You are on page 1of 56

1

POZNO RIMSKO CARSTVO I NJEGOVA PROPAST



Srednji vek u zapadnoj Evropi nastaje od dve komponente: rimske,varvarske (germanske). I
jedni i drugi uneli su elemente svoje kulture, ali su Germani bili na niem stupnju razvoja i vie
primili od rimske !iviliza!ije nego "imljani od nji#. Germani su primili latinski jezik i kulturu ($ak
i za obrazovanje). %ni su se tako utopili u rimsku !iviliza!iju, ali su doneli i $uvali svoje tekovine.
"imsko !arstvo dolo je u ekonomsku krizu u &. veku (doba vojni$ki# !areva). 'o je doba
politi$ke nestabilnosti, kada su legije svoje komandante proglaavali za !areve, koji su se brzo
menjali i kratko vladali. 'akva situa!ija slabila je !arstvo na politi$kom i privrednom planu:
smanjenje broja stanovnitva,opadanje gradskog ivota i privrede( mnogo su se otrije osetili na
zapadu ), nedostatak radne snage, nazadovanje trgovine i zanatstva, stalni porast lati(undija (opte
pojave u $itavom !arstvu, ali je istok pokazao ve)u otpornost, to je i opredelilo dalji razvoj
imperije).
Glavno zanimanje bila je poljoprivreda zasnovana na lati(undijama. *ovodjeni su robovi, ali je
nji#ov rad postajao sve vie neunosan, pa oni nisu #teli da rade. Stoga se veliki posedi dele, a
robovi postaju koloni i dobijaju deo zemlje na obradu, ali su za tu zemlju vezani i ne mogu sa nje
da odu.
Rim je bio izloen napadima vavaa, pa se stoga morao dobro $uvati +imes. ,a severu +imes
je bio du "ajne i *unava. "imljani utvrdjuju tu grani!u i dre tu brojnu vojsku, to is!rpljuje
!arstvo, pa drava sve manje garantuje zatitu obi$nom $oveku. Stoga neki "imljani organizuju
privatne vojske (magnati) tzv. buk!elarije, pa oni odlaze na svoje posede i tamo su okrueni svojim
odredima i poslugom (kao (eudal!i u srednjem veku). Sve vie dolazi do izraaja poa!" piva"ne
vla!"i, i za te magnate se radi zatite vezuju mali ljudi. ,a odredjen na$in zapaa se i pojava
nap#$"anja %adova, preseljavanja u sela, to vodi naturaliza!iji privrede. -edan od glavni#
pri#oda je #bianje poeza &oje v$e &#ijali, $inovni!i koji sede u kurijama pojedini# gradova
(!ivitatis) na terenu. .bog krize se porezi sve tee ubiru, a dravu ne zanima kako )e to u$initi, a
kurijali su morali ako ne zadovolje !i(ru da domire iz svoga depa. %ni su obi$no bili najbogatiji
gradjani. /li zbog krize oni nemaju vie elje da obavljaju tu dunost. .ato rimska drava donosi
dekrete kojima kurijale vezuje za dunost i ne dozvoljava im da ostave tu (unk!iju, pa ta dunost
$ak postaje nasledna. .bog napada varvara dolazi do ne!i%#no!"i na p#"evima. ,a moru je bilo
puno gusara. 'o sve rezultira ne!i%#no!" "%ovine, pa ona opada i postaje sve vie lokalna.
,aro$ito se trgovalo zanatliskim proizvodima, a zanatstvo opada sa pro!esom naturaliza!ije.
Nova' bzo %#bi na vedno!"i, $ak drava eli neke pri#ode da dobije u naturi (pri#ode za is#ranu
vojske). %padanjem trgovine zanatlije sve tee prodaju svoje proizvode. *ravi su medjutim
potrebni i zanatski proizvodi naro$ito za vojsku, pa drava donosi dekrete koji zanatlije vezuje za
zanatliske kolegije i $ak otvara dravne radioni!e za proizvodnju neop#odni# proizvoda (oruje,
tekstil obu)a), i te radioni!e prodaju dravi tj. tako zanatlije proizvode prodaju dravi i vie nerade
za trite. 'ako se polako nova! isklju$uje iz upotrebe. Piveda !e na"#aliz#je, degenerie se.
Srednjevekovna privreda je bila dobrim delom naturalna.
0ostojale su veli&e !o'ijalne azli&e u dravi. "ob je stvar (res). *olazi do povremeni# so!ijalni#
potresa tj. ustanaka robova od &. do 1. veka: Galija & vek ,0anonija, "e!ija i ,orik krajem 2. i kroz
1. vek severna /(rika (/(ri!a "omana) u 2. i 1.v, ustanak agonistika 3 !irkum!eliona./li svi ovi
ustan!i se razlikuju od oni# raniji, jer su oni bili ne samo so!ijani ve) i verski, religijski (zbog
#ri)anstva koje se polako iri).
0ostojala je opozi'ija povin'ija pema 'en"#. "im i !ela Italija su dugo bili povla)eni, ali
krajem !arstva svi stanovni!i dobijaju rimsko gradjansko pravo..a pozno rimsku dravu veliko
optere)enje bilo je odavanje voj!&e na rajnsko4dunavskoj grani!i gde je opasnost od varvara bila
najve)a.

Rim!&a voj!&a je # () i *) ve&# bila podeljena u nekoliko kategorija:
5

+imi"anei 4 trupe koje su bile na +imesu (od u)a "ajne u Severno more do u)a *unava u 6rno
more) i $uvale utvrdjenu grani!u. .bog pritiska varvara +imitanei moraju biti sve brojniji. I prema
posrednim prora$unima +imitanei su bili u 2. i 1. veku najbrojniji i stalno je bilo pod orujem 517
777 peaka i preko 177 777 konjanika. .bog opasnosti od Germana u 2. i 1. veku mnogi !arevi nisu
!arevali u "imu, ve) su vreme provodili na grani!i sa svojim trupama, i zato neki gradovi na
limesu ili u blizini dobijaju zna$aj u poznom !arstvu (npr. Sirmijum je jedno vreme bio jedna od 2
prestoni!e !arstva).
Voj!&a # #n#"a$njo!"i 4 bili zadueni da $uvaju unutranji mir, i marirali iz jedne provin!ije u
drugu, da smire potrese i pobune. %va vojska imala je oko 117 777 peaka i 27 do 17 777
konjanika.
,edea"i ((oederata od (oedus 8 savez) 4 vojska saveznika. 'o su obi$no bili rimski savezni!i,
razni germanski narodi koje su "imljani naseljavali na +imesu ili blizu +imesa. 9odjama ti#
naroda (reges) "imljani daju svoje vojne titule, sa zadatkom da $uvaju rimsku grani!u. :ederati su
uglavnom bili Germani, ali vremenom su se polako uvla$ili i u rimsku vojsku (limitanei i vojsku u
unutranjosti), i pojedini talentovani germanski komandanti dospeli su na najvie poloaje u
rimskoj vojs!i, a $ak su neki od nji# postali vr#ovni komandanti vojske !elog .apadnog "imskog
!arstva. 0ozno rimsko !arstvo su Germani branili od Germana, zato je ono i propalo.
-va o!novna oda # voj!'i bili su:
&onji'a 4 glavna udarna snaga i na njenom $elu bio je vr#ovni komandant ;agister e<uitum
pe$adija 4 na $elu je bio ;agister pedinum.

%snovno zanimanje !ara, imperator, zna$i ustvari komandant vojske. 9ojska je glavni oslona!
njegove vlasti.
9ojna zvanja dobijaju sve vie na zna$aju. =pravni!i pojedini# oblasti postaju komandanti vojske
ti# oblasti (magister militum per Ill>ri!um). ?ada su pojedini germanski narodi probili na rimsku
teritoriju (kralj Gota zauzeo je Ilirik), "imljani su im da bi i# pridobili i da bi se odrala rimska
vlast davali titule ;agister militum per Ill>ri!um.

RE,ORME -IOK+ECIJANA I KONSTANTINA

*a bi se spaslo !arstvo od propasti, dva velika poznorimska !ara *iokle!ijan (5@14&71) i
?onstantin (&154&52. sa +i!inijemA &524&&B. vlada sam) preduzeli su $itav niz re(ormi u svim
oblastima ivota.
0retnje !arstvu su bile velike: unutranje i spoljanje (upadi varvara, tj. Germana na .apadu).
'rebalo je spre$iti pobune komandanata legija i uvesti novi sistem uprave koji bi spre$io raspad
upravnog aparata.
6arev autoritet bio je pokoleban u doba krize. .ato su re(orme inspirisane eljom da se vr#ovna
vlast u$vrsti, oja$a i uzdigne. Stoga se ograni$ava uti!aj senata i ta$no se utvrdjuju kompeten!ije
odredjeni# vladini# organa, kako bi se spre$ila svaka ve)a kon!entra!ija vlasti. 6ivilna4vojna i
!entralna4provin!ijska uprava su razgrani$ene, a vezu izmedju pojedini# upravni# organa
predstavljao je sam 6ar.
,eke od ovi# re(ormi su ostavile tragove u politi$kom i !rkvenom ivotu i posle propasti !arstva, tj.
u srednjem veku.

.) Re/ome v0ovne vla!"i

-io&le'ijan1

&
6arstvo je bilo ogromno i prostiralo se od /tlantika do 0ersijskog zaliva, i od "ajne i *unava do
Sa#are. %d obala ;editerana rimska vlast se protezala &774277 km na sever i jug. 9remenom se
pokazalo da je teko upravljati ogromnom dravom iz jednog !entra, a zbog negativnog iskustva iz
&. veka elelo se uvesti malo reda u nasledjivanju prestola.
Stoga je izvrena podela !arstva na 5 dela, kojima vladaju dva avgusta i dva !ezara. /vgusti su
vr#ovni !arevi a !ezari su nji#ovi pomo)ni!i. ?ada umre jedan avgust, ne sme do)i do unutranji#
borbi ve) njega nasledjuje njegov !ezar, i tako se smena na prestolu izvodi bezbolno i bez rata.
%vaj sistem vladavine nazvan je "e"a0ija)
-edan avgust je upravljao Isto$nim (*iokle!ijan C ,ikomedija), a drugi .apadnim delom
(;aDimilijan C ;ilano) !arstva. -edan !ezar je upravljao Isto$nim (Galerije C Sirmijum), a drugi
.apadnim delom (?onstan!ije Elor C negde u Fritaniji) !arstva.
Isto$no i zapadno !arstvo su se sutinski razlikovali:
Istok 4 teritorija #elenisti$ke kulture. 0rivredno (zanati, trgovina itd) i kulturno je razvijeniji od
.apada.
.apad 4 teritorija latinske kulture. 0rivredno i kulturno zaostaliji, manje urbanizovan i vie
poljoprivredni od Istoka.

Kon!"an"in Veli&i1

Kon!"an"in je na mestu male gr$ke kolonije 9izantiona, a na strategijski zna$ajnom mestu
(na moreuzu na obali Fos(ora) sazidao Kon!"an"inopolj. .idan je od &52. do &&7.g, kada je
sve$ano inaugurisan. %d po$etka je zidan kao #ri)anski !entar, sa puno #ramova.

?roz grad su prolazila 5 zna$ajna trgova$ka i strategijska puta:

put iz 6rnog mora kroz Fos(or i *ardanele u ;editeran i obratno. ,a obalama 6rnog mora
bile su gr$ke i rimske kolonije, i tu su stizali karavani iz prostrane "uske nizije.
suvozemni put iz Ilirika u ;alu /ziju tj. on je bio veza Evrope i /zije i obratno.

.apadna prestoni!a bila je Rim. %n je bio 0aganski grad.
'ako je sa dva !ara i dva dela !arstva uveden makar teorijski red.

0osledi!a isuvie logi$no iskombinovanog sistema bili su beskrajni nemiri i graGanski ratovi, iz
koji# je kao pobednik izaao ?onstntin 9eliki, ujedinivi $itavo !arstvo. 0red kraj ivota on je
ponovo izvrio podelu vlasti i dravne teritorije. %dustao je od sistema adop!ije, podelivi !arstvo
$lanovima porodi!eA ali je i vladavina ?onstaninovi# sinova dovela do teki# i krvni# zapleta.


2) Admini!"a"ivne e/ome

Odvajanje 'ivilne i vojne vla!"i 31. 6ivilna vlast provin!ije nalazi se u rukama njenog namesnika,
vikara
5. 9ojna vlast provin!ije nalazi se u rukama duDa, koji stoji na $elu vojske u jednoj ili vie
provin!ija.
&. 0retorijska pre(ektura je jedini organ vlasti koji je pod *iokle!ijanom zadrao obe nadlenosti,
ali pod ?onstantinom on gubi svoj vojni karakter i postaje $isto !ivilna ustanova.
4io&a"ija3velika !entraliza!ija uprave. = "imu i 6arigradu stvara se !entralna birokratija. 6ar je
bio okruen telom koje se naziva !onsistorium prin!ipis. I ovo telo (termin !onsistorium) )e
usvojiti #ri)anska !rkva kao veliko dostojanstvo. 6onsistorium prin!ipis sastojao se od vie
li$nosti, sa razli$itim zada!ima: jedan za (inansije, odnosi sa drugim narodima, itd. (kao neka
2
ministarstva). Svaki od te# resora imao je ispod sebe $inovnitvo. 0ozno rimsko !arstvo se
birokratizovalo, a njen zadatak je bio da sa$uva upravni aparat rimske imperije.
Ca 4 ovim re(ormama uloga !ara je uzdignuta. %d *iokle!ijana drava je dominat, a !ar je
dominus (dominus 8 gospodar) i ima odredjena boanska svojstva. ,jemu se izraava opte
potovanje, pot$injavanje i moraju se prema njemu ispoljavati neki obredi kao prema boanstvu.
Sena" 4 po rimskom pravu izvor zakona bio je senat. ;edjutim senat sada samo (ormalno postoji, a
izvor zakona je dominus tj. o svemu je odlu$ivala !areva volja. Senat je u$estvovao u
zakonodavstvu savetima i predlozima kojima je !ar (ukoliko je to smatrao za dobro) davao
zakonsku snagu. Stoga se rimsko pravo 2. i 1. veka svelo samo na !arske propise (edikte).

-io&le'ijan1

0rvi put u istoriji sve institu!ije se uni(i!iraju, to je bio preduslov za autokratiju.
=kinuta je razlika izmedju !arski# i senatski# provin!ija. Sve provin!ije bile su pot$injene !aru i
morale su da pla)aju porez. 'o je bio kraj i privilegovanom poloaju Italije koja je nekada
gospodarila imperijom, a sada je i sama podeljena u provin!ije i kao svaka druga provin!ija morala
je pla)ati porez.9e)e provin!ije podeljene su na manje jedini!e, pa se broj provin!ija znatno
pove)ao (u *iokle!ijanovo doba bilo i# je oko 177, a u 1. veku preko 157).
*iokle!ijan je podelio teritoriju !arstva u 15 dija!eza ( pred kraj 2. veka nji#ov broj je porastao na
12).

Kon!"an"in Veli&i1

0od ?onstantinom, !arstvo je podeljeno na pe/e&"#e C dia'eza (nekolikoA 15) C povin'ija
(ve)i broj). %bim i broj pre(ektura se menjao i one su se ustalile krajem 2. veka.
0ostojale su:I!"o5na pe/e&"#a ( prae(e!tura praetorio per %rientem):Egipatska, Isto$na, 0ontska,
/zijska i .ra$ka dija!eza.%bu#vatale su provin!ije Egipat sa +ibijom, prednju /ziju, 'rakiju
(isto$ni deo Falkana) 4 tri kontinenta Ili!&a pe/e&"#a ( prae(ektura praetorio per
Ill>ri!um):*a$ka i ;akedonska dija!eza.%bu#vatale su srednji deo Falkanskog poluostrva, od
Gr$ke ne jugu do *unava na severu. I"al!&a Pe/e&"#a ( prae(e!tura praetorio
Galliarum):%bu#vatala je /peninsko poluostrvao, severozapadni deo Falkana severni deo /(rike,
sem Egipta i ;auritanije na severozapadu.Galija3obu#vatala je Galiju, rimski deo Fritanije,
Iberijsko poluostrvo i zapadni deo ;auretanije (krajnji zapad /(rike).
Pe/e&"#a 4 ,a $elu pre(ekture bio je pre(ekt, najzna$ajnija li$nost posle !ara. 0re(ekt istoka koji
je rezidirao u 6arigradu i pre(ekt Italije bili su najvii dostojanstveni!i drave.
0re(ekti, medjutim, tee da pove)aju svoju mo) i stupaju u suparnitvo sa organima !entralne
uprave. Stoga !arska vlast nastoji da obuzda vlast pre(ekata podiu)i zna$aj vikara i ire)i
kompeten!ije !entralne uprave.
"im i 6arigrad su bili izuzeti iz nadlenosti pre(ekata pretorija i bili su pot$injeni svojim gradskim
pre(ektima.Gradski pre(ekt bio je najvii predstavnik senata i jedini dravni $inovnik koji je nosio
graGansku rimsku togu, a ne uni(ormu. 6arigradski pre(ekt zvao se epar# i imao je vode)u ulogu u
ivotu prestoni!e (sudstvo, briga o odravanju reda i mira, snabdevanju, zanatstvu, trgovini i
$itavom privrednom ivotu grada).
-ia'eza 4,a $elu dia!eze bio je vikar. =kupno je bilo 27417 dia!eza. %va podela je zna$ajna jer ju
je kasnija #ri)anska !rkva uglavnom usvojila, s tim to tu dia!ezom upravlja episkop.
Povin'ija 4,a $elu provin!ije bio je rektor. 0rovin!ije su se sastojale od !ivitates (gradova), a
osnovna administrativna upravna jedini!a je grad sa okolinom (muni!ipium).

6) E&onom!&o 7 /inan!ij!&e e/ome

1
*olazi do propasti ekonomije, jer rimski nova! kroz 2. i 1. vek postaje sve bezvredniji, pa natura
uzima ma#a. +judi sve vie ele naplatu u naturi. 6ene rastu.
*a bi se to spre$ilo *iokle!ijan donosi propise kojima on odredjuje !ene, pre svega pre#rambeni#
proizvoda (ito, ulje, vino i sl.). %dredjeno je da svaki tzv. iugum (lat.8 plug, svaka obradiva
povrina) mora imati svoju glavu (!aput), tj. svaka obradiva povrina mora imati svog obradjiva$a
koji ima obaveze prema dravi (snosi poreske trokove ), ali one se sada daju ne u nov!u ve) sve
vie u naturi.
'ako se "imsko !arstvo naturalizuje.

Opadanje &#l"#e

= toku 2. i 1. veka rimljani su se ve) dobrim delom varvarizovali.
*olazi do opadanja kulture: knjievnosti (nema veliki# pisa!a), (ilozo(ije, istoriogra(ije (poslednji
vredan i veliki istori$ar bio je /mijan ;ar!elin u 2. veku).
0itanje je zato se to deavaH Eri)anstvo se daje kao odgovor, jer se ono javlja kao novina u
du#ovnoj s(eri.

8RI9:ANSTVO

= rimskoj dravi se u isto$nom delu javilo novo versko u$enje, #ri)anstvo koje se proirilo
na .apad.Eri)anstvo )e dati glavni pe$at srednjem veku, a ipak je nastalo u anti$kom svetu.
"imljani su do tada bili politeisti i imali mnogo raznovrsni# boanstava. ?ako se rimska
drava irila nametala je i svoju religiju i bogove. "imska opta religija unitavala je lokalnu
religiju tj. boanstva pokoreni# naroda. = tom irenju relijije na Fliskom istoku, "imljani su naili
na ve)i otpor, jer su tu iveli stari narodi koji su imali svoje razvijene religije i kulture. ,a poseban
otpor naili su u -udeji (0alestini) kod -evreja, koja je imala svoju istoriju i svoju monoteisti$ku
religiju sa 1777 godinjom tradi!ijom (je#ova4 prorok ;ojsije). 'aj otpor jevreja je bio u krvi
uguen. = prvom veku nove ere dizali su nekoliko ustanaka, a simbol nji#ovog najve)eg otpora bio
je tvrdjava ;asada. 'o je utvrdjenje na bregu koje je dominiralo velikim prostorom. %piru)i se
vojs!i branio!i su se povukli u tvrdjavu a "imljani su je opkolili, i presekli dovod namirni!a. =
tvrdjavu se povla$e i vojni!i i !ivili. = nemogu)nosti da se vie odupiru, doneli su odluku o
kolektivnom samoubistvu, a da se ivi ne predaju. ?o!kom su izvukli 17 vojnika kpji su ubili sve, a
onda jo jednog koji je ubio ostalu devetori!u, a ma$em na kraju i sebe. %vakvi# primera otpora
bilo je vie.
'ada su se u rimskom drutvu javljali razli$iti propovedni!i koji su objavljivali dolazak
;esije. -edan od takvi# bio je i Isus iz ,azareta, rodjen u vreme rimskog progona (kada je porodi!a
beala). "odjen je u 9itlejemu u 0alestini.Isus je propovedao !elog ivota. Imao je puno pristali!a.
.bog velike popularnosti reagovale su dve strane. -edna su bili zvani$ni jevrejeski sveteni!i
((ariseji), koji su ga potkazali "imljanima jer im je bio konkuren!ija. *rugi su bili sami "imljani.
%ni su odrali sudjenje protiv Isusa koje je vodio 0ontije 0ilat, namesnik 0alestine, i osudio ga je
na smrt na krstu. = && godini ivota razapet je na Golgoti (i poto se navodno izdavao za !ara,
stavili su mu vena! na glavu, a sa njim su ubijena jo dva razbojnika). .a tri dana je
vaskrsao.%stavio je za sobom u$enike, 15 apostola. Ietvori!a u$enika piu jevandjelja (;ateja,
;arko, -ovan, +uka). %n sam nije ostavio nikakve pisane tragove. 0o verovanju, on je apostolima
dao mo) da govore vie strani# jezika da bi ili po svetu, irili veru i propovedali religiju drugim
narodima. 'i u$eni!i razlivaju se pre svega na Fliskom istoku, ;editeranu, ali su stigli i na .apad
sve do Italije, a na Istoku apostol 'oma stigao je sve do Indije.'o je bila i osnovna razlika izmedju
#ri)anstva i judaizma, jer judejska religija je ostala u -udeji, a #ri)anstvo se irilo. 'ako su
apostoli sa Istoka stigli i u "im (kao i neke druge religije npr. islam), ali su naili na otpor rimskke
drave, jer su udarili na temelj rimske organiza!ije. = "im su stigli i 0etar (bio je ribar) i
J
0avle.Izuzetnu ulogu imao je apostol 0avle. = po$etku je bio veliki gonitelj #ri)ana, a posle se
preobratio i odigrao vanu ulogu u irenju vere. %n je tvora! simbola krsta.,ovu religiju su
naro$ito pri#vatili nii slojevi, a propovedn!i su mrzeli bogatae (koji su stekli bogatstvo na
ne$astan na$in).%d J74i# godina 1.v.ne, u vreme !ara ,erona, su u izvorima zabeleili prvi progoni
#ri)ana (Krulja koju narod naziva #ri)animaL). ,eron je sam zapalio "im uz pomo) jedne
!irkuske igra$i!e i za poar optuio #ri)ane, koji su bili orijental!i pa su se prepoznavali po dugim
bradama."imljani su #ri)ane smatrali jevrejskom sektom. ;edjutim ona nije bila ograni$ena samo
na jevrejski narod, ve) je obu#vatala sve narode.Eri)anski ideolozi u to vreme stiu u "im. ;edju
njima su bili 0etar i 0avle. 9eruje se da je zatvoreni 0etar preobratio straare. %n je traio da bude
razapet na krstu sa glavom nadole, jer nije zasluio i nije dostojan da bude razapet isto kao i Erist.
= progonima su pomrli i svi ti prvi ideolozi.= po$etku je #ri)anstvo primao samo obi$an narod,
tzv. Kmali ljudiL. .bog progona oni su se sastajali tajno, no)u u pe)inama i katakombama u uli!i
9ia /ppia (ta uli!a bila je zna$ajan put kojim su kretali #odo$asni!i na putu za 0alestinuA u
Frindiziju oni su uzimali brodove i putovali u konvojima, zbog gusara, u svetu zemlju 0alestinu),
gde su !rtali svoje simbole.
"imljani su nastojali da i# u#vate na delu dok obavljaju svoje verske obrede. 0rvo bi i# #vatali i
mu$ili (pe$enje tela usijanim gvodjem, zakopavanje ivi#, razapinjanje na krst), retko su i# odma#
ubijali. -edan od simbola paleo#ri)anstva bila je riba, jer riba ne govori, dakle #ri)ani nisu
odavali svoje saveznike, ve) su umirali u stranim mukama.
*rava je progonila novo u$enje jer su se podani!i sastajali tajno, odbijali da potuju rimskog !ara
kao boanstvo, u$ili da su protiv svakog nasilja, propovedali da je ivot $oveka dar boiji, bili
protiv ubistva i smrtne kazne i odbijali da slue rimsku vojsku (Germani su pritiskali rimske
grani!e).= novoj veri traila se ute#a.Sve kasnije religije nastale su na Istoku.= 1. i 5. veku, na tim
prvim skupovima #ri)anska teoloka nauka jo nije bila izgradjena i nisu bili (ormirani kanoni.
%ni )e se (ormirati tek na 9aseljenskim saborima. 9erni!i su se upu)ivali u smeran ivot, ljudi su
iznosili svoje probleme i davali savete. 'okom 1. i 5. veka "imska drava nije stalno progonila
#ri)ane, ve) samo povremeno, kada bi #ri)ani npr. postali brojniji u nekoj oblasti, kada bi se
dogodio neki in!ident i sl.0o$etkom &. veka bilo i# je manje u odnosu na pagane, ali taj broj je
postajao sve ve)i. 9ie progona zna$io je samo ve)i broj #ri)ana.

-io&le'ijan ;2<*36=*>

"imsko !arstvo je od prin!ipata evoluiralo u dominat u vreme *iokle!ijana. = &. veku kada je u
"imskoj dravi nastupila kriza politi$kog sistema (doba vojni$ki# !areva), sazrela je ideja da se
iskoreni novo versko u$enje tj. #ri)anstvo.Egzekutor je bio *iokle!ijan. %n je preduzeo
sistematske progone #ri)ana na Istoku i na .apadu, nadgledao i#, putovao u provin!ije i obilazio
grani!e !arstva.0uno #ri)anski# propovednika je stradalo u to vreme, i najvie mu$enika poti$e s
kraja &. i po$. 2. veka. 6rkva je te mu$enike kasnije najvie kanonizovala.*o kraja &. veka
#ri)anstvo je prodrlo i u rimsku vojsku i $inovni$ki aparat, pa je *iokle!ijan zaduivao vojne
komandante da gone #ri)ane, a oni su i sami bili #ri)ani.
= Isto$nom delu !arstva *iokle!ijanov komandant je bio #ri)anin, kasnije velikomu$enik.
*olo je do razdora u porodi!i, jer roditelji su npr. bili pagani, a de!a #ri)ani.*iokle!ijan se
povukao sa vlasti u svoju palatu, gde je ostatak ivota gajio kupus.

Gaj Galeije

6ar Gaj Galerije ("omulijana , Gamzigrad ) se istakao u progonima. 0obio je mnogo #ri)ana u
Isto$nom delu !arstva.

Kon!"an"in Veli&i (&154&52. sa +i!inijemA &524&&B. vlada sam)
B

%d ?onstantinovog vremena #ri)anska !erkva izlazi iz ilegale. &1& g. ;ilanskim ediktom se
doputa slobodno ispovedanje #ri)anske religije.= to vreme je jo uvek bilo vie #ri)ana na
Istoku (0alestina, Sirija, Egipat, ;ala /zija), a duplo manje na .apadu. ;edjutim #ri)anstvo
polako ulazi u sve pore "imske drave, $ak i na sam !arski dvor. ?onstantinova majka -elena bila
je #ri)anka i smatra se da jeona uti!ala na njega.0o predanju ?onstantin 9eliki je uo$i bitke kod
;ilvijskog mosta video na nebu krst i $uo re$i Kovim pobedjujL. 0osle toga on se preobratio u
#ri)anstvo.?onstantin je uo$io da borba protiv #ri)ana is!rpljuje "imsku dravu i da se pretvara u
borbu protiv sopstvenog naroda. Stoga je on poveo pro#ri)ansku politiku, stavio je #ri)anske
simbole na svoj nova! i titove vojnika.
0rema #ri)anskoj tradi!iji ?onstantin se prekrstio na samrtni$koj postelji (papa Silvester I), mada
to nije sigurno.Eri)anska !rkva kanonizovala je njega i njegovu majku.

O%aniza'ija '&ve

Eri)anska !rkva je bila organizovana po !rkvenim optinama. ,a $elu !rkvene optine bio je
episkop (onaj koji nadgleda svoju pastvu), a postojali su i sveteni!i i djakoni. 'ek se u 2. veku
(ormirala jedinstvena #ri)anska !rkva sa viom #ijerar#ijom.%rganiza!ija !rkve poklapa se sa
rimskom dravniom organiza!ijom.Izgradjuje se i iri verski obredeni ritual, (ormira se #ri)anska
sluba tzv. liturgija 3 misa i ona je simboli$na, jer svetenik tokom slube #leb i vino pretvara u telo
i krv #ristovu.?roz 2. vek pripadni!i !rkve dobijaju privilegije i bivaju oslobodjeni od pla)anja
poreza.%grani$avalo se putanje u verski poziv i zato su postojale spe!ijalne dozvole.Eri)anski
episkopi dobijaju od rimske drave neka !ivilna prava, kao to su pravo da sude u parni!ama
(dovoljno je da je samo jedna strana #ri)anin).Eri)anstvu pristupaju i rimska aristokratija i
najobrazovaniji rimski krugovi, pre svega neoplatoni$ari. 'ako se #ri)anska nauka izgradjuje
prevas#odno kroz 2. vek i to od strane ljudi koji su stekli staro, visoko, anti$ko i rimsko
obrazovanje. %ni (ormiraju teoloku nauku. 0ovezuju #ri)ansko u$enje sa anti$kom idealisti$kom
(ilozo(ijom, neoplatonizam sa #ri)anskom religijom.
,omianje '&veno% &anona je jako bitno. = izgradnji teologije odlu$uju)u ulogu su imali tzv.
'&veni o'i1
1. Klimen" ale&!andij!&i na Istoku
5. Oi%en na I!"o&#
&. Jeonim (poreklom iz provin!ije *alma!ije) na .apadu. %n je otiao u 0alestinu, vratio se
na .apad i preveo Fibliju na latinski jezik (vulgata).
2. Ambozije milan!&i na .apadu. %n je prvi od prvi# veliki# teologa i po njemu se biblioteka
u ;ilanu zove /mbrozijanska .
1. 4laeni Av%#!"in na .apadu. %n je dobio anti$ko (ilozo(sko obrazovanje. ?ao mlad bio je
paganin, a pod uti!ajem majke pri#vata #ri)anstvo. ,a kraju je obukao monako ru#o i postao
episkop u gradu Eiponu (sev. /(rika). 0ie delo De civitate dei. 'o je teza o postojanju dve drave.
0omirio je anti$ku (ilozo(iju sa #ri)anskim u$enjem.

?roz 2. vek #ri)anstvo je dobilo masovne pristali!e, a paganstvo se gubi.%d kraja 2. veka, od
vremena 'eodosija I #ri)anstvo postaje dravna religija, a po$inje se goniti paganstvo. Eri)anska
!rkva paktira sa rimskom dravom, pa i naputa neka svoja stara, paleo#ri)anska u$enja.,a s!enu
stupaju #ri)anski teoreti$ari. /mijan ;ar!elin je bio poslednji veliki paganski pisa!.'eoreti$ari 2.
i po$. 1. veka, /vgustin i drugi, opravdavaju smrtne kazne koje donose rimski dravni organi.
-ovan .latousti, jedan od najve)i# oratora i tvora! sve$ane liturgije kae: K...dok smo bili gonjeni,
imali smo drvene putire i zlatne svetenike, a sada imamo zlatne putire i drvene svetenikeL.


@
RAZVOJ 8RI9:ANSTVA

"im je u srednjem veku bio sredite !rkve na .apadu.Episkopi grada "ima, rimske pape, su se
proglasili nasledni!ima sv. 0etra. 0rema u$enju papske kurije, apostol 0etar je bio prvi 0apa i u
"imu mu je posve)ena glavna bazilika, koja )e u srednjem veku biti !entar #odo$a)a.*olazi do
sukoba medju #ri)anima oko razni# u$enja unutar #ri)anske religije. ,ajvie se raspravljalo o
prirodi Erista, pa u 2. veku po$inju tzv, 0i!"olo$&e a!pave. ,ji#ovi rodona$elni!i su bili sa
Istoka.Glavno pitanje 4 da li je Erist Fog ili $ovek, da li je on sin Foiji, a $ovek, da li je on sin
Foiji, a u stvari FogH
-va %lavna #5enja: 1. propagira Sv. /tanasije 5. propagira /rije, aleksandrijski prezviter.
*a bi se ova u$enja pomirila 62*.g. organizovan je I Va!eljen!&i !abo # Ni&eji (;ala /zija). ,a
njemu je predsedavao li$no !ar ?onstantin 9eliki. "azmatrana su razna teoloka i !rkvena pitanja
razli$ite prirode, npr. kada treba slaviti =skrs i sl. Glavni sukob na saboru, bio je sukob sa
/rijem./rije polaze)i od monoteisti$ki# s#vatanja, odbija da pi0va"i jedna&o!" O'a i Sina, i
stoga ne priznje Erista za Foga. Erist je bio samo sin Foiji, ali ne i Fog, a ;arija je stoga samo
#ristorodi!a, ali ne i bogorodi!a./rijeva nauka je osudjena./tanasijev!i su mislili obratno, tj. da je
Erist Fog. =svojeno je da je Sin jedino!#$"an O'#.
"asprave na saboru bile su u$ne. ;evlikijski (;ala /zija) episkop ,ikola (kasnije sv. ,ikola),
bio je poznat po dugim govorima koje je vodio protiv /rija. /li /rije se svog stava ne odri$e, pa
mu je ,ikola lupio amar. ,a saboru pobedjuje u$enje Sv. /tanasija. 'ako je (ormulisana dogma,
da je !in i!"o $"o i o"a'? "j) !in je jedno!#$"an o'#. %na sa dopunama II Va!eljen!&o% !aboa u
6arigradu 6<..g, $ini Msimbol vereM #ri)anske !rkve. %va dogma se kod /tanasijeva!a na
slubama stalno ponavljala./arijan!i ne pri#vataju ovu dogmu.Forbe izmedju ove dve struje su
trajale tokom !elog 2. veka, naro$ito na Istoku.Forbe se ire i na oblast ;editerana. ;isionari
naputaju grani!e !arstva, prelaze *unav i ulaze u tzv. varvarski svet. %ni medju njima, npr.
Germanima, propagiraju #ri)anstvo i ve)ina germanski# naroda je pri#vatila #ri)anstvo u obliku
arijanstva. 'ako je postojala verska suprotnost izmedju Germana i pravovrerni# "imljana.0oslednji
rimski !ar paganin, bio je -ulijan /postata (otpadnik), koji je pokuao restaura!iju
paganstva.?asnije )e se na 9aseljenskim saborima raspravljaju se teoloka pitanja i (ormiraju se
#ri)anska dogma i kanoni na kojima )e po$ivati nova religija.II 9aseljenski sabor bio je u
6arigradu &@1.g. VII? po!lednji Va!eljen!&i !abo bio je # Cai%ad# @<@)%)
%d 2. veka #ri)anska !rkva postaje dravna !rkva "imskog !arstva. ?rajem 2. veka #ri)anstvo je
proglaeno za jedinu dozvoljenu religiju u rimskom !arstvu.
'okom vremena (ormiralo se * veli&i0 0i$Aan!&i0 'en"aa? * B%lavaB ;* a0iepi!&opija>1
1. Je#!alim N jerusalimski patrijar# sa jurisdik!ijom u 0alestini
5. An"io0ija N jurisdik!ija u Siriji
&. Ale&!andija N jurisdik!ija u severnoj /(ri!i i Egiptu
%ve tri su najstariji tzv. istorijski patrijarsi.
2. Cai%ad N !arigradski patrijar# sebi u 1. veku uz titulu, dodaje i da je 9aseljenski patrijar# iz
!elog #ri)anskog sveta. 'o mu od druge pol. 1. veka osporava "im.
1. Rim N episkop "ima tj. "imski papa. "imski !rkveni poglavari su isto pretendovali da imaju
du#ovnu vlast nad !elim !arstvom. 'ako rimske pape daju sebi za pravo da propovedaju kako treba
regulisati #ri)anska pitanja. ,pr. 0apa 9iktor I (druga pol. 5. veka ) propisuje kada i kako treba
slaviti =skrs.
%d druge pol. 1. veka dolazi do prvi# nesporazuma !arigradskog patrijar#a i rimskog pape. ,ekada
su ti odnosi bili skladni, a nekada krizni. ;edjutim !rkva je i dalje bila jedinstvena.
= B. veku kada je dolo do stvaranja i irenja islama koji je za#vatio Istok (oblasti istorijski#
patrijar#a), tri najstarije patrijarije su izgubile mnogo pastve, i u budu)im stole)ima postale su
#ri)anske oaze u velikom muslimanskom 6arstvu.
O

Razvoj mona$"va

?roz 2. vek noeni #ri)anskim idealima (smeran ivot, skromnost) pripadni!i nove religije,
naro$ito na Fliskom istoku, smatraju da se pravi #ri)anski ivot nemoe voditi u poro$nim
gradovima, punim nemorala. ;nogi odlaze u pustinjske predele 0alestine, Sirije i naro$ito u
Sinajsku pustinju. 'amo ive idioritmi$ki (skromno), svaki posebno, po pe)inama i sl. 'ako se u 2.
veku izdvajaju tzv. p#!"inja'i, pa )e dobiti naziv monasi (mona#os8 onaj ko ivi sam). = po$etku
nisu imali odredjena pravila ivota, ali poto i# je bilo sve vie morala su se doneti pravila po
kojima )e oni iveti.
= 2. veku %lavni ideolozi tog monakog ivota bili su Sv) An"onije i Sv) Pa0onije. %boji!a se
slau da:
4 askeza treba da karakterie ivot mona#a,
4 da dan provode u (izi$kom radu, molitvi i razmiljanju,
4 da ive od svoga rada,
4 ako proizvedu viak proizvoda taj viak treba da dele sirotinji
4 iz nji#ovog ivota isklju$uje se nova!
Ipak se Sv. /ntonije i Sv. 0a#onije razlikuju u nekim stavovima:
4 Sv. /ntonije se zalagao za beskrajno strogu askezu, sa dosta dana kada mona# samo pije vodu, to
dovodi do umrtvljenja njegovog tela.
4 Sv. 0a#onije je takodje bio za askezu, ali ne tako jaku, jer je smatrao da monasi treba da ive od
svoga rada.
%ko &J7.g. Sv. 9asilije je prvi sastavio pravila monakog ivota. %na su neka vrsta kompromisa
izmedju Sv. /ntonija i Sv. 0a#onija:
4 monasi treba da provode dan u askezi, ali treba i da rade i stvaraju dobra od koji# )e iveti
4 ti pustinja!i treba da obavljaju molitvu zajedni$ki, da zajedni$ki jedu i u toj zajedni!i svaki mona#
treba da dobije svoje zaduenje.
'o su bile prete$e manastirski# pravila.
;onasi u 2. veku sa Istoka odlaze na .apad, ive)i po pravilima Sv. 9asilija.

= drugoj pol. J. veka stvara se prvi monaki red na .apadu. Stvorio ga je Sv. Fenedikt iz ,ursije,
tzv. 4enedi&"in!&i ed. %n je napisao tzv. MM"egule Sv. FenediktaMM (Regula Sancti Benedicti). 0rvi i
glavni $lan bio je molitva i rad (ora et labora).%snivanjem posebnog monakog reda na .apadu
dolazi do udaljavanja mona#a sa Istoka i .apada, mada je Sv. Fenedikt uneo dosta toga iz
9asilijevi# odredbi.,a .apadu je Sv. Fenedikt postavio temelje monake organiza!ije kasnije.
Stvaraju se razne varijante ovog reda, ali i nove: (ranjev!i, dominikan!i, jezuiti. 6ilj mona#a sa
.apada jeste da ivi asketski i da ide medju ljude. .ato Sv. *ominik stvara mona#e propovednike,
koji idu okolo i propovedaju.,a Istoku nisu dugo stvarani monaki redovi. = biti ovi# mona#a bio
je odlazak od ljudi, u samo)u.

+e"opi!i? 0oni&e? anali

,ema #ri)anske liturgije bez pismenosti, pa su monasi u srednjem veku morali biti pismeni. %ni
postaju najpismeniji i najobrazovaniji ljudi svoga vremena, a $esto i jedini pismeni.
%ni prepisuju jevandjelja i spise, to vodi postepeno do toga da oni postaju autori i drugi# dela,
po$inju da vode letopise i anale.
Anali 30oda!i u analima su $esto nepovezani, ali su drago!eni poto drugi# izvora nema. 'o su
kratki, saeti opisi./nali srednjeg veka obi$no nastaju iz uskrnji# tabli!a (tabulae pas!#ales). 'ada
nije postojao kalendar, ve) monasi u tabli!e upisuju ta se dogodilo odredjene godine. .avisno od
=skrsa znalo se kada su ostali prazni!i (ponekad uz praznik dodaju i ta se zbilo).
17
8oni&e 4 ;onasi u manastirima po$inju da neguju neku vrstu istoriogra(ije. 0o$inju da piu
#ronike.0rva svetska #ronika, nastala je na Istoku i pie je Eusebije iz 6ezareje.9e) u 2 v. #ronike
su bile svojevrsna svetska istorija, i to istorija #ri)anskog sveta, sa #ri)anskog stanovita, koja
uvek po$inje od stvaranja sveta. 'i po$e!i svetski# #ronika su isti i nemaju nikakvu istorijsku
vrednost, jer i# svi prepisuju jedni od drugi#. /li kako #ronika ide blie pi$evom vremenu, ona
postaje i drago!eniji izvor.= manastirima po$inju da se neguju i lokalne #ronike: #ronike
manastira, oblasti, kraljevstva..a razliku od anala, #ronike imaju unutranju logi$ku vezu
(povezuju dogadjaje), pa su stoga bolje od anala.
= ranom srednjem veku manastiri su bili jedini kulturni !entri. 'o je bitno za period posle 6arstva,
kada je (ormirano dosta varvarski# kraljevina. /li #ri)anska !rkva )e i tada ostati sila. %na )e
ostati glavni $uvar i !entar pismenosti i intelektualne batine, koji prepisuje i anti$ka
dela.Eri)anska !rkva i "imska imperija srasli su u !elinu. 0apa je ve) u 2. veku bio li$nost sa
zna$ajnom ulogom u 6arstvu.= 1. veku kada su po$ele invazije varvara, pape )e predvoditi
delega!ije 6arstva koje su ile na pregovore sa varvarima (npr. papa +av I sa kraljem
Euna)."imsko !arstvo se potpuno preobrazilo, na svim nivoima, pre nego to je politi$ki propalo
2BJ.g. = privredi, drutvu, kulturi i veri, udaljava se od pret#odnog !arstva. 'ako preobraeno je
propalo 2BJ.g, pod naletom varvara.

GA+I 7KE+TI

"imljani sve vie utvrdjuju limes. Iza limesa su iveli varvari: Germani, ?elti, Sloveni.
?elt4Iberi su iveli na 0irinejskom poluostrvu, Eelveti u Pvaj!arskoj, ?elti na Fritanskim ostrvima.
,ajve)a skupina ?elta bila je u Galiji i Fritaniji.,ajdrago!eniji izvori o Galiji su ar#eoloki poda!i
i rimski pisani izvori koji poti$u od -ulija 6ezara Komentari o Galskom ratu (Comentarii de bello
gallico). -ulije 6ezar je sredinom 1.v.pne. stigao u Galiju, gde su se medjusobno borila keltska
plemena. %ni nisu imali dravu u rimskom smislu. 0leme Eedui su pozvali "im, a Sekvan!i su
pozvali Germane. "im je iskoristio priliku da Galiju osvoji za sebe. 6ezar je u svom delu opisao
ove dogadjaje, u kojima je sam u$estvovao.

Kel"i # Galiji

%ni se medjusobno razlikuju po drutvenom poloaju:
1. e<uites3vitezovi3konjani!i N via klasa
5. plebs3peadija N nia klasa
&. tzv. ambakti N poluslobodni, poloaj sli$an ropskom
Favili su se zemljoradnjom i sto$arstvom.Imali su pagansku religiju, svetilita i svetenike, tzv.
druide, koji su u drutvu imali zna$ajnu ulogu.,emaju jedinstvenu dravu, ve) su iveli po
plemenima.,isu imali gradove u rimskom smislu, ali 6ezar pominje %ppida N utvrdjenja. = njima
je bilo nepoljoprivredni# zanimanja, okupljao se svet iz okoline i razmenjivao dobra. %ppida se
stvaraju oko svetilita. 'o su bili !entri privrednog, drutvenog i religijskog ivota.
6ezar je pomogao Eeduima u borbi protiv Sekvana!a i tako doao u dodir sa Germanima. "im je
pot$inio Galiju i u narednim stole)ima to je bila romanizovana rimska provin!ija: "im je doneo
svoje institu!ije, uveo svoje pravo, jezik, doveli svoju vojsku itd.= poznom "imskom !arstvu i u
ranom srednjem veku tamo su ostali samo osta!i stare keltske tradi!ije.

Kel"i # 4i"aniji

Fritanija je i u rimsko doba i u srednjem veku bila najudaljenija zemlja na zapadu, na kraju
sveta..vali su je K?alajna ostrvaL zbog leita kalajne rude.'amo je ivelo pleme Frita.Iz Galije
6ezar je preao +aman sa legijama i 11.g.pne po$eo osvajati Fritaniju. .adrao se kratko i vratio
11
se. 12.g.pne ponovio je po#od i osvojio je jugoisto$ni deo Fritanije. %vaj uspe# je u "imu izazvao
us#i)enje i 6ezar je proslavio trijum(.6ezar je opisao i ta je video u Fritaniji: tamo je zatekao
plemensko drutvo. ?elti su tamo iveli po klanovima $iji je osnov bila krvna veza. ;atrijar#at je
bio jak, ene su bile na $elu pojedini# plemena i $ak su i titulu kralja nosile ene. Fio je razvijen i
obi$aj poliandrije (vie mueva, a oni bra)a).Stanovnitvo se dosta bavilo sto$arstvom i gajilo
goveda, ov!e, svinje.11. i 12.g.pne 6ezarova osvajanja su uspostavila grani!u koja je oko 177
godina bila netaknuta.2&.g.ne !ar ?laudije je proirio osvajanja u Fritaniji. 0omerio je grani!u
znatno na sever i obu#vatio je i srednju Englesku i ona je ula u sastav "imskog 6arstva .J74i#
godina 1.v. izbio je keltski ustanak, koji je predvodila keltska kralji!a Foudika, ali jeustanak
uguen.= vreme Eadrijana "imljani su $izmom gazili sve to se opiralo. Grani!a je ila do Pkotske,
to je bio i najve)i domet osvajanja. %slona! "imske vlasti u Fritaniji su bile rimske trupe. 'e trupe
su logorovale (logor !astrum), a oko logora dolazilo je stanovnitvo da rimskoj vojs!i prodaje
zanatlijske i poljoprivredne proizvode. 'ako su se oko logora (ormirali prvi gradovi, koji )e posle
pre)i i u srednji vek. %d latinskog naziva !astrum dolazi Iester (npr. ;an$ester i sl. )."imski
trgov!i s kopna i $inovni!i nisu toliko dosezali dotle kao u Galiji, a pro!es romaniza!ije je bio
slabiji. ?elti su sa$uvali svoj jezik (npr. 9elki. 'okom !elog srednjeg veka).= 2. veku "im je bio
u nevoljama zbog germanski# osvajanja, pa je povukao trupe iz Fritanije. 271.g. glavni komandant
.apadnog rimskog !arstva Stili#on je povukao rimske trupe iz Fritanije da brani Italiju od
Germana.= 1. veku deava se keltski preporod u Fritaniji. ?eltsko drutvo se obnovilo, i ?elti,
srazmerno miroljubivi, ili su u prav!u stvaranja svoje drave, posebno Irska koja je bila skoro
netaknuta od "imljana.= J. veku dolaze, prvo plja$kaju, pa se posle i naseljavaju /ngli, Sasi, -iti,
:rizi, germanska plemena. ?elti su pruali vrlo jak otpor, ali su na kraju podlegli. ?eltske
naseobine bile su u planinama, naro$ito u 9elsu.*eo ?elta pobegao je na kopno, nastanili su
/rmoriku, dananju Fretanju, doneli svoj jezik, i tokom !elog srednjeg veka Fretanja ima svoj, ne4
(ran!uski jezik.
Pinej!&o pol#o!"vo4'u od po$etka 1. veka prodiru germanski narodi, 9andali i 9izigoti. %ni su
(izi$ki unitili ?elte.
Sednji ve&4?elti su tako imali neveliku ulogu u srednjem veku, ali nji#ova komponenta ipak
postoji.

SEO4A NARO-A

0o$ela je u prvoj pol. 2. veka i trajala je do druge pol. J. veka. ,eki istori$ari smatraju da je seoba
trajala do @3O. veka, kada su se ;adjari doselili u 0anoniju.'o je pro!es tokom koga su brojni
germanski narodi nadirali u "imsko !arstvo, dok su se Sloveni sru$ili u Isto$ni deo
!arstva..na$ajno za seobu bilo je to to su se narodi kretali samo !a !evea na j#% i samo !a i!"o&a
na zapad, nikako obratno. Samo su se narodi iz /zije (Euni, /vari) selili u Evropu, a ne obratno.
%ni su proli kroz K9rata narodaL koja se nalaze izmedju ?aspisjkog jezera i =rala.

GERMANI

;nogo zna$ajniji od ?elta.Qiveli su severno i isto$no od "ajne, na prostranoj teritoriji do 9isle. 'o
je bila provin!ija Germanija. %na je imala nejedinstvenu teritoriju i nejedinstven
narod.Poznoim!&i i ano !ednjeve&ovni pi!'i obave$"avaj#: na donjoj "ajni i obalama
Severnog mora iveli su /ngli, Sasi, -iti, :rizi, ostrva na Severnom moru i junu Skandinaviju
naseljavali su Gauti i Svioni, srednju "ajnu naseljavali su Eermunduri, ;arkomani i +angobardi,
junije od nji# iveli su ?imbri, 'eveton!i, Fastarni
Gemani !e dele na :1. I!"o5ne N Goti, 9andali, Furgundi 5. Zapadne N Svevi, Gepidi, /ngli,
Sasi, -iti, :rizi, Gauti, Svioni, Eermunduri, ;arkomani, +angobardi, ?imbri, 'evton!i i
Fastarni.Ve!"i o Gemanima po$inju da se pojavljuju rano, ali su (ragmentarne:
15
4 &51.g.pne 'evton!i su pomenuti na )ilibarskoj obali.
4 oko 1@7.g.pne Fastarni su se spustili na donji *unav, prema rimskoj grani!i.
4 1723171.g.pne. ?imbri i 'evton!i zapretili su da kroz alpske klan!e udju u severnu Italiju, ali i# je
konzul ;arije odba!io.
6ezar se sukobio sa Svevima, $iji je kralj bio /riovist. 'ako je ostavio podatke o Germanima, a
najvie o Svevima.
Germani se nisu trudili oko poljoprivrede. Svake godine menjali su stanite i obradive povrine.
,ajvie su se #ranili mesom i mlekom, a sto$arstvo je bilo glavno zanimanje. "atom su se bavili
kao privrednim zanimanjem, pa rano vebaju mladi)e u oruju, pa i# vode u rat po plen koji dele i
menjaju po nekim svojim prin!ipima..a vreme %ktavijana /vgusta rimljani su preli preko "ajne,
zauzeli deo Germanije i osnovaili provin!iju Germaniju.O.g.ne Germani su upravnika provin!ije
9ara, sa tri legije, uvukli u klopku u 'eutoburkoj umi i sve i# unitili.= oblastima iza "ajne, "im
je drao vlast u 1.v.ne.Germani se polako sve vie pribliavaju grani!ama.Ta'i" pi$e delo
Germania, 117 godina posle 6ezara, jer da bi "im mogao da se nosi sa Germanima, morao i# je i
poznavati.0isao je o Germanima da menjaju stanita i obradive povrine svake & godine i da su se
vie bavili poljoprivredom.Eranili su se mesom i mlakom i bavili sto$arstvom.0ojedini reges
(plamenske stareine) imali su svoje druine sa kojima su ili u rat radi plena. ?u)e su im bile male,
sela razba!ana, bili su gostoljubivi sa putni!ima (gostoljubivost je odlika primitivni#
narodaR).%pisuje moralna s#vatanja.*aje ta$an razmetaj germanski# naroda koji su, poten!ijalni
protivni!i "imskog !arstva.
Poli"i5&a o%aniza'ija N imali su jaku skuptinu, gde dolaze punoletni, naoruani mukar!i i tu se
iznose razni predlozi, razli$itog karaktera. Qagor je zna$io odbijanje, a lupanje o oruje
odobravanje. 0rin!ipes 3 prva!i pripremali su predloge.
Germani su u vreme 6ezara i 'a!ita jo uvek imali rodovsko uredjenje, bez drave u rimskom
smislu, bili su nejedinstveni i iveli su po plemenima gde je krvna veza bila jaka.
Glavna zanimanja bila su im lov, ribolov, rat, sto$arstvo i u manjoj meri poljoprivreda.
,isu svi Germani bili na istom stupnju razvoja:
4 narodi koji su iveli blie limesu, stupali su u vojsku (prvo kao (ederati), trgovali sa "imljanima,
"imljani su u Germaniji podizali gradove, nova! je stigao i tamo gde rimska noga nije, a trgovina
je bila jaka.
4 narodi koji su iveli daleko na severu i istoku, npr. Eau!i, nisu znali ni za obradu zemlje, ni za
pripitomljene ivotinje, ve) su iveli od lova i ribolova.
= drugoj pol. 5.v. dolazi do blii# kontakata rimskog i germanskog sveta, a neki Germani su se ve)
spustili do limesa. 'o su bili ;arkomani, pa je 1J141@7.g. izbio markomanski rat.
'adanji !ar ;arko /urelije, nije bio u "imu, ve) na grani!i.
?roz $itav &. i 2.vek i njegovi nasledni!i su stalno na grani!i, i po$inju direktne borbe.
= vreme /vgusta "im je bio u o(anzivi i napadao je germansku teritoriju, dok su u &. i 2. veku
Germani u o(anzivi, i ele da provale u "imsko !arstvo.

GOTI

Izvoi

.a istoriju Gota zna$ajni su ?asiodor, -ordanes, 0avle %roz i Izidor Seviljski.
Ka!iodo 4 bio je u slubi ostrogotskog kralja 'eodori#a i #teo je da proslavi rod /mala. ,jegovo
delo nije sa$uvano, ali su (ragmenti sa$uvani u -ordanesovoj istoriji.
Jodane! 4 bio je u rodovskoj vezi sa ostrogotskom vladarskom porodi!om /mala. Fio je notar
ostrogotskom vladaru, a onda je preao u slubu !rkve i postao episkop u ?rotonu (?alabrija), i
iveo u Italiji. 9ie je bio za %strogote nego za 9izigote. 0ie:
1&
1. De origine actibusque Getarum, delo se sastojalo iz 15 knjiga, o poreklu i delima Gota. Sluio
se dosta ?asiodorovim delom.
5. De regnorum et temporum successiorum, legende i $injeni!e. 'o je kratka istorija sveta koja li$i
na #ri)ansku #roniku, a dopire do 155.g., bez uzora.
Pavle Ooz iveo je u 1. veku, i bio je savremenik Gota i nji#ovog kretanja. Iz Ppanije je 212.g
preao u severnu /(riku i upoznao Flaenog /vgustina i -eronima.Pkolovao se i obrazovao za
borbu protiv jeretika (u 2. i 1. veku mnogo jeretika).21@.g napisao je svoje $uveno delo SIstorija
protiv paganaT (Historiarum aoversus paganum libres VII). *elo po$inje od stvaranja sveta i
zavrava se 217.g, padom "ima. 0ri$a kako #ri)ani nisu krivi za propast "ima i kako nisu krivi za
ono to su Goti u$inili "imljanima, i u tom kontestu i pri$a o samim Gotima.
Izido Sevilj!&i (1J74J&J.) iveo je u drugoj polovini J. i po$etkom B. veka.J7&.g. postao je
nadbiskup Sevilje.= svojim delima on se oslanjao na veliki autoritet Flaenog /vgustina.
/nti$ki obrazovan, poznavao je stare anti$ke pis!e i koristio ono to je pogodovalo
Eri)anima:1.SE"imolo%ijeT (rigine seu et!imologiarum libri nove) i SEn'i&lopedijeT N
najzna$ajnije delo koje objanjava razne pojmove sa #ri)anskog stanovnita, neke legendarno.
.bog ovog dela kori)en je tokom !elog sr. veka.5. SO piodi !"vaiT (De rerum natura) N
zbornik (izi$ko4geogra(sko4astronomski# pojmova. &. I!"oij!&a dela su: S8oni&aT (#ri)ansko
stanovite) S-elo o 5#venim lj#dimaT tj. De viris illustribus ($uveni #ri)ani) 2. Historia
Gothorum, vandalorum et Svevorum N najzna$ajnije delo , jer izlae istoriju ovi# germanski#
naroda po vladavini nji#ovi# vladara. 0osebno je zna$ajno za vladavinu Gota u Ppaniji. Isto je
zna$ajno i to je koristio stare pis!e koji nisu sa$uvani ve) su ostali (ragmenti.

O Go"ima

0ripradaju isto$nim Germanima.0ostojbina im je bila na severu Evrope, ,ema$ka, 0oljska, ostrva
Gottland, juna Skandinavija, donji tok 9isle.= drugoj pol. 5. veka po$inju da se kre)u prema jugo
4 istoku i dolaze do obala 6rnog mora. 0o rimskim pis!ima dok su bili na severu nema podataka, a
podrobniji poda!i su iz &. i od 2. veka.
'okom puta podelili su se na one koji su ili:
1. zapadno N 9izigoti
5. isto$no N %strogoti
Goti se kre)u na jugoistok, prelaze 0rut, *njepar i *njestar i dolaze do 6rnog mora.
"azmestili su se u zaledju 6rnog mora, gde su zatekli kultivisaniji kraj od svoje postojbine. ?lima
je bila toplija, a zemljoradnja razvijenija. 'aj kraj je ustvari bio itni!a anti$kog sveta, tu su prvo
bile gr$ke, a zatim rimske kolonije. *otle su dolazili karavani iz ruske nizije.
'u su iveli Sarmati i Skiti, a Goti su i# pokorili. 'akodje su pokorili i azijske narode Fastarna i
/lana. 'u su iveli kroz &. vek i odravali veze sa "imom. ?ada su se pribliili grani!i na *unavu,
"im im je ustupio *akiju. &&B.g. sklopili su ugovor sa ?onstantinom i dobili status rimski#
(ederata. ?onstantinu je bila potrebna vojska, pa su mu Goti obe)ali 27 777 vojnika.

Podo 8#na

B74i# godina 2. veka kroz S9rata narodaT prodiru Euni, toliko surov narod da su Goti u odnosu na
nji# bili blagi. Euni su unitavali sve pred sobom. 0o /mijanu ;ar!elinu Euni su opisivani kao
Sdvonoge ivotinjeT. 0rvi na udaru su im bili %strogoti koji su im se &B1.g. suprotstavili, ali su
Euni pobedili, a umro je i Eermonar# (ostrogotski kralj). ,ajve)i deo Gota je pokoren i uklju$en u
#unski plemenski savez i Euni su i# poveli sa sobom.

Vizi%o"i # Vizan"iji

12
*a i# ista sudbina ne bi snala, 9izigoti su molili isto$norimskog !ara 9alensa da im dozvoli da
predju *unav, kako bi se sklonili od Euna. 6ar im je udovoljio, jer je ra$unao da )e naseljavanjem
$uvati grani!u *unava. &BJ.g. 9izigoti su preli *unav i naselili se najvie u ;eziji In(erior
(Fugarska i susedni krajevi). 'u su bili naseljeni pod uslovom da predaju oruje. 'ako su se
9izigoti nali u organizovanoj dravi, u kojoj nisu iveli slobodno i teko podnosili vlast rimskog
!ara. "imski $inovni!i su i# izrabljivali (prodavali im skupo namirni!e i sl.). 'ako su oni &B@.g.
digli ustanak protiv "ima, a na njegovoj teritoriji. =nitavali su sve rimsko, a napadali po 'rakiji i
;eziji (blizu 6arigrada). 6ar 9alens je skupio vojsku i krenuo da ugui ustanak. *olo je &B@.g. do
bitke kod -edrena (stari Eadrianopolis) u kojoj su Goti satrli "imljane, upali u !arev logor i zaklali
9alensa.
%d &B@. do &@5.g. nastavili su da #araju "imskim !arstvom tj. Falkanskim poluostrvom, do
Egejskog mora. .auzeli su najve)i deo isto$nog dela Falkanskog poluostrva i tako presekli
kopnenu vezu izmedju "ima i 6arigrada.
&BO.g. !ar 'eodosije I (pro(esionalni vojnik i diplomata) imao je kao primarni zadatak reavanje
gotskog pitanja. %n nije mogao da i# izba!i iz !arstva, pa je po$eo da pregovara sa njima. .a to
vreme zauzet je Ilirik. &@5.g. 'eodosije I je sklopio sa Gotima ugovor, po kome ostaju na teritoriji
!arstva, na Falkanskom poluostrvu, a za uzvrat oni (ormalno priznaju vr#ovnu rimsku vlast. ,ji#ov
kralj primio je visoku vojnu rimsku titulu i dobili su autonomiju na Falkanu, a "im se nije mogao
meati. Iak je gotski kralj /lari# bio na dvoru 'eodosija i u$estvovao u po#odima. Goti su
potovali ovj ugovor od &@5. do &O1.g, dok je 'eodosije I bio iv. 'eodosija su nasledili njegovi
sinovi, /rkadije na Istoku i mladji Eonorije na .apadu. ?ada je 'eodosije umro /rkadije je imao
11, a Eonorije 11 godina.

Po&$"avanje Go"a

= medjuvremenu Goti su #ristijanizirani (stari anti$ki "im se nije trudio da svoje tekovine prenosi
paganima). ;isionari u 2. veku prelaze "ajnu i *unav i medju Germanima propovedaju
#ri)anstvo. ;edjutim Goti su #ri)anstvo primili u arijanskom obliku, jer je u doba arijanske
prevlasti otpo$elo nji#ovo pokrtavanje. 0rilikom ovi# pregovora o pokrtavanju postojala je i
suprotnost u veri, jer su "imljani bili pravoverni. -edan zarobljeni Got, =lu(ila, iz ;ale /zije
#ristijaniziran je i u 2. veku prevodio je Fibliju na gotski jezik, a zatim je rukopoloen za episkopa
od arijan!a Eusevija i postao episkop Got#orum. -o dugo posle propasti arijanstva u 9izantiji,
ve)ina germanski# plemena drala se arijanske veroispovesti.

Vizi%o"i # I"aliji

= poslednjoj de!eniji 2. veka pomeraju se na zapad ka grani!ama Italije. 'o stvara paniku.
271.g. /lari# je proao oblast 'rsta i uao u Italiju. 275.g. razorio je veliki rimski grad /kvileju
preko koga je vodio najvaniji put za Ilirki (Emona, Sis!ia). "azaranje /kvileje zna$ajno je, jer su
se stanovni!i sklonili na ostrva gde je posle nikla 9ene!ija. 271.g. sa severa nadiru razna
germanska plemena, $iji je vodja bio "adagajs. Glavni komandant vojske .apadnog rimskog
!arstva bio je Stili#on (germanskog porekla), a rimska vojska je ve)im delom bila varvarska i
germanizovana. 'ako su se Germani branili od Germana. .bog ove navale, Stili#on je 271.g.
povukao rimske trupe iz Fritanije i pregovarao sa /lari#om. ,a kraju je uspeo i sklopili su tajni
dogovor po kome je "im dao /lari#u na otkup, a on je zaustavio vojsku ali se nije povla$io (ostao
je u zapadnom delu Falkanskog poluostrva).= medjuvremenu zbog opasnosti od varvara stari
rimski senatski krugovi okrivili su Stili#ona. ,isu mu verovali, jer je bio German, i sklopili su
zaveru protiv njega. Stili#on je otkrio zaveru, pobegao sa porodi!om u "avenu i zatvorio se u !rkvu
(!rkva je od 1. veka bila mesto azila). .avereni!i su 27@.g. upali u !rkvu i ubili ga.

11
Alai0ov napad na Rim

/lari# je pokrenuo trupe, uao u Italiju i unitio sve. 0rvo je #arao po severnoj Italiji, a zatim je
zaokretao ka jugu jer mu je !ilj bio "im. Senatorski krugovi napravili su delega!iju za pregovore
jer su s#vatili da je velika tragedija da /lari# upadne u "im./lari# je smatrao da ukoliko je trava
gu)a, bolje se kosi. .adravao se i prezimio u srednjoj Italiji, a zatim se spustio junije, zauzeo
%stiju (pristanite kod "ima) i spre$io dovod namirni!a u "im. %pet je dolo do poslanstva, ali
njegovi uslovi bili su veliki: traio je svo srebro i zlato, otkup, danak, a njima ostavlja ivot.217.g.
slede)i 9ia Solaria (put soli koji ide iz "ima na -adransku obalu i dovodi so u "im) upali su u "im
kroz severnu kapiju.'o je bila jedna od najve)i# pustoi, jer "im je bio =rbs eterna (ve$iti grad) i
nikad na njegovu teritoriji nije doao neprijatelj. 'ri dana je radio ta je #teo: ubijao, palio,
plja$kao. ,eki su $ak pobegli i krili se u vodovodu. Sruili su :orum "omanum, oplja$kali !arske
palate, zarobili 'eodosijevu )erku 0la!idiju.6ar Eonorije je bio u ;ilanu, a pad "ima do$ekao je u
"aveni (H), jer su drugi vodili dravne poslove, a on se zabavljao borbom petlova. 0etao se zvao
"om i kad mu je javljeno da je pao "im, mislio je na petla, pa se rastuio.0aganski pis!i osudjivali
su plja$ku "ima i bili su pesimisti ka budu)nosti.Eri)anski pis!i, npr. /vgustin Flaeni, u 2. i 1.
veku mislili su druga$ije. %n nije odobravao zlo$ine u "imu , ali je smatrao da je to kazna "imu za
njegove gre#e (paganske i zlo$ine #ri)ana). Flaeni /vgustin propagirao je dve drave:
ovozemaljsku i boiju (!rkva gde vlada pravda).
Podianje dalje na j#% I"alije 4 0o plja$kanju "ima, on i# vie nije zanimao. 'ako dolazi do
novi# osvajanja u junoj Italiji. ?roz junu Italiju 9izigoti su nosili plen i vodili zarobljenike
(senatore i ene). /lari# je #teo da krene na Si!iliju, pa na severnu /(riku.

Sm" Alai0a ;6C*3(.=>

;edjutim /lari# je umro kao relativno mlad $ovek u junoj Italiji. Goti su ga oplakali, a najve)a
briga bila je gde da ga sa#rane, a da "imljani ne oskrnave grob. 'ako su skrenuli tok reke, doveli
senatore da u koritu reke iskopaju tok, a zatim i# pobili. Spustili su kov$eg i vratili reku. Grob je
bio ispod vode i na taj na$in dobro zati)en, a postojalo je i gotsko staro verovanje da )e voda
proneti slavu svetu. 0oto su bili arijan!i (#ri)ani) mu$ilo i# je jedino to je /lari# umro sa &&
godine, isto kad i Erist, pa su se bojali da to nije kazna za zlodela.

A"a#l/ ;(.=3(.*>

9izigoti su u junoj Italiji za kralja izabrali /taul(a, /lari#ovog rodjaka.%n je oko 5 godine ostao u
Italiji (2174215), pustoio i plja$ka po junoj Italiji.%nda je promenio odluku pokojnog /lari#a da
svoje Gote preba!i na Si!iliju, pa u severnu /(riku brodovima. Goti nisu imali (lotu. "eio je da se
izvla$i iz Italije i da ide dalje na zapad kroz "imsko !arstvo i plja$ka provin!ije u kojima nisu
bili.*oao je u severnu Italiju, i odatle nije krenuo na istok na Falkan gde je bilo 9izigota, ve) je
skrenuo na zapad i uao u junu Galiju (0rovansa 3/kvitanija). = Galiji on je bio dvoli$an. Ias je
plja$kao rimsko stanovnitvo, a $as se izdavao za rimskog prijatelja.0avle %roz kae da je /taul(
#teo sruiti "imsko !arstvo i umesto njega stvoriti veliko gotsko !arstvo (Got#ia), ali vide)i da su
njegovi Goti neobuzdani varvari koji nepotuju zakon, a bez zakona nema ni drave, s#vatio je da
nemoe zameniti "imsko !arstvo i po$eo saradjivati sa "imom.%svojili su veliki rimski grad
,arbonu, i tu se /taul( uz sav rimski !eremonijal ven$ao sa 0la!idijom Eonorijevom sestrom, koju
je vukao za sobom kao zarobljeni!u. 'ako je postao !arev zet./taul( je po$eo da prodire i na
0irinejsko poluostrvo. 'u su bili 9andali koji su #arali po Ppaniji. "im nije mogao nita 9andalima
i stoga je gurao Gote iz june Galije na jug protiv 9andala.%n je po$eo osvajati delove Ppanije, ali
i# nije preputao "imu ve) i# ostavljao sebi.= Farseloni je ubijen, verovatno od strane Gota, koji
su mislili da saradjuje sa rimskim !arem jer je oenio !arevu sestru.
1J

Valija ;(.*3(.<>

,ovoizabrani kralj 9alija vratio je 0la!idiju njenom bratu Eonoriju, i nastavio da ratuje u Ppaniji
protiv 9andala. "at je bio tako krvav da 9andali nisu mogli da opstanu tu, ve) su otili dalje.=
medjuvremenu i 9alija je #teo saradnju i !ar mu je zvani$no 21O.g. ustupio junu Galiju, gde su
9izigoti osnovali svoju dravu, poznatu pod imenom 'olosanska kraljevina sa prestoni!om u
'olosi ('uluzu).

Odno! Rimljana i Go"a

"imljani i Goti su tako sklopili sporazum, i "im je prepustio deo teritorije jer i# nisu mogli
izba!iti.'itula gotskog kralja glasila je ;agister militum."imsko stanovnitvo bavilo se
mirnodopskim zanimanjima kao to su poljoprivreda, sto$arstvo i zanatstvo. Goti su bili vojni!i
razmetani po domovima "imljana i od svakog doma)instva dobijali su 13& zemlje. 0rakti$no su
bili gospodari, a rimski stanovni!i pokoreni podani!i, pogotovu sto su Goti vremenom prisvojili 53&
zemlje sebi, ostavljaju)i "imljanima 13&. "imsko stanovnitvo teko je podnosilo jaram
Gota.Eri)anska !rkva bila je jako neraspoloena. "imsko stanovnitvo je bilo pravoverno (Erist je
sin boiji i bog), a Goti su zastupali arijansko u$enje (Erist je samo sin boiji i $ovek).

S#&ob Go"a i ,ana&a

?rajem 1. i po$. J veka zaotrila se situa!ija. :ran!i su oko +oare stvorili svju dravu i 2OJ.g.
primili #ri)anstvo u pravovernom obliku i sa severa pritiskali gotsku kraljevinu."imsko
stanovnitvo i #ri)anska !rkva bili su na strani :ranaka.17B4117.g. (rana$ki kralj Elodove# poveo
je rat protiv gotskog kralja, u kome ga je #ri)anska !rkva pomagala. Elodove# je zauzeo !elu
kraljevinu i unitio je.%d 21O. do 117.g. postojala je gotska 'olosanska kraljevina.

Go"i na Piinej!&om pol#o!"v#

9izigoti su kroz 1. vek zauzeli !elo 0irinejsko poluostrvo, nji#ova drava ostala je na 0irinejskom
poluostrvu i nji#ova prava sedela$ka istorija je na 0irinejskom poluostrvu. 'u su vladali od prve
pol. 1. veka kada su po$eli da ga zauzimaju, do prve pol. @. veka, ukupno oko &77 godina. I u ovoj
dravi su se u po$etku jasno ose)ala dva elementa:
1. Goti N vladaju i vojni!i suA bili su arijan!i
5. "imljani N sa mirnodopskim zanimanjimaA bili su pravoverni, sa jakom i izgradjenom !rkvenom
organiza!ijom.

Za&oni'i vizi%o"!&i0 &aljeva

"imljani su se oslanjali na staro rimsko pravo, a Goti na strao gotsko obi$ajno pravo. .akoni!i J.
i B. veka bili su izvor za poznavanje unutranji# prilika u gotskoj dravi.
-o u 'olosanskoj kraljevini, u vreme kralja E#i&a ;(DD3(<() izvrena je kodi(ika!ija prava i izdat
0ravni zbornik na osnovu koga se vladalo. 'aj zbornik zvao se Lex Romana Visigothorum.Eurik je
prvi objavio da je njegova drava potpuno nezavisna u odnosu na "imsko !arstvo.Eurikov
naslednik Alai0 II (2@2417B.) napisao je dop#ne ovo% zboni&a? Brevium Alarichi.= Ppaniji
prvi zakoni!i gotski# kraljeva takodje pravno razlikuju 5 elementa. ;edjutim situa!ija se polako
menja.0oto je rimska kultura bila jako velika, posotojala je opasnost od asimila!ije.Goti su
usvajali latinski jezik, kolovali de!u na latinskom i usvajali rimsku kulturu. 1@B.g. 9izigoti su
napustili arijanstvo i primili pravoverno #ri)anstvo i tako su uklopljeni u !rkvenu
1B
organiza!iju."azlika izmedju Gota i "imljana se tako polako gubi. 'okom vremena oni su se
utopili u veliku rimsku kulturu.
.akoni!i iz sredine B. veka ne prave razliku izmedju Gota i "imljana.

Kaj Vizi%o"!&e dave

9izigotska drava je ostala jedinstvena do druge pol. B. veka.:eudalni# odnosa jo nije bilo.
Goti su na kraju pri#vatili sve velike tekovine rimske kulture, prava i !iviliza!ije. *rava je
po$ivala na rimskim institu!ijama, dodue izmenjenim.= medjuvremenu u blizini vizigotske
Ppanije rodila se mo)na sila, /rabljansko !arstvo. ,jegov osniva$, kao i osniva$ islama bio je
;u#amed (umro J&5.g). 'ako se u B. veku stvara velika muslimanska imperija, /rabija, koja je
obu#vatala Fliski Istok do 0ersijskog zaliva i !elu severnu /(riku (jer su a(ri$ki narodi Ferberi
islamizirani).;edjutim dolo je do borbe za vlast u vladarskoj dinastiji, i pojedini delovi Ppanije
po$eli su se ponaati kao samostalni. 9izigoti su zvali u pomo) /rabljane iz severne /(rike, jer su
ovi imali izvanrednu konji!u. B11.g. je veliki broj /rabljana sa konji!om preao Gibraltar i umeao
se u medjusobne 9izigotske borbe u Ppaniji. %ni nadiru sa juga iz Granade, osvajaju i teritoriju
zadravaju za sebe, a ne ustupaju je savezni!ima.B114B57.g. /rabljani su osvojili !elo 0irinejsko
poluostrvo i unitili 9izigotsku dravu.Ppanija je bila prvi deo Evrope pod vla)u muslimana. %ni
su pokuali da se proire preko 0irineja i na Galiju, ali su i# u tome spre$ili (rana$ki vladari. %ni su
spasili Galiju od /rabljana, i to pre svega ?arlo ;artel.'ako su 9izigoti nestali sa istorijske
pozorni!e. ,ajve)i trag ostavilo je nji#ovo stra#ovito pustoenje i plja$ke u 'rakiji, ;eziji, Iliriku,
Italiji, Galiji i Eispaniji gde su se i utopili.

,RANCI

Izvoi

Glavni izvor za (rana$ki istoriju je G%# T#!&i (Gregorius 'oronensis). 0oti!ao je iz galo4rimske
porodi!e i iveo u J veku. %d 1B&. do 1O2.g. bio je biskup 'ura.
0ie dela:1" Sep"em libi mia'#lo#m 4 to je religiozno delo, sa malom istorijskom vredno)u 5.
8i!"oia e'le!ia!"i'a ,an'o#m 4 to je njegovo glavno delo, koje je ne samo !rkveno nego i opte
istorijsko.'u on pie o istoriji stvaranja sveta (#ri)anske #ronike uvek idu od stvaranja sveta). *elo
je zna$ajno od momenta kada prelazi na :ranke. %n opisuje nji#ovu postojbinu, seobe, dolazak u
Galiju i stvaranje drave. Izlaganje te$e #ronoloki do 1O1.g. i tu se prekida. *elo je tipi$no za
#ri)anskog autora jer ima legendi i bajki, ali i lepo opisani# istorijski# dogadjaja..a Elodove#a i
njegove naslednike iz J. veka je posebno zna$ajno, jer je to prvi izvor za taj period.0ie latinskim
jezikom (skandaloznim). Qiveo je u J. veku kada je dolo do velikog opadanja nivoa kulture i
obrazovanja. Svestan toga, on se izvinjava. ?ae da je u Galiji teko na)i $oveka koji zna da se
potpie, a jo tee nekog ko ume sastaviti neki sti#. %n kao biskup bio je medju
najobrazovanijim.%d opadanja rimske drave, opadala je i kultura, ali u vreme kada su :ran!i doli
jo je bilo neto u$eni# "imljana. ?ada su i oni izumrli, :ran!i su po$eli bivati birani za biskupe i
talas opadanja zauzeo je sve slojeve.

O ,an'ima

:ran!i su iveli u provin!iji Germaniji, nedaleko od rimske grani!e, u dolini reke "ajne, sa desne,
isto$ne strane.*elili su se na:1. Salij!&e N donji tok "ajne, isto$na strana
5. Rip#a!&e N srednji tok "ajne, isto$na strana.
:ran!i su jo u &. veku po$eli da se kre)u i da napadaju rimsku grani!u du "ajne, a povremeno su
upadali i u Galiju. ;edjutim u Galiju nisu mogli u)i. = durgoj pol. 2. veka zauzeli su 'oksandriju,
1@
ali i# je rimska vojska potukla i sklopljen je sporazum da :ran!i ostanu u dolini "ajne i kao
(ederati da brane grani!u.'akva situa!ija je trajala do prve pol. 1. veka, kada su /lemane i druge
germanske narode Euni stali gurati na zapad. :ran!i tako ulaze u Galiju i po$inju zajedni$ki
dogovori s "imom o odbrani od Euna. Sklapaju sporazum sa rimskim namesnikom /e!ijem i
211.g. zajedno u$estvuju u bi!i na ?atalaunskim poljima.
:ran!i su dobro upoznali Galiju i delimi$no se povukli u oblast "ajne, jer je /e!ije 211.g. odma#
raspustio savez. 'ako su :ran!i ostali u dolini "ajne na samoj grani!i, razmeteni po plemenima.Sa
onim li$nostima koje su bile na $elu ti# plemena "im je pregovarao itd. i "imljani su i# oslovljavali
sa reD. 'akvi# li$nosti bilo je nekoliko. -edan od nji#, Eilderik, bio je na $elu :ranaka u 'urneu,
blizu same rimske grani!e. Sa njim "imljani dolaze u dodir, pregovaraju i odravaju status
(ederata.

8lodove0 ;(<.3*..>

0osle Eilderika, njegov sin Elodove# dolazi na vlast.%dma# posle 2@1.g. po$eo je okupljati okolne
(rana$ke reDove, jer sam nije mogao, i spremao napad na rimsku Galiju, gde je rimska vlast bila u
agoniji (tamo su naro$ito /lemani #arali). 'ako je Elodove# sklopio jedan opte (rana$ki savez sa
jo dva (rana$ka kralja, "agna#alom (gospodario u ?ambreu) i Sigiberdom. 'ako su oni navalili na
Galiju. 0osle /e!ija, rimski namesnik Galije bio je Sijadrije koji je okupljao snage po Galiji,
nastoje)i da se suprotstavi :ran!ima (nadirali sa severoistoka). 'ako je 2@J.g. dolo do krvave bitke
kod Soasona, gde su se sudarila 5 saveza i :ran!i su satrli rimsku vojsku.:ran!i su zauzeli rimsku
Galiju, gde se rimska vlast drala iako je .apadno rimsko !arstvo ve) propalo pre 17 godina.
Elodove# nije zauzeo !elu Galiju, ve) samo severozapadnu i severnu Galiju (tj. severnu i srednju)
do malo ispod reke +oare. .aposeo je i 0ariz, a nji#ovi vojni!i po ulasku u 0ariz nosili su ga na
titovima, kao "imljani svoje !areve posle neke pobede.-unu Galiju nije zauzeo i to je bila drava
9izigota.*o "one su bili Furgundi. Po"iv Alemana 3 ,ajve)i problem za Elodove#a predstavljali
su raznovrsni varvarski narodi koji su #arali naokolo i onemogu)avali ga da organizuje
vlast.,aro$ito su po Galiji plja$kali /lemani. Elodove# je morao da se sudari sa njima (zbog nji#
:ran!uzi kau les /lemands po /lemanima za ,em!e). 2OJ.g. dolo je do odlu$uju)e bitke
izmedju :ranaka i /lemana. Elodove# je tako svoju vr#ovnu vlast nametnuo osta!ima /lemana,
koji su preiveli bitku 2OJ.g. i sklonili se u isto$nu Galiju.

Po&$"avanje ,ana&a

Grgur 'urski daje podatke o tome kako su Elodove# i :ran!i bili pokrteni, dok za druge varvarske
narode nemamo podataka o pokrtavanju, a nekad se nezna $ak ni datum. %n kae da su :ran!i i
Elodove# kada su zauzeli Galiju bili pagani, ali je #ri)anska !rkva ve) krajem 1. veka bila
zna$ajan (aktor. %va bitka uti!ala je na primanje #ri)anstva Elodove#a, a samim tim i :ranaka.=
medjuvremenu Elodove# se orodio sa burgundskim dvorom i oenio se Elotildom, burgundskom
prin!ezom koja je bila #ri)anka, nearijanka, jer su Furgundi pre toga primili pravoverno
#ri)anstvo. Elotilda je tako, ubedjivala mua da postane #ri)anin.
Elodove# je usred bitke sa /lemanima prizvao Erista upomo) i tada je po$eo pobedjivati i zato se
okrenuo #ri)anstvu i novoj veri. *o tog momenta je gubio, a molio se svojim bogovima koji mu
nisu pomagali, i zato je upomo) pozvao Elotildinog boga. Elotilda je pozvala episkopa "emigija,
biskupa grada "emsa, da i# pokrsti. 0rvo je pokrten Elodove#, a zatim i njegova vojska. 'ada je
"emigije rekao Elodove#u Kpotuj ono to si dosad palio, i pali ono to si dosad potovaoL.'ako
je dolo do sporazuma izmedju "emigija i Elodove#a, koji su se dogovorili da se Elodove# pokrsti,
a onda )e !rkva stupiti s njim u savez, pri#vatiti ga kao vladara i pomo)i mu protiv njegovi#
neprijatelja. 'ako je !rkva pri#vatila Elodove#a i (avorizovala ga. 'o je bio jedan od retki#
varvara koji je #ri)anstvo primio odma# u pravovernom obliku.
1O

E&lanjanje peo!"ala 2 /ana5&a &alja

%stao je jedan problem, a to je bila podela vlasti s "agna#aldom i Sigiberdom. Stoga i# se
Elodove# morao osloboditi. Stupio je u vezu sa "agna#aldovim ljudima, platio i# da ga ubiju,
odnosno doveli su ga na dvor i Elodove# ga je ubio. Sigiberd je posle toga bio oprezan i zazirao od
Elodove#a, ali Elodove# je stupio u vezu sa njegovim nestrpljivim sinom i obe)ao mu deo vlasti, te
je sin ubio o!a, a Elodove# zatim sina.'ako je ostao jedan vladar :ranaka i prvi put :ran!i su imali
jednog kralja, $ija je uloga jako dignuta. ,aro$ito za#valjuju)i svom savezu sa !rkvom, Elodove#
je mogao krenuti u dalja osvajanja.

Po"iv Vizi%o"a

6rkva mu je pomogla i protiv 9izigota.17B4117.g. dolo je do rata sa 9izigotskom dravom, $iji je
!entar bio u 'olosi. 0ojedine gradove su mu predstavni!i !rkve otvorili i predali, jer je !rkva bila sa
njim u savezu, dok su sa druge strane 9izigoti bili arijan!i. %piralo se jo neto stare, galo4rimske,
aristokratije. = odsudnoj bit!i kod 0oatjea 117.g. Elodove# je pobedio i unitio 9izigotsku
dravu.-uno od ,arbone je samo jedan mali deo ostao van njegovog domaaja.

Po"iv 4#%#nda

%stala mu je jo Furgundijska drava, te je Elodove# tu vrio neke intrige, male vojne $arke i sl.
;edjutim njegova ena Elotilda, spre$ila je zauzimanje Furgundijske drave.

8lodove0ov &aj

0osle uspe#a u junoj Galiji, Elodove# je stekao jo ve)i ugled. %n se jako uzdigao kao li$nost, a
ne samo kao vojni$ki vodja.
.ajedno sa %strogotskim kraljem 'eodori#om bio je najzna$ajnija li$nost zapadne Evrope u 1. i J.
veku."imski !ar iz 6arigrada dodelilo mu je titulu rimskog konzula (poslao je diplomu da mu
dodeljuje tu titulu). Sam Elodove# je kao varvarin jako drao do toga, a rimski !ar i rimska
!iviliza!ija ga je jako zasenjivala.111.g. Elodove# je umro.

8lodove0ovi na!ledni'i

= tadanjim varvarskim kraljevstvima nije postojao prin!ip nasledjivanja prestola. *rava se
posmatrala kao privatna svojina vladara i sinovi su je obi$no po smrti o!a delili. ?asnije u srednjem
veku uvukao se prin!ip primogeniture, a to je ulo iz privatno4pravni# odnosa, tek kad su se
izgradili (eudalni i vazalni odnosi. 'o je prin!ip da kada umre vazal, njegov najstariji sin obnovi
odnos sa seniorom, a najstariji sin seniora obnavlja odnos sa vazalima svoga o!a.
Kalj 4 vodja vojni$ke druine i zato su :ran!i u po$etku imali vie kraljeva. ?ralj podie
mukar!e na oruje, vodi i# u rat i dele plen.
T#!" 4 vojni$ka druina.
An"#!"ione! 4 $lanovi vojni$ke druine, koji su verno sluili vodji, koji i# je vodio u rat i
omogu)avao im plen.
,jegovi nasledni!i podelili su dravu na & dela:
1. Ne#!"ija 4 severozapadni deo GalijeA preovladjuje krupni posedA !rkva jaka.
5. A#!"azija 4 severoisto$ni deo GalijeA preovladjuje sitan posedA mnogo vie germanski# sitni#
posednika jer je blizu rajnska grani!a (razoren veliki rimski posed).
57
&. 4#%#ndija 4 blia /ustraziji po svojoj sutiniA tu su Furgundi osvojili vlast i razorili rimske
ustanove i rimski veliki posed.

-alja o!vajanja ,ana&a

1&2.g. nasledni!i Elodove#a zauzeli su Furgundiju i izbili na Sredozemno more, proiruju)i
osvajanja ka jugu.1&J.g. :ran!i su iskoristili borbu u Italiji, izmedju %strogota i 9izantije, i te
godine zauzeli 0rovansu. 'o je bio krajnji jug, do tada pod 'eodori#ovom vla)u (umro 15J.g.),
koji nije dozvolio da se Elodove# iri u junu Galiju, prema Italiji (a Elodove# je bivao sve ja$i i
mogao i# je ugroziti). 'ako su :ran!i zauzimanjem 0rovanse izali na grani!e Italije.9r#ovna vlast
nametnuta je i nad Favar!ima i Sakson!ima na grani!ama Galije. Elodove# je od nji# ubirao porez.

,ana5&a dava

'ako je stvorena solidna :rana$ka drava u Galiji. Izbijala je na /tlantik i Sredozemno more,
obu#vatala je !elu Galiju i izbila na grani!e Italije.0la)ala su joj danak gemranska plemena u
susedstvu.Fili su u savezu sa #ri)anskom !rkvom (delikatni odnosi), najve)om unutra)njom
silom.

+ANGO4AR-I

Izvoi

Pavle -ja&on bio je +angobard iz ugledne porodi!e iz severoisto$ne Italije. "odjen je oko B57.g. i
iveo je u @. veku. %dgojen je na dvoru langobardskog kralja u 0avilji, prestoni!i langobardske
drave.?ralj *eziderije mu je poverio da bude u$itelj njegove )erke.?asnije je 0avle stupio u
sveteni$ki red i dobiio $in djakona.-elo Historia Romana je 0avle sastavio za *eziderijevu )erku.
'o je ustvari bila prerada Eutropijeve istorije s dopunama -eronima, -ordanesa i %roza. Sastoji se
od J knjiga i ide do smrti -ustinijana I (1J1.g.). %vo delo je stoga kompila!ija i sadri malo
originalnog.= medjuvremenu su se odigrale krupne promene u dravi. BB2.g. ?arlo 9eliki pokorio
je +angobarde. .atim je BBJ.g. izbio langobardski ustanak protiv :ranaka i to ba tamo gde su bila
0avlova porodi$na imanja. ,jegov rodjeni brat bio je vodja ustanka. ;edjutim ?arlo 9eliki je
uputio vojsku protiv ustanika i skrio i#, a vodje je pobio ili zarobio. 'ako je 0avlov brat dopao u
zarobljenitvo.B@1.g. 0avle se obratio ?arlu 9elikom, kada je bio u Italiji, pismenom molbom u
sti#u, trae)i da oslobodi njegovog brata. ?arlo 9eliki je s#vatio da je on obrazovan $ovek i stoga
je traio da mu ga dovedu. ?arlo je na svom dvoru okupljao naju$enije ljude. 'ako je 0avle postao
$lan dvorske aristokrstije ?arla 9elikog. 0isao je istoriju, sti#ove i neku vrstu poboni# #ri)anski#
sastava. B@2.g. pie delo Gesta episcoporom etensium. 'o su dela biskupa ;e!a, a ;e! je bio
zna$ajni #ri)anski !entar i biskupski grad. /li i to mu je bilo sporednije delo.
,ajzna$ajnije delo mu je Historia Langobardorum, pisano u J knjiga, i otuda nam je poznata
istorja +angobarda. %n po$inje da pie od prapostojbine +angobarda, izlae nji#ove seobe, boravak
u 0anoniji, dolazak u Italiju u drugoj pol. J. veka i onda sve detaljnije istoriju +angobardske drave
u Italiji (druga pol. J. i B. vek), a izlaganje se prekida B22.g. smr)u kralja +iu(rada. *elo je pisano
jednostavnim latinskim jezikom. Ima i legendarni#, naivni# objanjenja. Ima neki# podataka i o
Slovenima u J. i B. veku, kako u 0anoniji, tako i o nji#ovim napadima na Italiju nakon
uspostavljanja +angobardske drave.
*elo je objavljeno u #onumenta Germania !istoriae ($nti%uissimi) i u #uratoria rerum italicarum
scriptores (pis!i ital. stvari).

51
O +an%obadima

+angobardska drava postojala je od 1J@. do BB2.g.+angobardi su germanski narod koji je iveo na
severu Evrope, najvie u dolini reke +abe (donji tok i oko u)a), uglavnom sa zapadne strane (leva
obala).%ni su narod koji se po$eo seliti kasnije od ostali# (Gota, Furgunda i td.). ?renuli su na jug,
sputaju)i se prema 0anoniji. 0avle *jakon kae da su +angobardi iveli u 0anoniji 25 godine. 'u
su doli 15J.g, gde su unaokolo zatekli razne narode (izmedju ostali# Gepide, narode neevropske,
azijske i dosta Slovena) i odatle otili 1J@.g.Sloveni se pod tim imenom javljaju tek u J. veka. %ni
su ve) upadali preko Save i *unava na vizantijsku teritoriju, u prole)e i leto, nekada dosta duboko,
po dolinama ;orave i 9ardara, tamo plja$kali a zatim se vra)ali nazad preko reke. Gepidi i
+angobardi su se borili oko prevlasti J74i# godina. +angobardi su pozvali u pomo) /vare (azijski
narod, sa brutalnom konji!om), koji su 1JB41J@.g. doli. 'ako su /vari i +angobardi satrli Gepide.
Forili su se oko Sirmiuma. Gepidi su tada uniteni kao narod, ostali su samo osta!i. ;edjutim
+angobardi nisu mogli podneti susedstvo /vara i 1J@.g. odlaze u Italiju. 'u su ratovali sa
9izantijom protiv %strogota.+angobardsko osvajanje Italije bilo je druga$ije od 'eodori#ovog. %ni
su vrili brutalne napade, s izrazitim antirimskim tenden!ijama. .auzeli su severnu Italiju (dananju
+ombardiju, koja se i naziva po njima) i dobar deo 'oskane. 0ostojala su i dva vojvodstva,
nevezana za ostatak teritorije: Fenevent (juna Italija) i SpdetoH (severna Italija). 0avilja je bila
nji#ov !entar i prestoni!a.'ako su %strogoti su drali maltene !elu Italiju, +angobardi deo, a
ostatak 9izantija.9izantiji je pripadao "avenski egzer#at (administrativna jedini!a 9izantije) koji
je obu#vatao "avenu, 9ene!iju i deo srednje Italije koja gleda na -adran. ?ontrolisali su Krimski
dukatL (na $elu je duD). 'akodje je nji#ova bila i !ela juna Italija. % ruila$kom dejstvu
langobardski# osvajanja ima dosta tragova u istoriji. 0obijeno je dosta rimskog stanovnitva, a
dobar deo pretvoren je u roblje. "obove su su +angobardi posle osvajanja prodavali, a medju njima
su bili $ak i ugledni senatori. Stoga su roditelji mukoj de!i sekli prste da i# vojni!i ostave na
miru.= po$etku su se jasno razlikovala 5 elementa: langobardski i rimski (pot$injeno i porobljeno
stanovnitvo).+angobardi su se naselili u Italiji i razmestili dobrim delom po svojim
rodovima.+angobardski rod zove se (ara, pa otud taj pre(iks ili su(iks na nekim lokalitetima (:erara
i sl.). 'o je s druge strane i dokaz o langobardskom prisustvu u tim krajevima.
= drugoj pol. J. veka Italija je podeljena.+angobardi su bili #ri)ani, ali arijan!i, a ostalo
stanovnitvo je bilo tzv. pravoverno. .ategnutost je bila velika. +angobardi su plja$kali i !rkve.=
Italiji je ve) u &. de!eniji J. veka, pre dolaska +angobarda, stvoren prvi monaki red tzv.
Fenediktanski. Fenedikt je bio osniva$, osnovao je manastir ;onte ?asino u junoj Italiji i to je
bio !entar. "ed se neobi$no brzo irio. ,ji#ove manastire napadali su +angobardi.?rajem J. veka
+angobardi su upali u vizantijsku junu Italiju, zauzeli, spalili i oplja$kali ;onte ?asino. 'ako je
unitena i "egula san!ti Fenedikti. :ratri su pobegli u ?apuu i to je bio tzv. kapuanski period. 0osle
su se vratili i obnovili manastir.'okom vremena +angobardi su se irili van zauzete teritorije i
osvajali i druge vizantijske teritorije u Italiji. Stoga je naro$ito stra#ovao papa, da ne krenu na
"im.+angobardi su krajem J. i po$etkom B. veka pod uti!ajem !rkveni# misionara u Italiji polako
naputali arijanstvo. ;isionari su bili uporni i ubedljivi. ,a kraju se po$etkom B. veka arijanstvo
i$ililo medju +angobardima. 'o je doprenelo otupljivanju langobardske otri!e protiv "ima,
pogotovo to su +angobardi rodjeni u Italiji kroz B. i @. vek po$eli da se obrazuju na latinskom i da
se utapaju u rimsku kulturu.'ek u @. veku +angobardi su po$eli osvajati vizantijske teritorije u
Italiji.= 9izantiji je tada dolo do preokreta i ona vie nije mogla odravati svoje daleke posede iz
6arigrada. 0apa je saradjivao sa 9izantijom i o$ekivao pomo) od 6arigrada protiv +angobarda.
;edjutim od B5J.g. u 9izantiji se javlja ikonobora$ki pokret unutar !rkve i drave (pokret protiv
potovanja ikona, koje su palili i ba!ali). /li ve)ina stanovnitva i svetenstva bila je ipak za
potovanje ikona, kao i sam papa na .apadu. 'ako je 9izantija bila zaokupljena unutranjim
problemima.+angobardi su prvo napadali vizantijske $inovnike, polako i teritorijalno. B11.g.
osvojili su "avenski egzar#at i po$eli da se sputaju ka "imu. 0apa je po$eo vapiti za pomo), koju
55
sada nije mogao traiti od 6arigrada, jer je prokleo i anatemisao i !ara i patrijar#a. 'ako se on
okre)e novoj sili koja se dizala na .apadu, :ran!ima. B11.g. papa .a#arije pristao je da se
karolinki majordom 0ipin ;ali krunie za kralja i zba!i dotad zvani$nu dinastiju
;erovinga.B1&.g. papa Ste(an II trai pismom vojnu pomo) od 0ipina, a B12.g. papa je otiao
0ipinu, kleknuo pred njim i molio da poalje vojnu pomo). B11.g. 0ipin ;ali imao je teko)a da
krene u ekspedi!iju (aristokratija nije bila voljna), ali je bio papin dunik. Iste godine zauzeli su
"avenski egzar#at i predali ga papi (a ne 9izantiji). = zimu su se povukli u :rana$ku. ;edjutim
+angobardi su opet zauzeli "avenski egzar#at, pa ga B1J.g. ponovo osvaja 0ipin ;ali i predaje ga
papi za ve$ita vremena.B1J.g. osnovana je 0apska drava, izmedju "avenskog egzar#ata i "imskog
dukata. 'o je bila Ktampon dravaL izmedju +angobarda na severu i 9izantije na jugu. = toj
novoosnovanoj dravi papa je, kao du#ovni i svetovni vladar, ubirao dabine i poreze.
= papskoj kan!elariji napravljen je dokument Donatio Constantiniana tj. Konstantinova darovnica,
u kojoj pie da je 0api dao vlast jo ?onstantin 9eliki, kada ga je papa Silvestar I pokrstio, a ovaj
mu dao vlast u "imu i Italiji. ,a osnovu ovog (alsi(ikata, pape su opravdavale svoju vlast. 'ek je u
11. veku utvrdjeno da je to (alsi(ikat.B1J.g. langobardski kralj priznao je vr#ovnu vlast 0ipina
;alog.BB2.g. je njegov sin ?arlo 9eliki preduzeo po#od u Italiju, opseo i zauzeo 0avilju, i u svoju
titulu dodao et re& 'angobardorum.

S+OVENI

= 0anoniji se ispraznio prostor jer su +angobardi otili, a Gepidi su bili uniteni. %stali su samo
Sloveni i /vari. Sloveni su bili brojniji, ali su zna$ajniju ulogu odigrali /vari (koji su imali
konji!u) i kao vi#or #arali po Falkanu.0osle 1J@.g. Sloveni i /vari zajedni$ki napadaju Falkan
tj.9izantiju.0osle -ustinijanove smrti grani!a pu!a, tako da su Sloveni prezimili na !arevoj teritoriji.
B74i# i @74i# godina, ako ne i ranije Sloveni se u izolovanim ostrvima naseljavaju na
Falkanu.6arigrad je sve tee izdravao trupe koje su bile u mo$varnim predelima na limesu na
*unavu. J75.g. vojska nije dobila platu, i nezadovoljna zbog toga proglasila je za novog !ara :oku,
ostavila limes i odmarirala do 6arigrada. 'amo su sruili ;avrikija i za novog !ara postavili :oku
(nesposoban podo(i!ir)..a vreme vladavine :oke (J754J17.) grani!a je bila nebranjena, a Isto$no
rimsko !arstvo bilo je u agoniji.,a Flakanu (obe ;ezije, 'rakija, ;akedonija, Gr$ka do Soluna i
obale Egeje) su se masovno naseljavali Sloveni, koji stiu s /varima. Falkan je bio izgubljen za
9izantiju.*ruga i tre)a de!enija B. veka bile su vr#una!. = ruke /vara i Slovena padaju najve)i
rimski gradovi na Falkanu.
%ko J11.g. Salona (Solin kod Splita) bio je opkoljen i u beznadenom poloaju. Stanovnitvo
Salone obratilo se 0api Grguru I 9elikom (obrazovanA tvora! muzike gregoriane u .apadnoj !rkviA
kada je vladala kuga obilazio je bolesne a sam nije oboleo) trae)i pomo). 0apa nije imao vojske i
stra#ovao je od +angobarda. Stoga im je napisao pismo ute#e i re$i K<ui post nos viDerim,
deteriona tempora videruntL, na kraju pisma. Stanovnitvo je delom uniteno, a delom prodato u
roblje.J17 g. zba$en je :oka i vlast je uzeo sposoban vojnik Iraklije (J174J21.), koji je J5J.g.
odbranio 6arigrad i preporodio Isto$no rimsko !arstvo izvevi mnoge re(orme.J5J g. dolo je $ak
do opsade 6arigrada. /li mo)ne 6arigradske zidine su se odbranile. Iam!i (monoDili) Slovena i
/vara poraeni su.0osle toga /vari se povla$e u 0anoniju i osnivaju dravu. ,ju je BOJ.g. unitio
?arlo 9eliki.Sloveni ostaju na Falkanu.
= 9reme Iraklija, posle velike slaviza!ije, na Falkansko poluostrvo doselili su se Srbi i Ervati (po
0or(irogenitu) i od prve pol. B. veka tu po$inje nji#ova istorija.
Sloveni su napadali i u Italiji. = severoisto$nu Italiju upadali su iz Ilirika (:urlanijaH,9eneto).
*oavi na -adransku obalu i zauzevi rimske gradove, Sloveni su se preba!ivali na drugu obalu
(ostrvo ;onte Gargano). 'u su naili na otpor, i vodili su borbe ili sa vizantijskim upravni!ima ili
sa langobardskim vodjama.
5&

8ENI

;ongolska rasa, azijski narod.&B1.g. po$inje najezda Euna. ?retali su se od ?avkaza na zapad i
?ine na istok. 0rodrli su kroz K9rata narodaL (izmedju ?aspisjkog jezera i =rala) i uli u Evropu.
Euni su dolazili sa istoka, dok su ostali beali na zapad.Fili su vrlo surovi i pred njima su beali
ostali, uglavnomm germanski narodi. KGde prodju Euni, niti dete pla$e, niti petao pevaL.0rvo su
udarili na %strogote. *oli su u zaledje 6rnog mora i &B1.g. prvo pokorili %strogote. %strogotski
kralj Eermanari# je tom prilikom poginuo u krvavoj bi!i. %ni su zatim povukli %strogote u
osvajanja sa sobom i uklju$ili i# u svoj plemenski savez.= nji#ovom plemenskom savezu bili su
pored %strogota jo i Eeruli, Skiri, 'ureilinzi i Eazari. ,ji#ove vodje bile su svita #unskog
kralja.&B1.g. 9izigoti su beali preko *unava i traili da udju u "im.&BJ.g. oni (koH) su preli u
6arstvo.Euni su kontrolisali oblast od 0anonije do ?avkaza.9uku)i sa sobom pokorene narode,
Euni su se pomerali na zapad i doli u 0anoniju koja je postala !entar nji#ovog plemenskog saveza.
0anonija je imala povoljan poloaj, jer je bila ravni$arska zemlja i blizu "ima. %tuda su radi
plja$ke upadali u "imsko 6arstvo, u Italiju i na zapad u Galiju.0oslednje & de!enije 2. i prve pol. 1.
veka Euni su bili najve)a opasnost za "im. %ni su bili spoljno4politi$ki problem broj jedan, za obe
rimske imperije. ,aro$ito su napadali delove Isto$nog "imskog 6arstva.

Odno!i !a Rimom

Sa "imom su imali razli$ite odnose:
4 "ua, #unski kralj (ujak /tile) dobijao je neku vrstu danka od "ima
4 neki Euni ulazili su u rimsku vojsku da brane limes od drugi# varvara
4 bilo je "imljana koji su zalazili tu da trguju
4 neki "imljani su $ak i ulazili u slubu da obavljaju poslove koje Euni nisu znali (pisari, notari).
%rest, rimski magnat (ota! "omula /vgustula), bio je /tilin notar i iveo na njegovom dvoru.

Izvoi o 8#nima

0ostoji vie svedo$anstava o Eunima, a naro$ito su zna$ajni rimski pis!i.
Amijan Ma'elin iveo je krajem 2. veka i doiveo dolazak Euna. *a bi upoznao "im sa ovom
velikom napa)u, u svojoj velikoj istoriji (Res gestae) dao je dosta podataka o Eunima:
4 runi i surovi
4 nemaju ku)e niti ita sli$no, $ak ni kolibe
4 gotovo su srasli s konjima na kojima ive i spavaju
4 stalno su u pokretu i ne ive na jednom mestu
4 ne bave se zemljoradnjom
4 bave se neprekidno ratom i nomadskim sto$arstvom
9izantijski istori$ar Pi!&)

A"ila

-edan je rod davao kraljeve, ali bez reda u nasledjivanju. ?ada jedan umre, nastaje borba za
vlast.?ada je /tila (2&&4212.) doao na nji#ovo $elo, postali su posebno opasni. = po$etku je /tila
vladao sa bratom, pa ga je posle ubio. = to vreme Euni su $inili veliki plemenski savez, sa mnogo
naroda./tila se u po$etku usredsredio na plja$kanje isto$nog dela "imskog 6arstva.=padao je na
Falkan u provin!ije ;eziju Superior i In(erior, ;akedoniju, 'rakiju, Gr$ku, sve do zaledja
6arigrada. ;nogi rimski gradovi (Singidunum, ,aisus i dr.) su stradali uglavnom u poarima.=ao
52
je u ;alu /ziju, oblast Sirije i dolazio do 0ersije.0osle toga Euni su se povla$ili sa ogromnim
plenom u 0anoniju.

E%ovo !a Vizan"ijom

.a Isto$no rimsko !arstvo, u prvoj pol. 1. veka, vladala je velika #unska opasnost, naro$ito &74te i
274te godine.22@.g. reili su da se nagode sa /tilom, pa mu je iz 6arigrada upu)eno sve$ano
poslanstvo. ;edju njima je bio i 0risk, koji je opisao put i boravak kod /tile.
'o delo je do nas dospelo u (ragmentima (uglavnom sa$uvano kod ?onstantina 0or(irogenita):
4 0utovali su iz 6arigrada preko Serdike i ,aisusa na sever. 'aj deo Falkana bio je potpuno
opustoen. 0utovali su na konjima dan4dva nesretavi nita ivo, preli su *unav i ili 0anonijom
do dvora /tile.
4 ,jegov dvor sastojao se od atora (Euni su uglavnom iveli pod atorima) tzv. #rim. Glavni #rim
bio je /tilin i moda je bio opasan zidovima. 0ostojali su kon!entri$ni krugovi naselja, a u !entru je
bio /tilin dvor. 'akav je raspored bio iz bezbednosti.
4 *vor je sav trepereo u zlatu i srebru. *oglavni!i su bili luksuno obu$eni, a odore su im bile
tkane zlatnim i!ama (oplja$kano). /tila je bio obu$en u skromno, grubo #unsko plato kako su
tkale #unske ene jo u aziskoj postojbini.
4 0regovori su zavreni ve$erom, i tu 0risk za /tilu kae da dok je serviran luksuzni pribpor za jelo,
posebno je doneta /tili zemljana zdela iz koje je jeo drvenom kaikom.

Sklopljen je ugovor kojim je Isto$no rimsko !arstvo pristalo da /tili pla)a veliki godinji danak,
samo da bi se oslobodilo njegovi# upada u 6arigrad, #aranja i plja$ki. 0o$eli su da pla)aju danak.

Po0od na Galij#

/tila i Euni nisu mogli sedeti skrteni# ruku, i sada su se okrenuli ka .apadnom delu rimskog
!arstva.211.g. /tila je poao sa !elokupnom vojskom, vuku)i brojne narode (najbrojniji %strogoti)
prema Galiji i "ajni. = susret su im poli predstavni!i rimske vlasti u Galiji, govore)i da je Galija
urbana, da ima mnogo gradova, i nudili su mu ta je #teo. /tila je rekao da ide u Galiju da goni
Germane, koji su mu doneli zla, i da ne)e dirati rimske gradove. ;edjutim on je preao "ajnu i
po$eo napadati sve to je rimsko. 'rijer i ;e! sravnjeni su sa zemljom, a zauzeo je %rlean. *otle je
njegova komora jedva vukla oplja$kan plen.Iz severne Galije se uputio ka jugu. Stanovnitvo
Galije sklanjalo se po umama glavom bez obzira, na glas da dolaze Euni. 'oliko su bili brutalni.
0red /tilu je izaao jedan #ri)anski mona# i rekao mu da on nije /tila, da je on kazna, Fi$ Foiji,
i da je doao da kazni grene ljude.
/e!ije komandant Galije skupljao je rimsku vojsku (to se mogla skupiti) i pozivao Germane koji
su se tu sklonili pred /tilom, da stvore vojni savez i suprotstave se Eunima. 0rili su mu 9izigoti,
Furgundi i :ran!i. /e!ije je bio na $elu vojske sa ova tri velika germanska naroda. %pkolio je
/tilin dvor i komoru u %rleanu./tila se jedne no)i izvukao sa komorom i u usiljenom maru iao
na istok. ?od grada 'roa u isto$noj Galiji sustigli su ga /e!ije i vojska, i na ?atalaunskim poljima
211.g. odigrala se prva od najkrvaviji# bitaka pozne antike i ranog srednjeg veka. Sukobili su se
/tila i %strogoti protiv /e!ija i 9izigota. Izvori kau da je bitka trajala tri dana i tri no)i, da je
neobi$no mnogo ratnika izginulo s obe strane. /tila nikad pre nije naiao na tako estok otpor, i
izgubio je mnotvo svoji# ratnika. Fitka je zavrena nereeno, pobednika nije bilo, ali je bilo
stra#oviti# gubitaka na obe strane./e!ije je pourio da raspusti svoj plemenski savez, jer se ustvari
bojao 9izigota, Furgunda i :ranaka. Furgundi su traili teritoriju, i dobili oblast Savoje i oblast oko
reke "one, i tu su stvorili svoju Furgundsku dravu. :ran!i su uglavnom ostali u oblasti "ajne.

51
Po0od na Rim

/tila se vratio u 0anoniju sa ogromnim plenom, prezimio 2113215.g. i 215.g. krenuo u nov po#od,
ovoga puta u Italiju, ta$nije na "im.*otada oni su ulazili samo u severnu Italiju i plj$kali je. 251.g.
razorili su /#vileju (blizu 9ene!ije).Sada je on upao u Italiju i nije se zadrao na severu, ve) je
krenuo na "im. "im je 217.g. poslednji put bio oplja$kan. =prava u "imu na glas da dolaze Euni,
probala je da se sporazume. = "imu i na jugu bio je veliki broj izbegli!a iz severne Italije. /tili u
susret krenulo je poslanstvo predvodjeno papom (zna$i papstvo je ve) bilo vrlo uzdignuto). 0apa
+av I bio je izuzetno obrazovan $ovek, ra(iniran i talentovan diplomata. 0oslanstvo se susrelo sa
/tilom i neo$ekivano uspelo da napravi sporazum, po kome se "im obavezao da pla)a teak i
ogroman danak /tili. I pored toga "im je bio zadovoljan.;nogi doglavni!i i dalje su gonili /tilu
da ide na "im i mnoge je morao pobiti kada je odustao i sklopio sporazum./tila je zazirao od krsta.
-ednom je, na nekom po#odu, doao do !rkve gde su se ljudi molili, uao na konju, o$ekuju)i da )e
nastati vrisak i beanje, ali se #ri)ani nisu ni mrdnuli. /tila je povukao konja nazad i izaao iz
!rkve. ;oda ga je pojava pape navela da odustane od po#oda.

Sm" A"ile

,ije mnogo godina uivao u rimskom zlatu i srebru, jer je umro ve) slede)e godine 21&3212.g.
,eki izvori kau da je umro na dan svadbe, kada se po kozna koji put enio sa zarobljenom
prin!ezom. Euni su ga od sr!a oplakali. .a njegovu sa#ranu izradili su kov$eg od $istog zlata, tu
stavili telo, pa u jo ve)i od srebra i jo ve)i od gvodja. Foje)i se da )e grob biti oskrnavljen
sa#ranili su ga tajno, toliko tajno da njegov grob jo uvek nije pronadjen./tila je ostao da ivi u
tradi!iji, i u srednjem veku pisani su romani o njemu.

Kaj

,astala je borba za vlast medju Eunima. ,jegovi nasledni!i su se po$eli ubijati. .a pokorene
narode to je bio znak da dignu ustanak. %strogoti su podigli ustanak, pobili sve Eune i nastavili
svoju sopstvenu istoriju.Eunska drava brzo se raspala, jer je glavni pri#od bio danak od pokoreni#
naroda i "ima. ,isu u#vatili $vrsto tlo na kome su bili. Favili su se ratom i imali pri#ode dotle dok
su pobedjivali.
*rugi azijski narodi C zvani Eunima, kao /vari.

EVROPSKI GRA-OVI I NJI8OVA TRGOVINA

T%ova5&i p#"evi

*ubrovnik je imao solidnu (lotu, koja je dolazila i do Ppanije, ali tek u 1J. veku.
0utevi i veze intenzivirani su tek u 12. i 11. veku.
P#" je iao morem do u)a "one, a odatle se stizalo do Pampanje i dalje do :landrije.

,an'#!&a i En%le!&a

Imali su gradove, koji su po$ev od 11. i naro$ito u 15. i 1&. veku podravali vlast kralja, jer se kralj
borio protiv (eudala!a.
:ran!uska C brojni ratovi.
Engleska C sve se reava putem legalni# institu!ija.

5J
,an'#!&a

0od ?apetima je bilo sve vie gradova koji su pod kraljevom vla)u.
9ojvoda od ,ormandije zaveo je $vrstu vlast i davao privilegije gradovima i brinuo o bezbednosti
puteva.
0ariz na Seni bio je najzna$ajniji grad i imao je nekoliko stotina esna(ski# organiza!ija.
;arsej i gradovi na u)u "one bili su mediteranski trgova$ki putevi.

En%le!&a

%d po$etka 1&. veka se stvaraju institu!ije koje ograni$avaju apsolutnu vlast kralja:
4 Ma%na '0a"a +ibe"a"#m N 11. juni 1511.g, -ovan bez .emlje (11OO4151J.g.)
4 veAe baona od 51 $lanova N ograni$ava apsolutnu vlast kralja. .akon je iznad vladara, a prava i
obaveze vladar su (iksirane.
4druga pol. 1&. veka N postepeno se stvara palamen".
15J1.g. prvi put je sazvano telo tj. institu!ija koja )e prerasti u Engleski parlament. = njemu su bili
ne samo baroni ve) i predstavni!i svetenstva i gradski# optina. %vo telo vremenom proiruje
svoja prava.
.a vreme Edvard I i Edvarda III (kraj vladavine) parlament je dobio pravo da bude najvia sudska
instan!a i vodi (inansijsku politiku. 'akodje dobija pravo da sklapa mir i objavljuje rat (spoljna
politika).
0arlament tako dobija sve ve)a prava i ovla)enja, a vlast kralja se sve vie ograni$ava.

Nema5&a

Interregnum je period, 1512415B&.g, medjusobne borbe kneeva i barona.
= 1&.veku razvijaju se gradovi Ptrazburg, 9orms i dr.
Gradovi po$inju da se ujedinjuju u savez rajnski# gradova itd. 1&@1.g. se ujedinjuju dva saveza.
1&@@.g. izbio je rat protiv ritera, gradovi su poraeni, ali ose)anje saveza i zajednitva i dalje traje.

Sevenonema5&a 0anza stvara se u 1&. veku na severu. %bu#vatala je gradove na obali severnog i
Falti$kog mora i u dolinama +abe, 9ezera, %dre i donje "ajne. ,ajzna$ajniji su bili gradovi
Fremen, +ibek i Eamburg.'rgov!i #anze dosezali su do Engleske, pose)ivali :landriju i
severozapadnu "usiju.?ontoari tj. stovarita robe, koja su bila posedi severnonema$ke #anze,
nalazila su se u Engleskoj (+ondon), *anskoj (-itland), Skandinaviji, :landriji, ,ovgorodu
(razvijao se kao izrazito trgova$ko naseljeA bio je izvozni !entar za prostranu rusku nizijuA tu je
stvorena i prva ruska drava). 'rgova$ki proizvodi su uglavnom bili: koe, krzno, ito, gvodje,
bakar, drvo, umski proizvodi (med i smole za brodogradnju).
Eanza je pripadala nema$kom 6arstvu, ali !ar tu nije imao veliku vlast.

O%aniza'ija 0anze su:
1) pojedina$ni gradski organi
5) zajedni$ko predstavni$ko telo, sa po 5 predstavnika iz svakog grada, koji se sastaju prema
potrebi (objava rata, sklapanje mira, itd.)

'rgov!i su se medjusobno titili, i ograni$avali su i spre$avali trgov!e koji nisu iz #anze. 'rgov!i iz
Engleske mogli su dolaziti samo u gradove na obali (ne u unutranjost) i mogli su ostati u
#anzinim gradovima do & mese!a, nakon $ega su se morali vratiti nazad.
1&1J.g. gro( :landrije je ukinuo neke privilegije trgov!ima iz gradova #anze. 'rgov!i #anze su
:landriji tad uveli ekonomske sank!ije: promet u :landriji je stao (naro$ito izvoz tkanina u
5B
,ema$ku) i neke manu(akture su propale. ,a kraju je (landrijski gro( morao da popusti i obnovio
je privilegije #anzinim trgov!ima.1&JB.g. kralj *anske je po$eo ograni$avati prava i proterivati
trgov!e #anze. Stoga je #anza objavila rat danskom kralju. Eanza je imala veliku (lotu i trgova$ki
brodovi pretvoreni su u ratne. Flokirali su *ansku i po$eli zauzimati deo po deo. ?ada su zauzeli
?open#agen kralj je kapitulirao.
1&B7.g. sklopljen je mir, a uslove su diktirali gradovi #anze. 'rgov!ima su vra)ene povlasti!e, a niz
odredbi je ograni$avao danskog kralja. Izmedju ostalog, za izbor novog kralja *anske saglasnost su
davali $lanovi #anze.
%d tada je #anza bila ne samo mo)na ekonomska, ve) i mo)na politi$ka sila.
.latno doba #anze trajalo je otprilike jedan vek, od sredine 12. do sredine 11. veka.
%d druge polovine 11. veka po$inje opadanje mo)i #anze.
Ezo'i popa!"i bili su:
1) zajedni$ko telo nije bilo $vrst organ, a vremenom je po$elo dolaziti do izraaja suparnitvo
izmedju pojedini# gradova.
5) 12B@.g. veliki ruski knez Ivan III *anilovi$ mnogo je uve)ao teritoriju "usije, zauzeo ,ovgorod,
likvidirao njegovu ekonomsku samostalnost i ukinuo gradska ve)a. %terao je nema$ke trgov!e, koji
su dozvolu za trgovanje sad morali traiti u novm !entru, ;oskvi.
&) 12O5.g. otkrivena je /merika i glavni putevi vie nisu bili na severnom Faltiku i ;editeranu,
ve) na /tlantiku.
2) uzdiu se gradovi Engleske koji su pre bili na peri(eriji Evrope, a sad u !entru sveta na putu za
/meriku.

,landija

Fila je urbana oblast, vrlo zna$ajna.
Gan, Fri, Frisel razvijaju se od 11. veka. ?roz 11. i 15. vek oni su izdejstvovali autonomiju.
:landrija je bila vojvodstvo, sa gro(om na $elu. 0redstavni!i vladara #teli su da eliminiu vlast
episkopa."azvijaju se brojni zanati, a izmedju ostalog prerada drveta i proizvodnja vuneni#
tkanina. ;edjutim poto je obilje vune postojalo u Engleskoj a ne u :landriji, od 15. veka po$inje
veliki izvoz vune iz Engleske u :landriju. = 12.veku u Engleskoj se stvaraju kompanije za izvoz
vune iz !ele Engleske, posebno u :landriju.:landrija je ina$e imala veliku proizvodnju tkanina koje
su prodavane po !eloj Evropi, na $uvenim sajmovima u Pampanji, a stizale $ak i do ;editerana (na
samom ;editeranu najve)i proizvodja$ tkanina bila je :iren!a). :ran!uska i Engleska su ba!ile oko
na :landriju.:ilip I9 +epi (15@141&12.g.) dosta je vodio ra$una o (inansijama (proterao templare,
-evreje i sukobio se s papom oko nov!a). %n po$inje da se mea u unutranje prilike :landrije,
polako uvodi svoj uti!aj i sta!ionira svoje garnizone po :landriji jer je #teo polako da preuzme
vlast.1&75.g. dolo je do bune u Friu tzv. 4i$&o j#"o, kada je pobijen !eo garnizon :ilipa I9.
:ilip je reagovao vojni$ki, skupio (eudalnu vojsku i krenuo na :landriju. Iste godine dolo je do
velike i krvave bitke kod ?urtrea, ve)ina ritera je pobijena, a nji#ove zlatne mamuze su oka$ene u
!rkvi kao simbol pobede. 'ako je :landrija sa$uvala samostalnost i privrednu aktivnost.

PROMENE E OKVIRE CRKVE

= @. veku u 9izantiji javlja se ikonoborstvo. :avorizovale su ga svetovne vlasti. 0apa je ostao
veran potovanju ikona i primao je mona#e izbegli!e (ikonobranio!e3ikono(ile)."imske pape su se
do @. veka naslanjale na 9izantiju i od nje traili vojnu pomo). %d @. veka trae nove saveznike i
nalaze i# u :rana$kim vladarima iz dinastije ?arolinga. ,jima su pape dale titulu kralja, a posle su
i# krunisale za !areve.Stvara se pap!&a dava u srednjoj Italiji u @. veku i njeni du#ovni i
svetovni vladari su pape (K"imski dukatL).0apstvo ranog srednjeg veka nije bilo jako i $esto su oni
bili samo pioni :rana$kog vladara. 0onekad su istovremeno stolovala dvoji!a ili troji!a papa, neki
5@
izabrani nezakonski i nezaslueno. 6rkva je i dalje bila (ormalno jedinstvena, a u praksi
razjedinjena, razbijena i neslona.?leri!i, svetena li!a zavisili su od svetovni# vladara.?rupniji
(eudal!i su za svoje i potrebe svoje porodi!e, uz zamak imali i !rkvu, a manji (eudal!i su uz dvor
imali kapelu, a na dvoru je bio najmanje jedan svetenik. 0onekad je taj svetenik bio jedino
pismeno li!e i neto poput notara (eudal!u. ,jega je postavljao i pla)ao (eudala!. 'ako je du#ovno
li!e zavisilo od svetovnog vladara.Episkop je bio visok $in i on je u svojoj dije!ezi apsolutni
gospodar.
*inastija ?arolinga je ponekad svojevoljno postavljala episkope, bez odobrenja pape.
Skupovi plemstva i visokog svetenstva su donosili vanije odluke, zato je vano da svetenik bude
odan vladaru, a ne protiv njega. =z to visoki sveteni!i su imali i visoke pri#ode.
%d 17. veka, %ton I po$inje s postavljanjem svetenika mimo zvani$ne !rkve.,a $elu manastira bio
je opat. 9ladar postavlja opata, a episkop to potvrdi.9eliki manastirski posedi sti!ani su putem
zavetanja.= 17. i 11. veku bilo je slu$ajeva da neki opati uopte nisu iveli u manastiru, a episkopi
su iveli na dvoru vladara, umesto u svojoj dije!ezi. Imenovani su zato da bi izvla$ili pri#ode. *ok
je papstvo bilo slabo, to se doputalo.
= 17. veku, naro$ito medju monasima, otpo$inje pokret za re(ormu !rkve:
4 protiv nekanonski postavljeni# svetenika
4 za iskorenjivanje lai$ke investiture
4 za vra)anje asketizmu i siromatvu koje je #ri)anstvo propovedalo na svom po$etku
'ada ja$aju asketski pokreti i stvaraju se monaki redovi.
Svi se pridravaju !ravila Sv" Benedi#ta ("egulus San!ti Fenedi!ti), ali se stvaraju nje%ove
vaijan"e1 1) kartezijan!i 5) !ister!iti &) avgustin!i

Ci!"e'i"i

=ivali su potovanje u narodu.0ropovedali su siromani ivot i askezu.0o nekoliko sati dnevno
provodili su u dugim molitvama.%snivali su manastire na nepolodnom zemljitu, nekultivisanom,
zato da bi ga oni kultivisali. "ade (izi$ki i izdravaju se od svog rada. Svojim (izi$kim radom
doprinose irenju poljoprivrednog, kultivisanog zemljita.0rimali su poklone, ali su odbijali sve
luksuzno.= !rkvi nita nije bilo luksuzno, nema srebra i zlata.

Klinijev!&i po&e"

O17.g. uz pomo) vojvode /kvitanije 9iljema u Furgundiji osnovan je manastir ?lini.Furgundija je
nominalno imala status kraljevine jo od ranog srednjeg veka. 1&2.g. :ran!i su razorili kraljevinu,
ali je titula ostala. %d 17&5.g. ona je u sastavu ,ema$kog 6arstva.;onasi manastira ?lini su od
po$etka bili velike askete (siromatvo, du#ovna $istota, pridravanje pravila prvi#
#ri)ana).*opunili su pravila Sv. Fenedikta o trajanju mise i produili su je, tako da su u molitvi i
provodili ve)i deo dana.0o$eli su osnivati i druge manastire, prvo u Furgundiji, potom dalje po
(ran!uskoj i ,ema$kom 6arstvu.Svaki manastir je bio samostalan, a na njegovom $elu bio je
abas3opat. ;edjutim sada vie nije tako, opat je samo jedan i nalazi se u ?liniju. "ed je bio
!entralizovan, jer se manastirima, upravljalo iz ?linija. %pat je povremeno iao u vizita!iju
(inspek!iju).0riori su bili nii od abasa i rasporedjeni po drugim manastirima kao upravni!i.?roz
!eo 17. vek je bila takva situa!ija.
?linijevski manastiri su se brzo irili.;onasi su u narodu bili potovani. Fili su duboko religiozni i
odani #ri)anskim idealima (skromnost i siromatvo). 'raili su re(ormu !rkve tj. da prestane
meanje svetovni# li!a u !rkvene poslove..astupaju tezu da !entralizam treba biti zastupljen u !eloj
!rkvenoj organiza!iji. *a bi se sve !entralizovalo, !entar mora biti jak. 0apa se mora oja$ati i
njegov poloaj u$vrstiti. 6rkva ne)e priznavati lokalne spe!i(i$nosti i na!ionalne osobenosti.
5O
1712.g. dolo je do ras!epa izmedju isto$ne i zapadne #ri)anske !rkve.*e$ak od 17 godina
postao je papa.%ton I je gospodario rimskom kurijom i tako je dobio titulu !ara. OJ5.g. uspostavio
je Sveto "imsko 6arstvo nema$kog naroda.?linijev!i su se zalagali za eliminisanje svetovnjaka u
izboru papa. 0ape su naj$e)e poti!ali iz rimski# aristokratski# porodi!a (porodi!e %rsini i ?olona
su dale po nekoliko papa).?linijev!i od po$etka 5. veka ulaze i u rimsku kuriju.,ema$ki !arevi
izdavali su se za Kzatitnike !rkveL.
:rankonska dinastija vladala je od 1752441151.g. ,jen osniva$ bio je ?onrad II (1752417&O.g.).
Eenrik III (17&O4171J.g.) je #teo uvesti red u "imu, pa za pape dovodi ,em!e, da bi eliminisao
rimske aristokratske porodi!e i pomogao klinijevskom pokretu.
Furgundija je ula u sastav ,ema$kog 6arstva i bili su raspoloeni prema klinijev!ima.
?linijev!i su razradili ideoloke postavke:
1) dis!iplina u !rkvi N svi pripadni!i !rkve moraju iveti po strogim kanonima. Iesto su se
sveteni!i bavili lovom i nosili oruje, a !rkva to ne dozvoljava
5) !entraliza!ija !rkve i jako papstvo u sreditu
&) podizanje moralnog nivoa pripadnika !rkve
2) podizanje obrazovnog nivoa svetenika (bilo je i nepismeni#)
1) sva !rkvena li!a moraju se drati !elibata N porodi!a odvla$i panju od !rkve, a treba i spre$iti
ostavljanje poloaja sinovima. 0oloaj je morao biti po zasluzi. ,aro$ito je u Engleskoj bio
rasprostranjen brak sveteni# li!a.
J) nema pot$injavanja episkopa svetovnja!ima i nema lai$ke investiture. *o tada, do 17. i prve pol
11. veka,davali su nova! vladaru da bi postali episkopi. 0rodaja !rkveni# poloaja nazivala se
Simonija, po Simonu ;agu, koji je, gledaju)i apostole, traio da mu za nova! prodaju mo) $injenja
$uda.

Svaki ar#iepiskop je morao li$no do)i u "im po insignije. 0allium je bio simbol episkopske vlasti,
to je traka s 2 izvezena krsta. *o tada i# je papa slao po legatu, a sada se moralo li$no do)i po nji#.
?o je doao na poloaj mimo pape, nije smeo do)i u "im.0apski sud je trebalo da dobije na zna$aju
kao najvii !rkveni sud. Favio se uglavnom pitanjima braka i nasledja.
0apski sud je postao najvia !rkvena instan!a, a njegova je odluka poslednja i neopoziva, i na nju
niko nema pravo albe.Sudovi su se nalazili pri kaptolima i episkopskim seditima.
= prvoj pol. 11. veka u papsku kuriju su stigli neki od vode)i# ideologa klinijevskog pokreta. %ni
su traili institu!ionalno menjanje u !rkvi, preko legalni# organa, legaliza!iju !elibata, izmene u
biranju papa, itd. Ideje mona#a eleli su da preto$e u odluke legalni# organa.

PAPSTVO E ..) VEKE 3 4OR4E OKO INVESTITERE

Inve!"i"#a 8 uvodjenje i potvrdjivanje u razna zvanja i dunostiA dodeljivanje slube ili zemljita.
= 11. veku vodila se borba oko investiture !rkveni# li!a izmedju pape Grgura 9II i nema$kog
kralja Eenri#a I9. Eenri# I9 je u po$etku pretrpeo poraz (?anosa 17BB.g.). Forba je zavrena
9ormskim konkordatom 1155.g, na bazi kompromisa.
= 11. veku vodila se borba protiv lai$ke investiture. 9remenom je !rkva po$ela za#tevati da svaki
imenovani episkop dodje u "im da od pape primi pallium (traka sa izvezena 2 krsta , simbol mo)i).
*o tada je pallium slat po legatima, a sada se po njega mora do)i, i tako su svi !rkveni poloaji
doli pod kontrolu pape.
0apski sud se uzdie kao najvii !rkveni sud. 6rkveni sudovi su postojali na razli$itim razinama, ali
sad papski sud postaje najvia instan!a.
= 9atikan su dospeli ljudi iz klinijevskog pokreta (obu#vatao je :ran!usku, ,ema$ko 6arstvo i deo
Italije) koji trae institu!ionalne re(orme, tj. legalne promene koje )e u praksi ostvariti ideje
monakog pokreta.
,ii !rkveni $inovi ulaze u papsku kuriju i nastoje da svoje ideje ozakone.
&7
1712.g. dolazi do raskida izmedju isto$ne i zapadne #ri)anske !rkve.
;ona# Eildebrant je uao u manastir u 'oskani, istakao se inteligen!ijom, odano)u idealima
monakog ivota i asketizmom. 1721.g. je sa 51 godina uao u papsku kuriju kao mona#. =brzo
dolazi do izraaja njegoa ambi!ija i tako postaje glavna li$nost u papskoj kuriji &74i# i 274i# g. 11
veka. Sve poslove obavljao je iz senke.
171O.g organizovao je +a"ean!&i &on'il (ime po #ramu u "imu). +ateranski kon!il nastojao je da:
1) re(ormie !rkvu i ozakoni odredjene klinijevske ideje (da se iz izbora pape isklju$e svetovnja!i
itd.)
5) trai da papu biraju kardinali (najvii dostojanstveni!i), a o izboru )e biti obaveten rimski narod
i !ar (dakle, bez nji#ove dozvole)
&) trai se apsolutno potovanje !elibata za svetena li!a (nema porodi!e)
2) investituru episkopa nikako ne mogu obavljati svetovna li!a tj. vladari
6ilj je bio da se ograni$i uti!aj rimske aristokratije.0oto je svoje ideje izneo na +ateranskom
kon!ilu, Eildebrand je traio da se odluke kon!ila ozakone i on i# je pokuao sprovesti u delo.J74i#
godina se o$ekivalo da on bude izabran za papu. 17B& g. postao je papa Grgur 9II (po Grguru I)
Eildebrant i stolovao je do 17@1.g.*oneo je dokument F-i&"a" pap!"vaG u kome se kae: 1) samo
pape postavljaju episkope 5) papa je senior evropskim vladarima (oni su papini vazali) &) papa
moe suditi vladarima, a papi niko 2) papa moe da podanike u nekoj dravi oslobodi pokornosti
prema nekom vladaru (smena vladara)
Grgur 9II je odma# po$eo da sprovodi odluke lateranskog kon!ila i da zavodi red u !rkvenoj
organiza!iji:
4 17B2.g. smenio je sve episkope u ,ema$koj koji je na to mesto postavio nema$ki !ar Eenri# I9
(171J4117J.g, a 171J417J1.g. bio je maloletan).
4 u :ran!uskoj se kralj :ilip I ?apet nije bunio, ali nije ni sprovodio ove odluke.
4 prema engleskom kralju 9iljemu I osvaja$u, Grgur 9II je takti$no ublaio svoje odluke,tako da
nije smenio svetenike koji su ve) imali porodi!e.
Globalna evropska politika papstva bila je da se slomi vlast i mo) nema$kog !ara. ,ema$ki !arevi
su vladali severnom Italijom i 'oskanom, i grani!e ,ema$kog 6arstva su se oslanjale na grani!e
papske drave.
'akodje su nema$ki !arevi polagali pravo na junu Italiju i Si!iliju (titili su i# od Sara!ena). 9last
9izantije se u 11. veku u junoj Italiji se gasila, i papi je smetao preveliki nema$ki uti!aj u Italiji.
.ato je papa #teo da nekom ustupi junu Italiju, nastoje)i da ometa nema$kog !ara. Grgur 9II je
Knormanskim avanturistimaL koji su se vratili sa #odo$a)a iz -erusalima, dao junu Italiju i june
posede, pod uslovom da papi prue vojnu pomo) kada mu zatreba. 'o je bila porodi!a /stavila na
$elu sa "obertom Gviskardom.
Grgur 9II je bio u dobrim odnosima sa 'oskanskim markizatom, pa su tako oni dobili od papske
kurije dozvolu da ubiru porez po Evropi za papu.
Grgur 9II je u pokornosti drao episkope i ar#iepiskope. Suparnik mu je jedino bio episkop
;ilana, pa je Grgur 9II u ;ilanu podsti!ao nemire (to su bili ustan!i sirotinje). 'ako je iz borbe
isklju$io episkopa ;ilana i najzad je mogao da se sukobi sa Eenri#om I9.
Iim je papa 17B2.g. smenio episkope u ,ema$koj, Eenri# I9 je postavio nove.
17B1.g. po$inje otvoreni sukob.
17BJ.g. Eenri# I9 saziva sabor u 9ormsu, na kome je proglasio zba!ivanje Grgura 9II sa papskog
prestola, a Grgur 9II je Eenri#a I9 izba!io iz !rkve i njegove vazale oslobodio zakletve vernosti.
Srednjevekovni vladari nisu mogli ostati na vlasti ako nisu bili #ri)ani.
0osle ove objave, Eenri# I9 je 17BJ.g sazvao sabor u 'rijeru, na koji su doli mnogi baroni. Faroni
su stali uz papu, jer su eleli da oslabe !ara, a sveteni!i su stali uz !ara, jer su imali porodi!e.
Faroni su !aru stavili do znanja da ga nemogu smatrati za !ara kada je izba$en iz !rkve, i da se
mora pokoriti papi. Eenri# I9 je kapitulirao da bi spasao presto.
&1
6ar je krenuo u Italiju, a papa se sklonio u 'oskanski markizat jer se plaio. Eenri# I9 je sa
!ari!om i sinom, budu)im Eenri#om 9 krenuo ka zamku u 'oskani, ostavivi pre toga svoju vojnu
pratnju. = ?anosi, januara 17BB.g. !ar je sa !ari!om i sinom u obi$noj, apostolskoj ode)i, tri dana
molio papu da ga primi, i $ak je i papina svita molila da ga puste unutra. 'ek je tre)eg dana
predve$e papa popustio i primio !ara, koji mu je ljubio noge, a papa ga je blagoslovio.0apa je o
ovome napisao pismo nema$kim kneevima.
?anosa pokazuje koliko je teko bilo biti anatemisan (izba$en iz !rkve).
'ako neto se nikada pre nije dogodilo u #ri)anskom svetu, da je du#ovna vlast odnela pobedu nad
svetovnom. Evropski istrori$ari ovaj sukob nazivaju produktivnim sukobom, jer je dolo do
razdvajanje du#ovne i svetovne vlasti. 9last postaje poli'en"i5na "j) dolazi do azdvajanja
d#0ovne i !ve"ovne vla!"i (na politi$kom i du#ovnom planu).
= 9izantiji tako neto nije bilo. 'amo je !rkva bila slobodna u odnosu na dravnu vlast, ali sa njom
ivi u Kdijar#iji i sim(onijiL tj. proimaju se.
= islamskom svetu srednjeg veka spoj je bio potpun. Islam regulie sva pitanja.
,a .apadu se po$ela (ormirati lai5&a 'iviliza'ija tj. !ar je tamo gde je lai$ka drava, i razdvaja se
du#ovna i svetovna vlast.
Grgur 9II je suvereno je vladao Evropom, #teo je da na neki na$in stvori sjedinjenu dravu Evropu.
.alagao se za borbu protiv muslimana u Ppaniji i krstai u Ppaniji su se borili nose)i njegovu
ikonu.,jegov uti!aj bio je jak i u :ran!uskoj, Engleskoj i Skandinaviji.'akodje je bio jak i na
Falkanskom poluostrvu, i od njega su krune dobili Ervatski kralj .vonimir i knez .ete ;i#ajlo
9oisavljevi) (17B1.g).
Eenri#a I9 je posle ?anose $ekala velika politi$ka borba u ,ema$koj da spase presto. Gradjanski
rat je trajao od 17BB. do 17@7.g. Eenri# I9 je vodio teku borbu protiv kneeva, vojvoda i barona.
,astupao je kao od pape priznati vladar, i (akti$ki je uspevao da uspostavi vlastu ,ema$koj.%ko
17@@.g. promenio je politiku i objavio da on bira novog papu, koji je bio njegova marioneta,
?liment III. ;edjutim Grgur 9II na to nije obra)ao panju.
Eenri# I9 je znao da jedino silom moe zba!iti Grgura 9II i 17@2.g. krenuo je sa vojskom na "im.
0oveo je i ?limenta III ele)i da ga u !rkvi Sv. 0etra u "imu postavi na papski presto.
Grguru 9II je u pomo) pritekao "obert Gviskard iz porodi!e /ltavila, koji je bio na $elu
,ormanima i sa kojim je papa sklopio ugovor o vojnoj pomo)i. "ober Gviskard je u vojsku skupio
Sara!ene, gusare i !rn!e iz severne /(rike. %be vojske su #tele isto, a to je da oplja$kaju "im. =
"im su prvo stigli ,em!i, oplja$kali ga, a onda su stigli i ,ormani sa Sara!enima i isto oplja$kali
grad i oterali ,em!e. Stanovnitvo "ima je bilo proredjeno.
Grgur 9II je sa svojom svitom krenuo put june Italije jer nije #teo da ostane u oplja$kanom i
razruenom gradu. Idu)i na jug, zaustavio se u Salernu i tamo i umro 51. maja 17@1.g.
0osle smrti Grgura 9II, njegove je ideje nastavio papa =rban II (17@@417OO).
Sin Eenri#a I9 je $ekao da nasledi vlast i podravao je pape protiv o!a da bi seo na presto. Forbe
su se produile i u 15. veku. 0ristali!e pape su opravdavale Eenri#a 9 u borbi protiv o!a, govore)i
da je to boija volja. 9remenom su obe strane uvidjale da se ovaj sukob moe reiti
kompromisom.117J.g. umro je Eenri# I9, sa#ranjen je neopojan i sputen je u neosve)en grob.
Eenri# 9 je vladao od 117J. do 1151.g.
1155.g. donet je u 9ormsu Vom!&i &on&oda". 'o je ugovor izmedju drave i !rkve, koji kae da
se pri investituri episkopa vre i lai$ka i du#ovna investitura:
4 episkopa bira svetenstvo (du#ovna invenstitura)
4 vladar (!ar) mu daje skiptar, znak vlasti u dije!ezi (svetovna investitura)
9ormskim konkordatom zavrena je akutna (aza borbe izmedju !ara i pape, na bazi kompromisa.
%va borba, medjutim, nastavljena je i u kasnijim epo#ama.
%vaj sukob je vodjen i orujem i re$ima.
%be strane su angaovale obrazovane ljude da piu spise u nji#ovu korist:
&5
4 u korist pape pozivaju se na dela sveti# ota!a, Fibliju, na to da je papa namesnik boiji i
naslednik sv 0etra.
4 u korist !ara tvrde da je vlast !ara od boga, i pozivaju se na stare spise, pokazuju)i kako je vlast
!ara iznad svi# vlasti.
%va literatura je potstakla misao srednjeg veka i doprinela intelektualnom razvoju. 0ripremila je
teren za radjanje veliki# ideologa krajem 15. i po$. 1&. veka.

4OR4E PROTIV NEVERNIKA E EVROPI

Iako je papa Grgur 9II umro u izgnanstvu, njegovo je delo bilo toliko da se nije moglo izbrisati, i
njegovi nasledni!i su ga nastavili kroz 1&. vek i pomagali borbu protiv nevernika.
*ok jo nije bio postao papa, Grgur 9II je radio na organiza!iji krstaki# ratova.

9panija

Grgur 9II potsti!ao je borbu protiv nevernika (muslimana) u Ppaniji. Severozapadni deo Ppanije,
/sturija, bila je u rukama #ri)ana i tu su po$eli (ratri da propovedaju borbu protiv muslimana.
?arlo 9eliki je jo krajem @. i po$. O. veka poveo borbu protiv muslimana u Ppaniji. %n je za$etnik
e&on&vi!"e 4 ponovno osvajanje #ri)anski# teritorija koje su pod muslimanima. %svojen je mali
deo do reke Ebro.
= 17. i 11. veku situaija je bila nepromenjena.
= 11. veku javljaju se ?linijevski ini!ijatori. ?linijev!i, kako neto osvoje odma# tu zasnivaju
svoje manastire.
= 11. veku #ri)ani su po$eli da postiu uspe#e u severnom i severoisto$nom delu, osvojili su
,avaru, +eo, /rago i gro(oviju ?ataloniju (Farseloniju). Iz ?atalonije su po$ele #ri)anske
ekspedi!ije na ;ajorku. ,eki brodovi su $ak preduzimali ekspedi!ije protiv muslimana u severnoj
/(ri!i.
17&2.g. raspao se ?ordovski kali(at. 'o je bio povoljan trenutak za rekonkvistu.
"ekonkvista je bila toliko uspena, da su 17@1.g. #ri)ani zauzeli 'oledo, zna$ajni muslimanski
!entar, ali i sedite ar#iepiskopa i pisarski !entar. 0o#od je predvodio "ajmund 'uluski, koji je
posle u$estvovao i u I krstakom ratu na Istoku.
= 11. veku vie od 13& 0irinejskog poluostrva bilo je u rukama #ri)ana.
"ekonkvista )e se voditi i u 15. i 1&. veku.

Si'ilija? Kozi&a? Sadinija? 4aleai

*rugo arite borbe #ri)ana protiv nevernika u Evropi bila je Si!ilija koju su zauzeli /rabljani u
11. veku. = 11. veku riteri su po$eli osvajanje Si!ilije i 17B5 .g zauzeli su glavni grad
0alermo.;uslimani su drali i ?orziku, Sardiniju i Faleare. Sve mo)nije (lote *jenove i 0ize su u
11. veku po$ele napadati postaje na ?orzi!i i Sardiniji i malo po malo su i# osvajale.

Azija

= Evropi su #ri)ani u o(anzivi u odnosu na muslimane, dok je u /ziji bilo obratno. 17BB.g 'ur!i
Seldu!i su zauzeli -erusalim. 0apa Grgur 9II je #teo da organizuje krstaki rat ali nije mogao, i
zato su to preduzeli njegovi nasledni!i.

I KRSTA9KI RAT ;.=CD3.=CC>

&&
17OJ.g. po$inju najve)i koloniza!ioni po#odi Evrope na Istok N krstaki ratovi. 9odjeni su od
17OJ415B7.g. i bilo i# je ukupno @. 0rva $etiri krstaka rata su bila uspenija i zna$ajnija
(u$estvovalo je vie ljudi).
Iz zapadne Evrope do -erusalima putovalo se nekoliko mese!i do godinu dana. 'amo su vodila 5
puta:1) morem (lake) 5) kopnom N dolinom "ajne i *unava, do 9izantije, pa kroz ;alu /ziju do
0alestine
Eadiluk C i pre ratova (pokloni se grobu Eristovom u -erusalimu, bar jednom u ivotu). /ko
sizeren vazala krene na #adiluk, vazal ga pomae nov!em, a nekad ga i prati. = srednjem veku
protokol je bio strog, velikai su svuda ili sa svojom pratnjom.
0utni!i su s Istoka natrag u Evropu donosili razne pri$e i predmete (vunene i svilene tkanine, juno
vo)e, za$ine,miriljave materije i sl.) koje su kupovali na Istoku.
Istok je bio privredno napredniji od zapadne Evrope. .a zapadnjake to je bila zemlja bogatstva.
Idejni pokreta$ rata je ustvari bila !rkva. :ratri su po zapadnoj Evropi propovedali krstaki rat, i
nosili su sa sobom krsti)e da i# priiju onima koji se prijave u rat.
1712.g. dolo je do raskida izmeGu pravoslavne i katoli$ke !rkve, a krstakim ratom su #teli zale$iti
izmu. Smatrali su da ako pokrenu krstaki rat, proiri)e svoju du#ovnu vlast i na #ri)anski Istok.
17BB.g. 'ur!i Seldu!i zauzeli su -erusalim (tada se papa Grgur 9II sukobio sa nema$kim !arem
Eenri#om I9).
17O1.g. lansirana jr ideja rata.
Ideja o krstakom ratu je oduevljeno pri#va)ena:
1) "iteri 4 su je najvie pri#vatili. 0rin!ip primogeniture primenjivan je i kod nasledjivanja (euda i
posed nije !epan. %stali sinovi nisu nasledjivali posed, nisu se bavili ni manuelnim radom, a
intelektualni# zanimanja bilo je malo. 0oneko bi postao (ratar, ali su naj$e)e bili slobodni ratni!i.
'i su riteri mnogo vremena provodili u ratovima, borili su se u Ppaniji protiv muslimana. ?rstaki
rat im je pruio mogu)nost sti!anja poseda na Istoku i posao.
5) 9ojvode, kneevi, baroni i drugi (eudal!i 4 isto pri#vataju ideju o krstakom po#odu.
&) 9ladari (kraljevi i !arevi) 4 kre)u u po#od od II krstakog rata. 'o se smatralo bogougodnim
delom i tako su podizali svoj ugled kod podanika. ,eki su imali teku politi$ku situa!iju u zemlji,
te su skretali panju
podanika na krstaki po#od, a glasni!i su stalno javljali o pobedama i na taj na$in smirivali su krizu
kod ku)e.
2) Selja!i i kmetovi 4 koji su imali dug, jer otplata duga se zamrzavala dotle dok je dunik na
krstakom po#odu.
Svi oni ustvari samo su eleli da osvoje zemlju na Istoku.
?o se prijavi priivao je sebi krst na rame. 9odje su na grudima i ledjima nosile priiven veliki
krst.
?rstaku vojsku $inili su svi slojevi stanovnitva i odziv je bio masovan: neki su vodili sa sobom
ene i de!u, poli su i avanturisti, plja$kai, lopovi, ubi!e, pa $ak i bludni!e koje su krenule za
svojim muterijama.?rsta je bio $ovek koji se ne vra)a ku)i.9e)ina krstaa je na istoku nala svoj
grob. ;nogi su pomrli tokom puta ili od iznurenosti po prispe)u u 0alestinu.
,e samo da nisu uspeli da se obogate, nego je malo ko i preiveo
.apravo je bila potrebna dobro naoruana, opremljena i uvebana vojska.0okretanje ogromne mase
stanovnitva bio je pre svega rezultat velikog verskog oduevljenja.Ekonomski razlozi nisu bili ni
jedini, ni glavni.Italijanski trgova$ki gradovi ve) su poslovali na Istoku i sada su #teli sebi olakati
trgovinu.;le$ani su od /leksija ?omnina dobili velike povlasti!e, ali i# naslednik !ara ne mora
priznati, i zato bi im dobro dola trgova$ka uporita u 0alestini..a sve trgov!e je bilo bolje ako su
na Istoku latinske drave. 9izantija im je jednako smetala kao i muslimanske zemlje.0revozom
krstaa gradovi koji su imali (lotu, mogli su dobro da zarade. Samo italijanski gradovi su imali (lotu
(sopstvenu imaju /mal(i, 0iza, 9ene!ija, *jenova). Farselona i ;arsej takoGe su imali (lotu, i
u$estvovali u prevozu krstaa na Istok, ali u manjoj meri nego italijanski gradovi.
&2

S"anje na I!"o&#

9ekovima su Sirija i 0alestina bile pod vla)u 9izantije, sve dok i# nisu osvojili /rabljani, a kad je
/rapska drava propala, ponovo su postale vizantijske.
Sada se nomadi iz 'urkestana, 'ur!i Seldu!i, sputaju u ;esopotamiju. Islamizirali su se u dodiru
sa /rabljanskim bagdadskim kali(atom:
4 1711.g. 'ur!i su osvojili Fagdad
4 poseli !elu dolinu Eu(rata i 'igra
4 zauzeli Siriju i 0alestinu
4 po$eli su da nadiru i u ;alu /ziju koja je bila sredite 9izantije
9izantija je morala spre$iti prodor 'uraka u ;alu /ziju. 1O. avgusta 17B1.g. odigrala se krvava
bitka kod ;an!ikerta u -ermeniji, izmedju /lparslan 'uraka i 9izantina!a. 9izantija je poraena, a
nji#ov !ar "oman I9 *iogen zarobljen.= 9izantiju sada sa istoka nadiru 'ur!i, a sa zapada
,ormani (zauzeli su junu Italiju, /lbaniju i Epir). ;i#ailo 9II *uka traio je pomo) od .apada
za brobu protiv 'uraka.'urska seldu$ka drava se raspala na emirate i to je i povuklo .apad, jer na
Istoku nema jedinstva, ve) samo po!epani emirati.

Po5e"a& a"a

0apa =rban II 17O1.g. na !rkvenom saboru u ?lermonu po zavretku zvani$nog dela, obratio se
okupljenoj masi pozivom na po#od na Istok za oslobodjenje Eristovog groba. ;asa je uzvikivala
K'ako Fog #o)eR L. ?ada je video da su svi oduevljeni =rban II je nastavio da propoveda krstaki
rat. 0utovao je po :ran!uskoj, a masa je traila da se to pre krene.
'ada se nije ratovalo zimi, i u prole)e 17OJ.g. mase krstaa su po$ele da se okupljaju u dolini
"ajne. 'o je uglavnom bio obi$an svet, sirotinja, a bilo je i neto (ratara. 6rkva je gubila kontrolu, a
masa nije #tela da $eka dobro opremljenu (eudalnu vojsku, ve) je odma# krenula. 'o je bio tzv.
Po0od !io"inje)

Po0od !io"inje

9odje su bile:
1) propali burgundski vitez Val"e Golja sin Eabere (9alter Sans /voir)
5) Pe"a iz Amijena (0etar /mijenski) N verski (anatik, propovednik, laik

Val"e Golja je skupio masu i krenuo ka Falkanu.
0ut C stigli su u dolinu *unava, ali odatle nisu znali ni kud, ni kako treba dalje i)i. 'uklo i# je
nevreme, a lokalno stanovnitvo nije bilo prijateljski raspoloeno. Erana je bila veliki problem, te
su usput #teli da kupe #ranu (ko je imao nov!a), ali i da plja$kaju i otimaju #ranu. 9e) u dolini
*unava i =garskoj su po$eli sukobi s lokalnim stanovnitvom. Sa stanovni!ima .emuna su se
sukobili oko #rane i u okraju su izginuli i .emun!i i krstai.
Feograd i dolinu ;orave krstaki izvori zovu Silvae Fulgarorum. = pokuaju plja$ke doli s u
sukob s lokalnim stanovnitvom, i 1J7 krstaa se, bee)i, zatvorilo u !rkvu izvan gradski# zidina.
Stanovni!i su tad zapalili !rkvu, zajedno sa svima koji su bili unutra.
*alje je krstaka vojska ila preko ,ia, So(ije i dalje na jug.,ekoliko dana mara iza nji#, ila je
velika masa sirotinje, koju je predvodio Pe"a iz Amijena. %n je ve) iao za -erusalim, i tamo ga
je, kao poznatog propovednika, primio jerusalimski patrijar# (stare patrijarije su /ntio#ija,
/leksandrija, -erusalim, i neto mladja u 6arigradu).0etar iz /mijena je stalno putovao, u skromnoj
mantiji i s monakom kapom, bos, s apostolskim sandalama, na magar$i)u. Iao je od grada do
grada i propovedao. Fio je dobar govornik, nije govorio u$eno, ve) kao obi$an svet, i svi su ga
&1
razumevali i voleli njegove popularne propovedi. Fio je svuda poznat i !elokupno stanovnitvo ga
je do$ekivalo na uli!i. 9aio je za sve!a jo dok je bio iv.Skupio je ogromnu masu stanovnitva za
sobom. 'o nisu bili samo mukar!i. 9e)inom su bili iz ,ema$ke i :ran!uske. Skupili su se u dolini
"ajne.
'u su priredili pogrom -evreja. 'o je bio prvi veliki pogrom -evreja, a kasnije i# je bilo jo.
?atoli$ka !rkva je $esto gonila -evreje, navodno zato to su izdali Erista i usput su im otimali zlato.
:ilip I9 i panski kralj :erdinand takodje su organizovali velike progone -evreja.
0ut C spustili su se kroz /ustriju do *rave, sledili *ravu do u)a u *unav, i dalje su ili *unavom
do .emuna. ?od .emuna su naili na leeve krstaa koji su tuda bili proli dve, tri nedelje ranije.
0etar je naredio napad na .emun u kome su izginuli i .emun!i i krstai. +eevi su plivali Savom i
*unavom. Stanovni!i Feograda, kad su to videli, svi su napustili grad i pobegli u okolna brda i
ume. 0etar je zatekao pust grad.*alje su nastavili dolinom ;orave, do ,ia, uz usputne sukobe s
lokalnim stanovnitvom. = ,iu i# je upravnik lepo do$ekao i dao im je #ranu. /li dok je glavni
deo krstaa ve) nastavljao put dolinom ,iave, zaostatak se potukao sa lokalnim stanovnitvom jer
su im ovi prodavali #ranu. Spaljeno je B vodeni!a na ,iavi. 'o je izazvalo revolt i izbio je veliki
sukob u kome su izginuli i jedni i drugi. 0etar /mijenski se vratio da miri zara)ene strane, pokupio
je svoje ljude, i onda su nastavili dolinom ,iave do So(ije.?rstai su bili proredjeni, naro$ito na
deoni!i od .emuna do ,ia.Stigli su napokon u 6arigrad, i /leksije ?omnin se zgranuo kad i# je
video.%n jeste traio pomo), ali vojsku, a ne rulju, nenaoruanu sirotinju, koja ne eli pod njegovu
komandu, ve) je spremna na plja$ku. Ina$e su za 9izantin!e zapadnja!i bili varvari. /leksije i# je
preb!io preko Fos(ora u ;alu /ziju, da i# se to pre rei.= ;aloj /ziji su i# $ekali 'ur!i Seldu!i,
koji su dobro poznavali teritoriju. 'o je topao i bezvodan kraj, a kad su krstai stigli tamo bilo je
leto 17OJ.g. 'ur!i su i# uvukli dublje u teritoriju ;ale /zije, glavninu opkolili i iskasapili. ?o se
spasao umro je od gladi i edji na nepoznatoj teritoriji.
;ali broj krstaa, na $elu s 0etrom /mijenskim beao je k moru, da se do$epaju luka, jer su one
bile vizantijske. =speli su da stignu do 6arigrada i on je poslao na .apad glasnike da izveste o
njegovoj katastro(i. 'o je na .apadu teko primljeno (bol, o$ajanje i uvreda).

Po0od /e#dalne voj!&e

6rkva je preduzela mere da dobro opremi (eudalnu vojsku. Sem peaka, tu su bili i konji!a i
oklopni!i. 0rikupljena je najbolja vojna te#nika. ?renuli su oni koji su vi$ni ratovanju (vojvode,
baroni i drugi), jer se 'ur!i ne mogu pobediti idealima i verom.
9elika (eudalna vojska se spremala u zimu 17OJ3 OB.g. 0rijavile su se najuglednije i najpoznatije
li$nosti Evrope:
1. 5 kraljeva brata N "obert, vojvoda od ,ormandije, brat 9iljema II i
5. Ig 3 Eugo od 9ermandoa, rodjeni brat (ran!uskog kralja
&. "obert, vojvoda :landrije
2. Got(rid Fujonski, vojvoda +otaringije, i njegov brat Falduin
1. "ajmund 'uluski, u$estvovao protiv /rapa u Ppaniji, avanturista, voleo poeziju
J. Foemund sin "oberta Gviskarda, i sestri) 'ankred
= rat su krenuli: konjani!i i oklopni!i, naoruani pea!i, obi$an svet, $ak i s porodi!ama, (ratri

P#"evi

Sa$uvani su opisi krsatkog rata i znaju se putevi kojima se vojska kretala.
0ut je bio dalek i teak: od ,ormandije, :landrije i +otaringije do 0alestine.
*ogovorili su se da krenu razli$itim putevima, jer iz bezbednosti i rivalstva nisu #teli da se
ujedine, jer su uglavnom svi bili vojvode ( tj. istog ranga).
0utevi:
&J
.) Go"/id 4#jon!&i i 4ald#in N krstai iz +otaringije i ,ema$ke
4 Spustili su se u junu ,ema$ku, zatim kroz /ustriju, dolinom *rave doli u Sklavoniju, na u)u
*rave u *unav izbili u dolinu *unava, i potom preko .emuna preli u Feograd.
4 ,ije bilo ve)i# sukoba s lokalnim stanovnitvom.
4 *alje su nastavili dolinom ;orave do ,ia, a zatim dolinom ,iave i preko Serdike do 6arigrada.
2) Rajm#nd T#l#!&i N krstai iz :ran!uske
4Iz :ran!uske su preli u severnu Italiju, i tokom reke 0o doli do 9ene!ije, a odatle preli na
Falkan i sledili put kroz *alma!iju, Eer!egovinu i .etu.
4 0ut je bio vrlo teak jer su ili u zimu 17OJ3OB.g, poto su #teli da odma# u prole)e otpo$nu s
opera!ijom u 0alestini.
4 ?rstaki izvori o *alma!iji govore da je surova, planinska zemlja, s mnogo uma i surovim
stanovnitvom. ,ajopasnije je bilo zaostati za glavninom grupe, jer su i# tad lokalni plja$kali i
ubijali. 0riroda je bila dosta surova, a oni su imali stare rimske karte, i nisu ili obalom, jer je tuda
bilo jako nezgodno, ve) su ili dosta neprikladnim okolnim putevima. *eo krsata je izgubljen,
napadani su $ak i tokom molitava.
4 Stigli su u Skadar, gde i# je do$ekao reD S!lavorum Fodin, dukljanski kralj (17@141171.g.).
Fodin je lepo primio "ajmunda, dao krstaima #rane i otpremio i# dalje na jug u *ra$.
4%d *ra$a je stari, ali odrani put 9ia /egnatia vodio za Solun, a odatle su stigli do 6arigrada.
6) 4oem#nd Taen"!&i N krstai iz -une Italije, sa Si!ilije, i deo krstaa iz :ran!uske
4 .a razliku od prve dve grupe, koje su ile isklju$ivi kopnom, oni su deo puta preli brodovima.
=kr!ali su se u /puliji, a iskr!ali u *ra$u, odakle su 9ia /egnatia4om doli do Soluna, i dalje do
6arigrada.

E Cai%ad#

Stigavi u 6arigrad doli su kod /leksija I ?omnina, kome su krstai bili nezvani i neeljeni
gosti.6ar je krstae smestio po predgradjima. %ni su plja$kali po 6arigradu./na ?omnin, k)i
/leksija ?omnina, u K/leksijadiL o krstaima pie da su surovi i grubi varvari, neobrazovani, ne
znaju da se ponaaju i nemaju manire.Sa druge strane .apadni izvori su o Gr!ima govorili da su
potkupljivi, neodlu$ni i nespremni za borbu.;edju vodjama krstaa bilo je razli$iti# ljudi, $ak i
veliki# protivnika 9izantije. Foemund 'arentski je bio predvodnik trupa "oberta Gviskarda protiv
9izantije i izbegavao je susret sa /leksijem.= 6arigrad je prvi stigao Ig od 9ermandoa. /leksije
?omnin je od njega traio da mu poloi vazalnu zakletvu, i da se zakune da )e sve ono to je
osvojio od 'uraka vratiti vizantijskom !aru. Fio je $ak i zatvoren, poto se dvoumio.Glasovio o
tome su doprli do Got(rida Fujonskog, koji se pribliavao 6arigradu i usput plja$kao. ?rstai su
poloili zakletvu !aru /leksiju I. %n i# je preba!io preko Fos(ora, i odatle su krenuli na 'urke $ija
je grani!a bila blizu
%ni su se podelili u dve grupe iz vojno4strategijski# razloga, da i# 'ur!i ne uvuku u klopku sve
odjedamput:
1. severna grupa N predvodio i# Foemund
5. juna grupa N predvodio i# Got(rid FujonskiA krenuli su preko Sirije ka 0alestini, do -erusalima
'ur!i su unitavali sve kraj puta, i povla$ili se, tako da krstai nisu imali #rane ni za sebe, ni za
konje.
Snaga krstaa bilo je teko naoruanje i teka i spora oklopna konji!a. 'ur!i su bili bez oklopa i
tita, ali zato pokretljivi sa brzom konji!om, kao i odli$ni strel!i (ponekad zasipali protivnike
otrovnim strelama).

O!vajanja

&B
Ni&eja 4 Fila je u rukama 'uraka. 9atreno krtenje za krstae bilo je osvajanje ,ikeje. %pseli su
grad, s namerom da 'urke is!rpu gladju i edju, i uspeli su da ga osvoje. ,ikeja je predata !aru
/leksiju i odma# je po$ela da se uspostavlja vizantijska vlast
-oileja 4 ?roz ;alu /ziju, u mo$varnom predelu kod *orileje logorovala prva grupa krstaa.
Iznenada su izleteli 'ur!i, konjani!i i strel!i. ?rstai su iznenada zasuti kiom strela, bili su bez
oklopa i ne pripremljeni, pa je izginulo dosta obi$nog sveta. Foemund je poslao glasnike po pomo)
*ruga grupa je bila samo na 17km odatle, ali je glasni!ima trebalo 1 sati da i# nadju. Got(rid je
smesta krenuo, i kad je ve) izgledalo da )e prva grupa biti satrvena, iza brda se pojavio Got(rid i s
ledja napao 'urke. *eo 'uraka je izginuo, a deo se razbeao u stra#u, kad su videli da se nji#ove
strele odbijaju o krstake oklope.
Ede!a 4= medjuvremenu, od ostataka krstaa se, posle bitke kod *orileje, izdvojio Falduin i sa
svojim trupama je zauzeo Edesu. Edesa je bila grad s velikim strategijskim zna$ajem, tu su se
ukrtavali putevi karavana u prav!u sever4jug i istok4zapad. 'uda su ile i vojske, i krstai su
ra$unali da bi zauzimanjem Edese spre$ili da dodje pomo) do /ntio#ije.Edesom je zavladao
Falduin i to je prva krstaka drava na Istoku, sa statusom gro(ovije.
An"io0ija 4 ?ad su se pribrali, krstai su krenuli na jug, prema Siriji i marirali su ka /ntio#iji,
seditu patrijar#a, koje je bilo u rukama 'uraka. ?ada su doli do /ntio#ije, rasporedili su se oko
tvrdjave i is!rpljivali 'urke gladju i edju. Foemundu koji je opsedao /ntio#iju, ona je bila skoro
neosvojiva zbog mo)ni# zidina. =speo je da potplati zapovednika glavne gradske kule i ovaj mu je
za nova! predao kulu. = ostatku tvrdjave zavladala je panika. 5@. juna 17O@.g. zauzeta je
/ntio#ija.Foemund se proglasio vladarem /ntio#ije, i tako je stvorena druga krstaka drava na
Istoku, sa statusom kneevine (du!ata).
Je#!alim 4 -edan deo krstaa se zadrao u /ntio#iji, a ostali su nastavili mar ka -erusalimu.1&.
jula 17OO.g. zauzet je -erusalim. 'ako je krstaki rat postigao svoj !ilj. ?rstai su u Solomonovom
#ramu u -erusalimu priredili pokolj muslimana i -evreja.-erusalimski kralj postao je Got(rid
Fujonski. ;edjutim is!rpljen po#odom, nije poiveo ni godinu dana, i umro je 1177.g. .a kralja
je tada izabran Falduin (napustio Edesu), krunisan je 1177.g. i vladao do 111@.g. %n je bio prvi
stvarni tvora! -erusalimske kraljevine.
Tipoli 4 "ajmund je zauzeo 'ripoli, i organizovao ga kao posebnu dravu, sa statusom gro(ovije.
'ako su stvorene 5e"ii i!"o5ne &!"a$&e la"in!&e dave1
1. Je#!alim!&a &aljevina N 0alestina i deo Sirije
5. An"io0ij!&a &neevina N deo Sirije
&. %o/ovija Tipoli
2. %o/ovija Ede!a
?rstaka irenja dostigla su svoj vr#una! oko 11&7.g.

+#&e

Iz 'ripolija i /ntio#ije zaposeli su gradove na isto$noj obali Sredozemnog mora. %ni su im bili
stalna veza sa zapadom, odakle su stizali oruje, #rana i vojni!i. 0reko luka (Eai(a, 'ir, Sidon)
stalno su stizali brodovi iz 9ene!ije, *jenove i drugi# gradova, i dovozili #odo$asnike, #ranu i
oruje.Eodo$asni!i su sada imali siguran put od Sredozemlja do -erusalima. 0reporu$ivalo im se da
nose #ranu i da budu naoruani.

Je#!alim!&a &aljevina

?rstai su u -erusalimu organizovali dravu po zapadnom tipu ((eudalna drava). 9r#ovni sizeren
bio je jerusalimski kralj. 9azalnu zakletvu su mu polagali gospodari (eudova po Siriji i
0alestini.?ralj je bio ograni$en 9elikom 0alatom. 'o je bio organ (eudala!a, sa sudskom
nadleno)u nad (eudalnim svetom. 0ostojali su i doma)i, pu$ki sudovi za doma)e stanovnitvo
&@
(#ri)ani Sirije i 0alestine i /rabljani muslimani) koje je pri#vatilo nove .apadne gospodare.
+okalno stanovnitvo imalio je (eudalne obaveze kao i stanovnitvo na .apadu.-erusalimska
kraljevina imala je naj$istije (eudalne zakone, bez lokalni# spe!i(i$nosti kao u dravama
.apada.-erusalimske asize bile su ustrojstvo nove kraljevine.

Gadjevin!&a dela"no!"

?rstai su razvili veliku gradjevinsku delatnost na osnovu nov!a koji je stizao sa .apada.
Eodo$asni!i i (ratri su donosili razne poklone i darove.Gradjevine su podizane na svim svetim
mestima: Golgota, mesto pronalaska $asnog krsta itd.0odizali su #ramove po uzoru na .apadne, i
ve)ina je tu i dan4danas.0o$eli su da utvrdjuju teritoriju. *izali su utvrdjenja na odredjenom
odstojanju, sa stalnom posadom, da $uvaju grani!u.

-#0ovno 7 i"e!&i edovi

Ispostavilo se da im trebaju posebne organiza!ije za $uvanje osvojene teritorije, jer se deo krstaa
vratio ku)i a neki su pomrli. 'ako su po$eli osnivati du#ovno4riterske redove.
Iuvari puta od obale Sredozemnog mora do -erusalima C dobili ku)u kraj Solomonovog #rama u
-erusalimu.0ripadni!i ovi# redova, vezani strogom dis!iplinom, rasporedjeni su du grani!e po
tvrdjavama. Fili su glavna krstaka snaga za odbranu od 'uraka u 15. i 1&. veku. ?ada su 'ur!i
poosvajali krstake teritorije, pripadni!i redova su i# poslednji naputali.
Sa .apada su stalno dobijali velike poklone, nova! i imovinu.

.) Templai ili 8amovni'i

0rvi du#ovno N riterski red. 'o su bili monasi koji brane svete #ri)anske teritorije na Istoku, i ne
podleu vlasti ni jednog vladara na Istoku, ve) su direktno pot$injeni papi.
,ji#ovi zada!i bili su:
1.da budu monasi
5.da budu vojni!i
'reba da se mole Fogu i ive strogo. 0ravila za templare bila su zasnovana na pravilima Sv.
Fenedikta i bila su vrlo stroga.
0ravila reda izradio je Sv. Fernar od ?lervoa, po poreklu Furgundski. Fio je plemi), vrlo
obrazovan, poboan, benediktina!. Qiveo je smerno, bio izuzetan propovednik i zbog toga je bio
vrlo popularan u :ran!uskoj i u !eloj Evropi. = !rkvu je uao 111&.g, a umro je 111&.g.
,apustio je dom i sa &7 istomiljenika osnovao manastir Sito i 6ister!itski red (stroga varijanta
benediktinskog 4 oni su iveli skromno, samo u mantiji i apostolskim sandalama, !rkve su im bile
skromne, a manastire su podizali na nekultivisanom zemljitu). .a 27 godina njegovog monakog
ivota, podignuto je &77 !ister!itski# manastira.-o za ivota je potovan kao sveta!, a kasnije je i
kanonizovan.Furgundski vojvoda bio je inspirisan njegovim delom i #teo da se zamonai u Sitou.
=putio je molbu Sv. Fernaru, na ta je dobio odgovor: KIma dosta dobri# mona#a, ali malo ima
poboni# vojvodaL.
;ona# /belar (jedan od osniva$a Sorbone) i Sv. Fernar piu mnoge (ilozo(ske diskusije.
Sv. Fernar pie pisma opatu Sen4*emija.

2) Red Jovanova'a ili 8o!pi"ala'a

%vaj red osnovali su $uvari bolni!e Sv. -ovana -erusalimskog.

6) Tev"on'i
&O

,ema$ki krstai, tre)i po redu monako4riterski red.

Kaj

'ur!i su bili politi$ki nejedinstveni, ras!epkani u emirate.
/ntio#ija, 'ripoli, Edesa C vazali, mada su (akti$ki svi iveli nezavisno, tj. svako za sebe.

II KRSTA9KI RAT ;..(@3..(C)%)>

%blast uz Sredozemno more s gradovima bila je veza sa Evropom C postojale od prve de!enije
15.v. do sredine 1&.v. 274i# godina 15. veka 'ur!i izvode jurie na Ede!#, jer im je spre$avala
komunika!ije starim karavanskim putevima koji su tuda prolazili (sever 4 jug, istok 4
zapad).1122.g. zauzeli su Edesu, sredite gro(ovije Edesa. 0oto je ona imala veliki strategijski
zna$aj, posle njenog pada su bile ugroene i druge krstake tvorevine.
0o$elo propovedanje novog krstakog rata. 6rkva i papstvo su razaslali propovednike po !eloj
Evropi (jedan od nji# bio je i Sv. Fernar od ?leroa, propovednik velike mo)i ubedjivanja).%d
1122. do 112B.g. trajale su pripreme, da bi 112B.g. krenuli u po#od.
= rat su krenule i krunisane glave:
1. nema5&i 'a Konad III N ?onrad III je prvi iz dinastije Eoentau(ova!a, koji su vladali u
Pvaj!arskoj i imao je teko)a da se utvrdi u ,ema$koj. ,eka vojvodstva ga nisu priznavala, a
polazak u rat ga je popularisao u narodu. Fio je prvi !ar koji je krenuo u rat, i time je skrenuo
panju naroda na drugu stranu. 'akodje ga je pozdravila i !rkva, to je zna$ilo njegovo
u$vr)ivanje na prestolu.
5. /an'#!&i &alj +#j VII Kape" N Fio je vrlo poboan. Imao je neobuzdanu enu Eleonoru,
najve)u ljubavni!u u srednjem veku, koja je takodje #tela da krene, da bi videla nove zemlje.
?ralj june Italije i Si!ilije ponudio im je da i# brodovima preba!i iz june Italije na Falkan, ali su
oni ipak odlu$ili da idu kopnom, starim putem.
Konad III je krenuo u prole)e 112B.g. Skupio je uglavnom krstae iz ,ema$ke i neto iz Ieke i
0oljske. Skupili su se u junoj ,ema$koj. ,a gornjem *unavu je izgradio (lotu i reio da putuje
kopnom i *unavom.%ruje, #rana, ostali teret i neto peaka ili su brodovima.?onji!a, riteri i deo
peadije ili su kopnom kroz /ustriju i =garsku uz *unav, do Feograda. Sledili su *unav do u)a
;orave, gde je bio stari srednjovekovni i anti$ki prelaz kod grada Frani$eva (koji pominju krstaki
izvori). *otle su doli i brodovi i tu su ostavljeni.
+okalno stanovnitvo i# je kralo no)u.*alje su sledili dolinu ;orave (Silvae Fulgarorum) do ,ia,
a otud dolinom ,iave preko Serdike (So(ije) do 6arigrada, a otuda su se preba!ili preko Fos(ora i
uli u ;alu /ziju.Samo to su proli ,ikeju u bojnom poretku i# je sa$ekala ogromna vojska
turski# strela!a. ?rstai su delimi$no uleteli u klopku, dobar deo i# je izginuo, a ?onrad III se sa
ostatkom vojske vratio u ,ikeju. 'ada je reio da ne ide vie suvozemnim putem kroz ;alu /ziju,
jer su i# 'ur!i svuda $ekali u zasedi, a krstai su ionako imali problema s vodom i #ranom, pa je
izaao na zapadnu obalu i brodovima stigao u 0alestinu, do gradova na obali koje su jo drali
krstai.
+#j VII je mese! dana kasnije iao skoro istim putem.9ojsku je sakupio u :ran!uskoj, proao kroz
Pvaj!arsku i /ustriju, dolinom *rave i *unava, a imali su i brodove koji su *unavom vozili teret.
0reli su iz .emuna u Feograd (bio skoro pust) ne zadravaju)i se i dalje su sledili *unav do u)a
;orave, gde su zatekli ostatke (lote ?onrada III (uglavnom je bila razgrabljena).*alje su nastavili
preko ,ia, do 6arigrada, i zatim je stigao u ,ikeju.+uj 9II je isto tako reio da ne ide kroz ;alu
/ziju, ve) se preba!io brodovima do /ntio#ije.
?nez /ntio#ije bio je "ajmund, stri! njegove ene Eleonore, vojvotkinje /kvitanije, koja je
/kvitaniju donela u miraz. %premili su se u /ntio#iji, ali bez dueg zadravanja, jer je trebalo da
27
se sastanu s ,em!ima. =z to, +uj je #teo da odvu$e Eleonoru odatle, jer se pri$alo da ona ivi sa
svojim stri!em, "ajmundom.+uj 9II i ?onrad III su se sastali u -erusalimu i po$eli su ve)ati ta da
rade.'emplari su traili da se ide na Edesu, ali to im je bilo predaleko.
"eili su da u Siriji opsednu jako muslimansko uporite -ama!&, koga su se plaili u /ntio#iji,
'ripoliju i u -erusalimu.*amask je bio veliki privredni !entar u kom su !vetali zanati. :ine
tkanineod svile (damast), podmirivale su Fliski istok i stizale $ak do Evrope, gde su i# kupovali i
preprodavali *jenovljani, :irentin!i i ;le$ani.*amask je bio jako utvrdjen grad. %psada je bila
neuspena, jer su se 'ur!i estoko branili, a ni +uj 9II i ?onrad III nisu dobro sadejstvovali.
%boji!i su stizali glasni!i da se vrate ako #o)e da se odre na vlasti, naro$ito ?onrad, i tako su
napustili oblast *amaska i vratili se ku)ama.

Kaj

%vim po#odom krstai nita nisu postigli. ,iti su povratili Edesu, niti su osvojili *amask. *osta i#
je izginulo, a naro$ito ?onradova vojska u ;aloj /ziji.0osle nji#ovog povratka, i dalje je ivela
ideja o krstakom ratu, ali je bilo teko ponovo pokrenuti masu.,ova! se polako skupljao.

III KRSTA9KI RAT ;..<C3..C.>

+uj 9II se razveo od Eleonore. %na se udala za anujskog gro(a iz porodi!e 0lantageneta, i novom
muu odnela /kvitaniju. +uj je tako izgubio deo drave, ali se bar otarasio ene.
Eleonorin novi mu ubrzo je postao engleski kralj i ona je sad bila estoki protivnik (ran!uskom
kralju.Eleonorin mu je imao u svom posedu /nu, /kvitaniju i jo neke delove :ran!uske, tako da
je engleski kralj (akti$ki imao vie poseda u :ran!uskoj od samog (ran!uskog kralja.11JO.g. na
$elo muslimanske drave u Egiptu doao je Sala# ed4*in, poznat kao Saladin. Fio je vrlo sposoban
ratnik, a sebi je stavio u zadatak da ujedini muslimanske dravi!e na Fliskom istoku, Egipat i razne
sitne emirate u Siriji i 0alestini (delimi$no i zbog krstake opasnosti).0o$eo je osvajati u Siriji.
11B2.g. svojoj dravi je pripoji emirat *amask i ubrzo osvojio !elu Siriju..atim je Saladin s
vojskom upao u 0alestinu. 11@B.g. se kod 'iberijade odigrala krvava bitka izmedju krstaa, pod
vodjstvom jerusalimskog kralja Gvida +uzijanskog i Saladinove vojske. ;uslimani su satrli
krstaku vojsku i zauzeli -erusalim, koji su krstai drali od 17OO.g. Gvido +uzijanski je pao u
ropstvo, ali je Saladin prema njemu bio korektan i traio je veliki otkup. 'emplare su ubijali bez
milosti...<@)%) done"a je odl#&a o III &!"a$&om a"#)0apstvo je poslalo propovednike po !eloj
zapadnoj Evropi, i !rkva je obe)avala da )e $uvati posede oni# koji odu u rat.
= po#od su krenula tri vladara:
1. nema$ki !ar ,idi0 I 4abao!a
5. (ran!uski kralj ,ilip II Av%#!"
&. engleski kralj Ri5ad +avlje S'e(pro(esionalni ratnik, jedva do$ekao rat)

,idi0 I 4abao!a 7 ide &opnom

11@@.g. :ridri# I Farbarosa je doneo odluku da ide u rat i sakupio je veliku vojsku. Svim vladarima
kroz $ije teritorije je #teo da prodje uputio je glasnike, trae)i prolaz. Izmejdu ostali# i bugarskom
kralju (11@J.g. bugarska drava je obnovljena u II Fugarsko 6arstvo) i srpskom velikom upanu
Ste(anu ,emanji (11@@.g. poslani!i Ste(ana ,emanje stigli su u ,irnberg i rekli mu da )e biti lepo
primljen).Sledio je dolinu *unava po putu, preao *unav na u)u ;orave i sputao se tom dolinom
ka jugu, uz razne peripetije sa lokalnim stanovnitvom.0o krstakim izvorima oni su proli kroz
grad "avno (danas Uuprija). = "avnom ga je sa$ekala delega!ija Ste(ana ,emanje.= julu 11@O.g.
je Ste(an ,emanja s bratom Stra!imirom sve$ano do$ekao (ridri#a Farbarosu u ,iu. *ao je
krstaima #ranu (brano, vino, meso i neke pripitomljene jelene 4 najotmeniji je bio +ov na jelene).
21
.atim je ponudio Farbarosi savez protiv 9izantije, ponudio se da mu prizna vr#ovnu vlast i poloi
vazalnu zakletvu, i da ga on i bugarski !ar pomognu vojskom. ;edjutim :ridri# I je odbio ponude
Srba i Fugara, zato to nije #teo da stvara savez protiv #ri)anske zemlje, a i sam se uputio ka
6arigradu.0roao je kroz 6arigrad, preao u ;alu /ziju i sa velikom vojskom zauzeo Ikonijski
sultanat u ;aloj /ziji. 'ako je izgledalo da krstai postiu uspe#e.:ridri# Farbarosa je bio vrlo star
i veliki put je po njemu ostavljao posledi!e. = ;aloj /ziji se nesre)nim slu$ajem udavio u vrlo
maloj re!i. 'o je bio veliki udara! za !elu vojsku.
?ad je Farbarosina vojska stigla u /ntio#iju, podelili su se na dva dela:
1. jedan deo se, is!rpljen od puta, vratio brodovima u ,ema$ku
5. ostatak se spustio u 0alestinu, s namerom da osvoji -erusalim

=glavnom su se zadravali u gradovima na isto$noj obali, o$ekuju)i dolazak drugi# krstaa.

,ilip II i Ri5ad 7 id# moem

:ilip II i "i$ard su tokom 11O7.g. skupljali vojsku, i krenuli lsu u prole)e 11O1.g. Sastali su se u
:ran!uskoj, a odatle su otplovili morem na Si!iliju, uz velike svadje uz put ko )e predvoditi vojsku.
Stigli su na isto$nu obalu Sredozemlja i tu se sastavili s delom ,ema!a koji i# je $ekao.%d -a(e,
glavnog pristanita, nije bio slobodan put do -erusalima, i bojali su se klopke uz put u kojoj bi
mogli svi izginuti."eili su da opsednu /kru, grad sa velikim stratekim zna$ajem za odravanje
ostali# krstaki# tvorevina. 0osle opsade su prinudili /kru na predaju.:ilip II je imao probleme u
:ran!uskoj pa je reio da se vrati."i$ard se sporazumeo sa Saladinom da su #odo$asni!i slobodni
da idu putem do -erusalima i pose)uju svetinje, a sam -erusalim ostaje Saladinov.?ipar je bio
zna$ajna ta$ka za pri#vat brodova sa .apada.= dolasku, "i$ard je zauzeo ?ipar i predao ga Gvidu
+uzijanskom, jerusalimskom kralju, kog je otkupio iz zarobljenitva. 0orodi!a Gvida +uzijanskog
vladala je ?iprom sve do 11. veka, a od 11.v. ?ipar je vene!ijanski.0o zavretku III krstakog rata,
dosta pripadnika du#ovno4riterski# redova je prelo na ?ipar.

Kaj

"i$ard je iz Sredozemlja otiao u -adran. 0o legendi, bura ga je izba!ila na ostrvo +okrum kod
*ubrovnika, i navodno je sazidao katedralu u *ubrovniku, posve)enu Fogorodi!i, poto se spasao
(1JJB.g. u zemljotresu je sruena gotska katedrala).Eenrik 9I (sin :ridri#a Farbarose) mrzeo je
"i$arda, i ovaj se po povratku iz rata preruio u obi$nog $oveka i proao kroz /ustriju. Ipak su ga
u#vatili i predali Eenriku, pa je otkupljen i tako se vratio u Englesku.0oginuo je osvajaju)i jedan
zamak u :ran!uskoj. ,i ovim po#odom krstai nita nisu postigli.

PO+OHAJ CRKVE E .2) i .6) VEKE

Ie"v"i &!"a$&i a" menja strategiju, jer se putem do 9izantije i posle kroz ;alu /ziju gube
ljudstvo i snaga.Eteli su da napadnu sredite muslimanske drave, Egipat, ra$unaju)i da )e i# tako
oslabiti i potom lake osvajati u 0alestini. 0ut do Egipta vodio je morem.?rstai se po$inju
okupljati u 9ene!iji, koja je imala najbolju (lotu. ;edjutim 9ene!ijan!i nisu #teli da i# prevoze
besplatno, ve) su svi treba da plate vozarinu, a radilo se ogromnoj sumi. 'ako se stvara novi
problem, pla)anje puta.Papa InoAen"ije III (11O@4151J) bio je veliki pobornik krstaki# ratova.
Svetovno ime mu je bilo +otar ?onti, a rodjen je 11J7.g. u Segniju. 0oreklom je bio aristokrata i
papa ?liment III (11@B411O1.) bio mu je ujak.Fio je vrlo obrazovan, zavrio je pravni (akultet u
Folonji i teoloki (akultet na Sorboni u 0arizu (tada najbolji (akulteti). Fio je veliki stru$njak za
kanonsko pravo. 9rlo inteligentan, sa smislom za diplomatiju.;lad je doao u papsku kuriju. Fio je
25
zna$ajan i pre nego to je postao papa. Izabran je za papu kad je imao &B godina.0ostavio je sebi
za !ilj da sprovede u delo ideje Grgura 9II:
4 da papska vlast bude iznad svetovne
4 da vr#ovni gospodar u Evropi i !elom #ri)anskom svetu bude papa. -er kako Sun!e obasjava
;ese!, tako i vladari u Evropi dobijaju vlast od pape i njegovi su vazali, a papa je svima
senior.;edjutim za to je trebalo oslabiti vlast !ara (suparnika) i eliminisati njegov uti!aj u Italiji.

Nema5&a

:ridri# I Farbarosa oenio je svog sina Eenrika 9I kralji!om ?onstan!om, koja mu je u miraz
donela ?raljevinu %beju Si!ilija. 'ako je nema$ki !ar vladao u ,ema$koj, (ormalno u severnoj
Italiji, u junoj Italiji i na Si!iliji.11OB.g. umro je Eenrik 9I i ostavio malog sina, budu)eg !ara
:ridri#a II (rodjen 11O2.g.).11O@.g. Ino)entije je postao papa i uzeo :ridri#a II da mu bude
vaspita$. .a to vreme Ino)entije je vladao ?raljevinom %beju Si!ilija preko svoji# legata.0osle
smrti Eenrika 9I, na vlast je doao njegov brat :ilip Eoentau(, $iji su suparni!i bili $lanovi
porodi!e Gvel(a (11OB4157@.). Ino)entije je podrao %tona od Fraunvajga iz porodi!e Gvel(a i
dao mu !arsku krunu, a :ilip je ubijen (157@41511.). 'ako je %ton I9 uzeo vlast u ,ema$koj, ali
nije #teo da bude sluga papi i #teo je i vlast nad ?raljevinom %beju Si!ilija.Ino)entije je tada malog
:ridri#a II poslao u ,ema$ku i okrenuo ga protiv %tona I9, protiv koga je gurao i (ran!uskog
kralja :ilipa II /vgusta. 'ako su :ridri# II i :ilip II stvorili koali!iju i 1512.g. %ton I9 je poraen i
likvidiran.
:ridri# II je od 1515. do 1557.g. uspostavljao vlast u ,ema$koj i lovio jedno po jedno vojvodstvo,
dok nije postao nema$ki kralj. ;edjutim poto je rodjen i odrastao na Si!iliji, bio je K$ovek
;editeranaL i jedva je $ekao da napusti #ladnu, tmurnu i dosadnu ,ema$ku.
1557.g. se vratio u junu Italiju. ,ije mogao $vrsto vladati iz 0alerma i pustio je vojvode da se
malo osamostale nakon to su ga priznali za !ara. =veo je jaku !entralnu vlast u ?raljevini %beju
Si!ilija."azo$arao je Ino)entija jer je bio verski tolerantan, prijatelj 9izantije i razni# muslimanski#
emira i sultana. .ato je Ino)entije podravao severno Italijanske gradove da se osamostale i ustanu
protiv nema$ke vlasti u Italiji.

,an'#!&a

:ran!uski kralj :ilip II /vgust bio je za papu drugo veliko pitanje.Ino)entije je podravao :ilipa jer
je ovaj u po$etku podravao %tona I9, a posle, isto na papin nagovor, doao je u sukob s %tonom i
porazio ga.= junom delu :ran!uske bilo je mnogo jeretika, pa je papa traio od :ilipa da zaratuje s
njima. Sam papa je zatim u junoj :ran!uskoj otpo$eo rat protiv jeretika nezavisno od njega (157O4
151J).:ilip II je bio u sporu sa engleskim kraljem, koji je imao velike teritorije u :ran!uskoj. .ato
je reio da se oeni )erkom danskog kralja, jer mu je za rat protiv engleskog kralja trebala (lota, a
danski kralj je imao (lotu. 9en$anja i veridbe su se u to vreme vrile uglavnom preko zastupnika,
jer se putovalo mese!ima. 'ako se :ilip preko zastupnika verio i oenio u *anskoj, a kada je mlada
stigla i kada ju je on video, smesta je zatraio razvod. %terao je dansku prin!ezu i oenio se drugom
enu, ali je ostao udova!. Ino)entije nije dozvoljavao razvod i po$eo je da buni barone protiv
:ilipa, nateravi ga tako da primi natrag dansku prin!ezu, i ovaj nije imao kud pa je vratio prin!ezu
i primio papinu vlast.

En%le!&a

?ralj -ovan bez .emlje (11OO4151J.) postavljao je prelate bez odobrenja pape.
.a kenterberijskog ar#iepiskopa su 1571.g. postojala dvoji!a kandidata, kraljev i !rkveni. Spor je
doao do pape, koji nije #teo da pri#vati ni jednog, ve) je doveo svog Stivena +eigtona,
2&
obrazovanog teologa. -ovan se tome opirao, jer jekenterberijski ar#iepiskop bio na $elu !ele
engleske !rkve. Stoga je papa -ovana izoptio iz !rkve i on je morao da kapitulira i prizna Stivena
za ar#iepiskopa, jer su se baroni bunili.151&.g. -ovan je postao vazal pape.
1511.g. ;agna !#arta +ibertatum.

Papini vazali

0apini vazali sada su bili kraljevi /ragona, 0ortugala, ?astilje, *anske, Pvedske, :ran!uske,
Engleske i bugarski vladar.
'ako je Ino)entije u praksi sproveo ideje Grgura 9II:
1) svi vazali su morali da pla)aju godinji vazalski tribut papi, tako da jeIno)entije imao velike
pri#ode.
5) pove)ao je ugled organa u "imu, i proglasio papski sud najviim.
4 Ino)entije je slao svoje legate u sve zemlje zapadne Evrope, da nadgledaju kako se sprovode
papske odluke i da upravljaju umesto maloletni# kraljeva i vladara.
&) uveo je praksu da kad umre jedan prelat, do izbora novog pri#odi idu papi, a novoizabrani mora
platiti papskoj kuriji.
2) K0etrov nov$i)L C za krstake ratove
4 reorganizovao je papsku upravu da otud vlada Evropom.
1) reorganizovao je papski /r#iv
4 sa$uvali su se svi registri papski# pisama
J) po$eo je prodavati oprotajni!e gre#ova (indulgen!ije), a glavno pitanje za ljude srednjeg veka
bio je oprotaj gre#ova.
B) nova! C za ratove protiv jeretika

Jee"i5&i po&e"i

=glavnom sa Istoka:1) mani0ej!&a jee!4bo%#mili (varijanta mani#ejske jeresi) N bili su jako
raireni po Falkanskom poluostrvu (;akedonija, Fugarska i Srbija), sve dok i# nije satro Ste(an
,emanja i nji#ovom vodji odsekao jezik
4 bo!an!&a '&va N jereti$ka
&) &a"a!&a jee! N na zapadu
2) d#alizam ;vaijan"a &a"a!&e jee!i>
4po nji#ovom u$enju postoji *obro i .lo, Fog i djavo
4iveli su vrlo strogo, posebno sveteni!i (post i !elibat)
4strogo siromatvo
4 udarali su na zvani$nu !rkvu, naro$ito na prelate i episkope koji su bili bogati

0okret je bio najja$i u gradu /lbi u junoj :ran!uskoj tzv. Albiani. 0redvodnik je bio 0etar 9alda,
trgova! u +ionu koji se vrlo obogatio zelenatvom (iveo u vreme pape Ino)entija).
0o$eo je da se oduevljava Eristovim delima. *elio je svoju imovinu, nepokretnu imovinu mu je
uzela ena, a pokretnu je razdelio sirotinji. I sam je po$eo drati propovedi i verni!i su se okupili
oko njega. ?ada mu je episkop zabranio da propoveda, 0etar je otiao u "im da se poali papi
Ino)entiju.Ino)entije im je odobrio ivot u siromatvu, ali im nije dozvolio da propovedaju bez
dozvole prelata i lokalni# svetenika, a ar#iepiskop im je zabranio propovedi.9ra)ali su se
prvobitnom #ri)anskom siromatvu, propovedali su i udarali na zvani$nu !rkvu (zato su bili
jereti!i)Ino)entije je diplomatijom reavao sve to je mogao i on je za$etnik ra(inirane papske
diplomatije. 0oslao je opata Sitoa (!ister!itskog reda) i druge da propovedaju, ali obi$an narod je
vie sluao 0etra 9aldu.?ad je ar#iepiskop ubijen, papa je najavio rat protiv jeretika u junoj
:ran!uskoj.
22

-RE9TVO SRE-NJEG VEKA

Srednji vek NC evropska istorija od 1. do 11. veka.
*oba od 11. veka je doba razvijenog (eudalizma, kada evropski narodi po$inju bre da se razvijaju
i kada se za$inje evropska !iviliza!ija koja )e kasnije postati svetska.
?arike koje povezuju ljude u srednjem veku bili su vazalni odno!i.
%ni pretpostavljaju postojanje dva slobodna $oveka: seniora i vazala.
9azal nije latinska re$, ve) moda poti$e od keltkog vas. ,a latinskom, vazal se kae #omo (#omo
tog i tog $oveka 8 vazal tog i tog $oveka)
;iles 8 vitez (vazal daje vojnu pomo) senioru).

Rani !ednji ve&

9azalni odnosi su nastali jo u ranom srednjem veku.
0ozno "imsko !arstvo, naro$ito od &. veka (od doba vojni$ki !areva), poprima odlike koje )e
kasnije postati srednjevekovne."imljani su se borili da sa$uvaju +imes, i magnati su se okruivali
privatnim vojnim odredima tzv. bukelariji. Medj#"im /e#dalni vojni odedi ni!# na!"ali iz
poznoim!&i0 b#&elaija) 9elike lati(undije nisu vie deljene nezainteresovanim robovima, ve)
kolonima koji dobijaju deo zemlje i snose odredjene obaveze. Medj#"im !ednjove&ovni &me" ne
vodi poe&lo od poznoim!&o% &olona)9arvarski svet nalazio se iza +imesa, a +imes je bio du
"ajne i *unava. Germani su bili najzna$ajniji za zapadnu Evropu, a Sloveni za isto$nu, jugoisto$nu
Evropu i 9izantiju.Germanske vodje su u po$etku, sa svojim druinama, upadale preko +imesa radi
plja$ke.0ojedine vodje su (ormirale druine da bi zajedno ratovale, a za uslugu je $lan druine
dobijao deo plena.Ilanovi druine stupaju u slubu kod vodje kom su se pred#odno preporu$ivali i
to se zove 'ommenda"io.
?ad i# vodja primi, idu zajedno u rat i dele plen, odnosno imaju odredjena prava i obaveze.
9odja nije davao zemlju $lanovima druine.
= ranom srednjem veku vladao je obi$aj da jedan slobodan $ovek, magnat ili kralj (kralj je u
ranom srednjem veku srazmerno slab, slabiji nego u razvijenom (eudalizmu), bez obzira postoji li
rat ili ne, vezuje ljude za sebe tako to im daje zemlju. 'a dobijena zemlja zvala se
bene/i'i#m.Sutina je u tome da $ovek dobija zemlju pod povoljnim uslovima, jer je u ranom
srednjem veku bilo mnogo zemlje (vie nego radni# ruku), a nakon kataklizme usled seobe naroda
bilo je malo stanovnitva u Evropi (u J i B. veku zapadna Evropa imala je oko 12411 777 777
stanovnika).'okom vremena, a naro$ito u @. veku u :rana$koj dravi, !pajaj# !e 'ommenda"io i
bene/i'i#m.:rana$ka drava se pod ?arlom 9elikim jako proirila (/rabljani u Ppaniji, /vari u
0anoniji, Sakson!i, Sloveni) i obu#vatala je teritoriju od Engleske na zapadu do 0anonije na istoku,
i od *anske i -itlanda na severu do Ppanije na jugu. 'o je bila !ela zapadna ili latinska
!iviliza!ija.:ormirani (eudalni odnosi u njoj su se proirili na skoro !elu zapadnu Evropu.

Na!"ana& vazalni0 odno!a

= @. veku !omendatio i bene(i!ium se spajaju, i tako nastaju vazalni odnosi, koji pretpostavljaju
dva slobodna $oveka.-edan slobodan $ovek stupa u slubu kod drugog slobodnog $oveka
(!omendatio) i dobija zemlju (bene(i!ium).*avala! zemlje se zove senior, a primala! zemlje vazal
($esto vrlo visok baron). %boji!a su bili slobodni.,ezavisno od vazalni# odnosa postojali su u
neslobodni kmetovi vezani za zemlju.

Iin !"#panja # vazalne odno!e

21
Iin stupanja u vazalne odnose imao je svoju !eremoniju koja se zvala #ominium ili #omagium
(otuda (ran!uska re$ KomaL), tj) 0oma%i#m J oma.
Me$anje #&# ;immiK"io man#m> 4 0oto su se dva slobodna $oveka dogovorila da stupe u
vazalni odnos, napravljena je !eremonija pri kojoj senior prua ruke, a vazal svoje ruke stavlja u
seniorove. 'o se u germanskim zemljama naziva #andgeberde. Iesto vazal pri tom meanju ruku
klekne, a time pokazuje snis#odljivost i vernost.
Za&le"va ;!a'amen"#m) 4 0osle toga nji# dvoji!a dodirnu ili bibliju, ili moti nekog sve!a. 0ri
tom se, obi$no usmeno, zaklinju da )e potovati ono o $emu su se dogovorili. 'o je bio ugovor o
medjusobnim pravima i obavezama. .akletva je imala neobi$nu snagu, iako je bila izgovorena
samo usmeno.
Polj#ba' ;o!'#l#m> 4 0osle toga, ali neobavezno oni se zagrle i poljube.
'ime je sklopljen medjusobni vazalni odnos izmedju dva sloboda $oveka.

Obaveze vazala i !enioa

,a osnovu dokumenata se mnogo manje zna o obavezama seniora, nego o obavezama vazala.

Obaveze vazala

'o su pomo) i savet (auDilium et !onsilium).
PomoA J A#Kili#m moe biti vojna i materijalna.
9ojna pomo) je najbitnija (i u ratovima, koji su $esti, i u miru), a materijalna pomo) davana je
samo u izuzetnim slu$ajevima.
I) vojna pomoA J !evi"i#m 4 najvanija obaveza vazala prema senioru. Senior i okuplja oko sebe
vazale, pre svega da bi imao vojnu pomo):
!ohod $ expeditio 4 ?ada senior zarati sa drugim (eudal!em, vazal ide sa njim u rat. EDpeditio je u
Evropi bila ograni$ena vremenski i teritorijalno. %bi$no do 27 dana u godini vazal je obavezan da
slui seniora, i on je u ratu o svom troku. 0osle 27 dana vazal ne ide ku)i, ve) ostaje u ratu, ali na
troak seniora.
%ahan&e $ equitatio 4 /ko senior uopte ne zarati u godini. 'o je kada vazal, sam ili sa ljudima prati
seniore kad putuje po svojim zemljama, ili kad je drugim zemljama iao u zvani$nu posetu. 9odilo
se ra$una o spoljnim e(ektima svakog zvanja, te je senior uvek imao pratnju kud god iao, i to je
vii njegov poloaj, to je ve)a pratnja. = pratnji kralja moglo je biti i do 5777 naoruani# ljudi
(nekoliko stotina knezova i sl, i nekoliko desetina nii# (eudala!a).
Stra'a $ custodia 4 /ko je senior star i bolestan, vazali mu ipak daju vojnu pomo). Senior ima dvor
i pomo)ne zgrade. *vor se $uva. Straa no)u i danju bila je na prilazima, putevima, prelazima
preko reke i sl. 9azali su morali davati jedan vojni kontigent senioru da obavlja poslove strae.
II) ma"eijalna pomoA je bila pomo) u nov!u i to u samo odredjenim slu$ajevima:
?ada se vodi neki (eudalni rat, ugledne li$nosti su retko ubijane, ve) se zarobljavaju pa se trai
otkup. Iznos otkupa zavisio je od poloaja. /ko senior padne u ropstvo, vazali skupljaju nova! za
njegov otkup.
?ada senior svoga sina, obi$no najstarijeg, proizvodi za ritera, pravila se velika !eremonija i velika
gozba, najve)a u ivotu (eudal!a, koja mnogo kota. = tom slu$aju, vazali ga materijalno pomau.
?ada senior udaje najstariju )erku, on pravi veliku sve$anost i ona je ta koja nosi miraz.
= tom slu$aju, vazali ga materijalno pomau. = srednjem veku bila je nezamislava udaja bez
miraza. ;ladje )erke koje ostanu bez miraza slate su u manastir.
Ideal svakog #ri)anina u srednjem veku u Evropi bio je da bar jednom u ivotu ode u Svetu
.emlju i poseti najve)e #ri)anske svetinje: -erusalim i Eristov grob, 9itlejem, ,azaret, Golgotu
itd. 'aj put je bio dug (trajao je nekoliko mese!i do godinu dana), naporan, opasan, i mnogo je
2J
kotao. :eudala! nikada nije iao sam, ve) sa adekvatnom pratnjom, koja prili$i njegovom
drutvenom poloaju (oko 177 do 577 ljudi). = tom slu$aju, vazali ga materijalno pomau.

Save" J Con!ili#m
1. 'o je obi$aj da se vazali, obi$no na poziv, povremeno pojavljuju na dvoru seniora i da daju savet
kada su delikatna vremena i kada treba doneti paljivu odluku.
5. 9azali povremeno dolaze i na dvor seniora gde zaseda njegov sud.
4 = srednjem veku, postojali su kraljevi i (eudalni sudovi. ?raljevi se trude da protegnu
kompeten!ije svoga suda i !entralizuju vlast.
4 =koliko senior ima ve)a imunitetna prava, ima ve)e i sudske kompeten!ije.
4 0uni imunitet imali su (eudal!i koji sude podani!ima u svom domenu, u krivi$nim i gradjanskim
parni!ama. %bi$no su imali samo pravo izri!anja kazni do odredjenog nivoa, a tei prekraji ili su
na kraljev sud.
4 9azali su tada bili obavezni da dodju i u$estvuju na sudjenju i daju svoje savete. Senior je mogao
bez problema da presudi sam, ali vazali su dolaskom na dvor izraavali svoju vernost.
/ko su vazali bili u sukobu sa seniorom, oni nisu smeli da dodju na dvor. %dravanje dobri#
odnosa trebalo je da se povremeno vidi.

Obaveze !enioa

,e pominju se detaljno u srednjevekovnim dokumentima, pa o njima saznajemo posredno.
.) !enio je d#an da daje za$"i"# vazal#
2) !enio je d#an da p#a odban# vazal#
6) !enio moa da %aan"#je bezbedno!" !vom vazal# ;!enio je bio ne&a v!"a za$"i"ni&a
vazala>

Veme!&i o& !&lapanja vazalni0 odno!a

?ada su dva slobodna $oveka sklopila #ominium 3oma, i preuzeli obaveze, postavlja se pitanje na
koji vremenski rok su sklopili ugovor.
= na$elu ugovor se sklapao doivotno tj. dok ne umre jedan:
a&o !enio #me pvi 4 u normalnim prilikama, vazali odu na dvor umrlog seniora i obnove
vazalne odnose sa najstarijim seniorovim sinom.
a&o vazal #me pvi 4 u normalnim prilikama, najstariji vazalov sin obnovi vazalne odnose sa
seniorom.
/ko nemaju sinove, onda ene ne sklapaju vazalne odnose (ene u srednjem veku nemaju
zanimanja).'ada se vazalni odnosi obnavljaju sa zetom najstarije )erke.

Pin'ip pimo%eni"#e

'ako se u vazalne odnose uvla$i prin!ip primogeniture.9azalni, odnosi su bili privatno4pravni
odnosi i otuda se prin!ip primogeniture postepeno uvla$i i u javne, dravne poslove.
= ranom srednjem veku prin!ip primogeniture nije postojao. 'ada su sinovi umrlog vladara delili
zemlju i ratovali medjuslobno do istrebljenja.%d @4O. veka se prin!ip primogeniture uvla$i u
nasledjivanje prestola.,pr. +udvig 0oboni (@124@27.) sin ?arla 9elikog, imao je tri sina. ,ajstariji
je dobio titulu !ara, a druga dvoji!a su bili kraljevi.9remenom polako ovaj prin!ip potpuno
preovladava i umrlog vladara nasledjuje najstariji sin. ,a zapadu je uao u praksu obi$aj da taj
najstariji sin jo za ivota o!a, kao mladi kralj, dobije deo kraljevine da se veba (vojvodstvo
Furgundija kod :ran!uza).%vaj obi$aj vladao je i u Srbiji, iako je ona bila pod uti!ajem 9izantije,
gde je vladao obi$aj savladarstva.
2B

Ra!&idanje vazalni0 odno!a

*a li se vazalni odnosi raskidaju pre smrti vzala ili senioraH= na$elu ne i u na$elu ostaju doivotno,
mada u dokumentima ima vesti da se mogu raskinuti ako dodje do prekraja.
Greke vazala se u dokumentima slabo pominju. /ko vazal neda auDilium et !onsilium, moglo je
do)i do raskida ili medjusobnog rata.
Ra!&idi su bili u slede)im slu$ajevima:
1. kada senior pokua ubiti vazala
5. kada senior pokua pretvoriti vazala u serva (roba, neslobodnog $oveka)
&. kada senior bije vazala
2. kada senior zavede vazalovu enu
1. kada senior otme vazalu imanje
J. kada senior ne titi vazala

Obnavljanje vazalno% odno!a po!le !m"i vazala ili !enioa

%bnavljanje vazalnog odnosa moe trajati dugo, u prvoj, drugoj ili $ak tre)oj genera!iji.
0osed koji je dobio vazal, njegova porodi!a dri iz narataja u narataj.
Fene(i!ium (dobijena zemlja) se tokom vremena, a naro$ito od l7. veka po$eo nazivati (eud.:eud
porodi!a dri dugo i tu se vidi tenden!ija naslednosti (euda.
?ada prodje dosta vremena, kod vazala se javlja elja da se (eud izjedna$i sa alodom. /lod je
zemlja koju je (eudala! nasledio od o!a, i nad kojom ima punu svojinu. ,ad (eudom nema punu
svojinu.?ada izumre porodi!a seniora, vazal nekada uspeva da potpuno prisvoji (eud.
Seniori su se trudili da (eud bude dat samo na uslovljeno kori)enje, to zna$i da drala! (euda
(vazal) ne moe da ga proda, zameni, da u miraz, zaveta !rkvi ili manastiru. 9azali su to$inili sa
(eudom, to je dovodilo do sukoba.

,EE-A+NO -RE9TVO

Fene(i!ium vremenom sti$e ime /e#d. :eud ne mora biti zemlja, to moe biti i pravo ili sluba, ali
naj$e)e je to zemljini posed, koji postaje nasledan. %n ostaje u posedu porodi!e za vie narataja.
= vazalnim odnosima po$inje da se primenjuje prin!ip primogeniture. 0rivatno4pravni odnosi se
uvla$e u javno4pravne. 'ako se prin!ip primogeniture uvla$i i u nasledjivanje prestola. =
!eremoniji omaa 3 #omagiuma, ima i simbolike. ?ada je obavljen oma 3 #omagium, senior
predaje vazalu simboli$an predmet, te ga uvodi u posed ili u slubu. = po$etku to je bio busen
zemlje sa te njive. 'okom vremena, taj predmet koji simbolizuje uvodjenje u posed dobija realnu
vrednost. 'o postaje prsten (ta se dva $oveka vezuju) ili neto od plemenitog metala.
'okom vremena, nastao je obi$aj da kada vazal obnovi vazalni odnos sa seniorovim sinom,
seniorov sin neto trai od vazala. 9azal mu poklanja neki predmet nominalne vrednosti ili mu
neto malo plati. 'o je neto kao nasledna taksa i zove se elevi#m.= srednjevekovnoj Srbiji to se
zove elje/.9azal uzme posed od jednog seniora, pa poloi zakletvu i drugom senioru i od njega
uzme posed, pa i tre)em senioru. 0ostavlja se pitanje kako da stigne da zadovolji tolike senioreH
-edan senior je glavni i njemu je vazal 0omo li%i#!. 'om senioru je sluio in"e%e (potpuno), pa je
prema njemu imao ve)e obaveze nego prema ostalima.*o sukoba dolazi ako vazali ne ispunjavaju
svoje obaveze, pa su $esti bili (eudalni ratovi i to isklju$ivo leti.Stvarno stanje bilo je daleko od
ideala. Ovo vai !amo za !lobodne lj#deL
9azal (ran!uskog kralja bio je vojvoda od Furgundije, i njegov vazal ne odgovara njegovom
senioru. Vazal mo% vazala nije moj vazalL

2@
Na!"ana& ovi0 vazalni0 odno!a

%vako izgradjeni vazalni odnosi jako su po$eli da se ire u @. i O. veku. Izgradjeni su u :rana$koj u
doba ?arolinga, a posebno za vreme ?arla ;artela (B11.4B21.), njegovog sina 0ipina ;alog ( B21.4
BJ@.) i njegovog sina ?arla 9elikog (BJ@.4@12.). ?arlo 9eliki ratovao je protiv Saksona!a,
+angobarda, /vara, .apadni# Slovena, /rabljana, i jako proirio dravu. %na je obu#vatala
ogromnu teritoriju od 0odunavlja do /tlantika, i od *anske do 0irinejskog poluostrva. 'ako su se
svuda proirili i vazalni odnosi.

Inve!"i"#a

=vodjenje u posed 3 slubu zove se inve!"i"#a.%d ll. veka vodi se velika borba za investituru u
evropskoj istoriji. 'a borba bila je izumedju !arstva i papstva.Sutina borbe bila je da su !arevi
uvodili u zvanje episkope i dovodili na episkopske poloaje svoje ljude, a papa je smatrao da se
svetovna li!a ne smeju meati u !rkvene poslove.9r#una! borbe oko investiture odigrao se izmedju
pape Grgura 9II i !ara Eenri# I9. 0obedio je papa. Izdejstvovao je da se svetovnja!i ne smeju
meati u !rkvene poslove. *olo je do razdvajanja du#ovne i svetovne vlasti.= 9izantiji je postojao
tzv. 'ezaopapizam, a to zna$i da su vizantijski !arevi $esto imali i presudnu ulogu u reavanju
problema !rkve.

Vazalov po!ed

,iko se nije bavio materijalnom proizvodnjom i niko nije obradjivao zemlju. .emlju obradjuje
&me".
9azalov posed zvao se alodi#m, i on je bio nasledjen od o!a V bene(i!ium. Ceo alodi#m deli !e na
5 dela:1. domini#m die'"#m 5. domini#m #"ile

deoni!e za seljake 4 man!#! Nza taj dobijeni mansus seljak snosi obaveze

Obaveze &me"a

.) abo"e 4 radne obaveze kmeta.
mogu biti: manopere (ako radi rukama) ili !arropere (ako ide kolima
kmet ide na dominium dire!tum i radi odredjeni broj dana u godini
obi$no radi 5 dana u nedelji (radili su i subotom, a nedeljom nikada)
od J radni# dana, u proseku 13& daje (eudal!u
leti radi vie dana, a zimi ne radi
jedna porodi!a kmeta se izdrava od jednog mansusa
2) davanja

Sednjove&ovne #!"anove

;ogu imati:1. rimsko poreklo (romanisti) 5. germansko poreklo (germanisti)

Man!#!

0oreklo mansusa:
1. od poznorimskog i#%#m3a 4 uveo *iokle!ijan, da svaki iugum mora imati !aput koji )e ga
obradjivati i snositi obaveze
4 sli$nost je prividna, jer mansus se javlja i tamo gde nikad nije bilo rimske vlasti
2O
5. od stare germanske 0#/e 4 to je deoni!a zemlje koja je sluila za izdravanje porodi!e u
Germaniji pre nego to su po$eli osvajati "imso 6arstvo
4 mansusa ima i tamo gde nikad nije kro$ila germanska noga
&. ;ark, Flok, pro(esor na Sorboni C to je deoni!a koju je porodi!a dobila za izdravanje u vreme
raspada rodovske zajedni!e, i ona postaje privatna svojina

Evropski dokumenti svedo$e o raznim vrstama mansusa:
1. mansi ingenuiles 4 slobodni selja!iA najve)a povrina, najmanje obaveze
5. mansi lidiles 4 oslobodjeni!i
&. mansi serviles 4 srednjevekovni roboviA najmanja povrina, najve)e obaveze

%baveze mansusa (zavise od statusa drao!a):
1. rabote 4 servitum
5. davanja 4 a) u naturi (privredni proizvodi, ito, stoka itd.)
b) u nov!u 4 sve $e)e kako se ide iz stole)a u stole)e, naro$ito od krstaki# ratova (17OJ 415B7.),
kada se Evropa vie upoznala sa nov$anim tokovima i kada su (eudal!i #teli i nova!, a ne samo
davanja u naturi
!) oboje

Obaveze &me"a

%baveze kmeta ((eudalna renta):
1. radne obaveze 3 radna renta
5. obaveze u naturi 3 naturalna renta
&. obaveze u nov!u 3 nov$ana renta
= po$etku je preovladavala radna renta, pa naturalna, pa nov$ana.
Sve tri su postojale paralelno.= ranom srednjem veku preovladjuje radna renta.= poznom srednjem
veku preovladjuje nov$ana renta.

Zemlji$ne jedini'e

Man!#! M villa M /i!'#! M pa%#! M e%n#m M impei#m
Man!#! C osnovna zemljina jedini!a koja je izdravala srednjevekovnog seljaka, koji je u
po$etku vezan za zemlju.
Villa J !elo C vie mansusa 8 jedna villa 3 selo, ona je u karolinkom dobu izdi(eren!irana
na njenom $elu bio je villi'#!
,i!'#! C vie villa 8 /i!'#!, to je malo ira teritorija, na njenom $elu je i#deK, ali on nije samo
sudija, ve) ima i upravnu i sudsku vlast
Pa%#! J %o/ovija C vie (is!us4a 8 pagus 3 gro(ovija, na njenom $elu je !omes 3 knez , !ela
:rana$ka drava se sastojala od razni# gro(ovija, od naziva pagus C pagani (#ri)anstvo je prvo
bilo pri#va)eno u gradovima)
Re%n#m J &aljev!"vo C vie pagus4a 8 regnum 3 kraljevstvo
Impei#m C nekoliko regnum4a 8 imperium, kada je :rana$ka drava postala imperium,
sa$injavali su je nekoliko regnuma 3 kraljevstava

9"a je bilo dalje)))

'okom vremena, srednjevekovna proizvodnja je rasla, kroz mukotrpan pro!es. 0osle kataklizme
Seobe naroda, broj stanovnika je rastao.= J. veku u zapadnoj Evropi ivelo je oko 12 777 777
stanovnika.= srednjem veku u zapadnoj Evropi ivelo je oko 55 777 777 stanovnika.%d 1&. do 12.
17
veka u zapadnoj Evropi ivelo je oko B& 777 777 stanovnika.:eudalni odnosi su tokom vremena
po$eli da pu!aju.0o$inju da se kr$e ume i stvaraju nova naselja. 9lasni!i uma daju povoljniji
poloaj naseljeni!ima u novim selima, kr$evinama. 'i naseljeni!i zvali su se #ospites 3 gosti.
=$estvovali su u kr$enju ume i zato su imali povoljniji poloaj.?metovi bee. :eudalni gospodar
imao je pravo da vrati odbeglog kmeta u roku od godinu dana. .ato kmetovi bee na udaljenija
mesta.
*olazi do poreme)aja statusa.= 1&. veku dolo je do velikog demogra(skog skoka, sela su se
uve)avala i nastaju gradovi.?roz 11., 15. i do 1&. veka, na zapadu su se prili$no izgradili
gradovi.Svi stanovni!i srednjevekovni# gradova (#abitator !ivitatis) bili su slobodni. ;edjutim to
je bio samo jo jedan mama!.

Man#mi!io

%d 1&. veka u evropskoj istoriji po$inje pojava oslobadjanja seljaka vezanosti za zemlju C
man#mi!io.Selja!i dobijaju li$nu slobodu, ali kuda god da dodju moraju snositi ekonomske
obaveze ako uzmu deoni!u zemlje na obradu.;anumisio je dovela do ve)e !irkula!ije ljudi,
prelaenja iz kraja u kraj i razbila zatvorenost (eudalnog poseda.
%d 1&. veka po$ela se potpuno menjati struktura evropskog (eudalnog drutva.

PRIVRE-A SRE-NJEG VEKA

= ranom srednjem veku, poljoprivreda je bila skoro jedino zanimanje u zapadnoj Evropi.
,ajzaostaliji deo planete.

Zana"!"vo i poljopiveda

Selja!i su se bavili i zanatlijskom proizvodnjom i poljoprivredom.,eki su se spe!ijalizovali za
izradu odredjeni# alata (bilo je potrebe za zanatskim proizvodima, npr. poljoprivredne alatke), ali
su u isto vreme obradjivali i zemlju. Svako tei da proizvede sve to treba..anatska proizvodnja
nije se vrila za trite. 9e)i deo zanatski# proizvoda umesto poljoprivredni#, predavan je
vlastelinu.= na$elu, u ranom srednjem veku se poljoprivrednim proizvodima ne trguje, jer su oni
bili kabasti, teki za prevoz i relativno je(tini.:eudalna vlastelinstva bila su ekonomski zatvorene
!eline i razmene izmedju vlastelinstava skoro da nema. T%ovina !a I!"o&om3'rgovina je vrena
sa Istokom. =vozili su se luksuzni proizvodi (luksuzne tkanine i za$ini).;edjutim postojao je mali
sloj kupa!a, uglavnom (eudala!a. "oba je bila skupa, lako se prenosila, nije bila kabasta, a donosila
je dosta nov!a.
=vozili su i proizvode za #ri)anske rituale, npr. tamjan iz /rabije.

Elo%a '&ve

6rkva, ve) dosta jaka, name)e stavove da je gre# kupiti proizvod po jednoj, a prodavati ga po
drugoj, vioj !eni.6rkva je ometala trgovinu iz jo jednog razloga. Filo je malo nov!a u opti!aju, pa
se roba kupovala na kredit, a niko ne da kredit bez kamate. 6rkva se borila protiv kamate i
zelenatva. Stoga su trgov!i u ugovorima krili kamatu.

T%ovina na Medi"ean#

;editeran je bio neto druga$iji. 9reno je vie trgovine nego u prekoalpskoj Evropi.
,a ;editeran su izlazila 6arstva sa razvijenom privredom, 9izantijsko i /rabljansko.
,aro$ito su italijanski gradovi odravali veze sa 6arigradom.
11
= O. veku je stalno bio pro#odan put 9ene!ija46arigrad.
-edini problem bili su gusari, obi$no Sara!eni i muslimani. %ni su drali velika ostrva, Si!iliju (O.4
11.vek), Sardiniju i ?orziku.
;le$ani su odravali put 9ene!ija46arigrad, plove)i pored obale, -adranskim morem, du /lbanije
i Gr$ke, i lako su pristajali uz obalu u slu$aju nevremena i gusara.

Obazovanje

Skoro da nije bilo svetovni# kola, ve) samo pri manastirima i katedralama.
Skoro isklju$ivo !rkveni ljudi bili su pismeni.

Gadovi

,ema gradova, uslovno re$eno. /ko pod gradom podrazumevamo odredjeno privredno sedite, gde
nisu kon!entrisani poljoprivredna zanimanja, ve) zanatstvo i trgovina, u ranom srednjem veku
takvi# gradova nema.Srednjovekovni stanovni!i su obnovili stare rimske gradove, da bi se zatitili
od razbojnika i invazije (sve do O. i l7.v. C ,ormani od kraja @.v. i =gari dolaze u 0anoniju krajem
17. vekaA seoba naroda C 2.4J.v.)Gradovi su bili utvrdjena mesta, sa straarima na
kapijama.Stanovni!i grada iveli su u utvrdjenom naselju, ali su se i pored toga bavili
zemljoradnjom i sto$arstvom (obradjivali zemlju oko grada i napasali stoku).,o)u su se oni krili
iza zidina grada./ko se radi o nekom ve)em gradu, mogu)e je da u njemu od karolinkog vremena
sedi gro( ili episkop, koji upravlja doti$nom die!ezom (administrativno ili !rkveno sedite).

Gadovi &ao pivedna !edi$"a 3 o!nivanje na!elja zana"lija i "%ova'a

'okom vremena, proizvodnja napreduje i usavrava se, raste broj stanovnika u Evropi, raste
kupovna mo) pojedina!a.%naj zanatlija sa (euda proizvodi neto vie, pa za vreme !rkveni#
praznika donese do !rkve ta ima da proda i tako dobije nova!.'rgov!i kupe neto u jednom mestu,
pa odnesu u drugo mesto i tamo to prodaju (K putuju!i ljudiL).%ni su se okupljali oko manastira ili
!rkava za vreme praznika, na raskr)ima puteva, ili na mostovima. ,a tim mestima polako po$inju
ni!ati naselja zanatlija i trgova!a. = po$etku su to bila otvorena naselja i nazivala se me'a"#m J
"% (mesto gde se trguje).
;edjutim vremenom se javlja potreba za utvrdjivanjem, pa se po$inju dizati zidovi. = po$etku to
je bio mali prostor. 0rvo se podie !rkva, uz !rkvu zgrada u kojoj stanuju kleri!i, pa zatim zgrade u
koje smetaju robu i zgrade u kojima oni ive.

'ako od 11. veka u Evropi, uporedo s rastom proizvodnje, proizvodni# snaga i demogra(skim
skokom, rastu i gradovi kao privredna sredita u kojima su kon!entrisani zanatstvo i trgovina.
,eutvrdjena mesta su postala sela ili su propala, ili su kasnije utvrdjena i evoluirala u gradove.

,aza bobe %ada !a !enioom

Gradovi brzo postaju nov$arski !entri.+judi u gradu su iveli na zemlji nekog seniora koji #o)e
nova!. %n im name)e razne namete i gradovi stoga po$inju da se opiru. 'o je bila /aza bobe
%ada !a !enioom.9idovi borbe bili su razni.
0regovori C nagadjali su se i pogadjali, i pojedini gradovi su otkupljivali svoja prava.
%ni su eleli !#d!&# a#"onomij#, tj. pravo da gradjanima ne sudi (eudal$ev sud, ve) da u gradu
(ormiraju svoje sudsko ve)e (krivi$ne parni!e uglavnom idu pred kralja).
= gradovima severne i srednje Italije kontinuitet urbanog ivota bio je ja$i nego u ostalom delu
Evrope.= njima su vladali nema$ki !arevi. %bi$no je u ime !ara upravljao episkop (imperator
15
"omanorum 'eutoni!e natione).'i gradovi ve) negde od 11., a naro$ito u 15. veku, zba!uju
episkope kao upravnike grada i ostavljaju im samo !rkvenu nadlenost.
= gradovima :landrije (Gan, Ipr, Frisel, Fri) je urbani ivot isto bio razvijen.'amo se rano razvila
tka$ka proizvodnja.%ni takodje sli$no postupaju, i zba!uju !rkvene dostojanstvenike koji su bili i
!ivilni upravni!i gradova.
:eudal!i se medjutim nisu dali, i tako po$inje borba gradova za samoupravu i autonomiju:
1. mirnim putem C grad kroz dugi pro!es otkupljuje svoja prava. ,eki su uspeli potpuno, a neki
delimi$no.
5. oruanim putem C neki su poveli oruanu borbu protiv svoji# (eudalni# gospodara.

V!"e %adova

.) Kom#na C grad koji ima potpunu samostalnost
savez gradjana pod zakletvom, gradovi u Italiji, i uopte na ;editeranu (#abitator !ivitas
;ediolanum 8 stanovnik grada ;ilana)
2) 4#oa!&i %adovi (les villes bourgouois) C neki gradovi u :ran!uskoj koji imaju delimi$nu
samoupravu.
6) Novi %adovi (les villes neuves) C $esto im kralj, ponekad $ak i (eudala!, u kasnijim
vremenima (15.41&.v.),sam dodeli status grada, a oni bi pla)ali izvesnu sumu nov!a, proglaavani
su gradovima da bi se prikvukli zanatlije i trgov!i

0o na!iji C stanovnik tog i tog grada.
Stanovni!i grada razlikovali su se od seljaka. Glavna razlika bila je ta to je kmet vezan za zemlju,
a svi stanovni!i gradova u zapadnoj Evropi su li$no slobodni ljudi (Kgradski vazdu# $ini $oveka
slobodnimL).
%vo ne vai za /rabljansko 6arstvo i 9izantiju.
Kom#na je grad koji je uspeo dobiti potpunu samostalnost. %n je bio grad4drava. Stoga su mu
trebali i gradski organi uprave.
'a !elokupna uprava bila je podredjena ekonomiji. Glavna je bila privreda, a politika, i negde i
!rkva, tome su pot$injeni.
Na 5el# %ada bio je jedan $ovek. ,jega biraju gradska ve)a, i on se razli$ito naziva:
,ema$ka C FWrgermeister
:ran!uska C ;aire
9ene!ija C *ud
*ubrovnik C "e!tor !ivitatis ragusi (knez), *uka, "ektor, itd.
'aj $ovek je biran na odredjeni period (mese! dana, godinu dana i sl.), ili doivotno (u tom slu$aju
vlast je ograni$ena, a on samo reprezentativna li$nost).

O%ani #pave

%rgani uprave su bili %ad!&a veAa. 9last je kon!entrisana u gradskim ve)ima.
*osta arolikosti.= nekim gradovima i to u ve)em broju slu$ajeva, upravu je drala
aristokratija3nobiles (npr.9ene!ija, *ubrovnik).'okom vremena, pripadni!i plebs4a su izdejstvovali
politi$ka prava, ili zba!ili vlast aristokratije i uzeli sva politi$ka prava.
/ristokratske ustanove:
.) Con!ili#m mai#! ili Veli&o veAe C skuptina plemstva doti$nog grad4 tu ulaze svi punoletni
muki $lanovi plemstva
4 zakonodavno telo, obi$no glomazno i retko se sastaje, te zato postoje manji, operativniji organi
2) Sena" C K#aan'ija (27 ljudi) u 9ene!iji, ili Con!ili#m o%a"o#m (9e)e umoljeni#) u
*ubrovniku.
1&
4 senat kreira spoljnu i unutranju politiku doti$nog grada.
4$esto zaseda, skoro svakog dana
4nalae sprovodjenje odluka jednom jo manjem i jo operativnijem organu C
6) Con!ili#m min#! ili Malo VeAe ili Vlada C B, 17, 11 i sl. $lanova
4 manje od Senata

Senat i vlada obi$no se biraju na 1 godinu.

9lada C zaseda neprekidno, i raspravlja svaki dan o svemu, do najsitniji# stvari.

"ektor 3 dud C predstavlja grad pred svetom 4 prima strane ambasadore, nji#ova pisma upu)uje
9e)ima i onda odgovara po uputima gradski# vlasti
4 na !rkvenim i lai$kim !eremonijama on predstavlja grad
4 obi$no je iz ugledne plemi)ke porodi!e
4 tamo gde se bira na mese! dana moe se reizabrati, ali ne odma#, nego posle 5, & i sl. godina

Klei'i

= gradu ive i kleri!i.
0ostoji jedan ili vie manastira u gradu.
'i kleri!i jesu stanovni!i grada, ali posebni. %ni potpadaju pod !rkvenu vlast (episkopa, biskupa,
nadbiskupa), a pod !ivilnu vlast potpadaju samo onoliko koliko je od nji# traeno da potuju
gradske propise.

Gad o&o zam&a /e#dal'a

*eavalo se da je u gradu i zamak nekog (eudal!a, oko koga se razvio grad./ko nema
samostalnost, onda je pod vla)u tog (eudal!a, a ako jeste, stanovnitvo tog zamka mora se
pot$injavati gradskim propisima.

SRE-NJEVEKOVNI GRA-OVI

Grad je bio zaklju$an klju$em.,ije se moglo u)i no)u, a i danju su na kapiji stajali straari i
kontrolisali ko dolazi.,ekada je grad bio zatvoren i danju, zbog opasnosti od razbojnika. =koliko je
u okolini vladala neka epidemija, vodila se posebna kontraola. Zidine3=tvrdjeno naselje bilo je
opkoljeno zidovima.Sela su bila otvorenog tipa. .idovi su bili oko nekog manastira, ako se grad
po$eo (ormirati oko nekog #ri)anskog #rama, ili oko zamka, ako se grad (ormirao oko
(eudal$evog zamka. 0rostor izmedju zidina bio je mali. Grad se vremenom irio, pa je trebalo i
prostora oko zidina. Stoga se prave druge ire zidine, koje obu#vataju i pred#odne. ;oglo je biti
$ak i tri zidine. Srednjovekovni gradovi su se sastojali od kon!entri$ni# krugova zidina.0ostojali su
i odbrambeni razlozi za taj ve)i broj zidina, jer ako napada$ probije prve zidine i udje, i odbrana se
povla$i na druge zidine itd. Gad!&e &apije4Grad je imao nekoliko kapija 3 vrata, koja su
zaklju$avana. -edna kapija bila je glavna, najira, predvidjena za kolski saobra)aj. %stale kapije
mogle su biti i za kolski saobra)aj, ali i ue za peake ili konjanike. ?apije su imale svoja imena.
%na su davana prema gradu ka kome se tuda ilo (npr. 6arigrad je imao -edrensku kapiju), ili je
ono moglo biti i po sve!ima.Sve kapije su no)u zatvarane, a danju je samo jedna otvorena, a ne sve,
iz bezbednosni# razloga. Rov i po&e"ni mo!"ovi4%ko grada je mogao biti iskopan rov, u koji je
putena voda. ,eki su gradovi podignuti pored reke, pa reka igra deo rova, i njena voda proputana
je okolo. ,a ulazu se nalazio pokretni most, koji se dizao i sputao $ekrkom. ,o)u i u slu$aju
opasnosti mostovi su bili dignuti i kapije zatvorene.
12

Napadi na %adove

Gradovi su zato dobro izdravali napade. ,apada$ prvo opseda grad i dri ga pod opsadom,
mese!ima. Stoga grad $e)e kapitulira zbog gladi, nego zato to je otvoren. %psadom je bio
odse$en od spoljnog sveta. %dbrana od #ladnog oruja C branio!i napada$e zasipali strelama. =
12. veku pojavilo se vatreno oruje. 'opovi koji su izgradjeni za stogodinji rat (1&&B4121&.) bili su
namenjeni bombardovanju zidina srednjevekovnog grada. Sada se gradovi menjaju, da bi se
prilagodili borbi vatrenim orujem.

Sve'i3za$"i"ni'i %adova

Svaki grad imao je svoga sve!a4zatitnika (npr. 9ene!ija 4 Sv. ;arko, *ubrovnik 4 Sv.
9la#o).Iznad ulaza tj. glavne kapije grada bila je statua ili poprsje tog sve!a4zatitnika (na zapadu)
ili (reska ( na istoku ).,astojali su da dodju do njegovi# motiju, ali je to bilo teko, posebno ako se
radilo o zna$ajnim sve!ima. 'ako su moti nabavljane i kupovane na istoku. Iesto su bile
(alsi(ikovane i preprodavane. Stoga su kod kupovine motiju stru$nja!i utvrdjivali nji#ovu
autenti$nost.

C&ve

= gradu je obi$no glavna !rkva bila posve)ena sve!u zatitniku (npr. !rkva Sv. ;arka u 9ene!iji ili
katedrala posve)ena Fogorodi!i). /ko to nije glavna !rkva, onda je neka druga ve)a !rkva bila
posve)ena zatitniku.0ored ovi# !rkava postojalo je i vie drugi# !rkava u gradu.+ondon je oko
1577.g. imao 157 !rkava, a "im je imao najvie !rkava, krajem srednjeg veka $ak J77.?ako se
prilazilo gradu prvo su se videli tornjevi i kubeta, naro$ito goti$ki# !rkava, koja su dosta ila u
visinu.

Eli'e3=li!e su bile dvojakog tipa: 1. ve)ina je bila za peake i konjanike, a ne za kolski saobra)aj5.
bar jedna u manjim i nekoliko uli!a u ve)im gradovima bile su za kolski saobra)aj 0ostojao je bar
jedan trg, !entralni. =li!e, naro$ito iroke, vodile su na trg. = po$etku nije bilo poplo$ani# uli!a, pa
su one zimi i u jesen bile pune blata, a leti pune praine. = 0arizu se od 15. veka uli!e postepeno
poplo$avaju. Z%ade3,ajvanije zgrade su bile oko !entralnog trga, i to su obi$no bile katedrale ili
zgrade za gradska ve)a.0oto se broj stanovnika postepeno pove)avao i gradovi su sve vie ili u
visinu. .grade su nadzidjivane. Ieste su bile no)ne avanture preko terase. 8i%ijen!&i #!lovi3= 11.
i 15. veku $esto su pored stanovnika u gradu ivele i doma)e ivotinje= vreme epidemija, ove
ne#igijenske prilike pogodovale su irenju bolesti, pa stoga po$inju da se donose propisi i zabrane
dranja stoke u gradu.Pija'e3Svaki grad je obi$no jednom nedeljno imao pazarni dan.0ija!a je bila
na glavnom trgu.?ako su gradovi rasli bilo je i vie trgova, pa se oni spe!ijalizuju. -edan je bio za
pre#rambene proizvode, drugi za koe, tre)i za seno itd.

S"anovni$"vo

Svi stanovni!i grada bili su li$no slobodni..a neke gradove se moe izra$unati priblian broj
stanovnika..a Englesku se za#valjuju)i K?njizi stranog sudaL zna broj stanovnika. = toj knjizi se
kae da je u 11. veku 1X stanovnitva ivelo u gradu, a O1X na selu. = 12. veku bilo je 15411X u
gradovima, a ostalo na selu.;ali gradovi imali su 1777 do 1177 stanovnika, pa i manje.Srednji
gradovi imali su 5777 do &777 stanovnika.9eliki gradovi , od 1141&. veka imali su preko 1777
stanovnika.%d 1&. veka zapaa se ja$i demogra(ski skok i raste broj stanovnika u gradovima.=
zapadnoj Evropi jedan od najve)i# gradova bio je +ondon, pa 0ariz.+ondon je u 12. veku imao oko
11
27 777 stanovnika. ,ajurbanije oblasti u srednjovekovnoj Evropi bile su Italija i :landrija.'u se
razvilo najvie gradova sa najvie stanovnika.?rajem srednjeg veka najve)i i privredno najja$i
gradovi u Italiji bili su 9ene!ija, ;ilano i ,apulj. %ni su bili i najve)i u Evropi, sa 177 777
stanovnika. 'o su bile prave metropole sa razvijenom trgovinom, zanatima i bankama..a njima
slede :irene!a i *jenova sa J7 7774J1 777 stanovnika.Folonja, 9erona, ;antova i 'orino imali su
nekoliko desetina #iljada stanovnika.= :landriji su Gan, Ipr, Fri i Frisel imali nekoliko desetina
#iljada stanovnika.,ajve)i primorski grad u srednjevekovnoj Srbiji bio je ?otor u 11. veku, sa
2777 stanovnika.Far je imao 5177, a Fudva @77 stanovnika.

Zanimanja # %adovima

Stanovnitvo se bavilo raznim zanimanjima, proizvodnim i neproizvodnim.,ajvanija proizvodna
zanimanja bila su zanatstvo i trgovina, a najve)i deo stanovnitva bavio se trgovinom.Glavni
pri#odi gradskog stanovnitva dolazili su od zanatstva i trgovine. E!l#ne dela"no!"i 3= gradovima
je bilo i dosta sveta koji nisu bili ni zanatlije, ni trgov!i, ni intelektual!u.;nogo sveta su $inile tzv.
uslune delatnosti. 'o je bila je(tina ku)na posluga, koju je iznajmljivala svaka iole dobrostoje)a
porodi!a. .a tu poslugu bio je obezbedjen stan, #rana, ode)a i neka mala godinja zarada. %na je
obi$no bila poreklom sa sela.

-#0ovni ivo" %adova4= gradu su iveli i pripadni!i !rkava, koji su potpadali pod vlasti grada, ali
i !rkvene vlasti. = srednjevekovnim gradovima bilo je i manastira.= vreme ratova neki gradovi su
bili osvojeni, dok su se manastiri u njima drali. Glavni monaki red bili su Fenediktin!i. ,ji#ovi
manastiri su $e)e bili van grada, ponekad na steni, kraj reke,sklonjeni od puteva, ali bilo i# je i u
gradovima.= prvoj polovini 1&. veka osnivaju se dva nova reda: :ranjeva$ki i *ominikanski (tzv.
prosja$ki redovi). Filo i# je u skoro svakom gradu. %d 1&. veka se slika grada menja, pa je u njemu
postojao jedan (ranjeva$ki manastir i konvent. ?onvent je sklop zgrada uz !rkvu, gde ive monasi.
%bi$no je u sredini bio klaustar, a to je $etvorougaoni prostor, lepo uredjen, sa retkim biljkama i tu
je obi$no bio bunar. ?onvent je predstavljao tvrdjavu, koja ima obi$no samo jedna vrata.%d 1J.
veka se zidaju i jezuitski manastiri. ;enja se drutvena slika, i ima vie mona#a (manastiri i sa
1774ak mona#a, od koji# su mnogi intelektual!i).

-#$"veni ivo" %adova

*olazi do izraaja o verskim prazni!ima. 0ored mise, na dan zatitnika grada, vrene su i pro!esije
gde su po ta$no odredjenom redu u$estvovale razne kategorije stanovnitva.
'zv. karnevali bili su obi$no krajem zime, u (ebruaru.%ni su imali malo i verske strane, ali nji#ova
(unk!ija bila je pre svega drutvena i zabavna.

Enivezi"e"i

= srednjevekovnim gradovima bilo je ljudi koji se bave intelektualnom delatno)u, ali i# je malo.
'o su u po$etku bila uglavnom !rkvena li!a. %d 1&. veka to su i lai!i.Izrazito ja$e intelektualne
sredine bili su gradovi u kojima su postojali univerziteti.=niverziteti se osnivaju isklju$ivo u
gradovima.0rvi univerzitet u Evropi, 17@@.g. bio je Folonja. 0ro(esor Irmerija, pravnik, po$eo je da
plasira rimsko pravo koje je sa$uvala 9izantija u Corpus iurs civilis (ustiniana.0rvi (akulteti bili su
pravni i oni se bave rimskim pravom. ,aj$uveniji je bio u Folonji.'eoloki C ,a Sorboni u
0arizu.:ilozo(ski.;edi!inski C 9ie u junim delovima Evrope. %ni !rpe znanja iz arabljanskog
sveta, gde su ona bila na viem nivou. Eri)anstvo je dugo gledalo na ljudsko telo kao neto
nedostojno (papa Grgur 9eliki kae Ktelo je strana odora dueL). ,ajpoznatija medi!inska kola
1J
bila je u Salermu u junoj Italiji, gde su predavali #ri)ani, -evreji i $ak muslimani (neki
preobra)eni u #ri)ane).%d 1&. veka broj univerziteta raste.,ajja$e intelektualne sredine bile su:
4 Engleska C %ks(ord i ?embrid.
4 Italija C od 1&7&.g. "im, 0adova i drugi gradovi.
4 Eajdelberg C 1&@J.g.
4 0rag C 1&2@.g. ?arlo I9 +uksemburki osnovao je univerzitet
4 ?rakov C 1&J2.g.
4 Fe$ C 1&J1.g.
4 Fudima C 1&@O.g.

Gad!&e $&ole

%d 1&. veka gradske vlasti po$inju osnivati gradske kole, koje su bile lai$ke, ne !rkvene. =$itelji
(magister aba!i) su sve vie bili lai!i. Sa njima se sklapao ugovor, obi$no na jednu godinu. 0osle
toga dolazila bi inspek!ija, koja ga je ostavljala ili otputala sa posla, sniavala ili poviavala mu
platu.=$ilo se opismenjavanje, tj. $itanje i pisanje (ad legendum et s!ribendum), na latinskom koji
je bio jezik nauke u !eloj zapadnoj Evropi.=$ili su se i drugi predmeti, npr. septem artes liberales,
to je bila neka vrsta priprema za svakog ko eli na univerzitet.Gradske kole (inansirali su roditelji
u$enika.