VELIKA ISTONA KRIZA I BERLINSKI KONGRES

1. ISTONO PITANJE

Od nekadanjeg straha i trepeta, Osmansko Carstvo se je u 19. stoljeu pretvorilo u bolesnika na Bosporu, kako su ga u uropi na!ivali. "a mnoge narode koji su stoljea proveli pod turskom vlau ovo je bila prilika da stvore samostalne dr#ave $Koji su narodi u tome uspjeli%&. Ogroman teritorij Osmanskog 'arstva bio je mama' europskim silama, posebno (ustriji i )usiji, koje su se nadale raspadom *urske dobiti to vie teritorija i utje'aja. (ustrija, tj. +absburka ,onarhija, nastala je u 1-. stoljeu upravo s 'iljem da se !austavi prodor *uraka u uropu. .rajem 1/. i u 10. stoljeu (ustrija protiv oslabljene *urske vodi ratove i priklju1uje si velike dijelove ,a2arske i +rvatske koje su *ur'i osvojili u 1-. stoljeu. 3 19. stoljeu se (ustrija najprije posveuje njema1kim !emljama, a kad je utje'aj u njima i!gubila $sjeti se kako&, posve se okree prodoru na 4stok. )usija se vie okree Balkanu i *urskoj u 19. stoljeu. 5va su glavna ruska 'ilja6 7 stei presudan utje'aj u balkanskim pravoslavnim !emljama, 7 stei tjesna'e Bospor i 5ardanele i time slobodan i!la! i! Crnog mora na 8redo!emlje. Ostale europske !emlje bile su protiv ja1anja (ustrije i )usije, pa su se !alagale !a opstanak *urske. *o su ngleska, 9ran'uska i 4talija. :roblem da li se *urska treba raspasti, smanjiti ili ostati u postojeim grani'ama !ove se istono pitanje. Ono e se kona1no rijeiti tek u :rvom svjetskom ratu.

2. KRIMSKI RAT

:rvi rat koji europske sile vode !bog isto1nog pitanja bio je .rimski rat $10;<.710;-.&. =a!van je tako prema ruskom poluotoku .rimu u Crnom moru gdje se vodila veina ratnih opera'ija. )at je napadom na *ursku !apo1ela )usija. *urskoj su odmah u pomo prisko1ile ngleska i 9ran'uska, a neto kasnije i :ijemont $ Kako se zapravo Pijemont zove%&. =akon tekih borbi )usija je pora#ena. 8klopljen je mir u :ari!u prema kome se )usija morala privremeno odrei te#nje da !au!me Bospor i 5ardanele. .rimski je rat po!nat po velikoj epidemiji kolere koja je usmrtila mnoge vojnike na obje strane. 3 nje!i i lije1enju vojnika iska!ala se majka medi'inskih sestara 9loren'e =ightingale $9lorens =ajtingejl&.

3. VELIKA ISTONA KRIZA I BERLINSKI KONGRES

=akon .rimskog rata )usija je dvadesetak godina mirovala da bi !a novi rat protiv *urske iskoristila veliku isto1nu kri!u $10/;. > 10/0.&. Bosna i +er'egovina su u 19. stoljeu bile najnemirnije pokrajine Osman7 skog 'arstva. 3 njima su 1esto i!bijale pobune i ustan'i. ?odine 10/;. i!bio je ustanak hrvatskih seljaka u +er'egovini. 3br!o se pobunilo i srpsko pu1anstvo isto1ne +er'egovine, a potom se ustanak proirio diljem Bosne. 3stanak je privukao pa#nju susjednih dr#ava i velikih sila. 8toga doga2aje i ratove u sve!i bosansko7her'egova1kog ustanka na!ivamo velikom istonom krizom. Be1ki je dvor ve otprije imao plan da pomogne oslobo2enje Bosne i +er'egovine, a potom ih podvrgne pod svoju vlast. 8rbija i Crna ?ora > jo uvijek pod vrhovnom osmanskom vlau > smatrale su da je doao 1as da se potpuno oslobode sultanove vlasti, a u! to i proire. 8rbija je namjeravala pripojiti 'ijelu Bosnu, dok je Crnoj ?ori bio 'ilj +er'egovina. ?odine 10/-. 8rbija i Crna ?ora objavile su rat *urskoj. 3 taj rat se je ubr!o uklju1ila )usija. =akon to su )usi pobijedili *urke, prisilili su ih na potpisivanje mira u San Stefanu u Bugarskoj 10/0. 3vjeti mira bili su pora!ni !a *ursku, a )usiji su osiguravali potpun utje'aj na Balkanu. 8tvorena je nova dr#ava > @elika Bugarska, koja je trebala biti satelit )usije. O Berlinskom kongresu pro1itaj tekst u ud#beniku $str. 1<A. posljednji odlomak te tekst na vrhu 1<;.str.&.

Drugi dio pro i!"!i. VELIKA ISTO#NA KRIZA

3stanak u +er'egovini i potom i u Bosni otvorio je teBku trogodiBnju istoCnu kri!u $10/;7 10/9&. 3stani'i su traDili slobodu vere, jednakost, !aBtitu od nasilja drDavnih organa i domaEih muslimana, olakBanje naCina pobiranja desetine $koja se davala pod !akup, ukidanje kuluka i nametnutog prire!a na desetinu. 3mirujuEu ak'iju :orte osujetili su nasilni muslimanski begovi i age, nepomirljivi protivni'i ugnjetavanog hriBEanskog kmeta, koji je traDio garan'ije protiv graFanskih i agrarnih nasilja i protiv njihova ponavljanja i to garan'ije u obliku autonomije. :orta obeEa 4radom od G. oktobra 10/;. reHormu pore!a i uprave i dade naredbe protiv !loupotreba, na koje su se tuDili ustani'i evropskim kon!ulima. 5e'embra 10/;. bi i!dan Herman o reHormama !a 'elu 'arevinu. 3stani'i nisu verovali turskim obeEanjima be! garan'ije, vodili su uspeBne borbe s *ur'ima i traDili pribeDiBte ponajviBe u Crnoj ?ori i (ustriji6 u Bosanskoj krajini pojavio se prin' :etar .araForFeviE i borio se u jesen i !imi 10/;7/-. pod imenom :etar ,rkonjiE s *ur'ima. Iavno mnjenje u Crnoj ?ori i 8rbiji bilo je ratoborno, liberali u 8rbiji i 8veto!ar ,iletiE u @ojvodini burno su traDili osobito kro! "astavu da 8rbija !arati. :osle jede audijen'ije kod kne!a ,ilana u maju 10/-. napisao je ,iletiE Clanak pod naslovom6 JBratu brat, a *urCinu ratK. 3 proleEe 10/-. god. dogaFaji u!eBe brDi tok. Cela vropa diDe svoj glas i kabineti velikih sila uDurbaBe se. )atniCko raspoloDenje obu!e naroCito 8rbe. .ad je gora o!elenila oDiveBe u veEoj meri i ustanak u .rajini i ustanak u +er'egovini. 3 samoj turskoj prestoni'i i!biBe neredi. 3 maju doCepa se vlasti ratoborna stranka ,ladoturaka, koja sruBi sultana (bdul (!isa. =a to je kao odgovor doBao srpsko7'rnogorski save!, potpisan u ,le'ima <. juna i 10. juna !ajedniCka objava rata *urskoj. Odmah potom ustani'i i! Bosne, GL. juna, proglasili su svoje ujedinjenje sa 8rbijom, a ustani'i i! +er'egovine i!jasnili su se !a Crnu ?oru. 3 ratu protiv *uraka Crna ?ora i 8rbija nisu operisale !ajedno, nego svaka !a svoj raCun. =a 8rbiju se ba'ila jaka turska vojska, kojoj nedis'iplinovana i ne mnogo oduBevljena srpska mili'ija, be! dovoljno oHi'ira, nije mogla da odoli. @rhovni komandant srpske vojske bio je ruski general ernjajev, koji je preBao u 8rbiju sa nekoliko hiljada ruskih dobrovolja'a. 8rpska snaga bila je rasparCana na viBe bojiBta, a ni na jednom nije imala dovoljnog broja !a udarnu snagu. 8

toga je njena oHan!iva propala na samom poCetku. (li u deHan!ivi 8rbi su se drDali mnogo bolje i na Mumatov'u su, 11. avgusta, imali lep uspeh. =jihov otpor, s kratkim primirjem, trajao je sve do 1/. oktobra, kad su im *ur'i kod >unisa !adali teDak udara'. :o molbi kne!a ,ilana )usija je svojim ultimatumom !austavila dalje prodiranje *uraka i naterala je :ortu da poCne pregovore o primirju. :osle posredovanja i drugih sila mir je !akljuCen 1-. Hebruara 10//. be! ikakvih teritorialnih gubitaka !a 8rbiju. Crna ?ora bila je u ratu bolje sreEe. Celog leta i jeseni 10/;. ustani'i i 'rnogorski dobrovolj'i presretali su turske karavane, napadali karaule, juriBali na gradove i silno !amarali tursku vojsku po +er'egovini. =jihova borba na ,uratovi'i <L. i <1. oktobra bila je prava bitka sa sra!merno velikim snagama, isto kao i ona na :resje'i, !avrBena turskim u!mi'anjem 19. aprila 10/-. .ad je poCeo rat Crnogor'i su s ustani'ima br!o prodrli do =evesinja, ali su se odatle morali vratiti, kad je ,uktar7paBa krenuo protiv njih. 5o odluCne borbe doBlo je na @uCijem 5olu 1-. jula. .ne! =ikola je bio prikupio jaku vojsku od GA bataljona i liCno je njom !apovedao. 3speh njegov bio je potpun. 8klopivBi tajni ugovor sa (ustro73garskom )usija je objavila *urskoj rat 1G. aprila 10//. Crna ?ora, koja nije htela sklopiti mir pod istim uslovima kao i 8rbija, pod ruskim uti'ajem prekinula je ve!e sa :ortom i nastavila je 1/. aprila ponovo rat. 3! )usiju je uBla u borbu i )umunija. 3 rat je ponovo usla i 8rbija, G. de'embra. =jena vojska kretala se prema =iBu, @ranju i :irotu. Ovog puta ona prema sebi nije imala jakih turskih snaga i stoga je napredovala be! veEih smetnji. *ur'i su na bugarskom bojiBtu bili potpuno slomljeni i nisu mogli viBe da !austave rusko prodiranje. .ad su )usi preBli Balkan, *urska je, potpuno klonula, !atraDila mir. :rimirje je sklopljeno u Iedrenu 1/. januara 10/0., a potom i mir u 8an 8teHanu, u bli!ini Carigrada, G1. Hebruara. 8ansteHanski 3govor bio je veliko ra!oCaranje !a 8rbe. )uska diplomatija stvarala je na njemu @eliku Bugarsku na Cistu Btetu srpskih interesa. *a @elika Bugarska, koja bi imala 1-<.LLL kmG, imala je da se stere od Crnog ,ora do 5rima i (lbanijeN u nju je imala da uEe ne samo ,aEedonija, nego i najveEi delovi 8tare 8rbije, sa skopljanskim sandDakom i sa delovima debarskog, pri!renskog i niBkog. Bugarima su imali pripasti :irot i @ranje, pa je traDen Cak i =iB. OgorCena, srpska vlada je tad poruCila )usima, da Ee =iB braniti i od njih isto kao i od *uraka. 8ansteHanski 3govor je morao biti revidiran. :rotiv njega su naroCito protestovale ngleska i (ustrija, kojima podjednako nije iBlo u raCun jaCanje )usije i njenog uti'aja i jaCanje 8lovenstva uopBte. "a revi!iju 8ansteHanskog 3govora bio je u

leto 10/0. sa!van kongres u Berlinu, gde je moEna liCnost nemaCkog kan'elara, kne!a Bi!marka, drDala sve kon'e u rukama. 8rpska diplomatija pribliDila se beCkoj vladi i njenom pomoEu dobila je neBto viBe u Berlinu nego u 8ansteHanu, ali i to ne s toga Bto bi BeC Deleo pomoEi 8rbima, nego Bto je hteo da umanji rusku tvorevinu. =a Berlinskom .ongresu 8rbija i Crna ?ora dobile su pri!nanje svoje ne!avisnosti. *eritorialno 8rbiji su pridruDena Cetiri okruga6 niBki, pirotski, topliCki i vranjski, a Crna ?ora je dobila :odgori'u, =ikBiE, .olaBin i Bar s njihovim podruCjem. 5odeljeno joj je bilo i ?usinje, ali je arnautski otpor tamo bio toliki, da su sile posle, 100L. god., i!menile svoju odluku i mesto toga dale Crnoj ?ori 3l'inj. :o predlogu ngleske, a po unapred stvorenom spora!umu, (ustro7 3garskoj je poveren mandat okupa'ije Bosne i +er'egovine i vojniCko posedanje Odo i!a ,itrovi'eO. Ona je u!ela =ovopa!arski 8andDak sa jasnom namerom da rastavlja 8rbiju od Crne ?ore i da tim posedom otvori sebi dalji put prema 8olunu.