DIPLOMATIJA HENRi KISINDER Za izdavaa M IL O M IR KRAGOVT U rednik M TLOM IR K R A G O V I L ikovna oprem a N IK O L A PAN IC

ENERGIJA KNJIGE

D IP L O M A T iJA H E N R I K iS fN D E R

Henri Kisinder

DIPLOMATIJA
I

VERZALpress
BEOGRAD

1999

DIPLOMATUA

HENRI KISINDER
N aslo v originala i-Ienry K issinger D IPL O M A C Y P ie v d e s eng lesk o g M IR A i V ER A G L1G O R IJEV I O B JA V L JE N O U Z SA G L A S N O S T A G E N C IJE PRAVA I PR E V O D I C O P Y R IG H T V E R Z A L PR E SS

JAVNA USTANOVA
M M D N A I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA

TVZLA tnv< broj:..

Slgiu . t-

ENERGIJA K.NJSGE

NOVI SVETSK1 POREDAK

Stie se utisak da se u svakom veku, kao d a je u pitanju neki prirodan zakon, pojavljuje jedna zemlja koja poseduje mo i volju, kao i intelektualnu i moralnu snagu, da u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti oblikuje itav meunarodni poredak. U XVII veku, u vreme kardinala Rieljea, Francuska je uvela savremen pristup meunarodnim odnosima zasnovan na nacionalnoj dravi, a motivisan naci onalnim interesom kao najviim ciijem. U XVIII veku, Velika Britanija je razradi la koncept ravnotee snaga, koji e narednih dvesta godina dominirati evropskom diplomatijom. U XIX veku, M etem ihova Austrija je obnovila takozvani Evropski koncert", koji je Bizmarkova Nemaka razorila tim e to je evropsku diplomatiju pretvorila u bezobzirnu.politiku sile. U XX veku, nijedna zemlja.riije tako odluno i istovremeno tako ambivalentno uticala na meunarodne odnose kao Sjedinjene Amerike Drave. Nikada jedna ze mlja nije snanije insistirala na nedopustivosti uplitanja u unutranje stvari drugih drava, ili strasnije tvrdila da su njene sopstvene vrednosti univerzalno prihvatljive. Nijedna zemlja nije bila pragmatinija u svom svakodnevnom, voenju spoljne po litike, niti je v i e ideologizovala tenju za ostvarenjem sopstveaih istorijskih i m o ralnih ubeenja. Nijedna zemlja nije bila manje voljna da se angauje izvan svojiii granica, ak i onda kada je stupala u saveze i preuzimala obaveze koje su po obimu i dometu bile bez presedana:.................. ........... ......... Posebnost to ju je tokom itave svoje istorije Amerika sebi pripisivala, stvori la je dva protivrena stava u odnosu na spoijnu politiku. Prema prvom, Amerika najbolje sledi svoje vrednosti time to unapreuje sopstvenu demokratiju, zahvalju5

DIP1.0MATUA

HF.NR1 KISINDER.

ju i emu predstavlja-svetionik za ostatak oveanstva; prema drugom, te iste vrednosti Americi nameu obavezu da za njihovo ostvarenje irom sveta vodi krstake ratove. Rastrzana izmeu nostalgije prema davno minuloj prolosti i enje za sa vrenom budunou, amerika misao se kolebala izmeu izolacionizma i angaovanja, mada je, jo od zavretka Drugog svetskog rata, prevagu odnela realnost, od nosno meuzavisnost. Obe kole miljenja - o Amcrici kao svetioniku i Americi kao krstau - podrazumevaju, kao neto sasvim prirodno, svelski poredak zasnovan na demokrati ji. slo bodnoj trgovini i potovanju meunarodnog prava. Pozivanje 11a takav sistem, bu dui da nikada nige nije postojao, drugim zemljama esto deluje utopijski, ako ne i naivno. Taj skepticizam ipak nikada nije zasenio idealizam Vudroa Vilsona, Franklina Ruzvelta iii Ronala Regana, u stvari, ni jednog jedinog amerikog predsenika u XX veku. Ako nita drago, podstakao je ameriko uverenjc da se istorija m o e zanemariti i da svet, ukoliko iskreno cii mir, treba da primeni amerike moral ne recepte". Obe kole miljenja proistekle su iz amerikog iskustva. Mada su postojale i druge zemlje s republikanskim ureenjem, nijedna nije bila svesno stvorena zato tla bi se borila za ideju slobode. Nijedna druga zemlja nije bila naseljena ljudima koji su se uputili na novi kontinent, reeni da u ime opte slobode i blagostanja pripito me njegovu divljinu. Stoga ova dva pristupa, izolacionizam i misionarsLvo, mada na prvi pogled veoma' opreni,'odraavaju osnovno zajedniko uverenje - Sjedinjene Drave poseduju najbolji sistem vlasti na sveti, a ostatak oveanstva moe da po stigne m ir i napredak lako to e napustiti svoju tradicionalnu diploniatiju i usvoji ti ameriko potovanje meunarodnog prava i demokratije. Ameriko putovanje vodama meunarodne politike predstavl jalo je trijum f ve re nad iskustvom. Jo otkako je 1917. godine stupiia na svetsku politiku scenu, Amerika je posedovala takvu nadmo i bila je toliko uverena u ispravnost svojih ideala, da su najvaniji meunarodni ugovori sklopljeni u ovom veku - od Pakta Drutva naroda i Keiog-Brijanovog pakta, do Povelje Ujedinjenih nacija i Helsinkog zavrnog dokumenta - predstavljali otelovljenje amerikih vrenosti. Krah so vjetskog komunizma predstavljao je intelektualnu pobedu amerikih ideala, ali je. paradoksalno, Ameriku suoio sa svetom koji je tokom itave svoje istorije poku avala da izbegne. U meunarodnom poretku kakav sada nastaje, nacionalizam je dobio novi zamah. Zemlje ee slede sopstveni interes nego uzviene principe, i ee se nadmeu nego to sarauju. Malo ta ukazuje na to da se stari nain pona anja promenio, ili da bi u deeenijama to su pred nama mogao da se promeni. Novinu u vezi sa svetskim poretkom u nastajanju predstavlja to to Sjedinjene Drave prvi put nc mogu ni da se povuku z sveta, niti da njime dominiraju. Ame rika nije sposobna a promeni nain na koji je tokom itave svoje istorije shvataia sopstvenu ulogu, niti bi to trebalo da eli. Kada je stupila na meunarodnu pozor nicu, ona je posedovala takvu vitalnost i snagu da je mogla da natera svet da se pri lagodi njenoj viziji meunarodnih odnosa. Godine 1945, na kraju Drugog svetskog rata, Sjedinjene Drave su poseovaie takvi! mo (u jednom trenutku oko 35 odsto
6

DIPLOMATIJA
H E N R I K 1 S IN D E R

itave svetske privrede otpadalo jc na Ameriku), da im je, inilo se, bilo predodre eno da preoblikuju svet u skladu sa svojim idealima. vrsto uveren u istinitost svojih reci, Don F. Kenedi je izjavio da je Amerika dovoljno jaka a plati svaku cenu, podnese svaki teret" kako bi osigurala usposta vljanje slobode, Tri decenije kasnije, Sjedinjene Drave su mnogo manje u prilici da insistiraju na brzom ostvarenju svih svojih elja. Status velike sile stekle su i dru ge zemlje. Sjedinjene Drave su danas suoene s izazovom da postepeno ostvaruju svoje ciljeve od kojih svaki predstavlja meavinu amerikih vrednosti i geopoliti kih potreba. Izmeu ostalog, 11 svetu sastavljenom od nekoliko zemalja priblino iste snage, namee se potreba da poredak bude zasnovan na nekakvoj vrsti ravnote e, a upravo to predstavlja ideju koja Sjedinjenim Dravama nikada nije bila bliska. Razlike u amerikom i evropskom istorijskom iskustvu dramatino su dole do izraaja ve prilikom prvog susreta - na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godi ne. Evropski lideri su eleli da postojei sistem obnove u skladu s poznatim meto dama: ameriki mirotvorci su verovali da Veliki rat nisu prouzrokovali stalni geo politiki sukobi, ve nedostaci evropske politike. U svojoj poznatoj poslanici - e trnaest taaka - Vudro Vilson je Evropljanima poruio da bi meunarodni sistem ubudue morao da se zasniva na principu samoopredcljcnja naroda, a ne na ravno tei snaga, da svoju bezbednost ne bi trebalo'da zasnivaju na vojnim savezima, ve na sistemu kolektivne bezbednosti, kao i da njihovu spotjnn politiku diplomati vie nc bi smeli tajno da vode, ve da je treba zasnivati na javnim ugovorima-bez taj nih s p o r a z u m a . Jasno je d a je Vilson u Pariz doao ne toliko da bi pregovarao o nslovima okonanja rata, ili da bi razgovarao o obnovi meunarodnog poretka, ko liko zato da bi u potpunosti preoblikovan gotovo tri veka star sistem meunarodnih odnosa. Oi kako su pocii da razmiljaju o meunarodnoj politici, Amcrikanci sn evrop ske nevolje pripisivali sistemu ravnotee snaga. S drage strane, od trenutka kada su prvi put morali da sc pozabave amerikom spoljnom politikom, evropski politiari su s negodovanjem gledali na to to je Amerika sama sebi stavila u zadatak da spro vede globalnu reformu. I Amerikanci i Evropljani su se ponaali kao da jc ona dra ga strana slobodno odabrala svoj nain voenja diplomatije, te bi stoga, da je samo mudrija ili manje ratoborna, mogla da se opredeli za neki drugi, mnogo prihvatlji viji metod. U stvari, i ameriki i evropski pristup spoljnoj politici proistekli su iz njihovih vlastitih, posebnih okolnosti. Amcrikanci su iveli na bezmalo pustom kontinentu koji su od neprijateljskih sila titila dva ogromna okeana, dok su susedne zemlje bi le slabe. Budui da se Americi nije suprotstavljala nijedna sila u odnosu na koju je bilo potrebno da se uspostavi ravnotea, ona nije ni morala da se suoava s njenim izazovima, ak i da su tamonji politiari doli na bizarnu ideju da podravaju Evro pu u sredini koju Evropa nije zanimala. M une nedoumice u vezi s bezbedno.ti, kakve su proganjale evropske zemlje, nisu se dotakle Amerike narednih sto pedeset godina. Kada jc do toga dolo, Ame rika je stupila u dva svetska rata koja su zapoele evropske zemlje. Ona se u oba sluaja ukljuila u trenutku kada ravnotea snaga ve vie nije funkcionisala, to je
7

DIPLOMATU A

HENRI KJS1NER

predstavljalo paradoks: sve dotle dok je funkcionisala onako kako je bila zamilje na, ravnotea snaga, koju je veina Amerikanaca prezirala, pruala je, u stvari, bezbednost i Americi, a u meunarodnu politiku uvukao ju je upravo njen poremeaj. Evropske zemlje se nisu opredelile za ravnoteu snaga kao sredstvo za regulisanje svojih odnosa usted uroene svadljivosti ili sklonosti Starog sveta ka intriga" renju. Ako je ameriko insistiranje 11a emokratiji i meunarodnom pravu posleica karakteristinog oseanja sigurnosti, evropska diplomatija je iskovana u surovoj koli kroz koju je prola. Evropa je gurnuta u politiku ravnotee snaga kada je srueno ono za ta se pr vo opredelila, srednjovekovni san o univerzalnom carstvu, a iz pepela te prastare te* nje nastale su brojne drave ija je snaga bila tnanje-vie jednaka. Takve drave mogu da fimkcioniu na samo dva naina: ili jedna od njih postaje toliko jaka da us postavlja dominaciju i stvara imperiju, ili nikada nijedna ne stie dovoljnu mo da ostvari taj cilj. U ovom drugom sluaju, pretenzije najagresivnijeg lana meuna rodne zajednice obuzdavaju zajednike pretenzije ostalih, drugim recima, ejstvo ravnotee snaga. Smisao sistema ravnotee snaga nije se Sastojao u izbegavanju kriza ili ak ra tova. Kada je valjano funkcionisao, cilj mu je bio i ograniavanje sposobnosti dra va da uspostave hegemoniju, i ograniavanje obima sukoba. Taj sistem nije sebi u zadatak toliko postavio mir, koliko stabilnost i umerenost. Ravnotea snaga, po de finiciji, ne moe u potpunosti da zadovolji sve lanove meunarodne zajednice; ona najbolje funkcionie kada se nezadovoljstvo odrava ispod nivoa na kojem otee na strana ispoljava nameru da nasilno menja meunarodni poredak. . Teoretiari ravnotee snaga esto stvaraju utisak da ona predstavlja prirodan oblik meunarodnih odnosa. U stvari, tokom itave istorije ljudskog roda sistem ravnotee snaga veoma retko se uspostavljao. Zapadna hemisfera ga nikada nije upoznala, kao ni teritorija dananje ICine jo od okonanja perioda zaraenih dra va, pre vie od dve hiljade godina. Karakteristian oblik dravnog ureenja najve eg dela oveanstva, tokom najduih istorijskih perioda, predstavljala je imperija. Imperije nisu zainieresovane za delovanje u okviru nekog meunarodnog sistema, ve tee da same budu meunarodni sistem. One ne oseaju potrebu za ravnoteom snaga. Upravo tako su, tokom najveeg dela svoje istorije, Sjedinjene .Drave vodi le spoijnu politiku na dva amerika kontinenta; isto je inila i Kina u Aziji. N a Zapadu, jedini primeri funkcionisanja sistema ravnotee snaga mogu se na i u gradovima-dravama antike Grke i renesansne Italije, kao i u evropskom si stemu drava nastalom posle Vestfalskog mira iz 1648. godine. Glavna odlika lih si stema bilo je to to je realna situacija - postojanje brojnih drava prilino jednake' moi - shvaena kao naelo kojim e sc rukovoditi svetski poredak. U intelektualnom pogledu, ideja ravnotee moi odraava uve-renje svih vode ih politikih mislilaca epohe prosveenosti. Po njihovom miljenju, itav svet, ukljuujui i politiku sferu, deluje u skladu s razumnim, naelima koja se uzajam no dovode u ravnoteu. U tom smislu, svi naizgled nasumini postupci razumnih ljudi streme ka optem dobru, mada je dokazivanje te pretpostavke elovalo neube-. dljivo u veku koji su gotovo u celosti obeleili sukobi to su usledili Triesetogoi-

DIPLOMATIJA

HENRI KlSJNDiiR

njem ratu. Adam Smit je u Bogatstvu naroda izneo uverenje da e nevidljiva ruka pojedinane, sebine ekonomske aktivnosti pretoiti u opte ekonomsko blago stanje. Meison je u Fedcrcilistikim spisima tvrdio a e se u republici, ukoliko je dovoljno velika, zahvaljujui nekakvom automatizmu, uspostaviti stvarna harmoni ja izmeu politikih frakcija" koje sebino slede sopstvene interese. Identian stav odraavale su Monteskjeove ideje o podeli vlasti u cilju uspostavljanja kontrole i ravnotee koje su ukljuene u auiei iki Ustav. Vlast je trebalo podeli ti na iri grane zato da bi se predupredio despotizani, a ne a bi se stvorila harmonina vlada; tee i ka sopstvenim interesima, svaka grana bi onemoguavala prekoraenja i time slu ila optem dobru. Isti principi bili su primenjeni na meunarodne odnose. Pretpo stavljalo se da e svaka drava, sledeei svoje sebine interese, doprineti napretku, onako kao to e sloboda izbora, zahvaljujui nevidljivoj ruci", svakoj dravi ne izostavno obezbediti opte dobro za sve. Due od jednog veka, ovo oekivanje bilo je, ini se, ostvarivano. Posle potre sa to su ih izazvali Francuska revolucija i Napoleonovi ratovi, evropski dravnici su 1815, godine na Bekom kongresu ponovo uspostavili ravnoteu snaga i ublai li bezobzirno oslanjanje na silu, time to su pokuali da na osnovu zajednikih prav nih i moralnih normi usklade ponaanje na meunarodnoj sceni, Meutim, krajem XIX veka, evropski sistem ravnotee snaga vratio se naelima politike sile, i to u okruenju koje je to tee moglo da p o d n e s e . Nipoatavanje neprijatelja pretvorilo se u standard i meto voenja iplomatije, to je izazvalo s ta ln o o d m e r a v a n je sna ga, sve dok 1914. godine nije izbila kriza od koje niko nije ustuknuo. Posle kata strofe kakvu je predstavljao Prvi svetski rat, Evropa vie nikada nije u potpunosti obnovila svoju vodeu ulogu na s v e ts k o j sceni. Kao glavni akter, pojavile su se Sje dinjene Drave, ali Vudro Vilson je ubrzo stavio do znanja da njegova zemlja odbi ja da se ponaa u skladu s evropskim pravilima. Ni u jednom periodu svoje istorije, Amerika nije bila ukljuena u sistem rav notee snaga. Pre svetskh ratova, ona je imala koristi od ftinkeionisanja sistema ravnotee snaga u koje nije bila ukljuena, ali je sebi istovremeno dozvoljavala luk suz a ga osuuje po sopstvenom nahoenju. Tokom hladnog rata, Amerika je bila ukljuena u ideoloku, politiku i strateku borbu sa Sovjetskim Savezom, tokom koje je bipolarni svet funkcionisao u skladu s naelima potpuno razliitim od nae la sistema ravnotee snaga. U bipolarnom svetu, ne m oe da postoji pretpostavka da sukob vodi optem dobru; svaki dobitak za jednu stranu predstavlja gubitak za drugu. Amerika je u hladnom ratu u stvari postigla pobeu bez ratovanja, a ta pobea je sada obavezuje da se suoi s dilemom kakvu je pominjao Dord Bernard o: ,,U ivotu postoje dve tragedije. Jedna je kad izgubi ono to najvie eli. Dru ga je kad ba to dobije'*. Ameriki politiari svoje vrednosti do te mere shvataju kao neto to je iznad svake sumnje, da retko kada razumeju kako iste vrednosti drugima mogu da deiuju revolucionarno i uznemirujue. Nijedna druga zemlja nije tvrdila da bi u meunarod nim odnosima etiki principi trebalo da se primenjuju potpuno isto kao i u linim, to je dijametralno suprotno Rieljeovoj postavci o dravnom razlogu (raison d'etat ). Amerika je smatrala da spreavanje rata predstavlja pravni isto koliko i diplomatski ?

DIPLOMATIJA

HENRI KISINDER

izazov, a kada su u pitanju bile promene, ona im se protivila ne samima po sebi, ve zbog naina na koji se sprovode, posebno primeni sile. Jedan Bizroark ili jedan Dizraeli ismejali bi ideju da se spoljna politika svodi na metod, a ne na sutinu - ukoli ko b ije uopte shvatili. Nijedna zemlja nikada sebi nije nametala moraine zahteve kao sto je to inila Amerika. I nijedna zemlja nikada sebe nije toliko muila u vezi s premoavanjem jaza izmeu svojih, po definiciji apsolutnih, moralnih vrednosti i nedostataka svojstvenih situacijama na koje bi ih trebalo primeniti. Tokom hladnog rata, jedinstven ameriki pristup spoljnoj politici u velikoj meri jc odgovarao izazovu o kakvom je bila re. Postojao je dubok ideoloki sukob, a samo jedna zemlja, Sjedinjene Drave, posedovala je kompletan arsenal - politi kih, ekonomskih i vojnih sredstava - za organizovanje odbrane nekomunistikog sveta. U takvom poloaju, jedna zemlja moe da insistira na svojim stavovima i e sto moe da izbegne probleme s kakvim se suoavaju dravnici ije se zemlje nala ze u manje povoljnoj poziciji, te su stoga primorani da zbog ogranienih sredstava slede mnogo manje ambiciozne ciljeve nego to su njihove nae, dok okolnosti zahtevaju da se ak i ostvarivanju takvih ciljeva pristupa u fazama. Hladni rat je u velikoj meri unitio tradicionalne predstave o moi. Tokom naj veeg eia istorije postojala je sinteza vojne,"politike i ekonomske moi, koja je uopteno bila simetrina. Za vremc hladnog rata, razliiti elementi moi prilino su se udaljili. Bivi Sovjetski Save/ predstavljao je vojnu supersilu, dok je u ekonom skom pogledu bio patul jak. Takoc je bilo mogue da jedna zemlja bude ekonom ski gigant, ali da u vojnom pogledu bude potpuno beznaajna, kao sto je bio sluaj s Japanom. U svetu posle hladnog rata,'t.i razliiti elementi e po svoj prilici postajati sve vie podudarni i simetrini. Relativna vojna mo Sjedinjenih Drava postepeno e opadati. Odsustvo konkretnog neprijatelja izazvae u zemlji pritisak da se sredstva za obranu preusmere ka drugim prioritetim a,ti taj proces je ve zapoeo. Kada vi e ne postoji jedna pretnja, i kada svaka drava iz sopstvene nacionalne perspekti ve posm atra opasnosti s kojima je suoena, zemlje koje su zatitu pronalazile u amerikom okrilju bie podstaknute a preuzmu veu odgovornost za sopstvenu bezbednost. Time e funkcionisanje novog meunarodnog poretka deiovati u prav cu uspostavljanja ravnotee ak i 11a vojnom planu, mada bi to moglo da potraje i nekoliko decenija. Ove icncnje c biti. jo jae izraene na ekonomskom planu, gde amerika premo uveliko opada i gde je nadmetanje sa Sjedinjenim Dravama postalo mnogo lake, M eunarodni poredak u XXI veku pbeleavae neto to na prvi pogled debi je proti vreno: s jedne strane e doi do usitnjavanja, a s druge o sve vee globalizaciie. Na nivou meudravnih odnosa, novi poredak e vie nalikovati evrop skom sistemu drava iz XVIII i XIX veka, nego rigidnim strukturama iz vremena hladnog rata. Sastojae se od najmanje est velikih sila - Sjedinjenih Drava, Evro pe, Kine, Japana, Rusije i moda Indije - kao i od mnotva srednjih i manjih zema lja. Istovremeno, medunarodni odnosi si! prvi put zaista postali globalni. Komuni kacije su trenutne; svetska privreda funkcionie istovremeno na svim kontinentima. itav niz problema koji su iskrsli, kao to su nekontrolisano irenje nuklearnog
10

DIPLOMATiJA

HENRI KiSIKDER

oruja, zatita ovekove okoline, demografska eksplozija i ekonomska meuzavi snost, moe a se reava jedino na svetskom nivou. Usklaivanje razliitih vrednosti kao i razliitog istorijskog iskustva zemalja iji je znaaj manje-vie podjednak, za Ameriku e predstavljati novo iskustvo i znaajno odstupanje i od izolacionizma kakav je postojao u prolom veku, i od fak tike hegemonije iz vremena hladnog rata, i to na nain koji ova knjiga pokuava da osvetli. Drugi vani akteri podjednako su suoeni s tekoom da se prilagode svetskom poretku u nastajanju. Evropa, jedini deo savremenog sveta gde jc ikada funkcionisao policentrini si stem, stvorila je koncept nacionalne drave, suvereniteta i ravnotee snaga koja je gotovo tri veka predstavljala dominantnu ideju u meunarodnim odnosima. Meu tim, nijedna od evropskih zemalja koje su svoju politiku nekada zasnivale na drav nom razlogu danas nije dovoljno jaka da bi preuzela vodeu ulogu u meunarod nom poretku u nastajanju. Svoju relativnu slabost te zemlje pokuavaju da nadok nade time to najvei deo svoje energije ulau u stvaranje ujedinjene Evrope. M e utim, ak i ako u tome uspeju, smernice na osnovu kojih hi ujedinjena Evropa mo gla da se postavi na globalnoj sceni nee se automatski stvoriti, budui da takav po litiki entitet nikada do sada nije postojao. Tokom itave svoje istanje, Rusija je predstavljala poseban-sluaj. Ona se na evropskoj sceni pojavila kasno - poto su se Francuska i-Velika Britanija Ve uve liko konsoliovale - i na nju se nije mogao primeniti, inilo se, nijedan od'tradieionalnib principa evropske ipiomafije. Rusija se graniila s tri razliite civilizacije - Evropom, Azijom i muslimanskim svetom - a njeno stanovnitvo su sainjavali predstavnici svih tih kultura, te stoga nikada nije bila nacionalna drava .u evrop skom smislu. Zahvaljujui tome to su niski vlastodrci stalno pripajali tcriforije.susednib zemalja i time irili dravne granice, niska imperija je bila neuporeciivo ve a od bilo koje druge evropske zemlje. tavie, svako novo osvajanje m enjaloje ka rakter drave, budui d a je to istovremeno znailo i pripajanje jo jedne nove, ne pokorne, neruske etnike grupe. To je bio jedan od razloga zbog kojih je Rusija smatrala da mora da odrava ogromnu vojsku ija veliina nije bila. u skladu s bilo kakvom stvarnom spoljnom pretnjom. Rastrzana izmeu opsesivne nesigurnosti i podjednako opsesivne tenje za i renjem, izmeu zahteva koje je postavljala Evropa i iskuenja kakvo je predstavlja la Azija, ruska imperija je oduvek igrala izvesnu ulogu u evropskoj ravnotei, m a da emotivno nikada nije bila deo Evrope. U svesti ruskih vlastodraca potreba za osvajanjem stopila se sa potrebom za bezbenou. Posle Bekog kongresa, Rusija je ee od bilo koje druge sile upuivala vojsku izvan svoje teritorije. Analitiari esto objanjavaju da ruski ekspanzionizam potie od oseeanja nesigurnosti. M eu tim, ruski pisci ista ta osvajanja radije opravdavaju viim mesijanskim ciljevima. Na tom putu Rusija je retko pokazivala oseanje mere; ukoliko bi na njemu zasta la, ispoljavaia je sklonost ka povlaenju u mranu mrzovolju. Tokom veeg dela svoje istorije, Rusija je bila ideja koja je traila mogunost da se ispolji. Postkomunistika Rusija nala se u granicama u kakvim nikada tokom svoje istorije nije bila. Isto kao i Evropa, ona e vei deo svoje energije morati da posve11

D1PL0MATIJA
H E N R I K .IS5N O ER

ti redefinisanju sopstvenog identiteta. Da li e se truditi da ponovo uhvati ritam ko jim se kretala tokom itave svoje istorije s da obnovi izgubljenu imperiju? Da ii e teite svoje gravitacije preusmcriti ka istoku i aktivnije se ukljuiti u azijsku diplomatiju? Na osnovu kojih principa i metoda e reagovati na burne promene du svo jih granica, posebno u promenljivim uslovhna na Srednjem istoku? S obzirom na neizbene potrese koje ta pitanja za sobom povlae, Rusija e uvek predstavljati ne samo bitan faktor, ve i potencijalnu opasnost za svetski poredak. Kina se takoe suoava sa svelskim poretkom koji za nju predstavlja novinu. Tokom dve hiljade godina, kineska imperija je pod jedinstvenom carskom vlau objedinjavala sopstveni svet. Ta vlast je, svakako, povremeno posrtala. Ratovi u Ki ni nisu izbijali nita rede nego u Evropi, M eutim, kako su se oni uopteno vodili izmeu pretendenata na carski presto, bili sit to po karakteru vie graanski nego meudravni ratovi, koji su pre ili posle bez izuzetka dovodili do uspostavljanja ne ke nove centralne vlasti. Sve do XIX veka, K ina nikada nije im ala suseda sposobnog da se s njom tak mii za prevlast, i nikada nije pom iljala da bi takva drava m ogla da nastane. Strani zavojevai zbacivali su kineske dinastije samo da bi se odmah potom uto pili u kinesku kulturu i nastavili tradiciju Srednjeg kraljevstva. U Kini nije posto jao pojam suverene jednakosti drava; stranci su smatrani varvarima, a odnosi s njim a svodiii su se na carev pristanak da mu se uini poklonjenje, kako j e u Pe kingu shvaena poseta prvog britanskog izaslanika u X V III veku. Kina nije prida vala znaaj slanju am basadora u inostranstvo, mada se nije libila da varvare i z ' udaljenih krajeva gura u m eusobne ratove. To se, meutim, inilo samo povre meno, ukoliko bi iskrsla potreba, a nije predstavljalo uobiajenu praksu i strategi ju koja bi se m ogla uporediti s evropskom ravnoteom snaga, te Kina stoga nije m stvorila stalnu diplom atsku slubu kakva je postojala u Evropi. P o sto je u XIX ve ku svedena na poniavajui poloaj objekta evropske koionijalizacije, ona se tek ' nedavno - posle Drugog svetskog rata - ukljuila u m ultipolarni svet. za ta ne po stoji presedan u njenoj istanji. Japan je takoe bio odseen od svih kontakata sa spoljnim svetom. itavih pet stotina godina, pre nego to g a je 1854, godine komodor Metju Peri nasilno otvo rio", Japan varvare nije udostojio ak ni hukanja jednih na druge, niti je od njih, kao Kina, oekivao poklonjenje. Zatvoren prema spoljnom svetu, Japan se ponosio svojim jedinstvenim obiajima; vojnu tradiciju odravao je graanskim ratovima, a unutranje ustrojstvo je zasnivao na ubeenju da je njegova specifina kultura su periorna i a zato ne samo to ne moe da podlegne stranom uticaju, ve da e ga, na kraju, poraziti a ne prihvatiti. Tokom hladnog rata, kada jc Sovjetski Savez predstavljao glavnu pretnju bezbednosti, Japan je svoju spoljnu politiku mogao da poistoveti s politikom hiljadama milja udaljene Amerike. Movi svetski poredak, s velikim brojem razliitih izazova, skoro sigurno e tu zemlju s veoma ponosnom prolou, primorati a preispita svo je oslanjanje na jednog jedinog saveznika. H a ravnoteu snaga u Aziji, Japan e po stati mnogo osetljiviji nego to e (o ikada biti Amerika koja se nalazi na drugoj he misferi, a okrenuta je na tri strane - ka drugoj obali Atlantika, ka drugoj obali Pa12

DIPLOMATIJA

HENRI K.1SSNDER

"

cifika i u pravcu June Amerike. Kina, Koreja i Jugoistona A zija stei e potpuno drugaiji znaaj za Japan nego za Sjedinjene Drave i inaugurisae s'opstvenu poli tiku koja e biti vie nezavisna i vie oslonjena na samu sebe. to se tie Indije, koja se sada javlja kao vodea sla u junoj Aziji, u njenoj spoijnoj politici se esto primeuju tragovi to ih je vreme kada je evropski im peri jalizam bio na vrhuncu utisnuto u tradiciju jedne drevne kulture. Pre dolaska Brita naca, Indijski potkontinent hiljadama godina nije predstavljao jedinstvenu politiku celimi. Britanska kolonizacija bila je ostvarena uz uee malih vojnih snaga, pre svega zahvaljujui tome to je lokalno stanovnitvo u njim a videlo samo zamenu jednih zavojevaa drugima. M eutim, im je uspostavila centralnu vlast, britansku imperiju su poele da podrivaju upravo one vrednosti koje je sama uvezla u Indiju - sistem vlasti i kulturni nacionalizam. Indija ipak predstavlja novu nacionalnu dr avu. Zaokupljena borbom da prehrani svoje ogromno stanovnitvo, ona se tokom hladnog rata ukljuila u pokret nesvrstanih, dok ulogu na meunarodnoj politikoj sceni koja bi odgovarala njenoj veliini tek treba da preuzme. Tako, u stvari, nijedna od najznaajnijih zemalja koje e morati da izgrade no vi svctski poredak nema nikakvo iskustvo s policentrinim sistemom u nastajanju. . Nikada do sada neki svetsk poredak nije bio do te mere globalnih razmera, ni ti je bio zasnovan na takvom mnotvu razliitih ideja. N ijedan od prethodnih pore daka nije morao ni da uskladi svojstva prethodnih sistema zasnovanih na ravnotei snaga sa savremenim globalnim javnim mnjenjem i naglim razvojem tehnologije. Gledajui unazad, svi meunarodni sistemi po neem u neizbeno deluju sli no. Jednom poto se uspostave, teko je i zamisliti u kojem pravcu bi se istorija kre tala da se svet opredetio za neto drugo, ili da lije uopte postojao drugaiji izbor. U trenutku kada se uspostavlja, pred meunarodnim poretkom se otvaraju mnoge mogunosti. Meutim, svaki izbor ograniava sve preostale opcije. S obzirom na to da sloenost smanjuje fleksibilnost, posebno su znaajna poetna opredeljenja. Da li e neki meunarodni poredak biti relativno stabilan, kao to je bio sistem nastao posle Bekog kongresa, ili izuzetno nestabilan, kao to su to bili sistemi usposta vljeni posle Vestfaiskog ili Versajskog mira, zavisie od m ere u kojoj je sposoban da uskladi ono to zemljama koje obuhvata prua oseanje sigurnosti s onim to smatra pravednim. Dva najstabilnija meunarodna poretka, poredak nastao posle Bekog kongre sa i poredak nastao po okonanju Drugog svetskog rata, kojim su dominirale Sjedi njene Drave, poseovala su prednost kakvu prua ideoloko jedinstvo. U prvom siuaju, osnovne principe uspostavili su dravnici, pripadnici iste aristokratske kla se s istim pogledima na nematerijalne vrednosti; ameriki lideri koji su oblikovali posleratni svet pripadali su jednoj izuzetno koherentnoj i vitalnoj intelektualnoj tra diciji. Poredak koji danas nastaje morae da izgrade dravnici koji pripadaju razlii tim kulturama. Oni se nalaze na elu ogromnih i toliko sloenih birokratskih apara ta, da svoju energiju esto vie troe na odravanje same te mainerije nego na utvr ivanje cilja. Oni na visoke poloaje stiu zahvaljujui kvalitetim a koji ne moraju obavezno da budu i kvaliteti potrebni za voenje zemlje, a jo manje da odgovara-

DIPLOMATIJA

HENRI K1S1NDER

ju izgradnji meunarodnog poretka. Jedini raspoloivi model policentrinog siste ma jeste model kakav su izgradile zapadne zemlje, koji mnogi uesnici mogu da ne prihvate. Uprkos svemu, uspon i pad nekadanjih svetskih poredaka zasnivanih na policentrinosti - od Vestfalskog mira do naeg vremena - predstavlja jedino iskustvo na koje se moemo osloniti u pokuaju da shvatimo izazove s kakvima se suoava ju savremeni dravnici, Prouavanje istorije ne nudi nam nikakav prirunik s uputstvima za automatsku primenu; istonja nas ui na osnovu analogija, odnosno tako to osvetijava mogue posleice situacija koje se mogu uporediti s minulim doga ajima. Meutim, svaka generacija mora iznova a utvrdi-koji od tih dogaaja se zaista mogu uporediti. Intelektualci analiziraju funkcionisanje meunarodnih poredaka, a dravnici ih izgrauju. Razlika izmeu perspektive analitiara i perspektive dravnika veoma je velika. Analitiar moe da odabere problem koji e prouavati, dok se dravniku pr oblemi nameu. Donoenju jasnog zakljuka analitiar moe da posveti onoliko vremena koliko mu je za to potrebno; najvei problem s kojim je dravnik suoen jeste nedostatak vremena. Analitiar se ne izlae nikakvoj opasnosti. Ako se poka e da su zakljuci do kojih je doao bili pogreni, moe da napie drugu raspravu. Dravniku se prua samo jedna prilika; njegova greke su nepopravive. Analitiar na raspolaganju ima sve injenice, a sud o njemu donosi se na osnovu snage njego vog intelekta. Dravnik mora da deiuje na osnovu procena koje se u trenutku kada ih donosi ne mogu dokazati; o njemu sudi istorijana osnovu mudrosti koju jc ispoIjio u suoavanju s neizbenom pram enom i, iznad svega, uspeha koji je postigao u ouvanju mira. Zbog loga prouavanje naina na koji su se dravnici odnosili pre ma pitanju svetskog poretka - ta i zato jeste ili nije funkcionisalo..ne moe de finitivno da objasni savremenu diplomatiju, ali moe da bude preuslov za njeno razumcvanje.

STOER: TEODOR RUZVELT ILI VUDRO VILSON

Spoljna politika Sjedinjenih Drava ispoljavala je naglaenu sklonost ka izolaci onizmu sve do poetka ovog veka kada se Amerika iznenada nala v. sreditu svetskih politikih zbivanja, Na to su uticala dva inioca: ubrzani razvoj njene moi i poste peno ruenje evrocentrinog meunarodnog poretka. Takav razvoj dogaaja obeleila su dvojica predsednika ija je politika predstavljala prekretnicu: Teodor Ruzvelt i Vudro Vilson. Ta dva oveka su se nalazila na elu drave u vreme kada je vrtlog svetskih dogaaja poeo u sebe a uvlai Ameriku, i to mimo njene volje, Ruzvelt i Vilson su shvatili da e njihova zemlja morati da odigra kljunu ulogu u svetskoj po litici, mada su odustajanje od izolacionistike politike razliito pravdali, Ruzvelt je bio veSt analitiar ravnotee snaga. On se zalagao da Amerika stupi na meunarodnu scenu stoga to je smatrao da to zahteva nacionalni interes, kao i zbog uverenja da je globalna ravnotea snaga bez amerikog uea nezamisliva. . Vilson je opravdanje pronaao u mesijanskoj ulozi koju je Amerika trebalo da odi gra na meunarodnoj sceni: njena obaveza nije bilo ouvanje ravnotee snaga, ve irenje sopstvenih ideja po elom svetu. Tokom Vilsonove administracije, Amerika se pojavila kao kljuni akter meunarodne politike i poela je da prokiamuje prin cipe koji su odraavali opta mesta amerike misli, ali su za diplomate Starog sve15

DIPLOMAT UA
H E N R I K IM N D E R

ta predstavljali revolucionarni zaokret. Ti principi su se zasnivali na ideji da mir za visi od irenja emokratije, da o dravama treba suditi na osnovu istih etikih kriterijuma kao i o pojedincima, i da potovanje meunarodnog prava predstavlja na cionalni interes. Tvrdokornim veteranima evropske iplomatije zasnovane na ravnotei snaga, Vilsonovi stavovi o visokomoralnim temelj ima meunarodne politike zvuali su ne obino, ak dvolino. Meutim, Vilsonove ideje su preiveJe, dok je isiorija prevazila sumnje njegovih savremenika. Od Viisona je potekla ideja o jednoj univerzal noj svetskoj organizaciji - Drutvu naroda - koja hi odravala m ir zasnovan na za jednikoj bezbednosti, a ne na saveznitvima. Mada u znaaj takve organizaci je Vilson nije uspeo tla ubedi ni sopstvenu zemlju, ta ideja je preivela. Vilsonovski ide alizam predstavlja prekretnicu u amerikoj spoljnoj politici koja se onda, kao i da nas, na njega oslanjala. Karakteristian ameriki pristup meunarodnim odnosima nije nastao preko noi, niti g a je u trenutku nadahnua stvorio jedan ovek. U prvim danima republi ke, amerika spoljna politika se u stvari sastojala od dubokog promiljanja nacio nalnog interesa koji je, jednostavno, predstavljalo uvrivanje novosteene neza visnosti. Poto evropske zemlje zbog meusobnog nadmetanja nisu mogle da pred stavljaju stvarnu opasnost za Ameriku, sami utemeljivai nacije bih su vie nego spremni a se u sluaju potrebe poslue ravnoteom snaga koju su inae prezirali; oni .su u stvari ispoljili izuzetnu vetinu u manevrisanju izmeu Francuske i Velike Britanije, i to ne samo u. cilju ouvanja nezavisnosti, ve i proirenja dravnih gra.nica. Oni su "objavili neutralnost stoga to u sutini nisu eleli a bilo koja zemlja odnese odluujuu pobedu .u ratovima to su usiedili za Francuskom revolucijom. Deferson "je Napoieonov.e ratove defimsao kao sukob izmeu tirana na kopnu (Francuske), i tirana na moru (Engleske)1. Drugim recima, sukobljene strane je s moralnog stanovita u potpunosti izjednaio. Nova nacija je u nekakvoj poetnoj formi riesvrstavanja otkrila da neutralnost moe da poslui kao pregovaraki adut, isto kao to e je i kasnije koristiti mnoge druge novostvorene zemlje. Istovremeno, Sjedinjene Drave nisu do te mere odbacivale nain ponaanja Starog sveta da bi se odrekle teritorijalnog irenja. One su, upravo suprotno, od sa mog svog nastanka vrlo odluno sprovodile ekspanzionistiku politiku na oba ame rika kontinenta. Posle 1794. godine, zahvaljujui nizu ugovora, granice s Kana dom i Floridom utvrene su u ameriku korist, reka Misisipi je otvorena za ameri ku trgovinu, a ameriki trgovinski interesi poeli su da se ire i na Zapanoinijska ostrva pod britanskom upravom. Vrhunac ove politike predstavljala.je kupovina Lujzijane (1803) od Francuske, koja je mladoj dravi omoguila ne samo proire nje na jednu ogromnu teritoriju zapadno od reke Misisipi, ije granice nisu bile defmisane, ve i pretenzije na panske teritorije u Floridi i Teksasu - to je bio osnov za izrastanje u veiku siiu. Francuski dravnik koji je omoguio tu prodaju, Napoleon Bonaparta, celu transakciju je obrazloio na tipino evropski nain: Sticanje teritorija zauvek po tvruje snagu Sjedinjenih Drava, ime sam Englezima upravo stvorio suparnika na mom koji e ih pre ili kasnije poniziti",2 Ameriki dravnici se nisu obazirali na to

D1PL0MAT1JA HENRI KISINDER

kako Francuska obrazlae prodaju svojih poseda. Po njima, osuda politike sile ka kvu je sprovodio Stari svet nije bila u neskladu s am erikim teritorijalnim irenjem po itavom kontinentu, budui da su prodor na zapad smatrali svojim unutranjim pitanjem, a ne predmetom spoljne politike. Dejms Medison je u tom duhu osudio rat kao klicu svih zala - prethodnicu po reza i vojski i svih ostalih instrumenata to mnotvo potinjavaju vlasti m anjine".3 Njegov nasiednik, Dejms Monro, nije uoio nikakvu protivrenost u tome to je idejno irenje na Zapad branio kao neto to je Americi neophodno da bi izrasla u veliku silu: Svima mora biti jasno a e se sa irenjem, pod uslovom da ne prevazie pravedne granice, poveavati i sloboda delovanja vlasti na oba nivoa (drav nom i federalnom), dok e njihova bezbednost biti jo vea; a u svakom dru gom pogledu ishod e biti bolji za itav ameriki narod. Od veliine teritorije, od toga da lije mala ili velika, zavise mnoge karakteristike jedne drave. Ona ukazuje na veliinu njenih resursa, njenog stanovnitva, njene fizike snage. Ona, ukratko, ukazuje na razliku izmeu velike i male sile.4 Uprkos povremenom pribegavanj.u metodama evropske politike sile lideri no ve nacije su se i dalje zalagali za naela na osnovu kojih je njihova zemlja predsta vljala neto izuzetno. Evropske sile su vodile bezbrojne ratove a bi.spreile uspon drugih potencijalnih sila. Snaga koju je Amerika posedovala, kao i udaljenost na kojoj se nalazila, zajedniki su podsticaie uverenje da e svaka opasnost moi da se prevazie i poto iskrsne. Evropske zemlje, ija je m o.preivljavanja bila mnogo manja, stvarale su koalicije da bi se zatitile od mogue promene; A m erika je bila dovoljno udaljena da svoju politiku usmeri ka opiranju stvarnoj promeni. Polazei od takve geopolitike pretpostavke, Dord Vaington je upozorio a ne treba ulaziti u ,,stalna1 1 saveznitva, bez obzira na njihov razlog. Ne bi bilo ra zumno, rekao je, da vetakim vezama sebe upliemo u njenu (evropsku) uobiajeno prevr tljivu politiku, ili u uobiajene kombinacije i sudare njenih prijateljstava, ili ne prijateljstava. Na odvojen i udaljen poloaj podstiee i omoguava da idemo drugaijim putem.5 'Nova nacija ovaj Vaingtonov savet nije shvatila kao praktinu geopolitiku procenu, ve kao moralnu maksimu. Kao stegonoa ideje o slobodi, Amerika je smatra la prirodnim da sigurnost koju su joj obezbeivala ogromna morska prostranstva tu mai kao znak boanske promisli, a da svoje postupke pripisuje superiornim etikim .stavovoma, umesco stepenom bezbednosti kakvu drage zemlje ne poseduju. Spoljna politika mlade republike bila je zasnovana na uverenju da stalni ratovi u evropskim zemljama predstavljaju posledicu cininog naina na koji Evropljani vode dravnu politiku. Dok su evropski dravnici svoje shvatanje meunarodnog poretka zasnivali na uverenju a e se iz sukoba sebinih interesa iskristaJisati har17

DIPLOMATiJA

HENRI K1SINER

monija, njihova amerika sabraa su zamiljala svet u kojem e drave delovati kao dobri partneri, a ne kao nepoverljivi suparnici. Voe amerike nacije odbacivale su evropsku ideju po kojoj se moral drava i moral pojedinaca procenjuje na osnovu razliitih, kriterijim a. Prema Dcfersonu, postoji samo jedan sistem etikih normi koje se primenjuju i na ljude i na drave - zahvalnost, vem ost svim obavezama bez obzira na okolnosti, otvorenost i ve likodunost, dugorono unapreivanje interesa tjed n ih i drugih* N aglaavanje sopstvene ispravnosti - koje je strancima povremeno i te kako smetalo - odraavalo je realnost, budui da se Amerika u stvari nije pobunila samo protiv zvaninih veza to su je spajale sa starim krajem, ve protiv evropskog ustrojstva i evropskih vrednosti. Cesto izbijanje ratova u Evropi, Amerika je pripi sivala preovlaujuoj ulozi dravnih institucija koje osporavaju vrednosti kao to su sloboda i ljudsko dostojanstvo: Kako rat predstavlja nain na koji se nekada viadaio, zapisao je Tomas Pejn, mrnju koju zemlje gaje jedna prema drugoj podstie iskljuivo politika njihovih vlada iji je cilj da ouvaju duh u kojem su ustroje ne... ovek je eovekn neprijatelj samo u pogreno ustrojenoj dravi."7 Pretpostavka da mir iznad svega zavisi od podsticanja demokratskih instituci ja, do danas predstavlja okosnicu amerike misli. Amerikanci su oduvelt smatrali da' demokratske zemlje jedna s drugom ne ratuju. Aleksander Hamilton je ipak ospo rio pretpostavku da su drave s republikanskim ureenjem u sutini miroljubivije od onih u kojima je oblik vladavine drugaiji: Sparta, Atina, Rim i Kartagina bile su republike; dve od njih, At ina i Kartagina, preteno su se bavile trgovinom. Uprkos tome, vodile su i odbrambene i osvajake ratove, isto kao to su u to vreme inile i susedne monarhije... U britanskom sistemu vlasti, jedan dom nacionalnog zakonodavnog tela sastoji se od predstavnika naroda. Trgovina ve veoma dugo predstavlja jedan od najva nijih ciljeva te zemlje. Uprkos tome, malo je zemalja koje su se toliko esto ukljuivale u ratove...* Hamilton je, meutim, predstavljao neznatnu manjinu. Onda kao i sada, vei na amerikih voa bila je ubeena da na Americi lei posebna odgovornost da iri sopstvene vrednosti i da time doprinese svetskom miru. Onda kao i sada, do nesla ganja jc dolazilo samo zbog naina na koji e se to postii. Da li e glavni cilj ame rike spoljne politike biti aktivno podsticanje razvoja slobodnih institucija? Ili e se ona osloniti na uticaj primera koji sama prua? U prvim danima republike, preovladavalo je miljenje da e amerika nacija u nastajanju ideji emokratije najbolje posluiti tako to e demokratske vrline ispoIjavati kod kue. Kako jc to rekao Tomas Deferson. pravedna i snana republi kanska vlast" u Americi, bie trajan spomenik i primer*1 svim dragim narodima na svetu.0 Godinu dana kasnije. Deferson se ponovo dotakao ideje o Americi koja, u stvari, eluje u ime itavog ovcanstva :

DIPLOMATIKA

HF:NR] KISINDER

...okolnosti uskraene drugima, ali nama dostupne, nam etnule su nam du nost a pokaemo stepen slobode i samouprave koji drutvo slobodno moe a poveri pojedinim svojim lanovima.'" Naglasak to su ga ameriki lideri stavljali na moralne osnove svog ponaanja i znaaj Amerike kao simbola slobode, podstakli su odbacivanje optih mesta evropske iplomatije po kojima e se iz sukoba sebinih interesa na kraju iskristalisati harmonija, dok je voenje rauna o bezbednosti znaajnije o principa graan skog prava, drugim recima, da dravni ciljevi opravdavaju sredstva. Te ideje bez presedana, zastupala jc zemlja koja je napredovala tokom itavog XIX veka, ije su institucije dobro funkcionisale i ije su se vrednosti dokazale, Amerika je bila svesna da ne postoji sukob izmeu uzvienog principa i onoga to je neophodno a bi se opstalo. Pozivanje na moral kao na sredstvo za reavanje me unarodnih sporova vremenom je dovelo do specifinih protivrenosti i tipino amerike agonije. Kako se odnositi prema bezbednosti ako se u spoljnoj politici, kao i u privatnom ivotu, treba osloniti na potenje; u krajnjoj instanci, znai ii to zaista da se opstanak mora podrediti moralu? Odnosno, da H ameriko opredeljenje za slobodne institucije automatski daje auru moralnosti ak i postupcima koji se vi e nego oigledno preduzimaju u linom interesu? Po emu se to, ako je tano, raz likuje od evropskog shvatanja dravnog razloga, na osnovu kojeg se o onome to drava ini moe suditi jedino na osnovu toga koliko je uspena? Profesori Robert Taker i Dejvid Hendrikson briljantno su analizirali ovu dile mu ameri&kc misli: Veliku dilemu Defersonovog ravnitva predstavljalo je oigledno odba: ' civanje sredstava na koja su se drave oduvek na kraju oslanjale kako bi osigu rale svoju bezbednost i zadovoljile svoje ambicije, uz istovremenu nesprem nost da odbaci ambicije to su normalno nametale potrebu da se ta sredstva ko riste. Drugim recima, on je eleo da Amerika istovremeno ini i jedno i drugo - a uiva u plodovima svoje moi, a a ne podloe uobiajenim posleicama njenog ispoljavanja.1 1 Uzajamno dejstvo ova dva pristupa do danas predstavlja jednu o glavnih te ma amerike spoijne politike. Do 1820. godine, Sjedinjene Drave su uspostavile kompromis izmeu ta dva pristupa, to im je omoguilo a sve do zavretka D ru gog svetskog rata primenjuju i jedan i dragi. U skladu s tim, sve to se deavalo s drage strane okeana, osuivalo se kao loa posiedica politike ravnotee snaga, dok sc sopstveno irenje po Severnoj Americi shvataio kao sudbinski predodreeno1 1 . Do poetka XX veka, amerika spoljna politika bila je u osnovi veoma jedno stavna1 - ostvariti ono to je zemlji oigledno sueno i ne uplitati se u dogaaje u pre komorskim zemljama. Gde god je to bilo mogue, Amerika je podravala dem o kratske vlade, ali nije pristajala da preduzme bilo ta da bi ih i odbranila. Ovaj stav je 1821. rezimirao Don Kvinsi Adams, tadanji dravni sekretar:

19

DIPLOMATIJA

HENRI KiSINDER

Gde god se razvije zastava slobode i nezavisnosti, ili gde god bude razvi jena, (smo e biti i njeno (ameriko) srce, njen blagoslov i njene molitve. Ali ona nee ii u svet u poteru za nemanima koje treba unititi. Ona iskreno svi ma eli slobodu i nezavisnost, ali se bori samo za sopstvenu i samo nju brani.1 3 Drugu stranu ove politike samouzdravanja predstavljala je odluka da se evrop ska politika sile iskljui iz zapadne hemisfere, po potrebi korieniem nekih od me toda evropske diplomatije. M onroovu doktrinu, koja je proklamovala ovakvu poli tiku, podstakli su pokuaji Svete alijanse - iji su glavni lanovi bili Pruska, Rusi ja i Austrija - da dvadesetih .godina prolog veka ugui revoluciju u paniji. Protiveei se uplitanju u unutranje poslove u principu, Veiika Britanija je podjednako bi la nespremna da tolerie Svetu alijansu na zapadnoj hemisferi. Britanski ministar spoljnih poslova Dord Kaning je predloio Sjedinjenim Dr avama zajedniku akciju kako bi se panske kolonije u Sevemoj i Junoj Americi sauvale izvan domaaja Svete alijanse. On je efeo da se osigura da nijedna evrop ska sila - bez obzira na razvoj dogaaja u pamji - ne stavi pod svoju kontrolu La tinsku Ameriku. Kaning je smatrao da panija, ako bude liena kolonija, nee pred stavljati bogzna kakav plen, to bi intervenciju obeshrabrilo, ili je uinilo nevanom. Don Kvinsi Adams je shvatio tu britansku teoriju, ali nije imao poverenja u britanske motive. Od britanske okupacije Vaingtona iz 1812. godine nije prolo o. voljno vremena dalji Amerika mogla da se svrsta sa svojom nekadanjom maticom. Shodno tome', Adams je samo podstakao predsednika Monroa na donoenje unila teralne odluke o. iskljuenju evropskog kolonijalizma iz Severne i June Amerike. Monroova doktrina,-objavljena 1823. godine, nainila je od okeana bukvalno rov koji je Sjedinjene Drave odvajao od Evrope. Do tada, osnovno pravilo ameri ke spoljne politike bilo je neupiitanje Sjedinjenih Drava u evropsku borbu za vlast. Monroova doktrina jc otila korak daije time Stoje objavila da ni Evropa ne sme da se uplie u amerike poslove. A M onroova ideja o tome ta su ameriki poslovi, bi la je ekspanzionistika, budui a se odnosila na itavu zapadnu hemisferu. Monroova doktrina se, tavie, nije samo ograniila na objavljivanje principa. Ona je neustraivo upozorila evropske sile da je nova nacija spremna da ude u rat a bi sauvala nepovredivost zapadne hemisfere. Ona je objavila da e Sjedinjene Drave svako proirenje evropske moi na bilo koji deo ove hemisfere" smatrati opasnim za na mir i bezbednost".1 3 Konano, jezikom manje elokventnim, ali izriitijim od jezika koji e ve godi ne kasnije koristiti njegov dravni sekretar, predsednik Monro je odbacio bilo kakvo uplitanje u evropske sukobe: ,,U ratove to ih evropske sile vode iz sopstvenili razlo ga nikada se nismo ukljuivah niti je u skladu s naom politikom da to inimo".1 4 Amerika je time istovremeno i okrenula lea Evropi i dala sebi odreene ruke za irenje po zapadnoj hemisferi. Pod kiobranom Monroove doktrine, Amerika je mogla da sprovodi politiku koja se nije razlikovala od snova bilo kog evropskog kralja - da iri svoju trgovinu i uticaj i da pripaja teritorije - ukratko, da se pretvo ri u veliku silu bez potrebe da vodi politiku sile. Amerika elja za irenjem nikada nije dola u sukob s uverenjem da je istija i principijelni]a od bilo koje evropske
20

DIPL0MAX1JA
H E N R I K IS IN D E R

zemlje. S obzirom na to da na sopstveno irenje nisu gledale kao na spoljnu politi ku, Sjedinjene Drave su mogfe da koriste svoju silu protiv Indijanaca, u Meksiku, u Teksasu - i da to ine mirne savesti. Ukratko, sutinu spoljne politike Sjedinjenih D rava predstavljalo je to to nije postojala. Kao N apokon u vezi s prodajom Lujzijane, Kaning se s pravom hvalio d a je Novom svetu omoguio da doe u poloaj da utie na ravnoteu u Starom, budui d a je Velika Britanija nagovestiia a c njena ratna mornarica podrati Monroovu doktrinu. Meutim, Amerika je bila spremna da utie na ravnoteu snaga u Evropi santo lime to je spreavala irenje Svete alijanse na zapadnu hemisferu. U svim ostalim sluajevima, evropskim silama je preputeno da odravaju svoju ravnoteu bez amerikog uea. Do kraja veka, osnovnu temu amerike spoljne politike predstavljalo je irenje primene Monroove doktrine. Godine 1823, M onroova doktrina je upozorila evrop ske sile da se ne pribliavaju zapadnoj hemisferi. Do vremena kada je obeleena stogodinjica te doktrine, njeno znaenje se postepeno irilo kako bi opravdalo ame riku hegemoniju na zapadnoj hemisferi. Godine 1845, predsednik Polk je objasnio d a je prisajeinjenje Teksasa Sjedinjenim Dravama neophodno kako jedna nezavi sna drava ne bi postala saveznik ili potpala pod uticaj neke monije strane zemlje , to bi sa svoje strane, predstavljalo pretnju amerikoj bezbednostiJ5 Drugim recima, Monroova doktrina jepravala ameriku intervenciju ne samo protiv posto jee opasnosti, ve i protiv mogunosti a opasnost iskrsne - s to je u velikoj meri podsealo na nain na koji je funkeionisala evropska ravnotea snaga. Graanski rat je nakratko prekinuo ameriku zaokupljenost teritorijalnim ire njem. Vaingtonska spoljna politika'se tada im prvom mestu trudila da sprei pri znanje Konfederacije od strane evropskih zemalja, kako se na tlu Sevcme Amerike ne bi pojavio policentrini sistem, a s njim i politika ravnotee snaga kakvu je vo dila evropska diplomatija. Meutim, ve' 1868, predsednik Endru Donson se vra tio na staru poziciju opravdavanja irenja, nalazei tom prilikom u M onroovoj dok trini razlog za kupovinu Aljaske: Strano posedovanje i kontrola tili krajeva do sada su ometale razvoj i uticaj Sjedinjenih Drava. Podjednako tetne mogle bi da budu i staSne revoluci je i anarhija.1 6 Takozvane velike sile praktino nisu ni primetiie da se dogaa neto mnogo bi.tni.jc od irenja po am erikom kontinentu. To to su Sjedinjene Drave postale 'najm onija zemlja na svetu znailo je da njihov klub dobija novog elana. Godine 1885, industrijska proizvodnja u Americi nadmaila je proizvodnju u Velikoj Bri taniji, koja se tada smatrala najjaom industrijskom silom na svetu. N a prelasku u novi vek, Sjedinjene Drave su troile vie energije nego Nemaka, Francuska, Austro-Ugarska, Rusija, Japan i Italija zajedno.1 1 Od graanskog rata do kraja ve ka, am erika proizvodnja uglja porasla je za 800 odsto, elinih ina za 523 pdsto, izgradnja eleznikih pruga za 567 odsto, a proizvodnja penice za 256 odsto.
21

DIPLOMATIJA

HENRi KISWDZKR

U seljavanje jc uinilo da se broj stanovnika udvostrui. tavie, postojaii su izgle di da se razvoj i dalje ubrzava. Jo nikada se nije dogodilo a jedna zemlja doivi takvo poveanje moi, a da istovremeno ne pokua da proiri svoj uticaj na ceo svet. Ameriki politiari su bi li u iskuenju. Dravni sekretar predsednika Enrua Donsona, Sjuard, sanjao je im periju koja bi obuhvatila Kanadu i vei deo Meksika, i koja bi sc proirila duboko u Pacifik. Grantova administracija je elela da anektira Dominikansku Republiku i zanosila se idejom o kupovini Kube. Tadanji evropski dravnici, Dizraeli. ili Bizmark, shvatili bi i odobrili takve inicijative. Meutim, ameriki Senat je i dalje bio usredsreen na domae prioritete te je stoga obuzdavao sve ekspanzionistike projekte. Vojska je i dalje bila mala (25.000 ljudi), a ratna mornarica veoma slaba. Do 1890. godine, amerika vojna sila nalazi la se na etrnaestom mestu na svetu, iza bugarske, dok je amerika ratna mornarica bila manja od italijanske, bez obzira na to sto je posedovala trinaest puta jau indu striju. Amerika nije uestvovala na meunarodnim konferencijama i smatrana je drugorazrednom silom. Kada je 1880. godine odluila da smanji svoj diplomatski aparat, Turska jc zatvorila ambasade ti vedskoj, Belgiji, Hoiandiji i Sjedinjenim Dravama. Istovremeno, jedan nemaki diplomata ponudio je da mu se smanji plata samo a ga posle Madrida ne aiju u Vaington.1 8 M eutim, jednom kada je dostigla nivo moi kakav je ostvarila posle Graan skog rata, Amerika-vie nikada nee uspeti a se odupre iskuenju a tu mo preto i u znaajan poloaj na meunarodnoj pozornici. Krajem osamdesetih godina XIX veka, Amerika jc poela a gradi ratnu mornaricu, koja je jo 1880. bila manja od ileanske, brazilske, ili argentinske. Godine 1885, ministar mornarice Benamin Trejs se na osnovu obrazloenja koje je pripremio pomorski istoriar Allred Tejer Maban zaloio za gradnju ratnih brodova.1 9 Uprkos tome to je Britanska kraljevska mornarica titila Ameriku od eventu alnih napada evropskih sila, ameriki lideri Veliku Britaniju nisu shvataii kao svog uvara. Oni su tokom itavog XIX veka smatrali da najveu opasnost za amerike interese predstavlja upravo Velika Britanija u ijoj ratnoj mornarici su videii najve u strateku pretnju. Stoga nije nikakvo udo to su Sjedinjene Drave, im je nji hova mo dovoljno narasla, ispoijile tenju za odstranjivanjem britanskog uiicaja iz zapadne hemisfere, i to pozivajui se na M onroovu doktrinu kojoj je Velika Brita nija svojevremeno dala odluujui posticaj. Sjedinjene Drave na taj izazov nisu reagovaie nimalo delikatno. Godine 1895, dravni sekretar Riard Oini je, oslanjajui se na M onroovu doktrinu, upozorio Ve liku Britaniju i jasno joj stavio do znanja nejednakost snaga. Sjedinjene Drave su danas'1, pisao je on, praktino suverene na ovom kontinentu, a njihova volja pred stavlja zakon za sve koji se nalaze u njihovom domenu... neiscrpni resursi kao i i z o lovan poloaj, omoguavaju (Americi) da bude gospodar situacije, te stoga nijedna druga sila ne moe d a je ugrozi". Bilo je jasno da se ameriko odbacivanje politi ke sile nije odnosilo na zapadnu hemisferu. Do 1902, godine, Velika Britanija je odustala od pretenzije a igra glavnu ulogu u Srednjoj Americi.
22

DIPLOMATIM

HENRI KISINDER

Stekavi nadmo u zapadnoj hemisferi, -Sjedinjene Drave su poele da stupa ju na iru meunarodnu politiku pozornicu. Amerika je, gotovo mimo svoje volje, izrasla u svetsku silu. irei se po itavom kontinentu, uspostavila je prevlast du svih svojih obala, sve vreme insistirajui da ne eli da vodi spoljnu politiku velike sile. Kada je taj proccs okonan, Amerika je otkrila da poseduje mo koja ju je ui nila glavnim meunarodnim faktorom, bez obzira na to za ta je bila zainteresovana. Ameriki politiari su mogli i dalje da tvrde a okosnicu njihove spoljne politi ke predstavlja elja da poslue kao svetionik" ostatku oveanstva, ali neki od njih su neosporno postajali svesni i injenice da mo koju poseduje njihovoj zemlji da je pravo da se oglasi u vezi s tekuim pitanjima i da joj za ukljuenje u meunarod ni sistem nije potrebno da eka da se ceo svet emokratizujc. Ovaj stav nilco nije obrazloio jasnije od Teodora Ruzvelta. On je bio prvi pred sednik koji je isticao da jc dunost Amerike da uticaj proiri na ceo svet, prema ko jem e se postaviti u skladu sa svojim nacionalnim interesom. Kao i njegovi pret hodnici, Ruzvell je bio ubeen da Amerika igra pozitivnu ulogu u svetu, ali je za razliku od njih smatrao da ona poseduje realne spoljnopolitike interese koji su da leko.vaniji od interesa kao s to je nemeanje. Ruzvelt je poao od stanovita da su Sjedinjene Drave sila kao i svaka druga, a nejedinstveno otelovl jenje vrline. U slu aju da im se interesi sukobe s interesima drugih zemalja, obavezne su da se oslo ne na svoju snagu i da pobede. . Prvo to jc Ruzvelt uinio bilo je da Monroovn doktrinu protum ailerajoje slo bodno, kako bi je poistovetio s imperijalistikim doktrinama svoga vremena. On je 6. decembra 1904. godine proklamovao nopteno pravo na intervenciju od strane neke civilizovane zemlje", koje je 11 zapadnoj hemisferi pripadalo iskljuivo Sje dinjenim Dravama, a taj stav je nazvao prirodnom posledieom M onroove doktri ne": ...drati se Monroovc doktrine u odnosu na zapadnu hem isfera moglo bi-Sje dinjene Drave da prisili da u fiagrantnim sluajevima povlaenja pogrenih pote za, ili ispoljavanja nemoi, ponu mimo svoje volje da odravaju poredak na m eu narodnom pisnu".2 1 Ruzvelt je propovedao ono sto je u praksi ve inio. Amerika je 1902. prinio- * raia Haiti da raisti svoja dugovanja evropskim bankama, a 1903, je podstala ne rede u Panami koji su se potom izrodili u optu pobunu. U z ameriki! pomo, tam o nje stanovnitvo se izborilo za nezavisnost od Kolumbije, ab ne pre nego sto je Vaington uspostavio suverenitet nad zonom u kojoj c biti izgraen Panamski kanal. Godine 1905, Sjedinjene Drave su uspostavile finansijski proteklorat nad D om ini kanskom Republikom, dok je amerika vojska 1906. okupirala Kubu. Ruzvelt je smatrao da diplomatija zasnovana na snazi miia predstavlja deo no ve, globalne uloge Sjedinjenih Drava. Dva okeana vie nisu bila dovoljno iroka da Ameriku izoluju od ostatka sveta. Sjedinjene Drave sn postale akter na meunarod no) pozornici. U svojoj poruci Kongresu 1902. godine, Ruzvelt je to i rekao: Sve ve a meuzavisnost i sloenost meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa sve vie obavezuje sve civilizovane i ureene zemlje da odravaju potreban red vi svetu".2 2 Ruzvelt zauzima izuzetno isiorijsko mesto u pogledu amerikog pristupa meu narodnim odnosima. Ameriku ulogu u svetu nijedan dragi predsednik nije do te me23

DIPLOMATIJA

HENRI (CISSNER

re definisao u skladu s nacionalnim interesom, niti je nacionalni interes do te mere poistovetio s odnosom snaga. Ruzvelt je elio uverenje svojih zemljaka da Amerika predstavlja najveu nadu za svet. Meutim, za razliku od veine njih, on nije verovao da e ona ouvati mir, ili postii ono to joj je sudbinski predodreeno jednostavno time to e upranjavati graanske vrline. Po nainu shvatanja prirode svetskog po retka, 011 je bio blii Palmerstonu ili Dizraeliju. nego Tomasu Defersonu. Veliki predsenik mora da bude i pedagog koji e narodu pomoi da premosti jaz izmeu prolosti i budunosti. Doktrina kojoj je Ruzvelt pokuao da podui Amerikance bila je izuzetno rigidna za narod vaspitan u uverenju da mir predstavlja normalno stanje meu narodima, da se isti etiki principi primenjuju i na pojedinca i na dravu, kao i d a je Amerika bezbedno izoiovana od potresa koji pogaaju osta tak sveta. Ruzvelt je osporio sve ove pretpostavke. Po njemu, meunarodni poredak je znaio borbu, dok se na i storiju pre mogla primeniti Darvinova teorija o opstan ku najjaih, nego lini moral. Amerika za njega nije bila ideja, nego velika sila potencijalno najvea. On se nadao da e biti predsednik koji e Ameriku - kao ze mlju ogromne snage koja sc opredelila da uz umerenost i mudrost deluje u korist stabilnosti, mira i progresa - uvesti na svetsku pozornicu kako bi mogla da a pe cat XX veku, onako kao to jc Britanija obeleila prethodni. _ Ruzveltu su smetale brojne dogme koje su dominirale amerikim stavom pre m a s p o ljn o j politici. Poricao je efikasnost meunarodnog prava. Ono.sto drava n e moe da zatiti s o p s t v e n o m snagom meunarodna zajednica, ne moe da sauva. Odbacivao je razoruanje koje se u to vreme pojavilo kao'tem a u meunarodnim raspravama: . Zasada ne postoji nita slino nekakvoj meunarodnoj sili... koja bi mogla efikasno da spreava zloin, te bi stoga bilo i nerazumno i zlo da jedna velika slobodna zemlja sebe lii snage kojom bi zatitila svoja prava, pa ak i da se, u izuzetnim sluajevima, zaloi za prava drugih. N ita ne bi moglo toliko da postakne zlo... kao (mogunost) a se slobodni, prosveeni narodi... svesno lie svoje moi, ostavljajui sve despote i varvare naoruane.2 3 On se jo otrijim, tonom osvrnuo na svetsku vladu: Ja se gnuam Vilsonove i Brajanove sklonosti da veruju u fantastine mi rovne sporazume, u nemogua obeanja, u prazne rei na papiru koje ne podr ava nikakva efikasna sila. Spoljnopolitika tradicija u stilu Fridriha Velikog ili Bizmarka neuporedivo je bolja i za zemlju i za svet, nego Brajanov, ili Brajanov i Vilsonov stav kao stalni stav cele nacije... Mlako zalaganje za pravdu ko je ne podrava sila, u potpunosti je loe, ak gore od sile koja nije spojena sa pravednou.2 4 Ruzvelt je verovao da u svetu koji regulie sila prirodno ustrojstvo odraava ideja o sferama uticaja1 *, odnosno preputanje odreenim zemljama prcovlaujueg uticaja u velikim regionima kao, na primer, Sjedinjenim Dravama u zapadnoj
24

DOLOMATIJ A
H E N R I K .ISIN D E R

hemisferi, ili Velikoj Britaniji na indijskom potkontinentu. Godine 1908, Ruzvelt je prihvatio japansku okupaciju Koreje stoga to su japansko-korejski odnosi, po nje govom stanovitu, morali a budu utvreni na osnovu relativne snage tih dveju ze malja, a ne odredbama nekog ugovora ili meunarodnim pravom: Koreja apsolutno pripada Japanu. Ugovorom je, svakako, predvieno a Koreja ostane nezavisna. Meutim, Koreja nije imala snage da sprovede taj ugovor, a mogunost a neka druga zemlja... pokua da za Korejance uini ono to oni sami uopte nisu bili kadri da uine nije uopte dolazila u obzir. S obzirom na tako naglaena evropska shvatanja, uopte ne iznenauje to je Ruzvelt u pogledu pristupa globalnoj ravnotei snaga ispoljio vetinu kakvu nije posedovao nijedan drugi ameriki presednik, s izuzetkom Riarda Niksona koji je uspeo da joj se priblii. Ruzvelt u poetku nije uviao potrebu da se Amerika uklju uje u konkretne sluajeve odravanja ravnotee snaga u Evropi, budui d a je sma trao da se ona manje ili vie sama odrava. Meutim, on uopte nije ostavljao mesta sumnji da e, ukoliko se pokae da ta procena nije tana, postai Ameriku da se angauje kako bi se povratila ravnotea. Ruzvelt je postepeno poeo da uvida da Nemaka predstavlja opasnost za evropsku ravnoteu i da amerike nacionalne in terese stoga poistoveuje s britanskim i francuskim. Ovo je postalo jasno 1906. godine, na Alhcsiraskoj konferenciji, na kojoj je tre balo da se odredi budunost Maroka. Da bi spreila francusku dominaciju, Nemacka se zalagala za reenje koje bi omoguilo slobodnu trgovinu i stoga je, imajui u vidu znaajne interese Sjedinjenih Drava u tom elu sveta, insistirala da se na kon ferenciju pozove i ameriki predstavnik. Uloga koju je odigrao taj predstavnik, ina e ameriki am basadoru Italiji, razoarala je Nemce. Ameriki trgovinski interesi u stvari nisu bili mnogo veliki i Ruzvelt ih je podredio svojim geopolitikim stavo vima. Njih je u vreme kada je marokanska kriza bila na vrhuncu, definisao Henri Kabot Lod, u jednom pismu Ruzveltu. Francuska", rekao je on, treba da bude s nam a i Engleskom - u naoj zoni i u naoj kombinaciji. To je i ekonomski i politi ki razumno reenje."26 Dok je u Nemaekoj video glavnu pretnju Evropi, Ruzveltovu zabrinutost u od nosu na Aziju podsticale su ruske aspiracije, zbog ega je podravao glavnog ru skog rivala, Japan. Rusija e u dogledno vreme vie nego i jedna druga zemlja u svojim rukama drati sudbinu sveta", izjavio je Ruzvelt.27 Zatien savezom s Veli kom Britanijom, Japan je 1904. godine napao Rusiju. Ruzvelt je objavio neutral nost, ali su njegove simpatije ipak bile na strani Japana. Ruska pobeda, tvrdio je on, znaila bi udarac civilizaciji".28 A kada je Japan unitio rusku flotu, on je likovao: Iskreno se radujem japanskoj pobedi, je r Japan deluje u naem interesu".-9 On je eleo a Rusija bude oslabljena, a ne uklonjena iz sistema ravnotee sna g a - stoga to bi. suvie slaba Rusija, prema relevantnom diplom atskom naelu, do vela samo do toga da umesto nje pretty a postane Japan. Ruzvelt je smatrao da bi Americi najvie odgovaralo da se Rusija na kraju sueli s Japanom kako bi te dve zemlje jedna drugu obuzdavale".3 0

DIPLOMATUA

HENRi KISINDER

Rukovodei se svojim geopolitikim realizmom, a ne uzvienim naelima, Ru zvelt je pozvao dve zaraene zemlje da poalju svoje predstavnike u njegovu kuu u Zalivu ostriga, i da se tamo sporazumeju o uslovm ia za mir, koji je konano i za kljuen u Portsmutu u Nju Hempiru. Tim mirom je ograniena japanska pobeda i ouvana ravnotea na Dalekom istoku. Ruzvelt je zahvaljujui tome postao prvi ameriki dobitnik Nobelovc nagrade za mir, koja mu je doeljena zato to je posti gao mirovno reenje zasnovano na idejama koje e posle narednog predsenika, Vilsona, delovati prilino neameriki - ravnotei snaga i sferama utieaja. Godine 1914, Ruzvelt je zauzeo prilino neutralan stav u odnosu na nemaku invaziju Belgije i Luksemburga, mada je u pitanju bilo flagrantno krenje sporazu ma na osnovu kojih je tim zemljama priznata neutralnost: ,1a ne drim stranu ni jednim a ni drugima u vezi s krenjem ili nepotova njem sporazuma. Vie je nego sigurno da e divovi, kada se uhvate u kotac i ponu da se teturaju u smrtonosnom zagrljaju, nagaziti na svakoga ko se nae na putu bilo kom od dva velika, zahuktala rvaa, osim ukoliko to nije opasno.-'Nekoliko meseei po izbijanju rata u Evropi., Ruzvelt je izmenio svoj poetni stav o krenju belgijske neutralnosti, mada ga, sasvim karakteristino, nije zabrinu la nelegalnost nemake invazije, ve opasnost to ju je taj in predstavljao za rav noteu s n a g a : z a r ne verujetc da e Nemaka, ukoliko pobedi u ovom ratu, smr viti britansku flotu i unititi Britansku Imperiju, i za godinu iSi dve poeli da insisti ra na sticanju dominantnog poloaja u Junoj i Srednjoj Americi?"-1 ,2 On se zalagao za naoruavanje velikih razmera kako bi Amerika mogla svom svojom teinom da. podupre Trojni sporazum (Antantu). Nemaku pobedu je sma trao i kao moguu i kao veoma opasnu po Sjedinjene Drave. Pobeda Centralnih si la znaila bi gubitak zatite od strane britanske mornarice i omoguila bi nemakom imperijalizmu da se uvrsti na zapadnoj hemisferi. Ruzveltovo miljenje d aje britanska kontrola Atlantika bezbednija od nemake hegemonije zasnivalo se na apstraktnim iniocima izvan politike sile, kao to su kulturni afiniteti i istorijsko iskustvo, Izmeu Engleske i Amerike su zaista posto jale vrste kulturne spone koje se nisu mogle uporediti ni sa im to je postojalo u pogledu ameriko-nemakih odnosa. tavie, Sjedinjene Drave su bile naviknute na britansku vladavinu morima, tako da im pomisao na to nije smetala, a vie nisu ni strahovale da bi Britanija mogla da ima ekspanzionistike planove u odnosu na Sevcmu i Junu Ameriku. N a Nemaku su, meutim, giedale s podozrenjem. Ru zvelt je 3, oktobra 1914. napisao britanskom am basadom u Vaingtonu (zaboraviv i, budui da je to sada bilo uputno, svoju raniju procenu po kojoj je nemako ne potovanje belgijske neutralnosti bilo neizbeno): Da sam ja bio predsednik, protiv Nemake bih reagovao tridesetog ili tri deset prvog jula.3 1

i
i . .................... .................. .................... D iP lO M A llJ A

.
____________________________ ____________

H h\K . KSSINDER

~ ~

i | '

U pismu napisanom Radjardu Kiplingu mesec dana kasnije, Ruzvelt je priznao da bi bilo teko da se Amerika na osnovu njegovih ubeenja uvede u evropski rat, stoga to narod ne bi bio spreman da sledi akciju koja je o te mere odreena poli tikom sile: Ako bih se zalagao za sve ono u ta lino venijem, u narodu nita ne bih postigao, budui da me ne bi sledio. Na narod je kratko vid i ne shvata meu narodnu politiku. Va narod jeste bio kratkovid, ali ne toliko kao na kada je to u pitanju... Na narod veruje da zahvaljujui irini okeana ne mora da strahuje od sadanjeg sukoba i da nije duan o tome da vodi brigu.3 4 Da je s Teodorom Ruzvcltom dostigla vrhunac, amerika spoljnopolitika mi sao bi se objanjavala kao evoiutivno prilagoavanje tradicionalnih evropskih dr avnikih principa amerikim uslovima, dok bi on bio smatran za presednika za vreme ijeg mandata su Sjedinjene Drave, uspostavivi dominaciju u Severnoj i Junoj Americi, pokazale svetu svoju snagu i poele da sfiu poloaj svetske sile. M eutim, amerika spoljnopolitika misao se s Ruzvelfom nije zavrila, budui da to nije bilo ni mogue. Lider koji ogranii svoju ulogu na iskustvo sopstvenog na roda, samog sebe osuuje na stagnaciju; lider koji prevazie to.iskustvo izlae sc'riziku da ne bude shvaen. Ni iskustvo koje je poseovala ni vrednosti na kojima je poivala, Ameriku nisu pripremili za ulogu koju joj je riamenio Ruzvelt: Jedan od istorijskih paradoksa bilo je. to fo je Amerika na kraju stekla vodeu ulogu koju joj je RuzveH predvideo, i to jo za njegova ivota, ali u ime principa kojim a se rugao i pod rukovodstvom presednika koga je prezirao. Vuro. Vilson, otelovljenje tradicionalne ideje o amerikoj posebnosti, udario je temelje onome sto e postati dominantan intelektualni stavi? amerikoj spoljnoj politici, ije je pretpo stavke Ruzvelt u najboljem sluaju smatrao nevanim, a u najgorem tetnim po du gorone amerike interese. Ukoliko bi se nainilo poreenje izmeu te dvojice najveih amerikih predsednika, Ruzvelt bi, u smislu svih utvrenih principa dravnike vetine, bio daleko bo lji. Uprkos tome, prevagnuo je Vilson - dok se Ruzvelt posle sto godina pamti po onome to je postigao, ameriku misao uobliio jc Vilson. Ruzvelt je shvatio nain na koji je meunarodna politika funkcionisala u zemljama koje su tada odluivale o sud bini sveta, a nijedan ameriki predsednik nije posedovao taniji uvid u funkcionisanje meunarodnog sistema. Nasuprot tome, Vilson je uspeo da shvati glavne izvore na kojima se Amerika napaja, od kojih je moda najvaniji bila slika o samoj sebi kao o neem razliitom od ostatka sveta. Americi su nedostajale i teorijske i praktine osnove za diplomatiju u evropskom stilu koja je bila usmerena ka jednom jedinom.ciIju, odravanju promenljive ravnotee snaga, a zasnivala se na stalnom nijansiranju naina na koji e se ispoljiti sila. Bez obzira na realnost politike sile i pouke koje su iz nje mogle da se izvuku, medu Amerikancima je preovladavalo uverenje da se nji hov jedinstven karakter zasniva na slobodi koju uivaju i za koju se zalau. Amerikanci su mogli da se pokrenu na velika dela samo na osnovu ideje koja se podudarala s njihovim shvatanjem izuzetnosti sopstvene zemlje. Bez obzira na to
27

: :

DIPLOMATU/*.
H E N R I K JSIN U R

koliko je bio usaglaen s tadanjim diplomatskim stiiom velikih sila, Ruzveltov pri stup nije mogao da ubei njegove zemljake u neophodnost ukljuivanja u svetski rat, S druge strane, Vilson je visokomoralntm argumentima, uspeo da pokrene emo cije naroda. Vilson je postigao iznenaujui uspeh. On je znao kako da odbaci politiku sile i pokrene narod. Bio je to intelektualac koji se relativno kasno ukljuio u politiku, a za predsenika je izabran zahvaljujui rascepu to su ga ti Republikanskoj partiji izazvali Taft i Ruzvelt. Vilson je shvatio da instinktivni izolacionizam Amerikana ca moe da se prevazie samo pozivanjem na njihovu veru u izuzetnost sopstvenih ideala. Poto je strasnim zalaganjem za neutralnost najpre dokazao opreeljenje svoje administracije za mir, on je izolacionistiki nastrojenu zemlju postepeno uveo u rat. To je uinio odbacujui bilo kakav sebian nacionalni interes i tvrdei da Amerika eli samo da odbrani svoje principe, a ne i da izvue neku korist. Vilson je u svom prvom izvetaju o stanju nacije, 2. decembra 1913, u glavnim crtama izneo stavove koji e se kasnije nazvati ,,vilsonizmom. Po njemu, temelje meunarodnog poretka predstavljali su univerzalni zakon, a ne ravnotea, pouzda nost pojedinih zemalja, a ne njihovo samo dokazivanje. Preporuujui ratifikaciju nekoliko sporazuma o arbitrai, Vilson je tvrdio da bi meunarodni sporovi ubudu e morali a se reavaj u arbitraom, a ne silom: Postoji samo jedno mogue merilo na osnovu kojeg .se mogu utvrditi raz like izmeu Sjedinjenih Drava i drugih zemalja, a ono- se svodi na dve stvari; nau sopstvenu ast i nae obaveze prema svetskom miru. IC.ada se provera sve de na to, na osnovu nje podjednako iako mogu da se procene nove i protuma e ve postojee ugovorne obaveze.5 Ruzveltu nije nita smetalo vie od visokoparnih principa lienih kako sile.ko ja bi ih podrala, tako i volje a se primene. Jednom prijatelju je napisao: Ukoliko bih morao a biram izmeu politike sile i mlake politike... pa, opredelio bih se za poliliku sile. Ona ne samo sto je bolja za zemlju, ve je dugorono bolja i za svet1 1 .3 1 ' Vilson iz istih razloga nije mogao da razume Ruzveltov predlog da se na rat u Evropi odgovori poveanjem vojnih izdataka. U svom drugom izvetaju o stanju nacije, 8. decembra 1914, dakle u vreme kada je ve etiri meseca besneo. rat u Evropi, Vilson je odbacio poveanje naoruanja, stoga to bi to znailo da smo iz gubili prisustvo duha zbog rata iji nas se uzroci ne dotiu, ije nam samo posto janje prua priliku a ponudimo prijateljstvo i a pruimo nesebine usluge..."3 7 Ameriki uticaj, po Vilsonu, zavisio je o amerike nesebinosti; Amerika je morala a sauva sebe kako bi na kraju mogla a istupi i, zahvaljujui svom kredibi litetu, posreduje izmeu zaraenih strana, Ruzvelt je tvrdio da e rat u Evropi, a po sebno eventualna nemaka pobeda, na kraju ugroziti ameriku bezbednost, Vilson je smatrao da bi Amerika, kao sutinski nezainteresovana, trebalo da se pojavi u posred nikoj ulozi. S obzirom na to d a je Amerika mnogo vie polagala na sdpstvene vrenosti nego na ravnoteu snaga, evropski rat jc predstavljao izuzetnu priliku za prozelitski rad na pridobijanju sveta za novi pristup meunarodnim odnosima.

DIPLOMATUA
H E N R I K IS IN D E R

Ruzvelt se izrugivao takvim idejam a i optuivao je Vitsona da podilazi izolacionistikini oseanjima kako bi 1916. bio ponovo izabran. U stvari, Vitsonova poli tika je teila neem sasvim suprotnom od izolacionizma, Vilson nije proklamovao ameriko povlaenje iz sveta, ve univerzalnu mogunost da se na ceo svet prim ene amerike vrednosti, ijem irenju bi vremenom i sama Amerika mogla da se po sveti. Tradicionalno ameriko miljenje koje je bilo prisutno jo od Defersonovog vremena, Vilson je iznova definisao i time ga stavio u slubu ideolokog krstakog rata: Amerika ima izuzetnu misiju koja prevazilazi svakodnevnu diplom atiju i ko ja je obavezuje da poslui kao svetiomk ostatku oveanstva. Spoljna politika demokratskih zemalja moralno je superiornija, budui d a je narod po prirodi miroljubiv. Spoljna politika mora da odraava iste moralne standarde koji se primenjujii na pojedince. Drava nema pravo a za sebe zahteva poseban moral. Ovim tvrdnjama da je zahvaljujui svojim m oralnim naelim a Amerika jedin stvena zemlja, Vilson je dodao i jednu univerzalnu dimenziju: Mi nismo sposobni da osetimo strah od bilo koje druge zemlje. M i ne oseamo ljubomoru zbog suparnitva na polju trgovine, ili bilo kojeg drugog mi roljubivog pregnua. Mi.hoemo da proivimo svoje ivote onako kako to nameravamo, aii i da dopustimo drugima da ive. Mi smo, u stvari, iskreni prija telji svim zemljama na svetu, stoga to nijednu od njih ne ugroavamo, ne u dimo ni za ijim posedima i ne elimo nikoga da unitimo.3 8 Nijedna zemlja nije nikada svoje pretenzije na vodeu uiogu u svetu zasnivala na sopstvenom altruizmu. Sve druge zemlje su se trudile da sud o njima bude done sen na osnovu kompatibilnosti njihovih nacionalnih interesa s nacionalnim interesi ma drugih. Uprkos tome. od Vudroa Vilsona do Dorda Bua, svi ameriki presenici su se pozivali na nesebinost svoje zemlje, kao na najvaniju karakteristiku njene vodee uloge. Ni Vilson, ni njegovi sledbcnici, sve do danas, nisu bili sprem ni da se suoe s injenicom da u inostranim politikim krugovima, m anje proetim uzvienim naelima, ameriko pozivanje na altruizam izaziva izvestan oseaj ne predvidljivosti; za razliku od nacionalnih interesa koji se mogu sraunati, altruizam zavisi od toga kako ga defmie onaj to se na njega poziva. Meutim, altruistika priroda amerikog drutva za Vilsona je predstavljala do kaz boanske milosti: ini se da je Boje provienje sauvalo jedan kontinent tla netaknut sae ka da ga naseli i na njemu zasnuje svoju nesebinu dravu miroljubiv narod ko ji je slobodu i ijudska prava voleo vie od bilo ega drugog,39 Tvrdnja da ameriki ciljevi predstavljaju neto to je Provienje odredilo, podrazumevali su globalnu ulogu iji e domet postati iieuporedivo vei nego sto je to
29

DIPLOMATIJA

HENRI KIS1NDER

Ruzvelt mogao i da zamisli. Jer, on nije eleo nita vie do a pobolja ravnoteu snaga i da u njoj za Ameriku obezbedi ulogu koja bi odgovarala njenoj sve veoj moi. Prema Ruzveltovoj zamisli, Amerika bi bila jedna meu mnogim zemljama - monija od veine i deo elitne grupe velikih sila, na koju se i dalje primenjuju osnovna, ve uspostavljena pravila u vezi s ravnoteom. Vilson je Ameriku preveo u potpuno suprotnu sferu. On je prezirao ravnoteu snaga i stoga je uporno tvrdio a se uloga njegove zemlje ne sastoji u dokazivanju vlastite sebinosti, ve veliine".40 Ukoliko je to bilo tano, Amerika ne bi imala pravo da svoje vrednosti zadrava za sebe. Vilson je jo 191S. godine objavio dok trinu bez presedana, po kojoj je beztaednost Amerike neodvojiva od bezbednosti sveg ostalog oveanstva. To je podrazumevalo obavezu Amerike da se svuda u svetu suprotstavi agresiji: ...s obzirom na to a zahtevamo da se nesmetano razvijamo i da svojim i votima upravljamo u skladu s naim sopsfvenim naelima kao to su pravo i sloboda, mi osuujemo agresiju, s koje god strane da dolazi, i neemo joj sami pribei. Mi se zalaemo za to da bezbedno sledimo pravac nacionalnog razvo ja kakav smo sami odabrali, ali inimo i neto vie od toga. M i isto zahtevamo i za druge. Svoje vrsto opreeljenje za individualnu slobodu i slobodan razvoj zemlje ne ograniavamo na dogaaje i situacije koji se tiu samo nas. .Mi ima mo razumevanja za svaki narod koji pokuava da krene tekim puteni to vodi u nezavisnost i pravdu.1 1 Ideja o Americi kao o obronamernom svetskom policajcu nagovestiia je stra tegiju zadravanja koja e se razviti posle Drugog svetskog rata. Ruzvelt nikada, tak ni kada je bio na vrhuncu, nije ni u snu doao na ideju ko ja bi bila dovoljno snana a pokrene globalni intervencionizam. Meutim, on je bio dravnik-ratnik, dok jc Vilson bio svetenik-prorok. Dravnici, ak i kada su ratnici, usredsreuju se na svet u kojem ive; za proroke stvarni" svet je onaj koii ele da stvore. Vilsonova poetna reafirmacija amerike neutralnosti vremenom je prerasla u niz pretpostavki koje su postavile temelje za globalni krstaki rat. Prema Vilsonovom miljenju, nije postojala bitna razlika izmeu slobode u Americi i slobode u sveta. Dokazujui da nije uzalud provodio vreme na akademskim skupovima, koji ma dominiraju beskrajna nadm udrivanja, uspeo je da na specifian nain protuma i s ta je Dord Vaington zaista mislio kada se zalagao protiv meanja u tue po slove. Vilson je r t foreign (engl. stran", ,,tn) tako protumaio da bi se prvi predsednik sigurno zaprepastio. Prema Vilsonu, Vaington je hteo da kae da Amerika treba da izbegava uplitanjc u tue ciljeve. Meutim, dokazivao je Vilson, nita to se tie ljudskog roda ne moe nam biti strano, ili nevano 4 *.42 Shodno tome, Ame rika je imala neogranieno pravo da se angauje u inostranstvu. Ideja da se nemeanje u tue poslove, koje je naciji u amanet ostavio jedan od njenih utemeljivaa, protumai kao ,,viza za intervenciju, kao i da se koncept neu tralnosti Tazrai tako da ulazak u rat uini neizbenim, bili su zaista neobini. Dok
30

DIPLOMATiJA
H E N R I K IS IN D E R

je artikuliui viziju jednog boljeg sveta zemlju sve vie pribliavao svetskom ratu, Vilson se pozivao na vitalnost i idealizam koji kao da su stogodinju hibevnaciju opravdavali time to je Amerika ba zahvaljujui njoj, na meunarodnu pozornicu sada mogla da unese dinamizam i ednost kakve njeni iskusniji partneri nisu ni po znavali. Evropska diplomatija se tokom svojih istorijskh iskuenja okamenila i uni zila; evropski dravnici su na dogaaje gledali kroz prizmu mnogih razbijenih sno va, izjalovljenih nada, neostvarenih ideala, dok je Amerika, koja time nije bila spu tana, smelo objavila da istorija ak i ako joj nije doao kraj, svakako nije preterano vana, budui da se nalazila na putu da vrednosti koje su se do tada smatrale isklju ivo amerikim, pretoi u opte principe koji se mogu primeniti na sve. Vilson je ta ko uspeo da prevazie, bar za izvesno vreme, sukob izmeu ideje o bezbednoj Ame rici i ideje o neokaljanoj Americi. Amerika je ulazak u Prvi svetski rat m ogla da pri hvati iskljuivo kao angaovanje u korist svih naroda, a ne samo sopstvenog, a se be da vidi u ulozi borca za univerzalne slobode. Neposredan povod da Amerika objavi rat, pruilo je potapanje Luzitcmije, a pre svega to to je Nemaka ponovo poela neogranieno da koristi podmornice. M e utim, Vilson ulazak u rat nije opravdao tim konkretnim razlozima. Nacionalni in teresi bili su irelevantni, isto kao i n a p a d na Belgiju i poremeaj ravnotee snaga. Po njemu, rat je bio zasnovan na etikom principu iji je osnovni cilj predstavljalo uspostavljanje novog, pravednijeg meunarodnog p o r e lk a . Uasno j c , izjavio j e
V i l s o n u g o v o r u k o jim j e z a t r a io o b ja v u r a ta .

povesti ovu veliku miroljubivu zemlju u rat, u najstraniji i najrazorniji od svih ratova, u kojem kao da je sama civilizacija dovedena u pitanje. Meutim, ..pravda je ragocenija od mira. a mi emo se boriti za ono to nam je oduvek bilo najblie srcu, za emokratiju, za pravo onih to su primorani da se poko ravaju vlastima na to da se i njihova re uje, za prava i slobode malih naroda, za optu vladavinu prava na osnovu sagiasnosti slobodnih naroda koji e doneti mir i bezbednost svim zemljama i konano osloboditi svet.43 U ratu koji se vodi 11 ime takvih principa ne moe da bude kompromisa. Jedini stvarni cilj je potpuna pobeda. Ruzvelt bi amerike ratne ciljeve gotovo sigurno formulisao i u politikom i stratekom smislu: Vilson, koji se hvalio time to Amerika nema posebnih intaresa, defmisao je ratne ciljeve gotovo iskljuivo s etikog stano vita. Po Vilsonovom miljenju, rat nije predstavljao posledicu sukoba nacionalnih interesa koji su se sledili bez i najmanje zadrke, ve ga jc izazvala Nemaka time to je bez ikakvog povoda naruila meunarodni poredak. Tanije reeno, stvarni krivac nije bila nemaka nacija, ve iskljuivo Kajzer. Zalaui se za objavu rata, Vilson je tvrdio: Mi nismo u zavadi s nemakim narodom. Jedino to prema njemu oseamo jesu simpatije i prijateljstvo. Ulazei u ovaj rat, nemaka viada nije delova5a u skladu sa eljama naroda, koji to unapred nije ni znao, ni odobrio. O ratu ie odlueno onako kao Sto se o ratu odluivalo u stara, nesrena vremena kada
31

DIPLOMATIJA

HENRI KIStNliR

nigde na svetu vladari nisu pitali za miljenje narod i kada su ratovi otpoinjani i voeni u interesa dinastija.'1 1 Uprkos tome to se na Vilhclma II u Evropi dugo gledalo kao na top koji samo to nije opalio, nijedan evropski dravnik se nikada nije zalagao za njegovo ukla njanje; u svrgavanju Kajzera ili njegove dinastije niko nije video klju za usposta vljanje mira u Evropi. Meutim, im je pokrenuto pitanje unutranjeg ustrojstva Nemake, sukob vise nije mogao da se zavri nekom vrstom kompromisa koji bi uskladio sukobljene interese, kakav je Ruzvelt postigao deset godina ranije u Rusko-japanskom ratu. Pre nego to je Amerika stupila u rat. Vilson je 22. januara 1917. objavio d a je njegov cilj mir bez pobee".4 5 Meutim, kada je Amerika zai sta ula u rat, Vilson je izloio ideju da samo potpuna pobeda moe da donese mir. Vilsonove izjave su ubrzo bile opteprihvaene. ak je ijedna tako iskusna li nost kao to je Herbert Huver, poeo da opisuje nemaku elitu k.ao uroeno zlu i da za nju govori kako se hrani krvlju drugih naroda".46 Raspoloenje tog vremena naj bolje je izrazio Dejkob urman, p r e d s e d n i k Kornelovog u n iv e r z it e t a , koji je u tom ratu video borbu izmeu carstva nebeskog" i carstva Huna, kao otclovljenja stra ve i uasa ".4 1 Meutim, ono io je Vilson nagovetavao u svojim govorima nije moglo da se - ostvari samo svrgavanjem jedne dinastije. Zalaui se za objavu rata, Vilson je svo. je etike stavove proirio na itav.svet; uslove za demokratiju trebalo je stvoriti ne samo u Nemakoj ve i u svim drugim zemljama, zato to e m ir zahtevati part nerstvo demokratskih zemalja".48 U jednom drugom govoru, Vilson je otiao jo da lje,'rekavi da e amerika mo usalinuti ukoliko Sjedinjene Drave slobodu ne pro ire na ceo svet: . ' .Ovu zemlju smo ustrojili tako da ljudi u njoj budu slobodni, ali tu ideju i taj cilj nismo ograniili samo na Ameriku, te emo sada osloboditi sve ljude. Kada to ne bismo uinili, slava Amerike bi nestala, a njena snaga bi se osula,4Iznoenju ratnih ciljeva Vilson se najvie pribliio u okviru takozvanih etr naest taaka" koje emo razmotriti u IX glavi. Njegov istorijski doprinos sastoji se u tome sto je shvatio da Amerikanci ne mogu da izdre ire angaovanje izvan svo jih granica ukoliko se ono ne temelji na njihovim etikim uverenjima. Njegov pro pust predstavlja to to je is to r ijs k e tragedije s h v a ta o ili kao sluajne greke, ili kao posledicu kratkovidosLi i zlobe pojedinih dravnika, kao i to to je smatrao da snaga javnog mnjenja i globalno irenje demokratskih institucija predstavljaju iskljui vi temelj za uspostavljanje mira. On e zatim o evropskih zemalja zatraiti da preduztnu neto za ta ni filozofski ni istorijski nisu bile pripremljene, i to odmah po sle rala koji ih je u potpunosti iscrpeo. Puna tri veka evropske zemlje su svoj poredak zasnivale na usklaivanju nacio nalnih interesa, a svoju spoljnu politiku na pokuajima da se postigne bezbednost, dok su na svaku dodatnu korist gfedale kao na ist zgoditak. Vilson je od evropskih zemalja zatraio da svoju spoljnu politiku.utemelje na etikim ubeenjima, a da pita32

DIPLOMATIJA

HENRi KISINDER

nje bezbednosti, ukoliko se ona uopie postigne, prepuste sluaju. Meutim, Evropa nije posedovala mehanizme za voenje tako nesebine politike, a tek je trebalo da se vidi da li e Amerika, koja je upravo izila iz stogodinje izolacije, moi da izdri trajno meunarodno angaovanje kakvo su porazumevaie Vilsonove teorije, Vilsonova pojava na politikoj sceni predstavljala je prekretnicu za Ameriku, dok je njega uinila jednim od retkih dravnika koji iz osnova menjaju tok istorije svoje zemlje. Da su 1912. godine Ruzvelt i njegove ideje odneli prevagu, pitanje ratnih ciljeva bilo bi zasnovano na utvrivanju amerikog nacionalnog interesa. Ru zvelt bi ulazak Amerike u rat zasnovao na pretpostavci - za koju se u stvari i zala* gao - da e Centralne siie, ukoliko Amerika ne pristupi Trojnom sporazumu, pobediti u ratu, to e pre ili posle neizostavno ugroziti am eriku bezbednost. Tako definisan nacionalni interes, vremenom bi Ameriku naveo a prihvati glo balnu politiku koja bi Se mogla uporedtti s politikom Velike Britanije prema konti nentalnoj Evropi. Tri veka britanski politiari su elovaii na osnovu pretpostavke da bi britanska prevlast na moru, a time i njena nezavisnost, bile ugroene ukoliko bi jedna dominantna sila posedovala adekvatna sredstva, to bi se i dogodilo ako bi pri grabila sve evropske resurse. Sleei tu logiku, Sjedinjene Drave, u geopolitikom smislu takoe ostrvo odvojeno od evroazijskih obala, bile bi primorane da se odupru jednoj sili koja bi pokuala da uspostavi dominaciju u Evropi ili Aziji ili, to je jo gore, mogunosti da oba kontinenta potpanu pod vlast iste siie. U ovom' smislu, ca sus belli bio bi geopolitiki domet. Ncrnake, a ne ogreenje o moralna naela. M eutim, onda kao i danas,, taj evropski" pristup bio je suprotan vrelu .ame rikih emocija sa kojeg.se napajao Vilson, ak ni Ruzvelt nije uspeo a sprovede politiku sile za koju se zalagao, mada jc umro u uverenju d a je to mogao da uini. Bilo kako bilo, Ruzvelt vie nije bio predsednik, a Vilson je jasno stavio do znanja, jo pre nego sto je Amerika stupila u rat, da e se odupreti svim pokuajima da se posleratm poredak uspostavi na tradicionalnim principima meunarodne politike. Uzroke za izbijanje rata Vilson je video ne samo u zlobi neinakih dravnika ve i u evropskom sistemu zasnovanom na ravnotei snaga. On jc 22. januara 1917. napao predratni meunarodni poredak kao sistem organizovanog suparnitva1 1 : Pitanje od kojeg zavise ceo budui mir i svetska politika jeste sfeee: da li je rat koji se sada vodi borba za uspostavljanje pravednog i stabilnog mira, iii santo za ispostavljanje nove ravnotee snaga?.,. Neophodno je da postoji ne ravnotea, ve zajednica snaga;.ne organizovano suparnitvo, ve organizovan, zajedniki mir.5 0 Vilson je pod zajednicom snaga podrazum evaoJedan potpuno novi koncept koji je kasnije nazvan kolektivnom bezbednou. (Istini za volju, tu ideju je jo osamdesetih godina XIX veka bezuspeno obrazloio britanski politiar Viiijam Gleston.)-'1 Ubeen da su sve zemije na svetu podjednako zainteresovane za mir, on je smatrao a bi trebalo da se ujedine kako bi kaznile one to ga naruavaju i predloio je a se meunarodni poredak brani moralnim konsenzusom miroljubivih zemalja:
33

DIPLOMATIJA

HENRI KIS1NDER

...nae doba odbija standarde zasnovane na nacionalnoj sebinosti, koji su . nekada usmeravali drave, i zahteva da ti standardi ustupe mesto novom poret ku u kojem e jedina pitanja biti: Da Ii je to ispravno?", Da li je to praved no?". Da li je to u interesu oveanstva?52 Da bi se ovako usagiaeno miljenje institucionalizovalo, Vilson jc pred loio osnivanje Drutva naroda, jedne u sutini amerike institucije. Pod pokrovitelj stvom te svetske organizacije, sila bi ustuknula pred etikom, a snaga oruja pred diktatom javnog mnjenja. Vilson je stalno isticao da do rata nikada ne bi ni dolo ukoliko bi javnost bila adekvatno informisana - zaboravljajui estoke izlive rado sti i olakanja s kojima je u svim zemljama pozdravljeno izbijanje rata, ukljuujui i demokratsku Veliku Britaniju i Francusku. Po njemu, da bi nova teorija mogla da se sprovede, u svetu su morale da se dogode najmanje dve promene: najpre, uspo stavljanje emokratije u svim zemljama, a zatim i jedne nove i mnogo eelovitije iplomatije1 1 zasnovane na kodeksu asti podjednako visokom kao kada su 11 pita nju pojedinci".n Vilson je 1918. godine objavio svoj izuzetno ambiciozan cilj koji je za ono vre me predstavljao neto neuveno. On je tvrdio da mir zahteva unitenje svake sile . koja bi bilo gde mogia proizvoljno i po sopstvenom izboru tajno da poremeti mir u svetu; ili, ukoliko ne moe odmah da se uniti onda bar da se bukvalno svede na ni vo beznaajne zemlje'*.54 Vilson je 14, f e b r u a r a 1919. godine, na Konferenciji mira, objasnio da bi Drutvo naroda, nadahnuto takvim idejama, moglo da reava krize kako se ne bi izrodile u ratove: ...na osnovu tog instrumenta (Pakta Drutva naroda), mi prvenstveno i naj vie zavisimo od jedne velike sn a g e-m o raln e snage svetskog javnog mnjenja, iji neodoljivi uticaj proiava i razjanjava, jer ono to unitava svetiost, u potpunosti e unititi i univerzalna osuda svetskog javnog mnjenja.5 5 Ouvanje mira vie ne bi zavisilo od tradicionalnog odmeravanja snaga, ve od svetskog konsenzusa koji bi podrao odreeni mehanizam. Grupa zemalja, uglav nom demokratskih, delovala bi kao garant mira1 1 i zamenila bi stari sistem ravno tee snaga i savezni stava. Nijedna zemlja nikada do tada nije iznela, a jo manje primenila, tako uzvie na oseeanja Uprkos tome, idealizam ih je pretvorio u opte mesto amerikog stava o spoljnoj politici. Varijacije na tu Vilsonovu temu iznosie svi kasniji ameriki predscdnici. U raspravama to su se u vezi s tim vodile u Americi, vea panja se poklanjala tome to Vilsonovi ideali (koji su tako brzo postali opteprihvaeni da ih vie niko nije ni poistoveivao s njim) nisu ostvareni, nego pitanju da li oni zaista obezbeuju adekvatne smemice za suoavanje s povremeno surovim izazovima to ih donose svetske bure. Bez obzira na to to su generacije kritiara u meuvremenu estoko osporavale Vijsonove analize i zakljuke, njegovi principi su do danas osta li osnov amerike spoljne politike.

DIPLOMATUA
H E N R I K IS IN D E R

Meutim, Vilsonovo meanje moi i principa stvorilo je i uslove za pojavu viedecenijske krize savesti u naciji koja je stalno pokuavala da izmiri svoje princi pe i svoje potrebe. Ideja o kolektivnoj bezbednosti zasnivala se pre svega na pret postavci da e sve zemlje zauzeti isti stav prema ugroavanju bezbednosti i biti spremne da se izloe istim rizicima da joj se odupru. Ne samo to se u stvarnosti ni* kada nita slino nije dogodilo, ve niem slinom nije bilo sueno ni da se dogodi u itavoj istoriji Drutva naroda, ali i Ujedinjenih nacija. Tu vrstu konsenzusa mo gue je postii jedino kada je pretnja zaista ozbiljna, i kada zaista pogaa sve, ili bar veinu zemalja - kao to je to bio sluaj tokom dva svetska rata i. u regionalnom smislu, za vreme hladnog rata. Meutim, u veini sluajeva - i gotovo u svim te kim situacijama - sve zemlje su podjednako nespremne da se sloe biio u vezi s prirodom pretnje, bilo u pogledu rtve koju su spremne da podnesu kako bi joj se ouprle. To se dogaalo od italijanske agresije na Abisiniju 1935, do krize u Bosni 1992. godine. Opti konsenzus se jo tee postie kada su u pitanju pozitivni cilje vi, ili preventivne akci je. Paradoksalno je to to se posle okonanja hladnog rata. u svetu u kojem ne postoji vie nikakva ideoloka ili vojna pretnja, uprkos deklarativ;nom zalaganju za demokratiju kakvo nikada do sada nije postojalo, takav konsen zus jo tee postie. Vilsonove ideje su naglasile jo jednu latentnu podeiu u amerikom stavu pre ma spoijnoj politici- Da li su postojali bilo kakvi interesi u vezi s bezbednou ze mlje koje je Amerika morala da brani bez obzira na to kako su ugroeni? Ili, da li bi Amerika trebalo da se opire samo promenama koje se pravino mog nazvati ne zakonitim'.' Da Ii se Amerike tiu same promene na meunarodnoj sceni, ili nain na koji c ostvaruju? Da li Amerika u potpunosti odbacuje geopolitike principe? Odnosno,a li bi te principe trebalo redefinisati u skladu s amerikim vrednostima i ta e prevagnuti ukoliko sc oni sukobe? Vilsonizam ukazuje na to da se Amerika opire pre svega nainu na koji se p ra mena ostvaraje i a nc postoji nikakav strateki interes vrean odbrane ukoliko ga ugroavaju oigledno legalni metodi. Jo u vreme Zaiivskog rata, predsednik Bu je insistirao na tome da nebrani toliko vitalne rezerve nafte, koliko se opire princi pu agresije. Tokom hladnog rata, u Americi je voena i rasprava u vezi s pitanjem da li Amerika, s obzirom na sve svoje nedostatke, ima moralno pravo da organizuje otpor pretnji kakvu je predstavljala Moskva. Teodor Ruzvelt bi na ta pitanja odgovorio bez kolebanja. Pretpostavka da e razliite zemlje na isti nain shvatiti pretnje, ili biti spremne da na njih istovetno reaguju. predstavljala je negaciju svega za ta se ikada zalagao. On nije mogao da za misli ni bilo kakvu svetsku organizaciju kojoj istovremeno, bez ikakvog problema, mogu a pripadaju i rtva i agresor. Novembra 1918. godine, u jednom pismu je re kao: Nemam nita protiv tog Drutva pod uslovom da od njega ne oekujemo suvie... Ja nisam spreman a igram ulogu koju je ak i Ezop izvrgao ruglu, pi ui o tome kako su vukovi i ovce odluili da se ,.razoruaju" Ovce su u znak poverenja uklonile pse uvare, a vukovi su ih odmah potom pojeli.5 6
35

DIPLOMATIJA

HENRI KSSINDER N are d n o g

meseca, n a p is a o j c s e n a to r u Noksu iz Pensilvanije:

Drutvo naroda moe da bude pomalo i korisno. Meutim, to vie bue pompezno, i io se vie bude pretvaralo da radi, manje e u stvarnosti postii. Pria o njemu posea na tragikomian razgovor o Svetoj alijansi voen pre sto godina, iji je glavni cilj bilo ouvanje trajnog mira. Uzgred, u tom pokretu o pre jednog veka car Aleksandar je bio predsednik Vilson.5 7 Po Ruzveltovoj procent, samo mistici, sanjalice i intelektualci smatraju da je mir ovekovo prirodno stanje i da ga moe ouvati konsenzus tt koji nisu ukljueni interesi. Po njemu, nur je sutinski nepostojan i mogu ga ouvati samo stalna bud nost, oruje i savezi istomiljenika. Meutim, Ruzvelt jc bio jedan vek iza ili ispred svog vremena. Njegov pristup meunarodnoj politici umro je 1919. zajedno s njim; na njega se o tada u Ameri ci vie nije pozivala nijedna znaajna spoljnopolitika kola. S druge strane, velii nu Vilspnove intelektualne pobede svakako pokazuje i to to je ak i Riar Nikson, ija se spoljna politika u sutini zasnivala na mnogim Ruzveitovim postavka ma, samog sebe smatrao sledbenikom Vilsonovog internacionalizma i to je u kabi netu drao portret presednika iz vremena Prvog svetskog rata. Drutvo naroda nije uspelo da stekne podrku u A m e r ic i, stoga to zemlja jo nije bila spremna za.globalnu ulogu tih razmera. Uprkos tome, Vilsonova intelektu,-aina pobeda .pokazala se kao neto mnogo znaajnije o bilo kakvog politikog tri jumfa. Jer, kad god je bila suoena sa zadatkom a uspostavi novi svetski poredak, Amerika se na jedan ili drugi nain vraala pretpostavkama Vuroa Vilsona. Na kraju Drugog svetskog rata, ona je uestvovala u osnivanju Ujedinjenih nacija za snovanih na principima Drutva naroda, nadajui se da e postii mir na osnovu saglasnosti pobednika. Kada se ta nada izjalovila, Amerika hladni rat nije videla kao sukob izmeu ve supersile, ve kao borbu za uspostavljanje emokratije. Kada je komunizam doiveo krah, administracije ve vodee politike partije usvojile su Vilsonovu ideju da put ka miru lei u kolektivnoj bezbenosti i irenju demokrat skih institucija po elom svetu. Vilsonizam je na svetsku pozornicu izneo kljuni ameriki problem: amerika ideologija je u izvesnom smislu bila revolucionarna, iako su na domaem planu Amerikanci bili zadovoljni postojeim stanjem. U elji da spoljnopolitika pitanja pretvore u borbu izmeu dobra i zla, Amerikanci su se uopteno oseali nelagodno u odnosu na kompromise kao i na parcijalna ili neubedljiva reenja. injenica a jc "Amerika izbegavala a insistira na geopolitikim promenama velikih razmera, ce sto se dovodila u vezu s obranom teritorijalnog, a ponekad i politikog statusa kvo. Verujui u vladavinu prava, njoj je bilo teko a svoju veru ti promene mirnim pu tem izmiri s injenicom da su skoro sve znaajne promene u istoriji ukljuivale na silje i prevrat. Amerika je smatrala da njeni sopstveni ideali treba da se ostvare u manje srenom. delti sveta, kao i a e to moi da se postigne u saradnji sa zemljama koje poseduju neuporedivo manje samopouzdanja, ija je bezbednost mnogo manja i iji su
36

DIPLOMATUA
H E N R I K IS IN D E R

ciljevi mnogo vie ogranieni. Uprkos svemu, Amerika je na tome stalno itrajavala. Posleratni svet je u velikoj meri postao amerika tvorevina, tc je ona na kraju preuzela ulogu koju joj je predskazao Vilson - postala je stalna nada i svetionik ko ji se sledi.

NAPOMENE
I. R obert W. Tncker i D avid C. H endrickson, Thomas Jefferson aud Am erican F oreign Policy"', Foreign Affairs, 69, br. 2 (prolee 1990), sir. 14S. 2 T hom as G. Paterson, J, G arry C lifford i. K enneth J. H agan, A m erican Foreign Policy: A H i sto ry (D .C. H eath, Leksington, M asauscts, 1977), sir. 60. 3. T ucker i H endrickson, Thom as Jefferson", str. 140; citat iz; Letters a nd O ilier W ritings o f Ja m es M adison (J.B. Lippincott, Fiiadetfija, 1865), IV, sir. 491-492. 4. D ejm s M onro, citat iz: W illiam A. W illiam s, urednik, The S h a ping o f A m erican D iplom acy (R and M cNally, ikago, 1956). 1, str. 122. 5. O protajni g ovor orda Vaiugtona, 17. septem bar 1796; preiam pano kao Senatski doku m en t" br. 3, 1. sednics 102, saziva Kongresa (U. S. G overnm ent Printing O ffice, V aington, 1991), str. 24. 6. D efersonovo pism o vojvotkinji D 'A vil od 2 .. aprila 1790; Paul L eicester F ord, u rednik, The Writings: o f Jefferson (G.P. P u tn am s Sons, Njujork, 1892-99), V, sir. 153; citat iz: T ucker i Hendric kson, Thomas Jefferson1 ', str. 139. 7. T hom as Paine, Rights o f M an (1791) (C itadel Press, Sikokas, N ju D erzi, 1794), str. 147. S. A lexander H am ilton, The Federalist No. 6 ,, E dw ard M ead Earle, urednik, The F ederalist (M odem Library, Njnj.ork, 1941), str, 30-31'. . .. 9. D efersonovo pism o om t D ikinsonir od 6. m arta 1801; A drienne K och i W illiam Peden, urednici, The Life a m i Selected Writings o f Thom as Jefferson (M odern Library, N jujork, 1944), str. 561. 10. D efersonovo pism o ozefu Pristliju od 19. ju n a 1802, Ford, urednik. Writings o f Thomas Jefferson, VIII, str. 158-159; citat iz: R obert W, Tucker i D avid C. H endrickson, E m pire o f Liberty: The Statecraft o f Thomas Jefferson (O xford U niversity Press, N ju jork/O ksford, 1990), str. 1L II. T ucker i H endrickson, Thom as Jefferson1 ', sir. 141, 12. D io n JCvitisi A dam s, govor odran 4. ju la 1821; W alter L aFeber, urednik, J o h n Q uincy A d a m s a n d A m erican C ontinental Em pire (Tim es B ooks, C ikago, 1965), str. 45. 13. P o m k a predsednika M onroa K ongresu, 2, d ecem bar 1823: RuJil J. B artlett, urednik, The Re cord o f A m erica n D iplom acy (A lfred A, K nopf. Njujork, 1956), str. 182. 14. Ibid. 15. Inauguration! govor predsednika D tejm su Polka, 4. m art 1845; The P residents Speak, p rire dio: D av id N ew ton L o tt (H olt, Rinehart and W inston, Njujork, 1969), sir. 95. 16. W illiam s, Shaping o f A m erican Diplomacy, I, str. 315. 17. Vide 11 Paul Kennedy, The R ise and F all o f the G reat P o w e rs (R andom H ouse, N jujork, 1987), str. 201 i str. 242 i dalje; i Farced Z akaria, The Rise o f a G reat Pow er, N ational Strength, Sta te Structure, and A m erican Foreign Policy 1865-1908" (neobjavljena d o ktorska disertacija, H arvatdski univerzitet, 1992), III glava, str. 4 i daije. 18. Z akaria, ibid, str. 7-8. 19. Ibid, str. 7 1. 20. Patterson, Clifford i Hagan, u tn d a k i, slm erican Foreign Policy, str. 1S9. 2 !. G odinje obraanje predsednika R uzvelta K ongresu, 6. d ecem bra 1904, B artlett, u re d n ik , R e co rd o f A m erican Diplomacy, str. 539. 22. R uzveltova izjava u Kotsgresu, 1902, John M orton B lum , The R epublican R oosevelt (H ar vard U niversity Press, K cm brtd, M asacusets. 1967), str. 127. 23. Ibid, str. 137. 37

DIPLOMATIJA

HENRI KJSINDER
24. R uzveltovo pism o Httgu M insterbergu od 3. oktobra 1914; E lling E. M orison, urednik, The Letters o f Theodore R oosevelt (H arvard U niversity Press. K em brid, M asauseis, 1954), VIII. sir 824825. 25. B lu m , Republican R oosevelt, str. 1 3 i, 26. Selections fro m the C orrespondence o f Theodore R oosevelt a nd H enry C abot Lodge 18841918, urednici H enry C abot L odge i C harles F. R edm ond (C harles S c rib n e rs Sons. N jtyork/London. 1925), II, str. 162. 27. B lum , Republican R oosevelt, str 135. 28. Ibid, s tr 134. 29. John M ilton Cooper, Jr. P ivotal D ecades: The U ntied States, 1900-1920 (W.W. N orton, N: ; jork /L o n d o n , 1990), str. (03. 30. B ilim , Republican Roosevelt, str, 134. 31. R uzvelt. Outlook, 107 (22. avgust 1914), str. 1012. 32. R uzveltovo pism o M insterbergu, 3, o k to b ar 1914; M orison, urednik, Letters o f Theodore Ro osevelt, str. 823. 33. R uzveltovo pism o Sesilu A rluru Springu R ajsu, 3. oktobar i 914; ibid, str. 821. 34. R uzveltovo pism o R adjardu K ip lin g u . 4. novem bar 1914: R o b ert Endicott O sgood, Ideals a n d Self-Interest m A m erica's Foreign R elations (U niversity o f C hicago Press, ikago, 1953), str. 137. 35. V udro'V ilson, G odinji izvetaj K ongresu o stanju nacije, 2, decem bar 1913; A rthur S, Link, urednik. The Papers o f Woodrow Wilson (P rinceton U niversity Press, P rinston, N ju D erzi, 1966), 29, str. 4. 36. R uzveltovo pism o jed n o m prijatelju, decem bar 1914; O sgood, Ideals an d Self-Interest, str. 144. ~ 37. V udro Vilson, G odinji izvetaj K ongresu, 8. decem bar 1914; Link, urednik, Papers o fW o ad n ftv i-l'i/.-oi:, 31," str, 423. 38. Ibid, str. 422. .. G ovor Vudro? Vilsona polaznicim a am erike Vojne akadem ije u Vest Pointu, 13.ju n 1916; ibid, 37, str. 212, i dalje. ~ 40. Vndro Vilson, obraanje ratnim veteranim a vojske Konfederacije u Vaingiom i, 5. jun 1917; ibid, 42, str. 453, 41. V udro V ilson, G odinji izv etaj.K o n g resu o stanju nacije, 7. decem bar 1915; ibid, 35, str. 257. . 42. V udro V ilson, govor odran u Pozoritu ,,Prinses, u ejenu, savezna drava Vajom ing. 24. septem bar 1919; ibid, 63, str. 474. 43. V udro V ilson, g ovor na zajednikoj sednici oba dom a K ongresa, 2, april 1917; ibid, 41, str.

526-527. 44. Ibi, str. 523: 45. V udro V ilson, g ovor u Senatu, 22. ja n u a r 1917; ibid. 40, sir. 536. 46. Selig Adler, The Isolationist Im pulse- Its Twentieth-Century R eaction (A belard Schnman, Lcm don/N jujork, 1957), sir, 36, 47. Ibid. 48. V udro v ilso n , govor, 2. april 1917; Link, urednik. Papers o f W oodrow Wilson 4 !. str, 519 i dalje. 49. V udro Vilson, govor u B ostonu, 24. februar 1919: ibid, 55, str, 242-243. 50. V udro Vilson, govor odran 22 ja n u a ra 1917; ibid, 40, str. 536-53751. V ideti V I glavu. 52. V udro Vilson, govor na A m erikom vojnom groblju u Sirenu na D an pom ena poginulim a, 30. maj !919; ibid. 59, str. 608-609. 53. V udro Vilson, govor u D rutvu za jaan je mira, 27. maj 1916, ibid, 37. sir. 113 i dalje. 54. V ndro Vilson, govor u M aunt V ernonu, 4. ju l 1918; ibid, 48, str. 5 16, 55. V udro V ilson, govor na Treoj plenarnoj sednici Parike m irovne konferencije, 14. februar 1919; ibid, 55. str. 175.

38

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

56. R uzveltovo pism o D ejm su B rajsu od 19. novem bra 1918; M orison, urednik. L etters o f The odore R oosevelt, V III, str. !400. 57. R uzveltovo pism o Filanderu ejsu Noksu, republikanskom senatoru iz Pensilvanije, 6. de cem b ar i 918; ibid, str, 1413-1414.

OD UNIVERZALNOSTI DO RAVNOTEE: RIELIE, VILIJAM ORANSKI I PIT

Poredak koji isloriari danas nazivaju evropskim sistemom ravnotee Snaga na stao-je u XVII veku, posle konanog sloma srednjovekovne tenje ka univerzalno sti, odnosno ideje o svetskom poretku koji objedinjuje tradiciju Rimskog carstva i Katolike crkve. U skladu s tom tradicijom, svetje predstavljao odraz nebeskog car stva, te kao to na nebu vlada jedan Bog, ovim svetom bi trebalo da vlada jedan car, a univerzalnom crkvom jedan papa. U tom duhu su se feudalne drave u Nemakoj i sevemoj Italiji nale pod vla u rimskog imperatora". Sve do XVII veka, Sveto Rimsko Carstvo je bilo dovolj no mono da dominira Evropom. U odnosu na njega, ostrvska Engleska i Francu ska ija sc granica nalazila mnogo zapadnije od reke Rajne, predstavljale su perifer ne drave. D a je rimsko-nemaki car ikada uspeo da uspostavi centralnu vlast nad svim teritorijalna koje su se nalazile pod njegovom jurisdikcijom, odnosi meu za padnoevropskim dravama prema toj vlasti mogli su biti slini odnosima kineskih suseda prema Srednjem kraljevstvu, pri emu bi Francuska mogla da se uporei s Vijetnamom ili Korejom, a Engleska s Japanom. Meutim, u srednjem veku, car gotovo nikada nije uspeo da uspostavi jaku cen tralnu vlast i to ne samo zato io je nepostojanje odgovarajuih komunikacija ote avalo povezivanje tako velikih, teritorija. Centralizaciju je najvie osujetilo razdva janje crkvene i svetovne vlasti u Svetom Rimskom Carstvu. Za razliku od faraona ili cezara, za rimsko-nemakog cara nije se smatralo da poseduje boanska svojstva. Svuda izvan zapadne Evrope, ak i u oblastima pod jurisdikcijom Istone crkve, cr kva i drava bile su ujedinjene, a najvanija naimenovanja i u jednoj i u drugoj za40

DIPLOMATUA

HENRI K.ISSNDER

visila su od centralne vlasti, budui da crkva nije posedovala ni sredstva ni ovlaenja koja bi joj omoguila autonoman poloaj na koji je zapadno hrieanstvo polagaio pravo. Povremeni sukobi izmeu pape i cara, kao i stalna mogunost da do njih doe, stvorili su u zapadnoj Evropi uslove za kasniju pojavu konstitueionahzm a i podelu vlasti, kao temelja savremene demokratijc. To je mnogim feudalcima omoguilo da cenjkajui se sa sukobljenim stranama ostvare veu samostalnost, zahvaljujui e mu se u tom elu Evrope pojavilo bezbroj vojvostava, grofovija, slobodnih grado va i biskupija. Mada su svi feudalci teorijski bili obavezni na vernost caru. u prak si su inili ta im je bila volja. Centralna vlast gotovo da nije ni postojala, dok su pravo na carsku krunu polagale mnoge dinastije. Carevi su odravali staru sliku uni verzalne vlasti koju uopte nisu posedovali. Zemlje na periferiji - Francuska, En gleska i panija - nisu priznavale vlast Svetog rimskog carstva, mada su pripadale univerzalnoj crkvi. Nijedan rimsko-nemaki car nije mogao ni da pokua da svoje univerzalne tenje pretoi u politiki sistem, sve dok se u XV veku kao stalni pretendenti nisu pojavili Habsburzi koji su u meuvremenu, zahvaljujui vesto sklopljenim brakovima, uspe li da se domognu panske krune i ogromnog bogatstva. U prvoj polovini XVI veka, car Karlo V je svoju vlast dovoljno uvrstio da povea izglede za uspostavljanje je dinstvenog srednjoevropskog carstva u iji bi sastav ule teritorije koje danas obuhva-taju Nemaku, Austriju, severnu Italiju, eku, Slovaku, Maarsku, istonu Francu sku, Belgiju i Holandiju. To carstvo je moglo da bude dovoljno snano da uspostavi hegemoniju i sprei pojavu bilo ega Sto bi podsealo na evropska ravnoteu snaga. Meutim, upravo tada je usled Rcformacije dolo do slabljenja papske vlasti, to je smanjilo i izglede za uspostavljanje jednog hegemonog evropskog carstva. Dok je bila snana, papska vlast je predstavljala opasnost, suparnika i trn u oku nm skog imperatora", a kada je li XVI veku poela da opada, postala je podjedna ko opasna za samu ideju carstva. Carevi, koji su na sebe gledali kao na Boje pred stavnike, eleli su da ih i drugi vide u toj ulozi. M eutim, u XVI veku, protestant ske zemlje su u caru sve manje videle Bojeg predstavnika, a sve vie bekog voj skovou vezanog za dekadentnog papu. Reformacija jc buntovnim feudalcima pru ila novu slobodu delovanja, kako u verskoj, tako i u politikoj sferi. Njihov prekid s Rimom predstavljao je prekid s univerzalnou vere, a njihova borba s habsbur kim carem pokazala je da feudalci vie nc smatraju da verske dunosti obuhvataju i odanost caru. Kada je ideja o jedinstvu poela da se kruni, nove evropske drave su osetile potrebu za nekim principom koji bi opravdao njihovu jeres i rcgulisao njihove od nose. Nale su ga u meusobno zavisnim idejama, kao to su raison .d'etat (drav ni razlog) i ravnotea snaga. Doktrina dravnog razloga porazumeva a dobrobit drave opravdava sva sredstva to se koriste za njegovo ostvarenje; srednjovekovnu ideju o univerzalnom moralu zamenio je nacionalni interes. Nostalgiju za uni verzalnom monarhijom zamenila je ideja o ravnotei snaga koja je pruala utehu da e se time io svaka drava sledi sopstvene sebine interese, nekako ostvariti opta bezbednost i napredak.
41

D IP L O M A T IJA

HENRI KSSINDER

Najstarija i najcelovjtija formuiacija ovog novog pristupa nastala jc u Francu skoj, jednoj od prvih nacionalnih drava u Evropi. Francuska je bila zemlja koja jc mogla najvie da izgubi da je dolo do uvrivanja Svetog Rimskog Carstva koje bi je - reeno savremenim jezikom - lako pretvorilo u Finsku". Zahvaljujui po putanju religioznih stega, Francuska je poela da koristi suparnitva to ili je me u njenim susedima podstakla Reformacija. Francuski vladari su shvatili da bi da lje slabljenje (a jo vie raspad) Svetog Rimskog Carstva povealo bezbednost Francuske i omoguilo joj a se uz neto sree proiri na istok. Glavni predstavnik ove francuske politike bila jc jedna izuzetna linost, inae cr kveni velikodostojnik - Arman an di Plesi, kardinal Rielje, prvi ministar Francu ske od 1624. do 1642. godine. Kau d a je uvi za smrt kardinala Rieljea, papa Ur ban VIO navodno rekao: Ako Bog postoji, kardinal Rielje e odgovarati za mnogo tota. U suprotnom... pa, postigao je veliki uspeh u ivotu.1 1 Ovaj dvosmisleni epi taf bi se nesumnjivo dopao dravniku koji je zaista postigao ogroman uspeh zahva ljujui tome to jc prenebregavao, u stvari gazio, osnovne postulate svoga vremena. Malo je dravnika koji bi sebi u zaslugu mogli da pripiu da su vie od njega uticali na istoriju. Rielje je bio otac drave u savremenom smislu. On je zastupao doktrinu dravnog razloga koju je neumorno sprovodio u korist svoje zemlje. Pod njegovim pokroviteljstvom, ta doktrina je zamenila srednjovekovnu ideju o univer zalnim moralnim vrednostima i postala naelo na kojem je poivala francuska po litika, Mada je ii poetku teio jedino spreavanju habsburke dominacije u Evropi, 2 a sobom je ostavio legat koji e njegove naslednike tokom naredna dva veka do voditi u iskuenje da uspostave francuski primat u Evropi. Ako se izuzme to to ove ambicije nisu ostvarene, ravnotea snaga je'najpre postala realnost, a potom i sistem na kojem su se temeljili 'meunarodni odnosi, Rielje je doao na vlast 1624. godine, u vreme kada je rimsko-nemaki car Ferdinand I! Habsburki pokuavao a oivi katoliku univerzalnost, iskoreni pro testantizam i uspostavi carsku vlast nad srednjoevropskim vlastodrcima. Taj pro ces, odnosno Kontrareformacija, izazvao je 1618. u Srednjoj Evropi jedan od naj sirovijih i najrazornijih ratova u istoriji oveanstva, koji e se kasnije nazvati Tri desetogodinjim". Do 1618. godine, del ovi Srednje Evrope koji su pripadali n crnakom govornom podruju, veinom pod vlau Svetog Rimskog Carstva, podelili su se na dva nao ruana tabora - protestante i katolike. Ratni fitilj upaljen je te godine u Pragu, a ne dugo zatim, poar je zahvatio elu Nemaku. Dok je Nemaka sve vie krvarila, njene kneevine su postajale sve laki plen za osvajae sa strane. Ubrzo potom, u Srednjoj Evropi su se pojavile danska i vedska vojska, a na kraju se u sukob uklju ila i Francuska. Do 1648, kada jc rat konano zavren, Srednja Evropa je pretvo rena u zgarite, a Nemaka je izgubila skoro treinu svog stanovnitva. U vreme ka da je ovaj tragian sukob bio na vrhuncu, kardinal Rielje je francusku spoljnu po litiku zasnovao na naelu dravnog razloga, to e u narednom veku prihvatiti i sve ostale evropske drave. Bilo bi logino da je Rielje, kao visoki crkveni velikodostojnik, pozdravio Ferinandovu borbu za obnovu neprikosnovenosti katolianstva. On je, meutim,
42

D IPL O M A T IJA H E N R I K 1S IN D E R

francuski nacionalni interes stavio iznad bilo kakvih crkvenih ciljcva. To to je po pozivu bio kardinal nije ga spreilo a vidi kako pokuaj Habsburga da ponovo us postave katolicizam predstavlja geopolitiku pretnju bezbenosti Francuske, On u tome nije video religiozni in, ve politiki manevar Austrije usmeren ka usposta vljanju dominacije u Srednjoj Evropi, to bi Francusku svelo na zemlju drugorazednog znaaja. Rieljeov strah nije bio neosnovan. Jedan pogled na kartu Evrope pokazuje da je Francuska sa svih strana bila okruena habsburkim zemljama: na jugu panijom, na jugoistoku graovima-dravama u sevcrnoj Italiji, kojima su uglavnom vladali panci, na istoku Fran5-K.ont.eom (dananja oblast iznad L.iona i Savoje), takoe pod panskom vlau i na severu Holandijom pod panskom upravom. Ono malo granica na kojima se nisu nalazili panski Habsburzi pripadalo je austrijskom ogranku iste dinastije. Lorensko vojvodstvo bilo je u vazalnom odnosu prema rim skom imperatoru", isto kao i vane oblasti u dolini Rajne, u dananjem Aizasu. Da je i severna Nemaka potpala pod vlast Habsburga, Francuska bi opasno oslabila u odnosu na Sveto Rimsko Carstvo, To to su i panija i Austrija pripadale istoj, Katolikoj, crkvi kao Francuska, Rieljeu nije prualo veliku utehu, Nasuprot oekivanjima, on je odluio da sprei pobeu Kontrareformacije, U skladu s onim to bi se danas nazvalo interesom naci onalne bezbenosti, a to je tada prvi put defmisano kao dravni razlog, Rielje jc bio spreman da stane na stranu protestantskih vladara, i da-iskoristi "shizmu unutar vlastite, univerzalne crkve. . Da su postupali u skladu s istim pravilima, ili da su shvatili da nastaje svet za snovan na doktrini dravnog razloga, habsburki carev rb j uvideli da se rialaze na najboljem putu da postignu ono od ega je Rielje najvie strahovao - prevlast Au strije i uzdizanje Svetog Rimskog Carstva na nivo dominantne evropske sile.'Me utim, neprijatelji habsburke dinastije vekovima su imali koristi od njene nesprem nosti da se prilagodi taktikim potrebama, ili nesposobnosti da shvati budua kreta nja. Habsburki vladari su bili principijelni ljudi. Kada su ii pitanju bila njihova ubedenja, na kompromise su bili spremni iskljuivo u sluaju poraza. Stoga su na po etku ove politike odiseje bili prilino bespomoni u odnosu na kardinalove bez obzirne makinacije. Car Ferdinand II, Rieijeova suta suprotnost, po svoj prilici nikada nije ni uo za dravni razlog. A i da jeste, odbacio bi ga kao svetogre, budui daj e sprovod e11 je Boje ideje shvatao kao svoju ovozemaljsku misiju i da je u svojoj tituli sveti rimski imperator" uvek naglaavao re ,,sveti. On nikada nc bi mogao da prihvati ideju da boanski ciljevi mogu da se ostvaruju ita manje moralnim sredstvima. Njemu nikada ne bi ni na pamet palo da zakljui sporazum sa veanima --prote stantima, ili s Turcima - muslimanima, sto je kardinal uinio kao neto sasvim pri rodno. Ferdinanove stavove je rezimirao njegov savetnik, jezuita Lamormaini: On je, u svojoj mudrosti, ve na poetku osudio lanu i iskvarenu politiku koja se rairila u ovo vreme. On je smatrao da se ne moe saraivati s onima to je slede, budui da propoveaju la i zloupotrebljavaju Boga i veni. Bila bj

6 < S S Z 9

DIPLOMATUA
H E N R I K IS IN D E R

velika ludost kada bi biio ko pokuao da od Boga povereno mu kraljevstvo uvruje sredstvima koja Bog mrzi.3 Vladar opredeljen za sako apsolutne vrednosti nije mogao da prihvati kompro mis, a jo manje je bio sposoban da izmeni svoje stavove. Godine 1596, dok je jo bio nadvojvoda, Ferdinand je izjavio: Kada je u pitanju veni, pre bih umro nego to bih pristao na bilo kakve ustupke sektaima.*'3 Na tetu svog carstva, on je ne sumnjivo ostao veran tim recima. Kako g a je manje zanimala dobrobit carstva od pokoravanja Bojoj volji, smatrao je da mu dunost nalae da uniti protestantizam, bez obzira na to to jc postizanje izvesnog kompromisa moglo i te kako da mu ko risti. Savremcnim jezikom reeno - bio je fanatik. Rei jednog od carskih savetnika, Kaspara Sciopijusa, istiu careva uverenja: Teko kralju koji se oglui o glas Boji to od njega zahteva da pobije jeretike. Vi neete ratovati za sebe, ve za Bo g a " (Bellum non h/um, sed Dei m e statuas)4 Po Ferdinandu, drava je postojala da slui religiji, a ne obratno: ,,U dravnim poslovima, lako znaajnim za nau sve tu veru, nemogue je obazirati se uvek na oveka; nada se mora vie polagati u Bo ga u koga jedinog treba verovati".5 Rielje je Ferdinandovu religioznost doivljavao kao strateku pretnju. Bez ob zira na to to je i on lino bio religiozan, svoje ministarske dunosti shvatao je is kljuivo kao sekularne. Spasenje mu jc moglo biti cilj kao oveku, ali Rieljeti-ravniku ono nije bilo vano. Covekje besmrtan i stoga ga spas eka ha onom sve tu", rekao je jednom prilikom. Drava nije besmrtna i zato moe da se spase sada, ili nikad vie."6 Drugim recima, dravama ni na ovom ni na onom svetu niko nee odati priznanje zato to ine 0110 sto je ispravno; nagrada ih eka samolikoliko ima ju dovoljno snage da uine ono io je neophodno, Rieije sebi nikada ne bi dozvolio da propusti priliku kakva se Ferdinandu uka zala 1629, jedanaeste godine rata. Protestantski vladari bili su spremni da prihvate politiku dominaciju habsburke dinastije pod uslovom da im se dozvoli sloboda veroispovesti i zadravanje crkvenog zemljita to su ga zaposeli u vreme Retormaeije. Meutim, Ferdinand nije bio spreman da svoje versko opredeijenje podredi, po litikim potrebama. Odluan u nameri da iskoreni protestantski! jeres, on je, odbi jajui ono to bi predstavljalo veliku pobedu i garanciju za opstanak njegovog car stva, objavio Edikt 0 restituciji kojim je zahtevao da protestantski vladari vrate svu crkvenu zemlju zaposednutu posle 1555. godine. Bio je to trijum f odanosti nad ko riu, klasian sluaj u kojem je uverenje nadvladalo politiku raunicu. U ovom sluaju, taj stav je predstavljao i jemstvo da e se borba vodit! do istrebljenja. Kada se tako povoljna prilika ve ukazala, Rielje je odluio da produi rat sve dok Srednja Evropa u potpunosti ne iskrvari. Verske obzire je potisnuo u stranu i na domaoj politikoj sceni. Aleskim eiktom iz 1629, zagarantovao je hugenotima slobodu veroispovesti, upravo ono to car nije pristao i zbog ega je ratovao .protiv nemakih kneeva. Zatitivi svoju zemlju od unutranjih sukoba koji su razdirali Srednju Evropu, Rielje je resio da Ferdinandovu versku revnost iskoristi za fran cuske nacionalne ciljeve.
44

DIPLOMATIJA
H E N R I K 1S1N D ER

Careva nesposobnost da shvati svoje nacionalne interese - tanije, njegovo od bijanje da prihvati znaaj bilo kakve sline ideje - pruilo je prvom ministru Fran cuske mogunost da podri i pomogne ncmake kneeve-protestante u borbi protiv katolikog cara. Uloga branioca sloboda protestantskih kneeva protiv centralisti kih ciljeva rimsko-nemakog cara bila je veoma neobina kako za Rieljea, kao pre lata, tako i za Luja XIII, kralja-katolika. Implikacije pomoi Sto ju je jedan francu ski crkvcni velikodostojnik najvieg ranga pruio protestantskom kralju vedske, Gustavu Adolfu, u ratu protiv rimsko-nemakog cara, po znaaju su mogle da se mere s dubokim, dramatinim promenama koje e 150 godina kasnije done ti Fran cuska revolucija. U vremenu kada su verski zanos i ideoloki fanatizam jo dominirali, spoljna politika liena strasti i moralnih imperativa bila je neto poput snenog planinskog vrha u pustinji. Rieljeov cilj bio je spreavanje mogunosti da Francuska bude za okruena. a to jc zahtevalo iscrpljivanje Habsburgovaca i spreavanje nastanka jed ne velike sile na nekoj od francuskih granica, posebno na granici s Nemakom. Francuski interesi bili su jedini kriterijum kojije uzimao u obzir kada je sklapao sa veze, najpre s protestantskim dravama, a kasnije ak i s muslimanskom O'tomanskom imperijom. Da bi produio rat i time iscrpeo zaraene strane, Rielje je potpomagao neprijatelje svojih neprijatelja, potkupljivao, postieao pobune i pokretao itav niz neobinih dinastikih i pravnih sporova. To mu je tako dobro ilo od ruke, da se rat zapoet 1618. protezao iz decenije u deceniju sve dok konano nije uao u istoriju pod nazivom Tridesetogodinji, koji mu je nametnula odlika po kojoj je najvie zapamen. Francuska je stajala po strani i pratila unitavanje Nemake sve dok se 1635. jo jednom nije uinilo da e zamor zaustaviti neprijateljstva i da e se uspostaviti mir. Meutim, Rielje nije bio zainteresovan za kompromis sve dok francuski kralj ne postane jak kao i habsburki car ili, po mogustvu, jai. Sleei taj cilj. on je u sedamnaestoj godini rata ubedio svog suverena u neophodnost da se u njega uklju i na strani protestantskih vladara - za ta nije mogao da nae bolje opravdanje od mogunosti da se iskoristi navastajua mo Francuske: Ukoliko to to ste poseui za depom, a ne za sabljom neprijatelje svoje drave itavih deset godina odbijali vojskom svojih saveznika, predstavlja znak izuzetne mudrosti, onda e otvoren ulazak u rat u trenutku kada vai saveznici bez vae pomoi vie ne mogu da se dre biti znak hrabrosti i ogromne mudro sti; to e pokazati da uvamo upravljate mirom u svom kraljevstvu, poput u vara ih domaina to se najpre pomue da steknu imetak, a potom znaju i kako da ga utroe.7 Uspeh politike zasnovane na dravnom razlogu iznad svega zavisi od sposob nosti da se proceni odnos snaga. Univerzalne vrednosti odreuju se na osnovu sopstvenih premisa te ih stoga uopte nije potrebno stalno iznova tumaiti, budui da se tome u stvari opiru. Meutim, utvrivanje granica moi ne samo to zahteva is kustvo i pronicljivost, ve i prilagotiavanje okolnostima, Ravnotea snaga bi teorij-

iPLOMATTJA

HENRI KISINDER

ski, naravno, mogla sasvim tano da se srauna. Praksa, meutim, pokazuje da je donoenje realistinih procena veoma teko. Jo sloeniji zadatak predstavlja uskla ivanje sopstvenili prorauna s proraunima drugih zemalja, a upravo to je preduslov za funkcionisanje ravnotee snaga. Konsenzus u odnosu na vrstu ravnotee obino se postie na osnovu povremenih sukoba. vrsto ubeen d aje mogue skoro matematiki tano prilagoditi sredstva ciljem vima, Rielje nije sumnjao u svoju sposobnost da odgovori na svaki izazov. Logi ka". napisao je on u svom Politikom testamentu, zahteva da stvar koja treba da se podri i sila koja e je podrati budu geometrijski proporcionalne.s Sudbina ga je uinila visokim crkvenim poglavarem; ubeenje ga je svrstalo medu filozofe racionaliste kao fo su biii Dekart i Spinoza koji su smatrali da sc ovekovo ponaanje moe nauno obrazloiti. Prilike su mu omoguile da meunarodni poredak u ogromnoj m en izmeni u korist svoje zemlje. Bio je to jedan od retkih sluajeva u kojima je neki dravnik sam o sebi izrekao taan sud. Rielje je izuzetno jasno sa gledavao sopstvene ciljeve, ali on - kao i njegove ideje - ne bi prevagnuli da nije bio sposoban da taktiku prilagodi strategiji. Jedna do te mere nova i proraunata doktrina svakako nije mogla da proe bez osporavanja. Bez obzira na to koliko e iroko kasnije biti prihvaena, doktrina rav notee snaga duboko je vreala univerzalistiku tradiciju zasnovanu na prvenstvu etikog zakona. Jedna od najjasnijih kritika potie iz pera poznatog teologa Janse-' na Korneiijusa koji je napadao politiku lienu bilo kakvih etikih konica: Veruju ii oni da svetovna, prolazna drava moe da bude iznad vere i cr kve?... Ne misli li Najhrianskiji kralj da u upravljanju njegovom dravom ne postoji nita to bi ga primoralo da iri i brani carstvo gospoda moga, Isusa Hrista?... Da li bi se on usudio da kae Bogu: neka samo moja drava bude zati ena od opasnosti, a tvoja mo i slava, kao i vera koja me ui da te oboavam slobodno mogu da nestanu i da propadnu.9 Ovo je, naravno, bilo tano ono to je Rielje govorio svojim savremenicima i, koliko nam je poznato, svom Bogu. Zbog veliine promene koju je oneo, Riel jeovc ideje se najtanije mogu saeti ba u stavu to su ga njegovi protivnici progla sili za reduetio ad absurdum (argument do te mere nemoralan i opasan da sam se-, be pobija). Kao kraljev prvi ministar, on je i religiju i moral podredio svojoj zvezdi vodilji - dravnom razlogu. Pokazujui do koje more si! ovladali cininim metodama svog uitelja, Ricljeovi. branioci su argumente kritiara okrenuli protiv njih samih. Politika nacionalnog interesa, tvrdili su oni, predstavljala je najvii moralni zakon; stoga, etike principe kre njegovi kritiari a ne on. Zvanian obraun s kritikom obavio je Danijel de Prijezak, ovek blizak Dvo ru, gotovo sigurno uz Rieljeov blagoslov. Prijezak je u klasinom makijavelisdkom stilu osporio pretpostavku da Rielje ini smrtni greh sledei politiku koja na vodno pogoduje irenju jeresi. U stvari, tvrdio je on, upravo Rieljeovi kritiari do vode u pitanje svoju duu. Budui da je Francuska najistija i najodanija katolika

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

zemlja u Evropi, sluei interesima Francuske, Rielje istovremeno slui interesima katolike vere. Prijezak nije objasnio na osnovu ega je zakljuio da Francuskoj pripada tako jedinstveno mesto u katolikom svetu. Meutim, iz te pretpostavke je proisticah da je jaanje francuske drave u interesu Katolike crkve, te je stoga i Rieljeova po litika bila visokomoralna. U stvari, habsburki obru predstavljao je tako veliku opasnost za bezbednost Francuske, a je njegovo probijanje opravdavalo francu skog kralja bez obzira na metode za kojima bude posegao u tenji da ostvari taj mo ralni cilj. On ratuje da bi uspostavio mir, a ako se u tom ratu dogodi neto neelje no, u pitanju nije smiljeno poinjen zloin, ve nunost iji su zakoni najne milosrdniji, a zapovesti najsurovije... R alje pravedan ako je cilj u kojem se vo di pravedan... stoga je ono osnovno to treba imati na umu namera, a ne sred stvo... Namera da se kazni krivac esto dovodi do proiivanja krvi nedunih, sli za to ne moe da se snosi krivica.1 0 Ukratko, cilj opravdava sredstvo. Jedan dragi Rieljcov kritiar, Matje dc Morg; optuio jc kardinala da zloupo trebljava religiju onako kao sto je va prethodnik M akijavcli objasnio da su to i nili stari Rimljani, oblikujete je ... tumaile i... prilagodavateje... onako kako odgo vara provoenju vaih planova.1 '1 ' De Morgova kritika bila je podjednako tana i ncdelotvorna kao Janscnova. R i elje je neosporno bio ono to su protivnici u njemu videli: manipulator koji se pre ma religiji nesumnjivo odnosio tano onako kao to su ga optuivali. On bi nesum njivo odgovorio da je samo sagledao svet onakav kakav jeste, kao to bi to uinio i Makijaveii. T on bi, poput Makijaveiija. verovatno vie voleo svet ija bi moralna uvstva bila istananija, ali je istovremeno bio ubeen. da e nain na koji je vodio dravu istorija oceniti na osnovu toga koliko dobro je iskoristio postojee uslovc i inioce. U stvari, ukoliko se dravnik proeenjuje na osnovu toga d aj e li je ostvario ciljeve koje je sam sebi postavio, Rielje sc mora upamtiti kao jedna od najznaaj nijih linosti savremenc istorije. Jer, on je za sobom ostavio svet u potpunosti dru gaiji od zateenog i inicirao je politiku koju e Francuska slediti naredna tri veka. Francuska je zahvaljujui Rieljeu postala najznaajnija drava u Evropi, a nje na teritorija se u ogromnoj meri proirila. Tridesetogodinji rat je 1648. okonan Vestfalskim mirom, dok je doktrina dravnog razloga tokom narednog veka prera sla u osnovno naelo evropske diplomatije. Kardinala koji nije gajio nikakve iluzi je ak ni kad je on sam bio u pitanju, ne bi iznenadili ni potovanje koje su drav nici u kasnijim vekovima gajili prema njemu, ni zaborav u koji je pao njegov pro tivnik, Ferdinand II. U dravnim poslovima1 1 , zapisao je R ieljeu svom Politikom testamentu, onaj ko poseduje mo esto je u pravu, a onaj to je slab veoma teko moe da se odbrani krivice u oima najveeg dela sveta." U vekovima to su uslediii ova misao je retko kada bila opovrgnuta.52
47

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

Rieljeov utieaj na istoriju Srednje Evrope predstavljao je sutu suprotnost uspesima koje je omoguio Francuskoj. On je strahovao o ujedinjene Srednje Ev rope i spreio je da do toga doe. Po.svemu sudei, ujedinjenje Nemakc odloio je za skoro dva veka. Poetna faza Tridesetogodinjeg rata mogla bi da se shvati kao pokuaj Habsburga da postanu dinastija koja e ujediniti Nemaku - onako kao to je normanska dinastija od Engleske stvorila nacionalnu dravu, ili kao to e to ne koliko vekova kasnije uiniti Kapeti u Francuskoj. Rielje je umanjio znaaj hab sburke dinastije, dok je Sveto Rimsko Carstvo podeIjeno izmeu vie od tri stoti ne vladara od kojih je svaki bio slobodan da sprovodi nezavisnu spoljnu politiku. Nemaka nije uspela da postane nacionalna drava, ve se zaokupljena sitnim dina stikim svaama, praktino zatvorila u samu sebe. Zbog toga nije razvila nacional nu politiku kulturu, nego se zaparloila u provincijalizmu iz kojeg nije isplivala sve o druge polovine XIX veka kada ju je Bizmark ujedinio. Nemaka je pretvo rena u poprite veine evropskih ratova od kojih je mnoge inicirala Francuska, i propustila je prvi talas kolonizacije prekomorskih zemalja. Kada se konano ujedi nila, bila je do te mere neiskusna u pogledu odbrane sopstvenog nacionalnog inte resa d a je izazvala mnoge od najveih tragedija ovog veka. Meutim, bogovi oveka esto kanjavaju time to mu u potpunosti ispunjava hu elje, Kardinalova procena da bi uspeh Kontrareformacije sveo Francusku na ,,privczak sve vie eentralizovanog Svetog Rimskog Carstva, bi laje verovatno pot puno tamt, posebno ako se pretpostavi, kao to je to on po svoj prilici pretpostavio, da je nastupilo doba nacionalne drave. Ali, ako je Nemezis za Vilsonov idealizam predstavljao jaz izmeu proklamovanog i realnosti, za doktrinu dravnog razloga Nemezis predstavlja prenaprezanje - izuzev u sluajevima kada je praktikuje vr hunski majstor,- a moda ak i tada. Rieljeova doktrina dravnog razloga nije obuhvatala ogranienja. Koliko da leko e'iieko otii pre nego io zakljui da su dravni interesi zadovoljeni? Koliko je ratova potrebno da bi se postigla bezbednost? Vilsonov idealizam, koji se zalae za nesebinu politiku, stalno je izloen opasnosti kakvu predstavlja zanemarivanje dravnih interesa; Rieljeova doktrina dravnog razloga nosi u sebi opasnost od samounitavajueg prenaprezanja. Upravo to se dogodilo Francuskoj kada je Luj XIV doao na presto. Rielje je francuskim kraljevima u naslee ostavio snanu, nad monu dravu koja se graniila sa slabom, podeljenom Nemakom i panijom ija je mo opadala. Meutim, Luju XIV bezbednost nije pruila duevni mir; on je u njoj video priliku 2 a osvajanje. Preterano revnosnom primenom doktrine dravnog razloga, Luj XIV jc izazvao strah u ostatku Evrope, to je dovelo do stvaranja antifrancuske koalicije koja je na kraju suzbila njegove pretenzije. Bilo kako bilo, dvesta godina posle Rieljea, Francuska je biia najuticajnija ze mlja u Evropi, a do dananjeg dana ostala je znaajan inilac u meunarodnoj poli tici. Retko koji svetski dravnik bi sebi u zaslugu mogao da pripie slian uspeh. Ipak se mora rei da je Rielje najvee uspehe ostvario u vreme kada je bio jedini dravnik koji je odbacio srednjovekovna moralna i verska ogranienja. Rielieov; naslcnici su neizbeno nasladili i zadatak da se snalaze n sistemu u kojem je vei na drava funkonisaia 11a osnovu njegovih pretpostavki. Shodno tome, Francuska

DIPJLOMATOA

HENRI K1S1ND2ER

je izgubila prednost kakvu su joj davali protivnici sputani etikim obzirima, kao to je to bio sluaj s Ferdinandom u Rieljeovo vreme. Jednom kada su sve zemlje pri hvatile ista pravila igre, postizanje uspeha postalo je mnogo tee. Jer, velika slava, koju je doktrina dravnog razloga donela Francuskoj, pretvorila se u Sizifov posao, u stalno nastojanje da se dravne granice i dalje ire i da se posreduje u sukobima meu nem akim dravama, a time i da se dominira Srednjom Evropom. Ti napori su Francusku postepeno iscrpljivali sve dok na kraju nije izgubila sposobnost da Evropu oblikuje u skladu sa svojim zamislima. D oktrina dravnog razloga pruila je obrazloenje za ponaanje pojedinih dr ava, ali nije obezhedila reenje za izazove svetskog poretka. Dravni razlog moe da postakne elju za uspostavljanjem primata ili ravnotee. Meutim, uspostavlja nje ravnotee teko moe da se isplanira. Ona obino nastaje tokom procesa ogra niavanja neke zemlje da uspostavi hegemoniju, kao to je ravnotea snaga u Evro pi nastala iz pokuaja da sc ogranie francuske aspiracije. U svetu koji je inaugurisao Rieije, drave vie nisu bile ograniene pokuaji ma da se pridravaju moralnog kodeksa. Ako je dobro drave predstavljalo najvii cilj, dunost vladara bila je da uvea i unapredi sopstvenu slavu. Jai su teili da do miniraju, a slabiji da se odupru i stoga su udruivali snage, odnosno sklapali koali cije. Ukoliko je koalicija bila dovoljno snana da obuzda agresora, uspostavljala se ravnotea snaga; u protivnom, jedna zemlja je mogla da uspostavi hegemoniju. Is hod nije morao da, bude unapred odreen, i stoga su ga esti ratovi stalno stavljali na proveru. U poetku, ishod je podjednako {ako mogao da bue i stvaranje francu ske ili nemake imperije i uspostavljanje ravnotee. Zbog toga je bilo potrebno vi e od sto godina da se u Evropi uspostavi poredak zasnovan iskljuivo na ravnote i snaga. Ravnotea snaga u poetku nije predstavljala cilj meunarodne politike, ve neto to se. gotovo sluajno dogodilo. To, zaudo, tadanji mislioci nisu tako shvatali. Kao banici ideja epohe prosveenosti i miljenja koje je preovlaavalo a XVIII veku, oni su smatrali da e se iz sukoba suprotsJavljenih interesa, harmonija i pravda same po sebi uspostaviti. Ideja o ravnotei snaga jednostavno je predstavljala produetak ustaljenog naina razmiljanja. Njen glavni cilj bilo je onemoguavanje dominacije jedne drave i ouvanje meunarodnog poretka, ali ne i spreavanje ve samo ograniavanje su koba. a razborite dravnike iz XVIII veka ideja da bi sukobi (ili ambicije, ili po hlepa) mogli da se elmuniu predstavljala je istu utopiju; po njima, najbolji mogu i dugoroni ishod mogao se postii samo neutralisanjem i obuzdavanjem uroenih nedostataka ovekove prirode. Mislioci epohe prosveenosli videli su u meunarodnom poretku deo univerzu ma koji funkciomie kao neki veliki mehanizam koji nikada ne staje, a neizbeno vodi ka boljem svetu. Godine 1751, Volter je hriansku Evropu1 1 opisivao kao neku vrstu ogromne republike izdeljene na nekoliko drava", koje bez obzira na razliit sistem vladavine ive u uzajamnoj slozi, i sve poivaju na istim principima, javnih i politikih zakona kakve drugi defovi sveta ne poznaju . Te drave bi iz nad svega... bile slone u jednom, u mudroj politici koja bi meu njima koliko go je to mogue odravala podjednaku ravnoteu snaga".I?

DIPLOMATUA
HENRI K.1S1NER

Monteskje se bavio istom temom. Po njemu, ravnotea snaga je iz raznolikosti stvarala jedinstvo: U Evropi je situacija takva da su sve drave uzajamno zavisne.., Evropa jc jedna drava sastavljena od nekoliko pokrajina.*4 U vreme kada su ovi redovi napisani, u XVIII veku, ve su se odigrala dva rata za pansko naslee, jedan rat za poljsko naslee, i niz ratova za austrijsko naslede. U istom duhu, istorijski mislilac Ernerih.de Vatel mogao je 1758, druge godine Sedmogodinjeg rata, da napie: Stalni pregovori koji se odvijaju, ine savremenu Evropu nekom vrstom republike, iji su lanovi - pojedinano nezavisni, ali vezani zajednikim inte resom. - ujedinjeni radi odravanja poretka i ouvanja slobode. Ovo je dovelo do nastanka dobro poznatog principa ravnotee snaga, pod im se podrazumeva ustrojstvo u kojem nijedna drava nije u poloaju da ostvari apsolutnu pre mo i uspostavi dominaciju nad drugima.1 5 Ti mislioci nisu uoili razliku izmeu namere i ishoda. Tokom itavog XVIII veka, evropski vladari su vodili bezbrojne ratove mada ne postoji ni najmanji dokaz .. da su svesno teili sprovoenju ma kakve opte ideje o meunarodnom poretku, im su meunarodni odnosi poeli da se zasnivaju na moi, pojavilo se toliko mno go novih inilaca da je sve manje bilo mogue izvesti nekakvu raunicu. Brojne dinastije su se stoga usredsredile na teritorijalno irenje radi jaanja vla stite bezbednosti. Tokom tog procesa, iz osnova se promenio njihov poloaj zasno van na moi. panija i vedska su sve vie postajale drave od drugorazrednog zna aja. Poljska je poela da nestaje. Status velikih sila poele su da stiu Rusija (koja uopte nije uestvovala u zakljuivanju Vestfalskog mira) i Pruska (koja je u Vestfaiiji igrala beznaajnu ulogu). Ravnotea snaga se veoma teko utvruje i kada sit joj komponente relativno stabilne; procena moi razliitih zemalja i usaglaavanje tih procena u situaciji kada se mo stalno menja beznadeno je sloena. Prazan prostor koji je Tridesetogodinji rat ostavio iza sebe u Srednjoj Evropi, doveo je okolne zemlje u iskuenje da je komadaju. Francuska je stalno vrila pri tisak sa zapada. S istoka je nadirala Rusija. Pruska sc irila is sreditu kontinenta. N ijedna od vanijih evropskih zemalja nije oseala posebnu obavezu prema toliko hvaljenoj ravnotei snaga. Rusija je o samoj sebi razmiljala kao o suvie dalekoj zemlji. Pruska, najmanja medu velikim silama, jo je bila suvie slaba da bi uticala na optu ravnoteu. Svi kraljevi su se tesali pomilju a uvrujui svoju vladavi nu pruaju najvei mogui doprinos optem miru, dok su sveprisutnoj nevidljivoj raci prepustili da, ne ograniavajui njihove ambicije, opravda ono to ine. Nain na koji je Fridrih Veliki opravdao to to je od Austrije oteo leziju, uprkos tome to je Pruska do tada imala prijateljske odnose s tom. dravom i to ga je sporazum obavezivao na potovanje teritorijalnog integriteta Austrije, pokazuje da se doktrina dravnog razloga u sutini svodila na sraunavanje koristi i tete:
50

D IP L O M A T iJA H E N R I K ISSN D E R

Nadmo nae vojske, brzina s kojom moemo da je pokrenemo, jednom rcjii, naa oigledna premo u poreenju sa susednim zemljama, daje nam u ovom neoekivanom sluaju beskrajnu prednost u odnosu na sve ostale evrop ske sile... Engleska i Francuska su neprijatelji. Ukoliko bi se Francuska umeaia u poslove Carevine, Engleska ne bi mogia to tla dozvoli, te stoga s jednom ili drugom uvek mogu da sklopim koristan savez. Engleskoj ne bi moglo da smeta to to sam zauzeo leziju, to njoj niim ne bi kodilo, a potrebni su joj saveznici. Holaniji c to biti svejedno, tim vie to c sc zagarantova.ii kredi ti amsteramskih bankara za koje je jem stvo predstavljala iezija. Ukoliko ne moemo da se sporazumemo s Engleskom i Holanijom, svakako emo to mo i da uinimo s Francuskom, koja ne moe da osujeti nae planove, a pozdravie ponienje carskog doma. Jedino bi Rusija mogla da nam stvori pro bleme. Ukoliko carica poivi... mogli bismo da podmitimo njene glavne savetnike. Ukoliko umre, Rusi e time biti toliko zaokupljeni da nee imati vreme na za spoljnu politiku...1 6 Fridrih Veliki se prema spoljnoj politici odnosio kao prema partiji aha. On jc eleo da zaposedne Sleziju da bi poveao mo Pruske. Od toga nisu mogli da ga od vrate moralni obziri, ve samo eventualan otpor jaih sila. On je prouio opasnosti kojima se izlae i koristi koje moe da stekne, t.e se stoga samo pitao da li e se dru ge drave svetiti, ili traiti nadoknadu ako bude osvojio leziju. Fridrih je tu dilemu resio u svoju korist. Osvajanje Slezije uinilo je Prusku istinskom velikom silom, ali je izazvalo i niz ratova, budui da su druge zemlje po kuavale da se prilagode novom akteru. Najpre je izbio Rat za austrijsko naslee, koji je trajao od 1740. do 1748. Pruskoj su se u njemu pridruile Francuska, Spanija, Bavarska i Saksonija - koja je 1743. promenila stranu - dok je Velika Britanija podravala Austriju. U sledeem sukobu, Sedmogodinjem ratu, koji je trajao od 1756. do 1763. godine - uloge su se izmenile. Austriji su tada prile Rusija, Fran cuska, Saksonija i vedska, dok su Prusku podravale Velika Britanija i Hanovcr. Do promene strane dolazilo je na osnovu prorauna neposrednih koristi i posebnih nadoknada, a ne bilo kakvog opteg principa o meunarodnom poretku. Pa ipak, iz ovog oiglednog bezvlaa tokom kojeg jc svaka drava neprikrive no nastojala da uvea sopstvenu mo, postepeno je nastala ravnotea. Do nje nije dovelo samoograniavanje, ve to to nijedna drava, ak ni Francuska, nije bila do voljno jaka da nametne svoju volju svima ostalima i. tako stvori imperiju. Kad god bi se ukazala pretnja da e jedna drava uspostaviti hegemoniju, susedi bi stvarali koalicije - ne zato to su sledili teoriju meunarodnih odnosa, ve iz istog linog interesa koji se sastojao u zaustavljanju ambicija najmonije meu mirna. Ovi stalni ratovi nisu izazvali razaranja, kao verski ratovi, iz dva razloga. Pa radoksalno jc to to sredstva koja bi za rat prikupili apsolutni vladari iz XVIII ve ka, po obimu nikada nisu mogla da se mere sa snagom emocija kakve su bile u sta nju a pokrenu vera, ils ideologija, ili populistika vlast. Njih je sputavala tradicija, a moda i sopstvena nesigurnost u pogledu nametanja poreza na prihod i ostalih da bina kakve se danas plaaju, to je ograniavalo veliinu nacionalnog bogatstva

D IP L O M A T U A

HENRI K.1SINDER

koje bi potencijalno moglo da se upotrebi za rat. Drugi razlog predstavljalo je to to je vojna tehnologija i dalje bila na veoma niskom nivou. Ravnoteu u Evropi je konano uvrstila, i u stvari odravala, pojava jedne dr ave ija je spoljna politika bila direktno posveena odravanju ravnotee. Bila je to Engleska, koja je u tom cilju, kad god bi prilike zahtevale, pruala pomo slabi joj i ugroenijoj strani. Tvorac te politike bio je engleski kralj Vilijam III, ozbiljan, razuman i realistiki nastrojen ovek, po roenju Holandanin. Zbog velikih proble ma koje su mu u rodnoj Holandiji stvarale ambicije francuskog Kralja Sunca, on je odmah po stupanju na engleski presto uspostavio saveze kako bi u svim situacija ma mogao da zakoi ekspanzionizam Luja XIV, Engleska je bila jedina evropska zemlja iji dravni razlog nije zahtevao irenje po samom kontinenti!. Shvatajui da je u njenom, nacionalnom interesu ouvanje ravnotee, Engleska je bila i jedina ze mlja koja za sebe u Evropi nije traila nita vie od spreavanja dominacije samo jedne sile. SSedei taj cilj, ona je postala otvorena za sve kombinacije drugih zema lja koje su se suprotstavljale pokuajima uspostavljanja hegemonije. Izjstalnih pramena saveznitava pod britanskim vodstvom, iji je cilj predsta vljalo spreavanje pokuaja Francuske da ostvari dominaciju u Evropi, postepeno je nastala ravnotea snaga. Gotovo svi ratovi voeni u XVIII veku i sve koalicije ko je je predvodila Velika Britanija, bile su usmerene protiv francuske hegemonije ko ja se nametala u ime istih onih evropskih sloboda to ih je, radi ograniavanja hab sb u rkog uticaja u Nemakoj, prvi postakao Rielje. Ravnotea snaga se odrala stoga to su zemlje koje su se opirale francuskoj dominaciji bile suvie jake da bi se mogle nadvladati, ali i stoga to je ekspanzionistika politika vodena jedan i po vek-sve vreme siromaila Francusku. Takva uloga Engleske odraavala je jednu jasnu geopolitiku injenicu. Opsta nak relativno malog evropskog ostrva bio bi ugroen kada bi sve evropske resurse mogao da mobilise jedan jedini vladar, stoga to bi Engleska (onakva kakva je bila do ujedinjenja sa kotskom 1707. godine) posedovala mnogo manje resursa i sta novnitva, te bi se pre ili posle nala na udaru neke kontinentalne imperije. Slavna revolucija iz 1688. godine, smesta je gurnula Englesku u sukob s fran cuskim kraljem Lujcni XIV, Ta revolucija je uklonila s prestola katolikog kralja Dejmsa II. Tragajui po kontinentu za protestantom koji bi ga zamenio, Engleska se opredelila za Vilijama Oranskog, namesnika (Stadthalter ) Holanije, koji je na -.engleski presto polagao pravo samo na osnovu braka s erkom svrgnutog kralja, . ivleri. Zajedno s Vilijamom, Engieska je uvezla i stalni rat s Lujem XIV oko terito rije dananje Belgije, gde su se nalazila mnoga znaajna utvrenja i luke iz kojih se izuzetno lako moglo stii do britanske obale (mada se ta briga javila tek kasnije). Vilijamu je bilo jasno ta bi se dogodilo ukoliko bi Luj XIV uspeo da zauzme ta uporita: Holandija bi izgubila nezavisnost, izgledi za uspostavljanje francuske he gemonije u Evropi viestruko bi se jioveali, a Engleska bi bila direktno ugroena. Viiijamova odluka da poalje englesku vojsku da se bori u dananjoj Belgiji protiv Francusko, podsea na britansku odluku da se bori za Belgiju kada su je 1914. oku pirah Nemci.
52

 fP L O M A T lJA H E N R I K IS IN D E R

Od tada nadalje, Vilijam je predvodio borbu protiv Luja XIV, Mali rastom, gr bav i astmatiari, Vilijam na prvi pogled nije izgledao kao neko koga je sudbina od redila da ponizi Kralja Sunca. Meutim, vojvoda Oranski je posedovao gvozdenu volju i izuzetnu bistrinu duha. On je sebe ubedio - gotovo sasvim ispravno - da e Engleska biti dovedena u veliku opasnost ukoliko se Luju XIV, ve najmonijem monarhu u Evropi, dozvoli da osvoji pansku Holaniju (dananju Belgiju). Bilo je neophodno stvoriti savez sposoban da zauzda francuskog kralja, ne u smislu ap straktne teorije o ravnotei snaga, ve u cilju ouvanja nezavisnosti i Holandije i Engleske. Vilijam je shvatio da e planovi Luja XIV ti vezi sa panijom i njenim posedima, ako se ostvare, od Francuske stvoriti supersilu kojoj nee moi a se su protstavi nikakva koalicija. Da bi predupredio tu opasnost, poeo je da traga za sa veznicima i ubrzo ih je pronaao. Velika alijansa u iji su sastav ule vedska, paiiija, Savoja, austrijski car, Saksonija, Holandija i Engleska, predstavljala je do tada najveu evropsku koaliciju formiranu protiv jedne sile. Bezmalo 25 godina (od 1688. do 1713), Luj XIV je gotovo neprekidno ratovao protiv te koalicije. Meu tim, francusko istrajavanje na doktnni dravnog razloga na kraju je bilo zauzdano linim interesima drugih evropskih drava. Francuska e ostati najjaa drava u Evropi, ali ne i dominantna. 13 soje to kolski primer funkcionisanja ravnotee sna ga. , Vilijamovo neprijateljstvo prema Luju XIV nije bilo line prirode, niti zasno vano na biio kakvim antifrancuskim oseanjima; ono je odraavalo njegovu hladnu procenu moi i neogranienih ambicija Krafja Sunca. Jednom svom savetniku je sam rekao da bi, da je iveo sredinom XVI veka, kada su Habsburzi pretili da po stanu dominantna sila, bio Francuz isto koliko je sada p a n a c n , onako kao to e Vinston eri! tridesetih godina XX veka odgovoriti na optubu d a j e antigermanski nastrojen: Kada bi okolnosti bile drugaije, mi bismo podjednako mogli a bu demo progermansk, a antifrancuski raspoloeni1 1 .Ia Vilijam je bio vie nego spreman da pregovara s Luj em XIV kada je osetio da bi time najvie doprineo uspostavljanju ravnotee snaga. On je jednostavno sraunao da Engleska treba da pokuava da odri priblinu ravnoteu izmeu Habsburga i Burbona - odnosno ravnoteu u Evropi - tako to e pruiti pomo slabijoj strani, jo od Riscljeovog doba, slabija strana bila je Austrija, i stoga je Velika Britanija, da bi osujetila francuski ekspanzionizam, prila Habsburima. Ideju o delovanju u cilju uspostavljanja ravnotee britansko javno mnjenje u poetku nije pozdravilo. Englezi su krajem XVII veka bili skloni izolacionizmu, kao to e to dva veka kasnije biti Amerikanci. Preovlaavalo je uverenje da e bi ti dovoljno vremena za odupiranje pretnji onda kada - i ako - se ukae, 5e da ne po stoji nikakva potreba za suprotstavljanjem eventualnoj opasnosti, na osnovu onoga to bi neka zemlja kasnije mogla da uini. Vilijam je odigrao ulogu kakvu e kasnije odigrati Teodor Ruzvelt u Americi upozoravao jc svoj u sutini izolacionistiki nastrojen narod da njegova bezbednost zavisi od uea u ravnotei snaga u prekomorskim zemljama. Njegovi zemljaci su te stavove prihvatili mnogo bre nego Amerikanci Ruzveltove. Dvadesetak godina posle Vilijamove smrti, The Krajisman, jedan tipino opozicioni list, ukazao je na

DIPLOMATUA

aSIND to da ravnc't'a snaga predstavlja .jy&m od originalnih, trajnih principa britanske politike" i je mir na kontinentu j . a m hitan za prosperity ostrva koje se bavi tr govinom, cif; ... britanska vlada treh; ualno da se trudi da gc ; :::ma ouva, ili obno vi ukoliko ga drugi narue ili ugro?.c"'.i9 M eutim, prihvatanje znaaja politike ravnotee snagu uje stialo britanske rasprave u vezi s najboljom strategijom enjeno voenje. Javie su se ve kole mi ljenja Isojc - zastupale dve vodee : ranke u parlamentu, gle V u velikoj meri mo glo da se u _ 11 sa slinim neslag;;> ::ma u Sjedinjenim D; ri:i posle dva svefska rata. V su tvrdili da bi V Y ;f. J.:a Britanija trebalo da sr. angaujc iskljuivo onda kadu k notea stvarno ugr >: iu, i to samo onoliko dugo koliko je potreb no da se opasnost otkloni. Nasuprot torijevci su verovai; ja je osnovna du nost Velike Britanije da oblikuje m- .-ianio da titi ravnoteu . naga. Vigovci su smatrali da e uvek biti dovoljno vremena da se na napad na liolandiju odgovor; poto do njega doe;, torijevci su smatrali da bi politika iekivanja agresoru mogla omoguiti da trajno oslabi ravnoteu. Po njima, da bi izbegla borbe u Doveru, En gleska je agresoru morala da se odupre du Rajne, ili u bilo kojem drugom delu Evrope gde je ravnotea snaga ugroena. Vigovci su na saveze gledali kao na pri vremene poduhvate koje je trebalo.okonati im pobeda ostvari zajedniki cilj, dok su se -torijevci zalagali za uee u (rasnim savezima koji e zemlji omoguiti da ouva mir i uestvuje u oblikovanju dogaaja. Lord Karterii. torijevski ministar spoljnih poslova od 1742 do 1744, ubedljivo sc zalagao za stalno angaovanje u Evropi. On je kritikovao sklonost vigovaca da zanemare-sve nevolje i poremeaje na kontinentu, da ne naputaju svoje ostrvo u potrazi za neprijateljima, ve da se bave domaim poslovima i linim zadovoljstvi ma i da ne izazivajui opasnost 11 drugim zemljama bezbedno spavaju sve dok ih na naoj sopstvenoj obali.ne probudi zvono za uzbunu". M eutim, govorio je on. Ve lika Britanija mora a se suoi s realnou svog trajnog interesa i da podrava Habsburge kao protivEeu Francuskoj ,jer, ako francuski monarh jednom pomisli da na kontinentu vie nema suparnika, moda e se zadovoljiti s onim sto je osvojio i mo da e smanjiti svoje garnizone, napustiti svoja utvrenja t raspustiti svoju vojsku; meutim, riznica iz koje se sada fmansira vojska u (hoSandskoj) ravnici ubrzo e se iskoristiti za planove mnogo opasniju po nasu zemlju... Shodno tome, gospodo, ... mi moramo da podrimo Austriju, kao jedinu silu koja se moe iskoristiti kao protivtea viaarim.a iz porodice B urbona.20 Razlika izmeu spoljnopolitike strategije vigovaca i torijevaca bila je prakti na, a ne teorijska, ij. taktika, a ne strateka, a odraavala je procene tih stranaka o ugroenosti Velike Britanije. Vigovska politika odugovlaenja zasnivala se na uve renju da je Velika Britanija izuzetno bezbedna zemlja. Torijevci su smatrali da je po loaj Velike Britanije mnogo nesigum iji. Bezmalo ista e biti i razlika izmeu ame rikih izolacionista i globalista u XX veku. Ni Velika Britanija u XVIII i XIX ve ta , m Amerika u XX veku, nisu uspevale lako da ubede graane da njihova bezbed nost zahteva stalno angaovanje, a ne izolaciju, S vremena na vreme, u obema zemljama bi se pojavio dravnik koji bi narodu obrazloio potrebu za stalnim angaovanjem. Vilson je osmislio Drutvo naroda;
54

DIPLOMATIJA
H E N R I K S SIN D E R ;

Kartcrit se zanosio idejom o stalnom angaovanju na kontinentu. Kaslrej, ministar spoljnih poslova o 1812. o 1821, zalagao se za sistem evropskih kongresa: a Gieston, predsednik vlade krajem XIX veka, predloio je prvu verziju sistema ko lektivne bezbenosti. Njihovi predloi nisu urodili plodom, budui a se ni Britan ci ni Amerikanci, sve do zavretka Dragog svetskog rata, nisu mogli ubediti a ih ita ugroava svedok se nad njima ne bi jasno nadvila smrtna opasnost. Velika Britanija je tako postala leg koji je obezbeivao ravnoteu u Evropi, u poetku gotovo sluajno, a kasnije na osnovu svesnc strategije. Da se Velika Brita nija nije vrsto opredelila da igra tu ulogu, Francuska bi u XVIII i XIX veku sigur no uspostavila hegemoniju u Evropi, a Nemaka bi uinila isto u XX veku, U tom smislu, erii je dvesta godina kasnije s pravom mogao da tvri da je Velika Brita nija ouvala slobodu u Evropi1 '.2 1 Poetkom XIX veka, Velika Britanija je svoju ci hoc odbranu ravnotee snaga pretvorila u smiljen plan. Do tada je, u skladu s raspoloenjem svog javnog mnje nja, vodila pragmatinu politiku, tako to se suprotstavljala svakoj 2 cmiji koja je ugroavala ravnoteu -. a to je, u XVIU veku, nesumnjivo bila Francuska. Ratovi su se zavravali kompromisom, koji je obino neznatno unapreivao poloaj Francu ske, ali joj nije omoguavao ostvarivanje pravog cilja, odnosno hegemonije. Bilo je neizbeno a Francuska bude zemlja koja e Veliku Britaniji! podstai a jasno stavi do znanja ta podrazuroeva pod' ravnoteom snaga. Posto je vek i po u ime dravnog razloga teila za dominacijom, Francuska se posle revolucije vrati la starijoj ideji - univerzalnosti. Ekspanzionizam vie nije zasnivala na dravnom razlogu, a jo manje na slavi svojih svrgnutih kraljeva. Posle revolucije, Francuska je zaratila s ostatkom kontinenta da bi ouvala svoju revoluciju i da bi po Evropi i rila svoje republikanske ideje. Nadmona Francuska je jo jednom apretila a e zagospodariti Evropom. Opta vojna obaveza i ideoloka groznica povele su fran cusku vojsku u pohod na Evropu u ime univerzalne"ideje o slobodi, jednakosti i bratstvu. Na osnovu tih ideja, Napoleon je gotovo uspeo a u Evropi stvori zajed nicu drava u ijem sreditu bi se nalazila Francuska. Do 1807, godine, francuska vojska je uspostavila satelitske kraljevine du Rajne, u Italiji i paniji, svela Prusku na drugorazrednu silu i ozbiljno oslabila Austriju. Napoleona je o francusko hege monije u Evropi delila jo samo Rusija. Meutim, Rusija je ve tada budila oprena oseanja kao to su nada i strah, to e se zadrati o dananjih dana. Poetkom XVIII veka, ruska granica se nalazila na Dnjepru, a sto godina kasnije na Visli, pet stofjna'milja dalje na zapad. Poetkom XVIII veka Rusija se borila za opstanak protiv veana na Poitavi, duboko u teri toriji dananje Ukrajine. Sredinom XVIII veka ukljuila se u Sedmogodinji rat i njena vojska je stigla do Berlina, da bi krajem veka bila glavni uesnik u podeli Poljske. Nemilosrdni autokratizam ruskih institucija inio je njenu sirovu fiziku snagu jo zlokobnijom. Za razliku od krunisanih glava to su po milosti Bojoj vladale u zapadnoj Evropi, r u s k u apsolutistiku vlast nisu ograniavali ni obiaji ni samouverena i nezavisna aristokratija, U Rusiji je bukvalno sve zavisilo o udi cara. U skla du s raspoloenjem cara koji se u datom trenutku nalazio na preslolu, spoljna poii55

DIPLOMATIJA HBNIU KJSINDER

tika je u potpunosti mogla da bude as liberalna, as konzervativna - kao Sto se to zaista deavalo u vreme Aleksandra I. Meutim, unutar svojih granica ruski vlasto drci nikada nisu nainili ni pokuaj da biio ta liberalizuju. Godine 1804, nestalni Aleksandar I, car cele Rusije, izneo je jedan predlog bri tanskom predsedniku vlade Vilijamu Pitu Mlaem, inae Napoleonovom najljuem neprijatelju. Pod velikim uticajem mislilaca epohe prosveeenosti, Aleksandar 1 je samog sebe zamiljao kao moralnu savest Evrope, a nalazio se u poslednjoj fazi svoje privremene opsednutosti liberalnim institucijama. U tom duhu, predloio je Pitu nekakav nejasan plan za postizanje opteg mira, koji bi od svih zemalja zalile* vao da reformisu svoje ustave kako bi se okonao feudalizam, a prihvatila vladavi na ograniena ustavom. Te refonnisane drave bi se potom odrekle sile, a svoje me usobne sporove reavale putem arbitrae. Tako je taj ruski autokrata neoekivano postao pretea Vilsonove ideje o liberalnim institucijama kao o preduslovu za mir, bez obzira na to to nikada nije otiao tako daleko da se potrudi da ista naela u praksi primeni na sopstveni narod. Za samo nekoliko godina on e napraviti zaokret i otii u potpuno drugu krajnost - apsolutni konzervatizam. Pit se u odnosu na Aleksandra naao u manje-vie istom poloaju u kojem e se sto pedeset godina kasnije nai eril u odnosu na Staljina. Oajniki inu je bi la potrebna ruska podrka protiv Napoleona, p ostoje biio nemogue i zamisliti ne ku drugu mogunost da se Francuska porazi. S druge strane, Pit nije mogao biti vi e zainteresovan, nego to e to kasnije biti Ccril, za to da dominaciju jedne zemlje zameni dominacija druge, ili za prihvatanje Rusije'kao arbitra u_Evropi. Iznad sve ga, britanska ogranienja nisu omoguavala nijednom.predsedniku vlade da svoju zemlju navede na uspostavljanje mira na osnovu politike i drutvene reforme u. Evropi. Britanija nikada nije ratovala iz takvih razloga - stoga to narod nije os z~ ao da ga ugroavaju burne drutvene i politike promene na kontinentu - ve sa mo zbog promene ravnotee snaga. . Pitov odgovor Aleksandru I obuhvatio je sve te injenice, IgnoriSui ruski predlog u vezi s politikom reformom Evrope, on je istakao ravnoteu koja mora da se uspostavi a bi se mir ouvao. Prvi put posle Vestfalskog mira sklopljenog sk> pedeset godina ranije, izneseno je jedno opte reenje za Evropu. Prvi put se, takoe, dogodilo da se reenje u potpunosti zasniva 11a principima ravnotee snaga. Glavni razlog za nestabilnost Pit je video u slabosti Srednje Evrope, koja je Francusku stalno dovodila u iskuenje da ostvari svoje hegemonistike ciijeve. (Bio jc suvie utiv, kao to mu je i ruska pomo bila suvie potrebna, da bi ukazao na to kako bi Srednja Evropa, ako bi bila dovoljno jaka da izdri francuske pritiske, podjednako bila u stanju a umanji i ruske ekspanzionistike pretenzije.) Usposta vljanje mira u Evropi trebalo je da otpone tako to bi se Francuskoj oduzele sve te ritorije za uzete posle revolucije i to bi se postepeno obnovila nezavisnost Holanije, ime bi glavni britanski problem postao i osnovni princip reenja.2 2 Meutim, ograniavanje francuske dominacije ne bi bilo ni od kakve koristi uko liko bi oko tri stotine manjih nemakih drava i dalje izazivalo Francusku 11a pritiske i intervencije. Da bi se umanjile te ambicije, Pit je smatrao daj e neophodno da se u Srednjoj Evropi stvore velike gromade", tako to e se nemake kneevine ujedini56

 IP L O M A T ijA HIZNRi K IS IN D E R

ti u vee ceiitie, Neke od tih dravica koje su se prikljuile Francuskoj, ili neslavno propale, trebalo je pripojiti Pruskoj ili Austriji, a ostale ujediniti u vee celine. Pit je izbegao bilo kakvo pominjanje evropske vlade. Umesto toga, predloio je da novu teritorijalnu pobedu u Evropi, Velika Britanija, Pruska, Austrija i Rusija zagarantuju trajnim saveznitvom usmerenim protiv francuske agresije - isto ona ko kao to e Franklin D. Ruzvelt predloiti da se po okonanju Drugog svetskog rata meunarodni poredak zasnuje na savezu protiv Nemake i Japana. Ni Velika Britanija u Napoleonovo vreme, kao ni Amerika u Drugom svetskom ratu, nisu m o gle da shvate da najveu opasnost za mir u budunosti moe da predstavlja trenut ni saveznik, a ne neprijatelj koji jo nije poraen. Upravo je ogroman strah od Na po leona podstakao britanskog predsednika vlade da se sloi s neim to je do tada njegova zemlja tako odluno odbacivala - trajnim angaovanjem na kontinentu kao i s liavanjem Britanije taktike fleksibilnosti time to e politiku zasnovati na pretpostavci o jednom trajnom neprijatelju. Nastajanje evropske ravnotee snaga u XVIII i XIX veku moe se uporediti s izvesnim aspektima sveta kakav je nastao po zavretku hladnog rata. Onda, kao i sa da, svetski poredak koji se ruio doveo je do nastanka velikog broja drava koje su sledile svoje nacionalne interese, a nisu bile ograniene nikakvim osnovnim princi pom. Tada, kao i danas, drave koje sainjavaju meunarodni poredak pokuavale su da definiu svoju ulogu na meunarodnoj sceni, U ono vreme, imajui poverenja u takozvanu nevidljivu ruku", odluile su da se u potpunosti oslone na potvriva nje svog nacionalnog interesa. Pitanje je a li e posthlanoratovsla svet moi da^ pronae neki princip koji e ograniiti potvrivanje snage i linog interesa. Na kra ju, iz meusobnog uticaja nekoliko drava uvek sc, u stvari, uspostavlja nekakva ravnotea snaga. Pitanje je samo da li e se odravanje takvog meunarodnog po retka pretvoriti u neki smiljen plan, ili e nastati kroz razne vidove isprobavanja snaga, U vreme zavretka Napoleonovih ratova, Evropa je jedini put u svojoj isloriji bila spremna a isplanira meunarodni poredak zasnovan na principu ravnotee snaga. Shvaeno je da se ne srne dopustiti da se ravnotea snaga uspostavi sama o sebe na zgaritu to su ga za sobom ostavili ratovi koje su evropske drave vodile u XVUI i poetkom XIX veka. U Pitdvom planu iznesena su teritorijalna reenja za ispravku nedostataka poretka kakav je u svetu postojao u prethodnom veku. Meu tim, Pitovi evropski saveznici morali su da steknu jo jedno iskustvo. Snaga sama po sebi nije mnogo pouzdan putokaz za uspostavljanje svetskog poretka zato to se veoma teko proccnjuje, dok je spremnost da se ispolji suvie razliita. Ravnotea najbolje funkcionie kada je podupire sporazum o zajednikim vrednostima. Ona spreava mogunost, a sporazum o zajednikim vrednostima su zbija elju za ruenjem meunarodnog poretka. Ukoliko ne postoji legitimitet, mo navodi na iskuenje da se odmere snage; insistiranje na legitimitetu, ukoliko ga ne' podupire mo, postaje obina poza. Beki kongres je uspeno odgovorio na izazov kakav je predstavljalo spajanje ova dva elementa i time omoguio uspostavljanje meunarodnog poretka koji sto godina nije prekinuo opti rat.
57

D IPL O M A T IJA

HENRI KISINDER

NAPOMENE
I . Louis A uchincioss, Richelieu (V iking Press, N jujork, 1972), str, 256. 2. O itellenbuch z u r O sterreichiscke Geschickle, II, urednik O tto Frass (B irken Vcriag, Be, 1959). sir. 100. 3. Ibid. 4. Ibid. 5. fb id 6. Joseph Strayer, H ans G atzke i E, H arris H arbison, The M ainstream o f C ivilization Since 1500 (H arcourt B race Jovanovich. N jujork, 1971), str. 420. 7. Car l J. Burckbardt, Richelieu a n d H is Age, prevod s nemakog; B ernard Hoy (H arcourt B ra ce Jovanovich, N jujork, 1970), III, P o w er Politics and the Cardinal's Death", str. 61. 8. Ibid, str. 122, 9. Jansenius, M ars G allicus; W illiam F. C hurch, Richelieu an d Reason o f State (Princeton U ni v ersity Press, Prinston, N ju D crzi, 1972). str. 388. 10. Daniel de F riczac, D efence des D roits et Prerogatives des Roys de F rance; ibid, str, 398. 11. Mathicu de M orgues, Catholicon fra itfo is, traktat iz 1636; ibid, sir. 376. 12. Albert Sorel, Europe U nder the O ld Regim e, prevod: Francis H . H errick (W ard R itchie Press, L o s A ndeles, 1947), str. 10, 13. F. H. K insley. P o w e r.a n d the P ursuit o f Peace (C am bridge U niversity Press, K cm brid, 1963): str. 162-163. 14. Ibid, str. 162... 15. Ib id . 'str,. 166. ' . 'i6 . Gordon A . Craig i Alexander 1. G eorge, Force a n d Statecraft (Oxford U niversity Press, Njttjork/tiksfofd, 1983), str.'20. ' 17, G. C. G ibbs, The R ev o lu tio n in F oreign Poiicy ; G eoffrey H olm es, urednik, Britain A fter the G lorious Revolution, 1689-1714 (M acm illan, London, 1969), str, 6 i I S. W inston S. C hurchill, The G a th erin g Storm, The S eco nd W orld War. 1 (H oughton M ifflin, B o ston, ! 948), str. 208, ' 19. G ibbs, R evolution"; H olm es, urednik, Britain A fter the G lorious R evolution, str. 62. 20. G ovor dravnog sekretara, lorda D ona K arterita, erla od G renvila. u D om u lordova. 27 ja n u ar 1744; Joel H. W iener, urednik. Great Britain: Foreign P olicy an d the Span o f Em pire. 1689-1971, 1 (C helsea H ouse u saradnji s M cG raw-H ill, N juiork/London, 1972), str. 84-86. 21. C hurchill, G athering Storm, str, 208. 22. Pitov plan; Sir C harles W ebster, urednik, British D iplom acy 1813-1815 (G. B ell and Sons, L ondon, 1921), sir. 389 i dalje.

EVROPSKI KONCERT": - .. VELIKA BRITANIJA, AUSTRIJA i RUSIJA

' -

Septembra 1814. godine, jo dok se Napoleon nalazio'u svom prvom progon stvu na Elbi, ratni pobcdnici su se sastali u Beu radi dogovora o ureenju posleratnog sveta. Beki kongres je nastavio da zaseda i kada jc Napoleon-pobegao s Elbe, sve do njegovog konanog poraza kod Vaterloa. U meuvremenu, potreba za uspo stavljanjem novog poretka postala je jo aktuelnija. Predstavnik Austrije bio je knez Meternih, ali. kako se kongres odravao u Be u. u blizini se uvek nalazio i austrijski car. Pruski kralj je poslao kneza Hardenberga, a novoustolieeni francuski kralj Luj XVIII oslonio se na Taljerana koji je time zabeleio sopstveni rekord, budui da je bio u slubi svih francuskih vladara, jo od pre revolucije. Car Aleksandar I nije bio spreman da ikome prepusti poasno mesto Rusije, te je stoga iino doao u Be. Predstavnik Velike Britanije bio je engleski ministar spoljnih poslova, lord Kaslrcj. Njih petorica sa svoju nameru sprovcii u delo. Posle Bekog kongresa, Evropa je zakoraila u najdui period mira u svojoj istoriji. Punih etrdeset godina nije iz bio nijedan rat izmeu velikih sila, a posle Krimskog rata iz 1854, jo ezdeset go dina nije izbio opti sukob. Beki sporazum je do te mere bio usaglaen s Pitovim planom, d a je Kasirej uz njega, kada g a je podneo Parlamentu, priloio koncept ori ginalnog britanskog preloga da bi pokazao kako ga se strogo pridravao. Taj meunarodni poredak pri ijem sc uspostavljanju vie nego ikada ranije ili kasnije vodilo rauna o ravnotei snaga, ouvao se najmanje zahvaljujui snazi. Ovaj paradoks je delimino prouzrokovalo to to je ravnotea bila tako dobro ispla59

DIPLOMATiJA
H E N R I K JS1N D E R

nirana da ju je mogla poremetiti samo akcija ogromnih razmera kakvu je bilo suvi e teko preduzeti. Meutim, najvaniji razlog predstavljala je vrsta ideoloka spo na koja je zahvaljujui zajednikim vrenostima povezivala evropske zemlje. Rav notea ostvarena na Bekom kongresu nije bila samo vojna, ve i etika. Snaga i pravda biie su prilino usaglaene. Ravnotea snaga smanjuje mogunosti za pribegavanje sili; saglasnost u pogledu pravinog reenja smanjuje elju za pribegavanjem sili. Meunarodni poredak koji se ne smatra pravednim pre ili posle bie ospo ren. Meutim, nain na koji jedan narod shvata pravinost nekog svetskog poretka odreuju kako domae institucije, tako i stavovi o taktikim spoljnopoiitikim pita njima. Zbog toga kompatibilnost domaih institucija predstavlja potpora miru. Ma kako to paradoksalno zvualo, Meternih je svojim u v e r e n je m da zajedniko s h v a ta nje pravde predstavlja preduslov meunarodnog poretka najavio1 1 Vilsona, bez ob zira na to to se njegova ideja o pravdi dijametralno razlikovala od onoga to e Vil son pokuati da institucionalizuje u XX veku. Uspostavljanje opte ravnotee snaga pokazalo se kao reiativno jednostavno. Dr avnici su sledili Pitov plan kao arhitektonski projekat. Ideja o samoopreeljenju na roda nije postojala, te stoga nisu ni najmanje vodili rauna o stvaranju etniki homo genih drava na teritorijalna koje sa povracne od-Napoleons. Austrija jc uvrstila svoju poziciju u Italiji, a Pruska u nemakim zemljama. Holandska Republika je do bila austrijsku Nizozemsku (uglavnom dananju Belgiju). Francuska je morala da se odrekne svih osvojenih teritorija i da se vrati u stare granice", odnosno a se povu e na teritoriju koju je posedovala pre izbijanja revolucije, Rusija je dobila sredinje dclove Poljske. (U skladu sa svojom politikom neirenja po Evropi, Velika Britanija se zadovoljila teritorijalnim ogranienjem na Rt dobre nade' na jugu Afrike.) Prema britanskoj ideji o svetskom poretku, proveru ravnotee snaga predsta-, vljalaje sposobnost pojedinih zemalja da igraju uloge koje su im dodeljene u okvi ru celokupnog plana - u velikoj meri onako kao to su Sjedinjene ..Drave gledale na svoja saveznitva u periodu posle Drugog svetskog rata. Zbog takvog pristupa, Veiika Britanija se u odnosu na druge evropske zemlje suoila s istom razlikom u perspektivi s kakvom su se Sjedinjene Drave susrele tokom hladnog rata, budui da nijedna zemija jednostavno ne moe sebe da vidi kao ,,raf' u nekom bezhcdnosnom sistemu. Bezbenost dravama omoguava postojanje, ali ona nikada nije nji hova jedina, ak ni najvanija svriia. Austrija i Pruska nisu nita lake u sebi mogle da vide velike gromae", nego to e Francuska kasnije moi da izjednai svrhu postojanja NATO-a s podelom ra da. Opta ravnotea snaga ne bi za Austriju i Prusku m n o g o znaila a istovreme no nije postojao odgovarajui odnos prema njihovoj posebnoj, s lo e n o j vezi. ili da u obzir nisu biie uzete istorijske uioge tih dvcju zemalja. Poto Habsburzi tokom Tridesetogodinjeg rata nisu uspeh da ostvare hegemo niju u Srednjoj Evropi, Austrija je odustala od pokuaja da ostvari dominaciju nad svim nemakim zemljama, a .p o s le d n ji ostaci Svetog Rimskog Carstva ukinuti su 1806. godine. Meutim, Austrija je sebe i dalje smatrala za prvu meu jednakima i stoga je bila odluna u nameri da sprei bilo koju uemaku dravu, posebno Prusku, da joj oduzme primat.
60

D IP L O M A T U A H E N R I KJS1ND2JER

Austrija je svakako imala mnogo razloga a bude na oprezu. Jo otkako je Fri drih Veliki osvojio leziju, njene pretenzije na vodeu ulogu u nemakim zemlja ma bile su dovedene u pitanje. Zahvaljujui beskrupuloznoj iplomatiji, sklonosti vojnikom zanatu s visokorazvijenom osearsju discipline, Pruska se za sto godina uzdigla od drugorazredne kneevine u neplodnoj severnonemakoj ravnici do kra ljevine koja je, mada^o najmanja meu velikim silama, u vojnom smislu bila je d na od najznaajnijih. Cak i njene neobino iscrtane granice, koje su se protezale pre ko seveme Nemake, od delimino poljskog istoka do donekle latinizirane Rajnske oblasti {odvojene Kraljevinom Hanover od prvobitne pruske teritorije), ulivale su pruskoj dravi snaan oseaj nacionalnog zadatka kao to je bila odbrana raseepkane teritorije. Odnosi izmeu te dve najvee nemake drave i njihove veze s ostalim nema kim zemljama predstavljale su sredinje pitanje evropske stabilnosti, U stvari, unu tranje ustrojstvo Nemake posle Tridesetogodinjeg rata, a moda i prethodno, Evropu je stalno suoavalo s istom dilemom: slaba i poeljena Nemaka je svoje susede, posebno Francusku, uvek posticaia na ekspanzionizam; s druge strane, ve sama ideja o ujedinjenoj Nemakoj uasavala je okolne drave, to se ni do danas nije izmenilo. Ridjeov strah da bi ujedinjena Nemaka mogla da uspostavi hege moniju u Evropi i zaseni Francusku, najavio je jedan engleski posmatra koji je 1609. napisao da bi: za sve nas bilo uasno kada bi eela Nemaka potpala pod vlast jednog suverena".1Istorijski gledano, Nemaka je bila ili suvie slaba ili suvi e jaka da bi u Evropi mogao da se ouva mir. " ' ,,Arhitektama Bekog kongresa bilo je jasno da e u cilju mira i stabilnosti u Srednjoj Evropi morati da ponite ono to je u XVII veku stvorio Rielje. On se po. starao da Srednja Evropa bude slaba i iscepkana, to je Francusku potom stalno do vodilo u iskuenje da osvaja njene delove i d a je bukvalno pretvori u svoj vojni po ligon. Stoga su se dravnici u Beu potrudili da Nemaku konsoliduju, ali ne i d aje ujedine. Austrija i Pruska bile su vodee nemake drave, a za njima je sledio vei broj drava srednje veliine - kao to su Bavarska, Virtenbcrg i Saksonija - koje su bile poveane i ojaane. Od nekih trista dravica koliko je postojalo pre Napoleonovih ratova, stvoreno je tridesetak, meusobno povezanih u jedan novi entitet Nemaki savez. Zahvaljujui tome to je obezbeivao zajedniku odbranu u slua ju spoljne agresije, Nemaki savez se pokazao kao genijalna tvorevina. On je bio suvie jak da bi ga napala Francuska, ali suvie slab i decentralizovan da bi ugrozio svoje susede. Tim savezom je uspostavljena i ravnotea izmeu nadmone pruske vojne snage i veeg ugleda i legitimiteta Austrijskog Carstva. On je stvoren zato da bi se sprelo ujedinjenje Nemake na nacionalnoj osnovi, ouvali prestoli brojnih nemakih kneeva i kraljeva i onemoguila francuska agresija. Taj cilj je u potpu* nosti ostvaren. U odnosu prema poraenom neprijatelju, pobeniei koji utvruju us [ove mira moraju da prevaziu nepomirljivost neophodnu za pobedu, i da prihvate pomirenje neophodno za uspostavljanje trajnog mira. Osvetniki mir predstavlja hipoteku za. meunarodni poredak stoga to pobednicima koje je rat iscrpeo, namee potrebu da obuzdavaju zemlju reeau da ga podrije. Svaka zemlja koja smatra da ju je reenje

D IP L O M A T IJA H E N R I K S SIN D E R

otetilo, moe gotovo sigurno da dobije podrku od nezadovoljne, poraene strane. Upravo zbog toga e propasti Versajski mir. Kao ni pobednici u Drugom svetskom ratu, pobednici u Napoleonovim ratovi ma okupljeni na Bekom kongresu nisu uinili tu greku. Nije bilo nimalo lako po staviti se velikoduno prema Francuskoj koja je itavih sto pedeset godina pokua vala da ostvari hegemoniju u Evropi, a poslednjili dvadeset pet ratovala u susednim zemaljama. Uprkos tome, dravnici okupljeni u Beu doli su do zakljuka da e Evropa biti bezbednija ukoliko Francuska bude relativno zadovoljna, nego ako bu de ozlojeena i nezadovoljna. Francuskoj su oduzete osvojene teritorije, ali su joj zagarantovane stare" - tj. predrevolucionarne - granice, mada je i njima bila obu hvaena Znatno vea teritorija od one kojom je vladao Rielje. Kastrej, ministar spoljnih poslova Napoleonovog najljueg neprijatelja, isticao je da; ukoliko Francuska nastavi s izgredima, Evropa nesumnjivo moe da preduzme meru kao sto je rasparavanje... Saveznici treba (ipak) da iskoriste ovu priliku kako bi obezbedili predah koji je svim evropskim silama toliko potre ban, uz uverenje da e, ukoliko budu razoarane, ponovo posegnuti.za orujem, a u tom sluaju, ne samo to e biti u stanju da okupe impresivnu vojnu silu. ve e poseovati i moralnu snagu koja je sama po sebi dovoljna da ouva ta- kvn ligu...2 Francuskoj je ve 1818. bilo doputeno da prisustvuje skupovima evropskih zemalja koji su se povremeno sazivali, i da se tako ukljui u sistem zasnovan na kon gresima; taj sistem se odrao pola veka i za to vreme je gotovo prerastao u neku vr- stu zajednike, evropske vlade. vrsto uverena da sve zemlje shvataju svoj lini interes dovoljno dobro da bi ga. ukoliko je ugroen, obranile. Velika Britanija bi po svoj prilici bila zadovoljna a sve ostane na tome. Britanci su verovali a nikakva zvanina garancija nije po trebna, poto ionako ne bi mnogo oprinela razumnijem utvrivanju principa. S druge strane, zemlje Srednje Evrope, rtve ratova koji su se vodili sto pedeset go dina, insistirale su na konkretnim jamstvima. Posebno jc Austrija bila suoena s opasnostima koje Velika Britanija nije mo gla ni da zamisli. Kao relikt srednjeg veka, Austrija je bila carevina u ijem sasta vu su se pored njenih istorijskih teritorija u Nemakoj i severooj Italiji, nalazile i ogromne podunavske teritorije naseljene razliitim narodima koji su govorili razli itim jezicima. Svesna da sve disonantnija strujanja liberalnih i nacionalnih ideja sve vie ugroavaju njeno postojanje, Austrija se trudila a stvori sistem etikih ogranienja koji e preduprediti odmeravanje snaga. M etemih je ispoijio vrhunsko umee time to je najznaajnije zemlje naveo da svoje uzajamne sporove podrede zajednikim vrenostima. Vanost postojanja izvesnih ograniavajuih principa ob jasnio je Taljeran: Ako bi... minimum snage koja prua otpor... bio jednak maksimumu sna ge koja napada... uspostavila bi se stvarna ravnotea. Meutim... postojee sta62

D IPL O M A T U A

HF.NilJ KISINDER

nje priznaje samo vetaku, nepouzdanu ravnoteu koja e moi da traje samo donde dok u velikim dravama preovladava dub umerenosti i pravde,3 Posle Bekog kongresa, veza izmed ravnotee snaga i zajednikog oseanja legitimiteta potvrena je osnivanjem dvcju koalicija: etvornog saveza, 11 koji su stupile Velika Britanija, Pruska, Austrija i Rusija, i Svete alijanse u iji sastav su uSa samo tri takozvana istona dvora - pruski, austrijski i niski, Poetkom XIX ve ka, Francuska je budila iste strahove kao Nemaka u XX; na nju se gledalo kao na hronino agresivnu silu ije samo postojanje predstavlja faktor nestabilnosti. Zato je u Beu stvoren etvorni savez iji je cilj bio da se nadmonom silom u zaetku skri svaki pokuaj francuske agresije. Da su pobednici okupljeni u Versaju 1918. godine sklopili bilo kakav slian savez, svet moda nikada ne bi doiveo Dragi svetski rat. Sveta alijansa je predstavljala neto sasvim razliito; Evropa nije viela takav dokument jo otkako je gotovo dva veka ranije Ferdinand I] siao s prestola Svetog Rimskog Carstva. Predloio g a je ruski car, koji se smatrao pozvanim da promeni i popravi meunarodni poredak i njegove aktere, i ni po koju cenu nije pristajao a se odrekne zadatka to g a je sam sebi namenio. Godine S8Q4, Pit je mogao da za"nemari njegov prelog u vezi s uspostavljanjem liberalnih institucija; 1815. Alek sandar je bio suvie ponesen pobeom a bi Sako moglo da se pree p r e k o njego vog preloga - bez obzira na to to sc tada zalagao za neto potpuno s u p r o tn o od onoga sto je pokuao da nametne jedanaest godina ranije. Aleksandar j e ovog p u ta bio opsednut verom i konzervativnim vrednostima, tc je predlagao nita m a n je od celovite reforme meunarodnog poretka. Ona bi se, po njemu, zasnivala na pretpo stavci da kurs koji su siie ranije usvojile u pogledu svojih uzajamnih odnosa mo ra iz osnova da se promeni i hitno da se zameni poretkom zasnovanim na uzvienoj istini vene vere naeg Spasitelja'1,'1 Austrijski car je u ali izjavio da se naao u dilemi da li da ove ideje razmotri s ministarskim savetom ili na ispovesti. On jc, meutim, bio svestan da ne moe da se ukljui u carev krstaki rat, ali ni da odbije prelog i time Aleksandru prui po vod da u njega krene sam, ostavljajui Austriju da se bez saveznika suoi s liberal nim i nacionalnim strujanjima toga vremena. Zbog toga je Meternih taj prelog pre toio u koncept nazvan Sveta alijansa", u okvira kojeg je verski imperativ protu maen kao obaveza potpisnika da ouvaju postojee stanje u evropskim zemljama. Time su prvi put u savremenoj istoriji evropske sile sebi postavile jedan zajedniki zadatak. Nijedan britanski dravnik nije mogao da sc pridrui inicijativi koja predvia opte pravo - tanije, obavezu - uplitanja u unutranje stvari drugih drava. Kaslrej je Svetu alijansu nazvao vrhunski mistinom i besmislenom tvorevinom ".5 M eu tim, Meternih jc u njoj video mogunost da se niski car obavee na ouvanje legi timne vlasti, a iznad svega da se odvrati o pokuaja da jednostrano i neogranieno zadovoljava svoje misionarske porive. Sveta a lija n s a j c povezala konzervativne vla dare radi zajednike borbe protiv revolucije, ali ih je obavezivala i na to da elnju iskljuivo u s a g la s ju , ime je Austrija teoretski stekla p r a v o da stavi veto na a v a n 63

D IP L O M A T IJA H E N R I K .ISIN D E R

lure svog ruskog saveznika koje bi mogle d a je ugue. Evropsko saglasje, nazvano Evropskim koncertom1 1 , porazumevalo je da e u sluaju da oe do sukoba in teresa drave konsenzusom reavati sporove koji zadiru u optu stabilnost. Sveta alijansa je predstavljala najoriginainiji aspekt bekog mirovnog sporazu ma. Uzvieni naziv tog sporazuma zaklanjao je njegov stvarni smisao - uvoenje etikog ogranienja u odnose izmeu velikih sila. Kako je ouvanje domaih insti tucija postalo pitanje opstanka, evropske kontinentalne zemlje su bile primorane da tzbegavaju sukobe koji bi u prethodnom veku bili neizbeni. Bilo bi ipak suvie jednostavno dokazivati da postojanje slinih institucija sa mo po sebi podrazumeva miroljubivu ravnoteu snaga meu dravama. Ako se iz uzme Engleska, u XVIII veku su svi evropski monarsi vladali na osnovu boanskog prava, a njihove domae institucije bile su meusobno veoma sline. Meutim, smatrajui da su te institucije neprikosnovene, a a su oni i njihova vlast veni, ne prekidno su meusobno ratovali. Vudro Vilson nije bio prvi koji je poverovao da karakter domaih instituticija odreuje ponaanje jedne drave na meunarodnoj sceni. I M etem ih je u to vero'vao, ali na osnovu potpuno drugaijih postavki- Dok je Vilson bio ubeen da su de mokratske zemlje po prirodi razumne i miroljubive, M etemih je smatrao da su opa sne i nepredvidljive. Kao svedok patnji to ih je republikanska Francuska nanela Evropi, M etemih je mir poistovetio s legitimnom vlau. On je oekivao da e kru nisane glave, izdanci starih dinastija, svakako sauvati osnovnu s tr u k tu r u meuna rodnih odnosa, ako ne i sam mir. U tom smislu, legitimitet je postao spona koja je povezivala meunarodni poredak. 'Razlika izmeu Viisonovog i Meternihovog pristupa pravinom unutranjem ureenju i meunarodnom poretku predstavlja osnov za razumevanje razlike u ame rikim i evropskim stavovima. Vilson se zalagao za principe za koje je smatrao da su revolucionarni i novi, Metemih se trudio a institucionalizuje vrednosti koje su po njemu bile veoma stare. Kao predsednik zemlje stvorene u nam en da oveka ui ni slobodnim, Vilson je vrsto verovao da demokratske vrednosti mogu da se pre toe u zakone, a potom i u potpuno nove svetske institucije. Metemih, predstavnik jedne stare drave ije su institucije postepeno, skoro neosetno, nastajale, nije vero vao da prava mogu da se uvedu zakonima. ,,Prava su, prema Meternihu, jednostav no postojala po prirodi stvari. Da li ih potvruju zakoni ili ustav, biio je u sutini tehniko pitanje koje nije imalo nikakve veze s ostvarivanjem slobode. Metemih je smatrao da garantovanje prava predstavlja paradoks: Ono to se samo po sebi pod razumeva, gubi snagu kada se pojavi u vidu proizvoljnih proklamacija... Stvari ko je se grekom obuhvate zakonom samo nameu ogranienja, ili ak potpuno poni tavaju ono to je trebalo ouvati1 1 .6 Neke od Meternihovih maksima predstavljaju objanjenje naina na koji je funkcionisalo Austrijsko Carstvo, nesposobno a se prilagodi novom svetu u nasta janju. Meutim, Metemih je ispoljavao i racionalistiko ubeenje a zakoni i prava postoje u prirodi, te da se stoga ne mogu nametati uredbama. Svoja uverenja jc for mirao na iskustvima Francuske revolucije koja je zapoela proklamovanjem prava oveka, a zavrila se Velikim terorom. Vilson je potekao iz sredine koja nije iskusi64

D i^ L O M A T IJA H E N R I K IS iN D U R

la nita slino, te stoga - petnaest godina pre pojave savremenog totalitarizma - ni je mogao ni a zamisli na kakve stranputice narodna volja moe da odvede. Meternih je u periodu posle Bekog kongresa odigrao odluujuu ulogu u odr avanju meunarodnog poretka i u tumaenju ciljeva Svete alijanse, Bio je prinu en da preuzme tu ulogu zbog toga to se Austrija nalazila na udaru svake bure, i to su njene institucije sve manje odgovarale nacionalnim i liberalnim strujanjima loga vremena. Pruska je ugroavala austrijske pozicije u Nemakoj, a Rusija meu njenim sopstvenim stanovnitvom slovenskog porekla na Balkanu. Tu je bila i Fran cuska, uvek spremna da se prema Srednjoj Evropi postavi u skladu s Rieljeovim testamentom. Meternih je znao da bi se Austrija iscrpla ukoliko bi se dozvolilo da te pretnje prerastu u odmeravanje snaga, bez obzira na ishod bilo kojeg pojedina nog sukoba. Njegova politika se stoga zasnivala na korienju etikog konsenzusa u cilju izbegavanja kriza ili u njihovom preusmeravanju ukoiiko se nisu mogle izbei; to je postizao diskretnim podravanjem svake zemlje spremne da primi prvi udar u sukobu - Veliku Britaniju u odnosu na Francusku u Nizozemskoj, Veliku Britaniju i Francusku u odnosu na Rusiju, kada je u pitanju bio Balkan, i manje dr ave u odnosu na Prusku u Nemakoj, Zahvaljujui svojoj izuzetnoj" diplomatskoj vetini, Meternih je uspeo da od po znatih diplomatskih postavki stvort principe na osnovu kojih e funkcionisati spoljna politika. On je.uspeo da ubedi svoja dva najblia saveznika, koji su inae pred stavljali podjednaku geopolitiku pretnju za Austrijsko Carstvo, da ideoloka opa snost k'ao-to je revolucija prevazilazi njihove vlastite strateke mogunosti. D a je pokuala da iskoristi nemaki nacionalizam, Pruska bi tridesetak godina pre Bizmarka osporila austrijski primat u Nemakoj. Da su carevi Aleksandar 1 i Nikola I - kao to e to uiniti njihovi naslednici krajem veka - uzimali u razmatranje samo ruske geopolitike mogunosti, mogli su mnogo bolje da iskoriste raspadanje Otomanske imperije, i to na tetu Austrije. Ijedan i drugi su se uzdrali i nisu iskoristi li svoju prednost, stoga to to nije odgovaralo preoviaujuem naelu odravanja postojeeg stanja. Mctemihova politika je Austriji koja je posle Napoleonovih rato va bila, inilo se, na izdisaju, udahnula novi ivot i omoguila joj da opstane jo i tav jedan vek. Tu preivelu carevinu, iju je politiku vodio gotovo pola veka, spasao je ovek koji ju je u svojoj trinaestoj godini prvi put video, a tek u sedamnaestoj poeo u njoj da ivi.1 Otac kneza Klemensa fon Meterniha bio je upravitelj Rajnske oblasti, tada u posedu Habsburga. Kao kosmopoiitska linost, Meternih se uvek lake izraavao na francuskom nego nanemakom. Evropa ve dugo1 1 , pisao je on 1824. Velingtonu, za mene predstavlja otadbinu (jxttrie).s Protivnici, njegovi savremenici, pod* smevali su se Metemihovim jasnim maksimama i uglaanim epigramima. M eu tim, Volter i Kant bi razumeti te stavove. On je bio racionalista, izdanak epohe prosveenosti, ovek koji se mimo svoje volje naao u neemu to je bilo strano njego voj naravi - burnim revolucionarnim dogaajima - a zatim na elu drave pod op sadom ija se struktura nije mogla izmeniti. Metemihov stil odlikovali su trezvenost duha i umerenost ciljeva; Ne zanosei se apstraktnim idejama, mi prihvatamo stvari onakve kakve su i pokuavamo ko-

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

liko god nam to nae mogunosti dozvoljavaju da se zatitimo od iluzija u pogledu stv a rn o sti.'O d n o sn o , nita konkretno ne moe da se defsnie frazama koje se raspravaju i nestaju im se bolje proue, recimo odbranom civilizacije. I0 Takvim stavovima Metemih se branio od mogunosti da ga ponesu trenutne emocije. im je Napoleon prctrpeo poraz u Rusiji, jo pre nego to su ruske trupe i stigle u Srednju Evropu, Meternih je Rusiju ientifikovao kao potencijalnu dugo ronu opasnost. Kada su se njegovi susedj usredsredili na oslobaanje od francuske vlasti, on je austrijsko uee u antinapoleonovskoj koaliciji uslovio tanim utvri vanjem ratnih ciljeva koji bi odgovarali opstanku njegove trone imperije. Meternih se postavio potpuno dnigaije nego to e se postaviti demokratske zemlje kada su se tokom Drugog svetskog rata nale u slinoj situaciji u odnosu na Sovjetski Sa vez. On je, poput Kaslreja i Pita, verovao a jaka Srednja Evropa predstavlja prediisfov za evropsku stabilnost. vrsto reen da koliko god jc to mogue izbegne odmeravanje snaga, Metemih je bio podjednako zainteresovan za voenje politike i akumuiiranje sirove snage: Stav (evropskih) sila razlikuje se u zavisnosti od njihovog geografskog po loaja. Francuska i Rusija imaju samo jednu granicu koja bi se teko mogla ugroziti. Rajna sa svojom trostrukom linijom utvrenja obezbeuje niir... Fran cuskoj; zahvaljujui surovoj klimi... ruska granica na Njemenu nije nita manje bezbedna. Austrija i Pruska su sa svih strana izloene opasnosti od napada susenih sila. Usled stalne pretnje od tih dveju sila, Austrija i Praska mogu da osiguraju mir samo voenjem mudre, omerene politike i odravanjem dobrih odnosa i izmeu sebe i sa svojim suseima..." Uprkos tome to je Rusija bila potrebna kao zatita od Francuske, Austrija se plaila svog opasnog saveznika, a posebno sklonosti niskog cara a ratuje za svoje ideje. Taljeran je rekao da Aleksandar I nije sluajno sin ludog cara Pavla. Meter nih je Aleksandra opisao kao udnu meavinu mukih vrlina i enskih slabosti, o veka preslabog za stvarnu ambiciju, aii prejakog za istu sujetu".n Po Metemihu, Rusija je nametala problem ne toliko u pogledu obuzdavanja njene agresivnosti - to je iziskivalo napor koji bi u potpunosti iserpeo Austriju koliko m pogledu sputavanja njenih ambicija. Aleksandar eli m ir u svetu", izvestio je jedan austrijski diplomata, ali ne zbog samog mira i njegovih blagodeli, ve vie zbog sebe samog; ne bezusiovno, ve uz njegove line us love: on bi morao da bude arbitar tog mira, o njega bi potekli mir i srea u svetu i cela Evropa bi treba lo da shvati da je taj mir njegovo elo, a zavisi od njegove dobre volje i da ga on po sopstvenoj udi moe poremetiti... Kaslrej i M etemih su se razilazili u pogledu naina na koji bi se mogla obuzda ti nestalna i nametljiva Rusija. Kao ministar spoljnih poslova ostrvske zemlje uda ljene od poprita sukoba, Kaslrej je bio spreman da se odupre iskljuivo otvorenim napadima, i to samo onima koji ugroavaju ravnoteu. Meternihova zemlja, s dra ge strane, nalazila se u sreditu kontinenta i nije sebi mogla to da dopusti. Upravo stoga to nije imao poverenja u Aleksandra, Meternih se trudio da mu uvek bude
66

D iP ! . MAT!. A

HENR! KISINDER

blizak, kako bi spreio bilo kakvu naznaku pretnje iz log pravca. Ukoliko arao je dan top opali , pisao je on, Aleksandar e nam pobei na eki svoje pratnje, posle ega vie nee moi da se ogranii na ono to u torn trenutku bude shvatio kao svo je bogomdano pravo1 1 .1 1 Da bi ublaio Aleksandrov fanatizam, Meternih je primenjivao dvostruku stra tegiju. Pod njegovim vodstvom, Austrija je predvodila borbu protiv nacionalnih po kreta, mada nipoto nije pristajao da se to ini suvie otvoreno, ili da Austrija preduzima jednostrane mere, Jo manje jc bio sklon podstieanju drugih a deluju na svo ju raku, elimino stoga sto je strahovao da bi misionarski poriv Rusiju mogao da odvede u ekspanzionizam. Po Meternihu, umerenost je predstavljala filozofsku vr linu i praktinu neophodnost. Jednom je. dajui uputstva nekom austrijskom amba sadoru, napisao: Mnogo je vanije eliminisati pretenzije drugih, nego istrajavati na sopstvenim... ukoliko traimo malo, proporcionalno emo dobiti mnogo. I5 Kad god je to bilo mogue, pokuavao je da ublai krstake" planove ruskog cara time to ga je ukljuivao u savetovanja koja su oduzimala mnogo vremena, kao i time to ga je ograniavao na ono u vez; s im bi Evropa mogla a postigne konsenzus. Drugi pravac Metcmihovc strategije predstavljalo je jedinstvo konzervativnih snaga. Kad god bi postalo neizbeno da sc neto preduzme, Meternih se oslanjao na nadmudrivanje koje je jednom ovako opisao: Austrija sve razmatra uzimajui u obzir sutinu. Rusija iznad svega eli formu; Britanija eli sutinu bez forme... Na zadatak e biti da spojimo ono nemogue za ta se zalae Britanija i ruske hirove. tf! Meternih je svojom umenou omoguio Austriji da tridesetak godina odreuje . tempo dogaaja, time sto je na osnovu jedinstvenih konzervativnih interesa od Ru sije, zemlje od koje je strahovao, stvorio partnera, dok je Veliku Britani ju, u koju je imao poverenja, pretvorio u poslednje uporite za suprotstavljanje pretnjama ravno tei snaga. Meutim, neizbean ishod mogao je samo da se odloi, Uprkos tome, ouvati jo sto godina jednu veoma staru dravu na osnovu vrenosti koje odudara ju od glavnih tokova u njenom okruenju nije nimalo beznaajan uspeh. Nedoumica s kojom sc Meternih stalno suoavao sastojala sc u iome to je pri bliavanje niskom cam sve vie dovodilo u pitanje njegove odnose s Britancima, a to je to vie inio, morao je vie da se priblii ruskom caru kako bi izbegao izola ciju. Idealnu kombinaciju za Meterniha predstavljala bi britanska podrka radi ou vanja teritorijalne ravnotee i niska podrka u cilju suzbijanja nemira u zemlji - e tvorni savez za ouvanje geopolitike bezbednosti i Sveta alijansa za osiguranje sta bilnosti u zemlji, Meutim, kako je vreme prolazilo, a seanje na Napolcona bleo, ova kom binacija sc sve tee odravala. to su se ti savezi vie pribliavali sistemu kolektiv' ne bezbednosti i evropske vlade, to je Velika Britanija sve vie oseala da mora i njih a se iskljui. A Sto se Velika Britanija vie udaljavala, Austrija je postajala zavisnija od Rusije, zbog ega je sve rigidnije branila konzervativne vrenosti. To sc pretvorilo u zaarani krug iz kojeg se nije moglo izii. Ma koliko da je imao razumevanja za austrijske probleme, Raslrcj nije mogao da navede Veliku Britaniju da se pozabavi moguim umesto samo stvarnim opasno stima. Kada se teritorijalna ravnotea snaga u Evropi poremeti1 1 , uveravao je Ka67

D IPL O M A T IJA H E N R I K tS IN D E R

slrej, ona (Britanija) moe efikasno da se umea, ali ovo je posletija vlada u Evro pi od koje se moe oekivati a e se upustiti u razmatranje bilo kakvog apstrakt nog pitanja... Mi emo zauzeti svoje mesto kada stvarna opasnost ugrozi evropski poredak, ali ova zemlja ne moe i nee da eluje na osnovu apstraktnih i spekula tivnih naela predostronosti .n Uprkos svemu, sr Meternihovih problema predstavljalo je to to ga je nuda primoravala da se kao praktinim pitanjem pozabavi ba onim u emu Velika Bri tanija vidi apstrakciju i spekulaciju. Naime, brzo se pokazalo da nemiri u zemlji predstavljaju opasnost koju Austrija najtee moe da suzbije. Da bi u naelu ublaio neslaganja, Kaslrej je predloio odravanje povremenih sastanaka ili kongresa ministara spoljnih poslova na kojima bi se razmatrala situa cija u Evropi. Sistem odravanja kongresa predstavljao je pokuaj da se postigne konsenzus u vezi s pitanjima s kojima je Evropa bila suoena i da se utre put za nji hovo reavanje na multilateralnoj osnovi. Meutim, Velika Britanija nije bila sklo na sistemu evropske vlade, stoga to se on suvie pribliio ujedinjenoj Evropi kojoj su se Britanci stalno protivili. U skladu sa svojom tradicionalnom politikom, nijed na britanska vlada nikada nije preuzela stalnu obavezu da razmatra aktueine doga aje ukoliko nije bila suoena s konkretnom pretnjom. Uee u evropskoj vladi ni je za britansko javno mnjenje bilo nita privlanije nego to e sto godina kasnije Drutvo naroda biti za Ameriku, i to iz slinih razloga. Britanski kabinet je sasvim jasno ispoljio svoje rezerve jo na prvom takvom skupu, na kongresu u Eks-la-apdu 1818. Instrukcije to ih je tom prilikom dobio Kaslrej odiu mrzovoljom: Mi ovom prilikom prihvatamo, mada nerado (optu de klaraciju), i jasno stavljamo do znanja (drugorazrednim silama) da... povremeni skupovi... treba da se ogranie na jednu... temu, ili ak... na jednu silu. Francusku, a ne da porazumevaju obavezu da se intervenie ukoliko meunarodno pravo ne opravdava upiitanjc. Naa stvarna politika se uvek zasnivala na tome da se ne upiiemo ukoliko situacija zaista nije ozbiljna, a tada to inimo estoko1 *.IKVelika Bri tanija je eleia da se Francuska dri pod kontrolom, ali izvan toga u Londonu je preovtadavao dvostruki strah - od angaovanja na kontinentu1 4 i od ujedinjene Evro pe. Samo jednom prilikom Velika Britanija je smatrala da diplomatska aktivnost ko ja se vodila na kongresu odgovara njenim ciljevima. Tokom grkog ustanka 1821. godine, Engleska je elju ruskog cara da zatiti hriansko stanovnitvo od Otomanskog Carstva koje se uruava, protumaila kao prvu fazu pokuaja Rusije da osvo ji Egipat. S obzirom na to da su u pitanju bili britanski strateki interesi, Kaslrej se nije ustezao da na ruskog cara apeluje u ime samog svetog jedinstva koje je sve do tog trenutka pokuavao da ogranii na obuzdavanje Francuske. On je, na sebi svoj* stven nain, podrobno objasnio razliku izmeu teoretskih i praktinih pitanja: Pi tanje Turske je potpuno druge prirode, i mi u Engleskoj njega ne razmatramo teo retski ve praktino.,. i9 Meutim, Kaslrejovo pozivanje na Alijansu pre svega je ukazalo na njenu su tinsku krhkost. Savez u kojem jedan partner svoje line strateke interese tretira kao jedino praktino pitanje, ne prua nikakvu dodatnu sigurnost ostalim lanovi ma. U tom sluaju ne postoji nikakva obaveza izvan one to bi pitanja od njihovog

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER.

nacionalnog interesa ionako nametala. Meterniha je nesumnjivo ohrabrivalo to to Kaslrej ispoljava lino razumevanje za njegove ciljeve, pa ak i za sasu sistem kon gresa. Kaslrej je, po recima jednog austrijskog diplomate, podseao na velikog lju bitelja muzike u crkvi - eli da aplaudira, ali se ne usuuje,"2 1 1Bilo kako bilo, u si tuaciji u kojoj se ni najevropskije orijentisan britanski dravnik nije usuivao da aplaudira onome u ta veruje, uloga Velike Britanije u Evropskom koncertu1 1 mo rala je da bude privremena i nedelotvorna. Slino onome to e se sto godina kasnije dogoditi Vilsonu u vezi s Drutvom naroda, Kashejovi pokuaji da ubedi Veliku Britaniju da se ukljui u sistem kongre sa umnogome su prevazili ono to su engleske predstavnike institucije mogle da prihvate bilo teoretski, bilo sa stratekog stanovita. Kaslrej je bio ubeen, kao to e to biti i Vilson, da bi se opasnost od nove agresije najbolje mogla izbei ukoliko bi se njegova zemlja ukljuila u neki stalni evropski forum koji bi otklanjao pretnje pre nego to prerastu u krize. On je Evropu razumeo mnogo bolje od veine njego vih britanskih savreraenika i znao je da e u novouspostavljenu ravnoteu morati da se uloi mnogo truda. On je smatrao da je pronaao reenje koje bi Velika Britani ja mogla da podri sloga to se o nje nije zahtevaSo nita vie od prisustva na sa stancima ministara spoijnih poslova etiri zemlje pobenice i to taj sistem nije imao' obavezujui karakter. Meutim, ak i takvi skupovi su britanski kabinet suvie podseali na nekakvu evropsku vladu. U stvari, sistem kongresa nikada nije.ni raistio svoje poetne ne doumice; Kada je Kaslrej doao na prvu konferenciju u Eks-ia-apelu 1818, Fran cuska je bila ukljuena u sistem, a Velika Britanija je iz njega sziia. Kabinet nije dozvolio Kaslreju da prisustvuje evropskim kongresima koji su se potoni odrali .u Tropau 1820, u Ljubljani 1821. i u Veroni 1822. Velika Britanija se distancirala od sistema koji je njen sopstveni ministar spo.ljnih poslova uspostavio, isto kao to e jedan vek kasnije Sjedinjene Drave ostati izvan Drutva naroda osnovanog na prediog njihovog predsednika. U oba sluaja, pokuaj lidera najmonije zemlje da uspostavi opti sistem kolektivne bezbednosti propao je zbog ogranienja i tradici ja njihovih zemalja. I Vilson i Kaslrej su verovali da meunarodni poredak uspostavljen posle jed nog katastrofalnog rata moe da se zatiti samo ako se u njega aktivno ukljue svi relevantni lanovi meunarodne zajednice, a posebno njihove vlastite zemlje. Oni su smatrali da bezbednost moe da se ostvari samo kolektivno; ako jedna zemlja padne kao rtva, na kraju e stradati sve. Kada se bezbednost ovako shvati, sve dr ave imaju zajedniki interes da se odupru agresiji, a jo vie d a je spree. Prema Kaslreju, Velika Britanija je, bez obzira na svoje stavove o pojedinim pitanjima, imala stvarni interes za ouvanje opteg mira i odravanje ravnotee snaga. On je, kao Vilson, smatrao da e se taj interes najbolje obraniti ueem u donoenju od luka koje utiu na meunarodni poredak, i u orgamzovanju otpora naruavanju m i ra. Slaba taka kolektivne bezbednosti sastoji se u tome to su interesi retko kada jedinstveni i to sc bezbednost retko shvata na isti nain. lanice opteg sistema ko lektivne bezbednosti e se stoga iake sloiti da ne deluju, nego to e postii dogo-

D IPL O M A T U A H H N if! KSS1NER

vor o ze : .i: ikoj akciji; ako ii povezuju jasni opti h--crest, moe im se d o g o iti a ih -listi najmonija a koja se osea n.v. .iniii. .ri. tc joj je stoga ovaka\ n najmanje i potrefe::. Ni Vilson ni Kaslre : :. su bili u stanju da svoje alic iz kojih su poticali drai v i u sistem kolektiv;: bezbenosti zato to i:-a da im preli neka prc ; idiva opasnost, s kosom bi ionako mogle same a iziu n Kidj, ili su smatrale ds i u sluaju potrebe mogle u poslednjem trenut ku iu saveznike. I u jev c i i u drugoj zemlji vladalo je miljenje da ae* 'tvu naroda ili u s -.u evropskih kongresa poveava bezbednost ve rizi! a vmka ipak je postoj:;:;! ijedna ogromna razIzmeu f:: dva anglosaksonskilika. Kasivo; se nije razilazio samo svojim savremenicnv: -;, ve i sa celokupnoro savremenom spoijnom politikom s . :e zemlje. On nije o s t a v i o nasiee; nijedan britanski dravnik nije se oslanjao na i -reja kao na uzor. Vilson ne samo t o je uspeo aciju, ve ju je preus da pokrene izvornu ameriku m ot Svi njegovi nsslenici su se u i z v e s n o j men na njega oslanjali, a sama amerika spoljna politik" kasnije je foraKiiisana na osnovu njegovih postavki. Lord Stjuart, britanski p o sm ia a 1 1 , kome je bilo doputeno da prisustvuje mnogim evropskim kongresima, inter: Kaslrejov polubrat, najvie energije je utro io na deflffisanje granica britanskog angaovanja, a ne na doprinos postizanju kon senzusa u Evropi. Na.skupu odranom u Tropau podneo je memorandum kojim jc potvreno pravo na samoobranu, uf: ? naglaeno- da Velik::. Britanija kao lanica Alijanse'nee sebi nametnutim oralnu odgovornost za opte odravanje reda "Lord Stjuart j e smatrao za svoju obavezu da na kongresu u Ljubljani ponovi kako se Velika "Britanija nikada nee angaovati protiv teorijskih opasnosti1 1 . Sam Ka slrej je iznco britanski stav u jednom zvaninom dokumenti! od 5. maja 1820. e tvorni savez,; tvrdio je on, predstavi] so je savez za osloboenje velikog dela evrop skog kontinenta od francuske vojne -dominacije... M eutim, njegov cilj nikada nije bila neka unija, ili svetska vlada, ili bavljenje unutranjim pitanjima drugih dra va1 1 .32 Kaslrej se na kraju naao u procepu izmeu vlastitih uhoenja i realnosti koju su nametale potrebe njegove zemlje, iz tc neodrive situacije nije mogao da vidi iz laz. ,,Sire , rekao je Kaslrej tokom svog posiednjeg razgovora s kraljem, potrebno te da se oprostimo od Evrope: samo vi i ja poznajemo Evropu koju smo i spash; niko osim m ene ne razume ono to se dogaa na kontinentu*'.1 etiri dana kasnije iz vrio jc sanioubistvo. Kako je' Austrija posta:?,la sve vie zavisna od Rusije, kao najvei problem s kojim je Metemih bio suoen nam etalo se pitanje koliko e dugo njegovo poziva nje na careva konzervativna naela uspeti da zadri Rusiju da ne iskoristi mogu nosti to joj se ukazuju na Balkanu i na periferiji Evrope. To mu je polazilo za ru kom gotovo trideset godina tokom kojih je uspeo a sauva evropski konsenzus u vezi s revolucijama u Napulju, pani ji i Grkoj, kao i da odvrati Rusiju od interven cije na Balkanu. Meutim, Istono pitanje time nije bilo reeno. Njega jc, u sutini, nametnute borba za nezavisnost balkanskih naroda pod turskom vlau. Istono pitanje jc za
70

.......................

D IP L O M A TU A

___________ _________________________________

Meterniha predstavljalo problem kako zbog toga to se kosilo sa sistemom koji je stvorio na osnovu opredeljcnja za ouvanje postojeeg poretka, tako i stoga to su oslobodilaki pokreti trenutno usmereni ka Turskoj, ubrzo mogli da se okrenu pro tiv Austrije. Povrh svega, za intervenciju je bio najraspolocniji ruski car, ali. niko, posebno u Londonu ili Beu - bez obzira na to to se ba on najvie zalagao za prin cip legitimiteta "-nije verovao da bi on, jednom poto bi pokrenuo svoju vojsku, bio spreman da i dalje uva postojei poredak. Zajedniki interes za ublaavanje poremeaja izazvanih uruavanjem Otomanske imperije izvesno vreme je odravao prijateljske odnose izmeu Velike Britani je i Austrije. Mada su ih se pojedini balkanski problemi veoma malo ticali. Englezi su se estoko protivili ruskom prodoru u tom pravcu, budui a su ga shvatali kao pretnju britanskim interesima u Sredozemlju. Meternih je podravao taj otpor, ali nikada nije neposredno uestvovao u onome to su Britanci inili da bi zaustavili ruski ekspanzionizam. Njegova vesta i iznad svega diskretna diplomatija - oslonje na na znaaj evropskog jedinstva, laskanje Rusima i ulagivanje Britancima - omo guila je Austriji da ouva podrku Rusije, dok je suzbijanje niskog ekspanzioni zma prepuStala drugim zemljama. Meternihov odlazak s politike scene 1848. godine predstavljao jc poetak kra ja balansiranja koje je Austriji omoguilo da koristei jedinstvo" konzervativnih in teresa ouva odluke Bekog kongresa.'Legitimitet svakako nije mogao zauvek da nadoknauje stalno pogoravanje geopolitikog'''poloaja Austrije, ili sve-vei ne sklad izmeu njenih domaih institucija i preoviaujuih nacionalnih tendencija. Meutim, sutinu dravnitva ine nijanse. Za razliku od M eterniha koji je vesto koristio Istono pitanje, njegovi naslednicrsu svoju nesposobnost da osavremene domae institucije pokuali da nadoknade usklaivanjem svoje diplom atic sa sve prisutnijom politikom sile koja je ne obazirui se na legitimitet vremenom dovela do naruavanja meunarodnog poretka. To je bio razlog zbog kojeg se Evropski koncert" slomio na Istonom pitanju. Godine 1854, velike sile su zaratile prvi put od vremena Napoieona. Taj sukob, od nosno Krimski rat koji je islorija dugo osuivala kao potpunu besmislicu i kao ne to to se moglo izbei. paradoksalno, nisu izazvale zemlje u ije je interese Isto no pitanje u velikoj meri zadiralo - Rusija, Velika Britanija ili Austrija - ve Fran cuska. Godine 1852, francuski car Napoleon III, koji je neto pre toga izvrio dravni udar koji ga je doveo na presto, ubedio je turskog sultana da mu dodeli titulu" za titnika hriana u Otomanskom Carstvu, odnosno ulogu to jc po tradiciji pripada la ruskom caru. Nikola I se razbesneo stoga to je N apokon, po njemu nelegitiman vladar i skorojevi, zauzeo nisko mesto zatitnika slovenskih naroda na Balkanu, i zatraio je isti status kao Francuska, Kada je sultan odbio njenog emisara, Rusija je prekinula diplomatske odnose s Turskom. Britansku spoljnu politiku u to vreme je formu Iisao lord Palmerston, poznat po preteranom podozrenjn prema Rusiji. On je smesta odaslao kraljevsku mornaricu u Dardanelc. Ruski car se i dalje ponaao u duhu Melemihovog sistema: Vas etiri", rekao jc mislei na ostale velike sile, moete da mi izdajete nareenja, ali to se nikada nee dogoditi. Mogu da se oslo-

71

 il L O M A T lJA

HENRJ KISINDER

nim na Berlin i na Be1 1 .24 Da bi to i pokazao, Nikola je naredio okupaciju kneevi na Moldavije i Vlake (dananja Rumunija). Austrija, koja je mogla najvie da izgubi u ratu, predloila je reenje koje se sa mo po sebi nametalo - da Francuska i Rusija zajedniki eluju kao zatitnici hriana u Otomanskom Carstvu, Palmerston nije bio raspoloen ni za kakvo reenje. Da bi ojaao britansku pregovaraku poziciju, poslao je kraljevsku mornaricu na ulaz u Crno more i time ohrabrio Tursku da objavi rat Rusiji. Velika Britanija i Francu ska su podrale Tursku. Meutim, stvarni uzroci tog rata bili su mnogo dublji. Pozivanje na religiju bi lo je u stvari izgovor za politike i strateke planove. Nikola t je sledio stari niski san o osvajanju Carigrada i izlasku na Bosfor i Daranele. Napoleon III je video mogunost da izvede Francusku iz izolacije i da slabljenjem Rusije razbije Svom alijansu. Palmerston jc traio bilo kakav izgovor da za sva vremena prekine ruski prodor ka Bosforu i Dardanclima. Kada je izbio rat, britanski brodovi su uli u Cr no more i poeli da unitavaju rusku Crnomorsku flotu. Anglo-francuske snage is krcale su se na Krimu da bi osvojile rusku pomorsku bazu Sevastopolj. Ti dogaaji za austrijske politiare nisu znaili nita drugo osim problema. Oni su pridavali znaaj svom tradicionalnom prijateljstvu s Rusijom, ali su strahovali da bi ruski prodor na Balkan mogao da podstakne nemire meu njihovim podanicima slovenskog porekla; istovremeno su se plaili da bi svrstavanje uz svog starog pri jatelja, Rusiju, pruilo Francuskoj izgovor za napad na austrijske teritorije u.Italiji. Austrija je u poetku objavila neutralnost, to je predstavljalo mudar potez. Meutim, novi austrijski ministar spoljnili poslova grof Buol je smatrao da neaktiv nost dovodi do suvie velike napetosti, a d a je francuska pretnja austrijskim-pose-dima u Italiji suvie ozbiljna. Dok su britanska i francuska vojska opsedale Seva stopolj, Austrija je ruskom caru poslala ultimativni zahtev za.povlaenje iz Molda vije i Vlake. To je bio odluujui inilac za okonanje Krimskog rata - ili su bar tako o tome kasnije mislili ruski politiari. Austrija je tako odbacila kao balast Nikoiu I i vrsto prijateljstvo s Rusijom, koje je poticalo jo iz vremena Napoleonovih ratova. Nepromiljenost i strah nave li su naslednike da se odreknu tradicionalnog jedinstva konzervativnih snaga, koje je on briljivo, a povremeno i mukotrpno, odravao vie od trideset go dina. im je Austrija zbacila okove zajednikih vrenosti, i Rusija je dobila odreene ruke da sopstvenu politiku sprovodi iskljuivo na osnovu geopolitike koristi. Sledei vlastiti put, Rusija je morala da se sukobi s Austrijom u vezi s budunou Balkana, a vremenom i da pokua da porije Austrijsko Carstvo. Odluke Bekog kongresa sprovodene su pedeset godim zahvaljujui tome to su tri istone sile - Pruska, Rusija i Austrija - u svom jedinstvu videle glavnu branu re volucionarnom liaosu i francuskoj dominaciji u Evropi. Meutim, u Kninskom ratu, Austrija (evropski dom lordova", kako ju je 'laljeran nazivao) uplela se u nesigurno saveznitvo s Napoleonom III, koji se spremao da porije austrijske pozicije u Itali ji, i Velikom Britanijom koja nije bila spremna da se uplie u evropske poslove. Tim postupkom, Austrija je Rusiji i Pruskoj, svojim pohlepnim saveznicima iz Svete ali janse, dala oreene ruke da otvoreno slede vlastite nacionalne interese. Pruska je iz-

Meternihove

72

D IP L O M A T IJA

HENRI KISiNER

nudila povlaenje Austrije iz Nemake, dok se sve vee nisko uplitanje na Balkanu pretvorilo u jednu od varnica to e izazvati svetski rat i konani raspad Austrije. Suoena s realnou politike sile, Austrija nije shvatila da njen spas lei u evrop skom opreeljenju za legitimitet. Koncepcija jedinstva konzervativnih interesa prevazilazila je dravne granice, to je ublaavalo sukobe do kojih je politika sile dovodi la. Time to je isticao nacionalni in te r e s , naglaavao sukobe i sve strane izlagao ve em riziku, nacionalizam je imao potpuno suprotan efckat. Austrija se ukljuila u nadmetanje u kojem, s obzirom na sve svoje slabe take, nije mogla da pobei. Pet godina po okonanju Krimskog rata, italijanski nacionalistiki voda Kami lo Kavitr pokrenuo je proces oslobaanja Italije o Austrije. On je uz francusko sa veznitvo i ruski preutni pristanak poveo rat protiv Austrije, to bi u prethodnom periodu bjJo nezamislivo. Tokom narednih pet godina, Bizmark e porazili Austri ju u ratu za prevlast u nemakim zemljama. Rusija je i tog puta stajala po strani, to je uinila i Francuska, mada nerado. U Meternihovo vreme, Evropski koneert bi se okupio i posavetovao o nainu na koji e stiati buru. Ali tada, kao i ubudue, diplomatija e se mnogo vie oslanjati na golu silu nego na zajednike vrednosti. Mil je odravan jo pedeset godina, mada su se iz decenije u deceniju tenzije poveava le, dok je trka u naoruanju postajala sve ea. Velika Britanija se potpuno drugaije postavila prema politici sile u meuna rodnim odnosima. Pre svega, ona svoju bezbednost nikada nije zasnivala na siste mu kongresa; ta zemlja se prema novoj strukturi meunarodnih odnosa po obiaju odnosila kao prema poslovnoj transakciji. Velika Britanija je ii XIX veku postala dominantna zemlja u Evropi. Ona je svakako bila dovoljno jaka da opstane sama. a ., uivala je i prednost svog geografskog poloaja koji ju je titio od poremeaja na kontinentu. Engleska je, meutim, imala jo jednu prednost - politiare koji su ne pokolebljivo, bez ikakve sentimentalnosti, sledili iskljuivo svoj nacionalni interes. Kaslrejovi naslcdnici nisu razumevali Evropu ni izbliza onako dobro kao on, Meutim, oni su tanije shvatalt sutinu nacionalnog interesa koji su izuzetno vesto i uporno sledili. Dor Kaning, Kaslrejov neposredni naslednik, nije oklevao da smesta prekine i ono malo veza preko kojih je Kaslrej, makar izdaleka, odravao svoj uticaj na evropske kongrese. Kaning se jo 1821, godinu dana pre nego to je nasledio Kaslreja, zaloio za politiku neutralnosti reju i dclom.~ Ne dozvolimo sebi", rekao je on, da u nerazumnom romantiarskom duhu pretpostavimo da sa mi moemo da preporodimo Evropu".2 (1 Postavi ministar spoljnih poslova, Kaning nije ostavio ni traga sumnji d a je njegov osnovni princip nacionalni interes koji se, kako je smatrao, nije uklapao u stalno angaovanje ti Evropi: ...to to smo blisko povezani s evropskim poretkom, ne znai da treba i a se u svim prilikama angaujemo, da se neumorno upliemo u probleme zema lja koje nas okruuju.37 Drugim recima, Velika Britanija e zadrati pravo da u svakom sluaju ponao sob, u skladu s nacionalnim interesom, odredi svoj put, dakle sledie politiku za ko* ju saveznici, ukoliko ne mogu da joj poslue, uopte nisu znaajni.

D iPLO M A TSJA

HENRI KISINDER

Palmerston je 1856. godine ovako efmisao britanske nacionalne interese: Rada mi ljudi postavljaju pitanja u vezi s onim to se naziva politikom, odgova ram samo da mi nameravamo da inimo ono to mislimo d a je najbolje u svakoj pri lici koja iskrsne, rukovodei se pri tome iskljuivo interesom nae zemlje1 1 .2 8 Zvanino tumaenje britanske spoljne politike, kao to se vidi iz ovog objanjenja bri tanskog ministra spoljnib poslova, ser Edvarda Grcja, nije postalo nita preciznije ni pola veka kasnije: Britanski ministri spoljnih poslova su se rukovodili onim to im se inilo da predstavlja neposredan interes ove zemlje, dok se u detaljna predvi anja budunosti nisu uputali.'li-' U veini drugih zemalja, ovakve izjave bile bi ismejane kao izlino ponavljanje jednog te istog - mi inimo ono to je najbolje zato to smatramo da je to najbolje. U Velikoj Britaniji, one su se shvatale kao objanjenje, a zahtevi da se defmie esto korieni izraz nacionalni interes1 1 u toj zemlji su se retko postavljali: ,.Mi nemamo ni vecne saveznike ni vene neprijatelje1 1 , rekao je Paimerston. Veiikoj Britaniji ni je bi la potrebna zvamna strategija stoga to su njeni lideri veoma dobro, tavie instink tivno, shvatali britanske interese, te su mogli spontano da delujti u svakoj situaciji ko ja bi iskrsfa,..vrsto nverem da e ih javno mnjenje podrati. Kako je to Palmerston rekao, nai interesi su veni. a naa dunost je da ili sledimo1 1 .3 0 Britanski politiari su ee mnogo jasnije objanjavali ta nisu spremni da bra ne negoa imapred odrede casus belli. Jo manje su bili voljni da iznose pozitivne ciljeve, moda stoga to im je suvie odgovarao status, quo. v rsto uvereni da c n svakom trenutku prepoznati britanski nacionalni interes, nisu oseali potrebu da ga unapred tumae. Oni su bili mnogo vie skloni da saekaju konkretan sluaj, pa da tek onda zauzmu stav, to ostale evropske zemlje nisu mogle da uine prosto zato to su upravo one bile ti konkretni sluajevi. Britanski pristup bezbednosti nije se razlikovao od stava amerikih izolaaonista, poto je.i Velika Britanija smatrala da je ne moe ugroziti nita osim poremea ja katastrofalnih razmera. Meutim, Amerika i Velika Britanija su sc razlikovale po pitanju odnosa 'izmeu mira i unutranjeg ureenja drugih zemalja. Za razliku od svojih amerikih kolega, britanski politiari ni u kom smislu nisu smatrali da ire nje demokratskih institucija predstavlja klju za mir, niti su obraali panju na in stitucije koje sti se razlikovale o njihovih. Tako je Paimerston 1841. godine objasnio britanskom ambasadora u Petrograu ta je Velika Britanija spremna i orujem da brani, i zato se nee protiviti promenama na isto unutranjem planu: Jedan od optih principa kojim e sc vlada njenog velianstva rukovoditi u svom stavu prema odnosima Engleske sa dragim zemaljama, jeste da se En gleska nee uplitati niti pribegavaii sili zbog promena koje strane zemlje even tualno mogu da unesu u svoje ustave, niti e se obazirati na unutranje ustroj stvo za koje su se opredelile... Meutim, pokuaj neke zemlje da prigrabi i pripoji tuu teritoriju predsta vlja drugo pitanje; budui da takav pokuaj izaziva poremeaj postojee ravno74

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R ~ ~ r'

tee snaga, j da menjajui relativnu mo pojedinih drava moe da izazove opa snost za drage sile, britanska vlada smatra da u takvim sluajevima ima potpu nu slobodu da se odupre,..3 1 Svi britanski ministri su iznad svega bili zaokupljeni ouvanjem slobode delovanja vlastite zemlje. Godine 1841, Palmerston je ponovio da se Velika Britanija gnua apstrakcija: Za Englesku nije uobiajeno da ulazi u obaveze zbog sluajeva koji se u stvari nisu dogodili, ili se nee dogoditi u bliskoj budunosti,..3Skoro trideset godina kasnije, G lcdstonje u pismu kraljici Viktoriji istakao isto naelo; Engleska e u potpunosti samostalno procenjivati svoje, obaveze u odnosu na injenino stanje koje se javlja; ona se nee liavati'svoje slobode izbora, a nee je ni suavati izjavama dalim drugim silama u vezi s njihovim stvarnim ili pretpostavljenim interesima, ijim se makar i zajednikim tumaima one sma traju...0 .. Istrajavajui na slobodi clovanja, britanski dravnici su po pravilu odbacivali sve varijacije na temu kolektivne bezbenosti. Taj stav, kasnije nazvan sjajnom izolacijom" odraavan je uvercnje da Engleska insaveznifvitna mo'e vise da izgu bi nego da dobije. Takvo dranje po sirani jedna zemlja moe sehi:a dozvoli samo ukoliko jc dovoljno jaka da ostane sama, odnosno ako ne predvia nikakve opasno sti to bi mogle da iziskuju pomo saveznika i ako je sigurna da ono to je ugroa va predstavlja jo veu pretnju za njene potencijalne saveznike. Uloga zemlje koja odrava evropsku ravnoteu pruala je Velikoj Britaniji sve poeljne i potrebne op cije. Takva politika bila je odriva stoga to nije teila za teritorijalnim proirenji ma u Evropi; Engleska jc mogla da bira evropske sporove u kojima e intervenisati, budui da je nasuprot nezajaljivom apetitu za kolonijalnim irenjem u preko morskim zemljama, njen jedim interes u Evropi bila ravnotea. Uprkos tome, kada je u posebnim okolnostima trebalo delovati, ..sjajna izola cija" nije spreila Britaniju od stupanja u privremene saveze s drugim zemljama. Kao pomorska sila s velikom stajaom vojskom, Velika Britanija ie povremeno mo rala a saraduje sa svojim evropskim saveznicima, za ta se nvek opredeljivala tek kad bi iskrsla potreba. U takvim prilikama, britanski politiari su mogli da pokau primetmi neosetijivost prema ranijim animozitetima. Godine 1839, u vreme odva* janja Belgije, Palmerson je najpre zapretio Francuskoj ratom ukoliko pokua da us postavi dominaciju nad novom dravom, da bi joj potom, nekoliko godina kasnije, ponudio saveznitvo u cilju garancije belgijske nezavisnosti: Engleska sama ne moe da sprovodi svoje planove na kontinentu: ona mora da ima saveznike kao oru e s kojim c delovati".3 ,1
75

DIPLOMATUA.

HENRI KISINDER

Brojna britanska ad hoc saveznitva imala su, naravno, vlastite ciljeve koji su se obino odnosili na Sirenje uticaja ili teritorija u Evropi. Kada bi se njeni partne ri proirili vie nego to je to Engleska smatrala poeljnim, ona bi promenila stranu i u cilju ouvanja ravnotee uspostavljala nove koalicije protiv ranijih saveznika. Zbog odsustva sentimentalnosti i egoizma, Velika Britanija je stekla naziv perfid nog Albiona". Ova vrsta diplomatije moda nije odraavala neki posebnouzvieni stav, ali je ouvala mir u Evropi, naroito kada je Metemihov sistem poeo da se kruni po krajevima. Britanski uticaj je li XIX veku dostigao vrhunac. Velika Britanija je s punini pravom bila samopouzdana. Bila je vodea industrijska zemlja, a njena mornarica je gospodarila morima. U periodu kada su druge zemlje potresali nemiri, u njoj je vladalo spokojstvo. U pogledu krupnih pitanja - kao to su intervencija iii neupli tanje, odbrana postojeeg stanja ili prihvatanje pramena - britanski politiari XIX veka nisu dozvoljavali da ih sputa bilo kakva dogma. Kada je Grka otpoela bor bu za nezavisnost dvadesetih godina, Velika Britanija je ispoljavala simpatije za grko oslobaanje od otomanske vlasti sve dok jaanje ruskog interesa nije zapretilo njenom stratekom poloaju u istonom Sredozemlju, Meutim, Velika Britani ja e 1840. godine intervenisati da bi zadrala Rusiju, ime je podrala status quo u Otomanskom Carstvu. Godine 1848,' u vreme Maarske bune. Velika Britanija, koja se zvanino zaiagala za neuplitanje, u stvari je pozdravila rusku obnovu posto jeeg stanja. Kada se Italija pedesetih godina 'pobunila protiv.habsburke vlasti, Ve lika Britanija je prema njoj ispoljila simpatije, ali se nije. uplitala. U cilju ouvanja ravnotee snaga, Velika Britanija se kategoriki nije opredeljivala ni za intervenci ju ni za neuplitanje, niti je branila.poredak uspostavljen u Beu, niti je eiovala kao revizionistika sila. Njen stil je bio iskljuivo pragmatian, a britanski narod se po nosio svojom sposobnou a ispliva iz svake situacije. Pa ipak, svaka pragmatina politika - u stvari, posebno pragmatina politika mora da se zasniva na nekom vrstom naelu kako se taktika vetina ne bi nasumino rasipala. A vrsto naelo britanske spoljne politike, bez obzira 11a to da U ga je jasno isticala, bila je njena uloga uvara ravnotee snaga, to je uopteno znai lo podravanje slabijih protiv jaih. U Palmerstonovo vreme, ravnotea snaga je do te mere prerasla u nepromenljivo naelo britanske politike, da mu nije bila potreb na nikakva teoretska odbrana, bilo kakva politika koja se ti nekom trenutku vodila neizbeiiG se tumaila u smislu zatite ravnotee snaga. Izuzetna fleksibilnost primcnjivala se na veliki broj stalnih, konkretnih ciljeva. Na primer, odlunost da se najjaoj sili ne dozvoli da zaposedne Holandiju nije se promenila od vremena Vilijam a III do izbijanja Prvog svetskog rata. Godine 1870,-Dizraeii je iznova istakao to naelo: Vlada ove zemlje ouvek je smatrala da je u engleskom interesu da zemlje na evropskoj obali od Denkcrka 1 Ostendea do osirva u Severnom moru, pripa daju slobodnim, naprednim, miroljubivim zajednicama, koje uivaju u blagodetima slobode i bave se trgovakim poslovima ime doprinose razvoju civili zacije,. a ne da budu pod vlau neke velike vojne sile ../5
76

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Koliko su nemaki politiari bili izolovani pokazuje i to to su se iskreno-izne nadili kada je Velika Britanija 1914. godine na nemaku invaziju Belgije odgovorila objavom rata. Tokom skoro celog XIX veka, ouvanje Austrije predstavljalo je vaan britan ski cilj. U XVIII veku, Marlborou, Karterit i Pit vodili su nekoliko ratova kako Francuska ne bi oslabila Austriju. Mada je Austrija u XIX veku manje strahovala od francuske agresije, Britanci su na nju i dalje gledali kao na korisnu protivteu ru skom prodoru ka Bosfom i Dardanelima. Kada je revolucija 1848. zapretila da e dovesti do raspada Austrije, Palmerston je rekao: Austrija se nalazi u sreditu Evrope i predstavlja bedem protiv prodora s jedile i invazije s druge strane. Po mom miljenju, politika nezavisnost i slo boda Evrope zavise od ouvanja celovitosti Austrije kao velike evropske sile; stoga sve Sto tei da neposredno ili izdaleka oslabi i obogalji Austriju, tavie da ugrozi njen status prvorazredne sile i da je svede na dravu od drugorazred nog znaaja, mora da se shvati kao veliki poremeaj za Evropu koji svaki En glez treba da osudi i pokua da spreei,3 6 Posle 1848. godine, Austrija je sve vie slabila, a njena politika je postajala sve pogrenija, Stoje smanjivalo i njenu ulogu kljunog inioca britanske politike u is tonom delu Sredozemlja. Engleska politika bila je usredsreena na spreavanje Rusije da zuposedne'Dardanele. Suparnitvo Austrije i Rusije uglavnom se odnosilo na ruske planove u ve zi s del ovima Austrije naseljenim slovenskim narodima, to Veliku Britaniju nije mnogo zanimalo, dok kontrola Dardanela, s druge strane, nije predstavljala vitalan austrijski interes. Meutim, oslabljena Austrija je sve manje mogla da predstavlja odgovarajuu protivteu Rusiji, Stoga je Britanija i ostala neutralna kada je Austri ja pretrpela poraz od strane Pijemonta u Italiji, odnosno od Pruske u nadmetanju za primat u nemakim zemljama - ispoljivi pri lome nezainteresovanost kakva bi sa mo tridesetak godina ranije bila nezamisliva. Krajem veka, britanskom politikom e dominirati strah od Nemake, pri emu e se na Austriju, kao nemakog saveznika, u britanskim planovima prvi put gledati kao na protivnika. Niko u XIX veku ne bi mogao da poveruje u mogunost da e Velika Britani ja jednog dana biti saveznik s Rusijom. Prema Palmerstonovom miljenju, Rusija je vodila politiku opte agresije na sve strane, delimino zato to je to bilo u skladu sa carevim (Nikolinim) karakterom, delimino zato Sto je to predstavljalo deo sa mog sistema vlasti1 1 .3 1 Dvadeset pet godina kasnije, taj stav je ponovio lord Klarcnon, koji je tvrdio da Krunski rat predstavlja borbu civilizacije protiv varvarstva.S 8 Velika Britanija je vei deo veka posvetila nastojanjima da zaustavi irenje Rusije ka Persiji, kao i njeno pribliavanje Carigradu i Indiji. Bie potrebne dece nije nemake ratobornosti i bezobzirnosti da bi Britanija glavnu brigu u vezi sa svo jom bezbednou preusmerila na tu zemlju, to e se dogoditi lek krajem veka. U Britaniji su se vlade menjale mnogo ee nego vlade takozvanih istonih dvorova"; nijedna od vodeih politikih linosti u Velikoj Britaniji - Palmerston,

D IP L O M A T IJA HENRI

KiSlNDBR .

Giedston i Dizracli - nije ostajala godinama na vlasti, kao sto je to bio sjuaj s Metemihom, Nikolom I i Bizmarkom. Uprkos tome, ciljevi Velike Britanije bili su iz uzetno konzistentni. Jednom kada bi krenula odreenim pravcem, Britanija bi ga sledila s nepokolebljivom upornou, zahvaljujui emu j e stekla odluujui uticaj na ouvanje mira u Evropi. Jedan od razloga za britansku ncp > k <Iclili i .-ost u kriznim situacijama bio jc pred stavniki karakter njenih politikih institucija. O d 1700.-godine, javno mnjenje je igralo znaajnu ulogu ti britanskoj spoijnoj politici. U XVIU veku ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji nije postojalo opoziciono" miljenje u vezi sa spoijnom politikom; 11 Velikoj Britaniji, ono; je predstavljalo deo sistema. U XVIII veku, torijevci su po pravilu zastupali kraljevu Spoljnu politiku sklonu upSifanju u evropske sporove; vigovci, kao ser Robert Voipol, vie su bili skloni ostajanju po strani u odnosu na evrop ske nesuglasice, dok su vei znaaj pridavali irenju u prekomorskim zemljama. U XIX veku njihove uloge su se izmenile. Vigovci, kao Palmerston, zalagali su se za aktivnu politiku u Evropi, dok su se torijevci, kao Derbi ili Solzbcri, oprezno odnosi li prema angaovanju u drugim zemljama. Radikalni politiari, kao to je bio Riar Kobden, podravali su konzervativce koji su se protivili intervencionizmu. . S obzirom na to da je britanska spoljna politika nastala iz otvorenih rasprava, britanski narod je ispoljavao izuzetno jedinstvo u vreme ratova. S druge strane, iz- razito stranaka spoljna politika omoguila je i neto veoma neobino - njenu promenu u sluaju smene na elu vlade. Na primer, britanska podrka Turskoj iz se- damdesetih godina naglo je prekinuta kada je na izborima 1880. godine Dizraelija porazio Gledston koji se s etikog stanovita gnuao Turaka. Velika Britanija se prema svojim predstavnikim institucijama odnosila kao _ prema neemu to je samo njoj svojstveno. Britanska politika u Evropi oduvek se pravdala britanskim nacionalnim, a ne ideolokim interesima. Kad god je Velika Britanija ispoljila simpatije prema nekoj revoluciji, kao to se dogodilo 3848. u Ita liji, to je bilo uinjeno iskljuivo iz praktinih razloga. Tako je Palmerston s odo bravanjem citirao Kaningovu pragmatinu izreku: Oni to zaustavljaju napredak zato to predstavlja novinu, bie prinueni da jednog dana prihvate novinu koja vi e nee predstavljati napredak".3- Meutim, bio je to savet zasnovan na iskustvu, a ne zahtev da se britanske vrednosti ili institucije nameu drugima. Tokom, celog XIX veka, Vciika Britanija je o drugim zemljama donosiia sud na osnovu njihove spoljne politike i uvekje, izuzev za vreme kratkog Gledstonovog intertneca, bila nezainteresovana za unutranje ureenje drugih zemalja. Maa su Velika Britanija i Amerika ispoljavate slinu sklonost da se klone stainog angaovanja na meunarodnoj sceni, Velika Brstanijaje svoju verziju izolacio nizma apsolutno drugaije opravdavala. Amerika je svoje demokratske institucije isticala kao primer ostatku sveta: Velika Britanija se prema svojim parlamentarnim institucijama odnosila kao prema neemu to nema nikakve veze s drugim zemlja ma. Amerika jc vrsto verovala da e irenje emokratije obezbediti mir, odnosno d a je to jedini nain za postizanje trajnog mira. Velika Britanija jc moda pokaziva- la veu sklonost prema unutranjem ureenju nekih zemalja, ali nikada nije bila spremna da zbog toga sebe dovede u opasnost.
78

D IPL O M A T U A

HHNRi KISiNER

Godine 1848, Paimerston je britanske istorijske sumnje u vezi s ukidanjem m o narhije u Francuskoj i eventualnom pojavom nekog novog Bonaparte, podredio ovom praktinom pravilu britanske politike: Engleska deluje u skladu s nepromenijivim naelom da kao predstavnika svake zemlje prihvati onoga koga ta zemlja smiljeno odabere1 *.40 Paimerston je skoro trideset godina bio glavni kreator britanske spoljne politi ke. Analizirajui njegov pragmatizam, Meternih jc, 1841, godine ispoljio cinino di vljenje: ...ta eli lord Paimerston? On eli da Francuska oseti mo Engleske i za to joj pokazuje da e se egipatsko pitanje resiti samo u skladu s njegovim e ljama, dok. Francuska nee imati pravo da se u to uplie. On eli da dvema ger manskim silama pokae da mu nisu potrebne, da je Engleskoj dovoljna ruska pomo. On eli da obuzda Rusiju i da je upregne u svoja kola, time to e je stalno zastraivati mogunou da se ponovo priblii Francuskoj.1 1 1 Ovo nije bilo netono vienje onoga to je Velika Britanija podrazumevaJa pod ravnoteom snaga. Ona je, konano, zahvaljujui tome uspela a preivi itav vek, a da samo jednom ue u relativno kratak rat s nekom drugom velikom silom. M a da to u vreme izbijanja Kninskog rata nije bila niija namera, upravo je on sruio poredak ije jc temelje Meternih veoma briljivo postavio na Bekom kongresu. Meusobno udaljavanje trojice istonih" monarha, iskljuilo je iz evropske iplomatije element timerenosti, Usledilo je petnaest burnih godina pre nego sto je uspo stavljena nova, mnogo manje stabilna ravnotea.

NAPOMENE
1. Sir Thom as O vertw ry, O bservations on H is T ravels"; S tuart Tracts 1603-1693, p rire iv a -C. H.. Firth (C onstable, L ondon. 1903). sir. 227; citaf f c M artin W ight, P ow er P olitics {Holm es and M e ier, N jujork, 1978), str. i 73. 2. M em orandum lorda K aslreja, 12. nvgusl 1815, C. K . W ebster, urednik, B ritish D iplom acy, 1 8 I3 -1 S I5 (G. B eil and Sons. London, 1921 C slr. 361-362. 3. Taljpran; H arold N icolson, The Congress o f Vienna (H arcom f B race .Tovanovich, broinm o, Nyujork/San D ijego/L ondon, 1974). sir. 155. 4. W ilhelm Schw arz. D ie H eilige A llianz ( m tgarl, 1935), str, 52 i dalje. 5. Asa B riggs, The Age o f Im p tv w m en ! 17S3-SH67 (L ongm ans, L ondon, 1959), str, 345, 6. K lom cns M cttcm ich, Wh.v M etterm chs N achgelassenen Papieren, l-YTIl, priredio A lfons von K linkow stroem (B e, 1880S. VIII, str. 557 i dalje. 7. M aterijal na ovim stranam a zasniva se na autorovoj knjizi A World R estored : M etiernieh, aaticreagh and the Problem s o f P eace 18)2-1822 (H oughton M ifflin, 1973 Sentry Edition, B oston), 8. [bid, str. 321. 9. W ilhelm Oncken, d sterrcich u n d Preu.ixe.ti ini Befreiungskriege. I-II, (B erlin, 18S0), IT. str. 630 i dalje. 10. M ettem ich, NachgeUtssenen Papieren, V III, str 365. 11. O ncken, O sterrcieh u n d Preussen. I, str. 439 i dalje. 12. M rik 'rn id ]. ^aci}yciasse>\en Papieren, I, sir. 316 i daije.

79

D IP L O M A T IJA

HENRI KIS1NDKR
13.. N icholas M ikhailovitch, Les R apports D ipiom aiiyues clu Lebzehern (Saukt Peterburg, 1915), str. 37 i dalje. 14. Schw arz, Die. H eilige A llianz, -;!i 234. 15- A llred Stem , G escluchte EttropaS seit den Vetragen von 1815 bis zum F rankfurter Frieden von 1871, 1-X (M inhcn-B eriin, S913-1924), 1, str. 298. 16- H ans Sclimalz, Versuche ein er G esatntenropdischen O rganisation , 1815-20 (B eni, 1940), str. 66. 17. P overljiv izvetaj lorda K aslreja, 5. m aj 1820; Sir A . W. Ward i G, P. Gooch, urednici, The C am bridge H istory o f British Foreign Policy, 1783-1919 (M acm illan. N jujork. 1923), II (1815-66), str. 632. 18. Viscotm t C astlereagh, C orrespondence, D ispatches a n d O ther P apers, I-XI1, priredio njegov brat, m arkiz London deri (L ondon, 1848-52), X II, str. 394. 19. Sir C harles W ebster, The Foreign Policy o f Castk.re.agh, I-11 (L ondon. 1825. i 1931), II, str. 366. 20. Briggs, A g e o f Improvem ent, str, 346. 21. W ebster, Foreign P olicy o f C astlereagh, 11, str, 303 i dalje. 22. (Caslrejov povcrljivj izvetaj od 5. m aja 1820; Ward i Gooch, urednici, Cam bridge H m ory, II, str. 626-627. 23. K issinger, A World R estored, str. 311. 24. A. J. P. Taylor, The Struggle fo r M astery in Europe 1848-1918 (O xford U niversity Press, O ksftnd, 1965), str. 54. 25. K aning; R. W. Seion-W afsou, B ritain in Europe, 1789-1914 (C am bridge U niversity Press, K em brid, 1955), str. 74, 26. Ibid. ' 27. K aningov govor u Plim utu 28. oktobra 1823, ihid, str. 119. 28- PaSmerstoiiovo pism o K larenom ), 20. jn l 1856; H arold T em perley i L illian M. Penson, F o ' im dations o f British Foreign P olicy fr o m P itt (1792) to S alisbury (1902) (C am bridge U niversity Press, ..- K em brid, 1938), sir. 88. 29. Ser Edvard G rcj; Scton-W atson, B ritain in Europe, str. 1. . 30 ..Palm erston; B riggs, A g e o f Im provem ent, str. 352. 31. lalm erstonova depea br, 6 m arkizu K ienrikardu (am basadoru u Petrogradu), II. januar 1841; T em pedey i Penson, F oundations o f Foreign Policy, str, 136, 32. Ibid, str. 137. 33. G ledstonovo pism o kraljici V iktoriji, 17. april 1869; H arold N icoison, D iplom acy (O xford U niversity Press, London, 1963.), sir. 137, 34. Palm erston; B riggs, A ge o f Im provem ent, str. 357. 35. D izraclijcvo obraanje D onjem dom u, 1, avgusl 1870; Parliam entary D ebates (H ansard), 3/SSIII (C ornelius Buck, London, 1870), stubac 1289. 3 6 . 1alm erstoiiovo obraanje D onjem dom , 21. jul 1849; T em perley i P ension, Fonnilationx of Foreign Policy, str. 173. 37. Palm erston; Briggs, A g e o f Im provem ent, sfr, 353. 38. K larendonovo obraanje G ornjem dom u, 31. mart 1854, Seton-W atson, Britain in Europe, str. 327. 39. Paim erstonovo obraanje D onjem dom u, 21. ju l S849: T em perley i Penson, Foundations of Foreign Policy, sir, 176. 40. Joel H- W iener, urednik, G reat Britain; Foreign P olicy a nd the Spun o f Em pire 1 689-1971 (C helsea H ouse li saradnji s M cG raw -H ill, N jujork/London, 1972;, str. 404. 41. M eicrm h, 30. ju n 1841; Setoo-W atson, Britain in Europe, str. 221.

' DVA REVOLUCIONARA: -NAPOLEON III IBIZMARK

U predveerje Krimskog rata, iVIeternihov sistem je doiveo krah, ft naredile dve decenije biie su gotovo u potpunosti obeleene sukobima: ratom Pijemonta i Francuske protiv Austrije 1859. godine, ratom zbog lezviga i Holtajna 1864,. Austrijsko-pmskim ratom 1866. i Francusko-pruskim ratom 1870. Iz ovog metea u Evropi se na kraju uspostavila nova ravnotea snaga. Ueem u tri rata i pads tk a njem ostalih, Francuska.je izgubila dominantan poloaj koji je preuzela Nemaka. S to je jo znaajnije, nestala su i sva etika ogranienja M eternihovog poretka. Sim bol tog poremeaja postalo je korienje jednog novog termina za voenje politike ravnotee snaga bez ikakvih ogranienja: nemaka re Realpolitik zanieni ia je fran cuski tzraz raison d'etat, mada je znaenje ostalo isto. Novi evropski poredak bio je zajedniko eio dva prilino razliita oveka ko ji e vremenom postati zakleti neprijatelji - cara Napoleona 111 i Ota fon Biztnarka. Njih dvojica nisu vodila rauna o starim M etemihovim svetinjama kao to su: ou vanje legitimnih monarhija u interesu stabilnosti, suzbijanje nacionalnih i liberalnih pokreta i konsenzus vladara istih shvatanja kao temelj na kojem drave grade svo je meusobne odnose. Oni su s voje delovanje zasnivali na realpolitici, odnosno ide ji da odnose meu dravama odreuje gola sila i da jai pobeuje. Napoleon III, bratanac velikog Bonaparte koji je opustoio Evropu, u mladosti je bio lan tajnih italijanskih drutava iji je cilj bila borba protiv austrijske vlasti u Italiji. Napoleon je 1848. godine, posle revolucije, izabran za predsednika, ali je 1851. izveo dravni udar, a 1852. se proglasio za cara. Oto fon Bizmark je bio iz-

DiPLOMATIJA
HENRI KfSiNDER

JL

danak jedne ugledne pruske porodice i estok protivnik liberalne revolucije koja je 1848. zahvatila i Prusku, Godine 1862, postao je M inisterprasidenl (predsednik via* de) samo zahvaljujui tome to kralj nije znao na koga dragog da se osloni da bi se izvukao iz orsokaka u koji je podela u vezi s vojnim izdacima odvela Parlament. Napoleon III i Bizmark podjednako su doprineli ruenju poretka stvorenog na Bekom kongresu, posebno u smislu samoograniavanja koje je proisticalo iz za jednikih konzervativnih vrenosti. Teko je i zamisliti dve osobe koje bi se meu sobno toliko razlikovale kao Bizmark i Napoleon III. Gvozdenog kancelara" i SFmgu iz Tiljerija ujedinila je odvratnost prema nasleenom poretku, Obojica su smatrala da poredak koji je 1815. godine Meternih stvorio u Beu predstavlja smet nju koju treba ukloniti. Napoleon III ga je mrzeo zato to je bio na brzinu stvoren radi obuzdavanja Francuske. Mada nije poseovao megalomanske ambicije svoga strica, ovaj zagonetni dravnik je smatrao da Francuska ima pravo na povremena te ritorijalna osvajanja i nije eleo a mu se na tom putu isprei ujedinjena Evropa. Stavie, on je bio ubeen da ideje kao to su nacionalizam i liberalizam svet poistoveuje s Francuskom, te da beki poredak, guei ih, obuzdava njegove line ambi cije. Bizmark je prezirao Meternihovo delo stoga sto je Prusku ograniio na mlaeg partnera Austrije u Nemakom savezu, a bio je ubeen i a njegovu zemlju sputa va to to je u nemakim zemljama na vlasti ostalo previe vladara. Beki poredak je trebalo unititi kako bi Pruska mogla da ostvari ono to joj je "sudbina nameniia - da ujedini Nemaku, - , " _ -. lako su i jedan i drugi prezirali postojei poredak, ova dva revolucionara na kraju su ostvarila dijametralno razliite rezultate.- Napoleon je -postigao'1 suprotno od onoga to je eleo da ostvari. Vidcvi u sebi covcka.koji e unititi beki pore dak i nadahnue evropskog nacionalizma, on je evropsku diplomatiju-doveo u sta nje pometnje iz kojeg Francuska dugorono nee izvui nita, dok e druge zemlje ostvariti korist. Napoleon je omoguio iijeinjenjeJtalijc i nenamemo podsiakao ujedinjenje Nemake, a i jedno i drugo je u geopolitikom smislu oslabilo Francu sku i unitilo istorijske osnove za francusku hegemoniju u Srednjoj Evropi. Francu ska ne bi bila sposobna da sprei ove dogaaje, ali Napoieonova pogrena politika ih je umnogome ubrzala, dok je istovremeno smanjila mogunost Francuske da u skladu sa svojim dugoronim interesima formuiic novi meunarodni poredak. Na poleon je pokuao da srui beki poredak zato to je smatrao da izohije Francusku - to je u izvesnoj meri i bilo tano - pa ipak, u vreme kada se njegova vladavina okonala, 1870. godine, Francuska je bila mnogo vie izolovana nego to je to bila u Meternihovo vreme. Bizmarkovo.naslee bilo je potpuno drugaije. Malo je dravnika koji su tok istorije promenili u meri u kojoj je on to uinio. Pre nego to je postao predsednik pruske vlade, oekivalo se da e se ujedinjenje Nemake ostvariti na neki parlamen taran, ustavni nain, emu je teila revolucija iz 1848. Pet godina kasnije, Bizmark je ve uveliko bio na putu da rei problem ujedinjenja koji je pritiskao tri generaci je Nemaca, ali jc to postigao oslanjajui se na prusku vojnu nadmo, a ne na parla mentarne, demokratske institucije. Bizmarkovo reenje nikada nije podravala ni jedna parlamentarna grupa. Novu Nemaku - suvie demokratsku za konzervativ-

D IP L O M A T iJA H E N R I K iS IN D E R

ce. suvie autoritarnu za liberale, suvie oslonjenu na mo za legitimiste -'stv o rio je prema svojoj meri jedan ovek na osnovu genijalne zamisli da snage koje je sam oslobodio (kako domae tako i strane) vesto usmerava koristei sc njihovim anta gonizmima; bilo je to umee kojim je on lino savreno ovladao, ali jc u potpuno sti prevazilazilo sposobnosti njegovih naslednika. Napoleona III su za ivota nazivali Sfingom iz Tiljerija" stoga to se verovaio da stalno kuje neke krupne, velike planove koje niko nije mogao da nasluti sve dok postepeno ne pone da ih sprovodi. Smatralo se i da je izuzetno lukav, stoga to je izveo Francusku iz diplomatske izolacije u kojoj se nala posle Bekog kongre sa i sto je izazivanjem Krimskog rata postakao raspad Svete alijanse. Na samom poetku njegove vladavine prozreo ga je samo jedan evropski dravnik - Oto fon Bizmark. On je pedesetih godina za Napoleona podsmeljivo rekao da se ,,njegova inteligencija precenjuje na raun njegove sentimentalnosti". Napoleona III je, isto kao njegovog strica, opsedalo to to ne poseduje legiti mitet. Mada je o sebi mislio kao o revolucionaru, eznuo je za time da ga prihvate legitimni evropski kraljevi. Da se jo pridravala svojih poetnih tiverenja, Sveta alijansa bi svakako pokuala da uniti republikanske institucije koje su 1848. zamenile francusku monarhiju. Meutim, krvoprolie koje je izazvala Francuska revolu cija jo je bilo u ivom seanju, ali isto tako i injenica da je upravo strana interven cija 1792, godine izazvala francusku revolucionarnu vojsku da krene u pohoti n a ': Evropu, Istovremeno, podjednako veliki strah od strane intervencije odvratio je no- vu francusku republiku od izvoza revolucije. Naavi, se u pat poziciji, konzervativ ne sile su same sebe oaterale da nevoljno priznaju republikansku Francusku, na i jem elu sc najpre naao pesnik i dravnik Alfons de Lamartin, a zatim Napoleon, prvo kao izabrani predsednik, a ve od 1852. kao ear Napoleon III, posto je decem bra prethodne godine izvrio dravni udar i pogazio ustav na osnovu ijih odredbi nije mogao ponovo da bude izabran. im je Napoleon III proglasio Drugo carstvo, ponovo se otvorilo pitanje legi timiteta, Ono se ovoga puta odnosilo na dilemu u vezi s priznavanjem Napoleona za cara, budui da je prema odlukama Bekog kongresa lanovima porodice Bonaparta izriito bilo zabranjeno stupanje na francuski presto. Austrija je prva prihva tila ono to se nije moglo promeniti, Austrijski ambasador u Parizu, baron Hibner, zabeleio je karakteristinu, cininu primedbu svoga pretpostavljenog, kneza varcenberga, izreenu 31. decembra 1852, koja jc obeleiia kraj Mclcmihove ere: Prolo je vreme principa."1 Sledee to je Napoleona brinulo bilo jc to da li e mu se monarsi obraati s brate", kako su sc meusobno oslovljavali, ili na neki manje intiman nain. Na kra ju su austrijski i pruski vladar popustili pred Napoieonom, dok je neumoljivi car Ni kola 1 . odbio a ga oslovi drugaije nego s prijatelju". Imajui na timu miljenje ru skog cara o revolucionarima, on j e nesumnjivo smatrao d a je Napoleona i time na gradio vie nego to je zasluivao. Hibner je zabeleio uvreenost u Tiljerijama: _ Osea da ga stari evropski dvorovi preziru. To je crv koji izjeda srce cara Napoleona.2
83

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

Bez obzira na to da li je bio stvaran ili zamiljen, taj prezir je ukazivao na jaz izmeu Napoieona i drugih evropskih monarha, sto je predstavljalo jednu o psiho lokih pobuda za njegovo lakomisleno i neumorno ruganje evropskoj diplomatiji. Napoleonu Ilije , paradoksalno, mnogo vie lealo voenje unutranje politike za koju u osnovi nije bio zainteresovan, nego spoljnih poslova, za ta nije posedovao ni potrebno znanje ni smelost. Kad god je sebi dopustio predah od revolucio narne misije koju je sam sebi dodetio, Napoleon bi mnogo doprinco razvoju Fran cuske. On je izveo industrijsku revoluciju i podstakao razvoj velikih kreditnih insti tucija koje su odigrale kljunu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Za vreme nje gove vladavine izvrena je rekonstrukcija Pariza koji je tada stekao svoj sadanji velelepan izgled. Poetkom XIX veka Pariz je jo bio srenjovekovni grad s uskim, krivuda vini ulicama. Svom bliskom savetniku, baronu Osmanu, N apokon je dao ovlaenje i odobrio sredstva da stvori moderan grad sa irokim bulevarima, veli kim javnim graevinama i panoramama od kojih zastaje dah. Trajnu vrenosi tog poduhvata ne umanjuje jedan od razloga za izgradnju irokih avenija - obezbeenjc velikih brisanih prostora koji nisu pogodni za dizanje revolucije. Napoieonova strast je ipak bila spoljna politika u koju se ukljuio rastran protivureenim oseanjima. S jedne strane je shvatao da nikada nee uspeti da ostvari eljeni legitimitet koji monarh stie iskljuivo roenjem. S druge sirane, on nije e leo da se ponaa kao legitimists i da side s istorijske pozornice. Pripadao je organi zaciji itafijanskih karbonara (boraca za nezavisnost) i sebe je smatrao borcem za samoopreeljenje naroda, ali nipoto nije bio sklon da se izlae velikim rizicima. Nje gov krajnji cilj predstavljalo je ponitenje teritorijalnih odredbi Bekog kongresa i protnena evropskog poretka. On, meutim, nikada nije uspeo da shvati da bi posti zanje tog cilja dovelo i do ujedinjenja Nemake, to bi zauvek osujetilo francuske tenje da uspostavi hegemoniju u Srednjoj Evropi. Napoieonova nedosledna politika je odraavala njegovu linu raspoluenosi. Nepoverenjc prema ,,brai monarsima primoralo ga je da se oslanja na javno m nje nje, te se njegova politika menjala u skladu s procenom ta mu je potrebno za ou vanje popularnosti. Godine 1857, sveprisutni baron Hibner je napisao austrijskom cara: U njegovim (Napoleonovim) oima spoljna politika jc samo instrument za uvrivanje vlasti u Francuskoj, za obezbeenje legitimiteta svom prestolu, za osnivanje vlastite dinastije... (On) ne bi prezao ni od ega, ni od kakve kombi nacije koja bi mogla da mu pomogne u sticanju popularnosti u sopstvenoj ze mlji.3 inei to, Napoleon je postao zarobljenik kriza koje je sam izazivao, budui da mu je nedostajao kompas koji bi ga pravilno usmeravao. On je stalno podsticao kli e - as u Italiji, as u Poljskoj, zatim u Nemakoj - samo'a bi pred njihovim ko nanim posiedicama na kraju uzmakao. On je posedovao ambicije svoga strica, ali ne i snagu duha, genijalnost, ili ak sirovu snagu. Italijanski nacionalni pokret po dravao je sve dotle dok je bio ogranien na severnu Italiju, a za nezavisnost Poij-

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

ske zalagao se sve dok nije zapretila opasnost od rata. A kada je u pitanja bila Nemaka, on jednostavno nije znao koju stranu da podri. Najpre je oekivao dugotra jan sukob izmeu Austrije i Pruske, a zatim je samog sebe izvrgao ruglu kada je od Pruske, pobednice u ratu, traio obeteenje zbog toga to nije uspeo da predvidi ko e prevagnuti. Ono to je Napoleonovom stilu najvie odgovaralo bio je nekakav evropski kongres koji bi tzmemo kartu Evrope; bio je uveren da bi na njemu mogao da za blista, a da se ne izloi nikakvom riziku, bez obzira na to to nije imao ak ni jasnu ideju kakvu promenu granica eli. Bilo kako bilo, nijedna druga velika sila nije b i la spremna da organizuje forum koji bi odgovarao njegovim domaim potrebama. Nijedna drava ne pristaje da menja svoje granice - pogotovu ne na svoju tetu ukoliko za to ne postoji preka potreba. Kako se ispostavilo, jedini kongres kojim je Napoleon predsedavao - Pariki kongres odran po zavretku Krunskog rata - nije promenio kartu Evrope; na njemu je jednostavno ratifskovano ono s to je ostvareno u ratu. Rusiji je zabranjeno da dri ratnu mornaricu u Crnom moru to ju je liilo sposobnosti a se brani u sluaju nekog drugog britanskog napada. Pored toga, Ru sija je primorana da Turskoj vrati Besarabju i oblast Kars na istonoj obali Crnog mora, a ruski car da odustane o pretenzija na ulogu zatitnika hnana u Otomanskom Carstvu, sto je inae bio neposredan uzrok rata. Pariki kongres je poslao sim bol rascepa Svete alijanse, ali nijedna zemlja uesnica nije bila spremna da se upu sti u promenu karte Evrope. Napoleon nikada nije uspeo a sazove neki drugi kongres na kojem bi o toga dolo. Na osnovni razlog to to nije postigao, ukazao mu jc britanski ambasador, lord Klarendori, po kome zemlja koja tei za velikim pramen ama, a ne poseduje spremnost da se izloi velikim rizicima, samu sebe osuuje na jalovost". Vidim da se u carevoj glavi raa ideja o evropskom kongresu, a s njom i arrondissemeni francuskih granica, ponitenje zastarelih ugovora, i po potrebi drugi remaniements. Ja sam mu improvizovao podui spisak opasnosti i teko a to bi ih takav kongres izazvao, osim u sluaju da njegove odluke budu jed noglasno usvojene, to ne bi bilo mogue; u protivnom, jedna i ii dve najjae si le morale bi a udu u rat da bi ostvarile ono to ele:5 Palmerston je jednom prilikom za Napoleona kao dravnika rekao: ...ideje mu se stalno roje u glavi - kao pele u konici .s Problem je bio u tome to te ideje ni su mogle da se usklade ni sa kakvom celovitom koncepcijom. U pometnji koja je nastala zbog ruenja Metermhovog poretka, Francuska je mogla da sprovodi samo ve strategije. Mogia je da sledi Rieljeovu politiku i da se trudi da Srednja Evropa ostane poeljena. Ta opcija bi zahtevaEa da Napoleon, bar u Nemakoj, potisne svo ja revolucionarna ubeenja u korist postojeih legitimnih vladara u ijem je intere su bilo da Srednja Evropa ostane razjedinjena. U protivnom, mogao je da se poput svog strica stavi na elo republikanskog pohoda i da na osnovu toga oekuje da e Francuska stei zahvalnost nacionalnih pokreta, a moda ak i politiko vodstvo u Evropi.
85

D IP L O M A T U A

HENR! K5SINDER

Na francusku nesreu. Napoleon je istovremeno primenjivao obe strategije. Za samoopreeijenje naroda zalagao se kao d a je bio nesvest.au geopolitike opasnosti u koju je takav stav dovodio Francusku u Srednjoj Evropi. Podrao je ustanak u Poljskoj, ali je ustuknuo kada se suoio s njegovim posledicama. Protivio se odlu kama Bekog kongresa smatrajui ih uvredljivim za Francusku, a nije shvatao - bar donde dok nije postalo suvie kasno - da taj poredak predstavlja najbolju moguu garanciju bezbednosti i za njegovu zemlju. Nemaki savez je po planu trebalo da deluje kao jedinstvena celina samo u slu aju neke velike spoljne opasnosti. Dravama koje su ga sainjavale bilo je izriito zabranjeno da se udruuju da bi nekoga napale, mada one nikada ne bi ni bile u sla nju da se sporazumeju o jedinstvenoj ratnoj strategiji ^ to pokazuje injenica da to kom pola veka postojanja Saveza ta tema nikada nije bila ni pokrenuta. Francuska granica na Rajni - nepovrediva sve donde dok su na snazi bile odluke Bekog kon gresa - nee postati sigurna itav vek posle propasti Saveza koji je omoguila N a poieonova politika. Napoleon nikada nije shvati.o ovaj kljuni element francuske bezbednosti. Jo u vreme izbijanja Austrijsko-pruskog rata - kojim je 1866, godine okonan Savez - on je pisao austrijskom cam: Moram da priznam da nisam bez izvesnog^zadovoljstva posinatrao raspad Nemakog saveza usmerenog uglavnom protiv .Francuske.6 Habsburg mu je odgovorio mnogo mudrije: ....Nemaki savez stvoren je is kljuivo u cilju odbrane i nije nikada, tokom pola veka postojanja, dao svojim su~ sedima razloga za strah".7 Alternativu Netnakom savezu nije predstavljala Rielje ova razjedinjena Srednja Evropa, ve ujedinjena Nemaka s veim brojem, stanov nika od Francuske i industrijskim kapacitetima koji e ubrzo nadmaiti francuske. Napadajui odluke Bekog kongresa, Napoleon je odbrambene mehanizme pretvo rio u potencijalnu pretnju francuskoj bezbednosti. Pravu proveru jednog dravnika predstavlja njegova sposobnost da u mnotvu taktikih odluka utvvdi stvarne dugorone interese svoje zemlje, kao i odgovaraju u strategiju za njihovo ostvarivanje. Napoleon je mogao da uiva u optem prizna nju koje je stekao zahvaljujui vetoj taktici to ju je ispoljio u ICrimskom ratu (u emu m u je naruku ila austrijska kratkovidost), i da iskoristi vee diplomatske mo gunosti koje su mu se time otvorile. Francuski interes je nalagao ouvanje bliskih odnosa s Austrijom i Velikom Britanijom, dvema zemljama-koje bi po svoj prilici podrale teritorijalno, razjedinjenu Srednju Evropu. Napoleon Ilije , meutim, vodio specifinu politiku, u velikoj meri zasnovanu na njegovom nestalnom karakteru. Kao lan porodice Bonaparta, nikada nije bio sklon saradnji s Austrijom, ma ta da m u je dravni razlog nalagao. Godine 1858, jednom diplomati izPijem onta je rekao: Austrija je zemlja prema kojoj sam oduvek oseao i jo oseam najjau odbojnost".s Sklonost ka revolucionarnim poduhvatima nagnala g a je da 1859. zarati s Austrijom zbog Italije. Od Engleske g a je udaljilo anektiranje Savoje i Nice po okonanju tog rata, kao i stalni pokuaji da organizujc jedan evrop-

D IP L O M A T iJA

HENRI KISINDER

ski kongres na kojem bi se izmenile granice. Podravajui poljsku revoluciju u 1863. godine, rtvovao jc mogunost da uspostavi saveznitvo s Rusijom, i time se u pot punosti izolovao. P ostoje maui zastavom samoopreel jenja naroda stalno izazivao promene u evropskoj dipiomatiji, Napoleon se iznenada naao potpuno sam, i to u tre nutku kada je iz poremeaja to ih je u velikoj meri sam podsticao, nemaka nacija ostvarila i objavila kraj francuskog primata u Evropi. Prvi potez na koji se Napoleon III odluio posle Kximskog rata, bio jc povuen 1859. u Italiji, tri godine posle Parikog kongresa. Niko nije oekivao da e se Na poleon vratiti svojim mladalakim idealima i pokuati da oslobodi sevemu Italiju od austrijske vlasti. Iz takve avanture Francuska je mogla da izvue malu korist. Ako bi pokuaj uspeo, stvorila bi se drava koja bi bila u mnogo boljem poloaju od Austrije da blokira tradicionalni pravac francuskog prodora; ako bi propao, car bi oiveo ponienje koje bi nepostojanje jasnog cilja samo dodatno povealo. U svakom sluaju, pojava francusko vojske u Italiji, bez obzira na ishod, izazvala bi uznemirenje u Evropi. Britanski ambasador, lord Henri Kauii, upravo je iz tih razloga vrsto verovao tla je francuska vojna intervencija u Italiji apsolutno nemogua. ,,U njegovom inte resu nije da ulazi u rat, rekao je Kauli prema Hibncrovom izvetaju. Saveznitvo s Engleskom, bez obzira na to to je trenutno poremeeno i to prilino stagnira, i dalje predstavlja osnov politike Napoleona III,1 1 '1Tridesetak godina kasnijoj Hibner e zapisati sledee razmiljanje: Bilo nam je teko da shvatimo da bi taj ovek, iji je ugled bio na vrhun cu, ukoliko nije siao s uma ili nije oboleo od kockarske groznice, mogao ozbiljno a razmatra uputanje u novu avantura, i to bez bilo kakvog razumlji vog motiva.1 Napoleon jc ipak iznenadio sve diplomate - izuzev onoga koji e mu se na kra ju osvetiti. Bizmark je predvideo da e Francuska zaratiti protiv Austrije - tanije, to je prieljkivao, posto je n tome video mogunost za slabljenje austrijskih pozici ja u nemakim zemljama. .Tula 1858, Napoleon Ili je s Kamilom Bcnsom i Kavurom, ministrom-predsednikom Saradinije-Pijemonta, najjae italijanske drave, zakljuio tajni sporazum o zajednikom ueu u ratu protiv Austrije. Bio je to isto makijaveHstiki potez kojim e Kavur ujediniti sevemu Italiju, a Napoleon za uzvrat od Pijemonta dobiti Nicu i Savoju. Maja 1859, pronaen je odgovarajui povod za rat. Austrija je, delujui kao i uvek nervozno, dopustila da je jedna arka o strane Pijemonta navede na objavu rata. Napoleon je objavio da je to isto to i objava rata Francuskoj i po slao je svoju vojsku u Italiju. Rada su govorili o stvaranju nacionalnih drava kao o talasu koji e u budu nosti zapljusnuti Evropu, Francuzi su u vreme Napoleona III, za veliko udo, prven stveno mislili na Italiju, a ne na mnogo jau Nemaku. Francuzi su prema Italiji oseali simpatije i kulturnu bliskost, io nije bio sluaj kada jc u pitanju bio njihov zlo kobni istoni sused. Pored toga, snaan procvat privrede koji e Nemaku dovesti
87

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

na elo evropskih sila, tek je zapoinjao; stoga jo nije bilo jasno da bi Italija mo gla da bude manje mona od Nemake. Obazrivost to ju je Pruska ispoljila tokom Krimskog rata, uvrstila je Napoieona III u miljenju d a je ta zemlja najslabija me u velikim silama i nesposobna za snanu akciju ukoliko ne uiva rusku podrku. On je smatrao da e ratom u Italiji oslabiti Austriju i time umanjiti mo svog najo pasnijeg neprijatelja meu nemakim dravama i uveati znaaj Francuske u Itali ji; bile su to u oba sluaja pogrene procene s nesagledivim posledicama. Napoleon I lije i dalje imao dve razliite opcije, U sluaju pobee, dakle po voljnijoj varijanti, sevem a Italija bi zbacila austrijski jaram , a on bi odigrao ulo gu dravnika evropskih razmera; pod njegovim pokroviteljstvom odrao bi se kongres na kojem bi se evropske siie okupile da ugovore reviziju granica velikih razmera, kakvu nije uspeo da ostvari na Parikom kongresu. U gorem sluaju, rat bi zapao u pat poziciju, a on bi odigrao makijavelistiku ulogu i u ime dravnog razloga izvukao od Austrije izvesne ustupke za raun Pijcmonta, kao naknadu za okonanje rata. Napoleon je istovremeno uinio ijedno i drugo. Francuska vojska je odnela po bede kod Maente i Solferina, ali je izazvala takav talas antifrancuskog raspoloe nja u Nemakoj da se n jednom trenutku inilo da e manje nemake drave, iz stra ha a im se ne ponove Napoleonovi ratovi, primorati Prusku da sntervenie na stra ni Austrije. Potresen tim prvim znakom nemakog nacionalizma, kao i posetom bojnom polju kod Solferina, N apokon III je, iza leda svojih pijemontskih savezni ka, 11. jula 1859, u Vilafranki, zakljuio primiije s Austrijom. Napoleon III ne samo to nije ostvario nijedan od svojih ciljeva, ve je ozbilj no oslabio pozicije Francuske na meunarodnoj sceni. Od tada nadalje, i talijanski nacionalisti e njegove vlastite planove sprovoditi u obimu koji njemu nije padao ni na kraj pameti. Njegova ideja da u Italiji uspostavi satelitsku dravu srednje velii ne, izdeljenu na oko pet manjih drava, uvredi ia je Pijemont koji nije bio spreman a se odrekne svog nacionalnog cilja. Austrija nije odustajala od zadravanja Vene cije, isto onako nepokolebljivo kao to je N apokon III bio reen da je vrati Italiji, to je izazvalo jo jedan nereiv spor koji nije obuhvatao nikakav jasan francuski in teres. Velika Britanija jc aneksiju Savoje i Nice protumaila kao poetak nove epo he napoleonovskih osvajanja i odbacila je sve francuske inicijative u vezi s omilje nom opsesijom Napoieona III o sazivanju evropskog kongresa. Istovremeno, ne maki nacionalisti su u meteu do kojeg je dolo u Evropi vtdeli da im se ukazuje mogunost za ostvarivanje nada u vezi s nacionalnim ujedinjenjem. Napoieona III je u jo dublju izolaciju gurnulo njegovo dranje u vreme polj skog ustanka 1863. godine. Obnavljajui tradicionalno prijateljstvo Bonaparte s Poljskom, on je prvo pokuao da ubedi Rusiju da svojim pobunjenim podanicima uini neke ustupke, ali ruski car o tome nije eleo ni da razgovara. Napoleon I lije potom pokuao da organizuje zajedniku akciju s Velikom Britanijom, ali Paimer ston u njega nije imao poverenja. N a kraju se Austriji obratio s predlogom da odu stane od svojih poseda u Poljskoj u korist poljske drave koja jo nije bila stvore na, kao i da ustupi Veneciju Italiji, a da kompenzaciju potrai u leziji i na Balka nu. Ta ideja nije bilo posebno privlana za Austriju od koje se trailo da se izloi

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R ~

opasnosti od rata sa Pruskom i Rusijom, da bi za uzvrat na granici dobila jednu fran cusku satelitsku dravu. Kada su dravnici u pitanju, lakomislenost predstavlja skupo zadovoljstvo koje se na kraju obavezno plaa. Akcije koje se preuzimaju u skladu s trenutnim raspo loenjem, umesto da budu obuhvaene nekom optom strategijom, ne mogu beskraj no da se odravaju. Pod Napoieonom III, Francuska je izgubila uiicaj na unutranje ureenje nemakih zemalja, to je inae predstavljalo opte mesto francuske politike jo od Rieljeovog vremena. Dok je Rielje smatrao da slaba Srednja Evropa predsta vlja klju francuske bezbenosti, politika Napoleona III, podstaknuta njegovom e ljom za popularnou, usredsredila se na periferiju Evrope, jedine teritorije gde se uz minimalan rizik neto moglo postii. Kako se teite evropskih politikih zbivanja pomeralo u pravcu Nemake, Francuska je postajala sve vie usamljena. Godine 1864, odigrao se jedan zloslutan dogaaj. Prvi put. posle Bekog kon gresa, Austrija i Pruska su zajedniki poremetile mir u Srednjoj Evropi, oipoeinjui u ime nemake ideje rat protiv jedne negermanske zemlje. U pitanju je bio spor u vezi s budunou vojvodstava lezvig i Floltajn na Elbi, koja su dinastiki p ri padala danskoj kruni, mada su bila obuhvaena Nemakim savezom. Smrt danskog vladara pokrenula je takvu zbrku politikih, dinastikih i nacionalnih pitanja, da se Palmerston osetio pobuenim da u ali kae kako su samo tri oveka uspela da je raumeju: od te trojice, jedan je bio mrtav, drugi se nalazio u duevnoj bolnici, a tre i je bio on sam, ali jc zaboravio o emu se radi. Sutina tog spora bila je mnogo manje vana od injenice da su dve glavne ne make drave zajedniki povele rat a bi primorale Dansku da se odrekne dveju sta rih nemakih oblasti koje su pripadale danskoj kruni. Pokazalo se da su Nemci ipak spremni za ofanzivne akcije, a da Savez, u sluaju da sc pokae suvie glomaznim za pokretanje, dve nemake supersile mogu jednostavno a zanemare. , U skladu s tradicijom poretka nastalog posle Bekog kongresa, velike sile su morale istog trenutka da sazovu kongres na kojem bi, bar priblino, obnovile pret hodno stanje stvari. Meutim, Evropa jc sada biia pometena, uglavnom zbog pote za francuskog canu Rusija nije bila spremna a se suprotstavi vema zemljama ko je su se drale po strani dok je ona guila pobunu u Poljskoj. Velika Britanija je bi la uznemirena zbog napada na Dansku, ali joj jc za intervenciju na kontinentu bio potreban bar jedan saveznik, a jedini mogui partner, Francuska, nije ulivala mno go poverenja. Istorija, ideologija i dravni razlog trebalo je da upozore Napoleona a e do gaaji uskoro krenuti sopstvenini tokom, ali on se i dalje kolebao izmeu potova nja tradicionalnih naela francuske spoljne politike zasnovane na ouvanju podcije ne Nemake, i podravanja nacionalnog principa koji g a je nadahnjivao u mladosti. Francuski ministar spoljnih poslova Druen e Lis je pisao francuskom ambasadoru u Londonu, La Turu d Overnju: Rastrzani izmeu prava jedne zemlje prema kojoj dugo gajimo simpatije i aspiracija nemakog naroda, koje podjednako treba a uzmemo u obzir, mi mo ramo da delujemo mnogo obazrivije od Engleske.1 1

D IP L O M A T iJA H E N R ! K IS IN D E R

Meutim, dunost dravnika je da reava sloen problem, a ne a o njemu raz milja, Za politiare nesposobne da se opredele za neko od moguih reenja, obazrivost predstavlja alibi za pasivnost. Napoleon III je sam sebe ubedio da je pasiv nost mudar potez, ime je Pruskoj i Austriji omoguio a odlue i o budunosti vojvodstava na EJbi. One su otrgle iezvig i Holtajn od Danske i zajedniki ih okupi rale, dok je ostatak Evrope stajao po strani, to bi u okviru Metcmihovog poretka bilo nezamislivo. Francuska nona mora, ujedinjenje Nemake, s to je Napoleon 111 itavih deset godina pokuavao da osujeti, bilo je na pomolu. Bizmark nije nameravao da bilo s kim podeli vodeu ulogu u Ncmakoj. On je zajedniki rat za iezvig i Holtajn pretvorio u jo jedan u naizgled beskrajnom ni zu austrijskih promaaja, koji su itavih deset godina predstavljali obeleje sve ve e erozije njenog poloaja kao velike sile. Greke su injene stalno iz istog razloga - svakome u kome jc videla protivnika, Austrija je nudila saradnju da bi ga umiri la. Politika poputanja prema Pruskoj nije dala nita bolje rezultate nego deset go dina ranije 11 vreme Krimskog rata prema Francuskoj. Zajednika pobcda nad Dan skom ne samo to nije oslobodila Austriju pruskog pritiska, ve je stvorila mogu nost da doivljava nove, jo gore neprijatnosti. Austriji je sada bilo preputeno da upravlja vojvodstvima na Elbi zajedno sa svojim saveznikom, iji je predsednik vla de, Bizmark, bio vrsto reen da tu priliku iskoristi za ostvarenje starih planova u pogledu teritorije koja se nalazila uz samu Prusku, dok je od Austrije bila udaljena nekoliko stotina milja. S to je zategnutost vie rasla, Napoleonova raspoluenost je postajala sve uo ljivija. On se uasavao ujedinjenja Nemake, ah je gajio simpatije prema nernakom nacionalizmu zbog ega se klonio reavanja te inae nereive dileme. On je Prusku smatrao najautentinijom nacionalnom nemakom dravom, kao to je to napisao 1860. godine: Pruska personifikujc nemaku naciju, versku reformu, privredni napredak, liberalno ustavno ureenje. Ona je najvea medu isto nemakim monarhija ma; u njoj postoji vie slobode savesti, vie prosveenosti, vie politikih pra va nego u veini nemakih drava.1 2 Bizmark bi potpisao svaku od ovih rei. Meutim, u Napoleonovom isticanju jedinstvenog poloaja Pruske, Bizmark je video klju za njen konani trijumf. Di vljenje koje je francuski car ispoijavao prema Pruskoj na kraju se pretvorilo u jo jedan alibi za pasivnost. Objanjavajui svoju neodlunost kao veoma vest mane varski potez, on je u stvari podstakao austrijsko-pruski rat, delimino zato to jc bio ubeen da e Pruska izgubiti. On je Aleksandru VaSevskom, svom ranijem ministru spoljnih poslova, decembra 1865. rekao: Veruj mi, dragi prijatelju, da rat izmeu Austrije i Pruske predstavlja jednu od onih neoekivanih srenih prilika koja bi nam mogla doneti ne jednu prednost".n Zaudo, za sve vreme dok je podsticao rat, Na poleon III se izgleda nikada nije zapitao zato je Bizmark toliko reen da zarati, ako je Praska po svoj prilici morala da bude poraena.

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

'

'

etiri meseca pre izbijanja austrijsko-pvuskog rata, N apokon III taj sukob vi* e nije samo preutno podravao. Direktno ga posliui, on je pruskom ambasado ru u Parizu, grofu fon er Golcu, februara 1866. godine rekao: Molim vas da prenescte kralju da uvek moe a rauna na moje prijatelj stvo. U sluaju sukoba izmeu Pruske i Austrije, ostau apsolutno neutralan. Ja elim prisajedinjenje vojvodstava (lezvjg i Holtajn) Pruskoj... Ukoliko bi rat dobio zasada nepredvidljive dimenzije, ubeen sam da bih uvek mogao da po stignem sporazum s Pruskom iji se interesi u vezi s velikim brojem pitanja u potpunosti poklapaju sa francuskim, dok ne postoji nita u vezi s im bih mo gao a se sloim s A ustrijom.'1 ta je Napoleon III u stvari eleo? Da li je bio ubeen da e po svoj prilici do i o pat pozicije koja e mu poboljati pregovaraki poloaj? On sc nesumnjivo na dao da e u zamenu za neutralnost o Pruske iznuditi izvesne ustupke. Bizmark je prozreo tu igru, te mu je blagonaklono ponudio preutni pristanak na pripajanje Bel gije, to bi mu donelo i dodatnu korist - pogoranje odnosa izmeu Francuske i Ve like Britanije. Napoleon III tu ponudu verovatno nije shvatio suvie ozbiljno, budu i da je oekivao a e Pruska izgubiti, koraci koje je preduzimao imali su za cilj podsticanje Pruske .-da ue u rat, a ne obezbeenje ustupaka za svoju zemlju. Neko liko godina kasnije, grof Armaij. glavni pomonik francuskog ministra spoljnih po slova, priznao je: . Jedino to je nas u Ministarstvu spoljnih poslova brinulo bila je mogunost da Pruska bude suvie poraena i poniena, te smo bili reeni da blagovreme nom intervencijom to sprei ma. Car je. eleo da saeka pruski poraz, a onda a intervenie kako bi stvorio Nemaku prema svojoj zam isli.1 5 Napoleon Ili je na umu imao Rieljeove makinacije u novom ruhu. Od Pruske se oekivalo da Francuskoj ponudi kompenzaciju na zapadu da bi je spasla poraza; u tom sluaju, Venecija bi pripala Italiji, a Nemaka bi bila ustrojena na novi nain; na severu bi se uspostavio savez pod pokroviteljstvom Pruske, a na jugu zajednica nemakih drava koje bi podravale Francuska i Austrija. Jedinu slabu taku ovog plana predstavljalo je to to za razliku od kardinala koji bi nepogreivo procenio od nos snaga i bio spreman da se u skladu s tom procenom bori. N apokon IT T nije bio sposoban da uini nijedno ni drugo, Napoleon III je okktfao, nadajui se razvoju dogaaja koji e mu omoguiti da ne izlaui se riziku ostvari svoje najvee elje, Kao i obino, zaloio se za saziva nje evropskog kongresa koji bi otklonio ratnu opasnost, I reakcija na njegov predlog bila je podjednako standardna - preostale dve siie su strahujui od Napoleonovih planova odbile svoje uee. Kud god da se okrenuo, bio jc suoen s dilemom: mogao je a odustane od zalaganja za princip opredeljenja naroda i da tako odbra ni status quo, ili je mogao da podstie revizionizam i nacionalizam i da sleei to opredeljenje ugrozi ustrojstvo za koje se odnvek smatralo da predstavlja francuski
91

____________________________________________ D IP L O M A T iJA

______________________________________________

H E N R I K IS IN D E R

nacionalni interes. Izlaz je pokuao da nae tako to je Pruskoj nagovestio prihvatanjc kompenzacije1 ', ne navodei tano ta pod time podrazumeva, sto je Bizmarka ubedilo da francuska neutralnost predstavlja pitanje cene, a ne principa. Gole je pisao Bizmarku: Jedini problem koji car vidi u zajednikom stavu koji bi Pruska, Francu ska i Italija zauzele na kongresu jeste odsustvo kompenzacije koja bi se ponik dila Francuskoj. Poznato je ta mi elimo; poznato je ta Italija eli; ali car ne moe a kae ta Francuska eli, te i mi u tom smislu ne moemo nita da mu . predloimo.1 6 Velika Britanija je svoje uee na kongresu uslovila time da Francuska prethod no pristane na ouvanje postojeeg stanja. Umesto da iskoristi tu ponudu koja ja zna ila dalju podelu Nemake koju je svojevremeno nametnula Francuska i na kojoj se zasaivaia njena bezbednost, francuski car je to odbacio, insistirajui i dalje daje ra di ouvanja mira neophodno uzeti u obzir nacionalne strasti i zahteve".1 7 Ukratko, Napoleon III je bio spreman da.se suoi s rizikom kakav je predstavljao austrijskopruski rat i ujedinjenje Nemake, zarad "nejasnih dobitaka u Italiji, koji u stvari nisu zadirali u francuske nacionalne interese, kao i ustupaka u zapadnoj Evropi koje nije bio voljan a jasno navede. Meutim, nasuprot njemu stajao je majstor. Bizmark se oslanjao na reatnju-situaciju, a za ostvarenje--svojih ciljeva izuzetno vesto je koristio i Napoleonova besmislena zameateljstva za koja je ovaj inae bio strunjak, U Francuskoj jc bilo politiara koji su shvatali kakvoj opasnosti car izlae ze mlju, kao to im jc bilo jasno i da takozvana kompenzacija1 1 kojoj je teio ne uklju uje nikakve znaajne francuske interese. U briljantnom govoru odranom 3, maja 1866, Adolf Tjer, nepopustljivi, republikanski protivnik Napoleona III, a kasnije i presenik Francuske, tano je predvieo da c Pruska po svoj prilici iz svega izi i kao vodea siia u N em akoj: Biemo suoeni s obnovljenim carstvom Karla V, koji e sada urnesto ti Beu stolovati u Berlinu, to znai blizu nae granice koju e ugroavati... Vi imate pravo da se ouprete toj politici u ime francuskih interesa, jer Francuska je suvie vana d a je takav preokret ne bi ozbiljno ugrozio. I da lije ona, poto se dva veka borila... da uniti tog kolosa, da lije spremna da posmatra kako se on na njene oi ponovo stvara?!1 8 Tjer je tvrdio da bi Francuska ume sto Napoleonovili. nebuloza trebalo da usvo ji jasnu politiku suprotstavljanja Pruskoj, za ta bi kao izgovor m ogla a poslui ne zavisnost nemakih drava - inae stara Rieljeova formula. Francuska je, tvrdio jc Tjer, imala pravo da se odupre ujedinjenju Nemake pre svega u ime nezavisnosti nemakih drava... a zatim u ime svoje sopstvene nezavisnosti, i konano, u ime evropske ravnotee koja je u interesu svili, ceioga drutva... ovek. danas pokuava a se izruguje izrazu evropska ravnotea... ali, ta znai evropska ravnotea'? Ona znai nezavisnost Evrope".1 '*
92

D IP L O M A T U A H E N R I K JS IN D E R

Bilo je suvie kasno da se sprei rat izmeu Praske i Austrije koji e zauvek provneniti evropsku ravnoteu. Tjerova analiza je bila tana, ali preduslovi za takvu politiku trebalo je da se stvore deset godina ranije. Bizmark je ak i tada mogao da bude zaustavljen da je Francuska ozbiljno upozorila da nee dozvoliti da Austrija bude poraena, niti unitavanje tradicionalnih dravica, kao to je bilo Kraljevstvo Hanover. Meutim, Napoleon III to nije uinio zato to je oekivao da Austrija pobedi, kao i stoga to je ponitenju odluka Bekog kongresa i produetku porodine tradicije pridavao vei znaaj nego bilo kakvoj analizi francuskih islorijskih nacio nalnih interesa. On je Tjeru odgovorio tri dana kasnije: ,J a prezirem sporazume iz, 1815. na osnovu kojih bi, po nekima, naa dananja politika morala iskljuivo a se zasniva".2 0 Manje od mesec dana posle Tjerovog govora, Pruska i Austrija su zaratile. N a suprot svim Napoleonovim oekivanjima, Pruska je odneia brzu i odluujuu pobedu. Prema pravilima Rieljeove iplomatije, Napoieon III bi potpomogao gubitnika i spreio potpunu pobedu Pruske. On je, meutim, posiao jedan osmatrakF" kor pus na Rajnu, ali je inae oklevao. Bizmark je Napoleonu bacio kost time to mu je dozvolio da posreduje u sklapanju mira, mada taj beznaajan gest nije mogao da prikrile injenicu da se Nemaka u ostvarivanju svojih planova'sve manje osvrtala na Francusku. Mirovni sporazum potpisan avgusta 1866. u Pragu primorao je Au striju da se povue iz nemaekih zemalja. Dve drave, Hanover, i Hese-Kasel, koje su se za vreme rata svrstale uz Austriju, pripojene su Pruskoj, isto kao .i iezvig i . Holtajn i slobodni grad Frankfurt. Uklanjajui njihove vladare, Bizmark. je jasno stavio do znanja da je Pruska, svojevremeno osovina Svete alijanse, odustala od le gitimiteta kao osnovnog principa meunarodnog poretka, ' l Scvemonemake drave koje su sauvale svoju nezavisnost bile su ukljuene u. Bizmarkovu novu tvorevinu, Severnoncinaki savez, u Rojem je Pruska vodila glav nu re u svemu - od trgovinskih zakona do spoljne politike. Junonemakim dra vama, Bavarskoj. Badenu i Virtenbcrgu, bilo je dozvoljeno duzare nezavisnost pod slovom da s Pruskom sklope sporazume koji su predviah da se u sluaju ra la sa nekom spoijnom silom njihove oruane snage stave pod prusku komandu. Po sle toga, bilo je potrebno da izbije samo jo jedna kriza pa da sc Nemaka defini tivno ujedini. Napoleon I lije svoju zemlju odveo u orsokak iz kojeg vie nije mogao d a je izvue, On je suvie kasno pokuao a sklopi savez s Austrijom koju je vojnom ak cijom isterao iz Italije, a neutralnou iz Nemake, M edinim, shvativi da mora najpre sama da se konsoliuje, Austrija jc izgubila interes i za Italiju i. za Nemaku; ona se reorganizovala kao dvojna monarhija sa sedilima u Beu i-Peii, kako bi po tom mogla lake da se usredsredi na svoje posede na Balkanu. Veiika Britanija je bila uvreena zbog francuskih planova u vezi s Luksemburgom i Belgijom, a Rusi ja Napoleonu III nikada nije oprostila dranje tokom poljskog ustanka. Francuska je morala potpuno sama da se suoi s krahom svoje istorijske, domi nantne uloge u Evropi, Kako je poloaj Francuske postajao sve beznadeniji, Napo leon HI se trudio da ga popravi nekim briljantnim potezom, kao kockar koji posle svakog gubitka udvostruuje ulog. Bizmark je podstakao Napoleonovu neutralnost.
93

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

u Austrijsko-pruskom ratu tako to mu je mahao mogunou teritorijalnog proi renja - najpre u Belgiji a zatim i na Luksemburg. Te mogunosti su nestajale kad god je Napoleon III pokuao da ih zgrabi, stoga to je on eleo a mu kompenza cije" budu date, dok Bizmark nije video razloga a se izlae riziku, kad je ve ubrao plodove NapoJeonove neodlunosti. Oseajui ponienje zbog takve demonstracije nemoi, a iznad svega zato to se evropska ravnotea sve vie pomerala na tetu Francuske, Napoleon III je poku ao a pogrean proraun u pogledu austrijske pobede u Austrijsko-pruskom ralu nadoknadi time to je otvorio pitanje naslea upranjenog panskog prestala. On je zahtevao garancije o pruskog kralja da nijedan knez iz porodice Hoeneolern (pru ske dinastije) nee pretendovati na presto. Bio je to jo jedan prazan gest, neto to je u najboljem sluaju moglo da se okona uspehom koji nije imao nikakvog zna aja za odnos snaga u Srednjoj Evropi. Niko nikada nije nadigrao Bizmarka u diplomatskoj okretnosti. Jednim o svo jih vetijih poteza, Bizmark je 1870. godine iskoristio Napoleonovo razmetanje da bi ga naveo da objavi rat Pruskoj. Francuski zahtev a se praski kralj zauvek odrek ne pretenzija bilo kog lana svoje porodice na pansku krunu bio je zaista provoka tivan. Meutim, dostojanstveni stari kralj Vilhelm nije izgubio ivce. ve je strplji. vo i utivo odbio francuskog ambasadora koji mu je bio poslan s takvim zaheevom. .Kralj jc svoj izvetaj o tom dogaaju poslao Bizmarku, koji je reigovao njegovu depeu tako io jc iz nje odstranio sve utive i pomirljive izraze koje jc kralj pret hodno ve izrekao francuskom ambasadoru.-1 Potom je Bizmark, pokazujui time koliko je mnogo bio ispred svog vremena, pribegao metodu koji e kasnije drav nici razraditi do savrenstva: dozvolio je da sadraj te depee procuri" u tampu, Redigovana verzija kraljeve depee protumaena je kao kraljevski amar Francu skoj. Razjarena francuska javnost zahtevala je rat, a Napoleon joj je iziao u susret. Uz pomo svih ostalih nemakih drava, Pruska je onela brzu i odluujuu pobedu. Time je bio otvoren put za ujedinjenje Nemake koje su pruski politiari pri lino netaktino objavili 18. januara 1871. u Dvorani ogledala u Versaju. Napoleon III je izazvao prevrat za kojim je eznuo - jedino to su posledice bi le potpuno suprotne od onoga to je oekivao. Karta. Evrope je zaista bila promenjena, ali njen novi izgled je nepopravivo oslabio francuski nticaj, a caru nije doneo slavu za kojom je eznuo. Napoleon Ili je podstakao preokret ne shvatajuj njegov mogui ishod. Na tom ispitu je pao zbog nesposobnosti da proceni odnos snaga i da ga ukljui u ostvari vanje svojih dugoronih ciljeva. Njegova spoljna politika jc oivela krali ne zafo to su mu nedostajale ideje, ve stoga to nije uspeo a usaglasi sve ono za im je teio, niti da uspostavi vezu izmeu tih svojih aspiracija i stvarnih dogaaja u svom okruenju, udei za slavom, Napoleon III nikada nije sledio jedan politiki kurs. Umesto toga, bio jc rastrzan izmeu bezbroj ciljeva od kojih su mnogi bili potpuno protivreni. Kada se suoio s najveom krizom n svojoj karijeri, meusobno razli iti porivi poeli su uzajamno da se potiru. Napoleon HI je Metemhov poredak doivl javao kao ponienje za Francusku i ogranienje za svoje ambicije. Zabivi klin izmeu Austrije i Rusije u vreme Krim94

i
....... .... ...... D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R ___________ ________________________________

skog rata, uspeno jc poljuljao Svetu alijansu, ali nije znao ta da uini s tom pobeom . O 1853. do 1871, godine, evropski poredak se menjao, a meunarodni odnosi su bili relativno haotini. Na kraju tog perioda, Nemaka se pojavila kao naj vea sila u Evropi. Legitimitet ~ princip na kojem se tokom Metemihove epohe za snivalo jedinstvo konzervativnih vladara i koji je ublaavao riginost sistema rav notee snaga - pretvorio se u praznu parolu. Napoleon Ul je sam usmcrio situaciju u tom pravcu. Precenjujui svoje snage, on je podsticao metee, ubeen da ih mo e usmeriti u korist Francuske, Na kraju, meunarodna politika je poela da se zasniva na goloj sili. A u ta kvom svetu neminovno se ukazao jaz izmeu predstave o Francuskoj kao o najzna ajnijoj zeml ji u Evropi, kakvu je sama o sebi imala, i njene sposobnosti da ouva taj poloaj, to do dananjeg dana optereuje francusku politiku. Za vreme vladavi ne Napoieona IIJ, dokaz za to predstavljala je careva nesposobnost da sazove kon gres na kojem bi se prekrojila karta Evrope. Uporno se nadajui da e za konferencijskim stolom postii reviziju granica koje nikada nije tano definisao i za koje ni je bio spreman da se izloi riziku kao to je rat, Napoleon je stalno pokuavao da organizuje nekakav skup velikih siia: posle K ninskog rata 1856, uoi izbijanja rata u Italiji 1859, tokom poljskog stanka 1863, za vreme rata protiv Danske 1864. i uoi Austrijsko-pmskog rata 1856, Njegov problem sc sastojao u tome to nije bio dovoljno jak da istraje u toj nameri i to su njegovi predloi uvek bili suvie radi kalni da 'bi mogli da se usvoje konsenzusom. je

Stalni inilac francuske spoljne politike u periodu posle Krimskog rata postala sklonost ka savezima sa zemljama s p r e m n ir n 'd a prihvate njeno vodstvo. U nemo gunosti da dominira u savezu s Velikom Britanijom, Ncmakom , Rusijom ili Sje dinjenim Dravama, a smatrajui nii status nespojivim sa vlastitom predstavom o nacionalnoj veliini i mesijanskoj ulozi u svetu, Francuska j e traila vodeu ulogu u paktovima s drugorazrednim zemljama - Sardinijom, Runumijom i srednjonem a k i m dravama u XIX veku, odnosno s ehoslovakom, Jugoslavijom i Runmnijom u periodu izmeu dva sveiska rata. Isti stav moe se uoiti i u francuskoj spoljnoj politici u periodu posle de Go la. itav vek posle Francusko-pruskog rata, problem monije Nemake i dalje pred stavlja francusku nonu moru. Francuska jc nainila hrabar izbor time to je potra ila prijateljstvo sa susedom od koga je zazirala i kome se divila. Uprkos tome, ge opolitika logika bi nalagala da Francuska tei ka uspostavljanju bliih veza sa Sje dinjenim Dravama - ako ni zbog ega drugog onda da bi poveala svoje opcije. Meutim, to se nije dogodilo zbog sujete koja je Francusku navela da traga, pone kad donkihotski, za udruivanjem - povremeno skoro za bilo kakvim udruivanjem - koje bi moglo da uspostavi ravnoteu izmeu Sjedinjenih Drava i evropskog sa veza, ak i po cenu konane nemake dominacije. U novije vreme, Francuska se po vremeno ponaala kao neka vrsta parlamentarne opozicije amerikom vodstvu, zbog ega je pokuavala a od Evropske zajednice stvori alternativnog svetskog li dera. kao to se trudila i da odrava odnose sa zemljama kojima je mogla da domi nira, ili joj sc to bar inilo.
95

It

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Jo od zavretka vladavine Napoleona III, Francuskoj je nedostajala mo da na metne univerzalistike ideje nasleene od revolucije, ili pozornica na kojoj hi njen misionarski poriv mogao a doe do izraaja. Ve due od jednog veka, Francuska nije sposobna da shvati injenicu da su objektivni uslovi za dominaciju koju joj je omoguio Rielje iezli im su se u Evropi ko tiso li do vale nacionalne drave. Za jedljiv stil njene diplomatije stoga najveim elom potie od pokuaja njenih lide ra da povrate ulogu stoera evropske politike u okruenju koje sve manje odgovara takvim tenjama. Razaranje poretka stvorenog na Bekom kongresu, koje je zapoeo Napoleon III, dovrio je Bizmark. On je politiki ugled stekao kao glavni konzervativni pro tivnik liberalne revolucije iz 1848. godine, Osim toga, bio je prvi politiar koji je uveo opte pravo glasa za mukarce u Evropi, isto kao i veoma sloen sistem soci jalne zatite kakav se nigde u svetu nije pojavio narednih ezdeset godina. Godine 1848, Bizmark se estoko protivio tome sto je Parlament, u koji su uli izabrani predstavnici naroda, nemaku carsku krunu ponudio pruskom kralju. Dae mu je lino,, ah tek poto za manje od dve decenije, zahvaljujui svojoj tipino pruskoj sposobnosti da volju namee silom, ali i .odbacivanju liberalnih naela, ostvari naj vaniji cilj - ujedinjenje nemakog naroda. Taj zadivljujui uspeh uinio je da se meunarodni poredak, vrati na neobuzdano nadmetanje iz XVIU veka, sada mnogo opasnije s obzirom na tehnoloki napredak i mogunost da se mobiliu ogromni na cionalni potencijali. Vie nije bilo-ni govora o jedinstvu krunisanih glava, ili slozi starih evropskih drava. U skladu sa Bizmarkovom realpolitikom, spoljna politika se pretvorila u nadm etanje.snaga.. Bizmarkovi upesi bili su neoekivani isto koliko i njegova linost. Taj ovek od krvi i gvoa pisao je izuzetno jednostavnim i lepim stilom i bio je poznat kao ljubitelj poezije (Bajronove stihove prepisivao je u svoj dnevnik). Mada jc veliao realpoliiiku. posedovao je- izuzetan oseaj mere to mu je pomoglo da sopstvenu mo pretvori u sredstvo za samoobuzdavanje. ta nekoga ini revolucionarom? Kada bi se na to pitanje mogao dati nedvo smislen odgovor, veoma malo revolucionara bi ikada postiglo uspeh. Jer, revoluci onari gotovo uvek imaju slabije poetne pozicije. Oni pobeuju zato to postojei poredak nije sposoban da shvati vlastite nedostatke. Ovo je posebno tano u slua jevima kada revolucionarni izazov ne otpoinje pohodom na Bastilju, ve je zaodcnut u konzervativne ideje. Retko koja institucija je sposobna da se brani od onih to se pozivaju na njeno ouvanje. Upravo to je inio Oto fon Bizmark. R oenje u vreme kada je Metemihov si stem bio na vrhuncu, u svetu koji se sastojao od tri glavna inioca: evropske ravno tee snaga, unutranje nemake ravnotee izmeu Austrije i Pruske, i sistema saveznitava zasnovanog na jedinstvu konzervativnih vrednosti. Gotovo trideset godina posle Bekog kongresa, na meunarodnoj s ccni uglavnom nije bilo zategnutosti, budui da su sve evropske drave shvatalc da jedna drugoj omoguavaju opstanak, kao i stoga to su takozvani istoni dvorovi" - pruski, austrijski i ruski -- podra vali zajednike vrednosti.
96

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

Bizmark je osporio obe premise. On je bio ubeen da je P ruska postala najja a nemaka drava, te mu stoga nije bila potrebna Sveta alijansa kao spona s Rusi jom . Po njegovom miljenju, adekvatnu vezu mogli su da obezbee zajedniki na cionalni interesi, dok je pruska realpolitika mogla da zameni jedinstvo konzervativ nih snaga. Bizmark u Austriji nije video partnera, ve prepreku za ostvarivanje pru ske misije u vezi s ujedinjenjem Nemake. Nasuprot stavovima skoro svih svojih savremenika, izuzev moda pijemontskog ministra-predsednika Kavura, Bizmark je neumornu diplomatsku aktivnost Napoleona III shvatao kao strateku prednost, a ne kao pretnju. Kada je Bizmark 1850. odrao govor u kojem je napao tradicionalnu ideju da ujedinjenje Nemake zahteva uspostavljanje parlamentarnih institucija, njegove konzervativne pristalice nisu odmah shvatile da to to uju pre svega predstavlja pretnju konzervativnim postavkama Metemihovog sistema. ast Pruske ne sastoji se u glumljenju Don Kihota koji e se po Nemakoj boriti za sumnjive parlamentarne veliine koje smatraju d a je ugroen njihov lokalni ustav. ast Pruske traim u odvajanju ove zemlje od biio kakve sramne veze s demokratijom i u tome da se u Nemakoj nikada ne dogodi nita bez pru skog pristanka...-3 Na prvi pogled, Bizmarkov napad na liberalizam zasnivao se na Mctemiliovim idejama. Meutim, on se znaajno razlikovao po'tome sta je naglaavao. Melemihov sistem je bio zasnovan na pretpostavci da Prusku i Austriju povezuje zajedni ko opredeljenje za konzervativne institucije i da su te dve zemlje jedna drugoj'po trebne kako bi se porazile liberalne demokratske tendencije, Bizmark je podraziimevao da Pruska moe da nametne svoje elje jednostrano, da moe da vodi kon zervativnu unutranju politiku ne vezujui se u spoljnoj politici za Austriju, ili bilo" koju drugu konzervativnu dravu, i a joj nisu potrebna saveznitva da bi suzbila unutranje nemire. Bizmark je za Habsburge predstavljao istu pretnju kao Rielje, budui da njegova politika nije bila povezana ni sa kakvim sistemom vrednosti, iz uzev sa slavom sopstvene drave. Kao i kada je u pitanju bio Rielje, oni nisu zna ti kako a se postave prema toj politici, niti su ak bili sposobni da shvate lijen ka rakter. Kako je Pruska, s obzirom na geografski poloaj, mogla sama da sprovodi reaipolitiku? Posle 1815. godine, Pruska je smatrala da reenje tog problem a iei u ouvanju Svete alijanse po svaku eenu. Nasuprot tome, Bizmark je reenje video u neem sasvim drugom - stvaranju saveznitava i veza na sve strane, kako bi Pruska uvek mogla da bude blia svakoj sukobljenoj strani, nego to su one biie meusob no. Zahvaljujui tome, naizgled izolovan poloaj mogao je Pruskoj da omogui da iskoristi obaveze drugih sila, a a svoju podrku prui onome ko najvie ponudi. Po Bizmarkovom miljenju, Pruska je mogla da sprovodi takvu politiku zahva ljujui tome sto je njen skoro jedini interes na spoljnopolitikom planu predstavlja lo uvrivanje poloaja u okviru nemakih zemalja, Sve ostale sile su se angaovalc na mnogo vie strana. Velika Britanija nije samo morala da vodi rauna o ce97

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

loj svojoj imperiji, ve i o ukupnoj ravnotei snaga; Rusija je istovremeno vrila pri tisak na istonu Evropu, Aziju i Otomansko Carstvo; Francuska je pored novoosno vanog carstva imala pretenzije u Italiji i bila je angaovana 11 Meksiku, a Austrija je bila preokupirana Italijom i Balkanom, kao i svojom vodeom ulogom u Nemakom savezu. S obzirom na to koliko je Pruska bila zaokupljena Nemakom, njeni interesi se nisu sukobljavali s interesima bilo koje druge sile, osim s austrijskim, a i taj sukob je, u tom trenutku, postojao iskljuiva u B izmarkovoj glavi. On je vodio politiku prodaje pruske saradnje na pijaci" na kojoj je ponuda bila slaba i koja bi sc savremenom terminologijom nazvala nesvrstavanjem": Sadanja situacija nas primorava da se ne opredeljujemo unapred u odno su na druge sile. Mi nismo sposobni da utiemo na meusobne odnose velikih sila u skladu s naim eljama, ali moemo da ouvamo slobodu delovanja ka ko bismo odnose koji se uspostave, iskoristili za sebe... Nai odnosi s Austri jom , Britanijom i Rusijom ne predstavljaju prepreku za pribliavanje bilo ko joj od tih zemalja. Jedino nai odnosi s Francuskom zahtevaju posebnu obazrivost kako bismo sauvali mogunost a s njom uspostavimo saradnju isto ona ko lako kao i s drugim zemljama...2 4 Ovaj nagovetaj pribliavanja Francuskoj Napoieona III, ukazivao je na sprem nost da se ideologija u potpunosti odbaci kako bi Pruska mogla slobodno da stupi u saveznitvo sa svakom zemljom (bez obzira na njene domae institucije) koja mo e da poslui njenim interesima. Bizmarkova politika obeleila je povratak princi pima koje je uspostavio Rielje kada se, mada kardinal, u ime francuskih interesa suprotstavio katolikom rimskom imperatora". Shodno tome, Bizmark se, bez ob zira na lina, konzervativna uverenja, udaljavao od svojih konzervativnih mentora svaki put kada bi mu sc uinilo da bi njihovi legitimistiki principi mogli da ogra nie prusku slobodu delovanja. Do direktnog neslaganja dolo je 1856, godine kada je Bizmark, tada praski predstavnik u Nemakom savezu, obrazloio svoj stav da e Pruska biti otvorenija prema Napoleonu III koji je, u oima pruskih konzerva!ivaca, predstavljao uzurpa tora legitimnih kraljevskih prerogativa. Isticanje Napoieona III kao potencijalnog pruskog sagovomika prevazilazilo je okvire onoga to su mogli da toleriu konzervativni krugovi koji su Bizmarka uzdi gli i podravali njegovu diplomatsku karijeru, Bizmarkove nove ideje doekane su meu njegovim dotadanjim pristalicama s istom nevericom s kakvom se dva veka ranije suoio Rielje kada se zalagao za tada revolucionamu'tezu po kojoj bi drav ni razlog trebalo da se postavi iznad religije, ili kao to e u nae vreme biti doe kana Niksonova politika detanta u odnosu na .Sovjetski Savez, Napoleon III je za konzervativce predstavljao mogunost novog talasa francuskog ekspanzionizma i, to je jo znaajnije, simbol reafim iacije omraenih principa Francuske revolucije, Bizmark nije osporavao miljenje konzervativaca o Napoleonu III nita vie nego to je Nikson osporavao konzervativna tumaenja komunistikih motiva. Bi zmark je u neobuzdanom francuskom vladaru, kao i Nikson u preivelom sovjet-

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R ~ ~

skom rukovodstvu (v. XXVIII glavu), video \ mogunost i opasnost. On jc smatrao da je Pruska mnogo manje o Austrije izloena opasnostima kao io su francuski ekspanzionizam i revolucija. Bizmark fakoe nije prihvatao opte miljenje o luka vosti Napoleona III; tavie, odbacio ga je uz sarkastinu primedbu da mu sposob nost da se divi drugima ne predstavlja jau stranu. to se Austrija vie plaila N a poleona, to je vie ustupaka morala da ini Pruskoj, ija je diplomatska fleksibilnost. postajala sve vea. Bizmark je prekinuo veze s pruskim konzervativcima uglavnom iz istih razloga iz kojih je Rielje ulazio u rasprave sa svojim klerikalnim kritiarima; jedina razlika sastojala se u tome to su pruski konzervativci isticali univerzalne politike, a ne univerzalne verske principe. Bizmark je tvrdio a sila sama po sebi obezbeuje legitimitet, a konzervativci da je legitimitet neto iznad kalkulacija i sile; Bizmark je verovao da tana procena moi sama po sebi porazumeva samoogranienje; konzervativci su tvrdili da pretenzije sile mogu definitivno da ogranie samo etiki principi. Krajem pedesetih godina za ovim sukobom usleila je razmcna otrih pisama izmeu Bizmarka i njegovog starog mentora Leopola fon Gerlaha, autanta pmskog kralja, kome je Bizmark dugovao sve - svoje prvo diplomatsko naimcnovanje, pristup dvoru, itavu svoju karijeru. '. Ta razmena pisama zapoela je kada je Bizmark poslao Gerlahu preporuku da Pruska razradi diplomatsku strategiju prema Francuskoj, uz propratno pismo u kojem je naglasio da korist prevazilazi ideologiju: Ne mogu da prenebrcgnem matematiki loginu injenicu da savremcna Austrija ne moe da nam bude prijatelj. Sve dok se Austrija ne bude sloila s razgranienjem utiajnih sfera u Nemakoj, moraemo da imamo u vidu mo gunost da emo se protiv nje boriti - diplomatskim sredstvima i laima u mir nodopsko vreme - i da emo iskoristiti priliku za zadavanje zavrnog udarca.2 5 Meutim, Gerlah sebe nije mogao a natera da prihvati predlog da iz stratekih razloga odustane, od svojih principa, posebno ne kada je u pitanju jedan Bonaparta, Kao pristalica Metcmihovog pristupa, zalagao se za vre povezivanje Pruske s Ruijom i Austrijom, i obnovu Svete alijanse koja bi Francuskoj nametnula izolaciju.w Ono to se Gerlahu uinilo jo vie neprihvatljivim bio je Bizmarkov predlog da se Napoleon III pozove na manevre jednog pruskog korpusa, poto bi taj dokaz dobrih odnosa s Francuskom... poveao na uficaj u svim sferama diplomatskih odnosa .2" Predlog da jedan Bonaparta prisustvuje pruskim manevrima izazvao je iziiv Gerlahovog pravednog gneva: Kako ovek Vae inteligencije moe da rtvuje svo je principe zbog osobe kao to je Napoleon. Napoleon je na prirodni neprijatelj".2 8 Da je Gerlah video Bizmarkovu cininu primedbu napisanu na margini - Pa t.a? - verovatno nikada ne bi napisao naredno pismo u kojem je ponovo izneo svoje i votne, antirevohscionarne principe - upravo one to su ga podstakli da podri Sve tu alijansu i da potpomogne Bizmarkove poetne korake u slubi:
99

j I I ! j j i ]

; ; '- .

j j
j

j S

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

Moj politiki princip jeste i ostaje rat protiv revolucije. Vi Bonapartu ne ete ubediti a ne bude na strani revolucije. A on nee otii ni na jednu drugu stranu, budui da iz ovoga jasno izvlai prednost... Dakle, ako je moj princip da se protivim revoluciji ispravan.., on mora da se primenjuje i u praksi.2 0 Bizmark se, meutim, nije sloio sa Gerlabom ne zato to ga nije razumeo, kao sto je Gerlah pretpostavio, ve zato to g a je suvie dobro razumeo. Realpolitika je po Bizmarku zavisila od fleksibilnosti i sposobnosti da se bez ideolokih predrasu da iskoristi svaka mogunost. Bizmark je, u stilu Rieljeovih branilaca, raspravu usmerio na princip koji e Gerlaha staviti u nepovoljniji poloaj, a odnosio se na ne to u vezi s im nije bilo dileme - vrhunski znaaj pruskog patriotizma. Gerlahovo insistiranje na jedinstvu konzervativnih interesa po Bizmarku je bilo nespojivo s lojalnou otadbini: Francuska me interesuje samo onoliko koliko utie na situaciju u mojoj ze mlji, a mi politiku moemo da vodimo s Francuskom ovakvom kakva jeste... Kao romantiar, mogao bih da pustim suzu zbog sudbine Anrja V (pretendenta na presto iz porodice Burbon); kao diplomata, sluio bih ga da sam Francuz; ali ovako kako stvari stoje, Francuska, bez obzira na to ko sc sluajno nalazi na nje nom mestu, za mene predstavlja neizbenog piona na diplomatskoj ahovskoj ta bli na kojoj nemam drugu dunost do da sluim svom kralju i svojoj zemlji (pod vukao Bizmark). Line simpatije i antipatije prema stranim silama ne mogu da pomirim su svojim oseanjem dunosti u odnosu na meunarodne poslove; u stvari, u njima vidim klicu neiojalnosti prema suverenu i zemiji kojoj sluim.1 0 Kako je jedan pruski tradicionalista mogao da reaguje na ideju da pruski patri otizam prevazlazi princip legitimiteta i pretpostavku da bi jedinstvo konzervativ nih vrenosti u koje je verovaio itavo jedno pokolenje pod atim okolnostima mo glo da se izrodi u nelojalnost? Odbijajui unaprea Gerlahovu tvrdnju da legitimitet predstavlja pruski nacionalni interes i d aje Napoleon stoga veiti neprijatelj Pruske, Bizmark je neizbeno presekao svaku mogunost intelektualnog razreenja spora: ...ovo bih mogao a opovrgnem - ali ak i da ste u pravit, ne bih smatrao politiki mudrim da dozvolim drugim dravama da znaju od ega strahujemo u vreme mira. Sve dok se ne dogodi prekid koji predviate, smatrao bih korisnim a se podstie uverenje... da tenzije s Francuskom ne predstavljaju uroenu manu naeg karaktera...3 1 Drugim recima, realpolitika je zahtevala taktiku fleksibilnost, a pruski nacio nalni interes ouvanje mogunosti za sporazumevanje s Francuskom. Pregovaraki poloaj jedne zemlje zavisi od opcija koje ona po svom miljenju ima. Zatvaranje opcija olakava kalkulaciju protivnika i suava raunicu zasnovanu na realpolitiei. Definitivan razlaz izmeu Gerlaha i Bizmarka izazvao je ! 860. godine pruski stav prema francuskom ratu s Austrijom zbog Italije. Gerlah je smatrao d aje taj rat

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

uklonio svaku sumnju u pogledu stvarnog cilja Napoleona III, sto je po njemu bilo stvaranje ustava za pohod u stilu prvog Bonaparte. Gerlah je stoga insistirao da Pru ska podri Austriju. Bizmark je sa svoje strane u tome video samo mogunost even tualnog potiskivanja Austrije iz Italije, to je moglo da predstavlja prvi korak ka njenom kasnijem istiskivanju iz Nemake. Uverenja M etemihove generacije za Bizmarka su se pretvorila u niz .tetnih prepreka: ja u biti uz svog suverena ili u s njim pasti, ak i ako prema mom mi ljenju on sebe nerazumno upropauje, ali e Francuska za mene ostati Fran cuska bez obzira da li se na njenom elu nalazi Napoleon ili Sveti Luj, kao to je i Austrija za mene strana zemlja... Znam da ete odgovoriti da se injenice i pravo ne mogu razdvajati, da promiljena pruska politika zahteva estitost u spoljnoj politici ak i kada je u pitanju korist, Spreman sam da s Vama razmo trim korist, ali ako se Vi pozivate na suprotnosti kao to su pravo i revolucija, hrianstvo i bezverje, Bog i avo, odustajem od rasprave i samo vam kaem: Ne delim Vae miljenje, a Vi o meni donosite sudove na osnovu onoga to ni je na Vama da sudite .w Ovaj gorki'kreo predstavljao je u sutini isto to i Rieijeova tvrdnja a e o postupcima ljudi, budui da je dua besmrtna, suditi Bog. dok se dravama, poto nisu besmrtne, moe suditi samo na osnovu toga koliko su uspene. Bizmark, kao i Rielje, nije lino odbacio G.erlahove etike stavove - po svoj prilici ih je uglavnom delio; on je, meutim, odbacio njihov znaaj za obavljanje dravnikih dunosti i u. tom smislu je podrobno istakao razliku izmeu linih uverenja i realpolitike: Ja nisam traio da sluim kralju... Bog koji me je neoekivano postavio na tu dunost verovatao e mi pre pokazati izlaz nego to e dozvoliti da izgubim duu. Ja bih suvie precenio znaaj ovog ivota... kada bih bio ubeen da e po sle trideset godina za mene biti nevano ta smo ja, ili moja zemlja ostvarili u Evropi. ak bili mogao da zamislim da e bezboni jezuiti i honapartistiki apsolutizam jednoga dana zavladati Brandenburgom (srcem Pruske). Ja pripa dam dragom vremenu nego Vi, ali mu pripadam iskreno kao to i Vi pripadate Vaem.3 3 ovek kome je Bizmark dugovao svoju karijeru nikada nije odgovorio na ovo zlokobno preskazanje sudbine to e sto godma kasnije zadesiti Prusku. Bizmark je zaista bio dete potpuno razliite epohe od one to je iznerila nje govog nekadanjeg mentora. On je pripadao eri reaipolitike, dok je Gerlaha formi ralo Meternihovo doba. Meternihov sistem je odraavao ideju XVIII veka o univer zumu kao velikom mehanizmu iji rad moe da poremeti zaustavljanje jednog od bezbroj meusobno povezanih delova o kojih je sastavljen. Bizm ark je odraavao nova strujanja i u nauci i u politici. On univerzum nije shvatao kao mehanizam ve, u skladu sa svojim vremenom, kao beskrajno mnotvo estica u stalnom pokretu i je uzajamno dejstvo stvara ono to shvatamo kap realnost. Bizmarkovo vreme o101

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

nelo je jo jednu novu teoriju, Darvinovu teoriju evolucije prema kojoj preivljava ju samo najjai, U skladu s takvim uhoenjima, Bizmark je objavio relativnost svib uverenja, ukljuujui i uverenje u trajnost njegove sopstvene zemlje. U svetu realpolitike. dravnikova dunost bila je da ideje shvati kao sile i a ih procenjuje u odnosu na sve druge sile" koje su relevantne za donoenje odluka; svi sudovi morali su da se do nose samo na osnovu toga koliko neto koristi nacionalnom interesu, a ne na osno vu ideolokih predubedenja. Uprkos tome to zvue veoma realistino, Bizmarkove postavke, kao ni Gerlahove, nisu mogle da se dokau, poto su bile zasnovane na uverenju a podrobna analiza odredenih okolnosti sve dravnike mora neophodno da dovede do istih za kljuaka. Isto onako kao sto je Gerlah smatrao nezamislivim da princip legitimite ta moe da se protumai na vie naina, Bizmark nije mogao da shvati da dravni ci mogu da se ne sloe 11 vezi s nainom na koji procenjuju nacionalni interes. Za hvaljujui izvanrednom razumevanju nijansi kada su u pitanju mo i njeno irenje, Bizmark je uspeo da filozofska ogranienja Metemihovog sistema zameni politi kom samoogranienja. Budui da te nijanse nisu bile toliko same po sebi jasne, do slovna primena realpolitike odvela je Bizmarkove naslednike i epigone do preteranog oslanjanja na vojnu silu, a zatim u trk u u naoruanju'i dva svetska rata. Uspeh esto moe do te mere da zavede da dravnici koji mu tee retko obra aju panjfl na mogunost da on u sebi nosi i kaznu. Stoga se Bizmark. na poetku svoje karijere uglavnom trudio da sprovodei real poli tikv razori zateen svet kojim su jo u velikoj meri vladali Meternihovi principi. To je zahtevaio da Pruska rai sti s idejom po kojoj je vodei poloaj Austrije u nem am zemljama bio od pre sudnog znaaja kako za prusku bezbednost, tako i za ouvanje konzervativnih Vre nosti. Ma kako to bilo tano u vreme Bekog kongresa, sredinom XIX veka Pruskoj vie nije bilo potrebno saveznitvo s Austrijom da bi sauvala unutranju stabilnost ili mir u Evropi. Bizmark je smatrao da je iluzija o neophodnosti saveznitva s Au strijom pre svega sluila odvraanju Pruske od njenog krajnjeg cilja - ujedinjenja "Nemake, Prema Bizmarkovom shvatanju, istorija je pruala obilje dokaza u prilog nje gove teze o pruskom primatu u Nemakoj i pruskoj sposobnosti a samostalno eiuje. Jer, Pruska nije bila samo jedna od mnogih nemakih drava. Nikakva konzer vativna unutranja politika nije mogla da zakloni nacionalnu slavu steenu zahva ljujui ogromnim rtvama to ih je podneia u ratovima za osloboenje od Napoie ona, Sam izgied Pruske - niz neobino oblikovanih enklava to su se protezale pre ko sevemonemake ravnice od Visle do Rajne - predodredio ju je ak i u oima li berala da predvodi borbu za ujedinjenje Nemake. Bizmark je, meutim, otiao jo dalje. On jc osporio tradicionalno uverenje ko je je poistoveivak) nacionalizam s liberalizmom, ili bar s pretpostavkom da se uje dinjenje Nemake moe ostvariti jedino kroz liberalne institucije: Pruska je postala velika ne zahvaljujui liberalizmu i slobodi misli, ve za hvaljujui nizu monih, odlunih i mudrih vladara koji su u sopstvenim ruka-.
102

D IP L O M A T IJA H B N R i K IS iN R R

___ ______________

ma drali vojna i finansijska dravna sredstva i briljivo ih koristili kako bi u svakoj povoljnoj prilici mogli odluno da ih bace n a ta s evropske politike.3 4 Bizmark se ni je oslanjao na konzervativne principe, ve na jedinstven karakter pruskih institucija; pruske pretenzije na vodee mesto u Nemakoj zasnivao je na njenoj snazi, a ne na optim vrenostima. Prema Bizmarkovom miljenju, pruske institucije do te mere nisu bile podlone spoljnim utieajima. da je Praska mogla da koristi demokratska strujanja toga vremena kao instrument spoljne politike, odno sno da po potrebi zapreti da e uvesti veu slobodu izraavanja - bez obzira na to to nijedan pruski kralj takvu politiku nije vodio ve etiri decenije, ukoliko ju je ikada i vodio: Nijedna drava na ovom kontinentu, a prc svega nijedna druga nemaka drava, nije kao Pruska toliko vrsto uverena u to da kralj ostaje gospodar u s v o j o j zemlji ak i onda kada mu se cela vojska nae van njenih granica, To prua mogunost da se prihvati unutranja politika koja mnogo vie odgovara' savremenim potrebama. Kraljevski autoritet u Pruskoj toliko je vrsto uteme ljen da vlada bez ikakvog rizika moe a podslakne ivlju parlamentarnu ak tivnost i da time utie na prilike u Nemakoj.3 S Bizmark je odbacio Mctemihovo miljenje da zajedniki oseaj unutranje rte- - sigurnosti, zahteva vrsto udruivanje tri ,,istona dvora". On je smatrao da su okol nosti potpuno drugai je. S obzirom na to da joj nisu pretili unutranji nemiri, Pru skoj je ba ta kohezija mogla da poslui kao oruje za podrivanje odluka Bekog kongresa, poto drugim silama, posebno Austriji, moe slobodno da zapreti politi kom koja bi podstakla unutranje nemire. Bizmark je bio uveren a snaga pruskih dravnih, vojnih i fmansijskih. institucija utire put ka pruskom primah: u Nemakoj. Kada je 1852. naimenovan za ambasadora 11 Skuptini Nemakog saveza, a 1858. za ambasadora u Petrogradu, Bizmark se uspeo na poloaje koji su mu omoguili da se zalae za svoju politiku. Njegovi izvetaji, veoma dosledni i briljantno pisani, podsticali su spoljnu politiku zasnovanu ne na oseanjima ili legitimitetu, ve na ianoj proceni snaga. Bizmark sc time vratio tradiciji vladara iz XVIIJ veka, kao to su bili Luj XIV i Fridrih Veliki. Jaanje uticaja vlastite drave postalo je glavni, ako ne i jedini cilj ogranien iskljuivo silama koje su se tome suprotstavljale: ...Sentimentalna politika ne nailazi na reciprocitet. To je iskljuivo pruska osobenost.3' ...Za ime Boje! Ne ulazimo ni u kakva sentimentalna saveznitva ti koji ma e oseaj da smo uinili dobro delo predstavljati ieinu nagradu za nau r tvu.3 7 ...Politika je vetina mogueg, nauka o relativnom.5
103

I
D IPL O M A T U A H E N R i K IS IN D E R

ak ni kralj nema pravo a interese drave podredi svojim simpatijama ih antipatijama.-1 5 Po Bizmarkovoj proceni, spoljna politika je bila utemeljena na gotovo naunim principima, zahvaljujui emu je nacionalni interes mogao a se analizira na osno vu objektivnih kriterijunia. U skladu s takvom raunicom, Austrija ie bila strana, a ne bratska zemlja i ukazivala se pre svega kao prepreka za zauzimanje onog polo aja u Nemakoj to je Pruskoj s pravom pripadao: Naa politika nema drugo sniotrite do onoga za koje Austrija vrsto veruje da joj je potrebno - a to je Nemaka... Mi jedni drugima oduzimamo vazduh neophodan za disanje, Ta injenica se ne m o e ignoriati ma kako d a je neprijatna".46 Prvi pruski kralj koga je Bizmark sluio kao ambasador, Fridrih Vilhelm IV, bio je razapet izmeu Gerlahovog legitimistikog konzervatizma i mogunosti koje su se ukazivale u okviru Bizmarkove realpolitike. Bizmark je insistirao na tome a kraljev lini stav prema zemlji io je tradicionalno zauzimala vodei poloaj u Ne makoj ne sme da ogranii prusku politiku. Polo Austrija nikada ne bi prihvatila prusku hegemoniju u Nemakoj, Bizmarkova strategija se sastojala u tome da je u svakoj prilici oslabi. Godine 1854, tokom Krunskog rata, Bizmark je predlagao da se austrijsko udaljavanje od Rusije iskoristi za rat protiv zemlje koja je jo bila pru ski partner ti Svetoj alijansi, i to iskljuivo zato to se ukazala povoljna prilika: Ako bismo mogli da nateramo Be da shvati da pruski napad na Austriju nije nemogu, ubrzo bismo odande mogli da ujemo i neto razumnije..,4 1 Godine 1859, za vreme rata Austrije s Francuskom i Pijemontom, Bizmark se vratio na istu temu: Sadanja situacija nam jo jednom prua priliku da izvuemo korist ukoli ko saekamo da se rat izmeu Austrije i Francuske rasplamsa, a onda da kre nemo sa svojom vojskom na jug, nosei u svojim ranevima granine belege koje neemo postavljati sve dok ne stignemo na Bodensko jezero, ili bar do oblasti koje vie nisu naseljene preteno protestantima.'4 2 Meternih bi to smatrao zajeres. ali Fridrih Veliki bi pozdravio vetinu s kojom je uenik prilagodio njegovo vlastito obrazloenje za osvajanje Siczijc. Bizmark je evropsku ravnoteu snaga podvrgao istoj hladnokrvnoj relativistikoj analizi kao i situaciju u nemakim zemljama. Kada je Krimski rat bio u punom jeku, Bizmark je istakao osnovne pruske opcije: Na raspolaganju nam stoje tri pretnje: (1) saveznitvo s Rusijom; bilo bi besmisleno da se odmah zaklinjemo da se nikada neem o pridruiti Rusiji. ak i kada bi to bilo tano, trebalo bi da sauvamo tu opciju, kako bismo je iskoristili kao pretnju. (2) Politika kojom emo se baciti u zagrljaj Austriji i to naplatiti'na raun verolomnih lanica (Nemakog) Saveza. (3) Zaokret K.a104

'

D IP L O M A T IJA H E N S I K IS IN D E R

bineta ulevo, to bi nas ubrzo uinilo ovoijno velikim zapadnjacim a1 1 da nadigramo Austriju.1 1 3 U istom izvetaju navedene su jo neke. podjednako korisne pruske opcije: saveznitvo s Rusijom protiv Francuske (po svoj prilici na osnovu zajednikih konzervativnih interesa); sporazum s Austrijom protiv drugorazrednih nemakih drava (a mogue i protiv Rusije); zaokret ka liberalizmu u unutranjoj politici usmeren protiv Austrije i Rusije (verovatno u saradnji s Francuskom). Bizmark je, kao Rielje, smatrao da moe slobodno da bira partnere i bio je spreman da sklo pi savez s Rusijom, Austrijom ili s Francuskom; izbor je zavisio iskljuivo od lo ga koja od tih zemalja bi mogla najbolje cta poslui pruskim nacionalnim interesi ma. Mada ogoreni protivnik Austrije, Bizmark je bio spreman da pokua da po stigne sporazum s Beom, ako mu se za uzvrat omogui adekvatna kompenzacija u Nemakoj. Mada je u pogledu unutranje politike bio izuzetno konzervativan, Rizmarku ne bi smetalo skretanje ulevo, samo ukoliko bi i to moglo da poslui kao instrument realpoiitike. Pokuaji da se poremeti ravnotea snaga deavali su se, naravno, i dok je Metcrn'ihov poredak bio na vrhuncu. Meutim, u to vreme evropske sile su ulagale ve liki trud kako bi se osiguralo da c pramena biti sprovedena legitimno, na osnovu konsenzusa. Mctemihov sistem.je zahtevao da se korekcije obavljaju na kongresi ma, a ne da do njih dovodi meunarodna politika zasnovana na uzajamnim pretnjama. Bizmark bi bio posiednji ovek koji bi zanemario znaaj etikog konsenzusa. Meutim, za njega je to bio samo jedan od mnogih elemenata sile. Stabilnost m e unarodnog poretka zavisila je tano od te nijanse. Insistiranje na pro meni lieno ak i deklarativnog izjanjavanja za postojee odnose zasnovane na sporazumima, zajednike vrednosti, ili Evropski savez, oznailo jc revoluciju u diplomatiji. Vre menom, pretvaranje sile u jedini kriterijum navelo je sve zemlje na ukljuivanje u trku u naoruanju i na voenje spoljne politike zasnovane na konfrontacijama. Bizmarkovi stavovi nisu bili nita vie o akadem ske rasprave sve donde dok najhitniji element Bekog kongresa - jedinstvo konzervativnih dvorova Pruske, Austrije i Rusije - nije bio naruen, poto se Pruska nije usuivala da to sama ui ni. Posle Krunskog rata. Sveta alijansa se neoekivano i prilino brzo raspala, ka da je Austrija odustala o uzrane politike pomou koje je M eternih odvraao krize od svoje trone imperije, da bi se, posle dugog oklevanja, svrstala uz nepri jatelje Rusije. Bizmark je smesta shvatio da je Krimski rat doveo do revolucije u diplomatiji. Dan svoenja rauna", rekao je on, svakako e doi, makar kroz ne koliko godina.1 1 4 4 U stvari, moda najznaajniji dokument u vezi s Krimskim ratom predstavlja Bizmarkov izvetaj iz 1856. godine, koji obuhvata analizu situacije nastale posle okonanja rata; napisan je u njemu svojstvenom stilu i pretpostavljao je savreno fleksibilne diplomatske metode i potpuno odsustvo skrupula kada jc re o ostvari vanju ciljeva. Nemaka istoriografija je taj Bizmarkov izvetaj tano nazvala Prachtberichr, tj. generalni izvetaj1 1 , On je sadravao sutinu realpoiitike, ma da je bio suvie smeo po miljenju onoga kome je bio upuen, pruskog predseni-

105

D SPLO M A TIJA H E N R i K IS IN D E R

ka vlade Ota fon Mantojfcla, ije brojne primedbe po marginama ukazuju na to da ga Bizmark ni izbliza nije ubedio u svoje ideje. Izvetaj zapoinje izlaganjem o iz uzetno povoljnom poloaju Napoieona III po okonanju Krimskog rata. Ubudue, primeuje Bizmark, sve evropske drave e traili prijateljstvo Francuske, a najve e izglede na uspeh imae Rusija: Savez Francuske i Rusije je suvie prirodan da se ne bi ostvario,-. Snaga Svete alijanse jc... do sada razdvajala le dve drave, ali poto je car Nikola umro, a Austrija rasturila Svetu alijansu, ne postoji vie nita to bi spreilo pri rodno pribliavanje ovih dveju drava iji sc interesi ne sukobljavaju,1 5 Bizmark je predvideo da je Austrija sebe uvela u klopku iz koje nee biti u sta nju da se izvue tako to e se s ruskim carem Irkati do Pariza. Da bi zadrao podr ku svoje vojske, Napoleonu e biti potreban bilo kakav spor koji e mu u posjed ujem trenutku obezbediti neki nc preterano proizvoljan ili nepravedan povod za in tervenciju. Italija bi bila idealna za ovu ulogu. Ambicije Sardinije i seanja na Bonapartu i Mtraa pruaju dovoljno opravdanja, a put e da utre mrnja prema Austri ji".46 Bilo je to, naravno, tano ono to se tri godine kasnije i dogodilo. Kako bi Pruska trebalo da se postavi u svetlosti neizbene, preutne francuskoraske saradnje, i mogueg sukoba izmeu Francuske i Austrije? U skladu s Meterriihovhti sistemom. Pruska bi uvrstila saveznitvo s konzervativnom Austrijom, ja ala Nemaki savez, uspostavila bliske odnose ,s Velikom Britanijom i pokuala da odvrati Rusiju od Napoieona. Bizmark je odbacio svaku od ovih mogunosti, Britanske kopnene snage bile su suvie beznaajne da bi se mogle iskoristiti protiv firancusko-ruskog saveza, Au strija i Praska bi na kraju morale same da podnesu teret ratovanja, Ni Nemaki sa vez ne bi mogao da prui znaajniju pomo: Uz pomo Rusije. Praske i Austrije, Nemaki savez bi po svoj prilici udru eno delovao stoga to bi verovao u pobedu ak i bez njegove pomoi, alt u slu aju rata na dva fronta, istonom i zapadnom, nemaki vladari koji nisu pod kontrolom naih bajoneta, mogli bi da pokuaju da se spas izjavama o neutral nosti, ili bi se ak okrenuli protiv nas,,-1 1 7 Uprkos tome to je vie od tri decenije bila glavni pruski saveznik, Austrija je u Bizmarkovim oima predstavljala prilino nepouzdanog partnera, tavic glavnu prepreku za jaanje Praske; Nemaka je suvie mala za nae dve zemlje..,, sve dok budemo brali istu brazdu. Austrija e biti jedina zemlja u odnosu na koju moemo stalno da budemo na dobitku i od koje moemo staino da trpimo tetu.'is Bez obzira na to koji aspekt meunarodnih odnosa daj e razmatrao, Bizmark ga je reavao tvrdnjom da Pruska mora da prekine svoj savez s Austrijom i da izmeni politiku Meternihove epohe, kako bi iskoristila svaku priliku da oslabi svog neka danjeg saveznika: Kada Austrija upregne jednog konja spreda, mi smesta upreemo drugog pozadi".4 9
106

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

Stabilni meunarodni sistemi su na svoju nesreu gotovo potpuno nesposobni a predvide smrtnu opasnost. Slabu taku revolucionara predstavlja njihovo uverenje da sve koristi koje im donose ostvareni ciljevi mogu da sjedine s najboljim svoj stvima sruenog sistema. Meutim, snage koje revolucija oslobaa posedujis sopstveni zamajac, a izjave njihovih pristalica ne moraju obavezno da ukau na pravac kojim e krenuti. To sc d o g o d ilo Bizmarku. Pet godina p o sto je 1862. doao na vlast, on je, ko ristei sve ono sto je prethodne decenije predlagao, uklonio austrijsku pretnju uje dinjenju Nemake. Vodio jc tri rata - o kojima je u ovoj glavi ve bilo rei - i po mou njih je istisnuo Austriju iz nemakih zemalja, dok je u Francuskoj unitio i poslednje tragove r i e lje o v s k ih iluzija. Nova, ujedinjena Nemaka nije bila otclovijenje ideala dveju generacija Nemaca koji su teili stvaranju ustavne, demokratske drave. U stvari, ona nije odraava la taj, nekada znaajan tok nemake misli, budui da je nastala pre kao diplomatski sporazum nemakih suverena, nego kao izraz narodne volje. Njen legitimitet se za.snivao na pruskoj moi, a ne na principu samoopredeljenja naroda. Mada je Biz mark ostvario ono sto je nameravao da uini, sama veliina njegove pobede optere tila je hipotekom budunost Nemake, a u sutini i evropski poredak. Kada je okon avao svoje ratove, on. jc bio ilo onako omercn kao to jc bio bezobziran kada ih je pripremao. Cim'je Nemaka uspostavila granice koje jc on smatrao vitalnim za nacionalnu bezbednost, Bizmark je poeo da sprovodi obazrivu i stabilizujuu spoljnu politiku. On je dve decenije maesiralno usmeravao evropske pretenzije- i in terese, primenjtijtii-i dalje realpolitiku, ali sada u korist mira. Meutim, jednom prizvani duhovi vie sc nisu mogli rasterati nikakvim vetinatna, bez obzira na to da li su bile spektakularne ili uzdranc. Nemaka sc ujedi nila zahvaljujui diplomatiji zasnovanoj na neogranienoj prilagodljivosti: meu tim, ba uspeh takve politike iiio je meunarodni poredak bilo kakve fleksibilno sti. On se sada sastojao od manje uesnika, sto je neizbeno smanjilo i mogunost prilagodavanja. Na sceni je ostalo samo nekoliko snanijih aktera, to je otealo pregovore o uopteno prihvatljivoj ravnotei i njeno odravanje bez stalnog odmeravanja snage. Ove strukturalne probleme uveavali su razmera pruske pobede u Francuskopruskom ratu i karakter mira koji je potom zakljuen. Nemaka aneksija Alzasa i Lorena izazvala je nepomirljiv antagonizam u Francuskoj, to je iskljuilo bilo ka kvu nemaku diplomatsku Opciju u odnosu na tu zemlju. Pedesetih godina XIX veka, Bizmark' je francusku opciju smatrao toliko bit nom d a je u njeno ime rtvovao svoje prijateljstvo s Gevlahom. Posle aneksije Alzasa i Lorena, francusko neprijateljstvo je preraslo u ..organski nedostatak naeg ka raktera" protiv ega je Bizmark stalno upozoravao. To je onemoguavalo politiku iznesenu u njegovom generalnom izvetaju", prema kojoj je trebalo ostati po stra ni sve dok se ostale sile ne izjasne, posle ega bi se pruska podrka prodala onoj ko ja najvie ponudi. Nemaeki savez je uspevao da funkcionie kao celina samo kada jc bio suoen s opasnostima koje su biie dovoljno velike da potisnu suparnitva meu pojedinim
107

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

dravama, dok je njegova struktura onemoguavala zajednike ofanzivne akcije. Upravo zbog toga je Bizmark insistirao da se ujedinjenje Nemake izvede pod pru skim vodstvom- Meutim, on je platio i cenu ovog novog aranmana. im se Ne maka od potencijalne rtve agresije pretvorila u pretnju evropskoj ravnotei, malo verovatna mogunost da bi druge evropske drave mogle a se ujedine protiv Ne make pretvorila se u realnost. A ta nona mora je sa svoje strane podstakla is Ne makoj politiku koja e ubrzo podeliti Evropu na dva neprijateljska tabora. Znaaj nemakog ujedinjenja najbre je o svih evropskih dravnika shvatio Bendamin Dizraeli, koji e kasnije postati britanski predsednik vlade. On je 1871. godine o Francusko-pruskom ratu rekao sledee: Ovaj rat predstavlja nemaku revoluciju, znaajniji politiki dogaaj od Francuske revolucije u prolom veku,.. Ne postoji nijedna diplomatska tradici ja koja nije zbrisana... Vi sada imate novi svet... Ravnotea snaga u potpunosti je unitena.5 0 Dok je Bizmark bio na dravnom kormilu, njegova sloena i veta iplomatija je ovakve dileme potiskivala u stranu. Meutim, Bizmarkovi aranmani su bili to liko sloeni da ih je .bas to svojstvo na dug rok osudilo na propast. Dizraeli je bio potpuno u"pravu, Bizmark je izmenio kartu Evrope i strukturu meunarodnih odno sa, ali na kraju nije bio u stanju da stvori plan koji bi njegovi naslednici mogli da slede. Njegova taktika vie.nije bila novina, a njegovi naslednici i takmaci su bez* bednost potraili u gomilanju oruja, to je kako su smatrali, smanjivalo njihovu za visnost od nejasnih diplomatskih, apstrakcija, Nesposobnost gvozdenog kancelara1 ' da institucionalizuje svoju politiku, ubacila je Nemaku u diplomatski mlin iz ko jeg je jedini izlaz.najpre predstavljala trka u naoruanju, a zatim rat. Ni kada je u pitanju unutranja politika, Bizmark nije uspeo da razradi pian ko ji bi njegovi naslednici mogli da siede. Njegova usamljena linost nije bila mnogo jasna ni savremcnicima, a jo manje su je shvatali kada je po odlasku s politike sce ne prerastao u mit. Bizmarkovi nasicdnici su zapamtili tri pobede koje su omogui le ujedinjenje Nemake, ali su zaboravili mukotrpne pripreme to su ih omoguile i umerenost potrebnu za ubiranje njihovih plodova. Oni su vieli manifestaciju mo i, ali nisu shvatili suptilne analize na kojima je bila zasnovana. Tim tendencijama u prilog je iao i nemaki ustav iji je nacrt izradio sam Bi zmark. Mada izabran na osnovu prvog opteg prava glasa u Evropi, parlament {Rajhstag) nije kontroJisao vladu; nju je imenovao car i on jc jedini mogao da je raspu sti. Kancelar je bio blii caru i Rajhstagu nego to su ovi bili meusobno. Stoga je Bizmark u odreenim granicama mogao da okree domae institucije jednu protiv druge, umnogome onako kao to je to u okviru svoje spoljne politike inio kada su u pitanju bile druge drave. Nijedan od Bizmarkovih naslednika nije posedovao ni vetinu ni smelost da uini isto, U sled toga, nacionalizam koji nije nadahnjivala emokratija sve vie se pretvarao u ovinizam, dok je emokratija liena odgovorno sti postajala sve jalovija. Sutinu Bizmarkovog ivota moda je najbolje objasnio sam gvozdeni kancelar1 1 u jednom pismu svojoj buduoj eni:
108

D iP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

To to se na ovom svetu deava... uvek poseduje neka svojstva palog an ela: on je Iep, ali mu nedostaje mir, veliki je po svojim zamislima i delima, ali neuspean, gord i usamljen.5 1 Dvojica revolucionara s kojima poinje savremeni evropski sistem drava biii su otclovijenje mnogih dilema svoje epohe. Napoleon HI, sluajni revolucionar, predstavljao je tendenciju da se politika prilagoava javnom mnjenju. Bizmark, konzervativni revolucionar, odraavao je tendenciju poistoveenja politike s.procenom snage. Napoleon III je posedovao revolucionarne ideje, ali se povlaio pred njihovim posiedicama. Posvetivi mladost onome to bi XX vek nazvao pobunom, nikada ni je premostio jaz izmeu deftnisanja jedne ideje i njenog sprovoenja u delo. Nesi guran u pogledu svojih ciljeva - tanije u svoj legitimitet - oslanjao sc na javno mnjenje kako bi premostio taj jaz. Spoljnu politiku je vodio u stilu savremenih po litiara koji svoj uspeh mere reakcijom li veernjim televizijskim vestima. Kao i oni, Napoleon III je sebe uinio zatoenikom isto taktikih uspeha koji su se usresreivali na kratkorone ciljeve i brze rezultate, dok je javno mnjenje pokuavao a zadivi uveliavanjem pritisaka koje je sam izazivao. inei to, povremeno sc umesto diplomatskim koristio iluzionistiekim trikovima. M eutim, o stvarnom uinku jednog dravnika sudi se na osnovu onoga to realno postie, a-ne publiciteta. Javnost na dugi rok ne potuje lidere u kojima se ogleda njena sopstvena nesi gurnost, ili uoavaju samo simptomi krize, a ne dugoroni planovi. Uloga lidera sa stoji se u preuzimanju na sebe tereta delovanja zasnovanog na.poverenju u sopstve ne proccnc pravca u kojem e se dogaaji razvijati i naina n a k o jf na njih moe a se utie. Ako to ne uini, krize sc umnoavaju, to u stvari znai da je lider izgubio .kontrolu nad dogaajima. Ispostavilo se da je Napoleon III pretea jedne neobinesavremene pojave, politike linosti koja se oajniki trudi da utvrdi ta javnost e li, a bi ga na kraju ta ista javnost odbacila, ili moda ak prezrela, Bizmarku nije nedostajalo samopouzdanje potrebno da se eluje na osnovu sopstvenih sudova. On je briljantno procenio postojeu situaciju i pruske moguno sti, Bio je tako dobar graditelj d a je Nemaka koju je 011 stvorio preivela poraze u dva svetska rata, dve sirane okupacije i pola veka dugu podelu. Meutim, on jc svo ju zemlju osudio na politiku koja se mogla sprovoiti samo da sc u svakoj genera ciji pojavio jedan veliki ovek. Ali takve pojave ne samo to su uopteno retke, ve su ih institucije carske Nemake i onemoguavale. II tom smislu, Bizmark nije posejao samo seme uspeha, ve i tragedija to c u XX veku zadesiti njegovu zemlju. Niko nekanjeno ne ubira plodove s rveta besmrtnosti1 1 ,52 papisaoje o Bizmarku njegov prijatelj Fon Ron. Tragedija Napoleona III sastojala se u tome io su njegove ambicije prcvazilazile njegove sposobnosti; Bizmarkova tragedija bila je to to sti njegove sposobno sti prevazilaziie sposobnost njegove zemlje da ih usvoji. Napoleon III je Francuskoj u nasfee ostavio strateku paralizu, a Bizmark Nemakoj veliinu koju nije mogla samoj sebi da prilagodi.
.109

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

NAPOMENE
1. Joseph A lexander. G ra f von Hub::;:!, N eun Jahre d e r E rrinertingen sines osierreichiscketi B otschafters in Paris w id er deni zw eiten Kai.se/reich, 1851-1859 (B erlin, 1904), I, str. i 09. 2. Will, str. 93. 3. H ibnerovo pism o Franji Jostfu. 23, septem bar 1X57; Hiibner, Newt Jahre, II, str. 31. 4. W illiam E. E chard, N apoleon H I a n d ih e C oncert o f Europe (L ouisiana Stale U niversity Press, B aton Ru. L ujzijana, !983), str. 725. Ibid. str. 2. 6. N apoleon III Franji Josifu, 17. ju n 1866; H erm ann O ncken, urednik, D ie Rhewpottlik Napo leons III (B erlin, 1926), 1, str. 280. 7. Frapja J o sif N apoleonu 111, 24. ju n 1866; ibid, p. 284. S. A. J. P. Taylor, The S n u g g le f a r M a stery in Europe 1848-1917 (O xford U niversity Press, Oksford, 1954). str. 102. 9. H ibnerov izveStaj Ferdinandu B uolu, 9. april, 1858; HGbner, H am Jahre, II, str. 82. 10. Ibid. str. 93. 11. D rnen de Lis La T uni O vernju, 10. jun J 864; Origines Diphmaiie/uex de hi Guerre tie 1S70/7! (M inistarstvo spoljnih poslova, Pariz, 1910-30), III, str. 20312. W ilfricd R adew ahn, Franzijsische A ussenpolittk for dem K rieg von 1870", E berhard Kolb, ured n ik . Eiiropa vor dem K rie g von 1870 (M inhen, 1983), str. 38 13. WilfHeil R adew ahn, D ie P ariser Ptvs.se und d ie D eiasche Frage (F rankfurt, 1977), str- 104 14'. G olcov izveStaj o razg o v o re s N a p o le o n o m IT!, 17. Februar 1866; O ncken, urednik. Rheinpolink, J, str, 90. 15. R adew ahn, Pariser Pressc. str. 110. 16. G ole B izm arku, 25. aprii 1866; O ncken, urednik. R heinpolitik , 1, str. 140. 17. Taljeras) Druemi, 7. maj 1866; O rigines Diplomatique.?, !X, str, 47. IS, T icrov govor. 3. maj 1866; O ncken, urednik, Rheinpolitik. I. str. 154 i dalje. 19 20, Taylor, S truggle fo r M asteiy. Sir. 163 ' 21. Ibid. str. 205-206. 22. A naliza B izm arkove politike m isii zasnovana je na autorovom delu The W hile R evolutio nary: R eflections on B ism arck"; D aedaius, 97, br. 3 (leto 1968), str. 888-924. 23. H orsi K ohl, urednik, D ie p olitischen Reden des Fiirsten Bism arck, H istorische-K riiische sam tm isgabe (tutgart, 1892), I, str. 267-26S, 24. O tto von B ism arck, D ie g esa m m elten Werke (B erlin, 1924), II, str. 139 i dalje, 25. B riefw ech sel d&r G enerals von G eriach m il dem B undesiags-G esandlen O /lo von Bism arck (B erlin, 1893), str. 315 (28. april 1856). 26. O tto K ohl, urednik, B riefe des G enerals Leo p o ld von G erlach an O lio von B ism arck (Stntgart/B eriin, 1912), str. 192-193. 27. B riefw echsel, str. 315. 28. K ohl, urednik, Briefe, str. 206. 29. Ibid, str. 211 (6, maj 1857) 30. Briefw echsel, str. 333-334. 31. Ibid. 32. Ibid, str. 353. 33. Ibid. 34. B ism arck, Werke, 1, str. 375 (septem bar 1853), 35. Ibid, II, str. 320 (m art 1858), 36. Briefw echsel, str. 334. 37. Ibid, str. 13 0 (2 0 . febnrar 1854). 38. B ism arck, Werke, I, str, 62 (29. septem bar 1851). 39- Briefw echsel, sir. 334 (2. maj 1857}

110

SPL O M A TU A H E N R I K IS iN D E R

40. Ibid, stf, 128 (19. decem bar J853). 41. Ibid, str. ! 94 {13. oktobar 1854). 42. B ism arck, Werke, X IV (111 izdanje, B erlin, 1924), br. i, str. 517. 43. Briefw echsel, str. 199 (19. oktobar 1854). 44. B ism arck, Werke, H. str, 5 ) 6 {8-9. decem bar 1859). AS. Ibid. str. 139 (26. april 1856). 47, Ibid. 48, Ibid. 49, O tto Pflanze, B ism arck a n d the D evelopm ent o f G erm any: The P eriod o f U nification I S I S 'S ? ! (Princeton U niversity Press, Prinston, N ju D crzi 1990), str. 85. 50, j. A, S. G rcnviile, Europe Reshaped, 1848-187S (H arvester Press. Saseks, 1976), str. 358, 51, B ism arck, Werke, XIV. br. 1, str. 61. 52, Em il L udw ig, B ism arck C eschichte eines K am pfers (B erlin. 1926). str. 494.

Ill

REALPOLITIKA SE OKREE PROTIV SEBE

Realpolitika - spoljna politika zasnovana na proceni moi i nacionalnom inte resu - omoguila je ujedinjenje Nemake. Meutim, ujedinjenje Nemake dovelo je do toga da se realpolitika okrene protiv same s e b e , o s tv a r ju i suprotno od onoga Stoje trebalo a'postigne. Voenjem realpoiitike trka u naoruanju i rat mogu da se izbegnu samo ukoliko glavni akteri na meunarodnoj sceni imaju dovoljnu slobodu delovanja da svoje odnose prilagoavaju promenljivim okolnostima, ili ako ih ogra niava zajedniki sistem vrednosti, ili ijedno i drugo. Pole ujedinjenja, Nemaka je postala najjaa drava u Evropi, a jaala je i da lje, iz decenije u deceniju, to je iz temelja izmenilo evropsku diplomatiju. Jo od Rieljeovog vremena, kada je nastao savremeni sistem drava, zemlje koje su se na lazile po obodu Evrope - Velika Britanija, Francuska i Rusija - vrile su pritisak na sredite kontinenta. Sada je prvi put sredite Evrope postalo dovoljno jako da pri tisne4 1 periferiju. Kako je Evropa mogla a se postavi prema ovom gigantu koji se pojavio u njenom srcu? Geografski poloaj je stvarao nereivu dilemu. U skladu s tradicijom realpoii tike moglo se oekivati da e u nastojanju da zadre sve veu, potencijalno domi nantnu snagu, ostale zemlje uspostavljati koalicije. S obzirom na to da se nalazila u sreditu kontinenta, Nemaka je bila izloena stalnoj opasnosti od onoga to je Bi zmark nazivao ,,le cauchemar des coalitions" - komarom neprijateljskih koalici ja koje je okruuju, Meutim, ako bi pokuala da sc istovremeno zatiti od koalici je svih svojih suseda - istonih i zapadnih - ona bi ih sigurno svakog pojedinano ugrozila, ime bi samo ubrzala dalje stvaranje koalicija. Proroanstva koja se ostva112

D IP L O M A T IJA

HENRi KISiNDER

ruju postala su deo meunarodnog poretka. Ono.to se jo nazivalo Evropskim koncertom1 1 razdirale su u stvari dve vrste animoziteta: neprijateljstvo Francuske i Nemake, i sve vee neprijateljstvo izmeu Austro-Ugarske i Rusije. to se tie Francuske i Nemake, veliina pruske pobede u ratu 1870. godine stalno je posticala Francusku na revanizam, a ozlojeenost zbog nemake anek sije Aizasa i Lorena pruala joj je i opipljiv motiv, Cim su francuski politiari na slutili d a je rat voen 1870-71. godine oznaio kraj epohe francuskog primata u Evropi i trajnu promenu u odnosu snaga, oziojeenost se pomeala sa strahom. Vi e nije postojala razjedinjena Srednja Evropa na koju je mogao da se primeni RiSeljeov sistem nahukavanja nem akih drava jednih protiv drugih. Razdirana iz meu seanja i ambicija, Francuska je gotovo pedeset godina sve svoje frustraci je usmeravala samo u jednom pravcu - ka tvrdoglavoj reenosti da povrati Alzas i Loren, ne razmiljajui uopte o tome da ostvarenje te elje ne bi biio nita vie od zaleenja povreenog ponosa, dok se njen strateki poloaj u osnovi ne bi promenio. Ona vie nije bila dovoljno jaka da bi sama mogla da. obuzda Nemaku i stoga su joj za odbranu stalno bili potrebni saveznici, zbog ega je uvele bila otvo rena za saveznitvo sa svakim nepri jateljem Nemake, to je sa svoje strane ogra niavalo fleksibilnost nemake diplomatije i zaotravalo svaka krizu koja se doti cala i te zemlje. Druga naprslina u Evropi, izmeu Austro-Ugarske i Rusije, takoeje predsta vljala poslcdicu ujedinjenja Nemake. Kada je 1862. postao Ministerprisidenl,. Bizmark je od austrijskog ambasadora zatraio a svonle caru prenese.zaprepa ujui predlog da Austrija, nekada prestonica Svetog.Rim skog Carstva, premesti svoje teite iz Bea u Petu. Ambasador je smatrao d a je taj predlog toliko drzak, da g a je , u izvetaju koji je podneo Beu, pripisao Bizmarkovoj nervnoj iscrplje nosti. Meutim, kada je poraena u borbi za primat u nem akim zemljama, Au striji nije preostalo nita drugo do da postupi u skladu s Bizmarkovi.ni savetom. 0 novostvorenoj Dvojnoj Monarhiji, Peta je postala ravnopravan, povremeno do minantan partner. Poto je proterana s nemakih prostora, nova imperija nije imala gde da se iri izuzev prema Balkanu. Kako Austrija nije osnivala kolonije u prekomorskim ze mljama, njeni politiari su Balkan, naseljen slovenskim stanovnitvom,, smatrali prirodnom pozornicom za ostvarenje svojih geopolitikih ambicija - ako ni zbog ega drugog, ono da bi odrali korak s drugim velikim silama. Ta politika je u sebi nosila klicu sukoba s Rusijom. Zdrav razum bi austrijskim politiarima nalagao da ne podsliu nacionalizam na Balkanu, niti da od Rusije stvaraju stalnog neprijatelja. Meutim, zdrav razum nikada nije predstavljao jau stranu Bea, a jo manje Pete, zbog ega je prevagu na kraju odneo ovinistiki nacionalizam. Vlada u Beu je istrajavala na svom kur su koji se sastojao od inercije na unutranjem planu i histerinih izliva u spoljnoj politici, to ju je posle Meternihove epohe sve vie izolovalo. Nemaka nije imala nikakav nacionalni interes na Balkanu, Meutim, ouvanje Austrougarske monarhije jeste shvatala kao svoj vaan interes. Slom Dvojne Mo narhije mogao je u potpunosti da poremeti Bizmarkovu unutranju politiku. Nema113

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

ko stanovnitvo katolike veroispovesti stremilo bi ujedinjenju s Nemakom, to bi ugrozilo dominaciju protestantske Praske za koju se Bizmark uporno borio. Raspad Austrijskog carstva ostavio bi Nemaku bez ijednog pouzdanog saveznika. S druge strane, mada je eieo da ouva Austriju, Bizmark nije eleo da izaziva Rusiju. Taj problem je nekoliko decenija uspevao da potiskuje, ali nikada i da ga ti potpunosti prevaie. Da bi situacija bila jo gora, agonija sporog raspadanja kroz koju jc u to vreme prolazila Otomanska imperija izazivala je meu velikim silama este sukobe oko podele plena. Bizmark je jednom rekao da je u igri s pet igraa uvek poeljno biti na strani trojice. Meutim, kako je od tih pet velikih sila - Engieske, Francuske, Ru sije. Austrije i Nemake - Francuska bila nepri jateljski nastrojena, Velika Britanija nedostupna zbog politike sjajne izolacije", a Rusija neodluna zbog sukoba s Au strijom, Nemaka je po svaku cenu morala da stvori savez i s Rusijom i s Austri jom , kako bi se nala u trolanoj alijansi. Na ideju o uspostavljanju tako nesigurne ravnotee mogao je da doe samo dravnik koji je poseovao Bizmarkovu snagu volje i vetinu. Sve u svemu, odnosi izmeu Nemake i Rusije postali su klju mi ra u Evropi. . . Jednom kada je stupila na meunarodnu eenu, Rusija je neverovatno brzo ste kla dominantan poloaj. U vreme sklapanja Vestfalskog mira. 1648. godine, Rusiju jo nisu smatrali dovoljno znaajnom da bi je pozvali u Vestfaiiju. Meutim, od 1750. nadalje, Rusija se aktivno ukljuivala u svaki znaajniji evropski rat. Sredi nom XVI.II veka, Rusija je ve izazivala izvesnu nelagodnost meu zapadnim posmatraima. Godine 1762, francuski charge d'affaires u Petrogradu je izvestio: Posledice niskih ambicija, ukoliko se ne ogranie, mogle bi da budu sud bonosne po susedne zemlje... Ja znani a sudove o moi Rusije ne treba dono siti na osnovu njenog prostranstva, i da njena dominacija nad teritorijalna na is toku predstavlja vie varku koja opsenjuje nego izvor stvarne snage. Meutim, ja slutim i da nacija koja je zahvaljujui svojoj surovoj klimi sposobna da pr kosi vremenskim neprilikama bolje od bilo koje druge, nacija naviknuta na le pu poslunost, nacija kojoj je dovoljno malo za ivot te je stoga sposobna da uz male izdatke vodi rat... takva zemlja bi, slutim, mogla da osvaja... U vreme odravanja Bekog kongresa, Rusija je po svoj prilici bila najmoni ja drava u Evropi. Sredinom XX veka, dostigla jc status jedne od samo dve svet ske supersile, da bi se etrdesetak godina kasnije uruila i za samo nekoliko meseci izgubila mnoge, ogromne posede koje je sticala prethodna dva veka. Apsolutistika priroda carske vlasti omoguavala je ruskim vladarima da pod jednako proizvoljno, na sebi svojstven nain, vode i spoljnu politiku. Za samo est godina, od 1756. do 1762, Rusija je ula u sedmogodinji rat na strani Austrije i za uzela Prusku, da bi januara 1762, posle smili carice Jelisavete, prela na prusku stranu, i na kraju se povukla u neutralnost kada je juna iste godine Katarina Veli ka zbacila mua s prestola. Pedeset godina kasnije, Meternih e istai da se car Alek sandar 1 nikakvih uverenja ne pridrava due od pet godina. Meternihov savetnik,
114

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

Fridrih fon Gene, opisao je carev poloaj ovako: Ruskog cara ne sputavaju nika kve prepreke koje ograniavaju i sputavaju druge vladare - podela vlasti, ustavna ogranienja, javno mnjenje itd. On ujutru moe slobodno da uradi ono to je pret hodne noi sanjao".2 Najistaknutija odlika Rusije bio je paradoksalni oseaj ugroenosti koji je nije naputao iako jc stalno vodila ratove i irila se na sve strane. S to je u sastav carstva ulazilo vie teritorija, Rusija se oseaia sve ugroenijom, delimino zbog potrebe da pripadnike razliitih naroda odvoji o njihovih suseda. Da bi odrali vlast i prevazili tenzije meu razliitim narodima koji su ivci i u carstvu, svi ruski vlastodrci su se pozivali na nekakvu ogromnu spoljanju opasnost to proti zemlji; bio je to je dan od mnogih mitova koji su, time to su se prizivali sve dok se vremenom ne bi obistinili, ugroavali stabilnost u Evropi. Kako se Rusija irila od Moskovske oblasti ka sreditu Evrope, du obala P a cifika i u Srednju Aziju, tenja za bezbenou prerasla je u ekspanziju koja je po stala samoj sebi cilj. Ruski istoriear Vasilij Kljuevski je taj proces ovako opisao: ti ratovi, u poetku odbrambeni, neosetno su se preobrazili, mada to nije bila na-mera ruskih politiara, u osvajake ratove - u direktan nastavak politike ujedinje nja koju je vodila stara dinastija (koja je viadala pre Romanovih), u borbu za ruski) teritoriju koja nikada nije pripadala moskovskoj dravi".3 Rusija se postepeno pretvorila u isto onako veliku pretnjn ravnotei snaga u Evropi, kao to je bila za suverenitet susednih zemalja du svojih udaljenih granica. Bez obzira na to koliku je teritoriju kontrolisaia. Rusija je neprekidno i dalje irila svoje granice. To je otpoelo iz sutinski odbratnbcnih razloga, kao kada sc knez Po temkin (uven po lome to je du puteva kojima je carica prolazila podizao vetaka sela) 1776, godine zalagao za osvajanje Krima koji je pripadao Turskoj, s razumnim motivom da e to poveati sposobnost Rusije da brani svoju teritoriju 4 Meutim, do 1864. godine, bezbednost je postala sinonim za neprekidnu ekspanziju. Dravni kan- celar Gorakov dcfmisao je irenje Rusije u pravcu Srednje Azije kao trajnu obave zu u cilju pacifikovanja udaljenih krajeva, koja se izvrava po inerciji: Rusija je u Srednjoj Aziji suoena sa situacijom s kojom se suoavaju sve civilizovane drave kada dou u dodir s poludivljim nomadskim plemenima bez vrste drutvene organizacije. U takvim sluajevima, u interesu bezbedno sti na granicama i trgovinskih veza neophodno je da civilizovanija drava u s postavi izvesnu vlast nad svojim susedima... Drava stoga mora da naini izbor: ili da odustane od tog stalnog napora i osudi svoje granico na stalne nemire... ili da sve dublje i dublje prodire u srce divljih zemalja... pri emu se najvea tekoa sastoji u njenoj sposobnosti da se zaustavi.5 Mnogi istoriari su se prisetili ovog citata 1979. godine kada je Sovjetski Sa vez izvrio invaziju Avganistana. Paradoks predstavlja i to to je tokom poslednja dva veka evropska ravnotea snaga nekoliko puta zaista sauvana samo zahvaljujui ruskim naporima i junatvu.
115

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

D'a nije bilo Rusije, Napoleon i Hitler bi gotovo sigurno uspeli da uspostave svet ske imperije. Rusija je, poput Janusa, istovremeno predstavljala i pretnju ravnotei snaga i jedan o njenih kljunih inilaca; ona je bila bitna za evropsku ravnoteu, aJi nikada u potpunosti nije bila njen deo. Tokom veeg dela svoje istorije, Rusija je prihvatala samo ogranienja koja joj je nametao spoljni svet, mada i njih preko volje. Meutim, postojali su i periodi kada Rusija nije koristila prednost kakvu joj je pruala njena ogromna mo, ve ju je umesto toga stavljala u slubu zatite kon zervativnih vrednosti Srednje i Zapadne Evrope, kao s to je to posebno inila punih etrdeset godina posle zavretka Napoleonovih ratova. ak i kada se Rusija zalagala za legitimitet, njeni stavovi su bili mnogo vie mesijanski - a time i vie imperijalistiki - od stavova drugih konzervativnih dvo rova. Dok su zapadnoevropski konzervativci sebe efmisali u skladu s idejom o samogranienju, ruski dravnici su smatrali da vode krstake ratove. S obzirom na to da legitimitet ruskih careva bukvalno nije bio osporavan, oni su pokazivali malo razumevanja za republikanske pokrete, osim to su ih smatrali nemoralnim. Kao po bornici jedinstva pristalica konzervativnih vrednosti - bar do Krimskog rata - Rusi su za irenje sopstvenog uticaja bili spremni i da se pozivaju na legitimitet, to je Nikoli I donelo naziv evropskog andara1 1 . U vreme kada je Sveta alijansa bila na vrhuncu,.Fridrih fon Gene je o Aieksandru I napisao sledee: (Car Aleksandar), uprkos predanosti i oduevljenju, to ih stalno pokazuje za veliku alijansu, najlake bi od svih vladara mogao da opstane i bez nje... Ve lika alijansa za njega predstavlja samo sredstvo za irenje uticaja, a to je jedna od njegovih glavnih ambicija... Za razliku od Austrije, Pruske ili Engleske, nje gov interes za ouvanje sistema nije zasnovan na neophodnosti ili strahu; on se (za alijansu) opredelio slobodno, 11a osnovu raunice, i u poloaju je da je od baci ako mu neki drugi sistem ponudi vee prednosti.* Rusi su, kao i Amerikanci, smatrali da je njihova zemlja neto posebno. ire nje u pravcu Srednje Azije, u okviru kojeg se Rusija susretala samo s nomadskim ili feudalnim drutvima, posedovalo je mnoge odlike amerikog irenja na Zapad, n rusko opravdanje tog irenja, u skladu s navedenom Gorakovljevom izjavom, mo e da se uporedi s amerikim shvatanjem d aje njihovo irenje (na Zapad) predodre dila sudbina. Meutim, to se Rusija vie pribliavala Indiji, sve vie je izazivala poozrivost Britanije, zbog ega je u drugoj polovini XIX veka rusko irenje u pravcu Srednje Azije, za razliku od amerikog irenja na Zapad, postalo spoljnopolitiki problem. Jednu od zajednikih odlika amerike i ruske izuzetnosti predstavljale su otvo rene granice. Ameriko oseanje jedinstvenosti bilo je zasnovano na ideji 0 slobo di; rusko je poticalo iz zajednike patnje. Amerike vrednosti mogli su da prihvate svi; ruske su biie dostupne samo Rusima, a iskljuivale su veinu podanika koji ni su bili Rusi. Oseanje izuzetnosti odvelo je Ameriku u izolacionizam koji su povre meno smenjivaii etiki krstaki ratovi; ruski oseaj izuzetnosti budio je oseaj mi sije koji je esto vodio u vojne avanture.
116

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

Mihail Katkov, ruski publicista nacionalistikog usmerenja, ovako je defmi-sao razliku izmeu zapadnih i ruskih vrenosti: ...tamo jc sve zasnovano na ugovornim odnosima, a ove sve na veri; tu razlikuje najpre odredio poloaj Crkve koji je prihvatio Zapad i. onaj to g aje prihvatio Istok. Tamo je vlast sutinski razdvojena, a o v d eje jedinstvena.7 Navodni altruizam ruske nacije, ruski nacionalisti i panslavisti - pisci i intelek tualci pripisivali su, svi do jednog, svojoj pravoslavnoj veri. Veliki knjievnik i stra stveni nacionalista Fjoor Dostojevski je ruski altruizam tumaio kao obavezu a se slovenski narodi uprkos protivljenju cele Zapadne Evrope oslobode tuinske vla sti. Tokom ruskog uea u ratu na Balkanu 1877, Dostojevski je zapisao: Pitajte narod; pitajte vojnika: zato ustaju? Zato idu u rat i ta od njega oekuju? Oni e vam, kao jedan ovek, rei da idu da siue Hristu i da osloba aju porobljenu brau... Mi emo nadzirati njihovu uzajamnu slogu i tititi nji hovu slobodu i nezavisnost, ak i ako cela Evropa bude protiv toga.1 5 Rusija je smatrala da se za razliku od zapadnoevropskih drava - prema koji ma je istovremeno ispoljavala divljenje, prezir i zavisi - nalazi iznad svake geopo litike, budui a sebe nije doivljavala kao dravu, ve kao ideju koju podstie ve ni, a odrava oruje. Dostojevski ulogu Rusije nije ograniio samo na oslobaanje slovenske brae, ve ju je proirio i na nadziranje njihove sloge, a to je ve podu hvat koji se lako pretvara u dominaciju. Po Katkovu, Rusija je bila trei Rim: Ruski, car je neto vie od naslenika svojih predaka; on je naslednik Ceza ra istonog Rima, osnivaa Crkve i njenih sabora koji su udarili temelj hrianskoj veri. Posle propasti Vizantijc, uzdigla se Moskva i poela je a se ukazu je veliina Rusije.9 Posle revolucije, strastveni oseaj misije prenesen je na Komunistiku intemacionaiu. Paradoks ruske istorije sastoji sc u stalnom kolebanju izmeu mesijanskog po riva i snanog oseanja nesigurnosti. To kolebanje je konano poelo da izaziva strah da e se imperija uruiti ukoliko se ne bude irila. Tako je podela Poljske, ko ju je Rusija inicirala, delimino bila podstaknuta bezbednosnim razlozima, a ne sa mo sklonou za grandomanijom svojstvenom XVIII veku. Sto godina kasnije, to osvajanje je dobilo poseban znaaj. Pansiavista Rostislav Andrejevi Fadejev je 1869, u svom zapaenom lanku Miljenje o Istonom pitanju", zapisao da Rusi ja mora i dalje da se iri ka zapadu, kako bi zatitila svoje postojee posede: Istorijsko pomeranje Rusije o Dnjepra ka Visli (podela Poljske) predsta vljalo je objavu rata Evropi, polo ju je dovelo u delove kontinenta koji joj ni su pripadali. Rusija se sada nalazi usred neprijateljskih redova - to stanje je sa-

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

mo privremeno: ona mora ili da potisne neprijatelja, ili da napusti svoje polo aje... Mora da proiri svoj uticaj do Jadranskog mora, ili da se ponovo povu e iza Dnjcpra...ln Fadejevljeva analiza nije se mnogo razlikovala od analize uraene sa suprotne :: strane linije razdvajanja, koju je u svom izuzetno znaajnom lanku o izvorima so vjetskog ponaanja izneo Dord Kenan. On je predvieo da e se Sov]etski Savez uruiti i raspasti ukoliko ne bude uspeo da se Siri.1 1 Uzvieno miljenje Rusije o samoj sebi spoljni velje retko kada delio. Uprkos izuzetnim dostignuima u knjievnosti i muzici, Rusija nikada nije uspela da posta ne kulturni magnet za osvojene narode, kao to su uspele matice nekih drugih kolo nijalnih imperija. Ruska imperija nikada nije shvaena kao uzor, ni od strane dru gih zemalja, ni od strane sopstvenih podanika. Za spoljni svet Rusija je predstavlja la iskonsku snagu - tajanstvenu, zastraujuu pojavu koja se iri i koju treba zausta viti, bilo po cenu prihvatanja, bilo suprotstavljanja. Meternih je pokuao da Rusiju ukljui u evropski sistem, to je tridesetak go dina uglavnom uspeno funkcionisalo, Meutim, posle ujedinjenja Nemake i Itali je, krupna ideoloka pitanja iz prve polovine,XIX veka vie nisu mogla da podstaknu na zajedniku akciju. Nacionalizam i revolucionarno repubiikanstvo vie sc ni su smatrali za pretnju evropskom poretku. Nacionalizam je postao prcovladujui princip, a krunisane glave Rusije, Pruske i Austrije-sve inarije-su oseale potrebu da se udruuju u cilju zajednike odbrane legitimiteta. Zahvaljujui tome to su evropski vladari smatrali da njihovo ideoloko jedin stvo predstavlja neophodnu zatitu od revolucije, M eternifrje bio u stanju da'uspo stavi neto nalik na evropsku vladu. Meutim, sedamdesetih godina ne samo to je splasnuo strah od revolucije, ve su pojedine vlade smatrale da bi s njom mogle da iziu na kraj i bez pomoi sa strane. Na pogubljenje Luja XVI ve je u velikoj meri pao zaborav, liberalne revolucije iz 1848. godine bile su uguene, a vreme jc ui nilo da i u Francuskoj, mada republici, splasne prozelitski ar. Vie nije postojala ideoloka spona koja bi spreila sve otriji sukob izmeu Rusije i Austrije zbog Bal- kana, ili izmeu Nemake i Francuske zbog AIzasa i Lorena. Velike sile jedna na drugu vie nisu gledale kao na partnere opredeljene za zajedniki cilj, ve kao na opasne, nepomirljive suparnike. Konfrontacija je postala standardni diplomatski metod. Time Stoje delovaia kao teg koji je odravao evropsku ravnoteu. Velika Bri tanija je u prethodnom periodu mnogo doprinela ouvanju mira. Ona je ak i tada bila jedina evropska zemlja koja je mogla da vodi diplomatiji) zasnovanu na ravno tei snaga, poto nije bila sputana nepomirljivim neprijateljstvom u odnosu na ne ku drogu silu. M eutim, Velika Britanija nikako nije mogla da razazna ta predsta vlja najven opasnost i zbog toga nekoliko decenija nije uspevala da utvrdi ni pra vac delovanja. Njoj veoma bliska ravnotea snaga, uspostavljena na Bekom kongresu, iz korena se promenila. Ujedinjena Nemaka je sve vie sticala snagu potrebnu da sama dominira Evropom - emu se Velika Britanija u prolosti uvele opirala, ukoliko je u

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

pitanju bilo osvajanje. Meutim, u Britaniji niko izuzev Dizraelija nije video razlog za protivljenje konsolidaciji Srednje Evrope na nacionalnoj osnovi; ta vie, britan ski dravnici decenijama su blagonaklono gledali na taj proces, pogotovu kada je konano kam isan uspehom zahvaljujui ratu u kojem je agresor nedvosmisleno bi la Francuska. Jo otkako je Kanng etrdeset godina ranije udaljio zemlju o Meternihovog sistema, politika sjajne izolacijo" omoguavala je Britaniji da igra ulogu uvara ravnotee, uglavnom zbog toga to nijedna zemlja pojedinano nije bila kadra da sama uspostavi dominaciju u Evropi. Meutim, ujedinjena Nemaka je postepeno sve vie postajala sposobna da ba to uini. Ona je, zaudo, primat slicala ne osva janjima, ve snanim unutranjim razvojem. S drage strane. Britanija je obino mtervenisala samo kada bi ravnotea snaga zaista bila ugroena, a ne dok se samo na zirala takva mogunost. S obzirom na to da su bile potrebne decenije da nemaka pretnja evropskoj ravnotei postane eksplicitna, britanska spoljna politika je do kra ja veka bila usredsreena na Francusku, ije su se kolonijalne pretenzije sukoblja vale s britanskim, posebno u Egiptu, kao i na ruski prodor u pravcu Bosiora, Persi-. je i Indije, a kasnije i Kine. Meutim, to su bila kolonijalna p itanja/a u odnosu na evropsku iplomatiju, koja e izazvati krize i ratove u XX veku. Velika Britanija je i dalje vodila politiku sjajne izolacije". ' Bizmark je u takvim okolnostima predstavljao dominantnu linost evropske di plom atic, sve dok 1890. nije bio uklonjen s poloaja. On nije eleo da se novostvo reno Nemako Carstvo konfrontira ni s jednem dragom zemljom. U odsustvu eti kih spona koje bi povezivale evropske drave, izbegavanje konfrontacije predsta vljalo je herkulovski zadatak. On je bio primoran da Rusiju i Austriju dri podalje od neprijateljske Francuske, to je zahtevalo spreavanje austrijskog osporavanja legitimnih ruskih ciljeva i spreavanje ruskih pokuaja da potkopava Austro-Ugarsku, Bilo mu je potrebno da odrava dobre odnose s Rusijom, a da time ne izazove britansko podozrenje, zbog ega je morao paljivo da motri na ruske planove u ve zi s Carigradom i Indijom. Ravnotea snaga je postala toliko osctljiva da ak ni ge nije kao Bizmark nije mogao beskonano da jc odrava; sve jai pritisak na m eu narodni poredak sve tee je mogao da se dri pod kontrolom. Meutim, sve vreme dok se nalazio na elu Nemake (gotovo dve eccnije) Bizmark je vodio reaipolitiku, i to tako umereno i vesto, da se ravnotea snaga nikada nije poremetila. Bizmark jc sebi postavio za cilj da nijednoj drugoj sili - izuzev Francuskoj s kojom nije mogao da se pomiri - ne prui povod da stupi u bilo kakav savez usmeren protiv Nemake. Tvrdei da je ujedinjena Nemaka zasiena" i da vie nema teritorijalne pretenzije, Bizmark se trudio da uveri Rusiju kako Nemaka nema ni kakve interese na Balkanu; po njemu, Balkan nije bio vredan kostiju ni jednog je dinog pomeranskog grenadira. Imajui 11a umu Veliku Britaniju, Bizmark nije na kontinentu inio nita to bi moglo da izazove britansku zabrinutost za ouvanje ravnotee, a Nemaku je drao izvan trke za kolonijama. Ovde je Rusija, a ovde je Francuska, a mi smo u sredini. To je moja karta Afrike", odgovorio jc Bizmark jed nom poborniku nemakog kolonijalizma;1 2 to miljenje e kasnije, pod pritiskom unutranje politike, morati da izmeni.
119

D IP L O M A T IJA H E N R I KJS1NDER.

M eutim, uveravanja nisu bila dovoljna. Nemakoj je bio neophodan savez i s Rusijom i s Austrijom, to je na prvi pogled izgledalo neizvodljivo. Pa ipak, on je 1873. postigao ba to, kada je uspostavio prvi tzv, Trojecarski savez koji je po lom e to se pozivao na jedinstvo tri konzervativna dvora, u velikoj raeri podseao na M eternihovu Svetu alijansu. inilo se da je Bizmark iznenada postao skion M etem ihovom poretku ijem je ruenju lino mnogo doprineo. M eutim, zahva ljujui ba njegovim uspesima, vremena su se umnogome promenila. Mada su se Nemaka, Rusija i Austrija u pravom M etem ihovom stilu zavetovale a e jedna drugoj pomagati u suzbijanju subverzivnih delatnosl'i, zajednika netrpeljivost prema politikom radikalizmu vie nije mogla a spoji takozvane istone dvoro ve" - pre svega zato to su vrsto verovali da i sami, bez pomoi sa strane, mogu a gue pobune. Povrh svega, Bizmark nije uivao vrst legitimistiki kredibilitet. Mada prepi ska s Gerlahom (v. V glavu) nije bila objavljena, njegovi osnovni stavovi bili su optepoznati, S obzirom na to d a je tokom itave svoje karijere elovao s pozicija re alpoiitike, nagli zaokret ka legitimitetu nije ni mogao da tSeluje uverljivo. Sve ee geopolitiko suparnitvo izmeu Rusije i Austrije prevazilazilo je ideoloko jedin stvo dvojice konzervativnih monarha. I jedan i drugi su pokuavali da preotmu Bal kan od Otomanskog Carstva na zalasku. Avanturistiku politiku Rusije na Balkanu podsticali su panslavizam i zastare!i ekspanzionizam. Slino ponaanje Austrougar ske imperije posticao je ist strah. Stoga, bez obzira na postojanje formalnog sa veza izmeu nemakog cara i konzervativnih vladara Rusije i Austrije, odnosi iz meu ova dva sabrala u stvarnosti su bili vie nego zategnuti. Bizmarku e biti su eno da se do kraja svoje karijere bori s problemom kakav je predstavljalo usklai vanje saveznikih odnosa s dvojicom partnera koji su jedan drugog doivljavali kao smrtnu opasnost. Prvi Trojecarski savez pokazao je Bizmarku da vie ne moe da kontrolie sile koje je oslobodio pozivajui se na naela austrijske i ruske unutranje politike. Zbog toga e ubudue pokuavati da ih usmerava isticanjem moi i linog interesa. D aje realpolitika postala dominantna tendencija toga perioda najbolje pokazu ju dva dogaaja. Prvi se zbio 1875, u vidu izmiljene ratne krize koju je pokrenuo uvodnik jednog o vodeih nemakih listova. Taj uvodnik, s provokativnim naslo vom Da li predstoji ral?'\ predstavljao je reakciju na francusko poveanje vojnog budeta i kupovinu ogromnog broja konja od strane francuske vojske. Lako je mo gue d a je u pozadini stajao Bizmark koji oigledno nije nameravao da ide dalje od izazivanja straha, poto u Nemakoj nije sprovedena delimina mobilizacija, niti je dolo do preteeg pokreta trupa. Suoavanje s nepostojeom opasnou predstavlja jednostavan nain za po boljanje pozicija jedne zemlje. Francuska iplomatija je pomenuti tekst inteligent no iskoristila za stvaranje utiska da Nemaka priprema preventivni rat. Francusko ministarstvo spoljnih poslova plasiralo je priu da je ruski car u razgovoru s francu skim ambasadorom stavio do znanja da e u francusko-nemakom sukobu podra ti Francusku. Korake je preduzela i Velika Britanija, uvek osetljiva na mogunost da jedna sila uspostavi dominaciju u Evropi. Predsednik vlade Dizraeli je izdao na-

D IP L O M A T U A H E N R i K IS IN D E R

log svom ministru spoljnih poslova, lordu Derbiju, da ruskom kancelaru Gorakovu izloi ideju o zastraivanju Berlina: Moj sopsfveni utisak je da bi trebaio da izvedemo neki zajedniki korak ra di ouvanja mira u Evropi, kao to je to uinio Pam (lord Paimerston) kada je obmanuo Francusku i proterao Egipane iz Sirije, Mogli bismo da sklopimo sa vez s Rusijom zbog ovog posebnog cilja; a druge sile, kao to su Austrija i mo da Italija, mogle bi a budu pozvane da se ukljue.I? To stoje Dizraeli, koji je gajio duboko nepoverenje prema ruskim imperijalnim ambicijama, reio da makar samo nagovesti neki engiesko-ruski savez, pokazuje kako je ozbiljno shvatio mogunost da Nernaka uspostavi dominaciju u Zapadnoj Evropi. Ratna pretnja je nestala isto onako brzo kao to se i pojavila, tako da Dizraelijev plan nikada nije ostvaren, lako nije bio upoznat s detaljima Dizraelijevog ma nevra, Bizmark je bio suvie pronicljiv da ne bi shvatio zbog ega su se Englezi u sutini zabrinuli, Ta kriza, kao sto je pokazao Dord K enan,H ni izbliza nije bila onako ozbilj na kao to bi se moglo pretpostaviti na osnovu publiciteta koji je dobila. Bizmarku nije padalo ni na kraj pameti da ue u rat tako brzo poto je ponizio Francusku, ia ko nije imao nita protiv da meu Francuzima stvori utisak kako je na to spreman ukoliko ga dovoljno izazovu. Car Aleksandar Ii nije nameravao da prui garancije republikanskoj Francuskoj, mada mu nije smetalo da Bizmarku stavi o znanja da je i ta opcija mogua.1 5 Dizraeli je dakle odreagovao na jedan obian privid. Pa ipak, ispoljena kombinacija britanske zabrinutosti, francuskog manevrisanja i ruskog ko lebanja, bila je dovoljna da ubedi Bizmarka da samo aktivna politika moe a od loi stvaranje antinemake koalicije kakvu e naredna generacija stvoriti u okviru Trojnog sporazuma (Antante). Druga kriza je bila sasvim realna. Ona se javila u vidu jo jedne balkanske kri ze koja je pokazala da ne postoje nikakve filozofske spone koje Trojecarski savez mogu da odre kada se suoi sa sukobom nacionalnih interesa. Tu krizu emo de taljnije objasniti zbog toga sto je podstakla sukob koji e 11a kraju unititi Bizmarkov poredak u Evropi i izazvati Prvi svetski rat. Po okonanju Krimskog rata, Istono pitanje nije pokretano sve dok ga glav nom temom meunarodne politike nije ponovo uinio prvi u seriji dogaaja iji e razvoj vremenom postati stereotipan kao zaplet japanske kabuki drame. Najpre bi se dogodilo neto to bi gotovo sluajno podstaklo krizu; Rusija bi zapretila, a Bri tanija pokrenula svoju ratnu mornaricu. Rusija bi potom od Turske preotela neki deo Balkana da bi ga iskoristila kao zalogu. Velika Britanija bi zapretila ratom. Ot poeli bi pregovori tokom kojih bi Rusija smanjila svoje zahteve, i tano u tom tre nutku kriza bi se rasprila. Bugari, koji su vekovima iveli pod turskom vlau, podigli su 1876. godine ustanak, a pridruili su im sc i drugi balkanski narodi, Turska je odreagovala sa za straujuom brutalnou, a Rusija, podstaknuta pansfovenskim oseanjiina, zapreti la intervencijom.
121

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

London je u ruskoj reakciji video slaru avet - mogunost ruskog izlaska na Bosfor. Jo od Kaningovog vremena, britanski dravnici su bili uvereni da e Rusi ja, ukoliko zaposedne Bosfor, ostvariti dominaciju u istonom Sredozemlju i na Bli skom istoku, i time ugroziti britanski poloaj u Egiptu. U skladu s tom tradicional nom britanskom idejom, Otomansko Carstvo je moralo da se ouva ak i po centi rata s Rusijom, uprkos tome to je bilo trono i nehumano. Bizmark je bio suoen s ozbiljnom dilemom. Ruski prodor je mogao da izazo ve britansku vojnu reakciju, ali i da postakne Austriju a se ukljui u rat. A ukoli ko bi Nemaka bila dovedena u situaciju da se opredeljuje izmeu Austrije i Rusi je, zajedno s Trojecarskim savezom bila bi unitena i njegova spoijna politika. Bez obzira na razvoj dogaaja, Bizmark bi bio suoen s opasnou da se suprotstavi Au striji ili Rusiji, odnosno da izazove gnev svih strana ukoliko zauzme neutralan stav. ,,U sluajevima kada je dolazilo do razmimoilaenja miljenja Austrije i Rusije", re kao je Bizmark u Rajhstagu 1878. godine, nikada nismo bili spremni da se priklo nimo jednoj strani i da joj time obezbedimo veinu..,"1 6 Kako se kriza zaotravala, Bizmarkovo, kao i obino, trezveno dranje ipak je ukazivalo na sve veu dilemu. On je najpre pokuao da uvrsti Trojecarski savez, i stoga je zatraio da se zauzme zajedniki stav. Poetkom 1876, Savez je sastavio tzv. Berlinski memorandum kojim je Turska upozorena da ne nastavlja s represijom. Njime je, ini se, bilo nagoveteno, da bi Rusija pod odreenim uslovima mogla u ime Evropskog koncerta'* da jntervenie na Balkanu, otprilike onako kao to su kongresi koje je M etemih sazivao u Veroni, Ljubljani i Tropau davali u zadatak ne koj evropskoj sili da sprovede njihove odluke. Meutim, postojala je i jedna ogromna razlika u odnosu na mogunost preduzimanja takve akcije. Britanski ministar spoljnih poslova u Metemihovo vreme, Ka slrej, pokazivao je razumevanje za intervencije Svete alijanse, uprkos tome to je Bri tanija odbijala da u njima uestvuje. Meutim, 1876. godine predsednik vlade bio je Dizraeli koji je Berlinski memorandum protumaio kao prvi korak ka ruenju Otomanskog Carstva bez uea Velike Britanije. Takva mogunost se suvie pribliava la evropskoj hegemoniji kakvoj se Britanija vekovima protivila. uvalovu, niskom ambasadoru u Londonu, Dizraeli je prebacio: Engleska se tretira kao daje Crna Go ra ili Bosna ".n Ledi Bredford, s kojom se esto dopisivao, Dizraeli je napisao: Ne postoji ravnotea i ukoliko ne skrenemo sa svog puta da bismo delovali zajedno s tri scverne sile, one bi mogle da deluju bez nas to je za dravu kao to je Engleska neprihvatljivo.,s S obzirom na jedinstvo koje su ispoljili Petrograd, Berlin i Be, Britaniji bi bi lo izuzetno teko da se odupre bilo emu s im bi se ove tri sile sloile. Izgledalo je da Dizraeli nema drugog izbora do da se pridrui tzv. severnim dvorovima" kada Rusija bude napala Tursku. Meutim, Dizraeli je, onako kao to je to inio Palmerston, odluio a pokae britansku snagu. On je poslao ratnu mornaricu u istono Sredozemlje i objavio svoj .proturski stav - to je zagarantovaSo da Turska nee ustuknuti i uinilo a na povr122

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R : '

inu isplivaju sva latentna neslaganja u okviru Trojecarskog saveza. Dizraeli, kome viak skromnosti nikada nije bio jaa strana, pohvalio se kraljici Viktoriji da je raz bio tu koaliciju. Tvojecarski savez je, kako je verovao, bio bukvalno uniten, uni ten kao rimski trijumvirat".,li Bendamin Dizraeli je bio jedna od najneobinijih i naj izuzetu ij ih linosti Sto su se ikada nale na elu Velike Britanije. Kada je 1868. saznao da e biti postavljen za premijera, on je uzviknuo: Ura! Ura! Uspeo sam se na vrh klizavog stuba!" Na suprot tome, kada je pozvan da preuzme poloaj, Vili jam Evart Gledston. Dizraeiijev veiti protivnik, zapisao je jednu rasplinutu misao o odgovornostima to ih. vlast donosi i njegovim svetim dunostima prema Bogu, ukljuujui i molitvu da ga Sve vinji obdari snagom kako bi valjano obavio svoj ozbiljan zadatak. Te izjave dvojice velikih ljudi, koji su dominirali britanskom politikom tokom druge polovine XIX veka, pokazuju njihove dijametralno suprotne karaktere: D izra eli je bio zavodljiv, briljantan i nestalan, a Gledslon obrazovan, poboan i ozbiljan. Nemalu ironiju predstavljalo je to to je torijevska partija, koju su podravali seo sko plemstvo i anglikanska aristokratija, kao svog lidera - i to u viktorijansko doba - istakla ovog briljantnog intelektualca pustolovnog duha, odnosno da je partija ko ja je sutinski predstavl jala jedan zatvoren krug, na svetsku pozornicu izvela neko ga ko mu iiopte nije pripadao. Nijedan Jevrejih se nikada nije tako visoko uspeo 11 britanskoj politici. Sto godina kasnije, ponovo e navodno konzervativni torijevci, a ne po sopstvenoj- definiciji progresivni laburisti, na taj poloaj dovesti erku jed nog piljara - Margaret Taeer, koja e takoe postati znaajan dravnik, ali i prva e na predsednik vlade u Britaniji. ivotni put endamina Dizraelija nije bio nimalo tipian za politiara. U m la dosti se bavio pisanjem romana i vie se kretao u literarnim nego politikim krugo vima, te se od njega pre oekivalo da e ivot zavriti kao iskriav pisac i sagovornik, a ne kao jedna od kljunih linosti britanske politike XIX veka. Dizraeli je. kao i Bizmark, smatrao da birako pravo treba proiriti i na obine ljude, ubeen da e engleska srednja klasa glasati za Konzervativnu partiju. Kao voa torijevaea, Dizraeli je artikulisao jedan novi vid imperijalizma, u su tini razliit od komercijalnog irenja kakvo je Velika Britanija praktikovala od XVII veka, u okviru kojeg je, kau. imperiju stvorila n nastupu rasejanosti. Prema Dizraeliju, imperija nije predstavljala ekonomsku % fe duhovnu potrebu na kojoj se temeljila veliina njegove zemlje. Ovo nije beznaajno pitanje", izjavio je on u svom uvenom govoru odranom i 872. godine u Kristalnoj palati. ,.To je u sutini izbor izmeu prijatne zemlje oblikovane u skladu s kontinentalnim principima, ko ja e u dogledno vreme doiveti svoju neizbenu sudbinu, ili velike zemlje - im pe rije - u kojoj e vai sinovi, kada se budu uzdizali, uzdizati na vrhunske poloaje, ime nee buditi potovanje samo svojih sunarodnika, ve i celog sv eta/"0 U skladu s ovakvim uverenjima, Dizraeli je bio spreman da se suprotstavi n i skoj pretnji Otomanskom Carstvu. On nije bio sklon a u ime evropske ravnotee prihvati preporuke Trojecarskog saveza, ve reen da se u ime Britanske imperije suprotstavi Rusiji koja je Evropi nametala konsenzus u cilju vlastitog pribliavanja Carigradu. Ovakav stav jc podstakla ideja koja se tokom XIX veka snano uvrsti:
123

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

la, a.po kojoj je glavnu pretnju za britanski poloaj u svetu predstavljala Rusija. Ve lika Britanija je smatrala da ruski prodor u dva pravca ~ ka Carigradu i ka Indiji pre ko Srednje Azije - ugroava njene prekomorske interese. irei se po Srednjoj Azi ji tokom druge polovine XIX veka, Rusija je razradila stereotipan metod osvajanja. rtva je uvck bila toliko udaljena od sredita svetskih zbivanja, d a je veoma malo zapadnjaka ikada imalo tanu predstavu o onome to se dogaa. Zahvaljujui tome, Rusi su u sluaju potrebe mogli da se pozivaju na tvrdnju da je njihov car u stvari miroljubiv, a da su njegovi potinjeni ratoborni, i da kao svoje specifino diplomat sko orue koriste udaljenost i konfuziju. Velika Britanija je bila jedina evropska sila koja je obraala panju na Srednju Aziju. Kako se rusko irenje na jug sve vie pribliavalo Indiji, dravni kancelar, knez Aleksandar Gorakov, sve manje je bio spreman da odgovori na proteste Lon dona, budui da esto nije znao ta i gde radi ruska vojska. Lord Ogastus Loftus, britanski ambasador u Petrogradu, pretpostavljao je da ruski pritisak na Indiju ne potie od suverena, bez obzira na to to je on apsolutni vladar, ve da glavnu re u tom pogledu vode vojni krugovi. Tamo gde postoji ogromna stajaa vojska, posto ji i potreba da se ona neim uposli... Kada proces osvajanja otpone, kao to se to dogodilo u Srednjoj Aziji, pripajanje jedne teritorije vodi drugom, dok problem predstavlja pitanje gde stati.1 Ovaj izvetaj je u stvari predstavljao ponavljanje Gorakovljevih sopstvenih rei (v. str. 115). S druge strane, britanskoj vladi nije bi lo mnogo vano da li .Rusija ugroava Indiju spontano, ili na osnovu svog imperi jalistikog plana.' . Dogaaji su se uvek isto odvijali. Ruske trupe bi svake godine prodirale sve du blje u Srednju Aziju.. Velika Britanija bi traila objanjenje i primila sve vrste uveravanja da car ne namerava da pripoji nijedan kvadratni metar teritorije. U poetku, tako umirujue rei mogle su da stiaju situaciju. Meutim, naredno rusko napredo vanje neizbeno bi ponovo pokrenulo isto pitanje. Na primer, posto je maja 1868. godine ruska vojska okupirala Samarkand (dananji Uzbekistan), Gorakov je bri tanskom ambasadoru, ser Enmu Rjukananu, rekao da ruska vlada ne samo to ni je eiela zauzimanje tog grada, ve i da duboko ali to je do loga dolo, i da on vr sto veruje da ga nee trajno zadrati".22 Samarkand je, naravno, ostao pod ruskom vlau jo vie od sto godina, sve do raspada Sovjetskog Saveza. Godine 1872, ista predstava jc ponovljena nekoliko stotina milja dalje, na ju goistoku, u odnosu na Hivski hanat na granici dananjeg Avganistana. G rof Suvalov, carev autant, poslanje u London da u veri Britance da Rusija ne namerava da pripoji dodatne teritorije u Srednjoj Aziji: Car ne samo io ne namerava da zaposedne Hivu, ve su izdata konkretna nareenja koja to spreavaju, a izdata su i uputstva da nanielntiti uslovi budu takvi da ni na koji nain ne dovedu do due okupacije Hive.2 3 Ova uveravanja jedva da su i izreena kada je stigla vest d a je ruski general Ka ufman pregazio Hivu i nametnuo joj sporazum koji je u potpunosti bio suprotan uvalovljevim tvrdnjama.

124

D IP L O M A T iJA HENR3 K IS IN D E R

Godine 1875, isti metod prtmenjen je na Kokand, drugi hanat na granici s Avganistanom. Tom prilikom dravni kancelar Gorakov je osetio izvesnu potrebu da opravda razliku izmeu rei i dela. Ispoljivi dovitljivost bez presedana, on je formulisao razliku izmeu unilateralnih izjava (koje, u skladu s njegovom definicijom, nisu imale obavezujuu snagu) i zvamnih, bilateralnih obaveza. On u jednoj noti kae: Iz toga to smo u nekoliko prilika spontano i prijateljski saoptili svoje sta vove u pogledu Srednje Azije, a posebno iz nae vrste odluke da ne sledimo poli tiku osvajanja i pripajanja, vlada u Londonu je, ini se, izvukla zakljuak da smo s njom sklopili zvanim sporazum u vezi s ovim pitanjem".2'1Drugim recima, Rusija e i dalje insistirati na odreenim rukama u Srednjoj Aziji, odreivae sopstvene granice i nee biti sputana ak ni vlastitim vrstim uveravanjima. Dizraeli nije imao nameru a dozvoli a se isti metod iznova primeni kada je u pitanju bilo pribliavanje Carigradu. On je podstakao Turke da odbiju Berlinski me morandum, drugim recima da nastave s represijom na Balkanu. Uprkos toj manife staciji britanske odlunosti, Dizraeli se naao pod jakim pritiskom u zemlji. Turska zlodela su izazvala osudu britanskog javnog mnjenja, a Gledston je grmeo protiv amoralnosti D iz r a c lije v e spoljne politike,' Dizraeli je stoga 1877. bio p r im o r a n da prihvati Londonski protokol, kojim se prikljuio z a h te v u koji su*tri s c v e r ria dvo ra" uputila Turskoj u vezi s okonanjem pokolja- na Balkanu i reformom uprave u tom regionu. Meutim, sultan je odbacio ak i taj okumenL.ubeen da je Dizraeli na njegovoj strani, bez obzira na to ta je zvanino zahtevao. Rusija je na. to odgo vorila objavom rata. . _ ' Za trenutak se inilo d aje u toj diplomatskoj igri Rusija odnela pobedu. Ne sa mo to s u je podrala druga dva severna dvora", ve i Francuska, a stekla je i giro.-' ku podrku britanskog javnog mnjenja. Dizraeiijevc ruke biie su vezane; ulazak u rat na strani Turske lako je mogao da obori njegovu vladu. Meutim, kao i u mnogim ranijim sluajevima. Rusi su otili suvie.daleko. Pod vodstvom briljantnog, ali lakomislenog generala i diplomate Nikolaja Ignjatijeva, ruske trupe su stigle do kapija Carigrada, a Austrija je poela da preispituje svoju podrku ruskoj kampanji. Dizraeli je poslao britanske ratne brodove ti Dardanele. U tom trenutku, Ignjatijev je zaprepastio celu Evropu time to je objavio od redbe SanStefanskog ugovora, na osnovu kojih bi se oslabila Turska i stvorila ve lika Bugarska". Ova velika drava, koja bi sc prostirala do Sredozemlja, trebalo je, po optem miljenju, da se nalazi pod ruskom dominacijom. Posle 1815. godine, u Evropi je preovladavalo miljenje da sudbinu Otoruanskog Carstva moe da razrei samo Evropski koncert" kao cetina, a ne jedna sila, najmanje Rusija. Ignjatijevljev Sanstefanski ugovor bi stvorio mogunost za rusku kontrolu nad Bosforom i ardanelima, to Velika Britanija nije mogla da tolerie, kao i rusku dominaciju nad slovenskim narodima na Balkanu, to nije pohvatala Austrija. Stoga su i Velika Britanija i Austro-Ugarska objavile d a je taj mirovni ugo vor neprihvatljiv. Dizraeli iznenada vie nije bio usamljen. Njegovi potezi su ruskim politiarima zlokobno nagovestili mogunost obnavljanja koalicije stvorene u Kriniskom ratu. Aprila 1878. ministar spoljnih poslova lord Solzben je u svom uvenom memoran125

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

dumu naveo zato Sanstefanski ugovor mora da se revidira, s im se sloio ak i Suvalov, ruski ambasador u Londonu i Ignjatijevljev dugogodinji suparnik. Velika Britanija je zapretila ratom ukoliko Rusija ue u Carigrad, dok je Austrija zapretila ratom u vezi s podelom plena na Balkanu. Trojecarski savez, u koji je Bizmark poiagao velike nade, naao se na ivici ras pada, Sve do tog trenutka Bizmark je bio izuzetno oprezan. A vgusta876, godinu dana pre nego sto je ruska vojska ,,u ime pravoslavlja i slovenstva" krenula na Tur sku, Gorakov je Bizmarku predloio da Nemaka organizuje kongres na kojem bi se resila kriza na Balkanu. Dok bi Meternih i Napoleon III smesta prihvatili mogu nost da odigraju ulogu glavnog posrednika u Evropskom, koncertu", Bizmark jc oklevao uveren da bi se na takvom skupu samo produbile razlike unutar Trojecarskog saveza. On je privatno izjavio da bi svi uesnici, ukljuujui i Veliku Britani ju, posle tog kongresa ispoijiii odbojnost prema nama stoga to nikome od njih ne bismo pruili podrku kakvu oekuje",25 Bizmark je takoe smatrao da ne bi bilo mudro povezati Dizraeljja i Gorakova, po njemu, podjednako opasno sujetne mi nistre". . Uprkos tome, kako je sve vie izgledalo da e Balkan postati vamica koja e se rasplamsati u opti rat u Evropi, Bizmark je nevoljno organizovao kongres u Berli nu, jedinoj prestonici 11 koju su ruski predstavnici bili spremni da dou. Bez obzira na to, bio je vrsto reen da sauva distancu u odnosu na svakodnevnu ipioniatiju, i stoga je tibedio austrougarskog ministra spoljnih poslova Anraija da poalje po zivnice. Kongres je bio zakazan za 13. juni 1878. Meutim, pre nego to je otvoren, Ve lika Britanija i Rusija su se ve usaglasile oko kljunih pitanja u okviru sporazuma koji su lord Solzberi i novi ruski ministar spoljnih poslova tivalov potpisali 30. maja. Veliku Bugarsku", predvienu Sanstefanskim ugovorom, zamenila su tri no va entiteta: u velikoj meri smanjena nezavisna bugarska drava; drava Istona Rumeiija, nezavisan entitet tehniki pod vlau turskog guvernera, iju upravu je u stvari trebalo da nadgleda Evropska komisija (kao najava mirovnih projekata Uje dinjenih nacija u XX veku); i ostatak Bugarske vraen pod tursku upravu. Ruska te ritorijalna osvajanja u Jermeniji su smanjena. Posebnim tajnim sporazumima Veli ka Britanija je Austriji obeala da e podrati okupaciju Bosne i Hercegovine, a sul tana je uverila da e zagarantovati turske teritorije u Aziji. Sultan je za uzvrat En gleskoj dao ostrvo Kipar a na njemu izgradi vojno-pomorsku bazu. Do poetka Berlinskog kongresa, ratna opasnost koja je Bizmarka navela da pristane da organizu je taj skup umnogome je splasla. Glavni cilj Kongresa bio jc da se Evropi da blagoslov za ono to je ve bilo ugovoreno. Pitanje je da li bi Bizmark rizi kovao a preuzme u sutini nesigurnu ulogu posrednika da je bio u stanju da predvidi ishod. Mogue je, naravno, da je ve i sazivanje tog skupa nateralo Rusiju i Englesku da se separatno sporazumeju, kako uzajamni ustupci koji su u direktnim pregovorima mogli mnogo bre i lake da sc utanae ne bi zavisili od udi jednog evropskog kongresa. Razrada detalja jednog ve sklopljenog sporazuma ne predstavlja veliko delo. Sve vodee drave, izuzev Velike Britanije, predstavljali su ministri spoijnifa poslo126

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

va. Prvi put u britanskoj istoriji, jednom meunarodnom skupu koji se odravao iz van Britanskih ostrva prisustvovali su i predsednik vlade t ministar spoljnih poslo va, zato to Dizraeli nije eleo da neko drugi - Solzberi - sebi pripie u zaslugu ve liki diplomatski uspeh koji je uglavnom bio unapred osiguran. Gorakov, sujetni starac koji je vie od pola veka ranije pregovarao s Meternihom na kongresima u Ljubljani i Veroni, odabrao je Berlinski kongres za svoje poslednje pojavljivanje na meunarodnoj sceni. Ne elim da se polako ugasim kao lampa koja se dimi. elim da n.estaneni kao zveza, rekao jc po dolasku u Berlin.26 Kada su ga upitali ko je najvanija linost na Kongresu, Bizmark je pokazao na D izraclija:,, Der alte Jude, das isi der Mann (Taj ovek je stari Jevrejin)*'.27 Bez ob zira na dijametralno razliito poreklo, Bizmark i Dizraeli su jedan prema drugom ispoljavaii neskriveno divljenje. Obojica su bili pristalice realpoiitike. Mrzeli su ono to su nazivali moralisanjem", a Gledstona su prezirali; religijska nota u njegovim izjavama zvuala im je lano. Ni Bizmark ni Dizraeli nisu gajili nikakve simpatije prema slovenskim narodima na Balkanu, u kojima su videli samo violentne izazi vae stalnih problema. Obojica su bili skloni zajedljivim, cininim alama, u o p a vanjima i sarkastinim aokama. Ni jedan ni drugi nisu imali strpljenja za sitne po litike zaevice, budui da su mnogo radije povlaili iroke, dramatine poteze. Moglo bi se tvrditi da je Dizraeli bio jedini dravnik koji je ikada nadigrao Bizmarka. On se u Berlinu pojavio s nadmonim stavom oveka koji je ve ostvario svoje ciljeve, s kakvim je Kaslrej doao u Be, ili kakav je Staljin zauzeo na kraju Dnigog svetskog rata. Na Kongresu je trebalo jo samo utanaiti detalje u vezi s primenom ve postignutog sporazuma izmeu Velike Britanije i Rusije, i u sutini teh nikog pitanja da li e T urska i novostvorena Bugarska vojno kontrolisati putne pravce na Balkanu. Dizraeli je bio suoen samo s jednim stratekim problemom to veim skretanjem ruske ozlojeeno,sti zbog povraaja ve zauzetih teritorija u drugom pravcu, kako.osujeciije svojih planova ne bi pripisali Britaniji. Dizraeliju je to polo za rukom zahvaljujui izuzetno nezgodnom poloaju u kojem se naao sam Bizmark. On na Balkanu nije video nikakve nemake interese i jedino to ga je 11 sutini zanimalo bilo je da gotovo po svaku cenu sprei rat iz meu Austrije i Rusije, Sebe je na tom Kongresu video iskljuivo u ulozi nepristrasnog posrednika" (ehrlicher Mahler), a skoro svaku izjavu zapoinjao je reci ma.' ,.L 'Atemagne, qut n est M e par auam inlerqt direct dans les affaires Orienl... (Nemaka, koja nema nikakvih direktnih interesa \i vezi s Istonim pita njem...)2S. Uprkos tome to mu j e bilo savreno jasno ta sc dogaa, Bizmark se oseao kao ovek koji u snu vidi kako mu se pribliava opasnost, ali lte moe da je izbegne. Kada je nemaki Parlament od njega zatraio da zauzme vri stav, Bizmark je odgovorio da ne namerava da se upiie. Da bi ukazao na opasnosti od posredo vanja, pozvao se na jedan dogaaj iz. 1851. godine; u ulozi posrednika u nekom spo ra izmeu Austrije i Pruske, car Nikola I je drao stranu Austriji: Car Nikola je tada odigrao ulogu koju (moj protivnik) sada namerava a odeli Nemakoj; on (Nikola) jc doao i rekao: Pucau na onoga ko buepr127

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

vi pucao1 1 , i zahvaljujui tome mir je ouvan. Pitanje ko je od toga imao kori sti, a ko tetu pripada istoriji, te ga ovde ne bih pokretao. Postavljam jednostav no pitanje: a lije car Nikola ikada nagraen zahvalnou zbog toga to je stao na jednu stranu. Mi, Prusi. mu na Some svakako nismo mogli biti zahvalni! ... A kako se caru Nikoli zahvalila Austrija? Tri godine kasnije izbio je Krimski rat. Mislim da bi dalji komentar bio izlian,2 9 Mogao jc da doda da careva intervencija nije spreila ni Prasku od ostvarenja plana koji je i bio povod krize iz 1851. godine - da na kraju konsoliduje severnu Nemaku. S obzirom na to daje u rukama imao unapred poeljene karte, Bizmark je par tiju" odigrao najbolje sto je mogao. Uopteno reeno, njegov pristup se sastojao od pruanja podrke Rusiji u vezi s istonim etom Balkana (odnosno aneksijom Besarabijc), a Austriji u vezi sa zapadnim delom (tj. okupacijom Bosne i Hercegovi ne). Bizmark je Rusiji uskratio podrku samo u vezi s jednim pitanjem: kada je Di zraeli zapretio da e napustiti Kongres ukoliko Turskoj ne budu ostavljeni planin ski prolazi prema Bugarskoj, ubedio je cara da obuzda svog pregovaraa Suvalova. Bizmark je time izbegao udaljavanje od Rusije kakvo je zadesilo Austriju po sle Krunskog rata, mada ni on iz krize nije iziao neozleden. Mnogi vodei ruski politiari su oseafi a im je ukradena pobeda. Svako zaustavljanje ruskog ekspan zionizma izazivalo je negodovanje; Rusija je povremeno, u ime legitimiteta, mogla da odustane o teritorijalnih dobitaka (kao to je dvadesetih godina, u vreme gr kog ustanka, uinio Aleksandar I, ili Nikola I tokom revolucionarne 1848, godine), ali nikada nije oustajaa od-nekog krajnjeg cilja, ili prihvatila kompromis kao pra vedno reenje. . Tako se dogodilo da Rusija krivicu za to. to na Berlinskom kongresu nije uspe la tla ostvari sve svoje ciljeve pripie Evropskom koncertu", a ne svojim preteranim ambicijama, pa ak ni Dizracliju koji je protiv nje organizovao koaliciju i pvipretio joj ratom, ve Bizmarku koji je organizovao kongres da bi izbegao opti su kob u Evropi. Rusija je bila naviknuta na britansko protivljenje, ali to io su uiogu nepristrasnog posrednika preuzeli njeni tradicionalni saveznici Nemci, panslavisti su shvatili kao uvredu. Ruska nacionalistika tampa je Kongres proglasila za evropsku koaliciju protiv Rusije pod vodstvom kneza Bizmark.a'K l o koga jc na inila rtvenog jarca zbog toga to Rusija nije uspela da ostvari svoje preambiciozne ciljeve. Razlog zbog kojeg je Rusiju posle Kongresa obuzela nacionalistika euforija, objasnio je uvalov, glavni ruski .pregovara u Berlinu i stoga u potpunosti upoznat sa stvarnim stanjem stvari: Najlake je ljudima stvoriti paranoinu iluziju o ozbiljnoj ugroenosti ru skih interesa usle delovanja izvesnih stranih sila i time dati hranu izuzetno opasnoj propagandi. Svi ele mir; stanje u kakvom se zemlja nalazi neolono ga zahteva, ali istovremeno se javljaju pokuaji da se na nekog drugog prebaci nezadovoljstvo koje su u stvari izazvale greke sopstvene politike.3 1
128

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

Meutim, uvalov nije odraavao stav ruskogjavnog mnjenja. Mada sam nije iao tako daleko kao ruska ratoborna tampa i radikalni panslavisti, car nije bio u potpunosti ni pomiren s ishodom Kongresa. Narednih decenija, perfinost koju je Nemaka ispoljila u Berlinu postae opte mesto brojnih ruskih politikih tekstova, ukljuujui i nekoliko dokumenata sainjenih neposredno uoi izbijanja Prvog svet skog rata. Trojecarski savez, zasnovan na jedinstvu konzervativnih monarha, vie nije mogao da se odri. Posle toga, jedina koheziona snaga u meunarodnim odno sima mogla je da bude sama realpolitikaBizmark se pedesetih godina XIX veka zalagao za politiku koja bi se mogla uporediti s britanskom sjajnom izolacijom*1 . On je smatrao da saveznitva treba izbegavati sve dok se ne utvrdi strana koja u atom trenutku moe najbolje da poslu i pruskom nacionalnom interesu i na koju treba stati. Zahvaljujui toni pristupu, Pruskoj ne samo to nije bila sputana sloboda delovanja, ve joj je na raspolaganju uvek stajalo vie opcija nego to ih je mogla imati bilo koja suparnika strana. Da bi uvrstio novu dravu, Bizmark je ujedinjenu Nemaku ukljuio u tradicionalni savez s Austrijom i Rusijom. Meutim, Nemaka se osamdesetih godina nala u si tuaciji bez presedana. Postala je suvie jaka da bi sebi dozvolila izolaciju koja je preostali deo Evrope mogla da podstakne da se protiv nje ujedini, dok istorijska, go tovo automatska podrka Rusije vie nije postojala. Nemaka je.poslala div kome su bili potrebni prijatelji. Taj problem Bizmark je resio tako to je iz osnova promenio svoj pristup.spoljnoj politici. Budui da ravnoteu snaga vie nije mogao-da podeava izbegavanjem saveznitava kako bi imao veu slobodu delovanja od bilo kog potencijalnog pro tivnika, odluio je da uspostavi vie veza s vie zemalja nego bilo koji protivnik i da zahvaljujui tome, u skladu s potrebom, odabere najkorisnije saveznitvo. Istog asa kada se odrekao slobodnog manevarskog prostora koji je prethodnih dvadeset godina predstavljao glavno obeleje njegove iplomatije. Bizmark je poeo da stva ra sistem vesto isplaniranih saveznitava, kako bi s jedne strane predupredio udru ivanje potencijalnih nemakih neprijatelja, a s druge ograniio delovanje nema kih partnera. U svakoj od Bizmarkovih ponekad protivurenih koalicija Nemaka je bila blia pojedinim partnerima nego to su to oni meusobno bili; zahvaljujui to me, Bizmark je uvek mogao da stavi veto na neku zajedniku akciju, a mogao je i da nezavisno deluje. Punih deset godina mu je polazilo za rukom da ouva paktove s neprijateljima svojih saveznika i da zahvaljujui tome utie na poputanje zategnutosti na svim stranama. Bizmark je svoju novu politiku inaugurisao 1879, kada je sklopio jedan tajni savez s Austrijom. Bio je svestan ruske ozlojeenosti posle Berlinskog kongresa i nadao se da e ovim potezom zaustaviti njenu dalju ekspanziju. Da bi onemoguio Austriju da iskoristi nemaku podrku za sukobljavanje s Rusijom, emu nije bio sklon, istovremeno je sebi osigurao i veto u odnosu na austrijsku politiku na Balka nu. Oduevljenje s kojim je Solzberi pozdravio savez izmeu Austrije i Nemake kao veoma radosne vesti1 4uverilo je Bizmarka da nije usamljen u elji tla zausta vi ruski ekspanzionizam. Solzberi se nesumnjivo nadao da e Austrija ubudue, uz nemaku podrku, preuzeti od Britanije obavezu da se odupire ruskom prodoru u
129

 1PL0M A T0A

HBNRi KISSNDGR

pravcu Bosfora i Dardanela. Meutim, Bizmark nije bio skion da se bori za nacio nalne interese dragih zemalja. Posebno mu nije padalo ni na kraj pameti da to ini na Balkanu, budui da se prema sukobima u tom eiu sveta odnosio s dubokim pre zirom. Tim oveokradicama treba jasno staviti do znanja", zagrmeo je jednom pri likom govorei o Balkanu, da evropskim vladama nije potrebno da se ukljuuju u njihovu pohlepu i njihova suparnitva.32 Njegovi nasienici su zaboravili ovo upo zorenje, sto se pokazalo kao pogubno po mir u Evropi. Bizmark je predlagao da se rusko elovanje na Balkanu sputa saveznitvima, a ne konfrontacijom, to je ruskog cara jednostavno suoilo s mogunou da bude izolovan, Smatrajui Veliku Britaniju za glavnog neprijatelja Rusije, a Francusku za suvie slabu i iznad svega suvie republikansku" da bi mu bila odgovarajui save znik, on se sloio s obnavljanjem Trojecarskog saveza, ovog puta zasnovanog na principima realpolitike. K om i od saveznitva sa svojim glavnim protivnikom austrijskom cam nije bio odmah jasan. Njemu bi vie odgovaralo udruivanje s Velikom Britanijom s kojom ga je povezivao zajedniki interes - spreavanje niskog izlaska na Bosfor i Dardanele. Meutim, tu mogunost je iskljuio Dizraclijev poraz na izborima 1880. Gledsionov dolazak na vlas! jc u potpunosti onemoguio bilo kakvo britansko uee, makar i indirektno, u nekakvom proturskom, antiruskom saveznitvu. Drugi, odnosno obnovljeni, Trojecarski savez ilijc imao nikakvc'etke preten zije, ve je u potpunosti odraavao principe realpolitike. On je'zem lje potpisnice obavezivao na dobrovoljnu neutralnost u sluaju da jedna od njih stupi u rat s ne kom etvrtom zemljom - na primer, ukoliko Hi Engleska zaratila s.-Rusijom, ili Francuska s Nemakom. Nemaka bi lime bila zatiena od rala na dva fronta, a Ru sija od obnavljanja koalicije (Velike Britanije, Francuske i Austrije) iz.vremena Krunskog rata, dok bi nemaka obaveza da brani Austriju u sluaju agresije i dalje ostala na snazi. Obaveza ograniavanja ruskog ekspanzionizma na Balkanu preba ena je na Veliku Britaniju, stoga to je Austrija, bar na papiru, bila spreena da stu pa u koaliciju protiv Rusije. Zahvaljujui tome to je uspostavio ravnoteu izmeu saveznitava koja su se uzajamno donekle neutralisala, Bizmark je sebi mogao a dozvoli gotovo istu slobodu delovanja kakvu je uivao tokom svoje prethodne faze dok se klonio svih koalicija. Najvanije je ipak bilo to Stoje uklonio vamice koje su neku lokalnu krizu mogle da. raspale u ratni poar. Godine S882, odnosno godinu dana posle osnivanja dragog Trojecarskog save za, Bizmark je dodatno proirio svoju mreu time to je ubedio Italiju da prie s a vezu Austrije i Nemake, koji je tako prerastao u Trojni savez, Italija je uglavnom stajala po strani u odnosu na diplomatske aktivnosti u Srednjoj Evropi, aii je Bizmarkov prelog prihvatila stoga to je francusko osvajanje Tunisa osujetilo njene vlastite planove u Sevemoj Africi. Pored toga, nestabilna italijamka monarhija je smatrala da bi izvesna diplomatska aktivnost u stilu velike sile mogla da doprinese potiskivanju narastajueg talasa republikanskih ideja. Austrija je sa svoje strane tra ila dodatno obezbeenje za sluaj da Trojecarski savez ne uspe da ogranii Rusi ju. Sklapajui Trojni savez, Nemaka i Italija su se obavezale na uzajamnu pomo u sluaju francuskog napada, dok se Italija obavezala na neutralnost u sluaju da
130

D IP L O M A T IJA H E N R I K iS IN D E R

Austro-Ugarska zarati s Rusijom, to je ublailo austrijski strah od sukoba na dva fronta. Konano, Bizmark je 1887. godine podsiakao svoja dva saveznika, Austriju i Italiju, da s Velikom Britanijom zakljue tzv. Sredozemne ugovore koji su zemlje potpisnice obavezali na zajedniko ouvanje postojeeg stanja u Sredozemlju. Bizmarkova dipiomatija je stvorila niz izukrtanih saveza od kojih su sc neki preklapali, a neki bili meusobno protivreni, ali su svi zajedno uspeli da zatite Austriju od ruske agresije, Rusiju od austrijskog avanturizma i Nemaku od zaokni-, avanja, a Englesku naveli da na sebe preuzme spreavanje niskog prodora ka Sre dozemlju. Da bi olakao funkcionisanjc ovog sloenog sistema, Bizmark je inio sve to je bilo u njegovoj moi da zadovolji sve francuske ambicije, izuzev narav no onih u vezi s Alzasom i Lorenom. On je podsticao Francuze na kolonijalno ire nje, delimino da bi njihove snage odvratio od Srednje Evrope, ali mnogo vie za to da bi im poremetio odnose sa suparnikim kolonijalnim silama, posebno Velikom Britanijom. Tanost Bizmarkove raunice vie od deset godina nije dovedena u pitanje. Francuska i Velika Britanija su zbog Egipta dole na granicu otvorenog sukoba. Francuska se zbog Tunisa udaljila od Italije, a Velika Britanija se i dalje sukoblja vala s Rusijom u Srednjoj Aziji, kao i zbog pretenzija na Bosfor i Daranele. Da biizbegao sukob s Engleskom, Bizmark se klonio kolonijalnog irenja sve do sredine osamdesetih godina, to je nemaku spoljnu politiku ograniavalo na Evropu gde mu je glavni cilj bilo ouvanje postojeeg stanja. Meutim, zahtevi realpoiitike postali su suvie sloeni da bi mogli da se odre. Kako je vreme prolazilo, sukob izmeu Austrije i Rusije na Balkanu sve tee je m o gao da se smiruje. Da je ravnotea snaga mogla da funkcionie u svom najistijem obliku, Balkan bi bio poelicn na rusku i austrijsku zonu uticaja. Meutim, javno mnjenje jc ve bilo suvie raspaijeno da bi takva politika ak i u naj autokratski] im dravama mogla da se sprovede u delo Rusija nije mogla da prihvati zonu uticaja koja bi slovenske narode prepustila Austriji, dok Austrija nije pristajala da potpo mae irenje ruskog uticaja u delovima Balkana nastanjenim slovenskim narodima Bizmarkova kabinetska dipiomatija u stilu XVIII veka sve tee se uklapala u vreme u kojem je javno mnjenje postajalo sve vanije. Dve predstavnike vlade, britanska i francuska, neizbeno su morale da vode rauna o reakciji svojih biraa. Francusko javno mnjenje je sve glasnije zahtevalo povratak Alzasa i Lorena. Me utim, najoigledniji primer nove, kljune uloge javnosti predstavljala je Velika Britanija, u kojoj je Gledston 1880, porazio Dizraclija na jedinim izborima na koji ma se glavna bitka vodila u vezi sa spoljnopolitikim pitanjima, posle ega se ak i Dizraelijcva balkanska politika izmenila. Gledston, moda najznaajnija linost na britanskoj politikoj sceni u XIX ve ku, zauzeo je u odnosu na spoljnu politiku stav slian amerikom stavu posle Vilsona. Donosei spoljnopolitike sudove na osnovu moralnih a ne geopolitikih kri terij uma, on je tvrdio da su nacionalne aspiracije Bugara u osnovi legitimne i da Ve lika Britanija, kao hrianska zemlja, mora da pomogne Bugarskoj protiv Turaka-musiimana. Gledston je tvrdio da Turke treba naterafi na drugaije ponaanje, io je po njemu mogla da uini koalicija sila koje bi potom preuzele odgovornost za upra131

D IP L O M A T U A H E N R I K.1S!ND 2BR

vijanje Bugarskom. Gleston jc izneo i ideju koja e kasnije, u vreme predsednika Vilsona, biti nazvana kolektivnom bezbednou - Evropa je morala da deluje za jedniki; u protivnom, Velika Britanija uopte nee delovati. To se moe bezbedno uiniti jedino zajednikom akcijom evropskih sila. Vaa snaga je velika; meutim, vanije od svega je a Evropa u ovo pitanje unese i srce i duu. Ja sada govorim samo o est zemalja koje nazivamo veli kim silama, o Rusiji, Nemakoj, Austriji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji. Njiho vo jedinstvo nije samo vano, ve nezamenljivo za postizanje potpunog uspeha i zadovoljstva.' Gleston, koga je vrealo Dizraelijevo insistiranje na realpolitic, pokrenuo je 1880. svoju uvenu Milotijansku kampanju1 1 , prvu putujuu" kampanju u istoriji, u okviru koje jc, obilazei mesto po mesto, takoe prvi put spoljnopolitika pita nja iznosio direktno pred narod. Gleston, tada ve u poodmaklim godinama, neo ekivano je stekao popularnost kao javni govornik. On je tvrdio da razumna spolj na politika mora da se zasniva na moralu, da njene zveze vodilje treba da budu hrianska pristojnost i potovanje ljudskih prava, a ne ravnotea snaga i nacionalni in teres. Na jednom mestu je izjavio: Zapamtite da je svetinja ivota u oima Boga nepovrediva podjednako u brdskim selima Avganistana, kao i ovde. Zapamtite d a je Onaj to vas je stvo rio kao ljudska bia od krvi i mesa, povezao i zakonom uzajamne ljubavi... ko ja ne moe da bude ograniena meama hrianske civilizacije...M Gleston je osvetilo put kojim e kasnije krenuti Vilson kada bude tvrdio a se ne moe povui granica izmeu morala pojedinca i morala drave. Kao Vilson, po litiar naredne generacije, on jc mislio d a je uoio globalnu tenju ka ostvarivanju pramena mirnim putem, pod budnim okom javnog mnjenja: Izvesno je a jedan novi zakon sve vie obuzima misli svih naroda i da sve vie usmerava ponaanje u svetu; zakon koji priznaje nezavisnost; koji se gnu a agresije, koji se zalae za reavanje sporova mirnim putem, a ne uz prolivanje krvi, koji tei trajnim, a ne privremenim usaglaavanjima i koji, pre svega, kao najviu sudsku instancu priznaje opti sud eivilizovanog ljudskog ro d a /5 Svaku re u ovom citatu mogao je da izgovori i Vilson, kao to i implikacija ove ideje umnogome posea na njegovo Drutvo naroda. Ukazujui na razliku iz meu svoje i Dizraelijeve politike, Gleston je 1879. naglasio da bi, umesto da odr ava ravnoteu snaga, radije uloio trud ti podsticanje evropskih sila na jedinstvo. Zato? Stoga to bi jedinstvo moglo da neutralise, sputa i ogranii njihove pojedi nane sebine ciljeve... Zajednika akcija je fatalna za sebine ciljeve...1 1 " Nemo gunost da e ouva evropsko jedinstvo bila je, naravno, razlog za sve jae tenzije.
132

D IP L O M A T iJA H E N R i K ISiN D E R .

Nije postojala nijedna ideja - budunost Bugarske to svakako nije mogla da bude koja bi premostila jaz izmeu Francuske i Nemake, ili Austrije i Rusije. Nijedan britanski predsednik vlade pre Gledstona nije koristio takvu retoriku. Kaslrej je na Evropski koncert" gledao kao na instrument za nametanja odluka Bekog kongresa, a Palmerston kao na sredstvo za ouvanje ravnotee snaga. Bu dui a u Evropskom koncertu" uopte nije video sredstvo za ouvanje postojeeg stanja, Gledston mu je dodelio revolucionarnu ulogu kao to je stvaranje jednog potpuno novog svetskog poretka. Te ideje e ostati uspavane sve dok se u sledeoj generaciji na scem ne bude pojavio Vilson. Bizmark je Gledstonove ideje shvatao kao isto svetogre. Stoga nc iznenau je to su te dve markantne linosti jedna drugu iskreno prezirale. Bizmarkov stav prema Gledstonu bio je slian stavu Teodora Ruzvetta prema Viisonu; on je tog ve likog viktorijanca doivljavao podjednako kao varalicu i kao opasnu pojavu, U pi smu nemakom caru, gvozdeni kancelar1 1je 1883. primetio: Nas zadatak bi bio laki da u Engleskoj nije u potpunosti izumro soj neka danjih velikih dravnika koji su razumeli evropsku politiku. S nesposobnim poiitiarem kao to je Gledston, koji je veliki govornik i nita vie, nemogue je voditi politiku u okviru koje bismo mogli da se oslonimo na engleski stav.37 . - Gledston je svoje miljenje o protivniku iznosio mnogo irektnije; on se nije ustezao.da Bizmarka nazove otelotvorenjem zla.5s Gledstonove ideje u vezi sa spoljnom politikom doivek su istu sudbinu kao i Vilsonove, poto su njegove sunarodnike podstakle na povlaenje iz svetske politi ke, umesto na vee uee u njoj. Na nivou dnevne iplomatije, Gledstonov dola zak na vlast 1880, veoma malo je izmenio politiku Britanske Imperije u Egiptu i oblastima istono od Sueca. Ali jeste spreio Englesku da se ukljui u balkansku politiku i uopteno u evropsku ravnoteu. Gledstonov drugi mandat (1880-85) je stoga imao jednu paradoksalnu posledicu: iiio je bezbednosne mree Bizmarka, najumerenijeg dravnika u Evropi, isto onako kao to je Kaningovo povlaenje iz Evrope pribliilo Metemiha ruskom ca ru. Sve dok su britanskom spoljnom politikom dominirali Palmerstonovi i izraeiijevi stavovi, ta zemlja je mogla da poslui kao poslednje pribeite kad god bi Ru sija preterala s uplitanjem na Balkanu, ili u nastojanju da izie na Bosfor. Ova ga rancija je s Gledstonom nestala, a Bizmark je postao jo zavisniji od svog sve anahronijeg Trojecarskog saveza s Austrijom i Rusijom. Tzv. istoni dvorovi" - nekadanji bedemi konzervativizma - postali su u izvesnom sm islu.jo oseUjiviji na svoje nacionalistiki nastrojeno javno mnjenje, nego to su to bile predstavnike vlade. Bizmark je u Nemakoj uspostavio unu tranje ureenje koje mu je dozvoljavalo da na njega primenjuje svoje diplom at ske formule zasnovane na ravnotei snaga, mada je pokazivao i jaku tendenciju ka demagogiji. Uprkos tome to je lanove Rajhstaga biralo najire birako telo u Evropi, nemake vlade je postavljao car, te su one stoga biie odgovorne njemu, a ne Rajhstagu.
133

D IP L O M A T A H E N R I K IS IN D E R

lanovi Rajhstaga, lieni odgovornosti, mogli su beskrajno da se nadmeu u govomitvu. injenica d a je vojni budet izglasavan za period od pel godina, dovo dila je vlade u iskuenje da izazivaju krize u godini u kojoj to glasanje dolazi na red. Da je bilo dovoljno vremena, ovo ustrojstvo je lako moglo da sc razvije i u ustavnu monarhiju ija bi vlada bila odgovorna parlamentu. Meutim, u kljunim godinama formiranja nove nemake drave, vlade su bile izuzetno podlone nacionalistikoj propagandi, i suvie .sklone izmiljanju spoljanjih pretnji u cilju mobilisanja bira kog tela. Na rusku spoijnu politiku takoe je uticala estoka propaganda panslavista, i ju je osnovnu temu predstavljao zahtev za agresivnom politikom na Balkanu i ob raunom s Ncmakom. Jedan ruski zvaninik je pred kraj vladavine Aleksandra Ii. 1879. godine, austrijskom ambasadoru dao sledee objanjenje: Ljudi su ovde jednostavno uplaeni od nacionalistike tampe... Oni sc za ogru zastavom nacionalizma da bi sc zatitili i stekli snanu podrku. Otkako je nacionalistika tendencija tako znaajno izbila u prvi plan, a posebno otka ko je u vezi s pitanjem ulaska u rat (protiv Turske), uspela da nadvlada razum, tzv. narodnjaka** struja... postala jc stvarna snaga, posebno stoga to obuhva ta elu vojsku.3 9 U slinom poloaju nala se i Austrija, druga vienacionalna imperija. U takvim okolnostima, Bizmarku je postajalo sve iee.da na sebi svojstven, obazriv nain podeava ravnoteu. Godine 1881, u Petrogradu je.na presto stupio novi car, Aleksandar III, koga za razliku od njegovog dede Nikole I i Aleksandra U, nisu sputavale ni konzervativna ideologija, ni line simpatije prema ostarelom Kajzeru. Aleksandar III, indolentan i autokrata, nije imao poverenja u Bizmarka, done kle i stoga to je Bizmarkova politika bila suvie slgena da bi je shvatio. Jednom prilikom je ak rekao da Bizmarkovo ime precrtava svaki put kada u nekom izve taju naie na njega. Aleksandrovu sumnju je pojaavala carica, Dankinja, koja Bi zmarku nikako nije mogla da oprosti Sto je njenoj zemlji oduzeo lezvig i Holtajn. Bugarska kriza iz 1885. godine dovela je sve ove tendencije do usijanja. Posle jo jednog ustanka stvorena je vea bugarska drava, za kakvu se Rusija deset go dina ranije strasno zalagala, a od koje su Velika Britanija i Austrija zazirale. Da i sto rija moe da izneveri i najizvesnija oekivanja pokazuje to to nova bugarska dra va ne samo to nije bila niska marioneta, ve je ujedinjena pod jednim nemakim knezom. Mada bi Bizmark, da je samo mogao, osujetio takav rasplet, Petrogra je to stavio na duu lino njemu. Ruski dvor je bio izvan sebe od besa, a panslavisti, koji su u svakom uglu zapadno od Visle videl zaveru, irili su glasine da se Bi zmark nalazi u pozadini satanske antimske zavere. U toj atmosferi, Aleksandar je 1887. godine odbio da obnovi Trojccarski savez. Bizmark ipak nije bio spreman da odustane od svoje ruske opcije. Njemu je bi lo jasno da e Rusija ukoliko bude preputena sama sebi, pre ili posle skliznuti u sa veznitvo s Francuskom. Meutim, imajui u vidu situaciju osamdesetih godina kada su se Rusija i Velika Britanija stalno nalazile na ivici rata - takav kurs pove134

D iP L O M A T U A H E N R I K IS iN D E R

avao je rusku jopasnost u odnosu na Nemaku, pri emu nije umanjen antagonizam s Britanijom. tavie, Nemakoj je i dalje ostajala kao opcija Britanija, pogotovu kada je Gledston otiao s poloaja. Aleksandar je 11 svakom sluaju imao mnogo razioga da sumnja da bi se Francuska izloila ralnoj opasnosti zbog Balkana. Dru gim reiiua, rusko-nemake veze, iako su postajale sve slabije, jo su odraavale ve oma realnu podudarnost nacionalnih interesa, a ne samo Bizmarkova predubeenja - mada se mora rei da se ti zajedniki interesi nikada ne bi formalno definisali da nije bilo njegove diplomatske vetme. Bizmark je tada, dovitljivo kao i uvek, pokrenuo svoju poslednju veliku inici jativu, zakljuenje Ugovora o meusobnom osiguranju, Nemaka i Rusija su jedna drugoj obeale da e ostati neutralne u sluaju rata s treom zemljom, ukoliko N e maka ne napadne Francusku, ili Rusija Austriju. Teorijski, Rusija i Nemaka su se time osigurale od voenja rata na dva fronta, pod uslovom da se same uzdre od ofanzivnih akcija. Meutim, mnogo je zavisilo od toga kako e sc defmisati agresi ja, posebno stoga to jc mobilizacija sve vie poela da se izjednaava s objavom rata (v. VIII glavu), Budui da to pitanje nijednom nije.biio pokrenuto, Ugovor-o meusobnom osiguranju oigledno je imao ogranienja, a ruski car ga jc dodatno naruio time to je insistirao da bude tajan. Tajnost tog sporazuma predstavljala je najbolju ilustraciju sukoba izmeu potreba kabinetske iplomatije i zahteva to ih . jc nametala sve vea demokratizacija spoljne politike. Situacija je poslala toliko 5I0 - - ena da su u okvira tajnog Ugovora o meusobnom osiguranju, postojala i dva tajna aneksa. Posebno povcrljiv je bio drugi - Bizmarkova ifrovana obaveza da nee '. spreavati ruske pokuaje da zaposedne Carigrad i a e podrati Rusiju u cilju i renja njenog uticaja u Bugarskoj, Nijedna o ovih garancija ne bi odgovarala Au striji, s kojom je Nemaka bila u savezu, a jo man je Britaniji, mada se ne moe re i da Bizmarku ne bi odgovaralo da se Velika Britanija i Rusija sukobe zbog budunosti B os fora 1 Darancte. Uprkos svemu, Ugovor 0 meusobnom osiguranju ouvao je neophodnu vezu izmeu Petrograda i Berlina. Rusi su dobili uveravanja da Nemaka, mada sprem na da brani integritet Austrougarske imperije, nee pomagati njeno sirenje na raun Rusije, Nemaka je, ako nita drugo, postigla odlaganje francusko-niskog saveza. Bizmarkova reakcija na pritisak nemakih militaristikih krugova koji su 1887. godine, kada se raspao Trojecarski savez, zahievali preventivni rat protiv Rusije, pokazuje da je cilj njegove sloene spoljne politike bilo stiSavanje strasti i ouvanje mira. u govoru koji nije bio samo obraanje Rajhstagu, ve i pokuaj da se Petrogradu poalje poruka u cilju spreavanja francusko-ruskog saveznitva, 011 je 11 pot punosti odbacio sva nagaanja u vezi s eventualnim ratom:

Mir s Rusijom s nae strane nee biti naruen, a ja ne vem jem da e nas Rusija napasti. Takoe ne verujem da Rusi trae saveznitva zato da bi nas za jedno s drugima napali, niti da bi iskoristili tekoe s kojima bismo se mogli suoiti na dragoj strani kako bi nas nesmetano napali.40
135

.................................

DIPLOMATUA .
H E N R I K IS IN D E R

____
~

Meutim, ravnotea snaga je bila osuena na propast i vreme joj je isticalo, bez obzira 11a svu Bizmarkovu vestinu i umerenost. Mane vri sanje je postalo suvie slo eno ak i za diplomatu njegovog formata. Saveznitva koja su se preklapala upra vo zato da bi obezbedila meusobno osiguranje", poela su da izazivaju podozrenje, a sve vei znaaj javnog mnjenja svima je smanjivao manevarski prostor. Ve sama potreba za ogromnom diplomatskom vetinom koju je Bizmark posedovao, ukazuje na to kakvo je optereenje za evropsku ravnoteu snaga predsta vljala snana, ujedinjena Nemaka. Nemako Carstvo je izazivalo opte nespokojstvo jo dok je Bizmark bio za njegovim kormilom. U stvari, sva njegova zameateljstva u cilju obezbeenja garancija, vremenom sti samo poela da izazivaju izu zetnu uznemirenost, elimino i stoga to je savremcnicima bilo veoma teko da shvate njegove neverovatno zamrene poteze. U strahu da ne budu nadigrani, i sa mi su pokuavali da se to bolje zatite. Meutim, delovanje u tom pravcu ograni avalo je i fleksibilnost kao jednu od postavki realpolitike u smislu zamene za po litiku sukoba. M ada je Bizmarkov nain voenja ipiomatije po svoj prilici bio osuen da ne preivi njegov odlazak s poloaja, to nipoto ne znai d a je biio neizbeno zameniti ga nerazumnom trkom u naoruanju i rigidnim saveznitvima, potezima koji bi pre mogli a se uporee s onim to e se dogaati tokom hladnog rata, nego s tra dicionalnom ravnoteom snaga. Bizmark je zahval jujui svojoj umerenosti i fleksi bilnosti skoro deset godina uspevao da ouva mir i a smanji meunarodnu zategnutost. Meutim, veliina njegovog dela nee biti shvaena i to e biti skupo plae no; Bizmarkovi naslednici i kasniji epigoni iz njegovog primera nee uspeti da iz vuku pouku, ve e se opredeliti za nagomilavanje oruja i pokretanje rata koji e dovesti o samoubistva evropske civilizacije. Godine 1890, ideja o ravnotei snaga bila je do kraja potroena. Ona je bila ne ophodna pre svega zato Stoje na ruevinama srednjovekovnog traganja za univer zalnim carstvom nastao veliki broj drava. U XVIII veku, dravni razlog je izazi vao este ratove iji je osnovni cilj bilo spreavanje pojave jedne dominantne sile i obnavljanje neke evropske imperije. Ravnotea snaga je ouvala slobodu drava, ali ne i mir u Evropi.

NAPOMENE
!. Izvetaj Lorana Bcranca iz Petrograda, 3. septembra 1762; George Vernadsky, urednik, A So urce b o o k f o r Russian H istory: From Early Times to 1917, I-III {Yale University Press, Nju Hejvn, Kunekiikat, 1972), II, str. 397*. 2. Friedrich von G entz, C onsiderations on the Poiiiical System in E urope" (1 8! 8); Mack W al ker, urednik, M e u e n tic h s Europe (W alker and Co., N jujork, 5968}, str. 80. 3. V. 0 . K jiuchevsky, A Course in Russian H istory: The Seventeenth C eu lu iy prevod: N atalie D uddington (Q uadrangle B ooks, ikago, 1968), str. 97, 4. Potem kinov m em orandum ; Vernadsky, urednik, Source Book, II, str, 411. 5. G oiakovijev meiDOrunduii}, ibtd., Ill, sir. 610. 6. Gentz, C onsiderations"; W alker, urednik, M e tie rn ich s Europe, str, SI), 7. M . N. Katkov, uvodnik od SO . maja S8S3; Vernadsky, urednik, Source Book, III, sir. 67o.

 iP L O M A T iJA

HENRi KISINDER 8. F. M. D ostoyevsky, ibid, III, srt: 681. 9. K atkov, uvodnik od 7. septem bra 1882: ibid, IH, str. 676, 10. B. H. Sum ner, Russia and the Balkans, 1870-1880 (K larendon Press, O ksford, 1957), str. 72. 11. G eorge F. K ennan, The Sources o f Soviet C onduct", Foreign Affairs, 25, br. 4 (jul 1947). 12. O to fon B izniark; G ordon A. Craig, G erm any 1866-194 J (O xford U niversity Press, N jujork, 1978), str. 1! 7. 13. R obert B lake, .D israeli (St. M artin 's Press, N jujork, 1966}, str. 574. 14. G eorge F. K ennan, Decline o f Bismarck s European Order (Princeton U niversity Press, .Prinston, 1979), str. 11 i dalje, ! 5, Ibid. 16. B izm ark, 19. februar, JS78; H orst K ohl, urednik, P o litische Redan, V II (S cientia Verlag, ASen, SRN , 1970), str. 94. 17. A. J. P. Taylor, The Struggle fo r Mastery in Europe 1848-191$ (O xford U niversity Press, O ksford, 1954), str. 236. 18. B lake, Disraeli , str. 5S0. 19. Taylor, Struggle for Mastery, str. 237. 20. D izraelijev govor od 24. ju n a 1872; Joel H. W iener, urednik, Great Britain. Foreign Policy and the Span o f Empire, 1689-1971, HI (C helsea H ouse u saradnji s M cG raw -H ill, N jujork-L ondon, 1972), str. 2500. 21. Lord A ugustus Loftus, Diplomatic Reminiscences, 2. serija (L ondon, lS92j, 11, srr. 46, 22. F iruz K azcm zadeh, Russia and the Midle East"; Ivo J. L eerer, urednik, Russian Foreign Policy (Yale U niversity Press. Nju H ejvn/London, 1962), str. 498, 23. Ibid. str. 499.' % 24. Ibid. str. 500,.. 25. A ian Palmer, The Chancelleries o f Europe (G eorge. A llen and U nw in, L ondon, 1983), str. 155. . ' 26. Ibid, str. 157. 27. B lake, Disraeli, s ir 646. 28. W. N. MedlicoU, The Congress o f Berlin and After (A rchon Books, H am den, KonektiiaU, 1963), str. 37. . 29. B izm ark: K ohl, urednik, Politische Retlen, V II, str. 102. 30. Videti M edicott, The Congress o f Berlin. -31. K ennan, Decline o f European Order, si r. 70. 32. Ibid, str. 141. 33. G ledstonov govor, D enouncing the B ulgarian A trocities C om m itted by T urkey", 9. septem bar 1876: W iener, urednik, Great Britain. HI, str. 2448. 34. A. N. W ilson, E m inem Vic/orians (W. \V. N orton, N jujork, 1989), str. 122. 35. G ledston; C arsten H olbraad, The Concert o f Europe: A Study in German and British Inter national Theory, 1815-1914 (L ongm ans, L ondon, 1970), str, 166. 36. Ibid, str, 145. 37. B izm arkovo pism o caru Vilhelm u, 22, oktobar 1883; O tto von B ism arck, D ie gesttm m ehen Werke, 6C (B erlin, 1935), srr. 282-283. 38. G ledstonovo pism o lordu G renviju, 22. avgusi 1873; A g atha R am m , urednik, The Political Correspondence of Air. Gladstone and Lord Granville. 1868-1876, [I {C larendon Press, O ksford, 1952), str, 401. 40. K ennan, Decline o f European Order, sir. 39. 41. Ibid, str. 258.

POLITIKA PAKLENA MAINA: ' EVROPSKA DIPLOMATUA DO PRVOG SVETSKOG RATA

"Evropski koncert", koji je sto godina uvao mir, krajem prve decenije XX ve ka praktino vie nije postojao. Zaslepljerse vlastitom lakomislcnou, velike sile su se ukljuile u bipolarno nadmetanje iz kojeg su nastala dva vrsta bloka, lako to to se tada dogodilo umnogome deluje kao najava hladnog rata koji e izbiti pedeset godina kasnije, postojala je ijedna znaajna razlika. U eri nuklearnog naoruanja, izbegavanje rata bie vaan, a moda i osnovni cilj spoljne politike. Poetkom XX veka ratovi su jo uvek mogli prilino olako da se otpoinju. tavie, neki evropski mislioci su smatrali da povremeno putanje krvi deluje kao katarza; tu naivnu pret postavku surovo je opovrgao Prvi svetski rat. istotiaii ve decenijama raspravljaju o tome ko je odgovoran za izbijanje Pr vog svetskog rata. Bez obzira na sve, nijedna zemlja nc snosi iskljuivu krivicu za to bezumno srljanje u katastrofu. Sve vodee sile dale su svoj doprinos u kratkoviosti i neodgovornosti, ispoljivi pri tome lakomislenost kakva, jednom kada kata strofa koju su izazvale postane deo evropskog kolektivnog pamenja, vie nikada nee biti mogua. One su zaboravile na upozorenje koje je Paska! izneo u Misli ma, ukoliko su ga ikada i znali; Mi bezbrino srljamo u ponor, poto smo najprc stavili ispred sebe neto to nas spreava da ga vidimo". Krivica je bila dovoljno velika da se mogla svaliti na sve. Evropske drave su ravnoteu snaga pretvorile u trku u naoruanju, ne shvatajui da savremena tehno138

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

logija i opta vojna obaveza pretvaraju opti rat u najveu opasnost za njihovu sopstvenu bezbednost, ali i za evropsku civilizaciju u ceiini. Mada su sve evropske dr ave vodile politiku koja jc doprinela katastrofi, N emaka i Rusija su bile zemlje i ji je sam karakter podrivao svaki vid ogranienja. Dok se proces ujedinjenja Nemake odvijao, nije se mnogo vodilo rauna o to m e kako e to ujedinjenje uticati na ravnoteu snaga. Tokom prethodna dva veka Nemaka jc bila rtva, a ne pokreta evropskih ratova. Procenjuje se da je broj po ginulih u Tridesetogodinjem ratu iznosio ak 30 odsto od ukupnog stanovnitva, a neke od najvanijih bitaka dinastikih ratova iz XVIII veka, kao i N apoiconovilrra tova, vodene su na nemakom tlu. Ujedinjena Nemaka jc stoga neizbeno sebi po stavila kao cilj spreavanje mogunosti da se sline tragedije ponove. Meutim, ni je bilo neizbeno da nova nemaka drava prema toj opasnosti zauzme stav uglav nom kao prema vojnom problemu, niti da nemake diplomate posle Bizmarka vo de tvrdoglavo agresivnu spoljnu politiku. Dok je Pruska Fridriha Velikog bila naj slabija meu velikim silama, Nemaka jc ubrzo posle ujedinjenja postala najjaa. to je poelo da izaziva uznemirenost meu njenim susedima. Zato je Nemaka, da bi se ukljuila u Evropski koncert*1 , morala da pokae posebnu uzdrljivost 11 svo joj spoljnoj politici.' Na nesreu, posle Bizmarkovog odlaska sa scene, umerenost je postala odlika koja je Nemakoj najvie nedostajala. Nemaki dravnici su bili opsedmiii golom silom, zbog toga to Nemaka, za razliku o drugih nacionalnih drava", nije posedovala nikakav integrativni idejni okvir. Nijedan od ideala to su oblikovali savremene nacionalne drave u drugim delovima Evrope nije postojao u Bizmarkovoj tvorevini - ni britanski naglasak na tradicionalnim slobodama, ni pozivanje na'univerzalnu slobodu kakvu je istakla Francuska revolucija, pa ak ni bezopasan univerzaiistiki imperijalizam Austrije. Strogo govorei, ujedinjena Nemaka nije predstavljala ni otelovljcnje elje za na cionalnom dravom, budui a je Bizmark iz nje smiljeno iskljuio austrijske Neince. Bizmarkov Rajhje bio vetaka tvorevina, prvenstveno velika Pruska, iji je osnovni cilj bilo poveanje sopstvene moi. Zbog odsustva tradicije, nemaka spoljna politika nije imala cilj. Seanje na to da je veoma dugo sluila kao glavno poprite evropskih bitaka izazvalo je duboko ukorenjen oseaj nesigurnosti u nemakom narodu. Mada je Bizmarkovo carstvo postalo najjaa sila na kontinentu, nemaki politiari su uvek oseali neku nejasnu opasnost, to dokazuje njihova opsedmi tost borbenom gotovou koiu jc pratila ra toborna retorika. Nemaki vojni planeri uvek su razmiljali o eventualnom odbija nju svih nemakih suseda istovremeno, Priprema za takav, najgori mogui, scena rio, uinila je da se on i ostvari. Dovoljno jaka da porazi koaliciju svih svojih suse da, Nemaka je oigledno bila vie nego sposobna da savlada svakog od njih poje dinano. Suoene sa vojnim kolosom na svojim granicama, susene zemlje su po ele da se pribliavaju radi uzajamne zatite, pretvarajui tako nemaku tenju za sigurnou u uzrok nesigurnost!, Mudra, uzdrana politika mogla je da odloi, a moda i da odvrati opasnost ko ja se nadvijala. Meutim, Bizmarkovi naslednici su odustali od njegove uzdranosti i sve vie su sc oslanjali na golu siu sto je odraavala jedna od njihovih omilje139

'81 1
...................... ............................ DIPLOMATIJA HENRI KISINDER

nih izreka - da Nemaka u evropskoj diplomatiji treba da bude eki a ne nakovanj, Nemaka je, ini se, istroila toliko energije na stvaranje drave, da nije imala vre mena da razmisli emu e ta nova drava sluiti. Nemaka carevina nikada nije uspela da razradi koncept sopstvenog nacionalnog interesa. Noeni trenutnim emo cijama i sputani neverovatnim nerazumevanjem drugih, nemaki politiari su bili podjednako nadmeni i neodluni, ime su svoju zemlju gurnuli prvo u izolaciju, a potom u rat. Bizmark je uiagao ogroman trud u to da ne istie nemaku snagu, a svoj sloe ni sistem saveznitava koristio je za obuzavanje brojnih saveznika i spreavanje mogunosti da njihove latentne nesuglasice dovedu do izbijanja rata. Bizmarkovi naslednii nisu poscdovaii ni strpljenje ni vetinu za bavljenje tako sloenim po slom. Kada je 1888. umro car Vilhelm I, njegov sin, Fridrih (od ijeg je liberalizma Bizmark mnogo zazirao), ostao je na prestolu samo 98 dana, a onda je umro od ra ka grla. Nasledio ga je njegov sin, Vilhelm U, ije je izvetaeeno ponaanje na uz nemirene posmatrae ostavljalo utisak da najmonijom evropskom dravom vlada podjednako nezreo,!.nastran ovek. VUhelmovu neobuzdanu tvrdoglavost, psiholo zi su pripisivati pokuaju da kompenzira uroenu deformaciju ruke - to je morao biti teak udarac za jednog elana pruske kraljevske porodice s naglaenom vojni kom tradicijom. Godine I 890, mladi car je otpustio Bizmarka, zato to nije eleo da vlada u seni jedne tako7namone linosti. Kljuni faktor mira u Evropi od tog tre nutka postae Kajzerova diplomacija. Vinston eril je sutinu Vilhelmovog karak tera opisao ironinim'stilom:. Samo se epuri i pozira i zvecka neisukanom sabljom. eleo je satno da sc ose ti kao Napoleon, da bude. kao'on, ali ne i a vodi njegove bitke. Nita manje od toga ga svakako ne bi.zadovoljilo. Kada se naete na vrhu vulkana, najmanje to moete da uinite jeste da puite, i lako je on puio, a svima koji su ga izdaleka posmatrali elovao je kao stub dima danju, i sjaj vatre nou; poste peno i neumitno, uznemireni posmatrai su se okupljali i udruivali u cilju uzajamne zatite. ...meutim, sve to silno zavaravanje i poziranje krilo je jednog sasvim obinog, nadmenog, .mada u celini dobronamemog oveka koji je eleo da sc predstavi kao drugi Fridrih Veliki.2 Kajzer je vie od svega eleo meunarodno priznanje nemakog znaaja i, pre svega, njene snage. Pokuao je da vodi ono to su on i njegova svita nazivali Weltpolitik, tj. svetsku politiku, a a nikada nije definisao taj pojam, ili vezu te politike s nemakim nacionalnim interesom. Iza parola se nalazio intelektualni vakuum: nadmen renik skrivao je unutarnju prazninu, a krupne rei strah i nedostatak bilo kakve orijentacije. Raztnetljivost i neodluno elovanje odraavali su na slede to su za sobom ostavila dva veka nemakog provincijalizma. ak i da je nemaka politi ka bila mudra i odgovorna, ukljuivanje tog kolosa u postojee meunarodne okvi re predstavljalo bi veoma teak zadatak. Meutim, eksplozivna meavina karakter nih osobina i domaih institucija ne samo to je spreila razvoj u tom pravcu, ve

l;i;|

"ffj.

Vf j ;] .jlij. j- ij .

::;|j

-V:j

140

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

je dovela i do nerazumne spoljne politikeeyi je. poseban uspeh predstavljalo, to to je Neipakoj dosiela sve ono ega se oduv.ek plaila. Tokom dvadeset godina posle otputanja Bizmarka, Nemaka je uspela da podst kne st aranje neobinih, potpuno drugaij ih-saveznitava,.1Godine 1898, Francu ska i Vehka Britanija samo to nisu zaratile zbog Egipta. Neprijateljstvo izmeu Ve like Britanije i Rusije predstavljalo je konstantu u meunarodnim odnosima: tokom veeg, XIX veka. Velika. Britanija je povremeno traila saveznike protiv Rusi je, pokuavajui da pridobije Nemaku pre nego to se opredelila za Japan. Niko ne bi mogao ni da pomisli da bi. Velika Britanija, Francuska i Rusija ikako mogle da zavre na istoj strani. Uprkos svemu, deset godina kasnije upravo to se dogodilo zaimUjujui.tvrdoglavoj, preteoj. nemakoj diplomatiji. Ma kako a je njegovo.manevrisanje"bilo sloeno, Bizmark nikada nije poku ao da zaobie tradiciju :ravnqte.e snaga. Meutim, njegovim nasiencima ravno tea snaga oigledno nije odgovarala; oni, ini se, nikada nisu raziimeli da to vie uveavaju sopstvenu snagu, to vie podstiu stvaranje protivnikih koalicija i gomi lanje oruja u cilju odravanja evropske ravnotee. Nemaki politiari su prezirali nespremnost drugih zemalja da uu u savez s dr avom koja jc ve bila najjaa u Evropi i ija jc snaga, izazivala'strah od nemake hegemonije. Njima se inilo d a je agresivnost najbolji nain da svojim susedima stave do znanja granice njihove vlastite moi i shodno tome korist od prijateljstva s Nemakom. Ta nadmenost je izazvala potpuno suprotne, efekte. Pokuavajui a svoju zemlju uine to sigurnijom, Bizmarkovi naslednici su u svim ostalim evrop skim zemljama izazvali apsolutnu nesigurnost, to je skoro automatski dovelo do stvaranja saveznitava kao protivtee. Za ostvarivanje dominacije ne postoje diplo matske preice; jedini put koji ka njoj vodi ieste rat, a tu pouku su provincijski po litiari postbizmarkovske Nemake nauili tek kada je biio suvie kasno da se izbegne sveopta katastrofa. ... Paradoksalno je to to se tokom najveeg dela istorije nemake carevine, glav na pretnja miru nije vieia u Nemakoj ve u Rusiji. Najpre Paimerston, a potom i Dizraeli, bili su ubeeni da Rusi nameravaju da prodru do Egipta i Indije. Do 1913. godine, strah nemakh politiara da e ih pregaziti ruske horde dostigao je ogrom ne razmere, a naredne godine je znatno uticao na njihovu odluku da izazovu sudbo nosni obraun. U stvari, bilo je malo vrstih dokaza koji su ili u prilog strahu da Rusija tei ka uspostavljanju evropske imperije. Tvrdnje nemake vojne obavetajne slube da poseduje dokaze da se Rusija u stvari priprema za takav rat bile su tane isto koli ko i irelevantne. Sve lanice oba tabora, opijene novinom kakvu je. predstavljala eleznca, kao i mobilizacijskim planovima, stalno su obavijale vojne pripreme koje su prevazilazile razmere svih spornih pitanja. Meutim, ba zato to nisu mogle da se poveu ni s jednim konkretnim ciljem, te grozniave pripreme bile su tumaene kao nagovetaji ogromnih, mada nejasnih, ambicija. Knez Bilov. nemaki kancelar od 1900. do 1909, karakteristino je izloio stanovite Fridriha Velikog prema ko jem ruska carevina po svojoj snazi i svom poloaju predstavlja najopasnijeg od svili pruskih susea3.

dela

141

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Ogromno rusko prostranstvo i njena izdrljivost predstavl jali su neto zaista za straujue za Evropu. Sve evropske drave su teile uveanju puteni pretnji i protivpretnji. Meutim, Rusija kao da se irila nekim sopstvenim tempom; inilo se da ju je mogla zadrati samo jaa sila. obino ratom. U mnogim krizama, Rusija je e sto bila na domaku razumnog reenja, u stvari mnogo boljeg od onoga to je na kra ju usvajala. Meutim, Rusija se uvek radije izlagala riziku da pretrpi poraz, nego da nade kompromis. Upravo to se dogodilo u Krimskom ratu 1854, u ratovima na Bal kanu od 1875. do 1878. i tokom krize to je prethodila Rusko-japanskom ratu 1904. godine. Ova. tendencija se izmeu ostalog objanjavala time to je Rusija pripadala i Evropi i Aziji. Na Zapadu, Rusija je bila deo Evropskog koncerta", obuhvaena sloenim pravilima ravnotee snaga. Meutim, ruski politiari ak ni tamo najee nisu imali dovoljno strpljenja za pozivanje na ravnoteu, ve su bili skloni da prihegnu ratu, ukoliko se njihovim zahtevima ne bi izilo u susret - na primer, u do gaajima to su prethodili Krimskom ratu iz 1854. i ratovima na Balkanu, a zatim -ponovo 1885, kada Rusija zamalo nije zaratila s Bugarskom. U Srednjoj Aziji, Ru sija je imala posla sa siabnn hanalima na koje sc princip ravnotee snaga nije mo gao primeniti, a u Sibiru - sve do sukoba s Japanom - mogla je da se iri isto ona ko kao Amerika po slabo naseljenom kontinentu. Rusija je u evropskim forumima obino sluala argumente koji su ili u prilog ravnotei snaga, ali se nije uvek drala u skiadu s njihovim preporukama. Dok su evropske zemlje uvek smatrale da sudbinu Turske i Balkana treba da odreuje Evropski koncert", Rusija je s druge strane uvek teila da se tim problemom bavi unilateralno i da ga reava silom - prilikom sklapanja Jedrenskog mira 1829. i Unkjar-iskelcskog saveza 1833, sukoba sa Turskom 1853. i ratova na Balkanu 1875-1878. i 1885. Rusija je oekivala da Evropa na to nee obraati panju i bila jc nvreena kada bi se dogodilo suprotno. Isti problem iskrsnuo je i posle Drugog svetskog rata kada su zapadni saveznici smatrali da se sudbina Istone Evrope Ue cele Evrope, dok je Staljin insistirao na tome. da se Istona Evropa, a posebno Polj ska, nalaze u sovjetskoj sferi i da njihova budunost treba da se odredi bez uea zapadnih demokratskih zemalja. Kao i njegovi prethodnici iz carske Rusije. Staljin je u tom sluaju delovao unilateralno. Meutim, zapadne sile bi posle svakog ru skog unilateralnog poteza neizbeno stvarale nekakvu koaliciju kako bi pruile ot por ruskim vojnim prodorima i odbacile reenja to ih je Rusi ja nametala svojim suseima. Posle Drugog svetskog rala bilo je potrebno da proe nekoliko decenija da bi se ova istorijska shema ponovo potvrdila. U vojnim pohodima Rusija je retko kada ispoljavala oseaj gde treba da stane. Kada bi bila umanjena, leila je svoje rane i ekala vreme da se osveti - Velikoj Bri taniji tokom skoro celog XIX veka, Austriji posle Krimskog rata, Nemakoj posle Berlinskog kongresa i Sjedinjenim Dravama tokom hladnog rata. Ostaje da se vi di kako e jednom kada se u potpunosti bude oporavila od oka koji je doiveSa zbog raspada, nova postsovjetska Rusija reagovati na krah svoje istorijske imperije i izlazak satelitskih zemalja iz njene orbite. 142

D IPL O M A T U A

HENRi KISINDER

Kada je u pitanju bila Azija, ruski oseaj misije bio je jo manje ogranien pofitikim ili geografskim preprekama. Tokom itavog XVIII veka, veim elom XIX, Rusija je na Dalekom istoku bila sama. Bila je to prva evropska sila koja je tr govala s Japanom i prva koja je zakljuila neki sporazum s Kinom, Ovo irenje, ostvareno pomo relativno malo vojnika-avanturista i naseljenika, nije izazvalo sukob s evropskim silama. Sporadini sukobi s Kinom nisu bili od veeg znaaja. U zamenu za rusku pomo protiv zaraenih plemena. Kina je u XVIII i XIX veku prepustila ruskoj upravi ogromne teritorije, Sto je doveio do sklapanja niza tzv. ne ravnopravnih ugovora", koji e od tada svaka kineska vlada, a posebno komunisti ka, osuivati. Posle svakog teritorijalnog proirenja u Aziji, ruski apetiti su obavezno rasli. Godine 1895, Sergej Vite, ruski ministar finansija i carcv poverenik, napisao je N i koli II: Imajui u vidu nau ogromnu granicu s Kinom i nau izuzetno povoljnu si tuaciju, pripajanje Rusiji znatnog dela Kineskog carstva samo je pitanje vremena",4 Kao i kada je u pitanju bila Otomanska imperija, niski politiari su smatrali da D a leki istok predstavlja iskljuivo ruski problem, te da ostatak sveta nema pravo da intervenie. Rusija je esto napredovala na svim frontovima istovremeno; jo ee se povlaila i ponovo napredovala, u zavisnosti od toga gde je ekspanzija bila najma nje rizina. Politiki aparat 'carske Rusije odraavao je njenu dvojnu prirodu. U niskom Ministarstvu spoljnih poslova; koje je, iako deo vlade, delovalo samostalno, radili su veinom prozapadno orijentisani ljudi.-- To su esto bili baltiki Nernci, koji su Rusiju smatrali za evropsku dravu ija bi politika trebalo da se sprovodi u skladu s naelima Evropskog koncerta". M eutim ; u okviru M inistarstva je postojalo i podjednako nezavisno Azijsko odcijcnje, zadueno za nisku politiku prema Otomanskom Carstvu, Balkanu i Dalekom istoku - drugim recima, za sve fvontovc na kojima se Rusija u stvan.irila. Za razliku od Ministarstva, Azijsko oeljenje sebe nije smatralo delom Evrop skog koncerta", Gledajui na evropske drave kao na smetnju za ostvarenje svojih planova, ono ih je tretiralo kao irelevantne i trudilo e da kad god moe niske cilje ve ostvaruje unilateralnim sporazumima, ili ratovima koji su otpomjani bez obra anja panje na Evropu. Kako je Evropa insistirala na tome da se pitanja u vezi s Balkanom i Giomanskim Carstvom reavaju zajedniki, esti sukobi su bili neizbent, a Rusija je sve vie bila ozlojeena zbog loga to je ograniavaju sile koje je smatrala uljezima na tom terenu. Ruska ekspanzija, elimino defanzivna, delimino ofanzivna, uvek je bila dvosmislena, to je sve do kraja sovjetske ere na Zapadu podstiealo rasprave o stvarnim namerama te zemlje. Ruske namere nikada nisu mogle lako da se shvate izmeu ostalog i zato to su ruske vlasti, ak i u komunistikom periodu, uvek bile slinije nekom autokratskom dvoru iz XVIII veka nego supersli iz XX. Ni carska ni komunistika Rusija nikada nisu imale jednog velikog ministra spoljnih poslova. Njeni ministri spoljnih poslova, kao Neselrode. Goreakov, Girs, Lamsorf, pa ak i Gromiko, bili su kompetentni i sposobni, ali nisu posedovali ovlaenja za kreira nje dugorone politike. Oni su bili tek neto vie od slugu nekog udljivog i esto

D IPL O M A T IJA

HENRI KISINDER

neuravnoteenog autokrate za iju naklonost su morali da se nadmeu u okruenju optereenom brojnim unutranjim problemima. Carska Rusija nije imala ni Bizmarka, ni Solzberija, ni Ruzvelta - ukratko, nijednog samostalnog ministra s izvrnim ovlaenjitna u odnosu na sve aspekte spoljne politike. ak i kada se na prestolu nalazio car koji je predstavljao dominantnu linost, ruski autokratski politiki sistem nije dozvoljavao razvoj koherentne spoljne politi ke. Jednom kada bi pronali ministra spoljnih poslova koji mi odgovara, carevi su bili skloni da ga na tom poloaju zadre sve dok ne bi poseniiio, kao to je to bio sluaj s Neselroeom, Gorakovim i Girsom. Njih trojica su dunost ministra spolj nih poslova obavljali bezmalo tokom celog XIX veka. ak i u dubokoj starosti, oni su stranim dravnicima bili ragoceni, stoga to su ih smatrali jedinim linostima koje u Petrogradu vredi videu, budui da su bili jedini zvaninici koji su imali pri stup caru. Protokol bukvalno nikom drugom nije dozvoljavao da zatrai audijenci ju kod cara. Donoenje odluka dodatno je komp likovalo to to se careva izvrna viast esto sukobljavala s njegovim aristokratskim predstavama o nainu ivota jednog vlada ra. Na primer, ubrzo posle potpisivanja Ugovora o meusobnom osiguranju, u kljunom periodu za rusku, spoljnu politiku, Aleksandar Ili je napustio Petrograd da bi puna etiri.meseca, od jula d.o oktobra 1887, posvetio krstarenju jahtom, prisu stvu manevrima i poSeti eninoj rodbini u Danskoj. Kako jc jedini stvarni donosi lac odluka bio izvan domaaja, ruska spoljna politika se vodila vezanih ruku. Care va politika ne samo to je esto bila inspinsaoa trenutnim raspoloenjem, ve je na nju u velikoj meri uticala nacionalistika propaganda koju su sa svoje strane podsticali vojni krugovi. Vojni avanturisti, kao to je bio genera! Kaufman u Srednjoj Aziji, gotovo da nisu obraali,nikakvu panju na ministre spoljnih poslova. Gora kov je moda govorio istinu kada je britanskom ambasadoru u jednom razgovoru, opisanom u prethodnoj glavi, izjavio kako je slabo upoznat s onim to se deava u Srednjoj Aziji. Do dolaska na presto Nikole II, koji je vladao od 1894. do .1917, Rusija je ve bila primorana da plali cenu svojih proizvol jnih institucija. Nikola je Rusiju najpre uveo u nesrean rat s Japanom, a onda je dozvolio da se njegova zemlja uplete u si stem saveznitava koji je rat s Nemakom uinio bukvalno neizbenim. Dok je Ru sija svoju snagu usmeravala ka irenju, a troila na pratee sukobe s inostranstvom, socijalna i politika struktura u zemlji postajale su sve krhkije. Poraz u ratu s Japa nom iz 1905. godine, morao je a poslui kao upozorenje da istie vreme za srei vanje domaih prilika - za kakvo se zalagao veliki reformator Petar Stolipin. Rusi ji je bio neophodan predah, a ona je sebi uinesto toga priredila jo jedan pohod iz van granica. P ostoje potisnuta u Aziji, obnovila jc svoj san o panslavizmu i prodo ru ka Bosforu i Dardanelima, koji se ovog puta otrgao kontroli. Paradoksalno je to to ruski ekspanzionizam, stigavi do odreene take, vie nije uveavao rusku mo, ve je izazivao njeno slabljenje. Godine 1849, Rusija se smatrala za najjau dravu u Evropi. Sedamdeset godina kasnije, njena dinastija je bila svrgnuta, a ona je za izvesno vreme nestala iz redova velikih sila. Od 1848. do 1914. godine, Rusija je uestvovala unekoliko ratova (ne raunajui kolonijalne).
i 44

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

mnogo vie nego bilo koja druga vea sila. U svim tim sukobima, s izuzetkom in tervencije u Maarskoj 1849, ftnansijska i politika cena koju je Rusija platila da leko je prevazilazila mogue dobitke. Mada je svaki od ovih sukoba naplatio sv o j danak, Rusija je i dalje status velike sile poistoveivala sa teritorijalnim proire njem; ona je oseala neutoljivu giad za zemljom koja joj nije bila potrebna, a nije mogla ni da je apsorbuje. Scrgej Vite, carev bliski savetnik, obeao je Nikoli II da e od obala Tihog okeana o vrhova Himalaja, Rusija voditi glavnu re ne samo u stvarima koje se tiu Azije ve i Evrope."6 Meutim, za status velike sile u indu strijskoj eri, privredni, drutveni i politiki razvoj bili bi mnogo korisniji od satelit ske bugarske drave i protektorata u Koreji. Meu ruskim politiarima bilo je malo onih to su kao Gorakov bili dovoljno mudri a shvate da za Rusiju svako teritorijalno proirenje predstavlja dodatno sla. bljenje7, alt njihovi stavovi nikada nisu mogli da umire rusku maniju za novim osvajanjima. Na kraju, komunistika imperija se sruila u osnovi iz istih razloga kao i carska. Sovjetski Savez bi. mnogo bolje proao da se po okonanju Drugog svet skog rata nije irio izvan svojih granica i daje s tzv. satelitskim dravama usposta vio odnose kakve je na primer odravao s Finskom. . _ Kada se dva kolosa - mona, plahovita Nemaka i ogromna, neobuzdana Ru sija - nau jedan pored drugog, sukob jc neizbean, bez obzira na to io Nemaka nije imala ta da dobije od rata s Rusijom i to je Rusija mogla sve a izgubi u ra tu s Ncrnakom. Mir u Evropi je stoga zavisio od jedine zemlje koja je tokom ita vog XIX veka vesto i veoma umereno igrala ulogu jezika-'na vagi evropske rav: notee. Godine 1890, izraz sjajna izolacija" i dalje je tano objanjavao britansku spoljnu politiku. Britanci su svoju zemlju ponosno nazivali evropskim (egom ija je teina spreavala a bilo koja od brojnih koalicija to su ih sklapale konti- nentalne sile postane dominantna. Britanski dravnici su tradicionalno biii nesklo ni ukljuivanju u ta saveznitva, isto kao i ameriki izolacionisti. Pa ipak, samo 25 godina kasnije, stotine hiljada Engleza ginue u blatnjavim poljima Flandrije, bore i se sa svojim francuskim saveznicima protiv zajednikog neprijatelja. Nemake. Od 1890. do 1914. dolo je do znaajnog zaokreta u britanskoj spoijnoj politi ci. Nemalu ironiju predstavlja to to je kroz prvi deo ove promene zemlju proveo jedan tipian predstavnik tradicionalne Britanije i njene tradicionalne spoljne poli tike. Lord Solzberi je bio izdanak stare porodice S esil iji su preci bili velikodo stojnici na dvorovima britanskih kraljeva jo od vremena kraljice Elizabete I. Po znato je da se kralj Evar VII (vladao od 1901. do 1910), koji je u poredenju sa Sesilovima poticao iz, skorojevike porodice, povremeno alio da n u rse Solzberi obraa s visine. Solzberijev uspon u politici bio je lak isto kao to je bso i predodreen. Obra zovanje je stekao na Kristovom koledu u Oksforu, u mladosti je putovao po impe riji. usavrio je znanje francuskog jezika i upoznao se s mnogim dravnicima. Oba vljao je dunost ministra za Indiju, a sa 48 godina postao je Dizraelijev ministar spoljnih poslova; u tom svojstvu odigrao je vodeu ulogu na Berlinskom kongresu na kojem je obavio najvei eo detaljnih, svakodnevnih pregovora. Posle Dizraelijevc smrti postao je voa torijcvaca i, ako se izuzme Glcstonova poslednja vlada
145

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

(3892-94), predstavljao je dominantnu figura britanske politike scene tokom poslednjih petnaest godina XIX veka. Solzberijcv poloaj se u izvesnom smislu nije mnogo razlikovao od poloaja D ordaBua, mada je najviu funkciju u svojoj zemlji obavljao due. Ijedan i dru gi su dominirali svetom koji je. kada su doli na vlasE, uveliko nestajao, mada oni to nisu znali. I jedan i drugi su ostavili za sobom trag, zahvaljujui tome to su umeli da iskoriste ono to su nasledili. Buov pogled na svet oblikovao je hladni rat to kom kojeg se uzdizao i ijim okonanjem je na vrhuncu svoje karijere bio primoran da predsedava; Solzberi sc formirao na iskustvima steenim u Palmerstonovoj eri, eri britanske prekomorske moi bez presedana i neobuzdanog englesko-ruskog su parnitva, a ijedno i drugo se u vreme njegovog mandata nesumnjivo bliilo kraju. Solzberijeva vlada je morala da se uhvati u kotac s poljuljanim poloajem Ve like Britanije. Nemaka ekonomska mo je sustizala britansku, a ruski i francuski ekspanzionizam ugroavali si! gotovo svuda Britansku imperiju; Velika Britanija je i dalje bila dominantna sila, ali dominacija kakvu je ostvarivala sredinom XIX ve ka sada je nestajala. Isto onako kao to se u vesto prilagoavao onome to nije predvideo, britanski dravnici su devedesetih godina XIX veka shvatili potrebu da svoju tradicionalnu politiku usaglase s neoekivanim razvojem dogaaja. Ve i po svom fizikom izgledu, gojazni i naborani lord Solzberi je bolje oielovljavao britansko zadovoljstvo postojeim stanjem ,'nego,transform aciju Velike Britanije. Kao tvorac izraza sjajna izolacija", Solzberi je u skladu.s.njom obeavao, da e voditi tradicionalnu britansku politiku koja je pbrazumevala vrst kurs pre ma drugim'imperijalnim silama u prekomorskim zemljama i ukljuivanje u evrop ska saveznitva samo kada to predstavlja poslednje sredstvo z a spreavanje namere nekog agresora da poremeti ravnoteu. Po Solzberiju, idealna politika Velike B ri tanije, imajui u vidu njen ostrvski poloaj, trebalo je a bude aktivna na otvorenom mom, dok na kontinentu nije bilo poeljno ukljuivanje u uobiajene saveze. Mi smo ribe", izjavio je jednom prilikom. Solzberi je na kraju morao a shvati da sc glomazna Britanska imperija nala pod pritiskom Rusije na Dalekom i Bliskom istoku, a Francuske u Africi, li kolo nijalnu trku se ukljuila ak i Nemaka. Mada su se Francuska, Nemaka i Rusija meusobno sukobljavale u Evropi, u prekomorskim zemljama sve tri su se sudara le s Britanijom. Do svih tih sudara dolazilo je zato to Britanija nije samo posedo vala Indiju, Kanadu i veliki deo Afrike, ve je insistirala i na dominaciji nad dru gim ogromnim teritorij ama kako ne bi pale u Rike neke druge sile, to jo j iz strate kih razloga ne bi odgovaralo, mada nije elela da ih direktno kontrolie. Solzberi je te pretenzije nazvao ,,nekom vrstom iga koji se udara na teritoriju, kako u slu aju bilo kakvog poremeaja Engleska ne bi morala da jc ustupi nijednoj drugoj si-, li .8 Te teritorije su obuhvatale Persijski zaliv, Kinu, Tursku i Maroko. Velika Bri tanija je devedesetih godina XIX veka bila pritisnuta beskrajnim sukobima s Rusi* jom u Avganistanu, u oblasti Bosfora i Dardanela i u sevemoj Kini, a s Francuskom u Egiptu i Maroku. Preko Sredozemnih ugovora iz 1887. godine, Velika Britanija se indirektno po vezala s Trojnim savezom Nemake, Austro-Ugarske i Italije, u nadi da bi joj Italija
146

D SPLO M A TD A

HENRI KISINDER

~~

i Austrija ojaale pozicije u odnosu na Francusku u Sevemoj Africi i Rusiju na Bal kanu. Meutim, pokazalo se a su Sredozemni ugovori bili prolaznog karaktera. Novonastalo Nemako Carstvo, na ijem elu se vie nije nalazio njegov veli ki strateg, nije znalo kako da se postavi u odnosu na mogunosti koje su se ukazi vale. Uprkos ogromnom protivljenju tradicionalista, geopolitika realnost je Veliku Britaniju postepeno izvlaila iz sjajne izolacije". Prvi korak ka veem ukljuiva nju u Evropi uinjen je radi uspostavljanja boljih odnosa s carskom Nemakom. Ubeeni d a je njihova zemlja oajniki potrebna i Rusiji i Velikoj Britaniji, nema ki politiari su smatrali da mogu istovremeno s obema da se estoko cenjkaju. Oni, meutim, nikada nisu precizirali ta u stvari trae, a nije im padalo na pamet ni da bi onim to ine mogli da podstaknu Rusiju i Veiiku Britaniju na zbliavanje. Kada bi povremeno odustali od igre na sve ili nita, nemaki politiari bi se povlaili u zlovolju koja bi brzo prelazila u namenost. Takav pristup bio je dijametralno su protan pristupu Francusko koja se oprcdeiila za napredovanje korak po korak, te je stoga dvadeset godina ekala da joj Rusija predloi sporazum, i jo deset da isto ui ni Velika Britanija. Uprkos ogromnoj buci koju je podizala postbizmarkovska N e maka, njena spoljna politika je u ceiini bila amaterska, kratko vida, pa ak i plalji va, kada bi se suoila s konfrontaci jama koje je sama izazvala. Prvi diplomatski korak na putu koji e postati sudbonosan, Vilhelm II jc nai nio 1890, ubrzo posto je otpustio Bizmarka. Tada je odbacio ponudu niskog cara da se Ugovor o meusobnom osiguranju produi za naredne tri godine. Time to je o: mah po stupanju na presto odbio rusku ponudu, Kajzer je zajedno sa svojim savetnicima, poeo da para moda najznaajniju nit iz mree Bizmavk.ovib unakrsnih sa veznitava. Na to su ib podstakla tri razloga: najpre, eleli su da njihova politika bu de sto je mogue vie jednostavna i otvorena" (novi kancelar Kaprivi, jednom pri likom je priznao da jednostavno ne poseduje Bizmarkovu sposobnost da istovreme no onglira s osam loptica); dingo, eleli su da uvere Austriju da saveznitvo s njom predstavlja glavni prioritet za Nemaku; konano, smatrali su da Ugovor o meu sobnom osiguranju predstavlja prepreku za 0110 emu su teili - sklapanje saveza s Velikom Britanijom. Svi ovi razlozi pokazivali su nerazumevanje geopolitike zbog kojeg sc Nema ka Viliielma II sve vie izolovala. Nemaka jc zbog svog poloaja i zbog svoje isto rije bila sloena zemlja, te sloga nikakva jednostavna" politika nije mogla da od govori svim njenim potrebama. Upravo zahvaljujui tome to su istovremeno sklop ljeni sporazumi s Rusijom i s Austrijom predstavljali pi'otivrenost, Bizmark je mogao punih dvadeset goma a odrava ravnoteu izmeu austrijskih strahova nja i ruskih ambicija, a da nc prekida odnose ni s jednom od njih, niti da postie endemske krize na Balkanu. Okonanje Ugovora 0 m eusobnom osiguranju iza zvalo je potpuno suprotnu situaciju: ograniavanje nem akih mogunosti i posticanje austrijskog avanturizma, N ikola j de Girs, ruski m inistar spoljnih poslova, smesta je to shvatio i primetio: Prestanak vaenja naeg sporazuma (Ugovora o meusobnom osiguranju), liio je Be mudre i dobronamerne, mada i stroge kon trole kneza Bizmarka."9

D IPL O M A T IJA

HENRI KISINDER

Naputanje Ugovora o meusobnom osiguranju ne samo to je dovelo do toga da Nemaka odustane od uravnoteenog odnosa prema Austriji, ve je pre svega izazvalo uznemirenost u Rusiji. Nemako oslanjanje na Austriju u Petrograu se tu mailo kao novo opredeljenje za pruanje podrke Dvojnoj Monarhiji na Balkanu. Odmah poto se Nemaka ispreila niskim ciljevima u regionu koji nikada ranije nije bio o vitalnog interesa za Nemaku, Rusija je potraila saveznika, to je Fran cuska vie nego spremno prihvatila. Kolonijalni sporazum koji je Nemaka sklopila s Velikom Britanijom nepo sredno pre Kajzerovog odbijanja da produi Ugovor o meusobnom osiguranju, sa mo je jo jae uvrstio Ruse u nameri da se priblie Francuskoj. Velika Britanija je od Nemaca dobila izvore Nila i teritorije u istonoj Africi, ukljuujui i ostrvo Zan zibar. Za uzvrat, Nemaka je dobila relativno beznaajne teritorije koje su povezi vale jugozapadnu Afriku s rekom Zambezi, tzv. koridor Kaprivi, i ostrvo Helgoland u Sevemom moru, za koje se smatralo da ima izvestan strateki znaaj za zatitu ne make obale od napada s mora. To je b ik obostrano prilino korisna pogodba, mada se izrodila u prvi u nizu nesporazuma. London je taj sporazum shvatio kao sredstvo za reavanje kolonijal nih pitanja u Africi, Nemaka kao uvod u englesko-nemaki savez, a Rusija je oti la jo dalje i protumaila ga kao prvi korak Engleske ka stupanju u Trojni savez. Stoga je baron Sta!, ruski ambasador u Berlinu, uzbueno izvestio Petrograd o pak tu, izmeu Nemake, tradicionalno prijateljske zemlje, i Velike Britanije, tradicio nalno neprijateljske zemlje: Kada nekoga ujedinjuju bro jni interesi i pozitivni angamani u jednom delu sveta, on e sigurno otii dalje i usuglasiti se u vezi sa svim krupnim pitanji ma koja mogu da se otvore na pianu meunarodnih odnosa... Pakt s Nemako m je bukvalno ostvaren. On e neizostavno uticati na engleske odnose s ostalim zemljama - lanicama Trojnog saveza.1 0 Time su poele da se ostvaruju koalicije kojih se Bizmark uasavao, budui da je kraj Ugovora o meusobnom osiguranju utro put francusko-ruskorn savezu. Nemaka jc raunala da Francuska i Rusija nikada nee sklopiti savez, stoga to Rusija nije bila zainteresovana da se bori za Alzas i Loren, a Francuska za slo venske narode na Balkanu. Ispostavilo se d aje to jedna od mnogih ogromnih zablu da Bizmarkovh naslenika. Cim se Nemaka neopozivo stavila na stranu Austrije, Francuska i Rusija su u stvari postale jedna drugoj neophodne, ma kako da su im ciljevi bili razliiti, zato to nijedna od te ve zemlje nije mogla da ostvaraje vlasti te strateke ciljeve ukoliko prethodno ne bi porazila, ili bar oslabila, Nemaku. Francuskoj je savez bio potreban zbog toga to je bilo jasno da se Nemaka bez ra ta nee odrei Alzasa i Lorena, a Rusiji zato to je znala da nikada nee moi da naskdi austrijske teritorije naseljene Slovenima, ukoliko ne porazi Austriju: Ne maka je odbijanjem a obnovi Ugovor o meusobnom osiguranju jasno stavila o znanja da e se odupreti ruskim planovima, a Rusija nije imala nikakvih ansi pro tiv Nemake bez francuske pomoi.

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER.

Godinu dana poto je Nemaka odbila da obnovi Ugovor o meusobnom osi guranju, Francuska i Rusija su potpisale ugovor o prijateljstvu, tzv. Srdani sporazum (Entente codiale), koji je predviao uzajamnu diplomatsku podrku. Girs, ve oma cenjeni ruski ministar spoljnih poslova, upozorio je a taj sporazum nee resi ti osnovni problem, budui da glavni neprijatelj Rusije nije Nemaka ve Velika Britanija. U oajnikoj elji da sc spase izolacije na koju ju je osudio Bizrriark, Francuska je pristala da se francusko-ruskom sporazumu doda klauzula po kojoj je bila obavezna a prui Rusiji diplomatsku podrku u svim kolonijalnim sukobima s Velikom Britanijom. Ova antibritanska klauzula je za francuske politiare predstavljala jeftinu ula znicu za uspostavljanje planirane antinemake koalicije. Francuska e se odmah za tim potruditi da sporazum s Rusijom preraste u vojni savez. Ruski nacionalisti su bili skloni savezu koji bi mogao da ubrza raspad Austrougarske monarhije, ali ru ski tradicionalisti su se zabrinuli. Girsov nasienik na poloaju ministra spoljnih po slova, grof Vladimir Lamsdorf, zapisao je poetkom februara 1892. godine u svoj dnevnik: Oni (Francuzi) se pripremaju da nas opseaju predlozima u vezi sa spora zumom o zajednikoj vojnoj akciji u sluaju napada neke tree zemlje... Zato, meutim, da preterujemo, kada je i ovo to imamo dobro? Nama su potrebni _ red i mir, s obzirom na patnje kao to su glad, nezadovoljavajue stanje naih fmansija, neispunjavarije programa naorua vanja, oajno stanje nae transport ne mree i, konano, ponovno delovanje nihilistikog tabora.1 1 Francuski politiari su na kraju ipak razvejali Lamsdorfove sumnje, ukoliko ga u suprotno nije ubedio car. Godine 1894, potpisan je vojni sporazum kojim se Fran cuska obavezala a pomogne Rusiju u sluaju d a je napadne Nemaka, ili Austrija zajedno s Nemaekotn. Rusija je trebalo da podri Francusku ukoliko je napadne N e maka, ili Nemaka zajedno s Italijom. Dok je francusko-ruski sporazum iz 1891. predstavljao diplomatsko sredstvo za koje se znoglo tvrditi da je usmereno protiv Veiike Britanije isto koliko i protiv Nemake, jedini neprijatelj koga je ovaj vojni sporazum uzeo u razmatranje bila je Nemaka. Sporazum izmeu Francuske i Ru sije sklopljen 1891, za kojim e 1894. godine usleiti vojni sporazum, sudbonosni savez, kako ga je kasnije nazvao Dor Kenan, predstavljao je prekretnicu u sr ljanju Evrope u rat. . Bio je to poetak kraja funkcionisanja ravnotee snaga. Taj sistem najbolje funkcionie ukoliko postoji bar jedan od navedenih uslova: najpre, svaka drava mora da bude slobodna da u skladu s trenutnim okolnostima sklopi savez s bilo ko jom drugom dravom. Tokom veeg dela XVIII veka, ravnotea se odravala za hvaljujui stalnoj promeni saveznitava; isto se moe rei i za Bizmarkov period o 1890. godine. Drugo, kada postoje vrsta saveznitva, ali i ,,teg koji obezbeuje da nijedna od postojeih koalicija ne postane dominantna - kao to je to bio sluaj po sle francusko-ruskog sporazuma, kada je Velika Britanija i dalje predstavljala laj teg i kada su obe strane pokuavale d a je pridobiju. Tree, kada postoje vrsti sa149

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

vezi, ali ne i ,,teg, ili jaka kohezija, zahvaljujui emu u vezi sa svim pitanjima mo gu a se postignu kompromisi, ili da se promeni strana. Kada nijedan od ovih uslova ne preovlauje, diplomatija postaje rigidna. Dola zi do bespotedne borbe u kojoj sc dobitak jedne strane smatra gubitkom za drugu, a trka u naoruanju i sve jaa zategnutost postaju neizbene. Takva situacija, kakva e postojati tokom hladnog rata, preutno se pojavila u Evropi posle britanskog pri stupanja francusko-ruskom savezu, ime je 1908, godine nastao Trojni sporazum (Antanta). Za razliku od perioda hladnog rata, meunarodni poredak posle 189!. godine nije postao rigidan usle jedne jedine pretnje. Bilo je potrebno petnaest godina da bi se postepeno rasturila sva tri elementa koja omoguavaju fleksibilnost. Posle us postavljanja Antante, ravnotea snaga vie nije funkcionisaia. Odmeravanje snaga je postalo pravilo, a ne izuzetak. Diplomatija je prestala da bude vetina postizanja kompromisa. Mogunost da tokom neke krize dogaaji izmaknu kontroli postala je samo pitanje vremena. Meutim, 1891. godine, kada su Francuska i Rusija sklopile savez usmeren protiv Nemake, ova se jo nadala a kao proti vteu moe da.uspostavi savez s Ve likom Britanijom za kakvim je VUheim II eznuo, ali ga je onemoguila njegova vlastita piahovitost. Kolonijalni sporazum iz 1890. godine nije doveo do stvaranja saveza od kojeg je strahovao ruski ambasador. On se nije ostvario defirruno zbog britanske unutranje politike. Kada se 1892. godine posiednji put-vratio na poloaj predsednika vlade, ostareli Gleston je odbio bilo kakvo udruivanje sautokratsknn zemljama kao to su Nemaka i Austrija, i time naneo udarac Kajzerovoj sujeti. Meutim, nekoliko pokuaja da se uspostavi englesko-nemaki savez propalo je pre svega zato to nemaki politiari uporno nisu shvatali ni tradicionalnu britan sku spoljnu politiku, ni realne zahteve svoje sopstvene bezbednosti. Tokom jednog i po veka, Velika Britanija je odbijala da se pridrui bilo kakvom otvorenom voj nom savezu. Ona jc prihvatala samo dve vrste angaovanja: ograniene vojne spo razume za reavanje konkretnih, jasno naznaenih opasnosti, ili aranmane tipa antante", tj. ugovore o prijateljstvu, u cilju diplomatske saradnje u vezi s pitanji ma u kojima je imala paralelne interese s nekom drugom zemljom.'U izvesuom smi slu, britanska definicija antante svodila se na tautologiju - Velika Britanija je spremna na saradnju kada odlui da saraujc. Meutim, ugovor o prijateljstvu podrazumevao jc i uspostavljanje etikih i psiholokih veza, kao i pretpostavku - ako ne i pravnu obavezu - o zajednikom delovanju u vreme krize. Upravo to je spre avalo, ili bar oteavalo britansko pribliavanje Francuskoj ili Rusiji. Nemaka je odbila a prihvati tako neformalan vid saradnje, Vilhelm II je in sistirao na onome to je nazvao savezom kontinentalnog tipa". Ako Engleska e^ li saveznike ili pomo1 1 , rekao je on 1895. godine, ona mora da napusti svoju neu tralnu politiku i da prihvati garancije ili sporazume kontinentalnog tipa."1 2 ta je, meutim, Kajzer pod tim podrazumevao? Posle skoro jednog veka sjajne izolaci je", Velika Britanija oigledno nije bila spremna da preuzme trajne obaveze na kon tinentu kakve je uporno izbegavala sto pedeset, godina, posebno u odnosu na Ne maku, koja je ubrzano postajala najjaa drava u Evropi.
150

D IP L O M A T IJA

HENRi KISINDER

Nemako insistiranje na vrstim garancijama samo sebe je osudilo na poraz, posebno imajui u vidu da one Nemakoj nisu bile ni potrebne. Ona jc bila dovolj no jaka da porazi bilo kog potencijalnog evropskog protivnika, ili nekoliko njih za jedno, sve donde dok Velika Britanija ne bi stala na njihovu stranu. Nemaka je za to morala od Velike Britanije da trai ne savez, ve samo neutralnost u sluaju da na kontinentu dode do rata, a za to bi bio dovoljan sporazum tipa antante. Traei ono to joj nije b ih potrebno, i nudei ono to Velika Britanija nije elela (uoptenu obavezu da brani Britansku Imperiju), Nemaka je Britaniju navela na sumnju d a n stvari fei ka svelskoj dominaciji. Nemako nestrpljenje je dodatno povealo rezerve Britanaca koji su poeli da gaje sve dublje sumnje u pobude zbog kojih im se nudi savez. Ne bih eleo da za nemarim oigledno nestrpljenje mojih nemakih prijatelja", zapisao je Solzberi. Meutim, sada ne bi bilo mudro da se suvie oslanjamo na njihov savet. Njihov Ahitofel (dobar i mudar savetodavac) je otiao. S njima je sada mnogo lake i pri jatnije imati posla, ali oveku ipak nedostaje stareva (Bizmarkova) izuzetna pro nicljivost. B . Dok su se nemaki politian grozniavo trudili da uspostave savez, javno mnjenje je zahtevalo sve odluniju spoljnu politiku. Od toga su se jedno vreme uz dravali samo socijaldemokrati, mada su mu se na kraju, i914. godine, i oni priklo-, nili i podrali objavu rata. Vladajui slojevi nemakog drutva nisu posedovali evropsko diplomatsko iskustvo, a jo manje su sc razumevali u svetsku politiku na kojoj su izuzetno buno insistirali. Posle dva svetska rata, krivica e, posebno u Sje dinjenim Dravama, biti svaijcna na junkere, klasu koja je Pruskoj omoguila da igra ominantu ulogu u Nemakoj. Taj drutveni sloj je u stvari bio najmanje kriv za ekstremizam u spoljnoj politici, budui da su u osnovi bili orijenlisani ka evrop skoj politici, dok su ih dogaaji izvan Evrope slabo zanimali. Jezgro nacionalisti ke propagande, koje u tamonjem politikom sistemu Parlam ent nije mogao da ne utralise onako kao to je to ve vekovima bio sluaj u Velikoj Britaniji i Francuskoj, sainjavali su, u stvari, rtovi slojevi drutva, predstavnici industrijskih krugova i strunjaci. U zapadnim demokratskim zemljama snane nacionalistike struje kanaiisane su preko parlamentarnih institucija, dok su u Nemakoj morale da dou do izraaja u vanparlamentarnim grupama za pritisak. Bez obzira na to to je Nemaka bila autokratska zemlja, njeni politiari su bi li veoma osetljivi na javno mnjenje i nalazili su se po snanim uticajem naciona listikih g r u p a za pritisak. Te grupe su na iplomaliju i meunarodne odnose gleda le bezmalo kao na sportska takmienja i stoga su stalno podsficale vladu na zauzi manje vreg stava, vee teritorijalno irenje, vie kolonija, snaniju vojsku iii ve u ratnu mornaricu. Tradicionalnu, uravnoteenu iplomatiju, ili najmanji nagovestaj diplomatskog ustupka s nemake strane, shvatali su kao veliko ponienje. Kurt Ricler, politiki sekretar nemakog kancelara Teobalda fon Betman-Holvega u vre me izbijanja rata, ispravno je primetio: ,.Ratna pretnja u nae vreme potie od... unutranje politike zemalja u kojima se slaba vlada sukobljava sa snanim naciona listikim pokretom ".1 1
I5 l

D IPL O M A T U A

HENRI KISINDER

Ovakva duhovna i politika klima izazvala je i najvei nemaki diplomatski gaf - tzv. Krigerovu depeu - kojom je car unitio mogunost da bar do kraja veka us postavi savez s Velikom Britanijom, Godine 1895, pukovnik Dejmson, koga su po dravali britanski kolonijalni krugovi, a naroito Sesii Rouds, napali su nezavisne burske drave u junoafrikom Transvalu. Taj pokuaj je pretrpeo neuspeh i doveo je u izuzetno neprijatan poloaj Solzberijevu vladu, koja je tvrdila a nije bila ne posredno ukljuena u taj sukob. Nemaka nacionalistika tampa je likovala i zahtevala da se Britanci dodatno ponize. Fridrih fon Holtajn, glavni savetmk i siva eminencija u Ministarstvu spoljnih poslova, video je u toj zlosrenoj avanturi mogunost da Britancima ukae na pred nosti prijateljskih odnosa s Nemakom tako to e im objasniti kako bi inae nezgo dan neprijatelj mogla da bude, Takvoj prilici za razmetanje nije mogao da odoli ni sam Kajzr. Odmah posle nove 1896. godine, poslao je depeu presedniku Transvala, Paulusu Krigeru, kojom mu je estitao sto je uspeo da odbije spoljanje na pade1 1 . Bio je to direktan amar Velikoj Britaniji, poto je tom depeom nagoveten nemaki protektorat u srcu teritorije koju jc Velika Britanija smatrala za svoju inte resnu sferu. U stvari, depea Krigeru nije odraavala ni nemake kolonijalne pre tenzije, ni nemaku spoljnu politiku, ve je u pitanju bila iskljuivo smicalica namenjena sopsivenom javnom mnjenju i u tom smislu je ostvarila svoj cilj: ,.Nita Stoje Vlada inila godinama", pisao je liberalni Ailgemeine Zeitung 5. januara, ni je pruilo tako potpuno zadovoljstvo... ona (depea) je napisana iz due ceiog ne makog naroda."1 s Nemaka kratkovidost i neosetljivost dodatno su ubrzale ovu tendenciju. S ob zirom na to da udvaranje" Velikoj Britaniji nije dovelo do stvaranja eljenog save za, Kajzer i njegova klika su ubedili sebe da bi izvesna demonstracija cene nema kog nezadovoljstva moda mogia a bude ubeljivija. Na nemaku nesreu, taj pri stup nije vodio rauna o istoriji u kojoj nije postojao primer d aje Britanija ikada do zvolila da je neko poniava. Ono to je u poetku predstavljalo neku vrstu arke koja je trebalo da pokae vrenost nemakog prijateljstva, postepeno se pretvorilo u stvarnu strateku pretnju. Nije postojalo nita to bi od Velike Britanije moglo da stvori tako nepomirlji vog neprijatelja kao ugroavanje njene dominacije na moru. Nemaka je preduzela ba to, oigledno ne shvatajui da se time neminovno uputa u opasnost. Poevi od sredine devedesetih godina, unutranji pritisci da se izgradi velika ratna flota poe li su sve vie da narastaju, a predvodili su ih tzv. navalisti, jedna od sve veeg bro ja grupa za pritisak, koju su sainjavali pomorski oficiri i industrijalci, S obzirom na to da su zategnuti odnosi s Velikom Britanijom, koji su mogli da opravdaju iz datke za ratnu mornaricu bili direktno u njihovom interesu, oni su Krigerovu depe u doekali kao dar s neba, kao uostalom i svaki drugi problem koji je ukazivao na mogunost sukoba s Velikom Britanijom u udaljenim defovima sveta, poevi od statusa Samoe do granica Sudana i budunosti portugalskih kolonija. Tako se stvorio zaarani krug koji je kulminirao sukobom, Da bi izgradila rat nu flotu koja e u sledeem ratu ui u samo jedan, i to nereen sukob s Britancima u bici kod Jilana, Nemaka je uspela da svom sve duem spisku neprijatelja doda

D iP L Q M A T U A

HENRI KISINDER

i Veliku Britaniju. Bilo je, naime, savreno jasno da e Engleska pruiti otpor im jedna kontinentalna zemlja, koja ve poseuje najjae kopnene snage u Evropi, po kua da s njom izjednai snagu na moru, Uprkos tome, Kajzer kao da nije bio svestan posledica svoje politike, To to je Britaniju iritiralo nemako razmetanje i izgradnja ratne flote nije, bar u poetku, mnogo uticalo na njene tekue probleme kao to su bili francuski pritisak u Egiptu i ruska pretnja u Srednjoj Aziji. ta ako Rusija i Francuska odlue da sarauju. i iz vre istovremeno pritisak u Africi, Avganistanu i Kini? ta ako im se Nemci pridru e i napadnu imperiju u Junoj Africi? Britanski politiari su sve manje verovali da sjajna izolacija1 1 i dalje predstavlja odgovarajuu spoljnu politiku. Najznaajniji i najglasniji predstavnik ove grupe bio je ministar za kolonije D ozef emberien. Kao odvana linost i kao neko koga je od Solzberija delila i tava jedna generacija, on je delovao kao ovek za naredni, XX vek, kada se zalagao za saveznitva - po mogustvu s Nemakom - dok se stari aristokrata i dalje stro go pridravao izolacionizma iz prethodnog, U jednom vanom govoru, odranom novembra 1899. godine, emberien se zaloio za tevtonski1 1 savez, u koji bi ule Velika Britanija, Nemaka i Sjedinjene D rave.1 emberien je za to bio toliko zainteresov'an, da je svoj predlog szneo Nemakoj bez Solzberijevog odobrenja. M e utim, nemaki politiari su jo insistirali na z v a n i n i m garancijama, i dalje nesves n i realnosti, odnosno toga da su u s lo v i irelevantni, a d a je najvanije da o b e z b e d e britansku neutralnost u sluaju rata na kontinentu. Solzberi je oktobra 1900. godine bio primoran da iz zdravstvenih r a z lo g a na pusti poloaj ministra spoljnih poslova, mada je i dalje ostao predsednik vlade. Nje gov naslednik u Forin ofisu bio je lord Lansdaun, koji je isto kao emberien sma trao da sjajna izolacija1 1 Velikoj Britaniji vie ne moe da obezbedi sigurnost. Lan sdaun meutim nije uspeo da postigne konsenzus u pogledu jednog potpunog, zvan i n o g -s a v e z a s Nemakom, poto Kabinet nije bio spreman da ode dalje od nekog ugovora o prijateljstvu: ...sporazuma u vezi s politikom koje bi (Britanci i nemaka vlada) mogli a slede u vezi s odreenim pitanjima ili u odreenim delovima sveta u kojima im se interesi p o k la p a ju . 17 Bila je to u sutini ista formula koja e nekoliko godina kasnije dovesti do u k lju e n ja u Entente cordial s Francuskom i to je, kako se pokazalo, bilo dovoljno da Veliku Britaniju uvede u Prvi s v e ts k i r a t n a strani te zemlje. Meutim, Nemci su jo jednom odbacili mogue u korist neostvarivog. Novi nemaki kancelar Bilov odbio je ugovor o prijateljstvu s Velikom Britanijom. On je vie vodio rauna o javnom mnjenju nego o geopolitikim potrebama, posebno slo ga to mu je prioritet bio da ubei Parlament da izglasa ogromno poveanje izdata ka za ratnu mornaricu. Program izgradnje ratne flote bio je spreman da smanji sa mo pod uslovom da Britanija pristupi Trojnom savezu Nemake, Austrije i Italije. Solzberi je odbacio taj gambit u stilu sve ili nita, i tako je po trei put u toj dece niji propala mogunost postizanja englesko-nemakog sporazuma. Sutinska nepodudarnost britanske i nemake ideje o spoljnoj politici moe se videti u nainu na koji su lideri tih zemalja objasnili zato nisu uspeli da sklope spo razum. Bilov je veoma emotivno optuio Veliku Britaniju za provincijalizam, igno-

 5PLO M A TJJA

HENRI KISINDER

riui injenicu d a je ta zemlja odreivala svctsku politiku sto godina pre nego to se Nemaka ak i ujedinila: Engleski politiari znaju malo o kontinentu. S kontinentalne take gledi ta, isto onoliko koliko mi poznajemo Peru iii Sijam, oni su naivni u svom svesnom egoizmu i izvesnom lepom poverenju. Njima je teko da pripiti zaista rave namere drugima. Oni su veoma mirni, veoma flegmatini i veoma opti mistini.,.1 8 Solzberi je svom nestrpljivom i prilino nejasnom sagovorniku sroio odgovor u vidu lekcije sz detaljne strateke analize. Navodei netaktian komentar nema kog ambasadora u Londonu, po kojem je Velikoj Britaniji bio neophodan savez s Nemakom kako bi izbegla opasnu izolaciju, on je napisao: Obaveza da se brane nemaka i austrijska granica od Rusije tea je od po trebe da se brane Britanska ostrva od Francuske... G rof Halcfelt (nemaki am basador) govori o n a o j ,,izolaciji" kao o neemu to za nas predstavlja ozbilj nu opasnost. D a li smo mi ikada u praksi bili izloeni takvoj opasnosti? Da nas je unitila revolucija, naa propast ne bi bila izazvana izolacijom. Mi smo ima li mnoge saveznike, ali oni ne bi mogli da nas spasu da je francuski car bio u - " stanju da stekne prevlast na Lamanu. Izuzev za vreme njegove (Napoleonove) , - vladavine, mi nikada nismo bili u opasnosti; stoga ne moemo ni da ocenimo da H izolacija" usle koje navodno patimo, nosi u sebi bilo kakav element opa snosti. Ne'bi bilo mnogo mudro da sebi nametnemo nove i veoma teke obave.ze radi zatite od opasnosti, u ije postojanje, kako istorija pokazuje, nemamo razloga da vem jem o.1 9 Velika Britanija i Nemaka jednostavno nisu imale dovoljno paralelnih interesa koji bi opravdali, zvanian globalni savez kakav je trailo Nemako Carstvo. Britani ja je strahovala da bi dodatno jaanje "Nemake od njenog potencijalnog saveznika moglo da stvori dominantnu silu kakvoj se uvek kroz istoriju opirala. Istovremeno, Nemaka nije bila sklona da preuzme ulogu britanskog saveznika u vezi s pitanjima koja je tradicionalno smatrala perifernim za nemake interese - na primer, pretnju In diji - a bila je suvie arogantna da bi shvatila korist od britanske neutralnost!. Naredni korak ministra spoljnih poslova Lansdauna pokazao je Nemcima da njihovo nadmeno uverenje da su neophodni Velikoj Britaniji predstavlja iskljuivo plod samouverenosti. Godine 1902, on je zaprepastio Evropu kada je sklopio savez s Japanom. Prvi put posle Rieljeovib kontakata s otomanskim Turcima jedna evropska zemlja je zatraila pomo izvan Evropskog koncerta". Velika Britanija i Japan su se sporazumeJi da e biti neutralni ukoliko jedna od te dve zemlje bude ukljuena u rat s jednom drugom silom zbog Kine ili Koreje; ukoliko jednu od ze malja potpisnica napadnu dva neprijatelja, druga potpisnica je obavezna da prui pomo. S obzirom na to da bi saveznitvo funkcionisalo samo ukoliko se Japan bu de borio protiv dva neprijatelja, Britanija je konano otkrila saveznika koji je bio
154

D IP L O M A T iJA

HENRI KISINDER

spreman, tavie rad, da obuzda Rusiju, a nije pokuavao da joj nametne druge oba veze. Povrh svega, taj saveznik se nalazio na Dalekom istoku, u oblasti koja je za Veliku Britaniju bila od veeg stratekog interesa nego rusko-nemaka granica, dok je Japan zatien od Francuske koja bi, da nije postojalo to saveznitvo, mogla da pribegne ratu kako bi uvrstila pretenzije na rusku podrku. Velika Britanija e po sle toga izgubiti interes za Nemaku kao stratekog partnera, u stvari vremenom e poeti na nju da gleda kao na geopolitiku pretnju. Jo 1912. godine postojala je mogunost da seprevaziu englesko-nemaki ne sporazumi. Britanski ministar mornarice, lord Holcjn, posetio je Berlin da razmo tri mogui!ost poputanja zategnutosti. Prema dobijenim uputstvima pokuao je da s Nemakom postigne dogovor na osnovu pomorskog sporazuma i britanske oba veze da e ostali neutralna: Ukoliko jedna od visokih ugovornih sirana (tj. Britani ja ili Nemaka) bude ukljuena u rat u kojem nije agresor, druga strana e u najma nju ruku prema toj sili zauzeti stav obronamerne neutralnosti".2" Meulim, Kajzer je insistirao da se Engleska obavee na neutralnost ,,u sluaju da se Nemakoj na metne, rat,2 1 to je Londonu zvualo kao zalUev da Velika Britanija stane na stranu Nemake ukoliko se ova odlui na preventivni rat protiv Rusije ili Francuske. Ka da je Britanija odbila da prihvati Kajzerovu formulaciju, on je sa svoje strane odba cio britansku; nemaki predlog zakona o ratnoj mornarici je izglasan, a Holejn se vratio u London praznih ruku. Kajzer i dalje nije shvatao a Velika Britanija nije spremna da prihvati neto vi e od preutne pogodbe, mada Nemakoj nita vie od toga nije ni bilo potrebno. Engleska namera da nam prui ruku samo pod uslovom da mi sa svoje strane oba vezno ograniimo flotu", napisao je on, predstavlja neogranienu drskost koja sa ma po sebi nanosi veliku uvredu nemakom narodu i njegovom caru. Ova ponuda treba da bude odbaena a limine..."22 Uveren vie nego ikad da bi Englesku pod pretnjom mogao da primora na zvanino saveznitvo, Kajzer se razmetao: Poka zao sam Englezima da je dolai nae oruje isto to i zagristi kamen. Moda sam ti me uveao njihovu mrnju, ali sam stekao njihovo potovanje, to e ih u dogledno vreme naterati da prihvate pregovore - nadajmo se uz uhiereniji ton i mnogo sreniji ishod".3 Kajzerov plahovil i nadmen pokuaj da uspostavi savez izazvao je samo jo ve u britansku sumnjiavost. Nemaki program razvoja ratne mornarice, povrh pro vokacije iz vremena Burskog rata (1899-1.902), naveo je Britaniju da detaljno pre ispita svojti spoljnu politiku. itav-vek i po Velika Britanija je smatrala da osnovnu pretnju za evropsku ravnoteu predstavl ja Francuska koja je mogla da se savlada sarno uz pomo neke od nemakih drava, obino Austrije, a povremeno Pruske. Naj ozbiljniju pretnju svojoj imperiji Velika Britanija je videla u Rusiji. Meutim, im su uli u savez s Japancima, Britanci su poeli da preispituju svoje dotadanje pri oritete. Godine 1903, Velika Britanija jc pokrenula sistematsku akciju u cilju reavanja otvorenih kolonijalnih pitanja s Francuskom, iju je kulminaciju predstavljao takozvani Srdani sporazum" iz 1904. godine - upravo ona vrsta sporazuma o nezavninoj saradnji kakav je Nemaka stalno odbijala. Odmah potom. Velika Brita nija je poela da ispituje mogunost sklapanja slinog sporazuma s Rusijom.
155

D IPL O M A T IJA

HENRI KIS1NDHR

S obzirom na to d a je Antanta zvanino bila sporazum o kolonijama, ona nije znaila prekid s tradicionalnom britanskom politikom sjajne izolacije". Mnogo konkretniju posledicu Antante predstavljalo jc britansko odustajanje o tradicional ne uloge tega" kojim se podeava ravnotea, kao i to sto se priklonila jednom od dva suprotstavljena saveza. Jula 1903. godine, jo dok su voeni pregovori u vezi s Antantom, jedan francuski izaslanik u Londonu obavestio je Lansdauna. .da e Fran cuska za uzvrat uiniti sve sto je u njenoj moi da rastereti Veliku Britaniju ruskog pritiska na drugim stranama. On je rekao: ...da najozbiljniju pretnju miru u Evropi predstavlja Nemaka, da su dobri odnosi izmeu Francuske i Engleske jedini nain da se preduprede nemaki planovi i a e Engleska, ukoliko takav sporazum bude postignut, otkriti da je Francuska sposobna a izvri blagotvoran uticaj na Rusiju ime e nas oslobo diti mnogih briga u vezi s tom zemljom.2'* Za samo deset godina, Rusija je stupila u vojni savez s Francuskom, iako je do tada uvek bila vezana za Nemaku, dok je Velika Britanija, koja je sve to vreme po vremeno koketirala s N em akom /ula u francuski diplomatski tabor. Nemaka je zaista uspela da postigne neto izuzetno - sebe je potpuno izolovala, a tri tradicio nalna neprijatelja povezala 'i uvela u antinemaku koaliciju. Dravnik sve stan opasnosti koja se pribliava, mora da donese jednu osnovnu odluku. Ukoliko veruj'e da e se problemi vremenom nagomilati, treba da pokua a ili sasee u korenu. Meutim, ako zakljui da.opasnost to se nadvija odraava iz nenadan, ili sluajan, splet.okolnosti, neuporedivo je bolje a saeka i dopusti vre menu da otkloni opasnost. Shvativi, da Francuskoj moe lako a se dogodi da je sa svih strana opkole neprijateljske sile, Rielje je dva veka ranije svoju politiku za snovao na uklanjanju te pretnje. Meutim, on je podjednako dobro shvatio razlii te komponente te potencijalne opasnosti i zakljuio a bi prevremena akcija zblii la drave u ijem se okruenju nalazila njegova zemlja. Stoga se kao na glavnog sa veznika oslonio na vreme i buenje uspavanih nesporazuma meu neprijateljima Francuske. Tek kada bi ti nesporazumi postali nepremostivi - tanije, samo tada dozvoljavao je Francuskoj da ue u bitku. Kajzer i njegovi savetnici nisu poseovali ni strpljenje ni pronicljivost kakvu ta vrsta politike iziskuje - uprkos tome to su zemlje koje su predstavljale pretnju za Nemaku bile sve samo ne prirodni saveznici. Reagujui na zaokruivanje koje je bilo na pomolu, Nemaka je pojaala ba one diplomatske napore bez kojih takva opasnost ne bi ni postojala. Da bi rasturila novoosnovanu Antantu, samo je traila 'povod za zastraivanje Francuske kako bi joj time pokazala d a je britanska podrka iluzorna i nedelotvorna. Mogunost da se vrstina Antante stavi na probu ukazala im se u Maroku, gde su se francuski planovi sukobili sa sporazumom kojim je M a roku potvrena nezavisnost, i gde je Nemaka imala znaajne trgovinske interese. Marta 1905. godine, Kajzer je prilikom jednog krstarenja odluio da stavi do zna nja ta smera. Iskrcavi se u Tangeru, objavio je nemaku spremnost da podri ne zavisnost Maroka. Nemaki politiari su blefirali, oekujui najpre da e Sjeinje156

D IP L O M A T IJA

HENRI KiSINDER

ne Drave, Italija i Austrija podrati njihovu politiku otvorenih vrata, drugo, da Ru sija, po okonanju rata s Japanom, nee biti sposobna da se angauje, i tree, da e Velika Britanija jedva ekati da se na nekoj meunarodnoj konferenciji oslobodi obaveze prema Francuskoj. Pokazalo se da su te pretpostavke, o prve do poslednje, bile netane, budui d a je strah od Nemake nadjaao sve ostalo. Prvi put kada se Antanta suoila s pretnjom. Velika Britanija je u potpunosti podrala Francusku, a nemaki predlog o odr avanju konferencije nije prihvatala sve dok se Francuska s lim nije sloila, Austri ja i Italija sa svoje strane nisu bile voljne da se upuste ni u kakvu avanturu koja bi mogla da ih priblii ratu. Uprkos tome, nemaki politiari su svoj veliki presti ulo ili u zaotravanje tog sukoba, smatrajui da bi izuzev diplomatske pobede koja bi jasno pokazala beznaajnost Antante svako drugo reenje bilo ravno katastrofi. Za sve vreme svoje vladavine, Kajzer je mnogo uspenije izazivao krize nego to ih je reavao. Dramatine situacije su ga uzbuivale, ali s dugotrajnim krizama nije bio sposoban da se izbori. Vilhelm II i njegovi savetnici su ispravno procemli da Francuska nije spremna za ulazak u rat. Ispostavilo se, meutim, da za rat nije bila spremna ni Nemaka, Jedino to su zaista postigli bila je smena francuskog mi nistra spoljnih poslova Dclkasea, odnosno simbolina pobeda, poto se Delkase ubrzo vratio na drugi poloaj i zadrao vodeu ulogu u francuskoj politici. to se ti e sutine spora, nemaki politiari, hrabriji na recima nego na delu, na kraju su se zadovoljili obeanjem da e se konferencija organizovatj. est meseci kasnije u , panskom gradu Alhesirasu. Kada jedna zemlja zapreti ratom, a onda ustukne i za dovolji se konferencijom koja e sc dosta kasnije odrati, uvcrljivost njene pretnje automatski se smanjuje. (Na isti nain e zapadne demokratske zemlje, pedeset go-', dina kasnije, neutralisati Hruovljev ultimatum u vezi s Berlinom.) Mera u kojoj je Nemaka samu sebe izoiovala jasno se pokazala februara 1906. prilikom otvaranja konferencije u Alhesirasu. Edvard Grej, ministar spoljnih poslo va nove, liberalne britanske vlade, upozorio je nemakog ambasadora u Londonu da e sc njegova zemlja, ukoliko izbije rat, svrstati uz Francusku: ...u sluaju nemakog napada na Francusku, koji bi proistekao iz naeg Sporazuma o Maroku, raspoloenje engleske javnosti biio bi takvo da nijedna britanska vlada ne bi mogla a ostane neutralna...-5 Emolivnost nemakih politiara i njihova nesposobnost da utvrde dugorone ciljeve pretvorile su skup n Alhesirasu u njihov vlastiti diplomatski debakl. Sjedi njene Drave, Italija, Rusija i Velika Britanija odbile su da podre Nemaku. Ishod te prve marokanske krize bio je upravo suprotan od onoga to su Ncmc-i eleli da postignu, Antanta ne samo to se nije raspala, ve je uspostavljena irancusko-britanska vojna saradnja, a podstaknuto je sklapanje englcsko-ruskog sporazuma do kojeg e doi 1907. godine. Posle Alhesirasa, Velika Britanija je pristala na ono to je dugo izbegavaia vojnu saradnju s kontinentalnim silama. Otpoele su konsultacije vodeih linosti britanske i francuske ratne mornarice. Britanska vlada se nije lako prilagodila 110157

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

voaastaloj situaciji. Pokuavajui da se obezbedi, Grej je napisao Polu Kambonu, francuskom ambasadom u Londonu: Mi smo se dogovorili a se konsultacije strunjaka nee smatrati, niti bi trebalo da se smatraju za obavezu jedne o dveju vlada da preduzmu akciju u sluaju koji'se jo nije dogodio i moda se nikada nee dogoditi...26 Ovim je ispoljeno tradicionalno britansko izbegavanje bilo kakve zvani ne obaveze na osnovu koje bi London u odreenoj situaciji morao da preduzme vojne akcije. Francuska je prihvatila ovaj ustupak britanskoj parlamentarnoj kontroli, nheena da e pregovori vojnih strunjaka bez obzira na ugovornu obavezu u potpuno sti odgovarati njihovim namerama. Nemaki politiari su deceniju i po odbijali da prihvate ovakvo, tipino britansko, ispoljavanje rezervi. Francuzi su posedovali do voljno politike mudrosti da pristanu na britansku nedoreenost i da se oslone na pretpostavku da e se vremenom razviti moralna obaveza koja e u kriznom trenut ku lako odneti prevagu. Kada je 1907. godine nastao englesko-francusko-ruski blok, na evropskoj di plomatskoj sceni ostale su samo dve sile: Trojni sporazum i nemako-austrijski voj ni savez. Nemaka je time bila potpuno zaokruena. Kao i u sluaju s Francuskom, Britanci su s Rusima najpre sklopili sporazum u vezi s kolonijama. Velika Britani ja i Rusija su nekoliko godina postepeno odlagale 11 stranu svoje kolonijalne sporo ve. Japanska pobeda nad Rusijom iz 1905, u sutini je sruila ruske ambicije na Da lekom istoku. Do leta 1907, Velika Britanija je slobodno mogla da ponudi Rusiji ve likodune uslove sporazuma u vezi s Persijom i Avganistanom, na osnovu kojeg je Persija podeljena na tri sfere utieaja: sevemi deo te zemlje dobili su Rusi, Velika Britanija juni, a sredinji je proglaen za neutralnu teritoriju. Avganistan je potpao pod britansku sferu utieaja, Time su konano izgladeni englesko-ruski odnosi, po mueni deset godina ranije usied sporova koji su obuhvatali jednu treinu zemalj ske kugle - od Carigrada do Koreje. M eni zabrinutosti zbog nemake pretnje poka zivalo je to to su Englezi, samo da bi uspostavili saradnju s Rusijom, ispoljiii spremnost a odustanu od tradicionalnog spreavanja njenog prodora ka Bosforu i Dardenelitna. Ministar spoljnih poslova Grej je to ovako prokomentarisao: Dobri odnosi s Rusijom znaili su da mora a se napusti naa stara politika zatvaranja tog prolaza za Rusiju i svrstavanja protiv nje na svakoj konferenciji velikih siia.2 7 Prema tvrdnjama nekih istoriara,2 8 Trojni sporazum je u stvari predstavljao dva koloni jalna sporazuma sprovedena na pogrenom mestu, dok je Velika Britani ja samo elela da zatiti svoji) imperiju, a ne i da zaokrui Nemaku. Meutim, po stoji ijedan klasian dokument, tzv. Krouov memorandum, koji ne ostavlja nikakvu sumnju u pogledu toga da je Velika Britanija pristupila Trojnom sporazumu zato da bi onemoguila ono ega se pribojavala - uspostavljanje nemake dominacije u svetu, Ser Er Krou, ugledni analitiar u britanskom Forin ofisu, objasnio je zato je po njegovom miljenju sporazum s Nemakom nemogu, odnosno zato sporazum s Francuskom predstavlja jedinu opciju. to se tie kvaliteta tog izvetaja, treba re i da nijedan dokument nastao u postbizmarkovskoj Nemakoj po nivou analize ne 158

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

moe da se meri s dometom Krouovog memoranduma. U njemu je izneta teza da je u sukobu koji se pretvori u sukob izmeu strategije i gole sile - ukoliko ne postoji ogromna nesrazmera u snazi, to nije bio sluaj - strateg u mogunosti da odreu je pravila igre zahvaljujui tome to svoje akcije planira, dok je njegov protivnik primoran da improvizuje. Svcstan velikih razlika izmeu Velike Britanije s jedne, i Francuske i Rusije s druge strane, Krou je ipak smatrao da se one mogu prevazii, polo su se odnosile na odreene i stoga ograniene ciljeve. Nemaka spoljna poli tika je zastraivala zato to se nije mogao uoiti nijedan razuman razlog za nepre stane pretnje po itavom svetu, ukljuujui i tako udaljene regione kao to su .Tuna Afrika, Maroko i Bliski istok. Osim toga, nemake aspiracije da postane pomorska sila bile su nespojive s opstankom Britanske Imperije". Prema Krouu, neobuzdano ponaanje Nemake moralo je da izazove konfron taciju: Kada jedna zemlja poseuje najveu vojnu i pomorsku silu postai e svet da se ujedini kako bi se oslobodio takve napasti1 1 .29 U skladu s naelima realpoiitike, Krou je tvrdio da stabilnost odreuje struktu ra.-a ne motiv: bitni su bili nemaki potencijali a ne, u sutini, irelevantne namere. On je izloio dve pretpostavke: Nemaka ili defmitno tei uspostavljanju opte politike hegemonije i sticanju prevlasti 11a moru, to ugroava nezavisnost njenih susea, a u krajnjoj instanci i -postojanje Engleske, ili ne poseuje nikakvu slinu, konkretnu ambi ciju, ve zasada samo misli da iskoristi svoj legitimni poloaj i uticaj jedne o vodeih sila u zajednici .naroda da bi uiiapjedila svoju spoljnu trgovinu, proi rila uticaj svoje kulture, proirila obim'delovanja vlastitih potencijala i prona la za sebe nove interese irom sveta gde god i kad god joj se ukae prilika da to ostvari na miroljubiv nain...-w Krou je tvrdio da su razlike izmeu ovih dveju mogunosti nevane, stoga to e prevagu na kraju odneti iskuenje koje u sebi nosi-sve vea mo Nemake: ...jasno je da bi druga mogunost (donekle nezavisan razvoj koji u potpu nosti ne podupire drava) u svakoj fazi mogla da se stopi s prvom, ih svesno isplaniranom strategijom. tavie, ukoliko se postepen razvoj ikada ostvari, po loaj koji e Nemaka zahvaljujui tome stei, oigledno e predstavljati za straujuu pretnju za ostatak sveta, isto kao daje taj poloaj stekla osvojivi ga sa zlonamernim predumiljajem".3 i Mada Krouov memorandum u stvari nije predlagao nita vie o odbacivanja sporazuma s Nemakom. njegova poruka je bila jasna: ukoliko Nemaka ne odusta ne od svojih ambicija za ostvarivanjem prevlasti na moru, i ne umeri svoju tzv. svetsku politiku" {Weltpolhik), Velika Britanija e se prikljuiti Rusiji i Francuskoj da bi se tome suprotstavila, i lo isto onako odluno kako jc suzbila francuske i panske pretenzije u prethodnim vekovima.
159

D IPL O M A T IJA

HENRI KISINDEEt

Velika Britanija je nedvosmisleno ukazala na to da nee tolerisati vie nijednu manifestaciju nemake sile, Godine 1909, ministar spoljnih poslova Grej je to jasno stavio o znanja u odgovoru na nemaki prelog da uspori (ali ne i prekine) izgrad nju svoje ratne flote, u zamenu za britansku neutralnost u sluaju da Nemaka za rati sa Francuskom i Rusijom. Predloeni sporazum, tvrdio je Grej: ...sluio bi samo uspostavljanju nemake hegemonije u Evropi i ne bi mno* go nadiveo ostvarivanje tog cilja. On je u stvari predstavljao poziv da se Ne makoj pomogne a u Evropi stvori situaciju koja bi lako mogla da se okrene protiv nas kada joj to bude odgovaralo... Ako rtvujemo druge sile Nemakoj. 11a traju emo i mi biti napadnuti.3 2 Posle formiranja Trojnog sporazuma, igra make i mia koju su Nemaka i Ve lika Britanija igrale od devedesetih godina XIX veka, postala je veoma ozbiljna i pretvorila se u borbu izmeu sile kojoj je odgovaralo postojee stanje i sile koja je zahtevala pramenu ravnotee. Kako diplomatska fleksibilnost vie nije bila mogu a, jedini nain za promenu ravnotee snaga predstavljalo je dalje naoruavanje, ili pobeda u ratu. Sve vee uzajamno nppoverenje stvorilo jc jaz izmeu dva tabora. Za razliku od perioda hladnog rata, ova dva bloka nisu strahovala od rata; oni su u stvari vie voiii rauna a ouvaju sopstvenu koheziju, nego to.su pokuavali da izbegmi ob raun. Konfrontacija je postala uobiajeni meto u diplomatiji. Uprkos tome, katastrofa je jo mogla da se izbegne, imajui u vidu da ak ni u okviru postojeih saveza nije postojao jedinstven stav u odnosu na sporove koji bi mogii da opravdaju ulazak u rat. N ijean'dm gi ian Trojnog sporazuma ne bi uao u rat a pomogne Francuskoj a povrati Aizas 1 Loren; uprkos egzaltiranom raspo loenju, Nemaka po' svoj prilici ne bi-podrala agresivni rat Austrije na Balkanu. Uzrana politika je mogla a odloi rat i a dovede o postepenog raspada nepri rodnih saveza - posebno stoga to je Trojni sporazum na prvom mestu nastao usled straha od Nemake, Krajem prve decenije XX veka, ravnotea snaga se preobrazila u dve otro su protstavljene koalicije, podjednako rigidne i neodgovorne u odnosu na posledicc svojih postupaka. Rusija je bila bliska sa Srbijom u kojoj je postojalo mnogo naci onalistikih, ak teroristikih grupa, i koja. nemajui ta da izgubi, nije vodila rau na 0 opasnosti o opteg rata. Francuska je dala carte blanche Rusiji eljnoj a po vrati samopotovanje poljuljano ratom s Japanom. Nemaka je uinila isto s Austri jom koja je oajniki eleia da zatiti svoje teritorije naseljene slovenskim narodi ma od propagande iz Srbije, koju je sa svoje strane podravala Rusija. Evropske dr ave su sebi dozvolile da postanu robovi svojih neogovorniSi balkanskih tienika. Ne samo to nisu stiavale neobuzdane, strasti tih naroda i to li njima nisu podstafcle oseaj globalne odgovornosti, ve su dozvolile da ih za sobom povue parano ian strah da bi njihovi neobuzdani partneri mogli da promene stranu ukoliko im ne udovolje. Krize su nekoliko godina prevazlaenc, ali su i dalje izbijale, a konani obraun postajao je ve blii i sve neizbeniji. Nemaka reakcija na zakljuenje
160

D IP L O M A T IJA

HENRI KiSINDER

Trojnog sporazuma pokazala jc tvrdoglavu reenost da stalno ponavlja istu greku; svaki problem pretvarao se u odmeravanje snaga, kako bi se dokazalo da je Nemaeka, za razliku od svojih protivnika, odluna i jaka. Meutim, posle svake nemake pretnje spone to su povezivale Trojni sporazuin postajale su sve vre, G odine 1908, izbila je meunarodna kriza u vezi s Bosnom i Hercegovinom koju vredi objasniti, stoga to ilustruje sklonost istorije da se ponavlja. Bosna i Hercegovina se nalazila 11a periferiji Evrope, a njena sudbina na Berlinskom kon gresu nije jasno definisana stoga to niko u stvari nije znao ta s njom da uim. Ova niija zemlja izmeu Otomanskog i Habsburkog carstva, u kojoj su iveli pripadnici rimokatolike, pravoslavne i muslimanske veroispovesti, odnosno srp skog, hrvatskog i muslimanskog naroda, nikada nije bila drava, pa ak nije pose* davala ni samoupravu. LI njoj se mogla uspostaviti vlast samo ako se ni od jedne od ovih grupa nije zahtevato da se potini drugoj. Bosna i Hercegovina sc ve tri deset godina posle turske nalazila pod austrijskom upravom; za to vreme, njeno multinacionalno ustrojstvo nije bilo suoeno ni s jednim ozbiljnim izazovom, dok je pitanje suvereniteta ostalo nereeno. Austrija je ekala trideset godina a izvri direktnu aneksiju stoga to su strasti ove vienacionalne sredine ak i za njih bile suvie sloene, uprkos dugogodinjem iskustvu s upravljanjem u haotinim prili kama. N a aneksiju Bosne i Hercegovine odluila se-vie stoga da bi sebi ubeleila poen u odnosu na Srbiju (i indirektno Rusiju), nego da b f postigla bilo kakav koherentan politiki cilj. Austrija je lime poremetila delikatnu ravnoteu.m rnji' koje su se uzajamno polirale. ' ' i Tri generacije kasnije, 1992. godine, iste iskonske strasti provalile su u vezi s istim pitanjima, to je zbunilo sve osim fanatika direktno ukljuenih u sukob i onih to su poznavali eksplozivnu isloriju te regije. Nagla promena vlasti jo jednom je Bosnu i Hercegovinu pretvorila u kotao. im je Bosna proglaena za nezavisnu dr avu, pripadnici svih naroda su se meusobno sukobili u borbi za dominaciju, pri emu su Srbi posebno brutalno namirivali stare raune. Koristei slabost Rusije posle Rusko-japanskog rata, Austrija je lakomisleno posegnula za trideset godina starom klauzulom s Berlinskog kongresa na osnovu ko je su se velike sile sloile da Austriji prepuste aneksiju Bosne i Hercegovine. Austri ja je do tada bila zadovoljna s faktikom vlau, budui da nije elela dodatne po danike slovenskog porekla. Meutim, ona se 1908. godine u tom pogledu predom i slila iz straha da bi njeno carstvo moglo a se raspadne pod uticajem srpske agita cije, kao i stoga Stoje smatrala da joj je potreban izvestan uspeh kako bi demonstri rala svoju trajnu premo na Balkanu. Tokom prethodne tri decenije Rusija je izgu bila svoj dominantni poloaj u Bugarskoj, a Trojecarski savez se raspao. Ona je ne bezrazlono bila gnevna zato to je upravo u lom trenutku Austrija iskoristila jedan zaboravljeni sporazum da bi pripojila teritorije osloboene u ratu koji je Rusija vo dila. Meutim, ljutnja ne garantuje uspeh, posebno onda kada onaj to je ljutnju izazvao ve prigrabi plen, Nemaka je prvi put nedvosmisleno stala na stranu Au strije, dajui do znanja da je spremna a rizikuje izbijanje rata u Evropi, ukoliko se Rusija usprotivi aneksiji. A onda, da bi se situacija jo vie zaotrila, Nemaka je zahtevala da Rusija i Srbija zvanino priznaju austrijski potez. Rusija je morala
161

D IP L O M A T iJA

HENRJ KJSJNEJ?

da proguta to ponienje stoga to V dika Britanija i Francuska jo nisu bile sprem ne da uu u rat zbog nekog balkanskog problema, a sama nije bila u poloaju da ta ko brzo posle poraza koji joj je naneo Japan ue u rat bez saveznika. Nemaka se time ispreila Rusima u regionu koji nikada do tada nije predsta vljao njen vitalni interes - tavie, tamo. gde je Rusija do tada mogla da rauna na njenu podrku u suzbijanju austrijskih ambicija. Nemaka je ovim demonstrirala ne samo svoju neodgovornost, ve i ozbiljan nedostatak istorijskog pamenja. Sa mo pola veka ranije, Bizm ark je tano predvieo da Rusija nikada nee oprostili Austriji ponienje naneto u Krimskom ratu. Nemaka je sada ponovila istu greku i time doprinela jo veem udaljavanju od Rusije, koje je otpoelo na Berlinskom kongresu. Poniavanje jedne velike zemlje - ukoliko je istovremeno i ne oslabi uvek predstavlja opasnu igru. Mada je Nemaka smatrala a jc Rusiji pokazala koliko njeno prijateljstvo moe da bude korisno, Rusija je odluila a ne dozvoli a vie ikada bude iznenaena. Dve velike kontinentalne sile upustile su se u igru koja se u amerikom slengu naziva pilii", a sastoji se u tome to dva vozaa naleu kolima jedan na dragog, prs emu se, raunajui na sopstvene jae iyce; svaki nada a e onaj drugi skrenuti u stranu u poslednjem trenutku'. Ova igra je. naalost nekoliko puta odigrana u Evropi uoi Prvog svetskog rata. P ostoje suar'svaki put izbegnut, zavladalo je uverenje d a je ,,igra u krajnjoj liniji bezopasna i svi su zaboravili da jedna jedina greka moe da izazove katastrofo- . Kao d a je elela da savreno jasno stavi do znanja da nije z a n e m a r i l a vreanje nijednog od svojih potencijalnih neprijatelja, odnosno da nije zaboravila a svima prui povod a se jo vre povezu radi samoodbrane, Nemaka se posle ovoga ustremila na Francusku. Francuska, koja je u to vreme efektivno drala civilnu vlast u Maroku, odgovorila je 1911. godine na izbijanje lokalnih nereda tako to je posla la vojsku u grad Fes. P o sto je to bilo u suprotnosti sa sporazumom postignutim u Alhesirasu, Kajzer je u marokansku luku Agadir poslao topovnjau Panler. Nema ka nacionalistika tampa je taj potez pozdravila gromoglasnim aplauzom. Ura! Podvig!1 1 , pisao je Rheinisch-Wesifiilische Zeituitg 2. jula 1911. Konano akcija, oslobodilaki poduhvat... koji e svuda razvejati oblak pesimizma1 1 .-1' List Miinche ner Neueste Nachrichieii savefovao je vladu da nastavi u tom pravcu svom snagom, ak i ako takva politika dovede do situacije koju danas ne moemo da predvidi mo",: ^ praktino podstiui Nemaku da zbog Maroka ue u rat! Dogaaj koji je pompozno nazvan Panterov skok zavrio se isto kao i pret hodni nemaki pokuaj a probije izolaciju koju je sama izazvala. Nemaka i Fran cuska su se jo jednom nale na ivici rata, pri emu su nemaki cil jevi kao i uvek bili loe defmi.sani. Kakvu kompenzaciju je ovog puta traila? Neku marokansku lu- ku? Deo atlantske obale koji je pripadao Maroku? Kolonijalne ustupke na dragom mestu? Nemaka je jednostavno elela da ponizi Francusku, ali nije uspela a nae valjan nain za postizanje tog cilja. U skladu sa sve boljim uzajamnim odnosima. Velika Britanija je podrala Fran cusku jo vre nego u Alhesirasu ! 906. godine, Promena raspoloenja britanskog javnog mnjenja dola je do izraaja u s ta v u tadanjeg ministra fmansija, Dejvia
162

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

Lojda Dora, poznatog pacifiste i pristalico ideje o uspostavljanju dobrih odnosa s Nemakom. Ovom prilikom on je, meutim, odrao jedan zapaen gov o ru kojem je upozorio da ... ukoliko nam bude nametnuta situacija u kojoj emo mir moi a ouva mo samo odustajui od znaajnog i korisnog poloaja koji smo postigli zahva ljujui vekovnom junatvu i podvizima... onda naglaavam da bi mir po tu cenu predstavljao ponienje kakvo velika zemlja kao to je naa ne bi mogla da dozvoli/5 ak se i Austrija ponela uzdrano u odnosu na svog monog saveznika, sma trajui da.zbog nekakve sevemoafrike avanture ne treba da dovodi 11 pitanje vlasti ti opstanak. Prihvativi jednu veliku mada bezvrednu teritoriju u Centralnoj Africi, Nemaka je, uz naglaeno negodovanje nacionalistike tampe, na kraju ustuknula. Praktino smo se izloili opasnosti od rata za nekoliko kongoanskih movara1 1 , p i sao je Berliner Tageblait 3, novembra 1911. godine.1' M eutim, predmet kritike ni je trebalo da bude vrednost dohijenih teritorija ve ideja da se svakih nekoliko go dina bez jasno defmisanog, razumnog cilja pripreti nekoj dragoj zemlji i da se time dodatno uveava strah - osnovni razlog za uspostavljanje neprijateljskih koalicija, Bnglesko-fnmcuska reakcija jc postala stereotipna, isto kao i nemaka taktika. Go dine 1912, otpoeli su pregovori izmeu britanskih, francuskih i ruskih vojnih pred stavnika, iji je znaaj samo formalno bio ogranien uobiajenom tvrdnjom Brita naca da oni ne podrazumevaju nikakvu pravnu obavezu. ak je i to ogranienje u izvesnom smislu bilo nategnuto, s obzirom na englesko-francuski pomorski spora zum iz 1912. godine, u skladu s kojim je francuska flota prebaena u Sredozemlje, dok je Velika Britanija na sebe preuzela obavezu da titi atlantsku obalu Francuske. Dve godine kasnije, od Velike Britanije e se traiti da na osnovu moralne obaveze proistekle iz ovog sporazuma ue u Prvi svetski rat, posto je Francuska, oslanjaju i se na britansku podrku, kako se isticalo, ostavila Laman bez odbrane. (Dvade set osam godina kasnije, 1940, jedan slian sporazum izmeu Sjedinjenih Drava i Velike Britanije omoguie Velikoj Britaniji da premosti svoju pacifiku flotu, u Atlantik, to je podrazumevalo ameriku moralnu obavezu da titi britanske posee u Aziji, koji su time bili lieni odbrane od japanskih napada.) Godine 1913. nemaki politiari su povukli jo jedan svojeglav i besmislen, po tez i njime definitivno udaljili od sebe Rusiju. Nemaka je tog puta preuzela obave zu da reorganizuje tursku vojsku i u tom cilju poslala jednog nemakog generala da preuzme komandu nad Carigradom. Da bi izazov Rusiji bio to dramatiniji, Kajz e rje instruktore ispratio sebi svojstvenim pompezriim govorom u kojem je izrazio nau da e se nemake zastave veoma brzo zavijoriti nad utvrenjima u Bosforu.37 Malo sta je moglo toliko a razbesni Rusiju kao nemako polaganje prava na Bosfor i Daranele, budui da je Evropa ba to sto godina osporavala Rusiji. Rusi ja je preko volje prihvatila a prepusti kontrolu nad Bosforom i Daranelima jed noj slaboj zem lji kao to je bila otomanska Turska, ali nije bila spremna ni po koju cenu a to dozvoli nekoj drugoj velikoj sili. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej
163

D IPL O M A T IJA

HENRI KISINDER

Sazonov napisao je svom caru decembra 1913: Prepustiti Bosfor i Dardanele jed noj jakoj dravi znailo bi isto to i potiniti itav privredni razvoj june Rusye (oj zemljL3 S Nikola II je britanskom ambasadom rekao da Nemaka tei a u Cari gradu stekne pozicije koje e joj omoguiti da Rusiji u potpunosti zatvori izlaz na Crno more. Ukoliko pokua da ostvari tu politiku, bie primoran da joj se odupre svim sredstvima, ak i po cenu rata ukoliko ne postoji alternativa'4. Uprkos tome to je Nemaka iznala nain da povue svog zapovednika iz Ca rigrada, a da sauva obraz (on je unapreen u rang felmarala, to je, u skladu s nemakom tradicijom, znailo da vie ne moe da zapoveda trupama na terenu), ne nadoknadiva teta je ve bila nanesena. Rusija je shvatila da podrka koju je Ne maka pruila Austriji u vezi s Bosnom i Hercegovinom ne predstavlja sluajno od stupanje od pravila. Kajzer je na takav razvoj dogaaja gledao kao na proveru sopstvene snage. Rusko-pruski odnosi su za sva vremena mrtvii Mi smo postali nepri jatelji!1 1 ,'*0 rekao je 25. februara 1914. svom kancelaru. estm eseci kasnije, izbio je Prvi svetski rat, Tadanji meunarodni poredak, ija su se rigidnost i politika konfrontacije mo gli uporedid s poretkom iz vremena hladnog rata, u stvari je bso mnogo nestabilni je nego svet iz vremena hladnog rata. U nuklearno doba, samo su Sjedinjene Dra ve i Sovjetski Savez tehniki mogli da otponu opti rat u kojem bi obostrani rizici bilo tako kataklizmini da se nijedna od dve supersile nije usuivala da tako uasnu mo prepusti nekom od svojih saveznika, ma kako d a je bio blizak. Nasuprot tome, uoi Prvog svetskog rata, svaki lan dveju glavnih koalicija ne samo to je bio u si tuaciji da otpone rat, ve i da uenom primora saveznike da mu prue pomo. Sistem saveznitava je sam po sebi neko vreme obezbeivao izvesno uzdrava nje, Francuska je podravala Rusiju u sukobima koji su se prvenstveno odnosili na Austriju; Nemaka je igrala istu ulogu u pogledu austrijskih odnosa s Rusijom, To kom aneksione krize iz 1908, godine, Francuska je jasno stavila o znanja da ne namerava da ue u rat zbog nekog balkanskog problema. Tokom marokanske krize 1911. godine, francuskom predsedniku vlade Kajou je nedvosmisleno reeno da ni kakav pokuaj a rei kolonijalnu krizu silom nee dobiti podrku Rusije. Jo u vre me Prvog balkanskog rata 1912. godine, Nemaka je upozorila Austriju da postoje granice do kojih jc spremna d a je podri, a Velika Britanija je izvrila pritisak na Rusiju a sc umerenije postavi u odnosu na nesiguran i nepredvidljiv Balkanski sa vez koji je predvodila Srbija. Na Londonskoj konferenciji 1913. godine, Velika Bri tanija je pomogla da se smanje srpska teritorijalna osvajanja u Albanij i, na koja Au strija nije bila spremna da pristane. Londonska konferencija iz 1913. godine e, meutim, biti poslednja prilika u ko joj jc tadanji meunarodni poredak mogao da stia neki sukob. Srbija nije bila zado voljna mlakom ruskom podrkom, a Rusija je bila ozlojeena sto je Velika Britanija zauzela neutralan stav, a Francuska oigledno oklevala da ue u rat. Austrija, mae na ivici raspada usled pritisaka Rusa i junoslovenskih naroda, bila je uznemirena zbog toga to je Nemaka nije jae podrala. Srbija, Rusija i Austrija oekivale su ve u podrku od svojih saveznika; Francuska, Velika Britanija i Nemaka strahovale su da e izgubiti saveznike ukoliko ih u sledeoj krizi ne budu jae podrale.

D iF L O M A T U A

HENRi KISINDER

Sve velike siie e kasnije iznenada obuzeti panian strah da bi zbog pomirlji vog stava mogle da delujii slabo i nepouzdano, zbog ega bi saveznici mogii da ili napuste i ostave da se same konfrontiraju s neprijateljskom koalicijom. One su po ele da se uputaju u rizike koji nikako nisu mogli da se opravdaju dotadanjim na cionalnim interesima, ili bilo kakvim razumnim dugoronim stratekim ciljem. Rieljeova izreka da cilj mora da odgovara sredstvima krena je skoro svakog dana. Nemaka je prihvatila rizik ulaska u svetski rat kako bi pokazala da podrava poli tiku Bea u odnosu na June Slovene, mada se to nije doticalo njenih nacionalnih interesa. Rusija je bila spremna da s Nemakom ue u borbu na ivot i smrt kako bi se pokazala kao pouzdan saveznik Srbije. Izmeu Nemake i Rusije nije posto jao nikakav znaajniji spor; one su se sukobljavale preko posrednika. Godine 1912, novi francuski predsenik Remon Poenkare je u vezi s Balkanom rekao ruskom ambasadoru da e Francuska ui u rat ukoliko u njega ue Rusija, stoga to je poznato da u tom .sluaju Nemaka stoji iza Austrije1 1 .'1 1 Oduevljeni ru ski ambasador je izvestio o potpuno novom francuskom stavu" po kojem terito rijalno irenje Austrije negativno utie na optu ravnoteu u Evropi, a time ugroa va i francuske interese".42 Iste godine, posekretar u britanskom Forin ofisu, ser A r tur NikoSson. napisao je svom ambasadoru u Pctrograu: Ja ne znam koliko jo du go emo biti sposobni da sledimo nau sadanju politiku igranja na zategnutom ko nopcu, a da ne budemo primorani da definitivno zauzmemo ovakav ili onakav stav. Mene opsedaju isti strahovi kao vas - a bi Rusija mogla da se umori od nas i da otpone pregovore s Nemakom1 1 .4 3 Da ga neko ne bi nadmaio u nesmotrenosti, nemaki car je 1913. obeao A u striji a e Nemaka, ako to bude neophodno, prilikom sleee krize ui za njom i u rat. Nemaki kancelar je 7. jula 1914. izloio politiku koja e za manje od etiri nedelje stvarno izazvati rat: Ako ili (Austrijance) podstaknemo, rei e a smo ih gurnuli u rat; ako ih od toga odvratimo, to e delovati kao da smo ih ostavili na cedilu. Potom e se okrenuti zapadnim silama koje ih ekaju rairenih ruku, a mi e mo ostati bez svog poslednjeg saveznika, takvog kakav je 4'! Korist koju bi Austri ja mogla da izvue iz saveznitva nije bila definisana. Takoe, nije bilo mnogo verovatno da bi Austrija mogla da ue u blok s Rusijom koja se trudila da podrije au strijske pozicije na Balkanu. Saveznitva su tokom itave istorije sklapana da bi se tt sluaju rata poveala snaga jedne zemlje; u predveerje Prvog svetskog rata, osnovni motiv da se zarati bilo je uvrivanje saveznitava. Vodee linosti svih vanijih zemalja jednostavno nisu shvatile posleice teh nologije kojom raspolau, niti saveznitava koja su tako grozniavo uspostavljale. Oni, ini se, nisu bili svesni ogromnog broja rtava u ne tako davnom amerikom graanskom ratu i oekivali su kratak odluujui sukob. Nije im padalo na pamet da e neuspeh da uspostave saveznitva koja bi odgovarala racionalnim politikim ciljevima dovesti do unitenja civilizacije kakvu su poznavali. Za oba saveza ulog je bio suvie veliki da bi dopustili tradicionalnoj diplomatiji Evropskog koncerta" da neto preuzme. Urnesto toga, velike sile su uspele da stvore diplomatsku pakle nu mainu, mada nisu bile svesne onoga to su uinile.

d ip l o m a t ija

HENRI KISiNDER

NAPOMENE
1. Franz Schnabel, D as P roblem B ism arek ; H ochland, 42 ( i 848-50), str. 1-27. 2. W inston S, Churchill, Great C ontem poraries (U niversity o f C hicago Press, ikago/Lonon, 1973), str. 37 i daije, 3. Fridrih Veliki; M em oirs o f P rin ce von Biiiow: From Secretary o f Slate to Im perial C hancellor (Little, B row n and Co., B oston, 1931), str. 52. 4. M aurice B om pard, M on A m b a ssa d e en Russie, 1983-1908 (Pariz, 1937), str. 40. 5. B. H. Sum ner, Russia a n d the B alkans 1870-1880 (Shoe String Press. H am den, K oncktikat. 1962), str. 23 i dalje. 6. Sergej Vite; Hugh Seton-W atson. The Russian Empire, 1801-1917 (The C larendon Press. O ksford, t967>rstr. 5 Si-582. 7. Lord A ugustus Loftus, D ip lo m a tic Rem iniscences. 2/II (L ondon, 1892), str. 38. 8. R aym ond Sontag, European D iplom atic History, 1871-1912 (The C entury Co., N jujork, 1933), str. 59. 9. N ikolaj de G irs; Ludw ig R einers, in Europa geh en d ie h c h te r a u s . D er U nlergang des Wilhelm inischen R eiches (M inhen, 1981), str. 30. 10. Baron Stal; W illiam 1. Liingcr. The D iplom acy o f im perialism , I izdanje (A lfred A. K nopf, N jujork, 1935), str. 7. 11. George. F, Kestnan, The F aithful A lliance: France, R ussia a nd the C om ing o f the First World War (Pantheon, N jujork, 1984), str. 147. 12. C ar V ilhelm ; N orm an R ich, Friedrich von Fhilstein: P olitics and D iplom acy in the Era o f Bi sm arck a n d W ilhelm II {Cam bridge U niversity Press. K em brid, I-965J, str, 465. 13. Lord Solzberi; G ordon A. C raig, G erm any: 1866-1945 (O xford U niversity Press, N jujork, 1978), str. 236. . ~ 14. Frit?, Stern, The F a ilu iv o flllih e r a lis m (C olum bia U niversity Press, N jujork. 1992), str. 93. 15. M alcolm C arroll, G erm anv a n d the. Great Pow ers 1866-1914 (P rem iee-H all, Inc.. N jujork, 1.938), str._372. ' ^ ~ ' . 16. em berlenov govor, 30. novem bra 1899; Joel H. W iener, urednik, G reat Britain: Foreign Policy a n d the Span o f Empire, 1689-1971, 1 (C helsea H ouse u saradnji s M cGraw-Hill, N jujork/Londou, 1972). str. 510. ' . ' 17. Soniag, European D iplom atic History, sir. 60. . ^ 18. Valentin C hirol, Fifty Y e a n in a C hanging World (London. J927), str, 284, 19. M em orandum markiza Solzbcrija od 29. m aja 1901; O- P. G ooch i H arold Tcmperley, ured nici, B ritish D ocum ents on the O rigins o f the War, 11 (Londoti, 1927). str. 68, 20. Sontag. E uropean D iplom atic H istory, str. 169 21. Ibid, str. 170. 22. C ar V ilhelm ; R einers, In Europa, str. 106. 23. C ar V ilhelm ; C raig, Germany, str. 331. 24. M arkiz Lansdaun ser E. M onsom i, 2, jtil 1903: Som ag, European D iplom atic History, str. 293. 25. Scr Edvard Grej ser F. B eitiju , 31. januar 1906; V iscount Grey, Tw enty-Five Years 1892-1916 (Frederick S. S tokes Co.. N jujork, i 925), str. 76. _ 26. Ser Edvard Grej, objanjenje dato M. K am bonu, francuskom am basadoru u L ondonu. 22. no vem bar 1912; ;%/, str. 94-95. 27. A. J. P. Taylor, The Struggle fo r M a ste ty in Europe, 1848-1918 (O xford U niversity Press. O ksford, 1954), str. 443. 28. Videti, na prim er, Paul Schroeder. W orld W ar 1 as G alloping G ertie: A R eply to Joachim Rem a k . J o u rn a l o f M odern History. 44 ( 1972). str. 328. 29. K rouov m em orandum od L januara 1907; K enneth B ourne i D. C am eron Watt, urcdnici, Bri tish D ocum ents on Foreign A ffa irs (U niversity Publications o f Am erica, Frederik, M eriiend, 1983), 1/19, str. 367 i daije.

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

30. Ibid. str. 384.

} l . Ibid.
32. Sontag, European D iplom atic History, sir, i 40. 33. C arroll, G erm any a n d the G reat Powers, sir. 657, 34. K lau s W cm ecke, D e r Wille zu r Weltgeltung: A u ssen p o litik u n d O ffentlichkeit am Vorabcnd des Erslen W cltkrieges {Diseldorf, 1970), str. 33. 33. G ovor ministra finansija, sjv id a Lojda D orda, 12. jula 1911; W iener, Great Britain. ], str. 577, 36. C arroll, G erm any a n d the Great Powers, sir. 643, 37.. D. C, B. Lieven, R ussia a n d the O rigins o f the F irst W orld War (St, M arlins Press, N jujork, 1983), str. 46. 38. Tayior, Struggle fo r Mastery, str. 507, 39. Lieven. Russia, str. 69. 40. Taylor, Struggle fo r Mastery, str. 510. 4 1..1bid, sir, 492-493. 42. Lieven. Russia, str. 48. 43. Sontag, European Diplomatu - History str. 1H5. 44-. C raig, G erm any ; sir, 335.

KA VRTLOGU: VOJNA PAKLENA MAINA

U vezi s izbijanjem Prvog svetskog rata ne iznenauje to to je katastrofu svetskih razmera konano i z a z v a l a k r iz a koja je bila mnogo jednostavnija od mno gih to su do tada prevazidcne, ve to io se na njegovo izbijanje toliko dugo e kalo. Do 1914, godine, konfrontacija Nemake i A ustro-Ugarske sa silama Antante zaotrila se do maksimuma. Dravnici iz svih vodeih zemalja uestvovali su u stvaranju diplomatske paklene maine koja je svaku narednu krizu inila sve te om za reavanje. Vojni vrhovi svih vodeih zemalja u ogromnoj meri su uvea vali opasnost time to su razraivali nove strateke planove koji su skraivali vre m e potrebno za donoenje odluka. Budui da su vojni p la n o v i zavisili od brzine, a d a je diplomatska m ainerija funkcionisala svojim tradicionalnim, leernim tem pom, izlaenjc iz krize pod estokim pritiskom vremena postalo je nemogue. Da bi stvari bile jo gore, vojni planeri politiarima nisu adekvatno objanjavali poslediee svojih postupaka. U stvari, izrada vojnih planova otrgla se kontroli, Prvi korak u tom pravcu na injen je u vreme pregovora o sklapanju francusko-ruskog vojnog saveza 1892. go dine. Pregovori o savezima do tada su se vodili o tome ta e se smatrati za casus belli, ili koji bi konkretni potezi neprijatelja saveznike obavezivali na ulazak u rat. Gotovo bez izuzetka definicija je zavisila od toga ko je otpoeo neprijateljstva. Ruski pregovara generai-adutant Niko laj Obruev je maja 1892. poslao pismo svom ministru spoljnih poslova, Girsu, u kojem mu je objasnio zato je usled su vremene tehnologije prevazien tradicionalni nain na osnovu kojeg se definisao

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

casus belli, Obruev je tvrdio d a je bitno k o je prvi izvrio mobilizaciju, a ne ko je ispalio prvi hitac: Na mobilizaciju vie. ne moe da se gleda kao na mirnodopski potez; naprotiv, ona predstavlja najneposredniji in rata.! Strana koja bi odugovlaila s mobilizacijom gubila je prednost koju je mogla da stekne u okviru svog saveza, a suprotnoj strani je omoguavala da se s neprija teljima sukobi pojedinano i da im jednom po jednom nanese poraz. Potreba da se svi saveznici istovremeno mobiliu postala je tako vana u svesti evropskih politi ara, da se pretvorila u kljuni element ozbiljnih diplomatskih angamana. Cilj sa veznitava vie nije bio garancija podrke polo rat otpone, ve garancija da e svi saveznici odmah sprovesti mobilizaciju, ili po mogustvu neposredno pre nego to to uini neprijatelj. Kada su se tako stvorena saveznitva meusobno konfrontirala, pretnja zasnovana na mobilizaciji postala je ncizbena, stoga to bi nju bilo gore prekinuti nego uopte ne otpoinjati. Ako bi jedna strana zaustavila mobilizaciju, a druga je nastavila, svaki dan to protekne nanosio bi sve veu tetu prvoj. Ako bi obe strane pokuale istovremeno da se zaustave, to bi u tehnikom pogledu biio to liko teko da bi mobilizacija sigurno biia sprovedena bre nego to bi diplomate mogle da se sporazumeju o njenom obustavljanju. Zbog ove procedure casus belli je u potpunosti izmakao politikoj kontroli. U svaku krizu bio je ugraen element koji je mogao da eskalira u rat - odluka o mo bilizaciji - a svaki rat je morao da postane opti. 'Obruev"ne samo to nije osudio mogunost automatske eskalacije, ve ju je oduevljeno pozdravio. Poslednje to je eleo bio bi neki lokalni sukob. Jer, ukoli ko bi Nemaka u sluaju rata izmeu Rusije i Austrije ostala po strani, kasnije bi se nala u situaciji d a diktira uslove mira. Obruev je zamiljao da je Bizmark upravo to uinio na Berlinskom kongresu: Naa dipiomatija, manje od bilo koje druge, moe da rauna na izolovau sukob Rusije, na primer, s Nemakom, ili Austrijom, ili Turskom pojedinano. Berlinski kongres nam je pruio dobru pouku i nauio nas je u kome treba da vidimo svog najopasnijeg neprijatelja u onome s kim se direktno borimo, ili u onome ko eka da oslabimo, a potom nam diktira uslove m ira ...2 Prema Obruevu, ruski interes je zahtevao garanciju da e eventualni rat biti opti. Korist od dobro sklopljenog saveza s Francuskom predstavljalo bi spreava nje mogunosti izbijanja nekog lokalnog rata: Prilikom izbijanja svakog rata 11 Evropi, diplomati uvek dolaze u veliko is kuenje da lokalizuju sukob i da koliko god je to mogue ogranie njegove posjedice. Meutim, imajui u vidu sadanju situaciju u kontinentalnom delti Evrope, kako u pogledu naoruanja, tako i raspoloenja, Rusija mora da bude posebno skeptina prema bilo kakvom pokuaju lokalizovanja rata, stoga to bi to bezrazlono ojaalo ne samo mogunosti naih kolebljivih neprijatelja koji jo ne otvaraju karte, ve bi pokolebalo i saveznike.

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Dragim recima, obrambeni rat s ogranienim ciljevima bio bi protivan ruskim nacionalnim interesima. Svaki rat bi trebalo da bude opti, a vojni planeri politia rima nita drugo nisu mogli ni da ponude: Jednom kada budemo uvueni u rat, neemo moi da ga vodimo drugai je osim svim naim snagama i protiv oba naa susea. S obzirom na spremnost itavih naoruanih naroda da uu u rat, ne moe se predvieti nikakav druga iji rat osim odluujueg - rat koji e zadugo odredili budunost relativnih po litikih pozicija evropskih sila, a posebno Rusije i N em ake .'1 Bez obzira na beznaajnost povoda, rat je morao da bude opti; ukoliko bi uvod u taj rat ukljuivao samo jednog suseda, Rusija bi se postaraSa da i drugi u njega bu de uvuen. Zvui skoro groteskno to to je ruski Generaltab bio vie naklonjen borbi s Nemakom i Austro-Ugarskom istovremeno, nego samo s jednom od te dve ze mlje. Vojni sporazum na osnovu Obruevijevih ideja potpisan je 4. januara 1894. godine. Francuska i Rusija su sc obavezale da e istovremeno sprovesti mobilizaci ju ukoliko bilo koja lanica Trojnog sporazuma sprovede mobilizaciju iz bilo kojeg razloga. Paklena maina je bila spremna. Na primer, ukoliko bi Italija, kao nemalri saveznik, provela mobilizaciju usmerenu protiv Francuske zbog Savoje. Rusija bi morala da sprovede mobilizaciju usmerenu protiv Nemake: ako bi Austrija sprovela mobilizaciju usmerenu protiv Srbije, Francuska bi bila obavezna da sprovede mobilizaciju usmerenu protiv Nemake. Budui d a je biio vie nego sigurno da e pre ili posle neka zemlja iz nekog razloga sprovesti mobilizaciju, izbijanje opteg rata bilo je samo pitanje vremena, s obzirom na to da je bilo dovoljno da samo./Wna vodea.siia pokrene mobilizaciju, pa da sve ostale aktiviraju paklena mainu. Car Aleksandar 111 je shvatio a je u toku igra u najvie uloge. Kada ga je Girs upitao ta emo mi imati od toga ako pomognemo Francuskoj da uniti "Ncrna ku?", on je odgovorio: JDobicmo to to e Nemaka, ovakva kakva jc, nestati. Ona e sc raspasti na veliki broj malih, slabih drava, kakva je nekad bila.} Nemaki ratni ciljevi bili su podjednako ambiciozni i nejasni. Evropska ravnotea na koju su se svi stalno pozivali, sada se pretvorila u borbu na ivot i smrt, mada nijedan dr avnik nije mogao da objasni koji cilj bi opravdao unitavanje velikih razmera, ili kakvi politiki ciljevi bi se postigli ratnim poarom. To o emu su ruski planeri teoretski raspravljali, nem aki Generaltab je raz radio 11 operacioni plan gotovo u isto vreme kada je Obruev vodio pregovore o sklapanju francusko-ruskog saveza. Osim toga, Kajzerbvi generali su, nemaki te meljno, m obilizacijske planove razradili do savrenstva. N aelnik nemakog Ge neraltaba, Alfred fon Slifen, bio je opsednut mobilizacijskim planovima kao i njegove ruske i francuske kolege. M eutim, dok su se francuski i ruski vojni vr hovi bavili deftnisanjem opte vojne obaveze, Slifen se tisredsrcdio na njeno sprovodenje u delo. Odbijajui da bilo ta ostavi udima politikog okruenja, iifen je pokuao da osmisli jedan siguran plan za izvlaenje iz okruenja od kojeg je Nemaka stalno strahovala, [sto onako kao to su Bizmarkovi naslednici napustili njegovu sloenu 170

D IPL O M A T IJA

HENR! KISINDER

diplomatiju, lifen se otresao ideja Hclniuta fon M okkea, stratega tri munjevite po hode koje je Bizmark izvojevao od 1864. do 1870. Moltke je razradio strategiju koja je ostavljala otvorenu opciju politikog rese llja za Bizmarkov ,,komar, odnosno mogunost koalicije u koju bi uli svi nepri jatelji Nemake. Za sluaj rata na dva fronta, Moltke je planirao manje-vie ravhomernu podelu nemakih snaga koje bi na Istonom i na Zapadnom frontu preduzele defanzivne akcije. S obzirom na to d a je glavni cilj Francuske bio povraaj Alzasa i Lorcna, bilo je izvesno da e ona p m napasti. Ukoliko bi Nemaka odbila taj napad, Francuska bi bila primorana da uzme u razmatranje kompromisni mir. .Molt ke je posebno upozoravao na to da se vojne operacije ne ire do Pariza, budui da ga je Francusko-praski rat nauio koliko je teko zakljuiti mir dok se opseda ne prijateljska prestonica. Moltke je istu strategiju predlagao za Istoni front - naime, nanoenje poraza Rusima u sluaju da napadnu, posle ega bi nisku vojsku trebalo potisnuti na stra tegijski znaajnu razdaljinu, a onda ponuditi kompromisni mir. Snage koje prve od nesu pobedu, bile bi u mogunosti a pomognu trupama na drugom frontu. Na taj nain bi se odrala izvesna ravnotea u pogledu razmera rata, rtava i politikog rccnja."

Meutim, isto onako kao to Bizmarkovi naslednici nisu uspeli a se snau u njegovim protivrenim; izukrtamm saveznitvima, tako je i lifen odbacio Moltkeov plan, smatrajui, da se njime inicijativa preputa neprijatelju. SHfen takoe ni je odobravao to to se Moltke zalagao za politiki kompromis, umesto za apsolut nu pobedu. Reen da namee uslove koji su ts stvari predstavljali bezuslovnti preda ju, Sii fen je razradio plan za postizanje brze t odluujue pobee na jednom frontu, posle ega bi sc sve nemake snage preusmerije na drugog neprijatelja, to bi obezbedilo jasan ishod na oba fronta.- obzirom na to da Rusi zbog spore mobilizacije, koja bi, verovalo se, trajala est nedelja/kao i. ogromne teritorije koju je trebalo pre valiti, ne bi bili u stanju brzo da zadaju odluujui udarac, iifen je smatrao da Fran cuzima treba naneti poraz pre nego to u Rusiji bude u potpunosti sprovedena mo bilizacija. Da bi zaobiao jake francuske fortifikacije na nemakoj granici, lifen je doao na ideju da povredi neutralnost Belgije, iju bi teritoriju pregazile nemake trupe. Planirao je da osvoji Pariz i da francuskoj vojsci zae iza leda, a onda d a je sabije u sopstvena utvrenja du granice. U meuvremenu, Nemaka bi na istoku preduzimala defanzivne akcije. Taj plan je bio podjednako briljantan i nesmotren. ak i minimalno poznavanje istorije moglo je da ukae na to da e Velika Britanija neizostavno ui u rat ukoliko Belgija bude okupirana - a ta injenica izgleda da je potpuno promakla i_Kajzc.ru i nemakom Generaltabu. Tokom dve decenije, posle 1892. godine kada je lifen raz radio svoj plan,, nemaki dravnici su bezbroj puta bezuspeno pokuali da obezbede podrku Velike Britanije - ili bar njenu neutralnost - u nekom evropskom ralu, ali ne maki vojni planeri kao da to nisu slivatali. Nije postojao razlog zbog kojeg je Veli ka Britanija bila uvek spremna da se estoko bon kao za nezavisnost teritorije dana nje Belgije. Tu odlunost potvrdilo jc dranje u ratovima protiv tu ja XIV i Napoicona. Jednom kada bi sc angaovala, Engleska bi sc borila do kraja, ak i poto bi
171

D IP L O M A T iJA

HENRI K IS IN D E R

Francuska bila poraena. Osim toga, lifenov plan nije predviao mogunost neuspeha. Ukoliko Nemaka ne bi unitila francusku vojsku (to je biio mogue s obzirom na to daje Francuska poseovala linije snabdevanja na sopstvenoj teritoriji i elezniku mreu koja je sve delove zemlje povezivala s Parizom, dok bi nemaka vojska mo rala a napreduje zaobilaznim putem kroz opustoene predefe), bila bi prinuena da se vrati na Moltkeovu efanzivnu strategiju na oba fronta, poto je prethodno zbog okupacije Belgije unitila mogunost za pronalaenje politikog reenja, odnosno sklapanje kompromisnog mira. Dok jc osnovni cilj Bizmarkove spoljne politike bilo izbegavanje rata na dva fronta, a Moltkeove vojne strategije voenje ogranienog ra ta, Ufen se zalagao za totalni rat na dva fronta. U situaciji kada su se nemake trupe konccntrisale naspram Francuske, dok je sukob po svoj prilici mogao da izbije u Istonoj Evropi, Bizmarkovo komarno pi tanje ta ako doe do rata na dva fronta?1 ', pretvorilo sc 11 lifenovo komarno pi tanje ta ako ne doe do rata na dva fronta?" Ukoliko bi Francuska proglasila neutralnosf u sluaju nekog rata 11a Balkanu, Nemaka bi mogla da se suoi s opasno u da Francuska objavi rat pato Rusija sprovede mobilizaciju, kao to se to ve pominjaio druge strane linije koja je de ti la Evropu, o strane Obmeva. Ako bi Nemaka iguorisala francusku neutralnost, lifenov plan b ije doveo u nezgodnu si tuaciju da napadne jednu zemlju kojajaije u ratu, Belgiju, kako bi stigla do druge zemlje koja takoe nije u ratu, Francuske. Da bi resio taj problem, morao je da iz misli razlog za napad na Francusku ukojiko bi odluila da ostane po strani, a naao g a je u nemoguim kriterijumima za neutralnost. Na osnovu njih,"Nemaka bi Fran cusku smatrala za neutralnu zemlju jedino pod us lovom da joj ustupi jedno od svo jih najveih utvrenja - drugim recima, samo ako bi joj.se prepustila na milost i ne milost i odustala od svog statusa'velike sile. Veliki broj nsverovatnih politikih saveznitava, kao i opasne vojne strategije uinile su uasno krvoprolie neminovnim. U ravnotei snaga vie nije bilo niega to ju je postiealo 11a fleksibilnost kakvu je poseovala tokom XVIII i XIX veka. Bez obzira na to gde e rat izbiti (a bilo je skoro sigurno da e se to dogoditi na Bal kanu), lifenov plan je predviao da se prve bitke odigraju na zapadu, izmeu ze malja kojih se konkretna kriza gotovo uopte nije ticala. Meunarodna politika je ustuknula pred vojnom strategijom koja se sada sastojala od igranja na jednu kartu. Bilo bi teko i zamisliti nerazumniji i tehnokratskiji pristup ratu. Vojni krugovi 1 jedne i druge strane insistirali su na najdestruktivnijem moguem ratu, ali su zlo slutno utali 0 politikim posleicama koje bi mogao da ima s obzirom na raspolo ivu vojnu tehnologiju. Kako e Evropa izgledati posle rata ogromnih razmera ka kav su planirali? Kakve promene br mogle da opravdaju klanicu koju su priprema li? Rusija u odnosu na Nemaku nije imala ni jednu jedinu konkretnu pretenziju vrednu ak i lokalnog, a kamoli opteg rata, kao uostalom ni Nemaka. Diplomate na oboma stranama ostale su neme, uglavnom zato to nisu shvatale politike implikacije vlastitih tempiranih bombi, kao i zato to se zbog nacionalisti ke politike u svim tim zemljama nisu usuivale a se suprotstave svojim vojnim kru govima, Zavera utanja nije dozvolila politiarima svih veih zemalja a se zaloe za vojne planove koji bi uspostavili izvesnu vezu izmeu vojnih i politikih ciljeva.
172

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Imajui u vidu katastrofu to su je pripremali, lakomislenost s kojom su evrop ski dravnici krenuli na put u propast deiuje skoro zastraujue. Teko je i poverovati a se nije ula gotovo nijedna re upozorenja. astan izuzetak u tom smislu predstavlja Rus Petar Durnovo, lan Dravnog saveta i nekadanji ministar unutra njih poslova. Februara 1914. godine - est meseci pre izbijanja rata - on je caru uputio jedan proroanski memorandum: Najvei teret rata nesumnjivo e pasti na nas, budui da Engleska nije do voljno sposobna da se znaajno angauje u kopnenom ratu, dok e se Francu ska, ija iva sila nije velika, kako bi izbegla gubitke do kojih e doi s obzi rom na sadanje stanje vojne tehnike, po svoj prilici strogo pridravati defan zivne taktike. Uloga ovna koji treba da probije najtvre uporite nemake od brane pripac nama ...7 Prema njegovoj procem, te rtve bile bi uzaludne s obzirom na to a Rusija ne bi mogla a stekne trajno teritorijalno proirenje, poto bi se borila na strani Velike Britanije, svog tradicionalnog geopolitikog protivnika. Mada bi Velika Britanija pristala na ustupke u Srednjoj Evropi, pripajanje jo jednog dela Poljske samo bi uvealo ionako veoma snane centrifugalne tendencije unutar Ruske imperije. Po veanje broja stanovnika u Ukrajini, rekao je Durnovo, podstaklo bi iahteve za ne zavisnou. Stoga bi pobeda, paradoksalno, mogla da izazove etniku pometnju do_voljno veliku da postojeu carevinu smanji na malu Rusiju. ak i ukoliko bi Rusija ostvarila svoj vekovni san da osvoji Dardanele,' taj uspeh bi se, istakao je Durnovo, pokazao kao strateki beznaajan: (To) nam ne bi omoguilo izlaz na otvoreno more stoga to se s njihovestrane (ardanela) nalazi more koje gotovo u celini predstavlja teritori jalne vo-. de, more s bezbroj ostrva s kojih britanska mornarica, na primer, ne bi imala ni kakvog problema da nam zatvori svaki ulaz i izlaz, bez obzira na Bosior i Daranele .8 Ostaje tajna zato je ova jednostavna geopolitika injenica zanosila tri gene racije Rusa koji su eznuli za osvajanjem Carigrada - ali i Engleza, odlunih da ili u tome spree. Durnovo je zatim dokazivao a bi rat, u ekonomskom pogledu, Rusiji dpneo jo manje koristi. Prema svim proraunima, kotao bi neuporeivo vie nego $to bi se njime moda moglo dobiti. Eventualna nemaka pobeda unitila bi rusku privre du, dok bi ruska pobeda iscedila Nem'aeku, tako da reparacije, bez obzira na to ko pobedi, ne bi imale iz ega da se isplauju: Nema nikakve sumnje da bi rat iziskivao trokove koji prevazilaze ruska ograniena fmansijska sredstva. Morali bismo da obezbeimo zajmove o sa veznikih i neutralnih zemalja, ali oni ne bi bili povoljni. U ovom trenutku ne elim ni da razmiljam o tome ta bi se dogodilo ukoliko bi ishod rata po nas

D IP L O M A T iJA

HENRI KISINDER

bio katastrofalan. Ne mogu se ni sraunati ni predvideti finansijske i ekonomske posledice poraza koji bi nesumnjivo u potpunosti unitio itavu nau naci onalnu privredu, Meutim, ak i pobeda bi nas dovela u izuzetno nepovoljnu fmansijsku situaciju; potpuno unitena Nemaka ne bi bila u stanju da nam na doknadi utroena sredstva. Mirovni ugovor, koji bi bio diktiran u skladu s interesima Engleske, Nemakoj ne bi pruio mogunost da se ekonomski dovoljno oporavi i pokrije nae ratne trokove ak ni u dalekoj budunosti .9 Meutim, najvaniji razlog zbog kojeg se Durnovo protivio ratu bilo je predvi anje da e rat neizbeno dovesti o socijalne revolucije - prvo u poraenoj zemlji, a potom e se odatle proiriti na pobednika: vrsto smo ubedeni, na osnovu dugog i briljivog prouavanja svih savremenib prevratnikih tenji a u poraenoj zemlji neizbeno mora da izbije so cijalna revolucija koja e se, po prirodi stvari, rairiti na pobedniku zemlju . 10 Ne zna se da li je car video taj memorandum koji je mogao da spase njegovu dinastiju. Takode nije poznato da je u bilo kojoj drugoj evropskoj prestonici nai njena analiza koja bi se mogla uporediti s ovom. Stavovima Duroova najvie se pri bliilo,, nekoliko epigramskih komentara Betman-Holvega, kancelara koji c Nc* maku uvesti u rat. Godine 1913, kada je ve bilo suvie kasno, on je prilino ta no objasnio zato nemaka spoljna politika izaziva tako veliku uznemirenost u ostatku Evrope: :Izazivaj svakog, isprei se svakome na putu i time. u stvari, nikoga nee oslabiti. Razlog: besciijnost, potreba za sitnim uspesima u pogledu prestia i pokianjanje panje svakoj struji u javnom mnjenju . 11

\,.s;

iM :

: !

Iste godine, Bctman-Holveg je zapisao drugu maksimu koja je mogla da sauva njegovu zemlju da je dvadeset godina ranije primenjena u praksi: Mi moramo da kontroliemo Francusku time to emo voditi opreznu po litiku u odnosu na Rusiju i Englesku. To, naravno, ne odgovara naim ovini stima i nije popularno. Meutim, Nemaka nema drugu alternativu u bliskoj budunosti . 12 U vreme kada su ovi redovi napisani, Evropa je ve uveliko srljala u ambis. Mesto na kojem je izbila kriza to e dovesti do Prvog svetskog rata bilo je bezna ajno za evropsku ravnoteu snaga, a povod sluajan isto onoliko koliko je dipio matija to mu je prethodila bila neodgovorna. Dvadeset osmog juna 1914. godine, Franc Ferdinand, nasSednik habsburkog prestola, platio je glavom to to je Austrija 1908. ishitreno anektirala Bosnu i Her cegovinu. Tragika i apsurd, obeleja austrijskog propadanja, nisu mimoili ak ni nain na koji je on stradao. Prvi pokuaj jednog mladog- srpskog teroriste nije uspeo
174

: W

D IPL O M A T U A H E N R I K IS IN D E R ~ : T

-- uinesto nadvojvode ranjen je njegov gofer. Poto je stigao u Gradsku venicu i ukorio predstavnike austrijskih vlasti zbog nemarnosti, Franc Ferdinand je odluio da zajedno sa svojom enom poseti rtvu u bolnici. Novi ofer kraljevskog para skrenuo je u pogrenom pravcu i izlazei iz te ulice zastao ispred zaprepaenog atentatora koji je svoju frustraciju leio piem u jednoj kafanskoj bati. S obzirom na to da su se rtve stvorile pred njim kao da mu ih j e provienje poslalo; ubica dra gi put nije promaio. Ono to jc otpoelo kao za dlaku izbegnufa nesrea, preraslo je u poar, neumi tan kao grka tragedija. S obzirom na to da navojvodina ena nije bila kraljevske krvi, nijedan evropski kralj nije prisustvovao sahrani. Da su se krunisane glave sku pile i imale prilike da razmene miljenja, moda bi nekoliko nedeJja kasnije bile manje voljne da udu u rat zbog neega to je naposletku bila samo jedna teroristi ka zavera. Po svemu sudei, ak ni kraljevski samit ne bi spreio Austriju a zapali fitilj koji joj je nemaki car smesta dodao. Setivi se svog obeanja iz prethodne godine da e.podrati Austriju u narednoj krizi, pozvao je 5. jula austrijskog ambasadora na ruak i podstakao ga je na brzu akciju protiv Srbije. Betman-Holveg je 6 . ju Ja potvrdio carevo obeanje: Austrija mora da proceni ta treba'a liini kako bi se razjasnili njeni odnosi sa Srbijom; meutim, kakva god da bude ta odluka, Austrija moe sigumo da rauna "da e Nemaka stati iza nje kao saveznik " . 13 Austrija je konano dobila carte blanhe koji je veoma dugo elela i stvarni o s n o v na koji se mogla pozvati. Neosetljiv kao i obino na stvarne p o s le d ic e svog junaenja, Vilhelm li je otiao na krstarenje po norvekim f j o r d o v i m a (i to u vreme kada nisu postojale r a d io -v e z e ): ta je tano imao na u m u nije jasno, ali oigledno nije prevideo izbijanje evropskog rata. Nemaki car i njegov kancelar su po svoj prilici raunali da Rusija jo ni je spremna z a r a t.i da e, kao 1908. godine, ostati po strani, bez obzira na to to je. Srbija poniena. U s v a k o m sluaju, v e r o v a li su da su u boljem poloaju za konani obraun s Rusijom nego to e to biti nekoliko godi na kasnije. Na osnovu uobiajeno pogrenih psiholokih procena svojih potencijalnih pro tivnika, nemaki politiari su u tom trenutku bili ubeeni da im se ukazuje jedin stvena prilika isto kao onda kada su pokuali da primoraju Veliku Britaniju da ue s njima u savez time to su poeli da grade veliku ratnu flotu, ili da izohiju Francu ski! zaprefivi. ratom zbog marokanske krize. Polazei o pretpostavke da bi uspeh Austrije mogao da probije sve jae zaokruenje, poto bi razoarao Rusiju u Trojni sporazum, oni nisu razmiljali o Francuskoj, smatrajui d a je nepomirljiva, a britan sko posredovanje su izbegii kako im ne bi izmakao trijumf. Oni su sebe ubediii da e ukoliko uprkos svim oekivanjima rat izbije, Velika Britanija ostati neutralna., ili da e se suvie kasno umeatt. Meutim, Sergej Sazonov, ruski ministar spoljnih poslova u vreme izbijanja rata, opisao je zato Rusija ovoga puta nije mogla da ustukne: Mi jo od Krimskog rata ne gajimo nikakve iluzije o austrijskim oseanjima prema nama. Od dana kada je Austrija poela da vodi grabeljivu politiku
175

D IP L O M A T iJA

HENRJ KISiNDER

na Balkanu, u nadi da e time poupreti svoje poljuljane dravne temelje, nje ni odnosi s nama postajali su sve vie neprijateljski. Meutim, mi smo bili spo sobni a se mirimo s tom neugodnou sve dok nije postalo jasno a njena bal kanska politika uiva nemake simpatije i da je Berlin ohrabruje . 14 . Rusija je oseala da treba.da se odupre, kako je smatrala, nemakom manevru za unitenje njenih pozicija meu slovenskim narodima time to e poniziti Srbiju, najpouzdanijeg ruskog saveznika u toj regiji. Bilo jc jasno", napisao je Sazonov, da se mi nismo suoili s ishitrenom odlukom koju je neki kratkovidi ministar pre uzeo na.sopstveni rizik i odgovornost, ve s briljivo pripremljenim planom razra enim uz pomo nemake vlade, bez ijeg se pristanka i obeane podrke Austro u garska nikada ne bi usudila a ga sprovede . " 15 Jedan drugi ruski diplomata je kasnije nostalgino pisao o razlici izmeu Bizmarkove i Kajzerove Nemake: Veliki rat bio je neizbena postediea ohrabretija koje je Nemaka dala AuStro-Ugarskoj za politiku prodora na Balkan, zajedno s grandioznom pangermanskom idejom o germanizovanoj Srednjoj Evropi . To se u Bizmarkovo vreme nikada ne bi dogodilo. Ono to se dogodilo, bilo je rezultat nove nema ke ambicije a se uhvati' u kotac sa zadatkom grandioznijim od Bizmarkovog - ali bez B i z m a r i i i . ' ^ Ruska .dipiomatija je Nemima.suvie laskala, budui da car i njegovi savezni ci 1914. godine, kao ni prilikom bilo koje prethodne krize, nisu posedovali nikakav dugoroan plan. Kriza izazvana ubistvom nadvojvode izmakla je kontroli stoga to nijedan dravnik nije bio spreman da ustukne, a sve zemlje su iznad svega bile zainleresovane da ispotuju zvanine ugovorne obaveze, a ne da razmotre optu ideju dugoronog zajednikog interesa. Evropi je nedostajao nekakav zajedniki sistem vrednosti kakav je postojao u Metemihovom sistemu, ili proraunatoj diplomatskoj fleksibilnosti Bizmarkove realpoiitike. Prvi svetski rat nije izbio stoga to zemlje ni su potovale svoje sporazume, ve stoga to su ih u potpunosti ispotovale. Meu mnogim udnovatim aspektima uvoda u Prvi svetski rat, jedan od naj udnijih bilo je to to se u poetku nita nije dogaalo. U skladu s nainom na koji je funkcionisala, Austrija je odugovlaila, delimino i stoga to je Beu bilo potreb no vreme da nadvlada oklevanje maarskog presednika vlade Itvana Tise da ca revinu izloi riziku. Kada je konano na to pristao, Be je Srbiji 23, jula uputio ul timatum s rokom od 48 sati, kojim je namerno zatraeno da ispuni uslove koji su bili toliko poniavajui, d a je morala da ih odbaci. Meutim, ovo odugovlaenje je

Prem a ruskim m em oarim a m ora se ispoljiti izvesna rezerva, budui da su oni svu odgovornost za izbijanje rata pokuavali da prebaec mi N em aku. Posebno Sazonov m ora da snosi deo krivice, stogu to je nedvosm isleno pripadao ratnoj struji koja se zalagala zi\ optu m obilizaciju - bez ob zira na to to njegova analiza uopteno zasluuje prilinu panju.

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Austriju kotalo prednosti kakvu je u poetku predstavljalo gnuanje to ga je u Evropi izazvalo navojvoino ubistvo. U Metemihovoj Evropi, koju je povezivalo opredeijenje za legitimitet, Rusija nesumnjivo ne bi sankcionisala austrijsku odmazdu nad Srbijom zbog ubistva di rektnog naslednika austrijskog prestala. Meutim, 1914. godine legitimitet vie ni je predstavljao kariku koja je povezivala Evropu. Ruske.simpatijc prema savezni koj Srbiji prevagnuSe su nad gnuanjem zbog ubistva Franca Ferdinanda. Punih mesec dana posle ubistva, austrijska diplomatija je odugovlaila. A za tim je za manje od neetju dana dolo do nerazumnog uletanja u kataklizmu. Au strijski ultimatum je dogaaje istrgao iz ruku politiara. Jer, im je upuen, sve va nije zemlje su se nale u situaciji da otponu nepovratnu trku u mobilizaciji. Ubr zanu mobilizaciju je paradoksalno pokrenula jedina zemlja za koju su mobilizacijski planovi bili u sutini nevani. Od svih veih sila, samo je Austrija jo imala za stare! e vojne planove koji nisu zavisili od brzine. Za austrijske ratne planove nije bilo mnogo znaajno koje e neelje rat otpoeti, sve donde dok su njene trupe bi le sposobne da pre ili posle uu u rat protiv Srbije. Austrija je uruila ultimatum Sr biji zato da bi preduprediia posredovanje, a ne zato da bi ubrzala vojne operacije: Austrijska mobilizacija nije predstavljala opasnost ni za jednu drugu veu silu, bu dui da je iziskivala mesec dana. ' Tako su mobilizacijski planovi koji su rat uinili ncizbenim, poeli da se spro vode od strane zemalja ije su trupe, u stvari, poele da se bore tek pota su glavne bitke na zapadu ve bile zavrene. S druge strane, bez obzira na austrijsko slanje pripravnosti, Rusija je a bi zapretila Austriji morala da sprovede bar delimiou mobilizaciju, a taj in bi izazvao isto u Nemakoj (mada nijedan politiar, ini se, nije shvatio tu opasnost). Zemlje koje su jula 1914. godine imale politike razloge da udu u rat, paradoksalno, nisu bile sputane strogim raobilizactjskim planovima, dok zemlje koje su takve planove poseovale, kao Nemaka i Rusija, nisu imale ni kakvog politikog razloga da zarate. Velika Britanija je oklevala, iako se nalazila u najboljem poloaju da prekine lanac dogaaja. Balkanska kriza se gotovo uopte nije doticala njenih interesa, ma da se ouvanju Trojnog sporazuma pridavao veliki znaaj. Nemake pobedc se pla ila vie od rata. D aje Velika Britanija nedvosmisleno objavila svoje namere i ubedila Nemaku da e ui u opti rat, Kajzer bi moda mogao da odustane od konfron tacije. Sazonov je to kasnije ovako sagledao: Ne mogu a se uzdrim, a da ne izneseni svoje miljenje d a je 1914. ser Edvard Grej mogao da spase oveanstvo ove uasne kataklizme ije su posiedice ugrozile samo postojanje evropske civilizacijo, da je blagovremeno i ne dvosmisleno objavio solidarnost Veiike Britanije s Francuskom i Rusijom . 17 Britanski politiari nisu bili voljni a rizikuju Trojni sporazum time to bi po kazali bilo kakvo oklevanje da prue pomo saveznicima i, to je donekle protivreno, nisu eieli da zaprete Nemakoj kako bi ostavili otvorenu mogunost za posre dovanje u pravom trenutku. Velika Britanija je zbog toga pala izmeu dve stolice.
177

D IPL O M A T U A H E N R I K SSIN D E R

Ona zvanino nije bila obavezna da ude u rat na strani Francuske i Rusije, kao to je to Grej tvrdio u Donjem domu 11. juna 1914, neto pre ubistva nadvojvode Fran ca Ferdinanda: ...ako evropske sile meusobno zarate, ne postoje neobjavljeni sporazumi koji bi ograniili iii spreili slobodu Vlade i Parlamenta da odlue da li e Ve lika Britanija ui u rat...1 * S pravne take gledita to je svakako bilo tano. Meutim, postojala je i apstrakt na, moralna dimenzija. Francuska ratna mornarica nalazila se u Sredozemlju na osno vu Pomorskog sporazuma izmeu te zemlje i Velike Britanije, usied ega bi obala severne Francuske bila ugroena od strane nemake ratne flote u sluaju a Britanija ne ue u rat. Kako se kriza zaotravala, Betman-Holveg se kleo da nee upotrebiti ne maku ratnu mornaricu protiv Francuskc, ukoliko Velika Britanija obea da e ostati neutralna. Meutim, Grej je odbacio takvu pogodbu iz istog razloga iz kojeg jc 1909. odbio nemaku ponudu da uspori razvoj svoje ratne flote ukoliko Britanija ostane ne utralna u nekom evropskom ratu - strahovao je da bi posle poraza Francusko, Velika Britanija mogla da bude preputena na milost i nemilost Nemakoj: M orate da obavestite nemakog kancelara da njegov prcdlog da se ohaveemo na neutralnost pod takvim uslovima n cm ee ni a trenutak da se uzme u razmatranje. . ...Takva pogodba s Nemakom na tetu Francuske za- nas bi predstavljala sramotu posic koje naa zemlja vie nikada ne bi povratila svoj ugled. Kancelar u stvari od nas trai da odustanemo od svih obaveza, ili interesa koje imamo u vezi s neutralnou Belgije. Mi ni tu pogodbu ne moemo da uzmemo ti razm atranje.|g Uzrok Grej ovog oklevanja bilo je to to se njegova zemlja nala u makazama izmeu pritiska javnog mnjenja s tradicija svoje spoljne politike. S jedne strane, ne dostatak javne podrke za ulazak u rat zbog nekog balkanskog problema ukazivao je na mogunost da se odigra posrednika uloga. S druge strane, ukoliko bi Francu ska pretrpeia poraz, ili izgubila poverenje u britansko saveznitvo, Nemaka bi se nala u dominantnom poloaju, emu se Britanija oduvek opirala. Imajui to na umu, Veiika Britanija bi po svoj prilici na kraju ula u rat da bi spreila vojni poraz Francuske, ak i ukoliko Nemaka ne bi okupirala Belgiju, mada bi bilo potrebno izvesno vreme kako bi se kristalizovala podrka britanskog naroda. Tokom tog pe rioda, Velika Britanija bi mogla da pokua da posreduje. Meutim, nemaka odlu ka da dovede u pitanje jedan od najvrih principa engleske spoljne politike - da Belgija ne srne da padne u ruke neke velike sile - pomogla je a Britanci razree di lemu i onemoguila kompromisno okonanje rata.
178

D IP L O M A T IJA H E N R I K ISIN D E R .

Grej jc smatrao a Britanija, ukoliko u poetnoj fazi krize ne stane ni na jednu stranu, moe da sauva utisak a je neprislrasna, to bi joj omoguilo a posreduje pri iznalaenju reenja. Iskustva iz prolosti ila su u prilog ovoj strategiji. Velike tenzije na meunarodnoj sccni pune dve decenije po pravilu su se zavravale odr avanjem neke konferencije. Meutim, ni u jednoj prethodnoj krizi nije dolo do mobilizacije. Kako su se sve velike sile spremile.2 a mobilizaciju, vie nije biio vre-, mena da se pribegne tradicionalnim diplomatskim metodama. Stoga, tokom klju nih 96 asova tokom kojih su mobilizacijski planovi unitili mogunost za politi ko manevrisanje, britanska Vlada je u stvari preuzela ulogu posmatraa. Austrijski ultimatum je priterao Rusiju uza zid u trenutku kada je ve verovala da je bila zloupotrebljena. Bugarska, koja sc oslobodila turske vlasti zahvaljujui ratovima to ih je vodila Rusija, sada se sve vie priklanjala Nemakoj. Austrija, po to je anektirala Bosnu i Hercegovinu, sada je, kako se inilo, nastojala da u svoj protektorat pretvori i poslednjeg znaajnog saveznika Rusije na Balkanu -- Srbiju. Konano, s obzirom na to da se Nemaka uvrstila u Carigradu, Rusija je mogla sa mo da se pita da li e se era panslavizma moda zavriti tevtonskom dominacijom nad svim onim za im je udela itav jedan vek. Uprkos tome, car Nikola E I nije bio mnogo sklon definitivnom obraunu s N e makom. Na ministarskom sastanku odranom 24. juia, on jc razmotrio ruske opci je, Ministar finansija, Petar Bark, zapisao je da je car rekao: Rat c biti katastrofa za svet, a jednom kada izbije teko e se zaustaviti'1. Pored toga, Bark, je zabeleio da je nemaki car esto uveravao (niskog cara) u svoju iskrenu el ju da sauva mir u Evropi". On je takoc podsciio ministre na lojalno dranje nemakog cara tokom Rusko-japanskog rata i unutranjih problema s kojima se Rusija posle toga suoi la" To je opovrgao Aleksandar Krivoejin, uticajni ministar poljoprivrede, fspoljavajui veitu nisku nespremnost da prede preko nipodatavanja, on je tvrdio d a je Nemaka, uprkos ljubaznim pismima koja je Kajzer pisao svom roaku, cara Niko li, ponizila Rusiju tokom bosanske krize 1908, Stoga, ni javnost ni uma ne bi shvatili zato je u ovom kritinom trenutku za vitalne ruske interese carska vlada nespremna da odluno deluje... Na preterano oprezan stav naalost nije uspeo da umiri srednjoevropske sile " . 31 Krivoejiuovu tvrdnju podrala je depea ruskog ambasadora iz Sofije prema kome e u sluaju da Rusija popusti, na presti u slovenskom svetu i na Balkanu ieznuti i vie nikad se nee obnoviti'*.- Sefovi drava su po tradiciji veoma osetljivi na argumente koji dovode u pitanje njihovu hrabrost. Car je na kraju potisnuo svoje slutnje u vezi s katastrofom i opreelio sc da podri Srbiju, ak i po cenu ra ta, uprkos tome to nije naredio mobilizaciju. Kada je Srbija 25. juia odgovorila na austrijski ultimatum na neoekivano po mirljiv nain - prihvatajui sve austrijske zahteve osim jednog - Kajzer (koji se upravo vratio s krstarenja) je pomislio da je kriza prevaziena. On. meutim, nije raunao s austrijskom reenou da iskoristi podrku koju joj je suvie neoprezno ponudio. Povrh toga, zaboravio je - ukoliko je to ikada i znao - da kada se velike sile toliko priblie ivici rata, mobilizacija prestie diplomatiju.
179

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Austrija je 28. jula objavila rat Srbiji, mada za vojnu akciju nije mogla da bu de spremna pre 12. avgusta. Ruski car je istog dana naredio deliminu mobilizaci ju protiv Austrije, otkrivi na svoje iznenaenje, d aje jedini plan koji je njegov Ge neraltab pripremio, bio plan opie mobilizacije protiv Nemake i Austrije, uprkos tome to je Austrija ve itavih pedeset godina stajala na putu ruskim ambicijama 113 Balkanu, i to je austrijsko-ruski rat lokalnih razmera tokom itavog tog perioda predstavljao glavni predmet u ruskim vojnim kolama. Nesvestan da ivi u iluzija ma, ruski ministar spoijnih poslova pokuao je 28. jula da ubedi Berlin kako nijed na o vojnih mera koje smo preduzeli usled objave rata o strane Austrije... nije usmerena protiv Nemake,2) Ruski vojni vrh, bez izuzetka okolovan na teorijama Obrueva. bio je ua snut zbog careve uzdrljivoti. Oni su eleli optu mobilizaciju, a time i rat s Ne makom, koja do tog trenutka u vojnom smislu jo nita nije preduzela. Jedan od vodeih generala rekao je Sazonovu a je rat postao neizbean i da se mi nalazi mo u opasnosti a ga izgubimo pre nego to smo stigli da isuemo sablju1 '.M Ako je po miljenju svojih generala car suvie oklevao, Nemci sli smatrali da je elovao preterano odluno. Svi nemaki vojni planovi zasnivali su se na izbaci vanju Francuske iz stroja za est nedelja, kako bi odmah potom sve svoje snage mo gli da koncentriu protiv Rusa koji, kako se pretpostavljalo, nee uspeti da izvre potpunu mobilizaciju. Bilo kakva ruska mobilizacija - ak i elimina - poremeti la bi taj plan i smanjila izglede Nemake. u ionako rizinoj igri. Shodno lome, Ne maka je 29. jula zatraila od Rusije da prekine mobilizaciju kako u protivnom ne bi preduzela iste mere. Bilo je potpuno jasno da je u Nemakoj mobilizacija znai la isto to i rat. Car je bio suvie slab da bi na to pristao. Zaustavljanje delimine mobilizacije unelo bi nered u kompletan ruski vojni plan; njegovi generali su se lome toliko us protivili d a je shvatio d a je kocka ve baena. O 11 je 30. jula naredio potpunu mo bilizaciju. Nemaka je 31. jula ponovo zatraila od Rusije da obustavi mobilizaci ju. Poto odgovor na taj zahtev nije stigao, Nemaka je objavila Rusiji rat. Petrograd i Berlin prethodno nisu ni pokuali da ozbiljno razmene miljenje 0 sutini kri ze; rat je, akie, objavljen bez obzira na to to izmeu Nemake i Rusije nije posto jao nijedan konkretan spor. Problem s kojim je Nemaka sada bila suoena, sastojao se u tome to su nje ni vojni planovi zahtevali da smesta napadne Francusku, koja se za sve vreme kri ze drala po strani, osim to je, obeavajui bezrezervnu podrku, podsticala Rusi ju da ne prihvati kompromis, Shvativi gde su ga na kraju odvele dve decenije pa radiranja, Kajzer je pokuao da preusmeri nemaku mobilizaciju s Francuske ka Rusiji. Pokuaj da obuzda vojne krugove bio je podjednako uzaludan kao i prethod ni pokuaj ruskog cara da ogranii mobilizaciju. lanovi nemakog Generaltaba nisu bili nita spremniji o svojih ruskih kolega da odustanu od dvadeset godina razraivanih planova; tavie, om kao ni Rusi, uopte nisu imali alternativni plan. Mada su ijedan i drugi uposlednjem trenutku ustuknuli, nijedan o njih dvojice vi e nije mogao nita da uini; ruski car zato to je bio spreen u pokuaju da sprove de samo deliminu mobilizaciju, nemaki zato to mu nije dozvoljeno da mobiliza-

D IP L O M A T IJA H E N R I K ISIN D ER .

ciju usmeri iskljuivo protiv Rusije. Obojicu je sputala vojna mainerija u ijem stvaranju su i sami uestvovali, i koja, jednom kad bi se pokrenula, vie nije mogla da se zaustavi. N emaka je 1. avgusta zatraila od Francuske odgovor da li namerava da osta ne neutralna. D a je Francuska potvrdno odgovorila, Nemaka bi, kao zalog, zahtevala utvrenja na Verdenu i u Tulu. Umesto toga, Francuska je odgovorila prilino zagonetno da e elovati u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Nemaka, na ravno, nije imala nikakav konkretan razlog koji bi opravdao rat s Francuskom koja se za sve vreme balkanske krize drala po strani. Pokretaku snagu ratne maineri je i u ovom sluaju predstavljali su mobilizacijski planovi. Iskoristivi kao povod neke povrede granice od strane Francuske, Nemaka joj je 3. avgusta objavila rat. Istog dana, nemake trupe su u skladu sa lifenovim planom upale u Belgiju. Sledeeg dana, 4. avgusta, Velika Britanija je objavila rat Nemakoj, to nije iznenadi lo nikoga izuzev nemakih politiara. Velike sile su uspele da jednu balkansku krizu od drugorazrednog znaaja pre tvore u svetski rat. Spor u vezi s Bosnom i Srbijom doveo je do okupacije Belgije, na drugom kraju Evrope, to je sa svoje strane neizbeno uvelo Veliku Britaniju u ral. Paradoksalno je to to u vreme kada su na zapadnom frontu ve vodene odlu. ujue bitke, austrijske trupe jo nisu preduzele ofenzivu protiv Srbije-. Nemaka je'su vie kasno shvatila da ishod rata ne moe da bude siguran, a nje na opsesivha tenja za brzom i odluujuom pobeom uveia ju je u dugotrajni rat iznurivanja. Sprovoei u delo lifenov plan, Nemaka je unitila sve nade u bri tansku neutralnost, a da nije postigla primami cilj izlaganja tom riziku - unitenje francuske vojske. Ona je, paradoksalno, izgubila ofanzivnu bitku na zapadu, a do bila defanzivnu na istoku, gotovo sasvim onako kao to je io Moltke Stariji predvideo. Nemaka je na kraju bila primorana da prihvati i njegovu defanzivnu strategi ju na zapadnom frontu, ali tek postoje uinila sve da onemogui politiko reenje i uspostavljanje kompromisnog mira, na emu se zasnivala M oltkeova strategija. Evropski koncert" je neslavno zavrio stoga to su vodei politiari abdicira li" Usied toga, niko nije pokuao ak ni da sazove nekakav evropski kongres na ko jem bi se, kao to je to injeno veini delom.XIX veka, smirile strasti i pronalo ne ko stvarno reenje. Evropski politiari su predvideli sve mogunosti izuzev vreme na neophodnog za diplomatsko reenje. Oni su zaboravili i na Bizmarkovu m aksi mu: Teko dravniku iji argumenti na kraju rata nisu isto onako uverljivi kao to su Io bili na poetku**. Na kraju tog rata 2Q miliona ljudi bilo je mrtvo; Austrougarska monarhi ja jc ne stala; tri od etiri dinastije koje su ule u rat - nemaka, austrijska i ruska - bile su zbaene s prestoia, a odrala se jedino britanska kraljevska kua. Kasnije je ak bi lo teko prisetiti se sta je izazvalo sukob. Svima je jedino bilo jasno d a je na zgari tu jedne ludosti monumentalnih razmera m orao da se izgradi novi evropski pore dak, iju je prirodu bilo teko odrediti zbog raspaljenih strasti i iscrpljenosti to ih je za sobom ostavila opta kianica.
181

D IPL O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

NAPOMENE
1. Memorandum O brueva Girsu od 7/39. maja 1892; G eorge F. Kenann, The F ateful Alliance: France. R ussia a n d the C om ing o jih e First Work! War (P antheon, N jujork. 1984), D odatak II, sli. 264 2. ibid, str 265. S. Ibid. 4. Ibid, str. 268. 5. Ibid. str. 153. 6. V ideti G erhart Ritter, The Schlieffe/i Plan (Frederick A, Praeger. N jujork, 1958), 7. Frank A. Golder, urednik, Documents o f Russian Histoiy 1914-1917. prevod; Emanuel Aronsberg (C entury, N jujork, 1927), str. 9-10. 8. Ibid, str, 13, 9. Ibid. str. 18. 10. Ibid, str, 19, 11. B etm an-H olveg; F ritz Stem , The Failure o f Illiberaiism (C olum bia U niversity Press, N ju jo rk , 1992), sir. 93. 12. Betm an-Holveg Ajzendeheru. 13. m art 1913; Konrad Jarauseh, T he Illusion o f Lim ited War: C hancellor B eth m an n -H o h v eg s C alculated Risk, July 1914 ; Centra! European History, m art 1969, sir, 48-77, 13. A. J. P. Taylor, The S tru g g le for M a stery in Europe, 184&-19J8 (O xford U niversity Press, O ksford, 1954), str. 521-522. ' !4. Serge Sazonov, The Faiejul years, 1909-1916: The Reminiscences o f Serge Sazonov (F rede rick A. Stokes, N jujork, 1928), str. 31. 15. Ibid, str, 153. . " , 16. N, B, Tcharykow , Glimpses of High Politics (L ondon, 1 9 3 1), .str, 271 17. Sazonov, F a tefu l Years, str. 40. " 18. Izlaganje ser Edvarda G reja ti D onjem dom u o tajnim vojnim pregovorim a s drugim silama, I I . jun 1914; Joel H. W iener, urednik. Great Britain: Foreign Policy und the Span o f Empire. 16H9- 1971 ,1 (C helsea H ouse u saradnji s M cGraw H ill, Njujork/London, 1972); str. 607. 19. D epea ser Evarda Greja britanskom am basadom u B erlinu, ser E. G oenu kojom se odbi ja politika neutralnosti, 30. jun 1914; ibid. str. 607. 20. D. C. B. Lieven, Russia a n d th e O rigins o f the F irst W orld War (Si..M a r lin 's Press, Njisjork. 1983). str. 66. 21. Ibid, str. 143. 22. Ibid, str. 147. 23. Sazonov, Fateful Years, str. 188. 24. L, C. F. Turner. Tile R usian M obilization; in 1914 ; Journal o f Contemporary History, 3 (1968). sir. 70.

NOVO LICE IPLOMATIJE; VILSON I VERSAJSKI UGOVOR

Na dan JI. novembra 1918. godine, britanski predsenik viadc Dejvid Lojd ord je objavio da jc izmeu nemake i saveznikih snaga potpisano primirje: Nadam se da moemo rei da jc ovog sudbonosnog jutra doao kraj svim ratovi m a".1 U stvarnosti, samo dve decenije delile su Evropu o novog, jo katastrofalnijsgS obzirom na to da se nita u vezi s Prvim svetskim ratom nije deavalo onako kako je planirano, bilo jc neizbeno da se tenja za mirom pokae podjednako jalo voj kao i oekivanja s kojima su narod] uletcJi u katastrofu. Svi uesnici su pred viali da e rat trajati kratko, a da e sc oslovi mira potom utvrditi na nekakvom di plomatskom skupu, onako kao to su se u prethodnom veku zavravali evropski su kobi. Meutim, stradanja su dostigla zastraujue razmere i time zasenila politike sporove koji su predstavljali uvod u sukob - borbu za uticaj na Balkanu, posedovanje Alzasa i Lorena i nametanje prevlasti na mora. Evropske zemlje su vlasita stra danja poele da pripisuju uroenom zlu svojih neprijatelja i same sebe ubedile da kompromis tiee dovesti do stvarnog mira; neprijatelj je morao da bude potpuno po raen, ili je rat morao da se vodi do potpunog iscrpljenja. Da su evropski dravnici nastavili da se ponaaju u skladu s pravilima doratnog meunarodnog poretka, kompromisni mir je mogao da se sklopi u prolee 1915. godine. Krvave ofanzivc s je d n e i druge strane bile su zavrene, i na svim

183

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

frontovima je vladala sab-mat pozicija. Meutim, kao to su u sedmici to je pret hodila izbijanju rata mobilizacijski planovi nadvladali diplomatiju, tako se veliina podnesenih rtava sada ispreila na putu postizanja razumnog kompromisa. Evropski dravnici su stoga sve vie pootravaii svoje uslove, ime ne. samo to su jo vie isticali nekompetenciju i neodgovornost s kojom su skliznuli u'rat, ve su uniti li i svetski poredak zahvaljujui kojem su njihove zemlje bezmalo sto' godina uspevale da ive jedna pored druge. Tokom zime 1914/15, godine, vojna strategija i spoljna.politika potpuno su se razile. Nijedna zaraena strana nije se usuivala da razmilja o kompromisnom mi ni. Francuska ne bi pristala na reenje koje ne hi obuhvatilo povratak Alzasa i Lorena, a Nemaka nije elela da uzme u razmatranje mir koji bi zahtevaopovraaj davno osvojenih teritorija, Jednom kada su uleteli u.rat, evropski, dravnici, su postali toliko opsenut bratoubilatvom, toliko raspameeni zbog sve veeg unitenja itave jedne generacije mladih ljudi, a se pobeda pretvorila u cilj sam po sebi, bez obzira na ruevine na kojima bi se ostvario. Krvave ofanzive potvrdile su vojni ah-mat i izazvale stradanja kakva se do pojave savremene tehnologije nisu mogla ni zamisliti. Napori da se steknu novi saveznici produbljavali su politiki orsokak. Jer, svaki novi saveznik - Italija i Rumunija na strani Antante, a Bugarska na stra ni Centralnih sila - zahtevao je svoj deo pretpostavljenog plena, ime je unitavano i ono malo manevarskog prostora to je jo moda ostalo diplomatiji. Uslovi mira postepeno su dobijali nihilistiki karakter. Ispostavilo se a je u pe riodu opte mobilizacije aristokratski, donekle zavereniki, nain na koji je u XIX veku voena dipiomatija irelevantan. Zemlje Antante su posebno bile sklone da rat fonnufiu moralistikim parolama kao to su rat za okonanje svih ratova" ili, naroito posle ulaska Amerike u rat, stvaranje prostora za demokratiju". Prvi od ovih ciljeva bio je razumljiv, ako ne i mogu s obzirom na to da su u pitanju bile zemlje koje su meusobno ratovale ve hiljadu godina, a a se praktino tumaenje ove pa role svodilo na potpuno razoruavanje Nemake. Drugi predlog - irenje demokratije - zahtevao je ruenje nemakih i austrijskih institucija. To je znailo da obe sa veznike parole porazumevaju borbu do kraja. Velika Britanija, koja je tokom Napoleonovih ratova stvorila matricu za uspo stavljanje evropske ravnotee utemeljenu na Pitovom planu, podrala je insistsranje na potpunoj pobedi. Decembra 1914. godine, britanski ministar spoljnih polova Grej odbacio je nezvaninu ponudu Nemake a se u zamenu za Belgijski Kongo povue iz Belgije, s obrazloenjem da saveznici moraju a se obezbede protiv bi lo kakvog nemakog napada u budunosti".s Grejovo obrazloenje je predstavljalo promenu britanskog pristupa. Skoro do samog izbijanja rata. Velika Britanija je svoju bezbednost poistoveivala s ravnote om snaga, a titila ju je tako to je podravala slabiju stranu protiv jae. Godine 1914, ta uloga je poela sve manje da joj odgovara. Osetivi d a je Nemaka posta la jaa od svih ostalih kontinentalnih zemalja zajedno, shvatila je da vie ne moe da se, u skladu sa svojom tradicijom, dri iznad" evropskih sukoba. Poto jt* uoi la opasnost od nemake hegemonije u Evropi, Britanija je smatrala da povratak na predratno stanje nipoto nee ublaiti osnovni problem. Stoga ni ona vie nije hte.184

: 'I

P li

V 'gjv

W.;?;

''.'fV

1 'II
...-.................. DIPLO M ATIJA
F||,N}^ Y i's7N :n ^F;R

________________

la da prihvati kompromis, ve je zahtevala garancije1 1 u skladu sa svojim interesi ma. One su se svodile na trajno slabljenje Nemake, posebno ogromno smanjenje nemake.prekookeanske flote, to Nemaka, jasno, nikada ne bi prihvatila ukoliko ne bi bita potpuno poraena. Nemaki usiovi bili su odreeniji i vie utemeljeni na geopolitici. Meutim, usled karakteristinog nedostatka oseanja mere, nemaki politiari su postavljali zahteve koji su se svodili na bezuslovnu predaju. Na zapadu su traili pripajanje ugljenokopa u severnoj Francuskoj i vojnu kontrolu nad Belgijom, ukljuujui i lu ku Antverpen, sto je garantovalo trajno neprijateljstvo s Velikom Britanijom. to se tie Istone Evrope, Nemci su samo naveli zvanine uslove u vezs s Poljskom, gde su, prema obeanju datom 5. novembra 1916. godine, nudili stvaranje nezavisne drave, nasledne, ustavne monarhije1 * 3 - i time onemoguili sve izglede za usposta vljanje kompromisnog mira s Rusijom. (Nemaka se nadala da e obeavajui Polj skoj nezavisnost obezbediti dovoljno dobrovoljaca da popuni pet divizija; isposta vilo se a se pojavilo samo 3.000 poljskih regruta).'* Porazivi llusiju, Nemaka je 3. marta 1918. izdiktirala uslove mira u Brest-Litovsku, na osnovu kojeg je pripo jila jednu treinu evropskog dela Rusije i uspostavila protektorat u Ukrajini. Kona no defmiui ta podrazumeva pod svetskom politikom", Nemaka se opredelila za' to da ostvari bar hegemoniju u Evropi. Prvi svetski rat otpoeo je kao tipian kabinetski rat, uz razmenu diplomatskih nota i_depea koje su.razaslane monarsima du ccle trase puta to je vodio u sukob. Meutim, im je rat objavljen, to su razdragane mase buno pozdravile po ulica ma evropskih p.restonica, to vie nije bio diplomatski sukob ve borba masa. Posle prve dve godine rata,-obe strane su postavljale uslove nespojive s bilo kakvom ide jom o ravnotei. I najmatovitije pretpostavke prevaziloje to to su obe strane podjednako mo gle i da pobee i a budu poraene: Nemaka je mogla da porazi Rusiju i a ozbilj no oslabi Francusku i Englesku; ali su i zapadni saveznici, uz neophodnu ameriku pomo, mogli na kraju da iziu kao pobednici. Za Napoleonovim ratovima usledio je itav vek mira koji se zasnivao na ravnotei, a odravao zahvaljujui zajednikim vrednostima. Za Prvim svetskim ratom usledili su socijalni poremeaji, ideoloki sukobi i jo jedan svetski rat, Oduevljenje koje je obeleilo poetak rata iezlo je im su evropski narodi, poeli da shvataju da su njihove vlade sposobne da ih uvedu u kiamcu, ali ne i da pobede, ili uspostave mir. U vrtlogu to je usledio, nestali su istoni dvorovi", na ijem je jedinstvu u vreme Svete alijanse poivao mir u Evropi. Austrougarska se potpuno raspala. U Ruskoj imperiji su na vlast doli boljevici, posle ega sc ta ze mlja itavih dvadeset godina nalazila u zapeku Evrope. Nemaka jc doivela niz potresa kao to su poraz u ratu, revolucija, inflacija, ekonomska kriza i diktatura. Francuska i Velika Britanija nisu imale koristi od toga to su njihovi neprijatelji oslabili. One su rtvovale cvet svoje mladosti za mir koji je neprijatelja u geopoli tikom pogledu uinio jaim nego sto je bio pre rata. Pre nego to su i shvaene stvarne razmere ovog debakla koji su evropske ze mlje uglavnom same sebi priredile, na sceni se pojavio novi igra, a ono to se do
185

D IPL O M A T U A

HENRI K1SSN2ER

tada nazivalo Evropskim koncertom 1 1 definitivno je otilo u istoriju. Usred ruevi na i razoaranja to ih je onela trogodinja klanica, Amerika je stupila na me una rodnu pozornicu sa samopouzdanjem, snagom i idealizmom kakve njeni, mnogo vi e iznureni, evropski saveznici nisu mogli ni da zamisle. Ulazak Amerike u rat tehniki je omoguio postizanje konane pobede, iako njeni ratni ciljevi gotovo da nisu imali nikakve veze sa svetskim poretkom kakav je Evropa poznavala skoro tri veka i zbog kojeg je verovatno i ula u rat- Amerika je preziraia ideju o ravnotei snaga, a realpolitiku je smatrala nemoralnom. Ameriki kriterijumi za uspostavljanje meunarodnog poretka bili su emokratija, sistem ko lektivne bezbednosti i samoopredeljenje naroda - a nijedna od tih ideja nije bila ob uhvaena nijednim ranijim evropskim sporazumom. Amerikanci su smatrali a raskorak izmeu amerike i evropske misli jasno ukazuje na vrednost njihovih sopstvenih uverenja. Vilsonova ideja o svetskom po retku - nastala iz amerikog uverenja u sutinski miroljubivu prirodu oveka koja omoguava harmoniju 11 svetu - najavilaje radikalni raskid s'postavkama i iskustvi m a Starog sveta. Prema tom stanovitu, demokratske zemlje su po definiciji bile mi roljubive; ljudi kojima bi se omoguilo samoopredcljenje vie ne bi imali razloga da ulaze u rat, iii da jedni drage ugnjetavaju. Posto budu osetili blagodeti mira i de~ mokratije svi narodi sveta e se sigurno podii kao jedan, da brane ono to su stekli. Evropski politiari nisu poseovali misaone kategorije koje bi obuhvatile takve stavove. Ni njihove institucije ni njihov meunarodni poredak nisu bili. zasnovani na politikim teorijama koje su polazile o sutinske dobrote oveka. Pre bi se mo glo rei da su stvoreni zato a ovekovu neospornu sebinost stave u slubu nekog opteg dobra. Evropska diplomatija nije bila zasnovana na pretpostave: o mirolju bivoj prirodi drava nego na potrebi da se njihova sklonost a ratuju obeshrabri ili dovede.u ravnoteu. Saveznitva su bila uspostavljana da bi se sledili odreeni, ja sno definisani ciljevi, a ne odbrana apstraktnog mira. Vilsonova doktrina o samoopredeljenju naroda i sistemu kolektivne bezbedno sti dovela jc evropske diplomate na potpuno nepoznat teren. Svi evropski sporazu mi zasnivali su se na pretpostavci da se granice mogu prilagoditi u skladu s potre bama ravnotee snaga, to je bilo vanije od onoga to je elelo stanovnitvo obu hvaeno tim granicama. Upravo na taj nain je Pit po okonanju Napoleonovih ra tova predvieo velike gromade" koje e zadrati1 1 Francusku. Na primer, Velika Britanija i Austrija su se tokom celog XIX veka opirale sla"inanju Otomanske imperije stoga to su bile ubeene da bi manje drave koje bi iz nje nastale poremetile meunarodni poredak. Prema njihovom miljenju, neisku stvo manjih drava zaotrilo bi nasleene etnike sukobe, dok bi njihova relativna slabost dovodila u iskuenje velike sile a se upliu. Prema miljenju Velike Brita nije i Austrije, manje drave su svoje nacionalne ambicije morale da podrede irem interesu kao sto je mir. Francuska je zbogravnotee spreena da pripoji frankofonski, valonski deo Belgije, a Nemaka je odvraana od ujedinjenja s Austrijom (ma da je Bizmark posedovao sopstvene razloge zbog kojih nije eleo takvu uniju). Vilson jc u potpunosti odbacio taj pristup, to su Sjedinjene Drave od onda uvek inile. Prema amerikom miljenju, ratove nije izazivalo samoopredeljenje.
186

D IP L O M A T iJA

HENRi KISiNDER

ve to to do njega nije dolo; destabilizaciju su izazvali pokuaji da se odri rav notea snaga, a nc njeno odsustvo. Vilson je predloio da mir bude zasnovan na principu kolektivne bezbenosti. Po njegovom miljenju, kao i miljenju svih nje govih sledbenika, bezbednost u svetu nije zahtevala odbranu nacionalnih interesa, ve mir kao pravni koncept. Utvrivanje da li je zaista dolo do naruavanja m ira zahtevalo je uspostavljanje jedne meunarodne institucije koju je Vilson definisao kao drutvo naroda". Neobino je to to se ideja o takvoj organizaciji prvi put javila u Londonu, dotadanjem bastionu iplomatije zasnovane na ravnotei snaga. Ona nije bila motivisana pokuajem Engleza da osmisle novi svetski poredak, ve njihovim traganjem za ubedljivim razlogom zbog kojeg bi Amerika ula u rat proistekao iz starog po retka. Septembra 1915. godine, ministar spoljnih poslova Grej napisao je Vilsonovom povereniku, pukovniku Hausu, predlog koji se u potpunosti razlikovao od do tadanje britanske prakse i koji, bio je uveren, ameriki predsednik, idealista kakav je bio, nee moi da odbije. U kojoj meri bi, pitao je Grej, predsednik bio zainferesovan zajedno drutvo naroda" zadueno za sprovoenje razoruanja i reavanje sporova mirnim putem. Da li bi predsednik predloio da se osnuje jedno drutvo naroda koje bi se obavezalo da sc isprei'svakoj siii to prekri neki sporazum ... ili u sluaju spo ra ne prihvata nijedan drugi nain za reavanje osim rata?5 Biio je neoekivano da Velika Britanija, koja se dva veka klonila neodreenih saveza, iznenada ispoiji sklonost, prema nedefmisanifn obavezama globalnih razme ra. Meutim, britanska reenost da prevazie neposrednu opasnost o Nemake bi la je dovoljno velika da je njen ministar spoljnih poslova mogao sebe da natera da predloi doktrinu o sistemu kolektivne bezbenosti, najneodreeniju obavezu to se mogla zamisliti. Svaka lanica predloene svetske organizacije bila bi obavezna da se odupre agresiji bilo gde da do nje doe j bilo ko da je poini, kao i da kanjava drave u sluaju da odbiju miroljubivo reenje spora. Grej je znao s kim ima posla, .lou mladosti, Vilson je verovao da bi amerike federalne institucije mogle da poslue kao model za jedan eventualan parlament oveanstva"; na poetku svog predsednikog mandata, on je 11 tom smislu ve is pitivao mogunost postizanja nekakvog panamerikog sporazuma na Zapadnoj he misferi. Grej sigurno nije bio iznenaen - mada je nesumnjivo bio zadovoljan - ka da je smesta dobio odgovor, i to potpuno u skladu s onim to je, unazad gledano, bio njegov prilino jasan nagovetaj. Ta razmena miljenja bila je moda prvi primer posebnih odnosa1 1 izmeu Amerike i Velike Britanije, odnosa koji e Velikoj Britaniji omoguili da zadri je dinstven uticaj u Vaingtomi dugo nakon to je, posle zavretka Drugog svetskog rata, njena mo opala. Isti jezik i kulturno nasSee, kao i izuzetno velika taktinost omoguili su britanskim politiarima da ukljue svoje ideje u ameriki proces od luivanja, i to tako neprsmetno, da su delovale kao njihove sopstvene. Tako je Vii son u maju 1916. godine, kada je prvi put izloio svoj plan za osnivanje jedne svet-

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

ske organizacije, nesumnjivo bio ubeen a je to njegova vlastita ideja. Na izvest'an nain ona to i jeste bila, budui da ju je Grej predloio u potpunosti svestan njego vih ubeenja. Bez obzira na to u ijoj se glavi zaista zaelo, Drutvo naroda je u sutini pred stavljalo ameriku ideju. Vilson je prevideo jedno svetsko udruenje zemalja ko je bi odravalo nepovredivu bezbednost morskih puteva za optu, nesmetanu plo vidbu svih naroda na svetu, i spreavalo svaki rat do kojeg bi dolo zbog nepoto vanja ugovornih obaveza, ili bez upozorenja i nepodnoenja razloga na uvid svetu - dakle, prualo stvarne garancije integriteta i politike nezavisnosti/1 6 Meutim, Vilson je u poetku bio uzdran u pogledu amerikog uea u tom svetskom udruenju", ali je januara 1917. nainio i taj korak i poeo je da se zala e za ulanjenje Amerike, pozivajui se, zaudo, na Monroovu doktrinu: Ja predlaem, kako stvari stoje, da drave kao svetsku doktrinu slono usvoje doktrinu predsednika Monroa po kojoj nijedna drava ne bi trebalo a - tei irenju svoje vlasti na druge drave ili narode... i sve zemlje stoga (treba da) izbegavaju stupanje u saveznitva koja bi mogla da ih odvedu 11 nadmeta nje u snazi...7 . Meksiko je verovatno bio aprepaen kada je uo da predsednik zemlje koja je prisvojila treinu njegove teritorije u XIX veku i samo godinu dana ranije slao ta mo svoje trupe, sada prezentira Monroovu doktrinu kao garanciju za teritorijalni in tegritet drugih zemalja i kao klasian obrazac za meunarodnu saradnju. Vilsonov idealizam nije obuhvatao i uverenje da e njegovi stavovi preoviaati u Evropi zahvaljujui samoj svojoj vrednosu. On je'pokazao a je potpuno spre m an da svoje argumente podri pritiskom. Ubrzo posto je Amerika aprila 1917. go dine ula u rat, on je pukovniku Hansu napisao: Kada rat bude zavren, moi e mo da ih primoramo da prihvate na nain miljenja, budui da e oni do tada, iz meu ostalog, i fmansijski biti u naim rukama ".* U to vreme, nekoliko saveznikih zemalja je odugovlailo s odgovorom na Vilsonov prelog. Mada nisu u potpunosti mogle da prihvate stavove koji su se toliko razlikovali od njihove tradicije, nisu mo gle ni a ispolje svoje rezerve, poto im je Amerika bila isuvie potrebna. Krajem oktobra 1917, Viison je poslao Hausa da zatrai od Evropljana da formuliu svoje ratne ciljeve i to u skladu s.njegovim stavovima, dakle mir koji ne bi porazumevao aneksije ili plaanje ratne tete, i iji bi uvar postala jedna svetska institucija. Vilson se nekoliko ineseci uzdravao od iznoenja tih stavova zato to bi, kako je objasnio Hausu, Francuska i Italija mogle da se usprotive amerikim re zervama u odnosu na ispravnost njihovih teritorijalnih aspiracija. Konano, 8. januara 1918, Vilson je uzeo stvar u svoje ruke. Veoma elokvent no i poletno, on je na zajednikoj sednid oba doma Kongresa izneo amerike ratne ciljeve, obrazloivi ih u etrnaest taaka. One su bile podeljene u dva dela: osam taaka je nazvao obaveznim stoga to su morale" da se ispune. One su obuhvatale otvorenu diplomatiju, slobodnu plovidbu morima, opte razoruanje, uklanjanje tr188

D IP L O M A T iJA

HENRI KISINDER

govinskih barijera, nepristrasno reavanje kolonijalnih pitanja, obnovu belgijske dr ave, povlaenje sa ruske teritorije i, kao najvanije, osnivanje Drutva naroda. Preostalih est taaka, koje su bile mnogo odreenije, Vilson je naveo uz ko mentar da bi bilo poeljno" da se ostvare, mada ne bi m oralo'1 , verovatno stoga to po njegovom miljenju nisu bile neophodne. Zaudo, vraanje Alzasa i Lorena Francuskoj bilo je ukljueno u tu neobaveznu kategoriju, uprkos tome to je reenost da se ostvari taj cilj predstavljala neodvojivi deo francuske politike punih pe deset godina, i to su za njega u ratu ve bile podnesene rtve bez presedana. Dmgi poeljni1 1 ciljevi bili su autonomija etnikih grupa u Austro-Ugarskoj i u Otomanskom Carstvu, korekcija italijanskih granica, povlaenje s Balkana, slobodan prolaz kroz Dardanele i osnivanje nezavisne poljske drave s izlaskom na more. Da lije Vilson ovim eleo da nagovesti da tih est uslova mogu da budu predmet kom promisa? Izlazak Poljske na more i korekcija italijanskih granica sigurno bi teko mogle da se usaglasc s principom samoopreeljenja, to je predstavljalo prvi nedo statak u moralnoj simetriji Vilsonovog plana. Vilson je svoje izlaganje zavrio time to je 11 duhu pomirenja s kojim e Am e rika prii izgradnji novog svetskog poretka, iznosei stav koji je iskljuivao tradici onalne ratne ciljeve, uputio poruku Nemakoj: . Mi joj neemo uskratiti nikakvo dostignue, iii uspeh u znanju ih u-bilo kojem drugom mirnodopskom poduhvatu kakvi su njenu i storiju uinili sve-" tlom i veoma zavidnom. Mi ne nameravamo da je povredimo niti a na bilo ko ji nain zaustavimo njen legitimni uticaj ili mo. Mi ne elimo s njom frse bo-, rimo ni orujem ni nepovoljnim trgovinskim aranmanima, ako je spremna a se udrui s nama i dragim miroljubivim zemljama sveta u okviru sporazuma o pravdi i zakonima, kao i pravednim odnosima. Mi elimo samo a ona prihva ti ravnopravno mesto meu narodima sveta...1 0 Jo nikada se nije dogodilo da ovako revolucionarni ciljevi budu predloeni uz tako malo uputstava za njihovo ostvarenje. Svet kakav je Vilson zamiljao bio bi za snovan - i to podjednako za pobednilca i za poraenog - na principima, a nc na si li; na zakonima, a ne na interesu; drugim recima, postao bi neto potpuno suprotno o istorijskog iksustva i naina na koji su deiovale velike sile. Na to simbolino ukazuje nain na koji je Vilson definisao svoju i ameriku ulogu u tom ratu. Zbog odvratnosti prema rei saveznitvo", rekao je a je Amerika prila ,jednoj strani1 1 u jednom od najkrvavijih ratova u isioriji, u kojem je sebe video kao glavnog po srednika1 1 . Vilson kao d a je pokuavao da kae da rat nije voen zato da bi se ostva rili odreeni ciljevi, ve da bi se preispitali odreeni nemaki stavovi; njega je sto ga nametnula potreba preobraaja, a ne geopolitika. U govoru odranom 28. decem bra 1918. godine, posle sklapanja primirja, u Gradskoj venici u Londonu, Vilson je posebno osudio ravnoteu snaga kao nesigurnu i zasnovanu na ljubomornoj poozrivosti i sukobu interesa:

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Oni (savezniki vojnici) su se borili da bi ukinuli stari poredak i usposta vili novi, a sr i karakteristiku tog starog poretka predstavljao je nestabilan princip koji smo nazivali ravnoteom snaga - pri emu je ravnoteu odrei vala sablja koja se bacala na jedan ili drugi tas. Nesigurna ravnotea snaga ko ju su odreivali sukobljeni interesi... Ljudi koji su se borili u ovom ratu bili su ijudi iz slobodnih zemalja reeni da se s tako neim prekine za sva vremena.1 1 Vilson je svakako bio u pravu to se tie toga da su evropske drave izazvale pometnju. Meutim, katastrofu kakvu je predstavljao Prvi svetski rat nije toliko iza zvala ravnotea snaga, koliko to to je se Evropa odrekla. U doratnom periodu, evropski dravnici su zanemarili istorijsku ravnoteu snaga i odustali od povreme nih prilagoavanja koja su omoguavala da se izbegne konani obraun. Umesto to ga, uspostavili su bipolarni svet, manje .fleksibilan ak i od hladnog rata koji c se pojaviti u budunosti, stoga to nije postojala zadrka kakvu je nametao strah od nu klearne katastrofe. Dok su se deklarativno izjanjavali za ravnoteu, evropski dr avnici su izlazili u susret najekstremnijim nacionalistikim elementima svog ja v nog mnjenja. Ni njihovi politiki ni vojni aranmani nisu doputali nikakvu fleksi bilnost; izmeu aktuelnog stanja i poara nije postojao sigurnosni ventil. To je iza zvalo krizu koja se nije mogla resiti i dovelo je do stalnog zauzimanja javnih stavo va koji su na kraju onemoguili povlaenje. Vilson je tano identifikovao neke od glavnih izazova XX v eka.- posebno nain na koji se sila moe staviti u slubu mi ra. Uprkos tome, njegova reenja su probleme koje je identifikovao suvie esto i nila jo sloenijim. Recimo, on je suparnitvo meu dravama prvenstveno pripisao nepostojanju samoopreeljenja i ekonomskim motivima. Meutim, istorija pokazu je mnoge druge, ee uzroke sukoba, meu kojima vano mesto zauzimaju pove anje dravne teritorije i neumerenost vladara, ili grupe na vlasti. Vilson je prezirao ovakve porive i bio jc ubeen da bi irenje emokratije moglo da ih obuzda, a samoopredeljenje lii fokusa. Sistem kolektivne bezbenosti, koji je Vilson predlagao kao lek, bio je zasno van na pretpostavci a e se zemlje sveta ujediniti protiv agresije, nepravde i, po svoj prilici, preterane sebinosti- U govoru odranom u Senatu poetkom 191 7. go dine, on je tvrdio da bi priznavanje jednakih prava svim dravama obezbediio uslov za ouvaje mira kroz sistem kolektivne bezbenosti, bez obzira na snagu koju te dr ave pojedinano poseduju. Pravo mora da se zasniva na zajednikoj, a ne na pojedinanoj snazi dra va od ijeg e sporazumevanja. mir zavisiti. Jednakost u pogledu teritorije ili re sursa svakako ne moe da se postigne; niti bilo koja druga vrsta jednakosti ko ja je steena tokom obinog, miroljubivog i legitimnog razvoja samih naroda. Meutim, niko ne trai, niti oekuje neto vie.1 2 Vilson je predlagao svetski poredak u kojem bi otpor agresiji bio zasnovan vi e na etici nego na geopolitikim procenama. Zemlje bi trebalo a se pitaju da li je neki in nepravedan, a ne da li je opasan. Ameriki saveznici nisu imali mnogo po190

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

verenja u to novo ustrojstvo, ali su bili suvie slabi da bi ga osporili. Oni su znali, ili su mislili da znaju, kako da sraunaju ravnoteu zasnovanu na snazi, ali nisu verovali da bi oni sami, iii neko drugi mogao da zna kako da proceni ravnoteu zasno vanu na etikim pretpostavkama. Do ulaska Amerike u rat, evropske demokratske zemlje nisu se usuivale da javno ispolje svoje sumnje u pogledu Vilsonovih ideja, ve su mu, samo da bi ga uvele u rat, na sve mogue naine povlaivale. U trenutku kada je Amerika prila saveznicima, oni su bili 11 oajnom poloaju. Udruene britanske, francuske i ruske snage nisu bile dovoljne da nadjaaju Nemaku, a posle izbijanja revolucije u Ru siji, strahovali su da ulazak Amerike u rat moda nee znaiti nita vie od neutralisanja sloma Rusije. Brest-Litovski mirovni ugovor ukazao je na sudbinu koju jc Nemaka namenila poraenima. Strah od nemake pobede spreio je Britaniju i Francusku da raspravljaju o ratnim ciljevima sa svojim idealistiki nastrojenim' partnerom. Posle sklapanja primirja, saveznici su mogli lake da ispolje svoje rezerve. Ni je to bio prvi put da u nekoj evropskoj alijansi doe do nesporazuma, ili da se 011a raskine odmah posle pobede (na primer, Beki kongres je proao i kroz fazu u ko joj su pobednici jedni drugima ak pretili ratom). M eutim, pobcdnici u Prvom svetskom ratu bili su suvie iscrpljeni zbog podnesenih' rtava, i jo uvek suvie za visni od amerike moi, da bi se usudili da se upuste u raspravu, ili da rizi kuju po vlaenje Amerike iz mirovnog procesa. " .. Ovo se posebno odnosilo na Francusku koja se tada nalazila u zaista traginom poloaju. Ona se dva veka borila da bi ostvarila primat u Evropi, ah' po zavretku svetskog rata vie nije bila siguma-ni u mogunost da od poraenog neprijatelja ti ti ak i vlastite granice, francuski politiari su instinktivno osetili da zadravanje Nemake prevazilazi mo njihove opustoene zemlje. Rat je iscrpeo Francusku, a mir kao da je ukazivao na nastavak katastrofe. Francuska, koja se u ratu borila za sopstveni opstanak, sada se borila za svoj identitet. Ona se nije usuivala da ostane sama, a njen najmoniji saveznik je predlagao da se mir zasnuje na principima ko ji su bezbednost pretvorili u sudski proces. Pobeda je Francusku navela da jasno shvati kako ju je revan suvie skupo ko tao i kako je uzalud potroila gotovo ceo jedan vek. Samo je Francuska znala ko liko je oslabila u poreenju s Nemakom, mada niko drugi, posebno ne Amerika, nije bio spreman u to a poveruje. I tako je u predveerje pobede otpoeo francusko-ameriki dijalog, koji je samo ubrzao proces deinoralisanja Francuske. Francu ska je, kao savremeni Izrael, svoju ranjivost prikrivala zajcljivou; kao to se, po put dananjeg Izraela, nala suoena i sa stalnom opasnou od izolacije. M ada su francuski saveznici smatrali da su ti strahovi preterani, francuski po litiari su znali 0 emu govore. Godine 1880, Francuzi su sainjavali 15,7 odsto evropskog stanovnitva. Godine 1900, cifra je pala na 9,7 odsto. Godine 1920, broj stanovnika Francuske iznosio je 41 milion, a Nemake 65 miiiona, to je navelo francuskog dravnika Brijana da kritiarima svoje pomirljive politike prema N e makoj odgovori argumentom da on vodi spoljnu politiku u skladu s francuskim na talitetom.

D IPL O M A T IJA

HEN III KISINDER

Jo dramatinije je bilo relativno ekonomsko opadanje Francuske. Godine 1850, Francuska je bila najvea industrijska zemlja na kontinentu. Do 1880, Ne maka je nadmaila Francusku u proizvodnji elika, ugija i gvoa. Godine 1913, Francuska je proizvodila 4] miiion tona uglja u poreenju s 279 miliona tona koli ko je proizvodila Nemaka; krajem tridesetih godina, ta razlika je postala jo vea, Francuska je proizvodila 47 miliona tona a Nemaka 351 m iiion.1 3 Preostala snaga poraenog neprijatelja ukazivala je na bitnu razliku izmeu po retka stvorenog na Bekom kongresu i onog to je nastao u Versaju, a razlog za to biio je nejedinsfvo pobenika posle sklapanja Versajskog ugovora, Napoleona je porazila koalicija, kao toje koalicija bila neophodna i da bi se savladala imperijal na Nemaka. a k i posle poraza. Francuska 1815. i Nemaka 1918. ostale su do voljno jake da nadvladaju svaku pojedinanu lanicu koalicije, a moda i neki dvoj ni savez. Meutim, na Bekom kongresu odranom 1815. godine, mirotvorci su sa uvali jedinstvo i formirali etvorni savez, vrstu koaliciju etiri sile koja je mogla tia srui bilo kakve revizionistike snove. Posle Versaja, pobednici nisu ostali jedin stveni, a Amerika i Sovjetski Savez su se u potpunosti povukli sa scene, dok je dr anje Velike Britanije u odnosu na Francusku bilo protivureno. Francuska je tek posle Versaja shvatila da 1871. nije sluajno bila poraena u ratu s Nemakom, Ona je mogla da ouva ravnoteu s Nemakom samo ukoliko bi se ova razbila na drave od kojih je.sainjcna i koje su. moda, ponovo mogle da sc poveu u savez kakav je postojao u XIX vekii. Francuska se u stvari tvrdoglavo za lagala za taj cilj i stoga'je podsticaia,separatizam u Rajnskoj oblasti i zauzela rud nike uglja u Saru, , Meutim, rasparavanju Nemake ispreile su se dve smetnje. Kao prvo, Bi zmark ju je suvie dobro ustrojio. Nemaka koju je on stvorio, ouvala je oseaj je dinstva uprkos porazima u dva svetska..rata, za vreme francuske okupacije Rura 1923. godine i stvaranja sovjetske satelitske drave u Istonoj Nemakoj posle Dru gog svetskog rata, koja je postojala gotovo pola veka. Kada je 1989. godme pao Berlinski zid, francuski predsednik Miteran se jedno kratko vreme zanosio mogu nou da u saradnji. sa Gorbaovom opstruira ujedinjenje Nemake. Meutim, Gorbaov je bio suvie zauzet problemima u zemlji da bi se upustio u takvu avanturu, a Francuska nije bila dovoljno jaka da bi to sama pokuala. Slian nedostatak sna ge spreio je Francusku da 1918. godine podeli Nemaku, ak i da je bila dorasla tom zadatku, njeni saveznici, posebno Amerika, nikada ne bi loicnsal tako drasti no krenje principa samoopreeljenja. Meutim, ni Vilson nije bio spreman a in sistira na miru koji bi doneo pomirenje. On se na kraju sloio s nekoliko kaznenih odredbi koje su bile u potpunoj suprotnosti s podjednakim tretmanom kakav je obe ao u etrnaest taaka. Ispostavilo se da pokuaj usklaivanja amerikog idealizma i francuske strepnje prevazilazi ljudske mogunosti. Vilson je prihvatio modifikaciju etrnaest taaka u zamenu za osnivanje Drutva naroda, od kojeg je oekivao da e ispraviti sve legitimne prigovore proistekle iz mirovnog ugovora. U nadi da e obezbeiti dugorono ameriko oprcdeljenje za ouvanje svoje bezbenosti. Francuska je pri hvatila mnogo manje kaznenih mera nego to je smatrala da odgovara podnesenim

D IPL O M A T U A

HENRI KISINDER

rtvama. Na kraju se ispostavilo da nijedna.zemlja nije ostvarila svoj cilj. Do pom i renja s Nemakom nije dolo, Francuska nije postala bezbena, a Sjedinjene Dra ve su se povukle sa scene. Vilson je bio zveza mirovne konferencije odrane od januara do juna 1919. godine u Parizu. U vreme kada se do Evrope putovalo neelju dana brodom, mno gi Vilsonovi savetnici su upozoravali da jedan ameriki predsednik sebi ne moe da dopusti viemeseni boravak u inostranstvu. Vilsonov uticaj u Kongresu je tokom tog odsustva zaista oslabio, to je posebno dolo do izraaja prilikom ratifikacije mirovnog ugovora. Ostavljajui po strani Vilsonovo odsustvo iz Vaingtona, upu tanje u pojedinosti bilo kakvih pregovora od strane efova drava gotovo uvek predstavlja veliku greku. To ih primorava da detaljno prouavaju stvari kojima se obino bave njihova ministarstva spoljnih poslova, i da preusmeravaju panju na ono to inae rade njihovi saradnici, zbog ega ne stiu da reavajti pitanja koja is kljuivo oni mogu da rese. Budui da se na najvie poloaje nikada ne uspinju lju di kojs ne poseujn snano izraen ego, postizanje kompromisa postaje teko, a za stoji opasni. S obzirom na to da pozicije sagovornika na domaoj sceni obino u pri linoj meri zavise od bar prividnog uspeha, pregovori se esto vie usredsreuju na prikrivanje nesuglasica nego na razmatranje sutine problem a.. Ispostavilo se da se Vilsonu upravo to dogodilo u Parizu. Meseei su prolazili, a on se sve vie uplitao u pogaanje oko detalja o kakvima nikada "rajiije nije vodio rauna. to je due ostajao, potreba da se posao okona nadvladavala je elju za stvaranjem jednog potpuno novog meunarodnog poretka.' Isho-kakav je postignut, bio je neizbean zbog procedure primenjene tokom pregovora il vezi s mirovnim ugovorom. S obzirom na to d a je nesrazmerno mnogo vremena istroeno na uskla ivanje teritorijalnih zahteva, Drutvo naroda se na kraju pojavilo kao neka vrsta D eux ex machina za prevazilaenje sve dubljeg jaza izmeu Vilsonovih moralnih naela i stvarnih uslova sporazuma. Snaialjivi Velanin Dejvid Loj Dord, predstavnik Velike Britanije, kleo se tokom predizborne kampanje, vodene neposredno pred mirovnu konferenciju, da e Nemaku naterati da plati punu cenu rata i da e joj zbog toga ,,izvrnuti depove". Meutim, kada se suoio s kolebljivom Nemakom i ozlojeenom Francuskom, svu svoju panju usredsredio je na manevrisanje izmeu Klemansoa i Vilsona. Na kra ju se sloio s kaznenim odredbama, pozivajui se na Drutvo naroda kao na meha nizam pomou kojeg e eventualne nepravde kasnije biti ispravljene. Francuske stavove je zastupao ostareli or KJemanso, prekaljeni borac, mace poznat po nadimkom Tigar". On je bio veteran vieecenijskih borbi na ornaeoj sceni, od svrgavanja Napoieona III do odbrane kapetana Drajfusa. Meutim, na Pari koj mirovnoj konferenciji, Klem ansoje sebi postavio u zadatak neto sto je prevazilazilo ak i njegove ogromne sposobnosti. Borei se za mir koji bi nekako ponitio Bizmarkovo elo i potvrdio rieljeov.ski primat Francuske na kontinentu, on je preao prag tolerancije meunarodnog sistema i, u stvari, mogunosti sopstvenog drutva. asovnik se jednostavno nije mogao vratiti sto pedeset godina unazad. Nijedna dru ga zemlja nije prihvatala ni u potpunosti razumevala francuske ciljeve. Klemansou je bilo sueno da doivi frustraciju, a Francuskoj da se jo vie demoralise.

D IPL O M A T IJA

HENRt KISINDER

Poslednji od velike etvorice1 ' bio je Vitorio Orlando, predsednik itaiijanske vlade. Mada je ostavljao dobar utisak, esto je bio u senci svog energinog ministra spoljnih poslova, Sidnija Sonina. Ispostavilo se da su italijanski pregovarai doli u Pariz da pokupe plen, a ne da stvaraju novi svetski poredak. Saveznici su uvukli Ita liju u rat tako to su joj Londonskim ugovorom iz 1915. godine obeali Juni Tirol i dalmatinsku obalu. S obzirom na to da je Juni Tirol uglavnom bio naseljen Au strijancima, a dalmatinska obala Slovenima, italijanski zahtevi su bili u direktnoj suprotnosti s principom samoopreeljenja naroda. Uprkos tome, Orlando i Sonino su blokirali rad konferencije sve dok od svojih izmrcvarenih sagovomika na kraju nisu dobili Juni Tirol (mada ne i Dalmaciju). Ovaj kompromis" je pokazao a etrnaest taaka nisu predstavljale svetinju, to je otvorilo vrata za razna druga prilagoavanja koja su se, zajedno uzevi, takoe direktno suprotstavljala preovlaujuem principu samoopreeljenja naroda, a da nisu ni poboljala stari sistem rav notee snaga niti stvorila neki novi. Za razliku od Bekog kongresa, u radu Parike konferencije nisu uestvovale poraene sile. Usled toga, viemeseni pregovori drali su Nemaku u nedoumici koja je posticala iluzije. Qni su ponavljali Vilsonovih etrnaest taaka" kao da. su ih nauili napamet i, uprkos tome to bi njihov sopstveni mirovni program bio su rov, zavaravali se uverenjem da e konano reenje biti prilino umereno. Kada su uesnici mirovne konferencije, juna 1919. godine, na kraju obelodanili svoje elo, okirani Nemci su otpoeli sistematsko dvadesetogodinje podrivanje Versajskog ugovora. Lenjinova Rusija, koja takode ni je bila pozvana, osuivala je itav mirovni pro ces, uz tvrdnju d a je u pitanju kapitalistiko divljanje u organizaciji zemalja iji je krajnji cilj predstavljala intervencija 11 graanskom ratu u Rusiji. Tako se dogodilo da mir zakljuen na kraju rata, koji je trebalo da uini kraj svim ratovima, nije obu hvatio Nemaku i Rusiju, dve najvee evropske zemlje, s daleko najveim vojnim potencijalom, u kojima je ivelo preko polovme ukupnog evropskog stanovnitva. Ve sama ta injenica bila je dovoljna da Versajski mir osudi na propast. Pored toga, usvojena procedura nije omoguavala jedinstven pristup. Velika e tvorica - Vilson, KJemanso, Lojd Dord i Orlando - bili su nesumnjivo dominant ne linosti, ali oni nisu mogli da kontroliti rad mirovne konferencije onako kao to su to sto godina ranije mogli ministri velikih sila na Bekom kongresu. Pregovara i u Beu su se pre svega usresredili na uspostavljanje nove ravnotee snaga po uzora na Pitov plan. Dravnici u Parizu sve vreme su morali da skreu panju na beskrajno mnogo sporednih pitanja. Bilo je pozvano dvadeset sedam drava. Konferencija, koja je bila zamiljena kao forum svih naroda na svetu, na kraju je postala otvorena za sve zainteresovane. Meu mnotvom komisija i sekcija od kojih se sastojala Konferencija, najvanije telo bio je Savet etvorice - u iji sastav su uli efovi vlada Velike Britanije, Fran cuske, Italije i Sjedinjenih Drava. Pored toga, postojali su i Savet petorice, u koji je pored lanova Saveta etvorice, uao i ef japanske vlade, i Savet desetorice u i jem radu su pored lanova Saveta petorice uestvovali, i njihovi ministri spoljnih poslova, Predstavnici manjih zemalja imali su pravo da sve svoje prigovore iznesu

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

pred ova tela. To je isticalo demokratski karakter skupa, ali je odnosilo veoma mno go vremena. S obzirom na to da dnevni red nije bio unapred utvren, delegati su do lazili ne znajui kojim e se redom problemi reavati. Zbog toga je u radu Parike mirovne konferencije na kraju uestvovalo pedeset osam razliitih odbora. Veina njih se bavila teritorijalnim pitanjima. Osnovan je poseban odbor za svaku zemlju. Pored toga, bilo je i odbora koji su se bavili krivicom za rat i ratnim zloinima, re paracijama, lukama, vodenim putevima i eleznikim prugam a i, konano, Dru tvom naroda. Sve u svemu, lanovi odbora Parike mirovne konferencije odrali su 1.646 sastanaka. Beskrajne rasprave o perifernim pitanjima zamaglile su kljunu injenicu, od nosno potrebu da reenje bude zasnovano na nekoj celovitoj ideji, kako bi mir bio stabilan - posebno da sadri dugoroan stav o buduem poloaju Nemake. Nju su teorijski obezbedili ameriki principi o kolektivnoj bezbednosti i samoopredeljenju naroda. U praksi, stvarni problem na konferenciji - koji e se pokazati kao nereiv - sastojao se u razlici izmeu amerikog i evropskog, posebno francuskog, shvatanja meunarodnog poretka. Vilson je odbacio ideju po kojoj su uzroci meunarod nih sukoba bili strukturne prirode. Smatrajui da harmonija predstavlja prirodno stanje, Vilson se zalagao za institucije koje e potisnuti iluziju o sukobljenim inte resima i omoguiti da sc afirmie osnovna ideja o svetu kao zajednici. Francusku, poprite i uesnicu mnogih evropskih ratova, niko nije mogao da ubedi u to a su sukobljeni nacionalni interesi iluzorni, odnosno da postoji nekakva maglovita harmonija koja se sama po sebi podrazumeva, mada je sve do tog trenut ka bila skrivena od oveanstva. Dve nemake okupacije koje je za pedeset godina preivela, izazvale su u Francuskoj opsesivni strah od mogunosti da se to jo je d nom ponovi. Ona je elela da joj se zagarantuje vlastita bezbednost, a moralno usa vravanje oveanstva preputala je drugima. Meutim, konkretne garancije podrazumevale su ili slabljenje Nemake, iii uverenje da e u sluaju ponovnog izbijanja rata, druge zemlje, posebno Sjedinjene Drave i Velika Britanija, stati na stranu Francuske. Kako jc rasturanje Momake za Ameriku bilo neprihvatljivo, a sistem kolektiv ne bezbednosti suvie nejasan za Francusku, jedino preostalo reenje za francuski problem bila je amerika i britanska obaveza da e je braniti. A upravo to je bilo ono to nijedna od dve anglosaksonske zemlje uopte nije bila voljna da uini. N e majui u izgledu takve garancije, Francuska je bila prisiljena da irai bilo kakvu po mo. Ameriku je titio geografski poloaj, a predaja nemake ratne flote razvejala je britanski strah od njene prevlast: na moru. Francuska je bila jedina zemJja-pobednica od koje se trailo da svoju bezbednost prepusti svetskom javnom mnjenju. An dre Tardje, glavni francuski pregovara, tvrdio je daje; Za Francusku, isto kao i za Veliku Britaniju i Sjedinjene Drave, neophod no stvaranje bezbednosne zone... Tu zonu pomorske sile uspostavljaju pomou svojih flota, kao i eliminacijom nemake flote. Francuska, koju ne titi okean i koja nije sposobna da eliminie milione Nemaca obuenih za rat, tu zonu mo ra da stvori na Rajni, tako to e saveznici zajedniki zaposesti tu reku.1 4
195

D IP L O M A T iJA

HENRI KISINDER

Meutim, francuski zahtev da se Rajnska oblast odvoji od Nemake bio je u su protnosti s amerikim ubeenjem da bi ,.u tom sluaju bio sklopljen mir koji bi se kosio sa svim za ta smo se zalagali".!5 Amerika delegacija je tvrdila da bi odva janje Rajnske oblasti od Nemake, praeno stacioniranjem saveznikih trupa, posta lo izvor stalnog nemakog nezadovoljstva. Filip Ker, britanski delegat, rekao je Tardjeu da Velika Britanija na nekakvu nezavisnu rajnsku dravu gleda kao na izvor komplikacija i slabosti.,. U ta bi mogli a odvedu lokalni sukobi ako bi do njih do lo? Ako bi se ti sukobi izrodili u rat, ni Engleska ni njeni dominioni ne bi oseali onu veliku solidarnost s Francuskom koja ih je pokretala u prolom ratu .i6 Francuski politiari su bili mnogo manje zabrinuti zbog nemakog nezadovolj stva do'kojeg bi eventualno dolo, nego zbog ukupne nemake moi. Tardje je osta jao pri svome: Vi .kaete da Engleska nerado alje svoje trupe daleko od kue. Razmotri mo injenice- Engleska je uvek imala svoje trupe u Indiji i Egiptu. Zato'' Sto ga to zna da njena granica nije u Dovem... Traiti od nas da odustanemo od okupacije bilo bi isto to i traiti od Engleske i Sjedinjenih Drava da potope svoje bojne brodove.'1 Francuskoj bi, ukoliko bude liena tampon zone, bilo potrebno neko drugo obezbeenje, po mogustvu save?, s Velikom Britanijom i Sjedinjenim Dravama. Ooa je bila spremna da po potrebi prihvati neko tumaenje ideje o kolektivnoj bez benosti kojom bi se postigao isti rezultat kao s tradicionalnim saveznitvom. Vilson je toliko eleo da osnuje Drutvo naroda da je povremeno iznosio teori je koje su pothranjivale francuske nade. On je nekoliko puta Drutvo naroda defini sao kao meunarodni sud koji bi reavao sporove, menjao granice i unosio neop hodnu fleksibilnost u meunarodne odnose, jedan od Vilsonovih savetnika, Ajzeja Bouman, saeo je Vilsonovc ideje u memorandumu napisanom na brodu, dok su de cembra 1918- godine putovali na mirovnu konferenciju. Drutvo naroda bi obezbeivalo; ...teritorijalni integritet kao i kasniju izmenu uslova i promenu granica ukoliko bi se moglo dokazati da je poinjena nepravda, ili da su se us k m promenili. Takve promene bi s vremenom lake mogle da se uine jer bi se stiale strasti, a stvari bi mogle da se sagledaju u svetlu pravde, a ne u svetlu mirovne konferencije koja se odrava na zavretku viegodinjeg rata... Suprotan kurs predstavljalo bi ouvanje ideje o velikim silama i ravnotei snaga, posto j e ta ideja uvek dovodila samo do ,, agresije i samoivosti i ra ta " .1 8 Posle plenarne sednice odrane 14. februara 1919, na kojoj je Vilson izneoPakt Drutva naroda, on je gotovo istim recima rekao svojoj eni: Ovo je na prvi ko rak napred poto sada, vie nego ikada ranije, shvatam da jednom kad se osnuje. Drutvo moe da arbitrira i ispravlja greke do kojih neminovno doiazi u sporazu mu koji pokuavamo u ovom trenutku da postignem o."1 9
196-

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

Vilson je predvideo da Drutvo naroda treba a ima dvostruki mandat, da na mee mir i da ispravlja njegove nepravde. Meutim, prorivrenost te ideje bila je duboka. U istoriji Evrope nije mogao da se nae ni jedan jedini primer menjanja granica na osnovu pozivanja na pravdu, ili u okviru isto pravne procedure; u sko ro svim pojedinanim sluajevima, one su menjane - ili branjene - u ime nacional nog interesa. Pa ipak, Vilson je bio potpuno svestan da ameriki narod ni izbliza ni je spreman.za vojne angamane u cilju odbrane odredbi Versajskog ugovora. U su tini, prevoenje Vilsonovih ideja u institucije pretvaralo sc u svetsku vladu na ko ju su Amerikanci bili jo manje spremni da pristanu nego na ulogu svetskog poli cajca. Vilson se trudio da zaobie taj problem time sto je kao posjeduje sredstvo pro tiv agresije prizivao svetsko javno mnjenje, a ne svetsku vladu ili vojnu silu. To je februara 1919, na Mirovnoj konferenciji i obrazloio: IJ okviru ove institucije (Drutva naroda), mi prvenstveno i najvie zavisi mo od jedne velike sile, a to je moralna snaga svetskog javnog mnjenja...20 Ono to ne bi moglo da resi javno mnjenje, svakako bi mogao da postigne eko. tiomski-pritisak. Prema Boumanovom memorandumu: U sluajevima koji zahtevaju kanjavanje postoji alternativa ratu, a to je bojkot; dravi.koja je poinila' neki prestup mogla bi da se uskrati trgovina, ukljuujui i potanske i telegrafske usluge.3 1 Nijedna evropska drava nikada nije imala iskustvo s fuiikcionisanjcm takvih mehanizama, niti je sebe mogla da natera da veruje u njihovu primenljivost. U sva kom sluaju,, bilo-bi preterano oekivati to od Francuske koja je izgubila isuvie krvi i novca iskljuivo zato a bi preivela, a sada se nala suoena sa praznim prostorom u Istonoj Evropi i Nemakoj, ija je stvarna snaga bila mnogo vea od njene. Stoga je Drutvo naroda za-Francusku imalo samo jedan cilj - aktiviranje voj ne pomoi protiv Nemake u sluaju potrebe. Jedna stara i 11 to vreme iscrpljena ze mlja, Francuska, nije mogla sebe da natera da poveruje u osnovne postavke sistema kolektivne bezbednosti, na osnovu kojih bi sve zemlje procenjivale opasnosti na isti nain, odnosno, u sluaju da sc to dogodi, zauzele identian stav u vezi s pruanjem otpora. Ukoliko sistem koleklivne bezbednosti ne bi uspeo, Amerika - a moda i Velika Britanija - mogle bi u krajnjem sluaju uvek same a se odbrane. Meutim, za Francusku nije postojao krajnji sluaj"; ona sebi nije smela da dozvoii pogrenu procenu. Ako bi se osnovna pretpostavka o kolektivnoj bezbednosti ispostavila kao pogrena, Francuska, za razliku od Amerike, ne bi mogla da se bori u jo jednom tradicionalnom ratu, ve bi prestala da postoji. Francuska zato nije traila neko uopteno uveravanje, ve garanciju koja bi se mogia primeniti na njenu specifinu situ aciju. Amerika delegacija odluno je odbila da joj je prui. Vilsonova nespremnost da obavee Ameriku na neto vie od objavljivanja principa bila jc razumljiva u svetlu pritisaka kojima je bio izloen u zemlji, ali je i
197

n
... ____ D iP l.Q M A T l.lA ___________ ____ ________

HENRI KSS1NDER

~~

dalje uveavala francuske strepnje. Sjedinjene Drave nikada nisu oklevale da pribegnu sili kada je trebalo podrati Monroovu doktrinu na koju se Vilson stalno po zivao kao na uzor za novi meunarodni poredak. Pa ipak, Amerika se drala rezervisano kada se pokrenulo pitanje nemake opasnosti za evropsku ravnotei) snaga. Nije li to znailo da Sjedinjene Drave u bezbednosnom smislu pridaju manji zna aj evropskoj ravnotei, nego situaciji na zapadnoj hemisferi? Da bi se otklonila ta nesuglasica, francuski predstavnik u odgovarajuem odboru, Leon Buroa, uporno se zalagao za meunarodne vojne snage, ili neki drugi mehanizam koji bi Drutvu naroda automatski obczbedio aparat za prinudu u sluaju da Nemaka prekri Versajski ugovor - jedini mogui uzrok za rat koji je zanimao Francusku. Vilson je, ini se, za trenutak prihvatio tu ideju,'poto je predloeni pakt nazvao garancijom za svetske tapije" 32 Meutim, Viisonov tim je bio uasnut. Njegovi lanovi su znali da Senat nikada nee ratifikovati stalne meunarodne vojne snage, ili stalan vojni angaman. Jedan od Vilsonovih savetnika je ak tvrdio da bi odred ba koja predvia primenu sile protiv agresije bila protivustavna: Znaajna primedba na ovakvu odredbu je to to bi ona bila nitavna uko liko b i se nala u nekom sporazumu Sjedinjenih Drava, budui da je Kongres prema Ustavu ovlaen da objavi rat. Rat u koji bi se automatski ulo u skladu s odredbom nekog .sporazuma ne bi bio rat koji je objavio Kongres.2 3 Ovo bi u bukvalnom smislu znailo a nijedan savez sklopljen sa Sjedinjenim Dravama nikada ne bi mogao da ima obavezujui! snagu. _ Vilson se brzo vratio na prvobitnu doktrinu o kolektivnoj bezbenosti. Odba cujui francuski predlog, on je rezervni mehanizam, za primenu (odredbi mirovnog ugovora) nazvao nepotrebnim, stoga io e samo Drutvo podsticati jaanje poverenja u svetu. On je smatrao da ,jedini metod... predstavlja poverenje u dobru na metu zemalja koje pripadaju Drutvu naroda... a kada opasnost iskrsne, doi emo i mi, ali vi morate imati u nas povcrenja1 1 .2 4 Poverenje nije neto io diplomate imaju na pretek. Kada je u pitanju opstanak zemalja, dravnici trae mnogo konkretnije garancije - posebno kada neka zemlja ima tako nezgodan poloaj kao Francuska. U odsustvu alternative, ameriki argu menti elovali su uverljivo; preovlaalo jc uverenje da je bolje imati i nedoreene obaveze Drutva, nego nemati nita. Lord Sesil, jedan od britanskih izaslanika, to je i rekao kada je zamorio Leonu Buroa zbog pretnje da Francuska nee ui u Dru tvo ukoliko ugovor ne bude ukljuivao i mehanizam za primenu odredbi. Ameri ka", rekao je Sesil, nema ta da dobije o Drutva naroda... Ona bi mogla da dig ne ruke od Evrope i da voi brigu o sebi; ponuda za koju Amerika trai podrku praktino je poklon za Francusku...'5 Uprkos tome to su je opsedale mnoge slutnje i sumnje. Francuska je konano popustila pred neumitnom logikom britanskih argumenata i prihvatila tautoioki sroen lan 10 Pakta Drutva naroda: Savet e davati savete u vezi sa sredstvima pomou kojih e se ova obaveza (tj. ouvanje teritorijalnog integriteta) ispunjaviti.2! Drugim recima, Drutvo naroda e se u kriznim situacijama sloiti u vezi s 198

D IPI-O M A T IJA

HENRI KISINDER

onim s im moe da se sloi. Dakle, uinie isto to bi sve zemlje sveta, uinile i ka da ne bi postojao Pakt; biio je to tano ono to su tradicionalna saveznitva reavala time to su pribegavala zvaninim obavezama o uzajamnoj pomoi u tano utvr enim okolnostima. .leda francuski memorandum je otvoreno ukazao na nedostatke predloenih reenja Drutva naroda ti vezi s bezbednou; Pretpostavimo da umesto vojnog obrambenog sporazuma - dodue veo ma ogranienog - koji su Velika Britanija i Francuska aktivirale 1914. godine, nije postojala druga veza izmeu te dve zemlje osim optih sporazuma kakve obuhvata Pakt Drutva naroda; Britanci bi kasnije intervenisali, to bi obezbedilo nemaku pobedu. Mi stoga verujemo da e, pod sadanjim uslovima, po mo koju predvia Pakt Drutva naroda stii suvie kasno.27 im je postalo jasno da Amerika odbija da u Pakt ukljui bilo kakve bezbednosne odredbe, Francuska je iznova poela da se zalae za rasparavanje Nemake. Ona je predloila osnivanje nekakve nezavisne rajnske republike kao demiiitarizovane tampon zone, a podstieaj za tamonje stanovnitvo predstavljalo bi izuzee od plaanja ratne tete. Kada su Sjedinjene Drave i Velika Britanija fo odbacile, Fran cuska je predloila da Rajnska oblast bude odvojena od Nemake bar dok se ne raz viju institucije Drutva naroda i mehanizmi za primemi pro vere. Da bi umirili Francusku, Vilson i britanski politiari su umesto rasparavanja Nemake predloili sporazum koji je garantovao novo reenje. Amerika i Velika Britanija bi na osnovu njega pristale da uu u rat ukoliko bi ga Nemaka prekrila. To reenje je mnogo podseaio na sporazum to su ga saveznici stvorili na Bekom kongresu kako bi se obezbediii od Francuske. Meutim, postojala je i jedna veoma znaajna razlika: po okonanju Napoleonovih ratova, saveznici su iskreno verovali u postojanje opasnosti od Francuske i trudili su se da se od njih zatite; posle Prvog svetskog rata. Velika Britanija i Sjedinjene Drave u stvari nisu verovalc u opasnost od Nemake; one su ponudile garancije, mada nisu bile uheene u njihovu neop hodnost, kao to nisu bile ni vrsto reene da ih sprovedu. Glavni francuski pregovara bio jc prezadovoljan zbog britanske garancije ko ja je, kako je rekao, biia bez presedana". Velika Britanija je povremeno sklapala privremene sporazume, smatrao je on, ali nikada nije prihvatila neku trajnu obave zu: Ona je povremeno pruala pomo; ona nikada nije sebe unapred obavezivala a e je dati".28 Tardje jc smatrao da predloena obaveza Amerike predstavlja pod jednako znaajno udaljavanje od njenog tradicionalnog izolacionizma,29 Obuzeti tenjom za stieanjem zvanimh garancija, francuski politiari su prevideli kljunu injenicu da anglosaksonske odluke bez presedana1 1 pre svega predsta vljaju taktiku.za odvraanje Francuske o zahteva za rasparavanjem Nemake. Izraz bez presedana" u spoljnoj politici uvek je nekako sumnjiv, budui da su stvarne no vine uvek ograniene istorijom, domaim institucijama i geografskim poloajem. D a je Tardje bio upoznat s reakcijom amerike delegacije, razumeo bi koliko je u sutini bila siaba ta garancija. Vifsonovi savctnici su se jednoglasno suprotstavili
199

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

svom efu. Nije ii nova dipiomatija biia stvorena upravo zato a bi izbegla prihvatanje obaveze te vrste. Zar se Amerika borila u ratu samo zato da bi zavrila ti jed nom tradicionalnom savezu? Haus je u svom dnevniku zapisao: Mislim da moram a skrenem predsedniku panju na opasnosti od takvog sporazuma. Izmeu ostalog, na to bi se gledalo kao na direktan udarac Drutvu naroda. Od njega se oekuje da ini upravo ovo to sporazum predvia; emu, naposletku, slui Drutvo naroda, ako je neophodno da drave sklapaju takve sporazume?3 0 Pitanje je bilo dobro postavljeno. Ako bi Drutvo naroda delovalo kao to je na javljivano, garancije bi bile izline, a ako su garancije bile neophodne, Drutvo na roda ne bi ostvarivalo svoje ciljeve, to bi sve posleratne ideje dovelo u sumnju. Izolacionisciki nastrojen Senat Sjedinjenih Drava ispoljio je sopstvene rezerve. On nije bio toliko zabrinut zbog toga to je garancija bila u suprotnosti s Drutvom na roda, koliko je strahovao od mogunosti da lukavi Evropljani namamljuju Ameriku u mreu svojih starih, neasnih obaveza. Ova garancija nije dugo trajala. Ponitilo ju je odbijanje Senata a ratifikuje Versajski ugovor, to je Velika Britanija smesta iskoristila kao povod a se i sama otrese te obaveze, ispostavilo se a je francusko odustajanje od sopstvenih zahteva bilo trajno, a garancija privremena. Iz svih tih isprepletanih tendencija konano je nastao Versajski ugovor, nazvan po.Dvorani ogledala u Versajskom dvorcu u kojem je potpisan. To mesto je, im se, Nemcima nanelo nepotrebno ponienje. Pedeset godina ranije, Bizmark je tamo ne taktino proglasio ujedinjenje Nemake, a sada su pobednici tu uvredu vratili- Ni njihovo delo nije imalo izgleda da umiri meunarodno okruenje, Versajski ugovor je ukljuivao suvie kaznenih mera a bi omoguio pomirenje, a istovremeno je bio suvie popustljiv a bi Nemakoj onemoguio oporavak, ime je iznurene demo kratske zemije osudio na stalnu budnost i potrebu za trajnim jaanjem protiv nepo mirljive, revizionistike Nemake. Uprkos najavi datoj u okviru etrnaest taaka", ugovor je Nemaku kanja vao u teritorijalnom, ekonomskom i vojnom pogledu. Nemaka je morala da preda 13 odsto svoje predratne teritorije. Privredno znaajna Gornja lezija data je novo nastaloj poljskoj dravi, koja je dobila i izlaz na Baltiko more i oblast oko Pozna tija. ime je stvoren Poljski koridor" koji jc odvajao istonu Prusku od ostalog de ki Nemake. M ala oblast Epen i Malmcdi data je Belgiji, a Aizas i Loren vraeni su Francuskoj. Nemaka je izgubila svoje kolonije, iji je pravni poloaj izazvao spor izmeu Vilsona i predstavnika zemalja koje su elele a meusobno poele plen Francu ske, Velike Britanije i Japana. Vilson je insistirao na tome a bi takvo direktno pre uzimanje prekrilo naelo samoopreeljenja naroda. Saveznici su se konano dogo vorili o meunarodnom sistemu starateljstva, koji je bio podjednako genijalan i iicenieran. Nemake kolonije, isto kao i nekadanje otomanske teritorije na Srednjem istoku, date su na privremenu upravu zemljama-pobednicama na osnovu mandata pod nadzorom Drutva naroda, kako bi se olakalo postepeno sticanje nezavisnosti.
20 0 .

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER .

S taje to znailo, nikada nije bilo tano definisano, kao to ni te, tzv. manalne te ritorije" nisu nita bre stekle nezavisnost nego druge kolonije. Vojna ogranienja predviena mirovnim ugovorom sveia su nemaku vojsku na 100.000 regruta-obrovoljaca, a njenu ratnu mornaricu na est krstarica i nekoliko manjih brodova. Nemakoj je zabranjeno posedovanje ofanzivnog naoruanja kao to su. podmornice, avioni, tenkovi i teka artiljerija, a njen Generaltab je ras puten. Radi nadzora nemakog razoruanja osnovana je Saveznika vojna kon trolna komisija" kojoj su, kako e se kasnije ispostaviti, data izuzetno nejasna i ne efikasna ovlaenja. Uprkos predizbornom obeanju Lojda Dorda da e isceiti" Nemaku, sa veznici su poeli da shvataju da bi privredno iscrpljena Nemaka mogla da izazove svetsku ekonomsku krizu koja bi i njih pogodila. Meutim, pobedniki narodi su pokazivali malo interesa za upozorenja ekonomista. Britanci i Francuzi su zahtevali da Nemaka obeteti njihovo civilno stanovnitvo. Uprkos tome to se s tim nije slagao, Vilson je na kraju prihvatio odredbu na osnovu koje je Nemaka morala da isplauje penzije rtvama rata, kao i nadoknadu njihovim porodicama. Bila je to do tada neuvena odredba; nijedan prethodni evropski mirovni ugovor nije ukljuivao takvu klauzulu. Iznos tih potraivanja nije bio utvren, ve jc trebalo da se odredi kasnije, odnosno pretvorio se u izvor beskrajnih rasprava. .Druge ekonomske kaznene mere obuhvatale su trenutno plaanje pet milijardi dolara u gotovom ih u naturi. Francuska je trebalo da dobije ogromne koliine uglja kao nadoknadu, zbog toga to je Nemaka tokom okupacije unitila njene rudnike u istonoj Francuskoj. Kao nadoknadu za brodove koje su potopile nemake podmor nice, Velika Britanija.je dobila najvei deo nemake trgovake flote. Nemaka imo vina u inostranstvu, u ukupnom iznosu o sedam milijardi dolara, zajedno s mno gim nemakim patentima bila je zaplenjena (zahvaljujui Versajskom ugovoru, Bajerov" aspirin je ameriki, a ne-nemaki proizvod). Nemake glavne teke bile su otvorene za slobodnu plovidbu, a njena mogunost da podie carinske tarife je ograniena. Ove odredbe ne samo to nisu pomogle stvaranju novog meunarodnog poret ka, ve su ga opteretile hipotekom. Kada su se okupili u Parizu, pobednici su obja vili poetak nove ere. Oni su bili toliko reeni da izbegnu ono to su smatrali gre kama Bekog kongresa, da je britanska delegacija angaovala uvenog istoriara ser arlsa Vebstera da o tome napie jedan traktat.3 1 Meutim, ono to su na kraju stvorili predstavljalo je krhki kompromis izmeu amerikog utopizma i evropske paranoje - suvie uslovan da bi ispunio snove Ame rikanaca i suvie neodreen da bi ublaio strahove Evropljana. Meunarodni pore dak koji se moe ouvati samo silom je nepouzdan,.naroito kada glavni teret u po gledu njegovog uspostavljanja treba da podnesu neslone zemlje - u ovom sluaju, Velika Britanija i Francuska. Ubrzo je postalo jasno da je nain sprovoenja principa samoopreeijenja na roda, predvien u okviru etrnaest taaka", u praksi neizvodljiv, posebno kada su u pitanju drave nastale posle raspada Austrougarske monarhije. U Cehoslovakoj, s ukupno 15 miiiona stanovnika, ostalo jc tri miliona.Nemaca? milion M aara i po-

D IP L O M A T IJA

HENRI KISiNDER

la miliona Poljaka; skoro treinu stanovnitva nisu inili ni esi ni Slovaci. Povrh toga, Slovaka nije oduevljeno ula u novu dravu, sto e sc pokazati kada se od nje bude odvajala 1939. i ponovo 1992. godine. Novonastala Jugoslavija je ostvarila tenje junoslovenskih intelektualaca. Me utim, za stvaranje ove drave bilo je neophodno zanemariti granicu koja je u istoriji deliia Zapadno i Istono rimsko carstvo, katoliku i pravoslavnu veni, la tin i n o i irilino pismo - granicu koja se grubo protezala izmeu Hrvatske i Srbije, koje nikada u svojoj sloenoj istoriji nisu pripadale istoj politikoj ceSini. Raun za to is postavljen je posle 1941, kao i u krvavom graanskom ratu koji je iznova buknuo 1991. godine, U Rumuniji su se nali milioni Maara, a u Poljskoj milioni Nemaca; pored to ga, Poljska je dobila starateljstvo na koridorom koji je detio Istonu Prusku od ostalog deSa Nemake. Ha kraju tog procesa, obavljenog u ime samoopreeljenja, skoro isto onoliko ljudi je ivelo pod tuom vlau kao i u vreme Austro-Ugarske, izuzev to su se sada nali u mnogo veem broju mnogo slabijih, meusobno suko bljenih nacionalnih drava, to je dodatno podrivalo stabilnost. _Kada je za sve ve bilo suvie kasno, Lojd Dord jc shvatio dilemu u koju su pobednici sami sebe doveli. U memorandumu od 25. marta 1919, on je Vilsonu na pisao: Ne mogis da zamislim nijedan vei uzrok za budui rat od toga to je ne maki narod, koji se svakako dokazao kao jedan od najsranijih i najjaih na svetu, okruen velikim brojem malih drava od kojih u mnogima ive narodi koji nikada ranije riisu sami uspostavili stabilnu vlast, ali i veliki broj Nemaca koji eznu za ponovnim ujedinjenjem sa svojom maticom,3 2 M eutim, konferencija se tada ve uveliko pribliavala zavretku predvienom za juni mescc. Poto je ravnotea odbaena, na raspolaganju nije stajalo nijedno drugo naelo za uspostavljanje svetskog poretka. Mnogi nemaki politiari e kasnije tvrditi da je njihova zemlja prihvatila pri mirje zato to jc bila obmanuta Vilsonovim planom u etrnaest taaka, koji je po tom sistematski kren. Takve pretpostavke predstavljaju u velikoj meri besmislicu zasnovanu na samo saaljenju. Nemaka je etrnaest taaka" ignorisala sve dok je smatrala da postoje izgledi da pobei u ratu, a ubrzo posle objavljivanja tog doku menta Rusiji je u Brest-Litovsku nametnula kartaginski mir", kojim je prekreno svako pojedinano Vilsonovo naelo. Nemaka je na kraju prekinula rat iskljuivo na osnovu raunice prema kojoj je, uz ukljuenje amerike vojske, konani poraz predstavljao samo pitanje vremena, Kada je zatraila primirje, Nemaka je bila is* crpljena, n jena odbrana je poputala, a saveznike snage su ve napredovale ka ne makoj teritoriji. Vilsonova naela su Nemaku u stvari potedela mnogo tee od mazde. Mnogo vie razloga imaju istoriari koji tvrde d a je Versajski mirovni ugovor na propast osudilo to to Sjedinjene Drave nisu ule u Drutvo naroda. To to Ame rika nije ratifikovala ugovor ili zagarantovala predviene francuske granice, svaka202

D IP L O M A T U A

HGNRS KISINDER

k o je doprinelo demoralisanju Francuske. Meutim, imajui u vidu izolacionistiko raspoloenje u Americi, njeno lanstvo u Drutvu naroda ili ratifikacija garancija ne bi znaajno uticali na situaciju. I u jednom i u drugom sluaju, Sjedinjene Drave ne bi upotrebile silu da se odupru agresiji, ili bi je u protivnom defmisale na nain koji nije odgovarao Istonoj Evropi - u velikoj meri onako kako e je Velika Brita nija definisati tridesetih godina. Krah Versajskog mirovnog ugovora bio je predodreen njegovom strukturom. Beki kongres je omoguio stogodinji mir zahvaljujui tome to su ga podupirala tri ragocena stuba: mir zasnovan na pomirenju s Francuskom, ravnotea snaga i zajedniki oseaj legitimiteta. Pomirenje, samo po sebi, ne bi sprejlo francuski re vizionizam. Meutim, Francuska je znala da bi Sveta alijansa uvek mogla da okupi superiorne snage, zbog ega bi njen ekspanzionizam bio suvie rizian. Istovreme no, evropski kongresi koji su se povremeno odravali, pruali su Francuskoj mo gunost da kao ravnopravan lan uestvuje u Evropskom koncertu". Iznad svega, najvanije zemlje povezivale su zajednike vrenosti, te stoga postojei sporovi ni su prerastali u pokuaj ruenja meunarodnog poretka. Versajski ugovor nije obezbedio nijedan od ovih usiova. Njegove odredbe bile su prestroge da bi dolo do pomirenja, a preblage za trajno potinjavanje. U stvari, nije bilo Jako uspostaviti ravnoteu koja bi Nemaku istovremeno i zadovoljila i po korila. Budui da je oratni svetski poredak smatrala suvie ograniavajuim, Ne maka po svoj prilici ne bi bila zadovoljna--nikakvim m lo vim a koji bi joj se ponu dili posle poraza. . Francuska je imala tri strateka izbora: mogla je da pokua a stvori neku antinemaku koaliciju, a insistira na rasparavanju N em ake, ili da pokua da je umiri. Svi pokuaji za uspostavljanje saveza propali su usled britanskog i am eri kog odbijanja, dok Rusija vie nije uestvovala u ravnotei, Rasparavanju Ncmacke opirale su se zemlje koje su odbaci vale i savez, a na iju podrku je. u .slu aju nevolje, Francuska ipak morala da se osloni. Povrh svega, bilo je i prerano i prekasno za pomirenje s Nem akom - prekasno zato s to je to bilo nespojivo s od redbama Versajskog ugovora, prerano zato to francusko javno'mnjenje za to jo nije bilo spremno. Versajski ugovor je uprkos svojim kaznenima odredbama podjednako uveao ranjivost Francuske i strateku prednost Nemake. Uoi rata, Nemaka je i na isto ku i na zapadu bila suoena s jakim susedima. Ona nije mogla da se iri ni na je d nu stranu, a da se ne sukobi s nekom od vodeih drava - Francuskom, Austro u garsk om ili Rusijom. Meutim, posle Versaja, Nemaka na istoku vie nije ima la pvotivteu. S obzirom na to da je Francuska bila oslabljena, da se Austro-Ugarska raspala i da jc Rusija za izvesno vreme nestala sa scene, vie jednostavno nije postojao nain da se uspostavi stara ravnotea snaga, posebno stoga, to su anglo saksonske sile odbile da zagarantuju odluke Mirovne konferencije u Versaju. . Jo 1916. godine, lord Balfur, tadanji britanski m inistar spoljnih poslova, previeo je bar neke opasnosti s kojima se Evropa suoila, kada je upozorio da bi u sluaju novog rata nezavisna Poljska mogla da lii Francusku odbrane: ako bi Poljska postala nezavisna kraljevina, odnosno tampon drava izmeu Rusije i Ne203

D IP L O M A T iJA

liu S k i

KIS1NL>/I:K

..

make, Francuska bi u sledeem ratu bila preputena na milost i nemilost Nema koj, budui da Rusija ne bi mogla da joj pritekne u pomo, a da ne narui neutral nost Poljske"53 - tano ono to se dogodilo 193 9. godine. Francuska je mogla da ,,zadri Nemaku samo pod uslovom da na istoku ima saveznika, odnosno ako bi jo j nametnula rat na dva fronta. Jedina zemlja koja je bila dovoljno jaka da odigra tu ulogu bila je Rusija. M eutim, ako bi se izmeu Nemake i Rusije nala Poljska, Rusija bi mogla da ugrozi Nemaku samo ako bi.pregazila Poljsku, dok je Poljska bila suvie slaba da bi na sebe preuzela rusku ulogu. Versajski ugovor je stoga u stvari podstakao N em aku! Rusiju na podelu Poljske, to e te dve zemlje dvade set godina kasnije i uiniti. Nemajui na istoku nijednu veliku silu s kojom bi sklopila savez, Francuska je pokuavala da ojaa novonastale drave kako bi Nemakoj stvorila iluziju o pretnji ;S dva fronta. Ona je podrala novostvorene zemlje u istonoj Evropi u pokuaju da Nemakoj, ili ostatku Ugarske oduzmu to vie teritorija. Te nove drave oigled no su bile ohrabrene da podstiu francusko samozavaravanje u pogledu svoje spo sobnosti da poslue kao protivtea Nemakoj. Meutim, ove mlade drave sve do danas nisu uspele da preuzmu ulogu Austrije i Rusije. One su bile suvie slabe i raz dirane unutranjim sukobima i meusobnim suparnitvima. A s istoka sc nadvijala prctnja nove ruske drave koja je kiptela od besa zbog vlastitih teritorijalnih gubi taka. Pokazae se da e Rusija, im bude povratila snagu, predstavljati istu opasnost po nezavisnost malih drava kao Nemaka. ._ . Stabilnost kontinenta stoga'je poivala na Francuskoj. Meutim, ral je pokazno a su za pokoravanje Nemake bile potrebne udruene snage Amerike, Velike Bri tanije, Francuske i Rusije, Posle rata, Amerika se vratila izolacionizmu, Rusiju su od Evrope odvojile revolucionarna drama i tzv. sanitarni kordon'* sainjen od ma lih istonoevropskih drava koje su se nalazile direktno na putu pruanja ruske po moi Francuskoj. Da bi ouvala mir, Francuska je morala da igra ulogu policajca u ceioj Evropi. Ona ne samo to za tu vrstu politike vie nije imala ni volje ni snage, ve bi s e ,i d a je to pokuala, nala usamljena inaputena od Amerike i Velike Bri tanije. Najopasniji nedostatak Versajskog ugovora ipak je bio psiholoke prirode. Svetski poredak stvoren na Bekom kongresu bio je uvren principom konzerva: . tivnog jedinstva ojaanog zahtevima ravnotee snaga; u stvari, sile od kojih je po tovanje odluka Bekog kongresa najvie zavisilo smatrale su njegove odluke pra vednim. Versajsko reenje je na samom poetku bilo osueno na propast stoga Sto su se vrednosti koje je afinnisalo sukobile s podsticajima neophodnim za njihovo potovanje: veina zemalja od kojih, se zahtevalo da ga brane smatrala ga je na ovaj ili onaj nain nepravednim. Paradoks Prvog svetskog rata sastojao se u tome to je voen u cilju ogrania vanja nemake moi i potencijalne dominacije, kao i u tome to je do te mere ras'^ ^ ^ ^ ^ j^ g -g g -'jjji'^ j^ d s ta v lja tlje mi^d'kojrpodrazuiTiSvii i pomirenje posta lo nemogue. M eutim, Vilsonovi principi su na kraju spreili ogranienje nema ke moi, a nisu pruili oseaj da je postignuto reenje pravedno. Voenje spoljne politike zasnovane na apstraktnim principima plaa se nemogunou uoavanja

D IP L O M A T U A

HENRI KISiNDER

razlika izmeu pojedinanih sluajeva. Budui da u Versaju nije postojala sprem nost da se nemaka mo umanji bilo implicitno, po pravu pobednika, bilo na osno vu sraunavanja ravnotee snaga, postalo je neminovno da se odobri razoruzavanje Nemake, kao prva faza opteg plana o razoruavanju, i da se utvrde reparacije kao kazna zbog izazivanja samog rata. O dobrivi razoruzavanje Nemake, saveznici su samo oslabili psiholoku sprem nost koja je bila potrebna za ouvanje m irovnog ugovora. N em aka j e od poetka mogla, to je i inila, da tvri da je diskrim inisana i da zahteva d a joj se dozvoli ponovno naoruavanje, ili da se u protivnom i druge zemlje razoruaju u istom obimu. Tokom tog procesa, odredbe Versajskog ugovora u vezi s razorua njem na kraju su em oralisale pobednike. N a svakoj konferenciji o razoruanju, N emaka se pozivala na visokoraoralna naela, u emu ju je obino podravala Velika Britanija. Meutim, d a je Francuska N em akoj odobrila ravnopravan tret man u pogledu ponovnog naoruanja, nestala bi m ogunost za ouvanje nezavi snosti drava u Istonoj Evropi. Klauzule o razoruanju su stoga m ogle da dove du ili do razoruavanja Francuske, ili do naoruavanja N em ake. Ni u jednom od ta dva sluaja Francuska ne bi bila dovoljno ja k a da odbrani Istonu Evropu, a du gorono, ni samu sebe. Shodno tome, zabrana ujedinjenja Austrije i Nemake, isto kao i prisustvo broj ne neniake manjine u ehoslovakoj i, u neto m anjem obimu, u Poljskoj, jaredstavljali su krenje principa samoopredeljenja naroda. To je znailo da osnovni prin cip Versajskog ugovora postic nemaki iredentizam, to je izazvalo dodatni ose aj krivice u demokratskim zemljama, . Najtei psiholoki udarac mirovnom sporazumu predstavljao je lan 23 i, tzv. Klauzula o ratnoj krivici". Ta klauzula je Nemaku oznaila kao jedinog krivca za izbijanje Prvog svetskog rata ime je toj zemlji zadat teak moralni udarac. Veina kaznenih mera predvienih protiv Nemake - ekonomske, vojne i politike - zasni vala se na tvrdnji d aje do celog ratnog poara dolo iskljuivo nem akom krivicom. Ljudi koji sl i sklapali mirovne ugovore u XVIII veku, Klauzulu o ratnoj kri vici" smatrali bi apsurdnom. Po njima, ratovi su predstavljali neminovni rezultat su koba interesa na koji se nisu primenjivale moralne kategorije. U sporazumima ko-jim^'SU-zavravarii:tadanji ratovi, gubitnici su plaali cenu, ali nisu bili osuivani s moralnog stanovita. M eutim, Vilson i ostali uesnici Mirovne konferencije u. Versaju, uzrok rata vodenog od 1914. do 1918, morali su da pripiu nekom zlu ko je je potom moralo da bude kanjeno. M eutim, kada su mrnje splasie, paljivi posmatrai su poeli da uoavaju a su uzroci izbijanja rata bili mnogo sloeniji. Nemaka je svakako snosila ogromnu odgovornost, ali da lije bilo pravino da se kaznene mere prim ene samo na nju? Da lije lan 231 zaista bio pravian? im je to pitanje poelo da se postavlja, posebno dvadesetih godina u Velikoj Britaniji, poela je da spianjava volja da se protiv Ne make primenjuju Kaznene mere kakve je predviao 'mirovni ugovor. Tvorci mira, pritisnuti grizom savesti, poeli su da se pitaju da lij e ono to su stvorili bilo pra vino, a to je smanjivalo spremnost za ouvanje sporazuma. Nemaka sc, u tom po gledu, naravno, neodgovorno ponela. U nemakim javnim raspravama lan 231 po205

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

minjao se kao la o ratnoj krivici". Tehniki problem uspostavljanja ravnotee sna ga pojaao je psiholoki problem u vezi s uspostavljanjem moralne ravnotee. Prema tome, tvorci versajskog reenja postigli su tano suprotno o onoga to su naumili da urade. Pokuali su da fiziki oslabe Nemaku, ali su je uvrstili u ge opolitikom pogledu. Dugorono gledano, Nemaka se posle Versaja nala u m no go boljem poloaju da ostvari primat u Evropi nego to je to bila pre izbijanja rata. Njoj je omogueno da odmah poto se oslobodi nametnutog razoruanja, postane monija nego ikad, a to je predstavljalo samo pitanje vremena. Harold Nikolson je to ovako rezimirao: Doli smo u Pariz vrsto uvereni da e se uspostaviti jedan no vi svetski poredak, a otili smo iz njega ubeeni da smo samo upropastili stari ,w

NAPOMENE
.$. A. I. P. Taylor, B ritish H istory 1914-1945 (C larendon Press, O ksford, 1965), sir. 114. 2. A. J. P. Taylor. The. S tru g g le fo r M a ste ty ill Europe I8 4 X -I9 1 8 (O xford U niversity Press, O k s ford, 1954), str. 535,_ . 3. Ibid, str. 553. 4. W erner Maser, Hindenburg, Eine p o litisc h e B iographie (Verlag U llstein G m bH . Fraokfurt/MB erlin, 1992), str. 138 _ 5. S er E d vard Grej, p ism o pukov n ik u E. M . Hansu, 22. septem bar 1915; A rthur S, Link,, Woo d ro w Wilson. Revolution, War, a n d P iece (H arlan D avidson, A rlington H ajts, Ilinois, 1979), str. 74, 6. V udro V ilson, govor u D rutvu z;i ja a n je m ira, 27. maj 1916; A rthur S. Link, urednik, The Papers o f Woodrow Wilson (P rin ceto n U n iv ersity P ress, Prinston, N ju Egerzi, 1966). 37, str. 113. 7. V udro V iison, g o v o r u S enatu, 22. ja n u a ra 1917; ibid, 40, str. 539. 8."Arthur S. Link, WVson the D iplom ati,-it (Jo h n s H opkins Press, B altim or, 1957), str. 100. 9. Ibid, str. "100 i daije. 10. V udro V ilson, g o v o r na zajednikoj sednici oba dom a K ongresa, 8. ja n u a ra 1918; Link, ured nik, P apers o f W oodrow Wilson, 45, str. 538. 11. V udro V ilson. govor u G radskoj venici u L ondonu, 28. decem bra 191K; ibid, 53, str. 532. 12. V ilson, g o v o ru Senatu, 22. januara 1917; ibid, 40, str. 536. 13. A n th o n y A dam thw aite, F rance a n d the C om ing o f the S e co n d W orld War,1936-1939 (Frank C ass, L ondon, 1977), str, 4. 14. A ndre Tardieu, The Truth A b o u t the Treaty (B obbs-M errilL Indijanopolis, ! 921), str. ) 65. 15. V ilsonov savctnik Dejvid Hanter Miler, 19. mars 1919; D a v id H u n ter M iller, The D rafting o f the C ovenant (G. P u tn a m s Sons, N jujork/L ondon, 1928), I, sir. 300. 16. Tardteu, Truth A bout the Treaty, str. 173. 17. Tardje; ibid, sir. 174-175. IS. B ou m an o v m em orandum od 10, decem bra 1918; C harles Scym or, urednik, The Intim ate P a p e rs o f C o lo n el H ouse (H ougton M ifflin, B oston/N jnjork, 1926-28), 4. str, 280-281. IS. Seth P. T illm ann, A n g lo -A m erica n R ela tio n s at the P aris Peace. C onference o f 1919 (P rince ton U n iv ersity P ress, Prinston, N ju D erzi, 1961), str. 133. 20. G o v o r V udroa Vilsosia' na Treoj plenarnoj sednici K o nferencije m ira u Parizu, 14, februara 1919; Link, urednik, P a p ers o f W oodrow Wilson, 55, str, 175. 21. B ou m an o v m em o ran d u m ; Seym our, urednik, In tim a te P apers , str. 281. 22. Tillm an, A n g lo -A m erica n Relations, str. 126, 23. V ilsonov savctnik D ejvid B a n te r M iler; M iller, D rafting o f the C ovenant, 1, str. 49. 24. Paul B irdsail, Versailles Tw enty Years A fter (R eynal & H itchcock, N jujork, 1941), str. 128. 25. M iller, D ra ftin g o f th e C ovenant, 1, str, 216. 26. Ibid, 2, str. 727.

206

D IP L O M A T U A

HENRI KISINDER

~ ~

27. T ardieu, Truth About the Treaiv, str, 160, 28. Ibid, str. 202. 29. Ibid, sir. 204. 30. H atisov dnevnik, 27, m art 3919; Seym our, urednik, Intim ate Papers, 4, str. 395. 31. S ir C harles W ebster, The Congress o f Vienna ( B e ll L ondon, 1937). 32. M em orandum Lojda D ora Viidron V ilsonu od 25. m aria 1919; R ay Stannard B aker, Wo odrow W ilson a n d World Settlem ent (D oublcday, Page & Co., N jujork, 1922), H i, str 450. 33. L ouis L. G erson, Woodrow Wilson a n d the R ebirth o f P oland, 1 914-1920 (Y ale U niversity Press, N ju H ejvn, IConektikat, 1953), str. 27-28, 34. H aro ld N icholson, P ea cem a kin g 1919 (C onstable & Co.. L ondon, 1933), str, 187.

DILEME p o b e d n ik a

Potovanje Versajskog m iro v n o g ugovora z asnivalo se na dvema optim ide jam a koje su se uzajam no potirale. Prva jc propala zato to je bila suvie daleko sena, druga zato to je bila suvie nevoljna. Ideja o kolektivnoj bezbednosti bila je suvie opta da bi se m ogla primeniti u okolnostima koje bi najverovatnije mo gle da narue mir; neform alna francusko-engleska saradnja koja ju je zamenila bi la je suvie slaba i kolebljiva da bi mogla a odoli jacem nem akom izazovu. Pre nego to je isteklo pet godina,, dve pobeene siie sastale su se u Rapalu. Sve vr a saradnja Nemake i Sovjetskog Saveza predstavljala je glavni udarac versajskom sistemu, mada dem okratske zemlje to nisu odmah shvatile stoga to su bile suvie demoralisane. Na zavretku Prvog svetskog rata stara dilema o utcaju etike i interesa na me unarodne odnose bila je, ini se, reena u korist zakona i etike. Pod uticajem oka to g a je kataklizma izazvala, mnogi su se nadali boljem svetu koji bi to je mogu e vie bio osloboen realpolitike; po op.tem miljenju, upravo je ona esetkovala itavu jednu mladu generaciju. Amerika je u tom smislu izvrila snaan uticaj, upr kos tome to se povukla u izolaciju: Vilson je Evropi ostavio u naslee kurs kojim se uputila n pokuaju da, bez obzira na odsustvo Amerike, ouva stabilnost, ovoga puta pomou sistema kolektivne bezbednosti, a ne tradicionalnih evropskih saveza i ravnotee snaga.

___ DIPLOMATUA _ ___________ _________________ _ HENRI KISINDER

K asnije saveze u kojim a je uestvovala (kao to je NATO), A m erika e efinisati kao instrumente kolektivne bezbednosti, Meutim, ovaj izra 2 u poetku n i je imao to znaenje, p o sto je ideja o kolektivnoj bezbednosti u osnovi dijam etral no suprotna saveznitvu. Tradicionalna saveznitva bila su usm erena protiv odre enih opasnosti i tano su definisala obaveze odreenih grupa zemalja povezanih zajednikim nacionalnim interesim a, ili zajednikom brigom za bezbednost. Ko lektivna bezbednost ne efmie nikakvu odreenu pretnju, ne prua garancije ni jednoj pojedinanoj zemlji, i ne odnosi se diskrim inatorski ni prema kome. Ona je teorijski zamiljena kao otpor svakoj pretnji miru, bez obzira na to od koga poti e, ili protiv koga je usmerena. Saveznitva su uvek pretpostavljala konkretnog potencijalnog neprijatelja; kolektivna bezbednost apstraktno brani meunarodno pravo, gotovo isto onako kao to sudski sistem jedne zem lje prua oslonac krivi nom zakoniku. Ona nita vie ne pretpostavlja pojedinanu krivicu nego to to i ni krivini zakon koji se prim enjuje u nekoj zemlji. 1 .1 saveznitvu, casus belli je napad na interese ili na bezbednost zemalja-ianica. U sistem u kolektivne bezbed nosti casus belli je krenje principa m irnog" reavanja sporova za koje su pod jednako zainteresovani, kako se pretpostavlja, svi narodi na svetu. Stoga za svaki sluaj ponaosob treba da se formiraju snage iz razliitih grupa zemalja iji je za jedniki interes ouvanje m ira. , Cilj jednog saveznitva jeste da proizvede obavezu koja mora da hude predviljivija i. preciznija od analize nacionalnog interesa. Sistem kolektivne bezbednosti funkcionie upravo suprotno. Primemi svojih principa on preputa tumaenju odre enih situacija koje se jave, pri emu, nenamerno, do izraaja u velikoj meri dolazi trenutno raspoloenje, a time i samovolja pojedinih zemalja. Sistem kolektivne bezbednosti moe da doprinese bezbednosti samo ukoliko sve zemlje - ili bar sve one to su relevantne za kolektivnu bezbednost - .dele pri blino isto miljenje u vezi s pretnjom, i ako su spremne da prihegnu sili, ili a na metnu odgovarajue sankcije, bez obzira na poseban nacionalni interes koji imaju u konkretnim sluajevima. Samo pod tim uslovima, svetska organizacija moe da primeni sankcije, ili a deluje kao arbitar u meunarodnim sporovima. Septembra 1918, u vreme kada se rat bliio kraju, Vilson je upravo tako previdco ulogu siste ma kolektivne bezbednosti: Nacionalni ciljevi se sve vie potiskuju, a njihovo mesto zauzima zajedni ki cilj prosveenog oveanstva. Saveti obinih ljudi postali su u svakom po gledu jednostavniji i konkretniji i jeinstveniji o saveta politiara koji jo uvek imaju utisak da igraju vanu igru u krupne uloge.1 Ove rei ukazuju na sutinsku razliku izmeu Vilsonovog i evropskog tumae nja uzroka meunarodnog sukoba. Diplomatija u evropskom stilu pretpostavlja da se nacionalni interesi esto sukobljavaju, a u sebi vidi sredstvo za njihovo izmire nje. Vilson je, s druge strane, smatrao da su meunarodni sporovi posleica zama gljenog miljenja", a ne izraz stvarnog sukoba interesa. U reaipolitici, dravnici se zalau za ovoenje u vezu posebnih i optih interesa, pri emu podjednako koriste
209

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

i podsticaje i kazne. Po Vilsonovom miljenju, dravnik bi 11a specifine sluajeve morao da primenjuje univerzalne principe. tavie, on esto smatra da su dravnici uzrok sukoba, stoga to naruavaju ovekovu uroenu sklonost ka harmoniji i gu raju je u pravcu nejasnih i sebinih raunica. Ponaanje veine dravnika u Versaju izneverilo je Vilsonova oekivanja. Oni su bez izuzetka isticali svoje nacionalne interese, preputajui Vilsonu odbranu za jednikih ciljeva, budui da njegova, zemlja (u evropskom smislu) nije imala nika kav nacionalni interes u pogledu teritorijalnih pitanja. Kada se suoe s realnou ko ja ih ne prihvata, proroci nikada ne odustaju, ve udvostruavaju svoje napore. Pre preke na koje je naiao u Versaju, Vilsona nisu ni. najmanje pokolebale u vezi s mo gunou da se njegove ideje sprovedu u delo. One su ga, naprotiv, uvrstile u uverenju da su njegovi principi neophodni. On je takoe bio ubeen da e Drutvo na roda i pritisak svetskog javnog mnjenja ispraviti brojne odredbe ugovora koje su se s njim a kosile. U stvari, snagu Vilsonovih ideala najbolje pokazuje njihov uticaj na Veliku Bri taniju, kolevku politike ravnotee snaga. Prema zvaninom britanskom komentaru Pakta Drutva naroda, najjaa i najefikasnija osuda mora da bude ona to je izrie javno mnjenje civilizovanog sveta1 '.2 Ili, kako je lord Sesil dokazivao u Donjem do mu, ono na ta emo se oslanjati bie javno mnjenje... A ako u tom pogledu greimo, onda je sve pogreno.J Deluje neverovatno da su sledbenici Pitove, Kamngove, Palmerstonove i Dizraelijeve politike mogli sami da dou do takvog zakljuka. Orii su u poetku pri stajali na Vilsonovu politiku da bi obezbedili ameriku podrku u ratu. Meutim. Vilsonovi principi su vremenom uspeli da osvoje britansko javno mnjenje. Dvade setih i tridesetih godina, sistem kolektivne bezbenosti Britanci vie nisu branili sa mo iz taktikih razloga. Vilsonizam jc stekao jednog iskrenog konvertita. Kolektivna bezbednost je na kraju pala kao rtva slabosti svoje, glavne, postav ke - da su sve zemlje podjednako zainteresovane za odupiranje nekom aktu agresi je i da su spremne a se izloe istom riziku da bi mu se suprotstavile. Iskustvo je pokazalo da su te pretpostavke bile pogrene. Nijedan akt agresije u koji je bila ukljuena neka vea siia nikada nije poraen primenom principa kolektivne bezbe nosti, bez obzira na to da li je svetska zajednica odbijala a taj in proglasi agresi jom , ili nije uspela da se sloi u vezi s odgovarajuim sankcijama. I kada bi bile primenjene, sankcije su neizbeno odraavale najmanji zajedniki imenitelj, esto to liko neefikasan da su nanosile vie tete nego koristi, U vreme japanskog osvajanja M andurije 1932, D rutvo naroda nije posedov.alo mehanizam kojim bi sankcionisalo taj in. Ono je otklonilo taj nedostatak, ali ka da se suoilo s italijanskom agresijom na Abisiniju, izglasalo je sankcije - da bi od mah potom, pod parolom Sve vrste sankcija izuzev rata , odustalo od uskraiva nja isporuka nafte. Kada je Austrija prisilno prisajedinjena Nemakoj, a ehosiovaka izgubila slobodu, Drutvo naroda uopte nije reagovalo. Poslednje to je ui nilo Drutvo naroda - iji lanovi vie nisu bili Nemaka, Japan i Italija ^ bilo je is kljuenje iz lanstva Sovjetskog Saveza zbog napada na Finsku 1939- godine, to nije imalo nikakvog uticaja na sovjetske akcije.
210

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Tokom hladnog rata, ispostavilo se da su Ujedinjene nacije podjednako neefi kasne u svakom sluaju koji se odnosio na agresiju neke velike sile, bilo zbog veta komunistikih zemalja u Savetu bezbednosti, bilo zbog nespremnosti manjih zema lja da se izloe riziku zbog pitanja koja ih se nisu direktno doticala. Ujedinjene na cije su bile neefikasne, ili su se drale po strani tokom Berlinske krize i sovjetske intervencije u Maarskoj, ehoslovakoj i Avganistanu. Na kubansku krizu nisu imale nikakav uticaj sve dok dve supersile nisu postigle meusobni sporazum. Amerika je 1950. godine uspela da pokrene autoritet Ujedinjenih nacija protiv Seveme Koreje, samo zahvaljujui tome to je sovjetski predstavnik bojkotovao Savet bezbednosti, i to su u Generalnoj skuptini veinu jo imale zemlje koje su eleie da obezbede ameriku podrku u siuaju sovjetske agresije u Evropi. U jedinje ne nacije su obezbedile pogodno sastajalite za diplomate i koristan forum za razmenu ideja, a obavile su i znaajne tehnike poslove. M eutim, one nisu mogle da ostvare osnovnu pretpostavku kolektivne bezbednosti - spreavanje rata i pruanje zajednikog otpora agresiji. Isto se moe rei za funkeionisanje Ujedinjenih nacija ak i u periodu posle hiadnog rata. Prilikom Zalivskog rata 1991. godine. Ujedinjene nacije su zaista odo brile ameriku akciju, mada otpor irakoj agresiji teko da bi mogao da se shvati kao primena doktrine o kolektivnoj bezbednosti. Ne ekajui na meunarodni kon senzus, Sjedinjene Drave su jednostrano poslale jake ekspedicione snage. D rage zemlje su mogle da utiu na amerike akcije samo ukljuivanjem u ono to je u stvari predstavljalo ameriki poduhvat; one nisu mogle da izbegnn opasnost od su koba time to bi stavile veto. Pored toga, previranja na domaoj sceni u Sovjetskom Savezu i Kini podsticale su te dve stalne lanice Saveta bezbednosti na ouvanje amerike dobre'volje. U Zaiivskom ratu, kolektivna bezbednost se prizivala ne kao zamena, ve kao opravdanje za vodeu ameriku ulogu. Ove pouke, naravno, jo nisu bile shvaene u vreme kada je ideja o kolektiv noj bezbednosti tek bila ukljuena u iplomatiju. Dravnici u postversajskom peri odu uspeli su da sebe napola ubede da je naoruanje uzrok tenzija, a ne njihov re zultat, kao to su donekle verovali da bi i meunarodni sukobi mogli da se izbegnu ukoliko bi dobra volja zamenila sumnjiavost tradicionalne diplomatije. U prkos to me to ih je rat emocionalno iscrpeo, evropski politiari su morali da shvate da opta doktrina kolektivne bezbednosti nee funkcionisati - ak i ako prevazie sve druge prepreke - sve dok njom nisu obuhvaene i tri najmonije zemlje na svetu: Sjedinjene Drave, Nemaka i Sovjetski Savez. Jer, Sjedinjene Drave su odbile ulanjenje u Drutvo naroda, Nemakoj je to bilo zabranjeno, dok je Sovjetski Sa vez, koji je uivao status parije, prezirao tu organizaciju. Zemlja koja je bila najvie pogoena posleratnim poretkom bila je pobednika Francuska. Tamonjim politiarima je bilo jasno da odredbe Versajskog ugovo ra nee Nemaku zauvek oslabiti. Posle zavretka poslednjeg evropskog sukoba Krimskog rata 1854-56. godine - pobednike sile, Velika Britanija i Francuska, uspele su da ouvaju vojne odredbe mirovnog ugovora manje od dvadeset godina. Posle zavretka Napoleonovih ratova, Francuska je posle samo tri godine postala punopravni lan Evropskog koncerta". Posle Versaja, slabljenje Francuske u odno211

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

su na Nemaku postajalo je sve oiglednije, uprkos tome to se inilo da Francuska u vojnom pogledu dominira Evropom. Vrhovni komandant francuske pobednike vojske, maral Ferdinan Fo, bio je u pravu kada je za Versajski ugovor rekao: Ovo nije mir; ovo je primirje koje e trajati dvadeset godina".4 Godine 1924, tab britanskih kopnenih snaga doao je do istog zakljuka, predvidevi da e Nemaka ponovo zaratiti s Velikom Britanijom zbog pitanja koje e ,jednostavno biti ponavljanje onoga to nas je uvelo u proii ra.5 Ogranienja ko ja je nametnuo Versajski ugovor, tvrdi se u tom izvetaju, odloie nemako naoruavanje najvie za devet meseci od trenutka kad Nemaka dovoljno politiki ojaa da zbaci versajske stege - a to e sc, prema predvianju Generaltaba, po svoj pri lici dogoditi za deset godina. Isto kao i francuski analitiari, britanski Generaltab je predvideo da e Francuska biti nemona ukoliko u meuvremenu ne zakljui voj ni savez s nekim prvorazrednim silama". Meutim, jedina dostupna prvorazredna" siia bila je Velika Britanija iji poli tiari nisu prihvatali stavove svojih vojnih savetnika. Njihova politika se umesto to ga zasnivala na pogrenom uverenju da je Francuska ve dovoljno snana i da je sa vez s Velikom Britanijom poslednje to joj je potrebno. Britanski politiari su u demoralisanoj Francuskoj videli potencijalno dominantnu silu kojoj treba stvoriti pro tivteu, a u revizionistikoj Nemakoj oteenu stranu kojoj je trebalo pruiti ruku pomirenja. Ove pretpostavke - da Francuska poseuje vojnu premo i da je prema Nemakoj surovo postupljeno - bile su tane samo kratko vreme. Meutim, kao premise na kojima se zasnivala dugorona britanska politika, bile su katastrofalne. Dravnici opstaju ili propadaju u zavisnosti od toga koliko razumeju razvoj doga aja. Britanski politian u posleratnom periodu nisu uspeli da shvate opasnosti s ko jim a e se na dugi rok suoiti. Francuska je oajniki elela vojni savez s Velikom Britanijom, kao nadokna du za garanciju koja joj je uskraena kada je ameriki Senat odbio da rat i fikuje Ver sajski ugovor. Ova elja je naila na nerazumevanje britanskih politiara; oni nika da nisu sklapali vojni savez s najjaom evropskom zemljom, a sada su smatrali a bi Francuska mogla ponovo da uspostavi svoj nekadanji primat na kontinentu. Go dine 1924, Britansko ministarstvo spoljnih poslova je francusku okupaciju Rajnske oblasti efmisalo kao odskonu dasku za prodor u Srednju Evropu"6, a ta procena je bila u potpunoj suprotnosti s tadanjim stanjem svesti u Francuskoj. U tom me morandumu je jo pogrenije shvaena okupacija Rajnske oblasti - kao zaokruiva nje Belgije to predstavlja direktnu opasnost za eiu i Zojdersko jezero, a time i indirektnu opasnost za nau zem lju"/ Kako ne bi bio nadmaen u raspirivanju antifrancuskih sumnji, Admiralitet je potegao argument iz vremena ratova za pansko naslee, ili Napoleonovih ratova: da Rajnska oblast dominira holandskim i belgij skim lukama, ija kontrola moe ozbiljno da ugrozi planove britanske ratne morna rice u sluaju rata s Francuskom.8 Nije postojala nikakva nada da bi se ravnotea snaga u Evropi mogla ouvati, sve dok je Velika Britanija smatrala da joj osnovna opasnost preti od zemlje ija je skoro panina spoljna politika bila usmerena ka spreavanju novog nemakog na pada. U stvari, donekle u skladu s itorijskim refleksom, mnogi Britanci su na Ne212

D IP L O M A T IJA H E N R I K iS IN D E R

maku poeli da gledaju kao na protivteu Francuskoj. Na primer, britanski amba sador u Berlinu, vikont D Abemon, izvestioje d a je u engleskom interesu da ou va Nemakvi kao protivteu Francuskoj. Sve dok Nemaka predstavlja jedinstve nu eeiinu, u Evropi postoji manja ili vea ravnotea snaga, napisao je on 1923. go dine. Ako bi se Nemaka raspala. Francuska bi stekla neospornu vojnu i politiku prevlast zasnovanu na vojnoj snazi i njenim vojnim savezima1 1.' Ovo je bilo prili no tano, ali nije imalo nikakve veze s dogadajima s kojima e se britanska diplo matija suoiti u narednim decenijama. Velika Britanija je imala pravo sto je tvrdila, kao to je to uvek inila, da obna vljanje meunarodnog poretka posle pobede zahfeva povratak dolaanjeg neprija telja u zajednicu naroda. Meutim, ublaavanje nemakog nezadovoljstva nije mo glo da povrati stabilnost sve dok se ravnotea snaga i dalje neum oljivo pomeraia ka Nemakoj. Francuska i Velika Britanija, ije je jedinstvo bilo neophodno za odra vanje poslenjeg ostatka evropske ravnotee snaga, gledale su jedna na drugu s podozrenjem i nerazumevanjem, dok su stvarne opasnosti za ravnoteu - Nemaka i Sovjetski Savez - smrknuto stajale po strani. Velika Britanija je u ogromnoj meri preuveliavala francusku snagu; Francuska je u ogromnoj meri preuveliavala mo gunost da Versajski ugovor iskoristi kao nadoknadu za svoju sve veu inferiornost u odnosu na Nemaku. Britanska strahovanja od eventualne francuske hegemonije na kontinentu bila su apsurdna; francusko uverenje da moe a vodi spoljnu politi ku na osnovu toga to.e Nemaku drati na kolenima predstavljalo je zavaravanje proisteklo iz oajan ja.; . Velika Britanija nije prihvatala savez s Francuskom moda najvie zato to su njeni politiari u dubini tie smatrali da Versajski ugovor, a naroito reenje pred vieno za Istonu Evropu, nisu pravedni, te su stoga strahovali da bi savez s Fran cuskom, koja je imala paktove s istonoevropskim zemljama mogao da ih uvue u sukob iz pogrenih razloga, radi odbrane pogrenih zemalja. Ople miljenje tog vremena pokazuje stav Loja Dorda: Britanski narod... ne bi bio spreman da se ukljui u svae o kojih bi mo glo da doe zbog Poljske ili Dancinga u Gornjoj Sezijs... Britanski narod osea da stanovnitvo u tom delu Evrope nije stabilno i d a je sklono uzbuenjima; oni bi mogli da otponu borbu bilo kada, a na ijoj strani je pravda moglo bi da bude veoma teko da sc odredi.1 0 Drei se tih stavova, britanski politiari su razgovore u vezi s moguim save zom s Francuskom pre svega koristili iz taktikih razloga, vie da bi ublaili fran cuski pritisak na Nemaku, nego da bi pruili ozbiljan doprinos meunarodnoj bez bednosti. Francuska je stoga nastavila s beznadenim pokuajima da sprei jaanje Ne make; Velika Britanija se trudila da razradi nekakve bezbednosne planove koji bi umirili francuske strahove, a ne bi porazumeval britansku obavezu. Iz tog kruga se nikako nije moglo izii, budui da Velika Britanija sebe nije mogla da natera da

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

Francuskoj prui jedino uverenje koje bi moglo da dovede do leernije i pomirljivije francuske spoljne politike prema Nemakoj - konkretan vojni savez. Shvativi 1922, godine da britanski Parlament nikada nee pristati na neku for malnu vojnu obavezu, predsednik francuske viade Brijan je ponovo posegnuo za presedanom kakav je predstavljao Srdani sporazum" iz 1904. godine - engleskofrancuskom diplomatskom saradnjom bez vojnih klauzula. M eutim, Velika Brita nija je 1904. smatrala da je ugroavaju izgradnja ratne flote i stalno izazivanje od strane Nemake. Dvadesetih godina je od Nemake strahovala m anje nego od Fran cuske, ije je dranje pogreno pripisivala aroganciji, a ne strahu. Velika Britanija je nevoljno prihvatila Brijanov predlog, a njen stvarni motiv da to uini pokazuje jedna cinina zabeleka sa sednice Vlade, koja je savez s Francuskom pravdala kao sredstvo za uvrivanje britanskih odnosa s Nemakom: Nemaka je za nas najznaajnija zemlja u Evropi ne samo zbog nae trgo vine, ve i stoga to predstavlja klju za reenje situacije u Rusiji. Pomaui Nemaku mi bismo u sadanjim okolnostima mogli da se izloimo optubi da naputamo Francusku, ali ako Francuska postane na saveznik, takva .optuba nee biti m ogua.1 1 Da li stoga to je osetio britansku neodlunost, ili zato to jc jednostavno sm a trao d a je sporazum suvie neodreen, francuski predsednik. Aleksandar Mileran je odbio Brijanov plan, zbog ega je ovaj poneo ostavku. Frustrirana zbog pokuaja da uspostavi tradicionalni savez s Britanijom, Fran cuska je potom pokuala da isto postigne preko Drutva naroda i u tom smislu je pripremila lanu definiciju agresije. Suprotstavljanje tako shvaenoj agresiji obave zivalo bi Drutvo naroda, koje bi se time pretvorilo u saveznitvo na svetskom-ni vou. Septembra 1923. godine, na insistiranje Francuske i Velike Britanije, Savet Drutva naroda izradio je opti sporazum o uzajamnoj pomoi. U sluaju sukoba, Savet bi bio ovlaen da utvrdi koja je zemlja agresor, a koja rtva. Svaka lanica Drutva bi potom bila obavezna da pomogne rtvi, ako je neophodno i silom, na kontinentu na kojem sc ta zemlja potpisnica nalazi (ovo objanjenje bilo jc dodato kako bi se izbegla obaveza Drutva da prua pomo u sukobima u kolonijama). Bu dui da na osnovu doktrine o kolektivnoj bezbenosti obaveze proistiu iz optih razloga, a ne iz nacionalnih interesa, ovaj sporazum je podrazumevao da rtva, da bi imaia pravo na pomo, prethodno mora da potpie sporazum o razoruanju koji e Drutvo odobriti, a potom da prema utvrenom planu smanji svoje oruane snage. Imajui u vidu da je rtva obino slabija strana, sporazum Drutva naroda o uzajamnoj pomoi u stvari je pruao podsticaj za agresiju, time to je od slabije stra ne traio da samu sebe dovede u jo gori poloaj. Predlogom da se meunarodni po redak ubudue brani u ime onih to su se temeljno razoruali, a ne u ime vitalnih nacionalnih interesa, zvuao je prilino apsurdno. tavie, imajui u vidu da su mo da bile potrebne godine da bi se u okviru opteg sporazuma o razoruanju posti gao dogovor o planovima za smanjenje naoruanja, taj sporazum jc stvarao ogro214

D IP L O M A T IJA H E N R ] K IS IN D E R

man prazan prostor. Kako je obaveza Drutva naroda da prui otpor bila odloena za daleku i neodreenu budunost, Francuska je, kao i svaka druga ugroena ze mlja, morala sama da se suoi s opasnostima. Uprkos klauzuli o izuzeu, taj sporazum nije stekao podrku. Sjedinjene D ra ve i Sovjetski Savez odbili su da ga uzmu u razmatranje. M iljenje Nemake nije se ni trailo. im je postalo jasno da bi predloeni sporazum prim orao Veliku Britani ju, koja je imala kolonije na svim kontinentima, da pom ae rtvi svake agresije u svim elovima sveta, laburistiki predsednik vlade Ramzi M akdonald jc takoe osetio obavezu da izjavi kako Velika Britanija ne moe da prihvati sporazum, bez obzira na to to je uestvovala u izradi njegovog nacrta. Francuski pokuaji da se obezbedi u meuvremenu su se pretvorili u opsesiju. Ne samo to se nije mirila s pomilju da je taj trud uzaludan, ve nije naputala ni traganje za kriterijumima koji bi bili kompatibilni sa sistemom kolektivne bezbed nosti, posebno stoga to je britanska vlada na ijem elu se nalazio Ramzi Makdonald veoma vrsto podravala taj sistem, kao i razoruanje - tzv. progresivne ideje Drutva naroda. Konano, Makonald i novi francuski predsednik vlade Eduar Erio ponudili su varijantu prethodnog predloga. enevski protokol iz 1924. godine pred viao je arbitrau Drutva naroda u svim meunarodnim sporovima i uspostavlja nje tri knterijum a za optu obavezu pruanja pomoi rtvam a agresije; odbijanje agresora da omogui Savetu da rei spor mirnim putem; neprihvatanjc agresora da prepusti reavanje spora sudu ili arbitrai; i, naravno, uee rtve u planu za opte razoruanje. Protiv tako defmssanog agresora, svaka zemlja potpisnica bila je oba vezna da svim sredstvima pomogne rtvi.1 3 enevski protokol je, meutim, propao iz istog razloga kao i sporazum o uza jamnoj pomoi, uostalom kao i svi ostali planovi koji su se dvadesetih godina pred lagali u vezi s kolektivnom bezbednou. On je po miljenju Velike Britanije iao suvie daleko, dok je za Francusku bio nedovoljan. Velika Britanija g a je predloi la kako bi navela Francusku na razoruanje, a ne zato da bi sebi nametnula dodat nu odbrambenu obavezu. Francuska je taj protokol prihvatala prvenstveno kao oba vezu za pruanje uzajamne pomoi, dok je za razoruanje bila zainteresovana tek na drugom mestu - ukoliko je uopte i bila. Da bi podvukle beskorisnost tog podu hvata, Sjedinjene Drave su objavile da nee potovati enevski protokol, niti pri stati na bilo kakvo uplitanje u svoju trgovinu, koje bi predvidek njegove odredbe. Na upozorenje vojnih strunjaka da bi ovaj protokol opasno opteretio britanske sna ge, Kabinet ga je poetkom 1925. godine povukao iz procedure. Situacija je bila apsurdna. Odupiranje agresiji zavisilo je od prethodnog razoruavanja rtve, dok je legitimitet uskraen geopolitikim i stratekim razlozima zbog kojih su zemlje vekovima otpoinjale ratove. U skladu s tim pristupom. Veli ka Britanija bi Belgiju branila zato to se razoruala, a ne zbog njenog vitalnog stra tekog znaaja. Posle viemesenih pregovora, demokratske zemlje nisu postigle nikakav uspeh u vezi s razoruanjem i kolektivnom bezbednou. Tendencija ideje o kolektivnoj bezbednosti da agresiju pretoi u apstraktan pravni problem - umesto da u razmatranje uzme bilo kakvu odreenu opasnost, ili obavezu - nije pruila oseaj sigurnosti ve je podstakia strahove.
215

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Velika Britanija se strasno zalagala za ideju kolektivne bezbenosti oigledno zato to je smatrala a je taj sistem manje obavezujui od bilo kakvog tradicional nog saveza. Stoga je Kabinet uloio mnogo truda u pronalaenje velikog broja for mula za postizanje kolektivne bezbenosti, dok je zvanini savez s Francuskom od bijao jo punih 15 goma, sve o samog predveerja rata. Prejna ovim dvema m o gunostima, Britanija svakako ne bi zauzela tako razliit stav da na obaveze prois tekle iz sistema kolektivne bezbenosti nije gledala kao na neto to e manje verovatno morati a ispotuje, ili lake da izbegne, nego obaveze proistekle iz savezni tava. Najmudriji potez bi bio da su saveznici dobrovoljno rasteretili Nemaku najte ih odredbi Versajskog ugovora i d a je uspostavljen vrst francusko-britanski savez. To je Vinston eril imao na umu kada se zalagao za savez s Francuskom ako (sa mo ako) u potpunosti promeni svoj stav prema Nemakoj i iskreno prihvati britan sku politiku zasnovanu na prijateljskim odnosima i pruanju pomoi toj zem lji''.1 3 Meutim, takvu politiku niko nije dosleno sprovoio. Francuski politiari su se su vie plaili i Nemake i sopstvenog, izrazito antinemaki nastrojenog javnog m nje nja, a britanski politiari su bili suvie sumnjiavi u odnosu na francuske namere. Odredbe Versajskog ugovora u vezi s razoruanjem jo vie su produbile ja z iz meu Engleske i Francuske. One su, paradoksalno, olakale nemako nastojanje da uspostavi vojni paritet to joj je, s obzirom na slabost Istone Evrope, omoguilo da na dui rok ostvari geopolitiku prednost. Propustivi da stvore mehanizme za ve rifikaciju odredbi o razoruanju, saveznici su samo dodatno iskomplikovaii situaci ju. U pismu pukovniku Hausu, glavni francuski pregovara Anre Tarje jc, jo 1919. godine, predvideo da e propust da se uspostavi verifikacioni mehanizam ometati primenu klauzula o razoruanju iz Ugovora: ...stvorenje slab, opasan i apsurdan instrument... Da li e Drutvo naroda rei Nemakoj: Dokaite da su moje informacije pogrene", ili ak elimo a proverisno . Ali u tom sluaju ono bi se pozivalo na pravo a nadgleda, a Nemaka bi odgovorila: ,,S kojim pravoni? To bi Nemaka odgovorila i imala bi pravo to da odgovori ukoliko je Ugo vor ne primora da prizna pravo na verifikaciju.1 4 U to vreme, kada prouavanje kontrole naoruanja jo nije postalo akademsko pitanje, niko nije video nita neobino u tome to se od Nemake trai da veritikuje sopstveno razoruanje, Osnovana je, naravno, Saveznika vojna kontrolna komi sija. Meutim, ona nije bila ovlaena a samostalno sprovodi inspekciju; mogla je samo od nemake vlade a trai obavetenja u vezi s prekrajima - to ba nije bi la sigurna procedura. Komisija je rasputena 1926, godine, a verifikacija nemakog potovanja Versajskog ugovora preputena je saveznikim obavetajnim slubama. Nije nikakvo udo to su odredbe o razoruanju masovno krene jo mnogo pre ne go to je Hitier direktno odbio a ih se podrava. 216

d ip l o m a t ija

H E N RJ K.IS1NDER.

Nemci su na politikom nivou vesto insistirali na optem razoruanju koje jc predviao Versajski ugovor i u okviru kojeg je njihovo vlastito razoruanje trebalo da predstavlja prvu fazu. Kako je vreme prolazilo, oni su uspeli da pridobiju Veli ku Britaniju za tu ideju, a tu podrku su potom koristili za pravdanje neispunjavanja drugih odredbi. Da bi izvrila pritisak na Francusku, Velika Britanija je najavi la drastino smanjenje sopstvenih kopnenih snaga (o kojih nikada nije zavisila bri tanska bezbednost), ali ne i svoje ratne mornarice (od koje, svakako, jeste). Francu ska bezbednost je. s druge strane, u potpunosti zavisila od stajae vojske koja je mo rala da bude znaajno vea od nemake. s obzirom na to d a je Nemaka bila super iorna kako u pogledu industrijskog potencijala tako i po broju stanovnika. Prakti na posledica pritiska u cilju promene te ravnotee - putem naoruavanja Nemake ili razoruavanja Francuske - predstavljala bi promenu rezultata postignutih u ratu. Do Hitlerovog dolaska na vlast ve je bilo potpuno jasno da e odredbe Versajskog ugovora o razoruanju biti ponitene, te da e Nemaka zahvaljujui tome ostvariti oiglednu geopolitiku prednost. . Reparacije su predstavljale dodatno seme razdora izmeu Francuske i Velike Britanije. Sve do zakljuenja Versajskog ugovora, samo se po sebi podrazmnevalo da pobeeni plaa ratnu tetu, Posle Francusko-pruskog rata 1870. godine, Nema ka nije oseala potrebu da se poziva na bilo koji princip, osim na pobedu, kada je Francuskoj nametnula plaanje ratne tete; to nije uinila ni 1918. kada je, u okvi ru mirovnog-ugovora sklopljenog u Brest-Litovsku, Rusiji ispostavila ogroman ra un za reparacije. - Pa ipak, u novom svetskom poretku nastalom posle Versaja, saveznici su poe li da veruju da reparacije zahtevaju i moralno opravdanje. Pronali su ga u lanu 231, odnosno u Klauzuli o ratnoj krivici", o kojoj je biio rei u prethodnoj glavi. Ta klauzula, kojoj se Nemaka estoko protivila, ponitila je ve ionako slab posticaj za uspostavljanje saradnje. Jedan od neverovatnih aspekata Versajskog ugovora bilo je to to su njegovi sa stavljai u njega ukljuili i jednu tako uvredljivu, konkretnu klauzulu o krivici za rat, a a nisu utvrdili taan iznos reparacija. Utvrivanje te cifre ostavljeno je budu im strunim komisijama, stoga sto je iznos koji jc javno mnjenje u saveznikim ze mljama oekivalo bio tako preteran, da ne samo to se Vilson s njim ne bi sloio, ve ga ne bi podrala nikakva ozbiljna analiza fmansijskih strunjaka. Time su se reparacije, isto kao i razoruanje, pretvorile u oruje u rukama nemakih revizionista; strunjaci su sve vie sumnjali ne samo u moralnost ve i u mogunost naplate tih potraivanja. Najbolji primer za to predstavlja knjiga Dona Majnarda Kejnza Rasprava o ekonomskim posledicama m ira.1 - Konano, to vreme vie protie, pregovaraka pozicija pobednika sve vie slabi. Ono to sc ne postig ne u trenutku oka zbog poraza, sve tee se postie kasnije, a tu pouku e Amerika izvui iz primera Iraka, po okonanju Zaiivskog rata 1991. godine. Tek 1921 - dve godine posle potpisivanja Versajskog ugovora - konano je utvren iznos reparacija. Cifra je bila apsurdno visoka: 132 milijarde nemakih m a raka u zlatu (oko 40 milijardi dolara, to priblino odgovara sadanjoj vrenosti od 323 milijarde dolara). To je predstavljalo dug koji bi Nemaka otplaivala do kraja
217

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

veka. Nemaka je, kao to se moglo i predvideti, tvrdila da je bankrot; ak i da je meunarodni finansijski sistem mogao da podnese teret tako ogromnog transfera sredstava, nijedna demokratska vlada u Nemakoj ne bi preivela prihvatanje toli kog duga. U leto 1921. godine, Nemaka je platila prvu ratu reparacija u iznosu od jedne milijarde maraka (250 miliona dolara). M eutim, to je uinila tampajui papirni novac i prodajui ga za stranu valutu na otvorenom tritu - drugim recima, pove avajui iznos novanica u opticaju sve dok vie nikakav znaajan transfer sredsta va nije mogao da se obavlja. Krajem 1922. godine, Nemaka jc zatraila etvero godinje odlaganje roka plaanja reparacija. U meuvremenu, malodunost koju je sa sobom doneo meunarodni poredak nastao u Versaju, posebno n francuskoj, njegovom glavnom stubu u Evropi, sve v i e je uzimala maha. Nije postojao nikakav instrument prinude kojim bi se mogla na platiti ratna teta, niti bilo kakav verifikacioni instrument za kontrolu razoruanja. Imajui u vidu da u vezi s tim pitanjem Francuska i Velika Britanija nisu uspele da usaglase stavove, da je Nemaka bila nezadovoljna, a da su Sjedinjene Drave i So vjetski Savez bili van igre, Versaj je u stvari izazvao neto to je vie liilo na me unarodni gerilski rat, nego na svetski poredak. etiri godine posle saveznike po bede, nemaka pregovaraka pozicija postala jc jaa od francuske. U takvoj atmos feri, britanski premijer Loj Dord sazvao je meunarodnu konferenciju koja je odrana aprila 1922. godine u enovi. Bio je to razuman pokuaj da se razmotre re paracije; ratni dugovi i oporavak Evrope u celini, slian onome to e naredna ge neracija uiniti u okviru Maralovog plana. S obzirom na to d a je bilo nemogue po stii privredni oporavak Evrope ukoliko dve najvee zemlje na kontinentu (koje su takoe bile i .glavni dunici) budu iskljuene, prvi put po okonanju rata, na jedan meunarodni skup pozvane su parije evropske iplomatije Nemaka i Sovjetski Savez, Tom prilikom, meutim, nije uspostavljen meunarodni poredak kakvom se Loj Dord nadao, ve je otpadnicima" pruena prilika da se zblie. j o o vremena Francuske revolucije, na horizontu evropske iplomatije nije se pojavilo nita to bi makar izdaleka liilo na Sovjetski Savez. Prvi put posle vi e od sto godina, jedna zemlja se zvanino posvetila zbacivanju utvrenog poretka. Francuski revolucionari su se borili da promene karakter drave; boljevici su oti li korak dalje i predloili potpuno ukidanje drave. Po Lenjinovhn recima, jednom kada drava odumre, vie nee biti potrebe ni za diplomatijom ni za spoljnom poli tikom. U poetku, ovaj stav jc stvarao probleme i boljevicima i onima sa kojima su morali da dolaze u kontakt. Prvi boljevici su razradili teoriju o klasnoj borbi i im perijalizmu kao uzrocima rata. Meutim, oni se nikada nisu bavili pitanjem kako da se postave prema drugim suverenim dravama. Bili su sigurni da e za nekoliko me~ seci posle njihove pobede u Rusiji buknuti svetska revolucija; najvei pesimisti me u njima smatrali su da e do toga doi tek za pet godina. Prvi sovjetski komesar spoljnih poslova, Lav Trocki, bio je, po sopstvenom miljenju, tek neto vie od i novnika koji e, da bi diskreditovao kapitaliste, objaviti razne tajne sporazume ko jim a su predlagali meusobnu podelu plena. Svoje zaduenje je definisao kao ,,ob218

D tP L O M A T U A H E N R I K IS iN D E R

javljivanje nekoliko revolucionarnih proklamacija narodima sveta posle ega moe da sc zatvori radnja".1 6 Niko od prvih komunistikih voa nije mislio da jedna ko munistika drava moe decenijama da koegzistira s kapitalistikim zemljama. Bu dui da se oekivalo da e za samo nekoliko meseci ili godina drava u potpunosti nestati, glavni zadatak sovjetske spoljne politike u poetku bio je, kako se veruje, podstieanje svetske revolucije, a ne ureivanje odnosa meu dravama. S obzirom na takve okolnosti, bilo je razumljivo to jc Sovjetski Savez bio is kljuen iz mirovne konferencije u Versaju. Saveznike nije nita posticalo da u svo je pregovore ukljue zemlju koja je ve sklopila separatni mir s Nemakom. i iji su agenti pokuavali da srue njihove vlade. S druge strane, ni Lenjin ni njegovi saradnici nisu imali nikakvu elju da sc ukljue u meunarodni poredak koji su ele li da unite. Beskrajne interne rasprave nisu mogle da pripreme boljevike za ratno stanje koje su u stvari nasleiii. Oni nisu imali nikakav mirovni plan, poto svoju zemlju nisu shvatali kao dravu, ve kao ideju. Zato su se ponaali kao da zavretak rata i izazivanje revolucije u Evropi predstavlja eo istog procesa. Njihov prvi spoljnopolitiki dekret, objavljen sutradan po izbijanju revolucije 191.7. godine, bio je tzv. Dekret o miru - poziv vladama i narodima sveta da uspostave ono to su nazvali demokratskim m irom .n Boljevika iluzija brzo je sruena; Nemaka Vrhovna komanda jc prihvatila pregovore o miru u Brest-Litovsku i trenutno uspostavljanje primirja, Trocki je u poetku zamiljao da e kao pregovarako oruje moi da iskoristi pretnju svetskom revolucijom, tc se postavio kao neka vrsta zastupnika svetskog proletarijata. Na njegovu nesreu, nemaki pregovara bio je general pobednike vojske, a ne fi lozof. U skladu s odnosom snaga, Maks Hofman, vrhovni komandant nemakih snaga na Istonom frontu, predloio je, januara 1918, surove oslove za uspostavlja nje mira. On je zahtevao aneksiju cele baltike oblasti, deo Belorusije. faktiki pro tektorat nad nezavisnom Ukrajinom i ogromne reparacije. Kada mu je oklevanje Trockog dosadilo, Hofman je na kra ju iznco kartu na kojoj su irokom plavom lini jom bili obeleeni nemaki zahtevi i jasno je stavio do znanja da se iza te linije ne e povui sve dok Rusija ne izvri demobilizaciju - drugim reima, dok potpuno ne poloi oruje. Hofmanov ultimatum jc izazvao prvu znaajnu komunistiku debatu o spoljnoj politici koja je zapoela januara 1918. godine. Uz Staljinovu podrku, .Lenjin se za lagao za uspostavljanje mira, dok se Buharin zalagao za revolucionarni rat. Lenjin je tvrdio da e Rusija, ukoliko revolucija u Nemakoj ne izbije ili propadne, pretrpeti uasan poraz, iz kojeg e proistei jos nepovoijniji mir koji tavie nee za kljuiti socijalistika vlada ve neka druga... S obzirom na takvu situaciju, dovoe nje u pitanje sudbine socijalistike revolucije koja je otpoela u Rusiji, time to bi se oslonili na mogunost da e u bliskoj budunosti izbiti revolucija u Nemakoj, predstavljalo bi apsolutno nedopustivu taktiku".,s Govorei u prilog diplom atic za snovane na ideologiji, Trocki se zalagao za politiku ni rata ni m ira".1 9 Meutim, slabija strana moe da igra na kartu dobijanja na vremenu samo s protivnikom koji smatra da pregovori poseduju sopstvenu logiku u skladu s kojom sc odvijaju. Ovom
219

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

iluzijom su se posebno zavaravale Sjedinjene Drave, ali s N em arna to nije bio slu aj. Kada se Trocki vratio s uputstvima a sc dri politike ni rata ni mira, i kada je jednostrano objavio d a je rat zavren, Nemci su obnovili vojne operacije. Suoeni s potpunim porazom, Lenjin i njegovi saradnici su pristali na Bofmanove uslove i potpisali mirovni ugovor u Brest-Litovsku, i time prihvatili koegzistenciju s impe rijalnom Nemakom. Sovjeti e se tokom narednih ezdeset godina povremeno pozivati na princip koegzistencije, a reakcije ostalih aktera uvek e biti iste: demokratske zemlje e so vjetsko izjanjavanje za miroljubivu koegzistenciju svaki put pozdraviti kao znak prelaska na trajnu politiku mira. S druge strane, komunisti su periode miroljubive koegzistencije uvek opravdavali time to odnos snaga ne omoguava konfrontaciju. Oiglednu posledicu razliitih stavova predstavljala je promena boljevikog opredeljenja za miroljubivu koegzistenciju, do koje je dolazilo paralelno s promenama odnosa. Lenjin je smatrao da koegzistenciju s kapitalistikim neprijateljem diktira realnost: Zakljuujui se'paratni mir, mt se u najveoj moguoj meri za trenutak oslobaamo ratovanja s oba zaraena imperijalistika tabora; koristei njihovo neprijateljstvo, mi koristimo rat koji oteava njihov sporazum u odnosu na nas.10 " Takva politika je svoju kulminaciju, naravno, doivela 1939. godine, kada su Hitler i Staljin sklopili pakt. Eventuaine.nedoslednosti lako su se objanjavale. Mi smo ubeeni", rekao je jedan komunistiki dravnik, da najdoslednija socijalisti ka politika moe da se pomiri s najsuvljim realizmom i najrazhoritijim pragmati zmom'*.21 Prvi korak u priznavanju potrebe za voenjem tradicionalnije politike prema Zapadu, sovjetska politika je konano nainila 1920. godine, kada je komesar spolj nih poslova, Georgij ierin, rekao: Moda postoje razlike u miljenjima o tome koliko e kapitalistiki pore dak trajali, ali sada kapitalistiki sistem postoji i stoga se mora pronai modus vivendi...22 Uprkos revolucionarnoj retorici, kao dominantan sovjetski cilj na kraju se iskristalisao nacionalni interes koji je uzdignut o socijalistike istine, isto onako kao to je dugo predstavljao okosnicu kapitalistikih drava- O jistanakje postao nepo sredan cilj, a koegzistencija taktika. Meutim, ta socijalistika drava se ubrzo suoila s jo jednom vojnom prelnjom kada ju je aprila 1920. godine napala Poljska. Pre nego to su pretrpele poraz, poljske snage su stigle skoro o Kijeva. Kada se Crvena armija, gonei ih, priblii la Varavi, umeali su se zapadni saveznici koji su zahtevali kraj ofanzive t usposta vljanje mira. Britanski ministar spoljnih poslova, lord Kerzon, predloio je razgra nienje Poljske i Rusije koje su Sovjeti bili spremni da prihvate. Meutim, Poljska
220

r-

............

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

____________

je to odbila, a konano reenje je prihvatilo predratne vojne granice koje su se na lazile mnogo istonije od onih Sto je predloio Kerzon. Poljska je time uspela da povea antagonizam u odnosu na svoja dva istorijska neprijatelja - Nemaku od koje je uzela Gornju leziju i tzv. Poljski koridor", i So vjetski Savez od kojeg je oduzela teritorije istono od tzv. Kerzonove linije". Ka da se dim raziao, Sovjetski Savez se konano oslobodio ratova i revolucije, ali je to platio gubitkom veeg dela teritorija to su ih carevi osvajali u Baltiku, Finskoj, Poljskoj, Besarabiji i du turske granice. Do 1923. godine, Moskva je ponovo us postavila vlast u Ukrajini i Gruziji, koje su se tokom revolucije otcepile od Ruske Carevine, to mnogi savremem ruski politian nikada nisu zaboravili. Da bi uvrstio vlast u zemlji, Sovjetski Savez je morao da uspostavi pragmati an kompromis izmeu revolucionarnih pohoda i realpoiitike, izmeu proklamovanja svetske revolucije i postizanja miroljubive koegzistencije. Mada sc odluio da svetsku revoluciju odloi, Sovjetski Savez je bio daleko od toga da podrava posto jei poredak. On je u miru video mogunost da kapitaliste okrene jedne protiv dru gih. Poseban cilj bila je Nemaka, koja je oduvek igrala glavnu ulogu u sovjetskim mislima i ruskim oseanjima. Decembra 1920. godine, Lenjm je ovako objasnio so vjetsku strategiju: Nae postojanje zavisi najpre od postojanja radikalnog razlaza u taboru imperijalistikih sila i drugo, od injenice da su pobeda Antante i Versajski ugovor ogroman deo nemakog naroda doveli u neizdrljiv poloaj... Nema ka buroaska vlada patoloki mrzi boljevike, ati interesi meunarodne situaci je guraju je mimo volje ka miru sa Sovjetskom Rusijom.2 3 Nemaka je dolazila do istog zakljuka. U vreme Rusko-poljskog rata, general Hans fon Zekt, tvorac poslcratne nemake vojske, napisao je: Sadanja poljska drava je tvorevina Antante. Ona treba da zam ori priti sak koji je na istonu granicu Nemake nekad vrila Rusija. Rat Sovjetske Ru sije s Poljskom ne pogaa samo Poljsku, ve iznad svega Antantu - Francusku i Britaniju. Ukoliko bi Poljska propala, sruila bi se versajska graevina. Iz. ovoga jasno proistie da u nemakom interesu apsolutno nije nikakvo pruanje pomoi Poljskoj u ratu s Rusijom.2 1 Fon Zektov stav je potvrdio strahovanje koje je lord Bal fur izrazio nekoliko go- dina ranije (navedeno u prethodnoj glavi) - d a je Poljska pruila Rusiji i Nemakoj zajednikog neprijatelja i onemoguila da jedna drugu dovode u ravnoteu, kao to su to inile tokom celog XIX veka. Versajski poredak nije suoio Nemaku s Antantom, ve s mnotvom drava; meu svima njima postojale su vee ili manje ne suglasice, kao to su i sve one zajedno bile trn u oku Sovjetskom Savezu koji je, slino Nemakoj, smatrao da je u teritorijalnom pogledu oteen. Kada e dvoje prokaenih" udruiti svoje nezadovoljstvo postalo je samo pitanje vremena.
221

_________________ __________________________

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

____ ______________ ______ __________________

Prilika se ukazala J922. godine u Rapalu, italijanskom primorskom gradiu u okolini enove, gde jc Lojd Dord organizovao meunarodnu konferenciju. Para doksalno je to to je pribliavanje Nemake i Sovjetskog Saveza omoguilo ba stalno cenjkanje oko reparacija, koje je trajalo jo od potpisivanja Versajskog ugo vora i intenziviralo se poto su saveznici ispostavili svoj raun, a Nemaka objavi la a nije sposobna da ga izmiri. Glavnu prepreku za uspeh konferencije predstavljala je injenica da Lojd Dord nije posedovao ni mo ni mudrost s kojom e svoj program obnove kasni je pokrenuti dravni sekretar Dord Maral. U poslenjem trenutku, Francuska je odbila da se u dnevni red uvrsti pitanje reparacija, strahujui, pokazalo se s pravom, da e se na nju izvriti pritisak kako bi smanjila ukupno potraivanje. Francuskoj je, izgleda, vie od svega bilo stalo da se njeno neostvarljivo, mada meunarodno pri znato. potraivanje svede na neki prihvatljiv kompromis. Nemaka je traila m ora to riu m na plaanje reparacija. Sovjeti su se pribojavali mogunosti da saveznici po kuaju da iziu iz orsokaka tako to e dugove carske Rusije vezati za nemake re paracije, zbog ega bi se o Sovjetskog Saveza trailo da prizna stare dugove i sam plaa nemaku jratnu tetu. lan 116 Versajskog ugovora ostavio je otvorenom upravo tu mogunfrsi. Sovjetska vlast: nije nita vie nameravala da prizna dugove carske Rusije ne go foje-priznavala britanska i francuska finansijska potraivanja. Ona takoe nije bila spremna da" ukljuivanjem u reparacionu vrteku svom, ionako poduem, spi sku neprijatelja pridoda Nemaku. Kako bi-onemoguila da se to pitanje na konfe renciji u enovi resi na tetu Sovjetskog Saveza, Moskva je predloila da pre nje nog odravanja otpadnici" uspostave diplomatske odnose i da se uzajamno odrek nu bilo kakvih potraivanja. Ne elei da bude prva evropska zemlja koja e da us postavi diplomatske odnose-sa Sovjetskim Savezom i time eventualno ugrozi svoje izglede za smanjenje visine ratne tete, Nemaka je izbegavala da odgovori na po nudu. Taj prelog je ostao na stolu sve dok razvoj dogaaja u enovi nije izazvao prometni stava. Sovjetski komesar spoljnih poslova, Georgij ierin - strastveni pristalica bolj evizma, iako po roenju aristokrata - u enovi nije propustio mogunost da svoja revolucionarna ubeenja stavi u slubu realpolitike. Dajui praktinoj saradnji pri oritet u odnosu na ideoloke potrebe, ierin je tom prilikom objavio miroljubivu koegzistenciju1 1 : ...Ruska delegacija shvata da u sadanjem istorijskom trenutku, koji dozvolja'va paralelno postojanje starog drutvenog ustrojstva i novog poretka u nastajanju, opta ekonomska osnova neizostavno zahteva ekonomsku saradnju meu dravama koje predstavljaju ova dva sistema svojinskih odnosa .-5 Istovremeno, ierin je uz poziv na saradnju iznco i predloge koji su bili do bro smiljeni kako bi uveali zabunu meu demokratskim zemljama. Predloio ic dnevni red koji jc bio toliko obiman da demokratske vlade nisu mogle ni da ga primene ni da ga ignorits - a ta taktika e postati opte mesto sovjetske iplomatije.
222

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

D nevni red je obuhvatao eliminisanje oruja za masovno -unitavanje, svetsku eko nomsku konferenciju i meunarodnu kontrolu svih vodenih puteva. To je uinio u cilju mobilisanja zapadnog javnog mnjenja i stieanja reputacije da se Moskva zala e za miroljubivi internacionalizam, to bi demokratskim zemljama otealo organizovanje antikomunistikog pohoda ija je mogunost predstavljala nonu moru Kremfja. ierin je u cnovi bio autsajder, mada ne vei od lanova nemake delegaci jo. Zapadni saveznici i dalje nisu bili svesni iskuenja u koja su dovodili i Nema ku i Sovjetski Savez time to su se pretvarali da dve najmonije evropske zemlje jednostavno mogu da se ignoriu. Loj Dord je odbio tri pokuaja nemakog kan celara i njegovog ministra spoljnih poslova da s njim zakau sastanak. Istovreme no, Francuska jc predloila da se odre privatne konsultacije s Velikom Britanijom i Sovjetskim Savezom iz kojih bi-Nemaka bila iskljuena. Cilj tih konsultacija bi lo je obnavljanje starog plana zamene dugova carske Rusije za nemake reparacije - to bi i manje sumnjiavi diplomati nego to su to bili Sovjeti shvatili kao zamku za podrivanje izgleda za unapreenje nemako-sovjetskih odnosa. Tokom odravanja konferencije Nemaka i Sovjetski Savez su ve krajem pr ve nedelje bili zabrinuti zbog mogunosti da budu navedeni na m eusobnu konfron taciju. Kada je jedan od ierinovih pomonika, 16. aprila 1922, telefonirao nemakoj delegaciji u zavereniko vrem e'V u-l: 15 .O posle ponoi, i predloio da se kasnije tokom dana odri sastanak u Rapalu. Nemci su oberuke prihvatili poziv. Oni su bili isto onoliko nestrpljivi da okonaju svoju izolaciju, koliko su Sovjeti eieli da iz.hegnu sumnjivu privilegiju da postanu nemaki povcrioci. Dva ministra spoljnih poslova veoma brzo sii pripremila nacrt ugovora za uspostavljanje punili diplomatskih odnosa izmeu Nemake i Sovjet skog Saveza, odrekli su se uzajamnih potraivanja i odobrili jedan drugom status najpovlaenije nacije. Kada je primio zakasneic obavefajne podatke o tom sastan ku, Lojd Dord je izbezumljeno pokuao da stupi u kontakt s nemakom delegaci jom, kako bi je pozvao na razgovor koji je do tada stalno odbijao. Nemaki prego vara Ratenau je lu poruku primio u trenutku kada je polazio na potpisivanje sovjetsko-nemakog sporazuma. M alo je oklevao, a onda je promrmljao: ,, Le vin est tire; ii fa u l le baire (Vino je izvaeno; valja ga popiti).-fi Nemaka i Sovjetski Savez su godinu dana ugovarali tajne sporazume o vojnoj i ekonomskoj saradnji. Mada je Rapalo kasnije postao simbol opasnosti o sovjetsko-nemakog pribliavanja, bio je to u stvari jedan od onih sudbonosnih sluajeva koji deluju kao a su bili predodreeni samo kada se na njih gleda unazad - slu aj 11 zato to nijedna strana nije planirala da se dogodi onda kada se dogodio; pred odreen1 ' zato to su pozornicu pripremili zapadni saveznici time to su izolovali dve najvee evropske zemlje, to su izmeu njih stvorili pojas slabili drava nepri jateljski nastrojenih prema obema i to su rasparavali i Nemaku i Sovjetski Sa vez. Sve to je snano podstieaio Nemaku i Sovjetski Savez da prevaziu svoje ide oloke razlike i krenu u zajedniko podrivanje versajskog poretka.' Skup u Rapalu sam po sebi nije imao takve posledice, mada je simboli zovao glavni zajedniki interes koji e tokom celog meuratnog perioda pribliavati so223

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

vjetske i nemake lidere, Dord Kerian je ovaj sporazum deiimino pripisao so vjetskoj upornosti, a deiimino nejedmstvu i pomirljivosti zapadnih zemalja .17 Za padne demokratske zemlje bile su nesumnjivo kratkovide i lakomislene. Meutim, poto su poinile greku kakvu je predstavljao Versajski ugovor, dve mogunosti to su im preostale bile su izuzetno opasne, Sovjetsko-nemaka saradnja je na dugi rok mogla a se pieupredi britanskim i francuskim sporazumom s jednom od te dve zemlje. Ali, minimalna cena za takav sporazum s Nemakom bila bi korekcija poljske granice i, gotovo sigurno, ukidanje tzv. Poljskog koridora", U Lako skroje noj Evropi, Francuska bi mogla da izbegne nemaku dominaciju samo uz vrst sa vez s Velikom Britanijom, to su Britanci, naravno, odbijali da uzmu ak i u razma tranje. Slino tome, praktina posledica bilo kakvog sporazuma sa Sovjetskim Sa vezom bila bi vraanje na Kerzonovu Uniju", tj. granicu, sto bi Poljska odbila, a Francuska ne bi uzela u razmatranje. Demokratske zemlje nisu bile spremne d a pla te nijednu o d tili cena, pa ak ni da priznaju postojanje dileme o nainu na koji e se braniti poredak stvoren u Versaju, ako se ni Nemakoj ni Sovjetskom Savezu ne dozvoli a igraju znaajne uloge. U takvoj situaciji, uvek je postojala mogunost da se dve velike evropske sile pre opredele za meusobnu podelu Istone Evrope nego za' ulazak u koaliciju koja bi bila usmerena protiv jedne od njih. Tako je Staljinu i Hltleru - s obzirom na to da ih prolost nije sputavala, a a ih jc podsticala udnja za vlau - preostalo jo samo da srue kulu od karata koju su u meuratnom periodu sagradili dobronamerni, miroljubivi i u sutini bojaljivi dravnici, _

NAPOMENE'-'
1. Vudro Vilson, g ovor u M ciro p o liten operi, 27. septem bra 19!8; A rthur S_ Link, urednik, The

Papers o f Woodrow Wilson (Princeton U niversity Press, Prinsloii, Nju D erzi. 1966), 51, sir. 131-1.52 2. E dw ard lia llc tl Carr, The 'Twenty Years' Crisis, 1919-1 939 (Frank C ass, L ondon, 1977), sir.
34. 3. Ibid, sir- 35. 4. A nthony A dam thw aite, France and the Cuming oj the Second World War, !936-1939 (Frank Cass, L oudon, 1977), sir. 17, 5. A. Schukcr, The End o f French Predominance in Europe (U niversity of N orth C arolina Press, apel H il, S ev cm a K arolina, 1976), str. 254. 6. Ibid, sir. 251. 7. Ibid. Si. Ibid, str, 254. 9. F. L. C arslcn, Britain and the Weimar Republic (Scliockcti B ooks, N jujork, 1984), str. 128. 10. Pupers-Rexpecting Negotiations far an Anglo-French Pact (H is M aje sty '5 Stationery O ffice, London. 1924), 33, sir. 112-113. 11. Z apisnici sa sastanaka K ab in eta i m inistarskih konferencija; zakljuci K abineta. 1(22), 10, ja nuar 1922, O fficial A rchives, Public R ecord Office, C abinet O ffice, CAB 23/29. 12. C arr, Twenty Years ' Crisis, str. 200 i dalje. 13. C arsten, Britain and liw Weimar Republic , str. SI14. T ardjeovo p ism o H ausu od 22. m arta 1919; A ndre Tardietr, The Truth About the Treaty (B obbs-M erriU , Indijanopolis, 1921), str. 136.

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

15. John M aynard K eynes, Treatise on the Economic Consequences o f the Peace (M acm illan, L ondon. 1919). 16. E dw ard H allett C a n , The B o lsh evik Revolution, 1917-1923, 3 (W. W, N orton, brosirano ;zdanje, N ju jork/L ondon, 1985), str. 16. 17. Ibid, str, 9, 18. V. I. Lentn, C o llected Works (P rogress Press, M oskva, 1964), 26, str. 448. 19. Carr, Bolshevik Revolution, str. 44. 20. Ibid, str. 42. 21- Ibid, str. 70. 22. Ibid, str, 161. 23. E dw ard H allett Carr, G erm a n -S o viet Relations Between the Two World Wars, 1919-1939 (Johns H opkins Press, B altim or. 1951), str. 40, 24. F. L. C arsten, The R eich sw eh r a n d Politics, 1918-1933 (Oxford U n iv ersity Press, O ksford, 1966), str. 69. 25. G eorge F. K ennan, R ussia a n d the West U nder Lenin a n d Stalin (L ittle, B row n, B oston/T o ronto, 1960), str. 206. 26. Ibid, str. 210. 27. Ibid, str. 2 i2 .

225

TREZEMAN I POVRATAK PORAENIH

Svi principi iplomatije zasnovane na ravnotei snaga kakvu je Evropa upranjavala jo od vremena Vilijama 111, nalagali bi da Velika Britanija i Francuska, u cilju suzbijanja revizionistikih nam era svog neobuzdanog suseda, osnuju nekakav antinemaki savez. Konano, te dve zemlje su ponaosob bile slabije ak i o pora ene Nemake, zbog ega su samo u okviru koalicije mogle da se nadaju da e joj predstavljati protivteu. Takva koalicija, meutim, nikada nije uspostavljena. Veli ka Britanija je odustala od opsesivne tenje za ravnoteom, koja je puna tri veka predstavljala glavnu odliku njene politike. Ona je oscilirala izmeu povrne primerse ravnotee snaga, usmerene protiv Francuske, i opreeljenja za novi princip ko lektivne bezbenosti, koje je bilo sve snanije, bez obzira na to to se uzdravala da ga primeni. Francuska se oajniki kolebala izmeu pokuaja da sprovodei odred be Versajskog ugovora odloi nemaki oporavak i vlastitih neodlunih pokuaja da umiri opasnog suseda. Zbog svega ovoga, dravnik kome je bilo sueno da najvie utie na kreiranje diplomatskog miljea dvadesetih godina - Gustav trezeman - ni je poticao ni iz jedne pobednike zemlje, ve iz poraene Nemake. Meutim, pre nego to se na sceni pojavio trezeman, Francuzi su zbog sop stvene bezbenosti jo jednom bezuspeno pokuali a uine neto na svoju ruku. Budui d a je plaanje reparacija bilo neizvesno, sistem, razoruanja kontroverzan, neke znaajnije bezbednosne garancije od strane Velike Britanije nedostupne, a pri bliavanje Nemake i Sovjetskog Saveza u toku, Francuska je 1922. godine bila
226

D IP L O M A T IJA HF.NR1 K IS iN D E R

emocionalno potpuno iscrpljena. Doavi na poloaj presednika vlade, Remon Poenkarc, tokom rata predsednik Republike, odluio se za unilateralno sprovoenje klauzule Versajskog ugovora o reparacijama. Januara 1923. godine, ne konsultujui ostale saveznike, francuske i belgijske trupe okupirale su Rur, centar nemake in dustrije. Mnogo godina kasnije Lojd Dord je to ovako prokomentarisao: Da nije bi lo Rapala ne bi bito ni Rura .! M eutim, tano je i to da Francuska nikada ne bi preuzela oajniki korak kakav predstavlja okupacija centra nem ake industrije, da je Velika Britanija bila spremna da joj prui neku garanciju u pogledu bezbednosti. A d a je Francuska bila spremnija na kompromis u vezi s reparacijama (kao i raz oruanjem), Velika Britanija bi moda bila spremnija da sklopi savez - mada je dru go pitanje kako bi taj savez izgledao, imajui u vidu gotovo pacifistiko raspoloe nje britanskog javnog mnjenja. Paradoksalno jc to to je jedina francuska unilateralna vojna inicijativa poka zala da je ta zemlja u stvari izgubila sposobnost a samostalno deluje. Francuska je preuzela kontrolu nad industrijskom proizvodnjom Rurske oblasti kako bi eksploa tacijom tamonjeg gvoa i uglja nadoknadila plaanje reparacija koje je Nemaka odbila. Nemaka vlada je naredila pasivan otpor, a tamonjim radnicima u industriji elika plaala je da ne rae. Mada jc nemaku dravu dovela do bankrota - i podstakia hiperinflaciju - ta politika je spreila Francusku da ostvari cilj, ime se oku pacija Rura pretvorila u ogroman francuski neuspeh. Francuska je sada bila potpuno izofovana. Sjedinjene Drave su nezadovoljstvo izrazile time to su povukle svoje okupacione snage iz Rajnske oblasti. Velika Bri tanija je na taj potez popreko gledala. U udaljavanju do kojeg je dolo meu save znicima Nemaka je videla mogunost za pribliavanje Velikoj Britaniji. Oamuujua atmosfera koju je stvorilo pruanje otpora francuskoj okupaciji ak j e neke ne make politiare navela da obnove stari plan o stvaranju englesko-nem akog save za, to predstavlja jedan u nizu primera uroene nem ake sklonosti ka prccenjivanju svojih mogunosti. Britanski ambasador u Berlinu, lord D A hcmon, izvestio je o razgovoru u kojem je jedan vodei nemaki dravnik, pozivajui se na argumen te iz vremena carske Nemake koji su ili u prilog sklapanju saveza s Velikom Bri tanijom, izjavio a je situacija potpuno promenjena u odnosu na 1914. godinu. Ja sno je da e (Britanija) za nekoliko godina moda morati da se bori protiv Francu ske - da bi spreila njenu vojnu dominaciju u Evropi. Pitanje je da li bi Engleska elela da u taj rat ue sama, ili bi vie volela da ima saveznike " , 2 Nijedan razuman britanski politiar nije ni pomiljao da ode tako daleko i sklo pi savez s Nemakom. Uprkos tome, 11. avgusta }923, m inistar spoljnih poslova Kerzon, i visoki funkcioncr Forin ofisa, ser Er Krou (pisac poznatog mem orandu ma iz 1907. godine), zahtevali su da Francuska preispita ono to ini u Rum , kako u nekoj buduoj krizi s Nemakom ne bi izgubila podrku Velike Britanije. Poenkare time nije bio impresioniran. On je smatrao da britanska podrka, ukoliko bi do nje dolo, ne bi predstavljala uslugu Francuskoj, ve neto to zahteva britanski na cionalni interes: ,,...U sluaju da se ponovi situacija iz 1914... Engleska e u sopstvenom interesu morati da preduzme iste mere koje je tada preduzela " . 3
227

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Vreme je pokazalo d a je Poenkare bio u pravu to se tie izbora koji e Velika Britanija nainiti ukoliko se suoi sa situacijom slinom onoj iz 1914, ali nije ta no procenio koliko e vremena Velikoj Britaniji biti potrebno da shvati kako se za ista suoila sa slinom krizom; u meuvremenu, krhki versajski poredak bie u ru evinama. Okupacija Rurske oblasti zavrila se ujesen 1923. godine. Francuska nije uspe la da podstakne neki znaajniji separatistiki pokret u Rurskoj, pa ak ni u Rajnskoj oblasti, gde nije postojala mogunost da se takav pokret silom ugui, poto u nju, u skladu s odredbama Versajskog ugovora, nemaka vojska nije smeta da ue. Eks ploatacija ugija tokom okupacije jedva d a je nadoknadila trokove administracije na toj teritoriji. U meuvremenu, Nemaku su potresale pobune u Saksoniji (koje je organizovala levica) i u Bavarskoj (koje je organizovala desnica). Zahuktala inflacija ugroavala je sposobnost nemake vlade da ispuni bilo koju obavezu. Plaanje re paracija u punom iznosu, na emu je Francuska insistirala, onemoguile su njene sopstvene akcije. Francuska i Velika Britanija uspele su da matiraju jedna drugu. Francuska time to je, pokuavajui da oslabi Nemaku, preduzela jednostranu akciju zbog koje je izgubila britansku podrku; Velika Britanija time to je, ne vodei rauna o ravno tei snaga, insistirala na pomirenju i time ugrozila francusku bezbednost. Nemaka jc, ak i razoruana, bila dovoljno jaka da sprei unilateralne francuske akcije i da ukae na to ta e se dogoditi im zbaci versajske okove. Kad god su dvadesetih godina zapadale u orsokak, demokratske zemlje su pri zivale Drutvo naroda umesto da se suoe s geopolitikom realnou. U tu zamku lileteo je i britanski Generaltab. ak i memorandum naveden u prethodnoj glavi, ko ji je Nemaku ientifikovao kao glavnu opasnost, a Francusku okarakterisao kao ne sposobnu da prui efikasan otpor, na kraju zapada u istu greku: Generaltabu u za kljuku nije palo na pamet nita bolje od ,jaanja" Drutva naroda (ma ta to znai lo) i stvaranja ,,a hok saveza, na primer u sluaju... da Nemakoj udari krv u glavu " .4 Ova preporuka je predstavljala skoro siguran recept za neuspeh. Drutvo naro da je bilo suvie podeijeno, dok bi onda kada Nemakoj ve udari krv u glavu" bi lo suvie kasno da se formiraju savezi. Da bi sebi obezbeila jo bolju dugoronu poziciju nego to je imala pre rata, Nemakoj je u tom trenutku bio potreban jo sa mo dravnik dovoljno dalekovid i strpljiv da sc polako, ali sigurno, otrese iskriminatorskih odredbi Versajskog ugovora. Taj uslov je ispunjen 1923. godine, k adaje Gustav trezeman postao najpre mi nistar spoljnih poslova, a zatim i kancelar. Njegov metod za obnavljanje nemake moi bila je tzv. politika ispunjavanja" - potpuni zaokret od dotadanje nemake politike i odustajanje od diplomatskog gerilskog rata koji su njegovi prethodnici vo dili protiv odredbi Versajskog ugovora. Ispunjavanje *1 se zasnivalo na korienju oigledne nelagodnosti to su je Velika Britanija i Francuska oseale zbog ogrom nog raskoraka izmeu svojih principa i uslova Versajskog ugovora, trezeman se trudio da ga saveznici, u zamenu za trud koji ulae u ispunjavanje neto ublaenih obaveza u pogledu plaanja reparacija, sami oslobode mnogo teih politikih i voj nih odredbi Versajskog ugovora.

DIPLOMATIJA
, : . H E N R I K IS IN D E R

Zemlja koja je u ratu pretrpela poraz i koju su strane trupe delimino okupira le, u osnovi ima samo dva izbora. Ona moe da se suprotstavi pobedniku u nadi da e nametanje mira uiniti suvsse te kim, ili moe s njim da sarauje, obnavljajui istovremeno snagu za kasniji sukob- Ijed n a i druga strategija podrazmnevaju rizik. Pruanje otpora posle vojnog poraza zahicva proveru snage u trenutku najvee sla bosti; saradnja moe da izazove opadanje morala, budui da voenje politike koja odgovara pobedniku lako izaziva zbunjenost irjavnom m njenju pobeene zemlje. o pojave trezemana, Nemaka je .sledila politiku pruanja otpora. Taktika konfrontacije omoguila joj je da iz rurskekrize izie kap pobednik, ali to to su se Francuzi povukli iz Rura uglavnom nije uspelo da ublai nem ako nezadovoljstvo. Vraanje Alzasa i Lorena Francuskoj, zaudo, nije izazvao kontroverze. Meutim, izinena nemakih granica kojom su Poljskoj dati veliki delovi nemake teritorije, naila je na estoko protivljenje nacionalista; Konano,, postojao je i ogroman priti sak da se odbace ogranienja nametnuta nemakoj vojnoj sili. Povrh svega, u Ne makoj je vladalo jednoglasno miljenje da su savezniki zalitevi u vezi s reparaci jam a previsoki. Za razliku od nacionalista, trezeman je shvatio da se uprkos ogromnoj nepo pularnosti mirovnog reenja - u stvari, uprkos tome koliko m u se i on sam protivio - bez britanske i donekle francuske pomoi nikada nee osloboditi najteih odred bi Versajskog- ugovora. Rapalski ugovor bio je koristan taktiki potez za obeshra brivanje zapadnih demokratskih zemalja. Meutim, kako je Sovjetski Savez bio su vie osiromaen a bi Nemakoj mogao da prui pomo za privredni oporavak, i su vie izolovan da bi joj pruio podrku u veini diplomatskih sukoba, pravi znaaj tog ugovora nije mogao a se oseti pre nego to Nemaka dovoljno ojaa da bude u stanju da otvoreno ospori Versaiski ugovor. Povrh svega, stabilizacija privrede zahtevala je inostrane zajmove, do kojih sc u atmosferi konfrontacije teko moglo doi. Stoga je politika ispunjavanja obaveza pre svega odraavala trezemanovu re alnu proccnu uslova koji bi bili neophodni da se N em aka politiki i privredno opo ravi. Jedna u osnovi slaba vojna sila, pisao je on, odreuje granice, karakter i metode nemake spoljne politike . 5 Mada je politika ispunjavanja obaveza bila zasnovana na realnim procenama, nedostatak sposobnosti da se realno razmilja u posleratnoj Nemakoj (posebno u konzervativnim krugovima) nije bio nita m anji nego u vreme kada je politika konzervativaca u ogromnoj meri doprinela izbijanju Prvog svetskog rata. Okonanje ra ta u trenutku kada su se nemake snage jo nalazile na neprijateljskoj teritoriji om o guilo je da odgovorni, za nemako uee u ratu izbegnu posledice svoje avanture, a da se krivica pripie njihovim mnogo umerenijim naslednicima, Lojd Dord je to predvideo jo 26. oktobra 191S, kada je 11a sednici Ratnog kabineta pomenuo pr ve nemake signale u vezi s uspostavljanjem primirja: Premijer je rekao d a je Francuska u industrijskom pogledu unitena, a da se Nemaka izvukla. Istog asa kada smo se nali u situaciji da kaznimo Ne maku, ona jc rekla da odustaje. Postavlja se pitanje ne bi li trebalo da nastavi mo da je ibamo onako kao to je ona ibala Francusku."

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS iN D E R

Meutim, njegove kolege su smatrale d a je Velika Britanija suvie iscrpljena da bi mogla da zauzme takav stav. M inistar spoljnih poslova Ostin emberien zabri nuto mu je odgovorio da bi osveta u ovom trenutku bila suvie skupa 1'.7 Kao to je Lojd Dord predvideo, novu Vajmarsku Republiku od poetka su podrivali nacionalistiki hukai, uprkos tome to su joj ponueni mnogo velikodu niji uslovi za postizanje mira od onih'za koje bi vojni vrh uspeo da se izbori. N e makim politiarima demokratske orijentacije nije odato nikakvo priznanje zbog to ga to su u najteim moguim uslovima sauvali supstancu svoje zemlje. Meutim, ublaavanje tete u politici retko kada biva nagraeno zato to uglavnom nije mo gue dokazati da su posledice m ogle a budu i gore. Isto onako kao to e dve generacije kasnije biti potrebno da jedan konzervati van predsednik sprovede ameriko otvaranje prema Kini, tako je samo politiar, i ja konzervativna uverenja apsolutno niko nije mogao da ospori, kakav je bio tre zeman, smeo ak i da pomisli da nemaku spoljnu politiku zasmije na usklaivanju, ma kako dvosmislenom, s omraenim Versajskim mirovnim ugovorom. trezeman je roen 1888. godine kao sin jednog trgovca pivom; a politiku karijeru je izgradio u okviru konzervativne graanske N arodne liberalne partije, koja je zastupala po slovne krugove, i iji jc voa postao 1917. godine. Bio je veoma drutven ovek, voleo je knjievnost i istoriju, a u razgovorima je esto citirao nemake klasike. Uprkos tome, njegovi poetni spoljnopolitiki stavovi odraavali su ustaljeno kon zervativno miljenje. On je, na primer, bio ubeen da je Nemaku u rat uvukla -Ve lika Britanija iz ljubomorne elje da ouva svoj primat. Jo krajem 1917. godine, trezeman se zalagao za velika osvajanja i na istoku i na zapadu, isto kao i za pripajanje francuskih i britanskih kolonijalnih poseda u Aziji i Africi. Podravao je i neogranieno korienje podmornica, kobnu odluku koja c Americi dati povod da ue u rat. Samo onima to veruju da realpolitika ni je kadra a podui koristi od umerenih stavova, moe da deluje krajnje neobino to to e politiar koji je Versajski ugovor nazvao najveom prevarom u istorijis ini cirati politiku zasnovanu na potovanju ba tog ugovora. trezeman je bio prvi posleratni nemaki politiar - i jedini demokratski politi ar - koji je eksploatisao geopolitike prednosti to ih je Nemaka stekla Versajskim ugovorom. Shvativi da su francusko-engfeski odnosi u sutini krhki, potrudio se da proiri pukotinu izmeu dva ratna saveznika. On je veto koristio britanski strah o pretnje kakvu bi, s obzirom na Francusku i Sovjetski Savez, mogao da izazove slom Nemake. Jedan zvanian britanski analitiar nazvao je Nemaku glavnim bedemom protiv irenja boljevizma, koristei pri tom argumente koji su potvrdili da ispunja vanje obaveza 11 daje rezultate. Po njemu, nemaka vlada, koja uiva podrku veine u Narodnoj skuptini, i koja je zaista demokratska, namerava da sprovede mirovni ugovor najbolje to moe, te da zasluuje iskrenu podrku saveznika". Ukoliko bri tanska podrka izostane, Nemaka e ,,u ovom trenutku neizbeno gravittrati ka bolj evizmu, a na kraju moda i ka obnovi apsolutistike monarhije 11.9 Britansko zalaganje za pruanje pomoi Nemakoj, u izvesnom smislu podsea na amerike predloge u vezi s pruanjem pomoi Jeljcinovoj Rusiji. Ni u jednom od ta dva sluaja ne postoji procena o posledicama uspeha" politike koja se zastu-

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

pa. Da je ispunjavanje obaveza" uspelo, Nemaka bi sve vie jaala i nala bi se 11 poloaju da ugrozi evropsku ravnoteu. Shodno tome, ako meunarodni program pomoi Rusiji u posthladnoratovskom periodu ostvari svoj cilj, jaanje Rusije e izazvati geopolitike posledice u svim perifernim delovima nekadanje ogromne Ruske imperi je, U oba sluaja, pristalice pomirenja imale su pozitivne, ak dalekosene ciljeve. Zapadne demokratske zemlje su mudro postupile to su prihvatile lrezcmanovu politiku ispunjavanja obaveza". Meutim, one su pogreile to nisu jaale meu sobne veze. Politika ispunjavanja obaveza" neizostavno je morala da priblii dan kojem se nadao general Fon ZekS: Mi moramo da povratimo svoju mo, a im to postignemo, vratiemo, prirodno, sve to smo izgubili " . 10 Amerika je bila dalekovida to je ponudila pomo posthladnoratovsko; Rusiji, ali im se Rusija privredno oporavi, njen pritisak na susedne zemlje sigurno e se pojaati. Tu cenu moda vre ii platiti, ali bi bilo pogreno ne shvatiti da postoji. U poetnim fazama sprovoenja politike ispunjavanja obaveza", Strezemanov krajnji cilj bio je irelevantan. Bez obzira na to da li je teio trajnom pomirenju, ili ruenju postojeeg poretka - ili, to jc najverovatnije, zadravanju obe opcije - on je najpre eleo da raisti pitanje reparacija. Ako se izuzme Francuska, svi ostali sa veznici bili su podjednako spremni da to pitanje ostave po strani i a ponu bar de~ limino da naplauju ratnu tetu. to se iie Francuske, ona se nadala da c se izvu i iz zamke u koju je sama uletela okupiravi Rur. trezeman je vesto predloio meunarodnu arbitrau koja bi odredila novu di namiku plaanja reparacija, oekujui da e jedan meunarodni forum biti umereniji nego to bi to po svoj prilici bila sama Francuska, Ve i to to je Francuska, no vembra 1923, godine, prihvatila naimenovanje jednog Amerikanca, bankara Carlsa D. Doza, kao nepristrasnog arbitra" koji e smanjiti njena potraivanja, predsta vljalo je gorak simbol rasturanja ratnog saveznitva. Aprila 1924. godine prihvae ne su preporuke Dozovog odbora koji je odredio nie rate koje e se isplaivati na rednih pet godina. 'F'okom tih pet godina Nemaka je isplatila reparacije u visini od oko jedne mi lijarde dolara, a primila je zajmove u visini od oko dve milijarde dolara, uglavnom od Sjedinjenih Drava. U stvari, Amerika je plaala nemake reparacije, dok je N e maka viak sredstava od amerikih zajmova ulagala u modernizaciju svoje indu strije. Francuska je insistirala na reparacijama kako N em aka ne bi ojaala. Prinu ena da bira izmeu slabe Nemake i Nemake sposobne da plaa reparaci je, opredelila se za drugu mogunost, zbog ega su joj ruke bile vezane kada jc shvatila da reparacije pomau obnovi nemake privrede i, konano, vojnoj moi. Krajem 1923. godine, trezeman je slobodno mogao da izjavi kako jc postigao izvestan uspeh: Sve politike i diplomatske mere koje smo preduzeli uspostavljajui pro miljenu saradnju s dve anglosaksonske sile, udaljavajui kaliju od njenog susea (Francuske) i dovodei u nedoumicu Belgiju, stvorile su ti Francuskoj si tuaciju koju na dui rok nee moi da izdri.n
231

"IT
rfiS 's':

- , ...........

....

.......

DIPLOMATUA HENRI KJSSNDZER

Strezemanova procena bila je tana. Politika ispunjavanja obaveza 11 stvorila je nereivu dilemu i Francuskoj i elom evropskom poretku. Bezbednost Francuske zahtevala je izvesnu diskriminaciju Nemake na vojnom planu, kako u suprotnom ne bi prevagnuli vei nemaki potencijali u ljudstvu i resursima. Meutim, ukoliko bi joj se uskratilo jednako pravo da se naoruava kao bilo koja druga evropska zem lja, Nemaka nikada ne bi prihvatila versajski poredak, a time bi prestala i da ispu njava svoje obaveze. Ispunjavanje obaveza 11 dovelo je u teak poloaj i britanske diplomate. Uko liko joj se kao naknada za plaanje reparacija ne bi odobrila ravnopravnost i u voj nom pogledu, Nemaka bi lako mogla da se vrati svojoj ranijoj beskompromisnoj politici. Meutim, ravnopravnost Nemake u vojnom pogledu dovela bi u opasnost Francusku, Velika Britanija je mogla da sklopi savez s Francuskom, i da time uspo stavi protivteu Nemakoj, ali nije elela da se uplie u francuske saveze u Istonoj Evropi, ili da sebe dovede u situaciju da zbog nekog dela poljske ili eke teritori je zarati s Nemakom. Zbog Poljskog koridora1 1 , rekao je Ostin emberlen 1925. godine, parafrazirajui Bizmarkovu primedbu u vezi s Balkanom, nijedna britan ska vlada nikada nee ni ele ni moi da rizikuje kosti jednog jedinog britanskog vojnika . " 12 Njegovo predvianje, isto kao i Bizmarkovo, opovrgli su dogaaji: Ve lika Britanija je ula u rat - isto kao i Nemaka poetkom veka - i to ba iz razlo ga koji je dugo uporno odbacivala. a bi izbegao tu dilemu, Ostin emberlen je 1925. godine razradio koncept ogranienog saveznitva Velike Britanije s Francuskom i Belgijom, koje bi garantovaio samo njihove granice prema Nemakoj - u sutini, vojni savez radi onemo guavanja nemake agresije na zapadu. Meutim, trezemanova politika ispunja vanja obaveza" u to vreme je ve postigla tako veliki uspeh, d a je on bezmalo bio u poloaju da stavi veto na inicijative saveznika. Da bi predupredio mogunost da Nemaka bude identifikovana kao mogui agresor, objavio je da pakt koji ne uklju uje Nemaku predstavlja pakt protiv Nemake. Upola ubeen d a je militantnu politiku predratne Nemake izazvao strah od za okruivanja, emberlen se zadovoljio jednim neobinim, hibridnim sporazumom kojim je pokuao da spoji tradicionalno saveznitvo s novim principom kolektivne bezbednosti. U skladu s prvim konceptom sporazuma o saveznitvu, novi pakt potpisan u Lokarnu u vajcarskoj - garantovao je nepovredivost granica izmeu Francuske, Belgije i Nemake. U skladu s principom kolektivne bezbednosti, tekst nije pretpostavljao ni agresora ni rtvu, ve samo otpor agresiji bez obzira odakle a potie i to u oba pravca. Casus belli vie nije bio in agresije od strane odree ne zemlje, ve krenje pravnih normi od strane bilo koje zemlje. Sredinom dvadesetih godina trezeman, ministar spoljnih poslova poraene Nemake, mnogo vie je uticao na politike odluke od predstavnika pobenikih zemalja Brijana i emberlena. U zamenu za odustajanje od revizionizma na zapa du, trezeman je od Brijana i emberlena dobio preutnu saglasnost u pogledu ne ophodnosti revizije Versajskog ugovora na istoku, Nemaka je prihvatila svoje za p adne granice s Francuskom i Belgijom, i trajnu demilitarizaciju Rajnske oblasti; Velika Britanija i Italija garantovale su taj dogovor, obavezujui se na pruanje po232

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

moi u sluaju povrede granica, ili zaposedanja dem ilitarizovane Rajnske oblasti od bilo ije strane. Istovremeno, trezeman je odbio da prizna nem aku granicu s Polj skom, te je stoga ni druge zemlje potpisnice nisu zagarantovale. Nemaka je sa svo jim istonim susedima zakljuila ugovor o arbitrai, ime se obavezala na reava nje svih sporova mirnim putem. Meutim, Velika Britanija je odbila da proiri svo je garancije ak i na tu obavezu. Konano, Nemaka je pristala a ue u Drutvo naroda i time prihvatila optu obavezu da se svi sporovi reavaju mirnim putem, to je teorijski obuhvataSo i sporne granice na istoku. Lokamski pakt je doekan s ogromnim olakanjem, kao poetak novog svet skog poretka, a ministri spoljnih poslova Aristid Brijan iz Francuske, Ostin em berien iz Velike Britanije i Gustav trezeman iz Nemake, dobili su Nobelovu na gradu za mir. U jeku slavlja, niko nije obratio panju na to da su tri dravnika zao bila stvarne probleme; li Lokarnu je mnogo manje ostvarena pacifikacija Evrope, nego to je odreeno poprite sledeeg rata. Olakanje koje su demokratske, zemlje osetiSe kada je Nemaka zvanino pri znala svoju zapadnu granicu, pokazuje do koje mere je meavina starih i novih sta vova o meunarodnim pitanjima dovela do beznaa i pometnje. To priznanje je podrazumevalo da Versajski ugovor nije mogao da nam etne prihvatanje mirovnih ulova koje.su diktirali pobednici, odnosno d a je Nemaka stekla mogunost da po tuje samo odredbe na koje pristane. U tom smislu, treemanova nespremnost da prihvati istone granice Nemake bila je zloslutna,.dok je britansko odbijanje da garantujc ak i ugovore o arbitrai na meunarodnom planu sankcionisalo postojanje dveju vrsta granica u Evropi - onih koje Nemaka prihvata i koje druge zemlje garantuju,. i onih koje '"ni Nemaka ni druge zemlje ne prihvataju. Da bi situacija bila jo sloenija, u Evropi su u to vreme preovladavale ak tri vrste obaveza. Najpre su postojala tradicionalna saveznitva sa svojim konvencio nalnim mehanizmom za podrku - tapskim pregovorima i politikim konsultacija ma. Kao ve zasareo vid saradrtje, takve obaveze bile su ograniene na francuske sporazume s novonastalim slabim dravama u Istonoj Evropi, kojim a Velika Bri tanija nije htela da se prikljui. U sluaju nemake agresije na neku istonoevrop sku zemlju, Francuska bi bila suoena s nepoeljnim alternativama: da napusti P olj sku i efaoslovaku, ili da se bori sama, to je jo o 1870. godine predstavljalo nje nu stalnu nonu moru i to po svoj prilici ne bi uinila. Druga vrsta obaveza sasto jala se od posebnih garancija kao to su bile one iz Lokarnskog pakta, manje strikt ne, kako se smatralo, od zvaninih saveznitava, ime se objanjava i to to ih D o nji dom britanskog Parlamenta nikada nije odbijao. Konano, postojalo je i opreeijenjc Drutva naroda za sistem kolektivne bezbenosti, mada je ono Lokamskim paktom praktino bilo evalvirano. Ukoliko je taj sistem zaista bio pouzdan, Lokam ski pakt je bio izlian, a ako je taj pakt bio neophodan, Drutvo naroda, po de finiciji, nije moglo da prui bezbednost ak ni zemljama koje su ga osnovale. Budui da ni garancije date u Lokamu. ni opti koncept kolektivne bezbeno sti nisu identifikovali potencijalnog agresora - i jedno i drugo je onemoguilo bla govremenu pripremu vojnih planova. ak i d a je zajednika vojna akcija bila m o gua - to se u periodu postojanja Drutva naroda nije dogodilo - birokratski me-

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

hanizam je garantovao beskonano odlaganje usled utvrivanja injenica i pokua ja mirenja predvienih procedurom te organizacije. S obzirom na to da su bile bez presedana, navedene diplomatske obaveze samo su uveale nespremnost zemalja koje su smatrale a su najugroenije. Italija jc na kraju dala garancije za granice du Rajne, koje nikada u svojoj istoriji nije dovodi la u vezu s vlastitim nacionalnim interesom. Glavni interes Italije u Lokam u bio je da ponovo stekne status velike sile. Postigavi taj cilj, nije videla nikakav razlog da se izlae bilo kakvom stvarnom riziku - to e jasno pokazati deset godina kasnije kada granica na Rajni bude naruena. to se tie Velike Britanije, Lokamski pakt bio je prvi u nizu slinih sporazuma u okviru kojih e jedna vodea sila potpuno nepristrasno pruiti garancije i dojueranjem savezniku i nedavno poraenom nepri jatelju. Lokamski pakt nije toliko predstavljao pomirenje Francuske i Nemake, koli ko potvrdu vojnog ishoda tek zavrenog rata. Nemaka je bila poraena na zapadu, ali je na istoku pobedila Rusiju. Taj sporazum je u stvari potvrdio oba rezultata i stvorio osnov za definitivni nemaki udar na mirovno reenje na istoku. Lokamski pakt je 1925. godine pozdravljen kao zaokret ka trajnom miru, ma da jc u stvari predstavljao poetak krajam eunarodnog poretka uspostavljenog u Versaju. Od tada, razlika izmeu pobednika i poraenog sve tee e se uoavati, io bi bilo korisno'a je to pobedniku pruilo vei oseaj sigurnosti, ili da se poraeni pomirio s modifikovaniin reenjem. Meutim, nije se dogodilo ni jedno ni drugo. Frustracija i oseaj nemoi u Francuskoj, a nacionalistika propaganda u Nemakoj. sve vie su uzimali maha. Svi ratni saveznici su se odrekli svojih obaveza - Ame rika je napustila ulogu koju jc igrala u kreiranju mira, Velika Britanija je odbacila svoju istorijsku ulogu ,,tcga, a Francuska dunost uvara versajskog poretka. Sa mo je trezeman, lider poraene Nemake, vodio dugoronu politiku, a time, neo sporno, i svoju zemlju ka sreditu meunarodne pozornice, Jedinu preostalu nadu za uspostavljanje novog, miroljubivog svetskog poretka predstavljala je vera a e njegove sutinske nedostatke nadoknaditi ,,duli Lokarna1 1 , kako su saeto definisani emocionalni naboj samog sporazuma i oekivanja koja je podstakao. Nasuprot Vilsonovim stavovima, ova nova atmosfera nije biia proizvod javnog mnjenja, ve dogovor ministara spoljnih poslova - emberlena, Brijana i trezemana - zemalja ije su uzajamno nepoverenje i suparnitvo izazvali rat i one moguili uvrivanje mira. Kako versajski poredak nije bio uspostavljen na geopolitikim osnovama, dr avnici su bili podstaknuti da se radi njegovog ouvanja pozivaju na svoje iine od nose - sredstvo koje njihovi prethodnici nikada nisu koristili. Aristokrate, kreatori spoijnc politike XIX veka, pripadali su svetu u kojem su se apstrakcije na isti nain shvatalc. Oni su se meusobno uglavnom dobro slagali, ali uprkos tome nisu verovali da njihovi lini odnosi mogu da utiu na procene nacionalnog interesa njihovih zemalja. Sporazumi se nikada nisu pravdali atmosferom 11 koju su stvarali, niti su ikada injeni ustupci samo zato da bi sc pojedini politiari odrali na poloaju. Oni jedan drugog nisu ni oslovljavali po imenu da bi podvukli dobre line odnose i ti m e uticali na javno mnjenje u svojim zemljama.

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

i.

Posle Prvog svetskog rata nain voenja iplomatije se izmenio. Od tada, sve vie dolazi do izraaja tendencija da sc odnosi personalizuju. Pozdravljajui ulazak Nemake u Drutvo naroda, Brijan je naglasio trezemanove ljudske kvalitete, a ovaj je odgovorio na isti nain, Slino tome, emberlenova navodna lina naklo nost Francuskoj navela je trezemana da intenzivira svoju politiku ispunjavanja obaveza" i da prihvati zapadne granice Nemake, kada je emberien ] 924. godine, na mestu ministra spoljnih poslova, zamenio lorda Kerzona koji je bio vie pronemaki nastrojen, Ostrn emberien je poticao iz ugledne porodice. Bio je sin briljantnog, mada nestalnog Dozcfa cmbcrlena, koji se poetkom veka zalagao za savez s N em a kom, i polubrat Neviia cmberlena, budueg potpisnika M inbenskog sporazuma. Ostin emberien je, kao i njegov otac, posedovao ogroman uticaj u britanskim ko alicionim vladama. Meutim, on je bio - kao i njegov otac - jedini lider Konzerva tivne partije u XX veku koji nije postao predsednik vlade. Prema jednoj anegdoti, Ostin je uvek bio u igri i uvek je gubio". Harold Makmilan je za Ostina rekao: On je dobro govorio, ali- nikad briljantno. Bio je jasan, ali ne i bridak. Njega su poto vali, ali od njega nikada nisu strahovali.*1 1 emberSenov najvei diplomatski uspeli bila je uloga koju je odigrao u sklapa nju Lokamskog pakta. S obzirom na to da se za njega znalo da jc frankofi! - jed nom je, kau, rekao da Francusku voli kao. enur- trezeman je strahovao od francusko-engleskog saveza, to ga je i podstaklo.da pokrene-proces koji je doveo o Lokam skog pakta. ~ ' Unazad gledano, slabost politike koja se zasnivala na uspostavljanju dveju vr sta granica u Evropi bila je oigledna. emberien jc u tome, pak, video bitno proi renje britanskih stratekih obaveza koje je ilo o granice koju je britansko javno m njenje moglo da prihvati. Sve o poetka XVIII veka bezbednosna granica Veli ke Britanije nalazila se na Lamanu. Tokom itavog XIX veka bezbednosna grani ca nalazila se na granicama Belgije i Holandije, Ostin emberien jc pokuao a je proiri do Rajne, gde na kraju nije ouvana kada ju je Nemaka 1936. godine ospo rila. Godine 1925, garancija data Poljskoj nalazila se izvan dometa britanskih dr avnika. Aristid Brijan je bio klasian politiar Tree republike. Karijeru je poeo kao aktivista lcvice, a potom je postao nezaobilazni lan svih francuskih vlada. Povre meno je bio predsednik vlade, ali mnogo ee (u etrnaest vlada) m inistar spoljnih poslova. On je rano shvatio da poloaj Francuske u odnosu na Nemaku opada i za kljuio je da pomirenje s Nemakom predstavlja najveu nadu Francuske za ostva rivanje dugorone .bezbenosti i zbog toga jc, oslanjajui se na lini arm. pokua vao da oslobodi Nemaku najteih odredbi Versajskog ugovora. 1 Brijanova politika nije mogla da stekne popularnost u zemlji koju jc razorila nemaka vojska. tavie, nije lako utvrditi ni da li jc u pitanju bio iskren pokuaj da stavi taku na stogodinje francusko-nemako neprijateljstvo, ili je to. u stvari, bio nevoljni realpolitiki potez. U kriznim situacijama Francuzima je bio blii nepopu stljivi Poenkare, koji je insistirao na striktnoj primeni Versajskog ugovora. Kada bi kriza postala neizdrljiva - kao posle okupacije Rura - korm ilo bi ponovo preuzeo
235

D IP L O M A T IJA H E N R I K iS IN D E R

Brijan. Ta stalna alternacija dovela je do toga da Francuska izgubi sposobnost da politiku jedne od te dve potpuno razliite linosti sledi do loginog razrcenja: niti je vie bila dovoljno jaka za nepomirljivu Poenkareovti politiku, niti je njeno javno mnjenje doputalo Brijanu da Nemakoj ponudi neto to bi omoguilo trajno po mirenje. Ma kakvi da su mu bili osnovni motivi, B rijanje shvatio da e Francusku, uko liko ne krene putem pomirenja, ubrzo istisnuti anglosaksonski pritisci i nezaustavivo jaanje Nemake. Mada estok protivnik Versajskog ugovora, trezeman je vcrovao da e poputanje zategnutosti u odnosima s Francuskom ubrzati reviziju kla uzula o razoruanju i stvoriti osnove za reviziju istone granice Nemake. Brijan i trezeman su se sastali 27. septembra 1926. u ivopisnom selu Toari, u Francuskoj Juri, u okolini eneve. Nemaka je upravo bila primljena u Drutvo naroda gde je doekana toplim, elokventnim Brijanovim govorom. U toj opojnoj at mosferi dva dravnika su razradila elo vit sporazum iji je cilj bio da se jednom zauvek stavi taka na rat. Francuska je pristala da vrati Sar bez plebiscita predvienog Versajskim ugovorom i da povue svoje trupe iz Rajnske oblasti u roku o godinu dana, a sloila se i s povlaenjem Saveznike vojne kontrolne komisije iz Nema ke. Nemaka je zauzvrat trebalo da plai 300 miliona maraka za sarske rudnike, da ubrza otplatu ratne tete Francuskoj i da ispuni Dozov plan. Brijan je, u stvari, po nudio mogunost da se najuvredljivije odredbe Versajskog ugovora menjaju za po mo neophodnu za oporavak francuske privrede. Taj sporazum je pokazao neravno pravne pregovarake pozicije dve strane. Nemaki dobici bili su trajni i neopozivi; korist koju je Francuska izvukla sastojala se od jednokratnog, privremenog finansijskog dobitka u okviru kojeg se nalazilo i ono to. je Nemaka ve ranije obeala. Ovaj sporazum nije pozdravljen ni u jednoj od dve prestonice. Nemaki naci onalisti su se estoko protivili bilo kakvoj saradnji zasnovanoj na Versajskom ugo voru, bez obzira na to koliko su pojedine odredbe sporazuma bile povoljne, a Bri ja n je optuen d a je izgubio tampon-zonu u Rajnskoj oblasti. Dalje tekoe predsta vljalo je izdavanje obveznica za fmansiranje dodatnih nemakih trokova. Brijan je 1 1 . novembra naglo prekinuo te razgovore izjavivi da su hitnu realizaciju ideje iz Toarija onemoguile tehnike smetnje1 1 .H Time je zavren poslenji pokuaj definitivnog poravnanja izmeu Francuske i N emake u meuratnom periodu. N ije jasno ni da li bi to reenje, d a je sprovedene, u veoj meri uticalo na dalji tok dogaaja. Osnovno pitanje, koje je nametnula di plom atska aktivnost proistekla iz Lokarnskog pakta, ostalo je nepromenjeno - a li e pomirenje podstai Nemaku da prihvati meunarodni poredak uspostavljen u Versaju, ili e joj omoguiti da bre postane sposobna da ga ugrozi. Posle Lokarna to pitanje je postajalo sve nejasnije. Velika Britanija je bila ubeena da pomirenje predstavlja jedini realan kurs. Amerika je verovala da je ono mo ralni imperativ. Strateke geopolitike analize postale su zastarele, a drave su go vorile o pravdi ak i onda kada su se otro razmimoiiazile u vezi s definicijom tog pojma. Usledio je niz sporazuma sainjenih radi potvrde opstih principa, a Drutvu naroda su upueni brojni apeli; sve to injeno je koliko iz ubeenja, toliko i zbog nedostatka snage i elje da se izbegne bolna geopolitika realnost.

236

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

U periodu posle Lokarna Francuska je postepeno - m ada s pravom nevoljno poela a odustaje o odredbi Versajskog ugovora i to pod stalnim britanskim (i amerikim) pritiskom da i dalje ini ustupke. Posle Lokarna, u N em aku je poeo da se sliva kapital - uglavnom ameriki - to je ubrzalo m odernizaciju njene indu strije. Saveznika vojna kontrolna komisija, uspostavljena da bi nadgledala nem a ko razoruavanje, ukinuta je 1927. g o dbc, a njene funkcije je preuzelo Drutvo na roda koje nije imalo instrumente za proveru potovanja ugovora. Nemaka se, tajno, sve bre ponovo naoruavala. Jo poetkom 1920. tadanji ministar industrije Valter Ratenau uteio je nem ake vojne krugove tvrdnjom da se odredbe Versajskog ugovora, prema kojima je trebalo unititi teko naoruanje, pr venstveno odnose na oruje koje bi ionako ubrzo zastarelo. S druge strane, kako je smatrao, nije postojalo nita to bi spreavalo naunoistraivaki rad na razvoju savremenog oruja, ili izgradnju industrijskih kapaciteta koji bi mogli brzo da ga pro izvode. Godine 1926, ubrzo posle ratifikacije Lokam skog pakta, a u vreme Brijanovog i trezemanovog sastanka u Toariju, feldm aral Fon Hindenburg, vrhovni komandant nemake vojske tokom poslednje tri godine rata, i tek izabrani predsed nik Nemake, na jednim vojnim manevrima je rekao: Danas sam video da je ou van tradicionalni nivo duha i obuenosti nemake vojske*'.1 5 U sluaju da je bio u pravu, bezbednost Francuske bila bi ugroena istog asa kada bi se ukinule restrik cije u vezi s veliinom nemake vojske. Kako je pitanje razoruanja izbijalo u prvi plan meunarodne iplomatije, ta pretnja je postajala sve vea. Zahtevajui politiku ravnopravnost, Nemaka je bri ljivo stvarala psiholoki okvir za kasnije insistiranje na vojnom paritetu. Francu ska je odbijala da se razorua dok ne dobije dodatne bezbenosne garancije; Velika Britanija, jedina zemlja koja je bila u poloaju da ih prui, nije pristajala da garantuje istone granice, a u pogledu zapadnih nije bila spremna da ode dalje nego to je bilo predvieno Lokarnskim paktom, ime je jasno stavljala do znanja da su te odredbe manje obavezujue nego to bi to bilo saveznitvo. Da bi izbegla, ili bar odloila dan kada e Nemaka i zvanino postati ravno pravna, Francuska je zapoela igru s razraivanjem kriterijuma za smanjenje nao ruanja za ta su sc zalagati strunjaci za razoruanje D rutva naroda. Ona je Pri premnoj komisiji Drutva naroda podnela jedan analitiki dokument koji se odno sio na vezu izmeu stvarne i potencijalne moi obuenih rezervista i demografskih kretanja, kao i postojeeg naoruanja i brzine tehnolokih promena. M eutim, ni jedna od tih lepo razraenih teorija nije mogla da zaobie osnovni problem: pri istom obimu naoruanja, ma kako malom, bezbednost Francuske bila bi ugroena zbog veeg mobilizacijskog potencijala Nemake. to je vie prihvatala stavove Pripremne komisije, Francuska je, ini se, bila izloena sve veem pritisku. Na kra ju, francusko manevrisanje samo je uvrstilo Engleze u uverenju da je ba Francu ska glavna prepreka za razoruanje, a time i za mir. Probleme je dodatno zagoravalo to to Francuska posle Lokarna vie nije bi la u poloaju da sledi vlastita uverenja i to je morala da se zadovolji ublaavanjem svojih strahova. Njena politika je postajala sve vie reaktivna i defanzivna. Simbol takvog stanja duha predstavljao je poetak izgradnje M aino linije - dve godine po-

v ili
s i!
......... D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

sle L o k a rn a -u vreme kada je Nemaka jos bila razoruana, a nezavisnost novih dr ava u Istonoj Evropi zavisila od francuske sposobnosti da im pritekne u pomo. U sluaj nemake agresije, Istona Evropa jc mogla da se spase samo ukoliko bi Francuska usvojila ofenzivnu strategiju zasnovanu na korienju demilitarizovane Rajnske oblasti kao taoca. Nasuprot tome, Maino iinija je ukazivala na nameru Francuske da se brani unutar svojih granica, ime su Nemakoj date odreene ruke na istoku. Francuska politika i vojna strategija vie nisu bile usaglaene. Konfuzni politiari su skloni tome da poteze namenjene javnom mnjenju pobr kaju s pravcem kojim bi trebalo a se kreu. Podstaknut eljom a ostavi utisak a preduzima neto znaajno, Bryan je iskoristio priliku koja mu se ukazala povodom obeleavanja desetogodisnjice ulaska Amerike u rat, i juna 1927. godine poslao u s ;iington nacrt sporazuma prema kojem dve vlade iskljuuju mogunost meusobnog rata i pribvataju da sve svoje sporove reavaju mirnim putem. Ameriki dravni sekretar Frenk B. Kelog nije tano znao kako da reaguje na dokument koji je odbacio ono od ega niko nije strahovao i nudio ono to se samo po sebi podrazuraevalo. Meutim, pribliavanje izbome 1928. godine pomoglo mu je da donese odlu ku; ,,mir je bio popularan, a Brijanov prediog je imao tu prednost to nije podra.zumevao nikakvu obavezu. Poetkom 1928. godine Kelog je prekinuo utnju i pri hvatio nacrt sporazuma. A onda je nadmaio B ojana predlaui da sc dokumentu o odbacivanju rata prikljui to je mogue vie drugih zemalja. Ta ponuda jc bila pod jednako neodoljiva i beznaajna. Pariki pakt (popularno nazvan Kelog-Brijanov pakt), kojim se odbacuje rat kao sredstvo nacionalne politike, 27. avgusta 1928. godine potpisalo je, uz veliku pompu, petnaest drava. Ubrzo su ga ratifikovale prak tino sve zemlje na svetu, ukljuujui Nemaku, Japan i Italiju, drave ija e agre sija obeleiti sledeu deceniju. im je taj sporazum potpisan, svetske dravnike su zaokupile druge misli. Francuska jc preinaila svoj prvobitni predlog time to je ukljuila klauzuiu kojom se legalizuju odbrambeni ratovi i ratovi koji proistiu iz obaveza proisteklih iz Pak ta Drutva naroda, garancija Lokamskog pakta i svih francuskih saveznitava. Time su stvari vraene na poetak, budui da su izuzeci obubvatali praktino sve mogu e sluajeve. Potom je Velika Britanija, radi odbrane svoje imperije, insistirala na slobodi delovanja. Amerika je ispoljila najdalekosenije rezerve time toje poela a se poziva na Monroovu doktrinu, pravo na samoodbranu i pretpostavku a sva ka zemlja sama procenjuje potrebe vlastite samoodbrane. U z sve ostale izgovore. Sjedinjene Drave su odbacile i mogunost da uestvuju u bilo kakvoj akciji koja bi ukljuivala upotrebu sile. Nekoliko meseci kasnije, Kelog je prilikom svedoenja pred senatskim Odbo rom za meunarodne odnose izneo rteverovatnu teoriju po kojoj Sjedinjene Drave na osnovu tog pakta nisu obavezne a pomognu rtvama agresije, poto bi pakt bio poniten ve samim inom agresije. Pretpostavimo da neka druga zemlja prekri pakt; zato bismo mi za njega bili zainteresovani?", upitao je senator Vol iz M on 6 tane. Za to ne bismo imali ni najmanjeg razloga", odgovorio je dravni sekretar .1 Kelog je Pariki pakt sveo na tautoloko tumaenje da e on uvati mir sve do tle dok mir bude sauvan. Rat je bio zabranjen u svim sluajevima, izuzev u onima
238

W
Hf

;;|s -f?

DIPLOMATUA
H E N R I K IS IN D E R

koji su mogli da se predvide. Nije nikakvo udo s to je D. V. Brogan za Kelog-Bnjanov pakt rekao: Ukimtvi Osamnaestim amandmanom porok pijanstva. Sjedinje ne Drave su pozvale svet da ukine rat tako to e se na to zakleti. Nedovoljno hra bar da u to poveruje ili posumnja, svet je na to pristao " . 17 Na kraju, Brijanovi nekadanji saveznici pretvorili su njegovu prvobitnu ideju u novo sredstvo pritiska na Francusku. Od tada nadalje, nairoko se dokazivalo da je Francuska, imajui u vidu d a je rat stavljen van zakona, obavezna da ubrza sopstveno razoruanje, Da bi obeieiii nastupanje perioda dobre volje, saveznici su, 1928. godine, prekinuli okupaciju Rajnske oblasti, pet godina ranije nego Sto je to bilo predvieno. Istovremeno, Ostin emberlen jc obznanio da bi to se tie Velike Britanije, poljska granica s Nemakom mogla, u stvari trebalo, da sc izmeni, ukoliko se N e maka bude pristojno ponaala: Ako ona (Nemaka) ude u Drutvo naroda i svoju ulogu u njemu odigra u prijateljskom i pomirljivom duhu, lino verojem da e u razumnom roku doi u situaciju da njena ekonomska i trgovinska podrka Poljskoj-postanu toliko neop hodne, a njeno politiko prijateljstvo tako poeljno, da e biti u stanju da, ne po kreui mehanizme Drutva naroda, ude neposredno s Poljacima u prijateljske aranmane... Ako bi se nemako javno mnjenje i tampa mogii uzdrati od toli ke prie o svojim istonim granicama, reenje bi sc mnogo bre postiglo.1 8 trezeman je vesto iskoristio ulazak Nemake u Drutvo naroda za poveanje opcija u odnosu na Sovjetski Savez, kao i za jacanje.pri tiska na "Francusku u vezi s paritetom u naoruanju. Na primer, trezeman je traio i dobio izuzee koje je N e makoj omoguilo uee u primeni odredbi Pakta Drutva naroda (lan 16), na osno vu toga to razoruana Nemaka ne bi bila u poloaju da se suoi s rizikom sankcija. Potom je. u Bizmarkovom stilu, obavestio Moskvu da jc izuzee zahtevao stoga to Nemaka nije bila voljna da se ukljui u bilo kakvu antisovjetsku koaliciju. M oskva je shvatila taj nagovetaj. Godinu dana posle potpisivanja Lokamskog pakta Sovjetski Savez i Nemaka su aprila 1926. u Berlinu potpisali Ugovor o ne utralnosti. Obe strane su se obavezale da ostanu neutralne u sluaju da jedna od njih bude napadnuta, kao i da sc ne ukljuuju ni u kakve politike kombinacije, iii eko nomski bojkot usmercn protiv jedne od njih - verovatno bez obzira na povod. To je, u stvari, znailo da su se Nemaka i Sovjetski Savez uzajamno iskljuili iz primcne sistema kolektivne bezbednosti. Nemaka je u meuvremenu sebe ve iskljuila iz primene sankcija protiv bilo koga drugog. Berlin i M oskvu je ujedinjavalo nepri jateljstvo prema Poljskoj, kao to je to nemaki kancelar Virt i rekao svom ambasa doru u Moskvi Ulrihu fon Brokdorf-Rancauu: .leno u vam iskreno rei. Poljska m ora a bude unitena... Ja ne sklapam nikakav sporazum koji bi mogao da ojaa Poljsku 11. 19 Uprkos tome, francuski politiari, posebno Brijan, doli su do zakljuka da prihvatanje politike ispunjavanja obaveza 11 ostaje jedino to Francuska realno moe da uini. Ukoliko bi se njeni najgori strahovi ostvarili, i ako bi Nemaka ponovo po239

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

ela da vodi militantnu politiku, nadu da e postepeno stei britansku podrku i ou vati naklonost Amerike, sigurno bi unitila mogunost da se Francuska okrivi za ne stanak ansi za pomirenje. Teite evropskih zbivanja postepeno se pomeraio ka Berlinu. Iz sadanje per spektive posebno zauuje to sto je trezemanov poloaj na domaoj politikoj sce ni sve vreme slabio. Preovladujui nacionalistiki stav doao je do izraaja u reak cijama na takozvani Jungov plan, koji su saveznici predloili kada je 1929. istekao petogodinji period Dozovog plana. Jungov plan je jo vie smanjio nemake repa racije i utvrdio odreen, mada dalek, rok za njihovo plaanje. Godine 1924. Dozov plan je bio usvojen uz podrku nemakih konzervativaca koji su 1929, uz podrku nacistike partije u nastajanju, isto kao i komunista, estoko napali Ju n g o v piaii, i ji suusfovi bili znatno bolji. Rajhstag g a je konano odobrio sa samo 20 glasova. Takozvani duh Lokam a nekoliko godina je oznaavao elju za uspostavlja njem prijateljskih odnosa meu nekadanjim ratnim neprijateljima. Meutim, re ,,duh na nemakom znai isto to i ,,avet , tako da je krajem te decenije u nacio nalistikim krugovima postalo popularno zbijati ale na raun aveti Lokarna. Taj ci nian stav prema centralnoj taki meunarodnog poretka nastalog u Versaju bio je prisutan ak i u mirnom periodu privrednog oporavka, pre nego to je velika kriza definitivno radikalizovala nemaku politiku. trezeman je umro 3. oktobra 1929. Pokazalose .da je riezamenljiv stoga to u Nemakoj nije postojao politiar koji bi se po talentu ih rafiniranosti mogao s njim uporediti, a pre svega zato to je veliko lino poverenje zapadnih sila, koje je ui vao, u ogromnoj meri doprinelo rehabilitaciji Nemake i pacifikaciji Evrope. Veo m a dugo je preovladavalo miljenje da trezeman predstavlja otelotvorenje svih od lika dobrog Evropljanina*1 . U tom smislu, on se smatrao prethodnikom velikog Konraa Acnauera, koji je shvatio da Francuska i Nemaka u stvari dele istu sud binu bez obzira na jaz to g a je stvorilo njihovo istorijsko rivalstvo. M eutim, kada je postala dostupna, Sirezsmanova dokumentacija nije potvrdi la povoljno miljenje koje je uivao. Ona je otkrila sraunatog sledbenika realpoli tike koji je s bezobzirnom upornou radio na ostvarivanju tradicionalnog nemaT kog nacionalnog interesa. Za trezemana, ti interesi su bili jasni: povratiti Nema koj poloaj koji je uivala do 1914. godine, resili se finansijskog tereta reparacija, postii vojni paritet s Francuskom i Velikom Britanijom, revidirali istonu nema ku granicu i ostvarili ujedinjenje (Anschluji) s Austrijom. trezemanov saradnik Ed gar tem-Rubart ovako je opisao ciljeve svog efa: trezemanova najvea nada, kao to mi je to jednom poverio, bila je da oslobodi Rajnsku oblast, da povrati Epen i Malme i Sar, da pripoji Austriju i da dobije na upravljanje, ili na neki drugi nain stekne, jednu koloniju u Afri ci iz koje bi se obijaie najvanije tropske sirovine i koja bi posluila kao ven til za viak energije mlade generacije.1 0 trezeman stoga nipoto nije bio dobar Evropljanin" u smislu u kojem se taj izraz koristio posle Drugog svetskog rata, ali u njegovo vreme kriterij umi za to jo

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

nisu ni postojali. Veina zapadnih dravnika delila je trezemanovo miljenje da je Versajski ugovor zahtevao reviziju, posebno na istoku, a da Lokam ski pakt predsta vlja samo jednu fazu tog procesa. Za Francusku je, naravno, bilo nepodnoljivo bol no a se posle rata, u kojem je unitila svoju supstancu, suoi s obnovljenom N e makom. M eutim, to Sto se dogodilo predstavljalo je taan odraz nove preraspoele moi. trezeman je shvatio d a je Nemaka, ak i u okviru ogranienja predvi enih Versajskim ugovorom, potencijalno najjaa zemlja u Evropi. Iz te procene je, u stilu realpoiitike, izveo zakljuak da mu se ukazuje mogunost da je obnovi kako bi dostigla nivo na kojem je bila 1914, ako ne i vii. M eutim, za razliku od svojih kritiara iz nacionalistikog tabora - i potpuno suprotno nacistima - trezeman je nastojao da te ciljeve ostvari oslanjajui se na strpljenje i kompromis, kao i uz saglasnost evropskih zemalja. Bio je dovoljno in teligentan da ustupke u ugovorima - posebno kada je u pitanju bilo izuzetno osetijivo pitanje reparacija - daje u zamenu za okonanje vojne okupacije Nemake i mo gunost dugoronih promena koje e njegovu zemlju neizostavno dovesti u nadmo an poloaj, Ali, za razliku o nemakih nacionalista, on nije video potrebu a se odredbe Versajskog ugovora menjaju silom. trezeman je svoju politiku mogao da sprovodi zahvalj ujui nemakim poten cijalima i resursima. Rat njegovoj zemlji nije unitio mo, a Versajski ugovor joj je poboljao geopolitiki poloaj. ak ni neuporedivo tei poraz u Drugom svetskom ratu nije uspeo da eliminie nemaki uticaj u Evropi. Umesfo da u trezemami vi dimo preteu nacistikog udara na zapadne vrednosti, bilo bi mnogo ispravnije a se 11a nacistike ekscese gleda kao na odustajanje o njegovog postepenog i skoro sigurno miroljubivog puta koji je Nemakoj trebalo da obezbei kljunu ulogu u Evropi. trezeman je svoju taktiku vremenom mogao lako da pretvori u strategiju, kao to je mogao i da poveruje u ono to je u poetku koristio samo kao sredstvo. Kao primer iz savremene istorije moe se uzeti predsednik Saat, iji je motiv za pribli avanje Izraelu gotovo sigurno bila namera a pobije zapadne ideje o arapskoj militantnosti, a da Izrael dovede u psiholoku defenzivu. Saat je, kao trezeman, po kuavao da zabije klin izmeu svojih neprijatelja i njihovih prijatelja. On se nadao a e ispunjavajui razumne zahteve Izraela oslabiti njegovo odbijanje a vrati arapske, posebno egipatske teritorije- M eutim, kako je vreme prolazilo, Saat se stvarno pretvorio u apostola mira i iscelitelja meunarodnih razdora, to je u poet ku lako mogla biti samo poza. Insistiranje na miru i pom irenju vremenom je presta lo a bude Saatovo sredstvo za ostvarivanje nacionalnog interesa i pretvorilo se u neto to je samo po sebi postalo vrenost. Da li je i trezeman iao istim putem? Njegova prerana smrt tu mogunost ostavlja kao jednu o nereenih istorijskih za gonetki. U vreme trezemanove smrti, pitanje reparacija nalazilo se na putu razreSenja, a pitanje zapadne granice bilo je reeno. Nemaka je zadrala revizionistiki stav u odnosu na svoje istone granice i odredbe o razoruanju predviene Versajskim ugovorom. Pokuaj da se na nju izvri pritisak time to e se okupirati njena terito rija nije uradio plodom, a moifikovan pristup Lokamskog pakta, zasnovan na ko-

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

lektivnoj bezbednosti, jo nije umirio nem ake zahteve za paritetom. Evropski dravnici su konano nali :pribeite u potpunom opredeljenju za razoruanje, kao najboljem sredstvu za ouvanje mira. U Velikoj Britaniji se u meuvremenu uvrstila ideja a Nemaka ima pravo lia paritet. Ve prilikom svog prvog m andata,. 1.924::godine, predsednik vlade iz redo va laburista Ramzi M akdonal objavio j e a;razoruanje predstavlja njegov najva niji prioritet. U rugondr mandatu, koji j e zapoeo 1929. godine, obustavio je iz gradnju jedne pomorske baze u Smgapuru i gradnju novih krstarica i podmornica Godine 1932, njegova vlada je objavila,m oratorium na proizvodnju: aviona. M akonaiov glavni savetnik. u vezi s tim pitanjem Filip N oei-Bejker izjavio je da sledei ratmoe da sprei samo razoruavanje. M eutim, sutinski problem, usklaivanje nemakog pariteta i francuske bez bednosti, ostao je nereen, moda i stoga to je bio nereiv. Godine 1932. uoi sa mog Hitlerovog dolaska na vlast, francuski predsednik vlade Enar Erio je:predvideo: ,,Ia nemam nikakvih iluzija. Ubeen sam a Nemaka eli da se ponovo nao rua... Mi se nalazimo na istorijskoj.prekretnici. Nemaka je do sada vodila pom ir ljivu politiku.., a sada prelazi na aktivnu politiku. Sutra e to biti politika teritorijal nih zahteva."2 1 Najuoljiviji aspekt ove izjave predstavlja njen pasivan, rezigniran ton. Erio nije rekao nita o francuskoj vojsci koja je i dalje bila najvea u Evropi; o Rajnskoj oblasti koja je u skladu s Lokam skim paktom emilitarizovana; o jo uvek_razoruanoj Nemakoj; ili o francuskim obavezama u vezi s bezbednou u Isto noj Evropi. Nespremna a se bori za svoja uverenja, Francuska je jednostavno e kala da joj se dogodi ono to joj je sudbina namcnila. Velika Britanija je na razvoj dogaaja na kontinentu gledala iz sasvim druki je perspektive. U elji da umiri Nemaku, uporno je od Francuske zahtevala da pri hvati nemaki paritet u naoruanju. Strunjaci za razoruanje dobro su poznati po svojoj vetini da predloe planove koji odgovaraju formalnim aspektima pitanja bezbednosti, a da se ne pozabave sutinom. Tako su britanski strunjaci pripremili prelog koji je Nemakoj odobravao paritet, ali joj nije dozvoljavao regrutaciju, i me je Francuska teorijski bila u prednosti zahvaljujui veem broju obuenih rezer vista. (Kao da Nemaka, kad bi ve dotle dolo, ne bi mogla da nade naina da izbegne i to poslednje relativno nevano ogranienje.) Iste te sudbonosne godine, uoi Hitlerovog dolaska na vlast, nemaka demo kratska vlada oseala se dovoljno sigurno da napusti Konferenciju o razoruanju u znak protesta protiv, kako se izrazila, diskriminacije od strane Francuske. Nagovorena je a se vrati uz obeanje o jednakim pravima u sistemu koji e pruiti bez bednost svim zemljama1 1 ;22 ta dvosmislena reenica je nagovetavala teorijsko pra vo na paritet uz bezbednosne" odredbe koje su ga inile teko ostvarivim. Javno mnjenje je prevazilo takve finese. Leviarski list New Statesman pozdravio je tu formulu kao bezuslovno priznanje principa ravnopravnosti drava, Na drugoj strani britanskog politikog spektra, Ii.m esjc s odobravanjem govorio o pravovre menom ispravljanju nejednakosti",2 3 Formula o Jednakosti (u okviru) sistema bezbednosti" bila je, meutim, termi noloki kontradiktorna, Francuska vie nije bila dovoljno jaka da se odupre Nemae242'

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

koj, a Velika Britanija je odbijala da s Francuskom sklopi vojni savez koji je mogao da uspostavi priblinu geopolitiku jednakost (mada, na osnovu iskustva iz rata, ak ni to nije bilo sigurno). Insistirajui na efinisanju jednakosti uopfenim frazama, o okonanju diskriminatorskog odnosa prema Nemakoj, Engleska nije govorila ni ta o uticaj te ravnopravnosti na evropsku ravnoteu. Godine 1932, ogoreni pred sednik vlade M akdonald rekao je francuskom ministru spoljnih poslova Polu Bonkuru: Francuski zahtevi su uvek stvarali probleme zato to su podrazumevali da Velika Britanija preduzme dodatne obaveze, a u ovom trenutku o tome ne m oe da se razmilja'V3 4 Ovaj onespokoj avaj ui zastoj trajao je sve dok oktobra 1933. godi ne Hitler nije napustio pregovore o razoruanju. Posle deset godina, tokom kojih se dipiomatija bavila iskljuivo Evropom, ne dostatke sistema kolektivne bezbenosti i samog Drutva naroda neoekivano je pokazao Japan, ije su akcije tridesetih godina inaugurisaie deceniju sve veeg na silja. Godine 1931 .japanske trupe su okupirale Manduriju koja je zvanino bila deo Kme, mada centralna kineska vlast tamo ve godinama nije funkcionisala. Interven cija takvog obima nije bila pokuana jo od osnivanja Drutva naroda. Ono, m eu tim, nije imalo mehanizam prinude ak ni da nametne ekonomske sankcije predvi ene lanom 16 Pakta Drutva naroda. Njegovo okievanje je pokazalo osnovnu di lemu sistema kolektivne bezbenosti; nijedna zemlja nije bila spremna da ue u rat protiv Japana (niti je bila u poloaju da to uini bez amerikog uea, budui, d aje japanska ratna mornarica imala prevlast u azijskim voama). ak i d a je m ehani zam za primenu ekonomskih sankcija postojao, nijedna zemlja nije bila voljna da usred krize smanji obim trgovine s Japanom; s druge strane, nijedna zemlja nije b i la spremna ni da prihvati okupaciju Mandurije. lanice Drutva naroda jednostav no nisu znale kako da prevaziu suprotnosti koje su same sebi nametnule, N a kraju je pronaen mehanizam koji jc, u stvari, omoguio neinjenje. On sc sveo na utvrivanje injenica - standardno diplomatsko sredstvo koje pokazuje da neaktivnost predstavlja eljeni cilj. Takvim komisijama je potrebno dosta vremena da se okupe, ponu da istrauju i usaglase stavove - do kada, ako imaju sree, pro blem moe sam po sebi da nestane. Japan je imao toliko poverenja u ovu praksu da je ak micirao takvu vrstu utvrivanja injenica. Komisija, kasnije nazvana Litonovom, izvestilaje da je Japan ispravio nepravde, a d a je pogreio utoliko to prethod no nije iscrpeo sva miroljubiva sredstva. Najblai mogui prigovor zbog okupacije teritorije vee od sopstvene bilo je, kako se ispostavilo, neto to Japan nije bio spreman da otrpi, ve se povukao iz Drutva naroda. Bio je to prvi korak u pravcu rasturanja cele tc institucije. U Evropi se na itav ovaj incident gledalo kao na stranputicu svojstvenu dale kim kontinentima. Pregovori o razoruanju nastavljeni sn kao a mandurska kriza ne posloji, a rasprava o bezbenosti u svetlu pariteta pretvorila se u ritualni! proce duru, A onda, 30. januara 1933. godine, u Nemakoj jc na vlast doao A dolf Hitler koji je pokazao a poredak nastao u Versaju zaista predstavlja kulu od karata.

D 1PL0M A TU A H E N R I K IS IN D E R

NAPOMENE
1. H erm ann G ram i, E uropa in d er Zw ischen der K riegen (M inhen, i 969), str. i 54. 2. V iscount d A bem on, The A m b a ssa d o r o f Peace: L o rd d A h e m o n s D iary, Ii (H odder & Sto ughton, L ondon, 1929), sir. 225. 3. Gram !, Europa, str. 130, 4. Stephen A. Schuker, Tin E nd o f French P redom inance in E urope (U niversity o f N orth C aro lina Press, C epel H tl, Severaa K arolina, 1976), str. 255. 5. H enry L. B retton, Stresem ann a n d the Revision o f Versailles (S tanford U niversity Press, Stan ford, K alifornija, 1953), str. 38. 6. M arc T rachtenberg, Reparations in World P olitics {C olum bia U niversity Press. N jujork 1980), str. 48. 7. Ib id 8. B retton, Stresem ann, str. 21. 9. F. L. C arsten, Britain a n d the Weimar R ep u b lic (Schoeken B ooks, N jujork, 1984), str. 37. 10. H ans W. G atzke, Stresem ann a n d the R earm am ent o f G erm any (Johns H opkins U niversity Press, Baltim or, 1954), str. 12. 11. G ustav Stresem ann. H is D iaries, Letters a n d Papers, redakcija i prevod: Eric Sutton (L o n don, 1935), I, str. 225, 12. David Dutton, A u sten C ham berlain, G entlem an in Politics (R oss Anderson, Bolton, 1985), str. 250. 13. Ibid, str. S. 14. Jon Jacobson, L o c a rn o D ip lo m a cy {Princeton U niversity P ress, Prinston, Nju D erzi, 1972). str. 90. ' . 1 5 . R aym ond J. Sontag, A B roken World, 1919-1939 (Harper & R ow , N ju jo rk , 1971), str. 133. 16. Sclig A dler, The Iso la tio n ist Im pulse: its Tw entieth-C entury R eaction (Free Press. N iujork. 1957), str. 217. - 17. D . W, B rogan, The French Nation, IHI4-1941) (H am ilton, L ondon, 1957). str. 267. 15. D utton, A u sten Cham berlain, sir. 251. 19. F. L. Carsfen, The R eich sw eh r a n d Politics, 1918-1933 (U niversity o f C alifornia Press, Berkli, 1973), str. 139. 20. B retton, Slresem ann, str. 22. 21, A nthony A dam tlnvaite, F rance a n d the Corning o f the S econd W orld War, 1936-1939 (Frank C ass, L ondon, !9 77), str. 29. 22. W inston S. C hurchill, The S e co n d World War, 1, The G athering o f the Storm (H oughton M if flin, B o sto n , 194), str, 74. 23, Ibid, str, 73. 24, A . J, P. Tayior, The O rigins o f the S e co n d W orld War (A th e n d rm , N jujork, broirano, I 983). str. 66.

" - ' KRAJ ILUZIJE: HITLER I RAZARANJE VERSAJSKOG PORETKA

Bitlerov dolazak na vlast znaio jc jednu od najveih nesrea u istoriji sveta. Da nije bilo njega, ruenje kue od karata, kakvu je predstavljao meunarodni poredak nastao u Versaju, moda bi se obavilo na miran nain, ili bar ne katastrofalno. Bilo je neizbeno a Nemaka iz njega izie kao najjaa drava na kontinentu; masovna ubi janja i razaranja do kojih je taj proces doveo bila su delo jedne demonske linosti. Hitler se prouo zahvaljujui svom govornikom daru. Za razliku od drugih re volucionarnih voa, on je bio usamljeni politiki avanturista koji nije predstavljao nijednu vaniju kolu politike misli. Njegova filozofija, izloena u knjizi Mein K a m p f kretala se u rasponu od banalnog o fantastinog i sastojala se od pojedno stavljene kombinacije desniarskih, radikalnih i konvencionalnih ideja. Sama za se be, ona nikada ne bi mogla da pokrene intelektualna strujanja koja bi kulminirala revolucijom, kao to je .to bio sluaj s Maricsovim Kapitalom ili delima filozofa iz XVIU veka. Vesta demagogija katapultirala je Hitlera na elo nemake drave i do kraja je ostala njegov glavni adut. S instinktima jednog marginalca i nepogreivim okom za tue psiholoke slabosti, on je svoje protivnike gurao iz nevolje u nevolju, sve dok ih nije toliko demoralisao da su se potcinili njegovoj dominaciji. N a meunarodnom planu on je bezobzirno eksploatisao griu savesti koju su demokratske zemlje oseale zbog Versajskog ugovora.
245

d ip l o m a t ija

H E N R I K IS IN D E R

K ao e f drave H itler je delovao na osnovu instinkta, a ne analize. Uobraavaju i da je umetnik, opirao se sedeim" poslovima i stalno je bio u pokretu, Poto y:-?{ Berlin nije voleo, najee je, povremeno mesecima, boravio u svojoj bavarskoj re '* .'! zidenciji, mada je i tamo brzo poinjao da se dosauje. Budui da je prezirao usta ljene radne navike, a da je njegovim ministrima bilo teko da dou do njega, poli tika nije mogla sistematski da se kreira. Uspevalo jc ono to je bilo u skladu s nje govim napadima frenetine aktivnosti, a propadalo sve sto je iziskivalo redovne na* pore. Sutina demagogije sastoji se u sposobnosti da se emocija i frustracija sabiju u jedan jedini trenutak. Postizanje tog trenutka i uspostavljanje hipnotike, skoro sen;;:j zualne veze sa svojim pristalicama i auditorijumom uopte, postali su Hitlerova spe. cijalnost, U inostranstvu je Hitler postizao najvei uspeh onda kada je na svet osta vljao utisak oveka koji sledi normalne, ograniene ciljeve. Svi veliki spoljnopolitiki uspesi ostvareni su tokom prvih pet godina Hitlerove vlasti - od 1933, o 1938 - i bili su zasnovani na pretpostavci buduih rtava da je jedino to eli uskladivai;rj nje versajskog poretka s njegovim navodnim principima. H itler je izgubio kredibilitet im je prestao da se pretvara kako samo namerava da ispravi nepravde. Krenuvi u direktna osvajanja koja su sama sebi biia cilj, poeo je da se odvaja od realnosti. Povremeno mu se jo deavalo da intuitivno ne to shvati, kao sto je to bio sluaj s planom za rat protiv Francuske i odbijanjem da* odobri povlaenje s fronta u blizini M oskve 1941, to bi gotovo sigurno dovelo do ' j potpunog unitenja nemake vojske. Poraz Nemake u Prvom svetskom ratu pred-.- W if stavljao je, ini se, najvanije iskustvo u Hitlerovom ivotu. Stalno je prepriavao kako je za kapitulaciju uo u krevetu jedne vojne bolnice, privremeno oslepljen iperitom . Pripisujui krah Nemake izdaji, jevrejskoj zaveri i nedostatku volje, do kra ja ivota e tvrditi da Nemaku ne mogu da poraze stranci, ve da ona jedino moe sam u sebe da porazi. Takav nain razmiljanja preobrazio je poraz iz 1918. godine ;.:;;i u izdaju, dok je odbijanje ljudi koji su se nalazili na elu drave da se bore do kraja postalo glavna tema njegovih opsesivnih govora i. oamuujuih monologa. Hitler, zaudo, kao da nikada nije bio zadovoljan svojim pobedama; na kraju ;;j je, izgleda, sebe doivljavao kao viziju iste snage volje koja uspeva da izbegne predstojei slom. Psiholozi bi u tome mogli da otkriju odgovor na pitanje zasto je vodio rat na nain koji se strateki ili politiki nije mogao opravdati sve dok nemai^ij ki resursi nisu bili uniteni i dok konano, i dalje nepopustljivo, nije uspeo da se u ;ij;j potpunosti potvrdi, prkosei svetu iz bunkera u opkoljenoj prestonici svoje skoro potpuno okupirane zemlje. Demagoka vetina i bolesno samoljublje predstavljali su dve strane iste medalje. H ilter nije bio sposoban za normalne razgovore, te se stoga obino uputao u duii i gake monologe; u sluaju da neki sagovornik uspe da uzme re, zautao bi, otvore. i no pokazujui da se dosauje, a povremeno bi ak i zadremao.1Hitler je svoj gotovo udesan uspon s margina bekog drutva do neprikosnovenog voe nacije pripisivao linim kvalitetima kakve nijedan njegov savremenik nije posedovao. Zato je prepriavanje njegovog osvajanja vlasti postalo deo dosadnog rituala o kojeg su se sastoja li H itlerovi razgovori za stolom", kako su to opisali njegovi sledbenici,2
246

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS iN D E R

Hitierov boiesni egoizam imao je i pogubnije poslediee; on je sebe i, to je jo znaajnije, svoje sledbenike ubedio da ovek tako jedinstvenih sposobnosti mora za ivota da ostvari sve svoje ciljeve. Budui da je na osnovu porodine istorije procenjivao da nee doekati duboku starost, nikada nije bio u stanju da dozvoli da bilo koji planirani poduhvat sazri, ve ga je podsticao u skladu s rokovim a koje jc odre dio na osnovu praene sopstvene fizike snage. U istoriji nije poznato da je jo ne ki vaniji ral otpoeo na osnovu medicinskih predvianja. Sve u svemu, HitSerovi zapanjujui poetni uspesi svode se na ubrzano troe nje mogunosti koje je stvorila politika njegovih prethodnika, koje je inae prezi rao, posebno trezemana. Kao i Vestfalski mir, Versajski ugovor je uinio da se je d na mona zemlja nade suoena s mnogo manjih, nezatienih drava na svojoj is tonoj granici. Meutim, razlika je bila u tome to je u Vestfaliji to i bila namera, dok se za Versajski ugovor moglo rei neto potpuno suprotno. Versaj i Lokarno su Nemakoj utrli put u Istonu Evropu, u kojoj bi strpljivi nem aki politiari vreme nom ostvarili dominantan poloaj mirnim putem, ili bi im je moda Zapad direktno prepustio. Meutim, Hitlerova neobuzdana megalom anija pretvorila je moguu mirnu evoluciju u svetski r a t Hitler je izgledao toliko obino da njegova prava priroda u poetku nije mogla da se uoi. Ni nemaki ni zapadnoevropski politiari nisu verovali da on zaista namerava da pronseni postojei poredak, uprkos tome to je takve nam ere dovoljno esso najavljivao. Umoran od problema koje je stvarala sve jaa nacistika partija, demoralisan zbog krize i politikog haosa, konzervativni vrh nem ake drave naimenovao je Hitlera za kancelara, smatrajui da e dovoljno obezbeenje biti to to je okruen uglednim konzervativcima (u Hitlerovoj prvoj vladi, formiranoj 30. ja nuara 1933. godine, nalazila su se samo tri lana nacistike partije). Meutim, Hi tler je ve preao suvie dug put da bi dozvolio a ga zaustave parlamentarni m ane vri. U z nekoliko grubih poteza (ukljuujui i istku u kojoj je 30. juna 1934, pobi jen vei broj njegovih suparnika i protivnika), on je za osam naest meseci od stupa nja na poloaj kancelara sam sebi omoguio da zavede diktaturu u Nemakoj, Zapadne demokratske zemlje su na Hitierov uspon u poetku reagovale tako to su ubrzale izvravanje svojih obaveza u odnosu na razoruanje. N a elu nem a ke vlade sada se nalazio kancelar koji je objavio svoju nameru da srui Versajski po redak, da se ponovo naorua i da zatim pone da vodi ekspanzionistiku politiku. Uprkos tome, demokratske zemlje nisu videie potrebu da preduzmu bilo kakve po sebne mere predostronosti. Hitierov dolazak na vlast je Veliku Britaniju pre svega uvrstio u uverenju da je razoruavanje neophodno. N eke britanske diplomate su ak smatrale da Hitler prua vie nade za mir od manje stabilnih vlada koje su mu prethodile. (Hitierov) potpis c obavezati elu Nemaku kao to nikada do sada ni je mogao potpis nekog drugog Nem ca'V obavestio je oduevljeno am basador Fips svoje ministarstvo. Prema Ramziju Makdonaidu, britanska garancija Francuskoj b i la je nepotrebna, stoga to e, ukoliko Nemaka raskine ugovor o razoruanju, osu da sveta biti neizrecivo velika".4 Tako umirujue izjave, naravno, nisu mogle da razuverc Francusku. Ona je i dalje strahovala za svoju bezbednost u sluaju da se N em aka ponovo naorua, a
247

D IP L O M A T U A H E N R i K iS IN D E R

Velika Britanija je i dalje odbijala da joj prui garancije. Ako je svetsko javno m nje nje zaista bilo odluno da se obrauna s prekriocima, zasto je Velika Britanija bila o te mere nespremna da prui garanciju? Zato to je javno mnjenje u Engleskoj ne bi podralo1 ', odgovorio je ser Don Sajmoii, ministar spoljnih poslova, ime je Francuskoj jasno stavio o znanja a na Veliku Britaniju ne moe da se osloni, po to nee braniti ono to nije spremna da garantuje.5 Zato britansko javno mnjenje ne bi podralo garanciju? Zato to takav napad ne smatra verovatnm, objasnio je Stenli Boldvin, voa Konzervativne partije, nezvanino i ef britanske vlade: Ako bi se moglo dokazati da se Nemaka ponovo naoruava, Evropa bi morala da se suoi s potpuno novom situacijom koja bi istog asa nastala... Ukoliko do toga doe, vlada njenog velianstva b ije veoma ozbiljno razmotri la, ali takva situacija jo nije nastala.'* Ta tvrdnja sc stalno vrtela ukrug i bila je potpuno kontradiktorna: garancija je bita suvie rizina i nepotrebna, poto e Nemaka, im se uspostavi paritet, biti za dovoljna. Uprkos tome, garancija za neto to Nemaka navodno ne bi osporavala, bila bi suvie opasna iako bi osuda svetskog javnog mnjenja zaustavila prekrioca na pola puta. Izbegavanje odgovornosti i hipokriziju na kraju je okonao sam Hi tler. Nemaka je 14. oktobra 1933. godine zauvek napustila Konferenciju o razoru anju - n e zato sto je Hitler bio odbijen, ve stoga to se plaio da bi nemaki zahtev'za paritetom mogao a bude ispunjen, to bi umanjilo njegovu elju za neogra n ienim naoruavanjem. Neelju dana kasnije, Hitler se povukao iz Drutva naro da, a.poetkom 1934. objavio jc ponovno naoruavanje Nemake. Zbog toga to se na ovakav nain sama iskljuila iz svetske zajednice, Nemaka nije pretrpela nika kvu prim etnu tetu. Hitler je jasno uputio izazov, ali dem okratske zemlje nisu bile sigurne ta to stvarno znai. Nije li on time sto se ponovo naoruavao u stvari sprovodio neto s im se veina lanica D rutva naroda u principu ve sloila? Zato reagovati pre nego to H itler zaista poini neki konkretan akt agresije? K onano, nije li to bilo ono to se podrazumevalo pod kolektivnom bezbednou? Ovako, lideri zapadnih dem okratskih zemalja bar nisu moraii a se optereuju donoenjem odluka. Bilo je mnogo lake saekati na neku jasnu demonstraciju Hitlerovih ravih namera, poto u njihovom odsustvu ne bi mogla da se stekne podrka javnog mnjenja - ili su bar oni lako mislili. Hitler je itekako imao razloga a prikriva svoje prave namere, sve dok za zapadne dem okratije nije postalo suvie kasno da prue efikasan otpor. U svakom siuaju, dravnici u dem okratskim zemljama su se u meuratnom periodu vie plaili rata, nego to su strahovali od slabljenja ravnotee snaga. Bezbedaosi se, tvrdio je Ramzi M akdonakl, morala ostvarivati m oralnim, a ne voj nim sredstvim a1 * . Hitler jc vesto koristio takve stavove i povremeno je pokretao mirovne ofanzive koje su bile veto prilagoene iluzijama njegovih potencijalnih rtava. Kada se povukao iz pregovora o naoruanju, ponudio je a ogranii nemaku vojsku na 300.000 ljudi,, a nemake vazduhoplovne snage a svede na polovinu francuskih. Ta

D IP L O M A T IJA

HENiU KESINDER

ponuda je skrenula panju s injenice d a je Nemaka prela granicu utvrenu u Ver saju (iOO.OOO ljudi), dok je toboe pristajala na novu granicu koja se nije mogla ostvariti jo nekoliko godina - a za to vreme bi i ta ogranienja nesumnjivo bila od baena. Izjavivi da e se sama postarati o svojoj bezbenosti, Francuska je odbacila ovu ponudu. Nadmenost francuskog odgovora nije mogla da prikrije injenicu da je konano poela da se ostvaruje njena nona mora - vojni paritet s Nemakom (ako ne i neto gore). Velika Britanija je izvukla zakljuak da jc razoruavanje postalo znaajnije nego ikad. Vlada je objavila: Naa politika se i dalje sastoji u tome a putem meunarodne saradnje teimo ogranienju i smanjenju naoruanja u svetu, zato to su te nae obaveze u skladu s Paktom i to je to jedini nain da se sprei tr ka u naoruanju".7U stvari, vlada je onela krajnje neobinu odluku iz koje je pro izlazilo a e pregovaraku poziciju stei ako se prethodno dovede u to slabiji po loaj. est neelja p o sto je Hitler naloio nemakoj delegaciji da napusti Konferen ciju o razoruanju, 29. novembra 1933, Boldvin je rekao na sednei vlade: ICada se ne bismo nadali a emo postii ogranienje u naoruanju, imali bismo puno pravo da budemo Uznemireni u vezi sa situacijom, i to ne samo u pogledu avijacije, ve i u pogledu kopnenih snaga, i ratne mornaricc. (Britani ju) ulae sve .svoje napore u izradu programa razoruanja koji e ukljuiti i Nemaku.s . .. Kako se Nemaka ponovo naoruavala, a stanje britanske odbrane je, prema Boldvinovim sopstVcnim reima, bilo uznemirujue, zaista bi biio loginije da se u tom smislu uinilo neto vie. Meutim, Boldvin je zauzeo potpuno suprotan stav. Proizvodnja vojnih aviona j e od 1932. godine bila zamrznuta. Svrha tog poteza bio je dodatni posticaj Konferenciji o razoruanju". Boldvin je propustio a objasni kakav posticaj bi Hitler imao a pregovara o razoruanju za koje se Velika Brita nija unilateralno spremala. (Postojalo je, naravno, ijedno mnogo manje altruistiko tumaenje Boldvinovih poteza: Velika Britanija je razvijala nove modele vojnih aviona; nemajui u meuvremenu ta da proizvodi, on je neophodnost prikazivao kao vrlinu.) Francuska sc, sa svoje strane, zavaravala praznim nadama. Britanski ambasa dor u Parizu izvestio je: Francuska se, u stvari, vratila politici krajnje opreznosti, ona se protivi bilo kakvim merama prinude koja bi imala ukus vojne avanture" 1 0 jedan izvetaj Eduaru Daladjeu, tadanjem ministru rata, pokazuje da je ak i Fran cuska poela da se priklanja ortodoksnim stavovima D rutva naroda. Francuski voj ni atae u Berlinu objavio je da razoruanje predstavlja najefikasniji nain za obuzdavanje Hiti era, p o sto je samog sebe ubedio a u Nemakoj postoje i opasniji fa natici od Hitlera: ini se da nemamo nikakav drugi izlaz osim da postignemo sporazum ko ji e zadrati... bar za izvesno vreme, razvoj nemake vojne sile... Ako je Hi tler iskren kada istie svoju elju za mirom, moi emo sami sebi a estitamo
249

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

na tome to smo postigli sporazum; ukoliko ima druge planove, ili ako jednog dana bude morao a ustupi mesto nekom fanatiku, bar emo odloiti izbijanje rata, Sto zaista predstavlja dobitak.1 1 Velika Britanija i Francuska odluile su da dozvole nastavak naoruavanja Ne make, bukvalno zato to nisu znale ta drugo da rade. Velika Britanija jo nije bi la spremna da odustane od sistema kolektivne bezbednosti i Drutva naroda, a Fran cuska je u meuvremenu postala toiiko maloduna da nije bila sposobna da deluje u skladu sa svojim slutnjama. Dakle. Francuska se nije usuivala da deluje sama, a Velika Britanija je odbijala zajedniku akciju. Unazad gledano, lako je ismejati Hitlerove savremenike zbog ovako nerazum nih procena njegovih namera. Njegove ambicije, a jo manj e.njegove ubilake sklo nosti, u poetku ipak nisu b ik tako oigledne. Prve dve godine po dolasku na vlast, on je pre svega bio zaokupljen uvrivanjem vlastitih pozicija. Pored toga, Hitierovu ratobornu spoljnu politiku u oima mnogih britanskih i francuskih politiara neutralisali su, i to znaajno, njegov nepokolebljiv antikomunizam i uspesi koje je postigao u vezi s obnovom nemake privrede. Dravnici se uvek suoavaju s problem om koji se sastoji u tome to u vreme kada im je prostor za delovanje najvei, poseduju najmanje informacija, a kada pri kupe dovoljno informacija, prostor za odluno delovanje obino nestaje. Britanski politiari su tridesetih godina bili suvie nesigurni u odnosu na. Hitlerove ciljeve, a francuski suvie nesigurni sami u sebe da bi delovali na osnovu procena koje nisu mogli da dokau. Upoznavanje s Hitlerovom pravom, prirodom plaeno je desetina ma miliona grobova posejanih s kraja.na-kraj Evrope. S druge strane, da su dem o kratske zemlje krenule u definitivan obraun s Hitlerom na poetku njegove vlada vine, istoriari bi i dan-danas raspravljali o tome da Ii je Hitler bio pogreno shva eni nacionalista, ili manijak reen da zavlada svetom, Opsednutost Zapada Hitlerovim pobudama bila je, naravno, na prvom mestu usmerena u pogrenom pravcu. Principi ravnotee snaga jasno bi ukazali da velika i jaka Nemaka, koja se na istoku granii s malim i slabim dravama, predstavlja opasnu pretnju. Realpolitika nas ui da bi nemake odnose sa susednim zemljama, bez obzira na Hitlerove motive, odreivala njihova stvarna snaga. Zapad je morao da utroi mnogo manje vremena na procenu Hitlerovih motiva, a mnogo vie na us postavljanje protivtee narastajuoj snazi 'Nemake. Posledice oklevanja zapadnih saveznika da se suprotstave Hitleru mko ni je bo lje obrazloio od Jozefa Gebelsa, Hitlerovog dijabolinog efa propagande. Aprila 1940, uoi nacistikog napada na Norveku, 011 je na jednom tajnom sastanku re kao: Do sada smo uspevali da od neprijatelja prikrijemo stvarne nemake cil je ve, isto onako kao to do 1932. godine nai unutranji neprijatelji uopte nisu videli kuda idemo, niti su shvatili d a je to to smo se zakleli na potovanje le galiteta samo trik... Oni su mogli da nas potisnu. Oni su mogli da uhapse neko licinu nas 1.925. i to bi bilo to, kraj. Ne, oni. su nas pustili da proemo kroz zo250

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

nu rizika. Isto se dogodilo i u spoljnoj politici... Godine 1933. neki francuski predsednik vlade je morao da kae (to bih ja rekao da sam bio francuski pred sednik vlade): Novi dravni kancelar je ovek koji je napisao M ein K a m p f u kojem sc kae to i to. Takav ovek se ne moe tolerisati u naoj blizini. Ili e on da nestane, ili mi kreemo u poho! Ali, om to nisu uinili. Ostavili su nas na miru i pustili da sc provuemo kroz zonu rizika, a mi smo bili u moguno sti da provedemo svoj brod pored svih opasnih grebena. A kada sm o se mi spre mili i dobro naoruali, bolje od njih. oni su otpoeli rat! (Kurziv je autorov.)1 2 Lideri demokratskih zemalja odbili su da se suoe s injenicom da e istog a sa kada Nemaka dostigne odreeni nivo naoruanja Hitlerove namere postati ire levantne. Ubrzani rast nemake vojne moi morao je da poremeti ravnoteu ukoli ko se ne zaustavi, ili ukoliko mu sc. ne obezbei protivtea. To je. u stvari, bila erilova poruka koju niko nije uo. M eutim, tridesetih godma, proroci nisu mogli brzo a se shvate. Britanski politiari su odbacili Cerilova upozorenja, pri emu su bez obzira na svoje mesto u politikom spektru ispoljili redak stepen jedinstva. Polazei o pretpostavke da klju za mir predstavlja raz oruanje, a ne spremnost za rat, oni su se prema H itlcn f odnosili kao prema psiho lokoj zagonetki, a ne stratekoj opasnosti' . Kada je eril 1934. godine insistirao da Velika Britanija na nemako naoruavanje odgovori jaanjem ratnog vazduhoplovstva, predstaynici vlade i opozicije ispoljili su isti prezir. Herbert Samjuel je u ime Liberalne partije izjavio: To bi delovalo kao da nam se posao ne sastoji u davanju razumnih, normalnih saveta ... ve da smo se,., ukljuili u neodgovornu partiju brida... Svc4e formule su opasne**.1 3 Ser Staford Krips je s oholim sarkazmom obrazloio Stav Laburistike partije:. ovek bi mogao da ga zamisli kao nekog starog, srednjovekovnog barona koji se na svom posedu stneje na ideju razoruanja 'baronija i ukazuje na io da je posedovanje to vee koliine oruja jedini nain na koji on i njegovi vazali mogu a zatite sebe i svoje krave.1 4 Predsednik vlade Boldvin, iz redova Konzervativne partije, postarao se da erilov predlog bude jednoglasno odbaen - time to je Donji dom obavestio da nije izgubio nadu bilo u ogranienje, bilo u restrikciju nekih vrsta oruja". Prema Bolvinu, bilo je izuzetno teko" pribaviti tane informacije o nemakoj vazdunoj moi - mada nije objasnio zbog ega.5 5 Uprkos tome, bio je ubeen a nije tano da nas Nemaka ubrzano sustie**.1 6 Boldvin je smatrao ,-,da u ovom trenutku nema osnova za davanje nepotrebnog znaka za u zbunu, a jo manje za paniku1 1 . Kj;itikujui cifre koje je eril pominjao kao ,,preteranc, on je naglasio da ne postoji ni kakva neposredna pretnja s kojom je u ovom trenutku suoen biio ko u Evropi, ili mi sami - nikakva stvarna opasnost".1 7 Francuska je pokuavala da se zatiti sklapanjem dodatnih labavih saveza, time to je unilateralne garancije, date dvadesetih godina ehoslovakoj, Poljskoj i Rumuniji, pretvorila u sporazume o uzajamnoj odbrani. To je znailo da bi ove zemlje
251

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

sada bile obavezne da priteknu Francuskoj u pomo, ak i u sluaju da se Nema ka opredeli da pre nego to krene na istok namiri raune s Francuzima. Bio je to beznaajan, u stvari, patetian potez, Ti savezi su bili prilino logini u smislu francuskih garancija nejakim novim dravama u Istonoj Evropi. M eu tim, oni nisu mogli da poslue kao neka vrsta ugovora o uzajamnoj pomoi, koji bi Nemaku izloili opasnosti od ratovanja na dva fronta; bili su suvie slabi da obu zdaju Nemaku na istoku, dok ofanzivne akcije protiv Nemake, koje bi rasteretile Francusku, nisu uopte dolazile u obzir. Istiui irelevantnost tih ugovora, Poljska je svoje obaveze prema Francuskoj neutralisnla ugovorom o nenapadanju s Nema kom, to je znailo da bi u sluaju napada na Francusku zvanine poljske obaveze potrie jedna drugu - ili, tanije, ostavile.Poljskoj oreene ruke a izabere savez ko ji bi joj u trenutku izbijanja krize pruio veu korist, Nov francusko-sovjetski sporazum, potpisan 1935. godine, pokazao je veliinu francuske psiholoke i politike malodunosti. Pre Prvog svetskog rata. Francuska je zduno nastojala da sklopi politiki savez s Rusijom i nije se smirila dok taj po litiki sporazum nije pretvoren u vojni pakt. Godine 1935, francuski poloaj je u stratekom pogledu bio mnogo slabiji, a njena potreba za sovjetskom vojnom podr kom skoro oajnika. Uprkos tome, Francuska je nevoljno'zakljuila politiki sa vez sa Sovjetskim Savezom, dok je estoko odbijala vojne pregovore, Jo 1937, go dine. Francuska je odbijala da dozvoli sovjetskim posmatraima da prisustvuju nje nim godinjim vojnim manevrima. . . Postojala su tri razloga za rezervisano ponaanje francuskih politiara koji su svi redom svakako preuveliavali Staljinovo uroeno nepoverenje prema zapadnim demokratskim zemljama. Najpre, strahovali su da bi preterana bliskost sa Sovjet skim Savezom oslabila njihove neophodne veze s Velikom Britanijom. Zatim, fran cuski istonoevropski saveznici, locirani izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake, ni su bili spremni da dopuste sovjetskim trupama ulazak na svoju teritoriju, to je ote avalo pronalaanje znaajne teme za pregovore francuskog i sovjetskog general taba. Poslednji razlog bio je taj to su se ve 1938. godine francuski politiari to liko plaili Nemake, da su se bojali da bi takvi razgovori sa Sovjetskim Savezom, kako se izrazio tadanji predsednik vlade otan, ,.mogli da dovedu do objave rata od strane N em ake".1 1 5 Francuska je tako zavrila u vojnom savezu sa zemljama suvie slabim a joj pomognu, u politikom savezu sa Sovjetima s kojima se nije usuivala da usposta vi vojnu saradnju, i strateki zavisna od Velike Britanije koja je.otvorcno odbila da uzme u razmatranje bilo kakvu vojnu obavezu, Sve to zajedno nije predstavljalo ni kakvu veliku strategiju, ve pre recept za nervni slom. Jedim ozbiljni koraci to ih je Francuska preduzela zbog jaanja nemake mo i bili su usmereni ka Italiji. Musolini nije bio ba pravi pristalica sistema kolektiv ne bezbednosti, ali su mu italijanska ogranienja bila potpuno jasna, posebno u ve zi s pitanjima koja su se ticala i Nemake. On je strahovao da bi nemaka aneksija Austrije mogla da dovede do zahteva za povraajem Junog Tirola, inae nemakog etnikog prostora. Januara 1935. godine, tadanji ministar spoljnih poslova Pjcr La val zakljuio je neto veoma slino vojnom savezu. Pristavi na uzajamne konsul252

D IP L O M A T IJA HENFLi K iS JN D Z E R

tacije u sluaju bilo kakvog via ugroavanja nezavisnosti Austrije, Italija i Francu ska su inicirale vojne pregovore koji su ak doli dotle da se razmatrala mogunost stacioniranja italijanskih trapa du Rajne, i francuskih du austrijske granice. Tri raeseca kasnije, poto je Hitler ponovo uveo optu vojnu obavezu, izmeu Velike Britanije, Francuske i Italije poela je da se uspostavlja saranja koja je podseala na savez. efovi vlada te tri drave sastali su se u italijanskom letovalitu Strezi, gde su se dogovorili a se odupru bilo kakvom nem akom pokuaju da si tom izmeni odredbe Versajskog ugovora. Izvesnu ironiju predstavljalo je to to je domain konferencije, iji je cilj bila odbrana versajskogporetka, bio Musolini, sta ri kritiar Versajskog ugovora kojim je, po njemu, Italija bila oteena. Skup u Strezi bio je poslednji pokuaj a pobednici iz Prvog svetskog rata uzmu u razmatranje zajedniku akciju. Dva meseca posle te konferencije Velika Britanija je potpisala pomorski sporazum s Nemakom, koji je pokazao da se ta ze mlja, kada je njena lina bezbednost u pitanju, radije oslanja na bilateralne aranma ne s dojueranjim neprijateljem, nego na svoje partnere iz Streze. Nemaka je pri stala'da tokom narednih deset godina ogranii svoju flotu na 35 osto od britanske, mada joj je odobreno pravo na isti broj podmornica. Uslovi ovog pomorskog sporazuma bili su manje znaajni od onoga io je on razotkrio u vezi sa stanjem svesti u demokratskim zemljama. Britanska vlada je ne osporno shvatila da taj pomorski sporazum u stvari predstavlja pomirenje s nem a kim krenjem pomorskih odredbi Versajskog ugovora i da se time, ako nita drugo, naruava duh ispoljen u Strezi. Njegov stvarni uinak bilo je uspostavljanje novihplafona" na bilateralnoj osnovi koji su, tavie, odgovarali krajnjoj granici do ko je su dosezali nemaki kapaciteti za izgradnju ratne mornarice; taj metod kontrole naoruanja postajae sve popularniji u periodu hladnog rata. On je lakoe oznaio da je Velika Britanija bila spremnija da umiri neprijatelja, nego da se osloni na svo je partnere iz Streze - ime je stvoren psiholoki okvir za elovanje koje e se ka snije nazivati politikom poputanja. Ubrzo potom, front iz Streze je u potpunosti propao. Kao pristalica realpolitke, Musolini je smatrao da se samo po sebi razume da su mu ruke oreene za koloni jalna osvajanja koja su predstavljala uobiajenu praksu pre Prvog svetskog rata. Shodno tome, 1935. godine je krenuo u stvaranje afrike imperije tako to je osvo jio Abisiniju, poslednju nezavisnu dravu u Africi, kojoj se istovremeno osvetio za ponienje to su ga poetkom veka Abisinci priredili italijanima. Meutim, Musolinijeva agresija koja bi pre Prvog svetskog rata biia prihvae na, zapoeta je u svetu opredeljenom za sistem kolektivne bezbenosti i potinjavanje Drutvu naroda. Javno mnjenje, posebno u Velikoj Britaniji, ve jc osuivalo Drutvo zbog toga to nije uspelo" da sprei japansko osvajanje Manurije; u me uvremenu, razraen je mehanizam za sprovoenje ekonomskih sankcija. Godine 1935, kada je Italija okupirala Abisiniju, Drutvo naroda je posedovalo zvanino sredstvo za sankcionisanje tog vida agresije. tavie, Abisinija je bila lan Drutva naroda, dodue samo zahvaljujui neobinom spletu okolnosti. Italija je 1926. po drala pristupanje Abisinije Drutvu naroda kako bi osujetila navodne britanske na mere. Velika Britanija je na to nevoljno pristala, poto je prethodno dokazivala a

:...................

D iF L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

je Abisinija suvie varvarska zemlja da bi mogla da postane punopravna lanica me unarodne zajednice. U obema zemljama sada je eksplodirala sopstvena petarda: Italija se upustila u neto to je prema svim merilima predstavljalo niim izazvanu agresiju protiv jed ne lanice Drutva, a Velika Britanija se suoila s izazovom sistemu kolektivne bez bednosti, a ne samo s jo jednim kolonijalnim problemom. Da bi situacija bila jo sloenija, Velika Britanija i Francuska su u Strezi ve prihvatile da Abisinija pripa da italijanskoj interesnoj sferi. Laval c kasnije rei d a je 011 na umu imao da bi Ita lija u Abisiniji mogla da odigra ulogu slinu francuskoj u Maroku - odnosno a e uspostaviti indirektnu kontrolu. Meutim, od Musolinija se nije moglo oekivati da shvati a e Francuska i Velika Britanija, poto su ve pristale na to, zbog razlike izmeu aneksije i indirektne kontrole Abisinije, rtvovati neto veoma slino save znitvu protiv Nemake. Francuska i Velika Britanija, nikada nisu prihvatile realnost da su suoene s dvema mogunostima koje se uzajamno iskljuuju. Ako su zakljuile da je Italija bitna za zatitu Austrije i, indirektno, moda ak i za pruanje pomoi u ouvanju demilitarizovane Rajnske oblasti, to je zagarantovala u Lokarnu, biio im je potreb no da postignu izvestan kompromis kako bi spasle obraz Italiji u Africi i time ou vale front uspostavljen u Strezi. U protivnom, da je Drutvo naroda zaista predsta vljalo najbolji instrument za zadravanje Nemake i pridobijanje zapadnog javnog mnjenja protiv agresije,' bilo bi neophodno zadrati sankcije sve dok se ne pokae da se agresija ne isplati. Osim te dve mogunosti nije postojalo nikakvo srednje re enje. Meutim, demokratske zemlje su upravo pokuavale da pronau srednje ree nje, poto vie nisu bile dovoljno samopouzdane da efiniu svoj izbor. Pod britan skim vodstvom pokrenut je mehanizam ekonomskih sankcija Drutva naroda. Lavai je istovremeno- privatno uveravao Musolinija da se isporuke nafte njegovoj ze mlji nee prekidati. Velika Britanija je uglavnom sledila isti kurs, kada se po Rimu utivo raspitivala da li bi sankcije na naftu dovele do rata. Kada je M usolini - to je bilo podjednako predvidljivo i neiskreno - odgovorio potvrdno, britanska viaa jc dobila neophodan alibi da svoju podrku Drutvu naroda upotpuni pozivanjem na iroko rasprostranjen strah o rata. Ta politika je kasnije rezimirana parolom sve sankcije osim rata. Predsednik britanske vlade Stenli Boldvin e kasnije prilino setno izjaviti da bi bilo kakve sankcije bd kojih se moglo oekivati a e biti delotvorne verovatno odvele u rat. Toliko, o ideji da ekonomske sankcije predstavljaju alternativu primeni sile za odupiranje agresiji - tvrdnji koja e sc u Sjedinjenim Dravama ponovili pedesetak godina kasnije, u vezi s problemom koji je iskrsao kada je Irak okupirao Kuvajt, uprkos tome sto je ishod bio sreniji. Ministar spoljnih poslova Samjuel Hor shvatio je d a je Velika Britanija izbaci la iz koloseka sopstvenu strategiju. Da bi se suprotstavili nadolazeoj nemakoj pretnji, britanski politiari su morali da'se odupru Hitleru i a primire Musolinija. Oni su uinili tano suprotno: bili su pomirljivi prema Nemakoj, a konfrontirali su se s Italijom. Shvativi apsurdnost situacije, Hor i Laval su decembra 1935. smisli254

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

ii kompromisno reenje: Italiji c se dati plodne abisinske ravnice, a HajSe Selasije c i dalje vladati svojim planinskim uporitima koja su predstavljala istorijsku kolevku njegove kraljevine; Velika Britanija bi doprinda uspostavljanju tog kom pro misa tako to bi Abisiniji dala izlaz na more preko Britanske Somalije. U potpuno sti se verovalo da e Musolini prihvatiti taj plan koji bi H or zatim podneo na odo brenje Drutvu naroda. H or-Lavalov plan se izjalovio zbog toga to je procureo u tampu pre nego to je iznesen pred Drutvo naroda, to se u to vrem e izuzetno retko dogaalo, a H or je postao rtva pokuaja da nasuprot ustalasanom javnom mnjenju postigne kompromis. Povika koja se digla u vezi s tim sluajem prinudila g a je da podne se ostavku, a Antoni Idn, njegov naslednik, ne pokazujui ni najmanju spremnost da se osloni na silu, brzo se vratio u auru sistema kolektivne bezbenosti i eko nom skih sankcija. Prem a ablonu koji e se ponavljati u narednim krizama, demokratske zemlje su svoju averziju prema primeni sile opravdavale preuveliavanjem vojne moi pro tivnika. London je sebe ubedio da bez francuske pomoi ne bi mogao da izie na kraj s italijanskom ratnom mornaricom. Francuska se s tim preko volje sloila i upu tila ratnu flotu u Sredozemlje, ime jc dodatno ugrozila svoje odnose s Italijom kao garantom Lokam skog pakta i partnerom iz Streze. Uprkos toj ogromnoj koncentra ciji snaga, sankcije na isporuke nafte nikada nisu uvedene, a obine sankcije nisu mogle da spree poraz Abisinije zato to nisu delovaie dovoljno faro - ukoliko su uopte i delovaie. " . Italija je zavrila osvajanje Abisinije do maja 1936, kada je Musolini proglasio i talijanskog kralja Vitorija Emanuela carem Etiopije, kako je Abisinija inae prei menovana. Dva meseca kasnije, 30. juna, Savet Drutva naroda sastao se da razmo tri svren in. Oajniki apel Hajla Selasija objavio je propast sistema kolektivne bezbenosti: ' Ovo nije samo pitanje reavanja problema itaiijanske agresije. To je pita nje kolektivne bezbenosti, samog postojanja Drutva naroda, poverenja koje drave daju meunarodnim sporazumima, vrednosti obeanja to se daju m a lim dravama u vezi s potovanjem njihovog integriteta i nezavisnosti. Ovo je izbor principa ravnopravnosti drava i nametanja vazalnih okova malim ze mljama.*9 Drutvo naroda je 15. jula ukinulo sve sankcije Italiji. .Dve godine kasnije, uo i skupa u Minhenu, Velika Britanija i Francuska su, priznavi osvajanje Abisinije. svoje moralne prim'edbe podredile strahu od Nemake. Sistem kolektivne bezbednosti osudio je Hajla Selasija na gubitak cele zemlje, umesio polovine koju bi izgu bio prema Hor-Lavalom planu zasnovanom na realpolitiei. U smislu vojne moi, Italija se ni izdaleka nije mogia uporediti s Velikom Bri tanijom, Francuskom i Nemakom. Meutim, prazan prostor koji je stvorilo dra nje po strani Sovjetskog Saveza, pretvorilo je Italiju u korisnog saveznika za ou vanje nezavisnosti Austrije i, donekle, demilitarizovane Rajnske oblasti. Sve dok
2 55

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

mu se inilo da su Velika Britanija i Francuska najjae zemlje u Evropi, Musolini je podravao versajski poredak, posebno stoga to je gajio duboko nepoverenje prema Nemakoj, i to je u poetku prezirao Hiera. Ozlojeenost zbog Etiopije, kao i analiza stvarnih odnosa snaga, ubedili su Musolinija da bi ostajanje u frontu iz Streze moglo da se zavri time to bi Italija bila primorana da podnese prvi udar nema ke agresije. Dogaaji u vezi s Etiopijom stoga su obeleili poetak neumitnog pri bliavanja Italije Nemakoj, to je u podjednakoj meri bilo motivisano pohlepom i strahom. Meutim, fijasko kakav je predstavljao sluaj Etiopije najdublji utisak je osta vio na Nemaku. Britanski ambasador u Berlinu je jzvestio: Italijanska pobeda je otvorila novo poglavlje. Bilo je neizbeno da Britanija izgubt presti u zemlji koja oboava m o .- Poto je Italija napustila front iz Streze, Nemaku su od Austrije i Srednje Evrope delila samo jo otvorena vrata, to je u stvari predstavl jala emilitanzovana Rajnska oblast. Hitler nije gubio vreme da ih zalupi. Ujutru 7. marta 1936. godine Hitler je naredio svojoj vojsci a ue u demilitarizovanu Rajnsku oblast i' time srui i poslednji branik versajskog poretka. Prema Versajskom ugovoru, nemakim vojnim snagama bio je zabranjen ulaz u Rajnsku oblast, kao i u jo jednu zonu na udaljenosti od 50 kilometara, Nemaka je u Lokarnu potvrdila tu odredbu; Drutvo naroda je garantovalo. Lokamski pakt, koji su sa svoje strane garantovale Velika Britanija, Francuska, Belgija i Italija. Bilo je jasno da e Istona Evropa, ukoliko Hitler odnese prevagu u Rajnskoj oblasti, biti preputena na milost i nemilost Nemakoj. Nijedna od novostvorenih drava u Istonoj Evropi - ni sama ni u koaliciji s nekom drugom - nije imala ni kakve anse da se odbrani od revizionistike Nemake. Jedinu nadu tih zemalja predstavljala je mogunost Francuske da odvrati nemaku agresiju premjoin da e umarirati u Rajnsku oblast. Zapadne demokratske zemlje ponovo je razdiraia ncizvesnosl u pogledu Hillerovih namera. Tehniki, on je samo ponovo zauzimao jednu nemaku teritoriju, nu dei istovremeno sve vrste garancija, kao i ponudu za sklapanje pakta o nenapada nju s Francuskom. Ponovo su se ule tvrdnje da e Nemaka biti zadovoljna im joj bude priznato pravo da brani sopstvene dravne granice, dakle ono to uopte nije bilo sporno kada su u pitanju bile sve ostale evropske zemlje. Da li su britanski i francuski politiari imali moralno pravo da rrakuju ivote svojih graana radi ou vanja jedne oigledno iskriminatorske situacije? S druge strane, nije li njihova mo ralna dunost bila da se suprotstave Hitleru dok Nemaka nije jo potpuno naoru ana i da time moda spasu nebrojene ivote? Na tu dilemu odgovorila je istorija; meutim, savremenike je razdiraia sumnja. Hitler je 1936. i dalje ubirao plodove svoje jedinstvene kombinacije psihopatske in tuicije i demonske volje. Demokratske zemlje su i dalje verovale a imaju posla s normalnim, moda malo neuinerenim, nacionalnim voom koji pokuava da obezbedi ravnopravan poloaj svoje zemlje u Evropi. Velika Britanija i Francuska bile su zaokupljene pokuajima da otkriju ta Hitler smera. Da lije iskren? Da li zaista eli mir? To su svakako bila znaajna pitanja, ali spoljna politika gradi kuu na i2 56

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

vom pesku kada ne vodi rauna o stvarnim odnosima snaga, ve se oslanja na na gaanja u vezi s neijim namerama. Zahvaljujui izvanrednoj sposobnosti da koristi slabosti svojih protivnika, Hi tler je odabrao zaista pravi trenutak da ponovo zauzme Rajnsku oblast. Drutvo na roda, zagiibljeno u sankcije protiv Italije, bilo je sve samo ne spremno da ue u su kob s jo jednom velikom silom. Rat u Abisiniji jc doveo do udaljavanja zapadnih sila o Italije, jedne od zemalja koje su garantovale Lokamsk pakt. Velika Britani ja, drugi garant, upravo je uprkos prevlasti na moru odustala od nametanja sankci ja Italiji na isporuke nafte, to je ukazivalo na to d a je svakako bila jo manje sprem na da rizikuje rat na kopnu zbog pitanja koje nije obuhvatalo naruavanje dravnih granica. Maa demilitarizovana Rajnska oblast nije ni zajed n o zemlju imala toliki zna aj kao za Francusku, nijedna nije bila m toliko neodluna u pogledu pruanja ot pora Nemakoj, Maino linija je pokazivala da je Francuska opsednuta efanzivnom strategijom, a vojna oprema i obuka francuske vojske ostavljale su malo sum nje d a je Prvi svetski rat ugasio njen tradicionalni ofanzivni duh. Francuska je, ini se, bila reena da iza Maino linije saeka ono to joj je sueno, i da se ne izlae ni kakvom riziku izvan svojih granica - dakle ni u Istonoj Evropi, a samim tim ni u Rajnskoj oblasti. - . Uprkos svemu, zaposedanje Rajnske oblasti predstavljalo jc isto kockanje od strane Hitiera. Regrutacija se obavljala tek nepunih godinu dana. Nemaka vojska nije ni izbliza bila spremna za rat, U stvari, mala prethodnica koja je ula u detnilitarizovanu zonu dobila je nareenje da se na prvi znak francuske intervencije povu e pod borbom. Meutim, Hitier je manjak vojne snage nadoknadio vikom drsko sti. On je demokratske zemlje zasuo predlozima koji su ukazivali na njegovu sprem nost da razgovara o ogranienju broja vojnika u Rajnskoj oblasti i vraanju Nema ke u Drutvo naroda. Oslanjajui se na iroko rasprostranjeno nepoverenje prema Sovjetskom Savezu, tvrdio je da njegov korak predstavlja odgovor na francusko-sovjetski sporazum iz 1935. godine, Nudio je demilitarizovanu zonu dugu 50 kilome tara s obe strane nemake granice i dvadesetpetogoinji ugovor o nenapadanju, Predlog u vezi s delimitarizaeijom bio je dvosmislen budui d a je ukazivao na to da Evropu od trajnog mira deli samo jedan potez pera, koji bi istovremeno sruio M a ino liniju naslonjenu direktno na nemaku granicu. Hitlerove sagovomike nije trebalo mnogo podsticati na zauzimanje pasivnog stava. Svaki podesan alibi odgovarao je njihovom opredeljenju da ne ine nita. Jo od Lokarna osnovni princip francuske politike predstavljalo je izbegavanje rata s Nemakom po svaku cenu, izuzev u saveznitvu s Velikom Britanijom , mada je bri tanska pomo tehniki bila nepotrebna sve dotle ok je Nemaka bila razoruana. Sledei tvrdoglavo taj cilj, francuski politiari su progutali bezbroj frustracija i po drali mnotvo inicijativa o razoruanju za koje su u dubini due znali da su loe koncipirane. Preterano psiholoko oslanjanje na Veliku Britaniju moe a objasni zato Francuska nije obavljala vojne pripreme, ak ni kada je njen am basador u Berlinu Anre Fransoa-Ponse 21. novembra 1935, godine - puna tri po meseca ranije 257

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

upozorio da se sprema pokret nemakh trupa ka Rajnskoj oblasti.2 1 Uprkos tome, da ne bi bila optuena da izaziva ono od ega je strahovala, Francuska se nije usu dila ni da otpone s mobilizacijom, niti da preduzme preventivne vojne mere. Ne znajui ta bi uinila ukoliko bi se Nemaka ogluila o upozorenja ili objavila svo je namerc, ona to pitanje nije pokretala ni u pregovorima s Nemakom. M eutim, ono to gotovo niim ne moe da objasni francusko ponaanje 1935. godine, jeste nepreduzimanje nikakvih.mera od strane francuskog Generaltaba, ak ni u okviru svojih internih planova, uprkos Fransoa-Ponseovom upozorenju,. Da Ii francuski Generaltab nije verovao sopstvenim diplomatama? Da li zato to Fran cuska nije bila sposobna da izie iz zaklona svojih fortifikacija ak.ni da bi odbraniSa vitalnu tampon-zonu, kakvu je predstavljala demilitarizovana Rajnska oblast. Ili je oseala da je osuena na propast, te je zato njen osnovni cilj postalo odlaga nje rata u nadi da e o o neke nepredvidljive promene u njenu korist - iako ta da vie ne bi bila u stanju a prui bilo kakav doprinos? Glavni simbol ovakvog stanja duha bila je, naravno, M aino linija koju je Fran cuska uz ogromne trokove gradila deset godina. Otpoevi gradnju ba u godini kada je Poljskoj i choslovakoj zagarantovala nezavisnost^ ona jc time jasno po kazala svoje opredeljenjc za defanzivnu strategiju. Na podjednako veliku konfuzi ju ukazivala je i neshvatljiva francuska odluka da se M aino linija gradi samo do belgijske granice, to se kosilo sa svim iskustvima steenim u Prvom svetskom ra tu, Ukoliko je francusko-ncmaki rat zaista, bio mogu,- zato Nemci nc bi prodrli preko Belgije? Ako je Francuska strahovala da bi Belgija pala ukoliko bi ona, Fran cuska, stavila do znanja da glavna linija odbrane iskljuuje tu-zemlju, od nje se mo glo zatraiti da sama odabere da ti e se M aino linija graditi du belgijsko-nemake granice ili, u sluaju da to odbaci, do mora, du francusko-beigijske granice. Francuska nije uinila ni jedno ni drugo. Ono to politiari odlue, obavetajne slube pokuavaju a opravdaju. Nasu prot tome, popularna knjievnost i filmovi prikazuju politiare kao bespomono orue u rukama obavetajnih strunjaka. U stvarnosti, obavetajne procene ee slede politike odluke nego to im obezbeduju smemice. Ovim bi moglo a se ob jasni ogromno precenjvanje nemake snage na osnovu kojeg su potom donoene francuske vojne procene. U vreme kada su nemake trupe ponovo ule u Rajnsku oblast, general Mori Gamlen, vrhovni komandant francuske vojske, rekao je poli tiarima da Nemaka ve ima skoro isto onoliko obuenih vojnika koliko i Francu ska i d a je mnogo bolje opremljena, to je u drugoj godini nemakog naoruavanja bio ist apsurd. Politike preporuke oslanjale su se na ovu pogrenu pretpostavku u vezi s nemakom vojnom moi. Gamlen je zakljuio da Francuska ne srne da preduzim a nikakve vojne protivmere ukoliko ne sprovede optu mobilizaciju, a to je bi lo neto to politiari u odsustvu britanske podrke ne bi rizikovali - uprkos tome to su nemake snage, koje su ule u Rajnsku oblast, brojale 20.000 ljudi, dok je Francuska, s obzirom na stajau vojsku, ak i bez mobilizacije mogla da rauna na 500.000 ljudi. Ponovo se javila dilema koja je pune dve decenije opseala demokratske ze mlje. Velika Britanija je bila spremna da prizna samo jednu pretnju ravnotei snaga
258

_ ............

...............................................................

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

............................................... ..... :

u Evropi - naruavanje francuske granice. vrsto reena da se nikada ne bori za Is tonu Evropu, ona nije videla nikakav vitalni britanski interes u demilitarizovanoj Rajnskoj oblasti koja je predstavljala neku vrstu taoca Zapada. Velika Britanija ni je bila spremna da ude u rat ni da bi isposlovala sopstvene garancije date u Lokarnu, Idn je to jasno stavio do znanja mesec dana pre H itlerovog ulaska u Rajnsku oblast. Februara 1936. francuska vlada se konano trgla i poela da proverava stav Veiike Britanije u sluaju da Nemaka preduzme korak na koji je Fransoa-Ponsc upozorio. Idnov odnos prema moguem krenju dva meunarodna ugovora - Ver sajskog i Lokamskog - zvuao je kao otvaranje neke trgovake licitacije: Kako je ta zona uspostavljena prvenstveno a bi osigurala bezbednost Francuskoj i Belgiji, pre svega te dve vlade moraju da odlue koliko im je ona vana i koju su cenu spremne da plate za njeno odravanje... Za Veliku Brita niju i Francusku bilo bi boije da to pre otponu pregovore s nem akom vla dom u vezi s uslovima za odricanje od naih prava u toj zoni, dok se o takvom odricanju jo uvek moe pregovarati,2 2 Idn je u stvari zauzeo stav da su pregovori najbolje emu se mogu nadati, pre govori u kojima bi saveznici za odustajanje od utvrenih i priznatih prava (u vezi s kojima je Velika Britanija odbila da potuje sopstvenu garanciju) za uzvrat d o b ili- , u stvari, ta? - vreme, druga uveravanja? Velika Britanija je prepustila Francuskoj odgovor u vezi s nadoknadom, ali je svojim dranjem stavila do znanja da ratova- ' nje u ime obaveze date u vezi s Rajnskom obM u ne ulazi u okvire britanske stra tegije. Poto je Hitler umarirao u Rajnsku oblast, britanski stav je postao jo elcsplicitniji. Sutradan po pokretu nemakih trupa, britanski m inistar rata rekao je nema kom ambasadoru: Mada bi Britanci bili spremni da se bore za Francusku u sluaju nemakog upada na francusku teritoriju, oni se ne bi latili oruja zbog zauzimanja Rajn ske oblasti... Veina (Britanaca) po svoj prilici ne daje ni dve parc za to to su Nemci ponovo zauzeli sopstvenu teritoriju.2 3 Britanske nedoumice su se ubrzo proirile i na druge protivmere, a ne samo na rat, Forin ofis je obavestio amerikog otpravnika poslova da e: Engleska preduzeti sve da sprei nametanje vojnih i/ili ekonomskih sankcija N em akoj1 1 -2'1 M inistar spoljnih poslova Pjer Flanden bezuspeno je pokuavao da objasni Britancima od ega Francuska strahuje. On im je proroki rekao da e, im se N e maka utvrdi u Rajnskoj oblasti, ehoslovaka biti izgubljena i da e ubrzo po tom opti rat biti neizbean. Iako se pokazalo da je bio u pravu, nikada nije bilo potpuno jasno da lij e Flanden traio britansku podrku za francusku vojnu akci ju, ili je Francuskoj pruao alibi za pasivnost. Oigledno sm atrajui da je u pita nju bilo ovo drugo, eril je suvo primetio: Bile su to hrabre rei, ali akcija bi snanije zazvuala.2i
259

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Velika Britanija se ogluila o Flandenova preklinjanja. Veina britanskih poli tiara i dalje je verovaia da mir zavisi od razoruanja i da novi meunarodni pore dak mora da se zasniva na pomirenju s Nemakom. Britanci su smatrali da je mno go znaajnije ispraviti greke iz Versaja, nego odbraniti obaveze iz Lokarna. U za pisniku sa sednice vlade od 17. marta - deset dana posle Hitlerove akcije - pie da je nas sopstveni stav bio rukovoen eljom da iskoristimo ponude gospodina Hi ti era kako bismo postigli trajno reenje1 1 .2 6 Ono to je vlada morala da kae uvijeno, opozicija je iznosila slobodno, bez ikakve zadrke, Tokom rasprave u vezi s pitanjima odbrane u Donjem domu, labu ristiki poslanik Artur Grinvud je istog meseca izjavio: Gospodin Hitler je neto preuzeo i tom prilikom jednom rukom poinio greh, dok nam je drugom pruio maslinovu granicu koju bi trebalo da prihva timo. Moda e se pokazati da su to najznaajniji do sada uinjeni potezi... Bes korisno je rei da te izjave nisu iskrene... Ovde se radi o miru, a ne o odbrani.2 7 Drugim recima, opozicija se otvoreno zalagala za reviziju Versajskog ugovora i naputanje Lokamskog pakta. Ona je elela a Velika Britanija stoji u pozadini i saeka da Hitlerove namere postanu sasvim jasne. Bila je to razumna politika sve dotle dok su njene pristalice shvatale da e, u sluaju da propadne, svaka godina to- _ protekne konanu cenu otpora poveati do neshvatljivih razmera. Nije neophodno rekonstruisati korak po korak put kojim su Francuska i Velika Britanija ile pokuavajui da strateki talog pretvore u politiko zlato, ili haos u mogunost za uspostavljanje politike poputanja. Vano je samo to da je na kraju Rajnska oblast bila remilitarizovana, da je Istona Evropa ostala izvan domaaja francuske vojne pomoi i a se Italija sve vie pribliavala statusu prvog saveznika Hitlerove Nemake, Isto onako kao to se na osnovu jedne dvosmislene britanske garancije - iju vrlinu je u britanskim oima predstavljalo to to je znaila manje nego saveznitvo - Francuska pomirila s Lokamskim paktom, tako je i krenje Lo kamskog pakta dovelo do jo dvosmislenije britanske obaveze a poaije dve divi zije koje c braniti Francusku ukoliko njena granica bude povreena. Velika Britanija je i ovoga puta vesto izbegla punu obavezu da brani Francu sku. ta je, meutim, time postigla? Francuska je, naravno, prozrela to izbegavanje, ali g a je prihvatila kao nevoljan britanski korak u pravcu dugo eljenog zvani-nog saveza. Velika Britanija je svoju obavezu da poalje dve divizije tumaila kao nain da sprei Francusku da ne preuzima na sebe odbranu Istone Evrope, poto bi mo rala da je potuje u sluaju da francuska vojska zbog odbrane ehoslovake, ili Poljske upadne u Nemaku. S druge strane, dve britanske divizije nisu ni izdaleka mogle a buti reenje za problem odvraanja nemakog napada na Francusku, Ve lika Britanija, kolevka politike ravnotee snaga, u potpunosti se udaljila od princi pa ria osnovu "kojih je ravnotea funkcionisala. Zauzimanje Rajnske oblasti otvorilo je Hitleru put u Srednju Evropu, i to ne sa mo u vojnom, ve i u psiholokom pogledu. Jednom kada su se demokratske zemlje pomirile' s politikom svrenog ina, nestala je strateka osnova za pruanje otpora
260

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

|f

|! ; jiIP li v !; f f; ti f. . :

: .

Hitleru u Istonoj Evropi. Ako 7. marta niste mogli da odbranite sebe", upitao je rumunski ministar spoljnih poslova Nikolae Timlesku svog francuskog kolegu, ka ko ete braniti nas od agresije?**28 to se Rajnska oblast vie utvrivala, na to pita nje je sve tee moglo da se odgovori. Uticaj pasivnog odnosa demokratskih zemalja bio je jo jai u psiholokom po gledu. Poputanje se pretvorilo u zvaninu politiku, a ispravljanje nepravdi Versaj skog ugovora u opte pravilo. Na Zapadu nije ostalo vie nita to bi trebalo ispraviti. Meutim, bilo je jasno a ako Francuska i Velika Britanija nisu bile spremne da brane Lokamski pakt, uprkos tome to su ga garantovale, ne postoje nikakve san se da e u Istonoj Evropi podrati versajski poredak u koji je Velika Britanija od poetka sumnjala i koji je nekoliko puta otvoreno odbila da zagarantuje - poslednji put kada je preuzela obavezu da poalje dve divizije u Francusku, Francuska je u meuvremenu napustila rieljeovsku tradiciju. Ona se vie nije oslanjala ak ni na samu sebe, ve na nemaku dobru volju. Avgusta 1936, godine, pet meseci posle zauzimanja Rajnske oblasti, Leon Blum - voa Socijalistike partije i sada predsednik vlade Narodnog fronta - primio je u Parizu doktora Hjalmara ahta, nemakog ministra privrede. Ja sam marksista i Jevrejin", rekao je Bluni, ali m i ne moemo da postignemo nita ako smatramo da su ideoloke barijere nesavladive1 .29 Blumov ministar spoljnih poslova Ivon Delbos nije znao kako da pro tumai ta to praktino znai osim da Nemakoj stalno dajemo sitne ustupke kako bismo izbegli rat**.50 On takoe nije objasnio gde bi taj proces morao da se zaustavi. Francuska, zemlja koja je tokom dva veka'vodila bezbroj ratova u Srednjoj Evro pi zato da bi mogla da upravlja sopstvenom sudbinom, sada se povukla i prihvatala je bilo kakvu bezbednost koja se mogla izvui iz kupovanja vremena davanjem sitnih ustupaka, u stalnoj nadi da e se ili nemaki apetiti zadovoljiti ili da e se po javiti deux ex machina i ukloniti opasnost. Politiku poputanja koju je Francuska oprezno sprovodila, Velika Britanija je zduno sledila. Godinu dana posle remilitarizacije Rajnske oblasti, 1937, lord HaSifaks, tadanji predsednik Gornjeg doma, posetio je Hitlera u njegovom planinskom domu u Berhtesgadenu i time simbolino pokazao moralno uzmicanje demokratskih zemalja, On je pohvalio nacistiku Nemaku kao evropski bedem protiv bolj evizma i naveo je vei broj pitanja u vezi s kojima bi mogue promene moda mogle vremenom da se sprovedu*1 . Tom prilikom su posebno pomenuli Dancig, A u strija i ehoslovaka. Jedini Halifaksov prigovor odnosio se na metod kojim e se promene ostvariti: Engleska je zainteresovana za to a se sve promene sprovedu mirnim, evolutivnm putem i da se izbegavaju metodi koji bi mogli da izazovu da lekosene poremeaje .3 1 Ni manje odluan dravnik od Hitlera ne bi se zamarao razmiljanjem_zato bi Velika Britanija, ukoliko je biSa spremna da prihvati promene u Austriji, ehoslovakoj i tzv, poljskom koridoru**, zamerala Nemakoj na nainu na koji e ih spro vesti. Poto se sloila sa sutinom, zato bi se protivila postupku? Kakav mogui ar gument u prilog miru bi, po Halifaksu, mogao da ubedi rtve da e im samoubistvo koristiti? Prema nepokolebljivom uverenju Drutva naroda, i prema osnovnim po stavkama sistema kolektivne bezbednosti, ono emu je trebalo pruiti otpor bio je
261

___

D IP L O M A T iJA H E N R I K JS3N E R .

__________________

nain sprovoenja promene. Meutim, istorija nas ui da drave ulaze a rat da bi se oduprle samom inu promene. U vreme Halifaksove.posete Hitlens strateki poloaj Francuske dodatno se po gorao. Jula 1936. godine, vojni udar koji je predvodio general Fransisko Franko izazvao je graanski.rat u paniji. Nemaka i Italija su otvoreno podravale Franka kom e su slale velike koliine vojne opreme; ubrzo potom, poeli'su da pristiu i ne maki i italijanski dobrovoljci1 1 , to je ukazalo na to da su faistike ideje poele da se sire silom. Francuska je sada bila suoena s izazovom kakvom se tri veka ra nije Rielje odupreo - mogunou da se sa svih strana granii s neprijateljskim dr avama. Meutim, za razliku od svog velikog prethodnika, francuske vlade iz tride setih godina samo su se uzrujavale, nesposobne da utvrde ega se vie plae - opa snosti s kojom su se suoile, ili naina na koji bi mogle d a je otklone. Velika Britanija je poetkom XVIII veka uestvovala u ratovima za pansko naslee, a sto godina kasnije u ratu protiv Napoleona u samoj paniji. I u jednom i u drugom sluaju ona je pruila otpor pokuaju najagresivnije evropske sile da pri vue Spaniju u svoju orbitu. Ovoga puta ili nije uspela da shvati opasnost kakvu bi faistika pobeda u paniji predstavljala za ravnoteu snaga, ili je smatrala da fai zam predstavlja manju pretnju od'radikalnejeviarske Spanije povezane sa Sovjet skim Savezom (toje, kako su mnogi smatrali,' -bija najverovatnija alternativa). Me utim, najhitnije od svega bilo je to to je Velika Britanija elela da izbegne rat. Bri tanska vlada je upozorila Francusku 'da je Velika Britanija zadrala sebi pravo da ostane neutralna ukoliko zbog francuskih- isporuka oruja republikancima dode o rata - mada je Francuska, prema meunarodnom pravoj, imala sva prava a legitim noj panskoj vladi prodaje oruje. Francuska je negodovala, ali je onda objavila em bargo na isporuke oruja, koje je dodue povremeno krila. Bilo kako bilo, takva politika je samo demoralisala francuske prijatelje i liila zemlju potovanja njenih neprijatelja. U takvoj atmosferi, francuski i britanski politiari su 29-30. novembra 1937. odrali sastanak u Londonu da bi odredili zajedniki pravac delovanja. Nevil em berien, koji jc na mestu predsednika vlade zamenio Boldvina, jasno je obrazloio svoje stavove. On je predloio raspravu o obavezama koje je podrazumevao fran cuski savez s ehoslovakom. U takva ispitivanja diplomate se uputaju kada trae izgovor za neizvrenje preuzetih obaveza. Nezavisnost Austrije, oigledno, nije bi la vredna ni da se o njoj razgovara. Francuski ministar spoljnih poslova Delbos je svojim odgovorom stavio do znanja d a je zaista veoma dobro razumeo implikacije postavljenog pitanja. Tretira jui eko pitanje vie kao pravno, nego kao politiko ili strateko, on-se ograniio na strogo pravno tumaenje francuskih obaveza: Taj sporazum bi Francusku ukljuio u sluaju a ehoslovaka postane r tva agresije. Ukoliko bi dolo do pobune nemakog stanovnitva koju bi Nemaka podrala vojnom intervencijom, sporazum bi Francusku obavezao na nain kpji bi se utvrdio u skladu s ozbil jnou injenica.32
262

W :

DIPLOMATiJA ' _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ____________ HENRI KISINDER ~ '

Delbos nije govorio o geopolitikom znaaju ehoslovake, ili oposleici ko ju bi naputanje saveznika imalo po kredibilitet Francuske u vezi s ouvanjem ne zavisnosti drugih zemalja u Istonoj Evropi. U stvari, on je istakao da bi Francuska svoje obaveze mogla, mada ne bi morala, da primeni u jednom jedinom realnom sluaju opasnosti - pobuni nemake m anjine u ehoslovakoj, koju bi podrala ne maka vojna sila. emberien se uhvatio za ponueni izgovor, videvi u njemu raz log za poputanje: Pokuaj postizanja izvesnog sporazuma s Nemakom u vezi sa Srednjom Evropom bio bi poeljan, bez obzira na mogue ciljeve Nemake, ak i u slu aju da eli da pripoji neke susede; mogli bismo u stvari da se nadamo odlaga nju sprovodenja nemakih planova, pa ak i ohuzdavanju Rajha sve dotle dok ti planovi ne postanu na dugi rok neprim enljivi.3 3 M eutim, la bi Velika Britanija uinila ukoliko odugovlaenje ne pomogne? Priznajui da postoji mogunost da Nemaka revidira svoje istone granice, da li bi Velika Britanija ula u rat zato to je to uinjeno prevremeno? Odgovor je bio sam po sebi jasan zemlje ne ulaze u rat zbog brzine sprovodenja promene s ijim - ~ Ijem su se ve sloile. Sudbina ehoslovake nije biia zapeaena u M rahenu, ve u Londonu, gotovo godinu dana ranije, Igrom sluaja, skoro u isto to vreme Hitler je odluio da formuiie svoju dugo ronu strategiju. Dana 5. novembra 1937. godine, on je pozvao rta sastanak ministra rata, vojne komandante i ministra spoljnih poslova i otvoreno im izloio svoje stra teke poglede. Njegov autant Hosbah vodio je detaljan zapisnik. Niko od prisutnih nije imao razloga a kasnije porie kako nije znao kuda ga je voa poveo. Hitler jejasno rekao da njegovi ciljevi prevazilaze pokuaj obnavljanja poloaja koji je N e maka imala do Prvog svetskog rata. Umesto toga, bio je reen da realizuje program iz svoje knjige Mein K a m p f ~ osvajanje i kolonizaciju velikih delova teritorije Is- tone Evrope i Sovjetskog Saveza, Hitler je savreno dobro znao da e taj predlog naii na otpor: Nemaka politika (e) morati da rauna s dva estoka protivnika Francuskom i Engleskom".-^ On je podvukao a je Nemaka sa svojim naorua njem odmakla Velikoj Britaniji i Francuskoj, ali da je ta prednost prolazna i da e se, posle 1943, godine, sve bre smanjivati. Rat stoga mora da pone ranije. Generali su bili uznemireni zbog grandioznosti Hitlerovih planova i bliskosti njihovog sprovodenja u delo, ali im se ipak nisu usprotivili. Neki vojni komandan ti su se izvesno vreme zanosili idejom da izvedu udar im H itler izda stvarno nare enje da se krene u rat. On je, meutim, uvek suvie brzo povlaio poteze. Zapre- paujui poetni uspesi liili su generale onoga to bi s njihovog stanovita bilo moralno opravdanje za preduzimanje tog ina m ada udari protiv legalne vlasti ni kada nisu bili bliski nemakim generalima. Zapadne demokratske zemlje, sa svoje strane, i daljenisu shvatale ideoloki jaz to ih je delo od nemakog diktatora. One su verovaie u mir kao u cilj i naprezale su.se do krajnjih granica a szbegnu rat. S droge strane. H itler se plaio mira i udeo je za ratom, oveanstvo je ojaalo u stalnim borbam a", zapisao je on u svo263

D IP L O M A T U A

HENR! K.1SINDER

joj knjizi Mein K a m p f ,,a u venom miru e nestati",5 5 Godine 1938. Hitler se oseao dovoljno jakim da pree preko dravnih granica utvrenih u Versaju. Na meti mu se najpre nala njegova rodna Austrija, koju su mirovni ugovori, sklopljeni 1919. u Sen ermenu i 1920. u Trijanonu (koji je za Austro-Ugarsku predstavljao isto to i Versaj za Nemaku), doveli u neobian poloaj. Do 1806. Austrija je bila centar Svetog Rimskog Carstva; do 1866. bila je vodea - po nekima, jedina vode a - nemaka drava. Poto joj je Bizmark oduzeo tu istorijsku ulogu, ona je tei te preusmerila na svoje balkanske i srednjoevropske posede, a onda je u Prvom svetskom ratu i njih izgubila. Nekadanja imperija bila je svedena na malu teritori ju na kojoj se govorilo nemaki; u Versajskom ugovoru postojala je klauzula koja je branila njeno ujedinjenje s Nemakom - i, oigledno, bila u suprotnosti s princi pom samoopreeljenja naroda. Uprkos tome to je ujedinjenje s Nemakom, odno sno ,,anlus , i dalje bilo cilj velikog broja ljudi s obe strane austrijsko-nemake granice (ukljuujui i trezemana), saveznici su ga 1930, godine ponovo spreili. Ujedinjenje Nemake i Austrije je stoga u izvesnom smislu bilo dvosmisleno, sto je bilo od bitne vanosti za uspeh Hitlerovih poetnih izazova. S jedne strane bi lo je u skladu s principom samoopreeljenja naroda, ali je s druge remetilo ravno teu snaga koju su dravnici sve rede pominjaii kao opravdanje za primenu sile. Po sle mesec dana pretnji o strane nacista i ustupaka i premiljanja od strane vlade, nemake trupe su 12. marta 1938. umarirale u Austriju. Nije im pruen nikakav o t-, . por, a Austrijanci, koji su se, ostavi bez imperije, oseali preputeni sami sebi u Srednjoj Evropi, doekali su ih uglavnom izbezumljeni od radosti kao da im je vi e odgovaralo da u budunosti postanu nemaka provincija, nego minoran igra na srednjoevropskoj pozornici. Mlaki protesti demokratskih zemalja, koje su zazirale o bilo kakve konkretne mere, gotovo da i nisu odraavali moralnu zabrinutost zbog aneksije Austrije. Siste mu kolektivne bezbednosti zvonilo je posmrtno zvono, a Drutvo naroda je utke stajalo po strani dok je moni sused gutao jednu lanicu. Demokratske zemlje su sa da dvostruko vie bile opredeljene za politiku poputanja, u nadi da e se Hitlerov pohod zavriti im sve nemake manjine budu pripojene matici. Sudbina je htela da ta pretpostavka bude stavljena na probu u Cehoslovakoj, Kao i ostale drave stvorene na ruevinama Austro-Ugarske, ona je bila gotovo u istoj meri multinacionalna kao imperija o koje je nastala. Od petnaestak miliona stanovnika, skoro jednu treinu nisu sainjavali ni esi ni Slovaci, a ni slovako opreeljenje za tu dravu nije bilo jako. Ta nova drava je obuhvatala tri i po mili ona Nemaca, skoro tniSion M aara i blizu pola miliona Poljaka. Da stvar bude jo gora, te manjine su ivele na teritorijalna koje su se graniile s njihovim maticama, sto je zahtevima za pripajanjem davalo jo veu teinu u svetlu prihvaenog versajskog naela samoopreeljenja. Istovremeno, Cehoslovaka je politiki i ekonomski bila najrazvijenija zemlja nastala posle raspada Austro-Ugarske. Ona je bila stvarno demokratski ureena, a ivotni standard njenih graana mogao je da se uporei sa vajcarskim. Imala je ve liku vojsku, ije je odlino naoruanje biio domae proizvodnje, i vojne saveze s Francuskom i Sovjetskim Savezom. Sa stanovita tradicionalne iplomatije, eho264

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

slovaku zbog svega toga nije bilo lako napustiti. Sa stanovita principa samoopre eljenja, bilo ju je podjednako teko braniti. Ohrabren uspenom remilitarizacijom Rajnske oblasti, Hitler je 1937. u ime nemake manjine poeo da preti ehoslovakoj, U poetku, tim pretajam a je navodno eleo da primora ehe da prue posebna prava nemakoj manjini u Sudetenlandu, kako je nemaka propaganda nazivala tu oblast. M eutim, 1938. godine Hitlerova estoka retorika je poela da nagovetava njegovu nameru a Sudetsku oblast silom pripoji nem akom Rajhu. Francuska je, isto kao i Sovjetski Savez, bila obavezna a zatiti ehoslovaku, mada je sovjet ska pomo bila uslovljena prethodnim francuskim akcijama. Povrh svega, nije bilo sigurno ni da li bi Poljska i Rutnumja dozvolile sovjetskim trupama da prou kroz njihovu teritoriju kako bi odbranile ehoslovaku. Velika Britanija se od poetka opredeliia za politiku poputanja. Ubrzo posle aneksije Austrije, Halifaks je 22. marta podsetio francuske politiare da se garanci ja Lokaraskog sporazuma odnosi samo na francusku granicu i da bi m ogla da izo stane ukoliko bi Francuzi ispotovali svoje ugovorne obaveze u Srednjoj Evropi. Forin ofis je jednim memorandumom upozorio a te obaveze (garancija Lokarnskog pakta), po njihovom miljenju ne predstavljaju beznaajan doprinos ouvanju mira u Evropi i maa ne nameravaju da o njih odustanu, ne mogu ni a ih proi re".36 Za britansku bezbednost bile su znaajne samo granice Francuske, a ukoliko bi ih Francuska prela samo zato to strahuje za svoju bezbednost, posebno ako bi pokuala da brani ehoslovaku, nala bi se sama. Nekoliko meseci kasnije britanska vlada je poslala u Prag delegaciju, koju je predvodio lord Ranisman, da utvrdi injenice i ispita mogui nain pomirenja. Tom posetom Velika Britanija je jasno stavila o znanja a nije voljna da brani ehoslo vaku - to je, u svakom sluaju, bilo ve dobro poznato, isto kao i to a jedini mo gui nain za pomirenje zahteva rasparavanje ehoslovake. Prema tome, mmhenski skup nije predstavljao kapitulaciju, ve odraz stanja svesti i skoro neizbenu posleicu upornih pokuaja demokratskih zemalja da loe geopolitiko reenje ouva ju verbalnim zalaganjem za sistem kolektivne bezbednosti i samoopredeljenje. ak se i-Amerika, zemlja koja se najvie dovodila u vezu sa stvaranjem Cehoslovake, iskljuila iz te krize im je ona izbila, Predsednik Ruzvelt je septembra meseca predloio da se na nekom neutralnom terenu odre pregovori,5 7 Meutim, kako su amerike ambasade uredno slale izvetaje, Ruzvelt nije mogao a ima ilu zije u vezi sa stavovima s kojima bi Francuska, i jo vie Velika Britanija, dole na jedan takav skup. On ih je, u stvari, samo uvrstio kada je izjavio a vlada Sjedi njenih Drava... nee preuzeti nikakve obaveze u vezi s pregovorim a koji se sada vode".3 8 Situacija je bila kao poruena za Flitlerovu vestinu voenja psiholokog rata. Celog tog leta irio je sve veu histeriju u vezi s predstojeim ratom , m ada u stva ri nije iznosio nikakvu odreenu pretnju. K ada je na godinjem skupu Nacionalsoeijalistike partije, odranom poetkom 1938. u Nirnbergu, estoko napao e ko rukovodstvo, emberlen je konano izgubio ivce. M aa nikakvi zvanini zahtevi nisu izneseni, niti su uspostavljeni bilo kakvi diplom atski kontakti, cmberlen je odluio a raisti situaciju, zbog ega je 15. septem bra posetio Hitie265

m m
.............. DIPLOMATiJA HENRI KISINDER i.l
M

<\il

ra. Firer je svoj prezir pokazao lim e to je odluio da se sastanak odri u Berhtesgadenu, mestu koje je najdalje od Londona i do kojeg se najtee stie. U to vreme let od Londona do Berhtesgadena trajao je pet sati; to je inae bilo prvo putova nje avionom ezdesetdevetogodinjeg emberlena. Poto je izdrao nekoliko sati Hitlerovog buncanja o navodnom zlostavljanju sudetskih N em aca, emberien se sloio s rasparavanjem ehoslovake. Svi delovi ehoslovake u kojima je ivelo vie od 50 odsto Nemaca, trebalo je da budu vraeni N emakoj. Predvieno je da se detalji razrade na drugom sastanku, kroz nekoliko dana. U skladu sa svojim pregovarakim stilom, Hitler je mesto odravanja novog sastanka, Bad Goesberg u Rajnskoj oblasti, oznaio kao svoj ustupak"; mada mnogo blii Londonu od Berhtesgadena, Bad Goesberg se takoe nalazi duboko u nem akoj teritoriji, U meuvremenu, emberien je ..uhodio" ehoslovaku vladu da prihvati predlog koji im je, po recima ekih politiara, izneo sa aljenjem 1 1 .35 Hitler je 22. septem bra u Bad Godesbergu podigao ulog i jasno stavio do zna nja da eli da ponizi ehoslovaku, Ne pristajui da troi vrem e na proceduru ko ja je zahtevala odravanje plebiscita u jednoj po jednoj oblasti i utvrivanje gra nica, zahtevao je trenutnu evakuaciju ele Sudetske oblasti, koja je trebalo da otpone.26. septembra - etiri dana kasnije - i da se obavi za najvie 48 asova. e ki vojni objekti morali su a budu predati neoteeni nem akim oruanim snaga ma. Da bi dodatno oslabio okrnjenu dravu. Hitler je u ime m aarske i poljske ma njine zahtevao ispravku ekih granica s M aarskom i Poljskom. Kada se emberlen usprotivio zbog toga to mu je uruen ultimatum, H itler mu je sarkastino pokazao re m em orandum 1 1 , otkucanu u zaglavlju ponuenog dokumenta. Posle vieasovne estoke rasprave, Hitler jc uinio jo jedan ustupak" - odloio je ehoslovakoj rok za odgovor do 28. septembra u 14 asova, a poetak povlaenja iz Sudetske oblasti do 1. oktobra, emberien nije mogao da pristane na toliko poniavanje ehoslovake, a predsednik francuske vlade D aladje je nastupio jo odlunije. Nekoliko dana se i nilo da je rat neizbean. Po britanskim parkovim a poeli su a se kopaju rovovi. emberien je tih dana m elanholino prim etio da se o Velike Britanije trai da ue u rat zbog jedne udaljene zem lje o kojoj nita ne zna; rekavi to nije ni trepnuo, iako je bio lider zem lje koja se vekovim a borila na prilazim a Indiji. ta je, meutim, moglo da bude ca m s belli ? Velika Britanija je ve pristala na rasparavanje ehoslovake i sam oopredeljenje sudetskih Nemaca, Velika Bri tanija i Francuska su se pribliavale odluci o ulasku u rat ne radi pruanja pom o i savezniku, ve zbog toga to c se saveznik rasparati nekoliko nedelja ranije nego to se oekivalo, i zbog izvesnih teritorijalnih ustupaka koji su bili zanemarjjivi u odnosu na ono na ta su ve pristali. Stoga im je m oda dobro dolo to to ih je, uoi samog isticanja roka, M usolini iznenadio prediogom da se ve planirani sastanak m inistara spoljnih poslova Italije i N em ake proiri i da^se na njega pozovu efovi vlada ili drava Francuske (Daladje), Velike Britanije (emberien), N em ake (Hitler) i Italije (M usolini). N jih etvorica su se sastali 29. septem bra u M inhenu, rodnom mestu Nacionalsocijalislike partije, to je predstavljalo neku vrstu sim bola kakav pobednici
266

f;

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

sebi mogu da priute. Pregovori su trajali veoma kratko. em berlen i D aladje su mlako pokuali da stave na dnevni red svoj prvobitni prelog; M usolini je prezen tirao dokum ent koji je sadrao H itlerov prelog iz Bad G odesberga; H itler je pro blem e efinisao u formi jednog sarkastinog ultim atum a. Po njemu, cilj skupa predstavljalo je raiavanje atmosfere nasilja" koju, navodno, stvara njegov u l timatum iji rok istie i . oktobra.'0 Drugim recima, jedini cilj konferencije bilo je mirno prihvatanje plana iz Bad G odesberga, pre nego to H itler bude prinuen da ga nam etne ratom. N ajvie zbog vlastitog dranja tokom prethodnih meseci, em berlen i D ala dje vie nisu imali nikakvog izbora do da prihvate M usolinijev prelog. eld predstavnici su bili ostavljeni da u predsoblju saekaju rasparavanje svoje ze mlje. Sovjetski Savez na taj skup nije bio ni pozvan. Velika Britanija i Francuska su svoju neistu savcst um irile time to su ponudile garancije preostalom delu raz oruane ehoslovake; bio je to bezoan gest od strane drava koje su odbile da potuju garancije date jednoj celovitoj, dobro naoruanoj, prijateljskoj, dem okrat skoj zemlji. Bilo bi suvino rei da ni ta garancija nikada nije ispotovana. Minlien je postao pojam za posebnu vrstu posrnua - kaznu za pristanak na uenu. M eutim, to to se dogodilo u Minhenu nije bilo posleica odluke donese ne na jednom .skupu, ve kulminacija politike voene jo od dvadesetih godina, koja je svakim novim ustupkom,.svu vie uzimala maha. N em aka je due o je d ne decenije odbacivala jedno po jedno ogranienje iz Versajskog ugovora: Vajmarska Republika se otresia reparacija i Saveznike vojne kontrolne komisije i prekinula savezniku okupaciju Rajnske oblasti. H itler je odbacio ogranienja u vezi s naoruavanjem, zabranu regrutacije i odredbe o dem ilitarizaciji iz Lokarnskog pakta. Nemaka ni dvadesetih godina nije priznavala istone granice, a save znici se nikada ni.su potrudili d a je nateraju da ih prihvati. Sve to zajedno je na kra ju, kao to se esto deava, stvorilo vlastiti zamajac. Doavi do zakljuka da su odluke donete u Versaju nepravine, pobcnici su naruili psiholoku osnovu za njihovu odbranu. Pobenici u N apoleonovim rato vim a sklopili su velikoduan mir, ali su formirali i etvorni savez kalco ne bi osta vili nikakve sumnje u pogledu reenosti da ga brane. Pobenici u Prvom svetskom ratu sklopili su kazneni mir, a time i najvei mogui podsticaj za revizionizam, a onda su se ukljuili u ruenje poretka koji su sami stvorili. Ravnotea snaga jc decenijam a bila as odbacivana as ism evana; lideri de m okratskih zemalja govorili su svojim narodim a da e se svetski poredak ubudu e zasnivati na viim moralnim naelima. Kada se nad tim poretkom konano nad vila pretnja, oni - Britanci s ubeenjem, Francuzi sa sumnjom osenenom oaja njem - nisu imali kud do da progutaju pomirenje kakvo im je H itler ponudio, po kazavi time svojim narodim a da se on u stvari ne m oe umiriti. Ovo objanjava zato je veina savremenika M inhenski sporazum nedvosm i sleno odobrila. Franklin Ruzvelt je bio jedan o onih to su estitali emberlenu, dobrom oveku", kako se izrazio.!! Lideri Britanske zajednice naroda bili su op irniji. Predsednik kanadske vlade je napisao:
267

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Dozvolite mi da vam uruim srdane estitke kanadskog naroda i, uz njih, izraze zahvalnosti koja sc osea u elom dominionu. Moje kolege i vlada pridru uju ini se u neogranienom divljenju na usluzi koju ste uinili oveanstvu/1 2 Da ne bi bio nadmaen, predsednik australijske vlade je izjavio: Moje kolege i ja aljemo vam najsrdanije estitike na rezultatima prego vora u Minhenu. Australijanei, zajedno sa svim dragim narodima Britanske Im perije, duguju vam najdublju zahvalnost za napore koje neprekidno ulaete u ouvanje mira.'1 1 Svi sveoci Minhenske konferencije slekli su utisak da Hitler, zaudo, ne samo to se nije oseao pobeniki, ve d a je bio mrzovoljan. On je eleo rat koji je, ka ko je smatrao, bio apsolutno neophodan za ostvarenje njegovih ambicija. Mogue je a mu je bio potreban i iz psiholokih razloga; skoro sve njegove izjave - a on ih je smatrao najvanijim elementom svog javnog ivota - bile su na jedan ili drugi nain povezane s njegovim ratnim iskustvima. Uprkos tome to su se njegovi gene rali snano opirali ratu, i "to toliko a su se ak nosili misiju da ga svrgnu s vlasti ukoliko donese definitivnu odluku za napad, Hitler je napustio Minhen s oseanjem da mu je neto oteto-U skladu sa svojim izopaenim rezonovanjem, moda je i bio u pravu. D aje uspeo da izazove rat zbog ehoslovake, veliko je pitanje a li bi de mokratske zemlje bile sposobne a podnesu rtve neophodne za pobeu. To pitanje je bilo suvie nespojivo s principom samoopreeljenja, a javno mnjenje nije biio do voljno pripremljeno za gotovo sigurne poetne'poraze u takvom ratu. Minhenska konferencija je , paradoksalno, u psiholokom smislu oznaila kraj strategije zahvaljujui kojoj je Hitler nizao uspehe. Do tada, on je uvek bio sposo ban a u demokratskim zemljama izazove oseaj krivice zbog nepravinosti Versaj skog ugovora; posle Minhena, njegovo jedino oruje bila je brutalna sila. To je bi la granica do koje je mogao a ucenjuje, a da ak ni oni to su najvie strahovali o rata nita ne preduzmu. Ovo je svakako bilo tano kada je u pitanju bila Velika Britanija. Svojim pona anjem u Bad Godesbergu I Minhenu, Hitler je potroio i poslednje ostatke britan ske dobre volje. Uprkos sudbonosnoj izjavi a je doneo mir naem vremenu", emberien je po povratku u London odluio a vie nikada ne dozvoli da ga uce* njuju i otpoeo je obiman program naoruavanja. U stvari, emberlcnovo dranje u vreme minhenske krize bilo je mnogo sloe nije nego to ga potomstvo opisuje. On je do Minhenske konferencije uivao ogromnu popularnost, dok je njegovo ime kaspije postalo sinonim za predaju bez borbe. Demokratsko javno mnjenje ne oprata poraze ak ni usled delovanja u skla du s njegovim sopstvenim eljama. emberlenov ugled bio je uniten istog asa ka da je postalo jasno da nije oneo mir naem vremenu". Hitler je ubrzo naao dru gi povod za rat, ali emberlenu vie niko nije bio spreman da prizna ak ni to to je uspeo da pokrene proces zahvaljujui kojem je Velika Britanija oluju doekala s visokim stepenom jedinstva, ali i obnovljenim ratnim vazuhoplovstvom.

D IP L O M A T IJA

HEiNRi KiSINDER

Gledajui unazad, lako je omalovaiti esto naivne izjave pristalica politike po putanja, M eutim, to su veinom bili pristojni ljudi koji su u atmosferi opteg raz oaranja u tradicionalnu evropsku dipiomatija i opte duhovne i fizike iscrpljeno sti iskreno pokuavali da ire nove ideje proistekle iz vilsonovskog idealizma. Ra nije se nikada ne bi moglo dogoditi da jedan britanski predsednik vlade opravda ne ki sporazum onako kao to je emberien obrazloio minhensku odluku - kao ot klanjanje sumnji i neprijateljstava koji su suvie dugo trovali vazduh"44 - kao da spoljna politika predstavlja jednu granu psihologije. Pa ipak, ti stavovi su proistekli iz idealistikog pokuaja a se pozivanjem na razum i pravdu prevaziu istorijsko naslee i posledice realpoiitike, Hitleru nije bilo potrebno mnogo vremena da srui iluzije pristalica politike po putanja i da time ubrza susret sa sopstvenom sudbinom. M arta 1939. godine, m a nje od est meseci posle M inhenske konferencije, on je okupirao i preostali deo e hoslovake. eki deo te okrnjene zemlje postao je nem aki protektorat, a Slova ka je proglaena za nezavisnu dravu, mada je u stvari bila nemaki satelit. Uprkos tome to su Velika Britanija i Francuska u Minhenu ponudile garancije ehoslovakoj, to obeanje nikada nije zvanino' ato, a nije ni moglo da bude. Unitenje ehoslovake nije se moglo opravdati apsolutno nijednim geopoli tikim razlogom; ono je pokazalo da H itler nije bio sposoban za. racionalno odlui vanje i d a je eleo rat kao rat. P ostoje ostala i bez odbrane j bez svojih francuskih i sovjetskih saveznika, ehoslovaka je morala da sklizne u nemaku orbitu, a Is tona Evropa je neizostavno morala da se prilagodi novom odnosu snaga. Sovjetski Savez je upravo u to vreme sprovodio istku komplemog politikog i vojnog vrha, zbog ega izvesno vreme nije mogao nita da preduzme. Hitleru je bilo dovoljno d a eka s obzirom na to da bi pored praktino neutraiisane Francuske, Nemaka vre-, menom postala dominantna sila u Istonoj Evropi. ekanje je, naravno, bilo neto za ta je Hitler emocionalno bio najmanje sposoban. Velika Britanija i Francuska reagovale su tako to su odluile a dalje vie ne im niu (u emu je prednjaio London), mada s pozicija tradicionalne politike sile to nisu dovoljno jasno ispoljile. Okupacija.Praga nije poremetila ni odnos snaga ni predvidljiv razvoj dogaaja. Meutim, u smislu versajskih naela, okupacija eho slovake oznaila je prekretnicu, stoga to je pokazala da se Hitler ne bori za samoopreeljenje ili ravnopravnost, ve smera a zagospodari Evropom. Hitlerova nesmotrenost nije se sastojala toliko u tome to je naruio istorijski princip ravnotee, ve to se ogreio o moralne postulate britanske posleratne spolj ne politike. Ukljuivanje negermanskog stanovnitva u Rajh, kosilo se s naelom samoopreeljenja na osnovu kojeg je prihvaeno sve to je do tada unilateralnim ak cijama iznudio. Britansko Strpljenje nije bilo bezgranino, a nije predstavljalo ni posledieu slabosti nacionalnog karaktera; Hitler je konano uinio neto to je britan sko javno mnjenje, ne ekajui na to a se oglasi vlada, s moralnog stanovita definisalo kao agresiju. P o stoje samo nekoliko dana oklevao, emberien je svoju poli tiku prilagodio britanskom javnom mnjenju. Od tog trenutka nadalje, Velika Brita nija e se odupirali Hitleru ne zato da bi se uskladila s istorijskom teorijom o rav notei ve, sasvim jednostavno, zato to je Hitler izgubio poverenje.

D IP L O M A T IJA

HENR KISINDER

Paradoksalno je to to je vilsonovski pristup meunarodnim odnosima, koji je Hitleru pomogao da pree granice koje nijedan raniji evropski sistem ne bi prihva tio, posle odreene take Veliku Britaniju naterao i da podvue crtu, i to odlunije nego to bi se dogodilo u svetu zasnovanom na realpolitici. Isto onako kao to jc do tada onemoguavao pruanje otpora, vilsonzam je od trenutka kada su njegovi eti ki kriterijum nedvosmisleno prekreni postao uporite nem irenja s Hitlerov.om po litikom. Kada je Hitler 1939. godine objavio da polae pravo na Dancig, i zatraio izmenu poljskog koridora*1 , pitanja koja je time pokrenuo u sutini se nisu razliko vala od onoga to je uinio godinu dana ranije. Dancig je bio naseljen iskljuivo Nemcima, a njegov status slobodnog grada bio je isto toliko suprotan principu sa moopreeljenja kao i odela Sudetske oblasti ehosiovakoj. Mada je stanovnitvo poljskog koridora1 1bilo mnogo vie izmeano, izvesna korekcija granice koja bi vi e odgovarala principu samoopreeljenja bila je, bar teorijski, sasvim mogua. M e utim, neto se ipak izmenilo, a Hitler to jednostavno nije m ogao da shvati. Onog trenutka kada je preao granicu koja je s etike take gledita mogla da se tolerie, isto moralno istunstvo koje je ranije izazivalo uzmicanje demokratskih zemalja, prclvorilo se u beskompromisnost bez presedana. Posle nem ake okupacije ehosiovake britansko javno mnjenje nije vie bilo spremno da prihvata nove ustupke, o tog trenutka nadalje, izbijanje Drugog svetskog rata postalo je samo pitanje vre mena - pod uslovom da se Hitler ne umiri, to je za njega iz psiholokih razloga bi lo nemogue. Meutim, pre nego to je nastupio taj sudbonosni dogaaj, meunarodna zajed nica je doivela jo jedan ok - ovoga puta od druge revizionistike sile koju je, to kom burnih tridesetih godina, skoro sve vreme ignorisala - Staljinovog Sovjetskog Saveza.

NAPOMENE
t. A lan B ullock. H itler a n d Stalin: P a ra llel L ives (A lfred A. K nopf, N jujork, 1992), str. 380. 2. H enry Picker, H itlers Ttschgesprache. in F uhrerhauptequartier 1941-1942, urednik Percy E rnst Schram m {tutgart, 1963). 3. F psov izvesiai S ajm onu 21. no v em b ra 1933; A. 3. P. Taylor, The O rigins o f the S e co n d World War (A tbeneim i, N jujork, 1983), s i t . 73-74. 4. M ak d o n ald o v razg o v o r s D aiadjeom , 16. m arta 1933; ibid, str. 74 5. Ibid, str. 75. 6- A nglo-francitski sastanak od 22. septem bra 1933; ibid. str. 75-76. 7. M arlin G ilbert, Churchill: A L ife {Henry H olt, N jujork, 1991), str, 523. S.'Ibid, str. 524. 9. Ibid, str. 523. 10. R o b ert J. Y oung, In C o m m a n d o f F rance: French Foreign P o licy a n d M ilitary Planning 1933-1940 (H arvard U n iv ersity P ress, K em brid, M asau sels, 1978), str. 37. I L A nthony A dam thw aite, F ra n ce a n d the C oining o f the S e co n d W orld War, 1936-1939 (Frank C ass, L o n d o n , 1977), str, 30. 12. Paul Johnson, M odern Tim es: The W orld from the Twenties to the E ighties (H arper & Row, N ju jo rk , 1983). str. 341.

270

D IP L O M A T IJA

HENRI KISiNDER
13. G ilbert, Churchill, str. 531. 14. Ibid, str. S31-532. 15. Ihul. str. 5V:. 16. W inston S. C h u rc h ill, T h e S e c o n d World War, 1, The G a th ering Storm (H oughton M ifflin. B o ston, 1948), str. 119. 17. G ilbert, Churchill, str. 538. 18. A damJhwaste, France, 1936-1939, str. 75. !9 .:H ajle Selasije, 30. ju n :!936; D avid C lay L arge, B etw een Two F ires: E urope 's Path in the 1930s (W . W. N orton, N jujork/Londort, 1990), str, 177-178. 20. Josef Henke, E n g la n d -in H itle rs Politischem K alku t (G erm an Bundesarclitv Schtifien no 20, 1973), str. 41. 2 L G erhard W einberg. The Foreign P o licy o f H itle r s G erm any: D ip lo m a tic R evolution in F a. /; (U niversity o f C hicago Press, ikago, 1970), str. 2 4 !. 22. A n th o n y Eden, Earl o f Avon, The E den M em oirs. J. F a cin g the D icta to rs (H oughton M ifflin. B oston, 1962), str. 375-376. 23. W einberg. Foreign P o licy o f H i t i e r s Germany, str, 259. 24. Ibid. str, 254.. 25. Churchill, G athering Storm , str, 196. 26. G ilbert, Churchill, sir. 553. 27. P arliam entary D ebates. 5. serija, 309 (H is M aje sty 's S tationery O ffice, L ondon, 1936}, 10. m art 1936, stubae 1976.. 28. A dam ftrw aite, France. 1936-1939. str. 41, 29. Ibid, str, 53 i dalje. 30. Ibid. r - ' 31. M em orandum , cirk u jar M inistarstva zn spoljne poslove; Taylor, O rigins o f S e co n d World War, str. i37. 32. A dam thw aite, France, 1936-1939, str. 68. 33. Ibid, str. 6 9 .. . 34. G ordon A. C ra ig 'G e rm a n y 1866-1945 (O xford U n iv ersity P ress, N jujork/O ksforcf, 1978). str. 698. - ' 35. A d o tf Hitler, M a n K a 'm p f (R<zymi\ & H itchcock, Njujork, 1940), str. 175. 36. H alifaksov m em orandum Fipsu, 22. m arta 1938; Tayior, O rigins o f S e c o n d World War, str. 155. ' 37. Ibid, str, 191. 38. Ibid. 39. B ullock, H itler a nd St aim, str. 582 i daljc. 40. Ibid, str, 589. 41. Tayior, O rigins o f S e co n d W orld War, sir. 191. 42. Predsednik vlade V. L. M akenzi K ing, 29. septem bra 1938; John A. M unro, urednik, D o c u m ents on C anadian E xtern a l Relations, 6 (M inistarstvo spoljnih p o slova, O tava, 19721, S tr, 10 99. 43. Predsednik vlade D . A. L ajons, 30, septem bra 1938, R, G. N eale, u rednik. D o cu m en ts on A ustralia n Foreign Policy, 193.7-49, I (A ustralian G overnm ent P u b lishing S ervice, K anbera). str. 476. 4 4 . em berien u Donjem domu, 3, o k to b ra 19J8; P arliam entary D ebates. 5, serija, 339 (1938), stubae 48.

271

4i-

...

STALJINOVA TRGOVINA

Da ideologija neumitno odreuje spoljnu politiku, Hitler i Staljin nikada jedan drugom 'ne bi pruili ruku, kao to to ni tri vdca ranije ne bi uinili Rielje i turski sultan. Meutim, zajedniki geopolitiki interes predstavlja vrstu vezu, a on je sta re neprijatelje, Hitlera i Staljina, neumoljivo gurao jednog ka drugom. Kada se to dogodilo, demokratske zemlje su zariemele; njihovo ogromno zaprepaenje ukazivalo je na to a Staljinov mentalni sklop nisu razumeli nita bolje od Hitlerovog, Staljin je, isto kao i Hitler, uspon otpoeo s dna drutvene lestvice, mada je njemu bilo potrebno mnogo vie vremena da osvoji apsolutnu vlast. Hitler se uzdigao igrajui na jednu jedinu kartu - nesvakidanju govorniku vednu. Sta ljin se probio tako to je iz pozadine potkopavao pozicije svojih suparnika u partij skom aparatu, pri emu mu je pomoglo to to ostali takmaci za vlast nisu obraali panju na zlokobnog Gruzijca, poto ga isprva nisu shvatali kao ozbiljnog protivni ka. Hitler je uspeo tako sto je svoje saradnike nadmaio stihijskom upornou: Sta ljin je sticao mo zahvaljujui potpunoj anonimnosti. Hitler je svoje boemske radne navike i nestalnu prirodu preneo u kreiranje po litike, zbog ega je njegov nain vladavine bio svojeglav, a povremeno i diletantski. Staljin je strogo vaspitanje iz bogoslovije, koju je pohaao u ranoj mladosti, uklju io u brutalno tumaenje boljevikog pogleda na svet, dok je ideologiju pretvorio u instrument politike vlastu.Hitler.jc uspevao zahvaljujui oboavanju masa. Sta ljin, je bio suvie paranoian da bi se oslonio na bilo kakav lini kontakt. Konana pobeda mu je bila mnogo vanija od trenutnih pohvala, a nju je postizao tako Stoje sistematski.unitavao sve svoje potencijalne suparnike. Hitlerove ambicije su morale a se ostvare za njegovog ivota; ono to je go vorio, govorio je u svoje ime. Staljinova megalomanija bila je podjednaka, ali on je sebe video kao slugu istorijske istine. 2a razliku od Hitlera, Staljin je bio neverovatno strpljiv, a za razliku od politiara iz demokratskih zemalja, u svakom trenut ku je bio spreman da se upusti u detaljno prouavanje odnosa snaga. Upravo zato
272.

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

sto je vrsto verovao a njegova ideologija predstavlja otelotvorenje istorijske istine, Staljin se bezobzirno zalagao za ostvarenje sovjetskog nacionalnog interesa, ne optereen onim to je smatrao dvolinim moralnim konicama ili sentimentalnou. Staljin je zaista bio monstrum; meutim, u voenju spoljne politike bio je vr hunski realista - strpljiv, lukav i neumoljiv Rielje svog vremena, Zapadne demo kratske zemlje toga nisu bile svesne, ve su nizom postupaka izazivale sudbinu. Oslanjale su se na Staljinovo i Hitlerovo nepomirljivo ideoloko neprijateljstvo, iz rugivale su se Staljinu zbog sporazuma s Francuzima, koji je iskljuivao vojnu sa radnju, i propustile su da pozovu Sovjetski Savez na M inhensku konferenciju, da bi tek onda kada je postalo suvie kasno da se sprei sovjetski pakt s Hitlerom, prili no kolebljivo pokrenule vojne pregovore. Lideri demokratskih zemalja su na osno vu Staljinovih tvrdokornih, pomalo teolokih izjava doli o pogrenog zakljuka da on podjednako rigino razmilja i vodi politiku. M eutim, Staljinova rigidnost odnosila se samo na komunistiku ideologiju. Njegova komunistika uverenja omo guila su mu da u pogledu taktike bude veoma fleksibilan. M imo tih psiholokih aspekata, Staljin je posedovao ivotnu filozofiju koju za padni lideri gotovo da i nisu mogli da shvate. Decenijama pre nego sto je doao na vlast, on je zbog boljevikih uverenja preko svojih lea preturio robiju, progonstvo i neimatinu. Pripisujui sebi a poseduju izvanredan uvid u istorijska kretanja, bolj evici su svoju ulogu videll u pokretanju objektivnog istorjskog procesa. Oni su se, po vlastitom miljenju, od nekomunista razlikovali isto koliko i naunici od laika. N aunik u stvari ne izaziva fizike fenomene koje analizira, a zahvaljujui tome to zna zato nastaju, povremeno moe da usmerava proces i to iskljuivo u skladu sa zakonima koji se odnose na tu pojavu. Boljevici su na isti nain mislili o sebi;, oni su sebe smatrali za naunike koji prouavaju istoriju, pomau da njeni tokovi po stanu oigledni, moda ih povremeno i ubrzavaju, ali nikada ne merijaju njihov ne umitan tok. Kako na njih nije moglo a se utie konvencionalnim "argumentima, pogotovu kada su dolazili od strane nevernika*', komunistiki lideri su se prema svom istorijskom zadatku postavljali beskompromisno, neumoljivo i nepokolebljivo. to se tie diplomatije, komunisti su smatrali da su u prednosti zahvaljujui tome to su verovali a svoje sagovomike razumeju bolje nego to e ovi ikada sami sebe razumeti. U komunistikoj svesti ustupci su mogli da se ine iskljuivo zbog objek tivne realnosti", nikada zbog uheljivosti diplomata s kojima su pregovarali. Diplo matija je stoga bila deo procesa pomou kojeg e se postojei .poredak vremenom izmeniti; da li e ga sruiti diplomatija zasnovana na miroljubivoj koegzistenciji, ili oruani sukob, zavisilo je iskljuivo od procene odnosa snaga. M eutim, u Staljino'vim n e h u m a n im i h la d n o k r v n im k a lk u l a c i ja m a postojao j e
i j e d a n n e p r O m e n ljiv p r in c ip - n i ta n ije m o g lo d a o p r a v d a v o e n je b e z n a e n ih b i t a k a z a s u m n jiv e c ilje v e . U f i lo z o f s k o m s m is lu , id e o lo k i s u k o b s n a c is ti k o m N e m akom p r e d s t a v l j a o j e e o o p te g s u k o b a s k a p it a l is ti m a u koje su, to s e Staljina t i c a lo , s p a d a le i Francuska i Velika Britanija. Ko e n a k r a j u iz a z v a ti s o v je ts k o n e p r i ja te lj s t v o z a v is ilo j e is k lju iv o o d tr e n u t k u s m a tr a ti o p a s n ijo m ,

toga koju od ovih z e m a l ja e Moskva u d a to m

D IP L O M A T iJA

HENRI KISINDER

U moralnom smislu, Staljin nije pravio nikakve razlike izmeu pojedinih kapi talistikih zemalja. S taje zaista mislio o zemljama koje su isticale.vrline opteg mi ra jasno pokazuje njegova reakcija na potpisivanje Kelog-Brijanovog pakta 1928, godine: Oni govore o pacifizmu; oni govore o miru meu evropskim dravama. Brijan i (Ostin) emberien se grle... Sve je to besmisleno. Iz evropske istorije je poznato da su svi sporazumi koji su predviali novi raspored snaga za nove ratove, prilikom potpisivanja nazivani mirovnim ugovorima.., (mada) su potpi sivani u cilju utvrivanja elemenata za novi rat,1 Staljin je, naravno, najvie strahovao od mogunosti da sve kapitalistike ze mlje uu u koaliciju i istovremeno napadnu Sovjetski Savez. Godine 1927. Staljin je sovjetsku strategiju opisao isto kao i Lenjin deset godina ranije: ...mnogo,., za visi od toga da li emo uspeti da odloimo neizbeni rat s kapitalistikim svetom ... do trenutka... kada kapitalisti ponu meusobno da ratuju...2 Da bi podstakao tu mo gunost, Sovjetski Savez je 1922. u Rapalu zakljuio ugovor s Nemakom, a 1926 u Berlinu ugovor o neutralnosti, koji je 1931. obnovljen; njime se eksplicitno oba vezao na to da se nee ukljuivati u neki kapitalistiki rat. to se Staljina tie, Hitierov estok antikomunizam nije predstavljao nepremo stivu prepreku za dobre odnose s Nemakom. Ka.a je H itler doao na 'vlast,- Staljin nije gubio vreme na pomirljive gestove. Mi smo daleko od toga da budemo odu evljeni faistikim reimom u Nemakoj", izjavio je Staljin januara 1934. na XVII partijskom kongresu. Ovo sada nije pitanje faizma, ako ni zbog ega drugog, on da stoga to faizam u Italiji, na primer, nije spreio.Sovjetski Savez da uspostavi najbolje veze s tom zemljom... Mi smo sada, kao to smo bili i u prolosti, orijentisani na Sovjetski Savez i samo na Sovjetski Savez. A ako interesi Sovjetskog Save za zahtevaju pribliavanje jednoj ili drugoj zemlji koja nije zainteresovana da. naru i mir, mi bez oklevanja prihvatamo taj kurs." Veliki ideolog Staljin svoju ideologiju je u stvari stavio u slubu realpoiitike; Rieljeu ili Bizmarku ne bi biio teko da shvate njegovu strategiju. Ideoioki zaslepljeni bih su dravnici iz demokratskih zemalja; odbacivi politiku sile, oni su mi slili a je preduslov za uspostavljanje dobrih odnosa izmeu zemalja zajedniko opredeijenje za principe sistema kolektivne bezbenosti, odnosno da e ideoloka netrpeljivost spreiti bilo kakvu mogunost za uspostavljanje konkretnije saranje faista i komunista. I u jednom i u drugom pogledu demokratske zem lje su pogreiie. Staljin se vrem enom zaista prebacio u antihitlerovski tabor, ali veoma nevoljno, i tek poto su njegovi pokuaji da se priblii nacistikoj Nemakoj bili odbaeni. Kada se na kraju uverio da bi H itlerova antiboljevika retorika mogla da bude ozbiljna, Sta ljin se potrudio a stvori, najiru moguu koaliciju koja bi je obuzdala. N jegova nova strategija iznesena je na VIT (i poslednjem ) kongresu Kom interne odranom jula i avgusta 1935. godine.*1Zalaui se za osnivanje jedinstvenog fronta svih m i roljubivih naroda, on je nagovestio naputanje komunistike taktike iz dvadesetih
274

D IP L O M A T U A

HENRI KiSINDER

godina, kada su komunistike partije, u nastojanju a paraliu parlam entarne in stitucije u Evropi, dosledno glasale zajedno s antiem okratskim grupama, uklju ujui i faiste. Glavni glasnogovornik nove sovjetske spoljne politike bio je Maksim Litvinov, postavljen na mesto komesara za spoljne poslove da bi je i sproveo. On je bio Jevrejin graanskog porekla, teno je govorio engleski i bio je oenjen erkom jed nog britanskog istoriara. Njegove formalne kvalifikacije vie su odgovarale kla snom neprijatelju, nego ovcku opredeljenom za karijeru u sovjetskoj diplomatiji. On je obavio posao oko ukljuenja Sovjetskog Saveza u Drutvo naroda i postao je jedan od najglasnijih pristalica sistema kolektivne bezbednosti. Staljin je bio potpu no spreman da pribegne vilsonovskoj retorici kako bi se obezbedio za sluaj da Hitler stvarno pone da sprovodi ono to je napisao u svojoj knjizi Mein K a m p f a to bi Sovjetski Savez uinilo njegovom glavnom metom. Kao to je to istakao politikolog Robert Legvold, Staljin nije nameravao da sklopi mir s kapitalistikim svetom, ve da o njega izvue maksimalnu korist.5 Duboko uzajamno nepoverenje proim alo je odnose izmeu demokratskih ze malja Sovjetskog Saveza. Staljin je potpisao sporazume s Francuskom 1935. i ehoslovakom 1936. godine. M eutim, francuski politiari iz tridesetih godina kre nuli su u suprotnom pravcu, i odbiii su pregovore o vojnoj saradnji. Staljin je ovo neizbeno protumaio kao poziv Hitleru da prvo napadne Sovjetski Savez. Da bi se u tom smislu obezbedio, sovjetsku pomo ehoslovakoj uslovio je prethodnim francuskim ispunjavanjem obaveza prema toj zemlji- To mu je, naravno, pruilo1 mogunost da ostavi imperijaliste da se sami meusobno bore, Francusko-sovjetski sporazum je stoga teko mogao a se nazove idealnim, ; Francuska spremnost da uspostavi politike veze sa Sovjetskim Savezom, uz istovremeno odbijanje vojne saradnje, ilustruje bespue u koje je skrenula spoljna politika demokratskih zemalja izmeu dva rata. One su se verbalno zalagale za ko-, lektivnu bezbednost, ali nisu biie spremne i d a je primene. Prvi svetski rat je Veli ku Britaniju i Francusku morao da naui da rat s Nemakom , ak i kada su u save zu, predstavlja sumnjiv poduhvat. Konano, Nemaka se 1918. godine nalazila na domak pobede, uprkos tome to je Amerika ula u rat na strani saveznika. Razma tranje rata protiv Nemake bez sovjetske ili amerike pomoi predstavljalo je kom binaciju slanja duha olienog u Maino liniji i precenjivanja sopstvenih snaga. Samo je sklonost demokratskih lidera a bezgranino veruju u ono to ele m o gla a podstaknc iroko rasprostranjeno miljenje da je Staljin - pravi boljevik, ne pokolebljivo uveren u takozvane ,,objektivne", materijalne injenice - mogao da promeni ubeenja i prihvati pravnu i etiku doktrinu kolektivne bezbednosti. Jer, Staljin i njegovi saradnici su imali i druge, a ne samo ideoloke, razloge da ne bu du oduevljeni postojeim meunarodnim poretkom. Konano, sovjetske granice s Poljskom biie su nametnute silom, a Rumunija je pripojila Besarabiju koju su So vjeti smatrali svojom teritorijem. Sovjetsku pomo nisu elele ni potencijalne nem ake rtve u Istonoj Evropi. Sprega versajskog poretka i ruske revolucije stvorila je nereiv problem u vezi s mogunou uspostavljanja bilo kakvog sistema kolektivne bezbednosti u Istonoj
275

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Evropi: bez Sovjetskog Saveza on nije mogao da funkcionie u vojnom pogledu, a . s njim u politikom. Zapadna dipiom atija je uinila veoma malo da ublai Statjinov bolesni strah od kapitalistike, am isovjetske zavere. Sovjetski Savez nije konsuitovan prilikom diplom atskih aktivnosti u vezi s ponitavanjem Lokam skog pakta i nije bio po zvan na M inhensku konferenciju. U razm atranje bezbednosnog sistema u Istonoj Evropi ukljuenje nevoljno i to prilino kasno - tek p o sto je 1939. godine Hitler okupirao eku. U prkos tome, pripisati najveu krivicu za Hitierov pakt sa Sovjetima zapad noj politici, predstavljalo bi nerazum evanje Staljinove psihologije. Njegovu para noju jasno je pokazala likvidacija svih potencijalnih suparnika na politikoj sceni, ali i likvidacija ili progonstvo miliona drugih ljudi koji su mu se suprotstavljali sa m o u njegovoj uobrazilji. M eutim, u domenu spoljne politike, Staljin je pokazao ogromnu sposobnost za hladne proraune; lino je bio ponosan na to to nije do zvoljavao da bude naveden na bilo kakve ishitrene poteze, posebno od strane kapitaiistikih lidera za koje je sm atrao da odnos snaga razumeju neuporedivo sla bije od njega. Moe se samo nagaati ta je Staljin smerao u vreme M inhenske konferenci je. Meutim, najmanje je verovatno da bi u vreme dok je zemlju pretresao istka- ma bio spreman na automatsku i sam oubilaku prim enu nekog ugovora o uzajamnoj pomoi. Budui da je ugovor s ehoslovakom obavezivao Sovjetski Savez , na intervenciju tek polo Francuska ue u rat, Staljinu je ostalo bezbroj moguno- ' sti. Na primer, mogao je da zahteva prolaz kroz Rumuniju i Poljsku, a gotovo sigumo odbijanje tih zemalja a iskoristi kao alibi i da saeka ishod bitaka u Zapadnoj i Srednjoj Evropi. Ili, u zavisnosti od njegove procene posieica, mogao je po novo da zaposedne ruske teritorije koje su posle revolucije pripale Poljskoj i Rnmuniji, to e godinu dana kasnije i uiniti. N ajm anje verovatan ishod predstavljala je mogunost da Sovjetski Savez stane na branik sistema kolektivne bezhenosti, kao poslenji zatitnik versajskog teritorijalnog reenja. M inhenska konferencija je nesumnjivo potvrdila Staljinove sumnje u vezi s demokratskim zemljama. M eutim, njega u sutini nita nije moglo odvratiti od namere a po svaku eenu ostvari ono to je smatrao boljevikom dunou - meusobno konfrontiranje kapitalista i dranje Sovjetskog Saveza po strani, kako rte bi postao rtva njihovih ratova. Stoga je M inhenska konferencija prvenstveno uticala na promenu Staljinove taktike. On je sada otvorio licitaciju za prikupljanje ponuda za pakt sa Sovjetskim Savezom - na kojoj dem okratske zemlje nisu imale nikakvu nadu da pobede ukoliko bi H itler bio spreman da uini ozbiljnu ponudu. Kada je 4, oktobra J 938. francuski am basador posetio sovjetsko M inistarstvo spoljnih poslova, Vladimir Potemkin, zam enik kom esara za spoljne poslove, do ekao g a je sledeim zloslutnim reima: Dragi moj prijatelju, ta ste uinili? Za nas, po meni, ne postoji drugi ishod osim etvrte podele Poljske1 1 .6 Ovaj epigram razotkriva Staljinov ledeni pristup spoljnoj politici. Posle M in henske konferencije bilo je sigurno da e Poljska postati sledea nem aka meta. Kako Staljin nije eleo da se suprotstavi nemakoj vojsci na postojeoj sovjetskoj
276

. '"' iSrj:

:<I

.<v; ;; j _ vi '.j .
1

-i; :;.i ja :gffj. \Cj:| C .vj :J|j : 1

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

granici, Stavie ni a se bori protiv Hitlera, etvrta podela Poljske predstavljala je jedinu alternativu (u stvari, siino rezonovanje navelo je K atarinu Veliku da 1772. godine s Pruskom i A ustrijom inicira prvu podelu Poljske). vrsto se opredivi za taj cilj, Staljin je povukao naredni potez brzo po vlaenje Sovjetskog Saveza s prve linije fronta. Londonski list.Vews Chronicle je 27, jan u ara 1939. godine objavio lanak svog diplom atskog dopisnika (za koga se znalo d a je blizak sovjetskom am basadom Ivanu M ajskom ) u kojem je nagovetena m ogua nagodba Sovjetskog Saveza i Nemake. A utor je ponovio Staljinova standardnu tezu da ne postoji znaajna razlika izmeu zapadnih dem okratskih ze malja i faistikih diktatora, koju je koristio da oslobodi Sovjetski Savez bilo ka kve autom atske obaveze proistekle iz sistema kolektivne bezbednosti: U ovom trenutku, sovjetska vlada oigledno nem a nam eru da prui bilo kakvu pomo Velikoj Briianiji i Francuskoj ukoliko ova druga ue u sukob s Nemakom i Italijom... Sa stanovita sovjetske vlade, nema velike razlike iz meu stavova britanske i francuske vlade s jedne i nem ake i italijanske vlade s druge strane, koji bi opravdali ozbiljne rtve za odbranu zapadnih dem okrat skih zemalja.7 Budui da Sovjetski Savez nije video potrebu da se n a osnovu ideologije opreeljuje izmeu razliitih kapitalistikih zemalja, nesporazum i M oskve i Ber lina praktino su mogli da'se rese. D a se to ne bi izgubilo iz vida, Pravda, zvanino glasilo Komunistike partije, prenela je taj lanak u celini, to je sa Staljinove strane predstavljalo potez bez presedana. Pet dana pre nego to je Hitler okupirao Prag, 10. m arta 1939, Staljin je obelodanio sopstvenu, autoritativnu izjavu o novoj strategiji M oskve. To je uinio na XVIII partijskom kongresu, prvom takvom skupu odranom od onda kada je, pet godina ranije, prihvatio sistem kolektivne bezbednosti i ujedinjenih frontova . Delegati su pre svega morali da budu obuzeti oseanjem olakanja to su jo ivi, budui da su istke desetkovale njihove redove: prisutno je bilo sam o .35 od 2.000 delegata sa prethodnog kongresa; 1.100 ostalih bilo je uhapeno zbog kontrarevolucionarne elatnosti; 98 od 131 lana Centralnog kom iteta bilo je likvidirano, isto kao i tri od pet marala Crvene armije, svih devet potkom esara za odbranu, svi ob lasni vojni kom andanti i 75 od 80 lanova V rhovnog vojnog suda.s Teko bi se moglo rei d a je XVIII kongres pokazao kontinuitet Partije. Prisutni su neuporedivo vie bili zainteresovam za m ogunost da sauvaju ive glave, nego za tajan stvene finese spoljne politike. K ao to je to bio sluaj i 1934, osnovna tema koju je Staljin izneo pred svoj prestraeni auitorijum odnosila se na miroljubive nam ere S ovjetskog Saveza u neprijateljskom m eunarodnom okruenju. M eutim, njegovi zakljuci su obeleil radikalan prekid s idejom o kolektiv noj bezbednosti s prethodnog partijskog kongresa. Jer, Staljin je u stvari objavio sovjetsku neutralnost u sukobu izmeu kapitalistikih zemalja:
277

D IP L O M A T IJA

HENRI KISiNDER

i-::*'

Mil Spoljna politika Sovjetskog Saveza je jasna i nedvosmislena. Mi se zala emo za mir i uvrivanje poslovnih veza sa svim zemljama. To je na stav; i mi emo se pridravati tog stava sve dotle dok te zemlje budu odravale iste odnose sa Sovjetskim Savezom, sve dotle dok one ne pokuaju da ugroze inte rese nae zemlje.9 Za svaki sluaj, kako bi, po njemu, neinteligentni lideri kapitalistikih zemalja shvatili ta hoe da kae, Staljin je skoro od rei do rei ponovio osnovni argument iz lanka objavljenog u listu News Chronicle : ,,S obzirom na to da je drutvena struktura demokratskih zemalja i Nemake slina, razlike izmeu Nemake i So vjetskog Saveza nisu nita vie nepremostive nego razlike izmeu bilo koje druge kapitalistike zemlje i Sovjetskog Saveza1 1 . Rezimirajui ono to je rekao, objavio je svoju reenost a zadri slobodu delovanja, a da naklonost Moskve u nekom eventualnom ratu proda onome ko najvie ponudi. U jednoj zlokobnoj reenici Sta ljin je obeao da e biti oprezan i da nee dozvoliti da zemlja bude uvuena u su kobe od strane ratnih hukaa koji sit navikli a drugi za njih vadi kestenje iz va tre".H ! Staljin je, u stvari, pozivao nacistiku Nemaku. da poalje svoju ponudu. Staljinova nova politika razlikovala, se od stare prvenstveno po onome -to je naglasio. ak i u vreme kada su njegova podrka sistemu kolektivne bezbednost! i . politika ujedinjenih frontova" bile na vrhuncu, sovjetske obaveze su uvek podrazumcvale izvesnu ogradu, to mu je omoguavalo da zadri mogunost sklapanja posebne pogodbe kada rat ve otpone. Meutim, u prolee 1939, dok preostali deo ehoslovake jo nije bio okupiran od strane Nemake, Staljin je uinio korak vi e. Poeo je da manevrie kako bi stekao mogunost da'sklopi separatni sporazum pre. izbijanja rata, Niko nije imao pravo da se ali d a je Staljin skrivao svoje name re; demokratske zemlje su oiveie ok zbog svoje nesposobnosti da shvate da je Staljin, strastveni revolucionar, iznad svega hladnokrvni strateg. Posle okupacije Praga, Velika Britanija je napustila politiku poputanja prema Nemakoj. Nadolazeu nacistiku pretnju britanska vlada je sada preuveliavala isto onoliko koliko ju je ranije potcenjivala. Ona je bila ubedena da e Hitler, poto je pregazio ehoslovaku, ponovo krmiti u napad - neki su mislili na Belgiju, a drugi na Poljsku, Krajem marta 1939. godine, pronosile su se glasine da metu pred stavlja Rumunija, koja ak nije imala ni zajedniku granicu s Nemakom. Meutim, za Hitlera uopte nc bi bilo karakteristino da se ustremi na novu metu, ukoliko ni je bila u vezi s prethodnom. Za njegovu taktiku je bilo mnogo vie karakteristino da se pre napada potrudi da uticaj prethodnog udara demoralise narednu rtvu. Bi lo kako bilo, iz ove perspektive je jasno d a je Velika Britanija imala mnogo vie vre mena da isplanira svoju strategiju nego to su to njeni lideri verovali. tavise, da je britanska vlada paljivo analizirala Staljinova izlaganje na XVIII partijskom kotigresu, shvatila bi da e se on, kako bi uveliao vlastiti znaaj za obe strane, drati na odstojanju tano u meri u kojoj ona sama bude organizovala otpor Hitlera. Britanska vlada je konano bila suoena s osnovnim stratekim izborom, mada ne postoji dokaz d a je toga bila svesna. Da bi se suprotstavila Hitlera, morala jc da odlui da li e njen pristup biti zasnovan na razradi sistema kolektivne bezbednosti.
278

^0

sf;

if i;

i
....... ...... D IP L O M A T IJA H E N R I K1SINE5ER _____________________________

ili na tradicionalnom saveznitvu. Da se opredelilazaprvu mogunost, najvea grupa zemalja bila bi pozvana da se ukljui u antinacistiki otpor; da se opreelila za drugi, morala bi da pristane na kompromise, odnosno usklaivanje svojih interesa s interesima potencijalnih saveznika kao to je to bio Sovjetski Savez. Vlada se opreelila za kolektivnu bezbednost i 17. marta poslala note Grkoj, Jugoslaviji, Francuskoj, Turskoj, Poljskoj i Sovjetskom Savezu, da bi proverila nji hovu reakciju na pretpostavljenu pretnju Rumuniji, smatrajui da sve te zemlje im a ju iste interese i da zastupaju jedinstven stav. Britanija je, ini se, iznenada nudila ono Stoje od 1918. godine odbijala - teritorijalne garancije za elu Istonu Evropu. Odgovori razliitih zemalja ponovo su pokazali sutinsku slabost doktrine o kolektivnoj bezbenosti - pretpostavku a sve drave, ili bar potencijalne rtve, imaju isti interes da se odupru agresiji. Svaka istonoevropska zemlja izloila je svoj problem kao poseban sluaj i istakla dravne, a ne zajednike probleme. G r ka je svoj odgovor usiovila jugoslovenskim. Jugoslavija je zatraila da joj Velika Britanija objasni svoje namere i time stvari vratila na poetak. Poljska je ukazala na to da nije spremna da se svrstava bilo uz Veliku Britaniju, bilo uz Nemaku, niti da se angauje na odbrani Rumunije. Poljska i Rumunija se ne bi sloile sa sovjetskim ueem u odbrani njihovih zemalja. A Sovjetski Savez je odgovorio time to je predloio da se odri konferencija u Bukuretu, na koju bi dole sve zemlje kojima se Velika Britanija obratila. Bio je to mudar potez. Da je konferencija odrana, bio bi uspostavljen princip po kojem bi Sovjeti uestvovali u odbrani zemalja koje su se M oskve plaile isto koliko i Berlina; ako bi ta inicijativa bila odbaena, Kremlj bi imao opravdanje a stoji po strani i da dalje ispituje mogunost koja mu najvie odgovara, odnosno kompromis s Nemakom. Moskva je u stvari od istonoevropskih zemal ja traila da Nemaku identifikuju kao glavnu pretnju njihovom opstanku i da je izazivaju pre nego to ona sama jasno objavi svoje namere. Kako nijedna istonoevropska zemlja za to nije bila spremna, konferencija u Bukuretu nikada se nije ni odrala. Poto njegov predlog nije bio oduevljeno prihvaen, Nevii emberien je bio prinuen da traga za drugim reenjima. On je 20, marta predloio izjavu o nameri. prema kojoj bi se Velika Britanija, Francuska, Poljska i Sovjetski Savez meusob no konsuitovali ,,u vezi s preduzimanjem zajednike ak.cije u sluaju da bude ugro ena nezavisnost bilo koje evropske drave. Taj predlog, odnosno pokuaj oivlja vanja Trojnog sporazuma kakav je postojao pre Prvog svetskog rata, nije precizirao nikakve detalje u pogledu vojne strategije koja bi se primeniia u sluaju da odvra anje ne uspe, ili mogunosti saradnje Poljske i Sovjetskog Saveza koja se jedno stavno podrazumevala. Poljska, ije su romantino precenjivanje sopstvehih vojnih sposobnosti Bri tanci, ini se, elili, odbila je zajedniku akciju sa Sovjetskim Savezom, to je Ve liku Britaniju dovelo u situaciju da se opredeljuje izmeu tc dve zemlje; ako bi Polj skoj dala garancije, Staljin bi izgubio posticaj da uestvuje u zajednikoj odbrani. Kako se Poljska nalazila izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza, Velika Britanija bi bila obavezna da ude u rat pre nego to Staljin donese bilo kakvu odluku. S druge strane, ukoliko bi se Velika Britanija usredsredila na pakt sa Sovjetima, Staljin bi si279

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

gurno traio svoj deo plena zbog pruanja pomoi Poljacima, odnosno zahtevao bi pomeranje sovjetske granice na zapad, ka Kerzonovoj liniji". Podstaknuti gnevom javnog m njenja i ubeeni da bi povlaenje dodatno osla bilo poloaj Velike Britanije, lanovi britanske vlade odbili su da rtvuju jo neku zemlju bez obzira na to sta je geopolitika nalagala. Istovremeno, britanski lideri su iveli u zabludi d a je Poljska u vojnom pogledu jaa od Sovjetskog Saveza i da Cr vena armija nema ofanzivni znaaj, to je elovalo prilino uverljivo u svetlu ogromnih istki koje su upravo bile sprovedene u sovjetskom vojnom vrhu. Iznad svega, britanski lideri su gajili duboko nepoverenje prema Sovjetskom Savezu. Moram a priznam", zapisao jc emberien, najdublje mogue nepoverenje prema Rusiji. Nemam poverenja ni u njenu sposobnost a izvede uspenu afanzivu, ak i kada bi to elela. Nemam poverenja ni u njene pobude koje, kako mi se ini, imaju veoma malo zajednikog s naim idejama o slobodi; Rusija je, po meni, zainteresovana samo za to da sve ostale epa za ui,n Verujui a ima veoma malo vremena, Velika Britanija je zaigrala naslepo i ob javila neku vrstu mirnodopske garancije Evropi, koju je uporno odbacivala jo o potpisivanja Versajskog ugovora. Zabrinut zbog izvetaja o skorom napadu Nemake na Poljsku, emberien nije ak ni saekao da prethodno ugovori bilateralni sa vez s tom zemljom. Umesto toga, on je 30. marta 1939. sopstvenom rukom napisao unilateralnu garanciju Poljskoj, a narednog dana ju je podneo Parlamentu. Ta garan cija je trebalo da bude privremena meni koja bi naciste odvratila od agresije, dakle usmerena protiv opasnosti koja je, kako se ispostavilo, bila zasnovana na pogrenim1 informacijama. Za tom garancijom trebalo je da usledi mnogo smireniji pokuaj stvaranja irokog sistema kolektivne bezbenosti. Ubrzo potom, unilateralne garan cije, zasnovane na istom rezonovanju, date su Grkoj i Rumuniji. Usled moralnog gnuanja i strateke konfuzije Velika Britanija je skliznula u davanje garancija zemljama za koje su svi njeni posleratni premijeri tvrdili da ne mogu i da ne ele da brane. Postversajska situaci ja u Istonoj Evropi bila jc tako da leka britanskim shvatanjima, da Kabinet ak nije bio ni svestan da je doneo odluku koja e poveati Staljinove opcije u odnosu na Nemaku i olakati njegovo povla enje iz predloenog zajednikog fronta. Britanski lideri su do tc mere podrazumevali Staijinovo ukljuivanje u svoju strategiju, da su verovali da e odrediti i vreme kada e do toga doi i obim saradnje. Ministar spoljnih poslova lord Halifaks smatrao je a Sovjetski Savez treba da se dri u rezervi i da se ,,pozove da pomogne u izvesnim okolnostima, u najpovolj nijoj formi".1 2 Halifaks je konkretno imao na tunu isporuke municije, a ne pokreta nje sovjetskih trupa izvan dravnih granica. On nije objasnio kakav bi posticaj So vjetski Savez mogao da ima za prihvatanje tako podreene uloge. Garancija koju je Velika Britanija dala Poljskoj i Rumuniji uklonila je u stvari i poslednji posticaj koji bi Sovjeti mogli da imaju za ukljuivanje 11 ozbiljne pre govore o savezu sa zapadnim zemljama. Pre svega, Velika Britanija je garantovala sve granice sovjetskih evropskih suseda, izuzev baltikih drava, i time je, bar na .papiru, sovjetske ambicije umanjila isto koliko i nemake. (injenica da Velika Bri tanija do te mere nije bila svesna realnosti pokazuje slepen u kojem se ideja o uje-

gj

1
_ D IP L O M A T U A H E N R I K1S1NDHK

dmjenom frontu miroljubivih zem alja1 1 uvreiia u svesti zapadnih zemalja.) to je jo vanije, unilateralne britanske garancije predstavljale su poklon Staljinu, stoga to su mu pokazale ta bi sve mogao da zahteva prilikom eventualnih pregovora ko ji bi inae poeli od nule. On je sada bio siguran da e u sluaju da Hitler krene na istok, Velika Britanija ui u rat mnogo pre nego to on stigne do sovjetske granice, Staljin bi time profitirao kao d a je sklopio savez s Velikom Britanijom, a da za uz vrat nita nije morao da da. Britanska garancija Poljskoj bila je zasnovana na etiri pretpostavke koje su, kako se ispostavilo, sve redom bile pogrene: d a je Poljska znaajna vojna sila, mo da znaajnija od Sovjetskog Saveza; da su Francuska i Velika Britanija zajedno do voljno jake da poraze Nemaku bez pomoi drugih saveznika; d a je Sovjetski Sa vez zainteresovan. za odravanje postojeeg stanja u Istonoj Evropi; i da su ideo loke razlike izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza do te mere nepremostive da e se Sovjeti pre ili posle ukljuiti u antihitlerovsku koaliciju. Poljska je bila veoma hrabra, ali ne i znaajna vojna sila. Zadatak koji je treba lo da obavi postao je jo tei zbog toga to ju je francuski Generaltab, nagovetavajui eventualnu francusku ofanzivu, naveo na pogrene zakljuke u vezi sa svo jim stvarnim namerama. Defanzivna strategija za koju se Francuska u stvari opredelila, primorala bi Poljsku da sama izdri estok nemaki udar - a zapadni lideri su m orah da znaju da takav zadatak prevazilazi poljske sposobnosti. Istovremeno, Poljska nije mogla da se nagovori da prihvati sovjetsku pomo; njeni politiari bih su ubeeni (kao to se ispostavilo s pravom) da bi se svaka sovjetska oslobodilac ka vojska ubrzo pretvorila u okupatorsku. Povrh svega, demokratske zemlje su procenjivale da bi mogle same da pobede Nemaku, ak i u siuaju da Poljska bu de poraena. Sovjetski interes za ouvanje postojeeg stanja u .Istonoj Evropi zavrio se ukoliko je ikada i postojao - s XVIII partijskim kongresom. S to je najvanije, bri tanska garancija Poljskoj omoguila je Staljinu da se okrene Hitleru i da prilino bezbedno zaigra na nacistiku kartu. Taj posao su mu olakale zapadne zemlje ko je uopte nisu mogle da shvate njegovu strategiju - koja bi inae bila savreno ja sna Rieljeu, Meternihu, Palmerstonu ili Bizmarku. Ona se Jedn o stav n o reeno, sa stojala od toga a Sovjetski Savez uvek bude poslednja velika sila koja e se opreeliti, to mu je ostavljalo odreene ruke prilikom cenkanja, poto su saradnja ili ne utralnost mogle da se ponude onome ko najvie plati. Pre nego to su Britanci dali garanciju Poljskoj, Staljin je morao da bude opre zan kako njegovi kontakti s Nemakom ne bi demokratske zemlje podstali da ope ru ruke od Istone Evrope, a njega ostave da sc sam suoi s Hitlerom, Kada je ga rancija data,.mogao je da bude siguran ne samo da e se Velika Britanija boriti za njegovu zapadnu granicu, ve i da e rat otpoeti est stotina milja dalje, na nemako-poljskoj granici. Staljinu su preostala jo samo dva problema. Najpre je morao a se uveri d aje britanska garancija Poljskoj vrsta, a zatim da proveri da li nemaka opcija zaista postoji. Sto je Velika Britanija vie pokazivala dobre namere u odnosu na Poljsku, a to se od nje trailo kako bi se odvratio Hitler, Staljin je, paradoksalno, dobijao sve
281

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

vei manevarski prostor u odnosu na Nemaku. Velika Britanija je nam eravala da ouva postojee stanje u Istonoj Evropi. Staljin je hteo da im a to veu m ogu nost izbora i da srui versajski poredak. em berien je eleo da izbegne rat. Staljin je oseao da je rat neizbean i eleo je da iz njega izvue koristi, ali ne i da u nje mu uestvuje. Staljin je vesto igrao izm eu dve strane. M eutim, to na kraju vie nije bilo nadmetanje. Samo je H itler bio u poloaju da mu ponudi eljene teritorijalne ustupke u Istonoj Evropi; oni bi, dodue, bili plaeni evropskim ratom, ali So vjetski Savez u njem u ne bi uestvovao. Velika Britanija je Sovjetskom Savezu ponudila unilateralnu deklaraciju po kojoj e pomo sovjetske vlade biti dostup na svakom sovjetskom susedu koji bude pruio otpor agresiji u sluaju da do nje doe".1 1Staljin je odbio da stavi sebi omu oko vrata i odbacio je taj jednostran i naivan predlog. On je 17. aprila odgovorio tako to je ponudio svoj predlog: sa vez Sovjetskog Saveza, Francuske i Velike Britanije; vojni sporazum na osnovu kojeg bi taj savez funkcionisao i garanciju za sve zemlje od Baltikog do Crnog mora. Staljin je morao da zna da takav predlog nikada nee biti prihvaen. Kao pr vo, istonoevropske zemlje ga nisu elele; drugo, pregovori o detaljnom vojnom sporazumu zahtevali bi vie vremena nego to g a je bilo na raspolaganju i, kona no, Velika Britanija nije prethodnih 15 godina uskraivala savez Francuskoj da bi ga sada sklopila sa zem ljom za koju nije smatrala da je vredna bilo kakve znaaj nije uloge od isporuioca municije. Ne m oemo se pretvarati", rekao je em ber ien; d a je potrebno da sklapam o takav savez da bi manje istonoevropske zemlje dobijale isporuke municije. Britanski lideri su ipak postepeno prevazilazili rezerve; oni su se iz neelje u nedelju-prihliavali ispunjavanju Staljmovih uslova, a on je stalno podizao ulog. M aja meseca Vjaeslav Molotov, ovek od velikog Staljinovog poverenja, zamenio je Litvinova na mestu ministra spoljnih poslova, to je znailo d a je sam Staljin pre uzeo pregovore, a a dobri lini odnosi izmeu pregovaraa vie ne predstavljaju sovjetski prioritet. Na svoj izuzetno pedantan nain, Molotov je zahtevao da sve ze mlje du zapadne sovjetske granice dobiju garancije od obe strane i da budu poje dinano navedene (to je obezbedivalo zvanino odbijanje bar nekih). On je insisti rao i da se izraz agresija" proiri kako bi obuhvatio i indirektnu agresiju", koja bi se defmisala kao ustupak nemakim pratnjama u sluajevima kada sila ne bi bila stvarno primenjena. Budui da je Sovjetski Savez zadrao pravo da sam defmie pojam ,.ustupanje", Staljin je u stvari zahtevao neogranieno pravo meanja u unu tranje stvari svih svojih evropskih suseda. Do jula meseca Staljinu je sve bilo jasno. On je znao da e britanski lideri pri stati - m a kako nevoljno - na savez koji bi u velikoj meri ispunio njegove uslove. Sovjetski i zapadni pregovarai su se 23. juia dogovorili o nacrtu ugovora koji je oigledno odgovarao obrana stranama. Obezbedivi tako odstupnicu, Staljin je sa da mogao da proveri ta mu nudi Hitler. Tokom celog prolea i leta on je obazrivo davao signale da je spreman da raz motri nemaki predlog. M eutim, i Hitler je bio oprezan u pogledu prvog koraka, kako ga Staljin ne bi iskoristio za izvlaenje boljih uslova od Velike Britanije i Fran282

If

DllLOMATiJA

__________________________

HENRJ msiNDER

cttske. Sa svoje strane, i Staljin je od toga strahovao. Ni on nije bio spreman da p r vi neto preduzme, kako Velika Britanija, ako bi se to saznalo, ne bi odustala od svojih obavezana Istoku i ostavila ga da se sam suoi s Hitferom. Povrh svega, nje mu se uopte nije urilo; za razliku od Hitlera on sebi nije postavio nikakve roko ve, a ivci su mu bili izuzetno jaki. On je m im o ekao, to je izazivalo sve veu Hitlerovu uznemirenost. Hitler m u je 26, jula diskretno dao znak. Da bi Poljsku na pao pre jesenjih kia, morao je do 1. septembra bar da zna ta Staljin smera. Karl nure, ef jedne nemake delegacije koja je ugovarala novi trgovinski sporazum sa Sovjetskim Savezom, dobio jc instrukcije da pone da pokree politike leme. Po zivajui se na obostrano neprijateljstvo prema kapitalistikom Zapadu, on jc svog sovjetskog kolegu uveravao da od Baltika do Crnog mora, ili na Dalekom istoku, izmeu (njihove) dve zemlje nc postoje problemi koji se ne bi mogli resiti".1 5 nure je ponudio da se razgovori u tom smislu nastave na visokom politikom nivou, Otkrivanje nestrpljenja retko kada ubrzava pregovore. Iskusan dravnik ne pri staje na neto samo zato to se njegovom sagovomiku uri; njegovo nestrpljenje c po svoj prilici mnogo ee iskoristiti da bi izvukao to bolje uslove. Staljin, u sva kom sluaju, nije ni mogao da se pouruje. Stoga je M olotov tek sredinom avgusta dobio instrukcije a primi nemakog ambasadora ulcnburga i da mu postavi niz pitanja kako bi se utvrdilo ta tano nudi. Pritisak na Japance a ne bi ugroavali Sibir? Sporazum o nenapadanju? Pakt u vezi s baltikim dravama? Pogodbu u ve zi s Poljskom? . Hitleru se do tada.toliko urilo da je bio spreman a popusti u vezi sa svim p i tanjima, mada je bio ljut to je na to primoran. Jedanaestog avgusta je rekao viso kom komeam Danci ga: '. Sve to preduzimam u S m e re n o je protiv Rusije. Ako je Zapad suvie glup i suvie sJep da to shvati, biu prinuen, d a se sporazumem s Rusima, d a smr vim Zapad i da tada, kada on bude poraen, prikupim sve snage i krenem na Sovjetski Savez.1 6 Ta izjava je svakako tano pokazala Hitlerove prioritete: o d Velike Britanije je eleo da mu se ne mea u poslove na kontinentu, ali o d Sovjetskog Saveza jc eleo Lebensraum - ivotni prostor. Jedino to je Staljin postigao, bilo je da makar pri vremeno preokrene Hitlerove prioritete. Odgovarajui na M olotovljeva pitanja ulenberg je rekao da je Hitler spreman da u M oskvu odmah poalje svog ministra spoljnih poslova Joakima fon Ribentropa s ovlaenjima potrebnim da se rese sva otvorena pitanja. Staljin nije mogao a da ne primeti da je Hitler bio spreman da pregovara na nivou koji je Velika Britani ja uporno izbegavala, budui da tokom viemesenih pregovora nijedan britanski ministar nikada nije naao za shodno da poseti M oskvu, mada su neki od njih ipak odlazili dovoljno daleko na istok, u Varavu. Nespreman da prui ruku pre nego to tano uje ta mu se nudi, Staljin je od luio da izvri jo jedan dodatni pritisak na Hitlera. M olotov je dobio instrukcije da
283

D FPLO M A TIJ A H E N R I K IS IN D E R

pokae kako eeni Ribentropovu spremnost, ali da izjavi kako bi bilo potrebno po stii nekakav naelan sporazum pre nego to sc utvrdi s v r s is h o d n o s t posete. Od Hitlera je zatraeno da saini detaljan prediog, ukljuujui i jedan tajni protokol u vezi s odreenim teritorijalnim pitanjima- ak je i ne ba inteligentnom Ribentropu morao da bude jasan cilj Molotovljevog zahteva, Ukoliko bi bilo ta u vezi s tim predlogom procurilo, u pitanju bi bila nemaka ponuda. Staljinove ruke ostale bi i ste, a eventualni neuspeh pregovora mogao bi da se pripie sovjetskom neslaganju s nemakim ekspanzionizmom. Hitlerovo nestrpljenje je u meuvremenu dostiglo vrhunac. Odluka o napadu na Poljsku morala je da se donese za nekoliko dana. Dvadesetog avgusta se lino obratio Staljinu. Samo to pismo predstavljalo je problem za nemaki protokol. Bu dui da je jedina Staljinova tituia bila generalni sekretar Komunistike partije So vjetskog Saveza", i da nije imao nikakav poloaj u vladi, nisu mogli da odlue ka ko d am u se obrate. Konano, pismo je jednostavno otposlato Gospodinu Staljinu, Moskva". U njemu je pisalo: Ubeen sam da bi sutina dodatnog protokola koji e li Sovjetski Savez mogla da se razjasni u najkraem.moguem roku, ukoliko bi ne ki nemaki funkcioner mogao da doe u'M oskvu na pregovore .iT Staljin je pobedio u igri koja se zasnivala na ouvanju otvorenih mogunosti do poslednjeg trenutka, Bilo je jasno d a je Hitler spreman da mu besplatno ponudi 0110 to bi, kada bi sklopio savez s Velikom Britanijom i Francuskom, mogao da dobije samo po cetiu krvavog rata s Ncincima. Staljin je 21'. avgusta odgovorio izrazivi nadu da cnem ako-sovjetski spo razum o nenapadanju oznaiti odluujui zaokret nabolje u politikim odnosima iz meu dveju zem alja. ..i:|s R ibcnlropje pozvan da doe u Moskvu 48 sati kasnije, 23. av.gusta. Manje od jednog sata po dolasku u .Moskvu, Ribentrop se susreo sa Staljinom. Sovjetski voa jc ispoljio malo interesa za pakt o nenapadanju, a jo manje za izja ve 0 prijateljstvu koje je Ribentrop ukljuio u svoje izlaganje. Kljuna stvar koja ga je inleresovala bio je tajni protokol 0 podeli Istone Evrope. Ribentrop je predloio da se Poljska podeli na uticajne sfere du granice iz 1914. godine, pri emu bi glav na razlika bilo to to bi Varava ostala na nemakoj strani. Da li bi se ouvalo ita od poljske nezavisnosti, ili bi Nemaka i Sovjetski Savez anektirali osvojene terito rije - nije bilo precizirano. to se tie Baltika, Ribentrop je predloio da Finska i Estonija udu u sovjetsku sferu uticaja (to je Staljinu omoguavalo da doe o dav no eljene tampon-zone u blizini Lenjingrada), Litvanija bi pripala Nemakoj, a Le tonija bi bila poeljciia. Kada je Staljin zatraio celu Letoniju, Ribentrop je teiegrafisao Hitleru koji je popustio, kao to e popustiti i li vezi sa Staljinovim zahtevom da Rumuniji oduzme Besarabiju. Oduevljeni Ribentrop vratio se u Berlin gde gaje Hitler euforino pozdravio kao drugog Bizmarka1 1 .5 1 ' Samo tri dana posie Hitlero ve prve porube Staljinu, diplomatska revolucija je bila zavrena. Kasnije su se javila uobiajena razglabanja u vezi s tim k o je bio odgovoran za ovako zaprepaujui razvoj dogaaja. Neki su krivicu svaljivali na pregovaraki stil britanskih politiara u kojem je do izraaja dola njihova mrzovolja. Istoriar A.D.P. Tejfor ukazuje na to da su Sovjeti, u prepisci s Velikom Britanijom, mimo
284

DIPLOMATUA
H E N R I K IS IN D E R

svog obiaja odgovarali na britanske predloge mnogo bre nego Britanci na sovjet ske poruke. Tejtor je iz toga zakljuio, po mom miljenju netano, d a je Kremlju bi lo vie stalo do saveznitva nego Londonu.20 Ja verujem d a je u pitanju pre bilo to to je Staljin eleo da zadri Veliku Britaniju u igri i da je ne uznemirava pre vre m ena - bar ne dotle dok ne utvrdi Hitlerove namere. Britanska vlada je oigledno napravila vie ozbiljnih psiholokih greaka. Ne samo to nijedan ministar nije posetio M oskvu, ve je London sve do poetka avgusta odlagao sporazum o zajednikom vojnom planiranju. ak i tada je ef britan ske delegacije bio jedan admiral, uprkos tome to su Sovjeti pre svega - ako ne i je dino - na umu imaii kopnene operacije. tavic, ta delegacija je u-poseru Sovjet skom Savezu krenula brodom, a petodnevna plovidba nije ba ukazivala na oseaj hitnosti. Konano, ne uzimajui u obzir moralni aspekt, britansku nespremnost a prui garancije baltikim dravama paranoini voa iz Moskve morao je da protu mai kao poziv Hitleru da napadne Sovjetski Savez tako to e zaobii Poljsku. Uprkos svemu, nemako-sovjetski pakt nije predstavljao posledicu britanskih diplomatskih greaka. Stvarni problem sastojao se u tome to Velika Britanija nije mogla da ispuni Staljinove uslove, a d a'ne napusti sve svoje posleratne principe. Osporavanje nemake namere da pregazi .male zemlje nije imalo nikakvog smisla ukoliko bi porazumevalo davanje iste privilegije Sovjetskom Savezu. Crtu preko koje ne moe da pree, cininije britansko rukovodstvo moglo je da postavi na so vjetskoj, a ne na poljskoj granici, i da time umnogome popravi britanski pregova raki poloaj u odnosu na Sovjetski Savez, a da Staljinu obezbei.znaajan postrek u vezi sa zatitom Poljske. S etike take gledita, demokratskim zemljama se m o ra priznati da ak ni po cenu vlastite bezbednosti vie nisu prislajale a se pomire s agresijom. Realpolitika bi diktirala analizu stratekih implikacija britanske garanci je Poljskoj, dok je meunarodni poredak stvoren u Versaju zahtevao a Velika Bri tanija svoj kurs usmerava prvenstveno u skladu s etikim i pravnim naelima. Sta ljin je imao strategiju, ali ne i principe; demokratske zemlje su'branile princip, ali nikada nisu razradile strategiju. Poljska se nije mogla braniti s francuskom vojskom ukopanom iza Maino li nije i sovjetskim trupama koje ekaju unutar svojih granica. Godine 1914. evropske drave su ule u rat stoga to su vojni i politiki planeri izgubili meusobne kontak te. Generaltabovi su razraivali planove koje politiari nisu razumeii, kao to nisu imaii ni bilo kakve politike ciljeve koji bi se mogli porediti s veliinom predvie nih vojnih akcija. G odine 1939, vojni i politiki planeri su ponovo izgubili kontakt, ovoga puta iz sasvim suprotnog razloga. Zapadne sile su imale izuzetno razum an i etiki opravdan politiki cilj - zaustavljanje Hitlera. One m eutim nikada nisu bile u sta nju a razrade vojnu strategiju kojom bi se taj cilj postigao. Godine 1914. strate gije su bile suvie neobuzdane; godine 1939. bile su suvie uzdrane. Godine 1914. vojni krugovi svih evropskih zemalja udeli su za ratom; godine ! 939. bili su tako nesigurni (ak i u Nemakoj) da su odluke prepustili politiarim a. Gome 1914. postojala je strategija, ali ne i politika; godine ! 939. postojala je politika, ali ne i strategija.
285

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Rusija je odigrala odluujuu uiogu u izbijanju oba rata. Godine 1914, Rusija je doprinela otpoinjanju rata zbog svog riginog stava prema savezu sa Srbijom i nefleksibilnog plana mobilizacije; godine 1939. Staljin je Hitlera oslobodio straha od ratovanja na dva fronta, iako je morao znati da e upravo to opti rat uiniti neizbenim. Godine 1914. Rusija je ula u rat da ouva svoju ast; godine 1939. ona je podsfakla rat da bi se prikljuila-deobi Hitlerovog. plena. Dranje Nemake uoi izbijanja oba svetska rata bilo je potpuno isto, obclee* no vikom nestrpljenja i manjkom vizije. Nemaka je 1914. ula u rat da bi razbila jedno saveznitvo koje se gotovo sigurno ne bi odralo da nije bilo njenog vlastitog bahatog ponaanja, 1939. zato to nije elela da saeka da se razvije u najznaajni ju evropsku dravu. Za to bi bila neophodna strategija potpuno suprotna od H itlero ve - predah koji bi omoguio da se prihvati geopolitika realnost nastala na Minhenskoj konferenciji. Godine 1914. nemaki car nije mogao da eka zato to je bio emocionalno neuravnoteen i to nije posedovao jasnu ideju o nacionalnom intere su; godine 1939. jedan genijalni psihopata je zanemario sve racionalne proraune kako bi mogao da pokrene rat dok se jo nalazi na vrhuncu fizike snage. Nema ka odluka da ude u rat bila je u oba sluaja nepotrebna, to pokazuje i injenica da je, bez obzira na dva veiika poraza i gubitak blizu jedne treine teritorije koju je po seovala do Prvog svetskog rata, ostala najmonija i moda najuticajnija zemlja u Evropi. Sto se tie Sovjetskog Saveza, on je 1939. bio slabo opremljen za rat koji je tre balo da otpone, ali je o kraja Drugog svetskog rata prerastao u svetsku supersilu. Staljin je, kao Rielje u XVII velcu, iskoristio rascepkanost Srednje Evrope, Uspon -Sjedinjenih Drava do statusa supersile predodredila je njihova industrijska mo. Sovjetski uspon bio je zasnovan na Staljinovoj bezobzirnoj trgovini,

NAPOMENE
1. T. A, T aracouzio, War and Peace in Soviet Diplomacy (M acm illan. N jujork, 1940), str. 139-

140,
2. Staljinov g o v o r na XV partijskom kongresu. 3, decem bra 1927; Nathan Leites. A Study o f B o l sh evism (F ree Press o f G lencoe, G ienko, llinois, 1953), sir. 5 0!. 3. Staljinov r e f e a t na XVII partijskom kongresu, 26. januara 1934; A lvin Z . R ubinstein, u re d nik, The Foreign Policy o f the Soviet Union (R andom H ouse, N jujork, 1960), sti'. 108. 4. R eferat na V II kongresu k o m u n isti k e in tem aeio n ale, avgust 1935: ibid. str. 133-136. 5. R o b er L egvold, A fter the Soviet Union: From Empire to Nations (W. W, N orton. N jujork, 1992), str. 7. 6. A n th o n y A dam thw aitc, France and the Coming o f the Second World War, 1936-1939 (Frank C ass, L ondon; 1977), str. 264. 7. A nth o n y R ead i D avid Fisher. The Deadly Embrace : Hitler, Stalin and the Nazi-Soviet Pact 1939-1941 (W. W. N orton, N ju jork/L ondon, 1988), str. 57. 8. D o n ald C am eron W att, H ow War Came: The Immediate Origins o f the Second World War. 1938-1939 (W illiam H einem nnn, L ondon, 1989). str. 109. 9. R ead i Fisher, D ea d ly Em brace, str. 59. 10. Ibid. 11. K eith Fciling, The Life, o f Neville Chamberlain (M acm illan, L ondon, ] 946), str.403.

286

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

12. Watt, H o w War Came, str. 221-222. 13. R ead i Fisher, Em brace, str. 69. 1 4 ./ M , str. 72. 15. Akiii Bviiincfc, H itler and Stalin: P a ra lle l Lives (A lfred A . K nopf, Njujork, )992), str. 614, 16. G ordon A. C raig, G erm any 1866-1945 (O xford U n iv ersity P ress, N ju jork/O ksford. 1978), str. 711-712. : ... V J 7. B u llo ck , H itler and Statin, str. 616. 1S. Ibid; str. 617. 19. Ibid, str, 620. 20, A. J. P. Taylor, The Origins o f the Second Work! War {A theneum , N jujork, 1961), sir. 231.

NEMAKO-SOVJETSKI PAKT
S ve do 1941. Hiiler i Staljin su pomou tradicionalnih sredstava sledili nimalo tradicionalne ciljeve. Staljin je ekao na dan kada e iz Kremija moi da upravlja svetom u kojem e vladati komunizam. Paranoinu viziju rasno istog carstva ko jim upravlja nemaka via rasa, Hitler je izneo u svojoj knjizi M ein K am pf Dve re volucionarnije vizije teko da bi se mogle zamisliti. Uprkos tome, sredstva koja su Hitler i Staljin koristili, a iji je vrhunac predstavljao njihov pakt iz 1939. godine, mogla su a budu prepisana iz neke osamnaestovekovne rasprave o dravnikoj vetini. Nemako-sovjetski pakt je u izvesnom smislu predstavljao reprizu podele Poljske koju su 1772. godine sproveli Fridrih Veliki, Katarina Velika i Marija Terezija. Meutim, za razliku od te tri krunisane glave,.Hitler i Staljin su bili ideoloki neprijatelji. Zajedniki nacionalni interes, koji je zahtevao deobu Poljske, mogao je neko vreme da nadvlada ideoloke razlike. Rada je 1941. godine njihov pakt kona no prekinut, voljom jednog oveka planuo je najvei kopneni rat. u istoriji ovean stva. Veliku ironiju predstavlja to to je sudbinu XX veka - doba narodne volje i bezlinih snaga - odreivala aica ljudi, dok je katastrofa koja g a je obeleila mo gla da bude izbegnuta d a je uklonjen samo jedan jedini ovek.
288

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

N emaka vojska je za manje o mesec dana pregazila Poljsku, to su francuske snage, suoene samo s nepotpunim nemakim divizijama, pasivno posmatrale iza Maino. linije. Usleio je period nazvan lanim ratom4 1 , u kojem se Francuska pot puno demoralisala. Ona je stotinama godina ratovala iz odreenih politikih razlo ga - da bi spreila ujedinjavanje Srednje Evrope ili, kao u Prvom svetskom ratu, da bi povratila Alzas i Loren. Sada je trebalo da se bori zazem lju koja je ve bila osvo jena i za iju odbranu nije ni prst pomerila. U stvari, maloduni Francuzi bili su su oeni s jo jednim svrenim inom i ratom lienim osnovne strategije. Kako su Velika Britanija i Francuska mislile da pobede u ratu protiv zemlje ko ja zamalo to ih nije porazila u vreme kada su Rusija i Sjedinjene Drave bile na njihovoj strani? One su se ponaale kao da. se iza M aino linije moglo saekati da britanska blokada natera Hitlera na predaju. M eutim, zato bi Nemaka mirno e kala da je neko polako davi? 1 zato bi napadala Maino liniju, kada je put kroz Bel giju.bio irom otvoren, a njime je, ovoga puta mogla da krene kompletna nemaka vojska, budui da vie nije bilo Istonog fronta? A ako je defariziva zaista biia naj vanija, kako je to verovao francuski Generaltab - uprkos poukam a to su se mo gle stei iz borbi voenih u Poljskoj - etnu je Francuska mogla da .se nada izuzev drugom ratu do istrebijenja ti jednoj generaciji, pre nego io seo p o rav ila od pret hodnog? Dok su Francuzi ekali, Staljin je iskoristio strateku mogunost koja mu se ukazala. M eutim, pre nego sto je tajni protokol o podeli Istone Evrope mogao da bude sproveden u delo, on je odluio da ga revidira. Poput osamnaestovekovnog vladara koji se odrie neke teritorije ne dajui ni pet p ara n a samoopredeljenje, Sta ljin je Nemcima, ni mesec dana posle potpisivanja pakta, predloio novi sporazum: zamenu poljske teritorije od Varave do Kerzonove linije*', koja je po tajnom pro tokolu trebalo da pripadne Sovjetskom Savezu, za Litvaniju koja je trebalo da pri padne Nemakoj. Cilj mu je, naravno, bio stvaranje jo jedne, dodatne, tampon-zone za Lenjingrad. On nije smatrao da taj geostrateki manevar iziskuje bilo kakvo drugo obrazloenje osim potreba sovjetske bezbenosti. Hitler je prihvatio Staljinov predlog. Sto se tie naplate plena predviene tajnim protokolom, Staljin nije gubio vre me. Dok je rat u Poljskoj jo besneo. Sovjetski Savez je trima malim baltikim re publikama predloio vojni savez, uz pravo da na njihovoj teritoriji uspostavi vojne baze. Kako im Zapad nije pruio pomo, te zemlje nisu imale nikakvu alternativu o da uine prvi korak ka gubljenju svoje nezavisnosti. Nepune tri nedelje posle iz bijanja rata, 17. septembra 1939. godine, Crvena armija je zauzela deo Poljske ko ji jc po protokolu pripadao Sovjetima. N ovembra meseca na red je dola Finska. Staljin je traio stacioniranje vojnih baza i predaju Kareiske prevlake, u blizini Lenjingrada. Meutim, ispostavilo se a je Finska nainjena od tvreg materijala. Ona je odbacila sovjetski zahtev i pruila otpor Staljinu kada je zaratio. Uprkos tome to su finske snage nanele ozbiljne gu bitke Crvenoj armiji, koja se jo nije oporavila od Staljioovih m asovnih istki, pobeu je na kraju odneo zakon brojeva. Posle nekoliko meseci herojskog otpora, Fin ska je podlegla.

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

U poreenju s grandioznom strategijom Drugog svetskog rata, rusko-finski rat je predstavljao epizodu. Meutim, upravo ta epizoda je pokazala u kojoj su meri Francuska i Velika Britanija izgubile oseanje za strateku realnost. Zasiepljem pri vremenom pat-pozicijom koju su Finci nametnuli neuporedivo veoj sili, London i Pariz su se zavaravali samoubilakim pekulacijama da bi Sovjetski Savez mogao da predstavlja meki trbuh sita Osovine (kojima, inae, nije pripadao). Otpoele su pripreme za slanje 30.000 vojnika u Finsku preko vedske i seveme Norveke. Pla nirano je da te trupe usput prekinu isporuke gvozdene rude iz seveme Norveke i vedske u Nemaku, koja se dopremala iz luke Narvik na severu Norveke. inje nica da nijedna od tih zemalja nije bila spremna da im odobri prolaz, nije ni najma nje uticala na polet francuskih i britanskih planera. Opasnost od saveznike intervencije mogla je a pomogne Finskoj da zakljui m ir pod povoljnijim uslovima nego to su to nagovetavali poetni sovjetski zahlevi, ali Staljina na kraju nita ne bi zadralo od namere da sovjetsku liniju odbrane to vie udalji od prilaza Lenjingradu. Za istoriare ostaje zagonetka ta je to nagna lo Veliku Britaniju i Francusku da se usred rata s nacistikom Nemakom za dlaku pribiie ulasku u rat sa Sovjetskim Savezom, i to samo tri m eseca'pre nego to e kapitulacija Francuske dokazati da je itav njihov plan predstavljao samo nerealnu elju. M aja 1940. godine, tzv, lani rat" se zavrio. Nemaka vojska je uinila isto to i 1914. kada je prola kroz Belgiju, a najveu razliku predstavljalo je to to je glavni udar sada izveden po sredini, a ne po desnom krilu fronta. Plaajui cenu pet naestogodinjeg kolebanja i uzmicanja, Francuska je pala. Mada je nemaka vojna mainerija do tada bila ve veoma dobro uhodana, posmatrae je-zaprepastila brzi- na kojom je pregazila Francusku. U Prvom svetskom ratu, nemaka vojska je eti ri godine uzalud pokuavala a se probije do Pariza. Svaka milja bila je osvojena po cenu ogromnih ljudskih rtava. Godine 1940. nemaki blickrigje presekaoFrancu sku; krajem juna, nemake trupe su promariraie Jelisejskim poljima. Hitler je, i nilo se, bio gospodar kontinenta. Meutim, kao i mnogi drugi osvajai pre njega, Hitler nije znao kako da zavr i rat koji je tako ambiciozno otpoeo. Pred njim su se nalazile tri mogunosti: da porazi Veliku Britaniju, da s njom sklopi mir, ili da pokua da osvoji Sovjetski Sa vez i onda, koristei njegove ogromne resurse, sve svoje snage usmeri na zapad i potpuno uniti Veliku Britaniju. U leto 1940. Hitler je ispitao prve dve mogunosti. U jednom razmetljivom go voru odranom 19. jula, nagovestio je da bi bio spreman da sklopi kompromisni mir s Velikom Britanijom. U stvari, on je od nje zatraio da vrati predratne nemake ko lonije i da se odrekne uplitanja udogaanja na kontinentu. Za uzvrat je bio spreman da prui garancije Britanskoj Im periji.1 Hiflerov prelog bio je analogan onom koji je Nemaka Carevina nudila Veli koj Britaniji pune dve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata - jedino to je prelog, s obzirom na tada mnogo povoljniji engleski strateki poloaj, u ono vre me bio formulisan pomirljivijim tonom. D a je Hitler konkretnije objasnio kako bi izgledala Evropa kada bi je Nemaka uredila, neki britanski politiari - kao to je

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

lord Halifaks, ali nipoto eril - moda bi i doli u iskuenje da uzmu u razm atra nje tu ideju. Traei od Velike Britanije da Nemakoj prepusti potpunu slobodu de lovanja na kontinentu, Hitler je u stvari izazvao tradicionalan britanski odgovor kakav je ser Edvard Grej 1909. poslao na slian predlog koji su mu uputili neuporedivo racionalniji nemaki lideri (i u vreme dok je Francuska jo bila velika sila), primetivi da e Velika Britanija, ukoliko rtvuje drave na kontinentu i prepusti ih Nemakoj, pre ili posle biti napadnuta na svojim ostrvima (v, VII glavu). Velika Britanija nije bila spremna ni da ozbiljno shvati garanciju" za svoju imperiju. N i jedan nemaki dravnik nikada nije razumeo britanski stav po kojem je svaka ze mlja sposobna da zatiti imperiju, podjednako bila sposobna i da je ugrozi - kao to je to ser Er Krou ve istakao u svom uvenom memorandumu iz 1907. godine (v. VI3 glavu), eril je, naravno, bio suvie inteligentan, a i suvie dobro je poznavao istoriju, da bi imao bilo kakvih iluzija o tome da e na kraju Velika Britanija i dalje biti vodea, ili ak prvorazredna, svetska siia. Bilo mu je jasno da c na taj poloaj pra vo polagati Nemaka ili Sjedinjene Drave. Cerilov beskomprom isan stav prema Nemakoj, ispoljen u leto 1940, moe se stoga protumaiti kao opredeljenje za ame riku umesto nemake hegemoni je. Dominacija Sjedinjenih Drava bi povremeno mogla da bude nezgodna, ali su bar amerika kultura i jezik bili poznati, a nije po stojao ni bilo kakav oigledan sukob interesa. Konano, uvek su postojali izgledi za specijalne" odnose s Amerikom, kakvi s nacistikom N em akom nisu mogli ni da se zamisle. Do leta 1940- Hitler je sam sebe doveo u poloaj da on lino postane ca sus belli. Hitler se tada okrenuo drugoj mogunosti - pokuaju da uniti britansko vazduhoplovstvo i da, ako to bude neophodno, zauzme britanska ostrva. Meutim, on ni kada nije otiao dalje od razmiljanja o toj ideji. Desanfne operacije nisu bile obu hvaene predratnim vojnim planiranjem, tako da Nemci nisu posedovali dovoljno desantnih brodova; zbog toga, ali i zato to Luftwaffe nije uspela da uniti K raljev sko vazduhoplovstvo, taj plan je naputen. Krajem leta Nemaka se ponovo nala u poloaju koji se nije mnogo razlikovao od onoga u Prvom svetskom ratu; poto je postigla znaajne uspehe, nije bila sposobna da ih pretvori u konanu pobedu. Hitler se, naravno, nalazio u odlinom poloaju da nastavi s defanzivnom stra tegijom: Velika Britanija nije bila dovoljno jaka da sama napadne nemaku vojsku, za Ameriku je bilo skoro nemogue da ue u rat, a Staljin, koliko god da se povre meno zanosio idejom o intervenciji, uvek je na kraju pronalazio neki razlog da je odloi. Meutim, ekanje i preputanje inicijative nekom drugom, kosilo se s Hitlerovom prirodom, te je stoga bilo neizbeno da pone da razmilja o napadu na Sovjetski Savez, .lo jula 1940. godine Hitler je naredio pripremu prvih tapskih planova za pohod na Sovjetski Savez. On je svojim generalima rekao da e im So vjetski Savez bude poraen, Japan biti u stanju da sve svoje oruane snage usmeri protiv Amerike, to bi panju Vaingtona skrenufo na Pacifik, Izolovana Velika Bri tanija, bez izgleda na ameriku podrku, bila bi primorana da odustane o ratova nja: Britanija svoje nade polae u Rusiju i Sjedinjene D rave", prim etio jc tano Hitler. Ako se nade vezane za Rusiju izjalove, onda e otpasti i Amerika, poto e
291

f '
D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

fiv :'

eliminisanje Rusije u ogromnoj meri poveati japansku mo na Dalekom istoku..."2 Meutim, Hitler nije bio potpuno spreman da izda nareenje za napad. Najprc je morao da proveri da li moe da nagovori Sovjete na zajedniki napad na Britansku Imperiju, kako bi se pre nego to se okrene na istok resio Britanaca. Staljin je suvie dobro shvatao teinu svog poloaja. Zbog kapitulacije Francu ske nisu se ostvarila oekivanja - koja je delio sa svim zapadnim vojnim strunja cima - da e se rat, isto kao prethodni, pretvoriti u dugu i iscrpljujuu borbu. Time se izjalovila i Staljinova velika nada da e se Nemaka i zapadne demokratske ze mlje uzajamno unitavati. Ukoiiko bi i Velika Britanija pala, nemaka vojska bi bi la slobodna za napad na istok, a bila bi i u poloaju da u potpunosti iskoristi sve evropske resurse, onako kao Sto je na to Mein K am pfjasno ukazivao. Staljin je reagovao kao i obino, Suoen s opasnou, on nikada, ni u jednoj fa zi svoje karijere, nije pokazivao sirah, ak ni onda kada g a je sigurno oseao, U be en da priznavanje slabosti protivnika dovodi u iskuenje da pootri uslove, uvek se trudio da svoje strateke dileme zamagli nepomirljivou. D a je Hitler pokuao da iskoristi svoju pobedu na zapadu, i d a je poveao pritisak na Sovjetski Savez, Sta ljin bi se postarao da izgledi za davanje ustupaka postanu to je mogue neprivianiji i bolniji. Meutim, uprkos svoj svojoj obazrivosti i sraunatosti, Staljin nije bio sposoban da uzme u obzir neurotinu linost svog saveznika, a time ni mogunost da bi Hitler, ne vodei rauna 6 posledieama, mogao da se izloi riziku od rata na dva fronta. Staljin se opreelio za strategiju to veeg odugovlaenja. U meuvremenu je ubrzano skupljao ostatke plena koji mu je bio obean tajnim protokolom, Juna 1940, dok je Hitler jo zauzimao Francusku, Staljin je od Rumunije ultimativno za traio Besarabiju i Sevemu Bukovinu. Ova druga oblast nije bila obuhvaena taj nim sporazumom, a njeno posedovanje bi sovjetskim snagama omoguilo da izbi ju na ceo rumunski deo Dunava. Istog meseca on je prikljuio Sovjetskom Savezu bal tike drave koje jc prinudio da prihvate lane izbore, mada na njih nije izilo ni 20 odsto biraa. Kada je taj proces bio okonan, Staljin je povratio sve teritorije koje je Rusija izgubila na kraju Prvog svetskog rata; saveznici su time do kraja platili svoju nepromiljenu odluku iz 1919. godine, da sa mirovne konferencije iskljue Nemaku i Sovjetski Savez. Uvrujui strateki poloaj Sovjetskog Saveza, Sta ljin je sve vreme pokuavao da isporukama sirovina neophodnih za Hitlerovu voj nu maineriju odobrovolji svog opasnog suseda. Jo februara 1940. godine - pre ne make pobede u Francuskoj - u Staljinovom prisustvu potpisan je trgovinski spora zum koji je Sovjetski Savez obavezivao na isporuke ogromnih koliina sirovina Ne makoj, Nemaka je zauzvrat Sovjetski Savez snabdevala ugljeni i industrijskim proizvodima, Sovjetski Savez je pedantno ispunjavao odredbe tog sporazuma, a najee ih je i premaivao. Sovjetski teretni vagoni s poslenjiin isporukama pre lazili su granicu bukvalno u trenutku nemakog napada na Rusiju. Meutim, Staljin vie nije mogao da uini nita to bi izmenilo geopolitiku re alnost, odnosno injenicu da je Nemaka postala dominantna sila u Srednjoj Evro pi. Hitler je jasno stavio do znanja da nee tolerisati nikakvo sovjetsko irenje izvan odredbi tajnog protokola. Avgusta 1940, Nemaka i Italija su primorale Rumuniju, 292

if
P tP L O M A T U A H E N R i K IS iN D E R ~ ~

koju je Staljin u to vreme smatrao svojom interesnom sferom, da vrati ve treine Transilvanije Maarskoj, koja je sa silama Osovine imala odnose sline savezni kim. Reen da zatiti rumunske izvore nafte, H itler je septem bra meseca povukao mnogo konkretaiji potez ~ dao je Rumuniji teritorijalne garancije koje je potvrdio slanjem jedne tnotorizovane divizije i avijacije. Istog meseca tenzije su narasle na drugom kraju Evrope. Krei tajni protokol na osnovu kojeg je Finska potpala pod sovjetsku sferu uticaja, Nemci su o nje za traili i dobili dozvolu za transport trupa u pravcu sevem e Norveke. Zatim su joj, tavie, isporuili znaajne koliine oruja, iji je jedini shvatljiv cilj moglo da bu de jaanje Finske protiv sovjetskog pritiska. Na zahtev da mu Berlin to konkretnije objasni, Molotov je dobio neodreen odgovor. irom Evrope, sovjetske i nemake trupe poele su da se gomilaju jedne naspram drugih. M eutim, najzlokobniji dogaaj za Staljina predstavljalo je potpisivanje Troj nog pakta izmeu Nemake, Italije i Japana, kojim su se ove zemlje 27. septembra 1940. obavezale a uu u rat protiv bilo koje druge zemlje koja bi prela na britan sku stranu. Taj pakt je posebno, iskljuivao bilo kakve odnose potpisnica sa Sovjet skim Savezom. Ovo je znailo da Japan ne bi bio obavezan da se ukljui u neki sovjetsko-nemaki rat, bez obzira na to ko bi prvi napao, ali bi se o njega zahtevalo da. zarati protiv Amerike, ukoliko ona ue u rat protiv Nemake. Iako je Trojni pakt oigledno bio usmeren protiv Vaingtona, Staljin nije mogao da se oseea sigurnim. Bez obzira na njegove odredbe, morao.je da oekuje da e se tri lanice pre ili po sle okrenuti protiv Sovjetskog Saveza. Bilo je jasno da je iskljuen iz te kombina cije, ve i po tome to, sve do potpisivanja Pakta, nije bio ak ni obaveten o pre govorima. Meutim, u je se n 1940. godine, dvojica diktatora su zbog sve veih tenzija preduzela i poslenje diplomatske pokuaje da jedan drugog nadigraju. Hitierov cilj bio je da navede Staljina na zajedniki napad na Britansku Imperiju, ne bi li ga ka snije, kada 'Nemaka sebi bude osigurala zaleinu, to ee porazio. Staljin je po kuavao da dobije na vremenu; on se nadao da e se Hitler u meuvremenu negde saplesti i eleo je da utvrdi ta bi on tom prilikom mogao da poisti". Pokuaji da se organizuje direktan sastanak Hitlera i Staljina uoi potpisivanja Trojnog pakta ni su urodili plodom. Obojica su inila sve to su mogla da izbegnu taj susret, tvrdei a ne mogu a naputaju svoju zemlja, a logino mesto susrela - pogranini BrestLitovsk iz istorijskih razloga nije dolazio u obzir. -. Ribentrop je 13. oktobra 1940. napisao Staljinu jedno dugako pismo u kojem mu je izneo sopstveno tumaenje svega to se dogaalo posie njegove posete M o skvi prethodne godine. To to se jedan ministar spoljnih:poslova nije obratio svom kolegi, ve voi koji ak nije imao ni zvanian poloaj u vlasti (Staljin je i dalje je dino bio generalni sekretar Komunistike partije) predstavljalo je neuobiajeno kr enje protokola. Pompezan stil Ribentropovog pisma nadoknadio je nedostatak di plomatskih obzira. Sovjetsko-nemake nesporazume u vezi s Finskom i Rumunijo m pripisao je britanskim mahinacijama, ne objanjavajui kako bi London mogao tako neto da izvede. Istakao je i da Trojni pakt nije usm eren protiv Sovjetskog Sa veza - u stvari, Sovjetski Savez se poziva a uestvuje u posleratnoj deobi plena iz293

D IP L O M A T IJA H E N R I K JS IN D E R

meu evropskih diktatora i Japana. Ribentrop je pismo zavrio pozivom Molotovu a mu uzvrati posetu u Berlinu, Tom prilikom bi se, kako je tvrdio, mogla razmo triti mogunost pristupanja Sovjetskog Saveza Trojnom paktu.3 Staljin jc bio suvie obazriv da bi plen delio unapred, ili da bi uao u direktan sukob koji je isplanirao neko drugi. Uprkos tome, eleo je da sauva mogunost de~ obe plena s Hitlerom, u sluaju da Velika Britanija jednostavno propadne - kao to e to uiniti 1945, kada e skupo naplatiti ulazak uposlednju fazu rata protiv Japa na. Staljin je na Ribentropovo pismo odgovorio 22. oktobra. Srdanim tonom kroz koji je provejavala ironija, zahvalio se Ribentropirna instruktivnoj analizi nedav nih dogadaja, ali se uzdrao od iznoenja sopstvene procene. Pokuavajui moda da pokae kako ni on ne dri mnogo do protokola, prihvatio je poziv da Molotov ode u Berlin, unilateralno odredivi jedan veoma blizak datum - 10. novembar - to je znailo za manje od tri neelje,4 Hitler je smesta potvrdio poziv i time izazvao dodatni nesporazum. Brzinu Hitlerove reakcije Staljin je protumaio kao znak d a je veza sa Sovjetskim Savezom Nemakoj isto onako bitna kao prethodne godine, odnosno dokaz da se njegova tvr da taktika isplatila, Meutim, Hitlerova orba je poticala iz potrebe da nastavi s iz radom planova za sluaj da u prolee 1941. zaista napadne Sovjetski Savez, Dubina nepoverenja izmeu dvojice navodnih partnera postala je oigledna jo pre nego Stoje sastanak poeo. Molotov je odbio da se tifcrca u nemaki voz poslat na granicu da ga dovede do Berlina. Sovjetska delegacija sc oigledno plaila da bi nemaki vagoni mogli da budu isto onoliko dobro ozvueni koliko su bili elegant ni. N a kraju, nemaki vagoni su zakaeni za sovjetsku kompoziciju, ija je asija bi lo posebno konstruisaoa kako bi sc na granici mogla prilagoditi uem evropskom koloseku. Pregovori su konano otpoeli 12. novembra, Molotov, koji je bio kadar a iz nervira i daleko stabilnije linosti o Hitlera, pred nem akim rukovodstvom je po kazao svoju sposobnost da bude zajedljiv. Njegova uroena sklonost ka inaenju bi la je pojaana strahom od Staljina, koga se bojao neuporedivo'vie nego Hitlera. M olotovljeva opsesivna zabrinutost za sopstvene pozicije predstavljala je tipinu osobinu ruskih diplomata za sve vreme postojanja Sovjetskog Saveza, mada je u Staljinovo vreme bila posebno izraena. Sovjetski pregovarai su uvek bili mnogo vie svesni problema s kojima bi lino mogli da se suoe kod kue, nego onih s ko jim a su se suoavali na meunarodnoj sceni. S obzirom na to a su ministri spoljnih poslova retko kada bili lanovi Politbiroa (Gromiko je to postao tek 1973. godine, posto je ve 16 godina-obavljao dunost ministra spoljnih poslova), njihove pozicije u zemlji nisu bile jake te su lako mogli da postanu rtveni jarci ukoliko pregovori krenu naopako. Povrh svega, Sovjeti su smatrali da vreme neumitno radi za njih i zato su vie bili naklonjeni odugovlae nju nego traenju konkretnih reenja. Zbog toga su se svi pregovori sa sovjetskim diplomatama pretvarali u nadmetanje u izdrljivosti; nikakav ustupak nije m ogao da se dobije sve dok sovjetski pregovara nije ubedio sebe - a posebno one to itaju depee u Moskvi - da na dragoj strani nije ostalo vie ni trunke popustljivosti. Za hvaljujui diplomatskoj gerilskoj borbi, oni su dobrjaii sve to se moglo dobiti s I t -

294

................... ..........................................................

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

________________________ "

pijenjem i pritiskom, ali su najee proputali priliku da postignu stvarni napredak, Sovjetski pregovarai - meu kojima je Gromiko bio najvei majstor - posebno su se izvetili u iscrpljivanju protivnika optereenih unapred stvorenim idejama i ne strpljivih da dou do reenja. S druge strane, esto im se deavalo da od drveta ne vide umu. Tako su 1971. propustili priliku da odre sastanak na vrhu s Niksonom i da odloe ameriko otvaranje prema Pekingu; mesecima su se cenkali u vezi sa su tinski beznaajnim predusfovma od kojih su inae odustali im se Vaington opredelio za kinesku opciju. Nemogue je zamisliti dva oveka koja bi tee mogla da uspostave dijalog ne go to su to biii Hitler i Molotov. Hitler u svakom sluaju nije bio podesan za pre govore. On je po navici uutkivao sagovomike predugakim monolozima, a ukoli ko bi nekome uopte pruio mogunost da neto kae, niim nije pokazivao da ga i slua. U razgovorima s drugim dravnicima obino nikada nije odlazio dalje od emotivnih izjava i optih mesta. Kada jc nekoliko puta zaista uestvovao u prego vorima - kao s austrijskim kancelarom Kurtom fon unigom ili Neviiom Cernberlenom - bahato je diktirao bezusiovne zahteve koje je retko kad menjao. S druge strane, Mototov je bio manje zainteresovan za principe nego za njihovu primenu, a osim toga nije imao ni slobodu za postizanje kompromisa. Novembra 1940. 'Molotov se zatekao u zaista nezgodnom poloaju. Staljina je bilo teko zadovoljiti stoga to se naao u procepu izmeu odluke tla niim ne do prinese nemakoj pobei i brige da bi, ukoliko Nemaka pobedi Veliku Britaniju . bez sovjetske pomoi, mogao da izgubi priliku da uestvuje u deobi Hitlerovog ple-' na. Jedino je bio siguran da ni u kom sluaju nee ponovo prihvatiti versajska ree nja, a svoj poloaj je pokuavao da zatiti time to je obezbeivao svaki potez. Taj ni protokol, kao i kasniji dogaaji, uinili su da Nemci shvate - moda suvie do bro - ta 011 porazusueva pod prihvatljivim aranmanima. U tom smislu, Molotovijeva poseta Berlinu shvaena je kao mogunost da se ti aranmani" utanae. Sto se tie demokratskih zemalja, Staljin je jula 1940, iskoristio posehi novog britan skog ambasadora ser Staforda Kripsa da odbaci svaku mogunost povratka na ver sajski poredak. Na Kripsovu tvrdnju da jc kapitulacija Francuske uinila neophod nim a se Sovjetski Savez zainteresuje za ponovno uspostavljanje ravnotee snaga, Staljin je Sccno odgovorio: Takozvana evropska ravnotea snaga do sada jc ugnjetavala ne samo N e maku, ve i Sovjetski Savez. Stoga e Sovjetski Savez pred uzeti sve mere ka ko bi spreio ponovno uspostavljanje stare ravnotee snaga u Evropi.5 Na diplomatskom jeziku, sve m ere obino obuhvataju i pretnju ratom. Za Molotova, ulog teko da je mogao biti vei. Poto su svi dotadanji Bitlerovi po stupci ostavljali malo mesta sumnji da e dopustiti da 1941. protekne, a da ne kre ne u neki vei pohod, bilo jc sasvim mogue da e, ukoliko mu se Staljin ne pridru i u napadu na Veliku Britaniju, napasti Sovjetski Savez. M olotov je praktino bio suoen s ultimatumom koji mu je ponuen kao mamac - mada Staljin nije procenio koliko je rok tog ultimatuma kratak.
295

D IP L O M A T IJA H E N R J K iS IN D E R

Ribentrop je otvorio razgovor objanjenjem da je nemaka pobeda neizbena. On je podsticao M olotova da pristupi Trojnom paktu, pri em u mu nimalo nije sme tala injenica d a je taj sporazum predstavljao razradu jednog drugog plana - Pakta protiv Kominteme. Na toj osnovi, tvrdio je Ribentrop, bilo bi mogue da Rusija, Nemaka, Italija i Japan na veoma irokoj osnovi meusobno podele sfere utieaja"/1 Prema Ribentropu, to ne bi trebalo da izazove nikakav sukob, s obzirom na to da su svi predvieni partneri pre svega zainteresovani da se ire na jug. Japan bi uao u jugoistonu Aziju, Italija u severnu Afriku, a Nemaka bi zahtevala svoje nekada nje kolonije u Africi, Posle mnogo okolianja, iji je cilj bilo isticanje sopstvene inteligencije, Ribentrop je konano naveo kakvu bi nagradu Sovjetski Savez mogao da oekuje: ...dok bi Rusija na dugi rok takoe mogla da se usmeri ka jugu i stekne prirodan izlaz na otvoreno more, koji je za nju toliko znaajan1 1 .7 ak i oni to su makar povrno bili upoznati s H itlerovim javnim izjavama, znali su d a je to besmislica, Afrika se nikada nije nalazila visoko na listi nacisti kih prioriteta. N e samo to Hitler za nju nikada nije pokazao poseban interes, ve je Molotov po svoj prilici dovoljno dobro proitao M ein K a m p / da bi shvatio da se Lebensraum za kojim H itler udi nalazi u Rusiji. Sasluavi bez rei Ribentropovo izlaganje, M olotov je direktno, mada prilino drsko, upitao na koje bi to mo re Sovjetski Savez trebalo a trai izlaz. N ainivi ponovo opiran uvod, Riben trop je konano pom enuo Persijski zaliv, kao da N em aka s njim ve raspolae i m oe da ga nudi: Postavlja se pitanje da li bi oni mogli i u budunosti dobro poslovno da saraduju.., da li bi na dugi rok najpovoljniji izlaz na more za Rusiju mogao da se nae u pravcu Persijskog zaliva i Arapskog mora i da li bi istovremeno druge ruske aspiracije u tom elu Azije - za koje je Nemaka apsolutno nezainteresovana - takoe mogle da se ostvare/' Molotov nije bio zainteresovan za tako bombastian prelog. Nemaka jo ni je posedovala 0110 to je navodno nudila, a Sovjetskom Savezu nije bila potrebna Nemaka da bi za sebe osvojio te teritorije. Izraavajui u naetu spremnost da stu pi u Trojni pakt, Molotov se odmah ogradio tvrdnjom d a je neophodno precizno navesti podelu uticajnih sfera za prilino dug vremenski period*1. To se, naravno, nije moglo obaviti tokom samo jedne posete Berlinu i zahtevalo bi dodatne konsul tacije, ukljuujui i Ribentropovu uzvratnu posetu Moskvi. Istog popodneva, Molotov se sastao s Hitlerom u tek zavrenoj ,,mermernoj kancelariji. Sve je bilo preduzeto da se na proleterskog ministra iz Moskve ostavi dubok utisak. Molotov je proveden kroz ogroman hodnik s ije su obe strane, na svakih nekoliko metara, stajali visoki esesovci u crnim uniformama koji su delega ciju pozdravljali na nacistiki nain. Vrata kroz koja se ulazilo u Hitierovu kance lariju dosezala su do visoke tavanice, a otvorila su ih dva izuzetno visoka esesovca ije su uzdignute ruke nainile luk kroz koji je Molotov uveden ko Hitlera, Seei za pisaim stolom 11a drugom kraju ogromne prostorije, Hitler je nekoliko trenu taka nemo posmatrao svoje posetioce, a onda je skoio i, jo uvek ne izgovorivi ni
296

D IP L O M A T IJA H E N R J K IS IN D E R

re, rukovao se sa svim lanovima sovjetske delegacije. K ada ih je pozvao a sediiu u eiu predvienom za.sastanke, razdvojili su se nekakvi zastori, a grupi su se prikljuili Ribentrop i nekoliko savetnik a,1 0 P o sto je gostima demonstrirao nacistiku verziju kraljevskog protokola. Hitler je izneo svoju ideju o cilju njihovog sastanka. Predloio je a se Nemaka i Sovjet ski Savez, s obzirom na to da na elu imaju ljude koji poseduju dovoljan autoritet da svoje zemlje posvete razvoju u definitivno utvrenom .pravcu , sporazumeju o dugoronoj zajednikoj strategiji." Hitler je imao na umu da zajedno sa Sovjetima utvrdi neku vrstu Monroovc doktrine koja bi se odnosila na eelu Evropu i Afriku, kao i meusobnu poelu kolonija. Ne pokazujui da g a je imalo uplaio nain na koji.je doekan, po svoj prilici inspirisan scenom iz neke beke operete, Molotov se ograniio na niz konkretnih pi tanja, ta je krajnji cilj Trojnog pakta? K ako Hitler definie novi poredak koji je na javio? ta je to velikoazijska sfera? Kakve su nemake namere na Balkanu? Da li je jo uvek na snazi sporazum koji Finsku smesta u sovjetsku sferu uticaja? N iko nikada nije na taj nain razgovarao s Hitlerom, niti ga je podvrgao unakr snom ispitivanju. Bilo kako bilo, Hitler nije bio zainteresovan za ograniavanje nemake slobode delovanja ni u jednom delu sveta u koji su njegove trupe mogle da stignu posebno ne u Evropi. Sieeeg dana je susretu s Hitierom, na kojem nije postignut nikakav napredak, prethodio spartanski ruak. Hitler je, karakteristino, poeo s dugakim monolo gom u kojem je objasnio svoj predlog za podeiu sveta sa Staljinom: Kada Engleska bude osvojena, Britanska Imperija e biti rasparana kao neka ogromna svetska kompanija koja je bankrotirala... U tu bankrotiranu fir mu moi e da ue Rusija kako bi dobila izlaz na topla i zaista otvorena mora. . Za sada, manjina od 45 mifiona Engleza vlada nad 600 miliona stanovnika B ri tanske Imperije. On se spremao a atre tu manjinu... U takvim okolnostima, otvaraju se mogunosti irom sveta... Trebalo bi utanaiti rusko uee u reavanju tih problema. Sve drave koje bi eventualno bile zainteresovane za bankrotiranu firmu treba da prekinu sve nesuglasice i a se usredsrede iskljuivo na deobu Britanske Im perije.1 2 Molotov je ironino odgovorio da se slae s onim to je razumeo i obeao je da .e o ostalom izvestiti Moskvu. Sloivi se u naelu s Hitlerovom izjavom a izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake ne postoji sukob interesa, smesta je pokuao i da prak tino proveri predlog - pitao je kakva bi bila reakcija Nemake, ukoliko bi Sovjetski Savez pruio Bugarskoj garanciju slinu onoj koju je Nemaka dala Rumuniji (to bi u stvari zakoilo dalje irenje ncmukog. utica ja na Balkanu). Takoe je zatraio mi ljenje u vezi sa sovjetskim anektiranjem Finske. Bilo je jasno da samoopredeljenje ne predstavlja naelo sovjetske spoljne politike i da e Staljin bez oklevanja anekti rati neruske narode ukoliko to moe da uini bez nemakog uplitanja. Ne samo teri torijalna reenja, ve i moralna naela Versajskog ugovora biia su mrtva.

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Zategnuta atmosfera na tom sastanku nije se ni najmanje promenila kada je Hitler prilino osorno istakao da Bugarska, ini .se, nije zatraila savez sa Sovjet skim Savezom. Aneksiju Finske je odbacio na osnovu toga to izlazi iz okvira taj nog protokola, zaobilazei pri tom injenicu da je upravo izlaenje iz okvira proto kola stvarni razlog M olotovljeve posele Berlinu. Sastanak je zavren u mrzovoljnoj atmosferi. Kada je H itler ustajui promrmljao neto u vezi s mogunou britanskog napada iz vazduha, Molotov je izgovorio svoju glavnu poruku: Sovjetski Savez, kao velika sila, ne moe da ostane po strani kada se reavaju vana pitanja u Evro pi i Aziji1 1 .1 3 Ne odgovorivi odreeno ime bi Sovjetski Savez uzvratio ukoliko bi Hitler prihvatio njegove elje, Moiotov je jednostavno obeao da e, poto bude podneo izvetaj Staljinu, Hitleru preneti miljenje svoga efa u vezi s idejom o od govarajuoj sferi utieaja. Hitler je bio toliko iznerviran da nije prisustvovao veeri koju je Molotov pri redio u sovjetskoj ambasadi - mada je veina nacistikih voa dola. Veeru je pre kinuo britanski vazduni napad i, kako sovjetska ambasada nije imala sklonite, go sti su se razbeali na sve strane. Nacistike voe su se odvezle u limuzinama, so vjetska delegacija u dvorac ,,Belvi (dananju berlinsku rezidenciju nemakog predsednika), dok je Ribentrop Molotova odveo u svoje privatno sklonite koje se nalazilo u blizini. Tamo je mahao nemakim nacrtom sporazuma za pristupanje So vjetskog Saveza Trojnom paktu, kao da ne shvata da M olotov nem a ni namere ni ovla'enja da uini ita vie od onoga sto je rekao Hitleru. M oiotov je sa svoje stra ne ignorisao taj prelog i nastavio je da pokree ba ona pitanja koja je Hitier izbegavao, ponavljajui da Sovjetski Savez ne moe biti iskljuen ni iz jednog evrop skog pitanja. Potom je konkretno naveo Jugoslaviju, Poljsku, Grku, vedsku i Tur sku, upadljive izbegavajui da pomene velianstvene panorame na obalama Indij skog okeana, koje su mu Ribentrop i Hitfer neto ranije ponudili.N Molotovljev drzak i beskompromisan stil skrivao je pokuaj a dobi je na vre menu kako bi Staljin mogao da rei skoro nereivu dilemu. Hitier mu je nudio part nerstvo u nanoenju poraza Velikoj Britaniji. M eutim, nije bilo potrebno imati mnogo mate pa shvatiti da e se Sovjetski Savez posle toga nai ogoljen naspram svojih navodnih partnera iz Trojnog pakta, koji su svi o jednog svojevremeno bili saveznici u paktu usmerenom protiv Kominterne. S druge strane, ako bi Velika Bri tanija pala bez sovjetskog uea, za Sovjetski Savez bi bilo poeljno da popravi svoj strateki poloaj zbog neizbenog konanog obrauna s Hitlerom. Na kraju, Staljin uopte nije uspeo da odlui kojim pravcem da krene. Moiotov je Ribentropu 25. marta poslao Staljinove uslove za pristupanje Trojnom paktu: po vlaenje nemakih trupa iz Finske i davanje odreenih ruku Sovjetskom Savezu u toj zemlji; pristupanje Bugarske vojnom savezu sa Sovjetskim Savezom, kao i usposta vljanje sovjetskih baza na njenoj teritoriji; zahtev da Turska, prihvati sovjetske baze na svojoj teritoriji, ukljuujui i Daranele. Nemaka je trebalo da stoji po strani uko liko bi Sovjetski Savez svoje strateke ciljeve na Balkanu i u Dardanelima ostvarivao silom. Pored toga, Staljin je insistirao da se Hitlerova ponuda a oblasti juno od Da tuma i Bakua prizna za sovjetsku uticajmi sferu, proiri kako bi obuhvatala Iran i Per sijski zaliv, dok je od Japana zahtevao da se odrekne svih planova u vezi s eksploata-

D IP L O M A T IJA H E N R J K iS IN D E R ^

ijom rudnog blaga na Sahalinu.is Staljin je morao da zna da ti uslovi nikada nee bi ti prihvaeni ne samo zato to bi blokirali svako dalje nemako irenje na istok, ve i zato to nije ponudio nita to bi Sovjeti zauzvrat uinili, Prema tome, odgovor Hitleru prvenstveno je predstavljao Staljinov signal ta porazumeva pod sovjetskom uticajnom sferom, kao i upozorenje da e se odupreti, bar diplomatski, ako Hitler, pokua da je ugrozi. Tokom narednih deset godina Staljin e, primenjujui taktiku ruskih careva, uspostavljati tu sfent na osnovu spo razuma gde god je to bilo mogue i silom kad god je to bilo neophodno. Ciljeve na vedene u memorandumu od 25. novembra ostvarivao je najpre zajedno s Hitlcvom,. zatim na strani demokratskih zemalja protiv Hitlcra i konano kroz konfrontaciji! s demokratskim zemljama, A onda, pred sam kraj ivota, Staljin se, izgleda, spremno da se okua u velikom pogaanju s demokratskim zemljama kako bi obezbeio ono to nikada nije prestao da smatra sovjetskom sferom uticaja (v, XX glavu). Za Hitlera, kocka je ve bila baena. Istog dana kada jc Molotov stigao u Ber lin, naredio je da se nastavi s pripremama za napad na Sovjetski Savez, dok je ko nana odluka bila odloena do trenutka kada se odobri operativni plan." Jedino u vezi s im se Hitler oduvek kolebao bilo je pitanje da li da Sovjetski Savez napad ne pre nego to porazi Britaniju, Tu dilemu razreila je MoJotovijeva poseta. Na dan kada je Molotov napustio Berlin, 14. novembra. Hitler jc naredio da se tapski pla novi izraeni log leta pretoe u operativni plan napada na Sovjetski Savez do leta 1941. Kada je 25. novembra primio Staljinov predlog, naredio je da se na njega ne odgovara. Ni Staljin sa svoje strane nikada nije zatraio odgovor, Nemake vojne pripreme za rat s Rusijom ve su se odvijale, punom parom. Voena jc velika rasprava u vezi s tim da li j e Staljin ikada shvatio kako je nje gova taktika delovala na oveka kakav je bio H itkr. Po svemu sudei, on'jc potcenio samoubilako nestrpljenje svog neprijatelja. Pretpostavljao je, ini se, da je Hitler, isto kao on, hladnokrvan, oprezan raundija koji nee biti spreman da svo ju vojsku poalje put ogromnih ruskih prostranstava pre nego to okona rat na za padu. Ta Staljinova pretpostavka bila jc pogrena. Hitler je smatrao da snaga volje moe da prevazide sve prepreke. Za njega je bilo karakteristino da na otpor odgo vori tako to e ga pretvoriti u lini sukob. Hitler nikada nije mogao a saeka da situacija u potpunosti sazri, ako ni zbog ega drugog, ono stoga to je sam in e kanja ukazivao na to da bi okolnosti mogle a nadvladaju njegovu volju. Staljin ne samo to je bio strpljiviji ve je, kao komunista, gajio vee potova nje prem a istorijskim silama. Tokom svoje skoro tridesetogodinje vladavine, nika da nije stavio sve na jednu kartu, i zato je, pogreno, verovao da to nee uiniti ni Hitler. U meuvremenu, Staljin je ispoljio morbidnu brigu da prenagljen razmetaj sovjetskih snaga sluajno ne izazove preventivni napad s nemake strane. Hitlcrovu spremnost da ga ukljui u Trojni pakt takoe je pogreno shvatio kao dokaz da nacisti planiraju da 1941, godinu posvete daljim pokuajima slamanja Velike Brita nije. On je oigledno verovao da e nemaka odluka o ratu protiv Rusije biti done sena naredne, 1942. godine. Njegov biograf Dmitri Volkogonov m ije rekao d a je Staljin za tu godinu razmatrao mogunost preventivnog rata protiv Nemake, to moda objanjava zato su 1941. sovjetske trupe bile rasporeene na tako isturenim

D IP L O M A T U A H E N R I K ISIN D E R .

poloajima. Staljin je oekivao da e Hitler pre napada postaviti dodatne, veezahteve, i bio je po svoj prilici spreman da ih - bar tokom 1941. godine - u velikoj meri ispuni. itava ta raunica bila je pogrena zato to je polazila od osnovne pretpostav ke da Hitler racionalno razmilja. Meutim, Hitler nije smatrao da mu je uopte po trebno da u svoje kalkulacije ukljuuje i rizike. Za sve vreme dok je bio na vlasti, nije protekla nijedna godina, a da nije preuzeo neto za ta su ga njegovi najblii saradnici upozoravali d a je suvie opasno: ponovno naoruavanje 1934-35; zaposeanje Rajnske oblasti 1936; okupaciju Austrije i ehoslovake 1938; napad na Polj sku 1939. i rat protiv Francuske 1940. Hitler nije imao nameru da dopusti da se 1941, pretvori u izuzetak. Imajui na umu njegov karakter, moe se pretpostaviti da bi se predomislio samo d a je Sovjetski Savez prihvatio da uz minimalne uslove ue u Trojni pakt i ukljui se u vojne operacije protiv Velike Britanije na Srednjem, is toku. Potom, poto bi Velika Britanija bila poraena, a Sovjetski Savez izolovan, Hitler bi sigurno krenuo u ostvarivanje svoje ivotne opsesije - osvajanja na istoku. Na kraju, nikakvo Staljinovo vesto manevrisanje vie nije moglo da spase So vjetski Savez da ne doe u priblino situaciju kojoj se godinu datia ranije na la Poljska. Njena vlada je 1939. godine mogla da izbegne nemaki napad samo pod usiovom da preda 'Nemcima. poljski koridor" i Dancig,'i da se potom pridrui na cistikom pohodu na Sovjetski Savez - posle ega bi i dalje bila preputena na mi lost i nemilost Hitleru. Sada, godinu dana kasnije, inilo se da Sovjetski Savez mo e da rauna na predah uoi nemakog napada samo ako prihvati nacistike predioge (po cenu potpune izolacije i ulaska u rizian rat protiv Velike Britanije), Na kra ju bi ipak morao da se suoi s nemakom agresijom, Zahvaljujui svojim elinim ivcima, Staljin je uspevao a vodi politiku na dva koioseka; saraivao je s Nemakom i snabdevao ju je ratnim materijalom, ali joj sc u geopolitikom pogledu suprotstavljao kao da opasnost uopte ne postoji, Ia ko nije bio spreman da se ukljui u Trojni pakt, Japancima je uinio ono to je nji hova zemlja i oekivala od sovjetskog pristupanja Paktu - uvao im je lea za avan ture u Aziji. Mada oigledno nije bio svestan objanjenja koje je Hitler dao svojim genera lima kada je rekao da e napad na Sovjetski Savez omoguiti Japanu da se otvore no suprotstavi Sjedinjenim Dravama, Staljin je nezavisno doao do istog zaklju ka i reio a otkloni taj podsticaj. U Moskvi je 13. aprila 1941. zakljuen Pakt o ne napadanju s Japanom. Imajui u vidu sve veu zategnutost u Aziji, Staljin je uglav nom sledio taktiku primenjenu 18 mes.eci ranije u vezi s poljskom krizom, U oba sluaja oslobodio je agresora rizikao rata na dva fronta i uspeo je da odvrati rat od sovjetske teritorije, a posticao ono 'to je smatrao za kapitalistiki graanski rat u drugom delu sveta. Pakt s Hitlerom je Sovjetskom Savezu doneo predah od dve go dine, a sporazum o nenapadanju s Japanom omoguio mu je da est meseci kasnije sve svoje snage s Dalekog istoka ubaci u bitku za Moskvu, koja je ishod rata preo krenula u njegovu korist. Poto je zakljuio Pakt o nenapadanju, Staljin je japanskog ministra spoljnih poslova Josukea Macuoku ispratio na elezniku stanicu, sto je predstavljalo, postu-

istu

300

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

pak bez presedana. Taj in ne samo to je simbolino ukazivao na znaaj koji je Sta ljin pripisao sporazumu, ve mu je pruio i priliku da paradirajui svojom veom pregovarakom snagom, u prisustvu celog diplomatskog kora, pozove Nemaku na pregovore. Evropski problem moe da se rei na prirodan nain ako Japan i Sovjet ski Savez sarauju, rekao je Staljin ministru spoljnih poslova dovoljno glasno da ga svi u ju - p o svoj prilici da bi iiagovestio kako je, uz osiguranu istonu granicu, njegova pregovaraka pozicija u Evropi ojaala, ali moda i to da Nemakoj nije potrebno da ulazi u rat sa Sovjetskim Savezom kako bi osigurala Japanu lea za rat sa Sjedinjenim Dravama. Ne samo evropski problem*1 , odgovorio je japanski ministar spoljnih poslova. Ceo svet se moe srediti!1 1 , potvrdio je Staljin - mislei po svoj priiici na naplatu tuih ratnih uspeha. U nameri da tu poruku poalje i Berlinu, Staljin je potoni priao nem akom am basadom Sulenburgu, zagrlio ga i objavio: Mi moramo ostati prijatelji, a vi sada morate uiniti sve u tom smislu". Da bi bio siguran d a je za prenoenje ove pomke iskoristio sve kanale, ukljuujui i vojne, Staljin se zadm obratio i vriocu dunosti vojnog ataea u Nemakoj ambasadi: Ostaemo prijatelji s vama, to god a se do godi".1 7 Staljin je imao mnogo razloga da bude zabrinut zbog nemakih stavova. O nje, kao to je Molotov nagovestio u Berlinu, insistirao da -Bugarska-prih vati sovjetsku garanciju. Aprila 1941. vodio je i pregovore u vezi s ugovorom o prijateljstvu i ne-' napadanju s Jugoslavijom, tano u trenutku kada je .Nentaka traila pravo prolaza kroz Jugoslaviju da napadne Grku, to je svakako podstaklo jugoslovensko proti vljenje nemakim pritiscima. Kako se ispostavilo, sovjetski sporazum s Jugoslavi jom potpisan je samo nekoliko sati pre nego to su nemake trupe prele jugoslovensku granicu. Staljinovu najslabiju taku u obavljanju dravnikih poslova predstavljala jc sklonost da svojim neprijateljima pripisuje istu sposobnost za hladnokrvne kalkula cije kojom se sam ponosio. To g a je navelo a potceni posledice svoje beskompro misnosti i preceni ono to je mogao da postigne pomirljivim povezima, ma kako da su bili retki. Taj stav e posle rata upropastiti sovjetske odnose s demokratskim ze mljama. Godine 1941. bio je nesumnjivo ubeen, sve do trenutka kada su Nemci. preli sovjetsku granicu, da e napad moi a odloi, tako to c u posienjem tre nutku pokrenuti pregovore - tokom kojih bi, po svemu sudei, bio spreman a na ini ogromne ustupke. Ne moe se rei da se Staljin nije trudio da odloi nemaki napad. Sovjetski graani su 6. maja 1941. godine obaveteai da je preuzeo poloaj presednika vla de od Molotova koga je zadrao na mestu potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova. Bilo je to prvi put da se Staijin nije skrivao iza Komunistike partije, ve a je.preuzeo konkretnu odgovornost za svakodnevne poslove. Samo je izuzetno opasna situacija mogla da natera Staljina da napusti sebi svoj stven nain.ponaanja i a izie iz tajanstvene senke zla iz koje je najradije vladao. Andrej Visinski, tadanji zamenik ministra spoljnih poslova, rekao je ambasadoru viijevske Francuske a Staljinova javna funkcija predstavlja najvei istorijski do-

30i

D iP L O M A T lJA H E N R i K IS IN D E R

gaaj u Sovjetskom Savezu jo od njegovog nastanka".1 8 ulenburg je mislio da je odgonetnuo Staljinov cilj. Po mom miljenju**, rekao je on Ribentropu, sa sigur nou se moe pretpostaviti d a je Staljin sebi postavio neki spoljnopolitiki cilj od ogrom nogznaaja za Sovjetski Savez i da smera da ga ostvari sopstvenim napori ma. Ja vrsto verujem da je u meunarodnoj situaciji koju smatra ozbiljnom, Staljin sebi za cilj postavio spreavanje sovjetskog sukoba s.Nem akom . l ' N arednih nekoliko nedelja pokazale sutanost predvianja nemakog ambasa dora. Jedan od naina da se poalje signal Nemakoj, bilo je i to to je TASS 8. ma ja demantovao bilo kakvu neuobiajenu koncentraciju sovjetskih trupa du zapad nih granica. Tokom narednih nedelja Staljin je prekinuo diplomatske odnose s ap solutno Svim evropskim vladama u izbeglitvu koje su se nalazile u Londonu - uz uvredljivo objanjenje da e se njihovi poslovi ubudue reavati preko nemake ambasade, a priznao marionetske reime koje je Nemaka uspostavila na nekim okupiranim teritorijama. Sve u svemu,; Staljin je prevaziao sebe u pokuajima a uveri Nemaku kako priznaje sva njena dotadanja osvajanja. Da bi otklonio hiio kakav mogui povod za napad, Staljin nije dozvolio da so vjetske. vojne jedinice na isturenim poloajima budu stavljene u stanje poviene borbene gotovosti. On je takoe ignorisao britanska i amerika upozorenja o pred stojeem nemakom napadu - delimino zalo sto je sumnjao a Anglosaksonci po kuavaju da ga uvuku u rat s Nemakom. Mada je Staljin zabranio otvaranje vatre na sve ee nem ake povrede vazdunog prostora, duboko u pozadini fronta do zvolio je vebe civilne odbrane i mobilizaciju rezervnog sastava. Staljin je oigled no smatrao da ima najvie izgleda da se s Nemcima u poslednjem trenutku nagodi ako ih uveri u svoje namere, posebno stoga to nita drugo to bi uinio, po svemu sudei, nije moglo da ima presudan znaaj, Devet dana pro nemakog napada, 13. juna, TASS je objavio jo jedan zvamari demanti glasina o predstojeem ratu. Sovjetski Savez, navedeno je u saoplenju, planira da potuje sve svoje postojee sporazume s Nemakom. To saoptenjc je uopteno nagovestilo mogunost novih pregovora koji e unaprediti dogovore o svim spornim pitanjima. Da je Staljin stvarno nameravao da naini velike ustupke, moe se videti iz M olotovljeve reakcije na nemaku objavu rata, koju mu je 22. ju na uruio ulenburg. Sovjetski Savez je, kako je rekao, bio spreman da povue sve svoje trupe s granice a bi Nemaku uvero u svoje dobre namere. O svim ostalim zahlevima moglo se pregovarati. Mi svakako ovo nismo zasluili",J0 zavapio je Moiotov sebi nimalo svojstvenim, efanzivnim tonom. Staljina je nemaka objava rata toliko zaprepastila da je zapao u neku vrstu de presije koja je potrajala desetak dana. M eutim, 3. jula je preuzeo komandu i javno se obratio naciji preko radija. Za razliku od Hitlera, Staljin nije bio roeni orator. On je retko javno govorio, a kada je to inio, bio je izuzetno krut. U ovom obraa nju on se.takoe ograniio na suvoparno navoenje ogromnog zadatka pred kojim se naao ruski narod. M eutim, ve sama njegova otvorenost ukazala je na odluan stav i oseaj da se taj posao, m a kako veliki, m oe obaviti. Istorija pokazuje", rekao je Staljin, da ne postoje nepobeive vojske i da ni kad nisu postojale." Izdajui naredbe za unitenje svih postrojenja i eleznikog vo302

.D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R '

znog parka, kao i za osnivanje gerilskih odreda iza nemakih linija, Staljin je, po put nekog raunovoe, itao brojeve. Jedini ustupak retorici uinio je na poetku govora..Nikada ranije se svom narodu nije obratio tako lino - niti e to ikada vie uiniti: Drugovi, graaiii, brao i sestre, borci u naoj vojsci i mornarici, govorim ama. prijatelji moji!i! Hitler je- konaerio dobio rat koji je oduvek eleo. Istovremeno je zapeatio i svoju sudbinu to je ; pb svoj prilici, takoe oduvek eleo. Ulazei u rat na dva fron ta, nemaki vrh je po drugi put u samo jednoj generaciji uinio neto to je prevazilazilp. ttjegove sposobnosti. Kadt je .Hitler decem bra 1941. uveo u rat i Ameriku, sedariidsetak miliona Nemaca zaratilo je protiv priblino 700 miliona neprijatelja. Bilo je oigledno da je ak i sam Hitler uzdrhtao pred zadatkom koji je sebi posta vio. NkoIikb:sati Uoi napadaj, rekao: je svojim saradnicima: Oseam se kao da sam otvorio Vrata koja vode u neku tamnu prostoriju koju nikada ranije nisam vi deo, ne znajui sta se iza tili vrata krije".2 2 Staljin, se kockao raunajui na Hitierovu racionalnost i izgubio je; Hitler se kockao raunajui da;ce Staljin'brzo, pasti;ali je i on izgubio. M eutim, za razliku od Staljina, Hitler svoju greku iiije mogao da ispravi.

NAPOMENE

1. A lan BuiSoek, flitte r a n d Stalin: P a ra llel Lives (A lfred A . K nopf, N jujork, 1992). str. 679-80. 2. Ibid, : s f e 6 8 l 3. A n thony R ead i D avid Fisher, T h e D e a d ly E m brace: Hiller, Stalin, a n d the N azi-Soviet Pact 1 9 3 9 -1 9 4 1 (\V. W. N o rlo n , N jujork/L ondon, 1988), sir. 508; i.B u llock, H itter a n d Stalin, str, 687. 4. R ead i Fisher, D ea d ly Em brace, str. 509. 5. M artin W ight, P ow er P olities (H oim es and M eier, N ju jo rk , 1978). sfr. 176. 6. D o cu m en ts on G erm an Foreign Policy, I9 IS -1 9 4 5 , serija I) (1037-1945), XI, The. W ar Y ears1 1 (U. S. G overnm ent Prim ing Q.ffice, Vaingron, 1960), str. 537, 7. Ibid. 8. Ibid, str. 537-38. 9. Ibid, str. 539. 10. Read i Fisher, D ea d ly Em brace, sfr. 519 i 1, B ullock, H itle r an d Stalin, str. 68S. 12. Ibid. str. 689, 13. Read i Fisher. D eadly Em brace , str. 530 14. Ibid, str. 532. 15. U n ae vrem e se dokazivalo ~ po m eni, pogreno - da to u stvari ni je bio sovjetski predlog". Argumente koji idu u prilog tom stavu (nasuprot tvrdnjam a Z b ig n jeva B einskog) videli u R aym ond L. G arihoff, Detente, a n d C onfrontation: Anleriean-Sovict R e la tio n s fr o m N ixon to R eagan (B rookings institu tio n , V aington, 1985), str. 941-942. 16. B ullock, H itler a n d Stalin, str. 688, ' 17. R ead i Fisher, D ea d ly Em brace, str, 568. V ideli i B u llo ck , H itler a n d Stalin, str. 716. 18. R ead i Fisher, D ea d ly Em brace, str. 576. 19. Ibid. 20. Ibid, str. 640. 2 1. Ibid, str. 647-648. 22. Ibid, str, 629.

303

AMERIKA PONOVO STUPA NA POZORNICU: FRANKLIN .DELANO RUZVELT

Savremenim politiarima, koji se oslanjaju na rezultate ispitivanja javnog mnjenja, Ruzveltova uloga u preusmeravanju izolacionistiki nastrojenog naroda ka ueu u ratu, slui kao praktina lekcija o liderskoj vetini u demokratskom dru tvu. Pre ili posle, pretnja evropskoj ravnotei snaga morala je da natera Sjedinjene Drave da interveniu, kako bi zaustavile nemaku tenju da zavlada svetom. Ame riku je ve sama njena sve vea snaga, vremenom, morala da dovede u sredite me unarodne pozornice. to se to dogodilo iako brzo i tako odluno, zasluga je Franklina Deiana Ruzveita. Svi veliki lideri koraaju sami. Njihova jedinstvenost proistie iz sposobnosti da shvate izazove koje savremenici jo ne primeeuju. Ruzvelt je jedan izolaeionistiki nastrojen narod uveo u rat izmeu zemalja na ije sukobe je tradicionalno gle dao kao na neto to nema znaaja za bezbednost Amerike i to odudara od njenih vrenosti. Posle 1940, godine, Ruzvelt je ubedio Kongres, koji je samo nekoliko godina ranije s velikom veinom izglasao niz zakona o neutralnosti, da odobri sve veu ameriku pomo Velikoj Britaniji i da pristane na sve izuzev na direktno upi i*

IP
D IP L O M A T IJA ___________________________ _

HENRI KISINDER

tanje u rat, mada se i ta granica povremeno prelazila. Japanski napad na Perl Har bor konano je otklonio i poslenje amerike dileme. Zem lji koja je dva veka ivela u uverenju d a je nita ne moe ugroziti, Ruzvelt je uspeo, a objasni s kakvom opasnou e se suoiti u .sluaj u pobede sila Osovine. On se postarao i da angao vanje A merike ovoga puta oznai i kao njen prvi korak ka trajnom prisustvu na m e unarodnoj sceni. Tokom rata, zahvaljujui; njegovom vodstvu, odralo se savezni tvo i uobliile su se multilateralne institucije koje meunarodna zajednica do da nas koristi. N ijedan predsednik, uz mogui izuzetak Abrahama.Linkolna, nije nainio tako znaajnu promenu u amerikoj istoriji. Ruzvelt je predsedniku zakletvu poloio u trenutku nacionalne neizvesnosti, kada je velika kriza ozbiljno poljuljala ameriko poverenje u.neograniene sposobnosti N ovog sveta da stalno napreduje. Svuda oko njega demokratske zemlje su posrtaje, a sve vie su se ustoliavali antiemokratski reimi i leve i desne orijentacije. Poto je obnovio nadu u zemlji, Ruzveltu je sud bina dodelila obavezu da brani emokratiju irom sveta. Taj aspekt Ruzveltovog do prinosa niko nije opisao bolje od Ajzeje Berlina: (Ruzvelt) je na budunost gledao mirnim pogledom, kao da govori: Neka se dogodi bilo ta, naa velika vodenica e sve samleti. Mi emo iz svega izvu i korist". ...U ojaenom svetu koji kao da su meu sobom goelili opaki, de struktivni fanatici kojima je, inilo se, bilo sueno da.pobede, i.pometenog n a - , roda prisilno rtvovanog za nejasnu ideju, koji se povlaio, on je verovao u vla stitu sposobnost da e se taj uasni talas prebroditi ako on bude za kormilom. Posedovao je karakter, snagu i vetinu diktatora, ali je bio na naoj.jstrani.1 Ruzvelt je prethodno bio podsekretar mornarice u Vitsonovoj administraciji i potpredsedniki kandidat demokrata na izborima i 920. godine. M nogi lideri, kao to su to bili De Gol, eril i Adenauer, bili su primorani da se pomire s usamlje nou kakvu podrazumeva put ka veliini i da se za izvesno vreme povuku iz ja v nog ivota, Ruzveltu je povlaenje bilo nametnuto 1921. godine, kada je oboieo od deje paralize. Ogromnom snagom volje uspeo je da prevazie svoj invaliditet; na uio je a stoji pomou proteza, pa ak i a napravi nekoliko koraka, to mu je omo guavalo da se pred auditorijumom pojavljuje kao a uopte nije bio paralizovan. Sve do izvetaja koji je podneo Kongresu o konferenciji na Jalti ! 945. godine, Ru zvelt je uvek stajao dok je drao neki vaniji govor. Zahvaljujui tome to su sred stva infonnisanja imala razumevanja za Ruzveltov pokuaj da dostojan si veno odi gra svoju ulogu, veina Amerikanaca nikada nije shvatila stepen Ruzveltovog inva liditeta, niti je o njemu ikada razmiljala s trunkom saaljenja. Energian lider koji je koristio svoj arm a bi ouvao distancu, bio je istovre meno i politiki manipulator i vizionar. Dravne poslove ee je obavljao na osno vu instinkta nego analiza i izazivao jc veoma oprene em ocije,2 Kao to je to rezi mirao Ajzaja Berlin, Ruzvelt je posedovao ozbiljne karakterne mane, ukljuujui i beskrupuloznost, nemilosrdnost i cinizam. Meutim, zakljuuje Berlin, prevagu su ipak odnele Ruzveltove pozitivne osobine;
305

 ilL O M A T IJA

HENR5 KiSINDER

Njegove sledbenike su privlaili izuzetni, nadahnjujui kvaliteti koji su to nadoknaivali: bio je velikoduan i sposoban za matovite poteze, posedovao je iroke vidike i oseaj za vreme u kojem ivi i pravac u kojem su se kretale nove, velike snage XX veka,3 Bio je to predsednik koji je Americi obezbedio vodeu ulogu na meunarodnoj pozornici, u okruenju u kojem su pitanja rata i mira, napretka ili stagnacije, poe la da zavise od njegove vizije i opredeljenja. Od ukljuivanja u Prvi svetski rat do aktivnog uea u drugom, Amerika je, kako se ispostavilo, prela veoma dug put koji je u jednom trenutku bio prekinut zbog toga to je nacija bila opredeljena za izolacionizam. Veliina amerikog zao kreta ka meunarodnoj politici pokazuje veliinu.Ruzveltovog uspeha. Stoga je ne ophodan kratak pregled istorijskog naslea u okviru kojeg je Ruzvelt sprovoio svoju politiku. Dvadesetih godina raspoloenje Amerike bilo je dvojako i osciliralo je izmeu spremnosti da potvrdi principe koji.se mogu univerzalno primeniti i potrebe da po mou njih pravda izolacionizam. Amerikanci su se opredelili za jo naglacnijeponavljanjc tradicionalnih tema svoje spoljne politike: jedinstvenost misije Amerike kao uzora slobode, moralnu superiornost demokratske spoljne politike,podudarnost linih etikih stavova i ponaanja na meunarodnoj sceni, znaaj-otvorene diplomatije i meunarodni konsenzus olien u Drutvu naroda umesto .ravnotee snaga. Svi ti, kako se pretpostavljalo, univerzalni principi, navodili su se u ime ame rikog izolacionizma. Amerikanci i dalje nisu bili sposobni da poveniju da bi bilo ta izvan zapadne hemisfere moglo da ugrozi njihovu bezbednost. Amerika je dva desetih i tridesetih godina odbacivala ak i sopstvenu doktrinu o kolektivnoj bez bednosti, da je ona ne bi ukljuila u sukobe nekih udaljenih, ratobornih zemalja. Odredbe Versajskog sporazuma tumaene su kao osvetnike, a reparacije kao.koiv traprouktivne. Francusku okupaciju Rura Amerika je iskoristila za povlaenje posiednjih ostataka svojih okupacionih snaga iz Rajnske oblasti. Vilsonovska iskljuivost uspostavila je kriterijume koje nijedan meunarodni poredak nije mo gao da ostvari, zbog ega je razoaranje postalo njen sutinski deo. Razoaranje onim to je doneo kraj rata, u velikoj meri je izbrisalo razlike iz meu intemacionalista izolaciomsta. Cak ni najliberalniji internationalist! vie ni su videli ameriki interes u odravanju loeg posleratnog ustrojstva. Nijedna zna ajna grupa nije podravala ravnoteu snaga. Ono to se porazumevaio pod inter nacionalizmom poistoveivalo se s lanstvom u .Drutvu naroda, a ne s-redovnim ueem u meunarodnoj politici. Meutim, i najvei .intemaeionalisti su insistirali na tome da Monroova doktrina zameni Drutvo naroda, i nisu prihvatali ideju o amerikom ukljuivanju u prinudne mere te organizacije, ak ni kada su u pitanju ekonomske. Izolaeionisti su te stavove razradili do krajnjih granica. Oni su u naelu napa dali Drutvo naroda, polazei od toga da ugroava dva istorijska stuba amerike spoljne politike - M onroovu doktrinu i izolacionizam. Za Drutvo naroda se ve.rovalo d a je nespojivo s Monroovom doktrinom, budui da je kolektivna bezbednost
306

D IP L O M A T IJA

HENRI KISiNDER

nalagala, u stvari zahtevala, da se Drutvo ukljuuje u sporove na zapadnoj hem is feri. S izolacionizmom je bilo nespojivo stoga to je obavezivalo Ameriku da se ukljuuje u sporove izvan zapadne hemisfere. Izolacionisti su se zalagali za odreenu ideju. Ako bi cela zapadna hemisfera nekako bila iskljuena iz primene sistema kolektivne bezbenosti, ta bi moglo da sprei druge zemlje u svetu a organizuju vlastite regionalne asocijacije i da ih is kljue iz aktivnosti Drutva naroda? U tom sluaju Drutvo naroda bi vodilo ka ob novi sistema ravnotee snaga, makar na regionalnoj osnovi, U praksi, stavovi internacionalista i izolacionista su se podudarah. Ijed n i i drugi su odbacivali stranu in tervenciju na zapadnoj hemisferi i bilo kakvo uee u mehanizmu prinude Drutva naroda izvan nje. Podravali su konferencije o razoruanju zbog toga to je posto jao jasan konsenzus u vezi s tim da oruje izaziva rat, a a smanjenje naoruanja doprinosi miru. Zalagali su se za opte principe o mirnom reenju sporova koji bi bili prihvaeni na meunarodnom nivou, kao to je predviao Kelog-Brijanov pakt, sve dok takvi sporazumi nisu porazumcvali nametanje mira silom. Konano, Sje dinjene Drave su uvek bile spremne da bez ikakvih neposrednih politikih inplikacija prue pomo u tehnikim, obino fmansijskim problem ima, kao to je bila iz rada planova za isplatu dogovorenih ratnih reparacija. Raskorak u amerikim stavovima, kada je u pitanju odobravanje nekog princi pa i uee u njegovom nametanju, u potpunosti je doao do izraaja 1922-23. go dine, posle Pomorske konferencije odrane u Vaingtonu. Ta konferencijo je bila znaajna iz dva razloga. Na njoj su odreene granice razvoja ratne mornarice za Sjedinjene Drave, Veliku Britaniju i Japan, pri emu je Sjedinjenim Dravama odobrena izgradnja ratne mornarice koja bi po veliini bila jednaka britanskoj, a Ja panu tri petine od veliine amerike. Ta odredba je potvrdila novu ameriku ulogu dominantne sile na Pacifiku, koju je deiila s Japanom. Od tada uloga Velike Brita nije u tom podruju dobila je drugorazredni znaaj. to je jo vanije, umesto sta rog englesko-japanskog sporazuma iz 1902, iji je cilj bila saradnja na Pacifiku, iz meu Japana, Sjedinjenih Drava, Velike Britanije i Francuske sklopljen je tzv. Ugovor etiri sile, kojim je predvieno reavanje sporova mirnim putem. Meutim, ako bi jedna od potpisnica Ugovora etiri sile prekrila njegove odredbe, da li bi druge preuzele protiv nje akciju? Ugovor etiri sile sie ukljuuje nikakvu ratnu obavezu... Ne postoji nikakva obaveza u vez; s oruanom silom, nikakvo savezni tvo, nikakva pisana ili moralna obaveza za ukljuivanje u odbrami..., objasnio jc predsednik Harding skeptinim lanovima amerikog Senata.1 Dravni sekretar arls Evans Hjuz je predsednikove rei naglasio time to je sve potpisnike Ugovora obavestio a Amerika ni pod kakvim okolnostima nee uestvovati ii merama prinude. Meutim, Senat i dalje nije bio zadovoljan. Prilikom ratifikacije Ugovora etiri sile usvojio je dodatne klauzule kojima sc predvialo da Sjedinjene Drave nee biti obavezne da u sluaju agresije primenjuju vojnu silu.' Drugim recima, Ugovor nije bio niim obezbeen; nepotovanje nije povlailo ni kakve posledice. Amerika bi odluivala o svakom sluaju ponaosob, kao da Ugo vor i ne postoji.

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Imajui u vidu uobiajenu diplomatsku rutinu kakva je postojala ve vekovi ma, bilo je zaista neobino da jedan zvanian ugovor ne porazumeva obavezu iz vravanja, a da svaka pojedinana primena mora posebno da se razmatra u Kongre su, Bio je to nagovetaj rasprava izmeu Niksonove administracije i Kongresa po sle potpisivanja mirovnog sporazuma kojim je januara 1973. okonan rat u Vijetna mu; Kongres je dokazivao da sporazum za koji se Amerika borila tokom tri adm i nistracije obe partije ne porazumeva nikakvu obavezu primene. Prema toj teoriji, sporazumi s Amerikom odraavali bi trenutno raspoloenje Vaingtona; sve poslediee koje bi iz njih proistekle takoe bi zavisile od raspoloenja Vaingtona u ne kom drugom trenutku - to po svoj prilici ne bi stvorilo poverenje u obaveze koje Amerika preuzima. Entuzijazam predsednika Hardinga u vezi s Ugovorom etiri sile nije splasnuo zbog rezervi koje je ispoljio Kongres. Prilikom sveanog potpisivanja on g a je hva lio to titi Filipine i obeleava poetak jedne nove i bolje epohe u razvoju oveanstva". Kako je bilo mogue da ugovor koji nije sadravao odredbe o obavezi primene zatiti znaajan dobitak kakav su predstavljali Filipini? Uprkos tome to se nalazio na drugoj strani politikog spektra, Harding se pozivao na standardne vilsonovske ideje. Svet e, rekao je, kazniti prekrioce tako to e ispoljiti gnuanje pre ma beau"/ Meutim, Harding nije objasnio kako e se svetsko javno mnjenje opreeliti, a jo manje usmeriti, i zato, sve dok Amerika odbija da ue u Drutvo naroda. . Kelog-Brijanov pakt, iji je uticaj na Evropu razmotren u XI glavi, predstavljao je, kako se ispostavilo, jo jedan primer amerike sklonosti da veruje kako e se principi sami po sebi nametnuti. Ameriki politiari su oduevljeno objavili istorij ski znaaj tog pakta, kojim su ak 62 zemlje odbacile rat kao nain za voenje na cionalne politike, ali su energino odbijali da garantuju bilo kakav mehanizam za njegovu primenu, a jo manje za prinudu. Predsednik Kalvin Kulid je decembra 1928, razmeui se pred Kongresom, izjavio: Potovanje ovog pakta... nudi vie nade za mir u svetu, od bilo kojeg meunarodnog sporazuma koji je ikad postig nut".7 Meutim, kako je ta utopija mogla da se ostvari? Kulidova strasna odbrana Kelog-Brijanovog pakta podstakla je internacionaliste i pristalice Drutva naroda da dokazuju, sasvim razumno, d a je ideja o neutralnosti izgubila svaki smisao, budui da je rat stavljen van zakona. Po njihovom miljenju, kako je biio predvieno da Drutvo naroda identifikuje agresore, meunarodna zajednica bila je obavezna da ih adekvatno kazni. Da li iko veruje , upitao je jedan od ljudi koji su zastupali taj stav, da bi agresivni M usoiinijevi planovi mogli da se zaustave jednostavno do brim namerama italijanskog naroda i snagom javnog innjenja?K Ovo pitanje jeste bilo proroko, ali ga to nije uinilo prihvatljivijim. Jo dok se o dokumentu, koji e po njemu biti nazvan, vodila rasprava, dravni sekretar Kelog je u jednom obraanju Savetu za meunarodne odnose istakao da se potovanje tog pakta nikada nee nametati silom. Oslanjanje na silu, tvrdio je on, pretvorilo bi predvieni dugi put ka miru upravo u vojni savez nalik na one koji apsolutno mo raju da se ukinu. Bilo je predvieno a pakt ne ukljuuje definiciju agresije, poto
308.

D IP L O M A T IJA

HENRI KISiNDER

bi svaka definicija neto izostavila i time oslabila plem enite namere iznesene u nje govom tekstu.9 Za Kcloga, re je bila alfa i omega: Zemlja koja tvrdi da deluje u samoodbrani mora a se opravda pred sudom svetskog javnog mnjenja, isto kao i pred potpisnicama ovog sporazuma. Zato sam odustao od toga da u sporazum unesem definiciju agresora ili samoodbrane, budui da verujem da nikakva opsena pravnika definicija ne bi mogla da se da unapred... Ovo e agresoru oteati, a ne olakati dokazivanje vlastite nevinosti.1 0 Senat nije bio nita vie impresioniran.KLelogovim objanjenjima, nego to je to bio est godina ranije kada je Harding tvrdio da U govor etiri sile ne predvia ono to u njemu pie. Ovoga puta iznesene su tri primebe: Senat je smatrao da spora zum ne ograniava pravo na samoodbranu, ili Monroovu doktrinu, niti da stvara bi lo kakvu obavezu za pruanje pomoi rtvama agresije - s to je znailo da se svaki predvidljiv sluaj iskljuuje iz njegovih odredbi. Senat j e prihvatio princip na ko jem se zasnivao Kelog-Brijanov pakt, ali je insistirao na tome da taj sporazum ne ma nikakve praktine implikacije, a pokrenuo je ak i pitanje a li bi ukljuivanje Amerike u objavljivanje principa bilo vredno rezervi koje bi neizbeno iz ik na videlo. Ako su Sjedinjene Drave odbacivale saveznitva i ispoljavale sumnju u efi kasn o st Drutva naroda, kako sc sistem stvoren u Versaju mogao ouvati? Kelogov odgovor je bio mnogo manje originalan od kritike, budui da je posegnuo za pozna tom merom - snagom javnog mnjenja; ...ako na osnovu ovog pakta sve drave zvanino osude rat kao sredstvo za reavanje meunarodnih sporova, to e znaiti a je svet uinio korak napred, d a je stvorio javno mnjenje, da je koncentrisao svoju ogromnu moralnu snagu koja e nametnuti potovanje (principa navedenih u Paktu) i d a je preuzeo sve tu obavezu koja e mnogo vie oteati ponovno guranje oveanstva u neki ve liki sukob.1 1 etiri godine kasnije, Keiogov naslenik Henri Stimson, najistaknutiji i inte lektualno najjai dravni funkcioner koga je Amerika dala u elom m euratnom pe riodu, nije bio sposoban da ponudi bolje sredstvo protiv agresije nego to je bio Ke log-Brijanov pakt koji e, naravno, podrati snaga javnog mnjenja: Kelog-Brijanov pakt ne predvia nikakve sankcije... On sc umesto toga za sniva na sankcijama koje izrie svetsko javno mnjenje, a to se moe pretvoriti u jednu od najmonijih sankcija na svetu... Kritiari koji mu se rugaju nisu do bro shvatili evoluciju svetskog javnog mnjenja posle Velikog rata.1 2 Za jednu udaljenu ostrvsku silu - to su Sjedinjene Drave predstavljale u od nosu na Evropu i A zijuevropski sporovi uvek su delovaii nejasno, a esto i neva no. Budui da se Amerika nalazila na sigurnoj udaljenosti i d a je mogla da se, ne dovodei u pitanje vlastitu bezbednost, slobodno izoluje od opasnosti koje su preti309

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

le evropskim zemljama, iste te evropske zemlje su u stvari funkeionisale kao ame riki sigurnosni ventili. Slian nain razmiljanja naveo je :Veliku Britaniju da se iz dvoji iz svakodnevne evropske politike u periodu svoje sjajne izolacije". Meutim, postojala je jedna osnovna razlika izmeu britanske sjajne izolaci je " iz XIX veka i izolacionizma koji je Amerika ispoljila u XX. Velika Britanija se takoe truiia da ostane po strani u odnosu na svakodnevne evropske prepirke. Ona je, meutim, shvatala a njena sopstvena bezbednost zavisi od ravnotee snaga i bi la je potpuno spremna da tu ravnoteu brani tradicionalnim metodama evropske di plom atic. Nasuprot tome, Amerika nikada nije prihvatila znaaj ravnotee snaga, ili evropskog naina voenja iplomatije, Verajui da uiva blagodeti jedinstvenog i izuzetno povoljnog poloaja, Amerika se jednostavno nije angaovala, a ako jeste, to je inila iskljuivo za optu stvar i u skladu sa svojim posebnim diplomatskim stilom ~ koji je za razliku od evropskog bio neuporeivo vie otvoren, vie zasno van na pravnim principima i vie proet ideologijom, Uzajamno ejstvo evropskog i amerikog stila iplomatije u meuratnom peri odu, pokazivalo je tendenciju da i iz jednog i iz dragog pristupa uzme ono sto je naj gore. Oseajui se ugroenima, evropske zemlje, a naroito Francuska i novostvo rene zemlje u Istonoj Evropi, nisu prihvatile amerike ideje o kolektivnoj hezbednosti i meunarodnoj arbitrai, kao ni amerike pravnike definicije rata i mira. Ze mlje koje su prihvatile amerike stavove, posebno Velika Britanija, nisu imale isku stva u voenju politike na toj osnovi. Uprkos tome, sve prie bile su savreno "Svesne da Nemaka nikada ne bi bila poraena bez amerike pomoi. Od kraja rata, ravno tea snaga postala je jo nepovoljnija za ratne saveznike; U bilo kojem novom ratu s Nemakom, amerika pomo bila bi jo potrebnija, i morala bi da sfigne bre ne go u prethodnom, posebno stoga to Sovjetski Savez vie nije uestvovao u toj igri. Praktina posleica ove meavine straha i nade bilo je to to se evropska dipio matija sve vie udaljavala od svojih tradicionalnih uporita i. sve jae emotivno ve zivala za Ameriku, a to je dovodilo do dvostrukog veta: Francuska nikada ne bi e~ lovaia bez Velike Britanije, a Velika Britanija ne bi uinila nita suprotno stavovi ma koji su bili vrsto ukorenjeni u Vaingtonu, bez obzira na to to su ameriki po litiari neumorno ponavljali da se radi reavanja evropskih problem a ni pod kakvim okolnostima nee izloiti ratnom riziku. Uporno odbijanje Amerike da se tokom dvadesetih godina posveti ouvanju versajskog poretka, bilo je, kako se pokazalo, opasna psiholoka priprema za tride sete, kada su poele da se javljaju tenzije na meunarodnom planu. Nagovetaj ono ga to e se deavati u budunosti ukazao se 1931. kada je Japan okupirao Manduriju, odvojio je od Kine i pretvorio u satelitsku dravu. Sjedinjene Drave su osudi le postupak Japana, ali su odbile da uestvuju u zajednikoj akciji protiv te zemlje. Osuujui agresiju Amerika je primenila sopstvenu kaznenu meru koja je u to vre m e delovala kao uzmicanje, mada e se, deset godina kasnije, u Ruzvcltovim ruka ma, pretvoriti u oruje za konaan obraun s Japanom. Bila je to politika odbijanja da se priznaju teritorijalne promene do kojih je dolo primenom sile. Potekla je 1932. godine od Stimsona, a u jesen 1941. za njom e posegnuti Ruzvelt kako bi od Japana zahtevao da se povue iz M andurije i drugih okupiranih teritorija.
310

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Ozbiljna svetska kriza nastupila je 30. januara 1933, godine, kada je Hitler stu pio na poloaj nemakog kancelara. Igrom sudbine Franklin Delano Ruzvelt, koji e kasnije dati sve od sebe da Hitler bude poraen, poloio je predsedniku zakle tvu samo etiri nedelje kasnije. Meutim, nita tokom Ruzveltovog prvog mandata nije nagovetavalo da e dogaaji krenuti u tom pravcu. Ruzvelt se retko udaljavao od standardne meuratne retorike i ponavljao je izolacionistike stavove nasieene od svojih prethodnika. U govoru koji je 28. decembra 1933. odrao u Fondaciji Vudro Vilson1 1 Ruzveit se pozabavio i predstojeim istekom vanosti Pomorskih ugovora iz dvadesetih godina. On je predloio proirenje tih sporazuma kako bi predvideii unitavanje ofanzvnog oruja i - pozivajui se ponovo na Keloga - oba vezu po kojoj nijedna zemlja nee dozvoliti svojim vojnim snagama da stupe na te ritoriju druge. Ta tema je bila isto toliko poznata kao i reenje koje je Ruzvelt predlagao za eventualno krenje onoga to predlae. Osuda javnog mnjenja ponovo je navedena kao jedino raspoloivo sredstvo; ...nijedan opti sporazum za otklanjanje agresije i zabranu oruja za ofanzivni rat nee imati nikakvu vrednost ukoliko svaka zemlja, bez izuzetka, ne pristupi takvom sporazumu uz sveanu obavezu... Tada e, dragi prijatelji, biti relativno lako da se odvoje ovce od koza... Bie to samo proirenje Vilsonovog izazova ako mladoj gcncraciji predloimo a ratove koje su vodile drave zamene za mir koji e uspostaviti narodi.1 3 Jedino nije bilo reeno nita o tome ta e se uraditi s kozama kada konano budu odvojene od ovaca. Ruzveltov prelog je bio deplasiran s obzirom na to da je Nemaka dva meseca ranije napustila konferenciju o razoruanju i odbila da se na nju vrati. U svakom sluaju, zabrana ofanzivnog oruja nije ulazila u okvire Hitlerovih planova. Niti je Hitler, kako se ispostavilo, bio izloen globalnom preziru zato to se opredelio za ponovno naoruavanje. Ruzveltov prvi mandat odvijao se u vreme kada je preispitivanje Prvog svet skog rata bilo na vrhuncu. Godine 1935. jedan poseban senatski odbor na ijem e lu se nalazio Derald Naj, senator iz Dakote, objavio je na 1.400 strana izvetaj u kojem su za ulazak zemlje u rat optueni ameriki proizvoai oruja. Ubrzo po tom, bestseler Voltera Milisa Put u rat pribliio je tu tezu irokoj publici.1 " Pod uti canem ove kole miljenja, ameriko uee u ratu poek) je da se objanjava zlou potrebama, zaverama i izdajom, a ne sutinskim ili trajnim interesima. Kako bi spreio ponovno uvlaenje Amerike u rat, Kongres je'izm eu 1935, i 1937. izglasao tri takozvana Zakona o neutralnosti. Podstaknuti Najavim izvetajeni, ti zakoni su branili davanje kredita, ili bilo kakve druge fsnansijske pomoi za raenim zemljama (bez obzira na uzrok rata) i nametali su embargo na oruje svim stranama (bez obzira na to ko je bio rtva). Kupovine proizvoda koji nisu imaii voj nu namenu, za gotovinu, biie su odobrene iskljuivo pod uslovom da se roba ne transportuje amerikim brodovim a.is Kongres se nije toliko odricao profita, koliko
311

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

je odbacivao rizike. Dok su agresori uveliko pripremali rat u Evropi, Amerika je ukinula razliku izmeu agresora i rtve time to je zakonski ijednim a i drugima na metnula restrikcije. Nacionalni interes je poeo da se defmie vie u pravnom nego u geostrate kom smislu. Marta 1936. godine, dravni sekretar HaS je Ruzvelta savetovao is kljuivo o pravnim aspektima remilitarizacije Rajnske oblasti, koja je naruila voj nu ravnoteu Evrope i ostavila istonoevropske zemlje bez odbrane: Iz ove kratke analize proizlazi a je nemaka vlada ovom akcijom prekrila i Versajski ugovor i Lokarnski pakt; meutim, to se tie Sjedinjenih Drava, ovo, ini se, ne predsta vlja krenje naeg sporazuma s N em akom 1 6 od 25. avgusta 1921. godine.,. i7 P o sto je na izborima 1936. godine odneo ubedljivu pobedu, Ruzvelt je u veli koj meri iskoraio iz tradicionalnog okvira. Bez obzira na to to je bio preokupiran velikom krizom, on je, u stvari, pokazao da je sutinu pretnje koju su predstavljali diktatori shvatio, bolje nego bilo koji evropski politiar izuzev eriia. Najpre je po kuao samo da objavi ameriku moralnu obavezu da podri demokratske zemlje. Eukativni" proces Ruzvelt je otpoeo s tzv. Karantinskim govorom1 1 koji je odr ao 5. oktobra 1937. u ikagu. Tada je prvi put upozorio Ameriku na pribliavanje opasnosti i prvi put je javno rekao da bi Amerika u vezi s tim mogla da preduzme izvesnc mere. Ponovna vojna agresija Japana na Kinu, kao i proglaenje osovine Berlin-Rim iz prethodne godine, posluili su mu kao osnova, to je njegovoj zabri nutosti dalo globalnu dimenziju: Mir, slobodu i bezbednost 90 odsto stanovnitva sveta ugroava preostalih 10 odsto koji prele unitenjem itavog meunarodnog poretka i zakona... Na alost, izgleda da jc tano da se u svetu iri epidemija bezakonja. Kada epide mija neke fizike bolesti pone da se iri, drutvo odobrava i uspostavlja karantin za pacijente, kako bi zatitilo zdravlje i zajednicu od irenja bolesti.1 * Ruzvelt iz obazrivosti nije tano rekao ta je podrazumevao pod karaniinom" i kakve posebne mere je imao na umu, ukoliko ih je uopte imao. Taj govor bi, da je podrazumevao bilo kakvu akciju, bio u suprotnosti sa Zakonima o neutralnosti koje je Kongres usvojio s ogromnom veinom i koje je lino malo ranije potpisao. Taj govor su, to ne iznenauje, napali izolacionisti koji su zahtevali da pred sednik jasnije kae ta smera. Oni si estoko dokazivali da razlika izmeu mirolju bivih" i ratobornih" zemalja porazumeva ameriki sud vrednosti koji bi, sa svoje strane, mogao da izazove naputanje politike nemeanja na koju su se i Ruzvelt i Kongres obavezali. Uzbunu koju je izazvao taj govor Ruzvelt je dve godine kasni je ovako opisao: Naalost, taj predlog niko nije eleo a uje. Proglaen je za ratnohukaki i osuen je kao pokuaj uplitanja u poslove drugih zemalja; tavie, ismevan je kao bojaljivo traenje - pod krevetom - nepostojeih ratnih opasno sti."1 9 Ruzvelt je mogao da prekine tu polemiku time to bi jednostavno opovrgao namere koje su mu pripisivane. Uprkos napadima kritiara, on je na jednoj konferen ciji za tampu govorio dovoljno dvosmisleno da bi mogunost neke vrste sistema
312

DIPLOMATUA

HENRI KISlNDliR

kolektivne bezbednosti ostala otvorena. U skladu s novinarskom praksom tog vre m ena predsednik'je uvek avao nezvanine izjave, to je. znailo da se nije mogao ni citirati ni pomenuti po imenu,.a ta pravila su bila potovana. M nogo kasnije, istoriar arls Berd je objavio stenogram koji je pokazao da je Ruzvelt. izbegavao direktan odgovor, ali da nije opovrgao da Farantinski govor predstavlja novi pristup, m ada je odbio da kae. o emu se radi.20 Ruzvelt je tvrdio d a je u tom govoru mislio na akcije koje prevazilaze moralnu osudu agresije: Po stoji mnogo metoda koji u svetu jo nikada nisu isprobani".2 1 Na pitanje da li to zna i a im a neki plan, Ruzvelt je odgovorio: Ne mogu vam dati nikakav putokaz. Moraefe da ga smislite. Ja ga imam. n Nikada nije objasnio s ta je smerao. Kao dravnik, Ruzvelt je mogao da upozori na predstojeu opasnost; kao poli tiar morao je da oscilira izmeu tri naina miljenja koja su preovladavala u A m e rici: manja grupa se zalagala za nedvosmislenu podrku svim miroljubivim ze m ljam a"; jedna, neto vea grupa, slagala se s tom podrkom pod uslovom da ne ukljuuje ral, a ubeijiva veina je podravala slovo i duh Zakona o neutralnosti. Vest politiar uvek pokuava da sauva to je mogue vie otvorenih opcija. On se trudi da svoj definitivni kurs. predstavi kao sopstveni najbolji izbor, a ne kao neto to su mu dogadaji nametnuli..'Nijedan savremeni ameriki predsednik nije bio spo soban" da sprovodi tu taktiku bolje od Ruzvelta. r U kontakt emisiji askanje kraj kam ina, posveenoj uglavnom domaim problemima, 12. oktobra 1937. godine - nedelju dana posle Karantinskog govora" - Ruzvelt je pokuao da zadovolji sve tri grupe. Istiui svoje opredcljenje za mir, on je pozdravio predstojeu konferenciju potpisnica Pomorskog ugovora u Vaingtonu, a ameriko uee-u njemu nazvao je demonstracijom nae namere da saraujemo sa svim ostalim potpisnicama tog ugovora, ukljuujui i Kinu i Japan.1 3 Pomirljiv ton nagovestio je elju za mirom, ak i s Japanom; istovremeno, to je tre balo da poslui kao ispoljavanje dobre namere ukoliko bi se ispostavilo d a je sarad nja s Japanom .nemogua. Ruzvelt je bio podjednako neodreen u pogledu ameri ke uloge na meunarodnoj sceni. On je podsjetio sluaoce na svoje ratno iskustvo iz vremena kad je bio podsekretar mornarice: ... Sedte se da sam od 1913. o .1921. lino bio prilino blizu sredita svetskih zbivanja i da u tom periodu nisam samo do bro nauio ta treba initi, ve i ta ne treba,2 4 Ruzvelt svakako ne bi imao nita protiv d a je njegova publika ovu neodreenu izjavu protumaila kao uverenje da g a je ratno iskustvo nauilo znaaju nemeanja. S druge-strane, ako je Ruzvelt to zaista mislio, mnogo veu popularnost bi mu donelo d a je to jednostavno tako rekao. U svetlu kasnijih dogaaja moe se pretposta viti d a je po svoj prilici eleo da nagovesffkako bi sledio Vilsonovu tradiciju, ali bi koristio mnogo realistinije metode. Uprkos negativnim reakcijama na njegove iz jave, Ruzvelt je oktobra 1937. godine pukovniku Edvardu Hausu, nekadanjem Vilsonovom povereniku, rekao a e biti potrebno vremena da natera ljude da shvate da e rat za nas biti mnogo opasniji ako zatvorimo sva vrata i prozore, nego ako iziemo na ulicu i iskoristimo svoj uticaj da suzbijemo pobunu ,25 Time je zaobilazno rekao kako e Sjedinjene Drave morati da se ukljue u svetska zbivanja da bi ue stvovale u suzbijanju agresije, mada nain na koji bi se to uinilo nije naveo.

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

Neposredni problem s kojim se Ruzvelt suoio bilo je snano izolaeionistiko raspoloenje. Januara 1938. malo je nedostajalo da Predstavniki dom usvoji ustav ni amandman na osnovu kojeg bi za objavu rata, izuzev u sluaju invazije na Sjedi njene Drave, bio potreban nacionalni referendum. Ruzvelt je morao lino da se za loi da bi spreio njegovo izglasavanje. II takvim okolnostima on je smatrao da hra brost treba da bude udruena s opreznou. M arta 1938. godine, vlada Sjedinjenih Drava nije reagovala na pripajanje Austrije Nemakoj, kao to to nisu uinile ni evropske demokratske zemlje koje su se ograniile na mlake proteste. Tokom krize koja se zavrila Minhenskom konferencijom, Ruzvelt se osetio obaveznim da vie puta naglasi kako se Amerika nee ukljuiti u jedinstven front protiv Hiti era i time je dezaVuisao svoje saradnike, pa ak i bliske prijatelje, koji su samo nagoveStavali tu mogunost. Poetkom septembra 1938, na veeri u ast fvaneusko-amerilh odnosa, ame riki ambasador u Francuskoj Vilijam K. Buiit ponovio je standardnu frazu da su Francuska i Sjedinjene Drave ujedinjene u ratu i m iru " 26 Bilo je to dovoljno da izolacionisti dignu poviku. Uprkos tome to nije mogao unapred da zna ta e Bu iit izjaviti, postoje to to je rekao spadalo u retorike fraze koje su ambasadori mo gli da koriste po sopstvenom nahoenju, Ruzvelt se iz sve snage potrudio da kao sto posto pogrene" odbaci insinuacije po kojima su se Sjedinjene Drave svrsta le s demokratskim zemljama.27 Kasnije istog meseca, kada je rat, inilo se, bio neizbean, i poto se emberien ve dva puta susreo s Hitlerom, Ruzvelt mu je 26, i 28. septembra poslao poruke kojima ga je podstieao a organizuje konferenciju zainteresovanih strana koja bi,, pod postojeim okolnostima, mogla samo da povea pritisak na ehe da daju vee ustupke. Minhenska konferencija je po svemu sudei predstavljala prekretnicu koja je podstakla Ruzvelta da svrsta Ameriku uz evropske dem okratske zemlje, najpre. po litiki, a kasnije i materijalno. Od tada nadalje, bio je nepokolebljivo reen da sc su protstavi diktatorima, to je kulminiralo tri godine kasnije kada je Amerika ponovo ,uia u svetski rat, Interakcija izmeu politiara i javnog mnjenja uvek je sloena. Dravnik koji se u nekom bumom, periodu osianja na iskustvo naroda privremeno kupuje popularnost po cenu da ga proklinje potomstvo ije potrebe zanemaruje. Li der koji je suvie ispred svoje sredine postaje beznaajan. Veliki dravnik mora da bude prosvetiteij, da premosti jaz izmeu svojih vizija i onoga to je optepoznato. M eutim, on mora da bude spreman i da krene sam, kako bi drutvu omoguio da sledi put koji je odabrao. Svaki'veliki dravnik neizbeno poseuje i izvesnu lukavost zahvaljujui kojoj ponekad pojednostavljuje ciljeve, a ponekad veliinu zadatka. M eutim, poslednju proveru predstavlja to da li lino ovaplouje istinske vrednosti svog drutva i suti nu izazova s kojim je suoeno. Ruzvelt je te kvalitete posedovao u neobino veli koj roeri. On je duboko verovao u Ameriku; on je bio ubeen da nacizam podjed nako predstavlja zlo i pretnju amerikoj bezbenosti, i bio je izuzetno lukav. Osim toga, bio je spreman a podnese teret odluka koje je sam doneo. Kao igra na ici. morao je da se kree obazrivo, da ini jedan po jedan opasan korak kako bi preao
314

D IP L O M A T IJA

HENRI K.1SINDER

preko ponora koji je razdvajao cilj to g a je samom sebi postavio od realnosti svo je sredine i pokazao joj da je udaljena obala u stvari bezbednija od poznatog rta. Nepunih est nedeija posie M inhenskog sporazuma, 26. oktobra 1938, Ruzvelt se vratio temi koje se dotakao u Karantinskom govoru". U jednom obraanju pre ko radija, u okviru foruma koji je organizovao Herald Tribune , upozorio je na agre sore koje nije poimence naveo, ali koji su se lako-mogli prepoznati i ija nacional na politika pretnju ratom usvaja kao pregovarako orue.-KPotom se, podravaju i razoruanje u naelu, zaloio za jaanje amerike odbrane: Mi uporno ukazujemo da ni mi, niti bilo koja druga zemlja, nee prihvati ti razoruanje dok se susei naoruavaju do zuba. Ako ne doe do opteg raz oruanja, mi sami moramo da nastavimo da se naoruavamo. To je korak koji nerado preduzimamo, koji ne elimo da preduzmemo. Meutim, dok ne ode do opteg odustajanja od oruja potrebnog za agresiju, obina pravila nacional ne obazrvosti i zdravog razuma zahtevaju da budemo sprem ni .v > Ruzvelt jc diskretno otiao mnogo dalje. Krajem oktobra 1938, godine, u odvo jenim razgovorima sbritanskim ministrom vazduhoplovstva i jednim linim prija teljem presednika vlade Nevila-emberlena, predloio je projekat si cilju zaobila enja Zakona o neutralnosti. Predlaui direktno izbegavanje zakona koji je lino ne tako davno potpisao,' Ruzvelt je nagovestio mogunost otvaranja britanskih i francuskih pogona za proizvodnju aviona u Kanadi, blizu amerike granice, Sjedi njene Drave bi dostavljale sve dolove,.dok bi Velikoj Britaniji i Francuskoj prepu stile samo montau. Takav aranman bi omoguio da projekat bude u skladu sa slo vom Zakona o neutralnosti, verovatno na osnovu toga sto su delovi smatrani proiz vodima za civilne potrebe. Ruzvelt je emfrerlenovoim emisaru rekao da bi, ,,u slu aju rata s diktatorima, iza sebe imali amerike industrijske resurse". Ruzveltov plan da prui pomo u obnovi vazduhoplovstva demokratskim ze mljama bio je osuen na neuspeh, ako ni zbog ega drugog onda zbog jednostavne logistike nemogunosti da se projekat takvog obima rcalizuje tajno. Meutim, od tada nadalje, Ruzvelt je ameriku podrku Velikoj Britaniji i Francuskoj uskraivao samo onda kada nije mogao da zaobide ili nadjaa Kongres i javno mnjenje. Poetkom 1939. godine, prilikom podnoenja izvetaja o stanju nacije, Ruzvelt je kao zemlje agresore naveo Italiju, Nemaku i Japan. Aludirajui na temu iznesenu u Karantinskom govoru", on je istakao da postoje mnogi drug; metodi osim rata - mada jai i efikasniji nego to u samo rei - da se vladama agresorskih ze malja saopti ta misli sav na narod".3 1 Aprila 1939, mesec-ana posle nacistike okupacije Praga, Ruzveit je prvi p u t oznaio agresiju na manje zemlje kao optu pretnju amerikoj bezbenosti. Na kon ferenciji za tampu odranoj 8. aprila 3939. Ruzvelt je novinarima rekao da trajna politika, ekonomska i socijalna nezavisnost s v a k e male zemlje na sveSu ima uticaj na nau nacionalnu bezbednosl i prosperitet. Nestanak bilo koje od njih slabi n a u nacionalnu bezbednost i sigurnost".32 U govoru odranom 14. aprila u Panameri315

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

koj uniji on je otiao korak dalje iznevi tvrdnju da:interesi bezbednosti Sjedinjenih Drava vie ne mogu da budu ogranieni Monroovom doktrinom: Za nekoliko godina, bez ikakve sumnje, eskarile e preletati okean isto onako lako kao to danas preleu preko zatvorenih evropskih mora. To e ui niti da svet, ii ekonomskom pogledu, neizbeno postane jedna eelina. Nijedan poremeaj bilo gde u svetu nee moi a da ne poremeti ekonomski ivot na svim ostalim mestima. Prethodna generaci ja je u vezi s pitanjima od sveamerikog znaaja bila zainteresovana za uspostavljanje principa i mehanizama preko kojih e ova hemis fera moi zajedniki da funkcionie. Meutim, sledea generacija e se baviti metodama na osnovu kojih e novi svet moi ti miru da ivi zajedno sa starim.w Aprila 1939. Ruzvelt je uputio direktne poruke Hitleru i Musoliniju koje su, mada su ili ta dvojica diktatora ismejala, bile veto sroene kako bi amerikom na rodu ukazale na agresivne pianove sila Osovine. Ispotjvi vetinu i lukavstvo kao retko koji ameriki predsednik, on je zatraio od diktatora - ali ne i od Velike Bri tanije ili Francuske - tiveravinja da u periodu od narednih desetgoina nee napa sti 31 navedenu evropsku i azijsku zemlju.3* Zatim se potrudio a zatrai od te 31 zemlje da prue sline garancije Nemakoj i Italiji. Na kraju.je ponudio uee Amerike u bilo kakvoj konferenciji o razoruanju do koje bi dolo posle poputanja zategnutosti. Ruzvcltova nota nee biti zabeleena u istoriji dipSomatije kao pedant no obavljen posao njegovih saranika. Na primer, Sirija i Palestina -'francuska, od nosno engleska manatna teritorija - bile sci navedene kao nezavisne drave.3 5 Hitler je uivao rugajui se Ruzveltovoj poruci u okvku govora odranog u Raj lastagu. Na opte veselje, on je polako itao dug spisak zemalja koje je trebalo, kako ga je Ruzvelt molio, da ostavi na miru. Dok jc Firer podsmeljivo izgovarao imena jed ne po jedne zemlje, salve smeha su se prolamale Rajhstagom. Hitier je zatim od sva ke zemlje s Ruzveltovog spiska, od kojih su mnoge ve drhtale pred njim, zatraio da mti odgovori da li se zaista osea ugroeno. One su, naravno, s tekom mukom to negirale. Mada je Hitler sebi ubeleio poen i retorike, Ruzvelt je postigao svoj politi ki cilj. Traei samo od Hitlera i Musolinija garancije, on ih je obeleio kao agre sore pred jedinom publikom koja mu je tog trenutka bila vana - amerikim naro dom. Da bi naveo ameriko javno mnjenje da podri demokratske zemlje, Ruzveltu je bilo potrebno da to pitanje prikae ne~kao problem ravnotee snage, ve kao borbu za odbranu nevinih rtava od zlog agresora. I njego v a n ota i Hilierova reak cija na nju pomogle su mu da ostvari taj cilj. Psiholoku pramenu do koje je dolo Ruzvelt je brzo uspeo da pretoi u strate giju. Istog meseca, aprila 1939. godine, on je praktino pribliio Sjedinjene Drave vojnoj saradnji s Velikom Britanijom. Potpisan je sporazum koji je Kraljevskoj mornarici omoguio da sve svoje snage koncentrie na Atlantiku, dok su Sjedinje ne Drave najvei deo svoje flote premestile u Pacifik. Ova podela zaduenja nago316

DIPLOMATUA HENRI KISINDER

vestila je a Sjedinjene Drave preuzimaju odgovornost .za odbranu britanskih posea u Aziji o Japana. Uoi Prvog svetskog rata jedan slian sporazum izmeu Ve like Britanije i Francuske (koji je doveo do koncentrisanja .francuske flote 11 Sredo zemlju) iskorien je kao argument.za moralnu obavezu Velike Britanije da ue u Prvi svetski rat, kako bi branila francusku atlantsku obalu. Primeujui ta RuzVelt preuzima, izolacionisti su bili duboko uznemireni. Pre izbijanja rata, februara 1939, senator Artur Vandenberg je.reito obrazloio stav izolacionista: Mi zaista ivimo u smanjenom svetu u kojem su, u poreenju s Vaingtonovm vremenom, prostor i vreme relativno poniteni. M eutim, ja i dalje za hvaljujem Bogu to postoje dva okeana koji nas izoiuju; iako su smanjeni, oni i dalje predstavljaju na najvei blagoslov pod ustavom da se oprezno i razum no koriste... Svi mi, prirodno, gajimo simpatije prema rtvama graanskih ratova i me unarodnih sukoba irom sveta, ali mi' nismo i ne moemo da budemo zatit nik sveta ili svetski policajac.5 6 Kada je zbog napada na Poljsku Velika Britanija 3. septembra 1-939. objavila Nemakoj rat, Ruzvelt nije imao drugi izbor do da se pozove na Zakone o neutral nosti. Istovremeno jc preduzeo mere da bi ih izmenio, kako bi Velika Britanija i Francuska mogle a kupuju ameriko oruje. Ruzveit je izbegao primenu Zakona o neutralnosti u ratu izmeu Kine i Japa na, navodno stoga io rat nije bio objavljen, a u stvari zato s to je vcrovao da bi em bargo na isporuke oruja naneo mnogo vie tete Kim nego Japanu. M eutim, even tualni rat u Evropi bio bi zvanino objavljen, to bi mu onem oguilo da pribegavajui istom lukavstvu izbegne Zakone o neutralnosti. Zato je poetkom 3939: zatra io reviziju tih.zakona, pozivajui se na mogunost a oni delisju nepravino i ne jednako - i u stvari pruaju pomo agresoru, a uskrauju rtvi".37 Kongres na to ni je reagovao sve dok u Evropi zaista nije izbio rat. Snagu zolacionistikog raspolo enja pokazalo je i to to poetkom iste godine Ruzveltov prelog, prilikom prva tri glasanja, nije proao u Kongresu. Istog dana kada je Velika Britanija objavila rat, Ruzvelt je sazvao vanredno m seanje Kongresa za 21. septembar. Tog puta je odneo prevagu. Takozvani etvrti zakon o neutralnosti, izglasan 4. novembra 1939, predvieo je da zaraene strane mogu da kupuju oruje i municiju o Sjedinjenih Drava pod uslovom da ih plaa ju u gotovom novcu i da se isporuke transporluju njihovim sopstvenim brodovima, ili brodovima neutralnih zemalja. Kako su zbog britanske blokade samo Velika Bri tanija i Francuska bile u situaciji a to uine, neutralnost** je sve vie postajala teh niki izraz, Zakoni o neutralnosti su, dakle, ostali na snazi samo do prve prilike u kojoj je trebalo zauzeti neutralan stav. Tokom takozvanog lanog rata, ameriki politiari su i dalje verovali da se o njih trai samo materijalna pomo. Jo jc bilo duboko uvrseno miljenje da e
317

D IP L O M A T IJA

HBNRi KISINDER

francuska vojska iza Maino linije, koju iz pozadine titi Kraljevska mornarica, tj. kombinacija defanzivnog kopnenog rata i pomorske blokade, moi da porazi Hitlera. Februara 1940. Ruzvelt je poslao dravnog podsekretara Samnera Velsa u mi siju u Evropu, kako bi ispitao mogunosti za sklapanje mira. Francuski predsednik vlade Daladje je.izveo zakljuak da Veis: insistira na kompromisnom miru koji bi Nemakoj prepustio kontrolu nad Srednjom Evropom, mada veina Velsovih sagovornika nije tako protumaila njegovu poruku, a to se tie Dalajea, mogue je da je to to je mislio u stvari prieljkivao.5 * Ruzvelt je Velsa poslao u Evropu ne toli ko da bi posredovao, koliko da bi svom izolacionistiki nastrojenom narodu poka zao d a je lino opredcljcn za mir, On je eleo i a pokae kako Amerika pretenuje na to da uestvuje u postizanju mirovnog reenja.u sluaju da se lani rat okon a. Velsova misija je prekinuta nekoliko nedelja kasnije kada je Nemaka napala Norveku. Ruzvelt je 10, juna 1940, u vreme kada jc Francuska padala u ruke nacistikim okupatorima, napustio zvaninu neutralnost i jasno stao na stranu Velike Britanije, U jednom naahnutom govoru odranom n arlotsvilu, u Virdiniji, on je estoko osu dio. Musolinija ije su snage tog dana napale Francusku, i istovremeno objavio ame riku reenost da prui svu moguu materijalnu pomo svakoj zemlji koja se odupre nemakoj agresiji. Istog dana je objavio da e Amerika pojaati sopstvenu odbranu: Danas, 10. juna 1940. na ovom univerzitetu koji je osnovao prvi veliki ameriki uitelj emokratije, mi svoje molitve i svoje nade upuujemo onima " preko mora to e s velianstvenom hrabrou bore za svoju slobodu. Amerika e jedinstveno siediti dva jasna puta; onima to se opiru sili. sta vi emo na raspolaganje materijalne resurse ove zemlje, kao to emo i usmeriti i ubrzati korienje istih tih resursa kako bismo mi sami, na oba amerika kontinenta imali opremu i obuku, koje e odgovarati svakoj nepredvienoj si tuaciji i obezbeiti nau odbranu.39 Ruzveltov govor odran u ariotsvilu obeleio je prekretnicu. Suoen sa mo guim porazom Velike Britanije, svaki ameriki predsednik bi Kraljevsku m ornari cu shvatio kao bitno komponentu bezbenosti zapadne hemisfere. Meutim, teko je zamisliti bilo kog Ruzveltovog savremenika - iz obe politike partije - koji bi, imajui hrabrost i viziju da raspozna izazov, posedovao i snagu volje da svoj izolacionistiki nastrojen narod povede korak po korak ka opreeljenju da uini sve to je neophodno da bi se'porazila nacistika Nemaka. Tada probuena oekivanja da e Amerika pre ili posle postati britanski save znik, predstavljala su svakako jedan od najvanijih inilaca to je podrana erilova odluka da nastavi sam da se bori: Mi emo nastaviti o kraja... pa ak i ako bi, mada ja u to ni za trenutak ne verujem, ovo ostrvo ili njegov vei deo bili okupirani i umirali od gladi, naa
318

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

prekomorska imperija, koju bi naoruala i predvodila britanska flota, nastavila bi da vodi rat sve dok u odsudnom trenutku Novi svet i sva njegova snaga i mo ne priteknu u pomo da oslobode Stari .m Ruzveltovi metodi bili su sloeni - uzvieni kada je obrazlagao svoje ciljeve, zaobilazni u pogledu taktike, eksplicitni kada je definisao probleme i ne ba iskre ni kada je objanjavao sloenost pojedinih zbivanja. M nogi Ruzveltovi potezi bili su na granici krenja Ustava. Nijedan savremeni predsednik ne bi mogao da poseg ne za Ruzveitovim metodama, a da ostane na svom poloaju. M eutim, Ruzvelt je jasno video da je Amerika sve manje bezbedna, a da u sluaju pobede sila Osovine to uopte vie ne bi bila. Povrli svega, on je smatrao a Hitler predstavlja negaciju svili vrednosti za koje se Amerika tokom svoje istorije zalagala. Posle pada Francuske, Ruzvelt je sve vie isticao m ogunost ugroavanja am erike bezbenosti. Za Ruzvelta, Atlantik je imao isti znaaj kao Lam an 2 a britanske dravnike, On je smatrao da spreavanje H itlera a njim e zagospodari predstavlja.vitalni nacionalni interes. Stoga je 6. januara 1941, podnosei izvetaj o stanju nacije, am eriku bezbednost direktno povezao s opstankom Kraljevske ratne mornarice: Nedavno sam istakao' koliko brzo tempo savremenog ratovanja moe da nas izloi fizikom napadu koji bismo vremenom mogli a oeku jemo ukoliko bi diktatorske zemlje pobedilc u ratu. Cesto se olako pominje da snio mi.bezbedni ii pogledu brze i direktne in vazije s druge strane okeana. Takva opasnost oigledno ne postoji sve dok po stoji mo Britanske ratne mornarice.4 1 Ako je to bilo tano, Amerika je naravno bila obavezna a uini sve to je b i lo u njenoj moi da bi spreila britanski poraz - u najgorem sluaju ak i da sama ue u rat. Ruzvelt je tnesecima delovao na osnovu pretpostavite da bi Amerika m o gla da stupi u rat. Septembra 1940. on je smislio jedan ingeniozan plan kako bi Ve likoj Britaniji dao 50 navodno zastarelih razaraa u zamemi za pravo da Amerika uspostavi baze na osam britanskih poseda - od Njufaundlena o unutranjosti Ju ne Amerike. Vinston eril je to ranije nazvao postupkom koji apsolutno nije bio neutralan1 ', budui da su ti razarai za Veliku Britaniju bili mnogo znaajniji nego baze za Ameriku. One su veinom bile veoma udaljene od bilo kojeg mogueg ra tita, a neke su ak predstavljale dupliranje postojeih amerikih baza. Posao sa razaraima obavljen je pre svega na osnovu pravnog miljenja koje jc dao vrhovni tu ilac Fransis Bidl, koga je upravo Ruzvelt naimenovao na taj poloaj, zbog ega je teko mogao da se nazove nepristrasnim posmatraem. Ruzvelt nije traio ni odobrenje Kongresa ni izmenu Zakona o neutralnosti da bi obavio zamenu razaraa za baze. Za to ga niko nije napao, ma kako to nezam i slivo elovalo imajui u vidu savremenu praksu. Stepen zabrinutosti zbog mogue nacistike pobede i reenost da podigne moral Britanaca, nagnali su Ruzvelta da
319

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

preuzme taj korak na samom poetku predsednike kam panje (sreom po Veliku Britaniju, kao i po jedinstvo Amerike, spoijnopolitiki stavovi njegovog protivkandidata Venela Vilkija nisu se mnogo razlikovali). Istovremeno, Ruzvelt je u velikoj meri poveao am eriki budet za odbranu, i 1940. godine naveo Kongres da uvede mirnodopsku regrutaciju. Izolaonistiko raspoloenje bilo je toliko jako d a je u Predstavnikom domu u leto .1941, manje od etiri meseca pre izbijanja rata, regrutacija ponovo uvedena sa sam o jednim glasom vie. Ubrzo posle izbora Ruzvelt se postarao da ukine odredbu etvrtog zakona o neutralnosti po kojoj je ratni materijal od Amerike mogao da se kupuje samo za go tov novac. Tokom askanja uz kamin", on je, posluivi se Vilsonovim izrazom, pozvao Sjedinjene Drave da postanu arsena! dem okratije".42 Pravni instrument pomou kojeg je ovo postigao bio je Zakon o zajmu i najm u, koji je predsedniku davao diskreciono pravo a pozajmi, iznajmi, proda ili trampi, pod bilo kojim uslovima, koje smatra odgovarajuim, bilo ta to je potrebno za odbranu vladi bilo ko j e zemlje ija je odbrana po predsemkovom miljenju od vitalne vanosti za obrarm Sjedinjenih Drava". Dravni sekretar Hai, inae strastveni vilsonovac i pri stalica sistema kolektivne bezbednosti, opravdao je Zakon o zajm u i najmu iz stra tekih razloga, Sto za njega nije bilo ni malo karakteristino. B ez ogromne ameri ke pomoi, tvrdio je on, Velika Britanija e pasti, a kontrola nad Atlantikom e pre i u neprijateljske ruke to e ugroziti bezbednost zapadne hem isfere,1 1 3 Meutim, ukoliko je to "bilo tano, Amerika je. mogla da izbegne'uee u ratu samo ako bi Velika Britanija bila sposobna a sama savlada Hitlera, a u tu mogu nost nije verovao ak ni ereil. Proti vei se Zakonu o zajmu i najmu, senator Taft je ba to istakao. Izolacionisti su se organizovali i osnovali kom itet nazvan Ame rika na prvom mestu", na ijem elu se nalazio Robert E. Vu, predsednik uprav nog odbora firme Sears, Roebuck & Company,.a koji su podravale ugledne lino sti razliitih profila, izmeu ostalih, Ketlin Noris, Irvin S. Kob, arls A, Linberg, Henri Ford, general Hju S. Donson, esler Bauels i gospoa N ikolas Longvort, erka Teodora Ruzvelta. Strasti koje su pokretale protivljenje usvajanju Zakona o zajmu i najmu vide sc iz primebe senatora Artura Vanenberga, jednog o najeih pristalica izolacio nizma, iznesene 11. marta 1941: Mi smo odbacili Vaingtonovu oprotajnu poru ku. Mi smo se direktno ukljuili u politiku sile i ratove za mo u Evropi, Aziji i Africi. Mi smo nainili prvi korak na putu s kojeg se vie nikada neemo vratiti. Vanderbergova analiza je bila tana, ali tu neophodnost je nam etnuo svet, a Ruzveltu pripada zasluga to ju je prepoznao. P ostoje predloio Zakon o zajmu i najmu, Ruzvelt je odluio da svakog meseca sve vie doprinosi porazu nacista, Pre nego stoje taj zakon i izglasan, britanski i ame riki naelnia generaltaba, uvereni da e biti odobren, sastali su se radi dogovora o sredstvima koja e postati dostupna. Istom prilikom, zapoeta je i izrada planova za trenutak kada se Sjedinjene Drave aktivno ukljue u rat. to se tih planera tie, je dino to nije bilo utvreno bio je lienulak amerikog ulaska u rat. Ruzvelt nije pa rafirao takozvani Sporazum ABC-1, prema kojem bi, u sluaju rata, najvei prioritet
320

D IP L O M A T IJA H E N R I K iS iN D E R

bio dat borbi protiv Nemake, Meutim, bilo je jasno d a je to .uinio zbog nacional nih imperativa i ustavnih ogranienja, a ne zato to se lino dvoumio. Nacistiki zloini su sve vie ponitavali razliku izmeu borbe za amerike vrednosti i borbe za odbranu amerike bezbenosti. Hitler je do e mere prevaziao sve prihvatljive moralne norme da je borba protiv njega apstraktnu pobcu dobra nad zlim pretvorila u borbu za goli opstanak. Stoga je Ruzvelt januara .194], ame rike ciljeve ukratko formulisao kao etiri slobode1 1 : slobodu govora, slobodu veroispovesti, slobodu od siromatva i slobodu od straha. Ti ciljevi su daleko prevazilazili ciljeve bilo kojeg rata koji je do tada voen u Evropi. Cak ni Vilson nije je d no socijalno pitanje kao to je sloboda od siromatva proglasio za ratni cilj, Aprila 1941. godine Ruzvelt je nainio drugi korak ka ratu time to je odobrio sporazum s danskim predstavnikom u Vaingtonu (koji je po poloaju bio ministar), a prema kojem su amerike snage mogle da zaposednu Grenland. Kako je Danska bila pod nemakom okupacijom, a danska vlada u izbeglitvu nije postojala, taj di plomata bez zemlje preuzeo je na sebe odobravanje" amerikih baza na danskom tlu, Istovremeno, Ruzvelt je privatno obavestio erila da e ameriki brodovi ubu due patrolirati severnim A tlantikom zapadno od Islanda - pokrivajui oko dve tre ine okeana - i ,javljati poloaje eventualnih agresorovih brodova i aviona kada bu du locirani u amerikoj zoni patroliranja.45 Tri meseca kasnije, na poziv lokalnih vlasti, amerike trupe su se iskrcale na Islandu, drugom danskom posedu, kako bi tamo zamenile Britance. Ne traei odobrenje Kongresa, Ruzvelt je potoni objavio da ceta oblast izmeu tih danskih poseda i Seveme Amerike .predstavlja, deo odbrambenog sistema zapadne hemisfere. U dugakom govoru odranom preko radija 27, maja 1941, Riizvelt je jo je d nom rekao da su okolnosti vanrene i ponovio je ameriko opredeljenje za drutve ni i ekonomski napredak: Mi neemo prihvatiti svet kojim dominira Hitler. Mi neemo prihvatiti ni svet kakav je nastao dvadesetih godina, u kojem bi seme hitlerizma moglo po novo da se poseje i koji bi mu dozvolio da iznikne. Mi emo prihvatiti samo svet posveen slobodi govora i izraavanja - slo bodi svakog oveka da veruje u Boga na svoj nain - slobodi od siromatva i slobodi od straha."1 6 Izraz neemo prihvatiti1 1 trebalo je da znai da Ruzvelt obavezuje Ameriku da ue u rat, ukoliko se te etiri slobode na drugi nain ne.mogu postii. Ruzvelt je kao retko koji ameriki predsednik poznavao psihologiju svog naro da. On je shvatio da samo opasnost za sopstvenu bezbednost moe da podstakne Amerikance da podre vojne pripreme. Meutim, da bi ih uveo u rat, znao je da mo ra da sc pozove na njihov idealizam, isto onako kako je to inio Vilson, Po Ruzveltovom miljenju, kontrola nad Atlantikom bila je sasvim dovoljna da Americi prui bezbednost, ali njeni ratni ciljevi su morali da ukljue i viziju novog svetskog poret ka. Ruzvelt stoga nikada nije pominjao izraz ravnotea snaga1 1 , izuzev u negativnom

DIPLOMATIJA HENRI KISINDER

kontekstu. On je teio da stvori svetsku zajednicu koja bi sc mogla uporediti s ame rikim demokratskim i socijalnim idealima, kao najboljom garancijom mira. U takvoj atmosferi, predsednik zvanino neutralnih Sjedinjenih Drava i n aj vaniji britanski lider tokom rata Vinston eril susreli su se avgusta 194], na je d noj krstarici u blizini obale Njufaundlenda. Britanski poloaj se neto popravio po s to je Hitler juna meseca napao Sovjetski Savez, ali je.Engleska jo bila daleko o sigurne pobede. Uprkos tome, zajednika izjava te dvojice lidera nije odraavala tradicionalne ratne ciljeve, ve plan o jednom potpuno novom svetu koji e nositi ameriki peat. Atlantskom poveljom objavljen je n iz z a je d n i k ih principa" na ko jim a su Ruzvelt i eril zasnovali svoje nade u bolju budunost sveta".47 Ti prin cipi su predstavljali proirenje Ruzveltove ,,etiri slobode'1 , time to su u prvobitni dokument ukljuili ravnopravan pristup sirovinama i zajedniki trud u cilju unapre enja ustava ivota irom sveta. Atlantska povelja je problem posleratne bezbednosti u celini obrazloila vilsonovskim izrazima i nije sadravala nijedan geopolitiki element. Kada nacistika tiranija bude definitivno unitena, slobodni narodi e odbaciti primenu sile i na metnuti trajno razoruanje dravama ,.koje prele... agresijom". To e dovesti do podsticanja svih praktinih mera koje e miroljubive narode rasteretiti ogromnog tereta naoruavanja .48 Predviene su dve kategorije drava: agresorske (posebno Nemaka, Japan i Italija), koje e biti trajno razoruane, {'miroljubive zem ije ko jim a e biti dozvoljeno da zadre vojne snage, mada, kako se oekivalo, u velikoj meri smanjene. Samoopredeljenje naroda e posluiti kao temelj ovog novog svet skog poretka. Razlika izmeu Atlantske povel je i Pitovog plana, koji je Velika Britanija pred loila za okonanje Napoleonovih ratova, pokazala je mera u kojoj je Velika Britani ja postala manje znaajan partner u angloamerikim odnosima. IJ Atlantskoj poveli) ni na jednom mestu nije pomenuta ravnotea snaga, okosnica Pitovog plana. U tre nutku kada je oajniki, kao nikada u svojoj istoriji, vodila rat, Velika Britanija nije zaboravila na ravnoteu snaga; pre bi se moglo rei da je eril shvatio da e ulazak Amerike u rat sam po sebi izmeniti ravnoteu snaga u britansku korist. U meuvre menu jc dugorone britanske ciljeve morao da podredi trenutnoj potrebi - to Velika Britanija u vreme Napoleonovih ratova nije nijednom bila primorana da uini. Atlantska povelja je objavljena u trenutku kada se nemaka vojska pribliava la M oskvi, a japanska pripremala za prodoru jugoistonu Aziju. eril jc iznad sve ga bio zainteresovan za otklanjanje prepreka za ulazak A merike u rat. On je savre no dobro shvatao da Velika Britanija ne bi bila u mogunosti da sama odnese odlu ujuu pobedu, uprkos sovjetskom ueu u ratu i amerikoj materijalnoj podrci. Povrh toga, Sovjetski Savez je mogao da bude poraen, a neka vrsta kompromisa izmeu Hitlera i Staljina uvek je bila mogua, to bi Velikoj Britaniji ponovo zapretifo izolacijom. eril nije smatrao d a je bitno raspravljati o posleratnom ustrojstvu pre nego to bude siguran da e do toga doi. Septembra 1941. godine Sjedinjene Drave su se definitivno pribliile ratu. Rnzveltova naredba da se britanska ratna mornarica obavetava o poloaju nemakih podmornica uinila je neizbenim da pre iii posle izbije sukob. Ameriki razara

D IP L O M A T IJA

HENRI KISINDER

,,Grir je torpedovan 4. septembra 1941, u trenutku kada je britanskim avionima sig nalizirao poloaj jedne nemake podmornice. Nc objanjavajui pod kakvim okolno stima je do toga dolo, Ruzvelt je 11. septembra optuio Nemaku za ,,piratstvo. Poredei nemake podmornice sa skiuptanom zvearkom spremnom za napad, on je izdao naredbu Amerikoj ratnoj mornarici da ,,na licu mesta potopi svaku ne maku ili italijansku podmornicu koju ugleda u prethodno utvrenoj odbrambenoj zoni Amerike, koja se protezala sve do Islanda. Time jc Amerika sa silama Osovi ne praktino ula u rat na moru.49 Ruzvelt je istovremeno prihvatao japanski izazov. Reagujui na japansku oku paciju Indokine, do koje je dolo jula 194 ], on je ponitio ameriki trgovinski spo razum s Japanom, zabranio prodaju starog gvozda i postakao holandsku vladu u izbeglitvu a prekine isporuke nafte Japanu iz holandske Istone Indije (dananje Indonezije). Ovi pritisci su doveli do pregovora s Japanom, koji su otpoeli oktobra 1941. Ruzvelt je amerikim pregovaraima dao 'instrukcije da o Japana zahtevaju da se povue sa svih okupiranih teritorija, ukljuujui i M anuriju. pozivajui sc na ranije ameriko odbijanje da prizna" te postupke. Ruzvelt je morao da zna da ne postoji mogunost da Japan prihvati ponuene uslove. Isto kao i u Rusko-japanskom ratu, Japan je 7. decembra 1941. iznenada na pao Perl Harbor i unitio znatan deo amerike Pacifiko flote. Hitler, koji je s Japa nom i Italijom uao u Trojni pakt, objavio je U . decembra 1941. rat Sjedinjenim Dravama. On je time Ruzveltu dao odreene ruke da amerike ratne napore usresredi na zemlju koju je oduvek smatrao svojim glavnim protivnikom, mada nikada u potpunosti nije objanjeno zasto je to uinio. Ulazak Amerike u rat predstavljao je vrhunac izuzetnog diplomatskog podu hvata jednog velikog i odvanog dravnika. Za manje o tri godine Ruzvelt je na rod koji je bio vrsto oprejcn za izolacionizam uveo u svetski rat. Jo u maju 1940. godine, 64 odslo Amerikanaca smatralo je da je ouvanje mira znaajnije od nanoenja poraza nacistima. Osamnaest mesec-i kasnije, deccm bra 1941. godine, ne posredno uoi napada na Perl Harbor, taj odnos se izmenio - samo 32 odsto je pre bilo za mir nego za preventivnu pobedu.'0 Ruzvelt je svoj cilj ostvario zahvaljujui strpljenju i upornosti. On je Ameri kancima postepeno objasnio ta e biti neophodno a se ini, a oni su njegove rei filtrirali" kroz sopstvena predubeenja; mada nisu uvek shvatafi da se on definitiv no uputio ka ratu, bilo im je jasno da je u pitanju konfrontacija. U stvari, Ruzvelt nije bio toliko naklonjen ratu koliko nanoenju poraza nacizmu; to je vreme vie prolazilo, ispostavilo sc da nacisti mogu da se poraze jedino ako Amerika ude u rat. Amerikancima se iz tri razloga inilo da su naglo uli u rat: oni nisu imali is kustva s ratovanjem iz bezbednosnih razloga van zapadne hemisfere; mnogi su verovali da evropske demokratske zemlje mogu same da pobede; i konano, retko ko me su bile jasne diplomatske aktivnosti koje su prethodile japanskom napadu na Perl Harbor ili Hitlerovoj prenagljenoj objavi rata Sjedinjenim Dravama. Do koje mere je izolacionizam imao duboke korene u Americi pokazuje to to je moralo do i do bombardovanja Perl.Horbora da bi Amerika ula u rat na Pacifiku; to sc tie Evrope, Hitler je objavio rat Sjedinjenim Dravama, a ne one njemu.
323-

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

Otpoinjui neprijateljstva, sile Osovine su razreile stalnu Ruzvellovu dilemu u vezi s tim kako da uvede Amerikance u rat. Da je Japan usredsredio svoj napad na jugoistonu Aziju, a da Hitier nije objavio Americi rat, Ruzveltu bi bilo mnogo tee da usmeri svoj narod u pravcu za koji se opredelio, U svetlosti Ruzveltovih proklamovanih etikih i stratekih uverenja, malo je sumnje da bi on na kraju neka ko uspeo da ukljui Ameriku u borbu za koju je smatrao d a je presudna kako za bu dunost slobode, tako i za ameriku bezbednost. Kasnije generacije Amerikanaca vie e insistirati na apsolutnoj iskrenosti svo jih predsednika. Meutim, Ruzvelt je, isto kao i Linkoin, osetio da je u pitanju op stanak zemlje i njenih vrenosti i da e istorija njega smatrati odgovornim za rezul tate inicijativa koje je sam pokrenuo. Isto kao i u Linkolnovom sluaju, veliinu onoga sto slobodni narodi duguju Franklinu Deianu Ruzveltu pokazuje to to. se Ide je za koje se potpuno sam zalagao danas shvataju kao neto to se samo po sebi podrazume va.

NAPOMENE
26 .
1. I l i r :h BerSin, P erso n a l Im pressions, urednik H enry H ardy (V iking Press. N jujork. 1981). str 2. !biii, str. 23-31. 3. Ibid. _ 4. A m eriki Senat, C onference on ihe Linotation o f Arm am ent, Senatski doknm em , \ 0 f 67. saziv K ongresa, 2, zasedanje, 1921-1922 (U. S. G overnm ent Printing O fficc. V aington, 1922), str. i 1, 5. Seiig, A dlef, The Isolationist Im pulse: Its Tw entieth-C entury R eaction (Free Press, N jujork; "Collier-M acm illan, London, 1957), str. 142. 6. Ameriki Senat, C onference on Lim itation o f A rm a m en t, str. 867-868, 7. A dler, Isolationist Im pulse, str, 214, 8. Ibid. str. 2 16. 9. Ibid, str. 214. 10. Frank B. K ellogg. The Settlement o f International C o n troversies by Pacific M eans", govor odran u Svetskom savezu za m eunarodno prijateljstvo I !. novem bra 1928. {U, S. G overnm ent Prin ting O ffice, Vaington, 1928). 11. Ibid. 12. H enry L, Stim son i M eG eorge Bundy, On A ctive S ervice in P eace a n d War (H arper & B rot hers, N jujork, 1948), str, 259, 13. R uzveltov g o v o ru Fondaciji Vudroa Viisonu, 28, decem bra 1933; The P ublic Papers a n d A d dresses o f Franklin D. R oosevelt (R an d o m H ouse, N jujork, 1938), 2, 1933, str, 548-549. 14. A dler, Isolationist Im pulse, str. 235-236. 15. RuliJ J. B artlett, urednik. The Record o f A m erican D ip lom acy (A lfred A, K nopf, N jujork, 1956), str. 572-577. Prvi zakon o neutralnosti R uzvelt je potpisao 31. avgusia 1935: em bargo o oru ju ; sab ran a am erikim d rav ljan im a da putuju brodovim a zem alja k o je su u ratu. D rugi zakon o neu tralnosti Ruzvoll je potpisao 29. februara 19 36 (nedeiju dana pre nego s to je , 7. m arta, izvrena remiiitarizacija R ajnske oblasti): produenje vanosti Prvog zakona o neutralnosti do 1. m aja i 936; doda la zabrana davanja kredita zem ljam a koje ratuju. Trei zakon o n eutralnosti R uzvelt je potpisao l, m a ja 1937: produenje vanosti preth o d n o g zakona koji je istekao dan ranije n pono, kao i odredbe ko jim a su dozvoljene kupovine z a goto v in u izvesnih proizvoda za civilne potrebe. 16. Sporazum izm eu S jedinjenih D rava i N em ake, iji je cilj bilo obn av ljan je prijateljskih o d nosa i obustava ratnog stanja izm eu tih dveju zem alja, potpisan je 25. avgusta u Berlinu.

324

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

17. Halov memorandum Franklinu D. Ruzveltu, 9. mart 1936; William Appleman Williams, urednik, The Sha p in g o f A m erican D iplom acy, II, 1914-1968, 2. izdanje (Rand McNally ika>o 1973), sa; )95>, "... 18. Govor u ikagn, 5. oktobra 1937; Roosevelt, P ublic P a p e rs (Macm illan Co.. Njujork, 1941) 1937, str. 410. 19: Ibid, tom 1939, Uvod Franklins D, Ruzvelta, str, XXVIII. 20. Charles A,. Beard, A m erican F oreign P olicy in the M aking, 1932-1940: A Study in R espon sibilities (Yale University Press, Nju Hejvn, Ronektikat, 1946), str. 188 i dalje.. ;. 21. Ibid, str. 190. 22. Ibid, kurziv dodat.
23. Ibid, str. 193. 24. Ibid. , 25: Adier, Isolationist Im pulse, str. 244-245. : 26. Anthony Adamthwaite, F ra n ce a n d the C om ing o f th e S e co n d World Hitr, 1936-1939 (Frank

Cass, London, 5977), str. 209. . 27. Ruzveltova konferencija za tampu, 9. septembra 1938; C om plete P residential P ress C onfe rences o f Franklin D elano R oosevelt, 12, 1938 (Da Capo Press, Njujork, 1972), navedeno kronolo kim redom. 28. Radio prenos Ruzveltovog govora na forumu koji je organizovao H e ra ld Tribune, 26. okto bra 1938; Roosevelt, P idilic P apers, 1938, str. 564. 29. Ibid, str. 56530. Donald Cameron Watt, H ow War Cam e; The Im m ed ia te O rigins o f the S e co n d World Wat; 1038-1939 (William Heinemann, London, 1989), str. 130. 7 3 L.Godinje obraanje Kongresu, 4. januar 1939; Roosevelt, P ublic Papers. 1939, str, 3.
32. F ranklin D . R oosevelt, Complete. P residential P ress C onferences o f F ranklin D elano Iioose7 velt. 13, 1939, 'str. 262. ' ' 33, Roosevelt, Public Papers, 1939, str. 198-199. 3.4. Watt, H ow War Came, str.,261.

35. The President Again Stfeks a Way to Peace, A Message to Chancellor A dolfH itler and Pre mier Benito Mussolini, April 14, 1939 ; Roosevelt, Public P a p e rs , 1939, str, 201-205. 36. Vanderibergov govor u Senam , It Is not Cowardice to Think o f America First1 ", 27. februar 1939; Vital Speeches .o f the Day, V, br. 12 (1. april, 1939), str. 356-357. 37.-Adler, Isolationist Im pulse, str. 248. 38. Ted Morgan, FD R: A B io g ra p h y (Simon & Schuster, Njujork, 1985), str. 520. 39. Govor na Dravnom univerzitetu Virdinije, 10. ju n 1940; Roosevelt, P u b lic Papers. 1940, sir, 263-264. 40. erilov govor u Donjem domu, 4. jun 1940; Martin Gilbert, Churchill: A L ife (Henry Holt, Njujork, 1991), str. 656.
41. R uzveltov izvetaj o stanju nacije, 6. januara 1941; Vital Speeches, V ll, hr. 7 (15. ja n u a r 194!), str. 198. 42. Adler, Isolationist Im pulse, str. 282. 43. Ibid: 44. Ibid, str. 284. 45. Winston S. Churchill, The S e co n d World War, 3, The G ra n d A llia n ce (Houghton Mifflin, Bo

ston, 1950), str. 140. 46. Obraanje preko radija; objava neograniene opasnosti po naciju, 27, maj 1941; Roosevelt, P ublic P a p ers (Harper & Brothers, Njujork, 1950), 1941, str. 192, 47. Atlantska povelja; zvanian izvetaj o sastanku amerikog predsednika i britanskog premije ra erila, od 14. avgusta 1941; ibid, str. 314. 48. Ibid, str. 315. 49. Kontakt emisija askanje uz kamin*', 1 i. septembar 1941; ibid, str. 384-392 50. Adler, Isolationist Im pulse, str. 257.

325

TRI PRISTUPA MIRU: RUZVELT, STALJIN I ERIL U DRUGOM SVETSKOM RATU

Napadom na Sovjetski Savez Hitler je otpoeo najvei kopneni rat u isloriji o veanstva. Uas tog rata bio je bez presedana ak i u poreenju s varvarstvima to su pratila ranije evropske sukobe. Bio je to genocidni rat do istrebSjenja. Dok su nema ke snage prodirale duboko u Rusiju, Hitier je objavio rat Sjedinjenim Dravama i ti me jedan evropski sukob pretvorio u poar globalnih razmera. Nemaka vojska je pu stoila Rusiju, ali nije bila sposobna da joj zada odluujui udarac. U zimu 1941, go dine. ona se zaustavila nadomak Moskve. Sledee zime, 1942-43. godine, nemaka ofanziva, ovoga puta usmerena na jug Rusije, bila je zaustavljena. U estokoj bici-kod zaieenog Sialjmgrada, Hitler je izgubio cei u estu armiju. Kima nemakog ratnog poduhvata bila je slomljena. Lideri saveznikih zemalja - eril, Ruzvelt i Staljin mogli su da ponu da razmiljaju o pobedi i o buduem izgledu sveta. Svaki pobednik je govorio jezikom sopstvenog istorijskog iskustva, erii je eleo da obnovi tradicionalnu ravnoteu snaga u Evropi. To je znailo obnovu Ve like Britanije, Francuske, pa ak i poraene "Nemake kako bi, zajedno sa Sjedinje nim Dravama, mogle da predstavljaju protivteu sovjetskom kolosu na istoku. Ru zvelt je zamiljao posieratni poredak u kojem e tri pobenika, zajedno s Kinom,
326

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

delovati kao svetski upravni odbor" koji e nametati mir svakom potencijalnom agresoru, to je po svoj prilici trebalo da bude Nemaka; ta vizija kasnije je nazva na idejom o etiri policajca". Staljinov pristup je odraavao kako njegovu komu nistiku ideologiju, tako i tradicionalnu rusku spoljnu politiku. On je eleo da pobedu svoje zemlje naplati irenjem ruskog uticaja na Srednju Evropu. Pored toga. od zemalja to ih je osvojila sovjetska armija nameravao je da stvori tampon-zonu koja e Rusiju ubudue tititi od eventualne nemake agresije. Shvativi da bi Hitlerova pobeda ugrozila ameriku bezbednost, Ruzvelt je ispoljio mnogo veu dalekovidost od svog naroda. M eutim, u pogledu odbacivanja sveta utemeljenog na tradiciji evropske iplomatije, u potpunosti se slagao sa svo jim sunarodnicima. Kada je tvrdio da e nacistika pobeda ugroziti Ameriku, on ni je m isi io da svoju zemlju uvede u rat u korist obnavljanja evropske ravnotee sna ga. Ruzveltov ratni ciij predstavljalo je uklanjanje Hitlera kao prepreke za meuna rodni poredak zasnovan na saradnji i harmoniji, a ne na ravnotei. Ruzvelt stoga nije imao strpljenja za truizme koji su se pozivali na istorijsko is kustvo. On nije prihvatao ideju da bi potpuni poraz Nemake mogao da stvori pra zan prostor koji e pobedniki Sovjetski Savez pokuati da ispuni. Odbio je da raz motri mere predostronosti usmerene protiv mogueg posleratnog suparnitva me du pobednicima, smatrajui a bi one porazumevale ponovno uspostavljanje rav notee snaga koju jc u sutini eleo da uniti. Bio je uveren da mir treba da ouva sistem kolektivne bezbenosti koji e oprezno i obronamerno zajedniki odrava ti ratni saveznici. S obzirom na to da c se po okonanju rata uspostaviti opti mir, a ne ravnote a. Ruzvelt je odluio da Sjedinjene Drave sve svoje snage vrate kui im nacisti ka Nemaka bude poraena. On nije imao nameru da amerike trupe stalno dri u Evropi, ponajmanje zato da bi predstavljale protivteu Sovjetima, poto ameriko javno mnjenje, po njegovom miljenju, to nikada ne bi prihvatilo. Pre nego to su ameriki vojnici kroili na francusko tlo, on je 29. februara 1944. godine napisao erilu: Ne traite od mene, molim vas, da zadravam amerike snage u Francu skoj. To jednostavno ne mogu da uinim! Ja u morati da ih vratim kui. Kao to sam ranije nagovestio, odbijam i ne prihvatam bilo kakav patronat nad Bel gijom, Francuskom i Italijom. VI zaista morate a podignete i vaspitate sop stvenu decu. S obzirom na to da bi u budunosti mogli do budu vaa potpora, sada bar platite njihovo kolovanje. Drugim recima, Velika Britanija bi morala da brani Evropu bez bilo ka'kve ame rike pomoi. U istom duhu, Ruzvelt je u potpunosti odbacio i ameriku odgovornost za pri vrednu obnovu Evrope: Ja ne elim da na Sjedinjene Drave padne teret posleratnc obnove Fran cuske, Italije i Balkana. N ije prirodno da na udaljenosti od 3.500 milja, ili vi327

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

e, preuzimamo takav zadatak. To je definitivno zadatak Britanije koja je za to vitalno mnogo vie zainteresovana od nas.2 Zatraivi od Velike Britanije da se istovremeno pozabavi odbranom i obno vom Evrope, Ruzvelt je u ogromnoj meri precenio njene posleratne mogunosti, Britanska uloga je u tom smislu bila dodatno naglaena zbog Ruzveltovog dubokog prezira prema Francuskoj. Na najvanijem sastanku pobednika, odranom februara 1945. na Jalti, Ruzvelt je u Staljinovom prisustvu kritikovao erila zbog nastoja nja da od Francuske ,,vetaeki stvori veliku silu. Smatrajui d a je to toliko besmi sleno da ne mora ni da se objanjava, rugao se Cerilovom motivu koji je opisao kao pokuaj da uspostavi liniju odbrane du istone granice Francuske, iza koje bi Velika Britanija potom mogla da stacionira svoje trupe.3 Bio je to, u ono vreme, je dini zamisliv nain da se zaustavi sovjetski ekspanzionizam. Poto nije bio spreman da prihvati stalno ameriko angaovanje, Ruzvelt je e leo da saveznici posle pobede nadgledaju razoruanje i podelu Nemake, kao i da pod svoju kontrolu stave mnoge druge zemlje (zaprepauje to to je u zemlje koje je trebalo korrtrolisati. ukljuio i Francusku). Jo u prolee 1942, lokotu posete so vjetskog ministra spoljnih poslova Molotova Vaingtonu, Ruzvelt je iztieo svoju ideju o etiri policajca" koji c u posleratnom periodu nametati mir. Hari Hopkins je pismom izvestio erila o presenikovim razmiljanjima: Ruzvelt je Molotovu govorio o sistemu koji e dozvoliti samo velikim si lama - Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Dravama, Sovjetskom Savezu i eventu alno Kini - da poseduju naoruanje. Ti policajci1 1 e zajedniki raditi na ou vanju mira.4 Ruzvelt jc konano bio recti i da stavi taku na britansku i francusku koloni jalnu imperiju: Kada pobcdtmo u ratu, uiniu sve to je u mojoj moi da se postaram da se Sjedinjene Drave ne nau u situaciji da prihvate bilo kakav plan koji bi pot hranjivao francuske imperijalistike ambicije, ili da prue pomo Britanskoj Imperiji u njenim imperijalnim ambicijama.5 Ruzveltova politika predstavljala je zavodljivu meavinu tradicionalne amerike iskljuivosti, vilsonovskog idealizma i vlastitog dobrog poznavanja psihologije A m e rikanaca kojima su uvek b ik blie univerzalne ideje nego sraunavanje koristi i tete. eril je i suvie dobro uspeo da ouva iluziju da Velika Britanija i dalje predstavlja veliku silu sposobnu da se sama odupre sovjetskom ekspanzionizmu. Samo takvo uverenje moe da objasni Ruzveltovo zalaganje za svetski poredak zasnovan na po vlaenju amerikih trupa iz prekomorskih zemalja, razoruanoj Nemakoj, Francu skoj svedenoj na nivo drugorazredne drave i Sovjetskom Savezu ispred koga se na lazi ogroman prazan prostor. Posleratni period se stoga pretvorio u praktinu nastavu tokom koje je Amerika nauila koliko je vana za novu ravnoteu snaga.
328

D IP L O M A T IJA H E N R I K iS ! N I V J :K "

Ruzveltov.plan.o etiri policajca" koji.e.uspostaviti i uvati s.yetski;inir pred stavljao je srednje reenje izmeu erilovog tradicionalnog pristupa, zasnovanog 11a ravnotei snaga i neobuzdanog vilsonizm a Ruzveitovih saveir.ika ije je ovaploenjo predstavljao dravni sekretar Kocdel Ha!. Ruzvelt jc bit - reefia'izhegiie ne dostatke:Drutva; naroda i poretka uspostavljenog posle Prvog svetskog rata .O n j e eleo nekuivrstu.sistema kolektivne bezbenosti, a znajui iz;iskustva .steenog dva desetih godina, da kolektivna bezbednost zahteva mehanizme prinude, tu ulogu je dodio etvorici policajaca*'. Ruzveltova zamisao o etiri .policajca4 * po strukturi je bila slina M etem ihovoj Svetoj .alijansi, bez.obzira na .to to b i i sam apom isao na tu paralelu uasnuia amerike liberale; Oba sistema, predstavljala, su pokuaj .ouvanja mira pomou pobednike. koalicije: koji( povezuju:zajednike vrednosti.:Meternih.oy, sistem je funkcionisao zato to je, titio stvarnu ravnoteu snaga, ofcsu najvanije zem lje pove zivale,iste vrednosti; Rusija je povrernena ^iskakala-Mz tog sistema, ali je ipak ma nje ili vie saractivala. Ruzveltova ideja.nije m ogla da seprim eni zato to rat nije us postavio stvarnu ravnoteu, snaga^ dok je izmeu samih pohenika postojao dubok ideoloki jaz. Povrh -svega, .Staljin je sada, poto se oslobodio nem ake pretnje, bez ikakvjh Ogranienja mogao daostvaruje sovjetske ideoloke i politike interese, ak i po ccmi sukoba sa svojini ojuceiasnjim saveznicima. . Razveli nije predvieo ta bi se moglo desiti ukoliko bi jedan od predloenih policajaca1 * odbio da igra dodeljenu u loguposebno ako bi se ispostavilo da je to Sovjetski Savez - poto bi u tom sluaju ravnotea sn ij; i koju je prezirao ipak mo rala ponovo da se uspostavi, A to su se elementi tradicionalne ravnotee vie od bacivali, sve tei je 'postajao i zadatak uspostavljanja neke nove. D a je po elom svetu traio, Ruzvelt ne bi uspeo da nae sagovornika koji bi bio toliko drugaiji od njega kao to je to bio Staljin, Dok je Ruzvelt eleo da ostva ri Viisonovu ideju o meunarodnoj harmoniji, Staljinove ideje o voenju spoljne p olitikebile Su vrsto zasnovane na reaipolitici Starog sveta. Kada je na Potsdamskoj konferenciji jedan ameriki, general, u elji da polaska Staljinu, primetio kako je lepo videti rusku vojsku u Berlinu, Staljin je zajedljivo odgovorio: Car Aleksan dar 1 je stigao do Pariza . Staljin je smatrao da mir treba da mu osigura ono na emu su vekovima insi stirali ruski dravnici - najiri mogui bezbednosni pojas oko ogromne sovjetske te ritorije, On je pozdravio Ruzveltovo zalaganje za betislovnu predaju Nemake, po to je to iskljuivalo sile Osovine iz mirovnog reenja i spreavalo mogunost da sc na mirovnoj konferenciji pojavi neki nemaki Taijeran. Tradiciju je uvrstila ideologija. Kao komunista, Staljin je odbacivao postoja nje razlike izmeu demokratskih i faistikih zemalja, mada je prve nesumnjivo smatrao manje surovim i moda manje opasnim. Staljin nije posedovao mentalni skiop koji bi mogao da prihvati odricanje od neke teritorije u ime dobre volje, ili od ustajanje o objektivne1 1 stvarnosti zbog trenutnog raspoloenja. On je svojim de mokratskim saveznicima stoga predloio isto to je godinu dana ranije traio od Hitlera. Saranja s H itlerom nije ga uinila nita sklonijim nacizmu, nego to g a je naknadno saveznitvo s demokratskim zemljama podstaklo da ceni vrednosti slo329

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

bonih institucija. Staljin je od svojih privremenih partnera uzimao ono .to se m o glo dobiti diplomatijom i otimao ono to mu nije ponueno - sve dok je to mogao da ini ne izlaui se opasnosti od rata. Njegova zvezda vodilja ,je i dalje bio sovjet ski nacionalni interes, sagledan kroz prizmu komunistike ideologije. Da parafrazi ramo Palmerstona, on nije imao prijatelje ve samo interese. Staljin je bio najspremniji da pregovara o svojim posleratnim planovima u vreme dok mu je vojni poloaj bio najtei. Decembra 194L godine, kada mu je no bu kvalno bio pod grlom, pokuao je to a uini prilikom posete ministra spoljnih poslo va Antonija Idna Moskvi, kao i maja 1942, kada je Molotova poslao u London, a za tim 11 Vaington, Ti napori nisu u potpunosti urodili plodom stoga to se Ruzvelt e stoko opirao bilo kakvom podrobnom razmatranju posleratnifa reenja. Posle buke kod Staljingrada, Staljin jc sve vie bio siguran da e na kraju rata Sovjetski Savez zaposesti veinu teritorija koje e verovatno biti sporne. Poto su pregovori mogli sve manje da mu prue, oblikovanje posleratnog sveta poverio je svojim trupama. eril je bio potpuno spreman a sa Staljinom otpone pregovore o poslerat nom poretku u Evropi pre nego to ovaj bude u mogunosti da zgrabi svoj plen. Uo stalom, Velika Britanija je u svojoj istoriji vie puta uspela da se izbori s ekspanzi- onistiki nastrojenim saveznicima slinim Staljinu. D a je njegova zemlja posedova la veu snagu, eril bi se sigurno potrudio da sa Staljinom postigne konkretne do govore dok mu je jo bila potrebna pomo - u velikoj meri onako kao sto je Kaslrej obezbedio pristanak svojih saveznika na nezavisnost Nizozemske mnogo pre nego to su Napoleonovi ratovi bili okonani. eril je due uestvovao u tom ratu od dvojice svojih partnera. Skoro godinu . dana poto-je Francuska u junu 1940. pala. Velika Britanija se sama suprotstavljala Hitleru i nije bila u situaciji da razmilja o posieratnom.poretku. Svu svoju snagu troila je na goli opstanak u borbi iji je ishod bio prilino neizvestan. ak m uz ' ogromnu materijalnu pomo iz Amerike, Velika Britanija nije mogla da se nada pobedi. Da Amerika i Sovjetski Savez nisu uli u rat onda kada su uli, Velika Brita nija bi vremenom bila naterana na kompromis ili poraz. Hitlerov napad na Sovjetski Savez 22. juna 1941, japanski napad na Perl Har bor 7. decem bra iste godine, i Hitlerova bizarna objava rata Sjedinjenim Dravama - nekoliko dana kasnije, zagarantovali su Velikoj Britaniji da e sc nai na pobednikoj strani, bez obzira na to koliko e dug i teak biti rat. Tek od tog trenutka nada lje, erii je mogao realistino da razmilja o ratnim ciljevima, i to u kontekstu ko ji je za Veliku- Britaniju bio bez presedana. to je rat vie odmicao, bilo je sve jasni* je da tradicionalni britanski cilj, ouvanje ravnotee snaga u Evropi, postaje sve da lji i da e se posle bezuslovne kapitulacije Nemake, Sovjetski Savez pojaviti kao dominantna drava na kontinentu, posebno u sluaju.da Sjedinjene Drave povuku svoje trupe. erilova diplomatija se, s obzirom na okolnosti, svodila na manevri sanje iz meu dve nemani koje su, tokom rata, iz suprotnih pravaca ugroavale poloaj Velike Britanije. Ruzveltovo zalaganje za samoopredeljenje naroda u elom svetu predstavljalo je pretnju Britanskoj imperiji, dok je Staljinov pokuaj da se ubaci1 1 u sredite Evrope pretio da ugrozi bezbednost same Britanije.
330

D IP L O M A T IJA H E N R I K iS IN D E R

Uhvaen u zamku viisonovskog idealizma i ruskog ekspanzionizm a, eril je inio sve to je s obzirom na svoje relativno slabe pozicije mogao, da bi obranio staru politiku svoje zemlje po kojoj mir mora da bude zasnovan na nekoj vrsti rav notee, kako svet ne bi bio preputen najjaem i najbezobzirnijem. Njemu je tako e bilo savreno jasno da Velika Britanija po okonanju rata vie nee biti u stanju da brani svoje vitalne interese, a jo manje da uspostavlja ravnoteu snaga. N aiz gled veoma samouvereni eril je znao - bolje nego njegovi ameriki prijatelji ko ji su jo verovali da e Velika Britanija moi sama da odrava evropsku ravnoteu - da njegova zemlja igra svoju poslednju ulogu u svojstvu zaista nezavisne global ne sile. Zato nijedan aspekt saveznike diplom anje za erila nije bio vaniji od uspostavljanja prijateljskih veza s Amerikom, i to to vrih, kako Britanija ne bi m o rala sama da se suoi s posleratnim svetom. Iz tog razloga je na kraju uopteno i po pustio pred amerikim zahtevima - mada je esto tispevao da ubedi svog amerikog partnera da su strateki interesi Vaingtona blisko povezani s interesima Londona. Ispostavilo se da je to teak zadatak. Ruzvelt i njegovi saradnici su prema erilu ispoljavali duboko nepoverenje. Sumnjati su a 011 pre svega pokuava a unaprei britanske nacionalne i imperijalne interese, kao f a uvrsti ravnoteu snaga, a ne njihov sopslveni pristup svetskom poretku. Veina drugih zemalja, bi to to Britanija sledi svoj nacionalni interes smatrala kao neto sasvim prirodno. Meutim; am eriki lider; su u tom e videli uroenu m a nu britanskog karaktera. Na jednoj privatnoj'Veeeri odranoj ubrzo posle napada na Perl Harbor, Ruzvelt je to ovako obrazloio: 7 Nae uvreeno miljenje 0 toj ulozfm oa nije potpuirio objektivno - mo da nije sto odsto tano s britanske take gledita, ali 0110 postoji: ja sam poku avao da mu (erilu) kaem a mora da ga razmotri; ovo nepoverenje, nesklo nost, pa ak i mrnja prema Britaniji predstavljaju ameriku tradiciju../' Kako Ruzvelt nije eleo da razgovara o ratnim ciljevima pre Staljingrada, a ka ko je Staljin vie voleo da politiko reenje bude odreeno na frontu, mnoge ideje 0 posieratnom poretku koje su se javile jo tokom rata, potekle su od erila. Ame riku reakciju na njih pokazuje komentar dravnog sekretara Hala iz novembra 1943, koji u najveoj meri otkriva nipodatavanje tradicionalni!) britanskih stavova: ...vie nee biti potrebe za sferama utieaja, za savezima, za ravnoteom snaga, ili bilo kakvim drugim posebnim aranmanima pomou kojih su drave, u svojoj nesrenoj prolosti, pokuavale da osiguraju svoju bezbednost ili da unapree svoje interese.7 Tokom rata Ruzvelt je s erilom, kao s ovekom. moda bio blii nego i s jed nim Amerikancem. Meutim, kada se radilo o odreenim pitanjima, on je znao a bude otriji prema britanskom premijem nego prema Staljinu. Ruzvelt je u erilu otkrio druga po oruju, a u Staljinu jc video partnera za ouvanje posleratnog mira.

331

IRR

.........................

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

Amerika je prema Velikoj Britaniji zauzda ambivalentan stav zbog svoje vla stite antikolonijaine tradicije, kao i razliitog pogleda na ratnu strategiju i izgled posieratne Evrope. Rusija je svakako bila ogromna imperija, ali njene kolonije su teri torijalno bile povezane s maticom, tako da ruski imperijalizam na ameriku svest nikada nije delovao isto kao britanski. eril je mogao da se ali kako Ruzveltovo poreenje trinaest kolonija (u Severnoj Americi) s britanskim posedima u XX veku Ukazuje na nemogunost porcenja situacija u razliitim" vekovima i na razliitim mesrima, gde je skoro svaka materijalna injenica bila potpuno drugaija".8 M eu tim, Ruzvelt je bio manje zainteresovan za podrobnije prouavanje istorijskih ana logija, nego za uspostavljanje osnovnih amerikih principa. Jo na prvom sastanku s Cerilom, posle kojeg je objavljena Atlantska povelja, Ruzvelt je insistirao da se ona ne odnosi samo na Evropu, ve na ceo svet, ukljuujui i kolonije: Ja vrsto stojim na stanovitu da stabilan mir, ako elimo da ga uspostavi mo, mora da obuhvati i razvoj zaostalih zemalja,., Ja ne mogu da verujem da moemo da vodimo rat protiv faistikog ropstva, a da se istovremeno ne po trudimo a sve ljude na svetu oslobodimo nazadne kolonijalne politike.5 Britanski ratni kabinet je trpoipunosti odbae'iotakvo tumaenje: ...Atlantska povelja... bila je namenjena evropskim emljama koje emo. kako se nadamo, osloboditi nacistike tiranije, dok njena nam era nije bila a se bavi unutranjim pitanjima Britanske Imperije, ili odnosima izmeu Sjedinje nih Drava i, na primer, Filipina.1 0 Filipini su bili pomenuti a bi sc zaustavilo ono to su Britanci smatrali ame rikim preterivanjem, te su stoga posetili Amerikance ta bi oni mogli da izgube ako budu suvie insistirali na svojim argumentima. Meutim, to je, kako se isposta vilo, bio promaaj; Amerika je u stvari inila ono za ta se zalagala, p ostoje ve bi la odluila da odmah po zavretku rata da nezavisnost svojoj jedinoj koloniji. Englesko-amerika rasprava o kolonijalizmu time nije bila okonana. Godine 1942, u govoru odranom povodom Dana pomena poginulima, Ruzveltov prijatelj i poverenik, posekretar Samner Vels, ponovio je ameriko istorijsko protivljenje kolonijalizmu: Ovaj rat je u stvari rat za osloboenje naroda i on mora da osigura suvere nu ravnopravnost naroda irom sveta, isto kao i u Junoj i Severnoj Americi. Naa pobeda mora da donese osloboenje svitn narodima... Doba imperijali zma je zavreno.1 1 Ruzvelt je posle toga u pismenoj formi obavestio dravnog sekretara Hala da je Veisova izjava bila autoritativna - da je predstavljala gest koji u stvari ne uvr uje prijateljske veze izmeu dravnog sekretara i njegovog zaraenika, poto na332

DIPLOMATIJA HENRI KISINDER

vodi na pomisao a ovaj drugi ima blie veze s predsednikom, Hal je potom uspeo da otpusti Velsa. Ruzveltovi stavovi o kolonijalizmu bili su proroki.1 2 On je eleo da Amerika preuzme vodstvo u neizbenom oslobaanju kolonija kako se tenja za samoopredeljenjem ne bi pretvorila u rasnu borbu - kao to je to poverio svom savetniku Cartsu Tousigu: Predsednik je rekao da ga brinu obojeni na istoku. On je rekao da tamo ima milijardu i sto miliona obojenih. U mnogim istonim zemljama njim a vlada a ica belaca, zbog ega su ozlojeeni. Mi moramo da im pomognemo da steknu nezavisnost - milijarda i sto hiljada potencijalnih neprijatelja predstavlja opa snost.1 3 Rasprava o kolonijalizmu n ije mogla da ima nikakve praktine posledice sve do kraja rata, koji Ruzvelt nee doekati. Meutim, nesuglasice u vezi sa strategi jom imale su trenutne posledice, to je odraavalo veoma razliite ideje o ratu i m i ru pojedinih zemalja. Dok su ameriki politiari'bili skloni da veruju kako je vojna pobeda sama po sebi cilj, njihove britanske-koiege su pokuavale da vojne operaci je povezu s preciznim diplomatskim planom za posleratni svet. Svoje najznaajnije vojno iskustvo Amerika je stekla u Graanskom ratu koji se, kao i Prvi svetski rat, vodio do kraja. Ijed a n i drugi zavreni su potpunom pobedom. Po amerikom miljenju, spoljna politika i strategija predstavljale su- odvo jene, sukcesivne faze nacionalne politike. U idealnom am erikom svetu, diplomate ne bi bile ukljuene u strategiju, a diplomatska aktivnost bi otpoela tek poto voj-_ ska obavi svoj zadatak; taj stav Amerika e skupo platiti u Koreji i Vijetnamu. Nasuprot tome, eril je smatrao da su ratna strategija i spoljna politika blisko povezane. Kako su britanski resursi bili neuporedivo vie ogranieni od amerikih, njeni stratezi su uvek bili primorani da podjednako razmiljaju i o sredstvima i o ci ljevima. Pored toga, poto ih je Prvi svetski rat skoro potpuno iscrpeo, britanski po litiari su bili reeni da izbegnu jo jednu slinu klanicu. Njima je stoga odgovara la strategija koja je obeavala najmanji mogui broj rtava. Skoro u istom asu kada je Amerika ula u rat, eril jc predloio napad na tz.v. meki trbuh sila Osovine u junoj Evropi". Pred kraj rata, on je uzalud insistirao da Ajzenhauer pre sovjetske armije osvoji Berlin, Prag i Be. Ti ciljevi su za erila bili privlani ne zbog ranjivosti Balkana (koji u stvari predstavlja izuzetno teak te ren), ili vojnog znaaja srednjoevropskih prestonica, ve kao mogunost za ograni avanje posleratnog sovjetskog utieaja. Ameriki vojni vrh je na erilovu preporuku reagovao s odbojnou koja se graniila s besom. Gledajui na strategiju udara u meki trbuh" kao na dodatni pri mer britanske namere da Ameriku ukljui u ostvarivanje britanskih nacionalnih in teresa, odbacili su ga s obrazloenjem da ne nameravaju da rtvuju ivote za drugo razredne ciljeve. Od samog poetka zajednikog planiranja, ameriki komandanti su bili nestrpljivi da otvore drugi front u Francuskoj. Nezainteresovani gde e se na la ziti linija fronta sve dotle dok rat moe da se okona potpunom pobedom, oni su
333

D IP L O M A T IJA HEN RI. K IS IN D E R

tvrdili a samo tako glavnina nemakih snaga moe da bude uvuena u borbu. Ljut zbog britanskog opiranja njegovim planovima za otvaranje drugog fronta, general Dord Maral, naelnik taba kopnenih snaga Sjedinjenih Drava, zapretio je mar ta 1942. da e povui takozvanu Odluku ABC-1, donetu godinu dana ranije, na osnovu koje je prioritet dat evropskom ratitu, i da e glavne amerike operacije usmeriti ka Pacifiku. Ruzvelt je tada pokazao da i u ratu moe da bude isto onako odluan kao to je to bio kada je svoju zemlju uveo u rat, Nadglasavi Marala, podsetio je posvaane generale da je prvobitna odluka da se prioritet da nanoenju poraza Nemakoj do nesena u zajednikom interesu, a ne kao usluga Velikoj Britaniji: Od najveeg je znaaja da shvatimo da poraz Japana nee poraziti Nemaku i da koncentracija amerikih snaga protiv Japana, ove ili 1943. godine, po veava izglede za uspostavljanje potpune nemake dominacije u Evropi i A fri ci... Poraz Nemake znai i poraz Japana, po svoj prilici bez ijenog ispaljenog metka i bez tjednog izgubljenog ivota.H Ruzvelt se sloio s veim delom erilove strategije, ali nije prihvatio iskrca vanje na Balkanu. On je podrao iskrcavanje u severnoj Africi novembra 1942. i, poste osvajanje severhe obale Sredozemlja, iskrcavanje u Itaiiji u prolee 1943, to je tu zemlju izbacilo i rata. Drugi fro n tu Normandiji nije otvoren do juna 1944, "kada je Nemaka ve bila toliko oslabljena da su savezniki gubici mogli u velikoj tneri da se smanje, i kada je odluu jua pobeda ve bila nadomak ruke. Staljin se, isto kao ameriki vojni vrli, estoko zalagao za otvaranje drugog fronta, ali njegovi motivi sn bili geopolitiki, a ne vojni. Godine 1941, on je nesum njivo eleo da odvue nemake snage od ruskog fronta. U stvari, njemu je tako oaj niki bila potrebna vojna pomo da je o Velike Britanije zatraio da poalje jedan ekspcdicioni korpus na K avkaz.'5 Godine 1942, tokom nemakog prodora u june delove Rusije, on je i dalje zahtevao otvaranje drugog fronta, mada vie nije pominjao nikakav savezniki ekspcdicioni korpus. Staljin je estoko insistirao na otvaranju drugog fronta i posto je krajem 1942. bitka kod Staijingrada ukazala na to da je nemaka ratna srea poela a se okree On se za to zalagao pre svega zbog udaljenosti tog fronta od Istone .i Srednje Evro pe i Balkana, gde su zapadni i sovjetski interesi najverovatnije mogli da se sukobe. To je garantovalo i da kapitalisti nee neoteeni izii iz rata. ak i kada je insisti rao na tome da uestvuje u planiranju saveznikih operacija na Zapadu, Staljin je. to je za njega bilo karakteristino, demokratskim zemljama uskraivao i najmanji pristup sovjetskom planiranju,- kao to ih gotovo uopte nije obavetavao o raspore du svojih snaga. Kako se ispostavilo, saveznici su u Italiju povukli tano onoliko nemakih di vizija - trideset tri - koliko je Staljin pominjao kada je zahtevao da se otvori front u Francuskoj (on je stalno traio trideset do etrdeset).1 (1Uprkos tome, Staljin je sve vie protestovao protiv strategije na junom frontu. S njegovog stanovita, njen osnovni nedostatak bila je blizina tog fronta zemljama prema kojima su bile usme334

DIPLOMATIJA
ITENRI K IS IN D E R

tene sovjetske ambicije. Staljin je i 942. i 1943. insistirao na drugom fronti: iz istih razloga iz kojih je eril pokuao a ga odloi - eleo jc da udalji saveznike od po litiki spornih oblasti. U okvira rasprave o korenima hladnog rata, neki ugledni kritiari su tvrdili a je Staljin ispoSjio beskom prom isnosti vezi s Istonom Evropom zbog toga to dru gi front nije ranije otvoren. U skladu.s tim stavom, odugovlaenje s otvaranjem dru gog fronta izazvalo je ljutnju i cinizam Sovjeta mnogo vie nego bilo ta drugo.1 Meutim, ne deluje uverljivo da je stari boljevik, ubrzo polo je sklopio pakt s Hitlerom s kojim je pregovarao o podeii sveta, mogao da bude razoaran" zbog reaipolitike, ako je saveznika politika to uopte i bila. Teko je zamisliti da bi orga nizatora istki i pokolja u Katinskoj umi na cinizam m ogla da navede neija stra teka odluka da povee vojne i politike ciljeve. On je drugi front koristio kao gam bit isto onako kao i sve ostalo ~ hladno, sraunato i realistino. Naelnici Zdruenog generaltaba u svakom sluaju su jednostavno odraava li uverenje amerikog politikog vrha, reenog da bilo kakav razgovor o posierat nom svetu odloi do postizanja pobede. Ta sudbonosna odluka je odredila izgled p o s l e r a t n o g sveta, a hladni rat uinila n e iz b e n im . Opte je pravilo da zemlje koje insistiraju na stabilnosti i. ravnotei ine sve to je u njihovoj moi da osnovne uslove za uspostavljanje mira ostvare dok rat jo tra je. Dokle god postoji neprijatelj, njegova snaga indirektno uveava snagu mirolju bivije strane. Ako se taj princip zanemari, a osnovna pitanja ne ree pre mirovne konferencije, najodlunija zemlja na kraju prigrabi plen kojeg se moe odrei samo po cenu velike konfrontacije. Sporazum saveznika o poslcralnom ustrojstvu, ili b ar razgovor o njemu, bio je neophodan posebno tokom Drugog svetskog rata, upravo zbog insistiranja na bezuslovnoj kapitulaciji za koju su se Ruzvelt i eril opredeiili januara 1943. u Kazablanki. Ruzveit je tu politiku predloio iz vie razloga. Strahovao je, da bi razgovor o mirovnim uslovima s Nemakom mogao da izazove poele, dok je on eleo da sva saveznika energija bude usmerena ka pobedi u ratu. Pored toga, eleo je a uveri Staljina, koji se tada nalazio usred oajnike bitke za Staljingra, a nee bi ti sklopljen nikakav separatni mir. Meutim, Ruzvelt je iznad svega eleo da sprei kasnije ponavljanje nemakih revizionistikih zahteva zasnovanih na tome da su obmanuti praznim obeanjima pristali na okonanje rata. Meutim, Ruzveltovo odbijanje da razgovara o izgledu posleratnog sveta dok je rat jo trajao, usmerilo je ogroman ameriki uticaj ka reenju koje nije obuhvalalo kljune elemente kao to su ravnotea snaga, iii bilo kakav drugi kriterijiun za politika reenja: U svim pitanjima za koja su vilsonovske pretpostavke o sutinskoj harmoniji bile relevantne, Ruzvelt je odigrao kijunu ulogu u oblikovanju poslerat nog sveta. Pod njegovim pokroviteljstvom odrano je vie meunarodnih konferen cija na kojima su razraeni planovi u vezi s elementima saradnje u okviru poslerat nog poretka: za Ujedinjene nacije (u Daroberton Ouksu), za svetske fmansijske in stitucije (u Breton Vudsit), za hranu i poljoprivredu (u Hot Springsu), za pomo i obnovu (u Vaingtonu). i za civilno vazdnhoplovstvo (u ikagu).'lS Medinim, on je
335

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

odluilo odbijao da diskutuje o ratnim ciljevima, ili da rizikuje raziaz sa Sovjetima po tom pitanju. Ruzveltovo izbegavanje razgovora o posieratnom reenju na geopolitikim ni vou, Staljin je u poetku shvatao kao taktiki manevar s ciljem da se iskoriste ruske vojne tekoe. Njegov ratni cilj bilo ie stvaranje nove i mnogo povoljnije ravnote e snaga u praznom prostoru koji e ostati posle raspada sila Osovine. Slaljinovi stavovi su bili isuvie tradicionalni da bi mogao a oekuje a c Zapad konane uslove mira prepustiti ishodu vojnih operacija, i zato je decembra 1941. pokuao da ukljui Idna u dogovor o posieratnom reenju, uprkos tome to su se nemake tru pe pribliavale moskovskim predgraima. Tom prilikom, njegove uvodne rei su ja sno stavile o znanja da ne govori o Atlantskoj povelji. Po njemu, objavljivanje principa predstavljalo je apstrakciju nalik na algebra; njemu je vie odgovarala praktina raunica. Staljin nije eleo da gubi vreme na apstrakcije i bio je skloniji razmeni ustupaka, po mogustvu teritorijalnih. Staljin je na umu imao obinu, starinsku realpolitika. Nemaku je trebalo rasparati, a Poljsku potisnuti na zapad. Sovjetski Savez bi trebalo da se vrati na gra nice iz 1941. godine, to je podrazumevalo Kcrzonovu liniju" razgranienja s Polj skom i zadravanje baltikih drava odnosno jasno krenje principa samoopredeljenj;i proklamovanih Atlantskom poveljom. Zauzvrat, Sovjetski Savez bi podrao svaki britanski zahiev za uspostavljanjem baza u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norvekoj i Danskoj - dakle u zemljama koje su-bile britanski saveznici. On je, dakle, poput nekog vladara iz XVIII veka, smatrao da pobeniku pripada plen. S druge strane, Staljin jo nije postavljao nikakve zahteve u vezi s politikom budunou istonoevropskih zemalja, a nagovcstio je i izvesnu ne'oreenu fleksi bilnost u vezi s granicom s Poljskom. Uprkos tome. Velika Britanija nije u potpu nosti mogla da prekri Atlantsku povelju koja tek to je bila objavljena. Osim toga, ameriki politiari bi u tome vieli samo neto, to birdelovaio kao povratak na taj ne sporazume, karakteristine za iplomatiju iz vremena Prvog svetskog rata. Ma kako brutalni, oslovi koje je Staljin tada ponudio i koji su po svoj prilici mogli da se.poprave pregovorima, bih su mnogo bolji od onoga to se konano dogodilo. Da bi 'izbegao zastoj u pregovorima, idn je obeao da e o tome obavestiti Cerila i Ru zvelta, te da e se razgovori kasnije nastaviti. Bez obzira na kritinu vojnu situaciju - a moda ba i zbog nje - Staljin se na to pitanje vratio u proiee 1942. eril je bio potpuno spreman a ispita ta su So vjeti spremni da ponude za priznavanje granica iz 1941. Meutim, Ruzvelt i njego vi savetnici, skloni da izbegavaju bilo ta to bi liilo na uspostavljanje ravnotee snaga, odbili su razgovor o posleratnim pitanjima. Ccrilu je u Ruzveltovo ime od govorio Hal: ...naputanje naih irokih, osnovnih izjava o politici, principima i praksi predstavljalo bi sumnjiv kurs. Ako se od toga odstupi u jednom ili dva znaaj na sluaja, kao to vi predlaete, onda nijedna o dveju strana, odnosno zema lja koje uestvuju u tome, vie nee moi a se pozove na bilo kakav presedan,
336

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R

niti e postojati ikakva sigurna pravila koja e usmeravati bilo njih, bilo druge vlade, na emu se inae insistira,2 0 Staljin je pokuao ponovo da pokrene to pitanje maja 1 9 4 2 ,kada je poslao M o lotova u London. Aprila meseca, tokom pripremnih razgovora to su prethodili toj poseti, sovjetski ambasador Ivan Majski je ponovio uslove koje j e :Staljin postavio etiri meseca ranije.2 1 Sovjetski Savez je sada zahtevao da se posle rata sklope pak tovi o uzajamnoj pomoi s Rumunijom i Finskom. Imajui u vidu da su se nema ke trupe jo uvek nalazile duboko u sovjetskoj teritoriji, ti dodatni Staljinovi zahtevi u vezi s dugoronim ciljevima delovali su zaista neobino - m aa treba istai da su i oni, kako 11 pogledu obima tako i sutine, bili mnogo ispod dometa satelitske orbite koja je nastala posle rata ba zahvaljujui tome to nije postignut nikakav sporazum. eril je bio suoen sa estokim protivljenjem Vaingtona u vezi s nastavkom tih razgovora. Englesko-sovjetske kontakte Hal je okvalifikovao kao suprotne Atlantskoj povelji, udaljavanje od tradicionalnog amerikog protivljenja usposta vljanju teritorijalnih promena silom i povratak na politiku sile iz diskreditovane prolosti.32 Ruzvelt je na isti nain odgovorio i Staljinu. Staljin je odgovorio krat kom notom kojom je potvrdio, prijem Ruzveitove poruke, ali je nije komentarisao to je bio jasan znak da nije povoljno prihvaena. Istovremeno je poslao notu i Cerilu, koga je ohrabrivao a zanemari ameriko ijplitanje.r ' U poetnim fazama rata, Staljin je oigledno bio spreman za sporazum zasnovan na granicama iz 1941; on je takoe bio suvie cinian da ne bi oekivao a se o njega zauzvrat trae odreeni ustupci. Nita nije beskorisnije nego o istorijskim dogaajima razmiljati po principu ta bi bilo a je bilo; cena koju je Staljin bio spreman da plati nije poznata, poto je Ruzvelt pozvao M olotova u Vaington i ti me prekinuo englesko-sovjetski dijalog. Decembra 1941, prilikom Idnove posete M oskvi , Stafjin je poljske granice na zvao otvorenim pitanjem", ime je stavio do znanja a bi u vezi s tim pitanjem m o- gao da bude fleksibilan.24 Imajui jasan uvid u sve to se deavalo, moe se pretpo staviti da bi Staljin, pod uslovom da mu se priznaju granice iz 1941. godine, bio spreman da zauzvrat prizna istonoevropske vlade u izbegiitvu (to o tada jo ni je odbio), pod uslovom da baltike zemlje, koje bi ponovo postale nezavisne kao to su to bile o 1940, odobre postojanje sovjetskih baza na svojoj teritoriji. To je za Is tonu Evropu moglo da bude reenje u skladu s finskim modelom - demokratsko ureenje i neutralna spoljna politika, uz izvesnu obavezu u pogledu sovjetske bez bednosti - za narode u Istonoj Evropi svakako bolje od onoga to se dogodilo, a u krajnjem ishodu ak i za Sovjetski Savez. Svi ti planovi nestali su im je Moiotov maja 1942, stigao u Vaington i saznao da Amerika od Sovjetskog Saveza ne trai politiki sporazum, ve dogovor o no vom pristupu svetskom poretku. Ruzvelt je Molotovu izneo am eriku alternativu Staljinovim (i eritovim) idejama o uticajnim sferama, jednostavno reeno, ta for mula je predstavljala povratak 11a Vilsonov koncept kolektivne bezbednosti upotpu337

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

njen idejom o etiri policajca". Takav aranman, tvrdio je Ruzvelt, .pruio bi So vjetskom Savezu veu bezbednost od tradicionalne ravnotee snaga.2 5 Nije jasno zato je Ruzvelt verovao da bi Staljinu, koji je erilu.izneo onakve makijavelistike predloge, odgovarala nekakva svetska vlada. M oda je mislio da bi mu u najgorem sluaju, odnosno ako bi Staljin insistirao da zadri teritorije koje su njegove trupe osvojile, bilo lake da pred domaom javnou prihvati svren in, nego da na Staljinove zahteve pristane u trenutku kada je vojni ishod jo bio neizvestan. Ruzvelt je bio mnogo odreeniji u vezi s kolonijalnim pitanjem. On je predlo io uspostavljanje meunarodnog starateijstva za sve bive kolonije koje zbog na e sopstvene bezbenosti treba da budu oduzete slabim zem ljam a1 1 (u tu kategoriju je ukljuio i Francusku)26 i pozvao je Sovjetski Savez da uestvuje u osnivanju od govarajueg starateljskog vea. D a je M olotov bio vie sklon filozofiranju, mogao je da razmilja o tome kako se istorija ponavlja, budui da mu je u roku od samo osamnaest meseci ponueno lanstvo u va razliita, potpuno suprotna saveza: Hitler i Ribentrop su ga.pozivali da se pridrui Nemakoj, Italiji i Japanu u Trojnom paktu, a Ruzvelt u koaliciju ko ja bi obuhvatila Sjedinjene Drave, Veliku Britaniju i Kinu. I i oba sluaja, Molotovu su se udvarali1 1 nudei mu egzotine zemlje na jugu: Berlin mu je nudio Sred nji istok, a Vaington lanstvo u starateljstvu na kolonijama. N i u jednom od ta dva sluaja Molotov sebi nije dozvolio da odustane od neposrednih sovjetskih ciljeva koji su se nalazili nadohvat sovjetskih trupa. Molotov nije smatrao za potrebno ni da svoju taktiku prilagodava sagovomiku. Isto kao to je to uinio ranije u Berlinu, on se u Vaingtonu u principu sloio da ue u predloeni aranman. Ni najmanje mu nije smetalo to to bi ga etiri poli cajca1 1 dovela u drutvo zakletih neprijatelja grupacije iju je ponudu na isti nain prihvatio osamnaest meseci ranije. Kao ni u Berlinu, principijelni pristanak za nje ga uopte nije predstavljao razlog za odustajanje od Staljinovih teritorijalnih ambi cija u Evropi. U Vaingtonu, isto kao i u Berlinu, Molotov je bio nepopustljiv u po gledu granica iz 1941. godine, kao i zahteva za dominantnim sovjetskim uticajera u Bugarskoj, Rumuniji i Finskoj, i posebnih prava u vezi s Bosforom i Daranelima. U oba sluaja pitanje kolonija odlagao je za kasnije. Staljin je po svoj prilici jedva poverovao u svoju sreu kada ga je Molotov obavestio da Vaington odbija da razgovara o politikom reenju dok. rat jo traje, To je znailo da ne mora da daje nikakve ustupke sve dok se nemaka vojska jo bori. In dikativno je bilo to to je Staljin, shvativi da Amerika odiae politiko reenje za posle rata, odustao od svog uobiajenog, nametljivog i razmetljivog stila, i to vienije potezao to pitanje. to je saveznika pobeda bila blia, Staljinova pregovara ka pozicija postajala je sve bolja. On je stoga odlagao politike razgovore i grabio to je mogao vie plena, kako bi se, ako nita drugo, na mirovnoj konferenciji po javio sa to vie aduta. Njemu je, kao nikom drugom, bila jasna stara istina da posedovanje predstavlja devet desetina zakona. Ruzveltovo odbi janje da unaprc razgovara o ratnim ciljevima kako ne bi ugro zio posleratnu saranju sa Sovjetskim Savezom, poticalo je moda iz stratekih, isto
338

d ip l o m a t ija

H E N R I K IS IN D E R

kao i iz vilsonovskih razloga. M oda jc bio svestan mogunosti sovjetskog ekspan zionizma u posieratnom periodu, ali se nalazio u procepu izmeu uverenja svog na roda i strateke opasnosti koja se nazirala. Da bi omoguio ratne napore, Ruzveltu je iznad svega bilo potrebno pozivanje na amerike ideale koji su ukljuivali prezir prema uticajnim sferama i ravnotei snaga. Konano, samo nekoliko godina ranije, Kongres je oduevljeno izglasao Zakone o neutralnosti, a ideje na kojima su se za snivali jo nisu bile iezle. Ruzvelt je moda zakl juio da bi bez obzira na sovjet ske namere, iz stratekih razloga Staljinu trebalo stvoriti ugled koji e morati da ou%'a, poto bi samo na osnovu toga kasnije m ogao da ima anse da mobilise Ame riku za eventualno pruanje otpora sovjetskom ekspanzionizmu. Ovo je stav Artura lezindera, koji je tvrdio da je Ruzvelt, za sluaj da se sovjetsko-ameriki odnosi pogoraju, pripremao odstupnicu - ogromnu vojsku, mre u prekomorskih baza, planove za optu vojnu obuku u m irnodopskim uslovima i engiesko-ameriki monopol nad atomskom bom bom ".2 7 Ruzvelt je zaista imao na raspolaganju sva ta sredstva. M eutim, motiv za nji hovu koncentraciju predstavljalo je podsticanje ratnih napora, a ne obezbeenje od sovjetskog ekspanzionizma. Baze su bile dobijene kao pokrie za upuivanje raz'araa u Veliku Britaniju; atomska bomba je bila namenjena nacistim a i Japanu; a to se tie vojske, Ruzvelt je po svemu sudei bio spreman da je brzo demobilise i vra ti kui - to je u stvari i rekao vie puta. Nema sumnje da bi se on, da se uverio u Staljinove loe namere, veto i odluno usprotivio sovjetskom ekspanzionizmu i da bi sva pomenuta sredstva imao na raspolaganju. M eutim, malo je dokaza koji bi potvrdili d a je to ikada shvatio, ili d a je o svojim vojnim potencijalima razmiljao u smislu eventualne konfrontacije sa Sovjetskim Savezom. Pred kraj rata Ruzvelt jeste ispoljio nezadovoljstvo zbog Staljinove taktike. Uprkos tome, on se za sve vreme rata uporno i reito zalagao za uspostavljanje sa radnje sa Sovjetima, a na prevazilaenje Staijinovog nepoverenja gledao je kao na najvaniji zadatak. Volter Lipman jc moda bio u pravu kada je za Ruzvelta rekao: On ni ti koga nije imao poverenja. Mislio je da moe da nadmudri Staljina, a to je bilo neto potpuno drugaije".28 Ukoliko mu je to bila namera - nije uspeo. Ruzvelt se oslanjao na line odnose sa Staljinom, to eril nikada ne bi ura dio. Kada je Hitier napao Sovjetski Savez, eril je britansku odluku da podri Sta ljina obrazloio reenicom ti kojoj nije biio ni trunke linog ili moralnog odobrava nja: Ako bi Hitler napao pakao, najmanje io bi on (eril) m ogao da uini bilo bi da se povoljno izrazi i o avolu".29 Ruzvelt nije pokazivao takve rezerve. Ubrzo po amerikom ulasku u rat, pokuao je da organizuje sastanak sa Staljinom u Beringovom moreuzu, ali bez prisustva erila. To je trebalo da bude nezvanian i potpu no jednostavan sastanak (Ruzvelta i Staljina) u trajanju od nekoliko dana" kako bi se pronaao zajedniki jezik1 '. Ruzvelt je nam eravao da povede samo Harija Hopkinsa, jednog tumaa i jednog stenografa; svedoci bi bili foke i galebovi. Sastanak u Beringovom moreuzu nikada nije odran. M eutim, odrana su dva sastanka na vrhu - u Teheranu, od 28, novembra do 1. decem bra 1943, i na Jalti, od 4. do 11. februara 1945. Staljin se oba puta dobro potrudio da Ruzvellu i erilu po kae da je sastanak mnogo potrebniji njima nego njemu; ak su i lokacije bile oda339

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

brane tako da umanje poverenje Engleza i Amerikanaca u sopstvenu mogunost da od njega dobiju ustupke, Teheran se nalazi na samo nekoliko stotina milja od so vjetske granice, a Jaita je, naravno, na sovjetskoj teritoriji. Zapadni lideri su i u jed nom i u drugom sluaju morali da prevale hiljade milja, to je za oveka u Ruzveltovom stanju posebno bilo tegobno i u vreme sastanka u Teheranu, U vreme sastan ka na Jalti Ruzvelt je praktino bio na samrti. Konferenciji na Jalti se pripisuje kri vica za ustrojstvo posieratnog sveta. Meutim, u vreme njenog odravanja Staljino ve trupe su ve uveliko prele sve svoje granice iz 1941, i bile su u poloaju da ostatku Istone Evrope jednostrano nameu sovjetsku politiku dominaciju. Ako je o posieratnom poretku ikada moralo da se razgovara na nekom sastanku na vrhu, to je moglo da se uini petnaest meseci ranije, u Teheranu. Do te .konferencije Sovjet ski Savez se borio a izbegne poraz, a u vreme njenog odravanja bitka za Staljingrad bita je ve dobijena, pobeda osigurana, a separatni sovjetsko-nacistiki spora zum nemogu. Ruzvelt je u Teheran stigao s namerom da odsedne u Amerikoj misiji. Kako se ona nalazila na izvesnoj udaljenosti od sovjetske i britanske ambasade, koje su biie jedna pored druge, stalni problem predstavljala je mogunost da na putu ka jed noj od te dve ambasade neki simpatizer sila Osovine baci bombu na Ruzvelta. Sto ga je Ruzvelt, na prvom plenarnom sastanku odranom u Amerikoj misiji, prihva tio Staljinov poziv da se preseti u vilu koja se nalazila u sklopu sovjetske ambasa de, Bila je nametena u skladu s pretencioznim i kifnjastim stilom sovjetskih enterljera namenjenih visokim linostima i, za tu priliku, nesumnjivo dobro ozvuena. Ruzvelt nije mogao da ponudi vri znak poverenja i dobre volje o prihvatanja-Staljinovog gostoprimstva. Meutim, taj gest nije imao nikakav znaajan uticaj na Staljinovu strategiju koja se sastojala u kritikovanju erila i Ruzvelta zbog od laganja a sc otvori drugi front. Staljin jc voleo da svoje sagovornike dovede u po loaj da se brane. Ovom prilikom time ne samo to je uspeo da izvue zvanino obe anje da e dmgi front biti otvoren u Francuskoj u prolee 1944, ve je, to je jo vanije, panju preusmerio daleko od regiona koji e uskoro postati predmet spora. Saveznici- su se takoe dogovorili o potpunoj demilitarizaciji Nemake, kao i o svo jim okupacionim zonama. Kada se Staljin u jednom trenutku zaloio za pogublje nje 50.000 nemakih oficira, eril je napustio sastanak, a vratio se tek p o sto je Sta ljin otiao do njega da bi ga uvcrio a se samo alio - to, u svetlosti onoga to je sada poznato o pokolju poljskih oficira u Katinskoj umi, moda nije biio tano.5 5 Zatim je Ruzvelt, na jednom privatnom sastanku, skeptinog Staljina upoznao sa svojom idejom o etiri policajca". Sva ta pitanja odloila su razgovor o posleratnim reenjima, koja su ostavljena za poslednji dan konferencije. Ruzvelt se sloio sa Staljinovim planom da pomeri granice Poljske na zapad, i stavio je do znanja da mu nee stvarati probleme u vezi s baltikim zemljama. Predloio je da se tamo organizuje plebiscit, mada u sluaju da sovjetske trupe okupiraju baltike drave ni Sjedinjene Drave ni Velika Brita nija ih, kako je rekao, nee izbacivati". U stvari, Ruzvelt nije bio spreman da se upusti u detaljne razgovore o posieratnom svetu, kao to je to bio osamnaest mese ci ranije, prilikom Molotovljeve posete Vaingtonu, Stoga je svoje primedbe na Sta-

340

D IP L O M A T IJA H E N R I K fS lN D E R .

ljinove posleratne planove za Istonu Evropu izloio tako uopteno da je zvuao go tovo kao da se izvinjava. On je Staljinu skrenuo p a n ju n a est miliona biraa polj skog porekla koji bi naredne godine mogli da osujete njegov ponovni izbor. Mada se lino slagao sa stavovima marala Staljina u vezi s neophodnou obnavljanja poljske drave, eleo je a istona granica bude pomerena dalje na zapad, a zapad na ak do. reke Odre: On se,;meutim, nadao da e maral shvatiti da iz ranije istak nutih politikih razloga on tu. u Teheranu, pa ak ni naredne zirrse, nee moi da uestvuje u donoenju bilo kakve odluke u vezi s tim pitanjem, kao to za sada ne m oe javno da uestvuje u bilo kakvom sporazumu te vrste1 1 .3 3 Ovim teko da je Staljinu stavio do znanja da ne bi smeo a preduzima jednostrane akcije. To je, u stvari, porazumevalo a e ameriki pristanak posle izbora predstavljati samo for malnost. Ruzvelt se u Teheranu veoma mlako zalagao za amerike politike ciljeve zato to ih je podredio svom glavnom zadatku i pridobijanju Staljina za ideju o e tiri policajca". Jedan od metoda koje je koristio u pokuajim a da stekne Staljinovo poverenje bilo je prisnetno ograivanje od erila, kao to je to rekao Fransisu Perkinsu,.svom starom prijatelju i sekretaru za rad: Vinston je crveneo i mrtio se i Stoje to vie inio, 'Staljin se sve vie osmelnvao. Konano. Staljin se od srca grohotom nasmejao, i prvi put za tri dana ja samugledao svetlost. Nastavio sam sve dok se Staljin nije smejao zajedno sa mnom, a tada sam -ga nazvao ika Do Dan ranije, on bi to moda smatrao drskou, ali tog dana se nasmejao, priao i rukovao se sa mnom. . O d tog dana nadalje, nai odnosi su postali lini... Led je bio probijen i mi smo razgovarali kao ljudi i braa.1 5 Proizvoenje Staljina, organizatora istki i doskoranjeg Hitlerovog saranika, u ika-Doa", paradigmu umerenosti, svakako jc predstavljalo trijum f nade nad is kustvom. Pa ipak, Ruzveltovo insistiranje na Staljinovim dobrim namerama nije predstavljalo nastranost, ve je pre pokazivalo stav naroda koji je imao vie poverenja u uroenu dobrotu oveka nego u geopolitike analize. Oni su vie voleli da Staljina vide kao roaku figuru nego kao totalitarnog diktatora. Maja 1943, Staljin je raspustio Komiiitemu, zvanidni instrument Komunistike partije za dizanje sverske revolucije. To se dogodilo u trenutku kada je sveiska revolucija teko mogla bi ti glavni sovjetski prioritet, ili neto za ta. su postojali:ozbiljni izgledi. Uprkos to me, senator Tom Koneli iz Teksasa, najvaniji lan senatskog Odbora za meuna rodne odnose, aubrzo potom i njegov predsednik, pozdravio je taj Staljinov korak kao sutinski zaokret ka zapadnim vrednostima: Rusi su godinama menjali svoju privredu i pribliavali se naputanju komunizma, a ceo zapadni svet bie zadovo ljan srenim ishodom njihovih napora1 4 .4 ak je i asopis Fortune, bastion ameri kog kapitalizma, pisao u slinom tonu.3s Amerikanci stoga nisu videli nita neobino u tome to je njihov predsednik po okonanju Teheranske konferencije svoje uspehe rezimirao kroz linu procenu so vjetskog diktatora:

D iP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

M ogu da kaem da sam se lepo slagao s maralom Staljinom. Taj Dvek istovremeno poseuje ogrom nu, nepokolebljivu odlunost i snanu, dobra volju. Ja verujem da je on predstavnik srca i due Rusije; ja se takoe nadam da emo se mi veoma dobro slagati s njim i s ruskim narodom zaistaveoma dobro.3 6 Kada su se juna 1944. saveznici iskrcali u Normandiji i krenuli sa zapada, sud bina Nemake je bila zapeaena. Kako se vojna situacija definitivno preokrenula u njegovu korist, Staljin je postavljao sve vie uslova. Godine 1941. traio je prihvatanje granica iz 1941, (uz eventualnu izmenu) i izraavao je spremnost da pri zna poljsku vladu koja se nalazila u izbeglitvu u Londonu. Godine 1942. poeo je da se ali na sastav te vlade. Godine 1943, u Lublinu je stvorio alternativu, takozva ni Komitet nacionalnog osloboenja. Krajem 1944. je grupu iz Lublina - kojom su dominirali komunisti - priznao kao privremenu vladu, dok je vladu iz Londona od bacio. Staljinova osnovna tema 1941. bile su granice, a 1945. to je postala politi ka kontrola teritorija iza tih granica. eril je shvatio ta se dogaa. Meutim, Velika Britanija je postala suvie za visna od Sjedinjenih Drava da bi mogla samostalno da deluje. Ona nije bila ni do voljno jaka .da se sama suprotstavi sve drskijem Staljinovom stvaranju sovjetske sfere uticaja u Istonoj Evropi. Oktobra 1944. erif je preduzeo jedan skoro donkihotski poduhvat ne bi li budunost Istone Evrope resio direktno sa Staljinom. To kom svoje osmodnevne posetc M oskvi on je skicirao dogovor o zonama uticaja i uruio g a je Staljinu. Njime je predvideo razgranienja zona u procentima, pri e mu bi Velika Britanija zadrala 90 odsto u Grkoj, a Sovjetski Savez 90 odsto u Rumuniji, 75 odsto u Bugarskoj, dok bi M aarska i Jugoslavija bile podcijene po prin cipu pola-pola. Staljin je to smesta prihvatio - mada je Molotov, u najboljoj sovjet skoj tradiciji pogaanja, pokuao u razgovoru s I dnom da smanji britanske-procen-. te, kako bi Sovjeti dobili vei deo u svim istonoevropskim zemljama izuzev u Ma arskoj.3 7 Taj britanski pokuaj bio je donekle patetian. Nikada ranije zone uticaja nisu bile odreivane na osnovu procenata. N ije postojao nikakav kriterijum na osnovu kojeg bi se oni utvrdili, niti bilo kakvo sredstvo da se to sprovede. Uticaj je trebalo da bude defmisan na osnovu toga gde su se suparnike vojske zatekle. Grka je ta ko ulazila u britansku sferu, bez obzira na taj sporazum, dok su sve ostale drave izuzev Jugoslavije - ostale sovjetski sateliti bez obzira na predviene procente. ak ni jugosiovenska sloboda delovanja nije proistekla iz sporazuma Cerila i Staljina, ve iz injenice da je pod sovjetskom okupacijom bila veoma kratko i da se sama oslobodila o nemake okupacije zahvaljujui sopstvenim gerilskim snagama. Februara 1945. godine, u vreme odravanja Konferencije na Jalti,-od erilovog i Staljinovog sporazuma nije ostalo nita. Sovjetska vojska je ve bila zaposela sve sporne teritorije, to je pitanje granica uglavnom obesmislilo, tavie, Sovje ti su se u ogromnoj meri uplitali u unutranje ureenje svih okupiranih zemalja. Mada mu je zdravlje ve ozbiljno bilo narueno, Ruzvelt je morao da odleti s M alte na zavejani aerodrom u Soiju, na Krimu, odakle se oko etiri sata kolima vo342

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

zio devedeset milja do Jake, teko prohodnim, zavejanim putevima, Smcten je u trosobnom apartmanu u palafi Livadija". (U XIX veku Livadija je bila omiljeno zimsko odmaralite careva; u njemu je Aleksandar II 1877. godine planirao pohod na Balkan; godine 1911, Nikola II je izgradio belu granitnu paiatu na litici sa koje se prua pogled na Crno more i u kojoj je odrana konferencija velike trojke.) Novo okruenje nije uticalo na promenu taktike uesnika. eril je pokuavao da povede razgovor o posleratnim politikim reenjima, ali su ga nadglasala draga dvojica - od kojih je svaki sledio svoj jasno utvren dnevni red. Ruzvelt je pokua vao da postigne sporazum o proceduri glasanja u Ujedinjenim nacijama i da nago vori Sovjete da uu u rat protiv Japana. Staljin je rado razgovarao o obema tem a ma, stoga to vreme koje se na njih troilo nije moglo da se posveti razgovorima o Istonoj Evropi, kao i zato. to je bio nestrpljiv (a ne nevoljan, kao to su smatrali neki Amerikanci) da ue u rat protiv Japana, kako ni u tom dciu sveta ne bi propu stio eobu plena. eril je pre svega bio zabrinut zbog evropske ravnotee snaga. On jc eleo da Francuskoj vrati status velike sile, opirao se rasparavanju Nemake i eleo je da umanji preterano velike sovjetske zahteve u vezi s reparacijama. Mada je u tom po gledu postigao uspeh, to su u sutini bila pitanja od drugorazrednog znaaja 11 poreenju s pitanjem ureenja Istone Evrope - koje je Crvena armija ve tada iz dana u dan reavaia u svoju korist. Staljin je za tu priliku imao spreman odgovor na Ruzveltov ahtcv da Sovjetski Savez naini izvesne ustupke kako bi ga potedeo gneva opozicije na domaoj sceni: kada je Ruzvelt zatraio da grad Lavov ostane u Poljskoj kako bi umirio amerike graane poljskog porekla, Staljin je odgovorio da bi, bez obzira na to to eli da mu izie u susret, ukrajinsko stanovnitvo njemu li no stvorilo nereiv unutranji problem. eril i Ruzvelt su na kraju prihvatili niske granice iz 1941. godine, to je za erila predstavljalo teak korak, budui da je njegova zemlja ula u rat radi ou vanja teritorijalnog integriteta Poljske. Oni su takode pristali na pomeranje zapad ne .granice Poljske ka Odri i Nisi. S obzirom na to da postoje dve reke Nise. kona no razgranienje je ostalo nereeno. eril i Ruzvelt su prihvatili lublinsku vladu formiranu u Moskvi, uz uslov da se proiri, kako bi se u nju ukljuili neki demo kratski opredeljeni politiari iz poljske vlade u izbeglitvu sa seditem u Londonu. Staljinov ustupak saveznicima predstavljala je Zajednika deklaracija o oslo boenoj Evropi, kojom su obeani slobodni izbori i uspostavljanje demokratskih re ima u Istonoj Evropi. Staljin je oigledno smatrao da obeava sovjetsku verziju slobodnih izbora, posebno sloga to e Crvena armija u meuvremenu okupirati sve zemlje o kojima se govorilo. To se zaista i dogodilo, mada je Staljin u ogromnoj meri potcenio tradicionalnu ozbiljnost s kojom su Amerikanci pristupali pravnim do kumentima. Kada jc odluila da prui otpor sovjetskom ekspanzionizmu, Amerika je to uinila na osnovu toga to Staljin nije odrao re koju je dao na Jalti, onako kako su ameriki politiari i javno mnjenje to oekivali. Staijinova reakcija na Ruzveltov zahtev da se ukljui u rat protiv Japana, poka zivala je koliko su se njegova pravila igre razlikovala o Ruzveltovih. Tokom raz govora iz kojih jc eril bio iskljuen - uprkos tome to je Velika Britanija bila jed343

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

na od prvih rtava japanske agresije - nije se ula ni re o saveznikom jedinstvu koje bi bilo samo sebi cilj, ili o moguuosti stvaranja povoljnih politikih uslova za realizaciju ideje o etiri policajca". Staljin je bez imalo ustruavanja traio da bu de nagraen jo dok je rat trajao, kako bi svoje usluge naplatio konkretnim strate kim ustupcima. Ono to je traio za uzvrat, nesumnjivo je predstavljalo oivljava nje ambicija carske Rusije. Staljinove pretenzije na juni deo Sahaltna i Kurilska ostrva imate su izvesne, mada nejasne, veze sa sovjetskom bezbednou i ruskom istorijom. Meutim, njegov zahtev da mu se daju slobodne luke Darijen i Port Artur, kao i pravo upravljanja mandurijskom eleznicom, poticao je direktno iz carskih imperi jalistikih udbenika" s poetka veka. Najmanje shvatljivu odluku koju je Ruzvelt doneo na Jalti predstavlja lo je odobravanje tih zahteva tajnim sporazumom na osnovu kojih je Moskvi vrae na dominantna uioga u Manuriji, izgubljena u Rusko-japanskom ratu, to e se po novo dogoditi kada kineski komunisti 1949. budu preuzeli vlast u Pekingu. Posle Konferencije na Jalti nastalo je opte slavlje. U izvetaju koji je podneo Kongresu, Ruzvelt je stavio naglasak na dogovor o osnivanju Ujedinjenih nacija, ali ne i na odluku o politikoj budunosti Evrope ili Azije. Drugi put u jednoj genera ciji ameriki predsednik se vratio iz Evrope da objavi kraj istorije. Konferencija na Jalti", tvrdio je Ruzvelt, .............treba da objavi kraj prakse jednostranih akcija, iskljuivih saveza, sfera utieaja, ravnotee snaga i svih drugih sredstava za kojima se vekovima poseza la i koja nikada nisu uspevala. Mi predlaemo da sve to zamenimo jednom op tom organizacijom u kojoj e svi miroljubivi narodi konano imati prilike a se ujedine. Siguran sam da e Kongres i ameriki narod prihvatiti rezultate ove .. . konferencije kao poetak trajne graevine mira.3 5 Drugim recima, Ruzvelt je Staljinu odobrio sferu utieaja na severu Kine, kako bi ga podstakao da se ukljui u svetski poredak koji e uticajne sfere uiniti irelevant nim. Po zavretku Konferencije na Jaki slavilo se samo jedinstvo ratnog saveznitva; pukotine koje e ga kasnije rasturiti jo nisu bile jasno uoljive. I dalje je preovlaivala nada, a na ika-Doa" se gledaio kao na partnera koji ne stvara probleme. Raz miljajui o Jalti, Hari Hopkins je izrazio zabrinutost da bi Staljin, za koga su sma trali d a je umeren, mogao da poklekne pod pritiskom vrstorukaa u Kremlju: Rusi su dokazali da mogu da budu razumni i dalekovii, tako da ni presenik niti bilo ko od nas nije uopte sumnjao u mogunost da u budunosti s njima ivimo i saraujenio u miru, iji kraj ne moemo da sagledamo. Meu tim J a ovome moram neto da dodam - mislim da smo svi imali na umu rezer vu stoga to nismo mogli da predvidimo kakav bi mogao da bude ishod ukoli. ko bi se bilo ta dogodilo Staljinu. Bili smo sigurni da moemo a raunamo na njega kao na mudrog i razumnog oveka - mada nismo mogli da budemo sigurni ko ili ta ga eka tamo, u Kremlju. ^

344

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

. :;Teza d a je aktuelni vladar Kremlja u dubini duem iroljubiv umerenjak kome je potrebna pomo kako bj nadvladao svoje tvrdokorne kolege zauvek e se zadra ti u amerikoj speljnoj politici, bez obzira na to ko se nalazi na elu Rusije. U stva ri, ovakve proccnc su se.zadrale ak i u postkomunistikom periodu, kada su se onosile.prvo o Mihailu Gorbaovu, a zatim o Jeljcinu. Znaaj linih odnosa izmeu dravnika i sutinske sloge meu narodim a Amerik aje afirm isalajo dok se rat bliio kraju. U etvrtom inauguracionom govoru Ruzvelt je 21. januara 1945. svoj. pristup izloio citirajui Ejnersona: Prijatelja moe da ima, samo ako si sam: prijatelj".4 1 Ubrzo posle Jalte,.Ruzvelt je svom kabinetu za Staljina rekao da u njemu postoji jo neto izuzev revolucionara i boljevika". To izuzetno svojstvo on je pripisao injenici d a je Staljin u ranoj m ladosti pohaao bogosloviju: M islim d a je u njegovu prirodu ulo neto od naina na koji jedan hrianski gospoin treba a se ponaa".4 2 : Staljin je, meutim, bio vrhunski majstor realpoiitike, a ne hrianski gospodin. Njegove trupe su napredovale, a on je sprovodio ono to je privatno rekao M ilova nu ilasu, jednom od tadanjih jugosiovenskih komunistikih voa: U ovom ratu nije. kao u prolom, nego - ko zauzme teritoriju, namee i svoj socijalni .sistem. Svako namee svoj sistem tamo gde dospe njegova voj ska.'Drukije ne moe ni a bude. ' U poslednjim fazama rata dramatino su dola o. izraaja Staljinova pravila igre. Aprila 1945, eril je zahtevao od Ajzenhauera, kao glavnokomanujueg sa veznikih sriaga;..a pre sovjetskih trupa koje su se pribliavale, zauzm e Berlin, Prag i Be. Ameriki naelnici tabova nisu hteli ni da. razmotre taj zahtev, ve su ga iskoristili kao poslediiju priliku da svom britanskom savezniku objasne potrebu da politika razmatranja ne utiu na vojno planiranje: Psiholoka i politika pred nost koja bi proistekla iz eventualnog osvajanja Berlina pre Rusa ne bi smela da nadglasa najvaniji vojni cilj, koji po naem miljenju predstavlja razoruavanje i razbijanje nemakih oruanih snaga1 *.4 4 Budui da Nemci vie nisu imali znaajne oruane snage koje bi mogle da se razbiju ili unite, bilo je jasno da su ameriki naelnici tabova creilov zahtev od bacili iskljuivo iz principijelnih razloga. U stvari, oni su toliko bili ubeeni u is pravnost svojih stavova d a je general Ajzenhauer 28. marta 1945. preuzeo na sebe a direktno pie Staljinu, kako bi ga obavestio da nee napredovati ka Berlinu i ka ko bi mu predloio.da se amerike i sovjetske trupe susretnu u blizini Drezena. Nesumnjivo zaprepaen to se jedan general obraa efu drave po bilo kojem pitanju, a pogotovu kada je re o neemu politiki toliko znaajnom, Staljin nije ni za trenutak pomislio da se odrekne besplatnih politikih darova. On je 1. aprila od' govorio Ajzenhaueru da se slae s njegovom procenom; on jc takoe smatrao d a je Berlin grad od sekundarnog stratekog interesa, za ije e osvajanje izdvojiti samo manje sovjetske snage. Prihvatio je i spajanje snaga du Elbe, u irem regionu Dre zena. Poto mu je ta nagrada uruena, Staljin jc nastavio da pokazuje a su poli tiki prioriteti bar njemu jasni. Nasuprot uveravanjima koja je dao Ajzenhaueru, na-

345

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

redio je da se glavni pravac ofanzive sovjetskih kopnenih trupa usmeri na Berlin, dajui maralu ukovu i maralu Konjevu dve nedeljc da krenu u napad koji, kako je rekao Ajzenhaueru. nije trebalo da otpone pre druge polovine maja.4 5 Aprila 1945, dva meseca posle Konferencije na Jalti, postalo je jasno da Staljin flagrantno kri Deklaraciju o osloboenoj Evropi, posebno u odnosu na Poljsku. eril je uinio ono to je mogao, poslao je jedno moleivo pismo kojim je apelovao na svog prijatelja Staljina1 1 . Prihvatajui Staljinov prelog da nijedna osoba koja je neprijateljski nastroje na prema Sovjetskom Savezu ne moe da ude u novu poljsku vladu, eril se zala gao da sc u nju ukljue neki od lanova poljske vlade u izbeglitvu koji bi proli njegovu proveru. U to vreme, obino odsustvo neprijateljskih oseanja vie nije bi lo dovoljno za Staljina; prihvatao je samo potpuno prijateljsku vladu. On je 5. ma ja 1945. godine odgovorio: ...ne moemo da prihvatimo da u formiranju budue poljske vlade uestvu ju osobe koje, kako kaete, nisu u potpunosti antisovjetski raspoloene", od nosno a iz uea u ovom poslu iskljuimo samo one koji su prema Vaem mi ljenju izuzetno neprijateljski nastrojeni prema Rusiji1 '. Nijedan od tih kriterijum a nas ne zadovoljava. Mi insistiramo, a to emo initi i ubudue, da u kon sultacije o formiranju budue poljske vlade budu ukljueni iskljuivo oni to su aktivno pokaza Ii-prijateljski stav prema Sovjetskom Savezu, spremni da pote no i iskreno saraujia sa Sovjetskim Savezom,46

Izrazi aktivno'1 i prijateljski1 1 mogli su, naravno, da se primene samo na la nove poljske komunistike partije,- i to ne na sve, ve samo.ua one koji su u potpu* nosti bili verni Moskvi, etiri godine kasnije, rtve istki postae ak i stari komu nisti, osumnjieni za ispoljavanje nacionalnih oseanja. Da li je uopte bilo mogue primeniti neku alternativnu strategiju? lii, da h su demokratske zemlje uinile najvie to su mogle, s obzirom na tadanju geografsku i vojnu realnost? Ta pitanja se stalno iznova nameu stoga to jc, unazad gledano, sve to se dogodilo bilo, ini se, neizbeno. to je distanca vea, sve tee je i zami sliti alternativni ishod ili dokazati da bi uspeo. Osim toga, istorija odbija da sc vra a unazad kao filmska traka kojoj, po elji, mogu da se dodaju novi zavreci. Bilo je gotovo nemogue spreiti obnavljanje sovjetskih granica iz 1941. godi ne. Dinaminija politika Zapada mogla je da postigne izvesne izmene, ak i obno vu nekog vida nezavisnosti baltikih drava koje bi sa Sovjetskim Savezom moda ostale povezane ugovorima o uzajamnoj pomoi i uz prisustvo sovjetskih vojnih ba za. To je, ako je uopte bilo mogue, moglo da se postigne 5941. ili 1942. godine, dok je Sovjetski Savez bio na ivici katastrofe. Bilo je razumljivo to se Ruzvelt gnu ao pomisli a sovjetske politiare optereti donoenjem tako nezgodne odluke u tre nutku kada jc Amerika, koja jo nije stupila u rat, najvie strahovala od predstoje eg sovjetskog kraha. Meutim, posle bitke kod Staljingrada pitanje budunosti Istone Evrope mo glo se pokrenuti, a da se ne rizikuje ni sovjetski krah ni separatni mir s Hitlerom.
346

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS iN D E R

Mogao se uloiti n aporu cilju utvrivanja politike strukture teritorija izvan sovjet skih granica i za te zemlje se mogao uspostaviti status slian finskom. a ii bi Staljin skiopio separatni m ir s Hitlerom da su dem okratske zemlje bi le upornije? Staljin lime nikada nije zapretio, mada se potrudio da stvori utisak da takva mogunost uvek postoji. Na videlo su izile samo dve epizode koje ukazuju na to d a je Staljin moda razmatrao neki separatni sporazum. Prva se dogodila na samom poetku rata, u vreme opte panike. Staljin, Moiotov i Kaganovi su navod no zatraili od bugarskog ambasadora da proveri da ii bi Hitler pristao na sporazum n zamenu za baltike zemlje. Besarabiju i delove Belorusijc i U krajine - u sutini, sovjetske granice iz 1938. godine - ali je on navodno odbio da prenese tu poruku.4 7 Hitler bi svakako odbacio takvo reenje u vreme kada su nemake trupe napredova le ka Moskvi, Kijevu i Lenjingradu, i kada je ve otiao mnogo dalje od onoga to je u mirovnoj ponudi1 ' predloeno - ako je to zaista bilo u pitanju. Nacisti su pla nirali da oiste Sovjetski Savez sve do linije koja se protezala od Arhnngelska do Astrahana, dakle mnogo dalje od Moskve, a da deo tamonjeg stanovnitva koji bi izbegao istrebijenje pretvori u roblje.45 Dinga epizoda je bila jo sumnjivija. Dogodila se septembra 1943, osam meseci posle bitke kod Staljingraa i dva meseca posle bitke kod Kurska u kojoj je uni tena glavnina nemakih oklopnih divizija. Ribentrop j e Hitleru preneo "jednu zai sta udnovatu priu. Zamenik ministra spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, koji je svojevremeno bio ambasador u Berlinu, nalazio se u poseti Stoklidlmu, a Ribentrop je to protumaio kao mogunost za preliminarne razgovore o separatnom miru za snovanom na granicama iz 1941. godine. BiJa je to gotovo sigurno pusta elja, bu dui da su sc sovjetske trupe tada ve uveliko pribliavale tim granicama. Hitler je odbacio Su navodnu mogunost rekavi svom ministru spoljnih poslo va: Zna, Ribentrope, ako se danas sporazumem s Rusijom! sutra u j c ponovo na pasti - tome jednostavno ne mogu da odolim. On jc na isti nain razgovarao i s Gebelsom. Trenutak je bio apsolutno nepovoljan"; pregovorima je morala da pretho di odluujua vojna pobeda.4J Hitier je 1944. godine jo verovao da e, kada sc re si drugog fronta, ponovo biti u stanju da osvoji Rusiju. Separatni mir, ak i uz prihvaSanje granica iz 194!, pre svega nc bi resio nita - ni Staljinu ni Hitlera, On bi Staljina ostavio samog, licem u lice s monom Nemakom i s izgledom a u nekom drugom sukobu demokratske zemlje napuste svog prevrtljivog partnera. to se tie Hitlera, to bi moglo da se protumai kao mogu nost da sovjetske trupe nastave napredovanje ka Nemakoj bez ikakve garancije da prvom prilikom nee obnoviti ratna dejstva. Ruzveltova ideja o etiri policajca" naila jena istu prepreku kao Vilsonov mnogo uopteniji koncept sistema kolektivne bezbednosti: globalni ciljevi tih po licajaca" jednostavno nisu bili isti. Ubistvena kombinacija paranoje, komunistike ideologije i ruskog imperijalizma morala je Staljina navesti da ideju o etiri poli cajca1 1 koji bi nepristrasno na osnovu zajednikih univerzalnih vrenosti nametali mir u svetu, protumai ili kao sovjetsku mogunost ili kao kapitalistiku zamku. Staljin je znao da sama Velika Britanija ne moe da predstavlja protivteu Sovjet skom Savezu i da e to stvoriti ogroman prazan prostor ispred njegove zemlje, ili

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

posluiti kao uvod u kasniju konfrontaciju sa Sjedinjenim Dravama (to je Staljin, kao pripadnik prve generacije boljevika, smatrao mnogo izvesnijim ishodom). Na osnovu bilo koje od ovih dveju pretpostavki, Staljinov pravac delovanja bio je ja san: sovjetske snage su morale da stignu to dalje na zapad, bilo da bi on pokupio plen ili da bi se kasnije, kada otponu konani diplomatski pregovori, naao u naj boljoj pregovarakoj poziciji. Kada je o tome re, ni sama Amerika nije bila spremna da prihvati posledice Ruzveltove ideje o ,,etiri policajca". Da bi taj koncept funkciomsao, Amerika je morala da bude spremna da intervenie gde god je mir ugroen. Pa ipak, Ruzvelt je svojim saveznicima bez prestanka govorio da ni amerike trupe ni ameriki resursi nee biti'raspoloivi za obnovu Evrope-, a da e ouvanje mira biti britanski i ruski zadatak. Svojim kolegama je na jalti rekao da se njegove trupe u sastavu okupaci onih snaga nee zadrati due od dve godine.so Ako je to bilo tano, Sovjetski Sa vez bi uspostavio dominaciju u Srednjoj Evropi, a Velika Britanija bi bila ostavlje na da reava nereivu jednainu. S jedne strane, ona vie nije bila dovoljno jaka da sama odrava ravnoteu protiv Sovjetskog Saveza. S druge strane, ukoliko bi i po kuala da preuzme neku samostalnu inicijativu, po svoj prilici, bi naila na tradici onalno ameriko protivljenje. Na primer, januara 1945; The New 'York Times je ob javio jednu tajnu Ruzveltovu poruku erilu u vezi s britanskim pokuajem da ou va nekomunistiku vladu u Grkoj. Prema tom lanku, Ruzvelt je jasno stavio do znanja da je prijateljski stav amerikog javnog mnjenja prema.poslerainoj ameriko-engleskoj saradnji prilino kolebljiv: .'..Britancimaje snanoj autoritativno saopteno da bi to raspoloenje moglo da se promeni isto onako brzo kao vreme u En gleskoj, im Amerikanci pomisle da taj rat... (predstavlja).samo jo jedan sukob dva suparnika imperijalizma".5 1 Meutim, ako bi Amerika odbila da brani Evropu, a britanske pokuaje da sa mostalno deluje etiketirala kao imperijalizam, doktrina o etiri policajca" stvorila bi prazan prostor isto kao i koncept kolektivne bezbenosti tridesetih godina. Pru anje otpora sovjetskom ekspanzionizmu nije bilo mogue sve dok Amerika nije izmeniia svoj nain razmiljanja. Onda kada je shvatila opasnost i ponovo ula u su kob, ve su uveliko bile uspostavljene ba one iste sfere uticaja koje je tako uporno pokuavala da izbegne tokom rata, ali sada sa mnogo manje povoljnim linijama raz granienja. Na kraju se ispostavilo a geopolitika ne moe da se zanemari. Ameri ka je jo jednom uvuena u Evropu; Japan i.Nemaka su obnovljeni kako bi se po novo uspostavila ravnotea, a Sovjetski Savez jc krenuo putem stvaranja tenzija i stratekog prenaprezanja koje je trajalo etrdeset pet godina, sve do njegovog ko nanog kraha. Drugi teak pro'blem predstavljala je Azija. Ruzvelt je Kinu ukljuio u.veliku etvoricu delimino iz kurtoazije, a delimino da bi za svoj plan imao i jedno upo rite u Aziji, M eutim, Kina je jo manje od Velike Britanije bila sposobna za za datak koji jo j je Ruzvelt namenio. Krajem rata Kina je bila nerazvijena zemlja ko ju je razdirao graanski rat. Kako je ona mogla tla poslui kao svetski policajac? Kada je Ruzvelt u Teheranu izneo ideju o etiri policajca", Staljin ga je sasvim ra zumno upitao kako bi Evropljani reagovali ako bi Kina trebalo a reava njihove
348

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

sporove. On je dodao da Kina po njegovom miljenju ne bi bila dovoljno jaka za ta ko globalnu ulogu i predloio je da sc umesto toga osnuju regionalni komiteti koji bi odravali mir.52 Ruzvelt je odbacio tu mogunost zato to je naginjala ka uspo stavljanju sfera uticaja; mir je, po njemu, morao a se brani iskljuivo na globalnoj osnovi. M eutim, kada se sve nedoumicc u vezi s R uzveltom pobroje, ostaje pitanje da H je uopte postojao pristup koji bi stekao podrku am erikog naroda. Amerikanci su, konano, uvek bili spremniji a veruju kako bi poredak zasnovan na eksplicitnora odbacivanju demokratskih principa mogao naglo da se promeni, nego da bi oni sami mogli ita da naue iz ranijih mirovnih reenja - od kojih nijedno u stvarnosti nije uspelo ukoliko nije postojala ravnotea, niti je moglo due da traje ukoliko ni je postojao i etiki konsenzus. erlove geopolitike analize pokazale su se daleko tacnijim od Ruzveltovih. Pa ipak, Ruzveltovo odbijanje da na svet giea sa stanovita geopolitike predsta vljalo je drugu stranu istog onog idealizma koji je Ameriku gurnuo u rat i omogu io joj da ouva ideju slobode. D a je sledio Cerilova uputstva, Ruzvelt bi eventu alno popravio ameriki pregovaraki poloaj, ali bi moda rtvovao sposobnost Amerike da izdri konfrontacije tokom hladnog rata koji je tek predstojao. To io je Ruzvelt tokom rata preterano insistirao na svom stavu, bilo je preusiov za pokretanje velikih inicijativa pomou kojih e Amerika obnoviti svetsku ravnoteu - mada su Sjedinjene Drave sve vreme poricale da to ine. Ruzveltova predstava o posieratnom svetu moda je bila previe optimistika. Meutim', imaju i u vidu ameriku istoriju, taj pristup je gotovo sigurno predstavljao neophodnu fa zu kroz koju je Amerika morala da proe ukoliko je mislila da prevazie krizu to se pribliavala. Konano, Ruzvelt je svoju zemlju proveo kroz dve najvee krize u njenoj istoriji. To sigurno ne bi uinio toliko uspeno da je bolje poznavao istorijska kretanja. Bilo je neizbeno da se rat zavri geopolitikim vakuumom. Ravnotea snaga bila je unitena, a sveobuhvatni mirovni sporazum i dalje je bio neostvarljiv. Svet je sada bio podeljen na dva ideoloka tabora. Posleratni period e se pretvoriti u veo ma dugu i munu borbu za postizanje reenja kojim su se politiari zavaravali dok je rat jo trajao.

NAPOMENE
1. Chtirchill Sl Roosevelt, The Complete Correspondence, i HI, urednik W arren h K im baii, Al liance Forged , November 1942 February 1944 (Princeton U niversity P ress, Prinston. Nju D e m , ! 984), II, str. 767, 2. H erbert Peis, Churchill, Roosevelt, Stalin : The War They Waged and the Peace. They Sough! (P rinceto n U niversity Press, Prinston, N ju D erei, i 957"), sti. 340, 3. Jam es M acG regor B um s, Roosevelt; The Soldier o f Freedom (H arco u rt B race JovanovicU, N jujork , 1970), str. 566. 4. Poruka erilu, 1. ju n a 1942; K im baii, urednik, Churchill & Roosevelt, Alliance Emerging, October 1933-Novemher !942, I, str. 502. 5. Elliot R oosevelt, As He Saw It (D uell, Sloan and Pearce, N jujork, 1946), str. 115-116.

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

6. R obert D allek, Franklin D. Roosevelt and American Foreign Policy, 1932-1945 (O xford U ni versity Press, N jujork, 197K), str. 324. 7. C ordell H ull, govor pred K o n g reso m u vezi s M oskovskom konferencijom , 18, novem bra 1943; V. S. D e p a rtm en t o f S ta te B ulletin, IX, br. 230 (20. novem bar, 1943), str. 343. 8. W inston S. C hurchill, The Second World War, 4, The Hinge o f Fate (H ougJiton M ifflin, B o ston, 1950), str. 214. 9. W illiam R o g er Louis, Imperialism at Bay : The United States and the Decolonization o f the British Empire, 1941-1945 (O xford U niversity Press, N jujork, 1978), str. 121. 10. Ibid. str. 129.

11. Ibid, str. 154-155.

12. Vei deo ove analize dugujem knjizi Piteni R odniana o odnosu A m erike i Rusije prem a Tre em svetu, koju uskoro treba da objavi C harles S c rib n e rs Sons. 13. M em o ran d u m arlsa T ousinga od 15. m arta J944; Louis, Imperialism at Bay, sir. 486. 14. R obert E. S herw ood, Roosevelt anil Hopkins: An Intimate History (H arper & B rothers, Njujo rk , 1948), str, 605. 15. Feis, Churchill, Roosevelt, Stalin, str. 11-13. 16. V ideti E rie Larrabee, Commander in Chief: Franklin Delano Roosevelt, His Lieutenants, and Their War (H arper & R ow , N ju jo rk , 1987), str. 503. 17. B urns. Roosevelt, str. 374. S8. h n eo b jav ljen o g g o v o ra Franklin D, R oosevelt and U . S. F oreign P o licy " koji }e A rthur Schlesinger, Jr. o d rao u Udruenju istoriara am erike sp o ljn e p o litike, K oled Vaar, 1g, jun 1992. 19. Sir John W heeter-B en n ctt i A nlhony N icholls. The Semblance o f Peace (M acm illan. London, 1972), sir. 46 i dalje' 20. The Memoirs o f Cordel Hull. II (M acm illan, N jujork, 1948), str. 1452, 21 . Whecier-Benett i Nicholls, Semblance o f Peace, str. 49. ' 22. H u ll, M em oirs. II, str. 1 S.68-1170.

23. Feis, Churchill, Roosevelt. Stahn, str. 59.

24. W illiam G LH yland, The Cold War'Is Over (R andom H ouse, N jujork, 1990), str. 32, 25. S herw ood, Roosevelt and Hopkins, str, 572-573. 26. Ibid, str, 572. 27. iezin d cro v govor, R oosevelt and U . S, Foreign P olicy", str. 18, 28. Ibid. str; 17. " 29. John C olville, The Fringes o f Power: 10 D o w n in g Street Diaries, 1939-1955 (W. W, N or ton, N jujork/L ondon, 19S5), str, 404, 30. Feis, Churchill, Roosevelt, Stahn, str. 13.1-132. 31. A lan B ullock, Hitler and Slalin: Parallel Lives (A lfred A. K nopf, N jujork, 1992j, str. 821 32. Feis, Churchill, Roosevelt, Stahn, str. 285 (kurziv dodat). 33. Frances P erkins, The Roosevelt I Knew (V iking, N jujork, 1946), str. 84-85. 34. B ertram D, H u len , W ashington H ails R ed s Step as G reat G ain foi the A llies", N ew York Ti mes, 23. maj 1943, sir. 30. 35. T he U m ted States in a N ew \V orkl , Fortune, D odatak, april 1943, 36. R uzv elto v o ask an je uz k am in , tt vezi s T cheranskom i K a irskom konferencijom . B oi na em isija, 23. decem bra 1943; The Public Papers and Addresses o f Franklin D. Roosevelt. 1943 {Har per & B rothers, N jujork), str. 558. 37. W inston S. C hurchill, The Second-World War, 6, Triumph and Tragedy (H oughton M ifflin. B oston, 1953), str. 198, V ideti i K im ball, urednik, Churchill & Roosevelt, stubac III. Alliance Decli ning. Februaiy 1944-April 1945, str. 351; i H yland, Cold Wat: str. 35-36. 38. Feis, Churchill, Roosevelt, Stalin, str, 522-523, 39. D allek, Franklin D , Roosevelt, st.r. 520. 40. Sherw ood, Roosevelt and Hopkins, str. 870. 41. Snauguracioni g o v o r Franklina D, R uzvelta od 20. jam iara 1945; The Presidents Speak, pri red io D avis N ew ton L o tt (H olt, R inehart and W inston, N jujork, .1969), str, 248,

350

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

42. D allek, F ranklin D. R oosevelt, str. 5 2], 43. M ilovan D j i l a C onversation w ith Stalin (H arcourt, B race & W orld, N jujork, 1962). sir. 114. 44. F eis, Churchill, Roosevelt., S t a h n , str. 607-608. 4 5 . BuJlock; f fitl e r a iu l S ta lin , str, 883-884. 46. C hlirchiH ,Triurii5/j.ani/ T iu g ed v fb io iran o izdanje, uvod John K eegan; H oughton M ifflin, B oston, 1986), str. 436. 47. D m itri V a iko g o n a v, Stalin: Tnu m p h a n d Tragedy, priredio i preveo s ruskog H arold Shukm an (Prim a P u b lish in g , R oklin. K aliform ja, -1991-92; p rv o ' izdanje: G rove W eidenfeld, N jujork. 1991), str, 412 i dalje. 48. V ideti B ullock, H itler a n d S ta lin , str, 697 i dalje. 49..Jo aeh im .C . Fest, Hitler, prevod s nem akog: R ichard i C lara W inston (H arcourt B race Jovanovieh, N jijjork, 1974), str. 694, 5 0 .'C h u rch ill, Trium ph a n d Tragedy. % X x. 308, 51. D allek , Franklin D. Roosevelt, sir, 505. 52;-'Fcis, Churchill, R oosevelt, S ta lin , str. 270.

POETAK HLADNOG RATA

Franklin Delano Ruzvelt jc, kao Mojsije, video obeanu zemlju", ali mu nije blio sueno da do nje stigne. Kada je umro, -saveznike -trupe nalazite su se duboko u nemakoj teritoriji, a bitka za Okinavu,'uvod u planiranu savezniku invaziju na glavna japanska ostrva, tele je bila otpoela. Ruzveltova smrt na dan 12. aprila 194.5. nije bila neoekivana, januara mese ca, Ruzveltov iekar, uplaen naglim promenama krvnog.pritiska svog pacijenta, do ao je do zakljuku da bi predsednik mogao da preivi samo ako bi izbegavao bilo kakve napore. Imajui u vidu pritiske koje podrazumeva predseniki poloaj, ta prognoza je bila isto to i smrtna kazna.1 Hitier i Gebeis, koji su se nalazili u opko ljenom Berlinu, ak su se za trenutak zavaravali uvercnjetn da e se ubrzo dogodi ti ono to se u nemakim udbenicima istorije naziva branenburkim udom'*. Naime, tokom Sedmogodinjeg rata, u trenutku kada se ruska vojska nalazila pred kapijama Berlina, Fridriha Velikog je spasia iznenadna smrt ruskog cara iji je naslenik prema njemu bio prijateljski nastrojen. Meutim, udo se 1945. nije pono vilo. Poinjeni zloini su saveznike uvrstili u bar jednoj nepokolebljivoj zajedni koj odluci - unitenju nacistike poasti. - Slom nacistike Nemake i potreba da se ispuni prazan.prostor koji je. zatim na stao izazvali su raspad ratnog saveznitva. Ciljevi saveznika jednostavno su bili su vie razliiti. Cerilse trudio da sprei sovjetsku dominaciju u Srednjoj Evropi. Sta ljin je sovjetske vojne pobede i herojske patnje ruskog naroda eleo da naplati u te ritorijalna, Novi ameriki predsednik Mari S. Truman u poetku je pokuavao da ouva Ruzveltov legat, odnosno ratno saveznitvo. Meutim, krajem njegovog pr vog mandata nestalo je i poslednjeg traga ratne sloge. Dva udaljena giganta, Sjedi njene Drave i Sovjetski Savez, sada su se u srcu Evrope gledali licem u lice. Poreklo Marija Trumana bilo je dijametralno razliito od porekla njegovog ve likog prethodnika. Ruzvelt je bio ugledan lan kosmopolitskog establimenta s Is-

i
_ ~~ _____________ D IP L O M A T IJA H E N R I K IS iN D E R ___________________________________________

tone obale. Tmman je poticao sa ruralnog Srednjeg zapada, iz porodice srednjeg materijalnog stanja. Ruzvelt se obrazovao na najboljim privatnim univerzitetima; Trum an je posedovao samo srednjokolsko obrazovanje, mada e Din Aceson sa simpatijama i divljenjem, za njega rei d a je on pravi njomak s Jela u .najboljem smislu te rei. Ceo Ruzveltov ivot predstavljao je pripremu za obavljanje najvie dunosti; Truman je bio proizvod politike strukture iz:Kanzas Sitija. Hari Truman, koji je postao potpredsednik tek poto su sindikati stavili veto na izbor Dejmsa Bemsa, za koga se Ruzvelt najpre opredeJio, niim u svojoj dotada njoj politikoj karijeri nije pokazivao da e postati izuzetan predsednik. Bez bilo kakvog iskustva u spoljnoj politici, i naoruan samo najoskudnijim smemicama ko je mu je Ruzveit ostavio, Truman je u trenutku kada su se planovi iz Teherana i sa Jalte raspadali, nasledio poslove kao to su bili okonanje rata i izgradnja novog 'meunarodnog poretka. Ispostavilo se da je Truman prcsedniku dunost obavijao u vreme izbijanja hladnog rata i razraivanja doktrine obuzavanja koja e u tom ratu na kraju pobu diti. On je Sjedinjene Drave uveo u prvi mirnodopski vojni savez. Pod njegovim vodstvom Ruzveltova ideja o etiri policajca*1 zamenjeiia je nizom koalicija'bez presedana u amerikoj spoljnoj politici, koje e narednih 40 godina initi njenu osnovu. Jasno pokazujui ameriko uvcrenje u univerzalnost sopstvenih vrednosti, ovaj jednostavni ovek sa Srednjeg zapada podstakao je poraene neprijatelje da se_ ukljue u zajednicu demokratskih zemalja. On je podrao M aralov plan i program etiri take", na osnovu kojih je Amerika ulagala svoja sredstva i tehnologiju, ti obnovu i razvoj udaljenih zemalja. Trumana sam sreo samo jednom , poetkom 1961. godine, dok sam bio mlad profesor na Harvardu. Jedno predavanje u Kanzas Sitiju pruilo m ije priliku a u Trumanovoj predsednikoj biblioteci u oblinjem Indipendensu, u Misuriju, pose* . tim biveg presednika. Godine nisu umanjile njegovu vitalnost. Poto mc je pro veo kroz tu instituciju, Tmman me je pozvao u svoj kabinet, kopiju Ovalnog kabi neta u Beloj kui, kako je izgledao dok je on bio predsednik. Kada je uo da sam honorarni konsultant u Kenedijevoj administraciji, upitao me je ta sam nauio. Oslanjajui se na frazeologiju, vaingtonskih koktela, odgovorio sam mu da mi se ini kako birokrati]a funkcionie kao etvrta grana vlasti koja ozbiljno ograniava presednikovu slobodu delovanja. Trumanu ta primedba nije zvuala ni zanimljivo ni pouno. Nestrpljiv zbog toga to mora da slua ono to je nazivao profesorskom priom", odgovorio mi je na isti nain, a onda je izneo svoj stav o ulozi presedni ka: Ako predsednik zna ta eli, nijedan birokrata ne m oe da ga zaustavi. Pred sednik mora da zna kad treba da prestane a slua savete1 1 . Vrativi se brzo na mnogo poznatiji akademski teren, upitao sam Trumana po kojoj spoijnopolitikoj odluci bi eleo da bude najvie upamen. Odgovorio je bez okievanja: Mi smo potpuno porazili svoje neprijatelje i naterali ih na predaju1 1 , primetio je on, ,,a onda smo ini pomogli da se oporave, da se em okratizuju i da se po novo ukljue u zajednicu naroda. To je mogla da uini samo Amerika1 1 . Kasnije je proetao sa mnom ulicam a indipendensa do jednostavne kue u kojoj je iveo, ka ko bili se upoznao s Bes, njegovom enom.
353.

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

Taj kratak razgovor navodim zato to u potpunosti oslikava Trumanov pravi ameriki karakter: njegovo oseanje veliine predsednikog poloaja i odgovorno sti predsednika, ponos zbog amerike snage i, iznad svega, njegovo uverenjeda je najvii cilj Amerike da poslui kao vrelo slobode i napretka elom oveanstvu. . Truman je obavljanje predsednikih dunosti otpoeo iz duboke sertke Franklina Delana Ruzvelta koji je posle smrti gotovo prerastao u mit. Truman se iskre no divio Ruzveltu, ali je na kraju uinio ono Sto svaki novi predsednik m ora da uini. Svoju nasledenu dunost obavljao je iz perspektive sopstvenih iskustava i vrenosti. Postavi, predsednik, Trum an je em otivno bio m nogo m anje opredeljen za sa vezniko jedinstvo nego Ruzvelt. Kao izdanak izolacionisti ki nastrojenog Sred njeg zapada, nije imao em otivan odnos prem a saveznikom jedinstvu, niti ga je doivljavao kao etiki imperativ, ve je na njega gledao vie kao na praktino opredeljenje. Truman nije iskusio oduevljenje ratnim partnerstvom sa Sovjetima na koje je, u svakom sluaju, oduvek sumnjiavo gledao. Kada je Nemaka napa la Sovjetski Savez, tadanji senator Tram an se, sm atrajui da s. etikog stanovita nem a razlike izmeu tih veju diktatura, zalagao za to a ih A merika postakne da se bore dok jedna drugu ne unite. Ako vidim o da N em aka pobeuje," treba da pomognem o Rusiji, a ako Rusija pone a pobeuje, treba da pom ognem o;N e m akoj, i da ih pustim o da se uzajam no to vie istrebe, mada ni pod kakvim oko!-" nostim a ne bih eleo a vidim H itlera kao pobednika. N ijedan od njih. uopte ne potuje zadatu re."2 Tokom tri meseca koliko je bio potpredsednik, Traman nije bio pozvan a ue stvuje ni u jednom vanom donoenju spoljnopolitikih odluka, uprkos tome to se Ruzveltovo zdravstveno stanje sve vie pogoravalo. Pored toga, on nije bio obaveten ni o izradi atomske bombe. Truman je nasledio meunarodno okruenje ije su linije podele u poetku bi le utvrene poloajima trupa to su napredovale s istoka i zapada. Jo nije biia reena ni politika sudbina zemalja koje su oslobodile saveznike vojske. Veina tra dicionalnih velikih sila tek se prilagoavata svojim izmenjenim ulogama. Francu ska je bila na kolenima; Velika Britanija je pobediia, ali j e biia iscrpljena; N em a ka je biia podeljena na etiri okupacione zone - a kako je od 1871. godine posedo vala snagu od koje je Evropa drhtala, njena iznenadna nemo pretila je da se izrodi u haos. Staljin je pomerio sovjetsku granicu est stotina milja na zapad, do Elbe, dok se zbog slabosti Zapadne Evrope i planiranog povlaen ja amerikih snaga pred njegovim trupama otvarao prazan prostor. Truman je najpre pokuao da uspostavi dobre odnose sa Staljinom, poto je ame riki vojni vrh i dalje nestrpljivo oekivao sovjetsko ukljuivanje u rat protiv Japana. Prilikom prvog susreta sa sovjetskim ministrom spoljnih poslova aprila 1945. godi ne, Molotovijevo beskompromisno ponaanje ga je odbilo, alj je tekoe pripisao razlicitoin istorijskom iskustvu. M i moramo da zauzmemo vrst stav prema Rusima", izjavio je Truman. Oni ne znaju kako da se ponaaju, podseaju na bikove 11 prodavnici porceiana. Njima je tek dvadeset pet godina. Mi imamo preko sto, a Britanci su nekoliko vekova stariji. Moramo a ih nauimo kako da se ponaaju.1 1
354

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R ~

Bila je to jedna tipino amerika izjava. Polazei od pretpostavke o sutinsko] harmoniji, nesporazume sa Sovjetima Truman nije pripisivao sukobljenim geopoli tikim interesima, ve loem ponaanju" i politikoj nezrelosti". Drugim recima, on je verovao u mogunost da se Staljin natera na normalno" ponaanje. Postepe no suoavanje s realnou, odnosno s injenicom da zategnutost izmeu Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Drava nije prouzrokovao neki nesporazum, ve da je sutin ske prirode, oznailo je poetak hladnog rata. Truman je nasleio glavne Ruzveltove savetnike, a predsednike dunosti je poeo da obavlja u nameri da sledi njegovu ideju o etiri policajca". U govora odr anom 16. aprila 1945, etiri dana p o sto je preuzeo dunost, Truman je opisao su mornu razliku izmeu svetske zajednice i haosa, a jedinu alternativu globalnoj ko lektivnoj bezbenosti predstavljala je, kako je tvrdio, anarhija. On je jo jednom is takao opredeljenje za Ruzveltovu ideju o posebnoj obavezi ratnih saveznika da ou vaju svoje jedinstvo, kako bi u mini uspostavili i ouvali novi meunarodni pore dak, a iznad svega branili princip da meunarodni sporazumi ne bi trebalo da se reavaju silom: Nita nije vanije za budui mir u svetii od trajne saradnje naroda koji su morali da pribegnu sili neophodnoj za nanoenje poraza silama Osovine i n ji hovoj zaveri da zavladaju svetom. Iako su velike drave posebno odgovorne za nam etanje mira, ta odgovor. nost se zasniva na obavezi svih zemalja, velikih i malih, da ne koriste silu u me unarodnim odnosima, izuzev u odbrani zakona.4 Ljudi koji su pisali Trumanu govore oigledno nisu smatrali da bi u njih povre meno trebalo uneti neto novo - ukoliko moda nisu smatrali d a je standardni tekst toliko dobar da ne moe da se pobolja - budui da su isto od rei do rei ponovili u govoru koji je Truman 25. aprila odrao na osnivakoj konferenciji Ujedinjenih nacija u San Francisku, Uprkos uzvienoj retorici, uslove na terenu odreivale su geopolitike injeni ce. Staljin se vratio svom starom nainu voenja spoljne politike i zahtevao jc da njegove pobede budu plaene jedinom valutom koju je ozbiljno shvatao - kontro lom nad teritorijama. On sc razumevao u pogaanje i moda bi bio spreman da sc u to donekle upusti, ali samo ukoiiko bi se cenkanje odnosilo na jasne usluge i protivuslnge - kao to su interesne sfere, iSi razmena ograniavanja komunistikog uti. aja u Istonoj Evropi za konkretnu korist kakvu bi predstavljala ogromna ekonom ska pomo. M eutim, jedan o najbeskrupuloznijih ljudi koji se ikada naao na e lu neke velike zemlje, jednostavno nije mogao da shvati ideju da spoljna politika moe da se zasniva na optoj dobroj volji, ili meunarodnom prav. Po Staljinovom miljenju, direktni susreti svetskih lidera mogu da utvrde odnos snaga, ili raunicu u pogledu naeionainih interesa, aii ni jedno ni drugo ne mogu da izmene. On zalo nikada nije odgovorio ni na jedan Ruzvehov ili erilov poziv za obnovu njihovog ratnog drugarstva.
355

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

Ogroman ugled koji je Ruzvelt stekao moda bi jo izvesno vreme mogao da primora Staljina da ublai svoj pristup. Na kraju, Staljin bi ustupke inio samo objektivnoj" stvarnosti; diplomatija je za njega predstavljala samo jedan aspekt mnogo ire, neizbene borbe za definisanje odnosa snaga, Staljinov problem u optenju s amerikim liderima sastojao se u tome to mu je bilo izuzetno teko a shvati znaaj morala i legaliteta u njihovom shvatanju spoljne politike. On iskreno nije razumevao zato bi ameriki poiitiari dizali takvu buku zbog unutranjeg ure enja istonoevropskih zemalja, gde nisu imali nikakvog vidnog stratekog intere sa. Ameriko insistiranje na principu koji se nije m ogao dovesti u vezu ni s jednim konkretnim interesom u uobiajenom smislu te reci, naveo je Staljina da trai skri vene namere. Plaim se, izvestio je Averel Hariman dok je bio ambasador u M o skvi, da ...Staljin apsolutno ne razume i nikada nee razumeti da smo iz principijel nih razloga zainteresovani za slobodnu Poljsku. On je realista,., i njemu je te ko da razume nau veru u apstraktne principe. Njemu je teko da shvati zato, ukoliko nemamo neku zadnju nameru, elimo da se upliemo u sovjetsku poli tiku u zemlji kao sto je Poijska, koju smatra izuzetno vanom za rusku bezbed nost.5 ' Kao strunjak za realpolitiku, Staljin je verovatno oekivao da e sc Amerika odupreti novoj geopolitikoj ravnotei koju je stvorilo prisustvo Crvene armije u sreditu evropskog kontinenta. Kao ovek elinih ivaca, on nije bio sklon a unapred daje ustupke, ve jc po svoj prilici smatrao d a je daleko bolje a adute koje ve ima vrsto dri u ruci, a da sledei korak prepusti saveznicima. Staljin je mogao ozbiljno da shvati samo postupke ije su posledice mogle da se analiziraju sa stano vita rizika i koristi. Kako saveznici nisu izvrili nikakav pritisak, on se jednostav no nije pomerao s mesta. Staljin je prema Sjedinjenim Dravama zauzeo isti podrugljiv stav kao prema Hitleru 1940. Godine 1945. Sovjetski Savez, oslabljen usled nekoliko desetina mi liona mrtvih i ranjenih, i razaranja jedne teine svoje teritorije, bio je suoen s Ame rikom koja ne samo to nije pretrpela nikakvo razaranje, ve je posedovala i mono pol na atomsku bombu; godine 1940, on se konfrontirao s Nemakom koja je go spodarila preostalim eiom Evrope. U oba sluaja, Staljin je umesto da ponudi ustupke, uvrstio sovjetski poloaj time to je stvarao lani utisak kod svojih poten cijalnih neprijatelja d a je mnogo skloniji da krene dalje na zapad nego da se povu e. 1 u jednom i u drugom sluaju, pogreno je sraunao reakciju svojih protivnika. Molotovljeva poseta Berlinu 1940, uvrstila je Hitlera u odluci da krene u napad; godine 1945. isti ministar spoijnih poslova uspeo je da pretvori blagonaklon stav Amerikanaca u konfrontaciju nazvanu hladnim ratom. eril je shvatio Staljinove diplomatske kalkulacije i povukao je dva poteza da bi im se suprotstavio. On se zaloio za to ranije odravanje sastanka na vrhu kako bi tri ratna saveznika resila kljuna pitanja pre nego to se uvrsti sovjetska sfera uticaja. Do tog trenutka saveznici bi, kako je smatrao, morali da steknu to je mogue vi356

DIPLOMATIJA
H E N R I. K IS IN D E R

e pregovarakih aduta. Mogunost.za to ukazala mu se u injenici da su se savezni ke i sovjetske trupe susrele istonije nego sto je bilo predvieno, i da stoga savezni ke snage kontroliu skoro treinu teritorije koja je trebalo da predstavlja sovjetsku okupacionu.zonii u Nemakoj, ukljuujui i industrijski najrazvijeniji deo te zemlje. eril je predloio da se ta teritorija iskoristi kao adut u predstojeim pregovorima. U tom smislu je 4. maja 1945; poslao depeu s instrukcijama svom ministru spoljnih poslova Idnu, koji je trebalo da se susretne s Trumanom u Vaingtonu: ...Saveznici ne bi trebalo a se povlae sa svojih sadanjih poloaja na (do govorene) okupacione linije dok ne postignemo zadovoljavajue reenje u ve zi s Poljskom, s privremenim karakterom sovjetske okupacije N em ake i uslovima koji e se uspostaviti u podunavskim zemljama koje su nalaze pod n i skom kontrolom ili uticajem, posebno s Austrijom, ehoslovakom 'i na Balka n u / M eutim, nova amerika administracija nije bila nita sklonija britanskoj realpolitici od Ruzveltove. Stoga je ikoriena ista ipfom atska.em a koja je koriena za vreme rata. Ameriki politiari su sa zadovoljstvom prihvatili sastanak na vr hu koji je u drugoj polovini jula trebalo da se odri u Potsdamu, u okolini Berlina. Meutim, T r u m a n jo nije bio spreman da prihvati erilovu sugestiju da, u cilju postizanja eljenog rezultata, na Staljina-treba da se prhneni kombinovani sistem nagrada i'.kazni. U stvari, Trumanova administracija, isto kao i adm inistracija nje govog prethodnika., bila je vrsto.reena da naui erila da su dani iplomatije za snovani na ravnotei snaga zauvek proli: Krajem juna, manje od mesec dana pre planiranog sastanka, amerike snage su se povukle na dogovorenu demarkaeionu liniju, ne ostavljajui Velikoj Britaniji ni kakav drugi izbor osim da sledinjihov prim er tavie, isto onako kao to je Ruzvelt u ogromnoj meri precenio britanske mogunosti, Trumanova adm inistracija je sebe videla u ulozi posrednika izmeu Velike Britanije i Sovjetskog Saveza. Reen da ne stvori utisak da se udruuje protiv Staljina, Truman je na erilovo razoaranje od bio poziv da na putu za Potsam poseti Veliku Britaniju kako bi proslavili anglo am eriku pobedu. Meutim, Truman se ni najmanje nije ustruavao da se sastaje sa Staljinom bez erilovog prisustva. Koristei isti izgovor na koji se pozivao Ruzvelt kada je po kuavao da organizuje sastanak u Beringovom moreuzu - da se on, za razliku od erila, jo nikada nije susreo sa Staljinom - pred leio je odravanje posebnog sastanka sa sovjetskim voom, Meutim, ispostavilo se da je eril podjednako osetljiv na ideju da bude iskljuen iz sovjetsko-amerikog dijaloga, kao to su to bili Trumanovi savetnici u pogledu mogunosti da se stvori utisak kako Vaington i London deluju u tandemu. Prema Trumanovim m em oarim a1eril je osom o izvestio Vaington da ne namerava da prisustvuje sastanku na vrhu koji bi predstavljao nastavak Trumanovih i Staijinovih razgovora,7 Kako bi odigrao ulogu posrednika koju je sam sebi dodelio i uspostavio direktne kontake sa saveznikim voama, Tru m a n je odluio da poalje emisare u London i Moskvu.

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

U Moskvu je upuen Hari Hopkins, stari Ruzveltov poverenik; izaslanik poslan a se susretne sa erilom bio je zaudo izabran vie na osnovu mogunosti a se odobrovolji Staljin, nego zbog sposobnosti da otkrije ta britanski premijer ima na umu. Bio je to D ozef E. Dejvis, predratni ambasador u Moskvi i pisac bestselera M isija u Moskvi**. Uprkos tome to je bio bankar, a time u komunistikim oima otelovljenje ka pitalizma, on je pokazivao sklonost veine amerikih ambasadora - naroito onih to nisu bili diplomate od karijere - da se pretvori u samonaimenovanog portparo la zemlje u kojoj je akreditovan. Dejvisova knjiga o onome to je doiveo kao am basador papagajski je ponavljala sovjetsku propagandu u vezi s apsolutno svim pi tanjima, ukljuujui i krivicu rtava montiranih procesa. Kada ga je Ruzvelt tokom rala poslao u jednu misiju u M oskvu, Dejvis je odmah pokazao da je zaprepaujue loe odabran za ulogu koja inu je namenjena. On je ispoljio neobinu neosetljivost kada je grupi najviih sovjetskih rukovodilaca u amerikoj ambasadi prikazao film snimljen prema njegovom bestseleru. U zvaninom izvetaju samo je sovo na pomenuo a su sovjetski gosti sa smrknutom radoznalou" posmatrafi kako se njihove nekadanje kolege pojavljuju na filmskom platnu i priznaju svoju krivicu.B (Oni su to po svoj prilici i bili. Ne samo to su bolje znali o emu se radi, ve nisu mogli ni da iskljue mogunost da taj Film veoma iako moe a bude prikaz njiho ve sopstvene budunosti.) Imajui sve to u viu, Traman teko da je u Dauning strit" mogao a poalje nekoga koji bi tee shvatio erilov pogled na posleratni.svet, : Dejvisova poseta Londonu krajem maja 1945. elovala je gotovo isto onako nadrealistiki kao i njegova ratna misija u Moskvi. Dejvis je bio daleko vie zainteresovan za nastavak sovjetsko-amerikog partnerstva, nego za unapreenje anglo amerikih odnosa. eril je izloio amerikom izaslaniku svoj strah da Staljin namerava da proguta Srednju Evropu i naglasio je neophodnost zajednikog anglo amerikog fronta kako bi mu se odupreli. Sasluavi erilovu analizu sovjetske pretnje, Dejvis jc starog lava pakosno upitao nisu li moda on i Britanija pogreiii Sto nisu podrali Hitlera jer, koliko on razume (eril) sada obrazlae doktrinu zavadi pa vladaj*"' koju su, pokuavajui da unite savezniko jedinstvo, Hitler i Gebcls ponavljali tokom prethodne etiri godine. to se Dejvisa tie, diplomatija na relaciji istok-zapad nee nita postii ukoliko ne bude zasnovana na pretpostavci o Staljinovim dobrim namerama. Dejvis je Trumanu poslao odgovor napisan u istom stilu. Bez obzira na criiovu. veliinu, on je u Dejvisovim oima na prvom mestu, ali i na kraju, i sve vre me1 1 bio veliki Englez, vie zainteresovan za ouvanje engleskog poloaja u Evropi nego za ouvanje m ira.u) Admiral Lejhi, najpre Ruzveltov a sada Trumanov nael nik Generaltaba, potvrdio je, to pokazuje Dejvisov izvetaj,"koliko je to miljenje bilo iroko rasprostranjeno: Na Generaltab je smatrao da je eril ispoljavao ta kav stav tokom itavog rata .n N ita bolje ne iiustruje automatsku reakciju Ameri ke na realpolitiku. Dejvis i Lejhi su glasno izneli svoje neraspoloenje zbog toga to je britanski predsednik vlade 11a prvom mestu zainteresovan za britanske nacional ne interese - to bi dravnici iz bilo koje druge zemlje smatrali za najprirodniju stvar na svetu. Bez obzira na to to je erilovo insistiranje na ravnotei snaga na
358

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

kontinentu odraavalo tri veka britanske istorije, Amerikanci su smatrali da njegov stav nije razuman, a d a je samo odravanje ravnotee neto suprotno traganju za mi rom - kao da su ciljevi i -sredstva bili razliiti, a ne isti. Hopkins, koji je u svojstvu emisara tokom rata nekoliko puta boravio u Mo skvi, ovoga puta je zatekao izuzetno prijatnu atmosferu. Uprkos tome, mogue je da su njegovi susreti sa Staljinom nenamemo produbili neslaganje u vezi s Istonom Evropom i ubrzali izbijanje hladnog rata. Jer, Hopkins je sledio stil ponaanja iz vremena rata, odnosno naglaavao je slogu, a ne konfrontaciju. On nije uspeo da ubedi Staljina do koje mere njegov kurs izaziva sve ozbiljnije probleme sa sve uznemirenijim amerikim javnim mnjenjem. Za sve vreme svoje diplomatske karije re, Hopkins je delovao polazei od pretpostavke da svi nesporazumi mogu da se prevaziu u atmosferi razumevanja i dobre volje, odnosno oslanjao se na kategori je koje je Staljin pre svega slabo razumevao. Staljin i Hopkins su se krajem maja i poetkom juna susreli est puta. Primenjujui svoj uobiajeni metod dovoenja sagovornika u situaciju da se brani, Staljin se alio zbog isteka Zakona o zajmu i najmu i uoptenog zahlaenja sovjetsko-amerikih odnosa. On je upozorio da Sovjetski Savez nee nikada popustiti pod priti scima - to predstavlja standardnu diplomatsku frazu koja se koristi kada pregova ra trai astan nain za utvrivanje kakvi ustupci se od njega oekuju, a nc nagovetava da e ih prihvatiti. Staljin je izjavio i da ne shvata am eriku zabrinutost zbog odravanja slobodnih izbora u Poljskoj. Konano. Sovjetski Savez nije pote kao takvo pitanje kada su u pitanju biie Italija i Belgija, gde izbori jo nisu bili odr ani. Zato bi se zapadne sile brinule za Poljsku i podunavske zemije koje se nala ze u blizini sovjetskih granica? Hopkinsova i Staljinova rasprava nije dovela ni do kakvog zakljuka, a Hopkins nije uspeo ak ni da prenese Staljinu kako Amerikan ci veoma ozbiljno shvataju pitanje samoopreeljenja istonoevropskih naroda, U stvari, Hopkins je ispoljio sklonost veine amerikih pregovaraa da ak i svoje naj vre stavove obrazlau na nain koji uopte ne nagovetava beskompromisnost. Oekujui kompromis, oni trae nain da svojim sagovornicima omogue pogodan izlaz. Druga strana tog pristupa sastoji se u tome to jednom kada izgube poverenje u dobre namere druge strane, ameriki pregovarai postaju tvrdoglavi, a povrem e no i preterano rigini. Izuzetna blagonaklonost prema Staljinu i Sovjetskom Savezu koja se sauvala iz vremena ratnog saveznitva samo je dodatno istakla slabe take Hopkinsovog pregovarakog stila. Juna 1945, Staljin je ve jednostrano utvrdio istonu i zapad nu granicu Poljske, bezobzirno uspostavio marionetsku vladu i flagrantno prekrio obavezu iz Jaite da e organizovati slobodne izbore, U prkos tome, Hari Hopkins je smatrao d aje mogue a sovjetsko-amerike nesporazume Staljinu objasni kao niz dogaaja, svaki po sebi beznaajan, koji su iskrsli u vezi s poljskim pitanjem". Oslanjajui se na Ruzveltovu taktiku iz vremena odravanja konferencija u Teheranu i na Jalti, on je zatraio od Staljina da modifikuje svoje zahteve u vezi s Isto nom Evropom, kako bi doprineo poputanju pritisaka na Trumanovu adm inistraci ju na domaoj sceni.
359

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

Staljin je izjavio d a je otvoren za sugestije u pogledu usklaivanja nove polj ske vlade s amerikim principima. On je ponudio Hopkinsu da predloi etiri ili pet linosti iz demokratskog bloka koje bi se mogle ukljuiti u poljsku vladu, na ije je stvaranje Sovjetski Savez bio prinuen", kako jc tvrdio, iz vojnih razloga,1 3 U pi tanju, naravno, nije bilo simbolino uee u jednoj komunistikoj vladi, ve odr avanje slobodnih izbora. Komunisti su u meuvremenu ve pokazali izvanrednu vetinu u rasturanju koalicionih vlada. Bilo kako bilo, Hopkins nije mogao a im presionira Staljina amerikim poznavanjem situacije u Poljskoj kada je priznao da ne postoje nikakva posebna imena koja bi predloio za novu vladu. Insistirajui na tome da u odnosu na svoje susede ima odreene ruke, Staljin je sledio tradicionalnu rusku politiku. Otkad se Rusija va veka ranije pojavila na me unarodnoj pozornici, ruski vlastodrci su pokuavali a sporove sa susedima reavaju bilateralno, a ne na meunarodnim konferencijama. Ni Aleksandar 1 dvadese tih godina XIX veka, ni Nikola I tri godine kasnije, ni Aleksandar II 1878, nisu shvalali zato Velika Britanija insistira da posreduje izmeu Rusije i Turske. U tim, kao i u kasnijim sluajevima, Rusi su smatrali da imaju pravo da sasvim sami ure duju odnose sa svojim susedima. Ukoliko bi u tome bili ogranieni, bili su spremni da pribegnu sili. A jednom kada bi se osSonili na silu, ne bi se povlaili sve dok im ne bi zapretio rat. Posete Trumanovh emisara Londonu i M oskvi pre svega pokazuju da je on i - - dalje pokuavao da sledi put koji se nalazio izmeu RuzveStove ideje o nainu za V ouvanje mira, za koju Amerika nije imala partnere, i sve izraenijeg gnuanja zbog sovjetskog ponaanja u Istonoj Evropi na koji nije znao kako da odgovori. Truman jo nije bio spreman da se suoi s geopolitikom realnou to ju je donela pobeda, ili da odbaci Ruzveitovu viziju o svetskom poretku o kojem e se starati etiri po licajca". U to vreme, Amerika jo nije priznavala da ravnotea snaga predstavlja po- ; irebu meunarodnog poretka, a ne zastranjivanje evropske dipiomatije. Ruzveltov san o etiri policajca" zavren je na Potsdamskoj konferenciji, odr anoj od 17. jula do 2. avgusta 1945, Trojica lidera su se sastala u Cecilijenhofu, vi li u engleskom seoskom stilu smetenoj u ogromnom parku, koja je sluila kao re zidencija poslednjeg nemakog prestolonaslenika. Potsdam je odabran kao mesto sastanka stoga to se nalazio u sovjetskoj okupacionoj zoni, to se do njega moglo stii vozom (Staljin nije voleo d a putuje avionom) i to su mogle d a g a obezbeduju sovjetske snage. Kada je stigla, amerika delegacija je jo bila privrena ideji o novom svetskom poretku kakvu je iznosila tokom rata. Prema materijalu s instaskcijama koji je pri premio Stejt ipartinent i koji je odredio kriterijume na osnovu kojih e delovati amerika delegacija, uspostavljanje interesnih sfera predstavljalo bi najveu pretnju svetskom mini. U njemu se - u skladu s ortodoksnim vilsonizmom - tvrdilo a bi uticajne sfere predstavljale najobiniju politiku sile sa svim prateim nedostaci ma... Na primarni cilj mora da bude uklanjanje uzroka zbog kojih zemlje beaju a su takve sfere neophodne za njihovu bezbednost, a ne da pomaemo jednoj ze mlji da jaa svoju mo usmerenu protiv druge**.'4 Stejt dipartment nije objasnio ta bi, u odsustvu politike sile, moglo da podstaTcne Staljina na kompromis, ili ta bi
360

IH

.....

......

D IP L O M A T IJA
h i -n k

_____

__________

: KisiKu/iM.:

mogao da bude.uzrok sukoba ako to nije sukob interesa. Uprkos tome, nezaobilazni D ozef Dejvis, koji se pojavio u svojstvu predsednikovog savetnika za odnose sa sovjetskim liderima, bio je, ini se,:potpuno zadovoljan onim to je savetovao, a sto se svodilo n a poputanje. Staljinu, U jednom trenutku, posle estoke rasprave, Dej vis je. Trumanu doturio cedulju na kojoj je pisalo: M islim da su Staljinova oseanja povreena, molim vas, budite ljubazni prema njem u1 1 .1 5 Iako nije. bio sklon da povlauje ljudima, posebno ne. komunistima, Truman se potrudio da to uini. U poetku je. vie .cenio Staljinova tura izlaganja o erilove elokvencije. Kako je.pisao svojoj majci: eril sve vreme govori, a Staljin sa mo neto proguna, ali oveku je jasno ta hoe da kae. 1 6Na.privatnoj veeri odr anoj 21. jula Truman je u potpunosti otvorio duu kada je, kako je kasnije poverio Dejvisu, r e k a o : e l e o sam a ga ubedim da smo mi iskreno zainteresovani za mir i pristojno ureen svet, i da.nemamo nikakve neprijateljske namere prema njima; da mi za sebe ne traimo nita osim bezbenosti za svoju ze m ijai m ira zasnovanog na prijateljstvu i obrosuseskim odnosima, i d a je u stvari na zajedniki posao da to ostvarimo. Naugako sam mu to objanjavao i mislim da mi je poverovao. Ja sto jim iza svake izgovorene rei1 1 ..1 .?'Naalost, Staljin nije imao razumevanja za sagovoraike koji su izjavljivali da sii nezainteresovani za pitanja o kojima raspravljaju. Uesnici Poisamske konferencije pokuali su da izbegnu organizacione pro bleme poput onih to su ometali konferenciju u Versaju. Bilo je predvieno da se Truman, eril; i Staljin -ju tie sto da gub.e.vreme na detalje i da rade pod pritiskom vrem ena'- pozabave optirn principima, a da njihovi ministri spoljnih poslova s po raenim silama Osovine i njihovim saveznicima kasnije razrade detalje mirovnih ugovora. . . . Uprkos tim ogranienjima, dnevni red je bio veoma obiman, a ukljuivao je re paracije, budunost Nemake, status nemakih saveznika kao to su Italija, Bugar ska/M aarska i Ruimmija,.ili pomagaa kao to je Finska, Staljin je ovaj spisak proirio prezentirajui zaliteve koje je Molotov izneo Hitleru 1940, kao i godinu da na kasnije Idnu. Ti zahtevi su ukljuivali slobodan prolaz kroz Bosfor i Dardanele, staconiranje sovjetske vojne baze u Bosforu i neke.italijanske kolonije. Iznureni e fovi drava nisu mogli za dve nedelje da obave toliki posao. Potsdamska konferencija se brzo pretvorila u razgovor gluvih. Staljin se zala gao za uvrivanje svoje interesne sfere, a Truman i, u manjoj meri, eril za svo je principe. Staljin je pokuavao da u zamenu za priznavanje Italije izdejstvuje pri znavanje vlada koje su Sovjeti postavili u Bugarskoj i Rumuniji. U meuvremenu je uporno odbijao zahtev .demokratskih zemalja da se u Istonoj Evropi odre slo bodni izbori. Na kraju, svaka strana je stavljala veto na sve to je mogla. Sjedinjene Drave i Velika Britanija odbile su Staljinov zahtev da se Nemakoj nametnu reparacije u visini o.20 milijardi dolara.(od ega bi polovina pripala Sovjetskom Savezu), ili da resurse iz svojih okupacionih zona stave na raspolaganje u tu svrhu. S druge strane, Staljin je nastavio da uvruje poloaj komunistikih partija irom Istone Evrope. Da bi poljske granice pomerio dalje na zapad, Staljin j e iskoristio i nepreciznost sporazuma s Jalte u vezi s rekama Odrom i Niom. Na Jalti je bilo odlueno a se du
361

D iP L O M A T iJA H E N R ! K iS IN D E R

tih reka postavi granica izmeu Poljske i Nemake, mada, kao to je ve reeno, ni-, ko nije shvatio da u stvari postoje dve reke Nie, eril je shvatio da e istona Nisa biti granica. Meutim, Staljin je u Potsamu. otkrio d a je oblast izmeu istone i za padne Nise namenio Poljskoj. Staljin je raunao da e se neprijateljstvo izmeu Polj ske i Nemake trajno uvrstiti ako Poljskoj pripadnu istorijske nemake teritorije, ukljuujui i stari nemaki grad Breslau (Vroclav) i ako jo pet miliona Nemaca bu de proterano. Ameriki i britanski lideri pomirili su se sa Staijinovim svrenim inom uz beznaajnu ogradu a svoj konani stav u vezi s granicama nee izneti sve do mi rovne konferencije. Meutim, ova rezerva je satno poveala poljsku zavisnost od So vjetskog Saveza i predstavljala je tek neto vie od praznih rei, budui da se ticala teritorija s kojih je nemako stanovnitvo ve uveliko proierivano. erilove pozicije na domaoj sceni nisu bile posebno vrste u vreme kada je doao na Potsdamsku konferenciju. U stvari, tempo rada konferencije, takav kakav je bio, fatalno je prekinut 25, jula 1945. godine, kada je britanska delegacija zatra ila a se s nje povue kako bi se vratila kui da saeka rezultate prvih optih izbo ra posle 1935. eril je pretrpeo katastrofalan poraz i vie se nije vratio u Potsdam. Njegovo mesto zauzeo je novi ..premijer Klemcnt Atli, a Ernest Bevin je doao u svojstvu ministra spoljnih poslova. U Potsdanm je postignuto veoma malo, Mnogi Staijinovi zahtevi bili su odba eni: vojna baza ha Bosforu, staratelj stvo nad nekim itaiijanskim teritorijalna u Africi, zahtev da se u Rurskoj oblasti uspostavi kontrola etiri sile i priznavanje od strane Zapada vlada koje je Moskva postavila u Rumuniji i Bugarskoj, Odbaeni su i neki Trumanovi. predloi - naroito u vezi sa slobodnom plovidbom Dunavom, Trojica e f o v a drava irspela su da postignu-i neke sporazume. Uspostavljen je m e hanizam etiri sile za reavanje nemakog pitanja. Truman je uspeo a natera Sta ljina da prihvati njegov stav u vezi s ratnom tetom, po kojem bi svaka sila napla ivala reparacije u svojoj okupacionoj z.oni. Kljuno pitanje, kao to je predstavlja la zapadna granica Poljske, bilo je gurnuto u stranu; Sjedinjene Drave i Velika Bri tanija preutno su priznale Staljinovu granicu na Odri i Nisi, ali su zadrale pravo da se kasnije razmotri njena revizija. Konano, Staljin jc obeao da e ui u rat pro tiv Japana. Mnogo tota ostalo je nedoreeno i neuraeno i, kao to se to esto do gaa kada efovi drava ne mogu da sc sloe, kakljiva pitanja prosleena su na da lje razmatranje ministrima spoljnih poslova. Moda najznaajniji dogaaj u Potsdamu tie se neega to se nije nalazilo na zvaninom dnevnom redu': U jednom trenutku Truman je odveo Staljina u stranu da bi ga obavestio o postojanju atomske bombe, Staljina su, naravno, njegovi pijuni o tome davno obavestili; u stvari, on je za atomsku bombu znao mnogo due od Trumana. Imajui u vidu njegovu paranoju, nesumnjivo je to Trumanovo obavetenje shvatio kao providan pokuaj zastraivanja. Odluio je da ne pokae interesovanje za tu novu tehnologiju i da je potceni time to nee ispoljiti nikakvu posebnu rado znalost. Ruski premijer", zapisao je Truman u svojim memoarima, nije pokazao posebno interesovanje. Jedino je rekao a mu jc drago to to uje i da se nada da e mo atomsku bombu 'dobro upotrebiti protiv Japanaca. IS Taj stav prema nuklear nom naoruanju Sovjeti e zadrati sve dok ne razviju sopstveno.
362

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

eril e kasnije rei da bi on, da je ponovo bio izabran, u Potsdamu sve po stavio na svoje mesto i pokuao da nametne reenje.1 9 On nikada nije tano naveo ta jc imao na umu. injenica je d a je Staljin eventualno mogao da se natera na do govor samo pod najveim pritiskom, pa ak i tada samo u posiednjem trenutku. U stvari, eriiova namera da postigne sveobuhvatno reenje definisala je ameriku dilemu: nijedan ameriki dravnik nije bio spreman da izie s onakvom pretnjom ili pritiskom kakve je eri! imao na umu i-kakve je Staljinova psihologija zahf eva la. Ameriki lideri jo nisu shvatili injenicu da e Staljin, to mu se vie vremena daje za stvaranje jednopartijskih drava u Istonoj Evropi, sve tee moi da se na tera da promeni kurs. Na kraju rata ameriko javno mnjenje bilo je umorno od rata i sukoba, a iznad svega je elelo da se vojnici vrate kui. Ono nije bilo spremno da zapreti daljom konfrontacijom, a jo manje nuklearnim ratom zbog politikog plu ralizma u Istonoj Evropi, iii na njenim granicama. Svi su bili podjednako opredeIjeni za pruanje otpora daljem irenju komunizma i izbegavanjc bilo kakvih vojnih rizika, Sukob sa Staljinom nipoto ne bi bio ajanka. Do koje m ere je on bio spreman da istraje u onome to je naumio postalo mi je jasno tokom razgovora koji sam 1989. godine vodio sa Andrejom Grom ikom, posle njegovog povlaenja s poloa ja. Pitao sam ga zasto je tako brzo posle pretrpljenih ratnih razaranja Sovjetski Sa vez rizikovao blokadu Berlina bez obzira na ameriki monopol' nad nuklearnim orujem. Gromiko, koji je postao mnogo nleki kada je' otiao u penziju, odgovorio je a je nekoliko savetnika pred Staljinom izrazilo istu zabrinutost, ali da ih je on razuverio iznevi tri mogunosti: najpre, Sjedinjene Drave, rekao je, nikada ne bi upotrcbile nuklearno oruje zbog Berlina; drugo, da su ameriki konvoji pokuali silom da se probiju autopulem do Berlina, Crvena armija bi im pruila .otpor;'tree, ako bi se uinilo da se Sjedinjene Drave spremaju da napadnu svom irinom fron ta, Staljin bi konanu odluku zadrao za sebe. U tom,sluaju bi, po svoj prilici, pri stao na sporazum. Stvarni rezultat konferencije u Potsdamu bio je poetak procesa koji je Evropu podelio na dve sfere utieaja. Dogaaji su krenuli tokom koji su ameriki ratni lide ri najodlunije hteli da izbegnu. Sastanak ministara spoljnih poslova, razumljivo, nije bio nita produktivniji od sastanka na vrbu, imajui manje ovlaenja, oni su bili i manje fleksibilni. Moiotov je politiki, isto kao i fiziki, mogao da preivi sa mo ukoliko se najkrue pridrava Staljinovih instrukcija. Prvi sastanak ministara spoljnih poslova odran je u Londonu septembra i po etkom oktobra 1945. Cilj tog sastanka bilo je sastavljanje mirovnih sporazuma za Finsku, Maarsku, Rumuniju i Bugarsku, odnosno zemlje koje su sc borile na stra ni Nemake. Ameriki i sovjetski stav nije sc promenio posle Potsdama.-Dravni sekretar Dejms Berns je zahtevao slobodne izbore; Moiotov za njih nije hteo ni da uje. Bems se nadao da e demonstracija zastraujue moi atomske bombe u Japa nu uvrstiti ameriki pregovaraki poloaj, Umesto toga, Moiotov je dizao galamu kao i obino. Na kraju tog skupa, postalo je jasno da atomska bomba nije naterala Sovjete na veu kooperativnost - bar ne u odsustvu mnogo otrije diplomatije. Berns jc svom prethodniku Evardu R. Stetinijusu rekao:

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R -

Suoeni smo s jednom novom Rusijom, potpuno drugaijom od Rusije s kojom smo imali posla pre godinu dana. Dok smo im bili potrebni u ratu i dok smo ih snabevali, imali smo zadovoljavajue odnose, ali sada, kada je rat za vren, oni zauzimaju agresivan pristup i stavu.vezi s politiko-teritorijalnim pi tanjima koji se niim ne mogu odbraniti, : : San o etiri policajca1 1 nije se brzo za vrio. N ekoliko nedelja posle neuspene konferencije ministara spoljnih poslova, 27: oktobra 1945. godine, Truman je u go vor odran na proslavi Dana ratne mornarice ukljuio stare teme amerike spoljne politike, isto kao i poziv za sovjetsko-ameriku saradnju. Sjedinjene Drave, rekao je on, ne trae ni teritorije ni baze, nita to pripada bilo kojoj drugoj siii. Ame rika spoljna politika, kao odraz moralnih vrednosti nacije, vrsto je zasnovana na fundamentalnim naelima pravinosti i pravde1 1 , kao i na odbijanju kompromisa sa zlom" Pozivajui se na tradicionalno ameriko izjednaavanje linog i javnog mo rala, Truman je obeao da neemo odustati od truda a to zlatno pravilo ugradimo u meunarodne odnose u elom svetu". Naglasak koji je Tmman stavio na moralni aspekt spoljne politike posluio je kao uvod drugom pozivu za Uspostavljanje sovjetsko-amerikog poverenja. Izmeu ratnih saveznika nisu postojale "beznaene ili nepom irljive" razlike, tvrdio je Truman. Ne postoje sukobi interesa meu sila ma pobenicama koji bi bili toliko duboko ukorenjeni-da- ne bi mogli da se prevaziu. ' To se nije dogodilo. Na sledeoj konferenciji ministara spoljnih poslova, odr anoj decembra 1945, izneti su izvcsni sovjetski ustupci". Staljin je 23.. decembra primio Bernsa i predloio da tri zapadne demokratske zemlje poalju komisiju u Rumuniju i.Bugarsku radi dogovora s tamonjim vladama o nainu na koji bi mo gle da se proire, kako bi u njihov sastav uli i izvesni demokratski' politiari. Ta ci nina ponuda je, naravno, pokazivala d a je Staljin bio siguran u to .da su se komu nisti dobro uvrstili u satelitskim zemljama, a ne njegov pristanak na demokratska naela. To miljenje je delio i Dord Kenan koji je te Staljinove ustupke podruglji vo nazvao smokvinim liem demokratske procedure kojim je trebalo zakloniti go lotinju Staljinove diktature".2 2 Meutim, Bems je Staljinovu inicijativu protumaio kao potvrdu da sporazum postignut na Jalti zahteva izvestan demokratski gest, posle ega je Bugarsku i Ru mu riij u priznao pre nego to je ak i zakljuio mirovne sporazume s tim zemljama. Truman je bio izvan sebe kada je uo da je Bems prihvatio kompromis, a da se s njim nije ni konsultovao. Posle izvesuog oklevanja on se sloio s Bernsom, ali je ta j sluaj predstavljao poetak udaljavanja izmeu presednika-i njegovog dravnog sekretara; godinu dana kasnije Bems je podneo ostavku. Godine 1946. odrana su jo dva sastanka ministara spoljnih poslova, u Parizu i u Njujorku. Na njima su zavreni dopunski ugovori, mada je do izraaja dola sve vea zategnutost zbog toga to je Staljin Istonu Evropu pretvorio u svoj politiki i ekonomski privezak. Izbijanju hladnog rata doprinela je razlika u mentalitetu izmeu amerikih i so vjetskih lidera. Ameriki pregovarai su sc ponaali kao da e ponavljanje njihovih

364

D IP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

zakonskih i moralnih prava samo po sebi doneti .eljene rezultate. M eutim, Stalji nu su bili potrebni mnogo ubedljiviji razlozi da bi promenio svoj kurs. Kada je Tru man govorio o zlatnom pravilu, njegov ameriki auditorijum ga je bukvalno shvatao i iskreno verovao u svet utemeljen na pravnim normama. Za Staljina, Trumanove rei:predstavljale su praznu priu, ako ne. i varku. Novi meunarodni poredak ko ji je on imao na umu bio je panslavizam ojaan kom unistikom ideologijom. Jugoslovenski komunistiki disident M ilovan ilas prepriava jedan razgovor u kojem je Staljin rekao: Ako Sloveni budu udrueni i solidarni - niko, ubudue, nee ni prstom mai. Ni prstom !, ponavljao je, pootravajui svoju misao seenjem vazdulia kaiprstom1 1 .2 5 Paradoksalno je to to je Stalj inovo skretanje u pravcu hladnog rata ubrzalo njegovo saznanje koliko mu je zemlja zaista slaba. Sovjetska teritorija zapadno od Moskve bila je razorena zbog uobiajene prakse trupa u povlaenju - prvo sovjet skih, a potom nemakih - da se digne u vazduh svaki dimnjak kako bs se gonioci ostavili bez.zaklona od surove ruske klime. Sovjetski'Savez je u ratu imao preko dvadeset miliona mrtvih (ukljuujui i civile). Pored toga, broj mrtvih u Staljinovim istkama, logorima, prilikom prisilne kolektivizacije i namerno izazivane gladi iz nosio je jo dvadeset miliona, dok je moda jo petnaest miliona ljudi preiveio gu-_ lage.24 Ta iscrpljena zemlja iznenada se nala suoena s amerikim tehnolokim prodorom kakav je predstavljala atomska bomba. Da lij e to moglo da znai d a je konano kucnuo as kojeg sc Staljin dugo pribojavao, da je kapitalistiki svet sada bio u mogunosti da mu nam etne svoju volju? Zar im patnje i odricanja ija je nehumanost prevazilazila ak i ruske, neverovatno tiranske standarde, nisu doneli ni ta bolje od. jednostrane kapitalistike prednosti? Ispoljavajui gotovo neodgovornu razmetljivost, Staljin .se opredelio da se pre tvara kako Sovjetski Savez deluje na osnovu svoje snage, a ne slabosti. Davanje ustupaka bilo je po Staljinovom miljenju priznavanje slabosti, a za svakim ustup kom, bio je uveren, usledili bi novi zahtevi i pritisci. Stoga je zadrao svoju vojsku u sreditu Evrope, gde je postepeno nametao sovjetske.marionetske vlade. Idui jo dalje, uspeo je da stvori sliku tako nepomirljive svireposti da su mnogi mislili da je spreman da krene na Laman - mada je kasnije postalo jasno da je taj strah bio bez razloan. Naduvavanje sovjetske moi i ratobornosti Staljin je upotpunjavao ulaganjem sistematskih napora da omalovai ameriku mo. posebno njeno najjae, nuklearno oruje. Tome je lino dao ton kada je pokazao nezainteresovanost za Trumanovu in formaciju o postojanju atomske bombe. Komunistika propaganda, uz podrku dobronamernih sledbenika iz intelektualnih krugova irom sveta, nadugako i nairo ko je raspredala kako pronalazak.nuklearnog oruja nije zmenio pravila vojne stra tegije, te a bi se strateko bombardovanje pokazalo neefikasnim. Godine 1946. StaJjin je izneo zvaninu doktrini!: Svrha atomskih bombi je zastraivanje ljudi sa slabim.ivcima, ali one ne mogu da odlue o ishodu rata...25 U sovjetskim javnim izjavama, to to j e Staljin rekao brzo se proirilo na razliku izmeu prolaznih" i trajnih1 1 stratekih inilaca, pri emu je atomska bomba identifikovana kao prola zni fenomen. Ratni hukai1 1 , napisao je maral avijacije Konstantin Verinjin
365

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

1949, preko svake mere naduvavaju ulogu ratnog vazuhoplovstva... (raunajui) da e se narod u Sovjetskom Savezu i zemljama narodne emokratije uplaiti od ta kozvanog;atom skog rata ili rata koji se vodi pritiskom na dugm e.1 1 2 * Obian lider bi dopustio zemlji iscrpljenoj ratom,i neljudskim patnjama to su mu prethodile da malo predahne. M eutim, demonski generalni sekretar svom na rodu nije dozvolio predah; u stvari, on je raunao - po svoj prilici tano - da e dru tvo, ako mu ikada popusti, poeti da postavlja pitanja koja e se doticati samih te melja komunistike vlasti. U govoru koji je maja 1945, ubrzo posle sklapanja pri mirja, odrao komandantima pobednike Crvene armije, Staljin je poslednji put po segnuo za emotivnom retorikom iz vremena rata. Obraajui im se s prijatelji, zemljaci, on je povlaenja iz .1941, i 1942. ovako opisao: Drugi narod bi moda rekao svojoj viadi: Niste opravdali naa oekiva nja, gubite se; mi emo dovesti novu vladu koja e potpisati mir s Nemakom i omoguiti nam da se odmorimo", Meutim, ruski narod nije krenuo tim pu tem zato to je imao poverenja u politiku svog rukovodstva, Hvala ti, veliki ru ski narode, za tvoje poverenje.37 . Bio je to,poslednji put da je Staljin priznao neki neuspeh i poslednji put da se narodu obratio'kao ef viac. (Interesantno jc to to je Staljin tim govorom odao priznanje samo ruskom narodu, a ne i drugima koji su iveli u sovjetskoj im peri ji.) Nekoliko m eseci'kasnije Staljin se vratio na poloaj generalnog sekretara K o m unistike partije, to jc predstavljalo osnov njegove vlasti, a prilikom obraanja sovjetskom narodu vratio se na standardni komunistiki nain oslovljavanja drugovi" - kao sto je i Komunistikoj partiji pripisao iskljuivu zaslugu za so vjetsku pobedu, U jednom drugom vanom govoru, odranom 9. februara 1946. godine, Staljin je ukazao na pravac delovanja u posieratnom periodu: Pobeda pre svega znai da je pobedilo nae sovjetsko drutveno ureenje, da je sovjetsko drutveno ureenje uspeno izdralo proveru u ratnom poara i a je dokazalo svoju apsolutnu vitalnost... Pokazalo se d a je sovjetski rutveni sistem podesniji za ivot i stabilniji od nesovjetskog drutvenog ureenja,.,, sovjetsko drutveno ureenje predstavlja bolji vid organizacije drutva nego bi lo koji nesovjetski drutveni sistem.2 8 Objanjavajui uzroke rata Staljin se pozivao na komunistiku pravovernost; rat je, po njemu, izazvalo funkci oni sanje'kapitalistikog sistema, a ne Hitler: Nai marksisti kau da kapitalistiki nain privreivanja kakav postoji u svetu u sebi krije elemente krize i rata, da razvoj svetskog kapitalizma ne sledi siguran, pravolinijski put, ve prolazi kroz: krize i katastrofe. Neravnomeran razvoj kapitalistikih zemalja vremenom dovodi do otrih poremeaja u njiho vim odnosima, a grupe zemalja koje smatraju da nemaju dovoljno sirovina i iz366

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN D E R

voznih trita obino pokuavaju da promene situaciju, da posegnu za orua nom silom kako bi izmenile svoj poloaj.2 9 Ako je Staljinova analiza bila tana, izmeu Hitlera i sovjetskih ratnih savezni ka nije postojala nikakva sutinska razlika. Pre ili posle, novi rat je bio neizbean, zbog ega se Sovjetski. Savez nalazio u stanju primirja, a ne stvarnqg mira. Zadatak koji je Staljin postavio Sovjetskom Savezu bio je isti kao i pre rata: da dovoljno oja a kako neizbeni sukob ne bi doveo do napada na otadbinu komunizma, ve bi se preusmerio kapitalistiki graanski rat. U potpunosti je nestala nada da bi mir mo gao da olaka svakodnevnu sudbinu sovjetskih naroda. Naglasak je stavljen na te ku industriju, kolektivizacija u poljoprivredi je nastavljena, a unutranja opozicija skrena. StaJjnov govor je odran na standardni predratni nain - on je kao kateheta po stavljao pitanja, a onda sam na njih odgovarao. Prestraenom auditorijumu njegov refren je bio suvie dobro poznat: jo neidentifikovanim neprijateljima prelilo se unitenjem zbog toga to ometaju ostvarivanje socijalistikih planova. Na osnovu linog iskustva skoro svakog sovjetskog graanina takve izjave riiko nije mogao da shvati kao prazne pretnje. Staljin je, istovremeno, objavio ambiciozne nove ciljeve: deset puta veu proizvodnju sirovog gvoa, petnaest puta veu proizvodnju elika i etiri puta veu proizvodnju nafte. Samo u tom sluaju naa zemlja e biti obezbeena od svega to bi moglo da se desi. Da bi se ovo ostvarilo, moda e bili po trebna tri petogodinja plana, ako ne i vie. Meutim,-to m oe da se uradi i mi m o:' ramo to da u r a d i m o .T r i petogodinja plana'znaila su da niko.od onih to su p re- iveli istke i Drugi svetski rat nikada nee iveti norm alnim ivotom. U vreme kada je Staljin odrao ovaj govor, ministri spoljnih poslova pobedni ke alijanse i dalje su se redovno sastajali, amerike trupe su ubrzano naputale Evropu, a eril jo nije odrao govor u kojem e pomenuti gvozdenu zavesti. Sta ljin je ponovo uspostavljao politiku konfrontacije sa Zapadom, stoga to je shvatio da komunistika partija, onakva kakvu je stvorio, ne bi mogla da opstane u meu narodnom i domaem okruenju opreeljenom za miroljubivu koegzistenciju. M ogue je a se Staljin nije toliko trudio da uspostavi ono to je kasnije nazva no satelitskom orbitom", koliko da sebe ojaa za neizbeni diplomatski obraun. Staljinovoj apsolutnoj vlasti u Istonoj Evropi dem okratske zemlje su se suprotsta vljale samo verbalno i nikada nisu pribegavale pretnjama koje bi Staljin ozbiljno shvatio. Zahvaljujui tome, Sovjetski Savez je bio u mogunosti da vojnu okupaci ju pretvori u mreu satelitskih reima. Reakcija Zapada na sopstveni nuklearni monopol'produbljivala je pat-poziciju. Nainivi paradoksalan zaokret naunici su, reeni da izbegnu nuklearni rat, poeli da podravaju neverovatnu pretpostavku da nuklearno oruje nije izmenilo pouku koju je navodno pruio Drugi svetski rat - da strateko bombardovanje ne moe presudno da utie na ishod rata.1 1 Istovremeno sve vie je pohvatana propaganda Kremlja u vezi s neizmenjenom stratekom situacijom. Razlog zbog kojeg je kra jem etrdesetih godina amerika vojna doktrina prihvatila taj stav m oe se objasni ti njenom sopstvenom birokratskom dinamikom. Odbijanjem da bilo koje oruje
367

D IP L O M A T IJA ' H E N R I K IS iN D E R

oznae kao odluujue, naelnici amerikih generaltabova postigli su da "njihovi vlastiti rodovi vojske i dalje deluju nezamenljivo. Oni su stoga razvili koncept koji je u optoj strategiji zasnovanoj na iskustvima iz Drugog svetskog rata nuklearno oruje tretirao kao neto malo efikasniji eksploziv. U periodu kada su demokratske zemlje posedovale relativno veu snagu, ta doktrina je navela na pogrean zaklju ak da je Sovjetski Savez u vojnom pogledu superioran zahvaljujui veim kon vencionalnim rodovima vojske. Na ono to im valja initi, demokratske zemlje je, isto kao i tridesetih godina, podsctio eril, sada u ulozi voe britanske opozicije. U govoru odranom 5. mar ta 1946. u Fultonii, u dravi Misuri, on je pomenuo gvozdenu zavesu koja se spu stila o Seina na Baltiku do Trsta na Jadranu1 4 i time dao znak za uzbunu zbog sve izraenijeg sovjetskog ekspanzionizm a.32. Sovjeti su uspostavili pro komunisti ku vlast u svakoj zemlji koju je okupirala Crvena armija, isto kao i u sovjetskoj zo ni u .Nemakoj, iji su najvaniji deo - eril nije mogao a se uzdri a da to ne is takne - Sjedinjene Drave predale Sovjetima. To e na kraju poraenim Nemcima dati mo da budu predmet nadmetanja izmeu Sovjetskog Saveza i zapadnih demo kratskih zemalja". erii je zakljuio da je zbog te neposredne opasnosti neophodan savez Sjedi njenih Drava i britanskog Komonvelta. Dugorono reenje, meutim, predstavlja lo je jedinstvo Evrope, iz kojeg nijedna zemlja nee biti zauvek iskljuena1 1 . Tako je eril, prvi i najvei protivnik Nemake iz tridesetih godina, etrdesetih postao prvi i najvei zagovornik pomirenja s Nemakom1 . Meutim, erilova sredinja te ma bila je da vreme ne radi u korist demokratskih zemalja i a se hitno mora potra iti neko celovito reenje: . Ja ne verujem da sovjetska Rusija eli rat. Oni.ele plodove rata i neogra nieno irenje svoje moi i doktrine. Meutim, ono to mi danas, dok jo ima vremena, moramo da razmotrimo jeste trajno spreavanje rata i to je mogue bre uspostavljanje slobode i emokratije u svim zemljama. Tekoe i opasno sti nee biti otklonjene ako pred njima zatvorimo oi. One nee biti otklonjene ni ako budemo samo ekali da vidimo ta e se dogoditi; njih nee otkloniti ni politika poputanja. Ono to je potrebno jeste reenje - to ga vie budemo od lagali, tee emo do njega doi, a opasnosti s kojima emo se suoiti bie ve e.3 3 Proroci veoma retko obijaju priznanje u vlastitoj zemlji zbog toga to njihova uloga prcvazilazi granice iskustva i mate savremenika. Oni stiu priznanje tek ka da se njihove vizije ostvare - ukratko, kada postane suvie kasno da se njihova daT lekovidosl iskoristi. erilu je bilo sueno da ga njegovi zemljaci prihvata ju samo povremeno - u trenucima kada je u pitanju bio goli opstanak. Trideselih godina, ka da su njegovi suvremenici eleli da pregovaraju, on je svoju zemlju posticao da se naoruava; etrdesetih i pedesetih godina, dok su njegovi savremenici, hipnotisani samonametnutom iluzijom o sopstvenoj slabosti, bili mnogo vie zainteresovani za uveavanje moi, on se zalagao za diplomatsku bitku.
368

................ .......... ...............

.....

DIPLO M ATIJA
l il '- \ R I K !S !V M ? .;'R

...

N a kraju, sovjetska satelitska orbita se pojavila postepeno, donekle sluajno, Analizirajui Staljioov govor u kojem je najavio tri nova petogodinja plana, Kenan je u svom uvenom Dugakom telegramu" napisao kako bi Staljin gledao na neki ozbiljan pritisak iz inostranstva: Intervencija protiv Sovjetskog Saveza, mada bi bila katastrofalna za one to je preduzmu, ponovo bi dovela do zaostajanja u razvo ju sovjetskog socijalizma i stoga je morala p o svaku cenu da se sprei (kurziv do dat)1 1 .34 Staljin nije mogao istovremeno da obnavlja Sovjetski Savez i a se konfron tira sa Sjedinjenim Dravama, esto pominjana sovjetska, invazija na Zapadnu Evropu bila je pio mate; bilo je mnogo verovatnije da bi Staljin ustuknuo pred moguom konfrontacijom sa Sjedinjenim Dravama - m ada svakako ne pre nego to bi dobro proverio do koje mere je Zapad odluan u svojoj nameri. Staljin je bio u mogunosti da ne izlaui se nekom posebnom riziku namee granico u Istonoj Evropi, zahvaljujui tome to su njegove trupe ve okupirale te oblasti, M eutim, to se tie nametanja prosovjetskih reima na tim teritorij ama, bio je mnogo obazriviji, Tokom prve godine posle rata kom unistike diktature uvedene su samo u Jugoslaviji i Albaniji, Drugih pet zemalja koje e kasnije postati sovjet ski sateliti - Bugarska, ehoslovaka, M aarska, Poljska i Rum unija - imale su ko alicione vlade u kojima su komunisti bili najjaa, ali jo uvek ne dominantna parti- ja. Dve od tih zemalja - ehoslovaka i M aarska - odrale su prve posleratne go dine izbore posle kojih je uspostavljen stvarni viepartijski sistem. "Nekomunistike partije jesu bile sistematski ometane, posebno u Poljskoj, ali Sovjetski Savez ih i da lje nije direktno guio. Andrej danov, koga su izvesno vreme smatrali Staljinovim najbliim saradnikom, mogao je jo septembra 1947. da tvri kako postoje dve vrste drava u okvi ru onoga to je nazvao antifaistikim frontom4 1 u Istonoj Evropi. U govoru ko jim je objavljeno osnivanje Kominforma, zvaninog udruenja svih komunistikih partija u svetu koje je nasledilo Komin temu, on je Jugoslaviju, Poljsku, ehoslo vaku i Albaniju nazvao novim emokratijama (to je prilino udno kada je u pi tanju ehoslovaka, gde komunistiki udar jo nije bio izveden). Bugarska, Rum u nija, Maarska i Finska svrstane su u drugu kategoriju, koja jo nije bila jasno eti ketirana.35 Da li to znai d a je Staljinova rezervna pozicija za Istonu Evropu u stvari bila slina onoj za Finsku - uspostavljanje nacionalnih i demokratskih drava koje ipak vode rauna o sovjetskim interesima? Do otvaranja sovjetskih arhiva osueni smo na nagaanje. Meutim, mi znamo da uprkos tome to je Staljin Hopkinsu 1945. rekao da eli da Poljska dobije prijateljski nastrojenu vladu koja ne mora obavezno da bu de komunistika, njegovi ,,namesnici su nametali neto potpuno drugaije. Dve go dine, kasnije, kada je Amerika odluila da sprovede program pomoi Grkoj i Tur skoj, i kada je od tri zapadne okupacione zone poela da stvara dravu od koje e ka snije nastati Savezna Republika Nemaka (v. XVIII glavu), Staljin se jo jednom su sreo s amerikim dravnim sekretarom. Aprila 1947, posle osamnaest meseci zastoja i ispoljavanja sve vee gorine na sastancima ministara inostranih poslova etiri sile, kao i itavog niza sovjetskih pretnji i jednostranih poteza, Staljin je pozvao dravnog sekretara Marala, kome je u duem razgovoru rekao da pridaje ogroman znaaj op-

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

stem sporazumu sa Sjedinjenim Dravama. Zastoj i konfrontacije, tvrdio je Staljin, bile su samo poetne arke t okraji izviakih snaga",3 6 Staljin je izjavljivao d a je kompromis mogu u vezi sa nim (kurziv dodat) glavnim pitanjima4 1 i insistirao na tome d a je neophodno biti strpljiv i ne postati pesimista1 1 ,37 Ako je Staljin to ozbiljno mislio, vrhunski raundija se preraunao. Jer, je d nom kada su Amerikanci izgubili poverenje u njegovu dobronamernost, vie nije bi lo lako da ga povrati. Staljin je preterao u onome to je inio zato to u stvari nika da nije razumeo psihologiju demokratskih zemalja, posebno Amerike. Rezultat tog preterivanja bili su Maralov plan, Atlantski savez i jaanje zapadne vojne moi, ali on ni na ta od svega toga vie nije mogao da utie. eril je gotovo sigurno bio u pravu - pravo vreme za politiko reenje bilo je neposredno posle rata. Da ii bi Staljin dao biio kakve znaajne ustupke u to vreme zavisilo bi u velikoj meri od trenutka i ozbiljnosti s kojom bi mu bili izloeni pred log i posledice odbijanja. Uspeh je, verovatno, mogao da se postigne da mu je to predoeno odmah po okonanju rata. Meutim, Amerika se sve bre povlaila iz Evrope, a pregovaraka pozicija Zapada je opadala - bar do pojave Maralovog pla na i NATO-a. Do sastanka s Maralom 1947. godine, sovjetski diktator se ve preigrao; sum njiavost s kojom se sada na njega u Americi gledalo, bila je ravna ranijem p'ovetenju u njegove dobre namere. Cak i d a je Amerika preterala u zaokretu koji je nai nila od iskrene dobronamemosti do potpunog nepoverenja, to je ipak odraavalo novu meunarodnu situaciju. Teorijski je moda bilo mogue uvrstiti jedinstven front demokratskih zemalja i istovremeno voditi pregovore sa Sovjetskim Savezom o optem reenju. Meutim, ameriki lideri i njihove kolege u Zapadnoj Evropi bi li su ubeeni da Zapad nije ni dovoljno jedinstven ni snaan da bi mogao da izdri strategiju na dva koloseka. Komunisti su predstavljali drugu politiku partiju po ja ini i u Francuskoj i u Italiji. U Saveznoj Republici Nemakoj, tada u fazi nastaja nja, postojala su poeljena miljenja u vezi s eventualnom neutralnou. U Velikoj Britaniji, isto kao i u Sjedinjenim Dravama, mirovni pokreti su se veoma buno su protstavljali politici obuzdavanja. U govoru odranom preko radija 28. aprila, dravni sekretar Maral je ukazao na to da je Zapad u svojoj politici prema Sovjetskom Savezu preao taku sa koje nema povratka. Staljmov nagovetaj da bi moda bio spreman na kompromis, M ar al je odbacio zato to mi ne moemo da ignoriemo d a je u to ukljuen i faktor vremena. Oporavak Evrope odvija se mnogo sporije nego to se oekivalo. Dezintegrativne snage dolaze do izraaja. Pacijent umire dok se lekari konsultuju. Ja sto ga verujem da akcija ne moe da eka na kompromis postignut iscrpljivanjem..- Bez odlaganja se mora preduzeti svaka akcija koja moe da resi te gorue probleme1 1 ,3 8 Amerika se opreelila za jedinstvo Zapada, umesto za pregovore na relaciji .Is~ tok-Zapa. Ona zaista nije im ala drugi izbor poto se nije usuivala a deluje na osnovu Staljinovih nagovetaja, a da naknadno otkrije kako on pregovore koristi za podrivanje novog meunarodnog poretka koji je pokuavala da izgradi. Doktrina obuzdavanja postala je osnovni princip politike Zapada tokom narednih etrdeset godina.
370

D IP L O M A T IJA ' H E N R I K IS IN D E R

NAPOMENE
1. Jam es M acG regor B urns, R oosevelt: The S o ld ier o f F reedom (H a rc o u rt B race Jovanovich, N jujork , 1970), str. 448-449. 2. Selig A dler, The Iso la tio n ist Im pulse: Its Tw entieth-C entury R eaction {Free P ress, N jujork; C ollier-M aem illan, L ondon, 1957), str. 2853. T rum an, obraanje N acio n aln o m kom itetu za gra an sk u politiku akciju, parafrazirano; R ic hard J. W alton, H enry Wallace, H arry Truman, a n d th e C o ld War (V iking P ress, N jujork, 5976), str. U 9. 4. G o v o rn a zajedniko] sednici K o ngresa, 16. aprila 1945, P ublic P apers o f the P residents o f the U nited States. H arry'S. Truman, 1945 (U. S. G overnm ent P rin ting O ffice, V aington. 1961), str, 5 (u daljem tekstu Truman P a p ers ); ponovljeno n a str. 22, u T n im an ovom g o v o ra od 25. aprila 1945. 5. W. Averell H arrim an i E lie A bei, Sp ecia l E n vo y to C hurchill a n d Stalin. 1941-1946 (R andom H oy sc, N ju jo rk , 1975), str. 474. 6. W inston S. C hurchill, The S e co n d W orld War. 6, Trium ph a n d Tragedy (H oughton M ifflin, B o ston, 1953), s!t. 503. 7. H arry S. Trum an, Year o f D ecisions, M em oirs. I (D oubleday, N ju jo rk , 1955j, str. 260. 8. H erbert Feis, Churchill, R oosevelt, Stalin: The War They W aged a n d the P eace They Sought (P rinceto n U n iv ersity P ress, Prinston, N ju D erzi, 1957), str, 533. 9. Ibid, str. 652. 10. A dm iral flote W illiam D. Leahy, I Wax There: The P ersonal H istory o f the C h ie f o f S ta ff to Presidents R oosevelt and Truman B a sed on H is N otes a n d D iaries M ade at the. Time (W hittlesey H o use/M cG raw -H ill B ook C om pany, N jujork/L ondon/T oronto. 1950), str. 379-380. 11. Ibid. str. 380. 12. R obert E, Sherw ood, R o osevelt a n d H opkins: An In tim a te H isto ry (H arp er & B rothers, N jujofk, I94S), str. 890, 13. Ibid, str. 908. 14.- D okum ent Stejt diparlm enta B ritish Plans for a W estern E uropean B lo c , 4. ju l 1945; U. S. D epartm en t o f Slate, Foreign Relations o f the U nited States: The C onference o f B erlin (The P otsdam C onference) 1945 (U. S. G overnm ent Printing O ffice, V aington), !, str. 2 6 2 - 2 6 3 . 15. Terry1 ri A nderson, The U nited States, Great Britain, a n d the C o ld Wat; 1944-194? (U niver sity o f M issouri Press, K olum bija, M isuri, 1981), str, 69. 16. R o b e rt). D onovan, C onflict a n d Crisis: The P resid en cy o f H arry S. Trum an I94S-194H (W, W. N o rto n , N jujork, 1977), str. 81. 17. Ibid, str. 84. 18. T ram an, Year o f D ecisions, str. 416, 19. C hurchill, Triumph a n d Tragedy, str. 582. 20. John L ew is G addis, The U nited States a n d the O rigins o f the C old War (C olum bia U niver sity Press, N jujork, 1972), str. 266. 21. Trum anov g ovor o spoljnoj politici na proslavi D ana m o rnarice 27. okto b ra 1945, u N jtijorku, Truman Papers. 1945, str. 431-438. 22. G addis, O rigins o f C old War, str. 28023. M ilovan D jilas. C onversations with Stalin (H arcourt, B race & W orld, N ju jo rk , 1962), str. 114. 24. R o b ert C onquest, T he Evil o f T his T im e", N ew York R eview o f B ooks, X L, br. 15 (23. sep tem b ar 1993), str. 2725. H en ry A . K issinger, N u clea r W eapons a n d Foreign P olicy (H arper & B rothers, N jujork, o b jav ljen o za potrebe Saveta za m eunarodne odnose. 1957), sir. 367. 26. /bid, sfr. 3 7 i. 27. A ian B ullock, H itter a m i S ta tin : P a ra llel Lives (A lfred A . K n o p f, N ju jo rk , 1992), str. 907. 28. G ovor Josifa VtsarionoviiSa Staljina, N ovi petogodinji plan 2 a R usiju", odran preko R adio M oskve 9. februara 1946; The N ew York Times, 10. februar 1946.

371

D iP L O M A T iJA H E N R I K IS IN D E R

29. Ibid. 30. Ibid. 31. Videti P. M . S. B lackett, A to m ic W eapons a n d East-W est Relations (C am bridge U niversity Press, N jujork, 1956). 32. G o v o r V instona S. erila, T he Sinew s o f Peace1 ', 5. m art 1946, na K oledu Vestminster, Fulton, M isuri; R obert R hodes Jam es, urednik, Winston S. Churchill: H is C om plete Speeches, 1897-1 9 6 3 {Chelsea H ouse/R .R . B ow ker, N jujork, London, 1974), V II, 1943-1949. str. 7285 i dalje 33. Ibid. str. 7292. 34. G eorge E. K entian, D u g aak teleg ram '1 poslat 22. februara 1946. iz M oskve; Foreign Rela tions o f the U nited States, 1946 (V. S. G overnm ent Printing O ffice, V aington, 1974), VI, 1943-1949, str. 697, 35. A ndrei Zhdanov, The International Situation'*; g ovor odran na O snivakoj konferenciji Kom inform a, septem bar 1947; S p o ljn o p o h tiik i o d b o r P redstavnikog dom a Sjedinjenih D rava, The S trateg y a n d Tactics o f W orld C om m unism , D odatak 1, O ne H undred Years o f C om m unism , 1848-I9 4 S " , 80. saziv K ongresa, 2. zasedanje, dokum ent br. 619 (U. S. G overnm ent P rinting O ffice, Va ington, 1948), str. 211 i dalje. 36. B ullock, H itle r a n d Stalin, str. 922. 37. Ibid. str. 923. 38. G ovor preko radija odran 28. aprila 1947. U. S. D epartm ent o f State Bulletin, X V I. br. 410. str. 924.

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

GEOGRAFSKE KARTE
Francuska ekspanzija od 1648-1801. Nemaka ekspanzija od 1919-1939. Velika alijansa Vilijama HI, od 1701-1713. Savezi pedesetih godina XX veka. Evropa posle Bekog kongresa, 1815. Evropa uoi Prvog svetskog rata, 1914. Svet u vreme hladnog.rata, 1945-1989. Svet posle hladnog rata.

H E N RI KISINDER HENR1 K IS IN D E R

DIPLOM ATIJA _ : D IP L O M A T IJA

--4

N E D O S T A T A K P R O T I V T E E : / Vestfalski m ir (1 648) i Versajski ugovor (1919) stvo rili su p r a za n p r o s to r na gran ica m a velikih vojnih sita. J a e sile ~ F ra n c u sk a Luja X I V i Hitle.rova N em a k a - n isu m ogle da odole iskuenju kakvo j e p r e d s ta v lja lo irenje na raun slabijih susea

HENR1 KISINDER

DIPLOMATIJA

U J -4 Os

---------------------------------------------- ....... .......................... ..........................

. D IP L O M A T iJ A

HENRI K JS IN D E R

O B U Z D A V A N JE : D a bi se o b u zd a le sile sklo n e ekspanzionizm u, e n g le sk i k ra lj Vilijam IJ1 stvo rio j e Veliku alijansu kako b i ,,za d ra o fra n c u sk i prodor. D a bi o b u zd a le S o v je tsk i Savez, Sjedinjene D rave su p e d ese tih g o d in a X X veka stvorile slian sistem sa vezn ita va

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

378

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

R A V N O T E A S N A G A I S I S T E M K O N G R E S A : K reatori m ira su n a B ekom kongresu konsolidovali. Srednju E vropu u okviru N em a ko g saveza, za hva lju ju i em u j e nestao praza n p r o sto r " koji j e p o d stic a o fra n c u sk i ekspanzionizam . etvo rn i s a v e z sklopljen j e da bi se zausta vila fr a n c u s k u agresija. E vro p ski kongresi, o d kojih j e p o s le d n ji o d ria n 1878. u Berlinu, p o vrem en o .tu se sazivali, u cilju p ro n a la en ja reenja za n a jva n ije evropske sukobe
379

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

380

DIPLOMATIJA
H ENRI.KISiNDER

U V R E N A R A V N O T E A S N A G A ; K ada j e 1914. izbio rat, fr a n c u s k o -r u sk i sa vez p o sto ja o j e v e 23, a a u strijsko -n em a ki 35. g o d in a . N o vi lan k o n tin en ta ln ih s a v e za , Velika B ritanija, p riklju ila se fra n cu sk o -ru sk o m b lo ku na osnovu sp o ra zu m a iz 1904. i 190?. O ba sa ve za su se a ng a o va la n a n euralginim takam a E vro p e , / io n a /p red a n ije na B alkanu, z b o g ega j e je d a n b eznaajan s u ko b i m o gao da uvue sve velike s ile u rat

381

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

S F E R E 'V T iC A A T O K O M H L A l> N O G R A TA : Posle 1945. godine, S jedinjene D ra v e i S ovjetski S a v ez u sp o sta vili su sv o je sfere utieaja u Evropi. P edesetih g o d in a te sfere s u uvren e u severo isto n o j A ziji. ezdesetih godina, p o zo rn ic a su ko b a p rem o stila se a ju g o is to n u A ziju , g d e su se sfere p o step e n o uvrstile. S ed a m d esetih go d in a , d v e super,sile su s e b orile za sirenje utieaja na Srednjem istoku i u A fric i , a osa m d esetih u S red n jo j A m erici
383

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

DIPLOMATIJA
H E N R I K IS IN D E R

S V E T P O S L E H L A D N O G R A T A : P o sto j e 1989. g o d in e n esta la so vjetska sfera uticaja, dolo je d o nesta b iln o sti u S red n jo j Aziji, na K avkazu, u P ersijskom rnlivu, na rogu A frik e i na Balkanu. V m euvrem enu, novi c en tri m o i p o ja v ili su se u J a p a n u , K ini i Z a p a d n o j Evropi, uslecl eg a j e nastao m id iip o la rn i svet
385

D IP L O M A T U A H E N R I K IS IN E R

E N E R G IJA K N JIG E

D IP L O M A T IJA H E N R ] K IS iN D E R

SADRAJ
Novi svetski poredak ................................................................................................... 5 .................................................................1.5 ....................... 40 . . . ................................59 Stoer: Teodor Ruzvelt ili Vudro Vilson Od univerzalnosti do ravnotee: Rielje, Vilijam Oranski i Pit Evropski koncert*': Velika Britanija, Austrija i Rusija Dva revolucionara: Napoleon III i Bizmark

......... . . . . .................................... 81

Realpolitika se okree protiv s e b e ..................... .................................................... 112 Politika paklena maina: evropska diplomatija o Prvog svetskog rata . . 138 Ka vrtlogu: vojna paklena maina .......................................................................... 168 Novo lice diplomatije: Vilson i Versajski ugovor .................................. .. 183 Dileme pobednika ...................................................................................................208 trezeman i povratak poraenih ............................................................................ 226 Kraj iluzije: Hitler i razaranje versajskog poretka ............................................. 245 Staljinova trgovina ....................................................................................................27.2 Nemako-sovjetski pakt ............................ ............................................................. 288 Amerika ponovo stupa na pozornicu: Franklin Delano Ruzvelt ....... Poetak hladnog rata Geografske karte . . . . 304 Tri pristupa miru: Ruzvelt, Staljin i eril u Drugom svetskom ratu ............326 .......................... ....................................................................352 ...................................................................................................... 373

D IP L O M A T IJA H E N R I K IS IN D E R

H enri K isinder D IPL O M A T IJA izd a va

VERZAlpress, N o v i

B eo g rad , M iten lja P o p o v i a 1

Z a izd a v a a . M ilo m ir K R A G O V I C d ir e k to r N a s h v n i r stra n a K ik o la P A N I C

K orektura

am jelalG N JA T O V I
R a u n a r s k a p r ip r e m a stoga K v a rte t V

Tehnike karakteristike
F o rm a t: 17-x 24 cm , 387 s tra n a , slog: ta jm s la tin ic a 11/13 cm , p a p ir: o fs e tn i 8(1 gr, k o ric e : b in d a k o t 2 5 0 gr, b ro ira n p o v e z

T im

2.000 p rim e r a k a
tam pa
P u b lik u m B e o g r a d B e o g ra d , ju n 1999.