Sie sind auf Seite 1von 323

.

-1964

Knjiga je posveena onim muenicima i herojim a koji su, za svo vreme, u nemakom zarobljenitvu, dosledno i neustraivo stajali u borbi p ro tiv nemakih nasilnika i kom unistikih izdajnika.

P R E D G O V O R U nasoj srpskoj, mnogovekovnoj proslosti, mi smo im ali stravicnih i apokaliptickih vremenskih odseka! Nekada duzih nekada kracih. Svaki od tih vremenskih odseka za nas Srbe pretstavljao je po jednu Golgotu! U nasoj trinaestovekovnoj proslosti im ali smo desetak ovakvih Golgota! U svakoj od tih Golgota fizicki gubitci srpskog naroda, penju se na desetine i stotine hiljada, pa i na milione, izginulih, pom rlih i propalih clanova srpske narodne zajednice! Zbog toga, danas, nas Srba ima samo desetak miliona! Prema demografskim i statistickim zakonima i pravilim a, trebalo bi da nas ima najmanje 50 60 m iliona! U svetskoj is to riji ne posto ji narod, sem Jevreja, ko ji je bio cesce izlagan ovako krvavim i bro jn im gubitcima! I sve je to srpski narod podnosio, podneo i izdrzao za ime, veru, cast i slobodu. On se i danas bori za te vekovne atribute svakog casnog, postenog i samostalnog naroda. Napisah, da smo mi Srbi, u nasoj teskoj ali slavnoj istoriskoj proslosti, im ali sjajnih i velikih vremena, ali bilo je i tam nih, mracnih i teskih godina, decenija, pa i vekova! Sjajna vremena slobode i napredka cesto su se smenjivala sa vremenom duhovnog propada^ nja i fizickog robovanja. Ali i u najtezim vremenima, kada se sve gubilo ostajale su nacija i vera! Oko ta dva znacajna atributa uvek se okupljao srpski narod i u njim a nalazi snage i ohrabrenja da sve izdrzi i ne poklekne! Izgubivsi naciju, mi smo u zarobljenistvo dosli goli kao p is to lji, bez nacionalnog oslonca i zastitnika. Onda nije nikakvo udo to smo v rlo brzo pali pod ra-

8 zorni kom iinisticki uticaj, k o ji nas je, od redova do djenerala, razneo i razvejao na sve strane kao snazni veta r plevu! Izgubivsi taj poslednji oslonac izgubili smo sve! I evo vec pedeset godina kako lutam o!! A oni, k o ji su pozvani da nas vode i da nas upute na pravi put i danas nas zavode i upucuju da se vratim o na stare jugoslovenske" jaruge i ponore, ko ji su nas doveli do ponora i bacili u drzavnu i nacionalnu katastrofu. Naciju i svoje casno ime poceli smo da gubimo jos od 1. decembra 1918.! A po dolasku komunista na vlast 1944., poceli smo da gubimo i veru. Ceo kom unisticki rezim sve svoje snage upravio je na unistenje Srpstva i Srpsko pravoslavne crkve. U toj strahovitoj borbi uzelo je ucesca i nase najvise svestenstvo, stavljajuci se u izmecarsko pandursku sluzbu kom unistickom rezimu. To izdajnicko svestenstvo, na celu sa patrjarhom otis|o je u raskol, sizmu i izdaju! Pisanje pojedinih popova, po izdajnickim listovima, ide tako daleko, da svestenici uzimaju u zastitu i brane komunizam i kao ideju i kao prim enu! Ti svestenici iz komunozboraske grupe nasli su se opet u svom elementu. Samo dok su od 1941, 1944., sluzili Nemcima, sad su se stavili u sluzbu komunistim a! Vremena su teska, mracna i neizvesna. Planeta svakog trenutka moze da odleti u vazduh! Bojim se, da se mi, Srbi, i danas ne nadjemo u vrzinom kolu kao i 1941.! Samo ako se hitno ne osvestimo i ne okupimo oko Nj. V. Kralja i nase jedino sldbodne AK Eparhi je, mi cemo se u ovom satansko kom unistickom haosu naci i bez nacije i bez vere! Poslednji su dani da o ovome duboko razmisli svaki Srbin. U 1941. pred sobom smo imali nepri'fatelja koji je prema veri bio mozda ravnodusan i nezainteresovan, ali prema njoj nije bio neprijateljski raspoloen. Medju njim a je bilo ak i religioznih Ijudi. U daljim izlaganjima u ovoj knjizi, itaoci e naii na jedan lep prim er, koji

p otrvdjuje moje navode. A danas, ili sutra mi cemo s6 naci pred kom unistim a, koji su zakleti i krvni neprijateIji svake vere. Od n jih nas samo moze spasti snazno i borbeno nacionalno i versko jedinstvo. Ako toga ne budemo im ali, dozivecemo nova golgotska iskusenja koja ce nas definitivno u n istiti! Jedna od vrlo znacajnih, iako po vremeskom trajanju jedna od najkracih Golgota, jeste ova poslednja od 1941. 1945.. U sastav te Golgote spada i stradanje jednog velikog dela srpskog naroda, oko 300 hiljada vojnika, sa oko 15 hiljada oficira po nemackim zarobIjenickim logorima. Ovo je jedna vrlo teska i negativna epizoda naseg poslednjeg rata. Ako bi se postavilo pitanje, zasto smo mi, u zarobIjenistvu, doziveli sve one muke, nevolje i ponizenja, kroz koje nismo m orali proci, onda svaki uman i trezven Srbin, videce u hliskoj proslosti, jedan koban i za nas Srbe smrtonosni datum 1. decembar 1918.! Sasvim je prirodno i razum ljivo sto mnogi od nas, narocito mladje generacije, rodjene dvadesetih godina ovoga veka, stalno postavljaju pitanje: zasto je Jugoslavija morala propasti i ko je k riv za njenu propast?! Savrseno je jasno, da pri studiji ovog problema treba poci od 1. decembra 1918.. Tu treba tra ziti uzroke nase najnovije Golgote! Celokupna istorisko politicka zbivanja od 1918., do 1941. samo su posledica jednog jedinog uzroka: stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije i ispustanje politicke i vojnicke situacije iz ruku vodjstva Kraljevine Srbije. Ako se ovo uvazi, onda postaju nepotrebna, cak i stetna, sva natezanja i zloupotreba logike i dijalektike. Tacno videti i pravilno oceniti uzroke, kako uspeha, tako i neuspeha ma kakvog preduzeca, osnovno je i jedino pravilo za postavljanje ispravnih istoriskih zakljucaka. U ovakvoi geopolitickoj situaciji rodila se i zivela

10 Jugoslovenska vojska punih 22 godine, a onda je, a i m i svi, zajedno sa njom , onako sjajno polozila ispit aprila 1941. Kada se sve ovo zna, onda ne treba lutati po svetskoj istoriskoj proslosti i traziti neke druge uzroke katastrofalnom duhovno moralnom krahu Jugoslovenske vojske u razdoblju od 1941. 1945.1 Ovaj, mozda nepotreban predgovor, nisam napisao za one , kojim a je, sve napred izlozeno vrlo dobro poznato. A takvih u nasoj em igraciji, hvala Bogu ima dosta. Oni dobro poznaju tok istoriskog zbivanja i ulogu Srpskog naroda u njemu. Pa ipak sve rade naopako i idu istim putevima kao i 1918.1 Ne! Za njih nisam pisao! Njima nema leka! Ovo nekoliko recenica napisao sam samo za to, da nase mladje generacije ne lutaju i ne traze uzroke nase propasti tamo gde oni ne postoje, n iti ih tamo mogu naci. Tim generacijama preporucujem da m arljivo pronadju i savesno prouce tok istorisko politickog zbivanja od 1918. 1941. Tu mogu pronaci i odatle mogu izvuci sve potrebne zakljucke, sta i kako treba da radi Srpski narod, pa da, ubuduce, ne pravi slicne pogreske, a samim tirn da osigura i svoju buducnost. Sigurno je, da ce, ako se uradi sve po dalje izlozenom, da izbegne drzavnu katastrofu kakvu je doziveo od 1941. 1945.! oO o Pre pocetka izlaganja dogadjaja, k o ji su obuhvaceni ovom knjigom , smatram za potrebno da dam napomene kao sto sleduje: 1. Na prvom mestu obavezan sam da, predplatnicim a i srpskoj javnosti, dam potrebna obaveste-

11 nja i izvinjenja zbog ovakvog dugog zadocnjejna pojave ove knjige. Poznavajuci poslove ove vrste narocito u adm inistrativno tehnickom smislu, a posto sam dobio sva potrebna uverenja i obecanja da ce urednistvo Razvigora" uciniti sve, da knjigu na vreme zavrsi, ja sam, jos novembra 1963., odpustio prvi prelim inarni Knjizevni oglas", u kome cak ni cenu knjige nisam stavio, jer je nisam znao. Urednistvu Razvigora" rukopis sam poslao 6. januara 1964.. 24. januara 1964. dobio sam odgovor, da je rukopis p rim ljen, a da ce knjiga b iti gotova koncem februara a najdalje pocetkom marta 1964.. Primio sam znanju i obecanom brzinom uglavnom bio zadovoljan. Ali tek sad nastaju moje muke i nevolje. Ocekujuci, da ce knjiga, skoro svakog dana b iti gotova, sacekao sam, u duhu obecanja, i konac marta 1964.! Pocetkom aprila 1964., pisao sam urednistvu Razvigora" i pitao, sta je sa knjigom i u kom se stadiumu nalazi njena obrada? Odgovor od g. Niciforovica dobio sam tek pocetkom juna 1964.! U njemu me izvestava, da je nekoliko nedelja bio tesko bolestan i da je izdrzao jednu tesku operaciju, a potom da je nekoliko nedelja bio i na bolovanju. Da je sad na putu ozdravljenja. Da za vreme njegove bolesti na m ojoj kn jizi nije radjeno nista i A pored svega toga, da su tek sad dosli do saznanja, da oni nisu u mogucnosti da umnoze ovo delo! Stoga su rukopis poslali nekoj stam pariji cak u Nemacku!! Iz Nemacke su im odgovoriii da se knjiga moze uzeti u rad pocetkom oktobra 1964., a da ce b iti gotova tek pocetkom januara 1965.! 11. juna 1964. odgovorio sam g. Niciforovicu da se ne slazem sa takvim nacinom rada i zamolio ga, da mi n a jhitn ije vrati rukopis i idejnu skicu za naslovni Ito . Obzirom na sve, sto sano dosada doziveo sa tgrn

12
knjigom imam nameru, da istu umnozim u sopstvenoj reziji. Kako do 30. jula 1964. nisam dobio odgovor, ponovo sam napisao pismo, samo sada urednistvu Razvigora" i zahtevao, da mi n ajhitn ije i neodstupno vrati rukopis. Rukopis mi je vracen tek 12. avgusta 1964. Za ovo vreme, dok se rukopis vozao, ja sam preduzso potrebne mere, da se knjiga sto pre umnozi. Nadam se da ce delo do konca januara 1965. b iti u rukama citalaca. M islim , da je pitanje, zasto je knjiga ovoliko zadocnila sada jasno. Obzirom da u ovoj knjizi nema nicega sto je tesno vezano sa danasnjom nasom situacijom , nista se narocito nije izgubilo. Naprotiv! Dobilo se u tome, sto sam u knjigu uneo izvesne dopune. Smatram, da sam se po duznosti izvinio, iako se mozda nisam opravdao. Moje potpuno opravdanje mozda bi lezalo u priznanju, da i pored toga, sto se blizim osamdesetim godinama nisam dovoljno vodio racuna o nasim divnim narodnim izrekama: Sto je brzo to je kuso!" i ,,U se i u svoje k lju s e !" Ali, Covak snuje a Bog odlucuje"! M islim da bolest opravdava i izvinjava sve i svakoga! 2. Proteklo je 20 godina, kako su se desavali dogadjaji izlozeni u ovoj knjizi. Pisac ove knjige vec je duboko zagazio u sedamdesete godine svoga zivota. Zbog toga dogadjaji, o kojim a je rec, mozda imaju po neki nedostatak, a mozda i netacnost.Ovo narocito u pogledu imena pojedinih licnosti. Tome se ne treba cuditi, pa ni zameriti. Godine su pristigle! Pa su mnogi dogadjaji i zbivanja izbledeli iz secanja. U pogledu izlaganja svih istoriskih cinjenica m oji su navodi tacni. Moze b iti greske u pojedinim datumima. Pa ni tu greska ne moze b iti veca od 2 3 dana. izvrsenom proverom dosao sam do saznanja, da me pamcenje jos dobro sluzi. Uostalom, po mom m isljenju datum i ne igraju pre-

13 sudnu ulogu u istoriskim zbivanjima. Da li se jedan istoriski dogadjaj desio 5. ili 10. datuma u mesecu, vrlo cesto ne menja njegovu istorisku sustinu i znacaj. Datumi ne uticu na tok istoriskog zbivanja. Jedan istoriski dogadjaj ima stalnu i istorisku vrednost samo u pogledu njegovog uticaja na opsti to k zivota i rada jedne nacionalne celine. Ako uvazite moje prednje misljenje, o znacaju datuma, onda su sva moja izlaganja, u ovoj knjizi, apsolutno tacna i istoriski i vremenski.

oOo

Dok se vodila ova dugotrajna i opsezna prepiska, ja sam trazio puta i nacina da, sto pre umnozim ovu knjigu. N a jje ftin iji nacin bio je, da se knjiga umnozi ofrseto m " . Ko zna poslove ove vrste poznato mu je, da je za ovaj rad prvi preduslov, da se raspolaze savrsenim i narocito savesnim daktilografom . Posle duzeg traganja u celom Sidneju, nasao sam samo jednog, k o ji je uglavnom odgovarao potrebnim uslovima. Posto smo sve ugovorili rad je odpoceo. Posle odkucanih dvadesetak stranica, moj je daktilograf nestao bez ikakvog obavestenja. Posle duzeg traganja utvrdio sam, da se odselio u Nju Kastel na 100 m ilja daleko od Sidneja. Svi m oji napori da nadjem drugog sposobnog daktilografa ostali su bez uspeha. Sada su nastala nova traganja i poqadjanja. U celoj A ustraliji samo u Melburnu postoji jedna stampariia sa cirilicn im slovima! Zbog udaljenosti ona nije dolazih u obzir. Posle visenedeljnog traganja, pronasao sam iednu stam pariju sa hrvatskom latinicom. I pored naibo!je volje da knjigu stampam cirilicom , morao s^m se ROtniriti sa stvgrpim stanjem. Ali nj tu nisu prestale mo-

14 je nevolje i gubljenje vremena. Kad je rad odpoceo pokazalo se, da su matrice pojedinih slozenih slova istrosene i da je rad sa njim a nemoguc! Morao sam da predjem na stampu sa pomesanom latinicom. O Bozicu 1965. U Sidneju

Pukovnik

A-UVODNA RASMATRANJA

17

I I

OPSTI POGLED NA PRIPREMNE RADNJE" ZA PROPAST JUGOSLAVIJE OD 1918. DO 1941. NA POCETAK NASEG ZAROBLJENICKOG ZIVOTA

Pre no to ponem stvarno izlaganje naeg ivota i rada u nemakom zarobljenitvu, smatram da e b iti korisno da bacim najkrai i uopteni pogled na nau srpsku optu vojno politiku situaciju pred rat 1941., kao i u toku same 1941. U ovom v rlo vanom i v rlo interesantnom vremenskom odseku, nae skore prolosti, dosta je pisano od zarnih Ijudi, iz raznih aspekata, raznih perspektiva i raznih shvatanja. Veina je pisaia pristrasno i subjektivno. Pisali su i djenerali i kapetani, i kaplari i obini redovi, i politiari i obini seljaci. Pisac je pod raznim zvunim, a bombastim nazivima, itao raznovrsna izlaganja na ovu temu. Kao npr. Uzroci nae vojnike propasti 1941." A kad covek proita ta izaganja, dobija utisak da je itao izvode iz kakvog Operaciskog dnevnika", gcle se po danima izlae tok dogadjaja. Nedostaje samo brojno stanje i vreme m u tno i oblano"! Sasvim je razum ljivo da je danas vrlo teko, golovo nemogue, pisati o tim problemima. Nedostaju arhive, dokum enti, biblioteke tj. dokumentacija, a to je najglavnije nedostaju m aterijalna sredstva! Naposledku, Ijudi, koji bi, o skoro proteklim zbivanjima, mogli i umeli neto pametno da kau, ve so u visokim godinama i pri kraju ivota! Veina staraca ni duhovno, ni fiziki nisu sposobni za dui um.no intelektualni rad i napor! Naroito u ovako oskudnoj i bednoj emigrantskoj situaciji. A ima injenica i problema o kojim a, danas, iz razloga tajnosti i poverijivosti jos ne treba pisati. Razumljivo je, aa i ia, iz napred navedenih razlocja,

ne mogu da razm otrim sve cinjenice koje su uticaie i dovele do naseg poraza u ratu 1941. Ja cu izabrati samo nekoliko problema opsteg znacaja. N jih cu razm otriti u najkracim potezima i ukazati kako su oni, u 1941., uticali na duh i moral celokupnog srpskog naroda. Problemi na koje cu ukazati sledeci su: a Stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca

Ovo pitanje malo opsirnije razm otrio sam u clanku pod naslovom Ujedinjenje Srba", koji je odstampan u br. 33. Biltena Srpskog nacionalnog kulturnog kluba u Svajcarskoj. Ostajem pri tom izlaganju. Samo jos jedanput ponavljam i podvlacim: da su uzroci nase srpske katastrofe, u 1941., postavljeni u temelje Kraljevstva SHS jos 1. decembra 1918. Umesto da smo stvorili Srbiju i u n jo j ujedinjen ceo srpski narod, mi smo stvor ili troglavu azdaju koja nas je sve proguta\a'. b Spoljno politicka situacija

Ovaj osnovni elemenat svake drzave, kao i sve drzavne osnovne politicke cinjenice u podpunosti su podbacili. Spoljna politika uopste nije imala odredjeni pravac i utvrdjeni c ilj. Mogu samo reci, da je cilj spoljne politike bio, odrzanje drzavne samostalnosti i teritorijaln og integriteta. Ali u vezi sa tim moglo bi se reci, da ti ciIjevi nisu postvljeni jasno i glasno, a branjeni odlucno i umesnol Medju osnovnim elementima svake spoljne politike spadaju i vojno p o liticki savezi sa p rijateljskim , i drzavama sa srodnim p olitickim interesima. Mala atanta i Balkanski sporazum, blagodareci politici pok. dr. Milana Stojadinovica, raspali su se pre no sto su dosli

19 do izrazaja! I ja licno m islim , da od ovih saveza", U trenutcima opasnosti, mi ne bi im ali stvarne koristi. Med jutim , narodne mase zivele su u iluzijama, bolesnoj i nestvarnoj uobrazilji o nekakvim savezima" i velikim saveznicima"! Ovo se odnosi na nepostojee saveze sa Francuskom i Engleskom. Stvarno, ti su savezi ziveli i postojali u zapaljenoj masti pojedinaca, a mogu reci i u vecem delu srpskog naroda. Ovo je postignuto laznom propagandom i obmanom. M edjutim , mi, ni u I svetskom ratu, nismo bili u savezu sa Am erikom , Engleskom i Francuskom. Nasi odnosi pocivali su na obostranim i istovetnim interesima, kao i na postovanju i uvazenju koje su Amerika, Engleska i Francuska gajile i imale prema doprinosu, koji je srpska vojska ulagala u opsti c ilj pobedu zajednickog neprijatelja. Gruba stvarnost, u 1941., bila je sasvim suprotna situaciji iz 1914. 1918. Stvarnost je bila: da smo m i, 1941., usli u rat sa Nemackom bez ijednog saveznika! Ni velikog ni malog. Tragedija je sto jos i danas ima Ijudi, koji se zanose i govore o nekakvim nepostojecim savezima"! U nasoj emigrantskoj stampi cesto se mogu procitati reci nasi veliki saveznici"?! A ko su ti nasi veliki saveznici"? To zna jedino Bog i oni ko ji pisu ovakve i slicne budalastine! Da bi se vodila nacionalno odredjena, cvrsta i snazna spoljna politika neophodno je im ati: 1. Snaznu, dobro obucenu i moderno snabdevenu vojsku; (m aterijalna p riprem a); i 2. dobru, patriotsku i duhovno objedinjenu stampu za vodjenje propagande i agitacije, sa tacno i jasno odredjenim ciljevim a (duhovno moralna priprema naroda i vojske za ra t). Kakva nam je bila vosjska m islim , da sam dovoljno jasno izneo u ovom odeljku. Duhovno moralna priprema naroda, za rat sa Nemackom, takodje je bila slaba, i u nesaglasnosti sa stvar-

20 nim potrebama i stvarnom geopolitickom situacijom. Poslednijih godina pred rat, skoro celokupna nasa stampa bila je upravljena na odrzavanje dobrih susedskih odnosa sa Nemackom! Ta stampa stalno je dokazivala i podvlacila, da prema Nemackoj, iz ekonomsko - privrednih razloga, treba da vodim o popustljivu, cak prija te ljsku p o litik u ! Na celu te politike stajao je poluzvanicni vladin organ V rem e". Njemu su, sa malim izuzetkom, sledovali i ostali srpski listovi. Hrvatski i slovenacki pogotovu svil Kako se vrsi duhovna i moralna priprem a naroda i vojske za rat, kao i uloga stampe pri tom poslu, kao prim er moze da posluzi stampa Kraljevine Srbije. Narocito od 1903. do 1912., pa cak i do 1918. v Unutrasnja politicka situacija

A sta da kazem za nasu unutrasnju politicku situaciju? Ona je bila jos teza, gora i poraznija po ceo srpski narodl O njoj je dosada to liko pisano, da nema potrebe da ja ma sta dodajem. Po tom pitanju napisana je citava biblioteka! Samo Curcinov casopis Nova Evropa" u svojih 250 svezaka, svestrano je proucavao srpsko hrvatsko pitanje. Pa ipak, obzirom na nase mladje emigrante, m islim da nece b iti stetno da i ja napisem nekoliko recenica. 1. lako smo mi, Srbi, nedovoljno obavesteni, mogli da prihvatim o stvaranje Kraljevstva SHS, to stanje, posle izbora za Ustavotvornu skupstinu 1921., na kojima je HSS (Radic) dobila oko 50 poslanika bilo je neodrzivo. Narocito posle kolektivne odluke HSS da bojkotuje Beograd! Trebalo je odmah pristu p iti am putaciji Hrvatske. Makaze za krojenje drzavne granice jos su bile u nasim rukama. Ili sprovesti federativno uredfepje Kraljevstva SHS, M edjutim , preslg se preko jasno iz-

razene volje Hrvata i svesno smo usli u unutrasnji hladni ra t", koji je neprekidno trajao sve do 1941. Od 1921., pa sve do 1929., vodi se potrr>'jla i podzemna borba izmedju Vladaoca i vodja srpskih politickih partija. Borba se vodi za prestiz i prvenstvo za autokra tiju , ili dem okratiju. Ova se borba, 6. januara 1929. zavrsava pobedom Vladaoca. On tada uvodi ublazeni vid diktature: bez dem okratije, partija i parlamenta. 2. 1928. zbog nekorektnog i uvredljivog drzanja, vladanja i ponasanja poslanika HSS i poslanika SDS (Samostalna demokratska stranka) u Narodnoj skupstini u Beogradu, dolazi do krvoprolica u kome bivaju ubijeni i ranjeni nekoliko poslanika HSS. Medju njim a tesko je ranjen i sam vodja HSS stranke Stjepan Radic. Posle dugih, a bezuspesnih pregovora sa pojedinim politickim Ijudim a, Vladalac prelazi na prosveceni vid diktatura, kao sto sam to izlozio pod tac. 1) 3. 1931. Vladalac izdaje jedan novi pseudo ustav sa partijam a i parlamentom. 4. 1934 Vladalac gine u Marselju. Na celo izvrsne vlasti u Jugoslaviji dolai namesnistvo pod vodjstvom Kneza Pavla, a sa ustavom od 1931. Treba reci, da je K ralj Aleksandar, u vremenu od 1920. 1934., potpuno razorio sve srbijanske politicke partije. Od organizovanih narodnih politickih snaga ostale su samo: HSS, SDS, SLJS i Jugoslovenska muslimansska organizacija Dr. Spahe. 5. Namesnicki rezim Kneza Pavla produzio je unutrasnju p olitiku Kralja Aleksandra, samo sa mnogo manje ugleda i autoriteta. Produzio je cepanje organizovanih narodnih politickih snaga, a form iranje raznovrsnih klika i koterija, na celu sa beznacajnim i nesposobnim Ijudim a k o ji su se u trkiva li u sto pokornijo j i poniznijoj sluzbi namesnickom rezimu. U vezi napred navedenog Jugoslavija je, u rat 1941.,

22 usla sa podpuno razorenom unutrasnjom politickom situacijom . Pored ovoga, nad sudbinom drzave, kao ,,Damokov m ac", stalno je visilo hrvatsko p itanje ". Nije se znalo ni sta se hoce, ni sta se moze. A ako se to i znalo, rezim nije dozvoljavao da na celo drzave izbiju Ijudi od karaktera, duha i voljel Nedostajala je unutrasnja politicka stabilnost, pa prema tome i odlucnost i snaga volje, da se donesu odgovarajuce vojno politicke odluke. Za 22 godine politicari su se neodgovorno i'nekaznjeno kockali sa drzavom i narodnom sudbinom! A kada su dosli resavajuci trenutci i dani onda je bilo jasno, da je sve dockan i da je sve izgubljeno! Prokockana unutrasnja politicka situacija i izgubljeno vreme vise se nisu mogli p ovratiti! Rezultati su savrseno jasno i munjevitom brzinom pokazali: da podpuna nesprema Jugoslavije u politickom i vojnickom smislu, ima svoj izvor i utoku u p o lititic k o j situaciji stvorenoj 1. decembra 1918. g Oruzana vojna sila opsti pogled

Ovo je najvaznije pitanje celokupne drzavne upravne adm inistracije. Ono spada u najvaznije i najosetljivije drzavne probleme. Decenijama sam ziveo i radio u njoj. 1 u m iru i u ratu. Bez dana bolovanja, postede ili odsutstva! Sve sam m islio da ce drzava propasti, ako bih ja maijedan dan napustio sluzbu. M edjutim , blagodareci bezglavim i bezumnim Ijudim a, izdajnicima i placenicima, drzava je lako i glatko propala za nekoliko dana bez krvi, bez boja i bez opaljenog metka! Kad napisem bez opaljenog m etka", to ne treba bukvalno razumeti. Tu i tamo opaljen je poneki puscani metak, pusten poneki m itraljeski rafal, po cak opaIjeno i poneko topovsko zrno! Ali je sve to daleko od uredjene borbe, boja ili bitke. N jih uopste nije bilo! Jugoslovensku vojskv poznavao sam od njenog rg-

23 djenja 1. decembra 1918. Znao sam sta je vojska i kakva ona treba da bude. Znao sam da je vojska najvazniji, najskuplji i n a jo setljiviji organizam svake drzavne organizacije. Znao sam da je treba negovati kao retku i skupocenu b iljk u u staklenoj basti. Znao sam da vojska prvenstveno pociva na moralu, snazi duha i cvrstini volje da se pobedi ili pogine, pa tek potom na znanju, vestin i i m aterijalu. Znao sam da je ona stvorena srpskom krvlju , mukom i rukom ! Srpskim duhom, moralom i voIjom. Znao sam da ona pociva na pravilima i propisima stare srbijanske vojske. Ali sam isto tako dobro znao, da za vise od 20 godina, od strane upravno komandne adm inistracije, nije nista preduzeto i sprovedeno, da se moral, snaga duha i cvrstina volje nove jugoslavenske vojske osvezi, okrepi, prosiri, dopuni i ojaca! Naprotiv! Nas najvisi i visi staresinski kadar, sa retkim izuzetcima, zaspao je na lavorikama slave i pobede! Sav se predao licnim intrigam a, resavanju licnih odnosa, zadjevica, sticanju m aterijalnih bogatstava, oportunizmu i karijerizm u! A vojnicki duh camio je, kopneo i propadao! Mi smo kao bogati masaros, razbacali, prokockali i upropastili nasledjeno duhovno i moralno bogatstvo stare srbijanske vojske. Vojska je zivela i radila po zakonu inercije i konzervatizma! Raskosno smo trosili i razbacivali staro, neprinavljajuci i nepodizuci nista novo! I docekali smo 6. april 1941. sa vojskom vrlo slabe duhovne, moralne i m aterijalne a samim tim i borbene vrednosti i sposobnosti. Sve sam ja to osecao, video i znao. Ali znao sam i uzroke svih tih nedostataka. Na celo vojske, po pravilu, dolazili su Ijudi, ko ji su ziveli u uverenju, da je vojska ustanova koia treba da sluzi njima, a oni da sluze one, k o ji drze vrhovnu vlast. Otadzbina bila je sporedna! Glavno je da se oni dobro osecaju i da su dobro nacjradjeni. Ti Ijudi nisu m islili ?VQ-

S4 jom glavom, vec su kao kaplari radili onako, kako im se naredilo! Sa slabo razvijenom svescu o duznostima prema otadzbini, oni su izgubili svoja licna ubedjenja i uveren ja !! Niko od njih nije povukao kozekvence i dao ostavku, ako njegova gledista i zahteve vlada ne bi usvojila. Redjali su se razni Hadzici, Pesici, Z. Stojanovici, M arii, Petri Zivkovici, Nedici i njim a slicni! Posle I svetskog rata mi nismo im ali nijednog Putnika, Mihaila Zivkovica, Stepanovica, Gojkovica, ili njim a slicne. U vojsci je b ilo staresina koji su sve ovo znali i osecali, ali su po svom cinu i polozaju bili nemocni, da ma sta korisno preduzmu i sprovedu! Oni su samo mogli da ukazuju na sve slabosti i nedostatke vojske. Ukazivali su i na mere koje treba preduzeti i sprovesti, da bi se stanje popravilo. Jedan od takvih bio sam i ja. Ali bez uspeha! Nas glas ostajao je glas vapijuceg u pustin ji" ! Pa ne samo to! Za ovako patriotske i dobronamerne postupke, takvi o fic iri su uzimani na odgovornot i kaznjavani! Slucaj djenerala Mihailovica dovoljno je jasan! Mozda je prednja ocena o nasoj ondasnjoj vojsci dosta ostra, drasticna i gruba! Moguce je! A li ona je stvarna i istinita. Primera ima na pretek. Ja cu u ovom izlaganju izneti samo dva. 1. Jos za vreme mira u otadzbini, a i ovde u em igraciji, pocesce se cuje, kako je vojni budzet u skupstini prim an aklamacijom bez diskusije! Ovim se htelo u tv rd iti i pokazati, kako je parlamenat vojsci davao i kapom i sakom! Ali eto, nije im alo kome! Nesposoban staresinski kadar nije umeo da iskoristi tu uvidjavn ost,'ljubav, dobru volju i pravilno shvatanje potreba vojske od srane parlamenta odnosno naroda! Cinjenica je tacna, ali m otivi ovakvih postupaka lazno su predstavljani. G ovorilo se da se ovako radi po zelji Krune, a iz

25 Ijubavi i uvidjavnosti prema stvarnim potrebama vojske! Ovi navodi ne odgovaraju stvarnosti. Znam da je bilo M inistara Vojske i mornarice, k o ji su sami i po sopstvenoj inicija tivi, a iz cisto bolesno demagoskih razIoga, kresali vojne budzete daleko ispod predvidjenih, potrebnih i ukupnih suma! A vojska je bila i gola i bosa, i gladna i zedna! Mozda ce ovo nekome ,sada, izgledati neverovatno, ali tako je to bilo! Ovde necu da govorim o potrebi modernog naoruzanja. Za to su bile potrebne m ilijarde! Zbog ovakvog rada, nasih najvisih staresina, nase kasarne, za vreme zimskog nastavnog odseka bile su prazne i puste! Problem izracunavanja potrebnih Ijudskih obroka, za vreme zime, bio je citava komplikovana racunska operacija! Islo se dotle, pa se po nekoliko dana ni straze nisu mogle smenjivati, a konje i ostala drzavna grla nije imao ko da pazi i neguje. I, posto su tako onesposobili vojsku, za redovan zivot i rad, takvi m inistri pobedonosno su izlazili pred skupstinu, koja ih je docekivala burnim aplauzima i aklamacijom odobravala projektovani vojni budzet! A taj isti budzet, ti su m inistri izradjivali po zahtevu vlade i odgovornog ministra finansija, koji su vec skresali vojni budzet do moguceg m inim uma! Sada su nasi M inistri Vojske k !i ispod dozvoljenog minimuma! Jedan od takvih Ministara Vojske i mornrice bio je djeneral Dragomir Z. Stojanovic. Secam se dobro. Bilo je to 1931. Budzet M inistarstva Vojske i mornaice bio je prosao kroz skupstinu. Posle dva tri dana isti m inistar ponova trazi rec! On sada obavestava skupstinu da je, naknadnom revizijom budzeta, uspeo da ga smanji za 350 m iliona dinara!! Razume se da je ova izjava, od strane skupstine, docekana burnim ovacijama i aplauzima! Sutradan, u dnevnoj stampi, o djeneralu Stojanovicu, pisane su citave slavopojke, apoteoze i panegirici! A na c iji je racun \z-

26 vrseno to smanjivanje budzeta, kako i zasto, o tome s6 uopste nije pisalo, n iti je skupstina o tome vodila racuna! N joj je bilo glavno da je budzet smanjen! A sto vojska nece im ati hleba da jede, n iti se mogla izvoditi zimska nastava to se skupstine nije nista ticalo! Cesto se ovako razoran rad prebacivao na Krunu! Ali nikad javno, vec tajno i u cetiri oka. Na kraju je ispadalo, da se sve to radi sa znanjem i odobrenjem Krune! A to nije bilo tacno. I Narodna skupstina i vrhovi vojske bili su puni laskavaca, gmizavaca i puzavaca! Vecina je bila sposobna, da za jedan Vladaocev osmeh, zrtvuje svoje dostojanstvo, cast i ugled! A pred dvorskim kapidzicima mnogi su napustali i ostavljali svoja uverenja, ubedjenja, teznje i ideje kao bula nanule pred leganje na m inderluk! A Vladalac je verovao svojim M inistrim a Vojske, smatrajuci da su oni ti, koji su pozvani da stite i brane interese vojske. 2. Bilo je to Ijeta Gospodnjeg 1934. Ondasn ji Nacelnik Glavnog djeneralstaba arm. djeneral Milan Z. Milovanovic podneo je tadasnjem m inistru Vojske i mornarice arm. djeneralu Petru R. Zivkovicu predlog i projekat i trazio je vanredne kredite, da se obe konjicke divizije mehanizuju, a Dunavska i Potiska divizija da se m otorizuju. Potreban kredit za ovo iznosio je jednu m ilija rd u dinara. Razume se, da ovo nije izvrseno. Predmet se vozao do sm rti Kralja Aleksandra, a potom je vlada Bogoljuba Jevtica, jednostavno odbil^ predlog zbog nedostatka finansiskih sredstava"! A sto je u celoj ovoj stvari najlepse" jeste to, sto je M inistar Vojske i mornarice u Jevticevoj vladi bio arm. djeneral Milan Z. Milovanovic. Onaj isti, k o ji je pocetkom 1934. i podneo predlog za preoruzanje napred pokazanih divizija! Ovo jasno ukazuje na duhovno i moralno stanje naseg najviseg staresinskog kadra. Da je tu bio jedan Stepa, ili jedan Gojkovic, verovatno bi, a i sigurno podneo

27 ostavku. Djeneral Z. Milovanovic nije ni prstom mrdnuo! Sam je sahranio svoj sopstveni predlog, a m irno i hladnokrvno ostaje na polozaju M inistra Vojske i mornarice! Mi smo od 1938. do 1941., za izvodjenje utvrdjivanja, u zemlju bacili i sahranili oko cetiri m ilijarde dinara! Sa tom sumom novca mogli smo da mehanizujemo, ili motorizujem o skoro polovinu nase operativne vojske. U 1934. jos se mogla nabaviti moderna ratna oprema. Uglavnom iz Nemacke ili Cehoslovacke. M edjutim , mi smo taj novac bacili u fortifikaciske objekte! A preko n jih je neprijatelj presao bez opaljenog metka!
* * *

Pre no sto predjem na izlaganje najvaznijih cinjenica, na kojim a pociva svaka dobro uredjena vojska, mora se postaviti pitanje:pa kako je doslo do ovakog duhovnog i moralnog sloma u nasem staresinskom kadru?! Opet moram da ponovim, za to je k riv nas najvisi staresinski kadar! Kako i zasto? Duga, teska i mracna je to istorija! Trebalo je da proteknu preko 20 godina, pa da se pojave razorne posledice. Za sve to vreme najvii stareinski kadar bio je slep i gluv! Nista nije video, niti cuo! Gajio je neke bolesne sim patije prema oficirim a hrvatske narodnosti. Uostalom, takav m anir dolazio je sa najviseg mesta! On se dalje prenosio na vojne skole, stabove i najosetljivija meste nase vojne organizacije. I tako, malo . po malo o fic iri hrvatske narodnosti zauzeli su kljucne polozaje u nasoj v o js ! Ovo se narocito odnosilo na nas Glavni djeneralstab! Kad smo se mi 1941. probudili, on je bio preplavljen raznim Franjama, Karlima, Zelenikama, Klisanicima, Vauhnicima, Merslavicima, Maglicima, Elbingerima, Svajgerima, Lokarima ime im je bilo legionl A sto je najtragicnije, svi ti Ijudi

imali su veliki diskrecioni uticaj na svoje komandante, nacelnike, sefove itd. koji su u vecini bili cisti Srbi! Preko njih oni su sprovodili svoju volju i tr. drzali vojsku u svojim rukama! Da li su ti Ijudi, jos onda, bili u sta ski" raspolozeni, ja to ne mogu reci, ali sigurno je, da prema drzavi i vojsci nisu im ali ni Ijubavi, ni odanosti! Znatan broj tih i takvih ofcira licno sam poznavao. Izvesnima od n jih bio sam i nastavnik na V. skoli V. akademije. Za sve n jih mogu reci, da su bili vredni, savesni i dobri djaci. Sa te strane nista im se nije moglo zam eriti. S druge strane, sve su to bili poltroni, gmizavci, puzavci i ka rije risti! Klanjanje, vrckanje, Ijubljenje ruke damama, pridrzavanje sinjela, ili zimskih kaputa, to su bila uobicajena sredstva laskanja i servilnosti tih i takvih oficira. A to je palilo! Narocito kod zena. Pored svega ovoga najobicnija, otvorena i niska laskanja bili su u sirokoj upotrebi! Samo jedan prim er. Jednog dana bio sam poslom u Glavnom djeneralstabu u .kancelariji jednog od pomocnika Nacelnika Gl. djeneralstaba. Ordonans je p rija vio pesad. brig. djenerala Linusa Dekanevu! M islim da je tada bio komandant pesad. Jadranske diviziske oblasti. Djeneral Dekaneva oslovio je doticnog pomocnika Nacelnika Gl. djeneralstaba sa ekselencio"! Bio sam iznenadjen i zaprepascen! M edjutim , doticni djeneral, rodom iz jednog sela u nasem Levcu, p rim io je tu titu lu sa sirokim osmehom i jasno izrazenim zadovoljstvom! lako ta titula nije postojala u nasoj vojsci oticni djeneral prim io je i progutao kao. najlepsu poslasticu! Eto tako su o fic iri hrvatske narodnosti laskali nasim najvisim staresinama i vukli ih za nos! Mnoge nakazne uredbe, pravila, propisi i naredjenja, a na koje smo mi , iz trupe, stavljali opravdane i

29 ostre primedbe ostale su m rtvo slovo na h a rtiji! Sprovodjene su u delo, a to je sve vrlo stetno uticalo na zivot, rad, duh i moral vojske. Da li su ti Ijudi sve to namerno radili i sprovodili?! Ni to ne mogu da kazem. Ali njihovo drzanje, vladanje i ponasanje u toku prvih nekoliko dana rata, a narocito od 11. aprila 1941., kao i u toku celog rata i neprijateljske okupacije, daje dovoljne dokaze da se na ovo pitaje moze potvrdno odgov o riti tj. da je ogromna vecina oficira, hrvatske narodnosti, godinama bila pritajena grupa izdajnika! Zbog svega napred navedenog, sve te oficire nisam voleo i prema njim a sam uvek gajio antipatiju i odvratnost. A i oni prema meni! d Staresinski kadar

Vekovni je aksiom, da je vojska proizvodna cinjenica rezultanta svoga staresinskog kadra. A staresinski kadar sa svim svojim karakternim , duhovnim i moralnim osobinama i sposbnostima, verna je fotografija svog naroda iz koga je potekao. U prednjim izlaganjima dao sam kratku ocenu sredine iz koje je potekao nas staresinski kadar. Uglavnom, dao sam ocenu naseg najviseg i viseg staresinskog kadra. Ostalo bi da u istom smislu i ukratko dam opstu ocenu i naseg mladjeg staresinskog kadra. Sredina, iz koje je potekao nas staresinski kadar, i nacin njegovog vaspitanja, nije mogao da da nesto vise no sto je dao. Retki pojedinci nisu mogli da izmene opstu vojno politicku situaciju u kojoj je rastao i razvijao se nas mlad ji i najm ladji staresinski kadar. Kadar, na kome je lezala sva tezina i odgovornost za vodjenje borbe radi pobede nad neprijateljem . Ako hocu, i bez^ ikakvog ulepsavanja, da dam bgr

30 pribliznu opstu sliku naseg mladjeg staresinskog kadra, moram da napisem sledece: Za poslednjih 20 godina jugoslovenska vojska postala je jedna cisto birokratsko cinovnicka ustanova. Skroz pogresnim vaspitanjem, nas najvisi staresinski kadar kroz vojne skole i kasarne stvarao je popove, monahe i kaludjere, a ne borce i viteze! Cesto puta izazvan m litavim i skroz nevojnickim drzanjem pojedinih m ladjih oficira, bio sam prinudjen, da istima doviknem,: Pojasite magare, bakrace, krst i bosiljak u ruke pa u n u riju "! Mnogi od nasih visih komandanata vise su vodili racuna o privatnom zivotu oficira: ko je gde i sa kime sedeo, koliko je cega popijeno, koliko je casa, ili ogledala polupano itd. Ali toliko nisu vodili racuna o karakternim i sluzbenim sposobnostima pojedinaca, Pojedine vise staresine narocito su se interesovale za medjusobne licne i porodicne odnose podcinjenih o fic ira ll Pojedini komandanti divizija dodeljeni im poverljivi kredit, za obavestajnu sluzbu, upotrebljavali su da bi placali pojedine agente, k o ji su ih obavestavali o tome gde je, sa kim je i kako je kapetan Janko, ili porucnik M arko proveo noc i sta je radio?! Obicno su to bili kelneri, i razni nocni prodavci pogacica, slatkisa, badema, k ik irik ia itsl. Dakle Ijudi skoro iz podzemlja! Zbog svega ovoga gubio se vo jnicki duh, volja, energija, polet, duh utakmice za postizanje sve vecih, boIjih i visih vojnickih sposobnosti. Sve se pretvorilo u dan i komad. Sa casovnikom u ruci ocekivao se kraj sluzbenog vremena, a onda se kasarna napustala u ,,trcecem koraku". Ondasnja jugoslovenska vojska, sa malim i casnim izuzetcima, bila je uglavnome popunjena oportunistim a, konjukturistim a , karijeristim a i damskim druzbenicama"! Svima i svacim, samo ne vojnicim a od duha, volje, poleta, energije, morala i karaktera! U svemu ovome glavnu utogu igrali su o fic iri hrvatske, a

31 potom slovenacke narodnosti. Najm anji broj takvih bio je u redovima Srba. Vecina nasih kadrovskih komandi pretstavljale su uredjenu gomilu, koja se uglavnom odrzavala Disciplinskom uredbom i Vojno krivicnim zakonom. Njim a su nedostajali duhovna povezanost i ujednacena gledista na drzavu i vojsku. Popunjene raznorodnim nacionalnim elementima, te komande su samo po spoljasnjosti ostavljale utisak jedinstva m isli, duha i volje. Inace duhovni zivot oficirskog kora bio je pun: surevnjivosti, zavisti, tastine, neskromnosti, sujete, bezobzirnosti, oholosti, a cesto i pritajene uzajamne mrznje! Zbog svega napred navedenog sasvim je normalno, sto je ta organizacija, koja se zove vojska, u n a jk ritic n ijim trenutcim a po opstanak drzave, u podpunosti odkazala i izdala! Pa kako je doslo do ovakvog duhovnog i moralnog rasula u nasem staresinskom kadru?! Uzroci su bili mnogobrojni i raznovrsni! Njihova obrada zahtevala bi povecu i podebelu posebnu studiju. Stoga cu, ukratko, navesti samo n jih nekoliko: 1. Ogroman p riliv stranog oficirskog kadra u vec v rlo razredjene i oslabljene redove stare srbijansske vojske. Ovaj novi staresinski kadar bio je sasvim drugog duha, morala, karaktera, shvatanja i mentaliteta. On je uglavnom bio neprijateljski raspolozen prema novoj drzavi, ili je prema njoj bio podpuno ravnodusan. Kakav je duh i moral vladao u redovima tih novoprim ljenfm oficira, narocito hrvatske narodnosti, navescu samo jedan prim er, ma da ih ima bezbrojno! U oficirskim domovima za vreme obeda, drugarskih veceri, ili raznih svecanosti, kod tih oficira bilo je uobicajeno da, kada su hteli da odu do klozeta kazu: Hajdm o do Oplenca"! Bilo je vise slucajeva, da su takvi o fic iri stavljani pod disciplinski sud, sudjeni i lisavani cina. Ali sta je to vredelo, kad su, ti isti o fjc iri, kroz goding

32 dve, ponovo prim ani u vojsku i to od Vladaoca, koga su do krvi uvredili! 2. V rlo raskosno i ubistveno rashodovanje staresinskog kadra stare srbijanske vojske, da bi se otvorila mesta za napredovanje m ladjih! Treba se' samo setiti 1923.1 Te godine penzionisano je nekoliko d^setina djenerala i pukovnika. O nizim cinovima i da ne govorim. Svi su oni b ili mirnodobski organizatori i vaspitaci, a u ratu vodje, heroji i junaci. A jos relativno mladi Iju d i za penziju! 3. Nezadrzavanje u aktivnoj sluzbi izvesnog broja rezervnih oficira. Ti o fic iri u toku sestogodisnjeg ratovanja, umnogome su se izjednacili sa aktivnim oficirim a. Mnogi su, po svojim duhovnim, moralnim i karakternim osobinama i sposobnostima, prevazilazili pojedine aktivne oficire. V eliki broj takvih p rijavio se za ostanak u aktivnoj sluzbi. Primljen je vrlo mali broj. Zbog ovoga je nova jugoslovenska vojska pretrpela neocenjivu stetu u pogledu duha i vaspitanja nove vojske. 4. Birokratisanje i m aterijalizovanje staresinskog kadra. Ovaj proces poceo je, odmah po zavrsetku rata 1918. I^azvijao se neometano. Cak podpomognut od komandno upravne adm inistracije! Vojska je, po prevashodstvu, aktivno radna, a ne birokratsko cinovnicka ustanova! Ona zivi i radi u svako doba dana i noci. U dobroj vojsci nema propisanog radnog vremena. To je zivi organizam koji je u neprekidnom radu i pokretu. Izvestan broj staresinskog kadra odao se sticanju m aterijalnih bogatstava. Pojedinci, pa cak i najvise staresine, pristu p ili su kradjama i proneverama! To se u staroj srbijanskoj vojsci nije moglo ni zam isliti. 5. Postojala je velika nejednakost izmodju visih i nizih cinova. Kako u pogledu m aterijalnih nagrada, tako isto i u raznim povlasticama. Dok je visi sta-

33 resinski kadar , relativno, bio dobro nagradjen, dotle je nizi jedva sastavljao kraj sa krajem. 6. Relativno veliki p riliv ena stranih narodnosti, kojim a se, nerazmisljeno, odmah posle rata, pozenio veliki broj nasih oficira. Ko zna sta su zene i kakav je njihov uticaj na domacina i porodicu, lako moze da zamisli njihov stetni uticaj na duh i moral staresinskog kadra. Za ovo snosi krivicu komandno upravna adm inistracija, koja je odobravala takve zenidbe. U buducoj vojsci ako dodje do njenog form iranja: Zabraniti oficirim a i podoficirim a zenidbu zenama strane narodnosti. Glavna osobina i odlika nove vojske mora b iti cistota krvi staresinskog kadra; Kontrolu narodnosti produziti do IV kolena oba roditelja; i u sastav novog staresinskog kadra ne sme uci nijedna licnost strane narodnosti. oOo lako, strogo uzev, dole izlozeno ne spada u teme koje treba da obradjuje ova knjiga, ipak smatram za korisno, da ovde izlozim kako je pukovnik M ihailovic posmatrao i ocenjivao ovo izvanredno vazno pitanje. Ovo tim pre, sto se nas, skoro ceo staresinski oficirski kadar, srpske narodnosti, nalazio u zarobljenistvu. Na njemu je pocivala prva popuna nove vojske staresinskim kadrom. I Ovo pitanje bilo je razmatrano u, najtesnjoj vezi sa organizacijom i form acijom nove vojske. 1. Po pitanju organizacije, form acije u vezi sa popunom nove vojske staresinskim kadrom, na Ravnoj gori, vodjena je duga, opsezna i burna diskusija. Narocito u pogledu staresinskog kadra, koji ce doci iz

34 zarobljenistva. Pukovnik M ihailovic stajao je na gledistu, da je ta j staresinski kadar uglavnom neupotrebijlv ! Stoga, novoform irane jedinice popuniti samo staresinskim kadrom ,koji je ucestvovao u borbama od pocetka kapitulacije do kraja rata. Ceo staresinski kadar, k o ji ce doci iz zarobljenistva staviti na raspolozenje M inistra vojske. Odatle, postepeno, a savesno proveravajuci drzanje, vladanje i ponasanje svakog pojedinca za vreme zarobljenistva, prim ati u novoform iranu arm iju. Ovo se narocito odnosilo na visi i najvisi staresinski kadar. Ovaj se posao ima poveriti narocito odredjenoj korm siji. Pukovnik M ihailovic iznosio je svoja uverenja i gledista logicno i d ijalekticki vesto. Zbog nemanja prostora ja ovde ne mogu da izlazem ta njegova gledista. A li, uglavnom, o njim a mogu reci ovo: Licno se nisam slagao sa mnogim njegovim gledistim a. Cudio sam se samo energiji sa kojom je pukovnik M ihailovic iznosio svoja gledista! Poznavao sam ga kao tihog, m irnog i blagog coveka. Osporavao sam mnoge njegove postavke. Tek kad sam oteran u zarobljenistvo i video onaj lom, pokor i moralne rusevine naseg oficirskog kora, uvideo sam da je pukovnik M ihailovic imao pravo. On je sa jednom izvanrednom vidovitoscutacno ocenio upotrebljivost naseg staresinskog kadra koji ce doci iz zarobljenistva. Ja nikako nisam mogao da predpostavim, da jedan staresinski kadar, samo za nekoliko meseci, moze ovako da srusi duh, disciplinu i subordinaciju i da se nadje u opstem rasulu. Vec tada, koncem 1941., bile su donete nacelne odluke o grupisanju oficira u grupe A, B i V. Grupa A, da se prim i u novu arm ju bez provere, grupa B, da se proverava, a grupu V odbaciti kao nepotrebnu 5 nekorisnu otadzbini, ukoliko njihovi postupci u toku

35 zarobljenistva ne zahtevaju narocitu kaznu. V idi Instrukciju Str. Pov. Br. 401/43. Po ovom pitanju gledista su bila podeljena. Za glediste pukovnika MihailovTca b ili su ppukovnik Dragoslav Pavlovic i m ajor Aleksandar Misic. Ja i major Dragisa Vasic nismo u potpunosti delili ta m isljenja. Pukovnik M ihailovic ostro se izrazavao o staresinskom kadru u zarobljenistvu. Uzalud sam ukazivao na injenicu, da se u savremenom ratu ne bore djenerali, ni pukovnici, vec svaki pojedini borac posebno, vodjen nizim staresinskim kadrom zakljucno do komandanta bataljona. Ukazivao sam na Moltkeovu misao, jos od pre 90 godina: da rat ne vode djenerali vec kapetani. Nista nije pomoglo. Ja i Vasic ostali smo u m anjini. Ipak, posle duze diskusije, ja i Vasic uspeli smo, da se na nizi staresinski kadar, k o ji ce doci iz zarobljenistva, zakljucno sa cinom kapetana I klase, ne primeni gore navedeni postupak sem za oficire grupe V. Celokupan visi staresinski kadar, koji ce doci iz zarobIjenistva, sem oficira grupe A da se stavi na raspolozenje i na njih da se prim eni predvidjeni postupak. 2. Nacelno se stalo na glediste, da svaka savezna drzava ima sopstvenu vojsku, a.u duhu Macekovog nacela: ,,Da svaki Hrvat nosi svoju pusku o svom ramenu"! Mi smo to pitanje rasmatrali potpuno ravnodusno i b ili smo spremni, da ga lako iglatko usvojimo. Znali smo, da je ceo staresinski kadar hrvatske narodnosti izdao drzavu i da se na takve snage buduca nova vojska ne moze vise osloniti. 3. U vezi sa tackom 2) ceo staresinski kaj dar hrvatske i slovenacke narodnosti staviti na raspopolozenje saveznim drzavama Hrvatskoj i Sloveniji. 4. Celokupan staresinski kadar, koji je ucestvovao u borbama protivu okupatora, kako onaj skolovani, tako i onaj nes-kplpvani stvpr^n u tQkg rata,

6
a po njihovoj slobodnoj i dobroj v o lji, zadrzati u aktivnoj sluzbi. 5. Ugled i znacaj nove vojske, svima sredstvima, podici na najvisi nivo. 6. Novi staresinski kadar obezbediti svima zivotnim sredstvima, narocito u pogledu novcanog nagradjivanja. Ovo se narocito odnosi na nizi staresinski kadar. dj Unapredjivanje staresinskog kadra

Unapredjivanje staresinskog kadra u K ralj. Jugoslovenskoj vojsci vrseno je po jednom vrlo zastarelom i konzervativnom nacinu. Unapredjenja su vrsena po vremenskim rokovima, koji su b ili predvidjeni za pojedine cinove, po rangu i na prazna formaciska mesta. Sve u vezi sa budzetskim mogucnostima. Zakonski vremenski rokovi stajali su u najtesnjoj vezi sa praznim form aciskim mestima. Jer ako nije bilo praznih form aciskih mesta, nije moglo b iti ni unapredjenja! Ovaj zakonski nedostatak narocito se stetno osecao u visim i najvisim cinovima. Rang (staresinstvo) u K ralj. Jugoslovenskoj vojsci igrao je presudnu ulogu! Pojedinci su mogli da imaju glave velike i pune znajna i sposobnosti, kao ona velika kamena kuca" u Knez MNosevoj ulici. N jihovo unapredjenje bilo je zaustavljeno, dok se ne unaprede oni ispred njih. Takvi su po opstoj i strucnoj spremi cesto daleko izostajali od onih, k o ji su im stajali u p o tilja k! Nasa komandno upravna adm inistracija slepo se pridrzavala ovih zakonskih odredaba. Iko je postojao zakonski clan, koji je predvidjao, da se u ratu mogu vrsiti unapredjenja za narocite i izvanredne zasluge i pokazanu hrabrost na bojnom polju, taj clan u K ralj. Jugoslovenskoj vojsci nije prim enjivan! I u ratu unapredenja su vrse-

37 na ,,po rango i u p o tilja k "! Ukoliko je meni poznato, za punih sest godina ratovanja bila su samo cetiri izuzetna unapredjenja! Ta izvanredna unapredjenja doziveli su majo ri,V o jin Popovic i Vojislav Tankosic, kapetan Dragoljub Uzunmirkovic i narednik docniji m ajor Mahailo Madzarevic! Svi ostali Kraljevski o fic iri tapkali su u mestu i isli u p o tilja k "! Nije moguce, da izmedju iljada oficira, nije bilo jos izvanredno sposobnih, zasluznih i nrabrih Ijudi kojim a je trebalo ukozoti naroitu panju, ast i nagradu! Ovako se, u K ralj. Jugoslovenskoj vojsci, radilo i pstoupalo i u m iru i u ratu! Tek 1939., ili pocetkom 1940., ivrsene su neke zakonske izmene koje su djeneralstabne oficire malo izdvojile i izuzetno nagradile u m aterijalnom i moralnom smislu. Kao rezultat ovakvog shvatnja i rada sledovala je cinjenica, da je nas najvisi staresinski kadar, pri zauzimanju najvisih komandnih polozaja bio i zastario i prestario. Na polozaje komandanata divizija dolazili su Ijudi sa 50 i preko 50 godina! U tim g odinam a,'ljudi, nacelno, nisu fizicki sposobni za napore modernog ratovanja! Savremeni komandant treba da dejstvuje i na zem lji i pod zemljom; i na vodi i pod vodom; u vazduhu i u stratosferi! Uopste, danasnji rat od komandanata zahteva ogromnu vitalnost i podpunu mladalacku sposobnost za rad i zrtvu. Obzirom na izneto, komandanti divizija moderne vojske, ne bi smeli im ati vise od 40 godina. Sve napred iznete napore, pred rat 1940., ja sam licno isprobao na ondasnjim modernim borbenim sredstvima. Tada sam imao 52 godine. lako sam, u to doba,fizicki bio podpuno zdrav, mogu reci da, voziti se oklopnim kolima, avionom, podmornicom, brzim camcem i ts!. nije bilo ni malo lako, ni prijatno. Ovo narocito vazi za voznju oklopnim kolim a! Od 1926., pa do rata 1941., imao sam prilike da(

U visim i najvisim stabovima, posmatram nase najvise komandante. O njihovim radnim sposobnostima morao sam da donesem nepovoljne zakljucke. Bilo je i izuzetaka ali vrlo retkih! V ojni savet i u ovom smislu podnosio je potrebne predloge i trazio, da se menjaju odgovarajuce zakonske odredbe. Bilo je neophodno, da se vrhovi nase vojske podmlade, a samimi tim da se dobije u snazi duha, volje, energije, a samim tim i akcije. Sem napred napomenutih zakonskih izmena i dopuna u pogledu djeneralstabnih oficira: izbijanje na celo klase, narocito novcani dodatak, promena uniform e i jos nekih sitnih izmena, kod ostalih rodova i vidova vojske i struka sve je ostalo nepromenjeno. A V ojni savet je predlagao: 1. Da se unapredjenja u vojsci vre: Zakljucno sa m ajorskim cinom po zakonski predvidjenim vremenskim rokovima i po rangu; od cina majora, pa navlse, unapredjenje da se vrsi po strucnoj spremi i sluzbenoj sposobnosti. Bez obzira na rang i godine sluzbe. Dakle po izboru. Ovakva unapredjenja da vrsi narocita kom isija od 7 clanova, na celu sa M inistrom vojske i specijalna djeneralstabna kom isija, od 6 clanova, na celu sa nacelnikom Glavnog djeneralstaba. 2. Poloaje komandanata divizija i vie mogu zauzimati samo djeneralstabni o fic iri. 3. Tano odrediti lim itage za pojedine inove. Ne sme se desiti da neko u 40 godina jos sluzi kao podporucnik, ili neko od prel<o 70 godina da sluzi kao djenerai. Mogu se desiti retki izuzetci. Ovakvi izuzetci moraju b iti zakonom predvidjeni. Ako bi se usvojio ovakav nacin unapredjivanja dobio

39 bi se zamah i domet u pogledu izbijanja m ladjih i najm ladjih na najvise klucne i odgovorne polozaje. Duh svezine i mladosti zahvatio bi zivot celokupne vojske, a snaga i odusevljenje stvorili bi opsti pokret, polet i zelju za borbu i zrtvu. Razume se da ni od ovog predloga nije bilo nista! A obzirom na brzo izbijanje rata, ne bi bilo nikakve koristi ni od usvajanja predlozenih mera. Da bi se pokazali rezultati, od ovakvog nacina rada, trebalo je da prodje najmanje 20 godina! e Nastava i obuka

Vaspitanje, nastava i obuka u jugoslovenskoj vojsci, narocito na visim oficirskim skolama, nisu b ili postavljeni na pravilne osnove. Mi smo se zadrzali na nacelima i gledistima, sa kojim a smo zavrsili rat 1918.! Uglavnom, to je bila francuska doktrina. Vec 1930. ta je doktrina bila prevazidjena i zastarela! Francuzi i mi usli smo u rat 1941., rukovodjeni nacelima iz 1918.! Mi smo prespavali skoro dve decenije! A kad smo se 1940. probudili bilo je sve dockan! Nemci su b ili do temelja srusili sve stare doktrine i sva stara nacela. Nemacka vojska primenom novih borbenih nacela i postupaka i novih borbenih sredstava iznenadila je ceo svet pa i nas! I da smo im ali finansiskih sredstava bilo je sve dockan! lako se nastavnim planovima predvidjalo, da se nastava u vojsci, a narocito na visim vojnim skolama, izvodi prim enjem in nacinom to nije vrseno. Slusaoci visih skola stavljani su u klupe kao neki djacici, slusali izlaganja svojih profesora i prim ali tabake iz pojedinih predmeta! U toku godine prozivani su i ispitivani, kao djacici iz osnovnih skola, ili gimnazija! I ko je

40 imao bolju m em oriju da napamet nauci doticno gradivo bio je b o lji i u rangu. A uticaj ranga u daijem zivotu i radu svakog oficira bio je vrlo znacajan, a cesto i presudan! Zbog ovoga su pojedinci, stvarne vojnicke vrednosti i sposobnosti, cesto b ili zapostavljeni. Pametni Ijudi pisali su i pisali, cinili predloge i traz ili da se nastava u svima vojnim skolama iz osnova izmeni i predje na cist prim enjeni nacin. To ce reci, da sami slusaoci prime na sebe ulogu nastavnika: da pripremaju predavanja na odredjene teme, da ih sami izlazu i budu spremni, da dadu objasnjenja i razloge po svima pitanjim a, koja bi im bila postavljena bilo od strane njihovih drugova, bilo od strane profesora. Da sami sastavljaju, takticke zadatke, daju resenja i vode ceiokupno k ritic k o izlaganje, da pregledaju zadatke svojih drugova i da na iste daju ocene. Te ocene treba da dob iju saglasnost profesora itd. Da se priprema za prelaz u djeneralstabnu struku podigne na stepen Djeneralstabne akademije. Da se predmeti Rimsko pravo, Drzavno pravo, Medjunarodno javno i ratno pravo, Politicka ekonomija i Statistika uvedu kao obavezni predmeti. Da se ti predmeti studiraju na pravnom fakultetu i tamo poiaze ispit. Da zavrsni ispit bude odbrana jedne dizertacije, koju ce kandidat sam b irati, ali mora da bude odobrena od djeneralstabne komisije. Svrseni slusaocima Djeneralstabne akademije da e dodeljuje doktorska titu la itd. Svi ovakvi i slicni predlozi dopirali su do one velike kamene kuce u Knez Milosevoj u lic i" i tu su ih razne Franje, ili Otoni okam enili! Kako se kod nas radilo nase skole verovatno su izbacivale dobre djake sa papagajskim znanjem. Nasi metodi nastave i obuke nisu dozvoljavali razvoj samostalnih radnika, stvaralaca i mislilaca, vec smo mozda stvarali samo teoreticare i dobre izvrsioce prim ljenih naredje-

41 nja. Imao sam prilike da vidim , da jedan mladi djenralstabni o ficir, po uspesno zavrsenoj priprem i, ne ume da sastavi ni najobicniji ta kticki zadatak. A kud bi i umeo kad to nikad nije radio?! U podnosenim.predlozima za reorganizaciju nastave cesto se postavljalo pitanje, da li jedan mladi lekar moze da postane dobar hirurg, ako predhodno nije izvrsio obdukciju desetine i desetine leseva? Nista nije pomagalo! Nasi glavni rukovodioci nastave (u Gl. djeneralstabu) ostajali su dosledni i uporni. Naslonjeni na nastavne planove i metode iz osamdesetih godina X IX veka! Koliko je nasa vojska bila zarasla i urasla u naucni konzervatizam i inerciju, opet da navedem samo jedan primer. Po odredbama nase Ratne sluzbe odbrana recnih tokova izvodila se aktivno. To znaci: na samoj obali bila su strazarska odeljenja, a dalje, u dubini polozaja, na propisanim odstojanjim a, postavljane su mrtve straze, prihvatnice i podpornice, a na glavnoj borbenoj lin iji postavljala se glavna trupa predstraze. Na pogodnom mestu i pogodnom pravcii, u dubini polozaja, postavljala se glavnina odbrane (opsta rezerva doticnog recnog odseka). Na slucaj neprijateljskog napada i pokusaja prelaza reke, svi prednji delovi vod ili su borbu za dobitak u vremenu. tj. pod borbom i postepeno povlacili su se ka glavnoj borbenoj lin iji. Za to vreme, komandant doticnog recnog odseka, sa glavninom, hitao je ka glavnoj borbenoj lin iji,, odakle je preduzimao odsudan napad, na prebacene neprijateljske delove sa teznjom da ih baci u reku. U 1939. i 1940., iz vodjenih operacija u Poljskoj \ Francuskoj, utvrdila se cinjenica: da je masovni napad oklopnim kolim a, pri prelazu recnih tokova i njihovim dubokim prodorom redovno uspevao. Pod zastitom

42 oklopnih snaga, ili njihovim dejstvom sa neposredne neprijateljske recne obale, pesadija je skoro bez gubitaka prelazila reku. Stalna kom isija za utvrdjivanje uocila je ovaj novi nemacki borbeni postupak. Posle podrobnog pretresa i proucavanja ovog vaznog pitanja, izdala je opseznu instrukciju , po k o jo j; glavnu borbenu lin iju treba posta viti na samu obalu ugrozene reke. Dakle, da se na sam oj obali p rim i odsudna odbrana. Obzirom na geografsko hidrografsko topografski sastav zemljista, drzavna te rito rija obilovala je recnim tokovima (Dunav, Sava, Tisa, Morava itd .). Za njihovu odbranu trebalo je izraditi niz fo rtifika ciskih objekata, a u vezi sa tim trebalo je obraditi niz fo rtifika ciskih elaborata. lako je izdata Instrukcija bila savrseno jasna, ipak je Stalna kom isija za utvrdjTvanje imala grdne muke, koje su bile skopcane sa velikim gubitkom vremena. Decenijama ustaljena i sprovodjena nacela za odbranu recnih tokova, nisu se mogla tako lako izmeniti i preci na nov nacin odbrane reka! Vremena je bilo malo, a poslovi su b ili ogrom ni. Stara shvatanja i stara nacela nisu se mogla tako lako i tako brzo iskoreniti! Clanovi Stalne Kom isije za utvrdjivanje cesto su morali da trce od jednog recnog odseka do drugog, da bi nadleznim rukovodiocima radova, na licu mesta, davali potrebne is tru k je u pogledu mesta postavljanja pojedinih fo rtifika ciskih objekata. Pri ovome treba znati, da su Predsednici kom isija za postavljanje fo rtifika ciskih objekata b ili komandanti divizija! 0O 0 U vezi svega napred navedenog predlagano je i trazeno, da se na visim vojnim skolama ukinu b rojne o^ n e " iz pojedinih predmeta i da se predje na teksiual-

43 ne opisne ocene o slubenoj sposobnosti i upotrebIjivosti pojedinih sluaoca. lako pitanje o godisnjem ocenjivanju oficira pre spada u organizaciju, m islim da ce b iti zgodno i korisno, da ova pitanja ovde povezem. Godisnje ocenjivanje oficira vrseno je po ustaljenom form ularu, ko ji je bio pun nepotrebnih, pa i vredjajucih budalastih rubrika! Izmedju ostalih postojale su i rubrike: ,,Da ii radi na svom strucnom usavrsavan ju " i Zasluzuje li preporuku"?! I sad, da nije zalosno bilo bi smesno! U oceni npr. jednog starog djenerala treba popuniti rubriku ,,Da li radi na svom strucnom usavrsavanju"? Pa kog je djavola radio 30 do 40 godina?! 1 kako je i na ko ji nacin, doticni mogao da postane djeneral, ako n ije radio na svom strucnom usavrsavanju?! Ili jos gore i ponizavajuce! ,,Da li zasluzuje preporuku?! Pa zar posle tridesetak godina savesne i naporne vojnicke sluzbe i sticanja najviseg vojnickog cina, sme i moze da se postavi ovako blesavo i glupo pitanje? ! Predlagano je i trazeno, da se u pogledu i ovog ocenjivanja predje na tekstualno opisno ocenjivanje bez ikakvih rubrika! Takvo ocenjlvanje dalo bi sve duhovne, moralne, karakterne, intelektualne i fizicke osobine, sposobnosti i sluzbenu upotrebljivost svakog pojedinca. Ako se ne bi dobila saglasnost sa takvim nacinom rada, onda da se dosadasnji nacin, s izmenjenim rubrikam a, zadrzi za ocenjivanje oficira zakIjucno sa cinom kapetana I klase. Od majora do pukovnika ocenjivanje vrsiti tekstualno opisnim nacinom. Djenerali su van kategorije. Oni ne podleu nikakvom pismenom ocenjivanju. Oni su na tako istaknutim i vidnim polozajima, da njihov rad podleze pohvali, ili k ritic i nacije. Na slucaj da se neki djeneral ogresi o opste i javne interese takvog odmah ukloniti iz vojske. Syi pvakvi i slicni predlozi ostajali su m rtvo sl^-

44
vo na h a rtiji". Mi smo i dalje ziveli i kretali se kao kon ji u dolapu! Organizacija i form acija vojske

Pitanje ma koje i ma kakve organizacije nije nevazno i sporedno. Organizacija je osnovno pitanje svakog rada i daje njegove osnovne ideje. Pitanju ma koje organizacije moze se prici sa raznih gledista, pravaca i aspekata. Ima vise polaznih tacaka za svaku organizaciju, pa i za organizaciju vojske. Osnovno pitanje pri organizaciji svake vojske, koje organizator mora predhodno da resi jeste; za kakve uloge i ciljeve treba organizovati i fo rm ira ti vojsku? Obzirom na osnovnu geopoliticku situaciju drzave i predstojece nacionalne zadatke, predhodno se mora reiti, da li se vojska organizuje i form ira: za napadne operacije; za odbranbene operacije; ili za odrzavanje reda i zakonitosti i za reprezentaciju i parade? Svaka od navedenih uloga vojske zahteva i drugu organizaciju, form aciju i druga materijalna sredstva. Svakako i na prvom mestu, za svaku organizaciju potreban je novac. Od njega zavisi sve! I obim, i sirina, i dubina organizacije. Neoprostive su greske u samim pocetnim postavkama i planovima ma koje organizacije. U vojsci one mogu b iti fatalne i katastrofalne. One se v rlo brzo i nepogresno svete. Ko jedanput pogresi u ovim osnovnim poslovima, odmah sam treba da napusti to mesto i da ga ustupi sposobnijem. 0O0

45 Rekoh, da je organizacija sredisno pitanje svaKe vojske. Od praviinog resenja ovog pitanja zavisi sudbina drzave. Ovo su problemi posebne vaznosti, koji zahtevaju duboku i svestranu studiju. M edjutim , ja ih moram samo obeleziti i u nekoliko recenica naglasiti. Odmah po zavrsetku rata 1918. p ristupili smo mastadonskoj organizaciji i fo rm aciji vojske. M edjutim , nismo raspolagali ni potrebnim staresinskim kadrom, rii najpotrebnijom opremom i m aterijalom , ni kasarnama, ni mobilizaciskim magacinima itd. Treba se samo se titi onih ogromnih divizija od 6 pesad. pukoval Jacina jedne divizije iznosila je oko 40.000 Ijudi! U evropskom razmeru ovo je Ijudstvo bilo dovoljno za form iranje 4 divizije! 1926. presli smo na cetvornu, a 1937. na tro jnu podelu divizije: od po 3 pesad. puka, svaki puk od 4 bataljona, a bataljoni od tri streljacke i jedne m itraIjeske cete. Jacina i ovakvih divizija bila je oko 20.000 Ijudi! Sa ovom form acijom usli smo u rat 1941. Po naucnim nacelima za uzivljavanje jedne form acije u narodno saznanje, duh i svest potrebno je najmanje 20 godina! Da citav jedan narodni pojas prodje kroz tu organizaciju i form aciju i da se sazivi sa njom . M edjutim , mi smo za 20 godina prom enili tri organizacije i form acije vojske. Lako je zam isliti sa kakvom je vojskom Jugoslavija usla u rat 1941. Kao prirodna posledica ovako megalomanske organi- zacije i form acje vojske, zbog nedostataka staresinskog kadra i finansiskih sredstava, pojavio se ogroman broj m rtv ih jedinica" -- fo rm iranih samo na h a rtiji! Sve takve jedinice, za vreme mobilizacije, trebalo je o ziveti"! Po naucnim organizacisko form aciskim nacelima, uspesan razvoj ratnih jedinica zahtevao je da iste, u momentu mobilizacije, im aju takvo kadrovsko brojno stanje, iz koga se kadrovcima mogu popuniti sva kadrovska mesta koja u predvidjena po Jedjnicnom spisku jedinice, koja treba dg

A6
Se form ira ozivi! Po nacelima dobre organizacije i formacije svaka ratna borbena jedinica treba sa oko 50 procenata da bude popunjena Ijudstvom iz kadra, a sa 50 procenata da bude popunjena obveznicima iz rezerve. Kako je u stvarnosti izgledala nasa moblizaciska situacija navescu samo jedan prim er sa te rito rije Drinske diviz. oblasti. Za vreme mira bio sam Nacelnik staba ove diviziske oblasti. Stoga mi je njena mobilizaciska situacija dobro poznata. Zbog nedostatka prostora, ja cu, ukratko, izloziti samo mobil'izacisku situaciju pesadije i a rtilerije. Ovo su i inace dva najglavnija i najmasovnija roda vojske. Nema potrebe da izlazem mobilizacisku situaciju drugih rodova vojske, kolonskih komora, intendantskih vozova itd. Sa druge strane, mobfizaciska situacija celokupne jugoslovenske vojske bils je vise manje slicna, sa malim izuzetcima u pozitivnom, ili negativnom smislu. Moguce je, da je mobilizaciska situacija mornarice, vazduhoplovstva, konjice i drugih specijalnih jedinica bila za nesto bolja. 1. Pesadija

Pesadija je za vreme m ira bila form irana u brigade. Za vreme mira, svaka mirnodobska diviziska oblast imala je komandu pesadije sa tri pesadiska puka. Pukovi su bili od po 2, ili 3 bataljona. Pukovi na te rito rije III armiske oblasti obicno su b ili od po 3 bataljona. BataIjoni su im ali po 4 streljacke i 1 m itraljesku cetu. U razmatranje uzecu 5. pesad. puk K ra lja M ilana", koji je garnizonirao u Valjevu. Puk je bio sledeceg m irnodobskog sastava: 2 bataljona, a svaki bataljon u svom sastavu imao je 4 pesad. i 1 m itra lj. cetu. Pored ovoga puk je imao i 1 pratecu cetu (lakih bacaca i topova 37

47 m m .) i 1 vod za vezu. Dakle sa stabom puka i dva bataljonska staba puk je ukupno imao 13 kadrovskih jedinica. Taj isti pesadiski puk za vreme mobilizacije razvijao je i kadrovskim Ijudstvom popunjavao 5., 63. i 65. peadiski puk! Svaki ratni peadiski puk bio je form iran od 26 jedinica. Znaci, da je 5. pesad. puk od 13 kadrovskih jedinica, za vrfcme mobilizacije, trebao da razvije i kadrovskim Ijudstvom da popuni 78 ratnih jedinica!! Od kojih 65 m rtvih ! One, za vreme mira uop ste nisu postojale. Ako uzmem u obzir samo boracke jedinice puka, kojih je u puku bilo 18 (bez stabova i kom ora), i ako znamo, da je jacina pesad. cete bila 272 vojnika, onda za popunu kadrovskim Ijudstvom (po naucnim form aciskim nacelima) samo jednog pesadiskog puka, bilo je potrebno oko 2500 Ijudi iz kadra. A za tri pesad. puka, koje je razvijao i form ira o 5. pesad. puk, trebalo je da ima 7500 Ijudi iz kadra! M edjutim , puk je po spisku imao oko 1200 kadrovaca. Od tog broja marta 1941. oko dve trecine bilo je na privremenom odpustu ! Regruti jos nisu b ili stupili u kadar. Znaci, da je svaka boracka jedinica, u tri pesad. puka, mogla da p rim i oko 24 kadrovca. M edjutim , svaka boracka jedinica u puku trebala je da p rim i oko 136 kadrovaca! Sve ostale jedinice pukova: stabovi i komorske jedinice morale su se sa 100 procenata popunit dbveznicima iz rezerve! A sta da kazem kako je stanje bilo u pogledu popune staresinskim oficirskim kadrom? Uzecu samo 63. pesad. puk kojim sam ja komandova. Puk je po formaciji trebao da ima 123 oficira po spisku. On ih je stvarno i imao. Ali od tog broja samo 18 oficira, na celu samnom, bilo je iz kadra, a 105 bilo je iz rezerve! Po postojecoj fo rm aciji puk je trebao da ima 80 oficira iz kadra, a 43 iz rezerve. Svaka ceta trebala je da ima jednog

48 komandira i 2 vodnika iz kadra, a dva vodna oficira iz rezerve. M edjutim , veliki broj ceta nije imao ni jednog oficira iz kadra! 2. A rtile rija

A rtile rija je tako isto, za vrme m ira, bila form irana u brigade. Svaka mirnodobska diviziska oblast imala je svoju komandu a rtle rije od dva artileriska puka. Komanda Drinske diviziske oblasti, za vreme mira, u svom sastavu imala je 1. i , l 7. artiler. puk. Svaki puk imao je u svom sastavu dva diviziona, a svaki divizion imao je dve baterije, dakle svega 4 baterije, ili ukupno u brigadi 8 baterija. Za vreme mobilizacije, svaki, od gore navedenih pukova, ,,iz prasnih knjiga i hartija ozivljavao je " za svaki divizion jos po 1 trecu bateriju u divizionu i jedan ceo m r tv i" divizion! Tako je svaki artileriski puk imao 9 ratnih baterija. Isti postupak bio je i kod 17. artileriskog puka. Dakle komanda Drinske diviziske oblasti, od svojih 8 m irnodobskih baterija, razvijala je i popunjavala 18 ratnih baterija! Dva artiler. ratna puka od po 9 baterija svaki! 1. artiler. puk ulazio je u sastav Drinske, a 17. artiler. puk u sastav Cerske divizije koja je za vreme mira cela bila m rtv a "! Ako sada uzmem u razmatranje samo diviziske artile rije celokupne vojske, jer je form acija artiler. u svima divizijam a bila ista, onda se pokazuje ovakav rezultat nase organizacije i form acije! 16 m irnodobskih divizija imale su u svom sastavu 32 a rtil. puka; svaki puk po dva diviziona, svega 64 mirnodopska diviziona; po dve baterije svaki ukupno 128 baterija! Za vreme mobilizacije ova snaga trebala je da razvije: 32 ratna artil. puka u cijem sastavu treba da ima: 96 ratna divizioria

49 od po tri ratne baterije, ili ukupno 288 baterija! Dakle, 160 baterija trebalo je dici iz m rtv ih "!

oOo

Ako sada uzmem u obzir form acisku struenost i sposobnost upisanih obveznika, narocito obuku i sposobnost dovedenih grla, onda je lako predpostaviti borbenu sposobnost i takticku upotrebljivost ovako form iranih baterija! M islim , da ovo zna svaki artileriski aktivni o ficir. Ovde nisam pomenuo armiske artileriske pukove, kao i delove a rtile rije neposredno pod Vrhovnom komandom. Jasno je, da je mobilizaciska situacija tih artiler. jedinica bila je jo tea ukoliko nisu bile motorizovane. Nedostatak kadra i nedostatak zaprega bile su obicne pojave! lm ali smo najm odernije baterije sa volovskom zapregom! I ovde je bio veliki broj m rtv ih " jedinica, koje je trebalo vaskrsavati" za vreme mobilizacije. Ako bacim opsti pogled na mobilizacisku situaciju celokupne jugoslovenske vojske za rat 1941., onda, bez bojazni da cu mnogo da pogresim, mogu reci: da je ta vojska za vreme mira, zivela sa oko 40 procenata potrebnih kadrovskih jedinica, a oko 60 procenata ratnih jedinica trebalo je o zive ti" za vreme m obilizacije!! Ovo se odnosi samo na boracke jedinice. Komorske i vozovske jedinice za vreme m ira, sa 100 odsto bile su m rtv e ". Najgore je stanje bilo u najglavnijem i najvaznijem rodu vojske u pesadiji. Ako uzmem u ocenu npr. 5. pesad. puk, onda se jasno vid i, da je tome puku nedostajalo 65, odosno oko 600 odsto kadrovskih jedinica!

56
3. Komorska i prenosna sredstva

U najtesnjoj vezi sa prednjim izvrsena je i u osnovi izmenjena popuna vojske kom orskim i prenosnim sredstvima. Do 1937. bio je u vaznosti nacin popune kom orskim i prenosnim srdstvima stare srbijanske vojske. Taj se nacin sastojao u tome: sto je svaka jedinica uz svoj Jedinicni spisak Ijudstva, imala svoj Jedinicni spisak grla i prenosnih sredstava. U spisku su bila tacno upisana popisana grla, sa imenima sopstvenika, ili teraoca, ime grla, boja, visina, obim , godine starosti i narocita obeleja. Ako su jedinici sledovala kola onda su ona bila tacno opisana: jednoosovna, dvoosovna, konjska, volovska itd. Svaku promenu upisanih grla (prodaja, prinova, uginuce itd .), sopstvenik je odmah prijavljivao opstini, a ova vojnom okrugu. Ovaj je odmah obavestavao kadrovsku jedinicu u kojoj je grlo bilo rasporedjeno. Istovremeno je dostavljao i novo grlo za popunu. Svake trece godine narocite kom isije vojnih okruga obilazile su svoju terito riju i vrsite pregled grla i prenosnih sredstava i upis prinovljenih grla. Svaka promena unosena je u Spisak ,,A " (Stocni spisak). Razume se, da je svaka nepravilnost neumitno i strogo kaznjavana. Za vreme godisnjih vezbi rezervista i manevara, celokupna komorska situacija kontrolisana je od svih kadrovskih staresina osnovnih jedinica. Sve nadjene neispravnosti dovodjene su u red, a krivci strogo kaznjavani. Za vreme moblizacije svaki davalac, ili teralac, dovodio je upisano grlo u jedinicu u kojoj je po ratnom rasporedu rasporedjeno. Greke i omake nije moglo b iti. Sa ovakvom organizacijom komore i prenosnih sredstava Srbija je izdrala sve ratove od 1912. do 1918.

51

A ta je organizacija radila kao sat.


1935. razne Franje, Maglici, Svajgeri, G rujici, Elbingeri, Zelenike ime im je legion, jednim potezom pera zbrisali su, vec decenijama, uhodani nacin popune komorskim i prenosnim sredstvima! Nova organizacija predvidjala je potpuno nov i nesiguran nacin popune. Predvidjeno je, da se popuna grlim a i prenosnim sredstvima podpuno prebaci na opstine!? U sustinini taj se nacin sastojao u sledecem: svaki V ojni okrug dobijao je od rukovaoca Dokumentalnih jedinicnih spiskova trebovanje za potrebna grla i prenosna sredstva. Dalje je on, po svojim opstinama, razrezivao, sta ce koja od grla i prenosnih sredstava i kojoj jedinici da daje: koliko grla i kakvih, koliko zaprega, koliko kola i kakvih itd. Sve je ovo odredjivano samo brojno! Rezultati ovakog nacina popune bili su fatalni! Za vreme aktiviranja radjeno je tako isto! Sve je ovo na h a rtiji bilo lepo predvidjeno. U stvarnosti ovakav nacin popune doveo je do podpunog nereda i haosa. Narocito je ocajno stanje bilo u pogledu kvaliteta upisanih grla i prenosnih sredstava! To je pitanje podpuno ostavljeno u nadleznost opstina. Organizacija se oslonila na njihovo shvatanje duznosti i osecanje rodoIjublja. Doziveli smo podpuno razocarenje! Svi pametni Ijudi ovo su i ocekivali. Opstine ostavljene same sebi, na mobilizaciska mesta upucivale su najgora i najnesposobnija grla i skoro rashodovana prenosna sredstva! A vrlo cesto i u nepodpunom broju. Nastali su opsta zbrka i pometnja, da ne kazem nered i haos! Ovakav organizacisko form aciski prelaz i to kad je Evropa vec bila pred ratom , jedanput vise ukazuje na svu zlonamernost oficira hrvatske narodnosti, koji su, u Gl. djeneralstabu, radili na ovim poslovima. A!i tako isto i svu nedoraslost naseg najviseg staresinskog kadra, kad je mogao da dozvoli, de se, u onom vremenu,

52 menja organizacija i form acija vojske. dai se ne bi reklo da ja sve ovo pisem iz vazduha" navescu kao prm er samo moj 63. pesad. puk. Puk se popunjavao Ijudstvom , grlim a i prenosnim sredstvima sa te rito rije Valjevskog vojnog okruga. Kao komandant imao sam p rilik e da gledam rezultate ovako genijalne" organizacije, koju su tako u m n o " stvorili razne Franje i Svajgeri! Mnogi strucnjaci za vezu, m itraljesci i puskom itraljesci b ili su razbacani i rasporedjeni po raznim borackim jedinicama, kao obicni borci, a bilo ih je i po bojnoj i trupnoj kom or! Bilo mi je potrebno puna dva dana, dok sam puk tr. rasform irao i ponova form irao tj. dok sam svakog postavio na svoje mesto po njegovoj form aciskoj strucnosti i sposobnosti. Jedna opstina uputila mi je jedan rashodovani fija ke r bez siceva, na mesto dvoosovnih konjskih kola! Jeda druga opstina poslala mi je ceze sa polomIjenim federima, ma da puku ne sleduju nikakve ceze. Po form a ciji puku su sledovala prenosna sredstva za prenos ranjenika i to: 20 k akoleta". To su veliki teski samari, na cijo j su svakoj strani ugradjene narocite stolice korpe u koje su sedali laksi ranjenici. 10 litije ra " . To su tako isto teski samari, ko ji su sa obe strane im ali utvrdjena nosila za prenos teskih ranjenika. 10 teskih francuskih dvokolica za prevozenje iznemoglih i bolesnih vojnika, kao i za ostalu sanitetsku sluzbu. Sva ova prenosna sanitetska sredstva nasledili smo od francuske arm ije po svrsetku I svetskog rata. Za ova prenosna sredstva u francuskoj a rm iji upotrebIjavane su ogromne, kao kuca velike mazge, koje su piogle da ponesu i do 300 kilograma,

S Za ova prenosna sredstva opstine su uputile male, sitne i slabe brdske tovarne 'konjice iz Radjevine i Podrinja. I sasvim prirodno. Bio sam svedok kako su upucena grla padala pod praznim samarima kakoleta i litijera! A ona su trebala da ponesu jos po dva ranjenika. Dovedena grla nisu mogla b iti ni upregnuta u teske sanitetske dvokolice. Njih su vukla dva grla upregnuta u tandem " .Ona nisu mogla na sebi poneti ni sam teski zaprezni p rib o rl A ako se u tome nekako i uspelo, i grla zapregnuta, onda su ogromne i teske dvokolice dizale sa zemlje konjica koji je bio zapregnut u rukunicama! Rezultat: sva ta sredstva za prenos ranjenika ostavio sam u Valjevu. Puk je bez njih otisao na koncentracisku prostoriju! Vise ih nisam ni video. 4. Sifrovani nazivi jedinica

Pored svega ovoga nasi m ozgovi" iz one kamene kuce u Knez Milosevoj ulici, a zbog ta jn o s ti", svima jedinicama, umesto njihovih form aciskih naziva, dali su neke sifrovane nazive! Za te sifrvane nazive uzimane su obicno poznate reci, ili nazivi vojnicke opreme. Tako je stab 63. pesad. puka nosio naziv p iju k " ! Tako isto i svaka osnovna jedinica puka umesto formaciskog naziva npr. 3. ceta 3. batalj. 63. pesad. puk nosila je naziv recimo: cokula, asov, kundak kursum , porcija itd. I tako svaka jedinica u celokupnoj jugoslovenskoj vojsci. Kad se ima na umu da Ijudstvo, zbog kratkoce vremena (prelaz na novu organizaciju i form aciju predvidjen je za jesen 1937.), nije bilo dovoljno upoznato sa ovim siframa, moze se zam isliti guzva i nered koji su se pojavljiva li-na mobilzaciskim mestima! Nastajale su situacije, koje bi bile smesne, da nisu bile tragicne! I sami obvez-

54 nici terali su segu i izvrgavali poruzi ove sifrovane" nazive. A Valjevci su cuveni zbog svojih ostrih i umnih dosetaka! 5. Eksteritorijalna sluzba u kadru, a te ritorijaln a popuna ratnih jedinica

Odmah po zavrsenom ratu 1918., a podpuno nepriprem ljeni, pristu p ili smo eksteritorijalnoj sluzbi u kadru, a te rito rija ln o j popuni ratnih jedinica! Daleko bi me odvelo da ovde objasnjavam ovo organizacisko nacelo. Oni, koji su radili na poslovima ove vrste, sigurno ga dobro poznaju. Ono je prosto kao bogoslovski pasulj", ali je od izvrsilaca zahtevalo poznavanje istog, kao i izvanrednu tacnost, urednost, brzinu i savesnost pri izvrsenju poslova. Pojavili su se: Glavni spisak kadrovaca, Glavni spisak obveznika, Spisak kadrovskih izsluzbenika kao i mnogi drugi, dotle nepoznati, obrasci i form ulari. Rad na ovim dokumentima tehnicki je bio obiman i dosta slozen. Za obavljanje ovih poslova Nacelnik Glavnog djeneralstaba, 1923., izdao je jedno kratko, dosta smuseno i nejasno naredjenje. 1929. Nacelnik Gl. djeneralstaba izdao je ctavu knjigu pod naslovom Pravilo o prevodjenju". Ovo je pravilo pisao djeneralstabni pukovnik Bogdan Maglic Sef Organizaciskog odseka Operativnog odelenja Gl. djeneralstaba. On je ovo organizacisko pitanje podpuno zam aglio". Ono je bilo napisano tako nejasno i tako nakaradnim jezikom, da je komandant Zetske diviziske oblasti, gde sam ja bio Nacelnik staba, trazio: ,,da se pravilo prevede na srpski jez ik "! U njemu su se pametni Ijudi i vrlo dobri poznavaoci ovih poslova tesko snalazili! Ja licno kao Nacelnik staba raznih divizija, bio sam prinudjen da pisem citave j^njige i da ,,na nasem jeziku " objasnjavam ,,rad na pre-

55 vodjen ju"! Kako je to p revodjenje" izgledalo navescu samo jedan prim er. 1929. pri pregledu mobilizaciskih poslova u 29. pesad. puku u Trebinju, Komandant Zetseke diviz. oblasti utvrdio je, da je komandant puka form irao i puk popunio isluzenicima sa te rito rija V ojnih okruga, koji su pripadali IV arm iskoj oblasti, odakle je puk primao regrute na odsluzenje roka! Isluzenicke spiskove, koje je puk dobijao iz raznih kadrovskih komanada, u kojim a su regruti sa te rito rije Trebinjskog vojnog okruga sluzili kadar, adjutant i mobilizaciski o fic ir puka trpali su na gomilu i njim a punili pukovsku arhivu! Ovakav slucaj nije bio usamljen. Trebalo je ravno godinu dana napornog rada pa da se ovaj puk izvuce iz haosa, da se razvenca od tu d jih obveznika, a da se popuni isiuzenicima sa te rito rije svoga Vojnog okruga. 1928. i 1931. Nacelnik Gl. djeneralstaba pitao je, da li je doslo vreme da se predje na te rito rija ln o sluze-nje kadra i te rito rija ln u ratnu popunu? Oba puta, komandanti divizija u kojim a sam ja bio Nacelnik staba, dali su m isljenje, da je vreme da se predje na te rito rija lnu organizaciju sluzbe u kadru i ratne popune. Sve je ostalo m rtvo slovo na h a rtiji" . U rat 1941. usli smo sa eksteritorijalnom sluzbom u kadru, a sa te rito rija lnom popunom ratnih jedinica. M islim da nema potrebe da ovde izlazem, kako je i ukoliko je ovo organizacisko nacelo stetno uticalo na duhovnu i moralnu povezanost Ijudstva ovako popunjenih jedinica. Niko niko^a nije znao, ni poznavao! Npr. Ijudstvo koje je sluzilo kadar u Zagrebu, popunjavalo je neki ratni puk recimo u Nisu! U staroj srbijanskoj vojsci bilo je slucajeva, da su pojedini komandiri ceta, ili baterija, narocito oni k o ji su duze sluzili u istom puku, o m obilizaciji , popunili svoje cete, odnosno baterije Ijudstvom, koje su sami vaspitali i obucili! St

56 je to znacilo za duh i moral vojske pokazali su ratovi 1912. do 1918. godine. Iz svega napred izlozenog, kao opsta pouka, moze se izvuci, da se organizaciji i form aciji moze pristup iti samo posle svestrane studije svih cinjenica koje uticu na taj rad. Pri tome radu kao opste nacelo imati u vidu: organizaciju i form aciju vojske razvijati samo utoliko ukoliko se raspolaze potrebnim staresinskim kadrom, kadrovskim jedinicama, modernim naoruzanjem, opremom i novcem. Pa ako se ne moze da fo rm ira vi-* se od jednog bataljona fo rm ira ti samo taj bataljon! A posle toga form aciju razvijati polako i postepeno u saglasnosti sa napred pokazanim uslovima do potrebne jaine i snage. Kako pametni Ijudi rade taj posao najbolji nam je prim er Zapadna Nemacka. Ona je za form iranje 12 novih divizija upotrebila vreme od 10 godina, a imala je ona na raspolozenju i staresinski kadar i obuceno Ijudstvo, i pare, i-snaznu industriju. Sve napred izlozeno treba stalno da imaju u vidu oni mladi Iju di, k o ji ce raditi na poslovima ove vrste, ako ikad dodje do organizacije i form acije nove srpske vojske. Eto, u svemu napred izlozenom, pored mnogo cega drugog, lezi ogromna ogdovornost naseg najviseg staresinskog kadra, a ne u onih desetak aprilsklh operativnih dana 1941.! Blagodareci ovakvom nemaru i nehatu naseg najviseg staresinskog kadra, jugoslovenska vojska u rat 1941., usla je kao vrlo slabo organizovana, form irana, vaspitana i naoruzana gomila! z Fortifikacisko uredjenje zemlje

Ovo je pitanje v rlo opsezno i v rlo vazno. M islim ,

57
da je potrebno i korisno da ga dodirnem ma i u najkracim potezima. Ovaj problem poceo je ozbiljno da se proucava i o njemu podrobno razmislja tek 1936.! Vec u to doba, pri ovom poslu, a zbog olakog shvatanja opasnosti od strane pozvanih, pojavile su se dve teskoce i zapreke, koje nisu bile nepremostive. Nedostatak finansiskih sredstava; i teskoce oko nabavke potrebnog modernog naoruzanja. Kao delovodja Vojnog saveta imao sam u rukama sve elaborate, k o ji su se odnosili na pokusaje modernog preoruzanja nase vojske. Jos 1934. ucinjeni su izvesni pokusaji u tom smislu. Srmcu Kralja Aleksandra i ovo je pitanje palo u vodu. Tek 1938., ovo pitanje, u nasoj vrhovnoj vojnoj upravi, postaje vrlo aktuelno. ,Opta zategnutost evropske geopolitike situacije trgla je iz dremeza i nase vojne i civilne upravljace. Iz elaborata jasno se vidi, da ni jedna od prija te ljskih drzava, obzirom na sopstveno slabo naoruzanje, u 1938., nije bila u mogucnosti da, jednovremeno, izvrsi i snabdevanje nase vojske potrebnim modernim oruzjem i opremom! Postavilo se osnovno pitanje: da li da se da prvenstvo i pristupi naoruzanju operativne vojske, ili fortifikaciskom uredjenju zemlje u najsirem smislu? Iz elaborata i zapisnika cita se, da je glavni pobornik naoruzanja operativne vojske bio djeneral Dusan T. Simovic. Svi ostali djenerali: Milovanovic, Belic, braca Nedici, Radenkovic i Rupnik b ili su za to da se pristupi utvrd jivan ju kad se naoruzanje ne moze ku piti. Ali i u ovom slucaju pojavilo se osnovno pitanje: kako i cime naoruzati izgradjene fortifikaciske objekte? Na kraju je doneta jedna palijativna odluka: da se izradjeni fo rtifik a c isk i objekti, na slucaj rata, posednu starim nerasporedjenim naoruzanjem,^ da se to naoruzanje dopuni naoruzanjem operativnih trupa, koje su

5
predvidjene za odbranu doticnih granicnih odseka. Cemu je to odvelo svima nam je dobro poznato! O radu Stalne Kom isije za utvrdjivanje podrobnije sam pisao u clanku Planovi i njihovo izvrsenje", koji je odstampan u ,,K. Srbobranu" br. 554 za 26. m art 1964. Ovde cu samo malo da dopunim moja ranija izlaganja o fortifikaciskom uredjenju zemlje. . U duhu osnovnih ideja za odbranu zemlje, a u vezi sa brzim promenama geopoliticke situacije, Stalna Kom isija za utvrdjivanje proucila je i procenila sledece, strategisko geografske prostorije, na kojim a bi se mogao postaviti nas operativno odbranbeni fro n t za pocetni operaciski i ratni plan: 1. Sam granicni fro n t. Ukupna duzina, sa prim orskim frontom , oko 4500 km. 2. Napustiti istaknuti slovenacki strategisko geografski bastion i glavni polozaj odbrane postav iti na: Pohorje pl. r. Savinja Rog pl. Velika Kapela pl.. 3. Strategisko operativni fro n t postaviti na desnu obalu Dunava Save i Kupe od Prahova do Velika Kapela pl.. 4. Odbrandbeni fro n t povuci i postaviti na strategisko geografske oslonce, k o ji obrazuju vododelnicu izmedju Crnog sa jedne , a Jadranskog i Jegejskog mora sa druge strane; i 5. Naposletku, napustiti tako reci celu drzavnu te rito riju , a operativno odbranbeni fro n t postav iti na sledece strategisko geografske oslonce: Osogova pl. Skopska Crna gora pl. Sar pl. Prokletija pl. utok Drima u Jadransko more. Na ovaj nacin zatvorio bi se ovaj strategisko geografski m ider", ili kako bi se danas reklo usko g rlo " izmedju Osogove pl. i Jadranskog mora. Ovako skraceni odbranbeni fro n t izneo bi oko 300 km . Kad se ovome doda istocna flanka

ovog polozaja Belasica pl. Osogova pl., duzine oko 100 km ., onda ceo polozaj iznosi oko 400 km. Na ovako skracenom fro n tu verovatno bi se dalo nesto uciniti. Opsta unutrasnja politicka situacija nije dozvoljavala, da se donese ma kakva znacajna i celishodna, a time mozda i spasonosna odluka! Na osnovu svih pomenutih predloga od strane Stalne Komjsiie za utvrdjivanje, Vlada i Nacelnik Gl. djeneralstaba doneli su sledece odluke: a Da se brani celokupna drzavna te rito rija na samim granicnim frontovim a; b da se pod pritiskom neprijatelja, vrsi postepeno i lagano povlacenje ka granicnom fro n tu prema G rckoj; v da se izvrsi utvrd jivanje u tipu stalne i privremene fo rtifik a c ije . samog granicnog fronta; g da se izvrsi solidno zaprecavanje na svima kom unikacijam a koje, sa granicnih frontova, vode ka unutrasnjosti drzavne te rito rije . Dakle od svih mogucih pocetnih operaciskih i ratnih planova usvojen je najgori, a za izvodjenje najtezi!! Zasto?! Razlozi leze u ocajnoj unutrasnjoj politickoj situaciji, koja je uticala da se donese skroz pogresna i necelishodna pdluka! Pored svega ovoga, a zbog naglih i brzih promena opste geopolittcke situacije, odluke nisu donesene blagovremeno. Uopste, ceo rad na odbrani zemlje bio je u velikom zadocnjenju. Obzirom na prvobitne procene, najveca paznja obracena je i sva su serdstva bacena na Zapadni fro n t Karavanke Susak. Kako se situacija menjala, tako su menjane, odnosno dopunjavane i odluke za fo rtifika cisko uredjenje zemlje! Kao k ra jn ji rezultat ovako naglih i neocekivanih promena vojno politicke situacije bio je: da je 1941. najsolidnije i najjace bio utvrdjen Zapadni fro n t prema Ita liji, a najslabije, ili nika-

60
ko Istocni fro n t prema Bugarskoj! M edjutim , glavni napad poceo je i resenje rata palo je na Istocnom Bugarskom fro n tu . Na Zapadnom fro n tu Ita lija n i su, 11. aprila 1941. bez borbe um arsirali u Jugoslaviju! i Pocetni operaciski i ratni plan Od polovine 1938. do marta 1941., Nacelnik Gl. djeneralstaba izradio je tri ratna plana za rat sa Nemackom i njenim savezmma. To su b ili: S Sever; R 40 Rat 1940; i R 41 Rat 1941. Kad se zna, da je za dobru razradu jednog ratnog plana potrebno najmanje oko godinu dana, onda se moze predpostaviti, kako je izgledala razrada tih ratnih planova. Narocito aprila 1941. bez borbe um arirali u Jugoslaviju! meseca. Plan S radjen je 1938., a njegov tvorac je djeneral Dusan T. Simovic. Tvorac planova R40 i R 41 bio je djeneral Petar Kosic. Nacelno o neizvrsenim ratnim planovima ne treba pisati. Treba uzimati u razmatranje i proucavanje one planove, ko ji su uspesno izvrseni i iz kojih se mogu izvuci pouke, a tim e ih isko ristiti bilo u pozitivnom , bilo u negativnom smislu. Mogu se uzeti u proucavanje i neuspeli ratni planovi, ali samo oni, ko ji su izvrseni, pa iz n jih izvuci pouke. Ali i te planove treba izloziti istinito, navodeci sve uzroke zbog ko jih plan nije uspeo. Inace, ako se p rik riv a ju uzroci neuspeha, od takvog rada nema nikakve ko risti. Kako nijedan ratni plan jugoslovenske vojske, za rat 1941, nije izvrsen, to je danas bzpredmetno izlagati njihove ideje. Kada se ovo pitanje razm otri sada, posle skoro 25 cjodina, dolazi se do istih gakljucaka, do kojih je doslg

6t
i Stalna Komisija za utvrdjivanje jos 1941., a koje sam izlozio u odeljku pod z tac. 5 F o rtifika cisko uredjenje zem lje". Samo, za izvrsenje ovog plana, trebalo je blagovremeno preduzeti i sprovesti opsezne pripreme. One su trebale da odpocnu najdocnije 1938., cim je Nemacka svoj granicni fro n t iznela na Karavanke. Stalna Komisija za utrvdjivanje poznavala je sve ogromne teskoce koje su proizilazile iz ovakvog ratnog plana. Stoga, po m isljenju kom isije trebalo je preduzeti i spovesti sledece pripremne mere; 1. Ratni plan saobraziti stvarnoj geopolitickoj situaciji. Napustiti skoro celokupnu drzavnu te rito riju , a koncentraciju i razvoj celokupnih snaga izvrsiti pozadi polozaja: Osogova pl. Skopska Crna Gora pl. Sar pl. Prokletija pl. utok Drima u Jadransko more. Na svim frontovim a izvrsiti solidno zaprecavanje, a odbranu pojedinih vaznih pravaca poveriti zdruzenim zastitnim odredima najpotrebnije jacine. 2. Svu snagu i sva sredstva upotrebiti na utvrdjivan je odseka Osogova pl. utok Drima u Jadransko more. 3. Za zauzimanje Arbanije i prosirenje operativno strategiskog fronta Solunskog mostobrana odrediti snage od najm anje osam divizija. Glavni udar sa snagom od set divizija izvrsiti pravcem: Struga Elbasan Drac. 4. Na te rito riju Juzne Srbije eventualno i Grcke prebaciti celokupno naoruzanje, m uniciju, kao i sve intendantske potrebe najm anje za jedan m ilion vojnika. 5. Izraditi potrebne barake i paviljone za smestaj Ijudstva, m aterijala i grla. Pored smestaja za vojnike predvideti i smestaj za najmanje jedan m ilion civla. 6. Popraviti i dopuniti celokupnu drumsku mrezu i usposobiti je za najteza vozila. 7. Oslonac i baza ovih snaga da bude Solun.

62
Napisah napred da sve ove ratne planove sada ne treba rasmatrati i proucavati. To bi bio zadatak vojnih skola. V rs iti to sada , bilo bi cisto gubljenje vremena, cista teorija i nagadjanje sta bi b ilo da je bilo, ili da nije b ilo "!? ! Kao opsti zakljucak mogu samo reci, da je jedino, a verovatno uspesno resenje, moglo b iti povlacenje i grupisanje celokupne jugoslovenske vojske pozadi naprecf obelezenog zemljisnog odseka. Ali... Stalnoj kom isiji za utvrdjivan je b ilo je jasno, da ovaj odlucni, a u datoj ratnoj situaciju i jedino moguci uspesni ratni plan nje imao ko da izvrsi! U ovakvoj unutrasnjoj p o litickoj situaciji b ilo je jasno, da mi nemamo coveka ko ji ima snagu duha, cvrstinu volje, autoritet, poverenje naroda, a ni smelost da na sebe uzme sudbonosnu odgovornost i da izda naredjenje za napustanje skoro celokupne drzavne te rito rije ! Izgleda, da je tu lezao jedino moguci i verovatni spas! Pod predpostavkom da je postojala Kraljevina Srbija, a ne Jugoslavija, verovatno je, da bi ovakav postupak mogli narediti i sprovesti jedan K ralj Aleksandar i jedan Pasic iz 1912. A li 1941. Jugoslavija takve Ijude n ije imala. j M obilizacija Obzirom da, zbog brzog raspada i kapitulacije celokupne jugoslovenske vojske, nije ni doslo do izvrsenja ratnog plana R 41. to je sasvim logicno, da nije moglo doci ni do izvrsenja osnovnih priprem nih radnji za vodjenje rata: mobilizacije, koncentracije i strategiskog razvoja. Sve tri ove osnovne ratne radnje, do 6 . aprila 1941., kada je izbio rat, bile su u svom pocetnom razvojnom stanju. Ovoga dana celokupna jugoslovenska vojska nalazila se: j Pelimicnp | $vo|im rtiobiji^aci?kirn rn$?tima;

63
delim icrto u pokretu od svojih mobilizaciskih mesta ka koncentraciskim prostorijam a, delim icno na samim koncetraciskim prostorijama, a velikim delom obveznici su se nalazili kod svojih kuca! Dakle, jugoslovenska vojska zatekla se u najgorem mogucem stanju borbene gotovosti i sposobnosti, a pred podpuno koncentrisanim, razvijenim i daleko nadmocnijim neprijateljem . Jasno je, da o ovim ratnim radnjama ne treba govoriti. Pa ipak, a posto ima izvesnih nesaglasnosti po ovim vaznim pitanjim a, bice korisno da i ja dodam nek^liko recenica. Moderni rat zahteva v rlo jaku zivu vojnu silu i ogromne kolicine m aterijalnih sredstava. Nijedna drzava, iz cisto ekonomskih razloga, nije u stanju da, za vreme mira, sve to drzi u punoj spremnosti za upotrebu. Stoga svaka drzava, jos za vreme m ira, mora blagovremeno da preduzme i sprovede narocite i opsezne mobilizaciske pripreme: Za opstu drzavnu m obilizaciju, i za m obilizaciju vojne sile. Ovde nije mesto da pisem o opstoj drzanoj m obilizaciji, Ma da su postajale uredbe i naredjenja, za prioremu ovih poslova, mogu rei, da po njim a do 1941., nije uradjeno gotovo nista! Da kazem samo nekoliko reci o m obilizaciji vojne sile. Ovo je prva i osnovna radnja za stavljanje vojske u ratno stanje. Mobilizacija predstavlja najvaznije pitanje, koje mora da resi vojna uprava svake drzave. Ako se ono uspesno ne izvrsi, nemoguce je izvrsiti koncentraciju i strategiski razvoj vojske. Prirodno je, da onda ne moze b iti govora o uspesnom izvodjenju ma kakvog ratnog plana!

64
Na osnovu svih dosada pozatih dokumenata mogu reci, da je Jugoslavija, u rat 1941., usla sa nemobilisanom vojskom. Prema tome ne moze b iti govora o koncentra c iji i strategiskom razvoju! Pored ovoga, u pogledu naredjenja za opstu m obilizaciju vlada opsta pometenost i haos"! Dok jedni uzimaju da je naredjenje za opstu mobilzaciju izdato 27. marta 1941., drugi navode, da je ono izdato u toku noci 2 ./3 . aprila 1941., stim , da 3. april 1941. bude prvi dan m obiiizacije! M edjutim , ja sam moj 63. pesad. puk mobilisao od 9. do 14. marta 1941. A vec 16. m artal941., puk je bio na svojoj koncentraciskoj p ro s to riji u oblasti Nisa. M edjutim , ovo nisu bila naredjenja za opstu mobilizaciju, vec mozda naredjenja za podpuno a ktivira n je " pojedinih ratnih komanada, jedinica i ustanova. Medjutim , ogromna je razlika izmedju opste m obilizacije" i punog a k tiv ira n ja " pojedinih ratnih jedinica! Kako u adm inistrativno tehnickom, tako isto, a jos i vise, u smislu brzine, blagovremenosti, tacnosti i urednosti moblizacije. Ovde nije mesto da objasnjavam veliku razliku izmedju ova dva pos\upka. Glavno je, da je do 6. aprila 1941. bila mobilisana, odnosno aktivirana, oko 1/3 celokupne jugoslovenske vojske. Prema verodostojnim podatcima naredjenje za opstu m obilzaciju, izdato je 7. aprila u selu Sevojnu kod Kosjerica, stim , da se kao prvi dan opste m oblizacije racuna 8. april 1941. Ovo naredjenje podpisala je Vlada na svom putu iz Beograda za Uzice. Mnoge operativne jedinice vec su tada bile u rasulu, narocito na pravcima Strumice, Stipa i Kumanova. Ovako bezglavo i zadocnjeno stavljanje drzavne vojne sile u ratnu pripravnost, u mnogome je, pored mnogo drugih, cisto subjektivnih razloga, stetno uticalo na pravilnost i podpunost mobilizacije, a tim e i na brzi podpuni gubitak rata!

Moze se reci, da je odziv obveznika na te rito riji Srbije bio 90 do 100 odsto, sa ostalih srpskih te rito rija oko 80 odsto, a sa te rito rije Hrvatske 25 do 50 odsto! Bilo je jedinica u koje, do 6 . aprila 1941., n ije dosao ni jedan obveznik! Uopste uzev i narocito, bio je vrlo slab odziv opstina u pogledu uputa grla, kola i drugih prenosnoh sredstava u ratne jedinice! k Koncentracija i strategiski razvoj O ove dve v rlo vazne pripremne ratne radnje ne mogu nista reci. Zbog neizvrsene opste moblizacije, ni one nisu izvedene. A ukoliko su i pocele da se izvode, sve je to vrseno delimicno, nepodpuno i neuredno! Ova je pojava sasvim razum ljiva kad se zna; da je mobilizacija osnovna i prva ratna radnja, koja obveznike treba da p riku p i, da ih fo rm ira u ratne jedinice i da ih snabde potrebnom ratnom spremom. Ako se ova prva pripremna radnja ne izvri uredno i podpuno, o koncentrac iji i strategiskom razvoju ne moze b iti ni govora. Ako bih poceo da razmatram i ove dve pripremne ratne radnje, morao bih da se upustim u izlaganje pocetnog operaciskog i ratnog plana R 41. A ranije napisah, da je to bezpredmetno, je r do njegovog izvrsenja nije doslo. I Operacije i slom Ma da uglavnome znam razvoj operacija na svima nasim frontovim a, ja to ovde ne mogu izlagati. Ova kn jiga ne obradjuje te teme. Da se sve to izlozi potrebna je posebna knjiga. Mogu reci samo to, da su se operacije na svima nasim frontovim a izvodile v rlo slicno, sa vecim.

66
ili m anjim rezultatima u negativnom smislu. A li, da bih dao bar bledu sliku nase nacionalne katastrofe u ratu 1941., ja cu ovde samo sa nekoliko recenica dodirnuti operacije na nasem Istocnom fro n tu . Jedno stoga, sto se na tom fro n tu razvijao glavni nemacki napad, a drugo stoga, sto sam i ja jedan od ucesnika i ocevidaca nase nacionalne katastrofe. Odbrana Istocnog fronta od grebena Belasice pl. pa do sela Zeravina poverena je trupama III armiske oblasti pocev sa desnog krila u ovakvom rasporedu: S trum icki odred (iz sastava Sumadiske d iv iz ije ), Bregalnicka, Moravska i Sumadiska divizija. Dalje severno od sela Zeravina, pa do utoka Timoka u Dunav, odbrana je poverena samostalnoj V a rm iji u ovakvom rasporedu pocev sa desnoga k rila : Vlasinski odred, Drinska, Toplicka, Kalniski odred, Timocka i Krajinska divizija sa sledecim zadatcima: S trum icki odred zatvara i brani pravac, koji preko Strumice izvodi ka Valandovu i Gradskom; Bregalnicka divizija zatvara i brani pravac, koji od Carevog sela preko Kocana i Stipa izlazi na Veles; Moravska divizija zatvara i brani pravac, koji preko Krive Palanke i Stracina izvodi na Kumanovo; Sumadiska divizija u p riku p lja n ju na severo istocnim ograncima Serta pl. obrazuje armisku rezervu. Vlasinski odred zatvara i brani pravac, ko ji preko Vlasotinaca izvodi na Leskovac; Drinska i Toplicka divizija zatvaraju i brane pravac, k o ji dolinom Nisave izvodi ka Nisu; Kalnski odred zatvara i brani pravac, ko ji preko Kalne Svrljiga Gramade izvodi ka Nisu; Timocka divizija zatvara i brani pravce, koji |a odseka Sv. Nikola (na Staroj planini) selo Vrazo-

67 grnci izvode preko Knjazevca i Soko Banje i preko Zajecara i Boljevca ka Aleksincu i Paracinu; i' Krajinscka divizija zatvara i brani pravce, koji sa odseka s. Vrazogrnci Prahovo izvode ka Svilajincu i Pozarevcu. Dajem kratku situaciju na Istocnom frontu na dan 10. aprila 1941. vece. Po mom misljenju, 10. aprila 1941. vece, rat na teritoriji Jugoslavije bio je izgubljen i prakticno zavrsen! Od 11. do 18. aprila 1941. jugoslovenska vojska samo je zivotarila! Jedinice su lutale kao muva bez glave! Uglavnom napustene od visih staresina. Ovde onde puskarale su se i, vise manje, samostalno vodile neke zadrzavajuce borbe. Najvecim delom rasturene i potpuno demoralisane razisle su se svojim kucama! Mali deo prebacio se u Grcku. Na Severnom i Zapadnom frontu, izlaskom Hrvata iz rata, fro n t je otvoren na ogromnoj sirin i! Trupe IV armiske oblasti najvecim delom razisle su se svojim kucama. Juzna Srbija prakticno je bila zauzeta. Ovoga dana, prednji mehanizovani i motorizovani delovi nemackih divizija bili su u dolini Crnog Drima. Vec su b ili zauzeli Prizren Tetovo Gostivar Debar i B ito lj. Svaka veza sa Grckom bila je prekinuta i tim e je osnovna ideja ratnog plana R 41 razbijena u paramparcad! Da je ponovim jos jedanput: braniti celokupan granicni front. Pod pritiskom nadmocnijeg neprijatelja, pod borbom i postepeno, povlaciti se pravcima sever jug i sevsrozapad jugoistok ka Juznoj Srbiji. Po potrebi preci jugoslovensko grcki granicni front i tamo, u oblasti Soluna, a u zajednici sa Englezima i Grcima, organizovati neki novi Solunski front. Celu tu ideju, samo za pet operativnih dana, Nemci su srusili kao kulu od karata! Jugoslovenska vojska podpuno rasturena, opkoljena je na ogromnom prosto-

68 ru, od daieko nadmocnijeg neprijatelja, a rdjavo vodjena, biia je prinudjena da, 18. aprila 1941., u 12 casova u podne bezuslovno kapituiira na otvorenom polju! Citajuci i proucavajuci tok aprilskih operacija, coveku dodje da zaplace, i da se sa zaprepascenjem zapita; da li je moguce da djeneral Simovic, sa nekoliko desetina neobavestenih oficira preduzme i izvrsi onako strahoviti zlocin prema otadzbifii! A sve napred izlozeno on je veoma dobro znao i to je stanje morao stalno da ima pred ocima! Svaki uman v o jn ik morao je da zapazi, kako je vojska angazovana po delovima nemobilisana i nekoncentrisana! Pored ovoga, kako su m ajstorski umetnicki cepane pojedine operativne jedinice. Cepani su pukovi na bataljone, pa cak bataljoni na pojedine cete! Bez ikakve stvarne potrebe fo rm ira ni su nekakvi odredi i odredici! Kad se sve to zapazi i prouci, stice se utisak, ne utisak vec uverenje, da su po najvisim i visim stabovima sedeli Iju d i, kojim a je bio glavni zadatak, da u trupe unesu sto vise zabune, nereda i pometnje i da sto neracionalnije upotrebe vec mobilisane i prlkupljene snage i da se na taj nacin, kod trupa, sto vise ubiju duh i moral, a time i borbenost. oOo

Ij Nemacki marsmanevar Sofija Nis Beograd lako sam napred naveo, da u ovoj knjizi, zbog opseznosti, necu izlagati tok operacija od 6. do 18. aprila 1941., ipak ne mogu da propustim , a da, u najkracim potezima, telegrafskim stilom , ne iznesem ovaj neocekivani i iznenadni nemacki marsmanevar, o kome, sa nase strane, niko nije ni sanjao. U svima nasim pocetnim ope-

69
raciskim i ra tn im planovim a, ovakav n e p rija te ljs k i postupak n ije p re dvid je n, n iti obrad jen . lzgleda, da o to j m ogucnosti n ik o n ije razm isljao, n iti je ta operativna hipoteza bila o bradjena! Ovaj nemacki m arsmanevar dejstvovao je kao grom iz vedra neba! N iko n ije znao, ni umeo da se snadje! N ajvise kom andovanje ispu stilo je operativnu situ a ciju iz ru ku jos u ju ta rn jim casovima 6. aprila 1941.! U istinu, ovaj m arsm anevar moze se samo u po re diti sa N apoleonovim gonjejnem Prusa posle b itke kod Jene i Auerstata 1806., nasim gonjejnem Bugaro Nemaca u b itci za S rb iju 1918., kao i sa nem ackim prod orom na Kanal Lamans posle p roboja fro n ta kod Sedana 1940. Sigurno je, da ce m arsm anevar Sofija Nis Beograd uci u ratnu is to riju , kao skolski i izuzetni p rim e r um esnosti, smelosti i d rskosti i kao p rim e r najsireg iznenadjenja. A to se nasem kom andovanju nije smelo desiti. Nizi kom andanti ostavljen i sami sebi, n ika ko nisu m ogli da se snadju. Podpuno neupoznati sa opstom situa cijo m , b ili su stalno n a d k rilja v a n i i bocno obilazeni od n evidljivog n e p rija te lja ! U ta kvo j s itu a c iji nizi kom andanti samo su se tr u d ili, da se nekako sto pre odkace od n e p rija te lja i uspostave neki novi fro n t pa ma i u d a ljo j pozadini. Svi su napori b ili uzaludni! Nasi dnevni u silje n i m arsevi, za nemacke m otorizovane jedinice p re ts ta v lja li su oko jedan cas kreta nja ! Ne nailazeci nigde na o zbilja n o d p o r n e p rija te lj je nezadrzano p ro d ira o u u n u tra sn jo st zem lje. K o ris tio je sve puteve, k o ji su om ogucavali kre ta n je teskih vozila. Kako je to izgledalo dacu operativnu sliku , u naikra c im potezim a, o najvaznijem delu naseq Istocnop fro n ta od sela eravina do sela Prahova. Dakle na fro n tu nase V a rm ije ,

70

oO o Za izvrsenje plana M a rita " (napad na G rcku) i ,,Uputa b r. 25" (napad na Jugosiaviju) Nemacka Vrhovna komanda p rik u p ila je u Bugarskij sledece snage: 2., 5., 9., 11., i 16. oklopnu; 60. i 61. motorizovanu; 5., 6 ., i 14. brdsku; 46., 50., 72., 73., 76., 164., 198. i 294. pesad. d iv iz iju ; i dva motorizovana pesad. puka specijalne form acije. Sve ove snage obrazovale su 12. arm isku grupu pod komandom feldmarsala fon Lista. U ovom rasm atranju nas ce interesovati samo armiska oklopna grupa djenerala fon Klajsta, koja je skoncentrisana na uzem Nisavskom pravcu na odseku: Vidlic pl. Greben pl. fro n t oko 30 km. a u sledecem sastavu: 2. i 5. oklopna; 60. motorizovana; 5.. brdska; 46., 50. i 172 pesad. divizija; dva motorizovana pesad. puka specijalne formacije. Ova je grupa izvrsila neocekivani marsmanevar Sofija Nis Beograd i tr. bez opaljenog metak, za pet dana zauzeli celu S rbiju od Vranje do Beogradal Pozadi ove armiske grupe stajale su mobilisane bugarske divizije spremne za akciju. Prema naredjenju Nemacke Vrhovne komande bugarske trupe nisu se smele upotrebiti bez njenog odobrenja. Ceo otali deo Istocnog fronta od sela Zeravina pa do sela Prahova posedale su i branile bugarske trupe za

71
zastitu granice (opolcenje). Nije mi poznato, da li su s6 u oblasti Trn Ruj pl. nalazili kakvi delovi oklopne grupe djenerala fon Klajsta? Ako uzmem da je prosecna jacina nemackih divizija bila oko 10.000 Ijudi, onda su Nemci, u Bugarskoj, za napad na Jugoslaviju i Grcku grupisali oko 200.0000 boraca. Nas ovde interesuje nasa i nemacka Nisavska grupa. Nemacka Nisavska grupa bila je jacine oko 8 divizija ukupno oko 80.000 boraca Nasa Nisavska grupa bila je sastavljena, u uzem smislu, od nepodpuno mobilisanih Drinske i Toplicke divizije, jacine oko 40.00 boraca; a u sirem smislu jos i od Vlasinskog i Kalnskog odreda. Oba odreda bila su ukupne jacine oko 20.00 boraca. Dakle nasa Nisavska grupa bila je jaka oko 60.00 prema 80.00 nemackih boraca. Ovde su uracunate samo boracke glave. A sto se tice naoruzanja, tehnicke i ostale opreme, ove se dve grupe uopste ne mogu porediti. Naoruzanje i oprema neuporedivo idu u prilog nemackih trupa. oO o Operacije na Nisavskom pravcu odpocele su 8. aprila 1941. oko 6. casova ju tra . I uglavnom razvijale su se kao sto sleduje: 1. Vlasnicki odred. U oblasti Descanog kladenca bila je razvijena jedna grupa jacine oko dva pesadiska puka. M islim da je bila pod komandom djenerala Pavla G. Pavlovica. U njenom sastavu nalazio se i 65. pesad. puk form iran sa te rito rije Drinske diviziske oblasti, pod komandom ppukovnika Bozidara Corna! Ne znam rad ove grupe. Ali zriam da sam rasturene delove 65. pesad. puka, 10. aprila 1941., vece, prikupIjao na levoj obali Morave u okolini sela Kosancica.

72
2. Na levo k rilo Vlasnickog odreda naslanjao se moj 63. pesad. puk od 3 bataljona. Jedan bataIjon poslao sam u sastav 5. pesad. puka, ko ji je na koncentracisku p rostoriju izasao samo sa dva bataljona. Puk je posedao i branio polozaj: Crni Vrh Greben pl. fro n t oko 30 km. U toku 8. aprila 1941. na odsek puka niko nije napao. Ali levo od mene u dolini Nisave, od ranog ju tra , cula se dosta jaka topovska paljba. Vec oko podne ta je paljba, na Nisavskom pravcu, nadkrilila moje levo k rilo i otisla ka Pirotu! Pred vece, ovoga dana, ta se paljba cula daleko pozadi moga levog krila. Vezu niskim nisam imao! Da mi preko s. Ponora ne bi bila odsecena odstupnica na s. Svodj, ili selo Babusnicu, naredio sam da se puk povuce ka Suvoj pl. Povlacenje je pocelo 8. aprila 1941. oko 8 cas. po podne. Dotle sam cekao da se skinu sa polzaja moj 2. i 3\ bataljon. Nisam ih docekao! 3. Usamljeni vojnici Moravske divizije. Sa ostatcima moga 63. puka, 10. aprila 1941. vece, nalazio sam se na levoj obali Morave u okolini s. Kosancica. Nocu 10./11. aprila privedeno mi je desetak vojnika. Jadni, mucni, izgladneli i pocepani! Ispitivanjem utvrdio sam, da pripadaju Moravskoj d iv iz iji koja je zatvarala i branila pravac: Kriva Palanka Stracin Kumanovo! Saopstili su mi dogadjaje na ovom pravcu. O. ni su b ili istovetni kao i na Nisavskom. Nemci su Moravsku d iviziju napali 7. aprila 1941., oko 6 casova ju tra. A ovi su vojnici vec 10. aprila 1941., b ili na svojo j te rit6 r iji tr. kod svojih kuca! Za cetiri dana prevalili su put od 120 km. peske po planinskom i neprohodnom zem ljistu!! 4. Dogadjaji u dolini Nisave. Neposredni Nisavski otvo r Greben pl. V id lic pl. posedale su i branile Drinska (djeneral Kosta D jordjevic) i Toplicka divizija (djeneral Vladislav P. Kostic^. Ovo su b ilf d v f pd

najboljih , a mozda i najbolje divizje stare srbijanske vojske. Kako su se ove dve divizije drzale i ponasale u ovom kratkotrajnom ratu, ko ji je izazvala jedna sacica sumanutih, a mozda i kupljenih Ijudi?! Dovoljno ce biti da kazem samo nekoliko reci. Operacije na Nisavskom pravcu odpocele su 8. aprila 1941. oko 6 casova jutra. A vec 10. aprila 1941. vece, obe divizje, tr. bez opaljenog metka, ali potpuno demoralisane, rasturene i neupotrebljive, nalazile su se na levoj obali Morave, odp rilike na odseku Grdelica Nis. Delovi oklopne grupe fon Klajsta, 9. aprila 1941. oko podne usli su u Nis! A vec 12. aprila 1941. predvece b ili su u Beogradu! 5. Rad Timocke grupe. Dalje, severno od prelaza Sv. Nikola na Staroj pl. pa do Prahova na Dunavu nalazile su se aktivirane i razvijene Timocka (na odseku Sv. Nikola s. Vrazogrnci) i Krajinska divizija (na odseku s. Vrazogrnci s. Prahovo). Na tom odseku granicnog fronta, do 8. aprila 1941. vodile su se mestimicno slabe borbe. Komandanti obe divizije Timocke djeneral Antonije Stosic i Karjinske djeneral M iloje Popadic, vec od 10. aprila osetili su, da se u dolini V. Morave, u njihovoj dubokoj pozadini, desava nesto neobicno, neobjasnjivo, cudnovato i neocekivano! Dok su se oni osvestili, proverili heverovatne izvestaje i sa izvesnim delovima divizija, presli u obratni fro n t tj. sa orijentacije zapad istok, presli na orije ntaciju istok zapad sve je bilo dockan! Nemci su vec b ili u Beogradu! Podpuno odseceni od svoje pozadine, ove su divizije, posle slabog puskaranja, po dobijenom naredjenju, kap itulirale na otvorenom polju, oko podne 18. aprila 1941. Timocka u okolini Soko Banje, a Krajinska divizija u okolini Boljevca! 6. Rad V I arm ije. Na p ro sto riji Natalinci Topola Raca bila je prikupljena aktivirana VI

%
arm ija pod komandom djenerala D im itrija R. Zivkovica sledeceg sastava: - Dunavska divizija djeneral Petar Ljubicic; Sremska divizija djeneral Jovan Antic; i II Konjicka divizija djeneral D im itrije Predic. Pod ovom arm ijom b ili su i sledeci zastitni odredi: Branicevski, Pozarevacki, Smederevski i Savski odred na desnoj obali Save i Dunava; a u Banatu bila je konjicka gardiska brigada, koja je form ilara Banatski odred! Zasta su sluzili ovoliki odredi i odredici to sam Bog zpa! Ovi odredi su predstavljali snagu od najmanje dve divizije! Da li su b ili potrebni ovoliki odredi? M islim da nisu! Ali to pitanje ovde ne mogu da izlazem. To bi daleko nadmasilo tem atiku ove knjige. V I arm ija trebala je da sluzi kao strategiska opsta rezerva cele vojske. Ona je bila orijentisana opstim pravcem na sever! Pojavom mehanizovanih delova oklopne grupe fon Klajsta, VI arm ija bila je podpuno iznenadjena i zaprepascena! I dok je arm ija vrsila preorijentaciju sa pravca sever, na pravac istok - jugoistok i posle neuspelog puskaranja sa nemackim trupama u okolini Lapova i Velike Plane, prednji delovi oklopne grupe fon Klajsta, prozvizdali su pored VI arm ije i o tisli u Beograd! U roku od dva do tri dana, VI arm ija, kao uostalom, celokupna jugoslovenska vojska, tr. bez opaljenog metka, raspala se, nestala i isparila, kao organizovana snaga sposobna za borbenu upotrebu. Ljudstvo se, najvecim delom, rasturilo i otislo svojim kucama. oOo Tih dana bio sam ocevidac, kako su citavi bataIjoni, pa i pukovi, bezglavo napustali polozaje i nezadrzano prelazili u haoticno begstvo! Bila je dovoljna i sa-

75
ma pojava neprijateljskih motorizovaninh iii avionskih patrola, ili opaljenih nekoliko kratkih rafala, pa da se citave jedinice rasture i razbegnu. Ovu psihozu gomile i rulje, jer to nije bifa vise vojska, niko nije mogao da kanalise, ili da zaustavi. lako sam cesto, sa razvijenom zastavom, ordonansima na konju i trubacima, stajao na putevima, slao ordonanse, a trubaci neprekidno svirali z b o r", niko to nije slusao, n iti fermao! U ratovima 1912. do 1918. dozivljavao sam napustanja polozaja u neredu, da ne kazem begstvu. Ali sve se to zavrsavalo na 3 do 4 km. pozadi napustenog polozaja! V ojnici su se sami, automatski, p riklju c iv a li svojo j, ili nekoj od taajbliih jedinica. Cesto se kroz sumrak, ili noc culo dovikivanje npr. 3 . ceta 2. bataljona 5. puka", ili tome slicno. To su izgubljeni vojnici trazili svoje jedinice! A 1941. bilo je drugojacije! V ojnici su odstupali, da ne kazem bezglavo bezali kosama i brdim a daleko od puta. A ako su se dotle kretali putem, cim bi na putu videli razvijenu zastavu i grupu oficira, napustali su put i hitno se udaljavali desno i levo daleko od puta! Dok je u ra n ijim ratovima glavni c ilj rasturenih vojnika bio, da pronadju svoju jedinicu, u poslednjem ratu glavni c ilj ovakvih vojnika bio je ,,sto pre i nezadrzivo svojoj k u ci"! Zbog nedostatka prostora ja ovde necu i ne mogu da govorim o manevarskim mogucnostima Timocke grupe (Timocka i Kajinska d iv iz ija ) i VI arm ije u pogledu napada na bokove i pozadinu oklopne grupe fon Klajsta. To moram da ostavim genijalnim izvrsiocima 27. m arta", te da oni po tom interesantnom pitanju dadu svoje s tru cn o " misljenje. oOo

Mozda ce poneko reci, da nije trebalo o svemu, napred izlozenom, pisati ovako otvoreno i u ovako negativnom smislu. Mozda!? Ja licno nalazim,da je sada, posle 25 godina od proteklih istoriskih dogadjaja, doslo vreme da se malo odskrine zavesa davno spustena na stvarni tok dogadjaja. Ako ova izlaganja, zbog nedostatka sredstava, nisu podpuna, ona su, ukoliko su i kako su izlozena istin ita . Kao takva ona pruzaju vernu sliku nase vojske pred, i za vreme samog rata 1941. Mogao bih samo reci, da su moja izlaganja, o nasoj vojsci, data dosta ublazeno i retusirano u pozitivnom smislu. Stvarnost je bila jos neverovatnija, grublja, bednija, pometenija i drasticnija! Pored ovoga kra jn je je vreme, da se izvrsiocima drzavnog zlocina od 27. m arta " jos jednom ukaze na tragicnu i nepopravimu situaciju u koju su, svojim izdajnickim i ludackim radom bacili otadzbinu. Na kraju, neminovno je potrebno, da se tim Ijudim a stane na put te da ne piu lai i obmane, kojim a veliaju 27. m a rt" i borbeni duh srpskog naroda posle drzavnog zlocina od 27. marta 1941.! Svi dosadasnji napisi, dati od izvrsilaca 27. marta 1941.", odisu lazju, obmanom, mastom, uobraziljom i frazerstvom. Svi oni g lo rifik u ju i velicaju 27. m a rt", kao opsti narodni praznik! Po njim a, taj dan treba shvatiti kao sasvim razum ljivu reakciju celokupnog srpskog naroda, pro tiv agresije nacisticke sile! Stoga ga treba slaviti i velicati ,,Vo vje ki vekova"! oOo Kad sam sve napred izlozeno ovako lepo s ro cio ", napisao i procitao, uvideo sam da, strogo uzev, prednja izlaganja ni idejno, ni tematski ne spadaju u projektovanu knjigu. Posle duzeg razm isljanja ipak sam dosao do zakljucka, da bas u ovim izlaganjima lezi geneza nase pro-

77 pasti! A kao logicna posledica svih navedenih propusta i naopakog rada, dolazi i nase cetvorogodisnje zarobijenistvo u Nemackoj, kao i sve negativne pojave proistekle iz tako pogresnog i razornog rada. Stoga sam resio, da ova izlaganja ostavim i uvedem u sadrzinu knjige. Sve napred izlozeno ja nisam pisao za onaj mali broj Ijudi, kojim a je sve napred izlozeno dobro poznato . Ne! Ovo sam napisao za veliki broj, onda mladih oficira, k o ji pojma nisu imali o nasoj stvarnoj geopolitickoj situaciji. Napisao sam i za one, koji su u to doba bili deca, ili su se tek radjali, a sad cesto zapitkuju: zasto je i kako je propala Jugoslavija?! I zar je to moralo da bude? Naposletku, i za masu nasih neukih, a sa stvarnom vojno politickom situaciojm podpuno neupoznatih, a zavedenih Ijudi. Smatram da ti Ijudi treba da znaju , kako su i zasto izgubili otadzbinu i zasto su puns cetiri godine proveli u skotski ponizavajucem nemackom zarobljenistvu?! Izvrsioci ,,27.m arta" sve su ucinili, da svoj zlocin obaviju velom patriotizm a, a opravdaju stvarnim potrebama srpskog naroda! Potrebama cojstva i junastva"! A kad je dosao opsti lom i slom otadzbine, onda su se kao pacovi, sa potopljenog broda, razbezali na sve strane! Ovo su pravdali potrebom ,,da se sacuva vrhovna izvrsna vla st", kako bi u odredjeno vretne", mogli naplatiti blanko m enicu" izdatu od strane Engleza kao nagradu za izdatu i prokockanu otadzbinu!! Ali danas, posle skoro 25 godina od proteklih dogadjaja, potrebno je, da se srpske narodne mase, ukratko, upoznaju sa stvarnim cinjenickim stanjem. Sve dosada napisano o ovom drzavnom zlocinu, od strane izvrsilaca 27. m a rta " obasjano je podpuno laznom svetloscu, uz m inim u savesti, istine i saglasnosti sa ondasnjom stvarnom jugoslovenskom geopolitickom situacijom ! Sva dogdasnja njihova izlaganja obucena su u frazerstvo, laz,

78 obmanu, mastu i uobrazilju! Svi napred izneti organizacisko formaciski i duhovno moralni nedostaci jugosiovenske vojske, a time i nemogucnost njene upotrebe za rat i borbu, morali su b iti poznati glavnom nominalnom" nosiocu drzavnog zlocina od ,,27.m arta". Pored njega ovu su situaciju morali poznavati i njegovi najblizi pomagaci i direktni izvrsioci zlocina. Kako se danas starorimska izreka O m rtvim a samo do bro", mora zameniti izrekom ,,0 m rtvim a samo istm u", to pok. djeneral Simovic, sa jos nekoliko njegovih direktnih savetnika i pomagaca, moraju se oglasiti kao draavni nep rijate lji br. V '. Pa ko su ti Ijudi? Oni se dobro znaju. A zna ih i srpski narod. N jih ce i posle sm rti vecito p ra titi sram, Ijaga, izajstvo i prokletstvo celokupnog srpskog narod. oOo Sva napred izlozena organizacisko formaciska pitanja tem eljito su proucena i analizirana jos 1941. na Ravnoj gori. Studija ovih problema spadala je u duznost jednoj nezvanicnoj kom isiji koja je bila obrazovana ad hoc. U tim diskusijama obicno su ucestvovali: pukovnik M ihailovic , potpisati, ppukovnik Dragoslav Pavlovic, m ajor Dragisa Vasic i m ajor Aleksandar Misic. Ovim radom zeleli smo da dodjemo do jasnih saznanja ko snosi odgovornost za ovako duhovno i moralno stanje jugoslvenske vjske pred rat 1941? To nije bilo tesko u tv rd iti. Sva ta pitanja spadala su u najvaznije / najosetljivije drzavne probleme. Vojsku smo poznavali dobro. Stoga su nam i svi istaknuti problemi bili dobro poznati. Svi skorasnji dogadjaji bili su nam u zivom secanju. Stoga se mogia tacno i jasno utvrd iti svacija odgovornost, kao i stepen iste.

79
Odgovornost i njihov red u tv rd ili smo kao sto sleduje: Sve vlade, a narocito m in istri vojske od 1918. 1941.; svi nacelnici Glavnog djeneralstaba od 1918. 1941.; svi komandati arm ija i divizija od 1918. 1941. Ako bude srece na putu, sve ove licnosti, po oslobodjenju otadzbine, treba da budu podvrgnute strogoj odgovornosti. Sve napred izlozeno cisto su drzavno politicka, ko -) mandno upravna i organizacisko formaciska pitanja. Resenje tih pitanja b ilo je povereno gore navedenim organima i staresinama. Eto zasto je k riv nas najvisi staresinski kadar! On n ije prim enio, ni sproveo savremena naucno tehnicka nacela i principe za organizaciju , form a ciju, vaspitanje i naoruzanje vojske! Zbog toga je u toku moblizacije, staresinskom kadru predao duhovno, moralno, znavstveno i m aterijalno nepriprem ljene, a za rat, borbene napore i upotrebu nesposobne jedinice. lako su p rim ili nedovoljno opremljene i za borbu nesposobne jedince, to nije smeo b iti razlog, da se polozaji napustaju bezglavim begstvom pred neprijateljskim autom itraljeskim , ili avionskim patrolama! Borbu vodi nizi i najnizi staresinski kadar sa masom obicnih boraca. 1. Form iranje i popuna B. K. logora Banditsko kom unisticki logor"!..lm e koje se dosada retko culo, a gotovo bilo i nepoznato! Za njega su znali samo Nemci. Od stanovnika logora znao ga je malo ko. Ovaj logor imao je svoj zvanican nazivf kao i svi ostali

80
logori po Nemackoj npr. Stalag 325 S trij, ili Oflag 65 B For Kronprinc Strasburg, ili vec prema tome gde se logor nalazio. Ali za Nemce i za njihovu cisto unutrasnju upotrebu ovaj je logor bio poznat i zvat kao sto sam gore naveo. Ja, kao komandant toga logora, bio sam upoznat sa tim nazivom od strane samih Nemaca. Kadgod bi se n a lju tifi im ali su obicaj da mi ovaj naziv bace u lice. Izgleda, da su tim e hteli da potenciraju specijalnost ovoga logora i da mi pokazu, kako se mi nalazimo u nekom izuzetno opasnom logoru. oO o Postavlja se pitanje kako je doslo do form iranja ovog logra tj. do njegovog postanka i kako se vrsila njegova popuna? Zametak ovoga logora bio je meseca maja 1943.. Toga meseca u Stalag 325 S trij, dovedena je grupa Srba zarobljenika, od oko 120 oficira iz Olaga Soken. Ovu grupu uglavnome su sacinjavali pohvatani i pohapseni o fic iri, ko ji su b ili na sluzbi u odredima djenerala Mihailovica, ili djenerala Nedica. Dalji porast ovoga logora kretao se ovako: Avgusta meseca 1943., u B K logor S trij, dovedena je moja grupa od 26 oficira iz logora Ljbek. Ovo je bila prva uhapsena grupa oficira po lin iji D M i ona je u zarobljenistvo stigla 24. marta 1942.. U ovaj b ro j, od 26 oficira, ulaze i oni koje smo vec zatekli u Libeku. Kad smo mi dovedeni u logor S trij on je vec brojao 347 oficira. Ti su o fic iri, uglavnom, pohvatani po S rbiji. A b ilo ih je i iz drugih krajeva Jugoslavije. Od kraja 1941., pa do polovine 1944., u oficirske zarobljenicke logore u Nemackoj, stalno su pristizale cas vece, cas manje grupe srpskih boraca i mucenika! One su vecinom upucivane u Stalag 325 S trij. To su b ili

81
ratni tro fe ji sprega Nedic Ljotic. To su b ili ideolosko p o litic k i re zu lta ti" svesne, junacke i bezkompromisne borbe sprega Nedic Ljotic p ro tiv komunista i Nemaca!! Kako je moja grupa bila prva pohvatana i pohapsena po lin iji D M, a narocito zbog toga, sto je ona, u toku zarobljenistva kao celina, odigrala znacajnu ulogu, smatram za potrebno i korisno da iznesem imena tih oficira. To su: zandar. djeneral M ilu tin Stefanovic; pesad. pukovnik Branislav J. Pantic; zandar. pukovnik Jovan P. Trisic; pesad. pukovnik Svetislav Krejakovic; rezer. inzinjer. podpukovnik Dragomir Paljic; artiler. podpukovnik Radivoje lucic; pesad. kapetan Nenad M itrovic; vazduhopl. kapetan Brativoje Urosevic; pesad. kapetan Lazar Dabetic; rezer. konjic. porucnik Aleksandar Nikolajevic i pesad. pporucnik Jaksa Djelevic. Polovinom septembra 1943., u S trij je dovedena jedna grupa od 300 oficira iz logora Oflag X III B Hamelburg. Sve su to b ili kom unisti, ili kom unisticki simpatizeri. Polovinom oktobra 1943. u B K logor Stalag 325 S trij dovedena je grupa od 350 oficira, k o ji su doterani iz Italije po njenoj kapitulaciji. U ovoj grupi polovina je bila nacionalno nastrojena pristalice Dr. Draskovica, a polovina je bila kom unisticki raspofozena. U nacionalnoj grupi, svojom borbenoscu narocito su se istakli kapetan Predrag Popovic i porucnik Predrag Ivanovic. Polovinom jula 1944., u logor Oflag 65 A For Bizmark Strasburg (cisto kom unisticki logor), doterana je grupa Jevreja od 300 jugoslovenskih oficira. Oni su pokupljeni iz svih logora u Nemakoj. Svi su oni b ili kom unisticki nastrojeni. Polovinom decembra 1944., u B K logor Barkenbirge, doterana je grupa od oko 350 oficira iz logora Oflag VI C Osnabrik. Svi su ovi o fic irj b ili kom unisticki nastrojeni.Kao takvi uklonje-

82
ni su iz logora Osnabrik VI C i upuceni u B K logor S trij. Osim ovih velikih, kom unisticki raspolozenih grupa oficira , u ovaj su logor stalno pristizale cas vece, cas manje grupe oficira, dovedene iz svih mogucih jugoslovenskih logora u Nemackoj. Radeci ovako Nemci su, koncem 1944., u B K logoru Barkenbrige p rik u p ili 3006 jugoslovenskih oficira. Od ovoga broja bilo je 940 nacionalista i 2066 kom unisti i njihovih simpatizera. Ovde je interesantno zabeleziti, da se pocetkom 1945., u nemackom zarobljenistvu nalazilo oko 12.000 ofic ira , od ko jih oko 150 djenerala cistih Srba. Kako su svi kom unisti i njihovi simpatizeri, uglavnom, bili p rikup lje ni u B K logoru Barkenbrige, to se moze pretpostaviti, da su logori Hamelburg i Osnabrik, uglavnom, b ili ocisceni od komunista. Ako, radi svake sigurnosti, predpostavim, da je u ova dva velika logora ostalo jos oko 700 skrivenih komunista i njihovih simpatizera, onda je njihov ukupan broj mogao iznositi oko 2800 oficira. ili oko 25 odsto. A li, iako je broj od 2800 impozantan i znacajan, on je to samo po svojoj spoljnoj fo rm i, ali ne i po sadrzini. Ja, k o ji sam dobro poznavao idejno politicko uverenje Ijudstva po nasim logorima smelo mogu da tvrdim ovo: da se ta komunisticka grupa, 1945., nasla u geopolitickoj situaciji, u ko jo j smo se mi, nacionalisti nasli, taj impozantan broj od oko 2800 oficira. sigurno bi spao na oko 160 Iju d il Toliko je b ilo svesnih i izgradjenih komunista! Sve ostalo bio je go mangup. karijerista, oportunista i konjukturista! Nacionalna grupa i pored izvanredno i neverovatno teske geopoliticke situacije, predstavljala je, u punom brojnom stanju od oko 600 oficira kom paktnu i nepokolebljivu snagu. O voliko nas je ostalo posle odvajanja 250 oficira pod komandom ppukovnika Jevte Jovanovica u logoru Barkenbrige,

83

2. Odnos nase emigrantske stapme prema zarobljenickom pitanju Uopste uzev nasa emigrantska stampa ovoj tematici poklanjala je vrlo slabu, ili nikakvu paznju! Zasto?! To cu izloziti u sledecim redovima. Pa i sami zarobljenici pisali su malo o ovoj temi! Cak i pojedinih clanaka na ovu temu b ilo je malo. Isto tako nisu uzimane u razmatranje i ocenu ni knjige koje su pisane od kom unistikih pisaca posle zavrsenog rata. Tek 1962. izasla je' iz stampe prva knjiga, koja tre tira zivot i rad po nasim zarobljenickim o ficirskim logorima. Knjigu je napisao major g. Miodrag Djordjevic i izdao je pod nazivom ,,lzmedju crnog i crvenog fasizm a". Kako je knjiga napisana? O tome ce ukratko b iti reci u d a ljim izlaganjima. Uistinu, o ovoj tematici nije lako pisati. Teme, koje u ovakvim knjigama treba obraditi, to liko su specijalne prirode, da o njim a moze pisati samo covek, koji je licno i neposredno bio angazovan u tom zbivanju. Stvarne cinjenice mogu b iti poznate samo onim Ijudima, koji su se, za vreme rata, nalazili u najskotskijem polozaju, u k o ji moze da padne jedan covek naroito vo jn ik, tj. k o ji su b ili zarobljenici. A li, ni sva istoriska zbivanja u zarobljenitvu, nisu mogla b iti poznata svima. Bar ne u detaljim a. Oni su mogli biti upoznati samo sa svrsenim cinjenicama. Priroda samog posla i uslovi pod kojim a je izvrsavan, neminovno su zahtevali apsoiutnu tajnost i poverljivost. Znaci, da pisci ovakvih tema treba da su, u zarobljenistvu, b ili na komandantskim polozajima, ili na sluzbi u stabovima tih logora. Naposletku, pisci tih zbivanja moraju b iti istinoljubivi Ijudi. Njihova izlaganja ne smeju se ni za milimetar u d a ljti od stvarnag toka zbivanja. Oni, nizaciju

84
Ijubav, ne smeju zatajiti ni n ajsitn iji detalj, koji je uticao na tok zivota i rada u logoru o kome je rec. Ja znam da ova knjiga, pod dnanasnjim prilikam a, nece imati narocitu vrednost. Sa tokom zarobljenickog zivota upoznat je relativno mali broj Ijudi. A sto je glavno, ovo delo nece doci do ruku onih mnogobrojnih ucesnika, koji se sada nalaze u otadzbini. A vrlo mali broj kom unistickih rukovodllaca dolazi do napisa ove vrste. Ali i pored svega toga, ovakvi napisi bice korisni. Na prvom mestu onim mnogobrojnim bivsim ratnim zarobIjenicim a, koji su ostali u slobodnom svetu i kojima je, uglavnom, poznat tok istoriskog zbivanja po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Pored o voga, napisi ove vrste, potrebni su da ostanu kao dokumentacija obesti i samovolje komunisticke rulje. Ovakvi dokumenti istoriskog zbivanja bice vrlo korisni ako ne za saa^vjost, onda sigurno ,za daleko neko pokoljenje"! 3. Seobe B. K. logora Pisac ove knjige proveo je pune tri godine u nemackom zarobljenistvu. Za sve to vreme bio je jedan od glavnih nosilaca borbe protiv kom unisticki nastrojenih oficirskih masa. U prvo vreme, kao izabrani tajni komandant u Stalagu 325 S trij, a potom do kraja rata, kao, od Nemaca, odredjeni komandant Olaga 65 B For Kronprinc Strasbug. Za vreme od 24. marta 1942., pa do 27. januara 1945., kao nemacki prijatelj i saradnik" prosao sam kroz ove oficirske zarobljnicke logore u Nemackoj: 24. marta 1942. doveden sam u Oflag XI I I B Nirnberg. Tu sam ostao do 10. maja 1942., kada sam,sa jednom cjrupom od 800 ofjcira, prebacen u logor Oflag V | C

O snabrik. 10. avgusta 1942. prebacen sam u Oflag IV C Libek. U Libeku sam ostao do 15. avgusta 1943. kada sam prebacen u Stalag 325 S trij. Pred ruskim nadiranjem kroz Poljsku B K logor iz S trija , 13. januara 1944., prebacen je u forove Strasburskog utvrdjenog logora. Tu sam ostao do 15. septembra 1944., kada je ceo logor, pred nadiranjem Anglo amerikananaca kroz Francusku, prebacen u logor Barkenbrige opet u Poljsku. 27. jan u aral9 4 5., a pred ruskim nadiranjem , ceo je logor krenut peske kroz Pomeraniju u pravcu zapada. Posle sestonedeljnog teskog i napornog zimskog marsa, 9. marta 1945., stigli smo u logor Stalag Bathorn, (bez b ro ja) na holandsokoj granici. Tu su nas, 4. aprila 1945., u jedan cas popodne, oslobodili" delovi J kanadske divizije. Na osnovu gornjih cinjenica smatram da sam pozvan i da sam u mogucnosti, da dam kratku kritikcu analizu istoriskog zbivanja po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Zalim samo, sto nisam u materijalnoj mogucnosti da to izvrsim kao sto su to uradili kom unisti. Prosao sam kroz sve nase oncirske zarobljenicke logore u Nemackoj. Na osnovu toga dobro mi je poznato duhovno i moralno stanje Ijudstva po tim logorima. Ono je, po mojoj oceni, bilo priblizno - svuda isto, sa vecim, ili manjim nijansama u pozitivnom, ili negativnom sm islu. Izuzetak od toga bio je B K logor. Za njegovu popunu" starale su se staresine nasih oficirskih logora Hamelburaa i Osnabrika. Oni su, iz svojih logora izdavajali sve opasne, stetne i nepozeljne elemente i predlagali Nemcima, da ih ul<lone iz njihovih logora. Kao sto se iz prednjeg izlaganja cita, Nemci su, sve takve, pored oficira dovedenih neposredno iz Srbije, automatski prebacivali u Banditsko komunistkki logor".

&
4. Kako su sruseni duh i moral po nasim oficirskim la ro b lje n ickim logorim a u Nemackoj Pa kako se odvijao zivot i rad u nasim oficirskim zarobljenickim logorima, ko ji su u rezultatu dali sruseni duh i moral u nasem staresinskom kadru?! Ja cu ovde dati jedan opsti pogled i jednu sumarnu ocenu toga rada, Na osnovu prednjih izlaganja vidi se, da je taj rad, vise mar.je bio svuda isti. Podrobnija izlaganja izvrsicu kad budem davao komentar moje naredbe br. 2 za 27. januar 1944.. Radi celine i preglednosti ovde zelim da iznesem sledece. Kad sam ja doveden u zarobljenistvo, koncem marta 1942., proces duhovnog i moralnog raspadanja jugoslovenskog oficirskog kora, bio je na svom zavrsetku. On se i dalje sirio i napredovao tako, da mogu reci, da pred oslobodjenje" u nasem zarobijenickom oficirskom kadru nije bilo ni duha, ni morala, ni discipline, ni subordinacije! U tom pogledu stanje je bilo ocajno. Nema potrebe da navodim primere. Nekoliko ih je naveo u svojoj knjizi i sam m ajor g. Djordjevic. Uzroci, k o ji su doveli do ovakvog stanja po nasim oficirskim zarobljenickim logorima, po mom m isljenju i uglavnom b ili su ovi: a U pocetku, sami Nemci cin ili su i ucinili sve, da p o lju lja ju i sruse hijerarhiske odnose medju nasim oficirim a. Sve su poravnali i izjednacili od podporucnika do djenerala! Dozvolili su da nasi arm iski djenerali izlaze na raport nemackim podoficirim a, da nasi djenerali sami peru svoje rublje, da sami idu da prim aju pakete i da se guraju sa podporucnicima u redovima! Sigurno je da ovako nije moralo da bude, samo da je kod naseg najviseg staresinskog kadra bilo vise osecanja

87
ponosa, dostojanstpa, cvrstine duha i morala. Kad su Nemci uvideli sta su ucinili, pokusali su da tu svoju veliku gresku poprave, ali vec je bilo dockan. Komunisticko totalitarna ru lja vec je bila uzela maha! Bez upotrebe ostrih represivnih mera stanje se nije moglo popraviti. Obzirom na stanje na ratistim a Nemci nisu b ili raspolozenl da idu do krajnosti i da preduzimaju prisilne mere. b Nas najvisi staresinski kadar, po mom misIjenju, snosi najvecu odgovornost za ovakvo stanje u logorima. Oni su ti, k o ji su ispustili situaciju iz ruku i dozvolili da zad nji promaknu m imo prednje"! Uistinu, taj kadar bio je izlozen pritisku, napadu i uvredama sa svih strana, naroci.to od mladjeg i najmladjeg staresinskog kadra! Za sve su b ili k riv i djenerali!?! Kako za poraz u ratu, tako i za sadasnje stanje po logorima. Kao da su djenerali b ili ti, k o ji su trebali da se bore i da ginu, a oni su kukavicki bezali i napustali polozaje! M edjutim , bezali su bas ti m ladji i najm ladji! Ti ko ji su duznoscu i savescu b ili pozvani, da se licno bore i da ginu! Licno se ne bore komandanti armija i divizija, vec nizi i najnizi staresinski kadar. Od kaplara pa najvise do komandanta bataljona! v Taj nas najvisi staresinski kadar bio je izlozen raznim pretnjam a, prebacivanjima, uvredama pa cak i psovkama od strane najm ladjih! Imao sam p rilike da licno cujem raznovrsne uvrede, upucene od tih najm ladjih pojedinim djeneratima! I sad umesto da taj najvisi staresinski kadar zauzme odlucan i borben stav, ostar i cvrst i da svakog brzo postavi na svoje mesto, on se povlaci i napusta borbu za odrzavanje duha, discipline i subordinacije! A to se moglo lako postici. Ti ispadi, od strane najm ladjih, upocetku, nisu jos b ili opsta pojava, vec pojedinacni slucajevi. M edjutim , taj najvisi kadar povlaci se u svoje brake, ucaurava se u sebe,

8
odrzavajuci mozda vezu sa nekoliko svojih m ladjih rodjaka, prija te lja i poznanika! Visi staresinski kadar, po ugledu na onaj najvisi, postupa na isti, ili slican nacin! Ostavljene same sebi, m ladje i najm iadje snage naseg oficirskog kora, bile su lak i bogat plen kOmunisticke propagande i agitacije. g Ovakvo stanje po nasim oficirskim logorima kom unisti su iskoriscavali odlucno, brzo i smisljeno. Upotrebljavana su sva moguca propagandno agitaciona sredstva. Od zastrasivanja, do raznih obecanja i podmicivanja. Oni su ti, k o ji su m ajorim a i kapetanima nudili polozaje M inistra vojske, komandanata arm ija ili divizija, a porucnicima i podporucnicima pukove, ili bataljone! Kom unisticki pisci, u svojim delima, stalno navode i podvlace, kako smo mi, nacionalni o fic iri, vrsili propagandno agitaciona akta u prednjem smislu. M edjutim , takva revolucionarna obecanja nisu lezala u nasim shvatanjima legitim iteta, subordinacije i hijerarhiskih odnosa. Propagandu tim revolucionarnim sredstvima mogli su da vrse i v rsili su samo kom unisti! d Opsta glad, koja je vladala po nasim logorima i koja je, "bar delimicno, ublazena tek polovinom 1942.! U fizioloskom stanju podpune gladi Ijudi su spremni da izvrse i takva dela, koja se nikada ne bi mogla ocekivati od Ijudi visoke duhovne i moralne snage i dubokih etickih shvatanja. Bilo je Ijudi ko ji su po djubristu trazili odpadke raznog povrca da bi u to lili glad, koji su podkradali svoje p rija telje i drugove, kao i onih, k o ji su se za k u tiju margarina, kornet bifa, ili pak!o cigareta prodavali kom unistim a! dj Da citaoci ne bi pom islili, da ja ovo stanje ocrtavam isuvise crno, mracno i nestvarno, ja cu iz niza dokumenata, kojim a raspolazem dati samo tri. Iz n jih ce se videti, kako su to stanje ocenjiv?*li tri naistarija oficira (kom andanti logora) i kakve su mere pred-

89
v id ja li, preduzimali i sprovodili, da bi se to stanje popravilo. Ovo su tri izvorna pismena dokumenta izdata od tr i razna coveka. Sva tri dokumenta odnose se na duhovno i moralno stanje, kao i na zivot i rad po nasim o ficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Na osnovu ovih dokumenata svaki citalac doci ce do tacnih i jasnih zakIjucaka kakvo je bilo to stanje. Isto tako citaocima ce b iti jasno, kako je trebalo voditi i kako komandovati nasim oficirskim zarobljenickim logorima, kao i kakav je stav trebalo zauzeti prema komunistima. I zaista, moja naredba br. 2 od 27. januara 1944., kratka je, jasna, cista, b ritka i sece kao noz! A u svima delovima neopoziva! Ostala dva pisana dokumenta, a narocito naredba djenerala Popadica, cisto su propagandno agitacione rasprave. Naredbi djenerala Popadica nije potreban nikakav komentar. Jedno stoga, stobi za takav komentar bilo potrebno da napisem citavu knjigu, a drugo stoga, sto sam tekst naredbe jasno ukazuje na duhovno i moralno stanje u nasim oficirskim logorima. Uostalom, ova naredba i po stilu, i po tonu, i po sadrzini ostavlja na citaoce tezak i mucan utisak! Ona i ne lici na jednu vojnicku naredbu, vec na pismeni akt nekog popa, ili profesora! Jos malo pa da lici na tuzbalicu Jugovica majke nad rukom Damnjanovom! A i da ne govorim o pojedinim recenicama, pa i citavim stavovima naredbe, k o ji zaprepascuju svojom naivnoscu i podpunim nepoznavanjem kom unisticke ideologije i njenog prakticnog sprovodjenja! Sva je sreca sto su takvi, i njma slicni, prvi stavili petokrake zvezde na svoje sajkace i prvi pohitali u otadzbinu da poljube u ruku Josifa Broza i da za canak sociva" prodadu otadzbinu i sebe. Ali prevarili su se! Kom unisti od tih i takvh Ijudi nisu trazili nikakvu uslugu i pomoc. Jednostavno su ih izrashodovali i bacili u staro gvozdje! Svi ti arm iski i diviziski djenerali zavrsi-

li su kao nekakvi pomocnici nastavnika po vojnim skolama, ili kao pisari po raznim Brozovim vojnickim ustanovama. Ni jedan procenat od tih nije uspeo da zauzme mesto koje im po cinu i rangu pripada! Govorim o aktivnim oficirim a. Svojim drzanjem, vladanjem i ponasanjem za vreme zarobljenistva ti sii Ijudi to podpuno i zasluzili! e Raspolazem nizom ovako pisanih dokumenata. Kako od strane komandanata zarobljenickog logora Osnabrik, tako i ostalih logora. Jedan moj m ladji p rija te lj po o s lo b od je n ju " stavio mi je na raspolozenje tri sveske, od po 80 stranica, obicne osmine pisane rukom . Sve tri sveske odnose se na zivot i rad oficira osnabrickog oficirskog zarobljenickog logora. Nema potpisa ko ih je pisao. Po stilu, sintaksi, gramatici i akcentu sigurno je, da ih nije pisao Srbijanac. Verovatno neki Hrvat, Siovenac ili Jevrejin. U sveske su uneti raznovrsni napisi, zapisi, dopisi, rezolucije, zapisnici itd., izdavani kako od strane nacionalno vojnicke grupe, tako isto, a jos i vise, od strane komunista. Velika je steta sto mi m aterijalna sredstva ne dopustaju, da objavim taj celokupan m aterijal. I kada se sada, posle 20 godina citaju ovi pismeni sastavi, dolazi se do jasnog saznanja, zasto su komunisti u akciji rusenja duha, morala, reda, discipline i subordinacije, a samim tim i rusenja drzave im ali to liko uspeha. Umesto da komanduje i vodi logor, nas najvisi staresinski kadar dozvolio je, da bude komandovan i vodjen od komunista! Umesto da su usli u sustinu situacije i da, jednim potezom pera, jos 1941., komuniste postave na svoje mesto, nasi komandanti upustili su se u beskrajna pisanja, dopisivanja i objasnjenja tema, za k o ji se posao nikada nisu spremali! Pisane su citave doktorsko pravne disertacije, seminarska predavanja, drzani po litic k i govori itd. i tsl. Vreme je prolazilo, ali

*1
su ga kom unisti um etnicki k o ris tili. Radili su odlucnO i smisljeno. Ovim bezkonacnim dopisivanjem kom unisti su odrzavali poverenicki sistem ", a tim e i sve pogodnosti koje su proizilazile iz toga sistema za rusenje duha i morala kod naseg staresinskog kadra. Narocito mladjeg. A li kako su kom unisti u ovom gradivu, iz oblasti drzavnog i javnog prava', b ili bolje podkovani od naseg najviseg staresinskog kadra, to je on cesto ostajao kra tk ih rukava! Pisani su citavi studiozni napisi: o drzavi, vojsci, duhu, moralu, disciplini, subordinaciji, a narocito i najvise o tumacenju famoznog cl. 43. Zenevske konvencije! Njegovo pogresno tumacenje i pogresna primena od strane komunista,kao i prihvatanje tog tumacenja, od strane naseg najviseg staresinskog kadra, bio je glavni razlog sto su kom unisti uspeli, da, za svoja naopaka i razorna gledista, p rid o b iju znatan b ro j narocito m ladjih oficira. M edjutim , nemacka Vrhovna komanda vojne sile resenjem svojim , od 30. jula 1943., a bas po pitanju nemackog Komandanta Osnabrickog logora saopstila je: ...Prema odgovarajucim stavovima d . 43. Zenevske konvencije pravilno je, da logorski staresina (najstar iji o fic ir) bude ujedno i poverenik i da uisti mah ima uza se jednog, ili vise pom ocnika". I pored ovako jasnog tumacenja cl. 43. Zenevske konvencije nas najvisi staresinski kadar nije imao hrabrosti, da definitivno prekine svako dopisivanje i objasnjavanje sa kom unistickom ru ljom , vec je dozvolio, da se ta ru lja igra sa njim a kao macka sa misom! Razlozi politickog oportunizma, nedostatak snage duha, hrabrosti i cvrstine volje, u vezi sa opstom politickom konjukturom , b ili su jaci i presudniji od drzavnih, narodnih i vojnickih interesa! Ovi i ovakvi Ijudi stalno su im ali pred ocima viziju svojh nekadasnjih lukrativnih polozaja i nadali se, da ce igranjem na konopcu, uveriti komuniste

92
u njihovu dobru volju za uzajamnu saradnju, kao i njihovu neophodnost za sve buduce sluzbene kom binacije! Uopste, ne poznavajuci kom unisticku politicku ideologiju gorko su se prevarili! Ja, kad sam prim io duznost Komandanta Oflag 65 B fo r Kronprinc Strasburg, ni pojma nisam imao o gore navedenom tumacenju cl. 43. Zenevske konvencije. Ipak, poznavajuci tekst cl. 43. Zenevske konvencije, ja sam instinktivno osecao namenu, kao i prakticnu primenu ovoga clana. To mi je dalo mogucnost da pravilno protum acim i prim enim i duh i slovo cl. 43. Zenevske konvencije. Po mom uverenju prednja izlaganja predstavljaju sredisno pitanje zivota i rada po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Pored ovoga ona daju i odgovor, kako je nas staresinski kadar dospeo u stnje opsteg rasula i raspadanja! Uzroci ovakvog stanja povlace se jos od dana u je d in je n ja " 1. decembra 1918. U toku godina ono je samo potencirano u negativnom smislu. oOo Svakako da u ovoj velikoj grupi naseg djeneraliteta ima i casnih izuzetaka. Da ne bi bilo uopstavanja, smatram za potrebno da navedem imena tih casnih djenerala, k o ji su se, u granicama mogucnosti, b o rili sa komunistickom ru ljo m pa logorima. Vecina od n jih sada je vec m rtva. Manji deo jos zivi i muci se. 1 jednima i drugima mozemo da kazemo slava im i hvala im ! Ta casna imena su slsdeca: arm iski djenerali: Vojislav Nikolajevic, Danilo Kalafatovic, Dusan Trifunovic, llija-B rasic i D im itrije Zivkovic;

diviziski djenerali: Cedomir Jovanovic, Milan Plesnicar, Aleksandar D im itrijevic, Dragisa Pandurovic, Lazar Tonic, Dragoslav V. M ilosavljevic i Uros Tesanovy C brigadni djenerali: Dragisa Kovacevic, Pavle Pavlovic, Despot Damnjanovic, M ilu tin Stefanovic, Cedom ir Guzvic, Pavle Barjaktarevic, Svetomir Savic, Vasilije Petkovic, Jovan Pribic, Cedomir Skekic, Todor Milicevic, V ladim ir D im itrije vic i Jovan Leko. Pored ove borbene vojnicko nacionalne grupe djenerala, postojala je i jedna izdajnicko komunisticka rgupica koju su sacinjavali brigadni djenerali: Ljubisa Hadzipopovic, D im itrije Sapinac, M ihailo Nedeljkovic^Jovan Acimovic i Vuko Lepetic. Oni su otvoreno istupali i dejstvovali u korist komunista. Celokupna djeneralska grupa -- u Osnabriku brojala je ukupno oko 140 djenerala! Od ovog broja 25 otvoreno je pripadalo nacionalnoj, a 5 kom unistickoj grupi. Ostatak od 110 djenerala bila je amorfna plivajuca Ijudska masa uglavnom nezainteresovana tokom politickog zbivanja. Ona je gledala samo sebe i svoje licne zivotne pogodnosti i potrebe. Iz prednjeg izlaganja jasno se cita, da je nacionalna grupa djenerala iznosila oko 18 odsto, komunisticka oko 4 odsto, a 80 odsto, nije znala ni ko su, ni sta su! Pored ovoga vidi se, da je u djeneralskoj grupi b ilo borbenih Ijudi, k o ji su b ili spremni da se angazuju i da stupe u otvorenu borbu sa komunistima, da bi se ta rulja postavila na svoje mesto! Dakle bila je spremna da p rim i svaku odgovornost. Postavlja se pitanje zasto u tome nije uspela?! Po mom licnom shvatanju i saznanju ona nije uspela uglavnome zato, sto ti borci nisu svesrdno i iskreno prihvaceni i podpomognuti od glavne djeneralske grupe onih 80 odsto, djenerala. Oni su stajali po strani. Pod-

94
puno nezainteresovani za zivot i rad u logoru! Oni su uglavnom smetali i odmagali! Ta grupa gledala je i ocenjivala samo svetsku vojno politicku situaciju. Jednim okom ona je gledala i namigivala na London, a drugim na kom unisticku ru lju u otadzbini, odnosno u logoru. Eto, o tome je nesto trebao da nam kaze i napise koju rec m ajor g. Djordjevic. Umesto toga on je osnovna pitanja mudro precutao i umetnicki skliznuo sa njih! Svakako da izlaganja majora g. Djordjevica im aju svoga znacaja i svoju vrednost. Sve izlozeno interesantno je, a mnogima i nepoznato. A li kn jizi nedostaje kicma! Nedostaje volja da se istin i pogleda uoci i da se u punoj stvarnosti iznese to k istoriskog zbivanja. 5. Teskoce oko izdavanja ovakvih i slicnih dela Ova knjiga bila je, uglavnom, gotova jos pre tri godine! Dosada je ostala neobjavljena! Zasto?! I to cu navesti u daljem izlaganju. Zbog novopojavljenih cinjenica ona se javlja izmenjena i dopunjena Za poslove ove vrste m aterijalna sredstva nase emigracije v rlo su skucena i ogranicena. Mi, u vecini, ne raspolazemo nikakvim m aterijalnim sredstvima sem dana i komada! Opsta je cinjenica da oni, k o ji bi znali, mogli i umeli nesto da kazu i napisu nemaju novca. A one, ko ji ga, relativno, im aju u izobilju, nacionalna borba uopste ne interesuje! Ti nisu raspolozeni da, za nacionalnu borbu, priloze ma i najm anji deo svog materijalnog bogatstva! Pored toga takvi Ijudi ni intelektualno nisu sposobni, da bi na sebe p rim ili i teret ovakve vrste. Ima retkih izuzetaka! Njim a cast i priznaje! Sa druge strane, kom unisti, za taj posao, raspolazu o bilnim m aterijalnim sredstvima. Oni te svoje privremene politickQ m aterijalne mogucnosti k<?riste u punoj m^-

95
ri, za postizanje svojih politicko ekonomskih i idejno socijalnih ciljeva. Oni stampaju hiljade i hiljade knjiga propagandno agitacionog karaktera. Bez ikakve istorisko knjizevne vrednosti. Oni njim a pune magacine, tavane i podrume svojih knjizarskih preduzeca. Tamo to djubre od knjiga, budja i trune! Stoga u tim prodavnicama sada lezi m rtvi kapital od oko 8 m ilijarde dinara. Ovo po priznanju samih komunista. Te k n jige srpski narod n iti kupuje, n iti cita! M i, nacionalni em igranti, mozda bi umeli i hteli nesto korisno da napisemo i da kazemo! Ali prazna ne puca! Mnogi m oji napisi, zbog pogresnog shvatanja duznosti i neumesnosti izvesnih urednika, ostali su neodstampani! Istu sudbinu dozivela je i ova moja knjiga! Evo, vec tri godine kako se ona seta od Pontija do Pilata! Jedan nas list poceo je da je stampa. Odstampao je jednu cetvrtinu, pa je stampanje obustavio?! Oni ko ji su pozvani objasn ili su m i; da je napis za dnevnu stampu suvise dug! Dobro! To bi moglo da se p rim i. A li ima ih ko ji se kao u u cudu p itaju : da li ikoga sada, posle dvadeset godina, uopste, interesuju napisi ove vrste?! Ali se nike i ne posali, da predlozi da se ova knjiga izda kao zasebno izdanje! Mada ja nisam trazio nikakvu m aterijalnu naknadu. Verujem, da su se u ovakvom polozaju, nasli i mnogi nasi pisci, k o ji su pokusali da kazu istinu. Ja sam, u samom ovom napisu, vec dosta rekao' o njegovom znacaju i aktuelnosti. Uvidjam da to nije dovoljno. Prinudjen sam da ovo pitanje malo prosirim i produbim. Izgleda mi, da rukovodiocima nase borbene nacionalne stampe nisu dovoljno poznati znacaj, domet i zamah danasnje propagande, agitacije i reklame! SAD na propagandu i reklamu, na svima planovima, trosi godisnje oko 10 m ilijarde dolara! Sa druge strane trebalo (?j

%
zn ati, k o lik o ko m u n isti trose za iste svrhe? A li je sigurno, da ta suma nista n ije m anja od one k o ju trosi SAD. Kao sto sam vec napred naveo, jugoslovenski kom u n isti dosada su izdali niz kn jig a, koje specijaj.no pisu i razm atra ju zivo t i rad po nasim za ro b lje n ic k im o fic irs k im logorim a u N em ackoj! A i da ne govorim o masi clanaka u dnevnoj i povrem enoj stam pi, k o ji rasp ra v lja ju ova p ita n ja . N ajopsezniju, ali tako isto i najn e is tin itiju k n jig u , napisao je i izdao pok. profesor Dr. Jakovljevic, pod nazivom Likovi u senci". On je na 820 strana teksta, iz vazduha, nabacao masu o rd in a rn ih lazi, kleveta i uvreda na celokupan nacionalni borbeni kadar, k o ji n ije p rih v a tio zarazne ko m u nisticke ideje i n ije odobravao rad Narodno o slobodilackih partizanskih odreda! I ostale kn jig e, ove vrste, protkane su istim odlikam a. Pune su lazi i obmane! A kad se, pre tr i godine, nasao jedan S rbin, da iznese stvarni to k dogadjaja, po nasim o fic irs k im zarobIje n ickim logorim a u Nem ackoj i tim e uzme u zastitu mase naseg o ficirsko g kora sta se desava?! Izvesni Iju d i, u c ijim se rukam a, nalazi veci deo nase nacionalno borbene" stampe ne razume ovaj posao! N jih o v stav izlozio sam u prednjem izlaganju. M e d ju tim , ti i takvi Iju d i stalno govore i pisu,kako vode nepomirljivu borbu protivu komunista! A ovaj napis, po mom m is lje n ju , jeste jedan em inentno vazan dokum enat bas u tom sm islu. Sad, ili sam ja lud i nerazumem sta je to borba p ro tiv kom unizm a, ili je to ona druga strana?! I u jednom i u drugom slucaju ovakva je pojava za svaku osudu. To je nasa nacionalna tragedija! Sa ovakvim gledistim a necemo daleko d o te ra ti! I tako, po danasnjim shvatanjim a izvesnih krugova, posle n eko liko decenija, ili jednog veka, desice se sledece: kada nasi p oto m ci zazele, da se upoznaju sa istoris k im zb iva njim a, u odseku od 1941. do 1945., po na-

sim o fic irs k tm z a ro b lje n ic kim logorim a u N em ackoj, sigurno je da ce naici na ko m u nisticka izdanja ko ja , na dugacko i na siro ko , tr e tira ju p ita n ja ove vrste. I tada ce na hiljad am a stranica stampanog teksta naici na masu gadnih i n iskih kleveta i uvreda, ko jim a su obasuti n jih o v i predci! Oni ce doci do z a klju cka , da su n jihovi dedovi, ili ocevi b ili: Izdajnici otadzbine i naroda, nacisti, fasisti, totalitarci, banditi, bitange, dandare, mangupi, neprijateljske sluge itd. Tim i ta kvim e pite tim a kipte k o m u n isticke kn jig e ! A to is to ris k i apsolutno n ije tacno: Isto riske cinjenice govore sasvim o bratn o ! A li kbko ce to nasi p otom ci zn ati, kad danasnji pozvani Iju d i i odgovorni za p rik u p lja n je isto riske d okum entacije o d b ija ju da stam paju ovakve, ili slicne napise! O vakvi postupci stetni su po srpske nacionalne interese. M i, k o ji smo danas, zbog nedostatka m a te rija ln ih sredstava bezpom ocni, mozemo bar da postavim o jednu jasnu ko stataciju: nasa emigraciska stampa pise blago, meko i neborbeno! Svi clanci napisani istinitim , ostrim tonom i stilom nacelno se ne stampaju! Ili, ako se i odstampaju, obicno se uzme cetkica, pa se ceo clanak retusira i prefarba! Izostavljaju se, ili ublazavaju pojedine reci, recenice pa i citavi stavovi! Sve je to u jednoj borbeno nacionalnoj stampi nedozvoljeno! Izmene u clanku mogu se vrsiti samo po dozvoli pisca. Ili se ceo napis vraca piscu, ili baca u kos, a pisac obavestava o sudbini clanka. Stoga vi vlasnici i urednici nasih nacionalno borbenih listova, otvorite stranice vasih listova i stampajte istorisku dokumentaciju, prvenstveno, za vremeski odsek 1941. do 1945. Ne sme se nista odbaciti. To se, u svoje vreme, uciniti pozvani i objektivni istoricari. U vezi sa napred izlozenim sm atram , da ce ova k n jiga b iti v rlo korisna isto riska doku m e ntacija, za vremenski odsek naseg robovanja u Nem ackoj. Pored ovoga, o-

ha daje i jedan opsti pogled na Ijude i dogadjaje u tom kratkom istoriskom razdoblju.

6. Kratak osvrt na knjigu m ajora g. Djordjevica Izm edju crnog i crvenog fasizma"

Pre nego sto predjem na izlaganje glavnog teksta, smatram za korisno i potrebno da, u vrlo skucenom obim u, dotaknem i sadrzinu knjige majora g. Djordjevica Izm edju crnog i crvenog fasizm a". Dati kritick u analizu ove knjige znaci, napisati jos jednu ovakvu knjigu. A to izlazi iz opsega m ojih m aterijalnih mogucnosti. O ovoj kn jizi, dosada, data su m isljenja sa vise strana. Ima vrlo tacnih, ali tako isto i vrlo pogresnih gledista i zakljucaka. Te prikaze pisali su Ijudi koji su b ili u zarobljenistvu, a i oni ko ji tamo nisu b ili. Iz gore navedenih razloga ja se ne mogu upustati u razmatranje svih tih gledista. Ali smatram za potrebno i neophodno, da dotaknem nekoliko izlaganja majora g. Djordjevica. N jih smatram kao nepodpuna, a mozda i kao neispravna i nepravilna. Ja se ne slazem sa njim a. Ona ne odgovaraju pravom stanju stvari. a Na prvom mestu ne slazem se sa nazivom knjige. Po mom m isljenju ona ne odgovara stvarnom ideolosko politickom zbivanju po nasim oficirskim zarobIjenickim logorima u Nemackoj. M i smo stvarno b ili samo u p o liticko j borbi sa kom unisticki nastrojenim jugoslovenskim staresinskim kadrom. Sa Nemcima mi nismo im ali nikakav p o liticki sukob. Nas polozaj prema Nemcima, tacno je bio predvidjen i odredjen Zenevskom konvencijom od 1929. Mi smo Nemce mogli da mrzim o, kao sto smo ih i mrzeli. A li mi sa Nemcima nismo vo d ili nikakvu borbu na ideo-

9$
losko politickom planu. To i nije bilo moguce. Sa druge strane Nemci, prema nama, nacionalno vojnickoj grupi nisu preduzimali, niti sprovodili ma kakvu ideolosko politicku agitaciju i propagandu. Ni komunisti sa Nemcima nisu vodili nikakvu ideolosku borbu! Njihov otpor prerrra Nemcima nosio je otisak sitnog i detinjastog inata i bezkorisnog otpora u izvrsavanju nemackih zapovesti i naredjenja. Ovaj inat i otpor nije imao nikakav politicki znacaj! Samo je nama svima donosio izvesne teskoce i neprijatnosti u vidu kolektivnih represalija, koje su Nemci, kao kaznu, preduzimali i sprovodili. Kad bi im Nemci podviknuli i preduzeli otrije mere, podvijali su repove i postajali manji od makovog zrna! Pored ovoga, njihovi, ,od vodjstva narocito odredjeni Ijudi, stavljali su se u otvorenu nemacku sluzbu. Sa Nemcima su imali mnogo blize i neposrednije dodire i veze nego nacionalno vojnicka grupa. Nacionalno vojnicka grupa postupala je na cisto vojnicki, prost i jasno odredjeni nacin, a u duhu postojecih odredaba Zenevske konvencije, i opstih postojecih vojnickih pravila i propisa. A ukoliko smo, sa Nemcima, dolazili do nesporazuma i sukoba, to su bili rezultati komunstickog detinjasto inadziskog drzanja, vladanja i ponasanja! Prema prednjem, po mom m isljenju, mi smo bili u otvorenoj i odsudnoj borbi samo sa komunistima, a ne i sa Nemcima. Stoga se mi nismo nalazili Izmedju crnog i crvenog fasizma", vec samo u borbi sa crvenim fasizmom. Stoga i naziv knjige majora g. Djordjevica mogao je biti: Zivot i rad u Osnabrickom oficirskom zarobljenicom logoru", ili Borba sa crvenim fasizmom u Osnabrickm oficirskom zarobljenickom logoru", ili ,,Nacionalno vojnicka grupa i crveni fasizam u Osnabrickom oficirskom zarobljenickom logoru", ili kakav tome slican naziv.

100
b K njiga je pisana m ekim i blagim stilom i tonom . Kako u odnosu na pojavu cinjenica opsteg znacaja, tako isto i u pogledu ocene rada ista k n u tih pojedinaca. M a jo r g. D jo rd je vic p oduhvatio se da nam iznese i izloi jedan v rlo teak i muan vrem enski odsek vrem e provedeno u za ro bljen istvu. Ova se izlaganja ne mogu vrsiti u rukavicama! Treba kazati istinu! A ona je teska i gorka. L ju d i, k o ji su stvarali i nosili tu tesku situ a ciju kom unisticka grupa bili su otvoreni izdajnici. Prema n jim a ne mogu se im a ti n ika kvi o b ziri. v Uopste uzev, m a jo r g. D jo rd je vic dao je p rib liz n o tacne ocene psiholoskih odnosa, kao i samog reda toka dogadjaja. Isto tako opsta ocena duhovnog i m oralnog stanja Ijudstva u Oflagu VI C O snabrik, dosta je d ob ro izlozena i logicno povezana. Samo rukovodne ideje protivstavljenih oficirskih masa izlozene su netacno, nepodpuno, nepravilno, a cesto i tendenciozno! N a jo se tn iji je nedostatak ove kn jig e , sto m a jo r g. D jo r je vic nije dao jasan i tacan zakljucak, ko snosi glavnu odgovornost za onako razorno duhovno i moralno stanje po nasim oficirskim zarobljenickim logorima?! Odnosno, ko je om ogucio k o m u n is tic k im elem entim a da, preko poverenika", uzmu, po logorim a, punu vlast u svoje, r w ^ ? ! A ako to svuda n ije uspelo onda, ko irr* je dozvolio i om oguio, da po o fic irs k im zarobljenikim logrim a sprvode neprekindu i neometanu kom unistic k o p o litic k u propagandu, a g ita ciju i reklam u?! g U tesnoj vezi sa tac. pod v ) m a jo r g D jord je vic izbegao je da nas upozna sa dve v rlo vazne cinjenice. A to su interesantne pojave. Posle d je ne raliteta, procentualno, najveci b ro j o p o rtu n ista , k o n ju k tu ris ta i apizera, u odnosu na kom uniste, dali su djeneralstabni i oficiri vazdwbopUwstva! S ta vlja ju c i se u sluzbu,,demokratsko progrivnoj grupi" u c in ili su jo j neocenjive usluge. tzgteda, da se moze uzeti kao p ra vilo da, sto su jed-

101

na s tru k a , ili rod vojske, za vrem e m ira , b ili vise fa vorizovani i bolje nagradjeni, po opstu nacionalnu stvar b ili su sve opasnifi i s te tn iji, a za kom uniste k o ris n iji. To su obicno b ili m la d ji Iju d i. Vecinom cina m ajora i p odpukovnika, a b ilo je i p uko vnika. Kao m la d ji, agiIni i p o k re tljiv i Iju d i, sa m la djim a su im ali i odrzavali tesnje i p ris n ije veze. Sibali su iz bloka u blo k, iz barake u baraku. Stalno su odrzavali i v o d ill neke razgovore, pregovore, predavanja i v rs iii propagandu za ko m u n isticki racun. Stoga je n jih o v uticaj na taj m ladi staresinski kadar, b io v rlo stetan i razoran. O n i *u, pored djenerta, glavni krivci, sto je znatan broj nasih m!adjih oficira duiiovno i moralno posrnuo i izdao naciju, otadzbtnu i veru. d Kroz celu k n jig u i na vise mesta m a jo r g D jo rd je vic iznosi cinjenice i o stro o sud ju je one o fic ire , k o ji su, bez obzira na sredstva, gledali da se izvuku iz zica i docepaju slobode! Izgleda da m a jo r g. D io rd je vic ne zna odredbe In s tru k c ije Str. Pov. Br. 4 0 1 /4 3 ., cija tac. 8. o d e lja k IV glasi: Jedan deo oficira, najsposobnijih za rad na zem ijistu, odrediti unapred za raniji povratak u otadzbinu, svakom prilikom koja se ukaze, bez obzira na nacin i sredstva. Takvi oficiri ovlasceni su, da podpisu svaku izjavu koju neprijatelj bude trazio"... Ovde hocu odm ah da napomenem, da sam ja, dolazeci u za ro bljen istvo, m arta 1942., znao za ovo glediste djenerala M ihailovica. Bez obzira na in s tru k c iju S tr. Pov. Br. 4 01 /4 3 ., ko ju sam docnije p rim io , ja sam odm ah, svima oficirim a saopstio ovo glediste. Ono se k o ris tilo kad god se ukazala p rilik a . Za nepune dve godine ja sam, na osnovu ove odredbe, u otadzbinu u p u tio 27 o fic ira . Zbog ovakvih postupaka u mom logoru nikada n ije doslo do zam erki, ili objasnjenja. U k o lik o je meni poznato in s tru k c iju S tr. Pov. br. 4 0 1 /4 3 ., pored mene, p rim ili su: za logor H am burg py-

102
k o vn ik g. B ra uko Naumovic, a za logor Osnabrik djeneral g. Uros Tesanovic. Prema ovome, m a jo r g. D jo rd je v ic imao je m ogucnosti da se upozna sa odredbam a ove In strukcije. A li bez obzira na ovo, m a jo r g. D jo rd je vic, od 1945., do danas, im ao je dosta vrem ena da se upozna sa istom . Ovo tim pre, sto je ona za ovih skoro 20 godina, vise puta odstampana. Da je bio upoznat sa ovim odredbam a sigurno je, da ne bi doslo do napada na one Ijude, k o ji su izlazili iz zica bez obzira na sredstva. j Na vise mesta u k n jiz i p o ja v lju ju se neke demokratske snage"!? Koje su, c ije su i kakve su to snage?! Iz celokupnog teksta knjige p ro izila zi, da se taj naziv odnosi na cisto nacionalno vojnicke snage. Zasto onda davati neko podpuno novo ime za snage, ko je se nikada nisu zvale tim im enom !? One su postojale u zapaljenim glavama re tk ih pojedinaca! Izgleda m i, da je m a jo r g. D jo rd je vic to ime usvojio poslednjih godina. Ziveci i radeci u demokratskom" d rustvu Iju d i oko Nase reci" on je bez ikakve osnove i usvojio taj naziv. U jednom ovlascenju od 28. decembra 1943., djeneral M ih a ilo vic n ared juje m i: ... da u duhu poznatih mi ideja cetnicke organizacije Jugoslovenske vojske u otadzbini organizujem i vaspitam karakterne, ispravne, a jugoslovenskoj ideji i Kralju odane oficire"... Iz ovog ovlascenja jasno se cita, da ja, po zarobljen ickim o fic irs k im logorim a, nisam trebao da organizujem i vaspitam nikakve: demokrate, radikale, zemljoradnike, ravnogorce itd., dakle organizacije sa cisto partisko politickom ideologijom, vec Kralju i otadzbini odane oficire! Stvarno, u nasim o fic irs k im za ro b lje n ic kim logorim a postojale su tr i grupe Iju d i: nacionalno vojnicka, komunisticka i grupa neopredeljenih. B ro jn o stanje ovih grupa n ije m oglo b iti tacno utvrdjen o . Ono se cesto m enjalo. Sve u saglasnosti i tes-

103
noj vezi sa stvarnom svetskom g eopolitickom situ acijom . A li uglavnom mogu reci N a jb ro jn ija , ali isto tako i grupa koja ie bila podlozena najcescim i najvecim b ro jn im promenama, bila je grupa neopredeljenih! Ona je mogla iznositi oko 75 procenata. To je bila flo ta n tn a m'asa ko ja se p relivala cas na desno cas na levo! Njen stav zavisio je od situacije na ra tis tim a i za zelenim p o litic kim stolovim a. Ova je grupa liferovala Ijude, k o ji su se cesto izrazavali izrekom : ,,Ako ko pita svi sm za Tita"! Ova je grupa davala Ijude k o ji su se povijali kako vetar duva"! Isto tako ona je izliferovala najveci b ro j Ijudstva za gologlavu brigadu"! B rojna jacina ove grupe mogla je iznositi 7 do 8 hiIjada o fic ira . Po svrsetku rata ova se grpa, gotovo u celin i v ra tila u otadzbinu! U p rv im danim a uspostavIja nja ko m u nisticko g rezima, ona mu je dala snaznu podrsku. Posle ove grupe, po b ro jn o j jacin i, dolazile su cisto nacionalno vo jn icke snage. N jih o vo b ro jno stanje m oglo se oceniti na oko 20 procenata svih zaro b lje n ic k ih o fic irs k ih snaga. Ova je grupa mogla iznositi oko 3000 o fic ira . Ovde uracunavam samo one ofic ire , k o ji su se jasno, glasno i bez ikakve ograde izja s n ili za ustavno stanje, koje je u Jugoslaviji vladalo do 1941. godine. I naposletku dolazi cisto ko m u nisticka grupa. Ona je mogla iznositi oko 5 procenata celokupnog jugoslovenskog o ficirsko g kora u nemackom zarobijenistvu. U kupno je mogla izneti oko 600 Iju d i. Ovde uracunavam samo ciste ortodoksne kom uniste i njihove otvorene sim patizere, k o ji su stvoreni za vrem e zarobljenistva. Inace cistih predratnih komunista moglo je biti i\aivise oko stotinei* To je grupa Iju d i koja je, oko malog prsta, okretala sve o ficirsk e logore u nemackom zarob-

104
Ijenistvu! Pri izvodjenju ove racunice uzeo sam kao osnovu 12.000 o fic ira . Pred sam kra j rata, 1945., o vo liko je verovatno iznosilo celokupno b ro jn o stanje naseg o fic irskog kora u nemackom za ro bljen istvu. Bice korisno da ovde dodirnem i iznesem jednu interesantnu pojavu kod ove nase ko m u nisticke grupe. U koliko su to b ili stari p re dratni k o m u n isti, utolik o su b ili m ir n iji, stalozeniji, trezve niji i o p re z n iji. Med ju njim a je b ilo Iju d i, k o ji se nisu slagali sa postupcima tadasnjih partizanskih vlasti. A b ilo ih je, k o ji su te postupke s ta v lja li pod dosta o stru k r itik u ! U koliko su to b ili m la d ji Iju d i preobraceni u komuniste" za vrem e za ro bljen istva, u to lik o su b ili d rs k iji, b ezobrazniji, s u ro v iji, z lu ra d iji, bolesno am biciozni i suje tn i. Tacno po nasoj narodnoj izreci: Poturica gori od Turcina"! Jedan m edju stotinam a takvih bio je i rezerv. porucn ik M ilos Oarevic. Za vrem e m ira advokat, clan demokratske stranke (Q ayidovicevac), a za koga su zli jezici g o v o rili, da je za vrem e m ira , bio u obavestajnoj siuzbi Beogradske p o lic ije doziveo je podpunu m etam orfozu! Za vrem e zarobljenistva izcaurio se u ogorcenog, prepotentnog, razm etljivog , drskog, grubog i neuljudnog kom unistickog borca! e Od svih dosada p ro cita n ih prikaza ove k n jige, najvise se p rib liz io istin i djeneral g. Pavle Pavlovic, sam o sa sledecim napoftienam a: Vojfi;M<ka zakietva n ije nikakva p o litic k a ideologija. N arocito ne partisk,p. To je a kt kom andno upravne a d m in istra cije , k o ji se odnosi na jedno fo rm alno i u tv rd je n o p o litic k o stanje bez obzira koja ce p a rtija i sa kakvom ideologijom doci na vlast sem kom unisticke. Ona kra tko , jasno i sazeto o d re d ju je duznosti svakog clana izvesne vojne sile. Njena snaga i moc,

105
na prvom mestu pocivaju na opstem narodnom va spita nju, a potom na V o jn o kriv ic n o m zakonu. Prema tom e m i, ni u za ro bljen istvu nism o im a li prava, ni duznosti, da stvaram o neke nove p o litic k o partiske ideologije. Za to nam je nedostajalo vrem e. A verovatno i sposobnost. Nasa jedina duznost b ila je da o drzim o , u cvrstim o i o d b ra n im o nase v o jn ic k o vaspitanje, odnosno d iscip iin u i su b o rd in a ciju bez obzira na-' sredstva. Ne slazem se sa gledistem djenerala g. Pavlovica: ... ,da starijim oficirim a po logorima nije ostajalo nista drugo, do da pojedinacno deluju u duhu smipivanja"... U takvom shvatanju duznosti i lezi cela tragedija naseg najviseg staresinskog kadra i svih nas, koja nas je zadesila u nemackom za ro bljen istvu! Ne slozem se ni sa gledistem djenerala g. Pavlovica, ,,da je ogromna masa mladjih bila za drzavni zlocin od 27. marta 1941.! SVakako, da je b io v e lik i b ro j ta k vih , ali n ikako ogromna masa"! Zato smo, mi s ta riji, bili tu da ispravlja m o pogresna shvatanja m la d jih . I onda je b ilo d o vo ljn o cinjenica, da jasno ukazu na svu stetnost izvrsenog drzavnog zlocina! Da se razvije ova tema, potrebno je pisati citavu k n jig u . Sm atram da je i ovo, napisano u ovoj k n jiz i, p o d puno d o vo ljn o da pokaze, sta je u ovakvoj s itu a c iji, trebalo da se radi i kako da se drzi i ponasa nas najvisi staresinski kadar u nemackom za ro bljen istvu jos od 1941 . Pisac kn jig e m a jo r g. D jo rd je v ic , kao i izvesni recezenti iste, p ra v iln o su u o cili, da je drzanje naseg o fic irsko g kora van p o litik e , izvanredno stetno u ticalo na opsti stav i drzanje nasih o fic ira . jNfesav-apoliticka shvatanja i jednostrano va spita nje, ko m u n istim a su o tv o rili s iro ko p o lje za n jih o v razorni p o litic k i rad, Svi ti pisci to su d ob ro u ocili i izneli. I ja se slazem sa tim

106 gledistem . U buducnosti, i ako, kad tad, dod je do organizovanja nove srpske vojske, svima pripadnicima vojne sile mora se dati aktivno i pasivno biracko pravo. U vezi stim i prijem svih politickih duznosti i prava. z lstina je, da je nas m la d ji staresinski kadar, n arocito srpske narodnosti, uglavnom , vec bio den acionaliziran! Za takvo stanje ne snose odgovornost pojed inci, vec celokupna drzavna uprava na celu sa Sefom izvrsne drzavne vla sti! Ja sam licno im ao p rilik e , da ppukovnike S rbijance (X L V II klase) prevaspitavam i ubedjujem, da su Srbi, a ne Jugosloveni!! U logorim a u k o jim a sam ja bio kom andant, celokupno vaspitanje b ilo je postavljeno na cisto srpsku id e olo giju. Islo je p rilicno tesko. A li uspeha je b ilo .

oOo

C itaoci ove kn jig e verovatno ce zapaziti, da u n jo j cesto pom in jem i isticem sebe. Nisam ni grandom an ni egocentrik! M oram da napomenem, da sam ja, u istin u, bio glavni stvaralac i nosilac svih, dalje opisanih dogadjaja. Stoga, ma kako da mi je to n e p rija tn o , p rinudjen sam da cesto p om in jem sebe.

B - STVARNA

IZLAGANJA

109

| STA

SU

I PO

KAKO OVOM

SU

PISALI

KOMUNISTI

PITANJU

1. Opsti pogled i ocena


Kao sto sam vec napred izlozio, komunisti su, po pitanju zivota i rada u pojedinim oficirskim zarobljenickim logorima, pisali na dugacko i na siroko. Uglavnom lazno i tendenciozno! Ukoliko je meni poznato o ovoj tematici pisali su: Drzavna kom isija za utvrdjivanje ratnih zlocina, rez. a rtil. m ajor Stevan Jakovljevic, rez. konjic. kapetan profesor Milan Bogdanovic, rez. pesad. kapetan diplom atski cinovnik Stanislav Vinaver, rez. pesacl. porucnik izdavac Oto B ih alji M erin, rez. pesad. porucnik Bosko Vitorovic, rez.pesad. porucnik Siljegovic i rez. pesad. porucnik advokat B ije lic. Ovo su samo knjige za koje sam ja cuo. Izvesne od njih dolaziie su mi i do ruku. Pored njih napisano je jos more clanaka, brosura, eseja itd. Kao sto napisah sve ove knjige pocivaju na lai, kleveti i obmani. To nije nikakvo cudo! Zivimo u vremenu u kome je sve dozvoljeno! Zivimo posle burno haoticnih i dubokih duhovno moralnih i socijalno privrednih preobrazaja i dogadjaja. Zasnovane na lazi i obmani pisci ovih knjiga morali su dozvati u pomoc mastu i uobrazilju! Jer zaista je tesko, od jedne sjajne, casne i postene borbe, stvarati i pisati bajke za decu! Stoga dela ove vrste nose otisak petparacke feljtonistike! Ona su pogodna za daktilografkinje, telefonistkinje, kuvarice, nesvrsene djake, a mozda i za Brozove oficire i podoficire! Pored ovoga sve ove knjige obiluju grubim neistinama, poluistinam a, netacnim prikazim a, zlonamernim predpostavkama i cestim ponavljanjim a vec i inace n-

110

gomilanog i nesredjenog m aterijala. Iz kratkog prednjeg izlaganja da se u tvrd iti, da ovde nije u pitanju knjizevna recenzija na komunisticka dela ove vrste. Sve te knjige uopste ne zasluzuju, da se uzmu u razm atranje i ocenu, kao knjizevna delal Jedno stoga, sto ona sa knjizevnoscu imaju malo, ili nimalo veze. A drugo stoga, sto izlozeni dogadjaji, kao fabule, iako su u znatnoj meri naslonjeni na na stvarni tok do-

gadjaja,oni nikako nisu naslonjeni na uzroke i razloge, zbog kojih su se ti dogadjaji desavali onako kao sto su se desavali.
Na prvi pogled pada uoci, da se svi ti dogadjaji, u tim knjigam a, opisuju i ocrtavaju ostrim crno belim kontrastim a. Sve sto izlazu svodi se na nekoliko jednostavnih form ula, a sve zakljucke izvode iz jedne, ili dve netacne predpostavke. Sve sto je belo to je komunisticko,

a sve sto je crno to je nacionalno!


Nesumljivo je, da je ovakav nacin pisanja vrlo efektan.On omogucuje povrsnom citaocu i posmatracu da vrlo brzo, bez velikog misaonog zalaganja i razm isljanja, vrlo lako prihvati gledista i izlaganja svih tih pisaca. M edjutim , ovakav postupak k rije u sebi mnoge i velike opasnosti. Zivot u zarobljenistvu nije bio jednostavan vec vrlo komplikovan! Situacija, u kojoj smo se nalaz ili, nije bila rezultat jednog jedinog uzroka i povoda, vec proizvod mnogobrojnih komponenata i cinjenica. Sve su se one sticale, prepletale, a uzajamno potirale, podrzavale, ili dopunjavale! Nacin pisanja svih napred navedenih kom unistickih pisaca, , ima to preimucsto,sto je

lako razumljiv i prihvatljiv, narocito za intelektualne lenjstine i Ijude, koji nisu upoznati sa tokom istoriskih zbivanja po nasim zarobljenickim oficirskim logorim a. Ali on ima ogroman nedostatak sto predpostavke, sa kojim a operise, nisu dovoljno definisane. Dakle sto njihovi zakljucci o licnostima i docjadjajima nisu uop-

111

ste dokumentovani cinjenicama i sto se mnogi dogadjaji, koji bi trebali da budu podvrgnuti vrlo savesnom i iscrpnom ispitivanju, prikazuju kao neosporne istine. Oposnost od ovakvog nacina pisanja postoji i za citaoca i za pisca. Za citaoca opasnost se sastoji u tome, sto neupoznat sa cinjenicama i u nemogucnosti da sam izvodi sopstvene zakljucke, dobije jednu vrlo pristrastnu,

emocionalno obojenu i prejudiciranu sematsku sliku!


Za pisce knjiga ovakve vrste, opasnost je sto ispadaju povrsni, neobjektivni, a cesto puta padaju u protivurecnost, te prema tome postaju neozbiljni i nepouz-

dani i kao pisci, i kao Ijudi, i kao svedoci!


Naposledku, sluzeci se neistinama, ili poluistinama, proizvoljnim zakljuccim a, ism ejavanjem, ironijom i sarkazmom, da bi izvrgli ruglu, uvredi i ponizili objekte svojih napada, kao sto to, kroz sva dela, cine ti komunisticki pisci, oni kod svih dobronamernih i objektsvnih

citalaca izazivaju prezir i gadjenje, a u svakom slucaju po takve pisce nepovoljne reakcije. Kulturni i inteligentni pisci to sebi ne smeju da dozvole.
Sva ova dela napisana su pristrastno i subjektivno. Ona u sustini predstavljaju apoteozu i panegirik Brozovoj kom nistickoj ru lji angazovanoj u rusenju otadzbine! Sva ova dela imaju cisto propagandno agitacionu namenu. Stoga citaoci, po mnogim vaznim istoriskim zbivanjim a, moraju dobiti pogresna saznanja, m isljenja i uverenja.A to je uglavnom i cilj svih tih i takvih knjiga. Ima kom unistickih pisaca koji su pisali o zivotu i radu nasih oficira pa zarobljenickim logorima u Ita liji. Nisam bio u italijanskom zarobljenistvu. A li, ako su ta izlaganja vrsena na isti nacin kao i izlaganja po zarobIjenickim logorma u Nemackoj, a to je vrlo verovetno, onda ovde izneto vazi za sva komunisticka dela ove vrste. Knjige, o kojim a je rec, preopterecene su detaljim a,

112

sitnicam a, a narocito su pretrpane mnogobrojnim, nepotrebnim i opsirnim ponavljanjim a. Kad bi se sve ove knjige savesno pretresle i izbacilo sve nepotrebno, njihov bi se obim mogao sm anjiti na jednu polovinu! Time bi se dobilo u preglednosti i povezanosti toka dogad jaja. Ali kako to nije ucinjeno, sve te knjige nose otisak jedne nesredjene i nepovezane, a sto je glavno neistinite i tndenciozno napisane hronike. Ili jos bolje receno

jedne neobjektivne reportaze.


Sva ova dela kipte netacnim i neistinitim navodima pojedinih cinjenica. Svi opisani dogadjaji namerno su izvrnuti sa ciljem , da se sto vise naskodi, omalovazi, okleveta i izloi podsmehu casna i ispravna grupa nacionalnih o ficira, koji su ustali u odbranu naroda i otadzbine. Bez pogreske se moze reci, da je sve ono, sto komunistici pisci navode da je radila nacionalno vojnicka grupa, stvarno radila komunisticka grupa. Na osnovi svega napred izlozenog moj je zadatak da, u granicama mogucnosti, obesnazim navode svih tih kom unistickih pisaca i da izlozim stvarne istoriske cinjenice. S vakako ,'d a bih to u podpunosti postigao, ja bih trebao da napisem citavu biblioteku. Meni je to nemoguce, a iz razloga iznetim u Uvodnim rasmatranjima" ove knjige. Stoga se moram ograniciti da samo in grosso modo" stavim svoje opaske i primedbe i izlozim stvarni tok istoriskih cinjenica, a narocito njihovu idejnu genezu, namenu i sadrzinu. Isto tako, nisam u mogucnosti, da navodim tacne nazive dela iz kojih sam uzimao pojedine primere komunistickih ispada i razornog rada. Sa jedne strane, ja se sada i ne secam tacno gde je sta odstampano, a sa druge 5tranef to bi zauzelo mnogo prostora i povecalo trpskove,

113
2. Nekoliko primera neistinitog komunistickog izlaganja
Meni je nemoguce da navedem sve ovakve primere. Ali nacelno i bez pogreske mogu reci, da je sve ono, sto pojedini kom unisticki pisci navode, da je ci'nila nacionalno vo jnicka, u potpunosti je radila komunisticka grupa. Ti su pisci u svojim delima tacno izlozili i opisali celokupan svoj rad, kada cesto prebacuju na nasu nacionalno vojnicku grupu. A to je ordinarna laz A sad da navedem samo nekoliko primera. a Pitanje jutarnje i vecernje molitve Jedan pisac neistinito mesa moju licnost sa pitanjem vrsenja jutarnje i vecernje molitve" u fogoru S trij. Po njemu ja sam bio ta j, koji je organizovao i zahtevao vrsenje molitve! Kom unisti su pre pocetka molitve napustali stroj. N ajstariji o ficir u logoru djeneral Vlad. Kostic, nije hteo da se angazuje po ovom pitanju. Da bi odklonili ovaj spor, Nemci su naredili, da se obustavi odrzavanje molitve. Sa tim pitanjem ja nisam imao nikakve veze! Kad sam ja , 15. avgusta 1943., doteran u Stalag 325 S trij, to je pitanje bilo skinuto sa dnevnog reda. b Begstvo kapetana Djurisica Drugi pisac podpuno neistinito predstavlja istorisku cinjenicu, koja se odnosi na begstvo iz logora Strija kapetana Pavla Djurisica. Taj pisac naziva ga Djurovic"! Po tome piscu D jurisic je, od strane djenerala Neslica i Nemaca, narocito upucen u Nemacku, da po locp-

114

rima vrsi propagandu za pridobijanje oficira za povratak u otadzbinu i stupanje u Nediceve odrede! A kada je taj posao uspesno zavrsio, onda su ga Nemci Pulmanovim vagonom" vratili u S rb iju ! Medjutim, Pavle D ju risic, sa jos 16 o ficira, koncem septembra 1943., izvrsio je begstvo po mom uputsvu i odobrenju. Od ovih 17 oficira samo su kapetani D jurisic i Brativoje Urosevic uspeli da se probiju i da stignu u otadzbinu. Od ostalih begunaca najveci je broj pohvatan i vracen u logor. Nekoliko njih rasturilo se po Poljskoj i stupilo u poljske borbene redove. Djurisiceva Odisijada poznata je istoriski utvrdjena, a tako isto i njegova herojska sm rt! Kapetan Urosevic, koncem 1943., od strane djenerala M ihoilovica, odredjen je za oficira za vezu sa m adjarskim nacionalnim pokretom sa sedistem u Subotici. Streljan je od strane komunista u Novom Sadu novembra 1944. Iz ovoga se vidi kako su komunisti lazno iznosili istoriske cinjenice. I kakve su klevete bacali na mrtve Ijude! A sto je najinteresantnije nijedan od kom unistickih pisaca nije naveo ovo herojsko delo nasih nacionalnih oficira . v Dvoboj" pukovnika Kaludjercica sa jednim

nemackim oficirom
Profesor Jakovljevic u svom delu ,,Likovi u senci", iz svoje zapaljene glave, konstruise citavu bajku, kako je pukovnik Kaludjercic pismeno izazvao na dvoboj jednog od nemackih oficira, koji su bili na sluzbi Oflag X III B Nirnberg! Taj dogadjaj, onako kako je isprican, nikad se nije desio. Ukoliko sam ja obavesten, nesto nalik, odigralo se koncem 1941., u Oflagu X III B. Nirnberg. Ja jos nisam bio doveden u zarobljenistvo. Qb 9vest$n samf da je bi|o samo govora o jednom <?vak-

115

vom aktu o cilju samohvalisanja! A li, do pisanja, ma kakvog akta, narocito navedene sadrzine nikada nije doslo. Dakle ordinarna propagandna obmana! g Titov parastos" u rovu Opet jedan kom unisticki pisac navodi drastican prim er komunistickog vaspitanja i vladanja. Junak te price bio je jedan drzak, bezobrazan i nevaspitan tip. On je predstavljao klasican prim er komunisticke rulje i olosa. Taj bednik bez imalo stida i obraza cinio jel takve stvari, kojih bi se imalo kulturan i dobro vaspitan covek gnusao. Za komunce to su vrline sa kojim a se ponose, pa cak i u knjigama isticu i hvale takve postupke! Posto im to godi, navescu i ja jedan slucaj koji sam sa njima doziveo. Desilo se to u Oflagu 65 B for Kronprinc. Sarlo", koga taj pisac pominje, bio je jedan nas rez. podporucnik, koga kao da i danas gledam. Visok, plav i bledunjava lica, na sve je licio, samo na coveka ne. Taj dugonja i reponja, kom unisticki ju n a k " i ,perjanica", koga su progresivni vaspitali, ucili i spremali jednog momenta odvalio" je u stroju kao kakav komordziski zdrebac. To me je izazvalo i ja sam komunistickoj rulji u rovu doviknuo: Titu za dusu". Na to je medju ovom komunistickom gomilom nastala dreka, vriska i urlanje do bezumlja. Na ta j, vrlo cesti kom unisticki manir, ja sam im obicno dobacivao: Urlaj, urlaj marvo, imaces kada i da kukas"! ! zalsta su kukali. Po povratku u otadzbinu svi su se ti progresivni elementi (je r su tada jos izbegavali da se nazivaju ko m unistim a), sem retkih izuzetaka nas|i na u|ici.

116

d Venac na odar porucnika Minica U Oflagu 65 A fo r Bizm ark jednog dana, pri pokusaju begstva, ubijen je rez. porucnik Minic. Jedan kom unisticki pisac dao je opsiran opis ovog teskog dogadjaja. Ali ni jednom recju nije naveo, da sam ja, kao komandant Oflaga 65 B for Kronprinc, na sahranu porucnika M inica, uputio delegaciju od 12 o ficira, sa vencem za njegov odar. Ovo je bila vojnicka obaveza i jedan lep akt paznje, i to prema coveku, k c ji je bio kom unisticki raspolozen! Ali doticni pisac nije nasao za potrebno, da bar sa nekoliko reci- obelezi ovu lepu cinjenicu! dj Podela ribe Tunjevine" Opet jedan kom unisticki pisac na dugacko i siroko, prica o nekakvoj ribi tunjevini i daje podpuno netacne podatke. Rec je o ribi koja je prispela iz Svajcarske a namenjena je bila oficirima Oflaga 65 B for Kronprinc. Tu ribu uputio je nas poslanik u Svajcarsko j, a moj skolski drug Momcilo Ju risic a po mojoj licnoj molbi. Riba je stigla bas pred sam nas pokret iz fora Kronprinc za logor Brakenbrige. Zbog kratkoce vremena nismo uspeli da, pre poslask,a ivrsim o deobu ribe. Riba je bila spakovana u buretu od 200 kgr. bruto. Adresovana je ovako: Oficirima Oflag 65 B for Kronprinc Strasburg. Nigde u sprovodnom aktu nije bilo napisano: Oficirama odanim Kralju i vladi"! Uistinu, u prvom momentu, doneo sam odluku, da se ta riba podeli onima, kojim a je bila upucena, tj. oficirim a 2. ba^aljona iz fora Kronpriric. Polakom u logor Barken(?rj-

\\f
ge izmenio sam odluku i naredio, da se riba ravnomei*no podeli-na oficire 1. 2. bataljona. Ovo je i izvrseno. A komunisti su jeli tu ribu, pa im je sve mast curila niz bradu! Dakle ceo ovaj dogadjaj predstavljen je lazno i tendenciozno jer: ribe je bilo samo 200, a ne 1200 kgr.; u sprovodnom aktu nije bilo naznaceno: Oficirima odanim Kralju i vladi; i komunisti su sa osobitim apetitom pojeli ovu ribu.

e Predaja" 160 komunistickih oficira na streljanje

Gestapou u Stetinu

U svom delu Likovi u senci" profesor Jakovljevic opet prica jednu podpuno izmisljenu bajku. Rec je o nekakvom naredjenju nemackih vojnih vlasti, da se iz logora Barkenbirge strelja 160 oficira iz 1. bataIjona (k o m u n istic k i), a drugih 200 da se upute u Gestapo u Stetin! 1 ovo je ordinarna laz i obmana. Da je to bila istina ja bih to sigurno znao. Verovatno to bi! znao i ceo logor! Folksdojcer Fric, koga pominje profesor Jakovljevic, bio je i nas obavestajni organ, ukoliko je uopste to bio. Moguce je, da je, od strane Nemaca, dobio zadatak da spijunira obe grupe. A li, da je postojalo takvo naredjenje Nemci bi ga sigurno izvrsili. Utaja jednog ovakvog naredjenja, u nemackoj vo jsci, kao i u svakoj drugoj, bila je nemoguca! Ovakve i slicne price mogu se servirati samo Ijudim a, koji ne poznaju Nemce i kojim a je nepoznat zivot u nemackim zarobljenizkim logorima. I ovo je ordinarna laz, kao i napred izneta epizoda o dvoboju sa nemackim oficirom .

Skrivanje" komunistickih oficira pre polaska na mars preko Pomeranije


Dalje na strani 697, istog dela, profesor Jakovljevic izlaze, kako je pri polasku na mars iz logora Barkenbrige, 27. januara 1945., ostalo 130 oficira 1. bataljona (ko m u n isti)! Oni su se sakrili po barakama! Obzirom na konstrukciju samih baraka ovo je bilo nemoguce uciniti. Barake su bile postavljene na debele drvene trupce, tako, da se ispod baraka sve videlo. A sakriti se u samoj baraci takodje je bilo nemoguce. Unutrasnjost praznih baraka bila je podpuno pregledna. Pored ovoga i obuceni psi vodjeni su po barakam a.. Istina je samo, po nasem odlasku iz logora Barkenbrige, u istom je ostlo oko 200 oficira. To su bili stari, bolesni, iznemogli i za ovako tezak mars nesposobni o fic iri. Sve te Ijude pregledala je i ostavila nemacka lekarska kom isija. Uglavnom, to su bili vecinom oficiri 1. bataljona (k o m u n isti). z Objasnjenje reci dandara" U svim knjigama kom unistickih pisaca, koje govore o zarobljenistvu u Nemackoj; stalno se provlaci rec dandara"! Pocastvujuci mene nazivom glavna dandara"; a ostale borce i rodoljube prostim nazivom dandare"! Potrebno je da objasnim , kako je ta rec usla u logorski recnik. Po dolasku u logor S trij, oficira iz italijanskog zarobljenistva, oktobra 1943., ja sam jedne veceri drzao uobicajeno predavanje u jednoj od zarobljenickih soba. Tema je bila O vojnickom duhu". U nizu izlaganja do-

\\$
dirnuo sam i postupak nasih oficira u italijanskom zarobIjenistvu. Oni, iako su za begstvo imali na raspolozenju punih 36 casova nisu to isko ristili da se docepaju slobode, vec su m irno i spokojno docekali Nemce! Koji su

ih, kao krdo govedi prebacili u Nemacku opet u zarobIjenistvo! Bilo je izuzetaka! Njima cast! Napao sam na kuferasko paketski" duh nasih zarobljenika, koji
su od svojih kufera i ostalih zarobljenickih rekvizita stvorili simbole slobode i casti" odnosno kukavicluka! Ovakav postupak nazvao sam dandarskim", a izvrsioce ovih postupaka dandarama"! Ti o ficiri nisu hteli, smeli i um eli, da iskorste Bogom danu mogucnost da se docepaju slobode, sto bi ucinio svaki castan vo jn ik i covek od duha. Razume se komunisti su, kao sto uvek i cine, moj naziv, koji se odnosio na n jih , isko ristili kao parolu i u podpunosti ga prebacili na nas. Ova rec je od strane komunsta, skandirana na sve moguce nacine i pevana u svim mogucim arijam a, narocito prolazeci pored mene! Jer ipak nisu smeli taj naziv da izgovaraju javno i u oci. Ovo bi bilo nekoliko isecaka iz raznih komunistickih knjiga i napisa. U njim a su oni, po pravilu, iznosili samo lazi i izmisljene dogadjaje. Kada bih imao prostora mogao bih da navedem na desetine ovakvih i slicnih lazi i obmana. Mislim da je i ovo dovoljno, da bih citaoce uverio u nacin komunistickog pisanja istorije".

126
II IZ MRAKA I SENKE NA SVETLOST

Obzirom na nacin zivota i rada, po nasim oficirskim zarobljenic k im logorima, u vezi sa nemackom neprekidnom kontrolom svih nasih postupaka, razum ljivo je, da su obe grupe, i nacionalno vojnicka i kom unisticka, sve svoje poslove, na organizaciji rada, po oslobodjenju, izvodile podpuno tajno i poverljivo. Ipak, imena glavnih vodja i organizatora nisu mogla ostati nepoznata. Glavni zadatak svake grupe bio je: u trenutku oslobodjenja, na

svaki nacin onemoguciti protivnicku komandnu grupu.


I, ma koliko da su imena tih Ijudi skrivana, svaka je grupa znala za najglavnije licnosti one druge strane. lako je kom nisticka grupa cuvala ta imena u najdubIjem m raku, mi smo za njih znali. Iz te grupe uglavnom su form irani Komunisticki kulturni odbori", Antifasisticka veca", Logorski aktivi", i birani poverenici". Smatram da imena tih Ijudi treba da budu sacuvana. Koliko istorije radi, toliko isto, a jos i vise, da bi se ti Ijudi pod-

vrgli najstrozjoj odgovornosti ako ikada tome dodje vreme. Stoga cu ovde navesti samo nekoliko najglavnijih
licnosti. Pored njihovih pravih imena stavicu i njihov pseudonim. Dakle ti su Ijudi bili Djeneral Ljubisa Hadzi -- Popovic (L ju b a ), djeneral Vuko Lepetic, pukovnik Milan Kaludjercic ( K a r ic ), pukovnik Svetislav Krejakovic (S v e ta ), pukovnik Ivan Bozic (Iv a n ), pukovnik Jovan Sokolovic, ppukovnik V jekoslav Kolb, ppukovnik Jefta Jovanovic (Jo v a ), m ajor B ranim ir Jovanovic (B an e) -- ovo je bio kom unisticki presumptivni M inistar vojske, rez. m ajor Stevan Jakovljevic profesor, rez. kapetan Djordje Draskic (D jo ka ) advokat, rez. kapetan Milan Bogdanovic (Bogdan ili Profa) profesor, rez. ka-

121

petan Stanislav Vinaver (S a sa ) dipl. cinovnik, rez porucnik Djordje K araklajic m uzicar, kapetan Ljubom ir Popovic (L ju b a ) novinar, rez. porucnik Djuradj Boskovic profesor, rez. kapetan Ninko Petrovic advokat, rez. kapetan V lad im ir Sim ic advokat, rez. porucnik Svetislav M aric profesor, rez. porucnik Milan Bartos advokat, rez. porucnik Oton Bih alji Merin izdavac knjiga, rez. porucnik Milos Carevic (M isa ) advokat, rez. porucnik Siljegovic (ne znam mu ni ime ni zanim anje) rez. porucnik Dusan Petrovic (D usko) sudija, rez. pporucnik Aleksandar M ilojevic (A ca) profesor. Glavni rukovodilac i direktor" ovog rusilackog akcionarskog preduzeca bio je rez. porucnik Oton Bih alji Merin Sumadinac" rodom iz Topole! Iz ovog drustva civilni deo (rezervni o fic iri) u novom rezimu snasao se vrlo dobro. Mnogi od njih poseli su kljucne polozaje (n p r. profesor Jakovljevic postao je Rektor univerziteta), dotle njegov aktivni vo jn icki deo, nije uspeo da dostigne ni ono, sto mu je zakonima stare Jugoslavije bilo obezbedjeno! Sa izvanredno malim izuzetkom (1 pro m il) ceo taj o ficirski kadar vrlo je brzo, u roku od dve do tri godine likvidiran tj. stavljen u penziju.

122

XI ORGANIZACISKI DOKUMENTI ZA RAD U NEMACKIM ZAROBLJENICKIM LOGORIMA KOJI SU DOBIJANI OD DJENERALA MIHAILOVICA
Gotovo svi kom unisticki pisci, o dogadjajima po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj, sa podsmehom, omalovazavanjem, ironijom i sarkazmom, pisu o dokumentima na osnovu kojih je organizovan / sproveden ceo nacionalno vojnici rad po tim logorima. Ovo pisem za logor u kome sam ja komandovao i radio. U tim se knjigama moze cesto procitati, kako sam se ja kuckao po dzepu govoreci: Sve vas ja imam u dzepu! Svi

ste vi ovde! Imam ja naredjenja za sve! Obracunacemo se lcad tome dodje vreme!" Ovaj navod ma koliko izgledao
verovatan, narocito za Ijude koji me ne poznaju ord'h narna je laz! Savrseno dobro znam sta je obavestajna sluzba. Znam sta je poverljivost i precutljivost. Isto tako, dobro znam sta bi mi se desilo, kad bi se Nemc/ docepali ovih dckumenata! Nikad ih nisam ni nosio sa sobom. Ipak, sm trsm za potrebno, da ih sada, posle dvadest godinti predam javnosti. Pored nasih licnih uverenja o neophodnoj potrebi borbe sa korpunistima, u cilju spasavanja otadzbine i naroda, postojali su i pismeni dokumenti, koji su naredjivali organizaciju i vodjenje te borbe. Ovde cu navesfi samo one,

koje sam ja iicno primio od djenerala Mihailovica.


Vecinu ovih dokumenata prim io sam preko moje supruge, a izvesna preko kapetana Brativoja Urosevica iz Subotice., ili Peste. Dokumenti su stavljani u pakete na razne nacine. Obicno u limene kutije sa duplim dnom, a odozgo stavljena je mast, suvo meso itsl. Ili, prorezane su suve sumke i u zarez uguran dokumenat obavijen stanjolom. Potom je zarez premazivan zagrejanom mascu i nije se vise poznav^O.

123

1. Instrukcija Str. Pov. Br. 401 od 5. febuara 1943.


Ovo je osnovni dokumenat na osnovu koga je organizovana i vodjena nasa borba u nemackom zarobljeIjenistvu. Ovaj dokumenat odstampan je, dosada, u vise mahova. Stoga nema potrebe da ga i ovde navodim. Kome zatreba lako ga moze naci. Odstampan je u knjizi kapetana Petra M. Martinovica Milan Nedic". A verovatno jos u kojoj knjizi , ili casopisu. Smatram za potrebno da iznesem, da je Instrukcija S tr. Pov. B r. 401 /4 3 ., u mom logoru Oflag 65 B for Kronprinc Strasbug u podpunosti bila razradjena i sprovedena. Kako u pogledu duhovno moralno ideoloskom, tako isto i u organizacisko formaciskom smisslu. Koncem 1944., O ficirska brigada (skracenica KOB Komanda O ficirske brigade), iako bez oruzja i bez borackog Ijudstva predstavljala je jednu dobro organizovanu, cvrsto komandovanu i podpuno upotrebljivu jedinicu. U trenutku oslobodjenja boracko Ijudstvo trebalo je dobiti iz nasih Sto.aga (vo jnickih logora). Ali pored ovog osnovnog dokument^. ja sam istovremeno, i zajedno sa njim , dobio jedno naredjenje i jedan obrazac naredbe, kojom se postavlja komandant, izvesnog logora, u kome je izvrsen izbor komandanta, a na osnovu tac. 1., 2. i 3., Odeljka IV Instrukcije Str. Pov. Br. 401/43.

2. Naredjenje Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943. glasi Vrhovna komanda Str. Pov. Br. 401 5. februara 1943. U otadzbini

124

Naredjenje
Za organizatora Jugoslovenske vojske zarobljenistvu u nemackom

Odredjujem
pesadiskog pukovnika Branislava J . Pantica stim da, sobzirom na p rilike, i u granicama mogucnosti, posiupi u svemu po prilozenoj In stru kciji. Svim o ficirim a, podoficirim a, kaplarima i redovima Jugoslovenske vojske u zarobljenistvu bez obzira na cin i rang

Naredjujem
Da pukovnika g. Pantica u ovom poslu nesebicno i predano podpomazu, a njegova naredjenja u svemu izvrsu ju . U prilogu pod ./2 Instrukcija K. S tr. Pov. B r. 401/43., i naredba K. S tr. Pov. B r. 401/43. Potvrditi prijm naredjenja i priloga.

M. P. Komanda Jugoslovenske vojske u otadzbini Gorski stab Br. 1

Ministar Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Nacelnik staba Vrhovne komande armiski djeneral, Prag. M, Mihailovic s, r.

U5

3. Naredba K. Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943., glasi Vrhovna komanda K.Str. Pov. Br. 401 5. februara 1943. u otadzbini Na r ed ba
Na osnovu odredaba Odeljka IV tac. 2. 3. Instrukcije K. Str. Pov. B r. 401 od 5. februara 1943., za komandanta zarobljenickog logora .................................................................

Odredjujem
sa svima duznostima i pravima koja proisticu iz gornje Instrukcije. Svima oficirim a, podoficirim a, kaplarim a i redovima bez obzarobljenickog logora

zira na cin i rang

slusaju, a njegova

M. P. Komanda Jugoslovenske vojske u otadzbini Gorski stab Br. 1

Ministar Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Nacelnik staba Vrhovne komande armiski djeneral, Drag. M. Mihailovic s. r.

4.

Ovlascenje od 28. decembra 1943. glasi

Zbog ukazane potrebe da se medju jugoslovenskim oficirim a u nemackom zarobljenistvu rasciste odnosi i povrati izgubljena disciplina, ovim putem ovlascujem pe-

sadiskog pukovnika g. Pantica J. Branislava, da u duhu poznatih mu ideja cetnicke organizacije Jugoslovenske vojske u otadzbini, organizuje i vaspita karakterne, ispravne i jugoslovenskoj ideji i K ralju odane oficire.

Svima pak jugoslovenskim oficirima naredjujem, da pukovnika g. Pantica u ovom poslu nesebicno i predano podpomazu.

M.P. Komanda Jugoslovenske vojske u otadzbini Gorski stab Br. 1

Ministar Vojske, mornarice i vazduhoplovstva Nacelnik staba Vrhovne komande armiski djeneral, Drag. M. Mihailovic s. r.

5. Direktiva za rad jugoslovenske vojske u nemackim zarobljenickim logorima I Osnovni pojmovi


1. Ravnogorska borba je sinteza vekovne srpske nacionalne borbe. Ona mora dovesti do pobede srpske drzavne i nacionalne m isli. Ova borbena ideja mora biti duboko uklesana u svest i savest svakog Srbina. 2. Ravnogorstvo nije politicka stranka, niti politicki pokret. Ono je izvan i iznad svih politickih stranaka. Ono obuhvata i u sebi sazima maksimalni srpsko drzavno nacionalni, politicki i socijalno privredni

w
program. Stoga se sve politicke stranke privremeno moraju podciniti i svoj rad saobraziti C N Komitetu.

II Osnovna nacela

1. Jugoslavija treba da bude ustavna, parlamentarna i nasledna m onarhija, zapadno demokratskog tipa, sa dinastijom Karadjordjevica, a sa Kraljem Petrom II na celu. 2. Kroz jako Srpstvo u jaku Jugoslaviju. ivotna snaga srpskog naroda i njegovi pogledi na drzavu i drustvo moraju doci do popunog stvaralackog izrazaja. Njegova uloga i zadatak mogu se ostvariti san o podpunim sjedinjenjem svih srpskih snaga. Stoga Srpstvo mo-

ra biti cvrsto i podpuno ujedinjeno.


3. Jugoslovenska ideja sluzi samo za uspostavljanje granicnag okvira i za odredjivanje medjunarodno pravnog i geopolitickog polozaja nove drzave. Granicni okvir ne moze i ne sme biti manji od onga, kako ga je postavila Srpska Delegacija za m ir u Parizu 1919. godine. 4. Unutrasnje uredjenje nove Jugosiavije je savezna drzava sa tri politicke jedinice: srpskom , hrvatskom i slovenackom. Pojedinosti toga uredjenja, kao i unutrasnje razgranicenje izmedju tri naroda odredice K ra lji i Ustavotvorna skupstina. 5. Moc i snaga nove Jugoslavije mora da pociva na moci i snazi srpskog, hrvatskog i slovenackog naroda. Nova drzava mora biti proizvodna cinjenica rezultanta svih duhovnih, moralnih i drzavotvornih strem ljenja svake pojedine savezne politicke jedinice nove drzavne zajednice. 6. Nikakva diktatura ma sa koje strane dolazila nece se dozvoliti, niti trpeti.

ua
7. Ne priznaju se nikakvi sporazumi upereni protiv osnovnih nacionalno politickih ideja ravnogorske borbe.
8. Komunizam u ma kom vidu i pod ma kakvim imenom stetan je po drzavu i narod.Kao takav je neprihvatljiv i kao ideja i kao i kao izvrsenje.. Protiv nje-

ga se mora voditi vim sredstvima.

bezpostedna

borba

svim

raspolozi-

9. Sjedinjene Am ericke Drzave, Velika Britanija i Francuska jesu prijateljske zem lje. R usija, bez uticaja na nase unutrasnje uredjenje, ima se sm atrati kao p rijateljska drzava. 10. Srpska Sveta pravoslavna Svetosavska crkva sa srpskim narodom cini nerazdvojnu celinu. Ona treba da bude tumac ravnogorske borbe i njen najjaci oslonac, nosilac i branilac. 11. Nova drzava mora za svakog da obezbedi podpunu socijalnu pravdu. Sprovodjenje ovoga ima

se smatrati kao najvazniji i najhitniji posao pri vaspostavljanju nove drzave.


12. Djeneral Dragoljub M. M ihailovic kao tvorac i nosilac borbe celokupnog srpskog naroda za oslobodjenje od okupatra i kao tumac svih pojmova i shvatanja proizaslih iz te borbe, pozvan je da sa C N Komitetom stvori i izradi sve potrebne osnove za sredjivanje politickih p rilika u vaspostavljenoj novoj drzavi. Napred izlozena nacela moraju se sprovesti u podpunisti. Svi pripadnici JV Z cascu i duznoscu su pozvani da obavezno ucestvuju u izgradjivanju nove drzave.

Naredjenja djenerala Dragoljuba M. Mihailovica moraju se bezuslovno i neodstupno izvrsavati od svih pripadnika JVZ. MP Vrhovna komanda Nacelnik staba Vrhovne komande

Str. Pov. Br. 375 25. jula 1944.. u otadzbini

armiski djeneral, Drag. M. Mihailovic s. r.

Eto, to su ti organizaciski dokumenti na osnovu kojih sam sprovodio zivot i rad po zarobljenickim logorima u kojim a sam ja bio komandant. Ovim sam u podpunosti opovrgao sumnju kom unistickih pisaca u stvarno postojanje tih dokumenata. Kao sto se cita, ona su postojala u svoj svojoj punoci i zakonskoj vrednosti. Kao sto sam vec napred izlozio, sa svoje strane, ucinio sam sve da dobijena naredjenja privedem u delo.

150

IV TRI OSNOVNA DOKUMENTA ZA ZIVOT I RAD U NASIM OFICIRSKIM ZAROBLJENICKIM LOGORIMA U NEMACKOJ
U Uvodinm zasmatranjima" ove knjige u Odeljku I tac. 4 .) , ja sam uglavnome izlozio genezu ovih dokumenata i dao njihove odlike i znacaj. Ali kako sm atram , da su ova tri dokumenta od izvanredne istoriske vaznosti, to cu ih izloziti u celini. Samo poznavajuci ove dokumente citaoci mogu doci do jasnijih saznanja, kako je i zasto je doslo do rusenja svih duhovnih i moralnih vrednosti na kojim a mora da pociva svaka vojska. Pored ovoga, a da itaoci ne bi dobili utisak, da ja to stanje crtam isuvise crno, mracno, tmurno i nestvarno, ovi dokumenti pokazace, kako su to stanje videle i ocenile najpozvanije licnosti, kao i kakve su mere preduzim ali i sprovodili da bi se iz postojecih rusevina podig30 i ucvrstio vojnicki duh, red i disciplina. Ovi su dokumenti pisani od tri razna coveka, a za ofcire iz tri razlicita logora. Pirlozeni prepisi dokumenata, o kojim a je rec, verni su svojim originalim a. U njim a sam sam izvrsio samo sitnije sintaksne, gramaticke i pravopisne ispravke.

Dokumenat Br. 1 Naredba Br. 4 staresine logora Oflag VI C Osnabirk Evershajde Za 22. juli 1942.
Posle bezuslovne kapitulacije nase Jugoslovenske vojske, od 15. aprila 1941., pometenost u vrhovnom vodjenju, koja je dotle vladala, sada se pretvorila u krajnje

rasulo. Niko nikoga vise ne slusa. Svaki radi sta hoce.

I, posle 15 meseci provedenih u ropstvu, kod nasih zarobljenih oficira vlada nered i pometenost. Razum jos nije pobedio sentimentalnost. Narocito se organizovala i poveaia pometnja, haos i nered u ovom( logoru od dana dolaska, iz Nirnberga, pocetkom maja oko 800 oficira. Kao zarobljeni o ficir, koji je, sticajem okolnosti, prosao kroz 5 6 logora i u ovom logoru, kao staresina, proveo vise od 4 meseca, iznosim sledece apsurdnosti:

1. Secenje glava trazi izvestan broj podporucnika svima starjiima od sebe. Ovo, da bi kaznili
krivce za izgubljeni rat, a oni sto pre izbili na vise poloaje. Slino trae porunici za sve starije od sebe, kapetani, m ajori, pa cak i nekoliko pukovnika. Ukratko: ako

bi se ova ludost izvrsila, u Beograd bi se pobedonosno" viratili samo podporucnici. 2. Komunisit. Postoji jedan izvestan broj oficira koji ne prijnzau privatnu svojinu, porodicu, narod, crkvu i drzavu. Upravo to su Ijudi u zverskom obliku i samo traze klanje, rusenje i svetsku revoluciju. 3. Izvestan broj oficira naziva izdajnicima naroda: sobne staresine, staresine baraka, komandante bataljna, staresinu logora i sve one k o ji, za svoje drugove, vrse izvesnu funkciju u logoru. One pak dembelane, koji nece nicega da se prihvate, za opstu stvar svojih zarobljenih drugova, smatraju za visoko nacionalne. 4. Srpsko ime i Srpstvo u ovom logoru ugrozava jedna grupa oficira, trazeci od podoficira i vojnika izjavu: da nisu Srbi iako ih je srpska majka rodia, vec da su integralni Jugosloveni i da je ime srpskog naroda

iscezlo za racun drzave.


5. O ficiri jevrejske ispovesti, pokusali su, da sprece izvodjenje vidovdanskog programa oficirima srpske narodnosti. 6. Izvestan broj m ladjih oficira sa zabijenim rukama u dzepovima, nakrivljenom kapom, razbaru-

eni i sa cigaretom u zubima prolaze pored starih ratnika, gurajuci ih laktovima i ne pozdravljajuci ih! Kao razlog navode: numera je podporucnik, numera je stari pukovnik i djeneral sa Karadjordjevom zvezdom. Za ove sporedna su Pravila sluzbe nase vojske. U logoru je glavno: naterati Nemce da vrse svoje obaveze tj. da prim enjuju medjunarodnu konvenciju, koja se odnosi na zarobljenike. 7. Sicardzije. Obzirom na povremenu situaciju na ratistim a, opredeljuju se; cas za vladu u Londonu, cas za vladu u Beogradu. 8. Nekoliko oficira iz 31. barake, da bi sto vise napakostili staresini logora, organizuju manje grupe oficira sa zadatkom, da na pozdrav stareine logora Pomozi Bog gospodo oficiri", ne odgovoraju Bog ti pomogo", vec da se krevelje i prave slicne gluposti i ludosti. Dosta je sa redjanjem apsurdnosti i ludosti. Pokusacu da, u nekoliko tacaka, iznesem svoje poglede sa ciIjem da, bar u nekoliko olaksam opstu orijentaciju i zivot u logoru. Moji pogledi sledeci su:

I Disciplina i red u logoru


1. Sva izdata naredjenja nemackih vlasti moraju se izvrsavati. Legalnim putem mogu se traziti prava koja po konvenciji imamo, ali nista nekom silom. Za zarobljenicki logor u podpunosti vazi izreka: silom

nista, milom mozda.


2. Izdata naredjenja nasih sobnih staresina, staresina baraka, komandanata bataljona i staresine logora bezuslovno je potrebno izvrsavati. 3. Ustaliti obavezno pozdravljanje i odpoz-

133 dravljane od ustajanja do svrsetka jutarnjeg zbora. U toku dana pozdravljanje je po nahodjenju. 4. Nositi znake oficirskog dostojanstva. U stroju, za vreme zbora, ponasati se saobrazno Pesadiskim egzercirnim pravilim a. 5. Drugarski spreciti pojedince da ne prave ispade i da ne otezavaju nas i inace tezak zivot u zarobIjenickom logoru.

II POGLEDI NA SRPSKI NAROD I DRZAVU JUGOSLAVIJU


1. U ovom logoru postoji jedna grupa oficira, koja brka pojmove imena naroda i naziva drzave. Oni koji u tome prednjace cine to svesno i sa planom, opredeljujuci se prema licnim koristim a, koje su imali u prosloj drzavi, a slicne koristi ocekuju u buducoj. Ova grupa sebe je proglasila za Superintegralne Jugoslovene". Ona ne priznaje narode Srbe, Hrvate i Slovence. Za ovim mnogi idu kao naivcine i ne ulaze u sustinu stvari, jer su im prvi stavili do znanja: da je to politika i da oficir ima da radi samo ono sto mu se naredi. Pa ma to bilo i protivu njegovog sopstvenog naroda. 2. Srpski narod, kao i svi ostali narodi, imaju svoje izrazite narodne odlike: srpski jezik, Sve-tosavsku pravoslavnu crkvu , cini zasebnu etnografsku celinu, ima svoju narodnu zastavu, ima svoju jedinstvenu istorisku proslost i ima svoju narodnu dinastiju. Dakle ima sve obicaje i sve odlike jednog podpuno i -vekovima formiranoq naroda. 3. Sta je drzava? Drzava je zem ljisna prostorija sa tacno preciziranim granicama. U njoi zivi jedan, ili vise naroda nad kojim a je objedinjena zajednicka vlast. Kraljevina Jugoslavija imala je prostoriju od 250.000 kvadratih kilom etara. J r i naroda: Srba brojno oko 9 mili<?na; Hrvata oko tri m iliona; Slovenaca oko milion i pet-

134
sto hiljade i oko dva i po miliona stanovnika ostalih narodnosti. Ime jedne drzave, obzirom na politicke, ekonomske i druge interese moze se menjati. Tako nasa ujedinjena drzava, 1. decembra 1918., dobila je ime Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Godine 1921. dobila je naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Godine 1929. dobila je naziv Jugoslavija. Posle svrsenog ovog rata moze dobiti naziv: S rb ija, Carevina Jugoslavija, Balkanska savezna drzava itd. Ovo sve zavisi od volje pobedioca.

4. Zakljucak: a ime drzave moze se menjati, ali ime naroda nikako i nikada. Mi smo to, pre ovih zica, pokusali
i grozno nam se osvetilo. b Braco Srbi, upamtite dobro: samo se pre-

ko srpskog praga, na cementiranom temelju svih ujedinjenih Srba, moze zidati sigurna trokatnica, ili cetvorokatnica. Uprotivnom, drzava je zgrada od karata. Preturice je svaki vetric. v Imenom Jugosloven moze se oznaciti samo drzavljanstvo, a nikako narodnost. Jugoslovenstvo ne
moze zameniti ime naroda: Srba, Bugara, Hrvata i Slovenaca. Pesniku je dozvoljeno da za nekoliko decenija, ili cak vekova, idejno prednjaci pred svojim pokolenjem. Ali prakticni politicari idu sa vremenom: oprezno, polako i sigurno, ali odlucno i sm isljeno. g U zicama ima da brinemo samo srpsku brigu. Za Bugare i Hrvate ne treba da placemo, jer sti oin, hvala Bogu, dobro zbrinuti. Imaju svoje samostalne drzave, a mi nemamo ni Karadjordjevog topa. d Na pitanje: sta si? Odgovaraj: Ja sam Sr-

|?in, drzavljanin Jugoslavije.

135

III Pogled na dve vlade u Beogradu i u Londonu


1. Ove vlade su istoriska nuznost i postale su sticajem ratnih okolnosti. Obe imaju zadatak, da se orinu o nasem narodu. One postoje radi naroda, a ne na-

rod radi njih.


2. Rad ni jedne ni druge nije lak, jer ni jedna, ni druga nema punu vlast. 3. Vlada u Beogradu nalazi se na drzavnoj teritoriji i u tehnickoj je mogucnosti da se neposredno orine o narodu, iskoriscujuci vlast dobijenu od okupatora. 4. Nedostojno je psovati i grditi ma koju licnost ovih vlada. Ne povodite se za novinarskim clancima, jer na ovima rade Ijudi politicari. Ne treba se vezivati za fizicke licnosti pojedinih vlada, vec za njihov rad tj. koliko je koja koristila narodu.

IV Pogled na datume 25. i 27. mart, odnosno 6. i 18. april 1941.


1. 25. mart 1941. Dan podpisa pakta sa Nemackom. 2. 27. mart 1941. Dan izvrsenja drzavnog udara. Za ovaj datum tesno su vezani 6. ap ril, dan pocetka rata i 18. april 1941., dan kapitulacije celokupne Ju-

goslovenske vojske. ...


Cak ni ucesnici 27. marta 1941. nemaju racuna da od ovoga datuma prave 29. maj 1903. U dogadjaju uzelo je ucesca relativno mali broj oficira i prirodno je: da ce protiv sebe, postepeno izazvati sve ostale oficire. Imace ih sigurno protiv sebe, pa ma se rat, za nas naj-t povoljnije zavrsio. Sami ucesnici postepeno ce se glogiti izmedju sebe, isticuci i preuvelicavajuci svoj rad on

136
sudbonosne noci. A li, nasilno izazvan, a nepripremeljeni rat, bezuslovna kapitulacija nase vojske i ropstvo provedeno u zicama uvek ce tesko padati na dusu naseg naroda, a narocito celokupnog oficirskog kora srpske narodnosti. 3. Uistinu, suvise smo blizu gornjih datuam. Ne treba ih ni glorifikovati, ni podcenjivati. Ostaviti vremenu. Bog i narod svakome ce dati po zasluzi nagradu, ili osuditi. Onako kako je ko zasluzio.

V Postupak na slucaj da ko od zarobljenih oficira, podoficira i vojnika bude pozvan u Srbiju


1. Moze se sm atrati kao normalno, da se

pozivu treba odazvati i rad vlade u zemlje podpomoci.


2. Onaj koji u zemlju ode zvanicno se vodi kao zarobljenik na odsutstvu". Moe biti ponovo vracen u zice ako nesto ucini u suprotnosti sa naredjenjim a okupatorskih vlasti. Dakle: odlazak u zemlju i davanje formalne oba-

veze nije u suprotnosti sa nasim vojno krivicnim zakonom.


3. Za sluaj da ko bude pozVan u zem lju, pa nece da ide, duzan je da saopstenje dostojanstveno prim i znanju, da odbije potpis izjave, a da pri tome ne pravi nikakve scene. 4. U ovom logoru zabranjeno je pozvanog sprecavati da ide, ili siliti ga da ide kad on to ne zeli. Ostavlja se svakome da, po svojoj slobodnoj voIji, razumu i savesti donose odluku. Doticni ce jos lakse doneti odluku ako sebi postavi pitanje: gde cu vise koristiti porodici i otadzbini , u zicama, ili kod kuce?

13 ?

5. Isto tako zabranjeno je p rikup ljati mkakve podpise za odlazak, ili ostanak. Po ovom pitanju moze se samo diskutovati i to mirno i drugarski. Pri ovome uvek imati u vidu, da dva oveka mogu imati dva

raziicita misljenja, pa ipak mogu biti vrlo dobri prijatelji. VI Komunisti u logoru
Zale se pojedini oficiri da u logoru postoje komunisti. To su zverovi u u Ijudskom obliku i samo prete secom glava narocito djeneralskih. To je u takvoj meri dejstvovalo na jednog djenerala, da on skoro nedelju

dana ne izilazi iz svoje barake. Nocu ne sme da izadje od pasa, a danju od komunista.
Lica koja su mi pokazana kao komunisti nikako ne lice na zverove, jer su cfanovi i staresine porodica. Ogradili su se brdima paketa, dakle priznaju privatnu svojinu. O tim aju se o margarin i svaku porciju corbe, pa ih ne mogu kvalifikovati kao komuniste. Mole se svi stanovnici ovog logora, da obrate najvecu paznju na sumnjiva lica komuniste. Najbolje bi bilo da mi se komu-

nisti sami jave. VII Molbe i zalbe V I I I Sastanci IX Administracija

Napomena: Postupak po ovim tackama iziozen je prema nasim Pravilim a sluzbe I i II deo i odredbama Zenevske konvencije. Stoga ih ne izlazem.

X Buntovnici u logoru

Nemir i bunt u logor unose:

1. Jedan ogranicen broj rezervnih oficira po profesiji advokati, advokatski pripravnici, ili sudije.
Ovi Ijudi sebe zam isljaju u svojoj palanci na p ijaci. Demagogisu, stavljaju se na celo raznih guzvi, uzivaju u nem irim a. Upravo rade svoj mirnodobski posao: sto ve-

ce svadje, vise honorara. 2. Jedan ograniceni broj djeneralstabnih oficira otezava i inace tezak zivot u logoru. Vodje su nekih anonimnih grupa, trckaraju po barakam a, buskaraju na sve strane, nezadovoljni sto vec nisu djenerali iako im aju 50 godina! Prete secom glava narocito djene-

lima.
Ovakav razoran rad ovih nasih strucno najskolovan ijih oficira moze se objasniti samo ovako: u miru su se bili izdigli iznad svojih drugova iz rodova vojske. B ili su se razisli po raznim kom isijam a i slati u inostranstvo kao vojni izaslanici. Imali su vece prinadleznosti od svojih klasnih drugova iz rodova vojske. Krae reeno:

bili su suvise povlasceni, pa su postali razmazeni. 3. Inadzije od rodjenja. Medju ovima ima
dobrih i postenih Iju d i, ali zaintace pa se parnice i tome nema kra ja . Kod ovih je princip: Posto bi si se poturcio,

Marko? Za pare nikad, a za inat ovog casa! 4. Grupa Ijudi koja zbog Nikole mrze i Sv. Nikolu. !ma izvestan broj Ijudi koji iz svojih licnih razloga ne trpe pojedine Ijude nase vlade u Beogradu. Zbog njih osudjuju ceo poredak u S rb iji, koji je, obzirom na ratne p rilike, relativno dobar za nase porodice u zem lji, a i za nas u ropstvu. Celepirdzije, koji uvek love ribu u mut-

noj vodi povecavaju broj gornjih.

13$ 5. Anglofili. Ne iz ubedjenja i narodnih potreba, vec obzirom na licni profit. To su oni, koji svoja, m isljenja menjaju u svakom logoru, pa i svakog mese-' ca. Verovatno bice novih izjava posle pada Tobruka. 6. Neradnici. To su Ijudi koji ne mogu da se bave konstruktivnim radom i ozbiljnim razgovorom. Bave se samo spletkama i intrigama.

XI Konstruktivn! Ijudi u logoru 1. Vojnici i podoficiri. lako slusaju sve moguce budale koje im drze neke razorne govore, ipak oni, kao staresine i clanovi srpskih porodica, ostaju nepokolebljivi. Za njih je njihova porodica i njihova drzava preca i bolja od svega. 2. Oficiri iz podoficirskih skola. Drze se
dostojanstveno i kao Srbi i kao oficiri ranije jugoslovenske vpjske. Kao sto su u kasarnama bili stubovi reda i discipline trupe, ostali su pravi vojnici i u zarobljenickim logorima. 3. Oficiri rodova vojske i veceg broja struka. Procentualno drze se dobro

4. Najveci broj rezervnih oficira drzi se dobro.


5. Stari ratnici. Nosioci Karadjordjeve zvezde, Belog orla, medalje za hrabrost, albanske spomenice i td. prednjace u d isciplini, redu i mukotrpnom podnosenju zarobljenickog zivota. Pri prolazu pored starih, ratnih komandanata, prenose stap iz desne u levu ruku i sa najvecim postovanjem, pozdravljaju svoje staresine.

Bili su veliki na bojitu, ostali su veliki i ovde.

140

XII Sredstva i nacin da se logorski bukaci umire 1. Konstruktivni Ijudi da pojacaju svoj licni uticaj. Da budnim okom prate bukae, da ih drugarski savetuju i odvracaju od budalastna.

2. Umoljavaju se djeneralstabni brigadni djenerali i ostali djenerali, koji su postali od djeneralstabnih


oficira, da svojim visokim autoritetom bremzaju svoje jucerasnje djake i nateraju ih u granice reda. 3. Umoljavaju se trupni komandanti, nacelnici stabova i raznih odeljenja, da svoje ranije podcinjene p riku p ljaju i odvracaju od zabluda. 4. Umoljavaju se predstavnici sudova, nacelnici i sefovi raznih m inistarstava i slobodnih profesija da svoje osoblje vode i kontrolisu. 5. Jaci ispadi i razoran rad pjedinaca bice objavljeni celom logoru otvorenim naredbama. Na kraju imati u vidu, da je ovaj zarobljenicki logor pozornica na kojoj, svakodnevno, 4.000 oficira, pola-

ze ispite iz domaceg i vojnickog vaspitanja, koje im je dala babova i materina kuca, skola i drzava. Br. 2024 23. juna 1942. Osnabrik Evershajde
oOo Ova naredba izazvala je buru nezadovoljstva u Osnabrickom logoru. Narocito su komunisti u tome bili aktivni. Vodeci umesnu, a time i uspesnu propagandu uspeli su, da na svoju stranu privuku i one elemente u logoru, koji sa komunizmom nisu imali nikakve veze. Og-

Staresina logora Diviziski djeneral Miloje L. Popadic s. r.

141

roman broj djenerala, gotovo svi, oglaseni su za izdajnike, koje uopste ne treba slusati, niti izvrsavati njihova naredjenjal Pisane su citave studije kojima su komunisti napadali i kritikovali ovu naredbu. Pada uoci da je m ajor g. Djordjevic nepodpuno objavio ovu naredbu. On je iz nje jednostavno izostavio ona mesta, koja stvarno govore o duhovnom i moralnom stanju oficira u logoru (V id i prilog ./2 u knjizi majora g. D jo rd je vica). Izlaganja djenerala Popadica, ma koliko bila nevojnicka, mnogo vernije ocrtavaju stanje u logoru, no izlaganja majora g. Djordjevica. M ajor g. Djordjevic pise u rukavicama", izbegavajuci- da jasno i otvoreno navede, ko za ovakvo stanje u logoru snosi odgovornost?! Ovakav

nacin pisanja nema nikakve istoriske vrednosti.


Ovo je bio momenat da jedna snazna djeneralska licnost uzme situaciju u svoje ruke. Bas u vremenu, kad se odigravala ova guzva u Osnabriku bio sam u njemu. Govorio sam nekim svojim drugovima i prijateljim a (djen eralim a), sta treba da rade ali bez uspeha. Po mojoj oceni, u to doba, u logoru O snabrik postajala je snazna nacionalna grupa od oko najm anje 1000 oficira.. Ona je sigurno omogucavala, da se preduzme akcija ovakve vrste. Svakako ovakvu akciju morali su podpomoci Nemci. Od nih bi se trazila samo blagonaklona neutralnast. Ali ... Trebalo je imati hrabrosti i odlucnosti. Komunisticka grupa morala je biti neutralisana, pa ma i po cenu deobe logora! Izgleda da takvog coveka, medju djeneralima nije bilo! Ili, ako ga j'e bilo, on nije bio podpomognut od vecine svojih drugova! U ovakvoj situ aciji, a napusten od vecine svojih drugova, kao i od vecine oficira u logoru, djeneral Popadic, bio je prim oran, da pocetkom jula 1942., podnese ostavku na polozaj najstarijeg oficira! Posle ovoga, komunisticka ru lja , preko povereninka", uzela je vlast u svoje ruke i u kulturnom j u m aterijalnom poc|ledu!

142

Dokumenat br. 2 D E K L A R A C I J A Kulturnog odbora sastavljenog od aktivnih i rezervnih oficira 7. novembra 1943. u zarobljenickom logoru Strij Nemacka
Novi kulturni odbor u Stalag 325 S trij, iduci za sugestijama naglasenim na velikoj logorskoj konferenciji 25. i 26. oktobra 1943., prihvata ove principe kao rukovodne u njegovom delanju: 1. Kulturni rad je ne samo elementarna zivotna potreba u zarobljenickom logoru, nego se uslovljava i odredbama Zenevske konvencije". Obezbedjujuci mu autonom iju, ona mu daje i moralni znacaj, da ucestvuje i brani nacionalni stav i borbenu veru zarobljenika, od svakog rusilackog dejstva iznutra i spolja. Kulturnom od-

boru dakle, prirodno pripada duznast i pravo, da u tom pravcu budno dejstvuje.
2. Kulturni odbor, prema tome, naglasava, da kulturna akcija u logoru mora biti prozeta nacelima koja izrazavaju nasu narodnu bitnost, sa jedne strane, a sa druge, smisao istoriske borbe nasih saveznika i nasih

naroda protiv politicke i drustvene reakcije ispoljene u fasizmu. 3. Iskreno i sadrzajno Jugoslovenstvo, postovanje obaveza prema Jugoslaviji i njenim narodima,iskljuivanje svakog sovinizma iz nasih redova, suprotstav-

Ijanje svakoj antijugoslovenskoj akciji, podrzavanje punim borbenim duhom oslobodilacke borbe naroda u zemIji i osudjivanje, toj borbi, suprotnih tendencija, vernost
saveznicima i nasim oslobodilackim borcima, postovanje ideje i principa, kojim se ta borba proima, kao i postovanje saveznickih odluka koje iz nje proisticu. To su

pasi moralni postulati i njih ce Kulturni odbor najodluc-

143

nije negovati i braniti.


4. Shodno tome, suzbijajuci svaki uticaj protivnicke propagande kulturni rad mora teziti, da medju nama ucvrsti, veru u progres, da nas orijentira u pravcu sirokih demokratskih shvatanja, da nas veze za realne probleme danasnjice i bliske buducnosti i, da iskorenjuje sve mracne motive koji jos ostaju u nama iz nasih nedavnih reakcionarnih vremena. Jer se borba pro-

tiv fasizma i svih njegovih oblika i vodi, da se takva vremena vise nikada i nigde ne ponove.
5. O stvarujuci sto visi nivo i sto savrsenije umetnicke oblike kroz koje kulturni rad deluje, iznoseci rezultate nauke shodno njenom savremenom stanju i zakonima istoriske uslovljenosti, bez m istike, bez predrasuda, bez prebacivanja velova preko naucnih istina, Kulturni odbor ce obezbediti slobodnu govornicu svakom u ovom smislu pozitivno kulturnom delaocu, procenjujuci samo vrednost naucnog izlaganja. 6. U pravcu sredjivanja nasih unutrasnjih odnosa, Kulturni odbor trudice se, da sto veci broj drugova sjedini na bazi napred izlozenih nacela i da ih kroz ovako zam isljenu kulturnu i moralnu pripermu okrepi i odusevi za duznosti koje ce nasa slobodna drzavna zajednica sutra od njih zahtevati. Znajuci, da ce svaki od nas, u svoje vrem e, pred narodom odgovarati za postupke cinjene kako u zicam a, tako i u zem lji, Kulturni odbor izjavlju je, da se od te zajednicke saradnje, vec

sada izuzeti samo oni, za koje se pouzdano zna, da su u zemlji saradjivali sa neprijateljem, ili u logorima izdajnicki pomagali njegove ciljeve.
7. Pozivajuci na kulturnu saradnju svakoga, koji prihvata ova nacela. a nije diskvalifikovan da ih zaitupa i brani, Kulturni odbor izjavlju je, da ce se, oslanjajuci se, na puno poverenje logora, svom energijom odupr^ti svakoj pojedinacnoj, ili grupnoj a k ciji, koja bi n-

144

rusavala, cepala, ili sabotirala ovakvo shvacen i ovako sprovodjen kulturni rad u logoru.

Br. sluzbeno 7. novebra 1943. Strij

Najstariji oficir u logoru diviziski djeneral, Vlad. P. Kostic s. r.

Ovaj sam dokumenat, pored mnogih koji.ma raspolazem, izneo samo zato, da bi citaoci videli kako su radili i kako su pisali kom unisticki Kulturno prosvetni odbori. Jasno je, na koji su nacin uspevali, da pod svoj razorni uticaj stave veliki broj oficira. Kako m ladjih, tako i sta rijih . Stoga je jasno moralno i duhovno stanje koje je vladalo po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Kad se procita i prouci ova deklaracija ocrtava se i uvidja njena kom unisticka ideologija. lako dosta vesto prikrivena, njena osnovna nacela i ciljevi jasno su izlozeni. Kada se jos procita ko je podpisao ovu deklaraciju, onda je kao sunce jasno, zato je naa nacionalna stvar, u zarobljenickim oficirskim logorima, onako hrdjavo stajala i zbog cega je doslo do rusenja duha, i zasto su kom unisti, pored svih napora nacionalno vojnicke grupe, uspevali, da na svoju stranu privuku znatan brojl aktivnih oficira! Ovu je deklaraciju podpisao diviz. dje-

neral, nekadasnji Inspektor pesadije, Komandant zandarmerije i adjutant Nj. V. Kralja! Pored ovoga, ovo je bio
i jedini od m ladjih nizih o ficira, koji je, za pokazanu hrabrost na bojistu i stecene zasluge u ratu odlikovan Karadjordjevom zvezdom sa macevima III stepena! Odlikovan je za herojsko drzanje u bitci na Ceru, u kojoj je i tesko ranjen. Treba znati, da je odlikovanje ovim stepenom pocinjalo tek od komandanata pukova. Gore pokazani slucaj nije usamljen! Bilo je jos djenerala koji su podpisivali ovakve, ili slicne deklaracijef

145

rezolucije, naredbe itsl. dokumenata, koji su diktovani od kom unistickih Kulturno prosvetnih odbora, ili Logorskih aktiva. A bilo ih je i mnogo teze sadrzine. Kao izabrani komandant logora S trij, a na osnovu Instrukcije S tr. Pov. B r. 401/43., sve sam ucinio da djeneral Kostic ne podpise ovu deklaraciju. Na sve sam mu skretao paznju. Jedan sin mu je bio u odredima djeneraia M ihailovica, zena mu je bila Ravnogorka, dao sam mu tumacenje ove deklaracije itd. Obecao je, da deklaraciju nece podpisati. Medjutim , ipak je podpisao! Licni oportuzam, konjukturizam i kukavicluk bili su jaci od drzavnih i nacionalnih interesa i date vojnicke reci!

Dokumenat br. 3
Sad cu da predjem na jedan vrlo vazan, a i interesantan organizaciski dokumenat. Njega sam izdao na osnovu napred izlozenih naredjenja dobijenih od djenerala M ihajlovica, kao i na osnovu podrobnog poznavanja celokupnog zivota i rada po nasim ofcirskim zarobIjenickim logorima, kao i na osnovu svojih uverenja i shvatanja. To je moja naredba B r. 2 za 27. januar 1944.

Naredba Br. 2 Komandanta oficirske brigade u Oflagu 65 B for Kronprinc Strasburg Za 27. januar 1944.
Na osnovu cl. 43. Zenevske konvencije", od 7. jula 1929., a u saglasnosti sa nemackim komandantom logora Oflag 65 B, pod dananjim datumom prim io sam dunost komandanta logora Oflag 65 B u foru Kronprinc. U cilju stvaranja i odrzavanja snosnih i korektnih licnih

146
odnosa f regulisanja celokupne unutrasnje sluzbe

Naredjujem
1. Od danas, celokupan zivot i rad u logoru Oflag 65 B, a u granicama mogucnosti, postavljam na osnovu pravila, propisa i naredjenja Kraljevske jugoslovenske vojske. 2. Od danas, za adjutanta brigade i odrzaca veze sa nemackim komandantom logora

Odredjujem
artileriskog majora Vilim a Ogorelca.

3. Od danas, nikome i pod nikakvim uslovima, u ovom logoru, ne dozvoljavam da tumaci odredbe Zenevske konvencije". Tumacenje i sprovodjenje odredaba Zenevske konvencije" pripada samo meni i nemackom komadantu logora. 4. Od danas, u ovom logoru za mene, ne postoje nikakve grupe, organizacije, partije, klike, i koterije postavljene na ma kakvu politicko partisku ideoiogiju. Za mene ne posoje: titovci, nedicevci, drazinovci, Ijoticevc, radikali, demokrate, komunsti itd. Za mene postoje samo casni i ispravni, a otadzbini i Kralju verni i odani oficiri. 5. Od danas, celokupno Ijudstvo oficirskog
cina i ranga, u ovom logoru, bice form irano u oficirsku brigadu. Brigada je sastava od 2 bataljona, a svaki bataIjon od po 4 cete. Dalja organizacija i form acija izvrsice se po mojim usmenim naredjenjim a. 6. Od danas, celokupan kulturno prosvetni zivot bie vodjen od naroitog odbora, koji e y svom radu

147

biti autonoma. Zabranjujem ma kakav rugi rad, koji bi


se odnosio na kulturno prosvetne, ili nacionalno politicke teme, a koji ne bi bio odobren od vec postojeceg Kulturno prosvetnog odbora. U ovom smislu izdacu zasebnu naredbu. 7. Od danas, celokupno snabdevanje logora, u granicama mogucnosti, postavljam na Pravila Jugoslovenske vojske o snabdevanju Ijudskom i stocnom hranom. Za organizaciju ove sluzbe izdacu posebnu naredbu. 8. Od danas, komandovanje i celokupna adm inistracija u ovom logoru, mora ici nadleznim putem, pocev od sobnih staresina, pa preko vodnika, komandira ceta i komandanata bataljona zakljucno sa ovom komandom. Zabranjujem svako neposredno opstenje, ka-

ko sa nemackom komandom logora, tako isto i sa pojedinim nemackim sluzbenicima. 9. Od danas, u ovom logoru, pri susretima
u forovskim prostorijam a, vrsice se uzajamno obavezno pozdravljanje od ustajanja do jutarnjeg zbora. U toku dana pozdravljanje je po v o lji. 10. Od danas, Zabranjujem svaki licni odnos oficira ovog logora sa ruskim ordonansima dodeljenim za rad u logoru. Isto tako oficirim a ovog logora zabranjujem posete po sobama ruskih ordonanasa. 11. Da bi se stanje duhova stisalo i sto pre uspostavo neophodan red i m ir u logoru, jedna grupa oficira ovoga logora, po mom predlogu, bice odmah uklonjena iz ovog logra i prebacena u Oflag 65 A for Bizm ark. 12. Od danas, pa u roku od 30 dana, svaki ko zeli, moze biti premesten u Oflag 65 A for Bizm ark. U tom cilju svaki, ko je zainteresovan, neka ovoj komandi podnese pismenu predstavku, u kojoj da navede razloge zbog kojih trai premetaj. 13. Od danas, svaki o ficir, ovoga logora, kg-

148 ji, svojim drzanjem , vladanjem i ponasanjem stetno utice na uspostavljeni logorski red, bice predlozen nemackom komandantu logora za premestaj u Oflag 65 A for Bizm ark.

Na izvrsenje. Komandant pukovnik, Bran. J. Pantic


Eto, to su ta tri organizaciska dokumenta. Na osnovu njih trebalo je organizovati i voditi zivot po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Citaoci neka ih sami uporede, pa ce jasno videti gde je lezalo resenje zarobljenicke situacije jos od 1941. Mnogo je propusteno, a gotovo sve izgubljeno! Nesto zbog nepoznavanja komunisticke ideologije, a vise zbog oportunizma i kukavicluka! Sa svoje strane, ja sam, u granicama mogucnosii, a podpomognut jednom grupom visoko svesnih i disciplinovanih o ficira, cinio sve, da dobijena naredjenja od djenerala M ihailovica, u podpunosli ozivotvorim i ostvarim . U tome sam i uspeo. Ovde narocito naglasavam, da su sva naredjenja izdavana sa moje strane u potpunosti i ostvarivana, kako za zivot i rad u logoru, tako isto, a jos i podpunije, za rad po prskanju zica oslobodjenju kakvo smo ga mi oekivali i nadali mu se. U prvim mesecima zarobljenistva dejstvovao sam kao izabrani komandat logora u duhu Instrukcije Str. Pov. B r.401/43. A kada se, koncem 1943. i pocetkom 1944., logorska situacija tako zaostrila, da je pretilo krvoprolicem, javno sam istupio i, od Nemaca, prim io duznost Komandanta Oflag 65 B for Kronprinc Strasburg.

149

V KRATAK KOMENTAR MOJE NAREDBE BR. 2 ZA 27. JANUAR 1944. 1. Opsti pogled na naredbu
Treba bar priblizno dati stvarna i tacna saznanja duhovnog i moralnog stanja po nasim oficirskim logorima u Nemackoj. Napred sam vec izlozio, da je to stanje, vise manje, po svim logorima bilo isto, ili slino. Stoga smatram da ce najbolje biti ako, u najkracim potezim a, dam komentar moje naredbe B r. 2 za 27. januar 1944. Ta naredba sadrzi sve potrebne elemente ko ji, ko se objasne i vezu za zem ljiste, dace i genezu same naredbe. A ona ce, uglavnom, dati jasnu sliku duhovnog i moralnog stanja naseg staresinskog kadra u nemackom zarobljenistvu. Pored ovoga i tacnu sliku odnosa nacional-

no vojnicke i komumsticke grupe.


Ako se baci samo i letimican pogled na ovu naredbu odmah se uocava, da se ona i po spoljnoj form i i po sadrzini u podpunosti razlikuje od pismenih akata ove vrste izdavani u zarobljenistvu od strane staresina raznih logora. M islim , da je ona, za nemacke p rilike, jedinstven prim er i izuzetak i da se niujednom zarobIjenickom logoru u Nemackoj, nije pojavio ovakav, ili njemu slican dokumenat! Sa nemackim komandantom logora, po pitanju prijema duznosti, vodio sam duge i ostre diskusije. Tesko je bilo ubediti ga, da je za podizanje srusenog duha i discipline neophodno potrebno, pristupiti cisto vojnickim formama komandovanja i uprave. Trazio sam primenu najstrozijih disciplinskih mera. Naglasio sam mu, da je takav postupak neophodan u obostranom interesu. Jedva je progutao naziv komanda", komandovanje", komanaant", naredba" itd. Objasnio sam mu i ubedio ga, da on treba da bude komandant do zica, a

od zica da sam ja komandant i da sam licno odgovoran

150

2a mir i red u logoru sem za izvrsena begstva. Pristao je i prihvatio je sve moje uslove i predloge sa zahtevom, da on premapotpisuje svaku moju naredbu i naredjenje. Pristao sam. Bio sam uveren, da cu uspeti da sprovedem sve moje namere. Njegov premapodpis smatrao sam kao cisto form alisticki zahtev. Sve pregovore i razgovore sa nemackim komandantom logora pukovnikom Siberom, vodio sam preko tumaca kapetana g. Dusana Sedlara. T a j, onda mladi covek, ucinio je dragocene usluge nasoj opstoj nacionalnoj stva-

ri.
Ovaj kratki uvod sluzi kao opste objasnjenje pojave ovakog pisanog dokumenta u nemackom zarobljenistvu! A sad da predjem na komentar teksta same naredbe.

2. Uvodni deo naredbe. Njena geneza i znacaj


Poslednja recenica uvodnog dela naredbe B r. 2 glasi:

,,U ciiju stvaranja i odrzavanja snosnih i korektnih licnih odnosa i regulisanja celokupne unutrasnje sluzbe". Licni odnosi, izmedju nacionalno vojnicke i komunisticke grupe bili su dovedeni do usijanog stanja.
Malo je trebalo pa da dodje do otvorenog sukoba i krvoprofica! Ovakvo stanje bilo je stvoreno vec u S triju . Dolaskom u Oflag 65 B fo r Kronprinc stanje je potencirano u negativnom sm islu. Moglo se ocekivati da svakog momenta padne krv! Ovo stanje pogorsano je jos nesrazmernim brojnim odnosom izmedju nacionalno vojnicke i komunisticke grupe. Na dva glasanja za izbor poverenika u ovom foru, komunisti su dobili 564, a mi nacionalisti 242 glasa! Ova nesrazmera u brojnom odnosu proistekla je otuda, sto se, pri polasku iz S trija , od strane Nemaca, nije vodilo racuna o unutrasnjoj ideo-

151 losko politickoj podeli logora. Razbroj i podela na vagone izvrseni su onako kako smo bili razmesteni po sobama u logoru S trij. Zbog ovoga znatan broj oficira, nacionalne orijentacije upucen je u for Bizm ark. Sa njima i sest djenerala, koliko ih je bilo u S triju . U ovakvoj situaciji ijioralo se nesto hitno uciniti. Stoga sam doneo odluku da javno istupim i da na zahtev, jedne brojne na-

cionalisticke grupe, primim duznost komandanta logora.


Kakvo je duhovno stanje bilo u logoru navescu samo dva sitna prim era. U cilju regulisanja svih unutrasnjih sluzbi, 25. januara 1944., organizovao sam jedan zajednicki sastanak, od po 10 delegata sa svake strane. Komunistima sam ponudio, da podelimo celokupnu unutrasnju sluzbu te da se i oni prime duznosti clanova pojedinih kom isija. Samo duznost predsednika i sekretara Kulturno prosvetnog odbora i duznost predsednika kom isije za prijem i podelu paketa iz inostranstva i otadzbine, zadrzao sam za nasu grupu. Kom unisti su odbili sve predloge i neodstupno su zahtevali, da ostane poverenicki sistem". U toku ostre i burne diskusije rez. porucnik Milos Carevic (advo kat) uzviknuo je: Do sada smo bili u prekinutim di-

plomatskim odnosima. Od veceras se nalazimo u otvorenom ratu"! Upitao sam ga: Oho, g. porucnice, a kako zamisljate vodjenje toga rata u zicama i pod nemackim bajonetima"? Odgovorio mi je: Onako kako ga vode i oni u otadzbini! Uostalom videcete"! Na to sam mu ja odgovorio: E, pa lepo! Hocete rat?! Imacete ga"!
28. jauara 1944., sutradan po procitanju moje naredbe B r. 2, za prijem p rijavili su se kapetani: Ninko Petrovic, Stanislav V inaver i porucnici: Djuradj Boskovic, Milos Carevic i Svetislav M aric. Porucnici Boskovic i Maric bili su poslednji kom unisticki poverenici izabrani

152 po dolasku u for Kronprinc. Prim io sam ih. Prvi je govornik bio kapetan Petrovic. Saopstio mi je, da su oni sada spremni, da razgovaraju o podeli raznih sluzbi u logoru. Za sebe oni neodstupno traze, da im se poveri: predsednistvo Kulturnog odbora i duznost predsednika kom isije za podelu prim ljenih paketa iz inostranstva i iz otadzbine. Za ostale sluzbe dozvoljavaju da pregovaramo i da se pogadjamo! Odgovorio sam im : Danas je 28. januar, a 25. januara 1944., ja sam vam nudio pregovore i bio spreman, da vam ustupim vrsenje izvesnih sluzbi u logoru. Sada je sve dockan! Naredba vam je procitana i ja od nje, sada, ne odstupam ni jedan m iiim etar! Gospodo, nas je razgovor zavrsen! Mozete ici! Na to je ustao kapetan Vinaver i povisenim glasom rekao: Znate li Vi sta radite g. pukovnice?! Ovo je zlocinacko uzurpiranje vlasti! Uskoro cete V i za sve ovo tesko odgovarati! Odgovorio sam mu: G. Kapetane ja Vas uopste nisam zvao, a najmanje da mi dajete savete i uputstva! Otvorio sam vrata i uzviknuo: Napolje! U sobi je bilo desetak oficira mojih najblizih saradnika. Oni su bili spremni da pristupe izbacivanju. Kada su to osetili i videli, clanovi pomenute delegacije pokupili su se i gundjajucT izasli iz moje sobe. Ovo su samo dva od mnogobrojnih detalja u nasim zaostrenim unutrasnjim odnosima. Pored toga, i jedna i druga strana jos iz S trija su se pripremale za fizicki obracun! Po sobama i jedne i druge strane postojao je citav arsenal raznog hladnog oruzja. Dolaskom u for Kronprinc i spustanjem u slabo osvetljene, podzemne forovske katakombe, opsta borbena situacija bila je zaostrena

153
do maksimuma! Sobe su bile pune raznih borackih rekvizita: noge od polomljenih stolica i kreveta, daske iz kreveta, iscupane gvozdene stangle i sipke iz forovskih zidina itd. Sve se to uvalo pod slam njaam a, patosima, u kuferima itsl. za dati momenat. Ovakvo stanje nije se moglo vise podnositi. Nesto se moralo preduzeti. Iz te situacije proizasla je i moja naredba B r. 2 od 27. januara 1944.

3. Duhovno i moralno stanje u logoru


U ovoj tacki govori se o postavljanju zivota i rada u logoru na pravila, propise i naredjenja Jugoslovenske vojske. Znao sam da je to vrlo tesko, gotovo nemoguce sprovesti! Ali u duhu osnovnih nacela, da se podigne sruseni duh, moral i disciplina, moralo se pristupiti primeni ostrih vojnickih mera i sredstava. Kom unisticka grupa nije vise licila na vojnike! Ona, sta vise, nije licila ni na Ijude! Iscepani, dronjavi, d rlja v i, p rlja vi, neumiveni, neosisani, neobrijani, gologlavi, i nezakopcani, ostavljali su vrlo tezak i mucan utisak! Cesto su izlazili u stroj u gacama ogrnuti samo cebadima! Neuredno su izlazili u stroj i namerno se skrivali po sobama, klozetima i forskim katakombama! Ovo je od Nemaca zahtevalo dugotrajno traganje i pretrazivanje fora. I, umesto, da se zbor zavrsi u roku od 10 do 15 minuta, on je cesto trajao po 1 pa i vise casoval Pored ovoga Nemci su nas i kolektivno kaznjevali izvanrednim zborovima. U toku dana mi smo obicno imali dva do tri zbora. Za kaznu Nemci su umeli da nam prirede i po pet do sest zborova dnevno. Pored ovoga, Nemci su nam zbog ovakvih i slicnih kom unistickih ispada priredjivali i mnogo ostrije kazne kao npr. Mars berajt"! To je znacilo, da ceo logor, zg

154 1 do 2 casa, bude spreman za pokret! Moze se zam isliti lom i haos, koji su tom prilikom nastajali u logoru. A kada je sve bilo gotovo i Ijudstvo, sa stvarima postrojeno, Nemci su davali vo ljn o "! Sve smo to morali da trpimo i podnosimo zbog nevaspitane komunisticke rulje! Njihov logorski aktiv", pridzavaju se one njihove uobicajene izreke ,,sto gore to bolje", izgleda, da je masi, u tom sm ilsu, i izdavao potrebna uputstva i naredjenja. Mi smo brzo shvatili sta znaci ovaj nemacki Mars berajt"! Zbog toga smo docnije u stroj izlazili sa ponekim, malim kuferetom, ili denjkom . Ali su to i Nemci zapazili. Dok smo mi stajali ustroju, oni su zasli po sobama, uzimali stvari i odnosili. Posle je trebalo da prodje po nekoliko nedelja dok su Nemci povratili stvari sopstvenicima!

4. Moj adjutant. Njegovo drzanje, vladanje i ponasanje


Ovom tackom odredio sam adjutanta, koji je uisto vreme trebao da bude i tumac. Cl. 43 Zenevske konven^ cije ne predvidja adjutanta, vec samo tumaca. U duhi> osnovno donete odluke, da se zivot i rad u logoru postavi na cisto vojnicku osnovu, hamena ove tacke podpuno je jasna. Kom entar nije potreban. Odredjenog adjutan* ta majora g. Ogorelca, posle nedelju dana morao sam da smenim, jer nije hteo, ili nije smeo, da izlazi na komandni most"! fzgleda da, zbog kukavicluka, nije mogao da podnosi dreku i urlanje komunisticke rulje dole u rovu! Stalno je ostajao u forovskom holu, dozvoljavajuci da se na mene izlije sav bes komunisticke rulje. Na njegovo mesto odredio sam vazduhoplovnog pporucnika g. Aleksandra Lazarevica. Ovde moram da kazem, da je g. Lazarevic poverenu mu duznost vrsio savesno i (jio je sicjuran izyrsi|c svih prim ljenih naredjenja. ZaW

155

je od komunisticke rulje pocastvovan nazivom dandar-

cic"! 5. Naredba br. 2. konvecija sam ja"


Ovom tackom naredbe zabranio sam , da ma ko, u logoru, moze da tumaci i sprovodi odredbe Zenevske konvencije sem mene. Ovo je bila najvaznija tacka

naredbe, a za komuniste predstavljala je glogov kolac njihovoj moci. Njom sam jednim potezom pera srusio komunisticke m aterijalne izvore i, uglavnom, onemogucio dalje vodjenje uspesne propagande! U toku od skoro dve i po godine, a blagodareci slabosti, popustljivosti i neshvatanju duznosti od strane naseg najviseg staresinskog kadra, komunisti su uspeli, da zloupotrebom

i pogresnim tumacenjem cl. 43. Zenevske konvencije zare i pale po nasim oficirskim zarobljenickim logorima i da sprovode svoju rusilacku i razornu ideologiju.
T aj famozni cl. 43. Zenevske konvencije glasi:

Cl. 43. U svakom mestu gde se budu nalazili ratni zarobljenici, isti ce biti ovlasceni da odrede poverenike sa zadatkom, da budu njihovi predstavnici kod vojnih vlasti i kod sila zastitnica. To odredjivanje podlezace odobrenju vojnih vlasti. Poverenici imace duznost da primaju i rasporedjuju kolektivne posiljke. Tako isto ako bi zarobljenici odlucili, da izmedju sebe organizuju jedan sistem uzajamnog podpomaganja, to organizovanje padalo bi u nadleznost poveenika. Sdruge strane ovi ce moci olaksati njihovu vezu sa drustvom za pomoc pomenutim u cl. 78. U logorima oficira i njima ravnih, oficir, ratni zarobIjenik najstariji u najvecem cinu bice priznat kao posrednik izmedju logorskih vlasti i zarobtjenih oficira, ili njma ravnih, U tu syrhu on ce mocj odfediti jednog zaroblje-

156
nog oficira, da bi mu pomagao kao tumac u toku konferencija sa logorskim vlastima".
Kogod ume da cita, i hoce da udje u duh i slovo gornjeg clana, kao i u sustinu naseg zivota po logorima, jasno moze utvrd iti, da oficirski logori ne podleiu sistemu poverenika. Oni, koji su 1929., pisali Zenevsku konvencilju", imali su savrseno jasne poglede i predstave sta ce se desavati u ratu. Predvidjeni poverenicki sistem", po vojnickim logorima, bio je sasvim na svome mestu. U te logore upucivani su, prosti vo jn ici, koji su kao nepismeni, ili slabo pismeni, a nepoznavajuci strane jezike, i-

mali apsolutnu potrebu da se naslone na nekoga inteligentnog i pametnog svog coveka, koji bi ih zastupao pred
silom , koja ih drzi u zarobljenistvu. I to su bili ti pove-renici, koje je birao svaki vojnicki logor za svoje potrebe.

U oficirskim logorima ta potreba apsolutno nije postojala! N ajstariji o fic ir, po cinu i rangu, sasvim normalno predvidjen je za staresinu logora. I to je bilo u duhu opste discipline i subordinacije koje postoje u svim vojskam a. Jedino, sto pisci konvencije, tada nisu bili u mogucnosti da predvide jeste, situacija, da se u jednom i is-

tom logoru, u oficirskoj grupi, jedne i iste nacije, moze izvrsiti i takva deoba na idejno politickom planu, koja ce te dve grupe dovesti u otvoreni neprijateljski sukob, a time porusiti sve osnove duha, morala, discpline i subordinacije!
Cl. 43. Zenevske konvencije zarobljenicki logori jasno su podvofeni. U jednu grupu dolaze oficirski logori i njima ravnim. A u drugu svi ostali. Ovom tackom izmdju brojke 7 8 " i reenice ,,U logorima oficira"... kao i novim stavom kojim pocinje ovo izlgaanje, ta je deoba jasno izvrsena. Za svakog umnog coveka jasno je, da vojnicki" i oficirski" logori nemaju nikakve vezel Na ovim odredbama ja sam bazirao celokupnu svoju akcju da ko-

157 munistickoj ru lji izbijem iz ruku sve pogodnosti koje su proisticale iz poverenickog sistema". A te pogodnosti nisu bile male ni beznacajne! Sistem poverenika" davao je kom unistickoj grupi sledeca preimucstva i mogucnosti: a Odrzavanje veze sa inostranstvom i Medjunarodnim Crvenim krstom ; b celokupna paketna sluzba bila je u rukama poverenika. Oni su prim ali i delili pakete kako iz inostranstva, tako isto i iz otadzbine. A to je za njih bio Eldorado sa sirokom upotrebom svih mogucih malverzacjia . I to su oni iskoriscavali u najsirim mogucim razmerama. Iz deia mnogih kom unistickh pisaca, jasno se vid i, kakve su sve m alverzacije v rsili, a narocito kako su i cime podkupljivali nize logorske sluzbenike. Sve smo mi to znali! Ali u rezimu biranih poverenika" bili smo nemocni da tom razornom radu stanemo na put; v Organizacija i sprovodjenje celokupnog idejno politickog i kulturno prosvetnog zivota i rada u logoru. g Ishrana zarobljenika isla je preko poverenika. Oni su prim ali i vrsili svu deobu artikala za ishranu. Ovo im je pruzalo mogucnost da, preko nizeg nemackog osoblja u logoru, rade na poboljsanju ishrane svoje grupe (kupovinom , zamenom it s l.) ; d direktna pismena i usmena veza sa logorskim vlastim a i logorskim slubenicima; dj razne nabavke za logorsku kantinu; e p rikupljanje prljavog rub lja, njegovo odnosenje u varos na pranje i vracanje cistog u logor; z celokupna pismonosna sluzba bila je u rukama povereriika. Kao i paketsajni". Porodice nisu mogle da tjam posalju paket, ako im mi nismo dostavili taj paketsajn". A njih su delili komunisti! Svi napred navedeni poslovi bili su u vezi sa cestim izlascima iz logra u varos radi prijema paketa na ze-

158 leznickim stanicama, odnosenja i donosenja rub lja, predaje i prijem a poste, nabavke raznih kantinskih artikala itd. Sve ovo pruzalo je izvesne mogucnosti za razne nabavke, hvatanje i odzavanje veze sa spoljnim svetom itd. Sve te pogodnosti komunisti su surevnjivo cuvali, stitili i odsudno bran ili. Blagodareci popustljivosti i nesnalazIjivosti naseg najviseg staresinskog kadra, komunisti su uspevali da odrze i do maksimuma zloupotrebe poverenicki sistem"! Cak i u onim oficirskim logorima, u kojim a su po Zenevskoj konvenciji" postojali najstariji oficiri", komunisti su uspevali da nametnu i odrze svoje poverenike". U ovim slucajevim a najstariji oficiri" bili su samo firm e i fasade, dok su ceo posao obavljali i logor vodili i dalje komunlsti preko poverenika. Poverenicki sistem" Nemci su upocetku, tolerirali, pa cak i podrzavaii. Njima je islo u racun da se po zarobljenickim logorima rusi duh i disciplina, a time unosi haos i nered. Nije moguce predpostaviti da Nemci nisu poznavali slovo i duh Zenevske konvencije! U ovo sam sfe uverio prilikom vodjenih razgovora sa nemackim komandantom logora. Upocetku je zatezao i branio poverenicki sistem". Kada sam mu analizirao poverenicki sistem" i cl. 43. Zenevske konvencije i kada sam nacelo i princip komandovanja postavio kao condicio sine qua non" za prijem duznosti, vrlo je brzo prihvatio i usvojio sva moja tumacenja. Ali kada su oni, koje je to pitanje trebalo najvise da interesuje, a to su najstariji oficiri", cutke pre|azili preko njega i iz slabosti i oportunizma dozvoljava li, da komunisti v rslja ju po logorima onda nije nikakvo cudo sto su i Nemci cutke prelazil preko tog zivotnog pitanja unutrasnjeg reda i poredka po nasim oficirskim zarobljenickim logorima. Ali kad su Nemci uvideli, da je ovakav postupak noz sa dve ostrice i da rulja i gomila pocinie da uzima maha, bilo irn je jasno, sta su uradili! Ovo u toliko pre, sto

m su Nemci po prevashodstvu i na prvom mestu, biii vojnici pa onda sve drugo. Ukoliko ja poznajem Nemce, oni su samo zeleli, da vide snagu duha, dobre volje i sposposobnosti za prijem odgovornosti i bili su sprem ni, ds oficirske logore stave pod podpuno vojnicki rezim. Ovo im je u podpunosti dozvoljavao cl. 43. Zenevske konvencije". Pored raznovrsnog tumacenja ovog clana, Nemci su uvek mogli da se pokriju onom recenicom iz cl. 43. koja glasi Odredjivanje poverenika podlezace odobrenju vojnih vlasti". Po diskrecionom pravu Nemci su uvek mogli da ne odobre izbor kom unistickih poverenika. Ali je zato trebalo da neko jasno i glasno, rusioce drzave" nazove pravim imenom. To su trebali da ucine n ajstariji o ficiri. Pokuaj, u ovom sm islu, od strane djenerala Popadica bedno je propao, sa jedne strane sto sam djeneral Popadic, nije imao snage duha i licne spremnosti da se snadje u ovako teskoj situ aciji, a sa druge strane, sto nije iskreno i svestrano podpomognut od strane ostalih svojih drugova uglavnom djenerala. Napred izlozenim ne- m islim da kazem, da Nemci nisu im ali na raspolozenju i druga sredstva, da komunisticku gomilu dovedu u red. Imali sul Ali' Nemci su se uglavnom pridzavali Zenevske konvencije i nisu bili radi da, prema zarobljenicim a, prim enjuju nikakve represivne mere. Kako se drzao, vladao i ponasao nas najvisi staresinski kadar podrobnije sam izlozio u Uvodnim ras-

matranjima".
Na osnovi prednjih izlaganja jedno je jasno: ono, sto sam ja uradio i postigao, januara 1944., sa mnogo manje napora i rada mogao je i trebao da uradi svaki nas najstariji oficir jos 1941. Onda bi situacija u nasim oficirskim zarobljenickim logorima bila sasvim drugcija.

160

6. Zabrana da komunisti vode ma kakve akcije sa politickim tendencijama


Ovom tackom naredbe zabranio sam vodjenje ma kakve akcije sa politickom tendencijom. U duhu osnovnih nacela nase vojske, koja su zabranjivala vodjenje ma kakve partiske politike, morao sam da zabranim javnu podeiu na politicke pokrete, organizacije, partije itd. Komunisti su vec b ili, u unutrasnji logorski zivot, uneli zabunu, pometnju i haos. Dozvoliti i dalje ovakvo stanje, znacilo je ici na ruku komunistima. Od ovakvog haotinog stanja oni su izvlaili najvie ko risti. Samo se po sebi razume, da nisam zabranio vodjenje srpsko nacionalne politike. Nacionalno politicko vaspitanje u nasoj vojsci bilo je dozvoljeno. Uostalom cela tac. 6 podpuno je jasna. Dalji komentar nepotreban.

7. Organizacija i formacija Ijudstva u podpuno vojnikom duhu


Ova tacka naredbe predvidja podpunu vojnicku organizaciju i form aciju celokupnog oficirskog ijudstva u Oflag 65 B for Kronprinc. Ova je organizacija u podpunosti izvedena, na osnovu Instrukcije S tr. Pov. B r. 401 /43 . Pocev od tro jki i desetina do staba brigade sve je bilo predvidjeno i uredjeno. Svaka jedinica i svaki covek znao je svoj zadatak i svoje mesto u momentu prskanja zica. Ovako form irana brigada, na prvom mestu, trebala je da posluzi kao rezervoar sta-

resinskog kadra za formiranje borackih jedinica, od Ijudstva iz nasih raznih vojnickih iogora. Po potrebi, ona se mogla upotrebiti i kao samostalna borbena jedinica.

161

6. Ukidanje i zabrana svakog politickog i propagandnog rada komunistickom Kulturno prosvetnom odboru
I ova je tacka bila izvanredno vazna i interesantna. O stvarivsi poverenicki sistem", komunisti su, osim komandno admistrativnog i materijalnog upravljanja logorima, stavili pod svoj puni uticaj

celokupno duhovno, moralno i intelektualno rukovodjenje po oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj.


Na ovaj nacin oni su preko: predavanja, pozorista, pesme, muzike, igre, zidnih novina itd., podpuno slobodno i sa uspehom sirili kom unisticke ideje i pridobijali narocito mladji staresinski kadar. Izbiti im iz ruku ovaj propagandno agitacioni instrumenat znacilo je, uciniti ih podpuno neskodljivim i bezopasnm. Ovom tackom naredbe zabranio sam i ukinuo svaki dalji rad komunistickog Kulturno prosvetnog odbora. Nema potrebe da izlazem taj razorni rad. Njega su izneli i detaljno opisali mnogi kom unisticki pisci u svojim delim a. Jedan od tih dokumenata sa iznetim ideolosko politickim ciljevim a izlozio sam u odeljku V dokumenat B r. 2. S trijska deklaracja. Svakako, da je i naconalno vojnicka grupa pokusavala da dejstvuje ideoloski i pOliticki. Pratio sam i ocenjivao rad i jedne i druge grupe. Posecivao sam razne svecanosti i proslave, koje su, povremeno priredjivale obe grupe. Nazalost moram da kazem, da je kom unisticka grupa bila na visem n iv o -u , kako u cisto umetnickom, tako isto i u naucno politickom sm islu! Onda mi je postalo jasno, da se sa komunistima u ovim oblastima duha i znanja ne mozemo boriti. Tada sam uvideo i doneo odluku, da se njihova razorna akcija moze zapreciti samo silom .

162

9. Organizacija unutrasnje sluzbe i sluzba snabdevanja


Ova tacka predvidja organizaciju celokupne unutrasnje sluzbe, kao i snabdevanje. Ovo pitanje regulisao sam nTO jo m naredbom B r. 3 od 30. januara 1944. Ja ovde ne mogu da iznesem poimenicno ceo sastav svih funkcionera i ko m isija. Ali istorije radi i radi secanja na ove izvanredne Ijude, iznecu samo imena najvaznijih funkcionera. a Komandant potpisati; b. adjutant ppukovnik Radivoje Lucic; v Nacelnik staba djeneralstabni m ajor Vlastim ir Vukcevic; g komandant 1. bataljona m ajor V a silije Milovic; d komandant 2. bataljona pesad. m ajor Dobrosav K rstic; dj Ordonansi kapetani: intendantski Budim ir R eljic, pesadiski V elim ir Avejic i Dragoljub Ivanovic i vazduhoplovni porucnik Aleksandar Magazinovic; e predsednik kulturno prosvetnog odbora rez. pesad. kapetan Dobrivoje Trifunovic (D ob rica) novinar; z predsednik kom isije za odrzavanje veze sa inostranstvom i Medjunarodnim Crvenim krstom rez. porucnik Dr. Dusan Jovanovic profesor; z predsednik kom isije za prijem i podelu paketa iz inostranstva i otadzbine zandarm. kapetan Dusan Sedlar; i predsednik za prijem i podelu celokupne poste ko njicki m ajor M iroslav G ru jic; j predsednik kom isije za ishranu pes. kapetan Jovan Bader;

163
k predsednik kom isije za rukovanje cistim i prljavim rubljem i za nabavku kantinskih artikala rez. konjic. porucnik V ojin Tomic sudija. Od svih ovih kom isija najvaznija j najinteresantnja

je biia Komisija za prijem i pdelu paketa iz inostran-, stva i otadzbine. U ono doba ovi paketi predstavljali su
jedino i pravo bogatstvo koje nam je stajalo na raspolozenju, kako za poboljsanje ishrane, tako isto i narocito, za hvattanje veze i podmicivanje nemackog nizeg sluzbenog osoblja. Kom unisti su ovo podpuno i siroko iskoriscavali. U tom pogledu, a iz napred iznetih razloga, dugo vremena su b ili u preimucstvu! Ove njihove malverzacije opsirno su i podrobno opisali svi kom unisticki pisci, koji su obradjival terrne iz zarobljenistva. Kako su oni gazdovali jasno se vdi iz cinjenica da, pri predaji duznosti komunisticki poverenik ppukovnik

Jevta Jovanovic nije mogao da opravda 350 Care americkih paketa. A kada se zna, da su ovi paketi, u ono doba,
pedstavljali vrednost od oko 2000 rajhsmaraka po paketu, onda je jasno zasto su kom unisti uspevali da ostvaruju svoje ciljeve. Ovih ...50 Care paketa o tisli su na podmicicanje, poklone ruskim vojnicim a ordonansima, priredjivanje raznih cascenja logorskog aktiva", kao i priredjivanje raznih kom unistickih svecanosti (proslava godisnjice ruske revolucije, proslava form iranje Avnoja, proslava unapredjenje Broza u cin marsala itd .).

10. Administracija da se uredi i vodi samo po nadleznosti


Jasna je ova tacka naredbe. Njom sam hteo da kom unistima zaprecim svaku dalju vezu sa nemackom komandom logora, a narocito sa nemackim nizim sluzbenicima u logoru. Ovu vezu kom unist su siroko k o ris tili za razne nabavke, kao i za vezu sa sp^ljnim sve-

164 tom. Licni odnos komunista sa Nemcima stavio sam pod strogu kontrolu. Nemacki komandant logora obecao je, da njegova komanda nece vise prim ati neposredno dostavljana akta, ili pisma. Isto tako niko nece b iti licno priman u nemacku komandu logora sem mene, ili m ojih organa. Ovim sam komunistima oduzeo svaku mogucnost opstenja sa Nemcima, a samim tim i sa spoljnim svetom.

11. Licni odnos oficira


Ovom tackom hteo sam da, u granicama mogucnosti, podignem vec sruseni duh, moral i disciplinu. Znao sam da ce ici vrlo tesko. U tom> pogledu stanje je bilo ocajno, je r su i uzroci, ko ji su razorno dejstvovali b ili v rlo snazni, slozeni i duboki. Ipak, uspeha je bilo. I ako sa naporom i polako, logor Oflag 6 5 - fo r Kronprinc Strasburg, sredinom 1944., nije ni licio na onu razularenu ru lju , kakav je bio u pocetku 1944.

12. Odnos komunista prema ruskim vojnicima ordonansima u fogoru


U Sraiag 325 S trij, kao i u Oflag 65 B fo r Kronprinc Strasburg, Nemci su, za unutrasnju logorsku sluzbu, doveli oko 100 ruskih zarobljenika. Stvarno to nisu b ili pravi Rusi. Od svih pravih Rusa bilo je desetak, a svi ostali b ili su:Turkestanci, Kirgizi, Kazakstanci, Beksirci Ttd. Sve vrste mongolske rase iz Sredjne Azije! Dok su kom unisti, preko poverenika, im ali vlast u logoru, ovi ruski ordonansi mazeni su i cuvani na sve moguce nacine! Oni su bili prava gospoda, a nasi o ficiri njihovi ordonansi! Pored ovoga, logorski aktiv" doneo je odluku, da se i njim a izda-

165
ju Care paketi dobijeni iz Amerike! Sva moja nastojanja, da se prekine sa ovom zlouptrebom i objasnjenja, da SSSR uopste nije podpisao Zenevsku konvenc iju " i nije clan Medjunarodnog Crvenog krsta nisu pomogli! Predlagao sam, da se za ruske ordonanse, vrsi p rikuplja n je dobrovoljnih priloga. Ni to nije usvojeno! Eto, tu su otisli onih 350 Care paketa, k o ji nedostatak, kom unisticki poverenik ppukovnik Jefta Jovanovic nikako nije mogao da opravda! Poslednjih meseci, licni odnosi nasih oficira kom unisficke grupe, sa ruskim vojnicima ordonansima presli su granicu svega dozvoIjenog! Prelazili su u bolesne psiho patoloske odnose! Te odnose normalan covek nije mogao da podnese. Oni su skrnavli cast, ugled i ponos nasih oficira. Obilazeci sobe u foru , vrlo sam cesto nailazio na nase mlade oficire, kako leze u krevetu sa ovim drljavim i prIjavim ruskim govedima"! Za glavu ne mogu da tvrdim , da je dolaziio do pro tiv prirodnog bluda, ali stav i dr-

zanje tih nasih oficira bili su takvi, da se takav zakljucak nametao sam po sebi! DaRle c ilj ove tacke u naredbi
bio je, da se spreci i prekine taj bolesni odnos.

13. Poslednje tacke ove naredbe jasno dokazuju, da je moja komanda Oflag. 65 B fo r Kronprinc Srasburg prema komunistima postupala samo u duhu nasih pravila i propisa
Mnogi, gotovo svi kom unisticki pisci, kroz svoja dela T na bezbroj mesta tendenciozno i zlonamerno navode podpuno lazne cinjenice, kako su o fic iri nacionalno vojnicke grupe, odrzavali tesnu vezu sa nemackim logorskim vlastima i stalno denuncirali, lazno optuzivali i panjkali oficire komuni?-

166
ticke grupe. Dalje, da su Nemci na osnovu tih denuncijacija, preduzimali represivne mere protiv pripadnika komunisticke grupe! Iz citiranih tacaka moje naredbe Br. 2, jasno se vidi, da su svi navodi u tom smislu neistiniti. Uvek sam istupao vojnicki, otvoreno, casno, posteno i viteski. Nikoga se nisam plasio, n iti od koga zazirao. A oportunizam i konjukturizam b ili su daleko od m ojih uverenja i shvatanja. Navedenim tackama moje naredbe Br. 2 jasno, glasno i tacno predvidjeno je, sta ceka svakog onoga, ko ji se ne pokorava izdatim naredjenjima i zapovestima. Na ovaj nacin ja sam ukratko prokomentarisao moju naredbu Br. 2 za 27. januar 1944. M islim a ce se iz ovih komentara, jasno izliti moje rukovodne ideje za borbu sa kom unistim a, a isto tako i ostro ocrtati duhovno moralno stanje Ijudstva po nasim oficirskim zarobIjenickim logorima u Nemackoj.

167

VI NEKOLIKO INTERESANTNIH I ZANIMUIVIH EPIZODA IZ RAZNIH OFICIRSKIH ZAROBLJENICKIH B. K. LOGORA U NEMACKOJ


Dugo sam se kolebao i razmisljao, da li da se upustim , ma i u najkrace, izlaganje m nogobrojnih, a znacajnih zivotnih epizoda, koje smo dozivljavali u toku zarobIjenickog zivota. Bojim se da nasi danasnji citaoci ne kazu: Sta iupa ova matora budala"?! (Ovaj epitet cesto sam cuo, ili mi je dostavljen od m ojih p ro tivn ika ). ,,Ko-

ga danas mogu da interesuju dogadjaji, koji su se, pre 20 godina, desavali u nemackom zarobljenistvu"?!
Proucivsi dobro ovo pitanje, dosao sam do zakljucka, da, u najkracim potezima, treba da izlozim i te nase zivotne epizode. One sacinjavaju srz naseg zarobljenickog zivota i daju podatke za izucavanje i procenu uslova i prilika, pod kojim a se razvijao i vodio nas zivot u nemackom zarobljenistvu! Bez n jih ovo izlaganje, bilo bi sturo i prazno skoro kao dobro oglodana koska! Ako ko nalazi da ove epizode nisu znacajne i potrebne slobodno neka ih preskoci. Napominjem, da je pisac licno ucestvovao u svim trm zbivanjim a bilo kao izvrsilac, bilo kao organizator.

1. Logor X III B Nirnberg


24. marta 1942.!...Oko 8 casova pre podne, posle cetvorodnevnog putovanja, od 20. do 24. marta 1942., stigli smo na zeleznicku stanicu Nirnberg. Zbog prenatrpanih kupea put je bio tezaR i naporan! Nas 11 oficira Nemci su strpali u dva kupea zajedno sa stvarima! P<?red toga, u svakom kupeu bio je po jedan Nema<;

168
kao sprovodnik. O nekom lezanju i spavanju nije moglo b iti ni reci! Na smenu smo lezali na patosu, iii u

vagonskim mrezama za stvari!


Jutro je bilo sveze, ali vedro i puno sunca. Stojeci na peronu i ocekujuci da nam se istovare stvari, pukovv nik Svetislav Krejakovic uzviknuo je: ,,Ah Drazo Mihai-

lovicu, m iluli ti majku, da tebe nije bilo ja bih sada lepo sedeo kod kuce"! Na to sam mu ja stavio ostru primedbu, da je to kukavicki i gest nedostojan casnog vojnika. 'Sili smo u borbi sa neprijateljem , pretrpeli neuspeh i sada ima da snosimo posledice! On mi je jos ostrije odgovorio, da je Draza k riv sto se on danas nalazi u Nirnbergu a ne kod svoje kuce! I drugi su stupili u prepirku. Razvila se ostra diskusija. Ko zna kako bi se ova diskusija zavrsila, da nas Nemci, posto su stvari bi!e istovarene ne kretose u logor. Od tada sam ja, kao i vecina oficira, ko ji su tada dovedeni u !ogor, prekinuli svaku vezu sa pukovnikom Krejakovicem. Od tada pa sve do 1943. do dolaska u S trij, on je bio kao pro^ kazen i okuzen. Po dolasku u S trij; on je otvoreno presao u kom unisticku grupu! Sa n jim je prisao komunistim a i ppukovnik Paljic. Sada je nasa grupa spala na devet oficira. Tako okupljeni i cvrsto povezani ostali smo sve do oslobodjenja. Posle jednog sata kretanja, preko nekih cistina i utrina, stigli smo pred Komandaturu Oflag X IIB - N ir n berg. Ona se sastojala od nekoliko baraka, koje su bile izvan logorskih zica. Ispred baraka pruzala se visoka i siroka zicana prepreka, sa mestimicnim strazarskim kulama. Sada je nastala uobicajena logorska procedura: !icni pretres, pretres stvari i oduzimanje istih. Osobitu su paznju obracali na novac. Narocito na zlato. Pored pazIjivog i detaljnog pretresa, uspeo sam da u logor une-

169
em 6 napoleona, k o ji su b ili usiveni u fatelin od sinjela. Posle toga izdali su nam zarobljenicke brojeve. Alum inijum ske plocice sa urezanim zarobljenickim broiem. Secam se. Moj broj bio je 7731. Za vreme toga rada sa one druge strane zicane prepreke, nagomilale su se stotine i stotine nasih oficira zarobljenika! Nastali su dovikivanje i razgovor preko zica. Posmatrali su nas kao da smo nesto izvanredno znacajno i interesantno! Cela procedura prijem a trajala je oko dva sata. Potom se otvorila ogromna logorska kapija i mi smo usli u logor. U logor smo upali kao granata iz topa. Mi smo bili prva grupa oficira, koji su dovedeni iz otadzbine u Nirnberg po lin iji D M. Moze se zam isliti kako su nas ti nasi Ijudi posmatrali i isp itivali!? Bilo je govora o svemu i svacemu. Najvise o situaciji u otadzbini. M i smo se i ranije, a i za vreme puta dogovorili, kakav cemo stav da zauzmemo i sta da kazemo nasim Ijudima! Dogovorili smo se: da se do maksimuma, u pozitiv-

nom smislu, potencira stav pukovnika Mihailovica i veiica njegova borba, a da se svom snagom napada spreg Nedic Ljotic, kao izdajnici i u sluzbi neprijatelja. To je bila glavna ideja. Ona s imala razradjivati prema sposobnosti izlagaca.
Nas su smestili, u ko liko se secam, u poslednji blok logora X ili X I na juznoj ivici logora. Kad smo mi dovedeni u Oflag X III B -N irn b e rg , njegovo brojno stanje b ilo je oko 8000 jugslovenskih oficira. Od toga broja oko 98 procenata cistih Srba. Ovaj logor bio je izgradjen jos za vreme m ira. On je bio namenjen za smestaj clanova nacionalsocijalisticke stranke, ko ji su, svake godine, u oktobru mesecu, odrzavali kongres u Nirnbergu. Bio je dobro snabdeven vodovodnom mrezom, potrebnim kuhinjam a i ostalim logorskim instalacijama. Barake su bile drvene. U svaku od n jih mog-

170 io se smestiti oko 100 Ijudi. Kazu, da se u njega, na ponekoliko dana, za vreme kongresa, smestalo 40.000 do 50.000 Ijud i! Kada smo mi stigli, opsta situacija, u duhovno moralnom smislu bila je ocajna! Svi obziri uvazenja i postovanja b ili su pali! Djenerali su se b ili povu kli u svoje barake! Visi staresinski kadar takodje! Po logoru su vrsljali m ladji i najm ladji! U takvoj situaciji nas devetorica b ili smo tr. razneti na sve strane! Svi su nas zvali! Prosto nismo znali gde cemo pre! Ja licno gledao sam da uhvatim vezu i da situaciju izlozim nekome od sta rijih i borbenijih djenerala, onako kakva sam uputstva, pre polaska, dobio od pukovnika Mihailovica.

Nirnberska deklaracija bila je na umoru! Nje su se odricali i sami njeni tvorci! Samo se po sebi razume, da smo mi b ili ogorceni protivnici te deklaracije.
Preko kapetana Urosevica dosao sam u vezu sa ppukovnikm Ristom Petrovicem, majorom Nikolom Kosicem i kapetanom Milovanom M ojicem . Posle razgovora od nekoliko dana i svih m ojih objasnjenja situacije u otadzbini, doneta je odluka, da se ja sastanem sa djeneralom D im itrijem Zivkovicem, da mu izlozim situaciju i da mu dam sugestije sta i kako treba ra diti. Licno prema djeneralu Zivkovicu nisam gajio narocte sim patije i uvazenje. Znao sam, da je jedan od najm ladjih arm iskih djenerala, pa sam racunao i da je najborbeniji. Pored ovoga znao sam da, medju m ladjim ofciram , ima veliki broj postovalaca, ko ji su ranije b ili njegovi djaci. Prevario sam se! Sastanak, po prednjem dogovoru odrzan je oko 20. aprla 1942. Cini mi se u jednoj baraci bloka V II. Sastanku su prisustvovali: djeneral Zivkovic, ja, ppukovnici Rista Petrovic i Radivoje Lucic, m ajor Nikola Kosic i kapetani Milovan M ojic i Brativoje Urosevic. Kada smo posedali, ja sam odmah presao na stvar. Prvo sam djeneralu Zivkovicu pokazao jedno malo ov-

171
lascenje, koje sam, od djenerala Mihailovica, dobio pred polazak u zarobljenistvo. Potom sam ga upitao: da li mu je poznato, da je pukovnik M ihailovic sada diviziski djeneral i da je postavljen za M inistra Vojske i mom arice u otadzbini? Odgovorio mi je: da je nesto procitao u nemackoj stampi, a nesto je, njemu podpuno nejasno, dobio iz Londona. Potvrdio sam mu te vesti i odmah ga upitao: da li priznaje djenerala Mihailovica za svoga

predpostavljenog i da li je spreman da prima i izvsava njegova naredjenja. Primetio sam, da je pitanje za djenerala Zivkovica bilo vrlo nezgodno i neprijatno! Uostalom, kao sto je pojava djenerala Mihailovica bila nezgodna i neprijatna bar za vecinu djenerala. Posle kraceg razm isljanja odgovorio je: da je spreman da prima i izvrsava naredjenja dobijena od djenerala Mihailovica, u koliko ne bude iz Londona, drukcije naredjeno.
Odmah sam presao na stvar. Uglavnom, izlozio sam mu odredbe koje su docnije izlivene u Instrukciju Str. Pov. Br. 401 /4 3 . Ove su mi odredbe bile poznate, jer se o njim a dugo diskutovalo na Ravnoj gori. Pitao sam ga, da li je spreman da, mimo odredaba Zenevske kon-

vencije, prim i duznost komandanta logora Oflag X III B Nirnberg, a ja se primam duznosti Nacelnika staba te komande?
Posle duzeg razm isljanja djeneral Zivkovic razvio je je temu: kako je vrlo nezgodno, a i opasno, u sadas-

njoj situaciji, preduzimati organizaciju u izlozenom smis lu. U logoru vec postoje razna udruzenja: Toplicana, Uzicana, Kragujevcana, Timocana itd., te bi se preko tih udruzenja moglo nesto pokusati u predlozenom smislu! Odgovorio sam djeneralu Zivkovicu: da ta i takva udrzenja apsolutno nisu sposobna da na sebe prime i sprovedu ulogu organizatora jedne ovako znacajne i tajne komande. Mene djeneral Mihailovic nije ovlastio, da

u logorima stvaram neka pevacka, dobrotvorna, socijalna" itd. drustva, vec vojnicki uredjenu i cvrsto komandovanu orgamzaciju! Posle poduze diskusije po ovom problemu, osetio sam da djeneral Zivkovic nije spreman, a ni sposoban, da na sebe prim i ovako delikatnu duznost i odgovornost!
Za vreme ove diskusije svi prisutni cutali su. Na kraju djeneral Zivkovic trazio je nekoliko dana, da se razmisli i da bolje prouci ovo pitanje. Obavestice me o donetoj odluci. Dogovorili smo se, da se sledeci

sastanak odrzi najdalje do 30. aprila 1942.


Posle ovoga sastanka nikad se vise nismo sastali! Uglavnom zbog oklevanja i neodlucnosti djenerala Zivkovica. Pored ovoga, vec posle nekoliko dana, po logoru su vec poceli da kruze glasovi, kako ce jedna grupa, od oko 800 oficira, b iti uskoro prebacena iz Nirnberga u Osnabrik! Verovatno je i to uticalo, da se ne odrzi zakazani sastanak. Bas nekako pred konac aprila u Nirnberg je, iz Srbije, doveden m ajor Jezdim ir Dangic, a sa njim zajedno i njegov adjutant 'kapetan Borivoje Jovanovic. Oni nisu uvodjeni u logor, vec su zadrzani u logorskoj bolnici izvan logorskih zica. Sa njim a smo se sastali tek kad smo dosli u Libek. Pri kraju aprilal942 ., kroz logor je prostrujala vest, da su iz Srbije stigli neki a rtik li za ishranu i da je to poklon srpske vlade zarobljenicim a! Od ovoga ,,Zbor"je na-

pravio snaznu propagandnu parolu, kako je tim posiljkama Nedic spasao sigurne smrti hiljadama zarobljenika!! Sve je to bila lazna propaganda! Vec u to doba poceli su da stizu individualni paketi iz otadzbine, a tako isto i paketi Medjunarodnog Crvenog krsta! To su b ili paketi ko ji su spasli zarobljenike a ne Nedicevi paketi. Uostalom, ukoliko se secam, to i nisu b ili individualni paketi, vec otvorena vagonska roba, koja se uglav-

173 nom sastojala iz: pasulja, slanine, suvih sljiva, i nesto jabuka, crnog luka i paprike. Ovu su robu sami zarobIjenici pakovali u pakete i tek su onda deljeni zarobljenicima. U vezi sa tim paketima moja grupa imala je jedan sastanak, na kome je, po predlogu pukovnika Trisica doneta odluka: da se ti paketi ne primaju, posto su

poslati od strane izdajnika i nsmackog sluge Nedica".!


I mi ih nismo prim a li. Pored nas, jedan veliki b ro j, drugih zarobljenika, tako isto nije hteo da prima te pakete! Ukoliko se secam, te posiljke stigle su samo dvaputa i to samo u logore Nirnbercj i Osnabrik. Uostalom ceo taj posao organizovao je i sprveo Srpski Crveni krst, sa celokupnim srpskim narodom, a nikako djeneral Nedic. Dok smo mi svi ovako z ivo ta rili, kapetan Urosevic i kapetan Dabetic, pored ostalfh poslova, stalno su izvid ja li mogucnosti izvodjenja begstva. Narocito kapetan Urosevic. Bio je to rodjeni i pasionirani begunac! On je tek pri sedmom pokusaju uspeo da izadje iz logora! Ali posie pet dana uhvacen i vracen u logor. D efinitivno je uspeo da pobegne i da se docepa otadzbine, tek pri devetom pokusaju iz S trija 1943. Dani su tekli polako! Jednolicni, tamni i tm u rn i! Tako smo docekali i 6. maj 1942. Djurdjevdan. Dan moje i kapetana M itrovica slave. Bilo je podne. Posedali smo za rucak (kuvana stocna repa sa mesom u tragu). O citali m olitvu i zapalili svecu, zabodenu u hleb, ko ji je bio nabavljen u varosi. U tom trenutku u baraku je usao jedan nemacki v o jn ik i pozvao kapetana M itrovica, da sa njim odmah podje u logorsku komandu. M itrovic se digao i otisao. Mi smo ostali i nagadjali zbog cega je to M itrovic, tako hitno pozvan u nemacku komandu?! Kapetan M itrovic vra tio se posle pola casa. Bio je sav ozaren i radostan. Odmafr nam je saopstio, da my

174
je naredjeno, da u roku od dva casa bude spreman za put u Beograd! Svi smo zanemeli od iznenadjenja zbog ove neocekivane vesti! Posle 1<ratkog cestitanja svi smo nastali, da se kapetan M itrovic sto pre spremi za put. Zbog kratkoce vremena nisam mogao nista da napisem za djenerala Mihailovica. N iti je kapetan M itrovic imao mogucnosti da to prikriveno spakuje kako treba. Dao sam mu jednu kratku ceduljicu, a kojoj sam napisao, da smo stigli u Nemacku i da se nalazima u Nirnbergu. O svemu ostalom usmeno ce ga obavestiti kapetan M itrovic. Tom izvestaju treba da pokloni punu

paznju i poverenje.
Kapetan M itro vic brzo se spremio i posto smo se iz lju b ili sa n jim , on je otisao pracen sa dva nemacka strazara. Nepoznat mi je d a lji rad kapetana M itrovica. Obavesten sam, da je njegovo oslobodjenje izdejstvovao nemacki kapetan dr. M atl, sa ko jim smo saradjivali u otadzbini. Isto tako, da je srecno stigao u otadzbinu i da je, pred kraj 1943., na Jajincima streljan, od strane Nemaca. Govori se, da je po dolasku u otadzbinu stupio u Nedicevu sluzbu, ali da je istovremeno odrzavao vezu i radio za djenerala Mihailovica. O tkriven streljan je, kao sto sam gore naveo.

Slava mu i hvala! 2. Logor Oflag VI C Evershajde Osnabrik

Nekako odmah posle Durdjevdana 1942., palo je naredjenje, da se jedna velika grupa oficira, oko 800, prebaci iz Oflaga X III B - Nirnberg u Oflag VI C -- Osnabrik. U toj grupi b ili smo i svi mi, ko ji smo koncem marta 1942. doterani iz otadzbine. Pokret je izvrsen Okp 10, maja 1942. Posle trodnevnog putovanja stigli

175
smo u logor Oflag VI C. Putovali smo u zatvorenim H vagonima. U pojedine vagone ubacivano je vise od 40 o ficira! Zbog toga je put bio bio tezak, naporan i zamoran. U logor smo stigli pred podne. Posto su nas pred nemackom kom andaturom podvrgli uobicajenoj nemackoj proceduri pregleda i pretresa, ko ji su tra ja li do pred sami mrak uveli su nas u logor. Razume se, da su se, sa one druge strane zice, nakupilo stotine oficira, koji su preko zica pokusavali da dodju u vezu sa nama. M oju grupu, sem djenerala g. Stefanovica, smestili su u baraku 17 iIi. 18 ne secam se tacno. Barake su bile drvene, a prim ale su po 20 Ijudi u jednu sobu. Kad smo usli u baraku, zatekli smo izvestan broj starosedelaca. I u ovom logoru nas dnevni zivot razvijao se kao i u Nirnbergu. lako je u ovaj logor, pocetkom 1942., iz Srbije dovedeno oko 400 oficira,iako su zarobljenici u ovom logoru, vec im ali izvesna obavestenja o situaciji u S rb iji, ipak nasa je grupa docekana sa razum ljivom i velikom radoznaloscu. Jer ipak, mi smo b ili grupa oficira, koja je bila direktno angazovana u borbenom pokretu djenerala Mihailovica. Mi nismo b ili dangubasi", k o ji ironicni i sarkasticni naziv m ajor g. D jordjevic prenosi iz stampe izdajnickog sprega Nedic Ljotic. A ko su b ili ti dangubasi" ja sam jasno izlozio u m ojoj brosuri u kojo j sam izvrsio ocenu knjiga pukovnika g. Trisica i kapetana g. Martinovica. Posvednevno smo isli iz barake u baraku i vrsili izlaganje situacije u onom smislu, kao sto sam napred izlozio. Podela logora na dve protivstavljene vojno politicke grupe vec je bila u zametku. Na nacionalno

vojnicku i komunisticku (progresivno demokratsku) grupu. Ovo se osecalo na svakom koraku. Naroci-

176
to pri predavanjima po barakama. Manifestovalo se raznim tendencioznim pitanjim a i zlonamernim primedbama. Ovde smo doziveli i preziveli pocetke raznih sudara izmedju jedne i druge grupe. Oni su se, u pocetku, uglavnom odigravali na zboristu" p riliko m predaje i prijema stroja.A docnije su prebaceni na ku ltu rn o prosvetni zivot i m aterijalno snabdevanje; na pitanja poverenika, menaza, ishrane itd. Ukratko, na celokupan zivot i rad u logoru. Sva ova zbivanja iscrpno i podrobno izlozio je u svojoj kn jizi m ajor g. D jordjevic samo sa jednim veiikim nedostatkom nije nam ukazao na krivce koji su doveli do ovakvog stanja u logoru! (V id i moja izlaganja Odelj. I tac. 5. i 7.) Ja sam osetio da je dosao momenat, kada treba kidati sa postojecim stanjem u logoru i kada tim progresivno demokartskim" ( ko m unistickim ) elementima treba pokazati zube i rogove, a pamet im naterati u glavu. Meni je savrseno bilo jasno, da se, bez pomoci

Nemaca, ovo pitanje no moze resiti! Djenerala Popadica tadasnjeg Logorskog najstarijeg o ficira" jos iz ranije poznavao sam vrlo dobro. Jednovremeno smo b ili djaci kragujevacke gimnazije. Po skoli je bio samo godinu dana s ta riji od mene. Otisao sam kod njega sa ciljem , da mu objasnim situaciju u otadzbini i da mu dam sugestije sta i kako treba da radi. Pole duzeg razgovora utvrdio sam, da on ima podpuno pogresna shvatanja i uverenja. Bio je uveren u Nemacku pobedu, a hvalio je rad djenerala Nedica kome je bio cdan, podcenjivao je rad djenerala Mihailovica! Njegovu borbu nazivao je budalastinom"! Pored ovoga iz njegovog govora izbijala je i zavist, netrpeljivost, podcenjivanje,, pa cak i mrnja prema djeneralu M ihailovicu. Meni to nije bilo nista novo i nepoznato. Vecina djenerala osecala je i imala je isti stav.

177
prema djeneralu M ihailovicu kao i djeneral Popadic. Kao kruna ove moje intervencije pojavila se nakazna naredba djenerala Popadica br. 4 za 22. juni 1942. Posle ovog razgovora i razgovora sa jos nekoliko djenerala stekao sam uverenje, da se sa nasim djenera-

lima, u nemackom zarobljenistvu, ne moze preduzetti i organizovati nikakva borbena priprema.


Onda sam sam, sa svojim Ijudim a, sa kojim a sam doveden u zarobljenistvo odpoceo podpuno zasebnu i novu akciju za form ira nje tajne komande logora u duhu Instrukcije Str. Pov. Br. 401/43. A li nas je b ilo malo. Svega devet Ijudi. Ipak rad smo odpoceli i on se odvijao, iako sporo, ali sa uspehom. Bilo je vrlo tesko osvestiti i rasvestiti Ijude za neku ilegalnu akciju! Vecina se bila zavila u odredbe Zenevske konvencije i njim a branila svoj kukavicluk, nehat i nemar prema otadzbini. Ja licno imao sam duge i opsezne razgovore sa jednim m ojim 'prisnim prija telje m i skolskim drugom iz gimnazije, a tako isto i iz ratova 1912. do 1918. Po zanimanju bio je profesor, a po cinu rez. m ajor. U vremenu izmedju ratova, odrzavali smo stalne i p rija te ljske veze. Verovao sam mu, a i on meni. Pripadao je grupi Koste Novakovica, Sime Markovica, Dusana Popovica i dr. 1919. izabran je na kom unistickoj listi za narodnog poslanika. (Im e ne navodim jer doticni i sada zivi na te rito riji Jugoslavije). Kad sam mu podrobno izlozio situaciju u otadzbini i rad komunista, pod komandom Broza, stalno se vajkao kako i zasto nije doslo do sporazuma izmedju djenerala Mihailovica i Broza! Osudjivao je kom unisticke postupke i slagao se samnom da, u logoru treba preduzeti i

sprovesti akciju za zajednicki rad nacionalno vojnicke i progresivno demokratske (komunisticke) grupe.
Oko toga vodili smo duge razgovore i on je p rim io na sebe da pristupi priprem nim poslovima, da kod kpmv-

178
nisticke grupe ostvari mogucnost za sprovodjenje takve akcije. Sa svoje strane obecao sam, da cu pokusati da to isto sprovedem kod nacionalno vojnicke grupe. Za to vreme kapetan Urosevic i kapetan Dabetic stalno su izvidjali i procenjivali mogucnost begstva. Izgledi su b ili vrlo slabi. Bas, nekako, pred sam nas dolazak u Osnabrik, izvrsio je uspesno begstvo iz logora m ajor Ljubisa Terzic sa jos jednim porucnikom . Zbog ovoga su Nemci pojacali sluzbu opreze. Pored ovoga, Nemci su u logor doveli i dva velika obucena psa. N jih su pustali u krug logora, svake veceri sa padom prvoga mraka. Zbog ovoga bilo je nemoguce neopazeno izaci u krug, a kamo li doci do prepreke od zicea. Zbog nepaznje i nevodjenja racuna o ovoj opasnosti bilo je dva tri slucaja napada ovih pasa na pojedince. U ovakvom radu docekali smo u Oflagu VI C i avgust mesec 1942. 10. avgusta 1942. palo je naredjenje, da se samo nasa grupa priprem i za pokret, posto cemo b iti premesteni iz Osnabrika. Naredjenje se odnosilo sa mo na nas, k o ji smo marta 1942. dovedeni iz Beograda. Na nasa pitanja gde cemo i zasto nas premestaju, Nemci nisu hteli da dadu odgovor. Iz logora su nas izveli pred podne 10. avgusta 1942., i posle uobicajenog pregJda i pretresa, pred mrak, odveli nas na zeleznicku stanicu i ukrcali u jedan vagon drge klase. Sa prvim mrakom, oko 7 casova po podne voz je krenuo. Tek tada su nas Nemci obavestili, da nas vode u Libek.

3. Logor Oflag IV C Libek


Posle puta od punih 24 casa, stigli smo u Libek, 11. avgusta 1942., oko 10 casova po podne. Uveli su nas u jednu veliku halu, kao. neki avionski hangar. Bio je izvan logorskih ?jc, D<?k SV s? ob^vile uobicajene

179
procedure, oko pregleda i pretresa, kako licnog, tako i stvari, vec je bilo dva casa jutra 12. avgusta 1942. Onda su nas uveli u logor. Nas jedanaestoricu uveli su u jednu polupraznu baraku koja je bila nastanjena, de lim icno belgiskim zarobljenim ofcirim a, a bilo je nekoliko i nasih, koj su se tu zatekl kao: m ajor V lastim ir Vukcevic, m ajor Jezdimir Dangic, rez. kapetan Bora Jovanovic, kapetani Trofim ov, Petar Anagnosti i Azarjev i porucnik Aleksandar Bjelavec. Pored napred navedenih, koncem ove godine, dovedeni su iz Osnabrika u Libek: pukovnik Milan Kaludjercic, ppukovnik Jefta Jovanovic, m ajor llija Deretic i rez. kapetani' Ljuba Radovanovic i Milan Bogdanovic, porucnik Stanoje Aksic i jos jedan a rtilje ris k i porucnik cijeg se imena ne mogu da etim. Svi su oni b ili kom unisticki raspolozeni. Tako, kohcem 1942., u Libeku se skupilo dvadeset i pet nasih oficira. Belgijanci, ko ji su znali da cemo mi doci, docekali su nas dobrodoslicom burno i bucno! Odmah su nas po dvojicu po tro jic u uveli u njihove obe. Ja sam sa ppukovnikom Lucicem, k o ji je dobro govorio francuski, uveden u jednu sobu. Sada su rjastali bezkrajni razgovori i bogato cascenje neverovatno za nase zarobljenicke prilike. Bilo je tu beloga hleba, svezih snicli, raznog suvog mesa, povrca iz raznih konzervi, svezeg povrca, grozdja, pa cak i vina i rakije. Ja i ppukovnik Lucic b ili smo zaprepasceni ovako bogatom trpezom! Ubrzo su nam objasnili, da ta belgiska grupa oficira, svakog petka, iz Belgije, dobija po jedan vagon raznih zinih namirnica i drugih potreba. Bilo je vec dobro svanulo kad smo se rastaii. Ja, ppukovnik Lucic i kapetan Urosevic b ili smo smesteni u jednu sobu, u kojoj su b ili jos tr i nasa oficira starosedeoca i progresivni". Kad sam se, posle jutarnjeg zbora i dorucka, malo bolje orijentisao, dosao sam do ovih saznanja,

180
Logor Oflag V IC - L ib e k , bio je tzv. Medjunarodni logor c iji se sastav cesto menjao. U tom trenutku u njemu se nalazilo: oko 3.000 poljskih, oko 600 francuskih, 135 belgiskih i sada nas 25 jugoslovenskih oficira. Bilo nas je svih cinova od djenerala do pporucnika! Sa PoIjacima je bio samo jedan najviseg cina djeneral Piskor. On je za vreme rata bio komandant neke poljske rezervne grupe arm ija. Bilo je sedam belgiskih djenerala. Med ju njim a i njihov Nacelnik staba Vrhovne Komande djeneral Van Vanderberger. Francuzi nisu im ali ni jednog djenerala, a mi smo im ali djenerala M ilutina Stefanovica. Po p o liticko j obojenosti i ideoloskoj pripadnosti stanje je b ilo ovako: Poljaci. Oko 2.500 b ilo je cistih nacionalista, a oko 500 sredonja". Verovatno je medju njim a bilo i kom unistickih simpatizera. Francuzi. Od oko 600 samo 26 bilo je degolovaca pod vodjstvom socijaliste rez. porucnika profesora Maksa Lezena. On je posle rata dugo godina bio francuski ministar vojske. Svi ostali b ili su petenovci, k o ji su od njega i u to doba, prim ali unapredjenja i odlikovanja! Belgijanci. Bez izuzetka svi su nacionalisti. Kralja Leopolda visoko su cenili, postovali i voleli. Jugosloveni. Nas devet, na celu sa djeneralom Stefanovicem pripadnici pokretta D M cisti nacionalisti. Iz nase grupe pukovnik Krejakovic i ppukovnik PaIjic sum njivi. Svi ostali, kako oni koje smo zatekli. tako i oni, k o ji su naknadno dovedenil, u ovo doba nisu bili jasno opredeljeni. Ali jos onda je bilo jasno da su

simpatizeri progresivno demokratske grupe" (komm unisti)! Svi su oni, sem majora Vukcevica, u toku 1943., prisli komunistickoj grupi.
Logor Oflag VI C nalazio se na oko 3 km. od Libeka. g io je postavljen na jednom peskovitom platou, k o ji s

18t
ka zapadu i jugu prema varosi, spustao dosta strm o u siroke uvale, a prema severu i istoku produzavao se u peskovittu ravnicu ka Severnom moru. Sve barake bile su zidane, sa odajama razne velicine od 10 20 stanovnika. Sad je nastao redovan zarobljenicki zivot. Nasu grupu D M svi su cenili, postovali i voleli. N arocitto Belgijanci. Nosili su nas na rukama! Gostili su nas i castili sa svim onim sto su im ali. A im ali su svega i svacega. Nasa D M grupa osecala se vrlo dobro. Isli smo iz barake u baraku. Gostili smo se, drzali predavanja, davali obavestenja i odgovarali na mnogbrojna pittanja. Ja, licno odrzao sam dva predavanja o geopolitickoj situaciji nase otadzbine od njenog stvaranja 1918. do njene propasti 1941. I tako nam je vreme prolazilo, u granicama mogucnosti, dosta snosno i fprijatno. Za sve to vreme kapetan Urosevic i kapetan Dabebetic neprekidno su osm atrali i izvidjali mogucnost begstva. Ali izgledi na uspesno ostvarenje begstva b ili su vrlo slabi. Na kraju je doneta odluka, da se za begstvo ikoristi maglalU ovom delu Severne Nemacke, narocito pored obale Severnog mora magle su bile vrlo ceste, vrlo guste i masivne tako, da se nije videlo dalje od 2 3

metra! Osetna njihova mana bila je nestalnost trajanja.


Poneki put trajale su satima, a poneki put po nekoliko m inuta. Ali drugog izlaza nije bilo. Znali smo da Nemci, za vreme ovakvih magli, cesto, pored zicane prepreke, upucuju kontrolne patrole. Stoga su na uglovima logora sa zapadne strane, predvidjeni osmatraci. Oni su, jakim zvizdukom, trebali da nam jaye nailazak kontrolne patrole.

Pored svih nezgoda odluceno je, da se magla izkoristi za izvrsenje begstva. U tom smislu preduzete su i
sprovedene sve pripreme (nabavka, odnosno sivenje odela od cebadi, pakovanje ranaca, izrada potrebnih licnih

16
fotografija, izrada, odnosno falsifikovanje ausvajsa i radnickoh knjizica, p riku p lja n je artikala za ihranu, nabavka potrebnog novca itd .) Izradu tj. falsifikovanje raznih dokumenata vrsio je kapetan Azarjev, a pomagao mu je kapetan Anagnosti. On je to vrsio tako um etnicki, da su Nemci, samo pod m ikroskopom mogli da utvrde, da li je dokumenat stampan, ili radjen rukom perom! Sve pripremfe isle su v rlo tesko i sporo. Ali a rtik li iz americkih Care paketa (kafa, caj, cokolada, sapun itd .) ucinili su svoje. Pored ovoga i logorski novac me-i njan je za rajhsm arke po kursu 1:5 tj. jedna rajhsmarka kostala je 5 logorskih maraka. Sve nabavke vrsene su verovatno desetostruko skuplje od norm alnih cena! A li za to niko nije pitao. Ja licno bio sam spreman za begstvo. Kapetanu Urosevicu i Dabeticu dao sam po jedan napoleon. Meni je ostalo jos cetiri. Nas trojica, iz nase grupe resili smo se na begstvo. Posle tr i meseca napornih priprema sve je, uglavnom b ilo gotovo. Za begstvo je bilo spremno set Poljaka, cetiri Belgijanca i nas tri Srbina. Od Francuza niko nije hteo da ucestvuje u ovom preduzecu"! Uistinu, ovo je b ilo akcionarsko" preduzece. Sve smo radili zajednicki i svaka je nacija dobila zadatak sta ima da nabavi. Nama je palo u deo da nbavimo fotografski aparat! Posle velikog truda i po skupe pare uspeli smo da ga nabavimo. Ja sam bio na jsta riji u celoj grupi. Raredio sam da, pocev od

1. marta 1943., bez obzira na vrem, svaka grupa svakoga dana bude prikupljena u jednoj poljskoj baraci, koja je bila najbliza zicama i da cekaju moje naredjenje za polazak. Dogovorili smo se: da prosecanje zica izvrse Poljaci i da provlacenje kroz zice ide ovim redom: prvo jedan Poljak, pa jedan Belgijanac, pa jedan Srbin i tako redom do poslednjeg.
Tako smo docekali 17. m art 1943. Dan je osvanuo mracan, tm uran i maglovit. Magla se spustala cas gus-

m
ca cas redja. Talasi su se redjali jedan za drugim . Oko deset casova naisao je jedan vrlo gust talas magle. Vise se nije moglo cekati i oklevati. Svi smo b ili spremni. Naredio sam kapetanu Urosevicu, da obavesti Poljake da pristupe prosecanju zica. Rad je odmah odpoceo. Mesto za prosecanje zica odredjeno je, izmedju dve stazarske kule . na zapadnoj ivici logora. Pravac kretanja odredjen je: Hamburg Bremen Groningen u Holandiji Tu je trebala da se p riku p i svaka nacionalna grupa, a dalje da vrsi samostalni pokret pravcem, k o ji sama izabere. Za nasu grupu naredo sam, da se p riku p im o i sacekamo na istocnom ulazu u Hamburg. Dalji pokret prema situaciji. Zice su, pod maglom, vrlo brzo prosecene i prolaz je odpoceo. IzasaO je jedan Poljak, pa jedan belgiski porucnik, a za n jim sam trebao da izadjem ja. M edjutim , taj Belgijanac zapetljao se svojim sinjelom u prosecene zice i dalje nije mogaol Uleteo sam u prosek i pomogao Belijancu da se oslobodi zice On je izasao i ja tr. zajedno sa n jim . Video sam, da je posle nas, izasao jos jedan Poljak. U tom trenutku cuo se jak zvizduk naseg osmatraca. Znak da nailazi kontrolna patrola. Zem ljiste oko logora bilo je pokriveno retkom sitnogoricom . Ja i Belgijanac potrcali smo, da se sto pre udaljim o od zice. Nismo odm akli ni oko 100 metara, kada je pozadi nas odjeknulo nemacko H a lt"! A odmah zatim odjeknuo i jedan puscani pucanj. Brzo smo se bacili na zemlju i p rip ili uz nju. U tom momentu presisao je, preko nas, jedan m itraljeski rafal sa strazarske kule'. Odmoh posle toga magla se razredila i ja sam video nemacku kontrolnu patrolu kako se krece oko prosecenog prolaza. Iz logora, u trcecem koraku, kretala se jedna desetina Nemaca pravo na prosek. Video sam da je pokusaj begstva propao i saopstio belgiskom porucniku, da treba da se dignemo, jer nam drugog izlaza nema. To smo

184 i ucnili. Razume se opet se zacula nemacka komanda

s to j" i ruke u vis"! Sa nama dvojicom bilo je svrseno. A li i onaj prvi Poljak bio je blizu, jer nije smeo da se krece dalje zbog strazara na kuli. I on se predao. Tako su se Nemci7 sa nama trojicom v ra tili u logor. A sta je bio sa ostalima iz grupe? Kroz proseceni prolaz, do pojave nemacke kontrolne patrole, uspeli su da se provuku jos jedan Poljak i jedan Belgijanac. Ali kad su videli, da je pokusaj begstva odkriven, bacili su se na zemfju i neopazeno se opet uvukli u logor. Kapetani' Urosevic i Dabetic nervozni i nestrpljivi, a videci kako provlacenje kroz zice ide sporo, n a jh itn ije , i uz pomoc osalih zarobljenika, izneli su iz baraka nekoiikd stolova i klupa! Namera im je bila, da ovim m aterijalom premoste gornji raspon zicane prepreke i da je na taj nacin predju. Zbog nailaska nemacke kontrolne patrole i o tkrivanja mesta prelaza i ovaj je pokusaj propao. Kad smo mi usli u logor na mestu prelaza nije bilo nikoga! V eliki broi zarobljenika i pomagaca, zajedno sa priprem ljenim beguncima iscezao je i rasturio se po barakama. Na licu mesta ostac je haos od polom ljenih stolova, klupa i drugog m aterijala, ko ji je trebao da posluzi za premoscivanje prepreke i prelaz preko iste. Nas tro jicu odveli su odmah u nemacku Komandu logora. Tu je doslo do ostrog sukoba izmedju poljskog kapetana begunca i nemackog abver oficira. 1 da nije odlucno intervenisao kapetan von Oldenburg verovatno bi doslo do krvi, jer je nemacki abver o fic ir vec bio potegao pistolj. Posle kraceg ispitivanja, nemacki

komandant logora kaznio je nas trojicu sa po 30 { trideset) dana zatvora.


Ovde moram da napomenem, da su se Nemci, u pogledu begstva, uglavnom, ponasali dzentlmenski i vojnicki. Strogo su se pridzavali odredaba Zenevske kon-

185
vencije. Eto, tako se zavrsio kusaj begstva. A li druge gora nisu postojale. A ko izvodljive i vremenski

ovaj riskantni i neozbiljni pomogucnosti za begstvo iz loi ako su postojale, bile su tesi m aterijalno.

oOo U to vreme, u ovom logoru, nalazila su se dva izvanredno vazna zarobljenika. Jedan je bio porucnik Jakov Dzungasvili, rodjeni sin Staljinov, a drugi je bio sin Leona Bluma, bivseg predsednika francuske vlade, kapetan inzinjer Sarl Blum. Obojica su b ili smesteni u djene? ralsku baraku, soba do sobe. Ova baraka nalazila se na jugo zapadnoj ivici logor i bila je samo zicanom preprekom razdvojena od jednog puta, ko ji je vodio pored same prepreke. Odmah od puta teren je blago padao u jednu uvalu, koja je bila posejana kukuruzoiru Posete kod kapetana Bluma i porucnika Jakova bile su v rlo ceste. Narocito ova nasa progresivno demokratska" grupa, na celu sa pukovnikom Kaludjercicem tr. nije izbijaia iz te barake! Ja sam porucnika Jakova posetio samo jedanput. Secam ga se kao danas. Omaien/ lepo razvijen, malo mongolskog tipa, ali lep mladi covek. Bio je v rlo ozbiljan. Malo je govorio, a vise slusao. Zarobljen je negde oko Smoienska. O djeneralu Mihailovicu izrazavao se vrlo pohvalno. Broza uopste nije pom injao! Secam se kao danas. Bilo je govora o svrsetku rata i povrtaku u otadzbinu. Onda je on rekao: Svima vama je lako! Svi imate gde da se vratite. Ali gde cu ja posle rata? Ni sam ne znam !'' Na moje zacudjeno pitta^ nje, kako to da on nema gde da se vrati i zasto?! Odgovorio je: Kod nas je odgovornost zarobljenika vrlo

velika. Za zarobljenike predvidjena je cak i smrtna kazpsi! Ali bolje je da ne razgovaramo o tome, Posle rata

186 neka bude sto mora b iti".


Posle naseg neuspelog pokusaja begstva, kapetan Urosevic i dalje je neprekidno i danju i nocu razmisIjao o begstvu. Naposletku izvestio me, da se dogovorio

sa porucnikom Jakovom, da se iz njegove sobe prokopa tunel ispod zicane prepreke i puta, ko ji je prolazio pored samih zica. Prema proracunu trebalo je prokopati tunel u duzini oko 70 metara pa da se izbije sa one strane puta u kukuruz. O dluku )e doneo kapetan Urosevic.
Posle razgovora sa porucnikom Staljinom , on je dao pristanak da se rad odpocne iz njegove sobe stim , da i on ucestvuje u begstvu. Dalje je odluceno, da se u kombinaciju za rad i begstvo uzmu u obzir samo Poljaci. Francuzi i Befgijanci ocenjeni su kao nedovoljno sigurni i cvrsti. Poljaci su odredili sest oficira. M i, sa nase strane odred ili smo kapetane Urosevica i Dabetica, sto sa porucnikom Jakovom cini svega devet oficira. Dalje je odluceno: da samo tih devet oficira ucestvuju u radu i da sa-

mo oni mogu da iskoriste tunel. I niko vise.


Ja licno,i pored najbolje volje, nisam bio sposoban da ucestvujem u tom preduzecu. Jednoga dana, juna meseca 1943., radeci vezbe na vra tilu , otvorila m i se desna hernijal O kilavio saml Posle lekarskog pregleda receno mi je, da je potrebna operacija. A li kako?! U to vreme, u libeckoj bolnici, na hirurskom odelenju, nije bito mesta. Saopsteno m i je, da moram da pricekam dok se ne stvori mesto. Svakako sa otvorenom kilom ja nisam dolazio u obzir da ucestvujem u teskom i napornom tunelskom radu, a tako isto ni u dugam kretanju! Sada su nastale opet opsezne pripreme za begstvo. Srecom, nesto m aterijala i odela sacuvano je posle onog neuspelog begstva od meseca marta. Radilo se uzurbano i naporno. Srecom zemljiste je bfo cist pesak. Ovo fe umnogome olaksavalo iznosenje j rgj&acivanje iskopanog peskg iz tupela, Qn se moga^

187
prosipati svuda. Bio je podpuno jednak sa peskom iz logorskog kruga. Za obiaganje tuneia upotrebljavali smo daske od: stolova, klupa, kreveta, delove od kufera, raznih sanduka itd. Posle dvomesecnog teskog i napornog rada tunel je bio probijen i spreman za upotrebu. Ali jedna neobicna, neverovtna, glupa i neperdvidjena slucajnost onemogucila je i ovaj poduhvat. Peti ju li 1943., bio je predvidjen kao dan izlaska. Do toga dana sve je bilo gotovo i spremno za begstvo. Odredjeni o fic iri za izlazak, ulazili su jedan po jedan u sobu porucnika StaIjina i spustali se u tunel. Pocetak izlaska bio je odredjen za deset casova po podne. Ovo iz razloga, da bi begunci im ali vremena da se, do zore, udalje sto vise od logora. I sad nastaje ono Jaksicevo: ,,|| ne da djavo, il ne da Bog"! Bas kada su se svi begunci spustili u tunel i zauzeli red izlaska, putem je, pored logora, naisao jedan teski nemacki kamion! Pod teretom kamiona i inace slaba konstrukcija tunela srusila se! Kamion je prednjim tockovima upao u tunel i vise nije mogao da krene. Zbog ovoga i cela grupa begunaca bila je predvojena. Najgore je prosao kapetan Dabetic. On je tr. bio zatrpan koljem , zicom i peskom. Jedva ga je izvukao kapetan Urosevic uz pomoc Poljaka. Na izlazu iz tunela nasla su se tr i poljska oficira. Ostali su predvojeni upalim kamionom. Razumljivo je, da je sad nastalo hitno izvlacenje iz tunela i kroz Staljinovu sobu svaki je hitao u svoju baraku. Reflektori su odmah upravljeni na provaljeni tunel tako, da ni ona tr i poljska oficira nisu mogla, n iti smela izaci. Oni su uhvaceni na licu mesta i oterani u zatvor. Svi ostali uspeli su da se izvuku i razidju po svojim sobama. Ceo logor bio je blokiran. Stvar je bila svrsena! Izlazak onemogucen! Nastala je uobicajena nemacka trka, vika, dreka, i cika! I razume se, Nemci su tune'onn

188
lako usli u sobu porucnika Staljina. Sutradan obavesteni smo, da su kapetan Blum i porucnik Staljin, u toku toga ju tra , odvedeni iz logora u nepoznatom pravcu. Ni za vreme rata, ni posle rata, nisam mogao da saznam za sudbinu porucnika Jakova Dzungasvilia Staljina! O njegovom bratu V asiliju, nekakvom marsalu SSSR -a dosta je pisano u raznim listovima. Ali o Jakovu nigde ni reci!? Verovatno je dobro prorekgo svoju licnu sudbinu, koju sam, po njegovim recima izlozio napred. Posle ovog ozbiljnog pokusaja begstva iz logora, nastalj su obicni i jedrtolicni dani. Zivelo se tesko i mucno! Izmedju nase grupe D M i grupe pukovnika Kaludjercica neprekidno su rasli nesporazumi i neslaganja. Mogu samo reci, da je nasa grupa uzivala opste postovanje i uvazenje u logoru, dok je grupa progresivno demokratska" posmgtrana ravnodusno, nezainteresovano cak prezrivo. Samo jedna manja grupa Poljaka, verovatno kom unistickih simpatizera, odrzavala je tesnju vezu sa njim a. Kapetan Urosevic nikako nije hteo da m iruje. Stalno je osmatrao i razmsljao o mogucnosti begstva. Jednoga dana saopstio mi je ideju: da ce, preobucen u unifor-

mu nemackog podoficira, da pokusa da izadje na glavnu logorsku kapiju! U pocetku mi je ta ideja izgledala
neozbiljna i neostvarljiva! A li pod njegovom, stalnom sugestijom, a posto je i meni stalo do toga, da djeneralu M ihailovicu, , sto pre, uputim neku vezu sa potrebnim izvestajem, pristao sam i dao odobrenje za pripreme. Sad je nastala ponovna trka oko nabavke opreme i odela. Ali nastale su teskoce. Nasa sredstva bila su vec iscrpena. Skupljali smo dobrovoljne priloge od sigurnih p rija te lja kod Poljaka i Belgijanaca. Trebalo je sasiti nemacku vojnicku uniform u, narocito sinjel. Trebalo je nabaviti kratKe cizme, g ta.ko i$t<? i irite za potf-

18$
oficirsku unform u, kapu, opasac, fu tro lu za pistolj itd. Posle napornog rada od mesec dana sve su pripreme bile zavrsene. Kapetan Urosevic izgledao je kao pravi nemacki podoficir. Za sve to vreme stalno smo osmatrali glavnu logorsku kapiju, kroz koju su vrlo cesto ulazili, ili izlazili nemacki o fic iri i podoficiri. U tvrd ili smo, da je nemacki strazar na glavnoj ka piji vrlo retko uzimao u ruke ausvajs" da bi ga pregledao i kontrolisao. Obicno ga je ulazeci, ili izlazeci organ samo pokazao. Strazar ga je samo pogledao i to je bilo sve. Ti ausvajsi" b ili su izradjeni na crvenom kartonu. N jih je m ajstorski izradjivao kapetan Azarjev. Tako smo docekali i konac meseca jula 1943. Trebalo je samo odrediti dan za izlazak. Odre-

d ili smo ga za 5. avgust 1943.


Osvanuo je odredjeni dan. Bio je to divan le tn ji dan. Izvrsili smo poslednji pregled i kontrolu. Ponovljena su uputstva. Kapetanu Urosevicu dao sam jos jedan napoleon koga sam uzeo od kapetana Dabetica. Posto smo se izpozdravljali i iz lju b ili kapetan Urosevic izasao je iz barake. Moglo je b iti oko deset casova pre podne. Od nase barake do glavne kapije moglo je b iti oko 500 metara. Ka n jo j je vodio siroki prav put. Duz puta i pored baraka razmestili smo se i posmatral.i sta ce se zb iti. Sve se odigravalo po predvidjenom planu! Posto ga je strazar pozdravio, kapetan Urosevic, m irno i pribrano, izvadio je iz zarukavlja od sinjela falsifikovani ausvajs" i pokazao ga strazaru. On ga je samo pogledao opet pozdravio i odmah pristupio otvaranju kapije. O tvorio je i m irno propustio kapetana Urosevica. Pored ovog ausvajsa" kapetan Urosevic bio je soabdeven opet falsifikovanom radnickom knjizicom " koja je glasila na jedno francusko ime. Kapetan Urosevic slabo je znao nemacki, ali je dobro govorio francuski. Za poslednju godinu dana naucio je i nesto poljski. Po njegovom odlasku svi smo b ili radosni, srecni

i zadovoljni. Jedni drugima cestitali smo uspeh, kao da smo sami ostvarili begstvo. Razume se, da je nestanak kapetana Urosevica utvrdjen jos istog dana na vecernjem zboru. Nastala je uobicajena nemacka dreka i vika kao i neuspesno pretrazivanje logora. Ali to se nas nista nije ticalo. Mi smo m irno posmatrali celu tu guzvu! Prosao je jedan dan. Drugi, treci... Smatrali smo da je begstvo kapetana Urosevica uspelo. M edjutim , sedmog dana, na jutarnjem zboru, nemacki dezurni o ficir, neki kapetan Leopold, ironicno nam je saopstio, da je kapetan Urosevic uhvacen i da se sada nalazi u logorskom zatvoru. Ovo nas je pogodilo kao grom iz vedra neba! U pocetku nismo verovali! Sve dok nam Poljaci, k o ji su raznosili hranu u zatvor, nisu doneli cedulju od kapetana Urosevica, i njegov izvestaj da se nalazi u zatvoru. Posle izdrzane kazne od (3 0) trideset dana zatvora (ovo je kod Nemaca bila taksa za begstvo) sa kapetanom Urosevicem videli smo se tek u S triju . U medjuvremenu mi smo prebaceni u S trij, a Nemci su, po izdrzanoj kazni, tamo prebacili i kapetana Urosevica. Tada smo saznali da je kapetan Urosevic odkriven i uhvacen vec drugog dana begstva izmedju Kasela i Fulde! On nije izvrsio moje naredjenje, da krene pravcem Libek Hamburg Bremen Groningen (H o landija), vec je krenuo na jug, da se prebaci u Svajcarsku. Za ovakav rad sam mu ostro zamerio i ukorio ga. Ali sada je sve bilo dockan. Tom priliko m propala su i moja dva napoleona, ko ji su p riliko m pretresa nadjeni kod njega i oduzeti. Desetog avgusta naredjeno nam je da za 15. avgust 1943., budemo spremni za pokret. Razume se, da je nastalo zurno pakovanje i sprema tako, da smo 15. avgusta 1943. b ili spremni za put.

\t\
0O0 Smatram da ce b iti korisno i interesantno, da ovde, u nekoliko reci, dotak nem i sudbinu majora Jezdimira Dangica. Kao sto sam vec napred naveo, m ajor Dangic i kapetan Jovanovic, b ili su prvobitno dovedeni u Oflag X III B Nirnberg. M ajor Dangic uopste nije uvodjen u zaroblenicke barake, vec je nekoliko dana zadrzan u logorskoj bolnici, koja se nalazi van blokovskih zica. I, kako sam napred rekao, jednog dana meseca aprila, 1942., m ajor Dangic nestao je iz Nirnberga. Nisam nikako mogao da saznam gde je odveden! Tek kad su nas, avgusta 1942., prebacili u Libek, tamo smo zatekli i majora Dangica zajedno sa kapetanom Jovanovicem. Majora Dangica nisam ranije poznavao. Na mene ne je odmah ostavio izvanredan utisak. Omalen, dobro razvijen, debeljuskast, i podpuno celav, imao je tako dobrocudan i m io izraz lica, da uopste nije licio na jednog od glavnih vodja nase revolucije iz 1941. Dobar govornik, dobar kozer, dobar pisac, cisti i ovejani nacionalista, iskren i dobrodusan, zadobijao je svakoga sa kim je dolazio u dodir. Kad smo dosli u Libek, on je vec bio uspostavio cvrste i siroke veze i prijateljske odnose, narocinto sa poljskim oficirim a. Isto tako sa Francuzima i Belgijancima. Svi su ga cenili, postovali i voleli! Kad se pocelo govorkati o nasem selenju iz Libeka, on je, pomocu poljskih lekara, stupio u logorsku ambulantu. Patio je od srca. Kad nam je naredjen pokret, njega su poljski lekari zadrzali u ambulanti kao nesposobnog za pokret. Pre polaska video sam se i pozdravio sa m ajorom Dangicem. Tada mi je saopstio, da ima nameru, da preko poljskih lekara, dobije potrebne veze

192 kako bi izvrsio begstvo. On nije bio sposoban za izvrsenje napornog i teskog obicnog begstva. Ja sam to znao. Zato i nije uziman u kom binaciju za obicno begstvo. Kao sto je bilo predvidjeno, tako se i dogodilo. Kad su ga Nemci docnije, sprovodili za S trij, on je ulucio p rilik u i, izmedju Krakova i Psemisla, izvrsio begstvo iz vagona. Pomocu dobijenih veza uspeo je, da se v rlo brzo u kljuci u odrede poljskog oruzanog otpora. N ije mi poznata njegova licna sudbina. Ne znam ni kako je dopao u ruske ruke? Verovatno izdajom! Cinjenica je, da su ga Rusi predali Brozu! Da je doveden u Zagreb, a odatle sproveden u Sarajevo. Tu mu je sudio narodni sud". Osudjen je na sm rt i 1946. streljan negde u okolini Sarajeva.

4. Logor Stalag 325 Strij


Posle uobicajenih pregleda i pretresa, pri dolasku ili izlosku iz logora, 15. avgusta 1943., oko podne, izvedeni smo na zeleznicku stanicu Libek i ukrcani u jedan H vagon daleko od zeleznicke stanice. Sa prvim mrakom, istoga dana, krenuli smo na put. Posle v rlo teskog i napornog puta od cetiri i p6 dana, 20. avgusta 1943. oko podne, stigli smo na zeleznicku stanicu S trij. Ona je bila na samoj ivici varosi. Daleko bi me odvelo da da opisujem ova zarobljenicka putovanja preko i kroz Nemacku. Postupci i tretman Nemaca u odnosu na zarobljenike, b ili su kra jn je necovecni i surovi. Pocev od ukrcavanja i zbijenog prevozenja, pa preko ishrane, vrsenje fizioloskih potreba do iskrcavanja i dovodjenja u logor. Taj je tretman bio skotsko zivo tinjski! Da se opise potrebno je napisati citavu knjigu. A li to izlazi iz opsega ovih razmatranja.

is Logor Stalag 325 nalazio se na juznoj ivici varosi, oko 3 km. udaljen od zeleznicke stanice. Taj logor bio je nekada kasarna poljske vojske u k o jo j je bila smestena neka oklopna jedinica. Od 1939., izgleda, da je SSSR nju upotrebljavao za istu svrhu. Logor se sastojao iz jedne velike dvospratne kasarne i 10 do 12 posebnih hangara. Verovatno za smestaj tenkova. Uz te zgrade sa jedne strane, nalazila se velika moderna kuhinja na gas, a uz nju velika trpezarija. Sa druge strane van zica, nalazile su se perionice i kupatila. Sve ove gradjevine bile su opasane uobicajenom zicanom preprekom sirine 8 do 10 metara, a visine oko 3 metara. Razume se sa strazarskim m itraljeskim kulama. Od zapadne ivice ovako ogradjenog prostora, pa dalje ka zapadu, pruza se prostrana ravnica odp rilike 3 0 0 X 3 0 0 metara. Ona je, u svoje vreme, verovatno sluzila kao egzerciriste. I ona je bila ogradjena zicom, ali mnogo uzom i nizom (oko 4m. sirine, a 2 m. visine). Iz naseg logora u nju se ulazilo kroz veliku dvokriin u kapiju, koja se otvarala posle dorucka, a zatvarala sa datim znakom za veceru. U toku dana, ova velika prostorija sluzila je za setaliste, a kao i prostorija za razne sportske igre (fu tb a l, odbojka, razne atletske vezbe itd .) U dnu ove velike prazne prostorije, na zapadnoj ivici logora, nalazila se jedna velika dvospratna zgrada i jo's dve manje. Ona je verovatno sluzila za stab i ostale pomocne prostorije. Kad smo dosli tu je bila smestena nemacka komanda logora. Uveli su nas u onaj veliki prazni prednji deo logora. I posle uobicajenih pregleda i pretresa, pustili su nas u glavni logor oko 6 cas. po podne taman za veceru. Te veceri u logoru sam nasao kapetane: V elim ira Avejica i M ilutina Milovanovica, k o ji su samnom sarad jivali u Beogradu. Avejica sam uputio u Istocnu S rbiju.

Uhvacen na terenu prvo je upucen u Mathauzen, a potom prebacen u logor Soken, a potom u S trij. Kapetan Milovanovic upucen je u Nemacku sa onom velikom grupom oficira na Badnjidan 1941. Docnije je, pod uticajem svoga zeta diplomate Dragoljuba Jovanovica presaldumio u komuniste. Oni su b ili smesteni u jednom od hangara. Nekoliko dana ostao sam sa njim a. Potom sam se prebacio u glavnu zgradu i smestio u sobu art. ppukovnika Predraga Markovica. Poznavao sam ga jos iz Prizrena. Kada sam ja tamo bio komandant 30. pesad. puka, on je bio komandant tamosnjeg brdskog diviziona. Sa njim je bio i njegov s ta riji brat rez. kapetan, a inace cinovnik Ministarstva finansija. N ije mi trebalo dugo vremena pa da uvidim , da je kapetan M arkovic pocrvenio, a da je podpukovnik Markovic na najboljem putu da ucini to isto! A li posto smo b ili samo nas trojica u sobi to mi je pogodovalo, te sam ostao sa njim a sve dok nisam stupio u bolnicu. Kad smo mi dovedeni u Stalag 325, u njemu smo zatekli oko 300 nasih oficira , ko ji su u S trij dovedeni sa svih strana Nemacke, a najvise iz logora Soken. Medju njim a je bio i znatan broj m ojih m ladjih poznanika i p rija telja . N a jstariji o fic ir u logoru bio je diviziski djeneral Vladislav P. Kostic. Pored njega u logoru smo zatekli: diviz. djenerala Lazara Tonica, i brigadne djenerale; Ljubisu .Hadzi Popovica, Vuka Lepetica, Pavla Barjaktarevica i Jovana Pribica. Sa nama je dosao djeneral Stefanovic. Dakle u logoru je bilo svega sedam djenerala. Pored ovih oficira u logoru smo zatekli i jednu znacajnu licnost. To je bio kapetan Pavle Djurisic. On je, maja meseca 1943., u toku nemacke ofanzive protivu komunista (V ofanziva borba na Sutjesci) u oblasti Kolasina zarobljen sa znatnim brojem svojih cetnika. Sa izvesnom grupom svojih oficira doveden je u

195
Stalag 325 S trij. Ljudstvo je delom upuceno na fdove u Grcku, a delomu u Nemacku. Nisam ga ranije poznavao. Bio je to covek srednjeg rasta. V rlo dobro razvijen. Lep rasni tip . Slabo se sa kim mesao i retko je izlazio iz sobe. Obicno je sedeo na svom krevetu, uvek u nesto duboko zamisljen. Izgledao je ravnodusan prema svemu sto se oko njega dogadjalo. Kao da se nizasta nije interesovao! Kad smo se boIje upoznali i kad je, verovatno, blize obavesten o meni, prisao mi je otvoreno i srdacno. Dao mi je dragocene podatke o Ijudim a u otadzbini, kao i o opstoj situaciji. U toku iducih dana obavestio me, da ima nameru da pobegne iz logora. Posto sam ga upoznao sa naredjenjim a djenerala M ihailovica i Instrukcijom Str. Pov. Br. 401 /43 ., svesrdno mi se stavio na raspolozenje. Odmah sam ga doveo u vezu sa kapetanima Urosevicem i Dabeticem, k o ji su im ali istu nameru. Po prinaljenim obavestenjima djeneral Kostic vec je bio pocrveneo. Poznavali smo se dobro. Godine 1937. i 1938., bio je lnspektor pesadije, a ja sam bio sef Nastavnog odseka u Inspekciji. Kad smo mi stigli, uveliko je pocela deoba logora

na: nacionalno vojnicku i progresivno demokratsku grupu (komunisticku). Vecina je bila nacionalno vojnicke orijentacije. Vec u to doba bio je zavrsen sukob oko ju ta rn je m olitve. Nacionalno vojnicka grupa zahtevala je, da se, pre jutarnjeg i vecernjeg zbora,
odrzi uobicajena vojnicka m olitva, koja je predvidjena nasim pravilim a. Komunisticka grupa bila je odsudno protvi toga. Zbog toga je izbio ostar sukob izmedju ove dve grupe. Pre pocetka m olitve kom unisti su izlazili iz stroja i stojeci oko stroja, dobacivali su razne uvredIjive reci i izraze. Razume se, da je nasa strana odgovarala ravnom merom. Intervencija, nase grupe, kod najstarijeg o ficira" djenerala Kostica, nije dala nika-

196
kav rezultat! Njega uopste nije interesovao ovaj problem i dozvolio je, da kom unisti, iako su b ili u m anjini, po ovom, cisto versko vofnickom pitanju odnesu pobedu! Nemci, kad su videli ovaj nered i haos i osetili

da nema ko da uspostavi red i poredak, jednostavno su zabranili odrzavanje vojnicke molitve. Kad smo mi dosli
u S trij, ovaj je spor bio zavrsen. Komunisti su se sepurili, a na raznim svecanostima izvodili citave skeceve kojim a su podcenjivali i ismevali m olitvu. Posle nekoliko dana otisao sam kod djenerala Kostica. Posle pozdravljanja odmah sam presao na stvar. Prvo sam mu pokazao jedno ovlascenje od djenerala Mihailovica, a potom sam ga zamolio, da mi objasni logorsku situaciju i kako je moguce, da kom unisti ovako vrslja ju po logoru iako su u m anjni?! Postavio sam i pitanje molitve, kao i celog spora oko nje. Daleko bi me odvelo, kada bih izlozio ceo moj razgovor sa djeneralom Kosticem. Uglavnom, u sve mi se

kleo, da on nije komunista, da nije njihov simpatizer i da je veran otadzbini i Kralju i da je spreman da se za njih zrtvuje! A li kad sam mu predlozio da, na osnovi
Cl. 43. Zenevske konvencije, preduzme komandu u logoru i da razuzdanu kom unistiku ru lju postavi na svoje mesto, odbio je i nije prihvatio moje tumacenje CI. 43. Zenevske konvencije! Uostalom tu fragediju naseg najviseg staresinskog kadra izlozio sam dosta opsirno u prednjim izlaganjima. Zivot u logoru tekao je svojim uobicajenim tokom. Samo, po nasem dolasku, komuniste smo v rlo brzo saterali u m isije rupe! Oni su i dalje ra dili, agitovali i vod ili propagandu, ali sto se kaze sisli su u podzemlje"! A li polovinom septembra 1943., u S trij je dovedena jedna grupa od oko 300 oficira iz Oflaga X III B Hamelburg. Sa m alim izuzetkom, svi su b ili kom unisti, ili kom unisticki simpatizeri. N jihovim dolaskom menja se cela

197
situacija u logru Stalag 325 S trij. Od manjine, komunisti su preko noci postali vecina! Moralo se pristu p iti opseznim i ozbiljnim organizaciskim merama. Na prvom mestu m orali smo p ris tu p iti objedinjavanju ko- _ mande. U tom smislu, a na osnovu odredaba Insrtukcije Str. Pov. Br. 401/43. izabran sam za tajnog komandanta Stalag 325 S trij. lako su im ali brojnu vcinu, komunisti, zbog naseg borbenog stava, b ili su pritesnjeni i gotovo onemogueni. Naroito u vojenju javne komunistike propagande. A li vec polovinom oktobra 1943., u Stalag 325 S trij upucena je jedna grupa od oko 350 nasih oficira, k o ji su prebaceni u Nemacku posle kapitulacije Italije. Ova grupa uglavnom bila je sa 50 procenata na-

cionalno vojnicka, a sa 50 procenata progresivno demokratska (komunisticka). U n jo j je bilo raznih: Jakovljevica, Bartosa, brace Simica, Buhaljia, Bretlera i njim a slicnih komunistickih velicina". Odmah posle nekoliko dana u nas logor upucena je jedna grupa od oko 250 oficra iz Oflaga VI C Osnabrik. Sve su to b ili progresivno demokratski" elementi, odnosno kom unisti i njihove korisne budale"! U n joj je bilo i nekoliko izgubljenih i propalih nacionalno vojnickih licnosti kao pukovnik Sokolovic, ppukovnik Kolb, i jos nekoliko njim a slicnih. Sada se politicka situacija iz osnova menja. Od jedne neuracunljive manjine, kom unisti su se pretvorili u jednu brojno i intelektualno mocnu vecinu. Sada je vec bilo vrlo tesko izaci na kraj sa njim a! Ucestala su raz^ na predavanja, svecanosti, re dovno. izdavanje dnevnih vesti, zidne novine itd. Kom unisticki propagandno agitacioni apart odpoceo je da dejstvuje punom parom! Formiran je cisto kom unisticki K ulturno prosvetni odbor, razne zabavne grupe: pozoriste, orkestar, hor itd. I vec pocetkom novembra 1943., njihov Kuturno prosvetni odbor izdao je Deklaraciju o njihovirri

198
ideolosko p o litickim smernicama za buduci rad. Preko nasih Ijudi saznao sam za ovu Deklaraciju i dobio njenu sadrinu. (V id i dokunnenat br. 2 str. 141.). Odmah se sastao moj stab i doneli smo odluku; da ja i pukovnik Ljub om ir Petrovic, odmah odemo kod najstarijeg oficira djenerala Kostica i da zahtevamo da ne pod-

pise ovu Deklaraciju.


Sutradan smo otisli kod djenerala Kostica i u ime vojnicko nacionalne grupe zahtevali da ne podpise ovako napisanu deklaraciju. Njegov stav i govor zaprepastio me jelO ni vise nisu ni lic ili na onaj moj prvi sastanak sa djeneralom Kosticem! Sada je zauzeo netrpeljiv i drzak stav! Pun p re tn ji i prikriveninh aluzija na stanje u otadzbini u vezi sa stanjem u logoru! Pokrivajuci se i pogresno tumaceci cl. 43 Zenevske konvencije, on je jasno i glasno izjavo, ,,da ce on tu Deklaraciju da podpise", a kome nije pravo slobodno moze da se zali nemackom komandantu logora"! Nemacki komandant u logoru bio je tada jedan kapetan. Po obavestenjima u gradjanstvu bio je muzicar! Jasno se osecalo da ima sim patije za kom unisticku grupu! Bilo je iluzorno da se zalimo njemu. Sta sam ja tom p riliko m njemu izgovorio i kako sam ga sve nazvao, bolje je da ostavimo pokriveno velom zaborava! Saopstio sam mu, da ga od danas, naconalno vojnicka grupa oficira ne smatra vise n a jsta rijim o ficiro m u logoru. Cak sta vise, da ga od danas, ne smatramo vise ni za oficira Kraljevske vojske! Savetovao sam mu, da kad ne ume i ne sme da komanduje, neka od nemackog komandanta logora trazi, da ga premesti u neki drugi zarobljenicki logor. Na njegovo mesto doci ce

djeneral Tonic, ko ji je vazio kao nacionalista i prijatelj Mihailovica. Na sve to djeneral Kostic se nasmejao i pokazao nam vrata. Izgleda, da ova nasa ostra intervencija nije promasila c ilj. Samo na desetak dana, posle ovog naseg ra?-

199 govora, djeneral Kostic uklonjen je iz ovog logora, a na njegovo mesto postavljen je djeneral Tonic. Nismo mogli saznati kako je doslo do ove promene?! Ja licno imam utisak, da je djeneral Kostic zahtevao da se ukloni iz ovog logora. A li ni sa djeneralom Tonicem nismo b ili bolje srece! lako je vazio kao izvanredan komandant i hrabar v o jn ik i on je oklevao i kao sve nesto ocekivao! Nije uradio nista odlucno u duhu c!.43. Zenevske konvencije. Nije uzimao komandu u svoje ruke, niti je smenjivao kom unisticko poverenistvo! oOo Dok su se u logoru vodile ogorcene borbe na ideolosko politickom planu, dotle su kapetani Djurisic, Urosevic i Dabetic neprekidno osm atrali, izvfjali i ispitivali mogucnost begstva iz logora. Izgledi za izvrsenje begstva, b ili su vrlo slabi. Logor je bo v rlo dobro cuvan. Pored ovoga i m aterijalna sredstva vec su bila dotrajala. Kom unisticki poverenici, na nas ocigled, krali su pakete iz inostranstva i sa njim a raspolagali kako su nteli. Najveci deo odlazio je ruskim vojnicim a ordonansima, a potom na razne komunisticke svecanosti i proslave, a potom na razna licna cascenja i kafenisanjal Ali to sam vec napred izlozio. Ipak nasi su Ijudi prilagali, te su se stvorile izvesne m aterijalne rezerve. U tome smislu postigli smo sledece: 1. Uhvacena je veza sa Poljkinjam a, koje su bile zaposlene na pranju rublja. Perionica je bila izvan logora, ali pored samih zica. Pod istim krovom b ilo je i kupatilo. Kupatilo je radilo svakog dana sem nedeIje. U kupatilo se ulazilo kroz jedan prosek u zicama u grupama od 30 Ijudi. Tim putem uhvacena je veza sa Poljkinjam a praljam a i preko n jih odpocela je nabavk^i

200
potrebnih stvari za izvrsenje begstva, kao: potrebnog civilnog odela, makaze za secenje zice, menjanje novca, kupovina raznih potrebnih sitnica itd. 2. Pored ovoga pripremnog rada sa Poljkinjama, istovremeno smo v rsili i oostale pripreme. Tako Na zapadnoj ivici S trija postojao je jedan francuski Stalag, u kome su b ili smesteni samo vojnici. Oni su cesto, po grupama, dovodjeni u nas logor na kupanje, posto u njihovom logoru nije postojalo kupatilo. U prolazu izm enjivali smo po koju rec, jer su Nemci strogo pazili da ne dodjemo u do d ir sa njim a. Doneta je odluka; da se neko od nasih oficira ubaci u francuku grupu, kad budu dolazili na kupanje i da sa tom grupom ode u francuski logor sa glavnim zadatkom: da tamo, sa nji-

hovim poverenicima, donesu odluku: da se ti fracuski vojnici, a bilo ih je oko 3000, na slucaj oslobodjenja, i za prvi momenat, stave pod nasu komandu, posto u svom logoru nisu imali svojih oficira. Ovim bi bio zavrsen jedan veliki priprem ni posao. B ili bi obezbedjeni od nase kom unisticke rulje, cije bi vodjstvo mi vrlo brzo lik v id ira li. Na mesto toga naseg oficira, u nasem logoru, trebao je da ostane jedan Francuz. Na taj nacin, u oba logora, ostalo bi brojno stanje nepromenjeno. Sa nase strane, za taj posao, odredili smo porucnika Dragoljuba Sotirovica. Na mesto njega Francuzi su nam dali jednog v rlo okretnog i inteligentnog vojnika poimenu Robert Puisant radnik u fabrici Citronena. Za obostranu vezu, sa nase strane, odredjen je kapatan Dragoljub Ivanovic, a od strane Francuza Destibald cinovnik Direkcije tramvaja u Parizu. Jednog dana ta je zamena srecno i uspesno izvrsena. Porucnik Sotirovic otisao je u francuski logor, a Robert je ostao u nasem. Posle desetak dana porucnk Sotirovic vratio se. P9novo je izvrsena uspesna zamena.

201 Porucnik Sotirovic podneo je podroban izvestaj stanju u francuskom logoru. Tamo uopste nije bilo ko-

munista. Svi su bili cisti nacionalisti. A sto se tice privremenog stavljanja pod nasu komandu i tu je postignut puni uspeh. Francuzi su sa zadovoijstvom i zahvalnoscu doneli odluku da se, na slucaj oslobodjenja, privremeno stave pod nasu komandu. Time smo obavili jedan veoma znacajan i koristan posao . I nasi kom unisti dosli su na istu ideju! A li svi njihovi rrapori ostali su bez uspeha. Oni su u francuski logor u p u tili rez. pporucnika Aleksandra M ilojevica, profesora. Ali b ilo je sve dockan! Posle mesec dana napornog rada, skopcanog sa velik im izdacima pripreme su privedene kraju. Doneta je odluka, da se septembra T943., pokusa izlazak iz logora, na nacin kao sto sam alje izlozio. oOo Kao sto sam, u prednjem izlaganju, prlikom opisivanja Stalaga 325 S trija napisao, logor se uglavnom sastojao iz dva dela: jedan iz velike kasarne, kuhinje, trpezarije i deset hangara, a drugi iz podpuno prainog i ravnog vezbalista. Ova dva logorska kruga bila su pregradjena obicnom jednorednom bodljikavom zicom. Isto tako i samo vezbaliste bilo je ogradjeno bodljikavom zicom, samo mnogo vece sirine i visine. Veza izmedju ova dva logorska kruga, odrzavaia se kroz jednu veliku dvokrilnu kapiju. Pregrada izmedju ova dva kruga nocu nije cuvana ni osmatrana. Ograda oko vezbalista nocu je cuvana i osmatrana povremenim patrolama. Ovo veliko vezbaliste nije imalo klozeta! Klozeti su

202 biia udaljena 5 600 metara. Da bi stvo rili lokal za zadovoljenje fizioloskih potreba, Nemci su resili, da izrade obicne klozete cucavce na samom vezbalistu. Mesto za klozete izabrano je odmah pored velike kapije, ali na zem ljistu vezbalista, kcja je vezivala ova dva kruga. Kad smo mi dosli u logor, radovi na kopanju klozetske jame b ili su zavrseni i odpocelo je ogradjvanje klozeta zidom od dasaka. Cekali smo da se klozet ogradi i pokrije. A kad je i to bilo gotovo, odluceno je, da se izlazak iz logora izvede na taj nacin, sto ce odredjena grupa za begstvo, p rilik o m zatvaranja pregradne kaoije, uci u novo iskopani klozet, spustiti se u njega i tu sacekati prvi mrak. A potom, polako proseci ogradnu zicu na juznoj ivici logora, a potom jedan po jedan da izlazi iz logora. Za to vreme mi cemo u stroju pokusati da vrsim o razne obmane i time da zabavimo Nemce, a beguncima da damo vremena da obave svoj posao.

Dan za izlazak iz logora bar 1943.

odredjen je za 27. septeni'

Za izlazak iz logora odredio sam osam oficira, na celu sa kapetanom Pavlom D'jurisicem. Kad smo toga dana oko sest casova po podne, napustili vezbaliste, odredjena grupa begunaca vec se bila spustila u klozetsku jamu. U to doba vec je padao prvi m rak. Zborno mesto b ilo je ispred same kasarne. Tu smo se postrojavali po cetama od po 100 lju d i, od po 5 Ijudi ,,u p o tilja k ". Poslednji red nalazio se na 2 do 3 metara od kasarnskog zida. Vrata i prozori b ili su sirom otvoreni. Po predhodnom dogovoru, u toku brojenja, iz pojedinih ceta, gde za to ima mogucnosti, trebao je, poneko, da prodje kroz vrata, ili prozor i udje u kasarnski hodnik, a potom da se odmah ubaci u neku drugu cetul I tako je odpocela igra izmedju macke i miseva. Nemci su odpoceli brojanje, ali nikako brojno stanje nije im se slagalo! Cas u ovoj, cas u onoj ceti,

203
bio je jedan, ili dva coveka vise, ili manje! M rak je ve bio pao, ali Nemci nisu mogli da utvrde b rojno stanje. Brojanje nije dalo nikakav rezultat. Dosao je i komandant i abver o fic ir i svi o fic iri i podoficiri iz komande logora. Aii do stvarnog brojnog stanja nisu mogli doci. Izgleda, da Nemci ni sami sebi nisu vise verovali! Tek kad su doneli licne kartone, stolove, kad su nas odmakli desetak metara od kasarnskog zida i kad kad su pozadi svake cete postavili po dva do tri strazara, mogli su da utvrde b rojno stanje. Ono je pokazivalo da u stroju nedostaju (17) sedamnaest oficira! Kad je ovo utvrdjeno b ilo je dva casa posle pola noci. Nasi su begunci vec davno izasli i b ili daleko od logora. Ja sam bio dao dozvolu za osam, a izaslo je sedamnaest oficira!? Dakle devet visel? Isti slucaj kao i u Libeku! Kad je narod video ovako laku mogucnost izlaska iz logora, izvesni nisu hteli da je propuste! Bilo ih je, k o ji su, bez ikakve pripreme, uskocili u klozetsku jamu! Ti i takvi u mnogome su doprineli, da je veliki broj vrlo brzo bio pohvatan i vracen u logor. Kao sto sam napred izlozio, od 17 oficira samo su dvojica uspeli d% se docepaju otadzbine kapetani: Pavle Djurisic i Brativoje Urosevic. A oni su b ili i najglavniji i najvazniji. Kod n jih su se nalazili svi izvestaji i podaci o stanju po logorima priprem ljeni za djenerala Mihailovica. Ovde sa zadovoljstvom mogu da prim etim , da su ovih 17 oficira pripadali nacionalno vojnickoj grupi! Komunisti su se pojeli od pakost i zavisti! Nikako nisu mogli da dodju sebi i da se osveste, kako da ta prosta ideja njim a nije pala napamet! Rarum ljivo je, da nijedan kom unisticki pisac nije spomenuo, ovo sjajno delo nasih nacionalnih oficira! Isto tako nisu nigde spomonuli ni ono velicanstveno izvedeno begstvo iz logora 65 B fo r Kronprinc Srasburg!

204
oOo Citaocima ce sigurno pasti uoci, kako se u ovom velikom i sjajnom poduhvatu begstva ne pom inje ime i lik sjajnog oficira kapetana Lazara Dabetica, k o ji je sa odusevljenjem i pozrtvovanjem ucestvovao u svim pokusajima begstva. Stvar je u ovome. Kapetan Urosevic, zbog povredjene noge na igralistu, lezao je u am bulanti. Kapetan Dabetic nije gubio vreme vec je stalno ispitivao mogucnost begstva. Dosao je na ideju, da postoji mogucnost begstva iz kupatila! Kao sto sam izlozio, kupatilo je radilo po ceo dan sem nedelje. Izvestio me o ovoj ideji. Izvrsenje ovog podhvata izgledalo mi je v rlo sum njivo. Na njegovo navaIjivanje dao sam mu odobrenje. Kapetan Dabetic preduzeo je mere da uhvati vezu sa nekim Poljakom ili PoIjakinjom k o ji su b ilj zaposleni u kupatilu, ili perionici. U toku nekoliko dana kupao se po nekoliko puta dnevno! Uspeo je da uhvati vezu sa jednim Poljakom. Ovde treba da napomenem, da su kapetani Dabetic i Urosevic, za poslednju godinu dana, dobro savladali poljski jezikl Taj Poljak snabdeo ga je civilnim odelom i ostalim potrebama za begstvo. Ovako cesto dolazenje u kupatilo od strane kapetana Dabetica, palo je u oci jednom Nemcu, k o ji je bio zaposlen u kupatilu. I on je obratio paznju na njega! I kad je sve b ilo gotovo i kapetan Dabetic bio spreman da pristupi oblacenju civilnog odela, doticni Nemac iznenadio ga na delul Tako je njegovo preduzece" propalo. Odelo i sve ostalo oduzeto je. Makaze za secenje zice spasio je pporucnik Jaksa Djelevic, k o ji je pomagao kapetana Dabetica. Za ovaj pokusaj begstva kapetan Dabetic kaznjen je sa (15) petnaest dana zatvora. Dok je on izdrzavao zatvor, iznenadno je ostvare-

205
no ono veliko begstvo iz klozetske jame. Eto, zast kapetan Dabetic nije ucestvovao i u ovom begstvu. A li kapetan Dabetic nije mirovao. Ovo uspelo begstvo izazvalo je u njm u takvu v o lju da ga i on izvrsi, te donosi odluku, da pristupi izvrsenju begstva bez obzira na mogucnosti, pa cak i na verovatnocu njegovog uspeha. Sa kapetanom Stanislavom Stojanom donosi odluku, da usred dana preseku zicu, u neposrednoj blizini komande logora i da izadju na ulicu! Ovaj drzak i tesko izvodIjiv i plan odmah mi se nije dopao! Upotrebio sam sve razloge da im dokazem nemogucnost izvrsenja toga plana. Pa ne samo to, no da je plan skopcan sa gotovo sigurnom smrcu! Nista nije pomoglo! Oni su bas na toj drskosti i neverovatnoci zasnivali svoj plan! Naposletku dao sam i ja saglasnost. Poduhvat secenje zice usred dana uspeo je i oni su izasli na ulicu. Ali nisu b ili odm akli ni nekoliko desetine metara, a b ili su slucajno presretnuti od logorskog podoficira i vraceni u logor! Razumljivo je da im je opet sledovao zatvor. Samo sada (30) trideset dana

zatvora!
Utom je doslo i naredjenje za pokret za Strasburg. U toku ovog prevozenja kapetan Dabetic uspeo je, da presece celni zid od vagona, da se provuce kroz prosecenu rupu i dosta srecno da iskoci iz voza u okolini Ausvica! lako povredjen, uspeo je da predje oko 30 km., da se prebaci u staru Poljsku i da uhvati vezu sa jednim poljskim svestenikom. la j mu je svestenik u svemu izasao u susret i doveo ga u vezu sa snagama djenerala Bora Komarovskog. Tu je kapetan Dabetic, u bratskoj saradnji sa Poljacima, proveo celu 1944. i pocetak 1945. Prvobitno, u ulozi savetodavnog organa za gerilske operacije, a pri kraju kao pomocnik komandanta geri'skih operacija. Za svoj rad, kapetan Dabetic, od poljske vlade \z Londona, odlikovan je ratnim krstom i dodeljen my

206
je cin pocasnog kapetana poljske arm ije. Maja i945. stigao je u Francusku Pariz gde se i danas nalazi. Ovo je u najkracim potezima rad kapetana Dabetica u zarobljenistvu. Da bi se opisao ceo ovaj rad treba napisati citavu knjigu. Ali to izlaganje izlazi iz opsega ovog dela. Mozda ce se neko od citalaca zapitati, zar je bilo korisno, da se ovakvim zbivanjim a pokloni ovoliko prostora u ovoj kn jizi? ! Da je srece ovakvim podhvatima treba posvetiti citave knjigel Samo ako se uzme u obzir, da je svaki pokusaj begstva iz nemackog zarobljenistva, donosio vrlo verovatnu pa i sigurnu ,smrt, dovoljno je, da se Ijudi kao Kapetani Urosevic, Dabetic i njim a slicni, ovekovece i uzdignu na stepen narodnih heroja! Samo oni k o ji su pod naperenim m itraljezim a, golim grudima i golim rukama nailazili na zicane prepreke, mogu da znaju i da ocene, koliko je duha i smage potrebno da se pristupi izvrsenju jednog ovakvog podhvata! A kad se iz relativne bezbednosti, pogleda sm rti u oci 7, 8 ili 10 puta onda takvf Ijudi treba da odu u besm rtnike! Steta je, sto je ovakvih Ijudi b ilo malo vrlo malo! Ogromna vecina gajila je kult zaroblj':nistva i k u lt m aterijalizm a, k o ji je bio skoncentrisan na zarobljenicke kufere i pakete. Eto zasto je potrebno, da se, za buduca pokolenja, istaknu ovakvi prim eri patriotizm a, pozrtvovanja i hrabrosti.

ooo

207 Vec sam i ranije napisao da sam meseca juna 1943. u Libeku okilavio. Cim smo dosli u S trij podvrgao sam se ponovnom lekarskom pregledu. Tada su u logoru pored jednog nemackog doktora kapetana, b ili i nasi lekari sanitet. m ajor Aleksandar Pavlicevic (za prezime nisam siguran) i Dr. Dusan Muskatirevic hirurg. Cini mi se da nije imao cina. Bio je cetrdesetih godina. Izvanredan covek, Srbin i lekar. Bio je pripadnik pokreta D M. Uhvacen je negde u okolini Krusevca. I posle duzeg mucenja i m altretiranja po Gestapou - u sproveden je u nemacko zarobljenistvo. Po zavrsenom pregledu Dr. Dusan mi je rekao, ono sto sam ja vec znao potrebna je operacija! Saopstio mi je, da u Lavovu postoji zarobljenicka bolnica, ali da ona nema hirurga, n iti opreme za vrsenje ma kakvih tezih operacija! DaIje mi je saopstio, da je on vec predlozen za lekara hirurga u lavovskoj bolnici. Cim bude otisao i koliko to lik o bude oprem io i osposobio operacisku salu, odmah ce me pozvati da izvrsi operaciju. Ja licno zeleo sam, da se operacija izvrsi sto pre. Ovakav kakav sam, bio sem nesposoban za ma kakav ozbiljan rad. Narocito ne za duze kretanje. Ostalo mi je samo da cekam. To sam i cinio. M olio sam nemackog lekara, da mi nanabavi ma kakvu utegu i da cu je p la titi. Odgovorio mi je, da ce pokusati da je nabavi, ali da ce ici vrlo tesko. Pocetkom oktobra 1943. Dr. Muskatirevic premesten je u tu lavovsku bolnicu. Polovinom decembra dobijen je poziv, da se uputim na operaciju u Lavov. Na nekoliko dana pre moga uputa u bolnicu, po logoru poceli su da se pronose glasovi, da cemo, pred nadiranjem Rusa, b iti krenuti negde na zapad. Uistinu, vec u to doba, povremeno se cgula cas jaca, cas slabija topovska paljba, severno iz oblasti Lavova, a juzP9 \ i oblasti Stanislavova,

208
Po pozivu odmah sam upucen u Lavov na operaciju. Ona je, pod veoma teskim tehnickim uslovima, i izvrsena na sam katolicki Badnjidan. Operaija je uspela, iako su , po recima Dr. Dusana, nedostajali mnogi hirurski instrum enti. Cak ni sredstva za anesteziju nije b ilo dovolj no. Ta bolnica u Lavovu bila je smestena u jednoj katolickoj bogoslovskoj skoli. Gradjevina je bila moderna, ali njena oprema bila je v rlo slaba. Upravnik bolnice bio je jedan frncuski kapetan doktor. Pored njega, sa Dr. Muskatirevicem, b ilo je svega tri lekara. Kao komandant bio je jedan nemacki m ajor. Ne znam da II je bio doktor? U b o ln id , pored Francuza i Poljaka, b ilo je i nas dvadesetak Srba. I ovde se osecala nervoza i uzurbanost. Svi laksi bolesnici i k o ji su mogli da idu upuceni su u svoje logore. Jednoga dana, omah po katolickom Bozicu, iz bolnice u S trij upuceni su pet nasih oficira. Medju njim a bio je i porucnik Dragoljub Sotirovic. Koristeci guzvu i metez na lavovskoj zeleznickoj stanici Sotirovic je uspeo, da zavara sprovodnika i da se izgubi u lavirintu podzemnih hodnika na zeleznickoj stanici Lavova. Begstvo je uspelo. Stupo je u ooljske nacionalne borbene redove i sa njim a ostao sve do 1945. U poljskom ilegalnom borbenom pokretu, stekao je cin titularnog (pocasnog) majora! Mbja rana tesko je zarascivala. Nisam jos bio sposoban za pokret, kada je, 10. januara 1944., stiglo naredjenje iz S trija, da se ja i ppukovnik Dusan Manojlovic, ko ji je lezao u bolnici, hitno uputim o u S trij. Mi smo im ali vrstu nadu, da emo b iti u mogunosti, da se, u momentu evakuacije bolnice p rikrije m o , a potom da preduzmemo begstvo u otadzbinu. Istu nadu gajio je i Dr. Dusan, kao i francuski kapetan Upravnik bolnice. Oni su b ili preduzeli sve mere, da nar<?-

209
cito mene, kao jos neizlecenog bolesnika, zadrze u bolnici. Bez uspeha. Posle telefonskih razgovora iz S trija je naredjeno, da se ja i ppukovnik Manojlovic, ako je

drukcije nemoguce, na nosilima prebacimo u S trij. Nipokoju cenu nas dvojica ne smemo ostati u LavovuH
Zbog ovakvih naredjenja, ja i ppukovnik Manojlovic 11. januara 1944. po podne, vozom smo prebaceni u S trij, gde smo stigli u sami mrak. Kad smo dosli, ceo logor bio je u pakovanju i pokretu. 12. januara bila je ista situacija. Ja sam lezao u am bulanti. Moje stvari na pregled odneo je kapetan Avejic. 'U toku 13. januara 1944., ceo dan ,na sportskom igralistu, vrsen je pretres i pregled stvari. Kad sam ja dosao, vec je bio zavrsen razbroj po vagonima za prevozenje. Srecom, ja i ppukovnik Dusan uspeli smo da se ubacimo u jedan vagon u kome su b ili m o ji najblizi saradnici. Inace, razbroj po vagonima, kao sto sam vec napred izlozio, izvrsen je tako, da je

Ijudstvo nacionalno vojnicke i komunisticke grupe bilo podpuno izmesano! Retko je k o ji vagon bio podpuno cist! Kompozicija sa zeleznicke sttanice S trij krenula je, 13. januara 1944., (na samu Novu G odinu), oko 5 casova po podne, a na zeleznicku stanicu Strasburg stigli smo 19. januara 1944. oko 11 casova pre podne. Daleko bi me odvelo da, ma i u najkracim crtama, izlozim sve muke i nevolje, koje smo pretrpeli na ovom sestodnevnom putul Trpali su nas po 40, pa i 50 u jedan vagon sa nesto malo prljave slamel Prostor u vagonu bio je smanje plehanom peci, .koja je bila postavIjena na sredini i jednom velikom kiblom koja je stajala odmah pored vrata. Sedeli smo i lezali jedan preko drugog. Na celom putu zaustavil'r smo se samo na dva mesta: u okolini Lajpciga i u Rastatu severno od trasburga. Ovde su na^okupali i isparili odelo,

210 U toku setodnevnog putovanja, izvrseno je nekoliko uspesnih begstava. Ona su uglavnom izvrsena prosecanjem celnog, ili zacelnog vagonskog zida. Rad ja bio tezak i naporan. Blagodareci blagovremenim pripremama jos u S triju , nabavljeno je nekoliko malih testerica i ostrih nozeva uspelo se. Kad smo dosli u Strasbug utvrdjeno je, da je 12 nasih oficira uspelo da pobegne! Bilo ih je iz obe grupe. Ovom p rilikom zajednicki su radili i uspeli su. Samo svi su oni brzo pohvatani i vraceni. Savetovao sam, da se begstva, ukoliko se uspesno izvrsi prosecanje vagona, vrsi samo do Krakova. Dalje od Krakova begstva ne v rsiti. Po najvecoj zim i, sa snegom do pojasa, usred Nemacke, vrsiti begstvo spada u avanturu! Tako je i bilo. Jedna je grupa izasla u okolini Lajpciga, a druga u okolini Strasburga. Obe su grupe ubrzo pohvatane i vracene. Samo dvojica trojica uspeli su da prodru do poljskih borbenih odreda. (Jedan od n jih bio je m ajor llija Deretic kom unist). Posle rata citao sam citave bajke o ovim begstvima! Citao sam, kako su prosecane gvozdene sipke na prozorima zeleznikih vagona, pa onda provlacenje kroz te proseke i prebacivanje sa tih prozora na platform e zeleznickih vagonal! Ko poznaje konstrukciju vagona bice mu jasno, da je to v rlo tesko, gotovo nemoguce izvesti! Na to bi mozda bili sposobni razni cirkuski ves-

taci ili ekvilibristi!


U Strasburg smo stigli 19. januara 1944. oko podne. Odmah su nas krenuli na mars u dve grupe. Jedna grupa na jendu, a druga na drugu stranu. Ljudstvo je bilo, kao sto rekoh napred, podpuno izmesano. Mi nismo znali gde nas vode! M is lili smo da nas vode u neki obican logor kao i dosada. Posle marsa od skoro dva casa, poceii smo da se penjemo uz neko brdasce. Kad smo se p rib liz ili vrhy vi^eM smo zicanu preprku,

211 dotada nevidjene sirine i nasTi smo se pred jednim ogrom nim gvozdenim, masivnim d vokrilnim vratim a! Ovo brdasce moglo je dom inirati dolinu Ra]ne, koja se odavde, na udaljenju, 5 do 6 km . vrlo lepo videla sa oko 200m. Isto tako izvanredno se lepo video i sam Stasburg. Nasi Ijudi, ko ji su znali nemacki, tek su se sada obavestili od Nemaca, da je ovo Strasburgski utvrdjeni logor, a mi da se nalazimo pred forom Kronprinc i da ce on b iti nas novi logor. Nasa druga grupa odvedena je u takav isti for, ko ji se zove Bizmark, a bio je na udaljenju 5 do 6 km. od nas. Tako se nas dotadanji logor Stalag 325 S trij pretvorio u dva nova logora: Oflag 65 A for Bizmark i Of-

lag 65 B fo r Kronprinc Strasburg. 5. Logor Oflag 65 B for Kronprinc Strasburg a Kratak opis logora Oflag 65 B For Kronprinc
Na jednoj zaravni pred samim forom , Nemci su odpoceli svoj uobicajeni pregled stvari i licni pretres nas zarobljenika. To je trajalo do samoga mraka. Tada se otvorila teska gvozdena kapija i mi smo odpoceli uiazak Prvo smo naisli na jedan om anji prazan prostor, a potom na jedan most. Prema elektricnoj svetlosti videlo se da vodi preko jednog sirokog i dubokog rova. Na kraju mosta nalazila se opet velika dvokrilna gvozdena kapija. Kroz njih se ulazilo u jedan veliki hol. Od njega su se desno i levo pruzali dugacki hodnici. a jedne strane hodnika video se niz vrata. Druga strana bio je cist neprekindni zid. Naredjeno nam je da u svaku sobu udje po dvadeoficira. Ja( sa m ojim najuzim stabom, usao u pr-

212 vu sobu na pocetku hodniRa. Svega nas je uslo desetorica. Kako je koja grupa kom linisti nailazila i videci mene u sobi, nisu ni pokusavali da udju! U sobi su b ili dvospratni zorobljenicki kreveti. Sobe su ble prljave i neuredjene. Svaka soba imala je po jedan veliki dvokrilprozor, k o ji je gledao u kontraeskarpu. Na krevetima su bile neke gole ,prljave i pocepane slamarice. Pod prozorima duboki i siroki rov. Uopste nismo mogli da se orijentisemo gde se nalazimo?! Onako umorni i iznureni. od setodnevnog napornog puta, bacili smo se na postelje i zaspali m rtvim snom. Kad smo se sutradan digli i izasli na ju ta rn ji zbor malo smo se bolje orijentisali. A kada je, aprila meseca, nemacki komandant dozovlio, da mozemo ceo dan (od 9 casova pre, do 4 popodne) da provodim o na povrsini fora, onda smo tacno videli gde se nalazimo. Strasburski utvrdjeni logor Nemci su izgradili posle francusko pruskog rata, 1870 1871., kojom su prilikom zauzel.i Elzas i Lotaringiju. Gradjen je od 1871. do 1880. Sastojao se od 12 forova stalnoga tipa i niza medjuprostornih streljackih rovova i kazamatiranih baterija. Forovi su b ili na udaljenju 5 do 8 km. Perimetar mu je mogao iznositi oko 100 km.. Po prikupljenim podatcima svi su ovi forovi b ili istoga tipa i iste velicine. Za posadu od jednog bataljona i tr i kazamatirane baterije. Ovo u album ordinarnih kom unistickih lazova, a ko ji su stalno i lazno pisali, kako sam ih ja, iz fora Kronprinc, k o ji je bio prvoklasni hotel", upucivao u fo r Bizmark

k o ji je podzemna tamnica, gde se legu guje i akrepi"!


M edjutim svi forovi oko StrasBurga b ili su bliznaci". Zbog promena pritezioca drzavne te rito rije i vatrena lin ija morala se menjati. Do 1918. bila je okrenuta zapadu prema Francuskoj; od 1918. do 1940. bila je okrenuta istoku prema Nemackoj. Od 1940. do 1945., sam bi Bog mogao da vhv^fi facuna, na koju je

ia
stranu bila okrenuta vatrena linija?! Po mom m isljenju, u ono doba, a obzirom na ondasnje moderno naoruzanje, strazburski utvrdjeni logor bio je izgubio svoju operativno strategisku ulogu i znacaj. Zastario je! Mogao se upotrebiti za smestaj Ijudstva, ili m aterijala. Nemci su ga bas zato i upotrebljavali. Bar ova dva fora u koje su smestili nas dosadasnji logor Stalag 325 S trij. Kao sto sam napred naveo, to su b ili forovi Bizmark I Kronprinc. Ovaj poslednji, za vreme .Francuza, zvao se for Fos. Ako opisem fo r Kronprinc onda sam, uglavnom, opisao ceo strasburski utvrdjeni logor. Kada se sa grklanske strane pridje fo ru , vidi se ogromna glasija, a na n jo j zicana prepreka na gvozdenom ko lju , sirine preko 50 metara, tako izukrstana i gusta, da se, cini mi se , mis ne bi mogao da provuce! Glasija se pruzala do venca kontraeskarpe. Kad se kroz veliku kapiju udje u fo r, onda se sa desne strane nalazi, u glasiju,, ukopan veliki magacin. On je nama sluzio za cuvanje p rim ljenih paketa iz otadzbine i inostranstva. Sa leve strane nalazila se zgrada od kamena, u kojo j se, u ono vreme, nalazila strazara. Platoom sa blagim padom, nailazi se na pokretni most, koji je prebacen preko rova. Rov sa grkljanske strane, bio je dugacak 250 metara, sirok 10 metara. Kontraeskarpa ozidana od tesanog kamena, blla je visoka 10 metara. U eskarpi bila je uzidana dvospratna kasarna, tako isto od tesanog kamena visine lOmetara. U kasarni je b ilo oko 50 soba, prostorije za kuhin ju , magacine, umivaonice, i klozete. Sa mosta se, gotovo u istom nivou ulazilo u kasarnski sprat, a desno i levo, pruzali su se dugacki hodnici. Na kraju hodnika nalazila su se stepenista, koja su vodila u hodnike prizem lja kasarne. U prizem lju bile su takodje sobe za stanovanje. Iste kao i na spratu. Prozori prizemnih soba, od dna rova, b ili su udaljeni oko jednog metra. Iz sobe se neposredno moglo izaci u rov

su
i obratno. Svojim licem kasarna je gledala u rov, odnosno u zid kontraeskarpe. Zadnjim delom, odnosno njeni hodnic, b ili su ukopani u zemlju. Pri dnu velikog ulaznog hola, nalazila su se opet jedna velika gvozdena vrata, kroz koja se, jednim hodnikom ulazilo u odaju sa bunarem sa m otornom pumpom, a drugim se izlazilo na sam fo r na vatrenu lin iju i u kazamatirane baterije. Napred opisani rov protezao se oko celog fora. Na svakih 300 metara nalazili su se uzidani kaponiri, citave odaje, za flankiranje rova. Svi pristupi, kao i sama gornja povrsina fora b ili su pokriveni velikim odraslim drvecem. Na samom foru bilo je jabuka, sljiva, tresanja i drugih vocki, a na pristupim a i forskoj glasiji bilo je jasena, topola i po neki hrast, ili bukva. For je bio tako kam ufliran, da se apsolutno nista nije moglo zapaziti, dok se ne naidje na same prepreke! oOo Kad smo mi usli u fo r, isti je bio tako p rlja v i zagadjen, da se u njemu apsolutno nije moglo ziveti. Pre nas ovde su bile smestene neke zarobljene indiske jedinice. Prvih dana nailazili smo na raznovrsne bube, miseve, pacove, a nasla se i poneka zm ija! Svi smo slozno navalili na ciscenje tako, da je fo r za jedno mesec dana malo progledao i u njemu se moglo nekako ziveti. Ali klozeti su b ili skoro prepunjeni. Mi tu nismo mogli nista da popravimo. Vise puta intervenisao sam kod nemaclcog komandanta logora pukovnika Sibera i m olio, da se fo r okreci, elektricna instalacija dovede u red, okrpi, a klozeti ociste i urede. Pukovnik Siber sve je obecavao, ali se branio losim vremenom, ali da ce fo r b iti sigurno uredjen. Uistinu, vec od aprila meseca poceli su opsezni ra-

215
dovi na uredjenju i ciscenju fora. Koncem maja sve je bilo gotovo. Uredjeno, ocisceno, okreceno, elektricne instalacije popravljene, klozeti ocisceni. For je cisto progledao i zasijao! A kad je pukovnik Siber dozvolio iziazak na for, onda se nas skuceni, mali i bedni zivotni prostor malo prosirio. Jer onih 2500 kvadratnih metara rova, zaista je bilo malo, vrlo malo, za zivot i rad oko 1000 Ijudi, koje su Nemci nabili u ovako teskoban i skuceni prostor! Posle molitve, vecernjeg zbora i vecere Nemci nisu vise dozvoijavali setnju po rovu. Sa prvim mrakom morali smo i mi u kasarnu. Pokretni most nisu pomerali. Pred samim mostom iduci od strazare, nalazila se zicana prepreka sa vratim a. Ta su se vrata uvece zatvarala. Tako isto zatvarala su se i ona velika gvozdena vrata, kroz koja se ulazilo u hol fora. Prostor pred strazarom, kao i sam rov, b ili su v rlo dobro osvetljeni. Pored svega ovoga, dno rova b ilo je tuceno m itraljeskom vatrom iz kaponira sa grkljanske strane. B ilo je nemoguce pokusati ma kakav pokret po rovu u toku noci! Sve ovo imalo je i svoju dobru stranu. Nemci nsu mogli neopazeno uci u kasarnu. M orali su preci preko mosta. Stoga smo u kasarni, u toku noci mogli da radim o sta smo 'ite li. Razume se posto su postavljeni osmatraci.

b Borba za most"
Vec sutradan, 20. jaunara 1944., za vreme jutarnjeg zbora, video sam na mostu rez. porucnike Djurdja Boskovica i Svetislava Marica. Sa mosta, koji je, oko S m. nadvisavao dno rova, gde smo se postrojavali, porucnik Boskovic obavestio je logor, da su, on i porucnik Maric, novi izabrani forovski poverenici. Komunisti nas o tome uopste nisu pitali. Razume se da smo mi odmah, na licu

216
mesta, protestvovali. Na to je komunisticka ru lja odgovorila urlanjem , dranjem i pozivom na Zenevsku konvenciju. Odmah posle zbora, sastala se nasa nacionalno vojnica grupa, da bi doneli odluku, sta dalje da radimo? Po izvestaju nasih sobnih staresina nasa grupa brojala je oko 200, a komunisticka oko 500 oficira! Ovo je bio rezultat neuredjenog pokreta jos iz S trija. Doneta je odluka, da jedna grupa nasih oficira, jos danas pismeno trazi, da nemacki komandant logora odmah p rim i mene i kapetana Dusana Sedlara. Nas je zadatak bo, da se na ovaj logor striktno primene odredbe

cl. 43. Zenevske konvencije, tj. da se odredi najstariji ofic ir u logoru, ko ji ce dalje organizovati i urediti unutrasnji zivot u logoru. Istoga dana, na vecernjem zboru" od nemackog disciplinskog oficira, kapetana Geringhausa, trazio sam, da mene i kapetana Sedlara p rim i nemacki komandant pukovnik Siber. Saslusao nas i rekao, da ce nas, o rezultatu, obavestiti u toku sutrasnjeg dana. Sutradan, 21. januara 1944., oko 2 casa po podne, prim io nas je pukovnik Siber. Bio je to covek cetrdesetih godina. Visok, suv, vrlo okretan i govorjiv. Prim io nas je vrlo Ijubazno tr. p rija te ljsk i! Ovo nije bila odlika nemackih visih oficira! Po obavestenjima bio je Austijanac. Na njegovo pitanje sta zelimo, ja sam odmah poceo da izlaem situaciju. Daleko bi me odvelo kada bih podrobno izlozio tok naseg razgovora. Inace, ja sam i ovo pitanje dodirnuo u poednjim izlaganjima. Ukratko. Upocetku pukovnik Siber nije p rim io moja tumacenja slova i duha cl. 43. Zenevske konvencije. Branio se vec uobicajenom praksom i postupkom o izboru poverenika. Saopstio sam mu, da je to osnovna greska od strane nemacke komande. I, ako se gresilo 100 godina, ne mora da se gresi i 101.! Rekao sam mu, da je predlozeni nacin jedini moguci postupak, da se logor iz-

217
samim tim hijerarhija i subordinacija. Pukovnik Siber postepeno je popustio. Bilo je ocigledno da se i on u dusi slaze i odobrava moje predloge. Posle razgovora od citava dva sata odlucili smo; da se u logoru, 22. januara 1944., odri javno glasanje po pitanju: da I! da se i dalje zadri povereniki sistem, ili da se odredi n a jsta riji o ficir. Odmah sam saopstio pukovniku Siberu, da se prema danasnjem odnosu snaga u foru, progresivno dem okratski elementi (ko m u n isti) odneti pobedu, i izglasati poverenicki sistemi! N jih ima skoro tri puta vise nego nas! Rekao sam mu: ,,Mi nacelno pristajem o na glasanje ali na kraju rezultat treba da bude naimenovanje najstarijeg o fic ira ". Odmahnuo je glavom i rekao: Videcem o"! Dvadeset i drugog januara 1944., u 2 casa po podne odpocelo je glasanje. Glasacko mesto bilo je na samom mostu na ulazu u for. Tu je bio postavljen sto sa dve kutije. Jedna crvena druga bela. Za stolom je sedeo pukovnik Siber, kapetan Geringhaus i jos jedan podporucnik, cijeg imena ne mogu da se setim. On je poneki put vrsio duznost disciplmskog oficira. Imao je jedno ^takleno oko. Zvali smo ga Staklenac". Pored stola, kao cuvari k u tija ", stajao sam ja i kapetan Sedlar, za nacionalno vojnicku, a porucnici Boskovic i Maric za kom unisticku grupu. Ljudstvo je bilo postrojeno u rovu. Kako je ko prozivan on se peo uz stepenice, koje, iz rova, izvode na most. Na samom ulazu na most bio je postavljen opet sto, kod koga je stajao jedan nemacki podoficir. Kako je ko nailazio na most, on je od toga podofira dobijao glasacki listic''. Na njemu je bio 'ucrtan samo jedan kvadrat, u k o ji su glasaci trebali samo da unesu brojke 1 " , ili ,,2". Brojka 1 nosila je glas "najstarijem ofic iru ", a brojka 2 povereniku". Prolazeci pored mene, pojedini kom unisticki g'ssaci, prkosno su mi mahali, i-

218 perd nosa, glasackim listicim a. Valjda da me time podcene, uvrede i omalovaze! Upozorio sam pukovnika Sibera na ove gestove i on je ostrom zapovescu prekinuo ovu drskost i bezobrazluk. Kad je glasanje zavrseno i glasacki listici prebrojani utvrdjeno je: da je n a s ta riji o fic ir" dobio 240 glasova, 563 glasalo je za poverenicki sistem "! Nasu nacionalno vojnicku grupu rezultat glasanja nije iznenadio. Mi smo ga kao takvog i ocekivali. Ovoga dana oko 5 casova po podne, pozvao me pukovnik Siber. Otisao sam sa kapetanom Sedlarom. Izgleda da je pukovnik Siber bio iznenadjen! Odmah me zapitao: A sta cemo sad?l Odgovorio sam mu: Pa g. pukovnice, ja sam Vam vec unapred saopstio rezultat glasanja. Kazao sam Vam, da bez obzira na rezultat glasanja, treba da se sprovede cl. 43. Zenevske konvencije. Glasanje apsolutno nije potrebno. Mi u foru Bizmark imamo oko 450 nacionalnih oficira, sto sa ovih 240, iznosi 700 oficira. Izvrsite promenu Ijudstva po forovim a i V i cete d o b iti jedan cisto nacionalni, a jedan cisto kom unisticki logor. Posle kraceg razm isljanja pukovnik Siber rekao je: Dobro! Ali predhodno 24. januara 1944. izvrsicemo jos jedno glasanje! Posle toga. promenicemo celokupan sistem uprave i komandovanja u foru. Odgovorio sam mu: Slazem se sa tim , kad Vi m islite da tako treba da se radi! Alf Vas m olim , da sve starije pukovnike, od mene, koliko sutra, prebacite u For Bizmark. Upitao je: A k o ji su to? Kapetan Sedlar dao mu je imena cetiri pukovnika fc>jv, crnogorske vojske, a ja ?arn dodag i ime p u kjvn h

219 ka Jovana Sokolovica, ko ji je bio m ladji od mene, ali ciji je stav u korist kom unisticke grupe bio nepodnosIjiv ! Uopste, to je bio redak i interesantan tip coveka, Srbina i vojnika! Bio je podpuno apoliticki covek i rodjeni inadzija! Iskljuciv, podrugljiv, zajedljiv, grandoman i egocentrik! Bolesno ambiciozan, tvrdoglav i svadjalica! Uobrazen, tast i intrig an t! Sa potpuno neodredjenim i neobradjenim vojnickim i gradjanskim gledistima i uverenjim a. Na osnovu prednjeg bio je podpuno razoran i ruseci tip ! Stoga je cesto menjao m isljenja i uverenja. Povijao se cas desno cas levo! Vise levo no desno! Zato sto je i vecina u ovom logoru biia okrenuta fIu levo"! Uopste, osecao sam da prisustvo takvog coveka u logoru, moze b iti v rlo stetno, pa cak i opasno! Dvadeset i cetvrtog januara 1944., glasanje je izvrseno na isti nacin, na istome mestu i, sa apsolutno istim rezultatom , kao i 22. januara 1944. Posle glasanja pozvao me je pukovnik Siber i saopstio m i, da bez obzira na rezultat glasanja, u foru Kronprinc treba da se postavi n a js ta riji o fic ir " i da tu duznost prim im ja. Posle opsirne diskusije pukovnik Siber prihvatio je sve moje uslove. Kao rezultat svih tih pregovora i razgovora, pojavila se* moja naredba Br. 2 za 27. januar 1944. Jedino ogranicenje, koje je zahtevao od mene, bio je zahtev, da on premopodpisuje svaku moju naredbu i zapovest. To odobrenje m ojih naredbi glasilo je: V ideo i odobrava pukovnik i komandat Siber". Ali to sam pitanje vec razm otrio p riliko m komentara moje naredbe br. 2 za 27. januar 1944. U toku 25. i 26. januara 1944. vfsio sam pripreme i izbor Ijudstva, koje je trebalo da posedne i da vodi sve slube u logoru. Kada je 27. januara 1944., na ju ta rn je m zboru " procitana moja naredba br. 2 to je za komuniste bio grom iz vedra neba! Ma da su znali, da se u tom pravcu nesto radi ipak se nisu nadali, da je moguce, u zarpfr

220
Ijenistvu, izdati ovakvu naredbu! Prvih nekoliko trenutaka vladala je mrtva tisina! A potom se, iz rova, prolom ila takva dreka, vika i cika, da je nemacka straza moraia da intervenise i da Ijudstvo iz rova utera u kasarnu. Mi smo u kasarni b ili spremni na sve. Ali u toku dana nije doslo do nikakvog incidenta. Kad je vrsen vecernji zbor, na mostu, pri samom ulazu u fo r, video sam porucnike Boskovica i Marica, dotadanje poverenike", kako stoje na mostu, kao i kad su b ili poverenici. Prisao sam im i zapitao ih, sta rade na mostu i zasto nisu u stroju?! Odgovorili su m i; da su oni na duznosti i da im je tu mesto! Naredio sam im , da napuste most i da odu u stroj, posto su smenjeni sa te duznosti. Odgovorili su mi: Mi smo poverioci iogora je r uzivamo njegovo poverertje. Vasu naredbu ne priznajemo, je r nije zasnovana na Zenevskoj konvenciji! Dole, u rovu, komunisticka rulja vec je pocela da urfa i da buce! Osetio sam, da sam nisam u mogucnosti da ih uklonim sa mosta. Morao sam da sacekam kapetana Geringhausa. Kad je on osao, referisao sam mu o ovom slucaju. Kapetan Geringhaus prisao im je i pitao ih isto sto i ja. Isto su mu i odgovorili. Posle toga kapetan ih je zapitao, da li im je poznato da je pukovnik Siber podpisao izdatu naredbu". Odgovorili su mu da im je poznato, ali da se i pukovnik Siber ogresio o Zenevsku konvenciju! Kapetan je planuo i povisenim glasom naredio im , da napuste most i da odu u stroj. Gundjajuci nesto sisli su u rov. Zbor je dalje tekao po utvrdjenom redu. Sutradan, 28. januara 1944., za vreme ju ta rn je g zbora " oba ova smenjena poverenika, opet su se pojavili na mostu! Nisam ni pokusavao da ih oteram. Znao sam da za to nemam ni snage, ni moci. Kad je naisao kapetan Qeringhaus i video ih kako stoje, kao dve kukumavke,

pobesneo je i uz strahovitu viku i dreku obojicu oteraO 0 zatvor. M islim da su kaznjeni po (1 0 ) deset dana zatvora. Ja ih vise nistam video. Oni su, iz hapsa, direktno sprovedeni u For Bizmark. Eto tako se svrsila ta famozna bitka za m ost"! Ona nije dugo trajala, ali je bila burna, odlucna, a blagodareci Nemcima vrlo efiikasna. Sve su to mogli da obave na isti, ili slican nacin i sve nase staresine najviseg cina jos 1941. Da je tako radjeno verujem, da 1945., ni deset procenata nasih oficira ne bi otislo u otadzbinu, da se stave pod komandu bravara Josipa Broza. oOo M islim da treba istaci istoriske cinjenice i pokazati, ko su b ili ti Ijudi, ko ji su svojim stavom i drzanjem omogucili, da se borba za m ost" uspesno zavrsi i da se izvrsi definitivno podvajanje nacionalne od komunisticke grupe? Kao sto sam i napred izneo nas nacionalista bilo je 240, a komunista 563. Ovih 240 oficira boraca prikupljeni su iz raznih logora. Ona je uglavnom bila sastavljena ovako: a Grupa zarobljenika povremeno dovodjenih iz Srbije. Uglavnom, telesno pripadnici Nediceve Drzavne straze, duhovno pripadnici borbenog pokreta djenerala Mihailovica. Ovu je grupu vodio pukovnik Filip D im itrijevic. Grupa je bila jaka oko 60 oficira; b grupa zarobljenika pripadnika pokreta Dusana Silnog". Ova je grupa, oktobra meseca 1943., u S trij dovedena iz Ita lije po njenoj kapitulaciji. Ovu su grupu uglavnom, vodili kapetan Predrag Popovic i porucnik Predrag Ivanovic. U ovoj grupi bilo je oko 80 oficira; v grupa zarobljenika sa kojom sam i ja doveden iz Sfbije marta 1942. U ovoj grupi bilo je 10 oticira;

222 g ostatak, od oko 90 oficira, pripadao je zarobljenicim a jos od 1941. Svima ovim oficirim a treba priznati cvrstinu, doslednost i hrabrost. Da nije toga bilo nikad Nemci ne bi prista li na cepanje i razdvajanje logora. N jim a je islo u racun da se mi, sto rekao Cercil kuvam o u sopstvenom sosu"! A li nase odlucno, nepom irljivo, nepopustljivo i vojnicko drzanje ucinili su, da su Nemci stekli uverenje, da je nas zajednicki zivot sa kom unistim a nemoguc! Ova grupa oficira raspolagala je visokom vojnickom disciplinom i jasnim saznanjem i uvidjanjem komunisticke opasnosti. Ona je znala, da se nasa nacionalna ideja ne moze zarobiti, ili u b iti! Mi smo jasno uvideli i znali da ve!iki dogadjaji traze velike Ijude! Ne to lik o po znanju, ko liko po duhu, v o lji, cvrstini, dalekovidosti 1 junackom srcu. Eto, to su ti Ijudi, ko ji su sa kom unistim a stupili u nepostednu borbu. Samo blagodareci njihovoj odlucnosti i borbenosti, mi smo uspeli da se vise od deset mesecf, odrzim o u kom unistickom moru i na kraju da ih pobedimo. M islim , da je Oflag 65 B fo r K ronprinc Strasburg, bio jedini nas o ficirski logor u Nemackoj, u kome, za posledn jih nekoliko meseci, nije b ilo ni jednog komunste! oO o Od ove cetiri navedene grupe oficira najborbenija i najbucnija bila je grupa Dusan S iln i". Sve su to b ili mladi Ijudi. Najvise do cina kapetana i ortodoksni Srbi. Ova je grupa nominalno stajala pod vodjstvom kapetana Predraga Popovica, ali njen duhovni vodja bio je rez. porucnik Predrag Ivanovic. U dva tr l njaha ova mi je grupa, pred nemackim vlastim a, pricinila znatne neprijatnosti. Na Vidovdan i na dan rodjenja Nj. V. Kralja 1944., ova je grupa, pri sviraju i

pevanju tadanje jugosloveske dravne himne, demonstrativno naputala stroj i odlazila u fo rl Uistinu, mene je porucnlk Ivanovic, uoci tih praznika obavestavao, da ce njegova grupa napustiti s tro j, ako se svira i peva jugoslovenska drzavna , a ne srpska nacionalna himna! Pokusao sam da ga ubedim, da to ne treba da cine, upozoravajuci ga, da smo mi jos o fic iri jugoslovenske vojske i da se kao takvi nalazimo u zarobIjenistvu. Naposletku saopstio sam mu, da cu ga kazniti sa (3 0 ) tridest dana zatvora, ako ne izvrsi moje naredjnje. Nista nije pomoglo! Zbog ovog dogadjaja zvao me je nemacki komandant logora pukovnik Siber i trazio objasnjenje, zasto je ta grupa oficira napustila s tro j?! Dao sam mu sva potrebna objasnjenja. Narocito sam potencirao hrvatske zlocine, prema srpskom narodu izvrsene u toku '1941. Pukovnik Siber bio je dobro obavesten o situaciji u S rb iji, kao i medju o ficirim a u logoru. Stavio m i je ostru prirrsedbu i saopstio, da u vojsci takav sluaj ne sme da se desi. Slozio sam se sa njegovim gledistem, ali sam mu saopstio, da se Jugoslavija nalazi u revoluciji i gradjanskom ratu i da ovakve i slicne epizode treba razumeti, iako se ne mogu odobriti. Ja licno, u srcu i dusi, odobravao sam postupke ove grupe oficira, ma da sam znao, da su ovakvim postupcima povredjeni vojnicka disciplina, subordinacija i poslusnost! Kapetana Popovica i porucnika Ivanovica zvao sam na raport i upozorio ih, kuda vode ovakvi njihovi postupci! Razume se da ih nisam kaznio. Zapretio sam im, da cu ih, u ponovljenom slucaju u p u titi u fo r Bizmark kod komunista! Ni to nije pomoglo! Na rodjendan N j. V. KraIja ponovio se isti slucaj! U Mosourgu 1945., iste takve, ili slicne neprijatnos-ti, pred americkim vlastima, priredio mi je i njihov sef Dr. Slobodan M. Draskovic. Sve te teskoce ti nasi, onda

24 mladi Ijudi, ili nisu znali, ili nisu hteli da znadul Oni su terali svoje. A sto sam ja, pred Amerikancima, cesto morao da branim njihove postupke, to se n jih nije ticalol U svim tim slucajevima ja sam duhovno bio sa njim a. Ali ja sam jos uvek bio Kraljev. jugoslovenski ofic ir i komandant jugoslovenskog zarobljenickog logora. U tom svojstvu cesto sam morao da dejstvujem suprotno m ojim licnim shvatanjima i ubedjenjim a! U 1945., u Mosburgu, situacija, u tom pogledu, bila je jos teza no u nemackom zarobljenistvu! Mi smo tada b ili na snabdevanju kod U N R E, koja je tada znala samo za Jugoslav iju ! Pored ovoga, treba znati, da se u to vreme, u Mosburgu, pored vojnika, nalazio i zanatan broj nasih izbeglih porodica, kao i veliki broj nasih prinudnih radnika. Njihova ishrana i snabdevanje zavisili su od U N R E. Za sve n jih moja je komanda podnosila dnevna trebovanja. Pored ovoga, bas u to vreme, Amerikanci su vrsili p ritisak, na nase Ijude da se vracaju u otadzbinu.

llsoB

O B 3j" ! | e j a u e f a

Kao sto sam vec napred izlozio, p rilikom pokreta iz S trija za Strasburg, a zbog nevodjenja racuna o ideolosko politickoj podeli ove nase dve grupe, svi su se djenerali nasli u foru Bizmark (ko m u n is tick i). Oni su se tamo osecali vrlo hrdjavo! Vrejani su, podcenjivani, maltretirani. Bacane su im u lice razne pretnje itd. Sve sam ja to znao, jer su me o tome obavestavali o fic iri, ko ji su upucivani na zubnu stanicu, koja se nalazila u foru Bizmark. Hteo sam da predlozim nemackom komandantu, da djenerale uputi u nas fo r. A li logor je bio u punom previranju. Tek sam bio uputio oko 100 komunista u fo r Bizmark. Hteo sam malo da pricekam, dok se situacija, g foru bolje ne razcisti.

A li jednoga dana sredinom februara, kad se uveliko vrsila zamena Ijudstva izmedju forova, zapita me pukovnik Siber sta ja m islim i kako bi bilo, da se nacionalni djenerali iz fora Bizmark prebace u fo r Kronprinc? Odgovorio sam mu: Pa g. pukovnice, ja nemam nista p ro tiv toga. Samo se bojim , da se, njihovim doiaskom, situacija u foru ne pogorsa. Vi znate, da smo jedva uspeli da situaciju u foru malo razistimo i da odponemo normalan ivot. Ma da je vodjstvo uklonjeno, u foru ima jos komunista i opasnih Ijudi.! Na to mi je pukovnik Siber odgovorio: A ne, ne! O tome nema ni govora, n iti bih ja dozvolio da se vrsi promena u pogledu uprave logora. A ni sami g.g. djenerali to ne zele. Oni hoce samo m ir i spokojstvo. Oni u ovaj fo r dolaze kao gosti. Odgovorio sam mu: ' Kad je to tako, ja sa osobitim zadovoljstvom i radoscu prim am g.g. djenerale. Oni ce u foru uzivati svu duznu pocast i uvazenje. Vec sutradan oko podne stigli su u fo r djenerali: diviziski Lazar Tonic i brigadni; M ilu tin Stefanovic. Pavle Barjaktarevic i Jovan Pribic. U foru Bizmark ostali su kom unisticki brigadni djenerali: Ljubisa Hadzi Popovic i Vuko Lepetic. Nasim djeneralima dodelio sam odaju, sa leve strane kad se iz iz hola ulazi u hodnik fora. Drugu, ovako istu odaju, sa desne strane ulaza, zauzeo sam ja sa svojim stabom. Ovo su bile dve najbolje odaje u foru. Ocigledno, da su uvek sluzile kao kancelarije. Od tada, pa sve do oslobodjenja, ta cetiri djenerala ostali su u nasoj grupi. Za sve to vreme uzivali su punu zastitu od kom unistickih vredjanja. A od nase strane pripadajue im poasti i uvaenje.

226

g Napad na moju licnost Jednog ju tra , posle svrsenog jutarnjeg zbora, meseca aprila 1944., u jeku vrsenja razmene zarobljenika izme-, d'ju forova Kronprinc i Bizmark, iz rova sam cuo dreku, viku i psovku upucenu na m oju licnost. Izgleda aa su, ovoga jutra , slucajno razdvojena dva brata! Jedan je ostao u foru Kronprinc, a drugi je upucen u fo r Bizmark. Povika i psovka b ili su grubi i ostri. Nisu ostavljali ni misa u duvaru! Odjednom je neko iz gomile viknuo: Sta m ajku mu njegvul... Dokle cemo mi da trpim o da nas m altretira jedna fukara i dandara?! Napred, da ga prem latim o pa posle Nemci neka rade sta hoce! I jedna grupa od 50 do 60 Ijudi, poletela je iz rova ka ulazu u for. U sobi sam se nalazio samo ja i moj ordonans ofic ir vazduhoplovni porucnik Aleksandar Magazinovic, Svi ostali m oji Ijudi b ili su se razisli po foru i rovu. Naredio sam porucniku Magazinovcu da zakljuca vrata. Vrata od forovskih soba bila su masivna i jednostavna. Samo na dve sobe, koje smo zauzimali djenerali i moj stab, bile su pri vrhu, za od prilike i zastakljena. Rulja je doletela do vrata. Pocela je da vice i da lupa u vrata: O tvaraj m ajku ti dandarskul... Da ti pokazemo kako se razdvaju ja rodjena braca"! U sobi su se nalazila dva sanduka praznih pivskih flasa, spremljenih za zamenu. Dohvatio sam prazne flase i tu ru lju poceo snazno da bombardujem kroz staklena okna. Porucnik Magazinovic ucinio je to isto. Nastao je lom! Iz hodnika su se culi psovka, a malo zatim i jauci! Poruniku Magazinoviu naredio sam, da kroz prozor pozove strazu. On je to odmah i izvrsio. Strazara je bila odmah preko rova, na nepunih 40 do 50 metara. Jedna desetina nemackih strazara poletela je preko mosta. Napadaci su to osetili i momentano su se razbegli po

227
forovskim katakombama. Rezultat napada: jedna razbijena povredjeni po vratu i ramenima.

glava i dvojica

d Dolazak izaslanika Srpske vlade Jednoga dana, nekako koncem juna 1944., na jutarnjem zboru, disciplinski o fic ir logora, k o ji je istovremeno bio i abver ( obavestajni) o fic ir, kapetan Geringhaus, saopstio mi je, da se u Strasburgu nalazi jedna delegacija srpske vlade. Ona je dosla sa zadatkom, da iz oficirskog zarobljenickog logora p rik u p i sto veci b ro j oficira, k o ji su spremni da se vrate u S rbiju i popune staresinska mesta u Nedicevoj Drzavnoj strazi i Srpskom dobrovoljackom korpusu. U tic iri da budu do cina kapetana prve klase zakljucno. Broj nije ogranicen! Istovremeno saopstio mi je, da je ta delegacija, sa istim zadatkom, pokusala da udje i u fo r Bizmark. Komunisti su saopstili, da oni nece da prim e tu delegaciju! A ako bi ona ipak dosla, da ce u foru doci do nereda i nemilih scena. Zbog toga delegacija uopste nije ulazila u fo r Bizmark! Saopstio sam kapetanu Geringhausu da se ja, licno, slazem sa odlaskom oficira, ati, da ja sam ne mogu da donesem odluku po tom pitanju. Predhodno moram da ujem i m iljenje oficira u logoru. Sutradan, na jutarnjem zboru, podnecu mu izvestaj. Po svrsenom zboru pozvao sam sve forovske staresine na sastanak. Izlozio sam im sta mi je saopstio kapetan Geringhaus i trazio njihovo m isljenje. Nastala je opsirna i burna diskusija, koja je trajala do podne, kada je iskristalisana odluka; da se prihvati poziv i odredi Ijudstvo za odlazak u S rbiju. Na k ra ju sam i ja odrzao govor bazirajuci ga na od-

22 redbama Instrukcije djenerala M ihailovica Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943. odeljak IV tac. 6. Naredio sam, sobnim staresinama da sve ovo saopste svojim oficirim a . A da odmah pristupe izboru i odredjivanju oficira u duhu napred navedene instrukcije odeljak IV tac. 7. Ovaj izbor i nije bio potreban. Ja sam u Glavnom spisku oficira imao sve podatke za svakog oficira, sa njihovim ocenama, kao i njihovu sigurnost i upotrebljivost pod A, B i V u duhu instrukcije. Izbor sam naredio vise reda radi, kao i zbog toga, da se docnije ne bi kazalo, da sam samovoljno oficire poslao u sm rt! Posle ovoga pristupilo se glasanju. Odluka po pitanju odlaska u S rbiju, doneta je znatnom veinom glasova. Veina komandira eta, vodnika i sobnih stareina glasali su za odiazak". Odmah se pristupilo izradi spiskova oaiazecih oficira, kao i odobrenja za njihov odlazek u Srbiju. To odobrenje bilo je sledecc sadrzine i form e Kob (Komanda oficirske brigaae) Pov. br. sluzbeno .....................................................1944. Oflag 65 B fo r K ronprinc Strasburg Odobrenje Na osnovu Instrukicije K'. Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943., odeljak IV tac. 5, 6, i 7 Odobravam Da (Cin ime i prezime moze izaci iz logora zbog odlaska u Srbiju. Po dolasku u Srbiju u svemu postupiti po izdatim usmenim naredjenjima. Komandant, pukovnik Branislva J. Pantic s. r.

229 Sutrdan, na jutarnjem zboru, obavestio sam kapetana Geringhausa, da ima izvestan broj oficira koji zele da idu u Srbiju i da se stave na raspolozenju srpskoj vladi za borbu p ro tiv komunista. Stoga, delegacija srpske vlade moze uci u logor. O ficiri ce m irno saslusati sve njene predloge. Oko podne, ovoga dana, kapetan Geringhaus obavestio me, da ce delegacija srpske vlade doci u for, istog dana oko dva casa po podne. U to vreme svi o fic ir da budu postrojeni na zboristu. oOo Ovoga dana, u odredjeno vreme, delegacija je zaista i dosla. Nju su sacinjavali rez. porucnik inzinjer Milosav Vasiljevic, cini mi se da je bio i nekakav m inistar u Nedicevoj vladi. U njegovoj p ra tn ji bila su jos dva mladja oficira. Sva trojica u uglednim uniformama Srpskog dobrovoljackog korpusa, sa dobrovoljackim znakom i pod oruzjem! Sa njim a su dosli na mos't nemacki komandant logora pukovnik Siber, kapetan Geringhaus i zvanicni nemacki tumac. Po predaji raporta pukovniku Siberu, porucnik VasiIjevic, pozdravio je postrojene oficire sa Pomozi Bog braco"! Ovaj pozdrav malo je iznenadio postrojene oficire. Stoga ni odgovor nije bio slozan, snazan i jednodusan! Odmah zatim porucnik Vasiljevic .odpoceo je svoj govor. Osnovna tema bila je: da je opsta situacija u Srbiji, zbog komunisticke akcije, vrlo teska i da je neophodno potrebno da, svaki Srbin, narocits o ficir, uzme aktivnog ucesca u ovoj borbi. Gcvor je bio dobro smisljen, sredjen i dobro povezan. Bio je pun vatrenih izraza j

230 izliva, kojim a su velicani patriotizam , duznost i Ijubav prema otadzbini! Posle govora porucnika Vasiljevica o ficirim a dato je voljno. Istovremeno napustili su most pukovnik Siber, kapetan Geringhaus i tumac. Na mostu ostali su Nedicevi o ficii i ja sa m ojim adjutantom pporucnikom Lazarevicem. Porucnik Vasiljevic odmah me je zapitao, da li oni mogu uci u for? Tamo im aju dosta poznanika, p rijatelja, a i rodjaka? Odgovorio sam mu, da je to nemoguce, a za to nema potrebe. Zatim me je zapitao, kakva je situacija kod oficira u fo ru i da li ima oficira, k o ji zele da se vrate u Srbiju? Odgovorio sam mu, da nista tacno ne znam jer me ta stvar ne interesuje. Ali kako sam obavesten, u foru ima oko 200 oficira, k o ji su se p rija v ili za odlazak u Srbiju. Na ove moje reci porucnik Vasiljevic pokazao je vidno iznenadjenje, zadovoljstvo i radost. Pitao me, da li neko od tih p rijavlje n ih oficira moze da izadje na most? Odgovorio sam mu, da ne moze! Ali spiskovi su gotovi i koliko veceras bice predati nemackoj komandi logora. Onako uzgred zapitao sam ga, sta m isli kada ce prija vlje n i o fic iri krenuti na put za Srbiju? Odgovorio mi je, da se nada, da ce to b iti najdalje za desetak dana. Time je zavrsen nas razgovor. Po povratku u fo r preduzeo sam mere da se spiskovi oficira, k o ji su se p rija v ili za odlazak u S rbiju sto pre zavrse. To je pre vecernjeg zbora i izvrseno. Spiskovi su izradjeni u trip lik a tu i u n jih je upisano 256 oficira: od pporucnika, pa zakljucno sa kapetanima prve klase. Spiskove sam predao istog dana na vecernjem zboru. Dalje se radilo na izradi malih pismenih odobrenja za odlazak. Radjena su na } kancelariskog polutabaka. I to se radilo brzo i od vise Ijudi. Kako je ko prim ao naredjenje, tako ga je skriveno i pakovao: u epoletuske, u djonove, u fatelin od bluze ili sinjela, u postavu od cizam^i itd . Sve je to b ilo gotovo istoga dana i noci.

231

oOo
Posle ovog dogadjaja nastali su dani uzbudljivog i pritajenog cekanja i nadanja. Prolazili su dani, nedeljp, pa i meseci! Ali od poziva za odlazak u Srbiju ni traga ni glasa! Polovinom septembra nas je logor prebacen u Barkenbrige. A vec polovinom oktobra 1944., iz nemacke stampe saznali smo, da su Rusi zauzeli Beograd! Time su razvejane sve nase nade za povrtak u Srbiju odredjene grupe oficira. Time su propali svi pokusaji da jedna mlada i snazna grupa nacionalnih oficira, psvezi i ojaca vec iznureni i zamoreni staresinski kadar cetnickih odreda djenerala M ihajlovica.

d j Bcgstvo iz fora Kad smo se, u toku meseca maja 1944., podpuno razvencali" sa kom unistim a, u foru Kronprinc nastao je m iran, iako vrlo tezak i dosadan logorski zivot. Mada su se i dotada rasmatrale i proucavale mogucnosti begstva iz fora, sada su one uzele sire i obim nije razmere. Narocito, od kad nam je, meseca aprila 1944., b ilo dozvoljeno, da od 9 casova pre podne, pa do 4 casa po podne izlazimo na for. Izvidjane su i razmatrane sve mogucnosti. Nazalost, sve su one ukazivale na nemogucnost izlaska iz fora! lako fo r sa zapadne strane, prema Francuskoj, nije bio obezbedjen stalnim strazarima, on je osmatran povremenim patroliranjem . Pored ovoga, oko celog fora, postojao je rov istih dimenzija kao i na grkIjanskoj strani. Obzirom na cestu promenu fronta, zicana prepreka bila je tako mocna, da bi se covek, kroz nju, i danju tesko mogao p ro b iti! Zapadno od fora dizali su se zeleni Vogezi i sloboda, a istocno su se jasno ocrtavale kon \yre Svarcvalda. Sve je to izazivalo zelju za radom, pokre-

232
tom , borbom i slobodom. Ja lino oseao sam se dobro. Rana od operacije podpuno mi je zarasla. Bio sam sposoban za duze pokrete i vece napore. Ali prim ajuci duznost komandanta, nad oko 900 oficira, ja sam prim io sve duznosti i obaveze koje su proisticale iz Instrukcije Str. Pov. Br. 401/43. Stoga, moje begstvo iz fora, u ovom vremenu nije dolazilo u obzir. U to doba, polovina 1944., vec je bilo izvrseno uspesno iskrcavanje Angloamerikanaca u Norm andiju. lako oskudne, vesti iz nemacke stampe, davale su dovoljno podataka da saveznici, iako sporo ipak napreduju. Svi pokusaji nemackih snaznih protivnapada ostali su bezuspesni! Bio sam uveren, da je iskrcavanje uspesno izvrseno. Verovao sam u pobedu Angloamerikanaca! U ovakvoj situaciji osecao sam neophodnu i hitnu potrebu, da dodjem sto pre u vezu sa djeneralom Mihailovicem. Ali kako? Jedini put i nacin b ili su begstvo iz fora i odlazak u S rbiju. To su morali b iti sigurni, hrabri i skolovani vojnici. Moja dva najbolja i najsigurnija izvrsioca prim ljen ih naredjenja i pasionirani begunci kapetani Urosevic i Dabetic vec su se b ili docepali slobode! Ja licno nisam imao sirok krug poznanstava. Sve su to onda b ili Ijudi daleko m ladji od mene. Stoga sam naredio svojim ordonans oficirim a kapetanima Reljicu, Avejicu, Ivanovicu i porucniku Atagazinovicu, da mi pronad ju dva sigurna coveka. k o ji i inace im aju nameru da pokusaju begstvo. Posle nekoliko dana doveli su mi pesad. kapetana I klase Zivorada Kojica i zandarmeriskog pporucnika Zdravka Cvorkova. Obojicu nisam izblize poznavao. Posle razgovora od nekoliko dana stekao sam uverenje, da su *o sigurni Srbi i o fic iri. Resio sam, da im poverim izvrsenje podhvata. C iji je glavni zadatak bio: da izvre begstvo iz fora, a potom, kako znaju i umeju da prodrg u o *<

233 tadzbinu. Da se jave djeneralu M ihailovicu, da ga obaveste o nasoj situaciji i da traze potrebna obavestenja i naredjenja za nas rad - po prskanju zica. Potom, po prskanju zica, da se vrate u Starsburg, da nas pronadju i da mi predadu naredjenja djenerala Mihailovica. Obzirom na trenutnu situaciju na frontovim a, najkraci, a i najsigurn iji pravac kretanja bio je: Francuska pa preko Svajcarske i Ita lije u otadzbinu. Upoznati sa situacijom i zadatkom K ojic i Cvorkov dali su saglasnosct i p rih va tili se izvrsenje zadatka. Samo su me obavestili, da oni sm atraju, da je za izvrsenje ovog zadatka malo dva coveka, i m o lili, da im se pridruze jos najmanje dva oficira. Pristao sam i naredio, da oni sami pronadju i predloze ta dva ucesnika u begstvu. Posle ovoga p ristu p ili smo podrobnom izvidjanju, osm atraju i proucavanju svih mogucnosti za begstvo iz rora. Rezultati su b ili negativni! Naposletku smo prisfu p ili izvldjanju zidova fora. Narocito slepog zida u prizem lju, ko ji je bio okrenut: zapadu prema Francuskoj. I tu nismo dosli do pozitivnih rezultata!

0O0
Odmah sutradan kapetan K ojic obavestio me, da je za pratioce izabrao: artiler. kapetana M irka Simovica i vazduhop!. porucika N ikolu Lilica. Nisam ih poznavao. Ali kad ih je Koji izabrao i odredio i ja sam pristao na taj izbor. Ovom p riliko m staopstio sam i naredio kapetanu Kojicu: da se ne bi ponovili slucajevi iz Libeka i S trija, samo i jedino n jih cetvorica-m ogu da izadju iz fora i niko vise. Nastavljen je rad na ispitivanju zidova fora. Ali bez rezultata. Posle nekoliko dana kapetan Kojic me obavestio, da ne postoje druge mogucnosti za izvrsenje begstva, do da se iz jedne sobe, u prizem lju fora, prokopa tunel,

34
ispod betoniranog poda hodnika. Potom da se podkopa temelj slepog zida, a potom da se promeni pravac kopanja, da se iz horizontalnog pravca predje u vertikaini i na taj nacin da se pokusa, da se izbije na povrsinu fora. Po pribliznom proracunu trebalo je prokopati oko 30 m. tunela i to po ovakvom proracunu: bunar u sobi najmanje 3 m. dubine, tunel kroz sobu oko 3m.; ispod poda betoniranog hodnika 4 m. i, od dna temelja slepoga zida fora do povrsine oko 20 m. Ukupno 30 m. istovremeno me obavestio, da su se i ostala tri begunca slozili sa tim planom. Reseno je, da se kopanje bunara odpocne iz sobe br. 13 u prizem lju fora. Da su svi stanovnici sobe br. 13 dali saglasnost za ovaj rad, kao i obecanje, da ce ceo poduhvat cuvati u strogoj tajnosti. Ekipa za begstvo spremna je da odpocne rad uz pripomoc stanovnika sobe br. 13. Po prijem u ovih obavestenja izdao sam naredjenje, da se rad odpocne. I rad je odpoceo koncem juna 1944. Teskoce su bile izvanredno velike. Narocito pri iznosenju i skrivanju iskopane zemlje. Ovaj posao pricinjavao nam je najvece teskoce. Zemlja je, najvecim delom bacana u klozetske rupe. Delimicno bacana je kroz prozor u rov. Pre jutarnjeg zbora ova je zemlja rasturana po rovu. Osim ove teskoce, Nemci su svake noci, u neodredjeno vreme, dva puta obilazili for. Jedanput pre, a drugi put posle pola noci. Ali nasa sluzba osmatranja bila je tako uredjena, da nas Nemci nisu mogli iznenaditi. U fo r su mogli uci samo preko mosta. U toku kopanja tunela, naislo se na teskoce prilikom podilazenja pod temelj slepog zida. Sad, ili izvodjaci posla nisu iskopali bunar od tri metra dubine, ili su tem elji slepog zida b ili dublje ukopani, tek izvodjaci posla naisli su na tem eljni zid, koji se morao probijati. Od gvozdenih stangli iz forovskih zidina sklepana je neka prim itivna cuskija, i sa njom je, posle nekoliko dana napor-

235
nog rada, probijen tem eljni zid. To je bio najtezi deo posla. Sada je posao isao sve lakse i sve brze. Posle sestonedeljnog napornog rada, pocetkom avgusta 1944., obavesten sam, da je kapetan Simovic, koji je toga dana bio na radu, obavestio drugove u sobi, da vid i nebo. Znailo je da je tunel uspeno probijen i i da se izbilo na povrsinu fora. Ovde hocu da kazem, da se, za sve to vreme, iz razum ljivih razloga, ja nisam mesao u izvodjenje radova. Ali ja sam posvednevno bio obavestavan od kapetana Kojica i moga adjutanta pporucnika Lazarevica o stanju i napredovanju rada. Stoga ja i ne znam tacnu radnu situaciju i kako se rad kretao i napredovao, kao i to, ko je sve ucestvovao u izvodjenju ovoga rada. Stoga je mogue da e u ovom mom izlaganju b iti izvesnih praznina i nepodpunosti. A li to nikako nee uticati na jasnost i verodostojnost ovih izlaganja. Iduce noci izvrseno je potrebno Tzvidjanje povrsine fora. Nista novo nije odkriveno sto vec nismo znali. Sve ostalo sada je b ilo lako. Najvaznije je bilo nabaviti konopce za pletenje lestvica za silazak i izlazak iz forovskog rova. A li kafa, cokolada, cigarete sad su b ili u nasim rukamal I one su ucinile svoje. Tom monetom, u ono doba, od Nemaca se moglo prib a viti sve! oOo O svemu sam bio odmah obavesten. Svi smo b ili radosno uzbudjeni, jer smo b ili uvereni, da prokopani tunel izvodi na povrsinu fora. Ova radosna vest vrlo se brzo pronela po celom foru. U tajnosti nije mogla ostati. Onda je veliki b ro j oficira zahtevao da im odobrim izlazak iz fora. Medju njim a i sva cetiri moja ordonans oficira kapetani Reljic, Avejic, Ivanovic i porucnik Magazinovic, m o lili su da im odobrim izlazak iz fora! Ka-

536

da sam ih zapitao: pa sa kime cu ja da ostanem kad oni odu?! Odgovorili su mi, da u foru ima oko 1000 oficira i da mogu lako da nadjem zamenu. Razume se da im nisam odobrio izlazak. Upozorio sam ih, da mi vec dve godine radim o zajedno i da se ja, u ovako resavajucoj situaciji (avgust 1944.) ne mogu da navikavam na nove Ijude, niti oni na moj nacin uprave i komandovanja". Dan za izlazak iz fora odredio sam da bude 5. avgust 1944. u deset casova po podne. Taj dan protekao je normalno kao i svi ostali. Polegali smo! Ali niko nije spavao! Vecina oficira znala je sta ce se desiti u toku noci. U toku noci 5 /6 . avgusta 1944., oko 2 casa jutra, dosli su u moju sobu kapetan Svetozar Vuckovic i moj adjutant pporucnik Lazarevic i obavestio me, da je izlazak iz fora uspesno izvrsen, ali da je pored kapetana Kojia i Simovia, porunika Nikole Lilia i pporunika Zdravka Cvorkova, iz fora izalo je jo etiri oficira! Ukupno osam! Umesto cetvorice! Dakle, u tunel je uskocilo jos cetiri padobranca! Bio sam zaprepascen i iznenadjen! Ali sve je bilo dockan. Tu se vise nista nije moglo izmeniti. I pored ne izvrsenja naredjenja u pogledu broja begunaca, svi smo b ili radosno uzbudjeni i izvanredno raspolozeni. Ja sam odrzao citav jedan mali govor. Uglavnom sam pohvalio hrabrost i pozrtvovanje izvrsioca begstva i rekao: Ovo je izvanredno veliki i neobican vojnicki podvig! To su junaci i heroji! Alal im vera! Oni su dostojni potomci kumanovskih i kajmakcalanskih Srba! Oni su nam osvetlali obraz. Mi mozemo da se ponosimo slavom i podvizima svojih predaka, ali ovaj podvig nista nije m anji. Mi ovo herojsko delo moramo da uvazavamo, visoko cenimo i njim e da se ponosimo! Ovakvi istoriski

237 prim eri ne smeju se zaboraviti"! Na to je ppukovnik Dusan M anojlovic ko ji je stajao pored mene rekao: O vim delom mi treba da se ponosimo. To je nuzno i neophodno! Daj Boze, da srecno stignu gde su naum ili. Alal im vera"! oOo Kad je zavrsena jutarnja m olitva na most je naisao kapetan Geringhaus sa svojim pratiocim a. Kad mu je pporucnik Lazarevic raportirao, da u logoru nedostaje osam oficira bio je zaprepascen gotovo izbezumljen! Nije mogao da veruje da se to moglo desiti! Po zavrsenom jutarnjem zboru u logor je dosao kapetan tiojnog broda Fes. U medjuvremenu smenjen je pukovnik Siber i upucen na Istocni fro nt. Po obavestertjima, radi sticanja djeneralskog cina. Na njegovo mesto odredjen je ovaj mornaricki pukovnik. Pored njega u fo r je doslo dosta oficira i vojnika, a narocito civila iz Srasburskog Gestapoa sa nekoliko pasa! Pretres fora i traganje tra ja li su skoro ceo dan. Tek predvece jedan od vojnika, koji je izvidjao povrsinu fora o tk rio je rupu kojom su begunci izasli. Dalje je sve bilo brzo i lako. Utvrdjen je nacin begstva iz fora. Kao posledica ovog begstva bila je, sto nam je pukovnik Fes zabranio izlazak na povrsinu fora. Ovo je bila osetna kazna. Ali obzirom na postignuti uspeh morala se prim iti bez protesta! Ovo begstvo podpuno je uspelo! Niko od begunaca nije uhvacen. A li niko nije ni uspeo da prodre do otadzbine! Vecina njih prebacila se u Svajcarsku gde se i danas nalaze. Proverom sobnih spiskova utvrdjena su imena oficira, ko ji su te noci izasli iz fora. Ja zalim sto, posle vise od dvadeset godina, ne mogu da dam tacna imena

238 ovih sjajnih oficira i heroja. Afi, ako bi dolo do potrebe da se utvrde njihova imena to nece b iti tesko. Postoje stotine zivih svedoka ovog velikog i sjajnog poduhvata. Ti veliki junaci, heroji i rodoljubi b ili su: 1. pesad. kapetan prve klase Zivorad Kojic; 2. a rtil. kapetan Dragoslav (prezime ne znam ); 3. a rttil. kapetan M irko Simovic; 4. pesad. kapetan Dusan G ligorijevic; 5. vazduhopl. porucnik Nikola Lilic; 6. andarm. pporunik Zdravko Cvorkov i 7. a rtil. pporucnik Pavlovic, pod nadimkom Suca" (im e mu ne znam) 8. vazduhoplovni kapetan (ne znam mu ni ime ni prezime). Pored ovih velikih i pozrtvovanih vojnika u celom ovom podhvatu narocitu paznju i priznanje zasluzuje rez. pesad. porucnik Radisav D im itrijevic. On je bio glavni organizator i odrzac veze izmedju ono malo Ijudi, koji su neposredno b ili zaposleni na ostvarenju ovog izvanredno teskog i opasnog posla (p robijanje tunela). Svima njim a se otadzbina mora oduziti, kad, i ako tome dodje vreme. Ja sam sa ovo nekoliko recenica samo zabelezio ovaj podvig. Tek koliko da se sacuva od zaborava. oO o Jednog dana, meseca novembra 1944., kad smo uveliko b ili u logoru Barkenbrige, obavestio me je porucnik D im itrijevic, da je dobio pismo od kapetana M irka Simovica, ko jim ga obavestava, da su se srecno prebacili u Svajcarsku i da se sada nalazs u Iverdonu. Odmah sam sazvao zbor sobnih stareesina na kome nam je porucnik D im itrijevic procitao kratko pismo kapetana Simovica.

239

e Ko je komandant Kako je izgledaja ta sluzba n e p rija te lju " i nas licni odnos prema Nemcima, moze da posluzi i ovaj prim er. Jutarnji, kao i veernji zbor, obavljali su se u rovu. Moje i mesto moga adjutanta bilo je na mostu. Komandant pukovnik Siber, vrlo je cesto dolazio na ju ta rn ji zbor. Obicno je presao most i otisao u sobu kod djenerarala, ko ji nisu izlazili na zboriste. Kad je on nailazio na most, adjutant pporucnik Lazarevic odkomandovao je propisne komande i predao raport pukovniku. Prolazeci pored mene ja sam ga propisno pozdravio. Ali za sve ostalo vreme, ako bi se pukovnik Siber duze zadrzao na mostu, ja ga nisam ni pogledao. Obicno sam gledao u venac kontraeskarpe i dalje preko prepreke od zice u nebo! Pukovnik Siber zapazio je ovaj moj stav. Izgleda, da mu nije bio prijatan! Jednoga dana obratio se pporucniku Lazarevicu i rekao mu: Pitajte Vaseg pukovnika, ko je ovde komandant? Ja, ili on? Kad mi je pporucnik Lazarevic preneo ovo pitanje m irno sam odgovorio: Saopstite pukovniku Siberu, da nas ugovor glasi: da je on komandant do logorskih zica, a dalje, u foru, da sam ja komandant! Prema tome ovde sam ja komantant! Kad mu je pporucnik Lazarevic preneo moj odgovor, malo se trgao, zacudjeno me pogledao, odmahnuo glavom i rekao: ,,H m "! Presao most i otisao u fo r kod djenerala.

240

oOo Posle ovih burnih dogadjaja u foru je nastao tih, miran, spokojan, ali i vrlo dosadan ivot. Jo da se nije vodila bitka za Francusku, za koju su bile vezane i sve nae nade, ivot bi bio neizdrljiv. Ovako, topovska paljba, koja je, narocito nocu, dopirala do nas, odrzavala nas je i u nama budila najlepe nade. Vec oko 10. septembra 1944., u logoru se pocelo zuckati da nam predstoji skori pokret negde na isttok! To je za nas b ilo izvanredno iznenadjenje! Kuda, dokle i zasto?! I zaista, 12. septembra 1944., p rim ili smo naredjenje, da se logor priprem i za pokret, a vec 15. septembra naredjeno nam je, da ce se pokret izvrsiti 16. septembra 1944. Ljudstvo logora, toga dana, u 8 casova da bude spremno za pokret. Tako je i bilo. U 8. casova Ijudstvo je b ilo postrojeno pred forom . Tada je odpoceo uobicajeni licni pretres i pregled stvari. Ovde zelim da kazem, da smo mi vec tada im ali niz naredjenja, prim ljenih od djenerala Mihailovica. Isto tako i razradu svih tih naredjenja. Sve je to trebalo sakriti i sacuvati. Razumljivo je, da su sva naredjenja bila prepisana u vise primeraka i overeni sa moje strane. Sve je to po delovima podeljena na vise Ijudi, kako se sve to ne bi naslo na jednom mestu i sve propalo. Nekoliko najvaznijih naredjenja bilo je stavljeno u limene k u tije sa duplim dnom. Odozgo je bio stavljen buter, ili margarin. Po dolasku u logor Barkenburge, na nase veliko iznenadjenje u tv rd ili smo: da su se, posle pet dana prevozenja, a pod toplim septembarskim suncem, buter i margarin rastopili i prelili preko raznih naredjenja. Sva ta naredjenja, dobijena od djenerala Mihailovica bila su kucana na tankoj masinskoj h a rtiji. Ovako rastopljeni buter i margarin, presli su preko dokumenata.

241 razlili preko teksta i tr. u n istili ga! Nista se vise nije moglo procitati. N ajbolje su se ocuvali prepisi, ko ji su pisani obicnom olovkom. Posle petodnevnog vrlo teskog i mucnog putovanja, stigli smo u istocnu Prusku (Pom eraniju) i iskrcali se na zeleznickoj stanici, ako se dobro secam, Rastenburg ili kako su ga Nemci zvali Ratzenburg. Posle rata citao sam, da je u blizini te varosice bila Hitlerova jedna od glavnih osmatracnica za Istocni fro n t tzv. Vucija jama.

6. Logor Oflag Barkenbrige (bez b ro ja ) Odmah po iskrcavanju iz vagona produzili smo pokret ka logoru. Nismo znali gde se logor nalazi! Posle marsa od nepunih 7 km . pred narrsa se ukazala v rlo dobro poznata slika zarobljenickog logora. Visoka i siroka zicana prepreka, mestimicno prosarana sa visokim strazarskim kulama. Logor se nalazio na jednoj vrlo prostranoj visoravni, koja je, ovde onde, bila prosarana visokim borovim sumicama. Dogod se okom moglo dogledati nije bilo nikakvog naselja. Cela ta visoravan u m.nogome je podsecala na nas Zlatibor. Sa zapadne strane bila je zatvorena jednom blagom kosom. Pozadl nje, na 4 5 km., nalazilo se selo Barkenbrige. A na 18 kilometara od naseg logora, nalazio se veliki poljski oficirski zarobljenicki logor, sa 2 3000 oficira Grosborn. Ovde je bilo podignuto nekoliko solidno ozidanih gradjevina. Za vreme m ira ovde je bila smestena skola gadjanja za artileriske i oficire oklopnih kola. Pri ulazu u ovaj nas novi logor, sa leve strane puta nalazile su se dve velike zidane gradjevine. U jednoj se nalazila nemacka komanda logora, a u drugoj: anibulanta, perionice i kupatilo, Pored ovocja tu se nalazila j

242 jedna velika prostorija, verovatno namenjena da bude trpezarija. U nju je moglo stati 5 do 600 Ijudi.Kom unisti su je odmah zgrabili i isko ristili za njihov K ulturno prosvetni odbor. Tu su drzana razna predavanja, tu su im b ili hor, orkestar, pozoriste itd. Sa desne strane puta nalazili su se redovi baraka. Vecina je bila od dasaka i podpuno novo izgradjene. Samo pri dnu logora, gde su bile i kuhinje, nalazilo se nekoliko starih i ve dotrajalih baraka. Ukupno je moglo b iti 50 baraka. Ovaj logor Nemci su izgradili na brzu ruku i predodredili ga za zarobijene americke oficire! K o ji, na njihovu veliku alost nikada nisu doli! oO o Organ.zacija i d a lji tok zivota i rada u logru Barkenbrige, xao i kako je i zasto je do toga doslo izlozio sam u prednjim izlaganjima. Skoro dva meseca trajalo je izuzetno lepo vreme. Puno sunca i svetlosti. Koncem novembra vreme je naglo zahladnelo. U decembru i januaru ziva se cesto 'spustala i do 25 stepeni Celziusovi ispod nule. Nastali su vrlo, vrlo teski dani. M rzli smo se. Kroz daske od baraka zvizdao je ledeni vetar i ledio srz u kostima. Neko bedno sledovanje ogreva, koje se sastojalo od borovog granja, pokriveno snegom i ledom, bilo je od vrlo slabe koristi. Pogoreli smo sve sto je moglo da gori. Preostalo nam je da pocnemo da rusimo barake. Kao sto sam napred naveo, pri prebacivanju oficira iz fora u for, u nasoj grupi zadrzao sam ppukovnika Jevtu Jovanovica. On se vrlo dobro krio i kam uflirao. Dolaskom u Barkenbrige i kad je ceo logor ponovo objedinjen, on je dobio punu slobodu rada i on je nju podpuno iskoristio. Za vrlo kratko vreme on je stvorio sopstvenu grupu. Prvi i treci bataljon postrojavali su se zasebno, a

243 na 2. bataljon zasebno, na udaljenosti oko 200 metara. Jednoga ju tra , pocetkom oktobra, obavestio me ppukovnik Jovanovi, da on, sa svojim Ijudim a, nee vise da se postrojava sa 2. bataljonom. Ostajuci i dalje u sastavu 2. bataljona, njegova grupa form irae zasebnu etu i postrojavae se podpuno zasebno na levom k rilu bataljona! Na moje pitanje ko su ti Ijudi i koliko ih ima, odgovorio je: Videcete"! Zaprepastio sam se! Dok smo mi vodiii borbu sa kom unistickom glavninom, dotle je on podpuno skriveno agitovao i vodio propagandu! Posavetovao sam se sa pukovnikom Jovanom Triiem i Slavkom Trifkoviem . Kad sam ja smenjen, za komandanta 2. bataljona nacionalno vojnicke grupe odredjen je pukovnik Jovan Trii, a za tumaa pukovnik Slavko Trifunovi. Sta smo mogli, u ovakvoj situaciji, drugo da uradimo, do da ovu cinjenicu prim im o kao svrsenu stvar. Savetovao sam ppukovniku Jovanovicu, da sa svojim Ijudstvom predje u sastav 1. ili 3. bataljona. Nije pristao na to. Komunistima je pogodovalo, da ova grupa ostane i dalje u nasem sastavu, da i dalje vrbuje pristalice za njihovu grupu. U tome, sve do polaska iz Barkenbrigea nisu im ali vise uspeha. Smatram za potrebno i korisno da ovde napomenem, da je pukovnik Trisic, iz nacionalne i vojnicke solidarnosti, odbio da p rim i duznost komandanta 2. bataIjona! Svi napori pukovnika Dema, da natera pukovnika Trisica da p rim i duznost i sva njegova vika, dreka, cika i pretnje ostale su bez uspeha! Tada je pukovnik Dem pukovni'ka Trisica stavio pod rani vojiii_sud. Odredjen mu je i branilac, a i Zeneva je o ovome zvanicno obavestena. Pri saslusavanju po ovom pitanju tumac i branilac pukovniku Triiu, bio je pukovnik Slavko T rifkovi. Ali, kako islednik nije hteo u predmet da unese razloge, zbog kojih pukovnik Trisic nije hteo da prim i duznost, pukovnik Trisic nije hteo da podpise saslusanje! Nemci su

244 traz'ili od pukovnika Trifkovica da on, kao svedok, podpise to saslusanje, ali i on je odbio podpis! Kao razlog naveo je, da on ne moze da podpise saslusanje, kad ga optuzeni nije podpisao!. Posle ovog incidenta, pukovnik Dem, za komandanta 2. nacionalnog bataljona odredio je pukovnika Slavka Trifkovica. On je tu duznost po mom savetu prim io. Ova odmetnicka ceta brojala je 250 oficira i dalje se postrojavala na levom k rilu naseg bataljona. Ona je izasla iz naseg sastava odmah posle govora Nj. V. Kralja od 12. septembra 1944. Ceo d a lji tok zivota i rada naseg bataljona u logoru Barkenbrige do njegovog napustanja, izlozio sam u nekoliko reenica, u izlaganjima ove knjige. oO o Vec od polovine meseca januara, sa istoka se neprekidno cula cas jaca, cas slabija topovska paljba. Ona se stalno priblizavala logoru. Vec oko 20. januara 1945., ona se jasno i posvednevno cula sa severa sa pravca od Novog Stetina, a sa juga sa pravca Sajdenmila. Komunisti su likovali! Pevali su, u rlik a li, podvikivali i podcikval, dobacivali nam razne uvrede i podsmesljive izraze itd. Mi smo cutali. Osecali smo se vrlo nezgodno i neprijatno. Ja u svakom slucaju nisam smeo da docekam Ruse! A i veliki broj Ijudstva 2. bataljona. Stoga smo se dogovrili, da na slucaj naflaska Rusa, odstupimo na zapad i da se pridruzim o poljskim oficirim a u Grosbornu. Daiji rad prema situaciji. Dvadeset i cetvrtog januara 1945., naredjeno nam je, da se nitno priprem im o za pokret pravac Stetin. Od stvari da ponesemo samo ono, sto se na sebi moze poneti. Sve ostale stvari spakovati u kufere i sa zalepljepim imenom i prezimenom i spiskom stvari ostaviti j^

245 po barakama. Sad je tek nastao pravi lom Kom unisti su b iii ogorceni i razocarani! Psovali su sve do macke. Mi smo bili radosni i odusevljeni, iako smo vrlo dobro znaii, sta nas sve na marsevima ceka. Ipak, sve pre, nego pasti u komunisticke ruke! < Ceo logor ao se u trk i rad. Glavni posao, za mnoge Ijude, bio je: da se od preostalog m aterijala: kreveta, stolova, klupa itd. naprave saontcel! Svi m oji saveti i uputstva, da se ponese samo ono sto je neophodno i sto se mora nista nisu pomogli. Svi su navalili da prave saonice! Narocito m ladji o fic iri. Sve te saonice pocele su da se napustaju vec drugog treceg dana marsa! Vec desetog dana marsa sve su bile napustene. Na putu je ostalo citavo bogatstvo! Poljaci, iz Gosborna, krenuli su na mars 24 casa pre nas. Za sobom su ostavili jasan trag! Drugog dana marsa, pored opreme i m aterijala, koje niko nije ni pogledao, naisli smo na dva nesahranjena lesa poljskih oficira! I mi smo prvog dana marsa izgubili borbenog nacionalistu vajara Dragomira Arambasica. Umro je naprasno u 63. godini starosti u Grosbornu. Uspeli smo da ga, pre polaska, pored samoga puta, sahranimo u ledenu zem lju. Pored svih muka i nevolja u ovim danima im ali smo i izvesno zadovoljstvo! Pored samog naseg logora vodi put nasip, ko ji je od Torna i Bromberga preko Grosborna i Stargarda izvodio ka Stetinu. Vec od pocetka januara, bezkrajne kolone izbezumljenih izbeglica prolaziFi su ovim putem. Hiljadama koJa, i danju i nocu, kretale su se pored nasih zica, noseci na zapad mase nemackih izbeglica iz Poljske i Istocne Pruske! Mercedesi, konjske i volovske zaprege, velicki vojnicki i obicni kamioni prekriveni cebadima, ponjavama i satorskim k rilima pretvoreni su u citave sobe! Zene sa decom na rukama,

246 Ijudi, starci, sve to pomesano sa nekim trupama, izbezumijeno se povlacilo na zapad! Na kolim a, tockovima i konjim a visili su ledenjaci! Iz pojedinih kamiona, pa i kola, vire i dime se cunkovi! Tamo vercvatno gore spareti, ili kakve turunice! Sve to predstavIja pravi haos i u mnogome podseca na nase izbeglicke kolone iz 1914. i 1915. Bilo je pravo zadovoljstvo i uteha posmatrati ovaj opsti metez, ko ji je predhodio sigurnoj propasti Treceg rajha! oOo U logoru veci broj sta rijih Ijudi, narocito iz komunistickog vodjstva, preduzimali su mere da budu oglaseni kao nesposobni za mars! Da ostanu u logoru i da sacekaju dolazak Rusa. Nastao je pravi juris na logorsku ambulantu. Gotovo svi kom unisti zeleli su da ostanu! Ali preko nemackih lekara tesko se prelazilo! Ostali su neki i iz nase nacionalno vojnicke grupe! Od znacajn ijih Ijudi ostali su djeneral M ilutin Stefanovic i djene ralstabni pukovnik Ljub o m ir Petrovic. Na ovaj nacin, oko 200 oficira uspelo je da ostane u logoru kao i bolesni i za mar nesposobni.

7. Mars preko Pomeranije

Ovo je zasebno poglavlje. Ono bi zahtevalo pisanje citave knjige! Ukoliko mi je poznato, dosada se niko nije poduhvatio da obradi temu Pomeranske Golgote! Za nepunih 50 godina mi smo imali tri Golgote: Arbanasku, Bosansku i Pomeransku! Za 50 godina niko od nasih pisaca nije uzeo u obradu Golgotu kroz Arbaniju! A imali smo pisce od pera i od talenta! Evo, vec je proslo 20 go-

247 dina od Bosanske i Pomeranske Golgote, a niko od nasih pisaca nije ni pokusao da ih obradi! Ne mogu da znam razlog za ovakav nehat i nemar! Verovatno svi su pisci zastali pred velicinom same tragedije i nisu se osecali sposobnim da je uzmu u obradu!? Ili niko od pisaca, od duha i talenta, nije prosao kroz ove Golgote?! A onaj koji n jih nije doziveo i preziveo, uistinu, ne moze o njim a pisati. A i inace, o ovim znacajnim dogadjajima ima vrlo malo autenticnih podataka. oOo Na mars smo krenuli 27. januara 1-945. oko 8 casova pre podne. Bas na sam dan Sv. Save! Marsevski red bio je 1. pa 3., a na zacelju nas 2. bataljon. Za svih 34 dana mi smo se, zbog izbeglica, stalno kretali nekakvim sporednim putevima! A cesto i van puta pored samog druma. Cesto smo upadali u sneg do pojasa i sa mukom i naporom se izvlacili. Sve je ovo uticalo na fizicku izdrzIjivost i marsevsku sposobnost Ijudstva. Ovako je bilo sve dok nismo presli Odru kod Stetina. Potom smo se kretali duz obale Severnog mora. Na tom putu cesto su nas pratile kise i magle. Nije bilo hladno. Ali smo 2 ato b ili stalno rnokri. Izbeglica vie nije bilo, ili su promenile pravac kretanja. Dnevni marsevi nisu b ili veliki 12 do 15 km. Retko kad i 20 km. Pre mraka dovodili su nas na prenociste. Ova su obicno bila: magacini za zito, ili slamu, velike stale, ponekad crkve, ili ciglane itsl. Retko su nas kad razmestali po privatnim domovima. Naa marevska situacija, sve dok, kod Stetina, nismo presli Odru, bila je vrlo teska, da ne kazem kriticna! Za sve vreme od 27. januara pa do oko 15. februara 1945., oko nas je grmelo, pucalo i sevalo! Severno na pravcu Stargard Stetin, a juzno na pravcu Landsberg Fran-

248 k fu rt, vodile su se ogorcene i ostre borbe izmedju Rusa i Nemaca. Mi smo se nalazili u kljestim a i u neposrednoj b lizini bitacnog fronta! Nocu se cesto video plamen iz topovskih cevi! Tek kad smo presli Odru, m i nacionalisti, osetili smo se nesto sig urniji i bezbedniji. Oko 5. februara 1945., situacija je bila takva, da sam bio prinudjen, da pitam zastupnika komandanta, jednog ppukovnika, kakva je situacija na frontu? Nas je danju, na marsu, cesto vodio ovaj ppukovnik. Komandant pukovnik Dem i kapetan Geringhaus, obicno su b ili konacari i priprem ali nam prenocista. Ovaj ppukovnik bio je v rlo pristupacan i Ijubazan covek. Saopstio sam mu da nas, nacionaliste, zabrinjava situacija u kojoj se nalazimo i da nipokoju cenu ne zelimo da padnemo u ruke Rusima. Ppukovnik me je obavestio, da je situacija ozbiljna, ali nije kriticna. Ako bi doslo do presecanja odstupnice, on ce me o tome obavestiti. U tom slucaju nasem 2. bataljonu bice dozvoljeno, da se probije na zapad kako zna i ume. Ishrana na marsu bila je bedna. Obicno 4 do 5 kuvanih natrulih krom pira sa jednim hlebom od 2 kgr. na 7 Ijudi! Retko kad, to nam se, na celom marsu, desilo 4 do 5 puta, da dobijem o kuvano jelo. Obicno kuvanu psenicu, kukuruz, ili jecam, sa nesto malo mesa od nekog iznurenog, ili ubijenog konja. Jednog dana, na putu izmedju Stetina i Novog Brandenburga, zaustavljeni smo na samom putu i tada je svakom zarobljeniku dodeljen po jedan americki care paket! Mi smo za ove pakete culi nekoliko dana ranije. Ali nikako ne mogu da se setim, da li su ovi paketi vec b ili stlgli u Barkenbrige, pa nisu stigli da nam ih podele vec su nas stigli na putu, ili su ti paketi uzeti iz nekog uzputnog magacina pa nama podeljeni? Ovo je bila velika pomoc i osetno ohrabrenje za dalje nastvljanje teskog i napornog marsa. Smatram za potrebno, a i kao duznost, da ovde is-

249 taknem i podvucem tacnost, urednost i revnost, sa kojom su Nemci rukovali sa nasim paketima. Ovaj njihov rad zasluzuje svaku paznju i postovanje. Nasi paketi bili su sigurno obezbedjeni Zbog vrlo cestih promena logora, nasi su paketi, poslati od porodica, vrlo cesto lutaii i po godinu dana! Cesto je njihova sadrzina vec bila pokvarena! Cesto su krpljen i, lepljeni, ili ponova zavijani i adresovani! Ali su oni stizali i nalazili nas! Zbog opste situacije na frontovim a postepeno je popustala i nemacka paznja, revnost, tacnost i sigurnost u pogledu vrsenja sluzbe. Ovo je mnogima dozvoljavalo, da uzput napustaju stro j, zaostaju i gube se po Nemackoj! Svima nasim Ijudim a savetovao sam, da ne napustaju stroj. U ovom opstem haosu nemaju gde da se sklone! Nemacka je na rubu propasti. Svaki ko ji se izdvoji izlaze se raznovrsnim opasnostima. M oji su me Ijudi dobro slusali. Ali kom unisti su bezali svake noci. Medju njim a bilo je dosta nemocnih i iznemoglih. Mnogi od njih ostavili su svoje kosti u Nemackoj! A li i nasi su Ijudi stradaTi i usput um irali! Tako je 20. februara 1945., u Sternbergu, u jednoj stali, ostao prvoborac ravnogorskog pokreta, valjan Srbin, dobar covek i hrabar vo jn ik sudski podpukovnik Dusan M anojlovic. Sutradan opet u jednoj stali, ostao nam je nas sef propagande rez. kapetan Dobri'voje (D obrica) Trifunovic, rodjeni brat djenerala Miroslava Trifunovica. On je ipak nekako uspeo, da se sa mukom probije do nasih logora u Rajnskoj oblasti. Sa njim sam se poslednji put video, koncem maja 1945., u Borghorstu. Tada me je obavestio, da je podpukovnik M anojlovic koncem februara 1945., umro u Sternbergu u bolnici. Zbog ovakve fizicko zdravstvene situacije kod naseg Ijudstva, Nemci su u logor Aieksisdorf i Bathorn, na holandskoj granici, uspeli da dovedu oko 1500 oficira od

250 skoro 3000 koliko su krenuli iz Barkenbrigea. Svi ostali zaostali su na putu i rasturili se. Znatan broj uzput je i umro. Dvadeset i sedmog februara 1945. pred Lineburgom saopteno nam je, da emo se sutradan ukrcati u voz i produziti d a lji pokret. Svakako, nastalo je jedno opste odusevljenje i radost. Vecina od nas nije vise bila sposobna za d a lji pokret peske! Dvadeset i osmog februara 1945., oko podne, ukrcali smo se u voz podaleko od zeleznicke stanice Lineburg. Sve su nas potrpali u jednu kom poziciju. Ona je bila sastavljena od raznih vagona. Bilo ih je klasnih, ali vecina je biia serije H, K i J -z a prevoz stoke i materijala. B ili smo upakovani kao sardine! Jedan preko drugog! Ali i to je b ilo bolje no produziti mars peske jos oko 300 km. Toliko nam je jos bilo ostalo do holandske granice! Da predjemo ovaj put trebalo nam je punih sest dana, umesto 5 do 6 casova! Putovali smo samo nocu. Danju smo stajali satima, uvek daleko od neke zeleznicke stanice. Svuda oko nas je grmelo i pucalo! Narocito su bile bombardovane zeleznicke stanice. Putovanje pod tim uslovima bilo je vrlo tesko i opasno. Izgledalo nam je, da bi bilo bolje da smo produzili mars peske. Ali to nije bilo vise u nasoj v o lji, a ni mogucnosti jer je Ijudstvo vec bilo fizicki iscrpeno i nesposobno za dalji mars peske. Pod ovakvim uslovima, 4. marta 1945., oko podne, izbili smo pred logor Aleksisdorf oko 3 km. od holandske granice. 8. Logori Aleksisdorf i Bathorn (bez b ro ja ) Cetvrtog marta 1945., a po iskrcavanju na nekoj podalekoj zeleznickoj stanici, oko podne, stigli smo pred logor Aleksisdorf. Onako izmozdene i premorene, Nemqi

251
su nas, bez ikakvog pregleda, ubacili u ovaj logor. Logor se sastojao iz dvadesetak zidanih i dobro ocuvanih baraka. Ova dva logora b ili su koncentraciski Iogori za Nemce protivnike Hitlerovog rezima. Stoga su imali dosta pogodnosti, sto obicni zarobljenicki logori nisu im ali kao bolje kuhinje i umivaonice, bolje barake i velike sale za razna predavanja i druge svecanosti itd. Logor je bio predvojen zicanom pregradom. Jedna polovina sluzila je za komandu logora i stanove sluzbenika, a druga sastojala se samo iz zarobljenickih baraka. Slicno onome u S triju . U barakama su b ili trospratni logorski kreveti. Samo na nau veiiku alost i iznenadjenje ni jedan krevet nije imao slam aricu!! Pored ovoga na spratovima, nije bilo ni krevetskih dasaka. M orali smo lezati na golom patosu! Ovih mesec dana b ili su nam najtezi u nemackom zarobljenistvu. Sve su veze bile prekinute! Nemci, u ropcu svoje propasti, poslednjim trzajim a snage duha i volje, starali su se da odrze red i disciplinu. U pogledu ishrane nista nam nisu mogli, ili nisu hteli dati! Nesto kuvane stocne repe i poneki kuvani kro m p ir dnevno i to je bilo sve! Glad je pocela da muci i mlade i stare i najsnaznije i najslabije. Pored ovoga i vrlo hrdjav smestaj bez prostirke i pokrivke ucinio je svoje. Ljudi su padali kao muve! Nismo jos poceli um ira ti! Ali vecina je blia nesposobna za d a lji pokret. Posle nekoliko dana i nasih neprekidnih zalbi i sami su Nemci uvideli, da je ovakav smestaj neizdrzljiv! Stoga su nam naredili, da se polovina logora priprem i za prebacivanje u logor Bathorn. On je bio udaljen oko 4 km. od Aleksisdorfa. Sa ovom grupom i ja sam se prebacio u logor Bathorn. Ovi su logori b ili bliznaci. U svemu isti. Ishrana i smetajni uslovi isti. Postojala je ambulanta sa oko 10 kreveta, k o ji su jedini im ali slamnjace. Inace, ambulanta nije raspologala nikakvim drugim sredstvima, Ja licno bio

252 sam vec na umoru! Od m ojih 93 kgr. sa kojim a sam posao iz Beograda, spao sam na 58 kgr! Glad me je mucila i cesto sam dobijao nesvestice! Poslednjih dana ni glad nisam osecao! Zahvatila me je neka opsta iznemoglost. Cesto sam sanjao kako jedem i sluzim se raznim djakonijama! Ko to nije doziveo i preziveo taj ne zna sta je glad! Ovako vise nije moglo ici. Javio sam se majoru Dr. Pavlicevicu i zamolio ga, da me prim i u ambulantu. On je nekako uspeo da me ubaci u ambulantu. Prijem je zavisio od nemackog lekara. U ambulantu sam stupio oko 20. marta 1945. Sem kreveta sa slamnjacom nista vise! Po ceo dan provoaio sam u nekom polusnu! U ambulanti bio j~ jsdan v o jn ik iz Velikog Gradista. On je cesto izlazio iz logora i isao na rad u obliznja sela. U ovim poslednjim danima Nemci su to lerilali i dozvoljavali, da pojedinci, radi rada, mogu, u p ra tn ji strazara, da izlaze iz logora, a uvece da se vracaju. Ovo je vazilo samo za obicne vojnike. Po neki put davao mi je pomalo hleba, koji je dobio u selu. Dao sam mu jedan hapoleon i zamolio ga, da, kako zna i ume, uzme na sebe da me snabdeva najpotrebnijim artiklim a za ishranu. U ono doba napoleon je vredeo oko 1000 rajhsmaraka. Sada je vec bilo mnogo lakse. Redovno mi je donosio dovoljno hleba, a ponekiput i po malo butera, i po koje parce kuvanog, ili pecenog mesa. Pod ovim uslovima ja sam poceo da jacam i da se dizem iz m rtvih. Oko nasih logora, sa svih strana, grmelo je i pucalo, kako sa fronta i iz Holandije, tako i sa severa od Emdena, a sa juga od Lingena. Oko 20. marta 1945. logorom se proneo glas, da nam predstoji pokret negde na sever ka danskoj granici Ova nas je vest zaprepastila' Pitali smo se, kuda cemo i kako cemo i da li ovi Nemci uopste im aju pameti! Posle dva do tr j dana ova je vest

253 potvrdjena iz komande logora. Sad je nastala trka kao u B arkenbrige-u. Svi su zeleli da ostanu i da ne podju na mars! Ovo su hteli da isckoriste narocito kom unisti. I ovom p rilikom njih je ostalo daleko vise nego nacionalista. Ja licno resio sam se da, na svaki nacin ostanem u logoru. A nacionalno vojnickim snagama savetovao sam da, kogod moze krene na put. Meni je bilo jasno da su Ijudi na k ra jn jo j granici svojih moci. Nije bilo nikakvih izgleda da ce se stanje ishrane u logoru popraviti. U pogledu oslobodjenja vladala je puna neizvesnost. Vec desetak dana borbe su se vodile tr. oko samog logora. A li nikakvog pokreta nije bilo. M edjutim izlaskom iz logora i pokretom, dobijala se sloboda akcije u svakom pogledu. Narocit u pogledu snabdevanja- Mi smo imali vec izvestaje, da sprovodnici vrse svoju sluzbu dosta labavo i nesavesno i da postoje sve mogucnosti da se dodje do hrane! Isto tako i begstva su bila !aka i moguca, samo kad bi imalo gde da se pobegne! Svojim Ijudima savetovao sam, da niko ne bei, jer nema kud. P robijati se kroz fro n t vrlo je rizino i opasno. Ii ka unutranjosti Nemake, isto tako nesigurno je i opasno! Savetovao sam, da se drze svi uskupno. Svako izdvajanje moze dovesti do pogibije. Isto tako im ali smo obavestenja, da je stanovnistvo, obzirm napstu situaciju, vise manje, rasplozeno da prodaje, pa cak sta vise i besplatno da daje hranu! Ostvarila su se sva moja predvidjanja! Naredjenje za pokret palo je 28. marta 1945. u 8 casova pre podne. Komandant logora bio je jedan kapetan. S tariji covek, puna snage, besa i nemacke grubosti, Toga dana, djeneral Tomic, kao n a jstariji o fic ir u logoru, otisao je kod toga kapetana i obavestio ga; da je Ijudstvo logora, najvecim delom, apsolutrr nesposobno za d a lji pokret. Taj kapetan saopstio mu je: da Ijudstvo logora, sutra,

254
apsolutno rtiora da krene na mars. I da on ima naredjenje da ubije svakog ko ne krene, a nema lekarskog odobrenje da ostane. Djeneral Tom ic ovo je saopstio Ijudstvu logora. U toku noci 28. marta 1945., jedan narednik iz sastava iogorske posade, obavestio nas: da je Ijudstvo, odredjeno za sprovodjenje logora, donelo odluku, da ne otvara vatru na zarobljenike, ako bi palo naredjenje u tom smislu.Stoga, kogod ne moze da krene na mars, slobodno neka ostane. I zaista, i pored sve nemacke dreke i vike, na mars 29. marta 1945., krenuli su samo oni, k o ji su to sami htelil Uglavnom, ostali su kom unisti i bolesnici. Sve u svemu u logoru Bathorn ostalo je oko 300 oficira, a verovatno tlik o Isto i u togoru Aleksisdorf. Na mars je krenulo oko 1000 oficira pravcem Kloppenburg Bremen. Kako sam obavesten, ovo je Ijudstvo, od strane britanskih trupa, oslobodjeno 5. aprila 1945., u okolini Falingbostela. Za vreme marsa, od 29. marta do 5. aprila 1945., kolona nije bombardovana od strane britanske avijacije. Jos onda, a i docnije, stalno sam razmisljao, kako je doslo do intervencije ovog narednika?! Da li je to, uistinu, sam oinicijativno delo same posade, ili je nemacki komandant kapetan, sam uvideo velicinu izrecene pretnje i svu strahotu njenog izvrsenja? Dobro poznavajuci nemacku vojsku, pre bih prihvatio ovo drugo, no prvo misljenje. oOo Vreme od 29. marta do 5. aprila 1945.,Proveli smo u uzbudjenom ocekivanju oslobodilackih snaga. Topovska paljba cula se sa svih strana! U tom vremenu prebacen je u logor Bathorn i onaj deo naseg logora iz Aleksisdor-

255
fa, k o ji je tamo ostao posle pokreta od 29. marta 1945. U njega su Nemci ubacili neke Ruse i Poljake. Sad nas je u Bathornu mogio b iti oko 600. Od ko jih 400 komunista, ai oko 200 iz sastava naseg nacinalno vojnickog 2. bataljona. To je ostalo od 3006 oficira, ko ji su se koncem januara 1945. nalazili u logoru Barkenbrige. Osvanuo je 4. april 1945. Svuda u okolini vladala je tisina! Pred podne, ovoga dana, prim etio sam kako nemacki strazari sa kula napustaju svoja mesta i bez oruzja, hitnuo se, preko polja, udaljio od logora. Ovoga dana Bathorn usla je laka mehanizovana patrola iz sastava tacno u jedan sat i trideset minuta po podne, u logor I kanadske divizije ( t r i m otorcikla i dvoja laka oklopna kola,) pod komandom jednog porucnika. Jedini o fic ir u logoru, k o ji je, u to doba, znao engleski, bio je rez. porucnik Aleksandar Nikolajevic. Djeneral Toni, Barjaktarevi, ja i porunik Nikoiajevic docekali smo ove nase prve oslohodioce! Razume se da je oko nas bila masa nasih oficira. Porucnik Nikolajevic poduze je razgovarao sa ovim kanadskim porucnikom . Potom nam je saopstio: da nam je porucnik cestitao oslohodjenje i da se sada nalazimo pod zastitom trupa Nj, Britanskog Velicanstva. Da smo sada slo b o d n i", ali da se ne smemo udaljavati vie od 5. km . od logora! Da vodim o racuna o nasem drzanju i ponasanju prema nsmackom stanovnistvu, je r je i ono pod zastitom trupa N j. Britanskog Velicanstva. Da cemo d o biti sve sto nam treba, ishranu, odelo i ostalu opremu. Da neposredno stojim o pod komandom korpusa, ije je sediste u Lingenu. Posle ovog saopstenja taj porucnik negde je otisao. U logorskom krugu stavio dva laka tenka sa jednim narednikom i 15 vojnika. Posle ovoga u logoru je nastala opta radost i odusevljenje. Prvo sto su uradili, Ijudi su se, iz vojnickog

256 dela logora, preselili u deo logora u kome je bila srnestena nemacka komanda, kancelarije, stanovi za oficire, za strazu i tsl. Ove su barake bile dobro namestene, a sto je najglavnije, sve su imaie slamarice, cebad i ostale potrebe. . Izvesni nemacki o fic irl im ali su u logoru i svoje porodice. Ukoliko je nedostajalo slamarica, iste su nadjene prazne u magacinu. Ali do mraka sve su bile napunjene. Pored ovoga, jos iste veceri, po logoru su, na sve strane, gorele mnoge vatre, a na njim a se pekli: prasad, jagnjad, razna zivina i tsl. Sve su to n a b a v ili" nasi m ladji o fic iri iz obliznjih sela. Zbog naglog prelaza u pogledu ishrane, veliki broj oficira, prvih dana, razboleo se od raznih stomacnih bolesti. Tih prvih dana nemaki birgerm ajsteri m uili su muku, da zadovolje zahteve i prohteve m nogobrojnih zarobljenika iz raznih logoral Pored nas u okolini, bilo je ruskih i poljskih logora. Treba naroito istai, da su drzanje, vladanje i ponasanje nasih zarobljenika, prema mesnom stanovnitvu, b ili vr!o korektni i kao takvi visoko cenjeni od istog. Dok su se nasi zadovoljavali samo artiklim a za ishranu i sitnim licnim potrebama, dotle su Poljaci i Rusi v rsili citava razbojnistva, silovanja zena, otimacine i druga zlocina dela. Sve preduzete i naredjene mere, da se nista ne upropascava, narocito da se sacuva nemacka logorska arhiva za dokumentaciju nista nije pomoglo. Zarobljenici s u sve pretresli i ispreturali, pa i arhiva je bila vrlo brzo rasturena, razbacana i zapaljena. O ovome sam malo opirnije napisao ranije. Vec drugog dana 5. aprila 1945., pored najstarijeg oficira djenerala Lazara Tonia, kao poverenici logora pojavili su se kom unisti ppukovnik Branko Popovic i m ajor Stojadin Katic. Kad su i kako oni dosli u vezu sa kanadskim trupama meni nije poznato, tek toga dana po podne, jedan engleski kapetan saopstio je djene-

257 ralu Tonicu; da oni priznaju sam o, izabrane poverenike i da ce celokupan posao: smestaj ishrana, snabdevanje itd . ici preko n jih . Ne priznaje se nikakva druga vlast u logoru. Sad je ponova odpocelo kom unisticko gazdovanje u logoru". Englezi su davali sve, kako artikle za ish rjn u , tako i odecnu opremu. Razume se, da je to za nas, posle cetvorogodisnjeg robvanja, sve bil bogato i raskosno! Kom unisti su, kao i uvek, prvo snabdeli svoje Ijudstvo pa tek nas. Posle 3 do 4 dana u logoru su dosle neke Svabice i odpoceie rad u ku h in ji i perionici. Svakako, da je ova ishrana, prema dosadasnjoj nemackoj bila prvoklasna. Licni odnosi izmedju nacionalno vojnicke i progresivno demokratske (kom unisticke) grupe b ili su vrlo teki, gotovo neizdrl]ivi. Ja lino oseao sam se vr10 nezgodno. Kom unisti su, na sve mogue naine, pokusavali da me vredjaju i omalovazavaju. Stoga sam najveci deo vremena provodio u svojoj sobi. Inace, medju m ladjim a vladala je stalna zategnutost, neprekidne svadje i uvredljiva dobacivanja. Ovi su se odnosi narocito pogorsali, kada se ispostavilo pitanje isticanja zastavel Kom unisti su isticali zastavu sa crvenom zvezdom, a nasi bez nje. Glavno borbeno mesto bila je strazarska kula, nad samim glavnim ulazom u logor. Islo se cak dotle, da su se zastave isticale i nocu! Kako je ko nailazio, tako je bacao, protivnicku, a isticao svoju zastavu. U toku dana to se desavalo vise puta. Jednog dana, na samoj kuli doslo je do ostrog sudara izmedju nase i komunisticke grupe. U opstoj tuci kapetan Predrag Popovic bio uboden nozem u desnu butinu od strane ppukovnika Branka Popovica (kom unista). Ubod je bio tako nasrecan, da je kapetanu Popovicu presecen glavni zivac. On je odmah odnesen u bolnicu. Od toga uboda kapetan Popovic je ozdravio, ali su posledice bile fatalne. Kapetan Popovic

258
ostao je sakat i kao takav, pre nekoliko meseci um ro u Engleskoj. Ppukovnik Branko Popovic smenjen je sa duznosti logorskog poverenika. M islim , da protiv njega nije preduzimano nista vise. U toj opstoj guzvi, neredu i haosu, resili smo, da se korpusnoj komandi u Lingenu, posalje delegacija, koja ce traiti da nam se tano objasni naa dananja situacija, a takd isto da se preduzmu mere, da se nacionalno vojnicka grupa zastiti od kom unistickog m altretiranja i vredjanja.Sve je ovo vec prelazilo u otvorene pretnje smrcu pojedincima! Djeneral Tonic kao delegate odredio je djenerala Pavla Barjaktarevica i porucnika Aleksandra Nikolajevia. Oni su otili u Lingen, a v ra tili su se posle dva dana. U Lingenu su p rim lje n i v rlo lepo cak srdacno. Na ishrani zadrani su u korpuskoj menzi. Ali u pogledu naeg stanja izvetaj je bio porazan. Korpusni komandant saopstio je delegaciji: Da vlada N j. B rit. Velicanstva jedino priznaje i opsti sa vladom marsala Tita u Beogradu i da priznaje samo te jugoslovenske form acije. Nikakve druge vojnicke snage, ili grupacije, ne postoje za vladu N j. B rit. Velianstva. Savetuje, da se objedine sve jugoslovenske snage pod komandom marala Tita. Kad to bude uradjeno verovatno ce prestati i vredjanja i pretnje od strane grupe marala Tita. Odluku o svom stavu ima da donese svaki pojedinac. Vlada N j. B rit. Velicanstva nece se mesati u te stvari n iti ce n iti ce prema onima, k o ji se odluce da ne priznaju vladu marsala Tita preduzim ati kakve prinudne mere. Ovo se desavalo oko 20. aprila 1945. Ovo je bio prvi zvanicni izvestaj o stavu britanske vlade prema legitim nim i lojalnim trupama i pripadnicima borbenog pokreta D M. Za mene je situacija bila jasna. Meni nije bilo vise mesta u logorima dosadanje jugoslovenske vojske! Negde se treba sloniti! Ali gde? Kuda i kako?!

259
Znao sam, da se djeneral M ihajlovic nalazi u otadzbini, kao i da se jedna velika grupa izbeglih cetnika (oko 20.0Q0) nalazi u Ita liji. Doneo sam odluku da krenem na jug i da se po svaku cenu prebacim u Ita liju . Tu sam odluku odmah saopstio kapetanu Sedlaru i pitao ga, da li je spreman da mi sleduje na ovom velikom i opasnom putu?! Kapetan Sedlar, cija licna situacija, u odnosu na logorske komuniste, nije bila sjajna odmah je pristao. Znali smo da se, na oko 15., juzno od naseg logora, nalaze neki delovi belgiske vojske. Resili smo, da kapetan Sedlar ispita situaciju na tom pravcu i utvrdi, da Ii postoji mogucnost naseg prebacivanja na jug? Kapetan Sedlar obavio je ovaj posao biciklom . Tada jos nismo znali, da se na pa la c" moze proputovati ceo svst! U tome selu, cije sam ime zaboravTo, kapetan Sedlar naisao je na jednu belgisku cetu pod komandom jednog porucnika. Posle obavljenih razgovora i izlozene situacije, od strane kapetana Sedlara, dogovorili su se, da nas taj belgiski porucnik kamionom prebaci do Boholta, gde njegovi Ijudi svaki dan idu po hranu. Za d a lji pokret da se sami postaramo. Kad me je kapetan Sedlar o tome obavestio odmah sam pristao. Meni je glavno bilo, da se sto pre uklonim od svojih ja k ih p rija te lja " u Bathornu. Znao sam, da se u Boholtu, Borghorstu, Minsteru i njihovoj okolini, nalaze b ro jn i logori, i da medju njim a ima i logora sa nasim Ijudstvom. Kapetan Sedlar opet je otisao u to selo i sa belgiskim porucnikom tacno ugovorio kad treba da dodjemo radi naseg prebacivanja. Ne secam se tacno nedeljnog dana. A li bio je vec konac aprila. Odredjenog dana ja i kapetan Sedlar, oko 6 casova pre podne, b ili smo na odredjenom mestu kod skole u tom selu. Porucnika tu nismD zatekli. Dosao je tek oko 10 casova pre podne! Bez ikakvog obrazlozenja, 59 zaljenjem izvestio nas je, da nije u mogucnosti olg

260 izvrsi obecanje. Stoga treba da se postaramo da nadjemo neki drugi nacin za prebacivanje. Vise se, sa porucnikom, nije imalo sta razgovarati. Seli smo na bicikle i v ra tili u logor. Dok smo se mi ovako priprem ali za napustanje logora, dotle je pocetkom maja 1945., u logor stigla neka komunisticka delegacija iz Beograda, pod vodjstvom nekog majora, ili kapetana Rukavine! Ona je irnala zadatak da izvrbuje sto veci broj povratnika. Nema potrebe da navodim, kako je docekana ta drljava komunisticka delegacijal Svi su oko n jih igrali kao na zici! Sluzili ih i goveli im kao najblizim i n a jrod jen ijim . U velikoj logorskoj sali odrzana su dva velika skupna sastanka. Ja lino nisam prisustvovao ni na jednom. Govorilo se i agitovalo! Propagandne parole sipane su kao iz rukava. Bilo je raznih pitanja i odgovora. Na mnoga pitanja kom unisti nisu znali, umeli, ili nisu hteli da odgovaraju! Sve ovo brojnu siiuaciju u logoru nije izmenilo! Ostalo je kao sto je i bilo ! 400 : 200 za komuniste. Ovde je interesantno ukazati na stav, k o ji je djeneral Tonic zauzeo prema ovoj kom unistickoj defegaciji! Dok je za vreme kretanja, po raznim logorim a, niegov stav prema kom unisttim a, bio neodredjen, nejasan, vise blag, mek i popustljiv vise je naginjao koegzistenc iji" , sada je bio v rio cvrst, ostar, gotovo surov! Nikoga i nizasta (od kom uinsta) sada nije priznavao! Kom unistickoj zvanicnoj delegaciji sada nije priznavao nikakva svojstva i prava! Cak nije pristao ni da razgovara sa njim a. Kada se delegacija, sutradan ponovo prijavila za prijem , djeneral Tonic opet nije hteo da ih p rim i. A kad su oni, nekako silom, hteli da prodru do djenerala Tonica, tu su se nasli nekoliko oficira nase grupe i oni su ih sprecili da udju u djeneralovu sobu. Toga dana uvece, opet je drzana nekakva konferencija, agitovalo se i pravljeni nekakvi spiskovi crv e n ih " i

261 b e lih "! Za sebe znam da sam bio na celu liste b e lih ". oOo Posle neuspelog pokusaja sa Belgijancima, ja i kapetan Sedlar pravili smo kombinacije, na k o ji nacin da se udaljim o iz logora? Proucavali smo mogucnost da se prebacimo u Holandiju, pa onda da preduzmemo d a lji' pokret preko Francuske i Svajcarske u otadzbinu. Za to je trebalo im ati dosta para. Mi ih nismo imali. U tim pripremama docekali smo i pocetak maja 1945. M islim da je to bilo, oko 10. maja 1945., kada je, u moju sobu, oko 2 casa po podne, usao jedan engleski kapetan, i pitao za mene. Kad sam mu se javio, saopstic* m i je; da u roku od jednog asa, sa svima stvarima, budem spreman za pokret! Otiao je, a pred m ojim vratim a ostavio je naoruzanog strazara! Pitao sam ga gde idem? Odgovorio mi je, da ne zna! Ovo me je vrlo iznenadilo! I pravo da kazem, odmah sam pomislio, da se radi o predaji Beogradu! Uz pripomoc svojih drugova, brzo sam se spremio. U tom je, pred m oju baraku, stao jedan laki kamion. Iz kola je izasao onaj isti kapetan i pozvao me da udjem u kola. Posto su strazar i sofer ubacili moje stvari u kamion i ja sam prisao ulazu sa zadnje strane. Kad su podigli zavesu u kolima sam video djeneralstabnog majora V lastim ira Vukcevica i jos dva naoruzana strazara! Usao sam u kola i seo. Kapetan i strazar, k o ji je bio pred m o jim vratim a, seli su kod sofera. Cim sam usao u kola omah sarri zapitao majora Vukcevica, sta sve ovo znaci i gde cemo?! Slegao je ramenima, a jedan od strazara ostro mi je saopstio, da je zabranjenuo razgovarati! Kola su se zaustavila kod barake u k o jo j je bio smesten djeneral Tonic. Pred barakom videli smo djenerale Tonica i Pavla Barjaktarevica

262 * sa stvarima spremnim za put. Posto su stvari bile ubacene u kamion odmah smo krenuli. Razgovor nam je bio zabranjen! Prema opstoj o rije n ta c iji video sam da da krecemo na jug. Profazili smo kroz mnoga sela i naselja, ali njihova imena nismo znali. Posle voznje od oko 3 casa, oko 5 casova po podne, stigli smo u jednu vecu varos. Kola su usla u jeno veliko dvoriste i stala. Naredjeno nam je da sidjemo.Sisli smo. Odmah su nas uveli pod jednu veliku nastresnicu. Onda sam video da se na licu, prema ulici, nalazi j'edna velika jednospratna zgrada. Po dvoristu kretao se veliki b roj nasih oficira, kom unisticke grupe, k o ji su se sa nama nalazili u logoru Barkenbrigel Englezi su nam dozvolili da mozemo da razgovaramo. 9. Kantoman logor Borghorst Saznali smo da se nalazimo u velikom logoru Jugoslovenske vojske u Borghorstu. Da se u prednjoj zgradi nalazi poverenistvo logora na celu sa pukovnikom Ivanom Bozicem ( Slovenoc). A oko njega svi celni komunisticke grupe, ukoliko nisu ostali u logoru Barkenbrige i tamo sacekali oslobodjenje od Rusa. To je bila poveca varos Severne Vestvalije. U okolini bilo je vise fabrika a preradu i topljenje gvozdene rude. U uzem smislu pripadala je Rurskoj oblasti. Lludstvo je b ilo smesteno po skolama, javnim gradjevinama, velikim magacinima, a m anji broj bio je smesten i po privatnim stanovima. Uglavnom, tu su b ili smesteni o fic iri bivsi zarobljenici pripadnici Jugoslovenske vojske. A bilo je nesto Rusa i Poljaka. Odmah sam osetio da situacija nije povoljna. Narocito za mene. I odavde se trebalo sto pre sklanjati. U ovom dvoristu ostali smo vise od jednog ca-

263 a. U prvi sumrak usli smo u kola i krenuli. Prosli smo kroz varos i zaustavili se na njenoj istocnoj ivici pred jednom velikom vilom . Izasli sm iz kola. Sacekala nas je jedna velika grupa, uglavnom djenerala, a bilo je i nesto visih i nizih oficira. Verovatno pridodatih na sluzbu djeneralima. Stovarili su nase stvari i saopstili nam, da cemo tu ostati, a da u v ili imamo stan i hranu. Obavesteni smo, da je medju djeneralima vec sprovedeno glasanje; ko je 2a povrtak u otadzbinu, a ko je za ostanak u em igraciji? Po obavestenjima izgleda, da je polovina bila za povratak, a polovina za ostanak y em igraciji. Jos iste veceri dosao sam u ostar sukob sa nekoliko djenerala iz povratnike grupe. Zakljuio sam, da mi tu nije mesto! Trebao sam sto pre da se cistim odavde. Obavesten sam, da se u Borghorstu nalaze i o fic iri naseg 2. bataljona, ko ji su jos koncem marta, iz Bathorna, krenuli na mars, a oslobodjeni 5. aprila 1945. u o ko lin i Falingbostela. Odmah sam zamolio kapetana Bogdana Gordica, koga sam tu zatekao, da ode do varosi i da mi iz 2. bataIjona dovede kapetana Avejica, ili kapetana Ivanovica. Odmah je otisao i vec oko 9 casova vratio se sa kapetanom Avejicem. On mi je dao najpotrebnija obavestenja o njihovom marsu od Bathorna do Falingbostela. Nije imao reci da mi zahvali na savetu, da napuste Bathorn i da krenu na mars. Obavestio me, da su se za ova 4 do 5 dana hranili sjajno i tako ojacali da su b ili sposobni da izdrze sve napore. Obavestio me, da se bataljon, gotovo ceo, nalazi grupisan u nekom praznom velikom magacinu, neke gvozdjarske radnje u centru Borghorsta. Saopstio sam mu, da je moja licna situacija takva, da ja jos nocas moram da napustim ovu vilu i da se sklonim na neko drugo sigurno mesto. Odgovorio mi je, da u njihovom magacinu ima dovoljno mesta i da ima dosta nezauzetih kreveta. Ukoliko je njemu poznato u magacinu nema kom unista, ili

264
njihovih simpatizera. Sve su to oni za ovaj mesec dana razcistili! N ije siguran, da slucajno nema sredonja", ali smatra da za 2 3 dana mogu b iti skriven, pod uslovom, da se nigde ne krecem i ne pojavljujem . A za to vreme gledacemo, da nadjemo sobu u nekom privatnom stanu. Odmah smo pokupili ono malo m ojih stvari i ja i kapetan Avejic izasli smo iz vile i otisli u taj magacin. Tamo su me odveli na sprat i ubacili u jedan krevet, ko ji se na~ lazio u jednom mracnom kutu magacina. Nekoliko dana proveo sam pod v rlo teskim uslovima. Nisam smeo da izadjem u varos koja je bila puna komunista. Izgledalo je da se ceo logor Barkenbrige prikupio u Borghorstu! Sa m ojim najblizim 'preduzeo sam savetovanje sta da radim o i kako da se izvucemo iz ovog pakla?! Moja dva najbliza pomocnika i pratioca bili su kapetani V e lim ir Avejic i Dragoljub Ivanovic. Kapetan Sedlar ostao je u Bathornu. Preduzeli smo sve mere da i on sto pre doje u Borghorst. Do naseg polaska iz Borghorsta u tome nismo uspeli. Osnovni problem bio je pronaci sigurno prevozno sredstvo. U ono doba zeleznice su radile v rlo neuredno, sa velikim zastojima i cestim prekidim a. Na svaki nacin trebalo je pronaci neki auto. To nije bio neresiv problem. Nemci su svoja kola skrivali u velike stogove i plastove sena i slame. Nasi m ladji Ijud i dosta su cesto pronalazili ovako skrivene automobile i jednostavno ih uzimali bez ikakve naknade. Prvih nekoliko nedelja to je bilo moguce. Nemci su b ili prestraseni i nesposobni za ma kakav otpor. B ili su pogubili glave. Moglo im se oduzeti skoro sve bez roptanja i bez zalbe. Mnogi zarobljenici, narocito Rusi i Poljaci to su bezobzirno ko ris tili i vrlo lako dolazili cak i do novih kola. Jednoga dana kapetan Avejic obavestio me, da je intend. porucnik M ilan M rksic, u okolini Borghorsta, pronasao" jedan dosta dobar i upotrebljiv F ia t".

265 Sklonio ga je u jednu napustenu garazu. Izjavljuje, da je spreman, da nas preko Minhena i Brenera prebaci u Ita liju . Pored ovoga na kolim a treba izvrsiti neke sitne opravke na m otoru i oko guma. To treba p la titi, ali on novaca nema. Kod mene je ostalo jos dva zlatnika. Porucnik M rksic dosao je do mene i i onda smo se nas cetvorica: ja, kapetani Avejic i Ivanovic i porucnik Mrksic, na siroko i na dugacko razgovarali i dogovarali, kako da izvrsim o izlazak iz logora? Prema engleskom naredjenju zarobljenici nisu smeli da se udaljavaju vise od 15 km. od logora Borghorsta. Pitao sam Mrksica koliko ce da kosta opravka kola? Odgovorio mi je, da ce kostati oko 1000 rajhsmaraka. Dao sam mu napoleon. Zamolio sam ga da kola sto pre dovede u red. U tvrdili smo da, cim kola budu opravljena, krenemo na put pravcem Borghorst Esen Dortm und Kasel Fulda Vircburg Nirnberg Minhen Brener lnsb ruk Bolcano i dalje kroz Ita liju za Trst i u otadzbinu! Dok smo se mi ovako dogovarali i priprem ali za put, dosao je i konac meseca maja. Jednoga dana sedeo sam u magacinu, kad mi je prisao jedan engleski narednik u p ra tn ji dva strazara i upitao me: da li sam ja pukovnik Branislav Pantic? Kad sam mu potvrdno odgovorio, zamolio me da sa njim podjem u englesku komandu. Sta sam drugo mogao da uradim no da podjem. Prvom oficiru dobacio sam, da obavesti kapetana Avejica gde sam odveden. Kad sam doveden u englesku komandu p rim io me jedan engleski m ajor hladno, uzdrzljivo, gotovo prezrivo. Imao je svog tumaa, koji je dosta teno i pravilno govorio nas jezik. Kad sam seo taj engleski m ajor saopstio mi je, da on ima obavestenje, da sam ja, za vreme zarobljenistva, bio neprijatelj jugoslovenskog, pa prema tome i engleskog naroda! Da sam za sve vreme gonio i ma|-

266
tretirao ispravne demokrate i p rija te lje britanske itnperije ! Kao takav da sam naneo veliku stetu partizanskom borbenom pokretu! Da me kao takvog trazi vlada iz Beograda, da bi mi za sva ta zlocina dela sudio narodni sud"! Pitao me, sta na sve to imam ja da kazem?! Razvio sam izlaganje na tu temu od 1912. do 1945. Saopstio sam mu, da sam ja zarobljenik vec od pocetka 1942. i da, kao zarobljenik, nisam bio u mogucnosti, da nanesem ma kakve stete ni B rita n iji, ni Jugoslaviji. Borio sam se samo protivu komunista i njihove razorne akcije. Pozvao sam se, na vise puta ponovIjeno obecanje britanske vlade, da niko, bez svog pristanka, nece b iti predat kom unistickim vlgstim a! Naposletku pokazao sam mu jedno ovlascenje djenerala Mihailovica, sa njegovim potpisom kao m inistra vojske. Saopstio sam mu, da sam ja samo izvrsavao naredjenja svog legitimnog predpostavljenog staresine. Tumac je pazljivo citao to ovlascenje i prevodio ga na engleski. Razgovor je trajao vie od jednog asa. Kad sam polazio i opratao se sa n jim , bio je gotovo p rija te ljsk i raspoloen. Saoptio mi, da budem miran i spokojan. Da mi se nita nepovoljno nee desiti. Zamolio me, da se vic ne meam u slubu poverenika u logorii Borghorst^ je r to tako mora da bude prema naredjenjima Vlade Nj. Britanskog Velianstva. Izasao sam, ali sa tvrdom namerom, da vise nikada ne vidim sluzbenike engleske obavestajne sluzbe, n iti da zavisim od njihovog politickog shvatanja i raspolozenja! Cim sam se vratio u m oj magacin sazvao sam moju putnicku ekipu. Izvestio sam ih, sta mi se sve desilo u engleskoj komandi. Oni su me obavestili da opravka kola slabo napreduje, jer nema strucnog majstora. U nasem 2. bataljonu pro'nasli smo jednog porucnika koji je bio vrlo dobar automehaniar. On je prealedao kola i izvestio, da ce kola b iti opravljena za 4 do 5 dana. Tada sam im saopstio, da ja, u ovom magacinu, ne mogu

267 ostati ni sata vise, nego da mi se odmah u varosi nadje privatna soba. Odmah su se dali u potragu za sobom. Sobu su brzo nasli i ja sam se u prvi m rak izvukao it magacina. Soba je, ukoliko se secam,nadjena u kuci nekog casovnicara. Bila je u jednom slepom sokacetu. Ovo nije bilo bas povoljno! A li iz magacina morao sam da se iselim. Tu sam ostao nekoliko dana. Kod mene je svake noci dolazio poneko iz nase putne ekipe i obavestavao o situaciji. Osmog juna 1945. obavesten sam, da su kola opravljena i sposobna za pokret. Naredio sam, da se toga dana nadjemo, sva cetvorica, u m ojoj sobi radi dogovora. Sastali smo se i resili: da 10. juna 1945., utvtdjenim pravcem krenemo na put. Da se nase najpotrebnije stvari, jo 9. juna prebace u auto i da u njemu prenoi porucnik Mrksic. Ja i kapstani Avejic i Ivanovic da iz Borghorsta krenemo jos u prvo svitanje (oko 3 casa ju tra ), peske. Da se krecemo putem 1 cas. Potom da se sklonimo u prvu zgodnu sumicu pored puta i tu sacekamo kola sa porucnikom Mrksicem. On je iz Borghorsta trebao da krene u 4 casa. Sve se razvijalo po utvrdjenom plsnu. Porucnik M rksic stigao nas je oko 4.30 cas. pre podne. izasli smo iz sumice, seli u kola i krenuli dalje u neizvesnost! Dan fe bio izvanredno lep. Autostrada sa cetvorostrukim saobracajem, u oba pravca, bila je zakrcena svim mogucim i nemogucim vozilima. Ipak, saobracaj je bio vrlo dobro uredjen i razvijao se pravilno u oba pravcal Na porusenim propustima i m anjinr mostovima radili su nemacki zarobljenici! Sva veca naseljena mesta, na ovom pravcu, bila su do temelja porusena. Provlacili smo se vrlo polako i oprezno kroz tek uklonjene ruevine. Pri izlazu iz Fulde imali smo jedan veci auto incindent.. Srecom bez zrtava i kvara na kolim a. U brzinj

268 od 60 km. prsla nam je desna prednja guma! Kola su naglo skrenula u desno, presla ivicu puta i uletela u jednu njivu sa mladom psenicom. Ova strana puta blago se spustala u jednu ravan. Prevrnuli smo se dva, ili tri puta i kola su se sama zaustavila stojeci pravilno na tockovima. Izasli smo iz kola. Niko od nas n ije bio povredjen! Srecom im ali smo rezervni tocak. Posle zavrsene zamene tocka, snazno smo izgurali kola na rutostradu i produzili put. Bez ikakvog drugog incidenta. Ovoga dana, 10. juna 1945., oko 7 casova po podne, srecno smo stigli u Mosburg na 60 km. severno od Minhena. Tu smo m orali da se zaustavimo. Za prelaz preko Brenera bila je potrebna narocita dozvola americkih vlasti. Malo podrobn iji podatci o ovo} situaciji mogu se naci u m ojoj brosuri kojom sam dao m isljenje o k n jiz i: pukovnika Trisica O M ilanu Nedicu", i kapetana Petra M artinovica M ilan Nedic".

269

V III VAZNE OPASKE, NAPOMENE I PRIMEDBE IZ ZAROBLJENISTVA, A KOJE IMAJU OPSTU VREDNOST I ovde vazi ista napomena, koju sam izlozio na celu odeljka VI ove knjige. Samo dok sam tamo izlagao izvesne epizode iz zivota i rada u nasim oficirskim razobljenickim logorima, ovde zelim da dam nekoliko cpstih napomena, koje se nacelno odnose na zarobljenike i zarobljenistvo. N ije mi poznato, da je, dosada, ma ko pisao o dogadjajima i pojavama ove vrste. M edjutim , one su imale, a sigurno ce im ati i u buducnosti svoju ulogu i znaaj. Ako bi ss, ne daj Boe, opet nali Ijudi, slicne pameti i sposobnosti, ko ji su drzavu 1941., bez ikakve potrebe bacili o oganj, k n / i sm rt! Ovde sam izneo i izvesne pojave koje sa zarobljenistvom nemaju blize i neposredne veze. A li, sigurno je, da su te pojave i uzroci stvo rili onako duhovno i moralno stanje u nasem oficirskom koru, koje je bilo dovoljno da, neposredno izazove propast vojske, a samim tim i drzave. 1. Svetska geopoliticka situacija i oficirska nacionalno vojnicka grupa K om unisticki pisci, kroz sva svoja dela, stalno navode i ponavljaju lazne cinjenice: da o fic iri nacionalno vojnicke grupe, uopste nisu poznavali svetsku geopoliticku situaciju! Zbog toga su postavljalii i izvlacili podpuno pogresne zakljucke o ishodu rata. A taj isthod, za nacionaliste bio je sigurna pobeda Nemacke! Prema tome, ta se grupa orijentisaia na otvorersu s^radnju sa Nemcima! A ta grupa bila je to liko luda, glupa i slepa i to liko proodanoscu i Ijubavlju prema Nemcima, da je ta g-

:270
verenja zadrzala cak i koncem 1944., i pocetkom 1945.!! Ja sam u prednjim izlaganjima dodirnuo nacin pisanja kom unistickih pisaca. Ovde, u tom pogledu, nemam sta da dodam. Samo moram da navedem, da su gore navedene lazne cinjenice, svih" tih kom unistickih pisaca, daleko od istine i da su svi ti pisci, valjada sudeci po svojoj grupi nas, nacionaliste isuvise nisko taksirali! Ja se ovde necu upustati u preganjajna i dokazivanja u suprotnom pravcu. Navescu samo dva do tri primera iz jednog drugog dokumenta. Djeneral Nedic 2. septembra 1941., ponudio mi da prim im duznost komandant Srpske narodne m ilic ije ". Odbio sam. Posle duzeg razgovora u kome je upotrebio sva sredstva da me ubedi od suza do prekog suda, ostalo je na tome, da mu ja, u najkracem roku, podnesem pismeni memorandum u kome da obrazlozim moje odbijanje i da podnesem predloge ta bi, po mom miIjenju, u ovakvoj situaciji trebalo raditi. Eto, u tom memorandumu, koga sam djeneralu Nediu podneo 10. septembar 1941., pored ideja i misli, kojim a sam pravdao svoje odbijanje i podnosio odgovarajuce predloge, postoje i m isli ovakve sadrzine; a ... Danas se na zem ljistu jasno ocrtavaju dve naoruzane form acija. Nacionaine form acije pukovnika Mihailovica i cisto kom unisticke form acije nekoga Tita. O ne'su u otvorenom sukobu. V i od mene zahtevate, da form iram trecu, srpsku naoruzanu snagu, koja ce upe* r it i svoje oruzje i protivu jednih i protivu drugihl Dakle protivu svojih rodjenih oceva, brace i sinova. Ja to nipokoju cenu ne mogu izvrsiti ni kao covek, ni kao Srbin ni kao v o jn ik "... b . . Nemacka neminovno mora izgubiti rat. Ona moze zauzeti i Odesu i Moskvu i Petrograd. Ali njen poraz lezi u osnovnim geopolitickim cinjenicama vremena, prostora, snage i m aterijalnih sredstava. U vezi po

271 litick o socijalnih i ekonomsko privrednih uslov& i cirejenca ulazak Amerike u rat je neminovan. Rat ce tra ja ti jos najm anje tr i godine. Ovo lezi u geopolitickom poloaju Amerike. Za spremu i razmetaj snaga i njihovo dovodjenje na polazne operativne polozaje, Americi treba najmanje dve godine. Za ciste operacije potrebno je najm anje godinu dana, da bi se dostigao k ra jn ji ratni c ilj B erlin"... v ... ,,Da bar neprijatelja ispratim o kao sto treba, kad ga nismo hteli, mogli, smeli i umeli da docekamo kao sto treba i kao sto zasluzuje"... g ... M esto nove komande ne treba da bude Beograd. Nju treba smestiti u Kragujevac, Kraljevo ili C upriju. lzgleda da bi C uprija bila najpogodnije mesto za novu komandu,,... itd. Ne treba sum njati, da sam ja, sa ovim idejama i gledistim a upoznao celokupnu nacionalnu grupu oficira. Memorandum je remek delo tacne procene ondasnje geopoliticke i vojno politicke situacije. Pisan je poetkom septembra 1941. Memorandum postoji. Postoje i Ijudi ko ji su ga prekucavali i citali. M islim , da ovi navodi u podpunosti pobijaju sva misIjenja i bezbrojne navode kom unistickih pisaca, ma da se svi staraju da dokazu: da je nacionalno vojnicka grupa oficira bila duboko uverena u nemacku pobedul 2. Ratnici i Zarobljenicka udruzenja" Uopste uzev, najveci deo naseg staresinskog kadra, posao je u rat podpuno nepriprem ljen i ne shvatajuci teku neasnu re za ro b ljen ik"! Malo je trebalo pa da ova rec, kod nas postane simbol casti i ponosa"! A da je to tako i da se m i i posle teskih godina iskusenja i saznanja, sta je to za ro b lje n ik", a sta zarobljenistvo"

272
nismo rasvestili, osvestili i shvatili ponizavajuci status zarob ljen ika", dokaz su mnogobrojna UdVuzenja ratnfh zarobfjenika" koja su, posle rata, pocela da nicu kao pecurke na sve strane. Svakako, za ovakvo stanje ja ne mogu da krivim pojedince. Zato je kriva nasa drzavna komandno upravna adm inistracija! Ona je bila duzna da nas, kroz skole, pravilno uputi da shvatimo i saznamo, sta je to zarobIjenistvo" i kakve su duznosti i prava svakog pojedinca u tom necasnom i ponizavajucem stanju. M edjutim , na nasim vojnickim skolama, pa i onim najvisim , ta pitanja uopste nisu tretirana, pa cak sta vise ni dodirivana! Odredbe nase Ratne sluzbe od 1935., samo u nekoliko tacaka do diruju vazne odredbe Zenevske i Haske konvencije. Nema tumacenja ni komentara. Sve se svodi na prosto citira n je pojedinih clanova gornjih konvencija. A isti je slucaj i sa predmetom M edjunarodno javno i ratno pravo" ko ji se proucavao na Visoj skoli Vojne akademije. I tu su citirane samo odredbe bez komentara. A kada je dosao rat, mi smo posli kao b u la u jagode"! Retko je ko od oficira, da ne kazem niko, imao u svom ratnom sanduku ove ratne konvencije! I ja sam posao bez n jih . Tek po ka p itula ciji, kad sam ostao u otadzbini, nabavio sam ove konvencije, proucio ih i poneo ih sobom u zarobljenistvo. Zbog gore navedenog, malo je ko, od nasih oficira, poznavao ove odredbe! Stoga su mogla i nastupiti onako nakazna i pogresna tumacenja odredaba Zenevske konvencije, kako od strane Nemaca, tako isto i narocito od komunista! Zbog ovakvog nepoznavanja osnovnog idejnog statusa zarobljenika, pojavili su se i nazivi Udruzenja zaro b lje n ik a "! Ovi nazivi ne bi smeli da odgovaraju duhovnim i m oralnim osecajima i shvatanjima ratnika. B iti z|-

273 ro b lje n ik to je najtezi i najnizi duhovno m oralni polozaj u k o ji moze dopasti jedan covek narocito v o jn ik. Upotrebiti tu tesku rec u nazivu nekog udruzenja, znaci udariti na osecaj casti i ponosa svakog pojedinog ratnika. Naziv, ko ji se, sticajem p rilika , morao nositi, nipokoju ceno ne treba vaskrsavati! Jos manje pod tim sramnim imenom treba organizovati ma kakakv kulturno socijalni rad! Pre nekoliko godina Udruzenja, sa ovako nakaznim nazivima, bila su obicna pojava. Pisao sam svojim starijim i m ladjim drugovima i upozoravao ih na ovako pogresne nazive. Predlagao sam da se taj naziv promeni u Udruenje srpskih ratnika . 1 hvala Bogu! Mnoga udruenja promenila su nazive i od Z a ro b lje n ikih " postala su Cetnika ili ratnika udruenja", ma da ima jo zarobljenikih udruenja"! Samo re u nazivu Jugoslovenskih" ostala je! Nju moe izbaciti samo sila ponovnog ujedinjenja svih Srba u samostalnu Kraljevinu Srbiju. Ovo nekoliko recenica neka budu nauk za buducnost. U buducim pravilim a srpske vojske treba mnogo vise pisati i jasno regulisati odnos m ladjih i sta rijih u zarobljenistvu, Uistinu, to je napisano u konvencijama, ali pored n jih mogu postojati i diskrecioni propisi, ko ji ce svakog postaviti na svoje mesto i propisati mu duznosti i prava. Po mom m isljenju, jz naseg vojnickog recnika, brisati reci zarohLjenik" i zarob ljenistvo ". Zameniti ih nekim drugim adekvatnim recima. A to je i moguce i lako. Treba stalno da imamo na umu ono nekoliko reci, koje mi je izgovorio porucnik Jakov Dzungasvili u Libeku 1943. godine.

274 3. Srbijanska vojska i bivsi o fic iri Austro Ugarske Po zavrsenom ratu 1918., i propasti Austro Ugarske monarhije, jedan veliki broj oficira njene vojske ostao je na ulici. I sad se kod nas pojavljuje jedan tragican postupak oko prijema tih propalih oficira u novu vojsku Kraljevstva S H S. Stanje je bilo takvo, da, izgleda, samo onaj k o ji nije hteo nije p rim ljen u novu vojsku! Ukoliko sam obaveten bio je u pitanju i prijem marala Svetozara Borojevia! A li on je odbio ponudu! Jo ostaje pa da i djeneralu Sarkotiu ponudimo prijem ! Ovako ogrom^n p riliv stranog oficirskog kadra, u ve vrlo razredjene i oslabljene redove stare srbijanske vojske - - uinili su svoje! Taj novi stareinski kadar bio je sasvim novog duha, morala, karaktera i mentaliteta! On je, uglavnom, u veini bio neprijatsljski raspoloen prema novoj dravi, ili je prema n jo j bio podpuno ravnoduan. Ovi novoprimJjeni o fic iri umetniki su p riprem ili i 1941. Mi smo iz rada Poljske, Cehoslovacke i Rumunije im ali jasan prim er kako treba izvoditi poslove ove vrste. Napred navedene drzave prim enile su mnogo strozije uslove za prijem tih bivsih oficira u svoju novu vojsku. Ali mi, iz skore prosiosti, imamo vrlo poucan primer kako se neguje i cuva duh vojske. To je nacin na ko ji su postupili kom unisti u danasnjoj Jugoslaviji. Medju povratnicim a bilo je nekoliko elitnih oficira bivse K ra lj. jug. vojske. Da ne govorim o djeneralima. Njihova sudbina bila je odmah zapecacenja. Iskorisceni su kao pisari, pomocni sluzbenici, ili kao pomocnici raznih profesora. Ovde je rec o m ladjim i najm ladjim . Uzmimo samo nekoliko prim era: Brig. djenera! Milan Zelenika, pukovnik Milan Kaludjercic, ppukovnik Vjekoslav Kolb, pukovik Jevta Jovanovi i mnogi drugi. Paljivo sam pratio kretanje linih odnosa u sadanjoj jugoslovenskoj

vojsci. Brig. djeneral Milan Zelenika, postao je divizis. djeneral. Dalji mu se trag gubi. Pukovnika Kaludjercica uopste nisam mogao pronaci medju danasnjim jugoslovenskim djeneralima. Pukovnika' Kolba pratio sam do cina divizis. djenerala. U tom cinu sluzi i danas. Ppukovnika Jevtu Jovanovica pratio sam do cina brig. djenerala. DaIji mu se trag gubil Ovako, ili mnogo gore, prosli su i svi os.tali povratnici. Svi napred navedeni, a i mnogi drugi, pod norm alnim uslovima, sigurno bi postali armiski djenerali u Kraljevskoj vojsci. Ovo nekoliko Iju di, iz redova pozivnih oficira, koje sam napred naveo, u vremenu 1941. do 1945., b ili su kom unistim a deset puta k o ris n iji nego svi B ihalji, Bartosi, Jakovljevici, Bogdanovici, braca Simici i citav niz rusitelja otadzbine i kom unistickih ko risn ih budala"! U napred navedenom prim eru nTje se trazila pamet i inteligencija, vec ubedjenje, sigurnost i gotovost za zrtvu radi ocuvanja prigrabljene vlasti u toku N arodno oslobodilacke borbe"! Eto, na gore pokazani nain uva se istota i vrstina jednog najvanijeg dravnog instrumenta, koji se zove-vojska!

4. Odnos nacionalno vojnicke grupe i Nemaca Mnogi kom unisticki pisci, u svojim delima, stalno i na mnogo nacina tendenciozno ponavljaju podpuno neistin ite cinjenice, kako je nasa nacionalno vojnicka grupa bila u otvorenoj i stalnoj sluzbi Nemaca i zbog toga bila stalno favorizovana na racun komunisticke grupe! Pored ovoga, da su stalno denuncirani od nacionalne grupe i da smo im tim e stvarali izvanredne teskoce. Ti pisci nacionalno vojnicku grupu sa podsmehom stalno nazivaju K ra lje vim o fic irim a "! M edjutim , mi nismo b ili n ic iji najamnici da bi nekome pripadali sem Bogu i na-

276 rodu. Mi smo b ili nacionalni o fic iri k o ji su branili narod i otadzbinu od njenh odrodjenh i propalih sinova! Ti su se b ili stavili u sluzbu medjunarodnom komunizmu! Nikakve narocite pogodnosti mi nismo uzivali od strane Nemaca. N aprotiv! Istina je bas suprotna. I sto je vreme vise odmicalo, ovo ukazivanje paznje, narocito od strane nizih logorskih sluzbenika, b ilo je sve jace i upadljivije, tako, da se ta paznja, prema kom unistim a koncem 1944. i pocetkom 1945., pretvorila skoro u servilnost. Nemacki stav, prema nama nacionalistima ostao je nepromenjen. Kako je to ustvarnosti izgledalo navescu samo dva tr i primera. a za vreme putovanja od Strasburga do Barkenbrigea od 16. do 20. septembra 1944., logorski a k tiv " putovao je u klasnom vagonu, odmah do lokomotive, sa nemackim o ficirim a sprovodnicima voza! Ja, kao komandant logora, zajedno, sa jos oko 20 oficira moga najuzeg staba, bio sam zatvoren u vagonu H, bos, zajedno sa 5 nemackih strazara, odmah do klasnog vagona logorskog a ktiva "! b Kad su nas, 4. aprila 1945., oko podne, oslobodile snage I kanadske divizije, u logoru Bathorn, nastalo je neopisivo i opste veselje! Prvo, sto je zarobIjenicima palo napamet b ilo je, da pretresu stanove i kancelarije dotadasnje nemacke komande! I pored preduzetih mera, da se sacuva nemacka arhiva, ona je ubrzo bila razbacana po krugu logora i zapaijena'. lpak sam nasao nekoliko ku tija u kojim a je bila spakovana logorska kartoteka. To su b ili obicni kartoni velicine jedne cetvrtine obicnog kancelariskog tabaka. Pored obicnih geneoloskih podataka, svaki je karton, p ri dnu, imao i ru briku u koju se upisivala ocena ili karakteristik a ", svakog zarobljenika. Nasao sam i moj karton i u njemu je, na odgovarajucem mestu, bilo napisano: Znacajan i ugledan pripadnik pokreta D M , Uziva nepo-

277
deljenu Ijubav i postovanje nacionalne grupe. Sklon beg. stvu kao i organizaciji svih takvih podhvata. N eprijatelj je Nemackog Rajha. Na njega o b ra titi narocitu paznju" v Kada su kom unisti, jednog dana meseca aprila 1944., u toku razdvajanja i prebacivanja oficira iz fora u fo r, izvrsili direktan napad licno na mene, nemacki komandant logora pukovnik Siber, trazio je od mene da mu podnesem listu imena komunista napadaca, koje treba iz vojiti i u p u titi u narocite logore: Buhenvald, Ausvic, Dahau i tsl. lako sam tacno znao imena organizatora i izvrsilaca, odbio sam predlog, a komandantu Siberu odgovorio; da je to cisto nasa unutrasnja stvar i da cu ja to pitanje napada na moju licnost sam regulisati. Pogledao me! Slegao ramenima i ucutao. g Pri prijem u duznosti, od komandanta logora pukovnika Sibera, dobio sam i diskreciono pravo disciplinskog kaznjavanja u istoj meri kao i on tj. (3 0 ) trideset dana zatvora. Izvsfoci ovih kazni b ili su Nemci. U periodu od skoro tri meseca, koliko je trajalo to nase razvencavanje", ja nisam kaznio ni jednog oficira kom unisticke grupel Obzirom na njihovo vladanje i ponasanje, trebao sam svakog dana da kaznjavam najmanje po desetoricu! M islim , da sam sa ovo nekoliko prim era, u podpunosti, obesnazio mnogobrojne navode kom unistickih pisaca. Svi njihovi navodi, u ovom smislu, ne odgovaraju stvarnosti. 5. Pocetak razdvajanja kom unisticke od nacionalno vojnicke grupe Kao sto se iz moje naredbe br. 2 cita, razdvajanje nacionalno vojnicke grupe od progresivno demokratske (kom unisticke) i njihova podela na fo r Kron-

278 princ i fo r Bizmark, vrseni su otvoreno i javno! Nsmci su sa ovim razdvajanjem o s lja rili! Ja sam zahtevao, da se ovo razdvajanje izvrsi odjedamput. Nemci su ga vrsili po grupama od po 25 oficira i to svake srede. Stoga je ovaj posao zavrsen tek koncem aprila 1944.! Koliko sam ja slao komunista u fo r Bizmark, to liko su mi Nemci, iz toga fora slali nacionalista. Prva i najopasnija grupa bila je iseljena jos 30. januara 1944. Ona se sastojala od 28 oficira, od kojih je bilo 16 Jevreja! Od nasih Ijudi, b ili su u toj grupi cetiri pukovnika sta rijih od mene svi su b ili rodjeni u Crnoj Gori. Svi su b ili kom unisticki simpatizeri! Pored n jih tu su b ili: rez. porucnik Milos Carevic, rez. kapetan Ninko Petrovic, rez porucnik Dusan Petrovic, rez. porucnici Bretler, Boskovic, Maric. Ova dva poslednja b ili su i posledn ji kom unisticki poverenici u ovom logoru. Jevreje sam odmah uklonio zato, sto je to bila najpotuljenija i najskrivenija kom unisticka grupa. M edjutim najaktivnija, pa prema tome i najopasnija! P rilikom izlaska iz logora, a pre no sto se otvorila velika lograska gvozdena kapija, ova je grupa slozno odpevala nasu drzavnu him nuj Ne znam sta su time hteli da postignu?! Verovatno su hteli, da time, pokazu Nemcima kako nisu kom unisti. Od svih Jereja, u foru sam zadrzao, rez. kapetana St.anislava Vinavera. On je bio najopasniji, najbezobrazn iji i najbucniji jevrejski tip. On je ostao podpuno sam u nasem nacionalnom logoru. Ovo je za njega bila osetna kazna. A to sam ja i hteo, i to mu i kazao! Pored njega u logoru sam zadrzao i djeneralstabnog ppukovnika Jevtu Jovanovica. Ovo sam ucinio iz cisto nacionalno- - sentimentalnih razloga. Bio sam mu nastavnik na V. s. V. akademije. Racunao sam, da nacionalnc jos nije sasvim propao. Verovao sam, da se, u ovako iskristalizovanoj nacionalnoj sredini, moci ipak v ra titi na pravi srpski put. Prgvgrio am se! Ppukovnik Jovanovit;

279 tako je vesto odigrao ulogu Trojanskog ko n ja ", da nam je posle govora Nj. V. Kralja, od 12. septembra 1944., u Barkenbrigeu, priredio neocekivano iznenadjenje! Tih dana iz sastava 2. nacionalnog bataljona izveo nam je 250 oficira i p rik lju c io ih kom unistickoj grupi. Uistinu, mora se priznati, da je, ovom podvigu isla na ruku celokupna geopoliticka situacija. Moze se zam isliti, kako su se osecali ppukovnik Jovanovic i kapetan Vinaver. Vinaver je nekoliko puta dolazio kod mene i trazio, da ga prebacim u kom unisticki fo r Bizmark. Uvek sam ga odbijao i ironicno sarkasticno uveravao ga, da je njegovo prisustvo u nasem foru neophodno potrebno i korisno"! U nekoliko mahova pokusavao je da prodre do nemackog komandanta, koga sam bio upoznao sa ovim slucajem. Ali u ovome nije uspeo. Jednoga dan, m islim pocetkom jula 1944., u sobi u kojoj je bio smesten kapetan Vinaver, mislim br. 13 ili 16, doslo je do ozbiljne tuce. Tom priliko m kapetan Vinaver znatno je povredjen. Izbijena su mu dva zuba. Da ne bi doslo do jos tezih sukoba, predlozio sam pukovniku Siberu, da kapetana Vinavera prebaci u fo r Bizmark. Ovo je ucinjeno jos u toku istog dana. Tako je i poslednji komunista Jevrejin uklonjen iz logora. 6. K ulturno prosvetni zivot i rad Po izvrsenom razdvajanju u foru Kronprinc prikupIjeno je oko 940 oficira nacionalista. Nastao je tih, miran, spokojan, ali vrlo tezak zarobl-jenicki zivot! Kulturno prosvetni rad razvijao se normalno i bez ikakve smetnje. Organizovan je orkestar od 30 muzicara i hor od 120 pevaca. Posvednevno odrzavana su raznovrsna predavanja, izlagana vojno poiiticka situacija, pisane zid-

280 ne novine itd. Upotrebljeni su svi Ijudi ko ji su b ili sposobni i umeli da kazu koju rec o nasoj proslosti, ili o danasnjem geopolitickom zbivanju. Teziste rada i ostrica nase borbe b ili su upravljeni u neposrednu borbu protivu komunizma.

7. Versko p o litie ki zivot i rad Jos od sukoba oko m o litv e ", maja 1943. u S triju , u politicko verskom zivotu, u ovom logoru, doslo je do neprekidnog trvenja i verskog nesporazuma. Komunisti su b ili izgubili svaku moc pravilnog rasudjivanja. Oni su bi!i izgubili razum i nisu mogli da ocene sta je dobro, a sta zlo, sta je istina a sta laz! Jedan od glavnih razloga naseg razdvajanja u posebne logore, bio je i cisto verski. U ono doba, iako u nemackom zarobljenistvu, mi smo ziveli i delali u revoluciji! To je bio jedini put da rascistim o nase nejasne nacionalno p o liticko verske pojmove i uverenja. U sklopu svih ostalih pitanja ovo je bilo jedno od najvaznijih. U ovaj politicko verski haos morao se uvesti red i m ir. Kao i danas i onda je crkva od komunista zloupotrebljena i iskoriscena za unosenje pometnje, a sa ciljem , da se crkva stavi u sluzbu komunizmu! Onda niko nije ni sanjao, da ce se, u ovom pogledu ovako daleko otici i da ce rodjeni sinovu crkve, na celu sa patrijarhom , zab iti jo j noz u ledja i razcereciti je odnosno u b iti! oOo U politickom smislu moralo se rascistiti pitanje, da li smo mi pripadnici Srpsko pravoslavne, ili nekakve Jugoslovensko pravoslavne crkve?! Zalosno je, ali

281 istinito, da je p rlja v o jugoslovenstvo", vec bilo udarilo podpuno pogresan zig na nsu inteligencijul U ovom smislu prednjacili su mladi i najm ladji o fic ir! Nas K ulturno prosveti odbor morao je da ulozi velike napore i trud, da bi mnoge zalutale vratio na svetosavski put. Odrzan je citav niz predavanja na tu temu. Ali ono, sto je vise od dvadeset godina ruseno i sruseno, a to je Srpstvo i Srbija, nismo mogli vaskrsnuti za nekoliko meseci i to u zarobjlenistvu! Uspeha je bilo. Ali on je bio daleko ispod postavljenog cilja. Borba se vodila bas kao i danas! Na celu bezboznika i filokom unista nalazili su se, delim icno, nasi n a jb olji i najinteligentniji sinov'i! Bas kao i danas. Sa njim a je trebalo vod iti borbu! A to nije b ilo ni lako, ni prijatno. Ta borba, poceta jos u S triju , vodjena je sa nesmanjenom zestinom, sve do naseg razdvajanja u strasburskim forovim a. Na celu ove borbe nalazio se ugledni, pozrtvovani i mladi logorski svestenik o. Georgije Djonlic. On je vodio o s tru ' i neprekidnu borbu sa komunistima. Dokazivao, ubedjivao i rasvescivao mnoge nase oficire. RazumIjivo je, da je bio snazno podpomognut od naseg K ulturno prosvetnog odbora. I sto se nase razvencavanje" sa kom unistim a, sve vise blizilo kraju i politicko verski zivot bio je sve b u jn iji i c is tiji. Odmah po dolasku u Oflag 65 B fo r Kronprinc Strasburg pala je odluka, da se u foru uredi crkva za versko duhonve potrebe Ijudstva. Odredio sam kom isiju na celu sa svestenikom Djonlicem i naredio, da se odmah pristupi uredjenju crkve. Pristupilo se priprem nim ra d o v im a .'A li stvarni je rad odpoceo, tek maja meseca, kada je odpocelo opste ciscenje i uredjenje fora, Po izvrsenom traganju, doneta je odluka, da se crkva uredi u bivsem forovskom magacinu. I rad je odpoceo. Za-mesec ana u foru je izradjena i izgradjena izvanredno uredjena crkva! Ona je mogla, po-

282 red oltara i hora (oko 20 pevaca) da p rim i jos oko 100 osoba. Blagodareci svojoj ko n stru kciji od tesanog kamena, svojim uskim prozorima i svojim ostrim i tupim uglovima i lukovima, ova je prostorija, svojim unutrasnjim izgledom, ostavljala izvanredan utisak. U mnogome je licila na nase srednjevekovne manastire, a ne na bivsi forovski magacin! Crkva je rukovodjena od onda mladog, ali vrlo energicnog, vrednog i poboznog o. Georgija. M islim , da je, za vreme m ira, bio na sluzbi u p a trja rs iji. Njegovo dostojanstveno, lagano, m irno i v rlo inpresivno vrsenje Bozije sluzbe, praceno izvanredno uvezbanim horom, pod rukovodjstvom ucitelja rez. porucnika Ozrena Bingulca, ostavljala je dubok i neizgladiv utisak. Narocito zbog mesta gde su i p rilik a pod kojim a su vrsene. Za vreme sluzbe, kako sama crkva, tako i hodnik ispred nje uvek su b ili puni. Crkva je zivopisana i uredjena od akademskih slikara rez. porucnika Dr. Pavla Vasica i rez. pporucnika Stanislava Belozanskog, uz pripom oc nekoliko zarobljenika po struci inzinjera i tehnicara. P olijeji, svetnjaci i sve ostale crkvene utvari izrezani su od cvrstog kartona, a potom pozlaceni, ili posrebljeni! Ovo je ostavljalo utisak pravih crkvenih rekvizita. Nemci su nam u svemu izlazili u susret. Narocito oko nabavke m aterijala. Cak su izvesne kolicine m aterijala nabavili o svom trosku. Nemacki komandant logora, pukovnik Siber, bio je ocaran i odusevljen ovim delom. Cesto je dovodio izvesne osobe da bi im pokazao ovu crkvicu! Jednorn je u fogorsku crkvu doveo i strasburskog kardlnala! Pri polasku za Barkenbrige crkvu smo ostavili u podpunom redu. Na samom prestolu ostavili smo akt na francuskom, engleskom i nemackom jeziku i zam olili, buduce stanovnike fora, da crkvu cuvaju i ocuvaju. Imao sam obavestenje, da je crkvica, do 1952., u podpunosti

283 ocuvana.

8. Organizacija unutrasnje sluzbe Celo preform iranje i reorganizaciju logora izvrsio sam vrlo brzo i uspesno. Za to je bilo potrebno da izdam samo tr i naredbe: Naredbu br. 1. Izdao sam zbog toga, da bi logoru saopstio, cla pukovnik Jeremija Stanojevic (Jesa Disciplin a ), zbog slabog zdravlja, ne moze da p rim i duznost komandanta logora. On je bio s ta riji od mene i trebao je da bude prebacen u fo r Bizmark. On je bio pripadnik naonalne grupe i, zbog bolesti, nije hteo da se izlaze neprijatnostim a, koje su bile skopcane sa prijem om ove duznosti; naredbu br. 2. Izneo sam i komentarisao u prednjim izlaganjima; i narebu br. 3. Njom sam regulisao celokupni unutrasnji zivot i rad u foru Kronpric. I od ovih naredaba kom unisti su pokusavali da naprave segu i da ih izvrgnu podsmehu. Sastavili su slihove i n jih su, u prolazu pored rnene, skandirali i pevali, na sve moguce nacine kao i rec dandara. Ti stihovi b ili su: Naredba b ro j jean uh ala sam bedan (odnosi se na pukovnika Jesu Stanojevica, k o ji nije hteo da prim i duznost komandanta logora). Naredba b roj dva konvencija sam ja! (o d nosi se na m oju zabranu svakog komunistickog tumacenja Zenevske konvencije). Naredba b ro j tr i hajd u p.... m... svi! (odnosi se na smenu kom unistickih poverenika i svih njihovih kom isija).

284

9. Smena staresinstva u logoru Barkenbrige Nekako odmah posle dolaska u logor Barkenbrige smenjen je dotadasnji nemacki komandant logora kapetan bojnog broda Fes, a na njegovo mesto dosao je pukovnik Dem. Neugledan, suvonjav i neobicno mali covek. Sto rekao Kursid pasa za kneza Milosa: ...M ilos na Ravnju, M ilos na Palezu, Milos na Ljubicu, Milos na Karanovcu, Milos na Uzicu ja sam m islio da je to neki velik! covek, kad ono on nema ni 40 oko koliko dobar pecen ja ra c "! Pukovnik Derrr poceo dan se samo drao,. vikao i pretiol Narocito ga je vredjala komunisticka drskost i bezobrazluk! Pretio je streljanjem , robijom , prevodjenjem u neki specijalni logor i tsl. Razume se, ovakav je bio u septembru i oktobru 1944. A li ukoliko su Rusi vise napredovali, utoliko je postajao meksi i narocito prema kom unistim a p o p u s tljiv iji! Tako, da je pre polaska na mars preko Pomeranije bio meksi od pamuka! Oko 25. septembra 1944., pozvao me pukovnik Dem i saopstio mi, da ce se u logoru u podpunosti prim eniti cl. 43. Zenevske konvencije tj. da ce postaviti najstarijeg oficira. Stoga treba oa vidim o, ko je od djenerala na jstariji. Prema tome odpada i moja dosadasnja funkcija komandanta 2. bataljona, je r kom unisti uopste ne zele da me vide na tom polozaju i nece da saradjuju samnom! Stoga ce on odrediti i komandanta za 2. bataIjon. Napred sam izlozio k o ji su djenerali b ili u ovom logoru. Bilo ih je svega sest. Otisao sam kod djenerala Tonica, kao najstarijeg i obavestio ga, sta mi je kazao pukovnik Dem. Djeneral Tonic odbio je da p rim i duznost najstarijeg o fic ira "! Svi m oji napori da ga privolim da p rim i tu duznost osta|i u bezuspesni! Posle njega, po staresinstvu, dolazio je

285 djeneral M ilu tin Stefanovic. Mi on nije hteo da se p rim i te duznosti. Upotrebio sam sva sredstva i uticaj, da ga namolim da p rim i tu duznost. Posle njega, po staresinstvu, dolazio je djeneral Ljubisa Hadzi Popovic komunista. Jedva sam uspeo u tome i djeneral Stefanovic prim io je duznost. Zbog neprekidnog priliva kom unisticki raspolozenih oficira, kom unisti su fo rm ira li i 3. bataljon. Sada je u logoru bilo 3 oficirska bataljona. 1. i 3. kom unisticki, i moj 2. nacionalno vojnicki bataljon. Posle nekoliko dana, kod komunista (1. i 3. bataljon) bez ikakvog izbora, pojavljuje se kao poverenik" pukovnik Milan Kaludjercic! Preko ove dvojne nenormalne logorske uprave i komandovanja Nemci su presli cutke. A djeneral Stefanovic, kao na jsta riji o fic ir, nije hteo da povede borbu protiv ovako nepravilnog postupkal Ja nisam bio u mogucnosti, da preko djenerala i mnogih s ta rijih pukovnika vodim borbu. 1 tako je to ostalo. Uistinu, i da je doslo do izbora bio bi izabran kom unisticki kandidat. Oni su sada u iogoru b ili dva puta jaci. Istom naredbom, kojom je djeneral Stefanovic postavljen za najstarijeg o fic ira " u logoru, postavljen je i pukovnik Jovan P Trisic za komandanta 2. nacionalno vojnickog bataljona. Odbio je da p rim i tu duznost. Kako se razvijao i zavrsio taj spor izlozio sam napred. U vezi sa prednjim dogadjajima i bas i zbog njih, ostala je podpuna podeljenost izmedju nacionalno vojnicke i progresivno demokratske grupe. Razdvojeno smo stanovali, razdvojeno smo se postrojavali, a razdvojeno smo i hranu prim ali.

286

JO. Govor Nj. V. Kralja na dan 12. septembra 1944.


Nekako koncem septembra 1944., od onog mog starog p rijate lja i skolskog druga, sa ko jim sam saradjivao jos u Osnabriku, bio sam obavesten o Kraljevom govoru od 12. septembra 1944. On me je uglavnom upoznao sa sadrzinom toga govora. Istovremeno obavestio me, da je njihovo antifasisticko vece" donelo odluko, da se nama, nacionalistima, cstavi ro k do 15. oktobra 1944., da napustimo nasu borbu i da, u duhu Kraljevog naredjenja, pridjem o progresivno dem okratskoj grupi. Oni jos ni tada nisu priznavali da su kom unisti! Ko ovako postupi bice mu sve oprosteno! Ko ne postupi bice podvrgnut punoj odgovornosti za izdaju otadzbine i sluzbu neprijatelju! Povodom ovoga odrzao sam sastanak sa nasim sobnim staresinama, na kome smo doneli odluku; da ne priznajem o K raljevo naredjenje, da ga necemo izvrsiti i da ostajemo verni narodu i otadzbini. Ovaj Krafjev govor imao je katastrofalno i razorno dejstvo na nas 2. nacionalno vojnicki bataljon. Posledica toga govora bila je izdvajanje 250 oficira iz nase grupe. Oni su pod vodjstvom ppukovnika Jovanovica prisli kom unistim a. Posle Kraljevog. govora i gubitka 250 oficira, zivot u logoru Barkenbrige tekao je pod izvanredno teskim duhovno m oralnim , a jos tezim fizickim uslovima. U stanju podpune podeljenosti o fic iri logora Barkenbrige, docekali su i 27. januar 1945. Ovoga dana loqor je krenut u tezak, naporan i neizvestan mars preko Pomeranije ka holandskoj granici.

287

IX ZAVRSNA REC
Kao sto sam vec napred napomenuo, ovo veliko vremesko zadocnjejne, u pogledu izdavanja knjige, ima i svojih dobrih strana. Jer, jos pre nego sto je knjiga izasia, iz m rkle tm ine pojavili su se izvesni Ijudi, ko ji su, za licne uvrede i klevete, upucene meni, uzeli ogadjaje koje razmatra bas ova knjigal Razume se, da je to dobro i po opstu stvar korisno, jer mi pruzaju mogucnost, da blagovremeno kazem nekoliko reci i da pruzim vernu fo to grafiju tih i takvih individua. Da bi ti i takvi bukvarci shvatili osnovne postulate javne politicke borbe, prinudjen sam da ih poucim i darn lekciju, kako se, u ovakvim slucajevima, vladaju i ponasaju casni, posteni i pametni Ijudi. Ko god hoce da pobegne i da se ukloni od javnih pokuda, pogrda, uvreda i kleveta od raznih propalica, mangupa, nesavesnih Iju d i i Rlevetnika, taj neka ne stupa u otvorenu i javnu nacionalno politicku borbu. Neka zatvori oci i usi, neka zakatanci mozak i neka se ne bavi javnim poslovima! Politicku borbu neka prepusti streberima, autsajderima i seljacko mehanskim klupoderima! Ovde zelim da saopstim m ajoru g. Krsticu da se obratio na pogresnu adresu. Obratio se coveku kome je otvorena, casna i postena borba bila osnova celokupnog n|egovog zivota! Borio sam se i uzivao u borbi! Zao mi je, sto mi imovno stanje ne dozovljava da dam mnogo vise nego do sada. A tezak izgnanicki zivot kao i bolesti i staracko breme uminogome su' oslabili moju energiju i borbenost. Ipak smatram i uveren sam, da sam i danas jos uvek to liko jak i intelektualno sposoban, da jednog majora Krstica, i njemu slicne, sateram u m isiju rupu, a da im pamet iz gaca nabijem u glavu!

28S Kcgod hoce da se javno bavi nacionalno poiitickim problemima, on sebe izlaze proizvoljnoj i preteranoj hvali gomile, a tako isto, a jos i vise, javnoj pogrdi, pokudi, uvredi i kleveti od tzv. javne reci! Ta danasnja javna rec ima u vidu samo svoje licne, sebicne i prljave racune i interese. Stvarno, to bi trebala da bude ona opsta javna kontrola, bez koje se nase demokratsko drustvo ne moze zam isliti. Ovo je tacno samo dok ta javna rec vrsi svoju duznost casno i posteno i uopste vodi racuna o nacionalno p o litickim interesima. Nazalost danas nije tako! Danas se ne uzimaju u procenu dela i posteni rad jednog javnog radnika. Danas se u procenu uzima pojedinac. Brlja se po njegovoj proslosti, pronalaze se i iznose na videlo, uglavnom lazno i netacno, dogadjaji od pre 50 i vise godina! lako je takav javni radnik, podpuno pokriven svojim javnim radom i korisnim dejstvim a, kroz decenije i decenije. Danas to ne vredi nista! Danas je svacija licnost izlozena javnim napadima raznih duhovno moralnih propalica! Danas su Ijudi prinudjeni, da se, i pored svoje volje, brane i stite od napada i ujeda besnih pasa! K oji reze ispod seljackih kola i samo gledaju, kad ce da iskoriste prvu zgodnu p rilik u p rilik u , da ujedu onoga, ko ji im prvi padne pod njihove otrovne zube! lako znam pravilo: ,,Ko se pravda, znaci da je polu k riv ", ipak moram da uzmem sebe u zastitu i odbranu. Znam i svestan sam pravila javnog radnika, da bitange i mangupe treba ostaviti bez odgovora! Znam, da takve i slicne napade treba prezirati! Cak ako te i takve klevete idu na to, da obescaste coveka, napadnuti ne sme da se nadje uvredjen i naljucen, a jos manje da to javno pokaze! Znam i to, da sa takvim nitkovim a i bednmiica castan covek ne treba da se bori, a jos manje da se pravda. Takvi bednici to ne zasluzuju! Znam, da ako se odpocne borba sa mangupima i klevetnicima da im

289 Se tim e ukazuje poast, panja i uvaenje. Time bi ini ukazali na injenicu, da su nas njihove rei uvredile, ili u najm anju ruku uznemirile! Stoga je staro pravilo, da preko tih i takvih ispada treba preci sa gordoscu i prezirom. Samo rad i dela n a jsig urniji su branioci i zatitnici svakog javnog radnika. Napred izlozeno samo je teorija kako bi trebalo da se postupa u jednom casnom i postenom drustvu. A liL . Danas su p rilik e i obicaji takvi, da prim oravaju coveka, da se sam brani i zastiti. Zivot se danas razvija u jednom posuvracenom i razrivenom dobu, u kome je sve dozvoljeno. Nema ni suda ni puta! Godine su pristigle, zdravlje popustilo, a sa njim a i snaga. Nisam u mogucnosti da se fiz ick i obracunavam sa pojedinim mangupirna i gangsterima. Narocito kad zivim o razbacano na ogromoj p ro sto riji zemljine Rugle. Nemam m aterijalnih sredstava, da bih mogao dostici pojedine tipove da bih se lino obraunao, pa ba kada bi fiziki to i mogao! oOo Ovo nekoliko receniqa napisah, kad m i je dosao do ruku jedan pam flet uperen licno p ro tiv mene. Pamflet je napisan od strane nekog majora g. Dobrosava Krstica. Sa 100 procenata pam flet je pun lazi, obmana, uvreda i kleveta! Na osnovu napred iznetih m isli, preko ovog pamfleta trebao bih da predjem kao da ne postoji! Uveravam majora g. Krstica, da bih tako i postupio, da nisam uveren, da pozadi njega, ne stoji jos najmanje jedna desetina majora Krstica! Takvih istih, ili njemu slicnih. Ovo sto sam napisao i odgov.orio m ajoru g. Krsticu vazi za sve ostale lazove i klevetnike, k o ji bi na isti, ili slican nacin, pokusali da me omalovaze, uvrede i oklevetaju. Njim a uopste necu odgovarati. Ovaj odgovor vazi za sve n jih !

290
Pored ovoga ja dobro znam, da ovde nije u pitanju ni Branislav Pantic, ni Stojadin, ni Dobrosav, ni Janko, ni Marko. Napisani pam flet je cista odbrana zlocina od 27. m a rta "! Evo vec 20 godina kako ti razbojnici guslaju i pevaju pesme u prozi o izdaji i prodaji otadzbine! Stoga taj zlocin treba stalno napadati. A ako ne to, onda ne dozvoliti tim pretorijancim a da b rb lja ju i da prljaju slavnu i cistu is to riju srpskog naroda. Tragedija je to, sto skoro niko to ne cini, ili cini v rlo mali b ro j. Ali/ ja znam svoju duznost i ja to cinim i cinicu dok me sm rt ne pokosi. Napred izneto prinu dilo me da odgovorim piscu pamfleta. On to kao covek ne zasluzuje. A li kao zlocincu i izdajniku treba mu stati na put, a na njegovu prljavu i poganu gubicu treba staviti b rn jicu , da vise ne laje, ne ujeda i ne tru je castan i posten svet u svome zahvatu. Mozda ce neko reci, pa zasto je pukovnik Pantic ova izlaganja izvrsio u samoj knjizi?! Iz svih prednjih cinjenica jasno proizilaze i razlozi zasto sam tako postupio. Iskoristio sam licnu slobodu i prostor sopstvene knjige, da napisem sta ja m islim o ovakvim i slicnim pojavama. Uveren sam. da nasa nacionalno borbena stam pa" ne bi pustila i objavila napis ovakve sadrzine. Naposledku, napis rnajora g. Krstica spada u najnizu klasu knjizevnih radova ove vrste. Kako po nacinu, stilu i tonu izlaganja, tako isto i u pogledu upotrebljenih reci i izraza! Stoga zelim da napomenem, da sam, zbog toga, razresen svih obzira i predrasuda koje treba da se im aju u poslovima ove vrste. Stoga i moj nacin, stil i ton pisanja nece b iti ni otmen, ni elegantan, ni akademski. On ce u podpunosti odgovarati tonu i stilu g. Krstica. Tacno Njegosevski: O dpisi mu kako znas vladiko, A cuvaj mu obraz ka on te b i"|

291 Ja zalim sto sam morao da u kn jizi, zrtvujem ovoliki prostor. Stoga moja dalja izlaganja bice pisana telegrafskim stilom . Preko mnogih cinjenica precicu o trcecem k o ra ko " a izvesne moram samo dodirnuti. Nadam se, da cu b iti dovoljno jasan. A sad cu da predjem na izlaganje sadrzine samog pamfleta. A li, pre no sto stavim pod k ritick u analizu ovaj visokoom ni napis" hocu da kazem: ,,Da se pisac obratio na podpuno pogresnu adresu! Svoj napis trebao je da uputi svom drugu, p rija te lju i p o b ra tim u " majoru g. Djordjevicu. Pisuci svoju k ritic k u analizu na clanak majora g. Djordjevica 27. m art o Komandi Kraljeve garde", strogo sam se pridrzavao originalnog novinskog teksta. Nisam dodirnuo ni jednu istorisku cinjenicu, kojo nije izneo m ajor g. Djordjevic. Do 1943. nisam ni video, ni cuo za visokoom nog" iborbeno g" majora g. Krstica! Ukoliko sam u svojoj kritickoj analizi dodirnuo i ukazao na njegov rad, u toku noci 26./27. marta 1941., to sam ucinio samo na osnovu originalnog teksta majora g. Djordjevica. Pod k ritik o sam stavio svaki i svaciji postopak, za k o ji imam overenje da je izdajnicki i zlocinacki o odnoso na otadzbino. oOo A sad, u ime Boga napred g. Krsticu. T. Str. 1 pamfleta Ono nekoliko uvodnih recenica kipte farisejstvom, hipokrizijom , filisterstvom i sofizmom. Stoga je taj uYQ$inj deo nepotreban, a kao takav podpuno deplasiran,

m
2. Str. 1 pamfleta
Na vasa lupetanja i baljezganja na str. 1 pamfleta mogu da Vam kazem samo ovo: od svih Srba, u danasnjoj em igraciji, nema ni 1 od sto koji odobrava drzavni zlocin od 27 . m arta "! 27. marta ja sam izgubio svoju otadzbinu blagodareci vama izdajnicima i zlocincima! Time sam izgubio sve! Nisu u pitanju bile nikakve fotelje i nikakvo drm anje"! Nije to meni nista trebalo. Imao sam ja svega i svacega, samo otadzbinu nisam imao. Vi g. Krsticu, i Vama slicni, prodali ste i izdali otadzbinu. Ljudi Vaseg tipa ne citaju nista, zato i ne znaiu nistai Za poslednjih nekoliko godina napisao sam citav niz cianaka. U tim clancima ja sam jasno i glasno izneo, sta je osecao srpski narod posle drzavnog zlocina od 27. m arta". Beograd nije predstavljao srpski narod, niti je bio tumac osecaja i uverenja srpskih narodnih masa! 27., a narocito 28. marta Beogradom su vitlale komunisticke ru lje i gomile. A sto se tice Kosovske bitke i Kneza Lazara, pa ja s,am se, g. Krsticu, pod njihovim duhovnim vodjstvom borio i za Srbiju ginuo, kad se Vi niste ni ro d ili, ili sta, u to doba, b rlja li po pepelu! 3. Str. 2 pamflets Od ,.27. marta 1941" do danas proteklo ie 25 godina. Za to vreme m ajor g. Djordjevic imao je dovoljno vremena, da priku p i i sredi sve cinjenice koje su uticale na to k 27 . m arta". Iz svih dosada poznatih cinjenica jasno mi je, da je i m ajor g. D jordjevi bio izvrilac dravnog zloina od 27. marta 1941.". Samo mi nije jasno, zato se, ka-

293 ko mi izgleda, obojica stide da to javno priznaju?!

4. Str. 2 pamfleta Da li je m ajor g. Krstic znao gde mu ie bio bataiion 2 7 . marta 1941.", ju tro ja ne znam. Ali znam da je m ajor g. D jordjevic u svom clanku napisao: da je m ajoru g. Krsticu dao svoj m otorcikli, da ide da trazi svoj bataljon! 5. Str. 2 pamfleta Celokupna izlaganja na str. 2 pamfleta cisto je fik tivno zamisljena situacija od strane majora g. Krstica. Ja kad sam pisao o likvid a ciji izdajnika i zlocinaca, imao sam u vidu organzovanu vojnu silu, koja se zove vojska! A da li je to bila vojska ili rulja, dao sam jasno m isljenje pri oceni duhovno moralne vrednosti Komande Kraljeve garde. Ostajem pri datoj oceni. Pa kad je takva bila ta elitna kom anda", ja kakve li su biie ostale itrupe Beogradskog garnizona i njegove okoline?! A li ja ipak verujem, da bi nekoliko trezvenih i hrabrih oficira, saterali u m isije rupe svu tu mangupariju u oficirskim uniformama. 6. Str. 3. pamfleta Nisam poznavao pukovnika Petra Simica. Do 1943. nisam ni cuo za njega! M oju ocenu o njemu dao sam na osnovu podataka iz clanka majora g. Djordjevica. Ostajem pri datom m isljenju o Ijudskoj i vojnickoj yrdnosti pukovnika Simjca. Mozete V i cj. Krsticu, py-

294 kovnika Simica da dizete u nebesa i da mu pevate slavOpojke i apoteoze dela govore. Ovde je rec o noci 26./27. marta 1941. A te noci pukovnik Simic odigrao je jednu gadnu i nisku uiogu. Bas kao i Vi g. Krsticu. Te noci pukovnik Simic izdao je otadzbinu i K ralja! T' me se svrstao u obicne zlocince i razbojnike. A ako ne to, onda u placenike i kukavice! 7. Str. 3. pamfleta Opet tirade i pesme u prozil U komandi oficirskih skola u Sarajevu, dve godine (1932-- 1934) bio sam Nacelnik staba, kad je djeneral Simovic bio Komandant skola. O njemu sam dao jasnu ocenu u mom, clanku O kairskoj a fe ri". A li posto Vi g. Krsticu nista ne citate, to nista i ne znate kao govedo! Imam u rukama Saopstenje drzavne kom isije za u tvrdjiva nje zlocina okupatora i njihovih pomagaca". U saopstenjima br. 66 93, medju svim tim zlocincim a" nisam nasao Vase ime! Potrazite tu knjigu. Mozda cete medju tim zlocincim a" naci moje ime! Mene su komunisti optuzili i stavili pod narodni sud" kao nemackog saradnika, p rija te lja , nacistu i fasistu! 8. Str. 3. pamfleta U nekoliko skroz laznih i klevetnickih recenica napisali ste more lazi i uvreda. Sramota me da se sam hvalim . A li Vasim drskim i bezobraznim pisanjem, nateraliste me da kazem i ovo. Od 1912. 1918. bio sam stalno u stroju i na licu. Bez dana bolovanja, postede, odsustva ili apse"! Ucestvovao sam u svim bojevima, borbama i bitkama. Za to vreme odlikovan sam: Srebrnom i Zlatnom me-

295 deljom O b ilic a " za hrabrost. U 1914. odlikovan sam Pohvalnicom Vrhovnog komandanta" i Karadjordjevom zvezdom sa macevima" IV reda. Na Solunskom fro n tu odlikovan sam Ordenom Belog orla sa macevima" IV stepena; ruskim Georgijevskim krsto m " IV stepena i ordenom Rumunske krune sa macevima" IV stepena, a i da ne govorim o drugim p u lija m a i teneckama" sto rekli nasi Vlasil 30. oktobra 1918. proizveden sam u cin kapetana I klase, a za pokazanu hrabrost i stecene zasluge na bojnom polju! Eto, izazvali ste me i ja Vam sapnuh, sta sam radio i zaradio od 1912. do 1918. Ovo stoga, da i dalje ne bi ziveli u zabludi i da i dalje ne bi vredjali i klevetali casne i postene Ijude! Hocu jos nesto da Vam kazem i da Vas poucim! Za punih sets godina ratovanja sluzio sam u 18., 5. i 15. pesad. puku. Za sve to vreme mene nisu znali samo moii pukovi i divizije (Dunavska, Drinska, T im ocka), vec je za kapetana Branu znala cela srpska vojska! Na kraju jedan savet. Potrazite koga od starih ratnika i boraca i p rip ita jte ga za kapetana Branu. Takvih, u nasoj danasnjoj em igraciji, ima jos na stotine. Ako u torne ne uspete, obratite se meni! Ja cu Vas dovestr u vezu sa nekoliko Ijud i, k o ji su za sve vreme rata, zajedno samnom, sedeli u hotelu Bejaz k u li" u Solunu i cekali pom ilovanje"! Treba da se stidite majore g. Krsticu! 9. Str. 3. pamfleta Dao sam ocenu o duhovno . m oralnoj vrednosti i borbenoj upotrebljivosti Komande Kraljeve garde. Ostajem pri datoj oceni. Ne menjam je ni za jedan m ilimetar! Njeno drzanje, vladanje i ponasanje u toku noci 26./27.. m arta 1941. to nedvosmisleno potvrdjuje.

296
Svako drugo nagadjanje i lutanje po mraku, sada posle 25 godina nepotrebno je i bezkorisno.

10. Str. 4. pamfleta Ovo sam pitanje vec dodirnuo u tac. 5 ovog izla-* ganja. Nema potrebe da i dalje analiziram ,,sta bi bilo da je bilo, ili da nije b ilo "! Cinjenice su pred nama. Ali meni je jednb jasno. Da je to bila vojska, a ne rulja i gomila, svoj toj pretorijanskoj m angupariji letelc bi pef"je na sve ce tiri strane. 11. Str. 4. pamfleta Jedino se slazem sa ocenom, koju je m ajor g. Krstic dao o djeneralu Aleksandru J. Stankovicu. Da, da, !o je, uistinu, bio dobar covek, dobar Srbin, dobar vo jn ik i dobar komandant. 1914. na Gucevu, bio je komandant bataljona u 1. pes. puku. Izvesno vreme bio sam na njegovom odseku i pod njegovom komandom. Kad sam ie 1927. bio Nacelnik staba Drinske diviziske oblasti, on je bio Komandant pesadije iste diviz. oblasti. U 1931. bio sam Nacelnik staba Dunavske diviziske oblasti, a djeneral Stankovic bio je komandant iste diviziske oblasti. Prema prednjem odlicno sam poznavao jenerala Stankovica. Vi g. Krsticu i suvise ste mali i sitni, da dajete ocenu o jednom djeneralu Stajicu. Ali mangupima i aangsterima danas je sve dozvoljeno! Danas p ilic i kakocu, a petlovi nose ja jc a "! Ovakvu ocenu dajete verovatno stoga, sto je djeneral Stajic 27. marta, bar pokusavao da spase otadzbinu!

29/

12. Str. 5. pamfleta


U svom supljoglavom trucanju i lupetan]u ovaj ,,visokoumni pisac" na ovoj stranici pamfleta, kao uostalom u celom napisu, iznosi ordinarne lazi i obmane. Tako on pise, da sam sazvao citavu grupu majora (,,majorska lig a ") i da sam im procitao nekakvu Svetosavsku rezoluciju"! Odgovaram: Nikada nisam sazivao nikakve grupel Sve sam radio pojedinacno i u cetiri oka. Samo ako su bile u pitanju stvari opsteg javnog znacaja, n jih sam saopstavao pred celim strojem ; nikada nisam od djenerala Mihailovica dobio Svetosavsku rezo lu ciju"! Prema tome nisam je mogao nikome ni saopstavati! Reorganizaciju logora 65 B fo r K ro n p rin c" izvrsio sam koncem januara i u toku meseca februara 1944. Prema tome ni vremeski nije b ilo mogue da dobijem tu Svetosavsku rezoluciju". Ona je doneta koncem januara 1944. Dalje lupeta neto o m ajoru Svetozaru M ilojevicu. Njega sam poznavao jos za vreme m ira. Prema meni je uvek bio p rija te ljsk i raspolozen. Ukazivao m i je uvek narocitu odanost i postovanje. Reci stavljene u njegova usta podpuno su izmisljene. Njega sam bio predvideo za Komandanta 2. oficirskog bataljona. Kako je m ajor M ilojevic bio tezak mucavac. zamolio me, da ga postedim te duznosti. Ja sam ga podpuno razumeo. Na njegovo mesto odredio sam majcra Dobrosava Krstica, k o ji je tu duznost vrsio sve dok moj logor nije bio prebacen iz Strasburga u Barkenbrige. Punih deset meseci!

298 13. Str. 4., 5. i 6. pamfleta

Pre no sto, ma i letim icno, dodirnem ova pisceva lupetanja, zelim da kazem samo nekoliko reci. O tem atici, koju, na gore navedenim stranama, razvija m ajor g. Krstic i mnogo pam etnijim Ijudim a vrlo jr- tesko pisatil Tema koju je hteo da obradi g. Krstic to liko je specijalne prirode, da ona izlazi iz opsega njegove sposobnosti. O to j temi moze pisati samo covek koji je licno i neposredno bio angazovan u tom zbivanju. Stvarne cinjenice i tok istoriskog zbivanja, mogu b iti poznate samo onim Ijudim a, k o ji su u toku zarobljenistva b ili na na jista kn u tijim polozajima tj. onima, k o ji su b ili komandanti pojednih logora. Sva istoriska zbivanja u zarobljenistvu nisu mogla b iti poznata svima. Bar ne u detaljim a. Oni su mogli b iti upoznati samo sa svrsenim cinjenicama. Priroda samog posla i uslovi pod kojim a je izvrsavan, neminovno su zahtevali apsolutnu tajnost i poverljivost! Naposledku, pisci tih i takvih terna moraju b iti istin o ljub ivi Ijudi. Oni se ne smeju ni za m ilim etar) u J a ljiti od stvarnog zbivanja. Pisac ovog pamflta nema ni sposobnosti, ni podobnosti, ni znanja da pise na teme ove vrste. Stoga je bezobzirno pribegao lazi, obmani, uvredi i kleveti. On se ne bavi cinjenicama. Za njega one ne postoje! On za n jih i ne zna! Stoga sva izlaganja u ovom pamfletu proizvod su njegove maste, uobrazilje, njegovog neznanja i gluposti, a vrlo cesto lazi i obmane. On ne izlaze istorisku fa kto grafiju , vec iznosi romansiranu mastu. Sve izneto u ovom pam fletu obasjano je laznom svetloscu, bez trunke istine i saglasnosti sa nasom ondasnjom zarobljenickom situacijom . Kroz ceo pamflet pisac kao da se nalazi u snu i kao ^ 9 l?gnca! Napisao sam nekoliko desetina clanaka, g ko-

299 jim a sam razmatrao nasu situaciju od 1941. do danas U celom tom radu vidno sam ucestvovao i nekoliko puta prozvizdao od Beograda do Surdulice i od Zajecara do Uzice. Dodirnuo sam i izlozio mnogobrojne istoriske cinjenice i dao podatke za buduce istoricare. 1 sad, umesto da m ajor g. Krstic stavi pod k ritic ku analizu sva ta moja izlaganja i dokaze, da ja lupetam kojesta i pisem iz vazduha, on se pravi lud, slep i gluv! On nista ne zna i nece da zna! Spori mi da sam pripadao borbenom pokretu Ravne gore, tvrd i da sam ,,dangubas"! Pa cak se koleba da li da mi da zvanje komordzije?! Eto tako pisu Ijudi kad izgube svaku vezu sa stvarnoscu, i bace obraz pod svoje prljave noge! oOo Da bih pretresao sve klevete i obmane, kojim a kipti pamflet, trebao bi da napisem citavu knjigu. Srecom tu sam knjigu vec napisao, i ona ce uskoro izaci iz, stampe. Sve ono sto ste Vi obasjali laznom istoriskom svetloscu, ja sam izneo m irno, podpuno, dostojanstveno i is tinito ! Uporedjujuci tekstove citaoci ce lako moci da izvuku i postave stvarne zakljucke. Narocito o dogadjajim a po zarobljenickim logorima. Ipak moram da dodirnem nekoliko laznih m isli majora g. Krstica. Tako a Meseca avgusta 1943. iz logora Hamelburg u S trij je dovedeno oko 300, a nikako preko 1000 oficira! b Ja ne znam kakvim je naredjenjima i uputstvima raspolagao m ajor g. Krstic. Ali znam, da sam sve instrukcije i naredjenja od djenerala Mihailovica dobijao lino ja. N jih sam izloio u ovoj knjizi. y Pisac nita ne zna, ili se pravi da ne zna!

300
On je jedan ordinarni lazov. Za poslednjih nekoliko g6dina ja sam napisao i odstampao nekoliko desetine clanaka. U njim a sam tacno i jasno napisao i izneo, sta sam ja radio u otadzbini od aprila do konca decembra 1941. godine. g Januara 1944. u fo r Kronprinc i fo r Bism ark Strasburg prebaen je ceo logor Stalag 325 iz S trija, a ne samo deo toga logora". Sve ostalo to je Uj vezi sa ordinarnim laima majora g. Krstia itaoci e nai u ovoj knjizi. d Nikome se ja nisam nametao! Da, da, g. Krsticu u Vasoj supljoj, praznoj i zapaljenoj glavi, postajala je bolesna ideja o nekakvoj m a jo rsk o j lig i"! To ste valjda preneli iz otadzbine! Nadali ste se, da cete vi b iti ti, ko ji ce od Engleza naplatiti blanko menicu" za prodatu i upropascenu otadzbinu! Vi ste b ili jedan od vodja te pretorijanske organizacije. Da bih razbio tu bolesnu organizaciju, postavio sam Vas za Komandanta 2. bataljona KOB (Komanda oficirskog bataljna). dj Ni pom islio nisam da nekog predajem m a k ijim a "! Verujte mi g. Krsticu, da bi V i, po potrebi, sami v rlo brzo i v rlo lako nasli prvu bukvu! e Nikad nisam bio na marsu ka Falingbostelu. Nikad nisam ni pokusao, ni izvrsio nekako begstvo u toku toga marsa u kome nisam ucestvovao! Nikakav pporucnik Lucic nije postoj?ao u mome stabu. Postojao je art. ppukovnik Radivoje Lucic, ko ji je bio moj zamenik. Moj adjutant bio je vazduhoplovni pporucnik Aleksandar Lazarevic. Sve ostale lazi, obmane, uvrede i klevete iznete od strane toga majorskog kretena, objasnjene su i izlozene u ovoj knjizi. Poslednji stavovi ovog niskog i prljavog pamfleta pisani su bez ikakve veze sa licnostima i vremenom kad su se dogadjaji, o kojim a je rec, stvarno odigravali. Iz-

301 gleda, da m ajor g. Krstic boluje od amnezije mozga. Stoga lupeta kojeta. Ova knjiga u mnogome e pomoi sve itaoce, da dodju do pravilnih zakljuaka, ta se sve deavalo u logorima u kojim a sam ja bio komandant. 14 Str. 6. i 7. pamfleta Ne znam da li ce gg. Dr. Stankovic i N ikolic odgov o riti m ajoru g. Krsticu. M isljenja sam da treba da mu odgovore. Ne zbog sebe vec zbog opste srpske nacionalne stvari. U pitanju je zlocin od 27. marta. Ne sme se. dozvoliti dalje skrnavljenje i obesvecenje cisto srpskih osecaja i uverenja. Ovakve lazove i klevetnike treba un is titi! A li to ne moze da izvrsi jedan covek. 15. Zakljucak 1. Pamflet majora g. Krstica pretvorio se u drzak i bezobrazan napad na m oju licnost! To nije' nikakvo cudo. Bog je ogranicio coveku pamet, razum i mudrost, ali ludost, neznanje i pokvarenost na zalost nije! Za to ste Vi skolski prim er g. Krsticu. 2. Pravite neke aluzije na izvestan moj postupak od pre 50 godina. Hocete da to delo izvucete iz daleke i mracne proslosti, i da na njemu zidate Vase Jamne i prljave obmane i uvrede. Dockan ste se setili g. Krsticu! Gde ste V i b ili kad je Uzice gorelo'? To de!o na koje Vi aludirate, po svima Bozanskim i Ijudskim zakonima, samim vremenskim rasponom prevazidjeno je i zastarelo. Ono je sudjeno i presudjeno, a 1937. i rehabilitovano! Da je sreca na putu, Vi bi za ovakav postupak tesko zakonski odgovarali. Ovako, pas laje veta r npsi! Samo produzite tako g. Krsticu. V i kao prljav,

m
sujetan, tvrdoglav, zlurad, samoziv i zavidljiv covek imate sve uslove, da i na ovom polju poberete lavorike plemenitosti i dobrog vojnickog vaspitanja. Samo smelo napred, g. Krsticu! To je i inace Vas ustaljeni zivotni put pun vojnicke casti i ponosal 3. Zelim da Vam kazem, g. Krsticu, da ste nih zakljucakc. U Vasem opstem i strucnom vaspitanju i suvie brzo ostarili! Va mozak je izgubio svoju osnovnu fu n kciju : pravilno razm isljanje i donosenje logicnih zakljuaka. U Vaem optem i strunom vaspitanju postoji ogroman vakum. Zato m islim da mogu da Vam dam koristan savet: bukvar u torbicu pa u osnovnu skolicu g. Krsticu. Mucnite malo tom Vasom praznom glavom. Jo ste Vi m la d i i zeleni". Moda e se u toj glavi naci jos neko prazno mestasce, u koje moze stati saznanje, kako u zivotu ne treba ra d iti, a narocito kako nei treba pisati. 4. Potrebno je da uvidite, da Vi nemate spreme ni spoobnosti za koristan javni rad. Stoga treba da se povucete u kakav zapecak i m irno sacekate sm rt, kao i svi izlapeli starci. Vi ste su plji, prazni i zvecite kao praporac! 5. Ostavite na m iru police, cokanje, kelneraje i mehane.Narocti kad je to u vezi samnom. Nikad u zivotu nisam sedeo sa Vama, niti sam u Vasem drustvu praznio police i cokanje! Kad sam ja pio i kad sam se bio, V i se niste b ili ni ro d ili. Stoga ne trabuniajte i ne lupajte kojesta. Narocito ne o onome sto Vam nije licno poznato. Im ajte na umu da je moralno zabranjeno, a zakonom kaznjivo brljanje, p rlja n je i rusenje ugleda, casti i ponosa drugih Ijudi. 6. Nigde i nikad nisam napisao, da je m ajor g. Krstic unosio zabunu, nespokojstvo i razdor medju clanove C S Opstine Melburn i okoline. Za mene m ajor g. Krstic uopste nije postojao. Prema tome podpuno sam

363
neupoznat sa njegovim radom. Ako je Dr. g. Stankovic dao kakav komentar nS moju kriticku analizu clanka majora g. Djordjevica 27. m art u Komandi Kraljeve garde", on je to ucinio na svoju ruku, bez moga znanja i odobrenja. 7. Zelim da Vam saopstim, da sam se, u granicama mogucnosti, uzdzavao od upotrebe grubih i ostrih izraza, koje Vi apsolutno zasluzujete. Ipak nisam isao do kraja, iako sam to obecao. Postedeo sam Vas mnogo vise no Vi mene. 8. Naposletku, saopstavam Vam, da je ovo poslednji put sto sa Vama opstim . Na Vase napise necu vise da odgovaram. Vi to ne zasluzujete. Naucite se da pisete uctivo, pristojno , otnoeno, gospodski i akademski.

304

IX POGOVOR
Ova knjiga bila je gotova za stampu jos pre pet godina! A li zbog nerazurtievanja same teme, od strane nase nacionalno borbene stam pe", a i nedostatka m ojih licnih finansiskih sredstava ona je ostala ne objavljena. Iz samog naslova nazire se i tematika knjige. Ona je, u najkracim potezima, samim tekstom u dovoljnoj meri objasnjena. Ona je, istovremeno, i posredan odgovor m ajoru g. Miodragu D jordjevicu na njegovu knjigu Izm edju crnog i crvenog fasizm a". U toj kn jiz i ima svega i svacega! Samo nema onoga sto treba da im al Nema stvarnosti i nema pravilne ocene! Mi smo u zarobljenistvu, 1941. do 1945., doziveli i pretrpeli duhovno m oralni krah nezapamcenih razmera. Po m ajoru g. Djordjevicu za to niko nije k riv do samo kom unisti! Moze li i sme li to da bude?! Da li to odgovara istoriskoj stvarnosti? Ja sam ririisljenja, da krivicu, za tu nasu ogromnu nacionalnu katastrofu, snoSimo svi mi kolektivno! Neko vise neko manje. Sv6 u zavisnosti od cina k o ji je doticni nosio. Ja licno m islim , da glavnu krivicu snosi nas najvisi staresinski kadar djeneralitet. Cast izuzetcima! Mozda ja i gresim?! A li to je moje uverenje i ubedjenje. Da se nije pojavila knjiga majora g. Djordjevica, verovatno bi i ova moja knjiga otisla u moje prasne k n jige i h a rtije "! Mozda bi ugiedala sveta posle m oje sm rti, ili promene rezima u nasoj otadzbini. Ovako ta je knjiga ucinila da i ovo delo voskresne iz m rtv ih "! Potrebno je, da se po istoj temi cuju i druga m isljenja, gledista, uverenja i shvatanja. K ritic ki uporedjujuci ova dva teksta, mnogi citalac priblizice se stvarnosti i istni. Ovo narocito va?i za one, k o ji nisu b li u zarobljenistvu u Nemac-

305
koj, a jos vise za one, k o ji, uopste u njemu nisu b ili. Ja sam, pune tri godine, posmatrao celokupan zivot i rad po nasim oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. U tom radu licno sam i v rlo aktivno ucestvovao. Za tri godine prosao sam kroz sedam oficirskih zarobljenickih logora. Sve gori od goregal Kako u pogledu postupka od strane Nemaca, tako isto, a jos i vise, u pogledu licnog sastava tih logora. U njim a je, uglavnom, bila skoncentrisana sva intelektualna i borbena snaga komunista i njihovih k o ris n ih budala"! Stoga mogu pisati sa punim poznavanjem svih cinjenica. Sve napred izlozeno napisao sam samo zato, da Srbe i Srpkinje podsetim na one skotske dane, koje smo proveli u nemackom zarobljenistvu! Istovremeno, da im pomognem da dodju do saznajna, da smo mi, Srbi, stvor ili najsjajnije i najvelicansctvenije istoriske dogadjaje, Bila je to cisto srpska slava. I to ne samo vojnicka, vec i drzavno politicka. Ogromna je nasa trgedija sto nismo umeli, hteli i znali, da sacuvamo to nase najvece drzavnicko dostignuce! Dozvolili smo da nam ga upropaste nasi nedorasli i nedozreli partiski po litica ri! Kao rezultat sledovala je propast drzave, a potom , u cetvorogodisnjem zarobljenistvu i propast svih nasih naonalnib i vojnickih vrednosti i osobina. Jedna od nash najvecih nacionalnih tragedija, koja je porazno utlcala na nas zarobljenicki zivot i rad jeste, sto smo dobrovoljno i bez ikakve prinude napustili svoje casno i slavno nacionalno ime i tim e se odrekli svih nacionalnih simbola i amblema. Zbog toga, umesto da u zarobljenistvo odemo kao Srbi, ojtisli smo kao nekakvi Jugosloveni bez ikakvih duhovnih i moralnih odlika i preimucstava te falsifikovane nacije! V eliki b ro j, narocito m ladjih oficira, vec su b ili odbacili svoje casno, svetlo i ponosno nacionalno ime i zaboravili su ko sy i sta su! Zbog toga smo se v rlo brzo pretvorili u am^r-

306 fnu Ijudsku masu, koja je postala laki plen svih neprijateija. Narocito svojih odrodjenih i zavedenih sinova komunista! Sva zalaganja retkih pojedinaca, nisu mogla da poprave vec upropascenu nacionalno politicku situaciju. Ja licno odmah sam uvideo gde lezi teziste cele situacije. Uostalom, ja sam u zarobljenistvo doteran sa vec izgradjenim gledistima i ubedjenjima: ko su komunisti i kako sa njim a treba vod iti borbu! Odmah po dolasku u Nemacku, ja i m oji naj'olizi saradnici, znali smo sta hocemo i koje su nase duznosti. Nas celokupan napor, u toku celog zarobljenistva, bio je upravljen na sledece ciljeve: 1. V rs iti vaspitavanje i prevaspitavanje vec zavedenog i nacionalno skoro nesvesnog mladjeg oficirskog kadra. Od svakog pojedinca stvo rili cvrstog, upornog i nesalomljivog borca za Srpstvo i S rbiju. 2. Nauciti i usposobiti nas m ladji staresinski kadar, da k ritic k i posmaT:ra celokupno zbivanje oko sebe. A od tog mladog Ijudstva stvoriti sigurne i uporne borce protivu svih neprijatelja, kao i sigurne izvrsioce svih prim Ijenih naredjenja. 3. U celokupan zivot i rad, svakog pojedinca, uneti uverenje, da treba i mora da se bori i da radi samo kao cist Srbin, a nikako kao surogat i privezak nekakve nacije, koja je proizvod nekakvih geopolitikih polozaja i pojmova. 4. Te mlade Ijude prozeti uverenjem i vaspitali ih tako, da je sramno, necasno i nedostojno, da ocekuju da ih neko drugi oslobadja i ujedinjuje. Use i u svoje klju se "! 5. Uveriti i vaspitati sve mlade oficire, da samo i jedino moraju da se bore i zrtvu ju za Srpstvo i S rbiju. 6. U toj borbi, kao prve i najvece neprija-

telje smatrati komuniste. Zatim Hrvate, a potom Jugoslovenski p o liticki pokret Z b o r", i naposledku ,,sve Srbe jugoslovenske o rije n ta cije ". 7. Kao mladi Ijudi i kao nacionalisti oni moraju da se bore i da dejstvuju javno. Stoga nesmeju imati duhovnih i moralnih nedostataka. Iskreno i sa punim uverenjem m oraju braniti Srpstvo i Srpsku pravoslavnu Svetosavsku crkvu. U borbi m oraju b iti oprezni, s trp ljiv i i sirokogrudi. 8. Nauciti ih, da o sebi malo govore i da se ne isticu. O proslosti i buducnosti ne m is liti mnogo. Ceo radni napor posvetiti sadasnjosti za sadasnjost. Izbegavati gordost i lakomost. Uvek b iti naoruzan pravdom i verom u slobodu. Duh im mora b iti nesalomljiv, a uvek naoruan au i potenjem. Stalno da se trude i ue, da razumeju i pravilno shvate sva prirodna i politicka zbivanja. 9. Da se nauce da uvek i u svima poslovima budu odlucni, energicni i brzi, a pritom smisljeni i oprezni. Da se nauce da sve bede i nevolje ovoga sveta primaju i podnose hladnokrvno, m irno i trpeljivo. 10. Da se naviknu da ponizenima, uvredjenima i ugnjetenima uvek ukazuju brigu i staranje. Da uvek pomazu starce, zene i decu. Svoju nacionalnu cast i obraz uvek da nose na svojoj m isici. Spremni da ih, po potrebi silom brane. 11. Nauciti ih i uveriti ih, da je arm iski djeneral Dragoljub M. M ihailovic tvorac i nosilac Ravnogorskog borbenog pokreta. On je tumac svih ideoloskih narodnih teznji i odluka koje proisticu iz te borbe. Do sredjivanja unutrasnjih politickih p rilik a u otadzbini, djeneral M ihailovic pozvan je, da izgradi pravne osnove novog drzavnog uredjenja. To novo drzavno uredjenje mora se sprovesti u podpunosti. Ubediti ih, da su oni stvaraoci i nosioci tog posla. Stoga su duznoscu i cascu pozvani,

308 da obavezno ucestvuju u izgradjivanju nove drzave. 12. Naredjenja djenerala M ihailovica bezuslovno i neodstupno m oraju se izvrsavati od svih pripadnika Kraljevske Jugoslovenske vojske u zarobljenistvu. To su bile osnovne ideje na kojim a smo, ja i m oji saradnici, vaspitavali i prevaspitavali nase m ladje oficire. Nas Kulturno prosvetni odbor raznim naucnim i strucnim predavanjima, isto rijo m , pricom , pesmom, muzikom, pozoristem i raznim svecanostima, dejstvovao je na vec p o lju lja n i, a delim icno i upropasceni duh i moral kod tih mladih Ijudi. Radilo se i b orilo se! Uspeha je bilo! Narocito ka d .se uzme u obzir, da se u mom logoru nalazilo skoro celokupan kom unisticki duhovni i intelektualni kadar! Ovo se najbolje manifestovalo posle govora Nj. V. Kralja od 12. septembra 1944.! Tada su se rusile i u prah pretvarale sve nase nade i ocekivanja u skoru i davno ocekivanu i zeljenu slobodu. Pa i pod tim izvanredno teskim okolnostima, kada je katastrofa nase borbeno nacionalne situacije bila podpuno jasna, nalo se jo 640 o ficira Srba, ko ji su tu strahovitu situaciju p rim ili m irno i hladnokrvno podpuno svesni da im predstoji duga i neizvesna emigraCija. Da nije bilo napred pokazane borbe i neprekidnog rada na podizanju duha i morala, v rlo je verovatno, da bi kom unisticka ru lja , od skoro 3000 oficira, povukla sobom i ovaj mali preostali b ro j nacjonalnih heroja i boraca Kao pouku ,,za daleko neko pokolenje" mogu reci, da nas najvisi staresinski kadar nije poznavao duh i nacine komunistickog rada. Dozvoljavao je, da bude zaveden i obmanut! I, umesto da preduzme i sprovede odlucnu akciju, u cilju spasavanja vojnickog duha i morala, on se, sa kom unistim a, upustio u pregovore, razgovore i dogovore, u beskonacna dopisivanja i pismena objasnjenja! On n ije znao da kom unisti najvise cene duh i snagu

309 volje, iz k o jih odmah proizilazi bezobzirna i nepostedna upotreba sile. A tada su kom unisti m irn i kao bubice, a poslusni kao jaganjci. Ovo u podpunosti vai i za dananje najvie politicke licnosti, svih drzava, k o ji pregovorima i dopisivanjem sa kom unistim a, zele da uspostave nekakvu koegzistenc iju " , a tim e i normalnu svetsku geopoliticku situaciju. Ceo ta j tru d je bezpredmetan i uzaludan! Posle K'raljevog naredjenja, od 12. septembra 1944., nasa nacionalna situacija u zarobljenistvu dozivela je katastrofu! Pa ipak u mom logoru zivelo se i radilo kao pod podpuno norm alnim prilTkama. Uistinu, pod izvanredno teskim duhovno m oralnim , a jos tezim fizickim uslovima narocito u pogledu ishrane. Od septembra 1944., do aprila 1945., sve veze sa otadzbinom i inostranstvom bile su prekinute. Prvi predznaci opste gladi vec su b ili na pomolu. Posle cetiri godine neprekidnog preganjajna, vrenja i borbe, rastale su se dve zakrvljene grupe jednog i istog naroda! Jedna je otisla da skine kapu, da se pokloni i da poljubi u ruku bitange i mangupe svetskog komunizma, radi dobijanja canka sociva i uhleblja "! Otisli su, da silom ustolie jednu isezavajuu m anjinu i da ucestvuju u sahrani svoje rodjene otadzbine! O tisli su, da jednoj neodgovornoj kom unistickoj r u lji stave na raspolozenje svu politicku, duhovnu, moralnu i m aterijalnu snagu svoga naroda! A li prevarili su se! Rezim, kome su se stavili na raspolozenje, uglavnom iz razloga oportunizma i karijerizm a, v rlo brzo ih je izrahodovao i uklonio sa radne pozornice kao nepotrebne i nepozeljne. Druga, nacionalno vojnicka grupa, krenula je u tu d jin u u em igraciju! U tezak, naporan, neizvestan i ponizavajuci, ali casni i slobodni zivot! Istorija ce reci, koja je od ove dve grupe pravilno postupila?!

310 oO o Ako bi sad bacio jedan ukupan k ritic k o povratni pogled i podrobno razm otrio sve dogadjaje, koje sam izlozio u ovoj kn jizi, dosao bih do vrlo interesantnih i teskih zakljucaka. To bi me odvelo u pisanje jos jedne mn ogo obim nije knjige. Zato nemam ni para, ni vramena! Dosta je i ovo sto sam napisao. Iz teksta knjige dadu se izvuci i postaviti sigurni zakljucci, o stvarnom stanju po nasim o ficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Ako ti zakljucci budu m racn i i nepovoljni ja nisam kriv! Faktografiju, ideologiju i tematiku izneo sam onako kako sam ih ja video, shvatio i ocenio. Tezio sam da iznesem istinu! M islim , da sam se oduzio svojoj savesti, shvatanju, osecanju i duznosti. Nisam pisao za sadasnjost, vec za buducnost. Za mene su pojedine licnosti podpuno indiferentne. Ukoliko sam god mogao, izbegavao sam da pominjem licna imana. Pisao sam za is to riju , ukoliko istoricari, recimo posle jednog veka, izlozeni m aterijal budu smatrali korisnim . Svakako da ce se v rs iti uporedna proucavanja. Istorija ce se iz liti iz tih uporednih studija. Napisah gore, da sam zeleo da iznesem istinu Ali sta je istina? Na saslusanju kod Pilata Hristos je rekao: .... zato dodjoh na svijet, da svedocim is tin u " ... Na to ga je Pilat zapitao: A sta je istina"? Hristos je odgovor m udro precutao (Jev. po Jovanu gl. 18 st. 37 i 38). Danas mi znamo, da je pojam istine najtesne vezan sa pojm om relativiteta! Sto je za mene istina, za Janka, ili Marka moze b iti laz, jeres, obmana, pogresno postavIjena hipoteza itd. Sto je za nase predke, pre nekoliko m ileniuma, ili vekova bila neoboriva istina, danas ie za nas zabluda, laz, greska i obmana! Isto ce, kroz nekoliko vekova, b iti i sa nasim danasnjim istinama, uverenjima i gledistima! Nasi potomci mozda ce se smejati i cuditi PK^m neznanju, glupostjm? i pogresnim hipotezsms!

311 Prema gore izlozenom nece me nista zacuditi, a jos manje iznenaditi i n a lju titi, ako se nadju Iju d i, k o ji ce moja izlaganja, sa njihovog gledista, da stave pod ostru kritiku analizu. A li odgovarati neu nikome. Samo po izuzetku i ako steknem uverenje, da k ritik a zasluzuje da se odgovori to cu i uciniti. U nizu prednjih m isli i kao dokaz za ispravnost istih, upuujem itaoca, da paljivo proita napred citiranih 12 tacaka u ovom pogovoru, a u kojim a sam izlozio nase ideolosko politicke ciljeve jos iz 1944. Dakle pre 21 god inu! Izuzev tac{ 11. i 12. izlozenih ciljeva, a koje se odnose licno na djenerala Mihailovica, sve ostale tacke ostaju i danas u punoj vaznosti nepromenjene! One su sarno potencirane u negativnom smilsu! Mi i danas u punoj meri moramo da se borim o za njihovo ostvarenje! Kako je i zasto do toga doslo?! To je zaseban i opsezan problem. On zadire u celokupan zivot i rad nase emigracije. Za ovih 20 godina n jo j su nedostajali, a i danas jo j nedostaju osnoviii uslovi za uspean rad i to: A utoritet; organizaciski centar; ideoloki pokreta i fiziki izvrioci; pravilna osnova rada; precisceni pojm ovi o naciji, drzavi i veri; spoljna i unutrasnja povezanost (jedinstvo ideje, a podela rada); tano odredjeni i, od cele emigracije, priznati c ilj i zadatak borbe; razradjeni plan, program i raspored rada; i objedinjena, a borbena nacionalna stampa. Od svih napred navedenih radnih uslova, po mom m isljenju, najvazniji je i najm ocniji objedinena nacionalna borbena stampa. Ona je ta koja treba da dize, snazi, ujednacava i objedin juje raznolika gledista i uverenja. Samo treba znati i umeti toj stampi postaviti

312 ciljeve i zadatke u saglasnosti sa postojecom geopoiitickom situacijom i sa svim onim sto se pod njom podrazumeva. A ona n iti je dobra n iti je laka,Ona je beskrajan zivi lanac uzroka i posledica, koji trazi tem eljito proucavanje i neprekidno pisanje o njoj.To je neophodno da bi se doslo do svestranog poznavanja opsteg zbivanja, radi preduzimanja potrebnih mera. Ako sada, sa toga gledista, sam okriticki razm otrim sve ono sto je, za ovih 20 godina, ostalo iza nas, onda sa sigurnoscu mogu reci, da se nasa emigracija, po svom dosadasnjem pogresnom radu, moze u v rs titi medju poslednje svetske emigracije. Bas ovih poslednjih nedelja, jedan' list, k o ji izlazi u Minhenu, postavio je i vodi jednu dosta siroku anketu na temu: danasnja uloga i znacaj nase stampe. Ona nije jos zavrsena! Bar ne za nas u A ustra iiji. A li prema dosadasn jim izlaganjima i m isljenjim a izgieda m i, da su anketirane licnosti zasle u jednu spisateljsku obast, koja nema nikakve, ili ima v rlo slabe veze sa danasnjom svetskom geopolitickom situacijom ! Teziste ankete baceno je na knjizevno umetnicku oblast pripovedku, pesmu, roman, dramu i tsl. Pojedinci se vajkaju i zale, kako to da mi nemamo ni jednog nosioca Nobelove nagrade za knjizevnostl! Po tome se danas ceni uloga i znacaj nasih knjizevnika i pisaca! Licno nalazim, da je anketna tema pogresno postavljena, pa prema tome pogresno i obradjivana. Nasi danasnji knjizevnici, po mom misIjenju, treba da se bave propagandom, agitacijom , podizanjem nacionalnog duha, istorijo m , naucno vojnickim pitanjim a i pronalascima, medjunarodnim odnosima i svima ostalim temama, kojim a se podize borbeni duh i moral naseg srpskog naroda. Eto, taj i takav rad, po mom m isljenju, treba da bude stalna akcija nasih knjizevnika, jer se veliki nacionalni poslovi ne izvode u h itn ji i na brzinu. Nas nacionalni interes je prim aran i vecit! On mora iskljuciva-

313
ti sva druga oseanja i sklonosti za pisanje ma kakve i ma koje beletristike. Nikakva nacionalna po litika ne moe b iti uspena, ako je ne nosi njena, inteligencija a na prvom mestu knjievnici, kao predstavnici nacionalnog javnog m njenja. Pripovedka, roman, pesma, drama itd. ti knjievni radovi ne odgovaraju naim dananjim potrebama. Danas se moze bez tih umnih proizvoda. Ako ko doivi pad svetskog komunizma i nacionalnog oslobodjenje, bie vremena za pisanje beletristike knjievnosti. Danas je sprema za borbu i borba glavni i jedini c ilj i zadatak svakom Srbinu i S rp kin ji, b ili oni knjievnici, ili obicni prosti Ijud i. Napred sam izneo organizaciskb nacela za vodjenje nacionalnih poslova. A izvrni organi, ko ji treba da nose i da izvode celokupnu priprem u za nacionalnu borbu, treba da budu proeti: Poslunou; cvrstinom duha i volje; odanou; poverenjem; samopregorom; druzeljubljem ; castoljubljem ; i uzajamnom Ijubavlju i postovanjem. Da li smo mi, za ovih poslednjih 20 godina, raspolagali svima napred navedenim organizaciskim i duhovno m oralnim odlikama i sposobnostima? Svaki pojedinac, prema svom m isljenju i uverenju neka, na ovo pitanje, odgovori pred svojom savescu, ako ne sme i ne tnoze javno. Potom neka donese odluku za svoj buduci rad. Moje je m isljenje, da su, sve napred navedene odlike, za ovih poslednjih 20 godina, upodpunosti nedostajale nasoj srpskoj em igraciji. One nam nedostaju i danas. Za ovakvo stanje duhova u nasoj em igraciji cjlavnu

314 krivicu snosi nasa inteligencija odnosno njen vodeci sloj! Daleko bi me odvelo da dokazujem sve napred navedeno. A li, ako samo uzmem u rasmatranje samu sus tinu ovog naseg danasnjeg verskog rata, ja imam uverenje, da u njemu odsudnu b itku bije nas m ali, sitan i neskofovan covek! Nasa inteligencija, u ovaj vrlo vazan, a mozda i presudan nacionalni posao, nije ulozila ni znanje, ni polet, ni zamah, ni energiju, ni snagu duha i voIje, ni borbenost! Cast izuzetcima! Na nasoj strani imamo: i zakon, i istinu, i pravdu i b ro j! Dosada smo trebali da posahranjujemo sve komunozborase po onoj nasoj: udri vraga ne ostavljaj traga! A mi? Posle prvog znacajnijeg uspeha (Jegerova presuda) zaspali smo na lavorikama pobede! Razume se da se ovo odnosi na nas vodeci sloj. Mesto da sada. odusevi, zanese i ponese narodne mase i iznese ih na pijedestal pobede, nasa inteligencija je dozvolila da je vode narodne mase! Sva je naa srea u tome, to veina srpskog naroda seljaka, sto ji cvrsto uz svoga K ralja i svoju Svetosavsku crkvu. U toku ovih poslednjih 20 godina, desilo se vise ovakvih, ili slicnih slucajeva. Ako ne promenimo nasa shvatanja i nase nacine rada, tako ce se desavati i u buduce. Sve dok srpski narod ne iscezne sa ove zemaljske kugle, kao svesna i samostalna nacija! U ovoj knjizi ja sam izneo niz teskih, tm urnih, mracnih, a cesto i neverovatnih cinjenica! One nisu nicim dokazane ili dokumentovane, sem velikim brojem verovatno jos zivih svedoka. Sve izneto moja su licna uverenja i gledista, zasnovana n& m ojim saznanjima koja sam stekao posm atrajuci i osecajuci rad kako pojedinaca, tako isto m anjih, ili vecih jedinica kao i celokupne organizacije koja se nekad zvala vojska. Ta moja saznanja i ocene nisu se izmenili ni posle 50 godina provedenih u javnom radu i borbi. Verovatno i sigurno je, da e na ovu m oju knjigu

315
b iti stavljene mnoge pa i ostre primedbe. To je r&zum ljivo, a za isto riju potrebno, a time i korisno. Knjiga izlaze ob ilje zivotnih isecaka iz dozivljaja iz teskog i munog ivota, naih oficira, po oficirskim zarobljenickim logorima u Nemackoj. Ona iznosi bogat niz dogadjaja i zbivanja i daje veliki broj dosada nepoznatih imena. Svojim uzbudljivim izlaganjem zivota i rada, naih o ficira u nemakom zarobljenitvu, od 1941. do 1945., ova knjiga zeli da da odgovor na neka v rlo vazna i interesantna pitanja. Ona je verna slika stvarnosti Jugoslovenke vojske onakve, kako sam je ja video, shvatio, razumeo i ocenio u m iru, ratu i zarobljenistvu. Knjiga nema knjizevno um etnickih pretenzija. Ona je pisana dokumentarnom snagom i stilom hronike ko ji odlikuje: preciznost, sazetost, inforrrrativnost i preglednost izlaganja. Kao takva ona je v rlo vazna kao hronika Ijudi i dogadjaja, iz jednog veoma burnog i interesantnog vremena nase skore istoriske proslosti! U ovakvom nacinu pisanja masta ne sudeluje! Pisac ne opeva dogadjaje i ne romansira o njim a! Ja pisem hroniku surovih, a istin itih zbivanja! oO o Na kraju ove knjige moram da napisem jos nekoliko recenica. One se odnose n3 sticaj okolnosi, pod kofima sam preduzeo i sproveo izdavanje ove knjige. Ljudi k o ji me ne poznaju mogu steci uverenje. da sam lud, ili lazov! A ja nisam ne jedno ni drugo. Moje su namere bile savrseno jasne i ciste. Razlozi k o ji su uticali na ovako sporu obradu knjige ovi su: Nedovoljne radne sposobnosti i m aterijalne mogucnosti Ijudi k o ji su radili na ovoj k njizi; bolesti pojedinaca a k o ji su pokusavali da rade na obradi ove knjige;

316
opsti nedostatak linotipista i dobrih daktilografa, k o ji vladaju nasim jezikom; opsti nedostatak cirilic n ih slova i traganje za njim a. Stoga sam bio prinudjen, da knjigu odstampam mrskom latinicom ; poslednjih meseci, a poto A ustralija, 1966., prelazi na deseticni novcani sistem, sve su stam parije zauzete drzavnim poslovima na izradi novih knjiga, form ulara, obrazaca itd. Ni jedna stam parija ne prim a vece privatne poslove; nedostatak finansiskih sredstava. Gore navedeni razlozi znatno su uticali i na opstu tehnicku obradu knjige, koja mozda ne odgovara mogucnostima savremene stampe. Kao rezultat svega gore navedenog sledovale su nepredvidjene teskoce i prepreke, koje su omele blagovremenu obradu ove knjige. A ii, cini mi se, da sam vec napisao, da ovo zadocnenje nece im ati nikakav stetni uticaj na vrednost ovog dela. Naprotiv! Ovaj radni zastoj bio je koristan, jer je knjiga dopunjena sa mnogim is to riik im cinjenicama. Iznete cinjenice, u ovoj knjizi nisu aktuelne. One vec pripadaju skoroj istoriskoj proslosti. Kao takve one se mogu vrlo korisno upotrebiti i u buducnosti. Postojala je bajazan, da me sm rt ne pretekne. Hvala Bogu nije! Knjigu predajem javnasti i m olim citaoce da, ako nadju za potrebno i korisno, na istu stave svoje opaske, primedbe i dopune. Bez ikakvih obzira, ustezanja i predrasuda. Na taj nacin knjiga ce dobiti u svojoj istoriskoj verdnosti i podpunosti.

317 S A D R Z A J Posveta ... ... ... ... ... ... ... ... Autorsko pravo ....................................................... ... P re d g o v o r............ ........................................................ A UVODNA RASMATRANJA............. ............. 3 5 7 15

I Opti pogled na priprem ne radnje" za propast Jugoslavije od 1918. do 1941. i na poetak naeg zarobljenikog ivota ......................................................

17

a Stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca ... ... ... ... ... ... ............ 18 b Spoljno politika situacija ... ... 18 v Unutranja politika situacija ...................... 20 g Oruana vojna sila opti pogled ............ 22 d Stareinski kadar .......................................... 29 dj Unapredjivanje stareinskog kadra ............ 36 e Nastava i obuka ........................................... 39 Organizacija i form acija vojske ..................... 44 z Fortifikacisko uredjenje zemlje ..................... 56 i Poetni operaciski i ratni plan ... ... 60 j Mobilizacija ..................................................... 62 k Koncentracija i strategiski razvoj ............ 65 65 I Operacije i slom ........................................... Ij Nemaki marmanevar Sofija Ni Beograd .................................................................................... 68 1. Form iranje i popuna B k logora ............ 79 2. Odnos nae emigrantske tampe prema zarobljenikom pitanju ...................... ........................ 83 3. Seobe B k logora .......................................... 84 4. Kako su srueni duh i moral po naim oficirskim zarobljenikim logorima u Nemakoj ........... 86 5. Tekoe oko izdavanja ovakvih i slinih dela 94 6. Kratak osvrt na knjigu majora g. Djordje-

318
via Izm edju crnog i crvenog faizm a" ............. 98 107

B STVARNA IZLAGANJA

........................................

I.. Sta su i kako su pisali kom unisti po ovom pit a n j u ................................................................................ 1. Opti pogled i ocena ................................ 2. Nekoliko primera neistinitog kom unisti' kog izlaganja ...................................................... . a Pitanje ju ta rn je i veernje m olitve ........... b Begstvo kapetana Djuriia ...................... v D vo b o j" pukovnika Kaludjeria sa jednim nemakim oficirom ... g T itov parastos u rovu ................................ d Venac na odar porunika Minia ............ dj Podela ribe tunjevine ................................ e P redaja" 160 kom unistikih oficira na streljanje Gestapo - u u Stetinu ................................ S k riv a n je " kom unistikih oficira pre polaska na mar preko Pomeranije ............................... z Objanjenje rei dandara" ...................... II Iz mraka i senke na svetlost ...............................

109 109 113 113 113 114 115 116 116 117 118 118

120

III Organizaciski dokumenti za rad u nemakim zarobljenikim logorima k o ji su dobijeni od dj&nerala Mihailovia ........................................................ 1. Instrukcija Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943.............................................................................. 2. Naredjenje Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1943. ................................................................ 3. Naredba K. Str. Pov. Br. 401 od 5. februara 1948 ... ... ............. 4. Ovlaenje od 28. decembra 1943................ Direktiva za rad jucjostevensk? vojske g

122
123 123 125 126

319
nemakim zarobljenikim logorima ... ... ... 126

IV T ri osnovna dokumenta za ivot i rad u oficirskim zarobljenikim logorima u Nemakoj ............ 130 Dokumenat br. 1 Naredba br. 4 stareine logora Oflag VI C Osnabrik Evershajde ............ 130 Dokumenat br. 2. Deklaracija kulturnog odbora zarobljenikog logora S trij ...................... ... 142 Dokumenat br. 3. Naredba br. 2 Komandanta oficirske brigade u Oflagu 65 B fo r Kronprinc Strasburg ... ... ... ... ... ... ... ... 145 V Kratak kom entar moje naredbe Br. 2 za 27. januar1944. ... ... ... ... ... ... ... 149 1. Opti pogled na naredbu ... ... ... 149 2. Uvodni deo naredbe. Njena geneza i znaaj 150 3. Duhovno i moralno stanje u logoru ... 153 4. Moj adjutant. Njegovo vladanje, dranje i ponaanje ... ... ... ... ............ ... 154 5. Naredba br. 2 konvencija sam ja " ... 155 6. Zabrana da kom unisti vode ma kakve akcije sa p o litikim tendencijama .......................................... 160 7. Organizacija i form acija Ijudstva u potpuno vojnikom duhu ........................................... ' . 160 8. Ukidanje i zabrana svakog politikog i propagandog rada kom unistikom K ulturno prosvetnom odboru ... ... ... ... ... ... ... 161 9. Organizacija unutranje slube i slube snabdevanja ......................................................... ... 162 10. Adm inistracija da se uredi i vodi samo po nadlenosti ........................................... ............ 163 11. Lini odnos o ficira ................................. 164 12. Odnos komunista prema ruskim vojnicirna ordonansima u logoru ... ... ... ... 164 13. Poslednje take ove naredbe jasno doka-

326 zuju, da je moja komanda Oflag 65 B fo r Kronprinc Strasburg prema komunistima postupala samo u duhu naih pravila i propisa ...................... V I Nekoliko interesantnih i znaajnih epizoda iz raznih o ficirskih zarobljenikih B k logora u Nemakoj ............................................................................. Logor X III B Nirnberg ....................... Logor Oflag VI C Osnabrik ............ Logor IV C Libek ... Logor Stalag 325 S trij ...................... Logor Oflag 65 B fo r Kronprinc Strasburg ... a Kratak opis logora 65 B fo r Kronprinc b Borba za m ost" ... v Djenerali ka o g osti" ................................ g Napad na moju licnost ... d Dolazak izaslanika Srpske vlade ... dj Begstvo iz fora ........................................... e Ko je komandant ... 6. Logor Oflag Barkenbrige (bez broja) 7. Mar preko Pomeranije ............. 8. Logori Stalag Aleksisdorf i Bathorn (bez b ro ja ) ....................... ............................................. 9. Kantonman logor Borghorst ............ V II Vane opaske, napomene i primedbe iz zarobljenitva, a koje im aju optu vrednost ............ 1. Svetska geopolitika situacija i oficirska nacionalno vojnika grupa ....................... 2. Ratnici i zarobljenika udruenja 3. Srbijanska vojska i bivi o fic iri A. Ugarske 4. Odnos nacionalno vojnike grupe i Nemaca ............................................................................ 1. 2. 3. 4. 5.

165

167 167 174 178 192 211


211

215 224 226 227 231 239 241 246 250 262 269 269 271 274 275

321
5. Poetak razdvajanja komunistike od nacionalno vojnike grupe ......................................... ...277 6. K ulturno prosvetni ivot i rad ........... ...279 7. Versko p olitiki ivot i rad ........... .........280 8. Organizacija unutranje slube ............ ...283 9. Smena stareinstva u logoru Barkenbrige 284 10. Govor N j. V. Kralja na dan 12. septembra 1944...............................................................................286 V III Zavrna re IX . Pogovor ..................................................... ...287

............................................................... ...304

322

S T A M P A R S K E

G R E S K E

1. Str. 48. Sedamnaesti red odozgo stoji... Dakle Komanda Drinske diviziske oblasti" ... Atreba da stoji... Dakle Komanda a rtile rije Drinske diviziske oblasti" ... 2. Str. 60. Jedanaesti red odozgo stoji ... N aroito aprila 1941. bez borbe umarirali u Jugoslaviju! meseca" ... A treba da stoji ... N aroito plan R41 za iju je razradu upotrebljeno samo dva meseca!''... 3. Str. 66. Sesnaesti red odozgo stoji ... K alniski odred" ... A treba da stoji ... K alnski o d re d "... odred" ... 4. Str. 81. Sedamnaesti red odozdo stoji ... Sve su to b ili kom unisti, ili kom unistiki sim patizari" ... A treba da stoji ... Veina od ovih b ili su kom unistiki simpatizeri i njihove korisne budale" ... 5. Str. 113. Sesti red odozgo stoji ... kada esto prebacuju na nau" ... A treba da stoji ...k o ji esto prebacuju na nau " ... 6. Str. 114. Jedanaesti red odozgo stoji ... Djuriieva Odisijada poznata je istoriski utvrdjena" " ... A treba da stoji ... Djuriieva Odisijada poznata je i istoriski utvrdjena" .... 7. Str. 117. Drugi red odozgo stoji ... ,,podeli na oficire 1. 2. bataljona" ... A treba da stoji ... ,,podeli na oficire 1. i 2. bataljona"... 8. Str. 130. Prvi red odozgo stoji ... ,,U ,,Uvodnim zasm atranjim a" ... A treba da stoji ...,,U Uvodnim rasm atranjim a" ... 9. Str. 131. Sedamnaesti red odozgo stoji ... re p rijn z a u " ... A treba da stoji ... p r iz n a ju " ... 10. Str. 136. Deveti red odozgo stoji ... ,,nagradu, ili o su d iti" ... A treba da stoji ... nagradu ili osudu" ...

323
11. Str. 146. Deseti red odozdo stoji ... ,,ljotievc" ... A treba da stoji ... ijo ti e v c i" ... 12. Str. 168. Deveti red odozdo stoji ... O flag X II B N irnberg" ... A treba da stoji ... O flag X III B N irnberg" ... 13. Str. 170. Deveti red odozdo stoji ... ,,medju m ladjim o fic ira m " ... A treba da stoji ... m edju m ladjim o fic irim a " ... 14. Str. 173. Dvadeseti red odozgo stoji ... uhvaen i vraen u lo g o r " ... A treba da sto ji ... uhvaen je i vraen u logor." ... 15. Str. 179. Sedmi red odozdo stoji ... raznih zinih nam irnica" ... A treba da s toji ... raznih ivotnih nam irnica" ... 16. Str. 191. Petnaesti red odozgo stoji ... Na mene ne je odm ah" ... A treba da stoji ... ,,Na mene je odm ah" ... 17. Str. 216. Poslednji red odozdo. izostavIjena je itava reenica. Posle rei: ,,da se logor iz -" treba dodati sledeu reenicu: ...vue iz opteg haosa i da se zavedu: red i disciplina, a" ... 18. Str. 224. Naslov odeljka ,,v. Djenerali kao gosti" odtampan je naopako. Treba ga okrenuti. 19 Str. 253. Cetvrti red odozdo stoji ... Toga dana djeneral T om i" .. A treba da sto ji ... Toga dana djeneral T oni" ... 20. Str. 255. Ceo drugi stav odozgo izmeniti i dopuniti te da glasi: Osvanuo je 4. april 1945.1 Svuda u okolini vladala je tiina! Pred podne, ovoga dana, primetio sam kako nemaki straari, sa kula, naputaju svoja mesta i bez oruja, hitno se, preko polja udaljuju od logora. Ovoga dana, tano u jedan sat i trideset minuta po podne, u logor Bathorn, ula je laka mehanizovana patrola iz sastava I kanadske divizije ( t r i m otorcik|g i dvoja laka oklopna kola) pod komandom jednog

m
|b6runika. Jedini o fic ir u logru, k o ji je, u to doba, zna6 engleski bio je rezervni porunik Aleksandar Nikolajevi." 21. Str. 257. Deseti red odozgo stoji .. ,,u logoru su dole neke Svabice" ... a treba da stoji ... ,,u logor su dole neke Svabice" ... 22. Str. 258. Deseti red odozdo stoji ... ,,nee se meati u te stvari n iti e niti e prema onim a" .. A treba da stoji ... nee se meati u te stvari n iti e prema onim a"... 23. Str. 259. Deveti red odozgo stoji ... Znali smo da se na oko 15. juno" ... A treba da stoji ... Znali smo, da se na oko 15 km.% juno" ... 24. Str. 269. Naslov odeljka pogreno je obeleen sa V III. To treba da bude odeljak V II. Odeljke IX i X prenumerisati tako, da postanu odeljci V III i IX. 25. Str. 274. Drugi red odozdo stoji ... ,,Pukovnik Jefta Jovanovi" ... ,,A treba da stoji ... ppukovnik J e fta Jovanovi" ... 26. Str. 288, Trinaesti red odozdo sto ji ... ,,iskoriste prvu zgodnu p rilik u p r ilik u " ... A treba da stoji ... iskoriste prvu zgodnu p rilik u " ... 27. Str. 302. Osmi red odozgo izbaciti (suvian). oO o Napred su izloene samo one tamparske greke koje, mestom svoga nahodjenja, izmenjenim , ili izostavljenim reima i slovima, ili poremeajem reda rei i slova m enjaju, ili mogu da izmene idejni smisao dotine reenice. Pored ovakvih greaka u kn jizi postoji znatan broj tamparskih greaka u pogledu: ortografije interpunkcije,

325 izmenjenog reda slova itsl. Sve su one takve prirode da ne m enjaju smisao dotinog izlaganja, niti tete reenine obrte. Sve se one lako uoavaju i lako ispravljaju. Stoga ih i nisam iztagao.