VETINE ZASTUPANJA U KRIvINIM POSTUPCIMA

Prirunik za advokate

Oktobar, 2013.
1

Autor: Robert Lochary Recenzenti verzije na srpskom jeziku: dr Veljko Delibai Jugoslav Tintor Vladimir Beljanski Recenzent verzije na engleskom jeziku: Denise R. Johnson Izdava: American Bar Association Rule of Law Initiative Partneri za demokratske promene Srbija Za izdavaa: Blao Nedi Prevod sa engleskog jezika: Darja Koturovi

Izjave i analize sadrane u ovom materijalu rezultat su rada Amerikog udruenja pravnika (American Bar Associations Rule of Law Initiative) i Partnera za demokratske promene Srbija. Izjave i analize date u ovom materijalu iskljuivo su stavovi autora, nisu odobreni od strane Skuptine i Upravnog odbora Amerikog udruenja pravnika, i ne predstavljaju stavove niti politike Amerikog udruenja pravnika i Partnera za demokratske promene Srbija. Takoe, ovim materijalom ne prua se pravni savet za pojedinane sluajeve. Ovaj materijal nastao je uz velikodunu podrku amerikog naroda kroz Department of State Bureau of International Narcotics and Law Enforcement Affairs (INL). Sadraj ovog materijala je iskljuiva odgovornost American Bar Associations Rule of Law Initiative i Partnera za demokratske promene Srbija, i ne predstavlja nuno stavove INL-a ili Vlade Sjedinjenih Amerikih Drava. 2

Sadraj

Predgovor....................................................................................................5 1. UVOD U KONCEPT VETINA ZASTUPANJA..................................7 2. SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVINOG DELA.............................8 3. TEORIJA (STRATEGIJA) SLUAJA.................................................12 4. UVODNA RE.....................................................................................15 A. Teorija sluaja...............................................................................16 B. Pria...........................................................................................16 5. OSNOVNO (DIREKTNO) ISPITIVANJE...........................................20 A. Elementi........................................................................................21 6. UNAKRSNO ISPITIVANJE................................................................29 A. Da li koristiti unakrsno ispitivanje?..............................................30 B. Osnovi unakrsnog ispitivanja.......................................................31 C. Zakljuna razmatranja o unakrsnom ispitivanju...........................38 7. DODATNO ISPITIVANJE...................................................................41 8. ZAVRNA RE....................................................................................42 9. ZAKLJUAK.......................................................................................47

Predgovor
Novi Zakonik o krivinom postupku (ZKP) usvojen je 26. novembra 2011. godine. Primena Zakonika poela je 15. januara 2012. godine za krivina dela organizovanog kriminala i ratnih zloina, dok je u ostalim predmetima Zakonik poeo sa primenom 1. oktobra 2013. godine. Novi ZKP donosi brojne izmene, a neke od najznaajnijih odnose se na zamenu dosadanjeg inkvizitorskog naela raspravnim modelom, izmenjenu ulogu suda, tuioca i advokata, jednakost oruja na glavnom pretresu, mogunosti zakljuenja sporazuma o priznanju krivinog dela, osnovno i unakrsno ispitivanje, kao i druge novine. U cilju to bolje pripreme advokata i advokatskih pripravnika za primenu novog Zakonika o krivinom postupku, Ameriko udruenje pravnika (American Bar Association Rule of Law Initiative ABA ROLI) i Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija), u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije, i uz podrku US Department of State/Bureau for International Narcotics and Law Enforcement Affairs (INL), sprovode projekat Podizanje kapaciteta advokature za postupanje u krivinim postupcima (Serbia Criminal Defense Capacity Program CDCP). U okviru Projekta organizuju se i brojni treninzi, seminari i radionice na kojima advokati unapreuju vetine zastupanja u krivinim postupcima, kao i konferencije, paneli i simulacije suenja na kojima advokati, sudije i tuioci mogu razmenjivati miljenja o primeni novih i unapreenju postojeih instituta krivinog postupka. Sprovodi se i detaljna analiza korienja pritvora i drugih mera za obezbeenje prisustva okrivljenog, kao i analiza primene i razvoj vetina za zakljuivanje sporazuma izmeu javnog tuioca i okrivljenog. Kao inovativan nain prenoenja znanja u okviru ovog Projekta, Partneri Srbija i ABA ROLI, u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije i podrunim komorama, organizovali su program usvravanja putem interneta (E-learning) kako bi novi instituti i vetine iz oblasti krivinog postupka bili dostupni advokatima i njihovim pripravnicima iz svih delova Srbije. E-learning program je besplatan i dostupan je na adresi www.partners-serbia.org/elearning, kao i preko web stranica Advokatske komore Srbije i podrunih komora.
5

Predvieno je da u toku 2013. i 2014. godine sve aktivnosti projekta obuhvate preko 1000 uesnika, dok je u E-learning programu predvieno uee preko 2000 advokata i advokatskih pripravnika iz cele Srbije. Prirunik za advokate Vetine zastupanja u krivinim postupcima koji je pred Vama, jedan je od rezultata ovog Projekta. Prirunik se ne bavi detaljnom analizom svih novina novog ZKP-a, ve je razvijen sa ciljem da advokatima i advokatskim pripravnicima pomogne u razvijanju vetina koje su potrebne za efikasno zastupanje klijenata na glavnom pretresu, kao to su razvijanje strategije (teorije) sluaja, pregovaranje i zakljuivanje sporazuma o priznanju krivinog dela, vetine osnovnog i unakrsnog ispitivanja, kao i efektivnu uvodnu i zavrnu re. ABA/ROLI i Partneri Srbija zahvaljuju se Danielu Lindhardtu za rad na Priruniku za vetine zastupanja u Makedoniji, koji ini osnovu ovog prirunika, kao i Nils Erik Larsonu iz ABA/ CEELI programa u Bosni i Hercegovini, koji je pripremio Vodi za advokate odbrane kao odgovor na promene u krivinom zakonodavstvu u Bosni i Hercegovini. Takoe bismo eleli da se zahvalimo Dejanu Ukropini i Darji Koturovi za njihov rad i istraivanje o dosadanjoj primeni instituta sporazuma o priznanju krivinog dela u Srbiji. Na kraju, elimo da se zahvalimo Advokatskoj komori Srbije i Programskom savetu CDCP Projekta, a posebno advokatima dr Veljku Delibaiu, Jugoslavu Tintoru i Vladimiru Beljanskom, koji su prilagodili verziju Prirunika na srpskom jeziku, kao i sudiji Denise R. Johnson, pravnoj ekspertkinji ABA/ROLI, koja je prilagodila englesku verziju ovog Prirunika.

1. UVOD U KONCEPT VETINA ZASTUPANJA

Novim Zakonikom o krivinom postupku (ZKP)1, Srbija je uvela novi proceduralni koncept u sistem istrage, suenja i pravnih lekova. Dok se veina novina zasniva na tradiciji kontinentalnog prava, neke su sline procedurama koje se koriste u zemljama anglosaksonskog prava. Srbija se na ovaj nain prikljuila mnogim zemljama koje pokuavaju da iskoriste najbolja reenja iz obe pravne tradicije, kako bi svoj pravni sistem uinile efikasnijim, pravednijim i transparentnim. Meutim, ove promene predstavljaju izazov za advokate odbrane. Sudije vie nee izvoditi dokaze i sasluavati svedoke na suenju. Sada je na braniocima da ispituju svedoke i izvode dokaze koji im idu u prilog. Takoe, njihov posao je da ne predlau dokaze koje ne treba razmatrati. Iz tog razloga je veoma vano za advokate koji se bave krivinim pravom da razumeju i uspeno savladaju nova pravila. Ovaj prirunik bavi se vetinama zastupanja pred sudom, odnosno nainom predstavljanja predmeta u skladu sa novim postupkom, kako bi se ostvario uspeh na suenju. Prema novim pravilima, zastupanje na glavnom pretresu bie podeljeno na etiri osnovne faze: uvodna re, osnovno ispitivanje, unakrsno ispitivanje i zavrna re. Razumevanje naina na koji se sprovodi svaka od ovih faza od sutinske je vanosti za uspenu odbranu. Ovaj prirunik obuhvata i materijal o sporazumima o priznanju krivinog dela, koji, ukoliko se zakljue, otklanjaju potrebu za suenjem i time predstavljaju bitnu vetinu za advokate odbrane. Kao i kod bilo koje vetine, itaoci ovog prirunika podstiu se da potrae druge izvore koji im mogu pomoi da postanu uspeni branioci. Cilj ovog prirunika nije da predstavlja detaljan komentar novog Zakonika, ve je sainjen kao praktian vodi za advokate odbrane u Srbiji, kako bi ga koristili tokom suenja. Stoga je vano napomenuti da se ovaj prirunik ne bavi predistranim postupkom i istragom, kao ni pravnim lekovima. Zastupanje pred sudom je kreativan proces. Pravila su tu da postave parametre i usmere sam proces. Meutim, u okviru tih pravila uspean
1 Slubeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013. 7

branilac mora da oblikuje svoj nastup na nain koji odgovara njegovoj/ njenoj linosti, okolnostima konkretnog sluaja i vaeem zakonu. Jedna konana napomena: umesto korienja rei njegov ili njen, zamenice mukog ili enskog roda e se naizmenino koristiti. Isto tako, pozivaemo se naizmenino na suenja sa samo jednim sudijom, kao i na suenja u kojima sudi vee.

2. SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVINOG DELA2

Sporazum o priznanju krivinog dela odnosi se na reavanje predmeta putem pregovora izmeu tuioca i branioca i okrivljenog. U zamenu za priznanje krivinog dela za optubu i odricanje od prava na suenje i albu, optueni dobija odreene ustupke od tuioca, koji mogu podrazumevati smanjenu kaznu. U Srbiji je sporazum o priznanju krivice uveden 2009. godine, uz znaajne izmene i dopune Zakonika o krivinom postupku3 u cilju borbe protiv organizovanog kriminala i boljeg sprovoenja borbe protiv trgovine narkoticima i korupcije. Na osnovu lana 282a 282d Zakona iz 2009, sporazum o priznanju krivice mogao se zakljuiti samo za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina, pri emu izreena kazna nije mogla biti ispod zakonskog minimuma za krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret. Ovi lanovi nisu bili primenjivani u veoj meri, te je pred Specijalnim sudom za sluajeve organizovanog kriminala u toku 2011. godine zakljueno 10 sporazuma. Novi Zakonik o krivinom postupku, usvojen 2011. godine, izmeu ostalih reformskih mera, prebacuje odgovornost za voenje krivine istrage na tuilatvo i stvara nove procedure koje imaju za cilj da se smanji broj dugotrajnih
2 Ovaj odeljak pripremili su advokat Dejan Ukropina i Darja Koturovi, doktorantkinja Evropskog istraivakog centra za Jugoistonu Evropu, kao deo istraivanja o primeni sporazuma tuioca i okrivljenog, sprovedenog od oktobra 2012. do avgusta 2013. godine, u okviru projekta Podizanje kapaciteta advokature za postupanje u krivinim postupcima. 3 Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku, Slubeni glasnik RS br. 72/2009. 8

suenja. Prema novom ZKP-u, sporazum o priznanju krivinog dela je mogue zakljuiti za bilo koje krivino delo, a tuilac ima ire diskreciono pravo da pristane na bilo koju kaznu propisanu zakonom. Koncept sporazuma o priznanju krivinog dela predstavlja kontroverzno pitanje ak i u zemljama u kojima se tradicionalno koristi za reavanje predmeta. Oni koji favorizuju sporazume, navode da ovaj institut predstavlja efikasan i fer nain reavanja predmeta, bez trokova koje podrazumeva suenje. Takoe, istiu da sporazum obezbeuje sigurnost jer stranke, umesto sudije, imaju kontrolu nad optubom i kaznom koja e biti izreena. Sporazum o priznanju krivinog dela se takoe smatra vrednim jer smanjuje preoptereenost suda i omoguava da u praksi ostaje vie vremena za komplikovanije sluajeve, s obzirom da nee svi predmeti zavriti pred sudom. Oni koji se protive zakljuivanju sporazuma o priznanju krivinog dela navode da nevini ljudi oseaju pritisak da priznaju krivicu, jer se plae da e dobiti jo teu kaznu ukoliko doe do suenja. Oni takoe tvrde da je iskaz dat u zamenu za nagodbu nepouzdan. Bez obzira na razliite stavove o sporazumu o priznanju krivinog dela, ovaj institut predvien je novim Zakonikom o krivinom postupku. Novi ZKP predvia uslove za zakljuenje sporazuma o priznanju krivinog dela za sva krivina dela u lanovima 313 319. Pregovore mogu inicirati tuilac, branilac, ili okrivljeni, ali okrivljeni mora imati branioca da bi zakljuio sporazum. Sporazum o priznanju u sutini predstavlja ugovor izmeu stranaka, ali sa specifinostima ugovora predvienim zakonom. Da bi se obezbedilo potpuno reenje predmeta, sporazum o priznanju krivinog dela mora da sadri opis krivinog dela, puno priznanje okrivljenog, dogovor o vrsti i visini krivine sankcije, sporazum o trokovima postupka, imovinskopravnom zahtevu i oduzimanju imovinske koristi, kao i izjavu o odricanju od prava na albu. Sporazum o priznanju krivinog dela mora sutinski da odraava navode u optunici. Ukoliko je tuilac pristao da odustane od krivinog gonjenja za neke optube, optunica mora da se prilagodi. Slino tome, ukoliko je tuilatvo pristalo da odustane od krivinog gonjenja drugih, nevezanih optubi protiv okrivljenog, to mora biti navedeno u sporazumu. Stranke mogu da sklope sporazum o priznanju krivinog dela od trenutka donoenja naredbe o sprovoenju istrage, ali ukoliko se okrivljeni izjasnio u odnosu na optubu na glavnom pretresu, sporazum o priznanju krivinog dela vie nije mogu.
9

Kada je sporazum o priznanju krivinog dela zakljuen, stranke dostavljaju sporazum sudu na prihvatanje. Sud utvruje da li optueni razume uslove i posledice priznanja, da li je njegovo priznanje dobrovoljno, i da li se svesno i dobrovoljno odrie prava na suenje i prava na albu. Meutim, sud takoe odluuje da li je priznanje okrivljenog u skladu sa drugim postojeim dokazima, i razmatra da li je kazna, ili druga krivina sankcija, u skladu sa zakonom. Nakon ispitivanja, sud donosi pismenu odluku o prihvatanju ili odbijanju sporazuma. Ako je sud prihvatio sporazum, donosi okrivljujuu presudu. Sud moe da odbaci sporazum ukoliko on ne sadri obavezne elemente, odnosno ukoliko okrivljeni koji je uredno pozvan nije doao na roite na kome se odluuje o sporazumu, a nije opravdao svoj izostanak. U praksi je veoma vano da pre roita na kome se odluuje o sporazumu o priznanju krivinog dela, branilac bude siguran da je okrivljeni spreman da pokae sudu da razume sporazum o priznanju krivinog dela, kaznu, kao i prava kojih se odrie. U praksi se esto deava da okrivljeni odustane ili okolia kada treba da potvrdi svoje priznanje pred sudom. Branilac mora da predvidi takvu situaciju i da bude siguran da e okrivljeni biti spreman da preuzme odgovornost kada doe do roita na kome se razmatra sporazum. Kako bi obezbedili da njihovi klijenti prvo razumeju relativne prednosti i mane prihvatanja sporazuma, branioci treba da ukau klijentu na razliite alternativne scenarije onoga to e se verovatno dogoditi ako prihvati sporazum, odnosno ukoliko ide na suenje. To zahteva da branilac u potpunosti razume predmet i da proceni mogue dokaze i odredbe koje e se primeniti. Branilac treba da koristi svoju procenu, obuku i iskustvo kako bi savetovao okrivljenog o mogunostima za osuujuu presudu, kao i o prirodi i duini mogue kazne. Klijent na osnovu toga moe da uporedi bilo koju ponudu o priznanju krivinog dela u predmetu i odlui o tome da li da prihvati ponudu. Konano, odluka o tome da li da prihvati sporazum o priznanju krivinog dela je na klijentu. U SAD, branilac je duan da prenese svaku ponudu tuioca o priznanju krivinog dela i da obezbedi da njegov klijent u potpunosti razume mogunosti i rizike povezane sa njegovom odlukom. Moe se u odreenom smislu pretpostaviti da ista obaveza postoji i po novom ZKP-u, iako nije izriito navedena.
10

Sa take gledita okrivljenog, postoje mnoge prednosti sklapanja sporazuma o priznanju krivinog dela, osim vanog pitanja blae kazne, ili priznanja lakeg krivinog dela. Ako je okrivljeni u pritvoru mesecima, sporazum moe omoguiti putanje na slobodu na osnovu vremena provedenog u pritvoru. ak i ako sporazum ne omogui putanje na slobodu, okrivljeni moe moe biti premeten u drugi objekat koji ima bolje uslove od prenatrpanog pritvora. Takoe, moe postojati i znaajna emotivna vrednost okonanja krivinog predmeta sa sigurnou, za razliku od ekanja dugog i neizvesnog rezultata kroz suenje. Podrazumeva se da za okrivljenog sa nedovoljno finansijskih sredstava, sporazum o priznanju krivinog dela predstavlja utedu trokova advokata. Nisu sve prednosti sporazuma o priznanju krivinog dela iskljuivo na strani okrivljenog. Tuioci imaju isto tako mnogo koristi od sporazuma kao i okrivljeni. Potrebno je imati na umu da svaka strana ima sopstveni interes. Tuilac se stara o javnom interesu i da li e isti biti opravdan ukoliko zakljui sporazum sa okrivljenim. Branioci treba da budu spremni da to razumeju i postignu sporazum koji je u skladu sa interesima obe strane. Razmislite o tome ta e motivisati tuioca da pristane na sporazum ili ne. Neki od ovih motiva su isti za tuilatvo i odbranu, kao to je sama injenica da svaki sluaj ne mora zavriti pred sudom, ili poeljnost odreenog rezultata. U krajnjem sluaju, sporazum o priznanju krivice je pobeda za tuioca, to moe biti u uslovima drugaijim od onih koje je prvobitno predloio, ali je rezultat ipak okrivljujua presuda, a ne oslobaajua. U isto vreme, dobar sporazum o priznanju krivinog dela predstavlja bolje uslove za okrivljenog. Moe biti od koristi i rtvama krivinog dela koji ne ele da ponovo proive svoje iskustvo u sudu, a koji takoe ele emocionalnu razreenje, krivinu sankciju, kao i potvrdu njihove krivine prijave. Tuioci e biti zainteresovani za zatitu ugroenih rtava od surovosti suenja, to moe da stvori prostor za mogui sporazum u odreenom predmetu. Opet, ba kao to advokat odbrane mora u potpunosti da proceni mogui ishod suenja pre bilo kakvih smislenih pregovora o priznanju krivinog dela, takoe mora da razmotri i interese svake strane. Uprkos uzajamnim prednostima, postoje tuioci koji nee pregovarati, odnosno koji e pregovarati po principu uzmi ili ostavi, ne ostavljajui prostora za pregovore. Malo ta mogu branioci da urade u takvoj situaciji
11

osim da prekinu pregovore i zahtevaju suenje. Ima tuilaca koji ponekad podiu optunicu sa vie taaka, ili za tea krivina dela, kako bi uticali na okrivljenog da prizna krivino delo. To moe da podrazumeva optuenje za krivina dela za koje je zapreena tea kazna, ali za koje postoji nedovoljno dokaza. Okrivljeni u tom sluaju moe manje da izgubi odlaskom na sud, nego prihvatanjem sporazuma kojim se nudi samo odbacivanje optubi koje su ozbiljne ali nepotkrepljene. Ne mogu se svi predmeti reiti sporazumom o priznanju krivinog dela. Kada tuilac ima neoborive dokaze i dobre anse za osuujuu presudu, priznanje krivinog dela je neto to branilac treba da preporui klijentu. S druge strane, ako tuilac ima slabe dokaze, ili je ponuda ista kao ono to branilac oekuje kao ishod suenja, branilac moe da preporui svom klijentu da nee mnogo izgubiti na suenju i da treba da odbije ponudu tuioca. U svakom sluaju, klijent donosi konanu odluku. Iako institut sporazuma o priznanju krivinog dela nije jo uvek potpuno zaiveo u Srbiji, injenica da ga je sada mogue zakljuiti za sva krivina dela, obeava uslove za reavanje mnogo vie sluajeva bez suenja sada. Imajui u vidu broj nereenih krivinih predmeta i nove odgovornosti tuilaca, postoji dodatni podsticaj za sklapanje sporazuma o priznanju krivinog dela zbog obima posla. Iz perspektive odbrane, nedostatak sredstava za voenje paralelnih istraga, straha od kazni, penala i potreba za predvidivou posledica, nastavie da motivie okrivljene i njihove branioce da trae povoljnije rezultate.

3. TEORIJA (STRATEGIJA) SLUAJA

Advokati odbrane moraju da razviju strategiju za svaki predmet koji doe u fazu suenja. Ta strategija treba da se zasniva na jedinstvenoj teoriji sluaja. Teorija sluaja je kratko i jednostavno vienje i objanjenje odbrane o onome to se desilo. Dobra teorija sluaja mora biti logina, usklaena sa dokazima i mora voditi do zakljuka nevinosti. Takoe, teorija sluaja treba da bude kratka samo nekoliko reenica za veinu krivinih sluajeva. Razvoj odrive, kohezivne teorije sluaja omoguava braniocu da se fokusira, a potom da
12

razvije efikasne i koherentne strategije i taktike za suenje, ukljuujui i uvodnu re, osnovno i unakrsno ispitivanje i zavrnu re. Na taj nain, uobliie zakon i injenice u jedan plan za uspeh. Dobra teorija sluaja obino se zasniva na univerzalnim istinama, kao to su ljubomora, bes, ili pohlepa. Na primer, teorija sluaja kod optube za ubistvo moe biti: Devojka rtve, a ne okrivljeni, je ubila rtvu. Ona je to uradila jer je bila ljuta na rtvu, s obzirom na to da se spremao da raskine sa njom. Na osnovu ove teorije sluaja, branilac moe da razvije strategiju za suenje koja naglaava odreene dokaze, kao to je dokaz da su komije ule rtvu i njegovu devojku kako viu jedno na drugo u danima pre pucnjave, ili da je oruje kojim je izvreno ubistvo pronaeno u sobi devojke nakon pucnjave. U prilog ovoj teoriji, branilac moe da razmotri i da li okrivljeni ima uverljiv alibi kojim bi dokazao da se u vreme ubistva nalazio na drugom mestu. Pre razvijanja teorije sluaja, branilac treba da osigura da ima sve informacije koje su u posedu tuioca, da sprovede sopstvenu istragu, proita i razume sve izvetaje i izjave svedoka, fizike dokaze i vetaenja, i razume okolnosti i elje svog klijenta. Branilac tada mora da primeni svoje obrazovanje i iskustvo, kao i poznavanje zakona, na injenice sluaja, kako bi definisao strategiju za suenje koja je uverljiva i koja moe dovesti do povoljne presude. Dobra teorija sluaja zahteva da branilac donose odluku o tome kako e se odreeni dokazi i svedoenja posmatrati od strane sudije ili vea. Na primer, da li e sudija verovati odreenim svedocima, da li e prihvatiti odreene argumente i fizike dokaze? Koristei gore navedeni primer, advokat moe da zakljui da sudija nee smatrati da je iskaz devojke rtve verodostojan, to moe doprineti tome da je tvrdnja da je ona bila pravi ubica vie odriva. Donoenje tih odluka je delimino intuitivan proces i vetina koja razdvaja vrhunske advokate od ostalih. Teorija sluaja treba da se zasniva na optom stavu u vezi sa zakonskim odredbama o krivinoj odgovornosti. Tri najee opte pretpostavke su:
13

1) da je krivino delo izvreno, ali ga optueni nije izvrio, ili 2) da je krivino delo izvreno, ali optueni nije kriv zato to je opravdano delovao na ordreeni nain, ili 3 ) da nije izvreno nikakvo krivino delo. Branilac treba da uzme u obzir bitnu novinu u novom Zakoniku da tuilac inicira optunicu i snosi teret dokazivanja krivinog dela. Branilac treba da iskoristi ovu novu optu pretpostavku prilikom razmiljanja o strategiji i njenoj primeni na suenju. Ako tuilac nije dokazao optubu, sudija mora da odlui da optueni nije kriv. Jo jedan nain da se ovo izrazi jeste i da teret nije na optuenom da dokae bilo ta tuilac je taj koji snosi teret dokazivanja u skladu sa novim ZKP-om. Primer teorije sluaja na osnovu prve opte pretpostavke da je krivino delo izvreno, ali ga optueni nije izvrio jeste teorija koja se koristi u gore navedenom primeru, tvrdei da se ubistvo dogodilo, ali da je devojka rtve bila stvarni ubica. Korienjem ove teorije sluaja, branilac moe da razvije strategiju suenja u okviru koje svedoe komije koje tvrde da su ule rtvu i njegovu devojku da se svaaju par dana pre ubistva. Strategija moe da sadri i alibi u prilog ovome, branilac moe upotrebiti prijatelje ili porodicu koji svedoe da je optueni bio daleko od mesta izvrenja krivinog dela kada se ubistvo dogodilo. Mogua teorija sluaja na osnovu druge opte pretpostavke da optueni nije kriv zato to je opravdano delovao na odreeni nain moe biti ovakva: Moj klijent, gospodin Nikoli, bio je meta siledija i samo se branio 27. jula 2013. Te veeri, Marko ivkovi je priao gospodinu Nikoliu, pretio njemu i njegovoj porodici i pokuao da udari gospodina Nikolia, koji je uzvratio u samoodbrani da bi odbranio svoju porodicu. Kada bi teorija sluaja bila ovakva, branilac bi mogao da razvije strategiju kojom se ne bi osporavalo da je optueni udario navodnu rtvu. Meutim, branilac moe isticati dokaze optube ili predloiti sopstvene dokaze i tvrditi da je optueni u tom trenutku osnovano verovao da e ga navodna rtva ubiti ili napasti i da nije imao razumnu alternativu za svoje postupke. Drugi primer strategije zasnovane na ovoj pretpostavci moe obuhvatati i strategiju branioca u okviru koje tvrdi da droga koja je pronaena jeste bila
14

u automobilu njegovog klijenta ili u kui, ali ona nije pripadala njegovom klijentu i njegov klijent nije znao da ona postoji i zato nije kriv. Trea pretpostavka da nikakvo krivino delo nije izvreno zahtevalo bi da branilac porekne da je uopte izvreno neko krivino delo. Primer teorije sluaja moe biti: Nije dolo do seksualnog zlostavljanja u ovom sluaju, jer je navodna rtva pristala na radnje za koje tuilac tvrdi da je bila prisiljena. Ova teorija sluaja e verovatno zahtevati da branilac razvije strategiju kojom e dovesti u pitanje kredibilitet pojedinih svedoka optube. Opte pretpostavke su zasnovane na teorijama pravne odgovornosti. Teorija sluaja bi trebalo da se zasniva na jednoj od njih. Ali dobra teorija sluaja ne treba da se zasniva samo na ovim optim pretpostavkama, ve i na univerzalnim istinama, kao to su pohlepa, pravo na samoodbranu i odbranu porodice, ljubomora, zavist, strah, itd. Svako suenje e zahtevati da branilac razvije jedinstvenu teoriju na osnovu konkretnih dokaza, svedoka i sudija konkretnog sluaja koji je u pitanju. Ta teorija e voditi advokata prilikom pripremanja uvodne rei, osnovnog ispitivanja, unakrsnog ispitivanja i zavrne rei.

4. UVODNA RE
Jedno od pravila zastupanja pred sudom koje potuje veliki broj iskusnih advokata je i pravilo prvog i poslednjeg (the Rule of Primacy and Recency, engl.), uskladu sa kojim se tvrdi da se ljudi najdue seaju onoga to je reeno prvo i poslednje. Pravilo priznaje da je prvi utisak trajni utisak. Dobra uvodna re koja poinje sa verodostojnom teorijom sluaja e ostati u pamenju sudije do kraja suenja. Tu teoriju sluaja branilac e ponoviti i u zavrnoj rei, tako da ostane u seanju sudije kad odluuje o predmetu. U svojoj uvodnoj rei, treba da uvedete sudiju u vau teoriju sluaja, uz relevantne injenice koje je podravaju i daju pravo vaem klijentu na
15

povoljnu presudu. Uvodna re je kao prikaz filma; omoguava sudiji da razume celokupan sluaj i pomae u tome da svedoenje svakog svedoka ili dokaza shvati na sveobuhvatan nain. Veina uvodnih izlaganja e se sastojati iz tri dela: teorije sluaja, prie i predloga presude.

A. Teorija sluaja
Kao to je ve reeno, teorija sluaja je samo Vaa verzija onoga to se desilo, ali je predstavljena ubedljivo i u saetom obliku. Mora biti jednostavna, logina i mora se uklapati u injenice i pravne okvire sluaja. To je u sutini kratka izjava u kojoj se sumira predmet. Teorija daje sudiji psiholoki prilog koji rezimira ceo predmet. Branilac e se vratiti na tu teoriju tokom suenja. Prvi put se pominje u uvodnoj rei, bie podrana iskazima svedoka, i bie centralna tema zavrne rei, oblikujui celokupno suenje. Primer teorije sluaja koja se koristi u uvodnoj rei moe biti: asni sude, ovo je sluaj o pravu na samoodbranu i odbranu porodice. Tuilac je u pravu kad kae da je napad izvren 27. jula 2013. Meutim, stvarna rtva tog dela bio je moj klijent, gospodin Nikoli, koji se samo branio od navodne rtve. Uvodno izlaganje treba da bude obavljeno na snaan, energian nain, koji svima ukazuje ne samo da je stav advokata ispravan, ve i da veruje u svoj stav. ak ni najbolje injenice i teorije nee ubediti sudiju ukoliko advokat ne pokazuju veru u svoj predmet. Dobri advokati projektuju oseaj da oekuju da pobede, jer su oni u pravu.

B. Pria
U veini suenja, nijedan svedok nee navesti sve injenice predmeta. Umesto toga, svaki svedok e svedoiti samo o injenicama o kojima ima saznanja. Dakle, uvodna re je prilika da branilac iznese svoju verziju cele prie na nain koji povezuje sve te male prie koje e verovatno biti predstavljene od strane svedoka tokom predstojeeg suenja. Uvodna re
16

dozvoljava sudiji da razume celokupnu sliku i da postavi delove malih pria svakog svedoka u okvirni kontekst koji je izneo advokat odbrane. Ukoliko bi ovaj deo uvodne rei nazvali priom, to uopte ne bi bilo netano. To jednostavno znai da branilac pria ta se dogodilo jer veruje da e dogaaj na taj nain biti predstavljen od strane svedoka tokom suenja. To nije mnogo drugaije od bilo koje druge prie, gde osoba govori o onome ta je videla ili ula na nain koji je interesantan za sluaoca. Branilac koji iznosi uvodnu re u sutini radi istu stvar. U stvari, kada predstavlja uvodnu re, moe biti korisno za branioca da zamisli da pria svojim prijateljima neto to ga zaista zanima i da eli da ubedi svoje prijatelje da je to tano i uverljivo. Kao i drugi ljudi, sudije imaju tendenciju da veruju onima koji deluju empatino. Branilac bi zato trebalo da se potrudi da prikae svog klijenta i svedoke dostojnim empatije i kredibiliteta. Evo primera: Ve dugo vremena postoje problemi izmeu Nikolia i Marka ivkovia. U veernjim satima 27. jula 2013, gospodin Nikoli je otiao u radnju da kupi roendanski poklon za svoju enu. Kada je gospodin Nikoli napustio svoj stan, ivkovi mu je priao na ulici ispred njegove zgrade. ivkovi je pretio porodici gospodina Nikolia i stalno mu se sve vie i vie pribliavao. Psovao je i nastavljao da preti gospodinu Nikoliu i njegovoj porodici. Konano, gospodin Nikoli je gurnuo ivkovia. ivkovi je tada udario gospodina Nikolia, koji se sagnuo i zatim jednostavno pokuao da se odbrani. Ipak, sada je gospodin Nikoli ovde u sudnici optuen za napad na ivkovia. Pazite da ne preterate. U mnogim sluajevima, sudije ne vole da branioci previe trae razumevanje za svoje klijente. Branilac treba da pokua da sazna kakve vrste izlaganja sudija ili vee vole ili ne vole, i da u skladu sa tim prilagodi svoje izlaganje. Uspena pria treba da bude organizovana na jednostavan i logian nain. Verovatno najbolji nain da se organizuje izlaganje jeste hronoloki, jer je veina ljudi navikla da slua priu na taj nain. Branilac to moe jednostavno da ispria, a slualac e moi to da razume.
17

Uvodna pria treba da upozori sudiju ta da oekuje na predstojeem suenju. Davanje sudiji pregleda svedoenja koje branilac smatra vanim, pojaae iekivanje i skrenuti panju sudije na tu oblast tokom suenja. Primer je sledei: Tuilac e pozvati Miru Krsti; sluajte paljivo njeno svedoenju u kome identifikuje mog klijenta, gospodina Neia, kao pljakaa banke. Obratite panju koje je doba dana bilo i gde je ona stajala. U ovom primeru, branilac upozorava sudiju da e biti problema sa prepoznavanjem okrivljenog kao pljakaa banke. Takoe, obratite panju da u ovim primerima advokat ne naziva svog klijenta okrivljenim, ve po njegovom imenu. Branilac treba da humanizuje klijenta tako to e se uvek sluiti njegovim imenom. Ali zapamtite da ne preterujete sa navoenjem onoga to e svedoci rei ili koliko mislite da moete opozvati iskaze svedoka druge strane. Kredibilitet branioca je njegov najdragoceniji alat. Kada branilac u svojoj uvodnoj rei obavetava sudiju da e kasnije biti izneti neki dokazi, a onda to ne ostvari na suenju, on gubi kredibilitet kod sudije. On takoe moe da oekuje da e, tokom svoje zavrne rei, zastupnik suprotne strane da podseti sudiju na razliku izmeu onoga to je obeano prilikom uvodne rei i onoga ta je uraeno u toku suenja, to moe dodatno da teti njegovom kredibilitetu. Zato je bolje da se u uvodnoj rei spomene manje dokaza nego da se navede vie. Dobra uvodna re je ona koja nije previe duga, ali ipak sadri sve bitne elemente. Tipina uvodna re ne bi trebalo da bude dua od deset do trideset minuta. Veina ljudi, ukljuujui sudije, prestane da slua prie koje traju due od toga. Kada planirate svoju uvodnu re, zamislite da priate svojim prijateljima. Veina pria koje ljudi priaju svojim prijateljima ne traju due od 30 minuta. Ukoliko traju due od toga, ak i onaj ko jo uvek slua je ve davno prestao da bude zainteresovan i verovatno je iznerviran. Meutim, u nekim sluajevima je neophodno da postoje varijacije. Na primer, predmeti koji su veoma sloeni e zahtevati duu uvodnu re. Uvodne rei su izjave o emu se radi u datom sluaju, to nisu argumenti. Zavrnim reima se potvruju zakljuci i stavovi zasnovani na dokazima koji su izvedeni na suenju. Uvodna re treba da bude ograniena na dokaze za koje branilac misli da e biti potvreni od strane svedoka i dokaznih predmeta koji e se nai u sluaju.
18

Nekorektno je iznositi lini stav u uvodnoj rei. U uvodnoj rei, kao i u svakom delu suenja bi trebalo izbegavati korienje fraza kao to su Ja verujem, Ja mislim, Ja znam, ili Mi verujemo. Lino uverenje branioca nije relevantno na suenju. Sudija e doneti odluku na osnovu dokaza i zakona, a ne na osnovu onoga to veruje branilac. Branioci mogu koristiti dokazne materijale tokom uvodne rei da bi postigli eljeni cilj. To moe biti dijagram, fotografija, ili mapa koja stavlja uvodnu re u odreeni kontekst. U nekim sluajevima, korienje grafikona ili dijagrama je od sutinskog znaaja za razjanjavanje sluaja. Upotreba dokaznih materijala u cilju oblikovanja stava pojaava uvodnu re i ini je jo upeatljivijom u seanju sudije i na taj nain joj omoguava da bolje prati svedoenja tokom suenja. Meutim, vano je proveriti da li je Va dokazni materijal ispravan. Pitanje da li e branilac dobrovoljno ukazati na slabosti u njegovom sluaju predstavlja strateku odluku, zasnovanu na njegovom znanju, obuci i iskustvu. Potrebno je barem razmotriti ovu opciju. Na taj nain, branilac treba da razmotri da li e se te slabosti razotkriti tokom suenja, bez obzira na ono to on radi. Ukoliko je verovatno da e se dokaz pojaviti, bez obzira da li ga je branilac priznao ili ne, treba ozbiljno da razmotri da li da ga spomene u svojoj uvodnoj rei. Ovo braniocu daje kredibilitet pred veem i omoguava mu da smanji uticaj tog nedostatka, tako to ga stavlja u odreeni kontekst. Na primer: Nije sporno da je gospodin Aleksandar vozio BMW 2009 i da je automobil imao 50 kilograma heroina u gepeku. Ali ete uti da nema dokaza da je gospodin Aleksandar bio svestan da se droga nalazi u gepeku. Nespominjanje kljune slabosti moe dovesti do toga da sudija pomisli da je branilac sklon tome da skriva pitanja ili da nije u stanju da svoj predmet sagleda u odgovarajuem kontekstu. Zbog svega toga, sudija bi mogao da zakljui da branilac nije pouzdan. Setite se pravila po kome ljudi pamte ono to je reeno prvo i poslednje. Ukoliko branilac odlui da prizna slabe take u predmetu, onda bi to trebalo da uini negde u sredini svoje uvodne rei. Poeti ili zavriti izlaganje
19

slabim takama samo ini vie verovatnim da e sudija ba to zapamtiti, dok spominjanje nedostataka u sredini uvodne rei ukazuje da je branilac iskren, istovremeno minimizirajui uticaj te injenice. Ovo je potencijalni model za izgradnju uvodne rei: i. Uvod: teorija sluaja ii. Upoznati strane sa sluajem iii. Pripremiti teren za sluaj: 1. Gde se dogaaj desio? 2. Kada se odigrao? 3. Kratak opis scene iv. Ispriati priu v. Pitanje o kome treba da odlue sudije vi. Razlozi za donoenje odluke da optueni nije kriv Korienje ove skice e pomoi advokatu da struktuira uvodnu re koja e efikasno preneti injenice i upoznati sudiju sa dokazima.

5. OSNOVNO (DIREKTNO) ISPITIVANJE

Osnovna sutina suenja je da prenesete na sudiju ili vee vau teoriju sluaja. Branilac, poevi od uvodne rei pa sve do zavrne rei, objanjava injenice, i to iz njegove perspektive i na nain koji e dovesti sudiju ili vee do toga da se sloe sa njegovom teorijom sluaja. Uspeno osnovno (direktno) ispitivanje zahteva da branilac bude temeljno pripremljen, kao i da je formulisao efikasnu teoriju sluaja. Na osnovu toga, branilac e odrediti ta eli da njegovi svedoci posvedoe. To e mu omoguiti da izabere pravce ispitivanja koje omoguavaju svedoku da ispria priu u prilog teoriji sluaja. Tokom direktnog ispitivanja, potrebno je da svedok, a ne branilac, bude u centru panje. Branilac mora da sprovede ispitivanje svojih svedoka na takav nain da je panja sudije usmerena na svedoka. Dokazi potiu iz izjava svedoka pod zakletvom, a ne od branioca, tako da morate da obezbedite da vee slua i pamti sve to va svedok ima da kae. Va svedok e ostati upamen i poverovae mu se ne zbog toga to ste Vi bili
20

briljantni, ve zbog naina i sadraja odgovora svedoka. Zbog toga je potrebno da provedete vreme da pripremite svakog svedoka za njihovo svedoenje na suenju.

A. Elementi
Direktno ispitivanje svedoka podrazumeva vie nego jednostavno pitanje tipa: Molim Vas, recite sudiji ta se desilo. Vi kao branilac morate odluiti koji delovi iskaza svedoka su vani, a zatim se potruditi Vaim pitanjima to i naglasite, a da se ne zadravate previe na manje bitnim stvarima. Branilac bi sebe trebalo da posmatra kao pisca: kako moe da prenese priu sluaocu, u ovom sluaju sudiji ili veu, i to na najbolji nain, kojim e uiniti da sve osete i vide ta se dogodilo. Uspeno direktno ispitivanje ima odreene aspekte koji su zajedniki za sve svedoke. Prvi je: budite jednostavni. Imajte to na umu kroz sva vaa izlaganja na suenju. Svedok zna mnoge stvari, ali samo neke od njih su vane. Trebalo bi da fokusirate iskaz svedoka na vane stvari i izostavite pitanja koja nisu vana. Ako imate svedoka koji govori o svemu to zna, sudija e se dosaivati, ili jo gore, bie zbunjen u pogledu toga ta je vano. Na primer, u sluaju koji ukljuuje prevaru, verovatno nee biti vano da li je jedan od ljudi imao belu ili plavu majicu, ili da li je bio sunan dan ili je padala kia. Isto vai i za datume i vreme nekad su vani, nekad nisu. Zato se koncentriite samo na one stvari koje su vane da podre vau teoriju sluaja. To e takoe uiniti da svedoenje bude manje zbunjujue i krae. Sudije cene izlaganja koja su kratka i jasna. Studije su pokazale da raspon panje poinje da opada posle oko 20 minuta. Kao rezultat toga, veina sudija ima istu misao najmanje jednom u toku suenja kada slua svedoka ili branioca: Samo reci sutinu. Prilikom pripreme svedoka, Va posao je da izbacite nevane informacije i fokusirate pitanja, tako da se svedoi samo o vanim informacijama. Kada imate vie svedoka koji e svedoiti u prilog Vaoj teoriji sluaja, dobra je praksa da ih pozovete takvim redosledom kako bi njihova svedoenja hronoloki predstavila priu koju pokuavate da ispriate.
21

To opte pravilo treba primeniti i za svakog pojedinanog svedoka koji svedoi. Dakle, razmotrite postavljanje pitanja svakom svedoku na nain koji im omoguava da daju iskaz koji razvija priu hronoloki. Ljudi su navikli da uju objanjenja prolih dogaaja koji im se predstavljaju hronoloki, tako da predstavljanjem svedoka i njihovim svedoenjem na ovaj nain olakavate veu da razume i upamti Vau teoriju sluaja. Zapamtite da je Va posao da pouite sudiju ili vee o Vaoj teoriji sluaja. Prilikom predstavljanja iskaza svedoka, najei i logian redosled je sledei: prvo opiite poreklo svedoka. Drugim reima, utemeljite razloge zbog kojih je svedoenje te osobe vano. Ovo bi trebalo da se uradi brzo. Na primer, u sluaju pljake banke, oevidac treba da odgovori na pitanja kojima se utvruje gde se nalazila i u kom momentu je videla pljakae. Za svedoka koji govori o tome ta je videla, verovatno je potpuno irelevantno da li je udata, ima decu i kako im ide u koli. Ako ispitujete vetaka, trebalo bi da ga pitate o kvalifikacijama. Na primer, ako je svedok ekspert za otiske prstiju, trebalo bi da ga pitate o obrazovanja i iskustvu u toj oblasti. Predstavljanje svedoka zapravo poinje pre nego to taj svedok ustane da svedoi. Ljudi formiraju utiske o drugima na prvi pogled. Ako svedok doe u sud u izguvanoj garderobi, izgledajui kao da je upravo izaao iz kreveta, nee imati isti kredibilitet kao neko ko izgleda urednije. Svedok treba da bude adekvatno obuen za ovu ulogu. Imajte na umu da se ovo odnosi i na okrivljenog. Svedok treba da opie dogaaj. To podrazumeva svedoenje koje jasno ukazuje na to da je svedok bio u poziciji da posmatra ono o emu svedoi. Dodatna pitanja oevicu mogu biti: Da li je neto blokiralo va pogled? ili Da li ste mogli jasno da vidite dogaaje? Svedok treba da opie scenu bez ulaenja u nepotrebne detalje, kao to su precizne razdaljine, vreme i slino; time e se samo usporiti tok izlaganja i panja sudije ili vea e opasti. Neki branioci e koristiti fotografije ili drugi dokazni materijal kako bi bolje objasnili scenu; drugi smatraju da se time kvari tok svedoenja i uvaju ih kao nain ponavljanja iskaza svedoka pri kraju njenog svedoenja. Svrha predstavljanja scene je da sudija dobije jasnu sliku lokacije pre nego to se pree na svedoenje o samoj radnji dogaaja. Ako koristite fotografije, trebalo bi da svedok ima interakciju sa njima.
22

Na primer, da pokae na fotografiji gde se to deavalo dok opisuje svaki dogaaj. To e predmet uiniti razumljivijim i zanimljivijim. Svedok zatim treba da doe do sutine svog svedoenja. Na sledeem primeru, zamislite da ste ve uspostavili lokaciju svedoka kada ste ga opisali, a sada moete da nastavite na sledei nain: P: Rekli ste da ste bili na uglu Bulevara K. Misirkov i Bulevara Goce Deleva u 10:00, 14. jula, da li vam je neto skrenulo panju tog dana? O: Da. P: ta vam je prvo skrenulo panju? O: uo sam pucnje. P: Da li ste videli odakle dolaze? O: Da, dolazili su iz pravca banke. P: Kada ste uli pucnje, ta ste videli? O: Video sam dva mukarca kako istravaju iz banke i mau svojim pitoljima kroz vazduh. Branilac moe sudiji doarati oseaj onoga to se deavalo regulisanjem dinamike ispitivanja. Ovo je deo iskaza svedoka koji branilac eli da naglasi, pa e to ostvariti tako to e postavljati pitanja svedoku u malim segmentima. Kljuna injenica da je svedok video pljakae banke u akciji je moda trajala samo nekoliko sekundi, ali e advokat eleti da kroz svedoenje razvije situaciju kao da se odvijala u kontrolisanom usporenom ritmu. Branilac eli da sudija apsorbuje sve detalje i istakne uzbudljiv deo sluaja. Shodno tome, branilac bi onda postavio pitanja koja zahtevaju od svedoka da opie svakog oveka, da li je svaki imao oruje, da li je svedok zaista video nekog od njih da puca iz oruja, na koji nain su trali, da li su otili automobilom, u kom pravcu je automobil otiao, itd. Drugim reima, branilac eli da sudija u potpunosti oseti ono ta se dogodilo. Da bi se obezbedilo efikasno svedoenje, podsetite svakog svedoka koga pozivate da slua pitanja koja mu postavljate i odgovori samo na pitanje koje se trai. Pokuajte da koristite jednostavan jezik. Ovo upozorenje je posebno vano kada imate sluaj pred sudijama porotnicima. elite da razumeju Vaa
23

pitanja i odgovore svedoka. Neki branioci i svedoci misle da e, ukoliko koriste komplikovane rei ili fraze, umesto jednostavnih i direktnih izjava, impresionirati ljude. Ali, korienje sloene terminologije je rizino jer moe da zbuni vee i smanji uticaj svedoenja. Branilac treba da posavetuje svedoka pre suenja da koristi rei koje su opte poznate. Ovo posebno vai ako se ispituje vetak ili policijski slubenik. Ako svedok mora da koristi tehnike termine za opisivanje, na primer, rezultate naunih ispitivanja, potrudite se da se takvi termini objasne im se upotrebe. Ovo e obezbediti da sudija ili vee razumeju znaaj iskaza. Takoe, sudija ne eli da se osea glupo jer ne zna o emu svedok govori. Evo nekoliko primera kako da se pojednostavi iskaz: Umesto da pitate Da li ste imali prilike da razgovarate sa njim? pitajte Da li ste ikada razgovarali sa njim? Umesto da pitate Koliko dugo se bavite tim poslom? pitajte Koliko dugo radite kao automehaniar? Upozorite svedoke da izbegavaju izjave kao to su Gospodin ivkovi, a ne optueni, zaduio je kreditni raun. Bilo bi bolje da kaete Gospodin ivkovi, a ne optueni, podigao je novac sa rauna. Ako svedok kae neto to nema smisla, ili koristi tehniki izraz za koji mislite da sudija ne moe da zna, zamolite svedoka da objasni svoj odgovor. To treba uraditi na nain koji nee osramotiti svedoka ili uiniti da izgleda kao da ne zna o emu govori, i time povrediti njegov kredibilitet. Na primer, u sluaju nejasnog odgovora na neko postavljeno pitanje, moe se rei Propustio sam Va odgovor. Molim Vas, moete li da ga pojasnite? Ili ako je svedok upotrebio tehniki izraz Upotrebili ste termin mitohondrijalni DNK. Da li moete da objasnite ta je to? Sudija e ceniti Va pokuaj da razjasnite mogue nejasnoe. Sugestivna pitanja nisu dozvoljena tokom osnovnog (direktnog) ispitivanja svedoka. Sugestivno pitanje je pitanje koje sugerie pravilan odgovor. Na primer, Da li je tano da je jedan od pljakaa banke bio visok 1 i metra? ili Banka iz koje su istrali je bila Banka Srbije, zar ne? Oba ova pitanja ukazuju na to da je pravi odgovor Da, pa tako predstavljaju sugestivna pitanja. Pravilan nain na koji treba postaviti ta pitanja je:
24

Koliko su visoki bili pljakai banke? i Kako se zvala banka iz koje ste ih videli da istravaju? Neki branioci pokuavaju da izbegnu postavljanje sugestivnih pitanja tokom direktnog ispitivanja tako to stalno pitaju svedoka I ta se onda dogodilo? To pitanje je prihvatljivo ako se ne koristi preesto. Kada se previe koristi, svedoenje deluje dosadno. Nain da se ovo izbegne je da se nadoveete na prethodni odgovor svedoka. Ovo Vam takoe daje priliku da ponovite neto to je bilo znaajno. Koristei primer, moete pitati Nakon to ste pogledali na sat, videli da je 19:00 asova, i Va sin je uao u stan, ta ste sledee radili? Prvi deo pitanja je podsetio sudiju da je Va klijent, sin svedoka, bio kod kue, a ne na mestu izvrenja krivinog dela u vreme kada se dogodilo. Koristite dokazne materijale da sumirate injenice. Branilac treba da razmotri upotrebu eksponata i grafikona kada su u pitanju velike grupe brojeva ili imena, to moe da bude zbunjujue, ali i dosadno. Slino tome, kada se opisuje scena, moe biti korisno da se kroz dijagram pokae gde se nalaze odreena mesta. To e priu svedoka uiniti razumljivijom. U naem primeru pljake banke, dijagram koji prikazuje ulicu u kojoj se nalazi banka, mesto gde je svedok stajao, na koji nain su pljakai pobegli i slino, moe pomoi sudiji. Kao to je ve reeno, kada se koriste eksponati, grafikoni i dijagrami, svedok bi trebalo da ukae na konkretne delove i objasni svaki aspekt. Kada se radi o velikim brojevima, na primer u sluaju velike ekonomske prevare, mogli biste da razmislite o prikazivanju sume brojeva, kao to su ukupni iznosi depozita ili isplate sa rauna. Ali to treba da uradite samo ako podrava vau teoriju sluaja. Potrudite se da paljivo sluate odgovore. Branioci koji su previe posveeni svojim belekama, esto propuste odgovore koji moda zahtevaju razjanjenje. Sledi jedan primer iz stvarnog ivota o onome ta se moe desiti kada branilac ne slua odgovore svedoka. P: Koliko dece imate? O: Tri. P: Koliko od njih su deaci? O: Niko. P: Dakle, da li imate devojice?
25

Pokuajte da odrite kontakt oima sa svedocima tokom njihovog svedoenja. To e Vam pomoi da se usredsredite na odgovore. To takoe pokazuje sudiji da ste zainteresovani za odgovore i taj Va interes e se preneti i na sudiju. To ostavlja i utisak da svedok ne ponavlja samo beleke koje je pripremio unapred. Pripremite svedoke. Mnogi svedoci nikada nisu bili u sudnici, i neki od njih e biti uplaeni. Branilac treba da objasni postupak u vezi sa pojavljivanjem svedoka. Ovo podrazumeva proveru da li svedok zna gde se nalazi sudnica, gde treba da saeka dok ne bude pozvan da svedoi, kao i to ta e se desiti kada ue u sudnicu. Branilac treba da objasni gde se nalazi klupa za svedoke, kada se daje zakletva i tako dalje. Objasnite svedoku da e nakon to zavrite direktno ispitivanje, biti podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Objasnite ta je unakrsno ispitivanje i koja potencijalna pitanja mu mogu biti postavljena prilikom unakrsnog ispitivanja. Svedok treba da bude informisan da ne postoji nita loe u tome to se sastao sa braniocem pre suenja, a ako se prilikom unakrsnog ispitivanja postavi pitanje da li je takav sastanak odran, treba to i da potvrdi. Branilac ne treba da kae svedoku ta treba da ispria tokom svedoenja. Umesto toga, branilac treba da prui informacije svedoku koje e omoguiti da se on osea prijatno i osigurati tano svedoenje. Branilac treba da kae svedoku da govori istinu. Ovo je verovatno najvanija od svih opomena. Svedoci moraju da govore istinu, ak i ako odgovor moe biti neprijatan. Ukoliko svedok ne uje pitanje, ili ga ne razume, treba da trai da se ono ponovi. Ovo vai ak i u sluaju da je sudija taj koji je postavio pitanje. Ako svedok treba da pogaa ta je pitanje, moe zakljuiti pogreno. Tako moe da izgleda kao da svedok izbegava da odgovori na pitanje, dok u stvari jednostavno nije razumeo pitanje. Ako je svedoku postavljeno pitanje, a onda se zastupnici raspravljaju oko toga, pa tokom te rasprave svedok zaboravi pitanje, svedok treba da trai da se to pitanje ponovi.
26

Recite svedoku da ne pogaa. Ako svedok ne zna odgovor na pitanje, to treba i da kae. Ako je svedok neto zaboravio, prihvatljivo je podsetiti ga na tu injenicu. Svako zaboravi neke stvari koje je nekada znao. Svedok treba da bude ljubazan i utiv u svakom trenutku. Ovo ukljuuje i stav prema zastupniku suprotne strane. Svedoka treba pouiti da slua pitanja, i odgovori samo na pitanje koje je postavljeno. Svedoci koji pruaju opirne odgovore, koji prevazilaze ono to se trai od njih, izgledaju kao da imaju svoje miljenje o sluaju ili da nisu dovoljno pametni da shvate koje je pitanje postavljeno. Sudije e esto prestati da sluaju odgovore kojima se ne odgovara na postavljena pitanja. Svedoci treba da budu pripremljeni na to da se tokom unakrsnog ispitivanja moda nee sloiti sa tuiocem. Ako je ono to tuilac kae netano, svedok moe tako i rei i dati tanu informaciju. Meutim, svedok bi to trebalo da uradi ljubazno. Svedok ne treba da pokua da izbegne da odgovori na neko pitanje. To je lako uoiti, a vee moe da pretpostavi da je pravi odgovor gori nego to stvarno jeste. Svedoku treba da bude dozvoljeno da vidi dokument o kome mu je postavljeno pitanje, naroito ako e na taj nain osveiti pamenje u vezi sa njegovim sadrajem. Ne treba oekivati od svedoka da pamti sadraje dokumenata. Ako se svedoku pokae dokument koji nije video u skorije vreme, ili ga nije video uopte, trebalo bi mu dati vremena da ga proita i razume pre nego to odgovori na pitanja o tome. Ako se svedok ispituje od strane tuioca o dokumentu, svedok ili branilac mogu slobodno da pitaju tuioca koji deo tog dugakog dokumenta sadri informacije koje se odnose na pitanja tuioca. Svedok ne mora da se sloi sa tumaenjem dokumenta tuioca ili bilo koga drugog. Ako se svedok ne slae, on moe rei da to nije njegovo tumaenje i moe navesti ono to misli da je znaenje odreenog dela.
27

Pre suenja, branilac bi trebalo da razmotri mogunost da, zajedno sa svedokom, proe kroz sve izjave koje je svedok dao, kao i da pita svedoka da li postoji neki drugi podatak koji on ili ona zna o ovom sluaju. Branilac moe pregledati sa svedokom teme pitanja koja e verovatno biti postavljena na direktnom ispitivanju, kao i na unakrsnom ispitivanju. Nije neobino za branioca da postavi pitanje koja svedok ne razume, tako da je bolje da to razjasnite pre suenja. Priprema za suenje je vreme da se to otkrije, kao i da preformuliete pitanje, tako da e tokom suenja svedok shvatiti koje informacije branilac eli da dobije. Tokom pripreme za suenje, branilac moe pitati svedoka o eventualnim informacijama i injenicama koje mogu biti nepovoljne za svedoka ili za odbranu, a koje se mogu pojaviti tokom suenja. Ukoliko takve informacije postoje, branilac moe tokom direktnog ispitivanja ispitati svedoka o njima, i dati mu priliku da ih objasni. Ako postoji neto u prolosti svedoka to bi moglo ugroziti njegov kredibilitet, obino je najbolje da branilac to iskoristi u direktnom ispitivanju kroz svoja pitanja. Ovo omoguava braniocu da postavi problem u povoljan kontekst, obino pitanjima koja svedoku omoguavaju da objasni problem, i to pokazuje sudiji ili veu da je branilac iskren i da mu se moe verovati, to je percepcija koja e biti korisna tokom suenja, a posebno u zavrnoj rei. Ako se to ne uradi, moe da dovede do zakljuka da branilac pokuava da sakrije neke stvari. Meutim, kao i kod uvodne rei, strateko je pitanje za branioca da li e spomenuti potencijalne slabosti. On mora da utvrdi da li e tu injenicu tuilac ili oteeni spomenuti tokom unakrsnog ispitivanja. Branilac mora da proceni rizik isticanja neeg tetnog za njegov predmet to suprotna strana ne zna, ili suoavanja pod njegovim uslovima sa neim to se moe pojaviti na unakrsnom ispitivanju. Primer za to sledi: P: Gospodine Ivanov, da li ste trali niz Bulevar Nikole Lazareva, 14. jula, oko 10:00 sati? O: Da. P: Zato ste to radili? O: Kasnio sam na lekarski pregled.
28

Ako je mogue, eventualna slabost u iskazu svedoka trebalo bi da bude postavljena na sredini njegovog svedoenja. Potujui pravilo da se najbolje pamti ono to se prvo i poslednje uje, time se osigurava da e to ostaviti manji utisak nego na poetku ili kraju svedoenja. Na kraju, pokuajte da zavrite direktno ispitivanje svedoka izvodei glavni zakljuak ili da sumirate injenice zbog kojih je svedok uopte pozvan da svedoi. Ako je svedok optueni, tada poslednje pitanje moe da bude: P: Na kraju, gospodine Ivanov, da li ste poinili pljaku banke za koju ste optueni? O: Apsolutno ne! Ako je okrivljeni verodostojan, to je dobar nain da se zavri direktno ispitivanje.

6. UNAKRSNO ISPITIVANJE
Unakrsno ispitivanje podrazumeva postavljanje pitanja svedoku nakon to je ispitan u osnovnom (direktnom) ispitivanju. U filmovima, unakrsno ispitivanje je najdramatiniji deo suenja. Filmovi prikazuju branioca ili tuioca kako briljantno slamaju kljunog svedoka, koji priznaje da je lagao sve vreme i priznaje istinu. Ali u stvarnosti, to se gotovo nikada ne deava. Unakrsno ispitivanje se sprovodi iz dva razloga: da se dobije korisno svedoenje za vau teoriju sluaja, ili da se ospori kredibilitet svedoka, diskreditujui njega ili njegovu izjavu. To je takoe prilika za branioca da svoje tvrdnje iznese kroz pitanja i uini da se svedok sloi sa njima. Kada se postigne da se svedok sloi sa tim tvrdnjama, efektivno unakrsno ispitivanje je skoro isto kao da je branilac faktiki sam svedoio. Meutim, kako bi iskoristio ovu priliku, branilac mora biti pripremljen. Treba paljivo da pregleda prethodni iskaz svedoka ili svaki izvetaj i da bude upoznat sa svim dokumentovanim dokazima. Bez ovog pripremnog rada, advokat nee moi da ospori kredibilitet svedoka zbog ranijih nedoslednih izjava ili drugih dokaza, kao to su evidencije poslovnih banaka ili izvetaji strunjaka.
29

A. Da li koristiti unakrsno ispitivanje?

Najosnovnije pitanje vezano za unakrsno ispitivanje jeste da li da uopte unakrsno ispitujete svedoka. Mnogi branioci unakrsno ispituju samo zato to misle da moraju. To je pogreno. Ne postoji obaveza da branilac unakrsno ispituje svedoka, i nepravilno unakrsno ispitivanje moe biti tetno za odbranu, omoguavajui svedoku optube da objasni ili razjasni prethodne izjave. U stvari, obavestiti sudiju da neete unakrsno ispitati nekog svedoka moe biti signal sudiji da taj svedok nije bio vaan, ime moete vie otetiti verodostojnost svedoka nego bilo kojim unakrsnim ispitivanjem. Pre angaovanja u unakrsnom ispitivanju, svaki branilac bi trebalo sebi da postavi sledea pitanja: (1) Da li je svedok otetio moj predmet? Nemaju svi svedoci jednaku vanost. Neki svedoci mogu jednostavno da se pozovu da bi se utvrdio neki tehniki element ili potvrdila autentinost dokumenta. Drugi mogu ponuditi dokaze koji ne ugoavaju vau teoriju sluaja. Na primer, u sluaju vezanom za drogu, ako je vaa teorija sluaja da iako je droga bila u automobilu okrivljenog, on nije znao za nju, te tako nije kriv, verovatno ne postoji svrha u unakrsnom ispitivanju laboranta koji je testirao materiju na prisustvo ilegalnih supstanci, jer Vi ne osporavate da je bilo droge u autu. Osim ako svedok nije tetan po Vau teoriju sluaja, obino nema razloga da ga unakrsno ispitujete. (2) Da li je svedoenje bilo uverljivo? Neki svedoci tuilatva nee biti uverljivi, kao npr. svedok koji svedoi da je preskoio tri metra visoku ogradu da bi pobegao od pljakaa. U neki drugim prilikama, iskaz svedoka e biti osporen od strane drugih svedoka koji su verodostojniji. U ovim situacijama, svedok moe imati tako malo kredibiliteta da bi postavljanje pitanja u unakrsnom ispitivanju bilo od veoma male koristi. U takvom sluaju, ukoliko postavljate pitanja u unakrsnom ispitivanju, ona mogu ponuditi svedoku priliku da ispravi svoj iskaz. Na primer, ako bi branilac pitao da li je ograda zaista bila visoka tri metra, svedok bi mogao da shvati da je to zvualo smeno i moda ispravi svoj iskaz i kae da se pogreno izrazio i da je ograda u stvari bila
30

samo metar i po visoka. Drugim reima, ako Vam iskaz svedoka nakon direktnog ispitivanja pomae, ili Vam bar ne teti, razmislite da uopte ne postavljate pitanja unakrsnim ispitivanjem. Zatim moete da naglasite koliko je neuverljiv taj svedok bio tokom zavrne rei. (3) Da li je svedok rekao manje od oekivanog tokom direktnog ispitivanja? Ponekad zbog nemarne pripreme ili greke svedoka koju tuilac nije primetio, svedok izostavi vaan deo njegovog svedoenja. Ako zastupnik suprotne strane pogrei ili izostavi vaan materijal, moda bi najbolje bilo nita ne pitati svedoka u unakrsnom ispitivanju, jer e se time omoguiti svedoku prilika da svedoi o ovim pitanjima.

B. Osnovi unakrsnog ispitivanja

Veina svedoka koju unakrsno ispitujete je ve svedoila u direktnom ispitivanju i ponudila dokaze koji tete vaem predmetu. Dakle, veina su u izvesnom smislu protivnici. Kako moete da izvuete povoljan iskaz od protivnikog (neprijateljskog) svedoka u Vaem sluaju? Ono to sledi su neke smernice koje moete koristiti da Vam pomognu da izvuete koristan iskaz, ak i od svedoka protivne strane. Meutim, kao i kod drugih sugestija ili pravila u ovom priruniku, osim pravila o pretpretresnoj pripremi, ne treba ih slepo slediti. Svaki sluaj je razliit i mogu postojati dobri razlozi da zaobiete ove smernice u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja. Kada razmotrite ove smernice, ne zaboravite da postavite realna oekivanja za rezultate Vaeg unakrsnog ispitivanja. Ako je rezultat Vaeg unakrsnog ispitivanja jedan poen u prilog Vaoj teoriji sluaja, sproveli ste uspeno unakrsno ispitivanje. Dva je izvanredan rezultat. Retko se dobijaju tri poena ili vie. (1) Budite kratki Duga unakrsna ispitivanja su retko uspena. Zbog granica ljudske panje, unakrsnim ispitivanjem koje traje due od 30 minuta rizikujete opadanje panje sudije ili vea. Osim toga, svakim pitanjem koje postavite rizikujete
31

da doe do toga da e svedok rei neto to moe otetiti Va predmet. to vie pitanja postavljate, vei je rizik. I zapamtite da ne morate postavljati pitanja ako svedok nije otetio Va predmet i nemate ta da dobijete unakrsnim ispitivanjem. (2) Koristite kratka pitanja i jasne rei Pitanja za Vae unakrsno ispitivanje treba da budu pripremljena tako da iskaz svedoka pokreu korak po korak unapred, kao to se pokreu pojedinane slike na filmu. To e omoguiti da se jasno i logino razvije svedoenje. Da biste to uradili, postavljajte kratka pitanja. Koristite obine rei kako biste obeshrabrili svedoka da vam protivrei. Evo primera: P: Otili ste na posao 26. aprila 2013, tano? O: Tano. P: To je bio petak, zar ne? O: Da, bio je petak. P: Napustili ste kuu oko 9:00 asova? O: Da. P: Zatim ste otili na posao? O: Da. P: Stigli ste na posao oko 9:15 asova? O: Da. P: Kada ste stigli u vau prodavnicu otkljuali ste vrata, zar ne? O: Tano. P: Onda ste uli i zakljuali vrata? O: Da. P:Onda ste prebrojali novac na ruke? O: Da. P: Onda ste napunili police? O: Da. P: Onda ste otkljuali vrata, zar ne? O: Da. Postavljanje kratkih pitanja e obezbediti kratke odgovore i navii svedoka da se slae sa Vama. Ovo e zauzvrat omoguiti da se pria koju elite da ispria odvija logino i bez prekida. Dugaka pitanja e navesti
32

neprijateljski nastrojene svedoke protivne strane da zatrae razjanjenja i cepidlae, dovodei do gubitka kontrole nad svedokom i nad priom. Na primer: P: Stigli ste na posao u 9:15 asova, a zatim ste otkljuali vrata i brojali novac, zar ne? O: Ne. U ovom primeru nije jasno sa kojom tvrdnjom se svedok ne slae da li da je stigao u 9:15, odnosno da je tada otkljuao vrata, ili da je izbrojao novac. Advokat e u ovom primeru biti primoran da preformulie pitanje. Dakle, svedok je stekao kontrolu nad advokatom i prekinuo tok ispitivanja. (3) Koristite sugestivna pitanja Ovo je jedan od najefikasnijih alata za tok unakrsnog ispitivanja. Korienje sugestivnih pitanja moe naterati ak i svedoke protivne strane da se sloe sa Vama. Sugestivna pitanja su pitanja koja navode na odgovor. Obino, ali ne uvek, zahtevaju da svedok odgovori sa Da ili Ne. Sugestivna pitanja Vam daju kontrolu nad odgovorima, primoravajui svedoka da se sloi sa zakljukom koji pokuavate da napravite. Tako, na primer, kada pokuavate da pokaete da identifikacija od stane oevica ne moe biti pouzdana, ispitivanje moe da ide na sledei nain: P: Da li je tano da ste u noi 14. jula 2011. otili u Beograd Cafe? O: Da. P: I dok ste tamo bili, popili ste 5 aa votke, zar to nije istina? O: etiri ili pet. P: Ostali ste u Beograd Cafeu oko 45 minuta? O: Tako neto, mislim da je moda bilo malo due. P: Nakon to ste otili, hodali ste Bulevarom kralja Aleksandra? O: Da. P: Tokom etnje, videli ste da pljakaju banku? O: Da, dok sam prolazio. P: Banka je oko dva minuta hoda od Beograd Cafea, zar ne? O: Pretpostavljam da je tako. P: Vi tvrdite da ste videli gospodina Ivanova kako tada istrava iz banke? O: Da.
33

U ovom primeru, primena sugestivnih pitanja dovodi to toga da injenice potiu od advokata i svedok se vie ili manje slae sa tim injenicama. Kako je navedeno, to je skoro isto kao kada bi advokat mogao zaista da svedoi u predmetu. Upotreba kratkih, jasnih, sugestivnih pitanja takoe suava panju sudije na teoriju koju advokat postavlja u ovom sluaju da je oevidac bio previe pijan da bi izvrio pouzdanu identifikaciju. Obratite panju da advokat u ovom primeru nije pitao Bili ste previe pijani da pouzdano vidite pljaku i zapamtite ta ste videli, zar ne? Da je advokat postavio pitanje na taj nain, svedok se verovatno ne bi sloio i ponudio bi suprotno objanjenje ili pojanjenja. Ne postavljajte pitanja u unakrsnom ispitivanju koja zahtevaju od svedoka da objanjava. Po pravilu, ne koriste pitanja tokom unakrsnog ispitivanja koje poinju sa Ko, ta, Gde, Kada, Zato i Kako. Ako postavljate ovakva pitanja, predajete kontrolu nad formom i sadrajem odgovora svedoku protivne strane i dozvoljavate mu da objanjava. Dozvoliti svedoku protivne strane da objasni sebe ili svoje svedoenje skoro nikada nee pomoi. (4) Ne treba da budete iznenaeni odgovorom na Vaa pitanja Kada postavite pitanje u unakrsnom ispitivanju, treba da znate kakav e biti odgovor. Treba samo da postavljate pitanja za koje znate da e izmamiti odgovore koji pruaju podrku Vaoj teoriji sluaja ili mogu da osporite kredibilitet svedoka. Ovo uputstvo zahteva da se pripremite. Morate da znate ta je svedok ranije rekao itajui policijske izvetaje i voenjem sopstvene pretpretresne istrage. To e Vam omoguiti da predvidite odgovore svedoka na vaa pitanja i da donesete svesnu odluku o tome da li ete uopte postavljati pitanja. To e Vam takoe omoguiti da diskreditujete svedoka ukoliko prui drugaiji odgovor tokom unakrsnog ispitivanja nego to je dao policiji. (5) Sluajte odgovore Kao i tokom osnovnog ispitivanja, branioci koji ne sluaju svedoka rizikuju da deluju smeno ili nepaljivo. Oni takoe proputaju prilike, na primer, da ospore kredibilitet svedoka koji je upravo dao odgovor koji nije
34

u skladu sa prethodnom izjavom koju je dao. U redu je da koristite beleke tokom unakrsnog ispitivanja i da razmislite o tome ta e vae sledee pitanje biti. Ali morate da se fokusirate i na odgovore na vaa pitanja. Jedan od naina da se to uradi je da odravate kontakt oima sa svedokom, a ne da samo gledate u beleke. (6) Postavljajte pitanja koja svedok ne moe da porekne Postavljanje pitanja kojima se svedok primorava da se sloi sa Vama je jedan od najboljih naina da se kontrolie ishod unakrsnog ispitivanja. Da biste to uradili, proverite da li Vaa pitanja imaju smisla i da li su podrana svedoenjem koje je svedok upravo dao u direktnom ispitivanju. Pitanja mogu da se zasnivaju i na prethodnoj izjavi svedoka datoj policiji ili drugima. Ovde je primer kako da koristite takva pitanja da diskreditujete svedoka koji je otetio Va sluaj tokom direktnog ispitivanja konstatujui propuste koje je napravio u policiji. P: Razgovarali ste sa policijom nakon ovog incidenta, zar ne? O: Da. P: Odgovorili ste na njihova pitanja, zar ne? O: Tano. P: Bili ste potpuno iskreni prema njima? O: Da. P: Rekli ste im sve vane injenice? O: Da. P: Ali ipak ste propustili da im kaete da ste pili upravo pre nego to tvrdite da ste bili svedok pljake, zar ne? Ova pitanja ine da svedok izgleda loe, bez obzira kakav odgovor da. Na primer, ako porie da je bio potpuno iskren sa policijom, izgledae kao laov. Dakle, ako ne eli da pred sudijom izgleda kao laov, on e morati da odgovori Da na ovo pitanje. Takav svedok moe da odgovori na poslednje pitanje navodei da je u stvari rekao policiji da je pio, ali da policija to nije upisala u svom izvetaju. To je jo uvek dobar odgovor za branioca, jer on moe da dovede u pitanje kredibilitet i sposobnost policije zbog propusta da navedu tako vanu injenicu u svom izvetaju. Bez obzira na to kako svedok reaguje, rezultat e biti dobar za branioca.
35

Kao to je ve pomenuto, diskvalifikovati svedoka znai dovesti u pitanje njegov kredibilitet. Efikasno diskvalifikovanje svedoka protivne strane moe biti pogubno za sluaj tuilatva. Ali, pre nego to diskvalifikuje svedoka, branilac treba prvo da postavi pitanja koja izazivaju bilo koje svedoenje koje pogoduje njegovoj teoriji sluaja. Koristei poslednji primer, advokat treba prvo da postavi pitanja koja obezbeuju izjavu svedoka da je popio 4-5 aica votke. Tek nakon to je branilac obezbedio to priznanje od svedoka, treba da postavlja ova pitanja koja se odnose na to da li je svedok pokuao da sakrije injenicu da je pio od policije. Razlog za to je oigledan: svedok, koji verovatno ne eli da sarauje sa Vama od poetka, verovatno e biti jo manje kooperativan sa Vama nakon to implicirate da je hteo neto da sakrije. (7) Ne ponavljajte pitanja koja su ve postavljena svedoku tokom direktnog ispitivanja Mnogi branioci dovode svedoka u situaciju da ponovi iskaz koji je dao u direktnom ispitivanju sa idejom da e se nekako svedoenje raspasti ponavljanjem. To se gotovo nikada ne deava. Ako je svedoenje bilo loe za teoriju sluaja tokom direktnog ispitivanja, ponavljanje moe biti jo samo gore. (8) Znajte kada treba da se zaustavite Bez obzira koliko je dobro razmotreno i veto formulisano, svako pitanje u unakrsnom ispitivanju postavljeno svedoku protivne strane nosi sa sobom rizik da e odgovor dodatno otetiti va predmet. Ako ograniitite broj pitanja koja postavljate, ograniivate i taj rizik. Svako pitanje koje se postavlja treba da na neki nain podri vau teoriju sluaja. Tako, ako iskaz svedoka nije uopte otetio Vau teoriju sluaja, ne postavljajte pitanja o tome. Ne zaboravite da vam skoro sva unakrsna ispitivanja mogu doneti samo jedan ili dva boda u prilog vaoj teoriji sluaja. Ne pokuavajte da precenjujte i osvojite sluaj jednim unakrsnim ispitivanjem. To obino dovodi do svedoka koji daju odgovore koji tete vaem predmetu. Znajte svoj cilj pre nego to ponete sa unakrsnim ispitivanjem i prestanite sa ispitivanjem onda kada taj cilj ostvarite.
36

(9) Sauvajte Va argument za zavrnu re Veina advokata koji su radili unakrsna ispitivanja napravilo je greku ulaenjem u raspravu sa svedokom. Izbegavajte ovo. Gubite kontrolu nad svedocima kada raspravljate sa njima i gubite sposobnost da potvrde vae izjave. Jo gore, raspravljanje sa svedokom naruava Va kredibilitet pred veem, to Vas postavlja u isti nivo sa svedokom, a time ne izgledate nimalo bolje. Izgledaete kao da ste izgubili kontrolu nad situacijom. Izbegavajte da postavljate pitanja koja pokuavaju da primoraju svedoka da se sloi sa vaom teorijom sluaja. Time ih pozivate da se raspravljaju sa vama. Evo primera: P: Da li je tano da ste pili u noi 14. jula 2011? O: Da. P: A da li je tano da ste se napili? O: Ne, nisam bio pijan. P: Kako moete rei da niste bili pijani kada ste ranije rekli da ste popili 4-5 pia za 45 minuta? O: Imam puno prakse. (Svedok se smei sudiji, koji se smeje.) Osim toga, ja sam jeo. I to su bila mala pia. P: Ali, 4-5 pia bi uticalo na Vau sposobnost da precizno sagledate dogaaje, zar ne? O: Ne, uopte, mislio sam i video jasno te n oi. U ovoj razmeni, svedok je bolji od branioca. To je zato to branilac, osim to ignorie neke smernice navedene gore, pokuava i da navede svedoka da pristane na jedan od argumenata u prilog njegovoj teoriji sluaja da optueni nije opljakao banku i da je svedok pogreio kada je rekao da je video optuenog. Zakljuci koje advokat trai treba da se uvaju za zavrnu re. U ovom primeru, branilac verovatno nikada nee uspeti da dobije saglasnost od svedoka da je bio pijan. Dakle, umesto toga, branilac treba jednostavno da utvrdi na unakrsnom ispitivanju da je svedok popio 4-5 pia u roku od 45 minuta, neposredno pre pljake. Tokom svoje zavrne rei, branilac moe raspravljati da je svedok bio previe pijan da pravilno sagleda situaciju.
37

(10) Tehnike za teke svedoke Ako svedok odbija da odgovori na pitanje, ili eli da se raspravlja, moete pitati svedoka da li je razumeo pitanje. Zatim ponovite pitanje. Ako svedok i dalje nije odgovorio na pitanje, ili insistira na raspravi, pustite ga da zavri. Onda ga pitajte da li ima jo neto da doda. Zatim jo jednom ponovite pitanje. Ako svedok i dalje eli da se raspravlja, branilac moe pitati Koji deo mog pitanja ne razumete? Kao krajnja mera, moete traiti od sudije da naredi svedoku da odgovori na pitanje. I zapamtite da ukoliko je svedok suvie agresivan, sudija ili vee e to i primetiti, i verovatno e zakljuiti da svedok nije verodostojan. Ovo posebno vai ako ste strpljivo pokuavali da ga navedete da odgovori na vae pitanje.

C. Zakljuna razmatranja o unakrsnom ispitivanju

Kao i u svim drugim oblastima suenja od uvodne rei pa do zavrne rei, pokuajte da zaponete i zavrite unakrsno ispitivanje vanim stvarima. Ljudi najbolje pamte prvu i poslednju stvar koje su se desile. Svedoci e, kao i veina ljudi, verovatno razmiljati hronoloki. Takoe, oni e verovatno oekivati od Vas da ih pitate o dogaajima u hronolokom redosledu. Zato moete pitati svedoka protivne strane da povee dogaaje van hronolokog redosleda. Time to neete poeti unakrsno ispitivanje na poetku prie, moete iznenaditi svedoka i time ga razoruati. Ova tehnika takoe ini verovatnim da svedok protivne strane nee biti u stanju da predvidi Vaa pitanja. Takoe, moda nee biti svestan da ste uspostavili odreeni zakljuak sve dok se to ne desi. Meutim, ne bi trebalo da previe menjate redosled jer to moe da zbuni sudije. Moda ete eleti da neke svedoke napadnete na samom poetku i tako ih izbacite iz ravnotee. Ali, sa mnogim drugima, najbolje je da stvorite oseaj lane sigurnosti. Moete poeti Vae ispitivanje sa nekoliko lakih pitanja, a moete se ak i nasmeiti kada im postavljate pitanje. Svedok e se opustiti i biti nespreman. Tada se moete suoiti sa njim.
38

Prilikom planiranja unakrsnog ispitivanja, uvek pokuajte da proverite sposobnost svedoka da vidi, uje, mirie ili koristi bilo koja druga ula na kojima se zasniva njegovo svedoenje. Da li svedok pije ili se drogira? Ako je tako, to moe uticati na njegovu sposobnost da vidi i zapamti. Koliko je daleko svedok bio od mesta izvrenja radnje? Da li je bio mrak, a oblast nije bila dobro osvetljena? Kada diskvalifikujete svedoka zbog neusklaenosti sa prethodnom izjavom, prvo treba da dobijete od svedoka potvrdu svog iskaza. Zatim ga suoite sa prethodnom izjavom koja je u suprotnosti sa tim svedoenjem. Moda se ne moe tano setiti kad je on dao prethodnu nedoslednu izjavu, ali branilac bi trebalo da bude u stanju da ga navede da prizna da je dao prethodni iskaz. Zatim mu proitajte prethodnu nedoslednu izjavu. Sledi primer ove tehnike. Obratite panju kako branilac uspeva da navede svedoka da potvrdi svoje svedoenje na direktnom ispitivanju, onda ga podsea na prethodni iskaz, a zatim pravi zamku. P: U svom svedoenju na direktnom ispitivanju rekli ste da ste bili udaljeni 5 metara od mog klijenta tokom ubadanja, zar ne? O: Da. P: To svedoenje je bilo tano? O: Naravno. P: I zato to ste bili tako blizu, zato ste tako sigurni u svoju identifikaciju, zar ne? O: Da. P: Da li je tano da ste na dan pljake imali razgovor sa policijskom slubenicom Perievom? O: Ne seam se imena, ali da, razgovarao sam sa enom policajcem. P: I to je bilo ubrzo nakon pljake? O: Da. P: Ja u Vam pokazati izjavu svedoka koju je uzela slubenica Perieva, to je vae ime na vrhu izvetaja, zar ne? O: Da. P: I to je Va potpis na dnu? O: Da. P: Molim Vas da naglas proitate deo izjave koji je istaknut utom bojom. O: Stajao sam na udaljenosti oko 15 metara od mesta gde je ovek izboden. P: Nemam vie pitanja.
39

U ovom trenutku, branilac bi verovatno trebalo da prestane ili da promeni temu ispitivanja, ili ak da zavri unakrsno ispitivanje ovog svedoka. Branilac je izneo svoj zakljuak i u zavrnoj rei moe da tvrdi da je ovaj svedok nepouzdan. Branilac takoe moe tvrditi da je izjava svedoka koju je dao posle dogaaja mnogo pouzdanija, jer mu je pamenje bilo bolje odmah nakon dogaaja. Kada je svedok zakljuio sporazum o priznanju krivinog dela sa tuiocem u cilju smanjenja kazne u zamenu za saradnju sa tuiocem (sporazum o svedoenju okrivljenog ili osuenog), branilac to treba da istakne tokom unakrsnog ispitivanja. On tada moe tvrditi u zavrnoj rei da svedok nije bio u potpunosti iskren, jer je morao da svedoi ono to je tuilac eleo, a ne da govori istinu, da bi dobio povoljan sporazum o priznanju krivinog dela. Sledi primer: P: Gospodine Daniloviu, mogli ste da budete osueni za oruanu pljaku pre 2 meseca, zar ne? O: Da. P: I kao rezultat toga, mogli ste da budete osueni na 5 godina zatvora? O: Da. P: 5 godina je dug period, zar ne? O: Nije toliko dugo. P: Dovoljno dugo da biste napravili sporazum po kome je to vreme smanjeno na 3 godine, zar ne? O: Dogovorio sam se. P: U sklopu tog sporazuma, pristali ste da danas pred sudom kaete da je moj klijent, gospodin Lazarevski bio vercer droge, zar ne? O: Moj sporazum podrazumeva da u rei istinu o tome to znam o gospodinu Lazarevskom. P: I zbog vaeg dananjeg svedoenja dobiete 2 godine manje u zatvoru, zar ne? O: Da. Kako i kada unakrsno ispitati svedoka je vetina koja zahteva vreme i praksu da se razvije. Takoe je potrebna priprema. Svi branioci su pravili greke tokom unakrsnog ispitivanja. Ali, pratei ova uputstva, moete da minimizirate rizike i poveate anse za jaanje vae teorije sluaja.
40

7. DODATNO ISPITIVANJE
Dodatno ispitivanje znai postavljati svom svedoku pitanja nakon to je tuilac imao priliku da ga unakrsno ispita. U vezi sa dodatnim ispitivanjem trebalo bi imati na umu dva pravila. Prvo je pravilo koje treba da pratite u direktnom i unakrsnom ispitivanju postavljajte samo pitanja koja donose odgovore kojima jaate svoju teoriju sluaja. Dakle, ako tuilac u unakrsnom ispitivanju nije otetio vau teoriju sluaja, moete da odluite da neete obaviti dodatno ispitivanje i pustite svedoka da odstupi. S druge strane, ako je tuilac dobio odgovore koji oteuju vau teoriju sluaja, onda je verovatno pametno da uradite i dodatno ispitivanje kojim vraate kredibilitet svedoka ili razjanjavate svedoenje. Na primer, u sluaju krae smo koristili: P: Da li se seate da je na unakrsnom ispitivanju tuilac pitao da li je neto blokiralo Va pogled na dvojicu mukaraca koji su beali iz banke? O: Da. P: ta je bio Va odgovor? O: Da je svetlei znak blokirao moj pogled. P: Da li Vas je taj svetlei znak spreio da vidite koje boje majice ti ljudi nosili? O: Ne. P: Da li Vas je spreio da vidite da su oni imali oruje? O: Ne. U ovom primeru, branilac pokazuje da, iako je oevidac tokom unakrsnog ispitivanja priznao da je postojalo neto to je blokiralo njen pogled na pljakae, on je i dalje bio u stanju da vidi kljune detalje i zato je njegovo svedoenje dragoceno. Drugo pravilo dodatnog ispitivanja je postavljate samo pitanja koja se tiu onih pitanja koja su otvorena u unakrsnom ispitivanju. Sudije mogu da zahtevaju da ovo uradite kao vrstu formalnog pravila u njihovom sudu. Osnovni razlog za ovo pravilo jeste shvatanje da pitanja koja nisu razmatrana u toku unakrsnog ispitivanja obino nisu sporna, pa e tako sudija ili vee imati malo ili nimalo interesovanja za njih. Rizikujete da ih iziritirate ili da im dosaujete ako postavljate pitanja svedocima koji
41

imaju malo ili nimalo uticaja na ishod suenja. Meutim, kao i kod svih pravila, postoje izuzeci. Na primer, ako ste napravili previd i niste pitali neko vano pitanje u direktnom ispitivanju, a tuilac je to iskoristio tako to nije spomenuo to pitanje tokom unakrsnog ispitivanja, trebalo bi da pokuate da postavite svedoku takvo pitanje tokom dodatnog ispitivanja.

8. ZAVRNA RE
Zavrna re je poslednja ansa da branilac utie na sudiju ili vee. Iz tog razloga je vano da branilac predstavi svoje argumente na logian i upeatljiv nain, kao i da objasni sudiji zato dokazi podravaju presudu koju odbrana trai. Kao i za svaku drugu fazu suenja, i ova zahteva pripreme. Zaista, ako je branilac adekvatno pripremljen, treba da ima dobru predstavu o svojoj zavrnoj rei ak i pre nego to je suenje poelo. U stvari, da li je branilac formulisao zavrnu re pre suenja pa je znaajno modifikovao nakon to su dokazi na suenju izvedeni je osnovna provera adekvatne pripreme pre suenja. Uspeni branioci formuliu svoje zavrne rei pre suenja i samo ih neznatno modifikuju do kraja suenja. Suenja se obino ne odvijaju po planu, tako da su neka prilagoavanja sigurno neophodna pre zavrne rei. Ali, teorija sluaja i opti okvir zavrne rei treba da ostanu isti. Prilikom pripreme zavrne rei branilac e, ukoliko su se stvari dobro odigrale, ponoviti teme koje je prvi put postavio u uvodnoj rei. 1. Udica Iskoristite prvi minut ili dva u zavrnoj rei, kada imate punu panju sudije, da podsetite sudiju na Vau teoriju sluaja. Evo nekih primera: Zamena identiteta. Ovo je sluaj o svedoku koji nije mogao jasno da vidi ta se zaista desilo u noi 14. jula, a kao rezultat toga, prilikom prepoznavanja izabrao je nekoga ko je sada u opasnosti da ode u zatvor zbog zloina koji nije poinio.
42

Ili jo jedan nain da se izrazi ista teorija: Pogrean ovek. Koliko puta smo videli nekoga za koga smo mislili da ga znamo i mahnuli mu, da bismo tada shvatili da to nije ta osoba? Ali u ovom sluaju, svedok je pogreno mislila da je videla nekoga, ali je uinila vie nego da osramoti sebe: ona je optuila nevinu osobu. Ne gubite vreme zahvaljujui se sudiji ili veu. Prvih nekoliko minuta su zlatna prilika. Iskoristite ih. 2. Iznesite tvrdnje! Zavrna re je upravo to argument. Sudija ne eli da uje monotoni recital onoga to je svaki svedok rekao. On je to ve uo kada su svedoili. Svrha zavrne rei je da se isprepliu relevantna svedoenja svih svedoka i prihvaenih dokaza, kako bi se sudiji pokazalo da treba da poveruje u branioevu teoriju sluaja. Trebalo bi pomenuti ime svedoka kada istiete deo njegovog svedoenja koji je podrao Vau teoriju sluaja. Objasnite kako svi delovi svedoenja zajedno podravaju Vae shvatanje. Kao branilac, poto nemate teret dokazivanja, elite samo da pokaete kako se svedoenja svedoka nisu uklopila tako da podre teoriju sluaja tuilatva. Prema novom ZKP-u, to e zahtevati oslobaajuu presudu. To nije tako jako kao utvrivanje da optueni nije kriv, ali je esto jedino to branilac moe da uradi. Neki branioci imaju tendenciju da prave duge zavrne rei. Jedino to postiu je da se sudija uspava. A ako branilac i uspe da na kraju uspostavi dobar zakljuak, zbog napornog monologa, to e ostati neprimeeno. Osim ako je predmet sloen, zavrne rei u veini krivinih sluajeva ne bi trebalo da budu due od 45 minuta do jednog sata. Ovo zahteva da branilac pripremi svoju tezu tako da se odnosi na najvanije stavke. Nemojte zatrpati sudiju svim sitnim detaljima predmeta; rizikovaete da izgubite svoje najvanije argumente u moru nevanih injenica. Ponovite rei i teme koje ste koristili u svojoj uvodnoj rei. Ako je deo vae teorije pogrena identifikacija optuenog, rekli ste to u svojoj uvodnoj rei, a Vaa teorija je podrana dokazima, ponovite to u zavrnoj rei. Zaista,
43

moete ak i da podsetite sudiju da je to upravo ono to ste najavili da e dokazi pokazati u svojoj uvodnoj rei. Na primer: Kao to sam napomenuo u svojoj uvodnoj rei, ovo je sluaj pogrene identifikacije. Gospodin Zorki je rtva nemarnog rada policije, jer je oigledno da je izvrena nepouzdana identifikacija. Naalost, policija je bila vie zainteresovana da zatvori sluaj nego da utvrdi ta se desilo. U svojoj uvodnoj izjavi, izneli ste sudiji svoju teoriju. Sada je vreme da joj objasnite zato je Vaa teorija tana, obzirom na dokaze koji su se pojavili na suenju. Pozivanjem na odreeni iskaz i/ili dokaz, razvijte priu koja pokazuje da se teorija sluaja koju ste predstavili u svojoj uvodnoj rei pokazala kao tana u svetlu dokaza. To podrazumeva podseanje sudije ili vea na svedoenja i dokaze od strane razliitih svedoka koji potvruju Va stav. Zapamtite da niko ne eli da uje Vae lino miljenje. Vae lino miljenje nije dokaz. Sudija e doneti odluku na osnovu dokaza, a ne na osnovu Vaeg linog stava. 3. Koristite predmete Veina nas dobija informacije putem ula. Studije su pokazale da ljudi pamte dvostruko vie informacija ako ih saznaju kroz sluanje i gledanje, a ne samo kroz jedno od tih ula opaanja. Moete koristiti predmete koji su uneti kao dokazi na suenju, ili da kreirate neki za upotrebu u Vaoj zavrnoj rei. Koristite ih kao vizuelni dodatak Vaem usmenom izlaganju. Upotreba vizuelnih dokaza takoe prua dobrodolu pauzu za sudiju od stalnog sluanja branioca koji govori o sluaju. Ti dokazni materijali se mogu koristiti da pokau hronologiju dogaaja, spisak kljunih injenica, proraune koji pokazuju novane tokove ili druge stvari koje biste moda eleli da naglasite veu. Ako odluite da koristite vizuelne dokaze tokom zavrne rei, uverite se da ih niko ne vidi sve dok ne bude vreme da ih predstavite. Ako su vidljivi sudiji ili veu pre nego to ste ih razmotrili, skrenue panju od onoga to vi govorite. Drite ih pokrivene pre nego to ih koristite i vratite ih kada zavrite.
44

4. Koristite retorika pitanja Retoriko pitanje postoji kada neko postavi pitanje, ali ne oekuje odgovor. Odgovor je jasan sluaocu samim tim to je uo pitanje. Ove vrste pitanja mogu se koristiti da se istakne veliki propust u predmetu Vaeg protivnika. Sudija ne moe da odgovori na ova pitanja, ali tokom suenja branilac pokuava da usadi ovo u seanje sudije, tako da kada bude odluivao o sluaju, to e predstavljati problem. Sledi primer. Gde je oruje kojim je izvreno ubistvo? Ako je gospodin Jokovi zaista ubio Anu, kako tuilac tvrdi, zar ne bi policija pronala pitolj u njegovoj kui, njegovom autu, kod njega ili negde gde je on bio? Zapitajte se kako je mogue da tuilac nije predstavio nijednog svedoka koji je izjavio da je gospodin Jokovi bio u sobi sa Anom kada je ubijena? Od kada je biti u okolini krivinog dela postalo kanjivo? 5. Argumentujte svoje kljune tvrdnje Tuilac snosi teret dokazivanja, pa mora da dokae da njegova teorija dokazuje da je optueni kriv, a ne samo da objanjenje optuenog nema smisla. Ali, za branioca, obino je ubedljivije da pokaete da ste u pravu, a ne da tuilac nije uspeo da dokae svoj sluaj. Kada se koncentriete iskljuivo na slabosti druge strane, moete da napravite utisak da je Vaa strana slaba. Meutim, s obzirom na dostupne dokaze, to moe da bude jedina stvar koju branilac moe da uradi u odreenom sluaju. Tada treba istai da optueni ne mora da dokazuje nita i da je teret na tuilatvu da dokae krivicu. 6. Suoite se sa slabostima Nemojte misliti da moete izbei razmatranje slabih taaka u vaem sluaju tako to ih ignoriete; tuilac e sigurno ukazati na njih. Ako sami spomenete Vae slabosti, a ne ignoriete ih, stvarate utisak da ste potena osoba kojoj se moe verovati. Ako vee smatra da Vam se moe verovati, verovatno e biti spremniji da prihvate vau verziju dogaaja. Na primer:
45

Tano je da je gospodin Jasmin vozio automobil u kome su pronali drogu. Ali uli ste da Vam je rekao da je dareljiv ovek koji esto pozajmljuje svoj auto drugima. Droga je bila u prtljaniku automobila. Ko zna koliko dugo je bila tamo? Ljudi ne proveravaju svoje prtljanike pre nego to uu u auto. Neko drugi je mogao da je stavi tamo i zatim pozajmi auto od gospodina Jasmina da izvri isporuku. U meuvremenu, ta osoba je znala da ne moe biti uhvaena sa drogom. Zapamtite pravilo da ljudi pamte ono to uju prvo i poslednje. Ako Va predmet ima prednosti, ubacite objanjenje Vaih slabosti u sredinu zavrne rei. Kao i u svim ostalim aspektima suenja, u predstavljanju zavrne rei trebalo bi da pokuate da ponete i zavrite uverljivo. 7. Organizacija Zavrna re uglavnom sledi odreenu organizaciju, mada ovo moe da varira u zavisnosti od okolnosti. a) Teorija sluaja. b) Pitanje: ta se mora dokazati na osnovu vaeeg zakona da bi se osudio optueni. c) Va argument o tome ta se zaista dogodilo i dokazi koji podravaju Vau teoriju. Ovo treba da obuhvati iskaze svedoka, ukljuujui i priznanja od svedoka optube, dokazne materijale i pozivanje na zdrav razum i verovatnou. d) Objanjenje zato je sluaj druge strane slab. Ovo e ukljuiti napad na svedoenje svedoka tuilatva, i moguu upotrebu retorikih pitanja. Na poetku ovog dela Vaeg argumenta, razmislite da spomenete i slabosti u vaem sluaju. Zapamtite da je teret na tuiocu da dokae sluaj, a optueni ne mora nita da dokazuje. e) Razgovarajte o teretu dokazivanja i kako tuilatvo nije uspelo da ga ispuni. Na primer, u gore navedenom sluaju droge, istaknite da je tuilatvo po zakonu moralo da dokae da je optueni svesno posedovao drogu, a to nije uinilo.
46

f) Traite presudu koju elite. Tuilac e traiti da optueni bude oglaen krivim po svim takama optunice. Branilac moe traiti presudu po kojoj se oslobaa krivice po svim takama optunice. Meutim, branilac ima i druge opcije. On moe da trai oslobaajuu presudu samo za ozbiljne optube, ili moda osuujuu presudu za lake krivino delo od onog koje mu se stavlja na teret. Na primer, to se moe desiti u sluaju kada je jasno da je optueni ubio rtvu, ali optueni tvrdi da to nije uinio namerno, ve kao posledica emocija kada je uhvatio rtvu sa suprugom optuenog. 8. Poslednja razmiljanja Zavrna re je poslednja ansa da se obratite sudu. Ostavite vreme da pripremite jasno, koncizno i razumno izlaganje, to moe napraviti razliku izmeu pobede ili poraza.

9. ZAKLJUAK
Smernice u ovom priruniku su opte i treba da se prilagode svakom pojedinanom sluaju. Klju uspeha je u pripremi, vebanju i kreativnosti. Probajte neto novo na svakom suenju. Na primer, elektronska sredstva nude mogunost da se istakne iskaz i objasne dokazi ako e vam sudija dozvoliti da ih koristite za vreme suenja. I ne zaboravite da ponekad ne rei nita predstavlja najbolji oblik zastupanja znati kada da prestanete da priate i sednete. Ali, ako imate jake argumente, potrudite se da zaponete i zavrite sa njima, ubacujui slabije take u sredini. Novi ZKP prua ansu onima koji ele da naue kako da ga koriste. elim Vam u tome puno sree i uspeha.

47