ISO standardizacija

Pojam, vrste i sertifikacija

Standardizacija i standardi
Standardizacija je proces utvrivanja odredbi za optu i viestruku upotrebu u vezi sa postojeim ili buduim potrebama, a radi postiznja optimalnog nivoa ureenosti u datoj/odreenoj oblasti. Rezultati ovog procesa su standardi kao zvanina dokumenta sa zahtevima koji se odnose na proizvod, proces u kome proizvod nastaje ili preduzee kao poslovni sistem osnovan radi obavljanja odreene delatnosti koja stvara vrednost (proizvod ili uslugu) za trite (korisnike i krajnje kupce) i za vlasnike.

Standardizacija i standardi
Standard je dokument u kome se definiu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga moe biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti. Donoenje standarda poinje usvajanjem predloga za donoenje standarda a zavrava se donoenjem akta o njegovom proglaenju. Predlog za donoenje standarda daju sve zainteresovane strane (privatni sektor - proizvoai, potroai i javni sektor nadleni dravni organi), prilikom planiranja godinjeg programa rada Insituta za standardizaciju Srbije na donoenju standarda. Standard se utvruje konsenzusom i donosi ga direktor Instituta za standardizaciju Srbije.

Standardizacija i standardi
Meunarodni standard je standard koji je donela meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO, IEC, ITU, SPS) i koji je dostupan javnosti. Evropski standard je standard koji je donela evropska organizacija za standardizaciju (CEN, CENELEC, ETSI) i koji je dostupan javnosti. Srpski standard je standard koji je doneo Institut za standardizaciju Srbije i koji je dostupan javnosti.
Primena standarda je dobrovoljna. Usaglaenost sa standardima postaje obavezna za proizvoaa samo ako se na standard poziva ugovor izmeu prizvoaa-isporuioca i kupca ili tehniki propis.

Standardizacija i standardi
Tehnikim propisima drava obezbeuje ouvanje javnog interesa, za koji je nadlena po osnovu Ustava, kao najvieg pravnog akta. Javni interes je ouvanje bezbednosti i zdravlja potroaa, ouvanje biljnog i ivotinjskog sveta i ivotne sredine. Savremeni pristupi u vezi sa tehnikim propisima regulativom kako se to jo kae, kao to su pravila Svetske trgovinske organizacije ili Novi i Opti pristup u Evropskoj tehnikoj regulativi, polaze od naglaene preporuke da se za dokazivanje usaglaenosti sa obaveznim zahtevima u tehnikim propisima standardi koriste kao ''pretpostavka usaglaenosti''.

Standardizacija i standardi
Zbog toga se, neposredno ili posredno, savremeni tehniki propisi pozivaju na relevantan skup standarda, koji su ''pretpostavka usaglaenosti'' sa njihovim zahtevima. Iako je proizvoau doputeno u samom tehnikom propisu da bira izmeu nekoliko naina za dokazivanje usaglaenosti svog proizvoda sa propisanim zahtenvima, standardi su najekonominiji i najbri nain za to.

Uzajamna povezanost elemenata infrastrukture kvaliteta

Uzajamna povezanost elemenata infrastrukture kvaliteta

Elementi infrastrukture za kvalitet su meusobno povezani i, do odreenog obima, svi su potrebni da prue nabavljau, korisniku ili dravnom organu odgovarajui dokaz da proizvod, proces ili sistem ispunjavaju zahteve (obavezne ili dobrovoljne) i/ili oekivanja. Na prethodnoj slici je prikazana ta veza. Standardizacija je centralni element ''sistema za dokazivanje usaglaenosti proizvoda'', a taj sistem je sastavljen od uzajamno povezanih elemenata infrastrukture kvaliteta. Sve poinje sa standardima, odnosno standardizacijom kao procesom u kome oni nastaju. Standard moe biti nacionalni ili meunarodni, pa ak i kompanijski interni standard. Kada se proizvod izradi radi podmirivanja potreba kupaca, potrebno je da se ispita u odgovarajuoj laboratoriji, pre stavljanja na trite. Za to slui relevantni standard ili vie standarda.

Uzajamna povezanost elemenata infrastrukture kvaliteta

Ispitivanjem karakteristika proizvoda utvruje se njhova usaglaenost sa standardizovanim vrednostima - kriterijumima, o kojoj se stvara dokaz u vidu laboratorijskog izvetaja o ispitivanju. esti su sluajevi kada trite ili nadleni dravni organ zahteva dokaz o usaglaenosti tipa proizvoda i/ili samog proizvoaa, odnosno proizvodnog sistema organizacije u kome nastaje proizvod. Takvi dokazi se obezbeuju kod sertifikacionih tela, koja u procesu sertifikacije ocenjuju usaglaenost, opet u odnosu na relevantne standarde.

Uzajamna povezanost elemenata infrastrukture kvaliteta

Ova tela su neutralna i nepristrasna, kako u odnosu na proizvoaa ili dravni organ - naruioca sertifikacije tako i u odnosu na kupca sertifikovanog proizvoda, odnosno korisnika proizvoda sertifikovanog proizvoaa. Takva tela se nazivaju ''sertifikaciona tela tipa trea strana''. U procesu sertifikacije nastaje dokument kao dokaz usaglaenosti koji se naziva sertifikat ili potvrda sa izjavom sertifikacionog tela o usaglaenosti predmeta sertifikacije sa relevantnim standardom. Za sertifikaciju su potrebna nezavisna i kompetentna ispitivanja karakteristika proizvoda, koja obavljaju laboratorije za ispitivanje.

Uzajamna povezanost elemenata infrastrukture kvaliteta

Putem metrologije, ispitne laboratorije obezbeuju odgovarajuu tanost i pouzdanost svoje merne opreme, radi sticanja odgovarajueg poverenja naruioca u izvetaj o ispitivanju. I metrologija zasniva uspostavljanje i odrzavanje tanosti, pouzdanosti i sledljivosti rezultata postignutih mernom opremom, na relevntnim metrolokim standardima. I na kraju, ali ne manje vano, putem akreditacije se ocenjuje i potvruje tehnika i kadrovska kompetentnost laboratorija za ispitivanje i sertifikacionih tela, opet prema odgovarajuim standardima za ocenjivanje u postupku akreditacije. Time se takoe postie odgovarajue poverenje u dokumenta laboratorija i sertifkiacionih tela, sa dokazima o ocenjivanju usaglaenosti sa relevantnim zahtevima. A zahtevi su, kao to je ve reeno, dati u standardima ili u tehnikim propisima koji se pozivaju na odreene standarde kao na efektivnu i efikasnu pretpostavku o usaglaenosti.

 ISO (International Organization for Standardization) je najveda institucija u svetu koja urazvija i publikuje meunarodne standarde. ISO je mrea nacionalnih institucija za standarde 160 zemalja, po jedan lan iz svake zemlje, ima centralni Sekretarijat u enevi koji koordinira sistem. ISO je nevladina organizacija koja predstavlja most izmeu javnog i privatnog sektora. S jedne strane mnoge institucije lanica su deo strukture vlade ili im vlada daje mandat. S druge strane drugi lanovi imaju svoje korene u privatnom sektoru, i formirani su od strane industrijskih udruenja. Zbog toga, ISO omogudava konsenzus za postizanje reenja koja odgovara zahtevima i poslovnog sveta i irih potreba drutva.

 ISO je razvio preko 18 500 meunarodnih standarda razliitih subjekata i oko 1100 novih ISO standarda se objavi svake godine. Ceo dijapazon tehnikih oblasti se moe nadi na listingu meunarodnih standarda. Korisnici upotrebljavaju taj listing da pronau bibliografske informacije o svakom standardu i u mnogim sluajevima kratak sadraj. Online listing ISO Standarda obuhvata i ISO katalog objavljenih standarda i ISO tehniki program standarda koji se razvija.

lanice (zelena boja) pridruene lanice-nemaju svoje organizacije za standardizaciju (svetlo zelena ), crvena boja (male privrede bez glasakog prava, crna boja (ne-lanice)
o

 Uvodjenje standarda ili nekog drugog sistema moe da Vam se javi kao potreba iz vie razloga: Povedanje stepena zadovoljstva kupaca Uslov potencijalnih ili sadanjih kupaca vaih proizvoda/usluga Uslov ino-vlasnika kompanije Mogudnost konkurisanja na tenderima i javnim nabavkama Prilagodjavanje novim zakonima elite da definiete i upravljate procesima u Vaoj organizaciji Uobiajeno je da se u takvim situacijama javljaju mnoga pitanja na koja je teko brzo nadi odgovor, kao to su: Da li du morati sada da menjam nain poslovanja? Da li moram da zaposlim nove radnike? Kolika je cena uvodjenja standarda?

Osnovni elementi sadraja standarda serije ISO 9000

Meu standardima meunarodnog karaktera najistaknutije mesto pripada seriji standarda - ISO 9000, koji je prvenstveno usmeren na upravljanje kvalitetom. U praksi to znai da organizacija treba da ispotuje odreene principe kvaliteta koji menadmentu preduzeda treba da poslue kao osnov za uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom. Standardi ove serije dugo su pripremani i usaglaavani i brzo su prihvadeni kao trini zahtevi. Oni predstavljaju zbir meuzavisnih komplementarnih ideja, namera pravila i principa koji se odvijaju u organizacijama koje odgovarajudim sertifikatom potvruju da su uspostavile sistem kvaliteta prema utvrenim standardima. Zapravo, standardi ove serije predstavljaju meunarodni konsenzus o najboljim iskustvima upravljanja kvalitetom.

Osnovni elementi sadraja standarda serije ISO 9000

Tokom 2000 - godine ovi standardi doiveli su potpunu reviziju, kada je i nastala nova serija standarda ISO 9000:2000. godine. Od tada svi standardi ove serije dobijaju sufiks 2000. Nekoliko kljunih standarda serije ISO 9000 iz 1994. godine objedinjeni su u jedan standard koji predstavlja osnovno jezgro verzije standarda ISO 9000 : 2000. Standardi ISO 9002 i ISO 9003 objedinjeni su u jedan standard ISO 9001, a uvedeni su: novi standard ISO 9004. (izvrena je revizija ISO 9004 -1 u 9004; i novi standard ISO 19011 (izvreno pripajanje ISO 10011, 14010, 14012). Znaajnija usaglaavanja ove serije standarda vrene su i tokom 2001, 2004, 2005, 2007 i 2008. godine. Sada vaedi standard ISO 9001 je iz 2008. godine i on je usmeren na unapreenje kompatibilnosti QMS sa drugim upravljakim sistemima, a prvenstveno sa EMS-om. Krajnji cilj je kreiranje jednog integrisanog standarda za menadment sistem koji sadri sve aspekte upravljanja: kvalitet, ouvanu prirodu, bezbednost i zdravlje zaposlenih, ekonomski aspekt i dr.

Principi sistema menadmenta kvalitetom

Principi su zasnovani na temeljnim principipima TQM i izvedeni su iz kolektivnog iskustva i znanja strunjaka irom sveta koji uestvuju u radu Tehnikog komiteta ISO/TC 176 (Upravljanje kvalitetom i obezbeenje kvaliteta), koji je odgovoran za razvijanje i odravanje ISO 9000 standarda. Usmereni su na to da celokupna organizacija preduzeda razume potrebe i oekivanja potroaa u vezi sa proizvodom /uslugom, isporukom, cenom i pouzdanodu/ i nastoji da odri trajne i stabilne odnose sa korisnicima njihovog proizvoda, odnosno usluge.

Postupak uvoenja Sistema menadment kvalitetom ili Implementacija meunarodnih standarada ISO 9000

Prva faza implementacije - iniciranje postupka i prprema za uvoenje sistema upravljanja kvalitetom. Menadment organizacije je u obavezi da se u potpunosti upozna sa sutinom zahteva ISO 9001. On je taj koji donosi odluku o uvoenju sistema menadmenta kvaliteta. Druga faza - snimanje stanja i indefikovanje procedura i procesa (snimanje stanja, izbor planova, instaliranje modela i softvera, utvrivanje nivoa kvaliteta QS, izrada Poslovnika kvaliteta, koji predstavlja sponu izmeu praktinih procedura i zahteva ISO 9001.). U Poslovniku je sadrano ono to de se raditi, ali ni u kom sluaju kako de se neto raditi. To kako de se neto raditi sadrano je u procedurama, zavisi od politike poslovanja i razlikuje se od organizacije do organizacije.

Postupak uvoenja Sistema menadment kvalitetom ili Implementacija meunarodnih standarada ISO 9000

Trea faza - dokumentovanje identifikovanih procedura i procesa. Ovo je jedna od najzahtevnijih etapa uopte zato to se pri dokumentovanju mora voditi rauna o tome da se sa to manje dokumenata pokriju sve procedure i procesi, a da pri tom budu funkcionalni i u potpunosti jasni svim zaposlenim. Od preciznosti i efikasnosti dokumenata zavisi uspenost implementacije. Nakon identifikacije i dokumentovanja procedura prelazi se na njihovu implementaciju. Implementacija predstavlja projektovanje sistema kvaliteta u praksi i vri se postepeno, korak po korak.

Postupak uvoenja Sistema menadment kvalitetom ili Implementacija meunarodnih standarada ISO 9000

etvrta faza - sertifikaciju standarda sistema kvaliteta od strane nezavisnog meunarodnog sertifikacionog tela. Sertifikacija sistema menadmenta kvaliteta predstavlja eksternu kontrolu. Nakon pozitivnog izvetaja sa ove kontrole sledi izdavanje sertifikata za kvalitet, odnosno akreditacije. Peta etapa - interna kontrola, koju organizacija vri po ustanovljenoj proceduri. Cilj interne kontrole je otklanjanje nedostataka i usavravanje procesa, u cilju neprestanog poboljanja TQM u organizaciji.

 SISTEMI MENADMENTA KVALITETOM ISO 9001:2008 ta je Sistem Menadmenta Kvalitetom (QMS)? QMS, usaglaen sa zahtevima standarda ISO 9001:2000, je nain na koji Vaa organizacija upravlja i kontrolie one poslovne aktivnosti koje se odnose na kvalitet QMS sadri organizacionu strukturu Vae organizacije ukljuujui planiranje, procese, resurse i dokumentaciju koju koristite za ostvarivanje ciljeva kvaliteta da bi obezbedili poboljavanje svojih proizvoda/usluga i ispunili zahteve svojih klijenata.

Zato je Vam je potreban QMS? Sticanje i/ili uvrivanje poslovnog poverenja kod poznatih i posebno potencijalnih klijenata. Poboljavanje poslovne sposobnosti i produktivnosti. Vee usmerenje na ostvarivanje poslovnih ciljeva i oekivanja klijenata. Postizanje i odravanje stabilnog nivoa kvaliteta proizvoda/usluga radi zadovoljavanja zahteva i izraenih potreba klijenata. Poveanje zadovoljstva klijenata. Potvrivanje da je eljeni nivo kvaliteta postignut i da se odrava Stvaranje mogunosti za osvajanje novih trita i uveanje udela na postojeem tritu. Dobijanje sertifikata ISO 9001 od strane akreditovanog sertifikacionog tela, po Vaem izboru. Mogunost uestvovanja i nadmetanja na licitacijama. QMS ISO 9001 je primenjen u vie od 540.000 organizacija u 160 zemalja sveta.

 Kako uspostaviti QMS? Planirajte Utvrdite ciljeve i uspostavite procese potrebne za dobijanje rezultata, u skladu sa zahtevima klijenata i politikom preduzeda. Uradite: Primenite procese. Merite i vrednujte: Pratite i merite procese i proizvod/uslugu, porededi ih sa politikom, ciljevima i zahtevima za proizvod/uslugu i izvetavajte o rezultatima. Delujte: Preduzmite akcije za stalno poboljavanje performansi procesa.

ISO 14001:2004

SISTEMI UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE ISO 14001:2004 ta je Sistem Upravljanja Zatitom ivotne Sredine (EMS)? EMS, usaglaen sa zahtevima standarda ISO 14001:2004, je nain na koji Vae preduzee jasno pokazuje svoj uinak u zatiti ivotne sredine putem kontrole uticaja svojih aktivnosti, proizvoda ili usluga na ivotnu sredinu, a u skladu sa svojom politikom i ciljevima zatite ivotne sredine. EMS omoguava da Vae preduzee ustanovi i oceni efikasnost postupaka za utvrivanje politike i ciljeva zatite ivotne sredine, da postigne usaglaenost sa njima i da drugima pokae tu usaglaenost. EMS pomae Vaoj organizaciji da stekne poverenje zainteresovanih strana da je rukovodstvo obavezno da ispunjava zahteve iz politike zatite ivotne sredine i ostvaruje opte i posebne ciljeve zatite ivotne sredine; da je naglasak vie na preventivnim nego na korektivnim merama; da moete da pruite dokaze o osnovanoj predostronosti i o usaglaenosti sa zakonskim propisima i da koncepcija EMS ukljuuje proces stalnog poboljavanja.

ISO 14001:2004
Zato je Vam je potreban EMS? Sticanje poverenja korisnika/kupaca da postoji obaveza upravljanja zatitom ivotne sredine koja se moe prikazati. Odravanje dobrih odnosa sa javnostima i drutvenom zajednicom. Zadovoljavanje kriterijuma investitora i uspeniji pristup kapitalu. Zakljuivanje osiguranja uz povoljnije uslove i podnoljive trokove. Poveanje ugleda i udela na tritu (posebno inostranom). Zadovoljavanje kriterijuma za sertifikaciju. Poboljavanje upravljanja trokovima. Smanjenje broja nezgoda za koje se snosi odgovornost. Pokazivanje osnovne predostronosti. Uteda ulaznog materijala i energije. Olakavanje dobijanja dozvola i ovlaenja. Podsticanje razvoja i zajednikog korienja reenja u oblasti zatite ivotne sredine. Poboljavanje odnosa izmeu delatnosti (industrije, pruanja usluga) i vlade.

ISO 14001:2004
Kako uspostaviti EMS? Planirajte: Utvrdite svoju politiku zatite ivotne sredine i obaveze u svom EMS i izradite plan za njihovo ostvarivanje. Uradite: Obezbedite uslove i pomodne mehanizme potrebne za ostvarivanje svoje politike zatite ivotne sredine, optih i posebnih ciljeva, uz primenu odgovarajudih dokumenata ISO 9001:2008 Merite i vrednujte: Pratite, merite i vrednujte svoj uinak zatite ivotne sredine. Delujte: Preispitujte i stalno poboljavajte svoj sistem upravljanja zatitom ivotne sredine radi poboljavanja ukupnog uinka zatite ivotne sredine

Koja je razlika izmeu ISO 9001 i ISO 14001

Vedina ISO standarda je veoma specifina po pitanju konkretnog proizvoda, materijala ili procesa. Meutim ISO 9001 (kvalitet) i ISO 14001 (okolina) su sistem standarda opteg menadmenta". Opti" znai da isti standard moe da se primeni na bilo koju organizaciju, veliku ili malu, bilo koji proizvod ili uslugu, u bilo kom sektoru ili aktivnosti, i koje god preduzede, javna administracija ili vladin sektor . ISO 9001 sadri opti set zahteva za primenu sistema menadmenta kvaliteta, i ISO 14001 za sistem menadmenta okoline.

ISO/IEC 17025:2005

SISTEMI MENADMENTA KVALITETOM LABORATORIJE ISO/IEC 17025:2005 ta je Sistem Menadmenta Kvalitetom Laboratorije? Sistem Menadmenta Kvalitetom Laboratorije, usaglaen sa zahtevima standarda ISO/IEC 17025:2005 Opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje, namenjen je laboratorijama prve, druge i tree strane, kao i laboratorijama u kojima su ispitivanja i/ili etaloniranja deo kontrolisanja i sertifikacije proizvoda. Sistem Menadmenta Kvalitetom Laboratorije sadri organizacionu strukturu Vaih laboratorija, ukljuujui planiranje, procese, administrativne i tehnike operacije, resurse i dokumentaciju koji koriste korisnicima usluge laboratorija, organima uprave koji donose propise i akreditacionim telima za potvrivanje ili priznavanje kompetentnosti laboratorije.

ISO/IEC 17025:2005
Zato je Vam je potreban QMS? Sticanje i/ili uvrivanje poslovnog poverenja kod poznatih i posebno potencijalnih klijenata. Porast potreba za korienjem sistema menadmenta. Prihvatanje razultata ispitivanja i etaloniranja izmeu drava. Olakavanje saradnje izmeu laboratorija i drugih tela pri razmeni informacija i iskustava. Poveanje zadovoljstva klijenata. Olakavanje saradnje pri harmonizovanju standarda i procedura. Onemoguavanje kompromitujueg uticaja na usklaenost laboratorije sa zahtevima standarda ISO/IEC 17025:2005. Prikazivanje nepristrasnosti, eliminisanje uticaja (komercijalni, finansijski i ostali pritisci) na tehniko odluivanje i stvaranje uslova za poverenje u samostalnost odluivanja i integritet u vezi sa aktivnostima ispitivanja ili etaloniranja. Dobijanje Reenja o akreditaciji od strane akreditacionog tela, po Vaem izboru.

ISO/IEC 17025:2005
Kako uspostaviti QMS? Planirajte: Utvrdite politiku, sisteme, programe, procedure i uputstva u skladu sa podrujem delatnosti i u meri neophodnoj za obezbeenje poverenja u kvalitet rezultata ispitivanja i/ili etaloniranja Uradite: Primenite zahteve koji se odnose na menadment, tehnike zahteve i procese. Merite i vrednujte: Pratite i merite procese ispitivanja i/ili etaloniranja, poredei ih sa politikom, ciljevima i zahtevima i izvetavajte o rezultatima. Delujte:. Preduzmite akcije za stalno poboljavanje performansi procesa

ISO 22000:2005
ISO 22000: 2005 - meunarodni standard za menadment bezbednosti hrane (Food safety management systems) Izdat je 1. septembra 2005 od strane Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i u mnogim evropskim zemljama je ve uveliko zauzeo mesto HACCP u oblasti prehrambene industrije. S obzirom na to da opasnost za bezbednost hrane moe da se pojavi u bilo kom stadijumu proizvodnog lanca, preko je neophodna efikasna kontrola i eliminacija ili smanjenje mogunosti pojave opasnosti na prihvatljiv nivo.

ISO 22000:2005
Standard ISO 22000:2005 je mogue primeniti u sve oblike poslovanja koji se dovode u direktnu ili indirektnu vezu sa prehrambenim lancem: od proizvodnje hrane za ivotinje, preko primarne proizvodnje, proizvodnje, prerade i skladitenja, distribucije pa sve do maloprodaje, ugostiteljstva i drugih vidova raspoloivosti hrane potroaima, ukljuujui i poslovanja koja pruaju samo uslugu, proizvoae maina, ambalae, sredstava za ienje i dezinfekciju, dodataka i ostalog to ulazi u oblast poslovanja sa hranom.

ISO 26000
Prvog novembra 2010. godine na sveanosti u seditu ISO-a u enevi promovisan je izlazak iz tampe jednog od najiekivanijih meunarodnih standarda u poslednjih nekoliko godina ISO 26000, Guidance on Social Responsibility.

Generalni sekretar ISO-a g. Rob Stil je na sveanosti povodom tog znaajnog dogaaja naglasio da je primena standarda ISO 26000 veoma iroka, da standard, izmeu ostalog, pomae organizacijama u definisanju aktivnosti drutvene odgovornosti, prua praktino uputstvo u vezi sa operacionalizacijom drutvene odgovornosti, promovie zajedniku terminologiju u oblasti drutvene odgovornosti i iri svest o drutvenoj odgovornosti.

ISO 26000
Standard identifikuje sedam kljunih oblasti: upravljanje organizacijom, ljudska prava, radna praksa, ivotna sredina, fer poslovna praksa, zatita potroaa, ukljuivanje zajednice i razvoj. Rad na standardu je zapoeo jo 2005. godine i odvijao se u okviru ISO Radne grupe za drutvenu odgovornost, koja je dostigla najveu brojnost u celokupnoj dosadanjoj praksi meunarodne organizacije za standardizaciju. Institut za standardizaciju Srbije je aktivno uestvovao u radu na izradi ovog standarda preko predstavnika nacionalne komisije za standarde ISS/KS A223.

ISBN
Meunarodni standard za knjige (The International Standard Book Number - ISBN) je jedinstveni numeriki komercijalni identifikator knjiga koji se bazira na 9-digit Standard Book Numbering (SBN) kodu koji je kreirao Gordon Foster, sada Emeritus profesor statistike na Trinity College, Dublin, za prodavce i izdavae 1966. 10-digit ISBN format je razvijen od strane International Organization for Standardization (ISO) i objavljen je 1970 kao meunarodni standard ISO 2108.

Institut za standardizaciju Srbije

Prema Zakonu o standardizaciji (Slubeni glasnik Republike Srbije, br . 36/ 2009) i Odluci o izmenama i dopunama osnivakog akta Instituta za standardizaciju Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije , br. 88 /2009 ), Institut za standardizaciju Srbije (ISS) je jedino nacionalno telo za standardizaciju Republike Srbije, ustanova koja ima status pravnog lica i posluje u skladu sa propisima kojima se ureuje pravni poloaj javnih slubi. Osniva Instituta je Vlada Republike Srbije. ime se bavi Institut za standardizaciju Srbije donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlai srpske standarde i srodne dokumente; obezbeuje usaglaenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i meunarodnim standardima i srodnim dokumentima; vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata u svim fazama razvoja; uestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i meunarodnih standarda i srodnih dokumenata koje donose evropske i meunarodne organizacije za standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije, a za koje se oekuje preispitivanje ili donoenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;

 sarauje sa evropskim i meunarodnim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju zemalja potpisnica odgovarajuih sporazuma iz oblasti standardizacije; izvrava druge zadatke u skladu sa obavezama iz meunarodnih ugovora u oblasti standardizacije koji obavezuju Republiku Srbiju; obezbeuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih dokumenata, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajuih evropskih i meunarodnih organizacija i drugih zemalja i vri njihovu prodaju; daje osnovu za izradu tehnikih propisa; priprema programe i godinje planove donoenja srpskih standarda;

 deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima predvienim odgovarajuim meunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz lanstva u odgovarajuim evropskim i meunarodnim organizacijama za standardizaciju; predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti standardizacije u evropskim i meunarodnim organizacijama za standardizaciju, kao i u njihovim telima; odobrava upotrebu znaka usaglaenosti sa srpskim standardima i srodnim dokumentima, u skladu sa svojim pravilima; promovie primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata; obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije, u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Uspostavljanje integrisanog sistema menadmenta kvalitetom i sigurnodu informacija u Institutu za standardizaciju Srbije uspeno je zavreno dobijanjem sertifikata o usaglaenosti sistema sa zahtevima standarda ISO 9001 i ISO/IEC 27001., 28. januara 2011. godine, Sertifikacija sistema menadmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 nije novina u svetu nacionalnih organizacija za standardizaciju. Meutim, dobijanjem sertifikata za usaglaenost sa zahtevima standarda ISO/IEC 27001 Institut je postao prva nacionalna organizacija za standardizaciju koja je uspostavila i sertifikovala sistem menadmenta sigurnou informacija. Time je Institut potvrdio svoje nastojanje da bude moderna i dobro organizovana institucija i ravnopravan partner u meunarodnoj i evropskoj standardizaciji,, institucija koja je sposobna da ispuni zahteve svojih lanova, korisnika i svojih zaposlenih i koja e posveenost svojim korisnicima stalno dokazivati poveanjem kvaliteta svojih usluga, dostupnou i integritetom svojih izdanja i poveanjem kompetentnosti i profesionalizma svojih zaposlenih.

Akreditaciono telo
() , . . . , , - .
: 1) ; 2) ; 3) ; 4) ; 5) ; 6) .

Akreditaciono telo
. , , .

Akreditaciono telo
, , :
1. , , , , ; 2. , ; 3. , ; 4. ; 5. ; 6. ; 7. ; 8. , .

Koliko e kotati uvodjenje standarda?

Standardizacija je vid sistematizacije poslovanja i sam po sebi trai odreene resurse kako bi se poslovanje pribliilo zahtevima nekog standarda (ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001, HACCP). Cena se odreuje prema zahtevima korisnika, ukoliko se eli dobiti vrednost tj. ukoliko sistemom elite reiti neki problem i napraviti novu postavku organizacije cena e biti vea, a ukoliko je jedini cilj dobijanje sertifikata za tendere i izvoz, kvalitet projekta je nii, a samim tim i cena projekta.

Kako se uvodi standard?

Standard se uvodi, ili kako je pravilnije rei, vri se priprema sistema za odgovor na zahteve odgovarajueg standarda tako to se u saradnji sa konsultantskom kuom prvo snimi stanje, tj. napravi analiza ispunjenja zahteva i procena potrebnog obima poslova, a zatim kreira termin plan implementacije koji se odnosi na izradu i primenu dokumentacije koja opisuje(standardizuje) procese koji se deavaju kod klijenata, a usklaeni su sa zahtevima odgovarajueg standarda.

Vreme potrebno za sertifikaciju

Oprtimalno vreme uvoenja sistema menadmenta je od 4 do 6 meseci, zavisno od sloenosti standarda na koji se odgovara. Mogue je smanjivati vremenski rok, ali to znai i sniavanje kvaliteta usluge, tj. manja funkcionalnost projekta na kraju realizacije.

Kako se sertifikuje standard ISO 9001?

Nakon to je standard ISO 9001 uspeno implementirani u Vaoj organizaciji, sertifikaciju standarda ISO 9001 izvrava nezavisno meunarodno sertifikaciono telo. Sertifikacija standarda predstavlja eksternu kontrolu, nakon ijeg pozitivnog izvetaja sledi izdavanje sertifikata za kvalitet koji se obnavlja na godinjem nivou.