Sadraj

Naslovna PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREE POGLAVLJE ETVRTO POGLAVLJE PETO POGLAVLJE ESTO POGLAVLJE SEDMO POGLAVLJE OSMO POGLAVLJE DEVETO POGLAVLJE DESETO POGLAVLJE JEDANAESTO POGLAVLJE DVANAESTO POGLAVLJE TRINAESTO POGLAVLJE ETRNAESTO POGLAVLJE PETNAESTO POGLAVLJE ESNAESTO POGLA VLJE SEDAMNAESTO POGLAVLJE OSAMNAESTO POGLAVLJE DEVETNAESTO POGLAVLJE DVADESETO POGLAVLJE DVADESET PRVO POGLAVLJE DVADESET DRUGO POGLAVLJE DVADESET TREE POGLAVLJE DVADESET ETVRTO POGLAVLJE DVADESET PETO POGLA VLJE DVADESET ESTO POGLAVLJE DVADESET SEDMO POGLAVLJE DVADESET OSMO POGLAVLJE

DVADESET DEVETO POGLAVLJE TRIDESETO POGLAVLJE TRIDESET PRVO POGLAVLJE TRIDESET DRUGO POGLA VLJE TRIDESET TREE POGLAVLJE TRIDESET ETVRTO POGLAVLJE TRIDESET PETO POGLAVLJE Naslov originala korice

Daglas Adams

DUGA, MRANA AJANKA DUE

ALNARI
Beograd, 2002

PRVO POGLAVLJE injenica da ni u jednom jeziku na svetu ne postoji izraz ,,lepo kao aerodrom teko da moe biti sluajnost. Aerodromi su runi. Neki su veoma runi. Neki dostignu stepen runoe koji moe biti samo rezultat izuzetnih napora. Runoa je posledica injenice da su aerodromi puni umornih i besnih ljudi koji su upravo saznali da im je prtljag zavrio u Murmansku (aerodrom u Murmansku je jedini poznati izuzetak od ovog inae nepogreivog pravila), a arhitekte su u veini sluajeva pokuavale da njihove graevine reflektuju ta oseanja. Oni su se trudili da istaknu motiv umora i besa otrim, brutalnim oblicima i iritirajuim bojama, da uine to lakim onaj momenat odvajanja putnika od njegovog ili njenog prtljaga ili od njihovih najdraih, da zbune putnike putokazima koji kao da pokazuju ka prozorima, udaljenim mreama za prtljag ili ka trenutnoj poziciji Malog medveda na nonom nebu i da, gde god je mogue, izloe pogledima vodovodne instalacije, pod izgovorom da su praktini, i da sakriju terminale, jer verovatno smatraju da oni to nisu. Uhvaena usred mora nejasne svetlosti i mora nejasne buke, Kejt ehter je stajala i sumnjala. itavim putem od Londona do Hitrou aerodroma muila ju je sumnja. Ona nije bila sujevema osoba, pa ni religiozna, bila je, jednostavno, osoba koja nije potpuno sigurna da li bi uopte trebalo da leti za Norveku. Ali bilo joj je sve lake da poveruje da bog, ako postoji, i ako postoji i najmanja ansa da bi ijedno boansko stvorenje koje je moglo da odredi raspored estica pri stvaranju Univerzuma bilo zainteresovano za upravljanje saobraajem na M4, takoe ne bi eleo da ona leti za Norveku. Sva muka oko karata, oko nalaenja komije koji bi pazio na maku, zatim oko pronalaenja make na koju bi taj komija pazio, iznenadno prokinjavanje krova, izgubljeni novanik, vreme, neoekivana smrt prvog komije, makina trudnoa sve je to izgledalo kao orkestrirana kampanja opstrukcije koja je poela da poprima boanske proporcije. ak je i taksista kad je konano uhvatila taksi rekao Norveka? ta e tamo? A poto ona nije ko iz puke odgovorila Polarna svetlost! ili Fjordovi!, nego je nekako sumnjiavo zurila i grickala usnu, on ree Znam, znam, mora da te neki frajer vue tamo. Da ti kaem ja neto, otkai ti njega. Idi na Tenerife. To je bila dobra ideja. Tenerife. Ili ak, usudila se da pomisli na momenat, dom. Tupo je zurila kroz prozor taksija u saobraajnu guvu i mislila da, koliko god da je ovde vreme hladno i grozno, to nije nita u poreenju sa onim u Norvekoj. Ili onim kod kue. U ovom trenutku, kua joj izgleda otprilike isto toliko ledena koliko i Norveka. Ledena, i istakana gejzirima pare koja kulja iz zemlje, hvata se u hladan vazduh i rasipa po ivicama este avenije. Nain na koji je Kejt ve trideset godina bacala pogled u svoj rokovnik nesumnjivo je odavao jednu pravu pravcatu Njujoranku. Poto je veoma malo ivela u gradu, vei deo svog ivota provela je u konstantnoj udaljenosti od njega. Los Aneles, San Francisko, Evropa i period besciljnog lutanja

po Junoj Americi pre pet godina, praeni su gubitkom Luka (mua sa kojim se tek bila venala), prilikom hvatanja taksija u Njujorku. Uivala je u injenici da joj je Njujork dom, i da joj je nedostajao, ali jedino to joj je u stvari nedostajalo bila je pica. I to ne bilo kakva pica, ve ona vrsta pice koju vam donesu na vrata kada ih pozovete telefonom i naruite. To je bila jedina prava pica. Pica zbog koje treba da izaete i sedite za stolom zurei u crvene papirne salvete nije prava pica iako tu stavljaju mnogo vie feferona i inuna. London je bio grad u kome je najvie volela da ivi, iako ju je problem oko pice izluivao. Zato niko ne raznosi pice na kunu adresu? Zato niko nije razumeo da je to to ona stie na vaa vrata u vruoj kartonskoj kutiji fundamentalna stvar u vezi sa picom? To to vadite pare po pare i jedete ih presavijene ispred TV-a? Kakav to problem imaju ti glupi, ukoeni, inertni Englezi pa ne mogu da shvate jedan tako jednostavan princip? Iz nekog neobinog razloga ovo je bila jedna frustracija sa kojom ona nikako nije mogla da naui da ivi, i otprilike jednom meseno postajala bi veoma depresivna, nazvala bi neku piceriju, naruila najveu i najbogatiju picu koju je mogla da opie picu sa ekstra picom na njoj i, onda bi ih ljubazno zamolila da joj isporue picu na kunu adresu. Da ta? Da isporuite na kunu adresu. Sad u vam rei ulicu i broj Ne razumem. Zar neete doi da je pokupite? Ne. Zar mi je neete doneti? ,,A ali mi to ne radimo, gospoice. ta to vi ne radite? Pa, ne raznosimo Ne raznosite? Je lja to dobro ujem? Dijalog bi se ubrzo degenerisao u razmenu slenga i psovki koji bi je na kraju ostavili iscrpljenom i slabom, ali ve sledeeg jutra bi se oseala mnogo, mnogo bolje. U svakoj drugoj situaciji, ona je bila jedno od najprijatnijih stvorenja koje ovek moe da upozna. Ali, dananji dan je rastezao granice njene tolerancije.. Na putu je bila oajna guva i, kada joj je udaljeni bljesak plavog svetla jasno stavio do znanja da je negde ispred njih dolo do nesree, Kejt je postala jo napetija, okrenula je glavu i zurila kroz drugi prozor kada su konano promileli pored mesta nesree. Taksista je bio pomalo zlovoljan kad ju je konano dovezao do odredita, jer ona nije imala sitno pa je morao besno da kopa po depovima tesnih pantalona da bi joj vratio kusur. Atmosfera je bila teka i razdraljiva, a sada, dok je stajala nasred velikog hola terminala broj dva na Hitrou aerodromu, nije mogla da nae gde se ekiraju karte za let za Oslo. Na momenat je stajala vrlo mirno, diui duboko i uravnoteeno, pokuavajui da ne misli na an-Filipa. an-Filip je bio, kao to je taksista i pretpostavio, razlog zbog kojeg ona ide u Norveku, ali je takoe bio i razlog zbog kojeg je mislila da Norveka uopte nije mesto za nju. Od razmiljanja o njemu zavrtelo joj se u glavi i inilo joj se da je najbolje da ne misli na njega uopte i da jednostavno ide u Norveku kao da je to mesto gde bi ionako otila. Tako e se strano iznenaditi kada bude naletela na njega u tom nekom hotelu, ije ime je zapisao na papiriu gurnutom u unutranji dep njene tane.

U stvari, ona bi se svakako iznenadila kada bi ga zatekla tamo. Mnogo je verovatnije da e zatei poruku u kojoj pie da su ga neto hitno zvali i da je morao da ode u Gvatemalu, Seul ili na Tenerife i da e joj se javiti odande. an-Filip je bio naj-konstantno-odsutnija osoba koju je upoznala. U ovoj disciplini on je bio ampion. Od kada je Luka odneo uti evi1 postala je neobino zavisna od nepostojanih emocija koje su u njoj budili egocentrini mukarci. Pokuala je da sve ovo izbrie iz glave i zatvorila je oi na momenat. elela je da, kada ih ponovo otvori, ispred nje stoji znak Put za Norveku koji bi naprosto pratila, bez potrebe da ikada vie razmilja o tome ili o bilo emu drugom. Ovako su, pomislila je, nastavivi raniji tok misli, verovatno nastajale religije i mora da je to razlog to postoje toliki sektai koji vise po aerodromima traei rtve koje bi preobratili. Oni znaju da su ljudi tu u svom najranjivijem izdanju i da su spremni da prihvate vodia u bilo kom obliku. Kejt je ponovo otvorila oi i, naravno, bila je razoarana. Ali, sekund-dva kasnije u trenutku se napravio prolaz kroz rulju besnih Nemaca u neobjanjivo utim polo majicama i kroz njega je sad mogla da nazre pult gde se ekiraju karte za Oslo. Nosei svoj prtljag na ramenu probila se kroz masu u tom pravcu. Ispred nje u redu je stajala samo jedna osoba; ispostavilo se da je ta osoba ili u nevolji, ili moda pokuava da u nju upadne. To je bio krupan ovek, impresivno velik i dobro graen ak izvajanog tela ali je takoe i izgledao udno na nain koji Kejt ba nije umela da opie. Nije ak umela ni da opie ta je to tako udno u vezi sa njim, samo je odmah shvatila da ne treba da ga stavi na listu stvari za razmiljanje u ovom trenutku. Setila se nekog lanka u novinama u kome se govori o tome da centralna jedinica za obradu podataka u ljudskom mozgu ima samo sedam memorijskih registara, to znai da bi, ukoliko istovremeno razmiljate o nekih sedam stvari pa onda pomislite na neto osmo, jedna od onih sedam automatski ispala. Misli su se nizale jedna za drugom i ona je pomislila da li je i koliko verovatno da e stii na avion, da li je ili nije samo uobrazila da je ovo jedan posebno proklet dan, pomislila je na aerodromsko osoblje koje se ljubazno smei i neverovatno je neljubazno, na Duty Free shopove koji mogu da formiraju mnogo nie cene nego obine prodavnice, ali to iz nepoznatih razloga ne rade, na to da li je nasela na lanak u asopisu koji govori o aerodromima na kojima e vam pomoi oko plaanja puta, pomislila je da li bi je manje bolelo ako bi putnu torbu prebacila na drugo rame i, na kraju, uprkos svim naporima da ne misli na njega, pomislila je na an-Filipa, koji je bio jo jedan set najmanje sedam podtema od kojih je svaka bila iskljuivo o njemu samom. oveka, koji je stajao ispred nje i raspravljao se, potpuno je smetnula sa uma. Tek joj je poslednji poziv za let za Oslo vratio misli na situaciju ispred nje. Onaj krupni ovek pravio je frku oko toga to nije dobio rezervaciju za prvu klasu. Poelo je da se nazire da je razlog tome to to on u stvari nije imao ni kartu za prvu klasu. Kejtino raspoloenje potonulo je do samog dna njenog bia gde je poelo da se unja krei i reei. Sada je ve postalo jasno da ovek ispred nje uopte nije imao nikakvu kartu i rasprava je polako poela da se slobodno kree preko tema kao to su fiziki izgled devojke koja ekira karte, njeni lini kvaliteti, teorije o njenim precima, spekulacije o tome kakvu to budunost ima aviokompanija za koju ona radi, da bi se na kraju potkailo i pitanje njegove kreditne kartice. On nije imao kreditnu karicu.

Tu je tek nastao problem i dalja diskusija se odnosila na ekove i na pitanje zato ih avio kompanija ne prima. Kejt je bacila dug, spor, ubistveni pogled na svoj sat. Izvinite, rekla je, prekidajui raspravu. Hoe li ovo jo dugo? Moram da uhvatim avion za Oslo. Upravo usluujem ovog gospodina, ree devojka, evo, odmah u, samo sekund. Kejt je klimnula glavom i utivo pustila da proe samo taj jedan jedini sekund. Ali, avion samo to nije krenuo. Imam jednu putnu torbu, imam kartu, imam rezervaciju. Treba vam samo oko trideset sekundi da mi ekirate kartu. Zaista mi je ao to vas prekidam, ali bi mi jo vie bilo ao da mi ode avion zbog piljivih trideset sekundi. To je stvarno trideset sekundi. Ne trideset plus samo jo sekund zbog kojeg bi mogli ovde da ostanemo celu no. Devojka se okrenula ka Kejt, ali pre nego to je uspela da progovori, okrenuo se i onaj krupni ovek sa plavom kosom. Ja takoe elim da idem za Oslo. Kejt je zurila u njega. Izgledao je kao da mu uopte nije mesto u blizini aerodroma ili, bolje rei, kao da aerodromu uopte nije mesto blizu njega. ,,Pa, rekla je, ,,s obzirom na trenutnu situaciju, izgleda da ni vama ni meni to nee poi za rukom. Moemo li ovo nekako da sredimo? U emu je problem? Slubenica joj se osmehnula onim ljubaznim, mrtvakim osmehom. Ne primamo ekove. To je politika avio kompanije. ,,E, pa ja primam, rekla je tresnuvi svoju kreditnu karticu na pult. Naplatite gospodinu kartu preko moje kreditne kartice, a ja u od njega uzeti ek. Je l u redu? okrenula se ka velikom oveku koji je bio blago iznenaen. Imao je velike plave oi i koje su odavale utisak nekoga ko se svojevremeno nagledao brojnih lednika. Bile su neverovatno arogantne i nekako haotine. Je l u redu? resko je ponovila. Zovem se Kejt ehter. , E, H, T, E, R. Samo neka sva slova budu tu, nije bitno kojim redom, oni u banci ionako ne obraaju panju na redosled. ovek se blago nagnuo ka njoj dajui do znanja da je razumeo. Zahvalio joj se na njenoj ljubaznosti, dobroti i jo je izgovorio neto na norvekom to joj je promaklo, a to je znailo neto kao kako odavno nije sreo neto slino i kako je ona ena puna duha i opet neto na norvekom to uopte nije razumela. Takoe je dodao, onako uzgred, da on nema ekovnu knjiicu. Dobro! ree Kejt, vrsto reena da joj ovo ne poremeti planove. Gurnula je ruku u tanu, izvadila pare papira, uzela olovku sa pulta, navrljala neto i pruila mu. Ovo je moja adresa. Poaljite mi novac. Zaloite svoju bundu ako treba. Samo mi poaljite. U redu? Verovau vam. Veliki ovek je uzeo papir, izuzetno sporo proitao nekoliko rei, paljivo ga savio, stavio u dep svog kaputa i blago joj se naklonio. Kejt je tek tad primetila da je devojka sve vreme u tiini ekala da joj vrati olovku da bi popunila formular za kreditne kartice. Nervozno joj je gurnula olovku i svoju kartu i nabacila neku ledenu smirenost. Na razglasu je javljeno da njihov avion kree. Va paso, molim, ree devojka bez urbe. Kejt je pruila svoj, ali veliki ovek nije imao paso.

Nemate paso?! dreknula je Kejt. Devojka na alteru se nije mrdnula i tupo je zurila u neku taku na pultu ekajui da se neko drugi pomeri. To nije bio njen problem. ovek je besno ponovio da nema paso. Kada je viknuo i udario pesnicom o pult, ostavio je na njemu blago udubljenje. Kejt je pokupila svoju kartu, paso i kreditnu karticu i ponovo stavila putnu torbu na rame. ,,E, ja ovde silazim, rekla je i jednostavno odetala. Imala je oseaj da je uinila sve to je bilo u njenoj moi da uhvati avion, ali joj to nije bilo sueno. Htela je da poalje an-Filipu poruku da ne moe da doe i ta bi poruka verovatno stajala u pretincu na recepciji zajedno sa njegovom porukom u kojoj je objanjenje zato on ne moe da doe. Po prvi put e oboje biti jednako odsutni. elela je da malo iskulira. Krenula je u potragu prvo za novinama, zatim za kafom, ali svi njeni napori nisu urodili plodom. Uz sve to nije mogla da nae ni telefon sa kog bi poslala poruku, i odluila je da potpuno odustane od aerodroma. Samo je elela da to pre izae, nae taksi i ode kui. Krenula je kroz veliki hol i skoro je stigla do izlaza kad se sluajno okrenula i bacila pogled na onaj alter za ekiranje karata na kojem je upravo doivela poraz. Bilo je to ba u trenutku kada je taj isti alter odleteo u vazduh zahvaen plamenim oblakom boje narande. Dok je leala ispod gomile kra, u bolovima, u tami, guei se od praine, pokuavajui da pomeri udove, na neki nain joj je laknulo jer je sada bila sigurna da nije samo umislila da je ovo jedan zaista lo dan. Razmiljajui o tome, onesvestila se.

1 evi u Njujorku se kao taksi vozila koriste automobili marke evrolet.

DRUGO POGLAVLJE Deurni su traili nekoga ko bi preuzeo odgovornost. Prvo IRA, zatim PLO i oni iz Gasovoda. ak su i iz Britanskog odbora za nuklearna goriva pourili da daju izjavu da je situacija u potpunosti pod kontrolom, da su anse bile jedan prema milion, da nije dolo ni do kakvog isputanja radioaktivnih materija, i da je mesto eksplozije savreno sigurno za odlazak na piknik sa decom. Na kraju su morali da priznaju da ovaj dogaaj nema apsolutno nikakve veze sa njima. Nisu mogli da pronau uzrok eksplozije. Kao da se dogodila sasvim spontano i po svojoj slobodnoj volji. Objanjenja suse nagomilavala, ali uglavnom je to sve bilo jedno te isto satno reeno na drugi nain, po istom principu po kome je svet dobio zamor metala. U stvari, vrlo slina fraza je izmiljena da opie iznenadno prebacivanje drveta, metala, plastike i betona u eksplozivno stanje, to je bilo nelinearno katastrofalno strukturalno iscrpljenje, ili, drugim reima kao to je pomonik ministra kabineta rekao na televiziji sledee veeri (to e mu visiti nad glavom tokom itave karijere), alteru za ekiranje je jednostavno dojadilo da bude tu gde jeste. Kao to ve biva u takvim sluajevima, procene ljudskih gubitaka su strano varirale. Poelo je sa 47 mrtvih, 89 tee ranjenih, pa se popelo na 63 mrtva i 130 ranjenih, da bi na kraju doli do cifre od 117 mrtvih pre nego to su se upustili u ponovnu reviziju sluaja. Konani rezultati su bili da uopte nema mrtvih. U bolnici se nalazio manji broj ljudi sa ogrebotinama i modricama i u stanju oka i, osim ako neko nije imao informaciju da je neko zaista nestao, to je bilo to. Ovo je bio jo jedan neobjanjiv aspekt itavog sluaja. Eksplozija je bila dovoljno jaka da raznese prednji deo terminala broj dva u paramparad, pa ipak su svi u zgradi ili imali sree pri padu, ili ih je jedan odvaljeni komad zatitio od drugih krhotina, ili im je prtljag ublaio udar eksplozije. U Parlamentu su postavljena pitanja u vezi sa ovim, ali nisu bila naroito interesantna. Prolo je nekoliko dana dok Kejt ehter nije postala svesna svega ovoga, ili bilo ega iz spoljnjeg sveta. Provela je vreme u tiini, u svom svetu u kome je, dokle god dopire pogled, bila okruena kovezima seanja po kojima je ona vrljala sa nevienom radoznalou, ponekad i zbunjenou. U najmanju ruku, desetina tih sanduka je bila ispunjena ivim i uglavnom bolnim i neprijatnim uspomenama iz njenog ivota. Ostalih devet desetina je bilo puno pingvina, to ju je iznenadilo. Kada god bi uopte bila svesna da sanja, bilo bi joj jasno da tako istrauje svoju podsvest. ula je negde da ljudi koriste samo desetinu svog mozga i da niko nije ba siguran emu slui ostalih devet desetina, ali bila je sigurna da niko nikad nije spomenuo da se u njima uvaju pingvini. Postepeno su se kovezi, seanja i pingvini pretvarali u neto neodreeno, postajali su beli i bezoblini, a zatim su postali kao zidovi koji su beli i bezoblini, da bi se na kraju pretvorili u zidove koji jedva da su bili beli, vie nekako ukasti, zelenkasti i koji su je zatvarali u malu sobu. Soba je bila u polutami. Lampa pored kreveta bila je upaljena ali je svetio bilo prigueno, a svetlost uline svetiljke je pronala svoj put izmeu sivih zavesa i bacala je slatke oblike senke na suprotan zid. Kao kroz maglu, postala je svesna obrisa svog tela koje lei ispod belog arava i ispranog, urednog ebeta. Na trenutak je nervozno zurila proveravajui da li sve na njenom telu izgleda u redu pre nego to je pokuala da pomeri ijedan njegov deo. Pokuala je da pomeri desnu

ruku i inilo se da je sve na mestu. Prsti su bili malo kruti i bolni, ali je oseala svaki, bili su dugaki i debeli taman koliko treba i savijali su se na mestima na kojima treba i u smeru u kom treba. Uspaniila se na trenutak kad nije mogla momentalno da locira svoju levu ruku ali pronala ju je kako lei preko stomaka i da joj na neki udan nain smeta. Trebalo joj je dve-tri sekunde da se koncentrie i sastavi u glavi poprilian broj uznemirujuih oseanja i da shvati da ima zabodenu iglu u ruci. Ovo ju je prilino potreslo. Iz igle se nastavljala dugaka providna cev koja je na svetlu uline svetiljke imala ukast odsjaj i neno je visila iz debele plastine kese privrene za metalni stalak. itav niz strahota ju je spopao pri pogledu na ovu aparaturu, ali je spazila da na kesi pie Ringerov rastvor1, pa se malo opustila pre nego to je nastavila istraivanje. Njen grudni ko izgleda da nije bio povreen. U modricama i osetljiv na dodir, ali bez otrih bolova koji bi upuivali na to da je neto slomljeno. Kukovi i butine su je boleli i bili su ukoeni, ali takoe bez ozbiljnijih povreda. Stegnula je miie desne noge, zatim leve. Uinilo joj se da je zglob leve noge iaen. Drugim reima, rekla je sebi, sve je u savrenom redu. Pa, ta onda radi u bolnici (to se moglo zakljuiti po bojama enterijera)? Nestrpljivo se uspravila u sedei poloaj, i odmah se pridruila pingvinima na momenat, onako, radi zabave. Kada se vratila iz tog sveta, malo se paljivije odnosila prema svom zdravstvenom stanju i ponovo je prilegla oseajui blagu vrtoglavicu. Oprezno je zavirila u svoje seanje na ono to se dogodilo. Seanje je bilo mrano i vraalo joj se u tekim, masnim talasima, kao Severno more. Neke gromuljiave stvari su se tu muvale da bi se na kraju uobliile u uzburkani aerodrom. Seanje na aerodrom je zabolelo, a usred njega, pulsirajui kao migrena, bilo je seanje na svetlosni kovitlac. Odjednom joj je postalo sasvim jasno da je u pult za ekiranje karata, na terminalu broj dva Hitrou aerodroma, udario meteorit. U bljesku se ocrtala silueta velikog oveka u bundi koji mora da je osetio punu silinu ekplozije koja ga je u trenutku pretvorila u oblak atoma koji su poleteli svaki na svoju stranu. Od ove pomisli obuzela ju je jeza. Bio je nesnosan i arogantan, ali njoj se, na neki udan nain, svideo. Bilo je neeg neobino plemenitog u toj njegovoj izopaenoj tvrdoglavosti. Ili joj se moda dopala pomisao da je takva izopaena tvrdoglavost podsea na samu sebe, dok pokuava da narui picu na kunu adresu u tuem, neprijateljskom, pica-ne-dostavljakom svetu. Plemenitost je bila jedna od rei kojom se stvarala frka oko svakodnevnih, neizbenih stvari u ivotu, ali bilo je i drugih. Osetila je iznenadan talas straha i samoe, ali je on brzo proao i ona se ponovo oseala smireno. elela je da ode do kupatila. Sudei po njenom satu bilo je neto posle tri, a sudei po svemu ostalom bila je no. Verovatno je trebalo da pozove medicinsku sestru i da joj stavi do znanja da se probudila. Na unutranjem zidu sobe bio je prozor kroz koji je mogla da vidi hodnik u kome su stajala kolica i visoka crna boca sa kiseonikom. Osim toga, hodnik je bio prazan. Bilo je veoma tiho. Razgledajui okolo po malenoj sobi spazila je ormari od iverice ofarban u belo, nekoliko metalnih i plastinih stolica koje se skrivaju tiho u senci, belu natkasnu od iverice na kojoj je stajala inija sa jednom bananom. Sa druge strane kreveta bio je onaj stalak sa infuzijom. Tu na zidu bilo je nekoliko crnih dugmia i par slualica, a blizu njene glave bio je gajtan sa dugmetom za pozivanje medicinskog osoblja, koji je dodirnula, ali je odluila da ga ne pritisne. Bilo joj je dobro. Mogla je sama da se snae.

Polako, pomalo oamueno, pridigla se na laktove i ispruila noge van prekrivaa i spustila ih na hladan pod. Odmah joj je bilo jasno da ne bi trebalo ovo da radi jer je svaki pedalj njenih nogu slao signale obavetavajui je kakav je i najmanji deli poda koji je dodirnula. Kao da je to bilo neto nepoznato i zabrinjavajue, neto sa ime se njene noge nikada ranije nisu srele. Bilo kako bilo, ona je sela na ivicu kreveta i potrudila se da njene noge prihvate taj pod kao neto na ta e morati da se naviknu. U bolnici su joj obukli neto veliko, vreasto i prugasto. Nije to bilo ba vreasto. Odluila je da malo bolje ispita tu stvar. To je stvarno bila vrea. Vrea od labavog pamuka sa plavim i belim prugama. Otkopala je vreu na leima i osetila malo sveeg nonog strujanja vazduha. Rukavi su joj skliznuli niz ruke. Pomerila je ruke ka svetlu kako bi bolje videla kou. Trljala ju je i tipala, naroito oko zavoja koji je privrivao iglu. Njene ruke su inae bile vitke, a koa zategnuta i gipka. Veeras, pak, izgledale su kao pilei bubci. Gladila je jednom rukom drugu, a onda je ponovo pogledala gore, sa nekom namerom. Pruila je ruku i zgrabila stalak za infuziju, jer je, poto se malo manje klatio nego ona, mogao da joj poslui kao oslonac pri ustajanju. Stajala je tako dok se njena visoka, vitka figura klatila i posle nekoliko sekundi drala je stalak savijenom rukom, kao to pastir dri svoj tap. Nije uspela da ode u Norveku, ali je bar stajala uspravno. Stalak sa infuzijom kotrljao se na etiri mala toka iskrivljena svaki na svoju stranu koji su se ponaali kao etiri razularena deteta u samoposluzi. Pa ipak, Kejt je uspela da ga dogura do vrata. Hodanje je umanjilo oseaj vrtoglavice, ali je takoe umanjilo i njenu odlunost da se ne preda tom oseanju. Dola je do vrata, otvorila ih i, gurajui stalak ispred sebe, provirila u hodnik. Sa njene leve strane hodnik se zavravao onim bolnikim vratima sa okruglim prozorima, kao na brodu, koja su izgledala kao da vode u neku veu prostoriju. Sa desne strane bilo je nekoliko manjih vrata du hodnika, pre skretanja za ugao. Jedna od tih vrata verovatno vode u WC. A ostala? Pa, to e ve otkriti dok bude traila ona od WC-a. Prvih dvoje vrata bila su vrata od plakara. Trea vrata otkrivala su prostor u kome se nalazila jedna stolica, pa je to verovatno bila neka soba, s obzirom da veina ljudi ne voli da sedi u plakaru. ak ni medicinske sestre koje moraju da rade mnoge stvari koje drugi ljudi ba i ne bi voleli da rade. Tu je jo bila i gomila plastinih aa, dosta poluukiseljene pavlake za kafu i neki postariji aparat za kafu sve to tako zajedno stajalo je na nekom stoiu, i grozno je kapljalo po jednom primerku Evening Standarda. Kejt je uzela te tamne, vlane novine da ne bi pokuala da rekonstruie neke od dana koji su nedostajali u njenom seanju. Ali, zbog klimavog stanja u kom se nalazila bilo joj je teko da ita, a i zbog mizernog stanja u kome su se nalazile novine, uspela je da napabiri jedva neto vie od injenice da niko u stvari nije ba sa sigurnou mogao da kae ta se zaista dogodilo. Izgleda da niko nije bio ozbiljnije povreen ali da jedan slubenik neke aviokompanije jo uvek nije pronaen. Incident se sada zvanino vodi kao Boijih ruku delo. Ba lepo, Boe, pomislila je Kejt. Spustila je ostatke novina i zatvorila vrata iza sebe. Sledea vrata koja je otvorila vodila su u malu bolniku prostoriju slinu onoj u kojoj je bila smetena. Tu je bio i stoi pored kreveta sa jednom jedinom bananom u iniji za voe. Krevet je oigledno bio zauzet. Brzo je povukla vrata, ali ne dovoljno brzo. Neto udno je, naalost, privuklo njenu panju. Ali, i pored toga to ga je primetila, nije joj odmah ba bilo jasno ta je to. Stajala je tako kod poluotvorenih vrata, zurei u pod, znajui da ne bi trebalo ponovo da pogleda, ali, isto tako znajui i da e pogledati.

Paljivo je opet otvorila vrata. Soba je bila sva proarana tamnim senkama i hladnim vazduhom. Ta hladnoa joj je ulivala neki lo oseaj u vezi sa osobom koja lei u krevetu. Oslukivala je. Ni ova tiina nije ba dobro zvuala.To nije bila tiina zdravog dubokog sna. To je bila tiina nieg drugog do slabe, udaljene saobraajne buke. Dugo je oklevala, stojei na dovratku, posmatrajui i oslukujui. Razmiljala je o gabaritu osobe u krevetu, o tome kako mu je sigurno hladno pod jednim tankim ebetom. Pored kreveta se nalazila mala plastina stolica (bez naslona), prilino skrhana teinom ogromne bunde prebaene preko nje. Kejt je pomislila kako bi bilo mnogo bolje da je bunda prebaena preko osobe u krevetu. Hodajui tiho i oprezno koliko god je mogla, konano je ula u sobu i prila krevetu. Stajala je i posmatrala lice krupnog nordijskog oveka. lako hladno i zatvorenih oiju, njegovo lice je bilo blago namrteno kao da je zbog neega jo uvek zabrinut. Ovo je Kejt zadalo udarac, kao neki oseaj skoro beskrajne tuge. Uivo, ovaj ovek je odavao utisak osobe koja je ophrvana tekim, pomalo zagonetnim, tekoama, a ideja da je i izvan ovog ivota istog asa pronaao stvali koje e ga takoe muiti bila je muna do nezamislivosti. Bila je zapanjena koliko je on delovao ouvano. Njegova koa bila je potpuno ista. Hrapava i zdrava ili je bar do skora bila zdrava. Pomnijim posmatranjem otkrila je mreu finih bora koje su upuivale na njegove godine na to da je ve preao tridesetpetu, koliko je ona prvobitno mislila da ima. Mogao je ak biti jedan zdrav, dobrodrei ovek u kasnim etrdesetim. Uza zid, pored vrata nalazilo se neto potpuno neoekivano. Veliki automat za koka-kolu. Nije izgledalo kao da je tu instaliran: gajtan nije bio utaknut u zid i na automatu je bila nalepnica sa obavetenjem da je trenutno u kvaru. Vie je izgledalo kao da ga je neko ostavio tu sasvim sluajno. Neko ko je sada verovatno tumarao okolo, pokuavajui da se seti gde ga je ostavio. Veliki crvenobeli natpis sa automata beivotno je zurio u sobu, bez ikakvog objanjenja. Jedina sredstva komunikacije sa spoljnim svetom koja je ova maina imala bili su prorez za ubacivanje novia irokog spektra apoena i otvor kroz koji bi izlazile razne limenke, kad bi maina radila, to nije bio sluaj. Tu je bio i neki veliki eki naslonjen na automat to je, na neki nain, bilo malo udno. Nesvestica je poela da obuzima Kejt, soba je poela blago da se vrti i bilo je nekog nemirnog ukanja u kovezima njenih misli. Onda je shvatila da ukanje nije bilo samo plod njene mate. U sobi se ula neka neodreena buka neko teko udaranje, zvuci grebanja, prigueno mahanje krilima. Buka se uskovitlala kao vetar, ali onako oamuena, Kejt nije mogla odmah da odredi odakle dopire. Na kraju, njen pogled se zaustavio na zavesama. Piljila je u njih sa zabrinutim izrazom lica, kao kad pijanac pokuava da shvati zato mu vrata igraju. Zvuk je dolazio iz pravca zavesa. Nesigurno se uputila ka njima i rairila ih. Ogroman orao sa istetoviranim krugovima na krilima lupao je krilima o prozor, predivnim utim oima zurei u njega i divlje udarajui kljunom u staklo. Kejt je ustuknula. Okrenula se i pokuala da se izvue iz ove sobe. Na kraju hodnika otvorila su se vrata i pojavile su se dve figure. Ispruenih ruku potrale su ka njoj, dok je ona, sva zapetljana oko stalka sa infuzijom, poela polako da klizi ka podu. Bila je u nesvesti dok su je paljivo vraali u krevet. Bila je u nesvesti i kada je, pola sata kasnije, uznemirujue niska figura u zabrinjavajue dugakom belom doktorskom mantilu ula, odgurala krevet na kome je leao onaj veliki ovek i vratila se po automat za koka-kolu. Probudila se nekoliko sati kasnije uz zubato sunce koje je kapljalo kroz prozor. Danje bio vrlo tih i obian, ali Kejt se jo uvek tresla.

1 Ringerov rastvor = rastvor za infuziju (prim. prev.)

TREE POGLAVLJE To isto sunce se kasnije probilo kroz prozore na spratu jedne kue u Sevemom Londonu i ibnulo priliku koja je spokojno spavala. Soba je bila velika i sva nekako izguvana i inilo se da nema ba mnogo koristi od iznenadnog upada suneve svetlosti. Zraci su polako puzali preko arava, kao da ih ini nervoznim ono na ta bi mogli tu da nabasaju. Kliznuli su niz stranu kreveta, trgnuli se kada su naili na neke predmete na podu, malo se nervozno poigrali sa lopticama uebane praine, na kratko obasjali punu korpu za voe koja je visila u oku i pobegli. Ovo je otprilike bila najdua poseta sunca ovoj prostoriji. Trajala je oko sat vremena. Tokom nje, uspavana figura jedva da se promekoljila u krevetu. U jedanaest je zazvonio telefon. Usnula prilika nije odgovorila, kao to nije odgovorila ni kada je telefon zvonio ujutro u dvadesetpet do sedam, pa opet u dvadeset do sedam, pa u deset do sedam i ponovo u pet do sedam. Posle toga, telefon je utonuo u dugu, znaajnu tiinu, prekinutu samo zvukom policijskih sirena u susednoj ulici oko devet sati, zatim bukom koju je stvarala isporuka ogromnog klavsena iz XVIII veka oko devet i petnaest i onda plenidbom istog od strane sudskih izvritelja neto posle deset. Ovo nije bilo nita neuobiajeno izvritelji su navikli da im klju bude ostavljen ispod otiraa, a ovek u krevetu navikao je da sve to prespava. Vi verovatno ne biste rekli da je on spavao snom pravednika, osim ako ne mislite na pravedni san, ali bilo je evidentno da se radi o oveku koji ne lee uvee u krevet i gasi svetlo tek tako. Ova soba nije bila jedna od onih naroito prijatnih za oko i duu. Luju XIV , na primer, ona se uopte ne bi svidela, ne bi mu bila dovoljno svetla i, naravno, imala je premalo ogledala za njegov ukus. On bi pozvao nekog da pokupi arape sa poda, da skloni ploe i, moda, da je spali do temelja. Mikelanelo bi bio zgranut njenim proporcijama koje, niti su bile uzviene, niti podreene bilo kakvoj unutranjoj harmoniji ili simetriji, osim to su svi delovi sobe bili skoro jednako krcati oljama za kafu, cipelama i pretrpanim pepeljarama, pri emu se sada vie nije znalo ta je ija funkcija. Zidovi su bili obojeni tano onom nijansom zelene zbog koje bi Rafaelo Santi radije sebi odgrizao desnu ruku do lakta pre nego to bi je upotrebio. A kada bi Herkul video ovu sobu, verovatno bi se pola sata kasnije vratio sa tekim naoruanjem. Jednom reju, to je bila rupa, i bilo je vrlo oigledno da e to i ostati dokle god bude u vlasnitvu gospodina Svlada, ili Dirka, Dentlija, a ne Sjelija. Konano, Dentli se mrdnuo. aravi su mu bili navueni i zategnuti oko glave, ali negde na polovini kreveta, polako je provirila ruka ispod pokrivaa, migoljei prstima po podu. Iz iskustva, ti prsti su ve znali kako da elegantno zaobiu iniju neeg gadnog to stoji tu ko zna koliko dugo, i odjednom su se nali kod poluprazne pakle Gauloisesa bez filtera i kutije ibica. Prsti su istresli iz kutije zguvanu belu cigaretu, dohvatili kutiju ibica i zajedno sa svim tim poeli da trae put kroz arave zapetljane negde na vrhu kreveta, kao kada maioniar gurka maramicu iz koje namerava da pusti jato belih golubica svojim arobnim tapiem. Cigareta je konano pronala rupu. Cigareta je konano pronala plamen. Na trenutak je izgledalo kao da sam krevet pui tu cigaretu, duboko uvlaei dim. Kaljao je dugo i glasno uz jake potrese i onda je konano poeo da die u malo skladnijem ritmu. Ovako se Dirk Dentli dovodio u svesno stanje.

Leao je tako, sa groznim oseanjem zabrinutosti i krivice u vezi sa neim to ga je titilo. eleo je da moe to da zaboravi, i ubrzo i jeste. Pridigao se iz kreveta i nekoliko minuta kasnije siao niz stepenice. Pota na otirau sastojala se od uobiajenih stvari nepristojno pismo u kome mu prete da e mu oduzeti American Express karticu, poziv da konkurie za American Express karticu, i jo nekoliko rauna histerinog i jo nerealnijeg karaktera. Nikako mu nije bilo jasno zato ih stalno alju i kako im se uopte isplati da stalno plaaju potarinu. Zatresao je glavom negodujui zbog zlobne nadobudnosti ovoga sveta, bacio svu tu potu, uao u kuhinju i oprezno priao friideru. Friider je bio srneten u oku. Kuhinja je bila velika i pokrivena nekim tekim sumornim velom, koji nije bio skinut kada se upalilo svetio, nego je samo dobio ut odsjaj. Dirk je unuo pored friidera i paljivo ispitivao ivicu vrata. Pronaao je ono to je i traio. U stvari, pronaao je i vie od onoga to je traio. U dnu vrata, preko onog uskog prostora koji deli vrata friidera od njegovog glavnog dela uz koji je zalepljena siva izolaciona gumena traka, leala je jedna ljudska dlaka. Bila je tu privrena osuenom pljuvakom. To je on i oekivao. On ju je tu stavio jo pre tri dana i od tada je nekoliko puta proveravao. Ono to nije oekivao da e pronai bila je jo jedna dlaka. Namrtio se od zbunjenosti. Jo jedna dlaka? Stajala je u istom poloaju kao i ona prva, samo to je ova bila pri vrhu vrata od friidera i on je nije tu stavio. Posmatrao ju je izbliza i ak je otiao toliko daleko u ispitivanju te dlake da je podigao i stare kuhinjske roletne ne bi li bacio malo vie dnevne svetlosti na ovaj prizor. Svetlost je banula unutra kao policijski odred, sa sve gomilom onog ta-se-bre-ovde-deava, divljaki razgledajui prostoriju koja je, kao i spavaa soba, predstavljala svog vlasnika kao osobu kojoj re estetika ama ba nita nije znaila. Kao i veina prostorija u Dirkovoj kui, i ova je bila velika, pretea i potpuno razbacana. Kao da se rugala svakom pokuaju da bude oiena i sreena. Rugala se svima koji su pokuavali i bacala ih na gomilu, kao to je to inila i sa mrtvim muvama koje su leale u dnu prozora, na vrhu hrpe starih kutija od pica. Snop svetlosti potpuno je ogolio tu drugu dlaku sada se videlo da je pri korenu seda, inae ofarbana u vatreno crvenu. Dirk je napuio usne i duboko se zamislio. Nije morao mnogo da lupa glavu oko vlasnika dlake u kuhinju je redovno ulazila samo jedna osoba koja izgleda kao da joj glavu koriste za ekstrakciju metalnih oksida, ali se ipak treba ozbiljno pozabaviti moguim tumaenjima injenice da ona lepi svoje dlake preko vrata njegovog friidera. To je znailo da je hladni rat izmeu njega i ene koja je dolazila da mu sprema kuu eskalirao na novi, zastraujui nivo. Danas je bilo puna tri meseca otkada su vrata friidera poslednji put otvorena, a oboje su bili vrsto reeni da ga nee prvi otvoriti. Friider vie nije samo stajao u uglu kuhinje, sada je ve odande vrebao. Dirk je tano mogao da se seti dana kada je poeo da vreba iz prikrajka. To je bilo pre oko nedelju dana, kada je Dirk pokuao jednostavnim izvrdavanjem da prevari Elenu (da, to je bilo ime matorog imia i izgovaralo se tako da se rimuje sa istaica1, to je bio fazon koji se Dirku vie nije dopadao) da otvori friider. To izvrdavanje je bilo vesto uzvraeno i umalo nije ostavilo strane posledice po Dirka. Pribegao je drugoj strategiji otiao je u lokalni mini-market da kupi nekoliko namirnica. Nita naroito malo mleka, jaja, neto slanine, kutiju-dve okoladnog krema i pola kile putera. Nevino ih je spustio na friider kao da hoe da kae Ako bude sluajno imala vremena, moda bi mogla da ubaci ovo unutra

Kada se uvee vraao kui srce mu je pucalo prepuno nade da ih nee pronai na friideru, tamo gde ih je i ostavio. I nisu ni bile! Nisu ak bile ni samo negde pomerene ili sputene sa strane. Nisu uopte bile izloene pogledu. Mora da je matori imi konano kapitulirao i sklonio ih. U friider. I sigurno ga je i oistila, kad je ve bio otvoren. Po prvi i jedini put, njegovo srce je bilo puno neke topline i zahvalnosti prema njoj, i skoro se prepustio uitku otvaranja friidera sa oseajem olakanja i trijumfa, kada ga je osmo ulo (poslednji put kada je brojao, Dirk je izraunao da ih ima jedanaest) upozorilo da bude vrlo, vrlo paljiv i da prvo razmisli gde je Elena mogla da ostavi oien sadraj friidera. Neka neartikulisana sumnja napala mu je misli dok se beumno kretao ka kanti za ubre koja je stajala ispod sudopere. Zadravajui dah, podigao je poklopac i pogledao. Tamo su, udobno uukani u istu crnu kesu za ubre, leali jaja, slanina, okoladni krem i onih pola kile putera. Dve flae od mleka bile su isprane i uredno postavljene pored slivnika, u koji je bez sumnje prosut njihov sadraj. Ona je sve to bacila. Bilo joj je lake da sve to baci nego da otvori friider. Polako se okrenuo ka groznom, ljutitom, belom monolitu. To je bio momenat kada mu je postalo kristalno jasno da je njegov friider poeo ozbiljno da vreba. Napravio je sebi jaku crnu kafu i seo, blago se tresui. Nije ak ni pogledao direktno u slivnik, ali je bio skoro siguran da je video dve prazne, iste boce od mleka kako stoje tamo i tada je u onom prezauzetom delu njegovog mozga objavljena uzbuna. Sledeeg dana sve je on ovo sebi lepo objasnio, na nain kojim skida svaku krivicu sa sebe. Postao je nepotrebno paranoian. To je sigurno bila potpuno bezopasna posledica Elenine nepanje. Obina greka. Verovatno je rasejano razmiljala o sinovljevom napadu bronhitisa, o mrzovolji ili homoseksualnosti, ili ve o neemu to je redovno spreavalo da se uopte pojavi, i da, kada se pojavi, njen dolazak ostavi primetnog efekta. Ona je Italijanka i verovatno je onako rasejana sluajno strpala tu hranu u smee. Ali, onaj detalj sa dlakom je itavu tu teoriju sruio u vodu. Taj detalj je stavio van svake sumnje injenicu da je ona jako dobro znala ta radi. Ona ni pod razno nije imala nameru da prva otvori taj friider. A on on takoe nije imao nameru da ga otvori pre nje. Oigledno uopte nije primetila dlaku koju je on zalepio, inae bi bilo potpuno u njenom stilu da je skine, kako bi ga naterala da pomisli da je otvarala vrata. Sad bi verovatno trebalo da skloni dlaku koju je ona stavila, ne bi li nasela na isti trik, ali je nekako znao, jo dok je tu sedeo i razmiljao, da to nee upaliti i da su njih dvoje zarobljeni u zaaranom, sve tenjem krugu neotvaranja-fiiidera, koji e ih, pre ili kasnije, oboje dovesti do ludila ili potpunog unitenja. Pitao se da li bi moda mogao da zaposli nekoga da otvori taj friider. Ne. Nije bio u situaciji da ikoga zapoljava. Nije ak bio ni u stanju da plati Eleni za prethodne tri nedelje. Jedini razlog to je nije otpustio je to to otputanje nekoga nezaobilazno povlai za sobom i isplaivanje istog, a on to nije mogao. Sekretarica je na kraju sama dala otkaz i zaposlila se u turizmu. Dirk je pokuao prezrivo da omalovai njeno stavljanje monotonog isplaivanja Redovnog isplaivanja, mirno ga je ispravila. daleko iznad zadovoljstva koje prua posao kod njega. Zamalo da kae Iznad ega?, ali je u tom trenutku shvatila da e, ako to izgovori, biti prinuena da slua njegov odgovor, to e je neizostavno razbesneti pa e morati da mu uzvrati. Tako

joj je po prvi put palo na pamet da je jedini nain da to izbegne da ne dozvoli da bude uvuena u besmislenu raspravu. Ako ovoga puta jednostavno nita ne odgovori, znai da moe slobodno da ide. Pokuala je. Iznenada ju je preplavio neverovatan oseaj slobode. Otila je. Nedelju dana kasnije, u veoma slinom raspoloenju, udala se za g. Smita, koji je radio za jednu aviokompaniju kao stjuard. Dirk je iz besa prevrnuo njen sto i, kako se ona vie nije vratila, morao je sam da ga podigne. Detektivska kancelarija Dirka Dentlija je u poslednje vreme bila prometna ko groblje u pono. Nikome ni za ta nije trebao detektiv. Da bi sastavio kraj s krajem, poeo je da se bavi gledanjem u dlan, etvrtkom uvee, ali mu ba nije naroito prijalo da to radi. Mogao je, moda, sve to i da izdri odvratno, teko poniavanje je neto na ta se, na razne naine, ve navikao, i bio je potpuni anonimus u svom malom satom postavljenom u zadnjem delu bate jednog kafia samo da nije bio tako stravino, nepodnoljivo dobar u tome. Sav bi se preznojio od gaenja prema samom sebi. Na sve mogue naine se trudio da vara i lae, da bude maksimalno cinian i beskrupulozan, ali ta god da je radio, uvek se na kraju ispostavljalo da je, itajui nekome sudbinu sa dlana, sve pogodio. Ba sve. Najgore trenutke je preivljavao kada mu je jednom prilikom dola neka ena iz Oksfordira da joj gleda u dlan. Kako je bio u dosta aljivom raspoloenju, poeo je da joj pria kako bi trebalo da dri mua na oku, koji, sudei po njenoj liniji braka, voli malo da vrda. Ispostavilo se da je njen mu vojni pilot i da se njegov avion izgubio za vreme vebi iznad Severnog mora, pre samo dve nedelje. Dirk se sav usplahirio zbog ovoga, pokuavajui da je nekako utei. Rekao joj je kako je sto posto siguran da e joj se mu vratiti iv i zdrav i da e sve biti u redu i sl. ena ga podseti da je svetski rekord u preivljavanju u Severnom mom neto manje od ezdeset minuta, i kako ve dve nedelje nije bilo ni traga od njenog mua, inilo joj se potpuno neozbiljnim da se nada bilo emu drugom osim saznanju da je on mrtav, i pokuavala je da se nekako navikne na to. Hvala lepo, rekla je nekako zajedljivo. Dirk je u jednom trenutku potpuno izgubio kontrolu i poeo da brblja. Rekao je kako se sasvim jasno moe proitati sa njenog dlana da je eka velika suma novca, ali da e to biti slaba nadoknada za gubitak voljenog mua, i da bi moda moglo da je utei to to je on sigurno otiao u raj, na nebo, da sada plovi leei na paperjastim oblaiima, a njegov novi par krila mu savreno stoji Dirk je dodao da mu je strano ao to je ba on taj koji mora da joj govori sve te stvari i da ga je iznenadila svojim dolaskom. Da li bi elela malo aja, ili vodke ili moda neku supu? ena se nekala. Ree kako je, u stvari, sasvim sluajno ula u ator traei WC. Nego, ta je s onim novcem? Ma, pustite to, obino lupetanje, objasnio je Dirk. Dvoumio se da li da nastavi sa pruanjem lane nade. Sve sam izmislio. Molim vas, dozvolite mi da uputim svoje najdublje izvinjenje to sam dao sebi za pravo da se tako bezobzirno poigram sa vaim bolom, i da vas ispratim do, hmm, ovaj, da vas uputim u toalet izaete iz atora, pa levo. Ovaj susret je prilino pogodio Dirka, ali to nije bilo nita u poreenju sa zastraujuim otkriem koje je usledilo posle par dana ona nesrena ena je odmah sledeeg jutra saznala da je dobila 250 000 funti od osiguranja. Proveo je nekoliko sati stojei na krovu svoje kue, maui pesnicom i vikao Prestani!!!, dok komija nije pozvao policiju jer nije mogao da spava. Policija je dola kolima uz zavijanje sirene, pa je tako probudila i ostatak komiluka. Ovog jutra Dirk je sedeo u svojoj kuhinji i potiteno posmatrao friider. Onaj oseaj tvrdoglave

ivotne radosti kome se obino preputao i kome je dozvoljavao da ga vodi kroz novi dan, bivao je utnut negde u stranu u trenucima Dirkove zamiljenosti nad aferom friider. Njegova volja bila je zarobljena u njemu, zamandaljena jednom jedinom dlakom. Ono to mu je bilo potrebno u ovom trenutku bio je klijent. Molim te boe, pomislio je, ako postoji bog, bilo kakav bog, neka mi dovede klijenta. Samo jednog obinog klijenta. to obiniji, to bolji. Da je lakoveran i bogat. Neko poput onog tipa od jue. Lupkao je prstima po stolu. Problem je bio u tome da to je klijent lakoverniji to je vie do izraaja dolazila ona bolja strana Dirkovog karaktera, koja se stalno neto propinjala i blamirala ga u najneadekvatnijim momentima. Dirk se esto grozio da e tresnuti tu svoju bolju stranu na zemlju i kleknuti joj pod groce, meutim ona se uvek perfidno maskirala u onaj oseaj krivice ili samoprezira i tako je uvek bila u poziciji da ga izbaci iz ringa. Lakoveran i bogat. Tek toliko da bi mogao da plati bar neki od onih krupnijih senzacionalnih rauna. Zapalio je cigaretu. Dim se zakovrdao u vis, obasjan jutarnjim suncem i priljubio se uz plafon. Kao onaj tip od jue Napravio je pauzu. Tip od jue Svet je stao. Tiho i neno doprlo mu je do svesti oseanje da neto, negde nije ba kako treba. Neto nikako nije bilo kako treba. Neka katastrofa je visila u vazduhu, ekajui da je on primeti. Kolena su mu klecnula. Bio mu je potreban klijent, pomislio je. Ve je po navici razmiljao o tome. To je bilo neto o emu je uvek razmiljao u ovo doba dana. Ono to je zaboravio bilo je da ve ima jednog klijenta. Bacio je unezveren pogled na sat. Skoro je 11:30. Stresao je glavom ne bi li moda uspeo da se oslobodi zujanja meu uima, a onda je histerino zgrabio eir i svoj koni mantil koji je visio iza vrata. Petnaest sekundi kasnije izaao je iz kue, sa pet sati zakanjenja dodue, ali je pruio korak.

1 Cleaner, eng. istaica, igra rei

ETVRTO POGLAVLJE Minut-dva kasnije, Dirk je zastao da razmotri najbolju strategiju. Mnogo je bolje doi sa pet sati i nekoliko minuta zakanjenja sa izrazom lica osobe koja sve konce dri u rukama, nego doi sa pet sati zakanjenja sav usplahiren i izgubljen. Hvala bogu to nisam poranio! bio bi dobar uvod, ali to je zahtevalo i neku dobru razradu, a on ba nije bio siguran kako bi ta razrada trebalo da izgleda. Moda bi utedeo vreme ako bi otiao po kola, ali to i nije bilo tako daleko, a sa druge strane, on je imao neverovatan talenat da se izgubi dok vozi. Ovo je bilo preteno zbog korienja ,,zen metoda navigacije, to znai da je, kad sedne u kola, jednostavno nasumice izabrao neki auto za koji mu se inilo da ide u istom smeru kao i on i onda bi ga samo slepo pratio. Rezultati su mnogo ee bili iznenaujui nego uspeni, ali on je imao oseaj da se ovaj metod isplati, ako ni zbog ega drugog, onda zbog svega nekoliko situacija u kojima su rezultati bili jednako iznenaujui i uspeni. Izmeu ostalog, nije ni bio siguran da mu auto uopte radi. To je bio matori Jaguar, sastavljen u ono vreme kada su pravili automobile kojima ste ee morali da menjate delove nego da sipate benzin i koji su neretko morali da se odmaraju po par meseci pre polaska na put. Sad, kada je razmiljao o tome, bio je skoro siguran da u rezervoaru nema ni kapi benzina, a povrh svega, on nema kea, a ni neku validnu karticu koja bi mu omoguila da ga napuni. Odbacio je ideju o kolima kao potpuno besmislenu. Zastao je da kupi novine, dok jo malo razmisli o svemu. Sat na ruci prodavca novina pokazivao je 11:35. Do avola Poigrao se idejom da jednostavno odustane od itave akcije. Da jednostavno sve zaboravi. Da ode negde na ruak. U svakom sluaju, cela ta stvar bila je zapetljana u potekoe. Zapravo, jednom potekoom posebno suzdravanjem od smeha. itava stvar je bila jedna potpuna, savrena besmislica. Klijent je oigledno bio ludak i Dirk ne bi ni pomislio da prihvati sluaj da nije bilo jednog vrlo bitnog detalja. Tri stotine funti na dan, plus trokovi. Klijent je prihvatio cenu bez pogovora. A kada je Dirk poeo da hvali efikasnost svojih metoda rada, objanjavajui time visinu svog honorara, koji bi nekome sa strane mogao da se uini nerazumnim, klijent je samo odmahnuo glavom, stavljajui do znanja da ga se to ne tie. Dirku se ovo jako svidelo. Jedino na emu je taj tip insistirao, u sred ovog skoro nadljudskog napada razumnosti, bilo je to da Dirk jednostavno mora, mora biti tamo, spreman, maksimalno koncentrisan i oran za rad, u 6:30 ujutro. Tano u minut. E, upravo je nameravao da sazna razlog za to. Pola sedam ujutro je bilo potpuno apsurdno vreme, tako da on, klijent oigledno nije ozbiljno mislio. Ono to je imao na umu sigurno je bilo civilizovanih dvanaest sati, umesto pola sedam, ali ako on pone da se raspravlja oko toga Dirk je imao spremljene neke statistike podatke. Naime, niko nikad nije ubijen pre ruka. Ama ba niko. Ljudi nisu bili u stanju za tako neto. oveku treba jedan dobar ruak da podigne nivo eera u krvi, ali i nivo gladi za krvlju, Dirk je imao i dokaze za to. Da li je on, Ensti (ime klijenta je bilo Ensti, jedan udak buljavih oiju, od svojih tridesetpetest godina, koji je imao usku utu kravatu i jednu od onih velikih kua u ulici Lupton Roud; Dirku se

on ba nije naroito dopadao i izgledao mu je kao da pokuava da proguta ribu), da li je on znao da je 67% svih poznatih ubica jelo digericu i slaninu za ruak? I da je 22% bilo u dilemi da li da uzme kampe na aru ili omlet? To je ukupno 89% onih koji su imali dobre izglede da dobiju infarkt, i dok ti izrauna koliko je onih to jedu salatice ili sendvie sa uretinom i unkom ili koliko je onih koji bi se upustili u takvu akciju i bez ruka, dotle e ve duboko zagaziti u carstvo nebitnosti i ljuljae se na ivici mate. Vreme posle pola tri, ali blie trojci, je vreme kad treba da budete na oprezu, kada treba da zauzmete gard. Bez ale. ak i onim danima koji su okej. ak i ako vam ne preti smru neki rmpalija sa zelenim oima, ak i tada morate dobro da posmatrate ljude oko sebe. Zaista opasno doba dana je posle etiri. Tada niz ulice poinju da se slivaju reke raznoraznih pljakaa, izdavaa i agenata, poludelih za fetuinima i sirom, koji urlaju pokuavajui da uhvate taksi. To su trenuci koji vas stavljaju na probu. Pola sedam ujutro? Ma, zaboravi. Dirk jeste. Sa uvrenom odlunou, Dirk je zakoraio napolje iz novinarnice u prohladan ulini vazduh i otiao. Hm, ovaj, mislim da ipak elite da platite te novine, zar ne, gospodine Dirk? ree prodava, lako trkarajui ka njemu. O, Bejts, uzvrati Dirk uzvienim tonom, ti i tvoja oekivanja. Stalno neto oekuje. Mogu li da ti dam jedan savet? ivot optereen oekivanjima je teak. Njegovi plodovi su tuga i razoaranje. Naui da ivi i uiva u trenutku. Mislim da su te novine dvadeset penija, gospodine, ree Bejts, savreno smireno. Evo ta u da uradim, Bejtse. Ima li olovku? Moe hemijska. Bejts je izvadio jednu iz svog unutranjeg depa i dao je Dirku, koji je zatim otcepio pare novina na kome je odtampana cena i navrljao IOU1. Pruio je ovo pare novina prodavcu. Je 1 da ga stavim sa ostalima, gospodine? Stavi ga gde god ti volja, dragi Bejtse. Pa zbogom, za sad. Oekujem da ete mi vratiti olovku, gospodine Dirk. Kada doe vreme za takvu transakciju, dragi Bejtse, ree Dirk, sada je potrebna za neke vie ciljeve. Uivaj, Bejtse, uivaj. Preboli to, Bejtse, molim te. ovek je slegnuo ramenima i vratio se u svoju prodavnicu. Vidimo se, gospodine Dirk, dobacio je preko ramena, bez trunke entuzijazma. Dirk je na ovo graciozno klimnuo glavom, a onda je, kao i uvek, ustro otvorio stranu sa horoskopom. Praktino svaka odluka koju danas donesete bie pogrena, konstatovali su bez uvijanja. Dirk je neto progunao i nervozno sklopio novine. Ni za trenutak nije hteo da veruje da bi ti svetlei grumenii stena, udaljeni svetlosnu godinu odavde, mogli da znaju neto to on sam ne zna o svom danu. Veliki Zaganza je bio njegov stari prijatelj, koji je znao kada je Dirkov roendan i uvek je namemo pisao svoj lanak da bi ga iznervirao i isprovocirao. Prodaja novina je opala skoro za dvanaestinu od kako je on poeo da pie horoskop, i samo su Dirk i Veliki Zaganza znali zato. Na brzinu je prelistao ostatak novina. Kao i obino, nije bilo nieg naroitog. Gomila lanaka o potrazi za Denis Smit, slubenici aviokompanije, koja je nestala na Hitrou aerodromu, o tome kako je mogla tek tako da nestane. Objavili su njenu najskoriju fotografiju. Ona ima est godina, vezane kikice i sedi na ljuljaci. Citirali su izjavu njenog oca, gospodina Dima Pirsa, koji kae da je slinost prilino velika, samo to je ona sad jako porasla. Dirk je nestrpljivo tutnuo novine pod miku

i zaputio se dalje. Misli mu je okupirala jedna mnogo interesantnija tema. Tri stotine funti na dan. Plus trokovi. Pitao se, realno, koliko dugo jo moe da oekuje da e gospodina Enstija drati neobina ideja kako e ga ubiti neka osoba dva metra visoka, sa razbaruenom kosom i ogromnim zelenim oima i rogovima, koji mu je redovno mahao pred nosom raznim stvarima; preciznije, ugovorom napisanim na nekom nerazumljivom jeziku i potpisanim mrljom krvi i nekakvom kosom. Jo jedan vrlo interesantan aspekt ovog sluaja bilo je to to niko drugi osim njegovog klijenta nije mogao da vidi tu nakazu, to je gospodin Ensti jednostavno pripisao loem osvetljenju. Tri dana? etiri? Dirk je pomislio kako nee moi jo nedelju dana da zadri ozbiljnost, ali je ve razmiljao o, recimo, hiljadarki za sav svoj trud. I, stavie i novi friider na listu nebitnih, ali neophodnih trokova koji nisu podloni pregovorima i raspravama. Izbacivanje starog friidera napolje definitivno je predstavljalo deo one isprepletanosti koja postoji meu svim stvarima na svetu. Poeo je da zvidue na samu pomisao da bi mogao da pozove nekoga ko bi jednostavno odneo tu stvar iz njegove kuhinje. Ispred njega je bila ulica Lupton Roud i on je bio iznenaen koliinom policijskih kola koja su se tu nalazila. Bila su tu i kola hitne pomoi. Ni malo mu se nije dopao ovaj prizor. Neto nije bilo u redu. Ovo se nije uklapalo u njegovu viziju novog friidera.

1 ,,IOU = ja ti dugujem (prim. prev.)

PETO POGLAVLJE Dirk je dobro poznavao Lupton Roud. To je bila iroka ulica, sa drvoredom i sa velikim terasama u poznoviktorijanskom stilu, koje su stajale uspravno i vrsto, uvreene prisustvom policijskih automobila. U stvari, bile su uvreene njihovom pojavom u tako velikom broju i njihovim trepuim svetlima. Stanari Lupton Rouda voleli su da vide jedna policijska kola koja su veselo i sigurno patrolirala ulicom gore-dole to je njihovu imovinu inilo veselom i sigurnom. Ali u trenutku kada su svetla poela da trepu, prenela su svoje boleljivo bledilo ne samo na uredne, otre cigle, ve i na vrednosti koje su predstavljale. Zabrinuta lica su virila sa susednih prozora, ozraena plavim strob svetlima. Bilo je troje policijskih kola, ostavljenih ukoso na putu na nain koji jedva da je liio na parkiranje. To je predstavljalo poruku svetu da je zakon sada tu i da preuzima kontrolu i da svako ko je imao neka obina, ispravna i vesela posla u Lupton Roudu moe jednostavno da odjebe. Dirk je pourio uz ulicu, oseajui blago peckanje znoja ispod svog tekog konog mantila. Policajac se pojavio ispred njega sa ispruenim rukama, izigravajui znak ,,stop, ali Dirk ga je odgurnuo u stranu, uz bujicu rei na koju pozornik nije mogao u tom trenutku iz glave da odgovori. Dirk je ubrzao u pravcu kue. Na vratima ga je zaustavio jo jedan policajac. Dirk je taman nameravao da mu mahne pred nosom odavno isteklom Marks and Spencer1 karticom, i to onim lakim pokretom, iz zgloba, koji je satima uvebavao pred ogledalom tokom veeri kada se nita posebno nije deavalo, kada je ovaj iznenada dreknuo Ej, jesi ti Dentli? Dirk je oprezno trepnuo. Promumlao je neto to je moglo da znai i ,,da i ,,ne, zavisno od situacije. Zato to te ef trai. Stvarno? ree Dirk. Prepoznao sam te po njegovom opisu, ree policajac, dok ga je odmeravao, zlobno se smekajui. ,,U stvari, nastavio je, koristio je tvoje ime u prilino negativnom kontekstu. ak je poslao Velikog Boba Tragaa da te nae. Po tome to si u prilino dobrom stanju, rekao bih da te nije naao. Veina onih koje on pronae dolazi pomalo oamuena, i tek toliko pri svesti da mogu da nam pomognu u naoj istrazi. Bolje bi bilo da ue. Bolje ti nego ja;, dodao je tiho. Dirk je osmotrio kuu. Na svim prozorima su bile zatvorene aluzine od borovine. Iako je kua, inae, bila u vrlo dobrom stanju, i videlo se da neko vodi rauna o njoj, izgledalo je kao da zatvorene aluzine odaju utisak iznenadne katastrofe. udno, kao da se ula neka muzika iz podruma, ili je to moda bio jedan jedini iaeni zvuk lupanja koji se ponavljao unedogled. Zvualo je kao pokvarena ploa, i Dirk se pitao zato je niko ne iskljui ili makar pokua da je popravi. Pesma mu se nekako, kao kroz maglu, uinila poznatom i on pomisli da ju je nedavno uo na radiju, ali nikako nije mogao da se seti ta je to tano. Delovi stihova su ili neto kao: Nemoj ga podii, podigni ga, podigni Nemoj ga podii, podii, podii

Nemoj ga podii, podii, podii i tako dalje. Mislim da treba da siete u podrum rekao je policajac bezoseajno, kao da je to neto to niko normalan ne bi eleo da uradi. Dirk je odseno klimnuo i strao niz stepenice do vrata koja su bila odkrinuta. Protresao je glavom i stegnuo ramena da proba i zaustavi to lepranje koje je imao u mislima od uzbuenosti. Uao je unutra. Hodnik je odavao blagostanje nametnuto ukusu koji je prvobitno bio formiran pod uticajem studentskog ivota. Podovi su bili prekriveni parketom sa debelim slojem laka, a zidovi ofarbani u belo sa okaenim grkim ilimima, ali skupocenim grkim ilimima. Dirk je mogao da se kladi (mada, verovatno, ne i da plati ako izgubi opkladu) da bi detaljnija pretraga kue otkrila, meu ko zna koliko jo mranih tajni, pet stotina akcija Britanskog Telekoma i kolekciju Dilanovih albuma, zajedno sa Blood on the Tracks. U hodniku je stajao jo jedan policajac. Bio je strano mlad i stajao je priljubljen uz zid, zurei u pod i drei svoju kacigu na stomaku. Lice mu je bilo bledo i sjajno. Belo je pogledao Dirka i klimnuo glavom prema stepenicama koje vode dole. Do gore je dopirao onaj zvuk to se ponavlja: Nemoj ga podii, podii, podii Nemoj ga podii, podii, podii Dirk se tresao od besa koji ga je kidao iznutra, traei neto na emu bi mogao da ga iskali. eleo je da moe ustro sve da porekne, da porekne da je bilo ta od svega ovoga njegova greka, ali nije mogao. Bar ne dok neko ne potegne pitanje odgovornosti. Koliko ste ve ovde? pitao je osorno. Onaj mladi policajac je morao da se sastavi pre nego to je odgovorio. Stigli smo pre pola sata odgovorio je tihim glasom. Kakvo pakleno jutro. Samo jurcamo Ne spominji mi jurcanje, ree Dirk, bez ikakvog smisla. Krenuo je niz stepenice. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj ga podii, podii, podii. U dnu je bio uzan hodnik. Glavna vrata su bila divljaki odvaljena i visila su nekako jadno sa arki. V odila su u jednu ogromnu, duplu prostoriju. Dirk je upravo nameravao da ue kada se ispred njega pojavila neka figura i prepreila mu put. Uasno me nervira injenica da si i ti umean u ovaj sluaj, ree ta figura, Jako me nervira. Zato mi reci kakve tano veze ima sa ovim, da znam ta je u stvari to to me tako nervira. Dirk je zapanjeno posmatrao to fino, usko lice. Gilkse? ree. Ej, nemoj da mi stoji tu i da me gleda ko usplahirena kako-se-zove, zna ono to nije foka? Jo gore od foke. Velike, salaste ivuljke. Morske krave. ta stoji tu ko usplahirena morska krava? Zato onaj Gilks je pokazao rukom na sobu iza sebe, zato onaj ovek tamo ima koverat pun para na kome pie tvoje ime i broj telefona? Ako s smem, poeo je Dirk, Ako smem da pitam, ta ti radi ovde, Gilkse? ta ti radi tako daleko od Fensa? Iznenaen sam to misli da je ovde dovoljno memljivo za tvoj ukus. Tri stotine funti, ree Gilks. Zato? Moda bi mogao da mi dozvoli da razgovaram sa svojim klijentom, odgovori Dirk.

Tvojim klijentom, a? Pa, dobro. Zato ne razgovara sa njim? Ba me interesuje ta ima da mu kae. Dirk se malo sabrao i uao u sobu u stanju potpune prisebnosti koja je trajala samo par sekundi. Vei deo njegovog klijenta sedeo je zavaljen u udobnoj fotelji ispred muzikog stuba. Fotelja je bila postavljena u optimalnu poziciju za sluanje muzike udaljena od zvunika skoro duplo vie nego to je bila razdaljina izmeu njih, to je generalno smatrano idealnim za stereo ugoaj. Izgledao je oputeno, sa prekrtenim nogama i polupraznom oljicom kafe koja je stajala pored, na stoiu. Pa ipak, njegova glava je alosno stajala na sredini ploe koja se vrtela na gramofonu. Ruica gramofona bila je priljubljena uz vrat, zbog ega je igla bila prinuena da se stalno vrti po istom lebu na ploi. Kako se glava vrtela izgledalo je da na svakih otprilike 1,8 sekundi upuuje Dirku jedan pogled pun prekora koji kao da govori Je 1 vidi ta se deava kad ne doe na vreme? Onda bi se glava ponovo okrenula ka zidu i vrtela, vrtela, vrtela, i ponovo bi se okrenula ka Dirku sa jo vie prezira. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj ga podii, podii, podii. Soba je lagano poela da se ljulja oko Dirka i on se naslonio rukom na zid da bi je zaustavio. Je l postojala neka odreena usluga koju je trebalo da uini za svog klijenta? upita Gilks tiho, stojei iza njega. Hm, pa samo neka sitnica, zvuao je Dirk nekako iscrpljeno. Nita to bi bilo povezano sa svim ovim. On hm nije spominjao nita slino. Nego, poto vidim da vi momci imate ovde dosta posla, bolje bi bilo da ja lepo uzmem svoj honorar i odem. Rekao si da je ostavio koverat za mene? Dirk se spustio na malu drvenu stolicu koja je uala iza njega i slomio je. Gilks mu je pomogao da se uspravi i naslonio ga uza zid. Na trenutak je izaao iz sobe i vratio se nosei posluavnik sa malim bokalom vode i aom. Sipao je malo vode u au, odneo je do Dirka i prosuo mu je u lice. Je l bolje, a? Nije, promumla Dirk, mogao bi makar da iskljui gramofon. To je posao sudskih vetaka. Ne smem nita da diram dok ne dou ti pametnjakovii. Moda su ovo oni. Izai malo u dvorite da udahne vazduh. Pridravaj se za ogradu stepenita i malo se saberi. I pokuaj da bude manje zelen u licu. Ta boja ti ne stoji ba najbolje. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj ga podii, podii, podii. Gilks se okrenuo, onako umoran i besan i poao ka stepenicama da doeka pridolice iji glasovi su se uli od gore. Ali, tada je zastao i jo nekoliko sekundi posmatrao glavu koja se strpljivo vrtela na gramofonskoj ploi. Zna, ree na kraju, ova ovako mudroserska, snobovska samoubistva me jako zamaraju. Oni to rade samo da bi nekog nervirali. Samoubistvo? iznenadio se Dirk. Gilks je gledao naokolo. Prozori osigurani elinim ipkama debelim oko santimetar i po. Vrata zakljuana iznutra kljuem koji je jo uvek u bravi. Gomila nametaja prislonjena na vrata sa unutranje strane. Vrata koja vode u dvorite zakatanena. Ni traga od nekog tunela. Ako je ovo ubistvo, onda je ubica obavio vraki dobar posao sve je lepo ponovo zazidao i zagitovao prilikom odlaska. Samo, svi zidovi su

davno okreeni i zagitovani, farba je stara. Ne, ne, ne. Niko nije izaao iz ove sobe niti je iko provaljivao u nju, osim nas, a ja sam prilino siguran da mi nismo ovo uradili. Nemam ja vremena da se petljam oko ovoga. Veoma je oigledno da je u pitanju samoubistvo i nemam nameru da traim policijsko vreme na ovog preminulog ovde. Evo, ovako emo, bacio je pogled na sat, ima deset minuta. Ako smisli neko pristojno objanjenje koje bih mogao da stavim u izvetaj, moe da zadri onaj dokazni materijal u koverti, minus 20%, to mu doe kao kompenzacija za stres koji ja preivljavam suzdravajui se da te ne tresnem pesnicom posred njuke. Dirk je za trenutak bio u dilemi da li da mu spomene priu o jednom neobinom, nasilnom zelenookom, upavom dinu, koji se redovno pojavljivao niotkuda, pretio njegovom klijentu nekim ugovorom i mahao otrim, bljetavim seivom kose. Na kraju je ipak odluio da ne spominje nita. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj ga podii, podii, podii. Konano je poeo da kipti od besa. Nije uspeo ni estito da se razbesni zbog smrti svog klijenta, jer je to bio preveliki teret za njega. Ali sada ga je Gilks poniavao, a on nije ba bio naroito sposoban da uzvrati udarac, tako da mu je jedino preostalo da kipti od besa. Naglo je okrenuo lea svom muitelju i odetao u batu, gde e na miru moi da kipti. Dvorite je bilo malo, poploano, okrenuto ka zapadu i zadnji deo je bio prilino mraan. Sa jedne strane dvorite je bilo preseeno stranjim zidom kue, a sa druge nekom industrijskom graevinom. Na sredini je, iz ko zna kojih razloga, bio postavljen sunani sat. Ako bi kojim sluajem neki zrak i pao na ovu napravu, ona bi pokazivala da je skoro podne, po Griniu. Inae, ovaj sunani sat je uglavnom sluio pticama kao mesto sastanka. Nekoliko biljaka sedelo je u saksijama. Dirk je ubacio jedan kraj cigarete u usta i svirepo zapalio njen drugi kraj. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj ga podii, podii, podii. jo uvek je dopiralo iz kue. Fini batenski zidii sa svake strane delili su ovo od susednih dvorita. Dvorite sa leve strane bilo je iste veliine kao i ovo, a ono desno je bilo malo due zahvaljujui industrijskoj graevini koja je izgraena tik uz batenski zid. Videlo se da je neko vodio rauna o njemu. Nita krupno, nita preterano bljetavo, ni luksuzno, samo je ostavljalo utisak da je sve na svom mestu i da odravanje kue nije predstavljalo nikakav problem. Na kui sa desne strane se jasno videlo da je fasada nedavno sreena i da su prozori dobro izglancani. Dirk je duboko udahnuo vazduh i na momenat se zapiljio u komadi neba koji je bio vidljiv sa mesta na kome je sedeo. Nebo je bilo sivo i sumorno. Jedna jedina tamna mrlja se kotrljala po njemu ispod oblaka. Posmatrao je ovu scenu neko vreme, srean to je pronaao neto to bi mu skrenulo panju sa onog uasnog prizora u sobi iz koje je malopre izaao. Nekako, kao kroz maglu, registrovao je sve to ulaenje i izlaenje iz sobe, merenje trakom, fotografisanje, kao i to da poinje akcija uklanjanja odseene glave. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj ga podii, podii, podii. Nemoj Neko je konano podigao gramofonsku iglu, ono odvratno ponavljanje je konano zamrlo i sada je samo neni zvuk nekog TV-a u daljini, graciozno lebdeo kroz podnevni vazduh.

Dirku je, ipak, bilo prilino teko da sve to primi. Poeo je da osea sve jae i jae udaranje nekih talasa u glavi. To su bili udarci oseaja krivice. Ali, ne onog uobiajenog oseaja krivice koji ui u nekom oku vae svesti i proganja vas samo zato to ste jo ivi i to pred kraj dvadesetog veka. Dirk obino nije znao kako da se ponaa u ovakvim situacijama. To je, u stvari, bio onaj ova strahota koja se dogodila je iskljuivo moja greka oseaj. Sve normalne mentalne aktivnosti nisu mu dozvoljavale da se skloni sa putanje jednog ogromnog klatna. Tik, evo ga opet, tak, tik, i opet, i opet, tak, tak, tak. Pokuao je da se seti svih detalja koje mu je njegov (tak, tak) preminuli klijent (tik) priao, ali je (tik) to prosto bilo nemogue (tak) uz ovo neprestano tik- tak. ovek je (tik) govorio o (Dirk je udahnuo duboko) nekoj zelenookoj grdosiji sa raupanom frizurom koja ga je proganjala drei u ruci kosu. Tak! Dirk se nasmeio u sebi. Tik, tak, tik, tak, tik, tak! Kakav ludak, pomislio je. Tik, tik, tik, tak! Kosa (tik) i ugovor (tak). Uopte nije imao predstavu o kakvom ugovoru se radi. Naravno.pomisli (tik). Ali, neto mu je govorilo da taj ugovor ima neke veze sa krompircm. Postoji jedna komplikovana pria a vezi s tim. Dirk se uozbiljio. Poeo je da lupka prstima po blokiu koji je stajao na stolu. Taj bloki je imao specijalnu namenu da se po njemu lupka prstima u ovakvim situacijama. Malo se trgnuo kada je shvatio da je u jednom momentu kucnuo prstima po kutijici na kojoj je pisalo ,,Krompiri. Tik, tik, tik! Gospodin Ensti je rekao da e mu to oko krompira objasniti kasnije, kada bude doao da obavi zadatak. Dirk je tada (tik) nonalantno odmahnuo rukom (tik, tik, tik) i obeao da e se pojaviti tano u 6:30 ujutro, zato to ugovor istie u 7:00. Jo jednom je prstima kucnuo u Krompir-ugovor istie u 7:00 kutijicu. (T) Nije vie mogao da podnese ovo tik-tak u svojoj glavi. Nije mogao sebe da krivi za ovo to se dogodilo. Pa, moda je i mogao. Naravno da je mogao. U stvari, on je i bio glavni krivac. Problem je bio u tome to nije mogao istovremeno da osea krivicu i da razlono razmilja o tome. Morao je nekako da se otarasi svega to ga je ometalo u razmiljanju. Svega to ga je spreavalo da se distancira i lepo, staloeno razmisli o svemu. Preplavio ga je ogroman talas besa dok je sa aljenjem posmatrao kako mu se ivot zapetljava u ovu nepriliku. Ilo mu je na ivce ovo uredno, lepo sreeno dvorite. Iao mu je na ivce i onaj sunani sat, i

svi oni savreno ofarbani okviri prozora, i uasno dobro sreeni krovovi. eleo je da svoj oseaj krivice prebaci na njih. Da ga tresne na batensku stazu koja je oiviena preterano precizno poreanim kameniima, ili na renoviranu fasadu koja je sada u njemu izazivala gnuanje. Izvinite.. ta je? prenuo se Dirk. Tihi, utivi glas uhvatio ga je nespremnog dok je tako plutao u mislima, obuzet besom. Imate li vi neke veze sa? ena je lakim pokretom ruke aludirala na svu neprijatnost i grozotu onoga to se dogodilo u njenom susedstvu. Na ruci je imala crvenu narukvicu koja se slagala uz okvir njenih naoara. Stajala je iza zida na desnoj strani bate, sa nekim zabrinutim izrazom na licu koji je liio na negodovanje. Dirk ju je nemo posmatrao. Dobro je izgledala za svojih etrdeset i kusur, i bilo je oigledno da jako vodi rauna o sebi. Uzdahnula je zabrinuto. Ja znam da je sve to uasno, rekla je, ali, mislite da e potrajati jo dugo? Mi smo zvali policiju samo zbog one nepodnoljive buke sa gramofona koja nas je izluivala. Sve je to nekako Uputila mu je pogled koji je liio na molbu i Dirk pomisli kako je ona kriva za sve. Mogao je nju da optui za sve. Bar dok ne smisli neto bolje. Zasluila je. Ako ni zbog ega drugog, onda zbog noenja takve narukvice. Bez rei se okrenuo i uleteo u kuu u kojoj su se aktivnosti popele na neto vii nivo efikasnosti. Gilkse!, uzviknu. Tvoja teorija o samoubistvu. Dopada mi se. Savreno mi odgovara. 1 ini mi se da znam kako je pametnjakovi uspeo da ga izvede. Daj mi olovku. I papir. Napravio je jedan grandiozan pokret i seo za seoski sto od trenjinog drveta, koji je zauzimao dobar deo centralnog dela sobe. Vetim potezima nacrtao je itavu emu dogaaja. ema je, izmeu ostalog, sadrala i kuhinjski pribor, ljuljaku, podeiva jaine svetla, neko veoma precizno vreme, a vrhunac je bila injenica da je postolje na kome se vrtela ploa bilo japanske proizvodnje. Ovo bi trebalo da usrei vetake, obratio se Gilksu. Forenziari su se okupili i gledali u njegovu skicu. Obratili su panju na kljune take i dopalo im se ono to su videli. Bilo je jednostavno, prilino verodostojno i tano onakvo kakvo bi se dopalo i isledniku koji je, kao i oni uostalom, oboavao odmore u Marbelji. Osim, ree Dirk leerno, ako niste sluajno zainteresovani za jednu drugu teoriju Po toj teoriji, preminuli se upetljao u posao sa jednom agencijom za natprirodna dogaanja, potpisao sa njima neki avolski ugovor i sada je dolo vreme za njegovo izvrenje. Sudski vetaci su se meusobno zgledali i odlino klimali glavama. To je znailo da im se ini kako je jutro ve dobro odmaklo i da bi ta teorija samo unela nepotrebne komplikacije u sluaj koji bi inae mogao biti zakljuen jo pre ruka. Dirk je zadovoljno slegnuo ramenima, pokupio onaj deo dokaznog materijala koji je bio u koverti, klimnuo u znak pozdrava i krenuo ka stepenicama. Uavi u hodnik, iznenada je shvatio da je zvuk onog TV-a, koji je uo dok je sedeo u bati, ranije bio priguen bukom koju je proizvodila zaglavljena ploa. Sada je bilo jasno da zvuk, u stvari, dopire iz nekog dela kue. Na brzinu se uverio da ga niko ne posmatra i onda je zastao na dnu stepenita koje je vodilo na sprat. Zurio je iznenaeno.

1 Marks and Spencer = lanac robnih kua (prim. prev.)

ESTO POGLAVLJE Stepenice su s ukusom bile prekrivene nekakvim jednostavnim itisonom. Dirk se tiho popeo do gore, proao pored nekih lepih, velikih sasuenih stvari koje su stajale u saksiji i zavirio u sobe na prvom spratu. One su takoe bile ukusno ureene i sasuene. Od dve spavae sobe samo se na veoj primeivalo da je u upotrebi. Po svemu sudei, ureena je sa namerom da lepo ugosti jutarnje sunce iji zraci bi se igrali po delikatno araniranim ikebanama i prekrivaima punjenim neim to je liilo na slamu. Meutim, sve je ukazivalo na to da su razbacane arape i upotrebljeni ileti poeli da uzimaju sobu pod svoje. Oseala se izuzetna odsutnost enske ruke ona vrsta odsutnosti koju za sobom ostavi slika kada je posle dugo vremena skinete sa zida. U vazduhu je lebdela neka napetost, tuga i vapaj stvari ispod kreveta koje su molile da ih neko skloni odatle. Iz ove sobe ulazilo se u kupatilo. Iznad lavaboa, na zidu, bio je okaen zlatan disk simbol 500 000 prodatih kopija singla Vru krompir, benda Boks i Trea Autistina Kukavica. Dirk se, kao kroz maglu, prisetio da je jednom proitao deo nekog intervjua sa liderom ovog benda (bilo ih je samo dvojica, od kojih je jedan bio glavni), u nedeljnim novinama. Pitali su ga neto u vezi sa nazivom benda i on je rekao kako je to jako interesantna pria, mada se ispostavilo da uopte nije. To moe da znai bilo ta, ta god ljudi ele da ovo ime znai, dodao je slegnuvi ramenima, sedei zavaljen na sofi u kancelariji svog menadera, negde u ulici Oksford. Dirk se seao i da je novinar utivo klimnuo glavom i zapisao ovaj odgovor. Gadan gr mu se tada stvorio u stomaku; ublaio ga je aicom dina. Vru krompir, pomisli. Iznenada, dok je posmatrao zlatni disk u crvenom okviru, palo mu je na pamet, da je ploa na kojoj se vrtela glava pokojnog gospodina Enstija bila ba ova. Vru krompir. Nemoj ga podii. ta bi to moglo da znai? To moe da znai bilo ta, pomisli Dirk sa gaenjem. Setio se jo neega u vezi sa intervjuom. Pejn1 (tako se zvao voa benda Boks i Trea Autistina Kukavica) je izjavio kako manje-vie doslovno zapisuje razgovore koje uje sa strane po kafiima, u sauni, avionu i slinim mestima i tako stvara stihove za svoje pesme. Dirk se zapitao kako bi uesnici tog razgovora reagovali kad bi znali da su njihove rei unedogled ponavljane pod okolnostima pod kojim ih je on malopre uo. Pribliio se da malo bolje pogleda etiketu na disku. Pisalo je jednostavno ARRGH!. Ispod toga bila su prava autora Pejnton, Malvil, Ensti. Pretpostavio je da je Malvil drugi lan benda, onaj koji nije glavni. A uee Defa Enstija u autorskim pravima najprodavanijeg singla mu je verovatno omoguilo da kupi ovakvu kuu. Kada je Ensti spominjao ugovor i Krompir sigurno je mislio da Dirk zna o emu se radi. Ali, Dirk je bio ubeen da on bunca. Nije bilo teko poverovati da neko kome se privia zelenooko udovite sa kosom u ruci, takoe spominje i krompir u tako nekom bezveznom kontekstu. Dirk je duboko uzdahnuo sa oseajem nelagodnosti. Nije mu se dopao savren ugao pod kojim ovaj trofej stoji okaen na zidu, pa ga je iskrivio u neki malo prirodniji, neuredniji poloaj. U tom trenutku izvirila je neka koverta iza okvira i poletela ka podu. Dirk je neuspeno pokuao da je uhvati

u letu. Progunao je neto i sagnuo se da je dohvati. Bila je to povea koverta, drap boje, od skupog debelog papira, grubo otvorena na jednom kraju, preko koga je bio prelepljen selotejp. U stvari, izgledalo je kao da je vie puta otvorena i prelepljena novim slojevima selotejpa. Taj utisak su ostavljala brojna imena na koja je koverta svojevremeno bila adresirana i svako od tih imena je redom bilo precrtano i zamenjeno sledeim. Poslednje na spisku bilo je ime Defa Enstija. Dirk je, bar, pretpostavio da je to poslednje ime, zato to ono jedino nije bilo precrtano. Pogledao je ostala imena ne bi li uspeo da sloi kockice. Neka imena su mu izgledala poznato, ali morao je malo bolje da ispita kovertu. Jo od kako je postao privatni detektiv, obeao je sebi da e kupiti lupu, ali ni do dan danas to nije uradio. Takoe nije imao ni depni noi, pa je odluio da bi najbolje bilo da odloi ovu kovertu u unutranji dep kaputa i da je kasnije na miru pregleda. Bacio je jo jednom pogled iza okvira u kome je stajao disk da se uveri da nije jo neto tu sakriveno, ali je bio razoaran. Odluio je da tu zavri sa istraivanjem kupatila i da nastavi sa istraivanjem ostalih delova kue. Druga spavaa soba bila je uredna i beivotna. Nekoriena. Glavne uloge u njoj igrali su jedan krevet od borovine, prekriva i stari otrcani regal koji je bio oivljen potapanjem u bure sa kiselinom. Dirk je zatvorio vrata za sobom i krenuo uz male, klimave stepenice ofarbane u belo, koje su vodile do potkrovlja odakle je dopirao glas Duka Dugouka. Na vrhu stepenita nalazilo se minijatumo predsoblje. Odatle su jedna vrata vodila u kupatilo toliko malo da bi verovatno morali da stojite napolju i uvlaite u njega jedan po jedan deo tela koji elite da operete. Vrata su bila odkrinuta zbog zelenog creva koje se protezalo od slavine lavaboa, kroz predsoblje, pa sve do jedine sobe u vrhu kue. To je bila tipina soba u potkrovlju sa izuzetno kosim krovom, zbog koga je u sobi na samo nekoliko mesta mogla da se uspravi osoba koja iole dostie prosenu visinu. Dirk je pogrbljen stajao u dovratku, lutajui pogledom po sadraju sobe. Unervozio se od same pomisli na ta bi mogao da naleti. Soba je, jednom reju, bila neuredna. Zavese su bile namaknute. Jedan tanani snop sunevih zraka se provukao izmeu njih u prostoriju koja je inae bila osvetljena samo trepuim sjajem jednog animiranog zeca. Nenameten krevet sa uasno izguvanim aravima smeten je ispod take gde je krov najnii. Deo zidova i skoro vertikalna tavanica bili su prekriveni slikama grubo iseenim iz asopisa. Iseci nisu imali nikakvu zajedniku temu ili svrhu. Pored fotografija nekih besnih nemakih automobila i po koje reklame za grudnjak, bili su tu i grubo istrgnuta slika vone pite, deo oglasa u vezi sa ivotnim osiguranjem i razni drugi papirii. Bilo je jasno kao dan da ih je potpuno nasumino izabrao i poreao neko savreno nezainteresovan za njihovo znaenje ili za utisak koji bi oni mogli ostaviti ovako aranirani. Ono zeleno crevo se uvijalo po podu i oko neke stare fotelje, primaknute ispred televizora. Zec je divljao. Sjaj njegovog divljanja poigravao je na ivicama stare fotelje. Duko Dugouko se rvao sa komandama aviona koji je jurio ka zemlji. Odjednom je ugledao dugme sa natpisom automatski pilot i pritisnuo ga. Otvorila su se vratanca iz kojih je izleteo robot-pilot. Robot je osmotrio situaciju i bre-bolje se pokupio i zbrisao. Avion samo to nije udario u zemlju. Na svu sreu, tik pre kobnog udarca ostao je bez goriva i, Duko je ostao iv. Dirk je video i deo neke glave. Kosa na glavi bila je tamna, uebana i masna. Dirk je oklevao koji minut pre no to se usudio da napravi korak i vidi za ta je, ako uopte i jeste, privrena ta glava. Njegovo olakanje kada je

obiao fotelju i otkrio da je glava ipak privrena za ivo telo bilo je pomalo umanjeno pogledom na isto. Zavaljen u fotelji, sedeo je deak. Imao je negde oko trinaest, etrnaest godina. I, iako nije delovalo kao da je bolestan, bar ne fiziki, on definitivno nije bio zdrava osoba. Kosa mu je padala na elo, glava mu je padala na ramena i leao je u fotelji nekako mlitavo, zguvano, kao da je ispao iz voza u punoj brzini. Bio je obuen u jeftinu konu jaknu i vreu za spavanje. Dirk je zurio u njega. Ko je on? ta radi tu ispred TV-a, u kui u kojoj je upravo nekome odrubljena glava? Da li on zna ta se dogodilo? Da li je Gilks znao da je on tu? Da li je Gilksu uopte palo na pamet da doe ovamo? To je, ipak, bilo samo nekoliko stepenika iznad policijske ekipe koja ima posla sa zagonetnim samoubistvom. Posle dvadesetak sekundi, koliko je Dirk tu stajao, deakove oi su mu poklonile malo panje, i kako nisu pronale nita poznato ili interesantno, ponovo su svu svoju panju fiksirale na zeca. Dirk nije navikao da ostavlja tako bedan utisak na nekoga. Proverio je da li ima na sebi onaj teki koni mantil i svoj apsurdni crveni eir i da li se njegova silueta dobro vidi pod svetlom koje je dopiralo sa vrata. Momentalno se snudio. ,,Hm, ree, kao uvod u predstavljanje, ali deak nije obratio panju. Ovo mu se uopte nije dopalo. Deak je u inat zurio u TV . Namrtio se. Dirku se inilo da se u sobi gomila neka para. Sav vazduh u sobi postajao je teak i ulo se itanje. Dirk nije znao kako da reaguje. itanje je postajalo sve jae, a onda je prekinuto jednim iznenadnim klik. Deak je poeo da se migolji polako, kao velika debela zmija, nagnuo se preko ivice fotelje i izveo neke detaljne, sloene pripreme. Kako je Dirk sada shvatio, i elektrini ajnik je bio deo itave te akcije. Kada je ponovo zauzeo svoj prvobitni iskrivljeni poloaj, u desnoj ruci je vrsto drao plastinu inijicu iz koje je viljukom vadio gumaste gromuljice neke mase koja se puila i stavljao ih u usta. Zec je priveo kraju svoj deo programa i napravio mesta za podrugljivog komiara koji je eleo da gledaoci kupe neko pivo, ni zbog ega pametnijeg, nego samo zato to on, ,,nepristrasni pivopija, tako kae. Dirk je osetio da treba da nastavi tamo gde je stao. Zakoraio je i stao tano ispred deaka. ,,Deko, rekao je tonom za koji se nadao da e biti dovoljno ozbiljan, ali i blag, i koji nikako nee zvuati uvlakaki ili izvetaeno. Reci mi, molim te, ko Na trenutak se zbunio kada je sa druge strane fotelje ugledao veliko poluprazno porodino pakovanje instant pageta, isto toliku kutiju Mars okoladica, do pola sruenu kulu od limenki gaziranih sokova i jedan kraj onog creva, na kome se nalazila plastina esmica, koja je oigledno sluila za dopunjavanje ajnika. Dirk je samo hteo da pita deaka koje on, ali gledano iz ovog ugla, slinost je bila neverovatna. On je bez sumnje bio sin pokojnog, obezglavljenog Defa Enstija. Moda je ovakvo ponaanje samo bilo odraz naina na koji je on preivljavao stres. Ili on moda stvarno nije znao ta se dogodilo. Ili je on moda Nije dalje eleo ni da razmilja Zapravo, bilo mu je teko da razlono razmilja zbog televizora koji je u korist neke firme za pastu za zube pokuavao ozbiljno da ga zabrine zbog onoga to mu se eventualno dogaa u ustima

,,Okej, ree, ao mi je to te uznemiravam u ovako tekim i stresnim momentima, ali ja moram pre svega da znam da li si ti uopte svestan da su ovo teki i stresni momenti. Nita. Dobro, pomislio je Dirk, vreme je za malo osveivanja. Povukao se do zida, nabio ruke u depove u stilu dobro-ako- tako-hoe, zurio je u pod nekoliko sekundi, a onda je okrenuo glavu i pogledao deaka pravo u oi. Moram da ti kaem neto, deae, bio je otresit, tvoj otac je mrtav. Ovo bi moda i upalilo da nije bilo jedne veoma popularne i dugake reklame koja je poela ba u tom trenutku. Dirku se uinilo da je ista zaprepaujui primer svog anra. Reklama poinje scenom u kojoj je aneo Lucifer izbaen iz raja u jame pakla, gde je onda leao na vatrenom jezeru dok mu neki demon koji je tuda prolazio nije pruio limenku penuavog bezalkoholnog pia pod imenom H(L)AD. Lucifer je uzeo limenku i probao. Alavo je stutio u sebe itav sadraj limenke, a zatim se okrenuo ka kameri, stavio neke besne cvikere za sunce i rekao: Sad se stvarno zakuvalo! i zavalio se nazad u gomilu uarenog uglja koji je bljetao oko njega. U tom trenutku je nemogue dubok, hrapav glas sa amerikim akcentom, koji je zvuao kao da je i sam dopuzao iz pakla ili, u najmanju ruku, iz neke podrumske kafane u Sohou2, u koju eli to pre da se vrati da bi se dovoljno ,,ukiselio do sledee reklame, rekao: ,,H(L)AD pie iz pakla, a limenka se izobliila u slovo ,,s i proitala slovo po slovo H-AD. Malo su se zbunili teoloki, pomislio je Dirk, ali, ta je, uostalom, jo jedna siuna kap dezinformacija u odnosu na pobesnelu bujicu istih?! Lucifer se ponovo uneo u kameru i rekao: Stvarno bih mogao da padnem zbog ovoga i, u sluaju da je gledalac potpuno otupeo od svih tih deavanja, ponovili su scenu u kojoj je Lucifer izbaen iz raja i pada sa neba u pakao, isto da bi naglasili poentu onoga padnem. Ovo je potpuno okupiralo deakovu panju. Dirk je unuo izmeu deaka i TV-a. Sluaj, poeo je. Deak je iskrivio vrat da bi video ta se deava na ekranu. Morao je da drugaije razmesti svoje udove na fotelji da bi mogao da vidi TV i da nastavi sa ubacivanjem instant pageta u usta. Sluaj, insistirao je Dirk. Dirk je osetio da postoji ozbiljna opasnost da izgubi kontrolu nad situacijom. Ne samo to je deakova panja bila u potpunosti posveena televizijskom programu, ve kao da za njega nita drago nije postojalo niti znailo. Dirk je samo bio bezoblian objekat koji zaklanja televizor. inilo se da mu deak ne misli nita loe, samo je eleo da mu se omogui da vidi ekran. Moemo li da ga iskljuimo na momenat?, Dirk se trudio da ne zvui osorno. Deak je utao. Moda je jedva primetno slegnuo ramenima. Moda. Dirk se okrenuo i malo se pogubio traei dugme za iskljuivanje TV-a. Uinilo mu se da je itava kontrolna tabla konstruisana iskljuivo sa jednim jedinim ciljem da bude stalno ukljuena. Nije bilo nijednog dugmeta sa oznakom za ukljuivanje i iskljuivanje. Na kraju je Dirk jednostavno iupao gajtan iz zida i okrenuo se ka deaku, koji mu je slomio nos. Dirk je osetio kako mu, od stravinog udarca deakove glave, puca hrskavica u nosu dok su zajedno padali u nazad, prema televizoru, ali zvuci lomljenja kostiju i njegovi bolni jauci ugueni su

pobesnelim urlicima koji su navirali iz grla razjarenog deaka. Dirk je bespomono mlatarao, pokuavajui da se zatiti od tog razjarenog nasrtaja, ali neprijatelj mu je ve, dok se pentrao uz njega da bi ponovo ukljuio televizor u struju, spremno zabio lakat u oko, pa kolena u rebra, onda u vilicu, i na kraju u Dirkov ve polomljen nos. Onda se ponovo udobno smestio u fotelju i nekako zabrinuto i uznemireno posmatrao kako se slika vraa na ekran. Mogao si bar da saeka vesti, rekao je nekim tupim tonom. Dirk je zinuo. uurio se na podu, drei rukama svoj razbijeni, krvavi nos, i zapanjeno zurio u to monstruozno nezainteresovano stvorenje. Fffmmmnngghhhhmff! bunio se Dirk, ali je onda odustao na trenutak, procenjujui tetu nanetu njegovom nosu. Neto mu je gadno krenulo pod prstima i inilo se daje cela stvar odjednom dobila neki zastraujue nepoznat oblik. Izvukao je maramicu iz depa i prislonio je na lice. Krv se brzo irila po njoj. Podigao se na noge, odmahnuo na nepostojee ponude za pomo i isteturao se iz sobe u ono maleno kupatilo. Besno je iupao crevo sa slavine, uzeo pekir, natopio ga hladnom vodom i stavio na lice. Posle dva-tri minuta krv je postepeno prestala da lije. Posmatrao je svoj odraz u ogledalu. Nos mu je definitivno bio poprilino naheren. Hrabro je pokuao da ga ispravi, ali ne dovoljno hrabro. Nepodnoljivo je bolelo, tako da se Dirk zadovoljio samo tapkanjem pekirom natopljenim hladnom vodom i tihim psovanjem. Stajao je tu jo par sekundi, naslonjen na lavabo, teko diui i uvebavao je jedno odseno ,,E, sad je dosta! ispred ogledala. Iz njegovih usta ulo se samo neto kao Ehaeeehjoha!, bez trunke autoriteta. Kada se osetio dovoljno spremnim, tj. bar onoliko spremnim koliko je mogao da bude s obzirom na situaciju, ljutito se okrenuo nazad, ka jazbini te divlje zveri. Zver je mimo sedela i tiho upijala vesti o nekim uzbudljivim i stimulativnim kvizovima koje su te veeri pripremili za odlune gledaoce, i nije ni trepnula kada je Dirk ponovo uao u sobu. Dirk je otiao do prozora i razmaknuo zavese, potajno se nadajui da e se zver, ako bude izloena svetlosti dana, uz oajniki vapaj smeurati i osuiti. Meutim, zver se samo malo namrtila. Nikakve druge reakcije nije bilo. Tamna senka je preletela preko prozora, ali Dirk nije uspeo da vidi kome, ili emu, ona pripada. Okrenuo se ka deaku-zveri. Na TV-u su poinjale podnevne vesti i deak je postao nekako otvoreniji, pristupaniji za svet izvan arene svetlee kutije. Bacio je jedan umoran pogled na Dirka. ,,a bre ti oe?, pitao je. Vvei u ti ja tta ottu, Dirk je zvuao odseno, ali beznadeno. Ottu ivvi sab tteoba, dab ja ! Dirkovu panju iznenada je skrenula fotografija prikazana na TV-u. To je bila malo skorija fotografija one nestale slubenice sa aerodroma. ,,a e ti ovde? ree deak. Tttthhh., Dirk se uhvatio za naslon fotelje. Buljio je u ekran. Ovo je fotografija od pre godinu dana, slikana jo dok devojka nije poela da koristi korporacijski sjaj za usne. Imala je kovrdavu kosu i izgledala je neuredno. ,,Ko si ti? ta se ovde deava? deak je bio uporan. ,,Ubukni, dreknuo je Dirk, vidid da sludab! Spiker je govorio o tome kako je za policiju ve postalo prava misterija to na mestu nesree nema ni traga od Denis Smit. Objasnili su da postoji odreen broj puta koliko mogu da pretrauju jednu te istu zgradu i pozvali svakoga ko ima bilo kakve informacije o ovoj devojci da im pomogne.

To je boja sekredarita! To je gospoditta Pirt!, zapanjeno je uzviknuo Dirk. Deaka uopte nije interesovala Dirkova biva sekretarica, i odustao je od pokuaja da skrene Dirkovu panju na sebe. Iskobeljao se iz vree za spavanje i mugnuo u kupatilo. Dirk je ostao da pilji u TV , zbunjen to nije ranije shvatio ko je devojka koju trae. Ipak, nije ni mogao promenila je prezime kad se udala, a i ovo je prvi put da su objavili fotografiju na kojoj ona iole lii na sebe. Dirk, sve do ovog trenutka, nije uopte obraao panju na vest o nesrei koja se dogodila na aerodromu, ali sada je bio vie nego zainteresovan. Eksplozija je bila zvanino definisana kao boijih ruku delo. Ali, pomislio je Dirk, kog boga? I zato? Koji bi se to bog muvao oko terminala broj dva na Hitrou aerodromu, pokuavajui da uhvati let za Oslo u 15:37? Posle mune dvonedeljne neaktivnosti, odjednom je mnogo toga zahtevalo njegovu nepodeljenu panju. Duboko se zamislio, i skoro da nije ni primetio kada se deak-zver vratio u sobu i ponovo se uukao u vreu za spavanje, na vreme za blok reklama. Prva od njih je objanjavala kako najobinija kocka za supu moe da predstavlja centralnu taku u ivotu jedne srene porodice. Dirk je skoio na noge i, ma koliko da je hteo da nastavi da ispituje deaka, kada ga je pogledao, snudio se. Zver je ponovo odlutala u carstvo bljetave, treperave kutije i Dirk ba i nije eleo u tom trenutku da ga uznemirava. Zadovoljio se samo brundanjem na zombi dete, i sjurio se niz stepenice, dok je njegov teak koni mantil ludaki mlatio za njim. U hodniku se ponovo susreo sa zlovoljnim Gilksom. ta se tebi dogodilo?, upita otro policajac, posmatrajui Dirkov poplaveli, nabrekli nos. Oddo do si bi vekao da de bi de dogodidi, Dirk je zvuao sasvim nevino, pbebio dab de. Gilks je zahtevao da Dirk objasni ta je radio, gde je bio, i Dirk mu je velikoduno ispriao za svedoka koji se nalazi u potkrovlju i koji ima neto vano da mu saopti. Predloio je Gilksu da ode gore i popria sa njim, i posavetovao ga da prvo iskljui TV. Gilks je odseno klimnuo Glavom i krenuo uz stepenice, ali Dirk ga je zaustavio. De idi li di se da je u oboj kuti nedto tudmo? upita on. ta si rekao?, Gilks je bio nervozan. Nedto tudmo? Neto kakvo?! Tudmo! Dirk je bio uporan. udno? Da, tudmo. Gilk je slegnuo ramenima. ta, na primer? Deba u hnjod dude. Potpuno ta? Dude!, pokuao je Dirk ponovo. Due! Bislib da je do beoba idteredadto! Dirk je utivo skinuo svoj eir, izaao iz kue i krenuo niz ulicu, gde se sa neba stutio na njega orao. Dirk se sagnuo i pao pred autobus broj 73 koji je vozio u juni deo grada. U sledeih dvadesetak minuta, sa gornjeg sprata kue u ulici Lupton Roud uli su se jezivi urlici i vrisci, to je prilino uznemirilo komiluk. Hitna pomo je iznela iz kue gornje i donje ostatke

gospodina Enstija i jednog policajca sa krvavim licem. Odmah posle toga nastupila je tiina. Jo jedna policijska kola su se zaustavila ispred kue. Iz kue se zaulo mnogo primedaba tipa Stigao je Bob, dok se neverovatno krupan i snaan policajac izvlaio iz kola i trao uz stepenice. Posle nekoliko minuta i gomile uasnog vritanja i cianja, pojavio se ponovo ispred kue, drei se za glavu i odvezao se besan kao ris, divljaki i savreno nepotrebno kripei gumama. Dvadeset minuta kasnije pojavio se kombi sa jo jednim policajcem koji je nosio majuni, depni TV . Uao je u kuu i izaao vodei mirnog trinaestogodinjeg deaka, zadovoljnog novom igrakom. im su svi policajci otili, osim jednih patrolnih kola koja su ostala da deuraju ispred kue, velika, kosmata, zelenooka prilika iunjala se iz svog skrovita iza jednog od molekula velike sobe u podrumu. Uperila je kosu prema jednom od zvunika, umoila dugaak, kvrgav prst u ve skoro stvrdnutu lokvu krvi koja se nakupila na gramofonu, prevuklo prstom pri dnu lista debelog, poutelog papira i nestala u mraku i u skrivenom onom svetu, zviduui neku neobinu i jezivu melodiju, vrativi se samo da pokupi svoju kosu.

1 Pain (eng.) = bol (prim. prev.) 2 Soho = deo Njujorka (prim. prev)

SEDMO POGLAVLJE Neto ranije izjutra, na bezbednom rastojanju od svih ovih dogaanja i na bezbednom rastojanju od povelikog prozora, kroz koji se probijala bleda prepodnevna svetlost, leao je stariji jednooki ovek, u belom krevetu. Na podu su, kao polusrueni ator, stajale novine, baene tu pre dva minuta, neto posle 10:00, prema satu koji je stajao na natkasni. Soba nije bila velika, ali je bila ureena u preterano neutralnom, skupom stilu, kao da se nalazi u nekoj dobroj, privatnoj bolnici ili klinici, to je bilo tano soba je pripadala bolnici Vuded, smetenoj na malom, ali lepo ureenom paretu zemlje na periferiji malog, ali lepo ureenog seoceta u Kotsvoldsu. ovek je bio budan, ali ne naroito srean zbog toga. Njegova koa bila je stara ali veoma fina, kao neki razvueni, providni pergament, sa nenim pegama. Njegove izuzetno krhke ruke leale su na isto beloj posteljini i jedva primetno su podrhtavale. Njegovo ime je negde zapisano kao gospodin Odvin, negde kao V odin, ili Odin. On je bio on jeste bog, tavie bog pored koga je najmanje preporuljivo biti, onaj ljuti bog. Njegovo jedno oko se zacaklilo. Bio je ljut zbog onoga to je itao u novinama da je neki drugi bog odlepio i da je stvarao nevolje. Naravno, nije to pisalo u novinama. Nije pisalo Bog je odlepio i pravio probleme na aerodromu. Dali su samo kratak prikaz situacije posle eksplozije i uopte se nisu potrudili da iz svega izvuku neke zakljuke. Pria je bila nezadovoljavajua na razne naine, zbog svoje nepovezanosti, zbunjujue besmislenosti i iritirajueg (sa stanovita redakcije) nedostatka jednog dobrog pokolja. Naravno, taj nedostatak pokolja bio je obavijen misterijom, ali bi novine u svakom trenutku zamenile misteriju za jedan poten masakr. Odinu, dodue, uopte nije bio problem da shvati ta se dogodilo. Preko lanka u novinama ogromnim slovima je bilo napisano TOR, meutim, slova su bila suvie velika da bi mogao da ih vidi iko osim nekog drugog boga. Iznerviran, bacio je novine na pod i sada je pokuavao da se koncentrie na vebe za oputanje, da ga sve ovo ne bi suvie uznemirilo. To su, u stvari, bile vebe udisanja i izdisanja na odreeni nain, i bile su dobre za njegov krvni pritisak i tako to. Ne, nije on bio neto teko bolestan, kao da e da umre (ha!) ili slino, ali je bez sumnje, u ovim godinama (ha!) voleo sve da radi polako i natenane i da pazi na sebe. Najvie od svega je voleo da spava. Spavanje je predstavljalo veoma bitnu aktivnost za njega. V oleo je da provodi duge periode u snu, ogromne gomile vremena. Obino spavanje preko noi je smatrao neozbiljnim. Beskrajno je uivao u nonom snu i ne bi ga propustio ni zbog ega, ali je smatrao da to ni izdaleka nije dovoljno. V oleo je, ako je ikako mogue, da se ne budi pre pola dvanaest i, jo ako bi buenje moglo da usledi posle jednog dobrog izleavanja u krevetu, tim bolje. Neki lagan doruak i odlazak u kupatilo na brzaka, dok mu ne bude stavljena ista posteljina, to su bile zaista jedine radnje koje je voleo da obavlja, a pri tom se svojski trudio da ga te aktivnosti ne rasane i da mu sluajno ne poremete popodnevnu dremku. Nekad mu je polazilo za rukom da provede itavih nedelju dana u spavanju, a to je smatrao tek dobrim dremeom. Takoe je prespavao i celu 1986-u godinu, od prvog do poslednjeg

dana, i ni najmanje mu nije nedostajala. Ali, na svoje veliko nezadovoljstvo, bio je svestan da e morati na kratko da se odrekne svog hobija, da ustane iz kreveta i obavi jednu svetu i ne naroito prijatnu dunost. Svetu zato to je imala veze sa bogovima, i ne naroito prijatnu zato to se odnosila na jednog odreenog boga. Kriom je istrgao zavese iz garnine snagom svoje boanske volje. Duboko je uzdahnuo. Morao je da razmisli, a povrh svega, bilo je i vreme za njegovu jutarnju posetu kupatilu. Pritisnuo je dugme za pozivanje bolniara. Bolniar se odmah pojavio u uredno ispeglanoj komotnoj zelenoj uniformi. Veselo mu je poeleo dobro jutro, i uzmuvao se traei papue i penjoar. Pomogao je Odinu da ustane iz kreveta, to je pomalo liilo na izvlaenje preparirane vrane iz kutije, i polako ga otpratio do kupatila. Odin je hodao ukoeno, kao glava koja visi izmeu dve teke tule umotana u traftastu bolniku koulju i bele pekire. Bolniar je Odina znao kao gospodina Odvina i nije provalio da je on bog, a to je Odin i nameravao da odri u tajnosti i iskreno se nadao da e se i Tor potruditi da tako i ostane. Tor je bio Bog Groma i, iskreno reeno, tako se i ponaao. To je bilo neprimereno. On kao da nije hteo, ili nije mogao, ili je jednostavno bio suvie glup da shvati ili da prihvati Odin se zaustavio. Osetio je da poinje sa mentalnom tiradom. Morae staloeno da razmisli ta da radi sa Torom, a krenuo je na idealno mesto za razmiljanje. im se Odin doteturao do kupatila, dve medicinske sestre su pourile u sobu i zamenile posteljinu istom; nametale su i zatezale posteljinu sa neverovatnom preciznou. Jedna od njih, oigledno glavna sestra, bila je punaka i nadmena, a druga, mlaa, imala je tamniju kosu i, onako, uopte je liila na pticu. Novine su podignute sa poda i lepo, uredno sloene, pod brzo usisan, zavese navuene, a cvee i netaknuto voe iz inije zamenjeno sveim cveem i voem, koje e, kao i uvek, ostati netaknuto. Kada se posle kraeg vremena, zavrila jutarnja ceremonija starog boga i vrata kupatila se ponovo otvorila, soba je bila transformisana. Naravno, u sobi nije bilo nekih krupnih promena, ali suptilna promena detalja ostavljala je aroban utisak. Odin je klimnuo glavom u znak odobravanja. Priao je i poeo da zagleda krevet. Bilo je to kao kad vladar zagleda etu svojih vojnika. Je 1 dobro zategnut?, pitao je starim, promuklim glasom. Odlino je zategnut, gospodine Odvin, odgovori ona glavna sestra uz poltronski osmeh. A je 1 pokriva lepo presavijen? Bilo je oigledno da jeste. Ovo je bio skoro ritual. Odlino je presavijen, gospodine Odvin. Ja sam lino nadgledala nametanje kreveta. Ba mi je drago, sestro Bejli, ba mi je drago, ree Odin. Imate veoma otro oko. Strah me je i da pomislim ta u ja bez vas. Pa, ja ne idem nikuda, gospodine Odvin, uzvrati sestra, veselim, ubedljivim tonom. Ali vi neete iveti zauvek, sestro Bejli, ree Odin. Ta opaska bi zbunila sestru Bejli, kad god bi bila izreena, zbog svoje otvorene bezoseajnosti. Da, sigurno. Niko od nas nije vean, gospodine Odvin, rekla je neno, dok su se ona i druga sestra nosile sa tekim zadatkom vraanja Odina nazad u krevet, trudei se pritom da ne ugroze njegovo dostojanstvo. Vi ste Irkinja, zar ne, sestro Bejli? zapitao je kada se udobno smestio. Da, gospodine Odvin, jesam. Znao sam nekada jednog Irca. Zvao se Fin ili tako nekako. Priao mi je gomilu stvari koje me uopte nisu interesovale. Nikad mi nita nije rekao o posteljini. No, svejedno, sad znam.

Osorno je klimnuo glavom na ove uspomene i ukoeno spustio glavu na dobro protresen jastuk. Nadlanicom, fino proaranom pegama, preao je preko presavijenog lanenog arava. Prosto je bio zaljubljen u posteljinu. ista, blago utirkana, bela Irska posteljina, ispeglana, sloena, uukana same rei su za njega predstavljale litaniju poude. Vekovima ga nita nije tako opsesivno privlailo kao to je sada posteljina. Nije mu bilo jasno kako je uopte u ivotu mogao da obraa panju na neto drugo. Posteljina. I spavanje. Spavanje i posteljina. Spavanje u posteljini. Spavanje. Sestri Bejli se on dopadao na neki posedniki nain. Nije znala da je on neki bog, zapravo, mislila je da je on neki stari filmski producent ili nacistiki ratni zloinac. Dodue, imao je akcenat koji ona nikako nije mogla da odredi, ali njegova oputena utivost, uroen sebiluk i opsednutost linom higijenom govorili su o prolosti bogatoj uasima. Kada bi, kojim sluajem bila transportovana tamo gde bi mogla da vidi svog tajanstvenog pacijenta kako sedi na tronu kao ratnik otac-ratnik bogova-ratnika Asgarda, ni malo se ne bi iznenadila. To nije ba sasvim tano. Izbezumila bi se, u stvari. Ali bi se bar uverila da je to u skladu sa osobinama koje je primetila kod njega, kada bi se oporavila od oka zbog spoznaje da je sve u ta je ljudska rasa ikad verovala bilo tano. I da je to i dalje tano, iako oveanstvu ve dugo nije preterano neophodno da to bude tano. Odin je jednim pokretom ruke medicinskom osoblju dao do znanja da mu vie nisu potrebni, poto ih je zamolio da pronau njegovog linog pomonika i poalju ga kod njega. Na to je sestra Bejli malo stisnula usne. Nije joj se nimalo dopadao lini pomonik gospodina Odvina. Lini pomonik, asistent, sluga, kako god hoete. Njegove oi su bile nekako zlobne i bila je vrsto ubeena da daje neuvene predloge njenim medicinskim sestrama za vreme pauze. Sestra Bejli je mislila kako on ima ba onu boju koe na koju se misli kada se kae maslinast ten, zato to je bila gotovo zelena. Bila je ubeena da s njim neto nije u redu. Naravno, ona je bila poslednja osoba koja bi o nekome sudila po boji koe ili bar, ako ne ba poslednja, bar je to poslednji put uradila ak jue popodne kad su doneli nekog afrikog diplomatu da mu se izvadi kamen iz ui, a ona ga odmah zamrzela. Nije joj se dopao ni malo. Nije ba tano znala ta je to tano to joj se ne dopada kod njega, zato to je ona bila medicinska sestra, a ne taksista, i nije mogla da dozvoli sebi da odmah pokazuje lina oseanja. Bila je veliki profesionalac, suvie dobra u svom poslu i svakog je negovala sa manje-vie istom panjom i efikasnou. ak, pomislila je i u tom trenutku se pretvorila u led ak i gospodina Podnoktom. Lini asistent gospodina Odvina zvao se Gospodin Podnoktom. I ona tu nita nije mogla. Nije bilo njeno da se mea u privatne poslove gospodina Odvina. Ali, da nju neko pita, kao to je ne pita, ona bi mnogo vie volela, i to ne samo zbog sebe, nego i zbog samog gospodina Odvina, to je bilo najvanije, da je zaposlio nekog od koga je nisu toliko podilazili marci, i to je sve. Prestala je da razmilja o tome i otila da ga potrai. Sa olakanjem je otkrila kada je jutros dola na posao da je gospodin Podnoktom napustio prostorije prole noi, ali ga je onda, sa uobiajenim razoaranjem, ugledala kako se vraa pre otprilike sat, dva. Bio je upravo tamo gde mu nije bilo mesto. uao je na jednoj stolici u ekaonici za posetioce, nosei neto to je uasno liilo na isflekan i iznoen doktorski mantil koji mu je bio prevelik. I ne samo to, svirao je neku fal melodiju na fruli koju je oigledno napravio od jednog velikog prica za jednokratnu upotrebu i koji nikako nije smeo da mu padne u ake. Pogledao ju je svojim brzim, razigranim oima, iskezio se i nastavio da fuka i skvii, ali sada

mnogo glasnije. Sestra Bejli je odmah shvatila da nema nikakvog smisla da bilo ta kae u vezi sa mantilom ili sa pricem ili u vezi sa tim to on sedi u ekaonici i plai posetioce. Znala je da ne bi mogla da podnese ton povreene nevinosti kojim bi joj on odgovorio ili apsurdnu besmislenost njegovih odgovora. Njen jedini zadatak je bio da ga jednostavno to pre izvue iz ekaonice. Gospodin Odvin eli da vas vidi, rekla je. Pokuala je da utrpa u to malo svoje uobiajene raspevanosti, ali joj nije polo za rukom. Poelela je da prestane da tako ara oima tamo amo. Osim to joj je to izgledalo zabrinjavajue kako sa medicinske, tako i sa estetske take gledita, nije mogla da se ne lecne zbog utiska da joj time daje do znanja da u sobi postoji bar trideset i sedam stvari interesantnijih od nje. Nekoliko sekundi je buljio u nju tim urokljivim oima, promumlao kako nema mira za zlice, ak ni za ekstremne zlice, odgurnuo sestru Bejli i odjurio niz hodnik da primi nareenja od svog gospodara, brzo, pre nego to gospodar zaspi.

OSMO POGLAVLJE Jo u toku prepodneva Kejt je putena iz bolnice. U poetku je bilo nekih komplikacija oko toga, prvo je glavna sestra sa odeljenja, a zatim i doktor zaduen za njen sluaj, bio neumoljiv u stavu da ona u tom trenutku nije u stanju da napusti bolnicu. Upravo se bila probudila iz kome i potrebna joj je nega, potrebna joj je Pica insistirala je Kejt. odmor, potrebna joj je njena kua i sve vazduh. Ovde je vazduh uasan. Smrdi kao usisivau ispod mike. dalje leenje i definitivno je potrebno da ostane na posmatranju jo koji dan dok ne budu sigurni da se potpuno oporavila. Pa, i nisu ba bili tako neumoljivi. Kejt je ujutro traila i dobila telefon, pa je pokuala da narui da joj isporue picu na odeljenje. Zvala je sve picerije koje je znala u Londonu, naroito one koje su bile najmanje spremne na saradnju, maltretirala ih, ak je i nekoliko puta buno i bezuspeno pokuala da iskami nekog kurira koji e sesti na motor i specijalno zbog nje lutati po Vest Endu dok ne nae pravu ameriku picu sa itavim spiskom ekstra papriica, ampinjona i sireva, koji koordinator kurirske slube nije ni pokuao da zapamti, pa su prigovori na Kejtino rano otputanje iz bolnice postepeno uvenuli kao latice na jesenjoj rui. Negde oko dva poslepodne, Kejt se nala na hladnim ulicama Zapadnog Londona, slaba i drhtava, ali je, ipak, drala stvari pod kontrolom. Nosila je sa sobom ostatke prazne, razbucane putne torbe koje nije htela da se odrekne i jednog pareta hartije u njoj, na kome je bilo navrljano samo jedno ime. Zaustavila je taksi i sela na zadnje sedite. Veim delom puta do svoje kue na Primrouz Hilu drala je sklopljene oi. Popela se uz stepenice i ula u stan na spratu. Na sekretarici je bilo deset novih poruka. Obrisala ih je bez presluavanja. irom je otvorila prozor u spavaoj sobi i nagnula se kroz njega, pod prilino opasnim i neprirodnim uglom koji joj je dozvoljavao da vidi parence parka. To je bio mali deli u oku, u kome je bilo samo nekoliko sasvim obinih stabala. Opkoljen zaleinama okolnih kua, to jest, skoro zaklonjen njima, Kejti se inilo kao da je lino njen, na nain na koji neki nepregledni, beskrajni pejza to ne bi mogao biti. Jednom prilikom otila je do tog oka u parku i etala po zamiljenoj liniji koja je obeleavala onaj njegov deo koji je bio dostupan pogledu sa njenog prozora. Oseala je kao da je to njeno carstvo. ak je potapala jedno drvo, onako kao to gazda potape svog radnika po ramenu, zatim je sela ispod njega i posmatrala sunce kako plovi iznad Londona preko onog razmaenog londonskog pareta nebeskog svoda i iznad onih nedostavljaki nastrojenih londonskih picerija , a onda je osetila neto, ali nije ba bila sigurna ta. Dodue, pomislila je u sebi kako ovih dana treba da bude zahvalna to bilo ta osea, koliko god to bilo neodreeno. Sklonila se sa prozora i ostavila ga irom otvorenog, uprkos hladnom vazduhu koji je ulazio spolja, otila u kupatilo i pustila vodu u kadu. To je bila jedna od onih prostranih edvardijanskih kada, koja je zauzimala neverovatno disproporcionalan deo postojeeg prostora i okivala vei deo ostatka prostorije cevima u krem boji. Slavine su se puile. Kada se kupatilo dovoljno ugrejalo od pare koja se uzdizala iz kade, Kejt se skinula, otila do velikog ormara i otvorila ga.

Bilo ju je pomalo sramota zbog obilja raznih stvarica za kupanje koje je imala u ormariu, ali iz nekog nepoznatog razloga nije bila u stanju da proe pored neke parfimerije, a da je ne zavede neka svetlucava staklena boica puna neeg plavog, zelenog ili narandastog i uljastog to bi trebalo da obnovi koliinu nekih supstanci koje nije ni znala da treba da ima u svojim porama. Zastala je, pokuavajui da izabere. Neto ruiasto? Neto sa dodatkom vitamina B? Vitamin B12? B13? Stidela se od same pomisli na koliinu kupki sa raznim tipovima vitamina B koju je posedovala. Bilo je tu i gomila raznih vrsta talkova, ulja, gelova, ak i paketia nekih trava oporog mirisa koje su na neki voleban nain bile dobre za neke opskurne delove tela. Moda malo zelenih kristala? Jednog dana, rekla je sebi jo odavno, nee mnogo lupati glavu biranjem, ve e jednostavno u vodu sipati po malo od svega. Kad joj to stvarno bude bilo potrebno. Pomislila je kako je ba sada doao taj trenutak i osetila kako je iznenada preplavljuje talas zadovoljstva. Poela je da stavlja po dve-tri kapi od svega to se nalazilo u ormariu u kadu koja se puila, dok se voda nije pretvorila u blatnjavu elatinastu meavinu boja. Zavrnula je slavinu, otila do svoje tane, vratila se i legla u kadu i leala u njoj zatvorenih oiju, duboko diui puna tri minuta, pre nego to je konano posvetila panju papiriu koji je ponela sa sobom iz bolnice. Na njemu je bila jedna jedina re, i to ona koju je jedva uspela da izvue iz neobino suzdrane mlade bolniarke koja joj je jutros merila temperaturu. Kejt ju je ispitivala o onom velikom oveku. Onom koga je srela na aerodromu i ije je telo videla u susednoj sobi u bolnici kasno nou. O, ne, rekla je bolniarka, nije mrtav. Samo je u nekoj vrsti kome. Da li bi mogla da ga vidi? Kako se on zove? Pokuala je da ispituje ravnodunim tonom, kao uzgred, a to nije bio trik koji se lako da izvesti s toplomerom u ustima, pa uopte nije bila sigurna da lije uspela. Bolniarka je samo rekla da ne sme da pria o drugim pacijentima i da ovek ionako nije vie tu, da su ga odveli negde drugde. Dola su ambulantna kola i odvela ga na neko drugo mesto. Kejt je bila prilino iznenaena. Gde su ga odneli? Koje je to drugo mesto? Ali bolniarka nije htela mnogo vie da joj kae, a posle par sekundi ju je pozvala glavna sestra. Pre nego to je otila, rekla je samo jednu re koju je Kejt posle navrljala na paretu papira u koje je sada gledala. Ta re bila je Vuded. Sad kada je bila oputenija, Kejt je pomislila kako joj je to ime odnekud poznato, ali nikako nije mogla da se seti odakle. Istog trenutka kada se setila, vie nije mogla da ostane u kadi, izala je i krenula pravo do telefona, zastavivi se samo da bi isprala sav onaj mulj sa sebe.

DEVETO POGLAVLJE Veliki ovek se probudio i pokuao da pogleda oko sebe, ali nije mogao da podigne glavu. Pokuao je da sedne, ali ni to nije mogao. Imao je oseaj kao da ga je neko super lepkom zalepio za pod, a posle par sekundi, na svoje zaprepaenje, otkrio je i zato je imao takav oseaj. Divljaki je trzao glavom, pri emu su veliki pramenovi njegove plave kose ostajali bolno zalepljeni za pod i gledao oko sebe. Nalazio se unutar neega to je liilo na naputeno skladite, verovatno na gornjem nivou sudei po sumornom komadiu neba koji se video kroz trokave, razbijene prozore. Tavanica je bila visoka i prekrivena mreama koje su istkali pauci, kojima izgleda nije preterano smetalo to se u te mree uglavnom hvatalo neto tronog maltera i praine. Potporni stubovi bili su sklepani od elinih greda sa kojih se krunila stara farba i stajali su na ofucanom hrastovom podu za koji je on oigledno bio zalepljen. U preniku od korak-dva od njegovog golog tela pod je tupo svetlucao u mraku. Iz njega se irio otar zadah od koga curi nos. Nije mogao da veruje. Urlao je od besa, migoljio se i izvijao pokuavajui da se oslobodi, ali je uspeo samo da bolno razvue svoju kou na mestima na kojima je bila vrsto prilepljena za hrastove daske. Ovo mora da je petljavina onog starca. Snano je zabacio glavu u nazad i razvalio pod, od ega mu je zazvonilo u uima. Ponovo je zaurlao i pronaao neko neobino zadovoljstvo u pravljenju to vee besmislene buke. Urlao je dok se eline grede nisu zatresle i dok se ostaci stakla na razbijenim prozorima nisu raspali na jo sitnije komadie. Razjareno je mahao glavom sa jedne strane na drugu i, u jednom trenutku, ugledao je svoj ogromni eki kako lei naslonjen na zidu, svega nekoliko koraka od njega, jednom reju ga je zavrljaio u vazduh, zamahnuo po ogromnoj prostoriji i udarao njime u svaku elinu skelu, dok nije celo skladite poelo da odzvanja kao veliki, pobesneli gong. Jo jedna re i eki je poleteo ka njemu, omaio ga za dlaku i udario direktno u pod, rasturajui drvene daske i malter ispod njih. U mranom prostoru koji se otvorio pod udarcem, teki malj se zavrteo po nekoj zamiljenoj krivulji, dok su svud oko njega padali komadi odvaljenog maltera i tandrkali po betonskom podu prizemlja. Onda je zastao i iz sve snage se naglo zakovitlao ka tavanici, rasturio jednu hrpu iverice i snano udario kroz dasku na podu, na milimetar od stopala velikog oveka. Vinuo se u vazduh i ostao tako da lebdi, kao da se na trenutak naao u besteinskom stanju, a onda se veto okrenuo naopake i zaleteo dole ka hrastovom podu, udario u njega, a onda opet gore, pa dole, buei rupe u podu, stvarajui prsten piljevine oko svog gospodara, dok ovalni deo izbuenog poda nije popustio uz duboki, teki prasak i sruio se u kovitlacu kroz vazduh. Razbio se o pod u kii uta iz koje se pojavila figura velikog oveka, koji se teturao i razmahivao prainu i kaljao. Lea, ruke i noge su mu jo uvek bili prekriveni velikim razvaljenim komadima drvenog poda, ali, bar je mogao slobodno da se kree. Naslonio se dlanovima na zid i divljaki iskaljao neto praine iz plua. Kad se okrenuo, njegov eki je razigrano poleteo kroz vazduh ka njemu, a onda je iznenada veto izbegao njegov stisak i veselo odleprao preko poda, poteravi svojom velikom glavom iskrice iz betona, prevrnuo se uvis i zatim se samozadovoljno parkirao uz najbliu elinu skelu. Ispred njega je iz oblaka praine provirivao obris automata za koka-kolu. Pogledao ga je

samrtno zabrinut i prepun sumnje. Aparat je stajao tu i delovao je nekako prazno i tupo, a na njemu je bila zakaena poruka od njegovog oca u kojoj mu nareuje da prestane da radi to to radi, ta god to bilo. U potpisu je stajalo ,,Zna-ti-ko, ali je to precrtano i napisano je prvo Odin, a zatim, jo veim slovima, Tvoj otac. Odin nikada nije proputao da precizno izrazi svoje miljenje o intelektualnim dostignuima svog sina. Veliki ovek je otkinuo poruku i besno se zagledao u nju. U postskriptumu je pisalo Seti se Velsa. Ne eli valjda ponovo da prolazi kroz sve to. Zguvao je papiri i bacio ga kroz najblii prozor, gde ga je doekao vetar, zavrteo ga i odneo u vis. Uinilo mu se u trenutku da uje neko udno skvianje, ali to je verovatno vetar zvidao izmeu okolnih naputenih zgrada. Otiao je do prozora, svadljivo naduren i zurio napolje. Zalepljen za pod. U ovim godinama. ta je, kog avola, to trebalo da znai? Sagni glavu, pretpostavio je. Ako se sam ne sagne, ja u te pritegnuti. Eto, to je to znailo. Samo se ti spusti na zemlju. Setio se kako mu je stari upravo to rekao za vreme svih onih neprijatnosti sa Fantomom, ratnim mlaznjakom. Zato ne moe jednostavno da se spusti na zemlji? rekao je. Mogao je tano da zamisli starca kako u svojoj slaboumnoj, dobroudnoj zlobi misli da je ba smeno to je uspeo da mu oita lekciju na tako neverovatno bukvalan nain. Bes je poeo pretei da se kovitla u njemu, ali je uspeo da ga potisne. U poslednje vreme dogaale su se veoma zabrinjavajue stvari kadgod bi se razljutio, a imao je neki lo oseaj dok je gledao u automat za koka-kolu da se jo jedna takva stvar sigurno upravo desila. Oseao se bolesno. esto se tako oseao u poslednje vreme, i obavljanje ono malo boanskih dunosti to mu je preostalo smatrao je nemoguim kada se stalno oseao kao da ga titi neka vrsta neprekidnog blaeg oblika gripa. Imao je glavobolje, vrtoglavice i griu savesti i sve mogue probleme koje su tako esto prikazivali u reklamama. ak je imao i zastraujua pomraenja uma kada bi ga obuzeo straan talas besa. Uvek se sjajno zabavljao kad se razbesni. Snani naleti velianstvenog besa bacali su ga kroz ivot. Oseao se ogromno. Oseao se kao da je prosto preplavljen snagom i svetlou i energijom. Uvek je bilo tako mnogo stvari zbog kojih bi mogao da se razbesni neizmeran broj provokacija i izdaja, ljudi koji skrivaju Atlantski okean u njegovoj kacigi, ili bacaju na njega kontinente, ili se napiju i pretvaraju da su drvo. To su stvari zbog kojih zaista moe da se razbesni i da razlupa sve oko sebe. Nekada je bio zadovoljan zbog toga to je Bog Groma. A to se sada pretvorilo u glavobolje, napetost, nervozu, nedefinisanu uznemirenost i oseaj krivice. To su bila neka nova iskustva za jednog boga, i to neprijatna iskustva. Izgleda ko idiot! Glas je zakripao u Torovim uima kao zvuk noktiju koji grebu po kolskoj tabli. To je bio zao, pakostan glas, glas od koga podilaze marci, glas koji lii na jeftinu sintetiku majicu, na jeftine, nacrtane sjajne brkove; jednom reju, glas koji se Toru nije dopadao. I kada je bio u svom najboljem izdanju nikako nije voleo da uje taj glas, a pogotovo ne sad kad potpuno go stoji nasred naputenog skladita sa komadima razvaljenog hrastovog poda na sebi. Ljutito se okrenuo. eleo je da moe da se okrene hladno i dostojanstveno, ali takva strategija nikada nije palila kod ovog stvora, a poto e se on, Tor, na kraju oseati ponieno i ismejano ma koju pozu da zauzme, odluio je bar da zauzme onu koja mu trenutno najvie odgovara. Crno Podnoktom! zagrmeo je, zavitlao maljem kroz vazduh i bacio ga svom silinom, ka siunom stvorenju koje je zadovoljno ualo u senci, na gomili kra, naginjui se malo unapred.

Crno Podnoktom je uhvatio eki i uredno ga spustio na hipu Torove odee koja je leala pored njega. Iskezio se i dozvolio jednom zalutalom snopu sunevih zraka da zasvetluca na njegovim zubima. Ovakve stvari se ne deavaju tek tako, sluajno. Dok je Tor bio u nesvesti. Crno Podnoktom je proveo neko vreme razmiljajui koliko e mu trebati da se povrati, zatim je marljivo pomerio tu hrpu kra ba na tu taku, proverivi visinu i izraunavi taan ugao pod kojim treba da se nagne. Smatrao je sebe pravim profesionalcem na funkciji provokatora. Jesi li mi ti ovo uradio? zaurlao je Tor. Je si li me Tor je traio bilo koji nain na koji e rei zalepio za pod, a da to ne zvui kao zalepio za pod, ali je na kraju pauza predugo trajala i morao je da odustane. zalepio za pod? konano je izgovorio. Poeleo je da nije postavio tako glupo pitanje. Ne trudi se ak ni da mi odgovori! dodao je besno, i poeleo da nije ni to rekao. Tresnuo je nogom u pod i protresao zgradu do temelja, da bi podvukao svoj stav. Ni sam nije znao kakav je to stav, ali je osetio da treba da ga podvue. Malo praine se neno spustilo oko njega. Crno Podnoktom ga je posmatrao onim svojim razigranim, svetlucavim oima. Ja samo izvravam nareenja tvoga oca, rekao je groteskno i poltronski. Meni se ini, ree Tor, da su nareenja moga oca, od kada si ti u njegovoj slubi, postala veoma neobina. Mislim da ti ima lo uticaj na njega. Ne znam tano kakav, ali znam da je uticaj i znam da je ostao je bez sinonima, lo, zakljuio je. Crno Podnoktom je odreagovao kao iguana kojoj se neko upravo poalio na vino. Ja? pobunio se. Kako bi ja mogao da imam ikakav uticaj na tvog oca? Odin je najvei od svih Bogova Asgarda, a ja sam samo njegov verni sluga. Odin kae Uradi to i to i ja uradim. Odin kae Idi tamo i tamo i ja odem. Odin kae Idi i izvuci mog sina debila iz bolnice pre nego to napravi jo neku glupost, i onda ga, nemam pojma, zalepi ga za pod ili tako neto i ja uradim tano onako kako mi on kae. Ja sam samo najponizniji od svih pomonika. I, bez obzira na to koliko je zadatak moda sitan ili poniavajui, Odinova elja je za mene zapovest. Tor nije dovoljno panje posvetio studijama ljudske prirode, a kad smo ve kod toga, ni boanske ili goblinske, tako da mu ba nije ilo u prilog da ulazi u raspravu o tome koliko je taj uticaj moan i kako je svako mogao lako da mu podlegne, a pogotovo jedan izlapeli, razmaeni matori bog. Dobro, onda reci mom ocu ovako, zaurlao je. Reci mu da ja, Tor, Bog Groma, zahtevam da ga vidim. I to ne u onoj njegovoj prokletoj bolnici! Nemam nameru da sedim i prelistavam asopise ili da buljim u iniju sa voem dok njemu nametaju krevet! Reci mu da e se Tor, Bog Groma, sresti sa Odinom, Ocem Bogova Asgarda, veeras, u asu Izazova u Hodnicima Asgarda! Zar opet?, ree Crno Podnoktom, lukavo se osvrnuvi na automat za koka-kolu. Paa, da, ree Tor. Da! ljutito je ponovio. Opet! Crno Podnoktom je tiho uzdahnuo, kao neko ko se pomirio s tim da mora da prima nareenja od temperamentnog glupana i ree: Dobro, rei u mu. Ali ne verujem da e mu ba biti drago kad to uje. To da li e njemu biti drago ili ne, to se tebe ne tie! dernjao se Tor, jo jednom uznemirivi temelje naputenog skladita. To je izmeu mene i mog oca! Ti verovatno misli kako si jako pametan, Crno Podnoktom i kako ja ba i nisam Crno Podnoktom je podigao obrvu. Pripremao se za ovaj momenat. utao je i putao zalutale zrake sunca da se vrzmaju oko njegovih nemirnih oiju. To je bila ona vrsta tiine koja najvie govori.

Ja moda ne znam ta si ti namerio, Crno Podnoktom, i moda ne znam mnogo toga, ali jedno sigurno znam. Znam da sam ja Tor, Bog Groma i da neu dozvoliti da jedan goblin pravi od mene budalu! ,,Pa, nacerio se Crno Podnoktom, sad kad zna dve stvari, pretpostavljam da e biti duplo pametniji. Ne zaboravi da se obue pre nego to izae napolje. Nonalantno je mahnuo ka gomili pored sebe i otiao.

DESETO POGLAVLJE Problem sa prodavnicama koje prodaju stvari kao to su lupe i depni noii lei u tome to se u njima obino prodaje jo gomila fascinantnih sitnica, kao to je ona sasvim neverovatna naprava s kojom je Dirk na kraju zavrio, poto je beznadeno pokuavao da se odlui izmeu noa sa ugraenim Filipsovim rafcigerom, akalicom i hemijskom olovkom i onoga sa ugraenom trinaestozubom testerom i ilom. Na kratko su ga opinile lupe, naroito jedna pozlaena koja uveliava 25 puta, sa vakuumiranim staklom i neunitivom integralnom drkom, kada je Dirk sluajno spazio mali, digitalni Ji ing kalkulator koji ga je potpuno zaneo. Nikada mu ni na kraj pameti ne bi palo da tako neto postoji. Za Dirka je ideja da e se iz potpunog neznanja o postojanju nai u kandama potpune udnje za istim, pa konano stii u posed tako neeg u roku od etrdeset sekundi bila svojevrsno prosvetljenje. Ji ing kakulator je bio loe napravljen. Verovatno je sklopljen u jednoj od onih zemalja jugoistone Azije koja je za Junu Koreju obavljala poslove koje je Juna Koreja odraivala za Japan. U toj zemlji, tehnologija lepljenja oigledno jo nije uznapredovala do faze u kojoj bi stvari bile zaista spojene. Zadnji deo kalkulatora je ve napola otpao i trebalo ga je privrstiti selotejpom. Liio je na najobiniji kalkulator, samo to je ekran bio neto vei kako bi mogle da stanu saete presude kralja Vena za svaki od 64 heksagrama, ali i komentari njegovog sina, vojvode Doua, za svaku liniju svakog heksagrama. Bilo je dosta neobino gledati takve nesvakidanje reenice kako mariraju preko ekrana jednog depnog kalkulatora, s obzirom da je original sa kineskog preveden prvo na japanski i inilo se da je na putu do engleskog proao kroz brojne avanture. Ova naprava je takoe funkcionisala i kao klasian kalkulator, dodue do odreenih granica. Obavljala je sve raunske operacije iji rezultat nije bio vei od 4. Mogla je da izrauna koliko je 1+1 (2), 1+2 (3) i 2+2 (4), pa ak i (3.8729), ali bilo ta to ima vrednost preko 4 jednostavno je bilo predstavljeno kao uti bljesak. Dirk nije bio siguran da li je ovo greka u programiranju ili je to neto izvan granica njegovog shvatanja, ali je i tako bio lud za ovom spravicom, dovoljno lud da za nju da 20 funti u keu. Hvala, gospodine, rekao je vlasnik radnje. To je ba zanimljiva stvar. Mislim da ete biti zadovoljni. Ved jetab, ree Dirk. Drago mi je to to ujem, gospodine1, uzvrati vlasnik. Da li znate da vam je nos slomljen? Dirk je odvojio pogled od svoje nove zanimacije i pogledao ga. ,,Dnab, odgovori nervozno, darabno da dnab. ovek je zadovoljno klimnuo glavom. Samo pitam, zato to veina mojih muterija tako neto verovatno ne bi ni registrovala, objasnio je. Dirk se odseno zahvalio i izjurio napolje. Posle nekoliko minuta smestio se za jedan sto u oku Ajlington kafea, naruio oljicu male, ali jake crne kafe i pokuao da sredi utiske od dananjeg dana. U momentu mu je neto kvrcnulo u glavi i on je znao da e morati da narui i jedno isto tako malo, ali jako pivo, pa je pokuao to da doda svojoj narudbini.

,,a? pitao je konobar sa zift crnom kosom natopljenom briljantinom. Bio je visok, dobro graen, zategnut i previe kul da bi sluao muterije i izgovarao suglasnike. Dirk je ponovio svoju narudbinu, ali, to zbog preglasne muzike u kafiu, to zbog preterano kul konobara, shvatio je da bi bilo bolje da to napie na salveti. Konobar je uvreeno bacio pogled na to i otiao. Dirk je razmenio par prijateljskih pogleda sa devojkom koja je napola itala knjigu za susednim stolom i saaljivo posmatrala itavu scenu. Onda se zavalio u stolici i izvadio na sto svoju nabavku od jutros novine, Ji ing kalkulator i kovertu koju je naao iza okvira sa zlatnom ploom okaenom na zidu u kupatilu Defrija Enstija. Par minuta je tapkao maramicom nos i neno ga pritiskao da vidi koliko boli. Mnogo, ispostavilo se. Uzdahnuo je i ponovo nabio maramicu u dep. Posle nekoliko sekundi pojavio se konobar nosei na tacni omlet sa zainima i jednu kiflu. Dirk mu je objasnio da to nije ono to je naruio, na ta je konobar samo slegnuo ramenima i rekao da to nije njegova greka. Dirk nije imao pojma ta da kae na ovo, i to mu je i rekao. Jo uvek je s tekom mukom govorio. Konobar ga je upitao da li zna da mu je nos razbijen i Dirk ree da dna, hvava da obabedtedu. Onda je konobar poeo da mu pria o svom prijatelju Nilu koji je jednom tako razbio nos i Dirk je rekao da se nada da ga je jedibo bodedo, to je izgleda privelo razgovor kraju. Konobar je pokupio onaj omlet i otiao, zaklevi se da se vie nikada nee vratiti. Kada je devojka koja je sedela za susednim stolom pogledala u stranu, Dirk se nagnuo i uzeo njenu kafu. Bio je siguran da se ovim gestom ne izlae apsolutno nikakvoj opasnosti iz prostog razloga to ona nee moi da veruje ta joj se dogodilo. Sedeo je i pijuckao ve mlaku kafu i poeo da premotava u glavi dogaaje od jutros. Znao je da pre konsultovanja Ji dinga, pa ak i ako je elektronski, treba da bude smiren i da lepo, staloeno sredi svoje misli. Ovo nije bilo ni malo lako. Koliko god se trudio da proisti mozak i razmilja smireno i sabrano, nije bio u stanju da zaustavi Enstijevu glavu koja mu se neprestano vrtela u glavi. Vrtela se nekako s neodobravanjem, kao da upire prstom optube u Dirka. injenica da glava nije imala prst koji bi uperila u Dirka samo je sluila kao kljuni argument u korist optube. Prevrnuo je oima i pokuao da se koncentrie na misteriozni nestanak gospoice Pirs, ali ni to mu ba nije polazilo za rukom. Dok je radila za njega esto je umela da nestane na dva-tri dana, ali novine nikad oko toga nisu pravile frku. Dodue, tad nije bilo nikakvih eksplozija u njenoj blizini, bar on o tome nita nije uo. Nikada nije pomenula da je neto konkretno eksplodiralo. Povrh toga, kad god bi se setio njenog lica, koje je poslednji put video na TV-u u kui Defrija Enstija, misli bi mu momentalno potonule do glave koja se tri sprata nie urno vrtela trideset i tri i jednu treinu puta u minuti. Ovo nije pogodovalo mirnom rasopoloenju koje je traio. Kao ni preglasna muzika u kafiu. Uzdahnuo je i zagledao se u elektronski Ji ing kalkulator. Ukoliko eli da dovede svoje misli u red, onda moda ne bi bilo loe da ih sredi po hronolokom redosledu. Odluio je da usmeri svoj um na poetak dana, pre nego to se ijedna od svih tih uasnih stvari desila, odnosno pre nego to se desila njemu. Prvo ono s friiderom. inilo mu se da se, u poreenju sa svim ostalim, problem sa friiderom sada smeurao na relativno prihvatljive proporcije. Jo uvek je uspevao da izazove blagi gr straha i oseaja krivice,

ali to je, pomislio je, problem s kojim se moe suoiti relativno staloeno. U knjiici sa uputstvom za upotrebu pisalo je da treba jednostavno dobro da se koncentrie na pitanje koje ga mui, da ga zapie na papir, razmisli o njemu, uiva u tiini i, kada postigne unutranji mir i harmoniju sa samim sobom, onda da pritisne crveno dugme. Nije bilo nikakvog crvenog dugmeta na kalkulatoru, ali je zato bilo jedno plavo dugme na kome je pisalo crveno, i Dirk je pretpostavio da je to to. Koncentrisao se na pitanje, onda je potraio neki papiri po depovima, ali ga nije naao. Na kraju je pitanje Da li bi trebalo da kupim nov friider? napisao na salveti. Pomislio je kako bi verovatno mogao da sedi tu celu no dok ne postigne unutranji mir i harmoniju sa samim sobom, pa je odmah pritisnuo plavo dugme na kome je pisalo crveno. U uglu ekrana pojavio se heksagram koji je izgledao upravo ovako:

3:DUN
A onda je preko malog ekrana krenuo ovaj tekst:

,, Komentar kralja Vena: Dun oznaava zaetak potekoa; kao da vlat trave pokuava da nikne iz kamena. Ovo je vreme nepravilnosti i nejasnoa: uzvieni ovek e podesiti svoju meru vrline kao da razmrava upetljane niti. vrstina i ispravnost na kraju e doneti uspeh. Ne treba uriti, a ako je to neophodno, budite oprezni. Pravo vreme za postavljanje prineva na vlast. Linija 6 promene: Komentar vojvode Doua: Konji i koije moraju da se povuku. Pratie ih potoci krvavih suza. Dirk je razmiljao o tome neko vreme, a onda odluio da to, kad se podvue crta, zvui kao glas u korist kupovine novog friidera, to se, o, zapanjujue li sluajnosti, ba poklapalo sa onim za ta je i sam navijao. Usluni telefon se nalazio u jednom mranom uglu kafia gde su konobari nezainteresovano stajali i meusobno se zgledali. Dirk se progurao izmeu njih i pitao se na koga li ga podseaju, pa je konano zakljuio da je u pitanju mala grupa golih mukaraca koja je stajala iza Svete porodice na istoimenoj Mikelanelovoj slici, naizgled ni zbog ega vanijeg osim zbog toga to su mu se poprilino sviali. Pozvao je svog poznanika koji se zvao Nobi Pakston, ili je bar tako tvrdio, koji se bavio drugom stranom medalje poslovanja s belom tehnikom. Dirk je odmah preao na stvar. Dobi, dreba bi fridided. Dirk, uvao sam jedan i ekao na dan kad e mi ga ti traiti. Dirk je smatrao da je to malo verovatno. Damo, meni dreba jedab dobab fridider, Dobi. Ovaj je najbolji, Dirk. Japanski. Sa mikroprocesorom. ta dadi migroprodedor u frididedu, Dobi? Kulira, Dirk. Odmah u poslati momke da ti ga donesu. Moram ustro da ga sklonim iz skladita iz razloga kojima te ne bih gnjavio. Pa, tenim to, Dobi, ali probmem je u tobe to drebutbo disab kod kue. Omoguavanje pristupa u kue u odsustvu vlasnika je jedna iz dijapazona vetina kojima su moji momci blagosloveni. Uzgred budi reeno, obavesti me ako ti posle neto bude falilo u stanu. Bite bi zadovodstvo, Dobi. U tvari, kad bode radmislib, ako du tvoji bobci radpolodeni da node tvari, bogli bi da idnesu boj stari fridided. Treba ga batiti i to to pre. Postarau se za to, Dirk. U tvojoj ulici obino ima po par onih velikih kontejnera. Nego, je 1 ti planira da plati ovaj friider ili da odmah poaljem nekoga da ti slomi obe noge i tako svima utedim i vreme i sekiraciju? Dirk nikada nije bio sto posto siguran kad se Nobi ali, a kad ne, ali nije ba imao nameru da proverava. Obeao je da e mu platiti im se budu videli sledei put. Onda se vidimo uskoro, Dirk, ree Nobi. Uzgred, da li zna da zvui ba kao da ti je neko razbio nos? Usledila je pauza. Alo, Dirk? ree Nobi. A, molib, javio se Dirk, sluab buziku.

Vru krompir, tretalo je u kafiu. Nemoj ga podii, podii, podii, Brzo, prosledi dalje, prosledi dalje, prosledi dalje. Rekao sam, da li zna da zvui ba kao da ti je neko razbio nos? ponovio je Nobi. Dirk je odgovorio da zna, zahvalio se Nobiju to mu je na to ukazao, pozdravio se, stajao zamiljen neko vreme, na brzinu obavio jo nekoliko telefonskih poziva, i krenuo nazad kroz konobare koji su pozirali, da bi pronaao devojku iju kafu je prisvojio kako sedi za njegovim stolom. Zdravo, rekla je znaajno. Dirk je bio ljubazan kao to samo on ume. Naklonio se vrlo utivo, dodirnuo eir i, poto je ovim kupio sebi jo par sekundi da se sabere, zamolio je za dozvolu da sedne za njen sto. Samo izvoli, rekla je velikoduno, to je tvoj sto. Bila je sitna, sa urednom tamnom kosom, od svojih dvadesetpet-est, i ispitivaki je posmatrala polupraznu oljicu kafe koja je stajala na sredini stola. Dirk je seo nasuprot njoj i zavereniki se nadvio preko stola. ,,Predbostavljab, rekao je tiho, da de bidate ta de sa vaob oljicob kafe. Nego ta, ree devojka. To nije drabo, dnate. Stvarno? Da, da. Kafa sa blekob. Holestevol u bleku. Znai tako, samo si brinuo o mom zdravlju. Bitlio sab ja na bnogo toga, ree Dirk. Video si me kako sedim za susednim stolom i pomislilo Eno jedne lepe devojke koja unitava svoje zdravlje. Kako bi bilo da joj pomognem da se spasi od same sebe Ukratko. Da li zna da ti je razbijen nos? Da, darabdo da dnab, odgovorio je ljutito Dirk. Svi be to Pre koliko si ga razbio? upitala je devojka. Radbili du mi ga pre oko dvadesedag biduta. To sam i mislila. Na trenutak zatvori oi. Dirk ju je pogledao sumnjiavo. Dato? ,,U redu je, neu te povrediti, osmehnula se, samo ih ti zatvori. Zbunjeno se namrgodivi, Dirk je na trenutak zatvorio oi. Ba u tom trenutku devojka je ispruila ruku, vrsto ga zgrabila za nos i jako uvrnula. Dirk zamalo nije elsplodirao od bola i zaurlao je toliko glasno da zamalo nije privukao panju konobara. Betide dedna! viknuo je, malo se zateturao od stola i uhvatio se rukama za lice. Ppvogleta betide! O, molim te, smiri se i sedi, rekla je. Dobro, lagala sam da te neu povrediti, ali trebalo bi da je sada ispravljen, kasnije bi te mnogo vie bolelo. Trebalo bi da ode pravo u bolnicu da ti to prepoviju i uvrste. Ja sam bolniarka, znam ta radim. Ili bar mislim da znam. Daj da te pogledam.

Dahui i frfljajui, Dirk je ponovo seo i rukama zaklonio nos. Posle nekoliko dugih sekundi, ponovo je poeo neno da ga bocka, a onda je dozvolio devojci da ga pregleda. Rekla je: Uzgred, ja sam Seli Mils. Obino se predstavim pre nego to sa nekim stupim u fiziki kontakt, ali ponekad, uzdahnula je za to prosto nema vremena. Dirk je opipao prstima obe strane svog nosa. Bitlib da se balo itprabio, rekao je konano. Ispravio, ree Seli. Kai lepo ispravio. Osetie se bolje. Ispravio, ree Dirk. Da, tvarno e boje. ta? Tvarno e boje. Dobro je, rekla je sa olakanjem. ,,U horoskopu je pisalo da e praktino svaka odluka koju danas donesem biti pogrena. Da, pa, ne bi trebalo da verujete u te gluposti, ree Dirk otro. Pa, ne verujem. Pogotovo ne kad ih pie Veliki Zaganza. I ti to ita? Ne. To jest, ne iz istog razloga. Moj razlog je bio pacijent koji je traio da mu proitam njegov horoskop, jutros, ba pre nego to je umro. A koji je tvoj? Paa, to je malo komplikovano. ,,Aha, Seli je bila skeptina. A ta je ovo? To je kalkulator, odgovori Dirk. Nego, ja ne bih vie da vas zadravam. Pa, draga gospoice, veoma sam vam zahvalan na nenosti pri pruanju pomoi, kao i na kafi koju ste mi tako ljubazno ustupili, ali avaj, ivot ide dalje, a siguran sam da vam je raspored nanoenja bolnih telesnih povreda prenatrpan. Naprotiv. Zavrila sam nonu smenu jutros u devet i sve to treba da uradim je da ostanem budna ceo dan kako bih uvee mogla normalno da spavam. Nemam pametnija posla nego da sedim po kafiima i priam sa nepoznatim ljudima. Ali ti, s druge strane, treba da ode u ambulantu to je hitnije mogue. Zapravo, im mi plati raun. Nagnula se ka stolu za kojim je u poetku sedela i uzela raun koji je stajao pored tanjira. Pogledala ga je i odmahnula glavom, sa neodobravanjem. Bojim se da e to biti pet kafa. Bila je to duga no na poslu. Donosili su i odnosili svakakve sluajeve tokom moje smene. Usred noi su jednog to lei u komi odneli na neku privatnu kliniku. Sam bog zna zato su ga nosili u to doba. Samo stvaraju nepotrebnu guvu. Da sam na tvom mestu, ne bih platila ovaj drugi kroasan. Naruila sam ga, ali mi ga uopte nisu doneli. Gurnula je raun Dirku, koji ga je podigao nevoljno uzdiui. Preterano, rekao je, ist lopovluk. A ovih 15% za uslugu, pod ovim okolnostima, je ekvivalentno sprdanjem s nama. Kladim se da mi nee ak ni doneti no. Okrenuo se i pokuao da pozove nekog iz gomile konobara koji su se bakarili meu eernicima u zadnjem delu kafia, bez ozbiljnijih nada u uspeh. Seli Mils je uzela svoj i Dirkov raun i pokuala da ih sabere na Dirkovom kalkulatoru. Izgleda da je ukupan zbir uti bljesak, rekla je. Hvala, ali ja u to uzeti, rekao je Dirk i ljutito se okrenuo, uzevi joj Ji ing kalkulator i

stavivi ga u dep. Nastavio je bezuspeno da mae grupici konobara-pozera. ta e ti uopte no? pitala je Seli. Da otvorim ovo, Dirk joj je mahanuo pred nosom velikom kovertom, obmotanom debelim slojem selotejpa. Ja u ti doneti no, rekla je. Mladi koji je sam sedeo za susednim stolom na trenutak je odvratio pogled, pa se Seli brzo nagnula i maznula njegov no. Va sam dunik, rekao je Dirk i ispruio ruku da uzme no. Ona se izmakla. A ta je u koverti? pitala je. Vi ste jedna neverovatno radoznala i drska mlada dama., uzviknuo je Dirk. ,,A ti si jako udan, rekla je Seli Mils. Samo onoliko koliko treba da budem, rekao je Dirk. Hmpf, ree Seli. ta je u koverti? I dalje nije htela da mu da no. Koverta nije vaa, izjavio je Dirk, ,,i njen sadraj se vas ne tie. Ali, izgleda veoma interesantno. ta je unutra? Pa, to neu saznati dok je ne otvorim! Sumnjiavo ga je pogledala, a onda mu otela kovertu. Zahtevam da mi Dirk nije dovrio svoj zahtev. Kako se ti zove? Zovem se Dentli. Gospodin Dirk Dentli. Znai, ne zove se ni Defri Ensti, a nisi ni jedan od ovih precrtanih? na trenutak se namrtila, gledajui spisak. Ne, nije. ree Dirk. Znai, koverta nije tvoja? Ja to jest Aha! To znai da si ti takoe neverovatno kako ono bee? Radoznao i drzak. Ne kaem da nisam. Ali ja sam privatni detektiv. Ja sam plaen da budem radoznao i drzak. Ne tako esto i obilato koliko bih eleo, ali sam ja ipak, bez obzira na to, radoznao i drzak na profesionalnom planu. Ba tuno. Mislim da je mnogo interesantnije biti radoznao i drzak iz hobija. Znai ti si profesionalac, a ja sam samo amater na olimpijskom nivou. Ne lii mi na privatnog detektiva. Nijedan privatni detektiv ne izgleda kao privatni detektiv. To je glavno pravilo u ovom poslu. Ali, ako nijedan privatni detektiv ne izgleda kao privatni detektiv, kako onda privatni detektiv zna kako ne treba a izgleda? ini mi se da tu postoji problem. Da, ali to ba i nije problem zbog koga ne mogu nou da spavam, Dirk je bio iznerviran. ,,U svakom sluaju, ja i nisam obian privatni detektiv. Moji metodi rada su holistiki, i u pravom smislu te rei, haotini. Ja radim tako to istraujem fundamentalnu isprepletanost svih stvari na svetu. Seli Mils ga je jedva udostojila jednog treptaja.

Svaka estica u univerzumu, nastavio je Dirk staklastog pogleda, zagrejan za tu temu, utie na svaku drugu esticu, ma koliko to bilo neznatno ili posredno. Sve je povezano sa svaim. Lepet krila nekog leptira u Kini moe da utie na putanju uragana iznad Atlantika. Ako bih mogao da razgovaram sa nogom od ovog stola, na nain koji bi imao smisla za mene ili za nogu od stola, ona bi mogla da mi da odgovore na sva mogua pitanja u vezi sa univerzumom. Mogu da uzmem bilo koga, onako potpuno sluajnim odabirom, i da mu postavim bilo koje pitanje koje mi padne na pamet i taj njegov odgovor, ili izostanak odgovora, na neki nain e imati veze sa problemom ije ja reenje traim. Poenta je samo u pravoj interpretaciji. ak i vi, iako sam vas sasvim sluajno sreo, verovatno znate neke stvari koje bi mogle biti od vitalnog znaaja za moju istragu, samo ako bih znao da vam postavim pravo pitanje, a ne znam, i ako me ne bi mrzelo, a mrzi me. Napravio je pauzu, pa ree: Hoete li molim vas da mi date tu kovertu i no? Rekao si to kao da neiji ivot od toga zavisi. Dirk je spustio pogled. Mislim da je bolje rei zavisio je? To je rekao na takav nain da se inilo kao da je na trenutak preko njih preao oblak. Seli Mils je popustila i predala Dirku kovertu i no. Kao da je iznenada izgubila volju. No je bio suvie tup, a sloj selotejpa suvie debeo. Dirk se nekoliko sekundi borio sa njim, ali nije mogao da ga presee. Umoran i razdraen seo je nazad na stolicu. Idem da ih pitam da li imaju neto otrije. Zgrabio je kovertu i ustao. Trebalo bi da ode da ti srede taj nos, tiho je rekla Seli. ,,Hvala, ree Dirk, napravivi blagi naklon ka njoj. Uzeo je raune i krenuo da obie izlobu konobara koja je bila postavljena u zadnjem delu kafia. Naiao je na izvesnu hladnou kada je odbio da uvea onih dodatnih 15% za usluge bilo kakvim dodatnim dobrovoljnim znakom da je zadovoljan uslugom, pa mu je reeno da je to jedina vrsta noeva koje imaju, i to je bilo to. Dirk se zahvalio i krenuo ka izlazu. Na njegovoj stolici sedeo je mladi kome je Seli maznula no i priao sa njom. Dirk joj je klimnuo glavom, ali je bila suvie zaokupljena razgovorom sa svojim novim prijateljem, da ga nije ni primetila. u komi, priala je, koga su usred noi morali da odnesu u neku privatnu bolnicu. Sam bog zna zato je to moralo ba tada da se obavi. Samo stvaraju nepotrebnu frku. Izvini to te gnjavim ovom priom, ali taj pacijent je imao svoj sopstveni automat za koka-kolu i eki u sobi. Mislim, to je okej u nekoj privatnoj bolnici, ali u maloj dravnoj bolnici To me sve jako zamara, a ja puno priam kad sam umorna. Budi ljubazan pa me obavesti ako se iz ista mira samo sruim na pod. Dirk je nastavio dalje, ali je onda primetio knjigu koju je Seli Mils itala pre nego to su se upoznali, i neto na njoj mu je zapelo za oko. To je bila velika knjiga, pod naslovom Bei koliko te noge nose. U stvari, to je bila ogromna knjiga, sa magareim uima i vie je liila na rascvetalo lisnato testo nego na knjigu. Na donjoj polovini naslovne strane bilo je ono uobiajeno, ena u maloj crnoj haljini uokvirena siluetom pitolja, dok je celu gornju polovinu zauzimalo ime pisca, Hauarda Bela, napisano srebrnim reljefnim slovima. Dirku nije ba odmah bilo jasno ta je to to mu je zapelo za oko kod ove knjige, ali je znao da to ima veze sa nekim detaljem sa korice. Oprezno je bacio pogled na devojku iju kafu je pozajmio i

ijih je pet kafa i dva kroasana, drugi nepojeden, jer joj nije ni doneen, zatim platio. U trenutku kad ona nije gledala na tu stranu, Dirk je pozajmio i njenu knjigu i stavio je u dep konog mantila. Zakoraio je na ulicu, na kojoj se iz vedra neba na njega stutio orao i naterao ga da istri pred jednog biciklistu, koji ga je kleo i psovao sa neke moralne visine na kojoj, izgleda, opstaju samo biciklisti.

JEDANAESTO POGLAVLJE Na dobro odravanom paretu zemlje, na periferiji jednog dobro odravanog seoceta u dobro odravanom Kotsvoldsu, zaustavio se jedan ne tako dobro odravan auto. To je bio jedan oronuli Sitroen 2CV koji je imao jednog brinog, i tri samoubistveno nepaljiva biva vlasnika. Uzbrdo se popeo tako nevoljno, kao da je sve to trai od ivota da ga ostave u nekom mirnom jarku, pored jedne od oblinjih poljana i tu mu dozvole da uiva u blagoslovenoj naputenosti, a oni mu, umesto toga trae da se odvue sve do vrha po nekom ljunkovitom putu, posle ega e, bez sumnje, traiti od njega i da se istim vrati nazad, a zbog ega to je ve potpuno prevazilazilo granice njegove mate. Zaustavio se pred elegantnim kamenim ulazom u glavnu zgradu i poeo polako da breke u nazad, dok njegov vlasnik nije naglo povukao runu, a auto ispustio jedno pridavljeno iik. Vrata su se mlitavo otvorila, opasno landarajui na jednoj jedinoj arki, kada se iz auta pomolio onakav par nogu kakav urednici filmske muzike ne mogu ni da zamisle, a da ne osete potrebu da preko njih nalepe solo saksofon, iz razloga sasvim nerazumljivih bilo kome do njima samima. Meutim, u ovom sluaju, zvuke saksofona bi nadjaale vibracije drombulja, koje bi isti taj urednik sasvim sigurno prilepio automobilu koji dahe uzbrdo. Vlasnica ovog para nogu pratila ih je na uobiajen nain, neno je zatvorila vrata od auta i zaputila se ka zgradi. Auto je ostao parkiran ispred. Posle nekoliko minuta izaao je portir i poeo da ga razgleda, na licu mu se pojavio izraz pun neodobravanja, a potom se, poto nije mogao nita pametnije da uradi, vratio unutra. Malo kasnije, Kejt su uveli u kancelariju gospodina Ralfa Stendia, glavnog psihologa i jednog od upravnika Vuded bolnice, koji je upravo zavravao telefonski razgovor. Da, istina je, govorio je, ponekad i neobino inteligentna i osetljiva deca mogu da deluju glupo. Ali, gospoo Benson, i glupa deca ponekad takoe deluju glupo. Mislim da bi trebalo da uzmete i to u obzir. Znam da je to veoma bolno, da. Do vienja, gospoo Benson. Sklonio je telefon u jednu fioku radnog stola i nekoliko sekundi proveo u sabiranju svojih misli, pre nego to je podigao pogled. Najavili ste se prilino kasno, gospoicemmm, ehter, konano joj se obratio. U stvari, on je rekao Najavili ste se prilino kasno, gospoicemmm a onda je napravio malu pauzu i zavirio u neku drugu fioku svog radnog stola pre nego to je izgovorio ehter. Kejt se uinilo da je jako neobino to imena svojih posetilaca dri u fioci, ali je bilo oigledno da ne voli da njegov fin, ali vrst, crni sto bude pretrpan, jer na njemu nije bilo apsolutno nieg. Bio je potpuno prazan, kao uostalom i svaka druga povrina u njegovoj kancelariji. Nieg nije bilo ni na malom urednom stolu izraenom u kombinaciji stakla i elika koji je bio smeten tano izmeu dve Barselona stolice1. Nieg nije bilo ni na vrhu na oko skupih ormaria za fascikle u dnu sobe. Polica za knjige nije bilo ako je i bilo nekih knjiga, one su verovatno bile sakrivene iza belih vrata velikih bezlinih zidnih ormara pa iako je na zidu visio jedan obian crni ram, to je verovatno bilo samo privremeno odstupanje, poto u njemu nije bilo slike. Kejt je zbunjeno gledala oko sebe.

Zar vi ovde nemate nikakve ukrase, gospodine Stendi? upitala je. On je na momenat ustuknuo zbog njene transatlantske neposrednosti, ali onda joj je odgovorio. Naravno da imam ukrase, rekao je i otvorio jo jednu fioku. Iz nje je izvadio malo porcelansko mae koje se igra sa klupkom vune i odluno ga stavio na sto. Kao psiholog, ja sam svestan znaajne uloge koju ukrasi igraju u ovekovom ivotu, izjavio je. Vratio je figuricu od porcelana u fioku i zatvorio uz jedno glatko klik. Da preemo na stvar. Stavio je ruke na sto i ispitivaki je posmatrao. Ba lepo od vas to ste pristali da me primite ovako brzo Da, da, to smo ve ustanovili. ali, znate ve kakvi su nam rokovi u novinama. ,,O novinama znam bar onoliko koliko bih eleo, gospoicemmm Ponovo je otvorio fioku. Gospoice ehter, ali Pa, to je samo delimino razlog zbog ega sam dola kod vas, armantno je slagala Kejt. Znam da ste vi ovde dobili neki neeljeni publicitet, pa sam pomislila da bi prilika da govorite o nekim malo lepim aspektima poslovanja Vuded bolnice bila dobrodola. Slatko mu se nasmeila. Primio sam vas samo zato to imate dobre preporuke od mog prijatelja i kolege, gospodina mmm Frenklina, Alana Frenklina, doapnula je Kejt, kako bi potedela psihologa ponovnog otvaranja fioke. Alan Frenklin je bio psihoterapeut kod koga je Kejt par puta otila na seansu posle gubitka Luka, svog mua. On ju je upozorio da je Stendi, iako izvrstan u svom poslu, malo neobian, ak i po visokim kriterijumima njihove profesije. ,,Frenklin, ponovio je Stendi, samo zato sam pristao da vas primim. Inae, odmah da vas upozorim, ako u novinama proitam bilo kakvu la slinu onoj Neto smrdi u Vudedu kao posledicu ovog razgovora, ja u, ja u takva u dela sve poiniti jo uvek ne znam kakva ali od njih e se uasnuti cela Zemlja,ree Kejt vedro. Stendi je zakiljio oima. Kralj Lir, drugi in, etvrta scena, ree. Mislim da ete se uveriti da nije cela, nego sva. Znate ta, mislim da ste u pravu, uzvrati Kejt. Hvala ti, Alane, pomislila je. Nasmeila se Stendiu koji se opustio do zadovoljne superiornosti. udno, pomislila je Kejt, kako je ljude koji imaju potrebu da ikaniraju, najlake vrteti oko malog prsta. ta biste vi, gospoice ehter, eleli tano da znate? Pretpostavimo da ne znam nita, ree Kejt. Stendi se nasmeio, kao da je eleo da pokae kako mu nijedna druga pretpostavka ne bi pruila vee zadovoljstvo. ,,U redu, ree, Vuded je istraivaka bolnica. Specijalizovani smo za brigu i leenje pacijenata sa neobinim ili do sada jo nepoznatim stanjima, uglavnom na polju psihologije ili

psihijatrije. Novac prikupljamo na razliite naine. Najee jednostavno primamo pacijente na leenje po preterano visokim cenama, koje oni veoma rado plaaju ili se bar veoma rado ale na njih. Oni u stvari nemaju razloga da se ale, jer su pacijenti koji dolaze kod nas dobro upoznati sa razlozima zbog kojih su nae cene tolike. Naravno, za te pare oni imaju pravo i da se ale pravo na prigovaranje je jedna od privilegija koje imaju kod nas. U nekim sluajevima sklapamo specijalne ugovore, prema kojima smo mi jedini naslednici pacijentovog imanja kad on ili ona umre, a za uzvrat, garantujemo njemu ili njoj doivotnu brigu i panju. ,,A onda od toga dajete stipendije ljudima sa izuzetno talentovanim bolestima? Upravo tako. Savreno ste to definisali. Dajemo stipendije ljudima sa izuzetno talentovanim bolestima. Moram to da zapiem. Gospoice Mejhju! Otvorio je fioku u kojoj je oigledno stajao njegov kancelarijski interfon. Kao odgovor na njegov poziv, otvorio se jedan od ormana, koji je, ispostavilo se, vodio u drugu kancelariju ovu pogodnost mora da je smislio neki arhitekta koji ima ideoloku averziju prema vratima. Iz te kancelarije posluno se pojavila jadna mrava ena, prilino bezizraajnog lica, od svojih etrdesetak i kusur. Gospoice Mejhju, ree Gospodin Stendi, mi se bavimo davanjem stipendija ljudima sa izuzetno talentovanim bolestima. ,,U redu, gospodine Stendi, rekla je gospoica Mejhu, vratila se u svoju kancelariju, zatvorivi za sobom vrata. Kejt se pitala nije li to, ipak, orman. Trenutno, zaista imamo nekoliko pacijenata sa stvarno izuzetnim bolestima, ree oduevljeno psiholog. Moda biste eleli da vidite neku od naih trenutnih zvezda? Da, to bi ba bilo interesantno, gospodine Stendi, veoma ste ljubazni, ree Kejt. ,,U ovom poslu morate biti ljubazni, uzvratio je Stendi i samo na trenutak pritisnuo prekida za paljenje osmeha. Kejt je pokuala malo da potisne nestrpljenje iz svog ponaanja. Nije joj se dopao gospodin Stendi, u njemu je poela da nazire nekakvu marsovsku dimenziju. Povrh toga, zanimala ju je jedna jedina stvar da li je bolnica primila novog pacijenta u ranim jutarnjim asovima ili nije, i ako jeste, gde je i da li bi mogla da ga vidi. U poetku je pokuala direktnim obraanjem, ali je naletela na prepreku ve kod obinog telefoniste na centrali, jer nije znala ime osobe za koju se raspituje. Prosto raspitivanje da li kod njih lei visok, zgodan, plavokos mukarac izgleda da je ostavljalo potpuno pogrean utisak. Bar je ona tako mislila. Krai razgovor sa Alanom Frenklinom pruio joj je ovaj, neuporedivo suptilniji pristup. Gospode!, senka sumnje pala je na trenutak gospodinu Stendiu preko lica i on pozva gospoicu Mejhu da izae iz svog ormana. Gospoice Mejhu, ono to sam vam rekao malopre Da, gospodine Stendi? Nadam se da ste shvatili da elim da mi to zapiete? Ne, gospodine Stendi, ali rado u to uiniti. ,,Hvala, rekao je malo napeto. ,,I, poistite malo ovde. Lii na Hteo je da kae da kancelarija lii na svinjac, ali ga je isfrustrirala njena bolnika sterilnost. Samo vi poistite, zavrio je reenicu. Da, gospodine Stendi. Psiholog je odseno klimnuo glavom, obrisao nepostojeu trunicu praine sa stola, jo jednom

ukljuio svoj osmeh, uputio ga Kejt, iskljuio ga, a onda ju je otpratio napolje iz kancelarije, u hodnik savreno pedantno postavljen tepihom krem boje od koga je svako ko bi stao na njega doivljavao elektro-okove. Evo, vidite, ree Stendi, pokazujui rukom na deo zida pored kojeg su prolazili, ali njoj nije bilo ba jasno ta je to to on eli da ona vidi ili ta to ona iz toga treba da zakljui. ,,I ovo, rekao je, pokazujui na arke od vrata. Ah! dodao je, kad su se vrata otvorila prema njima. Kejt je sa iznenaenjem shvatila da joj zaigra srce svaki put kad se otvore neka vrata. Ovakvo ponaanje nije oekivala od jedne iskusne njujorke novinarke, iako ne ivi u Njujorku i pie samo neke putopisne lanke u asopisima. Ipak, nije bilo u redu da trai krupnog plavokosog oveka svaki put kad se vrata otvore. Nije bilo krupnog i plavokosog oveka. Umesto njega ugledala je devojicu, sa kosom boje peska, staru oko deset godina koju su okolo gurali u invalidskim kolicima. Izgledala je dosta bledo, bolesno i povueno i brbljala je neto sebi u bradu. ta god bilo to to je brbrljala, zabrinjavalo ju je i nerviralo, pa je poskakivala u kolicima tamo-ovamo kao da eli da pobegne od rei koje joj silaze sa usana. Ovaj prizor je istog trena dirnuo Kejt, pa je instinktivno zamolila medicinsku sestru koja je gurala devojicina kolica da stane. unula je i neno se zagledala u devojicu, to kao da je malo odobrovoljilo sestru, ali ne i gospodina Stendia. Kejt nije pokuavala da privue devojicinu panju, samo joj je pruila jedan iskren, prijateljski, topao osmeh da vidi da li e joj ona uzvratiti, ali devojica ili nije htela ili nije mogla. Njena usta su se neprestano pomerala, kao da vode zaseban ivot, nezavisan od ostatka njenog lica. Sad kad ju je pogledala izbliza, Kejt je pomislila kako devojica ne izgleda toliko bolesno koliko izgleda iznureno, zlostavljano i kao da joj se sve neopisivo smuilo. Trebalo joj je malo odmora, malo mira, ali njena su usta nastavila da rade. Na trenutak su im se pogledi sreli i Kejt je u njenim oima proitala neto kao Izvini, ali ja ne mogu nita dok ovo ne proe. Devojica je duboko uzdahnula, rezignirano sklopila napola oi i nastavila sa svojim nemilosrdnim tihim mrmljanjem. Kejt se malo nagnula ka njoj ne bi li moda uspela da razazna koju re, ali nije. Ispitivaki je pogledala gospodina Stendia. Cene na berzi, ree on jednostavno. Kejt je bila zapanjena. Jueranje, na alost, suvo je dodao. Kejt se lecnula zbog tako uasnog tumaenja njene reakcije i brzo ponovo pogledala u devojicu da bi sakrila svoju zbunjenost. Hoete da kaete da, pitala je, ona samo sedi ovako i deklamuje jueranje stanje na berzi?. Devojica je prela pogledom preko Kejt. ,,Da, odgovori Stendi. Uzeli smo nekoga ko zna da ita sa usana da bismo otkrili o emu se radi. Svi smo, naravno, bili veoma uzbueni zbog toga, ali detaljnijim ispitivanjem otkrili smo da je u pitanju jueranje stanje na berzi, pa smo se malo razoarali. To i nije preterano znaajan sluaj. Poremeaj ponaanja. Bilo bi moda interesantno znati zato ona to radi, ali ekajte malo, rekla je Kejt, pokuavi da zvui zainteresovano, a ne potpuno uasnuto, hoete da kaete da ona stalno iznova ponavlja ta? stare cene na berzi, ili Ne. To je, vidite, vrlo interesantno. Ona prilino ide u korak sa deavanjima na berzi u toku

jednog dana. Ali sa dvadeset i etiri sata zakanjenja. Ali, to je zaista neobino, zar ne? O, da. Kakav podvig. Podvig? Pa, s obzirom da su takve informacije lako dostupne, kao naunik, ja moram ovo da tumaim na najrealniji nain jednostavno je dola do njih sasvim uobiajenim kanalima. Nema potrebe tumaiti ovaj sluaj kroz prizmu neeg natprirodnog ili paranormalnog. Okamovo seivo2. Nepotrebno je uveavati broj entiteta. Ali, je 1 nju neko ikada video da ita novine ili da sedi kraj telefona i neto zapisuje? Pogledala je u sestru koja je samo glupo odmahivala glavom. Ne, niko je zaista nije uhvatio da to radi, odvrati Stendi. Kao to rekoh, kakav podvig. Siguran sam da bi neki maioniar mogao da nam objasni kako joj to polazi za rukom. Jeste li pitali nekog? Ne. Ne druim se sa takvim ljudima. Vi stvarno mislite da je mogue da ona to namemo radi? insistirala je Kejt. Verujte mi, kad biste poznavali ljude kao to ih ja poznajem, gospoicehuh i vi biste verovali u mnogo toga, ree Stendi, svojim najuverljivijim profesionalnim tonom. Kejt je gledala u umorno, jadno devojicino lice i utala. Trebalo bi da razumete da mi moramo biti racionalni u vezi sa ovim. Da se radi o sutranjim cenama na berzi, stvar bi bila drugaija. To bi bio fenomen potpuno drugaijeg karaktera, koji bi zahtevao i zasluivao najveu panju i ispitivanje. I, siguran sam da ne bi bilo problema oko obezbeivanja sredstava za to. U stvari, u tom sluaju ne bi bilo nikakvih problema. Jasno mi je, ree Kejt. Sve joj je bilo jasno. Ustala je, pomalo kruto, i namestila suknju. ,,Pa, rekla je i malo se stidela sebe, ,,ko je va najnoviji pacijent? Ko je poslednji stigao? Stresla se zbog tupave izlinosti ovog pitanja, ali se setila da je dola u ulozi novinara, tako da im to nee delovati neobino. Stendi je odmahnuo rukom bolniarki i ona je nastavila da gura kolica sa svojim jadnim tovarom. Kejt je jo jednom bacila pogled na devojicu, a onda je krenula za Stendiom kroz vrata koja su vodila u sledei hodnik potpuno identian kao prethodni. Evo, vidite, opet je rekao Stendi, to se izgleda ovog puta odnosilo na ram od prozora. ,,I ovo, pokazivao je rukom na svetlo. On je oigledno preuo njeno pitanje ili ga je namerno ignorisao. A moda, pomislila je Kejt, moda se samo odnosio prema tom pitanju sa prezirom koje je i zasluivalo. Odjednom joj je sinulo ta bi sve to Evo, vidite i I ovo trebalo da znai. Traio je od nje da se divi kvalitetu enterijera. Okviri od prozora bili su fino izraeni i lepo ofarbani; svetiljke su bile od tekog, matiranog metala, verovatno niklovane itd. Zaista predivno, rekla je prilagoavajui se situaciji, a onda je primetila kako to udno zvui kada se izgovori njenim amerikim akcentom. Ba vam je lepo ovde, dodala je, mislei da e on time biti zadovoljan. I bila je u pravu. Preplavio ga je talas zadovoljstva. Mi volimo da kaemo kako je ovo jedna kvalitetna i brina sredina, rekao je.

Verovatno mnogo njih eli da doe kod vas, dodala je Kejt, vraajui se na svoju temu. Koliko esto primate nove pacijente? Kad je poslednji put Levom rukom je zaustavila svoju desnu kojom je u tom trenutku htela da se zadavi. Vrata pored kojih su prolazili bila su malo odkrinuta, pa je pokuala da nenametljivo zaviri unutra. Dobro, dobro, pogledaemo ta tu ima, rekao je on i odmah irom otvorio vrata neega to se ispostavilo da je neki sobiak. Ah, da, Stendi je prepoznao pacijenta. U sobi je leala jo jedna ne-krupna i ne-plavokosa osoba. Kejt je poela da doivljava ovu posetu kao jedno emocionalno iscrpljujue iskustvo, a imala je oseaj da se u tom smislu nita nee popraviti. ovek koji je sedeo na stolici dok mu je bolniar nametao krevet bio je duboko i uznemiravajue daleko najrazbarueniji ovek koga je Kejt videla u ivotu. U stvari, samo je njegova kosa bila razbaruena, ali razbaruena u tolikoj meri da se inilo da je za sobom u haos povukla i celo njegovo izdueno lice. inilo se da je sasvim zadovoljan to tu sedi, ali bilo je neke ogromne praznine u tom njegovom zadovoljstvu bukvalno se inila da je zadovoljan apsolutno niim. Ispred njegovog lica visilo je oko pola metra potpuno praznog prostora, a njegovo zadovoljstvo, poticalo je iz zurenja u to, ako je uopte odnekud poticalo. Takoe je bilo primetno da on neto eka. Bilo da je to neto to moe svakog trenutka da se dogodi ili moda sledee nedelje, ili neto to e se dogoditi malo poto se zaledi pakao, ili ak kad budu proradili telefoni u britanskim javnim govornicama, uopte nije bilo vano, jer se inilo da je njemu svejedno. Ako se dogodi, on je spreman, a ako ne on je zadovoljan. Za Kejt je ovakva vrsta zadovoljstva bila skoro nepodnoljivo uznemirujua. ta mu je? pitala je tiho, a onda je u trenutku shvatila da se ponaa kao da on nije prisutan, iako bi moda mogao sasvim normalno da govori u svoje ime. I zaista, on je u tom trenutku progovorio. O, aa, zdravo, ree. Okej, da, hvala. Pa, zdravo, odgovorila je mada joj se uinilo da se to ba i ne uklapa. Ili se moda nije uklapalo ono to je rekao on. Stendi joj je pokretom ruke dao do znanja da treba da uti. ,,Ee, pa, moe jedan evrek, rekao je zadovoljni ovek. Rekao je to nekako ravno kao da mu je neko dao da proita tu reenicu. Moe i malo soka, dodao je. Okej, hvala. Onda se opustio i vratio u stanje praznog iekivanja. Veoma neobino stanje, ree Stendi, hou da kaem da moemo samo da verujemo da je savreno jedinstveno. Ja svakako nikada nisam uo za neto slino. Utvrivanje da li je to ono to izgleda da jeste, takoe se pokazalo praktino nemoguim, tako da smo, na moju sreu, poteeni neprijatnosti pokuaja da imenujemo ovakav poremeaj. Da vratim gospodina Elvsa u krevet? pitao je bolniar Stendia. Stendi je klimnuo glavom. Nije troio rei na podreene. Bolniar se sagnuo da se obrati pacijentu. Gospodine Elvs?, rekao je tiho. Gospodin Elvs je izgledao kao da se prenuo iz svoje sanjarije.

Mmmm? promrmljao je i odjednom pogledao oko sebe. Delovao je zbunjeno. O! O? ta? rekao je smueno. Da li elite da vam pomognem da se vratite u krevet? ,,Oh. Oh, da, hvala. Ba ste ljubazni. Iako vidno zbunjen i oamuen, gospodin Elvs se bez problema popeo nazad u krevet, a bolniar je bio tu samo da mu prui ohrabrenje i utehu. Kada se gospodin Elvs lepo namestio, bolniar je utivo klimnuo glavom Stendiu i Kejt i izaao. Gospodin Elvs se istog momenta vratio u svoje transoliko stanje, leei poduprt gomilom jastuka. Glava mu je malo pala unapred, tako da je buljio u svoje koato koleno koje je tralo ispod prekrivaa. Pozovite mi Njujork, ree. Kejt je bacila zbunjen pogled na Stendia, nadajui se nekom objanjenju, ali ga nije dobila. Oh, okej,ree gospodin Elvs, ide 541 pa neto. Saekajte. Izgovorio je preostale etiri cifre telefonskog broja hladnim, ravnim tonom. ta se ovde deava? konano je pitala Kejt. Trebalo nam je dosta vremena da to otkrijemo. I, sasvim sluajno smo otkrili. Onaj TV Pokazao je na mali portabl TV koji je stajao pored kreveta. je bio ukljuen i prikazivao se neki od onih kontakt programa, uivo. Veoma neobina stvar. Gospodin Elvs je gunao neto kako mrzi BBC ne znam da li je to bilo na BBC-ju, moda je bilo na nekom od onih novih kanala kojih sada ima i izraavao je svoje miljenje o voditelju, rekao je da ga smatra nekom vrstom rektuma, govorio je i da bi voleo da je ve sve gotovo i da e, naravno, doi, a onda je odjednom ono to on govori i ono to se uje sa TV-a na neki neverovatan nain poelo da se poklapa. Ne razumem. ree Kejt. Ne udi me, ree Stendi. Sve to je Elvs tada rekao, trenutak kasnije bi na TV-u izgovorio i gospodin po imenu Dastin Hofman. Izgleda da ovaj ovde g. Elvs zna sve to e gospodin Hofman rei samo koji momenat pre nego to e to rei. Bojim se da gospodinu Hofmanu ne bi ba bilo drago da to uje. Pokuali smo nekoliko puta da upozorimo tog gospodina na postojanje tog problema, ali se ispostavilo da je prilino teko doi do njega. ta se kog avola ovde deava? mimo je pitao gospodin Elvs. Gospodin Hofman trenutno snima neki film, na zapadnoj obali Amerike. Pogledao je na sat. Mislim da se sad verovatno probudio i da obavlja jutarnje telefonske razgovore, dodao je. Kejt je zapanjeno gledala as u Stendia, as u udnovatog gospodina Elvsa. Koliko dugo je on ovakav? Oko pet godina, ini mi se. Poelo je iz ista mira. Jednog dana je sedeo i veerao sa porodicom kao i obino, kad je iznenada poeo da se ali na svoju prikolicu. Odmah posle toga poeo je da pria kako je neko pucao na njega iz pitolja i kako je pogoen. Onda je celu no priao u snu, stalno ponavljajui jedne te iste besmislene reenice i jo je spomenuo kako ne smatra da su bogznakako napisane. Za njegovu porodicu to je bio veoma teak period, moete misliti iveti sa jednim takvim glumcem perfekcionistom, a da toga niste ni svesni. Sada deluje vrlo iznenaujue koliko im je vremena trebalo da shvate o emu se radi. Pogotovo zato to ih je jednom probudio rano ujutro da se zahvali njima, producentu i reiseru za svog Oskara.

Kejt, koja jo nije shvatila da je ovo tek zatije pred buru, grekom je pomislila da je upravo dostigla vrhunac oka. Siroti ovek, proaputala je. Kakav bedan oseaj. On ivi samo kao neija senka. Mislim da ga nita ne boli. inilo se kao da je g. Elvs tiho vodio neku unu raspravu, koja je ukljuivala rei kao to su bodovi, ukupan iznos, profiti i limuzina. Ali ovo je veoma neobino, zar ne? ree Kejt. On u stvari izgovara te rei samo nekoliko sekundi pre Dastina Hofmana? To je, naravno, samo pretpostavka. Imamo samo nekoliko jasnih potvrda tog poklapanja, ali nismo imali priliku da sprovedemo podrobnije istraivanje. Ne smemo, ipak, smetnuti s uma da ti dokazi i nisu naroito pouzdani i da bi mogli biti rezultat puke sluajnosti. Ostatak bi mogao biti samo plod jedne sloene fantazije. Ali, ako uporedimo ovaj sluaj sa sluajem one devojice koju smo upravo videli Ah, pa to ne moemo da uradimo. Vidite, mi moramo da razmatramo svaki sluaj posebno. Ali, oboje ive u istom svetu Da, ali daju razliite rezultate. Ako bi g. Elvs davao neka znaajnija predvianja kao na primer ko e biti sledei predsednik Sovjetskog Saveza ili, jo bolje, ko e biti sledei predsednik Amerike, onda je jasno da bi se i bezbednost dovela u pitanje, pa bi pitanje ta je, a ta nije koincidencija i fantazija imalo smisla, ali poto se radi samo o obinom glumcu to jest, glumcu koji nema nikakve politike aspiracije mislim da bi trebalo da se drimo strogih naunih principa. Tako da je, dodao je i krenuo, povukavi Kejt sa sobom, u sluaju g. Elvsa i one kako-sezvae, armantne devojice u kolicima, vrlo mogue da ne moemo ba mnogo da im pomognemo, a moramo da uvamo svoje kapacitete za neke zahtevnije sluajeve. Kejt nije znala ta da kae na sve ovo, pa je samo utke kiptela. ,,E, a sada imamo jedan mnogo interesantniji i perspektivniji sluaj, ree Stendi dok je prolazio kroz jo jedan par bolnikih vrata. Kejt se trudila da se kontrolie, ali ak je i neko tako marsovski neosetljiv kao g. Stendi mogao da vidi da ga publika ne prati ba najpomnije. Malo dodatne osornosti i nestrpljenja uunjalo se u njegov stav i udruilo snage sa ogromnom koliinom osornosti i nestrpljenja koja je ve bila tu. Nekoliko sekundi su u tiini prolazili kroz hodnik. Kejt je pokuavala da nae neki drugi nain da nonalantno nametne temu svee pristiglih pacijenata, ali je bila primorana da shvati da se ne moe tri puta za redom nametati ista tema, a da se ne izgubi ta kljuna nonalantna nota. Trudila se da to diskretnije zaviri kroz svaka vrata pored kojih su proli, ali veina ih je bila dobro zatvorena, a ona otvorena nisu otkrivala nita interesantno. Bacila je pogled kroz prozor pored koga su prolazili i ugledala kombi kako ulazi u zadnje dvorite. Taj kombi joj je privukao panju, jer oigledno nije bio ni kombi neke pekare, niti neke perionice vea. Takve firme vole da se reklamiraju i na svom kombiju obino imaju Pekara ili Pranje vea, dok na ovom nije pisalo apsolutno nita. Ovaj nije imao ta da kae i to je rekao jasno i glasno. To je bio veliki, ozbiljan kombi, na ivici da bude pravi kamion, i bio je ofarban u metalik tamno sivu boju. Podsetio je Kejt na one olovno sive teretne kamione to iz Albanije grme kroz Bugarsku i Jugoslaviju i na kojima samo sa strane pie Albanija. Uvek se pitala ta bi to Albanci mogli da izvoze na tako tajnovit nain, ali kada se malo raspitala saznala je da oni mogu samo da izvoze struju

 to, koliko se seala sa asova fizike u srednjoj koli, nije ba moglo da se eta naokolo u kamionima. Taj veliki kombi ozbiljnog izgleda je iao u rikverc ka stranjem ulazu u bolnicu. ta god da je ovaj kombi nosio, pomislila je Kejt, doao je ili da to isporui ili da to pokupi odavde. Krenula je dalje. Malo kasnije, Stendi je doao do jednih vrata, lagano pokucao i radoznalo zavirio unutra. Dao je znak Kejt da ga prati. Ovo je bila jedna potpuno drugaija soba. Odmah iza vrata bila je neka vrsta predsoblja sa velikim prozorom koji gleda u glavnu sobu. Ove dve prostorije su, oigledno, imale izmeu sebe zvunu izolaciju, jer je predsoblje bilo zatrpano opremom za nadgledanje i kompjuterima, meu kojima nije bilo nijednog koji nije zujao neto sebi u bradu, a u glavnoj sobi je na krevetu leala neka ena i spavala. Gospoa Elspet Mej, ree Stendi kao da predstavlja nekog jako znaajnog. Njena soba je bez sumnje bila jedna od boljih prostrana i udobno i skupo nametena. Svuda je bilo sveeg cvea, a stoi pored kreveta na kome je stajao trikeraj gospoe Mej bio je od mahagonija. Ona sama bila je elegantno popunjena, sredovena dama sa srebrnkastom kosom i spavala je naslonjena na gomilu jastuka, u ruiastom vunenom demperu na raskopavanje. Malo posle Kejt je primetila da ova dama iako spava, uopte nije neaktivna. Glava joj je spokojno leala ne jastucima, sklopljenih oiju, ali je u desnoj ruci drala olovku i ustro pisala neto na velikom bloku koji je stajao pored. Ruka, isto kao i usta devojice u kolicima, kao da je vodila zaseban, grozniavo zauzet ivot. Na elu gospoe Mej bilo je privreno par ruiastih elektroda i Kejt je pretpostavila da pomou njih dobijaju neke rezultate koje iitavaju sa ekrana kompjutera. Dva mukarca i ena u belom sedeli su i nadzirali opremu, a medicinska sestra ju je gledala kroz prozor. Stendi je sa njom razmenio par rei u vezi sa stanjem pacijentkinje i svi su se sloili da je odlino. Kejt nije mogla da se otme utisku da bi trebalo da zna ko je gospoa Mej, ali nije, pa je bila primorana da pita. Ona je medijum, ree Stendi pomalo ljutito, pretpostavio sam da bi to trebalo znate. Medijum udnovatih moi. Trenutno je u transu i zauzeta je automatskim zapisivanjem. Neko joj diktira. Svaki deo tog diktata je praktino od neprocenjive vrednosti. Niste uli za nju? Kejt je priznala da nije. Ali sigurno ste uli za onu damu to je tvrdila da su joj Mocart, Betoven u ubert diktirali muziku? Da, ula sam za to. Bilo je dosta lanaka o njoj u kolor- dodacima, pre par godina. Njene tvrdnje su bile, pa, recimo interesantne, ako vas zanimaju takve stvari. Ta muzika je sigurno vie liila na neto to bi bilo koji od te gospode mogao da napie na brzinu, onako pre doruka, nego na neto to bi se moglo oekivati od jedne muziki neobrazovane sredovene domaice. Kejt nije mogla da dozvoli ovakvu prepotentnost. To je prilino ovinistiko stanovite, rekla je, Dord Eliot je bila sredovena domaica. Da, da, rekao je Stendi nervozno, ali njoj nije diktirao muziku preminuli V olfgang Amadeus. To sam hteo da kaem. Molim vas da pratite logiku onoga to govorim i da ne upliete nebitne stvari. Da sam i na trenutak pomislio da bi primer Dord Eliot mogao da ima ikakve veze sa temom naeg razgovora, budite uvereni da bih je i sam spomenuo. Gde sam ono stao?

Ne znam. Mejbel. Doris? Zar se tako zvala? Zovimo je Mejbel. Poenta je u tome to je najlaki nain reavanja njenog problema bio jednostavno ignorisanje. Nita naroito bitno nije zavisilo od toga. Nekoliko koncerata. Drugorazredni materijal. Ali ovde, ovde imamo neto sasvim drugaije. Ovo poslednje je izgovorio skoro apatom i okrenuo se ka ekranu jednog televizora koji je stajao meu gomilom kompjuterskih monitora. Na ekranu je bila fokusirana ruka gospoe Mej kako neumorno kraba po papiru. Vei deo je bio zaklonjen njenom rukom, ali je delovalo kao da je u pitanju neka matematika. Gospoa Mej, bar tako ona tvrdi, zapisuje ono to joj diktiraju neki od najveih fiziara. Ajntajn, Hajzenberg, Plank. Veoma je teko osporiti njene tvrdnje, s obzirom da informacije koje dobijamo iz beleki ove neinformisane gospoe zapravo fizika, i to veoma komplikovana. Od pokojnog Ajntajna dobijamo sve vie detalja o funkcionisanju prostora i vremena na makroskopskom nivou, a od Hajzenberga i Planka dobijamo informacije koje proiruju nae shvatanje fundamentalne strukture materije na kvantnom nivou. Nema apsolutno nikakve sumnje da nas ovi podaci dovode sve blie neuhvatljivom cilju Velikoj Sjedinjenoj Optoj Teoriji Svega. Ovo naunike dovodi u veoma interesantnu, da ne kaem neprijatnu situaciju, zato to se ini kao da je sredstvo kojim te informacije stiu do nas u potpunom kontrastu sa njihovim znaenjem. To je kao ujka Henri, ree Kejt iznenada. Stendi ju je belo gledao. Ujka Henri misli da je kokoka, objasnila je. Stendi ju je i dalje belo gledao. Sigurno ste uli za to, rekla je Kejt. Jako smo zabrinuti za ujka Henrija. Misli da je kokoka. Pa, zato ga ne odvedete kod lekara? Pa, odveli bi mi njega, ali nam trebaju jaja. Stendi je buljio u nju kao da joj je malo, ali savreno oblikovano drvo zove neoekivano izraslo na vrhu nosa. Ponovite mi to, rekao je piskavim, okiranim glasom. ta, sve to? Sve to. Kejt se podboila i ispriala sve iz poetka, pri tom je ovog puta prii dala malo vie junjakog akcenta. To je sjajno, prodahtao je Stendi kad je zavrila. Mora da ste to uli i ranije, rekla je, malo iznenaena njegovom reakcijom. To je stari vic. ,,Ne, rekao je, nisam. Trebaju nam jaja. Trebaju nam jaja. Trebaju nam jaja. Ne moemo da ga odvedemo kod lekara zato to nam trebaju jaja . Zapanjujui uvid u centralne paradokse ljudske prirode i nae neumorne vetine da konstruiemo prilagodljiva obrazloenja za njih. O, Boe. Kejt je slegnula ramenima. ,,I vi kaete da je to vic? pitao je Stendi skeptino. Da, i to vrlo star vic. ,,I svi su takvi? Nisam imao pojma Pa Ja sam zapanjen, ree, potpuno zapanjen. Mislio sam da su vicevi neto to debeli ljudi

priaju na TV-u i nikad ih nisam sluao. Oseam se kao da su ljudi neto krili od mene. Sestro! Sestra koja je posmatrala gospou Mej kroz prozor poskoila je kad se tako iznenadno razdrao. Mmolim, gospodine Stendi? rekla je. Bilo je jasno da je on ini nervoznom. Zato mi nikada niste ispriali neki vic? Sestra je zurila u njega i drhtala od same pomisli na to kako nee znati ta da mu odgovori. Pa Zapiite to. Ubudue u zahtevati od vas i sveg ostalog osoblja bolnice da mi priate sve viceve koje znate, je 1 to jasno? ,,Dda, gospodine Stendi. Stendi ju je posmatrao sa sumnjom i nepoverenjem. Da li vi uopte znate neke viceve, sestro? izazvao ju je. ,,Dda, gospodine Stendi. Mislim da, znam. Ispriajte mi neki. ta, sada, gospodine Stendi? Ovog trenutka. Mm, pa, ovaj ima jedan o pacijentu koji se budi posle ovaj, mislim, budi se posle operacije i i nije ba neki, ali dobro bio je na operaciji i kada se probudio pitao je doktora Doktore, doktore, ta sa mnom nije u redu, uopte ne oseam noge?, a doktor kae Da, pa bojim se da smo morali da vam amputiramo obe ruke. I to je to Zato nije mogao da oseti noge. Stendi ju je belo gledao. Vi ste na raportu, sestro, rekao je. Da, gospodine Stendi. Okrenuo se ka Kejt. Je 1 ima neka o piletu koje je prelazilo put ili tako neto? Pa, ima, ree Kejt sumnjiavo. Smatrala je da je stavlja u neprijatnu situaciju. I, kako ide ta? Pa, ide ovako Zato je pile prelo put? Da? I? Odgovor je Da bi stiglo na drugu stranu Aha. Stendi je malo razmislio. ,,I ta pile radi kad stigne na drugu stranu? To nije vano, odgovori brzo Kejt. Mislim da je to izvan okvira ove ale, koja se zaista odnosi samo na piletovo prelaenje puta i na njegove razloge za to. U tom smislu malo podsea na japansku haiku poeziju. Kejt je odjednom shvatila da uiva u ovome. Uspela je da kriom namigne medicinskoj sestri, koja nije imala pojma o emu se uopte ovde radi. ,,Aha, ree Stendi jo jednom i namrti se. ,,A da li te, hm, ale zahtevaju posebnu pripremu u vidu korienja nekog vetakog stimulansa? Zavisi od ale, zavisi kome je priate. Hmm, pa, moram priznati da ste mi otkrili jedno sasvim novo polje ini mi se da bi itava oblast humora imala koristi od jednog detaljnijeg ispitivanja. Trebalo bi razvrstati ale koje imaju bilo kakvu psiholoku vrednost od onih koje samo podstiu zloupotrebu droga i koje bi trebalo da budu ukinute. Dobro.

Okrenuo se da se obrati istraivau u belom mantilu koji je prouavao ekran TV-a na kome je snimana ruka gospoe Mej kako pie. Ima li neto novo, znaajno, od gospodina Ajntajna? pitao je. Istraiva nije skrenuo pogled sa ekrana. Rekao je Kako elite jaja? Poirana ili kuvana? Stendi je ponovo napravio pauzu. Zanimljivo, vrlo zanimljivo. Nastavite da pazite na sve to ona napie. Doite. Ovo poslednje je rekao Kejt i krenuo ka izlazu iz ove sobe. Veoma neobini ljudi, ti fiziari, rekao je im su izali napolje. Iz svog iskustva rekao bih da su oni koji nisu zaista mrtvi, u stvari, na neki nain jako bolesni. Pa, vreme odmie, a ja sam siguran da vi jedva ekate da napiete svoj lanak, gospoicemm. Postoji mnogo stvari kojima hitno treba da se posvetim i pacijenata kojima je potrebna moja panja. Pa, ako nemate vie pitanja Samo jedna stvar, gospodine Stendi. Kejt je odluila, do avola vie s tim. Moram da naglasim da u vam oduzeti samo jo koji minut. Moda, ako biste odvojili jo par minuta, moda bismo mogli da odemo i vidimo pacijenta kog ste poslednjeg primili. Mislim da bi to bilo malo nezgodno. Poslednji put smo primili pacijenta pre oko mesec i po dana i ona je umrla od zapaljenja plua posle dve nedelje. ,,Oh, ah. Pa, moda to onda i nije tako uzbudljivo. Znai niste primili nikog novog u poslednjih nekoliko dana. Nikog krupnog ili plavokosog ili nekog ko je nordijski tip, sa bundom i velikim ekiem, na primer. Mislim, samo onako, na primer. Inspiracija joj je navirala. Moda je neko ponovo primljen? Stendi ju je gledao jako sumnjiavo. Gospoicemm ehter. Gospoice ehter, stei u utisak da vae interesovanje za ovu bolnicu nije Na trenutak ga je prekinuo zvuk vrata koja su se otrvorila iza njih u hodniku. Pogledao je ko nailazi i kad je video promenio je izraz lica. Gurnuo je Kejt u stranu dok ne proe veliki krevet na tokie koga je gurao jedan bolniar. Iza njega su ile sestra i jo jedna bolniarka vie su liile na pratnju u procesiji nego na bolniarke koje obavljaju svoj posao. Na krevetu je leao jedan krhki strac sa koom koja je liila na pergament fino proaran venama. Zadnji deo kreveta bio je podignut pod vrlo malim uglom, tako da starac moe da posmatra svet oko sebe dok prolazi, i posmatrao ga je sa izvesnom dozom tihog, blagonaklonog uasa. Usta su mu bila jedva otvorena, a glava mu je blago visila, tako da bi se od najmanje rupe na putu zaljuljala sa jedne strane na drugu. Ipak, uprkos njegovoj krhkoj mekoi, odavao je utisak nekoga ko veoma tiho, veoma neno poseduje sve. Njegovo jedno oko odavalo je taj utisak. Svaka stvar na kojoj bi se zaustavilo ovo oko, bilo da je to pogled kroz prozor, ili sestra koja pridrava vrata kako bi krevet na tokie mogao da proe, bio to gospodin Stendi, koji je odjednom bio sav ljubazan i ponizan, sve to kao da je bilo deo jednog carstva kojim je vladalo to oko. Kejt se pitala kako to da oi toliko toga govore o svom vlasniku. One su bile samo loptice od bele hrskavice. ak se nisu mnogo ni menjale sa godinama, samo su postajale malo crvenije i ivahnije. Zenice se malo ire i skupljaju, ali to je sve. Odakle je dopirala sva ta bujica informacija? Pogotovo u sluaju oveka koji ima samo jedno oko i pare koe umesto drugog.

U razmiljanju ju je prekinulo upravo to oko koje je sa Stendia prelo na nju. Zagrljaj tog pogleda bio je toliko snaan da je umalo zajeala. Jednim mlohavim pokretom krhke ruke starac je dao znak bolniaru da zaustavi krevet na kome ga je gurao. Krevet je stao i kada je utihnuo zvuk kotrljajuih tokia, nekoliko sekundi se nije ulo nita osim brujanja lifta. Onda je lift stao. Kejt je na njegov pogled uzvratila jednim upitnim osmehom, kao da kae Izvinite, da li se znamo?, a zatim je pomislila da ga u stvari zna. Bilo je neeg tako poznatog u vezi sa njim, ali nije ba bila sigurna ta je to. Sa divljenjem je primetila da je na jednostavnom, bolnikom krevetu na kome se nalazio, posteljina bila od istog pamuka, svee oprana i ispeglana. Gospodin Stendi se malo nakaljao, pa ree Gospoicemm, ovo je jedan od naih najcenjenijih pacijenata, gospodin Je l vam udobno, gospodine Odvin? sestra je pritekla u pomo, ali nije bilo potrebe. Ovo je bio pacijent ije je ime Stendi jako dobro znao. Odin je pokazao sestri da uti. ,,G. Odvin, ree Stendi, ovo je g-icammm Kejt je taman htela da se ponovo predstavi, ali je iznenada doivela veliko iznenaenje. Znam ja dobro ko je ona, ree Odvin, tihim ali odlunim glasom, a njegovo oko je na trenutak zabljetalo kao insekticid uperen u osu. Pokuala je da zvui vrlo formalno i engleski. Bojim se, rekla je ukoeno, da u tom sluaju znate vie od mene. ,,Da, ree Odin. Dao je znak bolniaru i oni su zajedno nastavili niz hodnik. Stendi i sestra su razmenili poglede, a Kejt se trgnula kada je primetila da jo neko stoji u hodniku. Pretpostavila je da se nije tu pojavio pomou arolije. Samo je mimo stajao dok je krevet klizio du hodnika, a njegova visina, odnosno, nedostatak iste, jednostavno je do sada bila skrivena iza tog kreveta. Bilo je mnogo bolje dok je bio sakriven. Postoje ljudi koji vam se odmah dopadnu, neki za koje mislite da ete ih vremenom zavoleti, ali i oni koje jednostavno elite da odgumete od sebe usranom motkom. Bilo je vie nego jasno u koju kategoriju je, za Kejt, spadao Crno Podnoktom. On se iskezio i buljio u nju, ili, bolje rei, izgledalo je kao da bulji u nevidljivu muvu koja joj leti oko glave. Dotrao je i, pre nego to je uspela da mu se odupre, zgrabio je za desnu ruku i dobro je protresao gore-dole. Ja takoe znam vie od vas, gospoice ehter, ree i veselo odjuri niz hodnik.

1 Barselona stolica = stolica bez naslona za ruke, sa konim seditem i elinom okvirom u obliku malo izvijenog slova X (prim. prev.) 2 Okamovo seivo, William of Occam (Ockham); = filozofski ili nauni princip po kome je najbolje objanjenje neke pojave ono koje je i najjednostavnije, uzimajui pri tom u obzir neke dokaze i pretpostavke.

DVANAESTO POGLAVLJE Veliki, tamno sivi kombi je samouvereno krenuo stazom, proao kroz kamenu kapiju i mirno zaplovio preko ljunkovitog dela do izlaska na asfaltni put. To je bio vetroviti seoski put sa vetrovitim siluetama ogoljenih hrastova i brestova. Sivi oblaci su bili naslagani visoko na nebu kao gomila jastuka. Kombi je klizio putem i uskoro je zamakao za okuke i izgubio se iz vida. Posle par minuta, uti Sitroen je, ne tako samouvereno, krenuo tom istom stazom, kroz kapiju. Okrenuo je svoje nesigurne tokove ka laganoj uzbrdici na puteljku i zapoeo sporu, ali napornu vonju u istom smeru. Kejt je bila zbunjena. Poslednjih nekoliko minuta su bili prilino neprijatni. Stendi je bez sumnje bio jedan jako udan ovek, ali posle susreta sa pacijentom po imenu Odvin, postao je nedvosmisleno neprijateljski raspoloen. To je bilo zastraujue neprijateljsko raspoloenje nekoga ko je i sam bio zastraen od ega, Kejt nije znala. Ko je ona? Hteo je da zna. Kako je uspela da iskami preporuku od Alana Frenklina, jednog tako uglednog oveka? ta je traila tu? ime je a to je izgleda bilo najvanije izazvala takvo neodobravanje g. Odvina? Grozniavo je drala volan i sa mukom odravala auto na putu zbog otrih krivina koje su vrebale na svakom oku. Jednom prilikom je zavrila na sudu zbog tog auta, kada joj je jedan prednji toak otpao i krenuo u sopstvenu pustolovinu i umalo prouzrokovao nesreu. Policajac koji je svedoio na sudu, opisao je njen voljeni Sitroen kao uslovno reeno, auto. Ona je bila izuzetno ponosna na taj svoj uslovno reeno auto iz vie razloga. Na primer, ako bi otpala neka od njegovih vrata mogla je sama da ih namesti, to sigurno ne bi bio sluaj kod BMW-a. Pitala se da li i izgleda tako grozno i bledo kao to se i osea, ali s obzirom da je retrovizor tandrkao negde ispod sedita, bila je poteena saznanja. Stendi je, pak, sav prebledeo i poeo da se trese na samu pomisao da bi neko mogao da naljuti g. Odvina i nije hteo ni da saslua Kejt koja je pokuala da mu objasni da ne zna apsolutno nita o njemu. Ako je tako, Stendi je bio uporan, kako to da je g. Odvin jasno stavio do znanja da on nju poznaje? Da li ona to optuuje g. Odvina da lae? Ako je tako, onda bi trebalo da se uva. Kejt nije znala. Susret sa g. Odvinom joj je bio potpuno neobjanjiv. Ali nije mogla da odoli utisku da joj je zadao svojevrstan udarac. Njegov pogled kao da te zakucava za mesto na kome stoji. Meutim, ispod te neprijatne prirode njegovog pogleda, bilo je neeg skrivenog, jo neprijatnijeg. Bilo je jo neprijatnije, jer je skrivalo slabost i strah. A to se tie onog drugog stvorenja On je oigledno bio povod za one gnusne naslove to su od skora poeli da se pojavljuju u novinama, kao npr: ,,U Vudedu neto smrdi. Prie su naravno bile uvredljive i uasno bezobzirne i ljudi uglavnom nisu obraali panju na njih, osim onih bednih nekoliko miliona stanovnika koji su jedva ekali neku uvredljivu i bezobzirnu priu. Ispod tih naslova bili su tekstovi u kojima su tvrdili da neko odvratno stvorenje, nalik na goblina terorie stanovnitvo te oblasti i da ta kreatura redovno izlazi iz Vudeda i obavlja irok spektar neopisivih radnji. Kao i veina, i Kejt je pomislila, koliko je uopte i razmiljala o tome, da je to u stvari neki

jadni duevni bolesnik lutao naokolo i moda preplaio neke stare dame, a da su za ostalo zasluna nemilosrdna piskarala iz ute tampe. Sad vie nije bila toliko sigurna u to. On to je znalo njeno ime. ta bi to moglo da znai? To je znailo da je ona pogreno skrenula. Okupirana mislima, propustila je skretanje koje bi je odvelo na glavni put za London i morala je da smisli ta sada da radi. Mogla je jednostvano da napravi polukruno i krene nazad, ali prolo je jako dugo od kad je poslednji put ubacila ovaj auto u rikverc i bila je malo nervozna zbog eventualnog ishoda takve akcije. Pokuala je da sledea dva puta skrene u desno, isto da vidi da li e je to izvesti na pravi put, ali nije se preterano nadala pozitivnim rezultatima. I bila je u pravu. V ozila je tri-etiri kilometra, znajui da ide pogrenim putem, ali je bar, sudei po svetlije sivim mrljama na sivim oblacima, ila u pravom smeru. Posle nekog vremena odluila je da nastavi tim putem. Nekoliko znakova pored kojih je prola, stavili su joj do znanja da ona, u stvari, samo ide drugim putem ka Londonu, zbog ega je bila jako srena. Da je znala ranije za ovaj put sigurno bi ga pre izabrala nego onaj autoput na kome je uvek guva. Ovaj izlet je bio totalna katastrofa i bilo bi joj bolje da je celo popodne ostala da uiva u kadi. Ono to je doivela bilo je uznemiravajue, neprijatno, skoro zastraujue i nije postigla ni jedan jedini korak blie svom cilju. Kao da nije bilo dovoljno to ni sama sebi ne sme da prizna sa kojim ciljem je krenula u itavu avanturu, nego je jo moralo i sve ovo da joj se desi. Oseaj neke bajate uzaludnosti postepeno joj se nadvijao nad glavom, zajedno sa optim sivilom neba. Pitala se da li moda malo, samo malo, poinje da gubi razum. Kao da je tokom poslednjih nekoliko dana polako gubila kontrolu nad svojim ivotom i bilo je veoma poraavajue kada je shvatila koliko je onda ta kontrola bila slaba kada je mogao da je uniti jedan relativno slab udarac groma ili meteorita, ili ega ve. Re grom je bez ikakvog upozorenja uletela u njeno razmiljanje i kako nije znala ta sa njom da radi, pustila ju je da lei tu, u dnu njenih misli, kao pekir koji je leao na podu njenog kupatila jer je zaboravila da ga skloni. elela je da se malo sunca probije kroz oblake. Pritiskali su je kilometri pred tokovima, pritiskali su je oblaci, kada je shvatila da joj pingvini obuzimaju misli. Osetila je da ne moe vie da izdri i odluila da proeta par minuta, koliko joj treba da razbistri glavu. Stala je sa strane puta, kada se jedan stariji Jaguar, koji je iao iza nje poslednjih desetak kilometara, zakucao u zadnji deo njenog auta, a njoj skoro da je bilo svejedno.

TRINAESTO POGLAVLJE Istovremeno okirana i besna, Kejt je ivnula, skoila iz kola i pohrlila da se posvaa sa vozaem drugih kola, koji je takoe skoio da bi se posvaao sa njom. Zato ne gledate kuda idete? dreknula je na njega. On je bio malo puniji ovek i nosio je dugaki koni mantil i prilino ruan crveni eir, uprkos neudobnosti koju su ovi odevni predmeti oigledno donosili sa sobom. Kejt je to malo smekalo. Zastoja ne gledam gde idem?odgovorio je besno. Je 1 vi ne gledate u retrovizor? ,,Ne, odgovorila je Kejt, stavljajui ruke na bokove. ,,O, ree njen protivnik, ,,a zato? Zato to je ispod sedita. Aaa, tako, ljutito e on. Hvala na iskrenosti. Imate li vi advokata? Da, zapravo, imam,ree Kejt. Rekla je to energino i sa sujetom. Je 1 dobar? upita ovek sa eirom. Trebae mi. Moj je zaglavio u zatvoru, na neko vreme. Pa, svakako vam ne mogu dati svog. Zato? Ne budite smeni, pa to bi bio potpuni sukob interesa. Njen protivnik je prekrstio ruke i naslonio se na haubu svog auta. Natenane je razgledao okolinu. Dolina je postajala magliasta dok se na nju sputalo poznojesenje vee. Onda se nagnuo u kola da ukljui sva etiri. Zadnja svetla su bacila odsjaj boje ilibara na ipraje pored puta. Farovi, zakopani duboko u Kejtinom Sitroenu, ba i nisu bili u stanju da bacaju svoj odsjaj. Vratio se u prvobitni poloaj ponovo se naslonio na haubu i dobro odmerio Kejt, od glave do pete. Vi ste voza, rekao je, u najirem moguem smislu, pri tom mislim na nekoga ko samo sedi na seditu za vozaa u neemu, a to kaem bez ikakvih predrasuda, to bi se moglo nazvati kolima, dok ta kola klize po putu i to sa neverovatnim, ak nadljudskim, nedostatkom vetine. Je 1 kapirate ta hou da kaem? Ne. Hou da kaem da ne vozite dobro. Da li znate da poslednjih dvadesetak kilometara vozite sredinom puta? Dvadesetak kilometara! uzviknula je. Jeste li vi to mene pratili? Samo do odreene take, ree Dirk. Trudio sam se da ostanem na ovoj strani puta. Aaa, tako. E, pa hvala i vama to ste iskreni prema meni. Mislim da nema potrebe da vam naglaavam da je ovo neuveno. Bolje bi vam bilo da uzmete avolski dobrog advokata, zato to e ga moj natai na raanj. Onda bi moda bilo bolje da uzmem par jaganjaca. Izgledate kao da ste ih ve dosta pojeli. Ako smem da pitam, zato ste me pratili. Uinilo mi se da ste osoba koja zna kuda ide. Ili makar odakle da krene. Bar prvih stotinak metara. Kakve veze ima sa vama gde sam ja pola? To je moja navigacijska tehnika.

Kejt je zakiljila. Taman je htela da zahteva detaljno objanjenje ovakve besmislice, kada je jedan beli Ford Siera usporio pored njih. Voza je otvorio prozor i provirio glavom. Imali ste sudar, a? doviknuo je. ,,Da, Ha! rekao je i nastavio vonju. Sekund-dva kasnije, pored njih se zaustavio jedan Peo. Koje to bio malopre? pitao je voza, mislei na vozaa koji se malopre tu zaustavio. Ne znam, ree Dirk. To sam i mislio, rekao je i nastavio vonju. Kakvi su ovi dananji prolaznici, ree Dirk Kejt. ,,A tek vozai koji te udaraju otpozadi, prave dukele, ree Kejt. Ja i dalje elim da znam zato ste me pratili. Mislim da bi trebalo da vam bude jasno da ne mogu drugaije da vas doivljavam nego kao jednu izuzetno mranu osobu. To se lako da objasniti, ree Dirk. Obino i jesam. Ali, u ovom sluaju, jednostavno sam zalutao. Bio sam prinuen da izbegnem jedan veliki sivi kombi koji je iao kao da je itav put njegov. Samo sam skrenuo sa strane i onda nisam mogao da krenem u rikverc. Posle par skretanja potpuno sam se izgubio. Postoji jedno pravilo koje kae da u takvim situacijama treba koristiti mapu, ali ja na to samo kaem Ha! A ta ako nema mapu? Ili ta ako je i ima ali je to mapa Dordonje? Ja imam svoje pravilo, jednostavno izaberem auto, ili neto to najvie lii na to, koji izgleda kao da zna kuda ide i pratim ga. Retko stignem tamo gde elim, ali esto stignem tamo gde bi trebalo da budem. Pa, ta kae na to? Gluposti. Kakav odgovor. Svaka ast. Htela sam da kaem kako i sama to ponekad radim, ali sam onda odluila da vam jo ne priznam. Vrlo mudro, ree Dirk. Nemoj previe da se otvara. Budi zagonetna, to ti je moj savet. Ja ne elim tvoj savet. Gde si ti uopte poao kada si mislio da e te vonja dvadesetak kilometara u suprotnom smeru tamo odvesti? U mesto pod nazivom Vuded. A, ludnica. Zna za to? Dvadesetak kilometara ve vozim od nje i volela bih jo dalje da odem. Na kom odeljenju e biti? Moram da znam gde da ti poaljem raun za popravku tete koju si mi napravio na kolima. Oni nemaju odeljenja, ree Dirk. I mislim da im se ne bi svidelo da uju da to zove ludnicom. Savreno mi odgovara sve to se njima ne dopada. Dirk je pogledao oko sebe. Ba je lepo vee, rekao je. ,,E, ba nije. Da, pa razumem, ree Dirk. Izgleda, ako smem da primetim, kao neko kome ovaj dan ne predstavlja izvor radosti i uivanja u duhovnom bogaenju.

Prokleto si u pravu, ree Kejt. Ovo je jedan od onih dana kada bi i Sv. Franjo Asiki poeo da utira decu. Pogotovo ako raunam i utorak, koji je, u stvari, poslednji dan kada sam bila pri sebi. A sad, vidi ovo. Moj prelepi auto. Jedino to je dobro u itavoj ovoj zbrci je to nisam u Oslu. Potpuno mi je jasno kako te to raduje. Nisam rekla da me raduje. Samo me spreava da izvrim samoubistvo. Mada ima i drugih naina da sama sebi ne stvaram probleme, i to zahvaljujui ljudima kao to si ti, tako eljnim da mi uine tu uslugu. Vi ste bili moj veti pomonik, gospoice ehter. Prestani to da radi! ta da prestanem? Moje ime! Odjednom svaki meni nepoznati ovek koga sretnem zna kako se zovem. Mogli biste vi, momci, da prestanete da znate moje ime, bar na sekund. Kako da devojka bude zagonetna pod ovakvim uslovima? Jedina osoba koju sam upoznala, a koja nije znala moje ime je osoba kojoj sam se zapravo predstavila. U redu, rekla je i uperila prst u Dirka, ti nema neke natprirodne moi i zato mi reci kako zna moje ime. Neu ti pustiti kravatu dok mi ne kae. Pa nisi ni uhvatila Sad jesam, frajeru. Pusti me! Zato si me pratio? insistirala je Kejt. Kako zna moje ime? Pratio sam te iskljuivo iz onih razloga koje sam naveo. A to se tie imena, draga moja, ti si mi ga praktino sama rekla. Nisam. Uveravam te da jesi. Jo uvek te drim za kravatu. Ako je trebalo da ide za Oslo, ali si bila u nesvesti od utorka, da se zakljuiti da si bila prisutna prilikom eksplozije na terminalu broj dva, na Hitrou aerodromu. O tome je nadugako pisalo u novinama. Pretpostavljam da si to prespavala. Ja sam lino to propustio zbog svoje apatije, ali dananji dogaaji su me naterali da obratim panju. Kejt je ljutito pustila njegovu kravatu, ali je nastavila sumnjiavo da ga posmatra. Ma nemoj? rekla je. Koji dogaaji? Oni uznemiravajui ree Dirk, nametajui kravatu. ak i da sve ono to si mi rekla o sebi nije bilo dovoljno da shvatim ko si, injenica da si i ti takoe danas ila u Vuded je sve rasvetlila. Tvoja ratoborna utuenost mi govori i da nisi nala onoga koga trai. Molim? Molim te, uzmi je, ree Dirk odvezujui svoju kravatu i pruajui je Kejt. Sluajno sam jutros naleteo na bolniarku iz tvoje bolnice. Moj prvi susret sa njom je bio jedan od onih koje, iz raznih razloga, eli da se to pre zavre. Minut-dva kasnije stajao sam na trotoaru, branei se od lokalnog divljeg ivota, kada sam uo neke njene rei i to me je pogodilo kao grom. Ideja je bila fantastino, ludaki neverovatna. Ali, kao i veina fantastino, ludaki neverovatnih ideja i ova je bila vredna razmatranja, kao jedna vie ovozemaljskog karaktera kojoj su injenice podreene tako da odgovaraju, da se uklapaju u tu ideju. Vratio sam se da bih joj postavio jo par pitanja, i ona je potvrdila da su u ranim jutarnjim

asovima nekog neobinog pacijenta premestili iz bolnice, verovatno u Vuded. Takoe je potvrdila da je jo jedan pacijent bio skoro nepristojno radoznao da sazna ta se desilo sa onim prvim. To je bila gospoica Kejt ehter, i mislim da ete se sloiti sa mnom, gospoice ehter, da moji metodi navigacije imaju neke prednosti. Nisam stigao tamo gde sam nameravao, ali sam svakako stigao tamo gde bi trebalo da budem.

ETRNAESTO POGLAVLJE Oko pola sata kasnije pojavio se krupan ovek iz lokalne lep-slube, sa pikapom, sajlom za vuu i sinom. Ocenio je situaciju, poslao sina i pikap da obave neki drugi posao, a on je zakaio kuku za Kejtin sada neupotrebljiv auto i sam ga odvukao do garae. Kejt je utala koji minut, a onda ree On to ne bi uradio da ja nisam Amerikanka. ovek im je preporuio jedan mali lokalni pab i rekao da e doi tu da im javi kad Sitroenu postavi dijagnozu. Poto je Dirku bio razbijen samo prednji desni far, i poto je Dirk uporno tvrdio da ionako skoro nikada ne skree desno, odvezli su se do tog mesta. Kada je, sa izvesnom dozom gaenja, ula u Dirkova kola, Kejt je ugledala onu knjigu Hauarda Bela koju je Dirk pozajmio od Seli Mils u kafeu i skoila na nju. Posle par minuta, ulazei u pab, i dalje je pokuavala da otkrije da li je proitala tu knjigu ili ne. Pab je predstavljao kombinaciju svih tradicionalnih engleskih kvaliteta od konjskih ukrasa, preko formike1, do arogancije. Glas Majki Deksona koji je dopirao iz drugog bara meao se sa tugaljivim periodinim zvucima maine za pranje sudova. To je stvaralo jednu audio atmosferu koja se odlino uklapala sa izbledelim, nejasnim i prljavim bojama davno okreenih zidova. Dirk je kupio sebi i Kejt po pie i onda joj se pridruio za jednim malim stolom u oku, koji je ona pronala da bi sela to dalje od neprijateljski raspoloenog sadraja ovog bara. Proitala sam je, objavila je, prelistavi vei deo Bei koliko te noge nose. ,,U stvari, poela sam i proitala sam prvih nekoliko poglavlja. I to pre par meseci. Nije mi jasno zato jo uvek itam njegove knjige. Potpuno je jasno da ih ni njegov izdava ne ita. Pogledala je u Dirka. Nikad mi ne bi palo na pamet da ti ita takve stvari. Bar po onome to znam o tebi. I ne itam, ree Dirk. Samo sam je, mm grekom pokupio. To svi kau, uzvratila je Kejt. Bio je jako dobar, dodala je, ako voli takve stvari. Moj brat se bavi izdavatvom, u Njujorku, i kae da je Hauard Bel postao jako udan u poslednje vreme. Ja imam utisak da ga se svi oni pomalo plae i da on prilino uiva u tome. Sigurno niko nema petlju da mu kae kako bi trebalo da izbaci sve od desetog poglavlja zakljuno sa dvadesetsedmim. I sve ono sa kozom. Postoji teorija po kojoj on prodaje milione primeraka samo zato to niko ni ne ita njegove knjige. Ako bi svako ko kupi njegovu knjigu istu zaista i proitao, nikad vie nita njegovo ne bi kupio i time bi doao kraj toj karijeri. Odgurnula je knjigu od sebe. No, bilo kako bilo, rekla je veoma mudro si mi objasnio zato sam otila u Vuded, ali mi nisi rekao zato si ti iao tamo. Dirk je slegnuo ramenima. Da vidim kako izgleda, odgovorio je, ne predajui se. Ma, stvarno? E, pa, utedeu ti trud. Mesto je prilino uasno. Opii mi ga. U stvari, poni od aerodroma. Kejt je uzela dobar gutljaj bladi merija i koji trenutak je razmiljala u tiini, dok je vodka marirala kroz njenu unutranjost. Hoe da uje i o aerodromu? rekla je konano. ,,Da.

Kejt je sruila u sebe ostatak svog pia. Onda e mi trebati jo jedno, rekla je i gurnula praznu au ka njemu. Dirk se hrabro suoio sa buljavim oima ankera i dva-tri minuta kasnije vratio se sa novom dozom za Kejt Okej, ree Kejt. Poeu od make. Koje make? One koju sam molila komiju da je priuva. Kog komiju? Onog to je umro. Aha, ree Dirk. Mislim da bi bilo bolje da utim i pustim tebe da mi sve lepo ispria. Da, ree Kejt, to bi bilo dobro. Kejt je prepriala dogaaje od prethodnih par dana, odnosno one koje nije prespavala, i onda je prela na svoje utiske o Vudedu. Uprkos gaenju sa kojim je govorila o tome, Dirku je zvualo kao da je to pravo mesto za njega kad ode u penziju, tj. ako je ikako mogue ve sutra. Sadravalo je kombinaciju posveenosti neobjanjivom, to je bilo njegov najvei porok (tako je to doivljavao, mada je ponekad besneo zbog toga kao pravi rob neke loe navike), sa razmaenim samougaanjem, za ta je eleo da mu postane porok ako ikada bude mogao sebi to da priuti. Na kraju je Kejt povezala svoj uznemirujui susret sa g. Odvinom i njegovim vernim slugom, i kao rezultat toga Dirk je ostavljen u nekoj namrgoenoj tiini nekoliko minuta posle njenog izlaganja. Veliki deo tog vremena u stvari se sveo na njegovu unutranju borbu, da li da posegne za cigaretom ili ne. Nedavno ih je prokleo, ali ovakva borba je bila redovna i on ju je redovno gubio, a da esto to nije ni primeivao. Trijumfalno je odluio da nee uzeti cigaretu i onda je izvadio jednu. Kopanje po ogromnom depu njegovog kaputa podrazumevalo je vaenje koverte koju je uzeo iz kupatila Defrija Enstija. Stavio ju je na sto pored knjige i zapalio cigaretu. Devojka koja je radila za alterom na aerodromu rekao je konano. Ona me je izluivala, ree Kejt, ko iz topa. Radi svoj posao kao neka maina. Ne slua, ne razmilja. Gde li samo nalaze takve ljude? Ona je, u stvari, bila moja sekretarica, ree Dirk. Izgleda da ne mogu da je pronau. O. Pa, ao mi je, ree odmah Kejt, a zatim se na par trenutaka zagledala u daljinu. Pretpostavljam da e rei da ona zapravo i nije ba takva, nastavila je. Mogue. Verovatno je samo postavila zid izmeu sebe i svih frustracija koje takav posao donosi. Posao na aerodromu od oveka sigurno napravi jedno bezoseajno bie. Moda bi mi je bilo i ao da nisam i sama bila tako prokleto isfrustrirana. Izvini, nisam znala. Znai to je ono to pokuava da otkrije. Dirk je samo klimnuo glavom. Izmeu ostalog, rekao je. Onda je dodao, Ja sam privatni detektiv. ,,Oh? uzviknula je Kejt iznenaeno, a onda je poprimila zbunjen izraz lica. Je 1 ti to smeta? Ne, samo imam prijatelja koji svira kontrabas. Aha, ree Dirk. Kad god ga ljudi vide kako se bori sa tolikim instrumentom svi ga pitaju isto, i to ga dovodi do

ludila. Svi kau Kladim se da bi voleo da svira pikolo. Nikome nikada nije palo na pamet da mu moda svi govore to isto. Samo sam pokuala da se setim neega to svi govore privatnim detektivima kako ne bih ba to rekla. Ne. Ono to se deava je da svi izgledaju nekako zbunjeno, a i ti si upravo tako izgledala. Znai tako. Kejt je bila razoarana. Pa, je 1 ima neki trag hou rei, ideju o tome ta se dogodilo sa tvojom sekretaricom? Ne, ree Dirk, nemam nikakvu ideju. Samo neku nejasnu sliku sa kojom ne znam ta da radim. Poigravao se sa cigaretom i pustio da mu pogled ponovo odluta preko stola do knjige. Uzeo ju je u ruke i posmatrao, razmiljajui ta ga je uopte nateralo da je uzme. Ja u stvari ne znam nita o Hauardu Belu, rekao je. Kejt je bila iznenaena nainom na koji je on iznenada promenio temu, ali je takoe osetila i neko olakanje. Samo znam, ree Dirk, da on prodaje gomile knjiga i da sve izgledaju kao ova. ta bi jo trebalo da znam? Pa, postoje neke prilino neobine prie o njemu. Kao na primer? Kao na primer ta radi u hotelskim sobama irom Amerike. Niko nije ba upoznat sa detaljima, naravno, samo dobiju raune i plate ih zato to ne vole da ispituju. Smatraju da je bolje da nita ne pitaju. Naroito ne o piliima. Piliima? ree Dirk. Kakvim piliima? Pa, ree Kejt, sputajui glas i naginjui se blago prema njemu, kau da mu redovno dostavljaju ive pilie u hotel. Dirk se namrtio. Zaboga, zbog ega? rekao je. Niko nema pojma. Niko ne zna ta se deava sa tim piliima. I niko ih nikada nije ponovo video, rekla je jo tiim glasom i jo vie se nagnuvi ka Dirku. Ni jedno jedino pero. Dirk se zapitao da li je on beznadeno naivan. Pa, ta misle, ta on radi sa njima? upitao je. Niko nema pojma. ak niko ni ne eli da ima pojma. Jednostavno ne znaju. Slegnula je ramenima i ponovo uzela knjigu u ruke. Dejvid to je moj brat jo kae da on ima savreno ime i prezime za pisca bestselera. Stvarno? U kom smislu? Dejvid kae da je to prva stvar na koju izdava obraa panju kada je u pitanju nov pisac. Ne Da li je ovo dobro? ili Da li e ova knjiga biti dobra kada se oslobodi svih priloga? nego Da li je njegovo prezime kratko, a ime malo due? Vidi? Bel je odtampano velikim srebrnim slovima, a Hauard je iznad, malo zakoeno. Instant znak raspoznavanja. Kad ima takvo ime i prezime, skoro je nebitno da li ume da pie ili ne. to je u sluaju Hauarda Bela vrlo znaajan bonus. Ali, to je sasvim obino ime ako je napisano ovako, vidi? Gde? ree Dirk. Ovde na tvojoj koverti. Gde? Da vidim.

To je njegovo ime, zar ne? Precrtano. O, boe, vidi stvarno, rekao je Dirk i zagledao se u kovertu. Izgleda da ga nisam prepoznao kad nije napisano kao na knjizi. Je 1 ovo ima neke veze sa njim? upitala je Kejt uzimajui kovertu da je pogleda. Ja ni ne znam u stvari ta je to, ree Dirk. To je neto to ima neke veze sa ugovorom, a moda ima veze i sa ploom. Vidim da moda ima neke veze sa ploom. Kako to vidi? upita Dirk otro. Pa, evo ovde pie Denis Ha, zar ne? Vidi? ,,A, da. Vidim, ree Dirk gledajui u kovertu. Hmm, je 1 bi to ime trebalo neto da mi znai? ,,Pa, ree Kejt lagano, to zavisi da li si meu ivima ili ne. On je glavni u muzikoj kui Godina ovna. Dodue, manje je poznat od Pape pretpostavljam da zna koje Papa. Da, da, nestrpljivo ree Dirk, onaj sa belom kosom. ,,E, taj. On je izgleda jedina poznata osoba na koju ova koverta nije svojevremeno bila adresovana. Ovde je i Sten Dubek. On je glavni u Dubek, Denton, Hajdeger, Drejkot. Znam da oni rade knjigovodstvo za MKGO! Za koga? MKGO! Muzika kua Godina ovna. Taj posao im je doneo itavo bogatstvo. Pogledala je u Dirka. Odaje utisak nekoga ko zna jako malo o muzikom poslu i o reklamiranju. Imam tu ast, rekao je i elegantno nakrivio glavu. Pa, ta onda radi sa ovim? Znau kad uspem da je otvorim. Ima moda no? Kejt je odmahnula glavom. Ko je onda Defri Ensti? pitala je. Samo njegovo ime nije precrtano. Neki tvoj prijatelj? Dirk je malo prebledeo i nije joj odmah odgovorio. Zatim je rekao: To neobino stvorenje koje si spomenula, to Neto smrdi u Vudedu. Ponovi mi ta ti je rekao. Rekao je Ja takoe znam vie od vas, gospoice ehter. Kejt je pokuala da slegne ramenima. Dirk je nekoliko trenutaka nesigurno odmeravao svoje misli. Mislim da je sasvim mogue, rekao je konano, da si u nekakvoj opasnosti. Misli mogue je da neki ludak u prolazu naleti kolima na mene? Na takvu opasnost misli? Moda ak i neto gore. O, ma nemoj? ,,Da. A zato to misli? Nije mi ba sasvim jasno, jo uvek, odgovorio je Dirk i namrtio se. Veina onoga to mi se trenutno mota po glavi ima veze sa apsolutno nemoguim stvarima, tako da ne mogu tek tako da izloim svoje misli. To su, dodue, jedine misli koje imam. Onda u ja dobiti neke druge, ree Kejt. Koji ono bee princip erloka Holmsa? Kada odbaci nemogue, ono to ostane, ma koliko bilo neverovatno, mora biti istina.

,,U potpunosti se ne slaem, bio je Dirk otar. Nemogue esto ima onu vrstu integriteta koja nedostaje neverovatnom. Koliko puta si dobila oigledno racionalno objanjenje neega i to objanjenje funkcionie sasvim okej osim u jednom a to je da je beznadeno neverovatno? Onda ti tvoj instinkt kae Da, ali on ili ona jednostavno nikada to ne bi uradio. Pa, to mi se u stvari dogodilo ba danas, uzvratila je Kejt. ,,A, da, ree Dirk udarivi rukom o sto od ega su ae na njemu poskoile, ona devojica u kolicima savren primer. Sama ideja da ona ko zna odakle prima informacije o jueranjem stanju na berzi, jednostavno je nemogua, stoga to mora biti tano, jer je ideja da ona uporno vri jednu neizmemo kompleksnu i napornu obmanu od koje nema ama ba nikakve koristi, jednostavno beznadeno neverovatna. Prva ideja samo pretpostavlja da postoji neto to mi ne znamo, a sam bog zna da takvih stvari ima na pretek. Druga se, pak, kosi sa fundamentalnim i ljudskim, o emu mi posedujemo znanja. Zato bi trebalo da budemo veoma sumnjiavi prema tome i prema njegovoj loginoj racionalnosti. Ali ti nee da mi kae svoje miljenje. ,,Neu. ,,Zato? Zato to e zvuati smeno. Ali mislim da si u opasnosti. Mislim da si moda u velikoj opasnosti. Divno. Pa, ta predlae da uradim u vezi sa tim? ree Kejt, uzimajui gutljaj svog drugog pia, koje je inae stajalo netaknuto. Predlaem, Dirk je zvuao ozbiljno, da se vrati u London i prespava kod mene. Kejt je prasnula u smeh, a onda je morala da izbunari papirnu maramicu iz tane kako bi obrisala sok od paradajza sa sebe. Ja se izvinjavam, ali ta je to tako neobino u vezi sa mojim predlogom? Dirk je zahtevao da zna i malo je ustuknuo. Ovo je najdivnije muvanje posle povrnog poznanstva koje sam ikad doivela. Nasmeila mu se. Bojim se da je odgovor jedno glasno i jasno ne. Pomislila je kako je on interesantan i na neki ekscentrian nain zabavan, ali joj je isto tako i grozno neprivlaan. Dirku je bilo malo neprijatno. Mislim da je dolo do uasnog nesporazuma, rekao je. Dozvoli da objasnim Prekinuo ga je iznenadan dolazak automehaniara koji je nosio vesti o Kejtinim kolima. Popravio, ree. U stvari, nije bilo mnogo toga da se popravi, osim branika. Nita novo. Onaj udan zvuk koji ste pomenuli je samo zvuk motora. Ali, bie okej. Samo treba da poveate broj obrtaja, stisnete kvailo i ekate malo due nego obino. Kejt mu se suvo zahvalila i bez pogovora dozvolila Dirku da plati majstora 25 funti, koliko je ovaj traio za svoj rad. Napolju, na parkingu, Dirk je ponovio svoj zahtev da Kejt ide kod njega, ali ona je bila nepopustljiva. Rekla je da joj samo treba da se dobro naspava i da e posle toga, ujutro, sve izgledati bolje i lake za prebroditi. Dirk je insistirao da makar razmene brojeve telefona. Kejt je pristala na to pod uslovom da on pronae neki drugi put do Londona i da ne ide za njom. Dobro se uvaj doviknuo je Dirk kada je motor njenog auta zagrmeo ka glavnom putu.

,,Hou, vikala je Kejt, i, ako se desi bilo ta nemogue, obeavam da e ti prvi saznati. Za trenutak, uti Sitroen je vijugavo bljesnuo pod svetlom koje se izlivalo kroz prozore paba, pod nadvijenim sivilom nonog neba koje ga je uskoro progutalo. Dirk je pokuao da je prati, ali nije mogao da upali auto.

1 Formica = marka plastike otporne na toplotu od koje se prave stolovi, kuhinjske radne povrine itd.

PETNAESTO POGLA VLJE Oblaci su se jo veom teinom nadvili nad zemljom, stiskajui se u obliku ogromnih zlovoljnih kula, kada je Dirk, u iznenadnom napadu panike, morao ponovo da pozove automehaniara iz garae. Ovog puta je svojim kamionetom stigao neto sporije i oneraspoloen piem. Nekoliko puta se grubo nasmejao Dirkovoj nezgodi, a onda je nespretno otvorio haubu i promrmljao neto o prikljucima za cevi, pumpama, generatoru, vorcima, to nikako nije dovodilo do zakljuka da li e moi da upali kola u toku ove noi. Dirk nije mogao da dobije pravi odgovor, ili bar odgovor koji bi bilo ta znaio, kao na primer ta je uzrokovalo taj haos u generatoru, ta se desilo sa pumpom za gorivo, na koji nain je motor pokvaren i zato sat ne radi. Na kraju je shvatio i to da mehaniar tvrdi da je porodica voraka nekada davno napravila gnezdo na osetljivom delu motora i da je ta porodica na kraju poginula na uasan nain, odnevi i delove motora sa sobom. U tom trenutku, Dirk je oajniki gledao oko sebe, pitajui se ta mu je initi. Primetio je da mehaniarev pikap stoji tu odmah pored njih i da mu jo uvek radi motor i odluio je da sedne u njega. Kako je bio neto manje trapav i nezgrapan od mehaniara, uspeo je da sprovede svoj plan uz minimum potekoa. Odjurio je stazom, odvezao se u no i stao posle tri kilometra. Ostavio je upaljena svetla na kamioniu i sakrio se iza drveta. Desetak minuta kasnije pojavio se iza ugla njegov Jaguar, proleteo pored pikapa, naglo zakoio i divljaki krenuo u rikverc. Mehaniar je grubo otvorio vrata, izleteo napolje i pourio ka svom vlasnitvu, ostavljajui Dirku priliku koja mu je bila potrebna da skoi iz svog zaklona i prie svom vlasnitvu. Zakripao je tokovima i odvezao se sa oseajem nekog gorkog trijumfa, i dalje opsednut nekim nemirima kojima nije mogao da odredi ni ime, a ni oblik. U meuvremenu, Kejt se pridruila magliastom odsjaju utog toka koji ju je na kraju vodio kroz predgraa Akton i Iling, sve do samog srca Londona. Uspuzala se preko nadvonjaka na Zapadnom putu i uskoro skrenula ka severu, prema Primrouz Hilu, do kue. Oduvek je uivala u vonji pored parka, a siluete drvea u mraku su je opinjavale i otvarale joj apetit za tiinom njenog kreveta. Pronala je mesto za parkiranje koje je bilo najblie njenom ulazu, to je otprilike bila razdaljina od tridesetak metara. Iskobeljala se iz auta i paljivo preskoila zakljuavanje njegovih vrata. U kolima nikada nije ostavljala nita vredno i smatrala je da ljudi ne treba da dou u situaciju da moraju neto da razbiju da bi to otkrili. Ovaj auto je dva puta bio ukraden, ali u oba sluaja je naen naputen dvadesetak metara dalje. Nije otila pravo kui, ve je krenula u suprotnom smeru da kupi mleko i kese za smee u prodavnici na uglu susene ulice. Sloila se sa ljubaznim Pakistancem, koji je drao tu radnju, da izgleda jako umorno i da bi trebalo ranije da legne, ali na putu ka kui svratila je jo na jedno mesto. Otila je i naslonila se na ogradu parka, zurila u tamu par minuta i udisala malo tog hladnog nonog vazduha. Konano je pola nazad ka svom stanu. Kada je prola pored prve uline svetiljke ona je zaiskrila i ugasila se, ostavivi je u malom kavezu tame. Takve stvari uvek stvaraju neku jezu.

Kau da uopte nije neobino da u jednom trenutku pomislimo na nekoga koga nismo videli godinama i da ve sledeeg dana saznamo da je ta osoba umrla. Uvek ima puno ljudi koji pomisle na nekoga koga nisu videli godinama i uvek ima puno ljudi koji umiru. Kad je u pitanju tolika populacija kakvu ima na primer Amerika, zakon proseka znai da se ovakva sluajnost dogaa bar deset puta dnevno, ali bez obzira na to, nikome ko to doivi takvo iskustvo nije nita manje jezivo. Isto tako, bezbroj sijalica na ulinim svetiljkama pregoreva svakog minuta, i svakako neke pregorevaju u momentu kada neko proe pored njih. Ipak, to i dalje izaziva neki jeziv oseaj, pogotovo kada se isto to dogodi i sa sledeom sijalicom pored koje ta osoba proe. Kejt je stajala kao ukopana. Ako moe da se dogodi jedna sluajnost, onda moe da se dogodi i druga sluajnost, rekla je sebi. I ako se druga sluajnost dogodi odmah posle prve i to je sluajnost. Nema apsolutno nikakvog razloga za uzbunu samo zato to je par ulinih sijalica pregorelo. Nalazila se u savreno mirnoj ulici u poznatom kraju, okruena kuama u kojima su gorela svetla. Pogledala je u kuu koja joj je bila najblia i to, na alost, ba u trenutku kada su se ugasila svetla na prozoru koji gleda na ulicu. Ovo se verovatno dogodilo zato to je stanar u tom trenutku odluio da izae iz te sobe. Pa, iako je ovo samo ilo u prilog tezi da sluajnosti mogu biti jako neobine, to joj nije popravilo raspoloenje. Ostatak ulice je i dalje bio okupan magliastim utim sjajem. Samo je u preniku od oko jednog metra oko nje bio mrak. Sledea osvetljena povrina nalazila se samo nekoliko desetina santimetara ispred. Duboko je uzdahnula, sabrala se i krenula ka toj povrini, ka samom njenom centru. Istog momenta i ona se ugasila. Stanari obeju kua pored kojih je prola na tom putu izabrali su ba taj momenat da izau iz soba koje gledaju na ulicu, kao i njihove komije preko puta. Moda se upravo zavrila popularna TV serija. Tako je. Svi su ustajali i istovremeno gasili svoje televizore i svetla u sobi, i kao rezultat preoptereenja strujne mree, pregorele su neke uline sijalice. Tako nekako. Od ovog rezultata preoptereenja strujne mree njeno srce je poelo snano da lupa. Krenula je dalje, trudei se da bude smirena. im stigne kui pogledae u novinama kakva je to serija na TV-u, kad zbog nje pucaju uline svetiljke. etiri. Stala je kao ukopana ispod ugaene lampe. Sve vie kua je postajalo mrano. Ono to ju je naroito uzrujalo bilo je to to su one postajale mrane istog trenutka kada bi pogledala ka njima. Pogled kvrc. Pokuala je ponovo. Pogled kvrc. Svaka u koju je pogledala momentalno bi se zamraila. Pogled kvrc. Sa iznenadnim strahom je shvatila da ne sme vie da gleda u one u kojima je svetlo jo uvek bilo upaljeno. Racionalizacija ovog deavanja koju je pokuala da iskonstruie sada se zakovitlala u njenoj glavi, oajniki molei da bude putena napolje. I ona ju je pustila. Pokuala je da zakuje svoj pogled za tle, iz straha da e ugasiti svetla u celoj ulici, ali nije joj polo za rukom da ne baci po koji siuni pogled, tek da proveri da li to funkcionie. Pogled kvrc. Zamrznula je pogled u tle, u uzanu stazicu pred sobom. Vei deo puta je sada ve bio u mraku.

Izmeu nje i vrata njenog ulaza preostale su jo tri svetiljke. Iako je gledala u zemlju, uspela je svojim perifernim vidom da otkrije da su svetla u stanu ispod njenog upaljena. Tu ivi Nil. Nije mogla da se seti njegovog prezimena, ali on je povremeno svirao bas i trgovao je starinama. Imao je obiaj da joj daje savete u vezi sa ureenjem stana, koje ona nije traila, a takoe je ukrao njeno mleko tako da su im odnosi malo zahladneli. Ipak, u ovom momentu, molila je boga da je on tu i da joj kae ta nije u redu sa njenim kauem, i da se svetio u njegovom stanu nee ugasiti kada ona skrene pogled sa trotoara zajedno sa tri preostale osvetljene povrine du puta koji je morala da pree. Okrenula se i pogledala iza sebe, na put koji je prela. Sve je bilo u mraku, utapalo se u tamu parka koji je vie nije smirivao, ve joj je pretio siluetama debelog, vornovatog korenja i izdajnikog smea u stadijumu truljenja. Ponovo se okrenula, drei pogled pri zemlji. Tri osvetljene povrine. Uline svetljke se nisu gasile u trenutku kada ih pogleda, nego kada proe pored njih. Zakiljila je oima da bolje vidi gde se nalazi sledea svetiljka, iznad i ispred nje. Podigla je glavu i paljivo ponovo irom otvorila oi, zurei direktno u narandasti odsjaj koji se probijao kroz debelo staklo. Mirno je sijalo. Ne odvraajui pogled sa svetla koje je prilo are na njenoj mrenjai, oprezno je krenula napred, korak po korak, napreui svoju volju ne bi li ga naterala da se ne ugasi kad ona proe. Nastavilo je da svetli. Krenula je dalje. Nastavilo je da svetli. Ponovo je zakoraila i ono je i dalje sijalo. Sada je ve bila skoro ispod same svetiljke, izvijajui vrat kako bi drala svetlo na oku. Zakoraila je jo jednom i ugledala plamiak kako zamire, ostavljajui za sobom trag koji se epurio u njenim oima. Spustila je pogled i pokuala da gleda iskljuivo ispred sebe, ali odasvud su iskakale neke ludake siluete i osetila je da gubi kontrolu. Jurnula je ka sledeoj svetiljki i tu ju je ponovo doekala tama. Stala je zadihana, trepui i pokuavajui da se umiri. Pogledala je malo bolje prema sledeoj osvetljenoj povrini i uinilo joj se da vidi jednu priliku kako stoji ispod uline lampe. To je bila jedna krupna prilika po kojoj su igrale narandaste senke. Na glavi ove figure bili su ogromni rogovi. Ludakim intenzitetom buljila je u mranu puinu i iznenada zaurlala Ko si ti ? Pauza. Onda je dubok glas odgovorio Imate li neto ime bih mogao da skinem ove parie drvenog poda sa lea?

ESNAESTO POGLA VLJE Jo jedna pauza, neto drugaije i malo zbunjenije prirode. Bila je to jedna dugaka pauza. Nervozno je visila u vazduha, neodluna u kom smem da eksplodira. Zamraena ulica je ustuknula, zauzela je odbrambeni stav. ,,Molim? Kejt je konano viknula. Rekla sam.. .Molim? Ona velika figura se protresla. Kejt nije jo uvek mogla dobro da ga vidi, jer su joj pred oima jo igrale plaviaste senke oprene narandastim svetlom. Bio sam, ree figura, zalepljen za pod. Moj otac Jesi li ti, Kejt se tresla od besa ,,jesi li ti odgovoran za sve ovo? Okrenula se i ljutito pokazala rukom na ulicu da mu pokae nonu moru kroz koju je upravo prola. Vano je da zna ko sam ja. Ma nemoj? ree Kejt. ,,E, pa ajde onda da odmah lepo zapiem tvoje ime i odnesem ga u policiju da te uhapse za namemo poinjen prekraj ili tako neto. Za zastraivanje. Uplitanje Ja sam Tor. Ja sam Bog Groma. Bog Kie. Bog Visokih Oblaka. Bog Munje. Bog Renih Tokova. Bog svih estica. Bog Vezivnih Sila. Bog Vetra. Bog Useva. Bog Mjolnir ekia. Stvarno? kljuala je Kejt. Da si izabrao neki bolji trenutak da mi sve to saopti nema sumnje da bih bila zainteresovana, ali ovako, samo si me jo vie razbesneo. Upali ta prokleta svetla! Ja sam Rekla sam da upali svetla! Uz neki potmuli odsjaj, sva ulina svetla su se ponovo upalila, a prozori okolnih kua su bili ponovo osvetljeni. Lampa iznad Kejt je istog momenta ponovo pregorela. Uputila mu je pretei pogled. To je bila stara sijalica, rekao je. Samo je nastavila da zuri u njega. Vidi? rekao je, imam tvoju adresu. U ruci je drao pare papira koje mu je dala na aerodromu, to je na neki nain sve objasnilo i dovelo stvari u red.

,Ja
Nazad! viknuo je maui rukama ispred njenog lica. ,,ta? Uz snaan nalet vetra, sa nonog neba stutio se veliki orao sa krilima rairenim ka njemu da ga uhvati. Tor je udarao i mlatarao rukama dok ogromna ptica nije malo ustuknula, skoro pala na zemlju, povratila snagu i tekim zamasima krila poletela do vrha uline svetiljke. vrsto je kandama zagrlila svetiljku i tu se zaustavila, od ega se itava ta ulina lampa malo zatresla. Odlazi! vikao je Tor na pticu. Orao je samo sedeo gore i posmatrao ga. Ovo monstruozno stvorenje izgledalo je jo monstruoznije pod narandastim svetlom koje je bacalo ogromnu senku na susedne kue. Imalo je neobine krune belege na krilima. Kejt se uinilo da je ve negde videla ovakve belege, moda u nekom komaru, ali je bila sigurna da ovo sada nije nikakav komar. Bez sumnje, pronala je oveka koga je traila. Ista ona krupna figura, iste ledene oi, isti onaj

izraz arogancije i besa sa dozom smuenosti, samo to su ovoga puta njegove noge bile porinute u ogromne kone izme, slapovi krzna, traka i bieva visili su sa njegovih ramena, na glavi je imao gvozdenu kacigu sa rogovima i ovoga puta njegov bes nije bio usmeren ka devojci koja radi na aerodromu, ve ka ogromnom orlu koji je stajao na ulinoj svetiljki nasred Primrouz Hila. Odlazi! viknuo je ponovo. To je izvan mojih moi! Sve to sam mogao ve sam uradio! Tvoja porodica je obezbeena. Nita vie ne mogu da uinim za tebe! Ja sam nemoan i bolestan. Kejt je bila okirana kada je iznenada ugledala duboke ogrebotine na njegovoj levoj ruci, koje mu je napravio orao svojim kandama kada se zaleteo na njega. Krv je liptala iz njih, navirala je kao pomahnitala bujica. Odlazi! ponovo je zaurlao. Drugom rukom je otresao krv sa ogrebotina i bacio krupne kapi na pticu, koja je malo ustuknula, zateturala se, ali ipak ostala na mestu. Iznenada, ovek je skoio u vazduh i uhvatio se za svetiljku koja se ozbiljno zaljuljala pod tolikom teinom. Uz glasne krike ptica ga je divljaki kljucala dok je slobodnom rukom pokuavao da je uhvati i skine dole. Vrata su se otvorila. To su bila vrata Kejtinog ulaza. Na njima se pojavio ovek sa sivim okvirom naoara i urednim brkovima. To je bio Nil, njen komija, u svom raspoloenju. Ja zaista mislim da poeo je. Ipak, ubrzo mu je postalo jasno da zaista ne zna ta da misli i vratio se unutra, nezadovoljan, ponevi svoje raspoloenje sa sobom. Veliki ovek se pripremio, napravio veliki skok kroz vazduh i zaustavio se uz blago, kontrolisano truckanje, na vrhu sledee uline svetiljke koja se malo savila pod njegovom teinom. Pognuo se zurei u orla, koji mu je uzvraao istom merom. Odlazi! vikao je, maui rukom prema njemu. Gaarh! odgovorio je orao. Jednim zamahom ruke izvukao je ispod gomile krzna jedan eki sa kratkom drkom i odmeravao njegovu teinu premetajui ga iz ruke u ruku. Glava ekia je u stvari bilo jedno grubo izbrueno pare gvoa, veliine i oblika krigle piva, otprilike, a drka je bila debljine runog zgloba umotana u komade koe. Gaaaarrrh! zakriao je orao ponovo, gledajui sumnjiavo u eki. Kada je Tor polako poeo da vrti eki u ruci, ptica je poela da se premeta sa jedne na drugu nogu, pratei ritam u kome se eki vrteo. Odlazi! rekao je Tor neto tiim glasom, ali sa veom dozom pretnje. Potpuno se ispravio na svetiljki, vitlajui ekiem sve bre i bre u velikom luku. Bacio ga je iznenada na orla. Istog trenutka, munja visokog strujnog napona izletela je iz lampe na kojoj je ptica stajala, nateravi je da odskoi u vazduh uz glasne krike. eki je bezopasno odleteo ispod lampe, ponovo se digao u vazduh kroz tamu parka, dok se Tor, osloboen njegove teine, malo zateturao i uhvatio za vrh svetiljke da povrati ravnoteu. Orao je pomahnitalo mahao krilima kroz vazduh, takoe povratio kontrolu i jo jednom se zaleteo da napadne Tora, koji je odskoio unazad kako bi izbegao opasnost, a onda se ptica uputila ka nonom nebu, gde se ubrzo pretvorila u siunu crnu taku pre nego to je konano nestala. eki se vraao nazad, sa neba, stvarajui svojom glavom bezbroj iskrica na kamenoj stazi, prevrnuo se dvaput u vazduhu, a onda se bacio glavom na zemlju odmah pored Kejt, a svoju drku je prizemljio pored njene noge. Jedna starija dama koja je strpljivo ekala sa svojim psom u senci svetiljke, sada pregorele, osetila je, s punim pravom, da je akcija zavrena, te da vie nee biti uzbudljivih scena i mirno je

prola pored njih. Tor je utivo saekao da oni prou, a onda je priao Kejt koja je stajala sa prekrtenim rukama, posmatrajui ga. Posle svega to se dogodilo u poslednjih dva-tri minuta, nije imao pojma ta da joj kae i za trenutak se samo zamiljeno zagledao u daljinu. Kejt je pomislila kako je razmiljanje, za njega, jedna aktivnost potpuno odvojena od svega ostalog i da mu je za to potreban prostor. To nije moglo jednostavno biti kombinovano sa hodanjem ili sa prianjem, ili kupovinom karte za avion. Bolje bi bilo da vidimo ta ti je sa rukom, rekla je i povela ga uz stepenice svoje kue. On ju je posluno pratio. Kada je otvorila vrata od ulaza ugledala je Nila kako stoji naslonjen na zid i namrgoeno zuri u automat za koka-kolu koji je bio naslonjen na suprotan zid, zauzimajui neverovatno mnogo prostora u hodniku. Ja ne znam ta emo s ovim da radimo, stvarno ne znam, rekao je. ta to radi ovde? pitala je Kejt. Pa, bojim se da to ja tebe treba da pitam, ree Nil. Ne znam kako e uspeti da ga podigne uz stepenice. Da budem iskren, uopte ne vidim nain da se to uradi. I, budimo realni, mislim da ti se uopte nee ni dopasti kada ga odnese gore. Znam da je to jako moderno i tako ameriki, ali razmisli malo ima divan francuski sto od trenjinog drveta, kau koji e biti sasvim okej kad konano skine sa njega onaj odvratni prekriva za koji ti stalno govorim da bi trebalo da ga se otarasi, samo ti nee da me poslua i ja nikako ne vidim kako misli ovo da uklopi uz sve to, nema anse. I nisam ba siguran da bih smeo to da ti dozvolim, mislim, ovo je jedan jako teak predmet, a sea se ta sam ti rekao za podove u ovoj kui. Morau da razmislim jo jednom, stvarno. Da, Nil, kako je to dospelo ovamo? Pa, ovaj tvoj prijatelj ga je dovukao ovamo ba pre nekih sat vremena. Ne znam gde on trenira, ali moram da kaem da ne bih imao nita protiv da idemo zajedno u teretanu. Rekao sam mu da mislim da mi je sve to vrlo sumnjivo, ali on je bio uporan i na kraju sam jo morao i da mu pomognem. Ali, ja mislim da bismo morali dobro da razmislimo o ovoj temi. Pitao sam tvog prijatelja da li voli Vagnera, ali mi nije ba najbolje odgovorio. Pa, ne znam, ta misli da radi sa ovim? Kejt je duboko uzdahnula. Predloila je svom krupnom gostu da ga odnese gore, pa e mu se ona pridruiti za koji minut. Tor je proao pored njih groteskna figura ide uz stepenice. Nil se duboko zagledao u Kejtine oi ne bi li iz njih proitao ta se dogaa, ali Kejt ga je bledo gledala, onako kako to samo ona ume. Izvini, Nil, rekla je, zapravo. Automat e da leti napolje. Sve je to nesporazum. Srediu ja to do sutra. Da, sve je to u redu, ree Nil, ali, gde sam tu ja? Mislim, jasno ti je koji je moj problem. Ne, Nil, nije mi jasno. Pa, meni ta stvar stoji tu, tebi je ta osoba tamo gore, i itava situacija je prilino haotina. Mogu li neto da uradim da je sredim? Pa, to i nije ba tako lako, zar ne? Hteo sam samo da kaem da bi trebalo malo da razmisli o tome. Mislim, o svemu. Rekla si mi da odlazi. Danas sam uo kako puni kadu. ta je trebalo da pomislim? I ono sa makom Zna da ne volim da imam veze sa makama. Znam, Nil. Zato sam i zamolila gospou Grej da je uva.

Da, i vidi ta joj se dogodilo. Umrla je od sranog udara. Gospodin Grej je jako uznemiren, da zna. Mislim da to nema nikakve veze sa tim to sam je zamolila da pripazi na moju maku. Pa, ja ti samo kaem da je on jako uznemiren. Da, Nil. ena mu je umrla. Pa, nita nisam rekao. Samo kaem da bi trebalo da razmisli o tome. I ta emo, zaboga, da radimo sa tim? rekao je, mislei na automat za koka-kolu. ,,A ja kaem da u se pobrinuti da taj automat do ujutro nestane odavde, Nil. ree Kejt. Vrlo rado u stajati ovde i vritati jako glasno ako ti misli da e to nekako pomoi, ali Sluaj, draga, ja sam samo hteo to da ti kaem. I nadam se da neete noas biti previe glasni, jer moram da vebam svoju muziku, a ti zna koliko mi je potrebna tiina za koncentraciju. Uputio je Kejt znaajan pogled preko okvira svojih naoara i nestao iza vrata svog stana. Kejt je stajala i u sebi brojala od jedan do deset, bar koliko je u tom trenutku mogla da se seti, a onda je krenula uz stepenice, u susret Bogu Groma, oseajui da uopte nije raspoloena ni za vremensku prognozu, ni za teologiju. Po kui se prolomila glavna tema iz Valkira1, svirana na Fender Precision basu.

1 Valkire Vagnerova opera (prim. prev.)

SEDAMNAESTO POGLAVLJE Dok je iao du Juston Rouda, usred saobraajnog pica, koji je poeo jo tamo negde krajem sedamdesetih i koji u petnaest do deset ovog utorka uvee jo uvek nije pokazivao znake smirivanja, Dirku se uinilo da je video neto poznato. To mu je saoptila njegova podsvest taj pomahnitali deo ljudskog mozga koji nikada ne odgovara na pitanja, samo da je neke male znaajne nagovetaje i onda sedi i mrmlja neto sebi u bradu. Pa, naravno da sam video neto poznato, Dirk je u sebi grdio svoju podsvest. Dvadeset puta meseno vozim ovim mranim putem. Bilo bi za oekivati da prepoznajem svaki kameni na njemu, svako drvce koje lei pored. Zar ne bi mogla biti malo preciznija? Njegova podsvest se nije dala izazvati. Nije imala vie ta da doda. Grad je ionako verovatno bio pun sivih kombija. Nita neobino. Gde? raestio se Dirk u sebi, premetajui se sa jedne strane na drugu kao da ga svrbi sedite. Gde li sam video sivi kombi? Nita. Sa svih strana je bio okruen drugim vozilima, tako da nije bilo prostora za manevrisanje, pogotovo ne unapred. Izleteo je iz svog auta i krenuo da se provlai kroz gomilu drugih kola, zaglavljenih u guvi, skaui gore-dole ne bi li ugledao sivi kombi. Ako ga je malopre i video, sada je bio van njegovog vidokruga. Njegova podsvest je samo sedela i utala. Saobraaj je i dalje bio u zastoju, pa se probio jo malo unazad, ali mu je krupni kurir na motociklu prepreio put svojim velikim Kavasakijem. Dirk je zapoeo otru prepirku sa kurirom, ali je bio prinuen da umukne jer ovaj ionako nije mogao da ga uje. Na kraju je krenuo nazad kroz guste kolone koje su polako poele da se pomeraju u napred. U stvari, sve kolone osim one u kojoj je bio njegov auto poele su da se pomeraju. Iznenada, zvuk sirena je izazvao u njemu neko ushienje, migoljio se kroz zamrene kolone automobila i to ga je podsetilo na one ludake koje je viao na ulicama Njujorka koji su izletali na put da objave Sudnji Dan, preteu invaziju vanzemaljaca ili nesposobnost i korupciju koja hara Pentagonom. Podigao je ruke iznad glave i poeo da vie Bogovi pohode Zemlju! Bogovi pohode Zemlju! Ovo je jo vie raspalilo vatru u onima koji su ionako ve razjareno trubili na njegov nepokretni auto, i ubrzo se sve pretvorilo u kreendo velianstvene kakofonije, sa Dirkovim glasom koji odzvanja u vazduhu. Bogovi pohode Zemlju! Bogovi pohode Zemlju! uzvikivao je. Bogovi pohode Zemlju! Hvala! dodao je i uskoio u kola, pritisnuo gas i konano otvorio put zaglavljenoj masi da krene napred. Pitao se zato je toliko siguran. Bojih ruku delo. Bezbrina fraza kojom ljudi mogu da objasne neke fenomene koji inae ne bi podlegli racionalnom objanjenju. Ali, to je bila bezbrinost koja je naroito privukla Dirkovu panju zato to su rei izgovorene tako bezbrino, kao da ni ne znae nita ozbiljno, obino prave rupe kroz koje, inae dobro uvane istine, mogu da procure. Neobjanjiv nestanak. Oslo i eki: mala, majuna koincidencija koja je dala jedno malo, majuno upozorenje. Bilo kako bilo, to je jedno upozorenje koje je visilo usred svakodnevne gungule,

a ostala mala upozorenja su visila na istoj visini. Bojih ruku delo, Oslo i eki. ovek sa ekiem, pokuava da ode u Norveku, spreen je, gubi kontrolu nad samim sobom i kao rezultat toga dobili smo bojih ruku delo. Ako je, pomislio je Dirk, ako je to bie besmrtno, onda znai da je jo uvek ivo. To bi jednostavno bila definicija toga besmrtno. Kako bi neko besmrtno bie moglo da ima paso? Da, kako? Dirk je pokuao da zamisli kako bi to izgledalo da na primer izabrao je ime tek onako, nasumice bog Tor, norveki bog, doe sa svojim ekiem da trai paso i pokua da objasni ko je on u stvari i zato nema krtenicu. Ne bi bilo ni okiranih, ni prestraenih, ni glasnih uzvika zaprepaenja, samo tupa birokratska nemogunost. Ne bi se postavilo ni pitanje da li mu neko veruje ili ne, ve bi jedini problem bilo pravljenje vaee krtenice. Mogao bi da stoji tamo itav dan i da izvodi razna uda, ali na kraju radnog vremena, ukoliko ne nae neku vaeu krtenicu, jednostavno bi bio zamoljen da napusti prostorije. I kreditne kartice. Ako bi, da za trenutak ostanemo pri ovoj neosnovanoj pretpostavci, bog Tor stvarno postojao i, iz nekog razloga bio u prolazu u Engleskoj, onda bi on verovatno bio jedina osoba u dravi koja nije dobila gomilu poziva da konkurie za American Express karticu, gomilu grubih pretnji da e mu ista biti oduzeta i besplatne kataloge neprijatno raskonih stvari, izdano izraenih od braon plastike. Dirku se uinilo da je takva scena prilino zapanjujua. I to, naravno, u sluaju da je on jedini bog koji je tu u prolazu to, ako prihvatimo prvu neobinu pretpostavku, i nije ba verovatno. Ali, zamislite na trenutak tako jednu osobu koja pokuava da izae iz zemlje, bez pasoa, bez kreditnih kartica, samo sa sposobnou da stvara munje i gromove i ko zna ta jo. Verovatno biste morali da zamislite scenu koja se po svoj prilici odigrala na terminalu broj dva, na Hitrou aerodromu. Ali, zato bi neko, ako je ve skandinavski bog, morao da naputa zemlju po utvrenom protokolu aviokompanije? Sigurno je postojao neki drugi nain. Dirk je voleo da veruje da je jedna od privilegija besmrtnih boanskih bia da mogu da lete. Koliko se seao norveke mitologije, koju je itao pre dosta godina, bogovi su stalno leteli i nije bilo rei o ekanju na aerodromima i grickanju hrskavih krekera za to vreme. Dodue, mora se priznati da svet u to doba nije bio pun kontrolora leta, radara i si. Pa, ipak, jedan kratak skok preko Severnog mora ne bi trebalo da predstavlja problem za jednog boga, pogotovo ako su vremenske prilike na njegovoj strani, to bi se svakako dalo oekivati, ako ste Bog Groma, zar ne? Jo jedno majuno upozorenje se zaljuljalo u dnu Dirkovih misli, a onda se izgubilo u gunguli i buci. Na trenutak se zapitao kako li izgleda biti kit. Fiziki izgled mu je verovatno obezbeivao dobar pogled na svet ispod povrine mora, mada su kitovi bili bolje pripremljeni za plutanje po prostranom plavetnilu, nego to je on bio za borbu kroz saobraajnu guvu na Pentonvil Roudu u starom Jaguaru. Ali, ono o emu je u stvari razmiljao bile su pesme kitova. Nekada davno, kitovi su mogli da pevaju jedni drugima pesme preko itavog okeana, ak i iz jednog okeana do drugog, zato to zvuk moe da pree ogromne razdaljine kroz vodu. Ali danas, opet zbog naina na koji zvuk putuje, nema jednog jedinog dela okeana u kome ne bruje motori amaca ili brodova, tako da je kitovima prosto nemogue da uju pesme ili poruke svojih sunarodnika.

Pa ta ondaje najei nain na koji ljudi sagledavaju ovaj problem, pomislio je Dirk. Na kraju krajeva, ko uopte eli da slua gomilu debelih riba, da, dobro, sisara, kako podriguju jedni drugima? Ali Dirk je u jednom trenutku osetio da je to veliki gubitak i rastuio se kada je pomislio da je, u svoj pomahnitaloj buci informacija koja svakodnevno struji nad ljudima, moda uo neke zvuke koji su otkrivali prisustvo bogova. Skrenuo je ka severu i klizio pored gomile picerija i agencija za nekretnine, kada je skoro pao u oaj na samu pomisao kakvi su sada njihovi ivoti.

OSAMNAESTO POGLAVLJE Tanki prsti munje sevnuli su ispod povrine velikih, tekih oblaka koji su visili sa neba kao otromboljeni stomaci. Mali prasak arene munje napravio je pukotinu u njima i izvukao nekoliko beznaajnih kapi sitne, masnjikave kie. Ispod nebeskog svoda prostirao se irok spektar raznih divljih kula, vornovatih tornjeva i vrhova koji su ga probadali i raspaljivali vatru na njemu sve dok nije izgledalo kao da e nebo da eksplodira, potopi sve pod sobom i ostavi taj prizor zagnojen u uasu. Visoko u svetlucavoj tami, iza dugakih oklopa, stajale su neme figure, pognuti zmajevi koji su zurili u prljave oblake, dok je Odin, otac svih Bogova Asgarda, prilazio velikoj gvozdenoj kapiji to vodi u njegovo carstvo, u hodnike Valhale1. Vazduh je bio zasien urlicima ogromnih krilatih pasa, koji su priredili dobrodolicu svom gospodaru i pratili ga do trona. Munja se probijala kroz vrhove kula i tornjeva. Veliki, drevni i besmrtni Bog Asgarda vraao se u svoje carstvo na nain koji bi i njega samog iznenadio pre nekoliko vekova, dok je bio u cvetu mladosti ak i besmrtni bogovi imaju mladost, kada su njihove moi na vrhuncu i kada oni istovremeno brinu i upravljaju svetom ljudi, svetom zbog ijih potreba su oni, bogovi, i roeni vraao se u velikom, neobeleenom sivom Mercedesovom kombiju. Kombi se zaustavio najednom osamljenom delu itavog tog prostranstva. Vrata su se otvorila i pojavio se jedan ovek sa tupim izrazom lica, u sivoj, neobeleenoj uniformi. On je obavljao posao koji je radio i tokom ivota, jer mu je dunost bila da ne postavlja pitanja ne zato to je imao neke naroite kvalitete ili zato to je bio izuzetno diskretan, ve zato to jednostavno nikada nije ni znao kakvo bi pitanje postavio. Kretao se polako, kao kaika kroz ovsenu kau, otiao do zadnjih vrata kombija i otvorio ih to je bila itava procedura, i to naporna, s obzirom na posebnu koordinaciju pokreta kojima je trebalo pomeriti sva klizna vrata i sve ruice i opruge. Konano, vrata su bila otvorena i, da je kojim sluajem Kejt bila prisutna, malo bi se trgla na pomisao da ovaj kombi moda, ipak, zaista prenosi elektrinu energiju iz Albanije. Snop svetlosti pao je na Hiloua to mu je bilo ime ali njemu to nije bilo nita neobino. Svaki put kada otvori ta vrata oekivao je snop svetlosti. Kada je prvi put otvorio ta vrata, samo je pomislio ,,Oh. Svetlost. Pa, dobro, i na tome je i ostalo, to mu je garantovalo stalan posao dokle god bude eleo da ivi. Jaina svetlosti se smanjila i snop se pretvorio u siluetu starog, starog oveka na krevetu sa tokiima iza koga je ila jedna niska prilika, za koju bi Hilou verovatno mislio da je najavolskija osoba koju je ikada video, samo da je mogao da se seti svih ljudi koje je sreo tokom ivota i da je mogao da posmatra jednog po jednog poredei ga sa ovim stvorenjem. To je, ipak, bilo mnogo tee nego to je Hilou mislio. No, njegov jedini zadatak sada bio je da pomogne toj niskoj osobi da spusti krevet sa starcem na zemlju. Zadatak je obavljen bez problema. Noice i tokii kreveta bili su pravo udo tehnologije obrade nerajueg elika. Otkoeni su, zakotrljali su se i glatkim pokretima amortizovali svako neprijatno truckanje preko stepenica, sve kao da lebde u vazduhu. Sa desne strane kombija pruao se jedan veliki hol, ispred glavne prostorije, uokviren finim drvenim rezbarijama sa velikim mermernim draima za baklje, koji su ponosno stajali na zidovima.

Ovaj hol je vodio u jo jedan podzemni hodnik. Sa leve strane nalazio se ulaz u velianstvene prostorije, gde se Odin pripremao za none susrete. Mrzeo je sve ovo. Pridigao se iz kreveta i mrmljao sebi u bradu, mada je, u stvari, povukao i krevet sa sobom. Ponovo je morao da slua razna naklapanja svog razmaenog, tvrdoglavog sina koji nije hteo, nije mogao i jednostavno nije bio dovoljno inteligentan da prihvati sve to stvaran ivot nosi sa sobom. Ukoliko nije eleo to da prihvati, morao je biti uniten i noas e Asgard videti unitenje besmrtnog boga. Sve je to bilo malo previe, pomislio je ljutito Odin, za nekoga u ovim godinama, koje su svakako bile izuzetno produene, iznad svake granice, ali ne u nekom odreenom smeru. On je samo eleo da ostane u bolnici, koja mu se jako dopadala. Dogovor koji ga je i doveo na to mesto bio je jedan od najdivnijih, ali je imao i svoju cenu, koja je jednostavne morala biti tolika i to je bilo sve. Bilo je tu novih susreta sa realnou i on ih je oberuke prihvatao. Oni koji nisu, morali su da snose posledice. Sve ima svoju cenu, ak i za jednog boga. Posle ovoga veeras moi e da se vrati u Vuded, zauvek, i to je jako dobro. To je i rekao Hilou. ista bela posteljina, rekao mu je, a Hilou je samo tupo klimnuo glavom. Lanena posteljina. Svakog dana ista posteljina. Hilou je poeo da die krevet uz stepenice. Biti bog, Hilou, nastavio je Odin, biti bog, pa, to i nije bilo tako isto, je 1 uje? Nije bilo nikoga da brine o posteljini. Mislim, nikoga ko bi stvarno brinuo o njoj. Moe li ti to da zamisli? U mojoj situaciji? Otac svih Bogova? Nije bilo nikoga ko bi doao i rekao Gospodine Odvin, zakikotao se tamo me zovu gospodin Odvin, zna. Nemaju pojma s kim imaju posla. Mislim da ne bi mogli to da podnesu. ta ti misli, Hilou? Ali pre toga niko nikada nije doao i rekao mi Gospodine Odvin, namestili smo vam krevet i stavili istu posteljinu. Ba niko. Samo sam sluao o razaranju neega, pustoenju neega, o nekim razdvajanjima. Pompezne prie o monim stvarima, o stvarima koje su pocepane, o stvarima koje su potinjene opet nekim drugim stvarima, a tek sada shvatam koliko se malo vanosti pridavalo posteljini. Uzmi na primer Ovo evociranje uspomena na momenat prekinuo je dolazak do ulaza koji je uvala jedna krupna, znojava mrlja, jedno stvorenje koje je stajalo i ljuljalo se na vratima sa podboenim rukama. Crno Podnoktom, koji je sve to vreme utao i unjao se uz Odina, ubrzao je korak i pribliio se da kae neto znojavoj figuri, koja je sva zajapurena morala dobro da se sagne da bi ga ula. Istog trenutka, ovo stvorenje se ponizno povuklo korak unazad u svoje uto skrovite i sveti krevet sa tokiima se zakotrljao unutra, kroz ogromne hodnike, sobe i prolaze iz kojih su grmeli burni urlici i dopirali neprijatni mirisi. Uzmi na primer, nastavio je Odin, ovo mesto, Valhalu

1 Valhala (nord. mit.) podzemne prostorije u kojima je Odin ugoavao hrabre due ratnika poginulih u borbi (prim. prev.)

DEVETNAESTO POGLAVLJE Skretanje ka severu je obino bio manevar koji svemu vraa utisak stvarnosti i razumnosti, ali Dirk nikako nije mogao da izbaci iz glave neko predoseanje. Malo kasnije, pomalo je poela da pada kia, to je, takoe, trebalo da pomogne, ali je sa tekog, olovnog neba pala tek neka bedna, mizerna kiica koja je samo pojaala oseaj klaustrofobije i frustracije koja je ionako tu no drala u aci. Dirk je ukljuio brisae, ali su zakripali jer nije bilo dovoljno kie na staklu da bi ga obrisali, pa ih je ponovo iskljuio. Kia je ubrzo iarala sve prozore. Opet je ukljuio brisae, ali im prethodna veba nije ni malo pomogla, tako da su u znak protesta i dalje grebali i skviali. Ulice su postale podmuklo klizave. Dirk je zatresao glavom. Oseao se prilino glupo, pomislio je, i to na najgori mogui nain. Dozvolio je sebi da fantazira, to je iznad svega prezirao. Bio je zaprepaen kad je shvatio da je svoje matarije zasnovao na slabim, pa, teko da bi se to moglo nazvati dokazima, pre e biti pretpostavkama, nagaanjima. Nesrea na aerodromu. Verovatno postoji neko jednostavno objanjenje. ovek sa ekiem. Pa ta? Sivi kombi koji je Kejt ehter videla kada je bila u bolnici. Nita neobino. Dirk se za malo sudario sa njim, ali to je sasvim uobiajena stvar. Automat za koka-kolu: to nije uzeo u obzir. Kako li se automat za koka-kolu uklapao u razmiljanje o drevnim bogovima? Jedina ideja koja mu je pala na pamet bila je suvie besmislena i odmah ju je odbacio. U tom trenutku, Dirk je upravo prolazio pored kue gde je istog tog jutra zatekao glavu svog klijenta kako se vrti na gramofonu na koji ju je postavilo zelenooko demonsko stvorenje, koje je mahalo kosom i krvlju potpisanim ugovorom i odmah zatim nestalo. Zagledao se u tu kuu dok je prolazio, a kada se iza oka pred njim pojavio veliki tamno plavi BMW, zakucao se pravo u njegov zadnji deo. To je bio drugi put danas da mora da izlee iz svojih kola i da vie. Pobogu, to ne gledate kuda idete?, uzviknuo je, nadajui se da e tako ostaviti svog suparnika bez rei. Sve sami idioti! nastavio je, bez pauze. Samo jure tamo-amo i uopte ne paze kako voze! Potpuno bezobzirno! Treba zbuniti protivnika, mislio je. To je kao kad pozove telefonom nekoga i kae Da? Halo? nervoznim glasom, to je Dirk imao obiaj da radi tokom dugih, letnjih popodneva. Sagnuo se i pogledao u jasan trag koji je ostavio na zadnjem delu BMW-a, koji je, sasvim oigledno, bio nov novcat. Prokletstvo, pomislio je Dirk. Pogledajte ta ste mi uradili sa branikom! vikao je. Nadam se da imate dobrog advokata! JA sam dobar advokat, uo se tihi glas praen jednim elegantnim klik. Dirk je zabrinuto pogledao u pravcu iz kog je dopirao glas. Ono klikje u stvari bio zvuk zatvaranja vrata od kola. ovek je imao na sebi italijansko odelo, koje je takoe bilo elegantno. Imao je i elegantne naoare, elegantnu frizuru i, mada leptir mana sama po sebi i nije neki elegantan odevni detalj, njegova je bila vrlo elegantan primerak svoje vrste. Izvukao je tanak novanik iz depa i jednu tanku srebrnu olovku. Imate li vizit kartu? upitao je, ne diui pogled. Izvolite, ovo je moja, dodao je, izvlaei je iz novanika. Zapisao je neto na njenoj poleini. Broj moje registracije, rekao je, ,,i kompanija

kod koje sam osiguran. Budite ljubazni pa mi recite ime vae kompanije. Ako ga ne znate napamet, pozvae vas moja sekretarica. Dirk je shvatio da nema nikakvog smisla svaati se sa njim. Izbunario je svoj novanik iz depa i poeo da eprka po raznim vizit kartama koje su se ko zna od kad tu gomilale. Za trenutak se nosio milju da se predstavi kao Vesli Arlot, konsultant za navigaciju prekookeanskih jahti, iz Arkanzasa, ali je onda malo bolje razmislio. ovek je imao broj njegovih registarskih tablica, a Dirk nije mogao da se seti da li je u poslednje vreme platio bilo kakvo osiguranje, to je bilo u redu, jer takoe nije mogao da se seti ni da nije platio, a to je bio dobar znak. Drhtavom rukom pruio je pravu, svoju vizit karticu. ovek ju je pogledao. Gospodin Dentli, rekao je. Privatni detektiv. Pardon, holistiki privatni detektiv. U redu. Stavio je karticu u novanik, bez ikakvog daljeg interesovanja. Dirk se nikada u ivotu nije oseao tako ponieno. Tada se zaulo jo jedno klik sa druge strane auta. Dirk je ugledao enu sa crvenim okvirima za naoare, koja mu je uputila jedan zamrznuti poluosmeh. To je bila ona ena sa kojom je jutros razgovarao preko ograde dvorita Defrija Enstija. A ovek je, pretpostavio je Dirk, verovatno bio njen mu. Pitao se da li bi moda trebalo da ih obori na zemlju i da ih podvrgne strogom i nasilnom ispitivanju, ali je izneneda osetio uasan umor i batalio tu odeju. Okrenuo je glavu da bi jo jednom pogledao enu. Sve je u redu, Sintija, rekao je ovek i brzo ukljuio i iskljuio jedan osmeh upuen njoj. Sve sam sredio. Ona je nezainteresovano klimnula glavom, oboje su seli u BMW i ubrzo, bez rei, nestali na putu. Dirk je posmatrao karticu koju je drao u ruci. Klajv Drejkot. Radio je za dobru advokatsku firmu. Nabio je karticu u novanik, snudeno se vratio u auto i odvezao se do kue, gde ga je na pragu strpljivo ekao jedan veliki zlatni orao.

DVADESETO POGLAVLJE Kejt je poela da obigrava oko svog gosta im su se vrata njenog stana zatvorila i im je mogla da bude sigurna da se Nil nee dounjati do pola stepenita i prislukivati. Neprestano udaranje njegovog basa bar je bila garancija njene privatnosti. Dobro, da ujem, rekla je ljutito, ta je to bilo sa onim orlom? ta je bilo sa svim onim ulinim sijalicama? A? Nordijski Bog Groma ju je zbunjeno posmatrao. Morao je da skine svoju gvozdenu kacigu sa rogovima jer je njome udarao u plafon i ostavljao rune tragove. Stavio je kacigu pod ruku. ta je sa, nastavila je Kejt, automatom za koka-kolu? Sa ekiem? O emu se ovde uopte radi? A? Tor nije nita rekao. Malo se namrtio kao da je iznerviran, zatim se namrtio kao neko ko se osea postieno, a onda je samo stajao i bledo je gledao. Na trenutak se opirala neumoljivom unutranjem krahu svog vrstog stava, ali je onda shvatila da e ionako da ode do avola, pa je odluila da i ona ode sa njim. ,,Okej, promrmljala je, daj da to oistimo. Idem da naem malo alkohola. Otila je do kuhinje i preturala po ormariu, da bi joj Tor kada se vratila sa boicom, samo rekao ,,Ne. ta ne? pitala je ljutito i tresnula boicu na sto. ,,To, rekao je Tor i gurnuo boicu nazad ka njoj. Ne. Zato? ta nije u redu s tim? Tor je samo slegnuo ramenima i zurio u ugao sobe. U tom uglu nije bilo niega ni priblino interesantnog, tako da je on samo bledo gledao u tom smeru. Sluaj, frajeru, ree Kejt, ako mogu tako da te zovem, ta ,,Tor, ree Tor, Bog. Da, da, rekao si mi ega si sve bog. Ja samo hou da ti oistim tu ranu. Sedra, rekao je Tor, zabrinuto posmatrajui krv kako mu tee iz rane. ta? Istucano lie sedre. Ulje od kotice kajsije. Ekstrakt iz cveta gorke narande. Bademovo ulje. alfija i kamfor. Ne ovo. Gurnuo je boicu sa antiseptikom sa stola i ponovo se zamislio. Dobro! rekla je Kejt, podigla boicu sa poda i udarila ga njome. Ona se odbila o njegovu jagodicu i ostavila crveni trag. Tor je nasrnuo na nju, ali je Kejt stajala kao ukopana, uperivi prst u njega. Da se nisi mrdnuo, frajeru! rekla je i on se zaustavio. Je 1 ti treba neto specijalno i za to? Tor ju je zbunjeno pogledao. To! pokazala je na modricu na njegovom obrazu. Osveta, ree Tor. Videu ta mogu da uinim, rekla je Kejt, okrenula se na peti i izala iz sobe. Posle par minuta, vratila se praena oblaiima pare. ,,E, sad, doi ovamo, rekla je i krenula ka kupatilu. On je nevoljno poao za njom, ali ju je ipak pratio. Kejt je bila praena oblaiima pare zato to je kupatilo bilo puno iste te pare. Sama kada je

bila pretrpana baloniima pene i raznim uljima. Na maloj polici iznad kade bile su poreane boice i kutijice, uglavnom prazne. Kejt je uzimala jednu po jednu i pokazivala mu ih. Ulje od kotice kajsije, rekla je i okrenula flaicu naopake da mu pokae da je prazna. Sve je tu, pokazala je na kadu koja se puila. Neroli ulje, uzela je drugu boicu, od cvetova gorke narande. Sve je tu. Sada se okrenula ka kutijicama. alfija i kamfor, rekla je otvorivi jednu, ,,i ulje sedre. Jedno od njih je krema za ruke, a drugo je balsam za kosu, ali sve je tu, zajedno sa celom tubom balsama za usne od aloje, malo mleka od krastavca za ienje lica, malo voska od meda, ulja od jojobe, ampona od morskih algi i breze, none kreme sa vitaminom E i dosta ulja od jetre bakalara. Bojim se da nemam nita to se zove Osveta, ali imam malo Opsesije Kelvina Klajna. Skinula je poklopac sa boice parfema i istresla njenu sadrinu u kadu. ekau te u sobi. Izala je napolje i zalupila vrata od kupatila. ekala ga je u sobi, itajui knjigu.

DVADESET PRVO POGLAVLJE Koji minut Dirk je sedeo nepokretan u svojim kolima, nekoliko metara udaljen od ulaza svoje kue. Pitao se ta bi trebalo da mu bude sledei potez. Jedan mali, oprezan potez, pomislio je. Poslednje sa ime je u ovom trenutku eleo da ima posla bio je neki uplaeni orao. Pomno ga je posmatrao. Stajao je tamo onako drsko velianstven, vrsto se drei kandama za ivicu plonika. S vremena na vreme je pomalo istio svoje perje, a zatim je posmatrao ulicu uzdu i popreko, povremeno prevlaei kandom po betonu na veoma zabrinjavajui nain. Dirk se divio veliini i perju ovog stvorenja i optem utisku koje je ostavljalo, ali se pitao da li mu se dopada i nain na koji se svetlost ulinih svetiljki odbija u staklastim oima ili na velikom kljunu ove ptice i morao je da prizna da to uopte nije sluaj. Taj kljun je bio jedan izvanredan komad oruja. To je bio kljun od koga bi se uplaila svaka ivotinja na svetu, ak i ona koja je ve mrtva i sahranjena. Kande su izgledale kao da bi mogle da pokidaju jedan omanji V olvo. A njihov vlasnik je sedeo na Dirkovom ulazu, zlokobno gledajui niz ulicu. Dirk je pomislio da bi moda trebalo da otputuje iz zemlje. Da li ima paso kod sebe? Nema. Paso je bio iza onih vrata, iza orla, u nekoj fioci, ili je bio, to je jo verovatnije, negde izgubljen. Mogao je sve da proda. Broj agenata za nekretnine opasno se pribliio broju samih kua koje su na prodaju. Jedan od njih bi mogao da doe i pozabavi se Dirkovom kuom. Imao je dosta toga, zajedno sa friiderima, divljim ivotom i neizbrisivom pozicijom na potanskoj listi American Express kompanije. Ili bi mogao, pomislio je dok su mu se marci sputali niz kimu, jednostavno da ode i vidi ta taj orao u stvari hoe. Neto mu je palo na pamet. Verovatno je traio pacove ili moda kuie. Koliko mu je bilo poznato, imao je kod sebe samo malo okolade sa riom i neku staru pogaicu, to izgleda uopte nije interesovalo ovo autoritativno bie iz vazduha. Uinilo mu se kako razaznaje sveu krv koja se zgruavala tom stvoru na kandama, ali je vrsto rekao sebi da prestane sa glupostima. Jednostavno e morati da ode i da se suoi sa tim biem, da mu objasni da mu je upravo ponestalo pacova i da je spreman da snosi punu odgovornost. Tiho, beskrajno tiho, otvorio je vrata svojih kola, izaao iz njih, pognuvi glavu. Posmatrao je pticu virei iza haube. Nije se mrdnula Odnosno nije promenila poloaj. I dalje je gledala u njegovom smeru i oko sebe, sa jo veim stepenom opreznosti. Dirku nikako nije bilo jasno na kojim visokim planinama je ova ptica nauila da prepozna zvuk otvaranja vrata na Jaguaru, ali ptici to oigledno nije promaklo. Dirk se oprezno dounjao do kola koja su mu smetala da se parkira direktno ispred svog ulaza. Za koji minut, sve to ga je odvajalo od neobinog stvorenja bio je mali, plavi Reno. ta sad? Mogao je jednostavno da ustane i pokae se. Mogao je da kae Evo, tu sam, radi sa mnom ta hoe. ta god da se potom desi, plavi Reno e verovatno ublaiti sve udarce. Uvek je, naravno, postojala mogunost da e se orao obradovati kad ga vidi i da je ovaj prepad koji mu je priredio bio samo nain na koji on izraava svoju naklonost. Naravno, pod pretpostavkom

da je to taj isti orao. To i nije bila tako neverovatna pretpostavka. Broj zlatnih orlova u Severnom Londonu uvek je bio prilino mali. Ili se taj orao, moda, samo odmarao na njegovom pragu, sasvim sluajno, pre nego to se ustremi na nebo u jo jedan napad na ta god ve orlovi napadaju. Koje god da je bilo objanjenje, Dirk je shvatio da je sada vreme da rizikuje. Ukoio se, duboko udahnuo i ispravio se iza Renoa, kao duh koji se die iz dubina. Orao je u tom trenutku gledao u drugom pravcu i proao je samo sekund dok ponovo nije usmerio svoj pogled ka njemu. Kada ga je ugledao, zakriao je i zakoraio unazad par santimetara. Dirk je bio malo iznenaen ovakvom reakcijom. Zatim je brzo trepnuo nekoliko puta i zauzeo neki drzak poloaj, pun samopouzdanja. Dirk nije imao pojma ta sad to treba da znai. Saekao je koji trenutak, dok nije osetio da se situacija ponovo stiala posle ovog uzbuenja, a onda je iskoraio ispred Renoa. Kroz vazduh se zaulo neko graktanje i Dirk je u jednom momentu shvatio da on sam proizvodi te zvuke i nekako je prestao. Ipak je ovo orao, a ne neki papagaj. Upravo je tada napravio greku. U mislima potpuno zaokupljen orlovima, moguim namerama orlova, raznim detaljima u kojima se orlovi razlikuju od maia, nije bio dovoljno koncentrisan na svoje kretanje dok je sa puta zakoraivao na trotoar, koji je bio klizav zbog kiice. Drugom nogom je zakaio branik automobila, zateturao se, okliznuo i uinio neto to nikada ne bi smeo da uini jednom ogromnom orlu, nezgodne udi bacio se glavom napred i rairenih ruku. Orao je odmah odreagovao. Bez trunke oklevanja, odskoio je u stranu i ostavio Dirku prostor koji mu je bio potreban da se prizemlji na sopstveni prag. Potom se zagledao u njega, sa podsmehom od koga bi se moda neki manji ovek i osuio, ili bar neko ko je u tom trenutku mogao da vidi taj prezir. Dirk je zaurlao. Takav udarac u elo o ivicu stepenika mu veeras uopte nije bio neophodan. Za trenutak je leao tako, pokuavajui da doe do vazduha, zatim se teko okrenuo, pipajui jednom rukom elo, a drugom svoj nos. Pogledao je sa strahom ogromnu pticu, i sa gorinom se osvrnuo na uslove pod kojima je morao da radi. Kada mu je postalo jasno da ne treba da se plai ovog orla, koji ga je samo upitno posmatrao i sumnjiavo treptao, uspravio se i seo, a onda se nekako pridigao na noge i otresao prljavtinu sa kaputa. Potraio je kljueve po depovima, otkljuao ulazna vrata, koja kao da su bila malo labava. ekao je da vidi ta je sledee to e orao uraditi. Blago je zaukao krilima i uskoio u hodnik. Pogledao je oko sebe i izgleda da mu se nije dopalo ono to vidi. Dirku nije bilo ba jasno ta su orlovi oekivali od ljudskih hodnika, ali morao je da prizna da ovaj orao nije bio jedini koji je tako reagovao. Nije bio ba veliki nered, ali bilo je neke turobnosti koja se posetiocima inila naroito prijatnom, a izgleda da ni orao nije bio ba imun na nju. Dirk je podigao veliku, pljosnatu kovertu koja je leala na njegovom pragu. Pogledao je unutra da proveri da li je to ono to je i oekivao, a onda je primetio da nedostaje jedna slika sa zida. To i nije bila ba neka naroita slika, samo mala japanska grafika koju je naao u Kemden pasau, ali poenta je bila u tome da je nestala. Ekser je tuno visio na zidu. Ubrzo je shvatio da je takoe nestala i stolica. Malo se trgnuo pomislivi na mogui uzrok ovih nestanaka i pojurio je u kuhinju. Dosta njegovog

uredno sloenog kuhinjskog pribora nije bilo tu. Stalak sa prilino neupotrebljavanim Sabatier noevima, mikser i kasetofon sve je nestalo, ali, ipak je imao nov friider. Oigledno su ga isporuile one barabe Nobija Pakstona i jednostavno e morati da napravi svoj uobiajeni mali spisak. No, imao je novi friider, to je predstavljalo veliko olakanje. Kao da se itava atmosfera u kuhinji popravila. Napetost je popustila. U vazduhu se oseao dah sveine i oputenosti koji je ak uspeo da uspostavi kontakt i sa gomilom starih kutija od pice, koje su sada bile nagnute pre pod nekim zadovoljnim, veselim uglom, nego pod onim tekim, nesnosnim, kao pre. Dirk je veselo otvorio vrata novog friidera i bio je oduevljen apsolutnom prazninom koju je ugledao. Unutranja svetlost otkrivala je iste plave i bele zidove i sjajne hromirane police. To mu se toliko dopalo da je vrsto odluio da tako i ostane. Nee stavljati nita u njega. Njegova hrana e jednostavno morati da bude negde na videlu. Odlino. Ponovo ga je zatvorio. Krianje i tapkanje koje je uo iza sebe podsetili su ga da ima u gostima jednog orla. Okrenuo se i ugledao ga na kuhinjskom stolu kako zuri u njega. Sad kada se ve malo navikao na njega i kada ga orao nije napao kao to je oekivao, inio mu se manje opasnim nego to je izgledao na prvi pogled. I dalje je to bio jedan povei orao, ali moda je orao bio mnogo manji izazov nego to je pretpostavljao. Malo se opustio, skinuo eir i kaput i bacio ih na stolicu. Orlu se izgleda ovaj Dirkov potez nije inio prijateljskim pa je malo ispruio svoje kande. Tada je Dirk spazio da mu je na kandama stvarno zgruana krv. Ustuknuo je. Orao se uspravio i rairio svoja ogromna krila, sve ire i ire, polako je zamahivao i naginjao se napred kao da odrava ravnoteu. Dirk je uinio jedino to je mogao u ovim okolnostima, izleteo je iz sobe, zalupio vrata i prislonio veliki sto iz hodnika uz njih. Odmah se zaula uasna kakofonija skrianja i grebanja. Dirk se naslonio na sto, pokuavajui da doe do daha, ali je posle nekoliko trenutaka poelo da ga brine ta bi ta ptica mogla sledee da uradi. inilo mu se kao da orao skae bombu u vrata. Na svakih par sekundi ulo bi se prvo udaranje krilima, zatim juri i onda zastraujui tresak. Dirk nije mislio da bi ptica mogla da probije vrata, ali se uplaio da bi mogla da udara u njih do smrti. Orao je izgleda bio potpuno poludeo zbog neega, ali ega? Nije imao pojma. Pokuao je da se smiri i da staloeno razmisli ta bi trebalo da uradi. Trebalo je da nazove Kejt i proveri da li je okej. Vuuu, tup! Trebalo je da otvori kovertu koju ceo dan nosi sa sobom i vidi ta je unutra. Vuuu, tup! Za to e mu trebati otar no. Vuuu, tup! U tom trenutku su mu kroz glavu proletele tri pilino neobine misli. Vuuu, tup! Pod jedan, jedine otre stvari u kui, ukoliko Nobijevi momci nisu i to pokupili, stajale su u kuhinji. Vuuu, tup! To i nije u stvari tako bitno, naie ve neto to bi moglo da poslui.

Vuuu, tup! Pod dva, ona koverta se nalazila u depu njegovog kaputa koji je ostavio na stolici u kuhinji. Vuuu, tup! Pod tri, to je bilo povezano sa onim pod dva, papir sa brojem Kejtinog telefona, takoe se nalazio u kuhinji. Vuuu, tup! O, boe! Vuuu, tup! Kako je dan odmicao, Dirk je sve vie oseao umor. Bio je duboko zabrinut zbog nesree koja se nadnosila nad njim, ali i dalje nikako nije mogao da otkrije njene uzroke. Vuuu, tup! Pa, znao je ta mu je initi. Vuuu, tup! tako da nema smisla da to i ne uradi. Tiho je odmakao sto od vrata. Vuuu Jednim trzajem ih je otvorio i mirno proao pored orla koji se zaleteo i udario u zid u hodniku, naspram vrata. Zalupio je vrata za sobom, sa unutranje strane kuhinje, uzeo kaput sa stolice i prislonio stolicu uz vrata. Vuuu, tup! teta naneta vratima sa ove strane bila je zabrinjavajua, ali i impresivna, pa se Dirk pitao koliko ovakvo ponaanje govori o mentalnom stanju ove ptice ili u kakvom li e mentalnom stanju biti ako jo due vreme nastavi sa ovakvim ponaanjem. Vuuu greeeb Izgleda da je u tom trenutku i ptica pomislila isto, i posle kratkog nervoznog skrianja i grebanja kandama po vratima zapala je u tiinu poraenog, koja je nakon skoro minuta postala isto toliko uznemirujua koliko i prethodna buka. Dirk se pitao ta li smera. Oprezno je priao vratima i tiho, jako tiho pomerio stolicu tako da moe da vidi kroz kljuaonicu. unuo je i provirio. Prvo mu se uinilo da se nita ne vidi, kao da je neto zaglavljeno u kljuaonici. A zatim je jedan bljesak otkrio zapanjujuu istinu. Orao je takoe virio kroz kljuaonicu. Dirk se umalo nije sruio unazad, odmakao se od vrata sa odvratnou i blago uasnut. Ovo je bilo izuzetno inteligentno ponaanje za jednog orla, zar ne? Da li je? Kako e to da sazna? Nije mogao da se seti ni jednog jedinog ornitologa koga bi mogao da pozove. Sve knjige koje bi mu moda mogle pomoi bile su u drugim sobama i bio je skoro siguran da nee uspeti jo jednom da izvede isti trik, a da proe nekanjeno, naroito ne kada ima posla sa orlom koji je uspeo da shvati emu slue kljuaonice. Otiao je do sudopere i potraio neku kuhinjsku krpu. Presavio ju je, natopio vodom i tapkao prvo po raskrvarenoj slepoonici, koja je dobro natekla, a onda i po jo uvek vrlo osetljivom nosu, koji je takoe nabubrio. Moda je ovaj orao imao veoma istanana ula i burno je reagovao na trenutno stanje Dirkovog lica, prilino izmuenog i jednostavno je poludeo. Dirk je uzdahnuo i seo. Sledea stvar koju je uradio bilo je okretanje Kejtinog broja telefona. Ukljuila se telefonska sekretarica. Njen glas mu je, vrlo ljubazno, rekao da moe da ostavi poruku posle zvunog signala, ali ga je i upozorio da ih ona retko presluava i da je bolje da pria direktno sa njom, samo sada ne moe

jer ona nije tu, tako da je u stvari najbolje da pozove kasnije jo jednom. Ba ti hvala, pomislio je i spustio slualicu. Shvatio je u emu je stvar: itav dan je proveo odlaui otvaranje koverte, u strahu od onoga to bi mogao da nae u njoj. Nije da je to bilo neto zastraujue, ali ipak, bilo je zastraujue to to je jedan ovek prodao duu zelenookom stvorenju sa kosom u zamenu za deo privilegija koje donosi hit ploa. Tako je to izgledalo. Zar nije? Dirk je uzeo drugu kovertu, onu koja ga je ekala na pragu, koju je tu ostavio kurir jedne velike londonske knjiare, u kojoj je Dirk imao otvoren raun. Izvadio je njen sadraj, a to je bila kopija teksta pesme Vru krompir, iji su autori Kolin Pejnton, Fil Malvil i Def Ensti. Stihovi su bili, pa, prilino direktni. Obezbeivali su repetitivnost fank ritma i prost oseaj pretnje i vesele neosetljivosti koja je prizivala seanje na prolo leto. Ili su ovako: Vru krompir, Nemoj ga podii, podii, podii, Brzo, prenesi ga dalje, prenesi ga dalje. Ti ne eli da te uhvate, da te uhvate, da te uhvate. Baci ga nekome. Kome? Kome? Bilo kome. Bilo bi bolje da nije kod tebe kad doe onaj veliki. Kaem da bi bilo bolje da nije kod tebe kad doe onaj veliki. To je vru krompir. I tako dalje. Fraze se ponavljaju i etaju od jednog do drugog lana benda, bubanj maina je sve jaa i jaa, a bila je tu i video kaseta sa plesom. Je l to sve? Jaka stvar. Lepa kua u Lupton ulici sa poliuretizovanim podovima i rasturen brak. Stvari su svakako otile predaleko od vremena Fausta i Mefista, kada je ovek mogao da dobije znanje celog univerzuma, ostvari sve svoje ambicije i okusi sve blagodeti telesnih uivanja u zamenu za svoju duu. Danas je to udeo u pravima na neki hit, koji komad pomodnog nametaja, drangulije koje vise u kupatilu i, cap, ode ti glava. I ta je zapravo bio dogovor? Kakav je bio taj Krompir ugovor? Ko ta dobija i zato? Dirk je vrljao po fioci u potrazi za noem za hleb, uzeo kovertu iz depa kaputa i presekao debeo sloj selotejpa. Iz nje je ispala debela hrpa papira.

DVADESET DRUGO POGLAVLJE Tano u trenutku kada je zazvonio telefon, otvorila su se vrata Kejtine dnevne sobe. Bog Groma pokuao je autoritativno da umarira u njih, ali mogao je samo da leluja. Bilo je oigledno da se dobro natopio svim onim to je Kejt ubacila u vodu za kupanje, ponovo se obukao i iscepao njen bade-mantil kako bi zavio ranu. Oputeno je otresao sa sebe omekale parie hrasta i bacio ih u ugao sobe. Kejt je odluila da ignorie i ovu namernu provokaciju i telefon. Ovo prvo zato to je toliko mogla da podnese, a ovo drugo zato to je imala sekretaricu za to. itala sam o tebi, izazivala je Boga Groma. Gde ti je brada? Uzeo je knjigu, jedan tom enciklopedije, iz njenih ruku i bacio pogled na nju pre nego to ju je prezrivo bacio u stranu. ,,Ha, rekao je, Obrijao sam je. Kad sam bio u Velsu. Priseao se, mrtei se. ta si ti zaboga radio u Velsu? Brojao kamenje, rekao je slegnuvi ramenima i otiao da gleda kroz prozor. U njegovom ponaanju oseao se veliki nemir. Kejt je iznenada palo na pamet kako nekada kada se ljudi tako ponaaju uzrok moe biti vreme, spoljna atmosfera. Kod Boga Groma je verovatno bilo obrnuto. Nebo je sigurno izgledalo nemirno i razljueno. Odjednom se zbunila. Izvini ako e ti ovo pitanje zvuati glupo, rekla je Kejt, ali, malo sam se izgubila. Nisam navikla da provodim vee sa nekim po kome je ceo jedan dan dobio ime. Kakvo si to kamenje brojao u Velsu? ,,Sve, progunao je Tor. Svaki kamen, od ovolikog palcem i kaiprstom je pokazivao veliinu od nekoliko santimetara, do ovolikog. Rairio je ruke na oko metar, a onda ih je ponovo spustio. Kejt ga je bledo gledala. Pa, koliko ih ima? upitala je. To joj se inilo kao jedino utivo pitanje. Besno ju je pogledao. Izbroj ih sama ako eli da zna! uzviknuo je. Ne bi imalo nikakvog smisla da ja provedem godine i godine brojei to kamenje kako bih bio jedina osoba na svetu koja zna njihov broj, ako bih iao okolo i govorio drugima koliko ih ima! Zar ne? Ponovo se okrenuo ka prozoru. ,,U svakom sluaju, rekao je, to me malo zabrinjava. Mislim da sam se izgubio u brojanju negde kod Mid- Glamorgana. Ali, urlao je, nemam nameru da brojim iz poetka! Ali, zato bi uopte radio tako neto? To je bio teret koji mi je nametnuo moj otac. Kazna. Pokora. Mrko je gledao. Tvoj otac? ree Kejt. Misli na Odina? Otac Svih, ree Tor. Otac svih bogova Asgarda. 1 ti tvrdi da je on iv? Tor ju je pogledao kao da je glupa. Mi smo besmrtni, rekao je jednostavno. Dole, ispod njenog stana, Nil je upravo odluio da zavri svoje gromoglasno izvoenje na basu i

usledila je tiina kojom je odzvanjala kua. Besmrtnici su ono to ste hteli, rekao je Dirk tihim, mirnim glasom. Besmrtnike ste i dobili. Nama je to malo naporno. Hteli ste da budemo veni, e pa, eto, veni smo. A onda ste nas zaboravili. Ali i dalje smo veni. Sada su, konano, mnogi mrtvi, mnogi umiru , dodao je jo tiim glasom, ali, i za to je potrebno uloiti poseban napor. Uopte ne kapiram o emu pria, ree Kejt. Kae da sam ja, da smo mi Ti moe da ukapira, razbesneo se Tor, to je i razlog zbog ega sam doao kod tebe. Da li zna da veina ljudi jedva moe da me vidi? Jedva me primeuju? Nije da se mi krijemo. Mi smo tu. Mi se kreemo meu vama. Moji ljudi. Vai bogovi. Vi ste nam dali ivot. Napravili ste od nas ono to se sami nikada ne biste usudili da budete. Ipak, ne prihvatate nae postojanje. Kada hodam ulicama ovog sveta koji ste napravili za sebe bez nas, jedva da me neko udostoji pogleda. Je l to kad nosi ovu kacigu? Pogotovo kad nosim kacigu! Pa ,,Ti mene ismeva! zagrmeo je Tor. A ti mi to olakava, ree Kejt. Ne znam ta Iznenada, soba kao da se zatresla, a onda je dolazila do daha. Sve unutar Kejt se silovito uskovitlalo i potom se smirilo. U iznenadnoj uasnoj tiini, plava porcelanska stona lampa polako je skoila sa stola, pala na pod i otrala u mraan ugao sobe u kome je sedela sa nekim zabrinutim, odbrambenim stavom. Kejt je zurila u nju i trudila se da se ne uzbuuje zbog toga. Imala je oseaj kao da joj hladan, ljigav ele klizi po koi. Jesi li to ti uradio? rekla je potreseno. Torov pogled je bio olovan i zbunjen. Promrmljao je Nemoj da me ljuti. Imala si sree. Skrenuo je pogled u stranu. ta si rekao? Kaem da elim da poe sa mnom. Molim? A ta je sa ovim ovde? Pokazala je na malo, oamueno mae pod stolom koje je tako nedavno i tako zbunjujue bilo plava porcelanska stona lampa. Ja tu nita ne mogu Kejt je odjednom bila tako umorna i zbunjena da zamalo nije zaplakala. Grickala je usnu i trudila se da bude maksimalno ljuta. Ma stvarno? rekla je. Ja sam mislila da si ti neki bog. Nadam se da mi se nisi uvukao u kuu lano se predstavljajui. Ja Naglo je zautala, a onda nastavila drugim tonom. Da li ti hoe da kae da si sve vreme bio ovde, u ovom svetu? rekla je tiho. Ovde i u Asgardu, ree Tor. ,,Asgard, ree Kejt. Stanite bogova? Tor je utao. To je bilo utanje osobe koju kao da neto jako mui. Gde je Asgard? zahtevala je Kejt da zna. Tor je i dalje utao. On je bio od onih koji jako malo govore i prave duge pauze. Kada je konano odgovorio, uopte joj nije bilo jasno da li je on sve vreme razmiljao o tome ili je samo, eto, stajao.

I Asgard je ovde, rekao je. Svi svetovi su ovde. Ispod gomile krzna izvukao je veliki eki i pomno posmatrao njegovu glavu, sa dozom neke udne radoznalosti, kao da u vezi sa njom ima neeg jako zagonetnog. Kejt se pitala odakle su joj poznati ti pokreti. Shvatila je da je to instinktivno tera da sagne glavu, da se zagnjuri. Blago je ustuknula i posmatrala. Kada je on ponovo podigao pogled, u njegovim oima se ogledala neka nova energija, kao da se sprema da se baci na neto. Veeras moram da budem u Asgardu, rekao je. Moram da se suoim sa svojim ocem Odinom u velikoj dvorani Valhale i da mu naplatim za sve to mi je uradio. Misli za ono to te je naterao da broji kamenje u Velsu? Ne! ree Tor. Nego zato to je brojanje velkih kamenia uinio besmislenim! Kejt je ljutito odmahivala glavom. Ja jednostavno vie ne znam ta s tobom da radim, rekla je. Mislim da sam premorena. Doi sutra ponovo. Sve e mi objasniti ujutro. Ne, ree Tor. Ti mora da vidi Asgard svojim oima. Onda e razumeti. Mora da ga vidi veeras. Zgrabio ju je za ruku. Ne elim da idem u Asgard, bila je odluna. Ja ne idem po mitskim mestima sa nepoznatim mukarcima. Ti idi. Nazovi me ujutro da mi kae kako je bilo. Dobro mu naplati za one kamenie. Izvukla je ruku iz njegovog stiska. Bilo joj je savreno jasno da je to uspela samo zahvaljujui tome to joj je on dozvolio. A sada te molim da ode i da me pusti da spavam! Ljutito ga je gledala. U tom trenutku kuu je raskidao zvuk Nilovog izvoenja Zigfridovog Rajnfarta na basu, iz prvog ina Gotterdammerung-a1, tek da bi dokazao da je to mogue. Zidovi i prozori su se tresli. Ispod stola dopiralo je tiho maukanje stone lampe. Kejt je pokuala da zadri svoj ljutiti pogled, ali je to u ovim okolnostima bilo nemogue. Pa, dobro, rekla je konano, kako se stie do tog mesta? Postoji onoliko naina koliko i sitnih komadia. Molim? Sitni komadii. Ponovo je palcem i kaiprstom pokazivao koliko sitni. Molekuli, dodao je, ali kao da mu se ta re nije dopadala. Ali, hajde prvo da odemo odavde. Hoe li mi trebati kaput u Asgardu? Kako god eli. Pa, poneu ga, za svaki sluaj. Saekaj. Odluila je da je najbolji nain da se nosi sa svim ovim besmislicama, od kojih joj se trenutno sastojao ivot, da bude strogo poslovna. Pronala je kaput, oeljala kosu, ostavila novu poruku na sekretarici i stavila tanjiri sa mlekom ispod stola. Pa, hajdemo, rekla je i krenula napolje, paljivo zakljuavi vrata za sobom i svojim pratiocem, namemo ukajui dok su prolazili pored Nilovog stana. Uprkos stranoj buci koja je dopirala iza njegovih vrata, bila je skoro sigurna da on oslukuje i najmanji zvuk i da e se, ako ih bude uo, uskoro pojaviti napolju da se ali na automat za koka-kolu, na to koliko je kasno, nehumanost u meuljudskim odnosima, na vreme, na buku, boju njenog kaputa, nijansu plave koja se Nilu naroito nije dopadala. Uspeno su proli pored njegovog stana i samo se ulo jedno klik kada su zatvorili za sobom ulazna vrata.

1 Gotterdammerung germanski naziv za Ragnarok (nord. mit.), unitenje sveta u poslednjoj velikoj bici izmeu bogova i sila zla; (ger. Sumrak bogova)

DVADESET TREE POGLAVLJE Papiri koji su se prosuli po Dirkovom kuhinjskom stolu bili su debeli i teki i oigledno su proli kroz mnogo ruku. Razvrstao ih je, jedan po jedan, poravnavajui ih rukom i slaui ih na gomilice na stolu, i usput raiavajui stare novine, pepeljare i prljave inijice iz kojih je jeo pahuljice, a koje je Elena, spremaica, redovno ostavljala onako kako bi ih zatekla, tvrdei da je mislila da ih je on tu ostavio iz nekog posebnog razloga. Paljivo je iitavao papire nekoliko minuta, prelazei sa jednog na drugi, uporeujui ih, detaljno je prostudirao stranicu po stranicu, pasus po pasus, red po red. Nije razumeo ni re. Trebalo je da mu padne na pamet da se zelenooki, dlakavi din koji mae kosom ne razlikuje od njega samo izgledom i navikama, nego i takvim stvarima kao to je izbor azbuke. Zavalio se ponovo u stolicu, razoaran i ljut, potraio cigaretu, ali je kutija u depu njegovog kaputa bila prazna. Umesto toga, uzeo je olovku i stavio je u usta onako kao to bi to uinio i sa cigaretom, ali, efekat nije bio isti. Posle par minuta, postao je svestan injenice da ga orao verovatno i dalje posmatra kroz kljuaonicu i shvatio da je u takvim okolnostima izuzetno teko koncentrisati se na problem koji je pred njim, naroito bez cigarete. Namrtio se. Znao je da gore, pored kreveta ima jo jednu paklu, ali nije mu se dalo da prolazi kroz svu onu ornitologiju da bi doao do nje. Ponovo je usmerio svoju panju na kovertu i razmatrao grubo precrtana imena na njoj. Hauard Bel, izuzetno bogat pisac bestselera, koji je pisao loe knjige i koje je uspeno prodavao uprkos tome ili moda ba zbog toga to ih niko ne ita. Denis Ha, muziki magnat. Sad kada je znao ta to znai, bilo mu je potpuno jasno. Muzika kua Godina ovna osnovana na idealima ezdesetih, ili bar na onome to se smatralo idealima ezdesetih, preivela je i sedamdesete, da bi rairenih ruku, ni ne trepnuvi, prigrlila materijalizam osamdesetih, sada je jedan ogroman konglomerat zabave sa obe strane Atlantika. Denis Ha je uskoio na mesto glavnog direktora kada je osniva umro od smrtonosne doze zida od cigala, koju je uzeo pod dejstvom Ferarija i flae tekile. MKGO je takoe bila i etiketa za koju je snimljen Vru krompir. Sten Dubek, stariji partner u reklamnoj kompaniji sa smenim imenom sada je posedovao veinu reklamnih kompanija u Engleskoj i Americi, koje nisu imale toliko smena imena i koje je ova zato i progutala. A pojavilo se ovde i jedno ime koje je Dirk odmah prepoznao, sada kada je znao sa ime ima posla. Roderik Merser, najvei svetski izdava najljigavijih novina na svetu. Dirk nije odmah spazio ovo ime zbog onog potpuno nepoznatog erik posle Rod. Vidi, vidi, vidi, Ovde su sve bili ljudi, pomislio je Dirk, koji su stvarno imali neto. Svakako su imali mnogo vie od lepe kuice u Lupton Roudu sa osuenim cveem oko nje. Takoe su imali tu privilegiju da su im glave jo uvek na ramenima, ukoliko Dirk nije propustio neto dramatino na najnovijim vestima. ta je sve ovo znailo? Kakav je ovo ugovor? Kako to da su svi kroz ije je ruke proao, izuzetno uspeni, osim jednog, Defrija Enstija? Svi koji su imali ovaj ugovor u rukama imali su velike koristi

od njega, osim onoga ko ga je poslednji drao. Koji ga je jo uvek imao. To je bio vru krompir Bilo bi bolje da nije kod tebe kad doe onaj veliki. Dirku je iznenada palo na pamet da je ba Defri Ensti bio taj koji je sluajno uo razgovor o vruem krompiru, o tome kako ga se treba otarasiti, da ga treba proslediti dalje. Ako se dobro seao intervjua sa Pejnom, on nije rekao da je on sam uo taj razgovor. Bilo bi bolje da nije kod tebe kad doe onaj veliki. Misao koja mu je prola kroz glavu bila je uasna: Defri Ensti je bio strano naivan. On je sluajno uo taj razgovor koji je vodio ko? Dirk je uzeo kovertu i na brzinu pregledao spisak imena i shvatio da ima dobar ritam. Nije odmah shvatio da slua razgovor koji e ga dovesti do njegove sopstvene smrti. Dobio je hit plou, a kada su mu zapravo dodali vru krompir on ga je uzeo u ruke. Nemoj ga podii, podii, podii. I umesto da poslua rei pesme koju je sam napisao Brzo, prenesi ga dalje, prenesi ga dalje. on ga je stavio iza nagrade u obliku zlatne ploe, na zidu kupatila. Bilo bi bolje da nije kod tebe kad doe onaj veliki. Dirk se namrtio i zamiljeno uzeo olovku. Ovo je bilo neverovatno. Morao je da ode po cigarete ako ima nameru da nastavi da razmilja o ovome sa intelektualnim arom. Uzeo je kaput, nabio eir na glavu i krenuo ka prozoru. Taj prozor nije otvoran, pa, bar otkad je on vlasnik kue, i opirao se i vritao zbog iznenadnog ataka na njegovu nezavisnost. Kada je konano uspeo dovoljno da ga otvori, Dirk se provukao kroz prozor do simsa, vukui za sobom dugaki koni kaput. Odavde je trebalo skoiti na trotoar, poto se ispod nalazio jo jedan sprat kue, odnosno prizemlje, sa uskim stepenitem koje je vodilo do ulaza. Gvozdena ograda je odvajala stepenite od trotoara i Dirk je morao da ga zaobie. Bez oklevanja je skoio i, negde na pola puta se setio da nije pokupio kljueve od kola sa kuhinjskog stola. Prolo mu je kroz glavu da bi moda mogao da obustavi ovaj nemili pad, da napravi zaokret u vazduhu, oajniki prui ruke unazad ka prozoru i nada se da e uspeti da se uhvati za sims, ali je ipak shvatio da ga samo jedna mala greka u koracima moe ubiti, dok bi mu etnja sasvim dobro dola. Prizemljio se uz teak udarac o tle, uspevi da izbegne gvozdenu ogradu, ali se kraj njegovog kaputa zapetljao u nju i Dirk je morao da ga povue, pri emu je pokidao jedan deo. Kada je prestalo da mu zvoni u kolenima i kada je povratio ono malo staloenosti to mu je ostalo posle svih dananjih dogaaja, shvatio je da je uveliko prolo jedanaest, da su svi pabovi zatvoreni i da e morati da peai vie nego to je mislio da bi pronaao cigarete. Razmiljao je ta da radi. Trenutni izgled i stanje orlovog uma bili su glavne stvari koje je trebalo uzeti u obzir. Jedini nain da uzme kljueve od kola bio je da ue kroz glavna vrata u hodnik koji je zauzeo orao. Kreui se oprezno, na vrhovima prstiju se dounjao do ulaznih vrata, unuo i, nadajui se da prokleta ptica nee zaskviati, neno je gurnuo poklopac potanskog sandueta i provirio kroz njega. Istog trenutka jedna kanda se zabila u njegovu ruku, a veliki otri kljun je nasrnuo na oko, omaio ga za dlaku, ali je uspeo a napravi dobru ogrebotinu na Dirkovom ionako unakaenom nosu.

Dirk je vrisnuo od bola i odskoio unazad, ali ne mnogo unazad jer je kanda i dalje bila zabijena u njegovu ruku. Oajniki je zamahnuo i udarao po kandi, iji stisak mu je nanosio straan bol i koja mu se jo dublje zabijala u meso, a svaki uznemireni pokret sa druge strane vrata kidao mu je kou na ruci. Drugom rukom je zgrabio veliku kandu i pokuao da je iupa iz svoje ruke. Orao je bio neverovatno snaan i tresao se od besa jer je bio zarobljen, kao uostalom i sam Dirk. Konano, uspeo je da se oslobodi i povukao je unazad svoju povreenu ruku, gladei je i milujui drugom rukom. Orao je povukao svoju kandu i Dirk je uo kako odlazi niz hodnik, uz zastraujue krike i udaranje krilima o zidove. Dirk se poigrao idejom da spali kuu do temelja, ali kada je bol na ruci malo uminuo, smirio se i pokuao da sagleda stvari iz orlovog ugla. Nije uspeo. Nije imao pojma kako stvari izgledaju iz orlovskog ugla, a i inilo mu se da je ovo jedan prilino neobian primerak svoje vrste. Posle par minuta milovanja povreene ruke, prevladala je radoznalost bliska snanom oseaju da je orao otiao na kraj hodnika i da je tamo i ostao i on se jo jednom sagnuo do potanskog sandueta. Ovog puta je za otvaranje poklopca upotrebio olovku i posmatrao je hodnik sa bezbednog rastojanja od nekoliko santimetara. Jasno je video orla kako se odmara na ogradi uz stepenite, posmatrajui ga sa prezirom, to je, pomislio je Dirk, bilo malo mnogo zajedno stvorenje koje je pre samo nekoliko trenutaka bilo zauzeto pokuajima da mu otkine ruku. Sada, kada je orao bio siguran da je privukao Dirkovu panju, polako se uspravio i protresao krila, blago udarajui njima zbog ravnotee. Isti ovi pokreti su malopre naterali Dirka da oprezno pobegne iz sobe. Ovog puta je, pak, bio siguran iza nekoliko desetina santimetara debelog drveta i stajao je, odnosno, bio je sklupan iza njih. Orao je proteglio i svoj vrat i izbacio jezik tuno grakui, to je iznenadilo Dirka. A onda je primetio neto to ga je jo vie iznenadilo. Orao je imao na krilima neobine are, neuobiajene za orlove. To su bili veliki koncentrini krugovi. Razlike u bojama koje su ocrtavale krugove bile su jako male i samo ih je apsolutna geometrijska savrenost inila tako jasnim. Dirk je imao oseaj da mu orao namerno pokazuje ove krugove i da je to neto na ta je sve vreme pokuavao da skrene njegovu panju. Kada je malo premotao film, setio se da je orao svaki put kada bi se zaleteo na njega irom otvarao svoja krila. Meutim, svaki put kada bi se to desilo, Dirk je bio suvie zauzet okretanjem i beanjem da bi posvetio odgovarajuu panju ovakvoj egzibiciji. Ima neto para za aj, drue? Aaa, da, hvala, ree Dirk. ,,U redu je Bio je okupiran posmatranjem orla, tako da se nije odmah okrenuo. Ne, mislio sam da li ima da mi da pare bar za olju aja? ,,ta? Ovog puta Dirk se nervozno okrenuo. Ili makar cigaretu, drue. Ima koju za mene? Nemam, upravo sam krenuo da kupim sebi, ree Dirk. ovek koji je stajao na trotoaru iza njega bio je kloar, neodreenih godina. Stajao je tu, pomalo nesigurno, sa divljim i konstantnim razoaranjem u pogledu.

Poto nije odmah dobio odgovor od Dirka, ovek je oborio pogled na oko metar ispred sebe i ljuljao se napred nazad. Drao je ruke malo dalje od tela i samo se ljuljao. Onda se iznenada namrtio gledajui u tle. Zatim se namrtio gledajui u neki drugi deo tla. A onda je stajao mirno dok je nametao glavu i namrtio se gledajui niz ulicu. Jesi li izgubio neto? ree Dirk. ovek je okrenuo glavu ka njemu. Da li sam izgubio neto? rekao je ljutit i zapanjen. Da li sam izgubio neto? Kao da je to bilo najneverovatnije pitanje koje je ikada uo. Ponovo je gledao u stranu neko vreme i kao da je pokuavao da smesti ovo pitanje negde na optoj lestvici stvari. Ovo je podrazumevalo jo vie ljuljanja i mrgoenja. Konano, inilo se da je doao do neega to bi moglo da poslui kao odgovor. ,,Nebo? rekao je, izazivajui Dirka da shvati ovo kao dovoljno dobar odgovor. Pogledao je ka nebu, paljivo, kao da se trudi da odri ravnoteu. Izgleda da mu se nije ba svidelo ono to je video u oblacima zamagljenim narandastim bledilom ulinog osvetljenja, pa je ponovo polako spustio pogled do svojih stopala. ,,Zemlja? rekao je, sa oiglednim nezadovoljstvom, a onda mu je neto iznenada palo na pamet. ,,abe? ree, kolebljivo podiui pogled da bi se sreo sa Dirkovim prilino zbunjenim. Nekada sam voleo abe, rekao je i ostavio svoj pogled da lei na Dirku, kao da je to sve to ima da kae i kao da sve ostalo u potpunosti zavisi od Dirka. Dirk je bio potpuno zbunjen. eznuo je za vremenima kada je ivot bio lak, bezbrian, za onim divnim vremenima kada je imao posla sa samoubistvenim orlom, koji mu se iz ovog ugla inio kao sasvim prijatan i ljubazan drugar. Mogao je da podnese napad iz vazduha, ali ne i ovu bezimenu razularenu krivicu koja se pojavila niotkuda. ta ti u stvari hoe? rekao je priguenim glasom. Samo jednu cigaretu, drue, ree skitnica, ili olju aja. Dirk je spustio novi od jedne funte u njegovu ruku i panino odjurio niz ulicu, da bi dvadesetak metara dalje, iza ograde gradilita, ugledao svoj stari friider kako ga zloslutno vreba.

DVADESET ETVRTO POGLAVLJE Dok je silazila niz stepenice svoje kue Kejt je primetila da je temperatura znaajno opala. Oblaci su pritiskali zemlju i plesali po njoj. Tor je nakratko nestao u pravcu parka i Kejt je nastavila lagano za njim. Dok je hodala nije mogla da ne primeti s desna izuzetne figure na ulici Primroz hila. Prolazivi kraj tri razliite osobe jasno je videla kako izbegavaju da ih pogledaju iako su morali primetiti gromadu koja je prola mimo njih. Nije bio nevidljiv, tavie. Jednostavno se nije uklapao. Park je nou bio zatvoren, ali je Tor hitro prekoraio preko iljaka ograde i zatim je prebacio preko kao da je bila buket cvea. Trava je bila ugaena i meka, ali je njena magija delovala na gradska stopala. Kejt je uinila ono to uvek uradi kad ue u park, sagela se i dlanovima dodirnula nakratko tlo. Nikad nije u potpunosti shvatila zato to radi i esto je popravljala obuu ili kupila otpatke sa zemlje kao uvod u tu kretnju, ali je stvarno samo elela da oseti travu i vlanu zemlju na dlanovima. Iz te vizure park je bio samo tamno rame koje se uzdizalo pred njima. Popeli su se na breg i stajali na njemu gledajui na tamu u ostatku parka do mesta gde je prelazila u magliasto svetlo centra Londona koji je leao na jugu. Rune kule i blokovi parali su agresivno liniju neba dominirajui parkom, nebom i gradom. Hladni, vlani vetar duvao je kroz park, udarajui ih s vremena na vreme poput repa tamnog zanetog konja. Bio je neki uznemirujui opaki kvalitet u tome. U stvari, nono se nebo Kejt inilo poput niza nemirnih, uzbuenih konja iji su tragovi pljeskali i udarali u vetru. Takoe joj se inilo da se ti tragovi nekako labavo odvajaju iz jedinstvenog centra, a da se taj centar nalazi vrlo blizu nje same. Prekorila je sebe zbog besmislica koje su joj se vrzmale u mislima, no, ipak, izgledalo je kao da se sve vremenske prilike i neprilike skupljaju oko njih i ekaju. Tor je jo jednom izvadio eki i drao ga pred sobom zamiljeno i nekako apstraktno, isto onako kako ga je drao pre par minuta u njenom stanu. Namrgodio se, kao da sklanja nevidljive trunice praine sa njega. Kao kad se impanze meusobno iste ili tako je! poreenje je bilo malo neobino ali to je bilo objanjenje zato je bila tako napeta kada je on poslednji put to uradio. Kao kad Dimi Konors nameta ice svog reketa trenutak pre serviranja. Jo jednom je otro pogledao na gore, povukao ruku unazad, okrenuo se jednom, dvaput, triput, zabijajui pete duboko u blato i onda je neverovatnom silinom zavitlao eki ka nebu. Skoro istog trenutka je nestao u namrgoenoj izmaglici neba. Vlane munje iskrile su duboko u oblacima, pratei kroz no njegov put u izduenoj paraboli. U najdaljoj taki parabole okrenuo se i poleteo na dole iz oblaka, kao majuna, daleka glava iode, koja se sada kretala polako, prikupljajui snagu za povratak. Kejt je bez daha gledala kako se takica prikrada iza kupole crkve Sv. Pavla. Onda se inilo kao da se potpuno zaustavio, visei tiho i malo verovatno u vazduhu, pre nego to je poeo da se postepeno, mikroskopski poveava, dok je ubrzavao ka njima. Zatim se, u povratku, zaneo u stranu sa svoje putanje, koja vie nije opisivala prostu parabolu, ve je pratila novu liniju nalik na obim gigantske Mebijusove trake, koja ga je prenela sa druge strane Telekomovog tornja. Onda je iznenada izmenio pravac putanje i poleteo pravo ka njima, jurcajui kroz no nemoguom teinom i brzinom, kao klip u zraku svetla. Kejt se zanela i skoro se prostrla na zemlju da mu umakne s puta, kada je Tor iskoraio i uhvatio ga uz blago stenjanje. Taj trzaj protresao je zemlju do samog sredita, a onda se ta stvar smirila u Torovom stisku.

Njegova ruka se blago zatresla i umirila se. Kejt je oseala vrtoglavicu. Nije joj ba bilo jasno ta se upravo dogodilo, ali je bila sasvim sigurna da njena majka ne bi blagonaklono gledala na ovakva iskustva na prvom sastanku. Je l ovo sve deo onoga to moramo da proemo na putu do Asgarda? rekla je. Ili se ti to samo zeza? Idemo u Asgard sad, rekao je. Tada je podigao ruku kao da e da ubere jabuku, ali umesto toga, napravio je mali, otar pokret. Efekat je bio isti kao da je zavrteo itav svet kroz milioniti deo milionitog dela jednog stepena. Sve se promenilo, na trenutak je bilo izvan vidika i vratilo se kao potpuno drugaiji svet. Ovaj je bio mnogo mraniji i hladniji. Vetar je imao neki gorak, truo i otar miris od ega je svaki dah zastajao u grlu. Pod njihovim nogama vie nije bila vlana i blatnjava trava, ve smrdljiv i prljav otopljeni sneg. Na horizontu se prostirala tama uz poneku takicu vatre u daljini i svetleim bljeskom na oko dva kilometra ka jugoistoku. A ovde, ogromne fenomenalne kule zabodene u no; vrhovi i mali tornjevi trepu pod svetlou vatre koja dopire sa bezbroj prozora. To je bila graevina koja se podsmevala zdravom razumu, rugala se realnosti i divlje se kezila u no. Palata mog oca, ree Tor, Velika dvorana Valhale, gde mi moramo da odemo. Kejt je taman htela da kae kako joj se ovo mesto ini nekako poznatim, kada su se zaula konjska kopita koja kaskaju kroz blato i pribliavaju im se niz vetar. Izmeu mesta na kom su stajali i Valhale videli su se mali snopovi svetla kako se drmusaju u njihovom smeru. Tor je jo jednom sa velikim interesovanjem zagledao glavu ekia, obrisao je kaiprstom i malo protrljao palcem. Zatim je ponovo polako podigao pogled, zavitlao eki jednom, dvaput, trei put i bacio ga ka nebu. Ali, ovog puta se desnom rukom drao za njega dok je levom uhvatio Kejt oko struka.

DVADESET PETO POGLA VLJE Cigarete su veeras oigledno Dirku bile veliki problem. Vei deo dana, ako se izuzme trenutak kada se probudio i nekoliko trenutaka posle buenja, i osim kada je ugledao glavu Defrija Enstija kako se vrti na gramofonu, to je sasvim razumljivo, i takoe ako se izuzme ono vreme dok je bio u pabu sa Kejt, on uopte danas nije puio. Ni jednu jedinu cigaretu. Zakleo se da su one za njega prolost. Nisu mu bile potrebne. Mogao je bez njih. Samo su mu smetale i pravile pakao od ivota, ali je odluio da e moi to da podnese. I, sad kada je iznenada odluio, potpuno smireno, racionalno, kada je doneo jednu jasnu odluku i kada to nije bilo puko poputanje njegovim enjama, da li je mogao da nae jednu? Nije. Pabovi su u ovo doba noi bili zatvoreni. Prodavnica na oku koja radi do kasno oigledno pod tim ,,kasno nije podrazumevala isto to i Dirk. Iako je Dirk bio skoro siguran da bi mogao da obrlati vlasnika jednom verbalnom bravurom, siroti ovek nije bio tamo. Na oko kilometar i po nalazila se benzinska pumpa koja radi non-stop, ali se ispostavilo da je upravo oruano opljakana. Razbijenog stakla je bilo na sve strane, mesto je vrvelo od policije. Prodava oigledno nije bio ozbiljno povreen, ali mu je rana i dalje krvarila, a on je histerisao i nije bilo nikog ko bi Dirku prodao cigarete. Jednostavno nisu bili raspoloeni za to. ovek je mogao da kupi cigarete i usred bombardovanja, bunio se Dirk. Ljudi su se time ponosili. Padaju bombe, itav grad je u plamenu, a ipak je bilo nekog da te uslui. Neki jadnik, koji je upravo izgubio dve erke i nogu, rekao bi Da li elite sa ili bez filtera? ako biste traili cigarete. Pretpostavljam da bi i ti isto, promrmljao je mladi policajac, bled u licu. To su bila vremena, ree Dirk. Odjebi, ree policajac. E, kakvo je danas vreme dolo, pomislio je Dirk. Odmakao se odatle, ozlojeen i odluio da malo prokrstari ulicama sa rukama u depovima. Kemden Pasa. Antikvarnica sa satovima. Antikvarnica sa odeom. Nigde cigareta. Ulica Aper. Stare rasturene zgrade. Nigde ni traga nekoj prodavnici cigareta koja bi moda mogla biti ubaena umesto neke od njih. epel market, usamljen nou. Vlano ubre ludaki uka. Kartonske kutije, kutije od jaja, papirne kese, pakle cigareta sve prazno. Pentonvil Roud. Tmurni betonski blokovi, koji trae nova mesta u Gornjoj ulici gde e izlei svoje potomstvo. Stanica Kings Kros. Pobogu, pa oni mora da imaju cigarete. Dirk je ubrzao korak. Stari prilaz stanici uzdizao se visoko iznad itavog podruja, veliki zid od utih cigala sa sahatkulom i dva ogromna luka ispred dva hangara za vozove. Ispred njih nalazio se prizemni hol, ve odavno mnogo ofucaniji od same zgrade, sto godina starije od njega, koju je ovaj prostor bacao u senku i generalno je upropastio. Dirk je pomislio da su arhitekte ovog modernog hola njegovo postojanje pravdale time to se uputa u uzbudljiv i izazovan dijalog sa drugom zgradom. Kings Kros je mesto gde se deavaju grozne stvari ljudima, zgradama, kolima, vozovima, a obino dok ekate i niste dovoljno oprezni, mogli biste i sami da budete uvueni u jedan uzbudljiv i izazovan dijalog. Mogli biste da platite da vam ugrade neki jeftin radio za kola dok ekate i, ako im na par minuta okrenete lea, moglo bi da se desi da i on nestane. I sve to dok ekate. Druge stvari

koje bi mogle da vam nestanu su novanik, kai oko struka, va um i volja za ivotom. Prevaranti, lopovi, dileri, podvodai i prodavci hamburgera bi sve to lepo organizovali za vas. Ali, da li bi mogli da organizuju jednu kutiju cigareta, pitao se Dirk, vidno napet. Preao je Jork Vej, ogluio se o nekoliko iznenaujuih ponuda koje nisu obuhvatale cigarete ni na koji nain, pourio pored jedne zatvorene knjiare i uao na glavni ulaz hola, da se skloni od ulinog ivota na malo sigurniji prostor Britanske eleznice. Pogledao je oko sebe. Stvari su ovde izgledale pomalo udno i on se pitao zato, ali samo na kratko s obzirom da mu je glavna preokupacija ipak bila da pronae mesto na kome se prodaju cigarete i koje je otvoreno u ovo doba. Ali, takvog mesta nije bilo. Oseao se bedno. Kao da ovaj dananji dan igra murke sa njim. Jutro je poelo katastrofalno, koliko god katastrofalno jedno jutro moe da bude i, od tada nije uspeo da uhvati korak sa svetom. Oseao se kao neko ko je uzjahao divljeg konja, pa mu je jedna noga u uzengiji, a drugom odskae po zemlji. A sad je jo i jedna tako prosta stvar kao to je kupovina cigareta izgledala kao da je izvan njegovih moi. Uzdahnuo je i potraio sebi mesto da sedne, odnosno bar malo mesta na klupi. Ovo nije bilo ba tako lako. Na stanici je bila vea guva nego to je oekivao koliko li je? pogledao je na sat jedan posle ponoi. ta li on, kog avola, radi na Kings Krosu u jedan posle ponoi, bez ijedne cigarete i bez stana u koji bi mogao da ue, a da ga neka samoubilaki nastrojena ptica na smrt ne izgrebe? Odluio je da se malo samosaaljeva. Tako e mu proi vreme. Pogledao je oko sebe i posle izvesnog vremena elja za samosaaljenjem polako je izbledela. Bilo je udno to mu jedno tako poznato mesto izgleda toliko nepoznato. Tu je bio alter na kome se kupuju karte, jo uvek otvoren, ali toliko sumoran kao da je eleo da bude zatvoren. Bio je tu i V .H.Smit, zatvoren nou. Nikome vie nee trebati novine ili asopisi veeras, osim za pokrivanje, a u tu svrhu posluie i neke stare. Podvodai i kurve, dileri droge i prodavci hamburgera, svi su se razmileli po ulicama i po hamburgerijama. Ako ti treba seks nabrzaka, fiks ili, ne daj boe, hamburger, tu si mogao da ih nae. Ovde su bili ljudi od kojih niko nita ne trai. Ovde su nalazili privremeno sklonite, dok ih neko ne izbaci. U stvari, neto se ipak trailo od njih da nestanu. Za tim je potranja bila neverovatno visoka, a ponuda nikakva. Svako mora negde da bude. Dirk je posmatrao jednog po jednog oveka, jednu po jednu enu koji se ovde smucaju, kako sede pogrbljeni ili pokuavaju da spavaju na klupama koje su napravljene upravo da bi odagnale san. Ima cigaru, brate? ta? Ne, ao mi je. Nemam, uzvratio je Dirk, srameljivo preturajui po depovima kaputa kao da ih trai, znajui unapred ishod pretrage. Ovo ga je trglo iz sanjarenja. Pa, uzmi onda. Starac mu je ponudio jednu zguvanu cigaretu iz zguvane kutije. Molim? O, o, hvala. Hvala. Iako zbunjen ovom ponudom, Dirk je ipak prihvatio cigaretu sa zahvalnou i zapalio je arom cigarete koju je stari ve puio. Pa, onda, ta trai ovde? pitao ga je, bez provociranja, iz iste radoznalosti. Dirk ga je pogledao, trudei se da ne izgleda kao da ga odmerava od glave do pete. ovek je bio poprilino lien zuba, kose raupane i prljave, stara odea kao da je samo nabacana po njemu, ali oi koje su mu otromboljeno visile na licu, bile su veoma smirene. On nije oekivao da mu se desi

ita gore od onoga to je mogao da podnese. Pa, u stvari, traio sam ovo, ree Dirk, igrajui se cigaretom. Hvala. Nisam nigde mogao da ih naem. ,,Oh, ah, ree starac. Imam kod kue tu ludu pticu, ree Dirk. Stalno me napada. Oh, ah. uzvrati ovek, klimajui glavom sa neodobravanjem. Mislim, pravu pticu, ree Dirk, ,,orla. Oh, ah. Sa ogromnim krilima. Oh, ah. Uhvatio me je svojom kandom kroz otvor na potanskom sanduetu. Oh, ah. Dirk se pitao ima li smisla nastavljati ovu konverzaciju. Zautao je i pogledao unaokolo. Ima sree to te nije napao kljunom, ree starac posle nekog vremena. ,,Oe orao to kad je uplaen. Jeste! ree Dirk. Jeste! Pogledaj moj nos. I to je uradio kroz potansko sandue. Da ne poveruje! Kae napao! Vidi ta mi je napravio na ruci! Pokazivao je ruku ne bi li izazvao malo saaljenja. Starac ju je procenjivaki pogledao. ,,Oh, ah, rekao je na kraju i ponovo utonuo u misli. Dirk je sklonio povreenu ruku. Zna dosta o orlovima, a? ovek nije odgovorio. Kao da je jo vie utonuo u svoje misli. Ba ima dosta ljudi veeras, ponovo je rizikovao Dirk, posle nekog vremena. ovek je slegnuo ramenima. Uzeo je dobar dim cigarete, napola zatvarajui oi zbog dima. Je 1 uvek ovako? Mislim, je 1 uvek ima ovoliko ljudi nou? ovek je samo pogledao dole, polako putajui dim iz usta i nozdrva. Dirk je jo jednom pogledao oko sebe. Na nekoliko metara od njega seo je ovek, ne toliko star kao njegov novi poznanik, i grozniavo se tresao nad flaom brendija. Polako je prestajao da klima glavom, tekom mukom zavrnuo poklopac na flai i gurnuo je u dep svog otrcanog kaputa. Starija debela ena koja je grevito preturala po crnoj, prepunoj kesi za ubre koja je predstavljala svu njenu imovinu, poela je da je uvre i zamotava. Skoro da ovek pomisli da e neto da se desi, ree Dirk. O, ah, ree njegov novi poznanik. Stavio je ruke na kolena, nagnuo se napred i bolno se pridigao na noge. Iako je bio pogrbljen i spor, iako je njegova odea bila prljava i otrcana, bilo je nekog autoriteta i moi u njegovom dranju. Kada je ustao, iz pregiba na njegovoj koi i odei rairio se miris trulei koji je ak uspeo da dopre i do Dirkovih otupelih nozdrva. To je bio miris koji nikad ne prestaje da te napada i, ba kad je Dirk pomislio da je na svom vrhuncu, zapahnuo ga je novom silinom tako da se Dirku uinilo da e mu se mozak osuiti. Trudio se da izbegne guenje i pokuao je da se utivo nasmei kada se ovek okrenuo ka njemu i rekao, Malo cveta gorke narande. Pospi malo alfije dok je jo toplo. To je jako dobro za rane od orla. Ima nekih koji bi dodali ulje od kajsije i badema, pa ak i, sauvaj boe, sedre. Ali, uvek ima onih koji vole da preteruju. A ponekad nam ba takvi i trebaju. Oh, ah.

Potom se okrenuo i pridruio koloni bednih, pogrbljenih i izmaltretiranih tela koja su se kretala ka prednjem izlazu stanice. Njih dvadesetak, moda tridesetak izlazilo je napolje. Izgledalo je kao da svako izlazi sam za sebe, iz svojih linih razloga, kao da ne prati onog ispred sebe, pa ipak, svako ko bi ih pogledao rekao bi da izlaze zajedno, u koloni. Dirk je paljivo drao cigaretu i posmatrao jednog po jednog kako izlaze. Kada se uverio da su svi otili i da samo jo dvoje, troje stoje na vratima, bacio je cigaretu i ugasio je potpeticom. A onda je primetio da je starac ostavio svoju zguvanu kutiju cigareta. Dirk je pogledao unutra i video jo dve izlomljene cigarete. Stavio je kutiju u dep, ustao i krenuo drei odstojanje koje je smatrao pristojnim. Napolju, na Juston Roudu, noni vazduh je mumlao neto neodreeno. Lenjo se dovukao do vrata, posmatrajui kuda su krenuli ka zapadu. Izvadio je jednu cigaretu, zapalio je, a onda i sam krenuo ka zapadu, oko taksi stanice, prema ulici . U zapadnom delu ulice Sv. Pankrasa, samo nekoliko metara od Juston Rouda, veliko stepenite vodi ka platou ispred starog Midlend Grand hotela, ogromne, mrane gotske fantazije, koja stoji prazna i naputena preko puta eleznike stanice Sv. Pankrasa. Na vrhu stepenita, zlatnim slovima od kovanog gvoa, napisano je ime stanice. Ne urei, Dirk je pratio poslednjeg od starih beskunika uz stepenice i izaao na mestu gde se nalazila mala, sklupana zgrada od cigala koriena kao parking za kola. Sa desne strane, velika, mrana ruevina starog hotela zurila je u no. Njen krov predstavljao je iroku lepezu malih, divljih tornjeva, vornovatih kula koje kao da su se zabijale u nono nebo. Visoko u magliastoj tami, kamene figure su stajale zatitniki i tiho iza dugakih titova, grupisane oko stubova iza ogradice od kovanog gvoa. Izrezbareni zmajevi puzali su ka nebu dok je Dirk Dentli, u svom konom kaputu, prilazio velikim gvozdenim vratima koja vode u hotel i do nadsvoene Sv. Pankras stanice za vozove. Kamene figure krilatih pasa gmizale su na dole sa stubova. Ovde, izmeu ulaza u hotel i dela sa alterima, bio je parkiran veliki, sivi i neobeleeni Mercedesov kombi. Bio je dovoljan samo jedan pogled da bi Dirk bio siguran da je to isti onaj kombi koji ga je umalo naterao da sleti s puta nekoliko asova ranije u Kotsvoldsu. Dirk je uao u stanini hol, prilino prostran sa ogromnim obloenim zidovima du kojih su bili postavljeni mermemi stubovi u obliku draa za baklje. U ovo doba noi alter na kome se prodaju karte bio je zatvoren vozovi ne idu non-stop sa stanice Sv. Pankras a ispred njega nalazila se i sama velika stanica, u viktorijanskom stilu, sada obavijena tamom i senkama. Dirk je stajao usamljen u tiini na ulazu u alter salu, i posmatrao stare kloare i otrcane dame koji su uli u stanicu kroz glavni ulaz i muvali se u izmaglici. Sada ih je bilo mnogo vie od tridesetak, moda ak stotinak, a oko njih kao da se irio oseaj potisnutog uzbuenja i napetosti. Dok su se oni tako muvali naokolo Dirku se uinilo da ih je sve manje i manje, iako je bio iznenaen njihovom brojnou kada su uli. Zagledao se u tamu pokuavajui da otkrije ta se deava. Pobegao je iz svoje osame na ulazu u salu i uao u glavni hol, ali se ipak oprezno drao uz zidove dok im se pribliavao. Sada je bio siguran da ih je mnogo manje, samo aica njih. Imao je neki oseaj da ljudi nestaju u senkama i da se vie ne pojavljuju. Namrtio se. Senke su bile duboke, ali ne toliko. Pourio je, odbacivi svu opreznost, da bi stigao onu malu

grupicu koja je preostala. Ali u trenutku kada je stigao do mesta na kom su stajali vie nije bilo nikoga i on je ostao sam i potpuno zbunjen nasred ogromne, mrane, prazne eleznike stanice.

DVADESET ESTO POGLAVLJE Jedino to je spreavalo Kejt da vriti bio je vazduh koji joj je uletao u plua dok je stremila ka nebu. Kada je, posle par sekundi, zaslepljujue ubrzanje malo popustilo, osetila je da se gui, da je oi toliko peku da jedva vidi i da nema skoro ni jednog miia na njenom telu koji nije zaigrao od oka dok su snani vazduni talasi udarali oko nje, upajui joj kosu i odeu, od ega su joj klecala kolena, pucketali zglobovi na rukama i cvokotali zubi. Morala je da se bori sama sa sobom da bi potisnula nagon za borbom. S jedne strane nikako nije elela da bude putena. Ako je uopte bila u stanju da shvati ta se deava, bila je sigurna da ne eli da bude putena. Sa druge strane, fiziki ok koji je doivela stajao je nasuprot uvreenosti i besa izazvanih iznenadnim poletanjem ka nebu i to bez ikakvog upozorenja. Opirala se i borila, ali prilino slabo i bila je besna na samu sebe zbog toga. Zavrila je zakaena za Torovu ruku i to na najponiavajui i potpuno nedostojanstven nain. No je bila veoma mrana i pomislila je kako je dobra strana to to ne moe da vidi tle. Svetla koja su se tu i tamo videla u obliku takica u daljini sada su grozno proletala ispod nje, ali neto joj je govorilo da ta svetla ne predstavljaju vrsto tle. Treperavi svetionici, koji su sijali sa neverovatno iljaste zgrade koju je samo trenutak pre ovog nasilnog akta ugledala krajikom oka, sada su se iza nje njihali na sve veoj razdaljini. I dalje su se uzdizali. Nije mogla da se bori, nije mogla nita da kae. Da je pokuala, verovatno je mogla da ugrize glupog silediju za ruku, ali zadovoljila se i samom idejom, bez realizacije. Vazduh je bio teak i parao joj je plua. Oi i nos su je toliko peckali da vie nije mogla da gleda. Kada je i pokuala da otvori oi, samo jednom, ugledala je glavu ekia kako se probija kroz mrak ispred njih i Torovu raku kako grevito stiska njegovu drku koja ga vue napred. Drugom rukom je vrsto drao Kejt oko struka. Njegova snaga izazivala je njenu matu, ali nije bila nita manje besna zbog toga. Sada joj se inilo da lete tik ispod samih oblaka. Svaki as osetila bi hladne i vlane zaguujue udarce, a disanje bi postajalo jo tee i jo ubitanije. Vlaan vazduh je imao neki gorak ukus, mrtvaku hladnou, a kosa joj se razletela i lepila po licu. Bila je ubeena da e je ova hladnoa ubiti i posle nekog vremena osetila je da gubi svest. U stvari, shvatila je da se trudi da izgubi svest, ali joj nije polo za rukom. Vreme je nestalo u sivilu i sve je manje bila svesna njegovog prolaska. Konano, poeli su da usporavaju i napravili su zaokret na dole. Ovo stropotavanje donelo joj je nove talase vrtoglavice i dezorijentisanosti. Osetila je kako joj se sve prevre u stomaku. Vazduh je postajao sve gori. Bio je jo goreg mirisa, ukus mu je bio jo vie nadrauju i kao da je postajao sve nemirniji. Sada su definitivno usporavali, a kretanje je bilo sve tee. eki je bio uperen na dole i vie je izgledalo kao da trai put nego da stremi ka nekom cilju. Ili su sve nie i nie, kroz debele oblake koji su se uvijali oko njih i inilo joj se da bi ve trebalo da su stigli do zemlje. Brzina kojom su se kretali smanjila se toliko da je Kejt ve mogla da gleda ispred sebe ali joj je vazduh i dalje peckao oi, tako da je uspela samo na kratko da baci pogled. U tom trenutku Tor je

pustio eki. Nije mogla da poveruje svojim oima. Pustio ga je samo na momenat, da popravi stisak i ponovo ga uhvatio, tako da su sad vie lebdeli kroz vazduh okaeni o drku ekia nego to ih je on vukao. Poto je naao bolji poloaj, Tor je povukao i Kejt na gore, kao da navlai arapu. Kretali su se na dole, sve nie i nie. Sada se zauo zavijajui tresak vetra iznad njihovih glava, a Tor je iznenada poeo da tri, poskakujui preko kamene, peane povrine prekrivene grmljem, igrajui kroz zamrenu trsku i korov i, konano, udarajui i lupajui nogama dok se nije zaustavio. Stajali su i njihali se, iako je tle pod njihovim nogama bilo vrsto. Kejt se sagnula pokuavajui da doe do daha. Onda se ispravila i taman je htela da istrese sve to ju je muilo u vezi sa ovim dogaajem najviim moguim tonom, kada je odjednom bila uzdrmana mestom na kome se nalazila. Iako je bilo veoma mrano vetar joj je udarao u lice, a otar miris koji je donosio govorio joj je da je u blizini neko more. Zvuk divljih talasa koji se razbijaju o stene doprineo je utisku da se to more nalazi jako blizu, negde ispod nje i da oni u stvari stoje na samoj ivici neke litice. Zgrabila je ruku arogantnog boga koji ju je ovde i doveo i ponadala se, uzalud, da e ga to zaboleti. Kako su njena oamuena ula polako poela da dolaze sebi, primetila je da se pred njom prua neko magliasto svetlo i da ono dolazi sa mora. itavo more je sijalo kao neka bolest. Podizalo se u mraku, nemirno udarajui i gnevno razbijajui svoje talase o stene na obali. More i nebo su reali jedno na drugo otrovani besom. Kejt je bez rei posmatrala ovo, a onda je primetila da Tor stoji pored njenog ramena. Sreli smo se na aerodromu, rekao je, a vetar mu je nosio glas. Pokuavao sam da se vratim kui, u Norveku, avionom. Pokazao je na more. Hteo sam da ti pokaem zato nisam mogao to ovako da uradim. Gde smo mi sad? ta je ovo? pitala je Kejt uplaeno. ,,U vaem svetu, ovo je Severno more, odgovorio je Tor i okrenuo se ka kopnu, koraci su mu bili teki i vukao je eki za sobom. Kejt je jo jae stegla svoj mokri kaput i pourila za njim. Pa, zato nisi jednostavno doleteo kui ovako kako smo sad stigli, samo u naem svetu? Njen bes se pretvorio u brigu o tome ta e i kako da izgovori. Pokuao sam, uzvratio je Tor, nezaustavljajui se. I, ta se dogodilo? Ne elim da priam o tome. Koji je zaboga smisao toga? Uopte neu da se raspravljam. Kejt se tresla od besa. Je 1 se tako ponaaju bogovi? vikala je. To te nervira i ti nee da razgovara o tome? Tor! Tor! Jesi li to ti? Ovo je bio tanak glasi koji se probijao kroz vetar. Kejt je zurila u vetar. Kroz mrak, iza breuljka pribliavala im se jedna svetiljka. Jesi li to ti, Tor? Pojavila se jedna malena starica, drei fenjer iznad glave, epajui sa oduevljenjem. Pomislila sam da to mora biti tvoj eki koji sam videla. Dobro doao! poskoila je od radosti. Ali, oh, doao si u zao as. Ba sam stavila ajnik i razmiljala da popijem olju neega pa da se onda moda ubijem, ali onda sam rekla sebi, saekaj jo koji dan, Culiva,

Cuvila, Svuli, Culivensis nikad ne mogu pravilno da izgovorim svoje ime kad priam sama sa sobom i to me izluuje, sigurna sam da me razume, pamtim te kao jednog bistrog deka, nema veze ta drugi priaju I, tako, kaem ja sebi, Culivensis, idi vidi da li neko dolazi, i ako nema nikog, pa onda je moda pravi trenutak da razmisli o samoubistvu. I, eto, vidi! Ti si tu! O, dobro doao, dobro doao! Vidim da si doveo nekog sa sobom. Hoe li me upoznati? Zdravo, mila, zdravo! Ja sam Culivensis i uopte se neu uvrediti ako ne moe da izgovori. Jaja sam Kejt, ree Kejt, totalno zbunjena. Da, pa sigurna sam da e biti u redu, ree starica otro. U svakom sluaju, doite kad ste ve tu. A ako ete celu no tu da stojite, onda mogu i da odem da se ubijem i pustim vas da sami na miru popijete aj kad budete spremni. Doite! Pourila je ispred njih i posle nekoliko metara naili su na tronu graevinu od drveta i blata koja je izgledala kao da se zaglavila negde na pola puta ka potpunom raspadanju. Kejt je bacila pogled ka Toru, nadajui se da e pronai neki putokaz za ponaanje u datoj situaciji, ali on je bio zaokupljen sopstvenim mislima i bilo je oigledno da nije spreman ni sa kim da ih deli. Ipak, inilo joj se da se on nekako drugaije kree. Iz skromnog iskustva koje je imala sa njim, videla je da on neprestano vodi neku unutranju bitku sa potisnutim besom i inilo joj se da se ona malo stiala. Nije prekinuta, samo se stiala. Stao je sa strane i napravio joj mesta da ue u Culivensisinu straaru, ali su njegovi pokreti bili grubi. Posle nekoliko sekundi uao je za njom, ali je pre toga stajao malo napolju posmatrajui ono malo pejzaa to se moglo videti. Unutra je bilo skueno. Nekoliko dasaka sa slamaricom predstavljalo je krevet, iznad vatre je visio kotli sa kljualom vodom, a u oku je stajala jedna kutija na kojoj je moglo da se sedi. ,,A ovo je no koji sam htela da upotrebim, vidi, rekla je Culivensis, muvajui se okolo. Upravo sam ga otrila, zna. Ispadne odlino ako lepo zamahne kamenom i ja sam mislila da bi ovo bilo savrenoovde na zidu, vidi? Mogu tu u ovoj pukotini da zaglavim drku, vrsto, da se ne pomera i onda samo fijuuu! I zafijue po mojoj koi. Fijuuu! Vidi? A moda bi trebalo da ga postavim malo nie, ta ti misli, draga? Zna neto o ovim stvarima? Kejt joj je objasnila da ne zna i pritom uspela da zvui potpuno smireno. Culivensis, ree Tor, mi nismo doli da ovde ostanemo, nego smo Culi molim te, spusti taj no. Culivensis ih je posmatrala prilino veselo, ali je takoe drala no sa velikom hladnom otricom uperenom ka zglobu njene leve rake. Ne obraajte panju na mene, dragi moji, rekla je, meni je sasvim fino. Mogu da nestanem kad god osetim da sam spremna. I ne alim. Ova vremena nisu za ivot. O, ne. Ode i bude srean. Neu prekidati vau sreu svojim vritanjem. ue se samo fijuk noa kad odete. Tresla se kao prat i izazivala. Oprezno, skoro neno, Tor je uhvatio no i izvukao ga iz njene drhtave ruke. Starica je izgledala kao balon koji se izduvao i itava predstava je nekako izbledela. Sela je nazad na kutiju. Tor je unuo pored nje, polako je privukao sebi i zagrlio je. Kao da se postepeno vraala u ivot, a onda ga je odgurnula od sebe govorei mu da ne bude glup i poela nervozno da poravnava svoju beznadeno otrcanu i prljavu crnu haljinu. Kada se namestila, okrenula se ka Kejt i odmerila je od glave do pete. Ti si smrtnica, duo, zar ne? rekla je konano. Pa, da, ree Kejt.

Vidi se po tvojoj finoj haljini. O, da. Pa, sad vidi kako izgleda svet sa druge strane, zar ne, draga? I, ta misli o tome? Kejt joj je objasnila da jo uvek ne zna ta da misli. Tor je seo na pod i naslonio svoju veliku glavu na zid, zatvorivi oi do pola. Kejt je imala oseaj da se on priprema za neto. Nekada se stvari nisu toliko razlikovale, nastavila je starica. Nekada je ovde bilo predivno, zna, ba predivno. To neka ostane meu nama. Naravno, bilo je groznih svaa i tua, ali bilo je stvarno divno. A sada? Ispustila je jedan dubok, umoran uzdah i kao obrisala neto sa zida. ,,Oh, sada je loe, rekla je, stvarno je jako loe. Stvari utiu jedne na druge. Na svet utie na va, va svet utie na na. Ponekad je teko shvatiti kakav je u stvari efekat svega toga. Vrlo esto ti se taj efekat i ne dopada. Mnogi od njih, u poslednje vreme, su jako komplikovani i loi. Ali, nai svetovi imaju toliko toga zajednikog. Gde god se u vaem svetu nalazi neka zgrada, u naem svetu takoe postoji graevina na tom mestu. Moda je to neko malo blatnjavo brdace, ili neka konica, ili straara kao ova moja. Moda i neto vee, ali neto svakako postoji. Jesi li dobro, Tor, duo? Bog Groma je zamurio i klimnuo glavom. Oputeno je stavio laktove na kolena. Parii Kejtinog bade-mantila koje je on zamotao oko rane na levoj ruci, bili su mokri i mlitavo su visili. Lenjo ih je skinuo. I kada u vaem svetu neto nije u redu, a vi se ne postarate za to starica je nastavila da brblja, onda e se to pre ili kasnije pojaviti u naem nita ne nestaje. Nema potajnog oseaja krivice. Nema neizreenih misli. To moe biti neki novi i moan bog u naem svetu, ili samo obian komarac, ali on e biti ovde. Moram da priznam da u poslednje vreme ima vie komaraca nego monih bogova. O, ima toliko vie komaraca i toliko manje besmrtnih bogova nego nekada. Kako moe biti manje besmrtnika? upitala je Kejt. Ne bih da cepidlaim, ali Pa, duo, ima besmrtnika i besmrtnika. Mislim, kada bih uspela lepo da namestim ovaj no, posle jednog fijuuu! videli bismo koje besmrtan, a ko nije. ,,Culi opomenuo ju je Tor, ali nije otvarao oi. Ipak, odlazimo, jedan po jedan. Da, da, odlazimo, Tor. Ti si jedan od malobrojnih koji brinu. Samo je nekoliko onih koji se nisu odali alkoholu ili onksu. ta je to? Neka bolest? upita Kejt. Ponovo je poela da osea bes. Protiv svoje volje odvuena je iz svog stana, pa je okaena o drku ekia preletela itavu Englesku, a sada je preputena konverzaciji sa ludom staricom koja hoe da se ubije, dok Tor samo sedi i izgleda potpuno zadovoljan sobom, pustivi je da se bori sa situacijom za koju nije bila raspoloena. To je nesrea, draga moja, koja snalazi samo bogove. To znai da vie uopte nije lako biti bog i to je razlog to samo bogovi to i jesu. Tako znai. U poslednjem stadijumu, samo legne na zemlju i posle nekog vremena iz tvoje glave izraste drvo i onda je sve gotovo. Ponovo se vraa u utrobu zemlje, tee njenim venama i na kraju se pojavi kao ogromna ista bujica vode i vrlo je verovatno da e u tebe ubaciti neki hemijski otpad. Danas je vrlo gadno biti bog, ak i mrtav bog. ,,Pa, rekla je dodirujui rukama kolena. Njen pogled je obigravao oko Tora, koji je otvorio oi, ali samo da bi zurio u svoje zglobove i prste na rukama. Pa, ujem da ima neki sastanak veeras, Tor. ,,Hmmm, promrmljao je Tor, nepomerivi se. ujem da si sazvao sve u Veliku dvoranu za as izazova, je l to istina?

,,Hmmm, ree Tor. as izazova, hmm? Pa, ja znam da se ti i tvoj otac ne slaete ba najbolje ve due vreme. Hmm? Tor se nije dao isprovocirati. utao je. Mislim da je ono sa Velsom zaista grozno, nastavila je Culivensis. Ne znam zato si pristao na to. Naravno, ja znam da je on tvoj otac i da je on Otac Svih Bogova, to dodatno oteava stvari. Ali, Odin, Odin toliko dugo ga poznajem. Zna li da je jednom pristao da da jedno svoje oko u zamenu za mudrost? Naravno da zna, pa ti si njegov sin, zar ne? Oduvek sam mislila da bi trebalo da poniti taj dogovor i da trai nazad svoje oko. Da li zna ta time hou da kaem, Tore? 1 onaj odvratni Crno Podnoktom. To je ve neko koga bi trebalo da se uva, Tor, stvarno dobro da se uva. Pa, pretpostavljam da u ujutro uti sve o tome, zar ne? Tor je kliznuo leima uza zid i ustao. Uhvatio je staricu toplo za ruke i krto se nasmeio, ali nita nije rekao. Blago klimnuvi glavom dao je znak Kejt da kreu. S obzirom da je to odavno elela, oduprla se iskuenju da kae O, stvarno? i tako digne frku zbog njegovog ponaanja. Pokorno je ustala, utivo se pozdravila sa staricom i izala u sumornu no. Tor je iao za njom. Prekrstila je ruke i rekla I? Kuda sad? Kakva si jo drutvena dogaanja pripremio za mene veeras? Tor se unjao okolo, ispitujui tle. Izvukao je eki i sa potovanjem ga odmeravao u rukama. Zurio je u no i lenjo zavitlao eki nekoliko puta. I sam se zavrteo nekoliko puta, ali ne jako. Pustio je eki, koji je odskakutao u mrak, rascepio jednu stenu koja je samo stajala na nekoliko desetina metara od njih i gledala svoja posla, a onda je doskakutao nazad. Lakim pokretom ga je uhvatio, bacio u vazduh i ponovo ga doekao u ruke. Zatim se okrenuo ka njoj i prvi put je pogledao pravo u oi. Da li eli neto da vidi? pitao je.

DVADESET SEDMO POGLAVLJE Snani naleti vetra duvali su kroz sale prazne stanice i skoro naterali Dirka da urlie od bujice frustracija, jer mu je iznenada postalo jako hladno. Ledena meseina provlaila se kroz staklo na prozorima i inila da krov Sv. Pankrasa izgleda jo dui. Pala je na prazne ine i obasjala ih. Pala je na plato, pala je na tablu na kojoj je pisalo da je danas neki praznik i obasjala i njih. Pet fantastinih velikih gasometara stajalo je uokvireno nadsvoenim krovom, ije su podupirae superstrukture izgledale kao da su meusobno zamrene na neverovatan nain, kao obrui u triku nekog maioniara. Meseina je obasjala i njih, ali ne i Dirka. Dirk je posmatrao mesto sa koga je oko stotinak ljudi tek tako nestalo, na potpuno neverovatan nain. To samo po sebi nije predstavljalo problem. Nisu ga previe zabrinjavale nemogue stvari. Ako to nije bilo mogue, onda je oigledno bilo nemogue. Pitanje je kako? Odmerio je mesto sa kog su svi oni nestali, pomno posmatrajui svaki detalj, iz svakog ugla, traei neki znak, neto to se ne uklapa, bilo ta to bi mu omoguilo da ode tamo gde su svi ti ljudi otili, ta god to bilo. Imao je utisak da se negde odrava neka velika urka na koju on nije bio pozvan. U oajanju, poeo je da se vrti okolo sa rairenim rukama, a onda je shvatio da je to potpuno uzaludno i zapalio cigaretu. Dok je izvlaio kutiju sa cigaretama, primetio je da mu je iz depa ispao neki papiri i kada je cigareta ve uveliko gorela, sagnuo se da ga uzme. Nita naroito. Bio je to samo raun koji mu je uvalila ona komplikovana medicinska sestra u kafiu. Neverovatno, pomislio je za svaku pojedinanu stavku na raunu i taman je hteo da ga zguva i baci kada mu je sinulo neto u vezi sa rasporedom stavki na ovom papiru. Sva pia bila su ispisana sa leve strane, a ukupan zbir bio je u donjem desnom uglu. Na raunima koje je on izdavao, kada je imao klijenta, to je u poslednje vreme bilo vrlo retko, a i oni koje je imao izgleda da nisu uspevali da doive da dobiju raun i da budu okirani njime, obino je imao problema oko stavki za naplatu. Pisao je ak sastave, male eseje u kojima je davao opise. Voleo je da klijentu prui oseaj da je korisno uloio svoj novac. Jednom reju, rauni koje je on izdavao bili su u velikoj meri slini papiriima sa neprebrojivim runama koje nekoliko sati pre toga ni sam nije mogao da odgonetne. Da li je to bilo od pomoi? Nije imao pojma. Ako pare papira nije ugovor nego raun, za ta je onda taj raun? Za koje usluge? To mora da su bile neke veoma zamrene usluge. Ili bar veoma zamreno opisane usluge. Sa kojom profesijom bi to moglo da ima veze? O tome bi trebalo razmisliti. Zguvao je raun iz kafia i pokrenuo se u pravcu kante za smee. Ispostavilo se da je ovo bio sudbonosan pokret. To mu je omoguilo da se udalji od centralnog otvorenog prostora stanice i da se priblii zidu uz koji je mogao da se pritaji, da ga vlasnici dva para nogu iji, se zvuk iznenada zauo kako prelaze napolju preko platoa, ne bi videli. Kroz nekoliko sekundi, uli su u stanicu, a do tada se Dirk ve uveliko sakrio iza ugla. To to je bio tako dobro sakriven od njihovih pogleda i nije bilo tako korisno, s obzirom da ni on njih nije mogao da vidi iz tog poloaja. Do trenutka kada je mogao da ih vidi oni su ve bili tano

na onom mestu sa kog je pre par minuta, tiho i bez ikakve frke, nestala ona gomila ljudi. Bio je zateen crvenim okvirom naoara koje je nosila ena i italijanskim odelom elegantnog kroja koje je nosio mukarac, a takoe i brzinom kojom su njih dvoje odmah potom nestali. Kada se uverio da su oni stvarno, bez ikakve sumnje, definitivno nestali i da se nisu samo sakrili jedno iza drugog, jo jednom je rizikovao i uputio se ka tom misterioznom mestu. Bilo je zbunjujue obino. Obian asfalt, obian vazduh, sve obino. Pa, ipak, u roku od pet minuta odavde je nestalo toliko ljudi koliko bi bilo dovoljno da zadovolji industriju Bermudskog trougla za itavih deset godina. Bio je duboko oajan. Bio je toliko oajan da je razmiljao kako bi bilo da svoj oaj podeli sa nekim tako to e ga pozvati telefonom kao da je to skoro siguran rezultat jednog telefonskog poziva u jedan i dvadeset ujutro. Ovo nije bila samo neka besmislena ideja i dalje se brinuo za sigurnost one Amerikanke, Kejt ehter, a automatska sekretarica koja se javila kada ju je poslednji put pozvao ni malo ga nije oslobodila te brige. Ona je sigurno sada ve kod kue, u krevetu i bez sumnje bi pozelenela od besa kad bi je probudilo zvrndanje telefona u ovo doba noi. Naao je nekoliko novia i telefon koji radi i okrenuo njen broj. I ovog puta se javila sekretarica. Glas je rekao da je ona veeras skoknula do Asgarda. Nije ba bila sigurna koji njegov deo e posetiti, ali e verovatno kasnije svratiti i do Valhale, ako bude raspoloena. Ako eli moe da ostavi poruku, a ona e je presluati ujutro ako jo uvek bude iva i ako bude raspoloena za to. Potom se ulo bip koje je odzvanjalo u Dirkovim uima jo nekoliko sekundi. ,,O, rekao je, shvativi da je sekretarica poela da snima, pobogu. Pa, mislio sam da smo se dogovorili da mi se javi pre nego to uradi neto neverovatno. Spustio je slualicu, dok mu se u glavi vrtelo od besa. Valhala, a? Moda tamo svi idu veeras? Svi osim njega? Pala mu je na pamet jedna jako dobra ideja da ode kui, legne u krevet i probudi se kao vlasnik neke piljamice. Valhala. Jo jednom je pogledao oko sebe, dok mu je naziv Valhala odzvanjao u uima. Nema sumnje da bi jedan ovoliki prostor mogao lepo da ugosti bogove i preminule heroje i da bi vredelo truda preseliti prazan Midlend Grend hotel u Norveku zbog toga. Pitao se da li bi bilo drugaije ako bi znao u ta ulazi? Nervozan, ali i oprezan, hodao je uzdu i popreko kroz prostor, pokuavajui da otkrije. Nita se nije dogodilo. Pa, dobro. Okrenuo se i stajao kao da nadgleda to mesto, dok je polako puio cigaretu koju je dobio od onog kloara. Prostor nije izgledao ni malo drugaije. Krenuo je nazad, ovog puta manje oprezan, laganim i sigurnim koracima. I opet, nita. Ali, upravo u trenutku kada je naputao taj prostor, kao da mu se uinilo da je na tren uo neki hrapav zvuk, kao onaj koji se uje kada skala na radiju nije dobro nametena. Okrenuo se jo jednom i uputio pravo ka tom prostoru, paljivo oslukujui kako bi uhvatio i najmanji zvuk. Neko vreme nita nije hvatao, a onda se iznenada zaula eksplozija, koja je isto tako iznenada zamukla. Pokret i jo jedan zvuk. Kretao se jako, jako polako i oprezno. Najmanjim i najfinijim pokretima, pokuavajui da uhvati taj zvuk, okrenuo je glavu za neto to je izgledalo kao milioniti deo milionitog dela jednog stepena, kliznuo iza molekula i nestao.

Istog trenutka morao je da se sagne kako bi izbegao ogromnog orla koji se ustremio na njega iz nepreglednog prostora pred njim.

DVADESET OSMO POGLAVLJE To je bio neki drugi orao, drugaiji. I sledei je bio drugaiji, i sledei. Kao da je vazduh bio pun orlova i bilo je prosto nemogue ui u Valhalu, a da te iznenada ne napadne bar tuce njih. ak i orlovi napadaju jedni druge. Dirk je podigao ruke iznad glave kako bi se odbranio od divljih naleta, okrenuo se, sapleo i pao iza ogromnog stola na debelu, vlanu slamaricu. Njegov eir se otkotrljao ispod stola. Zgrabio ga je, privrstio ga na glavu i zagledao se preko stola. Hol je bio mraan, ali ivahan zbog velikog vatrometa. Vazduh je bio ispunjen bukom i dimom, mirisima peenih svinja, peenih ovaca, veprova, znojem i tekim mirisom vina i oprljenih orlovskih krila. Sto iza koga je bio pognut bio je samo jedna od bezbroj ploa hrastovine na nogarima koji su se pruali u svim pravcima, natovarena velikim komadima mrtvih ivotinja koji se pue, ogromnim hlebovima, peharima iz kojih se proliva vino i sveama koje izgledaju kao votani mravinjaci. Krupne, znojave figure reale su oko njih, na njima, i jele, pile, tukle se oko hrane, u hrani, sa hranom. Na oko metar od Dirka, na stolu, stajao je ratnik i borio se sa svinjom koja se pekla ve est sati, i oigledno je gubio bitku, ali gubio je sa stilom, a ostali ratnici su ga bodrili i pohvali ga vinom iz bureta. Krov bar koliko je moglo da se vidi sa ove razdaljine i u mraku proaranom svetlou baklji bio je napravljen od spojenih titova. Dirk je zgrabio svoj eir, sagnuo glavu i potrao, pokuavajui da se domogne hola. Dok je trao, oseajui da je praktino nevidljiv, iz prostog razloga to je potpuno trezan i, po svom linom miljenju, normalno obuen, kao da je prolazio pored svih moguih oblika telesnih aktivnosti, a ne samo onih za akanje zuba. Miris, nalik onom koji je irio kloar na Kings Kros stanici, koji je sigurno i ovde negde bio prisutan, bio je jedan od onih kojih nikako ne moete da se oslobodite. On je postajao sve jai i jai, tako da glava mora da vam poraste kako bi napravila mesta za njega. Zvuci udaraca maem o ma, maem o tit, maem po mesu, mesom po mesu, bili su zvuci od kojih vam zabride bubne opne i samo to se ne raspuknu. Bio je izudaran, izlaktan, ispolivan dok je urio kroz podivljalu rulju, ali uspeo je da se domogne jednog zida sa strane masivne ploe od drveta i kamena prekrivene smrdljivom kravljom koom. Zadihan, stao je na trenutak, okrenuo se i zaprepaeno posmatrao ovu scenu. To je bila Valhala. Nije bilo nikakve sumnje. Ovo definitivno nije mogla da kreira obina kompanija za ketering. 1 sve to krkljanje, razularena masa pijanih bogova i ratnika i njihovih raspomamljenih dama, sa titovima i vatrama i veprovima, ispunjavali su prostor priblian veliini stanice Sv. Pankrasa. Vrelina koja se uzdizala odatle bila je tako snana da se inilo da bi mogla uguiti jata poremeenih orlova koji su klepetali u vazduhu, iznad njih. Moda ih je zaista i guila. Bio je ubeen da bi se jato pobesnelih orlova koje zna da bi se moglo uguiti sigurno ponaalo mnogo drugaije od svih ovih orlova koje je trenutno posmatrao. Bilo je neto o emu je razmiljao i na ta je zaboravio dok je pokuavao da se probije kroz masu, ali sada je bio trenutak da ponovo razmisli o tome.

ta li je, pitao se, sa Drejkotovima? ta, kog avola, Drejkotovi rade ovde? I gde bi oni, zaboga, mogli biti u itavoj ovoj guvi? Zakiljio je i zagledao se u raspomamljenu gomilu, pokuavajui da pronae par crvenih naoara ili elegantno italijansko odelo kako se muva meu zveketom titova i znojavih kouha, znajui da se uzalud trudi, ali oseajui da treba to da radi. Ne, nigde ih ne vidi. Imao je neki oseaj da ovo ba i nije urka kakve oni poseuju. Dalje razmiljanje u ovom smeru bilo je preseeno tekom sekirom koja se zavitlala kroz vazduh i uz zapanjuju tresak zakopala na desetak santimetara od njegovog levog uva, na trenutak mu isterujui sve misli iz glave. Kada se oporavio od oka i uspeo da doe do daha, pomislio je da to sigurno nije namerno baeno na njega, sa eljom da ga povredi, ve je to, eto, samo odraz slavljenikog raspoloenja ratnika. No, bilo kako bilo, on nije bio raspoloen za pir, pa je nastavio dalje. Kretao se tik uz zid koji je, ako pretpostavimo da je ovo ipak stanica Sv. Pankrasa, a ne Valhala, trebalo da vodi do alter sale. Nije znao ta ga tamo eka, ali znao je da mora biti neto drugaije od ovog ovde, to je u svakom sluaju dobro. inilo mu se da je ovde nekako tie. Vrhunac slavlja odigravao se negde blie sredini hola, gde su stolovi pored kojih je proao sada bili okrueni ljudima koji kao da su dosegli jedno doba u svojim besmrtnim ivotima kada im vie odgovara da se priseaju vremena kada su se rvali sa mrtvim svinjama i da jedni drugima dele komplimente o najboljim rvakim tehnikama, nego da se sada zaista rvu sa nekom. Sluajno je uo jednu opasku upuenu njegovom poznaniku, koja se odnosila na to da je zahvat levom rukom, sa tri prsta zabodena u grudnu kost od presudnog znaaja u momentu pre nego to protivnik konano bude savladan. Na to je njegov poznanik samo uzdahnuo Oh, ah. Dirk je zastao, osvrnuo se i pogledao. Pogrbljen i zamiljen nad gvozdenim tanjirom, obuen u prilino isflekano i uebano krzno sa kopama, to je u svakom sluaju, bilo mnogo odvratnije i smrdljivije od toalete u kojoj ga je Dirk upoznao, sedeo je njegov poznanik sa Kings Kros stanice. Dirk je razmiljao kako da mu prie. Da mu priskoi s lea i kae Hej, ba dobra urka! Kakva energija! To je bila jedna od moguih strategija, ali se Dirku nije inila ba najpogodnijom. Dok je on tako razmiljao, orao je iznenada doleteo iz vazduha i, uz snano udaranje krilima, spustio se na sto ispred starca, podvio krila i namestio se zahtevajui da bude nahranjen. Lakim pokretom starac je otkinuo pare mesa sa kostiju i drao ga dok je ogromna ptica otro, ali paljivo kljucala deo po deo iz njegove ruke. Dirk je pomislio kako je ovo klju prijateljskog prilaza. Nagnuo se preko stola, uzeo pare mesa i ponudio ga ptici. Orao ga je napao i ustremio se na njegov vrat. Morao je da se brani i pokua da otera surovo stvorenje pomou eira, ali je, u svakom sluaju, bio primeen. Oh, ah, rekao je ovek, oterao orla i napravio malo mesta na klupi. To nije bio ba preterano srdaan poziv, ali je ipak bio poziv. Dirk se uspentrao do klupe i seo. Hvala, ree Dirk zadihano. Oh, ah. Ako se sea, mi smo U tom trenutku najuasniji mogui zvuk odjeknuo je Valhalom. To je bio zvuk udaranja u bubanj, koji kao da je bio neverovatnih proporcija, kakav je i morao da bude kako bi se uo od silne galame

kojom je hol bio ispunjen. ula su se tri spora i masivna udarca u bubanj, kao otkucaji srca same prostorije. Dirk je podigao glavu da vidi odakle dolaze ti zvuci. Tek tada je primetio da se na junom kraju dvorane, kuda se i sam uputio, nalazi veliki balkon ili most celom njegovom irinom. Tamo su stajale neke figure, jedva vidljive kroz paru koja se uzdizala i kroz orlove, ali je Dirk imao oseaj da ti koji stoje tamo gore vladaju nad ovima to stoje ovde dole. Odin, pomislio je Dirk. Mora da Odin, Veliki Otac, stoji gore na balkonu. Zvuci veselja su odmah utihnuli, mada je prolo jo nekoliko sekundi dok odjeci nisu potpuno uminuli. uo se glas as izazova se blii kraju. as izazova zatraio je veliki Bog Tor. Po trei put pitam, gde je Tor? Mrmljanje koje se proteglo kroz dvoranu znailo je da niko ne zna gde je Tor i zato nije doao na as izazova. Glas je rekao Ovo je vrlo ozbiljna uvreda naneta dostojanstvu Velikog Oca. Ukoliko ne bude nikakvog izazova do isteka vremena, kazna za Tora bie proporcionalno ozbiljna. Ponovo se zaulo tri udara u bubanj i zaprepaenje je raslo. Gde je Tor? On je sa nekom devojkom, zauo se glas iz gomile i svi su prasnuli u smeh i vratili se preanjem raspoloenju. ,,Da, ree Dirk tiho, pretpostavljam da jeste. Oh, ah. Dirk je priao sam sa sobom i bio je iznenaen to uje starevu opasku, mada uopte nije bio iznenaen sadrajem same opaske. Tor je sazvao ovo okupljanje veeras? pitao ga je Dirk. Oh, ah. Nije lepo to se nije pojavio. Oh, ah. Mislim da su svi malo uznemireni. Dokle god ima dovoljno svinja, bie u redu. Svinja? Oh, ah. Dirk nije znao ta sad da kae. ,,Oh, ah, rekao je. pomirivi se sa sudbinom. Tor je jedini kome je stalo, zna, ree starac. Stalno izaziva, a posle nije spreman da ide do kraja. Ne ume da se raspravlja. Sav se zbuni i pobesni, uradi neto glupo, onda nije sposoban da ispravi greku pa mora da ispata. Svi ostali se samo okrenu svinjama. ,,Oh, ah. Dirk je polako ulazio u fazon nove tehnike voenja razgovora i bio je zapanjen njenom efikasnou. Gledao je na ovog oveka sa novootkrivenim potovanjem. Da li ti zna koliko ima kamenja u Velsu? upitao je starac iznenada. ,,Oh, ah, rekao je Dirk oprezno. Ovaj fazon mu nije bio poznat. Ne znam ni ja. Nee nikome da kae. Samo ti odbrusi prebroj ih sam i potone u zlovolju. Oh, ah. I nije ba bio neki fazon. Znai ovog puta se nije ni pojavio. Ne mogu rei da ga krivim. Ali mi je ao zato to mislim da je moda u pravu.

,,Oh, ah. ovek je zautao. Dirk je ekao. ,,Oh, ah, rekao je ponovo, nadajui se neemu. Nita. Znai, hmm ree Dirk pokuavajui oprezno, ti misli da je on moda u pravu, a? ,,Oh, ah. Znai tako. Stari Tor je moda u pravu, a? ree Dirk. Oh, ah. ,,U kom smislu, ree Dirk kada mu je konano ponestalo strpljenja, misli da bi on mogao biti u pravu? Oh, u svakom smislu. Oh, ah, ree Dirk, poraen. Nije tajna da su bogovi doekali teka vremena, rekao je starac potiteno. To je svima jasno, ak i onima kojima je stalo samo do svinja, a takvih je jako mnogo. A kada oseti da vie nisi potreban, teko je razmiljati u okvirima irim od jedne svinje, ak i ako je nekada itav svet bio uz tebe. Svi jednostavno to prihvataju kao neto neizbeno. Odnosno, svi osim Tora. A sada je i on digao ruke. Nije ak doao ni da pokida jednu svinju sa nama. Odustao je od svog izazova. Oh, ah. ,,Oh, ah ree Dirk. ,,Oh, ah. ,,A ta je to u stvari? ,,Oh, ah. Dirk je potpuno izgubio strpljenje i uneo se starcu u lice. Kako je to Tor izazvao Odina? ljutito je zahtevao odgovor. Blago iznenaen ovim, ovek ga je pogledao, odmerio ga od glave do pete svojim velikim, otromboljenim oima. Ti si smrtnik, zar ne? Da, odgovori nervozno Dirk, ja sam smrtan. Naravno da sam smrtan. Kakve veze sad ima smrtnost sa ovim? Kako si doao ovamo? Pratio sam te. Izvukao je iz depa izguvanu, praznu kutiju od cigareta i stavio je na sto. Hvala, rekao je, tvoj sam dunik. Pomislio je kako je ovo prilino bedno izvinjenje, ali to je bilo najbolje to je umeo. Oh, ah. ovek je gledao u daljinu. Kako je Tor izazvao Odina? rekao je Dirk, trudei se iz petnih ila da ovog puta njegov glas ne oda nestrpljenje. Kakve to ima veze sa tobom? rekao je starac ogoreno. Ti si smrtan. Zato bi tebe bilo briga? Dobili ste od toga ta ste hteli, ti i tvoja vrsta, iako vam to sad nita ne vredi. Dobili smo ta smo hteli od ega? Od ugovora, ree stari besmrtnik. Od ugovora za koji Tor tvrdi da ga je Odin potpisao. ,,Ugovor? ree Dirk. Kakav ugovor? ovekovo lice prekrio je lagani bes. Baklje Valhale igrale su duboko u njegovim oima dok je

posmatrao Dirka. Prodaja, rekao je tmurno, besmrtne due. ta? upita Dirk. Ovo mu je palo na pamet ali je brzo odbacio tu ideju. Misli neki ovek mu je prodao svoju duu? Koji ovek? Pa, to nema nikakvog smisla. Ne, ree starac, uopte nema smisla. Rekao sam besmrtnu duu. Tor kae da je Odin prodao svoju duu oveku. Uasnut, Dirk je zurio u njega, a onda je polako podigao pogled ka balkonu. Tamo se neto deavalo. Veliki bubanj se ponovo zauo, i jo jednom se prostranom dvoranom Valhale proleglo uutkivanje. Ali ovoga puta nije bilo treeg udarca. Izgleda da se dogodilo neto neoekivano i siluete na balkonu su se uskomeale. Poslednji minuti asa izazova upravo su isticali, ali izgleda da je neki izazov stigao. Dirk se udario rukom po elu i poeo da se ljulja kao da mu je odjednom sve postalo jasno. Ne oveku, rekao je, ve jednom oveku i jednoj eni. Znao sam da je ona kriva za sve od momenta kad sam je ugledao. Nisam ni sanjao da bih zaista mogao biti u pravu. Okrenuo se ka svom poznaniku kao da mu gori pod nogama. Ja moram da se popnem tamo gore, rekao je, za ime boga, pomozi mi.

DVADESET DEVETO POGLAVLJE Oooooddddiiiiinnnnneeeeee!!!!!! Tor je toliko urlao da se nebo treslo. Teki oblaci ispustili su iznenauju prasak groma u vazduh koji se pomerio iznad njih. Kejt je ustuknula, bleda od straha i oka, a u uima joj je odzvanjalo. Crno Podnoktom!!!!!! Obema rukama je zavitlao eki na zemlju, pravo na svoje noge. Toliko jako ga je zavitlao na ovako malu razdaljinu da se eki odbio od zemlje i odskoio skoro stotinak metara u vazduh. Gggggrrirrraaaaaaaarrrr!!!!!!! Uz neverovatnu eksploziju iz plua, on se i sam zavitlao ka nebu za ekiem, uhvatio ga ba u trenutku kad je krenuo da pada i ponovo ga zavitlao ka zemlji i uhvatio ga kada se opet odbio od tla. Divljaki ga je zavrteo u vazduhu i svom snagom bacio ka moru pre nego to je udario leima o zemlju, ostavivi tako svojim zglobovima, laktovima i pesnicama neverovatne otiske besa. eki je zadio preko mora u vrlo niskom letu. Glavom je zaronio u more i tako sekao kroz vodu na istoj dubini od nekih desetak santimetara. Otri talasi, sporo ali lako, otvorili su se kao pukotina kilometar dugaka na povrini pred glavom ekia koja je sekla vodu kao skalpel. Unutranje stranice pukotine glatko su se produbljivale, odvajajui se pred silinom ekia, dok se itava dolina nije otvorila na povrini mora. Padine te doline nesigurno su se ljuljale, a zatim bi se presavile i rasprile u poludeloj, zapenjenoj gunguli. eki je podigao glavu i poleteo gore, kroz vazduh. Tor je skoio na noge i posmatrao ga, i dalje tapkajui nogama kao bokser, ali kao bokser koji samo to nije izazvao veliki zemljotres. Kada je eki dostigao vrhunac svoje putanje, Tor je zavitlao pesnicom kao dirigent i eki se snano razbio o morsku povrinu. To kao da je za trenutak primirilo more, kao to bi amar primirio neku histerinu osobu. Proao je trenutak. Ogroman stub vode uzdigao se na tom mestu i, nekoliko sekundi kasnije, eki je izleteo iz samog njegovog centra, povlaei za sobom jo jedan vodeni stub iz sredine prvog. Napravio je pun kolut na njegovom vrhu, okrenuo se, zavrteo i pojurio nazad u zagrljaj svom gazdi kao neko razigrano kue. Tor ga je uhvatio, ali umesto da ga zaustavi, on je pustio da ga eki vue unazad. Zajedno su se tumbali po stenju stotinak metara i stropotali se na meku zemlju. Istog trena Tor je ponovo bio na nogama. Vrteo se i vrteo, skaui sa noge na nogu, pravei krupne korake od oko tri metra i ispruenom rukom mahao ekiem. Kada ga je ponovo pustio on je jo jednom poleteo ka mora, ali ovoga puta na povrini je isekao dinovski polukrug. More se podiglo du tog luka i prizor je na trenutak liio na gigantski vodeni amfiteatar. Kada se sunovratio, pojurio je napred i udario o niske zidove litice. eki se vratio Toru, koji ga je istog momenta ponovo bacio snanim zamahom. Odleteo je na stenu i proizveo besne iskrice. Odskoio je dalje na stene, i na njima ostavio iskriav trag. Tor se bacio na kolena i svaki udarac ekia o stenu propratio udarcem pesnicom o zemlju kako bi stena poskoila u susret ekiu. Jedna za dragom stene su zaiskrile. eki je u svaku sledeu stenu udarao sve jae i jae, sve dok jedna od iskrica nije dozvala upozoravajui plameni jeziak munje iz oblaka. A onda je nebo poelo da se pomera, lagano, kao velika pobesnela ivotinja koja se izleava u svojoj jazbini. Iskre su sve bre prtale iz ekia, sve vie platnenih jeziaka se sputalo sa neba do njih i cela zemlja se zatresla od neega to je veoma liilo na uzbuenje ispunjeno strahom. Tor je proteglio laktove iznad glave, a onda ih snano pritisnuo o zemlju uz jo jedan odjekujui

urlik ka nebu. Oooooddddiiiiiiinnnnnneeeeeeeeeee!!!!!!!! Nebo je izgledalo kao da e se raspui. Crrrrrrrrmo Podnooooooooooktom!!!!!! Bacio se na zemlju, pri tom podigavi sa strane gomilu kamenja. Tresao se od narastajueg besa. Duboko je zaurlao od ega su krajevi litice poeli lagano da se naginju unapred prema moru. Za nekoliko sekundi vei deo stene se odvojio i stropotao u kljuali uas ispod sebe, dok se Dirk uspuzao nazad, uhvatio stenu veliine koncertnog klavira i podigao je iznad glave. Deli sekunde sve je izgledalo mirno. Tor je bacio stenu u more. Ponovo je uzeo eki. ,,Ooo.! zaurlao je. dddiiiiiinnnnneeeeeee!!!!!! eki je tresnuo dole. Iz zemlje je iknuo vodeni vulkan i nebo je eksplodiralo. Munja je sevnula kao beli zid svetlosti u oba smera du obale. Grom je zagrmeo kao sudar svetova, a oblaci su izbacili kiu koja se razletela po zemlji. Tor je stajao i likovao zbog te bujice. Nekoliko minuta kasnije nasilje je uminulo. Nastavila je da pada jaka i ravnomerna kia. Oblaci su se raiavali i slabi zraci jutarnje svetlosti poeli su da se probijaju. Tor je tekim koracima poeo da se vue sa mesta gde je stajao, otirui i ispirajui blato sa ruku. Uhvatio je eki kada mu je doleteo. Zatekao je Kejt kako ga posmatra, tresui se od zaprepaenja, straha i besa. ta sve ovo treba da znai? dreknula je na njega. Samo mi je bilo potrebno da se oslobodim napetosti, rekao je. Kako je shvatio da ona nije zadovoljna ovim odgovorom, dodao je: Pa, valjda i bog moe ponekad malo da se pravi vaan, zar ne? Pogurena figura Culivensis urila je po kii prema njima. Ti si jedan jako buan deko, Tor, grdila ga je, jako buan. Ali Tor je nestao. Kada su pogledale gore, pretpostavile su da mora biti da je on ona takica koja stremi ka severu preko neba koje se razvedrava.

TRIDESETO POGLAVLJE Sintija Drejkot je stajala na balkonu i sa gaenjem posmatrala ta se dole deava. Valhala je ponovo bila u punom jeku. Ovo je grozno, rekla je, ne elim ovakve stvari u svom ivotu. I ne mora da ih bude, draga, ree Klajv Drejkot tiho, stojei iza nje, sa rukama na ramenima. To emo odmah srediti i sve e biti u redu. U stvari bie savreno. Ba kao to smo eleli. Jesam li ti rekao da ti te naoare predivno stoje? Kao stvorene za tebe. Zaista. Vrlo su ik. Klajv, to je sve trebalo jo ranije da bude sreeno. Dogovor je bio da mi neemo morati uopte da se maltretiramo, samo doemo, obavimo to i jednostavno zaboravimo celu stvar. Takav je bio dogovor. Kao da mi nije dosta sranja u ivotu. Samo sam elela da bude sve u redu, savreno. Ovo mi uopte nije neophodno. Naravno. I zato je sve ovo tako savreno za nas. Tako savreno. Obian raskid ugovora. Dobili smo sve to smo hteli i sada smo osloboeni svih obaveza. Ne moe biti bolje. Izvukli smo se iz toga, kao da nita nije ni bilo i imamo 100% dobar ivot. 100%. I sve je isto. Ba kao to si i elela. Super smo proli, veruj mi. Sintija Drejkot je bila nervozna. ,,A ta je sa ovom novompersonom? To je jo neto sa ime sad treba da se gnjavimo. Ma, to je lako. Skroz e biti lako. Sluaj, ovo je sve nebitno. Ili e biti kako mi hoemo ili nee biti nikako. To e biti sreeno jo pre nego to odemo odavde. Kupiemo mu neto. Nov kaput. Moda emo morati da mu kupimo novu kuu. Zna li koliko e to da nas kota? armantno se nasmejao. To nije nita. Nee morati nikada ni da razmilja o tome. Nee morati ni da razmilja o nerazmiljanju o tome. Eto, toliko je prosto. Okej? ,,Hm. Okej. Odmah se vraam. Okrenuo se i otiao do predvorja prostorija Velikog Oca, ne skidajui osmeh sa lica. Pa, gospodine ponovo je pogledao vizit-kartu Dentli. Vi elite da zastupate ove ljude, je 1 tako? Ove besmrtne bogove, ree Dirk. Dobro, bogove, ree Drejkot. U redu. Moda ete vi bolje obaviti posao od onog malog prevaranta s kojim sam imao posla prvi put. Znate, on je neverovatan lik, taj gospodin Podnoktom. Bio je potpuno neverovatan. Pokuao je sve mogue, sve trikove koje zna kako bi me izludeo i zbunio, ali znate ta ja radim s takvima? Jednostavno ih ignoriem. Samo ihignoriem. Ako on eli da me zafrkava, da mi preti i da vriti, da me zavlai sa nekih petsto sedamnaest potklauzula kojima misli da me sludi, onda Okej. On time samo sebi kupuje vreme. I, ta s tim? Ja imam vremena na pretek za ljude kao to je gospodin Podnoktom. Ali, znate ta je zaista neverovatno? Zaista neverovatno? Taj tip ne bi umeo da sastavi dobar ugovor ni da mu ivot zavisi od toga. Stvarno. Da spase sebi ivot. Meni ne smeta. Moe on da urla i pljuje naokolo koliko hoe kad se umori ja ga samo smotam. Vidite, ja pravim ugovore za muzike kompanije. U poreenju sa njima, ti momci su sitna riba. Oni su primitivci, divljaci. Pa, upoznali ste ih. Imali ste posla sa njima. Pravi divljaci. Zar nisu? Kao Indijanci. ak ni ne znaju ta imaju. Stvarao imaju sree to nisu naleteli na neku pravu ajkulu. Znate li vi koliko kota Amerika? Znate li koliko kotaju itave Sjedinjene

Amerike Drave? Ne znate. E, ne znam ni ja. A znate zato? Zato to je to toliko beznaajna svota da i kada bi nam neko rekao kolika je, mi bismo zaboravili za dva minuta. Potpuno bismo je izbrisali iz glave. I, da vam kaem neto, u poreenju sa tim, ja stvarno mnogo pruam. Zaista pruam. Privatni apartman u Vuded bolnici? Bezgranina briga i panja, hrana, neverovatne koliine iste lanene posteljine. Neverovatne. Kako danas stvari stoje, za te pare bih mogao da kupim Ameriku. Ali, znate ta? Rekao sam, ako eli lanenu posteljinu, neka, eto mu. Samo mu dajte. To je u redu. Zasluio je. Dajte mu svu lanenu posteljinu koju eli. Samo nemojte da me zajebavate. ,,I, da vam kaem jo neto, taj tip ima lep ivot. Lep ivot. Mislim da je to neto to svi mi elimo, zar ne. Lep ivot. Ovaj tip ga je svakako imao. A nije ni znao kako da ga iskoristi. Niko od ovih ovde nije to znao. Oni su bespomoni u dananjem svetu. Njima je teko i ja samo pokuavam da im pomognem. Moram da vam kaem koliko su naivni, mislim, stvarno naivni. Moja ena, Sintija, upoznali ste je, ona je najbolja. Sintija i ja imamo divne odnose Ne elim da sluam o vaim odnosima sa suprugom. Okej. U redu. To je sasvim okej. Samo sam mislio da bi moda bilo korisno da znate neke stvari. Ali, kako god elite. Okej. Sintija radi reklame. To znate. Ona je veinski vlasnik jedne jake kompanije. Jake. Pre nekoliko godina radili su jednu veliku kampanju, stvarno veliku, u kojoj neki glumac igra boga. I, on neto tu reklamira, ne znam ni ja ta, neko gazirano pie, od koga deci trule zubi. ,,U to vreme Odin je totalno propadao. iveo je na ulici. Nikako nije mogao da se sastavi, zato to on jednostavno nije bio pripremljen za ovaj svet. Svu tu mo nije znao da upotrebi ovde, u ovo vreme. E, a sad dolazi onaj ludi deo. Odin je video tu reklamu na TV-u i pomislio Hej, pa ja to mogu, ja sam bog. pomislio je da bi moda mogao neto da zaradi ako se pojavi u reklami. A znate koliko je to. Plaaju ak manje nego to kotaju Sjedinjene Amerike Drave. Je 1 me pratite? Razmislite o tome. Odin, glavni bog i izvor moi svih ostalih nordijskih bogova, misli da bi mogao neto da zaradi ako se pojavi u reklami za neko gazirano pie. ,,I, taj tip, taj bog, bukvalno ode da nae nekog ko bi ga ubacio u reklamu. To je tako tuno naivno. Ali, takoe i pohlepno ne zaboravimo pohlepu. No, u svakom sluaju, uspeo je da ga Sintija primeti. U to vreme, ona je tamo bila samo raunovoa, nije obraala panju, mislila je da je on samo neki ludak, ali posle izvesnog vremena, primeuje koliko je on udan i alje mene da ga vidim. I znate ta? Odjednom smo shvatili da je on pravi. Tip je pravi. Pravi, istinski bog, i to onaj glavni. Onaj od koga zavise moi svih ostalih bogova. I on eli da se pojavi u reklami. Da naglasim u reklami. Bili smo zgranuti. Zar on nije svestan ta ima? Zar ne shvata ta mu ta njegova mo sve moe doneti? Izgleda da nije bio svestan. Moram da priznam da su to bili najneverovatniji trenuci u naim ivotima. Ne ve ro vat no. Dodue, Sintija i ja smo oduvek znali da smo nekako izuzetni, posebni i da e nam se jednoga dana dogoditi neto posebno. I, eto, dogodilo se. Neto posebno. Ali, vidite, mi nismo pohlepni. Mi ne elimo svu tu mo i to bogatstvo. Hou da kaem, mi sad ovde posmatramo svet. itav jebeni svet. Mogli smo da posedujemo svet da smo hteli. Ali, kome treba itav svet? Pomislite samo na neprilike koje to donosi. Mi ak ne elimo ni neko ogromno bogatstvo onda bi nam trebala gomila advokata i raunovoa da vodi rauna o tome. Vidite, ja sam

advokat. Onda bismo morali da zaposlimo i ljude koji bi nadgledali te advokate i raunovoe, ali ko e opet biti ti ljudi? Samo jo advokata i raunovoa. I znate ta? Mi uopte ne elimo toliku odgovornost. To bi bilo previe. Tako sam doao na ovu ideju. To je kao da kupi veliko imanje i onda polako prodaje one delove koje ne eli. Na taj nain ti dobije ono to eli, a i mnogi drugi ljudi dobiju ono to ele, samo to oni to dobijaju preko vas i oseaju neku obavezu prema vama, dobro znaju prema kome imaju tu obavezu jer su potpisali jedan papir na kome pie na koji nain su oni obavezni prema vama. I onda se novac lepo sliva nazad za vrlo, vrlo, vrlo skupe medicinske trokove gospodina Odina. Mi nemamo ba mnogo, g. Dentli. Jednu, dve skromne lepe kuice. Jedan, dva skromna, lepa automobila. Imamo vrlo lep ivot. Zaista vrlo lep. Ne treba nama mnogo, zato to nam je uvek dostupno ono to elimo. Traili smo samo da, a mislim da je to bio veoma razuman zahtev u datim okolnostima, vie nita ne ujemo o tome. Imamo skromne zahteve i toga se drimo. elimo samo apsolutan mir, apsolutnu tiinu i lep ivot, zato to je Sintija ponekad malo nervozna. Okej? ,,I ta se dogodilo jutros? Tano na naem pragu. Fuj. Grozno. Mislim, to je stvarno jedna odvratna gadarija. Znate li ta se dogodilo? Evo, ovako je to bilo. Doao je na prijatelji, gospodin Crno Podnoktom i pokuao da izigrava vetog malog vudu advokata. To je tako jadno. Dobro se zabavljao dok mi je oduzimao vreme svojim glupim trikovima i igrama, a onda je pokuao da me zbuni raunom koji je isporuio za svoje utroeno vreme. To nije nita. To svi advokati rade. Okej. I onda sam mu rekao Pa, dobro, daj taj raun. Uzeu ga ta god da je. Daj mi raun i ja u se pobrinuti za njega. To je okej. I on mi ga je dao. Tek kasnije sam primetio da je na raunu neki udan zbir. Pa, ta? Taj pametnjakovi pokuava neto da mi podvali. Bacio mi je u ruke vru krompir. Zna, u muzikom poslu ima mnogo vruih krompira. Plati da se neko pobrine za njih. Uvek ima onih koji ele da napreduju u poslu i koji su spremni da srede neke stvari za tebe. Pa, ako misli da zasluuju unapreenje, ti e im poveriti da se postaraju za neto, da ti uine uslugu. Dobije vru krompir i samo ga prosledi dalje. Zna, bilo je jako mnogo ljudi koji su bili presreni da srede neke stvari za mene. To mnogo govori o tome ko je pametan, a ko nije. Ali, onda to zavri u mom dvoritu, a tu, bojim se, stupa na scenu klauzula odtete. Vuded je jedno skupo mestace i mislim da su vai klijenti po tom pitanju usrali stvar. Mi smo jai u ovoj stvari. Mi prosto moemo da otkaemo celu stvar. Verujte mi, ja sada imam sve to sam oduvek eleo. Ali, sluajte, gospodine Dentli. Mislim da razumete u kakvom poloaju se ja nalazim. Bili smo prilino iskreni jedan prema drugom, jako mi je drago zbog toga. Ima tu izvesnih pipavih detalja, naravno, ali ja sam takoe u poziciji da mogu svata da uinim. Moda bismo mogli da se dogovorimo oko neega. Samo recite ta elite, g. Dentli, sve moemo da sredimo. Samo elim da te vidim mrtvog, g. Drejkot , ree Dirk Dentli, samo da te vidim mrtvog. ,,E, pa, jebi se i ti. Dirk se okrenuo, napustio prostoriju i otiao da kae svom novom klijentu da mu se ini da postoji problem.

TRIDESET PRVO POGLAVLJE Malo kasnije, tamno plavi BMW je tiho napustio inae prazan plato ispred Sv. Pankras stanice i odvezao se niz mirnu ulicu. Nekako utuen, Dirk Dentli je stavio eir i napustio svog novog tek steenog i ve izgubljenog klijenta koji je rekao da eli malo da bude sam i moda se pretvori u pacova ili tako neto, kao neki drugi koje ne eli da imenuje. Zatvorio je velika vrata za sobom i lagano izaao na balkon posmatrajui od gore ogromnu nadsvoenu dvoranu bogova i heroja, Valhalu. Stigao je ba u trenutku kada su isticali poslednji minuti veselja, da bi se verovatno u istom trenutku pojavili na velikom nadsvoenom platou stanice Sv. Pankras. Neko vreme je stajao i zurio u praznu dvoranu u kojoj su se sada baklje lagano gasile. Bio je potreban samo mali trik pa da i sam izvede istu transformaciju. Naao se nasred vetrovitog i zaputenog hodnika praznog Midlend Grend hotela. Tamo u ogromnoj, mranoj gomili na stanici Sv. Pankras ponovo je ugledao kako na hladnim ulicama Londona blede i poslednji trenuci pijanke iz Valhale i kako njeni uesnici umorno idu na spavanje, do klupa stvorenih da rasteraju san. Uzdahnuo je i pokuao da pronae izlaz iz ruevina hotela, to je bilo mnogo tee nego to je mogao da pretpostavi, s obzirom da je to bio jedan mraan, ogroman lavirint. Konano je stigao do vijugavog stepenita u gotskom stilu koje vodi dole do ogromnih lukova iznad ulaza, ukraeno figurama izrezbarenih zmajeva i grifona i ornamentima od kovanog gvoa. Glavni ulaz je bio zakljuan, kao uostalom i svih prethodnih godina, ali Dirk je nekako uspeo da pronae put do izlaza prepreenog krupnom znojavom figurom nonog uvara. On je izriito zahtevao da mu Dirk kae kako je uspeo da ue u hotel i nije bio zadovoljan nijednim njegovim objanjenjem. Na kraju je jednostavno morao da pusti Dirka da izae, s obzirom da mu nita drugo nije preostalo. Dirk je sa ovog ulaza otiao do ulaza u alter salu na eleznikoj stanici, a zatim i do same stanice. Neko vreme je samo stajao tamo, razgledao okolo, a onda se uputio ka glavnom ulazu i spustio niz stepenice koje vode do Sv. Pankras Rouda. Kada je izaao na ulicu, bio je iznenaen to se na njega automatski nije stutio neki orao, pa se zateturao i spotakao tako da ga je pregazio jedan od motorizovanih kurira ranoranilaca.

TRIDESET DRUGO POGLA VLJE Uz ogroman tresak, Tor se probio kroz zid na samom kraju velike dvorane Valhale i stao spreman da okupljenim bogovima i herojima objavi da je konano uspeo da se vrati u Norveku i da je pronaao kopiju ugovora koji je Odin potpisao duboko zakopan meu stenama, ali, nije mu se pruila prilika jer su svi otili i nije bilo nikoga da ga saslua. Ovde nema nikoga, rekao je Kejt, putajui je iz svog zagrljaja, svi su otili. Sav se izduvao od razoaranja. ,, ree Kejt. Idemo do starevih odaja, rekao je Tor i zavitlao eki prema balkonu, zajedno sa sobom i Kejt. Tumarao je kroz prostrane odaje, ignoriui Kejt i njene molbe, proteste i opte maltretiranje. Nije bio tamo. On je tu negde, rekao je ljutito Tor, vukui eki za sobom. ,, Krenuemo irom sveta, rekao je i ponovo uhvatio Kejt. Naglo su poleteli. Nali su se u jednoj prostranoj hotelskoj sobi. Smee i parii istrulelog parketa prekrivali su pod. Prozori su bili zamagljeni i prljavi, kao rezultat viegodinje zaputenosti. Golubijeg izmeta bilo je svuda, a zbog boje koja se odvajala sa zidova izgledalo je kao da je nekoliko morskih zvezda eksplodiralo na njima. Na sredini poda nalazio se jedan naputeni bolniki krevet sa tokiima na kome je leao starac u predivnoj lanenoj posteljini, trepui onim jednim preostalim okom. Naao sam ugovor, kopile matoro, zaurlao je Tor od besa, maui mu papirom ispred nosa. Pronaao sam taj dogovor koji si sklopio. Prodao si svu nau mo jednom jednom a advokatu i, i nekome ko pravi r reklame, i raznim drugim ljudima. Prodao si nau mo! Moju nisi mogao celu da ukrade zato to sam ja suvie jak, ali si me drao u zaprepaenju i zbunjenog i uinio si da se deavaju grozne stvari kad god se razbesnim. Spreavao si me na sve mogue naine da se vratim u Norveku zato to si znao da u pronai ovo! Ti i onaj pokvareni patuljak Crno Podnoktom. Vas dvojica me godinama maltretirate i poniavate, i Da, da, dobro, to ve znamo, ree Odin. Pa Dobro je! Tor ree Kejt. ,,E, pa od sada vie nema toga! vikao je Tor. Da, vidim Otiao sam tamo gde sam mogao na miru i da budem dobar i da se razbesnim, kad sam znao da ti ima druga posla i da e oekivati da ja budem ovde, i dobro sam se izvikao i malo rasturao stvari okolo, i sad sam okej! A, za poetak u ovo da pocepam! Pocepao je ugovor, rasuo parie papira u vazduh i spalio ih pogledom. Tor ree Kejt. ,,I lepo u srediti sve ono to si ti napravio kako bih se ja bojao da se razbesnim. Ona sirota

devojka na aerodromu se pretvorila u automat za limenke. Vuuu! Bam! I, evo je! A onaj det fajter to je pokuao da me obori dok sam leteo za Norveku! Vuuu! Bam! Evo ga! Vidi, opet imam kontrolu nad sobom! Koji det fajter? pitala je Kejt. Nisi mi spominjao nikakv det fajter. Pokuao je da me obori iznad Severnog mora. Ja sam ga, pa,u deliu sekunde pretvorio sam ga u orla i od tada me ne ostavlja na miru. Tako da sam i to sredio. Nemoj tako da me gleda. Uradio sam ta sam mogao. Pobrinuo sam se za njegovu enu tako to sam namestio jednu od onih igara na sreu. Vidi, dodao je ljutito, sve je ovo za mene bilo izuzetno naporno, zna. U redu. ta jo? Moja stona lampa, ree Kejt tiho. ,,I njena stona lampa! Vie nee biti mae! Vuuu! Bam! Bie kako Tor kae! Kakva je to buka? Crveni sjaj protegao se du nebeskog svoda iznad Londona. Tor, mislim da neto nije u redu sa tvojim ocem. Iskreno se nadam da je tako. Oh. ta nije u redu? Oe? Jesi li dobro?Bio sam tako lud i glup, zajecao je Odin. Bio sam tako zao i pokvaren, i Da, pa i ja to mislim, rekao je Tor i seo na ivicu kreveta. Pa, ta emo sada da radimo? Mislim da ne bih mogao da ivim bez moje lanene posteljine, i bez moje sestre Bejli i O, prolo je tako mnogo, mnogo vremena, a ja sam tako star. Crno Podnoktom je rekao da bi trebalo da te ubijem, ali ja ja bih pre sebe ubio. O, Tor O, ree Tor. Znai tako. Pa. Ne znam ta sada da radim. Do avola. Sve nek ide do avola. Tor Da, ta je? Tor, vrlo je jednostavno ta da uradi u vezi sa svojim ocem i sa Vudeom, ree Kejt. Stvarno? ta? ta da uradim? Da mi kae koliko ima kamenja u Velsu. ,,ta?! Tor je podivljao od besa. Bei od mene! To o emu ti pria, to su godine i godine mog ivota! Kejt je slegnula ramenima. Ne! Nikako! ree Tor. Bilo ta osim toga! A, dodao je potiteno, ionako sam ti ve rekao. Nisi. Jesam. Rekao sam ti da sam se izgubio u brojanju negde kod Mid-Glamorgana. Pa, teko da sam nameravao da krenem iz poetka, zar ne? Razmisli malo, devojko, razmisli!

TRIDESET TREE POGLAVLJE Kroz komplikovanu severoistonu teritoriju Valhale lavirint staza koje kao da samo vode jedna do druge i onda nazad na poetak probijale su se dve figure. Jedno veliko, tupavo, nasilno stvorenje sa zelenim oima i kosom zadenutom za pojas, koje se stalno neto spoticalo, i drugo, malo histerino bie koje je visilo na leima onog veeg, i izbezumljeno ga pourivalo, ime ga je, u stvari, jo vie ometalo. Konano su stigli do dugake, niske zgrade iz koje se irio neprijatan miris i poeli da se deru zahtevajui da im se daju konji. Izaao je stari nastojnik konjunice i poto ih je prepoznao i odavno uo za njihova zlodela, nije ba bio raspoloen da udovolji njihovom zahtevu. Kosa je bljesnula i konjuareva glava je poletela u vazduh, dok mu je telo ustuknulo, zateturalo se i, kako nije bilo daljih instrukcija, presavilo se i stropotalo u nazad. Njegovi napadai su upregli dva konja u dvokolice i istandrkali napolje iz tale, ka severu. Par kilometara su preli neverovatnom brzinom, Crno Podnoktom je ludaki ibao konje dugakim, okrutnim biem. Meutim, kroz nekoliko minuta, konji su poeli da usporavaju i da se uznemireno osvru oko sebe. Crno Podnoktom ih je sve jae i jae ibao, ali oni su bili sve nervozniji. Na kraju su potpuno izgubili kontrolu, propeli se na zadnje noge, prevrnuli dvokolicu i bacili svoje muitelje na zemlju, odakle su ove dve figure odmah odskoile podivljale od besa. Crno Podnoktom je urlao na preplaene konje, a onda je, krajikom oka opazio ono to ih je uznemirilo. Nije bilo toliko zastraujue. Bila je to samo jedna ogromna bela, metalna kutija, koja je stajala izvrnuta na gomili smea pored puta i iz koje je dopirao zveket i galama. Konji su se propinjali na zadnjim nogama i pokuavali da pobegnu glavom bez obzira od te velike bele zveketave kutije, ali bili su zapetljani. Jedino su uspeli jo vie da se uspanie. Crno Podnoktom je odmah shvatio da nema anse da umiri konje dok ne proveri kakva je to kutija. ta god da je unutra, zakretao je na zelenooko stvorenje, ubij ga! Zelenooki je ponovo izvukao kosu iz pojasa i uspentrao se na gomilu smea, do kutije koja zvekee. Stao je iza nje i gurnuo je dole. Velika bela kutija je skliznula nekoliko santimetara, a onda se prevrnula i stropotala na zemlju. Stajala je tako koji trenutak i zatim su se vrata, konano osloboena, irom otvorila. Konji su zanjitali od straha. Crno Podnoktom i njegov zelenooki kolega primakli su se kutiji sa snebivljivom radoznalou, a onda su ustuknuli od uasa ugledavi fantastino monog novog boga kako se pomalja iz nje.

TRIDESET ETVRTO POGLAVLJE Sledeeg popodneva, na bezbednoj udaljenosti od svih ovih dogaaja, smeten na prijatnoj razdaljini od prozora kroz koji su dopirali zraci popodnevne svetlosti, u belom krevetu leao je stariji jednooki ovek. Kao napola zategnut ator novine su stajale na podu, gde su baene pre dva minuta. ovek je bio budan, ali to ga nije inilo srenim. Njegove fantastino nene ruke odmarale su se blago povijene na isto beloj lanenoj posteljini i jedva primetno se tresle. Njegovo ime je nekad bilo gospodin Odvin, nekad V odin ili Odin. On je bio jo uvek je bog, a povrh toga, on je bio jedan zbunjen i uplaen bog. Bio je zbunjen i uplaen zbog lanka koji je upravo proitao na naslovnoj strani novina, u kome je pisalo da neki drugi bog ide okolo i pria svata i pravi budalu od njega. Dodue, ne ba tim reima opisali su dogaaj od prole noi kada je nestali det fajter misteriozno uzleteo iz jedne kue u Severnom Londonu, u koju, po svim zakonima fizike nikako nije mogao da stane. Istog trenutka su mu nestala krila i on je poeo da se obruava, udario je u zemlju i eksplodirao na glavnom putu. Pilot je uspeo da se katapultira i, osim to se malo ugruvao i to je pod stresom, nema ozbiljnijih povreda, ali ne prestaje da bunca o nekom udaku sa ekiem koji leti preko Severnog mora. Na svu sreu, s obzirom na vreme u kome se ova neobjanjiva katastrofa odigrala, putevi su bili prazni i, osim neprocenjive materijalne tete, jedine njene rtve su jo neidentifikovane dve osobe koje su se nalazile u kolima za koja se pretpostavlja da je nekad bio BMW, plave boje, meutim, zbog prirode ovog nesrenog dogaaja, teko je bilo ta rei sa sigurnou. On je bio jako, jako umoran i nije eleo da misli o tome, nije eleo da misli na prolu no, nije eleo da misli ni na ta drugo osim na lanenu posteljinu i na sestru Bejli koja ih tako savreno zatee, to je upravo pre pet minuta i deset minuta uinila. Jedna Amerikanka, Kejt Kakosezvae, ula je u njegovu sobu. A on je samo eleo da ga ostavi na miru da spava. Rekla mu je kako je sve sreeno. estitala mu je na njegovom izuzetno visokom krvnom pritisku, visokom nivou holesterola u krvi i slabom srcu, zbog koga bi osoblju ove bolnice bilo veoma drago da do kraja ivota vodi brigu o njemu, u zamenu za svu njegovu imovinu. Nije ih ak bilo ni briga koliko vredi njegova celokupna imovina, s obzirom da e bez sumnje pokriti i vie od trokova njegovog kratkoronog boravka, koji su mu predviali. inilo mu se kao da oekuje da mu bude drago zbog toga, tako da je on samo klimnuo, zahvalio joj se obuzet mislima koje su polako lutale do sna.

TRIDESET PETO POGLAVLJE Istog popodneva, Dirk Dentli se probudio, takoe u bolnici, gde je smeten zbog blage kontuzije, ogrebotina, modrica i slomljene noge. Imao je velikih problema prilikom objanjavanja i priznavanja, da su mu sve te povrede naneli jedan mali deak i jedan orao i da je to to ga je pregazio kurir na motociklu bio najmanji problem, jer se uglavnom sastojalo od leanja bez straha da e se neko svaka dva minuta obruiti pravo sa neba na njega. Drali su ga na sedativima drugim reima, prespavao je vei deo jutra, sanjajui uasan san u kome su Crno Podnoktom i Zelenooki uspeli da pobegnu iz Valhale, gde ih je neoekivano prozvao jedan novi, ogromni bog Bog Krivice koji se konano izvukao iz neega to je liilo na izvrnuti friider koji skakue. Laknulo mu je kada ga je probudio veseli glas O, pa to si ti? Ti si maznuo moju knjigu. Otvorio je oi i ugledao Sali Mils, devojku koju je prethodnog dana upoznao u kafiu tako to je, pre nego to joj je maznuo knjigu, maznuo njenu kafu. Pa, drago mi je to si posluao moj savet i doao da ti previju taj nos kako treba, rekla je dok se muvala oko njega. Izgleda da si iao prilino zaobilaznim putem, ali sve u svemu, sad si tu. Naao si onu devojku, zar ne? Kakva sluajnost, lei ba u krevetu u kom je ona bila. Ako je bude ponovo video, molim te daj joj ovu picu koju je naruila pre nego to se odjavila iz bolnice. Sad se ve skroz ohladila, ali kurir je rekao da je ona insistirala da joj ta pica bude isporuena. Nema veze to si mi ukrao knjigu, stvarno. Ni sama ne znam zato ih uopte kupujem, nisu ba neke, ali svi to stalno rade, zar ne? ula sam neke traeve da je on sklopio pakt sa avolom ili tako neto. Mislim da su to gluposti, mada sam ula jo jednu, bolju priu o njemu. Kau da on uvek naruuje neke pilie da mu se donesu u hotelsku sobu i niko se ne usuuje da pita ta e mu ili bar da nagaa, zato to niko nikada vie nije video ni traga od njih. Ali, ja sam upoznala nekoga ko savreno dobro zna ta e mu ti pilii. Tom nekom koga sam upoznala jedno vreme je bio posao da ponovo tajno iznosi pilie iz njegove sobe. Ono to Hauard Bel time dobija je reputacija jednog neobinog i demonskog oveka i zato svi kupuju njegove knjige. Lepo je to smislio, ako kapira ta ti priam. No, pretpostavljam da ne eli da slua moja naklapanja celo popodne, a ak i ako eli ja imam pametnijeg posla. Sestra mi ree da e te verovatno veeras pustiti da ide kui, da spava u svom krevetu, koji je pretpostavljam, mnogo udobniji. U svakom sluaju, elim ti brz oporavak. Evo ti neke novine. Dirk je uzeo novine i bio je srean to ga je konano ostavila na miru. Prvo je otvorio da vidi ta Veliki Zaganza kae za dananji dan. Veliki Zaganza je rekao Ti si jako debeo i glup i stalno nosi onaj bezvezni eir kojeg bi trebalo da se stidi. Progunao je neto sebi u bradu i uzeo druge novine da proita horoskop. U horoskopu je pisalo Danas je dan za uivanje kod kue. Tako je, pomislio je, bie mu veoma drago da se vrati kui. Jo uvek je oseao neko neobino olakanje to se oslobodio svog starog friidera i jedva je ekao da uiva u blagodetima koje donosi posedovanje novog, koji se trenutno nalazi u njegovoj kuhinji. Tamo je bio i orao, ali o tome e misliti kasnije, kad stigne kui. Okrenuo je naslovnu stranu da vidi ima li nekih interesantnih novosti.

Naslov originala: Douglas Adams: The Long, Dark Tea-Time of the Soul Izdava:Alnari, Beograd Za izdavaa: Saa Petkovi Urednik: Rade Grbi Prevod: Ana Grbi & Tamara Luki Lektura i korektura: Rade Grbi Tehniki urednik: Sinia Petkovi Dizajn korica: Ateneum, Beograd tampa: Plavo slovo, Beograd Tira: 500 Info: alnari @EUnet.yu

Table of Contents
Table of Contents Naslovna PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREE POGLAVLJE ETVRTO POGLAVLJE PETO POGLAVLJE ESTO POGLAVLJE SEDMO POGLAVLJE OSMO POGLAVLJE DEVETO POGLAVLJE DESETO POGLAVLJE JEDANAESTO POGLAVLJE DVANAESTO POGLAVLJE TRINAESTO POGLAVLJE ETRNAESTO POGLAVLJE PETNAESTO POGLAVLJE ESNAESTO POGLA VLJE SEDAMNAESTO POGLAVLJE OSAMNAESTO POGLAVLJE DEVETNAESTO POGLAVLJE DVADESETO POGLAVLJE DVADESET PRVO POGLAVLJE DVADESET DRUGO POGLAVLJE DVADESET TREE POGLAVLJE DVADESET ETVRTO POGLAVLJE DVADESET PETO POGLA VLJE DVADESET ESTO POGLAVLJE DVADESET SEDMO POGLAVLJE DVADESET OSMO POGLAVLJE DVADESET DEVETO POGLAVLJE TRIDESETO POGLAVLJE TRIDESET PRVO POGLAVLJE TRIDESET DRUGO POGLA VLJE TRIDESET TREE POGLAVLJE TRIDESET ETVRTO POGLAVLJE TRIDESET PETO POGLAVLJE Naslov originala korice