Alber Kami - Stranac

Zbirka eseja Lice i nalije 1937. Srena smrt, roman 1971. Svadbe, druga zbirka eseja 1939. Stranac 1942. Mit o Sizifu 1942. Drama Nes orazum izvedena 1944. !isma nema"om rijatelju i drama #ali$ula 1945. #u$a 1927. Drama !ravednici 1949, premijerno izvedena. !obunjeni ove" 1951. Zbirka eseja Leto 1954. !ad 1956. Zbirka pripovedaka %z$nanstvo i "raljevstvo 1957. s!e godine dobio je "obe#ovu nagradu za knji$evnos!. 196%. &oginuo je u saobra'ajnoj nesre'i. (odio se 1913. ) jednom od govora odr$ani* pos#e primanja "obe#ove nagrade, +ami je objasnio na koji na,in se njegov knji$evno i esejis!i,ko -i#ozo-sko de#o raz#a$e na grupe me.usobno srodni* !eks!ova. +ada je o!po,eo svoje de#o $e#eo je da izrazi negaciju. ) !ri vida/ u romanesknom !o je bio Stranac. ) dramskom !o su bi#i Nes orazum i #ali$ula. ) ideo#o0kom Mit o Sizifu. 1misao Stranca b#izak je smis#u Mita o Sizifu. Mit o Sizifu je og#ed o apsurdu, o ,ovekovoj nemogu'nos!i da $ivo!u odredi smisao i u njemu pos!avi ,vrs!e i nesumnjive vrednos!i. )niverzum nije apsurdan za drvo, jer ono u njemu ima svoje nesumnjivo mes!o, a#i je apsurdan za ,oveka kojeg mori nos!a#gija za jedins!vom i g#ad za apso#u!nim. (e, nostal$ija i +amijeva obja0njenja u Mitu o Sizifu pokazuju da je apsurd, pre svega, is!orijsko s!anje koje se u evropskoj -i#ozo-iji naziva ni&ilizam. "os!a#gija je !uga za zavi,ajem, i#i ,e$nja za ne,im 0!o je bi#o i pro0#o/ zavi,aj za kojim ,ezne +amijev apsurdni ,ovek je vreme u kojem se izvesno zna#o koji je smisao #judskog $ivo!a i 0!a su nesumnjive vrednos!i u njemu. 2vu nesumnjivos! i izvesnos! ranije je garan!ovao 3og, po ,ijoj je s#i4i s!voren ,ovek. 5ko 3oga vi0e nema za!o 0!o je os#abi#a i#i i0,ez#a snaga re#igiozni* ube.enja, onda vi0e ne pos!oji apso#u!na !a,ka sa koje je bi#o mogu'e odredi!i smisao ,ovekovog pos!ojanja i vrednos!i u njemu. 6ovek $e#i da u univerzumu vidi v#as!i!i odraz, a#i ako nema !vor4a nes!aje i ranije jedins!vo ,oveka i univerzuma/ !o vi0e nije mes!o s!voreno za njega i ,ovek u njemu ne prepoznaje svoju s#iku. 6ovek !ra$i izvesnos! i sigurnos!, ne in!e#ek!ua#no znanje, jer mu ono ne nedos!aje, nego ose'anje da je sam deo jedne 0ire in!e#igen4ije, emo4iona#nu i du*ovnu vezu sa 3ogom. 7u vrs!u jedins!va sa sve!om i sigurnos!i ranije je dava#a re#igija, a#i ona u !ome vi0e ne uspeva. &os#e smr!i 3oga ,ovek je os!ao sam sa svojom po!rebom za jedins!vom i izvesno0'u i sa saznanjem da vi0e nema apso#u!ne !a,ke sa koje bi !a po!reba mog#a da bude zadovo#jena. 8e.u!im, +ami ka$e da ova nezadovo#jena po!reba za 3ogom, izvesno0'u i sigurno0'u ima i svoju pozi!ivinu s!ranu. 5ko vi0e nema 3oga da odredi smisao #judskog $ivo!a, da garan!ujie vrednos!i i ve,ni $ivo!, onda jesmo #i0eni nade i budu'nos!i, a#i smo u!o#iko s#obodniji da raspo#a$emo ovim $ivo!om. 5ko nema nikakvog smis#a koji je ,ovek obavezan da os!varuje, on je onda s#obodan da $ivi kako *o'e9 ako niko nije unapred odredio 0!a su vrednos!i u $ivo!u, ,ovek i* mo$e sam pos!av#ja!i, mo$e da veruje svojim ins!ink!ima. 7ime 0!o na ovaj na,in preuzima na sebe !radi4iona#ne preroga!ive bo$ans!va da odre.uje smisao i pos!av#ja vrednos!i ,ovek s!upa na mes!o koje je svojim nes!ankom 3og upraznio. ) !obunjenom ove"u +ami iznosi reviziju imp#ika4ija apsurdis!i,ke pozi4ije. 1ves! o apsurdu u,ini#a je da ubis!vo mo$e izg#eda!i kao s!var prema kojoj se mo$e bi!i ravnodu0an. 5ko ni u 0!a ne verujemo, ako ni0!a nema smis#a i ako ne mo$emo po!vrdi!i nikakve vredns!i, onda je mogu'e i ni0!a nema nikakvog zna,aja. )bis!vo nije ni ispravno ni pogre0no. Z#o i vr#ina su samo s#u,aj i#i kapri4. 5#i, od !renu!ka kada se $ivo! prepoznaje kao dobar a !o je u 8ersoovom s#u,aju ,as kada ose!i us*i'enje mis#e'i na duge godine koje bi jo0 mogao da pro$ivi $ivo!

pos!aje dobar za sve #jude. :e' i !ime 0!o nas!av#ja da $ivi i ne ubija se u !renu!ku u kojem pos!aje sves!an apsurda, ,ovek donosi jedan vrednosni sud bi!i $iv je vrednos!. &o#azna +amijeva primesa jes!e da je $ivo! apsurdan, jer je !ragi,an i uza#udan, po0!o se $ivo! svake jedinke zavr0ava smr'u. 1mr! je jedina izvesnos!. Do#askom na sve! ,ovek je obezbedio samo !o da 'e umre!i. +ami !ra$i odgovor na pi!anje kako $ive!i ako je $ivo! !ragi,an i uza#udan. 2n ne osporava ,injeni4u da s!varnos! nije u sk#adu sa ,ovekovim s!rem#jenjima, a#i ne !vrdi ni da je ,ovek sam po sebi apsurdno bi'e. Dak#e, pojam apsurda, on ne izjedna,uje ni sa ,ovekom ni sa sve!om. 5psurd se jav#ja samo na re#a4iji ,ovek sve!. z sudara ,oveka i sve!a, u ,oveku se ra.a nos!a#gija za apso#u!nim. &rema !ome, apsurd je kod +amija samo nesk#ad izme.u ,ovekove nos!a#gije za apso#u!nim i sve!a koji za*!evima !e nos!a#gije ne odgovara. Za o!krivanje i saznavanje nesrazmere i nespojivos!i ova dva po#a apsurda ;nos!a#gije za apso#u!nim i nesavr0enso!i sve!a< ,oveku je neop*odna bis!rina du*a i uma #u4idnos!. 3ez !akvog du*a u sebi ,ovek ne mo$e da spozna nesk#ad iz koga nas!aje apsurd. 1ves! o nespojivos!i ova dva po#a apsurda is!ovremeno je i sves! o uza#udnos!i a !o je osnova !ragi,nos!i. 6oveku preos!aje i#i da se pomiri sa ,injeni4om o nesavr0enos!i sve!a i uza#udnos!i nos!a#gije za apso#u!nim, 0!o vodi samoubis!vu, i#i da #u4idnim uo,avanjem i s*va!anjem apsurda izabere revo#!. z ovoga s#edi da #u4idni ,ovek nije is!o 0!o i ,ovek apsurda. 6ovek apsurda !ra$i vrednos!i koji* nema. &obunjeni ,ovek pos!av#ja svoj za*!ev u ime vrednos!i koje su ve' !u. 7ime nam se -i#ozo-ija apsurda preds!av#ja kao g#ori-ika4ija #u4idnso!i. dok je uvi.anje apsurda najadekva!niji izraz #u4idnos!i, revo#! je s!a#an napor da se bude #u4idan. 6ovek kao ra4iona#no bi'e ne mo$e da uspos!avi ravno!e$u u sebi ako pri*va!i sve! i ,oveka samo sa svojs!vima jednog po#a apsurda/ bi#o kao nos!a#giju za apso#u!nim, bi#o kao ,injeni4u o #judskoj nesavr0enos!i. &ri*va!i!i samo jedno i#i samo drugo, zna,i bi!i =s!rana4>, =!u.ina4> u $ivo!u i sve!u. "eosporno je da 'e sves! o apusrdu izazva!i u ,oveku in!imnu !egobu, a#i !a sves! ne sme da vodi u o,ajanje i bezna.e, jo0 manje u mora#no psi*i,ko s!anje indi-eren!nos!i i bezvo#jnos!i. +ao 0!o an!i,ki mi!ski 1izi- nikada ne pres!aje da radi svoj posao i in!enzivno $ivi svoj ve,ni $ivo! u podzem#ju, !ako i ,ovek mora, kao s!a#ni pobunjenik pro!iv nesavr0enos!i i !ragi,nos!i $ivo!a, da osmi0#jeno pro$ivi svoj $ivo!. Drugog izbora nema. &ojavom Mita o Sizifu kao da je bi#a re0ena zagone!ka koju je Stranac pos!avio. 8erso svojim $ivo!om i pos!up4ima preds!av#ja o!e#o!vorenje apsurda. ?#avno opravdanje neki* 8ersoovi* do$iv#jaja sas!oji se u !ome 0!o is!i,u ovaj i#i onaj vid apsurdnos!i. Stranac i#us!ruje ideje koje je +ami izneo u Mitu o Sizifu. &rema na,inu iz#aganja Stranac pripada modernom $anru mono#o0kog romana. ?ra.en je !e*nikom so#o#okvija. &ripoveda, je is!ovremeno i 4en!ra#ni #ik de#a. 6ini se da je 4e#a pri,a ispri,ana u !renu!ku dok je 8erso o,ekivao od#uku vi0eg suda o njegovoj mo#bi za pomi#ovanje. 8ersoovo pripovedanje se samo us#ovno mo$e s*va!i!i kao dnevnik. "e izg#eda ubed#jivo da bi neko popu! 8ersoa vodio dnevnik9 on sam ka$e da je odavno pres!ao da se preispi!uje a prema pro0#os!i je sasvim ravnodu0an i nema nikakvu po!rebu da ose'aje i doga.aje be#e$enjem spasi od zaborava. 8ersoov dnevnik !reba#o bi razume!i samo kao knji$evnu konven4iju koja au!oru omogu'ava da ,i!avu pripoves! preds!avi vi.enu 8ersoovim o,ima i iskazanu njegovim re,ima. &o de-ini4iji pripoveda, koji pipoveda u prvom #i4u obdaren je visokim s!epenom samouvida i o0!rom psi*o#o0kom proni4#jivo0'u, !ako da ,i!ao4u mo$e osve!#i!i i svoje i !u.e mo!ive, mis#i i ose'anja. 8e.u!im, 8erso ne zdovo#java u po!punos!i ove za*!eve. 2n nema nikakv psi*o#o0ki uvid, ne impresionira svojim in!e#ek!ua#nim mo'ima i ne samo 0!o nije u s!anju
2

da iza.e na kraj sa onim 0!o vidi i 0!o mu se de0ava, nego izg#eda da !o ,ak i ne poku0ava. 8erso samo regis!ruje ono 0!o vidi, najvi0e 0!o se od njega mo$e dobi!i je pro4ena da je ne0!o bi#o zanim#jivo. Dok je !radi4iona#ni pripoveda, po!puno uveren u ono 0!o vidi i o ,emu pi0e, 8erso supro!no !ome, ,es!o skre'e ,i!ao,evu pa$nju na svoju nesposobnos! ;pa i #enjos!< da se kon4en!ri0e. 2n ne poku0ava ni da svoju mora#nu ravnodu0nos! zameni !a,kom g#edi0!a sa koje bi ne0!o pro4enio kao dobro i#i z#o. )prkos svim nede#ima njegovog prija!e#ja (emona, koji* je 8erso sves!an, on na kraju zak#ju,uje da je (emon vr#o #jubazan prema njemu i da je imao jedan prija!an !renu!ak. ) 8ersovom sve!u kao da ne pos!oji grani4a i raz#ika izme.u dobra i z#a9 on se pona0a kao da za !u raz#iku ne zna. 1!rana4 koga +ami, *o'e da prika$e, jedan je od oni* s!ra0ni* nevini* nad kojima se zgra$ava dru0!vo za!o 0!o ne pri*va!aju njegova pravi#a igre. 2n $ivi me.u s!arn4ima, a#i je i on za nji* s!rana4. Za!o 'e ga neki vo#e!i, kao 8arija, njegova #jubavni4a ;jer je ,udan<, a neki 'e ga mrze!i kao gomi#a u sudni4i, ,iju 'e mr$nju on odma* ose!i!i kako se penje prema njemu. 8erso, ,inovnik u nekom gradu na a-ri,koj oba#i 8edi!erana, $ivi svoj $ivo! neop!ere'en mukama i di#emama koje kinje druge #jude. ) prvom de#u romana vidimo ga kako radi, jede, spava, s#u0a, dodiruje, pu0i, g#eda, vodi #jubav, od#azi na p#a$u, u bioskop. 1adr$aj njegovog $ivo!a je s#ed ,u#ni* u!isaka/ nema pro0#os!i, ne razmi0#ja o budu'nos!i i ima samo sada0nji4u. 8akar na prvi pog#ed, 8erso se ne raz#ikuje od neki* drugi* junaka dana0nji4e, anonimni* s#u$benika bez ambi4ije i vo#je, mirni* gra.ana koji vo#e p#ivanje i od#aske u bioskop. pak, neko#iko va$ni* momena!a preds!av#jaju 8ersoa kao ,oveka koji sa dru0!vom i sve!om oko sebe $ivi samo u prividnom miru i jedins!vu/ odsus!vo dru0!veno prizna!i* ose'anja i nedos!a!ak mora#ni* obzira. (oman o!po,inje !e#egramom kojim iz doma s!ara4a obave0!avaju 8ersoa da mu je majka umr#a. "jegov odnos prema !om doga.aju je najb#a$e re,eno nekonven4iona#an. 8erso ne be#e$i da je zbog smr!i majke ose!io $a#os!, !ugu, bo# i#i o,ajanje. "jegova ravnodu0nos! iznena.uje naro,i!o u s4eni sa*rane, kada biva kon!ras!rirana sa bo#om s!arog &ereza, maj,inog prija!e#ja iz pos#ednji* dana. 2vaj doga.aj 8erso do$iv#java pre kao sme!nju, kao reme'enje njegovog uobi,ajenog na,ina $ivo!a. 1asvim je jasno da odnos izme.u majke i sina nije bio naro,i!o b#izak/ od !renu!ka kada je majku smes!io u s!ara,ki dom, 8erso je pos!epeno pres!ao da je pose'uje i !ime sebi 0!edeo napor da kupuje kar!e i pu!uje dva sa!a au!obusom do 8arenga gde se na#azio s!ara,ki dom. Zauzvra! je dobio s#obodne nede#je, dane za koje ka$e da i* ne vo#i i koje verova!no provodi na is!i na,in kao i nede#ju pos#e maj,ine sa*rane ,i!aju'i s!are novine i pu0e'i na ba#konu. 8erso nas navodi da kao neobi,na s*va!imo ne njegova ose'anja i pona0anje nego ose'anja i pona0anje drugi*/ suzdr$anu konven4iona#nos! s#i$benika doma s!ara4a, mirno sau,e0'e s!ara4a iz doma, nesuzdr$ani p#a, maj,ine drugari4e i &erezovo onesve0'ivanje na grob#ju. 8erso nas navodi da !o pri*va!imo kao ,udno i da usvojimo njegovu perspek!ivu u kojoj ravnodu0nos! zbog smr!i majke nije nima#o neobi,na. ) prvom de#u knjige pos!oji jo0 jedan !renu!ak koji bi ,i!a#a4 !reba#o da pove$e sa 8ersoovom ravnodu0no0'u prema maj4i. 1!ari 1a#aman je izgubio psa/ iako je pre!*odno prikazano da je odnos gospodara prema $ivo!inji bio vi0e obojen mr$njom nego #jubav#ju, 1a#amana vidimo ispunjenog bo#om zbog nes!anka psa i 8erso ga no'u kroz zid ,uje kako p#a,e. ) !om !renu!ku, ni sam ne znaju'i za0!o, 8erso 'e pomis#i!i na svoju majku. 8og#i bismo da pre!pos!avimo da ga 1a#amanov p#a, podse'a na oko#nos!, koje je ina,e sves!an, da drugi p#a,u zbog $ivo!inja koje su mrze#i, a da on ne $a#i za svojom majkom, i da !o podse'anje budi u njemu ose'anje krivi4e9 i#i da prizor ne,ijeg bo#a zbog gubi!ka priziva 8ersoov po!isnu!i, pa
3

onda i nesvesni bo# zbog v#as!i!ig gubi!ka. Da je $e#eo da 8ersoovu ravnodu0nos! ub#a$i i#i re#a!ivizuje ukazivanjem na pos!oje'i a po!isnu!i bo# zbog smr!i majke, +ami bi svakako na ovom mes!u dopus!io 8ersou da !o i#i razjasni i#i makar sna$nije nagoves!i. 5ko !o ve' nije u,inio, !reba pre!pos!avi!i da je $e#eo da proizvede upravo ovakav, nejasan i u mag#i po#uprikriveni e-eka!. "eop*odno je da 8ersoa s*va!imo kao e!i,ki nega!ivan #ik, a#i ne i kao mora#no ,udovi0!e. 8erso nema i#uzija o pos#u kojim se (emon bavi9 na pi!anje da #i mis#i da (emonovu #jubavni4u !reba kazni!i, odgovara da ne zna, a#i da razume za0!o !o ovaj *o'e da u,ini9 za!im, mo$da, i pod u!i4ajem popijenog vina, pi0e pismo koje (emon !ra$i od njega/ ka$e da ga je pisao nekako nasumi4e, a#i da se !rudio da zadovo#ji (emona, jer nije imao raz#oga da !o ne u,ini. &o!om, 8erso pris!aje da #a$no svedo,i u po#i4iji u (emonovu koris!, !ako da o!padaju i bezaz#enos! i naivnos! kao opravdanje 8ersoovog pos!upka jer on je video ,i!avu ru$nu s4enu i zna 0!a je #a$no svedo,enje a ipak ka$e da mu je svejedno 0!o 'e u,ini!i ne0!o 0!o je e!i,ki nepri*va!#jivo. "ega!ivnos! +amijevog junaka je nesumnjiva, a#i joj je pridoda!a jedna pozi!ivna 4r!a 8erso *o'e da iza.e u susre!. +#ju,ni momena! 8ersoove pripoves!i je ubis!vo 5rapina. "a njemu se zasniva ne samo drugi deo romana nego i zna,enje Stranca u 4e#ini. 8erso susre'e 5rapina !ri pu!a/ prvi pu! dok 0e!a p#a$om zajedno sa svojim prija!e#jima9 !om pri#ikom jedan od 5rapa no$em je povredio (emona. Drugi pu! ne0!o kasnije, kada sa (emonom ode do izvora na p#a$i i spre,i podvoda,a da odma* ubije 5rapina koji ga je m#o,as povredio. (emon !ada 8ersou daje oru$je9 5rapi se po#ako povuku i susre! pro#azi bez pos#edi4a. 7ek !re'i pu!, mis#e'i da je s!var sa 5rapima zavr0ena i od#aze'i ponovo sam do izvora, jo0 uvek sa (emonovim revo#verom u d$epu, 8erso pu4a i ubija. 2d#omak 8ersoove pripoves!i u kojem se opisuje !renu!ak koji nepovra!no menja njegov $ivo! veoma se raz#ikuje od !eks!a koji junak +amijevog romana ispisuje i pre i pos#e !oga. 7rezven, 0kr!, objek!ivan, neme!a-ori,an opis ovde je zamenjen opisom koji obi#uje me!a-orama. 8erso ne ka$e eksp#i4i!no za0!o je pu4ao, a#i vremenski period koji najverova!nije nije !rajao du$e od dese!ak sekundi opisao je veoma podrobno. &ri !ome mo!iva4ija nije jasno obraz#o$ena, nema !vr.enja koja bi mog#a da preuzmu -unk4iju obja0njenja, a#i se mo$e nas#u!i!i da je 8ersoov raz#og psi*o#o0ke prirode. 8erso se u momen!u kada pri!iska obara, na#azi u !renu!ku men!a#ne kon-uzije i su$ene sves!i. 2dsjaj sun4a sa o0!ri4e no$a s*va!io je kao sam no$ koji kre'e ka njemu i opa#io revo#verom, vo.en re-#eksom samoodbrane. )bis!vo pred sudom os!aje neobja0njeno i bez opravdanja. 8erso, nesk#on da mnogo obja0njava, na sudu ka$e da je 5rapina ubio @zbog sun4a=. 5#i, s!var se ne zavr0ava prvim *i4em. 8erso je u nepomi,no !e#o ispa#io jo0 ,e!iri *i4a. 2va ,e!iri naknadna pu4nja mnogo je !e$e s*va!i!i. "ema sumnje da je !renu!ak *a#u4ina4ije prvog pu4nja ve' pro0ao i da 8erso sada zna 0!a radi. "e pos!oji obja0njenje koje bi bi#o sasvim zadovo#javaju'e. 8ogu'e je da su !a ,e!iri *i4a +amiju bi#a po!rebna da bi presuda bi#a #ak0e i uver#jivije done!a. Aer, ako 8erso ne bude osu.en na smr!, neka za +amija mnogo va$nija zna,enja ne bi mog#a da budu ob#ikovana. 1udije 'e se oprede#i!i za s!anovi0!e koje po!vr.uju 8ersoovu krivi4u, a od ,i!a#a4a se o,ekuje da 8ersoa brane kao nevinog. Drugi deo romana opisuje su.enje i 8ersoov boravak u za!voru, pa preds!av#ja komen!ar i !uma,enje svega onoga 0!o je ,i!ao4a zbunjiva#o u prvom de#u. &rvi deo romana nam je nedvosmis#eno prikazao 8ersoa kao e!i,ki nega!ivnog junaka, a#i nas je !ako.e navodio da pri osudi 8ersoovog odnosa prema maj4i i njegovog pe!#janja sa
4

podvoda,em zadr$imo ma#u rezervu, a ubis!vo 5rapina je isprva umek0ano obja0njenjem 8ersoovog psi*i,kog s!anja u !om !renu!ku, a za!im je @zao0!reno= naknadnim *i4ima. 6i!av prikaz su.enja izveden je !ako da ,i!a#a4 na kraju odba4uje ono 0!o je nesumnjivo i nedvosmis#eno e!i,ku nega!ivnos! 8ersoovu i ubis!vo koje je po,inio. &re#azi se sa osude na odbranu 8ersoa, sa nerazumevanja i odba4ivanja nekoga ko ne pri*va!a osnovne vrednos!i ku#!ure i dru0!va u kojem $ivimo na njegovo razumevanje i opravdanje, sve do kraja knjige kada se u ,i!ao4u budi revo#! pro!iv dru0!va koje 8ersoa ubija kao nevinu $r!vu. :rednos!i koje se na#aze u !eme#jima na0e ku#!ure/ #jubav prema rodi!e#jima, #jubav uop0!e, raz#ikovanje dobra i z#a, uzdr$avanje od z#a... iz 8ersoove pozi4ije nemaju vi0e nikakvog zna,aja. 8ersoov opis sas#u0anja pokazuje nam da se is!ra$ni sudija i advoka! manje zanimaju za z#o,in koji je 8erso po,inio i zbog koga 'e mu bi!i su.eno nego za njegov odnos prema maj4i. ako napominje da se i o ubis!vu razgovara#o, 8erso preko !i* de#ova sas#u0anja pre#azi brzo i nevo#jno, sa dosadom, kao da se o !ome nema 0!a bi!no re'i. 5#i, kada ga upi!aju da #i mu je bi#o !e0ko kada je sa*ranjivao majku, on odgovara da je majku mnogo vo#eo a#i da !o ni0!a ne zna,i. 1va zdrava #judska bi'a, kako 8erso ka$e, manje vi0e pri$e#jkiva#a su smr! oni* koje vo#e. ) prvom de#u romana je bi#o jasno da je 8erso prema maj4i ravnodu0an, a#i sada, u drugom de#u, on jasno izjav#juje da je majku mnogo vo#eo. 2vim, donek#e, mo$e bi!i i jasnija napomena o povezivanju 1a#amanovog p#a,a i se'anja na majku. 8erso napominje kako je on !akav, da mu ,es!o -izi,ke po!rebe sme!aju ose'anjima, i da je na dan sa*rane, budu'i pospan i umoran, bio nesves!an onoga 0!o se doga.a#o. 7ako se ,ini da je sud o 8ersoovoj ravnodu0nos!i prema maj4i bio pogre0an. 8erso ne pori,e ubis!vo. 5#i, kada ga is!ra$ni sudija upi!a da #i se kaje, on odgovara da pre ose'a neku ne#agodnos! nego pravo kajanje. 7ada je za$e#eo da objasni sudiji da nikada ni za ,im nije $a#io. )vek je bio zaokup#jen onim 0!o nai#azi, dana0nji4om i#i su!ra0nji4om. 5ko neko ko je po,inio ubis!vo ne ose'a kajanje zbog !oga, !o bi svakako bio sasvim dovo#jan dokaz njegove e!i,ke nega!ivnos!i. 8e.u!im, +ami je $e#eo da jo0 sna$nije izmes!i svog junaka iz s-ere u kojoj va$e meri#a kojim ga pro4enjujemo. "ije gre0ka u 8ersoovom odsus!vu kajanja, ve' u na0em o,ekivanju da se on pokaje. s!ra$ni sudija, ma0e raspe'em ispred 8ersoa, uzvikuju'i da #i 8erso $e#i da njegov $ivo! izgubi svaki smisao. 7o pi!anje is!ra$nog sudije je sasvim pogre0no pos!av#jeno jer se 8ersoa ni najmanje ne !i,e sudijin $ivo!9 neka svako sam brine o smis#u svog $ivo!a i pogre0no pos!av#jeno pi!anje mo$e se #ako odbi!i a sa njim i ,i!avo pi!anje kajanja. &isa4 je 8ersoovu indi-eren!nos! i#us!rovao sa ,e!iri pre#omna !renu!ka u 8ersoovom $ivo!u. Aedan od !akvi* !renu!aka je pos#odav,eva ponuda 8erosu da pre.e u &ariz. ako je ponuda sjajna, 8ersou je svejedno. 2n sma!ra da se $ivo! nikada ne mo$e promeni!i i da jedan vredi ko#iko i drugi9 njemu se dopada ovaj koji on ima. 8erso je indi-eren!an i prema 8ariji. "a njeno pi!anje da #i je vo#i, on odgovara da !o ni0!a ne zna,i i da mu se ,ini da je ne vo#i. 7ako.e mu je svejedno *o'e #i je o$eni!i a#i mog#i bi !o u,ini!i uko#iko ona !ako $e#i. ) !re'em s#u,aju, re, je o izboru prija!e#ja. +ada ga je (emon upi!ao da #i $e#i da budu prija!e#ji, 8erso je odgovorio da mu je !o svejedno. ) ,e!vr!i s#u,aj spada 8ersoova indi-eren!nos! da se osve!i (emonovim neprija!e#jima iako on u,es!vuje u svim sukobima. +amijev 4i#j nije bio da 8ersoa preds!avi kao nevinog, nego da druge, sudije, advoka!e, posma!ra,e, svedoke, ,i!avo dru0!vo, preds!avi !ako da ne mogu bi!i u pravu. )mes!o da se odbrani pred op!u$bama, 8erso nas svojim prikazom su.enja navodi da posumnjamo u #egi!imi!e! preds!avnika dru0!va i nji*ovo pravo da mu sude. 7u su novinari koji op!u$enom sasvim bezaz#eno priznaju da su zbog svoji* po!reba @ma#o naduva#i= njegov s#u,aj #e!i se obi,no ni0!a ne doga.a9 za!im !u$i#a4 koji sasvim pogre0no !vrdi
5

da je 8erso ubio s predumi0#jajem i, umes!o da se bavi samo onim zbog ,ega se 8ersou sudi, uporno poku0ava da, re!orikom koja preds!av#ja me0avinu bana#nos!i i pa!e!ike, doka$e kako je de#o koje je 8erso po,inio direk!na pos#edi4a onoga 0!o 8erso jes!e9 duge rasprave o 8esroovim pos!up4ima koji nisu ka$njivi i zbog koji* niko ne mo$e odgvara!i pred sudom9 svedo4i koji ug#avnom pris!aju na !u argumen!a4iju9 branai#a4 koji se ne raz#ikuje mnogo od !u$io4a i koji svog k#ijen!a sasvim neve0!o zas!upa9 posma!ra,i i dru0!vo, o#i,eni u $eni au!oma!u iz res!orana. 8erso svakako na#azi da je sve !o zbrkano, dosadno i nepo!rebno, jednom re,ju, pogre0no, pa !aj sud prenosi i na ,i!ao4a. "a !aj na,in 8ersoova objek!ivna krivi4a pada u senku, a u prvi p#an isp#ivava komedija su.enja, mr$nja koju 8erso prepoznaje kod drugi*, i ,e$nja za!o,enika da se umes!o u za!vorskoj 'e#iji i zagu0#jivoj sudni4i na.e napo#ju, u nevinom, s#obodnom, prirodnom $ivo!u. 7ako je ,i!a#a4 naveden da saose'a sa 8ersoom i da presudu o njegovoj krivi4i s*va!i kao nepravdu. ) pos#ednjem pog#av#ju romana pos!av#jena je prespek!iva, iz koje bi !reba#o pro4eni!i 8ersoove pos!upke i krivi4u. &re nego 0!o primi sve0!enika 8erso se ko#eba izme.u dva pro!ivre,na ose'anja. 1vejedno je 0!o umire, svi znaju da $ivo! nije vredno $ive!i, a#i sa druge s!rane obuzima ga s!ra*ovi!o us*i'enje pri pomis#i na dvadese! godina koje bi !ek imao da pro$ivi. "e vredi $ive!i i dobro je bi!i onaj koji se pos#e pogub#jenja na nekom !rgu vra'a svojoj ku'i. Bivo! sam po sebi nije nikakva vrednos! pred #i4em smr!i i ni0!avi#a. Aer smr! je ni0!avi#o i ni,ega nema iza nje. ) !ome se 8erso ne ko#eba i zbog !oga razgovor sa sve0!enikom sma!ra gub#jenjem vremena. 1ve0!enik veruje u 3oga i u drugi, ve,ni $ivo!, pos#e smr!i. 5ko 3og pos!oji, a sa njim i mogu'nos! ve,nog prok#e!s!va i#i ve,nog spasenja pos#e smr!i, onda je ovaj $ivo! samo sreds!vo da se zas#u$i spasenje i izbegne prok#e!s!vo. :e,no spasenje i ve,ni $ivo! su apso#u!na vrednos! koju je mogu'e s!e'i i#i izgubi!i zauvek, a svi pos!up4i i doga.aji u ovom $ivo!u !reba da budu o4enjeni u perspek!ivi spasenja i#i propas!i. Zema#jski $ivo! nije 4i#j sam po sebi, nego sreds!vo da se zas#u$i onaj drugi, ve,ni. 5#i, ako 3oga nema, a sa njim nes!aje i perspek!iva ve,nog prok#e!s!va i spasenja, onda nema ni mogu'nos!i da se pro4ene vrednos! i smisao na0i* pos!upaka u zema#jskom $ivo!u. "e0!o kao vrednso! i smisao mo$e sa pos!oji samo ako ima 3oga da !o garan!uje ve,nim spasenjem, a ako ga nema, nema ni perspek!ive iz koje bismo mog#i da ne0!o pro4enimo kao vredno i da ne,emu pridamo smisao/ onda je sve jedno. 8erso ne veruje u 3oga, ni u ve,eni $ivo!, ni u !o da perspek!iva ve,nog spasenja mo$e da!i smisao na0im pos!up4ima i neke od nji* prikaza!i kao vrednos!. 2n !ime naizg#ed gubi, jer nema veru u 3oga i nadu u spasenje, a#i za raz#iku od sve0!enika, on ima izvesnos! i sigurnos!, on zna, a sve0!enik se nada i veruje. 5ko su na kraju $ivo!a samo smr! i ni0!avi#o koji u jednom ,asu sve bri0u, onda je sasvim svejedno 0!a se u $ivo!u radi i kako se $ivi/ svi pos!up4i !ada pos!aju jednako vredni, i#i, jo0, bo#je, jednako bezvredni. "ema gre*a i krivi4e, nema nagrde i kazne, pos!oji samo besmis#ena ,ovekova s#oboda u kojoj je svejedno 0!a radi i kako $ivi, samo dok $ivi, di0e, g#eda. ) perspek!ivi skore smr!i, 8erso saznaje ono za 0!a veruje da je njegova majka sazna#a na kraju $ivo!a. &red smr! ona se ose!i#a os#obo.enom i spremnom da sve ponovo pro$ivi. )pravo !o 0!o $ivo! nema nikakvog unapred zada!og smis#a pru$a mogu'nos! da se on u!o#iko bo#je pro$ivi. 7o 0!o nema prespek!ive ve,nog prok#e!s!va i spasenja daje nam s#obodu i $ivo! ,ini vrednijim, jer nije vi0e podre.en ne,emu 0!o je izvan i#i pos#e njega. 1#obodan od s!ra*a i nade ne vredi nada!i se i s!repe!i, budu'nos! je u svakom s#u,aju smr!. 8erso, pred #i4em smr!i, $e#i jo0 samo da bude 0!o du$e, 0!o vi0e, i da is4rpi sve 0!o pos!oji. 5ko nema 3oga koji osre.uje 0!a su vrednos!i i $ivo!u, onda je ,ovek 3og. 7o je smisao zavr0ne re,eni4e +amijevog romana/ on sada zna ono 0!o drugi ne znaju, i po#aze'i na gubi#i0!e on se nada da 'e bi!i ispra'en kri4ima mr$nje,
6

is!o onako kao 0!o je sus, sin 3o$iji, ispra'en u svoje s!radanje koje je bi#o us#ov !rijum-a njegove is!ine na zem#ji. SADRAJ I DEO: I poglavlje. (oman je ispripovedan u prvom #i4u. &ri,a ga 8erso, g#avi junak romana. &rimio je !e#egram iz s!ara,kog doma u kojem je bi#a sme0!ena njegova majka. 2bave0!avaju ga da je umr#a. 2na je $ive#a u s!ara,kom domu u 8arengu, mes!u koje se na#azi C% ki#ome!ara od 5#$ira. 1vog pos#odav4a je zamo#io da odsus!vuje dva dana sa pos#a kako bi prisus!vovao sa*rani. &os#adav4u nije bi#o sve jedno, a#i je pris!ao obzirom da je u pi!anju sa*rana njegove majke. 1koro ,i!av pu! do 8arenga 8erso je prespavao. +ada bude s!igao upozna'e upravnika s!ara,kog doma koji ga uverava da ne !reba da mu bude $ao za!o 0!o je majku smes!io u s!ara,ki dom. 2bzirom na njegovu ma#u pa#!u, !o je najbo#je 0!o je mogao da uradi. )pravnik ga obave0!ava da 'e njegova majka ima!i versku sa*ranu jer je ona !ako $e#e#a, a#i 8erso zna da njegova majka nikada nije mari#a za re#igiju. "akon kra!kog razgovora, upravnik odvodi 8ersoa u kape#u gde je iz#o$eno !e#o njegove majke. 7o je manja kape#a ;u prevodu s!oji mr!va,ni4a< kako se os!a#i ne bi uznemiri#i9 kada neko umre u domu, oni se dva !ri dana uznemireni, 0!o o!e$ava rad osob#ja. &ros!orija u kojoj je bi#a sme0!ena njegova majka, bi#a je veoma sve!#a, okre,ena, sa s!ak#enom !avani4om. 2d name0!aja su !u bi#e s!o#i4e, uske k#upe, i na sredini kov,eg. 8erso je video da je kov,eg sa !e#om njegove majke bio za!voren i nije $e#eo da nas!ojnik o!vori sanduk. +ada ga je nas!ojnik upi!ao za0!o ne $e#i da vidi svoju majku, 8erso je odgovrio da ne zna. pak, nas!ojnik je os!ao da s!oji !u i njegovo prisus!vo nervira#o je 8ersoa. "as!ojnik je po!om pri,ao o svom $ivo!u, bio je &ari$anin, !amo se pokraj pokojnikovog odra os!aje i po !ri ,e!iri dana. 2vde je !o nemogu'e zbog vru'ine9 !e#o bi !reba#o 0!o pre pokopa!i. 8erso se s#o$io sa !im. 8erso je no' proveo pored odra svoje majke. Dok je bdeo, u*va!io ga je dreme$. "as!ojnik ga je ponudio ka-om, a ovaj njega 4igare!ama. 5!mos-era u kape#i je bi#a nekako prija!na i 8erso je ma#o odremao. +a-a mu je prija#a !ako.e. &robudi#i su ga maj,ini prija!e#ji koji su do0#i na bdenje. 1!aja#i su svi nasupro! njemu. ) jednom !renu!ku u,ini#o mu se kao da su svi oni do0#i da mu sude. Aedna $ena je nepres!a#no p#aka#a9 ona je bi#a najbo#ja prija!e#ji4a njegove majke. "rvira#a ga je, a#i, 8erso je na kraju ope! zaspao. Djudi iz doma obi,no budu samo na bdenju9 ne idu na pogreb. 5#i dozvo#u da ide za kov,egom, upravnik je dao s!arom prija!e#ju gospo.e 8erso, 7omasu &erezu. 2ni su bi#i nerazdvojni. 2s!a#i s!anari doma su im se smeja#i. Aednio 'e on prisus!vova!i pogrebu9 dok!or mu je zabranio da bude i na bdenju. 1u!radan uju!ru, upravnik pi!a 8ersoa da #i $e#i da vidi svoju majku, pre nego 0!o kov,eg po!puno za!vore. 8erso !o nije $e#eo. &ovorka se po#ako kre!a#a kroz se#o. 1#u$benik pogrebnog zavoda pi!ao je 8ersoa je #i njegova majka bi#a s!ara. 8erso je dao neki neodre.en odgovor jer nije znao ko#iko je njegova majka ima#a godina. &rime!io je da &rerez *ram#je9 zaos!ajao je za povorkom. 1ve se brzo odigra#o. &erez se onesves!io zbog vru'ine. Dok se vra'ao ku'i au!obusom u 5#$ir, 8erso je bio rados!an jer 'e s!i'i ku'i i spava!i dvanaes! sa!i.
7

"a samom po,e!ku, kada primi !e#egram u kojem ga obave0!avaju o smr!i majke, 8erso je *#adan, ravnosu0an9 brine samo o !ome kako !aj !e#egram ni0!a ne zna,i jer se njena smr! mo$da dogodi#a pred*odnog dana. "jega je !e0ko ka!egorizova!i, odredi!i. 2n nije sre'an zbog maj,ine smr!i, a#i nije ni nesre'an on je ravndu0an. 2n se -okusira na prak!i,ne de!a#je koji su vezani za smr! njegove majke. 3rine o prik#adnom ode#u koje mora da pozajmi od prija!e#ja, o !ome ko#iko bdenje !reba da !raje, da se #e0 ne bi raspao ;ono 0!o mu pri,a nas!ojnik<. "eposredno pre sa*rane on u$iva u divnom danu i pejza$u, uprkos si!ua4iji. 7okom !rajanja pro4esije ;povorke<, on ne ose'a !ugu i $a#os!, a#i na#azi da je vru'ina nepodno0#jiva. Dok govori o ose'anjima, 8ersoov jezik je upro0'en9 re,eni4e su kra!ke, pre4izne, bez de!a#ja. ?ovori samo su0!inu o onome 0!o vidi i#i ose'a, re!ko koris!e'i me!a-ore i#i druge s!i#ske -igure. 2ve oskudne deskrip4ije su odraz 8ersoove ravnodu0nos!i prema dru0!vu i #judima koji ga okru$uju. "jegov izra$ajni -ond je po!puno druga,iji kada govori o vremenu i o !ome kako ono u!i,e na njegovo -izi,ko s!anje. 8ersoovo uverenje da je sve! besmis#en i nesvr*ovi!, pos!aje o,eg#ideno u pog#av#jima gde +ami unosi ironiju. 7omas &erez, jedini ,ovek kome je iskreno bi#o s!a#o do gospo.e 8erso, ne mo$e da pra!i pro4esiju jer je *rom. 2n koris!i neke pre,i4e. Poglavlje 2 3. 8erso s*va!a za0!o njegovom pos#odav4u nije bi#o ba0 pravo kada je za!ra$io dva dana odsus!va. 1a*rana njegove majke bi#a je u pe!ak, !ako sa vikendom, 8erso je s#obodan ,e!iri dana. pak, kons!a!uje da on nije kriv 0!o je majka sa*ranjena u pe!ak, a vikendom je svakako s#obodan. 7ako je 8erso bio s#obodan ,e!iri, umes!o dva dana. &i!ao se 0!a da radi i od#u,io je da ide na p#ivanje. 2dvezao se !ramvajem do kupa#i0!a u g#avnoj #u4i. ) vodi je sreo 8ariju +ardonu, biv0u dak!i#ogra-kinju iz njegove kan4e#arije, za koju ka$e da ju je u !o vreme si#no $e#eo. &omogao joj je da se popne na jednu bovu i ov#a0 joj je do!akao grudi. 2dmarao je g#avu na njenom s!omaku, !ako su #e$a#i neko vreme. &ozvao ju je da idu u bioskop i ona je pri*va!i#a. +ada je vide#a da nosi 4rnu krava!u, upi!a#a je za kim je u $a#os!i. +ada je ,u#a da mu je umr#a majka, ma#o je us!uknu#a, a#i je uve,e sve zaboravi#a. "akon -i#ma, prove#i su no' u njegovom s!anu. 2!i0#a je pre nego 0!o se on probudio. 2d#u,io je da ne ru,a kod 1e#es!a kao 0!o je !o obi,no radio, kako bi izbegao sva pi!anja u vezi sa smr'u svoje majke. Do podneva os!aje u kreve!u. Ee#o popodne provodi na ba#konu9 pu0i, jede, pije, posma!ra #jude na u#i4i. :reme je divno. +ako dan odmi,e, 8erso kupuje *ranu i priprema ve,eru. Zak#ju,uje kako je jo0 jedna "ede#ja ;dan< pro0#a. )ju!ru od#azi na posao. s!o zak#ju,uje kako se u su0!ini ni0!a nije promeni#o. Tree poglavlje. 1#ede'eg dana od#azi na posao. &os#odava4 je veoma #jubazan prema njemu, raspi!uje se o njegovoj maj4i. 8erso i njegov ko#ega Fmanue# od#aze kod 1e#es!a na ru,ak. "akon 0!o je ma#o odremao vra!io se na posao. "akon pos#a, 8erso, na s!epeni0!i na#e'e na svog suseda 1a#amana i njegovog psa. &as ima neku ko$nu bo#es!, od koje mu je opa#a sva d#aka i sav je u brazgo!inama i kras!ama. 8erso kons!a!uje da 1a#amno i pas, obzirom da veoma dugo $ive zajedno, poma#o i #i,e jedno na drugo. Dva pu!a dnevno, s!ara4 izvodi psa u 0e!nju. 2sam godina 0e!aju jednim is!im pu!em. 1a#amno ,es!o !u,e psa. Drugi 8ersoov sused je (emon 1an!es. 1an!es poziva 8ersoa na ve,eru. 8erso je pomis#io kako ne'e mora!i da kuva, pa je pri*va!io poziv. &ri,a#o se da (emon $ivi od $ena, a#i kada ga neko pi!a ,ime se bavi, on ka$e da je maga4ioner. "e vo#e ga mnogo. (emon je bio povre.en u !u,i. 2bjasnio je 8ersou 0!a se dogodi#o, uveravaju'i ga da nije kriv. &i!ao ga je 0!a on mis#i o !ome, a#i 8erso je 'u!ao. Za!im ga je pi!ao da #i $e#i da mu bude drug. (emon mu se poverio kako je sumnjao da ga ga @#jubavni4a= vara. s!ukao ju je i ona ga je os!avi#a. (emon !vrdi da je on nju izdr$avao. 6ovek sa kojim se po!ukao, njen je bra!. 2n je
8

5rapin. (emon i da#je $e#i da bude sa !om devojkom a#i najpre $e#i da je kazni za njeno nevers!vo. "jegova je ideja da joj napi0e pismo i na!era je da mu se vra!i. &#anira da spava sa njom i da joj u @pos#ednjem !renu!ku= ;!j. kada ona bude svr0ava#a< p#june u #i4e. (emon je zami#io 8ersoa da on napi0e pismo i 8erso je pris!ao. (emon zadovo#jan 8ersoom, ka$e da su oni sada or!a4i9 drugari. +ada se 8erso vra!io u svoju sobu, ,uo je kako 1a#amanov pas !i*o je,i. 8erso se pona0a kao neko kome uop0!e nije $ao zbog smr!i majke. pak, uko#iko ga osudimo, rizikujemo da mnogo pogre0imo u razumevanju romana. &rema +amijevoj -i#ozo-iji univerzum je ravnosu0an prema #judskoj borbi i pa!nji, i 8ersoova ravnodu0nos! i indi-eren!nos! o!e#ov#juje !u -i#ozo-iju. Za!o 0!o ne posma!ra smr! svoje majke kao deo ve#ike s!ruk!ure #judskog pos!ojanja, #ako mo$e da zaka$e sas!anak, da ode u bioskop i vodi #jubav dan nakon sa*rane svoje majke. 8erso je +amijev primer osobe kojoj nije po!rebna @ra4iona#ni pog#ed na sve! da bi -unk4ionisao=. 8erso nam go!ovo ni0!a ne govori o 8arijinoj #i,nos!i, a#i podrobno govori o nji*ovim -izi,kim kon!ak!ima. Dok #e$e na bovi u vodi i posma!raju nebo, 8reso go!ovo da de#uje sre'no. +asnije, kada opisuje #jude koje posma!ra sa ba#kona, !ako.e de#uje zadovo#jno. Dok #jude posma!ra sa ba#kona, 8erso ne donosi nikakav sud o #judima koje vidi, on jednos!avno prime'uje nji*ove osnovne kark!eris!ike. 2n i* posma!ra samo kao deo jo0 jedne "ede#je, iako #judi koje on vidi verova!no pridaju ve#iku va$nos! onome 0!o rade. +roz roman, 8erso zadr$ava u#ogu posma!ra,a sa s!rane. s!o !ako, 8erso ne'e komen!aris!i ni junake romana. 2n ne'e ni brani!i ni osu.iva!i s!arog 1a#amana zbog !oga kako se pona0a prema svom psu. (emon i 8erso izg#eda da imaju is!i ravnodu0ni pog#ed na sve!. (emon je sa druge s!rane po!puno nemora#an. (emonov p#an osve!e svojoj devoj4i, jo0 ja,e isi!,e raz#iku izme.u njega i 8ersoa. 1eksua#ni ,in 'e (emon iskoris!i kako bi se osve!io. 8erso sa 8arijom u seksu u$iva. Poglavlja !. 8erso od#azi ponovo na kupanje sa 8arijom9 subo!a je. 2na ga veoma uzbu.uje, od pravog !renu!ka kada je ug#eda. "akon p#ivanja, jure nazad u 8ersoov s!an da bi vodi#i #jubav. 8arija provodi no' kod njega i su!radan os!aje na ru,ku. 8erso joj pri,a o 1a#amnovom $ivo!u i ona se smeje. Za!im ga pi!a da #i je vo#iG 2n joj odgovara da !o ni0!a ne zna,i, a#i mu se ,ini da je ne vo#i. 7aj odgovor ras!u$i 8ariju. 8arija i 8erso mogu da ,uju sva.u u (emenovom s!anu. 2dmori0!e zgrade se ispuni#o sve!om. (emon je !ukao svoju #jubavni4u. 8arija je za!ra$i#a od (amona da ode po po#i4aj4a, a#i 8erso joj je odgovorio da ne vo#i po#i4aj4e. pak, neki drugi s!anar je pozvao po#i4aj4a. Zaku4ao je na (emonova vra!a i vi0e se ni0!a nije ,u#o. Zaku4ao je ja,e, $ena je zap#aka#a a (emon je o!vorio vra!a. Devojka je jurnu#a ka vra!ima i izjavi#a pred po#i4aj4em da ju je (emon !ukao. (emon je pu0io. &o#i4aja4 mu je rekao da izvadi 4igare!u iz us!a9 ovaj je !o uradio !ek po0!o je povukao jo0 jedan dim. &o#i4aja4 mu je udario 0amar. Eigare!a mu je ispa#a iz us!a. 2n je pi!ao po#i4aj4a da #i mo$e da podigne svoj opu0ak, po#i4aja4 je dozvo#io, upozoravaju'i ga kako sme da razgovara sa njim. Devojka je rek#a ponovo po#i4aj4u kako ju je (emon !ukao i da je on podvoda,. (emon je pripre!io devoj4i. &o#i4aja4 mu je rekao da u'u!i, devojka 'e da ode ku'i9 on 'e da os!ane u s!anu sve dok#e ga ne pozovu u po#i4iju.

"e0!o kasnije, po0!o je i 8arija o!i0#a nakon ru,ka, kod 8ersoa je do0ao (emon. spri,ao mu je kako je u,inio ono 0!o je p#anirao, a#i mu je devojka #upi#a 0amar i onda ju je on is!ukao. 8ersou se ,ini#o da je devojka sada ka$njena i da on !reba da bude zadovo#jan. (emon je is!o !ako mis#io. 8erso je pris!ao da mu bude svedok, jer i onako mu je bi#o sve jedno. 1amo, nije znao 0!a !reba da ka$e. (emon je rekao kako je dovov#jno da ka$e da ga je devojka uvredi#a. &o!om su iza0#i na pi'e. 7e ve,eri, s!ari 1a#aman je izgubio psa. (emon mu je objasnio da je pas mo$da od#u!ao i da 'e se vra!i!i. 1!ara4 se bojao da mu neko ne uzme psa. +asnije je 8erso ,uo kako 1a#aman p#a,e u svojoj sobi. Pe"o poglavlje. (emonov prija!e#j 8ason pozvao je (emona, 8ersoa, i 8ariju da provedu nede#ju u njegovoj ku'i4i kraj mora sa njim i njegovom $enom. Dok mu je !o govorio preko !e#e-ona, (emon mu je jo0 rekao da ga je danas pra!i#a grupa 5rapa, me.u kojima se na#azio i bra! njegove biv0e #jubavni4e. Zamo#io je da ga obaves!i uko#iko ga uve,e bude video b#izu ku'e. 8ersou je njegov pos#odava4 ponudio po#o$aj u novoj kan4e#ariji koju namerava da o!vori u &arizu9 8erso je odgovorio da je njemu sve jedno i pos#odava4 se na#ju!io zbog 8ersoovog nedos!a!ka ambi4ije. +ada ga je pos#odava4 upi!ao da #i uop0!e razmi0#ja da unese neku promenu u svoj $ivo!, 8erso je odgovrio da mis#i kako je nemogu'e promeni!i $ivo! i da u svakom s#u,aju svi $ivo!i podjednako vrede i da mu njegov $ivo! uop0!e nije neprija!an. 8arija ga je uve,e pi!a#a da #i *o'e da je o$eni. (ekao joj je da je njemu sve jedno a#i da mogu !o da u,ine uko#iko ona !ako $e#i. Za!im ga je ponovo upi!a#a da #i je vo#i i on joj je dao is!i odgovor. 8arija je rek#a da je on ,udan, a#i uprkos !ome $e#i da se uda za njega. 2dgovrio je da 'e !o u,ini!i ,im ona !o bude *!e#a. "akon 0e!nje, pozvao ju je da zajedno ve,eraju kod 1e#es!a, a#i ona je odbi#a jer je ima#a nekakve obaveze. :e,erao je sam kod 1e#es!a. )0#a je neka $ena i upi!a#a da #i mo$e da sedne za is!i s!o. 2n je odobrio. Dok je ve,era#a i ,eka#a da joj s!igne *rana, ,i!a#a je neki ,asopis sa radio programom za 4e#u sedmi4u. +ada se var!io ku'i, sreo je 1a#amana, koji mu je ispri,ao kako je njegov pas nes!ao9 nema ga u ka-i#eriji. &sa je dobio nakon smr!i je svoje $ene9 kasno se o$enio. "ije bio sre'an sa $enom, a#i se po!puno navikao na nju. "akon njene smr!i, ipak je bio usam#jen. 7ada je po!ra$io psa i dobio ovog. zjav#juje mu sau,e0'e. +a$e kako su ga mnogi osu.iva#i zbog !oga 0!o je dao majku u s!ara,ki dom, a#i on zna da je 8erso mnogo vo#eo svoju majku. 8erso ka$e kako nije zano da ga osu.uju9 uos!a#om !o mu se ,ini#o kao dobro re0enje, obzirom da nije imao nov4a za negova!e#ji4u. )os!a#om, ona odavno nije ima#a 0!a da mu ka$e i bi#o joj je dosadno samoj. 1a#aman je dodao da, bez psa, ne zna vi0e 0!a 'e da radi sa svojim $ivo!om. Poglavlje #. 1#ede'e nede#je 8erso se jedva probudio9 8arija je mora#a da ga prodrma. 1i0#i su do#e i pozva#i (emona. )kr4a#i su se u auo!obus kojim su o!i0#i do 8asonove ku'e na p#a$i. Dok su ,eka#i au!obus prime!i#i su grupu 5rapa me.u kojima je bio i bra! (emonove #jubavni4e. Zuri#i su u nji*. (emonu je #aknu#o jer se 5rapi nisu ukr4a#i u !aj au!obus. 8asonova ku'a na p#a$i je ma#i drveni bunga#ov. 8erso je upoznao 8asonovu $enu i po prvi pu! se zapi!ao kako bi izg#eda#o da o$eni 8ariju. &#iva#i su zajedno9 ru,a#i. "akon ru,ka 8ason, (emon i 8erso su iza0#i u 0e!nju, dok su $ene os!a#e da operu sudove. :ru'ina na p#a$i je 8ersou bi#a go!ovo nepodno0#jiva. &rime!i#i su da i* pra!e dvoji4a 5rapa9 jedan od nji* dvoji4e bio je bra! (emonove #jubavni4e. &o!uk#i su se i jedan 5rapin ;bra!< posekao je no$em (emona po ru4i i usnama. 5rapi su se po!om povuk#i a oni su o!i0#i ku'i. 8ason i (emon su o!i0#i
10

dok!oru, 8erso je os!ao da ipri,a $enama 0!a se dogodi#o. +ada su se vra!i#i (emon je $e#eo da sam pro0e!a p#a$om. 8u0kar4i su *!e#i da po.u sa njim, a#i, on se razbesneo i vre.ao i* je. "a kraju je 8erso krenuo sa njim. "a kraju p#a$e, kod nekog ma#og izvora koji je o!i4ao u pesak, za!ek#i su dvoji4u 5rapa. (emon je nosio revo#ver u d$epu. H!eo je da pu4a, a#i 8erso ga je odvra!io. )speo je da ga nagovori da mu da revo#ver. 5ko se drugi ume0a i#i izvadi no$, 8erso 'e pu4a!i. 8e.u!im, 5rapi su se povuk#i, pa su se i oni vra!i#i ku'i. 8erso se kasnije vra!io na p#a$u. Bega ga je pri!iskiva#a i ose'ao je kako je sav nabrekao od sun4a. +re!ao se ka izvoru i ka onim s!enama gde su sre#i 5rape. 7ada je video da se onaj bra! (emonove #jubavni4e vra!io. Za 8ersoa je !aj sukob sa 5rapima bio zavr0ena s!var, vra!io se na is!o mes!o i ne mis#e'i na !o. 6im ga je 5rapin video, pridigao se i s!avio ruku u d$ep. 8erso je s!egao revo#ver u kapu!u. 5rapinova s#ika je igra#a pred njegovim o,ima u u$arenom vazdu*u. &omis#io je kako samo !reba#o da se okrene i da sve bude go!ovo. 6ekao je dok ga je sun4e pek#o. 3i#o je !o ono is!o sun4e koje je pek#o kada je sa*ranjivao majku i kao i !ada bo#e#a ga je g#ava. Zbog $ege koju vi0e nije mogao da podnese krenuo je napred. Znao je da je !o g#upo, da se sun4a ne'e o!arasi!i ako se pomakne za jedan korak. +ro,io je napred samo jedan korak. 2voga pu!a 5rapin je ne pridi$u'i se pokazao no$. 5rapin mu je pokazao no$ na sun4u. 1ve!#os! je 0iknu#a sa ,e#ika i kao se,ivo pogodi#a ga u ,e#o. ) is!om !renu!ku znoj sakup#jen u obrvama, s#io se odjednom na njegove kapke i prekrio i* m#akim, gus!im ve#om. 2,i su mu bi#e zas#ep#jene. 2se'ao je samo sun4e na ,e#u i b#e0!avo se,ivo kako seva sa no$a. 1a mora se doko!r#jao usijan da*. Ee#o bi'e njegovo se napreg#o i ruka mu se zgr,i#a na revo#veru. 2pa#io je. "akon !oga je jo0 ,e!iri pu!a pu4ao u nepomi,no !e#o. II DEO poglavlja $ 2. 8erso je u*ap0en zbog ubis!va 5rapina. 8ersoov advoka! ga pose'uje u za!voru i obave0!ava ga da su is!ra$i!e#ji ispi!iva#i njegov priva!ni $ivo! i sazna#i da je bio vr#o neos!e#jiv na dan sa*rane svoje majke. 5dvoka! ga pi!a da #i je !u$an zbog smr!i majke, 8erso mu odgovara da obi,no ne ana#izira sebe. +a$e, da iako je verova!no vo#eo svoju majku, !o ipak ne zna,i ni0!a. Dodaje da mu -izi,ke po!rebe ,es!o sme!aju ose'anjima. 2noga dana kada je sa*ranjivao majku bio je veoma umoran i pospan. 7ako, nije bio sves!an onoga 0!o se doga.a#o. 5dvoka! od#azi, za!e,en 8ersoovom ravnodu0no0'u prema smr!i majke. s!ra$ni sudija nije mogao da s*va!i za0o je ,e!iri pu!a pu4ao u ve' mr!vo !e#o. 8erso mu je pred*odno objasnio da je pu4ao jednom, po!om jo0 ,e!iri pu!a. 8erso nije umeo da odgovori za0!o je pu4ao u be$ivo!no !e#o. 8a0u'i raspe'em pred 8ersoom, sudija je jarosno uzvikivao da veruje u 3oga koji opra0!a gre0ni4ima koji se iskreno pokaju. "a sudijino pi!anje da #i veruje u 3oga, 8erso je odgovorio da ne veruje. 1udija je rekao da je !o nemogu'e, da svi #judi veruju u 3oga, ,ak i oni koji se odvra'aju od njega. +ada ga je sudija upi!ao da #i se kaje zbog svog z#ode#a, 8erso je rekao da ose'a pre neku ne#agodnos! nego is!inski kajanje. s!raga je !raja#a jedanaes! mese4i. 1udija mu se na kraju is!rage obra'ao re,ima @gospodine an!i*ris!e=. Poglavlje 2. 8erso opisuje svoje prve dane u za!voru. :#as!i su ga s!avi#e u 'e#iju sa jo0 neko#iko #judi, me.u kojima su neki od nji* bi#i 5rapi. "a kraju je dobio zasebnu 'e#iju. Aednoga dana, u pose!u mu doa#zi 8arija. 1oba za pose!e je bu,na, prepuna za!vorenika i pose!i#a4a. 8arija ga save!uje da mora ima!i nade. 2na veruje da 'e ga os#obosi!i, da 'e se oni po!om ven,a!i i da 'e i'i na p#ivanje. 5#i, izg#eda da je 8erso vi0e zain!eresovan za $a#osnog za!vorenika koji sedi pored njega i kome je majka u pose!i. 8arija oda#zi9 kasnije 'e mu pisa!i da su joj v#as!i zabrani#e da ga pose'uje jer mu njie zakoni!a $ena. &o!reba da ode na p#ivanje, pu0i i ima seks, mu,i 8ersoa dok je u za!ovru. Dok mis#i o $eni, on ne mis#i o 8ariji, nego o $eni uop0!e. 2vo podv#a,i nji*ov -izi,ki odnos. "ekako se navikao
11

na svoju si!ua4iju, pa sve pres!aje da bude u$asna si!ua4ija za njega. Aedino su ve,eri prob#em. 1pava 0!o je vi0e mogu'e, ubija vreme podse'anjem navsvakivvde!a#j iz svog s!ana i ,i!aju'i jedan ,#anak koji je prona0ao u novinama. &ri,a je o ,oveku iz ,e0kog se#a koji je o!i0ao sa namerom da se oboga!i. &os#e 25 godina, imu'an, vra!io se sa $enom i de!e!om. "jegova majka je sa njegovom ses!rom dr$a#a *o!e# u rodnom se#u. Da bi i* iznenadio os!avio je $enu i de!e u nekoj drugoj gos!ioni4i i o!i0ao maj4i koja ga nije prepozna#a. Ia#e radi, smis#io je da iznajmi sobu. &okazao im je sav nova4. &reko no'i, majka i ses!ra su ga ubi#e i op#ja,ka#e9 !e#o su ba4i#e u reku. )ju!ru je do0#a njegova $ena i neznaju'i 0!a su one u,ini#,e o!kri#a ko je bio ,ovek. 8ajka se obesi#a, ses!ra je sko,i#a u bunar. 2va pri,a s#u$i da podvu,e apsurd, o kome +ami govori u Starncu. Doga.aji u sve!u nemaju ra4iona#ni, #ogi,ni red po kome se odigravaju. "e pos!oji ni jedan raz#og zbog kojeg sin !reba da umre. "jegova u$asna, ironi,na sudbina nije u sk#adu sa bi#o kojom #ogikom sis!ema koji uprav#ja #judskim pos!ojanjem. +ao 0!o je 8erso ubio 5rapina, !ako je i smr! sina besmis#ena !ragedija. Poglavlja 3 . De!o je i po,inje su.enje 8ersou. znena.en je jer za!i,e sudni4u punu #judi. 6ak je i $ena koja je sede#a za is!im s!o#om sa njim kod 1e#es!a !u. "ovine su da#e ve#iku va$nos! njegovom s#u,aju, jer je #e!o i obi,no se !ada ni0!a ne doga.a. 1udija pi!a 8ersoa za0!o je smes!io majku u s!ara,ki dom. 2n odgovara da nije imao dovo#jno nov4a za negova!e#ji4u9 !o za njega nije bi#o mu,no da uradi, jer jedno od drugoga nisu ni0!a o,ekiva#i. )pravnik doma je posvedo,io da se gospo.a 8erso $a#i#a na sinov#jevu od#uku da je smes!i u dom. )pravnik je bio iznena.en 8ersoovom smireno0'u za vreme maj,ine sa*rane. 1e'a se da je odbio da vidi majku i da nije p#akao na sa*rani. 1#u$benik pogrebnog zavoda posvedo,io je da 8erso nije znao ko#iko godina ima njegova majka. "adzornik je rekao kako je pio ka-u i pu0io 4igare!e !okom bdenja. 8ersoov advoka! nas!oji da se uzme u obzir da je i nadzornik !ako.e pu0io 4igare!e koje mu je 8erso ponudio. 7u$i#a4 je ipak op!u$io 8ersoa 0!o nije odbio ka-u. 1e#es!, kao 8ersoov prija!e#j, z#o,in koji je on po,inio naziva nesre'nim s#u,ajem. Dok su sas#u0ava#i 8ariju, sazna#i su da je !reba#o da se uda za njega i da su po,e#i da se zabav#jaju dan nakon sa*rane njegove majke. Da su se kupa#i i uve,e u bioskopu g#eda#i komediju. 8arija ja je na kraju briznu#a u p#a,, govori#a je da !o nije !ako, da !u pos!oji ne0!o sasvim drugo i da je primoravaju da govori ono 0!o ne mis#i. 8ason i 1a#aman su izjavi#i da je dobar ,ovek. (emon je bio pos#ednji svedok. 2n je odma* kazao da je 8erso nevin. (ekao je da je njegovo prisus!vo na p#a$i s#u,ajnos!, s#u,ajno je i !o 0!o je 8erso napisao ono pismo. 7u$i#a4 je izjavio a je 8erso (emonov sau,esnik i prija!e#j. 2bzirom da je !okom su.enja !o#iko pu!a nag#a0avana 8ersoova in-erirornos! prema maj4i, advoka! 8ersoov, iznervirano pi!a da #i se ovde sudi njemu zbog !oga 0!o je sa*ranio majku i#i zbog ubis!va. Poglavlje . 7u$i#a4 je izjavio da je 8ersoova in!e#igen4ija i nepokajanje, o,ig#edan dokaz ubis!va sa predumi0#jajem. &odse'aju'i poro!u da je s#ede'e su.enje, su.enje za ubis!vo rodi!e#ja. ) mora#nom smis#u, 8erso je jednako kriv za ubis!vo rodi!e#ja, !vrdi !u$i#a4. Za*!eva smr!nu kaznu. 8erso je u svoju odbranu rekao da nije imao nameru da ubije 5rapina i da je na neki na,in !o u,inio zbog sun4a. ) dvorani su se neki nasmeja#i9 advoka! je s#ede'i imao re, a#i je !ra$io da se su.enje odgodi za kasnije. &oku0ao je da ga odbrani. 8erso je prog#a0en krivim za ubis!vo sa predumi0#jajem i osu.en je na smr!. ?#ava i'e mu bi!i odrub#jena na nekom !rgu u ume -ran4uskog naroda.

12

&o0!o ne pos!oji #ogi,no obja0njenje za0!o je 8erso ubio 5rapina9 v#as!i su kons!ruisa#e sops!veno re0enje, zasnovano na #a$nim op!u$bama. 1vakako, 8erso de#uje nakon su.enja gori nego 0!o jes!e. 1u.enje je +ami objasnio kao beznade$no, #a$no i ne#ogi,no. &oro!a bira izme.u dve #a$i9 #a$nim ,injni4ama se koris!e i advoka! i !u$i#a0!vo. 5dvoka! 'e iz#a$u'i odbranu, govori!i u prvom #i4u. "a !aj na,i on kao da krade 8ersoovu !a,ku g#edi0!a. ) svakom s#u,aju, ni0!a 0!o su oni iznosi#i !okom su.enja, nema nikakve veze sa njim. Poglavlje !. 7re'i pu! je odbio da primi za!vorskog sve0e!nika. ) !om !renu!ku, in!eresova#o ga je samo kako da umakne neminovnom de#ovanju me*anizma i da #i pos!oji neki iz#az iz neizbe$nos!i. &i!ao se da #i je bi#o primera osu.eni* na smr! koji su umak#i neumi!nom !oku doga.aja9 i0,ez#i pre pogub#jenjaG (azmi0#jaju'i o besmis#enos!i svoje si!ua4ije, se!io se svoga o4a. 2 njemu mu je samo majka govori#a. 8ajka mu je pri,a#a o !ome kako je o!a4 i0ao da g#eda pogub#jenje nekog ubi4e. Do0e se ose'ao pri samoj pomis#i da 'e !amo i'i. pak je o!i0ao i kada se vra!io povra'ao je skoro ,i!avo ju!ro. 2!a4 mu se !ada u,inio nekako odvra!an. Dok je mis#io o !ome 0!o je u,inio njegov o!a4, s*va!io je da od izvr0enja smr!ne kazne nema ni,eg zna,ajnijeg i da je je !o jedina zanim#jiva s!var. 5ko bi ikada iza0ao iz za!vora i0ao bi da g#eda neko pogub#jenje. "eprekidno je razmi0#jao o zori i pomi#ovanju. Znao je da 'e u zoru do'i po njega9 !ako je no'i provodio o,ekuju'i zore. "jegova mo#ba za pomi#ovanje je odbijena. do0ao je do zak#ju,ka da kada ,ovek ve' umire, vreme i mes!o nisu va$ni. Za!vorski sve0e!enik do#azi, uprkos !ome 0!o ga je 8erso odbio. 1ve0!enik se pi!a za!o 8erso ne $e#i da razgovara sa njim. 8erso negira pos!ojanje 3oga. +ada sve0!enik ka$e da je !akvo njegovo ose'anje pos#edi4a o,aja u koji je zapao9 8erso odgovara da nije o,ajan ve' up#a0en. "a#ju!i se na sve0!enika 0!o ga primorava da pos#ednje !renu!ke svoga $ivo!a provede razmi0#jaju'i o 3ogu. 2se'a kako nema vremena da ga !ra'i na 3oga. 1ve0!enik ka$e 8ersou kako je njegovo sr4e s#epo. 8erso pobesni, ni0!a nije va$no i ni0!a nije sigurno !o 0!o sve0!enik govori. Aedino je smr! sigurna. ) jednom !renu!ku on nasrne na sve0!enika. +ada i* s!ra$a razdvoji, njemu pos!aje jasno za0!o je njegova majka bi#a u vezi sa 7oamsom &erezom. 7amo, u domu, gde su se gasi#i $ivo!i, na domaku smr!i, ona se sigurno ose!i#a os#obo.enom i spremnom da sve iznova pro$ivi. (e0io je da se po!puno prepus!i ravnodu0nos!i sve!a. 2s!a#o mu je jedino da se nada da na dan njegovog pogub#jenja bude mnogo #judi i da ga do,ekaju sa povi4ima mr$nje. Dok je !okom su.enja, 8erso ravnodu0no posma!rao pro4es, u za!voru razmi0#ja o neizbe0nos!i smr!ne kazne koja ga je zadesi#a. )vi.a da je imao pro0#os!, sada0njos! i budu'nos!, i s*va!a da nema nikakve raz#ike izme.u !oga da #i 'e umre!i nasi#no ;osu.en je na smr!< i#i kasnije, prirodnom smr'u. +ada uvidi !o, mora da se nosi sa pojmom @nade=. "ada ga samo mu,i jer razmi0#jaju'i o njoj samo s!vara #a$nu i#uziju da mo$e promeni!i ,injeni4u da 'e uskoro umre!i.

13

14