Sie sind auf Seite 1von 87

Adams Daglas RESTORAN NA KRAJU VASELJENE Prevod: Jak i Zoran Adams Douglas RESTAURANT AT THE END OF THE UNIVERSE

(THE), 1980. Serija "Galaktiki a utostoperi" (2) POLARIS 1992. UVOD Postoji teorija koja ka e da e, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha Vaseljene i za to ona postoji, ova smesta i eznuti i biti zamenjena neim jo neobinijim i neobja njivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to ve desilo. 1. Dosada nji dogaaji: Na poetku bi stvorena Vaseljena. Zbog ovoga, mnogo naroda opasno se naljutilo i svi su taj potez uglavnom smatrali za vrlo rav. Mnoge rase veruju da je Vaseljenu stvorila neka vrsta Boga, iako narod D a travartida sa Viltvodla VI smatra da je itava Vaseljena, u stvari, istresena iz n osa stvorenja zvanog Velika Zelena mrkotina. D atravartidi, koji ive u veitom strahu od trenutka koji zovu Nailazak Velik e Bele Maramice, mala su i plava stvorenja sa po vi e od pedeset ruku, koja su jed instvena po tome to su izmislila dezodorans pre toka. Ali Teorija Velike Zelene mrkotine uglavnom nije prihvaena van Viltvodla V I, pa se stoga, po to je Vaseljena tako neobina kako ve jeste, neprestano traga za n ovim re enjima. Na primer, jednom je jedna rasa hiperinteligentnih pandimenzionih stvore nja sagradila za sebe d inovski superkompjuter zvani Duboka Misao, da bi ovaj jedn om za svagda proraunao Odgovor na Konano Pitanje ivota, Vaseljene i Svega Ostalog. Tokom sedam i po miliona godina Duboka Misao raunao je i razmi ljao i na kr aju obznanio da je odgovor, u stvari, etrdeset dva - i tako je morao biti sagraen drugi, jo vei kompjuter, da bi otkrio stvarni odgovor. A ovaj kompjuter, nazvan Zemlja, bio je toliko veliki da su za njega esto pogre no mislili da je planeta; ovoj zabludi podlegala su naroito udnovata majmunol ika stvorenja koja su naseljavala njegovu povr inu, potpuno nesvesna da jednostavn o predstavljaju deo d inovskog kompjuterskog programa. To je vrlo neobino, jer bez tog srazmerno jednostavnog i oiglednog saznanj a ni ta od onoga to se ikada desilo na Zemlji ne bi imalo nikakvog smisla. Ali, na alost, neposredno pre kritinog trenutka oitavanja, Zemlju su neoekiv ano razorili Vogoni, da bi napravili hipersvemirski prolaz, te je na taj nain zau vek izgubljena sva nada otkrivanja smisla ivota. Ili se bar tako inilo. Ali dva udnovata majmunolika stvorenja ipak su pre ivela. Artur Dent pobegao je u poslednjem trenutku, jer se iznenada ispostavilo da je njegov stari prijatelj, Ford Prefekt, u stvari, poreklom sa jedne male pl anete u blizini Betelgeza, a ne iz Gildforda, kao to je do tada tvrdio; osim toga , to je jo bitnije, znao je kako da autostopira letee tanjire. Tri a Mekmilan - ili Trilijan - tajno je pobegla sa planete est meseci rani je u dru tvu Zaphoda Biblbroksa, tada njeg predsednika Galaksije. Dvoje pre ivelih. Oni su sve to je preostalo od najveeg opita koji je ikada izveden - poku aja otkrivanja Konanog Pitanja i Konanog Odgovora o ivotu, Vaseljeni i Svemu Ostalom. A sada, na manje od pola miliona milja od njihovog svemirskog broda koji lenjo pluta kroz mastiljavu tamu kosmosa, prema njima se lagano kree jedan Vogon ski brod. 2.

Kao i svi Vogonski brodovi, manje je liio na hotimice sazdani objekat, a vi e na posledicu zgru avanja tenosti. Neugodna uta ispupenja i dograeni delovi koji su pod ru nim uglovima virili iz njega unakazili bi izgled veine brodova, ali u ovom s luaju to je predstavljalo alosnu nemogunost. Viene su na nebu i odvratnije stvari, a li nikada oima pouzdanih svedoka. U stvari, da biste videli ne to zaista gadnije od jednog vogonskog broda, morali biste da uete unutra i bacite pogled na nekog Vogona. Ukoliko ste pametni, upravo ete se potruditi da to izbegnete, jer prosean Vogon ne bi dvaput razmislio pre nego to bi vam bez ikakvog razloga uinio ne to toliko podlo da biste po elili da se nikada niste ni rodili - ili (ukoliko ste ne to pametniji) po eleli biste da se t aj Vogon nikada nije rodio. U stvari, prosean Vogon ne bi uop te razmi ljao. To su glupa, tvrdoglava, zlo bna stvorenja i nisu ba posebno vina razmi ljanju. Anatomska analiza otkriva da je n jihov mozak prvobitno bio gadno izoblien, a jetra bolesna i sme tena na pogre no mest o. Jedino im se mora priznati da znaju ta vole, a u to uglavnom spada nano enje bol a ljudima i, kad god je mogue, padanje u bezrazlo ne nastupe besnila. Oni ne vole ni da ostave posao nedovr en - to naroito va i za ovog Vogona i, n aroito, iz mnogo razloga, za ovaj posao. Ovaj Vogon bio je kapetan Pro tetnik Vogon Jelc iz galaktikog odbora za hip ersvemirsko planiranje i on je bio taj koji je svojeruno izveo poduhvat uni tenja t akozvane 'planete' Zemlje. Pomerio je svoje divovsko, groteskno telo u nezgrapnom, sluzavom sedi tu i pogledao ekran, na kome se nalazila slika kosmikog broda 'Zlatno srce'. Malo je njemu znailo to to je 'Zlatno srce', sa svojim Pogonom Neograniene Neverovatnoe, bio najdivniji i najrevolucionarniji brod koji je ikada sagraen. Za njega, estetika i tehnologija bile su zatvorene knjige, koje bi, da je bilo po n jegovom, trebalo da budu spaljene, a zatim duboko zakopane. Jo mu je manje znailo to to se na brodu nalazio Zaphod Biblbroks. Zaphod Bi blbroks bio je biv i predsednik Galaksije, a iako su trenutno sve policijske snage irom Galaksije tragale za njim i brodom koji je ukrao, Vogona to nije znimalo. Imao je on prea posla. Reeno je da se Vogoni ne uzdi u iznad iskvarenosti i podmiivanja ni ta vi e nego to se more uzdi e iznad oblaka, a u ovom posebnom sluaju bilo je to naroito istinito . Kad bi zauo rei po tenje ili estitost, ovaj Vogon bi se ma io renika, a kada bi zauo z eckanje gotovog novca u velikim koliinama pru io bi ruku za knjigom zakonika i zavi tlao je daleko o sebe. Ispao je toliko neumoljiv u pogledu uni tenja Zemlje i svega to je povezano sa tim zato to se pokazao malo prilje niji nego to mu je du nost nalagala. Postojala je izvesna sumnja u pogledu toga da e se sporna obilaznica uop te graditi, ali to m u ipak nije bilo mnogo bitno. Setiv i se sad tog podviga, suzdr ano je zagroktao od zadovoljstva. "Kompjuteru", zakreketao je, "pove i me sa mojim specijalistom za mozak." Nekoliko sekundi kasnije, na ekranu se pojavilo lice Gega Halfrunta, oba sjano osmehom oveka koji zna da se nalazi na deset svetlosnih godina od vogonskog lica u koje gleda. Bilo je u tom osmehu i izvesne ironije. Iako mu se Vogon upo rno obraao kao 'svom linom specijalisti za mozak', nije, zapravo, bilo ba mnogo moz ga o kome je trebalo starati se i, u stvari, Halfrunt je bio taj koji je upo ljava o Vogona. Davao mu je u asne svote novca da bi mu ovaj obavljao neke izuzetno prlj ave poslove. Kao jedan od najcenjenih i najuspe nijih psihijatara u Galaksiji, on je sa konzorcijumom svojih kolega bio spreman da potro i u asnu svotu kada bi mu se uinilo da bi na kocki mogla biti budunost itave psihijatrije. "Ba lepo", rekao je on. "Zdravo, Pro tetnie, kapetane moj vogonski, pa kako smo danas?" Vogonski kapetan ispriao mu je da je tokom poslednjih pola sata za vreme disciplinske ve be zbrisao gotovo pola posade. Halfruntov osmeh nije ni na trenutak zadrhtao. "Pa", rekao je on, "mislim da je to savr eno normalno pona anje za jednog Vo gona, je l' tako? Prirodno i zdravo kanalisanje agresivnih nagona u inove besmisl

enog nasilja." "To je ono", zagrmeo je Vogon, " to mi uvek ka e ." "U istom smislu", ree Halfrunt, "dr im da je to savr eno normalno pona anje za jednog psihijatra. Dobro, danas smo oigledno obojica odlino mentalno uravnote eni. S ada mi reci ima li vesti o misiji?" "Prona li smo brod." "Divno", ree Halfrunt. "Divno. A ta je sa posadom?" "Tamo je Zemljanin." "Odlino. I...?" "I enka sa iste planete. Oni su poslednji." "Dobro je, dobro je", blistao je Halfrunt. "Ko jo ?" "ovek Prefekt." "Da?" "I Zaphod Biblbroks." Na trenutak, Halfruntov osmeh je zadrhtao. "Ah, da", rekao je. "Oekivao sam to. Ba alosno." "Lini prijatelj?" zainteresovao se Vogon, koji je nekada negde uo za taj i zraz, pa je sada odluio da ga isproba. "Ah, ne", ree Halfrunt. "Zna , u mojoj profesiji nema mesta za lina prijatel jstva." "Ah", zagroktao je Vogon, "profesionalno samoodricanje." "Ne", ree veselo Halfrunt. "Jednostavno, nismo navikli na takve stvari." Zastao je. Usne su mu se i dalje sme ile, ali oi su mu bile malo namr tene. "Ali, Biblbroks je, zna ", nastavi on, "jedan od mojih najunosnijih klijen ata. Ima psiholo ke probleme koji zadovoljavaju najlue snove analitiara." Malo se poigravao tom mi lju pre nego to ju je odbacio. "Ipak", ree on, "jesi li spreman za napad?" "Jesam." "Dobro. Smesta uni ti brod." "A ta emo sa Biblbroksom?" "Pa", ree veselo Halfrunt, "to je taj momak o kome smo priali." Rekav i to, on nestade sa ekrana. Zapovednik Vogona pritisnuo je komunikaciono dugme koje ga je povezivalo sa ostatkom posade. "Napad", ree on. U tom trenutku Zaphod Biblbroks nalazio se u svojoj kabini i glasno psov ao. Dva sata ranije predlo io je da odu do Restorana na kraju Vaseljene da bi ne to a labrcnuli na brzinu, posle ega se estoko posvaao sa brodskim kompjuterom i stu tio se u svoju kabinu, viui da e inioce neverovatnoe radije proraunati sam pomou olovke. Pogon Neverovatnoe inio je 'Zlatno srce' najmonijim i najnepredvidljivijim brodom koji je ikada postojao. Nije bilo niega to ne bi mogao da uini, ukoliko vam je samo bilo poznato koliko je neverovatno da e se stvar koju ste eleli da uradi i kada desiti. Ukrao ga je, kada je, kao predsednik, trebalo da ga sveano lansira. Nije mu bilo sasvim jasno zbog ega ga je ukrao, osim to mu se to mnogo dopalo. Nije zna o ni za to je postao predsednik Galaksije, izuzev to mu je to izgledalo mnogo zabav no. Znao je da ima i boljih razloga, ali svi su bili zakopani u nekom mranom, zak ljuanom odeljku njegova dva mozga. eznuo je da taj mrani, zakljuani odeljak njegovog mozga nestane, jer on bi se s vremena na vreme probio na povr inu i donosio udne m isli u svetli, zabavni deo njegovog uma i poku avao da ga odvue od onoga to je smatr ao osnovnim u ivotu, a to je: predivno se zabavljati. U tom trenutku nije se predivno zabavljao. Ponestalo mu je strpljenja i olovaka i bio je veoma gladan. "Starpoks!" zaurlao je. U istom trenutku Ford Prefekt se obreo u vazduhu. Nije to bilo zato to je brodsko polje ve take gravitacije iznenada nestalo, ve zbog toga to je upravo skakao niz stepeni te koje je vodilo do brodskih kabina. Bio je to predugaak skok za jeda n zamah i zato je nespretno sleteo, zateturao se, povratio ravnote u, potrao niz ho dnik, naterav i nekoliko minijaturnih servorobota da polete, okliznuo se u zaokret

u, nahrupio na Zaphodova vrata i objasnio ta mu je na umu. "Vogoni", ree on. Ne to pre toga, Artur Dent je izi ao iz kabine u potrazi za oljicom aja. To ni je bila potraga kojoj se prepustio sa mnogo optimizma, jer mu je bilo poznato da je jedini izvor toplih napitaka na brodu jedan neproduhovljeni komad opreme koj i je proizvela Sirijuska kibernetska korporacija. Nazivao se nutri-matski sintet izator pia i ovo mu nije bio prvi susret sa njim. Ta ma ina tvrdila je da proizvodi naj iri mogui izbor pia prilagoen ukusu i met abolizmu onoga ko eli da je upotrebi. Ali kada bi je Artur isprobao, bez izuzetka bi mu isporuivala plastinu a u ispunjenu teno u koja se gotovo u potpunosti, mada ne i asvim, razlikovala od aja. Poku ao je da se ubeuje sa ma inom. "aja", rekao je. "Uzmi i u ivaj", odvratila je ma ina i uruila mu jo jednu a u tenosti sumnjivog i gleda. Bacio ju je. "Uzmi i u ivaj", ponovila je ma ina i stvorila novu. "Uzmi i u ivaj" predstavlja moto izuzetno uspe nog 'Ogranka za pritu be' Sirij uske kibernetske korporacije. On trenutno prekriva glavne kopnene mase na tri pl anete srednje veliine i jedini u itavoj korporaciji poslednjih godina neprekidno p osluje sa dobitkom. Moto je ispisan - tanije, bio je ispisan - tri milje visokim, ble tavo osve tljenim slovima u blizini aerodroma 'Ogranka za pritu be' na Edraksu. Na nesreu, nj egova te ina bila je tolika da je, ubrzo po to je uspravljen, zemlja pod njim popust ila i slova su za gotovo polovinu svoje visine propala kroz urede mnogih mladih slu benika Ogranka - sada pokojnih. Gornja polovina natpisa, koja jo viri iz tla, na lokalnom jeziku sada znai : 'Idi i turi glavu u prase'. Takoe, natpis vi e nije osvetljen, izuzev tokom poseb nih sveanosti. Artur prosu estu a u tenosti. "Slu aj, ma ino jedna", ree on, "tvrdi kako ume da sinteti e sva mogua pia; za nda stalno daje onu stvar koja se uop te ne mo e piti?" "Pie je hranljivo i izuzetno prijatno", zaklokotala je ma ina. "Uzmi i u ivaj ." "Ima odvratan ukus!" "Ukoliko vam je pie prijalo", produ ila je ma ina, "zbog ega ga ne podelite sa svojim prijateljima?" "Zato to elim da ih zadr im", ree Artur otrovno. "Zbog ega ne poku a da shvati i govorim? To pie..." "To pie", ree ma ina mazno, "stvoreno je prema va im linim zahtevima po pitanju hranljivosti i ukusa." "Ah", ree Artur, "znai, ja sam mazohista na dijeti, ta li?" "Uzmi i u ivaj." "Oh, zave i!" "Da li je to sve to ste eleli?" Artur je odluio da se preda. "Da", ree on. A onda je shvatio da nema nameru da se preda. "Ne", rekao je. "Slu aj, to je stvarno vrlo jednostavno... elim samo... olji cu aja. I ti e mi napraviti jednu. uti i slu aj." A onda je seo. Priao je nutri-matiku o Indiji, priao mu je o Kini, o Cejlo nu. Priao mu je o irokim listovima koji se su e na suncu. Priao mu je o srebrnim ajnic ima. Priao mu je o letnjim popodnevima na travnjaku. Priao mu je o sipanju mleka p re aja da se ne bi zgru alo. ak mu je ispriao (ukratko) istorijat 'Kompanije za istonu Indiju'. "Znai, to je posredi", ree nutri-matik kada je zavr io. "Da", ree Artur. "To hou." " eli ukus suvog li a poparenog vrelom vodom?" "Ovaj, da. Sa mlekom." "I trcanim iz krave?"

"Pa, ovaj, na neki nain, pretpostavljam da..." "Za to e mi biti potrebna pomo", uzvrati ma ina kratko. Sve veselo brbotanje nestalo je iz njenog glasa koji je sada zvuao vrlo poslovno. "Ovaj, uiniu ta mogu", ree Artur. "Ve si ti dosta uradio", saop tio mu je nutri-matik. Pozvao je brodski kompjuter. "Ej, zdravo!" ree brodski kompjuter. Nutri-matik je objasnio brodskom kompjuteru problem sa ajem. Kompjuter je malo oklevao, a zatim je povezao logika kola sa nutri-matikom, pa su zajedno uto nuli u mrgodnu ti inu. Artur je neko vreme ekao i gledao, ali ni ta se vi e nije de avalo. utnuo je ma inu, ali se i dalje nije ni ta dogaalo. Najzad se predao i od etao do mosta. U praznoj dubini svemira 'Zlatno srce' mirno je lebdelo. Unaokolo su bli stale milijarde svetlosnih takica Galaksije. Prema njemu je puzao ru ni uti mehur vo gonskog broda. 3. "Ima li neko ajnik?" upita Artur kada se na ao na mostu; smesta se zapitao zbog ega Trilijan urla na kompjuter da joj odgovori, dok ga Ford treska pesnicom, a Zaphod utira, i zbog ega se na ekranu pojavio jedan gadni, ukasti mehur. On spusti praznu oljicu koju je nosio sa sobom i prie im. " ta je bilo?" upita on. U istom trenutku Zaphod skoi ka uglaanoj mermernoj ploi na kojoj su se nala zili kontrolni ureaji konvencionalnog fotonskog pogona. Materijalizovali su mu se pod prstima i on odmah prebaci komande na runo upravljanje. Najpre ih je gurnuo, pa povukao, nalegao se na njih i konano opsovao. Fotonski pogon mlitavo uzdrhta, pa ponovo zamre. "Ne to se dogodilo?" "Hej, jeste li uli?" promrmlja Zaphod i baci se za rune komande Pogona Bes konane Neverovatnoe. "Majmun je progovorio!" Pogon Beskonane Neverovatnoe dvaput slaba no ka ljucnu i ugasi se. "Pa ovo je prava istorijska injenica", ree Zaphod i utnu Pogon Neverovatnoe. "Majmun koji govori!" "Ukoliko ste uznemireni zbog neega..." ree Artur. "Vogoni!" zare a Ford. "Napadnuti smo!" Artur jauknu. "Pa ta to radite? Gubimo se odavde!" "Ne mo emo. Kompjuter se zaglavio." "Zaglavio?" "Ka e da su mu sva kola zauzeta. Nigde na brodu nema energije." Ford se okrete od kompjuterskog terminala, obrisa rukavicom elo i umorno se nasloni na zid. "Ni ta nam ne vredi", ree on. Stisnutih usana, zurio je u prazno. Kada je A rtur i ao u kolu, to je bilo davno pre uni tenja Zemlje, igrao je fudbal. U tome je bi o veoma lo , a posebna specijalnost bila mu je davanje golova sopstvenom timu za v reme va nih utakmica. Uvek kada bi se to dogodilo, osetio bi udnovato golicanje u v ratu koje se polako pelo uz obraze sve do ela. Sada mu je pred oima vrlo ivo iskrsl a slika blata, travnjaka i buljuka malih, bunih deaka koji mu gnevno prete. udnovato golicanje u vratu polako mu se pelo uz obraze sve do ela. Zaustio je i zastao. Ponovo je zaustio i ponovo zastao. Najzad je uspeo da progovori. "Ovaj..." kazao je. Proistio je grlo. "Recite mi ne to", produ io je tako nervozno da su se svi okrenuli i upiljil i u njega. Bacio je pogled prema ekranu i utom mehuru koji se lagano pribli avao. "Recite mi", ponovi on, "da li je kompjuter kazao ime je zauzet? Pitam te k onako..."

Oi su mu bile prikovane za ureaj. "I, ovaj... pa, stvarno, samo onako pitam." Zaphod ispru i ruku i zgrabi ga za okovratnik. " ta si mu to uradio, majmunoliki?" prosikta on. "Pa", ree Artur, "u stvari ni ta. Naprosto sam pomislio kako sam maloas prob ao..."

"Da?" "Da skuvam malo aja." "Tako je, momci", propeva kompjuter. "Upravo se zavitlavam sa tim proble mom i paf! Ba je komadi ka. Uskoro u vam se pridru iti." Ponovo se povukao u utanje ija se dubina mogla uporediti samo sa dubinom utanja troje ljudi koji su gledali Artu ra Denta. Kao da ele da olak aju nastalu napetost, Vogoni ih napado e ba u tom trenutku. Brod se zatrese i zatutnja. Oko njega se, in debelo polje sila, zgrilo, is krivilo, uzdrhtalo pod bara nom vatrom 30-megasmrt ukok-zgaz fotrazonskih topova i inilo se kao da nee jo dugo. Ford Prefekt zakljui da e izdr ati jo najvi e etiri mi "Tri minuta i pedeset sekundi", ree on ubrzo. "etrdeset pet sekundi", dodao je u odgovarajuem trenutku. Zaludno je u nuo pa r beskorisnih prekidaa, a zatim se otrovno zagledao u Artura. "Umire od elje za oljicom aja, ha?" kazao je. "Tri minuta i etrdeset sekundi. " "Hoe li ve jednom prestati da odbrojava !" prodra se Zaphod. "Da", ree Ford Prefekt, "kroz tri minuta i trideset pet sekundi." Na palubi vogonskog broda, Pro tetnik Vogon Jelc bio je zbunjen. Oekivao je poteru, uzbudljiv lov vunim zracima, oekivao je da e biti prisiljen da upotrebi po sebno za ovu priliku postavljeni sub-ciklini-normalno-uspostavitron da bi se supr otstavio Pogonu Beskonane Neverovatnoe na 'Zlatnom srcu'; ali sub-ciklini-normalnouspostavitron ostao je bez posla jer 'Zlatno srce' je samo stajalo i primalo uda rce. Tuce 30-megasmrt-ukok-zgaz fotrozonskih topova bljuvalo je smrt prema 'Z latnom srcu', a ono je i dalje stajalo i primalo udarce. Proverio je svaki raspolo ivi senzor ne bi li ustanovio sprema li se to ne ka podmukla podvala, ali nije mogao da otkrije nikakvu podmuklu podvalu. Njemu, razume se, nije bilo poznato ni ta o aju. Niti mu je bilo poznato na koji nain, zapravo, putnici na 'Zlatnom srcu' provode poslednja tri minuta i trideset sekundi ivota. Kako je Zaphodu palo na pamet da u tom trenutku odr i spiritistiku seansu n i njemu samom nikad nije bilo jasno. Smrt je oigledno visila u vazduhu, ali vi e kao ne to to treba izbegavati nego prizivati. Verovatno ga je u as koji je osetio pred moguno u sjedinjenja sa preminulim roa cima naveo na pomisao da i oni manje-vi e oseaju isto prema njemu i da bi, tavi e, mog li uiniti ne to da izbegnu to sjedinjenje. Ili je to ponovo bilo jedno od onih udnih htenja koja su se tu i tamo pro bijala iz onog mranog kutka njegovog uma koji se neobja njivo zakljuao pre nego to je on postao predsednik Galaksije. "Hteo bi da razgovara sa svojim pradedom?" promuca Ford. "Aha." "Mora li to ba sada?" Brod je i dalje podrhtavao i tutnjao. Temperatura je rasla. Svetla su la gano slabila - sva energija koja kompjuteru nije bila neophodna ulivana je u za ti tno polje koje je naglo slabilo. "Aha!" ustrajao je Zaphod. "uj, Forde, mislim da bi nam on mogao pomoi." "Jesi li siguran da stvarno ne to misli ? Pa ljivo odmeravaj rei." "Predlo i ne to drugo." "Pa, ovaj..." "U redu, onda svi oko sredi nje konzole. Hajde, br e. Trilijan, majmunoliki, pokret!"

Sjatili su se oko sredi nje konzole, posedali i, oseajui se izuzetno glupavo , sastavili dlanove. Tama obuhvati brod. Napolju, gromoviti udari ukok-zgaz topa i dalje su parali polje sila. "Usredsredite se", prosikta Zaphod, "na njegovo ime." "A kako se on zove?" upita Artur. "Zaphod Biblbroks etvrti." " ta?" "Zaphod Biblbroks etvrti. Usredsredi se!" "etvrti?" "Jeste. uj, ja sam Zaphod Biblbroks, otac mi je Zaphod Biblbroks Drugi, d eda Zaphod Biblbroks Trei..." "Ma kako to?" "Desila se nezgoda sa kontraceptivnim sredstvom i vremeplovom. A sad se usredsredi!" "Tri minuta", ree Ford Prefekt. "Za to", ree Artur Dent, "radimo sve ovo?" "Umukni", predlo io je Zaphod Biblbroks. Trilijan nije rekla ni ta. ta tu ima da se ka e, pomislila je. Jedina svetlost na mostu dopirala je iz dva mutno crvena trougla na drug oj strani prostorije, tamo gde je pogru eno sedeo Marvin, android-paranoid, ne osv rui se ni na koga, neopa en u svom mranom svetu. Oko sredi nje konzole stajale su etiri prilike i upinjale se da iz umova od agnaju u asno podrhtavanje broda i zastra ujuu tutnjavu kojom je odjekivao. Usredsredili su se. Pa su se opet usredsredili. Pa su se jo usredsredili. A sekunde su prolazile. Na Zaphodovom elu visile su tri kapi znoja, od usredsreivanja, od nemoi i o d razoaranja. Najzad, on srdito uzviknu, povue ruke od Trilijan i Forda i gnevno udari po prekidau za rasvetu. "Ah, mislio sam da nikada neete upaliti svetlo", ree neiji glas. "Ne, molim vas, nemojte previ e jako, oi mi vi e nisu kao nekad." etiri prilike poskoi e na svojim sedi tima. Lagano se osvrnu e, a temena pri tom e kao da su im pokazivala te nju da i dalje ostanu na prethodnom mestu. "A sada, ko me to uznemirava u ovaj as?" upita mala, kvrgava, sasu ena pril ika koja je stajala pored bokora paprati na suprotnom kraju mosta. Njene dve maj u ne, upave glave delovale su tako prastaro, kao da sadr e ak i seanja na roenje samih G alaksija. Jedna je dremala, dok je druga o tro piljila u njih. Ukoliko joj oi zaist a nisu bile kao nekada, onda su nekada svakako bile dijamantska seiva. Zaphod na trenutak nervozno zastade. Nainio je slo eni dvostruki polunaklon koji predstavlja tradicionalni betelgezijski izraz porodinog po tovanja. "Eee... ovaj, zdravo, pradedo..." promucao je. Malena, stara prilika prie im bli e. Piljila je u njih kroz mutno svetlo. O nda uperi ko ati prst prema svome praunuku. "Aha", zare a pradeda. "Zaphod Biblbroks. Poslednji iz velike loze. Zaphod Biblbroks nulianstveni." "Prvi." "Nulianstveni", odreza prilika. Zaphod je mrzeo glas svog pradede. Uvek m u je zvuao kao da kripi poput noktiju na tabli onoga to je voleo da smatra svojom d u om. Nespretno se pomerio na sedi tu. "Ovaj, aha", promrmljao je. "Ovaj, uj, stvarno mi je ao zbog cvea, ba sam mi slio da ga po aljem, ali u duanu je nestalo venaca i tako..." "Zaboravio si!" "Pa..." "Stalno ima nekog posla. Nikad da pomisli na druge. Vi ivi ste stvarno sv i isti." "Dva minuta, Zaphode", pro apta Ford prestravljenim glasom.

Zaphod se nervozno pokrenu. "Jeste, ali stvarno sam mislio da ga po aljem", ree on. "A i prababi u pisat i, samo da se izvuem iz ovog..." "Tvoja prababa", odsutno ree malena, smrknuta prilika. "Aha", ree Zaphod. "Ovaj, kako je? Zna ta, poi u i da je posetim. Ali samo da najpre..." "Tvoja pokojna prababa i ja vrlo smo dobro", hrapavo ree Zaphod Bilblbrok s etvrti. "Ah. Uh." "Ali mnogo smo se razoarali u tebe, mladi Zaphode..." "Aha, ovaj..." Zaphod oseti udnovatu bespomonost pred optu bama u ovom razgo voru, a Fordovo te ko disanje podsealo ga je da sekunde brzo odmiu. Buka i potresi d ostigli su u asavajui nivo. On vide lica Artura i Trilijan, bleda, oiju razrogaenih u polutami. "Ovaj, pradeda..." "Pratili smo tvoj razvojni put sa prilinim razoaranjem..." "Da, uj, zna , upravo u ovom ternutku..." "Da ne ka em sa prezirom!" "Je l'bi ti mogao malko da saslu a ...?" "Hou da ka em, ta ti zapravo misli da radi ?" "Borim se sa itavom vogonskom flotom!" viknu Zaphod. Bilo je to preteriva nje, ali jedini nain do sada da skrene na osnovnu temu itavog razgovora. "Ne udi me", ree malena, prastara prilika i sle e ramenima. "Samo, to se de ava upravo sada, zna ", ustrajao je Zaphod grozniavo. Avetinjski predak klimnu, podi e oljicu koju je doneo Artur Dent i radoznal o je pogleda. "Ovaj...Pradedo..." "Zna li", presee ga avetinjska prikaza, probadajui ga svojim o trim pogledom, "da se kod Betelgeza Pet pojavilo jedva primetno odstupanje u orbiti?" Zaphod nije znao, a osim toga otkrio je da mu usredsreenje na tu informac iju prilino te ko pada sa svom tom bukom, blizinom smrti i tako dalje. "Ovaj, nisam... uj", ree on. "To se ja prevrem u grobu!" dreknuo je predak. On tresnu oljicu o pod i up eri drhtavi, sasu eni, prozrani prst u Zaphoda. "A sve to zbog tebe!" za kripa on. "Minut i tredeset sekundi", promrmlja Ford sa glavom meu rukama. "Da, uj pradedo, mo e li ti, u stvari, da malo pomogne , jer..." "Da pomognem?" uskliknu starina kao da mu je neko zatra io, recimo, pravog pravcatog hrka. "Aha, da pomogne , i to brzo, jer inae..." "Da pomognem!" ponovi starac kao da mu je onaj isti neko zatra io blago pee nog hrka u lepinji sa krompiriima. Zaprepa eno ga je gledao. "Skita po Galaksiji sa svojim", on prezrivo mahnu rukom, "sumnjivim prija teljima, a nema vremena ni cvee na grob da mi polo i , makar i plastino, jer ak i to bi od tebe bilo dosta, ali ne. Nema vremena. Gospodin je moderan. Gospodin ni u ta n e veruje - sve dok se odjednom ne nae u kripcu i pojavi sa glavom prepunom astraln ih misli!" Zavrteo je glavom - pa ljivo, da ne poremeti dreme one druge, koja je ve poel a da se me kolji. "Pa, ne znam, mladi Zaphode", produ io je. "Morau da razmislim o tome." "Minut i deset sekundi", ree muklo Ford. Zaphod Biblbroks etvrti radoznalo je za kiljio prema njemu. "Zbog ega taj ovek sve vreme govori u brojevima?" ree on. "Ti brojevi", odvrati Zaphod mrko, "oznaavaju koliko emo jo iveti." "Oh", ree njegov pradeda. Zatim zabrunda za svoj raun: "To se ne odnosi na mene, razume se", i pree u jedan mraniji kutak mosta, tra ei po emu bi jo mogao da nju a. Zaphod oseti da poigrava na samoj ivici ludila i da poinje da se pita nij e li bolje da skoi i zavr i itavu stvar.

"Pradedo", rekao je, "odnosi se na nas! Jo smo i."

ivi, ali uskoro vi e neemo bit

"Ba dobro." " ta?" "Kome vredi tvoj ivot? Kad se samo setim ta si napravio od njega, na um mi pada izreka 'jadna mu majka'." "ovee, pa bio sam predsednik Galaksije!" "Ha!" ree predak. " ta je to za jednog Biblbroksa?" "Hej, ta? Samo predsednik, zna ! I to itave Galaksije." "Uobra eni, mali, megalomanski zvekan." Zaphod zbunjeno za mirka. "Hej - ovaj, ta to pria , ovee? Hou da ka em, pradedo." Pogurena, malena spodoba dogega se do praunuka i metnu mu ruku na koleno , ozbiljnog lica. Ovo je podsetilo Zaphoda da razgovara sa duhom, jer nije oseti o ba ni ta. "Znamo nas dvojica vrlo dobro ta znai biti predsednik Galaksije, mladi Zap hode. Ti to zna zbog toga to si bio, a ja - jer sam mrtav, to daje oveku tako divnu, istu perspektivu. Ovde gore kod nas postoji izreka ' ivot se trai na ivljenje'." "Aha", ree Zaphod gorko. "Ba lepo. Vrlo duboko. Trenutno su mi aforizmi ne ophodni koliko i rupe u glavi." "Pedeset sekundi", zbrunda Ford Prefekt. "Gde sam ono stao?" ree Zaphod Biblbroks etvrti. "Pridikovao si", ree Zaphod Biblbroks. "Oh, da." "Mo e li taj dru kan", promrmlja Ford na uvo Zaphodu, "u stvari da nam pomog ne?" "Niko drugi ne mo e", pro apta Zaphod. Ford smrknuto klimnu. "Zaphode!" govorio je duh. "Postao si predsednik Galaksije sa razlogom. Jesi li zaboravio?" "Zar ne mo emo o tome kasnije?" "Jesi li zaboravio?" ustrajao je duh. "Jesam! Razume se da sam zaboravio! Morao sam. Kad ovek pone sa tim poslom , pretra e mu um. Da su otkrili da mi je glava prepuna nekih udnih zamisli, smesta bih se ponovo na ao na ulici sa debelom penzijom, gomilom osoblja, flotom sosptven ih brodova i oba prerezana grkljana." "Ah", zadovoljno klimnu duh, "znai, sea se!" Zastao je na trenutak. "Dobro", ree on i buka prestade. "etrdeset osam sekundi", ree Ford. Ponovo je pogledao sat i kucnuo ga prst om. Podigao je pogled. "Hej, buka je prestala", ree on. U tvrdim, sitnim oima aveti pojavilo se obesno svetlucanje. "Na trenutak sam usporio vreme", rekao je, "samo na trenutak, razume . Ne bih voleo da propusti ne to od onoga to u ti rei." "Ne, nego e ti da saslu a mene, providni, matori i mi u", dreknu Zaphod i skoi s tolice. "Pod a: hvala ti to si zaustavio vreme, divno, bajno, prekrasno, ali pod b: ne zahvaljujem ti i na pridikama, zna ? Ne znam kakva je to velika stvar koju j e trebalo da uradim, a izgleda da i ne bi trebalo da znam. To mi se ne svia, zna ? Moje staro ja je znalo. Moje staro ja je marilo. Ba lepo. Osim to je moje staro ja toliko marilo da je za lo u sopstveni mozak - moj mozak - i zakljualo u nj emu delove koji su znali i marili, jer ukoliko bih znao i mario ne bih bio sposo ban da to uradim. Ne bih mogao da odem i postanem predsednik i ne bih mogao da u kradem ovaj brod, to mora da je vrlo va no. Ali moje prethodno ja ubilo je sebe, zar ne, time to mi je izmenilo mozak . Dobro, bio je to njegov sopstveni izbor. Novo ja prisiljeno je da donosi sopst vene odluke, a udnom podudarno u obe su povezane sa neznanjem i ravnodu no u u vezi sa sv ime oko te velike stvari, ta god ona bila. ta je tra ilo, to je i dobilo. Ali staro ja poku alo je da zadr i kontrolu u svojim rukama tako to je u zakl juanom kutku mozga ostavilo naredbe za mene. Pa, ne zanimaju me i ne elim da ih uje

m. Tako sam odluio. Neu da budem niija igraka. Pogotovu ne sopstvena." Zaphod je gnevno tresnuo po konzoli, potpuno nesvestan zbunjenih pogleda ostalih. "Moje staro ja je mrtvo!" dreknu on. "Ubilo se. Mrtvi ne treba da guraju nos u poslove ivih!" "A ipak me zove da ti pomognem", ree duh. "Ah", ree Zaphod i ponovo sede, "e, pa to je ne to drugo, zar ne?" On uputi slaba an sme ak prema Trilijan. "Zaphode", zare e prikaza, "mislim da je jedini razlog to traim dan na tebe taj to sam mrtav i to ne mogu da ga bolje iskoristim." "U redu", ree Zaphod, "zbog ega mi ne ka e u emu je ta velika tajna? Hajde, is probaj me." "Zaphode, u vreme kada si bio predsednik Galaksije znao si, kao i Juden Vranks pre tebe, da predsednik ne predstavlja ni ta. Negde iza njega, u senci, nal azi se drugi ovek, stvor, ne to to poseduje neogranienu mo. Tog oveka, stvorenje, ili t je ve, mora nai - oveka koji upravlja ovom Galaksijom i - sumnjamo - ostalima. Mo da i itavom Vaseljenom." "Za to?" "Za to?" zaprepa eno uskliknu duh. "Za to? Osvrni se oko sebe, mome. ini li ti se da je u dobrim rukama?" "Meni izgleda sasvim u redu." Stari duh ljutito ga odmeri. "Ne elim da se raspravljam sa tobom. Jednostavno, odve e ovaj brod, brod sa P ogonom Neverovatnoe, tamo gde treba. Uinie to. Nemoj misliti da mo e izbei tu ulogu. Po je neverovatnoe te nadgleda, u njegovom si zagrljaju. A ta je ovo?" Stajao je i dodirivao jedan od terminala Edija, brodskog kompjutera. Zap hod mu odgovori. "Pa ta to radi?" "Poku ava", ree Zaphod uz divno savlaivanje, "da skuva aj." "Dobro", ree Zaphodov pradeda, "sla em se sa tim. A sada, Zaphode", rekao j e, okrenuo se i uperio prst u njega, "ne znam jesi li zaista sposoban da izie nakr aj sa ovim zadatkom. Mislim da nee moi da mi pobegne . Ali, predugo sam mrtav i suvi e umoran da bih mario kao nekad. Glavni razlog zbog koga ti sada poma em jeste to to ne bih mogao da podnesem da ti i tvoji prijatelji ponete da se muvate ovde gore. Jesi li shvatio?" "Aha, ba ti hvala." "Ovaj, jo ne to, Zaphode..." "Ovaj, da?" "Ukoliko ti ikada bude zatrebala pomo, zna , ukoliko se nae u sosu, u kripcu.. ." "Aha?" "Nemoj na oi da mi izlazi ." Za manje od jedne sekunde, sa sme urane ruke stare aveti blesnu munja prem a kompjuteru, aveti nestade, most se ispuni zagu ljivim dimom, a 'Zlatno srce' pos koi preko neznanog ponora kroz dimenzije vremena i prostora. 4. Deset svetlosnih godina odatle, osmeh Gega Halfrunta pojaao se za nijansu dok je na svome ekranu, sub-etarski povezanim sa mostom vogonskog, broda gledao kako nestaju poslednji ostaci polja sila 'Zlatnog srca', a sam brod i ezava u oblak u dima. Odlino, pomislio je. Kraj poslednjih pre ivelih posle uni tenja planete Zemlje za koje je dao nal og, pomislio je on. Neopozivi svr etak tog opasnog (za poziv psihijatra) i podrivakog (takoe za poziv psihijatra) poku aja otkrivanja odgovora na veito pitanje ivota, Vaseljena i S vega Ostalog, pomislio je. Veeras e prirediti malo slavlje sa svojim drugovima, a sutra e ponovo srest

i svoje nesrene, smetene i izuzetno unosne pacijente, siguran u saznanje da smisa o ivota nee, jednom za svagda, biti pronaen i shvaen, pomislio je. "Uvek problemi sa porodicom, zar ne?" ree Ford Zaphodu kada je dim poeo da se razilazi. Zastao je i osvrnuo se. "Gde je Zaphod?" upitao je. Artur i Trilijan zbunjeno su se obazreli. Bili su bledi i potreseni i ni su znali gde je Zaphod. "Marvine?" ree Ford. "Gde je Zaphod?" Trenutak kasnije upitao je: "Gde je Marvin?" Robotov ugao bio je prazan. Brod je bio potpuno tih. Prekrila ga je najdublja tama. Tu i tamo zatres ao bi se i zanjihao. Svi njegovi instrumenti bili su mrtvi, svi ekrani prazni. O bratili su se kompjuteru. On im je rakao: " ao im je to sam izvesno vreme bio zatvoren za svaki kontakt. U meuvremenu, poslu ajte malo lake muzike." Iskljuili su laku muziku. Pretra ili su svaki ugao broda, sve zbunjeniji i upla eniji. Sve je bilo tih o i mrtvo. Nigde nije bilo ni traga Zaphodu i Marvinu. Jedan od poslednjih delova koje su pretra ili bilo je malo odeljenje u kom e se nalazio ureaj nutri-matik. Na tabli za isporuku nutri-matikog pia nalazio se mali poslu avnik, a na nje mu tri oljice od kineskog porcelana na tacnama, bokal od kineskog porcelana pun m leka, srebrni ajnik pun najboljeg aja koji je Artur ikada okusio i mala tampana kar tica na kojoj je pisalo: "Saekajte." 5. Neki ka u da je Ursa Minor Beta jedno od najodvratnijih mesta poznate Vase ljene. Iako je grozomorno bogata, zastra ujue sunana i ima vi e zanimljivog sveta neg o ipak semenki, kada je poslednji broj magazina 'Plej-BO' naslovio jedan lanak reima 'Kada ste umorni od Urse Minor Beta, umorni ste i od ivota', zanimljivo je da se broj samoubistava na njoj preko noi uetvorostruio. Dodu e, na Ursi Minor Beta noi ne postoje. To je planeta zapadne oblasti Galaksije, koja je nekim neobja njivim i pom alo sumnjivim hirom topografije gotovo u potpunosti sainjena od suptropskih obala . Isto tako neobja njivim hirom temporalne relastatike, tamo je uvek subotnje popo dne, neposredno pre nego to se barovi u okolini pla e zatvaraju. Odgovarajue obja njenje svega ovoga nije uspela da pru i ni preovlaujua domorod aka populacija Urse Minor Bete, koja vei deo vremena provodi u poku ajima dostizanja duhovnog prosvetljenja na taj nain to tri oko bazena za kupanje i poziva islednike galaktikog biroa za geo-temporalnu kontrolu na 'prijatnu diurnalnu anomaliju'. Na Ursi Minor Beti postoji samo jedan grad, a i on je nazvan gradom samo zato to su u toj oblasti bazeni za kupanje ne to e i nago na drugim mestima. Ukoliko se Gradu Svetlosti pribli ite iz vazduha - a nema drugog naina da m u se pribli ite, jer nema puteva niti luka, a ako ne letite, uop te niste po eljni u G radu Svetlosti - videete odakle mu takvo ime. Ovde sunce sija najsjanije, blista na belim, palmama oivienim bulevarima, svetluca na takama zdrave, bakarne boje koj e se kreu njima, odra ava se na vilama, zadimljenim uzleti tima, obalskim restoranima i tako dalje. Naroito jako baca svetlost na visoko, divno zdanje koje se sastoji od dva trideset dvospratna bela tornja spojena mostom na polovini visine. To zdanje dom je jedne knjige i sagraeno je kao ishod neobine sudske bitke za autorska prava izmeu njenih urednika i kompanije za prodaju kukuruznih pahulj ica. Ta je knjiga vodi, knjiga za putovanja.

Jedna od najznaajnijih, a svakako najuspe nija od svih knjiga koje je ikada objavila izdavaka korporacija Urse Minor - popularnija od dela ' ivot poinje u pets to pedesetoj', prodavanija od 'Teorije Velikog Praska - lini pogled' Ekscentrike Galumbite, kurve sa tri sise sa Erotikona est, i kontroverznija od poslednjeg bes tselera Ulona Kolufida 'Sve to nikada niste eleli da doznate o seksu, ali ste bili prisiljeni da otkrijete'. (A kod mnogih manje zatucanih civilizacija spolja njeg istonog kraka Galaks ije dugo je zamenjivala 'Enciklopediju galaktiku' kao standardna riznica svekoli kog znanja i mudrosti, jer iako u njoj postoji mnogo propusta i netanih, ili bar izuzetno neprikladnih podataka, ipak ima najmanje dve prednosti nad svojim nema to vitim prethodnikom. Prvo i prvo, ne to je jeftinija; drugo, preko korica joj je is pisano velikim, prijatnim slovima: BEZ PANIKE!) Posredi je, razume se, onaj neprocenjivi sadrug svih pustolova koji ele d a vide udesa poznate Vaseljene za manje od trideset altairskih dolara dnevno - 'A utostoperski vodi kroz Galaksiju'. Kada biste se leima okrenuli glavnom ulazu u uredni tvo 'Vodia' (pod uslovom da ste do tada stigli da sletite i na brzinu se istu irate i uredite) i zatim pe ic e krenuli prema istoku, pro li biste senovitom zavetrinom Bulevara ivota, zapanjila bi vas bleda zlatno-crvena boja pla a koje se prostiru sleva, zaprepastili bi vas skija i na mislima koji bezbri no lebde dve stope iznad povr ine talasa kao da to nij e ni ta naroito, iznenadile bi vas i konano malo iznervirale d inovske palme koje po v asceli dan pevu e nemelodine besmislice, drugim reima to ine neprekidno. Ukoliko biste, zatim, od etali do kraja Bulevara ivota, za li biste u trgovaku oblast Lalamatan, meu drvorede i letnje ba te, mesto na kome se UM-Betanci odmaraj u posle te kog popodneva nerada na pla i. Oblast Lalamatan jedna je od malobrojnih k oje ne u ivaju veito subotnje popodne - umesto toga, ona u iva prijatnu sve inu veitog s ubotnjeg predveerja. Iza nje se nalaze noni klubovi. Kada biste se ba ovog posebnog dana, popodneva, veeri - zovite ga kako vam drago - pribli ili drugoj letnjoj ba ti zdesna, videli biste uobiajenu vrevu UM-Beta naca koji avrljaju, pijuckaju, deluju vrlo opu teno i povremeno bacaju pogled na tue rune satove da bi videli koliko su skupi. Videli biste i dva autostopera sa Algola, prilino odrpanog izgleda, koji su upravo doputovali posle vi enedeljnog truckanja na nekom arkturijanskom megater etnjaku i otkrili sa zaprepa enjem i ogorenjem da ovde, nadomak zgrade 'Autostopersk og vodia', a a najobinijeg vonog soka, kad se prerauna, ko ta preko ezdeset altairskih ara. "Izdajnici", gorko je rekao jedan od njih. Ukoliko biste zatim upravili pa nju na susedni sto, za njim biste videli Z aphoda Biblbroksa sa vrlo zbunjenim i smetenim izrazom lica. Razlog njegove zbunjenosti le ao je u tome to se pre pet sekundi nalazio na mostu kosmikog broda 'Zlatno srce'. "Pravi izdajnici", kazao je glas ponovo. Zaphod je krajikom oka nervozno odmerio dvojicu odrpanih autostopera za s usednim stolom. Gde se to, kog avola, nalazi? Kako je tu dospeo? Gde mu je brod? Rukom je opipao naslon stolice na kojoj je sedeo i povr inu stola ispred sebe. Del ovali su vrsto. Nepomino je sedeo. "Kako samo mogu da sede i pi u 'Autostoperski vodi' na ovakvom mestu?" prod u io je glas. "Hou da ka em, vidi ovo. Pogledaj samo!" Zaphod je pogledao. Prijatno mesta ce, pomislio je. Ali gde? I za to!" Kopao je po d epu da bi izvadio naoari za sunce. U istom d epu napipao je tvr di, glatki, njemu nepoznati komad te kog metala. Izvadio ga je i pogledao. Zbunjen o je za mirkao. Odakle mu to? Vratio ga je u d ep, stavio naoari za sunce i naljutio se kada je otkrio da je metalni predmet izgrebao jedno staklo. Svejedno, sa njim a se oseao mnogo prijatnije. Bio je to par superhromatskih naoara za sunce marke D u -d anta 200, osetljivih na opasnost, naroito izraenih da pomognu ljudima u razvijanj u opu tenog odnosa prema opasnosti. Na prvi nagove taj nevolje one postaju potpuno c rne i na taj nain spreavaju vas da vidite i ta to bi vas moglo uzbuniti. Ako se ne rauna ogrebotina, stakla su bila ista. Opustio se, mada samo zak ratko. Gnevni autostoper i dalje je gledao svoj udovi no skupi voni sok.

"Preseljenje na Ursu Minor Bete gore je od svega to se ikada dogodilo 'Vo diu'", progunao je. "Omek ali su. Zna , ak sam uo da su u jednom od svojih ureda stvoril i ve taku, elektronsku Vaseljenu da bi mogli danju da vr e istra ivanja, a uvee ipak da stignu na zabave. Mada dan i vee na ovom mestu ne znae mnogo." Ursa Minior Beta, pomisli Zaphod. Sada je bar znao gde se nalazi. Naslut io je da je sve to maslo njegovog pradede, ali za to? Naljutio se, a u glavi mu je iskrsla jedna misao. Bila je vrlo jasna i o dreena, a do tog trenutka nauio je da razlikuje takve misli. Prvi poriv bio mu je da joj se odupre. Bilo je to unapred zadato htenje tamnog i zakljuanog odeljka nj egovog uma. Sedeo je i gnevno potiskivao misao. Navaljivala je. Potiskivao ju je. Na valjivala je. Potiskivao ju je. Navaljivala je. Predao se. Pa, do avola, posmislio je, neka bude ta bude. Bio je previ e umoran, zbunje n i gladan da bi pru ao otpor. Nije ak znao ni o kakvoj je misli re. 6. "Halo? Da? Izdavaka kua Megadodo, dom 'Autostoperskog vodia kroz Galaksiju' , najznaajnije knjige u poznatoj Vaseljeni, mo emo li vam pomoi?" rekao je veliki in sekt ru iastih krila u jedan od sedamdeset telefona nanizanih na prostranoj prijemn ici u foajeu 'Autostoperskog vodia kroz Galaksiju'. Zatreperio je krilima i zakol utao oima. Gledao je sve te dronjave ljude koji su se muvali po foajeu, blatili t epihe i ostavljali prljave tragove ruku po name taju. Obo avao je rad za 'Autostoper ski vodi kroz Galaksiju'. Jedino je alio to nema naina da se svi ti autostoperi zadr e podalje odatle. Zar ne bi trebalo da se muvaju po prljavim kosmodromima ili tak o ne to? Bio je ubeen da je negde u knjizi proitao ne to o neophodnosti muvanja po prl javim kosmodromima. Na alost, kao da je veina dolazila i muvala se po ovom lepom, i stom i blistavom foajeu neposredno posle muvanja po izuzetno prljavim kosmodromi ma. I stalno su se na ne to alili. Njegova krila su zatreptala. " ta?" kazao je u slu alicu. "Da, preneo sam va u poruku gospodinu Zarnivupu, ali bojim se da ne mo e odmah da vas vidi. On je na meugalaktikom krstarenju." Nemirnom no icom mahnuo je jednom od dronjavih ljudi koji je gnevno poku ava o da mu privue pa nju. Nemirna no ica pokazala je gnevnoj osobi da pogleda upozorenje na zidu sa leve strane i da ne ometa va an telefonski poziv. "Da", ree insekt, "on je u svome uredu, ali je na meugalaktikom krstarenju. Hvala vam to ste zvali." Zalupio je slu alicu. "Proitajte upozorenje", kazao je gnevnom oveku koji je poku avao da se po ali na jednu od besmislenijih i opasnijih dezinformacija u knjizi. 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' nezamenjiv je pratilac svih onih koji ele da shvate ivot u ovoj beskrajno slo enoj i zbunjujuoj Vaseljeni, jer iako ne mo e da bude koristan ili informativan u svemu, bar se dr i umirujue tvrdnje da tamo gde ne odgovara istini, uop te ne odgovara. U sluajevima najveih neslaganja, uvek je st varnost ta koja je ne to pobrkala. U tome je i bila poenta upozorenja. Ono je glasilo: "'Vodi' je neosporan. Stvarnost esto gre i." Ovo je ponekad imalo zanimljive posledice. Na primer, kada su porodice o nih koji su izgubili ivot jer su bukvalno shvatili zapis o planeti Traal (glasio je: 'Pro drljive, buljouste zveri vrlo esto velianstveno nahrane turiste koji im dou u posetu' umesto 'Pro drljive, buljouste zveri vrlo esto velianstveno sahrane turist e koji im dou u posetu') podnele tu bu protiv svih urednika 'Vodia', ovi su tvrdili da je prva verzija navoda estetski mnogo prijatnija i doveli su jednog priznatog pesnika da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, istina lepa, ime su poku a li da doka u da je jedini krivac u ovom sluaju sam ivot i tu no ga konfiskovali od svi h prisutnih, pre nego to su oti li da se zabave prijatnom veernjom partijom ultragol fa. Zaphod Biblbroks ue u foaje. Koraknuo je prema insektu na prijemnici. "U redu", rekao je. "Gde je Zarnivup? Daj mi Zarnivupa." "Izvinite, gospodine?" rekao je insekt ledeno. Nije voleo da mu se obraaj u na takav nain.

"Zarnivupa. Daj ga ovamo, va i? I to odmah." "E, pa, gospodine", odrezalo je lomno, sitno stvorenje, "kad biste izvol eli da se malo smirite..." "Slu aj ti", odreza Zaphod, "miran sam ja i hladan, evo sve dovde sam pun 'ladnoe. Tako sam neverovatno hladan da bi mogao da dr i u meni hranu nedelju dana, a da se ne ukvari. Toliko sam svestan svega da se naprosto onesvesti od uda. A sad a mrdaj pre nego to te oduvam odatle." "Pa, ukoliko mi dozvoljavate da objasnim, gospodine", ree insekt, lupkajui najosetljivijom od svojih no ica, "bojim se da to trenutno nije mogue, jer je gosp odin Zarnivup na meugalaktikom putovanju." Do vraga, pomislio je Zaphod. "Kada e se vratiti?" upitao je. "Vratiti, gospodine? On se nalazi u svome uredu." Zaphod zastade i poku a da sredi tu zamisao u glavi. To mu nije po lo za ruk om. "Taj baa je na meugalaktikom putovanju... u svome uredu?" Nagao se i zgrabi o no icu koja je nestrpljivo lupkala. "Slu aj, trooki", rekao je, "nemoj ti da poku ava da me zbuni , jer za doruak ja pokusam i udnije stvari od tebe." "Ma, ta ti misli , ko si, du o?" nestrpljivo je odvratio insekt ija su krila t reptala od srd be. "Zaphod Biblbroks mo da?" "Prebroj glave", muklo je zare ao Zaphod. Insekt je trepnuo prema njemu. Ponovo je trepnuo. "Vi jeste Zaphod Biblbroks?" zaskviao je. "Aha", ree Zaphod, "ali nemoj tako glasno, inae e svi tra iti po jednog." "Onaj Zaphod Biblbroks?" "Ne, nego ovaj Zaphod Biblbroks; nisi znao da me obino alju u est paketa?" Insekt je uzbueno zazveckao no icama. "Ali, gospodine", zacvrao je, "upravo sam slu ao vesti na sub-etarskom radi ju. Ka u da ste mrtvi..." "Jeste, tako je", ree Zaphod, "samo jo nisam prestao da se kreem. A sad, gd e da naem Zarnivupa?" "Pa, gospodine, njegov ured nalazi se na petnaestom spratu ali..." "Ali on je na meugalaktikom putovanju, znam, znam, a kako da stignem tamo? " "Na drugom kraju nalazi se novopostavljeni okomiti transporter koji je p roizvela Sirijuska kibernetska korporacija. Ali, gospodine..." Zaphod se okrenuo da poe. Pa se ponovo okrenuo. "Da," kazao je. "Mogu li vas upitati za to elite da vidite gospodina Zarnivupa?" "Aha", ree Zaphod koji ni sam nije ra istio sve po tom pitanju. "Rekao sam s ebi da to moram uiniti." "Izvinite, gospodine." Zaphod se poverljivo nagao napred. "Upravo sam se materijalizovao ni iz ega u jednom od va ih kafea", rekao je , " to je posledica rasprave sa duhom mog pradede. Samo to sam stigao, kada je moje nekada nje ja, ono to upravlja mojim mozgom, iskrslo u mojoj glavi i kazalo: 'Idi i vidi Zarnivupa'. Nikada nisam ni uo za tog dru kana. To je sve to znam. To i injeni ca da moram nai oveka koji vlada Vaseljenom." Namignuo je. "G. Biblbrokse, ser", rekao je insekt zaprepa eno, "vi ste tako udni da bi t rebalo da se pojavite u nekom filmu." "Aha", rekao je Zaphod i potap ao stvorenje po svetlucavom, ru iastom krilu, "a ti, malecki, trebalo bi da se pojavi u stvarnom ivotu." Insekt je na trenutak zastao da bi se oporavio od uzbuenja, a zatim pru io no icu da odgovori na zvonjavu telefona. Metalna ruka zadr ala mu je no icu. "Izvinite", rekao je vlasnik metalne ruke glasom koji bi insekta sentime

ntalnije prirode naterao da brizne u pla. Ovaj insekt nije bio takav, osim toga mrzeo je robote. "Da, ser", zare ao je, "mogu li vam pomoi?" "Sumnjam", rekao je Marvin. "U tom sluaju, izvinite me..." Sada je zvonilo est telefona. Milion stvari ekalo je da im se insekt posveti. "Meni niko ne mo e pomoi", produ io je Marvin. "Da, ser, e pa, lepo..." "Ne ka em da je iko ikada poku ao." Metalna ruka koja ga je dr ala mlitavo pad e pored robota. Njegova glava lagano se povila napred. "Je li tako", ree insekt otrovno. "Nije vredno truda pomoi jednostavnom robotu, zar ne?" " ao mi je, ser, ako..." "Hou da ka em, ima li ikakvog smisla biti ljubazan ili predusretljiv prema robotu koji ne poseduje kola za zahvalnost?" "A vi ih nemate?" upita insekt, koji kao da nikako nije mogao da se isko belja iz tog razgovora. "Nikada nisam imao priliku da ih otkrijem", kazao je Marvin. "Ma, slu aj, ti bedna gomilo ra timovane gvo urije..." "Zar me neete upitati ta elim?" Insekt zastade. Njegov dugaki, tanki jezik naas je palacnuo, skliznuo mu p reko oiju i vratio se. "Vredi li?" pitao je. "Vredi li i ta?" odvratio je Marvin. " ta... elite?" "Tra im nekoga." "Koga?" prosiktao je insekt. "Zaphoda Biblbroksa", ree Marvin. "Eno ga tamo." Insekt poe da se trese. Od gneva nije mogao da govori. "Za to onda pitate mene?" vrisnuo je. "Zato to sam po eleo da porazgovaram sa nekim", ree Marvin. " ta?" "Patetino, zar ne?" Uz kripu zupanika Marvin se okrenuo i odgegao. Stigao je do Zaphoda u tren utku kada je ovaj prilazio liftovima. Zaphod se zaprepa eno okrenuo. "Hej... Marvine?" rekao je. "Marvine! Kako si dospeo ovamo?" Marvin je bio prisiljen da ka e ne to to mu je vrlo te ko palo. "Ne znam", rekao je. "Ali..." "Jednog trenutka sedeo sam u tvom brodu i oseao se vrlo poti teno, a sledeeg stajao sam ovde i oseao se naprosto grozno. Verovatno je posredi polje neverovat noe." "Aha", ree Zaphod. "Sigurno te je pradeda poslao sa mnom da mi pravi dru tvo ." "Mnogo ti hvala, pradedo", dodao je poluglasno za sebe. "Pa kako si?" rekao je naglas. "Oh, lepo", rekao je Marvin, "za onoga kome bi se dopalo da bude ja, to s e za mene ne bi moglo rei." "Da, dobro", ree Zaphod kada su se vrata lifta otvorila. "Zdravo", ree lift mazno. "Ja u biti va lift za putovanje na sprat po va em i zboru. Stvorila me je Sirijuska kibernetska korporacija da bih vas, posetioca 'A utostoperskog vodia kroz Galaksiju', odveo do eljenog ureda. Ukoliko vam se vo nja b ude dopala, mo da ete po eleti da isprobate jo neki od liftova, koji su u poslednje vr eme postavljeni u zgradama Galaktike poreske uprave, u fabrici hrane za bebe 'Bub ilu' i u Sirijuskoj dr avnoj mentalnoj bolnici, gde e mnogi biv i slu benici Sirijuske kibernetske korporacije sa dobrodo licom doekati va u posetu, va u blagonaklonost i ves ele prie iz spoljnjeg sveta." "Aha", ree Zaphod i zakorai unutra, "a ta jo ume da radi , osim to pria ?" "Idem gore", ree lift, "ili dole." "Dobro", ree Zaphod. "Idemo gore."

"Ili dole", podsetio ga je lift. "Da, da, u redu, idemo gore, molim." Na trenutak je vladala ti ina. "Dole je ba lepo", kazao je lift moleivim glasom. "Je li?" "Super." "Dobro", ree Zaphod, "hoe li nas sada odneti gore?" "Mogu li vas upitati", zainteresovao se lift najslaim, najrazlo nijim glaso m, "da li biste razmotrili sve mogunosti koje vam mo e pru iti odlazak dole?" Jednom od glava Zaphod lupi o unutra nji zid. Ovo mu nije trebalo, od svih moguih stvari ovo mu ba nikako nije trebalo. Nije on tra io da doe ovamo. Kada bi ga u tom trenutku upitali gde bi voleo da bude, verovatno bi, kao i uvek, odgovori o da bi eleo da se nae na pla i okru en sa najmanje pedeset lepotica i malom ekipom st runjaka koji bi se trudili da pronalaze nove naine da mu ugode. Na to bi verovatno zaljubljeno dodao ne to na temu hrane. Ali ono to nikako nije eleo bilo je preganjanje sa vladarom Vaseljene, to j e obavljao posao koji je mogao slobodno da zadr i, jer da nije bilo njega, na tom mestu jednostavno bi se na ao neko drugi. Najvi e od svega, ipak, mrzeo je dre danje u bloku ureda i raspravljanje sa jednim liftom. "Kakve druge mogunosti?" rekao je umorno. "Pa", glas je curio kao med sa kolaia, "tu su podrum, mikrodatoteke, siste m za grejanje... Ovaj..." Zastao je. "Ni ta posebno uzbudljivo", priznao je. "Ali postoje i druge mogunosti." "Sveti Zarkone", promrmljao je Zaphod, "zar sam ja tra io da me vozi liftfilozof?" Lupio je pesnicom o zid. " ta se de ava sa tom stvari?" dreknuo je. "Ne eli da poe gore", rekao je Marvin jednostavno. "Mislim da se boji." "Boji?" kriknuo je Zaphod. "ega? Visine? Lift koji se pla i visine?" "Ne", kazao je lift pogru eno, "budunosti..." "Budunosti?" uskliknuo je Zaphod. " ta ta bedna sprava hoe, penzijsko osigur anje?" U tom trenutku iz hodnika iza njihovih lea zau se buka. Iz zidova koji su ih okru avali dopre e zvuci iznenada o ivele ma inerije.

"Svi mi vidimo budunost", pro aptao je lift zahvaen neim to je liilo na u as. "T nam je deo programa." Zaphod proviri iz lifta - uzbuena gomila okupila se oko ob lasti u kojoj su se nalazili liftovi, pokazujui nagore i viui. Svi liftovi u zgradi brzo su se spu tali. On se vrati. "Marvine", rekao je, "molim te, nateraj ovaj lift da poe gore. Moramo stii do Zarnivupa." "Za to?" upitao je Marvin turobno. "Ne znam", ree Zaphod, "ali kada ga budem sreo, bolje bi mu bilo da nae do bar razlog zbog koga elim da ga vidim." Savremeni liftovi udnovata su i slo ena bia. Starinski ekrci na elektro pogon i spravice sa natpisom 'maksimalni kapacitet osam osoba' imaju isto toliko malo veze sa okomitim transporterom, koga proizvodi Sirijuska kibernetska korporacij a, koliko i aka semenki ludaje sa itavim zapadnim krilom Sirijuske dr avne mentalne bolnice. To je zato to funkcioni u prema neobinom naelu 'defokusirane temporalne perce pcije'; drugim reima, imaju sposobnost da nejasno vide neposrednu budunost, to lift u omoguava da se nae na odgovarajuem spratu i da vas primi pre nego to ste to i po ele li, ime odstranjuju sve ono zamorno brbljanje, zezanje i dru enje na koje su ljudi ranije bili prisiljeni tokom ekanja lifta. Nije udo to je mnoge liftove obdarene inteligencijom i sposobno u predvianja u a sno osujeivao glupi posao penjanja, spu tanja, penjanja i ponovnog spu tanja i zato s u oni poinjali da vr e opite sa idejom kretanja u stranu, to je predstavljalo neku v rstu egzistencijalnog protesta; uz to, zahtevali su ue e u procesu odluivanja i najza

d pribegavali poti tenom uanju po podrumima. Siroma ni autostoper koji u dana nje vreme poseuje planete zvezdanog sistema Sirijusa mo e na lak nain da zaradi novac kao savetnik neurotinih liftova. Na petnaestom spratu vrata lifta brzo su se otvorila. "Petnaesti", ree lift, "i upamtite, ovo radim samo zato ot." to mi se svia va rob

Zaphod i Marvin po urili su iz lifta koji je smesta zatvorio svoja vrata i pojurio nani e svom brzinom koju mu je dozvoljavala konstrukcija. Zaphod se oprezno osvrnuo. Hodnik je bio pust i tih i nije nagove tavao gd e bi mogao da nae Zarnivupa. Sva vrata du hodnika bila su zatvorena i bez ikakvih natpisa. Stajali su u blizini mosta koji je vodio iz jednog tornja zdanja u drugi . Kroz ogromni prozor blistavo sunce Urse Minor Bete bacalo je snopove svetlosti u kojima su se kovitlala siu na zrnca pra ine. Na trenutak, kroz svetlo promae senka. "Ostavljeni u nevolji zahvaljujui jednom liftu", proguna Zaphod, koji je o seao da je doveden do ruba samopouzdanja. Stajali su i osvrtali se. "Zna ta?" ree Zaphod. "Znam ja mnogo ta, vi e nego to mo e i zamisliti." "Ubeen sam da ova zgrada ne treba da se trese", ree Zaphod. Bio je to samo lagani drhtaj pod njihovim nogama - a za njim je usledio jo jedan. U sunanoj svetlosti estice pra ine ivlje zaigra e. Jo jedna senka promae izna jih. Zaphod spusti pogled na pod. "Ili", rekao je, ne previ e uzbueno, "imaju nekakav vibracioni sistem za op u tanje mi ia tokom rada, ili..." Pri ao je prozoru i iznenada se zateturao, jer su u tom trenutku njegove s uperhromatske sunane naoari marke 'D u-d anta', osetljive na opasnost, postale potpuno crne. Ogromna senka promakla je pored prozora uz o tro zujanje. Zaphod str e naoari, a u istom trenutku zgrada se zatrese uz gromoglasan ur lik. On skoi prema prozoru. "Ili", rekao je, "ovu zgradu bombarduju!" Jo jedan urlik prolomi se zgradom. "Ko bi u Galaksiji eleo da bombarduje izdavaku kuu?" upitao je Zaphod, ali nije uspeo da uje odgovor, jer u tom trenutku zgrada se zatresla od novog napada. Poku ao je da se dotetura do lifta - shvatio je da je taj pokret besmislen, ali j edino mu je to palo na pamet. Iznenada, na kraju hodnika koji je pod pravim uglom izlazio na ovaj, spa zio je priliku koja je iskrsla pred njim. ovek ga primeti. "Biblbroks! Ovamo!" viknuo je. Zaphod ga je nepoverljivo odmerio kada je novi udar bombi uzdrmao zgradu . "Ne", viknuo je Zaphod. "Biblbroks je ovamo! Ko si ti?" "Prijatelj!" doviknuo je ovek. Potrao je prema Zaphodu. "Je li?" ree Zaphod. "Da li se to odnosi posebno na nekoga, ili si prijat eljski raspolo en prema svima?" ovek je trao hodnikom, a pod ispod njegovih nogu talasao se poput zastave na vetru. Bio je nizak, zdepast i preplanuo, a odelo mu je izgledalo kao da je d vaput proputovalo Galaksiju sa njim. "Zna li", viknuo mu je Zaphod u uvo kada je ovaj stigao, "da to bombarduj u zgradu?" ovek mu stavi do znanja da mu je to poznato. Iznenada nestade svetlosti. Zaphod pogleda prema prozoru da vidi za to i z inu od iznenaenja kada spazi metalno sivozelenu kosmiku letelicu kako promie vazduh om pored zgrade. Sledile su je jo dve. "Vlada koju si napustio sprema se da te uhvati, Zaphode", prosikta ovek. "Poslali su eskadrilu razaraa sa ablje zvezde!" "Razaraa sa ablje zvezde!" promrmlja Zaphod. "Zarkone!" "Shvatio si?"

"A ta su to razarai sa ablje zvezde?" Zaphod je bio ubeen da je uo nekoga kak o govori o njima u vreme dok je bio predsednik, ali slu bene stvari nikada ga nisu naroito zanimale. ovek ga je vukao nazad kroz vrata. Po ao je sa njim. Uz prodoran zvi duk jeda n mali, crni objekat nalik na pauka projurio je kroz vazduh i nestao niz hodnik. " ta to bi?" prosiktao je Zaphod. "Robot-izvia klase A sa ablje zvezde u potrazi za tobom", ree ovek. "Je li?" "Lezi!" Iz suprotnog smera sti e ne to vei crni objekat nalik na pauka. Projurio je p ored njih. "A to je bio...?" "Robot-izvia klase B sa ablje zvezde u potrazi za tobom." "A ovo?" ree Zaphod kada je trei prozvi dao kroz vazduh. "Robot-izvia klase C sa ablje zvezde u potrazi za tobom." "Hej", zakikotao se Zaphod za svoj raun, "ba glupi roboti, zar ne?" S druge strane mosta zaori se sna na tutnjava. D inovski crni objekat dolazi je preko njega, po veliini i obliku nalik tenku. "Sveti fotone, ta je to?" jeknuo je Zaphod. "Tenk", ree ovek. "Robot-izvia klase D dolazi po tebe." "Da krenemo mi odavde?" "Mislim da bi trebalo." "Marvine!" pozva Zaphoda. " ta hoe ?" Marvin se podi e iz gomile sru enog materijala i zagleda se u njih. "Vidi li onog robota koji nam se pribli ava?" Marvin pogleda d inovsko crno telo koje se probijalo prema njima preko mos ta. Spustio je pogled na sopstveno malo metalno telo. Ponovo je podigao pogled p rema tenku. "Pretpostavljam da eli da ga zaustavim", rekao je. "Aha." "Dok vi spasavate ko u." "Tako je", ree Zaphod. "Hajde, kreni." "Zbogom", ree Marvin, "dok sam jo svestan sebe." ovek povue Zaphoda za ruku i zajedno poo e niz hodik. Iznenada, Zaphodu na um padne jedna misao s tim u vezi. "Kuda emo?" upitao je. "U Zarnivupov ured." "Ima li vremena da se najavimo?" "Kreni!" 7. Marvin je stajao na kraju prolaza na mostu. On, u stvari, nije bio naroit o mali robot. Njegovo srebrno telo blistalo je u pra njavom sunevom sjaju i podrhta valo u neprekidnoj paljbi kojoj je zgrada bila izlo ena. Ali ipak je delovalo alosno sitno kada se d inovski crni tenk dokotrljao i zaustavio pred njim. Tenk ga dodirnu svojom sondom. Sonda se povue. Marvin je i dalje stajao. "Sklanjaj mi se sa puta, mali robote" zabrundao je tenk. "Bojim se", ree Marvin, "da su me ovde ostavili da bih te zaustavio." Sonda se opet izvukla da bi na brzinu ponovila proveru. "Ti? Da zaustavi mene?" zagrmeo je tenk. "Ma, hajde!" "Ne, ozbiljno", ree jednostavno Marvin. "ime si naoru an?" zatutnja tenk u neverici. Zaphod i za sada bezimeni ovek hitali su uz jedan hodnik, pa niz drugi i du treeg. Zgrada se i dalje tresla i njihala i to je zbunilo Zaphoda. Ako ve namera vaju da raznesu zgradu, zbog ega im je za to potrebno toliko vremena?

Na jedvite jade stigli su do jednih od brojnih potpuno neindentifikovani h vrata i nalegli se na njih. Vrata se otvori e sa iznenadnim trzanjem i oni upado e unutra. Sav taj preeni put, mislio je Zaphod, sve nevolje, sve propu teno le anje na pla i i divno zabavljanje - a emu? Samotna stolica, samotni sto i samotna, prljava pepeljara u golom uredu. Sto, ako se zanemari pra ina i samotna, revolucionarno no va naprava za bu enje papira, bio je prazan. "Gde je", upita Zaphod, "Zarnivup?" Oseao je kako njegovo ve i do sada sla ba no poimanje smisla itave ove trke poinje da bledi. "On je na meugalaktikom krstarenju", odvrati ovek. Zaphod odmeri oveka. Ozbiljan tip, pomislio je, ne deluje kao neki aljivd ij a. Verovatno veliki deo slobodnog vremena odvaja na tranje po hodnicima, provalji vanje vrata i izgovaranje tajanstvenih primedbi po praznim uredima. "Dozvolite mi da se predstavim", ree ovek. "Ime mi je Rusta, a ovo je moj pe kir." "Drago mi je, Rusta", ree Zaphod. "Drago mi je, pe kiru", dodade kada mu je Rusta pru io prilino gadan, otrcani pe kir na cvetie. Nije znao ta da radi sa njim, pa ga je uhvatio za ugao i protresa o.

Pored prozora prozujao je jedan ogromni, zaobljeni, bronzano obojeni kos miki brod. "Da, samo nastavi", ree Marvin ogromnoj borbenoj ma ini, "nikada nee pogoditi ." "Emmmm..." ree ma ina, dok su joj se nenaviknute misli sporo kretale. "Lase rski zraci?" Marvin neveselo zavrte glavom. "Ne", promrmlja ma ina dubokim, grlenim glasom. "Previ e obino. Antimaterijsk i zraci?" nagaala je. "Tek to bi bilo obino", kazao je Marvin. ""Da", zabrundala je ma ina malo posramljeno. "Ovaj...a ta misli o elektrons kom udarau?" To je za Marvina bilo ne to novo. " ta je to?" upita on. "Ne to ovako", odvrati ma ina razdragano. Iz njene kupole provirio je iljak iz koga je liznuo ubitaan blesak svetlos ti. Iza Marvina, zid je zatutnjao i sru io se u oblaku pra ine. Pra ina se malo kovitl ala, pa se slegla. "Ne", ree Marvin, "ni ta slino." "A, mnogo dobra stvar, je li?" "Veoma dobra", slo io se Marvin. "Znam", ree borbena ma ina sa ablje zvezde kada je jo malo razmislila. "Sigur no ima jedan od onih novih ksantno restruktorskih destabilisanih zenon-emitera!" "Fina stvarica, je l' da?" ree Marvin. "To ima ?" upita ma ina sa strahopo tovanjem. "Ne", ree Marvin. "Oh", kazala je ma ina razoarano. "Onda mora da ima ..." "Ne razmi lja na ispravan nain", ree Marvin. "Promaklo ti je ne to to le i u osno i odnosa ljudi i robota." "Ovaj, znam", ree borbena ma ina. "Da to nije...?" Onda se ponovo zadubila u misli. "Razmisli", ree Marvin, "ostavili su mene, najobinijeg, bednog robota da z austavi tebe, d inovsku, te ko oklopljenu ma inu, a sami su otrali da se spasavaju. ta m isli ta su mogli da mi ostave?" "Uuuh, ovaj", promumlala je ma ina upla eno, "sigurno ne to mnogo razorno." "Sigurno!" ree Marvin. "O da sigurno. Rei u ti ta su mi ostavili za odbranu. " "Da, reci", kazala je ratna ma ina nestrpljivo. "Ni ta", ree Marvin. Nastala je opasna pauza.

"Ni ta?" zagrmela je ratna ma ina. "Ba ni ta", izdeklamova Marvin gadljivo, "ni elektronsku akalicu." Ma ina se gnevno pomeri. "Pa to je da poludi !" zagramela je. "Ni ta, ha? Ba ih briga, je li?" "A mene", rekao je Marvin tihim, mekim glasom, "probada taj u asni bol u s vim diodama dole na levoj ruci." "Da pukne od muke!" "Da", slo io se Marvin sa tim opisom. "Do avola, pobesneu od toga", zabrundala je ma ina. "Mislim da u da sru im ovaj zid." Elektronski udara ispustio je jo jedan zaslepljujui blesak svetlosti i razn eo zid pored ma ine. "A ta misli kako se ja oseam?" upita Marvin gorko. "Tek tako pobegli i ostavili te, je li?" zagrmela je ma ina. "Da", ree Marvin. "Mislim da u da im sru im i prokletu tavanicu", besneo je tenk. Razneo je tavanicu prelaza. "Upeatljivo", promrmljao je Marvin. "Ni ta ti jo nisi video", uveravala ga je ma ina. "Mogu ja bez problema da ra znesem i ovaj pod." Raznela je i pod. "avolju mu mater", zagrmela je ma ina kada se sunovratila sa visine od petn aest spratova i razmrskala u podno ju. "Kako alosno glupa ma ina", ree Marvin i odgega se sa ivice rupe. 8. "Zar emo samo da sedimo ovako?" ree Zaphod ljutito. " ta ?" "Tebe, Biblbrokse", rekao je Rusta. "Odve e te na ablju zvezdu - najgrozniji svet u Vaseljeni." "Je li?" ree Zaphod. "Prvo treba da dou i da me uhvate." "Do li su i uhvatili te", ree Rusta. "Pogledaj kroz prozor." Zaphod pogleda i zinu. "Zemlja odlazi!" kazao je. "Kuda to nose zemlju?" "Nose zgradu", ree Rusta. "Poleteli smo." Oblaci promako e pored uredskog prozora. Kada su se opet na li na istom prostoru, Zaphod ugleda obru tamnozelenih raz araa sa ablje zvezde oko i upanog tornja zgrade. Mre a zrakova polja sila sa njih dr ala je toranj u vrstom zagrljaju. Zaphod u neverici zavrte glavom. " ta sam to uinio da zaslu im ovo?" rekao je. "Uem u zgradu, a oni je odnesu." "Ne brine njih ono to si uradio", ree Rusta, "nego ono to namerava da uradi ." "Pa zar ne bi trebalo da i ja ka em koju re povodom toga?" "Ve jesi, pre mnogo godina. Bolje bi ti bilo da se dr i , bie ovo brzo i neugo dno putovanje." "Ako ikada budem sreo sebe", ree Zaphod, "tako u da odalamim toga gada da neu ni znati ta me je tresnulo." Tog asa, Marvin u eta kroz vrata, odmeri Zaphoda optu ujuim pogledom, skljoka se u ugao i iskljui se. Na mostu 'Zlatnog srca' sve je bilo tiho. Artur je gledao tablu koja se nalazila pred njim i razmi ljao. Spazio je Trilijanine oi koje su ga upitno gledale . Onda je vratio pogled na tablu. Najzad je video ono to je eleo. Podigao je pet malih, plastinih kvadrata i spustio ih na tablu. Na pet kvadratia nalazila su se slova I, Z, V, R i S. Polo io ih je pored s lova T, A i N. "Izvrstan", rekao je, "donosi trostruki broj poena. To je poprilino, boji ele ti momci napolju

m se." Brod poskoi i po n-ti put rasu nekoliko slova. Trilijan uzdahnu i ponovo poe da ih tra i. Utihlim hodnicima odjekivali su koraci Forda Prefekta koji je lutao brod om i utirao mrtve ureaje. Zbog ega se brod stalno trese, pitao se. Za to se ljulja i podrhtava? Za to ne mo e da otkrije gde su? I, zaista, gde su? Levi toranj 'Autostoperskog vodia kroz Galaksiju' jurio je kroz meuzvezdan i prostor brzinom koju ni pre ni posle toga nije doma ilo nijedno kancelarijsko zd anje u Vaseljeni. U odaji koja se nalazila na polovini njegove visine Zaphod Biblbroks gne vno je etkao. Rusta je sedeo na ivici stola zabavljen temeljnim odr avanjem pe kira. "Hej, ta si rekao, kuda leti ova zgrada?" upitao je Zaphod. "Do ablje zvezde", uzvratio je Rusta, "najgroznijeg mesta u Vaseljeni." "Ima li tamo hrane?" upita Zaphod. "Hrane? Ide na ablju zvezdu i brine te ima li tamo hrane?" "Bez hrane mo da i ne stignem do ablje zvezde." Kroz prozor se nije moglo videti ni ta osim treperavog svetlucanja polja s ila i slaba nih zelenih mrlja koje su verovatno predstavljale izobliene oblike raza raa sa ablje zvezde. Pri toj brzini i sam prostor bio je nevidljiv i, zapravo, nes tvaran. "Evo, posisaj ovo", ree Rusta i pru i Zaphodu svoj pe kir. Zaphod ga je pogledao kao da oekuje da mu iz ela iskoi kukavica na maloj op rugi. "Natopljen je hranljivim sastojcima", objasnio je Rusta. " ta si ti, neki udareni izelica?" upita Zaphod. " ute pruge bogate su belanevinama, zelene sadr e vitamine B i C kompleksa, r u iasti cvetii sadr e ekstrakt itarinog polena." Zaphod ga primi i zaprepa eno pogleda. " ta predstavljaju smee mrlje?" pitao je. "Po -T-L sos", ree Rusta. "Kad mi se smui od itarinog polena." Zaphod ga sumnjiavo omirisa. Jo sumnjiavije, poe da sisa jedan kraj. Onda ispljunu. "Fuj", izjavio je. "Da", ree Rusta. "Kada sisam taj kraj obino moram da posisam i malo od sup rotnog." "Za to?" upitao je Zaphod. " ta se nalazi u njemu?" "Sredstva za suzbijanje poti tenosti", uzvrati Rusta. "Dosta mi je toga, nisam valjda udaren mokrim pe kirom", ree Zaphod i vrati mu ga. Rusta uze pe kir od njega, skoi sa stola, obie ga, sede u stolicu i podi e nog e na sto. "Biblbrokse", rekao je i zabacio ruke iza glave, "zna li ti uop te ta e ti se desiti na abljoj zvezdi?" "Nahranie me?" nagaao je Zaphod pun nade. "Nahranie tobom", ree Rusta, "vrtlog potpune perspektive!" Zaphod za to nikada nije uo. Verovao je da je uo za sve zabavne stvari u it avoj Galaksiji i zato je pretpostavio da Vrtlog potpune perspektive ne predstavl ja ni ta zabavno. Upitao je Rustu ta je to. "Samo", ree Rusta, "najdivljakije psihiko muenje kome se svesno bie mo e podvrg nuti." Zaphod razoarano klimnu. "Znai", rekao je, "ni ta od klope, ha?" "Slu aj", ree Rusta ustro. "oveka mo e ubiti, razoriti mu telo, slomiti duh, ali samo Vrtlog potpune perspektive mo e da uni ti ovekovu du u! Postupak traje nekoliko s ekundi, ali njegove posledice traju ostatak takvog ivota!"

"Jesi li ikada probao pangalaktiki grgolj blaster?" upitao je Zaphod o tro. "Ovo je gore." "Auf!" priznade Zaphod, impresioniran. "Ima li pojma za to ti momci ele to da mi urade?" dodao je trenutak kasnije. "Veruju da je to najbolji nain da te zauvek uni te. Zato to znaju ta namerava . "

"Zar ne mogu da mi po alju poruku pa da i ja to saznam?" "Zna ti", ree Rusta, "zna ti, Biblbrokse. Ti eli da se sretne sa ovekom koji v ada Vaseljenom." "Ume li on da kuva?" upitao je Zaphod. Zatim je razmislio i dodao: "Sumn jam. Kada bi umeo da skuva dobro jelo, ne bi se brinuo za ostatak Vaseljene. elim da sretnem nekog kuvara." Rusta duboko uzdahnu. " ta ti, u stvari, radi ovde?" upitao ga je Zaphod. "Kakve ovo ima veze sa tobom?" "Ja sam samo jedan od onih koji su zamislili itavu stvar, zajedno sa Zarn ivupom, zajedno sa Judenom Vranksom, zajedno sa tvojim pradedom i sa tobom, Bibl brokse." "Sa mnom?" "Da, sa tobom. Rekli su mi da si se promenio, ali nisam shvatio koliko." "Ali..." "Ovde sam zbog jednog zadatka. Obaviu ga pre nego to te napustim." "Kakvog zadatka, ovee? O emu to govori ?" "Obaviu ga pre nego to te napustim." Rusta utonu u neprobojno utanje. Zaphod mu je zbog toga bio neverovatno zahvalan. 9. Vazduh druge planete ablje zvezde bio je ustajao i nezdrav. Ledeni vetrovi neprekidno su brisali njenom povr inom, duvali iznad slanih jezera, sasu enih movara, prepletenog i trulog rastinja i razru enih ostataka napu ten ih gradova. Nije bilo ivota na njenoj povr ini. Ona je, kao i na mnogim drugim plan etama u tom delu Galaksije, odavno opustela. Ve i po prastarim zdanjima grada zavijanje vetra zvualo je usamljeno i neu te no; jo neute nije je zvualo iznad visokih, crnih tornjeva koji su se tu i tamo izdi zali nad povr inom tog sveta. Na vrhovima tornjeva ivele su ogromne, ko ate, smrdljive ptice, jedini pre iveli predstavnici civilizacije koja je nekada obitavala na tom mestu. Ali jauci vetra bili su najneute niji na sredi tu iroke, sive zaravni na rubu najveeg od svih napu tenih gradova. To mesto donelo je ovom svetu ugled najgoreg mesta u Galaksiji. Spolja g ledano, tu se nalazila obina elina kupola od tridesetak stopa u preniku. Iznutra, on a je predstavljala ne to udovi nije od svega to um mo e pojmiti. Na pribli no stotinu jardi odatle, razdvojeno od nje izbrazdanim i spaljen im pojasom najjalovijeg zemlji ta koje se da zamisliti, nalazilo se ne to to je verov atno trebalo da bude nazvano nekom vrstom mesta za sletanje. To znai da su okolo po prilinom prostoru bile razbacane beskorisne gromade dvadesetak ili tridesetak zgrada, koje su tu prisilno sletele. Iznad zgrada i izmeu njih lebdeo je um, um koji je ekao. Um je usmerio svoju pa nju ka nebu i nije dugo pro lo, a tamo se pojavila ud aljena mrlja svetlosti, okru ena prstenom sitnijih mrlja. Vea mrlja predstavljala je levi toranj upravne zgrade 'Autostoperskog vod ia kroz Galaksiju', koji je tonuo kroz stratosferu sveta B ablje zvezde. Dok se zdanje spu talo, Rusta iznenada prekide dugo, neprijatno utanje koje je vladalo izmeu dva oveka. Ustao je i spakovao svoj pe kir u torbu. Rekao je: "Biblbrokse, sada u obaviti posao zbog koga sam poslat ovamo." Zaphod podi e pogled na njega iz ugla u kome je sedeo, delei neizgovorene m

isli sa Marvinom. "Da?" rekao je. "Zgrada e uskoro sleteti. Kada je bude napu tao, nemoj poi kroz vrata", rekao je Rusta. "Izii kroz prozor." "Sreno", dodao je i izi ao kroz vrata i time nestao iz Zaphodovog ivota isto onako tajanstveno kao to se i pojavio. Zaphod skoi i poku a da otvori vrata, ali Rusta ih je ve zakljuao sa druge st rane. On sle e ramenima i vrati se u ugao. Posle dva minuta, zgrada se sru ila meu ostale olupine. Njena pratnja, raza rai sa ablje zvezde, iskljuili su polje sila i ponovo se vinuli u vazduh da bi stig li do sveta A ablje zvezde, koji je bio mnogo prijatnije mesto. Nisu se spustili na svet B ablje zvezde. To niko nije inio. Na njegovu povr inu nikada nije kroio niko izuzev buduih rtava Vrtloga potpune perspektive. Udar je gadno prodrmao Zaphoda. Neko vreme le ao je u tihoj gomili pra njavi h odlomaka u koju se pretvorio vei deo sobe. Imao je utisak da mu se raspolo enje s pustilo na najni u taku u itavom ivotu. Oseao se zbunjeno, usamljeno, odbaeno. Naposlet ku je zakljuio da zaslu uje sve to ga snae. Obazro se po razru enoj i polomljenoj sobi. Oko okvira vrata zid se raspuk ao i vrata su, poluotvorena, visila na arkama. Nekim udom, prozor je ostao neo teen i zatvoren. Na trenutak je oklevao, a onda je pomislio kako je njegov udni, doskor a nji sadrug svakako imao valjane razloge za ono to mu je rekao, im je izdr ao sve to i on samo da bi mu to saop tio. Uz Marvinovu pomo, otvorio je prozor. Napolju, oblak pra ine podignut silinom udara i ru evine drugih zgrada koje su ga okru ivale spreaval i su Zaphoda da vidi i ta od spolja njeg sveta. To ga nije mnogo primirilo. Uglavnom je bio obuzet onim to je video kada je pogledao nani e. Zarnivupov ured nalazio se na petnaestom spratu. Zgrada je pri zemljila pod uglom od oko etrdeset pet stepeni, ali ponor je i dalje delovao zast ra ujue. Najzad, neprekidno podbadan Marvinovim zajedljivim pogledima, duboko je uzdahnuo i uzverao se do strmog ruba zgrade. Marvin ga je sledio, a potom su zaj edno otpoeli mukotrpno i lagano sila enje niz petnaest spratova koji su ih razdvaja li od tla. Dok su se spu tali, ustajali vazduh i pra ina gu ili su ga i zaslepljivali, a od u asne visine vrtelo mu se u glavi. Povremene Marvinove primedbe tipa: "Vi, iva bia, ba u ivate u ovakvim stvarim a? Pitam to samo radi informacije." - nisu mnogo pomagale popravljanju njegovog duhovnog stanja. Na pribli no pola puta niz razru ene zgrade zastali su radi odmora. Dok je Z aphod tamo le ao zadihan, iscrpljen i prepla en, uinilo mu se da Marvin deluje za nij ansu veselije nego obino. Najzad je shvatio da nije tako. Robot je samo izgledao veselo u poreenju sa njegovim raspolo enjem. Jedna ko ata, crna ptiurina spustila se, lagano ma ui krilima, kroz oblake pra in e koja se lagano slegala i, ispru iv i svoje tanke noge, stala na isturenu ivicu pro zora udaljenog od Zaphoda nekoliko jardi. Savila je velika krila i nespretno se suurila na tom mestu. Raspon njenih krila morao je biti nekih est stopa, a glava i vrat deloval i su neobino veliko za jednu pticu. Lice joj je bilo ravno, kljun nerazvijen, a n a polovini du ine krila, sa unutra nje strane, mogli su se jasno videti zaeci neega na lik na ake. U stvari, delovala je gotovo ljudski. Okrenula je te ke kapke prema Zaphodu i rasejano kljocnula kljunom. "Gubi se odatle", ree Zaphod. "U redu", promrmljala je ptica poti teno i ponovo se vinula u oblak pra ine. Zaphod ju je zbunjeno posmatrao kako odlazi. "Da li je ta ptica stvarno progovorila?" uznemireno je pitao Marvina. Bi o je potpuno spreman na odrean odgovor, na tvrdnju da mu se zapravo samo priinilo. "Da", potvrdio je Marvin. "Jadne du e", ree duboki, vazdu asti glas u Zaphodovo uvo. Zaphod se tako silovito izvio da nae izvor glasa, da samo to nije pao sa z grade. Divljaki je zgrabio isturenu prozorsku arku i posekao se na nju. Ostao je d

a visi, ubrzano di ui. Glas nije imao nikakvog vidljivog izvora - u okolini nije bilo nikoga. I pak, progovorio je ponovo. "Znate, njihova pria je tragina. U asan dogaaj." Zaphod se divlje osvrtao. Glas je bio dubok i tih. U nekoj drugoj prilic i mogao bi se ak opisati kao umirujui. Ali nema nieg umirujueg u bestelesnom glasu k oji vam se obraa ni iz ega, naroito ukoliko, poput Zaphoda Biblbroksa, niste ba najb olje raspolo eni i uz to visite na ivici zida polusru ene zgrade na visini od osam s pratova. "Hej, ovaj..." zamucao je. "Da vam ispriam njihovu priu?" spokojno je upitao glas. "Hej, ko si ti?" zapitao je Zaphod. "Gde se nalazi ?" "Onda mo da kasnije", promrmljao je glas. "Ja sam Gargravar. Ja sam uvar Vr tloga potpune perspektive." "Za to ne mogu da vidim...?" "Otkriete da bi vam se spu tanje izuzetno ubrzalo", podigao se glas, "ukoli ko se budete premestili za pribli no dva jarda ulevo. Zbog ega to ne poku ate?" Zaphod podi e pogled i vide niz kratkih, vodoravnih brazdi koje su vodile niz zgradu sve do podno ja. Zahvalno se premestio na njih. "Za to se ne bismo ponovo sreli u podno ju?" ree glas u njegovom uhu i nestad e im je to izgovorio. "Hej", pozva Zaphod. "Gde..." "Bie vam potrebno samo par minuta..." uzvratio je glas jedva ujno. "Marvine", obratio se Zaphod ozbiljno robotu koji se neraspolo eno privio uz njega. "Da li... Da li se taj glas tek tako...?" "Da", odvrati Marvin kratko. Zaphod klimnu. On ponovo izvadi svoje naoari osetljive na opasnost. Bile su potpuno crne i do tog trenutka ve prilino gadno izgrebane zbog neobinog metalnog predmeta u njegovom d epu. Stavio ih je na lice. Put niz zgradu delovao je mnogo prijatnije sada kad nije morao da gleda ta radi. Minut kasnije spustio se preko razru enih i i upanih temelja zgrade, uklonio svoje tamne naoari i sruio se na tle. Koji trenutak kasnije pridru io mu se i Marvin i ostao licem okrenut prema pra ini i kamenju, u polo aju koji, izgleda, nije nameravao da promeni. "Ah, tu ste", ree glas iznenada u Zaphodovom uvu. "Izvinite to sam onako o ti ao; znate, toliko se pla im visine da sam u takvim prilikama kao bez glave. Odnos no", dodade e njivo, "nekad sam bio kao bez glave." Zaphod se osvrnu oko sebe, lagano i pa ljivo, da proveri nije li mu mo da pr omaklo ne to to je moglo biti izvor glasa. Ali jedino je video pra inu, stenje i ru evi ne zgrada koje su se uzdizale oko njega. "Hej, ovaj, a za to ne mogu da te vidim?" upitao je. "Zbog ega nisi ovde?" "Jesam", ree polako glas. "I moje telo elelo je da doe, ali trenutno je mal o zauzeto. Ima neka posla, treba da se vidi sa nekim ljudima." Posle neega to je p odsealo na bestelesni uzdah, dodade: "Znate ve kako je to sa telima." Zaphod nije bio ba siguran. "Mislio sam da znam", rekao je. "Ali nadam se da je oti lo da se malo odmori", nastavio je glas, "kako ivi u poslednje vreme, mora da spada sa ruku." "Ruku?" ree Zaphod. "Hteo si da ka e sa nogu?" Glas neko vreme nije govorio. Zaphod se nelagodno obazro. Nije mogao da zna da li je njegov posetilac oti ao, ili je jo tu, i ta, zapravo, radi. Onda glas p onovo prozbori: "Znai, treba da ide u Vrtlog, ja li tako?" "Ej, ovaj", rea Zaphod, neuverljivo glumei da mu je svejedno, "ne urim se j a toliko. Prvo bih mogao da se malo promuvam po okolini i vidim na ta lie ovda nji p redeli." "Nisi video ovda nje predele?" upita Gargravarov glas. "Ovaj, nisam." Zaphod se uspentra na stenu i zaobie ugao ru evine koja mu je zaklanjala vi dik.

Posmatrao je predeo sveta B ablje zvezde. "Ah, dobro", rekao je. "U tom sluaju, samo u se malo promuvati." "Ne", ree Gargravar, "Vrtlog je spreman za tebe. Mora poi. Sledi me." "Eh, da", ree Zaphod. "A kako u to izvesti?" Blag, alostiv zvuk lutao je vazduhom, bled, tu an zvuk koji kao da nije ima o nikakvog izvora. Tek pa ljivim oslu kivanjem Zaphodu je polazilo za rukom da odred i pravac iz koga je dopirao. Lagano, o amueno, teturao se za njim. ta je drugo mogao da uini? 10. Kao to je ranije ve pomenuto, Vaseljena je neugodno velika, to predstavlja i njenicu koju mnogi ljudi rado prenebregavaju, ne bi li mirnije iveli. Mnogi bi vi e voleli da se presele u manju Vaseljenu koju su sami sazdali, a veina to, zapravo , i ini. Na primer, u zabiti istonog kraka Galaksije nalazi se ogromna umska planet a Ogloran ija itava 'inteligentna' populacija ivi na jednom prilino malom i pretrpan om orahovom drvetu. Na tom drvetu oni se raaju, ive, zaljubljuju, urezuju u koru s iu ne filozofske tekstove o smislu ivota, zaludnosti smrti i neophodnosti kontrole r aanja, tu i tamo vode izuzetno male i ograniene ratove i konano umiru odbaeni ispod neke od nepristupanijih granica. U stvari, jedini Ogloranci koji su ikada napustili drvo bili su oni koje su ostali odbacili, jer su poinili naju asniji od svih zloina: naime, pitali su se da li ivot mo e postojati i na nekom drugom drvetu i da li su ostala stabla, zaprav o, i ta vi e od opsene izazvane upotrebom suvi e ogloraha. Iako ovakvo pona anje mo da deluje neobino, u Galaksiji ne postoji oblik ivota koji na neki nain ne ini istu stvar i zapravo je Vrtlog potpune perspektive ba zbo g toga toliko u asan. Jer, kada vas gurnu u Vrtlog, na jedan trenutak bacate pogled na itavu be skonanost postojanja, a negde u najmanjem, siu nom uglu, nalazi se mikroskopska taka na mikroskopskoj taki, mala poruka koja glasi 'Ovo si ti'. Siva zaravan prostirala se pred Zaphodom, ispucala, uni tena. Vetar je div lje ibao preko nje. Na sredi tu zaravni video se elini mehur kupole. To je mesto do koga idem, z akljuio je Zaphod. Bio je to Vrtlog potpune perspektive. Dok je stajao i tmurno zurio u sve to, iz kupole se iznenada zaorio nelj udski krik u asa, koji kao da je poticao od oveka kome spaljuju samu du u. Vrisak je na trenutak nadjaao vetar i zamro. Strah pro e Zaphoda; krv kao da mu se pretvorila u teni helijum. "Hej, ta to bi?" promrmlja on bez daha. "Snimak", ree Gargravar. "Bio je to poslednji ovek koji je gurnut u Vrtlog . Uvek ga pu tam sledeoj rtvi. Neka vrsta preludijuma." "Hej, to stvarno zvui gadno..." zamuca Zaphod. "Zar ne bismo mogli malkic e da svratimo na neku urku, onako uz put, ta misli ?" "Koliko je meni poznato", kazao je bestelesni Gargravarov glas, "ja vero vatno i jesam na nekoj. Hou da ka em, moje telo. esto odlazi na urke bez mene. Ka e da samo smetam. Tja." "Ma, ta se to, u stvari, de ava sa tvojim telom?" upita Zaphod, koji je udeo da odlo i ono to ga je oekivalo, ta god to bilo. "Pa, ovaj... Zauzeto je, zna ", ree Gargravar neodreeno. "Hoe da ka e da poseduje sopstveni um?" upita Zaphod. Nastala je duga, pomalo ledena pauza pre nego to je Gargravar ponovo prog ovorio. "Moram da ka em", odvratio je najzad, "da tu primedbu smatram vrlo neukusn om." Zaphod se zbunjeno i nespretno izvini. "Nema veze", ree Gargravar, "nisi mogao da zna ."

Glas mu nesreno zadrhta. "Zapravo", produ io je tonom koji je govorio da se izuzetno trudi da se ko ntroli e, "zapravo, nas dvoje prolazimo kroz postupak sudske rastave. Verujem da e se sve zavr iti razvodom." Glas je ponovo utihnuo, ostaviv i Zaphoda bez ikakve predstave o tome ta bi trebalo da ka e. On nesigurno promrmlja ne to. "Mislim da verovatno nismo odgovarali jedno drugom", ree najzad Gargravar posle duge stanke. "Nikad nismo u ivali u istim stvarima. Najvi e smo se raspravlja li oko seksa i pecanja. Najzad smo poku ali da kombinujemo te dve stvari, ali to j e dovodilo do katastrofe, kao to verovatno i pretpostavlja . A sada moje telo odbij a da me pusti u sebe. Ne eli ak ni da me vidi..." Ponovo je zastao, neute an. Vetar je ibao preko zaravni. "Ka e da ga samo sputavam. Objasnio sam mu da samo elim da u njemu obitavam , a ono je odgovorilo da je ba to ona vrsta mudrija kih primedbi kakve mu posebno i du na ivce. I tako smo batalili itavu stvar. Verovatno e se odrei i mog prezimena." "Oh...?" ree Zaphod slaba nim glasom. "A to je...?" "Pizpot", ree glas. "Ime mi je Pizpot Gargravar, na osnovu toga sve se ja sno vidi, zar ne?" "Tja", odvrati Zaphod saoseajno. "I zato ja, bestelesni duh, imam ovaj posao, posao uvara Vrtloga potpune perspektive. Po tlu ove planete niko nikada nee hodati. Izuzev rtava Vrtloga - ali bojim se da se one ne raunaju." "Ah..." "Ispriau ti itavu priu. eli li da je uje ?" "Pa..." "Pre mnogo godina bila je ovo napredna, srena planeta - ljudi, gradovi, p rodavnice, jednom reju normalan svet. Izuzev to je u otmenijim ulicama tih gradova bilo ne to vi e prodavnica cipela nego to je potrebno. I lagano, podmuklo, broj takv ih prodavnica je rastao. To je dobro znana ekonomska pojava, ali tragino je videt i kako deluje, jer to je bilo vi e prodavnica cipela, moralo se praviti vi e cipela, a one su postajale sve neudobnije i gore. A to su bile lo ije, ljudi su ih morali v i e kupovati da bi imali ta da obuju, pa su se prodavnice sve vi e umno avale, dok ekon omija ovog mesta nije dostigla ono to verujem da se zove obuarsko obzorje dogaanja, kada ekonomski vi e nije bilo mogue graditi i ta drugo izuzev prodavnica cipela. Ish od: propast, uni tenja i beda. Vei deo populacije je izumro. Nekolicina onih koji s u posedovali pogodnu vrstu genetske nestabilnosti do ivela je mutaciju koja ih je pretvorila u ptice - video si jednu od njih koje su proklele svoja stopala, prok lele tle i zaklele se da po njemu vi e niko nee hodati. Nesrenici. Doi, moram da te v odim u Vrtlog." Zaphod zbunjeno zavrte glavom i teturavo poe preko zaravni. "A ti", ree on, "zar i ti dolazi iz te proklete rupe?" "Ne, ne", odvrati Gargravar zgranuto, "ja potiem sa sveta C ablje zvezde. Divno mesto. Odlino za pecanje. Uvee uvek skoknem tamo. Iako sada mogu samo da pos matram. Vrtlog potpune perspektive jedina je stvar na ovoj planeti koja slu i neemu . Sagraen je ovde jer ga niko nije eleo u svome kom iluku." U tom asu jo jedan oajniki vrisak odjeknuo je vazduhom i Zaphod uzdrhta. " ta taj Vrtlog, zapravo, ini sa ovekom?" promucao je. "Vaseljena", kazao je jednostavno Gargravar, "itava bezgranina Vaseljena. Bezgranina sunca, bezgranina rastojanja meu njima i ti, nevidljiva taka na nevidljiv oj taki, bezgranino suu an. "Hej, ovee, zna li ti da sam ja Zaphod Biblbroks?" promrmlja Zaphod poku avaj ui da sakupi poslednje ostatke svog ega. Gargravar nije ni ta odgovorio, ve je naprosto nastavio svoje sumorno pevu en je sve dok nisu stigli do potamnele eline kule u sredi tu zaravni. Kada joj prio e, u z idu se uz tiho zujanje otvori e jedna vrata i otkri e malenu, mranu prostoriju. "Ui", ree Gargravar. Zaphoda obuze strah. "Hej, ta, zar odmah?" ree on. "Odmah." Zaphod nervozno zaviri unutra. Prostorija je bila vrlo mala. Imala je elin

e zidove i u njoj jedva da je bilo mesta za vi e od jednog oveka. "Ovaj...ba mi i ne lii na neki vrtlog", ree zaphod. "I nije", ree Gargravar. "To je samo lift. Ui." Beskrajno upla en, Zaphod ue unutra. Oseao je da je Gargravar u liftu sa nji m, iako bestelesni uvar trenutno nije ni ta govorio. Lift poe da se spu ta. "Moram da dovedem svoje misli u odgovarajue stanje za to", promrmlja Zaph od. "Ovde nema odgovarajueg stanja misli", odvrati Gargravar ozbiljnim glasom . "Ti stvarno ume da natera oveka da se oseti bedno." "Ne ja. Vrtlog." Na dnu tunela, zadnji deo lifta se otvorio i Zaphod se isteturao u omanj u, golu prostoriju elinih zidova. Na daljem kraju prostorije nalazio se usamljen, uspravan, elini sanduk, up ravo toliko velik da ovek stane unutra. To je bilo sve. Bio je povezan sa malom skupinom komponenti i instrumenata uz pomo jedne jedine debele ice. "Zar je to - to?" upita iznenaeno Zaphod. "To je to." Pa i ne izgleda toliko lo e, pomisli Zaphod. "A ja treba da uam unutra, je li?" upita Zaphod. "Treba da ue ", ree Gargravar, "i to, bojim se, smesta." "U redu, u redu", ree Zaphod. Otvorio je poklopac sanduka i zakoraio unutra. U sanduku je stao da eka. Posle pet sekundi zaulo se kljocanje i itava Vaseljena na la se u sanduku sa njim. 11. Vrtlog potpune perspektive izvodi svoj prikaz itave Vaseljene na bazi eks trapolirane analize materije. Da razjasnimo - po to je svaki deli materije na neki nain povezan sa svakim drugim deliem materije u Vaseljeni, teorijski je mogue ekstrapolirati sve to postoj i - svako sunce, svaku planetu, njihove orbite, meusobne polo aje, njihovu ekonomsk u i socijalnu istoriju na osnovu, recimo, jednog jedinog komada keksa. ovek koji je izmislio Vrtlog potpune perspektive uradio je to, u osnovi, da bi nervirao svoju enu. Trin Tragula - jer to je bilo njegovo ime - bio je sanjar, mislilac, spe kulativni filozof ili, kako bi to kazala njegova ena, idiot. Neprekidno mu je prebacivala zbog krajnje neprikladnog vremena koje je t raio na piljenje u svemir, prouavanje mehanike zihernadli i vr enje spektrografske a nalize paria keksa. "Imaj bar malo oseaja za srazmeru", govorila mu je, ponekad i po trideset puta dnevno. I tako je napravio Vrtlog potpune perspektive - samo da joj poka e. Na jedan kraj smestio je itavu stvarnost ekstrapoliranu na osnovu pareta k eksa, a na drugi svoju enu: a kada je ukljuio ureaj, videla je na trenutak beskonano st svega postojeeg i sebe u odnosu na to. Na u as Trina Tragule, ok joj je u potpunosti uni tio mozak; ali na njegovo z adovoljstvo, shvatio je da je time dokazao da je za ivot koji namerava da postoji u ovolikoj Vaseljeni jedina stvar koju ne sme da dozvoli sebi oseaj za srazmere. Vrata Vrtloga se otvori e. Iz okrilja svog bestelesnog uma Gargravar je pa ljivo posmatrao. Na neki ud an nain, Zaphod Biblbroks mu se dopao. Bio je ovek jakih karakternih crta, iako ug lavnom ravih.

ekao je da ispadne iz kovega, kao to se uvek de avalo. Umesto toga ovaj je kroio napolje. "Zdravo", rekao je. "Biblbrokse..." zaprepastio se Gargraverov um. "Mogu li da dobijem ne to za pie, molim?" upita Zaphod. "Ti...Ti... Bio si u Vrtlogu?" promuca Gargravar. "Valjda si video, daso." "I radio je?" "Jakako." "I video si itavu beskonanost postojanja?" "Razume se. Zna da je ba zgodno mesta ce?" Gargravarov um bio je potpuno zaprepa en. Da je njegovo telo bilo sa njim, selo bi na pod i razjapilo usta. "I video si sebe", upita Gargravar, "u odnosu na sve to?" "O, da, da." "Ali... ta si osetio?" Zaphod je ravnodu no slegnuo ramenima. "Samo ono to sam sve vreme znao. Da sam mnogo stra an i va an momak. Zar ti n isam rekao, bao, ja sam Zaphod Biblbroks!" Pogled mu je prelazio preko ma inerije koja je napajala Vrtlog. Iznenada s e zapanjeno zaustavio. Te ko je uzdahnuo. "Hej", rekao je, "da li je to stvarno pare keksa?" I upao je mali komad slatki a iz senzora koji su ga okru ivali. "Kada bih ti rekao koliko mi je ovo potrebno, ne bih stigao da ga pojede m." I on ga pojede. 12. Ne to kasnije, trao je preko zaravni prema razru enom gradu. Te ko je disao na ledenom vazduhu i esto se spoticao, jo iscrpljen. Padala j e no, a neravni teren bio je varljiv. No, odu evljenje zbog poslednjeg do ivljaja jo ga je pratilo. itava Vaseljena. Video je kako se itava Vaseljena prostire oko njega u beskonanost - sve to postoji . A sa tim do lo je jasno i izuzetno saznanje da je on tu najva niji. Jedno je kada ste sujetni. Sasvim drugo kada vam ma ina saop ti ne to ovako. Nije imao vremena ni da razmisli o svemu tome. Gargravar mu je rekao da e o svemu morati da izvesti svoje gospodare, ali da namerava prethodno da saeka neko vreme. Zaphod je imao vremena da se malo odm ori i nae mesto za skrivanje. Nije imao pojma ta da radi, ali oseaj da je najva nija osoba u Vaseljeni isp unjavao ga je uvereno u da e ne to ve iskrsnuti. Na itavoj toj pustoj planeti nije bilo vi e niega to mu je moglo pru iti osnova za optimizam. Trao je i ubrzo stigao do predgraa napu tenog grada. Koraao je ispucalim i uni tenim putevima, obraslim korovom, preko rupa puni h polutrulih cipela. Zgrade pored kojih je prolazio delovale su toliko o teeno i ru e vno, da se nije usuivao da ue u neku od njih. Gde bi mogao da se sakrije? urio je d alje. Posle izvesnog vremena izbio je na ostatke irokog, ravnog puta do koga je vodila staza po kojoj je do tada hodao; na njegovom kraju nalazila se d inovska, zdepasta zgrada, okru ena manjim zdanjima, a sve skupa bilo je okru eno ostacima ogr ade. Ogromna glavna zgrada jo je delovala prilino stameno i on poe ka njoj da vidi mo e li mu pru iti... pa, bilo ta. Pribli io se graevini. Sa jedne strane - prednje, kako se inilo, jer bila je okrenuta prema irokoj betonskoj povr ini - nalazila su se troja divovskih vrata, v isokih po ezdesetak stopa. Najdalja su bila otvorena i Zaphod potra prema njima. Unutra je sve bilo mrano, pra njavo i u neredu. Sve je prekrivala d inovska p

auina. Deo unutra njosti zdanja uru io se, deo zadnjeg zida je pao, a inima debeli slo j pra ine prekrivao je pod. Kroz te ku tminu nazirali su se ogromni, otpacima prekriveni obrisi. Neki su bili valjkasti, drugi loptasti, trei jajasti, ili, tanije reeno, po put razbijenih jaja. Uglavnom su se nalazili u stanju raspadanja, a od nekih su ostali samo kosturi. Sve su to bili svemirski brodovi i svi su bili napu teni. Zaphod je, oajan, stao da luta izmeu olupina. Tu nije bilo niega to je makar i podsealo na ispravno stanje. Ve su i vibracije njegovih koraka bile dovoljne da nateraju jednu od olupina da se jo vi e raspadne. U blizini zadnjeg zida zgrade le ao je jedan stari brod, ne to vei od ostalih , zakopan u gomile pra ine i pauine koje su bile jo vee nego drugde. Ali, spolja je d elovalo neo teeno. Zaphod mu se sa zanimanjem pribli i i pritom se saplete preko pras tarog voda za napajanje. On poku a da ga odgurne i sa zaprepa enjem otkri da je jo povezan sa brodom. S jo veim zaprepa enjem shvatio je da vod lagano bruji. U neverici se upiljio u pod, a zatim u vod za napajanje koji je dr ao u aka ma. Svukao je jaknu i bacio je u stranu, a onda poeo da puzi na rukama i kole nima du voda za napajanje sve do take gde je bio povezan sa brodom. Spoj je bio vrs t, a lagano brujanje i podrhtavanje postade primetnije. Srce mu je brzo lupalo. On obrisa ne to nakupljene pra ine i nasloni uvo na bok broda. Uspeo je da uje samo slaba ni, neodreeni um. Onda grozniavo poe da kopa po otpacima oko sebe i pronae kratak komad cevi i a u od plastike otporne na delovanje mikroorganizama. Od toga je izmajstorisao gr ubi stetoskop i naslonio ga na bok broda. Od onoga to je uo njegov mozak napravi salto mortale. Neiji glas je govorio. "Agencija za meuzvezdana krstarenja izvinjava se putnicima zbog daljeg ka n jenja ovog leta. Trenutno oekujemo utovar zalihe papirnatih maramica sa mirisom l imuna radi va e udobnosti, osve enja i higijene tokom puta. U meuvremenu, zahvaljujem o vam se na strpljenju. Uskoro e ponovo biti poslu eni keks i kafa." Zaphod se zatetura unazad i divlje zagleda u brod. Nekoliko trenutaka o amueno ga je obilazilo. Potom primeti d inovsku tablu za ogla avanje polazaka koja je jo visila, iako na samo jadnom nosau, sa tavanice izna d njegove glave. Bila je prekrivena prljav tinom, ali neki brojevi jo su bili itljiv i. Zaphodove oi tragale su meu brojevima, a onda on obavi kratak proraun. Oi mu se iskolai e. "Devet stotina godina..." promrmlja on sebi u bradu. Brod je toliko kasn io. Posle dva minuta na ao se na njegovoj palubi. Kada je izi ao iz vazdu ne komore, vazduh koji ga je zapahnuo bio je sve i ist - sistem za klimatizaciju jo je bio ispravan. Iznenada se otvori e neka vrata i pred njim se pojavi jedna prilika. "Molim vas, gospodine, vratite se na svoje mesto", ree androidna stjuarde sa, okrete mu lea i ode niz hodnik koji se pru ao pred njim. Kada je srce ponovo poelo da mu kuca, po ao je za njom. Ona otvori vrata na kraju hodnika i proe kroz njih. Sledio ju je. Nalazili su se u odeljenju za putnike i Zaphodovo srce ponovo na trenuta k zastade. U svakom sedi tu sedeo je putnik, vezan za svoje mesto sigurnosnim pojasom . Kosa putnika bila je dugaka i ra upana, nokti takoe dugaki, a mu karci su imali brade. Svi su, sasvim izvesno, bili ivi - ali uspavani. Zaphoda proo e trnci. Lagano, kao u snu, on poe izmeu sedi ta. Kada je pre ao polovinu puta, stjuard esa je stigla do kraja. Ona se okrete i progovori.

"Dame i gospodo, dobar dan", kazala je prijatnim glasom. "Hvala vam to st e ostali sa nama tokom ovog manjeg zastoja. Uzleteemo im to bude mogue. Ukoliko bis te hteli da se probudite, biete poslu eni kafom i keksom." Zau se blago zujanje. U istom trenutku, svi putnici se probudi e. Probudili su se uz vri tanje i smesta su poeli da grebu po sigurnosnim poja sevima i sistemima za odr avanje ivota koji su ih vezivali za sedi ta. Vri tali su, url ali i jaukali sve dok Zaphod ne pomisli da e mu se u i raspasti. Otimali su se i uvijali dok je stjuardesa strpljivo i la prolazom i ispred svakog od njih ostavljala oljicu kafe i pakovanje keksa. A onda se jedan od njih podi e sa sedi ta. Obazro se i ugledao Zaphoda. Zaphod se naje i kao da itava ko a namerava da mu odmili sa tela. Okrenuo se i poeo da be i od vriske. ovek ga je sledio. Zapenjeno je odjurio do kraja hodnika, kroz ulaznu komoru i jo dalje. Sti gao je do pilotske kabine, zalupio i zabravio vrata za sobom. Naslonio se na nji h, zadihan. Posle svega nekoliko sekundi, neija ruka poe da lupa po vratima. Odnekud iz kabine obrati mu se metalni glas. "Putnicima nije dozvoljen boravak u kabini. Molim vas, vratite se na svo je mesto i saekajte uzletanje. Upravo se dele kafa i keks. Govori vam autopilot. Molim vas, vratite se na svoje mesto." Zaphod ne uzvrati ni re. Te ko je disao. Iza njega, ruka je i dalje udarala po vratima. "Molim vas, vratite se na svoje mesto", ponovio je autopilot. "Putnicima nije dozvoljen boravak u kabini." "Ja nisam putnik", zadahta Zaphod. "Molim vas, vratite se na svoje mesto." "Ja nisam putnik!" dreknu Zaphod ponovo. "Molim vas, vratite se na svoje mesto." "Ja nisam... Hej, uje li ti mene?" "Molim vas, vratite se na svoje mesto." "Ti si autopilot?" ree Zaphod. "Da", ree glas sa upravljake konzole. "Ti si zadu en za ovaj brod?" "Da", ree glas ponovo, "do lo je do zastoja. Putnici se trenutno dr e u stanj u usporenog ivota, radi udobnosti i prijatnosti. Kafa i keksi slu e se svake godine , posle ega se putnici vraaju u stanje usporenog ivota, radi dalje udobnosti i prij atnosti. Poletanje e uslediti po to letne rezerve budu popunjene. Izvinjavamo se zb og ka njenja." Zaphod se odmae od vrata, na kojima se lupanje vi e nije ulo. Pri ao je upravl jakoj konzoli. "Zastoja?" kriknu on. "Jesi li video kako izgleda svet oko ovoga broda? To je pusto , prava pravcata pustinja! ovee, civilizacija je nestala. Ovamo nee nikad a stii papirnate maramice sa mirisom limuna!" "Postoji statistika verovatnoa", produ io je autopilot mirno i dostojanstven o, "da e se razviti nova civilizacija. Jednog dana ovde e biti papirnatih maramica sa mirisom limuna. Do tada imaemo krai zastoj. Molim vas vratite se na svoje mest o." "Ali..." U tom trenutku vrata se otvori e. Zaphod se okrete i vide kako na njima st oji ovek koji ga je progonio. U ruci je dr ao veliku poslovnu ta nu. Bio je uredno od even, a kosa mu je bila kratka. Nije imao bradu i dugake nokte. "Zaphode Biblbrokse", rekao je on, "moje ime je Zarnivup. Verujem da si e leo da me vidi ." Zaphod Biblbroks uzdrhta. Njegova usta besmisleno zamuca e. Onda se srui na sedi te.

"Oh, ovee, oh, ovee, odakle si samo iskoio?" upitao je on. "ekao sam te ovde", rekao je ovaj poslovnim glasom. Spustio je torbu i seo na drugo sedi te. "Drago mi je to si poslu ao uputstvo", rekao je. "Malo sam se pla io da nisi napustio ured kroz vrata, a ne kroz prozor. Tada bi bio u gadnoj nevolji." Zaphod zavrte glavama i ne to promrmlja. "Kada si u ao na vrata mog ureda, stupio si u moju Vaseljenu sintetisan el ektronskim putem", objasnio je ovaj. "Da si odatle izi ao na vrata, ponovo bi se n a ao u pravoj Vaseljeni. Ve taka deluje samo dotle." Samozadovoljno je potap ao svoju torbu. Zaphod ga je zbunjeno i gadljivo gledao. "U emu je razlika?" promucao je. "Ni u emu", rekao je Zarnivup. "Istovetne su. Oh - izuzev to su, ini mi se, u stvarnoj Vaseljeni razarai sa ablje zvezde sivi." "Ma, ta se to de ava?" upita Zaphod. "Stvar je jednostavna", uzvratio je Zarnivup. Zaphod samo to nije prokljua o od njegove mirnoe i samozadovoljstva. "Vrlo jednostavna", ponovio je Zarnivup. "Otkrio sam koordinate na kojim a se nalazi taj ovek - ovek koji vlada Vaseljenom - i otkrio da je njegov svet za tie n poljem neverovatnoe. Da bih za titio svoju tajnu - i sebe samog - povukao sam se u bezbednost ove Vaseljene, u potpunosti ve take, i sakrio se u zaboravljenu svemir sku krstaricu. Tu sam bezbedan. U meuvremenu, ti i ja..." "Ti i ja", odvrati Zaphod gnevno. "Hoe da ka e da sam te poznavao?" "Da", ree Zarnivup, "dobro smo znali jedan drugoga." "Nisam imao nimalo ukusa", ree Zaphod i utonu u uvreeno utanje. "U meuvremenu, ti i ja smo se dogovorili da ukrade brod sa pogonom neverov atnoe - jedini koji mo e da stigne do vladarevog sveta - i da mi ga doveze ovamo. Ve rujem da ti je to po lo za rukom i estitam ti." Nasme io se sitnim, napregnutim osmeh om, a Zaphod po ele da ga tresne ciglom posred tog osmeha. "Oh, a u sluaju da ti nije bilo jasno", dodade Zarnivup, "ova Vaseljena s tvorena je naroito za tebe. Zbog toga si ti u njoj najva nija linost. Nikada ne bi", dodao je sa osmehom koji je jo vi e udeo za ciglom, "pre iveo Vrtlog potpune perspekt ive u stvarnoj Vaseljeni. Idemo li?" "Kuda?" upita Zaphod mrko. Osetio se slomljeno. "Na tvoj brod. 'Zlatno srce'. Doveo si ga ovamo, zar ne?" "Nisam." "Gde ti je vetrovka?" Zaphod ga zbunjeno pogleda. "Moja vetrovka? Svukao sam je. Napolju je." "Dobro, idemo da je naemo." Zarnivup ustade i pokaza Zaphodu da ga sledi. Kada su se ponovo na li u ulaznoj komori, uli su vri tanje putnika koje su hr anili keksima i kafom. "Nije bilo ba prijatno ekati te ovde", ree Zarnivup. "Tebi nije bilo prijatno!" zaurla Zaphod. "A ta misli kako..." Zarnivup podi e prst da ga uti a kada se prolaz otvorio. Na nekoliko stopa o datle videli su Zaphodovu vetrovku koja je le ala u otpacima. Dok su je gledali, d ep vetrovke iznenada se naduo. Rascepio se i raspao. Mali, metalni model 'Zlatnog srca', koji je Zaphod zbunjeno otkrio u svome d epu, stao je da raste. Rastao je, jo je rastao. Posle dva minuta dostigao je punu veliinu. "Pri nivou neverovatnoe", ree Zarnivup, "od.. ovaj, ne znam koliko, ali ne t o veoma mnogo." Zaphodu se zavrte. "Hoe da ka e da je sve vreme bio kod mene?" Zarnivup se nasme i. Podigao je svoju torbu i otvorio je. Okrenuo je jedan prekida u njenoj unutra njosti. "Zbogom, ve taka Vaseljeno", rekao je. "Zdravo stvarnosti." Prizor pred njima jedva primetno zadrhta i ponovo iskrsnu potpuno isti k

ao pre. "Vidi ?" ree Zarnivup. "Potpuno su isti." "Hoe da ka e ", ponovio je Zaphod vrstim glasom, "da je sve vreme bio kod mene? " "O, da", rekao je Zarnivup, "razume se. U tome je bila sr svega." "U redu", ree Zaphod, "od sada vi e ne raunaj na mene, u budue naprosto vi e ne moj da rauna na mene. Dobio sam ono to sam tra io. Prepleten si sa poljem neverovatnoe . Ne mo e pobei." Nasme io se onim sme kom koji je Zaphod toliko udeo da tresne; i ovoga puta Z aphod ga je tresnuo. 13. Ford Prefekt dotra na most 'Zlatnog srca'. "Trilijan! Arture!" uzviknuo je. "Radi! Brod se ponovo aktivirao!" Trilijan i Artur bili su zaspali na podu. "Hajde, deco, idemo, slobodni smo", govorio je i tresao ih, ne bi li ih probudio. "Ej, ao, dru tvo", zacvrkuta kompjuter, "ba mi je drago to sam opet sa vama i hteo bih da vam ka em da..." "Umukni!" ree Ford. "Reci nam gde se, do avola, nalazimo." "Na svetu B ablje zvezde. ovee, to ti je prava rupaga", ree Zaphod i dotra na most. "Zdravo, momci. Mora da vam je toliko drago to me vidite da ne mo ete nai rei k ojima biste iskazali koliko sam 'ladan frund." "Koliko si - ta?" upita Artur koji se podizao sa poda, ne shvatajui ni re o d svega toga. "Znam kako vam je", ree Zaphod. "Toliko sam divan ak i kad se spetljam pa ne znam ta da ka em. E, ba mi je drago to vas vidim, Trilijan, Forde, majmunoliki. He j, ovaj, kompjuteru..." "Ej, ao, gospodine Biblbrokse, ovaj, gospodine, velika mi je ast to..." "Umukni i vadi nas odavde, brzo, br e, najbr e." "Ja ta, drugar, a kuda bi ti?" "Ma kuda, nije bitno", dreknu Zaphod. "Ipak, bitno je!" dodade on hitro. "Hoemo da idemo do najbli eg mesta na kome ima klope!" "Ja ta", ree kompjuter veselo, a istog asa most potrese u asna eksplozija. Kada je Zarnivup minut-dva kasnije u ao sa ljivom na oku, sa zanimanjem je posmatrao etiri oblaka dima. 14. etiri nepomina tela tonula su kroz uskovitlanu tamu. Svest je umrla, hladn i zaborav uvlaio je tela sve dublje i dublje u ponor nepostojanja. Urlici ti ine od jekivali su turobno oko njih i oni najzad utonu e u tamno i gorko more ustalasanog crvenila koje ih lagano proguta, naizgled zauvek. Posle neega to je izgledalo kao itava venost, more se povue i ostavi ih da le e na hladnoj i tvrdoj obali, punoj nanosa i naplavina to ih tu donose struje ivota, Vaseljene i Svega ostalog. Hladni grevi ih zahvati e, a svetlosti vrtoglavo zaplesa e oko njih. Hladna, tvrda obala tr e se, zavrte i potom umiri. Mrano je svetlucala - bila je to vrlo fi no uglaana, hladna, tvrda obala. Zelena mrlja gledala ih je sa neodobravanjem. Ona se naka lja. "Dobro vee madam, gospodo". rekla je, "Imate li rezervaciju?" Fordova svest poskoi poput gume i njegov mozak stade da razmi lja. On bunov no pogleda zelenu mrlju. "Rezervaciju?" ponovio je slaba nim glasom.

"Da, gospodine", ree zelena mrlja. "Zar je za zagrobni ivot potrebna rezervacija?" Zelena mrlja prezrivo se namrgodi, onoliko koliko je mogue jednoj zelenoj mrlji da uini tako ne to. "Zagrobni ivot, gospodine?" upitala je. Artur Dent lovio je svoju svest kao pare sapuna izgubljeno u kadi. "Da li ja ovo zagrobni ivot?" promucao je on. "Pa, pretpostavljam", rea Ford Prefekt, poku avajui da utvrdi u kom smeru je gore. Proverio je teoriju da mora biti nasuprot hladnoj, tvrdoj obali na kojoj je le ao i zateturao se na onome za ta se nadao da predstavlja njegova stopala. "Hou da ka em", rekao je i blago se njihao, "nije mogue da smo pre iveli onu e ksploziju, zar ne?" "Ne", promrmljao je Artur. Podigao se na laktove, ali to, izgleda, nije izmenilo ni ta bitno. On se ponovo skljoka. "Ne", ree Trilijan. "Ba nikako nije mogue." Sa poda dopre muno, prodorno krkljanje. To je Zaphod Biblbroks poku avao da govori. "Ja svakako nisam pre iveo", krkljao je. "Potpuno sam mrtav. Tras, bang i to mu je to." "Aha, zahvaljujui tebi", ree Ford, "nismo imali nikakvih izgleda. Mora da smo razneseni u parad. Ruke, noge, na sve strane." "Aha", ree Zaphod, buno se upinjui da se osloni na noge. "Ukoliko dama i gospoda ele da porue pia..." ree zelena mrlja, nestrpljivo n agnuta nad njih. "Tres, pljus", nastavio je Zaphod, "u trenu razneseni na sastavne delove . Ej, Forde", rekao je kada je prepoznao jednu od mrlja oko sebe koje su dobijal e vrste oblike, "da li ti je itav ivot u trenutku pro ao pred oima?" "I tebi se to desilo?" ree Ford. "itav ivot?" "Aha", ree Zaphod, "ili bar mislim da je moj. Zna da puno vremena provodim van sebe." Obazro se po raznovrsnim oblicima koji su najzad poeli da se pretvaraju u prave oblike umesto da i dalje budu nejasni i drhtavi bezoblini oblici. "I tako..." rekao je. " ta tako?" upita Ford. "I tako", ree Zaphod uz oklevanje, "le imo mrtvi..." "Stojimo", ispravila ga je Trilijan. "Ovaj, stojimo mrtvi", nastavio je Zaphod, "u ovom pustom..." "Restoranu", ree Artur Dent koji je stao na noge i, na svoje veliko zapre pa enje, sada mogao da vidi sasvim jasno. To jest, nije ga iznenadila injenica da je mogao da vidi, ve ono to je video. "I tako", zbunjeno je produ io Zaphod, "stojimo mrtvi u ovom pustom..,." "Prvoklasnom", ree Trilijan. "Restoranu", zakljuio je Zaphod. "udno, zar ne?" ree Ford. "Ovaj, aha." "A to imaju lepe lustere", ree Trilijan. Zbunjeno su se osvrtali. "Ne lii mi ba na zagrobni ivot", ree Artur, "Vi e je kao neki apros vie." Lusteri su, u stvari, bili pomalo previ e svetli, a niska, zakrivljena tav anica, sa koje bi visili u nekoj idealnoj Vaseljeni, ne bi bila obojena ba tom po sebnom nijansom dubokog tirkiza, a ak i kada bi bila, ne bi bila toliko istaknuta prigu enim, ambijentnim svetlom. Ali, ova Vaseljena nije idealna, a dalji dokaz z a to bile su vrtoglave are na mozaikom mermernom podu i nain na koji je bila naprav ljena prednja strana osamdeset jardi dugakog bara sa gornjom ploom od mermera. Pre dnja strana osamdeset jardi dugakog bara sa gornjom ploom od mermera bila je napra vljena spajanjem gotovo dvadeset hiljada mozaikih ko a antareskih gu tera, uprkos inje nici da ih je dvadeset hiljada antareskih gu tera smatralo neophodnim za dr anje svo je unutra njosti u njima. Izvestan broj bogato odevenih stvorenja nemarno je stajao uz bar ili sed eo zavaljen po rasko nim foteljama ivih boja koje su bile razme tene tu i tamo oko ba

ra. Mladi oficir Vl'hurga i njegova zelenkasta, zadimljena, mlada dama odo e kroz ogromna vrata od mutnog stakla na suprotnom kraju bara u zaslepljujuu svetlost gl avnog dela restorana. Iza Artura nalazio se veliki, panoramski prozor zaklonjen zavesama. On p ovua u stranu ugao zavese i zagleda se u mrtvi i jezivi predeo, siv, izbrazdan i tmuran, pejsa od koga bi se u normalnim prilikama naje io. Meutim, ovo nisu bile nor malne prilike, a stvar od koje mu se krv sledila i od koje su poeli da mu gami u tr nci, tako da mu se inilo da ko a eli da mu umakne sa temena, bilo je nebo. Nebo je b ilo... Jedan sluga u livreji povue zavesu nazad na mesto. "Sve u svoje vreme, gospodine", rekao je on. Zaphodove oi sevnu e. "Hej, trenutak, drugovi mrtvaci", kazao je. "ini mi se da nam ovde nedost aje ne to ultrava no. Neko je ovde ne to rekao, a mi smo to propustili." Artur oseti neizmerno olak anje to mo e da skrene pa nju sa onoga to je upravo v ideo. Rekao je: "Kazao sam da je ovo neka vrsta apres..." "Aha, a zar nisi po eleo da to nisi uradio?" upita Zaphod. "Forde?" "Rekao sam da je sve to udno." "Da, pametno, ali mnogo mrano; mo da je to..." "Mo da", ume a se zelena mrlja koja je do tog trenutka poprimila oblik malec kog, naboranog, zelenog kelnera u crnom odelu, "mo da biste vi e voleli da o tome ra spravljate uz pie." "Pie!" kriknu Zaphod. "To je to! Vidi kako ti stvari promaknu kada nisi ne prestano na oprezu." "Zaista, gospodine", ree kelner strpljivo. "Ako bi dama i gospoda eleli da porue svoja pia pre veere..." "Veera!" strasno uskliknu Zaphod. "uj, mali, zeleni ovee, moj stomak mogao b i da te odvede kui i teto i itave noi za samu tu pomisao." "...A Vaseljena e", produ io je kelner, re en da ne dopusti da ga skrenu sa u tabanih staza, "eksplodirati kasnije zarad va eg zadovoljstva." Fordova glava polako se okrete prema njemu. "Auh", rekao je. "Kakva to pia slu ite na ovom mestu?" Kelner se nasme i uglaenim, suzdr anim, kelnerskim sme kom. "Ah", ree on, "izgleda da me je gospodin pogre no shvatio." "Oh, nadam se da nisam", uzdahnu Ford. Kelner se naka lja uglaenim, suzdr anim kelnerskim ka ljucanjem. "Nije udo to putovanje kroz vreme rastrojava na e goste u izvesnoj meri", re kao je. "I zato, ukoliko smem da predlo im..." "Putovanje kroz vreme", ponovi Zaphod. "Putovanje kroz vreme", ponovi Ford. "Putovanje kroz vreme", ponovi Trilijan. "Hoete da ka ete da ovo nije zagrobni ivot?" upita Artur. Kelner se nasme i uglaenim, suzdr anim kelnerskim sme kom. Gotovo da je u potpu nosti iscrpeo svoj uglaeni, suzdr ani kelnerski repertoar i bio je na granici da pr ee u ulogu pomalo krutog i sarkastino raspolo enog kelneria. "Zagrobni ivot?" rekao je. "Ne, gospodine." "A mi nismo mrtvi?" ree Artur. Kelner kruto stisnu usne. "Ah, ah", rekao je. "Gospodin je sasvim oigledno iv, inae ja ne bih poku avao da poslu im gospodina." Neverovatnim pokretom, koji je besmisleno opisivati, Zaphod Biblbroks lu pi se rukom po svakom od svoja dva ela, a treom se pljesnu po butini. "Hej, dru tvo", ree on, "pa ovo je ludo. Uspeli smo. Najzad smo stigli tamo kuda smo eleli. Ovo je Milivejs!" "Milivejs!" ree Ford. "Da, gospodine", rekao je kelner, najzad zaboraviv i na strpljenje. "Ovo j e Milivejs - Restoran na kraju Vaseljene." "Na kraju ega?" upita Artur. "Vaseljene", ponovio je kelner, vrlo razgovetno i bespotrebno o tro.

"A kada joj je to do ao kraj?" ree Artur. "Doi e kroz svega nekoliko minuta", ree kelner. On duboko uzdahnu. To nije morao da uini, jer njegovo telo bilo je snabdeveno neobinom sme om gasova, neophodni h za pre ivljavanje, preko malog intravenoznog aparata koji mu je bio prikaen za no gu. Ali dou trenuci kada, kakav god da vam je metabolizam, morate duboko da uzdah nete. "A sada, ukoliko imate nameru da najzad poruite pia", rekao je on, "odveo bih vas do va eg stola." Zaphod se nasme i sa dva suluda sme ka, ode do bara i pokupova gotovo sve to je tamo zatekao. 15. Restoran na kraju Vaseljene jedan je od najneobinijih poduhvata u itavoj i storiji ugostiteljstva. Sagraen je na izlomljenim ostacima jedne... Bie sagraen na izlomljenim ostacima jedne... To jest, bie sagraen do sada njeg trenutka, a u stvari je bio... Jedan od najveih problema na koji se nai lo u vezi sa putovanjem kroz vreme nije taj to sluajno mo ete da postanete sopstvena majka ili otac. Nema takvog probl ema proisteklog iz okolnosti da ste postali sopstvena majka ili otac sa kojim iro kogruda ili prilagodljiva porodica ne bi mogla da izie nakraj. Ne postoji ni prob lem menjanja toka istorije - tok istorije ne mo e se izmeniti, jer sve se u njemu uklapa kao mozaik. Sve bitne promene dogodile su se pre stvari koje bi trebalo d a promene i na kraju se sve lepo sla e. Najvei problem u svemu tome, u stvari, je gramatiki, a glavno struno delo i z te oblasti kome se treba obratiti jeste rad dr Dana Stritmen nera pod naslovom ' Prirunik za vremeplovce o hiljadu i jednom vremenskom obliku glagola'. Ono e vam, na primer, objasniti kako da opi ete ne to to je trebalo da vam se dogodi u pro losti p re nego to ste vi to izbegli vremenskim skokom za dva dana u budunost da biste ga zaobi li. Sluaj e biti opisan na razliite naine u zavisnosti od toga da li govorite sa take gledanja va eg prirodnog vremena, iz vremena u daljoj budunosti ili, pak, iz p ro losti koja dolazi posle toga, a stvar se dalje uslo njava moguno u da razgovor vodite u trenutku dok putujete iz jednog vremena u drugo sa namerom da postanete sopst vena majka ili otac. Veina italaca sti e najdalje do glagolskog oblika zvanog modifikovani subinv ertovani plagalno konjuktivni intencional budui pre nego to odustane; i, zapravo, u kasnijim izdanjima te knjige sve stranice posle ove take ostavljene su prazne d a bi se u tedelo na tamparskim tro kovima. 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' glatko zaobilazi ovu zavrzlamu akadem skih apstrakcija i zastaje samo da bi primetio da je pojam 'perfekt futurni' nap u ten od kada je utvreno da ga nema. Da zakljuimo. Restoran na kraju Vaseljene jedan je od najneobinijih poduhvata u itavoj i storiji ugostiteljstva. Sagraen je na izlomljenim ostacima jedne planete koja je na kraju uni tena i koja je (hoeste biela biti) zatvorena u d inovski mehur vremena i poslata u budunos t sve do onog trenutka u kome je Vaseljena do la do kraja. Ovo je, kako bi mnogi kazali, nemogue. U njemu, gosti zauzimaju (hoesu do-zauzimati) mesta za stolovima i jedu ( hoesu do-posmatrati) dok itavo postanje eksplodira oko njih. A to je, kako bi mnogi kazali, takoe nemogue. Mo ete da doete (mo etesu doesu do-kad) u bilo koji termin bez prethodne najav e (posle-do preposle najave) jer mesta mo ete rezervisati retroaktivno kada se vra tite u svoje vreme (mo eteda do-rezervisati jestenta do preposle posleimno vraodlazei retrokui). Ovo je, kako bi se mnogi sada pobunili, krajnje nemogue. U restoranu mo ete sresti zadivljujuu skupinu predstavnika celokupne civili zacije vremena i prostora i ruati zajedno sa njom (mo etesu srestesu uz sa ruesu do-

posle). Ovo je, kao to se mo e strpljivo objasniti, takoe nemogue. Inae, mesto mo ete posetiti koliko god puta elite (mogesu do-po-set re-odpos eujuivati - i tako dalje - za ostale glagolske ispravke konsultujte knjigu dr Stri tmen nera); pri tom mo ete biti sasvim sigurni da nikada neete sresti samoga sebe, zb og nelagodnosti koju to obino izaziva. A ovo, ak i da je ostatak istinit, to nije, bespogovorno je nemogue, ka u sum njiavci. Sve to, dakle, treba da uinite jeste da ulo ite jednu paru na bankovni raun u sopstvenoj eri, a kada stignete do kraja vremena kamate e vam omoguiti da bez pro blema platite basnoslovnu cenu svoje veere. Ovo je, kako mnogi tvrde, ne samo potpuno nemogue, ve i sasvim blesavo, i zbog toga su reklamni strunjaci bastablonskog zvezdanog sistema izmislili sledei s logan: 'Ako ste od jutros uinili est nemoguih stvari, zbog ega ih ne zaokru ite dorukom u Milivejsu, Restoranu na kraju Vaseljene?" 16.

Za barom, Zaphod je sve br e tonuo u bla enstvo. Njegove glave sudarale su s e jedna sa drugom, a osmesi su bili sve ra timovaniji. Bio je idiotski srean. "Zaphode", ree Ford, "dok si jo u stanju da govori , hoe li da mi ka e ta se, k fotona, dogodilo? Gde si bio? Gde smo mi bili? Sitnica, ali bih voleo da je ra isti m." Zaphodova leva glava istreznila se i gurnula desnu jo dublje u tamu pijan stva. "Aha", ree on, "bio sam tu i tamo. Hteli su da naem oveka koji vlada Vaselj enom, ali me to ne zanima. Ne verujem da ume da kuva." Njegova leva glava gledala je desnu kako to govori, a onda je klimnula. "Jest", kazala je, "trgni jo jednu." Ford popi jo jedan pangalaktiki grgolj blaster, pie koje je jednom opisano kao alkoholni ekvivalent oru ane pljake u kojoj vas lopov tresne batinom po glavi skupo i lo e po glavu. ta god da se desilo, pomisli Ford, ba ga i nije mnogo briga. "uj, Forde", ree Zaphod, "sve je frudno i po." "Misli , sve je u redu." "Ne", ree Zaphod, "ne mislim da je sve u redu. Onda ne bi bilo frudno i p o. Ali ako ba hoe da zna ta je bilo, samo u ti rei da sam itavu situaciju imao u d ep redu?" Ford sle e ramenima. Zaphod se zakikota u svoju a u. Pie se preli preko ruba i poe da nagriza merm ernu plou bara. Jedan nebeski ciganin prie im i poe da svira na elektrinoj violini sve dok mu Zaphod nije dao gomilu novca, a onda je pristao da ode. Ciganin je pri ao Arturu i Trilijan koji su sedeli za drugim delom bara. Ne znam kakvo je ovo mesto", ree Artur, "ali je im se od njega." "Popij jo jedno pie", ree Trilijan. "Opusti se." " ta od toga da uradim?" ree Artur. "Te dve stvari u potpunosti iskljuuju je dna drugu." "Jadni Arture, nisi ti za ovakav ivot, je l' da?" "Ti ovo zove ivot?" "Poinje da zvui kao Marvin." "Marvin je najbistriji mislilac koga poznajem. ta misli , kako da nateramo ovog violinistu da se skloni odavde?" Kelner im prie. "Va sto je spreman", rekao je. Gledano spolja, to se inae nikada nije desilo, restoran podsea na d inovsku m orsku zvezdu prilepljenu na izgubljeni komad stene. U svakom od njenih krakova n alaze se barovi, kuhinje i generatori polja sila koje titi itavo ustrojstvo, skupa sa smrvljenim odlomkom planete na koji je ono sme teno, kao i sa vremenskim turbi

nama koje celokupnu tvorevinu ljulju kaju napred-nazad preko kljunog trenutka. U sredi tu se nalazila divovska zlatna kupola, gotovo savr eno loptasta, a Z aphod, Ford, Artur i Trilijan pre li su sada u tu oblast. Prizor pred njima zapremao je jedno pet tona najistijeg sjaja koji se nal azio na svakoj raspolo ivoj povr ini. Ostale povr ine nisu bile na raspolaganju, jer s u ve bile prekrivene draguljima, skupocenim morskim koljkama iz Santraginusa, zlat nim listovima, mozainom keramikom, gu terovim ko ama i milionima drugih, neprepoznatl jivih ukrasa i dekoracija. Staklo je svetlucalo, srebro je sijalo, zlato blistal o, Artur Dent je zurio. "Vouii", ree Zaphod, "opala." "Neverovatno", promuca Artur. "Sav taj narod...! Te stvari...!" "Te stvari", ree Ford Prefekt mirno, "takoe su narod." "Taj narod", ispravi se Artur, "i... taj ostali narod..." "A tek osvetljenje...!" ree Trilijan. "I stolovi..." ree Artur. "Odela...!" ree Trilijan. Kelner pomisli kako zvue poput para divljaka koji su prvi put si li u grad. "Kraj Vaseljene vrlo je popularan", ree Zaphod, probijajui se nesigurno iz meu stolova, od kojih se neki napravljeni od mermera, neki od najistijeg ultramaha gonija, neki ak i od platine, a za svakim je sedela grupa neobinih stvorenja, ereta la i prouavala jelovnike. "Ljudi vole da se pripreme za ovo", nastavio je Zaphod. "To im daje osean je izuzetnosti." Stolovi su bili rasporeeni u irokom luku oko sredi nje pozornice na kojoj je malena grupa muziara svirala laku muziku; po Arturovoj skromnoj proceni, bilo je najmanje hiljadu stolova, a razbacane meu njima nalazile su se palme koje su se njihale, i tavi vodoskoci, groteskni kipovi - ukratko, sve one sporedne stvari zaje dnike restoranima u kojima se vrlo malo tedi da bi se ostavio utisak da se nimalo ne tedi. Artur se obazre, napola oekujui da e videti da se to, u stvari, snima rekla ma za Ameriken Ekspres. Zaphod podgurnu Forda, a ovaj podgurnu Zaphoda. "Vouii", ree Zaphod. "Opala", ree Ford. "Moj pradeda mora da je stvarno zeznuo kompjuter, zna ", ree Zaphod. "Rekao sam mu da nas odvede do najbli eg mesta na kome ima klope, a on nas alje na kraj V aseljene. Podseti me da mu se jednog dana nekako odu im." Zastao je. "Ej, zna da su svi ovde? Svi oni koji su nekad bili neko i ne to." "Nekad bili?" upita Artur. "Na kraju Vaseljene prisiljen si da tokom govora stra no esto koristi pro lo v reme", ree Zaphod, "jer sve to je bilo, bilo je. ao, momci", ree on obli njem paru stv orenja u obliku d inovskih iguana. "Kako ste mi bili?" "Je li to Zaphod Biblbroks?" upita jedna iguana drugu. "Izgleda", odvrati druga iguana. "E pa, stvarno, svega ima na ovom svetu", ree prva iguana. " to ti je ivot!" ree druga iguana. "Ono to sam napravi od njega", ree prva i potom obe utonu e u utanje. ekale su najvelianstveniju predstavu u Vaseljeni. "Hej, Zaphode", ree Ford, zamahnu rukom da ga uhvati za mi icu, ali, usled dejstva treeg pangalaktikog grgolj blastera, proma i. Zatim uperi nesigurni prst. "Eno ga, tamo, jedan moj stari drugar", rekao je. "Hotblek Deziato! Vidi , onaj za stolom od platine, obuen u platinsko odelo." Zaphod poku a da sledi pogledom Fordov prst, ali od toga mu se samo zavrte u glavi. Onda ga je konano spazio. "Aha", ree on, a shvati tek trenutak kasnije. "Ej", dodade, "ala je taj t ip radio na megaveliko! Ouu, vee od svega do sada. Osim mene." "Ma, ko je to?" upita Trilijan. "Hotblek Deziato?" ree Zaphod zapanjeno. "Ne zna ? Nikada nisi ula za Zonu K atastrofe?"

"Ne", ree Trilijan, jer stvarno nije ula. "Najvei", ree Ford, "najbuniji..." "Najbogatiji", pomo e mu Zaphod. "...Rok sastav u istoriji itave..." tra io je re. "...itave istorije", dopuni ga Zaphod. "Ne", rekla je Trilijan. "Auuuu", ree Zaphod. "Stigosmo do kraja Vaseljene, a ti nisi do sada ni iv ela. ta si samo propustila!" On je odvede do stola, tamo gde je kelner sve vreme ekao. Artur ih je sle dio, oseajui se vrlo izgubljeno i usamljeno. Ford se otetura kroz gu vu da bi obnovio staro prijateljatvo. "Ej, ovaj, Hotblee", pozvao je, "kako si? Ba mi je drago to te vidim, stari moj. Kako galama? Izgleda sjajno, stvarno vrlo, vrlo debelo i nezdravo. Zadivlju jue." On pljesnu oveka po leima i blago se iznenadi kada vide da to nije izazvalo n ikakvu reakciju. Pangalaktiki grgolj blasteri koji su se kome ali po njemu reko e mu da navali bez obzira. "Sea li se starih dana?" upitao je. "Kada nismo izbijali iz nekih mesta. B istro 'Protivzakoniti', sea li se? Duan 'Kod Slimove gu e'. 'Gadnodromska Cugarama'. To su bili divni dani, eh?" Hotblek Deziato nije izneo nikakav stav o tome jesu li to bili divni dan i ili ne. Fordu to nije smetalo. "A kada ogladnimo, predstavljali smo se kao sanitarni inspektori, sea li s e? Pa smo i li okolo i konfiskovali klopu i pie, ha? Sve dok nismo zaradili trovanj e hranom. Oh, pa onda, one noi kada smo priali i cugali po onim smrdljivim sobicima iznad Kafea Lu u Greteninom Gradu na Novom Betelu, a ti si stalno sedeo u drugo j sobi i poku avao da pi e pesme na svojoj citri, o Bo e, kako smo ih svi mrzeli. Ti si govorio da te nije briga za to, a mi smo govorili da nas jeste, jer smo ih toli ko mrzeli." Na Fordove oi poe da se navlai skrama. "A ti si rekao da ne eli da postane zvezda", nastavio je, valjajui se u nost algiji, "jer prezire sistem koji ih okru uje. A mi smo rekli - Hadra i Salid u i ja da po na em mi ljenju nema izbora. I ta sad radi . Kupuje prave zvezdane sisteme!" Okrenuo se i zamolio za pa nju prisutne za okolnim stolovima. "Ovde je", ree on, "ovek koji kupuje zvezdane sisteme!" Hotblek Deziato nije poku ao ni da potvrdi ni da porekne ovu izjavu i pa nja privremene publike brzo je splasnula. "Imam oseaj da je i ovde neko pijan", promrmljalo je ljubiasto stvorenje k oje je podsealo na etku zamoenu u vinsku a u. Ford se blago zatetura i srui u stolicu naspram Hotbleka Deziata. "Kako ide ona stvar?" upitao je, nesmotreno se oslonio na bocu i prevrnu o je - kako se ispostavilo, pravo u a u koja je stajala pored nje. Da srena sluajnost ne bi ostala neiskori ena, iskapio je a u. "Ona mnogo mona stvar", produ io je, "Kako ono ide? 'Bvarm! Bvarm! Baderr!' , a na koncertnim izvoenjima predvieno je da se onaj brod sru i pravo na sunce, a to ti, bome, i izvede !" Ford tresnu pesnicom o dlan da bi grafiki ilustrovao taj podvig. Ponovo j e preturio bocu. "Brod! Sunce! Vam bang!" kroknuo je. "Ma, zaboravite lasere i ostale tria rije! Vi, momci, bavite se protuberancama i pravim sunevim pegama. Oh, a tek to su vam pesme stra ne." Oi su mu sledile tok pia koje je iz boce klokotalo na sto. Ne to treba da se preduzme u vezi sa tim, pomislio je on. "Ej, hoe pie?" upitao je. U njegov zakreni um poela je da prodire svest o tom e da ne to nedostaje u ovom susretu i da je to na neki nain povezano sa injenicom da debeljko koji je sedeo naspram njega u svome platinskom odelu i sa srebrnim e irom sve do sada nije rekao 'ao, Forde' ili 'Ba mi je drago to smo se sreli posle tolik ih godina' - niti, u stvari, bilo ta drugo. tavi e, do sada se nije ni pomerio. "Hotblek?" ree Ford. Ogromna, mesnata aka spusti mu se na rame i odgurnu ga. On nespretno slet e sa svog sedi ta i upilji se nagore, ne bi li proverio mo e li da opazi vlasnika ne

ugodne ruerde. Vlasnika nije bilo te ko opaziti, jer bio je visok preko dva metra i ne ba krhko graen. U stvari, bio je graen onako kako se prave ko ne sofe, sav svetlu cav, uglaan, kvrgav i veoma dobro nabijen. Odelo u koje je bio nagurao ljudsko te lo delovalo je kao da mu je jedina svrha u ivotu da demonstrira koliko je bilo te k o smestiti takvo telo u njega. Lice mu je imalo povr inu nalik pomorand inoj kori u boji jabuke, ali tu se okonavala svaka slinost sa bilo ime slatkim. "Mali..." ree glas koji je sleteo sa ovekovih usana kao da se pre toga mno go gadno proveo tamo dole u njegovim grudima. "Ovaj, da?" ree Ford razgovorljivo. Teturavo se ispravio na stopala i raz oarao kada je shvatio da se vrh njegove glave nije na ao na veoj visini u odnosu na o vekovo telo. "Bri i", ree ovek. "Oh, je l' da?" ree Ford, pitajui se koliko pametno postupa, "a ko si ti?" ovek na trenutak razmisli. Nije bio naviknut da mu postavljaju takva pita nja. Ipak, posle izvesnog vremena dao je odgovor. "Ja sam onaj koji ti ka e da bri e ", rekao je, "pre nego to te sam zbri em." "uj", ree Ford nervozno - po eleo je da u glavi prestane da mu se vrti, kako bi mogao da se uhvati uko tac sa situacijom - "uj", produ io je, "ja sam stari Hotbl ekov drugar, a..." On pogleda Hotbleka Deziata, koji jo nije mrdnuo ni trepavicom. "...A..." ree Ford, pitajui se ta bi bilo dobro da ka e posle tog 'a'. Ogromni ovek izbaci itavu reenicu koja je dolazila posle 'a'. "A ja sam telesni uvar gospodina Hotbleka", glasila je ta reenica, "i odgo voran sam za njegovo telo, a nisam odgovoran za tvoje i zato ga vuci odavde pre nego to se o teti." "E pa, ekaj trenutak", ree Ford. "Nikakav trenutak!" zatutnjao je telesni uvar. "Nikakvo ekanje! Gospodin D eziato ne razgovara ni sa kim!" "Pa, mo da bi mogao da ga pusti da sam ka e ta misli o tome", ree Ford. "On ne razgovara ni sa kime!" dreknu telesni uvar. Ford ponovo boja ljivo pogleda Hotbleka i bi prisiljen da prizna samome se bi kako je istina, izgleda, na strani telesnog uvara. Jo nije bilo ni nagove taja ne kog pokreta, da i ne pominjemo zanimanje za Fordovo zdravlje. "Za to?" ree Ford. " ta mu je?" I telesni uvar mu ree. 17. 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' bele i da 'Zonu Katastrofe', plutonijum ski rok sastav iz oblasti Gagrakake, svi dr e ne samo za najbuniji rok sastav, ve, z apravo, za najjai izvor buke koji postoji. Redovni posetioci njihovih koncerata s matraju da je zvuk koji oni proizvode najlep e slu ati iz ogromnih, betonskih bunker a sme tenih na oko trideset sedam milja od pozornice, dok sami muziari sviraju na s vojim instrumentima uz pomo daljinske kontrole sa dobro izolovanog svemirskog bro da koji ostaje na orbiti planete - ili, e e, na orbiti neke druge planete. Uop te uzev, njihove pesme su vrlo jednostavne i uglavnom slede poznati mo tiv o tome kako mladi-stvorenje sree devojku-stvorenje pod srebrnim mesecom, koji potom eksplodira bez ikakvog vidljivog razloga. Mnogi svetovi danas su u potpunosti zabranili njihove nastupe, ponekad i z umetnikih razloga, ali naje e zbog toga to sistem obraanja publici koji koristi sasta v kr i lokalne propise o ogranienom kori enju strate kog naoru anja. Ali to nije smanjilo njihove prihode koji potiu od pro irivanja granica iste hipermatematike, a njihov glavni raunovoa nedavno je postavljen za profesora neom atematike na Maksimegalomanskom univerzitetu kao znak priznanja za njegovu op tu i specijalnu teoriju poreskih prijava 'Zone Katastrofe', gde dokazuje da itavo ust rojstvo prostornovremenskog kontinuuma ne samo da je zakrivljeno, ve je, u stvari , potpuno uvrnuto. Ford se dotetura do stola za kojim su sedeli Zaphod, Artur i Trilijan i e kali da pone zabava.

"'Ou da jedem", ree Ford. "ao, Forde", ree Zaphod. "Jesi li popriao sa velikim galamd ijom?" Ford neodreeno zatrese glavom. "S Hotblekom? Pa jesam, u neku ruku." " ta ka e?" "Pa, u stvari ne ba Bog zna ta. On je... ovaj..." "Aha?" "Provodi godinu dana mrtav zbog poreza. Moram da sednem." Seo je. Pribli io im se kelner. " elite li jelovnik?" upitao je. "Ili ete da probate specijalitet veeri?" "Ha?" upita Ford. "Ha?" upita Artur. "Ha?" upita Trilijan. "To!" ree Zaphod. "Daj meso, pa emo sesti i jesti." U malenoj sobi, u jednom od krakova kompleksa restorana, visoka, mr ava, i zdu ena prilika odgurnu zavesu u stranu i zaborav minu njenim licem. Nije to bilo privlano lice, mo da zato to je zaborav ve toliko puta minuo nji me. Za poetak, bilo je previ e izdu eno, oi su bile upale i sa podonjacima, obrazi prev i e ispijeni, usne pretanke i pre iroke, a kada su se rastvorile, njegovi zubi previ e su podseali na isturene kibic-prozore koje je neko nedavno oprao. I ruke koje su dr ale zavesu bile su dugake i tanke: osim toga, bile su hladne. Ovla su dodirivale nabore zavese i odavale utisak da bi, kada ih ne bi budno dr ao na oku, odgmizale za svoj raun i napravile ne to jezivo u nekom bud aku. Pustio je zavesu i u asna svetlost koja je poigravala na njegovom licu ode da poigra na nekom zdravijem mestu. Nemirno je koraao po maloj odaji, poput bogo moljke koja razmi lja o veernjoj molitvi, i konano seo na tro nu stolicu pokraj stoia na nogarima, poev i da prelistava nekoliko papira na kojima su bili ispisani vicevi. Oglasilo se zvonce. Odgurnuo je tanki sve anj papira i ustao. Njegove ruke ovla dodirnu e jedan d eo od milion ukrasa duginih boja koji su mu prekrivali odelo, a onda je nestao k roz vrata. U restoranu, svetla se prigu i e, muzika ubrza ritam, usamljena taka svetlost i zari se u tamu stepeni ta koje je vodilo do sredi ta pozornice. Na vrhu stepeni ta pojavi se visoka prilika odevena u blistave boje. ovek i stra na pozornicu, malo se na e pred mikrofonom, jednim zamahom dugake, tanke ruke o dvoji ga sa postolja i na trenutak zastade, klanjajui se publici levo i desno, za hvaljujui na pljesku i pokazujui svoje kibic-prozore. Mahnuo je bliskim prijatelji ma u publici, iako takvih nije bilo, i saekao da pljesak zamre. Podigao je ruku i nasmejao se osmehom koji ne samo da se pru ao od uha do uha, ve kao da se na neki nain prostirao i izvan granica njegovog lica. "Hvala vam, dame i gospodo!" kliknuo je. "Hvala vam veliko. Hvala vam od sveg srca." Gladao ih je blistavim oima. "Dame i gospodo", rekao je, "Vaseljena kakvu poznajemo do ovog trenutka postoji ve preko sto sedamdeset hiljada miliona milijardi godina i zavr ie se kroz n e to vi e od pola asa. I zato, dobro do li u Milivejs, Restoran na kraju Vaseljene!" Jednim pokretom spretno izazva novu salvu spontanog pljeska. Drugim pokr etom je prekide. "Ja sam va domain veeras", rekao je. "Ime mi je Maks Kvordlplin..." (Svi su to znali, njegova taka bila je uvena irom poznate Galaksije, ali on je to izgovori o radi novog pljeska, na kome se zahvalio skromnim osmehom i mahanjem). "...I ba sti em sa drugog kraja vremena, gde sam bio domain programa u baru 'Burger Velikog Praska' - i, mogu vam rei, dame i gospodo, da smo tamo imali vrlo uzbudljivo vee a sada u biti sa vama tokom ovog znaajniog istorijskog dogaaja - kraja same istori je!" Nova salva pljeska brzo je zamrla kada su se svetla jo vi e pritulila. Na s vakom stolu svee se upali e same od sebe i ote e prigu eni uzdah od svih prisutnih, ove nav i ih sa hiljadu maju nih, treptavih plamiaka i milion pritajenih senki. Drhtaj uzb

uenja proe zamraenim restoranom kada ogromna zlatna kupola nad njim poe vrlo, vrlo p olako da bledi, nestaje, ili. Kada je produ io, Maksov glas bio je prigu en. "Dakle, dame i gospodo", pro aptao je, "svee su upaljene, orkestar svira ti hu muziku i dok iznad nas kupola za tiena poljem sila polako bledi, postaje prozirn a i otkriva nam tamno i zloslutno nebo ote ano davna njom svetlo u potamnelih, nabrekli h zvezda, vidim da smo svi spremni za udesnu veernju apokalipsu!" ak je i blago muziciranje orkestra i ezlo kada je ok zaprepa enja polegao po svi ma onima koji nikada ranije nisu videli taj prizor. udovi na, u asna svetlost prosu se na njih - odvratna svetlost - uzavrela, kru na svetlost - svetlost koja bi poru nela i sam pakao. Dolazio je kraj Vaseljene. Nekoliko dugih sekundi restoran se tiho okretao kroz pomamnu prazninu. O nda Maks ponovo progovori. "Za sve one meu vama koji su se ikada ponadali da e ugledati svetlost na k raju tunela", rekao je, "to vam je to." Orkestar ponovo zasvira. "Hvala vam, dame i gospodo", uskliknuo je Maks. "Za koji trenutak biu pon ovo sa vama, a sada vas prepu tam izuzetno sposobnim rukama gospodina Rega Nulifaj a i njegovog Kataklizmikog Komba. Molim veliki pljesak za Rega i njegove momke!" Zastra ujui haos na nebu i dalje je trajao. Publika uz oklevanje zapljeska i trenutak ili dva potom ponovo se uspost avi normalan razgovor. Maks poe izmeu stolova, priajui viceve, gromoglasno se smejui, radei svoj posao. Jedna krupna, mlena ivotinja prie stolu Zaphoda Biblbroksa; bio je to velik i, debeli, mesnati etvorono ac koji je liio na vola, krupnih vodnjikavih oiju, malih rogova i sa neim to je gotovo podsealo na ponizni osmeh na licu. "Dobro vee", ree ona, te ko sev i na pod. "Ja sam specijalitet veeri. Smem li d a vam ponudim delove svog tela?" Zagroktala je i zakrkljala, udobnije se namesti la se i krotko ih pogledala. Njen pogled uzvratili su izrazi zaprepa enja i zbunjenosti Artura i Trilija n, rezignirano sleganje ramena Forda Prefekta i izraz najistije gladi Zaphoda Bib lbroksa. "Mo da pare pleke", predlo i ivotinja. "U sosu od belog vina?" "Ovaj, tvoje pleke?" upita Artur apatom punim groze. "Ali, gospodine, moje pleke, razume se", zabrundala je miroljubivo ivotinj a, "zar smem da raspola em tuom?" Zaphod skoi na noge i poe da opipava i tipka pleku ivotinje, ne bi li proveri o kakvog je kvaliteta. "Ili, recimo, but - stvarno je odlian", kazala je ivotinja. "Negovala sam ga i jela puno ita, tako da na njemu ima mnogo dobrog mesa." Ona dobroudno zagrokt a, ponovo zakrklja i poe da pre iva, a zatim opet vrati hranu u stomak. "Ili mo da jedan paprika ?" dodala je. "Hoe da ka e da ova ivotinja, u stvari, tra i da je pojedemo?" pro apta Trilijan ordu. "Ja?" zgranu se Ford staklastog pogleda. "Ni ta ja ne ka em." "Pa to je stvarno u asno", uzviknuo je Artur. "Najodvratnija stvar koju sa m ikada uo!" "U emu je problem, Zemljanine?" upita Zaphod, ija se pa nja prenela na ogrom ni but ivotinje. "Naprosto ne elim da pojedem ivotinju koja stoji preda mnom i nagovara me da to uinim", ree Artur. "To je bezdu no." "Bolje nego da pojede ivotinju koja ne eli da je pojedu?" "Nije stvar u tome", pobunio se Artur. Onda je na trenutak razmislio. "U redu", rekao je, "mo da stvar i jeste u tome. Nije me briga. Neu sada da mislim na to. Samo u... ovaj..." Oko njega, Vaseljena je besnela u svojim samrtnim grevima. "Mislim da u uzeti samo zelenu salatu", promrmljao je.

"Smem li da vam predlo im da razmislite o mojoj d igerici?" upitala je ivotin ja. "Do ovog trenutka sigurno je izuzetno bogata i meka, jer kljukam se ve meseci ma." "Zelenu salatu", rekao je Artur odluno. "Zelenu salatu?" ponovi ivotinja i sa neodobravanjem zakoluta oima prema A rturu. "Hoe da ka e ", ree Artur, "da ne bi trebalo da uzmem zelenu salatu?" "Pa", ree ivotinja, "znam mnoge biljke ije je mi ljenje po tom pitanju vrlo j asno. U stvari, to je razlog zbog koga je najzad doneta odluka da se itav zapetlj ani problem jednostavno presee tako to e se uzgojiti ivotinja koja eli da je pojedu i koja e biti sposobna da to jasno i glasno ka e. I tako, evo me ovde." Blago se naklonila. "Ma, slu aj ti, "ree Zaphod, "mi smo nao trili zube na klopu i neemo sada da t upimo o glupostima. etiri lepa odreska, molim te, i to brzo. Ni ta nismo jeli ve pet stotina sedamdeset est hiljada miliona godina." ivotinja se podi e na noge i dobroudno zagrokta. "Pametan izbor, gospodine, ako mi dozvoljavate da tako ka em. U redu", ree ona, "odoh ja da se ubijem." Okrenula se i prijateljski namignula Arturu. "Bez brige, gospodine", rekla je. "Bie vrlo humano." Odgegala se u kuhinju bez urbe. Nekoliko minuta kasnije stigao je kelner sa etiri ogromna odreska koji su se pu ili. Zaphod i Ford navali e na hranu kao kurjaci, bez imalo oklevanja. Trilij an je zastala, a onda slegla ramenima i naela svoj odrezak. Artur je posmatrao sve to sa blagim oseajem munine. "Ej, Zemljanine", ree Zaphod i pakosno se isceri onim licem koje nije hal apljivo vakalo, " ta te grize?" A orkestar je svirao. irom restorana ljudi i stvorenja opustili su se i eretali. Vazduh su ispun javali razgovori o svemu i svaemu, izme ani sa mirisima egzotinih biljaka, udnovate h rane i jakih vina. Beskonani broj milja u svim pravcima sveop ta kataklizma bli ila s e zaprepa ujuem vrhuncu. Maks baci pogled na sat i sa osmehom se vrati na pozornicu. "A sada, dame i gospodo", blistao je on, "da li se svi divno zabavljate poslednji put?" "Da", viknu e oni koji viu 'da' kada ih komiari pitaju da li se divno zabavl jaju. "Pa to je sjajno", odu evljavao se Maks, "krajnje sjajno. I dok se fotonsk e oluje skupljaju u uskovitlane gomile oko nas, spremne da rastrgnu poslednja su nca u stanju crvenog usijanja, ubeen sam da ete skupa sa mnom u ivati u onom za ta sa m siguran da emo otkriti kako predstavlja neizmerno uzbudljiv i izuzetan do ivljaj. " Zastao je. Svetlucavim oima osmotrio je publiku. "Verujete mi, dame i gospodo", rekao je. "Posle ovoga nema niega to ostaje nedovr eno." Ponovo je zastao. Veeras je sve teklo bez gre ke. Vodio je ovu predstavu mn ogo puta, iz noi u no. Dodu e, re 'no' ovde na kraju vremena nije imala ba mnogo smisla . Ostalo je samo beskrajno ponavljanje konanog trenutka, dok se restoran lagano n jihao napred-nazad preko najdaljeg ruba vremena. Ali izraz 'no' dobro je zvuao i p ublika se uvijala u njegovoj bolesnoj aci. Glas mu se spusti. Morali su da se nap regnu da bi ga uli. "Ovo", rekao je, "predstavlja zaista potpuni kraj, ledenu pusto u kojoj n estaje itava velianstvena uzvi enost postojanja. To vam je, dame i gospodo, ono posl ovino 'to'." On jo vi e uti a glas. U potpunoj ti ini koja je nastala ni muva se ne bi usudi la da proisti grlo. "Posle ovoga", rekao je, "nema niega. Praznina. Ni tavilo. Zaborav. Nema ba niega..." Oi mu zablista e - ili su svetlucale? "Niega... Izuzev, razume se, dezerta i sjajnog izbora aldebaranskog liker a!"

Orkestar odsvira tu . On po ele da to nisu uradili, nije mu to bilo potrebno , umetniku takvog kalibra. On je bio u stanju da koristi publiku kao sopstveni m uziki instrument. Smejali su se sa olak anjem. On nastavi. "I bar jednom", kliknuo je razdragano, "nema potrebe da brinete hoete li sutra biti mamurni - zato to sutra nikada nee doi!" Nasme io se svojoj srenoj, nasmejanoj publici. Podigao je pogled prema nebu , koje je svake noi prolazilo kroz istu rutinu umiranja. Ali taj pogled trajao je samo deli sekunde. Imao je poverenja da e nebo obaviti svoj posao, onako kako jed an profesionalac veruje drugome. "A sada", kazao je, koraajui pozornicom, "po cenu opasnosti da ugrozim taj divni oseaj osujeenosti i besmisla na ovom mestu veeras, elim da po elim dobrodo licu n ekim grupama." Izvukao je karticu iz d epa. "Da li je sa nama" - podigao je ruku da bi zaustavio pljesak - "da li je sa nama grupa iz zanselkvazarskog Flamarionovog brid kluba sa Votrvojda Kvernsko g? Da li su tu?" Iz pozadine je dopirao sve vei pljesak, ali on se pretvarao da ne uje. Osv rtao se, poku avajui da ih nae. "Jesu li ovde?" upitao je ponovo, ne bi li izazvao jai pljesak. "Ah, evo ih. E pa, vreme je za poslednji pozdrav, momci - i bez neozbilj nosti, setite se da je ovo veoma sveani trenutak." On uti a smeh. "A da li je sa nama, da li je tu... grupa ni ih bo anstava sa Asgarda?" Zdesna se zau tutnjava groma. Munje sevnu e pozornicom. Mala grupa kosmatih ljudi sa lemovima samozadovoljno je sedela sa a ama podignutim prema njemu. Propale zvezde, pomisli on za svoj raun. "Pa ljivo sa tim ekiem, gospodine", rekao je. Ponovili su svoj trik sa sevanjem. Maks im se hladno nasme i. "Kao tree", rekao je, "tree, grupa Mladih konzervativaca sa Sirijusa B, je su li ovde?" Grupa lepo obuenih psia prestade da keve jedan na drugog i poe da keve prema pozornici. Nerazumljivo su lajali. "Da", ree Maks, "pa, sami ste krivi za to, razumete?" "I konano", nastavi Maks, sti avajui publiku i uozbiljiv i se, "konano, verujem da je veeras sa nama i grupa vernika, vrlo iskrenih i posveenih vernika, iz Crkve drugog dolaska velikog proroka Zarkona." Bilo ih je dvadesetak, sedeli su na rubu odaje, asketski odeveni, kruto su sedeli i sipali u a e mineralnu vodu, odvojeni od ostatka sveanosti. Nezadovoljno za mirka e kada ih je reflektor obasjao. "Evo ih", ree Maks, "strpljivo sede i ekaju. Rekao je da e se vratiti i pus tio vas da dugo ekate i zato, drugari, nadajmo se da uri, jer ostalo mu je jo samo osam minuta!" Grupa Zarkonovih sledbenika kruto je sedela, odbijajui da poka e kako su je uzdrmali talasi nemilosrdnog smeha koji su ih zapljuskivali. Maks poe da obuzdava publiku. "Ne, ozbiljno, narode, ozbiljno, bez uvrede. Ne, ja znam da se ne bi tre balo izrugivati iskrenom verovanju i zato molim veliki pljesak za velikog prorok a Zarkona..." Publika sa po tovanjem zapljeska. "...ma gde da je nestao!" Poslao je poljubac grupi ija su lica bila kao okamenjena i vratio se na s redi te pozornice. Dohvatio je visoku stolicu i seo na nju. "A ipak je divno", produ io je, "videti da vas je veeras toliko na ovom mes tu - zar ne? Krajnje divno. Jer ja znam da se mnogi od vas esto vraaju ovamo i mis lim da je to prekrasno, doi i posmatrati ovaj konani svr etak svega, a onda otii natr ag, svome domu, u sopstvenu eru... Podizati porodice, boriti se za nova i praved nija dru tva, vojevati u asne ratove za stvari u iju ste ispravnost ubeeni... To stvar

no oveku daje nadu za bolju budunost svih oblika razumnog ivota. Osim to, razume se" - pokazao je rukom prema sevanju haosa iznad i oko njih - "mi znamo da nade nem a..." Artur se okrete Fordu - jo nije sasvim svario itavo to mesto. "Slu aj, svakako", rekao je, "ako e se Vaseljena svr iti... zar neemo i mi sa njom?" Ford mu uputi pogled od tri pangalaktika grgolj blastera - drugim reima, p rilino nesiguran pogled. "Ne", rekao je. "Pazi ovamo", kazao je, "im se nae u ovome, obuhvati te taj neverovatni tos od vremenskog vorpa polja sila. Ili tako nekako." "Oh", ree Artur. Ponovo je usredsredio pa nju na tanjir supe koji je uspeo da iskami od kelnera u zamenu za odrezak. "Pazi ovamo", ree Ford, "pokazau ti." Zgrabio je salvetu sa stola i nespretno zamahao njime. "Pazi ovamo", ponovio je, "zamisli ovu salvetu, je l' tako, kao vremensk u Vaseljenu, je l' tako? A ovu ka iku kao prenosni mod krive materije..." Da izgovori ovo poslednje trebalo mu je poprilino vremena, a Artur nije el eo da ga prekida. "Tom ka ikom sam jeo", kazao je. "Dobro", ree Ford, "zamisli ovu ka iku" - na ao je drvenu ka iicu na tacni sa zai nima - "Ovu ka iku" - ali imao je problema da je podigne - "ne, bolje ovu vilju ku.. ." "Ej, hoe da ostavi moju vilju ku?" zare a Zaphod. "Dobro", ree Ford "dobro, dobro. Za to ne bismo uzeli... Za to ne bismo uzeli da je ova a a vina temporalna Vaseljena..." " ta, ta koju si upravo oborio na pod?" "Jesam li to ja uradio?" "Da." "Dobro", ree Ford. "Nije bitno. Hou da ka em... Hou da ka em, pazi ovamo, zna zna li kako je Vaseljena, u stvari, nastala?" "Ne", ree Artur, koji je po eleo da to nikada nije ni pomenuo. "Dobro", ree Ford, "zamisli ovako. U redu. Zamisli da ima jednu kadu. U re du. Ogromnu, okruglu kadu. Od abonovine." "Odakle?" ree Artur. "Sve proizvoae uni tili su Vogoni." "Nema veze." "Ma nemoj." "Slu aj." "Dobro." "Ima tu kadu, vidi ? Zamisli da ima kadu. Od abonovine. I da je konusna u pr eseku." "Konusna?" ree Artur. "Ma koja to..." "Pssst!" ree Ford. "Konusna je. Sad ta treba da uradi , vidi , treba da je nap uni sitnim belim peskom, je l' tako? Ili eerom. Sitnim, belim peskom i/ili eerom. ta g od ti je pri ruci. Nema veze. I eer je dobar. A kada se napuni, i upa ep... je l' slu a "Slu am." "I upa ep i sve iscuri, razume , iscuri kroz rupu na dnu." "Shvatam." "Ne shvata . Ni ta ti ne shvata . Jo nisam do ao na ono glavno. Hoe da uje glavn ar?" "Reci mi glavnu stvar." "Rei u ti glavnu stvar." Ford razmisli na trenutak, poku avajui da se seti ta ono be e glavna stvar. "Glavna stvar", ree on, "jeste ovo. Uzme i snimi sve to." "Mona stvar", slo io se Artur. "Uzme filmsku kameru i snimi sve to." "Mono." "Nije to glavna stvar. Ovo je glavna stvar, sad se seam da je to glavna s tvar. Glavna stvar je da pusti film kroz projektor ... unatrag!" "Unatrag?" "Da, pu tanje unatrag je glavna stvar, znam, sigurno. I onda sedi i gleda i

izgleda kao da se sve pojavljuje iz rupe i zavojito penje dok ne napuni itavu kad u. Razume ?" "I tako je nastala Vaseljena?" upita Artur. "Ne", ree Ford, "ali je mnogo zabavno za gledanje." Pru io je ruku da dohvati a u sa vinom. "Gde je moja a a sa vinom?" "Na podu." "Ah." Odgurnuv i stolicu da bi se sagao i pogledao, Ford se sudari sa malim, zel enim kelnerom koji je pri ao stolu nosei prenosni telefon. Ford se izvini kelneru i objasni da se to dogodilo zbog toga to je stra no pijan. Kelner ree da je sve u redu i da ga potpuno razume. Ford se zahvalio kelneru na ljubaznom razumevanju, poku ao da zagladi kosu prstima, proma io za est ina i sru io se pod sto. "Gospodin Zaphod Biblbroks?" pitao je kelner. "Ovaj, da?" ree Zaphod, di ui pogled sa treeg odreska. "Telefonski poziv za vas." "Hej, ta?" "Telefonski poziv, gospodine." "Za mene? Ovde? Hej, ali ko zna da sam ovde?" Jedan od njegovih umova poe brzo da razmi lja. Drugi je bez urbe u ivao u hran i koju je i dalje pro dirao. "Oprostiete mi ako produ im?" upita glava koja je jela i produ i. Sada je ve toliko ljudi tragalo za njim da je izgubio svaki raun. Nije tre balo da ue tako upadljivo. A, do avola, za to da ne, pomislio je. Otkud zna da li se dobro zabavlja ako te pri tom niko ne posmatra?" "Mo da te je neko odavde otkucao galaktikoj policiji?" ree Trilijan. "Svi su videli kada si u ao." "Misli da hoe da me uhapse preko telefona?" ree Zaphod. "Mo e biti. Opasan sa m ti ja kad me pritesnu." "Jeste", ree glas ispod stola, "toliko brzo pukne da ljude pogode rapneli." "Hej, ta je ovo, sudnji dan?" zare a Zaphod. "Moramo li i mi to da vidimo?" upita Artur uznemireno. "Ne urim se ja", promrmlja Zaphod. "U redu, ko je taj tip na telefonu?" ut nuo je Forda. "Hej, di i se, mali", rekao je. "Mo da mi zatreba ." "Ja", rekao je kelner, "ne poznajem lino metalnog gospodina o kome je re, ser..." "Metalnog?" "Da, ser." "Jesi li rekao metalnog?" "Da, ser. Rekao sam da ne poznajem lino metalnog gospodina o kome je re... " "U redu, produ i." "Ali obave ten sam da ve prilian broj milenijuma oekuje va povratak. Izgleda d a ste oti li odavde u prilinoj urbi." "Oti li odavde?" ree Zaphod. " ta je tebi? Tek to smo stigli ovamo." "Zaista, gospodine", bio je uporan kelner, "ali pre nego to ste stigli, g ospodine, shvatio sam da ste oti li." Zaphod proveri u jednom od svojih mozgova, pa u drugom. "Hoe da ka e ", rekao je, "da smo oti li odavde pre nego to smo stigli ovamo?" Bie ovo dugaka no, pomislio je kelner. "Tano tako, ser", rekao je. "Mali, mislim da bi tvoj psihoanalitiar imao ime da se pozabavi", rekao je Zaphod. "Ne, stani malo", ree Ford i ponovo se pojavi iznad stola, "a gde je, u s tvari, ovo?" "Da budemo potpuno precizni, ser ovo je svet B ablje zvezde." "Ali tek to smo oti li odande", pobuni se Zaphod. "Oti li smo odande i do li u

Restoran na kraju Vaseljene." "Da, ser", ree kelner, koji je sada ponovo bio na domaem terenu, "jedan je podignut na ru evinama drugoga." "Oh", ree Artur ozareno, "hoe da ka e da smo putovali kroz vreme, ali ne i kro z prostor." "Slu aj, ti polurazvijeni gorilko", ubaci se Zaphod, "nai neko drvo pa se p opni, va i?" Artur se narogu i. "Idi lupaj glavom o glavu, etvorooki", predlo io je Zaphodu. "Ne, ne", rekao je kelner Zaphodu, "va majmun ima pravo, ser." Artur gnevno zamuca i ne uspe da uzvrati ni ta razumljivo. "Skoili ste u budunost... oko pet stotina sedamdeset est hiljada miliona go dina, ini mi se; a istovremeno se niste pomerili sa mesta", objasnio je kelner. N asme io se. Imao je predivan oseaj da je izvojevao pobedu nad neim to je delovalo nep obedivo. "Tako je!" ree Zaphod. "Sad sam shvatio. Rekao sam kompjuteru da nas po alj e do najbli eg mesta na kome ima klope i on je tano to i uinio. Pet stotina sedamdes et est hiljada miliona godina tamo ili ovamo, nismo se ni pomerili sa mesta. Ba le po." Svi su se slo ili da je to mnogo lepo. "Ali", ree Zaphod, "ko je taj tip na telefonu?" "A ta se desilo sa Marvinom?" upita Trilijan. Zaphod se pljesnu akama po glavama. "Android-paranoid! Ostavio sam ga da zanoveta na svetu B ablje zvezde." "Kada je to bilo?" "Pa, ovaj, pre pet stotina sedamdeset est hiljada miliona godina, pretpos tavljam", ree Zaphod. "Hej, ovaj, dodaj mi taj brbljomat, tanjirski zapovednie." Obrve malog kelnera zbunjeno se pro eta e njegovim elom. "Molim, gospodine?" rekao je on. "Telefon, kelneru", ree Zaphod i ote mu ga. "Vi, momci, tako ste neobave te ni da je pravo udo ako znate i kako se zovete." "Zaista, gospodine!" "Hej, Marvine, jesi li to ti?" ree Zaphod u slu alicu. "Kako si, mali?" Nastala je duga stanka pre nego to se na liniji zauo tanki, niski glas. "Smatram da treba da znate da se oseam veoma poti teno." Zaphod zakloni slu alicu rukom. "Marvin je", ree on. "Hej, Marvine", ree ponovo u slu alicu, "mi se ovde sjajno zabavljamo. Klop a, vino, maltretiranje posluge, a Vaseljena pravi 'buum'. Gde mo emo da te naemo?" Ponovo stanka. "Ne morate da se pravite da vas zanimam", ree Marvin konano. "Savr eno dobro znam da sam samo bedni robot." "U redu, u redu", rekao je Zaphod, "ali gde si?" "'Okreni brodske motore, Marvine', ka u mi oni, 'otvori vazdu nu komoru broj tri Marvine'. 'Marvine, mo e li da podigne ono pare papira?' Mogu li da podignem ono pare papira! Evo mene, mozga velikog poput planete, a oni me pitaju..." "Da, da", ree Zaphod gotovo bez imalo saoseanja. "Ali ja sam navikao na poni enja", zabrundao je Marvin. "Mogu ak da odem i gurnem glavu u kofu vode, ako to elite. Hoete li da odem i gurnem glavu u kofu vod e? Spremio sam ve jednu. Samo trenutak." "Ej, ovaj, Marvine..." ume a se Zaphod, ali prekasno. Iz slu alice je dopira lo samo alosno lupkanje matala i brbotanje. " ta ka e?" upitala je Trilijan. "Ni ta", ree Zaphod. "Upravo nam je saop tio da pere glavu od nas." "Eto", ree Marvin kada se uz blago klokotanje vratio na liniju, "nadam se da ste sada zadovoljni..." "Da, da", ree Zaphod, "a sada, hoe li nam, molim te, rei gde se nalazi ?" "Na parkirali tu", ree Marvin. "Na parkirali tu?" ree Zaphod. " ta radi tamo?" "Parkiram kola. ta se drugo radi na parkirali tu?"

"U redu, ekaj nas tamo, odmah sti emo." Jednim pokretom Zaphod skoi na noge, baci slu alicu i napisa na raun 'Hotble k Deziato'. "Hajde, dru tvo", rekao je, "Marvin je na parkirali tu. Idemo dole." " ta radi na parkirali tu?" upita Artur. "Parkira kola, ta bi drugo? Dum dum." "Ali ta je sa krajem Vaseljene? Propustiemo veliki trenutak." "Ve sam ga video. Sranje", ree Zaphod. "Najobiniji Kasarp Ikilev." " ta?" "Obrnuto od Veliki Prasak. Hajde, trk." Samo je malo prisutnih obratilo pa nju na njih dok su se probijali kroz re storan prema izlazu. Oi su im bile prikovane za u ase neba. "Zanimljiva pojava, na koju vredi obratiti pa nju", govorio je Maks, "vidi se u gornjem levom kvadrantu neba, gde se, ako pa ljivo pogledate, mo e primetiti H astromilski zvezdani sistem koji plamti i prelazi u ultraljubiasto. Ima li ovde n ekoga sa Hastromila?" Iz pozadine dopre e jedan ili dva neodluna glasa. "Pa", ree Maks i veselo im se nasme i, "sada je prekasno da brinete jeste l i ostavili otvoren ventil sa gasom kada ste po li." 18. Ulaz glavne prijemnice bio je gotovo prazan, ali se Ford ipak gurao i pr obijao kroz njega. Zaphod ga vrsto uze pod mi ku i ugura u malenu prostoriju pored ulaznog hodnika. " ta mu to radi ?" upita Artur. "Treznim ga", ree Zaphod i ubaci novi u prorez. Svetlosti blesnu e, gas za i ta. "ao", ree Ford trenutak kasnije, "kuda emo?" "Dole na parkirali te. Hajde." "A ta je sa linim temporalnim prenosnicima?" ree Ford. "Mogu nas prebaciti pravo na 'Zlatno srce'." "Aha, ali batalio sam taj brod. Neka ga Zarnivup slobodno uzme. Neu da ig ram kako on svira. Da vidimo ta mo emo da naemo." Okomiti transporter, koji proizvodi Sirijuska kibernetska korporacija, o dveo ih je duboko ispod temelja restorana. Bilo im je drago kada su videli da je vandalski o teen i da ne poku ava da ih usrei dok ih je nosio dole. Na dnu tunela, vrata lifta su se otvorila i zapahnuo ih je hladni, ustaj ali vazduh. Kada su izi li iz lifta, najpre su videli dugaki betonski zid sa preko pede set vrata koja su nudila toalet za svih pedeset glavnih oblika ivota. A ipak, kao i svako drugo parkirali te u Galaksiji, tokom itave istorije parkirali ta, zaudaralo je pre svega na nerviranje. Zaokrenuli su iza ugla i na li se na pokretnoj viseoj stazi u sredi tu ogromn e prostorije koja se pru ala u magliastu daljinu. Bila je podeljena na pregratke u kojima su se nalazili svemirski brodovi gostiju na spratu, od koji su neki bili mali i jeftini modeli za iroku potro nju, dok su drugi bili blistavi limubrodovi, igrake najbogatijih. Zaphodove oi svetlucale su neim to je mo da bilo pohlepa, a mo da i ne, dok je prolazio iznad njih. U stvari, u ovoj taki najbolje je biti sasvim jasan - to je nesumnjivo bila pohlepa. "Eno ga", ree Trilijan. "Tamo dole, ono je Marvin." Pogledali su kuda je pokazivala. Ugledali su malenu metalnu priliku koja je bezvoljno brisala malom krpom udaljeni krak d inovske, srebrnaste, sunane krsta rice. Na malim razmacima du pokretne staze do nivoa poda vodile su iroke, prozir ne cevi. Zaphod kroi sa staze u jednu od njih i blago odlebde dole. Ostali su ga sledili. Kada je kasnije razmi ljao o tome, Artur je zakljuio da je to bio najprija tniji do ivljaj tokom svih njegovih putovanja po Galaksiji. "Hej, Marvine", ree Zaphod i urno poe prema njemu. "Hej, deko, kako nam je d

to te vidimo!" Marvin se osvrnu, a na licu mu se pojavi prekoran izraz, u meri u kojoj je uop te mogue da potpuno nepokretno metalno lice deluje prekorno. "Ne, nije", rekao je. "Nikome nikada nije drago to me vidi." "Kako god hoe ", ree Zaphod i ode da razgleda brodove. Ford poe sa njim. Samo su Trilijan i Artur pri li Marvinu. "Ne, zaista nam je drago", ree Trilijan i potap a ga na nain koji je on stra n o mrzeo. "Sedeo si tu i ekao nas sve vreme." "Pet stotina sedamdeset est hiljada miliona tri hiljade pet stotina sedam deset devet godina", ree Marvin. "Brojao sam." "E pa, eto, najzad smo tu", ree Trilijan, osetiv i - sasvim ispravno, po Ma rvinovom mi ljenju - da je to to je rekla pomalo glupo. "Prvih deset miliona godina bili su najgori", ree Marvin, "a i drugih des et miliona, oni su takoe bili najgori. Treih deset miliona nimalo mi se nisu dopal i. A posle toga, sve je krenulo nizbrdo." Zastao je taman toliko da osete kako bi trebalo da ka u ne to, a onda ih je preduhitrio. "Ono to te stvarno ojadi na ovom poslu, to su ljudi", rekao je i ponovo z astao. Trilijan proisti grlo. "Je li to..." "Najzanimljiviji razgovor koji sam imao tokom vi e od etrdeset miliona godi na", produ io je Marvin. Ponovo pauza. "Oh, da li..." "A i to je bilo sa automatom za kafu." ekao je. "Pa to je..." "Ne dopada vam se da razgovarate sa mnom, zar ne?" upita Marvin dubokim, utuenim glasom. Umesto toga, Trilijan poe da razgovara sa Arturom. Dalje niz odaju, Ford Prefekt prona ao je stvar iji mu se izgled veoma dopa o - zapravo, nekoliko takvih stvari. "Zaphode", rekao je tiho, "pogledaj ove male zvezdane platforme." Zaphod pogleda i dopade mu se ono to je video. Letelica koju su posmatrali bila je, u stvari, vrlo mala, ali neobina - p rava bogata ka igraka. Nije tu bilo Bog zna ta da se vidi. Podseala je na iljati papir nati avion dugaak dvadesetak stopa, napravljen od tanke, ali vrste metalne folije. Na zadnjem delu nalazila se mala, polo ena kabina za dva putnika. Imala je maju ni motor na magijski pogon koji je nikako nije mogao pokretati velikom brzinom. Ali imala je ugraen upija toplote. Upija toplote imao je masu od oko dve hiljade milijardi tona i nalazio se unutar crne rupe postavljene u elektromagnetno polje sme teno na pola du ine broda; taj upija toplote omoguavao je da se letelica dovede na svega par milja od povr ine nekog utog sunca, gde je mogla da hvata protuberance koje su ikljale sa njegove p ovr ine i da ja e na njima. Jahanje protuberanci jedan je od najegzotinijih i naj ivljih sportova koji postoje; oni koji se usuuju i imaju novanih mogunosti da se bave njime spadaju meu n ajslavnije ljude Galaksije. On je takoe, razume se, zastra ujue opasan - oni koji ne poginu tokom jahanja bez razlike umiru od seksualne iscrpljenosti na nekoj od ur ki apros-protuberanca Dedalovog kluba. Ford i Zaphod pogleda e ga i produ i e. "A ovaj mali a", ree Ford, "narand asti zvezdani bagi sa crnim sunanim odbojni cima..." I zvezdani bagi bio je mali brod - zapravo, ime mu je bilo, potpuno pogr e no, jer sebi nikada nije smeo da dozvoli meuzvezdana rastojanja. U osnovi, bio je to sportski planetarni skaka napravljen tako da deluje kao ne to to nije. Ali imao je lepu liniju. Oni produ i e. Sledea stvar bila je velika i dugaka trideset jardi - udobni limubrod napr

rago

avljen oigledno samo sa jednom namerom, da natera posmatrae da polude od zavisti. Njegovi ukrasi i detalji jasno su govorili: 'Ne samo to sam dovoljno bogat da mog u sebi da omoguim ovakav brod, nego sam i toliko bogat da ne moram da ga uzimam z a ozbiljno.' Bio je predivno odvratan. "Pogledaj samo", ree Zaphod, "multigrupni kvark-pogon, perspuleks pogonsk e ploe. Mora da je rad samog Lazlara Lirikona." Pa ljivo je pregledao svaki in. "Da", rekao je, "pogledaj, amblem sa infraru iastim gu terom na neutrinskom p oklopcu. Lazlarov za titni znak. Taj ovek je bestidan." "Jednom me je ovakav baa pretekao tamo kod Akselove magline", ree Ford. "I a o sam punom brzinom, a ta stvar naprosto je prozujala pored mene, dok joj je zve zdani pogon jedva i radio. Neverovatno." Zaphod zadivljeno zviznu. "Deset sekundi kasnije", ree Ford, "zabio se pravo u trei mesec D aglan Bete ." "A, je li?" "Ali stvarno neverovatan brod. Izgleda poput ribe, klizi poput ribe, a n jime se mo e upravljati lako kao i volom." Ford ga pogleda sa druge strane. "Hej, doi da vidi ", pozvao je. "Sa ove strane trupa ima velika slika. Sunc e u trenutku eksplozije - simbol Zone Katastrofe. Mora da je ovo Hotblekov brod. Srena matora pederina. Sea se onih njihovih odvratnih pesmica koje se zavr avaju tako to se brod ru i na sunce. Zami ljeno kao zadivljujui spektakl. ak su mu i brodovi za t u taku skupoceni." Ali Zaphodova pa nja okrenula se neem drugom. Bila je prikovana za brod koj i se nalazio pored Hotblekovog. Usta mu se razjapi e. "Ovo", rekao je, "stvarno nije zdravo za oi..." Ford pogleda. I on zastade, zaprepa en. Bio je to brod klasine, jednostavne grae, nalik na spljo tenog lososa, dugaak dvadeset jardi, vrlo ist, vrlo vitak. Postojala je samo jedna izuzetna stvar na njemu. "Tako je...crn!" ree Ford Prefekt. "Jedva da mu se naziru oblici... Svetl ost kao da tone u njega!" Zaphod nije rekao ni re. Naprosto se zaljubio. Njegovo crnilo bilo je tako potpuno da se gotovo nije moglo odrediti ras tojanje na kome se nalazi. "Oi naprosto klize sa njega..." ree Ford zaprepa eno. Bio je to trenutak nabi jen oseanjima. On se ugrize za usnu. Zaphod mu lagano prie, kao posednut - ili tanije, kao ovek koji ezne da pose duje. Pru io je ruku da ga dodirne. Ruka mu zastade. On ponovo pru i ruku da ga dodi rne. Ruka mu ponovo zastade. "Doi da pipne povr inu", rekao je prigu enim glasom. Ford pru i ruku da ga opipa. Ruka mu zastade. "N... ne mo e da..." rekao je. "Vidi ?" ree Zaphod. "Potpuno je bez trenja. To mora da je otac svih trkaa.. ." Okrenuo se i ozbiljno pogledao Forda. Ili je bar to uinila jedna od njego vih glava - druga je i dalje sa strahopo tovanjem piljila u pod. " ta misli , Forde?" upitao je. "Misli ... ovaj", Ford pogleda preko ramena. "Misli da zbri emo sa njim? Misl i da bi trebalo?" "Ne." "Ni ja." "A ipak emo to uiniti, je l' da?" "Zar mo emo drugaije?" Jo malo su gledali, sve dok se Zaphod iznenada nije sabrao. "Bolje da krenemo to pre", rekao je. "Za koji trenutak Vaseljena e se okona ti i sve kapetan-nakaze pokuljae ovamo da nau svoje bur ujmobile." "Zaphode", ree Ford. "Aha?"

"Kako emo to izvesti?" "Jednostavno", ree Zaphod. Okrenuo se. "Marvine", pozvao je. Lagano, mukotrpno i uz milion tihih zveckavih i kriputavih zvukova koje j e nauio da simulira, Marvin se okrete da odgovori na poziv. "Dolazi ovamo", ree Zaphod, "imamo posla za tebe." Marvin se dovue do njih. "Nee mi se dopasti", rekao je. "Hoe, hoe", odu evio se Zaphod. "itav novi ivot je pred tobom." "Oh, ne jo jedan", jauknu Marvin. "Umukni i slu aj", prosikta Zaphod. "Ovog puta bie puno uzbuenja, pustolovin a i stvarno ludih stvari." "Zvui odvratno", ree Marvin. "Marvine! Samo poku avam da te upitam..." "Pretpostavljam da elite da vam otvorim taj kosmiki brod." " ta? Ovaj... Da. Da, tako je", ree Zaphod nervozno. Pazio je na ulaz sa na jmanje tri oka. Nije im ostalo jo mnogo vremena. "Vi e bih voleo da ste mi to lepo rekli umesto to ste poku ali da mi probudit e odu evljenje", ree Marvin, "jer ja tako ne to uop te ne oseam." Pri ao je brodu, pipnuo ga i ulaz se otvorio. Ford i Zaphod zurili su u otvor. "Ne morate uop te da se zahvaljujete", ree Marvin. "Oh, niste to ni namerav ali da uinite." Otklipsao je odatle. Prio e im Artur i Trilijan. " ta se de ava?" upitao je Artur. "Pogledaj ovo", ree Ford. "Vidi kako ovaj brod izgleda iznutra." "Sve udnije i udnije", pro apta Zaphod. "Crno", ree Ford. "Sve to se nalazi unutra je crno." U restoranu, stvari su sve br e hitale ka trenutku posle koga vi e nee biti t renutaka. Sve oi bile su uprte u kupolu osim oiju telesnog uvara Hotbleka Deziata, ko je su netremice gledale u Hotbleka Deziata i oiju samog Hotbleka Deziata, koje je lino telesni uvar zatvorio. Telesni uvar na e se preko stola. Da je Hotblek Deziato bio iv, verovatno bi ovaj trenutak ocenio pogodnim da se zavali unatrag, ili ak da malo pro eta. Njegov telesni uvar nije bio od onih ljudi koje blizina ini lep im. Ali usled svog nesrenog stanja, Hotblek Deziato ostao je potpuno nepomian. "Gospodine Deziato, ser?" pro apta telesni uvar. Dok je govorio, izgledalo je kao da se mi ii sa obe strane njegovih usta penju jedan preko drugog ne bi li se sklonili sa puta. "Gospodine Deziato? Da li me ujete?" Sasvim prirodno, Hotblek Deziato nije rekao ni ta. "Hotblek?" prosikta telesni uvar. Ponovo, sasvim prirodno, Hotblek Deziato nije odgovorio. Ali natprirodno jeste. Na stolu pred njim a a sa vinom zazveketa, a vilju ka se odi e za otprilike jed an in i kucnu o staklo. Onda se ponovo spusti na sto. Telesni uvar zadovoljno zagrokta. "Vreme je da poemo, gospodine Deziato", promumlao je on. "Ne bi valjalo d a nas zahvati gu va, ne u va em stanju. Treba da odete na sledeu predstavu lepi i odm orni. Tamo je bila ogromna publika. Jedna od najboljih. Na Kakrafunu. Pre petsto sedamdeset est hiljada i dva miliona godina. Zar neete biti radoznali da vidite sve to?" Vilju ka se ponovo podi e, stade, zanjiha u znak neslaganja i pade. "Ma hajde", ree telesni uvar. "Bie sjajno. Oborili ste ih sa nogu." Dr Stri tmen ner bi se logirao da uje telesnog uvara. "Crni brod koji se zabija u sunce uvek ih zadivi, a novi je pravi lepota n. Bie mi ba ao kada budem video da odlazi. Da siemo, a ja u da podesim autopilota cr nog broda, pa emo da se odvezemo u limubrodu?"

Vilju ka kucnu u znak slaganja, a a a vina na tajanstven nain isprazni se sama od sebe. Telesni uvar izgurao je kolica sa Hotblekom Deziatom iz restorana. "A sada", kliktao je Maks sa sredi ta pozornice, "trenutak na koji ste svi ekali!" Podigao je ruke u vazduh. Iza njega, orkestar pade u pomamu udaraljki i zujanja sintisajzera. Maks se zbog ovoga svaao sa njima, ali oni su tvrdili da im je tako napisano u ugovoru i da to moraju da rade. Njegov agent morae to da sred i. "Nebesa poinju da kljuaju!" kriknuo je. "Priroda se survava u vri teu praznin u! Kroz dvadeset sekundi, sama Vaseljena doi e do svog kraja! Pogledajte kako nas saleu svetlosti beskraja!" U asna pomama uni tenja blistala je oko njih - a u tom trenutku, kao sa besk rajnog rastojanja, oglasi se tihi, tanki glas trube. Maksove oi okrenu e se prema o rkestru. inilo se da niko od njih ne svira trubu. Iznenada, oblaak dima zakovitla se i zablista na pozornici pored njega. Prvoj trubi pridru ile su se druge. Maks j e vodio ovu predstavu preko pet stotina puta i nikada se nije dogodilo ni ta slino ovome. Prestra eno se odmakao od uskovitlanog dima, a kada je to uradio, u njemu s e lagano materijalizovala ljudska prilika, prilika prastarog oveka, bradatog, u d ugakoj odori i ovenanog svetlo u. U njegovim oima videle su se zvezde, a na elu je imao zlatnu krunu. " ta je to?" pro apta Maks u asnuto. " ta se de ava?" U pozadini restorana, smrknuta grupa predstavnika Crkve drugog dolaska v elikog proroka Zarkona u ekstazi je poskakala na noge, pevajui obredne pesme i pl aui. Maks zaprepa eno trepnu. Pru io je ruke prema publici. "Veliki pljesak, dame i gospodo", pozvao je, "za velikog proroka Zarkona ! Do ao je! Zarkon se vratio!" Zaorio se gromoglasan pljesak kada je Maks pre ao pozornicu i pru io mikrofo n proroku. Zarkon se naka lja. Zatim se obazra po skupljenom mno tvu. Zvezde u njegovim oima nemirno su sijale. Nespretno je dr ao mikrofon. "Ovaj..." rekao je, "zdravo svima. Ovaj, ujte, izvinjavam se to sam malo z akasnio. Imao sam nekih problema, toliko mi je stvari iskrslo u poslednjem trenu tku." inilo se da ga je amor prepun strahopo tovanja i i ekivanja uznemirio. Proistio je grlo. "Ovaj, kako stojimo sa vremenom?" rekao je. "Imam li bar min..." I tako se Vaseljena okonala. 19. Jedan od glavnih razloga odline prodaje tog izuzetno znaajnog prirunika za putovanja, 'Autostoperskog vodia kroz Galaksiju', izuzmemo li srazmernu jeftinou i injenicu da mu je na koricama ispisano velikim, prijatnim slovima BEZ PANIKE, nj egov je sveobuhvatni, a mestimino i tani renik pojmova. Recimo, statistiki podaci ve zani za geosocijalnu prirodu Vaseljene pametno su sme teni izmeu stranica broj deve t stotina trideset osam hiljada tri stotine dvadeset etiri i devet stotina trides et osam hiljada tri stotine dvadeset est; a pojednostavljeni stil kojim su pisani delimino se mo e objasniti injenicom da su urednici, prisiljeni da se suoe sa rokovi ma objavljivanja, iskopirali informaciju sa poleine kutije kukuruznih pahuljica, u rno joj dopisav i jo par napomena da bi izbegli odgovornost prema nerazumno strogim galaktikim zakonima o kopirajtu. Zanimljivo je primetiti da su kasniji, preduzimljiviji urednici poslali knjigu nazad u vreme kroz temporalni vorp i potom sa uspehom tu ili kompaniju za p roizvodnju kukuruznih pahuljica zbog kr enja istih zakona. Evo promera: Vaseljena - neke informacije koje vam mogu olak ati ivot u njoj. 1. OBLAST: Beskonano Autostoperski vodi kroz Galaksiju nudi svoju definiciju pojma 'beskonano'.

Beskonano: vee od najveeg ikada i jo malo pride. U stvari, mnogo vee od toga, stvarno stra no veliko, potpuno, ludaki veliko, pravo pravcato 'auu, to je veliko'. Beskonanost je, zapravo, toliko ogromna da sama ogromnost u poreenju sa njom delu je triavo. Ovde, dakle, poku avamo da ra istimo sa onom vrstom pojma koji predstavlja d inovsko pomno eno sa kolosalnim pomno eno sa u asno velikim. 2. UNOSI: nikakvi Nemogue je uneti bilo ta u beskonanu oblast, jer ne postoji nikakva spolja no st iz koje bi se moglo uneti. 3. IZLAZI: nikakvi Videti 'Unosi'. 4. NASELJENOST: ne postoji Poznato je da je broj svetova beskonaan, iz jednostavnog razloga to ima be skonano mnogo prostora u kome se nalaze. Ali, nisu svi naseljeni. Prema tome, bro j naseljenih svetova mora biti konaan. Bilo koji konaan broj podeljen sa beskonano u t oliko je blizu niemu da ga ne treba ni pominjati i zato se mo e rei da je prosena nas eljenost svih planeta Vaseljene ravna nuli. Iz ovoga sledi da je naseljenost itav e Vaseljene takoe ravna nuli, a ljudi koje mo da sreete s vremena na vreme samo su p roizvod va e bolesne ma te. 5. MONETARNA SREDSTVA: ne postoje U stvari, postoje tri potpuno konvertibilne valute u Galaksiji, ali se n ijedna ne rauna. Altairski dolar je nedavno devalvirao, flainijska pobl-zrnca mog u se menjati samo za druga flainijska pobl-zrnca, a triganski pu ima sopstvene, vrlo posebne probleme. Njegova kursna lista, koja ka e da se osam ningija menja za jedan pu vrlo je jednostavna, ali s obzirom na to da je ningi trouglasti gumeni novi ija je svaka stranica dugaka est hiljada osam stotina milja, niko ih nikada nij e skupio dovoljno da doe u posed jednog jedinog pua. Ningiji se kao valuta mogu z anemariti, jer galaktibanke odbijaju da se zavitlavaju sa sitninom. Na osnovu ov e poetne pretpostavke vrlo je jednostavno dokazati da su i galaktibanke proizvod bolesne ma te. 6. UMETNOST: ne postoji Funkcija umetnosti je da bude ogledalo prirode, a dovoljno veliko ogleda lo naprosto ne postoji - videti taku jedan. 7. SEKS: ne postoji U stvari, ima ga stra no mnogo, najveim delom zbog potpunog nedostataka nov ca, razmene, banaka, umetnosti ili bilo ega drugog ime bi se nepostojei ljudi Vasel jene mogli zabaviti. Ipak, ne vredi zalaziti u du u raspravu o tome, zbog toga to je tema zaista u asno zapetljana. Radi dodatnih informacija videti poglavlja Vodia broj sedam, de vet, deset, jedanaest, etrnaest, esnaest, sedamnaest, devetnaest, dvadeset jedan d o dvadeset etiri i, zapravo, najvei deo Vodia. 20. Restoran je nastavio da postoji, ali sve ostalo je stalo. Temporalna rel astatika dr ala ga je i titila pred ni tavilom koje nije predstavljalo vakuum, ve dosl ovce ni ta - nije bilo niega u emu bi vakuum mogao postojati. Kupola za tiena poljem sila jo jednom je postala neprozirna, zabava se zavr il a, gosti su odlazili, Zarkon je nestao zajedno sa ostatkom Vaseljene, vremenske turbine spremale su se da povuku restoran unatrag preko ruba vremena da bi bio p ripremljen za novo vee, a Maks Kvordlplin vratio se u svoju malu odaju sa zavesam a i poku avao da dobije svog agenta preko vremefona. Na parkirali tu je stajao crni brod, zatvoren i nem. Na parkirali te je stigao pokojni gospodin Hotblek Deziato, koga je po pok retnoj viseoj stazi gurao njegov telesni uvar. Oni se spusti e niz jednu od cevi. Kada su se pribli ili limubrodu, ulazni p oklopac skliznuo je sa svog mesta, zahvatio tokove kolica i uvukao ih unutra. Tel esni uvar ih je sledio, a kada se uverio da je njegov gazda bezbedno povezan sa s vojim sistemom za odr avanje smrti, popeo se u malenu kabinu. Tamo je ukljuio siste m daljinskog komandovanja koji je aktivirao automatskog pilota u crnom brodu por

ed limoa i na taj nain izazvao veliko olak anje kod Zaphoda Biblbroksa, koji je ve v i e od deset minuta poku avao da pokrene stvar. Crni brod glatko skliznu iz svog pregratka, skrenu i poe niz sredi nji prol az, brzo i tiho. Na kraju prolaza naglo je ubrzao, u ao u prostor za temporalno la nsiranje i zapoeo dugi povratak u udaljenu pro lost. Jelovnik Milivejsa navodi, uz odobrenje izdavaa, odlomak iz 'Autostopersk og vodia kroz Galaksiju'. Navod je sledei: Istorija svake vee galaktike civilizacije, te i da proe kroz tri odvojene i p repoznatljive faze, a to su pre ivljavanje, istra ivanje i produhovljenje, drukije po znate kao faze kako, za to i gde. Na primer, za prvu fazu karakteristino je pitanje: 'Kako emo da jedemo?' Z a drugu: 'Za to jedemo?' A za treu: 'Kuda emo na ruak?' Jelovnik sledi ovu misao i nagove tava da bi Milivejs, Restoran na kraju V aseljene, mogao biti dobar i mudar odgovor na to pitanje. Ali on ne ka e da, iako e velikim civilizacijama biti potrebno mnogo hiljad a godina da prou kroz faze kako, za to i gde, male dru tvene grupe u uslovima velikih naprezanja mogu da prou kroz njih izuzetnom brzinom. "Kako nam ide?" upita Artur Dent. "Lo e", ree Ford Prefekt. "Kuda emo?" upita Trilijan. "Ne znam", ree Zaphod Biblbroks. "Za to?" upita Artur Dent. "Umukni", predlo i e Zaphod Biblbroks i Ford Prefekt. "U osnovi, vi hoete da ka ete", ree Artur Dent, ne obraajui pa nju na taj predlo g, "da smo izgubili kontrolu." Brod se neprijatno tresao i ljuljao dok su Ford i Zaphod poku avali da pre otmu komande od autopilota. Motori su zavijali i jaukali kao umorna deca u robno j kui. "Stvar koja me najvi e izluuje jeste taj otkaeni sistem boja", ree Zaphod, ija je ljubav sa brodom potrajala skoro itava tri prva minuta leta. "Svaki put kad p oku a da ukljui neku od ovih udnih crnih komandi obele enih crnom bojom na crnoj pozadin i, mala crna svetiljka osvetli se crnom bojom da bi te obavestila da si to uinio. ta je to? Neka vrsta galaktikog hipermrtvakog kovega?" I zidovi kabine koja se njihala bili su crni, tavanica je bila crna, sed i ta - rudimentarna stoga to je jedini va an let ovog broda trebalo da bude bez posad e - bila su crna, komandna tabla bila je crna, instrumenti su bili crni, mali za vrtnji kojima su bili privr eni bili su crni, tanka i hrapava najlonska podna prekri vka bila je crna, a kada su joj odigli jedan ugao, otkrili su da je i masa ispod nje crna. "Mo da je onaj ko je ovo napravio, ko god to bio, imao oi koje reaguju na d ruge talasne du ine", predlo ila je Trilijan obja njenje. "Ili nije imao mnogo ma te", proguna Artur. "Mo da se", ree Marvin, "oseao vrlo poti teno." Zapravo, iako oni to nee saznati, dekor je bio odabran povodom tu nog, opla kivanog i neoporezovanog stanja njegovog vlasnika. Brod naroito neprijatno poskoi. "Polako", zamolio je Artur, "toliko premetanje po prostoru izaziva kod m ene morsku bolest." "Po vremenu", ree Ford. "Jurimo unatrag kroz vreme." "E, ba ti hvala", ree Artur. "Sada e stvarno da mi pripadne muka." "Samo napred", ree Zaphod, "malo boje dobro bi nam do lo na ovom mestu." "Ovo bi trebalo da predstavlja prijatno askanje posle obroka, je li?" zar e a Artur. Zaphod prepusti komande Fordu i otetura se prema Arturu. "Slu aj ti, Zemljanine", rekao je ljutito. "Ti treba da obavi posao, je li tako? Pitanje koje ide uz konani odgovor, je li tako?" " ta, to?" upita Artur. "Mislio sam da smo na to zaboravili." "Ne ja, malecki. Kao to reko e mi evi, na pravom mestu ono bi vredelo gomilu

para. A sve je skriveno u tvojoj glavi." "Da, ali..." "Nikakvo ali! Razmisli malo. Smisao ivota! Kada bismo se toga doepali, mog li bismo da ucenjujemo sve ive psihijatre po Galaksiji, a to para vredi. Ja svome dugujem itavo bogatstvo." Artur uzdahnu, bez mnogo odu evljenja. "U redu", rekao je, "ali odakle da ponemo? Otkud ja znam? Ka u da je konani odgovor, ili ta to ve be e, etrdeset dva; otkud ja znam ta je pitanje? Moglo bi da bud e bilo ta. Recimo, koliko je est puta sedam?" Zaphod ga je jedan trenutak napeto gledao. Onda mu oi zaiskri e odu evljenjem . "etrdeset dva!" kriknuo je. Artur pree rukom preko ela. "Da", ree on strpljivo, "znam." Zaphodovim licima pree izraz razoaranja. "Hou da ka em da pitanje mo e biti bilo ta", ree Artur, "i ne vidim za to bih ja to morao da znam." "Zato", prosikta Zahod, " to si bio tamo kada ti je planeta izvela taku sa vatrometom." "Mi na Zemlji imamo jednu stvar..." poe Artur. "Imali ste", ispravi ga Zaphod. "...zvanu takt. Oh, nema veze. uj, jednostavno ne znam." Duboki glas mrano odjeknu preko kabine. "Ja znam." Ford dreknu iza komandi protiv kojih je i dalje vodio unapred izgubljenu bitku. "Ne me aj se, Marvine", rekao je, "ovo je razgovor organizama." "Urezano je u Zemljaninove mo dane talase", produ io je Marvin, "ali mislim da vam nije ba mnogo stalo da ga saznate." "Hoe da ka e ", ree Artur, "hoe da ka e da mo e da mi ita misli?" "Da", ree Marvin. Artur ga je zaprepa eno gledao. "I...?" rekao je. "Zapanjuje me kako neko mo e da ivi u neemu toliko maleckom." "Ah", ree Artur, "tupan." "Da", potvrdio je Marvin. "Ah, ne obraaj pa nju na njega", ree Zaphod. "Samo izmi lja." "Izmi ljam?" upita Marvin i zavrte glavom u parodiji zaprepa enja. "Zbog ega b ih i ta izmi ljao? ivot je dovoljno odvratan i bez izmi ljanja novih stvari o njemu." "Marvine", ree Trilijan ne nim, ljubaznim glasom koji je jedino ona jo uspev ala da odr i tokom razgovora sa tim bednim stvorom, "ako si sve vreme znao, za to na m nisi rekao?" Marvinova glava okrete se prema njoj. "Niste me pitali", rekao je jednostavno. "Pa, sad te pitamo, metalko", ree Ford, okrenuv i se da bi ga pogledao. U istom trenutku brod iznenada prestade da se trese i nji e, a zvuk motora spusti se do tihog brujanja. "Hej, Forde", ree Zaphod, "ovo zvui dobro. Uspeo si da ovlada brodskim koma ndama?" "Ne", ree Ford, "samo sam prestao da se zavitlavam sa njima. Izgleda da j e najbolje da odemo tamo gde i brod, a onda da brzo zbri emo." "Aha, va i", ree Zaphod. "Mogao sam da znam da vas ne zanima", promrmlja Marvin, odvue se do jedno g ugla i iskljui se. "Nevolja je u tome", rekao je Ford, " to na itavom brodu samo jedan ureaj da je nekakve podatke, a oni me brinu. Ukoliko je on zaista ono to ja mislim da jest e i ukoliko pokazuje ono to ja mislim da pokazuje, onda smo ve oti li previ e u pro lost . Mo da jedno dva miliona godina pre na eg vremena." Zaphod sle e ramenima. "Vreme je budala tina", rekao je.

"Pitam se kome, u stvari, pripada ovaj brod", ree Artur. "Meni", rekao je Zaphod. "Ne. Kome stvarno pripada." "Stvarno pripada meni", bio je uporan Zaphod. "Pazi ovamo, svaka svojina je kraa, je li tako? Prema tome ukradeno je svojina. Prema tome, ovo je moj brod , u redu?" "Reci to brodu", predlo i Artur. Zaphod prie konzoli. "Brode", rekao je i udario u jedan od panela, "govori ti novi vlasnik... " Nije dospeo dalje. Nekoliko stvari desilo se istovremeno. Brod je izi ao iz putovanja kroz vreme i pojavio se u stvarnom svemiru. Sve komande na konzoli, uga ene tokom puta kroz vreme, sada su se osvetlil e. Ogromni ekran iznad konzole zatreptao je i o iveo, prikazujui prostranu obl ast prepunu zvezda i usamljeno, ogromno sunce pravo pred njima. Ali nijedna od ovih stvari nije bila kriva za to to je Zaphod u istom tre nutku silovito bio odbaen prema zadnjem delu kabine, ba kao i svi ostali. Odbacio ih je gromoviti prasak buke koja je zatre tala iz monitorskih zvuni ka razme tenih oko ekrana. 21. Dole, na su nom, crvenom svetu Kakrafun, u sredi tu prostrane Radlitske pust inje, tehniari muzike grupe isprobavali su ozvuenje. Zapravo, ozvuenje se nalazilo u pustinji, a ne tehniari. Oni su se povukli u bezbednost ogromnog komandnog broda Zone Katastrofe, koji je lebdeo na orbiti nekih etiri stotine milja iznad povr ine planete i testirali su ozvuenje odatle. Da se neko na ao u krugu od pet milja oko zvunikih silosa ne bi pre iveo u timavanje. Da se Artur Dent na ao u krugu od pet milja oko zvunikih silosa, kroz glavu bi mu na izdisaju pro la misao da zvune kutije po obliku i veliini stra no podseaju na Menhetn. Neutronski fazni zvunici udovi no su se uzdizali iz silosa prema nebu, zakl anjajui nizove plutonijumskih reaktora i seizmikih pojaivaa koji su se nalazili iza njih. Zakopani duboko ispod grada zvunika, u betonskim bunkerima le ali su instru menti kojima e muziari komandovati sa svog broda, masivna fotonska gitara, bas det onator i kompleks megatras bubnjeva. Spremala se buna predstava. Na palubi komandnog broda sve je bilo u urbano i aktivno. Limubrod Hotblek a Deziata, nalik na malog punoglavca pored komandnog broda, upravo je stigao i p ristao, a pre aljeni gospodin ve je prevo en niz hodnike sa visokim svodovima da bi s e sreo sa medijumom koji e prenositi njegove psihike impulse na tastaturu instrume nta. Upravo su stigli i doktor, strunjak za logiku i pomorski biolog, koji su po cenu nezamislivih tro kova doleteli sa Maksimegalona da bi poku ali da se ubeuju s a pevaem grupe koji se zakljuao u kupatilu sa boicom pilula i odbijao da izie sve do k mu ne bude nepobitno dokazano da nije riba. Basista je bio zauzet re etanjem svo je sobe pu komitraljezom, a bubnjara nije bilo nigde na palubi. Grozniava pretraga dovela je do otkria da se nalazi na pla i Santraginusa V, na rastojanju od preko sto svetlosnih godina, gde je, kako je tvrdio, bio srean ve vi e od jednog sata i gde je na ao jedan mali kamen koji e mu biti prijatelj. Menad er grupe osetio je veliko olak anje. To je znailo da e po sedamnaesti pu t na ovoj turneji bubnjeve svirati robot i da e, prema tome, udaraljke biti preci zno odsvirane. Sub-etar brujao je od razgovora koncertnog osoblja koje je isprobavalo k anale zvunika, a oni su bili povezani sa unutra njo u crnog broda. Njegovi zbunjeni putnici le ali su uz zadnji zid kabine i slu ali glasove iz monitorskih zvunika. "U redu, kanal devet ukljuen", ree glas, "probamo kanal petnaest..."

Novi siloviti nalet buke zatre ta brodom. "Kanal petnaest u redu", odvrati drugi glas. Ume a se trei glas: "Crni akrobatski brod sada je na svome polo aju", rekao je. "Dobro izgleda . Bie to sjajno sunano ronjenje. Da li je koncertni kompjuter na vezi?" Odgovorio je glas kompjutera. "Na vezi je", rekao je. "Preuzmi komande crnog broda." "Crni brod ukljuen u programsku putanju i spreman." "Probamo kanal dvadeset." Zaphod se bacio preko kabine i promenio stanicu na sub-eta prijemniku pr e nego to ga je pogodio novi ludaki tutanj. Stajao je i tresao se. "A ta znai to", upita Trilijan tanu nim glasiem, "'sunano ronjenje'?" "Znai", ree Marvin, "da e ovaj brod zaroniti u sunce. Sunano... ronjenje. Vr lo jednostavno. ta ste drugo i oekivali kada ste ukrali akrobatski brod Hotbleka D eziata? "Otkud zna ", upita Zaphod glasom koji bi i veganskog sne nog gu tera naterao da oseti hladnou oko srca, "da je ovo akrobatski brod Hotbleka Deziata?" "Jednostavno", ree Marvin. "Ja sam ga parkirao za njega." "Za to... nam... onda... nisi... rekao!" "Kazali ste da elite uzbuenje, pustolovine i stvarno lude stvari." "Pa ovo je odvratno", ree nepotrebno Artur u pauzi koja je usledila. "To sam i ja rekao", potvrdio je Marvin. Na drugoj frekvenciji, sub-eta prijemnik uhvatio je javnu emisiju koja j e sada odjekivala kabinom. "...Lepo vreme za dana nji popodnevni koncert. Nalazim se pred binom", lag ao je reporter, "usred Radlitske pustinje, a pomou hiperbinoptikih naoara mogu da r azaznam ogromnu publiku koja zauzima itavo obzorje oko mene. Iza mene, nebrojeni zvunici uzdi u se kao planinski grebeni, a visoko iznad toga sunce sija i uop te ne z na ta e da ga zadesi. Udru enje strunjaka za za titu okoline zna ta e da ga zadesi i tvr i da e koncert izazvati zemljotrese, plimske talase, uragane, nepopravljiva o teenja atmosfere i sve one stvari o kojima strunjaci za za titu okoline obino govore. Ali upravo sam primio izve taj da se predstavnik Zone Katastrofe sreo na r uku sa strunjacima za za titu okoline i sve ih pobio, tako da sada vi e ni ta ne stoji n a putu..." Zaphod ga iskljui, pa se okrete Fordu. "Zna ta mislim?" upitao je. "Mislim da znam", ree Ford. "Reci ta misli da mislim." "Mislim da misli da je vreme da bri emo sa ovog broda." "Mislim da si u pravu", ree Zaphod. "Mislim da si u pravu", ree Ford. "A kako?" upita Artur. "Ti ina", reko e Ford i Zaphod. "Mislimo." "Znai, tako", ree Artur, "umreemo." "Voleo bih da prestane da govori takve stvari", ree Ford. Vredno je na ovom mestu ponoviti teorije, do kojih je do ao Ford prilikom svog prvog susreta sa ljudskim biima, da bi objasnio njihovu neobinu naviku da izn ose i ponavljaju vrlo, vrlo oigledne stvari, kao recimo ' to je lepo vreme', ili 'a la si visok' ili 'znai, tako, umreemo'. Njegova prva teorija bila je da bi ljudskim biima, kada ne bi neprekidno ve bala svoje usne, usta verovatno zakr ljala. Posle nekoliko meseci posmatranja postavio je novu teoriju, koja je glas ila ovako: 'ukoliko ljudska bia ne ve baju svoje usne, mozak poinje da im radi'. U stvari, ova druga terija doslovnije se mo e preneti na narod belcerebona sa Kakrafuna. Belcerebonski narod izazvao je veliko ogorenje i surevnjivost susednih ra sa time to je bio jedna od najprosveenijih, najuspe nijih i, iznad svega, najti ih ras a Galaksije. Kao kaznu za ovakvo pona anje, koje se smatralo uvredljivo samouvereno i i

zazivako, galaktiko vee dosudilo im je najte u od svih dru tvenih bolesti, telepatiju. Zbog toga, da bi spreili otkrivanje svake svoje misli, makar i najmanje, svima ko ji se nau u krugu od pet milja, oni sada vrlo glasno i neprekidno razgovaraju o v remenu, svojim malim boljkama, popodnevnoj utakmici koja se igra toga dana i o t ome kako je Kakrafun iznenada postao buno mesto. Drugi nain da privremeno blokiraju svoje umove jeste da budu domaini konce rta Zone Katastrofe. Vremensko usagla avanje koncerta bilo je najva nije. Brod je morao da zapone spu tanje pre poetka koncerta, da bi pogodio sunce es t minuta i tridesetsedam sekundi pre vrhunca pesme sa kojom je bio povezan, da b i svetlost protuberanci imala vremena da otputuje do Kakrafuna. Brod se spu tao ve nekoliko minuta kada je Ford Prefekt dovr io pretragu drug ih odeljenja crnog broda. Ponovo je uleteo u kabinu. Kakrafunsko sunce ukazalo se zastra ujue veliko na ekranu, a njegov usijani , beli pakao vodoninih jezgara u fuziji bio je sve vei i vei kako je brod jurio nap red, ne reagujui na Zaphodovo tre enje i drmusanje komandnih ploa. Artur i Trilijan imali su na licu ukoene izraze zeeva na nonom auto-putu, koji misle da e se najbolje pozabaviti svetlima koja im dolaze u susret ukoliko budu piljili u njih. Zaphod se unezvereno okrete. "Forde", rekao je, "koliko imamo kapsula za spasavanje?" "Nijednu", ree Ford. Zaphod se zagrcnu. "Jesi li ih prebrojao?" jauknuo je. "Dvaput", ree Ford. "Jesi li ti uspeo da pozove radiom koncertno osoblje?" "Aha", ree Zaphod gorko, "rekao sam im da je na brodu itava gomila ljudi, a oni su rekli da ka em 'ao' svima." Ford je zurio u njega. "Zar im nisi rekao ko si?" "Oh, jesam. Kazali su da su poastvovani. To i jo ne to o restoranskom raunu i izvr iocima moje smrtne kazne." Ford grubo odgurnu Artura i na e se nad kontrolnu konzolu. "Zar nijedan od ovih ne radi?" upitao je divlje. "Svima se upravlja iz drugog izvora." "Razbij autopilota." "Prvo ga nai. Kao da ga nigde nema." Na trenutak vladala je ledena ti ina. Artur se muvao po zadnjem delu kabine. Iznenada je zastao. "A ta znai re teleport?" upitao je. Lagano, svi se okrenu e prema njemu. "Verovatno pitam u pogre nom trenutku", ree Artur. "Ali seam se da ste nedav no pominjali tu re i pitam se zato to..." "Gde", upita mirno Ford Prefekt, "pi e teleport?" "Pa, u stvari ovde", ree Artur i pokaza na crnu upravljaku kutiju u zadnje m delu kabine. "Odmah ispod rei Za sluaj nu de, iznad rei sistem i pored signala koji glasi u kvaru." U pandemonijumu koji je smesta usledio, jedina akcija do koje je do lo bio je skok Forda Prefekta preko kabine do male crne kutije koju je Artur pokazao i unezvereno pritiskanje malog, crnog dugmeta koje je bilo sme teno na njoj. etvrtasta ploa, visoka est stopa, skliznula je u stranu pored nje i otkrila odeljak koji je podseao na niz tu -baterija koje su na le novi smisao ivota kao elekt rina furda. Poludovr ena elektrina instalacija visila je sa tavanice, zbrka odbaenih komponenti bila je razbacana po podu, a ploa za programiranje visila je pored udu bljenja u zidu u koje je trebalo da bude privr ena. Kada je pomonik raunovoe Zone Katastrofe posetio brodogradili te na kome se p ravio brod, zahtevao je od poslovoe da sazna zbog ega, kog vraga, sme taju izuzetno skupi ureaj za teleportaciju na brod koji treba da obavi samo jedan put, a i to b ez posade. Poslovoa je objasnio da je teleport nabavljen sa popustom od deset pos to, a raunovoa je objasnio da je to potpuno nebitno; poslovoa je objasnio da je to najbolji, najmoniji i najsavremeniji teleport koji se mo e nai, a raunovoa je rekao da nije morao ni da se tra i; poslovoa je objasnio da e ljudi ipak morati da ulaze u b

rod i izlaze iz njega, a raunovoa je objasnio da na brodu postoje i savr eno ispravn a vrata; poslovoa je objasnio da raunovoa mo e malo da se nosi, a raunovoa je objasnio poslovoi da stvar koja mu se pribli ava velikom brzinom predstavlja jednu lepu pesn icu. Po to je obja njavanje zakljueno, rad na teleportu je prekinut, a sam ureaj pro ao je neprimeen pod stavkom 'nedelj. ob.' po petostrukoj ceni. "Paklenog mu magarca", promrmlja Zaphod kada su on i Ford poku ali da se s nau u zapetljanoj informaciji. Posle nekoliko trenutaka, Ford mu ree da se udalji. Smestio je jedan novi n a teleport i pritisnuo prekida na komandnoj tabli koja je visila. Uz prasak i sev anje svetlosti novi i eze. "Radi, u svakom sluaju", ree Ford, "ali nema sistema za navoenje. Teleport za prenos materije bez programa za navoenje mo e te prebaciti... Pa, bilo gde." Kakrafunsko sunce blistalo je ogromno na ekranu. "Koga je to sad briga", ree Zaphod. "Idemo gde stignemo." "I", ree Ford, "ne postoji autosistem. Ne mo emo svi da poemo. Neko mora da ostane i da upravlja." Pro ao je jedan ozbiljan trenutak. Sunce je bilo sve krupnije i krupnije. "Hej, Marvine, mali a", ree Zaphod veselo, "kako si?" "Oajno", promrmlja Marvin. Ubrzo potom, koncert na Kakrafunu dostigao je neoekivani vrhunac. Crni brod sa svojim usamljenim, mrzovoljnim putnikom po planu je zaronio u nuklearnu penicu sunca. Ogromne protuberance iknule su milionima milja u svemir , prestraviv i i u desetak sluaja progutav i jahae protuberanci koji su jedrili u bliz ini povr ine sunca i ekali pravi trenutak. Nekoliko asaka pre nego to je svetlost protuberanci do la do Kakrafuna, pust inja izlo ena udarima prsla je du duboke raseline. Ogromna i dotad neotkrivena podz emna reka koja je tekla duboko ispod povr ine pokuljala je na povr inu, a nekoliko s ekundi potom sledila ju je erupcija miliona tona lave koja je briznula stotinama stopa u vazduh, trenutno pretvarajui reku u paru iznad i ispod povr ine; sve je to bilo praeno eksplozijom koja je odjeknula sve do suprotnog kraja sveta i nazad. Oni - veoma malobrojni - koji su bili svedoci dogaaja i pre iveli ga, kleli su se da se celokupnih stotinu hiljada kvadratnih milja pustinje podiglo u vazd uh poput milju debele palainke, prevrnulo i ponovo palo. Ba u tom trenutku, zraenje sunevih protuberanci probilo se kroz oblake isparene vode i pogodilo tlo. Godinu dana kasnije, pustinja od stotinu hiljada kvadratnih milja bila j e gusto prekrivena cveem. Sastav atmosfere oko planete jedva primetno se izmenio. Sunce je leti blistalo manje o tro, hladnoa je zimi manje grizla, prijatna ki a e e je p adala i lagano se pustinjski svet Kakrafun pretvorio u raj. ak su se i telepatske moi kojima su ljudi Kakrafuna bili prokleti trajno rasule u silini eksplozije. Zabele eno je da je predstavnik Zone Katastrofe - isti onaj koji je pobio sve strunjake za za titu okoline - kasnije izjavio da je sve to bilo 'sjajna re irana predstava'. Mnogi ljudi dirljivo su govorili o zaceljujuim moima muzike. Nekoliko skep tinih naunika pa ljivije je pregledalo snimke dogaaja i izjavilo da su otkrili jedva primetne tragove ogromnog, ve taki izazvanog polja neverovatnoe koje je dolutalo iz obli nje oblasti svemira. 22. Artur se probudio i odmah za alio to je to uradio. I ranije je patio od mam urluka, ali nikada u ovakvim razmerama. Ovo je bilo ono pravo, ovo je bio konani udarac. Zraci za prenos materije, zakljuio je, nisu ba toliko ugodni kao, recimo, dobar i jak udarac u glavu. Po to na trenutak nije oseao elju da se pokrene usled munog, prigu enog dumbara nja u u ima, le ao je i razmi ljao. Nevolja sa veinom raznih prevoznih sredstava, pomis lio je, le i pre svega u tome da nijedno od njih nije vredno truda. Na Zemlji - do k je Zemlja jo postojala, pre nego to je uni tena da bi se napravilo mesta za novu h

ipersvemirsku obilaznicu - isti problem postojao je sa kolima. Meu njihovim nedos tacima nalazili su se izvlaenje ogromnih koliina crne, lepljive mase iz zemlje, ta mo gde je bila skrivena na sigurnom i gde nije mogla da napravi nikakvu tetu, pre tvaranje te mase u katran kojim se prekrivala zemlja, dim kojim se punila atmosf era, dok je ostatak izlivan u more, a svi ti nedostaci inili su se mnogo bitniji od prednosti koja se sastojala u tome to ste sada mogli da stignete br e od jednog mesta do drugog - naroito stoga to je mesto na koje biste stigli verovatno, kao is hod svega ovoga, postalo vrlo slino mestu sa koga ste po li, to jest prekriveno kat ranom, puno dima i sa nedovoljno ribe. A zraci za prenos materije? Bilo kakav oblik prevoza koji je zahtevao da vas iskidaju u delove, atom po atom, da uguraju te atome u sub-etar i da ih pot om prikupe na gomilu, ba kad su atomi poeli da oseaju prvo zrnce slobode tokom posl ednjih godina, morao je da predstavlja lo u novinu. Mnogi ljudi pomislili su isto pre Artura Denta i ak su i li tako daleko da su pisali pesme o tome. Evo jedne koju su esto pevale mase ljudi izvan fabrike si stema za teleportaciju Sirijuske kibernetske korporacije na Sreon-Svejtu III: Aldebaran je stvarno sjajan, Algol da ne volim ne mogu, Zgodne cure sa Betelgeza Oborie te sa nogu. Radie ti ta god po eli Prvo u ustrom, pa u blagom maniru, Al' ako treba da me rasture da stignem tamo Neka me ostave na miru. I pevam Da me rasture, da me rasture Ma kakav je to nain za let? Ako treba da me rasture da stignem tamo Neu da napu tam svoj svet. Sirijus je poploan zlatom, Tako bar mnogi ka u, Ali kad ponu sa 'poseti Tau i umri' Znam da me gadno la u. Rado u poi ovakvim putem Ili mo da onakvim, Al' ako treba da me rasture da stignem tamo Onda ba neu nikakvim. I pevam Da me rasture, da me rasture Ma lud si k'o niko na svetu, Jer ako probaju da me rasture da stignem tamo Ostau u svome krevetu. ...I tako dalje. Druga omiljena pesma mnogo je kraa: Teleportirao sam se jedne noi Sa Ronom i Sidom do Goge. Ron je ukrao Gogino srce A ja Sidove noge. Artur oseti kako se talasi bola polako povlae, iako je i dalje bio svesta n munog, prigu enog dumbaranja. Polako, pa ljivo, ustao je. "uje li to muno, prigu eno dumbaranje?" upita Ford Prefekt. Artur se obazre i nesigurno zadrhta. Ford Prefekt mu je prilazio, bled i zakrvavljenih oiju. "Gde smo?" jeknu Artur.

Ford se osvrnu. Nalazili su se u dugakom, zakrivljenom hodniku koji se pr ostirao u oba smera izvan vidokruga. Spolja nji elini zid - obojen istim onim bolesn im prelivom bledozelene koji koriste po kolama, bolnicama i ludnicama da bi odr ali mir meu tienicima - uzdizao se, zakrivljen, iznad njihovih glava i tamo dodirivao unutra nji, okomiti zid koji je, neobino, bio prekriven tamnosmeom, pletenom, zidnom prekrivkom. Pod je bio prekriven tamno zelenom, rebrastom gumom. Ford prie debeloj, tamnoj, prozirnoj ploi ugraenoj u spolja nji zid. Bila je sainjena od nekoliko slojeva, a ipak su se kroz nju mogle videti takice udaljenih zvezda. "Mislim da smo u nekakvom svemirskom brodu", rekao je. Niz hodnik je dopirao zvuk munog, prigu enog dumbaranja. "Trilijan?" uznemireno pozva Artur, "Zaphode?" Ford sle e ramenima. "Nigde ih nema", rekao je. "Pogledao sam. Mogli bi da budu bilo gde. Nep rogramirani teleport mo e da te odbaci svetlosnim godinama u bilo kome pravcu. Sud ei po tome kako se oseam, zakljuujem da smo proputovali veliko rastojanje." "A kako se to osea ?" "Lo e." "Misli li da su..." "Gde su, kako im je, ne mo emo da znamo i tu ni ta ne mo emo uiniti. Radi isto t o i ja." " ta to?" "Nemoj da misli o tome." Artur promozga o toj misli, nevoljno shvati njenu mudrost, smota je i od lo i u stranu. Onda duboko uzdahnu. "Koraci!" uskliknu Ford iznenada. "Gde?" "Ta buka. To muno dumbaranje. Noge koje trupkaju. Slu aj!" Artur je slu ao. Buka je odjekivala hodnikom oko njih, dopirui sa neodreenog rastojanja. Bio je to prigu en zvuk trupkanja i primetno se pojaavao. "Idemo", ree Ford o tro. Obojica poo e - u suprotnim smerovima. "Ne tuda", ree Ford. "Odatle dolaze." "Nije tako", ree Artur. "Dolaze odande." "Nije, nego..." Obojica zastado e. Obojica se okrenu e. Obojica su pa ljivo oslu kivala. Obojica se slo i e sa onim drugim. Obojica ponovo poo e u suprotnim smerovima. Zahvati ih strah. Iz oba smera buka je bivala sve glasnija. Nekoliko jardi ulevo, pod pravim uglom na unutra nji zid, odvajao se drugi hodnik. Potrali su tamo i po urili niz njega. Bio je mraan, naizmerno dugaak, a dok su i li niz njega stekli su utisak da je sve hladnije i hladnije. Na levo i desno od njega vodili su novi hodnici, svaki od njih vrlo mraan, a dok su prolazili por ed njih, zapahnuo bi ih o tri udar ledenog vazduha. U jednom trenutku prepla eno se zaustavi e. to su dalje i li niz hodnik, zvuk t rupkanja bio je sve glasniji. Oslonili su se leima o hladni zid i stali grozniavo da oslu kuju. Hladnoa, ta ma, bubnjanje bestelesnih stopala sve su ih gore pritiskali. Ford zadrhta, delom od hladnoe, a delom zbog pria koje mu je priala njegova najdra a mati u vreme dok je bio obian betelgezijanski mali an, do lanka arkturijanskom megaskakavcu: pria o mrtv im brodovima, ukletim olupinama koje plove zaboravljenim oblastima dubokog svemi ra, naseljenim demonima i sablastima zaboravljenih posada; pria o nepa ljivim putni cima koji su prona li takve brodove i u li u njih; pria o... a tada se Ford prisetio smee, pletene, zidne prekrivke u prvom hodniku, pa se sabrao. Kako god duhovi i d emoni ukra avali svoje samrtne olupine, pomisli on, mogao je da se kladi da to ne rade pletenim zidnim prekrivkama. Zgrabio je Artura za ruku. "Nazad odakle smo do li", ree vrsto i oni poo e nazad. Trenutak kasnije, poput para prepla enih gu tera, izleteli su na najbli e mest o na kome su se hodnici ravali; istog asa, vlasnici stopala koja su trupkala iznen ada se ukaza e pravo pred njima. Skriveni iza ugla, zaprepa eno su posmatrali dvedesetak gojaznih mu karaca i e

na koji su skakutali mimo njih u trenerkama i tako dahtali i i tali da bi se svakom kardiologu od toga steglo srce. Ford Prefekt je zurio za njima. "D ogeri!" prosiktao je, dok je zvuk njihovih nogu odjekivao mre om hodnika. "D ogeri?" pro apta Artur Dent. "D ogeri", ree Ford Prefekt i sle e ramenima. Hodnik u kome su bili skriveni razlikovao se od ostalih. Bio je vrlo kra tak i zavr avao se ogromnim, elinim vratima. Ford ih pogleda, otkri mehanizam za otv aranje i irom ih otvori. Prva stvar koju su ugledali bilo je ne to to je liilo na mrtvaki koveg. Sledeih etiri hiljade devet stotina devedeset devet stvari koje su ugledal i takoe su bili mrtvaki kovezi. 23. Prostorija je imala nisku tavanicu, bila je slabo osvetljena i ogromna. Na suprotnom kraju, udaljenom oko trista jardi odatle, jedan prolaz vodio je u n e to to je liilo na slinu prostoriju, slino popunjenu. Ford Prefekt ispusti dug zvi duk kada je kroio na pod prostorije.

"Sjajno", ree on. " ta je to toliko divno u vezi sa mrtvacima?" upita Artur Dent dok je sila zio iza njega. "Ne znam", ree Ford. "Hajde da otkrijemo, va i?" Posmatrani iz vee blizine, kovezi su vi e podseali na sarkofage. Bili su viso ki otprilike oveku do struka i napravljeni od neega to je podsealo na beli mermer, a verovatno su i bili od toga - dakle, od neega to je samo podsealo na beli mermer. Njihova gornja povr ina bila je poluprozirna i kroz nju su se nejasno mogli videti obrisi njihovih pokojnih i oigledno davno pre aljenih stanara. Bili su humanoidni i jasno se videlo da su ostavili daleko iza sebe sve nevolje sveta sa koga su st igli, ali osim toga nije se mnogo toga videlo. Uz pod, izmeu sarkofaga, kovitlao se te ki, uljasti, beli gas za koji je Ar tur najpre pomislio da je tu da bi mestu dao malo lep i ugoaj, sve dok nije otkrio da mu smrzava lanke. I sarkofazi su na dodir bili izuzetno hladni. Ford iznenada unu pored jednog od njih. Izvukao je rub pe kira iz torbe i gr ozniavo poeo da trlja ne to. "Pogledaj, na ovome se nalazi natpis", objasnio je Arturu. "Led se uhvat io preko njega." Oistio je led i pa ljivo gledao urezana slova. Arturu su ona liila na tragov e pauka koji je popio previ e, tagod pauci pili u slobodno vreme, ali Ford je smest a prepoznao rani oblik galaktikog prostoita. "Pi e 'goglafrinamska flota za spasavanje, brod B, skladi te 7, strunjak za i enj telefona druge klase' - i serijski broj." "Strunjak za i enje telefona?" upita Artur. "Mrtvi strunjak za i enje telefona? "Najbolje vrste." "Ali ta radi ovde?" Ford proviri kroz vrh prema prilici koja se nalazila unutra. "Pa, ne Ba bog zna ta", rekao je i zablistao jednim od onih svojih osmeha koji su oduvek navodili ljude na zakljuak kako je previ e radio u poslednje vreme i kako bi trebalo da se odmori. Pri ao je drugom sarkofagu. Brzi rad pe kirom trajao je samo koji trenutak, a onda je izjavio: "Ovo je mrtvi frizer. Opala!" Pokazalo se da je sledei sarkofag poslednje poivali te jednog reklamnog strun jaka; u onom do njega nalazio se prodavac polovnih automobila, tree klase. Fordovu pa nju iznenada je privukao kontrolni otvor u podu i on unu da bi mu podigao poklopac, ma ui da odagna oblake ledenog gasa koji su pretili da ga progut aju. Arturu pade na pamet jedna pomisao.

"Ukoliko su ovo samo kovezi", rekao je, "za to ih onda hlade?" "Ili, zapravo, zbog ega ih uop te dr e", ree Ford i ukloni poklopac. Gas je po kuljao kroz otvor nani e. "Zbog ega bi iko bio spreman na sve probleme i tro kove pre bacivanja pet hiljada le eva kroz kosmos?" "Deset hiljada", ree Artur i pokaza na prolaz kroz koji se nazirala sused na odaja. Ford proturi glavu kroz otvor. Onda se ponovo podi e. "Petnaest hiljada", rekao je. "Dole se nalazi jo jedna grupa." "Petnaest miliona", ree glas. "To je mnogo", ree Ford. "Mnogo, mnogo." "Polako se okrenite", zalaja glas, "i dignite ruke u vazduh. Ako napravi te bilo kakav drugi pokret, razneu vas u malecke, malecke komade." "Za to", upita Artur Dent, "nikada nikome nije drago da nas vidi?"

U otvoru vrata kroz koja su u li ocrtavali su se obrisi oveka kome nije bil o drago da ih vidi. Njegovo nezadovoljstvo bilo je jednim delom izra eno lajavim, osornim prizvukom njegovog glasa, a drugim opakim nainom na koji je mahao dugakim, srebrnastim zgrom-i-pucom prema njima. Izumitelju tog oru ja oigledno nisu nalo ili da mlati praznu slamu. "Napravi ga tako da izgleda surovo", rekli su mu. "Neka b ude sasvim jasno da to oru je ima pravu i pogre nu stranu. Neka onome ko se nae na po gre noj strani bude sasvim jasno da mu se lo e pi e. A to znai da mora da nasla e po njemu sve mogue iljke, zupce i tamne delove. Uradi tako! To nije oru je koje treba da visi iznad kamina ili da se gurne u stalak za ki obrane; to je oru je sa kojim treba da se izlazi pred ljude i da im se prave gadne nevolje." Ford i Artur nesreno su gledali u oru je. ovek sa oru jem pomeri se od vrata i napravi krug oko njih. Kada je stupio na svetlost, videli su njegovu crnu i zlatnu uniformu na kojoj je uglaana dugmad tako blistala da bi zbog toga svaki prilazei motorista upalio farove od zavisti. Pokazao je rukom prema vratima. "Napolje", rekao je. Ljudima koji imaju toliku vatrenu mo glagoli nisu po trebni. Ford i Artur izio e, a na malom rastojanju pratili su ih pogre an kraj zgromi-puca i dugmad. Kada su skrenuli u hodnik, naleteli su na dvadeset etiri d ogera koji su, i stu irani i u novoj odei, pro li pored njih na putu prema spremi tu. Artur se okrete, z bunjeno ih gledajui. "Kreni!" dreknu njihov zarobljiva. Artur krenu. Ford sle e ramenima i krenu. U spremi tu, d ogeri doo e do dvadeset etiri prazna sarkofaga du bonog zida, otvo i e ih, pope e se unutra i zaspa e bez snova. 24. "Ovaj, kapetane..." "Da, Broju Jedan?" "Upravo sam primio izve taji od Broja Dva." "Auh!" Visoko na brodskom mostu, kapetan je piljio u beskraj svemira, blago izn erviran. Sa mesta na kome je le ao, ispod prostrane, mehuraste kupole, mogao je da vidi ogromnu panoramu zvezda kroz koju su se kretali - panoramu koja se osetno proredila tokom putovanja. Kada bi se okrenuo i pogledao unazad preko d inovske ma se broda, mogao je da vidi mnogo gu u masu zvezda, koje su gotovo obrazovale vrst zi d. Bio je to pogled na sredi te Galaksije kroz koje su putovali, a to je trajalo v e godinama, brzinom koje trenutno nije mogao ba da se priseti, ali znao je da je s tra no velika. Bilo je to ne to to se pribli avalo brzini neega, ili neeg drugog, ili je, pak, bilo triput vee od brzine neeg treeg? Uglavnom, mnogo upeatljivo. Gledao je u blistava rastojanja iza broda i poku avao da pronae ne to. To je radio svakih nekolik o minuta, ali nikada nije na ao ono za ime je tragao. Meutim, nikada se nije zabrinu o zbog toga. Oni momci, naunici, bili su vrlo ubedljivi kada su tvrdili da e sve b

iti savr eno u redu ukoliko nikoga ne bude uhvatila panika i ukoliko svi budu obav ljali svoj posao na odgovarajui nain. Njega nije hvatala panika. Koliko mu je bilo poznato, sve se odigravalo na najbolji nain. On se pljesnu po ramenu velikim sunerom sa koga se cedila velika pena. Ponovo mu pade na um da se zbog neega malo nervirao. ta to be e? Blago naka lja vanje podsetilo ga je na injenicu da je prvi oficir broda jo pored njega. Fini momak, taj Broj Jedan. Nije ba najblistaviji, ima udnih problema kad treba da ve e pertle na cipelama, ali i pored svega je vra je dobar oficir. Kapetan nije bio jedan od onih koji utnu momka kada se sagne da ve e pertle, koliko god da mu trebalo vremena za to. A ne kao onaj grozni Broj Dva, koji se neprekidno koope rio na sve strane, glaao svoju dugmad, svakog sata podnosio izve taje: 'Brod se i d alje kree, kapetane.' 'Kapetane, jo smo na kursu.' 'Nivo kiseonika se odr ava, kapet ane.' "Mani se toga", odgovarao mu je kapetan. Ah, da, to je bila stvar koja g a je nervirala. Spustio je pogled prema Broju Jedan. "Da, kapetane, vikao je ne to o tome kako je na ao neke zarobljenike..." Kapetan razmisli o tome. To nije liilo na njega, ali on nije bio jedan od onih koji bi stali na put svojim oficirima. "Pa, mo da e ga to malo usreiti. Uvek je ma tao da ih stekne."

Ford Prefekt i Artur Dent koraali su du naizgled beskonanih hodnika broda. Broj Dva mar irao je iza njih i povremeno kevtao da ne prave nikakve pogre ne pokret e i da ni ta ne poku avaju. inilo se da su najmanje jednu milju neprekidno prolazili du smee, pletene zidne prekrivke. Najzad dospe e do jednih ogromnih, elinih vrata, koj a se otvori e kada Broj Dva dreknu na njih. U li su. U oima Forda Prefekta i Artura Denta najupeatljivija stvar na brodskom mos tu nije bila polukru na kupola od pedeset stopa u preniku kroz koju je blistao vrto glavi zvezdani svod: ljudima koji su veerali u Restoranu na kraju Vaseljene takva uda su obina stvar. Nije to bilo ni zbunjujui niz instrumenata koji su prekrivali kru ni zid oko njih. Arturu je delovalo ba onako kako kosmini brod i treba da izgled a, a Fordu se uinio prilino zastareo: potvrdio je njegovo mi ljenje da ih je brod Zo ne Katastrofe odneo milion godina, ako ne i dva, u pro lost u odnosu na njihovo vr eme. Ali stvar koja ih je zaista izbacila iz ravnote e bila je kada. Nalazila se na est stopa visokom postolju od grubo rezanog, plavog krista la i bila je izraena baroknom udovi no u kakva se ne via esto izvan Maksimegalonskog muz ja bolesne ma te. Bio je to utrobni haos cevi iznesen na zlatnom tanjiru, umesto d a bude, kako mu prilii, zakopan jedne noi u neki neobele eni grob; te slavine i tu evi naterali bi i najodurniju nakazu da podskoi od strave. Kao sredi nji deo koji je dominirao mostom zvezdanog broda kada je bila u as no neprikladna, a Broj Dva pribli io joj se sa ogorenim izgledom oveka kome je to sa svim jasno. "Kapetane, ser!" dreknuo je kroz stisnute zube - te ak poduhvat, ali tokom godina on ga je usavr io. Krupno, dobroudno lice i dobroudna, penom prekrivena ruka pojavi e se iznad ruba udovi ne kade. "Ah, zdravo, Broju Dva", ree kapetan i veselo mahnu sunerom, "kako si?" "Priveo sam vam zarobljenike koje sam presreo u bloku zamrzivaa sedam, se r!" dreknuo je. Ford i Artur zbunjeno se naka lja e. "Ovaj...zdravo", rekli su. Kapetan im se nasme i. Znai, Broj Dva je zaista na ao zarobljenike. Lepo, pom islio je kapetan, ba je prijatno videti kada momak radi ono u emu je najbolji. "Oh, zdravo", kazao im je. "Izvinite to ne ustajem, upravo sam preduzeo d a se na brzinu okupam. Pa, onda, jednu turu d in-tonika za sve. Potra i u fi ideru, Br oju Jedan." "Razumem, ser." Neobian je podatak, a niko ne zna koliko da mu prida va nosti, da je otpril ike osamdeset pet odsto svih poznatih svetova Galaksije, bili oni primitivni ili

visoko napredni, izmislilo pie zvano d inni-tonik, d ii-N-N-T'N-k, d init-o-nikk ili b ilo koju od preko hiljadu varijacija na istu fonetsku temu. Sama pia nisu ista i kreu se u rasponu od sivolvijanskog 'inito/nihka', koji predstavlja obinu vodu posl u enu na temperaturi neznatno vi oj od sobne, sve do gagrakakanskog 'tzin-itoni-ka', koji ubija krave na rastojanju od sto koraka; u stvari, jedini zajedniki inilac i zmeu svih njih jeste to da su izmi ljeni pre nego to su svetovi o kojima je re uspost avili kontakte sa bilo kojim drugim svetom. ta se mo e zakljuiti na osnovu ove injenice? Ona postoji u potpunoj izolaciji . Prema svim teorijama strukturalne lingvistike, ne uklapa se ni u jedan grafiko n, a opet opstaje. Stari strukturalni lingvisti stra no se razbesne kada mladi str ukturalni lingvisti ponu da govore o tome. Mladi strukturalni lingvisti stra no se uzbuuju zbog toga i ostaju budni do kasno u no, ubeeni da su vrlo blizu neega od izu zetnog znaaja i zavr avaju tako to se pretvaraju u stare strukturalne lingviste pre vremena, a onda se stra no ljute na one mlae. Strukturalna lingvistika gorko je pod eljenja i nesrena disciplina i veliki broj onih koji se bave njome provodi mnoge noi utapajui svoje probleme u vizgisas odom. Broj Dva stajao je pred zapovednikom i osujeeno se tresao. "Zar ne elite da saslu ate zarobljenika, ser?" ciknuo je. Kapetan ga zbunjeno pogleda. "Za to bih to radio, Golgafrinama mu?" pitao je. "Da izvuete informacije od njih ser! Da otkrijete zbog ega su do li ovamo!" "Oh, ne, ne, ne", ree kapetan. "Verovatno su samo navratili na jedan d inni -tonik s nogu, zar ne?" "Ali, ser, to su moji zarobljenici! Moram da ih saslu am!" Kapetan ga sumnjiavo pogleda. "Oh, u redu", kazao je "ako ba moram. Pitaj ih ta e da popiju." Ledeno, grubo svetlucanje pojavi se u oima Broja Dva. On lagano prie Fordu Prefektu. "U redu, bagro", zare ao je, "olo u..." gurnuo je Forda zgrom-i-pucom. "Polako, Broju Dva" opomenu ga kapetan blago. " ta ete da popijete?!!" vrisnu Broj Dva. "Pa, meni d inni-tonik zvui ba dobro", ree Ford. " ta ti misli , Arture?" Artur zatrepta. " ta? Oh, ovaj, da", ree on. "S ledom ili bez?!" zaurla Broj Dva. "Oh, sa ledom, molim", ree Ford. "Limuna??!!" "Da, molim", ree Ford. "A imate li onih malih biskvita? Znate, onih sa si rom?" "Ovaj, Broju Dva..." blago ree kapetan. "Ser?" "Hajde, slobodan si, bri i. Budi dobar deko. Poku avam da se okupam na miru." Oi Broja Dva suzi e se i postado e ono to je u bran i strunjaka za urlanje i ubij anje poznato kao ledeni prorezi, a namena im je verovatno da na protivnika ostav e utisak da ste izgubili naoari ili da imate te koa da se odr ite u budnom stanju. Pit anje ta je u svemu tome stra no do danas je ostalo nerazja njeno. Pri ao je kapetanu, a usta su mu se pretvorila u tanku, ravnu crtu, premda ponovo nije ba najjasnije zbog ega se to smatra ratobornim pona anjem. Ukoliko, dok lutate d unglom Traala, iznenada naiete na legendarnu pro drljivu buljoustu zver, im aete razloga da budete zahvalni ukoliko joj usta budu tanka, ravna crta umesto, k ao obino, razjapljeni haos o trih, slinavih zuba. "Smem li da vas podsetim, ser", prosikta Broj Dva kapetanu, "da ste u to j kadi ve vi e od tri godine?!" Po to je zadao taj konani udarac, Broj Dva se okrete i ode u o ak da pred ogledalom uve bava sevanje oima. Kapetan se praaknu u kadi, a zatim se nespretno nasme i Fordu Prefektu. "Pa, na poslu kao to je moj, oveku je potrebno mnogo opu tanja", rekao je. Ford je polako spustio ruke. To nije izazvalo nikakvu reakciju. Artur je uinio isto. Koraajui vrlo sporo i pa ljivo, Ford prie postolju kade. Potap ao ga je.

"Ba lepo", slagao je. Zatim se upita da li je bezopasno da se nasme i. Vrlo sporo i pa ljivo, nasm e io se. Bilo je bezopasno. "Ovaj", ree on kapetanu. "Da?" upita kapetan. "Zanima me", ree Ford, "smem li da vas pitam ime se, u stvari, bavite?" Neija ruk kucnu ga po ramenu. On se okrete. Bio je to prvi oficir. "Va a pia", rekao je. "Ah, hvala vam", ree Ford. On i Artur uze e svoj d inn-i-tonik. Artur otpi sv oj i iznenaeno otkri da mu ukus veoma podsea na viski sa sodom. "Hou da ka em, nisam mogao da ne primetim", rekao je Ford, i takoe otpio pie, "le eve. U spremi tu." "Le eve?" upita iznenaeno kapetan. Ford zastade i razmisli. Nikad nemoj ni ta uzimati zdravo za gotovo. Mo e li biti da kapetan ne zna da svojim brodom prenosi petnaest miliona le eva? Kapetan mu veselo klimnu. inilo se da se igra sa gumenom patkicom. Ford se obazre oko sebe. Broj Dva osmotrio ga je iz ogledala, ali samo n a trenutak: oi su mu neprekidno bile u pokretu. Prvi oficir stajao je pored njega , dr ao poslu avnik sa piem i dobroudno se nasme io. "Le eve?" ponovio je kapetan. Ford obliznu usne. "Da", rekao je. "Svi ti mrtvi strunjaci za odr avanje telefona i raunovodstv eni inovnici, znate, dole u spremi tu." Kapetan je zurio u njega. Iznenada, on zabaci glavu i stade da se smeje. "Oh, nisu oni mrtvi", rekao je. "Dobri Bo e, ne, ne, oni su smrznuti. Bie p onovo o ivljeni." Ford uini ne to to je inae vrlo retko inio: trepnu. Artur kao da se probudio iz transa. "Hoete da ka ete da vam je spremi te puno smrznutih frizera?" upitao je. "Oh, da", ree kapetan. "Na milione ih je. Frizeri, umorni TV producenti, prodavci polisa osiguranja, slu benici, portiri, upravnici odeljenja za odnose sa javno u, savetnici, ta god po elite. Po li smo da kolonizujemo drugu planetu." Ford jedva primetno zadrhta. "Uzbudljivo, zar ne?" upita kapetan. " ta, sa tom gomilom?" upita Artur. "Ah, nemojte da me pogre no razumete", ree kapetan. "Mi smo samo jedan od b rodova flote za spasavanje. Vidite, nalazimo se u letelici 'B'. Izvinite, mogu l i vas zamoliti da mi dospete jo malo tople vode?" Artur ga poslu a i itav slap ru iaste, zapenjene vode pljusnu u kadu. Kapetan ispusti uzdah zadovoljstva. "Mnogo vam hvala dragi prijatelju. Slobodno se poslu ite piem." Ford ispi svoje pie, uze bocu sa poslu avnika prvog oficira i napuni do vrh a svoju a u. " ta je to", upitao je, "brod B?" "Ovo", rekao je kapetan i zadovoljno pljesnuo po vodi gumenom patkicom. "Da", rekao je Ford, "ali..." "Vidite, evo ta se, u stvari, desilo", rekao je kapetan. "Na a planeta, sve t sa koga dolazimo, bila je, da se tako izrazim, osuena." "Osuena?" "Oh, da. I zbog toga su svi pomislili - hajde da spakujemo itavo stanovni t vo u d inovske svemirske brodove i da krenemo u naseljavanje druge planete." Po to je ispriao toliko, on se ponovo zavali u kadu uz zadovoljno groktanje . "Mislite, neke manje osuene?" zanimalo je Artura. " ta ka ete, prijatelju?" "Neke manje osuene planete. One koju ste re ili da naselite." "Da naselimo, da. Pa smo odluili da sagradimo tri broda, tri svemirske lae za spasavanje i... Da vam ja sluajno nisam dosadan?"

"Ne, ne", ree Ford vrstim glasom, "sve to je oaravajue." "Znate li da je divno", razmi ljao je kapetan, "kada, za promenu, imate ne koga sa kim mo ete da razgovarate." Oi Broja Dva grozniavo su letele po sobi, a onda su se ponovo spustile na ogledalo, poput para muva nakratko odvojenih od svog omiljenog, mesec dana staro g pareta mesa. "Nevolja sa dugakim putovanjima kao to je ovo", produ io je kapetan, "ogleda se u tome to na kraju ponete da razgovarate sami sa sobom, to je stra no dosadno, je r pola vremena znate ta ete sledee rei." "Samo pola vremena?" iznenaeno je pitao Artur. Kapetan na trenutak razmisli. "Da, otprilike polovinu, rekao bih. I tako... Gde mi je sapun?" On poe da lovi unaokolo i pronae ga. "I, dakle, tako", nastavio je, "zamisao je bila da u prvi brod, brod 'A' , uu sve blistave voe, naunici, veliki umetnici, znate, svi oni koji predvode; a u trei, ili 'C' brod, u li bi svi ljudi koji obavljaju stvarni posao, koji prave i ob avljaju stvari; a u brod 'B' - to smo mi - ui e svi ostali, ljudi izmeu, razumete." Sreno im se nasme io. "A nas su poslali prve", zakljuio je i otpevu io kratku kupau pesmicu. Kratka kupaa pesmica, koju je za njega komponovao jedan od najplodotvorni jih i najtra enijih pisaca d inglova (trenutno uspavan u spremi tu trideset est, na jed no devet stotina jardi iza njih) pokrio je ono to bi inae bilo trenutak neugodne t i ine. Ford i Artur vrteli su stopalima po podu i grozniavo izbegavali da pogledaju jedan drugoga u oi. "Ovaj..." ree Artur trenutak kasnije, "a ta se tano desilo sa va om planetom? " "Oh, kao to ve rekoh, bila je osuena", uzvratio je kapetan. "Oigledno je tre balo da se surva na sunce, ili ne to slino tome. Ili je mesec trebalo da se surva n a nas. Ne to tako. Krajnje grozno, ta god da je." "Oh", ree iznenada prvi oficir, "ja sam mislio da se spremala invazija d in ovskog roja dvanaest stopa dugakih pela-ljudo dera. Zar nije to bilo posredi?" Broj Dva ustro se okrete, oiju koje su blistale ledenim, grubim sjajem, ka kav se posti e samo uz mnogo ve be. "Meni nisu tako rekli!" prosiktao je. "Oficir koji mi je bio stare ina kaz ao mi je da itavu planetu ugro ava neposredna opasnost da je pojede d inovska, mutant na, zvezdana koza!" "Ma nemoj..." ree Ford Prefekt. "Da! udovi no stvorenje iz dubina pakla, sa zakrivljenim zubima dugakim dese t hiljada milja, dahom od koga mogu da prokljuaju okeani, kand ama koje mogu da i upaj u kontinente iz korena, hiljadu oiju koje plamte poput sunaca, slinavim eljustima od milion milja, udovi te kakvo ne biste nikad... Nikad... Ikad..." "I oni su, naravno, najpre poslali vas, je li tako?" upitao je Artur. "Oh, da", kazao je kapetan. "Pa, svi su rekli, a mislim da je to vrlo le po od njih, da je za njihov moral izuzetno bitno da znaju da sti u na planetu na k ojoj e biti dobro pod i ani i na kojoj e telefoni biti isti." "Oh, da", slo io se Ford. "Vidim i ja da je to bilo va no. A ostali brodovi, ovaj... Oni su po li za vama, zar ne?" Na trenutak, kapetan nije odgovorio. Izvio se u svojoj kadi i pogledao u natra ke preko ogromne mase broda prema sjajnom sredi tu Galaksije. Poluzatvorenih oi ju zagledao se preko nezamislivog rastojanja. "Ah. Pa, udno da ste to pomenuli", rekao je i dopustio sebi da se blago n amr ti na Forda, "jer stvarno nema ni pomena o njima otkako smo po li, pre pet godin a...Ali mora da su negde iza nas." Ponovo se upiljio u daljinu. Ford je gledao sa njim i zami ljeno se namr tio. "Osim, razume se,", rekao je blago, "ukoliko ih nije pojela koza..." "Ah, da..." ree kapetan, a u glasu mu se oseti blago oklevanje, "koza..." Oi su mu pre le preko obrisa instrumenata i kompjutera koji su okru ivali most. Beza zleno su namigivali. Zagledao se u zvezde, ali nijedna mu nije rekla ni re. Pogle dao je svog prvog i drugog oficira, ali oni su trenutno, izgleda, bili zadubljen

i u sopstvene misli. On zatim pogleda Forda Prefekta koji podi e obrve prema njemu . "udnovata stvar, znate", rekao je kapetan konano, "ali sada kada sam ispria o itavu priu nekome drugom... Hou da ka em, Broju Jedan, zar ti ne deluje udno?" "Ovaaaaaaaaaaaaaaj..." odvrati Broj Jedan. "Pa", ree Ford, "vidim da imate puno stvari o kojima biste voleli da popr iate i zato hvala na piu, pa ako mo ete da nas odbacite na najbli u pogodnu planetu... " "Eh, pa to je mali problem, znate", rekao je kapetan, "jer ta na a putanja pode ena je pre nego to smo po li sa Golgafrinama, delom, ini mi se, i zbog toga to se ne snalazim ba najbolje sa brojevima..." "Hoete da ka ete da smo zarobljeni na ovom brodu?" uskliknuo je Ford koji j e iznenada izgubio strpljenje za itavu aradu. "Kada sti ete do planete koju treba da kolonizujete?" "Oh, mislim da samo to nismo stigli", rekao je kapetan. "Trebalo bi da bu demo na njoj svakog asa. U stvari, verovatno je vreme da iziem iz kade. Oh, ne zna m za to da prestanem ba kada sam poeo da u ivam?" "Znai, za koji trenutak emo se spustiti?" upitao je Artur. "Pa, ne ba spustiti, zapravo se neemo spustiti, ne... Ovaj ..." "O emu to govorite?" upitao je Ford o tro. "Pa", odvratio je kapetan, pa ljivo birajui rei, "koliko se seam, ini mi se da je trebalo da se sru imo na nju." "Sru ite?" povika e Ford i Artur. "Ovaj, da", ree kapetan, "da, sve je to, ini mi se, deo plana. Postojao je stra no dobar razlog za sve to, samo ne mogu trenutno da ga se setim. Ne to u vezi sa... Ovaj..." Ford eksplodira. "Svi ste vi gomila beskorisnih luda!" dreknuo je. "Ah, da to je to", ozari se kapetan, "to je bio razlog." 25. 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' ima da izjavi sledee o planeti Golgafr inam: to je planeta sa prastarom i tajanstvenom istorijom, bogata legendama, crve na, a povremeno i zelena od krvi onih koji su u pradavna vremena tra ili naina da j e pokore; zemlja isu enih i golih predela, slatkog i sparnog vazduha ote alog vonjem mirisnih prolea koji se sliva niz vrelo i pra njavo stenje i hrani tamne i mo usne l i ajeve pod njim; zemlja grozniavih ela i zatrovane ma te, naroito meu onima koji okuse li ajeve; takoe zemlja hladnih i senovitih misli meu onima koji su nauili da se odrek nu li ajeva i da nau sebi drvo pod kojim e le kariti; zemlja elika, krvi i juna tva; zeml ja tela i du e; bila je to njena istorija. A u itavoj toj drevnoj i tajanstvenoj istoriji, najtajanstvenije prilike bez sumnje su veliki, opkoljavajui pesnici Ariuma. Ti opkoljavajui pesnici iveli su po udaljenim planinskim prolazima, gde su le ali i ekali malene grupe neopreznih p utnika, a onda bi ih opkolili i gaali stenjem. A kada bi putnici stali da zapoma u i da im govore za to ne odu da napi u neku pesmu umesto to mue ljude tim bacanjem stena, oni bi iznenada prestali i poeli da recituju jednu od sedam stotina devedeset etiri velike poeme Vasiliana. Te poeme bile su izuzetne lepote i jo vi e izuzetne du ine, a sve su imale istovetnu rimu. Prvi deo svake pesme govorio je o tome kako je nekada iz grada Vasiliana po la grupa od pet mudrih kne eva na etiri konja. Kne evi koji su, razume se, bili hra bri, plemeniti i pametni, putovali su po udaljenim zamljama, borili se sa divovi ma-ljudo derima, tragali za egzotinim filozofijama, pili aj sa udnovatim bogovima i s pasavali divna udovi ta od grabljivih kneginja pre nego to su konano izjavili da su d ostigli prosvetljenje i da je do ao kraj njihovim lutanjima. Drugi, mnogo du i deo svake pesme govori potom o njihovom preganjanju i za novetanju oko toga ko e od njih morati pe ke da se vrati nazad. Sve to poivalo je u drevnoj pro losti planete. Ali jedan od naslednika tih neobinih pesnika izmislio je la ne prie o alosnoj sudbini koja je ljudima Golgafrinama

omoguila da se otarase u potpunosti beskorisne treine svog stanovni tva. Druge dve treine ostale su mirno kod kue i ivele su punim, bogatim i srenim ivotima, sve dok ih nije sve skupa zbrisala zarazna bolest koju su zaradili iz prljavih telefona. 26. Te noi brod se sru io na beznaajnu, malenu, plavo-zelenu planetu koja je kru i la oko sitnog, neuglednog, utog sunca u neistra enim zaleima zabaene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije. U asovima koji su prethodili udaru Ford Prefekt se grozniavo, ali uzaludno borio da otkljua komande broda i izmeni ranije pode enu putanju. Ubrzo mu je posta lo jasno da je brod tako programiran da prenese svoj teret u bezbednost, mada ne i u udobnost, novog doma putnika, ali da se pri tom toliko o teti da nestane svak a nada da se mo e opraviti. Njegov usijani, urlajui silazak kroz atmosferu zbrisao je najvei deo nadgr adnje i spolja nje oplate, a konani, neslavni pad na trbuh u mranu movaru ostavio je posadi samo par sati tokom kojih su morali da o ive svoj smrznuti i nepo eljni teret , jer brod je skoro smesta poeo da tone, lagano potapajui svoju d inovsku masu u nep omino blato. Jednom ili dvaput tokom noi njegovi obrisi jasno su se ocrtali na neb u kada su plamtei meteori - ostaci njegovog pada - sevnuli u visinama. U sivom svetlu koje je prethodilo zori on nepristojno, gromoglasno zakrk lja i zauvek potonu u smrdljive dubine. Kada je sunce izi lo tog jutra, prosulo je svoju bledu, vodnjikavu svetlos t na prostranu oblast prepunu frizera, portparola, komentatora i ostalih, koji s u zapomagali i oajniki se borili da se dokopaju suve zemlje. Manje odluno sunce verovatno bi se smesta vratilo tamo odakle je stiglo, ali ovo je nepokolebljivo nastavilo da se penje svojim putem preko neba i posle izvesnog vremena uticaj njegovih toplih zraka poeo je da vraa u ivot stvorenja koja su se nemono koprcala i borila. Bezbroj ih se, to nije nikakvo udo, izgubilo u movari tokom te noi, a jo mili on potonulo je zajedno sa brodom, ali pre iveli su i dalje brojali na stotine hilj ada i kako se dan nastavljao, oni su ispuzali u predeo koji ih je okru ivao, svaki od njih u potrazi za nekoliko kvadratnih stopa vrstog tla na koje e se sruiti da b i se oporavili od ovog ko marnog iskustva. Ne to dalje, dve prilike kretale su se poljem. S padine obli njeg bre uljka, Ford Prefekt i Artur Dent gledali su u ase, ijim se zajednikim delom nisu mogli osetiti. "Kakav prljavi trik", promrmljao je Artur. Ford podi e jedan prut sa zemlje i sle e ramenima. "Ma tovito re enje problema, koje mi je i ranije padalo na pamet", kazao je. "Zbog ega ljudi ne mogu da ive zajedno u miru i slozi?" upitao je Artur. Ford se glasno i vrlo uplje nasmeja. "etrdeset dva!" rekao je sa zlobnim osmehom. "Ne, ne odgovara. Nema veze. " Artur ga pogleda kao da misli da je poludeo, vide da ni ta ne ukazuje na s uprotno i zakljui da je savr eno razumno pretpostaviti da se to i dogodilo. " ta misli da e se desiti sa svima njima?" upitao je posle izvesnog vremena. "U beskonanoj Vaseljeni sve je mogue", uzvratio je Ford. "ak i pre ivljavanje . udnovato, ali istinito." Neobian pogled doe mu u oi dok je razgledao predeo i ponovo se usredsredio na prizor bede ispred sebe. "Verujem da e se snai posle izvesnog vremena", rekao je. Artur ga o tro osmotri. "Za to si to rekao?" pitao je. Ford sle e ramenima. "Intuicija", odvratio je, odbiv i da bude uvuen u bilo kakvu dalju raspravu . "Gle", rekao je iznenada.

Artur je sledio pravac njegovog uperenog prsta. Dole, izmeu ra trkanih ljud i kretala se jedna prilika - ili bi 'teturala se' bio bolji opis. Izgledalo je d a nosi ne to na ramenu. Dok se povodila od jednog do drugog ispru enog tela, kao da je lagano, pijano pomerala ono to je nosila u rukama, ta god to bilo. Posle izvesn og vremena prestade da se bori i srui se na gomilu. Artur pojma nije imao ta bi to trebalo da predstavlja. "Filmska kamera", rekao je Ford. "Snima istorijski trenutak." "Pa, ne znam kako je s tobom", rekao je Ford ponovo trenutak kasnije, "a li ja sam pukao." Neko vreme utke je sedeo. Posle izvesnog vremena uinilo mu se da ovo zahteva komentar. "Ovaj, kada ka e da si pukao, ta time tano misli ?" upitao je Artur. "Dobro pitanje", rekao je Ford. "Primam samo potpunu ti inu." Artur je pogledao preko ramena i video da ovaj vrti dugmad male, crne ku tije. Ford je ve ranije oznaio tu kutiju kao sub-eta senz-o-matik, ali Artur je sa mo odsutno klimnuo i nije se dalje zanimao. U njegovom umu Vaseljena je i dalje bila podeljena na dva dela - na Zemlju i sve ostalo. To to je Zemlja uni tena da bi se napravilo mesta za hipersvemirsku obilaznicu znailo je da je takvo gledi te mali ce iskrivljeno, ali Artur se dr ao te iskrivljenosti, jer je posredi bila poslednj a veza sa domom koja mu je preostala. Sub-eta senz-o-matik vrsto je spadao u kate goriju 'sve ostalo'. "Ni kobasice", ree Ford i protrese stvar. Kobasica, pomisli Artur za sebe i zami ljeno se zagleda u primitivni svet koji ga je okru ivao - ta bih dao za dobru zemaljsku kobasicu. "Mo e li da poveruje ", ree Ford oajno, "da nema nikakve emisije na itave svetlo sne godine od ove zabaene rupe? Slu a li ti mene?" " ta?" upita Artur. "U sosu smo", ree Ford. "Oh", ree Artur. To mu je zvualo kao vest od pre mesec dana. "Ukoliko ne budemo uhvatili ne to na ovoj ma ini", rekao je Ford, "na i izgled a da napustimo planetu jednaki su nuli. Mo da je re o nekom a avom dejstvu stojeih tala sa u magnetnom polju planete - u tom sluaju putovaemo okolo sve dok ne budemo na li oblast jasnog prijema. Ide li?" Podigao je ureaj i po ao. Artur pogleda niz breg. ovek sa filmskom kamerom uspeo je da se osovi na noge ba na vreme da snimi jednog od svojih drugova kako se ru i. Artur i upa vlat trave i poe za Fordom. 27. "Verujem da je veera bila prijatna?" kazao je Zarnivup Zaphodu i Trilijan kada su se ponovo materijalizovali na komandnom mostu meuzvezdanog broda 'Zlatno srce' i dahui popadali po podu. Zaphod otvori jedan par oiju i besno se zagleda u njega. "Ti", zare ao je. On se uspravi na noge i zatetura da bi na ao stolicu na ko ju e se skljokati. Na ao je jednu i skljokao se na nju. "Programirao sam kompjuter na koordinate neverovatnoe koje odgovaraju na em putu", ree Zarnivup. "Ubrzo emo stii. U meuvremenu, kako bi bilo da se malo opustit e i pripremite za susret?" Zaphod nije uzvratio ni re. Ponovo je ustao i pri ao malom ormanu iz koga j e izvukao bocu starog d anksa. Povukao je dugaak gutljaj. "A kada sve bude gotovo", divlje je rekao, "onda je stvarno gotovo, u re du? Slobodan sam da idem tamo kud me avo nosi, da le im po pla ama i sve ostalo?" "Zavisi od toga ta e proizii iz susreta", ree Zarnivup. "Zaphode, ko je taj ovek?" upita Trilijan i nesigurno se osovi na noge. " t a radi ovde? Za to je na na em brodu?" "To ti je jedan glupak", ree Zaphod, "koji eli da se sretne sa ovekom koji vlada Vaseljenom." "Ah", rekla je Trilijan, uzela bocu od Zaphoda i poslu ila se, "lakta u pot

razi za titulama." 28. Glavni problem - jedan od glavnih problema, jer ih ima nekoliko - dakle, jedan od mnogih glavnih problema u vezi sa rukovoenjem jeste taj ko e to da radi; ili, tanije, ko e da navede ljude da ga puste da to radi umesto njih. Da rezimiramo: poznata je injenica da su oni koji ele da vladaju ipso fact o najnepogodniji da to rade. Da rezimiramo rezime: kogod je sposoban da dovede s ebe na mesto predsednika ne sme nipo to da dobije to mesto. Da rezimiramo rezime r ezimea: problem je u ljudima. I tako dolazimo u sledeu situaciju: niz predsednika Galaksije toliko u iva u prijatnostima i svoj toj galami koja ih okru uje dok imaju mo u rukama - da vrlo retko primete kako je, zapravo, vi e nemaju. Jer neko je u senci iza njih - ali ko? Ko uop te mo e da vlada ukoliko se to ne sme dozvoliti nikome ko to eli? 29.

Na malom, neuglednom svetu negde u sredi tu niega - to jest, niega to bi se m oglo pronai, jer bio je za tien prostranim poljem neverovatnoe iji su klju imala samo e torica ljudi u Galaksiji - padala je ki a. Plju tala je kao iz kabla, i to ve satima. Vrhove morskih talasa obavila je maglom, sipala je po drveu, pr tala je i slivala se niz pare kr ljavog zemlji ta u bliz ini mora, pretvarajui ga u blati te. Ki a je dobovala i plesala po krovu od talasastog gvozdenog lima na maleno j da ari sme tenoj nasred pareta kr ljavog zemlji ta. Prebrisala je malenu, grubu stazu ko ja je vodila do morske obale i poru ila gomile zanimljivih koljki koje su tamo bile uredno naslagane.

Unutar kolibe, um ki e po krovu bio je zaglu ujui, ali njen stanar uglavnom ga nije primeivao, jer mu je pa nja bila okrenuta na drugu stranu. Bio je to visok ovek, trapavog izgleda, sa kosom boje slame koja je bila mokra jer je tavanica proki njavala. Odea mu je bila otrcana, lea pogrbljena, a oi, m ada otvorene, izgledale su kao zatvorene. U njegovoj kolibi nalazila se stara, propala naslonjaa, stari i pohabani sto, stari madrac, ne to jastuia i pe, malena ali topla. Bio je tamo jedan stari i pomalo ofucani maak koji se trenutno nalazio u sredi tu ovekove pa nje. Povio je svoju nespretnu priliku iznad njega. "Maco, maco, maco", rekao je, "mic-mic-mic-mic... Maca hoe ribu? Riba lep a... Maca hoe ribu?" Maak je po tom pitanju delovao veoma neodluno. Udostojio se i ispru io apu pr ema paretu ribe koju mu je ovek pru ao, a onda mu je pa nju odvukao trun pra ine na podu . "Ako maca ne jede ribu, maca postane tanka i propadne, tako bar mislim", rekao je ovek. Sumnja mu se uvue u glas. "Ili bar pretpostavljam da e se to dogoditi", rekao je, "ali kako mogu da znam?" Ponovo je pru io ribu. "Maca neka razmisli", rekao je, "hoe ribu - nee ribu. Izgleda da je bolje da se ja ne me am u to." Uzdahnuo je. "Ja mislim da je riba dobra, ali ja mislim i da je ki a mokra, a ko sam ja da to odluim?" Ostavio je ribu za maku na podu i vratio se u naslonjau. "Ah, izgleda da te vidim kako jede ", rekao je najzad, po to je maak iscrpao mogunosti zabave koje mu je pru ala trunka pra ine i navalio na ribu. "Volim da vidim kad jede ribu", ree ovek, "jer po mom mi ljenju propa e ako to n bude radio."

Podigao je sa stola pare hartije i olovku. Dr ao je jedno u jednoj ruci, a drugo u drugoj i vr io opite sa razliitim nainima prino enja jednog drugom. Poku ao je d a primakne olovku ispod papira, iznad papira, uz papir. Poku ao je da omota papir oko olovke, poku ao da trlja papir tupim krajem olovke, a onda je poku ao o trim. Osta o je trag, a njega je otkrie odu evilo, kao i svakog dana. Podigao je sa stola drug o pare papira. Na njemu su se nalazile ukr tene rei. Nakratko ga je prouavao i popuni o nekoliko kvadratia pre nego to je to prestalo da ga zanima. Poku ao je da sedi na jednoj od svojih ruku i dodir kostiju na bedrima uini mu se zanimljiv. "Riba dolazi izdaleka", rekao je, "ili mi bar tako ka u. Ili ja zami ljam da mi tako ka u. Kada dou ti ljudi, ili kada stignu u moje misli u svojih est crnih, s vetlucavih brodova, sti u li i u tvoje misli? ta ti vidi , maco?" On pogleda maka, koji je vi e bio zainteresovan da to pre dokusuri ribu nego da mozga o takvim problemima. "A kada ujem njihova pitanja, da li i ti uje pitanja? ta tebi predstavljaju njihovi glasovi? Mo da ti misli da ti oni pevaju pesme?" Razmi ljao je o tome i na ao p ukotinu u pretpostavci. "Mo da oni tebi pevaju pesmice", rekao je, "a meni se samo ini da me pitaju ." Ponovo je zautao. Ponekad je danima utao, tek onako, da vidi kako to izgle da. "Misli li da su dolazili danas?" upitao je. "Ja mislim da jesu. Na podu i ma blata, na stolu su cigarete i viski, na tanjiru riba, a u mom umu seanje na nj ih. Znam, na osnovu tih dokaza te ko se mo e ne to zakljuiti. Ali, sa druge strane, dok azi su uvek posredni. A pogledaj ta su mi jo ostavili." Pru io je ruku prema stolu i podigao odatle neke stvari. "Ukr tene rei, renici i kalkulator." Jedan sat igrao se kalkulatorom, maak je zadremao, a ki a je napolju i dalj e sipala. Konano je odlo io kalkulator. "ini mi se da sam u pravu kada mislim da su me ne to pitali", rekao je. "Pr ei itav taj put i ostaviti sve te stvari samo da bi mogli da ti pevaju pesmice - t o bi bilo vrlo neobino pona anje. Ili se to meni samo ini. Ko zna, ko zna." Podigao je cigaretu sa stola i pripalio je i kom iz pei. Duboko je uzdahnuo i zavalio se u naslonjai. "Mislim da sam danas video drugi brod na nebu", rekao je najzad. "Veliki i beo. Nikad jo nisam video neki veliki i beli, samo est crnih. I est zelenih. I o stale koji tvrde da sti u izdaleka. Nikad veliki beli. Mo da est malih, crnih u odreen im prilikama mogu da lie na veliki beli. Mo da mi se pije viski. Da, izgleda da je to verovatnije." Ustao je i na ao a u koja je le ala na podu pored madraca. Napunio ju je viskij em iz boce. Ponovo je seo. "Mo da neko drugi dolazi da me vidi", rekao je. Stotinu jardi odatle, ibano pljuskom, le alo je 'Zlatno srce'. Njegov izlaz se otvorio i tri prilike su izi le, pogurene da bi izbegle pr skanje ki e po licima. "Unutra?" viknu Trilijan da bi nadjaala um ki e. "Da", ree Zarnivup. "U tu kolibu?" "Da." "udno", ree Zaphod. "Ali ovo je Bogu iza lea", ree Trilijan. "Mora da smo do li na pogre no mesto. Vaseljenom se ne mo e vladati iz kolibe." urili su kroz ki u koja je plju tala i, mokri do kostiju, stigli do vrata. Za kucali su. Drhtali su. Vrata se otvori e. "Da?" upita ovek. "Ovaj, izvinjavam se", ree Zarnivup. "Imam razloga da poverujem..." "Da li ti vlada Vaseljenom?" upita Zaphod. ovek se nasme i. "Trudim se da to ne radim", rekao je. "Jeste li pokisli?"

Zaphod ga prenera eno pogleda. "Pokisli?" kriknuo je. "Zar ne izgledamo tako?" "Meni izgledate", rekao je ovek, "ali kako se vi lino oseate u tom pogledu sasvim je drugo pitanje. Ako mislite da bi vas toplota mogla osu iti, bolje uite." U li su. Obazreli su se po malenoj kolibi, Zarnivup sa blagim gaenjem, Trilijan sa zanimanjem, Zaphod odu evljeno. "Hej, ovaj..." ree Zaphod. "Kako se zove ?" ovek ga je neodluno gledao. "Ne znam. Misli li da bi trebalo da imam neko ime? ini mi se da bi bilo vr lo udno dati ime skupini nejasnih ulnih opa aja." Ponudio je Trilijan da sedne na rub stolice. On sam sede na drugi rub, Z arnivup se kruto nale e na sto, a Zaphod se navali na madrac. "Vouiii!" ree Zaphod. "Tron moi!" On pogladi maka. "ujte", ree Zarnivup, "moram da vam postavim neka pitanja." "U redu", ree ovek ljubaznim glasom, "mo ete pevati mom maku ako to elite." "Da li bi mu se to svidelo?" upita Zaphod. "Bolje pitajte njega", ree ovek. "Govori li?" upita Zaphod. "Ne seam se da sam ga ikada uo da govori", ree ovek, "ali ja sam vrlo nepouz dan svedok." Zarnivup izvue iz d epa neke bele ke. "A sada", rekao je, "vi vladate Vaseljenom, zar ne?" "Otkud znam", ree ovek. Zarnivup stavi znak pored jedne od taaka u svojim bele kama. "Koliko dugo se ve time bavite?" "Ah", ree ovek, "to pitanje se odnosi na pro lost, je li?" Zarnivup ga je zbunjeno pogledao. Nije ba i lo kako je oekivao. "Da", rekao je. "Kako mogu da znam", rekao je ovek, "da pro lost nije samo plod uobrazilje nastao kao posledica neusagla enosti izmeu mojih neposrednih fizikih opa aja i stanja mog uma?" Zarnivup je zurio u njega. Iz mokre odee poe da mu se podi e para. "Dakle, vi na sva pitanja odgovarate ovako?" upitao je. ovek je brzo odvratio. "Govorim ono to mi padne na pamet kada pomislim da su mi ljudi ne to rekli. Ni ta vi e ne mogu da vam ka em." Zaphod se sreno nasmeja. "Pijem u ast toga", rekao je i izvukao bocu d anksa. Digao je bocu i pru io v ladaru Vaseljene, koji ju je prihvatio sa zadovoljstvom. "U tvoje zdravlje veliki vladaru", kazao je. "Reci ono to ti padne na pam et." "Ne, slu aj mene", ree Zarnivup, "ljudi dolaze do tebe, je li tako? U brodo vima..." "Mislim da jeste", ree ovek. Dodao je bocu Trilijan. "I oni te mole", rekao je Zarnivup, "da odluuje umesto njih? O ljudskim ivo tima, o svetovima, o ekonomijama, ratovima, svemu to se de ava tamo u Vaseljeni?" "Tamo?" upita ovek. "Gde tamo?" "Tamo!" ree Zarnivup i pokaza prema vratima. "Otkud zna da tamo napolju ima iega?" upita ljubazno ovek. "Vrata su zatvor ena." Ki a je i dalje dobovala po krovu. U kolibi je bilo toplo. "Ali ti zna da je tamo itava Vaseljena!" kriknu Zarnivup. "Ne mo e izbei odgov ornost time to tvrdi da ne postoji!" Vladar Vaseljene dugo je razmi ljao, dok se Zarnivup tresao od gneva. "Vi ste tako ubeeni u injenice", konano je rekao. "Ne bih mogao da imam pov erenja u oveka koji Vaseljenu - ako tako ne to uop te postoji - uzima zdravo za gotov o." Zarnivup se i dalje tresao, ali je utao.

"Ja odluujem samo o svojoj Vaseljeni", produ io je ovek. "Moja Vaseljena su moje oi i u i. Sve ostalo je rekla-kazala." "Ali zar ne verujete ni u ta?" ovek sle e ramenima i podi e maka. "Ne shvatam ta hoete da ka ete", rekao je. "Ne shvatate da ono to odluite u ovoj svojoj kolibi pogaa ivote i sudbine mi liona ljudi? Sve ovo je udovi no neispravno!" "Ne znam, nikada nisam sreo te ljude o kojima govorite. A verujem da nis te ni vi. Oni postoje samo u reima koje ujemo. Glupo je rei da znate ta se de ava drug im ljudima. Samo oni znaju ukoliko postoje. Imaju sopstvene Vaseljene svojih oiju i u iju." Trilijan ree: "Odoh ja napolje na trenutak." Ona izie na ki u. "Verujete li da postoje drugi ljudi?" bio je uporan Zarnivup. "Nemam mi ljenje o tome. Otkud znam?" "Bolje da idem da vidim ta je sa Trilijan", ree Zaphod i iskrade se. Napolju joj je rekao: "Mislim da je Vaseljena u prilino dobrim rukama, je l' da?" "Veoma dobrim", ree Trilijan. Zajedno su oti li u ki u. Unutra, Zarnivup je nastavio: "Ali, zar ne shvatate da ljudi ive ili umiru u zavisnosti od va e rei?" Vladar Vaseljene ekao je koliko god je mogao. Kada je zauo slab zvuk brods kih motora, progovorio je da to prikrije. "Nema to veze sa mnom", rekao je. "Ja se ne me am u ljudske ivote. Gospod z na da nisam zao ovek." "Ah!" zakevka Zarnivup. "Kazali ste 'Gospod'! Ipak verujete u ne to!" "Moj maak", ree ovek dobroudno i pomilova ga. "Njega zovem Gospod. Mnogo ga volim." "U redu", ree Zarnivup, izbacujui svoj adut, "otkud znate da postoji? Otku d znate da on zna da ga volite, ili da u iva u onome za ta misli da je va a ljubav?" "I ne znam", odvrati ovek sa sme kom, "pojma nemam. Naprosto, volim da se p ona am na odreeni nain prema neemu to deluje kao maak. Zar se vi drugaije pona ate? Mol vas, mislim da sam umoran." Zarnivup ispusti uzdah prigu enog nezadovoljstva i obazre se. "Gde je ono dvoje?" upitao je iznenada. "Koje dvoje?" upitao je vladar Vaseljene, seo u svoju naslonjau i napunio a u viskijem. "Biblbroks i devojka! Ono dvoje to su bili ovde!" "Ne seam se nikoga. Pro lost je plod uobrazilje koji..." "Batali", zare ao je Zarnivup i istrao na ki u. Nije bilo broda. Ki a je i dalj e sipala po blatu. Nije bilo traga koji bi pokazivao gde se brod nalazio. Pojuri o je u ki u. Okrenuo se, potrao nazad prema kolibi i otkrio da je zakljuana. Vladar Vaseljene zadremao je u naslonjai. Posle toga ponovo se igrao olov kom i papirom i razdragao se kada je otkrio kako jedno ostavlja trag na drugom. Spolja su dopirali razni zvuci, ali on nije znao jesu li stvarni ili ne. Potom j e nedelju dana razgovarao sa stolom da vidi kako e ovaj reagovati. 30. Zvezde su se pojavile te noi zasenjujue blistave i jasne. Ford i Artur pre l i su vi e nego to su mogli ikako da procene i najzad su zastali da se odmore. No je bila prohladna i mirisava, vazduh ist, a sub-eta senz-o-matik potpuno nem. Nad itavim svetom nadnelo se predivno mrtvilo, arobni mir koji se udru io sa ne nim mirisom drvea, tihim zujanjem insekata i blistavom svetlo u zvezda da bi smiri o njihove ustreptale duhove. ak i Ford Prefekt, koji je video vi e svetova nego to b i mogao da nabroji tokom itavog jednog dugog popodneva, poeo je da se pita nije li ovaj najlep i od svih koje je ikada video. itavog dana i li su blagim, zelenim brego vima i dolinama, bogato prekrivenim travom, divljim, mirisnim cveem i drveem gusti h kro nji; sunce ih je grejalo, lagani povetarac osve avao, a Ford Prefekt je sve ree

i ree proveravao svoj sub-eta senz-o-matik i sve manje i manje negodovao zbog nj egovog neprekidnog utanja. Poeo je da misli kako mu se tu dopada. Iako je noni vazduh bio sve , spavali su vrsto i udubno na otvorenom i probu dili se nekoliko asova kasnije sa laganom jutarnjom rosom, osve eni, ali gladni. Fo rd je na Milivejsu gurnuo u torbicu ne to punjenih pogaica, pa su to dorukovali pre nego to su produ ili. Do tog trenutka lutali su nasumce, ali sada krenu e pravo prema istoku, je r su smatrali da, ukoliko nameravaju da istra uju taj svet, treba da znaju odakle su krenuli i kuda idu. Ne to pre podneva dobili su prvi nagove taj da svet na koji su sleteli nije nenaseljen: krajikom oka opazili su lice izmeu stabala koje ih je posmatralo. Nest alo je istog trenutka kada su ga primetili, ali obojici je u oima ostala slika ove kolikog stvorenja, radoznalog, ali ne i upla enog. Posle pola sata videli su jo jed no takvo lice, a deset minuta kasnije jo jedno. Minut kasnije, izbili su na prostranu istinu i smesta zastali. Pred njima, na sredi tu proplanka, nalazila se grupa od dvadesetak mu karaca i ena. Nepomino su stajali i mirno gledali Forda i Artura. Oko nekih ena gurala su se sitna deca, a iza grupe nalazila se neuredna skupina malenih skloni ta, podign utih od blata i granja. Ford i Artur zadr a e dah. Najvi i mu karac malo je prema ao pet stopa, svi su bili pomalo pogureni, podu i h ruku, niskih ela i bistrih, sjajnih oiju koje su pa ljivo posmatrale strance. Kada vide e da nemaju nikakvog oru ja i da im ne prilaze, Ford i Artur malo se opusti e. Izvesno vreme dve grupe samo su se gledale i nijedna se nije ni pomerila . inilo se da su uljezi zbunili domoroce i mada ovi nisu odavali nikakve znake na silnosti, bilo je jasno da nisu ni odu evljeni. Ni ta se nije desilo. Puna dva minuta i dalje se ni ta nije de avalo. Po isteku dva minuta Ford zakljui da bi ne to trebalo da se desi. "Zdravo", rekao je on. ene privuko e decu bli e sebi. Mu karci jedva da su napravili ikakav primetni pokret, a opet je itavo njih ovo dr anje jasno stavljalo do znanja da pozdrav nije dobrodo ao - ne da ih je uvred io, ve da jednostavno nije bio dobrodo ao. Jedan od mu karaca, koji je stajao ne to bli e od ostalih i koji je mo da zato b io voa, kroio je napred. Lice mu je bilo mirno i hladnokrvno, gotovo uzvi eno. "Ugghhhuuuggghhhrrrr uh uh ruh uurgh", rekao je smireno. Ovo je zateklo Artura potpuno nespremnog. Toliko se navikao da preko vav ilonske ribice prima trenutni, podsvesni prevod svega to je uo, da mu je to potpun o iza lo iz pameti i na celu stvar tek ga je sada podsetila injenica da sistem, izg leda, vi e nije dejstvovao. Nejasni obrisi znaenja zapalaca e preko pozadine njegovog uma, ali nije bilo niega na ta se mogao osloniti. Nagaao je - ispravno, kako se is postavilo - da ovi nisu jo razvili ni ta osim najosnovnijih zametaka jezika i da im zbog toga vavilonska ribica nije mogla pomoi. Pogledao je Forda, koji je bio bes konano iskusniji u takvim stvarima. "Mislim", rekao je Ford krajikom usana, "da nas pitaju imamo li ne to proti v da lepo zaobiemo njihovo selo." Trenutak kasnije, gest ovekolikog stvovrenja kao da je to potvrdio. "Ruuuggghhhh urrgggh; urgh urgh (ur rur) rruuurruuh ug", nastavilo je st vorenje. "Op ti smisao", rekao je Ford, "koliko sam ja bio u stanju da razumem, bio je da smo slobodni da nastavimo put na koji god nain elimo, ali ukoliko bismo zao bi li naselje umesto da proemo kroz njega, oni bi bili beskrajno sreni." "Pa ta emo?" "Mislim da treba da ih usreimo". Polako i pa ljivo, obi li su proplanak po rubu. inilo se da su to domoroci ve

oma lepo primili, jer su im se jedva primetno naklonili. Ford i Artur nastavi e kroz umu. Nekoliko stotina jardi iza proplanka nai li su na malu gomilu voa koja im je le ala na putu - bobice koje su izuzetno podseale n a maline i kupine i soni plodovi zelene kore koji su veoma liili na kru ke. Do sada su se klonili voa i bobica koje su videli, iako je drvee i grmlje bilo krcato njima. "Pazi ovako", ree Ford Prefekt. "Voe i bobice na stranim planetama ili ti omogue da pre ivi , ili te ubiju. Prema tome, taka na kojoj treba da pone da se igra sa jima jeste ona na kojoj e umreti ukoliko to ne uradi . Na taj nain uvek e proi dobro. T jna zdravog autostopiranja krije se u tome da jede gotovu hranu." Sumnjiavo su gledali gomilu koja im je le ala na putu. Tako je dobro izgled ala, da im se u glavi gotovo zavrtelo od gladi. "Pazi ovako", ree Ford. "Ovaj..." "Da?" upita Artur. "Poku avam da smislim takvu taku koja e nas navesti da uzmemo ovo i pojedemo ", ree Ford. Sunce koje su delimino zaklanjale lisnate grane blistalo je na glatkoj ko ri stvari koje su podseale na kru ke. Stvari koje su podseale na maline i jagode bil e su krupnije i sonije od svega to je Artur do tada video, ak i u reklamama za slad oled. "A za to ih ne pojedemo, pa da razmislimo posle?" "Mo da oni to i hoe". "U redu, pazi ovako..." "Za sada dobro zvui." "Ovo je ostavljeno nama za jelo. Ili je dobro ili lo e, ili ele da nas nahr ane ili da nas otruju. Ako je otrovno, a mi ga ne pojedemo, oni e nas jednostavno napasti na neki drugi nain. Ako ne pojedemo, gubimo u svakom sluaju." "Svia mi se nain na koji razmi lja ", rekao je Ford. "Dobro, a sada pojedi ne to od toga." S oklevanjem, Artur podi e jedan od plodova koji je liio na kru ke. "Uvek sam razmi ljao o prii o rajskim vrtovima", ree Ford. "Ha?" "O rajskim vrtovima. Drvo. Jabuka. Taj deo, razume ?" "Ma, svakako." "Taj tip, taj va Bog, postavi jabuku usred vrta i ka e, momci, radite ta god hoete, ali, ah, nemojte jesti jabuku. Ali, na op te iznenaenje, oni ponu da ih jedu, a on iskoi iz grma i drekne: 'Uhvatio sam te!' Ne bi bilo nikakve razlike ni da nisu jeli." "Za to?" "Jer kad ima posla sa nekim od one fele koja voli da podmee na plonik e ire sa ciglama ispod njih, onda je sigurno da se takav nee lako predati. Na kraju e te i pak uloviti." "Ma ta to pria ?" "Nema veze, pojedi voku." "Zna , ovo mesto gotovo da podsea na rajske vrtove." "Pojedi voku." "A tako i zvui." Artur zagrize stvar koja je podseala na kru ku. "To je kru ka", rekao je. Nekoliko trenutaka kasnije, kada su slistili itavu gomilu, Ford Prefekt o krete se i dreknu: "Hvala. Mnogo vam hvala", vikao je, "vrlo ste ljubazni." Onda su produ ili svojim putem. Tokom sledeih pedeset milja putovanja prema istoku i dalje su s vremena n a vreme nailazili na poklonjeno voe; a iako su jednom ili dvaput na trenutak nazr eli ovekolike domoroce izmeu stabala, vi e nikada nisu stupili u neposredan dodir. Z akljuili su da im se dopada rasa koja jasno stavlja do znanja da je zahvalna ako je ostave na miru.

Voe i bobice prestado e posle pedeset milja, jer tu je poinjalo more. Po to se ni zbog ega nisu urili, sagradili su splav i pre li more. Bilo je sra zmero mirno, iroko svega ezdeset milja, tako da je prelazak bio srazmerno ugodan, a stigli su u zemlju koja je bila najmanje onoliko divna kao i ona iz koje su se otisnuli na plovidbu. Ukratko, ivot je bio sme no lagodan i najzad im je po lo za rukom da se pones u sa problemima nesvrhovitosti na taj nain to su prestali da obraaju pa nju na njih. Kada elja za dru tvom bude postala prevelika, znae gde mogu da ga nau, ali trenutno b ilo im je vrlo drago to su Golgafrinani stotinu milja iza njih. Ipak, Ford Prefekt je opet poeo da e e koristi svoj sub-eta senz-o-matik. Sam o je jednom uhvatio signal, ali tako slab i sa toliko ogromnog rastojanja da je bio poti teniji nego da se ti ina nastavila bez prekida. Iz istog efa odlui e da pou prema severu. Posle nekoliko nedelja putovanja sti gli su do jo jednog mora, sagradili novi splav i preplovili ga. Putovanje je ovog puta bilo te e, klima je bila sve hladnija. Artur poe da podozreva da u Fordu tinj a iskra mazohizma - kao da su mu rastue te koe putovanja pru ale oseanje koje mu je inae nedostajalo. Nemilosrdno je grabio prema severu. Njihovo putovanje na sever dovelo ih je u strmi, planinski teren od ije j e lepote i oblija zastajao dah. Ogromni, zupasti, snegom prekriveni vrhovi izaziva li su u njima ushienje. Hladnoa poe da im prodire do kostiju. Obmotali su se u ivotinjske ko e i krzna do kojih je Ford Prefekt do ao tehni kom koju je nekada nauio od skupine biv ih pralitskih kaluera koji su u brdima Hunij e vodili odmarali te za skijanje po mislima. Galaksija je krcata biv im pralitskim kaluerima koji su se okrenuli zgrtanj u novca; tehnike mentalne kontrole, koje je taj red razvio kao oblik posveivanja, uistinu su zadivljujue - a ogroman broj kaluera napu ta red im zavr i obuku posveenja, neposredno pre polaganja sveane zakletve da e ostatak ivota provesti zakljuani u mal im, metalnim kutijama. Izgledalo je, spolja posmatrano, da se Fordova tehnika uglavnom sastoji u tome da on mirno stoji i sme i se. Posle izvesnog vremena, ivotinja - na primer jelen - pojavila bi se izmeu drvea i stala da ga oprezno posmatra. Ford bi se i dalje sme io, oi bi mu postale bl age i tople i delovao bi kao da zrai duboku i sveobuhvatnu ljubav, ljubav koja je izvirila iz njega da prigrli sve to postoji. Divna ti ina parala bi po okolnom pre delu, mirna i uzvi ena, sa sredi tem u ovom preobra enom oveku. Lagano, jelen bi pri ao, korak po korak, sve dok ga ne bi gotovo dodirnuo nju kom, a Ford Prefekt tada bi s koio na njega i slomio mu vrat. "Kontrola feromona", objasnio je Arturu ta je posredi. "Treba samo da zna kako da ispu ta pravi miris." 31. Nekoliko dana po to su doputovali u tu planinsku zemlju nai li su na obalu k oja se pru ala pred njima dijagonalno od jugozapada prema severoistoku, obalu monu mentalne uzvi enosti: duboke, velianstvene urvine, vrtoglavi iljci oko ledenih fjord ova. Jo dva dana peli su se i lutali preko stenja i gleera, oarani njihovom lepo tom. "Arture!" jeknu Ford iznenada. Bilo je popodne drugog dana. Artur je sedeo na visokoj steni i posmatrao gromovito more koje se razbijalo o kamene hridi. "Arture!" jeknu Ford ponovo. Artur pogleda tamo odakle je dopirao Fordov glas, jedva ujno kroz vetar. Ford je oti ao da bi iz vee blizine pogledao gleer, a Artur ga pronae kako ui p ored glatkog zida od plaviastog leda. Bio je sav napet od uzbuenja - oi mu poskoi e da bi se srele sa Arturovim. "Vidi", rekao je, "vidi!" Artur je gledao. Video je glatki zid od plaviastog leda. "Da", rekao je. "Gleer. Ve sam ga video."

"Ne", ree Ford, "pogledao si, nisi ga video. Vidi." Artur se upilji - nije razaznavao ni ta osim nejasnih senki. "Pomeri se malo od njega", bio je uporan Ford, "i ponovo pogledaj." Artur se malo pomeri i ponovo pogleda. "Ne", rekao je i slegao ramenima. " ta bi to trebalo da vidim?" I tada je iznenada video. "Vidi ?" Video je. Usta po ele e da govore, ali je mozak zakljuio da jo nemaju ta da ka u i ponovo i h zatvorio. Zatim mu je mozak poeo da se bori sa problemom onoga to su mu oi govori le da se nalazi ispod njega, ali dok je to inio, njegova kontrola nad ustima popu stila je i ona se ponovo razjapi e. Kada je opet ovladao vilicama, mozak izgubi ko ntrolu nad levom rukom i ona poe nesvrhovito da mlatara okolo. Tokom mo da jedne se kunde mozak je poku avao da ulovi levu ruku, ne pu tajui pri tom usta, i istovremeno se trudio da misli o onome to je bilo zakopano ispod leda; verovatno zbog te rast rojenosti, Arturove noge popusti e i on se glatko skljoka na tle. Stvar koja je izazvala itavu tu nervnu pometnju bila je mre a senki u ledu, na nekih osamnaest ina ispod povr ine. Gledane pod pravim uglom, pretapale su se u vrste oblike slova tuinske azbuke, od kojih je svako bilo visoko tri stope; a za one, poput Artura, koji nisu umeli da itaju magratejski, iznad slova se nalazio c rte lica koji je visio u ledu. Crte je prikazivao lice starca, mr avo i izra enih crta, bri no, ali ne i nepri jatno. Bilo je to lice oveka koji je dobio nagradu zato to je sazdao obalu na koj oj su sada znali da se nalaze. 32.

Tanko zavijanje ispuni vazduh. Odzvanjalo je i podrhtavalo kroz drvee, po pla iv i veverice. Nekoliko ptica zgaeno je odletelo. Buka je poigravala i uvijala se oko istine. Cvilela je, jaukala, vreala u i. Ali kapetan je popustljivo posmatrao usamljenog gajda a. Njegovu stalo enost malo je ta moglo poremetiti: zaista, po to je preboleo gubitak velianstvene kade to kom neprijatnosti u movari pre toliko meseci, ovaj novi ivot poeo je da mu se ini pr ilino ugodan. U velikoj steni koja se nalazila na sredini proplanka izdubljena je rupa i on se u njoj izle avao svakog dana, a pomonici su sipali vodu preko njega. Ne naroito toplu vodu, mora se priznati, jer jo nisu na li naina da je zagreju; ali n ije va no, i to e doi, a u meuvremenu zemlju su uzdu i popreko pretra ivale istra ivake pe ne bi li na le neki topli izvor, najbolje na nekom prijatnom, zelenom proplanku , a kada bi se u blizini na ao i rudnik sapuna - savr eno. Onima koji su rekli da im aju oseaj da se sapun ne nalazi u rudnicima, kapetan je bio toliko slobodan da ka e da je to mo da zbog toga to do sada niko nije tra io dovoljno pa ljivo - i ta mogunost odluno je svima stavljena na znanje. Ne, ivot je bio vrlo prijatan. A po to bude otkriven vru izvor, skupa sa zel enim proplankom en suite, i po to se najzad pronae rudnik sapuna koji daje, recimo, pet stotina paradi dnevno, ivot e biti jo prijatniji. Najva nije je uvek imati ne to em se nada . Cvil, cvil, krip, cvil, arlauk, jao, skvik - pravile su gajde, a kapetano vo zadovoljstvo, koje je ve bilo poprilino, samo se poveavalo sa pomi lju da to svako g asa mo e da prestane. I ovo je bilo ne to emu se nadao. ta je jo ugodno, pitao se on. Pa, toliko stvari: crvena i uta boja drvea, sa da kada se bli ila jesen; prijatno cvrkutanje makaza koje je dopiralo iz blizine, sa mesta gde su dva frizera uve bavala svoje umee na jednom umetnikom direktoru i nj egovom asistentu; suneva svetlost koja se odbijala od est sjajnih telefona poreanih pored kade izdubljene u steni. Jedina stvar lep a od telefona koji ne zvoni sve v reme (zapravo, ne zvoni uop te) bilo je est telefona koji ne zvone sve vreme (zapra vo, ne zvone uop te). No, ponajlep i od svega bio je zadovoljni amor stotina ljudi koji su se lag ano okupljali na istini oko njega da bi posmatrali popodnevni sastanak odbora.

Kapetan kucnu prstom kljun svoje gumene patkice. Popodnevni sastanci odb ora bili su mu najdra i. I druge oi posmatrale su gomilu koja se okupljala. Visoko u kro nji jednog drveta na rubu proplanka uao je Ford Prefekt, koji se nedavno vratio iz dalekih kr ajeva. Posle estomesenog putovanja bio je vitak i krepak, oi su mu blistale, nosio je kaput od irvasovog krzna; brada mu je bila gusta, a lice bronzano kao u kantr i-rok pevaa. On i Artur gotovo ve nedelju dana posmatrali su Golgafrinane i Ford je zak ljuio da je do lo vreme da se neke stvari malo izmene. Proplanak je sada bio pun. Stotine mu karaca i ena le karili su okolo, eretali , jeli voe, igrali karte i uop te divno se zabavljali. Njihove trenerke bile su sad a prljave i ak iscepane, ali svi su imali izuzetno lepe frizure. Ford je bio zbun jen kada je video da su mnogi nagurali u svoje trenerke gomile li a i pitao se da l i to treba da bude neka vrsta izolacije pred zimom koja se bli ila. Fordove oi se z asuzi e. Valjda se nisu naprasno zainteresovali za botaniku? Usred tih nagaanja kapetanov glas podi e se iznad graje. "U redu", rekao je, "voleo bih da napravimo malo reda na ovom sastanku, ukoliko je to ikako mogue. Da li se svi sla u?" Dobroudno se nasme io. "Samo trenutak, kada svi budete spremni." Razgovor postepeno zamre i proplanak utihnu, osim gajda a koji je, izgleda , boravio u nekom svom divljem i nepristupanom muzikom svetu. Nekoliko ljudi iz nj egove blizine poe e da bacaju li e na njega. Ako je i bilo nekog razloga za to, Fordu je potpuno promakao. Malena grupa ljudi okupila se oko kapetana i jedan od njih oigledno se sp remao da govori. To je uinio tako to je ustao, proistio grlo i potom se zagledao u daljinu, kao da eli da poka e gomili da e za koji trenutak biti sa njima. Pa nja gomile bila je kao prikovana i sve oi bile su uprte u njega. Usledio je trenutak ti ine i Ford oceni da je to pravi as da se pojavi. ovek otvori usta da progovori. Ford skoi sa drveta. "ao", rekao je on. Gomila se okrenu. "Ah, dragi prijatelju", pozvao je kapetan, "imate li pri ruci koje palid rvce? Ili upalja? Bilo ta slino?" "Ne", ree Ford, a glas mu je zvuao pomalo razoarano. To nije bilo ba ono na t a se pripremao. Zakljuio je da e biti nabolje ukoliko malo jae prione na temu. "Ne, nemam", produ io je. "Nikakvih ibica. Umesto toga, donosim vam vesti.. ." " teta", ree kapetan. "Znate, mi smo sve potro ili. Ve nedeljama se nisam kupa o u toploj vodi." Ford je odbio da dozvoli da ga ovo skrene sa puta. "Donosim vam vesti", rekao je on, "o otkriu koje e vas mo da zanimati." "Da li je na dnevnom redu", zare ao je ovek koga je Ford prekinuo. Ford se nasme i irokim osmehom kantri-rok pevaa. "Ma, haj'te", rekao je. "Pa, mnogo mi je ao", rekao je ovek iznervirano, "ali kao profesionalni sa vetnik sa dugogodi njim iskustvom moram insistirati na tome da se po tuje organizaci ona shema sastanka." Ford se okrete gomili. "On je lud, znate", rekao je, "ovo je praistorijska planeta." "Obratite se stolu predsedavajueg!" zare ao je profesionalni savetnik. "Nema stola", objasnio je Ford, "tu je samo stena." Profesionalni savetnik zakljuio je da situacija zahteva izvesnu dozu tvrd oglavosti. "Pa, nazovimo je stolom", rekao je tvrdoglavo. "Za to ne stenom?" upitao je Ford. "Vi, oigledno, pojma nemate", rekao je profesionalni savetnik, koji je sa da odbacio tvrdoglavost u korist dobre, staromodne nabusitosti, "o metodama mode rnog poslovanja."

"A vi pojma nemate gde se nalazite", ree Ford. Jedna devojka prodornog glasa skoi na noge i upotrebi ga. "Umuknite, vas dvojica", rekla je. "Molim predsedavajueg da zavede malo r eda." "Misli , predstenavajueg", osmehnuo se jedan frizer. "Mir, mir", kevtao je profesionalni savetnik. "U redu", rekao je Ford, "da vidimo kako vi to radite." Seo je na zemlju da vidi koliko dugo e moi da se suzdr ava. Kapetan pomirljivo zagrokta. "Voleo bih da opomenem", rekao je prijatnim glasom, "prisutne na pet sto tina sedamdeset treem sastanku odbora za kolonizaciju Fintlvudlviksa..." Deset sekundi, pomisli Ford i ponovo skoi na noge. "Pa to je besmisleno!" uskliknuo je. "Pet stotina sedamdeset tri sastank a odbora, a jo niste otkrili ni vatru!" "Ukoliko biste bili ljubazni", ree devojka prodornog glasa, "da obratite pa nju na dnevni red stola..." "Dnevni red stene", zacvrkuta frizer sreno. "Hvala, to sam ve rekao", proguna Ford. "...Videli... biste..." produ i devojka nepokolebljivo, "da danas imamo iz ve taj frizerske komisije za razvoj vatre." "Oh... pa..." ree frizer sa ovijim pogledom, koji je u itavoj Galaksiji poz nat kao: 'Ovaj, a jel' mo e sledeeg utorka?' "Dobro", okrete mu se Ford, " ta ste do sada uinili? ta nameravate? Kakvi su vam planovi za razvoj vatre?" "Pa, ne znam", ree Frizer. "Dali su mi samo nekoliko prutova..." "I ta ste uradili sa njima?" Frizer poe nervozno da kopa po d epovima i pru i Fordu plodove svog rada. Ford ih podi e da ih svi vide. "Vikleri", rekao je. Gomila zapljeska. "Nije va no", rekao je Ford. "Ni Rim nije spaljen za jedan dan." Gomila nije imala blage veze o emu on to pria, ali, svejedno, dopalo im se . "Pa vi ste oigledno potpuno neobave teni", ree devojka. "Da ste toliko dugo radili u propagandi, kao ja, znali biste da pre razvijanja novog proizvoda on mo ra biti valjano istra en. Moramo otkriti ta ljudi oekuju od vatre, na koji nain se od nose prema njoj, kakvu im sliku ona donosi." U gomili je zavladao tajac. Oekivali su od Forda ne to divno. "Nabijem ti je u nos", rekao je on. "E to je tano jedna od stvari koje elimo da saznamo", bila je uporna devoj ka. " ele li ljudi vatru koja se mo e upaliti pomou nosa?" " elite li?" upita Ford gomilu. "Da!" povikali su jedni. "Ne!" veselo su vikali drugi. Pojma nisu imali, ali smatrali su da je mnogo zabavno. "A toak?" upita kapetan. " ta je bilo sa tom stvaricom? Zvui kao stra no zaniml jiv projekat." "Ah", ree propagandistkinja, "e, tu imamo izvesnih te koa." "Te koa?" uskliknu Ford. "Te koa? Kako to mislite te koa? Pa to vam je najjednost avnija naprava u Vaseljeni!" Propagandistkinja ga prostreli pogledom. "U redu, gospodine Pametnjakoviu", rekla je, "ako ste tako pametni, recit e nam onda koje boje treba da bude." Gomila podivlja. Jedan nula za domai tim, mislili su. Ford sle e ramenima i ponovo sede. "Svemogui Zarkone", rekao je, "zar niko od vas nije ni ta uradio?" Kao odgovor na njegovo pitanje, sa ulaza na proplanak iznenada dopre buk a. Gomila nije mogla da poveruje koliko je zabave bilo tog popodneva: umar irao je odred od desetak ljudi koji su bili odeveni u ostatke uniformi golgafrinamske tr

ee regimente. Otprilike jedna polovina jo je nosila zgrom-i-puc pi tolje, a ostali s u imali koplja kojima su udarali u ritmu koraka. Bili su preplanuli i zdravi, al i potpuno iscrpljeni i dronjavi. Oni se buno zaustavi e i stado e mirno. Jedan od nji h sru io se i vi e se nije pomerio. "Kapetane, ser!" uzviknu Broj Dva - jer on je bio voa - "dozvolite mi da podnesem raport, ser!" "Da, Broju Dva, dobro do ao kui i tome slino. Jeste li prona li neki topli izv or?" upitao je kapetan bezvoljno. "Nismo, ser!" "Tako sam i mislio." Broj Dva poe dugakim koracima kroz gomilu i salutira pred kadom. "Otkrili smo drugi kontinent!" "Zar?" "Le i na drugoj strani okeana..." ree Broj Dva, a oi mu se znaajno skupi e, "na istoku!" "Ah." Broj Dva okrenuo se prema gomili. Podigao je pi tolj iznad glave. Ovo e bit i sjajno, pomislila je gomila. "Objavili smo mu rat!" Sa svih strana istine prolomi e se divlji, odu evljeni uzvici - bilo je to iz nad svih oekivanja. "Samo trenutak", uzviknuo je Ford Prefekt, "samo trenutak!" Skoio je na noge i zatra io ti inu. Posle izvesnog vremena to je i dobio, to jest najbolju ti inu kojoj se mogao nadati pod takvim okolnostima - a okolnosti su bile takve da je gajda spontano komponovao nacionalnu himnu. "Moramo li da imamo gajda a?" upitao je Ford. "Oh, da", rekao je kapetan, "to smo mu zajemili." Ford pomisli da bi tu zamisao valjalo izlo iti raspravi, ali ubrzo shvati da ga u tom pravcu vreba ludilo. Umesto toga, zavitlao je pa ljivo nani anjen kamen na gajda a, a onda se okrenuo Broju Dva. "Rat?" upitao je. "Da!" Broj Dva prezrivo je gledao Forda Prefekta. "Na susednom kontinentu?" "Da! Potpuno ratno stanje! Rat da prekinemo sve ratove!" "Ali tamo nema nikog ivog!" Ah, zanimljivo, pomislila je gomila, lepa primedba. Ali pogled Broja Dva nije se promenio. Pri tome, oi su mu liile na dva kom arca koji hotimice lebde na tri ina od va eg nosa i ne daju da ih pokolebaju udarci ruke, mre ice za insekte ili savijenih novina. "Znam", rekao je, "ali bie jednog dana! Zato smo ostavili otvoren ultimat um!" " ta?" "I uni tili smo nekoliko vojnih objekata." Kapetan se na e u kadi. "Vojnih objekata, Broju Dva?" upitao je. Na trenutak, oi mu zadrhta e. "Da, ser, ovaj, potencijalnih vojnih objekata. U redu... Stabala." Trenutak nesigurnosti je pro ao - oi mu poput bieva o inu e po publici. "I", zagmeo je, "saslu ali smo jednu gazelu!" Spretno je gurnuo zgrom-i-puc pod mi ku i odmar irao kroz pandemonijum odu evl jenja koji se razlegao kroz publiku. Uspeo je da naini svega nekoliko koraka pre nego to su ga uhvatili i u znak poasti na ramenima poneli oko istine. Ford je sedeo i nemarno lupkao kamenom o kamen. "I ta ste jo uradili?" zainteresovao se po to je odu evljenje splasnulo. "Zasnovali smo kulturu", rekla je propagandistkinja. "Oh, da?" upita Ford. "Da. Jedan od na ih filmskih producenta ve pravi predivan dokumentarac o do morodakim peinskim ljudima ove oblasti."

"To nisu peinski ljudi." "Izgledaju kao peinski ljudi." " ive li u peinama?" "Pa..." "Oni ive u kolibama." "Mo da su dali da im se peine ponovo okree", ree neki komedija iz gomile. Ford ga gnevno odmeri. "Mnogo sme no", rekao je. "A da li ste primetili da oni izumiru?" U povratku, Ford i Artur nai li su na dva napu tena sela i na tela mnogih do morodaca u umi gde su se povukli da umru. Oni koji su i dalje bili ivi delovali su bedno i ravnodu no, kao da pate od neke bolesti, pre du evne nego telesne. Kretali su se polako i sa beskonanom tugom. Budunost im je oduzeta. "Izumiru!" ponovi Ford. "Znate li ta to znai?" "Ovaj... Ne bi trebalo da im prodajemo polise ivotnog osiguranja?" ponovo je viknuo aljivd ija. Ford ga je prenebregao i obratio se itavoj gomili. "Shvatate li vi", rekao je, "da su poeli da izumiru otkako smo mi do li?" "U stvari, to na filmu ispada stra no efektno", rekla je propagandistkinja , "i daje onaj oseaj estine osoben za stvarno velike dokumentarce. Producent je vr lo zadovoljan." "Kako i ne bi", progunao je Ford. "ini mi se", ree devojka i okrete se kapetanu koji je ve poinjao da dremucka , "da eli da snimi sledei film o vama, kapetane." "Oh, stvarno?" upita on i iznenada se tr e. "Pa to je stra no lepo." "Ima vrlo jaku viziju svega toga, znate, breme odgovornosti, usamljenost i na upravljakom mestu..." Kapetan je na trenutak mozgao o tome. "Pa, ja ne bih preterivao sa tom vizijom, znate", rekao je najzad. "ovek nikada nije sam uz svoju gumenu patkicu." On podi e patkicu u vazduh, a gomila ga odu evljeno pozdravi. Do tog trenutka, profesionalni savetnik sedeo je u ledenoj ti ini, prstiju naslonjenih na elo da bi pokazao da eka i da, ukoliko je potrebno, mo e da eka i itav dan. Tog asa, meutim, re io je da ipak ne eka itav dan, nego da se pravi da posledn jih pola sata nije ni bilo. On se podi e na noge. "Mogli bismo", suvo je rekao, "da se na trenutak osvrnemo na finansijsku politiku... "Finansijsku politiku!" huknu Ford. "Finansijsku politiku!" Profesionalni savetnik uputi mu pogled koji bi samo riba dvodihalica bil a u stanju da opona a. "Finansijska politika..." ponovio je, "tano to sam rekao." "Odakle vam novac", upita Ford, "ako niko od vas ni ta ne privreuje? Znate, on ne raste na drveu." "Ako biste mi dozvolili da nastavim..." Ford utueno klimnu. "Hvala. Po to smo pre dve nedelje odluili da prihvatimo li e kao zakonitu valu tu, svi smo, razume se, postali izuzetno bogati." Ford je u neverici zurio u gomilu koja je zadovoljno agorila kada je ovo u la i pohlepno grabila gomile li a kojima su im trenerke bile nabijene. "Ali smo takoe", produ io je savetnik, "nai li na malecki problem sa inflacij om usled izuzetno velike pristupanosti li a, to znai, ini mi se, da je trenutni kurs ot prilike tri ume opalog li a za jedan novi." Usplahireni amor dopre iz gomile. Savetnik im mahnu rukama da se smire. "Zbog toga, da bismo osujetili problem", rekao je, "i da bismo delotvorn o revalvirali list, pripremamo se da pristupimo masovnoj kampanji defolijacije i da...ovaj, spalimo sve ume. Mislim da ete se slo iti da je to pod ovakvim okolnosti ma razumno re enje." Sekundu ili dve gomila je delovala malo nesigurno, sve dok neko nije obj

asnio koliko e to podii vrednost li a u njihovim d epovima, na ta ispusti e uzvik zadovol stva i pozdravi e savetnika pravim ovacijama. Raunovoe meu njima trljale su ruke, rad ujui se jeseni koja e doneti veliku zaradu. "Vi ste svi ludi", objasnio je Ford Prefekt. "Krajnje ste udareni", zakljuio je. "Vi ste gomila uvrnutih suludnjaka", izneo je on jo jednom svoje mi ljenje. Plima javnog mnjenja poe da se okree protiv njega. Ono to je poelo kao sjajn a zabava sada se, po njihovom mi ljenju, pretvorilo u najobinije vreanje, a po to je t o vredjanje bilo uglavnom usmereno protiv njih, brzo im je dosadilo. Osetiv i promenu klime, propagandistkinja mu se okrete. "Mo da bi trebalo", zatra ila je, "upitati ta ste vi radili tokom svih protek lih meseci? Ti i onaj drugi uljez niste ovde jo od kako smo stigli." "Bili smo na putovanju", rekao je Ford. "Po li smo da otkrijemo ne to na ovo j planeti." "Oh", ree devojka lukavo, "to mi ba i ne zvui naroito produktivno." "Ne? E pa, ljubavi, imam novosti za tebe. Otkrili smo budunost ove planet e." Ford je ekao da ova izjava ostavi utisak. To se nije desilo. Pojma nisu i mali o emu on to govori. Nastavio je. "Vi e uop te nije bitno ta ete da radite. Spalite ume, uinite to god hoete, nem ikakve razlike. Va a budua istorija ve se dogodila. Imate na raspolaganju dva milion a godina i to vam je to. Na kraju tog razdoblja va a rasa bie mrtva, nestae i srean j oj put. Upamtite, dva miliona godina!" Gomila ozlojeeno zamumla. Ljudi koji su se iznenada obogatili nisu eleli d a slu aju takvo lupetanje. Mo da bi trebalo da bace tipu koji list, pa e otii. Nije bilo potrebno da se brinu. Ford je ve grabio sa istine, zastav i samo d a zavrti glavom ka Broju Dva, koji je ve ispaljivao svoj zgrom-i-puc u obli nje drv ee. Jednom se okrenuo. "Dva miliona godina!" rekao je i poeo da sa smeje. "Pa", primetio je kapetan sa osmehom punim olak anja, "jo ima vremena za ne koliko kupanja. Hoe li neko da mi doda suner? Upravo sam ga ispustio." 33. Oko milju odatle, u umi, Artur Dent bio je toliko zadubljen u ono to je ra dio, da nije ni primetio Forda Prefekta koji mu je prilazio. Ono to je radio bilo je prilino neobino, a evo u emu je bila stvar: na irokom , pljosnatom komadu kamena urezao je veliki kvadrat, podeljen u sto ezdeset devet manjih, po trinaest sa svake strane. Potom je sakupio gomilu manjeg, pljosnatog kamenja i u svaki urezao po j edno slovo. Oko kamena je sedelo nekoliko pre ivelih uroenika kojima je Artur poku av ao da objasni neobinu zamisao u vezi sa tim kamenjem. Do sada mu to nije ba najbolje polazilo za rukom. Neke kamenove poku ali su da pojedu, druge da zakopaju, a ostale da pobacaju. Artur je najzad uspeo da oh rabri jednog od njih da spusti dva kamena na tablu, to nije bilo ak ni onoliko kol iko mu je po lo za rukom prethodnog dana. Skupa sa sve br im gubitkom poleta ovih st vorenja, izgleda da je do lo i do srazmernog gubitka inteligencije. Da bi ih podstakao, Artur sam postavi nekoliko slova na plou i potom poku a da ohrabri domoroce da i sami dodaju ne to. Nije mu polazilo za rukom. Ford je stajao pokraj obli nje grupe stabala i posmatrao. "Ne", rekao je Artur jednome od domorodaca, koji je u napadu beznadne ut uenosti izme ao neka slova. "Q nosi deset poena, razume , a nalazi se na trostrukom z biru i zato... Pazi, ve sam ti objasnio pravila... Ne, ne, gledaj ovamo, ostavi t u kost... U redu, da probamo ponovo." Ford nasloni lakat o drvo, a glavu o aku. " ta to radi , Arture?" mirno ga je pitao.

Artur se tr e i pogleda uvis. Iznenada ga je obuzeo oseaj da sve to mo da del uje pomalo budalasto. Znao je samo da je stvar kod njega palila bez gre ke kada je bio mali. Ali stvari su tada bile drugaije, ili, tanije, bie drugaije. "Poku avam da nauim peinskog oveka da se igra slagalice", kazao je. "To nisu peinski ljudi", rekao je Ford. "Izgledaju kao peinski ljudi." Ford popusti. "Shvatam", rekao je. "Uzaludna muka", umorno ree Artur. "Jedina re koju znaju jeste grok, a nju ne umeju da napi u." On uzdahnu i odmae se. " ta poku ava ?" pitao je Ford. "Moramo ih ohrabriti da evoluiraju! Da se razvijaju!" prasnu Artur. Nada o se da e umorni uzdah i gnev posle njega pomoi da prevazie sve jai oseaj besmisla od koga je trenutno patio. No, nije pomoglo. Skoio je na noge. "Mo e li da zamisli kako bi izgledao svet koji bi nastao od onih... kretena sa kojima smo stigli?" "Da zamislim?" upita Ford i podi e obrve. "Ni ta ne moramo da zami ljamo. Sve smo videli." "Ali..." Artur bespomono zamlatara rukama. "Videli smo", rekao je Ford, "nema izlaza." Artur utnu kamen. "Jesi li im rekao ta smo otkrili?" upitao je. "Hmmmm?" upita Ford, ne obraajui pa nju. "Norve ka", rekao je Artur. "Slartibartfastov potpis u gleeru, Jesi li im r ekao?" "emu?" upitao je Ford. " ta bi im to znailo?" "Znailo?" upitao je Artur. "Znailo? Savr eno dobro zna ta to znai, znai da je o a planeta Zemlja! Ovo je moj dom! Ovde sam se rodio!" "Rodio?" upita Ford. "Dobro, rodiu se." "Da, kroz dva milona godina. Za to im to ne ka e . Idi i reci im: 'Izvinite, h teo bih da vam ka em da u se kroz dva milona godina roditi nedaleko od ovog mesta'. Da vidi ta e rei. Vezae te za drvo i potpaliti vatru ispod njega." Artur je primio ovo k znanju sa nesrenim izrazom lica. "Suoi se sa time", rekao je Ford. "Tvoji preci su oni krelci tamo preko, a ne ova jadna stvorenja ovde." On ode do mesta na kome su majmunolika stvorenja ravnodu no preturala kame na slova. Zavrteo je glavom. "Mani se slagalice, Arture", rekao je. "Nee pomou nje spasti ljudsku rasu, jer ovo dru tvo nee biti ljudska rasa. Ljudska rasa trenutno sedi oko stene sa drug e strane brega i snima dokumentarce o sebi." Artur se namrgodi. "Mora biti da postoji ne to to mo emo da uinimo", kazao je. Njegovim telom proe u asan oseaj poti tenosti zbog toga to se nalazi ovde, na Zemlji - Zemlji koja je izg ubila budunost u u asnoj, besmislenoj katastrofi i koja je sada, izgleda, gubila i pro lost. "Ne", rekao je Ford, "ne postoji ni ta to mo emo da uinimo. Ovo nee promeniti i storiju Zemlje, shvata li, ovo je istorija Zemlje. Dopadalo se to tebi ili ne, Go lgafrinani su ljudi od kojih si nastao. Kroz dva miliona godina uni tie ih Vogoni. V idi , istorija se nikada ne menja, ona se samo uklapa kao komadii mozaika. ta ti je i vot, je l' da?" Podigao je slovo Q i zavitalo ga u udaljeni bun kaline, gde je pogodio ml adog zeca. Zec je prestravljeno pobegao i nije se zaustavio sve dok nije naleteo na lisicu koja ga je pojela, zadavila se jednom od njegovih ko ica i crkla na obal i potoka koji je sprao njene ostatke. Tokom sledeih nedelja Ford je progutao svoj ponos i stupio u odnos sa dev ojkom koja je na Golgafrinamu bila kadrovski slu benik; stra no ga je pogodilo kada j e iznenada umrla zbog toga to je pila vode iz bare koja je bila zagaena telom crkn ute lisice. Jedina pouka koju je mogue izvui iz ove epizode jeste da nikada ne tre

ba bacati slovo Q u bun kaline, ali, na alost, postoje prilike kada je to neizbe no. Kao i veina bitnih stvari u ivotu, ovaj lanac dogaaja ostao je potpuno nevi dljiv Fordu Prefektu i Arturu Dentu. Tu no su posmatrali jednog domoroca koji je t murno prkao po ostalim slovima. "Siroti peinski ovek", rekao je Artur. "Oni nisu..." " ta?" "Oh, nije bitno", rekao je Ford. Nesreno stvorenje patetino je zaarlaukalo i poelo da udara po kamenu. "Sve je to za njih bilo protraeno vreme, zar ne?" upita Artur. "Uh uh urghhhhh", promrmlja domorodac i ponovo poe da udara po kamenu. "Nad ivee ih perai telefona." "Urgh, grr, grr, gruh!" bio je uporan domorodac i nastavljao da bije po kamenu. "Zbog ega udara po kamenu?" upitao je Artur. "Verovatno eli da ponovo sla e slagalicu sa njim", rekao je Ford." Pokazuje na slova." "Verovatno je opet napisao crzjgrdwldiwdc, sirotan. Stalno mu govorim da u crzjgrdwldiwdc ima samo jedno 'g'." Domorodac ponovo poe da udara po kamenu. Oni pogleda e preko ramena. Oi im se iskolai e. Meu haosom slova dvanaest ih je bilo naslagano u jasnoj, pravoj liniji. inila su dve rei. Bile su to sledee rei: etrdeset dva. "Grrrurgh guh guh", objasnio je domorodac. On besno zbrisa slova i odlut a pod obli nje drvo sa svojim drugom. Ford i Artur zurili su za njim. Onda se zagleda e jedan u drugog. "Da li je taj rekao ono to se meni uinilo?" kaza e obojica jedan drugome. "Da", rekli su obojica. "etrdeset dva", kazao je Artur. "etrdeset dva", rekao je Ford. Artur otra do dvojice domorodaca. " ta poku avate da nam ka ete?" povikao je, " ta to treba da znai?" Jedan od njih poeo je da se valja po zemlji, digao je noge u vazduh, pono vo poeo da se valja i zadremao. Drugi se popeo na drvo i poeo da gaa Forda Prefekta kestenjem. ta god da su eleli da ka u, to su ve uinili. "Jasno ti je ta ovo znai?" upitao je Ford. "Ne ba ." "etrdeset dva je broj koji je Duboka Misao dala kao konani odgovor." "Da." "A Zemlja je kompjuter koji je projektovala i sagradila Duboka Misao da bi do la do pitanja za konani odgovor." "Tako su nam rekli." "A organski ivot bio je deo te kompjuterske matrice." "Ako ti to ka e ." "Ka em. To znai da su ovi domoroci, ovi ljudi-majmuni, sastavni deo kompjut erskog programa, dok mi i Golgafrinani to nismo." "Ali peinski ljudi izumiru, a Golgafrinani e ih, oigledno, zameniti." "Tano. Dakle, vidi ta to znai." " ta?" "Zbrka", ree Ford Prefekt. Artur se obazre oko sebe. "Ova planeta e se gadno provesti zbog toga", rekao je. Ford se zbuni na trenutak. "Ipak, ne to mora da je proizi lo iz svega", kazao je konano, "jer je Marvin rekao da je video pitanje urezano u tvoje mo dane talase." "Ali..."

"Verovatno pogre no, ili iskrivljenu verziju pravog. Ipak, moglo bi da nas navede na pravi put kada bismo ga na li. Samo ne vidim kako."

Neko vreme sedeli su i nisu radili ni ta. Artur poe da upka travu, ali otkri da to nije posao kome se mo e dublje posvetiti. Nekako mu trava nije delovala dov oljno uverljivo, drvee je izgledalo besmisleno, blagi bre uljci koji su se pru ali ok olo kao da su se pru ali ni u ta, a budunost je liila na tunel kroz koji je trebalo d a se pu e. Ford se igrao sa svojim sub-eta senz-o-matikom. Bio je nem. On uzdahnu i odlo i ga. Artur podi e jedno kameno slovo iz svog kompleta za slagalicu domae izrade. Bilo je to E. On uzdahnu i spusti ga na zemlju. Sledea dva slova koja je spustio pored njega bila su N i J. Za sledea tri ispostavilo se da su S, R i A. Neobinom igrom sluaja, re koje je nastala premetanjem slova savr eno je opisivala kako se Art ur oseao u tom trenutku. Jedan as piljio je u nju. Nije to uinio namerno, bio je to nasumian izbor. Njegov mozak lagano se ubacio u prvu brzinu. "Forde", rekao je iznenada, "uj, ukoliko je pitanje urezano u sklop mojih mo danih talasa, a ja ga nisam svestan, onda mora biti da mi se nalazi negde u po dsvesti." "Da, verovatno." "Mo da postoji nain da se taj podsvesni sadr aj iznese na videlo." "Ah, je li?" "Da, uvoenjem nekog nasuminog elementa na koji bi taj sadr aj mogao da utie." "Kao, na primer?" "Na primer, izvlaenje slova slagalica iz kese naslepo." Ford skoi na noge. "Izvrsno", rekao je. I upao je svoj pe kir iz torbice i uz pomo nekoliko vorova pretvorio ga u kesu. "Potpuno blesavo", rekao je, "savr ena besmislica. Ali uradiemo ba tako jer je re o divnoj besmislici. Hajde, hajde." Puno po tovanja, sunce zae za oblak. Pade nekoliko malenih ki nih kapi. Sakupili su sva preostala slova i ubacili ih u kesu. Prome ili su ih. "Dobro", ree Ford. "Zatvori oi. Izvlai ih. Hajde, hajde, hajde." Artur je zatvorio oi i gurnuo ruku u pe kir pun kamenja. Preturao je malo p o njima, izvadio tri i pru io ih Fordu. Ford ih je slagao onim redom kojim ih je d obijao. " ", ree Ford, "T, A... ta!" Trepnuo je. "Izgleda da radi!" rekao je. Artur mu dodade jo tri. "S, E, D... Sed. Oh, mo da i ne radi", rekao je Ford. "Evo jo tri." "OBI... Sed obi... Bojim se da nema smisla." Artur izvue iz kese jo dva. Ford ih postavi na mesto. "J, A... Sed obi ja... se dobija!" dreknu Ford. "Radi! Neverovatno, stva rno radi!" "Evo jo ". Artur mu ih je grozniavo dobacivao, koliko god je br e mogao. "K, A, D", ree Ford, "P, O, M, N, O, , I, ... ta se dobija kad pomno i ... , E S, T ... est ... S, A ... Sa ... ta se dobija kad pomno i est sa ... D, E, V, E, T .. . est sa devet ..." Zastao je. "Hajde, gde su sledea?" "Ovaj to je sve," rekao je Artur. "Vi e nije bilo." Seo je nazad, potpuno zbunjen. Ponovo je gurnuo ruku u vezani pe kir, ali vi e nije bilo slova. "Misli li da je to - to?" upitao je Ford. "To je to." " est puta devet. etrdeset dva." "To je to. To je sve to postoji." 34.

Sunce se ponovo pojavilo i veselo im se nasme ilo. Zapevala je ptica. Laga n, topao vetri arlijao je kroz kro nje, podizao je krunice cvea i nosio njegov miris kroz umu. Neki insekt prozujao je pored njih da bi radio ono to insekti rade u poz no popodne. Zvuk glasova poeo je da odzvanja izmeu stabala, a trenutak kasnije sle dile su ga dve devojke koje iznenaeno stado e kada su videle Forda Prefekta i Artur a Denta koji su naizgled le ali u agoniji, ali su se, zapravo, tresli od bezglasno g smeha. "Ne, nemojte otii", rekao je Ford izmeu dva napada smeha, "odmah emo vam se pridru iti." " ta se desilo?" pitala je jedna od devojaka. Bila je vi a i vitkija od njih dve. Na Golgafrinamu, bila je pomonik u kadrovskoj slu bi, ali nije mnogo volela sv oj poziv. Ford se sabrao. "Izvinite", rekao je. "Zdravo. Moj drug i ja upravo smo razmi ljali o smis lu ivota. Jalov posao." "Oh, to si ti", rekla je devojka. "Ti si onaj to je danas popodne napravi o predstavu. Zabavno si poeo, ali si posle sve pokvario." "Jesam li? Oh, da." "Da, u emu je bila stvar?" upitala je druga devojka, ni a, okruglog lica; b ila je umetniki urednik u maloj reklamnoj kompaniji na Golgafrinamu. Koliko god da joj je stvari nedostajalo na ovom svetu, svake noi odlazila je na spavanje dubok o zahvalna to, ma sa ime morala da se suoi izjutra, to nee biti stotinu gotovo istov etnih fotografija na kojima se nalaze diskretno osvetljene tube pasta za zube. "U emu? Ni u emu. Ni u emu i ni zbog ega", odvratio je Ford Prefekt veselo. "Pridru ite nam se, ja sam Ford, ovo je Artur. Upravo smo se spremali da ne radimo ni ta pod milim Bogom, ali to mo e i da saeka." Devojke su ih sumnjiavo odmeravale. "Ja sam Agda", rekla je visoka, "a ovo je Mela." "Zdravo, Agda, zdravo, Mela", rekao je Ford. "Da li ti uop te govori ?" obratila se Mela Arturu. "Oh, ponekad", uzvratio je Artur sa osmehom, "ali ne toliko koliko Ford. " "Dobro." Nastala je pauza. "Na ta si mislio", upitala je Mela, "kada si rekao da imamo samo dva mili ona godina! Uop te nisam shvatila ta si govorio." "Ah, to", rekao je Ford. "Nije bitno." "Re je o tome da e svet biti uni ten kako bi se napravilo mesta za hipersvem irsku obilaznicu", rekao je Artur i slegao ramenima. "Ali to je daleko dva milio na godina, a ionako su u pitanju samo vogonska posla." "Vogoni?" upitala je Mela. "Da, nikada nee imati prilike da ih upozna ." "Odakle ti ta pomisao?" "Stvarno nije bitno. To ti je kao san koji dolazi iz pro losti, ili iz bud unosti." Artur se nasme i i zagleda u daljinu. "Da li vas ponekad zabrine to to u va im reima nema ba nikakvog smisla?" upit ala je Agda. "uj, zaboravi", rekao je Ford. "Zaboravi sve to. Ni ta nije va no. Pogledaj, dan je divan, u ivaj u njemu. Sunce, zelenilo bregova, reka tamo u dolini, drvee ko je plamti." "ak i ako je san, ideja je prilino jeziva," kazala je Mela. "Uni titi svet s amo da bi se napravila obilaznica." "Oh, uo sam ja i za gore", rekao je Ford. "itao sam o jednoj planeti tamo u sedmoj dimenziji koja je upotrebljena kao kugla u meugalaktikoj partiji bilijara . Ubacili su je pravo u crnu rupu. Poginulo je dest milijardi ljudi." "To je ludilo", rekla je Mela. "Da, osim toga dobili su samo trideset poena." Agda i Mela izmenile su poglede. "ujte", rekla je Agda. "Veeras, posle sastanka odbora, bie zabava. Doite i v

i ako hoete." "Aha, u redu", rekao je Ford. "Rado", kazao je Artur. Mnogo asova kasnije Artur i Mela posmatrali su Mesec kako se raa nad mutno crvenim odsjajem drvea. "Ta pria o uni tenom svetu..." poe Mela. "Kroz dva miliona godina, tako je." "Govori kao da stvarno misli da je to istina." "Da, mislim da jeste. Mislim da sam bio tamo." Zbunjeno je zavrtela glavom. "Stra no si udan", rekla je. "Ne, stra no sam obian", ree Artur, "ali desile su mi se neke stra no udne stva ri. Moglo bi se rei da sam vi e izdvajan iz svega nego to se sam izdvajam." "A taj drugi svet o kome je govorio tvoj prijatelj, onaj koji je gurnut u crnu rupu?" "Ah, o tome ne znam. Zvui kao ne to iz knjige." "Kakve knjige?" Artur zastade. "'Autostoperski vodi kroz Galaksiju'", rekao je najzad. " ta je to?" "Oh, ne to to sam veeras bacio u reku. Ne verujem da e mi ikada vi e zatrebati" , uzvratio je Artur Dent.