ZOP Tekstualni Deo

1
GLAVNIPROJEKAT
ZATITEODPOARA
ZAIZVOENjERADOVANAADAPTACIJI
IINVESTICIONOMODRAVANjUPRVOGIDRUGOGSPRATA
ISTONOGDELAPOSLOVNOGOBJEKTAPo+P+2
naK.P.Br.2152K.O.NiPantelej
uuliciPantelejskabr.81,Ni

INVESTITOR:
ZdravstvenaustanovaAPOTEKANI
BulevarDrZoranainiabr.6,Ni

Mesto gradnje:
Odgovorniprojektant:
mrSlobodanSamardi,dipl.in.gra.

UNiu,Decembra2013.god.

2
SADRAJ GLAVNOG PROJEKTA ZATITE OD POARA

I OPTA DOKUMENTACIJA

1. Reenje o registraciji privrednog subjekta
2. Reenje o odreivanju odgovorniog projektanta
3. Licenca odgovornog projektanta
4. Potvrda o vanosti licence odgovornog projektanta
5. Uverenje MUP-a o poloenom strunom ispitu iz oblasti ZOP-a
6. Izjava odgovornog projektanta o primeni tekuih propisa, standarda i mera
zatite

II TEKSTUALNI DEO
1 PODLOGE ZA IZRADU TEHNIKE DOKUMENTACIJE .............................................. 13

2 Tehniki izvetaj .................................................................................................................... 13
2.1 Lokacijaobjekta ............................................................................................................. 13
2.2 Opis objekta ................................................................................................................... 13
2.3 Izdvojenost objekta ........................................................................................................ 16
2.4 Zapremina objekta ......................................................................................................... 16
2.5 Broj lica u objektu ......................................................................................................... 16
2.6 Kategorija tehnolokog procesa .................................................................................... 16
2.7 Mogunostvatrogasneintervencije .............................................................................. 17
3 Procena opasnosti od poara ................................................................................................. 18
3.1 Materijeimaterijalikojisekoristeuobjektima ............................................................ 22
3.2 KlasifikacijamaterijairobepremaponaanjuupoaruSRPSZ.CO.005. ...................... 22
3.3 Kategorizacijaugroenostiodpoara............................................................................ 24
3.4 Kategorizacijaobjekatapremapoarnomopreteenju ............................................... 25
3.5 Procenaopasnostiodpoaraupojedinimdelovimaobjekta ....................................... 26
4 Koncepcije zatite od poara ................................................................................................. 27
5 Relevantni parametri zatite od poara .................................................................................. 28
5.1 Podelaobjektanapoarnesegmenteipoarnesektore .............................................. 28
5.2 Odreivanjestepenaotpornostipremapoaru ............................................................ 29
5.3 Minimalnopotrebnovremeotpornostinadejstvopoarakonstruktivnihelemenata
objekta ....................................................................................................................................... 30
5.4 Potrebnakoliinavodezajedanpoar .......................................................................... 31
5.5 Odvoenjedimanastalogupoaru .............................................................................. 31
5.6 Izbormaterijalazaenterijerzakojipostojeposebnizahteviupogleduotpornosti
premapoaru ............................................................................................................................ 31
5.7 Procenaopasnostiodpoarakojapotieodtehnolokogprocesaimaterijakojeseu
njemukoristeiliuskladitavaju ................................................................................................. 31
6 Mere zatite od poara u arhitektonsko-graevinskom projektu ........................................... 32
6.1.1 Urbanistikemerezatite .......................................................................................... 32
6.1.2 Arhitektonskeikonstruktivnekarakteristikeobjekta ............................................... 32
3
7 Mere zatite u glavnom projektu hidrotehnikih instalacija .................................................. 35
7.1 Snabdevanjevodom ...................................................................................................... 35
8 Mere zatite od poara u glavnom projektu elektro instalacija ............................................. 36
9 Mere zatite od poara u projektu mainskih instalacije ....................................................... 39
10 Mobilne instalacije i ureaji za gaenje poara ..................................................................... 42
11 Opis evakuacionih puteva za spasavanje lica i imovine ........................................................ 44
12 PRORAUNI ........................................................................................................................ 45
12.1 Proraunpoarnogoptereenjapoarnihsektora ........................................................ 45
12.2 Proraunkapacitetaevakuacionihputevauobjektu .................................................... 45
12.3 Proraunvremenapotrebnogzaevakuacijuizobjekta ................................................ 46
12.1 Proraungromobranskeinstalacije ............................................................................... 48
IZJAVA O ZADOVOLJENJU MERA ZATITE OD POARA ................................................ 51
13 PREDMER I PREDRAUN POTREBNIH APARATA ZA GAENJE ............................. 52
LITERATURA .............................................................................................................................. 53
14 DOKUMENTACIJA KVALITETA UGRAENIH GRAEVINSKIH ELEMENATA,
OPREME, UREAJA, INSTALACIJA GRAEVINSKIH MATERIJALA ............................. 55

Grafikiprilozi
1. Legendasimbola
2. Situacioniplan
3. Osnovapodrumapostojeestanje
4. Osnovaprizemljapostojeestanje
5. Osnova1.spratanovoprojektovano
6. Osnova2.spratanovoprojektovano
7. PresekAA
8. GromobranIstonafasada
9. GromobranZapadnafasada
10. GromobranJunafasada
11. Gromobrankrov
12. emadojavepoara

I OPTA DOKUMENTACIJA

NaosnovuZakonaoplaniranjuiizgradnji(SL.glasnikRSbr.72/09,br.81/09ibr.24/11)
donosim:
REENJE
oodreivanjuodgovornogprojektantaglavnogprojektazatiteodpoaraza:
IZVOENjE RADOVA NA ADAPTACIJI

I INVESTICIONOM ODRAVANjU PRVOG I DRUGOG SPRATA
ISTONOG DELA POSLOVNOG OBJEKTA Po+P+2
na K.P.Br. 2152 K.O. Ni Pantelej
u ulici Pantelejska br.81, Ni

Mestogradnje: naK.P.Br.2152K.O.NiPantelej
Investitor: ZdravstvenaustanovaAPOTEKANI
odgovorni SlobodanSamardi,dipl.ing.gra.,
projektant: lic.br.317637803
uv.MUPaRSbr.07broj152216/12
kojiseusvemumorapridravativaeihpropisaiodredbigorenavedenogZakonaoplaniranjui
izgradnjiRepublikeSrbije.

II TEKSTUALNI DEO

PROJEKTNI ZADATAK
Objekat: POSLOVNIOBJEKATPo+P+2
Mestogradnje: naK.P.Br.2152K.O.NiPantelej
Investitor: ZdravstvenaustanovaAPOTEKANI
Uraditi glavni projekat zatite od poara za izvoenje radova na adaptaciji i investicionom

odravanju prvog i drugog sprata istonog dela poslovnogobjekta Po+P+2 na K.P.br. 2152 K.O.
NiPantelejuuliciPantelejskabr.81,Ni.
Projekatzatiteodpoaratrebadasadrisledee:
Tekstualnu dokumentaciju, tehniki izvetaj (tehnike opise objekta i instalacija u objektima,
procenu opasnosti od nastanka poara, stepen otpornosti objekata i konstruktivnih elemenata
na poar, prikaz svih mera zatite od poara predvienih u projektnotehnikoj dokumentaciji,
opis evakuacionih koridora i puteva za vatrogasne intervencije i spaavanje, kao i druge
elementeuvezisazatitomodpoara).
Numeriku dokumentaciju (proraune ili podatke iz propisa o stepenu otpornosti objekta i

konstruktivnih elemenata na poar,poarnom optereenju,potrebnimkoliinama sredstava za
gaenje poara, aparatima za poetno gaenje poara, proraun evakuacije iz objekata, kao i
drugepotrebneproraune).
Grafikudokumentacijugdesuprikazaneodgovarajuimsimbolimasvemerezatiteodpoara
predvieneuprojektnotehnikojdokumentaciji.
DokumentacijaseradiusvemupremaZakonuoplaniranjuiizgradnji(SlubeniglasnikRS,broj
72/09)iuskladusaZakonomozatitiodpoara(SlubeniglasnikRS,broj111/09).

Investitor,

1 PODLOGEZAIZRADUTEHNIKEDOKUMENTACIJE
Prilikom izrade glavnog projekta zatite od poara za predmetni objekat koriena je

sledeaprojektnadokumentacija:
Glavniarhitektonskograevinskiprojekat
Glavniprojekatinstalacijavodovodaikanalizacije,
Glavniprojekatelektroinstalacijai
Glavnimainskiprojekat.
2 Tehnikiizvetaj
Predmet izrade Glavnog projekta je 1. i 2. sprat istonog dela poslovnog objekta spratnosti
Po+P+2.

2.1 Lokacijaobjekta
Predmetna katastarska parcela se nalazi na uglu ulice Pantelejske i Dubrovake u optini
Pantelej,katastarskaoptinaNiPantelej,prekoputaglavnogulazaukompleksfabrikeNiteks
inasamompoetkuKnjaevakeulice.
Parcelajenaravnomterenuipravougaonogoblika.
Sa zapadne i severne strane, predmetna parcela se granii sa katastarskom parcelom broj
2151/1KONiPantelej,nakojojsuizgraenislobodnostojeiposlovniiprivredniobjekti
Na predmetnoj katastarskoj parceli postoji jedan objekat podeljen u nekoliko funkcionalnih
celina. Objekat je povuen od ulica Pantelejske i Knjaevake u dubinu parcele. Iz ulice
Dubrovake postoji pasa kroz koji se pristupa u zadnji deo dvorita iz koga se ulazi u deo
objektakojijepredmetadaptacijeiinvesticionogodravanja.
Pristupdoobjektajemogupostojeimsaobraajnicama.
Uneposrednojokolinisustambeniiposlovniiobjekti.
2.2 Opis objekta
Horizontalna i vertikalna regulacija definisane su postojeim gabaritima i postojeom

spratnouobjekta.
Predmetni objekat je poslovne namene, deo objekta koji je predmet adaptacije i investicionog
odravanja je spratnosti Po+P+2 i u funkcionalnom smislu predstavlja nezavisnu celinu sa
sopstvenimulazom.
Peakiprilaziulaz uobjekat jeizpravca ulicePantelejske, dokjekolskiulazuzadnje dvorite
obezbeenkrozpasaizuliceDubrovake.
DeoparceleizmeuobjektaiulecePantelejskeuupotrebijekaojavnazelenapovrina.
ARHITEKTONSKOIFUNKCIONALNOREENjE
Postojei objekat se sastoji iz tri funkcionalno nezavisne celine od kojih svaka poseduje
sopstveni ulaz. Ambulanta se nalazi u zapadnom delu objekta spratnosti P+1, sa peakim
ulazom iz pravca ulice Pantelejske i pomonim peakim ulazom i kolskim prilazom iz zadnjeg

dela dvorita. U istonom delu objekta spratnosti Po+P+2 nalaze se apoteka i galenska
laboratorija sa prateim prostorima. Apoteka ima prilaz iz ulice Pantelejske dok se u galensku
laboratorijuulaziizzadnjegdeladvorita.
Podrumskaetaanalaziseispodmanjegdelaistonogdelaobjektaiupodrumusenalazesamo
tehnikeprostorije.Dopodrumasedolaziglavnimstepenitemizdelaobjektakojiimanamenu
galenskelaboratorije.
U prizemlju istonog dela objekta nalazi se jednim delom apoteka a drugim delom galenska
laboratorija.Prizemljeobjektanijepredmetadaptacije.
Vertikalne komunikacije u istonom delu objekta koji je u funkciji galenske laboratorije ine
glavnostepeniteiosobnilift.
Prviidrugispratistonogdelaobejktajeufunkcijigalenskelaboratorijesaprateimsadrajima.
Ovajprostorjepredmetadaptacijeiinvesticionogodravanjaobjekta,neraunajuistepenitei
lift.Deoprvogspratakojijepredmetoveadaptacijeima povrinuod210m2,dokdeo2.sprata
kojijepredmetoveadaptacijeimapovrinuod177m2.
NaprvomspratupostojierkerduitaveistonefasadepremauliciDubrovakoj.
Prvi sprat u potpunosti je namenjen proizvodnji sterilnih i nesterilnih rastvora sa prateim
prostorijamasakojimazajednoinetehnolokeceline.Prilikomprojektovanjaadaptacijeovog
prostora projektanti su se pridravali smernica u pogledu prostora iz Pravilnika o proizvodnji
galenskihgalenskihlekova.
Posebnu panju, treba obratiti prilikom adaptacije prostorija za izradu sterilnih rastvora koje u
tehnikotehnolokom smislu predstavljaju veoma zahtevnu celinu. Prostorije u kojima se vri
izrada sterilnih rastvora treba tretirati kao iste sobe koje imaju svoje osobenosti u pogledu
obrade, primene graevinskih materijala i ugradnje elektrinih vodovodnih i mainskih
instalacija.Uovimprostorijamastrogosukontrolisanifiltriranivazduh,natpritisak,temperatura,
osvetljenjeiostaliparametri.
DrugispratjeizvedenbezvidljivihkosinasapovlaenjemduitavefasadeoduliceDubrovake,
tako da su svi prozorski otvori izvedeni klasino u vertikalnoj ravni, bez krovnih prozora. Krov
nad ovim delom objekta je dvovodni, sa padovima ka ulici i unutranjem dvoritu, a krovni
pokrivajeprofilisanitrapezastilimsaizolacionimslojevimapremakorisnomprostoru.
KONSTRUKCIJAOBJEKTA
Postojeiobjekatjeukonstruktivniomsmislutretirankaoskeletnisistem.Unutranjizidovikoji
se uklanjaju su zidani pregradni zidovi bez ikakve konstruktivne namene, tako da se ovom
adaptacijom,ninakojinainneutienapromenukonstruktivnestabilnostiobjekta.
Svi novi pregradni zidovi su laki gipskartonski zidovi na metalnoj potkonstrukciji tako da ne
utiunapromenukonstruktivnestabilnostiobjekta.
Postojeameuspratnakonstrukcijaiznadprizemljaiprvogspratajearmiranobetonskaploa.
Postojeestepeniteiliftovskojezgrouraenisuodarmiranogbetona.
OBRADAOBJEKTA
PODOVI
Postojei podovi na prvom spratu u svim prostorijama koji su predmet adaptacije skidaju se i
uklanjaju. Postojei pod je od keramikih ploica dimenzija 20x10cm postavljenih na
cementnom malteru, star 30ak godina. Podne ploice uklanjaju se u potpunosti zajedno sa

podlogom,svedobetonskekonstrukcije.Ujednojkancelarijenaovojetaipostojilaminatneto
novijegdatuma,kojisetakoeuklanjaupotpunostisapodlogomsvedobetonskekonstrukcije.
Na itavoj povrini prvog sprata (sem stepenita i lifta) postavlja se novi ravnajui sloj u vidu
cementnogestrihapretpostavljenedebljine35cm,kaopodlogazazavrniepoksidninalivnipod
sa svim potrebnim predradnjama. U stepenom i liftovskom predprostoru postoji pod od
livenogteracakojisekaotakavzadrava.Posebnupanjuobratitidaniveletanovogepoksidnog
podabudeuniveletipostojeegpodaodlivenogteraca,kakosenebijaviliprelaziizmeuove
dve vrste poda, u vidu stepenika koji nisu dozvoljeni zbog dovoza i odvoza robe kolicima.
Epoksidni pod na prvom spratu treba da bude kompaktan i gladak bez fuga i pora, otporan na
hemikalije. Ne treba da bude antistatiki. U mokrim vorovima prvog sprata, na podu se
postavljajuploiceodgranitnekeramike.
Postojei podovi na drugom spratu su delimino od laminata i linoleuma. Ovi podovi se
uklanjaju do pretpostavljene cementne kouljice. Na postojeu cementnu kouljicu postavljaju
senovipodoviodgranitnihkeramikihploicailaminata,zavisnoodnameneprostorije.
Podovizajednikogstepenita i predprostoraispredlifta obloenisu livenim teracomioni nisu
predmetadaptacije.
ZIDOVIIPLAFONI
Svi postojei zidovi na prvom spratu obloeni su keramikim ploicama do visine h160cm dok
sunaviegletovaniibojeni.Naprvomspratunemasputenihplafonaasvipostojeiplafonisu
gletovani ibojeni.Postojeipregradni zidovinaprvom spratu se deliminorue iuklanjaju.Sa
svih ostalih zidova potrebno je obiti zidne keramike ploice, a rupe nastale kao posledica
obijanja, zakrpitigraevinskim lepkom sa fasadnom mreicom, tako da zidne povrine postanu
ravne.
NovipregradnizidoviizraujuseodGKploanametalnojpotkonstrukciji.Usvimprostorijama
naprvomspratupostavljasesputeniplafonodGKploanametalnojpodkonstrukciji,navisini
od280cm.
U prostorijama na prvom spratu, izuzev mokrih vorova, svi zidovi se do plafona obrauju
graevinskimlepkomradistvaranjaglatkepovrinezananoszidnihepoksidnihpremaza.
U zavisnosti od prostorije, zidovi se do plafona ili do visine h=160cm, zavrno obrauju
epoksidnim zidnim masama sa svim predradnjama. Zidovi iznad visine h=160cm se zajedno sa
novimsputenimplafonima,obraujugletovanjemizavrnomakrilnomperivimbojom.
Uprostorijamagdesupredvieniepoksidninanosiinaplafonu,novisputeniplafonodGKna
metalnoj podkostrukciji obrauje se na isti nain kao i zidovi, nanosom graevniskog lepka i
epoksidnihpremazasasvimpotrebnimpredradnjama.
Zidoviiplafoniuprostorijamasterilnihrastvoratretirajuseepoksidnimpremazima.Sviugloviu
ovim prostorijama se obrauju ugaonim zaobljenim PVC ili aluminijumskim profilima. Unutar
ovihprostorijanetrebadabudevidljivihizboina.
PostojeizidovinadrugomspratuizvedenisuodGKploa,nametalnojpotkonstrukciji,zavrno
su gletovani i bojeni. Postojei sputeni plafoni se u potpunosti uklanjaju dok postojei zidovi
samo delimino. Novi pregradni zidovi izvode se takoe od GK ploa na metalnoj
potkonstrukciji. Nakon formiranja nove funkcionalne eme, zidovi i novi sputeni plafoni na
drugomspratuzavrnosegletujuibojepoludisperzivnombojom.Zidoviukontrolnojlaboratoriji

oblau se kiselootpornim keramikim ploicama do visine h=160cm, dok se ostatak do plafona
gletujeibojiakrilnombojom.
Zidovi i plafoni u stepeninom i liftovskom delu na prvom spratu i potkrovlju gletuju se i boje
poludisperzivnombojom.
UNUTRANjASTOLARIJAIBRAVARIJA
Sva postojea perovana vrata sa drvenim tokovima, na pregradnim zidovima unutar prvog
sprataipotkrovljademintirajuseiodvozenadeponiju.
Na itavom prvom spratu postavljaju se nova vrata od aluminijumskih profila u svemu prema
emamastolarijeuzobaveznukonsultacijusaarhitektom.
Postojee pregrade u sterilnom bloku, od aluminijumskih profila sa zastakljenjem trajno se
uklanjaju.NanjihovomestodolazeGKzidoviposebnoobraeniepoksidnimpremazima,ukoje
se ugrauju nova vrata i prozori koji su u ravni zidova, a u svemu prema emama stolarije i
detaljimaproizvoaa.
Spoljnastolarijanijepredmetadaptacijeizamene.
OPREMANjEPROSTORIJA
Unutranjalaboratorijskaopremaiinventarnijepredmetovogprojekta.
Prilikom izvoenja radova prostorije moraju biti prazne sem u delu sterilnih rastvora gde nije
mogueizmetanjeautoklava,suvogsterilizatoraimainazapranjeboca.Ovemaineostajuna
svojimpozicijama,neizmetajuse,vetitekakonebidolodonjihovogeventualnogoteenja
iliprljanja.
SPOLjANjAOBRADAOBJEKTA
Spoljanjaobradaobjektanijepredmetovogprojekta.Svaspoljnastolarijaostajeista,aovim
projektomsenikakoneutienaspoljniizgledobjekta.
Funkionalne veze pojedinih prostorija i delova objekta kao i njihovo protivvpoarno izdvajanje
prikazanesuugrafikomdeluprojekta.

2.3 Izdvojenost objekta
Objekatjeunizusasusednimobjektomambulante.
2.4 Zapremina objekta

Zapreminaobjektaiznosioko2000m3.
2.5 Broj lica u objektu

Uobjektusemoenaido50lica.
2.6 Kategorija tehnolokog procesa

KategorijatehnolokogprocesapremaugroenostiodpoarajeK4.

2.7 Mogunostvatrogasneintervencije

Za intervenciju gaenja poara, kao i spaavanje ljudi i imovine ugroene poarom ili drugim
elementarnimnepogodamaintervenisaegradskateritorijalnavatrogasnajedinica.
S obzirom na udaljenost gradske vatrogasne jedinice od 1 km i brzinu kretanja vatrogasnog
vozila koja iznosi oko 60 km/h, vreme ekanja na dolazak vatrogasaca priblino se moe
izraunatinasledeinain,uzimajuiuobzirifaktorsaobraajneguve:
1. vremenapoziv 3min
2. vremepripremezapolazak 1min
3. vremekretanjavozilaoko 2min
Ukupno: 6min
Dobijeno vreme od priblino 6 minuta za poetak intervencije je povoljno i ono obezbeuje

efikasnuintervencijuiusluajupojavepoaraveegintenzitetakojiseneoekujeuobjektuove
namene.

Zapaljive supstance u Galenskoj laboratoriji

Zapaljive tenosti za izradu preparata
klasa 3 ADR
Naziv supstance Potronja na godinjem
nivou
Stanje u magacinu
Aethanolum concentratum 1420 l 100 l
Benzaldehid 10 l 5 l
Cariophyli aetherolum 0.4 l 1 l
Citri aetherolum 0.3 l 1 l
Eucalipti aetherolum 1 l 1.5 l
Methyl salicilat 3.5 l 0.5 l
Zapaljive vrste supstance za izradu preparata
klasa 4.1. ADR
Kamfor 3.8 kg 2 kg
Mentol 2 kg 2 kg
Sulfur precipitatum 20 kg 10 kg

Zapaljive tenosti u laboratoriji za kontrolu kvaliteta
klasa 3 ADR
Naziv supstance Potronja na godinjem nivou Stanje u magacinu
aceton 0,5-1l 1l
benzol 0,5l 2l
dietiletar 5l 3l
dietilamin 20ml 1l
dibutilftalat 0,5l
etanol conc 15-20l
izopropilalkohol 1-2l 2l
ksilol 1l 6l
metanol 30-35l 19l
n-propanol 20ml 1l
n-amilalkohol 20ml 1l

N,N-dimetilformamid 20ml 1l
petroletar 5-8l 5l
hloroform 10l 17l
Zapaljive vrste supstance u laboratoriji za kontrolu kvaliteta
klasa 4.1. ADR
cink 10g
difenilamin 2g 10g
heksametilentetraamin 0,8-1Kg

Opis tehnolokog postupka u proizvodnji i u laboratoriji

Zapaljive supstance koje se koriste u Galenskoj laboratoiriji, za izradu galenskih lekova,
cuvaju se u magacinskim prostorijama, u podrumu..
Ove supstance cuvaju se u metalnim ormanima, vodeci racuna o smernicama iz MSDS
lista, koje smo u obavezi da imamo za svaku supstancu pojedinacno.
Temperatura se u magacinskim prostorijama svakodnevno meri i vodi odgovarajuci zapis
iz kojeg se vidi da, u toku citave godine, ona varira u intervalu od 16-21C.
Temperatura u prostoriji za izradu nesterilnih rastvora na prvom spratu se takodje
svakodnevno meri, evidentira u temperaturne liste, i u proseku je 20 C.
Zapaljive tecnosti koje se koriste za izradu galenskih lekova su:
Koncentrovani alkohol (96% )
Temperatura kljucanja 77-78 C
Izrada svih preparata sa konc. alkoholom vrsi se na sobnoj temperaturi. Nema
primene toplote, koriscenja grejnih tela, za svo vreme postupka izrade rastvora i deljenja u
odgovarajucu ambalazu.
1.Koristi se za izradu razblazenog alkohola 70%.
Tehnoloski postupak izrade
Koncentrovani alkohol se, u originalnoj fabrickoj ambalazi (kantice od 5l) donosi iz
magacina u prostoriju za izradu nesterilnih rasvora, na prvom spratu. Tu se vrsi rucno
otvaranje kantica, isipanje u kotejner za mesanje, dodavanje preciscene vode, u odnosu voda :
alkohol - 2:1, i dobijeni rastvosr se, u masini za deljenje rastvora, deli u bocice od 100 i 400ml.

2.Koristi se za izradu Losiona sa Klindamicinom, Losiona sa salicilnom kiselinom, (
galenski lekovi rastvori za spoljasnju primenu)
Tehnoloski postupak izrade
Svi ovi preparati izradjuju se u prostoriji za izradu nesterilnih rastvora, na prvom spratu.
Farmaceutske aktivne supstance se rastvore u koncentrovanom alkoholu, (donosi se iz
magacina u originalnoj fabrickoj ambalazi, kantice od 5l, rucno otvara) u kontejneru za mesanje,
doda se preciscena voda, vrsi se mesanje i masinsko deljenje u odgovarajuce bocice.

Benzaldehid
Temperatura paljenja 64 C
Temperatura samozapaljivosti 190 C
Koristi se kao korigens mirisa u izradi galenskih lekova.
Izrada se vrsi u pristoriji za izradu nesterilnih rastvora, na prvom spratu.
Tehnoloski postupak izrade:
U lonac za mesanje, zapremine 15 kg, nakon dodavanja i mesanja svih komponenata,
doda se rastvor Benzaldehida, 10 ml, koji se meri menzurom, mesa se do homogenizacije i onda
mast deli, na masini za deljenje masti, u kutijce.

Cariophyli aetheroleum, Citri aetheroleum, Eucalypti aetheroleum
Ovo su etarska ulja koja se koriste za izradu rastvora- u prostoriji za izradu nesterilnih
rastvora na prvom spratu.
Tehnoloski postupak izrade:

Uvidom u svaki pojedinacni postupak izrade galenskih lekova koji sadrze ova etrska ulja,
vidi se da se ona nikad ne zagrevaju, nisu u kontaktu sa izvorom toplote, uvek se dodaju na
kraju procesa izrade, znaci, na hladno. Odmeravanje potrebnih kolicina se vrsi menzurom ili
tezinski.

Methyl salicilat
Temperatura paljenja 99 C
Temperatura samozapaljivosti 450 C
Ovo je tecna lekovita supstanca, koristi se u izradi Analgoantireumatske masti.
Tehnoloski postupak izrade je isti i vaze ista pravila kao i za etarska ulja.

Zapaljive cvrste supstance koje se koriste u procesu izrade galenskih lekova
su:

Kamfor ( t paljenja 64 C; t samozapaljivosti 466 C )
Mentol ( t paljenja 96 C )
Sulfur precipitatum ( t samozapaljivosti 235 C)

Ove supstance se koriste za izradu nesterilnih rastvora, na prvom spratu.
U toku tehnoloskog procesa izrade preparata sa ovim supstancama, ne vrsi se njihovo
zagrevanje, one nisu u kontaktu sa izvorom toplote, vec se dodaju pripremljenoj smesi nakon
hladjenja, na hladno.

Zapaljive tecnosti u laboratoriji za kontrolu kvaliteta

Rad sa supstancama iz ove grupe obavlja se u digestoru, koji se nalazi u Laboratoriji za
kontrolu, na drugom spratu. Za digestor je obezbedjena odgovarajuca ventilacija.
Podovi i zidovi u laboratoriji su od nezapaljivog materijala.
Supstanca Metanol sa ovog spiska koristi se u kolicini od 30-35l na godisnjem nivou,
kako se vidi iz Priloga, pri cemu se, za analizu 1 serije Diazepama, koristi oko 3 l pomenutog
Metanola. Rad se, kako je vec istaknuto, obavlja u digestoru.

Iz navedenog opisa tehnolokog postupka u proizvodnji i u laboratoriji procenjuje se da nije
potrebna EX instalacija i dodatna ventilacija s obzirom na to da je predviena prinudna
ventilacija u podrumskoj ostavi i digestoru.

3 Procenaopasnostiodpoara
3.1 Materijeimaterijalikojisekoristeuobjektima
KlasifikacijapoarapremavrstizapaljivihmaterijaSRPSISO3941
PREDMETSTANDARDA
Ovimstandardomsedefinieklasapoarauskladusaprirodompostojanostimaterijalakoji
su obuhvaeni poarom. Znai, on ne definie naroito klasu poara obuhvaenu kao opasnost
od elektrine struje. Standardom su predviena odgovarajua sredstva za gaenje, prema
pojedinimklasamapoara.
KLASIFIKACIJAPOARA
Prema zapaljivosti materijala koji mogu biti obuhvaeni poarom, poari se razvrstavaju
uetiriklaseito:
KlasaAPoarikoji obuhvataju vrste materije, estoorganske prirode pri ijem gorenju
senormalnoformiraar,
KlasaBPoarikojiobuhvatajutenostiiliuteljivevrstematerije,
KlasaCPoarikojiobuhvatajugasove,
KlasaDPoarikojiobuhvatajumetale.
SREDSTVAZAGAENJEPOARA
Sredstvazagaenjepoarapojedinihklasanavedenasuutabeli:
Sredstvazagaenje A B C D
Vodaupunomplazu
+
Vodenamagla
+ +/
Lakapena
+/ +
Tekapena
+/ +
BCEprah
+ +
ABCEprah
+ + +
ABCDprah
+ + + +
Ugljendioksid
+ +
Haloni
+ +
+ = podesnosredstvozagaenje
+/ = ogranienopodesnosredstvozagaenje
= nepodesnosredstvozagaenje
3.2 KlasifikacijamaterijairobepremaponaanjuupoaruSRPSZ.CO.005.
Ovimstandardomseutvrdjujeklasifikacijamaterijairobepremanjihovomponaanjuna
visokimtemperaturamanastalimupoaru.
VRSTEOPASNOSTI
Ex materijeirobakojesadrerizikodhemiskeifizikeeksplozije.
Fx materijeirobakojedirektnoiliindirektnomoguuestvovatiu

procesu sagorevanja i to odavanjem toplote, energijom samopaljenja,
oslobaanjem zapaljivih produkata razlaganjem, ubrzavanjem procesa
sagorevanja(oksidacionasredstva)ilioslobaanjemzapaljivihgasovailitoplote
udodirusavodom.
Dx materije i roba koje nisu lako zapaljive, ali koje se ipak pod dejstvom poara
(vatre, dima ili vode za aenje) mogu relativno brzo i jako otetiti (destrukcija
materijala).
KLASEOPASNOSTI
KlasaopasnostiI veomalakozapaljiveibrzosagorivematerije,
KlasaopasnostiII lakozapaljiveibrzosagorivematerije,
KlasaopasnostiIII zapaljivematerije,
KlasaopasnostiIV sagorivematerije,
KlasaopasnostiV tekosagorivematerije,
KlasaopasnostiVI nezapaljivematerije.
PODELAMATERIJAIROBEPREMAAGREGATNOMSTANJUIDRUGIMHEMIJSKIMOSOBINAMA
- Premaagregatnomstanjunasobnojtemepraturiod20Cinormalnom
pritiskuod1barmaterijeirobasedelena:
A gasovitematerije,
B tenematerije,
C vrstematerije.
- Premafizikohemiskimosobinamamaterijeirobudelimona:
D eksplozivnematerije,
E samozapaljivematerije,
F materijekojeprizagrevanjuisputajuzapaljiveiotrovneprodukte,
G oksidacionasredstva,
H nezapaljivematerijekojesavodomrazvijajuzapaljivegasove,
I nezapaljivematerijekojesavodomrazvijajutoplotu
OZNAAVANJEMATERIJEIROBEPREMANEKIM
DODATNIMOSOBINAMA
Tx materijairobastepenaopasnostiViVI,kojapoddejstvompoara
razvijajuotrovneilizaguljivegasovetoksinematerije,
Fu materijeirobasvihkategorijaopasnosti,kojepoddejstvompoara
razvijajuuvelikojmeridim,imespaavanjeineoteanim,
Ra materijeirobasvihkategorijaopasnosti,kojepoddejstvompoara
kontaminirajuprostorradioaktivnimzraenjem,
Co materijeirobasvihkategorijaopasnosti,kojipoddejstvompoara
razvijajukorozivnegasoveipare.
Analizomkoliinezapaljivihmaterijalauprostorijama,uobjektusumoguipoariklaseA,Bina
elektroinstalacijama.(klasifikacijaSRPSISO3941).

3.3 Kategorizacijaugroenostiodpoara
Osnova za izbor koncepcije zatite od poara ini poarna ugroenost odnosno poarni
rizik.Uprvomfaktorusjedinjenesusvekomponentekojeodreujumogunostizbijanjapoarai
tetekojeon moe prouzrokovati.Stogaovajkriterijumukombinacijisa drugimkriterijumima,
kaotosumogunostspoljneintervencijeiorganizacije,odreujekoncepcijuzatite.
Kriterijumikojiinepoarnuugroenostobjektasediferencirajunatriosnovnastepena:
- malapoarnaugroenost(M)
- srednjapoarnaugroenost(S)
- velikapoarnaugroenost(V)
Naosnovusledeihkomponentiprocenjujesepoarnaugroenostirizik:
POARNIRIZIKPROSTORA M S V
1 IZVOR,
RAZVOJ
IPOSLEDICE
POARA
ZAPALJIVOST
brzinasagorevanja
ZNAAJ
POARA

POARNOOPTEREENJE
zgradeiinventara

OPASNOIRENJE
podelaprost.br.spratova,
komunikacija
STVARANJEDIMA
zadimljenje,korozivnepare

UNITIVOST
uticajpoaraiprateihpojava
KONCENTRACIJAVREDNOSTI
MATERIJALNA
TETA

OPASNOSTZALJUDE LJUDSKE
RTVE

2 VREMEINTERVENCIJE
3 REAKCIJSKOVREMEZATITNOGSISTEMA
Prema strunom uputstvu o kategorizaciji radnih organizacija i objekata, a prema stepenu

ugroenostiodpoara,objekatspadaukategorijuMALEpoarneugroenosti.

3.4 Kategorizacijaobjekatapremapoarnomopreteenju
Uzimajui u obzir proces rada, namenu objekta, broj ljudi koji borave u objektima i
fizikohemijske osobine materijala koji se nalaze u objektu, moe se konstatovati da objekat
nijeugroenodpoarapripropisanomreimurada.
Specifino poarno optereenje je izraeno toplotom svedenom na 1 m

2
povrine te
prostorijeiistoseraunapoSRPSU.J1.030,apoformuli
P
i
=q
i
xV
i
xH
i
/Sgdeje:
P
i
specifinopoarnooptereenjeuKJ/m
2
q
i
prividnagustinamaterijalaukg/m
3
V
i
zapreminamaterijalaum
3
Spovrinaosnoveukvadratnimmetrima(m
2
)
H
i
kalorinamouKJ/kg
U raun ulaze svi gorivi materijali u smislu standarda SRPS.U.J1.020 koji su sastavni
delovizgradeinstalacijaiopreme(nametaja)imaterijalizakojejezgradanamenskiizgraena.
Premanavedenomstandardudefinisanesutrigrupepoarnogoptereenja:
-
niskopoarnooptereenjedo1000MJ/m
2
-
srednjepoarnooptereenjejeod10002000MJ/m
2
-
visokopoarnooptereenjejepreko2000MJ/m
2
Upredmetnomobjektuprostorijepripadajurazliitimgrupamapoarnogoptereenja.
NaosnovuEUROALARMAuIIdelu,grupa5,Zbirkesaveznihpropisaizoblastizatiteod
poaraieksplozija,specifinopoarnooptereenjezaapotekusaskladitemje837MJ/m
2
,tako
daobjekatspadaugrupuobjekatasaniskimpoarnimoptereenjem.
Shodnonavedenom,objekatspadaugrupuobjekatasaniskimpoarnimoptereenjem.

3.5 Procenaopasnostiodpoaraupojedinimdelovimaobjekta
Procenaopasnostiodpoarauobjektubaziranaosnovunamene,funkcije,tehnolokih
procesaipoarnogoptereenja.
Dopoarauobjektumoedoiusled:
upotrebeotvorenogplamena(puenjeisl.)
neispravnosti,preoptereenjaineadekvatnogodravanjaelektrinihureajaiinstalacija
zagrevanjaobrtnihdelovamaina
upotrebe reoa, grejalica i drugih grejnih tela sa uarenim ili prekomerno zagrejanim
povrinama
upotreba ureaja za zavarivanje, lemljenje i letovanje u toku izgradnje, rekonstrukcije
objektaiutokuradnogprocesa
dranjaismetajamaterijalakojijesklonsamozapaljenju
samoupaleiupaleprljavtineimasnoeukanalimazaventilaciju
nekontrolisanogisticanjarastvaraa,uljaizkompresorafriiderai
podmetanjapoara
Kakopostojirealnaopasnostodnastankapoarauobjektu,projektomebitipredvienemere
zatiteodpoarauskladusazakonomipravilimastruke.

4 Koncepcijezatiteodpoara
Na osnovu procene opasnosti od poara u objektu, a u skladu sa zakonom i pravilima struke

usvojenajesledeakoncepcijazatiteodpoara:
- Projekntim reenjem je omoguan nesmetan prilaz specijalnim vatrogasnim i spasilakim
vozilimausluajupoaraihitneintervencije.
- Vatrogasnimvozilimaomoguenojedapriuobjektudvejednestrane
- Na zidovima kojima se pristupa se nalaze prozori, vrata ili drugi slini otvori. Postojee
saobraajniceimajudovoljnuirinuzanesmetanokretanjeimanevrisanjevatrogasnihvozila.
- Okoobjektanemarastinjakojebieventualnomogloprenetipoarvanpredmetnelokacije.
- Izobjektaubezbedanprostorvodiizlazsazaokretnimvratima
- Stepen otpornosti prema poaru elemenata i konstrukcija zgrade je usklaen sa projektovanim
stepenomotpornostipremapoarupojedinihpoarnihsektoraobjektauskladusaJUS.U.J1.240
o Otpornost prema poaru konstrukcija tehnikih prostorije je usklaena sa zahtevima
projektneotpornostipremapoaru,odnosnosazahtevimaposebnihpropisazapojedine
tehnikeprostorije
- Stepen otpornosti prema poaru elemenata i konstrukcija zgrade koji nisu obuhvaeni
JUS.U.J1.240jeuskladisazahtevimaJUSTP21
- Obezbeditiventilacijuuprostorijamaukojimasekoristezapaljivetenostiivrstematerijedase
nebistvorilaeksplozivnaatmosfera.
- Obezbediti regulaciju temperature u prostorijama u kojima se koriste zapaljive tenosti i vrste
materije tako da ambijentalna temperatura ne bude nia od najnie take paljenja zapaljivih
materija.
- Obezbeditidaseutokutehnoloskogprocesaizradepreparatasazapaljivimsupstancama,nevrsi
se njihovo zagrevanje, da one ne budu u kontaktu sa izvorom toplote, vec da se dodaju
pripremljenojsmesinakonhladjenja,nahladno.
- EVAKUACIJA
o Upredmetnomobjektusuobezbeeniputevinormalneinuneevakuacije.
o Za normalnu i nunu evakuaciju iz dela objekta predvieni su horizontalni koridori
dostupniizsvihprostorijaukojimaboravelica
o Kapacitetovihkoridorajezadovoljavajuiuodnosunabrojlicakojiseevakuie.
o Rastojanja od polaznog mesta do prvog izlaza prema hodniku (PI), odnosno izlaza u
sluaju nude omoguavaju brzu evakuaciju. Rastojanje od prvog do etanog izlaza je
manjeod30metara.
o Minimalna irinaotvoravrataje 0,92cm uprostorijama u kojima boravi10 lica, 1.00 m
do50lica,advokrilnavratailiviedvokrilnihdovoljnoradvojenihvratauprostorijamau
kojimaboravido200lica.
o Visinavratajeminimalno205cm.
o Evakuacioniputevioznaenisuznacimanasvetiljkamaprotivpaninerasvete,tablamasa
oznakamazausmeravanjeiopremljenialarniminstalacijama.
Za rukovoenje evakuacijom u objektu moraju biti zaduena lica koja su zaposlena u objektu.
Upravaobjektajeobaveznadasainiplanzatiteodpoaraukomeebitisadranadetaljnazaduenja
za lica koja rukovode evakuacijom, kao i procedure koje moraju sprovesti zaduena lica u sluaju
poarnog alarmiranja. Zborno mesto evakuisanih iz objekta je udaljeno oko 20m od objekta. Na
putevimaevakuacijenijedozvoljenobilokakvouskladitenjematerijalakaoiupojasu6mokoobjekta.

5 Relevantniparametrizatiteodpoara

5.1 Podelaobjektanapoarnesegmenteipoarnesektore
Prematehnolokojpovezanostiipoarnojopasnostiobjekatjepodeljennapoarnesektore:
Podrum
PS1Prostorijazahidrocel
PS2Ostava
PS3Kotlarnica
Prizemlje
PS4ApotekaP=74,11m2
OdpodrumadoIIsprata
PS5PoslovnideoobjektagalenskalaboratorijaP=460,15m2
Ventilacionikanalpredstavljaposebanvertikalnoorijentisanpoarnisektor.
Podelanapoarnesektoreprikazanajeugrafikomdeluprojekta.

5.2 Odreivanjestepenaotpornostipremapoaru
U smislu klasifikacije zgrada prema nameni, izdvojenosti i visini, predmetni objekat pripada
poslovnimzgradamaspratnostiPo+P+2,visinemanjeod30m,uodnosunakotusaobraajnice
nakojujemogupristupvozilasaautomehanikimlestvama,tesekategoriepremapremaSRPS
TP21.
KLASIFIKACIJIZGRADEPREMANAMENI,IZDVOJENOSTIIVISINI
Predmetprojektajeposlovniobjekatunizuvisine7.10m,takodaseobjekatseklasifikujekao
NJ1.
KLASIFIKACIJAZGRADEPREMABROJULICAKOJABORAVEUZGRADIIPOVRINI
POARNOGSEKTORA
Procenjenibrojlicauobjektuje40tejeklasaP2.
Povrinadominantnogpoarnogsektoraje579m2tejeklasaP2.
PremaklasifikacijizaNP1iP2iztabeleT2SOPsedobijaIIstepenotpornostipremapoaru(MO
malaotpornost),saglasnoSRPSU.J1.240.
Zgrada IS1 NS1 IS2 NS2 IS3 NS3 IP1

NP1 IP2 NP2 IP3 NP3
NJ3
IJ1 NJ1 IJ2 NJ2 IJ3
P1 II II III III III IV II II II III III IV IV
P2 II III III III IV IV II II III III IV IV IV
P3 III III III IV IV IV II II IV IV IV IV IV
P4 III III IV IV IV IV III III IV IV IV IV IV
P5 IV IV IV IV IV IV III III IV IV IV IV V
P6 IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V
P7 IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V

5.3 Minimalnopotrebnovremeotpornostinadejstvopoarakonstruktivnih
elemenataobjekta
Otpornost na dejstvo poara konstruktivnih elemenata je njihova sposobnost da sauvaju
nosivost,onemogueprodorvatreidasauvatermikuizolacijukadasuizloenidejstvuvatre(definicija
po standardima ISO 834/1995 i SRPS.U.J1.070). Vreme otpornosti na dejstvo poara konstruktivnog
elementa,delakonstrukcijeilikonstrukcijeucelinipredstavljavremeuminutamazakojejeobezbeeno
ispunjenjetraenihzahteva
Postojetrikriterijumazaobezbeenjeotpornostinadejstvopoara:
KRITERIJUM STABILNOSTI: Konsturkcija, njen deo ili pojedini elementi moraju sauvati svojstvo
nosivosti, odnosno ne smeju se sruiti u poaru, za vreme gaenja ili neposredno posle gaenja
poara
KRITERIJUM INTEGRITETA: U delovima konstrukcije izloenim dejstvu poara ne smeju nastati
pukotinekrozkojebiplamenilizapaljivigasovimogliprodretiususednuprostoriju
KRITERIJUM IZOLACIJE: Srednja temperatura na strani koja nije izloena dejstvu poara ne sme
porastivieod140Cuodnosunapoetnutemperaturuprenastankapoara.
Poarnooptereenjeseutvrujenaosnovukoliinamaterija,toplotnemoitematerijeipovrine
kojuzauzimamaterijashodnoSRPSJ1.030
Zamaterijaleikonstruktivneelementeugraeneukonstrukcijuobjektaminimalnopotrebnovreme
otpornosti na dejstvo poara utvruje se saglasno standardu SRPS.U.J1.240 i to u zavisnosti od vrste
graevinskekonstrukcije,poloajauokviruobjektaiusvojenogstepenaotpornostipremapoaru.
Minimalna vremena otpornosti na dejstvo poara za razliite vrste graevinskih konstrukcija u
zavisnostiodtipovakonstrukcijadatisuutabeli1.
Tabela1.Stepeniivremenavatrootpornostipojedinihvrstagraevinskihkonstrukcija
Vrstakonstrukcije
Metoda
ispitivanja
SRPSU.
Poloaj
Stepenotpornostipremapoaru(SOP)Otpornostprema
poaruelemenata/konstrukcijazgrade
I(NO)
II
(MO)
III
(SO)
IV
(VO)
V
(WO)
Noseizid J1.090 Unutar
poamih
sektora
1/4 1/2 1 1,5 2

Stub J1.100 1/4 1/2 1 1,5 2
Greda J1.114 1/4 1/2 1 1,5
Meduspratna
konstrukcija
J1.110
1/4 1/2 1 1,5
1/4 1/2 1/2 1
Nenoseizid J1.090
Krovnakonstrucija / / 1/4 1/2 1/2 1
Zid J1.092 Nagranici
poarnih
sektora
1/4 1 1,5 2 3
Meduspratna
konstrukcija
J1.110
1/4 1/2 1 1,5 2
Vrataiklapnedo
3,6m
2
J1.160
1/4 1/2 1 1,5
Vrata>3,6m
2
J1.160 1/4 1/2 1 1,5 2
Konstrukcija
evakuacionoqputa
/ negoriv
materij
1/2 1/2 1 1,5
Fasadnizid
a)
J1.092 Spoljne
konstrukcije
1/2 1/2 1 1
Krovnipokriva
6
' J1.140 1/4 1/2 3/4 1

5.4 Potrebnakoliinavodezajedanpoar
1. Kategorijatehnolokogprocesa K4
2. Stepenotpornostiobjekta IIstepen
3. Potrebnakoliinavodezajedanpoar
prema tabeli br. 2 u Sl. listu SRJ br. 30/91 i podacima A, B i C kao i ukupne zapremine
objekta do 3000 m3 potrebna koliina vode za jedan poar iznosi 10l/sek to treba da
obezbedispoljnamrea.
Potrebnakoliinavodezapoarnepotrebeuobjektuq=5l/sek.prematabeli3uSl.listu
SRJbr.30/91god.
5.1 Ventilacijaprostorija

U ostavi zapaljivih materija u podrumu obezbeena je prinudna ventilacija preko postojeeg
kanalaikrovnogventilatora.
Rad sa zapaljivim matrijama u Laboratoriji za kontrolu obavlja se u digestoru. Za digestor je

obezbedjenaodgovarajucaventilacija.
5.2 Odvoenjedimanastalogupoaru
Upredmetnomobjektusezaodvoenjedimaizobjektapreviaprirodnaventilacija.
5.3 Izbormaterijalazaenterijerzakojipostojeposebnizahteviupogledu
otpornostipremapoaru
aluzine i sve vrste roletni postavljenih sa spoljne strane pozora moraju biti izraene od
negorivogmaterijala.Izolacija i obloge zidova u prostorijama u kojima se nalaze mokri vorovi
mogubitiiodgorivogmaterijala(plastika,emajliranitvrdilesonitisl.).
5.4 Procenaopasnostiodpoarakojapotieodtehnolokogprocesaimaterija
kojeseunjemukoristeiliuskladitavaju
U objektu nije dozvoljeno skladiranje benzina, rastvaraa i lako zapaljivih i eksplozivnih
materija.

6 Merezatiteodpoarauarhitektonskograevinskomprojektu
6.1.1 Urbanistikemerezatite
Urbanistikemere zatiteodpoarauslovljenesupoloajemobjekta,kojijedefinisanu
poglavljukojeseodnosinalokaciju.
Projekntimreenjemjeomoguannesmetanprilazspecijalnimvatrogasnimispasilakim
vozilima u sluaju poara i hitne intervencije. Postojee saobraajnice imaju dovoljnu irinu za
nesmetanokretanjevatrogasnihvozila.
Nazidovimakolimasepristupasenalazeprozori,vratailidrugisliniotvori.
Oko objekta nema rastinja koje bi eventualno moglo preneti poar van predmetne
lokacije.Izobjektaubezbedanprostorvodenajmanjedvaizlaza.
6.1.2 Arhitektonskeikonstruktivnekarakteristikeobjekta
Gradjevinsko reenje objekta je takvo da obezbedjuje usvojenu vatrootpornost (armirno
betonske konstrukcije, zidovi, stubovi, armirano betonska medjuspratna konstrukcija,
odgovarajuedimenzijeivrstematerijalapregradnihiiobimnihzidova,itd.)
NOSEIELEMENTIIKONSTRUKCIJE
Zidovinagranicipoarnihsektorasuodpuneopekeiopekarskogblokaminimalnedebljined=25
cmiotpornipremapoarunajmanje60minuta,azidoviupodrumu120minuta.
Meuspratne konstrukcije na granici poarnih sektora su armiranobetonske otporne prema
poarunajmanje30minuta,aiznadpodruma90minuta.
Noseiifasadnizidovisupuneopekeiopekarskogblokaminimalnedebljined=25cmiotporni
supremapoarunajmanje30minuta.
Stubovi i grede su od betona minimalne debljine d=25 cm iotporni su prema poaru najmanje
30minuta.
Meuspratnekonstrukcijesuarmiranobetonskeotpornepremapoarunajmanje30minuta.
Nosivegredeinenoseiunutranjizidovimorajubitiotpornipremapoaru30minuta.
Stepenicesuodarmiranogbetonadebljine15cmiotpornepremapoarunajmanje30minuta.
KONSTRUKCIJENAEVAKUACIONOMPUTUsuotpornepremapoarunajmanje30minuta.
KROVNA KONSTRUKCIJA je drvena iznad meuspratne konstrukcije i ispod negorivog krovnog
pokrivaaodlima.
Izolacijafasadnihplafonapremakrovnojkonstrukcijijeodmineralnevune.
Vrataprostorijezahidrocelsuotpornapremapoarunajmanje90minutaiimajumehanizamza
samozatvaranje. Vrata tehnikih prostorija u podrumu su otporna prema poaru najmanje 60
minutaiimajumehanizamzasamozatvaranje,anaspratu15minuta.
Sva protivpoarna vrata moraju imati izvetaj o ispitivanju vrata za traenu otpornost prema
poaru (SRPS U.J1.160) izdatodstraneakreditovanelaboratorijeuRepubliciSrbiji.
Nadelukrovapremaputevimaevakuacijejeplafonodgipsanihploaotporanpremapoaru30
minuta. Obloge ventilacionog kanala su od gipsanih ploa otpornih prema poaru 30 minuta.
Plafoni i obloge kanala moraju imati izvetaj o ispitivanju za traenu otpornost prema poaru
(SRPS U.J1.160) izdatodstraneakreditovanelaboratorijeuRepubliciSrbiji.
Sve ostale konstrukcije objekta koje nisu izdvojene u prethodnom tekstu moraju da ispune
uslovezaIISOP.
Ugrafikomdeluprojektaoznaenisukonstruktivnielementiobjektainjihovavatrootpornost.

Vatrootpornostdelovakonstrukcije
Odreenanaosnovustandardazaispitivanjeotpornostipremapoaru:
SRPSUJ1.090ispitivanjeotpornostizidovaprotivpoara
SRPSUJ1.100ispitivanjeotpornostistubovaprotivpoara
SRPSUJ1.110ispitivanjeotpornostimeuspratnihkonstr.protivpoara
SRPSUJ1.114ispitivanjeotpornostigredaprotivpoara
SRPSUJ1.140ispitivanjeotpornostikrovnihpokrivaaprotivpoara
SRPSUJ1.160ispitivanjeotpornostivrata,prozoraipoklopaca
SRPSUJ1.043ispitivanjeotpornostivrata,prozoraipoklopaca
SRPSU.J1.150:1993Ispitivanjeotpornostiprotivpoaraueeviseih
plafonauzatitielinihnosaaupodnimikrovnimsklopovima
SRPS U.J1.042/2000 i SRPS U.J1.043/2000 Poveanje otpornosti prema poaru elinih konstrukcija
ekspandirajuimpremazimailizatitnimoblogama,premaSRPSU.E7.154/1997,
TABELARNIPRIKAZVATROOTPORNOSTIDELOVAKONSTRUKCIJE
Materijal Dim.(cm) Vatrootpor
nost(h)
Primedbe
1.Zidodpuneopeke 25
12
6
1
nemalterisan
2.Zidodpuneopeke
12
12
2
1
obostr.malter.1,5cm
nemalterisan
3.Dvoslojnizidodpuneopeke 2x12 6 obostranomalterisan
4.Zidodupljeopeke 22
10
2
1
obostranomalterisan
obostranomalterisan
5.Zidodupljihbetonskihblokova 12
7,5
6
2
1
0.5
agregat
smrvljenaopeka,ljaka
6.Armiranobetonskizid 10
7,5
22,5
18
2
1
6
4
agregatljunak
opeka,ljunak
opeka,ljunak
opeka,ljunak
7.Zidodnabijenogbetona 12
10
7,5
10
2
1
0.5
2
agregatljunak
agregatljunak
agregatljunak
agregatopeka,ljaka
8.Armiranobetonskistub 30x30
25x25
20x20
2
1
0,5
9.Armiranobetonskistubsaoblogom 30x30
26x26
4(3)
2

10.elinistubobzidanopekom 12
7,5
5
6
4
2
debljina opeke i betonske ispune
izmeuzidaistuba
11.Armiranobetonskameuspratna
konstrukcija
18
15
12
10
9
6
4
2
1
0,5
12.Sitnorebrastameuspratnakonstrukcija
monta,fert,avramenko
2
1,5
sadonjestraneomalterisana
sasputenimplafonom
13.Armiranobetonskapodvlaka 6
5
4
2,5
4
2
1
0,5
malterisanod=2cm

Materijal Dim.(cm) Vatrootpor
nost(h)
Primedbe
14Noseizidoviodpenobetona
24
20
17.5
15
11.5
3
2
1.5
1
0,5
obostranomalterisan
15.Pregradnizidoviodpenobetona 15
11.5
10
7.5
3
2
1.5
1
obostranomalterisan
16. Zid sa obostranom oblogom od gips
kartonskihpload=12.5mmGKF
10
12.5
15.0
0,5
1.5
3.0
obostranopo1ploa
obostranopo2ploe
obostranopo3ploe
17.elinakrovnakonstrukcijazatiena
oblogomodgipskartonskikhploa
d=12.5mm
0,5
1
1,5
jednagipskartonskaploa
dvegipskartonskeploe
18. elina krovna konstrukcija reetka

zatiena premazima za metal
otpornim prema dejstvu vatre (zavisno
odfaktorapresekaF/V)
0,2
0,3
0,5
0,6
0,5
1
1,5
2
debljina premaza prema tehnologiji
proizvoaa
(npr.ADING,PROTHERMSTEEL,...)
19.elinakonstrukcijazatienaoblogom
odvatrootpornihgipskartonskikh
pload=20mm
1,5
dvegipskartonskeploe
riduritploe
20.Sendvikrovnipanelisaispunomod
kamenevune
6
8
10
15
20
obavezan
atestproizvoaa
panela
21.Sendvifasadnipanelisaispunomod
kamenevune
6
8
10
15
20
obavezan
atestproizvoaa
panela
22.Monolitnisputeniplafonsa
podkonstrukcijom
0,5
1.5
jednaploa(GKF,AMFilisl....)
dveploe(GKF,AMFilisl.)
23.elinakonstrukcijazatienaoblogom
odvatrootpornihgipsanihploa
1,50
dveGKFploe
riduritploe
24.elinakonstrukcijaSTUBzatien
RIDURITploamauzavisnostifaktora
presekaF/V
poproraunu 1,50
obavezan
atestizvoaa
radova
25.elinakonstrukcijaGREDAzatiena
presekaF/V
poproraunu 1,00
obavezan
atestizvoaa
radova
25.elinakonstrukcijaGREDAzatiena
presekaF/V
poproraunu 1,00
obavezan
atestizvoaa
radova
26.Kanalodelinoglimasaoblogomod
gipsanihiliFIREBOARDiliRIDURIT
ploa
1,5 dveploeFIREBOARDd=20mm
dvepoleRIDURITd=20
iligipsaneploeukupnedebljined=45
mm
ZAKLJUAK
Reenja data arhitektonsko graevinskim projektom su zadovoljavajua u okviru poarnih
sektora.

7 Merezatiteuglavnomprojektuhidrotehnikihinstalacija
7.1 Snabdevanjevodom
Snabdevanje objekta vodom reeno je prikljukom na postojeu vodovodnu u objektu na

postojeevertikaleilipostojeerazvodeispodploeiliupodu.
Za objekat je predvieno postojee merenje sanitarne potronje vode u postojeem
vodomernomoknu.
Vodovodnu mreu u objektu sainjavaju: horizontalni razvodi reeni ispod ploe etaa,
vodovodnevertikaleiograncikojipovezujupojedinesanitarneureaje.
Hidrantskamreaobjektajepostojeainijepredmetovogprojekta.
Vodovodnecevizarazvodtoplevodeuzidudodatnoobavitislojemtalasastehartije.
Na dnu svakog ogranka, postaviti zajedniki propusni ventil, a ispod svakog toeeg mesta
propusniventilsatokiemilikapomprenikapremaprojektu.
Vodovodne cevi postavljene ispod plafona i vidljive vertikale privrstiti za plafon dvodelnim
obujmicamasagumenimumetkomizmeuobujmiceicevi,izatititiodeventualnekondezacije
platom"Amstrong"salepljenjemspojeva.
Razvode u mokrim vorovima i kuhinji izvesti tako da prikljuci budu u ravni finalne obrade
zidova.
Posle grube montae, vodovodnu mreu privremeno zatvoriti epovima i ispitati na probni
pritisak koji meren na najniem mestu treba da iznosi najmanje 12 bara. O samom ispitivanju
sainitizapisnikkojitrebadabudepotpisanodstranenadzornogorgana.
Preputanjauupotrebucelokupnuvodovodnumreuispratiiizvritidezinfekcijuceviuskladu
sa vaeim propisima. Kao dokaz o ispravnosti vode za pie iz mree objekta pribaviti
odgovarajueanalizeodstranendleneustanovezakontroluvodenateritorijigrada.
HIDRAULIKIPRORAUN
INSTALACIJEVODOVODA
S obzirom da se hidrauliko optereenje nije povealo u odnosu na postojee stanje pritisak u
mreizadovoljavauslovekorienjavodovodneikanalizacionemree.
Napomena:
KorienisupodaciizGlavnogprojektaVodovodaikanalizacijeLabaratorijeuul.RatkaPavlovia
iz1977.godine.

8 Merezatiteodpoarauglavnomprojektuelektroinstalacija
Osnova za izradu ovog projekta je bio projektni zadatak investitora, glavni arhitektonsko
graevinskiprojekat,saprojektimavodovodaikanalizacije,grejanjaitehnikihuslovauskladu
savaeimtehnikimpropisimakojireguliuovuvrstuprojektovanja.
NAPAJANJE
Celokupni razvod elektrine energije u objektu izvren je preko glavne razvodne table
smeteneuprizemljuobjekta.
ZanapajanjeIspratakoristiesepostojearazvodnatablaRTSodakleesenapajatijo
dve novoprojektovane razvodne table RTSd i RTSd1. U postojeoj razvodnoj RTS razvezati
instalacijuprostorijakojeserekonstruiu.Napajanjenovihrazvodnihtabliizvestikablovimatipa
PPY 5x6mm delom u zidu ispod maltera, a delom kroz montani zid i plafon tipa knauf u PVC
crevafi23mm.
Napajanje potkrovlja izvedeno je pomou postojeih razvodnih tabli RTD i RTP izkojih
se napajaju nove RTPd i RTDd. Napojne kablove privezati na postojea rezervna EZ postolja.
NapajanjeRTPdiRTDdbieizvedenokablomtipaPPY5x6mm
2
uziduispodmaltera.
Razvodnetablenaizraditiukuituoddvaputadekapiranoglimaiugraditiihnazidna
mestupredvienimnacrteuiopremitiihautomatskimosiguraimazazatitustrujnihkrugovai
odgovarajuimgrebenastimprekidaem.Unutartabliobeleitistrujnekrugoveiel.opremu.
Na vratima ormana nalaze se oznake natpisi: sa spoljane strane nalazi se izlomljena
crvenastrelicainatpispanjaopasnopoivotasaunutranjestraneTNsistemioznake
glavnihosiguraa.
ZATITA
Zatituodpreoptereenjaikratkogspojaobezbeujupredvieniautomatskiosigurai,
dimenzionisani prema presecima provodnika i predvienim potroaima, koji se stavljaju na
poetku svakog strujnog kruga i na mestima gde se smanjuje trajno dozvoljena struja
provodnika.Osiguraisutakodimenzionisanidasepostieselektivnostuinstalaciji.
Zatita od opasnog napona dodira u objektu e se izvesti sa postojeim sistemom TN,
to znai daseuinstalacijinula i zatitnivodvodde odvojeno, a uKPKizvritispajanje nultog i
zatitnogvoda.
Zapovezivanjedodatihnovihrazvodnihtablikoristieseinaizjednaenjapotencijalau
samimrazvodnimtablama.
Zatita od sluajnog dodira delova pod naponom izvedena je zatitnim izolovanjem tj.
pokrivanjem delova pod naponom izolacionim materijalom koji moe da se ukloni samo
razaranjem. Za fabriki izraenu opremu izolacija odgovara JUSu. Sva grananja vodova pod
naponom izvedena su u razvodnim kutijama, a goli slobodni krajevi vodova zavreni
odgovarajuimstezaljkama.
EL.INSTALACIJAOSVETLJENJA
Osvetljenjeprostorijaizvedenojeusvemupremanameni.

Instalacija osvetljenja izvedena je kablovima PPY 3x1,5mm
2
u zid ispod maltera. Paljenje
osvetljenja izvedeno je pomou prekidaa u prostoriji, a za sanitarni vor predvidjen je KIP
prekidazabojleriobianzaosvetljenje.
Osvetljenje trpezarije izvedeno je sa nadgradnim plafonjerama sa obinim sijalicama a
ukljuenjesevriserijskimprekidaemnavisini1,5metodgotovogpoda,gdesepaleplafonjere
kojesuprikazanenacrteu.
Osvetljenjehodnikogprostora ikancelarijaizvedenojefluosvetiljkama sasjajnim rasterom,a
ukljuenje se vri obinim i serijskim prekidaima montiranim na zidu pored ulaznih vrata
prostorija.
Za osvetljenje jo su predvidjene i fluo svetiljke sa mlenim difuzorom i to u prostorijama
proizvodnjeispratuikontrolnelaboratorijenaspratu.
Instalacija osvetljenja u cistim prostorijama izvedena je ugradnim fluo svetiljkama sa metalnim
kuitem koje je plastificirano u beloj boji. Kao celina u panelnom sistemu osiguravaju
nepropusnostnadpritiskaucistomprostoru.ZatitasvetiljkiizvedenajeuIP54,IP65iliIP66.
Svetiljkesupostavljeneusvemupremaeminacrteudatojuprilogu.
EL.INSTALACIJATERMIJE
U svim prostorijama predviene su monofazne i trofazne uko prikljunice za optu upotrebu
kaoipotrebniizvodizatermikepotroae.Monofazneprikljunicesusazatitnimkontaktomi
montirati ih u zidu na visini 0,6m od poda, osim u kuhinji iznad radnih povrina prikljunice
montiratina1,2modpoda.Takoeiprekidazaukljuenjeiiskljuenjeniskomontanogbojlera
izvestiprovodnicimatipaPPY3x2,5mm
2
,imontiratinavisini1,2modpoda,aprikljuakizvesti
monofaznomukoprikljunicomnavisini0.6modpoda.
Ukuhinjiizapotrebemaina jepredvienatrofazna uko prikljunica zaprikljuakel.poreta.
El. instalaciju monofaznih uko prikljunica izvesti provodnicima tipa PPY 3x2,5mm
2
, a
trofaznih prikljunica, provodnicima tipa PPY 5x2,5mm
2
poloenim u zidu ispod maltera. U
podrumu je predvidjen prikljuak el. kotla kablom tipa PPY 5x6mm
2
koji se napaja iz GRT u
prizemljuobjekta.
UsanitarnimvorovimasupredvieniizvodizasuarukukablovimatipaPPY3x2.5mm.Izvode
izvesti na 1.2m od poda. El. instalaciju prikljunica izvesti provodnicima tipa PPY 3x2,5mm
2
poloenimna ziduispodmaltera. El. instalaciju bojleraizvestikablom PPY3x2,5mm

2
,aizvode
za direktan prikljuak zavriti na visini 1.5met od poda, i ostaviti rezervu u kablu u duini od
0.7metzadirektanprikljuakbojlera.
INSTALACIJATELEFONA
KabloviunutranjihtelefonskihinstalacijasutipaUTP4x2x0,6mm
2
.
InstalacijatelefonaizvedenajeUTPCat6kablovima4x2x0,6mmkojisevodekrozplastinecevi
u zid ispod maltera, do Rack ormana u kancelariji .Od prikljunog mesta na I spratu do Rack
ormanaprovuikabltipaIY(St)Y10x2x0,6mmkrozPVCgibljivocrevofi16mm
2
.
Instalaciju raunarske mree takodje izvesti UTP Cat6 4x2x0,5mm
2
kablovima od Rack ormana
doRJ45prikljunicaukancelariji.
IzgledisastavRackormananijedeoovogprojekta.

INSTALACIJAPANINERASVETE
Za sluaj nestanka mrenog napona upotrebljene se svetiljke za paninu rasvetu sa
odgovarajuomoznakomkojatrebadaobezbedinesmetanibezbedanulazljudiizprostorija.
Svetiljkesustalnoprikljuenenanaponod220Vopremljenesuakubaterijamakojeobezbeuju
trajniradovesvetiljkeutrajanjuod3h.Svetiljkesumontiranenazidunavisini2.2modpoda,a
njihova instalacija je izvedena provodnicima tipa PP 2x1,5mm
2
poloenim delom u zidu ispod
maltera,adelomumontanizidIplafontipaknaufkrozPVCcrevofi13,5mm.
PROTIVPOARNAINSTALACIJA
Instalaciju protivpoarnog sistema izvesti tako da se u sluaju pojave poara moe
dostupno i blagovremeno alarmirati korisnici objekta. Za sluaj alariranja pojave poara u
objektuupotrebieserunijavljapoara.RunijavljapoaratipaJPR01montiratinaziduna
visini1,5modpoda.AlarmnutrubumontiratiuprizemljuInaIIspratunazidunavisini2,3mod
poda,. El. instalaciju runih javljaa poara izvesti provodnicima tipa JH(St)H 1x2x0,8 kroz
halogen free gibljivo PVC crevo fi 11mm, alarmne trube provodnikom tipa NHXHX FE 180/E30
2x1,5mm2poloenimuziduispodmaltera.
Naziduporedulaznihvratauprizemljuugradiesejednozonskaprotivpoarnacentrala.
Napajanje energijom mora biti iz dva izvora. Prvi izvor je elektrina mrea, a drugi zaptivena
(elatinozna) akumulatorska baterija. Pri nestanku energije iz elektrine mree akumulatorska
baterija automatski i bez prekida preuzima napajanje stabilne instalacije. Autonomija rada
centrale u alarmnom stanju je 3h. Otvori za prolaz kablova se moraju obloiti negorivima
materijalom iste otpornosti prema poaru kao i sama konstrukcija ( PLAMMALom ) radi
spreavanjairenjaprotivpoarneopasnosti.
GROMOBRANSKAINSTALACIJA
Za zatitu objekta od atmosferskog pranjenja predvidjena je klasina gromobranska
instalacija mrenog tipa. Instalaciju ine prihvatni sistem od gromobranskih hvataljki, krovni
prihvatni vodovi, odvodni vodovi, zemni uvodnici i uzemljiva. Prihvatni sistem objekta
sastavljen je od kombinacija: prirodnih komponenti horizontalnih oluka i krovnog prihvatnog
voda. Na krovnoj ravni krovni prihvatni vod izraditi od trake P20 FeZn 20x3mm koja je
privrenanakrovnimpotporamazaslimeikrov.ProraunomjedobijenIIInivozatite,gdesu
odvodiudaljenimax20m,veliinaokca10m.Hvataljkajeizvedenaposlemenukrovaipopreko
na krovkako bi se dobila okca potrebne veliine . Hvataljka je izvedena pocinkonanom trakom
20x3 mm na odgovarajue drae. Horizontalne oluke na krovnoj ravni povezati sa krovnim
prihvatnim vodovima trakom P20 i ukrsnim komadom, a za oluk stezaljkom za oluk P
JUS.N.B4.908. Vrh spustnih vodova povezati stezaljkom za lim krova. Odvodne vodove izraditi
odtrakeP20FeZn20x3mmipostavitiihnaTpotporepoziduobjekta.Odvodnevodovespojiti
sakrovnimprihvatnimvodovimaukrsnimkomadima,azavritiihukutijamazamernispoj.
Mernespojeveuraditinamestuprikazanimnaplanugromobranskeinstalacije,navisini
od1,5modnivoaterenaispojitiihsapostojeimodvodnimvodovimaizemnimuvodnicima.
Zakljuak:
Elektrineinstalacijesuprojektovaneuskladusavaeimtehnikimpropisimaistandardimaiz
oveoblasti.

9 Merezatiteodpoarauprojektumainskihinstalacije

Za potrebe investitora izraena je investicionotehnika dokumentacija glavni projekat
instalacije centralnog grejanja, lokalnog hlaenja (multisplit VRV sistemi) i odravanje
nadpritiska i filtracija prostora galvanske laboratorije za izvoenje radova na adaptaciji i
investicionomodravanjuprvogsprataipotkrovljaistonogdelaposlovnogobjektaPo+P+1+Pk,
uuliciPantelejskabr.81uNiu,investitoraZdravstveneustanoveAPOTEKANI.
Za zagrevanje ovog objekta zadrava se (u prizemlju) deo izvedenog dvocevnog sistema
centralnogradijatorskoggrejanjasaprinudnomcirkulacijomtoplevode(sistem90/700C),deo
instalacijenaIspratuipotkrovljusepreraujeidopunjujeshodnoizmenamauAGprojektu.Kao
izvor toplotne energije za zagrevanje ovog objekta koristi se kotlarnica na elektrinu energiju
smetenaupodrumuobjekta.Pritomesezadravajudvapostojeakotlaodpo36kWidodaje
jo jedan kotao za grejanje prostora na prizemlju, I spratu i potkrovlju. Za grejanje izdvojenog
prostora prodajne apoteke ugrauje se novi odgovarajui manji kotao od 12 kW komplet sa
cirkulacionom pumpom, ekspanzionim sudom, ventilom sigurnosti i prateom armaturom, to
gainiposebnimnezavisnimsistemom.Uprostorijamapredmetnogobjektaizvedenjedvocevni
sistemradijatorskoggrejanja.Kaogrejnatelakorienisualuminijumskilankastiradijatoritipa
"Mural" i Global Vox odgovarjuih veliina broja lanaka. Na radijatorima na napojnom
prikljuku ugraenii su radijatorski ventili sa duplom regulacijom koji imaju mogunost
regulacijeprotokaipriguenjavikanapora.Napovratnojveziugraenisuradijatorskinavijciza
regulacijuiiskljuenjegrejnogtela.Uokviruadaptacijepostojeegprostorapostojeiradijatori
sedemontiraju,isteiponovomontirajunapostojeevezeilinoveveze.
Horizontalna razvodna cevna mrea izraena je od crnih elinih cevi i voena je najveim
delom ispod plafona prizemlja sa toplotnom izolacijom cevi veih dimenzija. Zbog izmene i
proirenjainstalacijegrejanjanaspratuipotkrovljukaoizbogdotrajalostimenjasekompletna
cevnamreaobjekta.Dispozicijacevnemreedatajeugrafikojdokumentaciji.Razvodnamrea
je voena sa usponom ka vertikalama tako da se odvod vazduha vri na najviim delovima
instalacije.Cevnamreajejedinstvenazajednikazaprizemlje,spratipotkrovlje.
Osiguranjeinstalacijeodtoplotnedilatacijeirenjavodeusistemukaoiodravanjepritiska
ostvarujeseputemzatvorenihekspanzionihposudaunavedenojkotlarnici.
Povezivanje radijatorskih grejnih tela sa horizontalnom razvodnom mreom ostvareno je
prekovertikalnihvodovairadijatorskihvezakojisuizraeniodcrnihelinihnavojnihcevi.
Hlaenje pojedinih prostorija kao i grejanje u prelaznom periodu, omogueno je
multisplit VRV sistemima sa unutranjom isparivakoventilatorskom i spoljanjom
kompresorskokondenzatorskomjedinicom.Pritomesuspratipotkrovljeodvojenikaoposebni
sistemi.Spoljanjejedinicemontirajusenaunutranjojdvorinojstraniobjektaiznadterasekod
ulaza (dispozicija prikazana u grafikoj dokumentaciji).Ovi multisplit mini VRV sistemi
omoguujuprikljuenjevieunutranjihjedinicaiveeduinecevovoda.Uzregulisanikapacitet
i potronja elektrine energije je znatno smanjena. Sve spoljanje (kompresorsko
kondenzatorske)jedinicelociranesutakodajeomoguenanjihovalakamontaaiodravanje.
Dispozicijapoloajopremezagrejanjeihlaenjeprilagoenajekonfiguracijiobjektaidatajeu
grafikompriloguovogprojekta.

Za prostore galenske laboratorije koji imaju tehnoloke zahteve za odravanjem nadpritiska i
potrebnog kvaliteta vazduha predvien je poseban sistem za i filtraciju.Shodno navedenim
zahtevima kondicionirani vazduh se ubacuje u prostorije sa najveim nadpritiskom i putem
regulacionihklapniprestrujavauprostorijesamanjimnadpritiskomsvedoizlazauhodnikkojije
bez nadpritiska. Iz hodnikog prostora se vazduh ponovo usisava i filtrira. Sav vazduh koji se
ubacujefiltrirasehepafilterimauciljudobijanjapotrebnogkvalitetavazduha.Predvienasu3
sistema za ubacivanje vazduha ime se pokriva odreena grupa prostorija sa potrebnim
nadpritiskom.Prestrujavanjeizmeuprostorijasarazliitimnadpritiscimasevriseprestrujnim
reetkama postavljenim u zidovima ili vratima. Za prostorije magacina i merenja hemikalija
predvien je poseban sistem odsisne ventilacije. Vazduh koji se izbacuje napolje pre izlaza u
atmosferusepreiavaodgovarajuimfilterom.
Za rad svih termotehnikih ureaja predvien je sistem automatske regulacije i nadzora sa
odgovarajuom regulacionom opremom, senzorima, izvrnim elementima koji omoguuje
praenjeradasistema,registracijuialarmnastanja.
Ovaj projekat raen je na osnovu vaeih propisa i preporuka za ovu vrstu instalacije. Ostali
podaci koji su neophodni za izvoenje nalaze se u tekstualnom i grafikom delu ove projektne
dokumentacije.

Ventilacijaprostorijaupodrumujepostojeanijepredmetovogprojekta.

Merazatiteprizavarivanjuuprostorijamaobjekta
Uprostorijamaobjektanijepredvienorezanje,lemljenjeizavarivanje.
Prilikom izvoenja radova ili ako se ukae potreba za ovim radovima u toku eksploatacije
objekta,izvoairadovasuobaveznidasepridravajuodredabaUredbeomeramazatiteodpoarapri
izvodjenjuradovazavarivanje,rezanjemilemljenjem(Sl.glasnikSRSbr.50/79).
Radovisazavarivanjemuprostorijama mogusevritisamopoodobrenjuodgovornihosoba,uz
uslov da su izradjeni pismeni uputi za rad. Ova obaveza odnosi se na sve vrste zavarivanja (elektro,
plinsko i dr.). Nakon prevoza boca s kiseonikom i disugasa radi zavarivanja u objektu iste drati na
udaljenosti od 5m od mesta zavarivanja. Ukoliko se povremenoboce ostavljajuna dvorinom prostoru,
radiobavljanjaradova,istemorajubitizatieneodsunanihzraka.
Priradusplinskimzavarivanjemmorasezabraniti:
- Otvaranjezatvaranjeventilanabocamamasnimkrpamailirukama,
- Ispitivanje nepropusnosti boca, ventila i prikljunih naprava plamenom ili uarenim
predmetom(oveposloveobavljatisamouronjavanjemtihdelovauvoduisl.),
- Veanjenaboceradnaodelailibilokakvedrugepredmete,
- Upotrebu neispravnih ili oteenih namometara, ventila, cevi ili aparata za
zavarivanje,
- Ostavljanjebocebeznadzorazavarivaa.
Zavarivanje u prostorijama objekta sa poveanim opasnostima od poara moe se
obavljatisamouonimsluajevimakadasedelovinemogu nalicumesta demontirati ikadase
ne mogu zavariti izvan prostorije. U sluajevima zavarivanja u okvakvim prostorijama treba se
pridravatisledeeg:
- Ocenitidalitrebaprovetriticeluprostoriju,
- Sveupaljivematerijeuklonitiizprostorije,

- Premapotrebiprostornakomesevrizavarivanjeparavanomodeliti,
- Deurnivatrogasacduanjedaprimenisvapravilazatite,
- Obezbeditipotrebanbrojvatrogasnihaparatanamestuzavarivanja.
Po zavrenom radu ventile vrsto zatvoriti na bocama i na samom aparatu. Osobe
zaposlene na poslovima zavarivanja moraju znati rukovati aparatima za gaenje poara, te
moraju biti upuene u osnovne poarne opasnosti i pravila zatite od poara sa bocama,
odnosnozavarivanju. Uredjajizazavarivanje(bocesa pripadajuomarmaturom, aparat,kolica)
morajubitiatestiraniiispitaninaosnovuvaeihtehnikihpropisa,standardaipravilnika.

10 Mobilneinstalacijeiureajizagaenjepoara
Za gaenje poetnih poara se predvia mobilna oprema, pri emu se podrazumevaju runi i
prevozniaparatizagaenjepoara.
Priodreivanjuvrste,tipa,kapacitetaibrojaaparatauzetisuuobzirsledeikriterijumi:
procena ugroenosti od poara, namena objekta i prostorija, korienje gorivih i
opasnihmaterija,poarnooptereenjeobjektaiprostorija,mogueklasepoara,
ostaliuslovi.
Aparati sa CO
2
se koriste za gaenje poara na elektrinim instalacijama, ureajima i
opremi. Aparati se moraju postaviti na vidljivom i pristupanim mestima. Pri izboru mesta
postavljanja aparata tipa CO
2
, mora se imati u vidu da isti ne bude izloen direktnom dejstvu
plamenanazidsudaupoaru,tobizaposledicumogloimatieksplozijusuda.
Prenosni aparati tipa CO
2
i S se postavljaju na visini ne veoj od 1,5 m na fabrikom
drau. Svi prenosni i prevozni aparati se moraju obezbediti od neovlaenog premetanja.
Mestopostavljanjaaparatasemoraobeleitibojom,trajno.
Odreivanjebrojamobilnihaparatazagaenjepoara.
n=2+(460150)/400=3
Podrum
PS1Prostorijazahidrocel........................Usvajase1aparattipaS9
PS2Ostava.............................................Usvajase1aparattipaS9
PS3Kotlarnica........................................Usvajase1aparattipaS9
Prizemlje
PS4ApotekaP=74,11m2........................Usvajase1aparattipaS9
PS5Poslovnideoobjekta
Podrum...............................................Usvajase1aparattipaS9
Prizemlje.............................................Usvajase2aparatatipaS9
Prvisprat.............................................Usvajase5aparatatipaS9
Drugisprat..........................................Usvajase3aparatatipaS9
Ukupno15aparatatipatipaS9.
Ispunjenostoptihtehnikihuslovaipreventiva
- Ugraeni su glavni prekidai za nuno iskljuenje elektrine energije u RO smetenim u
odgovorajuimprostorijama.
- U objektu su postavljeni unutranji hidranti sa prateom opremom u svemu prema
grafikimprilozimakojisudeoovogprojekta
- Uobjekatsenesmejuunositisredstvakojapoveavajuopasnostodpoara.Tasredstvasu
mazivo,boje,razreivai,sredstvazapranjeisl.

- Pri izvoenju radova rezanja, lemljenja i zavarivanja pridravati se odredaba Uredbe o
meramazatiteodpoara(sl.bl.RSbr.50/79)
- Paniksvetiljkeugraeneusvemupremagrafikimprilozimakojisudeoovogprojekta
- Obezbeditidainstalacijamamogurukovatisamoovlaenalica
- Samozaduenaiovlaenalicamoguimorajunadgledatiradinstalacijauobjektu.
- Nezakravatiputeveevakuacijeizobjekta
- Zabranitipristupneovlaenimlicimauprostorijesainstalacijamaipostrojenjima
- Postavljanjem mobilne oprema za gaenje poara u objektu, omoguava se gaenje
poetnihpoara.
- Odabrana oprema je principijelno rasporedjena u grafikom prilogu po mestu, broju i
kapacitetu. U principu aparati se postavljaju na uoljivo i lako pristupano mesto, uz zid i
neposredno pored vrata, najvie na 1,5 m od tla i meusobnom udaljenju ne veem od
20m.
- Stalno nadgledanje stanja ispravnosti mobilne opreme za gaenje poara i kontrola
potencijalnihizvorapoara.
- Periodina kontrola stanja ispravnosti ureaja i instalacija u objektu i ureaja za gaenje
poara.

11 Opisevakuacionihputevazaspasavanjelicaiimovine
Uobjektusuobezbeeniputevinormalneinuneevakuacije.
Za normalnu i nunu evakuaciju iz objekta predvieni su koridori hodnici dostupni iz svih
prostorijaukojimaboravelicakojivodedoizlazaizobjekta.
Svavratanaputevimaevakuacijesuzaokretnaiotvarajuseusmeruevakuacije.
Kapacitet hodnika i stepenita je zadovoljavajui u odnosu na broj lica koji se evakuie to je
dokazano proraunom. Na koridorima evakuacije se ne smeju postavljati ogledala ili slina
opremakojamoedazbunilicakojaseevakuiu.
Minimalna irina otvora vrata je 0,92 cm u prostorijama u kojima boravi 10 lica, 1.00 m do 50
lica.
Minimalnavisinavratajeminimalno205cm.
Otpornost prema poaru konstrukcija evakuacionih puteva je minimalno 30 minuta to je
zadovoljavajue.
Rastojanjeodprvogdoetanog,odnosnokrajnjegizlazajemanjeod30metara.
Evakuacioni putevi su oznaeni znacima na svetiljkama protivpanine rasvete i tablama sa
oznakamazausmeravanje.Sviputevievakuacije,kaoivatrogasnopoarni,ucrtanisuioznaeni
u grafikoj u dokumentaciji. Za spasavanje lica i imovine kao vatrogasnopoarni putevi za
kretanjevatrogasneopremeivozilakoristiesejavnesaobraajnice.
Nafasadiobjektaprema vatrogasnimputevima predvienisuotvorikoji morajusupristupani
za vatrogasnu opremu da bi se pri gaenju poara moglo intervenisati sa spoljne strane.
Pristupniputiplatozaintervencijeimakolovoznosivostinajmanje10tonaosovinskogpritiska.
Zbornomestoevakuisanihizobjektajeudaljenoodobjektaoko20m.
Na putevima evakuacije nije dozvoljeno bilo kakvo uskladitenje materijala kao i u pojasu 6m
okoobjekta.

12 PRORAUNI
12.1 Proraunpoarnogoptereenjapoarnihsektora
Veliinapoarnogoptereenjadirektnoutienapreventivnareenjasistemazatiteodpoarai
toarhitektonskograevinskogreenja,usmisluizboragraevinskihelemenatakonstrukcije.
Osim toga, veliina vrednosti poarnog optereenja, klase poara i povrine tienog
prostoraodreujuvrstusistemaisredstavazagaenjepoaraikoliinuvatrogasnihaparata.
Na osnovu Zbirke propisa iz oblasti zatite od poara Grupa IV Prilog 2, poarno
optereenjezaprostoreseneproraunava,veseusvajaiiznosi:
ProstorijaApotekasaskladitem..............P
o
=q
R
=837MJ/m
2
niskopoarnooptereenje
ProstorijaLaboratorijahemijska.............P
o
=q
R
=502MJ/m
2
ProstorijeGarderobesamet.ormarima........P
o
=q
R
=84MJ/m
2
U skladu sa SRPS U.J1.030 poarno optereenje u SVIM predmetnim prostorima je nisko

poarnooptereenje(do1GJ/m
2
).
12.2 Proraunkapacitetaevakuacionihputevauobjektu
L=N/go;go=g*E;Nbrojlicauobjektu=50lica
RaunskibrojlicaN=1.25*50=62lica
g=167lica/m1*min
L=62/167=0,37m
OdredjivanjebrojaIZLAZAzausvojenuirinu0.90m
N=0,37/0.90=1(jedanizlaz)
Ukupanbrojizlazauprizemljuje3.
Ukupnairinaizlazaje0,9+0,9+0,9=2,70metaratojezadovoljavajue.
Univouprizemljasuza50licaprevienatriizlazaukupneirine2,70m.

12.3 Proraunvremenapotrebnogzaevakuacijuizobjekta
Evakuacija podrazumeva udaljavanje osoba od ugroenog mesta do bezbednog mesta.
Bezbednomestojemestoudaljenonajmanaje5modizlazaizobjektanauliciiliuprostranom
dvoritu.
Parametrikojikarakteriuevakuacijusu:
polazno mesto (PM), na kome se zatie osoba u trenutku saznanja da je dolo do
poara;
prviizlaz(PI),jeizlazizprostorijekahodniku;
koridorevakuacije(KE),suprostorihodnika,stepenitaisl;
primarni koridor evakuacije (PK), je koridor koji se koristi za normalno kretanje u
objektu;
etani izlaz (EI), su vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ka tampon
prostorustepenita,komunikacijama;
krajnjiizlaz(KI),jeizlazizobjektauspoljanjiprostor;
brzinaevakuacije(Ve),jeprojektovanavrednostbrzinekretanjaovekakrozkoridor
evakuacije;
vreme evakuacije (Te), je vreme od poetka evakuacije do bezbednog mesta za
evakuaciju.
specifina propusna mo (SPM), je broj ljudi koji mogu da prou prolaz ili izlaz
odreeneirineutokujednogminuta.
Etapeevakuacijesu:
I. etapaodPMdoPI;
II. etapaodPIdoEI
III. etapaodEIdoKI
IV. etapaodKIdobezbednogmesta

Dozvoljenavremenaibrzineprievakuacijisu:
vremepripremezaevakuacijumaksimalno5minzaposlovneobjekte.
To je vreme od trenutka saznanja o nastanku poara do naputanja prostorije
boravka;
kretanjeosobeuIetapimaksimalno30sekT
1
kretanjeosobeuIIetapimaksimalno60sekT
2
kretanjeosobeuIIIetapimaksimalno3minT
3
brzinaneometanogkretanjaporavnompoduV
0
=1,5m/s
brzinakretanjanizstepenitesekorigujesakojeficijentomU=0,8
zanailazaknavrataotvoramanjegod1,6mdodajese3seknasvakih10lica
zanailazaknastepenitedodajese2seknasvakih10lica
zaskretanjepoduglomveimod60dodajese5seknasvakih10lica

PRORAUNEVAKUACIJE
Proraunseradizamaksimalanbrojod50licakojisemogunaiuobjektu.
Potrebnovremezaevakuacijuizsaleje:
T
e
=T
p
+T
1
+T
2
+T
3
+T
4
T
e
=300+30+60+180=570sek=9min30sek
Vremeevakuacijepoetapama:
Proraunevakuacijesapolaznimmestomprostorijibr.11nadrugomspratu:
Ietapaevakuacijeodpolaznogmesta(PM)doprvogizlaza(PI)
t1=4,5m:1.5m/s=3s
ukupnotrajanje3sek<30sek
IIetapaevakuacijeodprvogizlaza(PI)dokrajnjegizlaza(KI)
t2=18m:1.5m/s=12s
vremezadravanjazbognailaskanavratat3=(12/10*3)=4s
nizstepenicet4=18m/1.2m/s=15s
vremezadravanjazbogskretanjat5=(42/10*5)=20s
ukupnotrajanje51sek<180sek
etapaevakuacijeodkrajnjegizlaza(KI)dobezbednogmesta
naravnomhodut5=20m:1.5m/s=14s
T
e
=300+3+51+14=368~6min13sek
Zakljuak:
Maksimalno vreme evakuacije iz sale je 6 minuta i 13 sekundi, to je manje od potrebnog
vremenazaevakuacijuod9minutai30sekundi.
S obzirom, na vreme dobijeno u predhodnom proraunu za evakuaciju lica u sluaju poara,
kao i da su predviene dovoljne irine i pravilan raspored krajnjih izlaza, zadovoljeni su svi
uslovi za bezbednu evakuaciju svih lica iz predmetnog objekta. Udaljenost od izlaza iz
prostorijadostepenitaneprelazi30metara.Smerevakuacijeunutarobjekataprikazanjeu
grafikomdeluprojekta.
Putevievakuacijeobeleenisuantipanikrasvetomnaputevimapremaizlazuizobjekta.

12.1 Proraungromobranskeinstalacije

Izbornivoazatitegromobranskeinstalacije

Izbor nivoa zatite mora biti odreen shodno zahtevima IEC
1024-1-1 kako bi se definisala potrebna efikasnost projektovane
gromobranske instalacije, odnosno dobili ostali neophodni
parametri za projektovanje zatite.
U donjoj tabeli date su veliine efikasnosti, rastojanja
okca i temene vrednosti prve povratne struje pranjenja za ta
rastojanja pranjenja odnosno za svaki od propisanih nivoa
zatite.
Nivo zatite
Efikasnost
E
irina
okca
mree(m)
Temena vrednost
prve povratne
struje
pranjenja I (kA)
1 2 3 4
nivo I sa
dodatnim merama
zatite
E >0.98
nivo I
0.98 > E > 0.95
5 2.8
nivo II
0.95 > E > 0.90
10 5.2
nivo III
0.90 > E > 0.80
10 9.5
nivo IV
0.80 > E > 0
15 14.7

Zahtevna efikasnost gromobranske zatite rauna se po izrazu:
Nd
Nc
E =1
gde je: Nc - usvojena uestalost groma u tieni objekat,
odnosno maksimalni usvojeni srednji usvojeni godinji
broj udara groma, koji mogu prouzrokovati oteenja
Nd - uestalost direktnih udara groma u objekat,
odnosno srednji godinji broj direktnih udara groma
koji prouzrukuju oteenja objekta .
Usvojena uestalost udara groma u svaki od tienih objekatabie
dobijena na bazi sledeih podataka:
- Karakteristika konstrukcije objekta, koeficijent C1
- Sadraj objekta, koeficijent C2
- Namena objekta , koeficijent C3
- Posledice od udara groma, koeficijent C4,
a, rauna se po jednaini:
C
Nc
3
10 3

=
gde je:
C = C1 x C2 x C3 x C4

a svaki od koeficijenata C1 do C4 odreuje se iz tabele V1 doV4
(IEC 1024-1-1 prilog B)

Nc - usvojena uestalost groma u tieni objekat, odnosno
maksimalni usvojeni srednji godinji broj udara groma, koji mogu
prouzrokovati oteenja.
Uestalost direktnoig udara groma u predmetni objekat dobie
se iz izraza:
Nd = Ng x Ae x 10
-6

gde je: Ng - prosena godinja uestalost udara groma po
km
2
za regiju u kojoj se nalazi tieni objekat
Ae - ekvivalentna prihvatna povrina tienog objekta u m
2

Prosena godinja uestalost udara groma rauna se po
izrazu:
Ng = 0.04 x Td
1.25

gde je: Td - broj grmljavinskih dana u toku godine dana,
takozvani izokerauniki nivo.

Ekvivalentna prihvatna povrina rauna se po izrazu:
Ae = a x b + 6 x h x (a + b) + 9 x t x h
2

gde je: a - duina objekta (m)
b - irina objekta (m)
h - visina objekta (m)

Na osnovu ovako izabranog nivoa zatite, a prema tablici 1.
IEC 1024-1-1, usvaja se irina okca, a iz tablice 3 istog zakona
srednja vrednost rastojanja spusnih provodnika.
Verovatnoa direktnog udara groma u tieni prostor se
znatno smanjuje postavljanjem pravilno konstruisanog prihvatnog
sistema. Prihvatni system je pravilno postavljen na objektu ako
odgovara zahtevima datim u tabeli JUS N.B4.801
Nivo
zatite
h(m) 20 30 45 60 [irina okaca
mree
(m)
R(m)
o(0) o(0) o(0) o(0)
I 20 25 * * * 5
II 30 35 25 * * 10
III 45 45 35 25 * 10
IV 60 55 45 35 25 20

OB[JW B C I Bp Ue Oh Oe Lbsbl/ Pckflub Od Fs
Ojw/
Hsp
n
jsjo
b
Pld
b
Sbtu/
Qsbok
f/
PCKFLUB
)n
* )n* )n* )n
3
*
D
2

D
3

D
4

D
5

{buju
f )n* )n*
Hbmfotlb
mbcpsbupsj
kb 38
22-
9
22-
1
73:9-
9 47
4-6
4
1-13
3 2 2 2 2
1-114
1 1-97 JJJ 21 31

IZJAVAOZADOVOLJENJUMERAZATITEODPOARA

Na osnovu prikazanih mera i tehnikih reenja zatite od poara u pojedinim
poglavljimaovogglavnogprojekta,utvrdjenojedasuzadovoljenemerezatiteod
poara u tehnikoj dokumentaciji za IZVOENjE RADOVA NA ADAPTACIJI I
INVESTICIONOM ODRAVANjU PRVOG I DRUGOG SPRATA ISTONOG DELA
POSLOVNOG OBJEKTA Po+P+2 na K.P.Br. 2152 K.O. Ni Pantelej u ulici
Pantelejskabr.81,Ni.
ODGOVORNIPROJEKTANT:
Decembar2013.god mr.SamardiSlobodandipl.in.gra.

13 PREDMERIPREDRAUNPOTREBNIH APARATAZAGAENJE

Poz. Naziv
Jed.
mere
Koliina
Jed.cena
(din), bez
PDV
Ukupno (din),
bez PDV
1
Aparat za poetno gaenje poara
prahom, pod stalnim pritiskom, tipa
S9
kom 15 4,100.00 61,500.00
2
Oznaka za mesto postavljanja
aparata Znak Vatrogasni aparat
(tip), dimenzija znaka 15x15 cm,sa
dimenzionalno srazmernim
dopunskim tekstualnim delom,
izraenna PVC ploi min. debljine 2
mm
kom 15 600.00 9,000.00
3
Metalnatablicadimenzija400x300
mm.safluorescentnimnatpisom
"Usluajupoaraiskljuistruju"
Nabavka,isporukaimontaa.
kom 6 1,000.00 6,000.00
4
Metalnatablicadimenzija400x300
mm.safluorescentnimnatpisom
"Nezaposlenimlicimaulaz
zabranjen"
Nabavka,isporukaimontaa.
kom 4 1,000.00 4,000.00
5
Metalna tablica dimenzija 300x200
mm. sa fluorescentnim natpisom
IZLAZNabavka,isporukaimontaa. kom 3 1,000.00 3,000.00
Ukupno(din),bezPDV: 83,500.00

LITERATURA
Prilikomizradeovogprojektazatiteodpoarakorienisusledeizakoni,pravilnici,
propisi,tehnikenormeistandardi:
o Zakonozatitiodpoara(Sl.glasnikRSbroj111/09.)
o Zakonoplaniranjuiizgradnjiobjekta(Sl.glasnikRS,br.72/2009)
o Zakonostandardizaciji(Sl.listSFRJ38/77,11/80i38/80)
o Zakonomernimjedinicamaimerilima(Sl.listSFRJbr.13/76)
o Zakonozatitivazduhaodzagadjivanja(Sl.listSFRJ30/65)
o Zakonozatitinaradu(Sl.glasnikSRSbr.42/91)
o Uredbaomeramazatiteodpoarapriizvodjenjuradovazavarivanje,rezanjemi
lemljenjem(Sl.glasnikSRSbr.50/79)
o Pravilnikotehnikimnormativimazazatituvisokihobjekataodpoara(Sl.listSRJbr.
7/84),
- Uredbaomeramazatiteodpoarapriizvodjenjuradovazavarivanje,rezanjemi
lemljenjem(Sl.glasnikSRSbr.50/79)
- Pravilnikooptimmeramainormativimazatitenaraduzagraevinskeobjekte
namenjenezaradneipomoneprostorije(Sl.listSFRJbr.29/87)
- Pravilnikotehnikimnormativimazaspoljneiunutranjehidrantskemreezagaenje
poaravodom(Sl.listSRJbr.30/91),
o Pravilnikotehnikimmeramazazatituelektroenergetskihpostrojenjaiureajaod
poara(Sl.listSFRJbr.74/90)
o Pravilnikotehnikimnormativimazapristupneputeve,okretniceiureeneplatoeza
vatrogasnavozilaubliziniobjektaveegrizikaodpoara(Sl.listSRJbr.8/95)
o Pravilnikotehnikimpropisimaogromobranima(Sl.listSRJbr.13/76)
o Pravilnikotehnikimnormativimazazatituobjekataodatmosferskihpranjenja(Sl.list
SRJbr.11/96)
o Pravilnikotehnikimnormativimazaelektrineinstalacijeniskognapona(Sl.listSRJbr.
53/88),
o Pravilnikotehnikimnormativimazazatituskladitaodpoara(Sl.listSRJbr.24/87.),
o Tehnikiuslovizaprojektovanjeigradjenjezgrada(Sl.listbr.3/80)SRPSUI5.600,
o Pravilnikotehnikimmeramazatoplotnuenergijuuzgradama(Sl.listSRJbr.28/70),
o Pravilnikotehnikimnormativimazazatituodstatikogelektriciteta(Sl.listSRJbr.
62/73),
o Uputstvooizraditelefonskihinstalacijaiuvoda
o Pravilnikozatitiodzagadjivanjaivotneiradnesredine(Sl.glasnikSRSbr.8/73i31/77)
o Pravilnikomaksimalnodozvoljenimkoncentracijamatetnihmaterijauvazduhuokoline
(Sl.glasnikSRSbr.31/78)
o Pravilnikoizgradnjipostrojenjazazapaljivetenostiiuskladitenjuipretakanju
zapaljivihtenosti(Sl.listSRJbr.24/71,23/71),
o Pravilnikosmetajuidranjuuljazaloenje(Sl.listSFRJbr.45/67)
o Pravilnikotehnikimnormativimazapumpeikompresore(Sl.listSFRJbr.32/74)

o Pravilnikooptimtehnikimpropisimazaizradupredmetaikonstrukcijazavarivanjem
(Sl.listSFRJbr.19/59)
o Pravilnikotehnikimmeramaiuslovimazazatituelinihkonstrukcijaodkorozije(Sl.
listSFRJbr.29/70i32/70)
o SRPSUJ1010 Definicijapojmovazatiteodpoara
o SRPSUJ1030 Poarnooptereenje
o SRPSUJ1240 Konstrukcijazgradapremaotpornostiprotivpoara
o SRPSTP21 Tehnikepreporukezaprojektovanjestambenih,poslovnihijavnih
zgrada
o SRPSUJ1.042 Zatitaodpoara,ekspandujuipremazi
o SRPSISO3941:1994 Klasifikacijapoarapremavrstizapaljivihmaterijala
o SRPSZC0005 Klasifikacijamaterijalairobepremaponaanjuupoaru
o SRPSZC0007 Klasifikacijazapaljivihtenosti
o SRPSUJ1220 Simbolizatehnikeeme
o SRPSZC0012 Utvrdjivanjekategorijeistepenaotpornostimaterijalapripoaru
o SRPSN.AO826/86 Terminiidefinicije
o SRPSNB.2.702/84 Opsezinapona
o SRPSNB.2.730/84 Optekarakteristikeiklasifikacija
o SRPSNB.2.741/89 Zatitaodelektrinogudara
o SRPSNB.2.742/88 Zatitaodtoplotnogdejstva
o SRPSNB.2.743/88 Zatitaodprekomernihstruja
o SRPSNB.2.749/91 Posebniuslovizazatituodelektrinogudara
o SRPSIEC60364552:2008 Trajnodozvoljenestruje
o SRPSIEC60364554:2008 Uzemljenjeizatitniprovodnici
o SRPSIEC603647701:2008Prostorijesakadomituem

14 DOKUMENTACIJAKVALITETAUGRAENIHGRAEVINSKIHELEMENATA,
OPREME,UREAJA,INSTALACIJAGRAEVINSKIH MATERIJALA
Uredba o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju isprave o usaglaenosti, kao i obliku,
izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009)
Uredba o nainu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009)
Uredba o nainu imenovanja i ovlaivanja tela za ocenjivanje usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br.
98/2009)
Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih graevinskih konstrukcija na otpornost prema poaru
i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruenog rada ovlaene za atestiranje tih proizvoda
(Sl.list SFRJ, br. 24/90)
Naredb o obaveznom atestiranju runih i prevoznih aparata za gaenje poara (Sl. list SFRJ, broj 61/83)

Izdavanje isprava o usaglaenosti
Isprava o usaglaenosti je dokument kojim se potvruje da je proizvod usaglaen sa zahtevima
tehnikog propisa.
Delom IV Uredbe o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju isprave o
usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009)
propisani su vrste, sadrina i ko izdaje odreene isprave o usaglaeni. Na osnovu sprovedenog ocenjivanja
usaglaenosti, za predmetni proizvod koji ispunjava propisane zahteve izdaje se odgovarajua isprava o
usaglaenosti u skladu sa tehnikim propisom. Isprave o usaglaenosti, koje se izdaju na osnovu tehnikih
propisa, mogu biti:
1) Deklaracija
2) Sertifikat
3) Izvetaj o ispitivanju
4) druge isprave o usaglaenosti
Deklaracija i Sertifikat mogu da, kao prilog, sadre i izvetaje o ispitivanju na osnovu kojih su
izdati, ako je to predvieno tehnikim propisom.
Kad je tehnikim propisom utvrena obaveza periodinih pregleda tehniki sloenih proizvoda,
tim propisom moe biti propisana i obaveza izdavanja odgovarajueg dokumenta radi potvrivanja
bezbednosti tokom njihovog veka upotrebe.
Deklaracija je isprava kojom proizvoa ili njegov zastupnik potvruje da:
1) su ispunjeni svi odgovarajui zahtevi iz tehnikog propisa
2) poseduje tehniku dokumentaciju, odnosno drugu dokumentaciju o ispitivanjima, kojom se
nesumnjivo potvruje ispunjenost zahteva iz tehnikog propisa
3) preuzima odgovornost za usaglaenost proizvoda sa propisanim zahtevima, odnosno za
bezbednost proizvoda
Deklaracija sadri, naroito:
1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita proizvoaa ili zastupnika
2) jedinstveni identifikacioni broj proizvoda
3) opis proizvoda (moe biti praen fotografijom, ako je to odgovarajue) koji sadri naziv,
marku, tip, odnosno model ili druge podatke, radi blie identifikacije proizvoda
4) naziv drave u kojoj je proizvod proizveden
5) naziv tehnikog propisa na osnovu koga je ocenjena usaglaenost predmetnog proizvoda,
ukljuujui i broj slubenog glasila Republike Srbije u kome je taj propis objavljen
6) podatke o primenjenim standardima ili tehnikim specifikacijama na koje se tehniki propis
poziva, a u odnosu na koje se izjavljuje da postoji usaglaenost
7) identifikaciju i potpis ovlaenog lica, odgovornog za izdavanje Deklaracije u ime proizvoaa
ili njegovog zastupnika
8) mesto i datum izdavanja Deklaracije

Osim ovih podataka, Deklaracija moe da sadri i druge podatke utvrene posebnim tehnikim
propisom.
Sertifikat je isprava kojom Imenovano telo ili nadleni organ potvruje da je proizvod usaglaen
sa zahtevima tehnikog propisa.
Sertifikat sadri, naroito:
1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita Imenovanog tela koje je izdalo Sertifikat
2) jedinstveni broj Imenovanog tela iz Registra imenovanih tela za ocenjivanje usaglaenosti
3) naziv i broj Sertifikata
4) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita proizvoaa
5) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita podnosioca zahteva
6) naziv proizvoda koji je predmet sertifikata, ukljuujui i marku, tip, odnosno model ili druge
podatke radi blie identifikacije proizvoda, kao i godinu proizvodnje
7) izriitu izjavu kojom se potvruje da je proizvod usaglaen sa zahtevima tehnikog propisa i
naziv tog propisa, ukljuujui i broj slubenog glasila u kome je taj propis objavljen, odnosno izjavu
kojom se potvruje da je proizvod usaglaen sa zahtevima primenjenih srpskih standarda
8) broj izvetaja o ispitivanju ili drugog odgovarajueg izvetaja na osnovu koga je Sertifikat izdat
9) rok vaenja Sertifikata, ako je to primenljivo
10) identifikaciju i potpis ovlaenog lica, odgovornog za izdavanje Sertifikata
11) mesto i datum izdavanja Sertifikata
Osim ovih podataka, Sertifikat moe da sadri i druge podatke utvrene posebnim tehnikim
propisom.
Izvetaj o ispitivanju je isprava kojom Imenovano telo ili nadleni organ potvruje da je
proizvod usaglaen sa propisanim zahtevima.
Izvetaj o ispitivanju sadri, naroito:
1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita Imenovanog tela koje je sainilo Izvetaj o
ispitivanju
2) jedinstveni broj Imenovanog tela iz Registra imenovanih tela za ocenjivanje usaglaenosti
3) naziv isprave (Izvetaj o ispitivanju), broj pod kojim je taj izvetaj sainjen, kao i identifikaciju
svake strane izvetaja koja omoguava de se ona prepozna kao deo izvetaja, kao i preciznu identifikaciju
kraja izvetaja
4) identifikaciju koriene metode ispitivanja
5) opis, stanje i nedvosmislenu identifikaciju uzoraka koji su ispitivani, datum prijema uzoraka,
datume obavljanja ispitivanja, kao i plan i procedure uzorkovanja
6) rezultate ispitivanja sa, ako je potrebno, mernim jedinicama
7) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita proizvoaa
8) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedita podnosioca zahteva
9) identifikaciju i potpis ovlaenog lica, odgovornog za sainjavanje izvetaja
10) mesto i datum izdavanja sainjavanja izvetaja
Osim ovih podataka, Izvetaj o ispitivanju moe da sadri i druge podatke utvrene posebnim
tehnikim propisom.
U sluaju priznavanja inostranih isprava o usaglaenosti primenjuje se Uredba o nainu
priznavanja inostranih isprava i znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009)
Inostrana isprava ili znak usaglaenosti koji je izdat u skladu sa potvrenim meunarodnim
sporazumom iji je potpisnik Republika Srbija, vai u Republici Srbiji a na osnovu lana 3 Uredbe o
nainu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009).
Na traenje pravnih ili fizikih lica, ministarstvo u ijem delokrugu je priprema i donoenje
tehnikih propisa kojima se ureuju zahtevi za proizvode na koje se odnosi inostrana isprava, odnosno
znak usaglaenosti, daje miljenje o postojanju potvrenog meunarodnog sporazuma iz odnosno da li je
odreena inostrana isprava ili znak usaglaenosti izdat u skladu sa tim sporazumom.
Ako inostrana isprava ili znak usaglaenosti nije izdat u skladu sa potvrenim sporazumom, a na
osnovu lana 4 Uredbe o nainu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS,

br. 98/2009), postupak za priznavanje vaenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglaenosti pokree se,
pre stavljanja proizvoda na trite ili upotrebu u Republici Srbiji, na osnovu zahteva za priznavanje koji
podnosi inostrani proizvoa ili njegov zastupnik, odnosno uvoznik.
Ispunjenost uslova za priznavanje vaenja inostrane isprave utvruje Komisija koju, za oblast
jednog ili vie tehnikih propisa, obrazuje ministar nadlenog ministarstva, na osnovu lana 7 Uredbe o
nainu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009).
Komisiju sainjavaju najmanje tri lana, od kojih je najmanje jedan predstavnik nadlenog
ministarstva, predstavnik Akreditacionog tela Srbije i predstavnik iz reda strunjaka iz oblasti koja je
ureena odgovarajuim srpskim tehnikim propisom.
lanovi Komisije mogu imati zamenike.
Po potrebi, u rad Komisije mogu se ukljuiti i drugi strunjaci, izvan nadlenog ministarstva, za
oblast koja je ureena odgovarajuim srpskim tehnikim propisom.
Radom Komisije rukovodi predstavnik nadlenog ministarstva.
Komisija na osnovu podnetog zahteva za priznavanje, priloenih dokaza i utvrenih injenica,
utvruje da li inostrana isprava, odnosno znak usaglaenosti, ispunjava uslove iz lana 8. Uredbe o nainu
priznavanja inostranih isprava i znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009).
Nadleni ministar donosi reenje o priznavanju vaenja inostrane isprave, odnosno znaka
usaglaenosti po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove koji se odnose na
tehnike propise.
Uz zahtev za davanje miljenja, nadleno ministarstvo dostavlja predlog reenja o priznavanju
vaenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglaenosti, sa obrazloenjem.

POSTUPAK ISPITIVANJA
Postupci ispitivanja karakteristika graevinskih elemenata, opreme, ureaja, instalacija i
graevinskih materijala definisani su tehnikim propisima za ove grupe proizvoda ureaja ili instalacija:
Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br.
53/88, 54/88, 28/95)
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za dojavu poara (Sl. list SFRJ br.
87/93)
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para
("Sl. list SRJ", br.24/93)
SRPS HD 60364-6:2012 Elektrine instalacije niskog napona - Deo 6: Verifikacija
SRPS U.J1.043 - Zatita od poara - Ekspandujui premazi za eline konstrukcije-Tehniki
uslovi
SRPS U.J1.090 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu - Ispitivanje otpornosti zidova
prema poaru
SRPS U.J1.092 - Zatita od poara u graevinarstvu - Ispitivanje otpornosti protiv poara
poarnih zidova i nenoseih spoljnih zidova
SRPS U.J1.140 - Zatita od poara - Ispitivanje otpornosti krovnih pokrivaa protiv dejstva poara
spolja
SRPS U.J1.160 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu - Ispitivanje otpornosti vrata i
drugih elemenata za zatvaranje otvora u zidovima
SRPS EN 12845 - Instalacije za gaenje poara - Automatski sprinkler sistemi - Projektovanje,
ugradnja i odravanje
SRPS EN 12259-1 - Instalacije za gaenje poara - Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za
rasprivanje vode - Deo 1: Sprinkleri
rasprivanje vode - Deo 2: Sklopovi mokrog alarmnog ventila,
rasprivanje vode - Deo 3: Sklopovi suvog alarmnog ventila,
rasprivanje vode - Deo 4: Hidromotorni alarmi,
rasprivanje vode - Deo 5: Detektori protoka vode,
SRPS EN 54-13:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 13: Ocenjivanje
kompatibilnosti komponenata sistema,
SRPS EN 54-2:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 2: Oprema za
kontrolu i indikaciju,
SRPS EN 54-2:2008/A1:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 2:
Oprema za kontrolu i indikaciju - Izmena 1,
SRPS EN 54-21:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 21: Pojedinana
oprema za prenoenje alarmnog signala i signala za upozorenje o greci,
SRPS EN 54-17:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 17: Izolatori za
kratak spoj
SRPS EN 54-18:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 18: Ulazno-
izlazni ureaji
SRPS EN 54-18:2008/AC:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 18:
Ulazno-izlazni ureaji - Ispravka
Za javljae poara primenjuju se sledei standardi:
SRPS EN 54-10:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 10: Detektori
plamena - Takasti detektori
Detektori plamena - Takasti detektori - Izmena 1

SRPS EN 54-11:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 11: Runi
javljai poara
Runi javljai poara - Izmena 1
SRPS EN 54-12:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 12: Detektori
dima - Linijski detektori koji koriste optiki svetlosni snop
SRPS EN 54-20:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 20: Usisni
dimni detektori
Detektori toplote - Takasti detektori - Izmena 1
SRPS EN 54-7:2008 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 7: Dimni
detektori - Takasti detektori koji rade na principu rasipanja svetlosti, proputanja svetolosti ili
jonizacije
Dimni detektori - Takasti detektori koji rade na principu rasipanja svetlosti, proputanja svetlosti
ili jonizacije - Izmena 2
Za ureaje za uzbunjivanje primenjuju se sledei standardi:
SRPS EN 54-23:2012 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi- Deo 23:Poarni
alarmni ureaji- Vizualni alarmni ureaji,
SRPS EN 54-24:2009 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 24:
Komponente sistema za glasovno upozorenje - Zvunici
SRPS EN 54-25:2009 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 25:
Komponente koje koriste radio-linkove
SRPS EN 54-3:2011Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 3: Poarni
alarmni ureaji - Sirene
Poarni alarmni ureaj - Sirene - Izmena 1
Poarni alarmni ureaj - Sirene - Izmena 2
Za izvore napajanja (akumulatore) primenjuju se sledei standardi:
SRPS EN 54-4:2011 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 4: Oprema za
napajanje
SRPS EN 54-4:2011/A1:2011Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 4:
Oprema za napajanje - Izmena 1
Oprema za napajanje - Izmena 2
SRPS EN 50402:2011 Elektrini ureaji za detekciju i merenje zapaljivih ili toksinih gasova ili
para, ili kiseonika - Zahtevi za funkcionalnu bezbednost stabilnih sistema za detekciju gasova
SRPS EN 50402:2011/A1:2011 Elektrini ureaji za detekciju i merenje zapaljivih ili toksinih
gasova ili para, ili kiseonika - Zahtevi za funkcionalnu bezbednost stabilnih sistema za detekciju
gasova - Izmena 1
SRPS EN 12101-1:2009 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 1: Specifikacije za dimne
barijere
SRPS EN 12101-1:2009/A1:2009 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 1: Specifikacije za
dimne barijere - Izmena 1
SRPS EN 12101-10:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja
SRPS EN 12101-10:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja -
Ispravka
SRPS EN 12101-2:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 2: Specifikacije ureaja za
prirodno odvoenje dima i toplote

SRPS EN 12101-3:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije ventilatora za
prinudno odvoenje dima i toplote
SRPS EN 12101-3:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije
ventilatora za prinudno odvoenje dima i toplote - Ispravka
SRPS EN 12101-6:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 6: Specifikacije sistema za
natpritisak - Setovi
SRPS EN 12101-6:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 6: Specifikacije
sistema za natpritisak - Setovi - Ispravka
SRPS EN 12101-7:2012 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 7: Kanali za odimljavanje
SRPS EN 12101-8:2012 Sistemi za kontrolu dima i toplote- Deo 8: Klapne za kontrolu dima
SRPS EN 1366-1:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 1: Kanali
SRPS EN 1366-2:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 2: Klapne
otporne na poar
SRPS EN 1366-3:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 3:
Penetracijske zaptivke
SRPS EN 1366-4:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 4: Linearni
zaptivni spojevi
SRPS EN 1366-5:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 5: Ventilacioni
kanali i okna
SRPS EN 1366-6:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 6: Podignuti i
uplji podovi
SRPS EN 1366-7:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 7: Transportni
sistemi i njihovi zatvarai
SRPS EN 1366-8:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za
odimljavanje
SRPS EN 1366-9:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno
pregraeni kanali za odimljavanje
SRPS EN 81-58:2010 Bezbednosna pravila za konstrukciju i ugradnju liftova - Pregled i
ispitivanje - Deo 58: Vrata voznog okna, ispitivanje otpornosti prema poaru

LABORATORIJE ZA ISPITIVANJE
Laboratotrije za ispitivanje moraju biti akreditovane od Akreditacionog tela Srbije ijom
akreditacijom se utvruje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglaenosti.

TEHNIKI ZAHTEVI ZA PROIZVODE I OCENJIVANJE USAGLAENOSTI
Znaenje sledeih izraza definisani su lanom 3, Zakona o tehnikim zahtevima za proizvode i
ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS br.36/09)
1. proizvod je svaki proizvod koji je, kao rezultat nekog procesa, izraen ili na drugi nain dobijen,
nezavisno od stepena njegove prerade, a namenjen je za stavljanje na trite ili isporuku na tritu
2. isporuka na tritu je svako injenje dostupnim proizvoda na tritu Republike Srbije radi
distribucije, potronje ili upotrebe sa ili bez naknade
3. proizvoa je pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje izrauje proizvod ili lice koje se
predstavlja kao proizvoa stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, iga,
neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi nain
4. zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fiziko lice sa
prebivalitem u Republici Srbiji, koje je proizvoa ovlastio da za njegov raun preduzima radnje
iz ovlaenja, a u vezi sa stavljanjem proizvoda na trite Republike Srbije
5. uvoznik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fiziko lice sa
prebivalitem u Republici Srbiji koje stavlja na trite proizvod iz drugih zemalja
6. distributer je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fiziko lice sa
prebivalitem u Republici Srbiji, koje je ukljueno u lanac isporuke i koje u okviru obavljanja
svoje delatnosti isporuuje proizvod, a nije proizvoa ili uvoznik
7. isporuilac je proizvoa, zastupnik, uvoznik ili distributer
8. ocenjivanje usaglaenosti je svaka aktivnost kojom se utvruje da li je proizvod, odnosno proces
proizvodnje usaglaen sa propisanim tehnikim zahtevima
9. telo za ocenjivanje usaglaenosti je privredno drutvo, ustanova ili drugo pravno lice koje
sprovodi ocenjivanje usaglaenosti, odnosno obavlja poslove tehnike procene, ukljuujui
etaloniranje, ispitivanje, sertifikaciju i kontrolu
10. isprava o usaglaenosti je deklaracija o usaglaenosti, izvetaj o ispitivanju, sertifikat, uverenje o
kontrolisanju ili drugi dokument kojim se potvruje usaglaenost proizvoda sa propisanim
zahtevima
11. imenovanje je odobrenje koje nadleni ministar daje telu za ocenjivanje usaglaenosti za
sprovoenje ocenjivanja usaglaenosti za potrebe proizvoaa, u skladu sa zahtevima iz tehnikog
propisa
12. ovlaivanje je odobrenje koje nadleni ministar daje telu za ocenjivanje usaglaenosti za
obavljanje poslova tehnike procene, za potrebe organa dravne uprave koji sprovodi ocenjivanje
usaglaenosti, u skladu sa zahtevima iz tehnikog propisa
13. tehnika procena je ispitivanje, odnosno kontrolisanje proizvoda u skladu sa zahtevima
tehnikog propisa, koje obavlja ovlaeno telo za ocenjivanje usaglaenosti za potrebe organa
dravne uprave
14. tehnika specifikacija je dokument u kome se utvruju tehniki zahtevi za proizvode i postupci
ocenjivanja usaglaenosti, koji priprema struna komisija koju obrazuje nadleno ministarstvo, a
donosi ga ministar koji rukovodi radom ministarstva

NAIN PROPISIVANJA TEHNIKIH ZAHTEVA ZA PROIZVODE
Nain propisivanja tehnikih zahteva za proizvode definisan je lanovima 3,4,5,6,7 Zakona o
tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS br.36/09) Tehniki propis
priprema i donosi ministarstvo u okviru svog delokruga.
Tehniki zahtevi za pojedinani proizvod, odnosno grupe proizvoda propisuju se tehnikim
propisom neposredno, navoenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem tehnikog
propisa na srpski standard, odnosno tehniku specifikaciju.

POSREDNO PROPISIVANJE TEHNIKIH ZAHTEVA ZA PROIZVODE
Tehniki propis se moe pozvati na srpski standard na dva naina:
1. tehnikim propisom moe se odrediti da je jedini nain postizanja usaglaenosti sa zahtevima tog
propisa ispunjavanje zahteva srpskog standarda na koji se tehniki propis poziva;
2. tehnikim propisom moe se odrediti da je jedan od moguih naina postizanja usaglaenosti sa
zahtevima tog propisa ispunjavanje zahteva srpskog standarda na koji se tehniki propis poziva.
Institut za standardizaciju Srbije duan je da, na zahtev nadlenog ministarstva, dostavi
obavetenje o tome da li za proizvod koji se ureuje tehnikim propisom postoji odgovarajui srpski
standard ili predstoji njegovo donoenje, odnosno da li postoji odgovarajui meunarodni ili
evropski standard.

PROPISIVANJE OBAVEZE OCENJIVANJA USAGLAENOSTI
Propisivanje obaveze ocenjivanja usaglaenosti dato je u lanom 9 Zakona o tehnikim zahtevima
za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS br.36/09) a tehnikim propisom se odreuje
vrsta isprave o usaglaenosti koju je isporuilac duan da izda ili obezbedi za proizvod pre njegovog
stavljanja na trite ili upotrebu.
POSTUPCI OCENJIVANJA USAGLAENOSTI
Postupci ocenjivanja usaglaenosti utvruju se tehnikim propisom kojim se utvruje nain
ocenjivanja usaglaenosti koji moe da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili
kombinaciju razliitih postupaka ocenjivanja usaglaenosti.
Na osnovu lanova 18 i 19 Uredbe o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju
isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br.
98/2009)
Ocenjivanje usaglaenosti sprovodi se na osnovu modula koji su propisani tehnikim propisom, u
skladu sa Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta o zajednikom okviru za trgovanje proizvodima broj
768/2008/EZ od 9. jula 2008. godine (Decision of the European Parliament and of the Council on a
Common Framework for the Marketing of Products 768/2008/EC).
Tehnikim propisom se mogu propisati sledei moduli ocenjivanja usaglaenosti:
1. Modul A - interna kontrola proizvodnje;
2. Modul B - pregled tipa;
3. Modul C - usaglaenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje;
4. Modul D - usaglaenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta procesa proizvodnje - obezbeenje
kvaliteta proizvodnje;
5. Modul E - usaglaenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta proizvoda - obezbeenje kvaliteta
proizvoda;
6. Modul F - usaglaenost sa tipom na osnovu verifikacije proizvoda;
7. Modul G - usaglaenost na osnovu pojedinane verifikacije proizvoda;
8. Modul H - usaglaenost na osnovu potpune garancije kvaliteta - potpuno obezbeenje kvaliteta.
Osim ovuh modula ocenjivanja usaglaenosti, tehnikim propisom mogu da se propiu i drugi
moduli ocenjivanja usaglaenosti. Pomenuti moduli ocenjivanja usaglaenosti mogu se primenjivati
pojedinano ili u kombinaciji, u skladu sa tehnikim propisom.
Izbor modula ocenjivanja usaglaenosti proizvoda, vri se u skladu sa sledeim kriterijumima:
1. vrsta proizvoda
2. vrsta i stepen rizika koji proizvod moe da prouzrokuje

3. potreba da se proizvoau omogui izbor izmeu modula obezbeenja kvaliteta i sertifikacije
proizvoda, ako je obavezno uee tree strane
4. izbegavanje propisivanja modula koji bi za proizvoaa mogli da predstavljaju preveliko
optereenje u odnosu na bezbednosne zahteve utvrene u tehnikom propisu
Ako je jedan proizvod predmet vie tehnikih propisa, tim propisima se obezbeuje usklaenost
modula

OCENJIVANJE USAGLAENOSTI KOJE SPROVODI PROIZVOA
Ocenjivanje usaglaenosti koje sprovodi proizvoa negov zastupnik ili uvoznik i definiie se
tehnikim propisom za odreeni proizvod. Na osnovu lana 3 Uredbe o nainu sprovoenja ocenjivanja
usaglaenosti, sadraju isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl.
glasnik RS, br. 98/2009) ako je tehnikim propisom utvreno da ocenjivanje usaglaenosti sprovodi
proizvoa, tim propisom propisuju se i zahtevi vezani za internu kontrolu proizvodnje. Na osnovu
sprovedenog postupka ocenjivanja usaglaenosti, proizvoa izdaje Deklaraciju o usaglaenosti, ako je
proizvod koji je predmet ocenjivanja usaglaen sa propisanim zahtevima.

OCENJIVANJE USAGLAENOSTI KOJE SPROVODI IMENOVANO TELO ZA
OCENJIVANJE USAGLAENOSTI
Ocenjivanje usaglaenosti koje sprovodi imenovano telo definiie se tehnikim propisom za
odreeni proizvod. Na osnovu lana 4 Uredbe o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju
isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br.
98/2009) Ako je tehnikim propisom utvreno da ocenjivanje usaglaenosti sprovodi Imenovano telo,
ocenjivanje usaglaenosti se sprovodi na osnovu zahteva za ocenjivanje usaglaenosti koji se podnosi
Imenovanom telu. Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglaenosti u skladu sa modulom ocenjivanja
usaglaenosti koji je utvren tehnikim propisom.
Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglaenosti u skladu sa modulom ocenjivanja
usaglaenosti koji je utvren tehnikim propisom na osnovu lana 7 Uredbe o nainu sprovoenja
ocenjivanja usaglaenosti, sadraju isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka
usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009).
Pri ocenjivanju usaglaenosti, Imenovano telo duno je da:
1. sprovede ocenjivanje usaglaenosti samo u obimu koji je potreban, u skladu sa tehnikim
propisom, bez dodatnih zahteva prema podnosiocu zahteva
2. sprovede ocenjivanje usaglaenosti efikasno i ekonomino, u najkraem moguem roku i sa
najveim stepenom strunosti i profesionalizma
3. obavetava podnosioca zahteva, na njegovo traenje, o stanju postupka ocenjivanja usaglaenosti i
eventualnim razlozima za kanjenje, kao i da mu prua druga potrebna obavetenja
4. da obezbedi brzo i efikasno postupanje po prigovorima na rad i odluke Imenovanog tela u vezi sa
sprovoenjem ocenjivanja usaglaenosti
5. da zahteva od podnosioca zahteva samo informacije neophodne za sprovoenje ocenjivanja
usaglaenosti, kao i da obezbedi poverljivost svih informacija pribavljenih tokom ocenjivanja
usaglaenosti
6. kada obavlja uzorkovanje, to uzorkovanje ne vri na nain kojim se stvaraju nepotrebne
nepogodnosti podnosiocu zahteva
Na osnovu sprovedenog ocenjivanja usaglaenosti na osnovu lana 8 Uredbe o nainu
sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju
znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br. 98/2009), za predmetni proizvod koji ispunjava propisane
zahteve Imenovano telo izdaje odgovarajuu ispravu o usaglaenosti, u skladu sa tehnikim propisom i
obimom poslova koji je utvren reenjem o njegovom imenovanju.
Imenovano telo ne moe da izda ispravu o usaglaenosti za svoje proizvode, proizvode koje uvozi,
odnosno kupuje.

Imenovano telo na osnovu lana 15 Uredbe o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti,
sadraju isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br.
98/2009) duno je da vodi evidenciju o izdatim i oduzetim ispravama o usaglaenosti, ograniavanju
vaenja izdatih isprava o usaglaenosti, kao i o odbijanju izdavanja isprava o usaglaenosti.
Imenovano telo duno je da uva dokumentaciju o rezultatima ispitivanja i druge podatke, kao i
tehniku i drugu dokumentaciju u vezi sa sprovedenim postupkom ocenjivanja usaglaenosti i izdatom
ispravom o usaglaenosti, u roku od 10 godina od dana izdavanja isprave o usaglaenosti, odnosno od
dana svakog pojedinano sprovedenog ocenjivanja usaglaenosti, ako tehnikim propisom nije drugaije
odreeno.

OCENJIVANJE USAGLAENOSTI KOJE SPROVODI ORGAN
DRAVNE UPRAVE
Ocenjivanje usaglaenosti koje sprovodi organ dravne uprave (nadleni organ) definie se
tehnikim propisom za odreeni proizvod. Na osnovu lana 17 i 17 Zakona o tehnikim zahtevima za
proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS br. 36/09).
Kada je tehnikim propisom utvreno da ocenjivanje usaglaenosti sprovodi organ dravne
uprave, a kada za potrebe tog organa tehniku procenu vri telo za ocenjivanje usaglaenosti, to telo mora
da ispunjava zahteve iz tehnikog propisa u smislu lana 12. Zakona o tehnikim zahtevima za proizvode i
ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS br.36/09).

ULOGA AKREDITACIJE U OCENJIVANJU USAGLAENOSTI
Pri donoenju reenja o imenovanju ili ovlaivanju tela za ocenjivanje usaglaenosti smatra se da
telo za ocenjivanje usaglaenosti koje ima akt o akreditaciji ispunjava propisane zahteve u meri u kojoj su
obuhvaeni obimom akreditacije, uzimajui u obzir postupke ocenjivanja usaglaenosti i proizvode
obuhvaene akreditacijom.

PRIJAVLJIVANJE TELA ZA OCENJIVANJE USAGLAENOSTI
Ministarstvo nadleno za poslove koji se odnose na tehnike propise, na predlog nadlenog
ministarstva, vri prijavljivanje imenovanog, odnosno ovlaenog tela za ocenjivanje usaglaenosti
odgovarajuoj meunarodnoj organizaciji u skladu sa pravilima potvrenih meunarodnih sporazuma iji
je potpisnik Republika Srbija.
Obaveze proizvoaa, uvoznika proizvoda, obaveze distributera proizvoda, obaveze vlasnika
proizvoda u upotrebi definisane su poglavljem IV Zakona o tehnikim zahtevima za proizvode i
ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS br.36/09) i Proizvod se stavlja na trite, odnosno isporuuje
na tritu samo ako je usaglaen sa propisanim tehnikim zahtevima, ako je njegova usaglaenost ocenjena
prema propisanom postupku, ako je oznaen u skladu sa propisima i ako ga prate propisane isprave o
usaglaenosti i druga propisana dokumentacija.

Vaenje inostranih isprava i znakova usaglaenosti
Isprave o usaglaenosti koje je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglaenosti i znaci
usaglaenosti izdati u inostranstvu vae u Republici Srbiji, ako su izdati u skladu sa potvrenim
meunarodnim sporazumima iji je potpisnik Republika Srbija.
Nadleni ministar moe priznati vaenje inostranih isprava i znakova usaglaenosti kojima se
potvruje usaglaenost proizvoda sa inostranim tehnikim propisom, pod uslovom da zahtevi iz tog
propisa obezbeuju najmanje isti stepen zatite bezbednosti ivota i zdravlja ljudi, zatite ivotinja i
biljaka, zatite ivotne sredine, zatite potroaa i drugih korisnika i zatite imovine, koji su odreeni
zahtevima srpskog tehnikog propisa.

KONKRETNI ZAHTEVI U VEZI ISPRAVA O USAGLAENOSTI ZA
MATERIJALE, KONSTRUKCIJE, INSTALACIJE I OPREMU I UREAJE
KOJI SU PREDMET PROJEKTA
Svi materijali, konstrukcije, instalacije i opremu i ureaji koji se koriste u cilju zatite objekata
poara mrju imti vaee isprave o usaglaenosti, pojedinane sertifikate kojima se dokazuje kvalitet
ugraenog materijala i opreme (deklaracije proizvoaa), odnosno izvrenih radova (probne kocke,
provere kvaliteta nasutih podloga i dr.), kao i posebni sertifikati koje izdaju imenovana tela, a odnose se
na ispravnost odgovarajuih sistema instalacija i opreme kao na primer:
Sertifikat o otpornosti prema poaru zidova na granicama poarnih sektora u skladu sa
standardom SRPS U.J1.090 i SRPS U.J1.092 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue
elemanata tipskih graevinskih konstrukcija na otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju
ispunjavati organizacije udruenog rada ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br.
24/90) izdatim od strane imenovanog tela
Sertifikat o otpornosti prema poaru negorivih materijala za zaptivanje prodora instalacija na
granici poarnog sektora u skladu sa standardom DIN 4102 deo 9, odnosno DIN 4102 deo 11 a na
osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih graevinskih konstrukcija na
otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruenog rada
ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela.
Zapisnik o pregledu ugraenih negorivih materijala za zaptivanje prodora instalacija na granici
poarnog sektora izraenih u skladu sa standardom DIN 4102 deo 9, odnosno DIN 4102 deo 11
izdatim od strane ovlaenog pravnog lica.
Sertifikat o otpornosti prema poaru panela krovnog pokrivaa u skladu sa standardom SRPS
U.J1.140 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata tipskih graevinskih
konstrukcija na otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruenog rada ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br. 24/90) izdatim od strane
imenovanog tela
Sertifikat za kanale otporne na poar sistema za odvoenje dima i toplote u skladu sa
standardima SRPS EN 1366-8 i SRPS EN 1366-9 a na osnovu Pravilnika o obaveznom
atestiranjue elemanata tipskih graevinskih konstrukcija na otpornost prema poaru i o uslovima
koje moraju ispunjavati organizacije udruenog rada ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list
SFRJ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela
Sertifikat za klapne otporne na poar sistema za odvoenje dima i toplote u skladu sa
standardima SRPS EN 1366-2 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata
tipskih graevinskih konstrukcija na otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju ispunjavati
organizacije udruenog rada ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br. 24/90) izdat
od strane imenovanog tela
Sertifikat za ventilatore sistema za odvoenje dima i toplote u skladu sa standardima SRPS EN
12101-3 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih graevinskih
konstrukcija na otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruenog rada ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br. 24/90) izdat od strane
imenovanog tela
Sertifikat za ventilatore sistema za nadpritisak u skladu sa standardima SRPS EN 12101-6 a na
osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih graevinskih konstrukcija na
otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruenog rada
ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela
Struni nalaz o pregledu, merenju i ispitivanju elektrinih instalacija objekta u skladu sa
Pravilnikom o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br.
53/88, 54/88, 28/95)
Izvetaj o funkcionalnom ispitivanju protivpaninog osvetljenja
Struni nalaz o pregledu i ispitivanju instalacija za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja
(gromobranske instalacije)

Izjava da je instalacija sistema za dojavu poara izvedena prema projektnoj dokumentaciji,
potpisana od strane nadzornog organa i ovlaenog izvoaa radova u skladu sa Pravilnikom o
polaganju strunog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlaenja za izradu Glavnog projekta
zatite od poara i posebnih sistema i mera zatite od poara
Zapisnik o pregledu i ispitivanju sistema za dojavu poara izdat od strane ovlaenog izvoaa
radova u skladu sa Pravilnikom o polaganju strunog ispita i uslovima za dobijanje licence i
ovlaenja za izradu Glavnog projekta zatite od poara i posebnih sistema i mera zatite od
poara
Sertifikat o ispitivanju tipa za ugraene elemente i centralu sistema za dojavu poara u skladu sa
zahtevima standarda SRPS EN 54-xx izdat od strane imenovanog tela
Sertifikat, sa nalazom o ispitivanju, o otpornosti prema poaru vrata vatrootpornosti 90 minuta u
skladu sa standardom SRPS U.J1.160 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata
tipskih graevinskih konstrukcija na otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju ispunjavati
organizacije udruenog rada ovlaene za testiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ br. 24/90)
izdatim od strane imenovanog tela
Izjava o usaglaenosti proizvoda izdata od strane stavljaoca na proizvoda na trite (proizvoaa
ili njegovog zastupnika, uvoznika ili distributera) da su isporuena vrata otporna na poar u skladu
sa standardom SRPS U.J1.160 izvetajima o ispitivanju izdatim od ovlaene organizacije
Izvetaj o funkcionalnom ispitivanju sistema ventilacije i sistema odvoenja dima i toplote,
potpisan od strane nadzornog organa i ovlaenog izvoaa radova koji poseduje licencu u skladu
sa Pravilnikom o polaganju strunog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlaenja za izradu
Glavnog projekta zatite od poara i posebnih sistema i mera zatite od poara
Zapisnik o hidraulikom ispitivanju instalacija sprinklera (gaenja poara rasprenom vodom)
potpisan od strane nadzornog organa i izvoaa radova koji poseduje licencu u skladu sa
Pravilnikom o polaganju strunog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlaenja za izradu
Glavnog projekta zatite od poara i posebnih sistema i mera zatite od poara.
Struni nalaz o kontroli protono kapaciteta i pritiska vode u hidrantskoj mrei sa zapisnikom o
putanju u rad postrojenja za povienje pritiska hidrantske instalacije izdat od strane ovlaenog
pravnog lica.
Zapisnik o pregledu i ispitivanju vatrogasne opreme (Hidrantski nastavak dvokraki, obina
mlaznica tip C, kosi ventil tip C, potisna spojka tip C) izdat od ovlaenog pravnog lica.
Izvetaj o ispitivanju na hladni vodeni pritisak za potisno crevo tip C izdat od strane od
ovlaenog pravnog lica
Sertifikat za aparat za gaenje S-9A na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju runih i
prevoznih aparata za gaenje poara (Slubeni list SFRJ, broj 61/83) izdat od strane
imenovanog tela
Sertifikat za aparat za gaenje CO
2
-5 na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju runih i
prevoznih aparata za gaenje poara (Slubeni list SFRJ, br. 61/83) izdat od strane imenovanog
tela.
Garantni list o kontroli ispravnosti i servisiranju prenosnih aparata za gaenje poara izdat od
strane ovlaenog pravnog lica.

AKREDITACIJA
Pojam akreditacije je definisan lanom 2 Zakonom o akreditaciji (Sl. glasnik RS, br. 73/2010)
i predstavlja utvrivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju da li telo za ocenjivanje usaglaenosti
ispunjava zahteve odgovarajucih srpskih, odnosno meunarodnih i evropskih standarda, i kada je
primenljivo, sve dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti, kako bi se vrili odreeni poslovi
ocenjivanja usaglaenosti;
Akreditaciono telo Srbije (ATS) je jedino u Republici Srbiji kome se Zakonom o akreditaciji
poverava obavljanje poslova akreditacije i utvrivanje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglaenosti za
obavljanje poslova: ispitivanja; etaloniranja; kontrolisanja; sertifikacije proizvoda; sertifikacije sistema
menadmenta; sertifikacije osoba.
Postupak akreditacije pokrece se na osnovu prijave koju podnosi telo za ocenjivanje
usaglaenosti. Prijava sadri ime, adresu i pravni status podnosioca prijave, jasno definisan traeni obim
akreditacije, kao i druge podatke i dokumentaciju u skladu s pravilima akreditacije koja donosi ATS.
Poslovi za koje je potrebna akreditacija utvruju se zakonima i tehnikim propisima.

III GRAFIKI PRILOZI

ZOP Tekstualni Deo

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

ZOP Tekstualni Deo

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

1

1 PODLOGE ZA IZRADU TEHNIKE DOKUMENTACIJE .............................................. 13

IZVOENjE RADOVA NA ADAPTACIJI

Uraditi glavni projekat zatite od poara za izvoenje radova na adaptaciji i investicionom

Numeriku dokumentaciju (proraune ili podatke iz propisa o stepenu otpornosti objekta i

Prilikom izrade glavnog projekta zatite od poara za predmetni objekat koriena je

2.2 Opis objekta

Horizontalna i vertikalna regulacija definisane su postojeim gabaritima i postojeom

2.4 Zapremina objekta

2.5 Broj lica u objektu

2.6 Kategorija tehnolokog procesa

Dobijeno vreme od priblino 6 minuta za poetak intervencije je povoljno i ono obezbeuje

Prema strunom uputstvu o kategorizaciji radnih organizacija i objekata, a prema stepenu

Specifino poarno optereenje je izraeno toplotom svedenom na 1 m

Na osnovu procene opasnosti od poara u objektu, a u skladu sa zakonom i pravilima struke

Zgrada IS1 NS1 IS2 NS2 IS3 NS3 IP1

1/4 1/2 1 1,5 2

Rad sa zapaljivim matrijama u Laboratoriji za kontrolu obavlja se u digestoru. Za digestor je

18. elina krovna konstrukcija reetka

Snabdevanje objekta vodom reeno je prikljukom na postojeu vodovodnu u objektu na

poloenimna ziduispodmaltera. El. instalaciju bojleraizvestikablom PPY3x2,5mm

U skladu sa SRPS U.J1.030 poarno optereenje u SVIM predmetnim prostorima je nisko

Das könnte Ihnen auch gefallen