BODLER KAO KNJIEVNI KRITIAR

Autor Cvea zla, arl Bodler, pripada najuticajnijim francuskim pesnicima, a mnogi se nisu ustezali da ga smatraju i najvanijim, kao Valeri ili aksli! "rema Valeriju, ako medju francuskim pesnicima ima i vei# i o$dareniji# od Bodlera, nema nijednog zna%ajnijeg! &pak, ima i oni# koji ga smatraju jo' zna%ajnijim kriti%arem nego pesnikom, recimo, (id! "rust je smatrao da je on najvei francuski kriti%ar )*! veka! Bodlerova kriti%ka inteligencija kao da nije imala ograni%enja+ u likovnoj kritici je $io isto toliko kompetentan, koliko i u knjievnoj! , o$lasti likovne kritike, na Bodlera e, pored -idroa, najvei uticaj izvr'iti kriti%ko delo trojice pisaca, njegovi# stariji# savremenika+ .tendala, Balzaka i /eofila 0otjea! 1ladi Bodler je rado %itao .tendalovu &storiju slikarstva u &taliji, Balzaku se divio, a 0otjea smatrao svojim du#ovnim u%iteljem! Veina knjievnika koje je Bodler cenio %itaju se i danas! "rema Valeriju, 2dgar "o $i danas $io za$oravljen da se Bodler nije postarao da ga uvede u evropsku knjievnost! 3n je, istina, ispoljio i izvesne neopravdane netrpeljivosti4 nije podnosio Voltera5u svojim dnevnicima ga naziva anti4 pesnikom, anti4umetnikom i knezom plitkomislilaca! Bodlerov uticaj u francuskoj, pa i u svetskoj knjievnosti, ogroman je5 veina zna%ajni# pesnika mu mnogo duguje! Valeri smatra da Verlen, 1alarme i 6em$o ne $i postali ono 'to su $ili da nisu %itali Cvee zla u presudnom razdo$lju ivota! & prozni pisci, na primer (id ili "rust, ugledali su se na Bodlera! , o$lasti kritike, likovne i knjievne, njegov uticaj je jo' vei nego u prozi! "rema 6adivoju 7onstantinoviu, sa Bodlerom po%inje $listavi niz pesnika kriti%ara u francuskoj knjievnosti, koji stvaraju i razmi'ljaju o sopstvenom stvaranju! !!! 8na%aj Bodlera kao knjievnog kriti%ara je u tome 'to on najavljuje modernu kritiku, koja je s#vaena ne kao parafraza dela ve kao njegov produetak (or "ule, $elgijski kriti%ar, smatra Bodlera i gospodju de .tal, jedinim velikim pret#odnicima 9ove kritike %ije je osnovno na%elo da %in %itanja : na koji se svodi svaka prava kriti%ka misao; podrazumeva podudarnost dve svesti+ %itao%eve i pi'%eve! Bodlerovska kritika, pi'e "ule,stalno preuzima unutra'nji identitet o$jekata koje analizira, i dalje, $ez dvoli%nosti i $ez ograni%enja,ona se $ratimi i z$liava sa onim %ega postaje svesna! Bodler i kao pesnik i kao kriti%ar postupa na isti na%in+ on ulazi, kad mu se prohte, u bilo iju linost.) Bodler to poistoveivanje, tu identifikaciju, unosi i u poeziju i u kritiku! 3no 'to Bodler o%ekuje od poezije,ali i od svi# drugi# umetnosti, kao kriti%ar, jeste upravo ono 'to e omoguiti to poistoveivanje, a to je sugestivnost! Bodlerova misao nastoji da se poistoveti ne sa gomilom, nego sa mislima drugi# pojedinaca koji se nalaze u toj gomili! "esnik ne nastoji da se utopi u gomili, ve da u njenoj raznovrsnosti iskusi mno'tvo ljudski# misli! "oistovetiti se sa nekim $iem zna%i $iti o$uzet istim oseanjima! /udja srea ili nesrea ponavljaju se u pesnikovoj misli, u njima on nalazi odgovarajuu snagu izraza! (or "ule smatra da je isti slu%aj sa %inom kriti%ke identifikacije! 7riti%ka misao se sastoji, $ar u
)

(or "ule, 7riti%ka svest, &zdava%ka knjiarnica 8orana .tojanovia, 9ovi .ad, )**<, str!=>

prvom trenutku, u ponavljanju oseanja u nekom $iu razli%itom od onog koje je tim oseanjem prvi put $ilo o$uzeto! "rema "uleu, ako pesnik u se$i ponavlja ve proivljeno oseanje $ia sa kojim se identifikuje, na isti na%in kriti%ar u se$i, u svojoj vlastitoj misli, ponavlja oseanje kojem je pesnik ve pruio uto%i'te i mogunost ponavljanja! 0ovorei o pesmama "jera -ipona, u studiji koju mu je posvetio, Bodler pi'e sledee+ -a $iste do$ro predstavili delo, tre$a vam, dakle, da se uvuete u kou stvorenog $ia, da vas du$oko promu oseanja koja ono izraava, i da i# tako do$ro osetite da vam se %ini da je to va'e sopstveno delo! -elo tre$a u%initi svojim da $i se ono do$ro izrazilo!> 7riti%arevo izjedna%avanje s tudjim delom podsea na pesnikovo izjedna%avanje sa tudjim postojanjem! 6adi se o tome da se ono 'to je otkriveno oseti kao da je oseanje koje nas o$uzima proisteklo iz nas sami#! "esnik se poistoveuje sa %ovekom u gomili, najpre pomou podraavala%ke uo$razilje, a zatim pomou stvarala%kog jezika5 kriti%areva slu'ateljska, %itala%ka i prevodila%ka misao ponavlja pesnikova oseanja! .ve se odigrava kao da se jedna ista mentalna stvarnost prenosi iz misli u misao, u jednom su'tinski ponovljivom procesu %ija $i finalna ta%ka $io kriti%arev mozak! .am Bodler, kao pesnik, ne eli ni'ta drugo do da se mi, %itaoci, poistovetimo sa njim! Ako je na po%etak Cvea zla stavio %uvenu apostrofu+ -voli%ni %itao%e, moj $linji, moj $rate to je stoga da $i tog %itaoca podsetio da je, imajui sve u vidu, pa i njegovu dvoli%nost, on njegov $linji! /a $ratska sli%nost je u %itao%evoj sposo$nosti da, $arem privremeno, svoju misao upari sa pesnikovom, onako kao 'to se u pesniku ogledaju oseanja i misli njegove $rae i sestara, prolaznika! 7od Bodlera pesnik je taj koji se$e pode'ava da $i odredjeni na%in mi'ljenja i oseanja snano sugerisao %itao%evom du#u5 a %italac je taj koji, pot%injen sugestiji svog %itanja, u se$i po%inje da u sada'njosti osea i misli ono 'to je pesnik eleo da on misli i osea! , svom %lanku o romanu 0ospodja Bovari, Bodler se pita kojim se sredstvom ?lo$er sluio da $i potaknuo %itao%evu du'u! 3vaj roman je za Bodlera jedna su'tinski sugestivna knjiga =, z$og toga 'to kod onoga koji je %ita tei da izazove odredjenu vrstu emocije putem postupaka pose$no oda$rani# da $i se do$io taj rezultat! 8adatak Bodlera kao kriti%ara je da ukae na neka za$oravljena gledi'ta u ovom romanu, i da ivlje istakne karakteristike koje nisu $ile, po njegovom mi'ljenju, dovoljno #valjene i protuma%ene! 0ospodja Bovari, koju Bodler naziva najnepristrasnijim i najpo'tenijim @ romanom, na'la se pred sudom i optuena je za nemoral! Bodler se u svojoj studiji za#valjuje francuskom pravosudju koje je roman oslo$odilo optu$i+ 3va upadljiva $riga za Aepotu kod ljudi od koji# se za#teva da svoje sposo$nosti stave u slu$u samo "ravi%nog i &stinitog, jedan je od najdirljiviji# simptoma, ako se uporedi sa vatrenom po#lepom ovog dru'tva koje se kona%no odreklo svake du#ovne lju$avi i koje, zanemarujui svoju nekadanju blagorodnost, ne #aje vi'e ni za 'ta drugo do za svoju utro$u!< Bodler $rani knjigu od zlo$ni# ljudi i kae da $i ona, i da nije proganjana, izazvala istu radoznalost, prouzrokovala isto iznenadjenje i uz$udjenje! ?lo$er je izvrstan, jer od nestanka Balzaka svaka radoznalost za roman uti'ala se i zaspala! Bodler na$raja pisce koji nisu imali toliko
> =

arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!=@ (or "ule, isto, str! =C @ arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)@D < arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)@D

>

sree i $rzo postigli uspe# dok je ?lo$er otprve postigao ono %emu drugi tee celog svog ivota! Ali, Bodler dodaje da je ?lo$erov poloaj i lo', jer se novi romansijer nalazi pred jednim potpuno iznurenim dru'tvom, otupelim i prodrljivim, koje se uasava samo uo$razilje, i ima lju$avi samo za imovinu! 9a zamerku nekolicine kriti%ara da delo ne sadri nijednu li%nost koja predstavlja moral, Bodler odgovara+ &stinsko umetni%ko delo i nema potre$e za optu$om! Aogika dela je dovoljna za sve za#teve morala, a na %itaocu je da izvu%e zaklju%ke iz zaklju%ka!E ?lo$er kae da se sve te ostarele du'e gnu'aju samo velikog5 %edna, vatrena strast, poetsko predavanje i# vredjaju! -akle, tre$a $iti vulgaran u iz$oru predmeta5 $iti leden pri%ajui o strastima i avanturama, $iti o$jektivan i $ezli%an! "rovincija je podru%je gluposti, najtupoglavija sredina koja je najplodnija u $esmislenostima! /amo ive mali ljudi koji se uzrujavaju na malim dunostima %ije vr'enje iskrivljuje nji#ove pojmove! 9ije mu $ilo potre$no da njegova junakinja $ude junakinja! 3na e $iti zanimljiva pod uslovom da je lepu'kasta, snana, da ima am$iciju i neo$uzdanu tenju ka vi'em svetu! "isac e kora%ati oslonjen na analizu i logiku i tako e dokazati da su svi predmeti do$ri ili rdjavi, prema na%inu kako se o$radjuju! -a $i o$avio svoj posao piscu je ostalo jo' samo da se li'i svog pola i postane ena! Ali, ?lo$er nije mogao da ne ulije mu'ku krv u vene svoje tvorevine B, te je g4dja Bovari, u onome 'to je u njoj najenergi%nije i najam$icioznije, a takodje i najsanjala%kije, ostala mu'karac! .amo ena prelju$nica, o$e'%a'ena rtva, ima sve %ari #eroja! Bodler ponavlja da je ona gotovo mu'karac i da ju je pisac ukrasio svim mu'kim svojstvima+ ma'tom, koja zamenjuje srce, energijom akcije i $rzinom odlu%ivanja, i neumerenom sklono'u ka zavodjenju! 1edjutim, gospodja Bovari se daje nitkovima koji joj nisu ravni! .asvim mu'ko svojstvo je i to 'to je ona manje za$rinuta z$og vidljivi# spoljni# mana, z$og zaslepljujui# palana%ki# sku%enosti svog mua nego z$og onog potpunog odsustva nadarenosti, koje je potvrdjeno operacijom sakate noge! Bodler navodi da ova epizoda osvetljava ceo karakter ove li%nosti! 0ospodja Bovari, o%ajna, govori+ A#F to nisam $ar ena nekog od ovi# stari# elavi# i pogr$ljeni# nau%nika, %ije su o%i, zaklonjene zelenim nao%arima, uvek uperene u nau%ne spiseF 1ogla $i# da se 'epurim, drei ga pod ruku5 $ila $i# $ar saputnica jednog du#ovnog kralja5 a ne okovana ena ovog $lesana koji ne ume ni da namesti nogu jednom $ogaljuF 3#FC! 0ospodja Bovari je vrlo uzvi'ena u svojoj vrsti, u svojoj maloj sredini i pred svojim uskim #orizontom! Bodler je $rani od napada da je sme'na! "onekad ona i izgleda tako, na primer kada nekog seoskog plemia u lova%kom odelu opre%ni# $oja smatra junakom Valtera .kota, a na kraju, iscrpljena, trai ideal po krompir4$alovima i kr%mama! Ali na' svet, smatra Bodler, nema prava da se $aca kamenom na prelju$nicu+ Vreme je da se u%ini kraj sve zaraznijem licemerstvu i da $ude sme'no kad mu'karci i ene, pokvareni do otrcanosti dignu dreku na nesrenog pisca koji se sa retorskom %istotom udostojio da $aci veo slave na pustolovine noni# sto%ia, uvek odvratni# i groteskni#, kad i# "oezija ne miluje opalnom svetlo'u svoje none svetiljke*! Bodler primeuje da su nekoliko najvaniji# epizoda kriti%ari prvo$itno ili prene$regli ili kudili! -aje i primere+ epizoda neuspele operacije sakate noge, i epizoda gde $udua prelju$nica ide da trai pomo od Crkve, od $oanske 1ajke, a pop Burnizjen, jedino zauzet deranima koji na %asu veronauke ska%u po klupama, $ezazleno odgovara da tre$a, po'to je $olesna, da se o$rati svome muu koji je lekar! Bodler se pita koja se to ena ne $i, pri ovakvoj nevi%nosti sve'tenika, sa 'a'avim opro'tajem od gre#a, predala prelju$i!
E B

arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)@< arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)@< C arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*,str!)@E * arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*,str!)@C

Bodler nije samo pesnik koji se, da $i poeziju razumeo i u%inio razumljivom, stavlja na mesto nekog drugog pesnika, on je %italac koji, zasnivajui se na vlastitom iskustvu %itaoca , s#vata poeziju onako kako ona mora $iti s#vaena i oseena u du'i %itaoca! ,z$udjenje koje je izazvala pesma, Bodler opisuje kao jedno jedinstveno stanje u kojem je %itao%eva du'a takorei silom privu%ena)D! , svom velikom %lanku o 0otjeu, on samog se$e opisuje kako se prepu'ta zaraznoj sili magije+ .eam se kada sam kao vrlo mlad prvi put uivao u delima na'eg pesnika, da sam uzdr#tao od oseaja ta%no odmerenog dodira, pravilno izvedenog poteza, i da je divljenje kod mene izazvalo neku vrstu nervoznog gr%enja))! 3no 'to se otkriva u ovom odlomku nije iskustvo pesnika ve %itala%ko iskustvo! -ve vrste mi'ljenja, pesni%ko, sa jedne strane, i %itateljsko i kriti%arsko, sa druge, iako su zdruene u %inu %itanja, ne smeju se me'ati! Gedno je mi'ljenje4 uzrok, drugo mi'ljenje4posledica! .vaki put kada svom %itaocu preporu%uje sopstvene pesme, Bodler staje na stranu uzroka, a kada kriti%ki govori o tudjoj poeziji, to %ini sa gledi'ta posledice koja je na njemu proizvedena! 3vo se na najo%igledniji na%in pokazuje kada Bodler kriti%ar govori o nekoj drugoj umetnosti, na primer slikarstvu! "rema "uleu, on je najoriginalniji kriti%ar umetnosti svog do$a zato 'to je jedini koji dopu'ta da se u njegovom du#u o'troumno i poslu'no ostvari dejstvo koje je slikar eleo! Bodler kae da mu se dogadja da neku sliku cenim samo z$og z$ira ideja ili sanjarija koje e doneti mom du#u)>! 3d stvarao%eve koncepcije do stanja stvorene stvari, i od stanja stvorene stvari do stanja ideja i sanjarija u misli %itaoca, pesma, kao i slika, prolazi, kako to vidi Bodler, kroz tri razli%ite vrste prikazivanja! 3na postoji kao misao usmerena ka nekom cilju, kao su$jektivna stvarnost unutar prvo$itnog du#a, onog pi'%evog5 zatim, postoji eksteriorno, kao o$jektivna stvarnost, u knjizi, na 'tampanoj stranici5 i, kona%no, ponovo se javlja kao su$jektivna stvarnost :ideje i sanjarije; u %itao%evom du#u! 3datle proizlazi da je umetni%ko delo zaista dovr'eno tek kada ispuni svoju namenu i dosegne svoje tree stanje u %itateljskoj i kriti%arskoj misli! -akle, %italac i kriti%ar daju savr'enost delu i ispunjavaju njegov cilj! /aj zaklju%ak $i se mogao izvui iz $odlerovske kritike! 8a#valjujui pesmi realizuje se puna komunikacija jednog su$jekta sa drugim! "rema "uleu, svaki autenti%ni odnos autora i kriti%ara preko pesme mora se smatrati fenomenom intersu$jektivnosti, gde ono 'to se prenosi od jednog ka drugom nije identi%nost, ve ekvivalentnost! 9a tu intersu$jektivnu ekvivalenciju aludira Bodler kada, govorei o slikama -elakroa, primeuje+ -ejstvo proizvedeno na gledaoca analogno je umetnikovim sredstvima)=! , svom %lanku o delu i ivotu 2ena -elakroa, Bodler govori o naro%itom kvalitetu emocije koju je u njemu proizvelo posmatranje slika ovog majstora+ -elakroa je najsugestivniji od svi# slikara, onaj %ija dela!!!najvi'e podsti%u na razmi'ljanje i u seanje prizivaju najvie poznatih oseanja i poetskih misli, za koje smo poverovali da su zauvek i'%ezle u tami pro'losti )@! 3vde je posmatra% vraen svom sopstvenom iskustvu! "osmatra% se$e prepoznaje u delu, ne onakvog kakav je u momentu posmatranja, nego onakvog kakav je $io u pro'losti koja li%i na pro'lost evociranu u

)D ))

(or "ule, isto, str!=* (or "ule, isto, str!=* )> (or "ule, isto, str!@D )= (or "ule, isto, str!@) )@ (or "ule, isto, str!@=

delu! /ako se jedan skup odgovarajui# uspomena $udi od jedne misli do druge preko asocijacije sli%nosti! 9e zapaa se ta veza samo u poeziji i slikarstvu5 isto vai i za muziku! 7ao primer Bodler navodi Vagnera! Bodler smatra da kritikovati zna%i prevoditi na svoj sopstveni jezik i, stoga, podseati se! 8a ono 'ta knjievna kritika jeste primer nalazimo u studiji koju je Bodler posvetio 1arselini -e$ord4 Valmor! 7od nje on naro%ito zapaa odredjeni kvalitet oseajnog i imaginativnog ivota i opisuje vrstu uspomene koju je u njemu pro$udilo njeno delo+ /u $uktinju, kojom ma'e pred na'im o%ima da $i osvetlila tajanstvene lugove oseanja, ili je dri nad naom najintimnijom uspomenom , lju$avnom ili de%jom, ne bi li je oivela, tu $uktinju ona je upalila u najveoj du$ini sopstvenog srca)<! &zmedju uspomene koja se pojavljuje u 1arselininoj poeziji i njenog korespondenta u kriti%koj misli postoji e#o, ne'to kao odjek nekog mentalnog dogadjaja! "onekad se taj odjek kod Bodlera javlja u o$liku pesme! Bodler po#valno govori i o pesniku 3gistu Bar$jeu, koji je prirodno re%it, a njegovi sti#ovi su uzvi'eni! 1edjutim, njegova sklonost ka korisnosti i pouci kvari nam utisak koji njegove pesme ostavljaju! Ako pesnik se$i unapred postavi neki moralni cilj, umanjie svoju pesni%ku snagu! Bodler takodje smatra da pesni%ka dela ne izraavaju nau%ne, politi%ke ili $ilo kakve druge ideje! "rema Bodleru, jedini do$ar kriti%ar je kriti%ar4pesnik, onaj koji se o$raa isklju%ivo pesni%kim izvorima u se$i da $i ispunio svoje funkcije! "ule smatra da je Bodlerova kritika su'tinski metafori%na! Hin poistoveivanja koji se u njoj odigrava sastoji se u pronalaenju skupa slika u kojima e se ogledati slike 'to pripadaju pesni%kom univerzumu, onom koji tim %inom tre$a da $ude definisan! "ronai metafori%ki ekvivalent tudjeg dela zna%i, dakle, otkriti samog se$e kao tu ekvivalentnost! 7riti%ki %in dolazi do rezultata koji je jednako zna%ajan i na ontolo'kom i na estetskom planu+ do sav'ene komunikacije izmedju dva $ia, zasnovane na %injenici da se nji#ova dva ivota zavr'avaju predstavljajui savr'enu analogiju! Ako je, kao 'to kae Bodler u .alonu iz )C@E, neko umetni%ko delo priroda koju promi'lja umetnik)E, kriti%ar je kadar da u tom promi'ljanju otkrije svoju sopstvenu prirodu! 3n je pesnikovo ili umetnikovo ogledalo! Ako je kriti%ar ogledalo, ako pristaje da u vlastitoj reflektuje tudju misao, to je zato 'to spoznaje jednu su'tinsku sli%nost sa tom mi'lju! 7riti%ar u autoru prepoznaje svog ispovednika, kako kae Bodler! -akle, kriti%arska misao je, kroz tudju misao, svest o se$i, s#vatanje se$e u drugom! "repoznajui se u drugom, kriti%ar prestaje da $ude sam! !!! &za$ela 7onstantinovi isti%e da je Bodler strog kriti%ar, naro%ito kada se radi o nedostacima njegovi# savremenika! Ali i dodaje da je on $io strog pre svega prema samom se$i, svom radu i delu! /o se naj$olje moe videti iz njegovi# pisama! "itanje koje mu se stalno vraa i namee prilikom rodjendana i 9ove godine jeste+ 'ta sam za to vreme u%inioI 3groman nesklad izmedju #tenja i mogunosti, su$jektivni# i o$jektivni#, #aos i mora ivljenja u kojem s mukom opstaje, gotovo su stalno prisutni! "rema Bodleru, ono 'to je najpotre$nije plodnim piscima jeste vrlo jaka #rana, pravilno rasporedjena! A zatim dodaje da je inspiracija sestra svakodnevnog rada! , jednom pismu ?lo$eru, Bodler pi'e da neprekidno raditi zna%i nemati vi'e %ula, ne sanjariti i $iti samo %ista volja stalno pokretna! ,sredsredjenost je jo' jedna vana oso$ina pravog pisca! "rema
)< )E

(or "ule, isto, str!@@ (or "ule, isto, str!@E

<

Bodleru, da $i se pisalo $rzo, tre$a da se pre toga mnogo mislilo, da se jedna tema vodila sa so$om u 'etnju, na kupanje, u restoran, pa i kod lju$avnice! &za$ela 7onstantinovi pi'e+ Bodlerovo postojano nezadovoljstvo samim so$om jeste u vezi ne samo s time 'to ga savremenici uglavnom ne s#vataju, ili sa neposrednim neuspe#om, ve i sa strogo'u njegovi# za#teva, koji su najpre okrenuti prema se$i pa potom prema drugima, gotovo stoi%kom strogo'u!!!)B Bodler je strog kriti%ar i dru'tva i do$a u kome ivi! , %lanku o 2dgaru "ou, on za J&J vek kae da je vek zalju$ljen u se$e i $espo'tedno kritikuje sve velike ideje toga do$a, ideje progresa, civilizacije i demokratije! 9aro%itu netrpeljivost ispoljava prema ameri%kom dru'tvu i njegovom materijalizmu! -osta se $avi i pitanjem odnosa umetnosti i morala, kao i umetnosti i istine! Bodler voli pesnika koji stalno op'ti sa ljudima svog vremena i razmenjuje sa njima misli i oseanja! /akav je $io francuski pesnik "jer -ipon, Bodlerov prijatelj od rane mladosti! "ovodom njegove z$irke "esme i pevanija, Bodler pi'e da je uspe# ovog novog pesnika oz$iljan dogadjaj, ne toliko z$og same njegove vrednosti, koliko z$og javni# oseanja %iji je nagove'taj ta poezija! 3$ja'njava ovu misao tako 'to razmatra u glavnim crtama razvoj poezije u vremenima koja su pret#odila! 6omanti%arska 'kola nas je podsetila na istinitost slike, ona je sru'ila akademske 'a$lone i zato ne zasluuje prezire kojima su je prekrili nesposo$ni nadriu%enjaci! "o samom svom na%elu, romanti%arska po$una $ila je osudjena na kratak ivot! ,topija 'kole umetnosti radi umetnosti, isklju%ujui pouku, a %esto i strast, $ila je $esplodna! Veoma du#oviti, o'troumni knjievnici $ili su ume'ani u taj pokret i izvukli su iz sredstava koja su $ili ra'irili iznenadjujue efekte! Bodler pose$nu slast nalazi u -iponovim politi%kim pesmama, koje su povezane jednom zajedni%kom vezom, a to je lju$av prema %ove%anstvu! -iponova velika tajna je u lju$avi prema vrlini i %ove%anstvu, i $eskrajnoj lju$avi prema 6epu$lici! Bodler skree panju na radost koja preovladjuje u delima nekoliko slavni# pisaca! 6adosna ili tuna, poezija uvek u se$i nosi $oanski utopijski karakter! , tamnici ona postaje po$una5 na prozoru $olnice ona je arko nadanje u ozdravljenje5 na napukloj i ne%istoj mansardi ona se kao vila krasi luksuzom i elegancijom5 ne samo da ona konstatuje ve i popravlja!3na svuda postaje poricanje nepravde)C! , ogledu Hedne drame i romani, Bodler se pita da li su vrli pisci dovoljno spretni da u%ine da se vrlina voli i po'tuje, i da li je vrlina zadovoljna na%inom kojim joj se slui! ,metnost je korisna zato 'to je umetnost! &ma 'kodljive umetnosti, to je ona koja remeti uslove ivota! "rema Bodleru porok je privla%an5 tre$a ga slikati privla%nim5 ali on nosi sa so$om $ole'tine i neo$i%ne moralne $oli5 tre$a i# opisati)*! 8lo%in nije uvek kanjen ni vrlina uvek nagradjena! 1edjutim, ako su roman ili drama do$ro napisani, onda niko nee poeleti da povredi zakone prirode! Balzak, koga su kritikovali z$og odsustva moralne pouke u njegovim delima, pre$rojao je svoje vrle i svoje zlo%ina%ke li%nosti i prednost je $ila na strani vrline, uprkos izopa%enosti dru'tva! Bodler zaklju%uje da poroke tre$a slikati onakvima kakvi jesu, ili i# ne videti! Ako %italac ne nosi u se$i jedan filozofski i verski vodi% koji ga prati u %itanju knjige, utoliko gore po njega! /eofil 0otje pi'e, u svom predgovoru romanu 0ospodjica de 1open, da medju najsme'nije podu#vate do$a u kome ivi spada re#a$ilitacija vrline! /o preterano izigravanje morala 0otje smatra dosadnim! "rema 0otjeu, rei da je %ovek pijanica samo zato 'to opisuje orgije, razvratnik
)B )C

arl Bodler, &za$rana pisma, Bratstvo4Gedinstvo, 9ovi .ad, )*CB, str!><* arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti,9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!== )* arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga,Beograd, )*B*, str!@)

zato 'to pi'e o razvratu, isto je tako $esmisleno kao i tvrditi da je neko po'ten zato 'to je napisao knjigu o moralu! 0otje kae da kriti%ari stalno zamenjuju pisca sa delom da $i stvorili neki skandal i da $i nji#ove kritke $ile zanimljive %itaocima! 0otje zaklju%uje da je njegovo do$a nemoralno, a kao dokaz tre$a uzeti $roj nemoralni# knjiga koje se pi'u i uspe# koji one postiu+ 7njige su odraz o$i%aja, a ne o$i%aji knjiga>D! , svom pismu Harlsu .vin$ernu, Bodler je napisao+ Ga mislim da svaka pesma, svaki umetni%ki predmet do$ro sa%injen prirodno i nuno sugeri'e moral! /o je stvar %itaoca! 3seam sasvim nedvosmislenu mrnju prema svakoj isklju%ivo moralnoj nameri u nekoj pesmi>)! "rema Bodleru, poezija nema drugog cilja osim se$e same i nijedna pesma nee $iti tako velika i plemenita kao ona koja je napisana jedino iz zadovoljstva 'to ga prua pisanje pesme! &za$ela 7onstantinovi primeuje da su, uprkos tom njegovom stavu, njegove istan%ane psi#olo'ke analize o ljudskoj prirodi, povezanosti odnosa i sud$ini uvek du$oki za#vati moraliste! Bodler ima lo'e mi'ljenje o nagradama, smatra da one donose nesreu! 9agrade za vrlinu, odlikovanja, naziva pronalascima djavola jer o#ra$ruju licemerstvo i zamrzavaju spontane zanose jednog slo$odnog srca>>! &ma u zvani%noj nagradi ne'to 'to vredja %oveka i %ove%anstvo, i pomra%uje stidljivost vrline! to se ti%e pisaca, nji#ova nagrada je u uvaavanju od strane oni# koji su im ravni i u $lagajni knjiara! Bodler pi'e istoriju jednog od slavni# nesrenika4to su ljudi koji nose re% zlosrea ispisanu na %elu! /akvim darovitim, ali prokletim ljudima, pripadaju i ofman i Balzak, ali Bodler pose$nu panju posveuje "ou! Bodler primeuje da u "oovim pripovetkama nikada nema lju$avi! 1oda je on mislio da proza nije jezik dorastao tom %udnom i neprevodivom oseanju, ali zato su njegove pesme njime zasiene! "o u svojim %lancima ponekad govori o lju$avi, i to kao o stvari pri %ijem mu pomenu zadr#ti pero! 9jegovi portreti ena imaju oreol oko glave i naslikani su sa preterivanjem jednog o$oavaoca! "esnik isti%e "oovu izvanrednu ve'tinu da se iz po se$i jasne i sasvim pri#vatljive postavke izvedu skrivena i nova opaanja, da se otvore neverovatne perspektive4 jednom re%ju, ve'tina da se ljudi o%araju, navedu na razmi'ljanje, na sanjarenje, da se du'e i'%upaju iz gli$a svakodnevni# navika, eto to su $ile $listave sposo$nosti koje su mnogi ljudi sa%uvali u seanju >=! Ali, de'avalo se ponekad, da pesnik alosnim cinizmom naglo spusti svoje prijatelje na zemlju i uni'ti svoje du#ovno delo! Bodler u ovom ogledu iznosi i svoje mi'ljenje o "oovom opijanju, koje su svi tako uporno kudili! 3n smatra da je "oovo opijanje $ilo jedan na%in lak'eg pamenja, jedan metod rada koji je u skladu sa njegovom strasnom prirodom! "oova %udesna dela nisu ono pomou %ega je uspeo da stekne divljenje misaoni# ljudi ve je on to postigao svojom lju$avlju prema lepome, svojom du$okom i alo$nom poezijom, svojim divnim, %udnovatim stilom i,najzad, svojom tako pose$nom genijalno'u! Bodler daje kao primer sangvini%nog pisca4 -idroa dok je "o pisac ivaca i to naj$olji koga on poznaje! &sti%e na%in na koji je Bodler pisao o udnoj radoznalosti ozdravljenja5 o svr'ecima godi'nji# do$a punim razdraujui# krasota, o toplom, vlanom i maglovitom vremenu kada juni vetar razmek'ava ivce i ola$avljuje i# kao ice na nekom instrumentu, a o%i se pune suzama 'to ne dolaze iz srca!!!>@

>D >)

/eofil 0otje, 0ospodjica de 1open, Bratstvo4Gedinstvo, 9ovi .ad, )*<=, str! =D arl Bodler, &za$rana pisma, Bratstvo4Gedinstvo, 9ovi .ad, )*CB, str!)BE >> arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!@= >= arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!CD >@ arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!C@

Ameri%ki pisci,pi'e Bodler, priznavali su "oovu neo$i%nu snagu kao pesnika i pripoveda%a, ali eleli su da umanje njegovu vrednost kao kriti%ara! , jednoj zemlji gde ideja korisnosti, koja je najvei neprijatelj ideje lepote, ima prvenstvo, savr'en kriti%ar $io $i onaj koji je najpristojniji, tj! onaj %ije $i tenje i elje $ile naj$lie tenjama i eljama pu$like! "o, delei svet du#a na %ist intelekt, ukus i moralno oseanje, primenjivao je kritiku prema tome u koji $i od ova tri odeljka spadao predmet njegove analize! 8a "oa je ma'ta kraljica svi# sposo$nosti5 $oanska oso$ina koja opaa, van granica filozofski# metoda, prisne i tajne veze izmedju stvari, saglasnosti i analogije! 1edju knjievnim o$lastima gde ma'ta moe da postigne naj%udnije rezultate, "o pose$no voli pripovetku! 9ad romanom ima prednost 'to njena kratkoa doprinosi ja%ini utiska! tivo koje se moe pro%itati u jednom da#u, ostavlja u du'i mnogo ja%u uspomenu nego neko iseckano %itanje! , celom sastavu ne sme da se provu%e ni jedna jedina re% koja nije nekakva namera, koja ne tei dovr'enju unapred smi'ljenog plana! "ripovetka ima prevagu %ak i nad pesmom! Artificijelnost ritma predstavlja prepreku za ono $riljivo razvijanje misli i izraza koje za cilj ima istinu! &stina je %esto cilj pripovetke, a rasudjivanje naj$olje orudje za sastavljanje jedne savr'ene pripovetke! Cilj pesme jeste ideja %iste lepote! , "oovom %lanku 9a%elo poezije, Bodler nalazi protest protiv $esmislene vrednosti koja se pridaje dugim pesmama! Gedna pesma zasluuje svoj naziv samo ako uz$udjuje, ako zanosi du'u! ,sled psi#olo'ke nunosti, sva uz$udjenja su kratkotrajna i prolazna! /o neo$i%no stanje u koje je uvu%ena %itao%eva du'a nee potrajati onoliko koliko %itanje neke pesme koja prevazilazi istrajnost odu'evljenja za koje je sposo$na ljudska priroda! -elo takvi# razmera kao 'to je epski spev ne moe se smatrati pesni%kim! /akodje je veoma manjkava suvi'e kratka pesma, jer utisak koji ta pesma ostavlja nije trajan! Bodler kritikuje rdjave kriti%are koji su upuivali kritike do$rim pesnicima kao 'to je "o! "rema Bodleru, snani romanopisci su u manjoj ili veoj meri i filozofi! 7ao primere navodi+ -idroa, Aakloa, ofmana, 0etea, 6i#tera, 1etjurina, Balzaka i "oa! .vi oni na papir prenose svoju prirodu, zato su originalniji i mnogo vi'e iznenadjuju no o$i%ni ma'tari, koji gomilaju i redjaju dogadjaje, a ne o$ja'njavaju nji#ov tajanstveni smisao! 6adoznali romanopisci imaju tri svojstva+ sopstveni metod, iznenadjenje i filozofsku maniju5 tri svojstva koja %ine nji#ovu superiornost! Bodler je jako cenio /eofila 0otjea5 njemu je posvetio svoje Cvee zla! &sti%e 0otjeovu skromnost i kae da on %ak i preteruje u svojoj srameljivosti! 0otje je odli%an kriti%ar, pu$lika je upoznata sa njegovim kritikama i rado i# %ita, ali on ostaje nepoznat kao knjievnik! 8a$oravlja se da je on veliki pesnik! , svojoj studiji o 0otjeu, Bodler pi'e,o%igledno preterujui, da je on pisac na kome e nam zemaljska kugla zavideti, kao 'to nam zavidi na ato$rijanu, Viktoru &gou i Balzaku><! 0otje se kao pisac istakao posle o$javljivanja 0ospodjice de 1open!/a vrsta #imne Aepoti imala je, pre svega, taj rezultat 'to je kona%no ustanovila stvarala%ki uslov umetni%ki# dela, tj! isklju%ivu lju$av prema lepom! .vr#a tog 0otjeovog romana nije $ila da izrazi naravi niti, pak, strasti epo#e nego jednu jedinu strast!/a svr#a sastoji se u tome da se prikae, ne pomama lju$avi nego lepota lju$avi i lepota predmeta dostojni# lju$avi, jednom re%ju odu'evljenje prouzrokovano lepotom! 0otje smatra da je stvarno lepo samo ako ne moe ni%emu da slui >E! 6unim naziva sve 'to je korisno, jer predstavlja potre$u, a kod %oveka je ona gnusna i odvratna kao i njegova jadna i odvratna priroda>B! Veoma ceni onog ko se kugla i ko pi'e sti#ove! ,tilitaristi%ki principi nikako
>< >E

arl Bodler,6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)C) /eofil 0otje, isto, str!=@ >B /eofil 0otje, isto, str!=@

ne mogu $iti njegovi i nikada nee moi da postane urednik nekog moralnog lista! 8a 0otjea, uivanje je cilj ivota i ne'to 'to je jo' jedino korisno u svetu! Vi'e voli kinesku vazu nego mnoge druge vaze koje mu slue, iako su na njoj zmajevi i mandarini koji ni%emu ne koriste! Bodler pi'e da je 0otjeov predgovor romanu 0ospodjica de 1open vredjao gradjansko licemerstvo! Ve smo spomenuli da za Bodlera poezija nema drugog cilja osim se$e same! "esnik je, teei nekom moralnom cilju,smanjio svoju poetsku snagu i Bodler tvrdi da e njegovo delo $iti rdjavo! "oezija ne moe da se izjedna%i sa naukom ili sa moralom! 9ijedna pesma nee $iti tako velika i plemenita kao ona koja e $iti napisana iz zadovoljstva da se napi'e pesma! Bodler smatra da prevelika oseajnost srca moe %ak i da 'kodi pesni%kom radu! 3seajnost uo$razilje je druge prirode5 ona ume da oda$ira, prosudjuje, uporedjuje, istrauje! &z ove oseajnosti, koja se o$i%no naziva ,kusom, izvla%imo mo da iz$egnemo zlo i da traimo do$ro u pesni%koj gradji! ,rodjeni smisao za o$lik i savr'enstvo u o$liku u%inio je od 0otjea sasvim pose$nog kriti%kog pisca! "rema Bodleru, niko nije $olje od njega umeo da izrazi sreu koja uo$razilji daje pogled na lep umetni%ki predmet! Gedno od %udesni# preimustava umetnosti ja da uasno, umetni%ki izraeno, postaje lepota, i da $ol, u ritmu i metru, ispunjava du# rado'u! .vaki pisac nosi o$eleje svog glavnog dara i za tu tvrdnju Bodler daje primere+ ato$rijan je opevao $olnu slavu melan#olije i dosade5 Viktor &go predstavlja snage prirode i nji#ovu skladnu $or$u5 Balzak, takodje sloen, oli%ava grdo$u jedne civilizacije i sve njene $or$e i am$icije5 0otje je isklju%iva lju$av za lepo! 9a kraju svog %lanka Bodler naziva 0otjea savr'enim knjievnikom! Bodler odredjuje Aepo kao ne'to estoko i tuno, ne'to pomalo neodredjeno, 'to ostavlja prostor nagadjanju! -a $i o$jasnio svoja s#vatanja, kao primer uzima ensko lice! 8anosna i lepa glava ene podsti%e na sanjarenje, u isti ma# o slasti i tugovanju! , njoj je sadrano ne'to od sete, od zasienosti ili pak ne'to tome suprotno, to jest, estina, strasnost ivljenja, koju prati naknadno nado'la gor%ina! Hinioci Aepog su i nedoku%ivost i aljenje za ne%im! Aepo je sazdano od jednog ve%nog elementa i od jednog relativnog, zavisnog elementa koji e $iti+ epo#a, moda, moral, strast! Bez ovog drugog elementa prvi $i elemenat $io neprocenjiv, neprilagodljiv i nesvojstven ljudskoj prirodi! -vojstvo umetnosti je posledica dvojstva u %oveku! Bodler predlae da deo koji ve%no postoji posmatramo kao du'u umetnosti, a promenljivi elemenat kao njeno telo! "rema Bodleru, .tendal, du# drzak i podsmeva%ki, ali %ije drskosti podsti%u du$oka razmi'ljanja, pri$liio se istini vi'e od mnogi# drugi#, tvrdei+ Aepo je samo o$eanje sree >C! 3va definicija prevazilazi svr#u i pot%injava lepo promenljivom idealu sree! Bodler isti%e da ova definicija ima veliku zaslugu 'to se odlu%no udaljava od za$lude akademi%ara! Bodler isti%e da je Balzakova glavna vrednost u tome 'to je vizionar, i to strasni vizionar! .ve njegove li%nosti su o$darene ivotnim arom, kojim je i sam $io nada#nut! .ve njegove fikcije su ulep'ane kao snovi! Bodler pi'e da od vr#a aristokratije do dna ple$sa, svi u%esnici njegove 7omedije su po#lepniji za ivotom, energi%niji i lukaviji u $or$i, strpljiviji u nesrei, o$laporniji u uivanju, andjeoskiji u odanosti nego 'to nam i# prikazuje komedija istinskog sveta >*!7od Balzaka su svi daroviti, %ak i pazikue! .ve du'e su zapravo Balzak li%no! Bodler isti%e Balzakovu sklonost za pojedinosti, koja proisti%e iz prekomerne am$icije da sve vidi, da na sve ukae, da sve nasluti, i da i druge na to navede! Bodler pi'e da je Balzaknajja%a trgova%ka i knjievna glava J&J veka =D5 najsme'nija, najzanimljivija i najsujetnija li%nost Ajudske komedije5 oso$enjak, toliko nepodno'ljiv u ivotu koliko sjajan u svojim spisima!&znosi jednu anegdotu o ovom slavnom piscu! Balzak je morao da
>C >*

arl Bodler, .vetionici, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!EE arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)*E =D arl Bodler, "ariski splin, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!=>)

sutradan isplati menicu od #iljadu dvesta franaka a $ila je uveliko no! 3ti'ao je u kuu $ogatog trgovca i izdava%a i ponudio mu da za #iljadu i pet stotina franaka napi'e dva velika %lanka o Autoportretima ?rancuza i potpi'e i#! &zdava% je pristao! 7asnije je Balzak sreo mladog francuskog pisca, pozvao ga na kafu i traio od njega da napi'e %lanak, a Balzak e ga prepisati i potpisati svojim imenom! -rugi %lanak je naru%io kod 0otjea! 1enica od #iljadu dvesta franaka $ila je isplaena i svi su $ili zadovoljni! Bodler zaklju%uje da se tako plaaju dugovi kad je %ovek genijalan+ ako $i nekom pakosniku palo na pamet da ovo s#vati kao 'alu nekog $ezna%ajnog lista i kao napad na slavu najveeg %oveka na'eg veka, sramno $i se prevario5ja sam #teo da pokaem kako je veliki pesnik znao da razmrsi jednu menicu isto tako lako kao i najtajanstveniji i najzapleteniji roman=)! Bodler iznosi i svoje mi'ljenje o &gou kao pesniku5 &go je $io predodredjen da kroz poeziju izrazi ono 'to Bodler naziva tajnom ivota! 1uzika njegovi# sti#ova prilagodjava se skladu prirode5 kao vajar, on u svoje strofe urezuje o$lik stvari5 kao slikar, on i# osvetljava $ojom koja im je svojstvena! 9ijedan umetnik nije spremniji da svakog %asa uroni u prirodu! .ti# Viktora &goa ume da izrazi ljudskoj du'i najneposrednija oseanja koja ona izvla%i iz prirode i najneu#vatljivije %ulne opaaje koje nam prenosi vidljivo $ie, neiva priroda5 takodje izraava op'ti izgled i fizionomiju jednog vanljudskog stvorenja, njegov pogled, njegovu tugu, radost, mrnju!!!jednom re%ju, sve ono 'to je ljudsko u $ilo %emu, a takodje i ono 'to je $oansko, sveto ili satansko! Bodler smatra da je pesnik prevodilac, odgoneta% sim$ola! 7od odli%ni# pesnika nema metafore, poredjenja ili epiteta koji nemaju matemati%ki ta%nu primenu u datoj okolnosti, jer se ta poredjenja, te metafore i ti epiteti crpu iz neiscrpnog $laga univerzalne analogije! Bodler naziva &goa divnom enciklopedijom ljudski# i $oanski# analogija=>! &go svuda vidi misteriju i odatle poti%e ono oseanje ze$nje koje proima vei $roj njegovi# najlep'i# pesama5 odatle ona $urna kovitlanja, ona nagomilavanja, ona o$ru'avanja sti#ova, ona %esta ponavljanja re%i! 7ao 'to nije slikar onaj ko ne ume da slika sve, tako nije ni pesnik onaj koji nije kadar da slika sve, dvorce i udzerice, nena oseanja i svirepost, sve najprijatnije i sve najstra'nije! "esnik koji je opevao, na primer, slavu, mora $iti sposo$an da opeva i lju$av! , &goovim knjigama su, pi'e Bodler, prozai%nost atmosfere, ne$eski svod, o$li%je drveta, pogled ivotinje, o$risi kue naslikani ki%icom pravog slikara! Ako slika more, nikakva slika morskog pejzaa nije ravna njegovoj! &goa privla%i svaki sim$ol $eskrajnosti, more, ne$o5 svi nekada'nji predstavnici snage, #omerovski i $i$lijski divovi, srednjovekovni $orci, vitezovi5 stra'ne i ogromne ivotinje! . druge strane, pesnik je prijatelj svega 'to je sla$o, usamljeno, ojadjeno! 9jegove pesme su pune lju$avi za posrnule ene, za sirote ljude koje je smrvilo dru'tvo, za ivotinje, rtve na'e prodrljivosti! Hak i u njegovim malim pesmama posveenim %ulnoj lju$avi %uje se du$oki glas milosrdja! Bodler isti%e da ovde nije u pitanju propovedni%ki moral koji svojim pou%nim tonom moe da pokvari i najlep'e pesme, nego nada#nuti moral koji nevidljiv prodire u pesmu! 1oral ne ulazi u tu umetnost kao cilj ve se preliva u njega i me'a s njim kao u samom ivotu! &go je, ne samo u svojim knjigama nego i u ivotu, pokazivao sklonost ka spomenicima pro'losti, ka slikovitom name'taju, porculanu i gravirama! "ravi kriti%ar ne sme da zanemari ovu pojedinost, smatra Bodler! 9e samo da ta sklonost ka lepom pa %ak i neo$i%nom, potvrdjuje knjievni karakter Viktora &goa5 ne samo da je potvrdjivala njegovu o$noviteljsku knjievnu doktrinu, nego se ukazivala kao neizostavni %initelj njegovog op'teg pesni%kog karaktera!

=) =>

arl Bodler, "ariski splin, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!=>@ arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!>)=

)D

, jednom pismu majci Bodler govori o &goovim Gadnicima kao o $ljutavoj i nesuvisloj knjizi, 'to dovodi u pitanje iskrenost Bodlerovi# javni# po#vala! 9jegov odnos prema &goovom delu i li%nosti je am$ivalentan5 u njegovoj zadivljenosti ima dosta od$ojnosti! 3d samog po%etka &goovog knjievnog veka, nailazimo u njemu na $rigu o sla$ima, prognanima i prokletima! 3va knjiga tre$a da izazove oseanje milosrdja5 tre$a da podstakne %itaoca da izvede zaklju%ke, smatra Bodler! , Gadnicima pisac je #teo da stvori idealne likove, od koji# je svaki, predstavljajui jedan od glavni# tipova neop#odni# za razvijanje njegove teze, uzdignut do epske visine! "rema Bodleru, to je roman konstruisan kao poema, gde je svaka li%nost izuzetak samo po #iper$oli%nom na%inu kojim predstavlja op'tost==! "reosve'teni Bjenveni je #iper$oli%no milosrdje, ve%ita vera u rtvovanje samog se$e! "isac je uivao da do tan%ina izradi ovaj andjeoski model! Bjenveni sve daje i zna samo za jedno zadovoljstvo4da uvek rtvuje se$e za nejake, pa %ak i za krivce! Valan je prostodu'na, nevina sirovina5 on je neuki proleter, kriv za gre# koji $ismo svi oprostili :ukrao je #le$;, ali koji ga $aca na ro$iju! /u se njegov du# formira i izo'trava dugim razmi'ljanjima i, najzad, on izlazi sa ro$ije prepreden, stra'an i opasan! Biskupovo gostoprimstvo platio je novom kradjom, ali ga ovaj spasava, jer veruje u opro'taj i milosrdje! & zaista, prosvetljavanje ove savesti se izraava, ali ivotinja navikla na zlo, koja je jo' uvek u njemu, navodi ga na jo' jedan pad! Valan, sad gospodin 1adlen, postao je po'ten, $ogat i moan %ovek! Ali dolazi ko$ni dan kada saznaje da e neki lani Valan $iti osudjen umesto njega! 3n razmi'lja 'ta dalje da radi i odlu%uje da ponovo postane Valan iz lju$avi prema &stini i "ravdi! "oglavlje u kome je opisano do svi# tan%ina, lagano, analiti%ki, ova %ovekova rasprava protiv samog se$e sadri stranice kojima se moe ponositi francuska literatura, a i literatura sveukupnog %ove%anstva, smatra Bodler! Gadnici su opomena na red jednom dru'tvu suvi'e zalju$ljenom u se$e, suvi'e ne$rinom prema drugima! Bodler smatra, kao i &go, da ovakve knjige nikad nisu nekorisne=@! , svom %lanku o "etrusu Borelu, Bodler pi'e da je ovaj pisac za$oravljena zvezda i da ga se retko ko sea! Bodler se %esto pitao kako je i za'to jedan %ovek kao Borel, koji je pokazao zaista epski dar u vi'e scena svoje 0ospodje "itifar, mogao na vi'e mesta da pokae toliko nespretnosti! Bodler to ne moe da o$jasni, ali moe da nazna%i samo simptome, simptome jedne izvitoperene prirode, zalju$ljene u protivure%nost radi protivure%nosti, prirode uvek spremne da ide uz svaku struju, ne ocenjujui ni njenu snagu ni sopstvenu mo! Hudna ortografija u 0ospodji "itifar, kao neka namerna uvreda na ra%un navika %itala%kog oka, jeste crta koja dopunjuje ovu iskrivljenu fizionomiju! Bodler pi'e da je re% o ortografiji vi'e nego slikovitoj i koja koristi svaku priliku da kitnjasto podseti na etimologiju! Borel je voleo, ne samo da %ini nasilje nad du#ovnim navikama %itaoca, nego i da uznemiruje i da ljuti njegovo oko grafi%kim izrazom! Bodler je, pi'ui o Borelu, $io svestan toga da e se %itaoci upitati za'to u svojoj galeriji daje mesta jednom du#u koji i sam smatra nepotpunim! 3dma# daje odgovor na to pitanje4 taj du#, ma koliko teak i pun nedostataka, u istoriji nji#ovog veka odigrao je ulogu koja nije $ez zna%aja! Bez "etrusa Borela ostala $i jedna praznina u romantizmu! Bodler pi'e da u prvoj fazi knjievne revolucije, pesni%ka ma'ta okretala se pro'losti5 usvajala je melodi%ni i razneeni ton aljenja! 7asnije, melan#olija je do$ila odlu%niji glas! &zvesno %ovekomrza%ko repu$likanstvo sklopilo je savez sa novom 'kolom i "etrus Borel je postao najo$esniji i najparadoksalniji izraz du#a $uzinjoa ili $uzengoa :oko )C=D! ovim imenom je nazivana revolucionarno nastrojena omladina;! /aj du# u isti ma# knjievan i repu$likanski $io je pokretan $ezgrani%nom aristokratskom mrnjom prema kraljevim i $uroaziji,
== =@

arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!>*B arl Bodler, 6omanti%na umetnost4ogledi o knjievnosti, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!=D)

))

a op'tom simpatijom prema svemu 'to je u umetnosti predstavljalo preterivanje u $oji i o$liku, prema svemu 'to je $ilo u isti ma# snano, pesimisti%ko i $ajronovsko! Bodler je uvek imao simpatiju za ovog pisca %iji je proma'eni stvarala%ki du#, pun am$icija i nespretnosti, samo umeo da proizvodi $riljivo radjene skice, olujne munje, likove kod koji# ne'to %udno kvari urodjenu veli%inu! 3n, u stvari, ima neku sopstvenu $oju, izvesnu prijatnost svoje vrste! Voleo je knjievnost, pi'e Bodler, za razliku od ljupki# pisaca spremni# da u svakom trenutku prodaju 1uzu za ne'to opipljivije! Bodlerov odnos prema eni je am$ivalentan5 ima pesama u kojima je #vali, ali se u svojim esejima javlja kao enomrzac! "i'e da je ena prirodna i samim tim vulgarna5 ona je suprotnost dendiju! -endi je $ogat i dokon %ovek, koji nema drugi# poziva do da neguje ideju lepog u svojoj li%nosti, da zadovoljava svoje strasti, da osea i da misli! Aju$av je prirodna zaokupljenost dokoni#, ali dendi ne stremi lju$avi kao pose$nom cilju! "ristojan je i elegantan %ovek5#ladan i tei neosetljivosti! -endi nikada ne moe $iti vulgaran! &zdvaja se od drugi# i to pokazuje svojim odevanjem! .am Bodler je drao do takvog izgleda! .li%no kao prema &gou, Bodler je i prema (or .andovoj gajio protivure%na oseanja! , svojim dnevnicima pi'e da ona nikada nije $ila umetnik, da je glupa, nespretna i $r$ljiva i da u moralnim s#vatanjima ima du$inu rasudjivanja i prefinjenost oseanja kojima se odlikuju nastojnice i izdravane enske=<! Bodler skree panju na predgovor za 0ospodjicu Aa 7entini, gde po s#vatanju .andove ispada da istinski #ri'anin ne veruje u pakao! .andova je za Boga do$ri# ljudi, $oga nastojnika i kradljivi# kuni# pomonica! Bodler zaklju%uje da ona sigurno eli da ukine "akao! 9aziva je maloumnim stvorenjem i pi'e da kada $i je susreo, ne $i mogao da se uzdri od elje da je tresne kropionicom po glavi! Bodler preteruje u svom enomrstvu! 7onstantinovi smatra da Bodleru dugujemo jednu od najtananiji# analiza Aakloovog romana 3pasne veze! 3vaj roman, Bodler naziva istorijskim! , o$lasti kritike poezije, Bodlerovo delo jedno je od najzna%ajniji# u knjievnosti J&J veka! /uma%ei "oovu, 0otjeovu i Banvilovu poeziju on o$ja'njava i sopstveno delo! , njegovom traganju za pesni%kom su'tinom ima doslednosti i %vrstine4 on od$ija da pri#vati parnasovski ideal skulpturalnosti i teoriju larpurlartizma, ali nije dogmati%an jer ume da oceni ljudsku vrednost narodske poezije "jera -ipona! Bodler je pesme u prozi pisao od mladosti do smrti, tako da se moe rei da je "ariski splin, kao i Cvee zla, delo njegovog ivota! 1nogi Bodlerovi ogledi, na primer esej 3 vinu, li%e na pesme u prozi, i 7onstantinovi isti%e da je Bodler moderan i po prevazilaenju podvojenosti knjievni# rodova! "ariski splin u domenu jezi%kog izraza predstavlja revolucionarnu novinu! , pesni%kom pogledu "ariski splin u odnosu na Cvee zla predstavlja manje4vi'e istu tragi%nu viziju %ovekove sud$ine, a najvea razlika opaa se u izrazu! "i'ui pesme u prozi, Bodler eli da stvori %udo pesni%ke proze, muzikalne i $ez ritma i rime, dovoljno gipke i dovoljno gru$e da $i se prilagodila svim lirskim kretanjima du'e, talasanju sanjarije, odskocima svesti =E!7onstantinovi isti%e da su centralne teme Bodlerovi# pesama u prozi "ariz i splin! , jednom svom pismu majci, Bodler je napisao+ Ako je ikad $ilo %oveka da je, mlad, saznao 'ta je splin i #ipo#ondrija, to sam sigurno ja=B! -ok je pisao svoje pesme u prozi, Bodler se alio da mu je taj posao teak+ 9apisati stotinu mukotrpni# sitnica koje za#tevaju trajno do$ro raspoloenje :do$ro raspoloenje neop#odno %ak i za o$radu tuni# predmeta;, izvesno %udno podsticanje kojem su nune pozori'ne predstave, rulje,
=< =E

arl Bodler, .vetionici, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!>>C arl Bodler, Cvee zla, 9arodna knjiga, Beograd, )*B*, str!)B =B arl Bodler, &za$rana pisma, Bratstvo4Gedinstvo, 9ovi .ad, )*CB, str!)@)

)>

muzika, %ak i uli%ne svetiljke, eto %ega sam se latioF /ek sam stigao do 'ezdeset, a dalje vi'e ne mogu=C! Bodler je "ariski splin posvetio piscu Arsenu ,seju, koji je i sam pisao pesme u prozi! , svojoj posveti ,seju, napisao mu je da je, %itajui %uvenog 0aspara od 9oi Alojzijusa Bertrana, odlu%io da i sam napi'e ne'to sli%no! , opisivanju savremenog ivota #teo je da primeni postupak koji je Bertran primenio u slikanju davna'njeg, tako neo$i%no ivopisnog ivota! Bodler misli da je ostao daleko od svog uzora i da je stvorio ne'to sasvim druga%ije, %ime $i se svako osim njega ponosio,a on ne moe zato 'to nije uspeo da ostvari ono 'to je nameravao! Bodler smatra da je neiz$eno da svi veliki pesnici postanu kriti%ari! , du#ovnom ivotu pesnika dolazi do prelomnog %asa kada po%inju da razmi'ljaju o svojoj umetnosti , otkrivaju nejasne zakone u ime koji# su stvarali, i iz tog istraivanja izvla%e pravila %ija $oanska svr#a jeste nepogre'ivost u pesni%kom stvarala'tvu! Bodler zaklju%uje da je pesnik naj$olji od svi# kriti%ara!

=C

arl Bodler, Cvee zla4"ariski splin, .78, Beograd, )*B<, str!>B@

)=