Bata sljezove boje

Dragi moj Zijo (Zijo Dizdarevi)

Epistolarna forma. Pripoveda zna da pismo nee stii svom adresantu, ali se tei time da e ga proitati bar onaj oji voli nji! oboji"u. #luvo je doba noi i pripoveda razmilja o zlatnoj pauini i srebrnoj magli prijateljevi! pria i o stranom raju oji ga je zadesio u $asenov"u. %ea se a o su ne ada tugovali nad &or inom sudbinom i zamiljali pras ozorje u ojem ga odvode pustim uli"ama #ranade. Pripoveda je nedavno bio u #ranadi i pitao se na oju stranu su ga odveli. 'a(e da e mu ispriati zlatnu baj u o ljudima. )jeno su mu seme posejali u sr"e jo u detinjstvu i ono bez prestan a nie, "veta i obnavlja se. Jutra plavog sljeza Bata sljezove boje Pripovedaev deda je razli ovao svega etiri osnovne boje. %va e godine, u jedno od najprijatniji! doba godine, u bati raj pripovedaeve ue bi se ras"vetao "rni sljez. Deda bi jedne godine govorio da je plav, druge godine da je "rven. %a ro*a om %avom Damjanoviem deda se raspravljao o o toga da li je lisi"a "rvena ili (uta. 'ada je pripoveda iao u prvi razred osnovne ole, uitelji"a im je priala o vu u. Pitala i! je oje je vu boje. Pripoveda je ao iz topa ispalio da je vu zelene boje i da mu je to re ao djed. +itelji"a ga povue za u!o. %ledeeg dana deda je otiao u olu, vi ao je na uitelji"u zbog ega se ona raspla ala, a de"a taj dan nisu imala nastavu. Deda je zbog toga sedam dana odle(ao u ,sres oj buvari-. Pripoveda ni dan danas ne zna oje je boje sljez.

 udesna sprava Djed .ade se plaio ne samo razni! (ivotinja, nego je zazirao i od mnogi! maina. Prema satu je imao posebno stra!opotovanje. + nji!ovoj ui ni ad ni o nije imao sat, niti je znao a o da po njemu ita vreme. Pripovedaev stri" )id(o se pravio da zna u sat ad se vratio sa %oluns og fornta, ali se asnije ispostavilo da ume samo poneto o o male azalj e. /d pobratima i prijatelja Petra a djed je za jedan 0i!oljdan dobio izlizan d(epni sat. 1aj sat je asnije bio za ljuan u djedov sandu . )ije ga dao pripovedau a ni ada je on jednog dana doao iz ole, epurei se da zna gledati u sat. %ledee godine na 0i!oljdan, nji!ovu slavu, Petra nije doao ia o ni ada nije proputao taj dan. Deda ga je bezuspeno tra(io. )aposlet u je izvadio sat iz sandu a i dao ga unu u da ga navije. Poto je sat u"ao, deda je za ljuio da je i Petra (iv. Ti si konj + pripovedaevoj ui sva i lan familije je imao svoje goste. %tri"u )id(i su dolazili srps i dobrovolj"i, ameri i rudari i ne a vi dosadni glagoljiv"i oji su ganjali politi u. 0amu su obilazile ume, prije, tet e, ujne... Pripovedaa su najvie privlaili gosti djeda .ade. 0e*u njima je bio austrijs i penzionisani feljbaba Vuk Raeta, stari lopov Sava i dosta osmati! starina. )ajre*i dedov gost je bio samard(ija Petrak. /n je uve dolazio na 0i!oljdan, nji!ovu slavu. 2im bi doao, prvo se raspitivao za onje. Za (ene i nji!ovo zdravlje Petra se ni ad nije raspitivao. Za njega ao da one nisu postojale. %amard(ija govori dedi da samo dobar ove mo(e liiti na onja. 'a(e da od jednog domaina ima onj oji lii na djeda .adu. Djed se ljuti, a Petra mu objanjava zato voli onje. 0nogo godina asnije pripoveda je, setivi se ovog nji!ovog razgovora, pitao dedu da li on lii na onja. Deda se zaudio tom pitanju, a onda se dosetio zato ga on to pita, zagonetno se nasmeio i pre orio ga da ne bi trebalo da prislu uje razgovore odrasli!.

 Po od na mjese! Pripovedau je te pet godina, a svet o o njega se ve poeo zatvarati i stezati. %a svi! strana niu zabrane. 'ada je samard(ija Petra u gostima, onda je pripovedau tota bilo dozvoljeno. $edne veeri mu je palo na pamet da bi mo(da mogao do!vatiti mese". 'ada se u nji!ovoj ui pe la ra ija i ada su pred azanom ostali samo deda i Petra , pripoveda je prislu ivao nji!ov razgovor. +pitao je djeda da li bi se mese" mogao do!vatiti grabljama. Petra mu a(e da bi to trebalo probati. /n se sea a o je u detinjstvu renuo za mese"om, a ota" ga je zbog toga istu ao. 'a(e pripovedau da donese grablje pa e nji! dvoji"a renuti zajedno u po!od na mese". +s oro sti(u na uzbrdi"u, ali mese" im izmie. Petra je teio dea a. 1e veeri pripoveda je zaspao na dedinim ru ama. 3elu no je bulaznio, vrtio se i budio brata. Deda je grdio Petra a i ,njegov benasti, onjs i mjese"-. 0aj a je umila dea a ledenom vodom, a ad to nije pomoglo, priila mu je dve4tri uz obraze pa se privio i slat o zaspao. %ledeeg dana nisu spominjali taj doga*aj. "lin poto#ar Po pripovedaevim potplanins im selima ima tajnoviti! mesta o o oji! se pletu raznorazne prie pune strave, vezane za no, smrt, neiste sile i gubljenje due. %asvim izdvojeni stoje seos i mlinovi potoari. 1amo su ljudi ostavljali grafite, razne du!ovite i s aredne sli e. Potetljive mu ar"e su u pripovedaevom raju zvali mlinarima. %ve ove novotarije djed .ade nije primeivao. 0lin je za njega bio malo svetilite. 'ada je umrla njegova (ena 0ili"a, nalazio je sebi razne poslove podalje od ue da ljudima ne bude pred oima. )a taj nain je rio svoju tugu. 1i! dana je odlazio u mlin da tuguje. )jegov ro*a ,brat %ava- je po selu preneo neslanu priu a o djed .ade u mlinu po itav dan moli bogu i metanie. Pripoveda je sa djedom esto odlazio u mlin, a tamo su i noivali. 'ada se od nji! u slu(bu najmio Veliki Jovo, poela je da
3

se ispreda i veli a pria o o nji!ovog mlina. 1a pria je naposlet u stigla i do djedovi! uiju. Prialo se da se $ovo u mlinu sastaje sa devoj ama. Za djeda je mlin bio svetinja pa je ta pria je za njega bila svetogr*e. Djed odlazi u svoj sobia , a od njega se uvlai i pripoveda, gnezdei se iza djedovi! le*a. %tara" zaboravlja na sve brige i sve je u redu do je dea tu da mu greje le*a. $onjska ikona 5 onopisa" je mese"ima selja"ima za male pare sli ao i one sveta"a. )ajee je sli ao sv )i olu, zatitni a svi! putni a. )jega je obino pravio po svom li u. Za ljubav svoji! selja i! muterija je bradonja esto odstupao od utvr*eni! "r veni! anona. )ajte(e mu je bilo nasli ati i onu sv 6or*a. $edne godine o 0i!oljdanu od pripovedaa su u gostima bili sli ar bradonja, samard(ija Petra i djedov ro*a %ava, ne adanji poznati lopov iz &i e. /stali su a i trei dan. %li ar odlazi od pojate (staje) i tamo sli a. Djed, snebivajui se, odlazi da vidi ta radi. /n je sli ao onja, a djed je potiten zbog toga i udi se a o mo(e sli ati onja istom ru om ojom sli a i sve"e. Petra moli bradonju da mu po loni tu sli u. %li ar objanjava djedu da s i"ira onja a o bi mogao nasli ati 6ur*a a o jae. Djed se udi a o 6ur*e mo(e ja!ati na njegovoj bangavoj obili 0imi. /d toga dana djed je zamrzio nji!ovu staru obilu i grdio je Petra a za ojeg je govorio da nosi onjs u i onu. Rade s Brdara % oro sva e godine u prolee u pripovedaevu uu bi dolazio novi najamni . / o izbora i tra(enja najamni a u nji!ovoj ui brinuli su se djed i stri" )id(o. Djedova re je bila presudna. Poslednji najamni ojeg je djed primio protiv strieve volje bio je .ade s 7rdara. /n je u nji!ovu uu upao jednog dana o o podne, be(ei pred pljus om.

Djed ga je zavoleo. Primetio je da ne zna nijednu molitvu i da se ne zna pre rstiti pa je odluio da ga uputi u veru. / o 6ur*evdana .ade odlazi od nji!, a djed sledee nedelje primeti da mu nedostaje pribor za brijanje i posmrtna svea oju je sam pripremio. "arijana % prolea je stri" )id(o pevao pesmu o 0arijani, zbog ega je strina bila nesrena. Djed je to primetio i odluio da se posavetuje sa %avom. /n a(e da je u &i"i bila ne a 0arijana, !ajdu i jata . Djed ga ori jer se )id(o tada nije bio rodio. 1i! dana u nji!ovu uu dolazi bradati i onopisa" i prosja invalid Stanko Veseli!a. %ledee noi o(edrebila im se obila, a 8eseli"a predla(e da obili"i daju ime 0arijana. )id(o posle toga vie ni ad nije pevao pesmu o 0arijani. Sveti Rade %opovski 'ada je stri" )id(o od ue, s itni"e ne dolaze u nji!ovu uu. %tri" i! ne trpi zato to je i sam ro*ena lutali"a. $ednom se u nji!ovoj ui na upio itav bulju razni! s itni"a. %tri" )id(o je tada bio u 7anatu da se na*e pri berbi u uruza. Pripovedaa je drutvo poslalo po ra iju, a za nagradu se mogao smestiti me*u goste i sluati nji!ove razgovore. %vi su pili i galamili, a bradati sli ar je sli ao. 'ada je zavrio svoj rad, ostali naga*aju a av je to sveta". Pripoveda se doseti i a(e da je to *ed .ade. Djed je sa praznovernom stravom zurio u sli u, ne usu*ujui se da je dota ne. Dru(ina se smeje i proglaava djeda lopovs im sve"em. Djed .ade donosi ra iju oja je bila spremljena za po oj njegove due i svi je zajedno popiju. "u#enik Sava .adnja pripovet e se deava ne oli o dana poto je i onopisa" nasli ao djeda .adu ao svetitelja. %ava dolazi na nji!ovo gumno gde su bili bradonja i samard(ija. /d bradonje tra(i da mu po loni .adinu
5

sli u, ali da to .ade ne sazna. /dluio je da svog zatitni a sv $ovana da svom najmla*em sinu, a da on uzme .adu za svog svetitelja. 1e veeri %ava se ispovedao i poveravao svom duevnom i linom sve"u. Dva dana asnije u djedovom omilu u iz ue ,9meri an"a%aze &gar#ine u radena je sli a ameri og predsedni a 8ilsona. Po selu se ubrzo proulo o ovoj neobinoj ra*i. :andarmi su se ti! dana raspitivali o bradonji i njegovim ,falinim- i onama. Doli su naposlet u do %avine ue gde su u srebrnom o viru 8ilsonove sli e nali sv .adu &opovs og. %ava je zavrio u tvr*avi. Po selu se prialo da on nije samo u rao, ve i uvredio ameri og predsedni a 8ilsona. %ava se posle mese" dana vratio ui. Priao je djedu .adi da se nije odre ao svog sve"a ia o su od njega to tra(ili. Dane Drmoga'a ( Davno, do je djed .ade mom ovao po &i"i, imao je nerazdvojnog prijatelja Danu Desni!u. 5z .ade je zraila dea a prostodunost, a Dane je bio najsiromaniji moma u selu. Zajedno su obilazili o o iste devoj e, uvene Draginje $e#e. /na je izala na glas ao ne a vrsta !ajdu og povereni a pre o ojeg su oplja ani selja"i sa !ajdu"ima !vatali vezu i dogovarali se o ot upu za po radenu marvu. $edne nedelje dvoji"a amarata su se uputili njoj. Devoj"i se vie svi*ao .ade. 5stog tog prolea iz nji!ovog raja se u 7osnu odselilo deseta porodi"a. /tila je i .adina rodbina i amarati su se zauve rastali. (( Prolo je mnogo godina. $ednog jesenjeg popodneva od nji! dolazi Dane Desni"a. 7io je rupna, rumena ljudina, sva zarasla u prosedu osu. )a zatilj u je nosio li u apu. Djed ga nije odma! prepoznao, ali ada mu je spomenuo Draginju 'einu, odma! se
6

dosetio. /ni zapla ae i izljubie se. Dane pria djedu da se Draginja udala za (andara. Propila se, a mu( je nije putao iz ue i tu ao ju je. +brzo je i umrla. Do je bio u nji!ovoj ui, Dane je pronalazio avgu gde god bi se pojavio. Proulo se da je njegov nadima Drmogaa. 8idei da od djeda nema ni a ve vajde i da ni ad nee biti od njega buntovni , Drmogaa se sve ee poeo obraati pripovedau. Dea ga je podseao na .adu iz moma i! dana. 8odio ga je sa sobom u s itnju, a ostala de"a su ga poela gledati sa potovanjem. $ednom se potu ao sa (andarima u afani, a im je oteo pu e i ba"io i! u bunar. 1oga dana asno je doao od nji!, a ujutro je rano otiao. Posle par dana u pripovedaevu uu dolaze (andari i pripovedaa ispituju o Dani. %ledee noi on je sanjao strane snove i bun"ao je. /dle(ao je par dana, bled ao rpa. 'ad je ozdravio, veseo jesenji vetar ga je zvao da se po*e ne ud. 7io je la i slobodan, a za njim je iao njegov veli i prijatelj i pobratim. Pratio ga je u ora i nije trebalo da se obazire jer je on verno jezdio za pripovedaevim petama. Slijepi konj #azdins e ue u pripovedaevom raju su bile uvene po svojim njivama, umi i sto"i. 7ilo je ua oje su u porodi"i imale ne og budalaa, znanog sva om detetu u selu, pa je on postajao poznatiji i od same svoje ue i njenog bogatstva. 5 pripovedaeva ua je imala pone u znamenitost. )ajstarija oje se sea iz detinjstva je bio jedan slepi stari onj. Poslednje godine Prvog svets og rata ovaj najstariji onj ojeg su imali je oteran u vojnu omoru. 1o je bio zna da je dr(ava pala na najni(e grane. 8e pred zimu ga je vratio jedan selja bez ru e, onjs og imena Ze an. /n im je re ao da je dorat u ratu oslepio. Djedu je onja bilo (ao. %tri" )id(o se ljutio to dr(e staru ljusinu, ali djed se od onja nije !teo odvojiti. 'ada je Petra doao na 0i!oljdan, bavili su se samo tim onjem. 1amo u tali su i sofru postavili, a pozvali su i Ze ana. )aizmen"e su pevali, pla ali, ljubili dorata, sve do nisu pozaspali u senu pod jaslama. )e i od gostiju su bili uvre*eni
7

to je djed vie pa(nje po lanjao onju nego njima. 'onj je postao poznat a i van sela. $edne letnje veeri onj je nestao sa obli(njeg panja a. Djed ga je uzalud tra(io i a se razboleo. %talno je oslu ivao ne bi li uo njegovo rzanje. 1e zime djed se neopazi"e ugasio. Pripoveda je toga dana bio u oli, a ada se vratio, zate ao je izga(eno dvorite puno ljudi. Djed je le(ao nasred veli e sobe i ao da je jo uve neto napeto oslu ivao. %amo je pripoveda znao ta on e a i ta bi ga moglo probuditi. Svak svoju pjesmu + (andarmerijs oj stani"i, uvr! stola je sedeo br ati omandir "uni)aba, rodom iz &i e, zdesna je bio kaplar Jovo, a sleva (andar *uraji!a Raula. + tim rajevima uz bosans o4li u grani"u bio je obiaj da sva og lopova pazarnim danom javno proteraju roz varo. 1om prili om lopov mora narodu da objavljuje zato ga gone u zatvor, a (andari se uve pobrinu da ta objava bude to aljivija. /va troji"a treba da sastave pesmu za Petra Doena, oji je u rao devoja u opremu. + pomo zovu *uru Paji'a, oji je ve trei dan le(ao u podrumu stani"e. /sumnjien je da je u predizbornoj gu(vi spevao pesmu protiv vladine partije. /n po uava da im pomogne, ali sva a pesma ispadne sprdnja na nji!ov raun. 'a(e im da ne mo(e sastaviti pesmu jer je Doen sa njegove strane, a (andari su na drugoj strani i on samo o njima mo(e pevati. Dani !rvenog sljeza Dje#ak sa tavana Prolaze godine, a u pripovedau ni a o da ostari seanje na jedan senovit, bogat tavan pun tiine, iznena*enja i tajni. 5za pripovedaa se nalazi selo ;aani, ua njegovog uja a i njegove godine izme*u sedme i dvanaeste. /n i njegov ro*a su ot rili tavan uja ove ue. #odinama ga je istra(ivao, a <=>?. neprijateljs i bombarder je prepolovio uja ovu uu. Pola sata asnije pripoveda je stajao u
8

dvoritu i zurio u ostat e svoga tavana oji ga je i sad privlaio. )jegov pametni i trezveni ro*a mitraljezom je reetao u susret avionu oji je ponovo dolazio. Posljednji kalajd)ija %tari alajd(ija "uli', (iva!an 3iganin je pre o pedeset godina obilazio sela i alajisao ba arno posu*e. 2esto je svraao od pripovedaevog uma Ro)ljike. 1amo bi ostajao i po tri dana do se dobro ne bi ispriali. 0uli je ne a o izvu ao (ivu glavu iz Drugog svets og rata, ali se odjednom naao u tu*em i nepoznatom svetu. 7a arnog posu*a vie nije bilo pa je on za preduzee ,/tpad- poeo da sa uplja staro gvo(*e. 5mao je onja ojem je, po neijem nagovoru, dao ime +ragan, a njega samog su us oro prozvali /tpadni . Zazirao je od toga da se sa svojim novim zanimanjem i opremom pojavi pred .o(lji om, ali jednom se i to moralo dogoditi. 'ada je doao u njegovu uu, .o(lji a mu govori da se seli u 7anat. ;teo je 0uliu prodati jednu zaostalu granatu. Posva*aju se o o njene "ene. .azljuen .o(lji a na silu ugura granatu 0uliu na ola. 'alajd(ija je osetio da ovo me*u njima po prvi put nije ala. #ranatom je tresnuo o pod, a grmljavina e splozije je dugo odzvanjala brdovitim rajem ispred #rmea. +plaeni +ragan, oji je ne im udom ostao (iv, po as ao je deseta metara niz drum, prevrnuo ola i e ao da ne o do*e po njega. Su+enje )apolju je mirisala jesen <=><, a oni su u prostranoj selja oj sobi sasluavali Panteliju Voki'a, omalenog br i"u iz obli(njeg sela. /ptu(en je da je napastvovao babu Trivunu i njenu sna u ,n+u. /ne su ga zvale da im pomogne o o peenja ra ije. /n to ne priznaje, ali naposlet u a(e da su se on i 9n*a napili te da je mogue da je izme*u nji! neto bilo. Dobri momak Vasilije

%elja je galamio na sinov"a da sa rije ravu jer se plaio da e je vojni"i oteti. 1ri naoru(ana ove a dolaze u nji!ovom prav"u. 5ntendant se od selja a raspituje za ov"e. %elja potvr*uje njegovu opas u da su i! sigurno vojs e po upile. 8ojni mu govori da mora dati ravu jer trista vojni a gladuje. %elja se u mestu o amenio, nudi intendantu (ofi"ir oji vodi nadzor i stara se o plaanju i snabdevanju trupa) 8asilija umesto rave. 7osonogi 8asilije odlazi sa vojni"ima. 'omesar je mislio da je intendant pijan ada je uo za ovu trampu. Storuki selja#ak +oi same )ove godine <=>>, prili om partizans og napada na 7anja &u u pripoveda se naao me*u intendantima. %usreu se sa selja om oji je renuo u plja u. Pripoveda ga brani od druge dvoji"e. %elja mu se poverava. 'a(e da se ogolelo i obosilo. @to nije pojela sirotinja, to je oteo duman. %elja se plai da ne nabasa na Prvu ili Drugu etu udarnog bataljona jer mu je u jednoj sin, a u drugoj sinova", pa bi i! osramotio. 'a(e mu da selja itav rat iznese na svojim le*ima, a ad sve bude gotovo, opet po selja u udare upravo ta vi ao to su ovi intendanti. Bra'a 8od partizana 'rajini a se u d(amiji tue sa ustaama. 0i anov brat Jova se prepu"ava sa grupom ustaa oji ga ga*aju roz prozor jedne prizemni"e. :edan je. )jegov brat se tue negde iza d(amije. /n prepoznaje njegov glas oji ga doziva i moli da ne dozvoli da ga ustae (ivog odnesu. $ova ne (eli da mu pomogne. "ikan ipa uspeva da pobegne i dopuzi do bratovljevog s lonita. 'a(e mu da je uspeo da se izvue i bez njegove pomoi, a $ova mu odgovara da je on bez njegove pomoi uspeo da pogine. %puta pogled na bratove bose noge i a(e mu da uzme njegove "ipele jer njemu vie nee biti potrebne. 0i an izuva brata, a u uglovima oiju su mu svetlu"ale dve strane ledene suze.

10

 Bombai pred muzejom 'rajini"i po uavaju da prodru u grad, ali sva a zgrada u "entru grada se pretvorila u usta i bun er. /dluuju da zovu bombae a o bi i! isterali. 'omandant po uava da omandiru iznese plan a "ije, ali on ne zna ta je medresa (muslimans a vers a ola), muzej, lapidarijum (muzej ameni! spomeni a iz davnine). /n opet vojni u mora da po azuje a o se pali ibi"a jer on ni ada nije ibi"om palio vatru. Plavi lon#i'i @esta raji a brigada ree prema 8rbasu, vodi Aladnoj. /va brigada je bila najbolja u defanzivi. 7ili su od svoji! ua i ada bi i! napali, oni nisu imali uda be(ati, ve su branili svoje ue. Peraji"i #rme iz daljine lii na plavi loni. 0nogi bor"i su dezertirali i renuli nazad put #rmea. /stali uju zvu borbe i s!vataju da su nji!ovi odbegli bor"i upali u zasedu. Relejna stani!a 2im se negde uspostavi relejna stani"a, partizans a pota, to je najbolji zna da se uvruje oslobo*ena teritorija. 'omandir stani"e najbli(e #rmeu je epavi Duan. 5mao je dva urira, petnaestogodinjeg *uraji!u i trinaestogodinjeg "ilorada. 6edo dolazi da se raspita za svog unu a "iloa. Dea im ita pismo oje je napisao *uro (on je pisao veinu pisama). Djed plae i a(e da ide za unu om na 8rbas jer ga sr"e tamo vue. "ilo %isa! 8e nedeljama brigada se nosi sa premonim neprijateljem oji je zapeo da oisti teritoriju od partizans i! snaga. $edna baba od intendanta stalno tra(i afu. 0ilo mu govori da se njoj pre o pisama udvarao sam )apoleon.
11

Zajedno sa %ajom gleda !an u dolini. Prisea se a o su se zimi igrali (mur e o o a"a u ostavi. Sajan mu a(e da je sve ao da su ti isti ne adanji dea"i, samo da nije one "rne o e oja je prema njima uperila svoj gvozdeni ljun (top).

-rasi 8atreni ii"a, lan 8r!ovnog taba putuje na le*ima duranog bosans og onji a pre o sne(ne visoravni srednje 7osne. %mrznut sneg je posut polomljenim ora!ovim lupinama. /n se udi o je pojeo toli e ora!e. + izvetaju o padu Prnjavora je stajalo da su zaplenjena dva vagona ora!a. /dma! je nare*eno da se poalju partizans im bolni"ama. /n se plai da su 'rajini"i u rali te ora!e. Pria sa 'rajini om oji mu govori oli o oni vole ora!e, pogotovo zimi. %ea se ada i! je u detinjstvu dobijao na po lon. Pria mu a o su osvojili te ora!e. 0orao je ubiti usta og mitraljes"a. 'ada je doao u njegovo s lonite, video je o o njega rasute ljus e. 'a(e da mu ga je mrtvog bilo (ao jer je i on doao da i! se najede. $oliko je sati. 'raji a divizija ide od 9ran*elov"a a 7eogradu. 0e*u njima je i desetar (lija. /n gun*a jer mu je stao sat oji je pre par dana dobio od omandira ete. 1o mu je bio prvi sat u (ivotu i nije se oseao usamljen noima ada bi pogledao u njegove azalj e. %vima je stalno objavljivao oli o ima sati. /n budi vodni a Boriu oji mu govori da je sat stao zato to ga nije navio. Poto nije znao oli o ima sati on vie i pita @vabu da li zna oje je vreme. 1ada je nastao pa ao. +jutro je drum bio zatrpan leevima. 'ada je 5lija doao sebi, zau*eno i obradovano je za ljuio da sat jo uve radi upr os lani"i u ojoj su bili.

12

 /e tra)i Jazbe!a 7irta "arko Beni' je godinama (iveo ti!o i ni ome nije bio na smetnji. %ve poslove u birtiji o o oji! je trebalo podvi nuti, obavljala je njegova tet a "arta. )i sam rat nije doneo naroiti! promena u sva odnevni (ivot rme. $ednog proletnjeg dana druge ratne godine vest da su na partizans u teritoriju prebegli ne i piloti i me!aniari s dva aviona, unela je veli i nemir. +s oro se ulo i da se jedan od pilota, .udi 2ajave", ranjen, prinudno spustio na etni u teritoriju, da je tu u!vaen i predat vlastima, a njegov ma!aniar $azbe" je uma ao poteri i sa rio se negde u blizini. 7irta je odlui da ga na*e, to je i uinio, predavi ga potom vlastima. /e ivao je slavu zbog ovog svog (ivotnog podviga, ali doe ala ga je samo tiina. 'ad se ulo da je $azbe" streljan, 0ar ova birtija je jo vie opustila. +laza partizana u varo do(iveo je ao sma sveta. %ledeeg dana su ga odveli i sve je bilo ao to je oe ivao, ao one veeri ada se prvi put pojavio posle !vatanja $azbe"aB zamu li ljudi su se razmi"ali da mu naine mesta, tiina pred njim je rasla, a on je oraao oduzetim nogama ni u ta. ,rtiljera! "arko "edi' 8e ne oli o dana radio r lja da je 7erlin pao i )ema a apitulirala. + bosans om trouglu te se razma!ivala bit a. / o artiljer"a 0ar a 0edia, oji je ne im udom ovamo dospeo iz uvene @este li e divizije, nadovezala se ne a va stara 0usliman a i raspituje se za sina. Pita ga da li e pu"ati na njenog Dedu. /n joj odgovara da e pu"ati u ta mu narede. #ovori drugovima da je 0usliman a ista njegova maj a ,n+a. +stae su je zapalile u tali jer je tra(ila da je puste tamo gde je le(ala njena 0r ulja. 0usliman a 0ar u daje rompir i moli ga da pu"a u vodu ispred njenog Dede, samo da ga uplai. %tari"a je ranjena, a 0ar o joj poma(e, govorei da ju je to njen Dedo do!vatio gelerom. 0aj a grdi sina, a on je oseao da ga mora
13

braniti. #ovori a o je njegova maj a njemu znala antrati i da je morao pone ad izmeriti vilama pre o le*a ia o mu je bila ro*ena maj a. /a rampi )a samom podno(ju planine postavljena je ja a drvena rampa. 'omandir Pantelija 0ini' zaustavlja putni e i pregleda legitima"ije. Dolaze ola puna (ens e eljadi, a oija je bradat i speen selja . 1o je 0ar ov um Petar ojeg dugo nije video. /boji"a se razdragano grle, ali Pantelija mu ipa tra(i legitima"iju. 'a(e da su ta vi propisi i da ga mora legitimisati ia o ga poznaje i voli. %elja je rastu(en, ali naposlet u ipa daje legitima"iju i prelazi rampu. Doga+aj u mili!iji + an"elariju omandira mili"ije upala je "rna Savka, seos a luda, na ru ama nosei jednogodinje dete, oje ostavlja njemu uz galamu da nee da vodi brigu o detetu. 'omandir dete daje onjo radi"i Vidaku da ga na!rani. /n detetu daje ime 8as rsije, !rani ga i pria sa njim. +vee se luda %av a vraa i opet uz galamu im uzima dete. 'omandiru i 8ida u je (ao to ga je uzela i mole je da pone ad svrati. Treba nalo)iti vatru Pripoveda me*u bregovima, na jednoj zaravni susree iu oji mu a(e da tra(i dea a. Pria mu da su u ratu tuda vodili itavu olonu de"e, izbegli"e i siroad iz jednog doma na slobodnoj partizans oj teritoriji. $ednog plavuana je triput vraao u olonu i opet mu se negde sa rio. %ada je doao da ga potra(i. Pripoveda po uava da mu objasni da su ti dea"i danas odrasli ljudi jer je prolo pre o dvadeset godina. %tari a(e da je sam, a ima stani i penziji"u pa bi dea u bilo dobro sa njim. %r"e mu je ostalo za onim plavim dea om. Doseti se

14

da bi uvee trebalo nalo(iti vatru i ne o od njegovi! dea a e sigurno doi, jer su svi promrzli, pa e i! vatra privui. Potopljeno detinjstvo Dijalog izme*u ne adanjeg dea a i sadanjeg star"a. Pre mnogo godina jedan mali putni se na toj uzvii"i oprostio od rodnog mesta. %ad se tim istim ispranim i obruenim drumom, oji vie ni uda ne vodi, jedan prosed ove po uava vratiti detinjstvu, zaviaju i uspomenama. )e adanji dea apue putni u da je bolje to vie ne mogu videti a o sve to izgleda danas jer su ta o spasili uspomenu. Dea pria a o se najpre oprostio od zeeva. &ugareva Dragi!a mu je dugo ma!ala iza nis e ograde u "veu. Dea pita pripovedaa da li se sea a o ga je ispratila nji!ova stara dobra uja. /stala je na jednoj o u"i neodluna, tu(na i ao malo posti*ena zbog te izdaje. 1ada je prvi put zapla ao. /setio je da iza njega ostaje detinjstvo. 8eta o jezero je potopilo njegov zaviaj. /vo malo mirno more e postati zaviaj ne og drugog dea a i njegovog psa. /epostoje'a baki!a 2inovni"a optine nije ni ula, ni videla ada su se otvorila vrata, samo je spazila a o se u njenu an"elariju neujno uunjala "rna ba i"a u novim (utim opan"ima. 7a a joj pria a o od nje tra(e potvrdu da je (iva. 0atiar joj je re ao da joj samo mo(e izdati umrli"u. )jen Dane je odavno prijavio njenu pogibiju. + ratu, u optoj be(aniji se izgubila i dospela a u 9fri u. )jen mu( je doveo drugu (enu, izbegli"u iz #lamoa, a onda se razboleo od tifusa i umro. 'ada se ba a vratila ui, zate la je samo tu (enu. Zagrlile su se i ispla ale od mu(evljevog groba. :ena je otila svojim sinovima, a ba a nije mogla da dobije mu(evljevu penziju jer su je proglasili mrtvom. )ije mogla a ni da izvadi rteni"u jer se rodila jo pod 9ustrijom. 7a a a(e da e se ba"iti u +nu im Dani ogradi grob, jer ne (eli da smeta ljudima ad je ve u njigama nema.
15

 "agara! sa #eljade'im nogama Posle rata babi Soviji su re li da vie nema boga i da ne dosa*uje njenim molitvama i antranjem, jer su to nazadne i a(njive stvari. 7abino posvoje Spasoje je otiao u rat i postao je poruni . 'ada je doao od babe na odsustvo, primetio je da sa njom neto nije u redu i ubrzo se dosetio o emu se radi. )a 5lindan se vratio sa "r venog sabora i re ao stari"i da se na zboru pojavio magara" sa eljadeim nogama. 5spria joj da je jedan ove pet om, u posni dan, uvao sebi meso. )a vrata mu je doao ove sa belom bradom oji ga je zbog toga pre orio. 2ove je bradatog nazvao magar"em u ta ga je onda bradati i pretvorio. 7a a je srena jer je to zna da ima boga. Zato#nik Pored ue Stevana Bati'a, biveg ratni a, ve par dana promiu razni ljudi i penju se na visoravan gde se nalazi partizans o groblje. %premala se proslava dvadesetogodinji"e uvene bit e. %tevan je uvao svoji! pet ova"a. )e (eli da ide na proslavu, a svoju spomeni"u je stavio na ovna. C Pored grobljans e ograde %tevan 7ati se ulogorio sa svojom babom. Po lao je itavo svoje stado i napravio peenje za pomen njegovoj eti. C %tevo je renuo na put u @veds u. 'a(e da je branio i odbranio zemlju, a sad ide trbu!om za ru!om.

16