Sie sind auf Seite 1von 447
КЊИГА 0 ДРАЖИ
КЊИГА 0 ДРАЖИ
Снимак с краја 1943 Ч И 4 A
Снимак
с
краја
1943
Ч
И
4
A
Књига о Дражи Уредио РАДОЈЕ Л. КНЕЖЕВИЋ СВЕСКА ПРВА 1941 — 1943
Књига
о
Дражи
Уредио
РАДОЈЕ Л. КНЕЖЕВИЋ
СВЕСКА
ПРВА
1941
— 1943
КАНАДА
Српска народна одбрана
ВИНДЗОР,
1956
И з д а њ е и ш т а м п а A V
И
з
д
а
њ
е
и
ш
т
а
м
п
а
A V A L A , Printing and Publishing Company Ltd., W indsor, Ont. Canada
САДРЖАJ Предговор IX O написима y овој књизи ХШ 1. Драгољуб
САДРЖАJ
Предговор
IX
O написима y овој књизи
ХШ
1.
Драгољуб Михаиловић. — Др Миодраг АлЛурковић
Почеци покрета отпора. — Радоје Л. Кнежевић
Са Дражом од Брчког до Равне Горе. — Мирко
1
2.
7
3.
Станковић
Од Босне до Равне Горе. — Павле Мешковић
Спорење два сведока. — М.Станковић, П.Мешковић
15
4.
28
5.
34
6.
44
7.
53
8.
71
9.
74
10.
Михаиловић до Равне Горе. — Д. В. Милосавл>евић
На Равној Гори. — Павле Мешковић
Герилска формација. — Звонимир Вучковић
Устанак у Црној Гори. — Милан Бандовић
Корита - Билећа - Грахово - Љубомир. — Васшгаје
Комненић
Молитва. — Јован Дучић
Западни српеки крајеви и Дража. — Радмило Грђић
Први сукоб са Партизанима. — Звонимир Вучковић
Заробљеници сазнају о Михаиловићу. — Др М. А.
Пурковић
87
11.
110
12.
111
13.
119
14.
124
1.5. Устанак у Западној Србији. — Звонимир Вучковић
127
16. Крагујевачка трагедија. — Ј. Ш
17. Крвава бајка. — Десанка Максимовић
18. Сећања једног команданта. — Војислав Д.Пантелић
19. Из историје Равне Горе. — Бранко Лазић
20. Отац и син. — Павле Мешковић
21. Из првих месеца. — Јакша В. Ђелевић
22. На мосту. — Звонимир Вучковић
23. Мишићева жртва. — Павле Мешковић
24. Кроз иглене уши. — Др Милан Шијачки
141
154
156
167
173
177
190
196
199
V
25. Указ о Михаиловићевом унапређењу за ђенерала 26. Ђенерал
25. Указ о Михаиловићевом унапређењу за ђенерала
26. Ђенерал Михаиловић Министар војни. — Слободан
218
Јоваковић
27. Озрен. — Сергије Живановић
28. Први пут код Михаиловића. — Никола Ш. Бојовић
29. Значај Михаиловићеве гериле. — Живан. Л.
219
222
224
Кнежевић
230
30. „Праштање је највећа освета”. — Никола Ш.Бојовић 235
31. Преношење Врховне команде у земљу. — Велимир
Р. Тошковић
32. Слово 3. — Радоје Л. Кнежевић
33. Ослобођење Фоче. — Никола Ш. Бојовић
34. За победу над Ромелом. — Живан Л. Кнежевић
35. Војни час америчке војске. — Светислав Ч. Вохоска
36. Савезничка признања
241
250
264
271
278
282
37. „Заклети непријатељи осовине”. Хитлерово писмо
Мусолинију
38. Немачка офанзива на Озрен. — Сергије Живановић
287
292
39. Немачка офанзива против Михаиловића. — Милан
Бандовић
40. He целивах га у руку. — Векослав А. Фаркаш
41. Борба код Сече Реке. — Бранко Л азић
42. Покрет отпора у Словеначкој. — Карло Новак
43. У Дражином Штабу. — Борислав Ј. Тодоровић
44. Бој на Вишеграду. — Алберт Б. С ајц
45. Тако се Чича борио. — Чедомир Радовић
46. Американци код Михаиловића, 1943. — Радоје Л.
297
303
312
317
333
355
360
Кнежевић
47. Белешке официра за везу. — Борислав Ј. Тодоровић
363
372
VI
СКИЦЕ и снимци Чича према насловној страни Кретање Д.
СКИЦЕ
и
снимци
Чича
према насловној страни
Кретање Д. Михаиловића од Брчког до Р. Горе (скица)
Околина Равне Горе (скица)
16
17
Драгослав
Пуковник Драгољуб Михаиловић
Т.
Миленко А. Рељ ић
Бошко П. Тодоровић
Урош М. Дреновић
Данило Н. Салатић
Немачки заробљеници пролазе кроз Коштуниће
Лазар М. Пантелић
Заставе Горске Гарде
М. Музикравић, Раде Н., и Ж. Лазовић
Дража и Драгиша В асић
Павле
Ђорђе М. Лашић
Поштанске марке
Војислав С. Лукачевић
Милутин Миловановић
32
Павловић
33
128
128
129
129
144
145
272
273
288
Ђуришић
289
289
368
384
385
VII
ПРЕДГОВОР у Југославији започела, с пуковником Дражом
ПРЕДГОВОР
у
Југославији започела, с пуковником Дражом Михаиловићем
на челу, прва герила у Европи против покушаја Хитлера и
Мусолинија да измене европску мапу, сруше словенске државе
Петнаест
година
се
навршило
откако
је
окупираној
и своје господарство наметну осталим народима.
To је и десет година од Михаиловићеве смрти.
Српска Народна Одбрана у Канади, са својим заслужким
Претседником г. Пером Булатом, одлучила је да тај двоструки
јубилеј обележи издавањем једне споменице. Тај посао пове-
ршха је потписаноме, остављајући му пуну слободу замисли
и обраде.
национални
једно
од самог почетка компликован одбраном од Уста-
који
рат
завођења своје диктатуре на крају рата, — тај
свега, значио
Наш
демократски
и
покрет
отпора против
туђинаца
- завојевача
био је
чудо Друтог светског рата.
Иако
скоро
ша
п
ратом против Комуниста, —
су
борби против оку-
патора
претпоставили
грађански
под
окупацијом ради
отпор је, изнад
борбу једног неукротивог народа за опстанак
и слободу, крупан принос општој савезничкој победи.
О томе покрету није се писало довољно,
ни
са потребном
објективношћу, у иностраној литератури о Другом светском
рату. Извесне неистините тезе савезничке пропаганде из за-
вршне фазе рата, још увек се нажалост провлаче кроз много-
бројне књиге и енциклопедије. To потиче једним делом отуда,
што су се службени ратни пропагандисти прерушили у исто-
ричаре; другим делом, што још није учињен довољан напор
да се историска истина изнесе свету на видело.
Ни
на
много по-
вољније.
У Јутославији
српскохрватском језику
се
ствар
не
стоји
данас
о
томе
не
може
писати.
У
IX
емиграцији, на дела или студије од вредности о демократском
емиграцији,
на
дела или студије од вредности о демократском покрету отпора.
би
1941 - 1945 прочита
да
прсте
једне
руке
могу
се
избројати
посебна
Странац
с познавањем
ерпскохрватског језика,
који
хтео
да
о збивањима
у
Југоелавији
током
и
некомунистичке верзије,
био
би
на
муци
своју жеђ
утоли.
Међутим, у нашој
емиграцији
писало
се прилично
о томе
више
у
били у присној вези са њима током рата. Али су ти написи
у
шапирографисаних или штампаних, ка свих пет континената,
крвавом
II епском периоду. Што
још
значи, писали су
људи који
су
лично
играли
видну улогу
тим борбама,
или
пак
разбацани
двадесетак емигрантских листова и часописа,
у
им
сописа
врло ограниченом броју примерака и у техничкој форми која
не обећава дуг век. Већ данас, тешко да од појединих ча-
и
Потписани се одлучио да сакупи, у неку врсту антологије,
од
учињено доступним широкој читалачкој пу-
о
слика била у својим главним контурама потпунија, овде - онде
и
од људи који су већ раније писали о том периоду.
листова
постоји
више
од
по
неколико
комплета.
оно
што
му
се чинило
највреднијим да буде спасено
забо-
рава
и
што
пре
блици. Тако
је настала
ова
Књига
Д
р
а
ж
и
.
Да
би
додат
је
по
који изворни чланак,
израђен за
ову прилику
а
кругљену студију о демократском покрету отпора у Југоела-
и
К
њ
и
г
а
о
Д
р
ж
и
,
према томе, не претставља зао-
вији,
с
постављањем
свих
проблема
осветљењем
из
свих
углова.
To
је,
једноставно,
историска
грађа
за
доцније
не-
пристрасне и потпуне студије, — грађа коју ниједан историчар
у будућности
моћи да мимоиђе.
У
томе
непролазна
вредност
неће
liciia: студије застаревају,
извори
односи
се
на
целу
земљу. Али,
ваља
истаћи да
лежи
остају. Та грађа
то
је
само
по-
четак,
на
врло
би
ова
К
њ
и
г
први крупнији корак
,
а
о
Д
р
а
ж
и
са
свима својим
недо-
стацима,
послужила
као
се прикупи,
потстрек да
дугом путу. Нека
неизбежним
у
се
рад
овом
смислу
продужи:
да
среди
и
објави,
са
што већим
поје-
за
— Србију, Црну Гору, Словеначку и на територији злочиначке
диностима,
грађа
свако
од четири главна подручја отпора,
НДХ.
Поред
једне
заједничке
основе,
надахнуте
љубавл>у
према
слободи
и
националној
свако
своје посебне тешкоће и проблеме.
југоеловенској
држави,
је
од
тих
подручја
имало
X
дања Без њиховог подробног проучавања, неће бити могућно дати ви
дања
Без њиховог подробног проучавања, неће бити могућно дати
ви верну и потпуну слику целине.
је
кога,
поштен напор
на
у природи сваке антологије,
и
Једва
потребно рећи
да
ово
није
књига ни пропаганде
за
било
ни
рекриминација
било
против
кога.
Ово
је
и допринос
да
се историја наших
борби
и
стра-
сазда
пуном
и непоштедном изношењу истине. Као
што
је
писци несметано излажу
своја
о
људима
и
њиховим
поступцима
казују
судове
којима
се
не
морају,
увек,
слагати
остали
њихови
се
чинило да,
за правилну оцену
догађаја и ставова,
треба
оставити без жеље
за
претераш-ш,
тесногрудим
крета
схватања,
с
саборци или читаоци. Нама
то
„уједначавањем”. Величина Михаиловићева по-
и
свеобухватног,
лежала
је
између осталог у
што
је
и
чких тенденција, — либерале и клерикалце, ројалисте и ре-
и
демократског
томе,
светог цил>а скупи
отпора,
заједно
он
људе најразличитијих полити-
умео
да
и
око једиог велшсог
публиканце, —
све
оне
који
су
Смисао те народне
дао
хтели
независну
држазу
демократски поредак у
њој.
борбе
био
би
би
погледу једностран карактер.
фалсификован ако
се једној
оваквој
књизи
у
било
ком
*
*
*
К
обухвата године 1941 - 1943, друга године 1944 - 1946.
Испред појединих написа дате су уводне белешке,
су
њ
и
г
а
о
Д
р
а
ж
и
подељена је
у
две свеске: прва
а
без-
мало
сви
пропраћени
коментарима или напо-
менама при
дну
стране.
Све
и, уколико
друкчије
потребним
то штампано ситним словима
пера
је
није
назначено,
потиче из
потпи-
санога.
Понегде
имена
стављено
само једно
у
слово, рецимо: капетан П. Разлог може бити дво-
и
књизи,
уместо
личности,
је
јак:
се
постоји разлог да се право име не открије.
или
писац
више
није
сећао имена,
или
пак
данас
У неким чланцима дато је
само име или презиме личности.
није
било могућно, потписани је
Обично
писац
знао
било
једно,
било
друго.
Гдегод
је
настојао
да
то попуни.
Негде
У томе
био
срећне
руке
вића,
наредника
Гојка
Ајваза,
је
(напр. за поднаредника Ђуру Станко-
Фрању,
наредника
- водника
XI
Сеничара, итд.); али је, нажалост, понекад истраживање остало без
Сеничара,
итд.);
али
је,
нажалост, понекад истраживање
остало
без
Павловић, наредник Худник, итд. ).
су
како се у односном језику изговарају. Али кад год се у чланку
у
резултата
(отуда:
Воја
„Вођа”,
арт.
поручник
Страна
имена
писана
фонетички,
отприлике
онако
страно име споменуло
се
први пут,
Именику,
и
„Марко” ( Duane Tyrrell Hudson ) итд.
загради је
оно
пише. У
који
се
налази
стављено и како
на
крају
друте
свеске,
назначено је
уз
име
како
се
оно пише:
X
а
т
с
о
н
,
се
истакнутих мртвих бораца и првака.
себну књигу.
Постојала је
намера да
донесе
и
већи
број
портрета
To
је
остављено за
по-
Радоје Л. Кнежевић
ХП
О НАПИСИМЛ У ОВОЈ књизи Написи објављени у К њ и з и о Д
О НАПИСИМЛ У ОВОЈ књизи
Написи
објављени
у
К
њ
и
з
и
о
Д
р
а
ж
и
делом
се
штампају
овде
први
а
жавамо ознаком „изворно” ; за друге
пут,
делом
су
пренети
из
разних
листова
и часописа.
Прве
обеле-
се наводи публикација из
које
су
узети.
Понегде
одобрењем,
су
извршене
исправке
и
измене,
значајније
увек
с
пишчевим
уколико
их
није
већ
сам
писац учинио.
У неколико
случајева,
више
ваписа
од
истог
писца,
кад
се
односе
на
исти
догађај
или
на
ужи
временски
новим;
свуда као наслови одељака.
период,
груписани
су
под
једним
отптим
насловом,
обично
првобитни
наслови
тако
груписаних
чланака
задржани
су
безмало
редни
лежен у Садржају. Тако, бр. 7 означава чланак
Павла Мешковића.
Ниже наведени
бројеви указују на
број
под
којим
је
налис забе-
Н
а
Равној
Гори,
од
Ово су скраћенице:
A
C
=
Америкакски Србобран, Питсбург, САД;
Г
К
С
=
Глас канадских Срба, Виндзор, Канада;
Г
Р
Г
=
Глас Равне Горе, Лондон, Енглеска;
Д
е
м
.
=
Демократија, Београд;
Д
М
=
Демократска мисао, Виндзор, Канада;
О
с
л
.
=
Пор.
=
Ослобођење, Лондон, Еиглеска;
Порука, Лондон, Енглеска;
Р
Б
=
Род.
=
Равногорски борад, Лондон, Енглеска;
Родољуб, Оснабрик, Немачка;
С л о г a , Перт, Аустралија;
С Службене новине, Лондон, Енглеска.
Н
=
1. Изворно.
2. Пор.,
1 новембар
1953.
3. Годишњак
Слоге,
1952.
4. РБ,
и
1952. — 7. РБ, јули, септембар, новембар, децембар 1952 и јануар
јуни
1951. —
5. Слога,
18 април
27
јуни
1952. —
6. ГРГ, јуни-
јули
1953.
8. ДМ,
алрил
-
мај
1956. —
9. Изворно. —
10. Изворно. —
11. СН,
31
XIII
јануар 1942. — 12. Изворно. — 13. ДМ, април 1955. — 14. Осл., 9 јули
јануар
1942. —
12. Изворно. —
13. ДМ, април
1955. —
14. Осл., 9 јули
1049.
15 Изворно.
16. Дем.,
1
новембар
1945.
17. Зборник
докумената
и матернјала
о
октобарском
покољу
1941
године
у Крагујевду.
Крагујевац,
1953. —- 18. Изворно.
19. РБ,
септембар
1950.
РБ. авгу-ст 1954. — 24.
20. РБ,
април
1953.
21. Изворно. — 22.
AC, 20 - 25 април
1946. — 25.
ГКС,
4 јануар
1956. — 25. СН, децембар
1941. — 26. Осл.,
9 јули
1949. — 27. РБ,
јануар
-
фебруар
1949, — 28. Род.,
19 јули
1946. —- 29. СН,
18 јуни
1942. ■—
30.
ГРГ,
јули
1953. — 33.
- август
Изворно.
32. Пор.,
16 јуни
н
16 сеп-
тембар
ГРГ, јуни
Изворно. — 35. Изворно —
36.
Пор.,
16
октобар
1951. —1 31.
- јули
новембар
1952. — 34.
-
Хитлера и Мусолинија. Наслов
1
1954.
37. Из
тајне
с. 287. —
лреписке
између
књиге наведен
на
38.
РБ, децембар
1949.
42. Изворно. — 43. AC, 5 јануар
39. РБ, јануар
1950. —
40. РБ,
17 јули
1949. — 41. РБ, април
1950.
~
1945; Календар AC, 1945. — 44.
Превод
из
књиге наведене на
с. 355. — 45. РБ, фебруар
1952. — 46. Пор.,
1 новем-
бар
јануар 1956; одељди 3-5, изворно.
1953.
47. Први
одељак,
Осл.,
9
јулн
1946; други
олељак,
ГКС,
4
XIV
Покољење за пјесну створено, Виле ће се грабит у вјекове Д а вам
Покољење за пјесну створено,
Виле ће се грабит у вјекове
Д а вам вјенце достојне саплету:
Ваш ће примјер учити пјевача
Како треба с бесмртношћу зборит.
ЊЕГОШ
XV
ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ Кратка биографија* Драгољуб - Дража
ДРАГОЉУБ
МИХАИЛОВИЋ
Кратка биографија*
Драгољуб
- Дража
Михаиловић рођен је 27 априла
1893
у Њ егов
Ивањици.
отац
Михаило,
старином из Пожаревца,
био је срески писар. Мајка Смиљана, рођена Петровић, била
je старином из села Тисовице. Два Дражина стрица, Драгомир
и Велимир, били су официри.
Дражи
је
било
две
године
кад
је
умро
отац, а
седам
кад
му је
умрла
и мајка.
му
О сирочету, и његовој сестри Јелици,
узео
је
да
ријој
генерацији добро познати чика
- Влајко.
Тако
Драж а
дошао у Београд,
где је
његов стриц имао
кућу
у
улици. Дражу
Пошто је
шести разред,
се стара стриц Велимир, ветеринарски мајор, ста-
је
Студеничкој
и његову сестру пазила је баба по оцу, Станица.
у Трећој мушкој гимназији у Београду завршио
Михаиловић je 1 септембра 1910, као питомац
43 класе, ступио у Нижу школу Војне академије.
Улазак
Србије
у
рат
против Турске
1912 затекао је
Ми-
хаиловића као питомца поднаредника. Мобилисан је и упућен
за
ађутанта у
позива.
У
чин
1 батаљон Четвртог прекобројног пука другог
је
наредника унапређен
после уласка
српске
војске у
(13
је
кад
је
на истој служби
коме
његово храбро држање донело одликовање Сребрном и
Скопље
октобра 1912).
Био
идуће
године учествовао у
рату против Бугара, у
му
је
Златном медаљом. На дан 18 јула
1913 унапређен је у чин пот-
поручника. После тога одређен је за водника Четвртог пеша-
* У емигрантској
Посла
штампи
много
података о
ђенерала
да
Михаиловићевих другова.
је,
родио
трудио да утврдим
је
овим написима:
ловића.
нема
ту
У објављеним
је
Рибничкој
животу
напише
биографију
треба
да
се
прихвати
неко
краћим
и
дужим
неслагања.
Нетачно
например,
да
Михаиловићев
био професор,
да
се
Михаиловић
итд. Ја
сам
се
у
који су подаци тачни.
Рибници,
Баши,
Михаи-
од
биографијама има
отац
или Чачку,
Колико
ми
познато,
биографски
подаци
Михаиловићу могу
од
Календар Американски Србобран за
о
Дражи
се
наћи
(1)
Службене
новине, ратно
издање, бр. б
30
априла
у
1942. Чланак није потписан.
(2)
2 КЊИГА О ДРАЖИ диског пука 1913 до почетка Првог светског рата
2
КЊИГА
О
ДРАЖИ
диског
пука
1913 до почетка Првог светског рата
ради
првог
позива
Дринске
Од
цела 43 класа
дивизије.
децембра
била
на
допунском
курсу
завршавања Ниже
је
школе Војне ака-
демије.
У
Првом
до
јуна
1915 Михаиловић је био
најпре
водник
Трећем
прекобројном
пуку,
а
онда водник
Митраљеског
тога
пука.
Учествовао
је
у
тешким
борбама у
опет одликован Златном медаљом за хра-
брост.
У
рату
На
Крфу, Трећи
светском рату
у
одељења
Мачви, и
1915 борио се према Немцима код Пожаревца.
и
Четврти
прекобројни пук
спојени су
и је
и
водник Митраљеског одељења. Пук је био у саставу Вардарске
дивизије.
дељењем, кад је створена Прва југословенска дивизија, ушао
у
од
њих
образован 23 пешадиски пук;
ту
је
Михаиловић
Михаиловић је
доцније са својим Митраљеским о-
Први југословенски пешадиски пук, у који је претворен ста-
ри
јединице на
код Жиове, на
23 пук.
Михаиловић
је
учествовао у
на Островском Језеру, Гор-
свим борбама своје
Солунском фронту:
ничеву,
коти
Брду, Говедарском Камену и Добром Пољу. Код села Неокази
1050 и
1368, на
Соколцу,
Зеленом
и Доње Врбене
је
се опоравио, иако му је била понуђена позадинска служба,
у
фронта, у борбама: на Козјаку, Кучковом Камену, Ђуровом Ка-
мену, Црној Реци, код Кавадара и на Богословцу. И у току бор-
би
предузимљивост. Поред две армиске похвале ( по ондашњој У-
редби о похвалама, армиска похвала повлачила је аутоматско
унапређење у наредни чин ), добио је и Белог орла с мачевима
V и IV степена и Карађорђеву звезду с мачевима IV степена.
био
теже рањен
(24
септембра 1916 ). Чим
вратио
се
своју јединицу. Учествовао је у пробоју Солунског
на
Солунском
фронту Михаиловић је
показао храброст и
1945,
с.
29
-
Кратак чланак, без
36.
To
је
најопширнији и најпоузданији
чланак. И
без
пот-
писа.
(3)
24
новембра
1945,
с.
5.
(4)
Кратка
он
погписа, у лисгу Родољуб, Оснабрик, бр. 2 од
у
биографска
белешка
књизи
Бранко
Лазић: Ђенерал Дража Михаиловић. S. L. (1946) с. 9-10. (5)
Нешто података
има
е
дон, бр. 65/6,
у
борца
ћева доласка
дана отпора,
а
чланак
Драгослава
Милосављевића
Познавао
Дражину
в
л
и
ч
и
н
у
п
л
е
м
е
с
1952, с. 2.
као
н
и
т
о
т
к
а
р
а
к
т
е
р
а
,
јуни
-
јули
(6)
Под
поттшсом НД
сам
Глас Равне Горе, Лон-
опшир-
објављен је
нији,
али
својој
основи
исти
у
Родољубу, чланак у Алманаху Равно-
горског
за
1953, с.
12
-
13
17.
(7)
Дане
од
12 априла до Михаилови-
на
Равну
обрадио
је
и
Гору, дакле Михаиловићев итинерар за првих месец
Почеци
Радоје Л. Кнежевић у
покре-
та
као
,
Захвалан сам ђенералима г. Живоги Јовановићу и г. Урошу ТешановгЛу,
и
о
т
по
р
Порука бр.
16 од
чланку
1 новембра 1953.
пуковнику
г.
Јовану
Тришићу,
што
су
ми
извесним
подацима омо-
гућилтг да
проверим
и
попуним
своја
излагања,
( Примедба
Пишчева.)
ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ 3 После рата банији. Ту је Михаиловић је
ДРАГОЉУБ
МИХАИЛОВИЋ
3
После рата
банији. Ту је
Михаиловић је упућен на
границу према Ал-
остао
до
краја
1919. Почетком
1920 дошао
је
за водника Пешадиског пука Краљеве гарде,
no казни
у
1920 у Пешадиску школу гађања у Сарајеву.
Те године Михаиловић
премештен у
21 пук
је
Скопљу, а у другој половини
али
врло
брзо
се оженио Јелицом, ћерком пеш.
пуковника Јеврема Бранковића, сестром свога класног друга
и
њом
Керку. Син Војислав учествовао је
Боре. Јелица је
била
удовица
довела
му
је
из првог брака
једну кћер.
Михаиловић је
с
имао троје деце:
два сина
и
као
борац у демократском
и националном
покрету
отпора:
погинуо је
у
пролеће 1945
Источној Босни.
У
чин у унапређењу.
у
току ратова
1914 - 1918 Михаиловић је заостао за
To
један
У
тренутку 1914 године, потпуно недужан, примио је да подели
Командантом батаљона због тога што
је
Командант батаљона задржао је
у
ровове. Они су, поеле већих напора и губитака, одбијени; али
је
ређење Команданта пука. Предвиђајући да ће Командант ба-
у
ми-
одго-
под истрагом,
се догодило овако:
једном
отсудном
одговорност са својим
Митраљеско
одељење није изишло на положај
који
био
о-
дредио
Командант
пука.
те
ноћи
Михаиловића код себе, а
Аустријанци су упали
ерпске
се сматрало
да
до
тога
не
би дошло
да
било извршено на-
таљона
тешко
да
настрада,
Михаиловић
му
је
прискочио
помоћ:
изјавио је
како
је
морао
да
остане
због
тога
што
траљези
нису
били исправни. Тиме је
ставио
и
себе под
ворност.
Истрага
он није могао да буде унапређен.
се протезала
и, зато
што
је
На
Вишу
школу
Војне
са 23 клаеом,
академије
је 1923. Крајем
Михаиловић
је
при-
мљен 1921,
и завршио
ступио је на припрему за ђенералштаб. Припрему је завршио
те годике
у јануару 1926, па је преведен у ђенералштабну струку. Неко
време
био
је
Помоћник
Начелника
Ш таба
гиске области,
а
потом
(1927 - 1935)
диви-
Помоћник Начелника,
Дунавске
па Начелник Ш таба Краљеве гарде.
био
га
ковника ( 6 септембра 1935 ). Због срдачних веза с пуковником
Дамјаном Велчевом, Михаиловић је морао, на захтев бугарске
на
Од
јуна
1935
до априла
1936
је
Војни изасланик
у
Софији. На том положају затекло
је
унапређење у
чин
пу-
Владе,
да напусти
положај у Софији.
Отишао је
исту
ду-
жност
у
Праг,
и
ту
остао
до
маја
1937. После
тога
био
је
На-
4 КЊИГА О ДРАЖИ челник Дравске области у Љубљани, па Командант
4
КЊИГА
О
ДРАЖИ
челник
Дравске
области
у
Љубљани,
па
Командант
Ш таба
39 пешадиског пука у Цељу,
тој
дивизиске
на
коме
је
положају
кажњен.
(
О
казни
у
( 1938) у Врховну инспекцију:
подробније
следећем
параграфу. )
Из
Цеља
је
премештсн
био
је
прво
онда Помоћник Начелника Штаба. Ту је
остао до пролећа 1940.
се
шеф
отсека, а
Михаиловић
много
тактиком
пешадије.
На-
писао
је
обиман извештај
и
какве
све
мере
треба
предузети
заштиту
земље.
истицао значај
ге-
рилског ратовања.
занимао
изнео план
Особито је
се
рању чисто српских, односно хрватских итд. јединица ( према
за
Залагао
се
да
што
пре
приступи
ства-
вић
територији војних обвезника ). С образложењем да је Михаило-
на
решења”, тадашњи Министар војске и морнарице Милан Недић
казнио га је са тридесет дана строгог притвора.
Рат 1941 затекао је Михаиловића на положају Помоћника
тиме
„хтео
да
заведе
врховну војну управу
погрешна
Начелника
VI
( Приморске)
армиске
области у
Мостару. По
распореду
је положај Помоћника
код Добоја.
Ш таба
ратном
Начелника Ш таба Друге армије.
Глас о обустави непријатељстава затскао је Михаиловића
Није
брани
ружје, Михаило-вић је, с неколико десетина официра и војника
који
имао
нипошто
хтео
да
падне
у
заробљеништво.
Решен да
част војске,
навикнуте да славом кити своје о-
су му се успут придружили, прешао из Босне у Србију.
У
рано
јутро
13 маја
Гору,
и
Тиме је пошао на велики пут, у историју.
огранак
Сувобора,
1941 Михаиловић је дошао на Равну
побо
тамо
заставу
слободе.
V
»l'
Михаиловићева
активност
у
времену
од
6
априла
1941
до његове трагичне
смрти
у
јулу
1946, предмет је
ове књиге
и
изван
оквира
Додајмо
једне скромне белешке,
само
као
што
је
ова.
неколико
сувих
биографских података:
7
децембра
1941
Михаиловић
је
унапређен
у
чин
ђене-
ралштабног бригадног ђенерала, —
,,за осведочену храброст
и за особите заслуге
стечеке за
Отаџбину у
овоме рату”.
постављен
Влади
до
зована Влада др Ивана Шубашића.
11 јануара
1942
је
за
Министра
војске,
ваз-
духопловства
и
морнарице
у
Слободана
Јовановића.
На
том положају
ће остати
све
1 јуна
1944,
када
је
обра-
ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ 5 19 — „за јануара 1942 унапређен је у чин
ДРАГОЉУБ
МИХАИЛОВИЋ
5
19
— „за
јануара 1942 унапређен је у чин дивизиског ђенерала,
показану и
осведочену храброст и изванредне заслуге
у рату против непријатеља у окупираној Отаџбини”.
27 марта
1942 одликован је
Карађорђевом звездом с ма-
чевима III реда, — ,,за показану и осведочену изванредну хра-
брост у борбама које се воде у нашој окупираној Отаџбини
под најтежим ратним околностима”.
у
Михаилозић постављен за Начелника Штаба Врховне ко-
10 јуна
1942 Врховна
команда пренесена је
земљу,
a
манде. На том положају ће
остати
све до 26 августа 1944, када
је Врховна команда укинута одлуком Шубашићеве Владе,
после споразума Тито - Шубашић.
у
„за показану командантску и личну храброст и изванредне
17 јуна
1942 унапређен је
чин армиског ђенерала, —
заслуге за наш народ и нашу Отаџбину у рату против непри-
јатеља у окупираној Југославији”.
1 септембра 1944 наредио је општу мобилизацију, за изгон
завојевача из Југославије. Услед познатог развоја политичких
догађаја,
и
пусти Србију и пређе у Босну, у јесен 1944.
упада
совјетске војске у
Србију, морао је
да
на-
1946,
нерасветљеним околностима,
над
саопштењу Титове Владе, узору 17 јула 1946. Није речено
где. Једна фотографија, снимљена кратко време после тога
беспримерног злочина, овековечила је последњу физичку сли-
ку ђенерала Драгољуба - Драже Михаиловића.
под
пао је Комунистима у руке.
„Суђење” Михаиловићу и једном делу његових Команда-
ната и најближих сарадника, одржано је у Београду од 10
јуна до 15 јула. Комунисти су га огласили за издајника и
осудили на смрт.
казна
Око
13 марта
још
Смртна
Михаиловићсм
извршена је, према
Миодраг Ал. Пурковић
ПОЧЕДИ ПОКРЕТА ОТПОРА [ Немачки напад на Југославију започео је
ПОЧЕДИ ПОКРЕТА ОТПОРА
[ Немачки
напад
на
Југославију
започео
је
бомбардовањем
Београда
ујутру
6
априла
1941.
Бомбардовање
је
вршило
сто
педесет
бомбардера,
праћених ловцима,
у
нађено је седамнаест хиљада лешева. Напредовање Хитлерових армија ишло
више
узастопних
таласа.
Према
немачким
подацима,
је
брзо. Ниш
и
Битољ
пали
су 9 априла, Загреб
немачка патрола
ушла
је
подне
10 априла. У Београд, једна
и
на
свом
Посланству по-
бола
кукасти
крст
у
пет
часова; трупе
12 априла после
су
умарширале
сутрадан.
да
се
Увече 14 априла југословенска Врховна команда затражила је од Немаца
и
одмах
обустави ватра
поведу
отпочели
по
словенске војске потписана је
за
15
априла
подне
у
Београду.
преговори о примирју. Преговори су
југо-
Безусловна
капитулација
17 априла,
с
тим
да
ступи
снагу
18 априла
у
дант Друге армије;
подне.
Потписали
су:
Немце, ђенерал фон Вајкс
за
граду Луиђи Бонефати (L uigi B o n e f a tti) ; за Југословене, Александар Цинцар
- Марковић и ђенерал Радивоје Јанковић. ]
Италијане,
њихов
на
( von W eich s), Коман-
дотадањи Војни изасланик у
Бео-
О времену кад је
Михаиловић образовао у Грачаници свој
Брзи
Равну Гору, писала
одред,13
априла
1941,
па
до
на
су углавном
два
његова доласка
официра
од оних који
су
га пратили на том путу.
је
као
Кад му
Један
мајор
Мирко Станковић.
ега
је
рат затекао
у
Барањи,
Команданта
пука.
Станковић је прикупио
нешто војника
и
преко Винковаца пут
заставу
се пук распао
пошао
наредник - водник Божа Перовић, да
Њ
Четвртог батаљона 41 пешадиског
10 априла,
Срба
Босне. Пу-
ковску
понео
је
је
више никад
не
остави,
да
са
као
капетан II класе,
јуначки
је
и
Михаиловић пао у руке Комунистима.
њом,
погине кад
Станковић
је
са
својим
одредом
стигао 11 априла у Брчко,
привремени Ш таб Друге армије. ( Командант, армиски ђенерал
Драгослав М иљковић.) Ту је затекао пуковника Михаилови-
ћа. Отада па до 6 маја Станковић је ишао с њиме.
Други је потпоручник Павле Мешковић. Он је био водник
у
Првом јуришном
батаљону
(било
их
је
шест у југословен-
ској војсци), којим је командовао мајор Миодраг Палошевић.
је
Немцима. Палошевић је са три официра, једним наредником
Тај
батаљон
био
уништен у
Бијељини 12 априла у
борби
с
8 КЊИГА О ДРАЖИ и једанаест војника „да прошао отступио у шуму
8
КЊИГА
О
ДРАЖИ
и једанаест војника
„да
прошао
отступио у
шуму и упутио
Сарајеву.
Успут су сазнали
је
један
пуковник,
са већом
цира
и
војника,
тим
правцем, рушећи за
мо-
стове и комуникације,
и
пуковником. Успели су, најзад, да му се прикључе
да
га
се ка
групом офи-
собом
Немци траже и гоне”.1 Дали
су
се
за
тим
28 априла
око 4 по подне „у
јеска”. Мешковић је
Равну Гору.
приказу
од тога
колибама Симовића код Хан - Пи-
дана
био уз
Дражу
до доласка на
У
јица били са Михаиловићем, Сганковић и Мешковић се не сла-
догађаја
од 28 априла
до 6 маја,
тј.
док су обо-
има
прегонили преко новина. Пажљивим проверавањем долази се
да је
жу увек;
чак
и опречних тврђења. О том периоду су се и
до закључка,
Мешковићево сећање поузданије и да њего-
сем
е о казивање треба примити као тачно где постоји несагласност,
у
ностима. Сам Станковић је, уосталом, сматрао за потребно да
истакне у
по
једном
или
два случаја
очигледних омашки у поједи-
свом првом напису:
„Унапред напомињем, да све то
дајем
дневник из
своме личном
немам
сећању, јер документе, забелешке и
више код
себе.
To ми је
једним де-
лом пропало,
чланцима
тих дана
а
док сам био у Италији”2.
Захваљујући њима двојици заједно, њиховим првобитним
као
потпун
на Сувобор.
другим одузето од стране савезничких власти
и њиховој доцнијој полемици, може се дати
прилично
опис Михаиловићева кретања до доласка
Ово би био хронолошки ред догађаја:
12 април
1941.
Михаиловић у Брчком. Штаб Друге
армије предвече се преместио у Грачаницу. Михаиловић пре-
узео дужност Начелника Штаба.
1 3
а
п
р
и
л
. Михаиловић образовао комбиновани
Б
з
и
о
д
р
е
д
,
с
неколико
р
борних кола, ради ваепостављања ситу-
ације
на
1 4
април.
отсеку Добој — Дервента — Босански Брод.
Брзи
одред преотео Дервенту
од Усташа.
Потом избио до Босанског Брода.
1 Павле
Мешковић: О д
Боснх
до
Равне
Горе.
Равногорски
борац,
јуни
1951.
2
М.
Станковић:
је
Американски Србобран, 19-25 ј^ли 1949.
Како
Дража
Михаиловић
дошао
д
о
Равне
Горе.
ПОЧЕЦИ ПОКРЕТА ОТПОРА 9 1 5 а п р и л . Брзи одред прошао
ПОЧЕЦИ ПОКРЕТА ОТПОРА
9
1
5
а
п
р
и
л
.
Брзи
одред прошао ујутру
кроз
Добој, ка
Маглају. Код села Шеварлије, судар с једном немачком окло-
у
Добој. Вест о закљученом примирју. С остацима разбијеног
Брзог одреда, Михаиловић се одметнуо у шуму.
пном јединицом.
Борба
прекинута
предвече.
Немци ушли
16 април.Са
неколико десетина официра и војника
Михаиловић се запутио ка истоку, вододелницом реке Спреча
у
и реке
полазак за суседно село.
Криваја.
Преданили
једном
српском
селу.
Увече,
1
7
а
п
р
и
л
.
Михаиловићу
се придружили: жандарме-
риски капетан Милојко Узелац („Тарае”), Командир Жандар-
мериске чете у Винковцима; капетан Петар Дејановић, и не-
колико жандарма.
а
знао за потписану капитулацију. Придружили му се :Добојски
четнички одред, тридесет људи, са четовођом Митром, као и
марински наредник Фрања Сеничар.3
2
0
п
р
и
л
.
Михаиловић
у
селу Петрово
Село.
Ту
са-
2 1 —
2 2
април.
Одмор
-
Пијесак. „Прво смо пресекли телеграфско - телефонске лини-
је. За рушење пруге нисмо имали никаквог експлозива, већ
ди-
ове пруге радили
22 — 23
април.
у
Рушење пруге Завидовићи — Хан
селу Петрово Село.
смо је
поткопавали испод шина
и онда шине изваљивали
рецима из њиховог лежишта. На разарању
смо два дана и две ноћи”.4
а п р и л . Одмор у селу Солун.
.
2
4
2
5
а
п
р
и
л
Одбијен
напад
групе Муслимана из села
Олово, коју су Немци наоружали и послали у борбу. Прелазак
у село Мислово, на путу Зворник — Сарајево. Ту преноћили.
2 6
У
Михаиловићева опомена двојици Муслимана из села Жепа. Ту
преноћили.
км.
северно
а п р и л . Михаиловић
од
напао
Хан
једну немачку колону
у
6
- Пијеска.
подне долазак
село Кусаче.
3 Презиме
наредника
Фрање
нису
били
запамтили
ни
Станковић,
ни
Меш-
ковић.
Установили
смо
га
захваљујући
казивању
капетана
Звонимира
Звонка Вучковића.
Сеничар
је
Хрват.
Половином
1944,
тада
већ
марински
поручник, по упуту
ђенерала Михаиловића одвео је до
мора
прву групу
од
двадесет спасених
с
Италију. Сад живи у Филаделфији, Пенсилванија, САД.
америчких
авијатичара
и
њима
се
чамцем
пребацио
у
4 Мирослав
Станковић:
С
а
Д
р
а
ж
о
м
о
д
Б
р
ч
к
о
г
д
о
Р
а
в
н
Горе.
Годишњак
Слоге,
1952, с.
70. —
Треба
истаћи
да
је
у
Годишњаку
Станковићево
име
погрешно
дато
„Мирослав”,
уместо
М
и
р
к
о
.
10 КЊИГА О ДРАЖИ и ватром из тенкова. а п р и л . Михаиловићу
10
КЊИГА
О
ДРАЖИ
и
ватром из тенкова.
а п р и л . Михаиловићу
2
7
а
п
р
л
.
Прелаз
у
село Сјеверско. Немци туку село
2
8
се,
у
близини Хан - Пијеска,
по подне придружио мајор Миодраг Палошевић са три офици-
ра ( капетан Миленко Рељић, поручник Божидар Илић, потпо-
ручник Павле Мешковић ), једним наредником ( Гојко Ајваз5 )
и једанаест војника. Предвече покрет према Дрини. Одред у
том тренутку броји око осамдесет људи.
2
9
а
п
р
и
л
.
Михаиловић
стигао
у
село
Стари Брод,
на
Дрини. Пребацивање тога јутра чамцима преко Дрине. У селу
Водно, из магацина Жандармериске станице, узели храну и
стару границу Србије
је
друге потребе. У пет по подне избили на
и
одред развио југословенску заставу, узету из једне Жандар-
Босне,
изнад села Вежња - Заовине.
„Тада
први
пут
наш
мериске станице, а
затим
и војничку
заставу 42
пешадиског пука
смо државну химну
[ треба: 41 ]
„Ој, Срби-
јо !”
и
сви
смо
Отпевали
одреда плакали.”6 У ноћ
и
стигли у село Вежња -
Заовине.
29
а
п
р
и
л
— 4
м
а
ј
.
Боравак у
у
Тара.
Чика - Кодета, Никодија.
м а ј . Претседник Општине, бојећи се репресалија, при-
подножју
планине
Сви
смештени у
селу Вежња - Заовине,
кафани
сеоској
4
јавио их Немцима у Бајиној Башти. Стога Михаиловић са сво-
јом
одвео
групом
напустио
село
тога
дана
око подне.
Један водич
их
преноћили.
5 м а ј . Ујутру,
коњском
стазом
у
Ловачки дом на
ггланини Тари.
Ту
покрет
са Tape
правцу Ужица. Код
се-
Око
у
ла Шљивовца напала их група жандарма, ватром из пушака.
у
опкољени од Немаца.
коњи
рукама
3
по подне,
Калуђерским Барама.
Ту
се нашли
скоро
,,Тада је уништена
сва
архива коју
смо
носили
собом,
су
отерани
у
шуму, а
митраљези су но-
шени
на
иједног изгубљеног човека.”7У сумрак, стрмим падинама, спу-
Извукли
смо
се, поред
самих Немаца,
без
5
Ни
презиме
наредника Гојка нису били запамтили Станковић и Мешковић.
Рекао
нам
га
је
Лазар Аврамовић
(родом
из
Љ убовије,
Србија; сад
Винд-
зору, Канада),
који
је
био
на Равној
Гори
из Босне, био
је
једно
време
Командант места
у
и Гојка познавао. Ајваз, Србин
Ба.
у селу
Павле
Мешковић:
О
д
Босне
до
Равне
Горе.
Равногорски
борац, јуни
1951.
7
На
истом
месту.
ПОЧЕЦИ ПОКРЕТА ОТПОРА 11 стили се у долину реке Драча. Око поноћи,
ПОЧЕЦИ ПОКРЕТА ОТПОРА
11
стили се у долину реке Драча. Око поноћи, само прошли поред
манастира Рача, не свраћајући. Заноћили у селу Николићи,
недалеко од манастира.
ј
колико војника одвојио се од Михаиловића, јер нису хтели
његовим путем отпора.8 Добојски четнички одред добио од
Михаиловића правац Рудник — Островица; састанак му за-
казан за кроз десет дана. Тада је уз Михаиловића остало седам
официра и двадесет и четири подофицира и војника. Официри:
6
м
а
.
Тога
јутра
М. Станковић са
шест официра
и
не-
мајор Миодраг Палошевић, капетан I класе Милојко Узелац
„Тарас”, капетан II класе Миленко Рељић, поручници Илија
Пажина и Бора Илић, потпоручник Павле Мешковић, резер-
вни потпоручник Владимир Ленац. ( Ленац ће једини напу-
8 Поручник Фрања Сеничар, коме је послато
за
Имена неколицине Михаиловићевих
и Мешковић, унета су по његовом казивању.
Сеничар у свом одговору каже углавном
не
Дрине, понајвише стога што смо
или никако насељене крајеве.
„По
у
Заовине.
смо
Тометино
Калуђерскнм
све
што
вић
написали,
био
је
замољен
допунска
обавештења
пратилада,
која
не
су Станковић и Мешко-
о
спомињу
том периоду.
Станковић
ово:
„Имена
места
бих
могао
да
се
сетим,
специјално
кроз
Босну
до
се
у
већини случајева кретали кроз слабо
преласку
Дрине,
који
је
био
мучан
и
напоран
због великог водо-
стаја
те пролећне дане
и
њене
општепознате плаховитости, дошли смо у
село
Од
Заовина,
правац
смо
узели
преко
Калуђерских
Бара.
Спустили
се
у
Рачу.
Потом
смо,
преко
Гојне
Горе,
кроз
Сечу
Реку,
Субјел,
Поље,
Мали
и
Велики
Маљен,
дошли
на
Равну
Гору.
„На
Барама,
од
једног
наредника
Словенца
који
је
радио
на
метеоролошкој
Kpeiiy
станици
(имена
му
се
не
сећам)
смо
извештај
да
се
Немци
од
Бајине
Баште
и
да
се
може
да
будемо
по-
хватани.
је
ситуације. Разрешио је
Дража
наредио
збор
добили
десиги
нам
и војничке заклетве свакога
свих
нас.
Предочио
је
сву
тежину
дужности
од
нас
ко
не
би
добровољно
хтео
и лично запитао: „Идеш
борбу
и
био
рад
погинути.
Пришао
сваком
поје-
динцу
ли
или не?”
Одречан
је
одговор дали су: мајор
Станковић,
Дејановић,
поручник Илић, потпоручник Андрић и про-
фесор
Рамадан.
напоменути овде:
(1)Била су два поручника Илића:
Божидар
-
Бора Илић, противавионац, који је
Илић
капетан
[Треба
Дебарац,
артиљерац,
из
Палошевићеве групе;
био
у
ловића
је
се издвојили још
„Станковић
нама,
Кад
ја
за
ћеву заповест
траг
„Негде
ручницима
за
напусгио
онај
први.
—■ (2)
и поручник
Брзом одреду од почетка. Михаи-
су
Мешковићу,
са
Станковићем
за
такорећи
пут.
је
то
сам
као
заштита
ићи
нама.
Како
мени
далЈИ
изгубио,
око
Живићем
остали,
у
приметио, Дража се наљутио. Издао ми је наређење, пошто
у
били у непосредној
се
били
разделили
Мартиновићем
и
По
и поручници Живић и Мартиновић. ]
су
мада
одбили
да
нас
следују,
ипак
су
пошли
стопу.
Веровагно
нису
могли
наћи
за
себе
повољнији
био
последњи
колони,
да
их
побијем
ако
продуже
су
близини, они су чули Михаилови-
и
одмах
су
повукли с
пута
у
шуму. Тако
им
се
сваки
а
ми
смо
лишени
једног
тешког
баласта.
Сече
Реке
смо
се
надвоје.
Прва
група,
са
по-
и
и
неколико
подофицира,
отишла
је
правцем
Рудник;
ми
остали,
са Дражом,
на
је
изложени евентуалној опасно-
Равну
Гору.
Деоба
извр-
Шена
да
сти, са којом
бисмо
и
се рачунало на сваком кораку.”
били мање
уочљиви
мање
12 КЊИГА О ДРАЖИ и отићи Љоти- ћевцима. ) Од подофицира ту су :
12
КЊИГА
О
ДРАЖИ
и отићи Љоти-
ћевцима. ) Од подофицира ту су : наредник - водник Вожа
Перовић, марински наредник Фрања Сеничар, пешадиски на-
редници Гојко Ајваз и Божа Величковић, жандармериски под-
наредник Ђура Станковић, као и резервни поднаредници Ул-
стити Михаиловића по доласку на Равну Гору,
и
хаиловића одмах по доласку на Равну Гору. ) Од војника
споменути су колективно „шесторица из Јужне Србије”.9 Међу
редовима је и један Јеврејин.
Покрет за прелаз друма Бајина Башта — Ужице. Падале
су ситне снежне пахуљице. Наишли на усамљену друмску ме-
хану.
ничке хајдучке славе, Ђурђевдана. Тада je по други пут раз-
ман
Ђура
Ш ијачки.
( Ова последња двојица напустиће Ми-
Михаиловић наредио ту застанак,
„прославу прве чег-
вијена војничка застава 42 [ треба: 41 ] пешадиског пука, ста-
вљена
на
иловић
је
плакао”.10 У ноћ
пушку са бајонетом, и одата јој је почаст”. Миха-
и
„свима честитао славу,
изљубивши
се
дуго
је
друмом ка Ужицу кретале јаке немачке колоне.
су
пошли
са
Сувобору, пошто су се
свима,
ка
7
-
1 1
м
а
ј
. На
путу
за
Сувобор. Нема података по ко-
јима
би
се
дало
установити,
дан
дан,
се
ноћу смо путовали”.11 Тако су прешли Јелову
11 маја.
по
„Дању
кретање Михаило-
вићеве групе
од
7 до
смо
одмарали по
шу-
мама и
грмљу,
а
Гору,
Гојну
Гору,
Ноћ
11 - 12 маја
друм
провели су под Маљеном, у Тометином Пољу.
Ужице — Ваљево
изнад Косјерића.
1 2
м
а
ј
.
,,У
сумрак
се
Планинице.”12 Михаиловић
у
спустили
смо
низ
обронке Ма-
у
ставником Перовићем
љена,
прве
појате
села
са
за-
отишао је
село Струганик, кући ма-
е Павле
Мешковић:
О
д
Босне
до
Равне
Горе.
Равногорски
борац, јуни 1951.
запамтио да
се
лијанском певачу. Био је
у
Убрзо по доласку
Сеничар је
је
међу редовима
био
и један
Јеврејин из Босне,
Бенјамин.
Презимена
не
сећа.
Сви
су
„Џили”, по
чувеном
ита-
веома омиљен.
га
„Први наши одреди
и
се преко Дрине”.
звали
који
су
пошли
у
борбу
Босну
примили
су
у
своје
редове
нашег
доброг
Бенјамина.
на Равну Гору, вратио
10 На
истом
месту.
11 истом
На
месту.
12 На истом
месту.
ПОЧЕЦИ ПОКРЕТА ОТПОРА 13 јора Александра Мишића. Равну Гору.
ПОЧЕЦИ ПОКРЕТА ОТПОРА
13
јора Александра Мишића.
Равну Гору.
Остали
су
током
ноћи
одведени на
Сутрадан
на
Био је уторник, 13 мај.
зором
Равну
Гору
дошао
је
и Михаиловић.
Ако је Мешковићево казивање тачно
( нема разлога
да
посумња,
и нико
га
није
се
оспорио ), онда треба узети 12 мај као
дан
је
Михаиловићева доласка на Сувобор, a 13 мај као дан када
Михаиловићева нога крочила на саму Равну Гору.
симво-
би
погрешно сматрати да је то и дан кад је започела Михаило-
Међутим,
ако
се
12
или
13 мај
може
да прими
као
лични
почетак
систематског
организовања
отпора,
било
вићева герила. Прва крупнија саботажа после потписане ка-
питулације било је рушење пруге Завидовићи —- Хан -Пијесак,
извршено 22 и 23 априла; први Михаиловићев напад на Немце
у
обележава почетак његова отпора Немцима, Михаиловић је
узимао 15 април 1941. Тога дана настајало је примирје, имала
да се на целом фронту изврши обустава непријатељстава. Ми-
хаиловић, уместо да се покори, отишао је с остацима свога
с намером
Тај дан Михаиловићеве непокор-
ности почетак је отпора Немцима.
био
је
26
априла
близини Хан
- Пијеска. Као датум који
разбијеног Одреда у шуму,
да без прекида настави
борбу против непријатеља.
О
рал Михаиловић упутио Краљу Петру 6 априла 1943 (бр. 1461):
томе
не
оставља никакву
сумњу телеграм
који
је
ђене-
„Ваше Величанство!
На
дан
15 априла навршавају
две
го-
дине
жје и прогласио слободне југословенске планине за своја упо-
ришта. Идеја отпора мрском завојевачу примљена је у народу
олакшање
Цео народ
са
ш ају кроз слободне планине, носе на себи исписано гесло наше
у
идеалима
непријатеља до коначне победе.
и
откако је
се
део југословенске војске одбио да положи ору-
као
у
тешкој несрећи која
га
је незаслужено
сна-
шла.
стао
је
уз
своју војску
и
поднео тешке
жртве
заједно
њоме. Наше војничке заставе, које поносно лепр-
борбе:
С вером
Бога
за Краља
и Отаџбину. Остајемо и даље
Еерни
својим
и
борбу
продужујемо
против наших
У
отсудном
часу
даћемо све
од
себе
још
једном целом
је
слобода
од
живота.
Поводом
свету показати да
истрајне
нам
преча
двогодишњице
борбе,
у
14 КЊИГА О ДРАЖИ име официра, подофицира и војника Југословенске
14
КЊИГА
О
ДРАЖИ
име официра, подофицира и војника Југословенске војске у
Отаџбини, поздрављам Ваше Величанство, нашег Врховног
команданта, чију заповест за општи устанак са нестрпљењем
очекујемо. Да живи Ваше Величанство! Да живи Југославија!
— Ђенерал Михаиловић.”13
Радоје Л. Кнежевић
13 Сем
поменутих
написа,
за
ово
питање
в.
још:
Мир.
Станковић:
„О
д
Б
о
с
н
е
д
о
Р
а
в
н
е
Г
о
р
е
”,
критички
осврт
на истоимени, напред
наве-
дени
чланак
П.
Мешковића.
Слога,
18 април
1952;
П.
Мешковић:
„ О
д
Б
о
с
н
е
д
о
Р
а
в
н
е
Г
о
р
е ”,
одговор
на
критику
Станковићеву.
Слога,
27 јуни 1952; — Драгослав В. Милосављевић;
ска
оно
Чичина
јужнословен-
идеја.
Глас
Равне
Горе,
јуни-јули
1952.
Ђенерал
Милосављевић,
у
време
Командант Врбаске
дивизије,
описује своја
два сусрета
с
Миха-
иловићем:
7
априла
у Ђакову
и
15 априла
на
друму
између Добоја
и
утока
Спрече
одреда
митраљеза и водом борних
у
Босну,
на неколико
сати
пре
но
што
је
дошло
до
борбе
Брзог
с Немцима. За
тај Брзи
одред
Врбаска
дивизија
дала
је
чету
с
водом
кола.
Овде наведени чланци претстављају (досад) једину грађу, из пера самих
о
Гору. Та грађа растурена
тично недоступних,
учесника,
почетном
периоду
Михаиловићева покрета отпора, до доласка
на
Равну
је у неколико, просечном читаоцу прак-
емигрантских листова и часописа: Равногорски Борац
и
Горе
Србобран, Питсбург, САД; Слога и Годишњак Слоге, Перт, Аустралија. Стога
је
Глас
Равне
(шапирографисани),
Лондон, Енглеска; Американски
све то, у
Једини
целини и без
чини
изузетак
Станковићев
чланак
Американском
Србобрану,
19
-
25
јули
1949.
Он
је
икаквих измена, унето у ову кшигу.
у
што
изостављен
стога,
је
то
само
прва
и
краћа
(великим
делом
дословно
иста)
верзија
написа
штампаног
Годишњаку
Слоге,
1952. Један
или
два
податка
који
су
дати
само
у
нети
су
у
овој
књизи
као
1952. Поређење
белешка
при
дну
стране,
уз
у
првој верзији, пре-
нагпге
познији
из
Годишњака Слоге,
двеју
верзија показује
у
Станковићевом
према
ки”
из
прве
расположењу
верзије, замењене
Хрватима.
извесну промену
Речи „Усташе” и „усташ-
су
овде
-
онде
доцније
са
„Хрвати” и „хр-
ватски”.
Споменути
напис
Д.
В.
Милосављевића,
ска
идеја,
спојен je,
по
жељи
ком
о
Михаиловићу
(
Чичина
Пишчевој, са још
сам
Глас Равне
насловом
Познавао
Д ражину
јуж н ос лов ен -
једним његовим члан-
и
величину
племенити
карактер,
Горе,
јуни
-
јули
1952
)
и
у
ову
књигу
тако
унет
под
Михаиловић
до
Равне
Горе.
СА ДРАЖОМ ОД БРЧКОГ ДО РАВНЕ ГОРЕ је пуковника Дражу
СА ДРАЖОМ
ОД
БРЧКОГ
ДО
РАВНЕ
ГОРЕ
је
пуковника Дражу Михаиловића на положају шефа Опера-
тивног одељења Друге армије, чије је седиште било у Сара-
јеву.1 Ова армија имала је да брани део граничног фронта
Вировитице. Барањски отсек посео је био Десети посадни пук
ослањајући се лево
био под командом пуковника
Свете Рајаковића. Осјечка дивизија била је стављена под ко-
манду Команданта Друге армије.
Још није било извршено ни активирање мобилних је-
диница до формациског састава, акамоли њихово превожење
Немачки
напад на Југославију
6 априла 1941 затекао
према Маџарској,
на
отсеку Дунав
Барања —
Борач код
Осјечке дивизије,
на Валповачки одред
код варошице Валпово, који је
стратегиски развој на битачној просторији. Немци су и овога
пута
циским правцима. Кад се томе придружило и издајство хр-
ватских јединица, Команда Друге армије била је приморана
са
билизује фронт са друге стране Саве и Дунава.
41 пешадиски пук, у
Командант Четвртог батаљона, напустио је Барању 9 априла,
и
изводили тактичке операције искључиво на комуника-
ка брзо евакуисање Барање и Славоније,
циљем
да
се
ста-
Услед такве ситуације,
коме сам био
a
ста код Осијека. Ту пук добија задатак да два батал>она, Први
10 априла око
11
часова сав се пребацио преко дравског мо-
и
Други, мајора Саве Маринковића и Тихомира Лазаревића,
крену у први борбени ред на десну обалу реке Драве, а два
батаљона да остану
као отсечна резерва на јужној ивици в;а-
роши Осијека.
1 Према другим
подацима,
Михаиловић
je
по
свом
искључено
ту
тога дана преузео дужност
ратном
распореду
био
Помоћник Начелника Штаба Друге армије. Није
та
да
је
на једном
од
два
положаја
био
као Вршилац дужности.
На
претпоставку
упу-
ћује
је
Начелника Штаба, њему поверено да образује тзв. Брзи одред и васпостави
ситуацију на отсеку Добој — Дервента — Босадски Брод.
и чињеница
што
13 априла, иако је
уочи
16 КЊИГА О ДРАЖИ су Први и Други батаљон, састављени углавном од
16
КЊИГА
О
ДРАЖИ
су
Први и Други батаљон, састављени углавном од Хрвата, рас-
а
Ова вест дала ми је повода да од Срба из Србије, већином
у
Око 17 часова
истога дана добили смо извештај,
да
се
пали,
да
су Команданти похапшени од стране Усташа.
кадроваца, који су
и
српски одред, сигуран за сваку евентуалност.
До
се затекли
пуку
на отслужењу војног
рока,
од
својих
подофицира
Срба,
формирам један
чисто
на
батаљон, — сем педесет војника Хрвата са Командиром Десете
чете поручником Кеслером, који су пребегли Усташама. Међу-
тим, после 8 часова увече, користећи се густом помрчином,
разилазе се и Хрвати војници Једанаесте и Дванаесте стре-
љачке чете.
увече
тога
дана
успевам да
одржим
окупу цео
свој
У
пешадије и са Командом дивизије.
22
часа биле
су
ми прекинуте
све
везе
и
са
Командом
ЗАСТАВА 41 ПУКА
Од
22
до
23
часа водио
пука
сада
се Усташама,
у
става. Предложио сам потпуковнику Укмару да он са заставом
крене, под заштитом српског одреда, и да се придружимо оном
је
јатеља. Потпуковник Укмар се колебао. Изговарајући се да
и
потпуковником
Рудолфом
сам разговоре са Командантом
о
Укмаром
томе
шта
да
се
ради. Кад
су сви Хрвати напустили фронт и придружили
било
је
потребно да
се
спасе
оно
што
се
може
спасти,
а
првом реду највећа
светиња пука — пуковска за-
делу
војске
која
одлучила
да
се
даље
бори против непри-
и
пристао да кришом преда пуковску заставу. Договорили смо
се да нам заставу преда кроз прозор собе свога Штаба. Позвао
да
из руке Команданта примио пуковску
заставу, пољубио је и поносно носио до краја.
јв уморан,
одлучио је
да
он
остане
не
иде даље;
али
је
сам
наредника
Божу
Перовића
прими
заставу.
Перовић
је
дошао
под прозор
и
Ова застава
прва се залепршала
на Равној Гори.
борбе,
руке непријатељу истога дана
и
н>ен храбри заставник Перовић, тада веђ као капетад Ц класе.
Та
иста застава
пратила је
Чичу кроз
све његове
победе и страдања,
и
пала
је
у
кад
је
та судбина задесила
и
самог Дражу.
Са
њом
је
пао
МИХАИЛОВИЋЕВО КРЕТАЊЕ ОД БРЧКОГ ДО РАВНЕ ГОРЕ 12 април — 13 мај
МИХАИЛОВИЋЕВО
КРЕТАЊЕ
ОД
БРЧКОГ
ДО
РАВНЕ
ГОРЕ
12 април
13
мај
1941
ОКОЛИНА РАВНЕ ГОРЕ
ОКОЛИНА
РАВНЕ
ГОРЕ
СА ДРАЖОМ ДО РАВНЕ ГОРЕ 17 одред Срба војника је Митраљеску чету,
СА ДРАЖОМ
ДО
РАВНЕ ГОРЕ
17
одред Срба војника
је
Митраљеску чету, повадивши из митраљеза затвараче, оставио
Десету стрељачку чету без аутоматског оружја, а издајнички
Штаб пука оставио на Голдштајновој пустари. Један једики
и
оца.” To
У
24 часа
верних Краљу, застави и
Отаџбини,
кренуо
пут Босне,
пошто
је
пре тога разоружао
Хрват придружио се нама. „И ја
идем
с вама,
остајем
веран
Краљу и
потпоручник Ленац.
било педесет километара пута до Босне, крпз
том
опасном простору очекује, али смо били срећни што смо се
решили издајника.
Месечина као дан. Пут Осијек — Винковци. Мртва тигаи-
и
Отаџбини.
Мени
су Хрвати
убили
је
био
Пред
нама је
Независну Државу Хрватску. Нисмо знали
шта нас
еве на
на. По
пољима јуре
наш
своме циљу.
коњи из напуштених комора
и
других
је-
диница, а
одред жури
граби
не
би
ли
што
пре
стигао
Око
2 часа
изјутра
11 априла
срели
смо
се јужно
села
Бресја
која
је управо силазила
са положаја
на
друм
спреиала
се
за покрет. Испричао
сам Цигановнћу наш
Распоредили
по
камионима,
упалили
моторо
кренули.
од
са противавионском батеријом капетана Цигановића,
и
случај и замолио
га да прими моје људство у камиоие, што је он одмах доиуетио.
и
смо дотле
смо људство
На друму
смо
оставили
коње
и
кола
које
водили собом.
у
пидели сву трагедпју једне војске у расулу. Пут ка Брчком
сав закрчен колонама које се, збијеке, полако повлаче. У Вии-
ковцима су Хрвати већ били образоЕали своју Команду. Ке-
је
Са свитањем
дана
стигли
смо
Винковце. Тек смо овде
мандант
био
ник ђекералштабни потпуковник Стјепан Најбергер. Хркатска
наређење да
ново формиране хрватске јединице, а да се Срби разоружа-
вају. Међутим, користећи се општим расулом и гужвом, про-
се
9 часова пре подне.
У варошици Ж упања капетан Цигановић нађе свог Коман-
данта дивизиона мајора Угљешу Ћосића. Зауставили емо се
на
места
пуковник Јосип Трупац;
његов Помоћ-
Команда издала је
се Хрвати издвајају и улућују
у
били
смо
кроз
Винковце и једва
стигли
до
пред
Брчко
око
пред
мостом
на
Сави код Брчког,
чекајући
ред
да пређемо
18 КЊПГЛ О ДРАЖИ мост. Пред самим мостом приметили смо Команданта
18
КЊПГЛ
О
ДРАЖИ
мост. Пред самим мостом приметили смо Команданта Арније.
а
Рапортирао
му,
стигнемо у Брчко.
сам
он
ми
је
одговорио да
му
се
јазим
кад
Прешли
смо
мост
и
стигли
у
Брчко,
где
сам разместпо
свој
одред
по
кафанама
и
отишао
да
се
јавим
Комакданту
Армије.
СУСРЕТ СА ДРАЖОМ
Штаб
бно је
смештен у зградп Среехог качелетва.
Кад
сам
у зграду, затекао
сам постројено више нилгих
официра
Армије
ушао
и
реферишу Команданту свакн о сзом случају. Место Коиандан-
та, у сали се појавио пуковник Дража Михаиловић, у унифпр-
га
из 1926/27, кад сам био у Војној
и упитао
сам
сам му споменуо Винковце,
су Усташе у Викковцима заробиле цео пртља-
жни део, те сам и ја
подофицира
из
разних
јединица.
Чекали
су
да
ми официра
планинског пука.
Обрадовао
сам
се
кад
сам
видео, јер сам га позназао још
академији.
Пришао
ми је
ме озбиљно, али
благо, шта
је
било
са мном. Испричао
му
сзе
што
сам доживео
са
својим одредом.
Кад
он
ми
рече:
„Да, да,
и нама
оетао без својих ствари. Нека се ваш одрец
данас одмори, а поставите само патроле да крстаре по вапоши.
Ви
манди.
пак
прикупљајте
војнике
који
су
остали
без
својих ко-
Ш
врши ту дужност;
таб
нема личне
заштите,
те
ће
ваш
одред
отсада да
ви
ћете
сва наређења
да примате
од мене.”
Дан
и
ноћ
прошли
су
су
кроз Брчко
наше јединице
на миру. Цело
су
које
се повлачиле
то време пролазиле
из Слазо-
није.
Око
примим наређења за
да
у
није нашао
Начелника Штаба преузео је пуковиик Дража Михаилсвпћ.
Ш
до данас не зка
ник Ш таба Врховне команде.
7 часова
изјутра
12 априла
отишао
сам
у
Штаб
да
рад
у
току тога
дана.
У
Ш табу
сам
чуо
ће
Начелник Ш таба ђенерал
Магдић тога дана
да отпутује
Сарајево у
болницу. Ж алио
се
да,
га
боли уво.
Као Хрват
другог начина да
се извуче из Брчког. Дужност
Истовремено
сам
сазнао
да
таб
нема никакве везе
са Врхо-
вном командом и
да
се ни
ко је управо Начел-
СА ДРАЖОМ ДО РАВНЕ ГОРЕ 19 ДРАЖА ПРЕУЗИМА КОМАНДУ Јавио сам се
СА ДРАЖОМ
ДО
РАВНЕ ГОРЕ
19
ДРАЖА
ПРЕУЗИМА КОМАНДУ
Јавио
сам
се Дражи.
Он
ми
је
каредио
да
до
10 чаеова
са
десно и лево од самог моета. „У току дана издаваћу вак
ме потребне допуке,
својим одредом поседнсм у ретком строју деспу обалу реке Саве,
на вро-
близини!”
ћу
10 часова наша артиљерија
псшто
бити
у
вашој
етавила је
под
ватру
пут
постављеним уза
У
Винкозци—Брчко ка Жупањи. Једннм противавионскпи
личко Дража
на
изда заповест пуковнику Фети Спајдћу, Ко^таггдаиту Ар:л:гскег
сам
мост, управљао је
и
сам
регулисавао
ватру.
Затим
је
личко
отишао да
лчцу
:.теста
коњичког
пука,
да
затвори
правац
Бијгл.инк.
Озиојен
и
задихак,
враћао
се преко
се личке
увери јссу
ли
извршене
потребне
ка
саЕског моета да
припрсме
pyineisc
озог мсеха.
Тачно
у
одмах затим руши v Саву.
све
12 часова, уз
за
огромну детонацију,
моет
се повлја
и
се
пуста,
живе душе. На путу такође кикаквих покрета, Немачка авија-
а
Наетаје тајац
на
целом фрокту.
Ни
пушка да
чује.
Осматрамо
дурбинпка.
Слаоснска
равлнца
епгдо
ција активна,
њихови
авконн
само
крстаре
и
кадлећу
иа
све стране.
Састајемо се ту некако око моста. Посматрамо катсо попто-
нирци бацају
у
пријатељу у руке. Дража, утокуо у мисли, узхма лулу, покозо
Саву
понхонирски материјал, да на б’i пао пе-
је
пуни дуваном, па ће прптом: „Тешко је шжапдовати демо-
ралисаном
војском.” Изговорио је
оштру
реч
проткт
пуковника Фете Спајпћа,
једку
рзкавш и: .,Па
иегсуд побегао. Цео се пук распао.”
и
и
њега
негда. И
оп
је
Рекао
сам му да сагл разго
са
три дана ништа инсу јели;
л да сада пук ништа ке претставла.
Само
равнпцом проломи дотадашња тпшииа. Зацшсташе г.игграљезп,
запрашташе пушке, али таио у даљики, ка Жупањи, Што ја
време даље одмпцало, ватра нам се све вихле прнблпжавала.
Осматрамо дурбинима. Виде се покргти, ко негла Немаца. На
оностраној обали већ се појављује ксмора, Похушаза да грзђе
је
питамо које
пешадиски
варао
Митром Мптравићем
да
ми
се
он жалко
како
кок>п
да су коњи, а и људство, посустали,
што завршисмо
овај
разговор,
када се славонскои
преко моста,
али
мост
већ
био порушен. Дозивако се преко
Саве
и
су то јединице. Долази
нам
да
је
о
д
г
о
е
о
р
то Шездесети
пук,
под командом потпуковника
20 КЊПГЛ О ДРЛЖП Александра Унгара, п да је ници која е о д и
20
КЊПГЛ
О
ДРЛЖП
Александра Унгара, п да
је
ници која
е
о
д
и
њпхов Чотзртп батаљои у заштпт-
бсроу са Хрватниа.
Да бисмо заштптнлн лрпкугЕл-.ахвс пу::а с cue страле озале.
отвзрпли
сг.10 с
о?8
ватру. ТТад гаштптол патле гагро,
пук
почиље
да
се
прз. v
1 1сд^;о.м уочлзл
лађсш
и чалцпла,
под личнни руководстБОг.1 пукогхппса Д. IFихаиловпћа. Пстога
дана
око
17 часова пук
је
преоачен, Ссз ш;а:олгч гуоитагса.
У Дралса
17.30
упозпаје
Еокапдакта
Еосапске длглзлје
са дотадашљом ситуацпјог.1. Манн је каредпо да прш-‘уш;л
одред и сачекам наређсч^е за покрзх.
У часова
19
је
кренули
био пребачеи Штаб
c;«io аутомоЗплдка
где
току дана
за
Арлнје. ПреноГшли смо
Грачанпцу,
На
добио наређење од Команданта Армије да од мога одрз-
да, људства 72 пешадиског пука, армиске ауточете, два веда
противавионских митраљеза из Армиског протЈшавионског
дивизиона и получете борних кола пз батаљона бории:-: кола,
формира у току дана један Брзи одрсд са задатком да успо-
стави ситуацију на лсвом крилу Армије, па правцу: ДоЗој .—•
Дервента — Босански Брод.
Одред је
у
у Грачакици. Ноћ је прохекла у миру.
дан католичког Ускрса, 13 алрила, Дралса је
први
био формиран
према Дервенти.
- шест километара
у
ка Дервенти.
у
току
Ноћу
14 априла стигли
Ту
тога дана.
смо
кре-
нули
Око
3
сата
смо
на
пет
пред Дервекту.
смо
се до пет часова
одмарали
једној
шуми.
Са свитањем
зоре кренули
смо
се
Курири из
да је Дервента већ у рукама Хрлаха.
Д
ср ослободи
неких јединица поднели
су Дражи извештај
раж а
наређује да
се Дервента
зау з:е
правац
ка Еосапеком
Бр?ду.
по сваку ц?:;у л да
изврлкље
овог
задатка
лима,
Отпор се даје
се
упућује
у
са
претходницу чету иешадмје на ауточоби-
вод
борних кола
и вод протпвавионских митраљеза.
из кућа.
крију
у
отпор. Водник дервентског жандармериеког вода, ки-
је
војницима из
зоре избацује живе Усташе.
беже. Неки
по кућама;
Уличне борбе трају кратко. Устаглс
а
једна
група која
се
Сила
рабарикадирала
елагалишту
прекопута
од станице,
још
је
давала
слим
да
био поручник Мирко Марушић, са жандармпгла и
нашег одреда упада
у
саму зграду
и
кроз
про-
СА ДРЛЖО.М ДО РЛВ1-П- ГOPE 21 Са правца села Плехана добијали смо
СА ДРЛЖО.М
ДО
РЛВ1-П-
ГOPE
21
Са правца
села Плехана
добијали
смо
опет
ватру,
по
њу
СМО брЗО СЛОјТИЛИ.
је
са главнинсш у празцу Босапског Ерода.2
опет
Драж а
упутио један
одред у
правцу Прњавора,
а
један
на
подизали noii'xOHCKH :,шег, a Хр~ати су их прзвознли чамцима.
је
мачки авиони спуштали су се до на педееет метара изнад зе-
мље
урагакску ватру на нас.
а
прављао распоред, бодрио, храбрио
и
Пред
Бссанским
Бродоз-
борЗа. Некци
су
Сави
Ово
рађено под заштптом пеггачке азијације. Поједини не-
и МЕтраљирали кас. Са околких брда Усташе су отвориле
Д раж
је
трчао са пололсаја на положај, каређивао, по-
Посусталк спо од умора,
а бкли
гладпи. Храна ће
а њега, Дражу,
смо
да
нам
се дсиури
чпж падие
мрак;
замарали ни
ки
одрзд био свршио дооијехш задатак,
једкнице да нас сг.хеке.
глад
борбе,
старог ратнигса, хсроја и јупака, нису
пак
пжга
напори. Поппго је
наш
дошле
су
у
21 час
друге
је
у Сарајезо и Бања - Луку.3
Док
Драж а
овде водио
борбе, Нглци
СУ ввћ
билк ушли
У 23 часа крекули
Армије. У Добој
ско
sa
Добој и
15 априла
у
око 7 чаеспа. У Добоју
даље
састав
Ш таба
смо стигли
н
његовој околиои било је
до еедамдесет хкл>ада л>уди.
колоне бпо је Дража. Зауетавкли
Око
пуно наше војске,
ксж да
шездесет
Н
а
челу
смо се на
путу
Добој — Маглај.
осан
часоза
почела је
да
делује наша
артиљерија; али у коме правцу, ни can:: не зиамо. После озога
чула
да упитам Драж у шта треба радлти. Наргдио д:л ic да прзнесем
наређење да
па за случај потреЗе да одмах капуштгју всзила.
у
ђање према станици Ш еварднје. Наша Сорла кола већ су била
онеспособљена. Митраљеска позхуга: кгки већ изгииули, Хр-
вати напустили оружја и псСегзгд. Поручиик Илић заменио
нишанџију и туче станичну зграду, коју Немци већ поседају.
се и јака
митраљеска ватра. Истрчао г&гх г а
чсло колоне
сви војиици,
а и старешпне, пргпргпо ранчезе,
Саопштио сам каређење. Одред је
крсиуо
насилно изви-
2 Првим одредом
ж:к Илија Пажина.
дошао
комакдовао је нски „капетан
(М. Станковпћ:
је
Амернканскп Србобран, 19 - 25 јули
Како
Павловнћ”, а другим поруч-
Дража
Михаиловић
до
Сарајево су Нсмцк заузслн 15 ппркла.
Равне
Горе.
1949.)
22 КЊИГА О ДРАЖИ Официри Хрвати, у највећој ватреној врезц, вичу:
22
КЊИГА
О
ДРАЖИ
Официри Хрвати, у највећој ватреној врезц, вичу: „Прхширјс!
П рилирје!” Неке смо казнили нз лпцу места.4
да
од некачке убитачне ватре. Били
се
За
тренутак
моралп
смо
напустимо
мотсрпа
возила.
ГСуће
су
нас
штлтиле
смо
тучени
iiac
icoja је долазила
Еосне,
од стотину шгграљееких и топовских цеви, јер
пред
била
иепречила
једна
цела
- Луке преко Теелића, долином реке
ка
немачка
оклопна
јединица,
из Бања
и
Брггунцу, видело се да
пресекла нам
пут
Маглају.
Када
борба била
на
се
тив
не
челпка. Цео одред налазио
нашег
издужека и пошумљена коса;
од
може
грудима про-
се
у
једној
ситу-
ацији.
Позади
садашњег положаја
је
боритк голлм
безизлазној
се
требало прећи бриса-
налазила
једна
но до
ие проеторе
шест
до
седам
ње је
етотина метара, којп су тучени
јакои
ватром
из
немачких
борних
кола.
Упалили
csio своје
аз/хо:Јооиле.
1,!ук.ицксш1
аутомобили
кзазвали
су
страшну
сксплозкју.
ватру.
су
пршгаком; али
грљај Немцима.
Еладо Ленац.
је
је бно осветљен. Био је већ у неиачккм рукаиа.
на
Од одреда није била остала ни половина.
С
Наложили емо затре,
прско
кешто јели, што смо код себе имали.
Еао
по
команди, Немци
су тренутно прекинули
Искористилк
смо
овај
треиутак и повукли
се. Хрвати
који
били
остали
у
овом одреду, такође
су
се користили
се
нису
повукли
са
кама,
но
су отишли
у
за-
Од Хрвата је
са нама остао само потпоручнпк
Дан
био ка
измаку и мрак је
почео да
се спушта. Добој
Окупкли
смо
се
једном
проплакку
и пребројали
се.
нама
су
Хрват Ленац
и Словенац поднаредник Улман.
да
бисжо
се
мало
просушили, јер нас је
целог дана тукла
хладна пролећна киша,
а
и
да
бксмо
*
*
*
Тачно
у
поноћ кренули
смо вододелницом река
Спрече
и
Криваје.
Око
село, посустали од умора, неспав^лћа и глади. Дража је наре-
8 часова
16 априла
1941 наишли
смо на
једно
српско
4
У
чланку
наведеном
под
(2),
Станковић
се
изгнбе.
да гађа из митраљеза. Неколико
да
пише:
„Раззи
страшан
бој.
Наша
Илић заменн
дира Хрвата, који
мирје.” — Реч је
борна
кола
су
онеспособљена.
М нтраљеска послуга
Поручник
нишанџију, па
и
сам
узе
офи-
су
о поручнику Бори Илпћу.
били
код
нас
у одреду, почешс
вичу
тражећи при-
СА ДРАЖОМ ДО РАВНЕ ГОРЕ дио да се разместимо по овом селу; што
СА ДРАЖОМ
ДО
РАВНЕ ГОРЕ
дио
да
се разместимо по
овом селу;
што
је
„Немам више. Ви официри прику-
не-
спреми
а
да
би
се
војкицима
спремило за
јело,
последње две хиљаде динара
које
себе,
је
са речима:
дао
имао
код
пите
још
између себе, али
и
од војника
не тражите, јер
они
мају.
Купите
хлеба
неколико
оваца,
па
нека
се
ручак.”
смо проданили и одморили
за суседно село.
Седамиаестог
Овде
се,
а
увече смо кренули
је
иетан Милојко Узелац, са капетаком Петром Дејановићем и са
још
коју
Капетан Узелац
Тарас, јер је личио на Тарас Буљбу.
били
априла
дошао
нам
жандармериски ка-
неколико жандарма, и донео три етотине хиљада дкнара,
је
суму предао Дражи
за
исхрану људетва овог одреда.
остао
је
све
до
краја
у
Штабу
и прозван
је
Двадесетог априла
смо у
селу Петрово
Село.
Ту нам
цем
је дошао капетан Игић, благајник Боеакске дивизије, са нов-
је
од
селу Горље Драпшине убили
два
милиона динара;
али
сутрадан побегао
га
од
нас;
у
су
његови пратиоци
и
о-
наше залутале
пљачкали новац. Дошао нам је и Фрања, марински наредник.
Наше патроле
војнике
бљених једикица. Довели
из коњичке Краљеве гарде.
крстариле су околним
брдима и доводиле
из других разбацаних
или
већ
заро-
су
кам
и
два
наредкика на коњима
ли
да су они родом из Травника и сад иду својим кућама. Пустили
У
смо плакате о нашој безуеловној капитулацији. Дали смо их
је
да
је њихова бригада
смо их.
15 априла разоружана ксд Љига, a
Саслушали
Онк су изјави-
смо
их
да
иду
пешке
кућама.
њиховим
бисагама
нашли
Дражи.
Пошто
прочитао једаи
се
одред
поетроји
на
једној
ливади,
примерак, каредио је да
а
затим
је
одржао
сле-
дећи говор:
Наша
орамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред
кемачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем.
Жив
рат.
каква
О
била
борбу
„Јунаци!
је Влада, као
ш
т
о
е
и
д
и
м
о
и
з
ових летака,
се Немцима кећу предати.
Немачка мора да
изгуби овај
Енглези
су
наши
савезиици.
Оваква
хетерогена
војска
је
била наша, кије
била
епособна кп
за
какву
борбу.
томе
сам
ја
пиеао
и говорио, али
Ово
није
био
рат,
ово
је
забуна.
Ми
ћемо
се организовати
и
повести
герилску
против
окупатора,
према
нашим
могућностима.
Када
24 КЊИГА О ДРАЖИ наши ће нас помоћк. Малена Србија водпла је Првл
24
КЊИГА
О
ДРАЖИ
наши
ће нас помоћк.
Малена Србија водпла је Првл и Други балкакски рат,
она је
пуну веркост, а српски
за
еавезннци Енглези
буду чули
за
name поетојање, оиа
Први сЕетски рат. Пз
ових ратова
изишла као победни-
ца.
Сзојнм
савезнпдима показала је
хсроизаи задзхзио је
цео
сзет
и показао
како
се гине
слободу.
и
бољу и ерсћннју Југославнју.
Мн ћгж>
се
свога пута
бориги sa
и мре
сзоју слободу, за
Живео Краљ!
Живели наши савезиици Енглези!”
говор учинио је
дубок утисак на наше душе и вк-
жу
Дражин
ше кије било колебања.
били
Иемцима у
његова
он,
Тога дана
са око тридесет Четпика,
првог
и
Он се иијз одвајао од кас. Доручковали смо, ручали,
и
нас позива;
смо
„Ми
рушимо железиичку пругу Завидовићи — Хан - Пијзсак.”
И
ник Фрања
фонска и телеграфска поетројења.
и
бела дана
па
од Завидозпћа па до Симиног Хана. Пропустили
воз од Завидозића који је
Сви смо имали поверење у нашег Дра-
и
готоеи да
сви са
њим
радпје изгикемо, кего да пад-
пемо
руке.
Д раж
а
је
био
символ части
и слободе.
Кроз
уста проговорио је
у
том треиутку
цео српеки
народ.
Где
ту
и
ми. У
ватру, у
воду, свеједно, сн је
е иама.
пршсључио нам
се
и Добојски
четнички одред
а
старешииа им је
био војвода Митар.
Двадесет
и
алрпла
седели
смо
тако
порзд
ватре,
све сами официри,
кували
кромпир за ручаи.
С пама
је
бко
и Дража.
вечерали
спавали,
све заједно,
те
тако
није
имао потребе
да
но
када
је
имао кешто
да
наради,
чинио
је
то
када
тако
били
окупљепк. Овом приликом
рекао нам
је:
морамо да
се успротивимо Немцима. Сутра ћемо да
свакоме
одреди улогу
у
овом послу. Марински каргд-
примио
се да
на
станнцагла дсмолг ра и скние теле-
Дзадесет
другог
априла
кренули
смо
из
овог села
и
усред
дошли
смо до означене пруге. Извршили смо
припреме
једпом
узвишеном
оброкку,
одалсле смо
имали
преглед
емо
један
бко пун нашкх војннка. После
пола часа
се
свој одрзђени распоред. Прво clio пресеклк телеграфско - те-
лефонекз лшшје. За рушење пруге нисмо имали никакзог екс-
и
њиховог лежишта. На разарању
и
епуетилн смо
на
пругу.
Сва одеље&а заузела
су
плозива,
већ
смо
је
поткопавали
кспод шика
онда шике
из-
ваљивали
дкрецпма из
ове
гтруге радили
смо
два
дана
две
ноћи.
На
станицаиа Скмии
СА ДРАЖОМ ДО РАВНЕ ГОРЕ 25 Хан, Камеиско, Солун и Олово демолирали
СА ДРАЖОМ
ДО
РАВНЕ ГОРЕ
25
Хан, Камеиско, Солун и Олово демолирали смо телефоиске и
телеграфске апарате и учпнилн их кеупотребљивим.
Из
после пола сата еорбе оставили су кас на мнру.
Двадесет четвртог апрлла разместпли csxo се по сеоскиги
су
Идућег дана Муслимани из
су
села Каменско Хрзатн
су
отворили ватру на
иас,
али
кућама у
српском крају Солуна.
Кемци
из
Олова послали
Муслимане у
бсрбу против нас.
Олова, пошто су примили оружје
од Немаца,
напали
нас.
Како
су биле поетављене заседе,
(
и
како
смо
се надалп
да
ће
да нас нападну
смо њихов напад,
јер
обавештавали
у
емо, мислим, у село Мислово, на путу Звор-
су
нас
Срби
), дочекали
разЗили
их
и
све натерали
бекство. Увзче
Двадесет
смо прелад
на
једну
немачку колоку
ееверно
Хан
- Пијеска, на
око
шест
кило-
метара од
овог кеста.
Ту
а
истог дака сткгли
ник — Сарајево.
шестог априла извршили
од
смо се снабдели потресним стварима,
и
шумски честар
препад
смо извршлли
услешно
без икакзих
губитахса по
нас. Изгубили
смо
се
кроз
и
у
подне стигли
село Кусаче.
Сељацп су известили Д раж у да Муслиг,:акп
из
смо у
села Жепче5 већ нападају
српска села, да
и
опреми једно
да
су неке
Србе по-
били
само
зато
што
су
Срби,
а
да
су почели
да
пале
српске
домове. Драж а
се
одељење и
село
нареди да
Жепче3, са задаткон
јаче
у
ђенија Муслимана. Увече су довели два
их лепо прими у кући неког Еисте.
У
Муслимани назвасте Четницима. Ни Четници кису каносили
и
из
овог села
оде
доведе два најви-
Муслимана и Дража
братском
разговору
и
благо
рекао
им
је
ово:
,,Ви
нас
никаква зла
своме народу, веп
су падали
гинули за
слободу.
А
ми
смо
Југословенека војека у
када
неће
да
капитулира
већ
почели
да
правите
зулуме.
прзд
вагл:
Немцима. Ви
Калсем
Чувајте
села
као
и
лико
своја! He заводите се немачким лажима, јер
и
ваши
кепријатељи
колико
српср:и.
његову
Отаџбини, која ни-
сте
ерпска
су Немцн исто то-
и
Оки
су
дошли