Pregled knjige "Istorija Grke novog doba"

Riard Klog

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Savremena Politika Istorija

Seminarski rad:

Beograd, decembar 2009.

1. Uvod Grka je a dva veka pro!la kro desetak, oslobodilakih, regionalnih, svetskih, gra"anskih ratova, pre#ivela je proterivanje nekoliko vladara i smen$ dinastija, monarhije i rep$blike, atim nekoliko dr#avnih $dara i vojnih diktat$ra, da bi tek od sredine sedamdesetih godina ovog veka $!la $ period stabilne demokratije i postepenog socijalnog, privrednog i k$lt$rnog napretka. %ao i svaka emlja, Grka je obele#ena svojom istorijom, samo !to $ njenom sl$aj$, ta istorija ima posebn$ te#in$. & Grkoj se danas govori kao o 'savremenoj', jer je !iroko rasprostranjeno ve ivanje pojma 'Grka' prvenstveno a antiki svet. (a Grke, breme antike imalo je i po itivne i negativne strane. )eliko po!tovanje koje je k$lt$ra antike Grke $#ivala !irom sveta, doprinelo je ra voj$ i i gra"ivanj$ nacionalistike svesti kod samih Grka. *rilikom rasprave o rati+ikaciji prijema Grke $ ,vropsk$ ajednic$ jedan od predstavnika -inistarstva spoljnih poslova i javio je da bi tim inom 'dana!nja ,vropa dostojno od$#ila k$lt$rni d$g koji svi mi imamo prema gotovo tri hiljade godina starom grkom nasle"$.'. / dr$ge strane, kod Grka se ra vila opsedn$tost min$lom slavom ili, progonopleksija, koja je d$go bila jedno od glavnih obele#ja k$lt$rnog #ivota emlje. Grki nacionalisti s$ $ .9. vek$ na klasin$ pro!lost gledali sa d$bokim po!tovanjem, na )i antij$ sa pre irom, a nis$ nala ili a shodno ni da se osvrn$ na nasle"e etiristogodi!nje osmanske vlasti. *a ipak, to ra doblje t$rske vladavine imalo je veliki $ticaj na ra voj grkog dr$!tva. 0okom osmanske vlasti, Grka je bila i olovana od velikih istorijskih pokreta, pop$t renesanse, re+ormacije, na$ne revol$cije, prosvetiteljstva i ind$trijske revol$cije. 1pravo $ tom ra doblj$, ra vili s$ se i obrasci raseljavanja Grka. )o"eni lo!im privrednim prilikama kod k$2e, Grci s$ se iseljavali $ ,gipat, 3$sij$, /45, 4$stralij$, 6emak$... ,vropski identitet Grke, $gro#en vekovima odseenosti od glavnog toka evropske istorije njenim pravoslavnim i osmanskim nasle"em, dobio je vanin$ i nedvosmislen$ potvrd$ $laskom Grke $ ,vropsk$ ajednic$ .97.. godine.
3iard %log, Istorija Grke novog doba, Beograd 2000. str. 8

2. Osmanska vlast i nastanak grke dr ave !1""#$1%&1' (a$ e2e :arigrada od strane &smanlija .;<9. i a valo je pome!ana ose2anja #itelja )i antijskog carstva. )eliki deo pravoslavnog stanovni!tva, ve2 je pao pod osmansk$ vlast, dok s$ preostali smatrali da je bolje #iveti pod &smanlijama, nego se pokoriti =atinima, i pri nati papsk$ vrhovn$ vlast. /$oeni sa adatkom $pravljanja ogromnim sk$pom naroda i vera, &smanlije s$ pribegle podeli stanovni!tva na milete, podeli koja se asnivala na verskoj pripadnosti. -ileti s$ $#ivali visok stepen samo$prave i na njihovom el$ s$ stajale verske vlasti ajednice. 1 amen$ a dodeljivanje tako visokog stepena samo$prave, od patrijarha i hijerarhije se oekivalo da garant$j$ pokornost vernika osmanskoj dr#avi. /amim tim, vi!i crkveni kr$govi s$ $ velikoj meri poistovetili svoje interese sa interesima osmanske dr#ave, !to je $ mladim nacionalnim kr$govima dovelo do stvaranja jake antiklerikalne str$je 1prkos natnom stepen$ slobode pod osmanskom vla!2$, Grcima s$ ipak bila nametn$ta neka ogranienja i obave e. 6is$ smeli da nose or$#je, pla2ali s$ hara $ amen$ a vojn$ sl$#b$, morali s$ da se povin$j$ ahtev$ a regr$tacij$ dece $ janiare... *ri takvim $slovima, dola ilo je do masovnih prela aka $ islamsk$ ver$. >ri!2ani s$ javno prihvatali islamska $enja, dok s$ $ tajnosti nastavljali da praktik$j$ hri!2anske obiaje. &va praksa je nestala kada je *orta sredinom .9. veka prihvatila naelo jednakosti hri!2ana i m$slimana. 0okom vladavine &smanlija, neretko je dola ilo do $stanaka, b$na i ratova a ne avisnost. *ora osmanske mornarice $ bici kod =epanta .<?.. pokren$o je ni $stanaka $ Grkoj. 3at i me"$ )enecije i &smanskog carstva@.8;<A.889B poka ao je da osmanska sila nije nepobediva. *ored toga, primer otpora 0$rcima, davali s$ i hajd$ci. )eliki rat i me"$ 3$sije i 0$rske@.?87A.??;B predstavio je 3$se kao a!titnike svih pravoslavnih hri!2ana, i mada nije doneo neko s$!tinsko pobolj!anje $ #ivot$ lj$di, doveo je do opadanja osmanske mo2i i jaanja nacionalnog pokreta. 0vorac jednog od prvih planova a organi ovanje op!teg $stanka bio je 3igas )elestinlis2, koji nije $speo da ostvari svoj na$m i pog$bljen je .?97. $ Beograd$. .7.;. godine dola i do osnivanja organi acije '*rijateljsko dr$!tvo', sa ciljem da oslobodi Grk$ od osmanske vlasti. .72.. otpoeo je op!ti $stanak, koji se $br o pretvorio $ rat a ne avisnost. )e2 .722. $stanici s$ $spostavili kontrol$ nad oslobo"enim teritorijama i $svojen je prvi $stav.
2

3igas )elestinlis je $ srpskom narod$ bio po natiji kao Riga odFere.

.72<. godine *etrogradskim protokolom, a kasnije i =ondonskim $govorom, Britanija, 3$sija i Cranc$ska pre$ ele s$ obave $ da posred$j$ $ s$kob$. 1 maj$, .72?. na sk$p!tini $ 0re en$, $stanici s$ doneli novi $stav. (a prvog predsednika i abran je gro+ Doanis %apodistrijas. 6akon !to je ot$"io od sebe sve koji s$ imali $log$ $ vo"enj$ rata i nav$kao bes mnogih lj$di, %apodistrijas je $bijen .79.. godine. /pora $mom aklj$enim .792. i me"$ Britanije, Cranc$ske, 3$sije i Bavarske, odl$eno je da 2e Grka biti nasledna monarhija i da 2e prvi kralj biti &to od )itelsbaha, sin bavarskog kralja =$dviga, koji je na presto st$pio .799. &. I(gradnja na)ije* "+elika ideja" i ,a)ionalni raskol !1%&1$1-22' Godine .7;;. Doanis %oletis je i neo stanovi!te da Grci nis$ samo #itelji %raljevstva, ve2 is vi oni koji #ive $ bilo kojoj oblasti pove anoj sa grkom istorijom ili rodom. /hodno tome, postojala s$ dva centra helenstva: 4tina, prestonica %raljevstva, i :arigrad, 'san i nada svih Grka'9. &va ideologija bila je po nata pod na ivom ')elika ideja'. 5o .79<. tj. do kraljevog p$noletstva, emljom je vladalo namesniko ve2e. &ni s$ poka ali potp$n nedostatak osje2aja a grke tradicije, i $stanove nove dr#ave s$ $obliavali prema apadnoevropskim $ orima. Eak i posle okonanja namesni!tva, napetost je bila pris$tna me"$ stanovni!tvom. %ralj &to je $porno odbijao da podari narod$ $stav, i nametao je te!ke pore e. 0o raspolo#enje k$lminiralo je dr#avni $darom 9. septembra .7;9. nakon kog je &to pop$stio i sa vao $stavotvorn$ sk$p!tin$, koja je donela $stav .7;;. &to je do#iveo $ let pop$larnosti tokom %rimskog rata, ahvalj$j$2i svom ist$panj$ $ prilog ')elikoj ideji'. -e"$tim, nakon blokade grke obale od strane velikih sila i ne$spelog plana o pro!irenj$ Grke, .782. je i vr!en jo! jedan vojni $dar, kojim je kralj &to baen s prestola.)elike sile s$ a novog vladara Grke odabrale %ristijana )ilhelma Cerdinanda 4dol+a Georga i danske dinastije Gliksb$rg, koji je .78;. st$pio na presto kao For"e G. 5inastija Gliksb$rg vlada2e Grkom sve do .9?;. godine. Gako obele#eno pokroviteljskim odnosima, $ kojima s$ istakn$te linosti delile privilegije pojedincima $ amen$ a njihov$ politik$ podr!k$, grko dr$!tvo .9. veka bilo je $ s$!tini otvoreno. .7?<. godine do!lo je do preokreta $ politikom #ivot$ Grke, kada je kralj prihvatio naelo da se $b$d$2e mandat a sastav vlade poverava stranakom vo"i koji ima podr!k$ ve2ine poslanika $ sk$p!tini. 0okom preostale dve decenije .9.
9

3iard %log, Istorija Grke novog doba, Beograd 2000. str. <0

veka na el$ vlade smenjivali s$ se >arilaos 0rik$pis, pro apadno orijentisan politiar, i 0eodoros 5elijanis, tradicionalista. 6a Berlinskom kongres$ .7?7. Grkoj je $st$pljena pokrajina 0esalija sa delom ,pira. 1 ovom period$ do!lo je do jo! jednog $stanka na %rit$, sa ciljem pripajanja %raljevini. .79?. 5elijanis je $p$tio vojsk$ na pob$njeno ostrvo a atim je $ 0esaliji i bio H0ridesetodnevni rat' sa &smanskim carstvom, $ kome je Grka pora#ena. &vaj rat je otkrio sve slabosti Grke i ajedno sa gomilanjem spoljnog d$ga doveo Grk$ do bankrotstva. 6akon smrti 0rik$pisa, !iroke slojeve dr$!tva ahvatilo je ra oaranje. -e"$tim, ono nije d$go trajalo. .909. %rit je jednostrano proglasio $jedinjenje sa %raljevinom. 6eodl$an odgovor politiara na ovaj post$pak doveo je do ne adovoljstva $ vojnim kr$govima, koje je pojaano pro+esionalnim ra lo ima, dovelo do slanja memorand$ma vladi sa ahtevima vojnih re+ormi. )ojni save je $ kritinim tren$tcima $ka ao poverenje ,le+terios$ )eni elos$. /a pojavom )eni elosa Grka je $!la $ doba napretka. 6akon !to je $bedljivom ve2inom $ sk$p!tini dobio mandat, )eni elos je pred$ eo opse#ne mere $ cilj$ ekonomskog, politikog i socijalnog napretka Grke. 1n$tra!nja obnova emlje bila je privremeno apostavljena $laskom Grke $ *rvi i 5r$gi balkanski rat, i kojih je i a!la sa ogromnim teritorijalnim dobicima. 6akon smrti kralja For"a i dolaska njegovog sina %onstantina na vlast, H)elika ideja' je prestala da b$de ideologija oko koje se jedinstveno ok$pljao grki narod, ve2 je prerasla $ $ rok te!kog rascepa $ dr$!tv$, po natog kao H6acionalni raskol'. Glavni $ rok ovog raskola bilo je neslaganje )eni elosa i kralja %onstantina oko $e!2a Grke $ *rvom svetskom rat$. 6akon !to je )eni elos podneo ostavk$ i $spostavio ne avisn$ privremen$ vlad$ $ /ol$n$, lanice 4ntante, podstakn$te nes$glasicama sa rojalistikom vladom, pri nale s$ )eni elosov$ vlad$ i .9.?. i nele ahtev da kralj %onstantin nap$sti emlj$. %onstantina je nasledio dr$gi sin, 4leksandar, a )eni elos je postao predsednik $jedinjene vlade. 1la ak Grke $ rat, na apadnom +ront$, doprineo je njegovom br om okonanj$. -irovnim $govorom Grka je dobila kontrol$ nad obla!2$ /mirne. -e"$tim, ovaj spora $m 0$rska nikad nije rati+ikovala. /mr2$ 4leksandra, povratkom %onstantina na vlast i pora om )eni elosa na i borima, vojni i politiki polo#aj Grke poeo je da se pogor!ava. .922. godine, -$sta+a %emal 4tat$rk je pokren$o velik$ o+an iv$, a$ eo /mirn$, i proterao Grke i -ale 4 ije. .. Katastro/a* ok01a)ija i nji2ove 1osledi)e !1-2&$1-.-'

Gako s$ mnogi revol$cionari #eleli da vide emlj$ kao rep$blik$, For"e GG, sin kralja %onstantina postaje novi kralj Grke. 1 jan$ar$ .929. dola i do ra mene stanovni!tva i me"$ Grke i 0$rske, a $ j$l$ iste godine, mirovnim $govorom $ =o ani, Grka se odrie svih poseda koje je stekla mirovnim $govorom $ /evr$. 6akon re+erend$ma odr#anog iste godine na kom s$ se gra"ani i jasnili protiv monarhije, kralj For"e GG nap$!ta emlj$. )eni elos se vra2a na vlast .92;. ali je primoran da podnese ostavk$ bog nes$glasica oko +ormiranja vlade. .929. godine biva ponovo i abran i apoinje period napretka a Gk$. )eni elos potpis$je 1govore o prijateljstv$ sa Gtalijom, D$goslavijom i 0$rskom. 4li .999. nakon ne$spelog atentata na njega, )eni elos se i Grke povlai $ *ari . 6a name!tenom re+er$nd$m$ kralj For"e GG dobija podr!k$ naroda a svoj povratak $ 4tin$. )eni elos $mire $ *ari $ $ mart$ .998. godine. 1 avg$st$ .998. nakon patApo icije na i borima i odl$ke o sk$p!tinskoj ve2ini $ r$kama kom$nista, koriste2i !trajkove i nemire kao i govor, biv!i general Doanis -etaksas je $ podr!k$ kralja aveo diktat$r$. &va diktat$ra je bila antiA kom$nistika i kva iA+a!istika, iako asnovana na modelima vlada >itlera i -$solinija, $ s$!tini potp$no dr$gaija od njih. 6a poetk$ 5r$gog svetskog rata -$solini, da bi poka ao >itler$ da je sposoban a velike pod$hvate, be $spe!no je pok$!ao da ok$pira Grk$. -etaksas je #eleo da Grka ostane ne$tralna $ rat$, ali nakon njegove smrti i dolaska %ori isa na njegovo mesto, Grka prihvata pomo2 Britanije. GrkoABritanska vojska nije bila dovoljno jaka da se s$protstavi >itler$ i Grka je ok$pirana od strane 6emaca, Gtalijana i B$gara. 1 Grkoj s$ a vreme 5r$gog svetskog rata organi ovani ra ni pokreti otpora, prventstveno pod vo"stvom kom$nista. Dedan od prvih bio je 6acionalni oslobodilaki +ront @,4-B koji je predstavljao krilo ,=4/Aa. (naajan je bio i 6acionalni rep$blikanski grki save @,5,/B sastavljen od nekom$nista, i pod komandom Britanije. G pored njihove ajednike borbe protiv ok$patora, ra like i me"$ ova dva pokreta vremenom s$ postajale sve ve2e, da bi na kraj$ dovele do Gra"anskog rata .9;8. godine. 6akon povlaenja 6emake sa teritorije Grke, na elo vlade je do!ao Georgios *apandre$, $ podr!k$ Britanije. *ok$!aji nove vlade da demobili!e gerilske vojske doveli s$ do masovnih demonstracija ,=4/Aa i or$#anih s$koba na $licama Grke. /it$acija se privremeno smirila i odr#ani s$ i bori 9.. marta .9;8. %om$nisti s$ bojkotovali i bore na kojima je $bedljiv$ pobed$ odnela desniarska koalicija. 6a plebiscit$ odr#anom ne!to kasnije narod se i jasnio a povratak kralja. %om$nisti s$ nakon toga osnovali 5emokratsk$ armij$

grke i otpoeli gerilske borbe protiv vlade. *odr!ka i pomo2 /45 vladinim tr$pama, kao i ods$stvo podr!ke /taljina 5emokratskoj armiji, doprineli s$ avr!etk$ rata .9;9. godine, kada s$ pora#eni kom$nisti proglasili ob$stav$ neprijateljstva. 3. ,asle4e Gra4anskog rata Gra"anski rat je, po nekima, bio a Grk$ ve2a katastro+a od ok$pacije. 0o je mo#da i najmraniji period $ istoriji Grke. &se2aj be na"a koji je a sobom ostavio rat, doveo je do masovnog iseljenja mladih lj$di $ potra i a boljim #ivotom $ 4$straliji, /45 i %anadi. /lede2ih 2< godina Grka 2e biti pod $ticajem /45Aa koje 2e +inansijski pomagati njen ra voj. Gra"anski rat je prod$#io agonij$ ok$pacije i dok se ostatak ,vrope polako i gra"ivao i oporavljao od strahota rata, Grka je vodila bitk$ Hsa neprijateljem $ sebi'. (ato 2e do kraja Gra"anskog rata i slava i herojstvo grkog naroda koji s$ inspirisali svet biti skoro aboravljeni. 5. Uvr67ivanje demokratije i era P8SOK$a !1-".$1--5' *4/&% je osnovan 9 septembra .9?;. prate2i obnavljanje demokratije Grke, nakon propasti vojne diktat$re. &sniva je bio 4ndreas *apandre$. 6a i borima $ novembr$ .9?;. *4/&% je osvojio .< mesta $ parlament$. -e"$tim, na i borima .9??. nakon !to s$ se priklonili centralistima, osvojili s$ 92 mesta i postali glavna opo iciona partija. 6a oktobarskim i borima .97.. *4/&% je osvojio .?9 poslanika mesta i +ormirao prv$ socijalistik$ vlad$ $ Grkoj jo! od .92;. Gako je *apandre$ tokom kampanje ast$pao povlaenje Grke i 640&Aa i ,vropske ,konomske (ajednice, br o je od$stao od toga. .97<. godine predlo#eni s$ amandmani na 1stav, kojim bi se vi!e vlasti prenelo sa predsednika na premijera i vlad$. Gra"anski brakovi s$ pri nati kao validni. .97<. *4/&% je na i borima osvojio i dr$gi mandat, me"$tim pop$larnost vlade je opala i pra2ena ni om +inansijskih skandala dovela do pora a *4/&%Aa na i borima .977. kada je na vlast do!la 6ova 5emokratija. %ri a $ *4/&%A$ je bila i a vana opt$#nicom protiv *apandre$a na osnov$ njegove $me!anosti $ +inansijski skandal. 6akon !to je oslobo"en opt$#bi, poveo je *4/&% $ jo! jedn$ pobed$ na i borima .999. -e"$tim, *apandre$ se bog bolesti pov$kao sa politike scene .998. 6asledio ga je %ostas /imitis.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com