RAZGOVOR NEDELJE: VLADETA JEROTI, psihijatar i knjievnik

Kad se civilizacija priblii vrhu, kultura e biti blizu dna

U mladosti sam pisao pesme. Neki socijalistiki kritiari nali su za pametno da ih kritikuju kao dekadentne Vladeta Jeroti (Foto T. Janji) Vladeta Jeroti (1924), lekar, psihijatar, knjievnik, akademik, dobitnik je nagrade za ivotno delo Dositej Obradovi, koju dodeljuje istoimena zadubina. Jeroti je, kae se u obrazloenju irija, svojim ivotom, delom i delovanjem, po svemu, na tragu misije koju je u srpskom narodu ostvario Dositej Obradovi. Zavrio je gimnaziju i u Beogradu. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u vajcarskoj, Nemakoj i psihoterapiju. Radio je vie decenija kao ef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice Dr Dragia Miovi. Od 1985, kao profesor po pozivu, predavao je dve decenije Pastirsku psihologiju i medicinu na u Beogradu. Autor je etrdesetak izuzetno znaajnih knjiga. lan je SANU, i Medicinske akademije. U Dositejevo vreme, stie se utisak, vie se ulagalo u obrazovanje, nego danas? Ne znam da li je tako ako mislite na Srbiju, koja se jo nije bila oslobodila turskog ropstva. Ako mislite na Evropu u Dositejevo vreme, moda ste u pravu. Vrednosti se ipak menjaju. Valja razlikovati trajne vrednosti, kao to je univerzalna etika poruka, vredna za svako doba i za svaku religiju: Ne ini drugome ono to ne eli da on tebi ini, pa ih razlikovati od prolaznih vrednosti, koje se menjaju iz veka u vek. Dositej Obradovi je ostavio primer svome narodu, kako svojim ivotom tako i svojim knjigama, trajne vrednosti sadrane u njegovom istinskom prosvetiteljstvu, i jo vie, u njegovoj verskoj toleranciji, toliko potrebnoj i naem vremenu. I kultura nam je na margini drutva? Ne samo kod nas. Kada je Osvald pengler pisao knjigu Propast Zapada (suvie patetian naslov), izmeu dva svetska rata, kao da je bio vidovit, jer je napisao: Kada se civilizacija u budunosti priblii svome vrhu, kultura e biti blizu dna. Ali ne oajavajmo! Kultura nikada nee nestati, jer je kultura: religija, filozofija i umetnost. Ako je kultura, zbilja, ovo to sam za njenu bit naveo, bilo je i ranije epoha presahnjivanja kod ljudi, i religioznog duha i stvaralatva, u filozofiji i umetnosti, pa ipak, kultura (dakle, kult, potovanje Boga i crkvenih obreda) nije nikada nestala. Prouavali ste psiholoke portrete srpskih pisaca. Ko vam je bio najzanimljiviji? Tri moda najvea srpska pisca od sredine pa do kraja XX veka Andri, Crnjanski, Selimovi (pre njih Momilo Nastasijevi) bili su mi podjednako zanimljivi i sloeni kao linosti. Bez takve sloenosti bila bi nezamisliva njihova sloena dela. Ko je mogao bolje od Andria da objektivno sagleda ivot u Bosni, i onaj proli, i onaj za vreme Andrievog ivota, i ovaj dananji! Milo Crnjanski je apsolutni pesnik, bilo u kojoj oblasti knjievnosti da se ogledao. Mea Selimovi je uzbudljivo i doivljeno iskazao traginost ivota u svom najboljem romanu Dervi i smrt. Kako moe bolest, a kako alkohol da utiu na stvaralatvo?

Veina bolesti su psihosomatskog porekla, pa je znaajno ta mislimo, pa i oseamo. Jedno vreme se mislilo da bolesti (naroito psihike) mogu delovati podsticajno na stvaralatvo nekoga obdarenog oveka. Dosta dugo ne misli se vie tako; ak suprotno: neke bolesti su kod nekih stvaralaca ometale njihovo stvaranje (Kafka ili Herman Hese, dok nije zavrio analizu kod jednog jungovski orijentisanog psihoterapeuta). Alkohol i/ili droga (psilocibin, na primer) mogu delovati jedno krae vreme stimulativno na stvaraoca, ali posle toga nastaje destrukcija i samodestrukcija. ivimo u svetu materijalnih vrednosti, duhovne nikoga ne zanimaju. Kuda nas to vodi? Ve je bilo u istoriji kulture sveta slinih perioda koji su se smenjivali sa napretkom duhovnih vrednosti. Zato bismo bili apokaliptiari ako smo stvarno religiozni? Naravno da jednom dolazi svetu kraj, ali zato bi taj kraj trebalo da bude sutra! I druge religije, osim triju monoteistikih religija, govore o kraju, ali ne tako pretei, mada i opominjui, kao sve tri monoteistike religije. Zapadna kultura, i kada gubi religioznost, i dalje je pod strahom od apokalipse. Predavali ste na Bogoslovskom fakultetu. Kako ste uspeli u sebi da pomirite znanje i veru, nauku i religiju? Nije to bilo uvek lako, ali ako ne precenjujem samog sebe mislim da sam ih ve davno pomirio. Verujem da bih znao, govorio je jo u XI veku Anselmo Kenterberijski (pre njega slino je rekao blaeni Avgustin). Zar nije sve tajna? I atom i elija, i vasiona i ovekova psiha? Tajna me ispunjava i smislom i radou. Slavimo Uskrs, kao deo tradicije, ali da li, zaista, verujemo u vaskrsenje i drugi dolazak Hrista? To moe da bude za mnoge ljude kljuno pitanje. Apostol Pavle nas upozorava: Ako Hristos ne usta, uzalud propoved naa i vera vaa. Znaaj hrianski filozof iz IV veka Tertulijan treba da je rekao: Verujem (u vaskrslog Hrista, primedba V. J.), jer je apsurdno! Kao to slutimo izazov vere i danas, u XXI veku, izazov je prvog reda. Da li je ljubav najsnanije oseanje, sila koja nas pokree, motivie, daje smisao ivotu? Sigurno da je tako, ali kako stii do ljubavi? Pojam ljubavi je ist paradoks: najjednostavniji je i najsloeniji doivljaj kod oveka. Najpre se oekuje ljubav od roditelja. Ako je nema ili je nije bilo dovoljno, moda je moe u nama roditi ili dopuniti u toku ivota neko drugi mu, ena, dete, stvaranje; moda kod nekoga zavoljena profesija. Ako ni toga ne bude, zato ne bismo poverovali u Boiju ljubav prema oveku? Apsolutnu Boiju ljubav. Godinama ste pisali dnevnik. Da li e ikada ugledati svetlost dana? Moda, posle moje konine. Nee ni tada biti u tome dnevniku niega posebnog. Zahvalan sam mome ocu Momilu to me je savetovao da piem dnevnik kada sam imao etrnaest godina. Upoznavao sam preko pisanja dnevnika samoga sebe, sve bolje. Otac je voleo muziku, a majka poeziju. Da li ste u mladosti pisali pesme? Da, samo nekoliko pesama, koje su bile i objavljene. Neki socijalistiki kritiari nali su za pametno da ih kritikuju kao dekadentne. Bila mi je poast da sam tada kritikovan zajedno sa Miodragom Pavloviem. Kakav je va odnos prema bolesti, starosti, smrti? Ovaj odnos, kod veine ljudi, kod mene takoe, zavisi od genetike, uroenog temperamenta (na primer, kolerinog ili melanholinog), ali najvie od otkrivanja smisla ivota, i u tome smislu religiozne vere (pobonost nije vie dovoljna pred novim iskuenjima za hriane).

U kojoj meri sve ove tehnike novotarije pomau oveku, a u kojoj doprinose njegovom otuenju? Tano je i jedno i drugo. Otkria nauke (naroito tehnologije) dragocena su, korisna i olakavaju civilizacijski ivot (samo donekle i kulturni). Ali drugu stranu Janusove glave tano je video Morozov kada je rekao: ovek je izgubio linost, izgubio mo rezonovanja, on se kompjuteru obraa kao hromi invalid protezi. Zar to nije znak uznapredovalog procesa otuenja, o kome je ovo ljudi ne znaju prvi pisao apostol Pavle, pre dve hiljade godina, u Poslanici Koloanima. Pitanje je uvek aktuelno: od koga smo ili od ega otueni? Od Boga, prirode, ljudi, ili, to je najtanije od samog sebe (sopstva, rekao bi Jung). Sebe, koga ne poznajemo! ivimo prebrzo, stresno. Moe li vera da pomogne, da bude lekovita? Uveren sam da moe da pomogne. Rei e mi neko: to je vae subjektivno shvatanje. Imate talent vere. Naravno da je subjektivno, ali vera nije talent, ve je u klici data svakom oveku (homo religiosus, kao arhetip u kolektivno nesvesnom svih ljudi). Svaki ovek na zemlji u neto veruje. Kada je re o religiji, razlikujem pobonog od religioznog oveka. Da li vam je dosadilo da po vie puta odgovarate na ista ili slina pitanja. Bilo ih je, verovatno, i u ovom razgovoru? U pravu ste, sve mi je dosadnije da odgovaram na pitanja, vie ili manje slina. Ipak, rado sam odgovarao na vaa pitanja, jer cenim va rad, a i Politiku, koju itam od mladosti (a i moji roditelji su je redovno itali). Uostalom, bilo je nekoliko originalnih pitanja, meu njima i ovo poslednje. Tesla u Hramu Svetog Save Kako ocenjujete inicijativu da se urna Nikole Tesle prenese u Hram Svetog Save? Pozitivno je ocenjujem. Pa zar Nikola Tesla nije bio religiozan ovek? Ne samo pravoslavno hrianski religiozan ve univerzalno, kosmiki religiozan. Izmeu ostalog, zato je i mogao da bude genijalan. I Ajntajn i Tesla, ponavljam, zar nisu bili religiozni ljudi zahvaljujui njihovoj genijalnoj intuiciji? Andri je naginjao ateizmu Ivo Andri ostaje, po svoj prilici, i za budunost, jedan od najznaajnijih pisaca Balkana, Evrope, pa i sveta. Ugledni knjievni kritiari, i kod nas i u svetu, saglasni su da Andri pripada onim umnim stvaraocima sveta za koje se kae (kada se analizira njihov pogled na svet) da pripadaju sloju dubokih skeptiara i pesimista (i u filosofskom smislu, kao skeptiki pogled na svet); prema verskoj orijentaciji (kada je o njoj re) Andri najpre pripada umnim agnostiarima koji naginju ateizmu smatra Vladeta Jeroti.