UNIVERZITET U NOVOM SADU FILOZOFSKI FAKULTET ODSEK ZA URNALISTIKU

Istorija novinarstva, ovani Gocini

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat

Autor: Lazar ovs, br. indeksa 180039/2013 Studentigodine urnalistike

Mentorka: Dragana Prodanovid Uvod u novinarstvo

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija

Stanje u kome se nalazi tampa i danas je pouzdan pokazatelj za meru unutranje slobode koje je sauvalo jedno drutvo.
Duan urid

Uvod
tampom podrazumevamo periodine publikacije koje u okvirima medijskih anrova publici isporuuju oblikovane informacije. Bilo da su u pitanju dnevno-informativni, drutveno-politiki i analitiki listovi, nauni asopisi, ili revijalni magazini, u najirem smislu se sve ovo moe nazvati tampom. (urid, 2003.). Sa ove strane vremenske linije velikih istorijskih dogaaja vrlo je lako zakljuiti da masovni mediji imaju uticaja na oblikovanje javnog mnjenja. Prema prvim teorijama koje su pominjale kognitivni efekat poruka masovnih medija, mediji nam ne govore ta da mislimo, ali svakako utiu na to o emu demo razmiljati (Cohen, 1960.), a ak etiri decenije ranije Lipman (1921.) je
Slika 1

primetio da su masovni mediji osnova i odluujudi inilac stepena slinosti izmeu dogaaja u svetu i slike u glavama publike. Takoe, medij koji je informaciju oblikovao i stavio u kontekst onaj je koji je, pored distribucije informacije, izvrio i ideoloku tipizaciju i gotovo bez izuzetka nagovestio vrednosni sud primaocu. Imajudi sve ovo na umu, potpuno je jasno zbog ega je Gocini, na samom kraju milenijuma, odluio da dajudi okvire istoriji novinarstva, posebno znaajna mesta da pitanjima meusobnih uticaja tampe i modi, u igri podele drutvenih uloga zvanoj politika i ratnom novinarstvu i izvetavanju.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

1. tampa, mod i politika

Mo ne postoji
Foucault Mod nije nekakvo mesto, odredljiva lokacija, neki prostor unutar drutvenog, koji bi se mogao ograniiti na jednu posebnu taku ili poprite - nije situirana u posebnoj osobi, suverenu, posebnoj grupi ljudi ili klasi, pa ak ni privilegovanoj instituciji, kakva je drava. Mod se ne svodi ni na nasilje, ni na zakon, ni kada se ovi entiteti suprodstavljaju (naelo zakona je, navodno, obustava naela nasilja), niti kada koegzistiraju i jedno drugo impliciraju (kada zakon nalazi podrku u nasilju, dodeljujudi izvesnim institucijama monopol nad nasiljem) (Dolar, 1999.)

1.1.

Etatistiki model

Etatizam (fr. l`etat - drava) je kao termin uao u iru upotrebu krajem XIX veka iz diskusija koje su razmatrale obim i oblik dravnog udela u upravljanju nacionalnom ekonomijom. Termin u savremenom politikom reniku dobija ira znaenja pod uticajem drutvenog razvitka tokom poslednjih decenija XX veka, kada poinje da podrazumeva podreivanje drutva dravi i izraz kroz ulogu dravnog inovnikog aparata u rukovoenju oblicima drutvene delatnosti (Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975.) U prvoj celini poglavlja tampa, mod i politika, nazvanom Etatistiki model, Gocini daje istorijski pregled vlasnike strukture i zakonske regulative osnivanja medija u drugoj polovini XIX i s poetka XX veka. Posebno poredi medijske slobode u dravama velikih sila u ovom, tranzicionom, period, iako ne daje toliko temeljnu analizu kao to to ini u prethodnim poglavljima, na modelu Engleske. Gocini saeto pristupa faktografsko-hronolokom predstavljanju promene medijskih sloboda na primeru Nemake, sa osvrtom na Francusku, Englesku i Sjedinjene Amerike Drave. Analizu poinje predstavljanjem decentralizovanog modela u Bizmarkovoj Nemakoj, prelazi preko
Slika 2- Zastava Bizmarkove Nemake

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

ekviplanarnog modela u kome su veliki gradovi, sedita republika, istovremeno centri medijske kontrole i modi, ali i iskljuivi izvori informacija, a analizu zavrava prikazom centralizovanog sistema nemakog modela upravljanja medijima, i primerom promene vlasnike strukture agencije Wolff (kasnije Kontinental Telegraphen Compagnie), to je vladi omogudilo kontrolu nad informacijama iz oblasti spoljnje politike i liilo nemake novine samostalnih veza sa inostranstvom. Nasuprot svim drugim zemljama, u drugoj polovini XIX veka u Nemakoj se broj samostalnih medija prepolovljava, a tek uoi Velikog rata nemaki etatistiki model se uruava, poto otporni selektori javnog mnjenja izbegavaju strogu vladinu kontrolu i narednom promenom vlasti se u zemlji uvrduje informativni pluralizam. Autor ni detaljnom semantikom analizom nije pronaao jasnu granicu izmeu (e)statizma i faizma.

1.2.

tampa i politika: sluaj Italije

Kaskanje Italije za politikim jedinstvom Gocini pripisuje snanom prisustvu i delanju Crkve, a kao zaetak kulturne homogenizacije (posebno izmeu severa i juga) prepoznaje 1877. godinu i uvoenje obaveznog kolovanja. Italijanska javnost sada, iako pismena, jo uvek nije politiki aktivna, kako
Slika 3- Zastava savojske Italije

se opte pravo glasa za mukarce uvodi tek 1912. U ovom period je Italijanski model kontrole tampe bio mnogo blii engleskom, nego nemakom i razvoj je bio preputen privatnom sektoru. Ipak, dugo je odlika italijanske tampe bila strunost i veda posvedenost politikim temama, nego dnevnim trivijalijama. Ulogu u kulturnoj homogenizaciji zemlje mediji preuzimaju tek pojavom zabavne i popularne tampe, usmerene na hroniku i na tirae. Na narednim stranicama Gocini daje faktografski pregled naziva listova, njihovih cena i tiraa i u izvesnoj meri se osvrde na format i prelom ovih listova. Krajem ovog poglavlja, Gocini prepoznaje savremene medijske odlike graansko novinarstvo i dopisnike.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

1.3.

Razvoj javnog mnjenja

Da bi narod mogao dejstvovati sa potpunim poznavanjem stvari, sve se radi potpuno javno, sve injenice utvruju se statistikom, i sve se objavljuje u Narodnim novinama, koje dobijaju svi graani.
Etjen Kabe (1952.) u opisu jedne od uloga medija u utopistikom ureenju

Akademik Jovan orevid (1939.) je javno mnjenje izrazio kao stav svih graana u politikoj sferi drave, izraen kroz stavove i procene, bez obzira da li se oni slau izmeu sebe i sa miljenjem drave, kao i bez obzira na to da li de oni biti usvojeni ili ne. Posebno je u demokratski funkcioniudem drutvu znaajna institucija graanina i u vremenu kada sintagma aktivni graanin nije pleonazam, pitanje odnosa kvaliteta stava je odluujude za kritiku drutvenog diskursa. Analogno tome, vrednosni sud je povratna informacija javnosti, koja je (prema Luj Sebastijanu Mersijeu, 1768.) drugi deo izraza javno mnjenje prosvedeni rezultat zajednike i javne refleksije o osnovama drutvenog ureenja, koje rezimira zakonitosti tog ureenja. Gocini je u ovom poglavlju nastavio svoju romanistiku istoriju novinarstva, iji je prikaz jasno dao, ali analize formiranja kritikog poimanja, miljenja javnosti ili javnog mnjenja , ima samo u tragovima. Na samom poetku se u Gocinijevom parafraziranju Torelija daju prepoznati
Slika 4 - Satirini grafik o poverenju javnog mnjenja u javno mnjenje

osnovna novinarska naela: dunost je novinara da javnosti nita ne preduti prikriti vest, ili predutati injenice koje bi nakodile protivnikoj strani su nepotenja koja ljute publiku i tete prodaji novina, sa druge strane, ostaje dosledan prii o politikoj i kulturnoj unifikaciji italijanske javnosti i risorimentu i nastavlja objanjavanje sprege medija i drutva. Na ovim stranicama posebno istie odlike ureivake politike pojedinih listova i o dabira rubrika, kao i njihovu podlonost uticajima i promenama od strane ne samo vlasti, ved i onoga to Pavidevid (2002.) naziva prosenim ideolokim naelima aktuelne, akutne vlade, a u emu autor prepoznaje i primese autocenzure. U ovom delu Istorije novinarstva, Gocini prepoznaje

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

postrisorimentalne istraivake novinare, a posebno Karla Romusija, koji je kroz poplavljena mesta u okolini Milana sproveo i istragu i ispitivanje javnog mnjenja u improvizovanim plovilima. Autoru je posebno zanimljiv fenomen opisan u ovom poglavlju, koncept graanskog novinara, koji je bio pladen po vesti koju je dostavio, kada je jedan od prvih istoriara italijanskog novinarstva (Chierici, 1905.) zapisao: Da bi neko mogao da ue u Messaggero, osnovni uslov je da nikad nije napisao nijedan lanak. Poseban znaaj razvoja medija u ovom razdoblju italijanske istorije novinarstva, ogleda se i u doprinosu italijanskom jeziku, uvoenju novih sintaksikih oblika narativnog imperfekta, kondicionala, jusivnog infinitiva i dr. (Serianni, 1990.), a u istom periodu se odvija i segregacija novinarskih uloga.

1.4.

Kultura vesti
Pravi novinari sami sebe stvaraju, iz dana u dan, korak po korak, borei se s bedom ivota, s grubou zanata.
Bernardini

Ovo poglavlje se, prirodno, vie bavi samim krajem XIX i poetkom XX veka, pre Velikog rata. U njemu se najpre ukazuje na nedostatak akademskih urnalista i na primat u struci, koji imaju ljudi raznih kola i zanimanja prekaljenih u redakcijama kao modelu regrutacije. Tadanji kritiari tampe, koje bismo danas nazivali, recimo, sociolozima masovnih medija, kritikuju italijansku tampu koja u ii dri uvek vest, a ne uzrok; dopisnika, pre nego reportera. Uspeni tirai izvesnih novina uopte nisu posledica nekog ideala, relativnog potenja ili nepotenja kojim se stvara jedan list. Uspeh se postie zahvaljujudi vestima, trae se injenice, injenice i injenice. Takoe, Gocini u ovom poglavlju identifikuje Corriere kao prvi italijanski list sa stalnom mreom dopisnika, ali i upoznaje itaoce sa komercijalizovanom verzijom partijske tampe, koja je od risorimenta preuzela edukativno-politiku ulogu (propagadu). Tek istraga sprovedena 1915. godine, pokazuje da su neki od ovih ideoloki obojenih medija bili finansirani od strane industrijskih grupacija, kojima je izvesna promena geopolitike situacije odgovarala.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

1.5.

Azija

Kao to kamen baen u vodu oko sebe stvara koncentrine krugove, tako su talasi zlatnog doba zapadne tampe imale posledice i na azijskom delu starog kontinenta. Kako Gocini navodi, Aleksandar II ukida preventivnu cenzuru tipinu za monarhije krajem XIX veka, ali se novinari jo dugo pridravaju neke vrste autocenzure, pomalo nalik situaciji u Bizmarkovoj Nemakoj, tako da su politike teme u izvesnoj meri izostavljene. Poetkom novog veka, u tampi socijalistiki agitovci pronalaze svoje oruje i brojni uticajni ruski listovi se tampaju u Minhenu, Londonu, enevi, pre nego to se ilegalna tamparija premeta u Rusiju. Samo tokom 1906, nakon propasti revolucije, car Nikolaj II zabranjuje 563 lista, to je gotovo polovina ukupne tampe u Rusiji. Nova epoha u ruskom novinarstvu otvara se tek 1912, kada se osniva list Pravda (Istina), boljeviki dnevni list SDP, a 5. maj iste godine biva proglaen praznikom tampe. U Japanu je situacija neto komplikovanija, kako tek polovinom XIX veka dolazi do uspostavljanja neke vrste dvosmerne komunikacije, sa jo uvek feudalnom zemljom. U prvim godinama, trgovci osnivaju listove za sopstvene potrebe, a ubrzo slede prevodi kolonijalistike tampe, to japanski tradicionalisti i jo uvek ksenofobna javnost nisu ba sa odobravanjem doekali. Kao i tokom italijanskog risorimenta, promene dolaze uvoenjem obaveznog kolovanja, koje je u Japanu propisano neto ranije (1872.). U tom period Japanci kolovani u inostranstvu dolaze u dravu u funkciji prevodilaca, investitora i dr. Godinu dana nakon uvoenja obaveznog kolstva, inostrane novinske agencije osnivaju svoje ekspoziture u postfeudalnom Japanu u kom otpoinje modernizacija. Osamdesetih godina XIX veka otpoinje prvi uzlet japanskog novinarstva (475 listova, sa dnevnim tiraem od oko 230 hiljada primeraka), a do Velikog rata u Japanu izlazi 250 dnevnika, sa dnevnim tiraem od ak 4 miliona primeraka. Osetna razlika u Japanu u odnosu na druge drave je u smanjenom politikom uticaju tampe. Japansko novinarstvo iz ovog perioda tipian je model informisanja, bez uticaja na politiku. Upravo suprotan je primer Kine, gde je razvoj tampe direktno srazmeran usponu pokreta za nezavisnost. U Indiji 1903. Mahatma Gandi osniva nedeljnik Indian opinion ipoinje

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

sa zagovaranjem svoje snage istine, nenasilne politike borbe, zasnovane na pasivnom otporuineprihvatanju nepravednih zakona: Tako sam u potpunosti mogao da shvatim kolika je odgovornost novinara; zahvaljujudi uticaju koji sam uspeo da steknem u zajednici, omogudeno je da naa bududa kampanja bude plemenita i privlana.tampa ima ogromnu snagu. Kao to nabujala reka plavi polja i unitava useve, tako jedno nekontrolisano pero moe samo da unitava. Ali ukoliko se kontrola vri spolja, iskustvo pokazuje da je tetnija nego da je uopte nema samo kada se vri iznutra, kontrola moe biti blagotvorna.

2. Rat
Rat nee poeti pre nego to ponu misli o njemu.
Bjornstjern Bjornson, norveki nobelovac

Erazmo Roterdamski kae kako je rat "tako svirepa stvar da vie prilii divljim zverima nego ljudima, takvo bezumlje da pesnici zamiljaju da dolazi od furija, takva kuga da za sobom povlai optu pokvarenost obiaja, takva nepravda da ga mogu voditi samo najgori razbojnici i tako bezbona stvar da nema nieg
Slika 5- Manipulacija medija

zajednikog s Hristom i njegovim uenjem". Ako usvojimo Spinozino (1670.) stanovite da mir nije odsutstvo rata, nego vrlina, duevno stanje, odnosno sklonost dobroj volji, povjerenju i pravdi., ne moemo pristupiti ratu samo kao oruanom sukobu i u ii interesovanja novinara mora biti svaki nemir i nesklad ije je razreenje od neposrednog javnog interesa. Bjornson je, pak, jasno najavio ulogu masovnih medija u zapoinjanju nemira.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

2.1.

Rat i novinarstvo

Na izlobi dostignuda oveanstva u Parizu, najvie komentara izazvala je Pikasova Gernika, uraena u crno-beloj tehnici, jasno podsedajudi na novinske fotografije sa telima figura

Slika 6 - Bombardovanje Gernike, Pablo Pikaso

prekrivenim sitnim znacima koji podsedaju na novinska slova, slika bombardovanja baskijskog gradida Gernike je odjeknula Evropom, kao svojevrsni oma ulozi novinarstva, kao sredstva masovne komunikacije i vizira kroz koji milioni posmatraju i upoznaju svet. Sa druge strane, Gernika svet upoznaje sa novom slikom rata, iz perspektive totalitarne diktature. Na istim stranicama, Gocini nam predstavlja monopolizovane informacije koje u tom periodu krue Evropom, kao i jedan sasvim novi nivo propaganda. Nakon uspeno inkubiranih ideja i vrednosti nacionalizma, posle Francuske revolucije, i zlatnog doba novinarstva, propa ganda putem masovnih medija dostie potpuno nove razmere, jer ovaj put ne pratimo Koenov model sugestije, poto je rat ved svima na umu, ved sredstva masovnih komunikacija selektivno impregniraju vrednosni sud o pojedinim (ne)prijateljima nacije i ovom periodu mediji postaju sredstvo politike pedagogije (Williams, 1962.) i koriste se kao instrumenti masovnog ideolokog i kulturnog potvrivanja odnosa prema uedu i pripremama u ratu (Ortoleva, 1995.).

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

2.2.

Cenzura i propaganda
Dobar novinar ne pie o svojoj zemlji.
Knjaz Milo Obrenovid (1934.)

Rat je objavljen i engleska vlada (dominantno liberalna) osniva presbiro pod kontrolom parlamentarne komisije, radi sprovoenja selekcije vesti sa bojita i usmeravanja tampe u antidefetistikom i

patriotskom pravcu. Novi zakon (Defense of the Realm Act)

predstavlja pravnu osnovu za sve

Slika 7- "See no evil, hear no evil..."

intervencije

cenzure

prema

medijima koji se ne prilagode politici nacionalne sloge i ratoborne politik e. Takoe, novoosnovani Ratni propagandni biro zapoinje tampu broura o misijama Velike Britanije u ratu, u saradnji sa brojnim javnim linostima engleske kulture. Svetski poznat sluaj planirane medijske obmane je nastao kada je proirena engleska vlada 1917. godine izvrila manipulaciju nad dvema fotografijama pronaenim kod jednog nemakog zarobljenika: jednu iz zadnjih redova fronta, sa telima poginulih vojnika u kamionu i drugu, industrijske prerade konjskih leeva za dobijanje sapuna i fabrikovana je la, koja bi trebalo da pokae kako Nemci industrijski koriste ljudska tela. Ova akcija je sprovedena najpre kako bi se kineska vlada (kult mrtvih igra znaajnu ulogu u kulturi Kine) odluila na objavljivanje rata Nemakoj. Tek se u drugoj polovini XX veka u potpunosti razotkrio ovaj pokuaj demonizacije Nemake. Nemaka vlada se vie posvetila unutranjoj cenzuri ograniivi tampu i stavivi nacionalnu novinsku agenciju pod strogu kontrolu priliva informacija. ak je i Hindenburg kasnije primetio da je Nemaka osetno kasnila u poimanju modi savremenih sredstava komunikacije i u funkciji saveznika, a ne samo pretnje. U Francuskoj je 1914. vrlo slina situacija: donet je dekret o stavljanju protoka i priliva vesti pod kontrolu vlasti, ali vojne vrhovni tab vojske osniva svoje informativno odeljenje koje ak

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

plasira inforativne biltene o razvoju operacija. Sa druge strane, propaganda je u Francuskoj odvojena od cenzure i oformljen je pres-biro koji mobilie novinare i pisce da pripremaju zemlju za ulazak u rat. Ovoj decentralizaciji sledi osnivanje Kude tampe, pri ministarstvu spoljnjih poslova, kako bi se propaganda vrila van nacionalnih granica. Sjedinjene Drave tek po odluci Vilsona da uu u rat, osnivaju Komitet za javno informisanje i zapoinju propagandu i regrutacijsku kampanju. Fenomen koji je komitet uspostavio je Four Minutes Men niz kratkih patriotskih beseda koje su se organizovano odravale na javnim mestima: kolama, bioskopima i sl. U oktobru 1917, SAD zakonom odobravaju cenzuru poruk a koje idu u inostranstvo, ili koje se na nemakom jeziku objavljuju u SAD, a sledede godine stupa na snagu uveni Sedition Act koji kao krivino delo prepoznaje bilo kakvo omalovaavanje nacije, Ustava, oruanih sila, zastave i uniforme i predvia novane i zatvorske kazne za prekrioce autore tekstova koji objektivno piu, ukoliko to nije u patriotskom duhu. Posleratni protesti povodom ovog akta su bili toliko snani da ni tokom Drugog svetskog rata nije bila uvedena takva cenzura.

2.3.

Treda tehnoloka revolucija

Gocini dvadesete i tridesete godine XX veka smatra tredom tehnolokom revolucijom, koju su pripremili najavili meuratni izumi: telegrafija, radio, zvuni film, rototampa, magnetofoni sa elinom trakom i dr. U posleratnom periodu se razvija i radiofonija, koja omogudava modulaciju snimljenog zvuka u nosedi elektrini signal, koji moe da se emituje na velikim udaljenostima. U tredoj deceniji XX veka, u Sjedinjenim Dravama broj radio aparata raste sa 50 000 na 31 milion, to je jedan radio aparat na 4 stanovnika, i tada je gotovo tredina radio stanica jo uvek povezana sa nekim dnevnim listom. Oktobra 1938. ameriki CBS prenosi radio dramu, adaptaciju romana Rat svetova, u produkciji Orsona Velsa, kada dolazi do najpoznatijeg fenomena u istoriji prouavanja sociologije masovnih komunikacija masovne panike izazvane emitovanjem radio drame u kojoj se meteorit iz kog poinju da izlaze naoruani vanzemaljci, rui na Zemlju. Slede razvoj prvih televizora i fototelegrafa, a ubrzo i novinske fotografije.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

2.4.

Grafika i prelom

Novinska fotografija na prvoj strani, razbila je ustaljenu emu prelo ma, sa naslovom u stupcima, koju su ved poeli da potiskuju krupni crveni naslovi. Utvruju se modeli simetrinog (itljivijeg), i asimetrinog (utvrivanje prioriteta vesti) preloma (Westley, 1953). Obrada vesti i njenih elemenata postaje sloenija, rubrike se ralanjuju i poinju da se prepoznaju po prelomu i ureenju stranice, novinarske uloge se jo vie ralanjuju. Do pojave teletajpsetera, bilo je mogude dostavljati jutarnje izdanje lista samo na ogranienoj udaljenosti, a poetkom proizvodnje ove maine koja na perforiranoj papirnoj traci teleprintera omogudava i pisanje lanaka na daljinu, omogudava se i tampanje istog lista u vie udaljenih mesta. Novinarski zanat iz sakupljakog kada su vesti u pitanju, postaje delom i vratarski (gatekeeper) i ovaj savremeni vratar informacija treba da probere ta de propustiti na naslovnu stranu, a ta de ostati na marginama. Tek posle rata, uloge sakupljaa i vratara uravnoteuju se, a delom i raspodeljuju. Tada i nastaje model savremenog reportera, istraivaa i predstavnika sedme (etvrte) sile i razvijaju se dublji novinarski elementi, za koje je vest samo lagvort istraivanje, analiza, komentar. U redakcijama se pojavljuju urednici rubrika, to omogudava i ue usmeravanje intereovanja novinara, samim tim i njihovu profesionalizaciju i tematsku specijalizaciju. U velikim amerikim listovima, pojavljuje se kolumnista, koji pie uvodnike pie redovnu rubriku koja je svojevrsna ilustracija (ili karikatura) realnosti. Volter Lipman, autor kolumne pod nazivom Today and Tomorrow , koja se pojavljuje od 1931. U Herald Tribjunu jedan je od prvih i najvedih kolumnista.

2.5.

Profesionalna obuka

Prema Kumaru (2000.), medijsko obrazovanje je kritina drutvena analiza medija s ciljem podizanja svesti i razumijevanja naina rada medija, onoga ko ih stvarno kontrolie i oblikuje, uloga profesionalaca, kao i reklamiranja, marketinga i odnosa sa javnodu u oblikovanju njihovog sadraja, te razliitih naina na koje publika tumai poruke medija. Gocini u poglavlju
Slika 8 - Scena iz filma "Supermen" (1948.)

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

Istorija jedne profesije naglaava da je istorija novinarstva istorija mukaraca i ena koji su stvorili novi zanat, koji su uinili da on postane samostalan u odnosu na ostale profesije, da preraste u drutvenu kompleksnost i mod., a sa ove strane vremenske linije nam je jasno da je profesionalizacija zanata u jednom trenutku morala otpoeti. U martu 1925. francuskim profesionalnim novinarima je priznat Statut profesije, a 1926. godine 25 nacionalnih udruenja osniva Meunarodnu federaciju novinara. Prve medijske studije su bile zasnovane na istorijskom i sociolokom izuavanju javnog mnjenjaiuporednoj analizi nacionalnihistranih novinskih glasila. U Velikoj Britaniji je, ak, vrlo brzo razvijena saradnja izmeu univerziteta i redakcija, oko programa stairanja i obavljanja pripravnikog staa. Uporedo sa osnivanjem visokih i viih kola za novinarstvo, u vedini zemalja i dalje traje praksa spontane obuke ukljuivanjem u redakcijski rad, kao osnovni centar za regrutovanje, a prvenstveno kao nain za vrbovanje i prilagoavanje ureivakoj politici novina i novinarskoj koli kojoj medij pripada.

2.6.

Jazz journalism

Dez urnalizmom neki istoriari medija nazivaju period aerikog novinarstva izmeu 1919. i 1924. i esto se kae da njime otpoinje trede doba masovnog novinarstva, posle penny press i yellow journalism era, tirai i zarade medijskih kuda belee vrtoglave uspone, koje zadravaju, sve do kraha Vol strita. Osnovne odlike dez novinarstva su, prema Majklu (1938.), pokrivanje senzacionalistikih holivudskih tema: seksa, nasilja i novca, sa fokusom na fotografije. Ono svoju autonomiju dostie oko 1920, sa Vilijamom Herstom i Dozefom Pulicerom, koji proiruju uto novinarstvo u tabloidno i pristupaju ved pomenutim temama. Tipian primer je New York Daily News, list koji je u udbenicima istorije medija indeksiran sa fotografisanjem izvrenja smrtne kazne na Rut Snajder u amerikom Sing Sing zatvoru 1928. Listovi u ovom periodu nemaju prepreku malog broja pismenih i teme iz ivota poznatih bivaju pokrivane, kako bi se sada prosenom itaocu pruila razonoda. tampa smanjuje format na etvrtinu tabloid formata, na kioske se vradaju nedeljnici, a prvi put pojavljuju fotoreportae , a u tabloidnim novinama sada ima sve vie fotografija, sa samo nekoliko opaski i kratkih tekstova.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

Zakljuak
Gocini je u ova dva poglavlja, sa jedanaest podnaslova dao faktografsku analizu razvoja tampe, gotovo iskljuivo u G7 dravama. U prvom poglavlju tampa, mod i mediji, sa posebnim interesovanjem za romanistiku, a najvie Italijansku tampu, a u poglavlju Rat se vie osl onio na pripovedaki stil i izdvajanje zanimljivosti. Ova poglavlja nikako ne bih preporuio kao udbeniku literaturu, kada su u pitanju teme po kojima su dobila naziv, ali istorijski prikaz i izvesni nivo realistikog pristupa postoje. Faktografija nije hronoloka, niti je geografski jasno distinktirana, ved u izvesnoj meri nasumina, ali sa prisutnim logikim sledom dogaaja. Delo u kompletu dri panju prilikom itanja, ali stilom pisanja ne poziva na pamdenje injenica, niti je prisutna satirina nota koja bi istorijski prikaz mogla uiniti zanimljivijim tivom. Posebna napomena autora je da je itano delo prevod sa italijanskog i da nije iskljueno da je u izvesnoj meri prevod taj koji je doprineo slabijem ukupnom utisku koje je delo ostavilo.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

Literatura
Brankovid, S. (2011). Politika (ne)mod i javnost. Sremski Karlovci: Kairos Dolar, M, (1999). Where does power come from? New formations, 35, 79-92 urid, D. (2003). Novinarski leksikon. Beograd: Veernje novosti Foucault, M. (1980). Power/Knowledge. Brighton: The Harvester Press Gocini, . (2001). Istorija novinarstva. Beograd: Clio Lippmann, W. (1921). Public opinion. Long Island: Wading River Politika enciklopedija (1975). Grupa autora. Beograd: Savremena administracija Serianni, L. (1990). Storia della lingua italiana, secondo Ottocento. Bologna: Mulino Spinoza, B. (1670). Teoloko-politiki traktat.

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

Sadraj
Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija ........ 1 Uvod ............................................................................................................................................ 1 1. tampa, mod i politika ...................................................................................................... 2 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. Etatistiki model........................................................................................................ 2 tampa i politika: sluaj Italije .................................................................................. 3 Razvoj javnog mnjenja .............................................................................................. 4 Kultura vesti .............................................................................................................. 5 Azija ........................................................................................................................... 6 Rat i novinarstvo ....................................................................................................... 8 Cenzura i propaganda ............................................................................................... 9 Treda tehnoloka revolucija .................................................................................... 10 Grafika i prelom ...................................................................................................... 11 Profesionalna obuka ............................................................................................... 11 Jazz journalism ........................................................................................................ 12

Rat .................................................................................................................................... 7

Zakljuak .................................................................................................................................... 13 Literatura ................................................................................................................................... 14 Sadraj ....................................................................................................................................... 15