Prilozi

Bogumil Hrabak

NASELJAVANJE HERCEGOVAKIH I BOSANSKIH VLAHA U DALMATINSKU ZAGORU U XIV, XV I XVI VEKU

Stoarski ivalj u zadarskom zaleu u XIV veku bio je vlaki; Vlasi su donosili stoarske proizvode a odvlaili u veim koliinama so.347 Gradske optine i same su drale ogromna stada ovaca koja su opsluivali vlaki pastiri. Toljen, sin neretvljanskog kneza Petra, napao je (posle 1226) Spliane i Trogirane i oterao im je gotovo 80.000 ovaca. Uz sam Dubrovnik, pak, postojalo je naselje Vlaha katunara, meu kojima je bilo i vrlo bogatih ljudi; optina im je, ispae radi, ustupila brdo sv. Sra.348 Od kraja XIV veka poveao se pritisak Vlaha na neposrednu okolinu dalmatinskih gradova, pa su gradovi morali da reaguju. Iz godine 1402. treba navesti povelju ibeniku koju je izdao Ladislav Napuljac 17. juna, posle smrti Ostoje, Ladislavljevog privrenika; u listini je zabranjeno da se Vlasi, bez obzira na socijalni status, mogu sputati ka ibeniku i da na ibenskoj teritoriji mogu napasati stoku; kazna za prekraj iznosila je sto dukata.349 Prelaskom primorskih gradova, pa i Zadra (1409) pod mletaku vlast, nova politika granica je u velikoj meri onemoguavala privrednu vezu gradova i zalea. Od Vlaha u oblasti zadarskog distrikta borave samo biregionalni Vlasi, koji (kao u Ljubi) zakupljuju zemljita za zimski boravak svojih stada. Vlasi koji se trajno nastanjuju u primorskim selima vie se ne bave iskljuivo stoarstvom, a njihov prelazak na ratarstvo moda bi ukazivala prodaja volova.350 Vjekoslav Klai je ustanovio da se naroito mnogo Vlaha (i Morlaka!) spominje oko 1412.
347

348 349

350

T. Raukar, Zadarska trgovina solju u XIV i XV stoljeu. Radovi Filozofskog fakulteta, Odsjek za povijest, VIIVIII, Zagreb 196970, 28 i 68. V. orovi, Historija Bosne, 227, 233. L. Benevenia, Una pagina di storia dalmata, Scintille (Zara), N, 15. III 1890, 62; B. Hrabak, Venecija i bosanska drava. Istraivanja XII, Novi Sad 1989, 437. T. Raukar, Zadar u XV stoljeu. Zagreb 1977, 67, 146, 164, 178, 200; Isti, Dalmatinski grad i selo u kasnom srednjem vijeku. JI br. 1-2/1974, 43-44. 197

godine, i to na imanjima knezova Nelipia, poimenice u upama ili kneinama Cetini, Posuju, Petrovom Polju (grad Klju), oko grada Zvonigrada, na Zrmanji, pa oko gradova Omia, Klisa i Kamica. Ti su Vlasi pomagali Nelipie u borbi s Mleanima, pa su stoga uivali posebne privilegije. Kad je posle smrti poslednjeg kneza Nelipia, Ivania (1434) njegovu batinu preuzeo zet mu Ivan Frankopan, on je boravei u Klisu (18. marta 1436) izdao Vlasima u upi Cetini povelju na kojoj je za njih predvideo poseban status. Akt je napisan na hrvatskom jeziku i irilicom, te treba smatrati da su ti Vlasi ve govorili slovenski. To bi moda potvrivala i njihova imena (Viganj Dubravi, Ninoje Sankovi, Toma Roevi, Matija Vuki, Mili, Ostoji, Dragi Prodani, Bla Koi, Hrelja Goleevi, Vukat Vojnovi, Ivani Grobai, Budan Grubii, Bilosav Draevi, Jelovac Draivojevi, Radivoj Vitkovi, Bulat Kustrai, Ivan Poznanovi). Dodeljeni statut razlikuje Vlahe od Hrvata i Srba, te se mora zakljuiti da se ti Vlasi ne mogu pribrojati ni Hrvatima, ni Srbima. Stareine tih Vlaha, katunari, nazivani su i dobrim muima i dobrim vlasima. Ti cetinski Vlasi imali su i svoga kneza za celu cetinsku upu (Miklua Dehojevia). Gotovo u isto doba kad Vlasi na Cetini, i Vlasi u Lici dobili su svoj status (1433). Ti Vlasi na severnim ograncima Velebita imali su svoju optinu. U jednom aktu koji su izdali franjevakom samostanu vie dananjeg Metka nalazimo imena lanova tamonjeg vlakog stola: knezovi Antun Tukvi i Ivan Herendi, vojvoda Paval i sudije: Dian (Dejan) Mikovi, Juraj Rui, Matija Vlkovi i Mata Jeli; ostali Vlasi koji se javljaju svojim imenima su: Matul Rubanovi, Mikula Mulgai, Ivan Sopkovi, Milota Plavii, Luka Milutinovi, Toma Aladinovi, Franko Danilovi, imun Bilkovi, Grgur Bekoevi i Bartul eprni.351 Prezime eprni ukazuje na hercegovako poreklo lana te porodice. V. Klai je raspolagao i dokumentima o Vlasima oko Zrmanje 1486 87, za koje je prema imenima sudio da su ve bili pohrvaeni. Zvali su se: Radi Guljevi, Mozgota Guljevi, Radmil Babi, Radovan Skali, Matija Terehimi, Toma Kali. Za razliku od ovih, ii oko Pazina u Istri (1463) bili bi mu nepohrvaeni. ika zemlja za neke koruke funkcionere prostirala se izmeu Hrvatske i Bosne.352 Ti Nemci oigledno da nisu pravili razliku izmeu poslovenjenih i romanskih Vlaha, te
351 352

V. Klai, Povijest Hrvata, knj. V. 26-8. Isto, 28.

198

su kao ie smatrali Vlahe u dananjoj severozapadnoj Bosni. Dok se za Bukovicu i Liku moe rei da su predstavljale jednu zonu bisesilnog stoarenja, Zadar sa svojim distriktom i susednim gorjem predstavljao je drugu zonu, ibenska rivijera sa svojim planinama dinarskog sistema treu itd.353 S prvim turskim prodorima i, naroito, likvidacijom hrvatske upe Luke, vei deo zemljita i oko samog Zadra bio je neobraen i predstavljao je prostor za ispau.354 Najpre treba utvrditi da stanovnici dalmatinske Zagore, na primer Bukovice, pa u velikoj meri i Ravnih Kotara nisu starinako nego doseljeno stanovnitvo. Tu konstataciju treba uiniti zato to u nauci postoji neobaveteno miljenje i poznatih istoriara da su Vlasi autohtono stanovnitvo Dalmacije, koje se relativno kasno poslovenilo.355 Isto tako, treba odmah odbaciti neobaveteno miljenje starijeg mletakog istoriara N. Bereganija, koji za Morlake (za koje kae da su se u drevna vremena zvali Mazaci ili Mazli) smatra da su se naselili u severnoj Dalmaciji s planine Morlake, tj. Velebita,356 mada je u vreme njegove mladosti, tj. u Kandijskom ili u Morejskom ratu dosta vlaha zaista silo iz Like i Krbave u Dalmaciju. Isto tako, treba odmah ustanoviti da Vlasi (vlasi) u razna vremena pa i u isto doba nisu bili istog etnikog porekla, iste veroispovesti, niti su u severnu Dalmaciju doli s iste strane, ni u isto vreme. U severnoj Dalmaciji, u prvoj polovini XV stolea nalazimo trovrsnu situaciju sa tzv. Vlasima. Prvo, da se vlakim poslom, tj. biregionalnim stoarenjem bave ljudi za koje se ne kae da su Vlasi; drugo, postoje Morlaci koji vie ne ive u katunima nego po ratarskim selima, ali su zadrali svoje etnografsko ime; tree, postoje vlaki katuni, do 1390. izuzetno retki, a od 1390. sve ei. Prvu kategoriju stoara ine apsorbovani Vlasi, drugu poluapsorbovani, a treu doljaci, koji e svoju vlaku oznaku dugo zadrati i u novoj sredini, jer su doli u velikom broju i pod uslovima da vie nisu mogli biti tako apsorbovani kao oni ranije.
353 354

355

356

M. Mirkovi, Plemensko drutvo, 250. U. Monti, Relazione di Dalmazia (1558). Archivio storico per la Dalmazia, anno IV. vol. VI, fasc. 35, Roma 1929, 603. F. Krones. Grundriss der sterreichsche Geschichte, Wien 1882, 432. Isto miljenje izrazio je i R. Lopai (Hrvatski urbari I, Zagreb 1894, 1). Kako to miljenje odgovara kontinuitetlijama, oni citiraju Lopaia, a jo bi pre citirali Kronesa, da znaju za njega. N. Beregani, Historia delle guerre d Europa della comparsa dell armi ottomane nella Hungaria all anno 1683. Parte I, Venezia 1698, 121. 199

Nesumnjivo je da su postojali stari Vlasi jo u hrvatskoj dravi pre 1102, da su bili ne samo slobodni stoari nego i zavisni, na primer od splitske crkve, da su se etniki i po nainu svog zanimanja, ali ne i po veri razlikovali od hrvatskog stanovniva. Neki stariji hrvatski naunici, kao Petar Skok, u njima je video sigurno latinizirane starobalkance, pa je na celom prostoru od via Egnatiae (tj. Dra-Solun), severno od Skoplja i zapadno od Soje, pa preko severne Bugarske do Crnog mora video sferu latinskog jezika, koji se utvrivao ne samo preko rimskog dravnog ureenja i aparata i vojske, nego i italskim doseljenicima.357 Nema sumnje da su u planinskim krajevima dela Hrvatske i Dalmacije neki starinci mogli govoriti nekom varijantom latinskog jezika, razliitom od italijanskog i latinskog knjievnog, ali iz toga ne izlazi da su svi starinci bili Romani, pa ni romanizovani Iliri.358 Vlasi s hrvatskog dravnog prostora i otuda poreklom su tokom dugog vremena, do poetka XIV veka poslovenjeni i apsorbovani, i vie se nisu javljali pod vlakim imenom, mada su se i dalje bavili biregionalnim stoarenjem.359 Kako se vlako ime javljalo u severnoj Dalmaciji i dalje, treba zakljuiti da su u pomenuti prostor doli s kakve druge strane novi Vlasi, koji nisu predstavljali domae starosedeoce, mada su bili starobalkanci. Tako se insistiranje na starosedeocima nikako ne poklapa s drugim kontinuitetom nekih nedouenih autora. Poznati dalmatinski istoriar uzepe Praga nalazi u drugoj polovini XIII veka na obroncima dinarskih planina doseljenike, jo uvek romanofone i pravoslavne Vlahe stoare.360 Oni se u stanju u kome su doli nisu mogli odrati, nego su najpre pokatolieni, a potom su se razili iz katuna i postali oni Morlaci o kojima je reeno da predstavljaju drugu kategoriju, tj. poluslavizovani Vlasi. Treba pretpostaviti da je re o tesalijsko-epirsko-makedonskim katunima koji se nisu zadrali u Hercegovini, nego su krenuli dalje na severozapad. Isto tako, ne treba iskljuiti mogunost da se oni iz severne Dalmacije nisu dalje uputili na severozapad, na primer, kopnom ili preko kvarnerskih otoka, te nali u Istri, gdje su uslovi za stoare tada bili povoljniji nego u severnoj Dalma357

358 359

360

P. Skok, Dolazak Slavena na Mediteran, 1920, 22, 25, 43. Prema jednom miljenju Vlah je za stare Hrvate bio svaki starosedelac. (M. Vrsalovi, Hrvatska na otoku Brau. Hrvatsko kolo X, Zagreb 1929, 139. K. Jireek. Istorija Srba, knj. I, Beograd 1952, 867. B. Hrabak, Vlaka i uskoka kretanja u severnoj Dalmaciji u XVI stoleu. Benkovaki kraj kroz vjekove, knj., I, Benkovac 1988, 253. G. Praga, Storia di Dalmazia, 151.

200

ciji. Mikloi, naime, smatra da su ii poreklom makedonski Vlasi, jer slovenske rei koje su oni upotrebljavali nisu poticale ni iz slovenakog, ni iz jezika Hrvata i Srba, nego jedino iz makedonskog, odnosno bugarskog.361 U XIV veku, kad postoji sauvana graa primorskih gradova i dosta publikovanih povelja, vlako ime nije u severnoj Dalmaciji retko, ali do 80-ih godina nema zapisa i o vlakim katunima. U vreme Anujaca, po dalmatinskim varoima se dosta traio vlaki sir.362 Vlahe su terali sa ibenske teritorije (1383) i pored Vlaha s gradskog podruja navode se, pored ibenika i Vlasi Ivana Nelipia, s Cetine, koji su mnogo tete nanosili svojom stokom i pljakom.363 Nepominjanje katuna znailo bi da Vlasi obino (osim onih s Cetine) nisu vie ni iveli u njima, nego su se naseljavali po stalnim naseljima i poeli baviti i ratarstvom i urbanim zanimanjima, te su se nalazili u poetku procesa apsorbovanja. Njihovo dalje etniko dediversikovanje spreili su novodoseljeni Vlasi od 80-ih godina XIV i u XV stoljeu. To apsorbovanje se obino vezuje za pojam teritorijalizacije Vlaha. No, u vezi s tim nainjeni su pogreni zakljuci u naoj nauci u sluaju hercegovakih Vlaha, kad je njihova teritorijalizacija iskljuivo vezana za kraj XIV i, naroito, za prvu deceniju XV veka. Tada je nesumnjivo trajala jedna takva teritorijalizacija koja se moe pratiti podacima Dubrovakog arhiva. Meutim, svako apsorbovanje i hercegovakih i drugih Vlaha i u ranijem vremenu obavljeno je teritorijalizacijom, jer je to bio stalan istorijski proces i pre potka XV veka. Kako bi, inae, nastali Sloveni u Hercegovini i Hrvati u dalmatinskoj Zagori koji se bave biregionalnim stoarenjem i prodajom stoarskih proizvoda? I sama Hercegovina bila je velika imigraciona oblast, u koju su, zbog bliskog mora i dobrih zimskih i na planinama graninim s Bosnom izvrsnih letnjih panjaka, a slabo razvijenog feudalizma, stalno dolazili vlaki katuni iz Metohije i Albanije, a od 30-ih godina XIV veka i iz ue Bosne, zajedno s prodorom bosanske vojske prema moru (vojske
361

362 363

F. Mikloi, ber die Wanderungen der Rumenen in den dalmatinischen Alpen und in den Karpaten, Wien 1879, 12. N. Klai I. Petricioli, Zadar u srednjem vijeku. Zadar 1976, 432. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus et civilis, studii et opera, G. Fejer, t. X, vol. VIII. Suppl. Budae 1803, 1235. Vlasi iz Skradina su i pre 1381. nanosili tete ibenanima, kupovali su njihova imanja i, uz Hrvate, dolazili su kao trgovci da kupuju i prodaju (ibenski diplomatarij, za tisak priredili: J. Barbari i J. Kolanovi, ibenik 1986, 845.) 201

koju su oni znatnim delom i sainjavali). Upravo ti srbijansko-makedonski Vlasi e zateene Vlahe u Hercegovini poromaniti, a bosanski Vlasi e i te i starije hercegovake posloveniti.364 Najstariji sloj vlakih katuna Hercegovine, naime, bili su starobalkanskog tipa, etniki u znatnijoj meri arbanaki i doseljeni iz arbanakih krajeva. Bosanski Vlasi dolaze i u kopnenu Dalmaciju, uporedo s nastojanjem bosanskog kralja Tvrtka I da ovlada Dalmacijom. U spisima zadarskih notara zapaen je 80-ih godina samo katun Tenii (Tenei) (1384),365 nepoznat takvim imenom u tadanjoj i kasnijoj Hercegovini. Serijska pojava katuna od 1390. je u vezi s kosovskom bitkom. Ti katuni su, naime, pobegli pred turskom najezdom iz krajeva koji su mogli biti na udaru Turcima (naroito Polimlje i jugoistona Bosna), no svakako van Hercegovine. Izgleda da su bosanski Vlasi ranije poslovenjeni nego Vlasi iz drugih dinarskih krajeva, ali da se nisu teritorijalizovali zbog moguih privrednih uslova (slobodnije kretanje), nego su ostali u pokretljivijim katunima. Katuni u severnoj Dalmaciji u poslednjoj desetini XIV stolea bili su: Krajii (Krajii) 1393, (sa boravkom verovatno oko Nadina)366, Grkavci s katunarom Pripcem (1398, verovatno sa zimskim stanitem prema Zadru)367, Golci (1399)368, Sokovii, katun Brajka, Mrvii, Vraktii, Vratkovii (februara 1400).369 Svi ti katuni, osim jednog, nisu bili iz Hercegovine, nego iz Bosne ili tadanje Hrvatske (koja je obuhvatala ne samo Liku i Krbavu, nego i Donje kraje, tj. dananju Bosansku krajinu). Za Brajkov katun, meutim, treba pretpostaviti da je iz Hercegovine i to zato to se u njemu pominje jedan Dikli, a rod Diklia bio je iz urovia (iznad Dubrovnika, prema Trebinju). Hercegovaki katun bio je i katun eprnje (1401).370 U zadarskoj arhivskoj grai jedno stanite blie Zadru i bolje poznato belei se prosto kao Katun. Treba pretpostaviti da je tu re o katunu s teritorijalizovanim Vlasima. Iz toga stanita donoen je sir u Zadar, a ljudi su se iz njega zaduivali u susednom gradu. Po imenima
364 365

366 367 368 369 370

B. Hrabak, Razgranavanje, 1845, 190, 191, 196 (katun), 193 (1330). Historijski arhiv u Zadru (u daljem tekstu: HAZd), Atti del notaio, Articutius de Rivignano, busta IV, fase. I, 55 od 15. VIII 1384. Isto, busta I, 8788. N. Klai I. Petricioli, n. d., 405. HAZd, Articutius, busta II, fasc. II, 106. Isto, 119 i 142. Isto, fasc., 249, 27. D 1461.

202

su iz toga katuna zabeleeni: Branko Civiteti (koji je poslovao s jednim Paaninom, verovatno u vezi sa solju), Nikola Bratojevi i Miloje Soluslavi (?), braa Danijel, Konstantin i Bogavac, sinovi Nikolini.371 Moe se dozvoliti da su pomenuti katuni doli u severnu Dalmaciju iz Polimlja i jugoistone Bosne. Treba rei da su Vlasi u dravi Tvrtka I vaili kao vojniki elemenat, te ih je on slao u pomo i Dubrovanima.372 Poznato je da su se Vlasi dosta lako razaznavali i po linim imenima od ostalog, recimo hrvatskog stanovnitva, koje je obino imalo hrianska, a manje narodna imena. Pa i kad je re o narodnim imenima, neka su kod njih bila posebno u modi koncem XIV i poetkom XV stolea. Kad primaju hrianska imena, odaju ih prezimena.373 Najee narodno ime im je bilo Radmil, a ea Utjeen, Radovan, Stojko, Ratko, Milovac, Vukmir, Bogavac, Radojko, Milan i Miloje, a javlja se ponekad i Putnik. Od hrianskih imena najvie cene Nikolu, a sree se i Ivan, pa i Konstantin, koji oigledno upuuje na istonu crkvu. Nikola je zatitnik putnika i trgovaca i nije sluajno bio popularan kod Vlaha. ee ensko ime je Stanislava. Od prezimena rodova treba pomenuti: Bratojevi, Hrvatini, Draki, Baldinovi i rea kao Prvitikovi i Nigutkovi. Talas dolazaka (i u arhivskom materijalu javljanja) vlakih katuna trajao je i prve dve decenije XV veka. Prema Zadru zabeleeni su: katun Janka (anka) (1402), katun Branovac (1403),374 katun Ivana Mrvia,375 katun Sempka Kandidatia,376 katun Ratkana Vizia (1408),377 katun Vlatka Gleevca (1410)378, katun Braniia (1404, verovatno negde oko Vranskog jezera), katun Behoevi (moda Beloevi, 1404),379 pomeNauna biblioteka u Zadru. Registi dell Archivio notarile di Zara. Manuscritti, N 16532. 461/IV, sv. I, 1/VII, sv. III bis/I (27. X 1395), III bis/I, 3 (12. X 1395 i 14. XII 1395, 23. XII 1395); III bis/I, 18. VII 1395). Cronica ragusina Junii Resti item Joannis Gundulae, digessit Sp. Nodilo, Zagreb 1893, 165. Vid. Primere: R. Lopai, Biha i Bihaka krajina, knj. III, Zagreb 1943, 7; isti, Hrvatski urbari, 212, 381, 382, 4089. HAZd, Atti del notaio, Vannes quon. Bernardi di Firmo, busta I, Fasc. II, f. 300 (6. VII 1402) i 437. HAZd, Atti del notaio, Theodoro de Prandino, fasc. III. F. 29. HAZd, Petrus de Sercana, fasc. XII, f. 413. Isto, fasc. XII, f. 404. HAZd, Cristoforo Zeno, f. 20. HAZd, Johannes de Trotta, fasc. II. 203

371

372

373

374

375 376 377 378 379

nuti Katun (1405),380 katun Danijela (1411, 1413),381 katun Milgosta Ogolca (1411) i katun Vilkote (1420),382 Milonjin katun (1413),383 katun Mrvac,384 katun Aladina Grkavca (1410, verovatno negde kraj Nadina).385 Imena Sempko i Vilkot oigledno nisu narodna slovenska i zvue romanski. Od svih tih katuna, moglo bi se tvrditi da je iz Hercegovine samo katun Gleevac, pa moda i katun Aladina Grkavca, s obzirom na ime Aladin koje se ne sree kod bosanskih, ali se izuzetno moe nai kod hercegovakih Vlaha. Ako ime katuna zabeleenog kao Behoevi valja itati Beloevi, zapaziti je ekavsku formu, koja ne bi upuivala na tada ve pouzdano ijekavsku Hercegovinu, nego taj katun poreklo treba da vee za Bosnu, Donje kraje, Liku ili Krbavu, koje oblasti tada jo nisu bile ijekavske. Kad je re o hercegovakim Vlasima, treba rei nekoliko napomena. Ako ima vie katuna sa starobalkanskom, etniki verovatno arbanakom osnovom, ne znai da su preslovenski starinci Hercegovine obavezno bili Arbanasi, a ne ve romanizovani Iliri, i to zato to je Hercegovina bila pre 1330. pogranina, pa i tranzitna oblast. Kad je feudalizam naglo napredovao u susednoj Albaniji, ukljuivanjem severne Albanije u nemanjiku dravu, katuni su se sklanjali u susedne oblasti sa slabije razvijenom feudalnom vanekonomskom eksploatacijom. Takva oblast je bila nekadanja mnogo prostranija Hercegovina. Neka su bratstva moda namerno dovedena od strane srpske vlasti, kako za neke katune kod Dubrovnika pretpostavlja urica Petrovi. Veina hercegovakih katuna dola je iz Srbije i Albanije, i to dolazei iz glavne vlake oblasti na Balkanu, iz Tesalije i Epira. Kad su ove zemlje bile pritisnute razvijenijim tipom vizantijskog feudalizma, tamonji Vlasi su beali u Makedoniju, Bugarsku i Srbiju, gde je socijalni sistem bio manje nepodnoljiv za stoare. Naseljavanju stoara iz Tesalije i june Albanije doprineo je i makedonski vladar Samuilo. Njegovog brata Davida ubili su (976) vlaki nomadi. Vizantijski istoriopisac Kekavmen zabeleio je za 9856. godi380 381 382 383

384 385

Isto, fasc. II, f. 53. HAZd, Christoforo Zeno, 423. HAZd, Bartolomeo de Sercana, fasc. II. HAZd, Petrus de Sarcana, fasc. II. Na Pagu je, ipak 1289. postojao lokalitet Vlaii, sa obradivom zemljom, vinogradima i pasitina (Spisi zadarskih biljenika Henrika i Creste Tarallo 12791308, prepisao M. Zjai, Zadar 1959, 102, 225). Isto, 14; N. Klai I. Petricioli, n. d., 419-20. HAZd, Christofo Zeno, f. 40.

204

nu da je Samuilo prilikom zauzea Larise poveo mnogo vlakog stanovnitva iz Tesalije i naselio ga u dubinu svoje drave, to bi moglo da bude negde u Polimlju. Tu je u doba Tvrtka I bilo oko sto vlakih katuna. Kad je pod Nemanjiima i u srpskoj dravi dolo do ubrzane feudalizacije, stoari su beali na razne strane, pa i prema manje razvijenoj graninoj Hercegovini. Niz rodova, pa i predmeta u Hercegovini i Konavlima upuuje na grko poreklo iz Tesalije. Svuda gde ima Vlaha ima Sopota i Njegoa. Sopot je novogrki potok, vrelo. Tako se zvao jedan veliki rod, naseljen u prvoj polovini XV veka izmeu Bilea i Nikia, koji se u XVI veku, preko Bukovice, naselio oko Plitvikih jezera; to su dananji uputi. urovii kod Trebinja su iz ura kod Prizrena (1330). Mirilovii imaju traga u deanskoj povelji iz istog vremena, Psodera ima i u junoj Makedoniji. U Hercegovini nalazimo imena karakteristina za Vlahe u Makedoniji i Srbiji, kao: Oliver, Dejan, Brajan, Staver, German, Strez, Milten, Strahinja i izrazito romanska Balduin i Paska. Riani su verovatno Ohriani, koji su, prema M. Filipoviu, neko vreme iveli meu Mirditima (do 1250. pravoslavnim). Ti tesalijsko-epirski Vlasi doprineli su romanizaciji starijih hercegovakih katuna.386 Vlasi koji su dali naseljima ime Srb na Uni (pre sredine XV stoljea387 i u Lici doli su iz pograninih delova tadanje Srbije. Za vreme dve generacije raniji katun se mogao teritorijalizovati, te se stanovnici naselja vie i nisu zvali Vlasima. Ne bi, prema tome, stajala pretpostavka Ive Pilara388 i uopte hrvatskih nacionalista da su svi pravoslavni Vlasi tek u hrvatskim krajevima, preko pravoslavne crkve, primili srpsko etniko ime. Oni iz pograninih krajeva Srbije ve tada su tako nazivani i kad su krajem XIV veka doli, mada su bili Vlasi i stoari. To potvruje i ve navedeni Klaiev podatak za Cetinu iz 1436. godine, gde je re, takoe, o stanovnitvu koje ivi izmeano s Vlasima. Katuni koji su doli s podruja srpske drave bili su iskljuivo pravoslavni, oni iz Hercegovine, naroito zapadne bili su ve katolici, dok su Vlasi iz Bosne mogli biti i bogumili.
386

387

388

B. Hrabak, Razgranavanje, 1845. Postoji miljenje da je poznati izumitelj Nikola Tesla rodom iz Hercegovine, iz plemena Banjana, i da se njegova porodica zvala Komnenovii (za koje drugi misle da su arbanakog porekla). Jedna devojica iz Srba postala je 1454. slukinja jednog Riminijca, u Zadru (HAZd, Atti del notaio, Simon Damiani, busta III, fasc. IV, 1383 od 27. VIII 1454. (490 mletakih libara za pet godina slube). L. v. Sdland, n. d., 46. 205

Posle prvih pomena katuna u zadarskoj notarskoj grai nastaje vea pauza u pogledu javljanja katuna, pri emu pomena Morlaka izvan katuna ima dosta. Tek 40-ih godina XV stolea javio se novi val pridolih i postojeih katuna u orbitu zadarskih belenika. Od ranije oznaenih katuna javljaju se Vizii, a od novih katun ser Franka Danilia (1444),389 katun Maria (Maria, 1443),390 katun Matijaa Vukotia (1444),391 katun Brajinovaca (1444)392 i Mihurci (1444).393 U jednom sporu navedena su etiri katunara koji su imali da presuuju kao arbitri: Pavle Radeljevi, Toma Rupinovi, Matija Gupi (tanije Goli) i Franul Ostii.394 Rod Radeljevia bio je svakako iz Hercegovine. Rupinovi je moda pogreno zapisan Rubanovi, iji je rod 1433. zabeleen u Lici. Poslednji zabeleen s vlakim suksom moda je jo bio dvojezian. Stankovii, koje N. Klai belei oko Klisa 1436, takoe su morali biti Vlasi naseljeni iz Hercegovine. Pomenuti Vizii, prema nekima, bili bi arbanakog porekla, te zato takoe iz Hercegovine. Vlasi Pustonjaci (1448), od kojih su se neki naselili u selu Maljinama (zadarski distrikt) izuzetno su zadrali pravoslavna imena (Kostadin), te treba pretpostaviti da nije proteklo mnogo vremena od njihovog dolaska iz Polimlja ili Hercegovine. udomirii su oznaeni kao de loco, to bi znailo da su ve teritorijalizovani. Iz te decenije belee se jo: katun Tomaa Milotia (1448), Franka Danilovia (1449), katun Marka Livojevia (1449)395 i Antola Krajia (1449).396 Davanje katunaninu plemiki predikat ser znailo bi da je bio vrlo ugledan, a moda je i stekao kakvu feudalnu titulu od vladara. Od sredine XV veka opet prestaju pomeni katuna, jer su pomenuti katuni iz 40-ih godina podvrgnuti nagloj teritorijalizaciji. Navedeni su samo podaci iz spisa zadarskih notara. Slino je bilo i prema drugim gradovima, posebno prema ibeniku i Trogiru, ali i sa dalekim severodalmatinskim otokom Rabom. Naseljeni po ugovoru stoari zabeleeni su 1438, kad je jedan stoar imao prava dovui 500

389 390 391 392 393 394 395 396

HAZd, Bartolomeus de Sercana, busta I, fasc. II/1. Isto, busta I, fasc. II/6, f. 2588. Isto, fasc. II8, 368. Isto, fasc. III1. Isto, III3, 1377. Isto, busta I, fasc. II10, f. 126. HAZd, Simon Damiani, busta I, fasc. II. Isto, busta III, fasc. III4, 25. V 1448 i 15. VIII 1449.

206

ovaca.397 Na otok dolaze Vlasi s Velebita, obino od Karlobaga. Od katuna su zabeleeni Rueani ili Roenci (1480, 1495),398 Vlasi Bumbarii (1494),399 katun Hlapovia (1495).400 Javno se na Rabu i jedan hercegovaki katun Krasojevia (1495)401; jedan od krasojevikog katuna zvao se ura Bri, a drugi Mihovil Rajkovi; taj drugi je svakako roen na Rabu ili u susednoj Hrvatskoj, jer je Mihovila bilo samo meu katolicima, Hrvatima, a ne i meu hercegovakim Vlasima; ura je, pak, karakteristino ime hercegovakih Vlaha. Kako je Mihovil, bez sumnje, bio ve u godinama, treba pretpostaviti da je naseljavanje Krasojevia, takoe, obavljeno na Rab krajem XIV stolea. Prema jednom miljenju, Vlasi na kvarnerskim ostrvima, posebno na Rabu i Pagu do sredine XV veka, nisu bili oni Vlasi s kojim su Turci neto jasnije vrili pritisak prema Zadru, nego neki domai, hrvatski.402 Na Rab su primani i Vlasi iz velebitskih skupina, ali pojedinano, na primer iz katuna Staniska; jednom velebitskom Morlaku (uru Beniu) jedan patricije prodao je konja.403 Mnogo vie podataka ima o Vlasima Mersinovi, sin Biloa Grgur je bio omiljeno hriansko ime katolikih Vlaha, na Rabu ima izvan katuna, tj. poluapsorbovanima, kojima se prodaju ili ustupaju na obradu parcele ziratne zemlje, vinogradi i panjaci, vino ili koze, ili kad se kao kmetovi smetaju na zemlju.404 Na susednom Krku naselio ih je Ivan Frankopan i tu su imali svoje posebne sudije (1465); jedan od njih bio je i Gregor Boduli, potomak, takoe, vlakih sudija.405 Zanimljivo je da njegovo prezime upuuje da je sin Bodula, tj. starinakog stanovnitva primorskog pojasa Dalmacije, mada je oigledno da je pravi Vlah, ak iz uglednog roda. Vlasi na susednom Pagu sumnjieni su za razbojnitva, naroito kad su u pitanju stoka i so.406 Morlaci s tih otoka preseljavali su se, kao stoari i primitivni ratari,
397

398 399 400 401 402 403 404 405

406

S. Ljubi, Listine o odnoajih izmeu Junoga Slavenstva i Mletake Republike (u daljem tekstu: Listine), VIII, Zagreb 1886, 268. HAZd, Notarski spisi opine Rab, kutija I/9, 201 i V, 268. Isto, kutija II, 262. Isto, kutija V, 268. Isto, 286. O. Randi, La Jugoslavia, Roma 1922, 5. HAZd, Notarski spisi opine Rab, kut. VII/2, 2, 27 od 8. XI 1501. Grgur. Isto, VII13, 37 od 6. VIII 1508. Isto, kut. I/7, 35; I. 146; II. 35, 65, 256 (selo Gredica, slovenske sudije), 386, 457, 624: III, 991; IV/5, 2; 120, 179; V, 179, 254, 266: VI/93, 131. I. Kukuljevi Sakcinski, Acta croatica, Zagreb 1863, 97. 207

u Istru. Za vreme rata 1648. ponovo su doli s ostrva, dolazei iz pravca Zadra i Splita, i to iz Bosne.407 ibenika optina davala je dozvolu za dolazak u grad kako Morlacima tako i Hrvatima (1450),408 koji su bili u istom ekonomsko-socijalnom poloaju, tj. bivi a tada apsorbovani Vlasi. Kad je Petar, brat bana Matije u Klisu (1437), pravio ugovor s Mleanima, morao je prihvatiti obavezu da nee primati Morlake. Oni su vaili kao zloinci i u zadarskom kraju (1447).409 Kad je re o Rabu, na otoku su iveli i preseljenici iz Bosne, tu doli pre pada Bosne, kao stoari Morlaci i drugi. Stipan zvani Bosna bio je (1443) pastir, dakle apsorbovani Vlah, koji je najpre na ostrvo mogao dolaziti u zimskom delu transhumance; njegovog zeta je jedan rapski plemi naselio i obezbedio mu panjak.410 Stipanu je jedan pop dao u godinji zakup vola (1460), to znai da se bosanski stoar pretvarao u ratara. Godine 1470, neki Pavle Bosna bio je islueni famul.411 Neka Bosanka Roksa (ili Rua) zabeleena je (1478) kao sused nekog seljana.412 Mato iz Bosne bio je (1479) stanovnik Raba. Petar Stifanovi iz Bosne bio je mornar, kao i Rado iz Bosne.413 I po gradovima Dalmacije bilo je pojedinano doseljenih Bosanaca. Veselko Gravii (Radoslavov) dao je svog sina nekom Italijanu iz ezene, naseljenom u Zadru, da ga slui pet godina i da ga naini hrianinom, poto je bio pagan (verovatno bogumil).414 ena nekog Stanka iz Sklavonije u Zadru (1289) zvala se Bosna.415 Turci su se dugo umeli sluiti uslugama pokretnih Vlaha, te su ovi predstavljali pretean deo turske vojske, ak i pri opsadi gradova, kao to je bilo Jajce 1501. godine.416 Ipak, od poetka XVI veka, Vlasi, nezadovoljni gubitkom ranijih povlastica, a obogaeni trgovakim prometom s dalmatinskim varoima, poinju da naputaju sultanovo carstvo i da prelaze u mletaku Dalmaciju. Jedna grupa Vlaha, iz Bosne prihvaena
407 408 409 410 411 412 413 414 415

416

Listine IX (1890), 448, 449. G. Marz, Adriafrage, Berlin 1933, 129. Listine IX, 354. Isto, 96, 258. HAZd, Notarski spisi opine Rab, kut. I, 15 i 136. Isto, I, 1. 5. Isto, kut. IV/5, 151. Isto, kut. VI/2, 96; kut. V. 264 i 261; II, 642. Nauna biblioteka u Zadru, Regesta dell Archivio notarile di Zara, Gurrin Ferramte, Manoscritti N 16532, 461/IV, III bis/1, 12. IV 1396. HAZd, Spisi zadarskih biljenika I (1959), 1645 (27. X 1289).

208

je (oktobra 1504) na ibenskom podruju.417 U stvari, Vlasi su samo u veem broju nastavili da zimski deo transumance provode oko Vranskog jezera, na morskoj obali kod Biograda, oko Novigrada i Karina. Jo vie ih je bilo u ibenskom kraju. Vlaki katuni su naroito zimovali kod Bosiljine, a zatim su proterani, te su se mogli zimi, do urevdana, zadravati na dva mesta, jedan katun s istone a drugi sa zapadne strane Krke.418 Teranje Vlaha sa zimskih ispaa oko ibenika odobrio je jo Ladislav Napuljac svojom poveljom od 17. juna 1402, i tom prilikom je ustanovljena globa od sto dukata za prekrioca.419 Specian vlaki mentalitet nastao je kao proizvod ratnikog i stoarskog zanimanja i manjka zrnaste hrane, zbog ega su se oni, siromani, odavali i kraama. Vlasi sa svojim stadima nastavljaju da vre pritisak na panjake i u drugoj polovini XV veka;420 nanosili su tetu usevima i bili su skloni prisvajanju tuih dobara, posebno u zatvorenim sredinama, kakva su bila kvarnerska ostrva.421 No, tete i pljake nanosili su (1470) ibenanima i Hrvati iz luke upanije, koje izvori vie ne oznaavaju vlakim imenom.422 Masovno naseljavanje, naroito hercegovakih Vlaha, u severnoj Dalmaciji nastalo je 20-ih i 30-ih godina XVI veka, poto je u lukoj upaniji u drugoj deceniji stolea likvidirana ugarsko-hrvatska vlast. Tada je bilo puste zemlje i prema Zadru i Ninu (1528), ali su Turci s Vlasima radije upadali u vranski i nadinski kraj, pogodniji za naseljavanje stoara.423 Morlaci su se i tada najradije kretali prema Nadinu i Novigradu.424 Za turske Vlahe okolina Biograda na moru bila je posebno privlana. Prema Skradinu pritiskao je vojvoda Dragor sa svojim Vlasima.425 Katuni pored Novigrada oko 1520. ve su bili stalno prisutni, a Vlasi iz njih odlazili su u Novigrad i tamo se zadravali kao ljudi koje su varoani
417 418 419 420 421 422

423 424 425

V. Klai, Povijest Hrvata IV, Zagreb 1973, 261. I diarii di Marino Sanuto VI, Venezia, 82 od 21. X 1504. ibenski diplomatarij, 957. L. Benevenia, Una pagina di storia dalmata, Scintile (Zara) N (15. III 1890), 62. ibenski diplomatarij, 230, 3145, 317, 319. S. Mitis, Note storiche dell isola di Cherso. Rivista dalmatica, anno I, fasc. II, Zara 1889, 167: Nauna biblioteka u Zadru, N 28264, MC N 1772/II, M. L. Bujch, Delle riessioni storiche sopra il moderno stato civile ed ecclesiastico della citt di Pago, parte II, 1719, 1534. ibenski diplomatarij, 3335, 3356. Commissiones et relationes venetae, vol. II, 43, 423. I diarii di Marino Sanuto, vol. LVI, 656 od 22. VII 1532. 209

poznavali.426 Ti varoani nisu rado gledali na irenje doljaka, pa je bilo sluajeva organizovanja komplota protiv Morlaka, na primer nekih ibenana protiv Tome Miganovia i njegove vlake druine.427 Vlasi nisu besciljno tumarali po u velikoj meri naputenim predelima, nego su za njima ili Turci spahije, koji su ih naseljavali na tuem, mletakom zemljitu, a dizdari su organizovali pljakake druine za dalje teranje sa zemlje starosedelaca.428 Do 1540. Vlasi su se masovno naselili izmeu Skradina i Knina. Naselja u kojima su iveli sultanovi Vlasi, esto i po dogovoru s vlasnicima zemlje, mletakim dravljanima, popisivai su te 1540. godine kao sultanova sela i uneli su ih u popisni defter. Tako su nastala sporna naselja izmeu Mleana i Turaka; najpre ih je bilo 33, godine 1543. ve 49 i na zadarskom podruju. U tom zahvatanju posebno je bio agresivan nadinski beli-aga Deli-Mehmed koji je navodno zapovest bosanskog namesnika Ulam-bega. Beli-aga je zatim umanjio zahteve na 36 sela, u iji je posed elio da ue kao zaim. Jula 1550. opet je izbaeno na razinu meudravnih odnosa pitanje graninih sela; tada je turski zahtev stilizovan na 44 naselja na nekadanjoj hrvatskoj mei, koja je grupa sela sa strane Turaka nazvana itluk (sela su imala da postanu funkcionerska dobra!). Te su granine raspre naseljavanjem Vlaha zavrene krajem 50-tih godina, kad je Mleanima vraeno (marta 1559) samo veliko selo Biina. Predaju je obavio kliki sandak-beg Ferhad.429 Stvar time, ipak, nije bila likvidirana. Hamer pie da su Mleani mirovnim ugovorom (marta 1573), posle Kiparskog rata, uspeli da im Porta povrati, posle velikog natezanja, pedeset sela koja su nekad pripadala Zadru, Zemuniku i ibeniku.430 Dvadesetih godina nastavljena je turska najezda dalje na severozapad, te su u osmanlijske ruke preli: 1522. Skradin i Knin, 1523. Bribir i Ostrovica, 1527. Obrovac.431 Vlasi su naseljeni i u Bosanskoj krajini, tj. Oko Une, Glamoa i Srba. Vlasi iz tih krajeva obratili su se generalu Kacijaneru da ih primi u hriansku dravu, pa su smeteni u umberku. Iz te godine postoji i beleka Benedikta Kuripeia da su Bosnu naselja426 427

428 429 430 431

Isto, vol. LV, 320. HAZd, Atti del conte di Zara, vol. I (Pietro Maecello), 182 (3. XII 1526); II, 20 (10. II 1520 m. v.). I diarii di Marino Sanuto, vol. LIV, 2213 (7. I 1531). Commissiones et relationes venetae, vol. III, 23940, 196 i 191. J. Hammer, Geschichte des osmanischen Reiches, B. II, 4301. B. Hrabak, Vlaka i uskoka kretanja, 240. oko 1530.

210

vali Srbi-Vlasi, koji su se javljali i pod imenom martolosa, a dolazili su iz beogradsko-smederevskog kraja.432 Tako se u vrtlogu turske najezde, poevi jo krajem XIV veka, od kosovske bitke ispremealo stanovnitvo prostranih krajeva od gornjeg Vardara do Zagrebake gore.433 Neki Vlasi su napustili (1540) sultanovu zemlju i zatraili da budu naseljeni kod Biograda. Mletake vlasti su ih prihvatile, ali ih nisu zadrale kod Biograda da se prema njima ne bi zaletali njihovi stari gospodari Turci, nego su ih prebacili u Istru, gde su Mleani imali potreba za radnom snagom kod opravki nekih tvrava.434 Storija jednog hercegovakog bratstva je pri tome zanimljiva. Boluni, koji se 60-ih godina XV veka nalaze u skupini Donjih Vlaha (kod Stoca) delom su preseljeni na mletaku granicu, te su uskoili Mleanima i oni su prebaeni u Istru; tu su se prikljuili iima i ponovo se vratili romanskom jeziku. Jednu seobu turskih vlaha u Istri treba zabeleiti i 1558. godine.435 I u drugoj polovini XVI veka vlako naseljavanje izvoeno je ka Ninu, Zadru i ibeniku, kako iz dananje zapadne Bosne, tako i iz Like i Krbave. Ti e se naseljenici krajem XVI stolea zbog haranja senjskih uskoka preseliti u manje izloen ibenski kraj.436 Bez obzira na dravne granice, vlasi dolaze na zimovanje na obalu zadarske ravnice i krajem XVI veka. Biregionalno stoarenje im je najbolje omoguilo da se provuku izmeu Turaka, Mleana i Senjana.437 Uskoke otimaine su se kod istih grupa najpre sastojale od plena u ovcama, a kasnije u volovima, to je najbolji znak da su ovari postajali ratari. Naseljavanje u krajeve blizu morske obale postojalo je i od 1580. Ti su vlasi dolazili iz dublje unutranjosti i bili su pravoslavne vere. Da bi doli do dobre zemlje blizu mora, postali su agresivan elemenat.438
432

433

434 435

436 437 438

G. Stanojevi, Junoslovenske zemlje u mletako-turskim ratovima XVIXVIII vijeka. Beograd 1970, 47: N. Mila, Pravoslavna Dalmacija, Novi Sad 1901. passim; S. Pavii, Seobe i naselja u Lici. Zbornik za narodni ivot i obiaje Juni Slavena 40, Zagreb 1962, 1012. R. Lopai, Biha, 17; B. Kuripei, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530, Sarajevo 1950, 54. Cvijieva knjiga, Beograd 1927. Seoba i etniki procesi u naem narodu. C. F. Bianchi, Fasti di Zara, Zara 1888, 75; A. de Benvenuti, Storia di Zara dal 1409 al 1797, vol. I, Milano 1944, 112. Isto. B. Hrabak, Vlaka i uskoka kretanja, 254. Commissiones et relationes venetae V. 214 i 245; 171 i 226. 211

Katunska organizacija oko Krke i Zrmanje pokazuje istu organizaciju kao u tadanjoj sredinjoj i istonoj Hercegovini, tj. ona je postojala zbog ureivanja seobe i stanita na zimskim i letnjim panjacima, ili je obezbeivala ljudstvo i stoku za prenoenje tereta u karavanskom saobraaju. Letnja paa nalazila se na junom Velebitu, na Dinari i Svilaji, a zimska pri morskoj obali. Od krakih polja, vlasi su naroito gusto poseli Petrovo polje (kod Kljua). Kao i u Hercegovini, zimska i letnja paa nisu bile sasvim blizu, te se nisu mogla obrazovati plemena kao u Crnoj Gori, nego se ostalo na katunima i na njihovom grupisanju u nahijske zborove. Na Cetini je rastojanje izmeu letnjih i zimskih panjaka bilo manje, te su se tu katuni u ranijoj organizaciji odrali do oko 1540. Vlasi oko Krke i Zrmanje zatekli su prirodne uslove koji su zahtevali napasanje na veim udaljenostima, te je to doprinelo duem odravanju katunske organizacije.439 Na letnjoj pai na junom Velebitu susretali su se vlasi iz Like, Dalmacije i Bosanske krajine. Bosanski vlasi bili su od Uskoplja i njih su favorizovali sandak-begovi. Za te letnje panjake, dalmatinski vlasi su likim vlasima obezbeivali zimsko napasanje blaga, naroito oko Novigrada. Bilo je snenih zima (na primer, januara 1555) kad se vie tapkara tiskalo nego obino u blizini mora. Slino je bilo i sa vlasima u planini Tartaru, kojima je bilo blizu da se spuste na ibensku rivijeru ili oko Vranskog jezera. Ta liko-dalmatinska sprega dola je do izraaja i u drugoj polovini XVII veka, u Kandijskom i Morejskom ratu, kad su se vlasi iz Like, Krbave, pa iz Glamoa i Livna naseljavali u Dalmaciji. To je bila druga velika vlaka seoba u Dalmaciju likih katolikih i pravoslavnih vlaha i bosanskih pravoslavnih.440 Odravanju katuna doprinele su martoloke akcije (gde su katuni davali najmanje vojne jedinice), kiridiluk (gde je katun davao jedan karavan) i komplementarna endogamija (koja se morala sprovoditi zbog normalnog razmnoavanja na bazi nekrvnog srodstva).441 U drugoj polovini XVI i poetkom XVII veka, prema Zadru bili su naseljeni vlasi Parii i Sudarevii (roaci Bunjevaca), izmeu Nadina, Vrane i ibenika. Banjevci, Stankovci i Vratkovii, u Petrovom polju Mirkovii, Pastrohovii, Vrankovii i drugi, na Dobrom Polju, Vojnii (poreklom od irokog Brijega u zapadnoj Hercegovini) i Vukievii, iz439 440 441

B. Hrabak, Vlaka i uskoka kretanja, 255. Isto, 255. Isto, 256.

212

meu Trogira i ibenika Ljubii, Vojihnii, Jelovii, Gospii, Kablii, Radimii, Rusii, Sumii, Primilovii, Pocrnje i Tvrtkovii, a dalje na Cetini Zbiteljii. To vie nisu bili katuni od 20, 30 i 50 porodica, nego grupe od vie katuna istoga imena i porekla. Iz Hercegovine su pouzdano bili Primilovii i Pocrnje, a iz Bosne Tvrtkovii. Iz Hercegovine su, pored Vojnia, svakako bili i Armenii.442 Jeziki strunjaci su doli do zakljuka da jezik stanovnika naseljenog od Zadra do Knina pokazuje jezike osobine Hercegovine istono od Neretve.443 Treba pretpostaviti da taj istoni poloaj od Neretve nije bio sasvim uz reku nego neto istonije, u dananjoj istonoj Hercegovini, na potezu Bilee-Gacko i Stolac-Trebinje. Taj zakljuak lingvista bi govorio da je u velikoj seobi 20-ih i 30-ih godina XVI veka dominirao elemenat iz Hercegovine, a da su bosanski Vlasi vie naseljeni u severnim, panonskim krajevima...444

442 443

444

Isto, 257. . Bjelanovi, Antroponimija Bukovice, Split 1988, 189; P. Ivi, Srpski narod i njegov jezik, Beograd 1971, passim. Bogumil Hrabak, Naseljavanje hercegovakih i bosanskih Vlaha u Dalmatinsku Zagoru u XIV, XV i XVI veku. U ediciji: Iz starije prolosti Bosne i Hercegovine. Knjiga II, Arhivar, Beograd, 2003, str. 84-96. Ova rasprava prvi put je objavljena u izdanju: Migracije i Bosna i Hercegovina (Sarajevo, 1997, str. 67-87.) 213