Drvo i tehnoloki postupak izrade prozora od drveta

Slaana Sretenovi 322/2011 Fakultet tehnikih nauka, aak Tehnika i informatika, 2013/2014 Sladja.1987@yahoo.com Prof.dr Sneana Radonji - U ovo mradu bie objanjen sastav drveta, mehanike i hemijske osobine drveta kao i maine koje se koriste za obradu drveta. Pored toga bie objanjen i tehnoloki postupak izrade prozora od drveta. Kljune rei- drvo; maine za obradu drveta; prozor;

UVOD
Primena drveta u savremenom graevinarstvu se poveava i sve vie dobija na znaaju. Drvo kao prirodna sirovina sve vie nestaje, a poznato je koliko je vano za oveanstvo.. Drveni profili okvira i krila prozora su standardnih dimenzij a i izrauju se od domaih vrsta mekog i tvrdog drveta. U ovom radu dat je praktini prikaz izrade prozora od drveta u fabrici nametaja Excluziv enterijer, koja se nalazi u selu Miokovci kod aka.Osnovna delatnost firme je izrada enterijera od drveta, a u svom asortimanu nude izradu enterijera po elji kupca. Pored izrade enterijera, firma vri i usluge projektovanja.

1.DRVO
Drvo je u tehnikom smislu deblo sa korom, koren i grane prvenstveno liara i etinara kao i drugih drvenastih biljaka. Pod drvetom se smatra viegodinja biljka ija je visina iznad zemlje najmanje 5m. Drvo se grana i stvara kronju na odreenoj visini debla. To je i najvanija razlika u odnosu na grm kod koga vie stabljika izbija iz samog korena i na taj nain formira kronju iznad same povrine zemlje.

1.1.Graa drveta
Na poprenom preseku drveta razlikuje se: sr (srce), drvo i kora. ivo srce sastoji se od membrane i sadrine il protoplazme. Kad srce odumre nestaje njegova sadrina, a ostaju samo membrane i supljine srca ispunjene vodom i vazduhom. Sr se nalazi u sreditu stabla, a izmeu drveta i kore nalazi se kambijum- sloj ivih elija koje se intenzivno dele. elije grade tkiva koja vre odreenu ivotnu funkciju: provode vodu i daju vrstou drvetu.

Slika 1 Struktura poprenog preseka

Grau drveta moemo podeliti na: makroskopsku mikroskopsku i submikroskopsku grau

drveta.

1.2. Sastav i svojstva drveta

Sva svojstva drveta, meusobno su vrsto zavisna. Struktura i hemijska svojstva drveta uslovljavaju fizika svojstva, a ova opet utiu na mehanika svojstva. Za razliku od drugih materijala, koje karakterie jedinstvena struktura (kamen, metal i slino), drvo se odlikuje snanom graom, kako u anatomskom, tako i u hemijskom i fizikom pogledu. Bogatstvo i raznolikost svojstava, odreuje namenu i nain obrade pojedinih vrsta drve ta. Ova svojstva se nazivaju tehnikim. Tehnika svojstva se mogu grupisati na osnovu razliitih kriterijuma estetska svojstva drveta obuhvataju: boju drveta, teksturu, sjaj i finou drveta fizika svojstva drveta: specifina- zapreminska masa, zapreminska teina, hidroskopnost drveta (%), provodljivost struje, provodljivost zvuka, akustina svojstva drveta, upijanje vode, bubrenje, provodljivost toplote koja zavisi od zapreminske mase i od temperature. U fizika svojstva drveta spadaju: Izgled, miris i ukus drveta Fizika svojstva drveta Termika svojstva drveta Elektrina svojstva drveta Akustina svojstva drveta Optika svojstva drveta Mehanika svojstva

2. Maine i alati za obradu drveta

Podela maina za obradu drveta mogue je po vie osnova: Prema vrsti proizvodnjei usvojenoj tehnologiji i mainskim operacijama, Prema kretanju izmeu alata i predmeta obrade, Prema stepenu mehanizacije i automatizacije i sl.

3. Konvencionalne maine
U konvencionalne maine spadaju: Maine i alati za obradu drveta rezanjem Maine i alati za obradu drveta glodanjem i rendisanjem Maine i alati za obradu drveta struganjem Maine i alati za obradu drveta buenjem Maine i alati za obradu drveta bruenjem Maine i alati za obradu drveta deformacijom

4.Maine poslednje generacije za obradu drveta (NC i CNC maine)

Sistemi upravljanja mainskim sistemima koji omoguavaju vei stepen slobode, kombinovanja vie mainskih sistema i veu fleksibilnost nazivaju se savremeni mainski sistemi. U ove sisteme spadaju NC (Numerical Control) maine i CNC (Computer Numerical Control) maine. Ovo su mainski centri koji imaju programski raunar koji kontrolie izvrenje osnovnih i naprednih funkcija.

Slika 2- CNC maina

6. Proizvodnja graevinske stolarije

Objekti graevinske stolarije su: prozori, vrata, stepenita, podovi i dr. Najvei znaaj imaju prozori i vrata, jer su oni zastupljeni u svakoj graevini. Prozori mogu biti jednokrilni, dvokrilni i viekrilni: jednostavni i dvostruki; razne vis ine i irine i raznih oblika. Koliko je bogata ljudska fantazija, toliko su raznovrsni oblici i mere prozor a. Prozor se sastoji iz sledeih delova: 1) toka prozora 2) Okvira (rama) 3) Krila i 4) Prozorske daske

7. Tehnologija izrade prozora od drveta u preduzeu Excluziv enterijer

Prozor predstavlja jedan od najvanijih elemenata objekta. Prvi utisak, arhitektura i st il objekta, predstavlja oblik krova i oblik i veliina prozora. Prozor predstavlja svojevrsni kontakt sa okolinom. Na njemu su izraene karakteristike podneblja i klimatskih uslova. Uz ostale elemente objekta mora da zadovolji zahteve u pogledu tednje ene rgije odgovarajueg osvetljenja i provetravanja unutranjosti objekta. Osnovni uslovi koje treba da ispuni drvo pri izradi prozora su: Relativna vlanost drveta ne sme da pree vrednost od 15% Dimenzije grae moraju da budu usklaene sa dimenzijama planir anih profila U postupku obrade se mora obezbediti da ivice profila budu zaobljene do poluprenika od min 2 mm Prilikom izrade profila, mora se formirati ljeb za ugraivanje zaptivne gume, po pravilu u zoni srednjeg preklopa Ne smeju se prei maksimalne propisane dimenzije krila za razliite naine otvaranja prozora i za standardne profile elemenata

Proces suenja drveta

Suenje drveta podrazumeva smanjivanje sadraja vode u njemu pomou toplote, a na taj nain se ne pogorava kvalitet drveta. Drvo se najvie sui toplim vazduhom. Ovim procesom se smanjuje teina drveta, okonava se deformisanje i pucanje koje ga prati, drvo se titi od gljiva, poveava mu se tvrdoa i vrstoa, osposobljava se z a impregnaciju, poboljavaju mu se elektrina i toplotna svojstva, postaje bolje za gorenje, ako se namerno upotrebi kao gorivo.

Slika 3- Suara za suenje grae

Postupak izrade prozora

Prozori se izrauju u vie koraka. Spisak operacija po fazama za izradu jednokrilnog prozora u firmi Excluziv enterijer izraen od rezane grae.

Krojenje na predmere
Za izradu graevinske stolarije obino se upotrebljava rezana graa normalnih dimenzija. Iz nje je potrebno izraditi detalje razliite duine, irine i debljine. Pri tome je potrebno da se izbegnu sva defektna mesta, naroito vorovi, a da se ipak masa drveta iskoristi to bolje i to potpunije. Zatim se izimaju odabrane daske, pa se izreu u letve takve irine koja je potrebna za prozorska krila. Sada se na njima ucrtaju detalji pomou pripremljene letve i to oni koji mogu izai na izvesnom mestu s obzirom na vorove i druga defektna mesta. U stolarskim radionicama krojenje materijala za izradu prozora i vrata redovno se vri pomou maina. Za popreno rezanje slue klatne testere. Ako se daske reu posle izvrenog precrtavanja, bolje je upotrebiti visee klatne testere, jer se kod njih list testere nalazi iznad postolja, pa je lake prilagoditi rez obeleenoj liniji.

Izrada elemenata veze za nastavljanje gredica po duini

Izrada elemenata veze za nastavljanje gredica po duini obavlja se na poluautomatskoj liniji za duinsko nastavljanje. Gredice po duini se nastavljaju najee primenom klinasto -zupastih spojeva. Konstrukcija ovih spojeva osim to osigurava visoku vrstinu, prua mogunost primene mehanizovanog i automatizovanog procesa u njihovoj izradi i lepljenju.

Rendisanje (ravnanje)
Ravnanje se obavlja na maini ravnalici (abrihter) i to tako da se najpre ravna ira strana gredica, radi dobijanja istih baza. Za tanu obradu gredica potrebno je uvek poravnati dve susedne strane i dobiti dve bazne povrine. Te bazne povrine su pod uglom od 90 ili eljenim uglom. Ravnalice su maine na kojima se ne vri obrada na tane mere, dakle na njima se ne vri dimenzionisanje.

Fino profilisanje
Nakon to je poravnata osnovica obradka mogue je dimenzionisati debljinu obradka. Dimenzionisanje debljine obavlja se na debljai (diht maina). Alat debljaa je isti kao i kod rendisaljke. Debljaa ima ravan horiz ontalni sto na koga se postavlja obradak svojom poravnatom stranom. Iznad obradka postavljeno je vratilo sa noevima. Otrice noeva moraju biti potpuno paralelne sa ploom stola.

Slika 4- Debljaa (diht maina)

Izrada elemenata veze

Izrada elemenata veze obavlja se na obradnom centru za proizvodnju prozora. Centar za obradu se deli na tri tehnoloka dela: Prvi deo obuhvata poprenu obradu, koja se sastoji iz dva zahvata: 1. prerezivanje na krunoj testeri i 2. poprenog profilisanja (izrada elemenata veze) na slogu glodala. Drugi deo je izrada podunih unutranjih profila Trei deo je dimenzionisanje i profilisanje sastava (ramova)

Slika 5- Ram presa

Bruenje
Bruenje se obavlja na uskotranoj brusilici. Nakon slepljivanja ramova vri se finalna obrad a- bruenje. Radni alat na ovoj brusilici je beskonana brusna traka. Traka vri translatorno kretanja neposredno iznad obradka koji je oslonjen na pokretni horizontalni sto. U zavisnosti od finoe brusne trake postie se razliit kvalitet bruene povrine

Buenje rupa i okivanje

Pojedini detalji prozora i vrata sastavljaju se tako to se ep na kraju jednog detalja usadi u rupu drugog detalja. Osim toga, rupe se bue za smetanje brava na vratima, zatvaraa i poskoka na prozorima itd. Buenje takvih rupa o bavlja se runim ili mehanikim putem, uglavnom pomou istog alata i maina koje se koriste u proizvodnji nametaja. U proizvodnji graevinske stolarije buenje rupa redovno se vri mainskim putem. Pri izradi graevinske stolarije buenje rupa se vri preteno lananim frez- mainama.

Lakiranje prozora
Po zavretku bruenja prozor se prenosi u lakirnicu. Lakirnica je tipa komore sa suvim filterima. Komora je obezbeena sistemom suvih filtera od kojih se na jednom vri uduvavanje u komoru istog vazduha, a na drugom se vri odsisavanje vazduha sa esticama farbe ili laka i izbacuje van komore.

Slika 6 - prozori u lakirnici

8.ZAKLJUAK
Kod primene masivnog drveta treba imati u vidu njegova svojstva. Zato je i ovaj diplomski rad zapoet sa sastavom i svojstvima drveta. Sva svojstva su meusobno, vrsto zavisna i od njih zavisi kvalitet proizvoda. Trajnost drveta moe se produiti metodama hemijske zatite. Pri mehanikoj preradi drveta javljaju se otpaci u obliku komada tehnikineupotrebljivih, iverja i p iljevine. Ovi otpaci su se ranije sagorevali ili unitavali na drugi nain. Danas se to vie ne ini, jer je drvo skup materijal. Otpaci se koriste za proizvodnju vie drvnih poluproizvoda. Dobijanje ovih poluproizvoda nije zasnovano na istoj mehanikoj preradi drveta, nego se primenjuju uz mehanike, hemijske i toplotne postupke.Drvne preraevine i masivno drvo oblikuju se tehnolokim postupcima pomou odgovarajuih alata i maina. Savremeni razvoj maina i alata znaajno je unapredio proizvodnju graevin ske stolarije, kako po kvalietu tako i kvantitetu. Savremene maine znaajno su smanjile uee ljudskog rada u proizvodnji, a ujedno doprinele poboljanju kvaliteta gotovog proizvoda. Pored toga savremene maine su omoguile daleko veu fleksibilnost u pr oizvodnji, odnosno mogunost veeg asortimana proizvoda.

9. LITERATURA
[1] .Niki, S.Radonji, Mainska obrada nemetala, Tehniki fakultet aak, 1998. [2] Mala enciklopedija, Prosveta, A-lj, Beograd, 1978. [3] Ing.Al.Postnikov, Mehanika I hemijska prerada drveta, drugi deo, udbenik za srednje kole, [4] Interna dokumentacija iz Excluziv Enterijera [5] http://www.drvotehnika.com/ [6] http://serbianforum.org/-alati-i-masine-za-obradu-drveta-bajalo.html [7] http://www.gradnja-online.com/ Sarajevo, 1954.