I .

DOBA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918-1941

Maari u vreme politike obespravljenosti 1918-1922

etvorogodinji rat voen do kraja oktobra 1918. godine oznaio j e kraj A u strougarske monarhije, kada se dualistika tvorevina, koja j e do tada smatrana vrlo stabilnom, raspala na svoje sastavne delove. Za nastojanja nacionalnih manjina da se osamostale povoljne prilike su nastale u prolee 1918. godine, a sve drave lanice Antant su zauzele stav za podelu Dvojne monarhije. Slovaci, esi, Rumuni, Srbi i Hrvati su u prvoj polovini oktobra osnovali svoje narodne odbore, koji su predstavljali venike, upravljake i vladajue organe. U noi izmeu 23. i 24. oktobra j e osnovano Maarsko nacionalno vee. Mada je Karlo I V j o 16. oktobra Monarhiju proglasio saveznom dravom, pokuaj njene reforme bio j e samo jalov eksperiment. Privremena nacionalna skuptina, sazvana na brzinu 2 1 . oktobra, proglasila je osnivanje N e m a k e Austrije. Svi nacionalni saveti su ve na kraju meseca obelodanili otcepljenje od Austrougarske i prikljuenje svojim nacionalnim dravama. Zagrebako narodno vjee (Narodno vjee Slovenaca, Hrvata i Srba), koje je ranije preuzeo vlast od Hrvatskog sabora, proglasio je otcepljenje od Austrougarske i osnivanje Drave Slovenaca, Hrvata i Srba. Situacija j e bila posebno sloena u junim delovima Ugarske. Prvi znaajan korak Karoljijeve vlade bio j e zakljuenje Beogradske vojne konvencije i odluka o komandi francuskih snaga na Balkanu, na ijem elu j e bio general Frane d'Epere. Ova vojna konvencija (13. novembar 1918) bila j e , u sutini, primena padovskog primirja u Maarskoj. Poslednjom takom ove konvencije proklamovan j e kraj neprijateljstva izmeu Maarske i saveznika. Tako j e Karoljiveja vlada morala da povue svoje trupe sa teritorije istono od gornjeg toka reke Samo i banatske teritorije j u n o od reke Mori. Maarske trupe morale su da napuste i teritorije j u n o od linije Segedin -Peuj- Varadin, odnosno teritoriju Bake i Meudravlja. Prema Konvenciji, a na osnovu primirja, civilna uprava u vojno zaposednutim j u n i m oblastima ostala j e u lokalnim, odnosno maarskim rukama. Pored toga, M a a r s k a j e , po Konvenciji, koju j e inilo 18 taaka, trebala da odredi strateke take koje j e Francuska mogla da zaposedne. Ovom konvencijom j e , takoe, propisano razoruanje maarske vojske (6 peadijskih konjikih

divizija i 2 konjike divizije), kao i obaveza M a a r s k e da razorua i internira trupe n e m a k o g generala Augusta fon Makenzena prilikom njihovog povlaenja iz Ukrajine ako u roku od 15 dana od sklapanja primirja u Padovi ne napuste teritoriju M a a r s k e . Trupe Antant su, na osnovu Konvencije, dobile pravo prolaza i zadravanja u M a a r s k o j , a drava j e bila obavezna da im p o m a e u ishrani i transportu. Prema odredbama navedene konvencije, B u d i m p e t a j e bila primorana da Srbiji ustupi elezniko, drumsko i telegrafsko osoblje, tj 3.000 lica koja su bila obavezna da pomognu u osposobljavanju eleznikih pruga, telefonskih i telegrafskih veza. Vojvoda ivojin Mii, glavni zapovednik srpske vojske, naredbu o prebacivanju svojih trupa na j u n e teritorije Austrougarske spremno j e e k a o ve od 30. oktobra, t j . pre poetka pregovora. Jedinice vojvode Miia su, uz saglasnost komandanta istonog krila trupa Antant Frana dTiperea, ve 5. novembra poele da zaposcdaju teritorije do Moria, Subotice, Baje i Peuja. To znai daje pre dolaska delegacije pod vodstvom Karolj ija u Beograd zapoeto zauzimanje Vojvodine. Srpske trupe su 5. novembra ule u Zemun i Pa n e vo; Belu Crkvu su zauzele 6, a N o v i Sad 9. novembra. Suboticu i Baju su zauzele ve 13. novembra, a nakon potpisivanja Konvencije zaposele su Bar, Sigetvar, Peuj i na kraju Pevarad. Beogradski sporazum nije rezultirao srpskim zaposedanjem pomenutih junih teritorija, ve ih j e samo aminovao. Vojna konvencija se nije odnosila na Pomurje koje nije pripadalo Hrvatskoj, ve je bilo pod m a a r s k o m upravom (Pomurje i l i Vendska teritorija nalazi se na levoj obali reke Mure, a inili su je srezovi Murska Sobota i Sentgothard, upanija Va, srez Donja Lendava, upanija Zala). Bez obzira na to, srpske jedinice su 25. decembra 1918. godine ule u Donju Lendavu, odakle su ubrzo, ve 13. januara, morale da se povuku. Ta teritorija j e na Parikoj mirovnoj konferenciji, za nekoliko meseci dodeljena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako je jugoslovenska armija 12. avgusta ula na teritoriju Pomurja, odnosno na teritoriju nekadanjih upanija Va i Zala. Mcumurje, odnosno podruje izmeu reka Mure i Drave (srezove Perlak i akovec, maarsku upaniju Zala) ve decembra 1918. godine j e zaposela jedna posebna hrvatska jedinica.
1

Srpska vojna komanda je vlast u Banatu uspela da preuzme tek 20. februara 1919. godine. Tamo j c vlast od kraja oktobra 1918. godine bila u rukama Ba-

Tekst o Vojnoj konvenciji videti u: Zapisnici sa sednica delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919-1920, priredili Bogdan Krizman, Bogumil Hrabak, Beograd, 1960, 311-312. Francia diplomciai iratok a Krpt-medence trtnetrl 1918-1919, szerk. dm Magda s Ormos Mria. Akadmiai Kiad, Budapest, 1999, 16-18. Problem razmotren u: Mria Ormos, A belgrdi katonai konvencirl. Trtnelmi Szemle, 1. sz. 1979, 12-38. Ormos Mria, Padovtl Trianonig 1918-1920. Kossuth Knyvkiad, Budapest, 1983, 60-74. O istorijskom periodu videti u: Romsics Ignc, Magyarorszg trtnete a XX. szzadban. Osiris Kiad, Budapest, 1999, 102-130.

natskog nacionalnog vea - pod vodstvom socijaldemokrate dr Ota Rota, koje budunost Banata nije videlo u okviru Kraljevine SHS i l i Rumunije, ve u samostalnoj dravi pod kontrolom francuskih trupa. Jedan deo Peuja i Baranje, kao i Baja i njena okolina su, po beogradskom sporazumu, takoe okupirali Srbi. Na osnovu mirovnog sporazuma, Srbi su ove teritorije napustili 24. avgusta 1920. Pored promene imperije, veliku brigu kako stanovnitvu, tako i organima vlasti zadavao je zeleni kadar" -dezerteri austrougarske armije, uglavnom jugoslovenskog porekla, koji su, okupljajui se u bande, iveli od razbojnitva i kraa ne priznajui nikakvu pravnu vlast. Opta nesigurnost, socijalne tenzije, trajkovi, manji ustanci, pokreti, zauzimanje poseda i lokalne republike" kratkog veka, bile su pratee pojave smene imperija u j u n i m delovima drave. Dok je maarska vlada inicirala pregovore sa v o o m Slovaka Milanom H o d o m , Sekeljska divizija j e nastojala da onemogui rumunsku vojsku koja je nameravala da pree demarkacionu liniju. Sa Srbima vlada nije pokuala ni da pregovara, a nije dolo ni do spontanog otpora, kao to je to bio sluaj sa Felvidekom (Gornjom Ugarskom). Karoljijeva vlada je, u sutini, ve priznala nezavisnost Hrvatske. Francuska nije bila sposobna za sprovoenje kontrole nad realizacijom Beogradske vojne konvencije, tako da nije kontrolisala ni osnovnu i znaajnu taku za M a a r e u j u n i m delovima drave, koja je, pored srpskog zaposedanja teritorije, javnu upravu poveravla lokalnim vlastima".
2 3

Maarska j e tada proivljavala jedan od najburnijih perioda svoje istorije 20. veka, ije su glavne smernice bile: jedan izgubljen rat, Revolucija jesenjih rua, Republika sovjeta posle koje je sledila kontrarevolucija, a zatim radikalno sakaenje istorijske teritorije Ugarske. Kada je 6. januara 1920. godine maarska m i rovna delegacija predvoena grofom Albertom Aponjijem stigla u Pariz, pitanje maarsko-jugoslovenske granice je, kao i u sluaju drugih maarskih graninih linija, ve bilo reeno. Stanoje Stanojevi, jedan od eksperata jugoslovenske delegacije, u svojim memoarima je s pravom zapisao: Mi smo Vojvodinu lako, bez veih tekoa i borbi dobili. Rasprave je bilo samo oko veliine njenih pojedinih delova." Teritorije koje je srpska vojska p r i v r e m e n o " zaposela omoguile su Kraljevini SHS da na Parikoj mirovnoj konferenciji od M a a r s k e trai samo
4 2

O istoriji zaposednutih teritorija Baranje-Baje od 1918. do 1920. opirnije u: 1. Gergely Ferenc - Khegyi Mihly, Pcs-Baranya-Baja hromszg trtnelmi problmi 1918-1920 kztt, Baja, 1974. Szts Emil, Az elmerlt sziget. A baranyai szerb magyar kztrsasg. Pannnia Knyvek, Pcs, 1991. Za Podmurje videti: Gncz Lszl, Sajtos esemnyek a Mura mentn 1919-ben. Hornyk rpd, A magyar-jugoszlv hatr kialakulsa az els vilghbor utn klns tekintettel a Muravidkre. In: A Mara mente s a trianoni bkeszerzds. Lendvai fzetek 17. Szerk. Gncz Lszl, Lendva, 2000, 33-36, 80-94. Bogumil Hrabak, Dezerterstvo, zeleni kadar i prevratna anarhija u jugoslovenskim zemljama 1914-1918. Novi Sad, 1990, 218-328. Stanoje Stanojevi, Vojvodina na konferenciji mira". Letopis Matice srpske, knj. 300, 1914 -1921, 83.

promenu graninih linija. Jugoslovenska delegacija je, zbog rasprava izmeu srpskih i hrvatskih delegata, svoje teritorijalne zahteve uspela da formulie tek za 18. februar. Osnovu tih zahteva inio j e Paiev plan, osmiljen u toku rata, prema kojem se j u g o s l o v e n s k o - m a a r s k a granica protezala od Lipe, tokom Moria do ua - neposredno ispod Segedina, odnosno 15 kilometara severno od Subotice, a tu su spadali Baja, Peuj, Sigetvar, kao i Pomurje i M e u m u r j e . Nakon due rasprave, reenje j e prihvaeno 18. februara i bilo j e povoljnije za Maare. N a i me, Segedin, Baja, Sigetvar i Peuj ostali su u Maarskoj, dok j e M o h a i dalje pripadao Jugoslaviji. U Rumunsko-jugoslovenskoj komisiji, koja j e raspravljala o maarsko-jugoslovenskim graninim pitanjima, najvie rasprava izazivalo j e pitanje Banata. M e u t i m , tada uopte nije pominjana m o g u n o s t da, na osnovu esto pominjanog etnikog principa, pojedini delovi Banata, osim Rumuniji i Jugoslaviji, pripadnu M a a r s k o j . (Severne granice M a a r s k e razmatrane su u e hoslovakoj komisiji; maarske i austrijske komisije nije bilo. Odluka j e doneta na Glavnom veu Mirovne konferencije.)
5

Potpisivanjem Trijanonskog ugovora (4. juna 1920), M a a r s k a j e stekla punu nezavisnost, ali j e od drave srednje veliine postala mala drava. Njena teritorija je, bez Hrvatske, sa 282.000 k m smanjena na 92.963 k m , odnosno na 1/3, dok j o j se broj stanovnika sa 18,2 miliona smanjio na 7,6 miliona, to znai daje bila manja za 43%. Kraljevini SHS pripao j e 20.551 k m (bez Hrvatske i Slavonije), odnosno 1.509.295 stanovnika, od ega j e 30,3% stanovnitva bilo m a a r s k o . Prema popisu stanovnitva iz 1910. godine, od 91.436 stanovnika u jugozapadnom delu M a a r s k e Pomurju i Prekomurju (940 k m ) , na teritoriji nekadanjih upanija Va i Zala - Maara j e bilo 22,3% (20.346), a vendskog (slovenakog) stanovnitva 7 3 , 1 % (66.790), dok j e u Meumurju (795 k m ) bilo 9 1 , 1 % hrvatskog stanovnitva, odnosno 93.837 stanovnika. Od j u g o i s t o n o g dela Baranje, koja se prostirala izmeu Dunava i Drave, Kraljevini SHS pripao je takozvani Baranjski trougao, odnosno 1.213 kvadratnih kilometara. N a toj teritoriji (50.797 stanovnika) bilo j e 19,6% Maara (20.134), 27,5% Nemaca, 19,6% Hrvata, 11,9% Srba. Vojvodinom (Vajdasg), na osnovu uspomene na srpsku autonomiju, koja j e postojala od kraja 1849. godine do 1860. godine, nazivale teritorije otcepljene od Maarske, a to su - ve pomenuti baranjski delovi, Banat (9.344 k m ) i Baka (8.669 k m ) - u novoj jugoslovenskoj dravi (Srem j e 1945. godine pripao
2 2 2 6 2 2 2 2

Andrej Mitrovi, Jugoslavija na konferenciji mira 1919-1920. Beograd, 1969, 6-7. Magyar Statisztikai Zsebknyv 1940, Budapest, 1940. Magyar Kirlyi Statisztikai Hivatal. Rumunija je od Ugarske dobila 22. po veliini teritoriju - 103.093 km , 5.257.467 stanovnika; Maari su inili 31,6% tog stanovnitva. ehoslovakoj je pripojeno 61.633 km , odnosno 3.517.568 stanovnika; Maari su inili 30,3% tog stanovnitva. Austriji je pripalo 4.020 k m i 291.618 stanovnika. Manje teritorije pripale su Italiji (21 km ) i Poljskoj (589 km ). O tom pitanju videti u: Romsics Ignc, A trianoni bkeszerzds. Osiris Kiad, Budapest, 2001
2 2 2 2 2

Vojvodini, odnosno Autonomnoj Pokrajini Vojvodini). U maarskoj istorijskoj literaturi i jezikoj upotrebi se pod pojmom Dlvidk-juni delovi Ugarske - p o drazumevaju sve teritorije koje su nekada pripadale Ugarskoj, izuzev Hrvatske. U tekstu koji sledi upotrebljavau nazive Vojvodina i Dlvidk u tom smislu. Od 572.771 stanovnika Banata, koji je pripao Jugoslaviji, Srbi i Juni Sloveni su inili 43,9%, a Nemci i Rumuni 54,3%. U Banatu su 1910. godine ivela 109.343 Maara. U Bakoj je, najvie bilo Maara. Od 697.101 stanovnika Maara je bilo 41,8% (291.433), a Nemaca 23,3%. Srbi i Hrvati inili su 27,5% stanovnitva. Po popisu iz 1921. godine, od 11.984.911 stanovnika Kraljevine SHS Maara je bilo 467.658 ija je veina ivela u Vojvodini 378.107 lica. ( U Srbiji su ivela 2.532 Maara, u Crnoj Gori 17, u Bosni i Hercegovini 2.557, u Dalmaciji 68, u Hrvatskoj 71.928, u Sloveniji 14.429.) Polovina Maara sa cele teritorije Jugoslavije nalazila se u Bakoj. Mada rezultati popisa stanovnitva koji se odnosio na manjine zvanino nisu objavljeni, u dnevnom listu Politika od 16. maja 1933. godine objavljeni su delimini rezultati. Na osnovu ovog popisa, u Jugoslaviji je bilo 465.800 Maara, to znai da se za vreme desetogodinjeg postojanja i trajanja jugoslovenske imperije, t j . izmeu 1921. i 1931. godine broj M a a r a smanjio za 1.858. Vredno je napomenuti i to da se, prema podacima iz 1910. godine, do 1921. godine broj M a a r a koji su iveli u Vojvodini, to jest u Baranji, Bakoj i Banatu umanjio sa 420.910 na 378.107, a do 1931. godine na 368.646. Teritorije prikljuene Jugoslaviji su, u sutini, imale agrarni karakter; inile su ih kvalitetne oranice, na kojima su, pre svega, uzgajane ratarske kulture, uglavnom penica i kukuruz, ali je vanom kulturom smatrana i kudelja. O raslojavanju stanovnitva po nacionalnoj pripadnosti nemamo podatke, osim za otcepljeni Dlvidk. Prema jugoslovenskim podacima iz 1931. godine, u poljoprivredi je bilo zaposleno 71,2% stanovnitva. Broj zaposlenih u privredi iznosio je svega 8.224. Tako su, na primer, kudeljare zapoljavale 1.000, ciglane 800, a parni mlinovi i svilare po 700 lica. U graevinarstvu, za izgradnju eleznice i odvodnjavanje angaovano je j o 1.200 lica. Samostalnih zanatlija bilo je 44.705, a trgovaca 14.472. Za Dlvidk pre Prvog svetskog rata nije bez razloga vezivan pojam bezbrinog, dobrog ivota i bogatstva. Zemlja koja je bogato raala, penica, konji, dobro raspoloeni zemljoposednici bili su olienje maarskog naboba. U seanju krugova koji su vladali pre 1914. godine ta virtualna slika je potisnula sliku realnog ivota, punog drutvenih problema, kao i injenicu daje Dlvidk odavno bio teritorija na kojoj su iveli razliiti narodi. Uprkos tome, njegovi stanovnici su odvajkada bili sigurni glasai vladine stranke. Kod njih je opozicionarstvo na etrdesetosmakim osnovama ubrzo zamenjeno podrkom ezdesetsedmakoj politici. Veliki zemljini
7 8 7

Promenu broja maarskog stanovnitva videti u: Magyar Orszgos Levltr (u daljem tekstu MOL), Klgyminisztrium Bkeelkszt osztly iratai. XIX-J-l-j-2.t.-jugoszlv-szovjet-1946; XIX-J-l-j-lV-107-1945-46; 47. M O L X I X - J - l - a - I V . 107-1945-46.

poscdi Delvideka bili su u vlasnitvu porodica Kotck, Vojni, Dunerski, Fernbah i Lclbah, a grana nadvojvode Fridriha Habzburkog j e posedovala dva velika gospodarstva u Baranji. Srednji posed bio j e u nemakim, srpskim i bunjevakim rukama dok jc veliki deo sitnih parcela pripadao Maarima, a veliki broj sluga na veleposedima, radnika u industriji i poljoprivrednika je bio maarske nacionalnosti. U duhovnom smislu, Maari su ovu teritoriju doivljavali kao vgvidk (krajinu): Novi Sad nije bio centar maarskog, ve srpskog duhovnog ivota. Paralelno sa poetkom raspada Monarhije - u jesen 1918. godine, na toj teritoriji je zapoeto organizovanje pojedinih narodnosti, pre svega Junih Slovena. Od prvih dana novembra novosadski Srpski narodni odbor j e radio na tome da Srbi u Maarskoj budu od pomoi ostalim Junim Slovenima, kako bi se domogli svojih prava vezanih za samoopredeljivanje naroda, koje je celi kulturni svet priznavao".
9

Voa novosadskog Narodnog vea Jaa Tomi, jedan od osnivaa i ideologa Radikalne stranke u Ugarskoj i vatreni pristalica autonomije Vojvodine u Ugarskoj, ulazak regularne srpske vojske 9. novembra nazvao j e ispunjenjem davnanjeg srpskog sna". Krajem oktobra i poetkom novembra 1918. godine u Delvideku j e formirana nova maarska uprava, jer Karoljijeva vlada nije mogla da zadri staru upravu, uprkos odredbama Beogradske konvencije. Dva dana nakon ulaska srpske vojske u Novi Sad, t j . 11. novembra, nekoliko uglednih vojvoanskih i zagrebakih politiara j e u Beogradu odralo tajne pregovore sa predstavnicima srpske vlade. Srpska vlada, a naroito premijer Nikola Pai, podrala j e predlog Jae Tomia o sazivanju Narodne skuptine koja bi proglasila prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji. Zbog rasprave sa Zagrebom oko naina ujedinjenja, novosadski Srpski narodni odbor delovao j e samostalno, odnosno nezavisno od Hrvata. Uprkos tome stoje 24. novembra 1918. godine Narodno vijee u Zagrebu proglasilo ujedinjenje jugoslovenskih zemalja i u ime Vojvodine, Velika narodna skuptina u Novom Sadu je dan kasnije, tj. 25. novembra prihvatila predlog Jae Tomia i proglasila otcepljenje Banata, Bake i Baranje od Ugarske i prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Skuptina je tada zamolila srpsku vladu da njene interese zastupa na Parikoj mirovnoj konferenciji. Na Tomiev predlog, ona j e donela odluku o obezbeivanju svakog prava kojim bi manjine ouvale i razvile svoje b i e " . Od 757 izaslanika Skuptine Slovena je bilo 750 (578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 3 okca, 2 Hrvata). Nemce je predstavljalo 6 izaslanika, a Maare svega 1 izaslanik.
10

10

Lazar Raki, Jaa Tomi (1856-1922). Novi Sad, 1986, 269. O lom pitanju opirnije u: Kvg Lszl, A magyarorszgi dlszlvok 1918-1919. Budapest. 1965 Arhiv Vojvodine (u daljem tekstu AV), Narodna uprava za Banat, Baku i Baranju, F. 76. 22/1918. O tom pitanju opirno u: Ljubomirka Judin, 0 radu Narodne uprave za Banat, Baku i Baranju 1918-1919". Zbornik za drutvene nauke Matice srpske, br. 51, Novi Sad, 1968, 14-15.

Veliki narodni odbor, koji j e izabrala Velika skuptina, doneo j e odluku o formiranju Narodne uprave za Banat, Baku i Baranju, sa zadatkom upravljanja. Njen predsednik postao j e Joca Laloevi. Ministarske dunosti obavljalo je 11 poverenika. Po odluci Velike narodne skuptine od 4. decembra, Narodna uprava je preuzela svaku upravnu funkciju, imenovala nove velike upane, i u skladu sa zahtevom nove vlasti, dala zakletvu na vernost. Uprkos zahtevu prvog predsednika vlade Kraljevine SHS - Stojana Protia, koji j e ve 20. decembra traio ostavku regionalne vojvoanske vlade i Narodne uprave, regionalna vlada je nastavila sa radom sve do 19. marta 1919. godine. Nakon toga, uprava teritorija otcepljenih od Ugarske premetena je u Beograd, pod nadlenost Uprave za Baku, Banat i Baranju. Do potpisivanja mirovnog ugovora maarska vlada j e zauzimala nedvojben stav o teritorijalnoj i pravnoj pripadnosti junih teritorija koje su Srbi okupirali. Vlada je i dalje polagala pravo na odravanje i upravljanje, odnosno na dravnu upravu, sudstva, kolstva, ubiranje poreza i regrutovanje vojske, iako je ve tada bila jalova nada da se, ne raunajui Hrvatsku, j u n e teritorije nee otcepiti od Ugarske. Do kraja septembra 1919. godine ona j e inovnike u j u n i m delovima podsticala na to da se ne povinuju zahtevu novih vlasti i polau zakletvu na vernost te da i dalje sluaju samo uputstva iz Budimpete. Fridrihova vlada je od kraja septembra toliko modifikovala svoje uputstvo da j e javni otpor bio poeljan samo na teritoriji Erdelja, dok j e u Gornjoj i Junoj Ugarskoj za inovnitvo bilo uputno prividno uklapanje". Na sastanku prezidijuma odranom 3. januara 1920. godine Husarova vlada j e , pre pristizanja maarske delegacije na Mirovnu konferenciju, na inicijativu Jakaba Blejera ministra za manjine, donela odluku o tome da inovnici sa otcepljenih teritorija mogu poloiti zakletvu na vernost, ali je mogu odbiti kada im to savest nalae. Donoenje takve odluke obrazloeno j e potrebom Maara da njihovo inovnitvo ostane na svom mestu, naroito zbog toga, kako j e rekao: to finansije drave nisu obezbeivale opstanak naih otcepljenih sunarodnika na teritoriji krnje Ugarske." Prezidijum j e smatrao da inovnici koji su poloili zakletvu vernosti ne mogu biti izloeni drutvenom bojkotu, niti im se to kasnije m o e spoitavati".
11

Na osnovu odluke Narodne uprave od 26. novembra, nastava je i dalje mogla biti odravana na maternjem jeziku manjina. Meu prvim odlukama Narodne uprave bila j e i zabrana svakog sastanka i zborovanja, koja je, po njenom miljenju, delovala u cilju integriteta Ugarske". Pozivajui se na infiltriranje Jevreja iz seoskih naselja u gradove, Uprava im je zabranila naputanje mesta stanovanja. U decembru j e zapoeto smenjivanje maarskog inovnitva. Prvo su smenjeni maarski veliki upani, gradonaelnici i javni belenici, a na njihova mesta su postavljani iskljuivo Sloveni, uglavnom Srbi. Veliku brigu kako stanovnitvu,
12 11

1?

MOL K-27. Minisztertancsi jegyzknyvek (Zapisnici prezidijuma), 3. jan. 1920. U daljem tekstu Mt. jkv. - AV, Narodna uprava za BBB., F. 76. 23/1918.

tako i novoj vlasti zadavala je injenica da su, na osnovu uputstva iz Budimpete, zaposleni u pravosuu odbili polaganje zakletve na vernost i nisu priznali Narodnu upravu, stoje mesccima paralisalo rad tih organa. Jezik pravosua je u poetku ostao jezik parninih stranaka, a sami procesi su voeni na osnovu ugarskog prava. Zbog neposluha sudova i tuilatva, za voenje graanskih parnica su uspostavljeni vojni sudovi. Za ubistva izvrena u toku krae, razbojnitva, paljevine i prouzrokovanje poplave" je 2 1 . oktobra 1919. godine uveden preki sud. Nesigurnost inovnika iz junih delova poveavale su kontradiktorne vesti i uputstva koja su pristizala iz glavnog grada Maarske. D o g a a l o se daje M i n i starstvo za prosvetu i unutranje poslove izdavalo razliita uputstva za istu stvar, a srpski okupatori su inovnike koji su traili vezu sa B u d i m p e t o m smatrali izdajnicima.
13

Do poetka 1920. godine eleznica j e predstavljala pravi corpus separatiim na podruju subotike eleznike uprave. U skladu sa odredbama primirja, zaposleni su do januara 1920. godine ostali slubenici m a a r s k e drave, te su od nje i dobijali platu, to su, u sutini, priznavale srpske vlasti, a prihodi su uplaivani u maarsku dravnu kasu; o imenovanjima, unapreenjima i dalje j e odluivala Maarska dravna eleznica. Ovdanji elezniari su predstavljali vaan centar odravanja veze sa Delvidekom. Na trajkovima mesnih organizacija Socijaldemokratske partije ne samo u Banatu nego i u Bakoj, kao i na onima koje su organizovali sindikati nisu isticani iskljuivo socijalni zahtevi nego se na njima kao to se pokazalo 2 1 . februara 1919. godine u Subotici, Temivaru i Peuju, kada j e Savez elezniara i Savez dravnih slubenika organizovao trajkove zalagalo i za maarske nacionalne ciljeve. Tada j e zahtevano ponovno uspostavljanje m a a r s k e uprave, ukidanje cenzure koja j e pogaala i maarsku tampu, povlaenje uredbe o zabrani maarskih pozorinih i bioskopskih predstava, ukidanje esto upranjavane kazne batinanja, oslobaanje maarskih i nemakih talaca privedenih zbog trajkova, ukidanje zakletve na vernost, vraanje na posao otputenih maarskih inovnika i t d . Zbog mobilizacije zakazane za 5. decembar, u n e m a k i m , pa i maarskim optinama Delvideka razvio se spontani otpor, koji j e u pojedinim sluajevima eskalirao i do oruanih sukoba. Radi spreavanja m a a r s k e agitacije", jugoslovensko Ministarstvo unutranjih poslova j e 14. marta 1920. godine donelo odluku o oduzimanju oruja neslovenskom stanovnitvu, o policijskom nadzoru nad bivim oficirima austrougarske vojske, ograniavanju putovanja u Maarsku, zabrani okupljanja nepoverljivih elemenata" stoje podrazumevalo i porodina okupljanja, masovnoj deportaciji preko granice slubenika koji nisu bili poreklom iz ovih krajeva" i policijskom nadzoru nad ostalim slubenicima, uvoenju zabrane izlaska i policijskom asu, kao i o uzimanju talaca iz optina u kojima su
14 11

14

Isto, 14/1919. Danilo Keci, Forradalmi munksmozgalom Vajdasgban 1917-1921 kztt. Forum Knyvkiad, jvidk, 1980, Szts Emil, n. d. 31-39.

Nemei i Maari bili u v e i n i . Taoci su se slobodno kretali u svom naselju, ali su ivotima odgovarali za svaki nered". U banatskoj Beloj Crkvi je, na primer, gradonaelnik obavezao 46 nemakih talaca da sakupe potpise svih glava porodica kojim e garantovati da lanovi njihovih porodica nee uestvovati ni u kakvoj antidravnoj delatnosti, kao i da ne skrivaju o r u j e . U pojedinim mestima Starom Sivcu (Eimannsruh), K u l i (Kula), Veprovcu (Veprd, Krui), Crvenki (Cservenka), Somboru (Zombor) i Subotici (Szabadka) - Maari i Nemci su u martu 1920. godine masovno odbijali regrutaciju. Masa od 4-5 hiljada ljudi, naoruana kosama i motikama, sukobila se sa srpskom vojskom, a u tom sukobu je, po savremenim izvorima, bilo o k o " deset mrtvih i etrdeset ranjenih. U Bakom Dobrom Polju (Kiskr, Pribievievo, Kleinwiesen) u h a p e n o j e 120 mukaraca koji su se suprotstavili regrutaciji. Porodica ih j e mogla otkupiti, i l i su pak bili zatvarani ,,u podrum gde su do lanaka stajali u vodi i svakog dana prebijani na smrt". U sukobu a n d a r m a i stanovnitva u Savinom Selu (Torza, Torzsa, Torschau) bilo j e 15 mrtvih i oko 20 ranjenih. U K u l i su batinali roditelje ako im se sinovi nisu odazvali p o z i v u .
16 17

15

U ovakvom raspoloenju su zapoeta prva hapenja i procesi, odnosno optube za uznemiravanje i veleizdaju, uprkos tome s t o j e ta teritorija pravno j o pripadala Ugarskoj. Generalnom trajku jugoslovenskih elezniara, zapoetom 16. aprila 1920. godine, prikljuili su se i maarski elezniari subotike uprave, a u njemu su uestvovali i maarski elezniari sa teritorije pod rumunskom okupacijom. Maarski elezniari su pripremili trajk zbog nepravednog mirovnog ugovora, koji je bio u nastajanju. Generalni trajk je, po odluci regenta Aleksandra, prekinut za par dana, i to tako to su elezniari vojni obveznici pozvani na dvomesenu vojnu vebu. Na teritoriji subotike eleznike uprave se ta odluka odnosila na oko dve hiljade elezniara, od kojih je otputeno 1.500 osoba. Srpska tampa je ovaj trajk jednom okarakterisala kao iredentistiki, a drugi put kao komunistiki.
15

1 6

17

AV, Torontalsko-temivarska upanija 1918-1927. .17. 93/1920. Zastava, 21. jan. 1919,30. Ministar odbrane Milivoj Zeevi dobio je otre kritike zbog vojnih poziva 1921. godine. On je zbog drugog kraljevskog pua Karoljija, u zimsko vreme, po izuzetno surovom vremenu, odredio regrutaciju, a veliki broj regrutovanih se razboleo i umro. Opozicija je zahtevala da se ministar izvede pred sud. ivko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji^, Godinji izvetaji Britanskogposlansfta u Beogradu 19211938. i . knj. (1921-1930), Arhiv Jugoslavije, Globus, Zagreb, 1986. Izvetajza 1921. godinu, 84. MOL K-26. A miniszterelnk kzpontilag iktatott s irattrozott iratai 1867-1944. 1920, XL-994. Dokumenta objavljena u: A Magyar Miniszterelnksg Nemzetisgi s Kisebbsgi Osztlynak vlogatott iratai, 1919-1944. Ur. Bn Andrs, Diszegi Lszl, Fejs Zoltn, Romsics Ignc (fszerkeszt) s Vinnai Gyz. Teleki Lszl Alaptvny, Budapest, 1995, 421-425. U daljem tekstu: Magyarok kisebbsgben s szrvnyban.

Specifinost subotikih dogaaja bio je i napad na mesnu policijsku stanicu, koji je imao za posledicu rtvovanje dvojice policajaca. Prema prijavi biveg subotikog m a a r s k o g policijskog komandanta upuenoj ministru unutranjih poslova, napad j e izazvan postavljanjem srpsko-bunjevakog nepismenog oloa" umesto starog policijskog kadra, koji j e bez ikakvog razloga hapsio i zlostavljao Maare, a esto ih i prebijao na mrtvo". U Subotici koju su okupirali Srbi postepeno se pogoravao poloaj Maara. Slovenske gradske vlasti, koje su kreirale okupacione trupe i Srbi, i njihova svesno izraena nasrtljivost postali su neizdrivi u aprilu te godine (1921), tako d a j e zavladao nekontrolisani teror. Udruenje sokola, koje su subotiki Sloveni formirali uz podrku vojnih snaga, organizovalo je protestne povorke, na kojima su se uli uzvici Neka se gube Maari i lupani izlozi maarskih trgovaca, a trgovci i gostioniari su prisiljavani da istaknu table sa natpisom na srpskom jeziku: Govorite na jezik. T i natpisi isticani su i u tramvajima. Na kraju su unitavane maarske table sa nazivima ulica, a umesto njih su postavljane srpske table, sa srpskim nazivima. Tako j e tih dana Koutova ulica preimenovana u Ulicu regenta Aleksandra. Slika grada se sasvim promenila: nijedan maarski natpis se nije mogao videti. Grad j e predstavljao vernu sliku balkanskih okupatora - svugde su bili prljavtina i nered. Tako j e Subotica vie liila na Skoplje (szkb) nego na jedan provincijski maarski grad u razvoju", pisao j e glavni kapetan. Nekoliko stotina Maara j e uhapeno zbog napada na policijsku kasarnu. Neki od njih nisu izdrali batine prilikom sasluanja. Tako je, na primer, mesni zemljoposednik Bela Ba skoio kroz prozor gradske kue. Oevidac tog skoka u smrt bio j e kapetan koji je pisao izvetaj.
18

Od 1919. godine, odnosno od mirovnih pregovora u Parizu zapoeto j e masovno otputanje maarskih inovnika, koje j e najee obrazlagano time to nisu poloili zakletvu na vernost. Zbog toga j e otputen i pominjani policijski kapetan. U Kraljevini SHS je u dva navrata zahtevano polaganje zakletve na vernost: prvi put u novembru 1918. godine za Narodnu upravu, a drugi put 1921. godine za novi ustav. N a osnovu Uredbe Narodne uprave od 2. januara 1919. godine, polaganje zakletve nije zadiralo u pitanje dravljanstva inovnika, ali je njeno odbijanje povlailo trenutno otputanje. Narodna uprava nije, to se moe proitati u Uredbi, postavljala prepreku" preseljenju otputenih u Maarsku, ali nije mogla garantovati da e vojna komanda, zbog vojnih razloga, pozivajui se na probleme u transportu, dozvoliti prevoz za line potrebe". To j e znailo da oni koji su prebaeni preko granice, kao i u sluaju 58 somborskih upanijskih inovnika, nisu mogli da ponesu svoje najosnovnije pokretne stvari. Maarska vlada je uzaludno protestovala kod saveznike vojne komande; masovna deporta19

18

19

MOL K-26. 1920-XLI-994, 4209, 5859. O tzv. subotikom ustanku i trajku elezniara opirnije u: andor Mesaro, Poloaj Madara u Vojvodini 1918-1929. Novi Sad, 1981,83-84. AV, Narodna uprava za BBB., F. 76. 21/1919.

cija postala j e svakodnevna pojava. Hapenja zbog iredentizma i antidravnog ponaanja i deportacija bilo j e sve vie, i to ne samo inovnika. Zbog otputanja, u administraciji J u n e Ugarske dolo j e do velikih poremeaja. Nova drava nije mogla zameniti staru dravu, odnosno upravne, nastavnike, pravosudne, policijske i andarmerijske snage, nije mogla zameniti obrazovanim jugoslovenskim inovnicima. Jedini kriterijum imenovanja bilo j e slovensko poreklo i politiko poverenje -- naroito u prvim godinama, stoje u velikoj meri slabilo i onako k l i mavi ugled nove politike elite, koji j e dodatno podrivan korupcionakim aferama. Jedna od najpoznatijih afera vezivana j e za Mojsija Stojkova, bakog podupana. Stojkov, koji j e ranije bio pravoslavni svetenik, prilikom srpske evakuacije Bajskog trougla proneverio je novac dobijen trgovinom ukradenih goveda. Prihvat 350.000-400.000 izbeglica iz Erdelja, Gornje i June Ugarske stavio je maarske vlasti pred sve vee, skoro nepremostive tekoe. Betlenova vlada je 23. jula 1921. godine, nakon brojnih ograniavajuih uputstava, donela privremenu zabranu useljavanja izbeglica, pa je rok za stupanje na snagu ove zabrane, nakon viestrukih pomeranja, produila do 3 1 . marta 1922. godine. Nakon potpisivanja Trijanonskog mirovnog ugovora (4. juna 1920. godine) rasprila se svaka nada Maara iz junih delova Ugarske u vezi sa teritorijalnom pripadnou. Oni su se od tog trenutka morali suoiti sa injenicom daje srpska okupacija, iako smatrana privremenom i prolaznom, dobila meunarodnu potvrdu, i to ne samo sa jugoslovenske ve i sa maarske strane, te se na takvu odluku moralo d u g o r o n o raunati. Kao stoje poznato, utvrivanje granica je mirovnim ugovorima povereno odgovarajuim komisijama, sa l a n o v i m a iz dotinih zemalja i predstavnicima saveznikih sila, koje su mogle donositi samo neke manje znaajne odluke. Komisija za utvrivanje maarsko-jugoslovenske granice radila je od avgusta 1921. godine do maja 1922. godine. U odnosu na demarkacionu liniju M a a r s k a j e na j u n i m granicama dobila 34.000 katastarskih jutara veu teritoriju. Osim toga, ova komisija j e Savezu naroda predloila da se Maarskoj pripoji 26 optina Vendskog podruja, sa Donjom L e n d v o m . Meutim, do ponovnog prikljuenja ove teritorije od 37.000 katastarskih jutara sa 17.000 stanovnika nije dolo.
21 22

20

Mirovni ugovori sklopljeni sa poraenim dravama sadravali su odrednice o zatiti manjina, a pobednike snage su novoformirane drave obavezale, i to svaku posebno, na potpisivanje sporazuma o zatiti manjina. Jugoslavija j e nakon

2 0

21

2 2

MOL K-26. 1920-XLI-4209; 8202. MOL K-26. 1920-XLI11-11 206,9140. Vassel Kroly, A dli vgek elhatrolsa a trianoni szerzds szerint a magyar-jugoszlv hatrrendez bizottsg ltal (sszefoglal bizalmas jelleg jelents.). Szeged, 1922, 29. Vassel je bio pukovnik generaltaba i voa maarske delegacije. Komisiju je predvodio Dejvid Kri (Cree), engleski pukovnik. Pored francuskih, italijanskih i japanskih lanova, Kraljevinu SHS predstavljao je pukovnik Vojin olak Anti.

podueg oklevanja. t j . nakon potpisivanja mirovnog ugovora sa Austrijom (5. decembra 1919. godine) deklarisala da e bez. ikakvih rezervi prihvatiti Ugovor o zatiti manjina sklopljen izmeu Kraljevine SHS i pobednikih sila. Taj ugovor se odnosio na celu teritoriju jugoslovenske drave, izuzev njegovog 9. odeljka, koji je bio vezan samo za teritorije dobijene nakon 1. januara 1913. godine, to znai da se nije odnosio na Albance i Makedonce. Ova alineja obavezivala je vladu na obezbeivanje obrazovanja manjina na maternjem jeziku, kao i na to da iz dravnog budeta obezbedi sredstva za realizaciju navedenog prava verskim, rasnim i jezikim manjinama. Ugovori o zatiti manjina sadrali su i pravo na op taciju, to znai daje pojedinac odluivao o tome da li e uzeti dravljanstvo nove drave, i l i e zadrati staro, odnosno nove drave nisu odluivale o tome da li e nekom dati dravljanstvo. Od novoformiran ih vlada je jedino beogradska vlada, zbog optacionog prava, koje je bilo na snazi do 26. jula 1922. godine, Maarima zabranila svako politiko i kulturno organ izovanje, a uskraeno im je i birako pravo. Prema Jugoslavenskoj uredbi o optaciji, koju je potpisao ministar unutranjih poslova Svetozar Pribievi, oni koji su 1 .januara 1910. iveli na teritorijalna Austrougarske monarhije koje su ule u sastav Kraljevine SHS postali su punopravni graani nove drave. Oni koji su kasnije dobili pravo boravka morali su traiti dravljanstvo. Uredba je ureivala i poloaj Junih Slovena u Ugarskoj koji su optirali za Kraljevinu S H S . Raznim zlostavljanjima bili su izloeni oni koji su optirali i za Maarsku i za Kraljevinu SHS. Optanti iz June Ugarske esto su otputani sa svojih radnih mesta; mnogi od njih su, zbog izmiljenih razloga, otputani pre isteka optacionog roka, dok su na elo njihovih advokatskih kancelarija postavljani tutori slovenskog porekla. Prijem nije bio prijatniji ni u matinoj dravi: esto je teko bilo pronai posao; javljali su se egzistencijalni problemi; njihovi vagoni su esto tamo-amo gurani na granici. Nakon 1924. godine optanti su mogli da se presele u Maarsku samo ako su se odrekli svih svojih potraivanja od matine drave. Sudbina onih koji su optirali u Jugoslaviju, uglavnom pravoslavnih Srba, nije bila bolja. Najvei broj je naseljen u Makedoniju i na Kosovo. Oni nisu mogli da se naviknu na novu sredinu, kulturno i ekonomski razliitu od stare sredine, i ugroenu bezbednost, te su masovno naputali mesta u koja su bili naseljeni. Zbog sve veih problema usled izbeglikog talasa i ouvanja m a a r s k e etnike slike, maarska vlada je podravala ostanak Maara u j u n i m oblastima. Podaci o broju izbeglih, proteranih i optiranih Maara iz Jugoslavije vrlo su razliiti. Prema nekima od njih, izmeu 1918, i 1921. godine
23 24 25

2 3

2 4

25

O tom pitanju opirno u: Galntai Jzsef. Trianon s a kisebbsgvdelem. Maecenas. Budapest, 1989. O zatiti manjina u Jugoslaviji vidi str. 94-98. MOL K-26. I922-XLI-854. Hrlap, 26. szept. 1924, 26. MOL K-26. 1922. XL1-8320. Iz Maarske je u Jugoslaviju optiralo 14.500 Srba, iz okoline Baje 1.731 osoba, iz Batanje 984 osoba itd. O zloj sudbini batanjskih Srba naseljenih u istonu Makedoniju vidi u: Milan Mici, Odiseja batanjskih Srba. Zrenjanin, 2003.

u Maarsku su izbegla, i l i su se preselila 39.272 lica. Po podacima Zemaljske slube za izbeglice, izmeu 1918. i 1924. godine Jugoslaviju su napustila 44.903 lica. Najvei broj lica izbegaoje 1919. godine (19.239) i 1920 (10.551), a 1924. j e jugoslovensku teritoriju napustilo samo 385 lica. O drutvenoj strukturi izbeglih, proteranih i optiranih nemamo tane podatke. Postoje izvori koji govore o tome daje meu njima bilo 8.511 inovnika, ali i mnogo profesora, nastavnika i slobodnih intelektualaca, takoe pripadnika srednjeg s t a l e a . Rok iseljenja optanata je, nakon vie korekcija obeju drava, produen do 1. novembra 1930. godine.
27 28 29

26

Osnivanje i delovanje Maarske partije 1922-1929

Kada su 3. novembra 1918. godine Austrougarska i poverenici Antant potpisali primirje, Narodno vijee u Zagrebu (osnovano 5-6. novembra) v e je proglasilo Dravu SHS (19. oktobra) i izjasnilo se o nameri ujedinjena sa Srbijom i Crnom Gorom. Deset dana kasnije je i Hrvatski sabor proglasio otcepljenje od Austrougarske, odnosno prikljuenje dravi koju j e proglasilo Narodno vee. U Narodnom vijeu - koje su inili Slovenaka narodna stranka, Hrvatska stranka prava i Srpsko-hrvatska koalicija - postojala su razliita miljenja o nainu ujedinjenja. Srpsko-hrvatska koalicija, pod vodstvom Svetozara Pribievia, zagovarala j e brzo centralistiko ujedinjenje po srpskom predlogu, dok su hrvatski i slovenaki politiari bili naklonjeni federalistikom ujedinjenju dveju drava. Poetkom novembra j e delovalo da ima nade za priznavanje hrvatske dravnosti. U enevi je 9. novembra sklopljen sporazum izmeu Jugoslovenskog odbora, koji j e okupljao June Slovene iz Monarhije, i srpskog predsednika vlade Nikole Paia. Tada je odlueno da se do zavretka ustavno-pravnih rasprava u vezi sa stvaranjem nove drave formira jedna prelazna dravna struktura sa dualnim ureenjem, u kojoj e spoljna, odbrambena i pomorska pitanja zajedniki reavati pojedine dravotvorne jedinice (Srbija i Drava SHS), dok e druga

2 6

2 7

7 8

2 9

MOL Filmtr. A bkeelkszt iratai, 12.486.211 cm. 14. f. Rekord u proterivanju dri jedan umarski savetnik iz Martonoa - Kazmer Hos, koga su 26 puta proterali, a maarske vlasti su ga 26 puta vraale u Jugoslaviju. Thirring Lajos, Magyarorszg Trianontl napjainkig. Magyar Statisztikai Szemle, 4. sz. 1938, 390. MOL Filmtr 12.486.210 cm. 21. f. A. Sajti Enik, Az impriumvlts hatsa a dlvidki magyarok trsadalomszerkezetre. Limes, 2. sz. 2002, 41-50. AV, Banska uprava Dunavske banovine, II upravno odeljenje 1928-1941, F. 126. I I . 77. 334/1930. Torontalsko-tamika upanija 1918-1927, F. 77. 1256/1923.

pitanja one resavati samostalno. Hrvatska, odnosno slovenako hrvatsko-srpska drava bila bi federativna. Meutim, Beograd nije prihvatio ovaj sporazum. Pai j c bio primoran da da ostavku, a zagrebako Narodno vijee, koje se borilo sa unutranjim problemima i bilo u strahu za svoje nacionalne ciljeve ugroene od Italije, na kraju j e prihvatilo zamisao ujedinjenja pod vodstvom dinastije Karaordevi, odnosno uslove centralistikog ujedinjenja. Tome se, pored Vojvodine, prikljuilo i cetinjsko Narodno vjee (Crna Gora), detronizirajui crnogorskog kralja Nikolu Petrovia. Ujedinjenu jugoslovenskii dravu (do 1921. Drava SHS, 1921 1929. godine Kraljevina SHS, 1929 1941. godine Kraljevina Jugoslavija) danas, odnosno nakon raspada druge Jugoslavije mnogi smatraju vetakom tvorevinom" i kreacijom Antant". Smatramo da j c ovakav stav rezultat vrlo uproenog suda o istorijskim dogaajima, koji je donet tako to nisu uzete u obzir vrlo vane savremene istorijske injenice i procesi. Medu JLinoslovenskim narodima su se razvile dve istorijske teorije o nacionalnom pitanju: jugoslovenizam i teorija o samostalnom nacionalnom razvoju jugoslovenskih naroda. Jugoslovenske ideologije i nacionalizmi sa tenjama nezavisnog razvoja jugoslovenskih naroda (hrvatski ilirizam i srpski jugoslavizam koji je integrisao velikosrpski program) zasnivali su se na postojeem, a zatim svesno potenciranom j e z i k o m i etnikom srodstvu, ali su ve od samog poetka razliito zamiljali (federalizam versiis centralizam) dravno i politiko ujedinjenje jugoslovenskih naroda. Nacionalni pokret Slovenaca, koji je do kraja Prvog svetskog rata iao drugim putevima, prihvatio je svejugoslovensku varijantu reenja nacionalnog pitanja Slovenaca. Usled specifinog razvoja istorijskih dogaaja, deoba Monarhije i samoopredeljenje jugoslovenskih naroda nije traeno na osnovu samostalnog nacionalnog (hrvatskog, srpskog, slovenakog itd.), ve je ono potisnuto u drugi plan. Vladajua misao tog perioda, odnosno samooprede1jenja je, u jugoslovcnskom smislu, dobilo specifino kolektivno tumaenje (vidi jedinstvenu ehoslovaku ideju), koje nisu podravali samo kreatori meunarodne politike nego i vei deo politike i kulturne elite jugoslovenskih naroda. Jugoslavija nije bila jedna vetaka. versajska tvorevina*', kako je danas prikazuju srpske, slovenake i druge jugoslovenske istoriografijc, nego j c bila drava u kojoj je svako jugoslovensko pleme* narod zamiljao razvoj svog plemena" u zajednikoj dravi, u kojoj e stei svoj nacionalni izraaj. Demokratski jugoslavizam, koji je zagovarao integraciju i homogenizaciju nacija, federalistika varijanta ,jedne trojedne nacije", u novoj dravi nije doao u poziciju dominantne politike opcije, ve i zbog toga to j c nasuprot monarhistikoj imala nedvosmisleno narodni'", pa ak i hrvatske republikanske odlike. Duboko ukorcnjena srpska varijanta jugoslovcnizma, koja j e nastala kao rezultat srpske nacionalne spoljne politike 40-ih godina 19. veka, podrazumevao jc okupljanje" teritorija nastanjenih Srbima (re je o Naertaniju Ilije Garaanina, ministra spoljnih poslova Srbije). Vodei krugovi srpske drave u nastajanju bili su rojalisti. Priznavanje dinastije Karadorevi bio je vaan segment njihovog nacio1

nalnog razmiljanja. Ideja republikanizma potisnuta j e u krugove srpske levice. Srpski jugoslovenizam isticao j e ulogu centralizovane drave. Vodei krugovi drave u nastajanju nisu se pogaali o unutranjem ureenju drave. Jedini sporazum takvog tipa (novembar 1918. godine, e n e v a ) , kao to smo videli, doiveo je brodolom usled otpora srpskih vladajuih krugova. I danas vai konstatacija daje strah od unutranje anarhije koja bi usledila nakon raspada Monarhije kao i od drutvene revolucije oterala slovenake, a naroito hrvatske politike krugove pod zatitna krila srpske vojske, birokratije i dinastije. Sporna dravnopravna pitanja poverena su ustavotvornoj skuptini. Hrvatske i slovenake politike snage nisu bez osnova polagale nadu u to da e u okviru najdemokratinije srpske institucije, a na osnovu opteg (mukog) prava glasa, po proporcionalnoj zastupljenosti zauzeti odgovarajua mesta u novoj skuptini i da e imati priliku da u duhu federalizma utiu na unutranju strukturu drave. Ubrzo su doiveli veliko razoarenju. Unutranjopolitiki dogaaji vezani za provizorij u m nagovetavali su vodeu politiku i upravnu poziciju Srba, kao i rasprostranjenu intoleranciju u dravnom ivotu. Na osnovu Vidovdanskog ustava, Srbi su a zanemarujui odnos snaga dobijen na izborima u novembru 1920. godine, pomou politikog pogaanja, bez hrvatskih predstavnika prihvaena j e centralistika struktura nove drave. Od tog trenutka se istorija Jugoslavije m o e opisati kao borba centralizma i l i federalizma i borba jugoslovenskih naroda za prevlast. Diferencijaciju politikog ivota odlikovala j e nacionalna pripadnost stranaka, a ne programska orijentacija, a njihov radijus uticaja se uglavnom poklapao sa pojedinim nacijama. To j e bilo tako i kada su se pojedine stranke srpskog porekla, kao to su bile Radikalna i Demokratska stranka, predstavljale u optejugoslovenskoj ulozi. Glavni problem dveju stranaka, koje su jedna drugoj bile konkurencija, i srpskog dvora bio j e kako onemoguiti Hrvatsku (republikansku) seljaku stranku u tome da na d r a v n o m nivou postane stoer opozicionih stranaka. Srpska narodna radikalna stranka, osnovana 1881. godine, izgubila je svoj seljaki karakter do osnivanja jugoslovenske drave, mada j e najvei broj srpskih seljaka j o uvek glasao za nju. Ona j e poetkom 20. veka postala stranka srpske elite i srednjih slojeva vezanih za srpsku dravu, koja j e unutar jugoslovenske drave markantno zastupala stavove velikosrpskog nacionalnog programa. Njeni seljaki patrijarhalni koreni su beznadno zakrljali, t e j e zastupala ideju jake centralizovane monarhije. Istovremeno pored nacionalnog unitarizma - koji j e oslikavao i Vidovdanski ustav - iroku upravnu autonomiju (a ne nacionalnu!) smatrala j e potrebnom. Demokratska stranka nastala j e od Radikalne stranke otcepljene starosrbijanske opozicije, kojoj su se 1919. godine prikljuili tzv. preani, odnosno Srbi koji su iveli u Hrvatskoj, preko Save i Dunava. Oni su uglavnom bili vie J u g o s l o v e n i " i vei centralisti od Nikole P a i a - v o e Radikalne stranke, te nisu podravali ni regionalnu upravnu autonomiju. Nijedna od tih stranaka nije imala iskustva ni u ivljenju sa manjinama, ni u reavanju pitanja vezanih za manjine. U politikom smislu, one nisu imale ta rei ni M a a r i m a , ni Nemcima,

a naroito ne Albancima. U bitkama koje su, radi postizanja vlastitih ciljeva, vodile jedna protiv druge upotrebile su vojvoanske manjine, naroito tokom estih parlamentarnih i lokalnih izbora, ali vladajue jugoslovenske stranke, u elom periodu postojanja prve Jugoslavije nisu bile sposobne za ozbiljnije akcije. Najvea opoziciona stranka u Hrvatskoj, odnosno njen pravi vladar bila je Hrvatska republikanska seljaka stranka, koja je osnovana 1904. godine pod vodstvom Stjepana Radia. Kao to njeno ime govori, ova stranka je, sjedne strane, bila protiv dravnog ureenja -- monarhije (do 1925. godine), a, sa druge, bila je veliki protivnik centralizma i gaenja hrvatskih dravnih prava. Specifian seljaki socijalizam, pacifizam, a ni ma kako to zvualo paradoksno - internacionalizam, pa ni zamisao referendumske seljake republike nije izgubila ni u dvadesetim godinama. Zajedniko zastupanje nacionalnog i seljakog pitanja o m o g u a v a l o je Radiu da zaista bude nekrunisani kralj Hrvatske i u m " hrvatskog naroda. Anton Koroec i Slovenaka narodna stranka, koja j e u jugoslovenskom politikom ivotu znaila jeziak na vagi, takode su uivali puno poverenje slovenakog naroda. Meutim, panja ove stranke nije bila usmerena samo na dravnopravna pitanja. Koroec je smatrao daje to drugorazredno pitanje sve dok Slovenci predstavljaju jednu administrativnu celinu i u Sloveniji zauzimaju pozicije u upravi, kulturi i privredi. U sutini, on je samo zato uestvovao u upravljanju dravom i zato j e saradivao sa Beogradom. Najjaa bosanska stranka bila je Jugoslovenska muslimanska organizacija, dok je interese muslimana i Albanaca i zatitu turskog jezika kao maternjeg zastupala stranka Demijet. Kao to smo videli, svaka stranka je bila vrsto vezana za odreenu naciju. Stoga nije u d n o to se i u vienacionalnoj Vojvodini susreemo sa nacionalnim, manjinskim strankama: N e m a k o m strankom u Jugoslaviji, M a a r s k o m strankom u Jugoslaviji i okako-bunjevakom strankom. Ove stranke su, kao i Maarska stranka - koju e m o detaljno analizirati, te e m o se osvrnuti na svojstva jugoslovenskog unutranjopolitikog ivota --, smatrale daje njihov najvaniji zadatak zastupanje manjinskih interesa i borba za ostvarivanje prava koja su ugroena. Komunistika partija j e bila jedina jugoslovenska stranka koja nacionalna i dravnopravna pitanja nije postavila u centar svog programa i delovanja, a njen uticaj je prevazilazio unutranje nacionalne granice. Stranka je nastala kao specifina kombinacija bosanskih istinskih marksista, hrvatskih i slovenakih unitaristikih, filoboljevistiko- radikalskih socijalista, teje, pored svoje heterogenosti, postala trea stranka po broju mandata osvojenih u parlamentu nove drave na prvim izborima - u novembru 1920. godine. Naroito veliki uticaj je postigla na teritorijalna koje su u Jugosloviji smatrane perifernim, odnosno tamo gde nije bilo stranke koja bi zastupala nacionalne interese. K o m u n i s t i k a partija koja je do 1921. godine, zalaui se za ravnopravnost svake narodnosti, imala veliki politiki uticaj, a zatim je oterana u ilegalu i bila veoma umanjena -- ipak je prihvatila tezu jedna nacija tri plemena", ali

sa jednom v a n o m napomenom: nacionalno pitanje je stvar buroazije i j e d n a proleterska stranka ne treba njime da se bavi, ,jer ono samo smeta klasnoj borbi". Nakon dugotrajnih unutranjih rasprava, Komunistika partija j e tek 30-ih godina spoznala znaaj nacionalnog pitanja u unutranjem ivotu Jugoslavije i istakla potrebu federativnog dravnog ureenja. Prelazni period u dravnoj upravi regulisan je kraljevskom uredbom od 7. januara 1919. godine. Nacionalne vlade koje su ujesen 1918. godine osnovane na teritorijama bive Monarhije su rasputene, a umesto njih su organizovane ue oblasne vlade. Osam oblasti drave organizovano j e na osnovu nacionalnih teritorija, i l i pak na osnovama istorijskih regiona. Tih osam oblasti su: Srbija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Vojvodina. Prilagoavajui se datim uslovima, ekonomski i kulturno oslabljeni Maari (na to u se kasnije j o osvrnuti) nakon dugotrajne politike obespravljenosti su, prvi put u svojoj istoriji, poeli artikulaciju moguih modusa nacionalnog opstanka i ouvanja nacionalnog identiteta. Njihova perspektiva nije bila o m e e n a samo znaajem etnike zajednice unutar zemlje, borbenim nacionalizmom nove vlasti, ogranienim m o g u n o s t i m a maarske vlade u vezi sa davanjem politikih saveta i pruanjem materijalne pomoi nego i specifinom prolou regiona. Juni delovi drave uvek su tretirani kao periferne oblasti Ugarske, bez specifine maarske lokalne samosvesti i kulturne tradicije. N o v i Sad nije sluajno nazivan Srpskom Atinom. Za razliku od banatskih Nemaca, Maari nisu raspolagali jakim seljako-graanskim staleom. Politiki aktivnu srednju klasu, koju j e znaajno oslabila promena imperije i koja je, pre svega, bila vezana za staru dravnu upravu, inili su veleposednici vezani za slobodne profesije. 60 do 70% maarskog drutva predstavljalo je seljatvo, a 10% tog seljatva su, prema nekim procenama, inili bezemljai. Pripadnici ovog sloja bili su zaposleni u prehrambenoj industriji i maloj privredi. Poetkom 20-ih godina oni nisu bili osetljivi prema nacionalnim partijskim programima, nego su bili orijentisani ka ciljevima socijalnog izjednaavanja komunistikog i sindikalnog pokreta. U e e u atentatima protiv regenta Aleksandra i Milorada Drakovia, koji su izvreni pre donoenja Zakona o zatiti drave, a u kojima su uestvovali i Maari (Lajo aki i Joef Juhas), samo j e j o vie pojaalo sumnju zvaninih organa pored ve postojee optube za antidravni iredentizam.
30

itaoca upuujemo samo na nekoliko vanijih dela o istoriji Jugoslavije izmeu dva svetska rata: Ferdo ulinovi, Jugoslavija izmeu ava rata I-1I. Zagreb, 1961. Branko Petranovi, /storija Jugoslavije, knj. IIII, 1918-1941. Beograd, 1988. John R. Lampe, Yugoslavia as History. Columbia University Press, New York, 1996. ime Dodan, Hrvatsko pitanje. Zagreb, 1991. Juhsz Jzsef, Volt egyszer egy Jugoszlvia. Aula Kiad, Budapest, 1999. Branko Petranovi - Momilo Zeevi, Agonija dve Jugoslavije. Beograd, 1991

Stare nesuglasice iz perioda Nezavisnjake stranke i Stranke rada - pojavile su se kao oteavajui faktori pri organizovanju M a a r s k e stranke, ali ni maarsko-jugoslovenske suprotnosti dualistikog perioda nisu j o sasvim iezle. N o v i sloj koja je poela da se bavi politikom, koji se uglavnom sastojao od pravnika, advokata, srednjih posednika i lekara, nije imao nikakvog istorijskog iskustva u voenju dijaloga sa sopstvenim seljakim i radnikim slojevima, a ni od matine drave u tom pogledu nije mogao dobiti nikakav savet. Centri politike i kulturne organizacije Maara bili su Veliki Bekerek, Subotica, Sombor i Senta. U Velikom Bekereku je iveo dr lmre Varadi, koji je imao istaknutu ulogu i u politikom ivotu Torontalske upanije, a bio je i zastupnik u dravnom Ugarskom saboru. On je spadao meu one malobrojne politiare Delvideka koji su odlino govorili srpski i imali izuzetno dobre veze sa lokalnom srpskom i n e m a k o m inteligencijom. Banatski Maari imali su i dobar dnevni list Toronta!, koji je dugo izlazio. Bekerek je, meutim, bio daleko od etnikog centra Maara u Junoj Ugarskoj, a Varadi j e mnogima postao sumnjiv zbog svojih pokuaja pregovaranja sa beogradskim krugovima. U Somboru se moglo raunati na dva biva politiara vladajuih stranaka (Stranke rada): dr Edena Palstija, nekadanjeg zastupnika u Ugarskom saboru, i dr Arpada Falcionea. U Subotici je organizovanje bilo oteano zbog sukoba izmeu Gazdaker i Nepkera (ranije Nezavisnjaki krug), ali se, pored toga, najvanijim centrom ipak m o e smatrati Subotica. Kao organizatori mogu se navesti Balint Terlei, veleposednik i kasniji maarski dravni sekretar, dr Karolj Biro, poslednji maarski gradonaelnik Subotice, Jano Janiga, nekadanji zastupnik Stranke rada, a m o e m o j o spomenuti i dr Lukaa Pleskovia. Organizaciju Maara u Potisju usmeravali su Adam oti i dr Jano etle, advokat iz Sente.
31

Nakon d u e g planiranja, uglavnom u privatnim kuama, subotiki list Hirlap, koji je kasnije postao list Maarske stranke, prvi put je 17. januara 1921. godine objavio ideju o mogunosti formiranja jedne maarske stranke. U toku njenog organizovanja su se iskristalisale dve opcije. Potrebu iskoraka iz trepeljive pasivnosti" niko nije poricao. Meutim, stavovi su se u velikoj meri razlikovali kada je bio u pitanju metod. Pasivisti", koje su uglavnom inili oktobristi prebegli iz Baranje u Jugoslaviju, zastupali su stanovite da j o nije dolo vreme za organizovanje samostalne politike stranke i da Maari svoju panju moraju usmeriti na pitanja kulture i ekonomije. Takav stav je proklamovao i dr Luka Pleskovi, voa subotikog Nepkera, koja je raspolagala sa dugogodinjom tradicijom, koji je i u ovom udruivanju imao ozbiljnu ulogu. Po miljenju Pleskovia, poslednjeg velikog upana grada Subotice, narodnostima u Vojvodini bila j e potrebnija jedna organizacija koja bi preuzela ulogu stoera vojvoanske autonomije. Osnivanje takve jedne maarske stranke podrali bi i Bunjevci. Aktivisti su se zalagali
1

Csuka Jnos, A dlvidki magyarsg trtnete 1918-1941. Pski Kiad, Budapest, 1995. 47-^18. O radu stranaka u junim delovima Ugarske videti u: Arpad Lebl, Graanske politike stranke u Vojvodini 1887-1814. Novi Sad, 1979.

za osnivanje samostalne m a a r s k e stranke. Po njihovom miljenju, ta stranka bi trebalo da se bavi kulturnim i ekonomskim interesima Maara. Oni su smatrali da je tako neto bilo potrebno i zato to se velikim strankama nije moglo verovat i " , a plaili su se da bi, bez samostalne stranke, Maari bi se ratrkali u velikim slovenskim strankama. Taj stav su zastupali i ve pomenuti Arpad Falcione, dr Eden Palsti, dr Imre Varadi - kasniji jugoslovenski poslanik i senator, dr Laslo Graber - bivi politiar Nezavisnjake stranke, subotiki lekar i hirurg, dr er Santa i drugi. Zvanini jugoslovenski krugovi nisu bili zadovoljni samostalnim politikim organizovanjem Maara, te su nastojali da spree taj proces i asimiliraju Maare u velike, za ivot sposobne" jugoslovenske stranke. Osnivanje manjinske stranke sa Bunjevcima i Nemcima je, takoe, bila jedna od ideja. Na razreenje te dileme j e u velikoj meri uticao i stav maarske vlade. Budimpeta j e podravala aktiviste", odnosno organizovanje na nacionalnoj bazi. Ukoliko im to ne bi bio cilj, nagovestila j e obustavljanje novane pomoi i bojkot uesnika u antipatriotskoj a k c i j i " . S obzirom na meunarodni poloaj drave i na postojee vrlo zategnute odnose sa jugoslovenskom dravom, odnosno Beogradom, koji j e bio ubeen u to da su Maari Delvideka antidravna i iredentistika manjina, t j . posluni realizatori m a a r s k o g revizionizma - maarska vlada je, preko tajnih veza, odravala kontakt sa vojvoanskim Maarima. Ministarstvo spoljnih poslova j e Maarskoj ambasadi u Beogradu izriito zabranilo da odrava neposredne veze sa Maarima, a u konspirativne veze su ukljueni i saradnici u izaslanstvu.
32 33

Andra Hori, koji j e 1924-1927. godine bio ambasador u Beogradu, u svojim memoarima se toga priseao na sledei nain: Veoma malo vesti o ivotu maarske manjine j e dopiralo do mene. Voe tamonjih M a a r a nisam poznavao i nisam bio ni u kakvoj vezi sa njima. Nisu traili kontakt sa mnom, a j a - naroito u poetku, teko bi mogao posetiti Dlvidk - gde nisam imao nikakve veze. Na Disteru (Paradnom trgu) (u Ministarstvu spoljnih poslova - E. .) smatrali su da maarski poslanik ne treba da ima kontakte sa v o a m a M a a r a u Vojvodini, koji su, inae, imali drugog naina da svoje pritube i zahteve upute Budimpeti [...] Stanovite Paradnog trga po tom pitanju nije uvek bilo sasvim logino, jer, kad su mi zabranili neposredne kontakte sa M a a r i m a u Vojvodini, Kanja (Kalman Kanja, ministar spoljnih poslova - E. .) me je direktno uputio na to da vrlo prijateljski primim ljude ORJM-a i da odravam sa njima vezu. Kao legitimaciju su

3 2

3 3

MOL K-64. Km res. pol. 1925-16-260. MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-432. A. Sajti Enik, A jugoszlviai magyar Prt megalakulsa s rszvtele az 1925-s vlasztsokon. In: Nemzettudat, jugoszlvizmus, magyarsg. Szeged, 1991,91-92. O delatnosti Maarske stranke videti u: A. Sajti Enik, A jugoszlviai magyarok politikai szervezkedsnek lehetsgei s korltai (1918-1941). Regio, Kisebbsgi Szemle, 2. sz. 1997, 3-30.

mi pokazali deo pocepane note srpske narodne pesme. Drugi deo rascepljene note doneo sam sa sobom iz P e t e . " U sluaju Maara koji su se nali van granica Maarske, vlada je usredsredila panju na t r i oblasti: sakupljala je podatke o manjinskom ivotu, o krenju prava manjina; materijalno, moralno i politiki j e podupirala manjine, ak j e i upravljala novim politikim, kulturnim i verskim organizacijama maarske manjine u Felvideku, Rumuniji i Jugoslaviji, ali je pitanje manjine ugradila i u spoljnu politiku, koju j e vodila prema susednim dravama. U prvom periodu posle sloma, koji je nastao nakon revolucionarnog i kontrarevolucionarnog doba, veze su odravane bez zajednikih ciljeva, razasuto i posredstvom sluajne komunikacije. Kontakt sa delom odcepljene nacije, koja se nala preko demarkacione linije, pa tako i sa Maarima u Vojvodini, o d r a v a n j e pomou privremenih veza. Glavni cilj tih veza bilo je kontrolisanje primene prava manjina (zato su i dalje iz Budimpete plaani dravni inovnici i nastavnici), te su sakupljani podaci o krenju prava od strane okupatora. Te zadatke su, nezavisno jedni od drugih, obavljali elezniari, vojni komandanti, srani aci i upanijski nametenici koji su ostali na svojim mestima.
34

Cilj ovog rada nije detaljna analiza politike maarskih vlada prema M a a r i m a koji su iveli u inostranstvu, ali smatramo daje, zbog teme, potrebno u kratkim crtama skicirati institucionalnu strukturu i svojstva te politike. Pre Prvog svetskog rata je pitanje M a a r a koji su iveli u inostranstvu (iseljenici i Maari u rasejanju) bilo povereno premijeru. Vlada v e tada nije neposredno pomagala institucije M a a r a u inostranstvu, nego preko specijalizovanih drutvenih organizacija, a esto i putem posebno organizovanih akcija. Negu nacionalnog identiteta M a a r a u Slavoniji i Bosni vrilo j e Julijansko drutvo, osnovano 1904. godine. Nakon sloma Monarhije ujesen 1918. godine decentralizovano j e bavljenje pitanjima okupiranih teritorija; zadaci su podeljeni izmeu ministarstava spoljnih poslova, propagande i narodnosti, koji su posao esto obavljali m e u s o b n o se nadmeui. Od tog trenutka j e pitanje teritorija koje su zaposele susedne zemlje bilo povezano sa tokom mirovnih pregovora i situacij o m u kojoj su se nalazile maarske izbeglice iz Felvideka, Vojvodine i Erdelja. Ovo pitanje j e postalo jedna od kljunih tema vladine politike. B i l o j e oito da su, zbog obima zadatka, dotadanji institucionalni okviri postali nedovoljni, a daje koordinisanje rada i strunosti institucija za vezu izmeu M a a r a iza demarkacione linije i vlade postalo neophodno. Inicijatori i racionalizacija tog posla potekla j e od izbeglih i isteranih voa Maara iz Erdelja (grofa Itvana Betlena, grofa Pala Telekija, Benedeka Jana,

3 4

Hory Andrs, Bukaresttl Varsig. Sajt al rendezte, a bevezet tanulmnyt rta, magyarz jegyzettel elltta Pritz Pl. Gondolat Kiad, Budapest, 1987, 184. ORIM je skraenica za francusku Unutranju makedonsku revolucionarnu organizaciju (Organisation Revolutionnaire Intereure Macedonienne). Organizacija je imala nameru da Makedoniju ujedini sa Bugarskom teroristikim akcijama.

Denea ebea i drugih). O znaaju pojedinih otcepljenih teritorija govori i injenica daje premijer Itvan Fridrih imenovao grofa Itvana Betlena za tajnog ministra, koji j e bio zaduen samo za pitanja Erdelja, dok su se pitanjem Felvideka i Vojvodine bavila ministarstva propagande, spoljnih poslova i narodnosti. Tajno ministarstvo za Transilvaniju ukinuto je prilikom osnivanja Husarove vlade (24. novembra 1919. godine), t e j e njegove radnike i saradnike preuzelo Odeljenje B Kancelarije za pripremu mirovnih ugovora. Iz te kancelarije je nastala Direkcija za izbegla lica, pod iju ingerenciju su potpala sva tri otcepljena dela, te tako i Juna Ugarska, ali su ostala, ve spomenuta, ministarstva nastavila da rade na reavanju navedenih pitanja. Nakon potpisivanja mirovnog ugovora, premijer Betlen j e 11. maja 1921. godine sazvao vaan sastanak u vezi sa unutranjom i spoljnom konsolidacijom drave. Tom sastanku su prisustvovali: Miklo Banfi - ministar spoljnih poslova, Gedeon Radai - ministar unutranjih poslova, i andor B e l i k a - ministar odbrane. Generaltab su predstavljali Reder i imenfalvi - general-pukovnici, drutvene organizacije predsednik M a a r s k o g narodnog saveza i g m o n d Perenji, a vladu erdeljski politiar velikog ugleda Benedek Jano i savetnik Pal Petri. Cilj dogovora bilo je ukidanje vojnog i iredentistikog organizovanja na otcepljenim teritorijama, odnosno preusmeravanje zvanine m a a r s k e politike i odgovarajue usklaivanje sa zvaninim interesom i m o g u n o s t i m a spoljne politike Maarske. Betlen je sastanak otvorio naglaavajui sledeu injenicu: Naim sunarodnicima sa novoosvojenih teritorija veliku opasnost priinjava to to se odavde alju poruke, to voe naih sunarodnika kontaktiraju vojni poverenici, kompromitujui ih i tako izlaui estim hapenjima i zlostavljanjima". Na sastanku je zakljueno d a j e na zaposednutim teritorijama zavreno vojno organizovanje. A k o se neko takvom delatnou bavi i upadne u nevolje, ne m o e da rauna na podrku." M a a r s k i m vojnim organima j e bilo zabranjeno odravanje veze sa organizacijama i pojedincima, a o drugim kontaktima su morali obavestiti Pala Telekija. N a sastanku je bilo vano istaknuti i to d a j e obavetajna sluba odvojena od vojnih organizacija". Miklo Banfi, ministar spoljnih poslova, predloio je da se ne vri samo obina revizija iredentistikih organizacija nego da se najopasnije organizacije raspuste, jer svojim nepromiljenim izjavama predstavljaju diplomatsku opasnost i pre i l i kasnije e dovesti dravu u opasnost".
36 37

35

Nakon savetovanja je, zaista, zapoeta konsolidacija politike vlade prema oblastima van granica Maarske, i to u duhu vaeeg m e u n a r o d n o g i d o m a e g

3 5

36

3 7

O tom pitanju, a posebno o delatnosti Saveza drutvenih organizacija u Erdelju videti u: Brdi Nndor, A Keleti Akci. Regio, Kisebbsgi Szemle, 3. sz. 1995, 89-134. Csti Csaba, A meneklt kztisztviselk trsadalmi integrcijnak keretei 1918-1924. L i mes, 2. sz., 2002, 25-39. Romsics Ignc, Grf Bethlen Istvn politikai plyja 1901-1921. Magvet Kiad, Budapest, 1987, 208-211. MOL K-26. ME 1921-XXX Vll-3581.

pravnog poretka. Glavni napori maarske spoljne politike bili su usmereni ka izlaenju iz m e u n a r o d n e izolacije; zahtevi za revizijom vie nisu bili aktuelni i skinuti su sa dnevnog reda, pa su tako podrka M a a r i m a van granica i veze koje su uspostavljane sa njima bile podreene ovakvoj ire definisanoj spoljnoj politici. Vrlo energina d o m a a podrka revizionizmu j e ujedinjena i kanalisana je u okvire koje j e bilo m o g u e kontrolisati, a zvanini i drutveni rad u vezi s tim pitanjem j e odluno razdvojeno. U ovom duhu j e , pod koordinacijom Pala Telekija, u avgustu 1921. godine osnovan Centar saveza drutvenih organizacija (Trsadalmi Egyesletek Szvetsgnek Kzpontja). Betlenova vlada j e podrku i zatitu interesa Maara u Vojvodini, kao i onih u Felvideku i Erdelju, od tog momenta pruala u okviru Centra saveza drutvenih organizacija, odnosno preko Drutva svetog Gelerta (Szent Gellrt Trsasg). Ministarski savetje usvojio sledea naela rada organizacije: 1. Rakocijev savez - zaduen za teritoriju Felvideka, Drutvo narodnjake knjievnosti - koje j e podravalo rad istonih delova Ugarske, prikljuenih Rumuniji (izuzev Banata), i Drutvo svetog Gelerta - z a d u e n o za Junu Ugarsku i delove Banata prikljuene Rumuniji, mogli su odravati vezu sa M a a r i m a na spomenutim teritorijama samo preko Centra saveza drutvenih organizacija. 2. Centralni aparat organizacije je neposredno podreen predsedniku vlade Itvanu Betlenu, koji je ovu dunost obavljao preko nadlenog I I odeljenja vlade. 3. Organizacija j e svoj budet mogla da pripremi preko I I odeljenja vlade zaduenog za pitanja manjina, zaobilazei parlament, ali uz predlog predsednika vlade i odobrenjem vlade. 4. Na kraju j e odreen i nain finansiranja organizacije. Predsednik Drutva svetog Gelerta bio j e pisac Ferenc Herceg, poreklom iz Delvideka. Izvrni direktor je, dodue kratko, bio Oliver Etvenji - penzionisani veliki upan L u g o a i v o a prethodnice Drutva svetog Gelerta- rasputene Lige za Dlvidk, a zatim Tibor Tuban - redovnik milosrdnih, koji u kontrarevolucionarnoj segedinskoj vladi bio savetnik za pitanja vere i obrazovanja. Sekretarske poslove j e obavljao Endre Fal, nekadanji direktor gradskog internata u Temivaru. Delatnost organizacije obavljana j e u strogoj tajnosti. Centar saveza drutvenih organizacija inilo je j o mnogo organizacija, kao stoje, na primer, Maarski nacionalni savez, koji se, pre svega, bavio inostranom propagandom, ali j e bio i nevidljiva ruka", odnosno protivtea pojaanoj pijunskoj delatnosti" susednih d r a v a . Betlen je drutvima koja su pripadala Centru zabranio da odravaju neposrednu vezu sa ministarskim savetom i ministarstvima. Reavanje problema teklo je direktno preko rukovodioca centrale Pala Telekija i njegovog zamenika, dravnog sekretara Antala Papa. Vezu sa v o a m a Maara van granica mogli su odravati samo direktor Centra Pal Teleki, bivi
38 39 3 8

3 9

MOL K-27. Mt jkv. 1921. aug. 21. kgyk.; MOL K-437. Trsadalmi Egyesletek Szvetsge Kzpontjnak iratai (a tovbbiakban TESZK) 1921-10-7. MOL K-437. TESZK 1922-12/12-980, 12/14-1043.

predsednik Saveta ministara i l i njegov zamenik. Delatnost ovog udruenja bila je najintenzivnija od 1921. do 1925. godine. Nakon 1925. godine ono j e obavljalo samo poslove vezane za organizovanje pomoi. Njegovu ulogu su poetkom 30ih godina preuzeli Liga za reviziju i Institut za dravnu nauku, koji j e osnovao Pal Teleki. U delokrug rada Drutva svetog Gelerta nije spadala samo briga o M a a r i m a koji su iveli van j u n i h granica. Ono je, na primer, u Segedinu osnovalo Internat svetog Gelerta za srednjokolce iz Delvideka. Ova organizacija je podravala i nadzirala Univerzitetsko i visokokolsko udruenje (DEFHE), kao i funkcionisanje Doma Dlvidk", koji je osnovan u avgustu 1921. godine i bio drutvena organizacija prognanih i l i optiranih Maara iz Delvideka a nastanjenih u Maarskoj. Dom D l v i d k " je - na predlog maarske vlade - postao lan Unije Lige narodnog saveza, a na minhenskoj, prakoj i bekoj konferenciji j e bio glavni propagator krenja prava M a a r a iz Delvideka. Mada ne nameravamo da podrobno razmotrimo nain finansiranja Centra drutvenih organizacija, vredno je napomenuti i to, daje 1921/22. godine njegov ukupni budet iznosio 251 milion kruna. Od toga j e za centralnu i inostranu propagandu predvieno 16 miliona, za tajne vojne organizacije van granica 25 miliona, za Felvidk 48.054.000 kruna. Erdelj je dobio 110 miliona, a Dlvidk 37.322.166 miliona. Drutvo svetog Gelerta je iz ovih sredstava finansiralo julijanska udruenja i internat u Peuju - za M a a r e iz Slavonije i Bosne koji su u rasejanju, kao i akciju Sveopteg konventa reformata u Slavoniji Po evidenciji Centrale, glavne stavke potpore su 20-ih godina inile protestantske i katolike crkve, razne kole u Delvideku, tampa, kulturna i gazdinska udruenja, zatim maarski studenti u Zagrebu. elnici TESZK-a su ustanovama, listovima i udruenjima zabranjivali objavljivanje porekla upuene pomoi. Organ M a a r s k e stranke Hirlap je, na primer, dobijao redovnu pomo, ali g a j e B u d i m p e t a uslovila time da ni urednitvo ni njegovo izdavako preduzee ne smeju znati poreklo p o m o i " . M e u t i m , politike v o e M a a r a bile su naisto sa poreklom potpore. Iz budeta TESZK-a je, iako uz tendenciju ka
40 4 1 42 43 4 0

4 1

4 2

4 3

Izvetaj opetogodinjem radu Doma Delvidek'\ sainio Endre Fal (direktor, generalni sekretar Doma), Budapest, 1926, 6, 29-30. O podsticanju Maara u Slavoniji i Bosni videti opirnije u: Bernics Ferenc, Julinakci: (Egy magyarsg ment egyeslet" tevkenysge Horvtorszgban s Bosznia-Hercegovinban s a jelen 1904-1992). Pannnia Knyvek, Pcs, 1994. Makkai Bla, Magyar szrvny gondoz s Bosznia-Hercegovinban. Regio, Kisebbsgi Szemle, 3. sz. 1995,65-88. MOL K-437. TESZK 1921/ 22-11-sz. N . , 1922-10 570, 1922-30-10 (8). I I I . 1929-9 Vegyes sz. n. O budetu TESZK videti opirnije u: Brdi Nndor, nav. delo, 114-123. Objavljeni podaci se neto razlikuju od ovde navedenih. U avgustu 1919. godine 100 maarskih kruna vredelo je 11,6 vajcarskih franaka, 1922. godine samo 0,47 - zbog sve vee inflacije. Rast inflacije u Maarskoj usporenje do kraja 1924. godine, ali nova moneta pengje uvedena tek 1927. godine. MOL K-437. TESZK 1922.1930-10/8.1V.

smanjivanju, najvei deo odvajan za Erdelj, a zatim za Felvidk, dok j e najmanju p o m o dobijao Dlvidk. Tako je, na primer, budet TESZK-a za 1921-22. godinu iznosio 0,4% d r a v n o g budeta, ali je bilo godina kada taj procenat nije iznosio ni 0,2%. M e u t i m , ako budet TESZK-a uporedimo sa budetom drugih ministarstava, onda m o e m o zakljuiti dafinansijske mogunosti Telekijeve vlade" nisu bile ni tako male. Naspram budeta Ministarstva spoljnih poslova, ta potpora se kretala 10-35%. Mesne vlasti i vladajui krugovi su zabranama, represivnim merama i l i pak obeanjima pokuali spreiti organizovanje Maarske stranke, zapoeto od januara 1922. godine, i to u velikom zamahu. Predsednik vlade Nikola Pai j e 19. aprila pozvao neke od osnivaa Stranke. Delegacija predvoena dr e r o m Santom i Imre Varadijem j e predsednika vlade prvo upoznala sa nacrtom stranakog programa. Vaan deo tog programa inilo j e nedvosmisleno ograivanje od optube iredentizma, kao i isticanje elje Maara da postanu lojalni graani Kraljevine SHS, a svoju delatnost obavljaju iskljuivo u saglasnosti sa ustavom. Paievo kratko obraanje odraavalo j e stav daje stvaranje posebne politike organizacije nepotrebno, jer je vlada u ustavu i njima obezbedila punopravno dravljanstvo i slobode, kao i pravo na osnovno obrazovanje na maternjem jeziku. Reagujui na albu o ponaanju mesnih organa vlasti, on j e odgovorio da te sitne i beznaajne rasprave" ne treba generalizovati, a naroito poistoveivati sa politikom vlade. Nastavljajui, Pai j e istakao da su Maari pod tekim okolnostima dospeli u ovu dravu, pa se zato ne treba uditi to su pojedini sluajevi nelojalnosti bili spreeni". Na kraju ih j e zamolio da mu dostave podatke o uvredama Maara, koje e nastojati da resi. Predsednik Demokratske stranke i ministar unutranjih poslova Stojan Proti j e , preko Hirlapa, poruio M a a r i m a da se nada daje tadanje organizovanje s a m o poetak one evolucije koja e dovesti do ujedinjenja sa nekom od postojeih politikih stranaka". Anton Koroec, slovenaki politiki voa, koji j e povodom izbora boravio u Somboru, zastupao j e tezu o tri stranke - maarske, n e m a k e i rumunske manjine. Po m i ljenju Koroeca, te stranke bi trebalo da se zalau za autonomiju Vojvodine. Memorandum koji j e Pai traio sainjen je do kraja maja. Uprkos datom obeanju, predsednik vlade nije imao vremena da primi maarsku delegaciju, te mu j e memorandum poslat potom, a upuen j e i svim jugoslovenskim politikim strankama, kao i brojnim predstavnicima maarskog politikog ivota. U Maarskoj je objavljen preko Drutva svetog Gelerta. U njemu su, u 15 taaka, nabrojane ekonomske, politike, pravne, kulturne, obrazovne i druge povrede prava M a a r a u Jugoslaviji, a takoe j e bilo rei o politiki aktivnim prognanim M a a r i m a koji su primili jugoslovensko dravljanstvo, estim policijskim uznemiravanjima, kao
44 45 46 47

4 4

4 5

4 6

47

Brdi Nndor, nav. delo, 120-121. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1926-R. Zastava, 23. april 1922. Hrlap, 22. februr 1922. MOL K-26. ME 1922-111. biz. 21. Memorandum Paiu Maarske stranke u Jugoslaviji. Az elszaktott Dlvidk III. Kiadja a Szent Gellrt Trsasg Irodalmi Egyeslete, Budapest, 1922.

sorsa

i o tome da Beograd nije bio kadar da obezbedi sprovodenje zakona na lokalnom nivou. Izostavljanje M a a r a iz birakog spiska i agrarne reforme smatrano je uvredom itd. Na taj memorandum nikada nije dobijen valjan odgovor. O raspoloenju u dravi verno svedoi sluaj jednog od lanova delegacije koja j e bila kod Paia, koga je policijski kapetan podsticao na odlazak iz drave jer j e , , i on jedan od onih kukavica koji su bili da se tuakaju Paiu" Prema prvobitnom planu, zemaljska osnivaka konferencija j e trebalo da bude odrana u Subotici, ali za njeno odravanje nije dobijena dozvola od gradonaelnika Subotice Pavla D o b a n o v a k o g , , j e r ne bi bilo dolino da se osnivaka konferencija odri kao demonstracija u krajnjem gradu drave, blizu maarske granice". U Somboru su vodstvu Stranke pretili proterivanjem iz drave Tako je, nakon osnivanja mesnih organizacija i osnivanja okako-bunjevake i N e m a k e stranke, osnivaka skuptina Maarske stranke odrana j e kao poslednja u svim dravama naslednicama Ugarske 17. septembra u Senti, pred oko 3.000 delegata. Tada usvojen program Maarske stranke striktno se drao ustava Kraljevine SHS. U njemu j e istaknuto da Maari ele da budu verni podanici Kraljevine. Vodstvo Stranke na to nije nagnao samo oseaj za realnost v e i intencije iz Budimpete. Kao to smo napomenuli, Maarska j e nakon potpisivanja mirovnog sporazuma nastojala da izbegne meunarodnu izolaciju. N a to upuuje proirivanje maarsko-jugoslovenskih diplomatskih odnosa do nivoa ambasadora, a prvi maarski ambasador u Beogradu postao j e Ferenc Koa, dotadanji v o a poslanstva. Ministar spoljnih poslova Momilo Nini j e , ne bez osnova, maarsko-jugoslovenske odnose ocenio kao loe. Kako j e rekao, to e ostati tako dok maarskom vladom gospodari jedna velika i tajna organizacija" - Organizacija probuenih Maara (sic!). Betlenovu vladu j e nazvao aristokratskom, despotskom i evropskom opasnou", koja nastoji da poremeti postignuti status k v o . Od jeseni 1919. godine m a a r s k a spoljna politika j e raunala na organizovanje drava gubitnica, i to pod vodstvom N e m a k e , ak i po cenu o r u a n o g razaranja postignutog statusa kvo. Meutim, tu mogunost Betlenova vlada nije uzimala u obzir od 1922. godine, t e j e proklamovala politiku pomirenja i ukljuenja" i zatraila m e u n a r o d n e kredite. Ona j e priznala trijanonske granice, garantovala spreavanje eventualnog povratka Habzburgovaca na maarski presto i ak obe4 8 4 9 50 51

4 8

4 9

5 0

51

Hrlap, 7. maj 1922. Hrlap, 31. mart 1922. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1926-R-85. MOL K-27. Mt jkv. 5. maj. 1922. Maarska je odravala vezu sa jugoslovenskom dravom od jeseni 1918. godine. Major Mihailo Bodi je kao lan Viksove misije predstavljao srpsku vladu, dok je prvi nezvanino delegirani predstavnik Budimpete pri Narodnom vijeu u Zagrebu bio Aladar Bala, nekadanji baki glavni upan. Beograd je u Budimpetu delegirao dr Lazara Bajia, a mesto otpravnika poslova obavljao je Andor Vodianer. Vuk Vinaver, Jugoslavija i Maarska 1918-1933. Beograd, 1932,32. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1923-R-19.

ala da e nastojati izgraditi prijateljske odnose sa d r a v a m a Male antant, odnosno sa C e h o s l o v a k o m , Jugoslavijom i Rumunijom. Dovoenje beogradskog poslanstva na ambasadorski nivo j e , zaelo, bio znak takvog stava, kao i sklapanje trgovinskog Ugovora opopravci lokomotiva i eleznikih vagona 1922. godine. Maarska vlada, koja j e imala relativno usko manevarsko polje, sa ozbiljnijim pribliavanjem Jugoslaviji mogla je da eksperimentie tek od kraja 1925. godine. Cilj pribliavanja Jugoslaviji bio je donoenje uzajamnog sporazuma o neutralnosti u sluaju konflikta sa treom dravom. Taj eksperiment maarske diplomatije je, meutim, d o i v e o neuspeh. Promena u spoljnoj politici Budimpete jedva j e bila primetna u jugoslovenskoj manjinskoj politici. Bojazan od m a a r s k o g iredentizma, pijunae, oruane organizacije i (tada ve) irealni strah doveli su do hapenja brojnih Maara iz Delvideka. Pojedini dogaaji u M a a r s k o j , kao stoje proleni i jesenji kraljevski pu 1921. godine, redovno su izazivali pijunsku histeriju u Jugoslaviji. Osnivanju Stranke j e odmogao i subotiki sluaj tzv. pijunae Varga, koji je imao veliki odjek. Dr er Varga i ula Ignac optueni su za neprekidnu" pijunau u korist M a a r s k e . U optunici j e navedeno daje Vargina grupa prikupljala podatke o jugoslovenskoj vojsci, eleznikim prugama i njihovoj opremljenosti, a podatke j e upuivala u Budimpetu putem telegrafa subotike eleznike ispostave, i to preko poverljivih ljudi. U glavnom gradu Maarske imali su saznanja o tome d a j e Beograd nameravao da maarsku vladu strogim kaznama upozori zbog atentata na kralja, nego i daje pokua primorati na razmenu 27 zatvorenika, osuenih zbog pijunae. Mada j e apelacioni sud oslobodio o p t u e n e - Vargu i Ignaca, oni su umrli, to od zlostavljanja u toku istrage, to od neljudskih zatvorskih uslova.
52

Maarska stranka je, pored isticanja vernosti dravi i ustavnosti, zahtevala obezbeivanje i pridravanje odredbi o manjinskim pravima koje j e garantovao ustav. Posebno j e isticala potrebu borbe za pravo kolovanja na maternjem jeziku i slobodnu upotrebu maternjeg jezika; zahtevala j e ukidanje zabrane rada maarskih drutava, korekciju odredaba izbornog zakona koje su bile tetne za manjine, kao i pravo na slobodno ekonomsko organizovanje. Takoe j e zahtevala promenu poreskog sistema - koji j e bio nepovoljan za Vojvodinu, korekciju agrarne reforme - koja j e bila nepovoljna za Maare, korektnu upravu, ponovno zapoljavanje otputenih inovnika, priznavanje prava na penziju, slobodu radnikog organizovanja i priznavanje prava na trajk. Maarska stranka j e kasnije potpuno zanemarila poslednju odredbu, kao i zahtev da se na dravnim univerzitetima usklada m a a r s k e katedre. Iz kruga aktivista" j e izabran prcdsednik Stranke - dr

52

Hrlap, 1. septembar 1923. MOL K-26 ME 1922-XL-594. biz. U oktobru 1922. godine jugoslovenska vlada je maarskoj vladi predloila da, na osnovu sporazuma o razmeni zarobljenika sklopljenog sa Cehoslovakom i Rumunijom, sklope ugovor o razmeni politikih zatvorenika. To se, meutim, dogodilo mnogo kasnije - 1926. godine. MOL K-63. Km. pol. 1929-16/4-1519, 2052, 3867.

er Santa, lekar. Kopredsednici su postali dr Imre Varadi iz Bekereka, dr Laslo Graber iz Paneva, Arpad Falcione iz Sombora i Adam oti iz Sente. Na sastanku stranke je dr Santa posebno istakao injenicu da m e u n a r o d n e forume Maari ne ele upotrebiti za ispunjenje svojih prava, ve da veruju u moderni svetonazor" srpsko-hrvatsko-slovenakog naroda i u politiku saradnju sa jugoslovenskom nacijom. To znai", dodao je on, da Maari oekuju vie nego stoje propisano meunarodnim ugovorima". Naglasivi one delove programa koji su se odnosili na isticanje lojalnosti, uesnici sastanka poslali su pozdravni telegram kralju Aleksandru, pravednom i mudrom vladaru", u kojem su ga uveravali u svoju vernost i zatraili njegovu p o d r k u . Namera M a a r s k e stranke bila je da postanejedini predstavnik Maara, bez obzira na njihovu drutvenu i versku pripadnost. Njeno delovanja je u poetku bilo usmereno ka ukljuivanju u politiki ivot drave, ueu na parlamentarnim i lokalnim izborima i pitanju kolstva. U Baranji i Pomurju nije dolo do osnivanja ogranka M a a r s k e stranke. Maarske novine u Osijeku, koje su bile duhovni centar M a a r a (kao subotiki Bameei napio), nisu se svidele Budimpeti, jer je najvei deo saradnika maarskih emigranata pripadao krugu levice, tzv. oktobristima (odnosno, pristalicama Mihalja Karoljija), a, s druge strane - kako je napomenuto u izvetaju Drutva svetog Gelerta od juna 1922. godine - kritika vlade i m a a r s k e albe koje su se u listu povremeno pojavljivale bile su samo mamac za zbunjivanje Maara". U tom izvetaju nije navedeno daje list zagovarao stvaranje stranke pod nazivom Ustavna stranka u zajednitvu maarske, nemake i slovake manjine. Takva stranka je, po miljenu budimpetanskih krugova, odvela baranjske Maare u beogradske vode". Inicijativu o stvaranju zajednike manjinske stranke - koju je, preko Drutva svetog Gelerta, zastupao krug oko Maar Ujaga- Budimpeta je onemoguila, kao i sva slina nastojanja bakih i banatskih M a a r a . Otra konkurencija Radieve Seljake stranke i Slovenake narodne stranke nije ostavila mesto ostalim strankama u Pomurju. Zbog relativne udaljenosti, maarski politiari iz Vojvodine nisu imali snage za organizovanje politike stranke malobrojnih Maara u Pomurju, a ni Budimpeta nije istinski obraala panju na njih. Stoga je te malobrojne M a a r e koji su se politiki angaovali u svoje redove ukljuila Jedinstvena stranka Pomurja, koja se borila za lokalne interese i odraavala lokalni odnos snaga. Stranka je ubrzo prestala sa radom zbog preseljenja partijskih voa u M a a r s k u . Ovde j e potrebno podsetiti na injenicu da ni u drugom gradu Vojvodine - Novom Sadu - tada j o nije osnovana mesna organizacija Maarske stranke. Oko lista Delbaka, koji j e izlazio u organizaciji novosadske katolike upe i njegovog izdavaa opata - svetenika Ferenca Fata, organizovala se jed53 54 55 5 3

5 4

5 5

Hrlap, 19. szept. 1922. andor Mesaro, nav. delo, 155-157. Sajti Enik, nav. delo, 93-94. Csuka Jnos, nav. delo, 66-70. MOL K-26. ME 1922-III. Biz-sstr. 8-104. Gncz Lszl, A muravidki magyarsg 1918-1941. Lendva, 2001, 119-124.

na vrsta i borben stranka hrianske orijentacije, sa ciljem zatite manjinskih prava. Ova struja j e imala nameru da negira status kvo i nije traila saradnju sa nosiocima nove vlasti. Ferenc Fat je, kao i konzervativna struja M a a r a iz Felvideka i Erdelja, bio zagovornik one politike koja j e manjine videla u ulozi crva u stranom d r v e t u " . Zbog kratkog vremena i manjkavosti izborne liste, M a a r s k a stranka nije uestvovala na parlamentarnim izborima zakazanim za 18. mart 1923. godine. To se prvi put dogodilo tek nakon dve godine, na parlamentarnim izborima odranim 8. februara 1925. godine. Period izmeu 1923. i 1925. godine Stranka j e iskoristila za korekciju spiska glasaa, kao i za uvrenje svoje institucionalne logistike i jaanje rada na zastupanju manjinskih interesa. U Somboru j e ustanovljena kancelarija za generalnog sekretara - Imrea Prokopija, koji j e bio poslednji maarski baki upan, dok j e Dene Strelicki, koji j e , na listi Maarske stranke, kasnije uao u jugoslovenski parlament, u Beogradu lobirao za reenje pitanja vezanog za penzije nekadanjih maarskih dravnih i optinskih inovnika. U sreditu borbe za zatitu manjinskih prava bilo j e pitanje maarskog kolstva, na koje e m o se kasnije detaljnije osvrnuti. N a znaaj korekcije birakog spiska ukazuje i injenica daje u nekim naseljima 95 % Maara izostavljeno sa birakih spiskova (npr. u Bakoj Topoli i Senti). Gradonaelnik Subotice Pavle Dobanovaki dao j e ostavku na svoju funkciju zbog nezakonitosti u vezi sa birakim spiskovima. Pre nego to p r e e m o na tumaenje rezultata izbora iz 1925. godine, neophodno j e detaljnije se osvrnuti na razloge zbog kojih M a a r s k a stranka nije bila u mogunosti da kandiduje svoje predstavnike na parlamentarnim izborima 1923. godine. Stranka koja j e osnovana par meseci pre izbora j e pokuavala da se ukljui u politiki ivot zemlje, t e j e preduzela konkretne korake ka sklapanju koalicionog pakta sa radikalima. Poetkom 1923. godine j e oformljena pregovaraka komisija. Neki njeni lanovi - Imre Varadi, Leo Deak i Laslo Graber - bili su zagovornici potpisivanja sporazuma sa radikalima. Deak je, ipak, prednost davao drugoj vladajuoj stranci, dok je Jano etle bio zagovornik samostalnog nastupa Stranke i dokazivanja sopstvene politike snage. Nesigurnost M a a r a j e rasla i zbog rada velikog maarona Lukaa Pleskovia na osnivanju autonomistike stranke, kao i zbog njegove orijentacije prema Radievoj Seljakoj stranci. Pleskovi j e otvoreno rekao onima koji su ga bodrili u prihvatanju uloge u Maarskoj stranci da Beograd nikad ne bi pristao na to da v o a M a a r s k e stranke bude ovek slovenskog porekla i iz tog razloga se nee ulaniti u tu stranku.
56

U poetku su pregovori o koalicionom paktu delovali uspeno. Beograd je obeao da e svakog m a a r s k o g glasaa uvrstiti u biraki spisak i da e tako usmeravati kandidovanje, te da e Maarskoj stranci pripasti 8 mandata. Ma-

5 6

Ponaanje manjina detaljno analizirano u: Zeidler Mikls, A revzis gondolat. Osiris Zsebknyvtr, Osiris Kiad, Budapest, 2001, 191-207.

arska stranka bi mogla izabrati svoje predstavnike u okruzima Delvideka sa maarskom v e i n o m . Zbog toga j e odlueno da Maari glasaju za radikale tamo gde Stranka nije imala svog kandidata. Maarski predstavnici zadrali bi svoju samostalnost u skuptini, a izvan nje bi davali podrku radikalima. Predsednitvo je prihvatilo nacrt pakta, ali je tu vest u svom listu objavio L u k a Vukov, novinar koji j e bio prisutan na tajnom sastanku. Pukla j e bruka. Radikali, koji su Hirlap s pravom doivljavali kao glasilo Maarske stranke, obelodanjivanje pakta smatrali su prekidom sporazuma i svakog daljeg pregovora. M e u t i m , oni su utali o tome da je, navodno, Pai j o pre izbijanja skandala velikim u p a n i m a dao instrukciju u vezi s t i m da na liste uvrste samo M a a r e od poverenja", kao i da je nameravao da izbrie deo v e unetih imena u birake spiskove. Zbog navedenog skandala, a pozivajui se na manjkavosti maarskih birakih spiskova, kojih j e zaista bilo, Maarska stranka j e morala da se povue na izborima 1923. godine. Vukov, koga je Karolj Hava, tadanji urednik lista Vajdasg, a kasnije lista Hirlap, optuio za to da, zbog njegove indiskrecije, Maari ne mogu dobiti svog predstavnika u skuptini, na javnom mestu j e fiziki napao svog kolegu. U lanku napisanom povodom tog sluaja, Vukov j e odbacio Havaeve optube o tome daje pakt obelodanio na sugestiju hrvatskog opozicionog bloka, mada j e priznao da politiki stavovi Hirlapa odraavaju njegove stavove, a ne M a a r s k e stranke. Posle toga j e Vukov udaljen iz urednitva. Njegovo mesto preuzeo j e Karolj H a v a . Radikali su obelodanjivanje pakta upotrebili za to da unutar svoje stranke formiraju tzv. maarske stranake organizacije, dok su demokrati nastojali da pridobiju Maare, obeavajui podelu zemlje, pre svega po selima. Tadanju situacij u najbolje oslikava ono to j e jedan publicista Hirlapa napisao povodom izbora 1923. godine: Maari su sad devojka sa bogatim mirazom." Pasivnost Maarske stranke dobro j e dola radikalima. Njihov vojvoanski list Zastava j e nakon izbora 1923. godine sa zadovoljstvom zakljuio: Od nacionalnih manjina Maari su opet dali najvie glasova Radikalnoj stranci." Obe vladajue srbijanske partije - i Radikalna i Demokratska-Vojvodinu su smatrale svojim politikim terenom i dobro su procenile da, zbog odnosa snaga u parlamentu, nije svejedno kome e pripasti 34 mandata iz 5 izbornih okruga (ukupan broj poslanikih mesta bio j e 315).
57 58 59

5 7

5 8

5 9

Csuka J., nav. delo, 107-114. Hrlap, 19. jun 1923. Zastava, 13. april 1923. U Kraljevini SHS su, po ustavu iz 1921. godine, poslanici birani na osnovu optih (mukih) izbora, odnosno neposrednim, tajnim, sa pravom na zastupljenost manjina" izborima. Svaki mukarac koji je imao dravljanstvo, stalno mesto boravka i napunio 21. godinu imao je pravo glasa. Aktivni i rezervni oficiri, aktivni podoficiri i vojnici nisu imali pravo glasa, niti su mogli biti birani. Pored obeanja, ustav donet izmeu dva svetska rata nije imao odredbu o pravu ena. U ovom razdoblju je maarska Uredba o izborima iz 1922. godine znaajno smanjila krug osoba sa pravom glasa. Pravo da bira imao je mukarac koji je napunio 24 godine, imao maarsko dravljanstvo u traja-

Na izborima 1925. godine Maarska stranka nije ula u koaliciju ni sa jednom strankom. Privremeno j e pobedio tabor onih koji su zastupali tezu o pokazivanju" sopstvene snage. Vredi podsetiti se injenice da su u periodu parlamentarizma, odnosno do 1929. godine u Kraljevini SHS izbori odrani 4 puta, to znai da, zbog specifinog odnosa snaga, nijedan parlament nije preiveo 4 godine propisane u zakonu. Opta politika situacija pre izbora 1925. godine nije nagovetavala mnogo dobrog. Pai, koji j e vie od tri godine upravljao vladom, u j u l u 1924. godine je bio primoran da da ostavku, a kratkotrajnu vladu sastavio j e demokrata L j u ba Davidovi, koga j e podravala i hrvatska opozicija. Demokrati su pokuali da, pomou dva slogana, dobiju politiku podrku M a a r a u Vojvodini. Oni su ponudili reviziju agrarne reforme - povoljnu za M a a r e , i obeavali autonomiju Vojvodine naspram beogradske centralizacije. Kralj j e u novembru ponovo dao mandat Paiu i zadatak da sastavi vladu, koji j u j e sastavio sa Pribievievom Samostalnom demokratskom strankom, nastalom izdvajanjem iz Demokratske stranke. Zbog zloglasnog zakona o kolstvu, Pribievievo ime nije obeavalo mnogo dobrog M a a r i m a . Nova koaliciona vlada je smatrala daje njen najvaniji zadatak razbijanje hrvatske opozicije. Na osnovu Obznane, koja j e prvenstveno doneta radi ukidanja Komunistike partije, prekinut j e rad Hrvatske republikanske seljake stranke, a Radi je poslat u zatvor. Srpsko-hrvatski politiki dvoboj je uticao i na Maarsku stranku. Radi razbijanja M a a r s k e stranke, odnosno njenog trajnog priklonjenja Radikalnoj stranci i spreavanja daljeg pribliavanja Demokratskoj stranci, Pai je 3. maja 1924. godine zabranio rad M a a r s k e stranke i tada j o j j e oduzeta arhiva. Zabrana rada Stranke doneta j e na osnovu Uredbe Ministarstva unutranjih poslova Ugarske (sic!) iz 1875. ijedne tajne uredbe iz 1894. godine. Davidovieva vlada spretno je iskoristila priliku i 9. septembra, pre nego stoje doneta odluka Dravnog saveta o tom pitanju ( M a a r s k a stranka se nakon zabrane rada obratila Dravnom savetu), uz veliki publicitet ponitila odluku o zabrani rada Stranke. Obraajui se M a a r i m a u dravi", a istovremeno aljui poruku vladi i demokratama, Santa i Varadi su u Hirlapu, u sranom proglasu, oduevljeno objavili novi poetak rada Stranke. Tada j e u Stranci zapo-

nju od najmanje 10 godina, 2 godine iveo u istom mestu i zavrio 4 razreda narodne kole. Birako pravo su, meutim, imale one ene koje su zavrile 6 razreda narodne kole i napunile 30 godina ivota. Tako se postotak lica sa pravom glasa smanjio sa 40% na 28%. U Jugoslaviji je isti ovaj srazmer iznosio 23%. U poreenju sa brojem lica koja su imala pravo glasa u Kraljevini SHS, broj onih koji su mogli biti birani, za poslanike je smanjen. Sa pasivnim pravom glasa raspolagao je onaj mukarac koji je unet u biraki spisak i imao dravljanstvo dobijeno na osnovu roenja, ili je bio zaviajan u dravi. Dravljanin neslovenskog porekla je od dana sticanja dravljanstva morao da ima prebivalite u Kraljevini najmanje 10 godina, navrenih 30 godina i morao je pisati i govoriti dravnim jezikom. MOL K-26. 1921-XLI-6552. Romsics Ignc, Magyarorszg trtnete a XX. szzadban. 222-223.

eta eliminacija M a a r a naklonjenih radikalima i sve vie je j a a l a struja koja je zagovarala samostalni politiki nastup. Maarska stranka j e u somborskom, subotikom i bekerekom okrugu imala samostalne kandidate, ali broj osvojenih glasova nije bio dovoljan za sticanje poslanikog mandata. N i beznaajna Stranka Rumuna, a ni okako-bunjevaka stranka nije dobila skuptinski mandat. Od vojvoanskih manjinskih stranaka iz Delvideka jedino je N e m a k a stranka 1925. godine osvojila pet mandata, to je, prema osam ranije osvojenih mandata, bio znaajan pad. Inae, na j o uvek manjkavom birakom spisku bilo je 65.000 Maara, od kojih je svoje birako pravo iskoristilo svega 20--25.000 lica, a od njih je samo 11.059 dalo svoj glas Maarskoj stranci. Maarska stranka je osvojila 4,5% od ukupnog broja svih vojvoanskih glasova. Od 33 stranke koje su uestvovale na izborima pobedu su odneli radikali (dobili su 25,6% glasova). Osvojeni glasovi opozicione Hrvatske republikanske seljake stranke (22,4%), demokrata (11,8%) i samostalnih demokrata (9,2%) pokazivali su da ni ovi izbori nisu stabilizovali politiki ivot u dravi Obelodanjivanje maarskih i moskovskih veza Stjepana Radia, koji je u tom trenutku sedeo u zatvoru, nije bilo sluajno, ali to na izborne rezultate Hrvatske stranke, kao to smo videli, nije uticalo negativno. Meutim, vreme je bilo pogodno za dovoenje u pitanje vernosti Maara prema dravi. Kao stoje poznato, Hrvatska republikanska seljaka stranka je nekoliko nedelja pre sazivanja skuptine priznala centralistiki Vidovdanski ustav i dinastiju Karaorevia, t e j e tako postala stranka koja je mogla da uestvuje u vlasti. Maarska je od 20-ih godina odravala vezu sa Radiem, koji je vodio otre rasprave sa Beogradom. Meutim, maarsko Ministarstvo spoljnih poslova Radia nije smatralo osobom od poverenja", jer je on, ,,s obzirom na svoju politiku, baziranu na fantastinim idejama, bio faktor ije ponaanje u datoj situaciji nije bilo mogue predvideti". Tako su odnosi sa Radiem ostali na nivou prijateljskih izjava i nisu doveli do pozitivnog rezultat a . Zbog izuzetno zategnutih srpsko-hrvatskih odnosa u vreme izbora, Maarska stranka je odbijala svaku koaliciju. Predlog opozicije je odbila bojei se da e, ako svoju sudbinu povee sa Hrvatima, njihov prvi potez u sluaju pobede biti takav da e Vojvoanima natovariti na vrat sudbinu nehrvatskih kolonista. Koaliciju sa N e m a k o m strankom je odbila tvrdei da bi u sluaju izbornog saveza bili optueni da se zajedniki bore za interese stare domovine".
60 61 6 2 63 64 6 0

6 1

6 2

6 3

6 4

Csuka Jnos, nav. delo, 136-169. MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-60., Bcsmegyei Napl, 9. februar 1925. A. Sajti Enik, nav. delo, 88-101. Po Hrlapu, Maarska stranka dobila je 12.302 glasa (11. febr. 1925). Jugoszlvia 1918-1941, priredila, beleke dala i prevod uporedila Sajti Enik, Trsadalomtudomnyi Kr, Szeged, 1989, 113. U Beogradu su zajedno poslaniko mesto bila potrebna 2.732 glasa, u Zagrebu 4.954 glasova, u Sremu 5.791 glas. Zato su radikali mogli da osvoje 142 mandata, a Hrvatska republikanska seljaka stranka svega 67. MOL K-64. Km. res. pol. 1922-16-339. MOL K-437. 1924-8-629.

Poraz j e izazvao veliku krizu i letargiju u redovima rukovodstva Stranke. Izmeu oktbrista i Bameei naploa se rasplamsala stara rasprava o samostalnom politikom nastupu, o saradnji sa velikim slovenskim strankama, a sinonimi u toj raspravi bile su parole o Jevrejima kao krivcima i preuveliavanje atrociteta koji su realno pratili izbore. Povod za ponovno razmiljanje o izbornom savezu bio j e sluaj Lukaa Pleskovia, predsednika Nepkera, najuglednijeg zastupnika pasivista", koji j e uao u parlament uz pomo saveza sklopljenog sa demokratama i sa programom koji j e bio autonomistiki. Pleskovi j e tada v e bio smenjen sa pozicije predsednika Nepkera, jer je Maarska stranka smatrala da ta stara i ugledna organizacija nije mogla biti rasadnik autonomistike ideje. Izbor zemljoposednika ule Birkaa za predsednika upuivao j e na to daje Maarska stranka elela da za predsednika ima linost na koju j e mogla da ima uticaja.
65

Poraz na prvom politikom odmeravanju snaga primorao j e rukovodstvo Stranke na preispitivanje. Neposredno nakon izbora su se iskristalizovala dva vana zakljuka. Postalo j e jasno da j e Stranka sama previe slaba za osvajanje parlamentarnih mandata, nasuprot organizacijama M a a r a iz Potisja, kao i okupljanju oko Ferenca Fata novosadskog opata svetenika i njegove borbene hrianske m a a r s k e " struje, sve vie j e j a a o glas onih koji su pourivali sklapanje politikog saveza sa slovenskim strankama, naroito sa vladajuim radikalima. Takoe su shvatili da akcenat treba staviti na privrednu, kulturnu i jeziku zatitu interesa, ba zbog sve apatinijeg politikog raspoloenja" m a a r s k o g seoskog stanovnitva, koji su Maarsku stranku smatrali gospodskom strankom. Leo Deak, v o a Stranke u Somboru, koji j e na izborima predvodio somborsku listu Stranke, u nekoliko lanaka j e analizirao razloge poraza. Po njegovom m i ljenju, program Stranke j e bio dobar i nije ga trebalo menjati. Poto nijedna druga stranka nije prihvatila zadatak vezan za odbranu interesa Maara, Stranka j e bila primorana da sama izae na izbore. Osvrui se na kritike upuene vodstvu i izbornoj listi, on j e priznao da rukovodstvo nije bilo n a visini zadatka", jer j e mobilizaciju maarske birake mase" smatralo drugorazrednim zadatkom, ali se, po njegovom miljenju, od predsednika Stranke era Sante i kopredsednika Imrea Varadija i pored traeva i line uvreenosti - nije bilo m o g u e nai dva bolja kandidata za predvodnike lista. Smatrao j e da rezultati glasanja nisu mogli doticati in corpore rukovodstvo Stranke, kao ni stremljenja koja su zastupali", teje odbio zahteve za smenom rukovodstva. Istina j e " - dodao j e tom prilikom - rukovodstvo Stranke izabrano od onih linosti koje su bile na raspolaganju",

6 5

Izborne malverzacije vlasti i atrocitet nisu pogaali samo manjinske stranke. Mesne vlasti su na celoj teritoriji drave dobili uputstvo da ometaju i onemogue izbornu propagandu i skupove opozicionih stranaka. U baranjskoj Batini (Kiskszeg) dvojici prominentnih politiara Maarske stranke - Edenu Palatiju i Ervinu Vamoeru - obijena su i opljakana kola, a ofera su prebili. Mesnog aktivistu Stranke su onesvestili i inzultirali. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1925-R-105. Dokumenat videti u: Magyarok kisebbsgben s szrvnyban. 435-488.

ali u borbene redove nije mogla ui stara politiki aktivna garnitura, jer se bitke dananje politike nisu mogle dobiti tupim politikim orujem p r o l o s t i . " Predsedniko vee Maarske stranke zauzelo j e slian stav nakon izgubljenih izbora. Na sastanku odranom 22. februara 1925. godine je, nakon podrobne diskusije", zauzet jedinstven stav: odlueno j e da e se Maari i dalje organizovati u samostalnim stranakim okvirima i da e odbiti svaki plan koji j e Stranku nameravao saterati u okvire demokratske i l i radikalne partije". M e u t i m , miljenja su se razilazila kada je bio u pitanju Luka Pleskoni, ovek sa reputacijom estitog i dobrog M a a r a " koji j e kao jedini Maar, na ta smo ve ukazali, uao u parlament, i to sa vojvoanskim autonomistikim programom i uz podrku Demokratske stranke. Ambasador u Beogradu Andra Hori, koji nije imao pozitivno miljenje o Maarskoj stranci, izvestio je svoju vladu o tome d a j e ona, ionako neodluna i od Beograda stalno razvlaena", odgodila reavanje pitanja Pleskonia, ali bi manji, ka levici naginjui deo Stranke" pristao na fuziju sa Pleskoviem i demokratama. Reagujui na izvetaj Horija, ministar spoljnih poslova T i bor Scitovski j e zakljuio da ga zabrinjava" m o g u n o s t fuzije M a a r s k e stranke i Pleskovieve grupe demokrata. On j e tada napisao: N e m a r vodstva Stranke, stalni sukobi raznobojnih frakcija onemoguuju sprovoenje ciljane politike i redovnu organizovanost [...] U vie navrata izneseni ovdanji stavovi i svekoliki maarski interesi zahtevaju da se naa braa koja ive u Jugoslaviji na osnovu nacionalne pripadnosti ujedine u politiko telo i da ne stupaju ni u kakav vri odnos ni sa jednom srpskom strankom. In concreto, Maari bi od ujedinjenja sa demokratama izvukli malo koristi, jer bi samo morali da u veoj meri trpe teror vlade, odnosno P r i b i e v i e v a c a . " Instrukcija koja j e dolazila iz Budimpete i sada j e bila nedvosmislena - treba sauvati samostalnost Stranke. Dok je Hori smatrao daje glavni uzrok takvog stanja bila n e m o rukovodstva Maarske stranke, kao i delovanje maarsko-jevrejske leviarske emigracije", rukovodstvo Stranke j e mislilo da su izborni teror, nepotpuni biraki spiskovi i izdaja emigranata bili razlog debakla. Tibor Tuban, rukovodilac Doma Dlvidk", za Manjinsko odeljenje Saveta ministara je 1925. godine sainio jednu opsenu analizu, u kojoj j e celokupnu dotadanju delatnost Stranke ocenio slabom i bezuspenom. Jedan od razloga j e , po njegovom miljenju, bilo suoavanje M a a r a sa irokim i vitalnim" srpskim nacionalizmom, koji se pojavio u apsolutno neotesanom i balkanskom" obliku. Maarska uprava i njeni stasiti i gospodski eksponenti" su i ranije uoili tu dinaminu srpsku aspiraciju, ali j e nisu dobro shvatili. Srbe nisu ni mogli razumeti, nastavio j e svoja razmiljanja Tuban, jer nisu nauili srpski jezik. Ne moramo da priamo ni o tome da su sa istim nerazumevanjem posmatrali i nastojanja hrvatskog jugoslovenizma, tako da ni u Hrvatima nisu mogli nai saveznika. Tuban j e , takoe, glavnim uzrokom neuspeha M a a r s k e stranke smatrao pitanje emigranata". Kako je napisao, ta izbegla masa desperadosa sva
66 67 6 6

6 7

Hrlap, 21, 24, 25. februar 1925. MOL K-64.Km. res. pol. 16-1925-87.

se penila u prljanju asti maarskog roda", a Beograd je nastojao da ih zloupotrebi protiv Budimpete. Istina je i to daje emigracija danas ve promenila pravac delovanja, nastavio je, pod vodstvom Janoa Detrea, nekadanjeg poverenika vlade Mihalja Karoljija, preodenula se u kuruke odore" i svira o velikodunom liberalizmu i demokratiji". Po Tubanu, nekoherentno miljenje i nedostatak erdeljske d u e " doveli su do gadnih" unutranjih sukoba, koji su suzili mogunost o d v a n e " borbe za interese Maara. Na kraju svoje analize Tuban j e zakljuio da se, pored svih tekoa i poraza, ne srne menjati strategija samostalnog politikog odmeravanja snaga. Tuban i Leo Deak su, najverovatnije, bili u pravu: date okolnosti nisu nudile realnu alternativu. Meutim, moglo se razmiljati o tome da li treba iskoristiti one mogunosti koje su nudili meunarodni manjinski ugovori, i l i , oslanjajui se na date okvire ustava, na svoju zastavu istaknuti priznata manjinska prava nove drave i u praksi ih se pridravati.
68

Generacija otcepljenih" je prvi politiki poraz proivljavala tragino, ali njihov izbor ne bi mogao biti drugaiji i bez saveta Budimpete: moralo se krenuti onim putem koji je zacrtan osnivanjem Stranke; dvojbe i rasprave jedino je moglo biti oko trase puta koji je vodio ka cilju. Ta nastojanja ograniavao j e uzan prostor delovanja, odnosno injenica da se u manjinskoj politici nove drave moglo birati izmeu tri pravca. U datim okolnostima se liberalnim pravcem mogao nazvati onaj (Pai, Davidovi) koji bi - nakon zauzimanja pograninih podruja, kao i pozicija u privredi, dravnoj upravi, kulturi i vojsci slubenicima nacionalnog usmerenja", odnosno nakon unitenja pozicije M a a r a , obezbeivao primenu manjinskih prava prihvaenih meunarodnim sporazumima - naravno po mogustvu minimum tih prava. Po miljenu pristalica trajne retorzije - meu kojima su mogli biti i radikali, kvazizagovornici liberalizma, pojedine grupe demokrata, kao i mnogo ekstremniji radikali - Maari e uvek biti revizionisti, te njihova nastojanja ne mogu otupeti manjinskim pravima; samo snaga i vrsta permanentna retorzija m o e da utie na njih. Politiku paletu su inila i miljenja 0 totalnom iseljavanju Maara na Kosovo i l i Makedoniju, kojim bi se manjinsko pitanje trajno resilo. Za Maare, odnosno politiku kooperaciju je, oigledno, bila prihvatljiva samo prva varijanta. Ova varijanta je, m e u t i m , krila i opasnosti: u sluaju takve kooperacije, Maari bi bili logino uvueni u odlune i estoke sukobe slovenskih naroda i stranaka. To su hteli izbei 1925. godine, ali, kao to smo videli, bezuspeno. Poloaj Maarske stranke oteavao j e finansijski krah za nju tako v a n o g dnevnog lista Hirlap. O tome j e Hori pisao u svom izvetaju: Prestanak izlaenja Hirlapa predstavljao j e veliki gubitak za opstanak maarske nacionalne m i s l i . " Bez finansijske pomoi m a a r s k e vlade, bez dobrih novinara 1 urednika ovaj list bi spao na nivo beznaajnog provincijskog medija". Ugled lista je porastao u vreme krize Stranke, kako u oima vodstva m a a r s k e manjine, tako i matine drave. U listu je zapoet proces pomirenja i saradnje vrstih Maara" i emigranata, koji nikad nije dovren, ali je davao nadu. Usled toga dolo
6 8

MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1926-R-79.

je do tehnike, urednike i distributivne saradnje dvaju suparnikih maarskih listova - Hirlapa i Bameei naploa. N o v i glavni urednik lista postao je Dene Strelicki, ovek u koga j e Budimpeta imala poverenje. Do 1928. godine maarska vlada je podmirila dugove lista. Savremeni analitiari mudro su preutali injenicu daje loem izbornom rezultatu M a a r s k e stranke u velikoj meri doprinelo to to j e na nju, ni prvi ni poslednji put, pala senka revizionizma. Pre nego to se ukratko osvrnem na okolnosti obelodanjivanja sporazuma iji je cilj navodno bio razbijanje Jugoslavije, a koji j e 1923. godine sklopljen izmeu Radia i M a a r s k e , vano je zakljuiti da nijedna m a a r s k a manjinska zajednica van granica nije imala revizionistike namere. Takve namere su, moda, imali neki pojedinci, i to ne samo zbog optube za veleizdaju, odnosno moguih tekih optubi za retorziju nego i iz moralnih razloga, poto bi u obzir dolazila samo integrativna revizija, a takvu mogunost maarska vlada vie nije spominjala ni u neformalnim kontaktima. Grevito nastojanje da odbije revizionistike optube primoralo je era Santu da godinu dana nakon izbora skuptinu Maarske stranke otvori sledeim recima: U novoj domovini M a a r e iveti onako kako j e hiljadu godina iveo. Veran Bogu, kralju i domovini. Draga moja maarska brao, kako ste svojoj veri verni, tako budite verni i svom kralju Aleksandru I (srano klicanje) i novoj domovini, u kojoj treba da budete vredni graani. Tako e prestati mnogobrojne sramne optube, stalne sumnje i nee se postavljati pitanje iredentizma."
69 70

elei da o n e m o g u e delovanje Stjepana Radia u novoj dravi, sredinom 20-ih godina pokuali su da upotrebe njegove veze sa Moskvom i obelodane jedan madarsko-hrvatski sporazum navodno potpisan 1923. godine u Londonu (23. januar 1925. godine), koji j e pronaen prilikom pretresa njegovog stana. Radi je u j u l u 1923. godine preko Maarske pobegao u inostranstvo, gde j e pokuavao da pronae podrku za hrvatsku ideju. On je budunost Hrvatske video je u okviru Jugoslavije, sa nezavisnou ostvarenom na miran nain i u federativnom sistemu, iji je drutveni program bio olienje seljake demokratije. Radi je u avgustu 1923. godine u Londonu pregovarao sa maarskim ambasadorom, grofom Laslom Saparijem (Szapry) i sainio nacrt sporazuma, ali su se razgovori zavrili bez njegovog potpisivanja. Pored svega, M a a r s k a j e odluno negirala svoje veze sa Radiem, a Beograd, oigledno, nije hteo da iskoristi ovaj sluaj i pokvari madarsko-jugoslovenske odnose. Ministar spoljnih poslova M o m i l o Nini je takav stav nagovestio time s t o j e I I I internacionali ustupio onaj deo Radievog memoranduma u kojem j e hrvatski voa izneo podatke o maarsko-

6 9

70

MOL. K-64. Km. Res. Pol. 1925-16-86, 186, 206., Godine 1927. se nadbiskup ula Zii Kaloki obratio Ministarstvu spoljnih poslova u vezi sa spaavanjem lista Delhaka (D/bcska). Hrlap, 8. mart 1926.

hrvatskim pregovorima u Londonu. Jugoslovenski listovi su ovaj nacrt sporazuma izravno komentarisali kao injenicu d a j e Radi Vojvodinu p o k l o n i o " M a a r s k o j . Prema tom nacrtu, kada j e bio u pitanju hrvatski suverenitet, Radi je raunao na potporu Maarske i M a a r a iz Delvideka. M a a r s k a manjina je, po njemu, mogla da bude lanica izvrnog odbora njegove organizacije, koja j e ujedinila protivnike centralizma i imala zadatak da izradi direktive" za federativno prekrajanje Jugoslavije, a maarska vlada bi u tom smislu uticala na svoje sunarodnike" (sic!).
72

71

Radi j e u navedenom nacrtu predloio Maarskoj da se odrekne Maarskohrvatske nagodbe iz 1868. godine, ali, poto granice ustanovljene 1918. godine najbolje odgovaraju geografskim, etnikim i privrednim granicama i obezbeuju sigurnost obeju drava, one bi i dalje bile zadrane". M a a r s k a bi priznala prikljuenje M e u m u r j a Hrvatskoj, a o pripadnosti Prekomurja odluilo bi se plebiscitom. Poto bi dobila slobodan prolaz do Rijeke, ona bi za uzvrat izjavila da nema nikakvih teritorijalnih aspiracija prema Rijeci. Hrvatski seljaki voa j e imao plan i ukoliko Srbija amputira" Hrvatsku. M a a r s k a bi nezavisnost Hrvatske priznala odmah, odnosno im bi neka od velikih sila na konferenciji ambasadora to uinila", a izmeu dve drave bi dolo do sklapanja odbrambenog i ekonomskog saveza. Za hrvatsku i maarsku manjinu sa ovih teritorija obezbedila bi se naroita zatita, iroka prava i privilegije".
73

To znai da u nacrtu nije bilo rei o poklanjanju Vojvodine Maarskoj. Radi je jedino predvideo mogunost plebiscita o pomeranju granica u Prekomurju. Pitanja vezana za teritorije van Hrvatske uopte nisu spominjana, kao i pitanje pripadnosti Vojvodine. U razgovoru koji je, u skladu sa uputstvima dobijenim od maarske vlade, vodio 31. januara sa Niniem, Hori se zahvalio zbog predusretljivosti, t j . zbog toga stoje ministar spoljnih poslova Jugoslavije saoptio Maarskoj tekst pomenutog memoranduma. Tada j e izjavio: Radieve prie su veoma nerealne i fantastine, te smatram da ih je nepotrebno ponovo opovrgavati." Da bi svojim recima dao to vei znaaj, on j e dodao da maarska vlada ovaj sluaj smatra zavrenim. S druge strane, N i n i j e u svom odgovoru istakao d a j e Moskva imala nameru da iskoristi

71

72

7 3

MOL K-64 Km. res. pol. 1925-16-27, 32, 42. Sluaj detaljno opisan u: Pritz Pl, Magyar diplomcia a kt hbor kztt. Magyar Trtnelmi Trsulat, Budapest, 1995, 145-148. Radi je 1. jula 1924. godine zaista stupio u ispostavu Kominterne u Seljaku internacionalu, ali j u je krajem maja 1925. godine i napustio. U London je otputovao pod lanim imenom - Itvan Flajsing, sa rumunskim pasoem, koji je ispostavio rumunski generalni konzulat u Pragu. Ambasador Sapari je dobio strogo uputstvo da se sa Radiem ponaa strogo receptivno i da se suzdrava davanja svake politike izjave [...]. Intencije i susret sa Radiem drati u najveoj tajnosti . MOL K-24. Km. res. pol. 1923-16-440. Zastava, 7, 8, 9. januar 1925. MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-33.
41

Radia za ostvarivanje ciljeva svetske revolucije", ali je jasno daje Radi takoe imao namcru da postigne svoje politike ciljeve". On je zatim rekao daje Sovjet u svoje destruktivne radnje ukljuio i Nemce. Stoga e srpska vlada, kao meru represije, zatvoriti veliki broj nemakih kola. Nemci e se uzalud aliti Savezu naroda, jer je tretman manjinskih kola u Austriji mnogo loiji nego u Jugoslaviji. Beograd je odluan u nameri da primeni princip reciprociteta. Inae, on e biti primoran da protiv svakog onog ko, u cilju samoodranja, podupire boljevistike tenje Moskve otro nastupi." Nini je nainio j o jedan g e s t - sa porukom upuenom Maarskoj. Maari u Jugoslaviji mnogo vetije politiziraju nego Nemci, koji ele mnogo vei politiki uticaj od onog koji im pripada na osnovu brojanog stanja. Po njegovom miljenju, za manjine bi bilo mnogo bolje kada bi se bavile samo pitanjima koja ih interesuju, kao to je, na primer, pitanje kolstva itd." Hori se zatim interesovao za izborne anse Maara, na staje jugoslovenski ministar odgovorio tako stoje pohvalio neke grupe, koje su saraivale sa radikalima, i dr Imrea Varadija. Nakon ovog razgovora Hori je stekao utisak da se u izbornim borbama m o d a " nee upotrebiti retorzija prema Maarima u tolikoj meri koliko prema drugim manjinama. Kao to smo videli, Horijeve nade se nisu obistinile. Nini je pred Horijem otvoreno izjavio e izborni rezultati biti poniteni ukoliko stranka na vlasti, odnosno radikali ne pobede na izborima. Kako bi naznaio granice zbliavanja, Nini je na kraju razgovora napomenuo i to da u maarskoj atmosferi j o nema blagosti koju bi on, nakon tolikih patnji, smatrao prirodnom, zbog ega bi odnos dveju drava konkretnu formu dobio tek kasnije". Ministar spoljnih poslova Scitovski je, na osnovu Horijevih izvetaja, predsednika vlade Betlena detaljno informisao o jugoslovenskom pribliavanju. U tom kontekstu j e istakao da zbliavanje nije samo elja Ninia nego i vodeih radikalskih politiara.
74

Kraljevini SHS M a a r s k a je, pre svega, bila potrebna zbog Italije, sa kojom je imala vrlo zategnut odnos od samih poetaka. Pokuaji italijansko-jugoslovenskog pomirenja (Jadranski sporazum iz januara 1924. godine i Sporazum Netuno iz jula 1925. godine) vie su ili u prilog Italiji, ali su u Jugoslaviji prouzrokovali veliku buru, sa destabilizirajuim politikim uticajem. Jugoslovenska drava bila je optereena kontaktima sa Bugarskom - zbog makedonskog pitanja, sa Grkom - zbog polaganja prava na luku u Solunu, sa svojim saveznikom iz Male A n tant, Rumunijom zbog podele Banata, a ne moramo govoriti o tome da se na Rumuniju ne bi mogla osloniti zbog sukoba sa Italijom. Beograd j e dobro uoio da Maarska ima ozbiljne namere za proboj iz kruga Male Antant. Zato j o j se, pored problema sa j u n i m granicama i manjinskim pitanjem, najvea ansa pruala na jugu, preko jugoslovenske d r a v e . Sistem malih dunavsko-balkanskih
75

7 4

7 5

MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-42. O pitanju jugoslovensko-maarskih odnosa postoji samo jedna monografija: Vuk Vinaver, Jugoslavija i Maarska 1918-1933. Beograd, 1971. O enevskim pregovorima videti u: dm Magda, A kisantant (1920-1938). Kossuth Knyvkiad, Budapest, 1981, 135-141.

drava pruao j e mogunosti za to. Glavnu osobenost ovog evropskog sistema su nakon rata inile stalne promene. Francuska nije mogla da obezbedi trajnu evropsku n a d m o . Mala Antanta j e samo delimino i samo na trenutke mogla da igra svoju ulogu, a N e m a k a tada nije bila u situaciji da na duge staze iskoristi povoljne okolnosti. Pokuaji maarsko-jugoslovenskog zbliavanja bili su mnogo uspeniji 1926. godine. Nakon tzv. falsifikatorskog skandala franaka u prolee te godine, predsednik vlade ltvan Betlen j e u Zenevi pokuavao da sazna stav Italije u vezi s t i m pitanjem, a pregovarao j e i sa Niniem. I m a a r s k o i srpsko javno mnjenje i danas misli daje govor Mikloa Hortija, namesnika M a a r s k e , na proslavi 400-godinjice M o h a k e bitke bio uvertira u maarsko-jugoslovensko zbliavanje, koje j e Musolini spreio. Istina, umesto maarsko-jugoslovenskog sporazuma je nastao maarsko-ital ijansk i sporazum (u aprilu 1927. godine), ali j e Hortijev govor samo poremetio te odnose. Za Maare u Delvideku nikakvog efekta nisu imali maarsko-jugoslovenski razgovori u Zenevi i sporazum o neutralnosti i nenapadanju. Pozitivna strana pregovora bila je injenica da su obe strane prvi put u svojoj istoriji saoptile sopstveno vienje manjinskog pitanja, i to na najviem nivou. Izvori potvruju daje Nini od samog poetka zastupao stav po kojem sporazum ne m o e sadravati klauzule koje se odnose na manjine. Kako se ini, Budimpeta je bila voljna da uvai taj njegov stav. Jugoslovenski ministar spoljnih poslova upozorenje na to da e pitanje maarske manjine, bez svake formalnosti", j o biti predmet rasprave i da su ve upueni spontani gestovi" koji su najpogodnije sredstvo za uspostavljanje maarsko-jugoslovenskih odnosa i stvaranje povoljne k l i m e . Lajo Valko je na sledei nain saeo stav maarskog Ministarstva spoljnih poslova: Stav maarskog M i nistarstva spoljnih poslova j e sledei: potrebno j e da Maari budu dobri i lojalni graani svoje nove domovine - ali Drava SHS bi trebalo da prui onaj minimum garantovan meunarodnim ugovorima koliko je potrebno da bi Maari sauvali svoj jezik i razvoj svoje kulture." Zato je, po njemu, najvanije bilo pitanje osnovnih kola, nastavnika i uiteljskih k o l a . Stav maarske vlade bio j e jasan i realan, jer je od pregovarakih partnera zahtevano samo potovanje odredbi meunarodnih sporazuma o manjinama i statusa kvo. Nini j e ve 20. oktobra Andrau Horiju,
76 77 78

7 6

7 7

7 8

Pritz Pl,nav. delo, 148-152. Maarsko ministarstvo spoljnih poslova, odnosno stalni zamenik ministra spoljnih poslova Kuen Hedervari andor pripremio je propisno sainjen sudski sporazum, dok je ministar vlade Betlen, koji je imao velikog uticaja na spoljnu politiku, drao pogodnijim na dui rok jedan sporazum o nenapadanju i neutralnosti. Nini je, inae, morao odustati od svog prvobitnog predloga za dvostrani sporazum. On je tokom pregovora vie bio naklonjen jednom sporazumu izmeu drava Male Antant i Maarske. O meusobnoj raspravi i pregovorima videti u: MOL K-64. Km. res. pol. 1926-16-153, 429, 449, 1927-16-500,516,557, 667. Pritz Pl, nav. delo, 151-154. MOL K-64. Km. res. pol. 1927-16-500.

ambasadoru u Beogradu, rekao daje vlada i dalje spremna na amicalne pregovore", ali je, iz unutranjopolitikih razloga, gestove koji su upueni manjinama u vreme pregovora smatrao zabrinjavajuim, jer bi, po njegovom miljenju, oni mogli ugroziti dostizanje zacrtanog cilja i izazvati ncpoverenje i sumnju". Kako je istakao, maarska manjina treba da dobije sve da bi se dobro oseala. Zatim je rekao: Iz toga proistie da m i ne elimo da se odrekne svoje nacionalnosti, samo elimo da njeni lanovi budu lojalni i verni sinovi svoje domovine." Paralelno sa poboljanjem odnosa izmeu dve drave rae uzajamno poverenje i razumevanje dvaju naroda, a u takvoj atmosferi e se albe postepeno i same od sebe razreiti." Da bi to pojasnio, ponovio je svoj negativan stav o spajanju manjinskog pitanja i sudbine pregovora: A k o bi maarska vlada uslovljavala sklapanje arbitranog sporazuma od tih mera, odnosno od obavezujueg obeanja u vezi sa tim merama, onda bih ja, uz moje najvee aljenje, bio primoran da odustanem od pakta." Samo uzgred je izneo omalovaavajui sud o maarskoj oktobristikoj emigraciji, saoptavajui da ona vie nije od znaaja za Beograd. Hori je na ovu izjavu reagovao tako stoje napomenuo da se nada da e pitanja manjina i dalje biti predmet amicijalne konverzacije". Prema uputstvima iz Budimpete, on je Ninia upozorio na to da bi nepostojanje predusrctljivog" stava jugoslovenske vlade prema maarskoj manjini moglo onemoguiti" ratifikaciju ugovora u M a a r s k o j . Krajem oktobra 1926. godine Hori je ve dobio instrukcije koje su se odnosile na to da pitanje sporazuma ne pouruje u Beogradu. Ta odluka je bila u vezi sa Musolinijevom porukom od 23. oktobra, u kojoj je due ukazao na to da mu se ne svia maarsko-jugoslovensko zbliavanje; ovaj stav se razlikovao od njegovog ranijeg stava.
79

Kao to smo videli, maarska vlada nije povezala izlazak iz obrua Male A n tant i maarsko-jugoslovensko zbliavanje sa vezivanjem za manjinsko pitanje u m e u d r a v n o m ugovoru dveju zemalja. Za razliku od Kuen-Hedervarija, Maarska je, da bi popravila svoju optu meunarodnu poziciju, bila spremna da na samom poetku pregovora rtvuje politiki ne tako samosvesne M a a r e u Jugoslaviji". Kada j e postalo jasno daje za postizanje ovog spoljnopolitikog cilja znaajniji predlog Musolinija, Betlen je pregovore i saradnju bez razmiljanja preusmerio u pravcu Italije, naroito zbog toga to se Musolini izjasnio za nunost revizije nepravdi uinjenih Maarskoj. To pitanje Due tada nije vezivao samo za N e m a k u nego i za odgovarajuu politiku Francuske i Engleske. Maarska j e ubrzo pristupila izradi plana optimalne" revizije, stoje znailo daje donela odluku o tome da sa Italijom podupire hrvatske separatiste, odnosno maarska spoljna politika duplih arina prema Jugoslaviji dobila j e novi impuls. U ovaj krug pitanja se uklapaju i tajni pregovori koji su sredinom oktobra 1928. godine vodeni u Beu (nakon atentata i smrti Radia u skuptini) sa Vlatkom M a e k o m , v o o m Hrvatske seljake stranke.
7 9

MOL K-64. Km. res. pol. 1927-16-516. O maarsko-jugoslovenskim pregovorima videti detaljno u: dm Magda, A kisantant s Eurpa 1920-1929. Akadmiai Kiad, Budapest, 1989, 238-247.

Do pregovora sa M a e k o m dolo j e uz posredovanje konzulata Maarske u Zagrebu, pravakog politiara Ante Pavelia - kasnijeg ustakog voe, i Milana uflaija , poznatog hrvatskog istoriara. U tom pregovaranju je uestvovao grof G b o r Apor, voa odeljenja spoljnih poslova. Cilj novog v o e Hrvatske seljake stranke bio j e razreenje odnosa sa susedima, pre svega reenje pitanja budue granice izmeu M a a r s k e i Hrvatske. Apor j e istakao neformalnost svoje misije i nije se obazirao na M a e k o v u primedbu u vezi sa pitanjem granice. On j e rekao da su budui odnosi sa Hrvatskom seljakom strankom m o g u i samo preko maarskog konzulata u Zagrebu, te da se M a e k sa drugima ne uputa u razgovore". On j e zatim zatraio da se nepripremljeni susreti izbegavaju jer, zbog kratkog vremenskog roka, nije bio u mogunosti da razgovara ni sa predsednikom vlade, ni sa ministrom spoljnih poslova. Govorio je i o pitanju b u d u e g javnopravnog odnosa dveju drava, u skladu sa proglaenjem nezavisnosti Hrvatske u za to odgovarajue vreme". Apor je zakljuio da ni o kakvim javnopravnim odnosima ne m o e biti rei i hrvatskim politiarima skrenuo panju na to da u svoju borbu sa Beogradom ne uvlae tamonje Maare. To bi, po tumaenju Apora, izazvalo retorzije i negodovanje u Budimpeti, a njegova politika pozicija bi bila oslabljena ako bi dobio maarofilski" epitet. Reagujui na to, M a e k j e ponovio raniji stav Hrvatske seljake stranke, po kojem ona nema nameru da o n e m o g u i politiko organizovanje Maara, ali bi volela da sprei glasanje M a a r a za radikale i ulazak njihovih predstavnika u parlamentarnu frakciju radikala. M a e k je zamolio Maarsku da prilikom reavanja hrvatskog pitanja posreduje u kontaktima sa Italijom, ,jer se Hrvati boje da e ih Italijani prevariti". Poto se tri puta vraao na pitanje granica, Maeku j e na kraju razgovora ipak uspelo da, u vezi sa maarsko-hrvatskom granicom, iz Apora izvue podatak da M a a r s k a stoji na stanovitu samoopredeljenja naroda" i , ako narod M e u m u r j a ne zahteva drugaije, sama od sebe se n a m e e granica na M u r i , Dravi i Dunavu". Apor j e time nagovestio injenicu da odnose dveju drava nee optereivati pitanje Meumurja, a za posredovanje sa Italijom nije dao obeanje, to bez ovlaenja nije ni mogao.
80 81

8 0

81

Milan uflaji, koga je jedan od njegovih bliskih prijatelja frankovaca titulisao naunikom deje due", ve od kraja 1910. godine je bio u vezi sa desnim krilom (frankistikim) hrvatske nacionalistike pravake stranke. Bio je uhapen zbog svojih veza sa emigrantskim separatistikim Hrvatskim odborom i sa maarskim zvaninim krugovima koji su ih podravali. Kao istoriar, on je zastupao tezu da, jugoslavizam" nije dovoljno dinamian, te daje to previe mlada i fragmentarna ideja. Nita ne vredi naspram jake srpske nacionalne svesti, koja se kalila u viestoletnim borbama za slobodu... Jugoslovenizam je i u Hrvatskoj slab, jedan slab sloj, ispod kojeg tinja hrvatski vulkan." Da bi proradio, potreban je samo jedan mali zamah, a taj zamah mu je dala vatra parlamentarnih izbora" 1920. godine. Tako je ispod tankog sloja jugoslovenizma izbila hrvatska istorija, uverenje oeva i zapadnjaka kultura..." Navedeno u: Ivo Banac, The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics, Cornell University Press, 1988, 251. MOL K-64. Km. res. pol. 1928-16/b-593.

Ukoliko bi dolo do jedne optimalne revizije, M a a r s k a je raunala na opozicionu Hrvatsku seljaku stranku, a nakon uvoenja diktature j e odravala tajne veze i sa ustakom emigracijom Ante Pavelia. Poloaj M a a r s k e stranke nije se promenio pred novim politikim odmeravanjem, odnosno njenu politiku pozadinu nije ojaao dvostrani maarsko-jugoslovenski sporazum, a nije se promenilo ni miljenje maarske vlade u vezi sa nastojanjem da se spree odnosi izmeu hrvatske opozicije i m a a r s k e manjine. Da bi stala na noge, Stranci nije bila dovoljna unutranja snaga, to je Budimpeta jasno videla. Zato j e ubrzano traila sredstva i ljude koji bi j o j pomogli pri ponovnom buenju. Imre Varadija, koji je bio prihvaen u Beogradu, nisu smatrali podobnim s obzirom na to daje bio odgovoran za odluku predsednitva Stranke od 6. septembra 1925. godine, zbog koje je izgubila samostalnost, kao i zato to gaje maarski ambasador u Beogradu nazvao Ninievim poverljivim o v e k o m " i zagovornikom paktiranja". Partijsko rukovodstvo, koje je Hori smatrao slabikim, bez koncepcije i nepodobnim", nije se moglo potpuno promeniti, ali je maarska drava preko Drutva svetog Gelerta uloila veliku energiju u to da pronae podobne rukovodioce. Njen posao je umnogome bio otean time to je u maarsku ambasadu u Beogradu dolazio veliki broj informtora" zabrinutih za Maarsku stranku. Oni su Horijaf nagovarali na to da Budimpetu privoli za primenu retorzije na imenovane, prijavljene na Maare. Kada j e Hori o tome obavestio svoju vladu, Ministarstvo spoljnih poslova j e takvu odluku jedva doekalo. Ministar spoljnih poslova Lajo Valko je krajem avgusta poruio Horiju: Ve sam planirao da primenim neke mere na pojedine graane Drave SHS, odnosno M a a r e koji tamo ive, a ije je ponaanje pod znakom pitanja kada je re o nacionalnom interesu." Meutim, on je ukidanje viza smatrao problematinim pitanjem, a pitanja u vezi sa propisom izdavanja pasoa", kao stoje, na primer, odlaganje izdavanja vize, odnosno striktno pridravanje uputstava itd., poeljnim. Valkov cilj bio je da nagovori one koji u Maarskoj imaju razgranate porodice da, preko svojih ovdanjih roaka, postave pitanje grubog odnosa prema njima", kako bi se na njih mogla izvriti presija. U isto vreme je zamolio ambasadora da evidentira nedovoljno patriotski nastrojene Maare", da im stvara tekoe prilikom ulaska u Maarsku i da daje blagovremene informacije o njihovim putovanjima, kako bi razmotrio mogunost uvoenja novih mera protiv njih. Time je zavrio svoja razmatranja. U retorziji zbog neuspeha najdalje je otiao Ferenc Fat. On je predloio da se M a a r s k a stranka jednostavno raspusti i da se osnuje nova stranka, koju bi inili ljudi iz Novog Sada okupljeni oko lista Delbaka, odnosno ta stranka bi mogla da se reorganizuje od njegovih vernika. M e u t i m , Fat se ve unapred ogradio rekavi da ne bi kooperirao sa k o m p r o m i t o v a n i m liberalima" i graberima", teje bez trunke skromnosti izjavio: Dole smo Maari samo mi koji se okupljamo oko Delbake. M i smo Hortijeva vojvoanska stranka." Hori j e pri82 8 7

MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-376., 451. Ferenc Fat bio je opat novosadske rimokatolike plebanije od 1925. do 1934. godine.

lino rezignirano spomenuo ovaj Fatov stav u svom izvetaju: Fatovo miljenje nas j e samo uverilo u tunu injenicu da su Maari u Vojvodini jedna rasparana masa, bez vodstva, koju razjedinjuju lini interesi i ljubomora, t e j e zbog politike neobrazovanosti razjedinjena, nesposobna za saradnju, za ciljno interesno delovanje i energian rad." Meutim, pozadinu Horijevog negativnog miljenja je, kao to smo ve napomenuli, inilo uputstvo koje mu j e o n e m o g u a v a l o odravanje vrih veza sa vojvoanskim Maarima, iako ga se on povremeno nije pridravao. Njegove informacije su, meutim, sadrale veliki broj subjektivnih ocena i netanosti. Ipak, vlada j e oekivala da on posreduje izmeu pojedinih grupacija u Stranci, stoje samo umanjivalo njegovo nastojanje da dovede u red ambasadu, koju j e njegov prethodnik zapostavio. Krajem novembra 1926. godine Antal Pap je, u ime TESK-a, predsedniku vlade Betlenu podneo izvetaj o tome daje pronaen jedan imuni gospodin sa odgovarajuom (visokom) kolskom spremom koji bi se sa spremnou i bez interesa" prihvatio voenja Maara iz Delvideka. Kandidat se v e sastao sa eksponentom m a a r s k e vlade i izneo mu j e svoje stavove. Po njegovom miljenju, meu irokim slojem m a a r s k o g stanovnitva, t j . m e u zanatlijama, seljacima i radnicima bi trebalo voditi zdravu propagandu i vei znaaj bi trebalo dati d i letantskim predstavama i privrednim teajevima. Pap u ovom dokumentu nije spomenuo ime kandidata u koga su polagane nade, ali se iz drugih izvora zna da se radilo o Imreu Prokopiju, somborskom nastavniku, koji j e od kraja 1925. do poetka 1926. godine bio na dunosti generalnog sekretara, t j . na mestu uvedenom za njega. Uz p o m o Doma Dlvidk" organizovan j e sastanak izmeu Prokopija i Elemera Jakabfija, erdeljskog politiara velikog ugleda. Tibor Tuban je, u pismu u p u e n o m povodom tog dogaaja (30. septembra 1926. godine), sa radou referisao Antalu Papu o navedenom susretu. Kako j e napisao, ovim susretom j e ostvaren san o tome da vojvoanski v o a ima priliku da stekne uvid u radionicu ove istaknute linosti, tako da njegova kola da novu smernicu i impuls novom radniku M a a r s k e stranke u V o j v o d i n i .
83 84

Naalost, savremenu beleku o susretu Prokopija i Jakabfija nismo nali, ali na osnovu ponovnog osnivanja Stranke m o e m o pretpostaviti daje on bio koristan.

8 3

8 4

Horijevu situaciju nije olakavala ni injenica da je jugoslovenska tajna policija stalno motrila na ambasadu, uglavnom zbog, kako je tvrdila, njegovih odnosa sa Makedoncima. Kada je tajna policija zadrala jednog inovnika ambasade, Hori je izmislio sledei spretan ripost. Pozvao je inovnika i rekao mu: Vidite li ona dva oveka naspram ambasade? Zadatak tih jadnih ljudi je da tu stoje po kii i suncu, danju i nou i da nas paze. Sigurno bi im prijalo da popiju jednu asu ljivovice. Molim vas da ih pozovete unutra, ponudite ih da sednu i budite jako ljubazni prema njima... Dok pijete, kaite im da mi jako volimo Srbe i elimo sa njima dobre odnose, a zatim ih zamolite da nas posete i drugi put, kada ovde budu imali posla." Andra Hori, nav. delo, 185. MOL K-437. TESZK 1926-8-376, 432.

Budimpeta se nadala da e se, kao rezultat eih susreta i saradnje erdeljskih, gornjozemskih v o a i v o a iz Delvideka, a po ugledu na erdeljsku i gornjozemsku istrajnost, smeo nastup i samosvesno ponaanje, prei i na mnogo m e k e ljude iz Delvideka. Nainjen j e plan o stvaranju centralnog izvrnog organa" manjinskih M a a r a na neutralnoj teritoriji, zatienoj od tajnih policija drava naslednica". Maarskoj vladi, Erdeljcima i Gornjozemcima j e , ipak, polo za rukom da M a a r e iz Delvideka ubede u to da rad sa manjinama nije neophodan samo zbog izbora ve daje potrebno usaglasiti njihovu politiku, kulturnu, drutvenu i privrednu delatnost. Maarska vlada je ve u izvetaju napisanom 10. avgusta 1926. godine obavetena o tome da su, kako se ini, uspeno nadvladani sitniavi sporedni interesi, koji su dali toliko povoda za nezadovoljstvo i svae". Tako j e isticanje buduih ciljeva na pomenutom sastanku proteklo u duhu razumevanja i pomirljivosti". Za cilj je postavljeno organizovanje i udruivanje rasejanih kulturnih drutava u Savez kulturnih drutava vojvoanskih Maara. Akcenat j e stavljen na irenje obrazovanosti, analfabetske i srednjokolske kurseve, organizovanje kulturno-umetnikih programa i na osnivanje i proirenje maarskih narodnih biblioteka. Maari su, takoe, nameravali da u veim maarskim gradovima formiraju kancelarije za zatitu prava, ija j e centrala trebalo da bude u Beogradu. Po njihovoj zamisli, ta kancelarija bi nadomestila nedostatak parlamentarnih predstavnika, jer bi ona odravala kontakte sa raznim politikim grupama. Kancelarija za zatitu prava trebalo je da bude osnova za sekretarijat budue m a a r s k e parlamentarne frakcije.
85

Na ovom sastanku predsednitva najburnija rasprava j e v o e n a oko pokrajinskih izbora i izborne taktike, ali je, uprkos tome, dogovoreno da se sa radikalima sklopi izborni savez. Hirlap}e dobio zadatak da uini sve stoje neophodno kako bi maarski birai do izbora prihvatili nunost saveza. Budimpeta j e preuzela na sebe sve materijalne trokove koji su nastali kao posledica ozbiljnog i organizovanog rada Stranke. N o v i izbori su odrani 23. januara 1927. godine. Graani su izali da bi izabrali oblasne predstavnike u parlamentu. M a a r s k a stranka j e izvukla pouku iz poraza na prethodnim izborima. Stoga je na ovim izborima ula u savez sa radikalima; njeni kandidati bili su na radikalskim listama. Savez j e sklopljen samo zbog obezbeivanja poslanikih mesta, a sporazum nije sadravao obeanja za reavanje moguih krenja prava. Prema Uredbi iz 1922. godine, Kraljevinu SHS inile su 33 upravne oblasti, a Vojvodina je podeljena na dve oblasti. Baka je, izuzimajui Potisje, pripadala Bakoj oblasti, iji j e centar bio N o v i Sad, dok j e Banat, zajedno sa Potisjem, pripadao Beogradskoj oblasti, sa centrom u Beogradu. Maari su na ovim izborima prvi put uspeli da postanu deo politikog ivota drave, jer su uz p o m o radikala dobili 12 poslanika u dve oblasti. U Bakoj su osvojena poslanika mesta bila raspo86 8 5

8 6

MOL K-64. Km. res. pol. 1926-15-sz. n. Isto.

reena na sledei nain: Radikalna stranka - 28 mesta, Nemci - 1 1 , Maari - 6, demokrati - 6, Hrvatska seljaka stranka - 6, Samostalni demokrati - 2, disidenti radikali Ljube J o v a n o v i a - 1 mesto. Kao i u Skuptini, predstavnici ovih stranaka su se u oblasnim skuptinama udruivali u samostalne klubove, t j . u frakcije (kako bismo danas rekli), jer su samo tako mogli delovati. N e m a k i i maarski poslanici su u Bakoj oblasnoj skuptini osnovali samostalne klubove, dok su u Beogradskoj oblasti delovali u radikalskom klubu. Specifinost jugoslovenskog politikog ivota bilo je nagraivanje za politike usluge, koje je najee ostvarivano imenovanjima, jer su parlamentarni, oblasni poslanici vladajue stranke imali direktnu upravnu vlast, odnosno od njih je zavisilo imenovanje i otputanje inovnika. Zbog saveza sklopljenog sa radikalima. M a a r s k a stranka je raunala na to da e u oblastima nastanjenim M a a r i m a uspeti da utie na postavljanje maarskih inovnika, odnosno njihovo ponovno angaovanje i da e izdejstvovati prestanak s v a k o d n e v n o g sitniavog ikaniranja".
87

Kao rezultat pregovora u vezi sa predstojeim novembarskim izborima za optinska vea, j o pre izbora je dolo do imenovanja maarskih inovnika u Senti i Subotici, ali i drugim optinama Bake. U zamenu za saradnju na izborima vojvoanski Maari su od radikala dobili obeanje da e u Banatu osnovati jednu uiteljsku kolu i izgraditi jedan internat, ali se na to z a b o r a v i l o " nakon izbora. Zbog ve zakljuene izborne koalicije vezane za oblasne parlamente i pregovora u vezi sa optinskim izborima, vlast je postala mnogo tolerantnija prema mesnim organizacijama M a a r s k e stranke. Iako nisu potpuno zamrla refleksna uznemiravanja, Stranka je poela slobodnije da deluje. U Vojvodini je znaaj sklopljene koalicije sa M a a r s k o m strankom porastao i zbog injenice da su glasovi bili podeljeni na etiri liste- dve radikalske, jednu demokratsku listu i listu Pribievievih demokrata. U izvetaju Andora Vodijanera, savetnika m a a r s k e ambasade u Beogradu, koji je upuen Ministarstvu spoljnih poslova bilo je mnogo istine: U s p e h o m vodstva M a a r s k e stranke m o e m o smatrati to stoje nakon osam godina uspelo da, pod zatitom Radikalne stranke, organizuje Stranku, da razvije mreu mesnih organizacija, a najvei broj maarskih glasaa upie na biraki spisak. Zasluga za taj uspeh m o e se pripisati radikalsko-maarskoj saradnji."
88 89

Parlamentarnim izborima raspisanim za 11. septembar 1927. godine su, takoe, prethodili pregovori. Kralj Aleksandar je raspustio parlament nadajui se da e Radikalna stranka, koja je nakon Paieve smrti bila podeljena u frakcije, ponovo ojaati i spasiti svog predsednika parlamenta - Velimira Vukevia, koji je izgubio podrku parlamenta. Rasprava izmeu Maarske stranke i radikala je, pre svega, v o e n a oko pitanja podrke radikala, odnosno o tome koliko e Stran-

8 7

8 8

8 9

U dravi su pobedili radikali. Od 1.094 mandata radikali su osvojili 416, radievci 255, demokrati 141, samostalni demokrati 94. Nemaka stranka osvojila je 19 mandata. ivko Avramovski, nav. delo, knj. 1, Izvetaj iz 1927. godine, 464. MOL K-64. Km. res. pol. 1928-16-128. K-28. ME Kisebbsgi o. 1927-R-63. MOL K-64. Km. res. pol. 1927-16-34.

ka dobiti parlamentarnih mandata. Maari su prieljkivali pet mesta, a predsednik vlade, koji j e bio predsednik bez podrke parlamenta, o b e a v a o samo t r i . On je, na samom poetku, za uzvrat traio utapanje M a a r s k e stranke u Radikalnu. Maari nisu mogli prihvatiti takav zahtev. U memorandumu M a a r s k e stranke koji je poetkom juna pripremljen za predsednika vlade saeti su uslovi saradnje: ponovno uspostavljanje autonomije optina i zakonodavne vlasti; obezbeivanje slobode manjinske tampe i prava na organizovanje i sakupljanje; priznavanje penzija steenih u Ugarskoj; pravo pojedinca na odluku o pripadanju manjini; ukidanje analize imena; slobodna upotreba m a a r s k o g jezika u dravnoj slubi, poslovanju i verskoj praksi; dozvola osnivanja kolskih fondova, kao i profesionalnih i amaterskih pozorita; sanacija tete nanete agrarnom reformom. Kao protivuslugu za saradnju Stranka j e na kraju memoranduma zatraila etiri mandata. Naalost, Vukeviev odgovor nam nije poznat. Znamo samo toliko da je nakon dugih pregovora postignut dogovor i da j e M a a r s k a stranka zadrala svoju stranaku samostalnost, ali je dogovoreno i to da se dva i l i tri poslanika koja budu izabrana moraju ukljuiti u radikalski klub. Dobijeno j e i obeanje da e vlada u najkraem roku doneti uredbu o raspisivanju optinskih izbora u Vojvodini, stoje bio stari zahtev Vojvoana. Za razliku od ostalih delova drave (Hrvatske, Stare Srbije, Crne Gore), gde su ve godinama odravani optinski izbori, u Vojvoanskim optinama su j o radili imenovani predstavnici. Maarska stranka i rukovodstvo radikala nisu mogli da sprovedu ovaj koalicioni sporazum u Baranji, jer su u optinama Batina i Darda Maari bili na listi Radieve stranke, ak su i predvodili neke od tih lista. Inae, Maarska stranka se nije mogla izboriti za to da kandidati m a a r s k o g porekla zastupaju stranake boje, jer j e na skoro svakoj stranakoj listi bilo i nezavisnih kandidata.
90 91

Na kraju j e realizovan m i n i m u m " sporazuma i prvi put u istoriji Drave SHS su dvojica politiara iz Maarske stranke - Dene Strelicki i dr Imre Varadi - postali poslanici u beogradskom parlamentu-naradikalskoj listi. O v i izbori su ukazivali na vrlo opasne tendencije centralizacije. Tradicionalni zastupnik hrvatskih interesa Radi pronaao j e saveznika u ve dokazanom centralisti Pribieviu, koji j e kao ministar prosvete bio poznat po analizi imena i zbog toga na zlom glasu kod Maara. Pribievievi politiki stavovi su se kretali od ideje o krahu centralizacije do osamostaljenja razliitih regija, a za vreme izgnanstva j e postao pristalica federalizma i republikanske ideje. Iako na radikalskoj listi, M a a r s k a stranka j e od 27 stranaka koje su izale na izbore bila meu onih 12 koje su osvojile mandate. Trei m o g u i " poslaniki mandat, koji je pominjan u toku pregovora, Stranka j e dobila kasnije. Kada j e u prolee 1928. godine jedno radikalsko mesto na subotikoj listi ostalo prazno, dobio gaje Eden N a , predstavnik Maarske stranke, i to u skladu sa pravilom po kojem to mesto pripada onom kandidatu koji j e dobio najvei broj glasova.
9 0

9 1

MOL K-28. 1926-R-89. MOL K-64. Km. res. pol. 1926-16-603, 604, 1927-16-270.

Meutim, zbog injenice da N a nije znao dravni jezik, iako g a j e po Ustavu morao znati, mandat mu j e poveren nakon duih trzavica i polaganja ispita iz jezika. Poseban kuriozitet ini podatak daje poznavanje d r a v n o g jezika Edena N a a proverio sam Stjepan R a d i . Pitanje stepena N a e v o g poznavanja dravnog jezika bilo j e razlog za to da se zaborave borbe frakcija oko V u k e v i e v e uglavnom radikalsko-demokratske vlade. Za rasprodaju nacionalnog interesa u Vojvodini ekstremisti Stranke su najee okrivljavali vladu, a to j e bio nastavak borbe za uvoenje m a a r s k o g jezika kao slubenog, koju su predstavnici M a a r s k e stranke zapoeli u oblasnim skuptinama. U intervjuu za ugledni beogradski dnevni list Vreme Boa M a k s i m o v i j e izjavio da j e to to j e Eden N a na sastanku gradskog parlamenta u Subotici progovorio na m a a r s k o m jeziku bilo cinino pljuvanje po ustavu i svim dostignuima nacionalne d r a v e " .
92 93

Uspeh na izborima za parlament i oblasne skuptine su i M a a r s k a stranka i Budimpeta ocenile kao znaajan napredak, ali ispod oekivanja", i ne onakav kakav su oekivale. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, ovi izbori su, uprkos omalovaavajuoj kritici, opravdali dosadanji rad rukovodstva Stranke i demantovali ocene koje su bile pesimistine, malodune i sujetne, a kojima j e rukovodstvo Stranke okarakterisano kao k o m a n d a bez armije" i Maari kao beskimena" bedasta masa", neosetljiva za vie ciljeve i nesposobna za vee naprezanje. Ti izbori su pokazali - ocenjeno j e tada - da 80% M a a r a ine pristalice Maarske stranke, uprkos tome stoje, iz socijalnih razloga, veliki broj dao glas Nezavisnoj radnikoj stranci, organizaciji iza koje je stajala K o m u n i s t i k a partija, kao i Hrvatskoj seljakoj stranci, koja se zalagala za reviziju agrarne reforme. Van svake sumnje j e injenica da ravnodunost i l i udaljavanje od nacionalne struje, koje j e bilo primetno u Maarskoj stranci, i to uglavnom sporadino, ne znai nedostatak nacionalnog oseanja ili jaanje politikog radikalizma, nego se m o e povezati sa dubokom ekonomskom zaostalou odreene teritorije, koja j e veliki broj onih koji nisu imali dovoljno instiktivne energije gurala prema Radievoj agrarnoj demagogiji, odnosno proklamovanju potrebe za nastavljanjem podele zemljita, i u okrilje tzv. Nezavisne radnike partije, t j . ka koketiranju sa komunistikim idejama" - moglo se proitati u realnoj analizi razloga zbog kojih Maari nisu
9 2

9 3

MOL Km. res. pol. 1928-16-38. Csuka Jnos, nav. delo, 336. Na izborima 1927. godine radikali su izgubili znatan broj glasova (31,9%, 112 mandata), stoje bio rezultat estokih unutranjih rasprava. U padu je bio i broj glasova za Hrvatsku seljaku stranku (15,8%, 61 mandat), dok su demokrati, pored podele stranke, uspeli da poveaju broj glasova (16,4%, 61 mandat). O politikim odnosima u tom periodu, o delatnosti Pribievia i o Seljako-demokratskoj koaliciji videti u: Hrvoje Matkovi, Svetozar Pribievi i Samostalna demokratska stranka do esto januarske diktature. Zagreb, 1972. Ljubo Boban, Svetozar Pribievi u opoziciji 1928-1936. Zagreb 1973. John R. Lampe, nav. delo, 126-159. Pleskovi je za Edena Naa govorio daje spretan, pametan i da ima dobro dranje, ali da od 12 sati dnevno sigurno 8 provodi pored kartakog stola". MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-260. Vreme, 30. mart 1927.

osvojili vie glasova. Izborna koalicija je bila dobra, ,jer mlada organizacija nije bila podvrgnuta velikim iskuenjima, mada j e bilo jasno da obeanja nee biti do kraja ispunjena". U budimpetanskom izvetaju j e na osnovu svega navedenog, zakljueno daje unutar Stranke potrebno osmisliti iroki ekonomski program". Kao osnova tog programa mogle su posluiti stare banatske kreditne zadruge. Meutim, zadovoljstvo nastalo neposredno nakon izbora ubrzo j e zamenilo razoarenje. N o v i beogradski ambasador, baron Pal Forster j e nepuna dva meseca nakon optinskih izbora Lajou Valkou, ministru spoljnih poslova, pisao o tome da saradnja M a a r s k e stranke i radikala nije donela neku veliku korist Maarima. Izuzev Gradskog vea Subotice, u kojem se, zbog uviavnosti upana i gradonaelnika, tolerie upotreba maarskog jezika, radikali nigde nisu ispunili svoja predizborna obeanja." Maarski delegati su istupili iz radikalskog kluba Oblasne skuptine, pod ijom nadlenou j e bio i Veliki Bekerek, jer radikali nisu hteli da ispune obeanje vezano za osnivanje m a a r s k e uiteljske kole i internata u Bekereku koje j e dato pre izbora.
94 95 96

Maarska vlada j e v e od samog poetka bila nezadovoljna radom izabranih poslanika. Sa zabrinutou j e gledala na razliita miljenja poslanika o radu u parlamentu. Izmeu Strelickog i Varadija se razvila rasprava u pogledu saradnje sa n e m a k i m predstavnicima (est poslanika). Varadi j e bio pristalica saradnje, dok Strelicki nije hteo ni da uje za to. Obadvojica su smatrala da u parlamentu treba izbegavati otvorene rasprave, a da na nepravde uinjene M a a r i m a treba podseati u obliku prijateljskih privatnih intencija", u e m u su imali potporu i Edena N a a . Rezultatom maarsko-jugoslovenskog zbliavanja m o e m o smatrati injenicu da Ministarstvo spoljnih poslova maarskoj ambasadi u Beogradu krajem dvadesetih godina vie nije zabranjivalo da odrava vezu sa v o a m a tamonjih Maara. tavie, Forsteru j e dat jasan zadatak da izgradi vrste veze sa v o a m a maarske manjine. Tako je, na primer, miljenje ambasadora bilo presudno kada je odluivano o tome preko kojeg poslanika e biti podravana parlamentarna frakcija. Foster je preporuivao Strelickog, koga j e smatrao energinijim" od Varadija i Edena
9 7

9 4

9 5

9 6

9 7

MOL K-64 Km. res. pol. 1928-16-73. Nakon Andraa Horija, za ambasadora je 1927. godine imenovan Pal Forster. On je i ranije slubovao u Beogradu - u periodu 1922-1924. godine. Forstera je okruenje smatralo za prilino hladnu osobu", koja je - kako to Hori navodi u svojim memoarima imala filozofiju da e se akta vremenom sama od sebe resiti". Tako e, na primer, onom koje uputio akt dosaditi ekanje, ili e umreti. Forster je tvrdio: Dabe se obraamo sipskim vlastima, ni od njih ne dobijamo odgovore. Zato je jedini nain da akta sklonimo u stranu i da saekamo bolja vremena." Maarsko ministarstvo spoljnih poslova je bilo miljenja daje beogradska ambasada poslanstvo koje je najloije radilo. Pritz Pal, nav. delo, 138. Hory Andrs, nav. delo, 137. MOL K-64. Km. res. pol. 1928-16-128. MOL K-64. Km. res. pol. 1928-16-520.

N a a . Preko ambasade j e dobijana i uveana mesena novana potpora (95 h i ljada umesto 65 hiljada dinara), koja je koriena za izmirivanje poveanih trokova kancelarije i poveanog obima poslova. Tokom pregovora vezanih za pitanje odnosa sa maarskom manjinom Foster j e iznco oekivanja Budimpete: aktivan parlamentarni rad, obraanja u korist maarske manjine i istupanje manjine iz radikalskog kluba ,,u prvoj ozbiljnoj" prilici. Jedinstvo izmeu pojedinih okrunih frakcija Maarske stranke moralo se postii, kao i saradnja sa N e m a k o m strankom. Pored toga, od nje j e oekivano da izvri detaljan meseni obraun dobijenih sredstava i preda ga Budimpeti". Upoznavi se sa strogim uslovima, Strelicki je dodao da Stranka ima samo toliko slobode da j o j j e dozvoljeno da sama proceni do koje mere m o e otvoreno istupati protiv vlade. S druge strane, on j e izrazio sumnju i u vezi sa tanim obraunom, predatim u pisanoj formi, jer je smatrao da se on m o e upotrebiti protiv njegovih sastavljaa ukoliko bude pronaen prilikom mogueg pretresa njihovog stana. Odnos i z m e u " maarske vlade i Maarske stranke u vezi sa tim obraunom do kraja j e bio zategnut. Ambasador Pal Forster j e ujesen 1928. godine dobio uputstva na osnovu kojih je trebalo da uspostavi jedinstvo Stranke i izmiri suprotnosti izmeu grupa koje su jedne druge nazivale preterano klerikalnim" (Novi Sad), odnosno slobodnim zidarima i Jevrejima" (Subotica, Bekerek). Prema uputstvu iz B u d i m p e t e , to j e trebalo uraditi da bi ojaala novosadska grupa oko Ferenca Fata. U Vojvodini (izuzev Srema) optinski izbori su odrani 6. novembra 1928. godine, iako su u drugim delovima drave organizovani ranije. Do izbora vlade su mesta u gradskim i optinskim savetima popunjavana na osnovu stalnih pogaanja sa strankama, a na osnovu rezultata tih pogaanja su imenovani belenici i podbelenici itd. este promene vlade dovele su do toga da su pojedine optine isplaivale penzije belenicima koji su bili smenjeni, ak i estorici u isto v r e m e . Optinski izbori su oslikavali stanje na oblasnim i parlamentarnim izborima, odnosno injenicu da su regionalne stranke i one sa nacionalnim predznakom bile u prednosti. Kandidati Maarske stranke su uspeli da osvoje 532 mesta na optinskim izborima u Delvideku, uglavnom na samostalnim listama, i l i u koalicijama koje su oslikavale lokalne odnose. O optinskim izborima, naalost, ne postoje sumirani rezultati. M e u t i m , znamo daje u subotikoj gradskoj skuptini poslanicima Maarske stranke pripalo 14 mesta od 100, dok su mesne uprave Horgoa, Ade i Mola bile iskljuivo maarske, a od 80 lanova gradskog predstavnitva Sente 55 je pripadalo Maarskoj stranci. Radikali su to protumaili kao injenicu daje Vojvodina izgubila nacionalni karakter i dospela pod vlast manjina".
100 101

98

Pored razgranatih lokalnih zadataka, predstavnici M a a r s k e stranke imali su zadatak da se bore za upotrebu maarskog jezika u gradskim i optinskim skup9 8

9 9

1 0 0

101

MOL K-64. Km. res. pol. 1928-16-187. Isto. 1928-16-751,642. Csuka Jnos, nav. delo, 298. MOL. K-63. Km. res. pol. 1928-16/1-226. Csuka Jnos, nav. delo. 325.

tinama. Pravne garancije vezane za to pitanje nisu uspeli da dobiju - to se moe videti iz sledceg primera: subotika skuptina je odbila predlog pozivajui se na 3. stav Ustava. U tom stavu je kategoriki reeno daje slubeni jezik Kraljevine srpskohrvatski". Meutim, poslanici Stranke su se u nekim mestima, pa i u Subotici, mogli sluiti maarskim jezikom prilikom svojih izlaganja, stoje bio rezultat politikih nagodbi. Maarski poslanici su svoju politiku aktivnost zapoeli u najkritinijem trenutku Kraljevine SHS. Oni su se trudili da udovolje raznim strujama u svojoj stranci, maarskoj vladi, ali i oekivanjima Beograda. Jedva su se prilagodili nimalo mirnoj parlamentarnoj atmosferi, koja je kulminirala 20. juna 1928. godine, kada je jedan crnogorski radikalski predstavnik u skuptini izvrio atentat na petoricu hrvatskih predstavnika Seljake stranke, meu kojima j e bio i Radi. Radi je ubrzo podlegao povredama. U izvetaju koji j e napisao nakon atentata, ali pre Radieve smrti (8. avgusta), Forster je sabrao pravila poeljnog politikog dranja maarskih predstavnika. Procenjujui prednosti politike kooperacije sa Radiem i N e m a k o m strankom, kao i posledice prekida sarad nje sa radikalima, koji je energino pourivan iz Budimpete, on se zapitao: Da li jedno nezadovoljavajue stanje koje je, ipak, podnoljivo treba zameniti nesigurnom kombinacijom?" Na kraju izvetaja je ukazao i na injenicu da bi ovo pitanje vredelo razmotriti i zbog toga to e, po njegovom miljenju, stranka radikala biti primorana da nakon atentata ode u defanzivu i najverovatnije e biti spremna da plati veu cenu za glasove nego prole g o d i n e " . Ovo Forsterovo miljenje ne samo to nisu delila tri maarska poslanika nego i veina rukovodstva Stranke. Maarski poslanici koji su se poeli upoznavati sa jugoslovenskom unutranjom politikom pokuali su ovdanjim metodama reagovati na krajnje zaotrene meustranake borbe slovenskih stranaka. Oni su retko uestvovali u radu skuptine, a probleme manjina su iznosili u formi privatnih prijateljskih intencija". S obzirom na tadanje okolnosti, m o d a ne greimo ako zakljuimo da bi odnos uspeha i poraza bio isti i ukoliko bi bile primenjene druge metode. Raspoloenje koje je vladalo na sastanku radikalskih i demokratskih poslanika odranom 22. marta 1928. godine zasluuje osvrt. Na ovom sastanku je, zbog neverovatne situacije" u Vojvodini, planirala zajednika akcija protiv vlade. Sastanku je prisustvovao i Strclicki, mada samo kao utljivi posmatra. Miljenje demokrata i radikala se podudaralo kada je bilo u pitanju nepridravanja vlade zakona u Vojvodini, odnosno nepotovanje oblasne i optinske autonomije. Dok su za nastalu situaciju demokrati krivili radikale, radikali su krivca videli u rastuoj agresivnosti" Maara. Kako je jedan od poslanika Srpske radikalne stranke
102 103

1 0 2

1 0 3

MOL. Km. res. pol. 1928-16-418. Isto, 1928-16-520.

izjavio, Maari su otvoreno agitirali pozivajui se na R o t e r m i r a i plaili su ne samo Bunjevce nego i pravoslavne Srbe. Prema jednom poslaniku, koji je objanjavao stav vlade, vlast nije bila u mogunosti da ita uini, pa ni da pokua uravnoteiti situaciju prouzrokovanu prepotentnou Maara, makar i uz krenje zakona. Tu konstataciju je negirao jedan demokratski poslanik, tvrdei d a j e to obino radikalsko privienje", pomou kojeg radikali pokuavaju da opravdaju i odre svoju komesarsku vlast". S obzirom na to da su razliita vienja nastale situacije dovela do podele vojvoanskih poslanika i da su prisutni odbili prcdlog ministra poljoprivrede Svetozara Stankovia o prikljuivanju opozicionom Radievsko-Pribievievskog preanskom frontu", zajednika opoziciona akcija vojvoanskih poslanika je splasnula.
105

104

Iako je bila svesna sve veih unutranjopolitikih tekoa Jugoslavije, maarska vlada nije bila zadovoljna situacijom unutar Maarske stranke, kao ni aktivnou poslanika u parlamentu. Zato je u oktobru 1928. godine u Budimpetu pozvala Strelickog i Varadija. Do danas nismo uspeli da saznamo zato sa njima nije otputovao Eden N a . koji je bio na glasu kao veliki kartaro. Premijer Betlen ih je primio 24. oktobra. Tom sastanku prisustvovao je i Pal Forster. Forsterovo prisustvo je bilo potrebno zbog toga to se zaotrio odnos izmeu ambasadora, vodstva stranke i poslanika, kao i zbog toga to je Betlen eleo da im da do znanja da se instrukcije koje prenosi ambasador uzmu za ozbiljno u Delvideku. Problemi su postojali i u vezi sa obraunom novane pomoi. Odnosi su se naroito zaotrili izmeu Forstera i Strelickog-- na ta smo ve ukazali. Forsteru je u vie navrata stavljeno do znanja ,,da ona nije po svaku cenu zahtevala novac" i da se u tako kratkom vremenu ni u kom sluaju ne mogu ostvariti politike vizije maarske vlade. Forster je u izvetaju napisanom pre puta zajedljivo napomenuo da gaje zaudila odluka Strelickog da krene na ovaj put, t j . da se odlui ,,za ovaj hrabar korak", jer je angaovanje ambasade najee neugodno i pre bi se moglo okarakterisati kao ,,mlako, a ne kao nenadleno". Forster je poslanicima zamerio i to to su veoma predostroni, a stoje pokazala injenica da nisu smeli, odnosno nisu imali dovoljno hrabrosti da s njim otputuju u Maarsku. Nesuglasicama je doprinelo i to to je Forster, prevazilazei namere Budimpete, stao uz Fatovu
1 0 4

1 0 5

Lord Viskont Rotermir se, u Deli Mejlu od 21. juna 1921. godine, zaloio za to da se Maarskoj ponovo prikljue maarske teritorije pored granice - na osnovu etnikog principa, jer se bez revizije granica ne moe dugorono odrali mir u regionu. Karta koju je publikovao sadrala je niz netanosti: Maari Delvideka skliznuli" su ka severu Hrvatske, dok su Maari iz Potkarpatja izostavljeni sa karte. Akcija kojom je zagovarana etnika revizija dobila je veliki publicitet u Maarskoj, dok su zvanini organi bili vrlo odmereni u vezi sa tom idejom. Mnogi su tu akciju smatrali nedovoljnom, te su spoljnim predstavnitvima izdali uputstva po kojima su se o akciji lorda morali izjanjavati sa najveim simpatijama", ali i jasno dati do znanja da to nije propaganda maarske vlade. Citirano u: Zeidler Mikls, nav. delo, 138. lanak Rotermira objavljenje u asopisu Ruhicon (1997/1, 35-37). MOL K-64. Km. res. pol. 1928-16-223.

grupu, smatrajui da se lanovi te grupe ,jedini bore za interese Maara i rade bez zadnjih misli". Nasuprot tome, Strelicki j e lanove te grupe doivljavao kao preterano rapsodine fanatike i preterano klerikalno nastrojene", dok j e Fat u vie navrata, apostrofirajui Strelickog i Varadija, rekao samom ambasadoru da su oni slobodni zidari i prijatelji Jevreja". Ministarstvo spoljnih poslova nije bez razloga insistiralo na tome da sastancima prisustvuje i Leo Deak, koji nije sluajno izabran za predstavnika Delvideka na kongresima i susretima m a n j i n a . Zapisnici sa ovih sastanaka nisu nam poznati, ali se na osnovu drugih izvora moe rekonstruisati deo onog to se na njima moglo uti. Sjedne strane, tada je dogovoreno poveanje pomoi, a, s druge, ta se za uzvrat oekuje. Budimpeta je poslanike nastojala nagovoriti na to da istupe iz radikalskog kluba, odnosno da se priblie Nemakoj stranci, i l i da eventualno osnuju zajedniku frakciju. Posebno je insistirala na tome da poslanici tokom svojih nastupa upuuju kritike opaske na raun nacrta zakona o agrarnom pitanju. Budimpeta im jc obeala da e, uz pomo Drutva sveti Gelert i ambasade, sainiti odgovarajui materijal za to. Meutim, politika dogaanja su zbrisala budimpetanske dogovore. U maarskoj vladi je ve 12. novembra 1928. godine zabeleeno da vie nije bilo mogunosti za parlamentarni nastup Strelickog. Umesto toga j e data izjava za tampu: Maarska stranka vie nee saraivati sa vladajuom strankom zbog antimanjinske tendencije predloga zakona o narodnom kolstvu." Prema Forsterovom izvetaju, poslanici su ve na sastanku radikalskog poslanikog kluba uinili prve korake u tom smeru, a Strelicki je zapoeo pregovore sa novosadskom grupom. Forster j e priznao daje uinak Strelickog u ovom sluaju bio pozitivan i daje, u poreenju sa njegovim prethodnim postupcima, u poslednjim nedeljama pokazao aktivnost vrednu panje". Istina je i to", saoptio je od svega umoran ambasador, da nema osobe koja bi ga zamenila". Po sopstvenom priznanju, ambasador je odmah otputovao u Budimpetu da ne bi morao prisustvovati prazniku ujedinjenja". Do proglaenja kraljeve diktature ostalo j e samo nekoliko nedelja.
106 107

Poloaj Maara nakon uvoenja diktature 1929-1941

esto se izmeu atentata u parlamentu na Stjepana Radia, njegovih poslanikih koleba i uvoenja diktature stavlja znak jednakosti, ak i u strunoj literaturi. Istina, atentat na radikalskog poslanika doveo je do toga daje svima postalo jasno daje srpsko-hrvatska parlamentarna saradnja doivela fijasko, ali i da su razlozi

1 0 6

1 0 7

Isto, 1928-16-602,611,636. Isto, 1928-16-698. Za to pitanje videti i spise 636, 654, 699.

za uvoenje diktature imali mnogo dublje korene. Srpsko-hrvatske suprotnosti su u velikoj meri uticale na skoro totalnu blokadu normalnog funkcionisanja drave. Do 1929. godine nijedan parlament nije uspeo da ispuni svoj mandat. Kurs centra]izovane drave pokuavale su da odre 23 vlade razliitog sastava. Dvoru i pristalicama centralizma je do kraja dvadesetih godina postalo jasno da se politike prilike nepovoljno razvijaju za njihovu opciju. Jedan odranije poznat lik centralizma - demokrata Svetozar Pribievi, koji j e meu M a a r i m a bio poznat po tzv. ispitivanjem porekla prezimena, stupio j e u antibeogradsku koaliciju sa Hrvatskom seljakom strankom (tako j e nastala Seljako-demokratska koalicija), kojom j e zapoeta saradnja srpskih i hrvatskih anticentralistikih snaga. U ovom unutranjopolitikom procesu krila se opasnost od pretvaranja Hrvatske seljake stranke na dravnom nivou u stranku oko koje su se koncentrisale opozicione snage. Kada j e Budimpeta insistirala na istupanju M a a r s k e stranke iz radikalskog kluba, ona j e jaala ovaj proces, dok Hrvatska seljaka stranka uopte nije krila da se priprema za tu ulogu, a Seljako-demokratska koalicija j e otvoreno proklamovala potrebu reforme dravne strukture. Po njihovoj zamisli, simbol jedinstva drave bio bi kralj, a budua jugoslovenska, federativna dualistika drava bi se bazirala na autonomiji istorijskih oblasti Srbije i Hrvatske. Kralj Aleksandar j e predvideo tri opcije za reenje krize. On je koketirao sa mogunou amputacije" drave, odnosno sa tim da Hrvatskoj da dozvolu za naputanje" dravne zajednice. Kao to smo videli, ta m o g u n o s t se, u sutini, pojavila prilikom susreta Apora i Maeka. Meutim, kralj j e ovu opciju ubrzo napustio. On j e eksperimentisao i sa klasinim metodama sastavljanjem nove vlade, na ijem se elu prvi put u istoriji nije naao Srbin, ve Slovenac - Koroec. N a kraju, kralj j e , uz m e u n a r o d n u saglasnost, ali ne i uzgred, doneo nekoliko odluka: izmeu kralja i naroda vie ne moe da stoji posrednik"; ukinuo j e ustav; raspustio politike stranke, zabranio svaku organizaciju i udruenje na nacionalnoj osnovi; zabranio rad organizacija koje u svom nazivu imaju nacionalnu odrednicu. Po Aleksandru, cilj takvih mera bilo j e uvanje Jedinstva drave i naroda", jer, kao stoje navedeno u proglasu od 6. januara 1929. godine, parlamentarizam j e doveo do duhovnog rasula i nacionalne netrpeljivosti". U godinjem izvetaju engleske ambasade u Beogradu iz 1929. godine sa pravom j e zakljueno: U veoma tekim okolnostima - u koje su trojezinu Kraljevinu dovele meustranake suprotnosti, nestrpljivost sukobljenih strana, bezmerno nastojanje da se prigrabi vlast i bogatstvo, stalno prisutne krize vlade, atentat u parlamentu i nepoverenje
109

108

1 0 8

1 0 9

Sudbina atentatora Punie Raia veoma je interesantna. Zbog atentata je osuen na 10 godina robije, a Nemci su ga oslobodili nakon okupacije zemlje. Raia je jedna partizanska jedinica pronala prilikom osloboenja Beograda, osudila na smrt i streljala. Branko Petranovi, Momilo Zeevi, Jugoslavija 1918-1948. Zbirka dokumenata, Rad, Beograd, 1985, 262. Proglas na maarskom jeziku objavljen u: Jugoslavija 1918-1941. 177-178.

meu frakcijama - nije lako zamisliti ne samo autokratiju nego i snagu koja bi iz sadanjeg haosa uspela da stvori r e d . " Ovaj korak procenjujemo kao Aleksandrov pokuaj da politikim manevrom, u nedostatku drugih sredstava, odri integritet drave, kao i da ga jednim novim, takoe politikim, sredstvom uvrsti. U trenutku stvaranja drave kralj j e , kao i drugi, verovao u vaskrsnue p l e m e n a " jugoslovenske nacije. On je, pre svega, eleo da iskuje zajednitvo srpskog i hrvatskog naroda, iju bi osnovu inila jedna nadnacionalna volja, a amalgam dala dravna disciplina jugoslovenskog jedinstva. Osnovom njegove diktature obino se smatra unitarizam, ali tome elimo dodati injenicu daje Aleksandrov unitarizam poivao na zamisli da drava treba da bude otelotvorenje jedinstvenog zajednitva i samo zato ona m o e sluiti zajednikoj duhovnoj obnovi. On j e bio uveren u to da, poto j e stvorio Jugoslaviju (novi naziv drave - umesto Kraljevina SHS, ije j e ime upuivalo na tri plemena), m o e stvoriti i jugoslovensku naciju. Probao j e nametnuti jedan nadnacionalni integrativni program kao politiku i dravnu volju, ali je taj program odbijao i znatan deo srpskih politikih snaga, koji j e prieljkivao simbolino dravno jedinstvo. Zato e smrt kralja Aleksandra biti simbolina: kao ivu legendu jugoslovenizma u Marselju e ga ubiti hrvatske i makedonske snage p l e m e n s k o g " nacionalizma.
110

Maarska vlada j e , posredstvom ambasadora Forstera, nakon uvoenja diktature u glavni grad Jugoslavije poslala sledeu poruku: Bez obzira na promenu reima u Jugoslaviji (sic!), (maarska vlada) namerava da odri i dalje razvija one dobre odnose koji su se u poslednje vreme razvili izmeu dve d r a v e . " ,,Namera m a a r s k e vlade", navedeno j e u poruci, zasniva se na injenici da se nova jugoslovenska vlast rukovodi istim ciljevima. Mada M a a r s k a nema nameru da se mea u unutranje poslove Jugoslavije, na odnos dveju drava uvek e uticati ponaanje jugoslovenske vlade prema maarskoj m a n j i n i " . Prema tome, uvoenje diktature nije unelo promene u odnos Budimpete prema Beogradu. Diktatura kralja znaila j e zabranu svih politikih stranaka u zemlji, teje tako rasputena i M a a r s k a stranka. Za Maare j e zavren period u kojem se inilo da su mogli postii neki uspeh na osnovu politikih pogodbi, koristei m e u s o b n e sukobe slovenskih stranaka i drei se pravila igre ustava i parlamentarizma. Meutim, ovde nije bilo rei o smanjenju politikog manevarskog prostora. Diktatura je ponitila i onaj mali uspeh koji j e Maarska stranka veoma teko postigla. Njome nije ponitena samo mogunost parlamentarnog politizaranja v e i rezultati oblasnih i optinskih izbora. Promena reima znaila j e i promenu celokupnog srednjeg i nieg i n o v n i t v a . Oblasne skuptine su rasputene, gradonaelnici su zamenjeni vojnim upravnicima, prekinut j e rad izabranih optinskih vea i , usled zabrane organizovanja, o n e m o g u e n rad kulturnih drutava. Uvoenje cen111 112 1 1 0

111

1 , 2

ivko Avramovski, nav. delo, 587. MOL K-63. Km. res. pol. 1929-16/4-382. Poslednji maarski belenik otputen je 1931. godine.

zure dotaklo j e i m a a r s k e listove. Diktatura nije imala antimanjinski karakter, jer je uvedena zbog razreenja srpsko-hrvatskih problema. U poetku je paradoksalno, znatan deo jugoslovenskog javnog mnjenja, pa i voe Maara, diktaturu prihvatio sa olakanjem. R u k o v o d e a garnitura Maarske stranke se u prvim godinama diktature povukla iz politikog ivota, pre svega zbog toga to novi reim, koji j e proistekao iz same njegove logike nije ni pokuavao da uspostavi politiki dijalog sa manjinama, a kasnije i zbog toga stoje Beograd za svoju politiku traio nova lica. On je, kao to smo ve rekli, iveo zaaran idejom jedinstvene jugoslovenske nacije, koju j e nameravao da skuje od suprotstavljenih plemena, t j . neprirodno, koristei iskljuivo politika vladajua sredstva. U ovoj zamisli svoje mesto nisu imale ni samostalne manjinske stranke. Diktatura j e meu M a a r i m a pronala svog oveka u dr Aladaru Santou, subotikom lekaru, koji j e imao zadatak da, uz este izjave vernosti, pod zastavu jugoslovenizma privue Maare u Jugoslavensku nacionalnu stranku (JNS). Ova stranka j e osnovana nakon uvoenja Oktroisanog ustava u decembru 1931. godine, kojim je zabranjeno osnivanje udruenja i stranaka na rasnoj i verskoj osnovi. U tom periodu lanog parlamentarizma, politika reima vezana za manjine zasnivala se na demonstraciji vernosti i lojalnosti dravi nekog manjinskog politiara, a narod j e za uzvrat, uz veliku propagandu, dobijao neki sitan ustupak od vlasti. Nakon rasputanja parlamenta, sada ve bez ustavnih ogranienja, u dravi je doao do izraaja uvek prisutan sistem klijenture. Kralj j e za lanove vlade postavljao svoje najblie saradnike, na elu sa generalom Petrom Z i v k o v i e m , a srednje dravno inovnitvo j e postavljano na osnovu njihove povezanosti sa viim krugovima, line vernosti, slubenog poznanstva i politike poverljivosti. O Santou se tako znalo daje bio u prijateljstvu sa radikalnim D r a g i o m Cvetkoviem kao i daje 1927. godine istupio iz Maarske stranke i imao istaknutu ulogu u osnivanju maarske frakcije u okviru Radikalne stranke to mu se raunalo u zasluge. Zbog politikih usluga, Santo je na prvim parlamentarnim izborima dobio poslaniki mandat i kao jedini M a a r uao u dvodomni poslaniki dom - s k u p t i n u . Nova skuptina doivela j e temeljne promene: od 305 poslanika samo 98 j e bilo iz prethodnog saziva.
113

Ispunjavajui ranije dato obeanje svojim francuskim zatitnicima, Aleksandar je 3. septembra 1931. godine, da bi iznutra uvrstio bazu svoje diktature, izdao novi, tzv. Oktroisani ustav. Prema tom ustavu, polovinu lanova gornjeg doma imenovao je kralj, a drugu polovinu su birali inovnici i tela banovina (Senat je imao 96 lanova). Donji dom j e biran neposredno, javnim glasanjem - na etiri godine. Parlament nije mogao donositi zakone bez kraljevog odobrenja. Izvrna vlast bila je u rukama kralja, ali su kraljeve dekrete morali potpisati ministri. Stranka koja j e dobila veinu na otvorenim izborima raspolagala j e sa 2/3 mandata, a
1 , 3

AV 126. Banska uprava Dunavske banovine. Kabinet bana, povcrljiv broj 163, 199, 223/1933.

mandate j e srazmerno dobila od ostalih. Prema zvaninim podacima, na parlamentarnim izborima, koje je, ne bez razloga, opozicija smatrala lanim, uestvovala j e samo Jugoslovenska nacionalna stranka, koja j e tada dobila 65% glasova. U periodu velike privredne krize i diktature j e , kao deo dravne strategije vezane za odbranu od nje, uveden moratorijum i na dugove maarskih seljaka, predvieno j e proirenje agrarne reforme na Maare i o b e a n o osnivanje maarske uiteljske kole u Beogradu. Santo j e postigao ono to poslanicima M a a r s k e stranke nije uspelo: ubrzo nakon izbora za poslanika dobio j e m o g u n o s t da se obrati skuptini, kada se zaloio za uiteljsku kolu i proirenje agrarne reforme. Pokret vernosti" M a a r a Beograd j e nagradio postavljanjem maarskih inovnika na srednje i nie nivoe vlasti u banskoj u p r a v i . Gabor Santo, koga su u Budimpeti i u krugovima nekadanje M a a r s k e stranke smatrali izdajnikom, trudio se da zaslui ukazano mu poverenje, teje uz veliku medijsku kampanju organizovao zdrave maarske snage". ini nam se da Santova delatnost nije bila prihvaena ni meu nekim jugoslovenskim krugovima. Kada j e zapoeo organizovanje Jugoslovensko-radikalne seljake demokratske stranke u Senti, doao j e u ozbiljan sukob sa Milanom L . Popoviem, nekadanjim zastupnikom u Ugarskom parlamentu, koji j e nakon ponovnog prikljuenja junih teritorija Maarskoj uao u maarski parlament kao zastupnik Srba. U izvetaju u p u e n o m Dunavskoj banovini juna 1933. godine, okruni predstojnik u Senti j e za Santovu grupu rekao daje organ izovana, hladnokrvna i kompaktna" grupa, dok j e Popovia i drugove nazvao dvolinima, j e r deluju tetno na nacionalne i s t r a n a k e " interese i spreavaju" proces ukorenjivanja ideje j u goslovenstva m e u m a a r s k o m manjinom, koji j e ve imao d u b o k e korene". Od starog rukovodeeg kadra Maarske stranke jedino j e Eden N a podravao Santovu akciju. Po tadanjim izvorima, on j e eleo da popravi svoju beznadenu" finansijsku situaciju.
114 115 116

U m e u v r e m e n u su politiari Maarske stranke koji su se ranije povukli usled politike prisile, a sa kojima j e Budimpeta i dalje odravala vezu, nastavili svoj rad u kulturno-umetnikim drutvima, iako su ona esto zabranjivana, uz stalne policijske pretrese i ikaniranja. Neposredno nakon uvoenja diktature j e zabranjeno izdavanje pasoa v o a m a Maarske stranke, i to strogo poverljivim uredbama. Ukoliko bi ih ipak dobile, njihovo kretanje su sa posebnom panjom" pratile nadlene vlasti. U stanu Lea Deaka i Edena Palstija j e u prolee 1930. godine izvren pretres ,jer su

1 1 1

1 , 5

1 1 6

Branko Petranovi, Momilo Zeevi, nav. delo, 273. ivko Avramovski, nav. delo, knj. 2 (1931-1938), 38-39. Drava je u maju 1929. godine podeljena na 9 banovina. Vojvodina je postala deo Dunavske banovine, sa glavnim gradom Novim Sadom. Beograd nije postao centar nijedne banovine. U isto vreme su ukinute 33 oblasti drave. Tada je promenjen i naziv drave: umesto Kraljevina SHS dobila je naziv Jugoslavija. AV F 126. Banska uprava Dunavske banovine. Kabinet bana, poverljiv broj 223/1933.

vodili kampanju za proccnu nivoa na kom se nalazi kultura M a a r a " . Tada nije o n e m o g u e n o samo njihovo politiko delovanje ve i njihov rad, iako delatnost kulturnih drutava zvanino nije bila zabranjena. Vodstvo kulturnih drutava bilo je obavezno da putovanja svojih lanova prijavi policijskoj kapetaniji tri dana pre njihovog polaska, a samo je snosilo trokove za dnevnice lica koja su prisustvovala sastancima radi kontrole. Policija je tamparijama izdala usmenu zabranu tampanja knjiga, letaka, pozivnica i dr. ovih d r u t a v a . M a a r s k a vlada je zabranu izdavanja pasoa smatrala veoma ozbiljnom odlukom, t e j e krajem 30ih godina, u vreme drugog talasa maarsko-jugoslovenskog zbliavanja, o tome razgovarala sa posebnom teinom. U toku pregovora j e odlueno da e se, ako se situacija ne promeni, turistika putovanja M a a r a u Dalmaciju podvesti pod isti reim restrikcija".
117 118

Optube za dravno neprijateljstvo i iredentizam, koje su bile skoro ritualne u vreme atentata u Marselju, ponovo su postale aktuelne. Maari sa maarskim dravljanstvom (27.000 lica) masovno su proterivani iz Jugoslavije, naroito u vreme kada je u Drutvo naroda, zbog atentata, pokrenut proces protiv Maarske, odnosno od oktobra do decembra 1934. godine. Po jugoslovenskim podacima, u dravi je j o tada ivelo 21.316 lica koja su optirala u korist maarske d r a v e . Paralelno sa slabljenjem diktature, odnosno u sve zategnutijoj spoljnoj i unutranjopolitikoj situaciji, i povezano sa j u g o s l a v e n s k o - m a a r s k i m zbliavanjem, jugoslovenskoj vladi j e postajalo sve jasnije da Santova uloga u javnom ivotu nije imala veliku teinu. Vlada je bila naisto i sa injenicom da Santovu delatnost maarska vlada ne gleda sa odobravanjem, kao i da Santoa niko nije smatrao vodom m a a r s k e manjine, a najmanje sami Maari. Stoga je bila primorana na ponovno uspostavljanje kontakta sa bivim vodstvom Maarske stranke. Nakon vojvoanskih optinskih izbora 28. aprila 1937. godine predsednik vlade Milan Stojadinovi primio je Imrea Varadija, Denea Strelickog i Lea Deaka, odnosno staro rukovodstvo zabranjene Maarske stranke. U centru pregovora
119 120 117

1 , 8

1 1 9

1 2 0

AV F 126 l . 69 676/1930. F 126 II. 3526/1929. MOL K-63 Km. res. pol. 1929-16/43146. Po izvetaju ambasadora Forstera, u trenutku uvoenja diktature u Delvideku su radila 83 maarska kulturna drutva, ekonomska drutva kreditnih zavoda -- itaonice, enska udruenja, udruenja zemljoradnika, vatrogasna drutva, zajedno sa reformatskim verskim zajednicama. MOL K-64. Km. res. pol. 1929-16-351. MOL K-64 Km. res. pol. 1938-16-664, 1939-16-758. Po statistici maarskog ambasadora u Beogradu, barona Dcra Beenjci-Bakaa, jugoslovenske vlasti su za neto vie od pola miliona Maara 1936. godine izdale 687 pasoa, 1937-809, 1938-440. Ovim podacima nisu obuhvaena putovanja bez viza, kao stoje, na primer, bilo putovanje na euharistiki kongres u Segedin i na Segedinske igre, za koja su izdate pojednostavljene dozvole za putovanja. MOL K-64. Km. res. pol. 1939-16-150. AV F 126. Isto 372, 376/1933. andor Mesaro, Maari u Vojvodini 1929-1941. Novi Sad, 1989, 108-109. Vuk Vinaver, nav. delo, 83-91. Ormos Mria, Mernylet Marseille-ben. Budapest, 1984, 165-200. andor Mesaro, nav. delo, 108.

bio j e dogovor o nainu njihovog ukljuivanja u politiki ivot, odnosno o protivuslugama za to. Varadijev cilj bilo j e oivljavanje rada M a a r s k e stranke, ali se predsednik vlade s t i m nije sloio. Kao podrku na sledeim parlamentarnim izborima vladajua stranka j e obeala ukidanje analize porekla imena, odobrenje rada novim kulturnim drutvima, ponovno nametanje maarskih uitelja u maarske oblasti, odnosno reenje viegodinjeg otvorenog pitanja uiteljske kole u Beogradu. O tome da su se vremena menjala svedoi ijedna do tada nezamisliva odluka gradskog vea stalno okrivljenog" grada Subotice, doneta uz svesrdnu podrku predsednika nacionalistike organizacije Narodne Odbrane. Po toj odluci, Fondacija Kout Lajo", osnovana pre 1918. godine, imala j e zadatak da koluje maarske ake koji e postati borci za j u g o s l o v e n s k o - m a a r s k u saradnju". Iza tolerantnosti jugoslovenske vlade i javnog ivota j e , s jedne strane, stajalo postepeno srozavanje m e u n a r o d n o g poloaja Jugoslavije, a, s druge, razlozi unutranje politike. Do 1937. godine su francuski savezniki sistem i Mala A n tanta bili u ruevinama", nacistika N e m a k a se pripremala za rat, Engleska je mirnim putem krenula ka korekciji evropskog mirovnog sistema, a Italija se prikljuila N e m a k o j . U rumunskoj Sinaji su maja 1937. godine zapoeti pregovori izmeu Male Antant i Maarske. Predmet pregovora bio j e pakt o nenapadanju, priznavanje ravnopravnosti Maarske u vezi sa naoruavanjem i manjinskim p i tanjima. Sporazum koji j e parafiran na Bledu nije stupio na snagu u Jugoslaviji jer j e poslednjeg dana konferencije maarska delegacija dobila vest da e ehoslovaka biti okupirana. Pregovori su, meutim, doveli do toga daje pitanje maarske manjine postalo predmet pogaanja dveju drava, kao i u drugoj polovini 20-ih godina, u vreme maarsko-jugoslovenskog zbliavanja. N a takav rasplet dogaaja j e uticala i injenica daje Beograd sa velikom zabrinutou posmatrao ponovno d i n a m i n o organizovanje Maara, koje j e pokrenuto iz Zagreba, a kojim je rukovodio advokat Ivan N a . Ivan N a j e otvoreno saraivao sa Ujedinjenom opozicijom, te j e postojala bojazan da e meu M a a r i m a odneti prevagu oni koji su bili na liniji zagrebake organizacije, odnosno da e izgubiti grupa koja je traila konsenzus sa Beogradom. Ministar inostranih poslova M a a r s k e dobio j e prvi izvetaj o Ivanu N a u krajem 1926. godine, od m a a r s k o g konzula iz Zagreba. N a j e tada bio student prava i predsednik Studentskog udruenja Vojvodina". Panju konzula j e na novopeenog studentskog vou privukla injenica d a j e njegova organizacija, sakrivajui se iza hrianskog epiteta, u stvari bila Maarska stranka i da se sa studentskim organizacijama hrvatskih parlamentarnih stranaka sa prilinom smelou borila protiv hegemonije srpskih i jugoslovenskih studentskih klubova". Konzul je j o tada dobio uputstvo da kontakt sa njima
121 122 123

1 2 1

122

1 2 3

MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1937-R-15785. Pesti Napl, 2. jun 1937. Nemzeti Figyel, 6. jun 1937. O tom pitanju videti u: dm Magda, Magyarorszg s a kisantant a harmincas vekben. Budapest, 1968.

svede na m i n i m u m " . O promeni vremena govori injenica daje v e 1937/38. godine postojala dilema u vezi sa nainom uspostavljanja saradnje izmeu zagrebake radikalne mladei i stare maarske konzervativne garniture, kao i u vezi s tim u kojoj meri se ona m o e upotrebiti protiv Beograda. Ivan N a se prvi put oprobao na izborima odranim 5. maja 1935. godine u Starobeejskom srezu, ali taj njegov eksperiment nije imao uspeha. Njegovom pokretu nije davao podrku njegov politiki uspeh, v e srpsko-hrvatski antagonizmi, politika snaga M a e k o v e stranke i dobro sprovoena politika maarske vlade prema Jugoslaviji. Meutim, da bi u budunosti mogla ozbiljno raunati na njega, m a a r s k a vlada j e morala da uspostavi dijalog izmeu starih politiara iz Delvideka i grupe Ivana Naa. Iako je delovao iz B a k e i Banata, Ivan N a je politizirao u sazveu Hrvatske seljae stranke, jer j e ne samo nastupao sa geslom o autonomiji Vojvodini, koju j e Maarska stranka dosledno odbijala, ve se nakon srpsko-hrvatske nagodbe svom snagom zalagao za to da Suboticu i Sombor sa okolinom prikljui Hrvatskoj banovini. Leo Deak i njegovi istomiljenici su takav stav drali opasnim. Oni su smatrali da bi takvom politikom bile umanjene mogunosti za realizovanje manjinskih interesa Maara, ali su morali videti i to daje Ivan N a - sa postavljanjem zemljinog pitanja sa krajnje desniarskih pozicija imao uticaja na onaj drutveni sloj M a a r a na koji stari politiari Maarske stranke nikada nisu mogli imati uticaja. Dok j e B u d i m p e t a podstrekavala Deaka i Varadija na uspostavljanje dijaloga, Beograd j e sa zabrinutou pratio mogunost nagodbe dveju grupa. Beograd j e znao da Ivan N a i Leo Deak vode pregovore o prevazilaenju suprotnosti. Ban Dunavske banovine Svetislav Raji j e 4. juna 1938. godine napisao Milanu Stojadinoviu, predsedniku vlade, izvetaj u kojem j e naveo da bi ujedinjeni Maari odmah zatraili maksimalna nacionalna prava", a zatim i autonomij u , kao i Hrvati. Pokret sam pratio sa velikom panjom", pisao j e ban, a preko svojih ljudi poverljivih Maara postigao sam da akcija protekne bez znaajnih rezultata. Prilikom pregovora u Velikom Bekereku nisam reagovao jer sam bio uveren u to da Imre Varadi, advokat iz Velikog Bekereka, m o e da zaustavi akciju bez ikakvih tekoa..." Zajedno sa Varadijem, banje pozvao i Lea Deaka, koji j e vodio pregovore, i otvoreno mu pokazao svoje nezadovoljstvo. Prema banovom pismu, Varadi j e u Deakovom prisustvu obeao da e n a g o d b a " izmeu dve grupe biti sklopljena. Ovim korakom", nastavljeno j e u izvetaju bana Svetislava Rajia upuenom predsedniku vlade, Varadi j e potvrdio daje istinski pristalica jugoslovenske ideje i da kraljevska vlada uvek m o e raunati na njegovu saradnju. Miljenja sam da to treba imati u vidu prilikom uspostavljanja saradnje sa rukovodstvom maarske manjine". Kako se ini, banje odrao svoju re, a Varadi j e ubrzo imenovan za senatora. O pregovorima izmeu Deaka i Ivana N a a trebalo
125 1 2 4

124

1 2 5

MOL K-64, Km. res. pol. 1926-16-605. Zagrebaki konzulat je dobio rang generalnog konzulata u jesen 1940. godine. AV F 126. Kabinet bana, pov. br. 108/1938.

bi rei i to da bi stvaranje maarsko-maarskog zajednikog fronta" znailo udaljavanje od slovenskih stranaka, kao i da bi njegov cilj bilo osnivanje jedinstvene Maarske stranke. O vanosti dogaaja govori i injenica da su o pregovorima obaveteni i ban i Stojadinovi. Oni su tu vest dobili od komandanta vojske. Varadi, koji je ve bio prilino iznad sedamdeset godina, mnogo je nauio od svojih srpskih politikih partnera i znao koja je cena takvih pregovora u Beogradu. On je znao i to daje bilo rano za otpisivanje radikalnog Ivana Naa. Da bi skrenuo panju sa pregovora o ujedinjenju, Stojadinovi je obeao da na parlamentarnim izborima, koji su se pribliavali, mandat nee pripasti samo Santou. Jugoslavija je u ovom periodu sa velikom zabrinutou posmatrala sudbinu ehoslovake i teritorijalno proirenje Maarske. U tako izmenjenoj meunarodnoj situaciji, kao i usled jaanja unutranjih neprijatelja centralizma, Beograd je sve vie dolazio do zakljuka da treba pregovarati sa Maarima. Na izborima odranim 11. decembra 1938. godine jugoslovenska vlada j e donela odluku o prekidu odnosa sa maarskom vladom i Santovim pokretom vernosti", koji je iritirao obe struje Maara u Delvideku, kao i o tome da e M a a r i m a obezbediti jedno mesto na vladinoj listi. Maarski kandidat bio je Gelert Fodor, predsednik optine Horgo, koji nikom nije bio naklonjen, a ne neki poznati politiar iz Maarske stranke. Maarska vlada nije imala primedbu na tu odluku, ali je, preko ambasadora, dobila informaciju o tome da bi Beograd imao ozbiljne prmedbe ukoliko bi kandidat bio Ivan Nad. Zbog j o nekih primedbi, Budimpeta nije stala na stranu Ivana Naa i nije insistirala na njegovom kandidovanju. U januaru 1939. godine za senatora je imenovan stari, iskusni, beogradski orijentisan maarski politiar iz Banata Imre Varadi. Decembarski izbori 1938. godine bili su poslednji parlamentarni izbori u monarhistikoj Jugoslaviji. Rezultati tih izbora svedoili su o jaanju protivnika centralizma. Jugoslovenska radikalna zajednica Milana Stojadinovia dobila je 54,01% glasova, a Ujedinjena opozicija 44,9%. Trea stranka koja j e uestvovala na izborima bila je stranka krajnje nacionalistike desnice Jugoslovenski narodni pokret Zbor" Dimitrija Ljotia, koji j e dobio je 1% glasova. Zbog specifine raspodele glasova, sastav parlamenta nije oslikavao rezultate izbora. Vladajua stranka je dobila 306 mandata, a opozicija 6 7 .
1 2 6

Nekoliko dana nakon izbora, iz anonimnosti iskrsli Gelert Fodor imao je potrebu da potrai D e r a Beenjei-Bakaa, ambasadora M a a r s k e u Beogradu. Prilikom tog susreta j c rekao daje mandat prihvatio iskljuivo na insistiranje Svetozara Stankovia, m i n i s t r a poljoprivrede, koji j e slovio za prijatelja Maara,
127 1 2 6

1 2 7

A. Sajti Enik (ured.), Jugoszlvia 1918-1941, 224. U drugoj polovini tridesetih godina briga o Maarima bila je poverena ministru koji se sluio maarskim jezikom. Svetozar Stankovi je, nakon ponovnog prikljuenja Delvideka, u vreme pacifikacije i racije 1942. godine, mnogo doprineo normalizaciji maarsko-srpskih odnosa. Pored Stankovia, kao glavni lobista za maarske interese u Beogradu delovao je i Nikola Besli, ministar prometa. Obojica su 1943. godine imali istaknutu ulogu u pokuaju maarsko-srpskog zbliavanja. A. Sajti Enik, Dlvidk 1941-1944. Kossuth Knyvkiad, Budapest, 1987, 74-76.

i daje Stankoviu ve tada rekao da on nije drugi Gabor Santo, jer namerava da asno radi u interesu maarske manjine". Poto je jugoslovenska vlada bila uskogruda u dodeli mandata i kruto se ogradila od mogunosti odobrenja rada Maarske stranke iz Budimpete, zagrebaka delatnost Ivana N a a nije spreena. Inae, M a a r s k a j e smatrala da, uprkos razliitim miljenjima, a s obzirom na ve primenjivanu politiku dvostrukih interesa, kandidovanje N a a na listi opozicije ne bi bilo celishodno s p r e i t i " . Ta politika dvostrukih interesa nije bila novina u politici m a a r s k e vlade prema Jugoslaviji. Iako su j o j namere nekad bile ozbiljne, nekad ne, diplomatski dijalog j e uvek vodila vrlo obazrivo, a vezu je odravala sa onim politikim snagama opozicije koje su bile protiv centralizma drave, pa tako i sa hrvatskim separatistima. Politiku dominaciju Ivana N a a tada nije smatrala aktuelnom. Zbog nerazreenih pitanja, u leto 1939. godine su obnovljeni pregovori izmeu dveju struja i osnovana j e komisija za pomirenje. Obe grupe su mogle zadrati svoju politiku orijentaciju i veze, a estolana grupa je, prema spolja, demonstrirala svoje jedinstvo. lanovi grupe za pomirenje bili su Ivan N a , Varadi i Leo Deak. Ovaj pakt je bio presudan u m e u s o b n i m odnosima dveju grupa sve do raspadanja Jugoslavije, stoje B u d i m p e t a posmatrala sa radou, a Beograd kao prinudu.
128 129 130

Veliki starac" Maara sa Delvideka, koji je imao veliko politiko iskustvo Varadi, na proslavi organizovanoj povodom njegovog 74. roendana j e rekao: U poslednje vreme sam mnogo putovao i uo otre kritike i zamerke, koje su vodile i udesno, ali se iz svih maarskih dua ula pritajena elja da budu jedinstvene [...] Danas nismo u situaciji da se bavimo pitanjima koja nas razdvajaju; danas na tasu moe samo da bude rei o tome gde j e taka susretanja [...] Zato nameravamo da svako pitanje nae narodnosne grupe zajedniki razmotrimo i u duhu naih zakona stavimo na uslugu naoj rasi." Pred maarskim ambasadorom j e sasvim suzdrano formulisao - kako je rekao - prvobitni cilj grupe za pomirenje, a to je izrada jednog zajednikog stranakog programa - koji se po njemu nije se moglo p o s t i i . Spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije j e sve vie slabio od prolea 1938. godine. Ona j e tada dobila novog suseda - N e m a k u , koja j e zauzela Austriju, a od jeseni i Maarsku, uveanu nakon prikljuenja Felvideka. Godinu dana kasnije dobila j e j o jednog suseda - Italiju, koja je zauzela Albaniju. Prema izvetaju Bakaa-Beenjei od 19. marta 1939. godine, ulazak nemakih trupa u Prag izazvao j e veliku zateenost i nemir u celoj dravi". Jedan Bakaev kolega, koji j e Cvetkovia video na dan ulaska nemakih trupa u Prag, kazao j e daje predsednik vlade odavao utisak skrhanog oveka. Po B a k a e v o m miljenju, ni u ovoj
131 132

1 2 8

1 2 9

1 3 0

131

1 3 2

MOL K-64. Km. res. pol. 1939-16-41,83. Isto, 1939-16-929. Ormos Mria, nav. delo 50-52, 55-61, 71-85. Bogdan Krizman, Paveli i ustae. Globus, Zagreb, 1978, 83-107. Csuka Jnos, nav. delo, 484-485. MOL K-64. Km. res. pol. 1939-16-856.

situaciji jugoslovenska vlada nije donela odluku o tome kako da postupi prema maarskoj manjini - p o p u s t l j i v o " i l i politikom vrste r u k e . U prethodnom periodu m o e m o nai veliki broj primera za oba postupka: treba samo da pomenemo problem pasoa, ili tekoe koje su postavljane pred kulturna i obrazovna drutva, ali j e primetan i sve vei broj primera popustljivog ponaanja. Takvo ponaanje oslikava, na primer, uredba ministra Koroeca od 4. jula 1938. godine, kojom j e propisano da inovnici sa teritorija nastanjenih manjinama u roku od tri godine moraju da naue jezik manjine. Do realizacije uredbe nije dolo u praksi, ali ona pokazuje promenu politike vlade u pozitivnom smeru. Privremeno izglaivanje srpsko-hrvatskih odnosa sklapanjem sporazuma C v e t k o v i - M a e k 20. avgusta 1939. godine stvorilo j e pogodne uslove za Maare. Pomeranje jedinstvenog centralistikog sistema prema d u a l i z m u " znaajno je olabavilo dvodecenijski pritisak vladajuih snaga, koje su, na osnovu trenutnih politikih interesa, dozirano darivale manjine. Ne smemo zaboraviti ni to da su teritorijalna uveavanja promenila i znaaj zemlje matice u srednjoj Evropi, a Jugoslavija j e u promenjenim evropskim uslovima, naroito neposredno nakon izbijanja rata, svoj teritorijalni integritet smatrala ugroenim. Zvanina Jugoslavija, koja se, prema recima ambasadora Baka-Beenjeia, nasuprot svom javnom mnjenju, za vreme ehoslovake krize drala mirno i korektno", oekivala j e da e Maarska dati izjavu koja ne bi znaila priznavanje maarsko-jugoslovenske granice, ali koju bi jugoslovenska vlada mogla tako protumaiti pred svojom j a v n o u . Sve do sklapanja maarsko-jugoslovenskog Ugovora o venom prijateljstvu Maarska nije htela dati nikakvu izjavu o granicama. Dragia Cvetkovi, koji je svoju vladu osnovao nakon pada Telekija i Stojadinovia (6. februara 1939. godine), imao j e istovetan spoljnopolitiki cilj: drati svoju zemlju podalje od rata. Nijedna drava nije mogla dostii taj cilj, mada su obe, u razliitim trenucima i iz razliitih razloga, ubrzano prile N e m a k o j i odrekle se svoje neutralnosti. Analizirajui odjek Druge beke arbitrae u Beogradu, maarski ambasador je gorko zakljuio: P o odredbama Beke arbitrae, i u teini i u ugledu smo izgubili, kako pred jugoslovenskom vladom, tako i pred j a v n o u . " Maarskojugoslovensko zbliavanje ujesen 1938. godine, koje j e inicirao Stojadinovi, malo j e skrajnuto, ali j e situacija bila zrela za pokretanje pitanja o maarskoj manjini, odnosno o maarskoj manjini kao predmetu pogaanja obeju vlada. Za to j e odlinu priliku pruala unutranjopolitika situacija nakon srpsko-hrvatske nagodbe i osnivanje vlade C v e t k o v i - M a e k (26. avgusta 1939. godine), odnosno rasputanje nedavno izabranog parlamenta i obeanje novih izbora. Meutim, to se nije dogodilo, ali j e ukljuenje Maara u novu situaciju predstavljalo predmet
133 134 1 3 5 1 3 3

1 3 4

1 3 5

MOL K-63. Km. res. pol. 1939-16/7-1486. MOL K-69. Sajtarchvum, Jugoszlvia, Kisebbsgi gyek 1930-1937. Nemzeti jsg, 5. jul. 1938. MOL K-63. Km. res. pol. Szentivnyi-kzirat, 1943, 70.

ozbiljnih pogaanja dveju vlada, sjedne strane, i Beograda i vodeih maarskih linosti, sa druge. U takvoj situaciji j e maarska vlada morala da odlui da li e i dalje podravati obe m a a r s k e struje, stoje ambasador i rekao: Mi smo pokuali da na uticaj usmerimo iskljuivo u pravcu da te dve frakcije po mogunosti, ne deluju jedna protiv druge, nego jedan pored drugog, odnosno da li da zauzmemo odluan stav pored jednog i l i d r u g o g ? " Teina odluke bila je u tome to bi iskljuiva podrka grupi Ivana N a a bila jasna poruka Beogradu daje Maarska i zvanino zauzela stav hrvatske strane. Maarska vlada to nije mogla uiniti u datim okolnostima, niti je imala nameru da to uini. Ona je tada bila zadovoljna, makar i formalnim, demonstriranjem politikog jedinstva Maara, stoje bio zadatak ve pomenute estorke. U Budimpeti su, m e u t i m , bili itekako svesni slabosti tog sporazuma. Baka-Beenjei je zato, s pravom, zapisao u svom izvetaju da ta komisija uz napore" odrava jedinstvo, ali e ovaj sporazum biti raskinut im doe do izbora. Ambasador j e pogaanja o buduim senatorskim i poslanikim mestima zapoeo nakon sastavljanja nove vlade, a to su, po intencijama Budimpete, bila tri poslanika mesta ijedno senatorsko mesto. Po miljenju Baka-Beenjeia, Varadijevo senatorsko mesto bilo je stabilno, ali se moralo raunati na otpor Beograda, koji j e smatrao da tri poslanika mesta predstavljaju veliki ustupak. S obzirom na to da ni regent ni vlada nisu odustali od svog ,jugoslovenizma", Maari su do poslanikih mesta mogli doi jedino ako bi maarski kandidati bili na izbornim listama Jugoslovenske radikalne zajednice, i l i na Maekovoj opozicionoj listi; njihovo pojavljivanje na samostalnim listama ne samo stoje bilo besmisleno nego j e bilo i neizvodljivo. U Budimpeti su to realno procenili, ali su pokuali da dobiju to veu cenu za podrku liste JRZ. Kalkulisali su sa t i m da Ivana N a a ne treba spreiti da u Starom Beeju, gde je imao stvarno vrstu bazu u siromanim maarskim zemljoradnicima, bude na opozicionoj listi. U ovom srezu nisu hteli da postave m a a r s k o g protivkandidata na radikalskoj listi. To su, meutim, smatrali realnim samo ako bi se Ivan Nad bezuslovno odrekao svog cilja da mu stari maarski politiki predvodnici predaju vodstvo. Stoga j e maarska vlada poruila Ivanu N a u da mu nee pruiti podrku ukoliko se ne odrekne tog svog cilja. Ministarstvo spoljnih poslova je 26. oktobra 1939. godine dalo sledee instrukcije B a k a - B e e n j e i u . Ukoliko sporazum propadne, Maari ne treba da se povuku. Pored sigurnog Varadijevog senatorskog mesta, oni moraju dobiti bar j o jedno poslaniko mesto, ali ne smeju dozvoliti da se jugoslovenska vlada mea u odabir poslanika. A k o bi jugoslovenska vlada ponovo insistirala na kandidovanju Gabora Santoa, manjina bi na to pristala samo ukoliko bi m a a r s k o Ministarstvo odluilo da ne postavlja protivkandidata Ivanu N a u , pa ak ni kada bi jugoslovenska vlada to omoguila. Zato bi trebalo raditi na tome da Ivan Nad ne postavi
136 137

1 3 7

36 MOL K-64 Km. res. pol. 1939-16-902. Isto, 1939-16-1019.

protivkandidata starom m a a r s k o m vodstvu. Na kraju su ljude iz Delvideka savetovali da se prilikom izbora suzdre pominjanja autonomije. Svoje stavove B u d i m p e t a je jugoslovenskoj vladi saoptila preko Imrea Varadija. On ih je saoptio ministru saobraaja N i k o l i Besliu, koji j e bio zaduen za maarska pitanja. Besli je u toku razgovora izneo stav svoje vlade: ak se ni Nemcima ne dozvoljava postavljanje samostalne liste, a kamoli M a a r i m a . " Besli tom prilikom nije saoptio pogodnost koju bi Maari dobili ukoliko bi podrali vladinu listu, a to j e m e s t o " u glavnom odboru vlade i meu belenicima. Kada su razgovarali o broju mandata, Besli je skoro plaui rekao: A k o N e m c i dobiju 5, Maari 3, a Rumuni 2 mandata, ta e onda ostati Srbima?" Maari su, kao i Nemci, mogli raunati na jedno senatorsko mesto ijedan mandat, a, po njemu, Rumuni i l i na jedno i l i na dva mesta. To znai daje vlada bila spremna da uvai minimalni maarski zahtev, odnosno mogla je odobriti samo jedno mesto - zamenika poslanika. Kao to je j o napomenuo, Besli nije imao nita protiv kandidature ni Lea Deaka ni Gelerta Fodora i obeao j e da, ako to bude od njega zavisilo, nee insistirati na kandidovanju Santoa. Varadija j e iznenadio njegov stav o Deaku, jer j e bilo poznato daje i Beenjei-Baka Deaka smatrao energinim, o d n o s n o malo nasrtljivim", te daje Beogradu bio veoma antipatian". Osvrui se na najvanije probleme koje je Varadi spomenuo, Besli je odluno odgovorio da se nije moglo nita uiniti protiv uredbe kojom j e u tadanjim ratnim vremenima" M a a r i m a bila zabranjena trgovina nekretninama, ali daje vlada spremna na to da nastavnike koji su ranije premeteni u srpske kole vrati u maarske kole. On se nije sasvim ogradio ni od najvanijeg m a a r s k o g zaht e v a - osnivanja jedinstvenog Saveza maarskih kulturnih drutava. Od Varadija je zatraio izradu statuta ovog saveza, ije e prihvatanje on isposlovati. Novina kod ovih pregovora nije bio novi stav jugoslovenske vlade, ve to stoje Besli govorio tenim maarskim j e z i k o m " . Kao to smo ve naveli, nove izbore omeli su istorijski dogaaji. Jedini rezultat pogaanja bio j e ponovni izbor Varadija za senatora. Tako se poloaj M a a r a u Jugoslaviji nije, u sutini, promenio do kraja 1939. i poetka 1940. godine: Beograd j e pitanje maarske manjine i dalje smatrao predmetom pogaanja, te j e za date povlastice traio politike protivusluge. Istina, B u d i m p e t a j e bila u prilici da svoje stavove neposrednije saopti u jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova i mogla j e otvoreno odravati veze sa maarskim rukovodiocima. Beograd je pak srdanije odbijao ideju osnivanja m a a r s k e politike stranke i davao obeanja na maarskom jeziku koja nikad nije ispunio. Maarska je postajala sve samouverenija, ali j o uvek nije htela da izvri pritisak na jugoslovensku vladu kada su bili u pitanju Maari iz Delvideka. Prvom bekom arbitraom postalo j e jasno daje za nova teritorijalna irenja Maarskoj potrebna podrka N e m a k e , i to je u vie navrata obelodanila. Tako
138 139 1 3 8

1 3 9

Isto, 1939-16-900. MOL K-28, ME Kisebbsgi o. 1940-R-16 838.

je vlada pod vodstvom Imredija nemakoj manjini dozvolila osnivanje nacionalsocijalistikog Folksbunda, a zatim se Telekijeva vlada povukla iz Drutva naroda, odnosno pridruila se Antikominterskom paktu. Sa n e m a k i m blagoslovom, maarska vojska je nakon razbijanja ehoslovake mogla da ue u Potkarpatje, a nakon izbijanja rata, odnosno 30. avgusta 1940. godine su nemako-italijanske sudije u Beu odluile da Maarskoj budu vraeni Sekeljfeld i severni deo Erdelja. Maarsko drutvo j e novu reviziju doivelo euforino, dok je m e u n a r o d n a ocena Druge beke arbitrae bila sasvim suprotna oceni Prve arbitrae. Velika Britanija i Sjedinjene Drave su ovu odluku ocenile kao akt nasilja prema Rumimiji. M a a r s k a se ujesen 1940. godine odrekla svoje neutralnosti, iako je ta nesvrstanost inila sutinu spoljne politike Pala Telekija, i 20. novembra 1940. godine prikljuila nemako-italijansko-japanskom Trojnom paktu. Iako je prostor za delovanje maarske spoljne politike bio minimaliziran. Jedina drava s kojom se graniila, a koja nije stala uz N e m a k u bila je Jugoslavija. Jugoslavija dotada nije uestvovala u evropskom ratu. Ona je uspela da sauva neutralnost i pored toga to su je nemaki uspesi na Zapadnom frontu gurali u sve teu situacij u . U Jugoslaviji su nevidljivu bitku bile britanske i sovjetske obavetajne slube, jer j o nije bilo odlueno kome e se ona p r i k l j u i t i .
140

U meuvremenu se pogorao meunarodni poloaj Jugoslavije. Prikljuenje Maarske Trojnom paktu, izlazak Rumunije iz Balkanskog saveza (3. oktobra 1940. godine), prisustvo nemakih snaga u Rumuniji, italijansko-grki rat, prisustvo italijanske vojske u Albaniji, letnje pobede nemake vojske na Zapadnom frontu, kapitulacija biveg saveznika Francuske i poetak vazdunog rata sa Engleskom doveli su dravu u skoro bezizlaznu situaciju, ali joj je ugled rastao u oima Nemaca, Engleza i Italijana. S druge strane, Sovjetski Savez j u je ujesen 1940. godine svrstao u red drava za sticanje uticaja na Balkanu. Na sastanku Hitlera i Molotova, koji je odran 13. i 14. novembra 1940. godine, jedan od uslova prikljuenja Sovjetskog Saveza Trojnom paktu bio je poveanje uticaja na Balkanu. Meutim, Hitler, kao stoje poznato, nije vie hteo da tolerie Staljinova imperijalna nastojanja, teje ve 12. novembra, nezavisno od ishoda pregovora, izdao uputstva u vezi sa pripremama za borbu protiv Sovjetskog Saveza i za izradu njenih vojnih osnova.
141

1 4 0

141

Nemci su najjae uporite imali meu banatskim Nemcima, a centar engleske tajne slube bio je rudnik u Trepi. Tu je kao inenjer radio voa britanske obavetajne slube SOE (Special Opcration Executiv), odnosno vojni savetnik etnikog pokreta - Stenli Vilijem Bejli. Centar nemake obavetajne slube nalazio se u Novom Sadu, u Radio-stanici NORA, koju je drao Janko Sep, a koja je bila jedna od najuspenijih stanica. Tito, voa jugoslovenskih komunista, preko Moskve i Istanbula je organizovao radio-stanicu sovjetske obavetajne slube u Zagrebu. A. Sajti Enik, Josip Broz Tito. In: Polonyi Pter, Mao - A. Sajti Enik, Tito. Pannonica, Budapest, 2000, 227-228. Najnovije publikacije o tom pitanju na maarskom jeziku: Ormos Mria, Majoros Istvn, Eurpa a nemzetkzi kzdtren. Osiris, Budapest, 1998, 423-^32. John Keegan, A msodik vilghbor. Eurpa Knyvkiad, Budapest, 2003, 209-223.

Od jeseni 1940. godine N e m a k a je bila okupirana idejom da u m e u p r o storu", tj. teritoriji izmeu N e m a k e i Sovjetskog Saveza - u koju je raunala i Balkan - stvori istu situaciju za napad na Sovjetski Savez. Male balkanske drave imale su samo dve mogunosti: postati saveznik N e m a k o j i l i rtva okupacije. Regent Pavle j e izabrao prvu mogunost. Jugoslavija se 25. marta prikljuila Trojnom paktu, koji u tom trenutku nije bio lo izbor. Jugoslavija nije morala da uestvuje u ratu, a N e m a k a j o j je obeala davno eljenu solunsku luku. N e m a ka diplomatija je obeala i da e je zatiti od bugarskih, maarskih i italijanskih teritorijalnih pretenzija. Do pristupanja Trojnom paktu Jugoslavija je za Maarsku znaila pukotinu nad kojom se j o nije zatvorio nemako-italijanski obru. U skoro j e d n o a s o v nom razgovoru sa direktorom Novinske agencije Avala", ministar spoljnih poslova, grof Itvan aki je o tome govorio na sledei nain: Jedina naa veza sa inostranstvom j e veza B u d i m p e t a - B e o g r a d -Sofija-Istanbul. A k o se ta linija prekine, mi e m o upasti u z a m k u . " Prvi put u istoriji obeju drava nastao j e period - i to od nekoliko meseci, izmeu jeseni 1940. godine i prolea 1941. godine kada su imale zajedniki interes, a to je sreivanje meusobnih odnosa i izgradnja dobrosusedskih odnosa, naroito zbog toga stoje Jugoslavija smatrala da preko Maarske m o e onemoguiti reviziju svojih granica, koja j o j je pretila sa svih strana. M a a r s k a diplomatija je od oktobra 1940. godine pokuavala da ispita volju Beograda u vezi sa eventualnim sklapanjem vreg sporazuma. Beograd i M a a r s k a bili su svesni injenice da njihovo zbliavanje nee izazvati neodobravanje Berlina.
142

Hitler nije eleo da se Jugoslavija osea ugroenom od strane Maarske, t e j e uticao na to da u sporazumu koji je potpisan 12. decembra 1940. godine Maarska ne insistira na svom teritorijalnom zahtevu prema Jugoslaviji. U toku pregovora, koji su prethodili potpisivanju, bilo je rei o mogunosti predaje teritorija nastanjenih uglavnom Maarima, odnosno o Senanskom i Bako-topolskom srezu. Po izvetaju vojnog ataea Maarske u Berlinu od 2. j u l a 1940. godine, tamonji jugoslovenski vojni atae je napomenuo da ef jugoslovenskog generaltaba nee, sa vojnog aspekta, imati primedbu na to da se, u interesu nagodbe, Baranjski trougao, Subotica i njen okrug vrate M a a r s k o j " . M o g u n o s t teritorijalne kompenzacije pominjana j e i u razgovorima BeenjeiBakaa sa pojedinim lanovima jugoslovenske vlade. Beenjei-Baka j e sasvim trezveno posmatrao situaciju: ako Jugoslavija Maarskoj da teritorijalnu koncesij u , onda e to morati uiniti i sa svojom bugarskom b r a o m " , a zatim bi se j a v i l i Albanci i Italijani, odnosno poputanjem bi zapoela proces dezintegracije drave". Uprkos tome, on je, u duhu uputstava koje je dobio od svoje vlade, nastojao da sazna kakav j e stav jugoslovenske strane u vezi s t i m . Jo poetkom oktobra je potraio zamenika ministra spoljnih poslova Miloja Smiljania, s kojim je,
143 142

1 4 3

Aprilskirat 1941, Zbornik dokumenata, Beograd, 1971, br. 3003, 902. MOL K-63. Km. res. pol. 1940-16/7-3700.

kako je napisao, bio u tako prisnom i linom kontaktu daje mogao razgovarati o svemu". Smiljani j e tom prilikom rekao da su nakon raspada e h o s l o v a k e i sakaenja Rumunije zvanini jugoslovenski krugovi smatrali da e u okviru nove reorganizacije red doi i na Jugoslaviju" i da bi otvorena pitanja mogli razreiti sa manje gubitaka kada bi njihovo sreivanje inicirao sam Beograd". Mnogi su mu tada postavljali pitanje: Koji bi to bili minimalni teritorijalni zahtevi kojima bi se postigao definitivni mir u madarsko-jugoslovenskim odnosima?" Na ta nezvanina pitanja, koja su mu postavljali politiki treberi i oni koji su se pravili vanim", u svakoj prilici je odgovarao u duhu vladinih instrukcija: M a a r s k a vlada bi, naravno, sa radou pozdravila takav spontan gest jugoslovenske strane kojim bi teritorije sa veinskim maarskim stanovnitvom bile vraene zemlji matici, ali je u ovom trenutku Jugoslavija u tolikoj meri zauzeta sreivanjem pitanja u Erdelja da trenutno nema nameru, odnosno ne eli inicijatorski nastupiti kada je u pitanju sreivanje maarsko-jugoslovenskih odnosa." Smiljani tada nije postavio pitanje vezano za teritoriju, nego za reavanje manjinskog pitanja putem izmene stanovnitva. Maarski ambasador j e ovu m o g u n o s t odbio rekavi: M n o g o sam razmiljao o tome to ste rekli o izmeni stanovnitva, ali sam, naalost, doao do zakljuka daje put ka reavanju ovog problema M a a r s k e i Jugoslavije koji ste V i predloili neprohodan, a da se trajni dobri odnosi mogu postii samo na dva naina: vraanjem teritorija nastanjenih Maarima, i l i poboljanjem njihovog poloaja, pri emu bi se oni dobro oseali i slobodno kretali kao i u zemlji matici." Ali", odmah je dodao, p o s t o j e spiritualizacija granica u ovom trenutku utopistika zamisao, samo prvo reenje dolazi u obzir". Smiljani je, oigledno, ovu razmenu stanovnitva pomenuo samo kao zamisao, BakaBeenjei j u j e shvatio kao ideju na osnovu koje bi vei deo Maara, zajedno sa teritorijom koju su naseljavali, bio vraen Maarskoj, a izmena stanovnitva bi dola u obzir samo na teritorijama gde su oni u bili rasejanju. Po njemu, sa ovim reenjem bi se sloila i Budimpeta. S obzirom na to da je postojala znaajna razlika u broju manjina u jednoj i drugoj dravi, Smiljani j e taj broj hteo izjednaiti tako to bi u okviru razmene stanovnitva Jugoslavija uzela i Rusine iz Potkarpatja, jer, kako je rekao BakaBeenjeiu, za Maarsku bi, zbog opasnosti od Rusije, bilo bolje kada bi na toj granici iveli Maari, a ne Rusini. Maarski ambasador j e slutio da se iza SmiIjanieve ideje o raseljavanju Rusina krije Vladimir Rodi - ortodoksni biskup iz Munkaeva, za koga j e zamenik ministra bio vezan od mladosti. Ambasador je na kraju svog izvetaja napomenuo daje Smiljani izmenu stanovnitva naveo samo iz ugla prestia i daje ve uvideo nunost teritorijalnih ustupaka". Baka-Beenjei je nekoliko dana kasnije, t j . 11. oktobra potraio Cincar-Markovia, ministra spoljnih poslova. Ministar j e potvrdio raniju Bakaevu slutnju u vezi sa injenicom da bi jugoslovenska vlada ovaj problem najradije resila jednom radikalnom izmenom stanovnitva, koja bi podrazumevala i Rusine, jer bi
144 1 4 4

MOL K-64. Km. res. pol. 1940-16-722.

se tako, kako je to ambasador razumeo, otarasila svih M a a r a " . Poto maarska strana nije bila spremna na takav korak, ona se pomirila" sa teritorijalnom kompenzacijom. Iako j e jugoslovenskoj vladi bio poznat teritorijalni zahtev maarske vlade - Baka do Francovog kanala, Baranjski trougao i Pomurje, ona j e tada htela da pristane samo na pregovore o Senanskom i Bako-topolskom srezu. Meutim, vlada nije smela da inicira reenje pitanja, jer se bojala da e, ako popusti u vezi sa M a a r i m a , pokrenuti lavinu koja bi dovela u pitanje i sam opstanak drave". Zato se", zakljuio j e Baka-Beenjei, brzo, konkretno reenje tog pitanja ne m o e oekivati". Bez obzira na to, Baka-Beenjei j e smatrao da e razgovori biti nastavljeni i da e imati dva cilja, te da e svoje jugoslovenske partnere sprijateljiti" sa milju o teritorijalnoj kompenzaciji. S druge strane, smatrao je da bi bilo dobro pripremiti pogodno tlo za verovatno nerealnu situaciju do najsitnijih detalja ako bi se u sluaju n e k o g neoekivanog spoljnjeg i l i unutranjeg dogaaja ipak odluili na presudni korak". Osvrnuvi se na razgovor sa Cincar-Markoviem, Baka-Beenjei j e ukazao na injenicu da, postoje re o znatnom broju M a a r a i bez obzira na to da li je ministar spoljnih poslova ova pitanja pokrenuo s pravom i l i bez prava", albe veoma brzo mogu dovesti do poremeaja odnosa dveju drava i priznao j e da bi maarski predlog, odnosno zamena stanovnitva u kombinaciji sa predajom teritorija dovela do k o n a n o g reenja" otvorenih pitanja dveju drava. Baka-Beenjei je zatim ponovio stav B u d i m p e t e , po kojem j e zamena stanovnitva kao jedino m o g u e reenje neprihvatljiva. Maari bi trebalo da se vrate samo pod uslovom da se vrati i teritorija na kojoj oni ive, a izmena stanovnitva bila bi m o g u a samo sa Maarima u rasejanju. Cincar-Markovi je razgovor zakljuio rekavi da jugoslovenska vlada to pitanje ne smatra ni aktuelnim ni hitnim". Kako su kasniji dogaaji pokazali, Baka-Beenjei je na kraju svog izvetaja veoma optimistino zakljuio da bi inicijativu trebalo ostaviti beogradskoj vladi, nadajui se da za reavanje tog pitanja nee proi povoljno v r e m e " . Iz ugla sporazuma, taj pogodan trenutak stigao je u decembru 1940. godine, ali ugovor o prijateljstvu nije dotakao ni pitanje manjina ni teritorija. Jugoslavija se, oigledno, pribojavala lavine koja bi ugrozilo postojanje drave, a Budimpeta nije htela da stavi na kocku jedini preostali izlaz drave na zapad. U 2. stavu j u g o s l o v e n s k o - m a a r s k o g Ugovora o venom prijateljstvu formulisana je odluka o tome da e se voditi razgovor o svakom pitanju koje bi se, po obostranoj oceni, moglo ticati uzajamnog odnosa". Tako j e ranije jugoslovensko stanovite, po kojem o manjinskom pitanju treba raspravljati u prijateljskom tonu, t j . uz prijateljsku konverzaciju", dobilo zvaninu formu. M o d a n e e m o pogreiti ako zakljuimo da su manjinska prava Maara i dalje bila predmet pogaanja, ali je pogaanje izalo iz okvira ranije voene unutranje politike. Posao vie nisu
145

1 4 5

Isto, 1940-16-754. Na novosadskom sastanku vladajue stranke, odranom 8. oktobra, Cvetkovi je istakao da manjinsko pitanje treba resiti, ali da manjinama ne treba trgovati, odnosno da se ljudima ne moe trgovati. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1940L-20 867.

sklapale" manjinske maarske voe - sa malom moi zatite interesa, i aktuelna vlada nego M a a r s k a , koja j e u toku pogaanja postala sila srednje veliine, teje mogla dati odgovarajuu teinu eljama Maara iz Delvideka. Dakle, okvir za te elje sada su inili spoljnopolitiki interesi M a a r s k e . Zagreb je, takoe, raunao na Maarsku i maarsku manjinu, ali u sasvim drugoj kombinaciji. Senator Juraj Krnjevi, generalni sekretar Hrvatske seljake stranke, koji se vratio iz azila u vajcarskoj i zahvalio Maarskoj na podrci, krajem februara 1940. godine je potraio Lasla Bartoka, konzula u Zagrebu, i otvoreno mu rekao da zajedniki ivot sa Srbima smatra besmislenim i da bi nakon rata svoju zemlju najradije video u hrvatsko-maarskoj federaciji u kojoj bi Vojvodina inila autonomnu celinu. On je rekao i to da bi Maarima, ako bi vojvoanski Maari saraivali u toku izbora, obezbedili 10-15 parlamentarnih mesta, te da bi svaki manjinski zahtev zasnovan na pravu bio p o d r a n .
146

Bartok je odmah posle hrvatsko-srpske nagodbe potraio M a e k a , koji se na spontan" nain osvrnuo na pitanje maarske manjine i o b e a o da e uiniti sve stoje u interesu poboljanja njenog poloaja. Inae, M a e k j e eleo da se izbori za autonomiju Vojvodine. On j e tada rekao da e njegova politika u Hrvatskoj znaiti kulturnu i ekonomsku autonomiju za maarsku manjinu, jer se i u dobru i u zlu drala Hrvata". M a e k o v krajnji plan je bio da Maari u Vojvodini na miran nain (?) ponovo pripadnu Hrvatskoj. Kada j e govorio o budunosti, bio je vrlo obazriv. Bartoku j e rekao samo toliko daje pristalica intenzivne trgovine sa M a a r s k o m " . M a a r s k o m ambasadoru koji gaje posetio u vreme sklapanja sporazuma i zamolio ga da dobronamerno prati situaciju vezanu za maarsku manjinu je, u sutini, rekao isto, ali, kako je Baka-Beenjei napomenuo, sa njim nije bio otvoren i srdaan kao sa Bartkom, jer je smatrao daje s r b o f i l . Kao to smo videli, prilikom pripreme madarsko-jugoslovenskog ugovora pitanje granica je pomenuto samo uzgred, a ni maarska strana nije insistirala na njemu. Nakon ratifikacije tog ugovora, predsednik vlade Pal Teleki i ministar spoljnih poslova Laslo Bardoi su 27. februara 1941. godine u palati Ministarstva primili ministra spoljnih poslova Cincar-Markovia. Telekije u toku razgovora istakao da m a a r s k o javno mnjenje ne bi pristalo na to da vlada izgradi prijateljske odnose sa e h o s l o v a k o m i Rumunijom pre nego to zadovolji svoja teritorijalna potraivanja. On je, takoe, rekao: Nasuprot tome, svako j e sa zadovoljstvom prihvatio injenicu da smo u sluaju Jugoslavije sledili drugi pravac, da u tom pogledu nastojimo da uspostavimo poverenje i prijateljske odnose i da u tako stvorenom povoljnom raspoloenju z a p o n e m o sreivanje onih otvorenih pitanja koja postoje izmeu nas". Jedno od tih pitanja, koje j e veoma znaajno za maar147 148

1 4 6

1 4 7

1 4 8

MOL K-64. Km. res. pol. 1940-16-203, 240. MOL K-74. I . Bejv szmjeltviratok. Belgrd, 1939. 2-sz. MOL K-63. Km. res. pol. 1939-16/7-4706. Najnovija istraivanja vezana za autonomiju Vojvodine rezimirana u: Ranko Konar, Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929-1941. Beograd, 1995.

sku nacionalnu manjinu, bilo je i osposobljavanje za plovidbu dela Dunava izmeu M o h a a i Bezdana. Preavi na poslednje pitanje, Teleki j e sa zadovoljstvom zakljuio da se atmosfera opte uzevi popravila", kao i daje potpisano nekoliko zadovoljavajuih" uredbi, iako ih nie instance ne sprovode. Ministru spoljnih poslova uruio j e spisak najurgentnijih zahteva m a a r s k e manjine, m e u kojima je, u prvom redu, naveden problem obrazovanja. Telekije u razgovoru podvukao zahteve iz spiska, konstatujui daje reavanje pomenutih problema olakano injenicom daje Beograd ve ispunio sline zahteve n e m a k e nacionalne manjine. U memorandumu su bili navedeni nazivi 64 naselja u kojima je trebalo uspostaviti osnovno obrazovanje na maarskom jeziku. Nabrojane su i 54 optine u kojima je, po miljenju m a a r s k e vlade, postojanje maarskih odeljenja bilo samo formalno, i l i su to bila odeljenja malog kapaciteta, te ih je trebalo proiriti, kako bi mogla primiti svakog m a a r s k o g uenika. Listu je inio i popis nastavnika koji su upueni u j u n u Srbiju - sa njihovim imenima i mestima u kojima su radili - kao i popis onih slovenskih uitelja koji nisu vladali maarskim jezikom, a dobili su postavljenja u maarskim odeljenjima. Cincar-Markovi j e pokuao da se odbrani rekavi da ni kolovanje slovenske nacionalne manjine u Maarskoj, koju ini 150.000 lica, nije s a v r e n o . Nakon krae rasprave, Cincar-Markovi j e obeao da e vladi preneti m a a r s k e elje i predloio j e da se pitanje manjinskog obrazovanja razmotri na sastanku komisije eksperata, kao to j e razmotreno pitanje plovidbe. Telekije nastavio sa pritubama, pominjui pitanje ograniavanja trgovine u pograninom podruju i napomenuo da bi trebalo poveati broj maarskih optinskih belenika i eventualno sudija. On se, takoe, osvrnuo na odredbu koj o m su m a a r s k e seljake zadruge stavljene u podreen poloaj, s obzirom na to daje njome bilo dozvoljeno osnivanje samostalnog nadzornog centra samo kada je broj zadruga bio vei od 300.
149

Na kraju je jugoslovenski ministar spoljnih poslova govorio o nunosti sreivanja stanja izmeu pravoslavne crkve u maarskoj i i Jugoslovaiji, o kojoj je i ministar vera i obrazovanja Balint Homan govorio prilikom posete Beogradu. Oni su se sloili s tim da e se pregovori vezani za to pitanje zapoeti bez dveju vlada, ali uz njihovu blagonaklonu potporu". Sporazumeli su se i oko osnivanja naunih i knjievnih instituta u obe d r a v e . U memorandumu nije naveden zahtev za ponovnim osnivanjem Maarske stranke, koje je ranije vrlo istrajno traeno, a pitanje jedinstvenog kulturnog saveza nije dolo na dnevni red, jer je u tom trenutku ono ve bilo reeno. Do obnavljanja starih udruenja dolo j e u tolerantnijem raspoloenju. Subotiki Nepker (maarska itaonica) ponovo j e otvorio svoje kapije, kao i skoro ezdesetogodinje Banatsko maarsko opteobrazovno udruenje. Zagrebako maarsko o p t e o b r a z o v n o udruenje, iji j e prethodnik bilo Udruenje kato150 1 4 9

1 5 0

Na osnovu popisa stanovnitva, Srba je bilo 17.000, a Hrvata 36.000. Godine 1941. se 22.000 stanovnika deklarisalo kao Hrvati, a 5.000 kao Srbi. MOL K-64. Kum. res. pol. 1941-16-85. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1940 F-20 119.

likih aka Vojvodina", osnovano je 3. februara 1940. godine, a 30. januara 1941. godine je ostvaren davnanji san M a a r a u Jugoslaviji - osnovan je Opteobrazovni savez M a a r a u Jugoslaviji, jedinstvena kulturna organizacija. Prema jugoslovenskim podacima, ranije, t j . krajem 20-ih godina Maari - zajedno sa katolikim i rcformatskim italakim i gazdinskim udruenjima, sa drutvima za p o m o i sport, vatrogasnim i enskim drutvima itd. - imali su 83 u d r u e n j a . Ovde e m o spomenuti i injenicu daje neposredno nakon ulaska srpske vojske zabranjen rad m a a r s k o g pozorita, ali j e taj nedostatak nadometen radom subotikog N e p k e r a " , amaterskog pozorita u okviru Banatskog opteobrazovnog udruenja i Udruenja prijatelja umetnosti iz Subotice. Rad amatera potpomagali su pojedini direktori pozorita u Erdelju i l i M a a r s k o j . Od njih su vredni pomena Joef N a d a d i , direktor Peujskog nacionalnog teatra i direktor subotikog pozorita, i M i k l o Ungvri iz Erdelja. Dok su u ehoslovakoj poetkom 20-ih godina radile 3 pozorine trupe, a u Erdelju 11 t r u p a , samostalna maarska pozorita u Jugoslaviji dve decenije nisu dobijala dozvolu rad, jer j e vlada u tome videla opasnost od iredentizma.
151 152

Odeljenje za odbranu drave Ministarstva spoljnih poslova j e u septembru 1938. godine, uz ve poznato obrazloenje, preporuilo banu Svetislavu Rajiu da pokrene pitanje osnivanja maarskog pozorita. Po miljenju Odeljenja za zatitu drave, vlada bi trebalo da odobri rad m a a r s k o g pozorita iz linog interesa - poto u Vojvodini radi oko 200 maarskih amaterskih druina u kojima se razvija d e m o k r a t i z a m , kojeg u Maarskoj nema". U t i m drutvima p o l u p i s m e n i " omladinci, koji znaju samo nekoliko stotina maarskih rei, ue maarski knjievni jezik". O n a su", nastavlja se u obrazloenju, snopovi svetlosti maarske kulture, aktivnosti i postojanja, a niko ne zna ta se u njima d o g a a nakon predstava"; zato dozvolu za rad treba dati profesionalnim pozoritima, a zabraniti amaterska drutva". Odeljenje je zatim zakljuilo: Tako e m o se osloboditi 200 aktivnih maarskih kulturnih radnika i ugasiemo tih 200 snopova svetlosti, koji osvetljavaju m a a r s k o nebo, a umesto aktivne omladine stvoriemo publiku koja samo uti, odnosno jednu pasivnu masu." Rukovodilac Odeljenja za zatitu drave je, u duhu vremena, dalje obrazlagao: A k o proradi to m a a r s k o pozorite,

151

152

andor Mesaro, nav. delo, 365-367. O delatnosti Saveza za obrazovanje Maara u Jugoslaviji opirnije u: Kramer Gyula, A Dlvidki Magyar Kzmveldsi Szvetsg feladatai s munkja. In: A visszatrt Dlvidk. Szerk. Csuka Zoltn, Budapest, 1941; 43-54. Aleksandar Kasa, Maari u Vojvodini 1941-1946. Novi Sad, 1996, 22-23, 100-105. Hrlap, 8. jun 1922. andor Feldei, koji je sredinom 20-ih godina pokuavao da oivi pitanje pozorita, nije ostavio lep utisak, postoje zbog dugova morao da ode za Maarsku. U jednom izvetaju, Tuban je o njemu zapisao: Feldei i njegovi prijatelji glumci su iz dana u dan lumpovali sa srpskim oficirima, ostavivi za sobom hrpu dugova." Po Tubanu, trupa nije bila prvoklasna", ali je, u svakom sluaju, bila bolja od srpskih ansambala. MOL K-437. TESZK 1928-11/10-195,618.

onda e vlada, u njegovom interesu, zabraniti rad amaterskih udruenja, jer bi na taj nain obezbedila moralni i materijalni uspeh m a a r s k o g pozorita, mada e", dodao j e omalovaavajui, , , i to profesionalno m a a r s k o pozorite biti d i letantsku, jer u ovom momentu u Vojvodini deluju samo tri kolovana glumca". U odgovoru na dato obrazloenje banje napomenuo da on ve deset godina ba zbog toga podrava ideju m a a r s k o g pozorita, ali daje Ministarstvo unutranjih poslova titilo rad amaterskih drutava. Kao vanu injenicu on j e dodao i to daje zanimanje za pozorite kod Maara splasnulo im gaje trebalo finansijski pomo i . Nakon nekoliko pokuaja, koji su bili bezuspeni, iako ih j e maarska vlada novano pomagala, u januaru 1940. godine je, napokon, osnovano prvo profesionalno m a a r s k o pozorite u Beogradu, i to na osnovu koncesije ruskog emigranta Mihajla Manglera, a radilo je u Ruskom domu. Mihalj Vince, rukovodilac ovog pozorita, preselio se iz M a a r s k e u Jugoslaviju. Meu glumcima j e bilo i amatera - Maara iz Jugoslavije, ali j e veina glumaca stigla iz M a a r s k e . Iako j e bilo kratkog veka, ovo pozorite nije radilo nesmetano: predstave su u vie navrata zabranjivane. Jedna predstava je zabranjena zbog toga to su njegovi glumci bili u kontaktu sa Udruenjem maarskih studenata Boljai F r a k a " iz Beograda, na ije skupove su, po informaciji beogradskog efa policije, dolazile i osobe koje su obavljale tajne informativne poslove protiv jugoslovenske d r a v e " . ini nam se da pitanje odomaivanja m a a r s k o g pozorita u Beogradu ni M a a r s k a nije doivljavala ozbiljno. Poto su zabranjene pojedine predstave (npr. Vitez Jano\ ambasador Baka-Beenjei j e smatrao da beogradska trupa ni predstavom ni programom" nije zavredila energinu reakciju Maarske. M e u t i m , Udruenje Boljai F a r k a " je, po njemu, trebalo biti upozoreno na to da se uzdri od aktivnosti koje bi probudile zanimanje zvaninih krugova, kako ne bi doivelo neku tetu, jer je ono sa duhovnog i materijalnog aspekta veoma vano za interes ovdanjih M a a r a " .
1 5 3 154 1 5 5

Z a g r e b a k o M a a r s k o opteobrazovno udruenje imalo j e nekoliko ciljeva: odgoj hrvatskih M a a r a i omladine u moralnom i verskom duhu, ouvanje maarskog jezika, narodnih obiaja i nacionalnog obeleja, odnosno izvrenje obaveza prema dravi i hrvatskom narodu". Predsednik udruenja bio j e andor Molnar, zagrebaki zanatlija. Cilj M a a r s k o g obrazovnog saveza Delvideka ( D M K S Z ) bilo je okupljanje kulturnih, omladinskih, univerzitetskih, visokokolskih, privrednih i drugih maarskih organizacija. Formiranjem ovog saveza stvorena je jedinstvena maarska organizacija, ije j e osnivanje bilo neophodno nakon uvoenja diktature, nije dobila formu politike stranke, ve kulturne organizacije, stoje znailo daje postignut kompromis izmeu Beograda i Budimpete. Kulturni savez M a a r a u Jugo1 5 3

1 5 4

1 5 5

AV F 126. Kabinet bana, pov. br. 221/1938. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1940-F-15 564. MOL K-63. Km. res. pol. 1940-16/7-1237. Udruenje Boljai Farka" osnovano je 1933. godine.

slaviji svoje osnivanje rauna od novosadske konferencije odrane 24. novembra 1940. godine, iako je zvanino odobrenje za rad dobio 30. januara 1941. godine (po nekim podacima 2. februara), nakon potpisivanja akta o v e n o m prijateljstvu. Predsednik ovog saveza bio j e ula Kramer, novosadski fabrikant, koji nije uestvovao u tadanjim politikim prepirkama. Po podacima iz njegove studije, koju j e napisao nakon ponovnog pripajanja u est nedelja od osnivanja Kulturnog saveza i ulaska maarskih trupa na teritoriju Delvideka, broj lanstva se poveao na 150.000, stoje znailo daje svaki punoletni Maar iz Delvideka postao lan Kulturnog saveza Maara. Svoje odbore je imao u 149 sela i gradova, a pridruilo mu se 151 razliitih udruenja. Statut je, u duhu vremena, govorio o moralnom, drutvenom i fizikom ouvanju Maara, njihovom materijalnom i socijalnom boljitku - izgraenom na hrianskoj i nacionalnoj osnovi, ali uz ispunjavanje obaveza kao dravljana Kraljevine Jugoslavije. Leo Deak j e ve poetkom 30-ih godina, u tekim vremenima nakon uvoenja diktature, u najuem krugu saradnika koncipirao ciljeve jedinstvenog kulturnog saveza Maara, i to u duhu pripadnosti jedinstvenoj maarskoj k u l t u r i .
156

Haotinu i neiskrenu tolerancijujugoslovenskih zvaninih vlasti nastalu u j e sen 1940. godine je, bez sumnje, izazvao strah. Nita nije ukazivalo na to daje Beograd izvrio reviziju stava koji je zauzimao od 1918. godine, a po kojem manjine, pa tako i maarska manjina, slabe dravu, odnosno predstavljaju snagu koja vue ka dezintegraciji, te ih, pomou osnovnih vladajuih dravnih sredstava, treba drati pod kontrolom. Dok su sve tee m e u n a r o d n e prilike podsticale jugoslovensku vladu da ini ustupke manjinama, u upravama na teritorijama nastanjenim M a a r i m a j o su delovali tradicionalni refleksi. U jednom od svojih izvetaja s kraja novembra 1940. godine, savetnik beogradskog ambasadora je referisao o hapenju vie stotina M a a r a u Bakoj jer su pevali Baki mar, koji je proglaen i r e d e n t i s t i k i m . Dogaanja u Evropi nisu uticala samo na meunarodni poloaj i unutranju politiku dveju drava ve i na raspoloenje naroda. O euforinom raspoloenju govori i podatak daje broj samoubistava nakon ponovnog prikljuenja, tj. u toku 1938. i 1939. godine u Maarskoj pao sa 29,3 na 23,6%. Ovakav pad j e do tada bio bez primera. Takvim podacima iz Delvideka ne raspolaemo, ali postoji izvetaj Henrika Verta, efa honvedskog generaltaba, upuen ministru spoljnih poslova, u kojem je on referisao o J a k o m revizionistikom raspoloenju u Delvideku". Vertje tada napisao: Uveliko kupuju materijal za nacionalne trobojke, ne samo u maarskim ve i srpskim radnjama. I mukarci i ene iju maarske haljine. Svi se ponaaju kao daje pitanje dana kada e u zemlju ui maarska v o j s k a . " Do ulaska maarske vojske je, iako ne tih dana, zaista dolo nakon nekoliko meseci.
157 158 159 1 5 6

1 5 7

1 5 8

1 5 9

MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1933-R-ll 000. Kramer Gyula, nav. delo, 43-45. MOL K-63. Km. res. pol. 1940-16/7-6656. Romsics Ignc, Magyarorszg trtnete a XX. szzadban. 246-247. MOL K-63. Km. res. pol. 1940-16/7-5775.

Maari u Jugoslaviji i zatita manjina u sistemu Drutva naroda

S pravom se postavlja pitanje u kojoj su meri voe M a a r a - koje su i ak i u najtolerantnijim periodu ivele u atmosferi stalnog nepoverenja, nesigurnosti i politike potinjenosti - iskoristile i l i mogle iskoristiti sistem zatite manjina u okviru Drutva naroda. Kraljevina SUS j e nakon odugovlaenja, potpisala ugovor o zatiti manjina. O komplikovanom sistemu upuivanja albi ne elimo ovde govoriti, ali j e neophodno rei daje od leta 1921. godine Drutvo naroda, na osnovu odluke o peticijama, bio u obavezi da prima albe koje su upuivali pojedinci. Prvu linu albu je, pre donoenja ove odluke, uputio Miklo Najzider, okruni veterinar iz Murske Sobote, ali j u je Drutvo naroda automatski odbio jer se radilo o pojedinanoj albi. U t i m peticijama manjine nisu mogle traiti prekid politikih veza sa svojim d r a v a m a " ; albe su se mogle odnositi samo na krenje Ugovora o zatiti manjina.^ Osim navedene albe, iz Jugoslavije su stigle j o dve pojedinane albe. Jednu albu j e 1930. godine uputio Miklo Palfi, nekadanji inovnik suda u Velikom Bekereku, koji j e imao pritubu na to stoje otputen 1919. godine i to mu nije dodeljena penzija, a drugu su uputili Leo Deak i nekoliko potpisanih senanskih graana, koji su se 1933. godine alili na zabranu izgradnje tzv. krnje katolike crkve. Nijedna od ovih peticija nije stigla ni do preispitivanja. Na osnovu poznatih izvora m o e m o zakljuiti da ove albe nisu prosleene meunarodnim organima zbog politikog dogovora o izdavanju dozvole za rad Maarskoj stranci, na ta smo ranije ukazali. Podatke o tome daje maarska vlada, kada je re o navedenim albama, vrila pritisak na politiare iz Delvideka do kraja 20-ih godina nismo pronali.
160 162

Nakon proglaenja diktature, odnosno zabrane M a a r s k e stranke, maarska vlada se nadala da m o e uticati na reviziju ponaanja tamonjih voa i da e oni, pod geslom ionako neemo nita izgubiti", iskoristiti tu priliku. Meutim, u tome nije uspela. Najpovoljnija prilika za iznoenje podataka o krenju manjinskih prava se v o a m a Maarske stranke ukazala u novembru 1928. godine, kada je Zakon o osnovnom kolstvu stigao u parlamentarnu proceduru. Kako je

1 6 0

101

1 6 2

MOL K-107. Maarski sekretarijat, koji je radio pored Drutva naroda 16/7-5.d., uputio je albu u ime Najzidera, i to zbog njegovog otputanja, te mu je na taj nain drava SH onemoguila preivljavanje. O albi i njenoj obradi videti u: Galntai Jzsef, nav. delo, 140-150. O navedenom pitanju videti u: Balogh Arthr, A kisebbsgek vdelme a kisebbsgi szerzdsek s a bkeszerzds alapjn. Berlin, 1928 MOL K-107 Nemzetek Szvetsge, 16/1-618/1921. pol. MOL Filmtr 12 486.210 cm. A jugoszlviai magyarok srelmei 1918-1941. A. Sajti Bnik, Hungrim in the Vojvodina 1918-1947. Columbia University Press, New York, 2003, 174 175.

Forster naznaio, ukoliko bi dolo do prihvatanja tog zakona, to se nije dogodilo, postojala j e m o g u n o s t da se u zakonskoj formi ustale one mere koje su sprovoene u prethodnoj deceniji i nisu ile u prilog manjinama". D o planiranog koraka Maarske stranke nije dolo zbog zabrane rada Stranke. Stoga j e m a a r s k a vlada preko Imrea Prokopija, nekadanjeg generalnog sekretara Stranke, koji se preselio u M a a r s k u , Drutvu naroda 1927. godine uputila albe M a a r a iz Jugoslavije, koje su u vie navrata potpisale i prognane osobe i l i optanti iz Jugoslavije. Od novembra 1929. godine do februara 1933. godine Prokopi j e Drutvu naroda uputio 20 peticija i dopuna, mahom sa pritubama na stanje u kolstvu, upotrebu jezika, kulturna pitanja i otputanja i n o v n i k a . Nijedan poslati materijal, kao i veina peticija, nije stigao ni do istrage. ini nam se da se vodstvo M a a r a u Jugoslaviji od peticija upuenih Drutvu naroda ogradilo zbog naznaene politike nagodbe. One koji su uestvovali u prikupljanju pritubi, kao stoje Prokopi, vlasti nisu samo uznemiravale ve su ih u vie navrata i hapsile.
163 164

Dvadesetih godina su manjine u Evropi osnivale organizacije za zatitu i zastupanje svojih prava. One su uglavnom bile skoncentrisane oko parlamentarnih zastupnika, a zatim su u okviru Drutva naroda formirale lige - i to po nacionalnostima unutar jedne drave, koje su onda osnovale m e u n a r o d n u L i g u naroda. Osnivanje Lige Nemaca u Jugoslaviji dozvoljeno j e nakon intervencije Evalda Amendea u Beogradu - poetkom 1928. godine, a do osnivanja Lige M a a r a nikad nije d o l o . Brojano najjai u Evropi, Nemci su ve 1922. godine osnovali jednu m e u dravnu organizaciju - Evropski savez nemakih naroda, iji su inicijatori bili Sasi iz Erdelja i Nemci iz Estonije. Ideja o sazivanju Kongresa narodnosti Evrope potekla je od dr Evalda Amendea, estonskog novinara i politiara n e m a k o g porekla. Poto j e zastupao miljenje da u srednjoistonoj Evropi nije m o g u e napraviti etniki pravedne granice, Amende j e smatrao da pitanja manjina treba da budu harmonizovana na dravnom i m e u n a r o d n o m nivou. On je, takoe, smatrao da se ugovorima izmeu drava i manjina i reformom sistema zatite manjina u okviru Drutva naroda m o e postii smirivanje situacije. Amendeov koncept, pod nazivom Glavni razlozi, smernice i program konferencije nacionalnih
1 6 5

1 6 3

1 6 4

1 6 5

MOL K-107. Nemzetek Szvetsge, 16/7-52. d. Vuk Vunaver, Jugoslavija i Maarska 1918-1933, 421-423, 482. Prokopy Imre, Sudbina spisa sa pritubama u odbranu Maara u Jugoslaviji", u: A visszatrt Dlvidk. Szerk. Csuka Zoltn, Budapest, 1941, 67-80. U ime Bugara (odnosno Makedonaca), Unutranja organizacija Makedonaca (VMRO) obasula je Drutvo naroda pritubama. Pored prava na upotrebu jezika i prava na kulturu, koja su se odnosila na kole sa bugarskim nastavnim jezikom, zahtevana je crkvena i teritorijalna autonomija. ivko Avramovski, nav. delo, knj. 2. Izvetaji iz 1932. godine, 102. Prokopy Imre, nav. delo, 68. Galntai Jzsef, nav. delo, 150-161. MOL K-63 Km. res. pol. 1928-16/4-549.

manjina Evrope, razmotren j e na kongresu odranom u enevi 15-16. oktobra 1925. godine, kojem j e prisustvovalo 50 delegata 28 m a n j i n a . Do putovanja delegata iz Delvideka dolo j e u vrlo m u n i m okolnostima. A n dor Vodijaner, privremeni otpravnik poslova u Beogradu, trebalo je da krajem juna 1925. godine stupi u kontakt sa Maarskom strankom, kako bi se dogovorili oko odlaska na konferenciju. Meutim, Stranka, kako j e u svom izvetaju od 25. avgusta Vodijaner naveo, nije elela da s^ izlae opasnosti zbog kontakta sa predstavnikom ambasade, t e j e on bio primoran da se obrati, u skladu sa svojom hrianskom i m a a r s k o m intransigencijom, ppatu Fatu koji j e izostao iz rukovodstva M a a r s k e stranke, i uredniku novosadske Delbake. Fat j e u poetku odbijao ideju o ueu na kongresu. U g l a v n o m se drao argumenta", nastavio j e Vodijaner u svom izvetaju, da bi srpska vlada, ako bi to saznala, izloila progonu onog k o j e bio u enevi. Na tu rtvu nee pristati M a a r iz Vojvodine". N a kraju j e Fat pristao da razgovara sa nekoliko Maara, vanstranakih linosti, pa j e ak o b e a o da e nekog nagovoriti da otputuje. ; M a a r s k o Ministarstvo spoljnih poslova se, m e u t i m , energino protivilo zaobilaenju M a a r s k e stranke i zamolilo j e Vodijanera da v o a m a M a a r a u Vojvodini u o d r e e n o m trenutku da do znanja da, ukoliko m o g u n o s t za odbranu svojih manjinskih prava propuste zato to nisu sposobni za rtvu, kasnije, odnosno kad im ne bude polo za rukom da ostvare svoja prava mogu raunati samo na sebe, a da e u budunosti hrabrost srpske vlade i vladajuih krugova r a s t i " . Dva dana pre poetka konferencije, t j . 12. oktobra o d l u e n o j e da e u enevu otputovati Leo Deak, koji, po miljenju Budimpete nije bio prominentan lan Maarske stranke, ali j e bio bezrezervno poverljiv". M a a r s k a ambasada u Beogradu j e prvo izvrila pritisak na Imrea Varadija. Njemu j e dato do znanja daje put u enevu za M a a r e iz nacionalnog ugla v e o m a znaajan i ni u kom sluaju za M a a r e ne m o e biti tetan". Nakon stoje, pozivajui se na svoje neodlone obaveze", odbio da putuje, Varadi je, ipak, uinio toliko d a j e sa nekolicinom banatskih istaknutih linosti otputovao u Suboticu, kako bi tamonje linosti privoleo za odlazak na taj kongres. On j e ambasadora upozorio na injenicu da e se susresti sa protivrenim stavovima, jer meu v o a m a M a a r a iz B a k e dominira miljenje da bi uestvovanje M a a r s k e stranke na konferenciji u enevi zatvorilo put ka realizaciji maarsko-radikalskog pakta". Horija uopte nije iznenadilo to stoje Varadi imao neodlona posla ba u vreme konferencije u e n e v i , teje takav svoj stav izneo i ministru spoljnih poslova, zajedljivo obrazlaui: N a osnovu
166 167

1 6 6

1 6 7

Bellr Bla, Az eurpai Nemzetisgi Kongresszusok s Magyarorszg a kisebbsgvdelem rendszerben (1925-1929). Szzadok, 5. sz. 1981, 995-1040. Odluke kongresa objavljene su na maarskom jeziku: Eiler Ferenc, Eurpai Nemzeti Kisebbsgek Kongresszusainak hatrozatai (1925-1937), Documenta Historica 30. Sorozatszerkeszt: Pndi Lajos. Szeged, 1996, 21-96. Na prvom kongresu je Gza Sulo iz Felvideka izabran za jednog od potpredsednika. MOL K-64. Km res. pol. 1925-47-309.

iskustva iz prolosti, koje j e i Vama poznato, smatram verovatnim da Imre Varadi, koji j e previe oprezan i izvlai se iz svih eksponiranih situacija, nee dati potvrdan o d g o v o r . " Na kraju je, kao stoje v e reeno, u e n e v u otputovao Leo Deak, koji tada nije pripadao vodeoj garnituri M a a r s k e stranke, dok su Nemci iz Banata nastupili sa skoro celokupnom v o d e o m garniturom N e m a k e stranke, na elu sa predsednikom Stefanom Kraftom. N a odlazak m a a r s k e manjine u e nevu uticao j e i sukob izmeu emigranata oktbrista i vodstva M a a r s k e stranke. Po HorijeVom miljenju, Bameei Napio je, o svom troku, poslao izvetaa u e n e v u , da bi on, ako bi Maarska stranka ipak ostala bez delegata, preuzeo ulogu n e z v a n i n o g predstavnika". Hori j e smatrao da o tome treba da obavesti ambasadu M a a r s k e u B e r n u .
168 169

M a a r i m a iz Delvideka nije bila vana principijelna odluka ovog kongresa o pravu na osnivanje sopstvenog organa" za negovanje nacionalnih odlika, nego odredba po kojoj sloboda nacionalne kulture u civilizovanom svetu predstavlja kategoriju duhovne slobode, koja j e ravnopravna verskoj s l o b o d i " . Ovu vanu poruku Beograd nije ni u o , t e j e prava manjina, koja su obezbeivale meunarodne i ustavne odredbe, i dalje podreivao sopstvenim ciljevima. B u d i m p e t a j e pozitivnu tekovinu e n e v s k o g kongresa pre svega videla u tome to se predstavnik ove brojano male i slabo organizovane manjine - Leo Deak, prvi put sastao sa M a a r i m a iz drava naslednica i sa njima se dogovorio o tome da asopis Maarska manjina, koji j e ureivao Elemr Jakabfi, a koji j e izlazio u Kluu, postane asopis svih maarskih manjina, kao i da u njemu budu zastupljeni interesi Maara iz Delvideka. Budimpeta je smatrala da ovakvi susreti i konsultacije nee ostati bez rezultata" za Maare u Jugoslaviji, koji su, inae, bili veoma loe organizovani. Zoltn Baranjai, koji j e radio u M a a r s k o m sekretarijatu pri Drutvu naroda, svoje vienje situacije izneo j e u obimnom referatu o kongresu u enevi. O Leu Deakuje imao sledee miljenje: Vidno j e daje na njega uticalo ono stoje tamo u o i to e, po svemu sudei, ozbiljnije uticati i na organizovanje tamonjih Maara. Manjinska prava i zatitni sistem Drutva naroda oni jedva poznaju. Saradnja zaostalih Maara iz Jugoslavije sa razvijenijim manjinama iz Felvideka i Erdelja svakako nee ostati bez rezultata."
170 171

Deak, koji j e ostavio utisak ozbiljnog oveka", nije bio aktivan na ovom kongresu. Predstavnik Nemaca iz Jugoslavije vie se obraao Beogradu nego prisutnim uesnicima. U svom govoru j c istakao lojalnost Nemaca prema dravi. On j e tada rekao d a razume to Sporazum o manjinama koji su potpisale drave smatraju poniavajuim, poto njime nije o b u h v a e n o opte naelo o pravnoj zatiti manjina, te smatra da zatita manjina ne treba da bude obaveza iskljuivo novo-

1 6 8

1 6 9

1 7 0

171

Isto, 1925-47-400. Isto, 1925-47-431. Eilcr Ferenc, nav. delo. MOL K-64. Km. res. pol. 1925-47-446.

osnovanih d r a v a " . Stigavi kui iz eneve, Deak j e u listu Delbaka oprezno izjavio: Nije m o g u e ne obratiti panju na jednoglasne pritube tako impozantne mase (manjine - E. .) i ne m o e se verovati u to da e one naii na nerazumevanje nadlenih institucija." Na enevskoj konferenciji j e uestvovao Leo Deak, odnosno D e n e Strelicki. Deak j e tada izneo svoje miljenje o izbornom pravu manjina. On j e M a a r e iz Jugoslavije poslednji put zastupao na I V kongresu u Zenevi. Nakon uvoenja diktature maarskoj manjini j e oduzeto pravo uea na tom kongresu. Vredno j e spomenuti i to da - pored svih nastojanja Evalda Amendea, odnosno inicijative Rudolfa Branda, erdeljskog politiara saskog porekla - u Beu nisu odrani sastanci M a a r a i Nemaca iz drava naslednica. U toku priprema za odravanje kongresa manjina, Amende j e u vie navrata boravio u Jugoslaviji - u Somboru, Subotici, Bekereku i N o v o m Sadu, pokuavajui da zblii maarske frakcije i izgladi napete odnose izmeu M a a r a i Nemaca, koji su zastupali razliite stavove u vezi sa ueem i svrsishodnou meunarodnih skupova. Uvoenjem diktature o n e m o g u e n o j e uestvovanje na manjinskim kongresima. Iako nije bio ba efikasan, ovaj forum saradnje i pravne zatite evropskih manjina zbrisali su evropski dogaaji koji su, pre svega, bili posledica radikalnog stava n e m a k e manjine, iji je tutor bio Berlin. Poslednja konferencij a odrana j e u glavnom gradu vedske - Stokholmu, par dana pre potpisivanja Minhenskog sporazuma. Imajui u vidu kasnije dogaaje, s pravom m p e m o rei da j e jedan deo odluka donet na ovoj konferenciji bio skoro proroanski: Mrnja koja se, zbog istiskivanja i ugnjetavanja manjina, nagomilala meu narodima ve je izazvala veliku napetost i preti da prouzrokuje katastrofu."
173 174 175 176

172

Geza Sulo (Szll), koji je sve vreme bio potpredsednik Kongresa nacionalnih manjina Evrope, imao j e veoma loe miljenje o efikasnosti cele organizacije. U jednom od svojih referata sainjenih za maarsku vladu je rekao da manjinskim konferencijama upuuje velike zamerke jer one ne bi trebalo da slue za iznoenje akademskih principa, niti bi trebalo da budu na nivou jednog botaniarskog kongresa, na kojem se vodi rasprava oko broja tuaka i p r a n i k a . Ugledni erdeljski politiar Elemer Jakabfi bio j e ganut" veliinom skupa, priznavi daje veoma vano izboriti se za to da Maari kao manjina budu zadovoljni svojim poloajem u d r a v a m a naslednicama, ali j e i dodao: N a krajnji cilj j e da u toj tuoj dravi ne budemo manjina." U pismu Gaboru Aporu, rukovodiocu Politikog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova, upuenom avgusta 1928. godine, Jakabfi
177

1 7 2

173

1 7 4

1 7 5

1 7 6

1 7 7

Isto, 1925-47-503. Dlbcsk, 25. oktobar 1925. MOL K-64. Km. res. pol. 1928-47-108. Ovaj sastanak nije odran zbog nesuglasica izmeu Maara i Nemaca iz Rumunije koje su bile vezane za nastavni jezik u kolama oblasti Satmar. Isto, 190. Isto, 1927-47-47. Eiler Ferenc, nav. delo, 89. MOL K-64. Km. res. pol. 1928-47-527.

je kritikovao dranje predstavnika Maarske. Pisao j e o tome da predstavnici maarske manjine na konferenciji govore nepripremljeni, bez plana i zbrda-zdola", a njihovi tamonji nastupi ne samo to nisu doneli rezultata nego su bili i tetni. Po njegovom miljenju, Sulo j e veoma agresivan i njegov govor povremeno poprima izrazito lini ton, koji stvara antipatiju ak i prema opravdanim zahtevima." Bilo bi dobro", dodao je, ak i to da su se skoncentrisali samo na povrede prava, a da reviziju nisu spominjali". Ponaanje Suloa j e Aporu zamerio lino Amende, rekavi daje njegov nastup previe napadan i nepripremljen". Pored svih tekoa, predstavnici Maara u Jugoslaviji uestvovali su najednom m e u n a r o d n o m forumu manjina, koji nije neposredno uticao na poboljanje njihove pozicije zatite interesa, ali je uticao na proirivanje njihovih vidika. U enevi su bili u prilici da uspostave duhovni dijalog sa svojim sapatnicima iz Felvideka i Erdelja. Iza Prokopijevih peticija upuenih Drutvu naroda je, neosporno, stajala maarska vlada, to j e jugoslovenska vlada jasno videla. Cilj memoranduma upuenih iz B u d i m p e t e u e n e v u mogao je biti i proirivanje manevarskog prostora Maara, koji je zbog diktature sveden na minimum, kao i elja da se napokon pojave na m e u n a r o d n i m forumima. Panju privlai i vremenska podudarnost meunarodnih pregovora o maarskoj reparaciji i Prokopijevih akcija. Maarska reparacija bila j e u vezi sa optantskim parnicama koje su se vukle nekoliko godina, odnosno sa pitanjem konfiskovanih vlastelinstava maarskih optanata iz ehoslovake, Rumunije i Jugoslavije. Povreda prava M a a r a iz Delvideka inila se pogodnom za revizionistiku propagandu, koja j e od kraja 20-ih godina i zvanino prihvaena. Ne moramo ni govoriti o tome da krenje manjinskih prava, koje j e m a a r s k a tampa prezentovala tamnim tonovima nije ostavilo nikakvog traga u Drutvu naroda. Prva Prokopijeva peticija upuena je 20. novembra 1929. godine, a odnosila se na sluaj Antala Zedija, inovnika Gradske kue u Subotici, koji j e bio otputen jer je, protivno uputstvu gradonaelnika, jednom klijentu dao obavetenje na m a a r s k o m jeziku. Povodom tog sluaja, Pablo de Azkarate, upravnik Odeljenja za manjine Drutva naroda, napomenuo je Zoltanu Baranjaiju, rukovodiocu M a a r s k o g sekretarijata u Drutvu naroda u enevi, da poloaj manjina tamo nije tako teak kao to se navodi", poto Maari iz Jugoslavije nisu slali nikakve pritube. Istina je", rekao j e Baranjaiju, da peticije iz inostranstva nemaju moralnu teinu onih koje dolaze od same manjine, to, na primer, pokazuju uspesi peticija koje upuuju Jevreji i Francuzi u vezi sa maarskim numerus claususom.
178 179

Na sastanku Spoljnopolitikog odbora Ministarstva spoljnih poslova Albert Aponji i predsednik vlade Betlen pozitivno su ocenili akciju Ministarstva voenu preko Prokopija: I to j e korak napred." Kada j e Politiko odeljenje Ministar180 1 7 8

1 7 9

1 8 0

Isto, 1928-47-482,488. MOL K-107. Drutvo naroda, 16/7-52. Baranyai Zoltn 1930. pr. 14-ei feljegyzse. Isto. Politikai iratok V I . 37 res. pol. 1931.

stva spoljnih poslova poetkom novembra 1929. godine ambasador Forster obavestio o tome da Maari u Jugoslaviji ne upuuju svoje pritube Drutvu naroda jer se ne usuuju, ovo odeljenje j e zapoelo rad na jednoj peticiji opteg karaktera, raunajui na svaku mogunost". Ukoliko taj spis ne bi potpisale voe Maara iz Delvideka, planirano je da on, u krajnjem sluaju", u enevu bude poslat sa Prokopijevim potpisom. Kao to smo videli, to se i dogodilo, odnosno dolo je do tog krajnjeg sluaja" i zapoeto je slanje peticija sa Prokopijevim potpisom, koje je rukovoeno iz Ministarstva spoljnih poslova Maarske. U pismu upuenom 16. maja 1931. godine direktno Prokopiju, Pal Bala j e pohvalio upana koji se ba tada nalazio u enevi: itao sam o tvom nastupu. Kako v i d i m , vlada situacijom. Tome se radujemo." Tema prve peticije - interno uputstvo gradonaelnika Subotice, koji j e gradskim inovnicima zabranjivao da upotrebljavaju maternji jezik u privatnim i l i slubenim razgovorima - ne ini me ba sretnim. Kao to smo ve pomenuli, gradonaelnik je, zbog toga, po kratkom postupku otpustio jednog inovnika. Odeljenje za manjine Drutva naroda, odnosno Azkarate je smatrao da subotiki gradonaelnik nije prekrio m e u n a r o d n o pravo ako j e otpustio inovnika koji j e slubeno razgovarao na maarskom jeziku, poto manjinski ugovori nisu garantovali upotrebu manjinskih jezika u upravi. Ukoliko j e taj inkrimisani razgovor bio privatni, jugoslovenska drava e, po miljenju Azkaratea, svoju optubu argumentovati injenicom daje privatni razgovor zabranjen u radno vreme, te d a j e Zedi tako prekrio radnu disciplinu. On je smatrao da, zbog takve sitnice, ovaj sluaj, odnosno poloaj Maara u Jugoslaviji ne bi trebalo da bude na dnevnom redu Drutva. Posledice su, sigurno, bile bolne za dotinu osobu, a m o d a i simptomatine za tamonju situaciju, ali navedeni sluaj nije oslikavao svu kompleksnost problema poloaja Maara u Jugoslaviji, niti neki bitan deo nacionalnog manjinskog ivota (npr. pitanje kolstva i l i neto s l i n o ) " .
181 182 183

Pritube su pred Drutvo naroda dospevale odreenim putem. A k o je Manjinsko odeljenje (zajedno sa Upravnim odeljenjem), koje j e delovalo u okviru Slube generalnog sekretarijata Drutva naroda, koje je imalo samo administrativnu ulogu u pripremi rasprave vezane za manjinska pitanja, peticiju procenilo prihvatljivom (recevable) (od Prokopijevih 20 peticija svega 17 je proglaeno prihvatljivim), onda j e predmet prosleen tzv. trojnoj komisiji. Trojna komisija se sastojala od predstavnika pojedinih drava. Peticije vezane za kolstvo i kulturna drutva procenjivala j e komisija koju su inili predstavnici Kine, panije i Poljske, dok su peticije o upotrebi jezika stizale pred nemako-poljsko-francusku trojnu komisiju. Ove komisije su dati sluaj prosleivale vladi tuene drave, oekujui njeno miljenje, a ona je, naravno, poricala krenje manjinskih prava. U sutini, tuitelj nikad nije bio upoznat sa primedbama vlada; predstavnitvo drave tuitelja uvek
181

18

1 8 3

MOL K-63 Km. res. pol. 1929-16-755. 2 MOL K-107. Drutvo naroda, V I . 178. res. pol. 1932. Isto, 16/7 dosszi. Pismo Zoltana Baranjaia, 11. jun. 1930

je radilo na tome da vest procuri". Prokopi je, inae, sastavljao amandmane na svoje peticije, odnosno sastavljano mu je na osnovu ovih. Baranjai j e u nekoliko navrata upozorio Ministarstvo spoljnih poslova na to da, piui svoje peticije, umirovljeni upan vesto prikriva injenicu da zna odgovor jugoslovenske vlade". On je, takode, rekao: Iz krugova Generalnog sekretarijata sam, i to u poverenju, obaveten o tome da se iz Prokopijeve peticije jasno nazire injenica da mu je poznat odgovor jugoslovenske v l a d e . " Nakon odgovora vlade, komisija j e donosila odluku u vezi s tim da li peticiju treba preporuiti za raspravu pred Drutvom. Odbijene peticije su ranije ostavljane u arhivu, ali ih je, na osnovu odluke donete u Madridu juna 1929. godine, bilo m o g u e objaviti u slubenom listu Drutva Journal Officiel. M o g u n o s t slubenog objavljivanja pritubi bio je jedan od vanih razloga to se Ministarstvo spoljnih poslova M a a r s k e odluilo ba za pisanje peticija. Teorijski, trojna komisija j e Generalnom sekretarijatu mogla predloiti da ue u dalje pregovore sa dravama koje su sistematski tuene. Meutim, takvi pregovori nikad nisu bili uspeni. Drutvu su stizali samo fragmenti sluajeva (npr. sluaj banatskih naseljenika u Rumuniji, i l i prituba francuskih i engleskih Jevreja protiv m a a r s k o g numerus claususa, i to u dva navrata), a nijedna Prokopijeva peticija, kao to smo videli, nije stigla pred Savet.
184 185 186

Jugoslovenska vlada se ni u jednom sluaju nije sloila s t i m d a j e prekrila Ugovor o zatiti manjina. Konstantin Foti, rukovodilac jugoslovenske misije pri Drutvu naroda, veoma dobro j e znao da iza neoekivane Prokopijeve aktivnosti u enevi stoje maarski zvanini krugovi, a za rukovoenje ovom akcijom okrivio j e Drutvo naroda za r e v i z i j u . N i u tamonjim krugovima nisu gajene iluzije u vezi sa Prokopijevom delatnou u Drutvu naroda, to j e j o vie slabilo ionako male anse za uspeno saniranje krenja prava. U izvetaju od 30. oktobra 1930. godine Baranjai je, u vezi sa navedenim pitanjem, zapisao sledee: Konstantin Foti vrlo uspeno argumentuje zakljuak da se jugoslovenska drava nee sloiti sa obelodanjivanjem peticija koje ne potiu iz krugova imenovane manjine. Odeljenje za manjine, sa ijim sam rukovodstvom i lanovima u vie navrata pregovarao, sasvim je naisto sa realnim stanjem stvari i dobro zna da tamonje manjine nisu u mogunosti da predaju bilo kakve peticije." Istina j e i to da ni Maarska, koja j e pribegla metodu slanja peticija, nije imala iluzija o delotvornosti akcije. U analizi Ministarstva spoljnih poslova sainjenoj 1926. godine jasno je napisano: Organi Drutva naroda koji su zadueni
187

1 8 4

1 8 5

1 8 6

1 8 7

MOL K-107. Nemzetek Szvetsge, V I . 1932-23. res. pol. Postupak povodom pritubi manjina detaljno objanjen u: Arthur Balogh, nav. delo, 271-288. Bza Lszl, A kisebbsgek jogi helyzete. Budapest, 1930, 152-232. Isto, 16/1. 1930. sz. n. Liga za reviziju osnovana je u julu 1927. godine. Predsednik je bio Ferenc Herceg, poreklom iz banatskog Vrca, koji je obavljao i funkciju predsednika Drutva sveti Geleri. Glavni cilj Lige za reviziju bila je revizija kvalitetne inostrane propagande, kao i reprezentativno sabiranje unutranjih revizionistikih snaga.

za zatitu manjina nastoje da uoe i najmanju greku i nedostatak kako bi se ogradili od problema manjina, a, sa druge strane, onaj ko ulae albu ne m o e da utie na raspravu o pitanju manjina. Dok onaj ko ulae albu mora debelo obrazloiti svoju pritubu, dotle se stav drave na koju se alba odnosi, naroito ako se radi o saveznikoj dravi, prihvata validnim bez ikakvog dokaza." Autor rasprave je, m o d a ne bez razloga, bio miljenja da e m o g u n o s t rasplitanja tog Gordijevog vora imati samo N e m a k a kada postane lan Drutva". D o tada", zavrava se rasprava, ne preostaje nita drugo nego istrajavati i veoma strpljivo raditi na razmrsivanju vora, podseati tvorce akata o manjinskoj zatiti na re koju su dali, bez obzira na to to stalno trae izgovor kako bi izbegli primenu navedene zatite". Tome su doprinele i peticije koje su predate s ciljem da zatite maarsku manjinu u Jugoslaviji, iako ona nije direktno uestvovala u tome. Uestalost slanja peticija" nije bilaravnomernaod kraja 1929. i februara 1933. godine. U pismu upuenom Zoltanu Baranjaiju - poverenik Drutva naroda, savetnik Odseka za manjine Ministarstva spoljnih poslova j e 11. aprila 1933. godine napisao: K a o to j e i tebi poznato, akciju slanja peticija, koja j e voena preko Prokopija, privremeno smo, na osnovu tvoje intencije, obustavili u drugoj polovini prole godine. Postoje vlada, nakon dolaska G e m b e a na vlast, nagovestila da pitanje otcepljenih Maara eli da aktualizuje, te akcije smo morali obnoviti." Vladi G e m b e a , koja j e formirana 1. oktobra 1932. godine, Prokopi nije dugo bio potreban. Pod njegovim imenom je upueno j o 5 peticija, ali j e Drutvo naroda bez obrazloenja odbilo poslednje dve peticije, poto ih je smatralo beznaajnim (obe albe su se odnosile na zabranu rada privatnih kola). ini nam se daje Prokopijeva delatnost dosadila i samoj enevi. Odgovarajui na citirano Bal ino pismo, Baranjai j e rekao da bi bilo bolje kada bi m a a r s k a manjina u Jugoslaviji peticije predavala u svoje ime" (kao to su to, na primer, uinili Leo Deak i njegovi drugovi kada su poslali peticiju u vezi sa prekidom izgradnje senanske rimokatolike crkve), naroito zbog toga to Odeljenje za manjine ne voli masovne peticije". Tako se broj Prokopijevih masovnih peticija" nije u m n o a v a o od 1933. godine; spoljna politika M a a r s k e traila j e efikasnije metode i saveznike za realizaciju revizionistikog programa.
188

1 8 8

MOL K-107. Nemzetek Szvetsge, V I . a. 1933. 69. res. pol. Konstantin Foti, bivi zamenik ministra spoljnih poslova, bio je zamenik predsedavajueg jugoslovenske delegacije pri Drutvu naroda i lan Saveta. Tada je delegacijom predsedavao Bogoljub Jevti, ministar spoljnih poslova.

Prosvetna politika i pitanje maarskog kolstva

Srpske okupacione snage zatekle su vrlo razvijen i raznolik sistem kolstva u Delvideku, a situacija je bila slina i u ostalim delovima nove drave. Izaavi iz okvira autokefalne pravoslavne crkve, sistem obrazovanja u Srbiji, koja je postepeno sticala nezavisnost, postajao je svetovan, odnosno razvijan u duhu prosvetiteljskih ideja prvog ministra obrazovanja (popeitelja) Praviteljstvujueg sovjeta Prvog srpskog ustanka - Dositeja O b r a d o v i a . On je u duhu racije (ratio), pitanju kolstva pristupio kao dravnom zadatku; z a p o e o je izgradnju kolskog sistema u Srbiji, koji nije postojao u tursko doba. U Srbiji su 1815. godine postojale samo tri kole, ali je potreba za uenim inovnitvom obrazovanje uinila najvanijim dravnim zadatkom. Zbog takvih istorijskih okolnosti, Kraljevina j e izgradnji dravnog kolskog sistema posvetila veliku panju. Za nepunih sto godina j e ustanovljen kolski sistem koji j e zadovoljio potrebe drave (ija je teritorija znaajno uveana nakon Balkanskih ratova) u vezi sa strunim kadrovima,. U Srbiji j e ve 1913. godine, kada j e imala 4,4 miliona stanovnika, bilo 2.025 osnovnih, srednjih i viih obrazovnih institucija. Te godine je via kola u Beogradu dobila status univerziteta. Meutim, ako pogledamo brojane pokazatelje, v i d e e m o da slika ni izbliza nije bila tako utena. U razvijenijim, severnim oblastima j e 1913. godine itati i pisati znalo 20,3% stanovnika iznad 6 godina (u tom periodu j e ovaj proek u Maarskoj iznosio 33%, dok j e u junoj Srbiji samo 8% stanovnitva kolskog uzrasta pohaalo nastavu, a skoro 90,5% stanovnitva j e bilo nepismeno). Kada se izuzme Srbija, u Jugoslaviji je u vreme ujedinjenja bilo 5.486 kola, to znai daje na oko 12 miliona stanovnika Kraljevine SHS dolazilo oko 7.511 kola, odnosno jedna kola na 1.465 stanovnika. Taj proek j e bio slian proeku Maarske. Pre 1918. godine kole u Delvideku su bile pod upravom glavnog grada B u d i m p e t e , hrvatsko kolstvo je bilo pod hrvatskom jurisdikcijom, kole u Bosni i Hercegovini pod monarhijskom upravom, dok su kole u Sloveniji i Dalmaciji bile deo kolskog sistema carevine. Tako j e na dravu pao teak zadatak unificiranja kolstva. Na injenicu daje ovaj zadatak drava elela da sprove189 190 191

1 8 9

1 9 0

191

Po Petru Miloeviu, knjievnom istoriaru Srba iz Maarske, srednjovekovna srpska kultura je zapoela sa odlaskom Svetog Save u manastir, a onaj u novijem dobu poinje kada je Dositej Obradovi izaao iz manastirskog sveta". Pter Milosevits, A szerb irodalom trtnete. Nemzeti Tanknyvkiad, Budapest, 1998, 57. Ovaj procenat se u zapadnim i srednjim delovima Evrope kretao oko 10. MOL K-63. Km. res. pol. 1928-16/3-320. Na 7.615.117 stanovnika trijanonske Maarske je poetkom 20-ih godina dolazilo 5.584 osnovne kole, 253 graanske kole i 129 gimnazija.

de u delo ukazuje i centralizacija pojedinih oblasti vlasti, s t i m stoje bilo pitanje koliki e prostor za delovanje ostaviti ranije uoblienim strukturama. Pitanje kolovanja manjina ureeno j e j o pre Trijanona, i to na osnovu uredbe Narodne uprave, kojom j e insistirano na zapoinjanju nastave odmah nakon rata i kojom j e propisano da se deca obrazuju iskljuivo na maternjem j e z i k u " . Na teritoriji Jugoslavije ne samo da su bili aktuelni razliiti kolski sistemi nego je bilo razliito ureenje i obaveza pohaanja kole, a o nastavnim planovima, mrei, gustini i stepenu kola ne treba ni govoriti. U Srbiji, Crnoj Gori i Bosni je obavezno osnovno kolovanje trajalo 4 godine, u Hrvatskoj 5, u Dalmaciji i Vojvodini 6, a u Sloveniji 8 g o d i n a . Osnovu usaglaavanja inio je Zakon o osnovnom kolstvu Srbije, donet 19. aprila 1904. godine, koji j e poznavao dva tipa osnovnih kola - dravne i privatne kole. N a prostorima bive monarhije bila su poznata 4 tipa osnovnih i srednjih kola: dravne, optinske, verske i privatne kole. Pravna politika kolstva Kraljevine SHS oslanjala se na tri izvora: Ugovor o manjinama iz Sen ermena, Vidovdanski ustav, spomenuti Zakon o osnovnom kolstvu Srbije, kao i srpski Zakon o srednjem obrazovanju, donet 4. j u l a 1912. godine. Kraljevina se meunarodnim ugovorom obavezala na to da e iz svojih sredstava izdravati dobrotvorne, verske i socijalne ustanove, kole i vaspitne ustanove onih graana koji su deo plemenskih, verskih ili jezikih manjina, kao i graana slovenskog porekla. Prema tom ugovoru, za manjine se, u pravednom srazmeru" sa njihovim brojem, moralo obezbediti finansiranje iz obrazovnih, verskih i l i humanitarnih fondova lokalnih budeta. Ugovor o manjinama j e o m o g u a v a o osnivanje kola za manjine, mada nije propisivao moduse njihovog osnivanja. Obavezu kolovanja drava j e propisala samo na nivou osnovnih kola. Pomenute odredbe Ugovora o manjinama vaile su za teritorije koje su se 1. januara 1913. godine prikljuile Dravi SHS i Srbiji, odnosno za Vojvodinu, ali ne i za Kosovo i M a k e d o n i j u . esnaesti odeljak Vidovdanskog ustava o b e z b e i v a o j e slobodu nauke i umetnosti, besplatno dravno kolovanje, kao i vaspitanje uenika u duhu dravne samosvesti, nacionalnog jedinstva i verske tolerancije. U odredbama ovog ustava moe se proitati da e dravljani druge rase i drugog jezika (ustav nije poznavao re manjina) osnovno obrazovanje sticati na maternjem jeziku, i to sa beneficijama koje j e garantovao z a k o n " . Oktroisani ustav iz 1931. godine je, takoe, sadrao ovaj pasus.
192 193 194 195

1 9 2

193

1 9 4

1 9 5

AV F 81 Narodna uprava za BBB. Odsek za BBB Ministarstva prosvete 1919-1921, 305/1919. Samouprava, 25. januar 1922. U Jugoslaviji je procenat nepismenih bio vrlo visok jo 20-ih godina. Nepismeno je bilo 51,5% stanovnitva: u junoj Srbiji 83,88%, Bosni i Hercegovini 80,55%, Crnoj Gori 65,91%, severnoj Srbiji 65,44%, Hrvatskoj - Slavoniji 32,10%, Vojvodini 23,3%, Sloveniji 8,85%. ivko Avramovski, nav. delo, 330 (izvetaj iz 1925). Jzsef Galntai, nav. delo, 80, 97-98. MOL K-26. 1921-XLI-6442. Ustav Kraljevine SHS, 16. odeljak.

Zakon o osnovnom kolstvu Srbije iz 1904. godine sastojao se iz 89 lanova, a njime je o m o g u e n o besplatno, opte i obavezno kolovanje u trajanju od 4 godine. Mada se organizacioni sistem osnovnog kolovanja bazirao na est razreda, poslednje dve godine su bile fakultativne. Kao to smo ve napomenuli, srpski zakon o osnovnom kolstvu priznavao je samo dravne i privatne kole, dakle ne i verske i optinske. Narodno obrazovanje podrazumevalo j e i zabavita, osnovne kole, obrazovne institucije za nastavak kolovanja i p o n a v l j a k e " kole. Graanske kole su, zajedno sa nastavnim kadrom, fuzionisane sa osnovnim kolama. Nastavni plan za 5. i 6. razred odnosio se samo na zimske mesece, i to ako je u jednom razredu bilo 25 uenika. Ponavljake" kole trajale su 2 godine, a obuhvatale su poljoprivredni, zanatski i trgovaki smer. Zavravanjem ove kole sticalo se pravo na dobrovoljno sluenje vojske od godinu dana (u Maarskoj je za to bila potrebna zavrena srednja kola). Zakon j e veoma strogo propisivao i obavezno ustanovljavanje osnovnog kolstva. kolsku optinu je inio jedan grad, selo, vie naselja i l i salaa, a svako naselje je moralo pripadati odreenoj kolskoj optini. U k o l i k o j e u optini bilo 30 uenika, ona je morala da izgradi kolu, obezbedi teren, odnosno pola hektara zemlje za batu i dvorite, izgradi stan za uitelja i obezbedi sredstva za odravanje kole. Mada j e narodno kolovanje smatrano d r a v n o m obavezom, kolska optina koja se nalazila na neprohodnom brdovitom terenu morala se brinuti o spavaonici, ruaonici i kuhinji za uenike. Obezbeivanje ogreva za kolu, pa i nastavnika i kolske sluge j e , takoe, bilo njena obaveza. Iako j e na taj nain obavezivala navedene optine, drava j e bila duna da p o m a e siromane optine. Ona j e mogla izvriti eksproprijaciju terena, odrediti obavezu prinudnog rada za izgradnju kole, ali i obezbediti dravni kredit ako je bilo potrebno. Interesantna je injenica d a j e kolovanje u gradovima bilo obavezno sa 7 godina, a u selima sa 8 g o d i n a . Zbog velikih ratnih gubitaka, naroito na teritoriji Srbije (Srbija je izgubila 22,4% punoletnog m u k o g stanovnitva), dolo j e do dopune originalnog zakona, i to u delu koji se odnosio na nastavno osoblje. Redovni nastavnik mogao j e da bude onaj k o j e poloio maturu u uiteljskoj koli i posle 2 godine rada u nastavi poloio struni ispit. Zbog nedostatka nastavnog osoblja, drava je o m o g u a v a l a rad i nastavnicima slovenskog porekla, kao i nastavnicima iz Maarske, ako su poloili diferencijalni ispit iz srpskog jezika, istorije slovenskih naroda, knjievnosti i geografije. Prema jednom savremenom zapisu, srpska komisija za polaganje diferencijalnog ispita pokazala j e vanredni humanizam u sluaju starih preuzetih maarskih i nemakih nastavnika, a ne kao nadobudne rumunske komisije u Erdelju i B a n a t u " . Ona je morala biti popustljiva, tako da su kao nastavnici mogli biti angaovani i oni koji sujednu od p o t p u n i h " srednjih kola i viih devojakih kola zavrili sa odlinim uspehom. O v i nastavnici su primani u stalni radni odnos ukoliko su nakon
196 197

1 9 6

1 9 7

MOL K-63. Km. res. pol. 1928-16/3-320. Jzsef Berkes, Szerbia oktatsgye. In: Az elszaktott magyarsg oktatsgye. Budapest, 1927, 150-158, 161-171. MOL K-63. Km. res. pol. 1928-16/3-320.

dve godine poloili praktini ispit za nastavnike. A k o j e kola u kojoj j e radio bila zatvorena, nastavnik j e , na osnovu navedenog zakona, mogao biti premeten. Za premetaj u vee gradove ekalo se i est godina, a nametenje u Beogradu j e mogao dobiti samo nastavnik koji j e devet godina radio u provinciji. Odredbe Zakona o osnovnom kolstvu Srbije, na osnovu kojih j e nastava izvoena u nacionalnom duhu, imale su teke posledice po M a a r e . T i m odredbama je ukinut minimum nastave iz maarske kulture i istorije. Izuzev plata nastavnika, trokovi kola su, kao to smo videli, padali na teret odreenih optina. Dopuna ovog zakona iz 1919. godine odnosila se na obrazovanje manjina. Tamo gde su ivele manjine uspostavljani su paralelni razredi, s t i m to j e uenje srpskog jezika bilo obavezno. N a srpskom jeziku se izvodila nastava iz geografije i istorije. Nasuprot m e u n a r o d n i m propisima, srpski zakon o osnovnom kolstvu nije dozvoljavao osnivanje verskih i optinskih kola. Maari u Jugoslaviji su smatrali daje ovaj zakon o osnovnom kolstvu najtea povreda njihovih manjinskih prava. M a a r s k a stranka j e njegovu korekciju doivljavala kao svoj najvaniji zadatak. Stoga nije sluajno stoje maarska vodea elita o strategiji zatite manjina izmeu dva svetska rata govorila daje kolsko-centrina". Srpski zakon o kolstvu iz 1912. godine je u Vojvodini stupio na snagu 13. jula 1920. godine. Prema ovom zakonu, drava j e bila u obavezi da izdrava srednje kole ije j e pohaanje bilo besplatno, kao i prva etiri razreda privatnih kola. Zakon j e poznavao tri tipa kola: gimnaziju, realnu gimnaziju i realnu kolu. Proces ujednaavanja jugoslovenskog kolskog sistema bio j e dugotrajan. Zato nije sluajno stoje do usvajanja prvih jugoslovenskih zakona o nastavi u osnovnim i srednjim k o l a m a dolo nakon estokih i viemesenih parlamentarnih rasprava, koje su trajale do 1929. godine, odnosno tek za vreme diktature. Nasuprot jugoslovensko-rumunskom kolskom sporazumu, koji j e potpisan 1927. godine, sporazum izmeu M a a r s k e i Jugoslavije nikad nije sklopljen. Od leta 1919. godine mogli su se pisati ratni izvetaji" o kolstvu u Delvideku, kako j e navedeno u Bameei Naplou. Cilj frontalnog napada" j e bio suzbijanje m a a r s k o g duha supremacije. U oktobru 1919. godine kole su podravljene, ak i one u vlasnitvu Srpske pravoslavne crkve. Vlasnici crkvenih i optinskih kola morali su se izjasniti o tome da l i dravi predaju svoje kole u celosti, t j . sa svom njenom imovinom. A k o to nisu uinili, kole su gubile pravo na otvorenost", odnosno pravo na izdavanje svedoanstava o zavrenom razredu. Drava nije finansirala njihove nastavnike i nastavniki zbor, a ukinuto je i pravo nastavnika na sledovanje ogreva. Ova uredba j e postala izvor masovnih tragedija u tekim poratnim ekonomskim uslovima. Pre sklapanja mirovnog ugovora sa M a a r s k o m 1919. i 1920. godine, maarska vlada j e podsticala nastavnike, kao stoje ranije inovnike, na odbijanje polaganja zakletve na vernost, stoje povlailo njihovo trenutno otputanje. Nove vlasti su traile polaganje zakletve pozivajui se, stoje paradoksalno, na X X V I I lan Aponjijevog zakona. Razliiti maarski zakoni i pravne norme su samo postepeno mogli biti zamenjeni novim. Do zakljuenja mirovnog ugovora nastavnici dravnih kola su svoje prihode

dobijali iz B u d i m p e t e , s t o j e stvaralo velike tekoe. Godine 1919/1920. mesecima nisu dobijali plate i ostale p r i n a d l e n o s t i . Eksproprijacija optinskog i crkvenog poseda dovela j e do toga da su mnogi osnivai kola bili primorani da svoje kole p o n u d e " dravi. U poetku j e Odeljenje za kolstvo Narodne uprave za Banat, Baku i Baranju u maarskim kolama, uiteljima i nastavnicima trailo one koji su odgovorni za nepolaganje zakletve na vernost i izvoenje nastave po maarskom nastavnom planu, koji je bio u suprotnosti sa nacionalnim duhom" nove drave. Protiv Ferenca Bitenbindera, nastavnika u Beloj Crkvi, pokrenut je disciplinski postupak u maju 1919. godine, jer je izjavio da gaje imenovala maarska vlada, daje poloio zakletvu na vernost maarskoj dravi, da nikakvu drugu zakletvu nije polagao, a prinadlenosti dobija od maarske drave i smatra da sluenje drugoj dravi, koja ima interese suprotne njegovim, nije u skladu sa njegovim ubeenjem i zakletvom sve dok se pitanje teritorija ne r a z r e i . Iz slinih razloga j e otputen i direktor Vie trgovake kole u Velikom Bekereku andor imon, kao i dvojica nastavnika - Mihalj Perl i Aristid Gautir. U zapisniku sa disciplinskog postupka sprovedenog 19. februara 1920. godine m o e m o proitati da direktor nije priznavao Narodnu upravu, odnosno nije je smatrao nadlenim organom, ,jer on, kao inovnik maarske drave, ne m o e priznati tuu vlast dok se Maarska ne odrekne te svoje funkcije". kolu nije hteo da preda novom direktoru Srbinu, poto je to mogao uiniti samo na osnovu uredbe maarske drave". Meutim, u toku disciplinskog postupka j e izjavio da e, ako se pitanje teritorija rei u korist Jugoslavije i on bude angaovan, samovoljno pristupiti jugoslovenskoj slubi i svojom obavezom e smatrati pokoravanje svakoj odredbi". Direktor vrake srpske gimnazije je iz slinih razloga prijavio direktora tamonje maarske gimnazije - Alajosa Pongraca. U pismu Odeljenja za kolstvo Narodne uprave m o e m o proitati da zgradu maarske gimnazije, koja je bila u vlasnitvu grada, Pongrc nije hteo predati srpskoj gimnaziji jer j e u vlasnitvu maarske drave bilo sve to se u njoj nalazilo, a on je bio spreman na to da se, poto su se j o vodili mirovni pregovori i nije odlueno kome e grad pripasti, samo uz upotrebu sile pokori novoj v l a s t i " .
198 199 200 201

Jedan od naina preuzimanja vlasti bilo j e uvoenje dvojnog upravljanja: na elu zavrnih razreda, u kojima je nastava v o e n a na m a a r s k o m jeziku, bio j e stari upravnik, a na elo novih razreda, u kojima se uilo na d r a v n o m jeziku, postavljen je direktor slovenskog porekla. Ova odluka je bila izvor brojnih incidenata. Tako je, na primer, direktor maarske G r a a n s k e kole u Kovinu Odeljenju za kolstvo Narodne uprave uloio albu na to stoje novoimenovani srpski direktor, vrlo jednostavna linost", potpuno preuzeo finansije kole, to mu pregleda

AV F 81 5926/1919, 13 504/1919, 501/1920, 397/1920. Ukoliko su osnivai kole dali izjavu u korist drave, plate uitelja i nastavnika preuzela je jugoslovenska drava. A V F 81 3438/1919. Isto, 6200/1920. 201 Isto, 6693, 7695/1919.
, 9 9 2 0 0

1 9 8

potu, to gaje i z g u r a o " iz kancelarije i to mu upuuje uvredljive" izraze na raun nacionalnosti. kolski nadzornici su nastojali da maarski duh", koji su uglavnom ocenjivali kao antidravni, iskorene iz kola sa maarskim nastavnim jezikom. Nastavnika subotike Velike gimnazije Zoltana Revfija je subotiki bunjevaki list Neven, koji je sebe nazivao glasom slobode i narodnog jedinstva", javno napao jer je 15. marta na asu m a a r s k e knjievnosti itao dela Bajrona (!) i Ferenca Rakocija. U somborskoj katolikoj osnovnoj i samostanskoj koli je izvren inspekcijski nadzor, poto se u njoj j o uvek uilo o maarskim kraljevima, a ne o kralju Petru 1. Inspekcija j e tada kao zamerku iznela injenicu da su u starim udbenicima samo precrtani pasusi napisani u maarskom duhu", te su oni i dalje bili itljivi. Nastavnik G r a a n s k e kole u A d i je ukoren zbog toga to j e drao predavanja o pesnitvu Mihalja Veremartija, u ijim pesmama, po oceni nadzornika, nije teko primetiti antidravnu tendenciju".
202 203

Razmiljajui o nastavnom jeziku u osnovnim kolama, osniva Srpske radikalne stranke u Ugarskoj, Jaa Tomi, koji je bio razoaran novom dravom, u Zastavi je pisao o tome da drava mora da ceni sve ono to krasi jedan narod", a pre svega jezik, jer je, j o u maarsko vreme, nauio da se znanje izistinski m o e preneti samo na maternjem jeziku, a to je i dravni interes", lako je odrastao u toj istoj maarskoj eri", dr Milan Petrovi, rukovodilac Odeljenja za kolstvo Narodne uprave, strogo je zabranio nastavnicima da, ,,ma po koju cenu, uenike gimnazija iji je maternji jezik maarski primaju na individualnu nastavu" , bez obzira na to stoje Odeljenje, kao to smo ve naveli, u svojoj odluci od 26. novembra 1918. godine izriito dozvolilo da se nastava i dalje izvodi na jezicima manjina. Tako su uenici zavrnih odeljenja gimnazije u Velikoj Kikindi bili primorani da u leto 1919. godine preu u Segedin, gde su maturirali, jer su im srpske vlasti, zbog nepatriotskog" ponaanja nastavnika, zabranile da zavrni ispit polau u svojoj k o l i .
204 205

Mesne vlasti i Ministarstvo unutranjih poslova su posebnu panju posvetili onim uenicima iz Delvideka koji su se legalno kolovali u Maarskoj. Tako je komandant senanske policije uenicima koji su doli na zimski raspust uveo obavezu javljanja 4 puta dnevno, uz ne ba prijateljski komentar: ta vi tu traite, vi Hortijevi psi, u Jugoslaviji? Ja u vam pokazati da ovde neete provesti 14 dana." S obzirom na sporadine incidente, Ministarstvo spoljnih poslova je zatrailo od TESZK-a da uenike iz Delvideka koji putuju kui upozori na to da se suzdre svakog ponaanja i l i izjava koje mogu zasmetati tamonjim vlastima".
206 207

2 0 2

2 0 3

2 0 4

2 0 5

2 0 6

2 0 7

Isto, 12 758/1920. Isto, 12 669/1919, 388, 7696/1920. Zastava, 1. januar 1919. AV F. 81. 13 410/1919. MOL K-26. ME 1921-XLI-5280, 6777. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1923-R-103. MOL K-26 ME 1922-1. biz. 247.

Jedan od najpoznatijih poteza jugoslovenskog kolstva se, bez dvojbe, vezuje za ime ministra obrazovanja Svetozara Pribievia. Juna 1920. godine deca su, prema tzv. Uredbi o analizi porekla imena, upisivana u kole na osnovu imena roditelja, deda i baba. Deca su upisivana u kole sa nastavom na slovenskim jezicima, iako nisu znala srpskohrvatski jezik. Ovom uredbom j e zabranjeno upisivanje n e m a k e i jevrejske dece u maarska odeljenja. Upis se vrio u slubenim prostorijama, a uenike je, na osnovu imena, rasporeivao poverljivi nastavnik slovenskog porekla, koga j e imenovalo gradsko i l i seosko poglavarstvo. Uvoenje analize imena opravdavano je eljom da se iskoreni i zaustavi dotadanja maarizacija i postigne kulturna nacionalizacija Vojvodine. Slovenima nisu bili proglaavani samo nosioci prezimena Mileti, V u k m a n o v i , inkovi, nego i oni sa prezimenom Horvat i l i R a c , jer su ta prezimena ukazivala na ranije poreklo njihovih nosilaca. Kao dopuna analizi imena, godine 1925. j e doneta ministarska uredba kojom j e dravnim slubenicima zabranjeno da svoju decu upisuju u kole u kojima se nastava ne izvodi na dravnom jeziku. Ova uredba je bila na snazi od 1936.do 1938., s t i m stoje od 1932. godine upis u kolu vren na osnovu prezimena oca, tanije na osnovu oevog imena.
208 209

U avgustu 1920. godine ukinute su maarske srednje kole. Umesto njih, u kolama sa nastavom na srpskohrvatskom jeziku mogli su biti formirani paralelni razredi - sa nastavom na m a a r s k o m jeziku. Nastavnici u maarskim kolama su 1920. godine dobili rok od dve godine da poloe ispit iz d r a v n o g jezika. Ukoliko to ne bi uinili, ekalo ih j e otputanje. Maarska vlada j e uloila veliki trud u to da materijalnom podrkom, ako niim drugim, bar uspori ukidanje m a a r s k o g kolskog sistema u Delvideku. Jugoslavija je, ipak, uspela da do kraja 20-ih godina slomi predratni kolski sistem. Mada nisu ba validni svi podaci do kojih smo doli, mislimo da se podaci Ministarstva spoljnih poslova koji su pripremljeni za mirovne pregovore 1946. godine mogu upotrebiti. Po tim podacima, na teritorijalna koje su 1918. godine pripale Jugoslaviji, ne raunajui Hrvatsku, bilo je 897 osnovnih kola, odnosno 266 dravnih i 631 verskih kola. kola sa nastavom na srpskom jeziku bilo j e 179. Od 71 srednje kole 2 su bile trgovake, 3 poljoprivredne, 1 gimnazija sa nastavom na srpskom jeziku i 1 sa nastavom na n e m a k o m jeziku. Do sredine 20-ih godina radile su 2 maarske srednje kole - 1 gimnazija sa 8 razreda (u Subotici) i jedna sa 4 razreda (u Senti). Po nekim podacima, nastavu na maternjem jeziku pohaalo je 14,5% maarskih s r e d n j o k o l a c a . Na teritoriji Dunavske banovine je, po jugoslovenskim podacima, u januaru 1930. godine bilo 1.376 niih kola, sa 4.233 odeljenja. U 2.931 odeljenju nastava je izvoena na d r a v n o m jeziku, u 546 odeljenja na n e m a k o m jezikom, u 528 na m a a r s k o m , u 121 odeljenju na slovakom, u 89 odeljenja na rumunskom, a u
210

2 0 9

^ A V F 81 470. 11 985/1920. Jzsef Plinks, Walter magistertl a tudomnyegyetemig. jvidk, 1994, 118. Po pojedinim podacima, Uredba o analizi imena povuena je 1927. godine. MOL Filmtr 12 488. 16. cm, 12 486.211 cm.
2 1 0

18 na rusinskom j e z i k u . Broj maarskih nastavnika u osnovnim kolama je, takoe, drastino opao. Pre rata su radila 1.832 nastavnika, do 1923. godine 650, a 1941. godine samo 250 nastavnika. U Baranji nije ostala nijedna maarska kola, a u Hrvatskoj i Bosni j e rasformirana veoma dobra kolska mrea, koja j e osmiljena u okviru Julijanskog pokreta i Maarske dravne eleznice. Nakon osnivanja Hrvatske banovine dozvoljeno j e otvaranje 6 odeljenja sa nastavom na m a a r s k o m jeziku, a za vreme ustake Nezavisne Drave Hrvatske nije radila nijedna m a a r s k a k o l a . Postoje Uiteljska kola u Subotici ukinuta 1919. godine, a nastava u beogradskoj Uiteljskoj koli j e zapoeta tek 1932. godine, ozbiljan problem predstavljao je uiteljski podmladak. Pored najveih napora Maara, do vraanja Uiteljske kole u Suboticu nije dolo, s obzirom na to daje Subotica, zbog svog nacionalnog sastava i geografskog poloaja, uvek zauzimala istaknuto mesto u obrazovnoj politici vladajuih krugova, a, s druge strane, uiteljska kola na maarskom jeziku predstavljala j e opasnost za dravu i srpski interes. Kao samostalna institucija, N e m a k a uiteljska kola osnovana j e krajem 20ih godina u Vrbasu. Internat j e finansiran pomou nemakih priloga, a nastavniki kadar j e bio iskljuivo n e m a k o g porekla. Maarska uiteljska kola poela je da radi kao odeljenje beogradske uiteljske kole. Internat nije finansiran iz maarskih donacija, nego iz budeta TESZK-a, to se m o e tumaiti razliitom drutvenom strukturom, ekonomskim poloajem i kulturnom zaostavtinom. Katolika crkva j e u tajnosti stipendirala uglavnom siromane uenike ove kole. Broj uitelja koji su zavrili Maarsku uiteljsku kolu se, verovatno, kretao izmeu 250 i 300. Na j u n i m teritorijama ni ranije nije bilo univerziteta, te je jedan deo maarskih intelektualaca i dalje pohaao univerzitete u M a a r s k o j , stoje maarska vlada podupirala preko Drutva svetog Gelerta. Postoje diplome steene u Maarskoj jugoslovenska drava vrlo retko nostrifikovala, uz polaganje diferencijalnih ispita, veina j e bila primorana da pohaa jugoslovenske univerzitete. Na univerzitetima i viim kolama u Zagrebu, Beogradu i Subotici j e izmeu dva svetska rata diplome steklo samo oko 500 Maara. Polovina tih diploma dobijena je u Zagrebu. To su uglavnom bile diplome katolikih svetenika, pravnika i farmaceuta. Po eru agiju, predsedniku Kulturnog saveza maarskih studenata, od maarskih studenata koji su izmeu 1924. i 1937. godine pohaali Zagrebako sveuilite 75 j e dobilo diplomu katolikog svetenika, 60 diplomu pravnika, 52 diplomu farmaceuta, 22 diplomu lekara, 10 diplomu nastavnika, 6 diplomu ine212 213

211

2 1 1

2 1 2

2 1 3

AV F 126 Kraljevska banska uprava Dunavske banovine 11 Upravno odeljenje. 30 236/1930. MOL Filmtr 12 486. 210. cm. Julijanski pokret i Maarske dravne eleznice odravali su 88 maarskih kola: 59 katolikih i 17 reformatskih kola. Dravne eleznice vodile su brigu o 12 kola. O tom pitanju opirnije videti u: Bernics Ferenc, nav. delo, 31,40, 59. A V F 8 L 2 0 742/1920.

njera, 1 diplomu hemiara i 1 diplomu veterinara, dok j e sa Beogradskog univerziteta izalo 10 nastavnika, 8 lekara i 7 inenjera, a u inostranstvu se kolovalo 15 reformatskih svetenika. Prema agijevim podacima, m e u 17.300 upisanih studenata bilo j e oko 300 Maara. Sa ovim podacima se uglavnom podudaraju podaci Janoa u k e . S obzirom na evidentno propadanje m a a r s k o g kolstva, razumljivo j e to su Maarska stranka i m a a r s k a kulturna drutva veliku panju posvetili organizovanju kurseva za opismenjavanje. U Banatu su nedostatak nastave vezane za nacionalnu istoriju i geografiju nastojali nadomestiti organizovanjem narodnih univerziteta. Ustav Jugoslavije j e srpskohrvatski i slovenaki jezik deklarisao kao dravne jezike. Mada j e do kraja 30-ih godina privrenost dravnom jeziku slabila, u slubenim prostorijama i eleznikim stanicama j e visio natpis: Govori dravnim jezikom!" Upotreba m a a r s k o g jezika svedena je na tri sfere: osnovne kole do etvrtog razreda, kulturno-umetnika i prosvetna drutva i privatnu sferu. Zato je u Jugoslaviji, pored udruenja, znaajnu ulogu, kada j e u pitanju ouvanje jezika, dobila m a a r s k a tampa. Za maarske listove je, naroito u prvom periodu okupacije i u vreme diktature, veliku opasnost predstavljala injenica da mogu biti zabranjeni, a najvie bi ih pogodilo kada ne bi mogli obezbediti sredstva za izlaenje. U periodu parlamentarizma, ali i kasnije, dnevni listovi su verno slikali politiku podeljenost M a a r a u Jugoslaviji. List sa najveim tiraom (18-22 h i ljade), a ujedno i najkvalitetniji dnevni list bio je Bameei Napio, osnovan 1899. godine. On je izdavan u Subotici, a okupljao j e oktobristike emigrante. Sa unutranjom konsolidacijom Maarske i promenom jugoslovenskog politikog kursa u pravcu pomaganja oktbrista postepeno je gubio kritiku notu prema Maarskoj i do kraja 20-ih godina sve manje je kritikovao delovanje M a a r s k e stranke. Kao protivtea Naplou, prvi broj Hirlapa, koji je, takoe, izlazio u Subotici, pojavio se 6. decembra 1921. godine, i to uz znaajnu potporu m a a r s k e vlade. Nakon osnivanja M a a r s k e stranke, Hirlap je vaio za poluzvanino stranako glasilo. Uz maarsku podrku, u Novom Sadu je izlazio list Delbaka {Reggeli jsg), i to u oko 3.000 primeraka. Ovaj list se deklarisao kao borbeni hrianski list. Od kraja 30-ih godina se najpre u Novom Sadu, a zatim u Zagrebu pojavio list, tj. nedeljnik koji j e pripadao krugu Ivana N a a - Narod {A Np). Staro zvanino glasilo torontalske upanije Torontal (Hrad), osnovano 1871. godine, nastojalo je da, u skladu sa banatskim obiajima, zastupa interese manjine ujednaenim stavom, a njegov vlasnik j e bio blizak Varadijevom krugu. Tokom 20-ih godina j e imao tira 3 4 hiljade. Po nepotpunim podacima Jugoslovenskog presbiroa, poetkom 30-ih godina je izlazilo 29 listova na m a a r s k o m jeziku: 5 dnevnih listo2 1 4 215

2 . 4

2 . 5

MO Filmtr 12 486.210 cm. Jnos Csuka, nav. delo, 398. Jnos Csuka, Kisebbsgi sorsban, A dlvidki magyarsg hsz ve (1920-1940). Hatodik Sp Alaptvny, Budapest, 1996, 15-16. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1939-R-20 429. AV F 126 II. 21 140/1930.

va, 11 nedeljnika i 13 povremenih publikacija i a s o p i s a . Po drugim izvorima, na m a a r s k o m jeziku su izlazila 44 lista knjievnog, privrednog, sindikalnog, politikog, sportskog i verskog karaktera. Prema tim izvorima, bilo je 5 dnevnih listova i 11 nedeljnika, a ostali su bili mesenici, periodina izdanja i asopisi. Od knjievnih listova e m o pomenuti asopis Kalana osnovan 1932. godine. Ovaj asopis danas ima knjievnoistorijski znaaj. Pokrenut sa pozicija univerzalnog kulturnog maarstva", on je traio put vojvoanske knjievnosti - manjinske knjievnosti i knjievnosti lokalne boje", kao i asopis Hid koji j e kao leviarski asopis pokrenut 1934. godine, a i danas postoji. Hid j e traio odgovore na pitanja vezana za maarsku manjinu: Da li manjina predstavlja celinu, i l i se deli na klase, kao i drutvo veinskog naroda?" Odgovor na ovo pitanje pronaao je u stvaranju novog manjinskog duha", koji bi stajao na osnovama drutvenog ujedinjenja klasa koje su bauljale odvojeno, a koje su imale isti drutveni interes i bile upuene jedne na d r u g e " . Promenu naziva dnevnih listova trebalo je izvriti 1929. godine. Trebalo je izbegavati nazive koji bi upuivali na plemensku razdvojenost", i l i na nekadanju administrativnu jedinicu, i l i geografski pojam (Baka, Torontal itd.).
9 217

216

Ukidanje unoenja listova iz Maarske verno j e oslikavalo odnose dveju drava. Za vreme diktature i atentata u Marselju bili su zabranjeni svi listovi, mada se i dozvola za uvoz dnevnih listova neprestano menjala. Stalno pravno reenje za uvoz knjiga nije postojalo. Iako uvoz nikada nije bio formalno zabranjen, knjige su cenzurisane pre isporuke. Meutim, uvoz udbenika i molitvenika je, zbog maarske molitve Verujem u Boga, bio zabranjen. Drutvo svetog Gelerta je zabranu uvoza udbenika zaobilazio tako s t o j e korice vercovanih knjiga menjalo u nekoj od tamparija iji j e vlasnik bio Maar. Samostalnih izdavaa nije bilo. Izdavanje knjiga vezanih za lepu knjievnost bilo je rezultat portvovanosti pojedinaca i l i poslovnog dogovora. Projekcije filmova sa maarskim titlom zabranjene su 1929. g o d i n e . Pitanje obrazovanja regulisano j e srpskim zakonima i sa vie od dvesta (!) ministarskih uredbi. Do 1926. godine je, na preporuku Visokog saveta za kolstvo, nainjen jedinstveni predlog zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju. On, meutim, nije prihvaen ni posle nekoliko pokuaja, zbog srpsko-hrvatskih
218 219

2,6

2 1 7

2 1 8

2 1 9

a n d o r Mesaro, nav. delo, 367-371. Tibor Kolozsi, Szabadkai sajt (1919-1945). jvidk, 1979. Hornyik Mikls,/! Dlbcska trtnete. jvidk, 1985. Iz asoposa Hid (1939) citira: Istvn Szeli, A magyar kultra tjai Jugoszlviban. Kossuth Knyvkiad, Budapest, 1983, 5 1 . 0 tome jo videti u: Zoltn Csuka, A viszszatrt Dlvidk. Budapest, 1941, 227-238. Imre Bori, Irodalmunk vszzadai. Forum Knyvkiad, jvidk, 1975, 132-134, 149-151. MOL K-28. Kisebbsgi o. 1937-R-16 317. Pre atentata u Marselju su bila dozvoljena etiri dnevna lista: Magyar Hrlap, Esti Kurr, Az Est, Npszava. Meutim, pretplatiti se moglo samo na Sznhzi let, Nyugat, j Idk i Rdi jsg. A V F 126 I I . 17 913/1930.

nesuglasica i sve eeg onemoguavanja rada skuptine. Poslednji pokuaj da predlog ovog zakona ue u skuptinsku proceduru, i to po ubrzanom postupku, uinila je vlada Antona Koroca u novembru 1928. godine, ali bezuspeno. Kao i u drugim sluajevima, do uvoenja kolskih zakona dolo j e u decembru 1929. godine, nakon zavoenja diktature, i to u formi kraljevskog dekreta. Najvea novina Zakona o osnovnom kolstvu bilo j e uvoenje o s m o g o d i n j e g kolovanja, to se u Maarskoj dogodilo tek 1940. godine, ali do realizacije te odluke nije dolo zbog izbijanja rata. Kada j e bilo u pitanju obrazovanje manjina, zakon nije sadravao tako moderne elemente. Nakon sprovoenja jedne analize, maarsko Ministarstvo spoljnih poslova je, s pravom, zakljuilo da su Zakonom o osnovnom kolstvu o z v a n i e n e one uredbe koje su u poslednjih 10 godina uvedene kao antimanjinske. Iako je bio obiman i dugo pripreman, ovaj zakon nije direktno o b e z b e i v a o izvoenje nastave na maternjem jeziku, nego j e njime p r e d v i e n o da se, uz dozvolu ministra prosvete i na njegov zahtev, nastava u niim razredima dravnih kola koje se nalaze u mestima ,,gde ive pripadnici drugih rasa", i to ,,u broju dostojnom spomena", m o e izvoditi i na maternjem jeziku, bez obzira na 'nacionalne' predmete (dravni jezik, geografiju i istoriju), koji se uvek predaju na dravnom j e z i k u " . U etiri via razreda se, po ovom zakonu, nastava morala izvoditi na d r a v n o m jeziku, a maternji jezik uenika j e bio obavezan predmet. Na zahtev roditelja, ministar je mogao odobriti i otvaranje novih odeljenja za manjine. Nakon stupanja na snagu ovog zakona, roditelji su samo u dva sluaja traili da se otvore nova odeljenja na maarskom jeziku - u Mokrinu i Boaru u Banatu, ali su njihovi zahtevi bili odbijeni. Oni su pozivani u kancelariju belenika, gde su morali potpisati posebne zahteve sa taksenim markama, dok im je belenik dao do znanja da nee biti dobro" ako budu insistirali na njihovom ostvarivanju. Autor opirne studije o stanju kolstva u Jugoslaviji, koja j e pisana za Ministarstvo spoljnih poslova Maarske, s pravom j e zakljuio: M a d a j e odluka o unifikaciji kolskog sistema pozitivna, pri njenoj realizaciji je uinjena velika greka: kulture koje su prikljuene Srbiji, a koje su prilino razliite i koje su dostigle stepen evropske kulture nastoje da se u verskom, nacionalnom i drugom smislu uklope u nedozrelu srbistiku i balkansku uniformnost. U tezu daje uniformizam koji j e bio dobar za homogenu Srbiju u isto vreme bio dobar i za heterogenu dravu kao stoje Drava SHS ne m o e se poverovati. Jedino reenje bi moglo biti udruivanje na celoj teritoriji drave i razvijanje ve postojeeg kolskog sistema. M e u t i m , za to je potrebno manje politike, a vie k u l t u r e . "
220 221 222 223

2 2 0

2 2 1

2 2 2

2 2 3

MOL K-107. Nemzetek Szvetsge, 16/7. 1928. nov. 23-ei jelents. 52. d. MOL K-63. Km. res. pol. 1928-16/3-320. Prokoppy Imre, A jugoszlviai magyar kisebbsg vdelmben a npszvetsgi Tancshoz intzett panasziratok sorsa. In: A visszatrt Dlvidk. 13-1 A. MOL K-63, Km. res. pol. 1928-16/3-320.

N o v i zakon j e dozvoljavao i osnivanje privatnih kola, ali ne i manjinskih, verskih i optinskih. Funkcionisanje privatnih kola vezao j e za uslove koji se nisu mogli ispuniti, te ih ni manjine nisu mogle realizovati. Ministar obrazovanja mogao j e dati primedbu na svaku stavku budeta privatnih kola, pa su one morale biti materijalno o b e z b e e n e . Te kole bi morale da rade po nastavnim planovima po kojima su radile i dravne. Nastavnici su bili u obavezi da poloe ispit iz poznavanja d r a v n o g jezika, geografije i jugoslovenske istorije, a ispit j e mogao biti obavljen samo u prisustvu dravnog poverenika. Zakon o srednjem obrazovanju razlikovao j e osmogodinju potpunu kolu i estogodinju i etvorogodinju nepotpunu srednju kolu, a favorizovao je g i mnaziju, realnu gimnaziju i realnu kolu. Nova srednja kola mogla j e biti otvorena samo ukazom kralja. Privatne srednje kole nisu imale pravo javnosti a njihovi uenici su maturu mogli polagati samo u dravnim kolama, i to uz posebnu taksu za ispit. Zakon je o m o g u a v a o koedukaciju u svim razredima gimnazije, dok j e to ranije bilo m o g u e samo u niim razredima. Za razliku od ranije prakse, njime je proireno polje delovanja srednjih kola koje nisu bile u dravnim rukama. Srezovi, gradovi, privatna lica i udruenja su stekla pravo na odravanje srednjih kola iz sopstvenih prihoda, odnosno bili su obavezni da svojim nastavnicima obezbede istu platu i penziju koju su imali nastavnici u dravnim kolama. Za M a a r e iz Delvideka j e ovaj zakon doao kasno, jer su njihove podravljene kole mogle biti vraene samo uz veliku materijalnu potporu. Do navedene promene je, pre svega, dolo zbog toga to j e Beograd morao prihvatiti injenicu da su kole Slovenaca, Hrvata i Dalmatinaca bile na optinskom, a ne na dravnom budetu. Tako j e ozakonjena realna situacija. Od brojnih odredbi zakona trebalo bi j o pomenuti onu koja se odnosila na mogunost besplatnog klimatskog leenja siromane dece, ije j e trokove snosila d r a v a .
224

Celokupna zajednica M a a r a u Jugoslaviji tada je raspolagala jednom osmogodinjom, odnosno jednom potpunom srednjom kolom (Subotica) i jednim nepotpunim, etvorogodinjim odeljenjem (Senta). Izvoenje nastave na maarskom jeziku u tim k o l a m a inila j e iluzornim injenica da nije bilo dovoljno nastavnika koji su znali maarski jezik. Pitanje obrazovanja pomenutih nastavnika nije bilo reeno. N i najednom univerzitetu u Jugoslaviji nije postojala katedra za maarski jezik, pa ak ni lektort. U apelu koju j e 25. juna 1930. godine uputio Drutvu naroda, Prokopi je, pozivajui se na zvanine jugoslovenske podatke, tvrdio daje od 40 hiljada Belorusa 2.527 uenika imalo m o g u n o s t da se obrazuje na svom maternjem jeziku - u 12 samostalnih gimnazija sa ruskim nastavnim jezikom, dok j e M a a r a bilo oko pola miliona, a u maarskim odeljenjima se kolovalo 1.008 uenika. Po istom izvetaju, u sluaju slovenske populacije, na svakih 130 stanovnika bio j e jedan uenik gimnazije, dok j e u sluaju maarske populacije na svakih 500 stanovnika

2 2 4

Isto. Mol K-64. Km. res. pol. 1928-16-685, 686.

dolazio jedan s r e d n j o k o l a c . Mada j e imao moderne elemente, jugoslovenski kolski sistem nije doprineo modernizaciji drutva Maara u Delvideku i snanijem razvoju u e n o g srednjeg sloja. Obrazovna politika ostala j e uskogruda kada je bilo u pitanju obrazovanje manjina.

225

Privredna situacija
Osim zbog privredne krize koja je pogodila celokupnu ekonomiju drave (pad proizvodnje, nedostatak robe, prekid trgovakih veza, rekviriranje, inflacija, uvoenje nove valute) Dlvidk je u posleratnim godinama d o a o u veoma teku situaciju zbog ekonomske politike Beograda. Takva ekonomska politika v o e n a je u skladu sa dva raspoznatljiva cilja: teret rekonstrukcije ekonomije Srbije sa velikim ratnim gubicima trebalo j e prebaciti na Dlvidk, kako bi on bio nosilac takve ekonomske politike, kao i razbijanje privredne dominacije Maara, i l i , kako j e tada govoreno, sprovodenje nacionalizacije privrednog ivota. Jedna od prvih mera Narodne uprave nakon okupacije bila j e zaplena strane imovine" i nacionalizacija. Do 1922. godine su zatvoreni skoro svi novani zavodi i preduzea koji su bili u maarskim rukama. To je, sa jedne strane, izvedeno tako stoje imovina onih koji nisu bili stanovnici okupirane teritorije odmah zaplenjena. a d o m ai maarski vlasnici su - na osnovu propisa koji j e do danas nepoznat primorani da u uprave preduzea i novanih zavoda ukljue poverIjive srpske linosti. A k o bi to odbili, na elo preduzea j e , o njihovom troku, postavljan dravni p o v c r e n i k . Tada je propisano i to da se prilikom sklapanja poslova obavezno upotrebljava srpski jezik, tako da su mnogi morali zapoljavati Srbe. Akcionarska drutva u rukama maarskih vlasnika mogla su da izvre dokapitalizaciju samo ukoliko j e veina deonica bila u slovenskim rukama. Zanatske komore su rasputene, teje moralo biti izabrano novo rukovodstvo i odreeno je ko m o e da bude zaposlen. Pored podrke Budimpete, do kraja 20-ih godina je propalo ili dospelo u slovenske ruke 168 banaka, filijala ili kreditnih zavoda koje su bile u m a a r s k o m vlasnitvu. Tome nije doprinela samo privredna recesija i nacionalizacija v e i injenica daje veina sa demarkacionom linijom i novom granicom ostala bez prvobitnih veza sa bekim i b u d i m p e t a n s k i m centralama. Optinski kreditni zavodi, kojih je na teritoriji Bake, Banata i Baranje u poetku bilo 150, prikljuili su se Centralnom kreditnom zavodu Torontalske upanije T K H . Prikljuenje im j e o m o g u e n o time stoje, na osnovu politike odluke, Dravna trgovaka i kreditna banka ovlastila T K H da m o e primati njihova po226

2 2 5

2 2 6

MOL K-107. Drutvo naroda, 130-16/7-2239. MOL K-437. 1922-8-732,532.

traivanja. Ova odluka nije imala oekivani efekat, teje 20-ih godina spaeno 80 starih maarskih kreditnih zavoda. Uprkos tome, njihove n o v a n e tekoe nisu se mogle trajno resiti, kao u sluaju nemakih kreditnih zavoda. Zbog teke finansijske situacije u kojoj se drava nalazila krajem 20-ih godina, maarska vlada nije mogla obezbediti s p a s o n o s n i h " 30 miliona, a 1930. godine j e prestala da p o m a e kreditne zavode. Finansijske tekoe nisu pogodile samo manjine u Jugoslaviji. U periodu velike krize naglo su skoile bankarske kamate, te su se smanjile mogunosti kreditiranja, a zelenaka kamata j e porasla. Shodno obeanjima datim u toku rata, Drava SHS j e ve poetkom 1919. godine, odnosno pre odluka koje su se odnosile na dravnopravni status teritorija, zapoela sprovoenje agrarne reforme. Na osnovu proglasa regenta Aleksandra od 6. januara 1919. g o d i n e - k o j i m j e proklamovano p r a v e d n o " reenje agrarnog pitanja, ukidanje zaostalog kmetovskog sistema i o b e a n o ukidanje veleposeda - ona je 25-27. februara obelodanila svoje uredbe za agrarnu reformu. Vojska je ve tada, t j . pre donoenja uredbi zapoela rekviriranje poseda katolike crkve, a posed od 110 hiljada hektara Fridriha Habzburkog u Baranji t a v l j e n j e pod sekvestar, zajedno sa eeranom koja se nalazila na tom posedu. Slinu sudbinu doiveli su i posedi maarskih banaka i u d r u e n j a . Agrarna reforma koja je imala za cilj ujedinjavanje strukture poljoprivredne i nastojanje da se sitnoposednika srbijanska struktura uvede na celoj teritoriji drave, ali j e ona od samog poetka imala jaku nacionalistiku tendenciju, iako uredbe nisu sadravale odredbe protiv manjina. Poto su do zemlje mogli doi samo graani sa dravljanstvom, Maari su, zbog mogunosti optiranja, time ve bili iskljueni iz kruga interesenata.
227 228

Posedovni odnosi u Bakoj i Banatu imali su svojstvenu podvojenost: sjedne strane, dominaciju m a a r s k o g , odnosno m a a r s k o g i n e m a k o g veleposeda u Banatu, a, s druge, prilino visok procenat maarskih bezemljaa u Bakoj i Banatu, m e u agrarnom populacijom. Prvobitna uredba odnosila se na veleposede iznad 200 katastarskih jutara, ali je, u zavisnosti od lokalnih prilika, omoguavala i eksproprijaciju veleposeda izmeu 100 i 500 katastarskih jutara. Po tom sistemu, agrarnom reformom u Bakoj o b u h v a e n o j e 410 veleposeda, odnosno 42,55% optinskog poseda, 39,86% privatnog i 8,3% crkvenog. Ostali posetii su, u srazmeri 4 : 1 , bili u vlasnitvu maarske drave, gradova, zadruga, banaka i

2 2 7

2 2 8

MOL K-437. 1928-5-262. Nemaki kreditni zavodi su 1923. godine oformili svoju banatsku centralu -Agrariju. O agrarnoj reformi videti u: Milivoje Eri, Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918-1941. Sarajevo, 1958. Nikola L. Gaea, Agrarna reforma i kolonizacija u Bakoj 19181941. Novi Sad, 1968. Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu. Novi Sad, 1972. U vezi sa nacionalizacijom svog imanja nadvojvoda Fridrih se obratio Meunarodnom sudu u Hagu, traei pravo na vraanje na svoje posede. ivko Avramovski, nav. delo, knj. 1 514, 606-607, 659 (izvetaj iz 1928; izvetaj iz 1929; izvetaj iz 1930). Ilona Bodonyi, Idk szortsban. A magyar kisebbsg helyzete a szomszdos orszgokban 1920 s 1938 kztt. Kairosz Kiad, Budapest, 2002, 185-189.

fondacija. Od privatnih poseda koje su obuhvaeni agrarnom reformom 48,62% bilo j e u m a a r s k i m rukama, 21,67% u n e m a k i m , 8,39% u srpskim, 7,76% u jevrejskim, dok su ostali vlasnici bili Italijani (6,87%), Hrvati (6,63%), Rumuni ( 0 , 0 6 % ) . Iz ekonomskih razloga, u j u l u 1919. godine j e doneta Uredba za zabranu otuivanja veleposeda i stavljanja pod teret, a u Vojvodini, koja j e imala razvijenu poljoprivredu, agrarnom reformom j e o b u h v a e n a vea teritorija. Tako su pod udar ove reforme pali posedi vei od 300 katastarskih jutara oranice i l i 500 katastarskih jutara ostalog zemljita. Stoga je u Vojvodini znaajno opala veliina teritorije koja j e bila pod udarom agrarne reforme. Prvobitno j e agrarnom reformom bila o b u h v a e n a teritorija od 942.969 katastarskih jutara (542.646 hektara), od kojih j e 336.886 kat. jutara (193.854 hektara) dobilo 90.505 interesenata, odnosno podeljeno j e 35,8% raspoloivog zemljita. Preostala zemlja ostala je u rukama dotadanjih vlasnika.
229

Agrarna reforma se prvobitno odnosila na deo veleposeda od 100 do 500 hektara, a kasnije j e taj deo uvean - od 174 do 869 hektara. Lokalni interesenti imali su 173.824 katastarska jutra, odnosno proseno nepuna 3 katastarska jutra. Jugoslovenski kolonisti dobili su 7, a dobrovoljci 8 kat. jutara. Kolonisti i dobrovoljci dugo su bili osloboeni poreza, a kasnije su uivali i razliite olakice. Za nabavku alata i neophodnih sredstava dobili su ozbiljnu dravnu p o m o . Ratni dobrovoljci iz pasivnih krajeva Srbije, Crne Gore i Bosne naseljeni su u Vojvodinu. Maarski i nemaki bezemljai uopte nisu dobili zemlju. Mada o rasporeivanju obradivog zemljita na osnovu nacionalnosti r a s p o l a e m o sa vrlo razliitim podacima, jugoslovenska istoriografija j e prihvatila podatke po kojima je 60% maarskih seljaka u Banatu imalo pravo na dobijanje zemlje, a od 57.631 bezemljaa u Bakoj M a a r a j e bilo 41,41% (23.863). Na osnovu uredbi, zemlju je s pravom o e k i v a o i onaj deo maarskog seljatva koji j e posedovao 1-10 katastarskih jutara. U Bakoj j e zemlju te veliine imalo 28.297 posednika, a od tih teritorija j e 35,26% bilo u maarskim r u k a m a .
230

Ako elimo da sumiramo uticaj agrarne reforme na posedovne odnose Maara, moramo navesti sledee podatke: kao to smo u vie navrata napomenuli, maarski interesenti i l i interesenti neslovenskog porekla (Nemci, Albanci) uopte nisu dobili zemlju. Od 14 miliona hektara obradive povrine u Jugoslaviji 2,5 miliona hektara promenilo j e vlasnike, stoje 17,8%. Najvie zemlje podeljeno je u Bosni -- 1.286.227 hektara, uprkos tome to su, zbog politike nagodbe pri donoenju Vidovdanskog ustava, muslimanski veleposednici mogli zadrati svoje posede. N a j u n i m teritorijalna Srbije, u Makedoniji i na Kosovu podeljeno je 593.117 hektara, a u delovima zemlje koji su nekada bili u sastavu Monarhije 555.137 hektara. N a ovim teritorijama j e 61 maarski optant izgubio 71,2%
2 2 9

2 3 0

Nikola L. Gaea, Prilog prouavanju agrarno-posedovne strukture i agrarnih prilika u Vojvodini u vreme stvaranja Jugoslavije". Nauni skup povodu 50-godinjice raspada Aus tro-Ugarske Monarhije i stvaranje jugoslovenske drave. Zagreb, 1969, 278. Nikola L. Gaea, Agrarna reforma i kolonizacija u Bakoj. 40-42.

svojih poseda (90.062 hektara), a Maari sa jugoslovenskim dravljanstvom 38,6% (20.622 hektara). Tako j e podeljeno 110.684 hektara zemlje koja je bila u vlasnitvu M a a r a , to znai daje 4,4% od ukupne povrine zemlje podeljene u toku agrarne reforme bilo u maarskim rukama. Agrarnom reformom bili su obuhvaeni (samo e m o pomenuti poznata imena iz maarske istorije): posedi u Slavoniji - Baanjijevih, Majlatovih i Kuen-Hedervarijevih; u Banatu su prostrane posede imali ekonii, u Baranji nadvojvoda Fridrih, u Bakoj Seenjijevi, u Pomurju Baanjijevi, Saparijevi, Esterhazijevi i Ziijevi. Od dravne, optinske i crkvene zemlje u Delvideku podeljena su 364 poseda sa 247.565 hektara, odnosno 36% ovakvih poseda. Maari su izgubili 61,5%, Nemci 57%, a vlasnici zemlje jugoslovenskog porekla 40% svojih nekadanjih poseda. U Bakoj je, po nekim izvorima, naseljeno 6.175, a, po drugim, 6.912 dobrovoljakih porodica na 53.465 katastarskih jutara, u Baranji 235 porodica na 5.927 katastarskih jutara, a u Banatu 8.384 na 27.312 katastarskih jutara. Prilikom agrarne reforme sprovedene izmeu dva svetska rata zemlju j e dobilo 518.000 porodica, odnosno 43.500 srpskih, crnogorskih, slovenakih i l i hrvatskih (u neznatnom broju) kolonista i l i dobrovoljaca. Radi poreenja, n a p o m e n u e m o daje do naseljavanja veih razmera dolo i na teritoriji tzv. j u n e Srbije. Na Kosovu, koje j e uglavnom bilo nastanjeno muslimanskim Albancima, naseljeno je 12.000 slovenskih porodica, meu kojima je bio i deo Srba optiranih iz Maarske u Jugoslaviju. Iz agrarne reforme nisu bile iskljuene samo manjine. U toku kolonizacije je pravljena razlika i izmeu jugoslovenskih naroda. Prema Uredbi o dobrovoljcima, koja j e doneta 11. decembra 1919. godine, ova reforma j e imala politike ciljeve. Na osnovu navedene uredbe, dobrovoljcima j e bilo zabranjeno uestvovanje u pokretima protiv drave. Ukoliko su to inili, mogli su izgubiti dobijenu zemlju ili status interesenata. Kolonizacija je vrena u pograninim podrujima na severu zemlje i na Kosovu, stoje, takoe, upuivalo na injenicu daje drava nastojala da stvori jedan poverljiv slovenski sloj na tim prostorima. Taj sloj je, naroito tokom 20-ih godina, upotrebljavan za nadziranje i zastraivanje manjina. U Vojvodini ga je inilo lanstvo Srpske nacionalne omladine - S R N A O .
231 232 2 3 3 234

2 3 1

2 3 2

2 3 3

2 3 4

Od 369 poseda koji su doli pod udar agrarne reforme 142 poseda su bila austrijska, 126 je pripadalo Maarima, 50 Italijanima, 8 ehoslovacima, 4 Rumunima, 3 Nemcima, a 17 ostalim dravljanima, tako daje 310 poseda bilo u vlasnitvu stranih dravljana. Mijo Mirkovi, Ekonomska struktura Jugoslavije 1918-1941. Zagreb, 1952, 81. A. Sajti Enik, Dlvidk 1941-1944. 44-45. Gncz Lszl, nav. delo, 224-225. John R. Lampe, nav. delo, 146. Branko Horvt, Kosovsko pitanje. Globus, Zagreb, 1988, 40. Pod junom Srbijom se tada podrazumevala teritorija Kosova i Makedonije. Branislav Gligorijevi, Srpska nacionalna omladina (SRNAO)". istorijski glasnik, br. 2-3, 1964, 3-38. Krajnje ekstremistike organizacije nisu imali samo Srbi ve i Makedonci i Hrvati (VMRO, HANAO). U januaru 1929. godine je zabranjena delatnost tih organizacija.

Struktura zemljinih poseda Madara u Vojvodini je, po jednoj jugoslovenskoj anketi, nakon agrarne reforme bila sledea (podaci se odnose na teritoriju Bake, Banata, Baranje i Srema): u maarskim rukama je bilo 14,3% obradive zemlje, u Banatu 8,25%, u Bakoj 22,89%, u Baranji 19%, a u Sremu 1,86%. Sloveni su u Vojvodini posedovali 52% obradive zemlje, a Nemci i ostale manjine 3 3 , 4 % . Podatke o strukturi poseda u vlasnitvu Maara, naalost, nemamo, ali se iz navedenog jasno vidi daje agrarna reforma, koja j e trajala neto vie od deset godina, znaajno oslabila maarski zemljoposedniki sloj, kao i da Maari koji su bili angaovani u obavljanju poljoprivrednih radova nisu dobili nita ovom agrarnom reformom. Mada se, usled nedostatka podataka, socijalna struktura M a a r a u Jugoslaviji ne m o e tano rekonstruisati, m o e m o zakljuiti da se ona nije znaajnije razlikovala od opte strukture. Po popisu stanovnitva Ugarske iz 1910. godine, vie od 70% stanovnika teritorija koje su pripale Jugoslaviji bavilo se poljoprivredom, 15% poljoprivrednom industrijom i malom privredom, a 2,8% je radilo u javnim slubama i slobodnim profesijama. Nakon promene imperija, javne slube su skoro nestale, te je nestao i sloj slubenika. Zbog materijalnog propadanja M a a r a koje je bilo posledica ove agrarne reforme, od 1920. do 1930. u prekomorske zemlje i zemlje Evrope iselila su se 15.074 Maara, pre svega iz seoskih naselja. To znai daje njihov broj iznosio 10% svih emigranata koji su se iselili iz Jugoslavije, odnosno premaio je srazmer M a a r a u odnosu na celokupno stanovnitvo (3,9 % ) . Miljenje Ministarstva unutranjih poslova bilo je da iseljavanje antidravnih elemenata" ne treba spreavati, ali da treba onemoguiti organizovano vrbovanje. Obeteenje veleposednika ija je zemlja o b u h v a e n a agrarnom reformom bio je komplikovan viegodinji proces. Obeteenje maarskih dravljana vezano je za tzv. optantski" spor Itvana Betlena, na koji smo ve ranije upuivali, a obeteenje jugoslovenskih dravljana ureeno j e tzv. zakonom o fakultativnom otkupu iz 1925. godine. Fakultativni otkup znaio je daje zemlju koja je data u zakup novi gazda do otkupa mogao uzeti od prethodnog vlasnika na osnovu neposredne pogodbe. Isplata se mogla izvriti deonicama koje je emitovala drava. O obeteenju ne posedujemo sumarne i proverljive podatke, ali znamo d a j e , zbog rasta nelikvidnosti seljaka, za vreme krize 1932. godine uveden moratorij u m na plaanje poreza, a 1936. godine im je drava morala otpisati dugove, t j . pojedine dugove je preuzela.
235 236 2 3 7 238 239 2 3 5

2 3 7

2 3 8

andor Mesaro, Maari u Vojvodini 1929-1941, 363. Teodor Avramovi, Privreda Vojvodine od 1918 do 1929/30 godine s obzirom na stanje pre Prvog svetskog rata. Novi Sad, 1965, 19-20. andor Mesaro, nav. delo, 16 AV F 77. Torontalsko-tamika upanija 1918-1927. 871/1923. Koncesija iseljavanja emigranata je Zakonom o emigrantima iz 1921. godine poverena inostranim brodarskim preduzeima. ivko Avramovski, nav. delo, knj. 1, 113 (izvetaj iz 1922). 239 Nikola L. Gaea, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu. 73-96, 378. MOL K-28 ME Kisebbsgi o. 1941-R-18 381.
2 3 6

S obzirom na velike ratne gubitke pojedinih srpskih i dalmatinskih oblasti, kao i na razliitu razvijenost pojedinih delova drave, usled razliitih istorijskih okolnosti, m o d a je, iz ugla ekonomije, mogao biti prihvaen razliit sistem razrezi vanja poreza u razvijenim i nedovoljno razvijenim oblastima drave. Zbog nacionalnog sastava stanovnitva i zbog ekonomske halapljivosti nove, uglavnom srpske politike elite, razliito oporezivanje bilo je izvor stalnog nezadovoljstva, uvreda, partijskih i parlamentarnih rasprava, koji j e dovodio u veliku opasnost stabilnost drave. Stanovnici Vojvodine su 20-ih godina plaali 4 puta vei godinji porez nego Srbijanci (290, odnosno 70 dinara); u Hrvatskoj j e taj porez iznosio 100 dinara, a u Sloveniji 193 dinara. Zbog partijskih nesuglasica u parlamentu i neuspenog predloga zakona, ujednaavanje poreza, kao i mnoga druga pitanja dola su na dnevni red za vreme diktature, i to u obliku kraljevske uredbe.
240

Crkve i maarska manjina

Ugovorom u Trijanonu nisu preseene samo dravne granice ve i granice crkvenih upa. U sluaju rimokatolike crkve njime su p o g o e n e Kaloka, anadska, Peujska i Sombatheljska nadbiskupija. Najvei deo reformatske upe Donja B a r a n j a - B a - S I a v o n i j a Podunavskog crkvenog okruga pripao j e teritoriji Kraljevine SHS, kao i Potiski crkveni okrug sa bekeko-banatskim crkvenim upama. Jugoslovenski ustav iz 1921. godine je, sjedne strane, osigurao slobodu veroispovesti i savesti, ali j e njime propisano i to da iz verskih i drugih razloga, kao i prigovora savesti niko ne m o e biti osloboen dravljanstva i sluenja vojnog roka. Ustavom j e propisano da sledbenici priznate veroispovesti mogu odravati veze sa svojim poglavarima izvan zemlje, ako to zahtevaju njihovi crkveni propisi. Puteve i nain odravanja tih veza odredie poseban zakon. Ustav j e sadravao i odredbu u duhu Ugovora o manjinama, koji je sklopljen u Sen e r m e n u , kao i garancije za finansijsku p o m o verskih zajednica: A k o u dravnom budetu postoji pozocija za verske zajednice, ta sredstva e se raspodeliti srazmerno broju vernika, ali samo pod uslovom da su trokovi opravdani."
241

Kraljevina SHS bila j e drava razliitih naroda i obuhvatala j e privredne celine koje - u nacionalnom, privrednom, kulturnom i istorijskom smislu - nikad nisu bile deo jedne drave, niti su pripadale istoj konfesiji. Po statistici iz 1921.
2 4 0

2 4 1

Stevan Mezei, Privredne ustanove i organizacije u Vojvodini izmeu dva rata 19181941. Novi Sad, 1954. Dok je, zbog otrih politikih sukoba, u periodu izmeu 1925. i 1928. godine u skuptini prihvaeno tek 97 zakona, godine 1929. je, na osnovu kraljevskih uredbi, na snagu stupilo oko 200 zakona. ivko Avramovski, nav. delo, 590 (izvetaj iz 1929). MOLK-26-1921-XLI-6552. Ustav Kraljevine SHS, 12. lan.

godine, od 11.984.911 stanovnika Kraljevine pravoslavaca j e bilo 46,67%, rimokatolika 39,29%, muslimana 11,22%, a protestanata 1,9% (evangelista, reformata). U dravi j e j o iveo mali broj grkokatolika (0,34%) i Jevreja ( 0 , 5 4 % ) . Maari su bili sledbenici triju verskih zajednica - katolike, evangelistike i reformatske. O srazmeri pripadnika odreene veroispovesti u okviru triju crkava ne postoje podaci. Veinu katolika inili su Hrvati, ali j e bilo i Slovenaca, Nemaca, Bunjevaca, Italijana i jedna mala skupina Albanaca. Veliki broj protestanata nije bio slovenskog porekla. Pored Maara, Nemci i Slovaci su bili protestanti. Po podacima iz maarskih verskih izvora, protestanata j e bilo samo 216.837 (jugoslovenski statistiki podaci govore o 229.517 lica), od kojih j e Slovaka, Maara i Nemaca evangelika bilo 167.011. Sledbenika reformatske vere bilo j e 49.826; ubedljivu veinu inili su Maari, a jednu etvrtinu N e m e i . S obzirom na versku raznolikost Maara, odnosno dominantni poloaj Hrvata i Slovenaca u katolikoj crkvi, verske zajednice u Jugoslaviji nisu mogle preuzeti centralnu ulogu u ouvanju m a a r s k o g jezika, kulture i nacionalne samosvesti, kao stoje to, na primer, bio sluaj u Erdelju. Izuzetak j e inila reformatska crkva, koja j e imala najmanji broj vernika.
242 2 4 3

Problemi verskih zajednica i maarske nacionalne manjine su, u sutini, bili istovetni poetkom 20-ih godina, a nastajali su kao posledica agrarne i kolske politike Beograda. Verske i dravne kole su podravljene, dok su posedi verskih zajednica potpali pod udar agrarne reforme. Usled gubljenja imovine, verske zajednice nisu mogle da ispune svoje zadatke vezane za kulturu, socijalne delatnosti i kolstvo. Veronauka je bila zabranjena u kolama, kao i ulazak izabranih protestantskih svetenika u dravu. Uprkos Ustavu, odravanje veza sa M a a r s k o m je o n e m o g u e n o , a mnogo svetenih lica j e prognano. Kako se moglo proitati u Memorandumu reformatskog konventa Maarske iz 1922. godine, koji j e upuen jugoslovenskoj vladi, srpska vojska j e opljakala dom za stare koji j e pripadao reformatskoj upi u Vukovaru, a njegove tienike rasterala.
244

Drava j e svoju obavezu vezanu za materijalnu potporu iz m e u n a r o d n o g ugovora ispunjavala, ali j e srazmera potpore uvek izazivala estoke rasprave. Pravoslavna crkva j e dobijala 6 7 , 1 % sredstava iz budeta Ministarstva vere, katolici 11,7%, a protestanti 0 , 2 % . Odnos Beograda prema katolikoj crkvi sve vreme j e bio obeleen srpskohrvatskim nesuglasicama i jugoslovensko-italijanskim odnosima. A k o znamo da je v o a najvee opozicione stranke - Stjepan Radi, imao jake antiklerikalne pozicije u Hrvatskoj, za razliku od Slovenije, nije bio j a k politiki katolicizam. Detaljna rasprava o konkordatu nije na zadatak, ali moramo navesti nekoliko
245

2 4 2

2 4 3

2 4 4

2 4 5

Ivo Banac, Nacionalno pitanje u Jugoslaviji: porijeklo, povijest, politika. Zagreb, 1988,57-64. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1926-R-89. MOLK-26. 1926-XLI-2964. MOL K-437. 1924-8-382.

podataka u vezi sa t i m pitanjem. Vladajui krugovi su sredinom 20-ih godina, tokom pregovora vezanih za konkordat, pokuali izdejstvovati priznavanje staroslovenskog jezika kao liturgijskog u katolikim crkvama. R i m j e v e od 60-ih godina 19. veka dozvolio vrenje slube na staroslovenskom jeziku u odreenim sluajevima u Hrvatskoj i Slavoniji, ali j e sada eleo postii da se on proglasi obaveznim. Predmet ozbiljnih rasprava bilo j e i pravo na postavljanje biskupa. Beograd j e , u svojim centralistikim nastojanjima, obiaje pravoslavne crkve eleo proiriti i na katoliku crkvu, zahtevajui ediktoralno pravo nad njom, dok je Vatikan bio spreman da dravi da samo nostrifikaciono pravo. Maarska j e , preko diplomatskih kanala, Vatikanu jasno dala do znanja da se odluno protivi uvoenju staroslovenskog jezika kao liturgijskog, jer j e bila naisto sa injenicom da staroslovenski jezik m o e biti vano orue za slovenizaciju maarskih katolika. S druge strane, B u d i m p e t a je, zajedno sa biskupskim zborom, smatrala da se u Delvideku mora odrati integritet crkvenih upa. Kada j e bilo rei o tome, jugoslovenska vlada nije bila borbena u pregovorima sa Vatikanom. Radikalske vlade su 20-ih godina smatrale da to pitanje treba resiti u okviru pregovora o konkordatu, a do tada su prihvatile prelazna r e e n j a . S obzirom na to da ni Maarska nije podravala otcepljenje pravoslavne crkve u M a a r s k o j , ona j e primila k znanju odluke arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve iz 1921. godine o upravljanju pravoslavnih upa koje su se odnosile na deo crkve u M a a r s k o j . Vatikan i Kraljevina SHS su se 1922. godine sporazumeli u vezi sa pitanjem privremenog upravljanja katolikih upa u Junoj Ugarskoj i osnivanja subotike i velikobekereke b i s k u p i j e . Rafael Rodi j e , na osnovu te odluke, postavljen za apostolskog administratora Banata, sa seditem u Bekereku, a Ljudevit (Lajo) B u d a n o v i za apostolskog administratora u Bakoj, sa seditem u Subotici. Kao stoje poznato, apostolski administratori bili su podreeni Vatikanu, obavljali su svoje biskupske obaveze, ali do postavljanja za biskupa nisu mogli da vre rukopoloenje svetenika. Katolike upe u Baranji pripojene su akovakoj b i skupiji, dok su pomurske i prekomurske upanije prikljuene Mariborskoj biskupiji. Po izvetaju ambasadora iz Beograda, novopostavljeni verski poglavari vodili su hladnokrvnu i promiljenu" politiku, sa ciljem da, umesto Nemaca i Maara, koji su inili veinu katolikog stanovnitva Vojvodine, postave strance naseljene u Vojvodini, i l i one malobrojne Bunjevce koji ne govore tamonjim j e zikom i ne poznaju potrebe tamonjeg stanovnitva, ali koji su, iz politikog ugla, bili sledbenici beogradske vlade istog pravoslavnog duha". Dok su Maari iz Delvideka bili izloeni politikim, kulturnim i privrednim pritiscima iz Beogra246 247 248 249 2 5 0 251

2 4 6

2 4 7

2 4 8

2 4 9

2 5 0

2 5 1

MOL K-63. 1929-16/3-sz. N . , 3684, K-28. 1927-R-35. MOL K-28. 1927-R-35. MOL K-26. 1922-XLI-8850,7979, 8945. ivko Avramovski, nav. delo, 116 (izvetaj iz 1922). MOL K-63. 1929-16/3-1590. Isto, 1928-16/3-1590.

da, dotle j e katolika crkva bila primorana da se brani od prevlasti i nastojanja hrvatske veine. Za razliku od ehoslovake, jugoslovenska vlada nije elela da svojim uredbama prekida veze evangelistike crkve sa centralom u petogodinjeg, ekanja, evangelistika M a a r s k o j . Jugoslovenskim granicama su o b u h v a e n e 33 evangelistike upe u B a k o j , 15 u Banatu i 15 hrvatsko-slavonskih upa, stoje inilo ukupno 11 prezbiterijata. Nakon dueg ekanja, crkva j e dobila dozvolu da sazove ustavotvorni sinod za Jugoslaviju. Ozbiljnu ulogu u sazivanju ustavotvornog sinoda odigrao j e pritisak protestantskih krugova Engleske i A m e r i k e . Na ustavotvornom sinodu nisu se pojavili predstavnici Slovaka, koji su hteli da osnuju posebnu slovaku evangelistiku crkvu. Maarski lanovi evangelistike crkve eleli su da formiraju crkvenu organizaciju sa maarskim reformatima. Reformati su to odbili i na svom ustavotvornom sinodu u Somboru odluili da osnuj u jednu samostalnu reformatsku upu u Jugoslaviji, na elu sa prezbiterom.
252 254

253

Obrazovanje katolikih svetenika vie nije bilo u delokrugu M a a r s k e , ve j e prelo na teoloke kole u Kraljevini. Tako se do 30-ih godina j a v i o problem vezan za nedovoljan broj svetenika sa znanjem m a a r s k o g jezika, nasuprot injenici daje na z a g r e b a k o m univerzitetu izmeu dva svetska rata kolovanje zavrilo 75 maarskih s v e t e n i k a . Situacija j e bila povoljnija u sluaju reformatske crkve, mada se i ona borila sa manjkom kadra, ali su se reformatski svetenici iz Delvideka obrazovali u Kluu, odnosno u Pounu i Looncu. M e u t i m , i oni su imali problema, jer, kako j e podunavski reformatski biskup Laslo Ravas naveo u jednom pismu, oni su u jugoslovenskom okruenju bili poluslepi, polugluvi i skoro nemi", nisu znali da komuniciraju sa vlastima, nisu poznavali duu Srpstva i njegove versko-politike poglede".
255 256

Krajem 30-ih godina se inilo da su pregovori sa Vatikanom urodili plodom. Jeftieva vlada i Vatikan su 25. jula 1935. godine potpisali konkordat. Nova vlada, predvoena Milanom Stoj adi nov iom, u novembru 1936. godine j e konkordat podnela skuptini na ratifikaciju, ali je on, zbog protivljenja pravoslavne crkve, skinut sa dnevnog reda. Ovaj predlog je, napokon, uspeno izglasan na zasedanju parlamenta 23. j u l a 1937. godine - sa 167 glasova za i 129 protiv. Meutim, vlada nije raunala na injenicu o kojoj j e govorio godinji izvetaj britanske ambasade, te j e rasprava dovela do toga da su na povrinu isplivala sva latentna nezadovoljstva, koja su izazvale represivne mere v l a d e " . U Beogradu su izbile estoke demonstracije protiv konkordata, a na jednom skupu j e , usled nesrenih
151 258

? M O L K - 2 6 . 1921-XLI-11 013. 253 MOL K-28.1926-R-89. 254 isto, 1933-R-1100. 255 MOL Filmtr 12 486.210. cm. 256 MOLK-28. 1927-R-86. 257 Politika, 24. jul 1937. 258 ivko Avramovski, nav. delo, 2. knj. (1931-1938), 518 (izvetaj iz 1936).

52

okolnosti, povreen abaki vladika, to j e dolilo ulje na vatru. Vodei krugovi pravoslavne crkve su, pre svega, smatrali daje ovim konkordatom katolika crkva dobila bolji poloaj od pravoslavne crkve. Srpsko javno mnjenje j e prihvatanje konkordata doivelo kao izdaju. Pregovori sa pravoslavnom crkvom su predsednika vlade uverili u to daje ratifikaciju konkordata besmisleno predloiti Senatu, tako daje odustao od svoje namere. Nasuprot Srbiji, koja j e 1914. godine sklopila konkordat, jugoslovenskoj dravi, koja se smatrala naslednicom srpske dravnosti, to nije uspelo 1935. godine zbog protivljenja Srpske pravoslavne c r k v e . Izmeu dva svetska rata se maarska manjina u Jugoslaviji morala kretati putem koji nije izabrala, niti j e imala snage da ga promeni. Tada j e trebalo odabrati manjinsku strategiju vezanu za ponaanje kako pojedinca, tako i kolektiva. Ponaanja pojedinaca bila su veoma razliita: od prkosnog suprotstavljanja, prinudnog naputanja rodnog kraja, odbijanja novog reima na drutvenoj i nacionalnoj osnovi, do saradnje i asimilacije - za sve se mogao nai primer. Ovde bi trebalo rei i to daje maarsko javno mnjenje oekivalo pojedinano i kolektivno j u n a t v o , portvovanost i Maara koji su ostali van granica i onih iz Delvideka. Zvanini krugovi matine drave su, m e u t i m , imali mnogo realnija oekivanja, te su nakon potpisivanja mirovnog sporazuma podsticali v o e manjina na uklapanje u datu sredinu. Prilikom osmiljavanja strategije manjinske politike, Maari iz Delvideka mogli su birati izmeu tri teorijske opcije: iredentizma, otvorenog zastupanja hungarocentrizma i prkosnog suprotstavljanja" - koje je, iako o e k i v a n o od maarskog javnog mnjenja, bilo ravno samoubistvu, i l i bi pak, u boljem sluaju, znailo zatvaranje u okienu prolost", kako j e rekao jedan erdeljski politiar. Generacija otcepljenih" j e ve nastojala da prevede M a a r e u okvire i uslove manjinskog ivota, u poetku veoma beznadene okvire, da bi uopte imala ansu za budunost. Ta generacija je shvatila da se mora ukljuiti u ivot nove drave, a za to je dobila podstrek od maarske drave. Meutim, kao to smo videli, predmet ozbiljne rasprave predstavljalo je pitanje na koji nain se treba ukljuiti. N a kraju j e o d l u e n o da se ne deluje iskljuivo u sferi kulture nego da se preduzmu koraci i u politici, u emu je vanu ulogu odigrao energian pritisak maarske vlade, odnosno iskustvo o politikim i stranakim odnosima unutar drave. vrst opozicioni stav Zagreba, Radiev specifian seljaki demokratizam i koketiranje sa zapadnim dravama, pa i sa Moskvom, u poetku su ga prilino udaljili od m a a r s k e v o d e e elite, koja ga, zbog toga, nije uzimala u obzir prilikom izbora saveznika. M a a r s k e v o e su se dobro seale R a d i e v e poruke koju im j e uputio 1921. godine: bolje j e da prihvate otcepljenje Hrvatske od Drave svetog Itvana, a, ako Hrvati imaju nereena pitanja sa Srbima, oni e to sami razreiti. M a a r s k a manjina j e elela da ostane van velikog srpsko-hrvatskog istorijskog sukoba. U nekoliko navrata j o j to nije polo za rukom, usled spoljnopolitikih interesa M a a r s k e . Za demokrate je vezivano podravljenje kola,
259 2 5 9

Milo Miovi, Srpska crkva i konkordatska kriza. Beograd, 1983, 146.

ukidanje m a a r s k o g kolskog sistema i analiza porekla imena, dok se od radikala, koji su dugo predstavljali vladajuu stranku, ipak vie moglo oekivati. Kao to smo videli, obeanja nisu manjkala. M o d a j e najveu prepreku saradnji sa N e m a k o m strankom, koja j e u parlamentu bila veoma zastupljena, predstavljalo vesto taktiziranje Beograda, jer su, elei da spree ba tu saradnju, vlade bile uoljivo tolerantnije prema Nemcima. Meutim, ne treba zaboraviti injenicu da Nemci, ne raunajui 70 hiljadaNemaca u Sloveniji, nisu iveli na podruju koje se graniilo sa njihovom matinom dravom kao Maari, a Dlvidk je, otcepljenjem od M a a r s k e , postao deo Jugoslavije. Zbog toga se nova drava sukobila sa m a a r s k o m d r a v n o m idejom. Vlada te nove drave je, ako ne i sa istim teitem u 500 hiljada M a a r a videla potencijalnu i l i realnu snagu koja j e vukla ka M a arskoj. Moramo ukazati i na to da, pored navedenog brojanog stanja, Maari nisu imali snagu kojom bi primorali vladu na ozbiljna cenkanja, kao to su to Hrvati inili. Zato je uspeno delovala ona politika vlade prema M a a r i m a koja je bila podreena dnevnim kratkoronim interesima i manjinsko pitanje razmatrala u kontekstu srpsko-hrvatskih suprotnosti. Na poloaj i mogunosti M a a r a negativno je uticala injenica da se kod njih nije razvila svest o lokalnom identitetu, a ideja o vojvoanskom udruivanju i autonomiji j e j o bila u zaetku. Za spoznavanje boljih i efikasnijih mogunosti, kao i iru drutvenu komunikaciju u poetku je ozbiljnu prepreku predstavljao jezik: v o e manjina nisu znale jezik veinskog naroda. Jugoslavija j e revizionistima smatrala ne samo lanove m a a r s k e vlade nego i Maare iz Delvideka. Takav stav je, u sutini, odredio politiku Beograda, pa su ionako uzan delokrug zatite maarskih interesa odreivale te koordinate. Sve se to pojavilo u formi sveeg, kombatantnog, svedravnog, u jugoslovenstvo obavijenog srpskog nacionalizma, ali je maarska manjina ozbiljno osetila i sukobe dvaju nacionalizama - hrvatskog i srpskog. M a a r i m a j e nedostajao ozbiljan i mudar voa, a i oni sami su priznavali da su sitniave rasprave, lini sukobi i kukaviluk j o vie suavali njihovo ionako uzano polje kretanja. Zbog toga ni verske zajednice nisu mogle da prue jasna uputstva za ouvanje manjinskog ivota, to su, na primer, inile u Erdelju. Maarska stranka j e pokuavala skoro n e m o g u e . Povodom krenja manjinskih prava, ona j e elela da ujedini M a a r e u jednu stranku - sa mnogostrukim drutvenim, privrednim interesima i vezama. Delatnost Stranke ne m o e m o oceniti kao uspenu i l i neuspenu. Pre bismo ukazali na injenicu d a j e njeno vodstvo ipak neto uinilo u interesu realizacije graanskih prava M a a r a onda kada su uvreni u birake spiskove. M e u neuspele pokuaje moramo svrstati ideju o ekonomskim udruenjima Maara. Spreavanje ukidanja kolskog sistema nije bilo uspeno, a nije ni moglo biti, ali j e vodstvo Stranke ipak imalo kakvog-takvog uticaja na reavanje tog pitanja. Ne m o e se osporiti ni injenica d a j e nepravdama koje su agrarnom reformom uinjene veleposednicima poklanjalo mnogo vie panje nego onima uinjenim sitnosopstvenicima i bezemljaima, koji nisu bili obuhvaeni agrarnom refor-

mom, mada j e istina i to da nije lako pronalazilo put ka siromanim maarskim drutvenim slojevima. Leviarske i oktobristike emigranti, koji su se zalagali za reavanje socijalnih pitanja u o i m a vodstva M a a r s k e stranke nisu diskreditovala samo politika uverenja i uloga u baranjskim dogaajima, ve i injenica da su, hteli oni to i l i ne, bili orue u rukama Beograda. Parlamentarni nastup voa Stranke bio je nesiguran, ali j e injenica da su one u parlament ule u vreme najeih srpsko-hrvatskih sukoba. Njihov rad u srednjim i niim nivoima uprave je, ini se, bio uspeniji. U vreme najveih represija su, takoe, uspele da sauvaju svoje kulturne institucije, u kojima su se uvali i razvijali maarsku kulturu i jezik. A k o posmatramo iz ugla potomaka, m a a r s k a t a m p a j e bila iznenaujue bogata. Nakon uvoenja diktature, voe M a a r a su sa dobrom intuicijom panju usmerile ka kulturi, a pokret vernosti" nije doneo rezultat koji su oekivale jugoslovenske vlasti. Pri analizi m o g u n o s t i i ogranienja u datoj situaciji, trebalo bi podsetiti na injenicu da ni drutvena kondicija" M a a r a iz Delvideka nije bila najsrenija. Inae slab, srednji sloj bio j e previe vezan za dravu (inovnici, zemljoposednici, advokati), a promena imperije gaje uinila veoma potinjenim novoj vlasti. M o d a n e e m o mnogo pogreiti ako k a e m o da se naklonost delvidekih Maara ka saradnji sa radikalima i svim vladajuim garniturama u velikoj meri m o e tumaiti takvim njihovim poloajem. M a a r s k a nije vie bila u mogunosti da prua veliku potporu manjinama, naroito 20-ih godina, tako da j e bila ograniena na tajnu materijalnu p o m o i savetodavnu ulogu. Takva situacija bila je rezultat loih odnosa izmeu dvej u vlada, nedostatka diplomatskog dijaloga, kao i tenje M a a r s k e ka spoljnoj i unutranjoj konsolidaciji. S obzirom na to da manjina nije imala drugu podrku - naroito u poetku, odnosno u najteem periodu njenog ivota - i takva p o m o je bila spasonosna. Zbog razlike u brojanom stanju jugoslovenske manjine u Maarskoj i m a a r s k e manjine u Jugoslaviji, Jugoslavija nije morala da strepi u vezi sa t i m da e M a a r s k a potegnuti ozbiljne mere represalija zbog krenja prava maarske manjine, a to j e u velikoj meri umanjivalo znaaj nastupa matine drave. Beograd j e za svaki napad na kralja, za Radieve pokuaje spoljnopolitikih kontakta i koketiranja sa Moskvom, Jankapustu, za krivotvorenje franaka i za Marselj refleksno kanjavao M a a r e iz Delvideka. Zbog jedne politike nagodbe, vodstvo M a a r s k e stranke nije pokualo da iskoristi sistem zatite manjina u okviru Drutva naroda kako bi suzbilo krenja svojih prava. Pored nedostataka koje j e imao, m e u n a r o d n i sistem zatite manjina imao j e pozitivan efekat i u sluaju m a a r s k e manjine, pa j e Jugoslavija bila primorana da pojedine odredbe unese u svoj ustav. Poto je nova drava za svoje postojanje, ipak, mogla da zahvali novom evropskom poretku, ouvanje stabilnosti bio je i njen interes, te nije mogla dovoditi u pitanje ni odredbe o zatiti manjina. M e u t i m , ona j e bila spremna samo na minimalnu zatitu manjina. M o e se razmiljati o tome koliko je vodstvo M a a r s k e stranke precenilo mogunosti koje j e pruao ustav, ali j e sigurno daje preduslov svakog manjinskog organizovanja bilo strogo pridravanje

zadatog ustavnog okvira, kao i zahteva za estim pominjanjem vernosti dravi. Nacionalistika arogancija, bezgranini i uski politiki interesi, sa ijim se stvarnim konsekvencijama bilo teko suoiti, bili su razlozi zbog kojih Maari nisu eleli da sarauju sa vlastima. Starije generacije koje su se socijalizovale u okviru istorijske Ugarske, osnovni utisak otcepljene generacije" u novoj dravi bio j e vezan za upropaenost, obespravljenost, ponienje i socijalnu potinjenost, tako da su njihove manjinske strategije logiki bile vezivane za stav nacionalne povreenosti". U poreenju sa tradicionalnim konzervativizmom starijih generacija, m l a e generacije su svoje pravo traile u desnici, odnosno pristalicama Ivana N a a . Do raskida sa starim refleksima na liniji fronta nove duhovnosti dolo je ve 30-ih godina. Pojedinci su te promene prepoznali u vojvoanskim koledarima", i to kao raskid sa duhovnou d e k a n d e n t n o g gospodskog vojvoanskog srednjeg stalea", u znaaju seljakih vrednosti. Sve glasniji su bili oni koji su u kulturnom uzdizanju poljoprivrednika i zanatlija videli manjinsku strategiju. U snagu uvara manjinskih kulturnih vrednosti verovao je i najugledniji knjievni politiar Kraljevine Jugoslavije, tvorac teorije lokalnih boja (couleur local) - Kornel Senteleki. On j e smatrao da borba razliitih pogleda na svet" m o e biti samo luksuz veinskog naroda, jer manjinu i manjinskog pisca pritiska najvea odgovornost - ouvanje njegovog jezika i njegove k u l t u r e . Maarska stranka j e zajednicu koja j e nastala u nudi - nakon smene imperija, pokuala da pretvori u jednu politiku partiju, ali se plodonosan susret dveju struja nikad nije dogodio. Uglavnom kao kritika navedenog, p o e t k o m 30-ih godina j e stvorena ideja o duhovnoj zajednici na jezikim osnovama", i to u krugovima oko asopisa Kalana i Hid.
260

Mislimo daje rukovodstvo Maarske stranke dobro uoilo da se ovde ne radi samo o zameni 'granica', nadlenosti i vladara nego o amputaciji jednog dela nacije, te daje bilo pitanje da li e nova dravna tvorevina primiti i l i odbaciti strano tkivo". Stoga smatramo da smo blizu istine: nova dravna tvorevina" dugo je inila manje od minimalnog da bi inkorporirala strano telo", Maare iz Delvideka. Na paradoksalan nain, raspad evropskog sistema nastalog nakon Prvog svetskog rata, promena statusa Maarske u srednjoevropskim okvirima, jaanje oseaja spoljnopolitike ugroenosti Jugoslavije i raspada njenog unutranjeg jedinstva je M a a r i m a iz Delvideka omoguilo irenje mogunosti za ouvanjesvog nacionalnog bia u uslovima manjinskog ivota. To se manifestovalo u sve veem broju mera za zatitu manjina matine drave i rastu tolerancije Beograda, ali, kao to e m o videti, sa Beogradom se ni u vreme najboljih odnosa izmeu dveju drava, t j . u periodu potpisivanja Ugovora o venomprijateljstvu, nije mogla realizovati zamisao o prihvatanju jednog bilateralnog sporazuma o zatiti manjina. Senka rata i nada u skoranju reviziju zaokruili su taj poslednji kratki period.
261 2 6 0

2 6 1

Istvn Szeli, nav. delo, 22-23. Imre Bori, Irodalmunk vszzadai. 122-127. Istvn Szeli, nav. delo, 61.

jvidk, 1975,