KURT LANGE I MAKS HIRMER

EGIPAT
ARHITEKTURA PLASTIKA SLIKARSTVO
TOKOM TRI MILENIJ A
SA PRILOZIMA
EBERHARDA OTA I KRISTIJANE DERO-NOBLKUR
SNIMCI MAKSA HIRMERA
RECENZENTT
Prof. dr BRANKO GAVELA
OTO BIHALJI MERIN
STRUNA REDAKCUA
Prof. dr BRANKO GAVELA
PREVOD.
JOVAN MESAROVI
UREDNIK
STANISLAVA RADOVANOVI
TBHNIKI UREDNIK
BRANKA OREVI
KOREKTOR
NATAA TANASIJEVI-POPOVI
1967 BY HIRMER VERLAG MNCHEN
1973. ZA SFR JUGOSLAVIJU IZDAVAKI ZAVOD JUGOSLAVIJA, BEOGRAD, NEMANJINA 34
TAMPA ILUSTRATTVNOG DELA U SR NEMACKOJ
STAMPA TEKSTA, OMOTA I POVEZ: BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD, BEOGRAD, VOJVODE MLSLA 17
PREDGOVOR
etvrto izdanje ove knjige, u tirau od ezdeset do osamdeset hiljada primeraka na est jezika, pojavljuje se zato
to je javnost prethodno izdanje dobro primila. Ovaj uspeh me je podstakao da pripremim ovo novo u tekstualnom
i ilustrativnom pogledu znatno bogatije izdanje.
Novi snimci znaajnih dela arhitekture, plastike, slikarstva i zlatarstva omoguili su da se prikae mnogo vei
broj poznatih dela egipatske umetnosti i da se na taj nain znatno obogati i produbi pregled umetnikog stvaralatva
starog Egipta koje je trajalo preko tri hiljade godina. Trostruko vei broj reprodukcija u boji nego u prethodna tri
izdanja sada zaista daje celovit utisak o vrsti i znaaju koje ima boja u pojedinim oblastima umetnosti Egipta.
Takoe je potpuno preraen i bitno povean i tekst knjige. Posebni deo o bogovima i hramovima starog Egipta,
koji je pisan pod punim nadzorom profesora egiptologije Univerziteta u Hajdelbergu dr Eberharda Ota (Eberhard
Otto), predstavlja znaajan prilog. Ono to je bitno o svetu mnogobrojnih bogova, koji su se pojavljivali u razro-
vrsnim oblicima, kao i o njihovom kultu u starom Egiptu, ovde je izneto na najstruniji nain i tako je data jasna
slika o osnovama egipatske religije. U sledeem delu o spomenicima, u poglavljima koja objanjavaju epohe koje
slede jedna za drugom, dat je irok istorijski osvrt jer je istorija, zajedno sa religijom, osnova da razumemo ne samo
postanak nego i celokupno umetniko stvaralatvo. Vreme kada je Egipat bio svetska sila naroito je osvetljeno sa
istorijskog, drutveno-politikog i kulturnoistorijskog stanovita. Sva ova poglavlja napisao sam u tesnoj saradnji
i stalnoj razmeni miljenja s uglednim naunikom prof. dr Eberhardom Otom i koristei njegova dela Egipat, put
carstva faraona i Oziris i Amon. Koristio sam glavna literarna dela kao to su tekstovi sa stela Tutmozisa I I I
1
Ehnatonova Himna suncu, zatim Pesma o Kadeu u kojoj se hvali Ramzes II i njegova hrabrost, kao i draesni
izvetaj o putovanju hetitske princeze, faraonove verenice, u Egipat, zapisan na tzv. svadbenoj steli, to nas sve, zajedno
s manjim poetskim tekstovima u grobnicama i drugim pesmama, upoznaje s nainom miljenja onoga doba.
Tumaenje pojedinih prikazanih umetnikih spomenika iz oblasti plastike i slikarstva zasniva se jo delimino
na objanjenjima koja je pok. Kurt Lange dao za prva tri izdanja. Meutim, kako je ovo izdanje umnogome pro-
ireno i dopunjeno, prof. dr Eberhard Oto je preuzeo na sebe obradu veine tekstova koji se odnose na ona umetnika
dela koja su u ovom izdanju prvi put prikazana. Pored toga, proireni su pojedini periodi koji su u ranijim izda-
njima suvie kratko obraeni: 12. dinastija Srednjeg carstva; doba sjajnog umetnikog stvaralatva za vreme Ameno-
fisa I I I , koga esto uporeuju sa Lorencom Velianstvenim; doba Ehnatona i Tutankamona. Data je takoe iscrpnija
analiza hramova iz doba dinastije Ramzesa, onih kolosalnih graevina pred kojima zastaje zadivljen posetilac na
svom putu po Gornjem Egiptu. Na kraju, daleko potpunije su prikazani hramovi ptolemejske epohe koji su poslednje
veliko umetniko dostignue antikog doba na egipatskom tlu. Mnoge misli, naroito one koje se odnose na kulturno-
istorijske ocene skulpture i slikarstva, uzeo sam iz dela Umetnost Egipta Valtera Volfa (Walter Wolf) koje mi je
bilo stalni i veoma cenjeni pratilac na mojim putovanjima kroz Egipat, kao i prilikom prouavanja egipatske
umetnosti.
5
Ova knjiga sadri posebno poglavlje o Nubiji. To je potpuno razumljivo kada se zna da sada ceo svet
govori o ugroenim a ipak spasenim nubijskim hramovima. Ovo poglavlje, to mi ini ast, napisala je profesor
Kristijana Dero-Noblkur (Christiane Desroches-Noblecourt), ef Odeljenja egipatskih starina Nacionalnog
muzeja Luvr u Parizu. U stalnoj saradnji sa egipatskom Slubom za starine, ona istrauje hramove Nubije, koje
neobino dobro poznaje, i stara se o njima.
Egipatskoj slubi za starine zahvaljujem to mi je omoguila da u toku tri duga putovanja po Egiptu napravim
snimke za ovu knjigu. Ujedno se zahvaljujem za svu podrku i pomo koju su mi od 1954. godine naovamo pruili:
dr Mohamed Mahdi Ibrahim, generalni direktor Odeljenja antike Muzeja E1 Antikana u Kairu; dr Abd-El-Hafiz
Abd-El-Aal, glavni inspektor za Gornji Egipat; dr J akub Farah, inspektor za antike spomenike u Luksoru i
Karnaku; dr Ramadan, inspektor nekropole u Tebi, a takoe i dr an Filip Loe (J ean Philippe Lauer), ef francuskih
arheolokih istraivanja u Sakkari. Prijatna mi je dunost da se najtoplije zahvalim i mom prijatelju dr Labibu
Habakiju, koji je preko dvanaest godina saraivao sa mnom i pokazivao stalnu spremnost da mi prui pomo u radu.
Moja deca, Albert i Irmgard Hirmer, koja je snimatelj foto-odeljenja nae izdavake kue, napravili su nove snimke
za ovo izdanje i oni zasluuju moju najsrdaniju zahvalnost za dragocenu saradnju i stalnu spremnost za rad. Isto
tako dugujem zahvalnost i J uliji Peci-Asen (Petzi-Asen) koja je kada sam prvi put putovao po Egiptu bila sa mnom
i napravila veoma strune i umetniki nadahnute snimke. Angeliki Bauer-Asen se zahvalujem za paljivo izraene
snimke koji su ovde priloeni.
MAKS HI RMER
Z
ivotni tok ljudskih kultura, kao i ivot pojedinaca, kree se izmeu praiskon^kog straha i svesti o starosti.
Izgleda da su mnogi narodi pozvani, ali malo ih je koji su odabrani da onim to su postigli budu uzor
ili ak da presudno utiu na velike delove sveta i u toku vekova.
Daleko manji nego to se obino pretpostavlja je broj tih visokih kultura koje su rano odbacile sve to je varvarsko
i kao sreen sistem uspele da izgrade sopstveni stil koji bi mogao da se poistoveti sa najbogatijim i najistijim mogu-
nostima ljudskog bia. To sti po pravilu kulture nastale na obalama vodoplavnih reka u ijim dolinama se stanov-
nitvo naseljava razvijajui ratarstvo. ini nam se da su najdostojnije one kuiture koje su, nezavisno od dostignua
neto starijih naroda, postigle sopstvenom obdarenou visok nivo svog izraza, stvorile pismo i, bez oslonca i vidljive
podrke, uzdigle se do onih dometa koji ine temelje njihovog razvoja u svetskim razmerama. Takvi proizvodi ljudskog
razvoja su sumerska, kineska i egipatska kultura koje su se zaele u primitivnim porecima ranog oveanstva i koje
su se, posle monog procvata sopstvenih mogunosti, uhle u ekumenu duha koja nam odreuje budunost.
U dramatinom prizoru pojednostavljenom vremenskom udaljenou, stara egipatska kultura, preglednije nego
ma koja druga, prua sliku jednog takvog prastvaralakog ivota sa svim usponima i padovima koji pripadaju
putevima sudbine toga naroda.
injenica to se stav docnijih pokolenja prema starom Egiptu uvek kretao izmeu precenjivanja i potcenjivanja
verovatno se zasniva na jedinstvenoj doslednosti i zatvorenosti egipatskog stila. To se produuje i do danas i karakte-
ristino je da se javlja i kada su u pitanju strune ocene.
Tako e neki ljudi toliko preterati da e, kao to je rekao Hajnrih Sefer (Heinrich Schafer), u kulturi Egipta videti
jednom dostignuti pa, na alost, ponovo izgubljeni vrhimski domet. Nasuprot tome, kod nekih drugih preovlauje
utisak da je Egipat veoma upadljivo, zapravo neshvatljivo nemoan da se oslobodi arhainih okova i krene ka slobod-
nijem i naprednijem stvaralatvu u svim podrujima. J edni vide na obalama Nila ve jednom proivljene sve faze
ljudskog razvitka, to predstavlja velianstven i pouan primer. Drugi, pak, umesto toga vide samozadovoljno i uporno
tapkanje u mestu u veri, umetnikom stvaralatvu, u vaspitanju miljenja i vrenju vlasti, dok neosporno ogroman
dravni uticaj objanjavaju pukom despotijom i diktaturom svetenstva. Oni su miljenja da Egipani nisu umeli da
se koriste svojim velikim duhovnim blagom. Dok je Hegel u svojoj Filozofiji istorije s dubokim razumevanjem
umeo da protumai egipatsko bie i njegove tenje, dotle je inae toliko oprezni J akob Burkhart (J acob Burckhardt),
s udnim predubeenjem i u osnovi negirajui ga, proao mimo egipatskog sveta.
Kada se posmatra spolja, ova neverovatno zatvorena, osobena i neprenosiva visoka kultura zaista zahteva odre-
eni stav za ili protiv. Zato se vrlo retko i nailazi na odmerenu ocenu njene vrednosti koja bi bila liena fantastinih
domiljanja i preterivanja, s jedne strane, ili negiranja, esto motivisanog linim predubeenjima, s druge. Verovatno
razlog lei u tome to za ono to je egipatsko ne postoji srednje, pristupano miljenje o kome bi se moglo rasprav-
ljati. Dodue, strogost pojma egipatsko ne privlai, ali i ne trpi nikakve kompromise. Ako ovek ne eli da bude
zarobljenik pogrenih sudova, mora se prilagoditi, milom ili silom, njegovoj sferi i pokuati da u sebi probudi neto
to bi bilo shno egipatskom oseanju. Potrebno je imati ula da se kod Grka ponovo oseti prostor koji su oni jednom
zauvek otvorili i nae put povratka ka magiki odreenom i smirenom poretku na povrini da bi se jo jednom pro-
niknulo u osmiljenu idealnu realnost slike kojom je oveanstvo, uprkos sve izdiferenciranosti jo u stadijumu SYOg
detinjstva, savladalo ono to je neshvatljivo i promenljivo u svetu. Ko nije spreman da ovako vidi sve to, promaSe
stvarnu egipatsku sadrinu. Njega e pri tome jo estetski privui lepota mnogih dela, ali ne bi trebalo da se zava-
rava da e mu se jezgro otvoriti. Ono to je egipatsko uvek ima svoju ktimu, bez obzira gde se postavilo. Dovoljno
je samo sebi, neiskoristljivo je, nezainteresovano gleda iznad svega to je preko puta. Ima vrlo malo dela koja
mogu doi do izraaja i trajno opstati pokraj egipatskih.
7
Odonda kada su francuski vojnici, kopajui utvrenja u delti Nila 1799. godine, sluajno pronali Kamen iz
Rozete koji je vanredno vaan klju za odgonetanje staroegipatskog pisma, arheoloki nalazi su bili sve bogatiji
i raznovrsniji. Ovaj materijal je dokaz da su stari Egipani bili narod iji je likovni izraz bio veoma snaan i samo-
svojan kao retko koji u svetu. Iako su jo u starom veku mnogi egipatski spomenici odneti u Rim, Vizantiju i
druge zemlje i uprkos tome to se i u veini muzeja i bezbrojnim privatnim zbirkama na svim meridijanima nalazi
blago iz doba faraona, ne moe se ni priblino sagledati ogromna koliina manjih i veih spomenika koji su
ostali u zemlji u kojoj su ponikU. Nauka upravo sada sreuje ogromne rezultate, pre svega arheologije i filologije,
kako bi ih proverila, utvrdila i koristila za dalja otkria koja e dovesti do jo produbljenijih zakljuaka. Paralelno
s tim razvija se i nauka o egipatskoj umetnosti i njenim stilovima. Meutim, miljenja se razgraniavaju otrije nego
ikada jer nova i najnovija ispitivanja sve vie otkrivaju specifinu strukturu egipatskog bia.
A da li je irenje saznanja uvrstilo postojee vrednovanje ili je izmenilo postojee ocene?
Da li doba faraona danas vidimo u novom svetlu koje ga menja oigledno, u svetlu drukijem od onog u kome
su ga jo pre sto ili samo pedeset godina videli veliki pioniri egiptologije? Ako je to zaista tako, onda i mi sami,
u krajnjoj liniji, elimo da sagledamo nedokuivi svet starog Egipta optereeni vremenskom uslovljenou naeg
bia i naih htenja? Da li je razumu dananjeg naunika uopte shvatljiva sutina prirode jednog drevnog prastvara-
lakog naroda iji je nain miljenja nama potpuno stran jer je zasnovan na drugaijim uslovima ljudskog posto-
janja? Nastojei da spoznamo, protumaimo i, na kraju, potvrdimo sopstveni stav, zar neminovno ne traimo svoju
sliku u ogledalu?
Svaki ovek eljan saznanja postavie sebi ovakva pitanja pre nego to se rei da se obrati izvorima.
A ovi izvori nam se jo uvek nude!
emu nas ui posmatranje?
Nama e biti isto toliko podstrek koliko i otkrovenje ako pomou mnogih i raznovrsnih predmeta iz grobova
praistorijskih egipatskih nekropola pratimo kako se ono to je stvarno egipatsko sve jasnije izgraivalo na slikovnom
pismu i ilo, prvo pipajui, a zatim postepeno se razvijajui, jasno odreenom cilju.
Poznato je da su prvobitna naivna izraavanja oblika u svih naroda meusobno toliko slina da esto, ak i
strunjak ne moe da ih razlikuje u kom podruju su ponikla ako nema podataka o njihovom poreklu. U tom pogledu
Egipat ne ini izuzetak, kao ni stara Grka. Upravo je istina da se kod naroda naroito obdarenih za umetnost u
doba njihovog detinjstva najtee moe otkriti njihov docniji razvoj. Ono to je od ljudskih figurina pronaeno u
dolini Nila iz predinastikog doba upadljivo je neujednaeno; delimino je primitivno blago, a delimino strogo, s
jedne strane je naturalistiki opisno, a, s druge, geometrijski zatvoreno i preneto u jedan sopstveni formalan svet.
Retki su primerci koji podseaju na ono to je izrazito egipatsko. Sasvim je prirodno da su raspoloenje i sluaj
odluujui za najstarije pokuaje plastinog oblikovanja u nilskom mulju i glini. Motiv je uhvaen silovitim zahvatom,
esto vrlo upeatljivo, ali je izrada jo daleko od pravila i zakona. Ako je kao materijal upotrebljen kamen, onda
esto izgleda kao da same njegove osobine vode ruku u odreenom pravcu: lik oveka i oblije ivotinje postaju
odreeniji. Zato posebno mesto zauzimaju neolitska oblija lovnih ivotinja raenih u kremenu i ravne ploe za
minkanje od tvrdog sivkastozelenog kriljca u obliku neke ivotinje. Upravo ovde konture poinju da se ocrtavaju
veoma upeatljivo.
Takozvane palete za minkanje daju udesno tanu sUku o nastanku i razvoju naela reda u ranom egipatskom
likovnom stvaralatvu. Vlasnici raznovrsnih ploa, koje su veinom bile probuene radi stavljanja uzice, meali su
na njima malahit i druge materije da bi dobili boje za minkanje. Pri kraju prastarog doba ploe preteno imaju
poluplastine ukrase grupisane oko sredita. Veliina i ukraavanje najlepih primeraka ove vrste iskljuuje njihovu
profanu svakodnevnu upotrebu. Udubljenje za meanje minke usred povrine prekrivene figurama jedino podsea
na prvobitnu namenu, ah se skoro nikad ne vide tragovi upotrebe. Verovatno se radi o darovima monih glavara
mesnim boanstvima. A moda su ove palete igrale neku ulogu u kultu. Na kraju su se razvile u pobednike spo-
menike zvaninog karaktera.
Sa paleta se moe proitati sve to oznaava put iz varvarstva u civilizaciju: naputanje pustote; savladavanje
straha od praznina u slici; razvoj od mnotva likova rasutih nepovezano po povrini do smiljene kompozicije; nastanak
povrine kpja kao neko postolje daje vrstinu i sigurnost; stvaranje religioznog i dravnog simbola koji e vaiti
nadalje; isticanje i podvlaenje odreenog dogadaja koji zasluuje trajno seanje. Doivljavamo upadljivo brzo,
moda prolaznim tenjim dodirima nadahnuto sumerskim primerom, ali u osnovi potpuno samostalno obliko-
vanje pisma iz specifino egipatskog sveta vizuelnih predstava. Od hotimino jezivih scena na tzv. paleti bojnog
polja, na kojoj je, pored ostalog, i lav s grivom koji verovatno predstavlja samog pobednika i mnoge ptice
8
grabljivice koje kao da su se stutile na gola tela ubijenih, nastale su predstave odreenih istorijskih dogaaja na
zavetnim ploama kraljeva Skorpiona i Narmera. Otelovljena kraljevska mo rui zidine od opeka osvojenih kon-
kretno imenovanih mesta. Ubijanje savladanog protivnika, koga dri za kosu (a to je shvaeao kao simbol), razgle-
danje neprijateljskih voda koji su pogubljeni vezanih ruku i nogu a kojima su odseene glave stavljene izmeu nogu
postaje dravni in koji bosonogi gospodar dveju kruna vri na vrlo svean nain. U trijumfalnom pohodu, ispred
kralja se nose stegovi i simboli boanskih sila koji potvruju njegovu mo i jeme za njegovu zatitu. Mogue je da
su to istovremeno oznake pokrajina i da ukazuju na politiku podelu zemlje. Orue postaje istorijski spomenik.
Ovaj razvojni tok se deava istovremeno kada se i na svim ostalim podrujima naputa sve ono to je neodreeno,
neobavezno, to je improvizacija radi zabave. Tektonika prodire tamo gde je nekad vladala popustljivost. Odluan
odbir ograniava tipove sve do upotrebne posude. Prolo je vreme naroite naklonosti prema raznom i arenom
tvrdomkamenju; izbor se svodi na malobrojne vrste plemenitog kamena. Reljef je plii i na taj nain postaje odre-
eniji. Postaje strogo ono to je dotada delovalo nekako mekano u likovima ljudi i ivotinja. U ilavoj, upornoj borbi
svega nekoliko pokolenja osvojena je i izgraena idealna realnost lika, izrasla iz posmatranja prirode, aU i istovre-
meno razvijena mimo nje: realnost koja zbog visoke doslednosti sopstvene zakonomerne koncepcije spada meu
glavna dostignua Egipta. Na sve prihvatljivijem razjanjavanju i na saimanju slikovnih simbola uvruje se stil,
najodreeniji i najdugotrajniji koji uopte poznajemo. Sve ovo je vanredno znaajno delo prve dve dinastije
otprilike izmeu 3000. i 2800. godine pre nae ere.
Mi smo skloni da razvitak nekog stila zamiljamo kao prirodno nuno zbivanje, gotovo kao sluajan izraz bia
nekog naroda obdarenog u ovom smislu. U stvari, to je u najmanjoj meri stvar sluaja, naprotiv, to je in volje i
rezultat odreene napetosti, a takoe i svesno dostignue jednog intenziteta koji troi mnogo snage i ne moe dugo
da potraje. Najzad, to je u velikoj meri i reenost na liavanje. Kako je kratkog veka i koliko je ugroeno svako stva-
ralatvo koje izgrauje svoj tipian izraz, svako stvaralatvo koje je obuzeto portvovanom borbom protiv trome
neodreenosti koja stalno ponavlja svoje napade. Koliko je mladalake upornosti tada bilo potrebno da bi se samo
ostvario taj sopstveni izraajni svet, koji je zatim kroz punih 3500 godina predstavljao oblikovni okvir za sve
manifestacije prirode egipatskog naroda.
Uporedo sa sazrevanjem jedne sopstvene stvarnosti bia u crteu i reljefu, sazreva i jedna odgovarajua
arhitektura.
Od erpia, kao graevinskog materijala, vodi razvoj preko pravougaone opeke od nilskog blata, suene na
suncu, sve do kamenih blokova, a time i do venih dela umetniki smiljene monumentalne kamene graevine. Ona
kao pretpostavku ima plan, to znai da je kao prvorazredno delo osmiljeno ostvarena. Za ime i delo oveka, koji
je na zahtev sVoga kralja novoosvojeno sredstvo prvi primenio za podizanje prvog velikog i istovTemeno umetniki
oplemenjenog kompleksa kamenih graevina koji poznajemo, vezano je oboavanje svih narednih pokolenja. ak
su i Grci videli u njemu boga. J o i danas se na peskovitoj visoravni pustinjskog groblja kod Memfisa, u blizini sela
Sakkare, mogu videti bletavo beli ostaci gradevinskog kompleksa koji je Imhotep sagradio kao venu rezidenciju
u zagrobnom ivotu velikom faraonu Neter-ketu, danas poznatom pod imenom Doser. Stepenasta grobnica i kultni
hram, kraljevski ator, zgrade za vladu, kapele zemaljskih bogova i skladita, sve u velikom etvorouglu obuhvae-
nom onim visokim zidinama s udubljenjima i izboinama iz ije se sredine uzdie 60 metara visoka stepenasta grae-
vina, zavrena tek poto je nacrt izmenjen i etvrti put sve je to moralo da ostavlja ogroman utisak na ljude toga
vremena.
Metodino otkopavanje ovog kompleksa bilo je jedno od najveih umetnikoistorijskih iznenaenja naeg veka:
u praskozorje razvoja arhitekture upravo ovde je naen ilebljeni stub koji, naravno isto kao i stub slian snopu
koji se istovremeno pojavljuje, kao i prethodni stupanj stuba poput papirusa jo uvek nije oblikovan slobodno,
nego se spaja sa jednim delom susednog zida. Kanelirani stub nema pravo podnoje i slian je nekoj biljci sa ileblje-
nom peteljkom, s malim listovima na gorajem delu koji padaju poput kapitela. Posao kamenoresca isto toliko je
besprekoran kao i rad zidara koji je uziivao blokove i okrugle delove od najfinijeg sitnozrnog krenjaka. Vedri dah
mladosti i istote zrai iz ovog isklesanog kamena. Mada se preteno radi o prenoenju u kamen ve korienih pri-
rodnih i upotrebnih formi iz drugih materijala drveta u obliku celih stabala, stubova i greda, cevi i pletiva pre-
krivenog glinom smisao je ve usmeren na sopstveni govor kamena. Prvobitna lepota delova graevine poseduje
stilsku naglaenost koja se ve uzdie iznad sfere podraavanja. Tad je u slubi jedne mone kultne zamisli poprimilo
odreeni oblik ono bez ega se arhitektura vie uopte nije mogla zamisliti: stub i stubac, baza i kapitel, okruglo
postolje i uplji oluk, stepenice, zidne nie i risalit (izboina). Istovremeno se pojavljuje ornamentalni ukras fasade
koji tee kao friz i koji otada, kao znaajan ukrasni zavretak zida, spada u trajni sastavni deo egipatske umetnosti.
9
U odaji sagraenoj severno ispred stepenaste grobnice naena je najstarija statua jednog kralja u prirodnoj veli-
ini. To je sedea statua faraona Neter-keta (Dosera), koji kroz dve rupe, iz kojih su jo odavno ukradene sjajne
umetnute oi, gleda na graevinski prostor posveen njegovom posmrtnom kultu. Kraljeva statua imala je tu svoje
mesto kao zaloga njegovog linog trajanja, kao postojano telo koje je njegov zamenik, ali je istovremeno ipak ispu-
njeno snagama pokojnikovog stvarnog bia. Statua je pruala trajnoj ivotnoj moi (Ka) potrebno telesno boravite
ako bi ona poelela da boravi u ovozemaljskom svetu i prima rtvene darove. Izgleda da je iz ove predstave verovanja
u zagrobni ivot izrasla slika za koju je Egipat imao svoje sopstveno ulo. Meutim, pojedinane statuete kraljeva
iz prve dve dinastije, pronaene u hramovima Gornjeg Egipta, doputaju pomisao na jo jedan drugi koren ovog
verovanja.
Odsada se statua umrlog, uvek obeleena njegovim imenom, nalazi kako u kraljevskom hramu mrtvih, tako i u
gornjem delu grobnice privatnih lica visokog poloaja gde ima sopstvenu nepristupanu prostoriju, tako da kroz
razrez u zidu moe uvek da posmatra prinoenje darova, da udie miris tamjana i slua ritualne molitve koje se odnose
na dobrobit vlasnika grobnice. ovek i ena se jednako ovekoveuju u statui, a esto su sa svojom decom sjedinjeni
u porodine grupe. Ovome se docnije pridruuju figure posluge: nie, manje strogo raene statue sluavki koje melju
ito, ili slugu koji prave pivo. Posluga je spremna da snabdeva svoga gospodara. Na kraju 3. i u toku 4. dinastije je
svaki lik uticajnih lanova kraljevske kue, pa sve do takozvanih posebnih glava, bio toliko osoben i oevidan u svom
individualnom izrazu da se prikazana osoba vie ne moe zaboraviti. Ve i ovo to je reeno prua do izvesne mere
odgovor na pitanje oko koga se jo uvek ivo raspravlja: da li se ovde radi o sutinski tipinim, prividno individualnim
likovima ili o likovnim delima koja su u velikoj meri verna modelu. Uprkos sve irine u uproavanju upravo na
ovom stepenu razvitka, stalno pada u oi lini peat pojedinih fizionomija, a esto i grae samog tela. Od prona-
laenja prekrasne biste kneza Ankhafa ne bi uopte vie smela da se javlja sumnja u to da se, bar u pojedinanim
sluajevima, svesno teilo ka slinosti lika. U vezi s tim vredi pomenuti da je u ruevinama kraj piramide kralja
Tetija, kod Sakkare, 60 cm iznad starog poda, naen nesumnjivo staroegipatski kalup za posmrtnu masku, skinut
s lica jedne jo mlade ene. Samo onaj koji je lien smisla za umetnost i zapleten u teorije nee da shvati da imenu
koje jemi trajnost, a koje je ispisano na podestu ili na poleini kipa, vrlo lako moe da odgovara i izvestan lini
izraz crta lica, ak i opteg izgleda, a da se time ne povrede granice, postavljene svakom likovnom stvaralatvu
vezanom za rano doba. Kako bi se inae objasnila velika raznovrsnost onih mnogih uvenih statua odreenih
ljudi Starog carstva koje oveku, osetljivom na to, odmah postaju prisne po imenu, pa takve i ostaju? Bez obzira
da li ih oseamo pristupanim ili ne s jednim Ramhotepom i jednom Nofretom, s Hemijunom, Tiom, Ranoferom
i takozvanim seoskim kmetom Kaaperom, sklapa se odmah neka vrsta linog prijateljstva iznad razine samog
posla. Uprkos sve njihove velianstvenosti, oko njih zrai neto lino, pa se pitamo pod kakvim uslovima su oni
iveli, kakve su im bile navike i ime su se bavili. Kod statua odredenih linosti susednog prednjeazijskog podruja
to je samo sasvim izuzetan sluaj.
Dok statua, koja se nalazi u odaji usred gornjeg dela grobnice ima funkciju da okuplja sile koje se brinu o njoj,
dotle reljefne predstave koje poput plitke plastine tapete neiscrpno bogate motivima pokrivaju zidove kapele
za prinoenje rtava i druge prostorije kue umrlog, imaju drugu namenu.
Reljefi i statue uslovljavaju se meusobno. To je misaona povezanost koju muzeji samo izuzetno, pa i tad samo
nepotpuno, mogu da doaraju. Ova arobna slikovnica s njenim mnogim lepim natpisima u hijeroglifima je kao
Ijupka, zabavna i pouna panorama ivota jednog starog pastoralnog carstva kojim se vlada na patrijarhalan nain
i ko moe uskratiti takav utisak posmatrau neoptereenom posebnim znanjima? U stvari, svaka predstava u
ovim ciklusima, prebogatim figurama koje je Ludvig Kurcijus (Ludwig Curtius) s pravom nazvao jednom od
najveih objektivizacija ovekovog postojanja povezana je sa rtvom koju prinose pokojniku kome slue ove
prostorije. Pokojnikova potreba za venim postojanjem se magino obezbeuje na ovakav nain. Ako bi ikad izo-
stalo prinoenje darova poto poznaje arobneizreke, pokojnik bi mogao da otelovi ikoristisve to bi mu zatrebalo.
Za svaki sluaj ima sve kod sebe. Uloena je briga da mu se obezbedi ne samo hrana, pie, odea i nega tela nego
i radosti lova i drutvena razonoda. Ove koliko promiljene toUko i bezazlene predstave pokazuju da se elelo obezbe-
diti ak i razvedravanje i prijatna dokolica. I pored tako irokih kompozicija, motive koji se ponavljaju s lakim izme-
nama odreuje vrlo strog poredak sve do raspodele pojedinih zona i masa. Kao to se obiajem, koji se moe
dokazati ve u 1. dinastiji, eli da se mrtvo telo primenjivanjem raznovrsnih sredstava trajno sauva, tako se i ovim
nastojanjem da se ono snabde sa svim to mu je potrebno, izraava odluna, do apsurda dosledno sprovedena afir-
macija i konzervacije line egzistencije, to veru Egipta postavlja u dijametralnu suprotnost sa budistikim verovanjem
koje negira ovekovo J a.
10
U meuvremenu je pisani znak dostigao svoj jasni izraz koji se zbog svoje istinitosti i jasnoe vie nije mogao
prevazii. Sve to treba uporediti s najstarijim poecima na zatvaraima kraga, uvijenim peatima, ploicama od
slonovae i nadgrobnim spomenicima 1. dinastije da bi se moglo tano oceniti ta je ovde postignuto. Ono to na po-
etku jo nije imalo jasne obrise ni pravu liniju sadj e ispravljeno plemenitom vrstoom, a trezvena tedljivost u
primenjivanju potrebnih sredstava povezana je s najviom izraajnou. Pored stroge kaligrafije ovog izraajnog
pisma kako nespretno i bespomono deluju one sliice koje su bile osnova za sumersko-akadsko pismo, a time i za
sistem klinastog pisma Bliskog istoka.
Karakteristinoj slici koja sama ili povezana s drugim oznaava suglasnik, slog, re i znaenje rei (znak) i koja
je kroz milenije sauvala svoju punu lepotu na spomenicima dok se svakodnevno pisanje sve vie pretvara u kurziv
pridruuje se znaajni simbol jednostavno kao prizivanje i savlaivanje neprocenjivog. Simbol je, takoe, sazreo
do savrene upeatljivosti i svoju maginu snagu nije izgubio sve doprodiranja hrianstva. ak ni nae oi ne mogu
se oteti maginom aru njegove smiljenosti. Egipatska skulptura nije bez razloga nazvana trodimenzionalnim hijero-
glifom. Svoje prodiranje u prostornu dubinu ona poinje uklesavanjem konvencionalne slike na bonu povrinu
etvorougaonog kamena, iako ta dubina nikako ne postaje kvalitet u onoj meri kao to je to u grkoj skulpturi. Pri-
roda egipatske plastike ne moe se potpuno shvatiti bez poznavanja injenice da je svako egipatsko likovno delo,
u krajnjoj liniji, pisano savrenstvo i da svojom nadgradnjom ukazuje na jednu viu duhovnu povezanost, bez obzira
koliko god izgledalo da je postalo plastika ili telo. Egipatska plastika skoro nikad nije svrha sama sebi. Zbog toga
i nee doiveti da bude cenjena kao isto estetska vrednost.
Nijedan poznavalac ne govori danas vie o nepromenljivosti egipatske forme stanja i o umetnikoj vrsti, to se
ranije suvie dugo tvrdilo. Teza o arhainoj povezanosti koja iskljuuje bilo kakve promene ve je davno opovrgnuta
isto toliko odluno kao i teza o diktaturi svetenika koja je spreavala svaki napredak. Odbaeno je i miljenje o
nesposobnosti Egipana da se uzdignu do analitikog miljenja i da odbace poneti balast prevazienih obiaja.
Nae znanje o tome i mogunost uivljavanja stalno su se produbljavali poslednjih decenija. Zar postoji neko ko
ne bi mogao da shvati da se divni kontinuitet egipatske kulture, koji je prebrodio sve krize, zasniva upravo na pri-
dravanju onog to se iskazalo obiajem i to je priznato kao vrednost, a to su raniji ocenjivai starog Egipta pogre-
no smatrali neim neobinim? Meutim, u isto vreme poznato nam je da se ona stalna promena stanja koja ozna-
ava svaki ivot, pa prema tome i ivot naroda, a koja ovde, u krajnjoj liniji, znai istoriju oveanstva u starom
Egiptu povremeno deavala, upravo kretala brzinom koja je ruila osnove, tako da se ovo, povremeno burno
zbivanje, koje je znaajno za celo oveanstvo, najjasnije odravalo u egipatskom likovnom svetu. Ovo se naroito
odnosi na poetak i kraj Starog carstva i na Srednje carstvo iji se kulturno-istorijski poloaj po svojoj vanosti ne
moe preceniti. Ali i u Novom carstvu, u doba kada je Egipat bio svetska sila, postoji stalna promena: kohko se
samo pod 18. dinastijom, iz faze u fazu menja drutvena struktura i kako se, pak, Egipanin 19. i 20. dinastije
razlikuje od onog iz 18.
Kao prvo ogromno zajedniko delo narodne snage pred nama je u celosti obhkovano Staro carstvo (27782263.
pre n. e.) oko Memfisa sa svojim strogim drutvenim poretkom i zadivljujuom planskom privredom, koja je nemo-
gue uinila mogunim, a pojedinca ipak nije oslobodila od ukorenjene povezanosti s grudom zemlje.
Pod kraljem Snofruom, iju veliinu nova iskopavanja kod Dahura jo jasnije iznose na svetlo istorije, i pod
sledeim vladarima 4. dinastije, o ijem ivotu, nastojanjima i delima na alost znamo suvie malo, izrastaju prave
piramide zidane po svojim zakonima. Iz toga doba nisu otkriveni nikakvi znaci o prisustvu vehkog broja zaroblje-
nika, niti o postojanju neke vrste ropstva. Naprotiv, izvori govore o tome da je vladala neka vrsta patrijarhalne pra-
vinosti. Stoga preostaje jedino pretpostavka da se jedan mladalaki snaan i poboan narod graenjem piramida
u tekom radu, ispunjenom oduevljenjem, i sam uzdigao zajedno sa svojim boanskim vladarima. Ni savremeni
ovek, naviknut na tehnika uda, ne moe da posmatra bez dubokog uzbuenja kraljevske grobnice nevienih
razmera iji oblik vanvremenske lepote mora da je povezan s oblikom kultnog kamena Benbena, u susednom sun-
evom gradu J un-Heliopolisu, a time i sa samim bogom Sunca. To dokazuju i suneve barke postavljene slobodno
na stenovito tle kraj piramida. Ideja o monumentalnom sunevom prestolu poklapa se s kraljevskom grobnicom
koja vlada vidikom. Ovekoveeni faraon stalno se mistino sjedinjuje sa svojim ocem, bogom Sunca kad se ovaj
pojavljuje na bletavo izglaanim ogromnim trouglovima i odmara na njima za vreme svakodnevnog putovanja po
nebu, kao nekad prilikom svog prvog pojavljivanja na tajanstvenom kamenom stubu u Heliopolisu,
Kao to pustinjsko podnoje dostie svoj vrhunac kraljevskom piramidom, tako se ivotna zajednica zavrava
faraonom koji daje smisao i zadatak svakom ljudskom postojanju. Kao to se porodica, dvor i inovnitvo grupiu
oko faraona, tako se i njihove grobnice grupiu oko njegovog ogiomnog spomenika. ak i za dananjeg posmatraa
11
to je kamena slika dravnog ustrojstva. Mo Velikog boga od krvi i mesa izgledala je Egipanima toga doba toliko
neograniena i sveprisutna da njegova linost za ivota uopte nije imala svetenika, niti su joj u odajama grobnice
bili potrebni ikakvi likovi boga. ak neoprezan dodir oznaka njegovog dostojanstva moe da usmrti kao udar
groma, ako kralj sam svojom eljom za isceljenje ne oslobodi od greha neobazrivog. Kada se pojavi faraon, isto kao
prilikom pojave boanskih statua u danima svetkovina, uje se poklik upozorenja: Zemljo, budi na oprezu! Dolazi
bog! Uprkos svemu tome, ljudi se faraona nisu plaili kao od neuraunljivog tiranskog despota, kao to su dve
hiljade godina docnije pokolenja, bez ikakvog razumevanja, to govorila putnicima eljnim znanja. O tome svedoi
misaoni sadraj linih imena iz doba piramida koji poglavaru drave pridaje sve dobre osobine bogova: Keops
se pokazao milostiv, Userkaf je prijateljski, Pepi nam daje mir, Za nas ivi Meri-Re, Dobra je ljubav kra-
ljeva. O vehini predstave koju je narod imao o funkciji vladara kazuje jo uvek kameni lik sfinge na dravnom
groblju kod Gize: ogromni oprueni lav s kraljevskom glavom i kapuljaom, okrenut sunevom izlasku uprkos
oteenju i propadanju najvee je vajarsko delo oveanstva.
Ova prastara sreena drava i boansko kraljevstvo, na ijoj se sveoptoj moi zasnivalo njeno postojanje, pre-
brodila je tokom promena dinastija i namesnika mnoge krize i mnoge unutranje zategnutosti, svedokposle petsto-
godinjeg potvrivanja nije poela da se osipa u samom svom sklopu i najzad se iivela pod suvie dugom vladavinom
jednog slabog vladara. Izgleda da su svretkom 5. i nastankom 6. dinastije probih individualni zahtevi o promeni
ustrojstva zemlje koje je isuvie sputavalo ivot.
Meutim, ni ranije nisu nedostajale otro profilisane kraljevske hnosti: hkovi kao to su Neter-ket (Doser)
i Snofru imaju sva obeleja izraene individualnosti. S druge strane, problem bi se suvie pojednostavio ako bi se
raniji oblik ivota zajednice zamiljao kao neka vrsta insektoidnog kolektivnog ivota kojim upravlja nagon. Ah
egocentrino pojedinano bie sada poinje nesumnjivim i jasnim socijalnim predznacima da se javlja u onim sloje-
vima koji ranije u stvari nisu ni traih re. Tako kraljevske piramide postaju manje i nesolidnije gradene, dok se
grobnice uticajnih dvorana i feudalaca u razmerama i po broju prostorija sve znaajnije proiruju. Dok je kraljevska
plastika isprva po rangu daleko prednjaila, kasnije primetno zaostaje za plastikom privatnih hca. J o mnogi drugi
znaci govore o tome da su gradski kneevi i feudalna gospoda svoju stvar sve samosvesnije i samovoljnije zastupali
protiv kraljevskih prerogativa. Pored toga, odozdo bujaju nove opozicione snage. Provincija, ija se istorijska svest
sve vie budi, najavljuje svoja traenja. Tako dugo ouvani poredak najzad je uzdrmala jedna socijalna katastrofa
u kojoj su iroki narodni slojevi zbacih teret obaveza, koje su im oigledno bile nepodnoljive, silom sproveh svoje
zahteve za blagostanjem i posedom i time prouzrokovali preokret koji je ostavio nezatiene i zemlju i obiaje. Revolt
masa nije se tad zaustavio ni pred spomenicima kraljeva ni pred sadrinom vladinih arhiva. ak ni posveeni gro-
bovi nisu ostah poteeni. Kameni grobovi iz grobnica velike gospode ukradeni su da bi se sada od njih sagradih
grobovi za obine ljude.
Tako se raspao jedan kosmos.
Sasvim je sigurno da nikakvi spoljni uticaji nisu prouzrokovah ovu totalnu krizu. Prema svemu to nam je poznato,
pre punog izbijanja krize egipatsko carstvo nije vodilo neke sopstvene, naroito obimne ih dalekosene vojne
poduhvate, niti je bilo izloeno osetljivim napadima spoljnih neprijatelja. Takode ne moe biti govora ni o despot-
skom preoptereivanju narodne snage, kao to je podizanje ogromnih graevina, jer je davno ve prolo vreme
ogiomnih piramida. Uporedo s tim postaje sve jasnije da ovo radno postignue u krajnjoj hniji nije znailo poroblja-
vanje naroda, nego je iza toga stajao jedan isto tohko vehanstven sistem staranja koji je organizovala drava a zasno-
vala vera. Oigledno je postojala neka vrsta dravne obaveze rada na osnovu koje je sakupljana slobodna radna snaga
pre svega za graevinske radove u toku meseci poplave, dakle u doba godine kad se najlake mogao sprovesti trans-
port graevinskog materijala, to se u Egiptu uvek vrilo brodovima. A radni uinak u to doba godine poto je
vren za odreenu naknadu (sauvani su takvi obtauni) predstavljao je privredno obezbeenje jednog brojno vehkog
dela stanovnitva (E. Oto).
I tako su sve vee nesrazmere izmeu gradova oko piramida, boanskih hramova i privatnih posmrtnih zadu-
bina izuzetih od dravnih radova i poreza, s jedne strane, i odgovarajui sve vei nameti na ostalo stanovnitvo
i zemlju kojom je drava neposredno upravljala, s druge strane, najzad doveh do osiromaenja, gladi i tekih soci-
jalnih zategnutosti. Davanja bogovima i umrlim, to je na osnovu rehgije bilo prirodno i opravdano, toliko su se
nagomilala da su postala praktino nepodnoljiva i dovela u pitanje i samo postojanje irokih slojeva ivih. A svako
potresanje poretka moralo je, sa svoje strane, najtee da ugrozi snabdevanje glavnih mesta, izraslih u mnogoljudne
gradove. Stoga se sme rei da je tok stvari u egipatskom poretku bio neizbeno predodreen i da se zbio po nekoj
vrsti sudbinske nunosti.
12
Medutim, ni ranije nisu nedostajale otro profilisane kraljevske hnosti: hkovi kao to su Neter-ket (Doser)
i Snofru imaju sva obeleja izraene individualnosti. S druge strane, problem bi se suvie pojednostavio ako bi se
U Reima opomena Ipu-vera ostao nam je iscrpan opis zbivanja koja su se tad dogaala, a koje ne moemo
da itamo bez uzbuenja, zbog ega im struni svet egiptologa u poslednje vreme posveuje posebnu panju. Ne
samo u provinciji nego i u podruju stare rezidencije, oblici ivota i umetnika delatnost pali su za itavo sto-
lee, i vie, ponovo na stepen primitivnosti, ak bespomonosti. Ovladali su razulareni nagoni, dok se na dvorovima
nekih kneeva javlja nastojanje da se okupi ono to je posle temeljnog preslojavanja preostalo od pripadnika stare
tradicije.
Celo zbivanje je vanredno znaajno za kulturu i civilizaciju. Ako bi se u njemu sagledao prelom znaajan
samo za Egipat, to bi bila nepotpuna ocena njegovog znaaja. To je bio prelom u istoriji razvoja oveanstva.
Dolo se do saznanja da se nekanjeno moe unitavati ono to je oduvek izgledalo kao da poseduje nepovre-
divo vaeu, savrenu trajnost. Videlo se da se kraljevske statue mogu razbiti u paramparad, da se grobovi mogu
oskrnaviti i da se mogu unititi najpotovanija svedoanstva prolosti.
Ranije manje ili vie zbrinuto, oveanstvo je time izgubilo oseanje spokojstva i sigurnosti koje je poivalo na
nerazumnom poverenju u znaaj predanja. Poto je zadovoljen nagon za materijalnim, pojavila su se pitanja i sumnje.
Kraljevi i bogovi se takoe mogu sruiti. Ono to je dotada izgledalo utemeljeno, prikladno ispunjeno dostojanstvom,
moglo se preokrenuti u suprotnost...
Tek tada je poeo da se svesno ocenjuje gubitak jedne prirodne misaone povezanosti na koju se ranije svesno nije
mislilo. I od toga trenutka se kroz sva vremena uje manje ili vie jasna, ali nikad zanemela tubalica o tome da su
sumnjiva sva obezbeenja protiv prolaznosti i zaborava. U radosti svetkovine i veselju moe odjednom da zazvui
neto kao mukli akord; potajna svest o zaludnosti svih napora za obezbeenjem venog ivota u onome svetu
pripada odsada egipatskom duhovnom shvatanju. Narodna dua starog Egipta nije nikad prebolela ovaj odluni
preokret. Potitenost zbog tog dogaaja zvui jo dovoljno reito iz pesama koje su zabeleene u tebanskim
grobnicama u doba kad je Egipat bio svetska sila i koje su pevane uz harfu:
uo sam sve to se precima zbilo.
Njihove kue su se sruile.
Njihovih stanita vie nema.
Oni su kao neto ega nikad nije
od doba bogova bilo.
Ne pomiljaj na onaj dan kad e se rei Doi!
dok sa zavetom svojim putuje ka zapadu:
Pogledaj ta svetenici u panterovom krzmi sipaju na tle
i ta stavljaju na rtvenike ernu sve to?
Proslavi jedan lep dcm na pravi nainl
Umnoi dobro svojom promiljenou!
Jer, gle: sudbina ne poveava broj njegovih dana,
kraj dolazi kad kucne as, nita ga ne moe produiti...
Niko ko je otiao nee se vratiti!
O tome kako je ova spoznaja poprimila svoj oblik u obiajima Poznog doba ubedljivo govori Grk Herodot: Na
gozbama kod bogatih ljudi odmah posle jela nosi jedan od njih u kovegu mrtvaca, napravljenog od drveta, koji
lepom izradom i bojama jako podsea na pravog mrtvaca, a koji je dugaak svega jedan ili dva lakta, i pokazuje
ga svakom gostu govorei: Pogledaj ovoga, pij i veseli se, jer kad umre, bie kao i ovaj ovde! Tako oni
rade na njihovim gozbama. (Citat iz dela Herodotova istorija u prevodu Milana Arsenia, Novi Sad, Matica
srpska, 1969.)
Sa gubitkom nagonskog predubeenja da su bogovi i kraljevi, iji se likovi slivaju u svesti oveka ranih epoha,
nuni i nepovredivi, javlja se svest o sopstvenoj odgovornosti pojedinca upuenog na sebe samog. Iz te situacije
izrasta Srednje carstvo. Ovom skepsom mogu se objasniti prilozi u grobnicama i bolno pitanje u tekstovima tuba-
lica Srednjeg carstva. Lina usamljenost jedno novo iskustvo govori kroz ozbiljnost likovne plastike.
13
Karakteristino je da je prolo jo dugo vremena dok steeno iskustvo nije poprimilo svoj zreli oblik u licima
kraljevskih statua. A dok se snaga ubedljivosti likova Starog carstva zasnivala na njihovoj nadmonoj naivnosti,
crte sad izraavaju jednu produhovljenu, vrlo izdiferenciranu svest.
Snani lokalni kraljevi pokuavaju da neobezbeeno stanje zemlje srede proirenjem i uvrenjem svoje moi.
Instinkt postepeno ponovo ovladava i goni dravu ponovo ka centralizaciji. Meutim, plemike porodice lokalnih
vladara suprotstavljaju tome svoja posebna prava, koja su esto davno ustanovljena, a kojima se koristilo stanovni-
tvo u raznim prilikama.
Kraljevstvo je uspelo da se nametne iz Tebe. Do tada beznaajni provincijski grad, postao je glavni grad zemlje
kao zaviaj i rezidencija nove dinastije. Posle otrih sukoba, snana i mudra vladavina kneeva Herakleopolisa
podlegla je borbenoj plahovitosti kralja Mentuhotep Nebhepet-Rea, ije sedee statue snanih udova, postavljene
na prostoru porodinog pogrebnog hrama u zapadnoj Tebi, govore o bezobzirno primenjenoj energiji. Kao nekad
Menes, on je u svojim rukama ponovo vrsto ujedinio obe zemlje. Sto pedeset godina docnije je veliki Sesostris
Kakau-Re potpuno ovladao nad kneevima pokrajina i uspeo da ih podvede pod vrhovnu vlast krune. Ovaj kralj
je prekinuo obiaj da kneevi grade velelepne i istovremeno za stanovanje pogodne grobnice u steni na obroncima
strmog podnoja pustinjske planine du obala Nila.
Novostvorena drava bila je opet mono i hrabro carstvo koje je obuhvataJ o podruja u koja se Egipat neminovno
raspadao u svakoj tekoj politikoj krizi. Svesna svoga cilja, ona je ujedinila snage doline Nila za sve zajednike
zadatke, a pre svega za odbranu od stranih zavojevaa. Poinje da se ocrtava neto slino profesionalnoj vojsci:
kraljevska mo se oslanja na stalnu spremnost milicije pojedinih oblasti. Materijalna kultura poinje da cveta.
Ali ova drava je drukija od one iz doba Starog carstva kome su zemlje i narod leali pod nogama kao svojina
koja se neosporno i bez dvoumljenja moe koristiti.
Ovo carstvo sada poiva na sopstvenoj snazi i ono je svesno da je ugroeno i prolazno. Svoju snagu ono ne
crpe vie iz sloge, nego iz napetosti u zemlji, a njeno jedinstvo sada simbolizuju bogovi zemlje prikazani na bonim
stranama prestola kraljevskih statua. Upravljai drave moraju stalno da budu spremni da ne podlegnu protivni-
cima. Poznato nam je da je Amenemhet I, osniva slavne 12. dinastije, pao kao rtva jedne dvorske zavere.
Njegov sin i naslednik, Sesostris I, saeo je tmurna iskustva tih dana u kraljevsku poruku koju je stavio u usta
svome ocu: Ne veruj nijednom bratu, ne poznaj nijednog prijatelja, nemoj da ima nijednog poverenika; sve to ne
valja. Ako spava, uvaj sam svoje srce jer na dan nesree niko nema vernu pratnju . . .
Nije sluaj to su skoro svi faraoni ove dinastije svoje sinove i prestolonaslednike vrlo rano naimenovali za suvla-
dare. J emstvo njihove bezbednosti je primer koji sami pruaju: ozbiljno ispunjavanje dunosti i odgovornost prema
sebi samom, to pred narodom potvruju sopstvenim ivotom. Delotvorni Sesostris III i njegov sin Amenemhet I I I
nisu imali nimalo lak ivot. O tome svedoe njihove statue koje uzbuuju posmatraa: u obradi forme i u izrazu
njihovih lica, ispunjenih bolom i lienih iluzija, jae je dolo do izraza tadanje stanje narodne due nego stvarni
izgled vladara. Paljivo voenje rauna o anatomskoj grai daje statuama ovih dvaju kraljeva lino obeleje,
to izaziva uzbuenje i neto to istovremeno budi ljudsko sauee, a to se samo sasvim izuzetno sree u
egipatskoj umetnosti.
Srednje carstvo (oko 2060. do oko 1680. pre n. e.), kao drugo doba procvata koje je bilo duboko i mono po
mnogim svojim ostvarenjima, nije ipak odolelo propadanju, koje jo oekuje objanjenje istoriara. Propadanje
Srednjeg carstva se proteglo tokom itave polovine stolea a da nikakav spoljni nalet nije potresao njegove temelje.
Od ega je popustila njegova snaga? Da li je ono propalo zbog uzvienosti svojih shvatanja i zbog izdiferenci-
ranosti i rezignacije? Ili se vrlo sposobna vladalaka loza degenerisala? Legitimnost poduhvata i dela ovog carstva
uivaju kod potomaka glas klasine vrednosti, a u najveoj meri i pismo iji nas oblik i sadrina jo uvek impresio-
niraju. Likovna umetnost Poznog doba, koja tada zapoinje, oslanja se, tu i tamo, s puno potovanja, na njegova
postignua, hranei se monim likovnim impulsima tih ranijih uzora iznad kojih kao da se iri beskrajna seta, uprkos
sve strogosti oblikovanja'
Najzad, a kako bi u takvom stanju moglo drukije i da bude sa svih strana se kao vladaoci nameu ilavi
Ijudi koji bezobzirno idu svom cilju, pljakai i generali, mada meu njima ima i nekoliko pravih, roenih vladarskih
linosti. No, od svega toga ostao nam je samo niz imena, oteeni kolosi i mutne predstave o tim promenljivim,
verovatno preteno varvarskim okolnostima.
Poto su prethodno postepeno naselili deltu Nila razna plemena i rodovi, dolazi do prodora prave bujice stranih
naroda iz Azije. Isprva su to ruilake gomile, aroliko skupljene pod pritiskom vrlo irokog pomeranja naroda na
severu. O njihovoj vrsti i namerama ne postoji nikakav autohtoni monumentalni spomenik, niti stvarni dokaz.
14
Njihovi kraljevi, od kojih neki nose semitska imena, kontroliu dolinu Nila iz tvrave Auaris na istonoj strani delte,
nametnuvi Egipanima jaram strane vladavine za itav vek. Ovaj jo uvek tamni vremenski period predstavlja
odsudnu prekretnicu za dalji tok egipatske kulture. J zgleda kao da je jo prilikom propasti Starog carstva u
dolinu Nila prodro itav talas stranaca, ali o tome nema nikakvih tragova koji bi nam bili razumljivi. Meutim,
vladavina takozvanih Hiksa u mnogo emu je izmenila prirodu egipatskog naroda i njegove obiaje, mada nam
materijalna batina ovih nasilnikih osvajaa za sada izgleda prilino oskudna. Od naroitog znaaja je injenica
to se od njihovog dolaska egipatsko vidno polje proirilo do svetskih razmera. Tek sad poinje da se stvara jedna
egipatska spoljna pohtika u pravom smislu rei. Simbolino je za ovo prisilno otvaranje svetu to to su osvajai
upoznali podjarmljene s konjem i kolima i time im otvorih dotada nesluene mogunosti za budui uspeni nain
ratovanja.
Novo carstvo (15801085. pre n. e.), doba svetske sile koje je egipatskoj darovitosti i sposobnostima pruilo
najveu prihku da se iskau, poinje onda kada je jedna mala tebanska vladarska loza, koja se broji kao 17.
dinastija, zbacila azijske podjarmljivae i kasnije ih prognala u Palestinu.
Snage se sad okreu prema spolja i vidi se da one ne samo da nisu slomljene ve su, kao posle nekog
nagomilavanja, jae nego ikada ranije.
Naravno, sad se ne stvaraju nove osnovne kulturne vrednosti. Nijedna kraljevska statua niti sfinga iz ovog
doba svetskog carstva ne moe se sadrinom unutranjeg i spoljnjeg obhka meriti s umetnikim delima prohh vehkih
epoha. Praktina delatnost stupa na mesto stvaralatva. Ah je ta delatnost toliko intenzivna i toliko obimna da se
kvantitet ovde pojavljuje skoro kao kvahtet.
Na svim podrujima privremeno se postiu najvii uspesi: to su, pre svega, potinjavanje i upravljanje palestin-
skim i sirijskim gradskim kneevima i konano i potpuno kolonizovanje Nubije, koja je za vreme Hiksa, izgleda,
uspela da postane samostalna pod domaim kneevima. Egipat je sad imperija, to u osnovi ne odgovara njegovom
duhu i to je moglo da se odri nekohko stolea samo krajnjim naporima iz pokolenja u pokolenje. Tebanski grad-
ski bog sad je postao dravni bog iji sjaj nadmauje sjaj svih ostalih bogova, pa u svoju velianstvenost ukljuuje
ak i boga sunca Re. U seljaki narod, koji je po svojoj prirodi miroljubiv i u kome se od starina priznaje savesni
inovnik, a ueni znalac pisma uiva opte potovanje kao mudrac, uselilo se iznenada vojniko slavoljublje. Na
odsustvu kod svoje kue, prilikom porodine svetkovine, oficir se gordo kiti poasnim zlatom koje dodeljuje kralj.
Teba, gornjoegipatski predeo, u ijem su se podruju dva puta budih impulsi za ponovno osnivanje jedinstvene
drave, postaje metropola
... gde blago u kuama golemo lei,
to je stovratan grad, a kroz njegova vrata
obino izlazi s konjima i s kolima dvesta junaka
j : (Ilijada, IX, 382384,
preveo Milo uri, Novi Sad, Matica srpska, 1965.)
Prostrana irina ovog plodonosnog predela puni se sve do ruba pustinje ogromnim hramovima i palatama sa sve
bogatijim stambenim i zanatlijskim kvartovima. U unutranjosti krenjakih breuljaka koji lee ispred zapadnih
planinskih venaca nastaju na zidovima pogrebnih odaja, u kojima se moglo i stanovati, oni ciklusi slika koji opisuju
arohki i buni ivot toga doba do najmanjih pojedinosti nonji i obiaja. Sve je tu dato: rad inovnika i vrenje
poziva, nadzor nad etvom i radosti lova, karakteristini predstavnici svih rasa iz okohne i iz tuih krajeva, posne
nedelje, vesele svetkovine i na kraju ivota sveana plovidba Nilom do Abidosa, pogrebna povorka na zapad
i pogrebni ritual svetenika pred uspravljenom i mirisnim uljima premazanom mumijom na vratima grobnice.
Ratnika, poslovna i bogata stolea Tutmozisa i Amenofisa nazivana su dobom procvata carstva faraona. Odista
je to vreme u kralju Tutmozisu IH dalo jednog univerzalnog dravnika u stilu Cezara vojskovodu, organizatora
i vladara prvog reda; a u Amenofisu HI, koji je voleo sjaj kraljevskog staraoca o narodnom blagostanju velikog
formata. Ah ta je to to, uprkos oseanju mere, vehanstvenosti i pronalazake snage, goni oveka, u krajnjoj liniji
nezadovoljnog, od graevine do graevine, od statue do statue, ako je prethodno duboko udubljen pustio da na
njega deluju styaralatva iz doba piramida? Zato, najzad, s nekom vrstom nostalgije posmatra vraa misli na zlatnu
pustinjsku tiinu podruja piramida i pogrebnih breuljaka Starog carstva kod Sakkare? Tamo gde se nekad izra-
avalo naivno poverenje u ovaj i onaj svet, pristupana samosvest i opteljudsko oduevljenje zbog zlatnog preolnlja
sveta, vlada sad drutvena konvencija preutkivanja. I dalje se vaja i shka kao to zahteva magino snabdevanje
umrlog u venim stanovima, ah likovi vie ne otkrivaju privatna oseanja i miljenja ljudi. Konvencija je takorei
15
prodrla u unutranjost lika. Utiva, pa i ljubazna su upadljivo feminizirana kamena lica statua, ak i kod nesu-
mnjivo delotvornih ljudi: oficira i inovnika iz ue okoline faraona. Ali, ona ostaju neprozirna. U njih postepeno
prodire ono levantinsko-orijentalno to se jedva moe sresti kod likova ljudi starijeg doba. Pojedinani delovi ovih
ostvarenja su impozantni i plemeniti u svojoj vrsti, ali govor njihovih oblika ve je suvie nadmono savladan da bi
zapravo mogao da uestvuje u unutranjoj sadrini, tako da se moe dogoditi da se pred njihovim gordim izgledom
potajno poeli edna dirljiva plemenitost ranijih doba. Dostojanstvo i mera se ponegde granie s preteranom istan-
anou, a ponegde s preobiljem, dok monumentalno nastupa ve sa izvesnim prizvukom nadute hvalisavosti.
U obilju umetniko-zanatskih remek-dela sad je ljupko, koji put ve i zabavno, ono to je nekad posedovalo uzdranu
smiljenost i oporu otmenost. Ma koliko dra materijala i vetina obrade imponovali posmatrau blaga u Tutan-
kamonovoj grobnici, ipak nita ne moe da se ponese s onim intimnim arom tananog nakita koji je princezama
12. dinastije dat u njihov poslednji stan.
Kolosi i velike graevine koje su ranije morale da uvruju dravnu samosvest, sad sve vie slue isticanju moi.
Zastoj pod svojevoljnim i jednostranim verskim fanatikom Ehnatonom nije dugo zadrao tok stvari. Njegov auto-
ritativni eksperiment u umetnosti, koji je iao uporedo s njegovim programom verske reforme, sjedinjuje izvesna
obeleja dekadencije s prednostima koje su omoguile da pod dletima osetljivih majstora nastanu dela najistananije
lepote. A ovo se odnosi i na druga podruja na koja je dvor uticao svojim primerom. U staroj orijentalnoj kulturnoj
istoriji nema mnogo linosti istog znaaja o kojima se istim dahom moe rei jednako mnogo i dobrog i loeg. Vero-
vatno su samovolja i diferenciranje tada ugroavali egipatsku strukturu, koja se svakako menjala pod spoljnim uti-
cajima, pa je reakcija na oiglednu degeneraciju predstavljala ako se tako hoe tree spasavanje carstva. Pri
tome se ne sme prevideti da su se u godinama Amarne razvili ivotno oseanje i klice verovanja, koji su znatno sazreli
u sledeim godinama i bez ijih se plodova ne moe zamisliti istorija razvoja egipatskog duha. Bilo je vreme da ponovo
dou do izraaja drugi ideali, a ne da se konzerviu stari, dobri obiaji, da se poveava imovina i omogui ivot
pun uivanja. Zar se sme omalovaavati injenica da su mnoga likovna dela Amarne izvrila dubok, trajan uticaj
na umetniko oseanje naeg vremena.
Ehnatonovo verovanje nije moglo da pridobije narod. U njemu se suvie apsolutistiki isticao zahtev za poto-
vanjem njegove u osnovi sasvim nepopularne kraljevske linosti, nedorasle veini zadataka svog poloaja. Meutim,
umetniki pravac koji je nadahnuo Ehnaton ulazio je u mnoge spojeve sa starim tebanskim i memfiskim stilovima
u godinama Tutankamona i Haremhaba. Posebno se njegov uticaj jo dugo odrao u skulpturi i reljefu.
Zatim sledi otmeni, pomalo nameteni, ali vrlo istanani klasicizam Setija I, koji je kao ratniki vladar ener-
gino nastojao da spase ono to je Egiptu preostalo od uticaja, pre svega na severu, posle poraznog vodenja
dravnih poslova iz doba Amarne. Seti I je oigledno umeo da nae vanredno sposobne majstore za svoje umet-
nike radionice. Njegova grobnica s mnogo prostorija, uklesana u srce tebanskih Zapadnih planina, nadmauje po
kompleksu i opremi sve ostale vladarske grobnice u Dolini kraljevskih grobnica, a lepota figurativnog zidnog
ukrasa hrama koji je podigao u Abidosu ostae neizbrisiva uspomena svakog posetioca.
S dugom vladavinom njegovog slavnog sina Ramzesa II stie Egipat potom u onaj problematini period kroz
koji neminovno mora da proe svaka visoka kultura. To je period one prevelike delatnosti u kome uzbuena
ivahnost stupa na mesto tihe stvaralake strasti, ali u kome, s druge strane, postaju jasniji sagledavanje sveta i
nedogmatska lina pobonost. Kao neki veernji odblesak, ovo lei na svetskoistorijski ne naroito velikim, ali na
svoj nain ipak uglednim predstavnicima takvih kasnih epoha kao to su: jedan Ramzes, jedan Asurbanipal,
jedan Nabukodonosor, pa ak i jedan Hadrijan.
Naklonost prema kolosalnom i impozantnom sada postaje preterana. inilo se kao da je cela dolina Nila postala
jedna jedinstvena ogromna kamenorezaka radionica koja monarhovoj sujeti treba da d monumentalni izraz.
Moglo bi se pomisliti da se u ovako masovnom podizanju gradevina i izradi skulptura javlja manija za demon-
striranjem razmera koje idu do titanskih apsurda. Pri tome se jo uvek stvaraju pojedina dela izvanredne vrednosti.
Meutim, posmatrano u celini, ono to slui slavljenju Dobrog boga, sporednih bogova i uspeha iz toga vremena,
pada u naglaeno efektno, nesrazmerno, nezgrapno ili nemirno. Sigurno da je u to vreme obraeno mnogo vie
kamena nego pod bilo kojim faraonom iz doba piramida. Dananjem putniku je teko da izmeu dela velikog
Ramzesa, koja se prosto nameu, otkrije istananija svedoanstva iz vremena koja su imala pravu kulturu. U toj
istorijskoj situaciji ne udi nas to je za ezdeset est godina vladavine ovog faraona dolo do izraaja snano otu-
enje u manifestacijama ivota i u obiajima sve do svakidanjeg govora i plesnih koraka. Elementi razjedinjavanja
sa svih strana prodiru u egipatsko bie. Skepsa i satira izrastaju ubrzo do otvorenog ismevanja stvari dostojnih
potovanja.
16
Mnogo stvari se promenilo ulaskom Egipta u podruje angaovanja pohtikih snaga koje prelazi okvire same
drave. Od sina boga Re faraon je postao kralj-svetski ovek, strane princeze nalaze se u njegovom haremu, a strane
etnike grupe stalno se shvaju u dolinu Nila kao naseljenici, kao prijateljski darovi saveznikih vladara ih kao
ratni plen dovuen pri trijumfalnom povratku. Ve dugo vremena je faraonov dvor u ivim diplomatskim odnosima
s kraljevima i namesnicima gradova prednjoazijskih drava, a u tim odnosima uestvuju i kraljice. Zbog vanih svet-
skopolitikih razloga sedite vlade preseljeno je sad u deltu Nila, mada je Teba zadrala stari sjaj, a novogradnje
u pogledu razmera bacaju u zasenak sve to je dotada bilo sagraeno. Treba sopstvenim oima videti mone dokaze
samosvesti toga doba u okolini Luksora da bi se u celosti moglo oceniti ta su ta pokolenja smatrala da mogu
postii i ta su savladala titanskim radom. Ogromne razmere graevina i likovnih dela nadmauju ak i najvea
oekivanja. Na svakom kapitelu, shnom papirusu, srednjeg broda Velike sale sa stubovima u Karnaku moglo bi
a to je izraunato da stane sto ljudi, dok bi zidine, koje opasuju kompleks graevina Amonovog hrama, mogle
bez ikakvih potekoa da obuhvate deset evropskih katedrala.
Ramzes III, kojim poinje 20. dinastija starog Egipta, sledio je u velikoj meri svog istoimenog prethodnika
nainom vladarske prakse i podizanjem gradevina. Medutim, uprkos narativnosti reljefnih prikaza koji pruaju
mnoge znaajne opise tuih narodnosti i istorijskih zbivanja, u likovne ukrase na zidovima njegovih hramova neza-
drivo se uvlae tvrdoa i ogrubljivanje. Oseanje proporcija postaje nesigurno, a ostvarenja su upadljivo nejednake
vrednosti: stie se utisak izvesne iscrpljenosti narodnih snaga, to nije ni udno posle tako ogromnih naprezanja.
Posle 18. dinastije faraoni moraju da budu stalno spremni da brane severne granice, a kao pomone trupe uzimaju
u najam plaenike gde god im se nude. U ivotnim i umetnikim manifestacijama opte ponaanje se dugo pridrava
primera iz doba vehkog Ramzesa Mijamona. ak i statue privatnih hca zadravaju izgled njegovog hka. Mnoga
pokolenja nisu uopte mogla zamisliti da neko bude faraon a da ne bude i Ramzes, kao to je docnije J ulije Cezar
svoje ime ostavio kao batinu za najveu titulu moi svim vladarima naeg sveta.
Promenu u tom smislu donele su posle mnogih unutranjih preokreta tek vladavine stranaca, koje se smenjuju u
milenijumu koji prethodi naoj eri: Libijci i Etiopljani, Asirci i Persijanci, Grci i Rimljani. Meutim, ono to ponekad
izgleda kao osveenje krvi u stavu i izrazu ivota, esto je samo posezanje za postignuima davno prolih stvaralakih
dana. Prirodno je da su se stalno menjah naini postojanja i shvatanje sveta, dok je u isti mah strano shvatanje
s vremena na vreme oigledno delovalo na razvoj sopstvenog ukusa. Bilo je i pravih zaetaka novog umetnikog
izraza. Doskora smo se vrlo olako odnosih prema prosuivanju i ocenjivanju fenomena egipatskog Poznog doba.
A radi se o punih hiljadu godina najintezivnijeg uzajamnog istorijskog i kulturnog delovanja! Iako starako oba
Egipta vie nije bilo u stanju da ovim zaecima prui dovoljno snage za razvijanje, ipak se ono ni u kom sluaju nije
ponaalo tohko dvorski-senilno i nepristupano kako se danas obino to pretpostavlja. U pogledu ljudskog hka
najzad se uvrstio jedan dopadljiv konvencionalan tip koji nema ta da kae dubljem ispitivanju. Ah, ovaj tip je,
uprkos ispranjenoj formi, dokazao da ima jo dovoljno sadrine da poslui kao podsticaj za vehku skulpturu
grke figure mladia, kojoj je bio odreen tako besprimeran umetniki razvoj. Uostalom, i u ovom sluaju napravih
bismo greku ako bismo izvodih opte zakljuke. Tako se s telima statua etiopskog i docnijeg doba, koja su izgle-
dala kao naga zbog tesno priljubljene odee, razvilo oseanje tela koje je zapravo trailo bujnost kao sredstvo impre-
sije. Obrada akta bila je usmerena vie nego ikada ranije ka ulno-plastinom, mnogo ranije nego to se pred
egipatskim oima pojavio neodoljivi i zreh grki primer. A kad je ovaj najzad razvio svoje privlane snage, Egipat
mu se nije tvrdoglavo opirao. U meduvremenu je, naroito kod portreta, stalno dolazilo do pojave plastinih i
individualno uzbudljivih pojedinosti koje dokazuju da se nije ugasio prastari smisao za zatvoreni, snano izraeni
obhk. Pored uglaanih, hladno i nezainteresovano osmehnutih, ah tehniki po pravilu vanredno savladanih kamenih
hca faraona Poznog doba, stoje remek-dela, kao to su savreno dati Mentemhet u Kairu i jedinstveno obhkovana
Zelena glava Berhnske zbirke, koja na svoj nain spadaju medu najbolja umetnika dela starijeg doba. Naroito
pozni memfiski majstorski portreti poseduju^neku odliku oplemenjenosti prema kojoj mnoga proslavljena evropska
umetnika dela nose obeleje provincijskog karaktera. Ova tradicija je oigledno imala uticaja na rimski portret kasne
repubhke.
To to je ne samo za vreme sposobne i vete 26. dinastije nego ak jo i pod poslednjim egipatskim narodnim
kraljevima 30. dinastije moglo da doe do znaajnog kasnog procvata umetnosti zasniva se u velikoj meri na
upornom pridravanju Egipta za simbol i tip uslovljen hijeroglifom. A to pridravanje za jednom utvreni sistem
poretka, dravnog ureenja, verskog kulta i drutva bilo je Egiptu korisno do samog kraja. Figurativni slovni znaci
jo iz ptolemejske epohe, umetniki pravljeni od arenog fajansa i stakla i uloeni u drvo reprezentativnih kovega
kao izvanredan ukras, ne zaostaju nimalo za delima iz dana mladalake snage ni po strogosti, ni po lepoti stila
17
i zanatske vetine. U likovima ivotinja pre svega leeih lavova ispunjenih jo uvek uzbudljivom snagom
izraza, jedno kasno pokolenje, koje ve odavno nije sposobno za efikasnu narodnu odbranu i koje mora da se pri-
vikne da bude predmet tuih rauna, svesno i smelo posee za primerima iz Novog carstva. Ima neeg udesnog
u postojanosti egipatskog likovnog gledanja u toku hiljada godina. Tome se pridruuju vanredni smisao za izbor
i obradu materijala i zanatska vetina, to je Egiptu odravalo stalnu sposobnost za znaajna dela i u doba starakog
propadanja
Zar ova prekrasna stvaralaka snaga ne izgleda kao prirodna posledica dobro organizovanog ivota jednog
naroda?
Svojim mnogostrukim kontinuitetom i stalnim promenama unutar svog trajanja, svojim znaajnim uzdizanjima
i padovima ovaj ogromni ivotni tok prua vee mogunosti za poreenja s drugim kulturama i za dobijanje plodnih
uvida za upoznavanje ljudi upravo zbog injenice to njegove manifestacije deluju na nas upadljivo neposredno,
zapravo blisko. I pored toga to je stran u pojedinostima, staroegipatski svet dananjem oveku sa Zapada postaje
ne samo vrlo brzo prisan, nego ak i drag ako se odluio da se zadubi u njega. Daleko bre otvara nam se taj
svet nego, na primer, stara prednjoazijska, indijska, dalekoistona, pa ak i stara amerika sfera, bez obzira koliko
su se one vremenom pribliile naem vidiku. ar kojim staroegipatska kultura osvaja mnoge od nas krije opasnost
da se prevarimo u njenim osobenostima zbog estetskog zadovoljstva ili nepromiljenog prilagoavanja onoga to
je strano sopstvenom nainu gledanja. A to je osobina koju temeljna prouavanja sve otrije istiu.
Kako moe da se objasni ovo lako odomaivanje u egipatskom svetu izraavanja, toliko razliitom od naeg?
Da li nas privlai egzotini ar svih tih ljudi, ivotinja, biljaka i upotrebnih predmeta koji kao da su izali iz
slikovnice s bajkama udnog, a ipak nekako poznatog izgleda? Ili lei u tome to je Egipat najusmerenije razvio
i primenio onaj opteljudski, prvobitni nain prikazivanja, koji je i nain prikazivanja dece i odraslih ljudi koji nisu
optereeni uenjem i uzorima? Izvanredan znaaj egipatske arhitekture i skulpture, kao i divno savladanih crtea
zasniva se, i pored sve osobenosti, pre svega na ubedljivom i odmerenomvladcmju materijom, na teko odredivoj
klasinoj kakvoi i delovanju, pa stoga i predlaem da ovu kategoriju nazovemo protoklasinom da se ne bi meali
pojmovi koji su dobili pravo graanstva. Nijedna sumersko-vavilonska skulptura ne moe da se takmii s jednim
egipatskim remek-delom u pogledu ravnotee srazmera i savlaivanja oblika, mada su izraajno vanredno snana
pojedina kultna umetnika dela tog udesnog naroda. Uprkos unutranjeg dostojanstva i snage koje poseduju rane
mesopotamske statue, ipak i one pa ak i veUanstveni Ijudski likovi zrelog doba Asirije sadre neto etno-
grafsko tue, to nas dri na udaljenosti, a to je egipatsko dleto u svima epohama uvek umelo da savlada u korist
opteljudskog. Ni ideal akta, koji je stekao likovni oblik jo davno u dolini Nila, ne moe se nai nigde u orijentalnom
svetu; s druge strane, on je kao uzor vezan za nenadmano odreeni grki akt. U ovom narodu umetnika, punom
srenih oiju kao to su oi na statuama vajara Adamata, vladao je tajanstveni smisao za onaj sistem pramera
stvaralatva na kome i danas poiva sva snaga ubedljivosti i lepota forme. Sa sigurnim oseanjem Gete stavlja u
isti rang crna i strogo od starog bazalta oblikovana dela Egipana i bele, ljupko od mramora stvarane skulp-
ture Grka. Dela kao to su kralj Kefren na prestolu dok ga blagosilja bog-soko, feudalni gospodar Ti koji jo
uvek traje plemiki slobodno kao statua, ili grivasta sfinga Amenemheta III, ne mogu se nadmaiti snagom ni
unutranje ni spoljne klasinosti. Ovaj rang potvrduje divljenje koje im ukazuje ceo svet. Ako se eli pojam kla-
sike vezati za pravu antiku, kako bi onda trebalo obeleiti ovaj ubedljivi, u sebi savreni kvalitet opteg znaaja?
I da li se takode moe govoriti i o jednom zapravo protohrianskom elementu staroegipatske kulture?
Od propasti Starog carstva Ozaris sve snanije prodire u religioznu svest: podmuklo ubijen od svog brata Seta,
vaskrsao i opravdan i dalje ivi mitski kralj pradavnog doba i bog poljskih plodova, on je u Gornjem Egiptu postao
vladar donjeg sveta i sudija umrlih. Prirodno da je ispovest o zemaljskom ivotu, koju je svaki pokojnik morao
da d pred ovim bogom, imala oblik negiranja. Ta ispovest se sastojala od uveravanja, koja slede jedno za drugim,
u to da itav niz kanjivih greki pokojnik nije uinio, pa se u tome i ogleda uticaj maginih predstava. Sigurno
da aktivno duhovno dranje Evrope u tome smislu poinje da tako kaemo tek pozitivno-kategorikim zahte-
vom Mojsijevih zapovesti: Nemoj da. . . Ovde se prvi put i to hiljadu godina pre nego to su se slina shvatanja
ula u susedstvu pojavljuje religiozno ubeenje da ivot na onom svetu mora da bude zavisan od naina ivota
na ovom svetu, to zahteva pravdanje pred bojim prestolom. A to to se, bez obzira na istovremena usmena uve-
ravanja, pre ulaska u carstvo mrtvih pred oima bojeg sudije mora izmeriti srce pitamo se da li bi neki narod
starog veka ovakvu predstavu tako jasno izrazio u rei i slici kao Egipani? Kako beznadeno mraan izgleda prema
ovome staromesopotamski pojam o onom svetu, kako bi bezbojno i nepotpuno ostalo grko shvatanje toga pojma
kad misterije ne bi otkrivale izvesnu vezu meu njima.
18
Sporno je da li se o verovanju egipatskog ranog doba moe govoriti kao o jednoj pravoj monoteistikoj tenden-
ciji. Meutim, ne postoji nikakva sumnja da se u poecima egipatske religije, koji su nam dostupni, istie jedan
sveopti bog iji lik ispunjava prostrani nebeski prostor, a ije oi sjaje kao Sunce i Mesec. injenica je da je ovaj
bog neba oznaavan i oboavan kao Vehki, kao Gospodar svega i Ono to jeste, i da tekstovi, uprkos ranije
prenaseljenosti sveta bogova, kako na nadgrobnim natpisima tako i u poukama o ivotnoj mudrosti, neprestano
govore jednostavno o bogu. A svakome ko pokazuje dublje religijsko-istorijsko interesovanje solarni mono-
teizam faraona Ehnatona svakako predstavlja odreen pojam. Ovo uenje je uporno isticalo verovanje u jedno
sveobuhvatno stvaralako boanstvo koje istovremeno odrava svet, a oboavano je u hku sjajne ploe Sunca, koje
svakom stvoru daje sve to mu treba i vodi brigu i o najmanjem. U tome se, naravno, ogleda njegov uticaj, ah
se u tom uenju, kohko nam je poznato, ne govori o grehu i ispatanju, o pravdi i nepravdi. Meutim, ne izgleda
sluajno to da su delovi Himne suncu iz Amarne uh u 104. psalm. A utvreno je da je mnoga ljudski produhovljena
izreka iz egipatskih pouka o ivotu jo u 7. i 8. veku pre n. e. preuzeta u izraelsko poslovino blago. Od pra-
starih predstava visoko se izdie uzvieni hk majke Izide, koja na svom krilu hrani mistino zaetog boanskog sina.
Ona je posredstvom grke umetnosti bez prekida i zastoja prela u vizantijsku madonu. I zato prahrianskim
stanovnicima doline Nila nije palo teko da odeu nove vere ukrase starim svetim simbohma i da hrianski krst
usaglase sa hijeroglifskim krstom Ank koji znai ivot.
Ko je uspeo da sauva svoju slobodu pred stalnim predrasudama saznae brzo iz izvora da je ljudska priroda
Egipana oduvek posedovala smisao za odmereno i pravino. Svuda se izraava strpljenje nasuprot onome to je
nasilno i grubo; raspoloenje koje u sebi nosi neto simpatino graansko, jedno fino oseanje za drutvenu
uglaenost i za nunost odravanja mere. Sve ovo izdvaja stanovnitvo dohne Nila, koje je po prirodi bilo nene
telesne grae, seljake miroljubivosti i neumorne elje za pisanjem, od mnogih osvajakih naroda koji su posle
Egipana uticah na sudbinu istonih mediteranskih zemalja.
Od posebnog znaaja je i poasno mesto koje stari Egipat oduvek dodeljuje eni. Njen poloaj je bio bitno
povoljniji od poloaja antike Grkinje. Grupe likova iz Starog carstva ve pokazuju kako ena stoji ravnopravno
pored svog supruga poto je stub carstva kao i on. Njena famihjarna oznaka ranga Nebt-hat domaica
zvui nam prisno. U egipatskim istorijsko-pravnim odnosima jo se jasno raspoznaju matrijarhalne tendencije. Za
legitimnost nasledstva na prestolu poreklo od kraljice je isto tohko presudno kao i poreklo od kralja. Zato je naji-
stija legitimnost zajamena iskljuivo brakom faraona sa njegovom sestrom, do ega je dolazilo daleko ee nego
to nam to pokazuju sauvani istorijski izvori. Prihkom jednog suenja zbog veleizdaje u haremu, vidimo jo u doba
piramida kako je optuena kraljica sasluavana pred sudijskim veem, koje je kralj sazvao samo za ovu svrhu, ah
u kome se nije nalazio vrhovni sudija jer je bio suvie blizak faraonu i zbog toga moda sumnjiv da ne padne pod
njegov uticaj. Veliki ameriki orijentalista Brested (J . H. Breasted) spravom primeuje u vezi s tim sledee: Dokaz
o kraljevom visokom smislu za pravinost dostojan je divljenja, kao to je za divljenje pravna svest toga doba
to lice osumnjieno za zaveru u kraljevskom haremu nije bez mnogo obzira odmah bilo osueno na smrt.
Neposredna smrtna presuda bez pokuaja da se krivica optuenog zakonski utvrdi izgledala bi sasvim opravdana
u istoj ovoj zemlji pre samo sto godina.
Prvi ministar Ptahotep je neto posle 2500. godina pre n. e. objavio kao jedno od pravila za ivot, koje je sam
sastavio, i ovo: Ako si postigao neto i osnovao dom, voh svoju enu u kui kako se pristoji. Brini se za njenu
telesnu sreu i prekri joj lea; masti za negu njenog tela su balzam za njene udove. Veseh joj srce dok god ivi:
ona je njiva ije se obraivanje isplati svakome ko je poseduje. J edan savet iz ivotnih pouka mudrog Anija glasi:
Ne nareuj eni u njenoj kui ako zna da je valjana. Ne reci j oj : Gde je ono? Donesi nam ga! ako ga je
stavila na pravo mesto. I dok uti, neka tvoje oko gleda tamo da bi spoznao njena dobra dela! Zahvalnost prema
majci, ozbiljno shvacenu moralnu obavezu, nastoji jo jasnije da probudi u svesti sledea izreka: Udvostrui hleb
koji nosi svojoj majci; ponesi majku kao to je i ona tebe nosila. Dok te nosila u tvojim mesecima bio si joj teret;
kad si se rodio, muila se ona i dalje jer su j oj dojke tri godine bile u tvojim ustima. Nije se gadila kada te je
prepovijala; vodila te je u kolu kad su te uih pismu i svakoga dana dolazila je tamo od kue sa hlebom i pieffl.
A kada postane mladi i uzme sebi enu i sam stane na elo jednog domainstva, seti se da te je rodila tvoja
majka i zatim u svemu podigla. Ne dopusti da se ikad poali na tebe i da te prokune: neka nikada do boga ne
dopre glas njene albe!
Smisao za pravinost i saoseanje sa ugroenim stalno se istie u sauvanim autobiografskim tekstovima. J asno
je da se u stvari nigde i ni u koje vreme nije postupalo tako patrijarhalno-humano kao to ele da nam pnkau
19
ovi opisi. I pod faraonima je bilo sigurno vrlo malo ljudi koji su u potpunosti odgovarali etikim postulatima kraljevske
dogme. Ali ve i navodno dranje ima dokaznu vrednost kao etiko postavljanje cilja, jer daje sliku etikog
ideala koji priznaju i autor i njegovo doba.
Izmiljena Pouka kralja Amenemheta svom sinu daje osnivau 12. dinastije, koji je ubijen, prilike da kae:
Davao sam onome koji je molio i hranio siroad; putao sam k sebi onoga koji je bio bez poseda, kao i onoga koji
je imao ugleda i ovim uveravanjima daje predstavu o egipatskom vladarskom idealu tih dana. Henku, knez
jedne pokrajine, svojim nadgrobnim natpisom moli stanovnitvo svog biveg podruja da mu prinese posmrtne
rtve, podseajui ga da se starao o njima: O, svi vi ljudi oko Zmijske planine i vi veliki vrhovni poglavari drugih
pokrajina koji budete prolazili kraj ovoga groba znajte: ja sam Henku koji govori ono to je dobro; darujte vodu
i pruite hleb, kolae i pivo Henkuu koga ceni njegov gospodar! J er, bio sam potovan, ljubimac vaih oeva, hvalile
su me vae majke, sahranjivao sam vae starce, a najbednijima meu vama skidao sam okove . . . Nikada nisam
kerku nekoga od vas muio tako da je ruku digla protiv mene . . . Nahranio sam sve one koji su bili gladni oko
Zmijske planine i odenuo nage koji su se tamo zatekli. Ispunio sam njene priobalne zemlje govedima, a njene
panjake sitnom stokom. Nasitio sam vukove iz planina i kraguje na nebu otpacima sitne stoke jer sam eleo da
svaki ovek tog kraja bude bezbedan. Ve se u grobnicama 5. dinastije esto ponavljaju uveravanja sledee sadrine:
Merio sam gornjoegipatski jeam s moga imanja siromasima koje sam naao u ovom kraju. A kada sam ovde
naao oveka koji je nekom drugom dugovao ito, sa svoga imanja dao sam to onom koji je potraivao. Sahranio
sam o svom troku svakog oveka ovog kraja koji nije imao sina. Spasavao sam slabijeg od onoga koji je jai.
Savetovao sam oba parniara tako da su obojica bili zadovoljni. Bio sam ljubimac njegovog oca, hvalila me je
njegova majka, volela me braa . . .
Znaajna su i uputstva kojima faraon po pravilu pouava novopostavljenog prvog ministra o njegovim slubenim
dunostima. Ona izviru iz dva teksta zabeleena u etiri grobnice iz vremena kad je Egipat bio svetska sila, ali
sigurno potiu iz kasnog Srednjeg carstva. Uputstva poinju ozbiljnim upozorenjem: Gledaj paljivo na slubenu
dvoranu, motri na sve to se tamo deava, jer od nje zavisi red u celoj zemlji. Nije slatka, ne, nego je gorka
sluba prvog ministra jer ona znai biti bronza koja okruuje zlato doma svoga gospodara. To znai ne klanjaj
se pred kneevima i vlastima i ne stvaraj pristalice meu raznim ljudima. U nastavku se, izmeu ostaloga, kae:
Straan je greh pred bogom ako si pristrasan. Ako neki molilac doe negde iz unutranjosti, treba da pazi da
sve bude uinjeno po svome redu tako to e se svakom pomoi da doe do svog prava. Knez pripada javnosti.
Voda i vetar saoptavaju o svemu ta on radi; nikada ne ostaje nepoznato ono to je uinio. Najbolja odbrana
kneeva je da postupa u skladu s propisima . . . Molilac koji je pozvan ne sme da kae: Meni nije pomognuto
da doem do svog prava! Gledaj onoga koga poznaje kao i onoga koga ne poznaje; onoga koji je blizak kralju kao
onoga koji mu je dalek. Knez koji tako postupa neka vrsto ostane ovde na svom mestu. Ne prei preko nekog
molioca, a da ne saslua njegovu re . . . Ne razljuti se ni na koga bez razloga; razljuti se samo z:bog onoga
radi ega se mora ljutiti. Nerazumno je izazvati preteran strah jer Ijudi tad nee rei: Ovo je pravi ovek. Prvi
ministar pre svih ljudi mora da vri pravdu. Zato ne oklevaj nikad s pravdom i pomisli na to da kralj vie voli
skromnog nego drskog. Postupaj stoga u skladu s ovim uputstvima koja ti se daju za tvoje dobro, jer tako ovek
postaje srean.
U poukama koje daju ljudi visokog poloaja i sa ivotnim iskustvom, koje se kroz vekove prenose od usta do
usta, a omladina ih ui u koli prepisivanjem, nalazimo izreke kao to su sledee:
Ako eli da ti bude dobro i da se sauva od svakog zla, uvaj se lakomosti. Pravi je ovek onaj kome je
smernica pravda i koji ide putem na koji ona ukazuje. Gramzivi stie imovinu, ali ostaje bez groba. ovek jaka srca
koji ne poputa svojim udima postaje gospodar samoga sebe i gospodar nad stvarima. Ali onaj koji je slaba srca
i koji poputa svojim nagonima, izaziva protiv sebe mrnju umesto omiljenosti. Ako si obradio svoju njivu i ona rodi
i bog ti da bogat plod, ne hvali se time pred svojom okolinom. Velika je stvar ako se ume utati. Ako si ovek na
vodeem poloaju, budi strpljiv kada slua rei nekog molioca. Ne odbijaj ga pre nego to se od srca izjada. Nije
nuno da se ispuni sve ono to je molio, ali ve samo dobro sluanje smiruje srce (Pouka Ptahhotepa, oko
2450. godine pre n. e.). ini ono to je pravo dokle god boravi na zemlji; umiri onoga koji plae; ne mui udo-
vice; ne oteraj nikoga sa njegove batine; ne ometaj savetnike u njihovoj dunosti. uvaj se toga da nepravedno
kanjava. Ne budi srdit; dobro je biti ljubazan. Sagradi sebi trajan spomenik svojom omiljenou. Dobro dranje
pravednog bog radije prima nego rtveno govee onog koji ini nepravdu (Pouka kralja Aktoesa II za njegovog
sina Merika-Rea, oko 2100. godine pre n. e.). Neka ne postoji nesklad izmeu tvog srca i tvog jezika. Tako e se
dogoditi da tvoji planovi budu uspeni i da stekne ugled pred narodom. I tako e sauvati ugled pred bojim licem:
20
bog mrzi onoga koji dvolino govori i osea stranu odvratnost prema nedoslednom oveku. Ako kod nekog
siromanog ima veliki zaostatak u potraivanju, podeh ga na tri dela, a dva pusti da propadnu tako e
nai put svome ivotu. Biti hvaljen kao prijatelj ljudi korisnije je od bogatstva koje ti lei u skladitu (Pouka
Amenemopea, oko 1100. godine pre n. e.).
I tako trezvena i potovanja dostojna humanost starog Egipta govori kroz vekove u dobro smiljenim pounim
izrekama. Ve je autor kraljevske pouke za Merika-Rea znao: Samo ovek nadivljuje smrt, a njegova dela se
gomilaju pored njega.
Da h se Egipat sa svim ovim upornim i disciplinovanim radom u slubi civilizacije moe smatrati kolevkom
nae evropske kulture?
Lice Egipta okrenuto je Sredozemlju, a ne Africi. Tek nam se u konturama ocrtava ono to su Memfis, pra-
stari grad boga Ptaha, zatitnika stvaralaca i umetnika, i J un Heliopolis otkrih i stvorih od bitnih stvari podruju
Sredozemlja?
Ne greimo h, moda, to otkrivanje onog duha koji nas nosi i dalje odreuje samo Grcima pripisujemo, a
zanemarujemo staroegipatsko, kao to je to jo uvek sluaj u naim kolama.
J e h nam Egipat bio majka?
Poriemo li je?
Problematika naeg saznanja i tumaenja staroegipatskog bia zasniva se u krajnjoj liniji na tome to modernu
metodiku miljenja moramo da primenimo za razjanjenje njemu osobenog spoznajnog sveta. Zbog ovog prisilnog
stanja danas nama izgleda suvie komphkovano ono to je prirodnom razumu starog Egipanina izgledalo u stvari
najbhe, tavie neotklonjivo. Najmudriji naunici sada moraju da se pomue da bi saznali kakve su bile pred-
stave tih davnih ljudi koji su se oslanjah na prirodu i iji su ivotni tokovi bih odreeni prvobitnim ivotnim
kretanjima. Ova protivurenost ima u sebi neeg grotesknog. Tako, na primer, istraivanje misaonog sadraja
takozvanih tekstova u piramidama zahteva najviu, skoro bez izgleda na uspeh primenjenu otroumnost na intelek-
tualnom nivou, to egipatski autori uopte nisu dostigli. S druge strane, sve ono na ta je rani Egipanin usmeravao
svoju naroitu otroumnost nama, ljudima dananjice, po prirodi i po celom naem misaonom vaspitanju u stvari
je praktino bespredmetno, pa ostaje pored ostalog, zagonetka: ta je to to nas posebno tohko snano privlai
egipatskoj likovnoj umetnosti? Da h je to udesna simbohna naivnost kojom se kod njih izraava neto to se
nikad nije potpuno izgubilo ono opteljudsko iskazano jasnim i monim oblicima? Ostaje sumnja da mi kod
njih najvie cenimo ono to za starog Egipanina nikako nije bio presudan kvahtet.
I zbog toga, dakle, moramo nastojati da oseanje i miljenje nekadanjih stanovnika dohne Nila odgonetnemo
sredstvima ije se dejstvo zasniva na sasvim drugaijim pretpostavkama. Za ovo je potreban ogroman napor
koji laik ne bi mogao savladati. Bez obzira na poznavanje ve skoro nepregledive hterature o Egiptu, potrebno je
potpuno odstupanje od moderaog objektivno analitikog shvatanja da bi se u najboljem sluaju samo u obrisima
saznalo ono to se prvobitno u maginom sagledavanju ocrtavalo lako pa ak i tadaj e ishod tog istraivanja
najee uglavnom neizvestan.
Na ovom stanju stvari zasniva se ar i tragika naeg odnosa prema starim Egipanima.
Danas se, vrlo razumno, uvamo toga da tamo gde tokove njihovih mish i izraavanja ne moemo jedno-
stavno da shvatimo, kaemo da su Egipani smeteni i nesposobni za metodiko sreivanje svojih pojedinanih
zapaanja, kao to se to do pre kratkog vremena bez razmiljanja tvrdilo sa pozvanih mesta. Ovakva vredno-
vanja jednog pozitivizma, ponosnog na svoj napredak, imaju danas jo samo istorijski znaaj. Meu upuenima
skoro ne postoji vie sumnja u to da su stari Egipani na svoj nain bih vrlo jasni i dosledni u miljenju. Ovo
dokazuje svaki njihov teoloki sistem, svako remek-delo njihove disciplinovane umetnosti, koja nikako nije sluajno
potekla iz istog oseanja, nego je zahtevala upornu stvaralaku koncentraciju i, najzad, prirune knjige naunog
karaktera, kao uveni Edvin Smitov (Edwin Smith) papirus. Ah ovo miljenje se formiralo na jednoj drugoj
razini do koje se ne moe stii istraivakim razumom iskljuivo logikim putem; ono se formiralo i na drukiji
nain nego posthelensko-evropsko miljenje odreeno grkim primerom. Po egipatskom shvatanju, srce nije bilo
samo sredite oseanja nego to je karakteristino! i razuma. Egipanin nije misho u pojmovima, nego u
hkovima i shkovnim povezanostima. Nasuprot tome, slike nikad nisu vrile toliko malo uticaja na duu i duh,
na drutvo, privredu i dravu kao u nae doba kako s pravom kae Maks Pikar (Max Picard).
U suprotnosti s naim voljno odreenim, spekulativnim miljenjem, kod Egipana se moe govoriti o vegeta-
tivnom, intuitivnom miljenju, koje ima svoju uzrocnu tanost i iji rezultati ne moraju da odstupaju od rezultata
postignutih drugim misaonim putevima. Ah poto na osnovu do danas sauvanih manifestacija egipatslri nain
miljenja moemo rekonstruisati samo pojmovnim putem, postoji uvek opasnost da evropske misaone sadraje
primenimo na egipatsku sferu i da staroegipatskim manifestacijama kao osnovu nametnemo moderne misaone
kategorije. Ovde treba uvek biti vrlo oprezan. Najvie emo se onome to je specifino egipatsko pribliiti ako
nauimo da ga pre svega shvatimo kao neto to je nama savreno strano. Ovaj paradoks odnosi se u izvesnoj
meri i na sve to je grko.
Naime, Egipat nam ne pripada kao sastavni deo naeg bia nego kao primer neega. On nije zaetnik od svetsko-
istorijskog dana mediteranskog oveanstva koji je doneo evropsko miljenje, nego se razvija, ostvaruje i ispunjava
na opteljudskoj osnovi kamenog doba i na potpuno osoben nain.
U iskuenju smo da kaemo da su u staroegipatskoj misaonoj strukturi sve do kraja ostala prisutna izrazita
obeleja kamenog doba. Karakteristian za misaono-istorijski meupoloaj Egipta je njegov odnos prema ivo-
tinjama, to su Grci jo zaueno uvaavali, a Rimljani vie nisu razumevali (Samo bogove potujem, ne volove
odgovorio je car Oktavijan kad je u Egiptu bio pozvan da iskae svoje potovanje svetom biku Apisu). ivotinjski
rep pozadi na pojasu praistorijskog lovca zajedno sa uspravljenom zmijom otrovnicom iznad ela, spada punih
tri hiljade godina u ornat vladara, pa su ak i Aleksandar Veliki i Cezari kao vladari Egipta nosili ove oznake
faraonskog dostojanstva. Boanstva ivotinjskog tela, sa ivotinjskom glavom ili sastavljena od delova tela razli-
itih ivotinja s dejstvom koje nam je teko razumljivo, dua egipatskog naroda nije samo prihvatala do samog
kraja nego i verovala u njih s poverenjem i potovanjem. Gde bi se u razvojnom podruju Evrope od pojave Grka
mogla zamisliti kraljevska titula J aki bik? Dovoljno je udno ve i to to su Grci, davno posle proirenja
i dejstva sofistike misli, biU spremni da Amonov ovnujski rog prihvate u podruju sopstvenog sveta na
Aleksandrovom liku.
Karakteristian je egipatski nain spoznaje sveta, oslonjen na prirodu i isto iskustvo; karakteristino je njegovo
zbirno prikazivanje likova, njegova nagonska i uporna sklonost ka ravnoj povrini, njegovo zatvaranje pred
opasnou od prostora i perspektive i, najzad i pre svega drugog uporno ostajanje pri magiji, koja nepre-
stano die glavu kroz sve razvojne faze unutranjeg ivota. Mnogo otkriva injenica to je Herodot, grki istoriar
klasinog doba, u svojim izvetajima iz Egipta bio, istina, pun uenja i divljenja, ali je ve u uvodu napomenuo
da stanovnici doline Nila u svemu rade drukije nego Heleni.
Nije sluajno to nam kasni Egipat paroksizmom kulta ivotinja, sterilnou svog rituala i udnim i raznim
odstupanjima u stilu nije srodniji, nego nam je naprotiv vie tu od Egipta ranijih epoha. Ovde takoe ne postoji
pravi kontinuitet, niti ivo stremljenje napred koje tedro ukazuje na budunost i koje bi, na neki nain, organski
ilo zajedno s ranoevropskim; to je zakreavanje, starenje i, najzad, staraka smrt jednog ljudskog oblika postojanja
koje odlazi jer je ispunilo svoje vreme.
Ovim se ne menja injenica to je likovno blago Egipta ulo u sastav evropske i svetske kulture uopte.
Egipatski stil koji se po sebi i za sebe mora smatrati jednim od najdostojnijih zakonomernih sistema ovean-
stva pokazao se potpuno neprenosiv svuda gde su ga docnija pokolenja prihvatila s namerom da ga podraavaju.
Prilikom umetnikog oslanjanja na staro samozadovoljno likovno oblikovanje, te generacije nisu nikad uspele da
se u najboljem sluaju uzdignu iznad zabavnog nesporazuma.
Meutim, kao primer jedne ponosne, u sebe sigurae visoke kulture koja se pridravala samo svojih unutranjih
zakona, Egipat je izvrio znaajan uticaj na one narode koji su se, nasleujui ga, razvili oko Sredozemnog
mora. Njegovo dostojanstvo govorilo je samo za sebe. Ti su narodi od Egipta primili snane likov ne podsticaje i
pustili da ih on povede ka veem stvaralakom ispunjenju sopstvenog zadatka. Mi neizmerno dugujemo sposobno-
stima Egipana za bezbrojne pronalaske u obliku skoro celokupnog zanatskog orua, a u velikoj meri i na polju
arhitekture. A egpatsko iskustvo i znanje uticali su na sve stvaralake umove sredozemne sfere: od Mojsija do
Solona, Talesa, Platona i Plotina. I to ne kao obavezni uzorak koji treba podraavati, nego kao snani podstrek za
otkrivanje samoga sebe. Ovde se pred oima sviju pruao primer kako se moe oblikovati jedno postojanje.
Egipatske osobine koje su varvarstvo bez istorije podigle do istorijske civilizacije, a izgradnji drave, pravnom
poretku, verskim slubama, celokupnoj ivotnoj zajednici dale oblik i posveenje koje ima vrednost i u naim
oima nisu zasnovale Evropu, ali su pomogle da se i ona uzdigne. Oseanje bojaljivog potovanja, koje je
potomstvo uvek osealo prema primeru Egipta, moe sasvim slobodno i svesnije nego dosada da se uzdigne do
zahvalnosti. Ne zbog toga to je Egipat poklonio neto nama, stranim susedima, nego sa razloga to je sam
sebi bio dovoljan i to se ispunio pridravajui se nepokolebljivo onoga to je jednom spoznao kao pravu vrednost.
A time je takoe i nas zaduio.
22
POSEBNI DEO
;
I
i;
DOBA TINITA
OKO 3000-2778
1 Lav. Kraj predinastikog doba. Oko 3000. Berlin, Dravni muzej
4 Pobednika ploa kralja Narmera. Prednja strana. Kralj, sa donjoegipatskom krunom, razgleda poginule na bojnom polju.
kriljac, Visina 64 pm. 1. dinastija. Kairo, Muzej 3055
5 Pobednika ploa kralja Narmera. Zadnja strana. Kralj, sa gornjoegipatskom krunom, ubija neprijatelja.
kriljac. Visina 64 cm. 1. dinastija. Kairo, Muzej 3055
6 Nadgrobni spomenik kralja Vadija (Det) Zmije. 1. dinastija. Pariz, Luvr
I Ploa od steatita sa inkrustacijom od arenog alabastera. Psi gone gazele. Iz grobnice Hemake u Sakkari.
Prenik oko 10 cm. 1. dinastija. Kairo, Muzej 70104
7 Hetepdijef, svetenik u Memfisu. Na njegovom ramenu su imena tri kralja 2. dinastije. Iz Mitrahine.
Granit. Visina 39 cm. 2. dinastija. Kairo, Muzej 3072
STARO CARSTVO
3. DINASTIJ A 2778-2723
8 Stepenasta piramida kralja Dosera i kompleks njegove grobnice kod Sakkare
9 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare: zidine s portalom
10 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare: portik ulaznog trema
11 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare: ulazni trem
12 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare: polustubovi u obliku papirusa kod severne palate
13 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare: mali hram, iza njega stepenasta piramida
14 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare: juna grobnica
15 Kralj Doser kompleks grobnice kod Sakkare. Zidni reljef u junoj grobnici: kralj Doser u kultnoj trci
16/17 Kralj Doser. Iz serdaba njegove stepenaste piramide kod Sakkare. 3. dinastija Kairo, Muzej 6008
i
19 Hesire za trpezom (uporedi sl. 18 levo). Kairo, Muzej 98
18 Drveni reijefi iz pogrebne mastabe Hesirea kod Sakkare. Visina 1,14 m. 3. dinastija. Kairo, Muzej 98
4. DINASTIJ A 2723-2563
20 Pogled sa Unasove piramide u Sakkari na polje piramida kod Dahura.
U pozadini u sredini tzv. prelomljena piramida, desno tzv. crvena piramida. Obe je podigao kralj Snofru. Poeci 4. dinastije.
21 Princ Rahotep i njegova ena Nofret. Iz njihove pogrebne mastabe u Medumu. Krenjak. Visina 1,20 m. Poeci 4. dinastije.
Kairo, Muzej 223
23 Pogled sa Unasove piramide u Sakkari na polje piramida kod Dahura.
U pozadini u sredini tzv. prelomljena piramida, desno tzv. crvena piramida. Obe je podigao kralj Snofru. Poeci 4. dinastije.
4. DINASTIJ A 2723-2563
21 Princ Rahotep i njegova ena Nofret. Iz njihove pogrebne mastabe u Medumu. Krenjak. Visina 1,20 m. Poeci 4. dinastije.
Kairo, Muzej 223
22 Nofret (uporedi sl. i II). _ Kairo, Muzej 223
II Princ Rahotep i njegova supruga Nofret. Iz njihove pogrebne mastabe u Medumu. Visina oko 1,20 m. Poeci 4. dinastije.
Kairo, Muzej 223
I I I Guske iz Meduma. Fragment zidne slike. Iz pogrebne mastabe Nefermaata u Medumu.
Visina 28 cm, ukupna duina 1,72 m. Poeci 4. dinastije. Kairo, Muzej 136 E
23 Kralj Keops. Sedea statua od slonovae. Iz Abidosa. Visina 5 cn, Poeci 4. dinastije. - Kairo, Muzej 4244
24 Knez Ankhaf. Iz njegove pogrebne mastabe kod Gize. Krenjak. Visina 58 cm. Poeci 4. dinastije. Boston, Muzej likovnih umetnosti
25 Polje piramida kod Gize, pogled sa druma za Sakkaru .Zdesna nalevo su piramide Keopsa, Kefrena i Mikerina. 4. dinasti ja
26 Piramide kod Gize s juga. Sleva nadesno su piramide Mikerina, Kefrena i Keopsa.
Ispred Mikerinove piramide su njene tri sporedne piramide
27 Polje piramida kod Gize. Velika sfinga
28 Polje piramida kod Gize. Velika sfinga i hram u dolini kralja Kefrena
29 J uni deo polja piramida kod Gize. Levo je hram u dolini kralja Kefrena sa ulazom za hram mrtvih njegove piramide.
Napred Velika sfinga. U pozadini u sredini piramida Mikerina
30 Kralj Kefren (uporedi sl, IV). Diorit, Visina 1,68 m. 4. dinastija. Kairo, Muzej 138
IV Kralj Kefren. Sedea statua iz hrama u dolini njegove piramide kod Gize. Diorit. Visina, l,i
4. dinastija. Kairo, Muzej 138
31 Kralj Kefren (uporedi sl. 30 i IV). Kairo, Muzej 138
32 Giza. Iz hrama u dolini kralja Kefrena: iroki trem i sala sa stubovima
I
33 Giza. Iz hrama u dolini kralja Kefrena: srednji brod sale sa stubovima
34 Polje piramida kod Gize. Kefrenova piramida, napred hram mrtvih Mikerinove piramide
35 Polje piramida kod Gize. Mastaba grobnice jugoistono od Kefrenove piramide
36 Portret iz kraljevskog groblja kod Gize. Krenjak. 4. dinastija. Kairo, Muzej 6003
37 Portret iz kraljevskog groblja kod Gize. Profil glave sa sl. 36. Kairo, Muzej 6003
38 Portret iz kraljevskog groblja kod Gize. Krenjak. 4. dinastija. Kairo, Muzej 6005
39 Kralj Mikerin izmeu Hatore i Mikre, boginje pokrajine Diospolis. kriljac.
Visina 98 cm. 4. dinastija. Kairo, Muzej 180
40 Kralj Mikerin i kraljica Kamerernebti. Boston, Muzej likovnih umetnosti
f
I
41 Kralj Mikerin i kraljica Kamerernebti. kriljac. Visina 1,42 m. 4. dinastija. Boston, Muzej likovnih umetnosti
42 Glava kralja Mikerina, sedea statua od alabastera. 4. dinastija. Kairo, Muzej 157
V Sarkofag iz Gize. Krenjak, obojen. Uska strana oblikovana kao proelje palate. Visina oko 1,17 m. 4. dinastija. Kairo, Muzej 6170
5. DI NASTI J A 2563-2423
43 Sarkofag svetenika Ravera u obliku palate. Obojen krenjak. 5. dinastija. Kairo, Muzej 519
44 Levo: Stub u obliku snopa papirusa. Granit. Iz hrama mrtvih kralja Ne-user-Rea kod Abusira. Desno: Stub sa kapitelom u obliku paime.
Granit. Iz hrama mrtvih kralja Sahu-Rea kod Abusira. Oba iz 5. dinastije. Kairo, Muzej 221, odnosno 135
45
Piramide kod Abusira. Sleva nadesno: piramide faraona Neferirka-Rea, Ne-user-Rea i Sahu-Rea. 5. dinastija
46 Kralj Userkaf. Granit. Poetak 5. dinastije.
Kairo, Muzej
47 Kralj Userkaf. Granit. Poetak 5. dinastije. Kairo, Muzej
48 Faraonska glava sa donjoegipatskom krunom, verovatno Userkafova. Iz Abusira. kriljac. Poetak 5. dinastije. - Kairo, Muzej
49 Faraonska glava s donjoegipatskom krunom, verovatno Userkafova. Iz Abusira. kriljac. Poetak 5. dinastije. - Kairo, Muzej
50 Svetenik Raver. Stela sa reljefom. Alabaster. Iz njegove pogrebne mastabe kod Gize. Kairo, Muzej
51 Raver. Iz njegove grobnice kod Gize. Krenjak. Visina 25 cm. Kairo, Muzej 6265
Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa. Statua bez vlasulje. Iz njegove grobnice kod Sakkare.
Krenjak. Visina 1,85 m. 5. dinastija. Kairo, Muzej 224
53 Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa. Levo: statua bez vlasulje; desno: sa vlasuljom. Krenjak.
Visina 1,85 odnosno 1,80 m. Kairo, Muzej 224 odnosno 225
54 Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa. Kairo, Muzej 224
55 Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa. Kairo, Muzej 224
i
56 Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa. Sa vlasuljom. - Kairo, Muzej 225
57 Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa. Sa vlasuljom. Kairo, Muzej 225
58 Ka-aper (uporedi sl. 59). Kairo, Muzej 140
59 Ka-aper, svetenik i visoki inovnik. Iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare,
Drvo. Visina 1,10 m. 5. dinastija. Kairo, Muzej 140
60
Pisar. Sedea statua. Iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare. Krenjak, obojen. Visina 53 cm. 5. dinastija. - Pariz, Luvr
61 Pisar (uporedi sl. 60). Pariz, Luvr
62 Pisar, Obojen krenjak, oi inkrustirane (uporedi sl. VI). Visina 51 cm, 5. dinastija. Kairo, Muzej 141
VI Pisar. Obojen krenjak. Oi inkrustirane. Iz Sakkare. Visina 51 cm. 5. dinastija. Kairo, Muzej 141
VI I Sluavka koja priprema pivo. Obojena statueta od krenjaka. Iz Sakkare. Visina 26,7 cm. 5. dinastija.
Kairo, Muzej 66624
63 Sluavka koja melje ito. Iz Sakkare. Obojen krenjak. Visina 35,5 cm. 5. dinastija. Kairo, Muzej 87818
64 Ti (uporedi sl. 65). Kairo, Muzej 229
65 Ti, vlastelin i dvorski inovnik. Iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare.
Krenjak, ranije obojen. Visina 2 m. 5. dinastija. Kairo, Muzej 229
66 Iz pogrebne mastabe Tija kod Sakkare. Ti u lovu na nilske konje
67 Iz pogrebne mastabe Tija kod Sakkare. Ti i njegova ena Neferhotpes
68 Iz pogrebne mastabe Tija kod Sakkare. Povratak stada i gonjenje magaraca
69 Iz pogrebne mastabe Tija kod Sakkare. Detalj: povratak stada (uporedi sl 68)
70 Iz pogrebne mastabe Ptahhotepa kod Sakkare. Sa zapadnog zida odaje za prinoenje rtvi: Ptahhotep za trpezom. 5. dinastija
71 Iz pogrebne mastabe dravnog inovnika Ptahhotepa kod Sakkare. Sa istonog zida odaje za prinoenje rtava: prikazivanje goveda 1 ptica
72 Gore:I z pogrebne mastabe Ptahhotepa kod Sakkare. Sa zapadnog zida odaje za prinoenje rtava.
Deo cvca koje lei kraj nogu umrlog koji jede (uporedi sl. 70): dve vrste egipatskog lokvanja, levo Nymphaea coerulea, iznad toga Nymphaea
lotos. Dole: Iz pogrebne mastabe princeze I du kod Sakkare. Scena klanja. 5. dinastija
I
l
I
VI I I Prinoenje rtvenih darova. I z pogrebne mastabe Mehua, prvog ministra pod kraljem Unasom. Sakkara.
Visina pojedinih frizova po 34 cm. 5. dinastija
I X Plesaice; na donjem frizu scena klanja. I z pogrebne mastabe Mehua, prvog ministra pod faraonom Unasom. Sakkara.
Visina iseka slike 97 cm. 5. dinastija
6. DINASTIJ A
2423-2263
73 Prividna vrata u pogrebnoj mastabi Atetija kod Sakkare. 6. dinastija. - Kairo, Muzej 239
74 Iz pogrebne mastabe prvog ministra Mereruke kod Sakkare. Hervatetket, njegova ena. 6. dinastija
75 Iz pogrebne mastabe prvog ministra Mereruke kod Sakkare. Iz sale sa stubovima. Mereruka kao svetenik. 6. dinastija
76 I z pogrebne mastabe prvog ministra Mereruke kod Sakkare. Predvorje. Vonja kroz estar papirusa
77 I z pogrebne mastabe prvog ministra Mereruke kod Sakkare. Predvorje. Nilski konji pogoeni harpunima
78 Niankre, vrhovpi dvorski lekar. Sedega figura. Iz Gize. Krenjak. Visina 63,5 cm. 6. dinastija. Kairo, Muzej
79 Urkuu. Krenjak. Visina oko 35 cm. 6. dinastija. Kairo, Muzej
80 Kralj Fiops I. Sa njegove stojee bakarne statue (ukupna visina 1,77 m). 6. dinastija. Kairo, Muzej 230
X Soko iz Hijerakonpolisa. Zlato, oi od opsidijana. Visina 53,3 cm. 6. dinastija. Kairo, Muzej 4010
SREDNJ E
CARSTVO
11. DINASTIJ A
2133-1992
XI Kralj Mentuhotep Nebhept-Re (20602010). Oko 2040.
Pear, obojen. Visina 1,75 m. Kairo, Muzej 287
81 Kralj Mentuhotep Nebhepet-Re (20602010). Pear obojen. 11. dinastija. Kairo, Muzej 287
82 Kralj Mentuhotep Nebhepet-Re pobeuje neprijatelja. Iz Gebelena kod Tebe. Krenjak. Visina 27 cm. 11. dinastija. Kairo, Muzej
83 Sa sarkofaga dveju supruga kralja Mentuhotep Nebhepet-Rea. Gore: sa sarkofaga princeze Kavit.
Dole: jedna od dve due strane sarkofaga kraljice Aait. Obe krenjak. 11. dinastija. Kairo, Muzej 623, odnosno 6033
84 Beni Hasan. Grobovi kneeva pokrajina iz vremena 11. dinastije. Gore: iz grobnica (br. 15) kneza Bakta. Deo istonog zida: prizori rvanja i ratovanja.
Dole: grobnica (br. 17) kneza Ketija. Pogled sa ulaza na zapadni zid
XI I Sluavka sa kotaricom s posudama na glavi i guskom u ruci. Statueta od drveta, oslikana.
Iz grobnice plemia po imenu Meket-Re, u blizini Dier-el-Baharija. Visina oko 60 cm. 11. dinastija. Kairo, Muzej
12. DINASTIJ A 1991-1786
85 Portret nepoznate. Iz Lita. Drvo i drugi materijali. Visina 8,5 cm. 12. dinastija.
Kairo, Muzej 4232
86/87 Kralj Sesostris I (19711928)
86 Tri od deset sauvanih sedeih statua iz hrama mrtvih kraljeve piramide kod Lita.
Krenjak. Visina 1,90 m. 12. dinastija. Kairo, Muzej 301
87 Glava jedne od sedeih statua iz Lita
88 Horus i Set. Sa prestola jedne od deset sedeih statua kralja Sesostrisa I iz Lita. Kairo, Muzej 301
89 Zemaljski bogovi Gornjeg i Donjeg Egipta. Sa prestola jedne od deset sedeih statua kralja Sesostrisa I iz Lita,
Kairo, Muzej 301
90 Svetilite kralja Sesostrisa I (19711928) u Karnaku. 12. dinastija
91 Svetilite kralja Sesostrisa I (19711928) u Karnaku. 12. dinastija
mm\\
/.'.V.V.V.V,
/.V.V/.V.'J
/'V.V.V.V.V
/ i
/I'I'.V.V/.V
92 Iz svetilita kralja Sesostrisa I u Karnaku
93 Stubovi zgrade za jubilarnu svetkovinu faraona Sesostrisa I (19711928) u Karnaku. Kairo, Muzej
94 Gornji deo stuba jubilarne zgrade kralja Sesostrisa I u Karnaku (uporedi sl. 93 levo). Kairo, Muzej
95 Gornji deo stuba sa jubilarne zgrade kralja Sesostrisa I u Karnaku (uporedi sl. 93 desno). Kairo, Muzej
96 Faraon Sesostris I i bog Atum. Sa stuba jubilarne zgrade faraona Sesostrisa I u Karnaku
(uporedi sl. 93 levo). Kairo, Muzej
97 Kralj Sesostris I i bog Ptah sa stuba jubilarne zgrade kralja Sesostrisa I u Karnaku (uporedi sl. 93 desno).
Kairo, Muzej
98 Senui, supruga Hapdefaja, kneza pokrajine Sijut u Nubiji. 12. dinastija, doba kralja Sesostrisa I
Boston, Muzej likovnih umetnosti
99 Senui, supruga Hapdefaja, kneza pokrajine Sijut u Nubiji. 12. dinastija, doba kralja Sesostrisa I
Boston. Muzej likovnih umetnosti
100 Grobnica u steni kneza Sirenpoveta I kod Asuana. 12. dinastija, doba kralja Sesostrisa 1
1
XI I I Knez Sirenpovet I I , sin Satet-hotepe, za trpezom. Zidna slika u njegovom grobu u steni kod Asuana.
Doba faraona Amenemheta I I (19291895). 12. dinastija
101 Unutranjost grobnice u steni kneza Sirenpoveta II kod Asuana. 12. dinastija, doba kralja Amenemheta II (19291895)
102 Nofret. Supruga faraona Sesostrisa II (18971879). 12. dinastija. Kairo, Muzej
103 Guverner Kema. Sedea statua od granita. Visina 1,15 m. 12. dinastija. - Asuan, Muzej ostrva Elefantine
104 Nadvratak jedne zgrade za jubilarnu svetkovinu u Montuovom hramovnom kompleksu u Medamudu kod Karnaka:
faraon Sesostris I I I (18781843) na Sed-sveanosti. Leva polovina reljefa. Krenjak. Kairo, Muzej
105 Nadvratak jedne zgrade za jubilarnu svetkovinu u Montuovom hramovnom kompleksu u Medamudu kod Karnaka:
faraon Sesostris I I I (18781843) na Sed-sveanosti. Desna polovina reljefa. Krenjak. Kairo, Muzej
106 Kralj Sesostris I I I (18781843) u Hebsed paviljonu (uporedi sl. 104/105)
XI V Tri pektorala s imenima faraona Sesostrisa II (18971879), Sesostrisa I I I (18781843) i Amenemheta I I I (18421797).
Zlato sa ulocima od karneola, lapislazulija i tirkiza. Visina 5,2; 6,4; 7,1 cm. Kairo, Muzej, bez broja; br. 3970; 3971
107 Kralj Sesostris I I I (1878-1843) u molitvenom stavu. I z hrama Mentuhotep Nefepet-Rea u Deir-el-Bahariju.
Crni granit. Visina 1,50 m. Kairo, Muzej 6149
I
108 Faraon Sesostris I I I (18781843). Mrki kriljac. Visina 9 cm. Berlin
109 Kralj Sesostris I I I (18781843). Opsidijan. Visina 10,2 cm. Vaington, Nacionalna umetnika galerija
110 Kralj Sesostris I I I . Iz Montuovog hrama kod Karnaka. Granit. Ukupna visina sedee figure 1,68 m.
Kairo, Muzej 6049
111 Sfinga faraona Sesostrisa I I I . Diorit. Visina 42,5 cm. Njujork, Umetniki muzej Metropoliten
I
s
112 Kertihotep, upravni inovnik pod kraljem Sesostrisom I I I , Iz okoline Asiuta,
Pear, Visina 75 cm. Berlin
113 Kertihotep, upravni inovnik pod kraljem Sesostrisom I I I (uporedi sl. 112)
114 Faraon Amenemhet I I I (18421797). Iz faraonovog hrama mrtvih u Havari. Krenjak. Visina 1,60 m.
Kairo, Muzej 284
115 Faraon Amenemhet I I I (18421797) (uporedi sl, 114)
116 Faraon Amenemhet I I I (18421797). Iz Bubastisa, Granit. Visina 76 cm, Kairo, Muzej
117 Grivasta sfinga kralja Amenemheta I I I (18421797). Iz Tanisa. Crni granit. Visina oko 1 m. Kairo, Muzej 507 A
118/119 Grivasta sfinga faraona Amenemheta I I I (18421797). Iz Tanisa. Sivkastocrni granit. Visina oko 1 m. Kairo, Muzej 507 B
120 Ka-statua kralja Hora. Drvo. Kairo, Muzej 280
121 Ka-statua kralja Hora u njegovoj krinji u kapeli. Drvo. Kairo, Muzej 280
N OV O CA RST V O
18. DINASTIJ A 1552-1306
122 Mitrahina. Sfinga od alabastera na mestu hrama boga Ptaha u Memfisu
123 Karnak. Svetilite za barku dravnog boga Amona, podigao faraon Amenofis I (1527 1506)
124 Karnak. Iz svetilita kralja Amenofisa I (15271506). Kralj ispred i iza boga Amona
125 Kralj Amenofis I. Deo zidnog reljefa sl. 124
126 Karnak. Hram dravnog boga Amona. Desno jo uspravno stoji jedan od dva obeliska, koja je podigao faraon Tutmozis I (15061494);
levo, delovi pilona IV koji je on podigao. Iza toga jo stoji jedan od dva obeliska, koja je podigla kraljica Hatepsut (14901468)
XV Hram kraljice Hatepsut (14901468) u Tebi, Deir-el-Bahari.
Levo hram mrtvih kralja Mentuhotep Nebhepet-Rea (20602010). U pozadini Zapadne planine sa E1 Kornom
128 Hram kraljice Hatepsut u Tebi, Deir-el-Bahari.
Iz porodilita: kralj Tutmozis I I I (14901436) i bog Amon
129 Hram kraljice Hatepsut u Tebi, Deir-el-Bahari.
Iz porodilita: Ahmes, supruga kralja Tutmozisa I i majka kraljice Hatepsut
130 Hram kraljice Hatepsut u Tebi, Deir-el-Bahari: gornje dvorite
131 Hram kraljice Hatepsut u Tebi, Deir-el-Bahari.
Iz kapele boginje Hator: kraljica pije iz vimena Hator-krave
132 Sarkofag kraljice Hatepsut (14901468). Crveni kvarcit. Boginja Izida klei na hijeroglifu za zlato. Kairo, Muzej 620
134 Karnak. Hramdravnog boga Amona. Sa vrha sruenog obeliska od dva koja je kraljica Hatepsut podigla iza pilona IV
Tutmozisa I : bog Amon i kraljica
136 Karnak. Hram dravnog boga Amona. Sveani hram koji je podigao kralj Tutmozis I I I . Zapadna strana
137 Karnak. Hram dravnog boga Amona. Sveani hram koji je podigao kralj Tutmozis I I I . Pogled u njegova tri broda sa jugozapada
138 Karnak. Hram dravnog boga Amona. J uno dvorite i sala sa letopisima faraona Tutmozisa I I I . Iza stubova u obl to, snopova papirusa
dva stuba s biljkom sa grba Gornjeg Egipta, plavim lokvanjem (napred), i Donjeg Eg.pta, pap.rusom (pozad.)
139 Karnak. Hram dravnog boga Amona. Ogromni reljef na junom zidu pilona VI I .
Kralj Tutmozis I I I ubija pobeene Azijate
140/141 Faraon Tutmozis I I I (14901436). Sivkastozeleni kriljac. Visina 2 m. Kairo, Muzej 400
142 Tutmozis I I I (14901436). Sivkastozeleni kriljac. Visina 90 cm. Kairo, Muzej 404
143 Kralj Tutmozis I I I (uporedi sl. 142)
144 Kralj Tutmozis III (14901436) prilikom prinoenja rtve. Mramor slian alabasteru. Visina oko 35 cm. Kairo, Muzej 428
XVI I Kralj Tutmozis I I I (14901436) kadi i izliva tenu rtvu (libaciju prim. prev.) pred Amonom koji sedi na prestolu.
Iz krinje boga koja se nalazila iza hrama kraljice Hatepsut. Kairo, Muzej
145 Stela kralja Tutmozisa I I I iz Karnaka. Amon-Re slavi kraljeve pobede. Crni granit. Visina 1,62 m. - Kairo, Muzej 420
147 Sveta Hator-krava (uporedi sl. 146)
148 Kraljica Merit-Amon. Spoljni koveg. Drvo. Kairo, Muzej 6150
149 Faraon Amenofis II (14381412) za vreme prinoenja rtve. Kairo, Muzej 448
150 Sarkofag kralja Amenofisa II (14381412) u njegovoj grobnici (br. 35) u Dolini kraljevskih grobnica. Dua strana.
U srednjem polju dva Udat-oka, desno je Hapi, a levo Anubis i Kebeksenuf.
I znad toga nono putovanje Sunca, prema knjizi Amduat (O onome to je u donjemsvetu), sa zadnjeg zida prostorije u kojoj se nalazi sarkofag (vidi sl. XVI I I )
XVI I I Boginja Izida klei na hijeroglifu za zlato.
S leve ue strane sarkofaga u grobnici (br. 35) faraona Amenofisa II (14381412) u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe
(uporedi sl. 150)
XI X Lov u estaru papirusa. U grobnici (br. 69) Mene,
upravnika njiva i nadzornika optinskih meaa pod faraonom Tutmozisom I I I , u Tebi
XX Userhet u lovu. U grobnici (br. 56) Userheta, sekretara kralja Amenofisa I I , u Tebi
XXI Sveana gozba. U grobnici (br. 100) Rekme-Rea, pApg ministra pod faraonima Tutmozisom I I I i Amenofisom I I , u Tebi
XXI I Sveana gozba. U grobnici (br. 52) Nakta, Amonovog svetenika pod kraljem Amenofisom I I , u Tebi
|MM
XXI I I /XXI V U grobnici (br. 96) Senufera, gradonaelnika Tebe i upravnika vrtova Amonovog hrama pod faraonomAmenof isomII
XXI I I Umrli za trpezom, kraj nogu mu je supruga Mereti. Sa jednog stuba velike odaje za koveg
XXI V J edan svetenik vri kultno ienje Senufera i njegove supruge Mereti. Iz velike odaje za koveg
XXV Priprema za svetkovinu. Iz grobnice (br, 38) Deserkareseneba, brojaa ita kraljevske uprave pod Tutmozisom IV, u Tebi
(
XXVI Kerke umrlog Deserkareseneba. Iz njegove grobnice (br. 38) u Tebi (uporedi sl. XXV)
J.I
XXVI I Sveana gozba sa plesaicama i sviraima. Iz jedne nepoznate grobnice u Tebi.
Doba faraona Tutmozisa I V/Amenofisa I I I . London. Britanski muzej
151 Faraon Tutmozis IV (14121402) i njegova majka Teo, supruga kralja Amenofisa I I .
Crni granit. Visina 1,10 m. Kairo, Muzej 503
152 Kraljica Teo, majka kralja Tutmozisa IV (uporedi sl. 151)
153 Kraljica Mutemveja, supruga faraona Tutmozisa IV, prima svog sina Amenofisa I I I od boga Amona.
Selkis i Neit podupiru leaj dvoje mladenaca. Iz porodilita u hramovnoj kui Amon-Mut-Konsovog hrama. Luksor
154 Kralj Amenofis I I I i kraljica Teje na jubilarnoj sveanosti Sed-svetkovine.
U grobnici (br. 192) Kerufa, upravnika imanja kraljice Teje, u Tebi
155 Faraon Amenofis I I I (14031364). Fragment reljefa u krenjaku iz grobnice (br. 57) Ka-em-heta u Tebi. Berlin
157 Kraljica Teje, supruga kralja Amenofisa I I I .
Gore: iz Medinet-Guraba kod Fajuma. Tisovina. Visina oko 10 cm. Berlin.
Dole: glava sa Sinaja. Steatit. Visina oko 7 cm. - Kairo, Muzej 4257
156 Kralj Amenofis I I I (14031364), Gips. Visina oko 20 cm.
Iz odaje sa modelima vajara Tutmozisa u Aket-Atonu
(Tel el Amarna). Berlin
158 Amenofis, sin Hapua, upravnik graevina kralja Amenofisa I I I u Tebi. Granit. Visina oko 1,50 m. - Kairo, Muzej 459
159 Amenofis, sin Hapua, upravnik graevina kralja Amenofisa I I I u Tebi, kao starac. Granit. Visina 1,42 m. Kairo, Muzej 461
160 Memnonovi kolosi. Pilonske statue iz raznetog hrama mrtvih faraona Amenofisa I I I u Tebi
161 Memnonovi kolosi. U pozadini tebanska nekropola ispod Zapadnih planina
162 Teba istoni deo/Luksor. Amon-Mut-Konsov hram, tzv. Luksor-hram. Pogied s juga, sa krova hotela New Winter-Palace.
Sasvim napred hram s velikim predvorjem, zatim se nadovezuje juno Veliko dvorite, zatim Sala sa stubovima, sve iz doba
kralja Amenofisa I I I . Iza toga severno Veliko dvorite i Veliki pilon, oba iz vremena faraona Ramzesa II
163 Teba istoni deo/Luksor. Amon-Mut-Konsov hram, tzv. Luskor-hram. J uno Veliko dvorite i hodnik sa stubovima
koje je podigao faraon Amenofis I I I , pogled sa istoka
164 Teba istoni deo/Luksor. Amon-Mut-Konsov hram, tzv. Luksor-hram.
J uno Veliko dvorite i predvorje hrama koje je podigao faraon Amenofis I I I , pogled sa severa
165 Teba istoni deo/Luksor. Amon-Mut-Konsov hram, tzv. Luksor-hram.
Predvorje hrama koje je podigao faraon Amenofis I I I , pogled sa zapada
166 Iz grobnice (br. 192) Kerufa, upravnika imanja kraljice Teje u Tebi:
Sed-svetkovine faraona Amenofisa I I I . Povorka kraljevih keri s kultnim posudama. Leva polovina reljefa
167 Iz grobnice (br. 192) Kerufa, upravnika imanja kraliice Teje u Tebi:
Sed-svetkovine faraona Amenofisa I I I . Povorka kraljevih keri s kultnim posudama. Desna polovina reljefa
mmrmt
168/169 Iz grobnice (br. 192) Kerufa, upravnika imanja kraljice Teje u Tebi
168 gore: Plesaice i sviraice prilikom Sed-svetkovine faraona Amenofisa I I I
Dole: pavijan i tele, nastavak gornjeg od dva prikazana friza
169 Dve libijske plesaice sa sl. 168, gore
170 Iz grobnice (br. 192) Kerufa, upravnika imanja kraljice Teje, u Tebi:
Nastavak plesova prilikom Sed-svetkovine faraona Amenofisa I I I . Plesai i plesaice
XXVI I I Iz grobnice (br. 181) vajara Nebamona i I pukija u Tebi. Kraj vladavine Amenofisa I I I i poetak vladavine faraona
Amenofisa IV. Gore: pomen na ulazu u grobnicu; dole: naricanje pred kovegom
XXI X, 171 Iz grobnice (br. 155) Ramosea, prvog ministra pred kraj vladavine faraona Amenofisa I I I i poetkom vladavine faraona
Amenofisa IV, Teba
XXI X Scene iz pogrebne povorke
171 gore: sale sa stubovima grobnice s dvostrukim frizom pogrebne povorke na junom zidu; dole: pogrebna povorka
172 Iz grobnice (br. 55) Ramosea, prvog ministra, u Tebi: detalj sa ulaznog zida sale sa stubovima. Kultno pranje Ramosea
173 Iz grobnice (br. 55) Ramosea, prvog ministra, u Tebi: detalj ulaznog zida sale sa stubovima. Sveana gozba, leve grupe.
Kei, vrhovni lovac Amonov i jedan nepoznati ovek, iza njih konjiki oficir Maj i njegova ena Verel
174 Iz grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi: detalj ulaznog zida sale sa stubovima. Sveana gozba, trei par.
Roditelji prvog ministra Ramosea: Apuja i njen suprug Nebi, vrhovni nadzornik nad Amonovim stadima goveda
175 Iz grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi: detalj ulaznog zida sale sa stubovima. Sveana gozba, etvrti par.
Amenofis, najvii inovnik na faraonovom dvoru u Memfisu, brat prvog ministra Ramosea, i njegova supruga Maj
176 Iz grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi: detalj ulaznog zida sale sa stubovima
Sveana gozba: Maj, Amenofisova supruga (uporedi sl. 175)
177 Iz grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi: detalj ulaznog zida sale sa stubovima.
Sveana gozba: Amenofis, Ramoseov brat (uporedi sl. 175)
178 Iz grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi: detalj ulaznog zida sale sa stubovima.
J edan od dvanaest donosilaca darova sa papirusom koji su pomagali prilikom prinoenja rtava Suncu
179 Iz grobnice (br. 57) Ka-em-heta, upravnika kraljevskih arabara pod faraonomAmenofisom I I I
u Tebi. Ka-em-het pri molitvi
180/181 Faraon Amenofis IV, docniji Ehnaton (13641347). J edna od statua-stubova u dvoritu peristiia
Ehnatonovog hrama posveenog bogu Atonu, u blizini hrama dravnog boga Amona u Karnaku. Kairo, Muzej 6015
182 Faraon Amenofis IV, docniji Ehnaton (13641347). S jedne statue-stuba u dvoritu peristila
Ehnatonovog hrama posveenog bogu Atonu, u blizini hrama dravnog boga Amona u Karnaku. Kairo, Muzej 6016
183 Kralj Ehnaton, kraljica Nofretete i jedna od kerki prilikom bogosluenja pred bogom Atonom.
Fragment reljefa s jedne balustrade na rampi Atonovog hrama u Aket-Atonu (Tel el Amarna).
Kreniak. Visina 1,04 m. Kairo, Muzej
184 Kralj Ehnaton i kraljica Nofretete sa svojom decom pod Atonovim suncem koje zrai.
Reljef u krenjaku. Visina oko 32 cm. Berlin 14145
185 Kralj Ehnaton sa svojom porodicom na prozoru za pojavljivanje kraljevske palate.
Iz grobnice (br. 25) Ejea u Aket-Atonu (Tel el Amarna)
186 Faraon Ehnaton (13641347). Iz jedne grupe skulptura. Steatit, neto ispod prirodne veliine.
Verovatno iz ateljea vajara Tutmozisa iz Aket-Atona (Tel el Amarna). Pariz
187 Faraon Ehnaton (1364/13581347). Gips, mestimino obojen. Visina oko 25 cm.
Iz odaje za modele vajara Tutmozisa u Aket-Atonu (Tel el Amarna). Berlin 21351
188 Kraljica Nofretete, supruga kralja Ehnatona. Kvarcit. Visina 33 cm. Iz Aket-Atona (Tel el Amarna).
Kairo, Muzej 6206
XXX Kraljica Nofretete, supruga kralja Amenofisa IV, docnijeg Ehnatona.
Iz odaje za modele vajara Tutmozisa u Aket-Atonu (Tel el Amarna). Krenjak, obojen. Visina oko 50 cm. Berlin
189 Portret. Fragment statuete mladog inovnika. Obojeni krenjak.
Visina oko 14 cm. Iz Aket-Atona (Tel el Amarna). Berlin
190/191 Maske od gipsa iz odaje za modele vajara Tutmozisa u Aket-Atonu (Tel el Amarna)
190 gore: Maska mladog oveka, moda docnijeg kralja Ejea (13381334). Visina oko 27 cm.
Dole: Maska nepoznatog. Visina oko 23 cm. Obe u Berlinu 21350, odnosno 21262
191 Maska nepoznatog. Visina oko 18 cm. Berlin 21356
192 Faraon Tutankamon (13471338). Granit. Kairo, Muzej 457
I
XXXI J edna od dve statue faraona Tutankamona, koje su stajale kao straari na ulazu u odaju
za sahranjivanje njegove grobnice u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe. Kairo, Muzej T 96
XXXI I Bog Anubis na obojenoj drvenoj krinji. I z grobnice faraona Tutankamona
u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe. Duina krinje 95 cm, ukupna visina 1,115 m. Kairo, Muzej T 447
XXXI I I Drvena krinja presvuena cizeliranim zlatnim limom, sa scenama iz porodinog ivota kralja Tutankamona i
njegove supruge Ankesenamone. Iz grobnice kralja Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe. Kairo, Muzej T 14
XXXI V Drvena krinja presvuena oslikanim tukom. Na poklopcu: faraon prilikom lova u pustinji. Na duim stranama: faraon pobeuje
neprijatelje iz Nubije. Iz grobnice faraona Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe. Kairo, Muzej T 324
193 Stolica od kedrovine faraona Tutankamona. Zadnji naslon. U sredini naslona Heh, bog venosti, iznad hijeroglifa za zlato.
I znad njegove glave ploa Sunca, a s obe strane ureus-zmije. Kairo, Muzej 3
194 Presto faraona Tutankamona. Kairo, Muzej T 1
XXXV Zadnji naslon prestola faraona Tutankamona. Faraon i njegova supruga Ankesenamon. Kairo, Muzej T 129
XXXVI Faraon Tutankamon i njegova supruga Ankesenamon u vrtu njihove palate.
I spod toga sluge i sluavke koji skupljaju Ijubavne plodove (mandragora).
Oslikana ploa od slonovae sa sredine poklopca jedne male krinje. Visina iseka slike oko 36 cm. Kairo, Muzej T 1189
195 Spoljna od etiri krinje za sarkofag u obliku Sed-hrama. Na otvorenim vratima frizovi sa Det stubovima i Izidinom krvi.
Drvo, pozlaeno. Visina 5,10 m. Iz grobnice faraona Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica. Kairo, Muzej T 1319
196 Unutranji zadnji zid druge spoljanje od etiri krinje za sarkofag s krilatim boginjama I zidom (levo) i Neftis (desno).
Drvo, pozlaeno. Iz grobnice faraona Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica. Kairo, Muzej T 1320
197 Spoljna kanopska krinja sa ureusima kao krunom. Drvo, pozlaeno. Visina 2 m. Od pozlaenih statueta etiri boginje
koje tite krinju: Izida, Neftis, Neit i Selket, levo se vidi Izida, a spreda Selket.
Iz grobnice faraona Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica. Kairo, Muzej T 985
198 Unutranja kanopska krinja od alabastera. Visina 85,5 cm. Na svakom uglu jedna od etiri boginja koje tite krinju;
napred se vidi Neftis (levo) i Izida (desno). Na podnoju friz od Ded-stubova i Izidine krvi.
Iz grobnice faraona Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica. Kairo, Muzej T 984
XXXVI I Glava faraona Tutankamona. Poklopac jedne od etiri kanope od alabastera. Visina 24 cm. Kairo, Muzej T 437
XXXVI I I Posmrtna maska faraona Tutankamona. Masivno zlato sa inkrustiranim kamenjem i tenim staklom.
Visina 54 cm. Kairo, Muzej T 220
199 Ploa za noge sa srednjeg kovega faraona Tutankamona.
Boginja Izida rairenih krila klei na znaku za zlato. Kairo, Muzej T 222
200, XXXI X Unutarnji od tri kovega faraona Tutankamona. Masivno zlato. Visina 1,85 m. Kairo, Muzej T 219
XL Ogrlica sa skarabejima i dodatkom u obliku broda i s jedriim velikim skarabejom izmeu dve ureus-/mijc.
Zlato, lapislazuli, karneol i tirkiz. Ukupna duina 50 cm Kairo, Muzej T 350
XL1 Gore: Grudni tit faraona Tutankamona s likom kraguja Gornjeg Egipta.
Zlato sa inkrustacijama emajla i tenog stakla. Visina 12,1 cm. Kairo, Muzej T 370
Dole: Privesak s boginjom kraguja juga, Nekbet. Zlato s emajlom.
irina kraguja 11 cm. Kairo, Muzej T 228
XLI I Dva prsna tita faraona Tutankamona. Gore: Sveto oko (Horus ili Udat-oko), desno ureus
s krunom Severa, levo znak boginje kraguja J uga, Nekbet. Zlato s emajlom i tenim staklom.
Visina 5,7 cm. Kairo, Muzej T 231. Dole: Plaketa s natpisima i boginjom Nut rairenih krila.
Zlato s uloenim tenim staklom. Kairo, Muzej T 374
XLI I I Prsni tit faraona Tutankamona. Krilati skarabej, levo od njega boginja Neftis, a desno boginja Izida,
iznad njega krilata ploa Sunca. Zlato s emajlom i uloenim obojenim tenim staklom. Duina 24 cm, visina 16,2 cm. Kairo, Muzej T 372
XLI V Dva prsna tita faraona Tutankamona. Gore: Oziris izmeu ureusa s krunom Severa (desno) i znaka
boginje kraguja J uga, Nekbet (levo). Zlato s emajlom i tenim staklom. Kairo, Muzej T 376. Dole: Ded stub venosti,
kultni simbol Ozirisa, izmeu krilatih boginja Izide (desno) i Neftis (levo).
Zlato s emajlom i tenim staklom. Kairo, Muzej T 375
201 Bog Kons, sin Amona i Mute, sa crtama kralja Tutankamona koji je statuu posvetio
Konsovom hramu u Karnaku. Granit. Visina 2,60 m. Kairo, Muzej 462
202 Haremhab. Iz hrama boga Ptaha u Memfisu (uporedi sl. 203)
203 Haremhab. Iz hrama boga Ptaha u Memfisu. Granit. Visina 1,17 m. Kjujork, Umetniki muzej Metropoliten
204 Tai, konjuar. Iz Sakkare. Abonos. Visina oko 40 cm. Doba Haremhaba. Kairo, Muzej 6257
205 Tai, konjuar (uporedi sl. 204)
206/207 I z Haremhabove grobnice kod Sakkare
Privoenje zarobljenika iz pobedonosnog sirijskog pohoda pred dravnog vojskovou Haremhaba. Lajden
208 Iz grobnice Haremhaba kod Sakkare. Detalj privoenja zarobljenika (uporedi sl. 206 gore)
209 Iz grobnice Haremhaba kod Sakkare.
Vrhovni komandant Haremhab srean zbog svoje pobede i novog odlikovanja dobijenog od kralja Tutankamona (poredi sl. 207)
210 Iz grobnice Paatenemheba kod Sakkare. Slepi harfista. Visina iseka slike 34 cm. Doba Haremhaba. Lajden
XLV Slika tavanice u poprenoj sali grobnice (br. 50) Neferhotepa, Amonovog svetenika u vreme faraona Haremhaba. Teba
211 Iz grobnice (br. 50) Neferhotepa u Tebi. Slepi harfista peva na gozbi.
Vreme Haremhaba. Visina reprodukovanog dela reljefa oko 63 cm
212 Dvostruka sedea skulptura dvorskog inovnika Maje i njegove ene Merit. Krenjak. Visina 1,54 m. Doba Haremhaba. Lajden
213 Sedea figura dvorskog inovnika Maje. Visina 1,91 m. Doba Haremhaba. Lajedn
214 Merit, supruga Maje. Detalj sedee figure. Krenjak. Ukupna visina 1,61 m. Doba Haremhaba. Lajden
215 Boginja Mut, supruga dravnog boga Amona. Fragment ogromne grupe iz Karnaka.
Krenjak. Doba Haremhaba. Kairo, Muzej 456
216 Dolina kraljevskih grobnica u Zapadnim planinama kod Tebe.
Sasvim levo na slici ulaz u grobnicu faraona Setija I, sasvim desno ulaz u grobnicu faraona Ramzesa VI
19. DINASTIJ A
1306-1186
XLVI Faraon Seti I pred Oziris-Kontamentijem
u obliku mumije.
Oslikan plitki reljef u krenjaku sa jednog
od est stubova u sali sa stubovima X
u grobnici (br. 17) faraona Setija I
u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe
217 Iz grobnice (br, 17) faraona Setija I u Dolini kraljevskih grobnica. Boginja Izida, Reljef u hodniku II
218 Iz grobnice (br. 17) kralja Setija I u Dolini kraljevskih grobnica.
Kralj Seti I prinosi vino jednom boanstvu mrtvih. Reljef u predvorju IX
219 Iz grobnice (br. 17) kralja Setija I u Dolini kraljevskih grobnica. Kralj Seti I ispred Maate, boanskog otelovljenja
prava, reda i istine. Prethodni crte za reljef s jednog od est stubova u sali sa stubovima X
220 Iz grobnice (br. 17) kralja Setija I u Dolini kraljevskih grobnica. Gore: Iz prostorije za sarkofag, iza sale sa stubovima X.
Prikaz slika-znakova za zvezde, koje s obe strane prate jedanaest, odnosno devet bogova.
Dole: I z prostorije XI I . Nebeska krava, koju pridrava bog vazduha u, sa po jednom Sunevom barkom iza njenih prednjih
i ispred zadnjih nogu
XLVI I Iz posmrtnog papirusa Dedmaatisankine. Pokojnica pred raznim bogovima i demonima, prema knjizi Umduat
(O onome to je u donjem svetu). Verovatno 19/20. dinastija. Kairo, Muzej
221 Iz grobnice (br. 51) Userheta, vrhovnog svetenika Kaa kralja Tutmozisa I.
Majka i supruga umrlog. Doba kralja Setija I. Teba
222 Hram faraona Setija I u Abidosu. Trem sa stubovima u Drugom dvoritu
223 Hram kralja Setija I u Abidosu. Pogled sa severa kroz drugi trem sa stubovima
224 Hram faraona Setija I u Abidosu. Mladi kralj Ramzes II i jedan princ prilikom hvatanja bika za rtvovanje
225 Hram faraona Setija I u Abidosu. Trem boanstava Nefer-tem i Ptah-Sokar.
Pogled na severozapadni zid: na oba reljefa koji se vide, kraij Seti I kadi i dariva bogove Sokara i Ptah-Sokara.
7irr7~.Hill'-
226 Hram kralja Setija I u Abidosu.
Trem s boanstvima Nefer-temom i Ptah-Sokarom: kralj Seti kadi pred bogom Sokarom
227 Hram faraona Setija I u Abidosu.
Svetilite Re-Haraktea. Faraon Seti 1 pred Atumom, svevinjim bogom Heliopolisa, koji nosi dvostruku krunu
228 Hram faraona Setija I u Abidosu. Ozirisova kapela.
Boginja Izida i J un-Mutef-svetenik pred deifikovanim Setijem I kao Ozirisom. Oslikan reljef u krenjaku
XLVI I I Hram kralja Setija I u Abidosu. Ozirisova kapela.
Boginja Izida, sa oslikanog plitkog reljefa u krenjaku, sa Izidom i J un-Mutef-svetenikom ispred faraona Setija I kao Ozirisa (uporedi sl. 228)
XLI X Hram faraona Setija I u Abidosu. Izidina kapela. Kralj Seti I sa rtvenim darovima, sa oslikanog plitkog reljefa u krenjaku sa sl. L
r ~;
\ N \
s
V
^. V - ' L I f i r r l i ^i f e
L Hram faraona Setija I u Abidosu. Izidina kapela. Faraon Seti sa
rtvenim darovima pred boginjom Izidom. Oslikan plitki reljef u krenjaku
LI Hram faraona Setija I u Abidosu. Ozirisova kapela. Faraon Seti I kao Oziris i bog Tot. Oslikan plitki reljef U krenjaku
229 Hram faraona Setija I u Abidosu. Ozirisova kapela. Faraon Seti I pred bogom Upuautom
230 Karnak. Hram dravnog boga Amona. Pogled sa jugoistoka na trem sa stubovima faraona Setija I i Ramzesa II i
na jedan jo sauvani od dva obeliska faraona Tutmozisa I
LI I Karnak. Hram dravnog boga Amona, pogled od Svetog jezera. U sredini trem na stubovima, iza toga pilon I, na slici desno
obelisci kralja Tutmozisa I i kraljice Hatepsut, levo pilon VII. U pozadini Zapadne planine
LI I I Karnak. Hram dravnog boga Amona. Pogled nagore kroz trem sa stubovima u pravcu juga
231 Karnak. Hram dravnog boga Amona. Trem sa stubovima faraona Setija I i Ramzesa I I . Pogled ka jugu
232 Faraon Ramzes II (12901224) iz Karnaka. Torino
233 Faraon Ramzes II (uporedi si. 232)
234 Bet el-Vali. Fasada hrama u steni sagraenog na poetku vladavine faraona Ramzesa I I .
Na frontalnim zidovima hramovskog dvorita su reljefi koji prikazuju ratne pohode mladog vladara: na junom zidu je opis nubijskog,
a na severnom azijskog pohoda. Na zadnjem zidu dvorita su tri otvora koji vode u onaj deo hrama koji je isklesan u steni
235 Bet el-Vali. Hram kraija Ramzesa I I . Boginja Anuket doji mladog kralja Ramzesa II
236 Luksor. Amon-Mut-Konsov hram. J ugozapadni deo Velikog dvorita kralja Ramzesa I I . Iza toga prolaz sa stubovima kralja Amenof isa I I I
237 Luksor. Amon-Mut-Konsov hram. Fragment glave s jedne od kolosalnih statua faraona Ramzesa II u Velikom dvoritu
238 Luksor. Amon-Mut-Konsov hram. Ogromna statua faraona Ramzesa II u Velikom dvoritu.
Pored kralja mali lik njegove supruge, kraljice Nefertari
239 Luksor. Amon-Mut-Konsov hram. Kraljica Nefertari pokraj jedne od ogromnih statua kralja Ramzesa II u Velikom dvoritu
240 Mitrahina. Ogromna statua faraona Ramzesa II iz hrama boga Ptaha u Memfisu
241 Hram mrtvih kralja Ramzesa II i okolina Tebe i Luksora
242 Nekropola u Tebi, pogled od hrama mrtvih faraona Ramzesa I I . Desno grobnice u steni Srednjeg carstva
243 Teba. Hram mrtvih faraona Ramzesa I I , pogled sa severa. Napred ruevine skladita
244 Teba. Hram mrtvih faraona Ramzesa II sa zapada s pogledom na tri glavna broda i dva
jugozapadna sporedna broda sale sa stubovima
245 Teba. Hram mrtvih faraona Ramzesa I I . Pogled u srednji i severoistoni glavni brod
246 Teba. Hram mrtvih faraona Ramzesa I I .
Gore: pogled sa jugozapada na Drugo dvorite; dole: severozapadna strana Drugog dvorita, iza toga veliki trem sa stubovima
LI V Poprsje jedne supruge ili kerke faraona Ramzesa II iz njegovog hrama mrtvih (Rameseum) kod Tebe
LV Iz grobnice (br. 66) kraljice Nefertari, jedne od supruga kralja Ramzesa II u Dolini grobnica kraljica kod Tebe.
Pogled u predvorje i ulaz u glavnu prostoriju. Sleva nadesno: boginja Selket; na zadnjem zidu nie kraljica Nefertari koju vodi I zida;
desno od toga: Kepre s glavom bube; kod ulaza u glavnu prostoriju boginja Maat
LVI Iz grobnice (br. 66) kraljice Nefertari u Dolini grobnica kraljica kod Tebe.
Izida vodi kraljicu Nefertari (uporedi sl. LV)
LVII Iz grobnice (br. 66) kraljice Nefertari u Dolini grobnica kraljica kod Tebe.
Kraljica Nefertari, levo pred bogom Totom, desno pred Ozirisom
LVI I I Iz grobnice (br. 66) kraljice Nefertari u Dolini grobnica kraljica kod Tebe. Glavna prostorija. Kraljica Nefertari prilikom oboavanja
247 Abu Simbei. J edna od etiri ogromne sedee figure faraona Ramzesa II pred proeljem hrama (uporedi sl. 248)
248 Abu Simbel. Proelje hrama u steni koji je podigao faraon Ramzes II sa etiri ogromne sedee kraljeve figure
249 Abu Simbel. Dva hrama koja je podigao faraon Ramzes I I .
Gore: dva hrama, pogled sa severa; dole: proelje manjeg severnog hrama
252 Iz grobnice (br. 8) faraona Merenptaha u Dolini kraljevskih grobnica kod Tebe. Lik mrtvog kralja na poklopcu njegovog sarkofaga
od ruiastog granita
253 Teba (Medinet-Habu). Hram mrtvih faraona Ramzesa I I I , pogled s juga
20. DINASTIJ A 1186-1070
254 Teba (Medinet-Habu). Sa pilona I hrama mrtvih faraona Ramzesa III. Faraon u lovu
f " f i j l T mmM
LIX Iz grobnice (br. 229) I nherkaua. Umrii pred pticom feniks iz Heliopolisa. 20. dinastija. Doba faraona Ramzesa IV
P OZN O DOB A
21-26. DINASTIJ A . 1085-525
255 Poklopac spoljnog sarkofaga kralja Psusenesa I (1054-1009). Iz Tanisa. Ruiasti granit. 21. dinastija. - Kairo, Muzej 6337
Gore: gornja strana poklopca s mrtvim faraonom kao Ozirisom. Iza njegove glave zatitna boginja; dole: donja strana poklopca s boginjom neba Nutom
256 Hor, sin Nes-Amona, prikazan kao kockasto sedite.
Granit. Visina 1,10 m. 23. dinastija, vreme kralja Pedubastisa. Kairo, Muzej
257 Gornji deo grobnice namesnika Motemheta u Tebi. U pozadini Zapadne planine sa E1 Kornom
258 Namesnik Motemhet. Granit. Ukupna visina 1,35 m. 25, dinastija. Kairo, Muzej 935
259 Amenerdis, kerka etiopskog kralja Kate, supruga boga. Alabaster. Visina 1,67 m. 25. dinastija. - Kairo, Muzej 930
260 Svetenik Petamenofis, prikazan kao kockasto sedite. Granit. Visina 31 cm. Kraj 25. dinastije. Berlin
261 Bes, plemi, princ i pratilac njegovog velianstva kralja Psametika 1 (663609). Krenjak. Visina 32,2 cm,
26. dinastija. Lisabon, Zbirka C, Gulbenkijana
263 Edfu. Horusov hram. Pogled na juni deo Velikog dvorita i pilon
64 Edfu. Horusov hram. Pogled preko Velikog dvprita na predvorje hrama
265 Edfu. Horusov hram. Pogled kroz predvorje
266 Hdfu. Horusov hram. Pogled na salu sa stubovima i svetiiite s dva predvorja.
U svetilitu kapela od granita kralja Nektanebosa II (359341)
267 Kom-Ombo. Dvostruko svetilite bogova Sukosa i Haroerisa
268 Levo: Dendur, dva stuba s kapitelima u obliku cveta iz pronaosa hrama.
Desno: File, Izidin hram; stubovi porodilita sa sistrum-kapitelima iznad kapitela u obliku biljaka (uporedi sl. 269)
LX Izidin hram na ostrvu File
269 File, Izidin hram. Prvi pilon, dvorite i istono proelje porodilita, pogled sa severa
270 Kalaba. Hram Mandulisa.
Gore: hram za vreme poplave, to se dogaalo punih etrdeset godina sve dok nije sruen i ponovo izgraen 1962/63. godine;
dole: 1963. godine ponovo izgraeni hram na svom novom mestu u blizini Asuana sa kioskom iz Kertasija ispred
OPI SNI DEO
BOGOVI I HRAMOVI
Eberhard Oto
Ko se bavi egipatskim umetnikim spomenicima i starinama svih vrsta ih ko je te spomenike upoznao u
samoj zemlji, stei e utisak da je dobar deo zaostavtine Egipana neposredno povezan s rehgijom i kultom.
Likovi bogova u reljefu i punoj plastici, predstave kultnih obreda, kao i zavetni darovi iz grobnica i hramova
sainjavaju veliki deo spomenika koji su stigh do nas. Ah ako pri tome posebno imamo u vidu graevine, onda
emo zaista teko nai neto drugo osim hramova i grobnica. U stvari, ovaj utisak nije sluajan, ah ga, sva-
kako, treba donekle ispraviti: malo je ostalo od stambenih kua, palata i gradova, koji su veinom leah na
plodnoj, stalno obraivanoj zemlji. Meutim, njihovo postojanje treba, naravno, dodati optoj slici. Uprkos tome,
onaj prvi utisak je utoliko taan to je ivot, ak i svakidanji, bio mnogo dublje proet rehgioznim predstavama
nego u drugim dobima ih u drugim kulturama. I sama drava bila je dalekosena religiozna ustanova, ukoliko se
ispoljavala u hnosti boanskog kralja. Tesna povezanost izmeu kralja i boga ne ispoljava se samo u jednoj vrsti
porodine slinosti izmeu njih, tako da se ponekad jedva moe razlikovati da h neka statua predstavlja boga ih
kralja. Ona je istovremeno i simbol. S druge strane, moe se govoriti o izvesnom usmeravanju ivota ka smrti, ako
se imaju u vidu ogromne materijalne pripreme namenjene zagrobnom ivotu kao to su kompleksi grobnica i njihovo
opremanje. Pri tome, senka smrti ne prekriva ivotnu radost, nego, naprotiv, arolikost ivota stremi ka zagrobnom
ivotu, kao to to sasvim oigledno potvruju slike u grobnicama u Tebi.
Rehgiozna uobhavanja koja je umetnost, uzeta u najirem smislu rei, prenela do naih dana ne imponuju samo
svojim bogatstvom, nego isto toliko i monumentalnou i lepotom piramida i dvorana u hramovima, kao to
pokazuje dvorana u hramu Setija I u Abidosu, ah isto tako i svojim neobinim izgledom. Ovo poslednje odnosi se,
naravno, pre svega na neobian izgled hkova bogova ih na razne prikaze u kraljevskim grobnicama. Sve te stvari
izazivale su podsmeh jo kod antikih grkih i rimskih autora ih su se smatrale izrazom tajanstvene i duboke
misaonosti.
Neobian izgled hkova jo je povean time to ni u kom sluaju ne poznajemo egipatski svet bogova ni toliko
kohko nam se ini da poznajemo antiki. Ovo nije samo prirodna posledica injenice da to znanje nije nikad pri-
padalo optem kulturnom blagu Zapada, nego potie otuda to se sutina te rehgije ne moe shvatiti iz predanja
i mitologije Zapada, kao to ni poznavanje zapadnjakih kultnih graevina, bez obzira da h su to hramovi ih
crkve, ne pomae razumevanju egipatskih hramova.
Prema tome smatramo da je opravdano i potrebno da egipatske bogove i njihove hramove prouavamo u
njihovoj meusobnoj povezanosti, ah tako da, kad je re o hramovima, bacimo pogled i na sakralne graevine
koje pripadaju kraljevskim grobnicama.
BOGOVI
Posmatranje oblika u kojima se boanstvo otkriva Egipaninu pokazuje jasno da ljudski oblik nije jedini, pa
ak ni najvaniji, kojim se slue bogovi. Iz vremena koje pripada praistoriji potie sposobnost da se boanstvo
doivljava u svim prirodnim obhcima. Boanska bia su sazvea, Sunce, Mesec i zvezde, Zemlja i Nil, ah takoe i
vazduni prostor izmeu neba i zemlje. Egipanin otkriva boansku mo u ivotinjama, pre svega nepripitomljenim,
i ostavlja joj oblik u kome se pojavljuje. Meutim, ne mogu se uvek sagledati razlozi zbog kojih Egipanin veruje
u delovanje odreene moi koju poseduje ova ih ona ivotinja. Ni u kom sluaju ne sme se kao razlog verovanja
prihvatiti korisnost odreene ivotinje za oveka. Razumljivo je to su krokodila oboavah kao gospodara bizaka
i sprudova ih to je oplodna mo bika ih ovna predstavljala otkrovenje boanske plodonosne moi. U drugjm shi-
ajevima moemo otkriti predstave vezane za druge ivotinje: skarabej je bio simbol venog nastajanja, prastvaranja,
poto se verovalo da se on sam stvara u kughci koju kotrlja pred sobom, a ovaj oblik kugle povezivao ga je sa
loptom Sunca. Brzina leta i otar vid sokola saimaju se u predstavu o nebeskom sokolu Horusu, ije su oi Sunce
i Mesec, a koji vrhovima svojih krila pokriva krajeve sveta. Meutim, snaga nae mate potpuno je nedovoljna
u mnogim sluajevima. Zato je zeica smatrana stranom i opasnom? Zato je ibis bio jedan od oblika u kojima se
pojavljivao Tot, bog Meseca i mudrosti?
25
Mnogo toga to ne moemo da izvedemo iz onoga to nam je poznato proizlazi iz posebne sposobnosti
kombinovanja predstava i shka, kao to je povezanost jednog nebeskog boga s velikim sazveima kao njegovim
oima. Tako i jedinstvo ibisa i Tota svakako ide preko izvesne povezanosti koju mi vie ne moemo da sagle-
damo. Pored ivotinja postoje takoe i biljke ije se delovanje na oveka samo delimino moe uzeti kao obja-
njenje boanskog postojanja. Sa drveem, na primer sa sikomorom (faraonovom smokvom prim. prev.), povezuju
se predstave o zatiti i hladu. Ali i predmeti se mogu shvatiti kao obhci boanske moi: takvi su sveti znaci
i stubovi, kao i obelisci, a posebno, razume se, oruje i znaci kraljevskog dostojanstva kijaa, ezlo, kruna i ureus
(amblem zmije na glavi egipatskih kraljeva prim. prev.).
Ako sam oblike boanskoga uzeo kao polaznu taku, pri emu sam, naravno, mogao da navedem samo neko-
liko primera, ipak iz same formulacije ovog izbora proizlazi ono to je izvanredno vano za razumevanje boanskih
oblika: oblik predstavlja samo i utoliko boga ukoliko se njime izraava ono to je boansko. Ovde lei polazna
taka izvanredno plodan napor za prouavanje istorije rehgije izmeu potvrdne reenice Ovaj lav je bog
i iskazne reenice J edna (izvesna) boanska mo poprimila je oblik jednog lava. Apstraktno izraeno: ovde poinje
razdvajanje izmeu lika i bia boga. Ovo razdvajanje se u Egiptu primeuje toliko rano da moemo smatrati da je
bilo nuno dato ve doivljavanjem neke boanske moi u nekom opipljivom obliku. I slike bogova, koje su
postojale u hramovima, su materijalni likovi u koje bog moe da se useh kada to zaeh. Prikazivanje mnogo-
brojnih oblika bogova svakako se tokom vekova kretalo izmeu ova dva pola. Meutim, sigurno je da je i soci-
jalni poloaj posmatraa bio uzrok za razhita vrednovanja u ovom smislu. Sveti bik Apis u Memfisu, sveti jarac
u Mendesu, sveti soko u Filama, mnogobrojne svete krave, ibisi, make, majmuni iji se broj, uostalom
kasnije znatno umnoio u odreenom razdoblju je nekome predstavljao boga, dok je drugome samo ukazivao na
neku boansku mo koja deluje u svetu. Treima, pak, bila su to moda iva otkrovenja jednog boga. Ali i
izmeu ovih shvatanja ima itav niz daljih varijanti.
Ako se takve predstave boga mogu sa izvesnom verovatnoom objasniti doivljajem boanskih moi u tim liko-
vima, onda ljudski lik kao lik boga zahvaljuje za svoje postojanje jednom drugom podruju. Sigurno je da i ovek
moe da bude nosilac moi koje su boanske i koje, takoe, deluju u bogu. Na primer, magija i mnogobrojne
duhovne pojave ukazuju na ovekovo vanzemaljsko postojanje. Uostalom, u Egiptu je poznato vie sluajeva
deifikacije nekog oveka. AJi ne lei u tome razlog to bog u liku oveka i ne samo u Egiptu zauzima tako
posebno mesto. Naprotiv, kao to je pokazao holandski istoriar rehgije G. van der Leuv (Leeuw), bog u ljudskom obliku
nuno proizlazi iz toga to mu ljudsko razmiljanje i razgovor o bogu pripisuju oveje osobine, a takoe
i oveje razmiljanje i delovanje. Ljudske izjave o biu boga utiskuju mu ljudske crte, a ljudski odnos prema
bogu pretpostavlja boje postupke prema ljudima koji su shni ljudskim postupcima. ovek se ne bi mogao
obraati bogu koji u sutini ne bi imao ljudske osobine. I stoga boanska mo sama po sebi poprima ljudski oblik.
U Egjptu ljudski lik nije potisnuo druge likove boga, nego im se pridruio. Bilo bi pogreno ako bi se u tome
videla samo naklonost za ouvanjem onoga to pripada davnoj prolosti. Sasvim je oigledno da bi iskljuivo poo-
veenje boga imalo kao posledicu oduzimanje boanskih osobina svetu koji nije samo ljudski, odnosno prirodi
u svim njenim vidovima. Meutim, egipatsko shvatanje boga uvek je sauvalo krajnje jedinstvo boga, sveta, prirode
i oveka.
Ovakvim tumaenjem se sada moe objasniti bogatstvo oblika jednog jedinog boga, kao i meoviti obh'ci bogova.
Tako, na primer, bog-pas Anubis, prvobitno bog groblja, a potom, razumljivo, i pratilac mrtvih, moe se pored
oblika ivotinje pojaviti i u ljudskom liku ih sa ljudskim telom i pseom glavom. Karakteristino je to ove tri
mogunosti stoje jedna pored druge potpuno ravnopravno. Nikad nije doneta odluka u korist samo jednog oblika.
ak i svete ivotinje, kao Apis u Memfisu, prikazivane su i kao Ijudi sa ivotinjskom glavom. Boanske moi,
koje su se prvobitno personifikovale u nekom predmetu, poprimaju ljudski oblik, i nose sopstveni sveti simbol na
glavi ih u rukama. To se odnosi i na boginju Neit iji su atribut dve ukrtene strele, a koje su prvobitno same
po sebi bile ta mo.
I ma vrlo malo bogova koji su od samog poetka i gotovo iskljuivo imah lik oveka. To je pre svega Oziris,
bog mrtvih i plodnosti. U njegovom liku je personifikovan pojam o plodnosti zemlje kao izvora ivota. Ljudski
hk slui kao oblik za prikazivanje prvenstveno onih boanstava koja otelovljuju neki pojam ih mo, kojima ne pri-
pada karakteristican oblik ih se zasnivaju na nekoj apstraktnoj predstavi. Boginja neba Nut i bog zemlje Geb veinom
su prikazivani u Ijudskom obliku. I Izida, po predanju ena Ozirisova i majka Horusova, pojavljuje se skoro
uvek kao ena. Prvobitno ovo moda nije bilo nita drugo nego velianstvenost vezana za kraljevski presto. S druge
strane, ona je prikazivana i kao enka kopca i kao lunja; u ovom obliku Izida i njena sestra Neftis
predstavljaju narikae koje se staraju o mrtvom kralju. Ptah, bog stare prestonice Memfis, o ijem prvobitnom
znaenju ne znamo nita, a koji je docnije vaio kao bog stvaralaca (vajara prim. prev.) i zanatlija, takoe je
ovek. Ah za razliku od veine drugih bogova, nije predstavljen kako koraa, nego sa sastavljenim nogama, dakle
slino mumiji. I prabog stvoritelj Atum u Hehopohsu moe da ima lik oveka. Ako se Atum pojavljuje i kao
sveta buba pod imenom Kepre, kao zmija ih kao prahumka, onda to znai da mu se pripisuju i oni obhci u kojima
po egjpatskom shvatanju personifikuje pojam praiskonskog upravo stoga to je on kao bog-stvoritelj postojao
pre postanka sveta.
Na taj nain postaje jasno da se bogatstvo i broj oblika egipatskih boanstava poveava zbog svojstva njihovog
bia da menjaju svoj hk. U takvom biu boga iskazuju se iskonski doivljaji moi, povezani s razmiljanjem o
njihovoj sutini.
Meutim, na menjanje likova pojedinih bogova utie jo jedna injenica: osobeno egipatsko shvatanje boga.
Nije mogue da se ovaj teki i sloeni pojam iscrpno prikae u nekoliko redova. Zbog toga se ovde o tome
moe rei neto samo iz onih aspekata koji su vani za razumevanje oblija bogova. Treba poi od toga da
egipatski bog ni u kom smislu nije zatvorena linost. Uostalom, egipatski pojam linosti ne moe se uopte shva-
titi polazei od naeg pojma. Naprotiv, njegova osobenost lei u tome to su granice njegovog bia uvek u pokretu
i promeni. On uvek personifikuje mnoge vrste bia, stoga ima i mnogo vrsta njihovog manifestovanja. Pored toga,
ni jedno ni drugo od ovih obeleja nije neraskidivo vezano s jednim odreenim imenom. Ako se, u pokuaju
da se postavi izvesna shema, moe rei da jedan bog postoji kao odreena mo, odreeno ime i odreeni
oblik u kome se pojavljuje, treba istai da meusobna pripadnost ovih triju komponenata nije stalna, ve se uvek
moe razluiti i, u odnosu na nekoliko bogova, pojedine komponente mogu meusobno da stvaraju nove veze.
Konkretno izraeno to znai: ako dva boga predstavljaju istu ili srodnu mo, oni mogu meusobno da zamene
ime ili oblik. Na primer, i bog Oziris i Nil imaju svojstvo bogova plodnosti, prema tome Oziris je takoe i Nil i
obrnuto. Bogovi predstavljeni u istom liku prelaze jedan u drugi u pogledu imena i moi. U mnogim mestima Egipta
ima bogova-sokola razliitih imena. Meutim, zbog istovetnosti njihovog lika oni istovremeno prikazuju i lik boga
Horusa. Zbog toga egipatski svet bogova predstavlja skoro nepregledivu mnogostrukost oblika, odnosa i dvosmi-
slenosti koja se ne moe obuhvatiti nekim jednostavnim sistemom, a onemoguava i jednosmisleno utvrivanje i
odvajanje jednog boga od drugog.
Ovome treba dodati jo jedan elemenat koji razdvaja boanstva, ali ih istovremeno i meusobno ponovo spaja:
to su njihove kultne zajednice na odreenim mestima. Tu deluju dva razliita inioca: razliiti bogovi mogu da
sainjavaju jednu kultnu zajednicu zbog toga to njihova pripadnost izraava jednu odreenu predstavu ili jedan
odrederii sistem, kao to pokazuje primer Heliopolisa, ili se mogu zajedniki oboavati i biti okupljeni u jednu grupu,
veinom porodicu, zbog toga to mesta njihovog oboavanja lee zajedno, kao u Memfisu i Tebi.
Ova razmiljanja zvue pomalo apstraktno, ali trebalo ih je izneti bar ukratko da bi se donekle shvatio egipatski
svet bogova. U nastavku emo posmatrati dve konkretne pojave koje su prvenstveno uobliile egipatski svet bogova
onako kako nam se on predstavlja: boansko kraljevstvo i kultne zajednice vezane za odreeno mesto.
Odnos faraona prema bogovima ove zemlje je mnogostruk poto u Egiptu ne bi ni moglo drugaije da bude.
Mnogostrukost, svakako, delimino potie i od stapanja istorijskih perioda koji su sledili jedan za drugim. Ali, s
druge strane, kroz nju se izraava i dvostruka uloga kraija kao oveka i kao nosioca jedne boanske funkcije.
Moda najstarijem dobu pripada verovanje da je faraon zemaljsko otelovljenje boga-sokola Horusa. On je Horus
utoliko to ostvaruje svoju vladavinu svetom. Naravno, to nije stvarna nerazdvojiva istovetnost, nego samo jednakost
izvesne osobine njihovih bia koja je obojici zajednika. Meutim, bog-soko (Horus) ima iz nama nepoznatih
razloga ija se konstelacija gubi u tami praistorije i jednog partnera, boga pustinje Seta, koji se ponekad pojav-
ljuje u liku oveka, ali poprima i oblije jedne ivotinje iljaste njuke i uspravnih uiju ije je zooloko odrei-
vanje sasvim nesigurno. Ova dva boga su meusobno u neprijateljskom odnosu: Set je Horusu izbio jedno oko, a
Horus Setu iupao monice. No izmeu njih postoji i neraskidiva zajednica: oni predstavljaju par koji pripada jedan
drugom. Egipanin pokuava da ovaj par uskladi s pojmovima o drugim parovima. Naime, on eli da ova dva
boga shvati kao predstavnike delova svoje zemlje Gornjeg i Donjeg Egipta. Meutim, ovo nikada ne moe
da se rei na zadovoljavajui nain, jer oba boga oigledno pripadaju gornjoegipatskoj polovini zemlje. J edno,
na izgied mlade razgranienje nadlenosti koje, moda, uspostavlja prvobitno stanje stvari daje Horusu Egipat, a
Setu strane zemlje i pustinju. Njihov odnos prema kralju je takav da on, koji takoe vlada nad oba dela zemlje, moe
da se smatra da je istovremeno Horus i Set.
Zatim postoji itav niz kraljevskih moi tj. boanskih bia koja okruuju kralja, koja mu pripadaju mada nisu
ravnopravna s njim. Ve u rano doba sretamo ih kao kraljeve pratioce ije likove na tzv. standarti nose ispred
faraona. To su slike jednog ili dva sokola; akala Upuauta, nazvanog otvara puteva; esto ptice ibis; boga Tota;
nekog predmeta poput evreka koji su Egipani docnije povezivali s bogom Konsom. Potekoa da se objasne ove
moi lei u tome to ne znamo sa sigurnou da li i kako bismo mogli da ih spojimo s bogovima istorijskog doba
koji imaju isti oblik. Da h je par sokolova onaj isti par bogova nazvanih dva gospodara, koji se pojavljuje kao
simbol Pete gornjoegipatske pokrajine? Da li akal predstavlja boga Upuauta iz Siuta? Da li je ibis bog Tot, bog
raunanja, brojanja i vetine pisanja, koga slave u Petnaestoj gornjoegipatskoj i Petnaestoj donjoegipatskoj pokrajini,
u stvari bog Mesecaije su svete ivotinje ibis i pavijan? Pitanje se zaotrava u razliito reavanu alternativu: da li
se kralj okruuje izborom prvobitnih lokalnih boanstava ili su ta boanska bia, koja istovremeno personiflkuju
pojedine njegove osobine, docnije bila oboavana u raznim mestima zemlje kao lokalni bogovi?
Sasvim drugi odnos izmeu boga i kralja izraava se u predstavi da je kralj sin jednog boga. Ovaj status sina
odnosi se naroito na boga Sunca Re i nalazi mitoloko objanjenje u obliku u kome bog poprima lik kralja-oca
i kao takav ivi s kraljevom majkom. Ovaj sinovski odnos iri se dotle da se razni bogovi mogu izravnati s
bogom Re zbog svojih vladarskih osobina. A odnos otac-sin najiscrpnije nam je prikazan u 18. dinastiji u vezi
s dravnim bogom Amonom.
Prilikom pominjanja kraljevskih moi naveden je pojam lokalnog ili mesnog boga. Zaista, svaki egipatski bog
ima jedno ili vie mesta gde ga oboavaju i smatraju gospodarem. Na ovom mestu neemo se baviti pitanjem koliko
se stvarno radi o prvobitnim lokalnim bogovima s ogranicenim dometom delovanja, ili koliko je u prvo vreme bogova
27
nevezanih za odreeno mesto iz raznih razloga nalo mesto stalnog oboavanja. Meutim, lokalizovanje se pokazalo
kao praktian princip klasifikovanja, a prouavaoje velikih kultnih mesta upoznaje nas s mnotvom egipatskih
boanstava. Prethodna teorijska razmatranja pomoi e tako razumevanju lokalnih zajednica bogova. Zbog toga
elim da bogove Heliopolisa, Memfisa, Abidosa, Dendare, Tebe i Edfua u nastavku prikaem u svetlosti njihovih
osobina i uzajamnog delovanja.
Tu je, pre svega, Heliopolis, grad Sunca, ije je ime, preuzeto iz egipatskog jezika, glasilo On. S njegovim
imenom povezana su dva religiozna fenomena: devetostrukost Heliopolisa i kult boga Sunca Re od kojih je onaj
prvi dokazano stariji u samom gradu. Devetostrukost je jedan teoloki sistem od devet bogova koji ni u kom sluaju
svojim prapoetkom nisu vezaoi z:a Heliopolis. U ovom sistemu sadrane su boanske moi od prapostojeeg boga
stvoritelja sve do ivog kralja. Na elu sistema stoji prabog Amon, veinom prikazivan u ljudskom obliku. No, kao
prabie moe da ima i oblik zmije ili bube Kepre. U svojoj stvaralakoj moi on je muko-ensko i iz samog sebe
stvara prvi boanski par, u i Tefnut, vazduni prostor i vlagu. Ova dva boanstva imaju isti znaaj kao i par lavova
iz blie okoline Heliopolisa. Sledeu generaciju predstavljaju Nut (nebo) i Geb (zemlja) koji su razdvojeni vazne-
senjem ua. Pri ovome treba voditi rauna o tome da je, suprotno mitskim predstavama kod veine naroda, u
Egiptu nebo uvek ena, a zemlja mukarac. Kao deca Nute vae etiri glavna boga Ozirisovog kruga: Oziris i
Izida, Set i Neftis. Tako se veza sa istorijskom sadanjou ostvaruje time to je ivi vladar uvek personifikacija
Ozirisovog sina Horusa, a posle svoje smrti vladar postaje Oziris. Njegova povezanost s ovom genealogijom obeleena
je i time to je njegovo kraljevstvo u stvari Atumovo i to sedi na Gebovom prestolu.
Ovome sistemu devetostrukosti verovatno se tek za vreme Starog carstva pridruio kult boga Sunca Re. Moda
se i ne bi smelo postaviti pitanje odakle potie ovaj kult, nego bi trebalo pretpostaviti da je verovanje u Sunce-Re
jednostavno jedna oznaka za Sunce, verovanje koje je postojalo nezavisno od svih stvarnih mesnih bogova. U
vreme kada se ovo verovanje sve vie isticalo i, takorei, postalo savremeni vladajui oblik religije, tj. za vreme
4. i 5. dinastije, Heliopolis ga je privukao da bi mu, s jedne strane, pruio sredino mesto kulta i da, s druge strane,
ne bi izgubio nita u vezi sa aktuelnou toga kulta. Naravno, Re nije ukljuen u sistem devetostrukosti. U svojstvu
stvoritelja, on se sree s Atumom i spaja s njim u imenskom sklopu Re-Atum. S druge strane, kao vladar neba
i sveta, nije dalek ni Horusu. Ovo pokazuje sklop imena Re-Horus i, naroito, Re-Harakte u Heliopolisu, tj. Re-Horus
iz; zemlje svetla. Ovakva ujednaavanja ne mogu, naravno, da se reavaju bez protivurenosti poto se u poje-
dinanim sluajevima odnose samo na jedan aspekt boanstava koja su postavljena u meusobne odnose. Tako,
na primer, oba boga zauzimaju potpuno razliite stavove u odnosu na faraona: faraon je sin boga Re, ali otelovljenje
Horusa. Znaajno je da Re u kultu ostaje samostalan. J o u vm veku pre n. e. hramovi bogova Atuma i Rea
u Heliopolisu potpuno su odvojeni.
Kult boga Re imao je dalekosean znaaj za sakralne graevine. Njemu su posveena svetilita Sunca
5. dinastije. J o se i u tebanskim hramovima Novog carstva nalaze svetilita boga Re na krovu hramova ili kod
takozvanih hramova mrtvih u otvorenom dvoritu prostora koji pripada hramu. Uprkos svih razlika u pojedino-
stima, sakralne gradevine posveene Suncu obeleene su time to je mesto kulta uvek pod vedrim nebom i to, vero-
vatno, nikad nije posedovalo kultne slike ni u kakvom obliku, poto je samo Sunce bilo stvarni primalac
kulta.
Sasvim drukiju sliku pruaju kultovi Memfisa. injenica da su bogovi koje su tamo oboavali stekli toliki znaaj,
kao to se stvarno i desilo, nije toliko posledica nasuprot bogovima Heliopolisa razlika u idejama i predstavama
koje su oni personifikovali, koliko toga to je Memfis postao glavni grad Starog carstva i to je u narednim
stoleima zadrao poseban znaaj za kraljevske rituale (krunisanje, jubileji vladavine). Boanstva Memfisa mogu
da poslue kao dobar primer kako se pod uticajem suseda mogu stvarati zajednice bogova. Glavni bog je Ptah koji
ima ljudski lik, ali o ijem prvobitnom znaaju u stvari ne znamo nita. Ako je Ptah u vremenu koje je istorija zabe-
leila vaio kao bog umetnika i zanatlija, onda se to svakako zasniva na injenici da su za vreme Starog carstva
umetnici i zanatlije prestonice, tj. najbolji u zemlji, sasvim prirodno potpadali pod njegovu vlast kao glavnog mesnog
boga. Odavde je Ptah vrlo lako mogao da preuzme ulogu boga-stvaraoca, pravog demijurga, na koju je imao prava
kao bog prestonice. Pored njega stoji lavlja boginja Sakmet ije ime znai mona. Prikazivana je obino kao
ena ili kao ena s lavljom glavom. A poto po shvatanju Egipana iz pustinje dolaze i bolesti, kuga i druge zaraze,
vai ona i kao njihova gospodarica. Stoga je jedna od titula lekara takoe i naziv Sakmetin svetenik. Sakmet
ini par s bogom Ptahom i nazivaju je ljubavnica boga Ptaha. Kao tree boanstvo Memfisa treba pomenuti
Nefertema (savreno lep). Prikazuje se u ljudskom obliku, ali kao atribut na glavi nosi lotosov cvet, to je on u
stvari. Sa svoje strane Nefertem je tesno povezan s bogom Re: bog lotosovog cveta je novoroeno dete Sunca. Ova
tri toliko razliita boga Ptah, Sakmet i Nefertem sainjavaju jednu boansku porodicu kao otac, majka i sin:
trijadu iz Memfisa. Tu se susreemo s pojmom koji je vrlo vaan za sistematiku egipatske religije, kao i za sakralne
graevine sa pojmom trojstva. Egipani vrlo rado stvaraju trojstvo bogova: bilo kao to je otac-majka-sin, bilo
kao bog s dve boginje ili slino. Trojstvo moe da bude stvoreno na lokalnoj osnovi, kao ovde u Memfisu, ali
moe da se sastoji i u spajanju bogova koji misaono ine zajednicu. Meutim, u svakom sluaju, osnova je uvek
sveta brojka Tri, odnosno celina koja se sastoji od vie sastavnih delova. Tri boga predstavljaju sveukupnost
boanskih moi, a zajedno sainjavaju jedinstvenu jedinku.
28
Od mnogobrojnih drugih bogova koje su oboavah u Memfisu pre svega treba jo pomenuti svetog bika Apisa,
koji je s glavnim bogom Ptahom stavljen u vezu na taj nain to je bio smatran kao njegov glasruk ih po-
srednik. Zatim postoji bog Sokar, koji je prvobitno verovatno bio jedan htonski bog plodnosti. Izgleda da se
pre svega bavio obradom polja, prvenstveno setvom. Meutim, gradski bog Ptah preuzima mnogo od njegovih
moi i zbog toga se ova strana njegovog bia izraava spajanjem imena Ptah-Sokar. Ali kako je Sokar, s druge
strane, bio u bliskom prirodnom srodstvu sa Ozirisom kao zrnom koje poiva u zemlji, sveobuhvatno ime boga pro-
iruje se Ptah-Sokar-Oziris. Ovo je lep primer menjanja bogova i njihovih imena, jer se sva trojica mogu pojavljivati
ne samo kao pojedinani bogovi nego i kao jedinstvo.
Najzad, medu bogovima Memfisa pomenimo jo jednog koji e posluiti kao primer obogaivanja sveta bogova
deifikacijom nekog oveka. To je Imhotep, neimar kralja Dosera, koji je hiljadama godina iveo u narodnom seanju.
Docnije je deifikovan pa je dobio sopstveni kult i kalendar proslavljanja, tako da je kao sin boga Ptaha primljen
u memfiski svet bogova.
Abidos se smatra pre svega kao mesto kulta boga Ozirisa. Meutim, ovde je dolo do vanredno znaajnog novog
tumaenja starih kultova. Prvobitno su se ovde nalazile grobnice kraljeva iz 1. i dehmino 2. dinastije, tj. prvih
istorijskih faraonasapoetka 3. milenijuma pre. n. e. Njihovi grobovi stajah su pod zatitom boga smrti Kontamentija,
bia pseeg obhja iji hram u Abidosu takoe pripada ranom dobu. Ovde u Abidosu svojevremeno se odravao
ritual sahranjivanja umrlog vladara, a odmah nakon toga prestolonaslednik je vrio preuzimanje vlasti. Ovaj ciklus
radnji prikazivao je misaoni, a za vreme postojanja carstva zaista i sutinski kruni tok ivota i smrti. No, ve za
vreme 2. dinastije veina kraljeva sahranjuje se u okohni glavnog grada Memfisa. Meutim, abidoski kult postoji
i dalje i privlai boga Ozirisa. Njemu su sada posveene pogrebne sveanosti, a njegov sin Horus preuzima vlast
umesto njega. Prvobitni kraljevski ritual postepeno se preobhkovao u boanski ritual. Postepeno se takoe i bog
Oziris i bog smrti Kontamenti spajaju u boga Oziris-Kontamenti. Abidos i dalje ostaje predmet kraljevskog kultnog
staranja. Mnogi faraoni podiu ovde, poev od kraja Srednjeg carstva, svoje prividne grobnice i kultna mesta za svoje
statue. A u svim vremenima su privatna hca nastojala da uestvuju u proslavama boga i u njegovom ponovnom
oivljavanju time to su podizah stele sa svojim imenom, a delimino i na taj nain to su pripremah sopstvenu
sahranu. Od kraljevskih hramova najlepi je i najinstruktivniji hram kralja Setija I.
Sudei prema ovome hramu moe se jasno sagledati koliko su zahtevi kulta odreivah oblike hramova u poje-
dinim sluajevima. J o davno, tj. za vreme Starog carstva, Oziris, bog podzemnog sveta i plodnosti, posebno je stupao
u vezu s bogovima iz kruga kraljeva-bogova. Kljuna taka za razumevanje ove povezanosti je hk samoga kralja,
koji je posle smrti postojao Oziris, tako da je ivi kralj, kao Horus, nuno morao da bude sin boga. Na ovaj nain
je najpre stvoreno dvojno boanstvo Oziris-Horus, kao otac i sin. Dalje se udruuju boginje Izida i Neftis i to
najpre kao narikae koje ale za umrhm bogom. No Izida je takoe i boanstvo sa funkcijom kraljice-majke, pa
istovremeno ona postaje Ozirisova udovica, a time i majka Horusova. Tako i ovde imamo trojstvo: otac-majka-sin.
U tu zajednicu teko je uvesti i Seta. Njegov neprijateljski odnos prema Horusu prenosi se na Ozirisa. Na pitanje
koje se prirodno namee: kako je umro (mrtvi) bog podzemlja odgovoreno je jednostavno time to je Set, u sutini
Horusov neprijatelj, objanjen kao njegov ubica. Takvo reenje zaista se ne moe prihvatiti. Pored ostalog pri tome
se javlja i tekoa to nasuprot prv'obitnom dvojstvu neprijateljske brae Horus i Set, stoji drugo dvojstvo Oziris
i Set. A prema mitu o Ozirisu oba dvojstva pripadaju razhitim generacijama. Teoloki je postojala mogunost da
se Set podeli u dve generacije. Meutim, polo se putem odvajanja raznih aspekata Horusa. Odvojen je stariji
Horus, tj. stari kraljevski bog Horus i Setov partner, od Horusa deteta, sina Ozirisa i Izide, koji sad u stvari
postaje Setov sinovac. Ovakve nepodudarnosti ne treba da nas ude s obzirom na injenicu da se egipatski bogovi
vrlo slabo pridravaju jedne hnosti!
Postavlja se pitanje kako bog i njegov kult oblikuju hram u Abidosu? Pre svega se kroz neuobiajeno vehk broj
kapela izraava itav jedan versko-pohtiki program. Nailazimo ovde a to je jedinstven sluaj na sedam dugakih
kapela, jednu pored druge. Tri kapele, koje lee s desne strane, pripadaju glavnim bogovima Ozirisovog kruga:
Horusu, Izidi i Ozirisu. Samo se iz Ozirisove kapele moe stii u krilo u kome su se nalazile prostorije za ceremonije
ponovnog oivljavanja i vaskrsenja mrtvog boga i u odaje za deifikaciju umrlog graditelja zadubine Setija I kao
Ozirisa. S leve strane prikljuuju se kapele za jedno drugo trojstvo, naime za Amona iz Tebe, Horusa-na-obzorju iz
Hehopohsa i Ptaha iz Memfisa, koji ine smiljeno trojstvo u kome se ujedinjuju glavni bogovi zemlje, a time i njena
sveobuhvatnost boanskih moi. Sasvim levo, kao poslednja, nalazi se kapela za faraona, iju zadubinu, u stvari,
predstavlja ceo kompleks ovoga hrama. Zapadno od hrama, a nepovezan s njim nikakvim prolazom, lei tako-
zvani Ozirisov grob. tj. podzemna imitacija Ozirisovog groba, koji se nalazi na jednom ostrvu, ali koji je u ovom
sluaju istovremeno predstavljen i kao grob umrlog kralja Ozirisa-Setija. Stvarni grob Setija I leao je u Dolini
kraljevskih grobova u zapadnoj Tebi.
Drugaije predstave bogova, pa stoga i sasvim razhito graenje hramova, nalazimo u dobro ouvanom kasno-
ptolemejsko-rimskom hramu u Dendari, koji je posveen boginji Hator. Pretee ovoga hrama seu najmanje do 6.
dinastije, a sama boginja pripada najstarijim boanstvima koja smo upoznah u Egiptu. Ovome odgovara injenica
to je njeno bie mnogostruko, a obhci pojavljivanja nejedinstveni. Njeno ime znai kua Horusova, pa bi moda
to moglo da bude oznaka za nebo, utoliko pre to je Horus bog neba. U svakom sluaju, njeno bie sadri i astralne
crte. Ipak, njen odnos prema bogu nije majinski crte boginje-majke u Egiptu preteno ima Izidatavie, Hator
29
fe njegova ena i ljubavnica. I ba otuda ona dobija karakter boginje ljubavi. S druge strane, iza nje se krije i kult
svete krave, iako ne moemo dokazati da je to pravi kult krave, odnosno da je u Dendari oboavana takva ivotinja,
kao Apis u Memfisu. Ah, ve na pobednikoj ploi kralja Narmera pojavljuje se, pri krunisanju, dva puta glava
boginje s ljudskim hcem, ah s kravljim uima i rogovima. Skulpturalno se ovo ljudsko-kravlje lice pojavljuje na
pahci-fetiu posveenoj boginji, a i kao kapitel na stubovima. U Tebi ponovo nailazimo na kravu nazvanu Hator kao
boginju smrti; meutim, njen odnos prema boginji Hator iz Dendare izgleda u svakom sluaju nesiguran.
Naroita crta boginje Hator su njeni raznovrsni odnosi prema inostranstvu, pogotovo prema junim i istonim
zemljama. Njoj je, na primer, bio posveen mah hram u Abu Simbelu. Hator je vaila kao gospodarica raznih
stranih zemalja. Tako je bila gospodarica Punta, zemlje izmirne u Africi, koja je bila negde na obalama Somahje.
Pod njenom vlau bio je i Sinaj sa svojim nalazitima tirkiza. Zbog toga je bilo bhsko i shvatanje da se fenianska
gospodarica Biblosa takoe oznaava kao Hator. Kao poznata luka za trgovinu drvetom iz Libana, Biblos je
Egipanima bio poznat iz najstarijih dana.
Povezanost ove boginje sa Horusom nije ivela samo u teologiji i verskim predstavama. Ona je i pored te
veze nala vrst kultni izraz. A ta povezanost se odnosi na Horusa iz Edfua sa arenim perjem, gospodara neba,
svete krilate ploe Sunca. Oba boanstva poseuju se meusobno svake godine u velikoj procesiji. Kao njihov
sin pominju se dva boga: Ihi, mladi bog muzike, koji verovatno potie direktno iz kruga boginje Hator kao boginje
ljubavi i radosti, i Harsemtus, Horus ujedinitelj dveju zemalja, mladalaki bog Horus, ije ime jasno pokazuje
da je nastalo u istorijskom vremenu.
I tako u Dendari takoe imamo trojstvo, mada bi njegov nastanak suprotno Memfisu trebalo vie da
se svodi na verske predstave nego na lokalna stanja. Vrlo je esto predstava otac-majka-sin delovala likovno na
sakralnu arhitekturu utoliko to u vehkim hramovima Poznog doba, ispred glavnog hrama u desnom uglu od osovine
hrama nalazimo takozvanu kuu roenja mesto roenja bojeg deteta koja je postala hram. U Dendari,
ispred starije kue roenja kralja Nektanebosa iz 30. dinastije, nalazi se jedna takva kua mlaeg datuma koja je
podignuta za vreme cara Avgusta.
Shka je sasvim drukija u glavnom gradu nove drave, u Tebi koja je na istonoj obali obuhvatala dananja
mesta Karnak i Luksor, da bi se na zapadnoj obali irila od Medinet Habua i Deir el Medine na jugu, sve do
Dira'abu'n-Naga na severu. Usled obilja materijala o ovom gradu i broja tamo sauvanih graevina jasne su nam
po jave, ah njihova mnogostrukost oteava da se ograniimo samo na neke bitne stvari. Gospodar grada je Amon,
bog ija je istorija zaista prebogata i u ijem su razvoju imah udela kako povest same drave, tako i svetenike
spekulacije. Naravno, njegovo se poreklo gubi u tami prolosti i tek se za vreme 11. dinastije pominje u Tebi.
Njegovo ime moda znai skriveni ih tajni, kao i onaj koji ostaje i sigurno je da u verskom miljenju
stvarno predstavlja princip koji sve nadahnjuje ivotom. Ipak ne moe da izbegne obhcima koje mu daje tradicija.
Kao bog prestonice on istovremeno postaje i bog drave. Na taj nain se nuno sjedinjuje sa bogom Re u dvo-
strukom imenu Amon-Re, s nadimkom Kralj bogova i Gospodar prestola dveju zemalja. Kao takav je pri-
kazan u Ijudskom obliku s visokom krunom od peija. Ah, pored toga, pripisuje se da se javlja i u ivotinjskim
oblicima, ije nam obrazloenje i poreklo, naravno, nisu uvek poznati u pojedinostima. To su, pre svega, likovi
vepra, guske i zmije. U sutini, to su svakako ustupci narodnom verovanju, mada ovim nisu objanjeni izabrani
obhci.
I u Karnaku je takoe stvoreno trojstvo koje je vetako kao i u Memfisu. Amonova ena je Mut, boginja
kraguja, no i za nju nije utvreno da h stvarno potie iz Tebe. Veinom je prikazuju u ljudskom obhku s kragujevim
peijem na glavi. Pored toga moe da se pojavi i s glavom lava, dakle isto kao i Sakmet iz Memfisa, jer uz Amona,
kao gospodara nove prestonice, zauzima isti poloaj kao Sakmet uz boga Ptaha, gospodara stare rezidencije (prema
H. Bonnetu). Kao trei lan, dakle kao sin njihov, javlja se bog Kons, koji je takoe u ljudskom obhku, ah
stojei sa skupljenim nogama kao Ptah smatran kao bog Meseca, te je i zbog ovoga svoga svojstva u srodstvu
s Totom. Ovo tebansko trojstvo poseuje svake godine hram u Luksoru i posmrtni hram kraljeva u zapadnoj Tebi.
Pored pomenutih, i mnogi drugi bogovi imah su svoj kult u Tebi. Naveemo samo najvanije: Mont sa glavom
sokola iz Hermontisa (juno od Luksora); Ptah iz Memfisa; Oziris u mnogim manjim hramovima; Ipet, boginja
materinstva, prikazana kao nilski konj koji stoji uspravno; Maat, otelotvorenje istine i pravednosti i drugi.
I na zapadnoj strani postojao je itav niz domaih bogova. Od manje poznatih pomenuemo: muka prazmija
nazvana onaj koji je zavrio svoj ivotni tok; enska zmija koja voli utanje i zapadni vrhunac planine koji
se uzdie iznad zapadnog dela grada i nekropole. Vaniji je kult jedne krave koja izlazi iz brda, a ija je postojbina
oigledno Deir-el-Bahari. Verovatno se ovde radi o nekom starom pastirskom kultu, ah kako je tebanska nekropola
izrasla oko nje, postala je gospodarica nekropole i carstva mrtvih. Zbog toga to se javlja u obliku krave nazvana
je Hator, da bi se kao takva sada mogla da pojavljuje i u ljudskom obhku. Kao boginja nekropole nosi nadimke:
Poglavar zapadne pustinje, Vladarka zemlje pravednih i shno.
J edno od najstarijih kultnih mesta Horusa bilo je u Edfuu, u pokrajini koja je nosila ime Horusovo uzdizanje
(na presto). Bog se pojavljuje kao soko, kao ovek s glavom sokola i u istom ljudskom obliju. Njegov odnos
prema bogu Reu razhito se ispoljava. Kao bog neba moe da bude izravnat s njim i to izravnavanje se iskazuje u
slici krilate ploe Sunca. S druge strane, i sam kralj je Horus i, istovremeno, sin boga Re, te se sada i Horus
moe oznaiti kao njegov sin. Stari spor izmeu Horusa i Seta dobio je ovde, u Edfuu, svoj najizrazitiji kultno-
30
topografski oblik u tzv. kultnoj legendi o Edfuu. Ova legenda je, verovatno, stvorena u doba Ramesida, no pri
tome je svakako koristila stara shvatanja kojima su tek docnije dodate nove crte. Zapis o ovoj legendi, koji nam je
ostao sauvan, potie iz ptolemejskog doba. U njemu se opisuje ratni i pobedniki pohod koji je Horus, po zapovesti
Rea, vodio protiv pobunjenika pod vostvom Seta. Ovi neprijatelji pojavljuju se kao jaznovrsne ivotinje, naroito
kao krokodili i nilski konji koje je Horus progonio od mesta do mesta, sve dok nije konano pobedio i osvojio
ceo Egipat, a zatim se kao pobedonosni kralj vratio na svoj presto. Ranije smo rekli da je smatran kao mu boginje
Hator iz Dendare, kad ga je ona poseivala u Edfuu a on nju u Dendari.
Pored toga, u velikom hramu u Edfuu oboavali su i mnoga druga boanstva kao to su Min, Oziris, Sokar
i druga. Izvan hrama nalazio se grob bogova u kome su bili sahranjeni preci Rea i Hatore, koji su svake godine,
prilikom posete ovih dvaju bogova, vaskrsavali poto bi im bile prinesene rtve.
Razumljivo je to su ovde navedeni samo neki egipatski bogovi i njihova kultna mesta. Ali ve i ovaj mali iseak
pokazuje koliko su raznorodne snage koje su doprinele stvaranju slike o svetu egipatskih bogova u istorijsko doba.
Stremljenja ka meusobnom ujednaavanju bogova i njihovom meusobnom udruivanju, odreena teolokim
shvatanjima i kultnim uslovljenostima, oteavaju da se u pojedinanim sluajevima odredi bie jednog boga. Meutim,
s druge strane, ba ove namerne nejasnoe izraavaju unutranju povezanost svega to je boansko i omoguavaju
vernicima da se opredele za mnogostranu raznovrsnost njihovog tumaenja, nasuprot ustaljenoj arolikosti oblika
u kojima se pojavljuju bogovi.
HRAMOVI
Mada osnovama egipatske religije pripada doivljavanje prirodnih sila, ona se u istorijsko doba veoma udaljila
od oboavanja prirode u jednostavnim formama. Uz nekoliko izuzetaka, kult se vri u hramovima; bog ima svoj
dom u kome obitava. Iz celog starijeg doba, tj. iz Starog i Srednjeg carstva, postoje samo vrlo oskudni arheoloki
ostaci hramova. U najstarije doba graevine su zidane sigurno od tronog materijala. Prva monumentalna graevina
od kamena, koja ukljuuje i hramove, odnosno kompleks oko stepenaste piramide kod Sakkare, jasno pokazuje
kako su graevinske forme od drveta, pletera itd. prenesene u kamen. Tipini egipatski graevinski ornamenti, kao
to su leb i plastini prut, potiu sigurno od toga prenoenja. Drugi razlog zato nam je tako malo ostalo od
hramova Starog i Srednjeg carstva lei nesumnjivo u tome to su ove graevine esto ruene i zamenjivane veim za
vreme Novog carstva.
Sakralna arhitektura Starog carstva za nas je pre svega zastupljena faraonskim posmrtnim hramovima. Ali na
osnovu njih ne smemo da izvlaimo zakljuke da je ovo doba tako oblikovalo svoje hramove za bogove. Moe se
dokazati, naime, da su se kraljevski hramovi pravili kao prostorije u kojima su se vrili odreeni kultovi, dakle, imali
su posebnu funkciju. Meutim, za kult bogova stvarale su se druge prostorije i razumljivo je to su se hramovi
bogova razlikovali shodno osobenostima kultova. Pri tome treba imati u vidu misao da jean od puteva za
razumevanje egipatskih hramova pretpostavlja poznavanje kulta iji dom i pozornicu predstavlja sam hram.
Na poetku monumentalne sakralne arhitekture stoji ogromni graevinski kompleks kralja Dosera kod Sakkare,
stepenasta piramida sa hramovima koji je okruuju. Naravno, ovom kompleksu, u stvari, prethodi dug razvoj u
graenju kompleksa grobova i hramova, iji je rezultat ovde saet i preveden u kamen. Hramovni kompleks
kralja Dosera je jedinstven, ali je, moda, trebalo da ima svoju kopiju u nedovrenom kompleksu hramova kralja
Sehemheta, juno od Doserovog. Nacrt za oba kompleksa oigledno potie od istog neimara Imhotepa. Na
severnom delu zidina koje opasuju ovaj kompleks naen je zapis sa imenom i naslovima ovog oveka. Doserov
hramovni kompleks opkoljen je zidinama, graenim od spoljnih i unutranjih izboina, sa obimom od oko 600x300
metara. Zidine okruuju kao sredite stepenastu piramidu koja se jedino vidi iz doline Nila, kao i takozvanu junu
grobnicu, uz juni deo zidina. Hram mrtvih sueljava se sa severnom stranom piramide. Istoni deo hramovnog
kompleksa, u blizinijugoistonogugla, sadri jedini prilaz koji se produava u prolaz sa trietvrtinskim stubovima.
Ovi stubovi oponaaju nosae od snopova papirusa i jo ne stoje slobodno nego su zidnim jezicima vezani sa
zidovima. Na severu se nadovezuje takozvano dvorite za Sed-svetkovinu, tj. dvorite okrueno kamenim imitacijama
fasada kapela, koje su izgraene i u prestonici povodom jubileja vladavine (Sed-svetkovine). Ove fasade oponaaju
kapele od trske, drveta i rogozine gde su oigledno stavljani egipatski bogovi koji bi prisustvovali jubileju. Na seveni
lee takozvana J una kao i Severna palata, ija stvarna funkcija nije sigurno utvrena, aJi koje ni u kom sluaju ne
spadaju u arhitekturu grobnica, nego takoe predstavljaju kopije graevina iz grada palata. Prilikom prevoenja
ovih graevina u kamen nisu oponaani samo opti oblik i ornamentika nego su i pojedinosti, kao to je konstrukcaja
drvenih vrata, prenesene u kamen. ak je okamenjeno i poluotvoreno krilo vrata.
Graenje monumentalne rezidencije pored faraonovog groba naputeno je u ovom obliku svakako za vreme
3. dinastije. Istovremeno, graevinski oblici doivljavaju pravo prilagoavanja materijalu, zato ba u vreme 4. dinastije
preovlauju kockasti oblici. Tematika, tj. funkcija graevina strogo je prilagoena kultu mrtvih. To znai da od delova
graevina Doserovog hramovnog kompleksa, u stvari, nastavljaju da ive samo dva elementa: sama piramida i
hram mrtvih, severno od piramide. Prva geometrijska piramida verovatno je piramida kod Meduma. U svakom
sluaju ona je tako zamiljena. Najstarija ouvana piramida je severna, takozvana Crvena piramida kod Dahura.
31
Od 4. pa sve do kraja 6. dinastije hramovni kompleksi kulta seanja i smrti kralja pokazuju spolja jedinstveno ure-
enje. Pri tome, naravno, dolazi do mnogo promena koje se delimino zasnivaju na promenama u vrenju kulta, a
delimino na razvoju stila.
Hram mrtvih koji lei na severu gubi na znaaju tokom vremena. Naime, ulaz u piramidu je uvek na njenoj
severnoj strani pa se, sasvim razumljivo, samo otuda sahranjivalo. U starije doba takav hram je obuhvatao otvoreno
dvorite s jednom ili dve slobodne stele; posle toga dvorite je zatvoreno i u njemu se nalaze jedna prividna vrata.
Istone graevine produuje se unapred, pruajui se prema dolini Nila. Meutim, one u osnovi nemaju nikakve
veze s piramidom, nego se zavravaju zidovima koji okruuju piramidu. Ove graevine se ralanjavaju u tri
graevinska dela: hram u dolini, uzlaz i sam hram mrtvih, tanije nazvan hram za oboavanje. Hram u dolini
doekuje mumiju koja barkom stie iz: plodnih krajeva. Njegove prostorije, kako tvrdi Rike (Ricke, 1950), slue
ritualima koji predstavljaju kultno-mitsko ponavljanje zanatskih radnji balsamovanja i otvaranja usta. Uzlaz spaja
hram u dolini sa hramom za oboavanje. U starije doba nije bio ukraen. Meutim, na usponu do Unasove
piramide sauvani su reljefi sa istorijskim scenama. Hram oboavanja treba shvatiti kao grupu svetilita. Njegovim
graevinskim elementima pripada pet kapela u kojima je, verovatno, stajalo pet kultnih figura pred kojima se vrio
kultni obred. Poslednja prostorija (S), koja se neposredno graniila sa zidom koji okruuje piramidu, sadri jedan
drugi kultni predmet takozvana prividna vrata. To je kamena, esto vrlo bogata imitacija vrata kakva nalazimo
i u arhitekturi grobnica privatnih lica. Ona, u neku ruku, predstavljaju prolaz izmeu sveta ivih i zagrobnog ivota
kojim mogu da prou rtve prinesene umrlom i molitve. Ponovo emo naii na njih u hramovima bogova Novog
carstva.
Pored kraljevskih hramova mrtvih Starog carstva, postoji takoe jo jedan tip hramova koji se mogu smatrati
hramovima bogova, odnosno svetilitima Sunca iz doba 5. dinastije. Iz ove dinastije samo su faraoni od Userkafa
do Menkauhora gradili ovakve hramovne komplekse. Arheoloki, pak, poznati su samo hramovni kompleksi
Userkafa i Ne-user-Rea. Ova svetilita imaju nekoliko zajednikih odlika sa hramovima mrtvih faraona. Svaki od
ovih kraljeva podigao je svoj sopstveni hram Suncu. Kao hramovi mrtvih, i oni lee na zapadnoj obali u pustinjskom
podruju i, kao i ovi, sastoje se od hrama u dolini, uzlaza i pravog hrama. Podizanje ovih hramova sutinski je
povezano sa okretanjem ka Re-religiji u to doba, o emu takoe svedoi redovno oznaavanje kralja kao sin Rea.
No udno je vezivanje ovih svetilita za pojedinanog kralja, tj. svaki kralj je podigao svoje sopstveno svetilite.
Razume se, kult se u njima nastavljao i posle kralja-graditelja, ak i za vreme poslednjih kraljeva dinastije koji nisu
sagradili sopstvena svetilita Suncu. U osnovi se ovde izraava obaveza svakoga faraona prema svom boanskom
ocu, to smo uoili i u Novom carstvu kao pojavu dograivanja hramova svojih prethodnika, odnosno njihovog
uzurpiranja. Svetilita posveena Suncu razlikuju se od drugih hramova pre svega po tome to njihov kultni objekt
lei u otvorenom dvoritu kako bi bog-Sunce uvek imao slobodan pristup. Ovaj kultni objekt izgleda da je u dva
starija svetilita bio u obliku zidanog uzvienja, dok je docnije na uzvienju podignut obelisk. Ovi elementi imaju,
verovatno, svoj uzor u Heliopolisu i njihov smisao ne bi bio taan ako bismo ih shvatili kao kultne objekte: u stvari,
oni samo nose boga koji se na njih sputa u obliku sunevih zraka.
Svedoanstva koja posedujemo o hramovnim kompleksima iz Starog i Srednjeg carstva nedovoljna su da bismo
mogli dobiti bar donekle potpunu sliku onoga to je nekada postojalo. Ali to je dovoljno za utvrivanje dveju
stvari: prvo, broj razliitih hramovnih kompleksa bio je verovatno vei nego docnije. Ovo je oigledno u vezi sa
veim razlikama u vrenju kulta. Razvoj ide u pravcu jaeg ujednaavanja, da bi u doba Ptolemeja veliki hramovi
bili graeni po jednom jedinstvenom planu. I drugo, ovde se moe dokazati postojanje svih bitnih graevinskih
elemenata hramova Novog carstva. Postoje razliite vrste stubova poput biljaka, Hator-stubova, poligonalnih stubova,
pilona, jarbola za stegove i obelisaka. Od ranije ve postoje oblici svetilita koji doputaju da se izvode zakljuci
o razliitim shvatanjima o biu bogova: to su prividna vrata koja omoguavaju pristup u jedan drugi svet; krinja
za figuru koja prima lik boga; svetilite za barku u kome sveta barka boga ima svoje mesto da pomenemo samo
najvanije. Zajedniki poredak ovih elemenata u pojedinanim sluajevima odreuje se prema zahtevima kulta.
Sigurno je da uvek deluje i odreena umetnika volja koja ono to je celishodno pretvara u izraz odreenog oseanja
prostora i dimenzije. Najzad, ne sme se zaboraviti da je savlaivanje tehnikih sredstava pretpostavka za jedno i drugo
Na ovom mestu treba se setiti jednog elementa koji se, zaudo, gubi u sakralnoj arhitekturi, a to je svod. Kon-
strukcija svoda i onog prividnog, kao i kupolastog, bila je poznata jo od Starog carstva. Prilikom oponaanja starih
graevina od trske i drveta u Doserovom hramovnom kompleksu, za odreene graevine ve su korieni okrugli
luk i plitko zasvoeni krovovi. Isto se odnosi i na okrugle graevine. Meu kultnim graevinama nalazi se samo
jedna drevna vrlo iljasta kapela za boga Mina, nesumnjivo graevina koja prvobitno nije bila od kamena. Ovakvi
arhaini tipovi graevina podiu se i u istorijsko doba u izvesnim kultnim povezanostima; one se veinom od sluaja
do sluaja grade od tronog materijala kao graevine od drveta ili atori. Korienje okruglih lukova i svodova je,
uprkos tome, vrlo ogranieno u sakralnoj arhitekturi poev od 4. dinastije. Ovo odustajanje od jednog tehniki
mogunog graevinskog oblika moe se objasniti jedino time to su Egipani za zasvoeno ili vodoravno pokrivanje
prostora vezivali odreene predstave koje su korienje prvog naina u velikoj meri iskljuivale pri graenju hramova.
irina pokrivenih prostorija zavisi, istina, od mogue duine kamenih ploa za prekrivanje. U pojedinim sluaje-
vima, pak, svod ili kupola omoguili bi veu irinu prostora. Moe se dokazati da je svod primenjivan u gradnji
palata primerom palate Ramzesa I I I u Medinet Habuu, kao i u gradnji skladita. Sa svodovima se sreemo esto
u konstrukcijama grobnica, kao i u pojedinanim prostorijama tebanskih hramova, kao u Deir el Bahariju. I u
32
hramovima rimskog doba u Oazi el Harge zasvoene su pojedine prostorije hrama. Ah, posmatrano u celini, Egipani
su izbegavali ovu, mogunost pri graenju hramova. Ovo odbijanje se sigurno ne moe objasniti samo estetskim
razlozima ili oseanjem prostora kod Egipana. Svakako je potrebno da se ovde ukae na naglaenu frontalnost
pune plastike i strogu ravan reljefa. Oseanja za prave linije i u izvesnom smislu za kockaste obhke spada nesumnjivo
meu odluujue inioce egipatskog shvatanja prostora. Oigledno je da su Egipani, idui dalje od toga, povezah
sa svodom odreene predstave koje nisu odgovarale znaenju hrama. Treba da se podsetimo na injenicu da su
Egipani i nebo zamiljali kao ravnu tavanicu iznad zemlje. I zaista se krovovi hramova oznaavaju kao nebo pa
saglasno tome i ukraavaju. S druge strane, izgleda da svod podsea na peine, a time i na podzemlje.
Vrlo je vano saznanje ove injenice kao primera za predstave koje su imale uticaja na oblikovanje sakralne
arhitekture. Ono jasno pokazuje uzajamno delovanje ranije pomenutih shvatanja i njihovo prenoenje u tehnike
mogunosti, odnosno preimustvo odreenih pojmova nad tehnikim mogunostima. Egipatski hram ne moe se
uopte razumeti bez poznavanja njihovih shvatanja o obhcima i potrebama bogova i time uslovljenom vrenju kulta.
Pomo za razumevanje naina na koji se vrilo graenje hramova u svakom sluaju kad su u pitanju hramovi
Novog carstva pruaju ukrasi i graevinski natpisi i opisi u samom hramu ih na stelama. Po stelama moemo
esto raspoznati svrhu i oznaku pojedinih ranijih sagradenih delova hrama. U najvanije natpise ove vrste spada
takozvana Graevinska povelja iz Edfua, dugaak tekst sauvan u dva primerka, koji sadri povest zidanja hrama
sa svima podacima, sa opisom i razmerama svake prostorije i njene svrhe. Ukraavanje zidina i zidova hrama
takoe pomae razumevanju njegove funkcije. Sigurao je da su ovde nastale tradicije o stavljanju odreenih likovnih
tema na odreene delove hrama. Tako se, na primer, slika kralja koji ubija neprijatelje pre svega nalazi na spoljnoj
strani pilona, a prikazivanje bitke sa pomorskim narodima i lova na divljeg bika pokriva spoljnu stranu hrama
Ramzesa III u Medinet Habuu. Naravno, ove teme ne kazuju nita o kultnim funkcijama ovih delova hrama.
Meutim, za ukraavanje unutranjih prostorija vai pravilo da verski tekstovi i ritualne scene nashkane na zidovima
treba da budu tematski povezane sa svrhom prostorije u kojoj se nalaze. Pa ipak, moramo se odmah i ograditi
od toga jer sagledavanje ove povezanosti nije uvek lako i jednostavno zbog jednoobraznosti likovnih reenja i
izvesnog shematizma u njihovoj raspodeh.
Uz ova prethodna razmatranja treba u nastavku da se kae i neto to e doprineti razumevanju hramova
poev od Novog carstva, to e pomoi da se svet bogova, opisan na poetku s teoloke strane, jae osveth sa
stanovita kulta.
Hram je prema egipatskoj definiciji boja kua. Bog, dakle, stanuje u njoj i zbog toga se nae prvo pitanje
odnosi na svetinju nad svetinjama: gde se ona nalazi i ta kazuje o nainu stanovanja boga? Njeno egipatsko ime
znai veliko sedite. To je naziv koji oznaava i kraljev presto, te ukazuje na predstavu da bog, kao kralj, sedi na
prestolu u svom hramu. Pa ipak, mnogoslojna stvarnost nije tako jednostavna. Od iste oznake stvari prenosi se
ime na prostoriju u kojoj je stajao taj presto. Obino se svetilite nalazi u zadnjem delu hrama. Ono je cilj na koji
ukazuju prolazi, predvorja i dvorita. Razumljivo je to je poloaj manje pregledan u hramovima sa vie delova,
kao u Karnaku ili Abidosu, jer su oni, u stvari, skup vie svetihta. Izuzetak predstavljaju i oni hramovi koji slue
kao prolazne postaje prilikom procesija, takozvana svetilita-postaje, koja su zato otvorena i sa prednje i sa zadnje
strane. Ona se obino sastoje od jednog jedinog svetilita okruenog stubovima i zato ih takoe nazivaju veliko
sedite. Ovome tipu pripada kapela Sesostrisa I u Karnaku, koju je ovaj kralj podigao povodom jubileja svoje
vladavine.
Svetihte u unutranjosti hrama moe da bude oblikovano vrlo razliito; svojim oblikom i ukraavanjem ukazuje
na to da su razliite predstave o bogu stvorile u njemu svoje obitavalite. Od odsudnog znaaja je to da u njemu
budu pohranjena dva predmeta kulta: kultni lik i sveta barka. Prvi predmet se uva u odaji za kultni lik iza ih pored
prostorije za barku, ali ista prostorija moe da poslui i za uvanje oba predmeta. Lik boga postavljan je u
krinju koja se mogla zakljuavati. Posle svakodnevnog rituala, krinja je ujutro otvarana a bog naminkan, okien,
odeven, nahranjen itd., kao da se radi o nekoj kraljevskoj linosti. Pristup u svetihte imali su, razumljivo, samo
svetenici. Uostalom, zbog svojih uskih prostorija, zadnji deo hrama ne bi uopte mogao da primi vei broj ljudi.
Bog se javnosti pokazivao samo prilikom svetkovina. Tad je iznoen njegov lik i u povorci noen u prednja dvorita
ih je, prema mesnom ritualu, poseivao druge hramove. Monumentalne uhce za procesije oiviene sfingama pozna-
jemo, na primer, iz Tebe, gde spajaju Amonov hram u Karnaku sa hramom boginje Mut, a oba hrama sa hramom
u Luksoru. Lik boga su stavljah na svetu barku, pa su onda prevaljivali vee udaljenosti po Nilu. Na kopnu su barku
nosih na motkama za noenje. Posete Hatore iz Dendare i Horusa iz Edfua treba zato da zamislimo kao procesiju
po vodi. A kad su prilikom krunisanja faraona ili jubileja vladavine bih prisutni bogovi iz cele zemlje, putovali bi
takoe brodom do mesta gde se odravala svetkovina. Barka za procesiju, takoe sveta stvar, isto je tako uvana u
svetihtu, odreujui svojom razmerom duinu prostorije kakvu inae ne zahteva krinja u kojoj se uva lik boga.
Zbog svete barke svetilite moe da ima i oblik cele otvorene napred i pozadi, kao u Kom Ombou. Neki hramovi,
kao takozvani hramovi mrtvih u zapadnom delu Tebe, koji su u stvari i Amonovi hramovi, ugostili bi boga samo
onda kad bi, zbog sveanosti mrtvih u Tebi, posetio zapadnu stranu i odseo u njima za jednu no, zajedno sa barkom.
Na primer, u posmrtnom hramu Ramzesa I I I u Medinet Habuu smestih bi ga u poslednju prostoriju sa etiri stuba.
U onim, pak, hramovima u kojima se oboavalo neko trojstvo nalazimo, sasvim logino, tri svetilita jedno kraj
drugog, kao kod Amon-Mut-Konsovog hrama u Luksoru, u dvoritu kraj zapadne pilonske kule; ili kod hrama
Setija I u Abidosu, sa po jednim svetihtem od tri kapele na severnoj i junoj strani zapadnog dela hrama. Poseban
33
sluaj predstavlja hram u Kom Ombou, koji je bio posveen bogovima Sukosu i Haroerisu i koji je imao ne samo
udvostrueno svetilite nego i sve prilaze i prolaze ka njemu. Kao izuzetno reenje treba posmatrati nain na koji
je sagraen hram Setija I u Abidosu, u kome je podignuto sedam kapela jedna pored druge. Drugaije je graevinsko
reenje svetilita u velikim hramovima iz ptolemejskog perioda u Edfuu i Dendari, gde je svetilite nalik na monu-
mentalnu krinju postavljeno u hram i odvojeno od drugih delova hrama hodnikom koji ga okruuje.
Na osnovu onoga to nam je poznato o kultnom liku, odnosu prema njemu i njegovom delovanju, ne smemo
nikako da ga zamislimo kao neki monumentalni lik boga, dakle, nipoto kao grke kultne likove. Izgleda da se radi
samo o malim, prenoljivim, verovatno drvenim statuetama, koje su sigurno bile bogato ukraene zlatom i polu-
draguljima, ah nisu bile velika umetnika dela. Zbog toga se nijedan od ouvanih hkova boga, kao na primer boga
Konsa ili boginje Mut, ne moe smatrati kultnim hkom u uem smislu. Stvarno stanje zasluuje da se izvri
tipoloko umetniko-istorijsko ispitivanje boanskih likova. Naime, ostaje otvoreno pitanje po kojim uzorima su
pravljeni likovi bogova u skulpturi, pre svega u sitnoj plastici i u bronzi. Da bismo razumeli kakvu je vanost
kultni lik imao za Egipane, znaajno je, takoe, da na reljefima u hramovima, koji pokazuju faraona prilikom
vrenja kulta pred bogom, nije prikazan kraljev kultni lik, kome je kultna radnja u stvari i namenjena, nego sam
bog, ah sa drugaijim izgledom i ukrasom.
Verovatno da ve u rano istorijsko doba religiozno razumevanje boga, koji stanuje u ovom hramu, nije vie bilo
tohko jednostavno da bi bog bio identian sa svojim likom te da, prema tome, statua ili statueta boga postavljena
u krinju predstavlja boga u svoj njegovoj moi i mnogostrukosti. Prethodno dati pregled obhka bogova iskljuuje
ovakvu jednostavnu mogunost, mada je to, nesumnjivo, bilo shvatanje neuke mase. Nasuprot tome, hk boga smemo
shvatiti jedino kao obhje u kome bog moe da se nastani da bi primio rtve i oboavanja koja mu se prinose u
tom njegovom obliku. Ovo shvatanje ne potvruju samo nai zakljuci nego i egipatski tekstovi. Takoe i sama
arhitektura donosi o tome svedoanstvo potkrepljeno dokazima. Naime, ve od Novog carstva nailazimo u hramo-
vima bogova na jedan graevinski elemenat, takozvana prividna vrata, koja potiui iz arhitekture grobnica i
hramova piramida samim svojim postojanjem ukazuju na neto to lei iza njih, na neto to je izdvojeno iz
sadanjosti i prisutnosti; jedino ako ne pretpostavljamo i elimo da u tom elementu vidimo samo jednu beznaajnu
ukrasnu shemu. Meutim, ne postoji nikakav razlog za takvo shvatanje. Naravno, prividna vrata ne nalazimo u
svim hramovima bogova Novog carstva i sve do danas nije razjanjeno kako treba protumaiti njihovo postojanje,
odnosno nepostojanje. Njihova prvobitna funkcija objanjava zato ih nalazimo u takozvanim hramovima mrtvih
u zapadnoj Tebi i to u prostorijama posveenim samom kultu umrlih faraona. Ah, nalazimo ih i u est od ukupno
sedam kapela hrama Setija I u Abidosu. Prividna vrata nedostaju u kapeli Ozirisa, gde se umesto njih nalazi pravi
prolaz u prostorije Ozirisovog kulta koje se nalaze iza kapele. U Karnaku ona zatvaraju srednju prostoriju malog
hrama Amenofisa I I , izmeu IX i X pilona. Prividna vrata takoe ukraavaju zadnji zid svetilita od tri kapele za
barke Amona, Mute i Konsa u dvoritu 1 hrama u Luksoru.
Svetihte je, ukoliko je o njemu dosada bilo govora, sluilo kultu samog ili samih gospodara hrama.
Meutim, ovom kultu pridruuju se jo mnoga druga boanstva mada nam razlog nije poznat u svim sluajevima.
U tebanskim hramovima mrtvih srednji trakt kompleksa zauzimaju tri kapele za barke bogova Amona, Mute i
Konsa. Levo se nalaze prostorije posveene kultu lunrhh kraljeva u kojima se takoe nalazi i jedna sveana barka
poslednjeg umrlog vladara. Nasuprot tome, otvoreno dvorite sa rtvenikom s desne strane sluilo je kultu boga
Sunca. U zadnjim prostorijama hramova 19. dinastije, u hramovima Setija I i Ramzesa I I I izgleda da je bio obavljan
i kult boga Ozirisa i boga plodnosti Mina. U Karnaku, najveem hramovnom kompleksu Egipta, nailazimo na
objedinjavanje najraznovrsnijih kultnih mesta. Veliki hram posveen je Amonu, Gospodaru prestola dveju zemalja,
kralju bogova. U docnijem prvom dvoritu, na otvorenom prostoru isprcd hrama, a u junom njegovom delu,
Ramzes I I I podigao je hram u kome su mogle da se uvaju barke tri tebanska boga. Seti II je u severnom delu,
podigao svetihte od tri kapele za istu svrhu, ah mnogo manjih razmera. Mut i Kons imaju, pored toga, sopstvene
hramove juno od glavnog hrama. Istono od Amonovog hrama podigao je Tutmozis I I I svoj takozvani sveani
hram s petobrodnim poprenim tremom. Unutranji redovi stubova su takozvani stubovi-atorske motke, kamene
imitacije drvenih motki za atore, poto je sveana prostorija za kraljev jubilej nekada sigurno bila vehki ator.
Centralni hram je okruen mnotvom manjih hramova koji slue kao obitavahte tebanskim, ah i drugim boan-
stvima: kraj Konsovog hrama stoji hram Ipete, zatitnice nilskih konja; na severu je hram memfiskog boga Ptaha;
na severu i severoistoku su mnogobrojna kultna mesta Ozirisa; u severoistonom uglu moda je leao i jedan grob
Ozirisa, prema Bargeu (Barguet, 1962). Severno od zidina koje su okruivale Amonov hram stoji hram boga-sokola
Monta, takode s vie sporednih hramova, medu kojima se posebno istie hram boginje Maat.
O boanskoj zajednici u hramu Setija I u Abidosu ve je bilo govora.
Vehki hramovi iz ptolemejskog doba bih su naroito bogati sporednim kultovima koji su sada ukljueni u
hramovni kompleks. U Horusovom hramu u Edfuu, srednja prostorija, koja lei iza samog svetihta, bila je posveena
jednom posebnom obliku boga; dvostruka- prostorija s leve strane posveena je memfiskom Sokaru; prostorija s
desne strane Mesecu i jednoj Ozirisovoj relikviji, a ostale kapele namenjene su bogovima Reu, Minu i mnogim
drugim. Kultne prostorije sporednih bogova okruivale su svetilite i otvarale se prema hodniku koji ga je opasivao.
U Dendari se prostorija posveena jednom kultu Ozirisa nalazila na krovu velikog hrama.
34
Hramovima toga doba pripada, dalje, takozvana porodiljska kua (mamisi) koja lei ispred glavnog hrama,
a okrenuta je ulici za procesije. Porodiljske kue sastoje se od svetilita, s jednim ili vie predvorja, okruenog kolo-
nadom. Ovi stubovi imaju kapitele bogato obraene u obliku biljaka. Verovatno u osnovi ovog tipa graenja lei
senica ili paviljon od asura i sa stubovima od papirusa, u stvari, graevina podignuta van kue za poroaj i oi-
enje egipatske ene. Oigledno je da su ove porodiljske kue redovno pripadale samom hramu to je u vezi s
konformizmom kasnoegipatske religije. Kao osnova slui stara predstava o boanskoj trijadi koju ine otac, majka
i dete. Takva trojnost pripada sad svakom veem hramu, a poto su se bogovi sve vie meusobno poistoveivali,
beznaajno je da li se boginja-majka zove Neit, Hator, Izida ili slino, a bog-dete Re, Horus, Ihi ili Harsomtus: u
ovoj kultnoj povezanosti oni su meusobno jednaki, jer su se majinski aspekt boginje i detinji aspekt boga ovde
uvrstili kao oblik oboavanja.
Kao to smo rekli, pristup bogu u njegovom stanu, svetilitu, nije bio slobodan. Ako je trebalo da bog bude
pristupaan svima, morao je da napusti svetilite i izae. Odatle potie karakter hramova slian putu. Oni se
napred produuju sa vie sala, dvorita i ulica za sveane povorke. Ovo istupanje boga u sveanim prilikama
povezuje se, posebno u Novom carstvu, s jednom bitnom funkcijom: bog proroanski odgovara na pitanja. Ova
funkcija boga ne ograniava se samo na poslove i odluivanja u svakodnevnom ivotu, dakle na spremnost da pomogne
i obinom oveku, iako je ova mogunost rado koriena naroito u drugoj polovini Novog carstva. tavie, tom
prilikom se donose i dravno-politike odluke. Vie kraljeva 18. dinastije izjavili su da ih je Amon, prilikom procesije
u njegovu poast, izabrao za kralja. Znaajno je da se na ovaj nain taj vani in odigrao u javnosti.
Boji stan nuno ukljuuje jo itav niz prostorija koje su potrebne za njegovo kultno opsluivanje. Za
inodejstvujueg svetenika a to je teorijski sam faraon koga zamenjuju svetenici Novog carstva potrebna je
sakristija ili kapela za oienje. Prikazi u ovim prostorijama pokazuju, izmeu ostalog, kralja kako ga bogovi Horus
i Tot iste i uvode u hram. U hramu Setija I u Abidosu to je mala prostorija 14 pored prostorija za klanje rtava.
U Karnaku ta prostorija lei u sredinoj graevini, juno od svetilita; a druga takva prostorija, koja pripada
sveanom hramu Tutmozisa III, nalazi se negde u sredini istonog dela sale sa stubovima. U pogrebnom hramu
Ramzesa I I I u Medinet Habuu, kao sakristija je sluila prva desna prostorija u odeljenju C ovoga hrama, dok je
druga bila verovatno ureena u severozapadnom uglu drugog dvorita. Istu prostoriju, sa principijelno istom tema-
tikom slika, nalazimo u Edfuu u predvorju (1) levo, ugraenu u prostor izmeu dva stuba.
Za opsluivanje boga naroito je vana sala rtvenog stola, prostorija u kojoj su prethodno pripremljene
rtve postavljane i osveene pre nego to su prinoene bogu. Kao salu rtvenog stola treba u hramovima Novog
carstva smatrati sredini trem koji lei ispred svetilita, a u hramovima ptolemejskog doba pretposlednji trem
ispred svetilita. U njega su bile postavljene i statue bogova i kraljeva koji su prinoenju rtve bogu prisustvovali
tako rei kao gosti.
Hramovi su, pored toga, sadravali prostorije za pripremanje rtava, prostoriju za klanje, odaju za miro,
spremita za uvanje tkanina i odee, biblioteku i riznicu. Biblioteka, nazvana kua knjiga u hramu u Edfuu
nalazi se u predvorju, desno iza stubova i sadri, pored drugih prikaza, takoe katalog knjiga, oigledno
katalog pisanih svitaka koji su se ovde uvali. Riznica je po pravilu bila ugraena tako da bude to skrivenija
i sigurnija. U hramu Ramzesa I I I u Medinet Habuu takvu namenu su imale etiri odaje koje su se nalazile levo u
sali C. Uska ulazna vrata bila su obezbeena tako to su se neprekinuto nadovezivala za spoljne zidove iji su se
reljefi nastavljali i preko vrata, tako da se stvarao utisak celovite zidne povrine kada su vrata bila zatvorena.
U Edfuu je riznica bila jedna duga, uska prostorija, desno od sale sa stubovima. U Edfuu i Dendari istoj svrsi sluile
su takozvane kripte, uski hodnici koji su se pruali ispod poda ili kroz debele zidove; u Edfuu su pristupani kroz
pod zadnjih prostorija u uglu. U Dendari postoji viespratni sistem ovakvih skrivenih hodnika. Prilazi su zatvoreni
ploom u zidu ili u podu koja se moe izvaditi. Pri tome se, svakako, seamo prie o Rampsinitovoj riznici
koju nam je preneo Herodot.
I tako se boji stan pokazuje kao kompleks raznolikih prostorija. U tome kompleksu, predstave o biu boga
dolaze do izraaja isto toliko koliko taj kompleks mora da ispunjava i sve praktine zahteve za vrenje kalta.
ak i njegovi ukrasni oblici i ornamenti imaju veinom simboline funkcije, ukoliko ukazuju na prvobitno ureenje
odreenog dela hrama. A pitanje umetnikog savrenstva nekog hrama moe se postaviti tek ako je objanjena
njegova tradicionalna povezanost i funkcionalna odreenost. Tek tada moe se traiti pravilno reenje postavljenog
zadatka. Nasleeni oblici i religiozno doivljavanje u egipatskom svetu bogova ispoljavaju se raznovrsno, kao to je i
umetniko oseanje, koje se takoe menja, raznovrsno u oblikovanju zemaljskog obitavalita bogova. I to ide od smelih
pokuaja Dosera da sveane atore i kapele ovekovei u kamenu, zatim preko savlaivanja oblika u hramovima-
piramidama, pa sve do monumetalnih zdanja dinastije Ramzesa i do zatvorenih sistema hramova ptolemejskog doba.
HRAMOVI NUBI J E
Kristijana Dero-Noblkur
Isto tako kao u sopstvenoj zemlji, faraoni su bogovima otadbine podizali hramove i u zemljama koje su se
graniile s Egiptom, bez obzira da h su bile osvojene ili saveznike. Ovo je imalo za cilj da simbolizuje mo faraona.
U osvojenim podrujima u kojima su stvarani garnizoni pruena je time mogunost vojnicima, a docnije i egipatskim
naseljenicima koji su tu dolazih odmah posle osvajanja, da svoje mohtve upute sopstvenim bogovima, bogovima
Egipta.
U vreme Starog carstva dranje Egipta prema susednim azijskim zemljama je bilo isto defanzivno. Prodori u
pravcu severoistoka imali su oigledno za cilj samo temeljno ienje podruja bakarnih rudnika na Sinajskom polu-
ostrvu od napada nomada. I druge akcije, koje su svoj vrhunac dostigle u vojnom pohodu na Palestinu, preduzi-
mane u krajnjoj liniji jedino da savladaju opasno susedstvo nomada, a nisu predstavljale agresivnu pohtiku u smislu
metodinog proirenja egipatskog gospodstva na severoistok.
I na jugu Gornjeg Egipta ne mogu se dokazati pokuaji da se granica carstva pomeri iza 1. katarakta, a pogra-
nini garnizom ustanovljeni u Edfuu i na ostrvu Elefantini imah su samo zadatak da nadziru pogranini saobraaj
iz Nubije u egipatsko carstvo i, obrnuto, kontrolu karavana koji su putovali na jug.
Meutim, da su, s druge strane, Egipani Starog carstva u toku eksploatisanja nekih mesta koja su leala iza
1. katarakta prodrh dublje na jug, dokazuje okolnost da je nedavno kod mesta Vadi Halfa, koje lei u blizini
2. katarakta, naeno naselje kovaa i Iivaca, ije osnivanje pada verovatno u doba 4. dinastije. Utvreno je, takoe,
da su za vreme faraona Kefrena iskoriavani kamenolomi diorita kod dananjeg mesta Kasr Ibrim, na pola puta
izmeu 1. i 2. katarakta. A poznato nam je, takoe, da su iznad 1. katarakta graeni brodovi koji e u toku robne
razmeneza izmirnu, ebanovinu i bagremovo drvo, slonovu kost, krzna i ulja, pa ak i za stoku, odvesti Egipane
duboko u junu Nubiju.
Od graevina ovog ranog doba nije nita ouvano u Nubiji iza 1. katarakta, mada izgleda skoro nezamislivo
da su Egipani, poslati tako daleko na jug u stranu zemlju, iveh bez hramova svojih bogova koje su uvek cenili
neobino visoko.
Moguno je da je i vojska poslata na severoistok u toku pomenutih odbrambenih akcija na stranom tlu podizala
male hramove svojim boanstvima, ah nama nisu poznati njihovi ostaci.
Pohtiki odnos Egipta prema podrujima na severoistoku Azije u vreme Srednjeg carstva bio je dugo u sutini
defanzivne prirode, shno kao u Starom carstvu. Vladarev zid, koji je sagradio Amenemhet I, prvi faraon 12. dina-
stije, sluio je oigledno samo uvrenju severoistone granice njegovog carstva u smislu zatite granica. Tek je
Sesostris ffl poveo oigledno ofanzivni vojni pohod iji je cilj bilo mesto Sikem, dananji Nablus (istono-severo-
istono od J afe), u brdima centralne Palestine. Utvreno je, zatim, da su vehka trgovinska izaslanstva poseivala
severnu Siriju, a vrlo je verovatno da su prodirala ak i do Eufrata.
Meutim, za izgradnju egipatskog carstva bilo je daleko vanije proirenje moi faraona Srednjeg carstva u pravcu
Nubije, kao i konano pohtiko i vojno obezbeenje osvojenih oblasti sve do 2. katarakta. Nubijsko zlato je dalo
Egiptu njegovu nadmonost nad sirijskim dravama i predstavljalo je osnovu njegovog sve jaeg privrednog a i
spoljnopolitikog uticaja, koji e se odluno izraziti ve poetkom 18. dinastije Novog carstva.
Dok su najvaniji rudnici zlata Gornjeg Egipta leah kod Vadi Hamamata, do koga se stizalo iz Kufta, kao i
na podruju izmeu Edfua i Crvenog mora, najznaajniji rudnik zlata u Nubiji bio je rudnik Um Garajat kod
Vadi Alakija koji je bio korien sve do srednjeg veka. U poslednje vreme, poetkom ovog veka, ponovo je zapo-
ela njegova eksploatacija. Prilaz ovom rudniku u Vadi Alakiju kontrohsala je tvrava Kuban, koja je leala oko
100 km juno od 1. katarakta.
Kohko je vrsto Srednje carstvo dralo u rukama osvojene oblasti na jugu dokazuje injenica to su mogle da
se sagrade tvrave Buhen i Mirgisa kod samog 2. katarakta, a oko 60 km juno od 2. katarakta, s obe strane
Nila, tvrave Semna i Kuma, iji je zadatak bio da spree sve upade sa juga. One su, u stvari, predstavljale stalno
branjenu junu granicu poseda Srednjeg carstva.
36
Stele koje je Sesostris I I I podigao uz obe tvrave, od kojih su danas jo sauvane jake zidine, nose rei upozorenja
velikog vladara:
Svaki moj sin koji bude odrao ovu gratticu koju sam ja napravio, pravije sin moj...
Ko je napustio ne borei se za nju, taj nije sin moj...
Jedan svoj lik napravio sam i postavio na granici
da biste istrajali kraj nje i borili se za nju!
Sve graevine, bez obzira da li su u pitanju hramovi, ije je podizanje sledilo odmah posle graenja vojnih utvr-
denja, ili kue za namesnika, njegov inovniki tab i okupacione trupe, po svom nainu graenja sledili su u sutini
egipatski stil, mada je poneto prilagoeno mesnim uslovima. Ali duboko ukorenjena tenja Egipanina da ouva
istim svoje sopstveno nije doputala da strani elementi prodru u njegovu vetinu graenja, isto kao to ni u svoju
religiju nije primao nikakva strana boanstva. Medutim, suprotno tome, vie nubijskih boanstava primilo je egi-
patske sutinske oblike da bi potom, naravno, bila ukljuena u egipatski Panteon.
Sve to je od sakralnih graevina, malih hramova i kapela nastalo u Nubiji za vreme Srednjeg carstva bilo
je, sasvim prirodno, tesno povezano s kompleksom tvrava. Tako nam je iz prostora tvrave Mirgise poznat mali
hram iz doba kralja Sesostrisa III, jedna od malobrojnih graevina koja nam je ostala sauvana iz doba Srednjeg
carstva.
S Novim carstvom, koje je ve pod Tutmozisom I I I prodrlo do Napate, dananjeg Nurija, neposredno pred 4.
kataraktom, nastaje vrio obimna graevinska delatnost u pogledu podizanja hramova. U pomenutoj tvravi Buhen
ouvan je hram koji je podigao Ahmose, prvi kralj 18. dinastije, koji je jo bio vezan sa 17. dinastijom. Ame-
nofis II je zamenio ovaj hram jednom novogradnjom. U kompleksu iste tvrave su Tutmozis I I I i kraljica Hatepsut
podigli hram Horusu iz Buhena. Isti vladari su u Semni, tvravi na zapadnoj obali Nila, sagradili hram nubijskom
bogu Dedunu, a u kompleksu tvrave Kume, koja je leala na drugoj obali reke, posvetili su mu jo jedan hram.
U znak seanja na sve ono to je Sesostris I I I uinio za kolonizaciju Nubije, faraon Tutmozis I I I je ovim dvema
tvravama darivao zadubine za kult ove najistaknutije vladarske linosti Srednjeg carstva.
Od nubijskih hramova podignutih i uvanih za vreme Tutmozisa I I I treba navesti jo peine kod Elesije sa sve-
anim natpisom Tutmozisa III, a kao najznaajniju graevinu rane dinastije uopte hram u el-Amadi, posveen
bogovima Amon-Reu i Re-Harakteu. Sagradili su ga Tutmozis I I I i njegov sin Amenofis II, a Tutmozis IV ga
je jo proirio.
Najzad, Amenofis III je u Solebu, nubijskoj Tebi, podigao hram za svoj sopstveni lik na zemlji. Reljefi na zadnjoj
strani pilona i kapije izmeu dva dvorita sa stubovima odnose se na jubilej vladavine ovog vladara koji je
voleo sjaj. A u Sedeingi, koja lei neto junije, podigao je hram svojoj supruzi Teje, koja je oboavana kao boginja
zatitnica Nubije.
Ovde na kolonijalnom tlu stvara se jedan vrlo karakteristian oblik faraonovog kulta koji je nastavljen i pod
Ramzesom II. Prisutnost kralja kao boga u hramovnom kultu u vidu njegovog lika, kao i takva prisutnost deifi-
kovane kraljice kakva u to vreme nije bila uobiajena u domovini, spadala je nesumnjivo u idealna sredstva za
obezbeivanje gospodarenja u kolonijama.
Podizanje svih hramova u Nubiji nije, naime, bilo samo izraz religioznih oseanja faraona nego je ono vreno
i zbog mnogo vanijih i konkretnijih politikih ciljeva. Nigde na drugom mestu nije podignuto toliko hramova
i kapela kao u ovom srazmerno toliko tesnom prostoru, na uskom rubu plodne zemlje s obe strane Nila.
Graevinska delatnost u Nubiji je dostigla svoj vrhunac za vreme 19. dinastije, u velikom periodu graenja
hramova u Egiptu, u eri koja se za vreme vladavine faraona Ramzesa II ispoljila u zaista gigantskim dostignuima
u graenju.
Ovaj faraon je izgleda eleo da u Nubiji ostvari opseno delo na osnovu vrlo tanog planiranja. Samo izmeu
1. i 2. katarakta podigao je najmanje osam hramova: Bet el-Vali, Gerf Husen, Vadi es-Sebua, ed-Der sa svoja
dva hrama, Abu Simbel s velikim junim i manjim severnim hramom i Aka. U svetilitima tih hramova odgo-
varajue boanstvo je tesno povezano s linou kralja, koji se vie nego ikad ranije pojavljuje kao boji sin i kao
sam bog. Sigurno da e se jednog dana otkriti veze koje meusobno povezuju ova kultna mesta i shvatiti ono
to im je zajedniko, jer sva ta mesta su posveena dravnom bogu Amon-Reu i ostalim najvanijim bogovima
kao i linosti samog kralja.
Svaki hram ima svoju posebnu osobinu, ali svi se odnose na manje ili vie snano ukorenjeni pojam peine.
Bet el-Veli, hram koji je nastao u prvim godinama vladavine faraona Ramzesa II, i Vadi es-Sebua su polupeine;
samo prednje i sporedne prostorije svetilita, kao i ono samo, lee u steni. Ostali deo hrama, koji lei ispred
njih, sagraen je slobodno van brda. Meutim, ve je sala sa stubovima hrama u ed-Deru, posveenog Re-Harakteu,
koji izuzetno lei na desnoj obali Nila, uklesana potpuno u steni; a kod hrama u steni kod Gerf Husana, koji je
bio posveen bogu Ptahu, kruni hodnik sa stubovima u dvoritu lei, istina, jo na otvorenom prostoru, ali se
Velika sala sa stubovima koja se nadovezuje na dvorite ve potpuno nalazi u steni, zajedno s upeatljivim sta-
tuama kralja kao Ozirisa ispred stubova. Najzad, dva hrama u steni kod Abu Simbela, sagraena za Ramzesa II
i njegovu suprugu Nefertari, koja je takoe uestvovala u kultu, bili su pravi tavnici, potpuno u unutranjosti
brda napravljene peine, najznaajnije u Egiptu.
Nove ideje na kojima se zasnivaju graevine hramova faraona Ramzesa II i tradicijom vezani planovi za
graenje hramova uopte toliko su prilagoeni ovom hramu u steni i preneseni na njega da nije bilo potrebno da
se neto bitno i principijelno menja u graevinskoj slici ovog hrama. to se pak tie zadubine Ramzesa II u Abu
Simbeiu, ulaz se nije sasvim naglo smeo razlikovati od uobiajenih proelja hramova. Neki ostaci koji su se jo do
prolog veka ouvali u Gerf Husenu doputaju pretpostavku da je ispred pomenutih verskih graevina bio izraen
pristanini kompleks za pristajanje barki pobonih posetilaca i aleja sfinga. iroka terasa, koja odgovara prednjem
dvoritu hrama, protezala se od hrama sve do Nila. Suprotno od hramova koji su leali u irokoj plodnoj dolini
kod Tebe, nubijski hramovi su stajali blizu obale, mada znatno iznad normalnog nivoa vode.
Da li su ispred ovih hramova ikad bili podignuti obelisci kao kod hramova u Tebi? Ne postoji nita to bi
potvrivalo ovu pretpostavku.
Fasada hrama imala je normalno visoki pilon s dve kule ispred kojih su bili postavljeni parovi ogromnih statua.
I Ramzes II se pridravao ovih pravila kad je podizao hram kod Vadi es-Sebua. Meutim, drukiji je bio sluaj
prilikom oblikovanja fasade velikog hrama u steni kod Abu Simbela. Do svete peine, koju je ve koncipirala 18.
dinastija i kakva je sauvana u Elesiji, vodi uzan prilaz useen u stenu koja se uzdie iznad Nila. Njegov jedini ukras
bio je nadvratak obeleen krilatom sunevom ploom i jednim natpisom. Meutim, odjednom se susreemo s toliko
razvijenom fasadom a uz nju i s tako velianstvenim ukraavanjem okvira njenog portala da zbog toga pada potpuno
u zaborav ulazni otvor. Otvor ostaje tesan, ali je okruen reljefima i zavrava se vencem da bi se prilagodio klasino
gradenim kapijama u tebanskoj ravnici. Obrisi fasade velikog hrama kod Abu Simbela, koja je izvajana na zidu
stene u obliku ogromnog trapeza, uslovno podsea na oblik pilona s njegove dve kule koje normalno tite ulaz. Ogromne
statue koje igraju istaknutu ulogu u hramovnoj arhitekturi izvajane su u Abu Simbelu iz same stene kao slo-
bodno okrugla plastika: na svakoj strani po dve, ove sedee figure svojim arhaizovanim prestolima uokviruju ulaz
useen u brdo. I tako se ve spolja pokazivao onaj izgled koji je Ramzes II i hteo da d& najveiianstvenijem
hramu u steni carstva faraona. No uprkos svoj monumentalnosti dvadeset metara visokih kolosa, njihova lica poka-
zuju uravnoteenost i izraavaju Ijudsko oseanje. Veliki trem sa stubovima, koji odgovara dvoritu hrama gra-
enog na otvorenom prostoru, smeten je u steni, a njegovi u preseku kvadratni stubovi, na koje se oslanjaju
ogromne figure kralja prikazanog u stavu boga Ozirisa, raeni su direktno u steni. Kao i u drugim hramovima
Ramesida, zidovi su i ovde ukraeni reljefima s tradicionalnim prizorima u kojima kralj pobeuje neprijatelje
zemlje.
Kao i u klasinim hramovima, put iz dvorita vodi lakim usponom u manju salu sa stubovima, koji su sa svojim
etvorougaonim presekom takoe izvajani u steni. I ovde nalazimo odgovarajue ukraavanje zidova reljefima po
starom predanju: reljefi pokazuju vladara u pratnji kraljice, tesno povezanog s bogovima u kultnim scenama.
Kroz popreno predvorje koje se nadovezuje i u kome, kao to je uobiajeno, nalazimo devetorstvo bogova
(v. str. 28) i povorku gostujuih boanstava koji nisu oboavani u samom hramu, stupa se najzad u svetilite
koje se razlikuje od svetilita u pravim egipatskim hramovima. Nije ostavljeno mesto za posebnu krinju (naos),
ali se u sredini prostorije nalazi u steni izraen podest, najverovatnije odreen za svetu barku. Na zadnjem zidu
svetilita, neposredno u samoj steni, izvajane su figure bogova i jedna iroka klupa. U velikom hramu kod Abu
Simbela jo postoji najznaajnija i najbolje ouvana grupa ove vrste u kojoj se moe raspoznati Ramzes II
okruen s tri glavna boga carstva: Re-Harakteom, Amon-Reom i Ptahom.
Ovi hramovi su ogromni oltari za odmaranje boje barke i oni su je primali u toku izvesnih ceremonija odre-
enih kalendarom, najvie cenjemm u svetu. Ukraavanje hramova je strogo podredeno konstitutivnom dualizmu
Egipta: podeli na sever i jug u odnosu na onoga koji ulazi ovde odgovaraju desna i leva strana. Na desnoj
strani je sve posveeno bogu Re-Harakteu iz Heliopolisa, dok leva strana pripada bogu Amon-Reu iz Tebe ili
njegovom zameniku, u Nubiji naroito potovanom bogu Totu.
U Nubiji se vrlo retko nalaze tragovi koji ukazuju na znaajne verske graevine podignute posle 19. dinastije.
Izgleda da je ta zemlja od toga doba pa sve do kraja domaih dinastija bila zapostavljena od strane egipatskih
vladara, poto Nubija tada vie nije bila u aritu politikih zbivanja, a bila je toliko vrsto povezana s matinom
zemljom da nije stvarala nikakve politike ili vojne probleme. Pored toga, Egipani su u to vreme bili prisiljeni
da svoje borbene snage koncentriu na deltu Nila zbog uestalih upada sa severa.
Odbrambene borbe protiv pomorskih naroda i Libijaca i unutranje razmirice od vremena 19. i 20. dinastije nisu
dopustile nikakvu doslednu i energinu politiku prema jugu. Ova situacija je omoguila stvaranje jedne etiopske
drave oko Napate, docnije Meroje, s vrlo interesantnom meovitom egipatsko-afrikom kulturom. Ova drava
je koncem 8. veka pre n. e. posegla na sever i za kratko vreme je uspela ak da podjarmi staru matinu zemlju.
Vanredno ilava i ivotna drava Etiopljana je od najveeg znaaja za kulturnu i politiku istoriju Afrike zbog
svoje posrednike uloge izmeu severa i juga.
Po zavretku vladavine Ptolemeja, koja je usledila posle osvajanja Egipta od strane Aleksandra Velikog, ponovo
je vaskrsla stara Nubija, i to u vreme kad su Rimljani svoj juni limes podigli na granici Dodekaoinosa. Nubija
je ponovo stekla svoj nekadanji znaaj kao istureno uporite okrenuto tada jo tajanstvenoj Africi koja je radala Nil,
reku po kojoj su redovno krstarili dravni i trgovaki brodovi i carskom Rimu donosili danak i robu. Novi gos-
podari zemlje eleli su mir i red na jugu, a istovremeno su izvlaili korist iz te prirodne saobraajnice koja je izvirala
u unutranjoj Africi i do koje su vodile presuene rene doline bogate rudnicima zlata. Deo Nubije koji je preteno
bio posednut rimskim trupama protezao se do ed-Dake. Hramovi koje su ponovo podigli rimski carevi koji su se
38
oseali kao naslednici faraona pruali su kod Ffle, ostrva boginje Izide, jo uvek sliku svetih mesta starog Egipta. Hra-
movi i kapele, podignuti neposredno uz reku, otkrivaju se u nakitu svojih ljupkih, od motiva cvetova i hstova raenih
kapitela, toliko karakteristinih za Pozno doba. Sa ukrasnih reljefa su nestale istorijske teme. Nasuprot tome,
na zidovima hramova raaju se slike vladara koji se klanjaju mnogim bogovima. Tela boginja i ena u reljefu
data su s naglaavanjem ulnog. Iezli su isti, uzdrani oblici egipatske klasike. Uz to su kasni reljefi oslikani
svetlijim i lakim bojama nego reljefi ranijih epoha. Sveta mesta kod Deboda, Kertasija, Tafe, Kalabe, Dendura,
ed-Dake i Maharake ocrtavaju proirenje Dodekaoinosa na sever i jug. S one strane njegove granice lei zemlja
u kojoj jo uvek gospodare varvari. Ljudi iz junih zemalja su u to vreme ve bih prodrli niz Nil, a etiopska
kraljica Kandas akj e ugroavala Kalabu, stari Talmis. Rimski prefekt Petronije odbacio je nazad kraljicu zajedno
s njenom vojskom i progonio je sve do Kasr Ibrima, rimskog Primisa. Sa zidina ove slavne tvrave Petronije
je posmatrao kraljiino bekstvo na jug.
Kako je ve daleko bilo ono vreme kad su trupe faraona Kefrena titile ekspediciju koju je poslao u kameno-
lome juno od dananjeg Kasr Ibrima da mu donesu vehke blokove diorita za ogromne sedee figure njegovog
hrama u dolini i hrama mrtvih kod Gize! Ali je stara tvrava Primis vladala ovim putem jo u doba Rimljana,
a ostaci jedne terase iz toga doba, koja je leala na junom obronku stene, kao i delovi arhitekture severne kapije,
svedoe o tome da je Rim verovatno zadrao vojne snage na ovom kljunom poloaju u blizini june granice.
Docnije, kad se sruila vladavina Rima nad Egiptom i kad je granino podruje postalo nesigurno zbog uestalih
upada Nobada i Blemija, u Nubiju je u 7. veku prodrlo hrianstvo. Poslednji oboavaoci starih bogova Amon-
Rea i Re-Haraktea, Izide, Manduhsa i Deduna, koji je u nekim nubijskim hramovima primljen u panteon egi-
patskih bogova borih su se hrabrou oajnika za svoje pravo da imaju pristup u svoja svetilita. Ali uzalud:
hramovi su delimino, a ponekad potpuno pretvoreni u crkve. Razbijene su statue bogova i faraona, reljefi iz doba
faraona skinuti su dletom i ekiem. Ozirisov stub je uniten, a mnogobrojni komadi, nagomilani u dvoritima
hramova, ak su doprineli podizanju tla. Shke starog verovanja prevuene su malterom i na tako dobijenim novim
zidnim povrinama nashkani su krst, razni sveci i roenje Hristovo. Podest bojih barki, shan postolju, pretvoren
je u hrianski oltar. Prilikom pretvaranja hrama u hriansku crkvu sigurno su morale da se izvre ceremonije
ienja i osvetenja, ah je primljen stari ritual iz doba podizanja hrama, samo to je sada jedan drugi simbol
stavljen ispod oltara prihkom osvetenja crkve.
Svuda tamo u Nubiji gde su nastajala nova hrianska naselja na obalama Nila crkvi je bilo rezervisano posebno
mesto. Neimari crkava su veinom kao osnovu uzimali plan koji po svojim osnovnim linijama podsea na bazihld
poredak. Ovo nije udo, poto se u Nubiji jasnije nego na drugim mestima moe pratiti kako su prvi hriani
nastavih da koriste hramove faraona.
Nubijsko-egipatski hramovi koji lee izmeu 1. i 2. katarakta predstavljaju harmoninu cehnu. Poetak je ostrvo
File s vehkim hramom boginje Izide i manjim hramom boginje Hator, hramovima u kojima su nah svoj izraz
i kult materinstvo i ljupkost boginje ljubavi Hator. Izida je u Egiptu i u celom podruju Sredozemlja uivala
najvee potovanje i oboavanje jo i posle vremena Ptolemeja pa sve do doba Rimljana.
Krajnja taka dugog niza ovih nubijskih hramova je Abu Simbel koji lei severno od 2. katarakta, s manjim
hramom u steni koji je posveen kraljici Nefertari, najomiljenijoj supruzi Ramzesa n, koja se stopila u jedno
s boginjom ljubavi Hator. Ah pored ovog manjeg hrama u steni deifikovane kraljice Hator-Nefertari, stoji veliki
hram u steni pobednika bitke kod Kadea, faraona nad faraonima, koji u krajnjoj liniji nije hteo da bude
samo sin boga Amon-Rea nego i samog Sunca.
Svi nubijski hramovi su rasuti po donjonubijskoj pokrajini Vavat, zemlji koja lei izmeu 1. i 2. katarakta.
Izmeu Asuana i Kertasija iz Nila se uzdiu strme stene, ah juno od kamenoloma kod Kertasija, iz kojih su
isklesani kameni blokovi za graevine na ostrvu File, a naroito u kraju manje uvale kod Tafe, poinje jedan
sasvim nov, arobno lep predeo. Uokvirene zlatnim peskom zapadne obale i mrkocrnim stenama na istoku, kao
nefrit zelene njive plodne zemlje oiviavaju reku koja se presijava arolikou svojih sjajnih boja. U skoro neprekid-
nom nizu reaju se bele nubijske kue skladno ugradene u stenu. Njihove fasade su ulepane arenim frizovima
ih motivima raenim kao ipkasti ukras. Fajans ugraen u njihove zabate bleti na suncu, a kraj behh kua uzdiu
se visoke, vitke palme-urmaice koje daju plodove i hlad i predstavljaju bogatstvo Nubije, ih sikomore, svete
jo iz drevnih dana, ih kronje dum-palmi estih u ovom kraju. Meutim, zimi predeo ovde pokazuje sasvim
drukiji prizor nego leti. edna, otvorena polja jo za vreme arkog doba godine iznenada preplavljuje Nil koji
zemlji donosi novi ivot.
Uprkos svih napora koje su ulagah, faraoni starog doba nisu uspeli da ovaj udesni dar prirode, jedinu mo-
gunost navodnjavanja svoje zemlje, akumuliraju tako da preko cele godine raspodele vode po tlu Egipta. I stoga
je bilo nuno da se sagradi akumulacioni nasip, to je uinjeno u godinama 18981902. kod Asuana, nip'odno
od ostrva File. Ova brana, koja je jo poveavana 1912. i 1934. godine, akumuhra suvine vode Nila i omo-
guava da Egipat preko cele godine bude navodnjen, ak do dometa krajnjih kanala. Sve njene ustave otvorene
su od poetka meseca jula kad Nil ponovo poinje da raste i omoguuju neometano plavljenje polja. A kad
ujesen prihv vode sa juga pone da poputa, ustave se potpuno zatvaraju tako da se sad puni akumulaciono jezero.
Sve do nove poplave Nila iz ove prolene zalihe moe da se uzima voda.
39
Ve je prva brana, podignuta oko 1900. godine, ugroavala Nubiju. Posle zavretka poslednjeg poveavanja
na 51 ra visine u 1934. godini, akumulacione vode dostigle su visinu od 121,4 m iznad morske povrine. Od
File do Vadi Halfe poplavljeno je sve to je ljudska ruka bila podigla, sem hramova u steni uklesanih u obronke,
koji su ostah netaknuti. Ali Nubijci nisu hteli da napuste voljenu zemlju svojih predaka, nego su odluili da se ne
rastaju od svoje domovine bez obzira ta se desilo. Mada su bili proterani sa zemljita koje su dotad obraivali,
jer ono vie nije postojalo, i uprkos tome to su morah da se izdravaju radom u gradovima koji lee severno
od akumulacionog nasipa, svakog leta su se vraali na svoju zemlju i svojim kuama koje su sad ponovo podigh
visoko na stenovitim obroncima i u kojima su ivele njihove porodice.
Razumljivo je da je sudbina preplavljenih hramova uzbudila sve arheologe, ali problemi i brige koji su pro-
izali iz ovoga bili su u poetku ogranieni samo na uzani krug strunjaka. U svojoj knjizi Propast File Pjer
Loti je uzbudljivo opisao tadanje dogaaje.
Poto se stanovnitvo Egipta od 1900. godine, godine podizanja prvog akumulacionog nasipa kod Asuana, do
danas povealo od devet na dvadeset sedam mihona, dakle tri puta, odlueno je da se gradi novi visoki nasip
Sad el-Alija, 8 km juno od Asuanske brane. S ovim novim akiunulacionim nasipom dobija se budui najvii nivo
od 180 m iznad morske povrine, to znai da e biti potpuno poplavljeni i dosada nedirnuti hramovi, ak
i Abu Sirabel, da pomenemo samo najvanije a da e ostali hramovi, kao na primer Bet el-Vadi, Vadi es-Sebua,
i Kalaba, koji su dosad bar jedno kratko vreme godinje bili van vode, jednom zauvek utonuti u talase Nila.
Odmah posle preplavljivanja koja su bila posledica prvog akumulacionog nasipa, briga egipatske Slube za
starine i, takoe, evropskih naunika sastojala se u tome da se preduzme borba protiv traginog propadanja tih
spomenika. Pojaavanjem zidova, pilona i terasa nastojalo se da se sprei njihovo ruenje, a s druge strane su injeni
napori da se reljefi i natpisi ugroenih hramova osiguraju bar za naune publikacije. Arheolokim premeravanjima
obuhvaena su najvanija sela i nekropole stare Nubije. Posle podizanja prvog akumulacionog nasipa svi hramovi
Nubije, sem onih u steni, tonuli su redovno punih devet meseci godinje u vode pune mulja. Nedirnut je ostao samo
hram kod el-Amade, poto je podignut visoko na zapadnoj obali Nila, skoro tano prekoputa poetka velikog
karavanskog puta koji je od Koroska vodio za Abu Hamed u Sudanu. Od hramova u steni dotada je bio ugroen
samo hram u peinama kod Elesije, severno od Kasr Ibrima, ve dopola preplavljen vodama Nila.
Ipak prvim akumulacionim nasipom Nubija jo nije bila potpuno mrtva. A putnik koji se usudio da prkosi
arkoj toploti nubijskog leta nalazio je zemlju jo uvek u svoj njenoj lepoti i ukraenu svim njenim hramovima,
mada su neki od njih zbog plavljenja izgubili boje svojih reljefa.
Ali kad je trebalo da se ispuni tragina sudbina Nubije i kad je 1955. godine odlueno podizanje novog aku-
mulacionog nasipa Sad el-Alija, projekta koji se danas zavrava, svi Nubijci su 1964. godine morah da napuste
svoja obitavahta i naseljeni su severno od Asuana, veinom kod Kom Omboa.
Poto su izvrene pripreme koje e dovesti do konanog gubitka celokupnog arheolokog blaga, odlueno je
da se uz pomo inostranih egiptologa izvri nauno istraivanje i snimanje svih spomenika koje je jo trebalo
istraiti izmeu 1. i 2. katarakta.
Od kraja 1955. godine Centar za dokumentaciju i prouavanje istorije umetnosti i civilizacije starog Egipta,
koji je UNESCO osnovao za Egipat, obuhvata u svom radnom programu najpaljivije prouavanje 24 hrama i
kapela od strane egiptologa, arheologa i arhitekata, topografa i fotografa. Livci i modelari su sainih potpun
i pouzdan arhiv. Nacionalni geografski institut u Parizu izvrio je fotogrametrijske radove, pri emu treba naglasiti
da je ova tehnika ovde prvi put primenjena u celosti za dokumentaciju arheolokih spomenika i da su zbog
podele na okomite preseke omoguene ak i tane rekonstrukcije.
Ah sve ovo predstavlja samo skromni poetak u ovom delu meunarodne solidarnosti na spasavanju ugroenih
spomenika. U potrebu ove akcije spasavanja uspelo se da se ubedi UNESCO koji je celom svetu uputio apel za
zatitu nubijskih spomenika. Za est godina docnije spaseno je sve to je predstavljalo staru Nubiju.
Rad je bio vrlo opsean. Radilo se ne samo na tome da se najpaljivije snime i spasu ve poznati spomenici
nego i da se u podrujima koja e biti poplavljena otkriju krajevi u kojima je ovek ikada stanovao; trebalo
je pronai poslednje tragove utvrenih sela i vojnih uporita, ostatke manje poznatih ili nepoznatih hramova,
otkriti bezbrojne zapise na stenama i krenuti na otkrivanje praistorijske Nubije, iji su tragovi na viim terasama
obale jo bih ostah neotkriveni. Nije se moglo dopustiti da Nubija bude potopljena, a da se jo jednom ne osvetli
vreme carstva Meroje, da se ne pokuaju objasniti tragovi tog uvenog tajanstvenog plemena ije poreklo i istoriju
niko do danas nije jo uspeo da odgonetne. I dalje, da h su plemii Nubije sahranjivani kao i Egipani i da
h su hrianski episkopi Nubije konano iezh posle proganjanja u doba Saladina? Morao je da se uini pokuaj
da bi se dobio odgovor na pitanje da h je pravoslavna Vizantija proirila svoju vladavinu preko severnog pov-
ratnikasvedojuga?DahseuNubijimogunaitragovipraistorijskogmeanjaLibijaca s ljudima iz junog podnija
Nila.
Ono to su pronali arheolozi i istoriari daleko je premailo sve ni\de. Uprkos tome to nisu uspeh da spasu
blago uuobiajenom smislu rei, saznanja su ipak bila vanredno znaajna u drugom pogledu. Zahvaljujui radu
istraivaa u 120 mesta iskopavanja, koja su se protezala od Asuana pa sve do 3. katarakta, ovaj deo Nubije
predodreen za propast otkrio je svoje tajne. Ne postoji verovatno nijedno podruje u svetu koje je bilo ispitano
s toliko panje, tanosti i upornosti.
40
Istorija Nubije sad mora ponovo da se pie, a to je danas istorija koja poinje krajem starog kamenog doba
i dosee do hrianske ere, do vremena kad je malo selo Tamit, severno od Abu Simbela, imalo vie od sedam
crkava; u doba kad je izdvojeni grad Ikmindi dobio utvrenu kapiju i njen graditelj na kamenoj ploi uklesao
extra muros strah stanovnitva grada od pljakakih Nobada i Blemija; u doba kad je iveo Timotej
Nubijac, arhiepiskop Ibrima, koga su sahranili ispod hora katedrale, i kad je hriansko svetenstvo Farasa iz
godine u godinu ukraavalo zidove svojih hramova slikama koje su jo i danas sauvane, onoga Farasa u kome
je jo Tutankamon hteo da podigne jedan hram.
Meutim, najvaniji i najtei problem predstavljalo je spasavanje hramova, bez obzira da li su bili graeni od
kamena ili uklesani u stenu. Istaknuti strunjaci su izvrili izbor najvanijih spomenika da bi se svi hramovi
uklopili u jedan odreeni plan spasavanja. Pre svega se nastojalo da se spasu hramovi graeni od kamena,
od kojih je veina bila podignuta neposredno na obalama Nila. Njihovi zidovi su jo pre etrdeset godina bili poja-
ani tvrdim cementom i godinama su prkosili poplavama. Tri glavne potekoe sastojale su se u pokrivanju tro-
kova za demontau i ponovnu motau, zatim u kratkom vremenskom roku od svega tri letnja meseca kad hramovi
nisu bili preplavljeni vodom i, najzad, u odvajanju pojedinih kamenih blokova koji su, kao to je gore reeno,
bili vrsto stegnuti u svoje okvire od cementa. Spasavanje je ipak moglo da se sprovede. U pitanju je isprva bilo
samo spasavanje spomenika u el-Amadi, mada je ovaj mali hram, koji su podigli Tutmozis I I I i Amenofis II
a proirio Tutmozis IV, bio jedini hram unutar Nubije koji je bio u vanredno dobrom stanju, ukljuujue i slike
boga Amona koje je unitio Ehnaton a obnovio Seti I. U portalu ovog hrama nalazio se i dragoceni natpis Me-
renptaha koji govori o vojnom pohodu protiv Etiopljana ovog znaajnog faraona 19. dinastije. Prostorije koje je
obuhvatao ovaj hram bile su jo potpuno 'prekrivene reljefima raenim na finom tuku. Tako su bili pre-
kriveni i svi sastavci kamenih povrina te bi prilikom izdvajanja pojedinih kamenih blokova bili uniteni divno
ouvani reljefi koji su predstavljali lepotu toga hrama. Pored toga se kod ovog hrama pojavila i potekoa
jer se s jednim njegovim delom moralo postupati prilikom spasavanja, kao s hramom u steni, kao s jednim
jedinim blokom.
Drugi teak problem predstavljalo je spasavanje nubijskih hramova u steni i hramova na ostrvu File.
Ostrvo File, sveto mesto boginje Izide, sa svojim velikim Izidinim hramom, uvenim kolonadama i svim osta-
lim manjim znaajnim graevinama, bilo je od poetka ovog veka plavljeno vei deo godine. Poto je lealo kao
u nekom velikom jezeru izmeu starog i novog akumulacionog nasipa, jezeru iji je nivo od sada odreivao
Sad el-Ali, ostrvo je bilo izloeno neredovnom ali estom plavljenju. Postavilo se pitanje da li ostrvo treba spasti
primenivi jedan projekt koji je ve ranije bio uzet u obzir, naime da se ostrva koja okruuju File, meu njima
i veliko ostrvo Biga, veu s kopnom pomou tri nasipa ime bi ostrvo File zauvek bilo zadrano van vode?
Isto tako je postojala namera da se dva hrama u steni kod Abu Simbela, koji lee na jednoj lakoj okuci reke,
sauvaju na prvobitnom mestu pomou nasipa od zemlje i stene. Predradnje za ovaj projekt, ije je finansiranje
hteo da preuzme UNESCO, bile su poverene francuskim tehniarima, a sam projekt je podrala veina komiteta
raznih zemalja. Meutim, zamisao je naputena jer je prihvaen jedan italijanski plan koji se sastojao u tome
da se svaki od dva hrama odvoji kao jedan jedini blok koji bi se pomou hidraulinih dizalica, koje e po potrebi
biti postavljene nastuboveod cementa, podigao na potrebnu visinu tako da bude obezbeen od voda budueg
akumulacionog jezera, stvorenog novim akumulacionim nasipom. Pri tome se radilo o podizanju na visinu od skoro
70 m. Posle jo jedne godine predradnji naputen je i ovaj plan u korist jednog novog plana koji su razradili fran-
cuski strunjaci, a koji predstavlja poboljanje italijanskog projekta. Podizanje sad ne treba vriti postepeno i
pomou dizalica i stubova od cementa, nego jedino i iskljuivo pomou ogromne ustave podignute oko svakog
od dva hrama, pri emu zidovi ustave mora da doseu do vrha stena. Vodene mase Nila koje bi prodrle u ustavu
podigle bi kao neki ogroman klip oba hrama do vrha stene. Pomou ustave bi hramovi zatim plivali na povrini
vode i najzad se nasukali na svom konanom mestu, pri emu je izbor samog mesta kao takvog bio predvien
za docnije. Ali je zatim naputen i ovaj projekt, sada iskljuivo iz finansijskih razloga, pa se gotovo kao po-
slednji oajniki izlaz za spasavanje Abu Simbela vratilo na ono to se najlake moe ostvariti: na odvajanje
hramova od stene isecanjem na mnoge pojedinane blokove i ponovno podizanje hrama na vrh stene, iznad
najvieg nivoa vode. Koncem 1966. godine su oba hrama kod Abu Simbela bila skoro potpuno ponovo izgraena,
te se slobodno moe oekivati uspean zavretak ovog poduhvata. (Akcija UNESKO-a u vezi sa spasavanjem
nubijskih spomenika izvrena je u potpunosti onako kako je bilo zamiljeno prim. stru. recenz.)
to se tie spasavanja drugih nubijskih hramova, razumljivo je da je odluena ponovna izgradnja hramova posle
njihovog spasavanja, a ta ponovna izgradnja treba istovremeno da predstavlja ohrabrenje za stvaranje jedne
nove Nubije: Nubije u tri zone iznad vode velike brane. Na zapadnoj obali jezera, dugakog 500 km a irokog
mestimino i do 30 km, predviene su tri oaze, koje e biti navodnjavane pomou vetakih vadija, napajanih sa
iz samog Nila. Ove oaze bie naseljene nubijskim porodicama i obuhvatie i neke hramove, koji treba ponovo
da se podignu u okviru to je moguno slinijem prvobitnom i tano u ranijoj orijentaciji po kojoj su nekad bili
sagraeni. Prva oaza je bila predviena u podruju izmeu velikog akumulacionog nasipa i Kalabe; druga izmeu
Vadi es-Sebua i el-Amade, a trea, najjunija, treba da obuhvati celo podruje iza Abu Simbela. Kao poslednje
pomenimo planinski vrh Kasr Ibrim, koji nadvisuje akumulaciono jezero prekoputa biveg glavnog grada Anibe.
Na tom vrhu, nadamo se, bie ponovo podignuta velika katedrala Nubije, jer se pokazalo da su njeni ostaci
vrlo znaajni.
Egipatska Sluba za starine preuzela je na sebe da sprovede demontiranje i prenoenje raznih hramova kao to
su kapele u Tafi i Kertasiju, hramovi u Debodu, Denduru, Maharaki i Vadi es-Sebua/jug; zatim, rastavljanje
i vadenje u blokovima tri hrama u steni: Gerf Husen, ed-Der i Abahuda. Sjedinjene Amerike Drave stavile
su na raspolaganje sredstva da se izvade polupeine kod Bet el-Valija, Vadi es-Sebua/sever i grobnica u steni Penuta
i ponovo podignu u novim peinama. Savezna Republika Nemaka je odabrala hram u Kalabi, najvei hram iz
doba Rimljana, i prenela ga je, kamen po kamen, na jedno arobno mesto jugozapadno od velikog akumulacionog
nasipa sa koga dominira nad okukom Nila. Kada voda za nekoliko godina naraste do visine pristanita, moi e
opet da se brodom pristane ispred pilona, kao to su nekada inili poklonici boga Mandulisa. J uno, sasvim blizu
hrama, ponovo je podignut ljupki kiosk iz Kertasija, ukraen Hator-kapitelima.
Radovi na ruenju hramova otkrili su arheologiji i istoriji umetnosti itav niz vanih pojedinosti za istoriju
i gradnju pojedinih spomenika. Najvee iznenaenje predstavljalo je otkrivanje jama ispod hramova ili njihovih
neposrednih sporednih gradevina u kojima su sakrivene statue i reljefi, sklonjeni iz hramova. Uzbudljivi su bili
nalazi otkriveni ispod dromosa (svetog puta prim. prev.) hrama kod ed-Dake, koji u svom dananjem
obliku potie iz vremena Ptolemeja i Rimljana. U njegovim temeljima osloboeni su kamem' blokovi koji su nekad
sluili kao zidovi i stubovi jednog hrama koji je Tutmozis HI posvetio bogu Horusu iz Bakija i podigao na
kraju onog vadija to je vodio do rudnika zlata. ak su i reljefi sauvali izvestan stepen svoje arolikosti. A tamo
gde su nekad hramovi bili pretvoreni u crkve i gde su sada, da bi se sauvale, skinute freske koje su naslikali
hriani, osloboeni su ispod njih reljefi iz doba faraona koji su bili prekriveni mnogo vekova te sad arheolozima
otkrivaju mnoge vane stvari.
Hram kod el-Amade predstavljao je poslednji i naroito teak problem. Spasavanje ovog hrama, jednog od
najstarijih svetih mesta Nubije, izvrila je Francuska, bez obzira na velike finansijske rtve koje je ve bila pod-
nela zbog spasavanja Abu Simbela. Celokupni hram je sa svim svojim prostorijama vrlo komphkovanim radnim
postupcima najzad montiran na betonsku podlogu i trostrukim tranicama prenet na mesto koje je 60 m navie
i 4 km dalje ka zapadu. Oko sreno prenetog jezgra podiu se i delovi koji su pojedinano prenoeni.
T tako je opet omogueno da se graevine faraona posmatraju u Nubiji. Iako na novim mestima, opet su okruene
arobnim predelima ove junjake zemlje. A spasavanje nubijskih hramova, nasledstva egipatskih faraona koje je
stiglo do nas, ijoj kulturnoj delatnosti od skoro dve hiljade godina Zapad tohko duguje, pruilo je Zapadu
mogunost da dokae svoju zahvalnost i pokae zaista veUku solidarnosL
ILUSTRATIVNI DEO
ARHITEKTURA PLASTIKA SLIKARSTVO
Istorijski spomenici Egipta, kojima su se ve putnici antike divili kao svetskim udima, obrazuju nekoliko glavnih
grupa koje su upeatljivi izvor velikih epoha procvata staroegipatske kulture. Na uobiajenom putu od Aleksandrije
ili Port-Saida za Kairo i dalje kroz srednji i gornji Egipat, posetilac doline Nila nailazi na stare spomenike redom
koji uglavnom odgovaraju istorijskom razvoju: od stvaranja drave do doba kad su se smenjivali strani gospodari.
Prostrano pustinjsko groblje stare severne prestonice Memfisa oko 30 km jugozapadno od dananjeg Kaira,
kod dananjeg sela Sakkare, i velianstveno polje piramida kod dananjeg mesta Gize oko 8 km od Kaira, upo-
znaju posetioca sa graevinama i likovnom umetnou Ranog doba (oko 30002778) i Starog carstva (oko
27782263). A u srednjem Egiptu pojavljuju se pred njim grobnice u steni ukraene slikama poglavara pokrajina
Srednjeg carstva (oko 20501680), ije su graevine u slobodnom prostoru, na alost, skoro potpuno izgubljene
za potomstva. U okolini Luksora i u Nubiji posetilac moe da upozna veliinu, sposobnost i dostignua Novog
carstva, doba kad je Egipat bio svetska sila (oko 15801085). Isti takav utisak stei e se pred ogromnim ruevi-
nama hramova i kraljevskih likova, kao i prilikom posete tebanskim kraljevskim grobnicama, duboko ukopanim
u srce Zapadnih planina. Na mestu stare pokrajinske prestonice Dendare, kod Kene, kao i na putu od Luksora
za Asuan sa Filama njegovim ostrvom s divnim hramovima, nailazi posetilac najzad na velianstvene, zaudo
sauvane hramove s kraja Poznog doba, podignute pod makedonsko-grkim vladarima i rimskim carevima. Kao
da je voen nekom Arijadninom niti, posetilac sledi jedan veliki istorijski razvoj, polazei kraj spomenika koji su
svim docnijim pokolenjima oveanstva izgledali dostojni potovanja i divljenja, a koji ostavljaju dubok utisak i na
ljude dvadesetog veka, razmaene svim vrstama izvanrednih tehnikih dostignua. Skoro na svakoj okuci Nila
pojavljuju se visoki kameni svedoci jedne gorde prolosti od nekoliko hiljada godina, svedoci koji pozivaju na pro-
dubljeno istorijsko posmatranje i svojom vanvremenskom velianstvenou neizbrisivo deluju i na one koji se dotada
skoro nisu ni bavili batinom drevne prolosti.
Duga, uska dolina Egipta dar je Nila, po poznatoj rei Herodota koji je njome proao oko 448. pre n. e. Mona
reka, koja svojom duinom od 6.500 km prolazi kroz pola Afrike, iskopala je ovu dolinu u pustinjskoj ljunkovitoj
ravni severne Afrike i iz godine u godinu se izlivala, puna olovnosivog masnog, plodonosnog mulja, koji je davao
obilne etve dokle god su ga natapali ureaji za navodnjavanje koje je izgradio egipatski narod.
ivot i smrt tesno se granie na ovom jedinstvenom zemljitu. Po irini se ono moe skoro svuda okom sagledati:
s obe strane je plodna zemlja, sa mnogoljudnim gradovima i esto velikim selima, gajevima palmi i oranicama bogatih
i bujnih useva, opkoljena bledim obroncima Visoke pustinje. Na dugom putovanju kroz zemlju ovi obronci, as
bhi, as dalji, stalno prate obale Nila, drevnog svetog davaoca ivota koji mirno tee i u iji je tok utkano predanje
kao ni u jedne druge reke. Prizor budi misli i oseanja posebne vrste. Ove vode iz tropske unutranjosti
crne Afrike klizile su preko lea nilskog konja i oklopa krokodila, lavovi su se napajali njome, nagi ilavi crni
lovci tamo gore u Sudanu plovili su mirnom strujom tih voda u svojim splavovima od svenjeva trske. Coveku
koji ima oseanje za istoriju pojavljuju se znaajni likovi pred duhovnim oima: kraljevi-bogovi iz doba faraona
zajedno sa snanim likovima Aleksandra Velikog, Cezara, Marka Antonija i besmrtne Kleopatre, likovi hladnokrvnog
pobednika Oktavijana, Hadrijana i, najzad, obrisi Napoleona. Svi su oni tlu ove stare udesne zemlje neizbrisivo
utisnuli svoje tragove.
Tek se doivljavanjem Egipta zaokruuju intelektualni rezultati takvog putovanja po Sredozemlju. Za onoga
koji razmilja to e uvek predstavljati doba uenja o evropskoj samospoznaji. Nije sluajno to svet na Nilu
ima posebnu privlanost za zapadnjaka ednog utisaka.
RANO DOBA I STARO CARSTVO
Nauka je ve uglavnom sistematski ispitala ostatke naselja i groblja najstarijih kultura doline Nila, koji su
grupisani od ruba Delte do Nubije preko pretpustinjskog pojasa do koga nisu doprli brzaci Nila. To oni
koji nisu egiptolozi nisu gotovo ni primetili. Ali zato, du zapadnog podnoja pustinje, izmeu Kaira i oaze
Fajum, putnik stalno nailazi na upadljive graevinske spomenike iz prastarih vremena. Ovde se proteu peskom
zasuta polja pokrivena grobovima pored Memfisa, terazije zemalja. Ve davno su se pretvorile u prah kue,
sazidane opekom od mulja i suenom na suncu, ovog velikog grada koji je po predanju oko 3.000. godine pre n. e.
osnovao kralj Menes, ujedinitelj zemlje. J o je arapski pisac Abdelatif, koji je iveo koncem 12. veka nae ere, opisao
rasko, obilje i bogatstvo ovog grada kao neto neshvatljivo ulima i neopisivo. Danas se gajevi palmi i sela Sakkara,
Mitrahina i Abusir nalaze na mestu grada o ijem procvatu svedoe samo poneka gomila ruevina i ogromna vajarska
dela. Prostrano podruje groblja obuhvatilo je grobove iz svih doba egipatske istorije; ono je prualo bogat plen
i pljakaima grobova, eljnim zlata, koji su povremeno dolazili u itavim druinama, kao to je nudilo vane
podatke i naunicima koji su dolazili da tu vre istraivanja. Izuzimajui veliku podzemnu masovnu grobnicu za svete
Apis-bikove, najznaajniji spomenici ovog podruja potiu iz Ranog doba i Starog carstva.
U toku poslednjih decenija ovde su iskopavanja otkrila itav niz velikih grobnica iz Ranog doba sa bogatim darovi-
ma koji nose imena kraljeva iz 1. dinastije i doputaju pomisao da su to grobovi tih vladara. Za vreme vladavine izu-
zetno znaajnog faraona Dosera, osnivaa 3. dinastije, koga spomenici nazivaju imenom njegovog simbolinog
oblika kao bog-soko Horus, Neter-ket jedno veto pokolenje je na ovom udesnom mestu kod Sakkare stvo-
rilo prve umetniki zamiljene monumentalne graevine od kamena. Od njih poznajemo stepenastu grobnicu vladara
koja se velianstveno uzdie usred muka pustinje i oko nje, okruene bogato razuenim zidinama, dravne zgrade,
kultne graevine i skladita vena rezidencija iz praskozorja doba piramida. U susedstvu, pod gustim pokrovom
pustinjskog peska, ocrtavaju se dalji veliki graevinski kompleksi potonjih kraljeva. Medu njih spada i nedavno
istraeni ostatak Sekemketove piramide s mnogim odajama i tajanstvenim kovegom od alabastera koji je bio
prazan kad su ga otvorili.
Faraon Snofru, osniva 4. dinastije koja je podigla velike graevine, sagradio je u junom pravcu kod Dahura,
dve piramide kvadratne osnove, visoke oko 100 metara. Nedavno istraeni hram-kapija jedne od ovih piramida dao
je naunicima bogate nalaze u statuama i reljefima. Zasad jo nije otkriveno ko je podigao danas trostepenu piramidu
kod Meduma.
Potomci Snofrua krenuli su dalje ka severu i stvorili najpoznatiju od svih grupa piramida: velianstvenu graevinsku
trojnost kod Gize s kojom je povezan jo u drevno doba tesanicima upotpunjeni kameni lik velike sfinge. Od okolnih
hramova Keopsov je, na alost, nestao skoro potpuno. Od Kefrenovih graevina odrali su se znatni delovi samog
hrama mrtvih i hram u dolini, vanredno upeatljiv po strogosti svoje graevinske zamisli. Kultne prostorije ispred
piramide Mikerina, takoe graene od monih kamenih blokova, kao i graevina u dolini koja im pripada, nisu
zavrene.
U okolini velikih kraljevskih piramida nalaze se na nekim mestima manje piramide podignute kao grobnice kraljica.
Izgleda da su ove graevine delimino koriene i u druge svrhe. Njima se esto prikljuuju velike grobnice prineva
i princeza, dvorskih velikaa i povlaenih inovnika. Kod Gize one sainjavaju itave etvrti grobnica, graenih
po ranije utvrenom planu s uzdignutim uhcama koje teku potpuno pravo izmeu nadzemnih zgrada.
Faraoni 5. i 6. dinastije, sa svojim sutinski skromnijim grobnicama, vratili su se u okolinu stepenaste mastabe
kralja Dosera. Najvehanstvenije se danas uzdiu piramide kraljeva Sahu-Rea, Neferirka-Rea i Ne-user-Rea kod
sela Abusira. Od svetilita koje su ovi faraoni podigh svome ocu, bogu Sunca, uz susedni rub pustinje, treba
kao primer jednog hrama iz tog velikog doba pomenuti svetilite kralja Ne-user-Rea kod Abu Guraba (ovo svetilite
su otkrili i iskopali nemaki naunici) s velikim oltarom od alabastera i ve oronulim visokim postoljem na kome
se nekad uzdizao iroki zidani obelisk. U unutranjosti Unasove piramide, koja se sruila do niske humke
ruevina, jugozapadno od Doserove grobnice kod Sakkare, mogu se videti najstariji religiozni tekstovi Egipta za
koji se dosad zna.
Iz odaje za statue u takvim grobnicama potiu u svetu uveni likovi pokojnika, raeni u kamenu ili drvetu, koji
nas iznenauju svojim umetnikim arom i ivotnom snagom. S ovim likovima, punim prirodne sveine i izvanredne,
jedinstvene velianstvenosti, prvi put se pojavljuje savreno izraen onaj tip ljudskog hka koji je grka plastika, skoro
dva milenijuma docnije, uzela kao uzor za prikazivanje mladia koji stoji u svojoj smeloj nagosti.
Izvanredno dostignue naroda predstavlja ono magino delo koje pokazuje brigu za mrtve i koje zidove grobnica
ini odista neiscrpnim atlasom ivota i zbivanja u Starom carstvu. Ova neizmerno bogata likovna hronika, koja je
za korienje na onom svetu skupila sve ono to je ovozemaljskom ivotu davalo ar i znaaj, s pravom je nazvana
jednom od najveih objektivizacija ljudske prirode. Ovo stvaralako priznavanje sveta pojava i ovozemaljske sudbine,
bez obzira kakva je, ostae nezaboravno svakome ko je bar jednom u svom ivotu bio u venim stanitima,
u grobljima Gize i Sakkare, svakome ko je imao prilike da atmosferu tih groblja neposredno doivi.
Ono to je za vreme procvata Starog carstva postignuto u unutranjosti egipatske zemlje znatno zaostaje po
kvalitetu za onim to je stvoreno u podruju iz koga je zraio Memfis kao carska prestonica. Reljefi nekih kne-
evskih grobnica isklesanih u steni kod Elefantine, prekoputa Asuana, mogu se u pogledu kompozicije i zanatske
vetine uporedivati s postignuima memfiskih radionica, ali su to samo izuzeci. Izmeu Abu Roaa zapadno
od Kaira i Meduma na jugu razvila se i stvarno dostigla pravo savrenstvo rana faza staroegipatske kulture.
Staroegipatsko raunanje vremena zasniva se na godinama vladavine kraljeva (faraona). Prema jednoj egipatskoj
istoriji koju je, za vreme makedonskog vladara Egipta Ptolemeja II (285246 pre n. e.), napisao Egipanin Maneto
iz Sebenitosa u delti Nila, doba faraona delimo u dinastije, tj. vladarske kue. Od osnivanja carstva do poslednjeg
domaeg kralja pre Aleksandra Velikog nabrojano je 30 dinastija.
46
TI NI TSKO DOBA 3000-2778
U Palermu se uva deo kameiiog anala iz Starog carstva i drugi nalazi iz kojih su poznata imena vladara koja
nisu sadrana u docnijim spiskovima egipatskih kraljeva:
Seka; Haju; Te i drugi; Skorpion; Narmer.
Po egipatskom predanju, istorijsko vreme poinje s faraonom Menesom koji je, verovatno, identian s jednim
kraljem Horus Aha. Samo je ovo ime preneto na savremene spomenike. Egipani oznaavaju ujedinjenje dveju
zemalja, naime Gornjeg i Donjeg Egipta, u jedno carstvo, koje je izvrio Menes, kao konstitutivni dogaaj. Ovo
ujedinjenje zabeleeno je u raznim simbolinim likovnim prikazima kao da ga je svaki kralj ponovo vrio. Tako
je, na primer, na prestonom seditu jedne statue Sesostrisa I ujedinjenje prikazano bogovima Horusom i Setom,
odnosno personifikacijama dva dela zemlje, koje biljke sa grbova dveju zemalja obavljaju oko hijeroglifa ujedinjenje.
U stvari, moe se dokazati da je nekoliko kraljeva pre Horus Ahaa vladalo nad celim Egiptom. Verovatno je formula
ujedinjenje dveju zemalja stvorena iz docnije perspektive da bi se oznaio zavretak jednog dueg istorijskog
procesa.
1. I 2. DI NAS TI J A
1. DINASTIJ A. Faraoni: Horus Aha (Menes?); Der (Hent); Vadi (Det); Den (Udimu); Adib; Semerket; Kaa.
2. DINASTIJ A. Faraoni: Hetep-sehemui; Neb-Re (Neb-nefer); Nineter; Uneg (poredak nesiguran); Sened;
Peribsen; Hasehen; Hasehemui. Donjoegipatska sporedna dinastija u vreme poslednja dva kralja: Neferka-Re;
Neferkasokar; Hudefa; Dada (identian sa Hasehemuiom?); Nebka.
Istorijsko doba Egipta poinje s ujedinjenjem dveju zemalja. Godina 3000. pre n. e. moe se smatrati godinom
ujedinjenja carstva.
Prve dve decenije saimaju se pod pojmom doba Tinita jer su njihovi kraljevi, po tradiciji, poticali iz Tinisa
u Gornjem Egiptu, a grobnice kraljeva 1. i delimino 2. dinastije (Peribsen, Hasehemui) naene su u Abidosu blizu
Tinisa. Dakle, Gornjoegipani su se nametnuli za gospodare celokupnog Egipta. Mada su suprotnosti izmeu
dveju zemalja potrajale i posle ujedinjenja, a nove borbe se rasplamsavale sve do kraja doba Tinita, gornjoegipatsko
kraljevstvo ostalo je do kraja na vlasti. S druge strane, a to je bitno i presudno u ovom ujedinjenju nikad se
nije ilo za tim da se podredeno donjoegipatsko stanovnitvo podjarmi ili ak istrebi. Ovo dranje posebno je simboli-
zovano time to kralj naizmenino nosi krunu Gornjeg i Donjeg Egipta, a zatim to kralj nije samo pobedonosni
soko Horus, nego se naziva i oba gospodara. Od samog poetka visoka dravnika mudrost postavila je kao cilj
izjednaavanje i stapanje dvaju slojeva i njihovih kulturnih osobenosti.
Ve od ranog doba Tinita, uporedo sa jaanjem faraonske moi, poinje stvaranje pravog egipatskog sveta u
religiji, dravi, istoriografiji i umetnosti. Otkrivanje i razvoj hijeroglifskog pisma i ureenje raunanja vremena
predstavljaju dve osnovne kulturnoistorijske novine toga doba.
Nije objanjeno pitanje da li je predstava o dvostrukom kraljevstvu uslovljavala i dvostruko sahranjivanje. U
novije vreme otkrivene su velike grobnice 1. dinastije kod Sakkare, a Volter B. Emeri (Walter B. Emery), koji ih
je otkopao, oznaava ih i delimino pripisuje istim kraljevima za ije se grobove zna da su kod Abidosa. Mnogi podaci
govore u prilog tome da drevni grobovi kod Sakkare nisu kraljevske grobnice nego kompleksi za sahranjivanje
visokih inovnika, to je sigurno za jedan deo tih grobova.
PALATE I GROBNICE-SPOMENICI U ABIDOSU I SAKKARI
Opis kraljevske palate Vadija (Det) (sl. 6) prua
sliku o arhitekturi palata iz doba Tinita. To su bile
graevine od opeka od nilskog mulja, okruene delimino
neprekinutim vencem iznad fasade, podeljene stubovima,
a delimino jednom vrstom mnogobrojnih kula koje su
bile isturene ispred same fasade.
Gusto grupisane, meu sobom povezane kraljevske
grobnice od opeka u Abidosu srazmerno su male, sa
jednom sredinom prostorijom na koju se nadovezuju
skladine prostorije u obliku nia, a koje su odvojene
zidnim stubovima. Neke graevine su s mnogo odaja i
sa jednom veom prostorijom za grobnicu i nizom
skladinih prostorija.
Mnogo vee od grobnica u Abidosu su impozantne
grobnice otkrivene u Sakkari. Dvema od ovih grobnica
V. B. Emeri je odredio istorijsko vreme.
J edna je grobnica kralja Vadija (Det), a druga je
iz doba kralja Kaa. U oba sluaja radi se o mastabama,
grobnicama karakteristinog ploastog oblika, tipinog
osnovnog oblika ovih graevina u toku celog Starog
carstva.
Kod prve grobnice (crte 1) radi se o mastabi duine
oko 51 m i irine 21 m, sa spoljnim fasadama oivljenim
izboinama i udubljenjima. Po svom unutranjem
ureenju, grobnica sledi seljake tradicije kraljevske
grobnice kua za stanovanje. U sredini je odaja za
47
Crte 1 Plan pogrebne mastabe br. 3504 iz doba faraona Vadija (Det) iz 1. dinastije u Sakkari. U sredini pogrebna odaja, a oko nje
skladine prostorije s prilozima za korienje umrlom faraonu. S tri strane izvan spoljnjeg zida redovi grobnica za sluge.
Crte 2 Plan pogrebne mastabe br. 3505 iz doba kralja Kaa iz 1. dinastije u Sakkari. Ispod sredinjeg jezgra je pogrebna odaja uklesana
u stenu, koja se sa strane nadovezuje na mastabu hrama mrtvih.
sahranjivanje, a oko nje mnogobrojne skladine prosto-
rije raznih veliina, sve pokrivene zajednikim krovom.
Oko sve etiri strane tako obrazovane mastabe koja je,
verovatno, bila visoka oko 8 m, prua se nizak zid na
ijem su gornjem rubu, jedna kraj druge, bile postavljene
bikovske glave od gline suene na suncu, ukraene
pravim bikovskim rogovima. Nije jasno da li je u pitanju
ukazivanje na broj rtvovanih ivotinja ili su to ma-
gijsko-apotropejski simboli. Poseban spoljni zid opa-
suje celokupni kompleks. Spolja se, na izvesnoj uda-
ljenosti, s tri strane prikljuuju grobnice za sluge koji
su, verovatno usmreni otrovom, morali da slede svoga
gospodara u onaj svet.
Nasuprot mastabi iz doba kralja Vadija (Det), grob-
nica iz doba kralja Kaa, poslednjeg vladara 1. dinastije,
pokazuje ve razvijenije oblikovanje (crte 2) time to
je grobnici pridodat hram mrtvih, kao docnije kod Dose-
rove stepenaste piramide i piramida 4. dinastije. I ovde
mastaba ima uobiajeni oblik ploe, povrine oko 35,5
i 24,5 m i visine od 8,25 m. Njena spoljna fasada samo
je sa tri strane neto oivljena. Oko 5 m debeli zidovi
zatvaraju centralno jezgro sagraeno od kamenja. Tek
ispod toga, uklesana u steni, lei sama odaja za sahranji-
vanje, duine 10 m, do koje se sa istoka dolazi hodnikom
koji se sputa ka njoj, i sa ije obe strane je prikljuena
po jedna skladina prostorija. Izgleda da je niski zid oko
mastabe i ovde bio okien bikovskim glavama. Postoje
i zidine koje sve opasuju, sada iroke skoro 3 m i otvorene
na severnoj strani u pravcu hrama mrtvih. Ovaj hram
obuhvata kultnu prostoriju u jugozapadnom delu, kao
i niz odaja i hodnika. Mastaba i hram mrtvih takoe su
opasani drugim jedinstvenim zidom, otvorenim prema
istoku, tako da celokupni kompleks ima irinu od 39
i duinu od neto preko 65 m. Fasada mastabe jo i
danas je izvanredno dobro odrana. Na izboinama i
udubljenjima fasade jasno je sacuvana debela tukatura
na kojoj se nalaze geometrijske slike koje podraavaju
oblaganje asurama, sa jo uvek vanredno sveom crve-
nom, crnom, plavom, zelenom i utom bojom. U samoj
odaji za sahranjivanje naen je sarkofag koji se sasuo.
U hramu mrtvih pronaene su ploa-osnova i noge dve
drvene statue.
48
Crte 3 Pogrebna mastaba br. 3503. Verovatno kraljice Merneite. 1. dinastija. Rekonstrukcija.
MANJ I SPOMENICI
1
LAV. areni granit. Kasno praistorijsko ili ranodinas-
tiko doba. Duina 32 cm. Berlin, Dravni muzeji,
br. 22440.
Ovaj tip lava s pretei otvorenim raljama i repom koji
udara po leima naen je i u manjim primercima od
slinog kamena. On nema ploe na kojoj lei i ne poka-
zuje nikakve izrazite egipatske stilske karakteristike, pa je
docnije naputen u korist jednog umerenijeg likovnog
reenja.
Zubi sekutii i donji onjaci vrlo su uoljivi, poto su
izraeni buenjem, i izazivaju drastian utisak krvoed-
nosti ove divlje ivotinje, to joj daje crte karakteristine
za decenije iz doba ujedinjenja kraljevstva oko godine
3000. pre n. e. Te odlike se, meutim, docnije vie ne
pojavljuju.
2
PLOA. ZA MINKANJ E SA PUSTINJ SKIM IVOTINJ AMA I
BIIMA iz BAJ KE. kriljac. Kraj praistorijskog doba.Visina
oko 43 cm. Oksford, Amolean muzej.
Takozvane ploe za minkanje, ije emo najznaaj-
nije primerke opisati u nastavku, spadaju meu
najvanije izvore iz doba ujedinjenja carstva. Njihova
veliina iskljuuje praktino korienje. Verovatno treba
da ih shvatimo kao rtveni poklon u hramu kod Hijera-
konpolisa. Meutim, jo nije objanjeno zato je ba ovaj
predmet odabran kao rtveni poklon i zato su na njemu
prikazane scene sa istorijskim sadrajem.
Spomenik iz Hijerakonpolisa (Kom-el-ahmar): na
ivici, suprotno postavljene stoje dve istovetne vitke zveri
sa slobodno izraenim glavama. Obe strane ploe su
potpuno ispunjene ivotinjskim likovima zbog instink-
tivnog straha od praznina na povrinama. Od ivotinja
koje postoje u prirodi zastupljeni su lav, leopard (?),
hijena, bivo, irafa, divojarac, razne vrste antilopa i
lovakih pasa sa ogrlicama, kao i jedna ptica-takara.
Od fantastinih ivotinjskih bia upadaju u oi zveri
s kratkom njukom i suvie dugim vratovima, jedan etvo-
ronogi grifon s glavom ptice grabljivice i krihma eljasto
rairenim na leima, kao i jedna uspravna ivotinja
slina akalu s dvostrukim pojasom i torbicom za ud,
koja kao da svira u dugaku frulu (arobnjak?). Na
sredini jedne strane ploe od malahita i drugih materija
je udubljenje za meanje minke.
3 gore
PLOA ZA MINKANJ E SA IRAFAMA I PALMOM. kriljac.
Kraj praistorijskog doba. Visina 32 cm. Pariz, Luvr.
Oiviena s obe strane sa etiri istovetne divlje zveri.
Pored toga, na strani gde je udubljenje za meanje, dugo-
vrata ivotinja iz bajke, lav i ibis, a na suprotnoj strani
dve irafe i palmovo drvo. Oi ivotinja bile su nekada
ispunjene.
3 dole
POBEDNIKA PLOA. Odlomak. kriljac. Poetak Tinitskog
doba. Visina oko 28 cm. Kairo, Muzej.
Pobedniki spomenik nekog vladara, verovatno kralja
Skorpiona. Na gornjoj strani ploe, ispod plastine
horizontale iznad koje su sauvane noge, imena sedam
osvojenih mesta. Ova mesta su slovno-simboliki ozna-
ena hijeroglifima: sova, mistina ptica Ah, rva, buba,
Ka, krinja i brod, okrueni zidnim prstenovima sa izbo-
inama. Njih kidaju kraljevske moi u ivotinjskom ob-
liku: soko, lav, zmaj, tifon, skorpion izmeu ostahh.
Na suprotnoj strani su bikovi, magarci i jarci poreani
u frizovima (zaplenjene ivotinje ?), a ispod toga biljke
i jedan hijeroglif.
4/ 5
POBEDNIKA PLOA KRALJ A NARMERA. Skriljac. Poetak
Tinitskog doba. Visina 64 cm. Kairo, Muzej, br. 3055.
Otkrivena u Hijerakonpolisu (Kom-el-ahmar). Kao
pobedniki spomenik ova velika i sveana ploa za min-
kanje povezana je s odlomkom ploe koju smo prethodno
reprodukovali.
4 Prednji deo. Gore, s obe strane po jedna glava boginje
neba Hator, s goveim uima i rogovima, u sredini izmeu
njih kraljevo ime. Ispod toga tri friza. Gore: kralj, s do-
njoegipatskom krunom na glavi, kree da razgleda zarob-
ljenike koji su sputani pogubljeni, a glave im stavljene
izmeu nogu. Iza vladara pratilac s posudom za miro i
sandalama svoga gospodara, a ispred kralja, inovnik
spriborom za pisanje, kao i etiri stegonoe; na vrh
motki uzdignuti su likovni simboli koji prikazuju boan-
sku kraljevu mo. Faraon na sebi ima dugu odeu,
privrenu naramenicom na levom ramenu, s dvodelnom
ukrasnom pregaom; pozadi za pojasom vetaki volovski
rep koji spada u ornat; u izdignutoj desnici ceremoni-
jalna mahalica, u Ievoj ruci kijaa od krukovog drveta
na ijoj drki dole ui Horus-soko. Ispred vladaranjegovo
ime ispisano slikama soma i dleta. Ispod toga: dva bra-
data oveka dre konopcima dve ivotinje iz bajke iji
dugi vratovi okruuju udubljenje za meanje minke.
Ovakve ivotinje ne pojavljuju se samo na slinim ploama
(uporedi sl. 2 i 3 gore) nego i na starim vavilonskim
peatima-svicima. Docnije na to nailazimo u imenu goi-
njoegipatskog grada Kusai. Ovde se raa pomisao da se
politiko ujedinjavanje pretvara u simbol, pa je vero-
vatno da se na ovaj nain izraavalo ujedinjenje Gornjeg
i Donjeg Egipta u jednu dravu. Naime, Narmer, kao
oigledni gospodar obeju zemalja, s dve strane ploe nosi
njihove dve razliite oblikovane krune. Dole: kralj, u liku
divljeg bika, rui zidine nekog utvrenog naselja i, isto-
vremeno, gazi po miici pobeenog protivnika.
5 Zadnja strana. Prikazan je faraon sa gornjoegipatskom
krunom kako ubija neprijatelja koga dri za kosu po-
bednika shema koja ivi kroz sve epohe egipatske
istorije. Iza kralja je opet pratilac koji nosi sandale i
posudu. Iznad pobeenog, koji je baen na kolena, a
ija je postojbina oznaena kao Pokrajina harpuna (?),
nalazi se simbolina kompozicija: kralj u liku boga-sokola
jezinom uzdom dri glavu zarobljenika koji izrasta iz
znaka zemlja. Pored toga, est biljaka (papirus ?) moda
oznaavaju 6.000 zarobljenika, a moda i zemlju Donji
(
Egipat. Dole: dva naga poginula protivnika sa navedenim
imenima zemlje i plemena.
49
1
NADGROBNI KAMEN KRALJ A VADI J A (DET) ZMI J E.
Krenjak. 1. dinastija. irina 65 cm. Prvobitna ukupna
visina 2,50 m. Pariz, Luvr.
Potie iz Abidosa. J ednom grobu pripadala su dva
takva nadgrobna kamena. Spomenik iznenauje svojom
umetnikom zrelou iako delimino jo uvek ima zas-
tarelo tretiranje oblika. Sa istananim smislom za obliko-
vanje i raspored smeteno je kraljevo Horus-ime: zmija
sa uzdignutom glavom u okviru slike palate ija oluastim
ukrasima ralanjena fasada ima tri kule i dve visoke
kapije; na tome stoji faraon-bog u obliku sokola.
I
PLOICA OD CRNOG STEATITA SA ULOCIMA OD ARENOG
ALABASTERA. IZ grobnice Hemake u Sakkari. 1. dinastija.
Promer 8,7 cm. Kairo, Muzej, br. J . 70104.
U grobnici Hemake, kancelara kralja Usafaisa, nas-
lednika faraona Vadija (Det), naeno je dosta probu-
enih ploica ija upotreba nije sasvim sigurno utvrena.
Moda se radi o ploicama na koje su se stavljala tkaka
vretena. Meu umetniki najvrednije plocice spada ova
koju prikazujemo. U okvir, omedjen ispupenjem slinom
konopcu, ukomponovane su dve grupe ivotinja: dva psa
koji love gazele. Dok jedan pas jo goni gazelu, drugi je
ve oborio svoj plen i pregriza mu grkljan. Tematika je
ve poznata sa paleta (uporedi sl. 2 i 3). Ovo malo remek-
delo zasluuje divljenje ne samo zbog modehranja poje-
dinosti nego i zbog harmonije kojom je figurativna tema
prilagoena datom okviru.
7
SEDEA STATUA HETEPDIJ EFA. Granit. Kraj 2. dinastije.
Visina 39 cm. Kairo, Muzej, br. 3072.
Prikazani sedi na podvijenim nogama, a dlanove je
poloio na butine. Ima kratku kovrdavu vlasulju i kratku
pregau. Nasuprot docnijim prikazivanjima likova koji
klee ili ue, ovaj rani primerak nosi u sebi neku teinu
i nereenost, to je takoe podvueno srazmerno nisko
postavljenom glavom. Uprkos tome, obrada lica i ivah-
nost izraza pokazuju umetnikovu darovitost. Na desnom
ramenu Hetepdijefa urezana su Horus-imena prva tri
faraona 2. dinastije: Hetep-sehemui, Neb-Re i Nineter.
Moda je Hetepdijef bio svetenik njihovog pogrebnog
kulta. Prema tome, statua je, moda, nastala tek krajem
2. ili ak poetkom 3. dinastije. Ona potie iz Mitrahine,
starog Memfisa.
STARO CARSTVO
3. DI NASTI J A 27782723
Faraoni: Doser; Doser-Atoti (= Sekemket, Deferti-ank?); Sanakt; Kaba; Neferka; Hu (ni).
Politiko sredite pomerilo se sada u okolinu Memfisa (blizu dananjeg sela Sakkara). Ostvarena su bitna
dostignua na mnogim podrujima. Razvoj vetine graenja u kamenu: podizanje stepenaste piramide kralja
Dosera s gradevinama namenjenim za rezidenciju, zatim slinih, nedovrenih monumentalnih kompleksa grobnica
kralja Sekemketa i drugih.
KOMPLEKS GROBNI CE KRA
Celokupni kompleks zgrada oko stepenaste piramide
kralja Dosera (crte 4/5) obuhvata kraljev hram mrtvih
kod severne fasade stepenaste piramide i junu grobnicu,
a sastoji se, potom, od jednog hrama, palata i kapela
koje su faraonu sluile za proslavljanje Sed-svetkovina.
Veliki trem povezuje jedini ulaz na junom kraju istonog
zida sa Velikim dvoritem izmeu piramide i june grob-
nice. Celokupni kompleks, prvo delo Imhotepa koji je
docnije proglaen za boanstvo, predstavlja prvo veliko
stvaralatvo u kamenu. Graevinski oblici jo uvek su
povezani sa korienjem snopova trske kao potpore zido-
vima ili stabala obraenih krivom sekirom i sa tavanicama
od gusto poreanih okruglih drvenih motki, uobiajenih
u zidanju opekama od nilskog mulja. Prekrivanje zidova
fajansom u trima prostorijama ispod piramide i u trima
50
RA DOSE R A K OD S A K K A R E
prostorijama u junoj grobnici nije nita drugo nego
izvanredno originalno u kamenu i fajansu podravanje
asura od biljnog materijala.
Sama stepenasta piramida tek se naknadno razvila
od prvobitne grobnice ploastog oblika, iz mastabe. Ova
mastaba se nalazila iznad 28 m dubokog okna (crte 6-8),
koje je vodilo do odaje s kraljevim grobom, a na koju su
se nadovezivali mnogobrojni hodnici (crte 7). Oni su
prvobitno bili ispunjeni potrebama za domainstvo i
kamenim posudama, kao i tri ranije pomenute prostorije
sa zidovima od fajansa i kraljevim reljefima, slinim
onim u junoj grobnici (sl. 15).
Prvobitna veliina mastabe ploastog oblika, iznad koje
je naknadno podignuta stepenasta piramida, iznosila
je 63 x 63 m, pri visini od 8 m. Izgraena je od kamenih
Crte 4 Opti plan kompleksa grobnice faraona Dosera kod Sakkare.
1: Stepenasta piramida (sl. 8 i 13), proizila iz prvobitno u preseku kvadratne mastabe (m); na severu se nadovezuje hram mrtvih kralja
Dosera (2). 3: Dvorite sa serdabom u jugozapadnom uglu, gde je naena kraljeva statua (sl. 16 i 17). 4: Veliko dvorite s oltarom
(u blizini june ivice piramide) i s dva kamena slina slovu B koji su verovatno bili oznake cilja i sluile kralju prilikom njegove trke
za vreme Hebsed-ceremonije (sl. 15). 5: Ulazni trem (sl. 11). Na njegovom zapadnom kraju je portik (sl. 10); ispred njegovog istonog
kraja je jedina kapija u spoljnim zidinama (sl. 9). 6: Hebsed-dvorite s prividnim kapelama Gornjeg Egipta na zapadnoj strani, a donjo-
egipatskim na istonoj. Ove kapele bile su odreene da prime bogove Gornjeg i Donjeg Egipta kad bi prisustvovali Sed-svetkovini. 7: Mali
hram (sl. 13). 8: Dvorite ispred Severne palate. Na njenoj istonoj strani fasada sa papirus-polustubovima. 9: Dvorite June palate.
10: Juna grobnica (sl. 14). U njenoj unutranjosti, dubokoj 28 m, prostorije sa zidovima obloenim fajansom, a u jednoj od njih reljef
kralja pri kultnoj trci (sl. 15). Zapadnu stranu kompleksa grobnice zauzimaju tri prividne terase. Galerija srednje terase skrivala je
hiljadu posuda i bila prepuna ljudskih kostiju. U sredini severnog krila kompleksa grobnice nalazi se jo jedan veliki oltar.
ruevina, sa oplatom od kvadratnog tesanog kamena
koja je posle svuda unaokolo pojaana do debljine do
3 m. Du istone strane ugraena su 32 m duboka okna
koja su vodila u po 30 m duge poprene galerije (crte
6 i 7). Okna su sadravala grobove i grobovske dodatke
kraljica i rano umrle dece kraljevske porodice. Poto
tokom vremena prvobitni obim za sve njih nije bio do-
voljan, mastaba je proirena u pravcu istoka, ime je
prvobitni kvadratni oblik pretvoren u pravougaoni s
duom osom istok-zapad (crtei 4 i 8).
Crte 7 Popreni presek kroz stepenastu pira-
midu u visini njene osnove s unoenjem kra-
ljevskog okna dubokog 28 m, kao i hodnika
koji se odvajaju od njega, i tri prostorije obloene
fajansom (x). Na istonom rubu piramide okna
za prilaz grobnicama kraljica i kraljevske dece.
Ka severu piramidi se prikljuuje hram mrtvih.
U pravcu istok-zapad ovaj presek prikazuje
samo oko dve treine povrine ukupne konane
osnove piramide.
Crte 6 Uzduni presek stepenaste piramide u pravcu jug-sever.
M: prvobitna. na planu kvadratna mastaba. Pi : Prvobitna stepe-
nasta piramida sa etiri stepenice. P2: Konana piramida sa est
stepenica. Ispod originalne mastabe 28 m duboko okno sa po-
grebnom odajom u granitu.
Crte 8 Uzduni presek kroz stepenastu pira-
midu u pravcu istok-zapad. Ispod prvobitne
mastabe (m) okno duboko 28 m s pogrebnom
odajom u granitu (GR). Po strani levo, jedna
od tri prostorije sa zidovima obloenim fajansom
(B). Na istonom rubu mastabe jedno od 32 m
dubokih okana koja vode do grobnica kraljica,
odnosno kraljevske dece.
injenica da je mastaba zbog male visine bila nia od
zidina kompleksa grobnica i zbog toga spolja nevidljiva,
verovatno je navela neimara Imhotepa da podigne
grobnicu koja se stepenasto uzdie i koja se vidi
izdaleka, gigantsko stepenite koje se uzdie ka nebu, a
koje treba da olaka uzlet due mrtvog faraona ka Suncu,
svom ocu Reu (Lauer).
Piramida koja se upoetku uzdizala sa etiri stepenice,
najzad je produavanjem povrine svoje osnove i ose
sever-jug, a naroito ose istok-zapad, pretvorena u
izduenu, 60 m visoku, piramidu sa est stepenica.
Ona se jo i danas uzdie pred nama kao svedoanstvo o
jednom velikom faraonu i jednom genijalnonrneimaru
iz ranog doba Starog carstva i egipatske kulture uopte.
52
8- 17
8 Pogled sa Unasove piramide ka severoistoku.
U prednjem planu juni deo spoljneg zida, ispred toga
graevina od opeka od mulja; s druge strane, juna grob-
nica koja se nadovezuje na spoljni zid. Pozadi toga je
Veliko dvorite, na ijoj se severnoj ivici uzdie stepenasta
piramida. Istono od Velikog dvorita jo se vide ostaci
hrama i Hebsed-dvorita. U daljini kao tamna traka,
plodno zemljite; iza njega bledi obronci istonog pod-
noja pustinjske visoravni kod Ture.
9 J uni kraj istone strane zidina sjedinom kapijom.
Ponovo podignute korienjem starog tesanog kamena.
Zidine su opasivale celokupni kompleks grobnice u duini
od 545 m (=1.000 egipatskih lakata) u pravcu sever-jug,
a u pravcu istok-zapad od 277 m, i prvobitne visine od
20 m. Po uzoru na drevne mastabe, snabdevene su na
zapadnoj strani ispustima. Na svoja etiri boka, zidine
imaju etrnaest bastiona. J edina kapija na junom kraju
istonog dela vodi pravo u ulazni trem (sl. 11), a odatle
kroz portik (sl. 10) u Veliko dvorite. Udubljenja koja
su u osam redova napravljena na gornjem delu zidina, od-
govaraju kiajevima drvenih greda koje su radi uvrenja
bile ugraivane u zidove od opeka od mulja. Ovde, pak,
u kamenom zidu, ova udubljenja predstavljaju elemenat
veoma lepog osveenja. Kao i kod ostalih graevina u
kompleksu grobnice, materijal je tura-krenjak sa obro-
naka susedne istone obale Nila. Verovatno ove zidine
podraavaju u malom beli zid kojim je osniva
Menes okruio glavni grad Memfis.
10/11 Portik i trem sa stubovima, pogled od ulaza prema
istoku.
Trem sa stubovima, dugaak 54 m, sainjavaju dva
reda od po 20 troetvrtinskih stubova u obliku sno-
pova trske, visokih 5,92 m, a svaki od njih zatvara
krajeve kratkih poprenih zidova. Dva obuhvatna
duinska zida imaju u svom gornjem delu, izmeu
poprenih zidova, otvore sline prozorima. Tavanica
trema podraava u kamenu drvenu tavanicu pravljenu
od gusto i popreno poreanih polukrunih drvenih mot-
ki (sadanja krovna konstrukcija se ne vidi na slici).
Portik sainjava osam stubova poreanih u parovima
s obe strane kratkih spojnih zidova. Ovde se, takoe,
potpuno moe da vidi da je oblikovanje gornjeg dela
usklaeno troetvrtinskim stubovima trema: stubovi
koji lee na cilindrinim podnojima pokazuju na svom
gornjem delu prue od trske koje kao da je
uvreno zatitnim pokrovom. Na ulazu ispred portika
nalazi se zid s otvorenim vratima, takode izraenim od
kamena.
12 Fasada na istonoj ivici dvorita ispred severne
palate.
Polustubovi u obliku papirusa, biljke sa grba Donjeg
Egipta.
13 Hram
Pravougaoni plan, okrugle motke u ugaonim parti-
jama. Unutar tri zida (kao njihovi zavreci) kanelirani
troetvrtinski stubovi, koji su se kao u tremu sa
stubovima verovatno nekad zavravali pokrivnicom,
abakus-ploom. U junom delu istone strane hramovnog
zida opet poluotvorena vrata od kamena, ovde otvorena
prema unutranjosti.
14 Ugao zida na junom grobu sa frizom od zmija.
Ovaj zid, ponovo sazidan od starih ostataka, pripadao
je gornjem delu graevine junog groba koji je poruen
ve za vreme 19. dinastije. Zidne povrine ralanjene
su niama prividnih vrata. Okrugle motke podseaju na
drvene motke sa kojih su se asure od trske odvijale kada
su se zatvarali otvori. Na pola ustremljene zmije arke
sa grba, koje kruniu zid, predstavljaju pratip simboli-
nog ukrasnog oblika, omiljenog sve do najkasnijeg doba,
a ukazuje, verovatno, na Donji Egipat. Postoje dobri
razlozi za pretpostavku da su u junom grobu sahranjeni
kraljevi unutranji organi. Kompleks sadri 28 m duboko
okno koje, kao kod piramida, vodi u odaju obloenu
granitom. Kraj okna vodi u pravcu istoka do niza pros-
torija koje su, kao i tri prostorije ispod piramide, obloene
ploicama od fajansa tirkizno plave boje. Dve prostorije
imaju po tri stele koje podraavaju ulazna vrata, a svojim
reljefima prikazuju faraona (sl. 15).
15 Kralj Doser prilikom kultne trke. J edan od est
zidnih reljefa u junoj grobnici.
Kralj, sa gornjoegipatskom krunom na glavi, prikazan
je prilikom jedne kultne trke, propisane krunidbenim
ritualom, koja se u odreenim vremenskim razmacima
ponavlja kao jubilarna svetkovina. Kralj je uzdigao cere-
monijalnu mahalicu i jo jedan krai predmet koji ne
moe da se odredi sa sigurnou. Pred kraljem je dugaka
motka za noenje s likom nekog boanstva u obliku
akala ispred koga je uspravljena zmija sarka. Iznad
vladara lebdi boanski soko sa znakom ivota. S desne
strane hijeroglifi koji donose isceljenje. Ispred farao-
nove glave njegovo Horus-ime: Neter-ket. Ceo reljef ima
okvir od fajansa.
Vanredno je uspelo prikazano tranje: u dugom koraku
stopala kao da samo prstima dodiruju tle. Uprkos plit-
kosti reljefa, izvanredno dobro su izvajane anatomski
vane partije kao to su kljuna kost, kolena i musku-
latura, naroito nogu, a isto tako i celo divno napeto
telo i oblik vrlo ivog lica.
16/17 Faraon Doser. Krenjak, tragovi bojenja.
Kairo, Muzej, br. 6008.
Sedei kip prirodne veliine naen je u serdabu (neo-
svetljenoj prostoriji), izgraenom na severu do same ste-
penaste piramide, iji izboeni eoni zid ima dva otvora
za posmatranje. To je najstariji kraljevski lik u prirodnoj
veliini koji poznajemo. Izvaene su oi koje su bile
inkrustirane. Kraljevska kapuljaa, sa iljastim zavret-
kom, vlasulja u strukovima i dugi kroj brade su neuobi-
ajeni i predstavljaju oznaku starosti ove statue, koja
deluje izvanredno individualno nainom oblikovanja lica.
Na ploi podnoja urezani su titula i ime kraljevo, koga
spomenici iz istog doba uvek nazivaju Neter-ket. Ime
Doser tek se docnije pojavilo. Ostaci boja: ogrta beo,
koa mrka, kosa crna.
53
Crte 9 Piramide od 3. do 12. dinastije u prostoru
izmeu Kaira i Dahura. Na jugu jo dve piramide
kod Lita (Amenemhet I i Sesostris I), dalje od Meduma
(Hufni], produio Snofru), kao i piramide kod Havare
(Amenemhet III) i Ilahuna (Sesostris II), obe u Fajumu.
GROBNICE KRALJ EVA 3. DINASTIJ E POSLE DOSERA
Posle impozantnog kompleksa grobnice kralja Do-
sera s velianstvenom stepenastom piramidom, iz doba
3. dinastije sauvane su jo sledee grobnice, delimino
s piramidama. Tu je pre svega nezavrena piramida fara-
ona Sekemketa (otkrio M. Z. Goneim 1951-52), verovatno
naslednika kralja Dosera, u blizini jugozapadnog ugla
zidina grobnice Dosera. I ova, nikad dovrena piramida
trebalo je da bude opasana naroito briljivo gradenim
zidinama. Na ovom zidu bojom su ispisani titula i ime
Imhotepa, onog istog koga smatraju neimarom Dose-
rovog kompleksa. Od kralja Sanakta sauvana je samo
gruba mastaba od opeka kod Bet Kalafa, oko 460 km
juno od Memfisa. Takozvana piramida u slojevima u
Zavijet-el-Arjanu (izmeu Sakkare i Gize) verovatno je
bila odreena za grobnicu kralja Kabe. Neferka je na
istom mestu podigao temelje jedne takode nedovrene
grobnice.
Hu(ni), zabeleen i kao Ahu, zapoeo je oko 60 km
juno od Memfisa (odnosno od Sakkare) veliku piramidu
u Medumu koju je, verovatno, zavrio tek Snofru, prvi
kralj 4. dinastije. Ova gorda piramida trebalo je kada se
zavri da dostigne visinu od 90 m, sa osnovama od
135 x 135 m i uglom ukoenosti od 51 52'. J o pre mnogo
vekova skinuta je sa ovog spomenika poslednjeg kralja
3. dinastije spoljna oplata i danas se jedino sauvana
unutranjost jezgra sa strmim, skoro potpuno okomitim
zidovima uzdie ka nebu poput dinovske kule. Uprkos
tome to je sada samo ruevina, piramida u Medumu
izaziva najsnaniji utisak o graevinskoj delatnosti Starog
carstva.
POGREBNA MASTABA 3. DINASTIJ E
Pogrebnu mastabu Hesirea, koji je kao poznanik
kraljev i velika J uga spadao meu visoke inovnike
Doserovog doba, istaknuemo na ovom mestu kao pri-
mer radi njene celovitosti i reljefnih ukrasa.
18/19
DRVENE REUEFNE PLOE IZ POGREBNE MASTABE HESIREA
u SAKKARI. Visina 1, 14 m. Kairo, Muzej, br. 98.
U jedanaest nia unutranjeg hodnika mastabe (crte
10) naeno je jedanaest reljefnih drvenih ploa (razliito
odranih). est najbolje odranih reljefa nalaze se u
muzeju u Kairu. Na jednoj ploi Hesire je prikazan u
stojeem stavu sa tapiima znacima svog dostojanstva
i priborom za pisanje, a na drugoj ploi vidi se kako
sedi za trpezom. Na slici gde sedi ima vlasulju u uvojcima,
a na drugoj u strukovima. Portret i slovni znaci su udes-
no svei i istanano izraeni. Oblici lica i pojedinosti
grae tela obraeni su izvanredno realistiki, to pred-
stavlja pravi izuzetak na docnijim egipatskim reljefima.
19 Detalj reljefne ploe repiodukovane na sl. 18, levo.
Hesire u levoj ruci dri dugaki tap i ezlo svog dosto-
janstva u obliku kijae. Na ramenu mu visi pribor za pisa-
nje koji se sastoji od daske sa posudom, sitaste kanije
i posude za vodu. Stolica ima visoke kopitaste ivotinjske
noge i sedite izvedeno od motke papirusa. Iznad stola,
koji ine stalak i ploa s takozvanim hlebovima u stvari
na njemu zamiljenim nalaze se razne namirnice.
Smisao ovakvih likovnih prikaza namirnica ispred umrlog
u njegovom grobu zasniva se na predstavi starih Egip-
ana da e umrli, dokle god bude imao na raspolaganju
jela i pia, pa makar samo na slici, njegov Ka, tj.
neprolazna snaga njegovog bia, moi i dalje da postoji.
Crte 10 Plan pogrebne mastabe Hesirea kod Sakkare. E: Ulaz
na junom kraju mastabe. Dok je glatki istoni zid unutranjeg
hodnika bio oslikan, zapadni zid imao je jedanaest nia, a u svakoj
se nalazio veliki drveni reljef s likom pokojnika u polovini prirodne
veliine (sl. 18). Na severoistonom uglu mastabe je takozvana
spoljna nia. U sredini bloka mastabe, izvan odaje za sahranjivanje,
jo jedna skrivena nia.
4. DI NAS TI J A 27232563
Faraoni: Snofru; Keops (Knum-kufu); Dedef-Re; Kefren (Kaf-Re); Mikerin (Menkau-Re); epseskaf. J edno
posebno predanje navodi posle Kefrena jo dva njegova brata: Hor-Dedefa i Baf-Rea. Ptolemejski istoriograf Maneto
tvrdi da iza epseskafa sledi jo jedan kralj, Tamftis.
Usmereno saimanje i voenje svih narodnih snaga bogokraljevskom dravnom moi. Graenje velikih pira-
mida s kompleksima njihovih hramova. Ograniavanje obilja tipova i odvraanje od kitnjasto-imitativnog u korist
jednostavnog monog oblikovanja. Ograniavanje na jednostavne monumentalne oblike pogaa i opremanje privatnih
grobnica. Zbog toga su vrlo mala naa znanja o istoriji toga doba. Kolebanja u predanju o redosledu kraljeva
posle Keopsove vladavine doputa pretpostavku da su postojale sporedne ili neprijateljske dinastije. I injenica to
je epseskaf svoju grobnicu sagradio u junom delu Sakkare a kao oblik grobnice nije odabrao piramidu nego
mastabu, ukazuje na unutranje zategnutosti.
Piramide faraona 4. dinastije proteu se du istone ivice Zapadne pustinje preko relativno prostranog podruja
na duini veoj od 140 km u pravcu sever-jug. Od Snofruovih piramida dve se uzdiu kod Dahura (sl. 20), vie od
40 km juno od Gize, a trea piramida kod Meduma, ije je graenje verovatno zavreno za njegova ivota, nalazi
se skoro 125 km juno od Gize. S druge strane, ostaci piramide Dedef-Rea, Keopsovog naslednika, lee kod Abu-
Roaa, 17 km severozapadno od Giz. Pored prestonice Memfisa, juno od dananje Sakkare, lei jedino pogrebna
mastaba epseskafa, poslednjeg kralja 4. dinastije.
SPOMENICI RANE 4. DI NASTI J E
20
POLJ E PIRAMIDA KOD DAHURA
Pogled sa Unasove piramide u Sakkari prema jugu
na polje piramida kod Dahura. U sredini pozadi-
ne takozvana prelomljena piramida (visine 97,4 m),
desno takozvana crvena piramida (visina 104,4 m),
najstarija kraljevska grobnica u istom obliku piramide.
Obe graevine podigao je osniva 4. dinastije, faraon
Snofru.
21/22/11
PRI NC RAHOTEP I NJ EGOVA ENA NOFRET. Krenjak,
obojen. Visina oko 1,20 m. Kairo, Muzej, br. 223.
Potie iz grobnice princa u Medumu, koji je, vero-
vatno, bio jedan od sinova kralja Snofrua. Kao vrhovni
svetenik u Heliopolisu, vojskovoa itd., Rahotep je zau-
zimao niz najviih poloaja. Kao miljenica kraljeva, nje-
gova supruga Nofret pripadala je kraljevoj sviti. Po ivosti
impresije i sveini boja ova kompozicija nema premca
meu staroegipatskim statuama. Oi od mutnog i pro-
zirnog kvarca su uloene izvanredno veto i optoene
okvirom koji podraava crno naminkane ivice kapaka.
Leve bone povrine sedita u obliku kocke s visokim
naslonima grubo su obraene u to staro vreme. Princ
ima na sebi jednostavnu pregau, a na uskoj ogrlici od
cevastih bisera visi amulet. Nofret ovo omiljeno en-
sko ime znai istovremeno dobra i lepa odevena
je u tesnu mantil-haljinu. Traka za vezivanje kose ima
aru sa cveem. Treba obratiti panju na uobiajeno
razlikovanje boje koe kod mukarca i ene, na to stalno
nailazimo i kod obojenih reljefa.
Mada se u liku Rahotepa jo moe osetiti dah drevne
prolosti, on ipak sasvim jasno i realistiki prikazuje
svoje doba i sirovi seljaki soj od koga su proizili faraoni
4. dinastije. iroka ramena, snane ispupene grudi i
miiave ruke svedoe o njegovom seljakom poreklu,
a budno i inteligentno lice govori da je ba taj soj bio
sposoban da izgradi dravu takve politike moi kao to
je to uinila 4. dinastija. U suprotnosti s Rahotepovim
likom stoji Nofret, kod koje je prvi put u egipatskoj umet-
nosti lepota enskog tela izraena i otelovljena. Kao to
odea doputa da njeno telo zrai i izrez haljine skoro
neprimetno oslobaa lepe grudi, tako je udesno lepo
oblikovana i glava puna ivota skoro zagonetnog izraza
kroz koji progovara s kosmikim povezano, animalno-
ulno bie ene (V. Volf).
III
GUSKE NA PAI IZ POGREBNE MASTABE NEFERMAATA, SINA
KRALJ A SNOFRUA I NJ EGOVE SUPRUGE ATET U MEDUMU.
Slika na malteru. Rana 4. dinastija. Visina friza 28 cm,
ukupna duina 1,725 m. Kairo, Muzej, br. 136 E.
Meu vanredno ivim slikama ivotinja, poznatim jo
od Ranog doba, guske zauzimaju posebno mesto. Stroga,
donekle suva simetrija friza gubi se u istananosti kolorita
i u arenilu boja kojima su prikazane razne vrste gusaka,
to nikad vie nije dostignuto u egipatskom slikarstvu.
Iz ove raznovrsnosti prikazivanja ivotinja i biljnog sveta,
to nagovetava okolnu prirodu, nastala je anr-slika, upr-
kos kompozicije u vidu friza.
23
KRALJ KEOPS. Sedea statueta od slonovae. Otkrivena
u Abidosu. 4.dinastija. Visina 5 cm. Kairo, Muzej.
Ova statueta je jedini potpuno sauvani portret gradi-
telja velike piramide. Pronaao ju je Flinders Petrie
(1902) u podruju hrama boga Kontamentija kome se
negde u doba 6. dinastije pridruio bog Oziris i stopio
s njime u jedno bie. Kralj na glavi nosi crvenu krunu,
tj. krunu Donjeg Egipta; ona je izlomljena na svom gor-
njem delu. U desnoj ruci dri bi; leva ruka sputena je
niz butinu. Faraon na sebi ima kratku pregau. Na
seditu u obliku kocke spreda je urezano njegovo ime.
Uprkos malih dimenzija, statueta odraava Keopsovu
energiju i snagu.
24
KNEZ ANKHAF. Krenjak obloen tukom, obojen.
Visina 58 cm. Boston, Muzej likovnih umetnosti.
Potie iz kneevog groba kod Gize. Kao trei mu
princeze Heteferes, Ankahaf je bio zet kralja Keopsa.
Pored toga, prvi ministar i rukovodilac kraljevih gra-
evina. Poprsje oigledno ima drukiju kultnu name-
nu nego ostale kneeve statue koje su dosad otkrivene.
Oblici su modelirani u sloju tuka, stavljenog na kre-
njako jezgro. Ruke su odseene do pazuha, a trup ispod
grudi. Poprsje je obojeno crvenkastomrkom bojom. Ui
su iz nejasnih nam razloga skinute kao kod tzv. glava
koje mogu da se zamenjuju, odnosno odvojenih gla-
va toga vremena, s kojima je ovaj nalaz oigledno blis-
ko srodan. Izvanredno realistiko crtanje lica, sa ula-
enjem u individualne pojedinosti oblika daju ovom
poprsju posebno mesto meu likovnim spomenicima
ovoga doba.
56
P OL J E P I R A M I D A K OD GI ZE
Keopsova pi rami da
Mastabe
Hel eferesa
Rovovi za barke
Mastabe 4. i 5. di nasti j e
K ef renov
pi rami da
Hram za oboavanj e
'"iinmii(iiiv
mm<
Grobovi u
Kempbel ov grob
; .Amenofisa II
Hram sfing
Mi keri nova pi rami da
Hram u dolini
Hram za oboavanj e^-
Pl f 2 P1
Crte 11 Polje piramida kod Gize s piramidama Keopsa, Kefrena i Mikerina. Kod junog dela Keopsove piramide dve Suneve barke,
otkrivene 1954. Sa istone strane piramida nalazi se uvek hram mrtvih do koga vodi uzJaz od hrama u dolini, koji je ouvan kod piramida
Kefrena i Mikerina, dok je kod Keopsove piramide uglavnom razruen. Severozapadno od Kefrenovog hrama u dolini nalazi se sfinga.
Ovo prostrano podruje grobova obuhvata, pored tri
najpoznatije piramide, prostrano podruje grobova viso-
kih linosti 4. a takoe i 5. dinastije. Svaki kompleks
piramida sastoji se od etiri graevinska dela koji lee
jedan iza drugog. Meusobno povezani, oni se ire
uzbrdo od ivice plodne zemlje do obronaka pustinjske
visoravni: ulazni hram, odnosno hram u dolini; strmi
uzlaz pokriven i prorezima osvetljen; hram mrtvih ispred
piramide, u kome je vren kult za sahranjenog vladara,
i najzad, sama piramida kao monumentalni zavretak.
57
U severnom delu polja lei najstarija i, istovremeno,
najvea piramida Keopsova, sina Snofrua i Heteferese.
Duinom strana u osnovi od okruglo 230 m =440 egipat-
skih lakata (severna strana: 230,253 m, juna strana
230, 454 m) i uglom uspona od 51 52', ova piramida
je dostizala nekad visinu od 146,6 m (dananja visina je
137,2 m). Na zapadu se na nju nadovezuje kraljevsko
groblje s ulicama mastaba koje vode sa severa na jug
i sa istoka na zapad. One su u doba 4. dinastije po jedin-
stvenom planu odreene za lanove kraljevske kue i
visoke dravne dostojanstvenike. S june strane, pak, ovaj
prostor je ogranien zidom. Ispred piramide, kao to se
jo i danas moe videti kod dve mlae piramide kod
Gize, nalazio se hram mrtvih do koga je vodio uzlaz od
hrama u dolini na rukavcu Nila. Neposredno ispod is-
tone strane piramide nalaze se dva udubljenja za Sun-
eve barke. Dve barke, otkrivene tek 1954. lee na junoj
strani piramide. Istono ispred Keopsove piiamide nalaze
se tri male piramide za najblie srodnike, verovatno
faraonove kerke. U produetku je jo jedno polje mas-
taba.
U sredini plana je piramida Kefrena, Keopsovog sina.
Sa prvobitnom duinom bokova od 212,25 m (danas
210,5 m) i uglom uspona od 52 20', dostizala je visinu
od 143,5 m (danas 136,4 m). Na njenom vrhu ouvan je
dobar deo oplate koja je nekada prekrivala celu piramidu.
Hram mrtvih, uzlaz i pre svega hram u dolinu ove
piramide najbolje su ouvani.
Najjunija i najmanja od ove tri piramide je Mikeri-
nova. Njene strane imale su nekada u osnovi 84,4 m
(danas 79,64 m), a ugao uspona je 51. Njena visina iz-
nosila je nekada 66,4 m (sada 62 m). Hram rartvih, uzlaz
i hram u dolini i ovde su sauvani u ruevinama iz kojih
se moe videti kako su ove gradevine izgledale. Ispred
njene june strane takoe se nalaze tri male piramide.
Izmeu uzlaza Kefrenove i Mikerinove piramide iri
se jo jedno prostrano polje mastaba, veinom dosto-
janstvenika 5. dinastije.
Sa strane, severno od poetka uzlaza Kefrenovog hra-
ma, u dohni lei sfinga. Ispred nje je hram sfinge (ne
treba ga zameniti s Kefrenovim hramom u dolini koji
je u strunoj literaturi esto oznaavan kao hram sfinge).
Graevinski plan piramida, u pojedinostima razliit
kod svake piramide, prikazaemo principijelno pomou
Keopsove piramide koja je nadmaila sve ostale veliinom
uopte, kao i oblikovanjem unutranjih prostorija.
Njeno jezgro sastoji se od neravnomerno postavljenih
grubo obraenih kamenih blokova. Stoga je jezgro bilo
obloeno oplatom od dobro izravnatog i obraenog kre-
njaka u dubini od 5,25 m. Plan unutranjeg oblikovanja
tri puta je menjan.
Ulaz koji kao kod svih piramida lei okrenut severu,
ovde na visini od 15 m, sputa se najpre za 19 m, da bi
zatim ponovo vodio navie. Na mestu prevoja uspon je
s nekoliko ogromnih granitnih blokova bio zatien od
pljakaa grobova. Put vodi u Veliki trem koji se penje
pod uglom od 26,5; visok je 8,5 m dugaak 47 m i mak-
simalno irok 2,14 m. Obloen glaanim krenjakom iz
Mokatama, trem predstavlja remek-delo kamenorezake
vetine. Iz trema vodi kratak hodnik do predvorja koje
je zatvoreno sa etiri granitna bloka. atim 42,28 m
iznad osnove piramide sledi kraljeva grobnica duga 5,2 m
u pravcu sever-jug, a iroka 10,43 m u pravcu istok-zapad.
Prostorija je obloena granitom iz Asuana. Na njenom
zapadnom kraju nalazi se faraonov sarkofag od granita.
Od grobnice vode napolje dva propusta za provetravanje
pod razliitim uglom uspona. Promer im je 15 x 20 cm,
a duina 53 odnosno 71 m, to je verovatno bilo uslov-
ljeno verskim propisima. Iznad grobnice je sistem od
etiri horizontalne kamene tavanice nad praznim pros-
torima i ravasti krov napravljen od kamenih blokova
nagnutih jedan prema drugom u cilju otklanjanja priti-
ska temena piramide na kraljevsku grobnicu.
Crte 12 Uzduni presek po osi jug-sever kroz Keopsovu piramidu.
25
PLRAMEDE KOD GLZE, POGLED SA DRUMA ZA SAKKARU.
Ni sa koga mesta se tako upeatljivo ne moe sagle-
dati dominantna visina Keopsove piramide koja se, desno
na slici, jo i danas uzdie svojom visinom od 137,2 m,
kao sa druma za Sakkaru koji prolazi istono od polja
piramida kod Gize. J asno se mogu videti uz Keopsovu
i tri sporedne piramide. Najjunija od njih, zbog pers-
pektive, moe se razaznati negde ispred sredine Kefrenove
piramide.
26
GRUPA PIRAMIDA KOD GI ZE VIDENA S J UGA.
Na snimku se jasno mogu videti hramovi mrtvih koji
lee istono ispred dveju mlaih piramida: Mikerinov
(na slici izgleda kao da lei ispred Kefrenove piramide)
i Kefrenov (na slici ispred Keopsove piramide). U poza-
dini desno, kao tamna traka, plodno zemljite se protee
u pravcu Kaira.
27- 29
SFINGA KOD GI ZE.
Kameni lik ogromni lav koji lei, s kraljevskom
glavom prekrivenom kapuljaom, izvajan je od jezgra
krenjakog kamenoloma iz koga je faraon Keops dobav-
ljao blokove za graenje svoje piramide i za gornja
odeljenja grobnica velikodostojnika. Vehanstveno delo
58
obino se pripisuje dobu faraona Kefrena. Meutim,
neke pojedinosti, kao to su tip lica i unazad povucene
bone povrine marame, ukazuju na stariji nastanak.
U vreme dok je Egipat bio svetska sila, ova sfinga je va-
ila kao lik boga Sunca Re-Haraktea iz Heliopolisa.
ape i spoljni delovi trupa zidani su od tesanog kamena.
U toku 1925/26. godine, prilikom ponovnog potpunog
otkrivanja ovog dinovskog spomenika, glava je osigurana
potpornjima od cementa postavljenim s obe strane ispod
kapuljae. Na obrazu ispred uva nalaze se ostaci crven-
kastomrke boje. Oteenja na glavi izazvali su ikonoborci
oko 1380. godine n. e. i docnije, jo jednom Mameluci.
Uprkos ogromne veliine (visina oko 20 m, duina
73,50 m), spomenik se skladno uklapa u svoju sredinu.
Njegova veliina postaje oigledna na sl. 28 kad se baci
pogled na Kefrenov hram u dolini pred nogama sfinge.
27 Keopsova piramida u pozadini sfinge.
28 Neposredno ispred sfinge ostaci hrama koji je sigurno
postojao za vreme faraona Kefrena. Ukoen prema pred-
njem planu, stoji jedan spomenik iz Novog carstva. Iza
sfinge uzlaz koji vodi od Kefrenovog hrama u dolini
do hrama piramide. Preko glave sfinge vidi se arapsko
groblje. Sasvim levo u pozadini su piramide kod Abusira.
29 J uni deo polja piramida kod Gize, pogled sa istoka.
Ispred su ruevine hrama verovatno posveenog sfingi,
levo se prikljuuje Kefrenov hram u dolini. Od njega
stari uzlaz vodi do hrama mrtvih ispred Kefrenove pira-
mide (na slici desno). U pozadini, u sredini slike, je Mi-
kerinova piramida.
KRALJ KEFREN HRAM U DOLI NI I
HRAM MRTVI H I SPRED NJ EGOVE PI RAMI DE
Hram u dolini, esto nazivan kapija, leao je na
jednom rukavcu Nila. Velianstvena jednostavna gra-
evina je masiv skoro kvadratnog plana. U velikoj meri
se odlikuje lepotom srazmera, tako da i danas izaziva
divljenje sjajem plemenitog materijala karakteristinim
odlikama giaevina 4. dinastije. Ispred dva ulaza na
njegovoj istonoj fasadi verovatno je leao po jedan par
sfingi. Oba ulaza vode u popreni hodnik iz ije se sre-
dine moe stii do irokog trema (B). Na nju se nado-
vezuje trobrodni duboki trem (T). Monolitni granitni
stubovi su visine 4,10 m. Prostorije su svetlo dobijale
kroz kose otvore, koji jo uvek postoje. Uza zidove saie
nekada su stajale 23 kraljeve statue. etvorougaoni tra-
govi njihovih postolja jo se ocrtavaju u vidu otvora u
poploanom podu (sl. 32). Iz jugozapadnog ugla iroke
sale vodi hodnik ka grupi od dva puta po tri skladine
odaje. U severozapadnom uglu otvara se prilazni hodnik
za uzlaz.
Hram mrtvih, podignut istono ispred piramide, sai-
njava takoe kameni masiv od monih tesanika, ali od
mesnog krenjaka s oplatom od granita, dok susedne
prostorije izgleda kao da su isklesane u tom granitu.
U velikom dvoritu (H), koje je bilo ukraeno drugim
faraonovim statuama, prinoene su rtve. Ovo je jezgro
takozvanog javnog dela hrama. Njegovi stubovi bili su
Crte 13 Hram mrtvih i hram u dolini kralja Kefrena. TT: Hram
u dolini. Od njega u severozapadnom pravcu vodi 494,6 m dugi
uzlaz do hrama mrtvih ispred sredine istone strane piramide (P).
Njegovo zapadno krilo je prikljueno spoljnjem zidu piramide (M).
BH: iroki trem u preseku sa stepenastim suavanjem od istoka
ka zapadu. Na njegovim krilima s obe strane prikljuena je po
jedna prostorija za koje se smatra da su serdabi. TH: Duboki trem.
H: Veliko dvorite. Na njega se nadovezuju pet kapela (K). S: Sve-
tilite s prividnim vratima.
od granita iz Asuana, a ispred njih se nalazilo ukupno
dvanaest sedeih kraljevih statua. Na zapadu se
prikljuuju pet kapela(K) u kojima je faraon bio oboavan
pojedinano, po svakom od svojih pet imena. Svaka kapela
sadravala je po jednu faraonovu statuu i, svakako, po
jednu barku. Ove barke sigurno su odgovarale onoj grupi
odpet barki koje su iskopane kraj hrama mrtvih. Iza toga
se nalazio intimni deo hrama sa kultnom niom
svetilita (S), pristupaan samo sveteniku koji je obavljao
obred. Ispred Velikog dvorita, u pravcu ulaza, opet je
sistem duboke sale (TH) i ispred nje je iroka sala
(BH) kao kod hrama u dolini, samo je ova poslednja
prostranija.
30/31, IV
KRALJ KEFREN. Sedea statua. Diorit. Visina 1,68 m.
Kairo, Muzej, br. 138.
Figura koja sedi zajedno sa osam drugih manje-vie
potpuno ouvanih kraljevih statua naena je u bunar-
skom oknu hrama u dolini. Samo ovoj statui, upravo
glavi vladara pridodat je kralj-bog-Horus u obliku sokola
koji stoji na zadnjem naslonu prestola i daje faraonu mo
svoga bia. U egipatskom plastinom oblikovanju kra-
ljeva, ova velianstvena alegorija sree se vrlo retko, a
nikad vie u ovako konanom obliku. Presto ima noge
poput lavljih apa; po dve prednje noge povezane su
grivastom glavom u prednji deo lavljeg trupa. Na
stranama prestola nalazi se simbol ujedinjenja dveju ze-
malja, koji se sastoji od hijeroglifa Sema koji znai
ujedinjavati, oko koga su ispletene biljke sa grbova
Gornjeg i Donjeg Egipta: papirus i tzv. krin. Na
podestu ispod nogu spreda desno i levo nalazi se
ime. Kraljeva desnica, stisnuta u pesnicu, dri savijenu
maramu iji krajevi padaju u nejednakim duinama.
Izmeu peta okruglo udubljenje nejasnog znaenja. Iznad
sredine ela, tesno uz kapu, stavljena je dopola usprav-
Ijena zmija arka sa grba: ona predstavlja kraljevsku
mo i preti unitenjem neprijateljima velikog boga.
U ovoj statui je ideja potpuno ovladala nad priro-
dom. Sve ono to je samo jedno, sluajno, prolazno
iskljueno je i na njihovo mesto stupilo je ono to je od
opte vrednosti, to je postojano, trajno. To je vanvre-
menska stvarnost jednog vieg sveta postojanja. U
tome lei tajna to su se u ovoj statui slili u nerazdvojno
jedinstvo najsveiji ivot i sadrina venosti; a to je ono
to pored potpune ivotne sveine ubedljivo istie ono
to je boansko. Tako je Egipanin 4. dinastije
predstavljao sebi boanskog faraona, otelovljenje
boga svetova, zalogu svetskog poretka, uporite vere
(V.VoIf).
32/33
KEFRENOV HRAM U DOLINI.
32 Ukoen pogled iz irokog trema s jedinim redom
stubova u trobrodnu salu sa stubovima dubokog trema.
33 Srednji brod dubokog trema, pogled iz irokog
trema.
GROBNICE 4. DINASTIJ E
Ploasti oblik mastabe, na to ukazuje i samo njeno
ime (mastaba =klupa), vidi se iz rekonstrukcije na crteu
14. J ednostavna monumentalnost je odlika ovih grob-
nica koje su leale du puteva to su pod pravim uglom
vodili ka dvema velikim piramidama, Keopsovoj i Kefre-
novoj. Zidane od velikih kamenih blokova, ove mastabe
4. dinastije nisu, u skladu sa voljom velikih vladara,
posedovale kultne prostorije ukraene slikama, mada su
slike jo od 3. dinastije u Sakkari i Medumu obeleavale
mastabe dravnih velikaa (sl. 18/19, 21/22/11). Sad je
bilo doputeno samo jedno malo mesto za prinoenje
rtava, prigraeno uz istonu stranu mastabe, koje je
sluilo za sklanjanje opreme, za prinoenje rtava i kao
skladite. Poto je, zajedno sa kultnom prostorijom,
takode ponovo nestalo mrano odeljenje sa statuom,
ostalo je samo okno i odaja za koveg obloena tesani-
kom od krenjaka i jednostavni sarkofag od krenjaka.
Posle sahranjivanja okno bi se obino zasulo i tako
zatvorilo.
U malom predsoblju izmeu okna i odaje s kov-
egom bili su postavljeni portreti, tzv. glave za
zamenjivanje (sl. 36-38).
34 POLJ E MASTABA - GROBNICA STAROG CARSTVA, iza toga
Kefrenova piramida i njen hram mrtvih.
J uno od uzlaza ka hramu mrtvih Kefrenove piramide
reaju se mnogobrojni gornji delovi privatnih grobnica
inovnika, pre svega iz 5. dinastije. U njihovim odajama
za statue naene su mnoge skulpture koje predstavljaju
vlasnike grobnica i njihovu poslugu. Ispred istone
strane piramide (koja lei u senci) jasno se vidi hram
mrtvih.
35 MIKERINOV HRAM MRTVIH, snimak sa jugoistonog
ugla Mikerinove piramide. U pozadini je Kefrenova
piramida.
36 - 38
PORTRET iz KRALJ EVSKOG GROBUA KOD GI ZE. Krenjak.
Prirodna veliina. Kairo, Muzej, br. 6003 i 6005.
Ove odvojeno raene glave pripadaju jednoj grupi
koja je, izgleda, u sutini bila ograniena na grobnice
bez statua lanova kraljevskih kua Keopsa i Kefrena
u Gizi, mada su se sline skulpture pojedinano nalazile
i na drugim mestima. One potiu iz podzemnih odaja za
koveg u kojima su bile smetene (u njihovom prilazu)
okrenute prema oknu.
Kosa je glatka kao tesna kapuljaa, oi nisu uloene,
oblici lica obraeni su u velikim povrinama i jednostavno
tako da deluju vie kao slika. Ui su esto manje ili vie
odsecene. Na zadnjem delu glave i na potiljku nalaze se
okomita ulebljenja, a na vratu, iznad osnove, razliiti
plitki okomiti urezi. Ovo ukazuje na neki lokalni pogrebni
obiaj koji se, moda, zasnivao na drevnim predstavama,
a na koji se, verovatno, ukazuje u tekstovima sa piramida
(izreka 373): Ustani! Uzmi svoju glavu, skupi svoje kosti,
uspravi svoje udove! Po H. J unkeru, ove su glave bile
odreene da dui koja luta poslue pri povratku u
grobnicu, u izvesnom smislu, kao fizionomski putokaz do
sahranjenog tela koje im pripada.
Na ovom mestu treba jo jednom ukazati da bista
kneza Ankhafa (sl. 24), koja se uva u muzeju u Bostonu,
oigledno nije fragment neke kneeve statue, nego vero-
vatno tip-pretea docnijih pravih glava za zamenjivanje
kakve pokazuju sl. 36-38.
60
Crte 14 Grupa mastaba grobnica 4. dinastije iz ptije
perspektive. Levo na slici su dve preseene mastabe
koje pokazuju duboko okno koje vodi u odaju za
sahranjivanje.
PLASTIKA IZ DOBA
39
KRALJ MI KERI N IZMEU DVE BOGINJ E. Zeleni kriljac.
Visina 98, odnosno 95 cm. Kairo, Muzej, br. 180,
odnosno 149.
Potiu iz faraonovog hrama u dolini kod Gize.
Vie takvih grupa trijada nadeno je u jednom skro-
vitu u hramu u dolini koji nije bio zavren kad je faraon
umro, nego je u doba njegovog naslednika epseskafa
privremeno zavren kao graevina od opeka. Ove grupe
trijade podeljene su danas izmeu muzeja u Kairu
i Bostonu.
Desno od kralja, koji nosi krunu Gornjeg Egipta,
nalazi se boginja Hator, a s leve je boginja Mikra, za-
titnica pokrajine Diospolis iji simbol nosi iznad glave.
Meusobna pripadnost boginja i kralja ne izraava
se samo time to su zajedno postrojeni u jednoj poro-
dinoj grupi, nego i po porodinoj slinosti crta njihovih
lica. Stalno nailazimo na to da se lik boga obhkuje po
faraonovom liku.
Boginje ovih trijada su prvi plastini likovi bogova
Starog carstva. Ali boginje su obeleene kao boanstva
samo svojim atributima, a ne obhkovanjem u celini.
Naprotiv, po svom tipu potpuno su sline tipu Mikeri-
nove ene iji se lik, spojen s kraljem u jednu grupu
(sl. 40/41) takode nalazio u kraljevom hramu u dolini.
40/41
KRALJ MI KERI N I KRAUI CA KAMERERNEBTI. kriljac,
ostaci bojenja. Visina 1,42 m. Boston, Muzej likovnih
umetnosti.
ARAONA MI KERI NA
Potie iz kraljevog hrama u dolini, ispred njegove
piramide u Gizi. Nedovreno, samo delimino izglaano
delo predstavlja najstariji dosada poznati primer tipa
koji je docnije postao sasvim uobiajen kao statua pri-
vatnih lica i razvio se u porodinu grupu. Uoljiva je
razlika izmedu kraljevog snanog mukog lica sa izrazom
ive inteligencije i vie vegetativnog izraza kraljiinog
hca, to moe posluiti kao dokaz da umetnost toga
vremena nikako nije bila podreena nekim ablonima
0 idealnom liku.
Karakteristina crta ove grupe lei u tome to je u
dranju faraona i njegove supruge izbegnut svaki izraz
oseanja. Oba lika su potpuno samostalna i samo jedan
kraj drugog postavljeni delovi jedne celine, a da ovek
1 ena psiholoki nisu stopljeni u jednu celinu. Bez ikak-
vog pokreta jednog prema drugom i ieg trenutnog, to
se tako lako moglo izraziti time to bi kraljica zagrhla
kralja, postignut je utisak monumentalne i vanvremenske
miirnoe. Kompozicija je liena svakog izraza oseanja.
42
FARAON MI KERI N. Gornji deo sedee statue od alabas-
tera. Prirodna veliina. Kairo, Muzej, br. 157.
Potie iz kraljevog hrama mrtvih ispred njegove pira-
mide kod Gize. Materijal daje naroitu dra ovom frag-
mentu. Nije iskljueno da ova statua od alabastera ne
predstavlja Mikerina, nego njegovog sina i naslednika
epseskafa, s obzirom da je on dovrio grobnicu posle
oeve smrti.
SARKOFAG U VI DU PALATE
V
SARKOFAG NEPOZNATOG. IZ Gize. Obojeni krenjak.
4. dinastija. Visina oko 1,17 m. Kairo, Muzej, br. 6170.
Bogato ukraeni sarkofag ponavlja na (ovde repro-
dukovanoj) uskoj strani motiv vrata kao razdvajanja u
razliitim oblicima. Sredina je istaknuta nagovetajem
triju suvie visokih vrata, od kojih su svaka krunisana
zatitnim simbolom. Desno i levo se prikljuuju dve
nie imitacije vrata. Iznad toga, polovinom sarkofaga,
prua se friz s nagovetajima od po est prozora.
Sa izvesnim izmenama, ovi motivi se ponovo javljaju na
lepom, sarkofagu svetenika Ravera slinom fasadi palate,
(sl. 43), zatim na fasadi grobnica iz Ranog doba (crte 3)
i, najzad, na spoljnjem zidu kompleksa grobnice faraona
Dosera (sl. 9) u Sakkari. Raznovrsno bojenje pojedinih
arhitektonskih delova podie plastinu lepotu spoljnih
strana sarkofaga, te slino onima sa sl. 43 daje
vanrednu predstavu o unitenim fasadama samih palata.
61
5. DI NAS TI J A 25632423
Faraoni: Userkaf; Sahu-Re; Neferirka-Re; epseska-Re; Ne-user-Re; Menkauhor; Asosi; Unas (Onos).
Kult boga Re religija Sunca iz Heliopolisa, postaje sada dravna religija. J ae se istie znaaj visokih
svetenika i dravnih inovnika. Procvat vajarstva.
Kao to su prvi kraljevi kratkotrajne 3. dinastije Doser i njegov naslednik Sekemket svoje grobnice
podizali u neposrednoj blizini Memfisa, glavnog grada drave, kraj zapadne ivice pustinje blizu dananje Sakkare,
kao to nedovrena piramida Neferke lei jedva 20 km severnije, kod dananjeg Zavyet-el-Arjana, i kao to je
grobnica poslednjeg faraona 4. dinastije opet podignuta blizu Memfisa tako se u ovom istom kraju nalaze
i piramide 5. dinastije i prvih dinastija koje su dole posle nje. Ove kraljevske grobnice nisu graene ni prib-
lino tako briljivo i sa eljom da veito traju kao piramide Dosera, Snofrua, Keopsa, Kefrena i Mikerina.
Ostaci tih grobnica danas predstavljaju jo samo gomile kamenja naslaganih u obliku piramide, bez one kristalne
plemenitosti koja odlikuje piramide 4. dinastije.
Pored same Doserove stepenaste piramide lee piramide kraljeva Userkafa i Unasa, a neto dalje na jugu
uzdie se piramida kralja Asosija. Oko 10 km severno, kod dananjeg Abusira, uzdie se trijada piramida faraona
Sahu-Rea, Neferirka-Rea i Ne-user-Rea (sl. 45). Neto severnije, kod Abu Guraba, nalaze se ostaci dva dinas-
tika svetilita Suncu kraljeva Userkafa i Ne-user-Rea, jedina dva znaajna ostatka svetilita s obeliscima pos-
veenim Suncu. Ovi hramovi pojavili su se za vreme 5. dinastije, a njihov oblik sauvan nam je, sreom, u
jednom hijeroglifskom liku.
Crte 16 Piramide kod Abusira i svetilita Suncu u blizini Abu Guraba. Najpotpu-
nije je poznato svetilite Suncu kralja Ne-user-Rea. Njegovo arhitektonsko i duhovno
sredite je veliki obelisk u otvorenom dvoritu koji je trebalo da bude nosilac boga,
njegovo sedite, na koji su se, kao svoje prvo odmorite, sputali zraci Sunca prilikom
sunevog izlaska. Ispred obeliska u dvoritu otvoren oltar. Na jugu od celokupnog
svetilita zidani brod kao simbol barke u kojoj bog Sunca svakodnevno prelazi
preko neba.
ARHI TEKTURA SARKOFAGA I GRAEVI NA
43
RAVEROV SARKOFAG. Krenjak. Kairo, Muzej, br. 519.
Potie iz Raverovog groba kod Gize. Sarkofag je
izraen naroito briljivo kao palata s vratima, prozorima
i ukrasnim niama. Zato prua dobru predstavu o kons-
trukciji i ornamentalnom ukraavanju palata od opeka
od nilskog mulja suenih na suncu.
44
DVA TIPA STUBOVA I KAPITELA IZ HRAMOVA MRTVIH DVEJ U
PIRAMIDA KOD ABUSIRA.
44 levo Stub u obliku snopa papirusa iz hrama mrtvih
kralja Ne-user-Rea kod Abusira. Kairo, Muzej, br. 221.
Stub, koji svojim promerom uglavnom odgovara stubu
s kapitelom u obliku palme iz hrama mrtvih kralja
Sahu-Rea, koji se vidi desno na slici, predstavlja jedan
od prvih primera onog tipa stuba iji su kapiteli nap-
ravljeni od odreenog broja nerascvetanih cvasti papi-
rusa, dok sam stub ima isto toliko stabljika papirusa.
To je oblik stuba i kapitela koji se ouvao do Poznog
doba, mada izmenjen i kompleksnije oblikovan.
44 desno Granitni stub s kapitelom u obliku palme iz
dvorita sa stubovima u hramu mrtvih faraona Sahu-Rea
kod Abusira. Granit iz Asuana. Visina kapitela (od
najnieg prstena do gornje povrine abakusa) 2m.
Kairo, Muzej, br. 135.
62
Listovi palme su vie puta povezani i uzdignuti u
lisnatu krunu. Na najnioj traci viestruka petlja. Na
samom stubu ispisano ime i titula vladara. Subovi u
obliku palmi iz Abusira su dosada najstariji i istovre-
meno najlepi primerci ovog tipa koji se i posle vie od
dve hiljade godina pojavljuje u hramovima iz doba
Ptolemeja.
45
PLRAMIDE 5. DINASTIJ E KOD ABUSIRA.
Snimak pokazuje tri najbolje ouvane piramide od
etiri koliko ih ima kod Abusira. U prednjem planu je
piramida faraona Ne-user-Rea, iza nje levo, kralja
Neferirka-Rea, a desno, kralja Sahu-Rea. Ove piramide
5. dinastije nisu nikad dostigle visinu piramide kraljeva
4. dinastije. Najvea od njih, piramida kralja Neferirka-
Rea, visoka je svega 70 m. I sa njih je skinuta prvobitna
oplata. Ove piramide, kao i komplekse hramova koji im
pripadaju, ispitao je i objavio rad o njima 19021908.
godine Ludvig Borhart (Ludwig Borchardt) u ime
Nemakog orijentalnog drutva.
Oko 500 m severozapadno od piramide kralja Sahu-
Rea, lei sunevo svetilite kralja Userkafa ija se pira-
mida nalazila kod Sakkare. U blizini donjeg hrama
njegovog svetilita Suncu naen je faraonov portret, re-
produkovan na sl. 48/49. Idui jo oko 750 m na severo-
zapad, otkopano je kod Abu Guraba sunevo svetilite
kralja Ne-user-Rea.
P L A S
46/47
K RA U USERKAF. Granit iz Asuana. Visina 67 cm. Kairo,
Muzej, br. 6051.
Potie iz hrama mitvih kraljeva piramide kod Sakkare.
Nedostaje trup uz ovu strogo oblikovanu, odista monu-
mentalnu glavu. Po sadanjem stanju naeg znanja ovo je
najstarija monumentalna statua staroegipatskih faraona.
Zenice su oznaene bojom iji tragovi su sauvani.
48/49
GLAVA U PRIRODNOJ VELIINI NEKOG KRALJ A (USERKAF?)
5.DINASTIJE.Metamorfni kriljac. Otkrivena 1957, prilikom
vajcarsko-nemakih otkopavanja kod donjeg hrama sun-
evog svetilita kralja Userkafa kod Abusira. Kairo,
Muzej.
Faraon nosi krunu Donjeg Egipta, tzv. crvenu krunu
Severa, iji je gornji deo odlomljen. On nema brade.
Obrve i produeni razrez kapaka vie su ornamentalno
oblikovani nego kod kralja Userkafa (sl. 46/47). Na
ovom portretu lice deluje meke i mladalakije. Zato se
pomiljalo da ovo i nije kraljev portret, nego lik neke
boginje i to moda boginje Neit.
50
STELA OD ALABASTERA S REUEFNOM SLIKOM RAVERA. Visi-
na 84,5 cm. Kairo, Muzej, br. 6267.
Potie iz Raverovog groba kod Gize. Na gornjem
delu je ispisano zvanje i ime prikazanog koji je bio u svoje
doba linost na visokom poloaju. Titula glasi: Sem-
svetenik, svetenik-ita, uvar tajne boje rei (hramov-
skog arhiva), pratilac boga Mina, Raver. Ouvani su
ostaci boje. Telo i odea dati su samo uklesanim obrisima.
Materijal deluje plemenito svojom meko bletavom
prozranou.
51
RAVER. Krenjak. Visina 25 cm. Kairo, Muzej, br. 6265.
Potie iz Raverovog groba kod Gize. Odlomak jedne
statue u prirodnoj veliini. Produhovljeno lice formalno
je blisko granitnom portretu faraona Userkafa (sl. 46,47).
52 - 57
RANOFER. VRHOVNI SVETENIK U HRAMU BOGA PTAHA U
MEMFISU. Krenjak s tragovima boja. Visina stojeih
figura 1,85, odnosno 1,80 m. Kairo, Muzej, br. 224 i 225.
T I K A
Potie iz Ranoferove pogrebne mastabe kod Sakkare.
Telo pokazuje ostatke boja; boja koe je svetlo naran-
dastomrka, kosa crna, a okovratnik na ramenima je
naslikan. Na ploi podnoja su natpisi.
Kratko podiana kosa statue reprodukovane na
sl. 52, 53 levo i 54/55 ini Ranofera nato starijim nego
na drugoj strani sa kosom koja pada na ramena (sl. 53
desno i 56/57). Meutim, utisak razlike u godinama
uslovljen je oigledno samo frizurom. Sigurno je da obe
statue prikazuju vrhovnog svetenika u najboljem dobu
njegovog ivota.
Razlika u frizuri kod nadgrobnih statua iste linosti
nije pojedinana pojava, kao to je i opte prikazivanje
kod vie statua postavljenih u pogrebnu mastabu po
pravilu bilo razliito. To je oigledno sluaj kod dve
Ranoferove figure, od kojih je vitkiji lik idealizovan, a ta
idealizacija je jo i vlasuljom naglaena.
Na uspravnoj statui Ranofer ima na sebi po ivici
posuvraenu obinu pregau, a na drugoj (sa vlasuljom),
krau sveanu pregau s nabranim ukrasnim vorom na
pojasu.
U svojstvu vrhovnog svetenika u hramu boga Ptaha,
koji je kao bog-stvaralac ve vrlo rano postao zatitno
boanstvo kamenorezaca, Ranofer je takoe bio vrhovni
rukovodilac kamenorezaca i kao takav sigurno imao na
raspolaganju najbolje snage za vajanje kipova za
sopstvenu pogrebnu mastabu. I zaista, ove dve statue
spadaju meu najistaknutija plastina dela toga doba.
One su personifikovani izraz feudalnog doba koje je
zapoelo za vrema 5. dinastije, jer su otmeno dranje
i muka ozbiljnost bili ideal i piincip plemia toga doba.
Dok idealizovana Ranoferova statua sa vlasuljom deluje
samo srazmerama i velianstvenou, drugi lik deluje
izrazito gordo i vrlo samosvesno, u velikoj meri zbog
dranja i izraza glave.
58/59
KA-APER, SVETENIK I VISOKI DRAVNI INOVNIK. DrVO.
Visina 1,10 m. Kairo, Muzej, br. 140.
Potie iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare.
Nadimak ek-el-beled, tj. predsednik seoske optine,
prikaio se ovoj uvenoj figuri od trenutka kad su je
domai radnici za vrema iskopavanja spontano tako
nazvali zbog slinosti sa sopstvenim predsednikom.
63
Naen je s drugom, do butine sauvanom drvenom
statuom koja prikazuje Ka-apera kao vitkog oveka
s kovrdavom vlasuljom. I lik ene bio je sauvan do
bedara jo u mastabi. Prvobitna povrina statua bila je
presvuena tankim slojem tuka, ali je on zajedno s bojom
uniten na svim figurama. Oi su napravljene od kvarca i
drugog materijala i uloene u bakarni okvir.
Statue Ka-apera i njegove ene su najstariji primeri
korienje drveta za egipatske privatne statue veih raz-
mera. No, ne sme se prevideti da presvlaka od taka
koju su statue imale u svom prvobitnom stanju, a takoe
i oslikavanje, nisu doputali da se vidi osnovni materijal.
Na prikazanoj statui su zamenjeni desno stopalo i leva
noga do kolena. vornovati tap koji je dat figuri umesto
palice oznake dostojanstva, ne pripada skulpturi. Des-
na ruka je nekada drala kratko ezlo.
Mada ova statua, koja pripada ranoj 5. dinastiji, nosi
uzevi u cehni moda jo tragove ukoenosti, ona ipak
deluje samo kao izraz dostojanstva prikazanog svete-
nika. Njegova laka gojaznost nimalo ne odbija.
60/61
INOVNIK KOJ I PIE. Iz sopstvene pogrebne mastabe
kod Sakkare. Krenjak, obojen. Visina 53 cm. Pariz,
Luvr.
Koa je obojena crvenkastomrko, a kosa crno. Oi
se, kao obino, nalaze u bakarnom okviru i napravljene
su od alabastera, crnog kamena i srebra (zenica).
Radi se o liku Kaija, sudije i poglavara pokrajine.
Izvesno je da je iz toga doba ovo najznaajnija statua
oveka koji pie. Delo nesumnjivo pokazuje prisnu sli-
nost sa ivim modelom, to je jo posebno naglaeno
sasvim prirodno reprodukovanim pojedinostima tela i
glave. Pa ipak se i ova statua, i pored prividnog natura-
lizma, mora shvatiti samo kao idealni lik oveka koji
pie uopte, a ne kao portret samoga Kaija. U simbol je
pretvoren sam poziv, a ne pojedinac u iju pogrebnu
mastabu treba da se useli ova sedea skulptura.
62/VI
STATUA NEPOZNATOG PISARA. Krenjak, obojen. Visina
51 cm. Kairo, Muzej, br. 141.
Potie iz Sakkare. Leva ruka dri svitak papirusa, a
desna je spremna za pisanje. Boja tela narandastomrka,
kosa crna. Oi su uloene u bakarni okvir kapaka, koji
je danas pozeleneo; duica je od kristala, beline od ala-
bastera, a zenica je bakarni klin. Uzdran, ispitujui
izraz lica psiholoki je vanredno dobro dat. Figura je
delo velike umetnike vrednosti. Kod skulptura ovog
tipa ne radi se o podaniku koji ume da pie, koji moda
slua diktat svoga efa, nego o visokim inovnicima koji
su eleli da budu ovekoveeni u punoj snazi svog viso-
kocenjenog znanja i vetine.
Za razliku od pisara u Luvru, statua u Kairu je daleko
vie idealizovana i vie ukraena vlasuljom i okovratni-
kom. Kao osnovni motiv opteg oblikovanja treba smat-
rati piramidalno graenje figure koja sedi to, nasuprot
skulpturi u Luvru, u velikoj meri podreuje prirodno
dranje oveka koji pie. Iznenauje predstava iskriv-
ljenog zglavka desne ruke to je posledica ideje o nainu
na koji je reena ova figura.
V I I
SLUAVKA KRAJ KACE ZA PREVIRANJ E JEMA ZA PIVO. IZ
Sakkare. Obojen krenjak. 5. dinastija. Visina 26,7 cm.
Kairo, Muzej, br. 66624.
Skulpturalni prikazi posluge i zanatlija (uporedi
sl. 63) dopunjuju u izvesnom smislu scene iz i-
vota sa slika u pogrebnim mastabama. Ponekad se
rad zanatlije moe jasnije razaznati na skulpturi nego na
reljefima ih slikama. J ednostavna prirodnost i bliskost
ivotu tih skulptura predstavljaju vedru suprotnost sve-
anom dranju reprezentativne plastike koja predstavlja
veliku gospodu.
63
SLUAVKA KOJ A MELJE ITO. Krenjak, obojen. Visina
35,5 odnosno 32 cm. Kairo, Muzej, br. 114 odnosno
87818.
Tip je dat sirovo, ali svee i ivo. Podsea na izreku
jednog mudraca toga doba, koju nam je sauvalo pre-
danje: J edan dobar govor skriveniji je od zelenog dra-
gulja a ipak se nalazi kod sluavki koje stoje nad
mlinskim kamenom.
Ovakve statue posluge esto su u prostoriji za statue
(serdab) gornjeg dela grobnice okruavale figuru svoga
gospodara, snabdevajui ga i posle smrti uobiajenim
ivotnim potrebama. Ove statue nisu oblikovane toliko
strogo po pravilima kao figure gospode koje su u svom
dranju i odei odreene drutvenim konvencijama.
GROBNI CE 5. I RANE 6. DI NASTI J E
Figure linosti prikazanih na sl. 52-62, VI i 64/65,
koje su sve bile nosioci visokih dravnih zvanja, a esto
istovremeno i svetenici, potiu iz sopstvenih pogrebnih
mastaba kod Gize ili Sakkare. Kao to je reeno, uskoro
posle poetka 4. dinastije nije vie bilo mesta za figure
ili reljefe umrlog u njegovoj mastabi jer su morali da se
lie prostorije za prinoenje rtve i serdaba. Meutim,
ovo stanje se menja poetkom 5. dinastije. Grobnice
vodeih linosti sada su velike graevine s mnogo pros-
torija, mada spoljni oblik pogrebne graevine i dalje
ostaje oblik starovremenske mastabe. Prostorije potrebne
za kult i oboavanje umrlog izgledaju jo uvek kao da
su izdubljene u masivnosti njihove celine koja, bez pro-
zora i ukrasa, izgleda kao ogromna kamena ploa. Ono
to dominira nije toliko prostor koliko opti masiv od
vrstog kamena. U serdabu, koji se po pravilu priklju-
uje na odaju za prinoenje rtve, postavljena je figura
umrlog ili nekoliko njegovih statua. Samo uzan prorez
za gledanje vezuje serdab sa svetom ivih i omoguuje
da do njega dopru rtvene molitve. Za razumevanje egi-
patske plastike uopte, a posebno vajarstva Starog carstva,
treba stalno imati pred oima da ta skulptura, ukoliko
64
potie iz grobnice, uopte nije trebalo da bude viena
i da, stoga, u pogledu svog oblikovanja nije stvarana za
posmatraa. Ovo vai ve i za statuu faraona Dosera
(sl. 16/17). U ostalim prostorijama mastabe ivot veli-
kaa se prikazuje u odabranim scenama. Treba napome-
nuti da se ovim prizorima samo u neznatnoj meri eli
zadrati individualni ivot, kao i da postoji itav niz
tema koje su tabu u pogledu prikazivanja, kao to su
roenje, venanje, u velikoj meri smrt i sahrana, zatim
faraon i dvor, a takoe kultne radnje i bogovi.
Sledei reljefi iz tri najznaajnije grobnice kod Sakkare,
koje delimino pripadaju 5. a delimiuo ranoj 6. dinastiji,
pruaju primer raznolikih slika iz ivota. Planovi te tri
pogrebne mastabe prikazani su na crteima 17-19, sma-
njeni u istoj srazmeri. U grob Tija, koji je bio vrhovni
64/65
Ti. Krenjak s tragovima bojenja. Visina 2m. Kairo,
Muzej, br. 229.
Iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare. Vedra,
mladalaka plemenitost odlikuje ovaj lik (neto iznad
prirodne veliine) vlastelina i dvorskog inovnika Tija.
Na kosi tragovi crne boje; telo je bilo crvenkastomrko.
Na postolju zapisi. Nos je (prilino neveto) popravljen.
Neki delovi kovrdave vlasulje nisu u prvobitnom stanju.
66-69
U POGREBNOJ MASTABI T U A KOD SAKKARE . I Z PROSTO-
RIJE ZA PRI NOENJE RTVE.
Zidni reljefi izvedeni su u krenjaku i, manje ili vie,
pokazuju tragove starih boja.
Crtei 1719 Mastabe-grobnice 5. i rane 6. dinastije. Crte 17: Mastaba Tija (Sirina 33,9, dubina 43,7 m). I: ulaz. II: trem sa stu-
bovima; iz njega vodi podzemni hodnik do odaje za sahranjivanje. VI: Prostorija za prinoenje rtava s najuvenijim reljefima (sl. 6669);
uz nju serdab s tri proreza za gledanje za prvobitne tri statue. (sl. 64/65). Crte 18. Mastaba Ptahhotepa (irina 26,7 m). Juno od
trema sa etiri stuba prostorija za prinoenje rtava za Ptahhotepa (P) (sl. 7072), a na zapadu za njegovog sina Akethotepa (A).
Crte 19: Mastaba Mereruke (irina 21,1 m). E: Ulaz. U prostoriji 1, izmeu ostalog, reljef sa sl. 76/77; u prostoriji 4 reljef sa Herva-
tethetom (sl. 74); u tremu sa stubovima (13) na povrinama stubova reljefi s likom umrlog (sl. 75). Na severu prividna vrata s figurom
umrlog. Prostorije oznaene sa B pripadale su delu grobnice supruge umrlog, Hervatethete, a piostorije oznaene sa C, delu groba koji
je pripadao sinu Meritetiju.
nadzornik nad piramidama faraona Neferirka-Rea i
Ne-user-Rea i sunevim hramovima Sahu-Rea i njegovih
naslednika, prvo se ulazi u prostrani trem sa stubovima.
Podzemni hodnik vodi iz njega u pogrebnu odaju, dok
drugi dugaki hodnik vodi u prostoriju za prinoenje rtve,
uz koju je s june strane prikljuen serdab u kome su
nekad bile postavljene tri statue (na njegovoj istonoj
strani, sl. 66/67). Mastaba Ptahhotepa, vrhovnog sve-
tenika piramida kraljeva Asosija, Ne-user-Rea i Menkau-
hora, sadri i prostorije njegovog sina Ahethotepa. Mas-
taba prvog ministra Mereruke, koja ima 31 prostoriju,
obuhvata i pogrebne prostorije njegove supruge Herva-
tethet i njihovog sina Meritetija.
66 Ti posmatra lov na nilske konje.
Na severnom zidu: Ti se unom vozi kroz estar
papirusa koji uokviruje jedan rukavac Nila. Na cveto-
vima, u svojim gnezdima, su mnogi ptii koje roditelji
hrane ili ih brane od ihneumon-pacova ili mousne
make. Nekoliko ptica lei na jajima. Ispred Tijevog
una nalazi se amac ija posada harpunima lovi nilske
konje: jedan mujak okree glavu s otvorenim raljama,
a drugi pregriza krokodila. Mladi nilski konj pokuava
da se popne na lea svoje majke. Voda je puna raznih
riba. U ovoj kompoziciji vidi se u amcu levo, pored
skeledije koji rukuje akljom, jedan ovek kako udicom
peca soma.
65
67 Ti i njegova ena Neferhotpes.
Na junom zidu prikazan je Ti, naslonjen na dugaki
ceremonijalni tap, i njegova ena Neferhotpes kako
posmatraju ljude koji donose divlja i goveda za rtvu
mrtvima. Antilope na gornja dva friza su vezane kratkim
omama za zemlju. Goveda imaju ukraene ogrlice,
a povodac im je stavljen oko donje vilice. Ispred Tija
(u visini njegove podlaktice) stoji upravnik imanja sa
odmotanim spiskom inventara.
68/69 Stada magaraca, ovnova i goveda.
Gore: stado magaraca koje radi vridbe gone preko
guvna (istoni zid prostorije za prinoenje rtava). Dole:
na gornjem frizu gone se ovnovi preko zasejane njive
da bi seme uterali u zemlju; pozadi bradat ovek s
torbicom za seme. Na donjem frizu goveda prelaze gaz
u ritovima Nila. J edan od nagih pastira nosi na ramenu
novorodeno tele da se ne bi udavilo.
70-72
U POGREBNOJ MASTABI PTAHHOTEPA KOD SAKKARE.
70 Ptahhotep za trpezom. Reljef u krenjaku na za-
padnom zidu prostorije za prinoenje rtava, obojen.
Prirodna veliina.
Ptahhotep sedi na stolici s lavljim nogama i prua
ruku ka jelu na stolu, dok levom rukom prinosi nosu
posudu s mirom na kojoj pie najfinije mirisno ulje
za svetkovine. Pored uobiajenog okovratnika na rame-
nima i dokolene pregae, on ima na sebi i leopardovo
krzno, to pripada jednom od njegovih svetenikih
zvanja. Ispod stolice moe se razaznati osoba kako klei,
a koja je docnije izbrisana. Kao posledica nastalih
razmirica, esto je dolazilo do brisanja likova rodaka.
Iznad povrine stola s poredanim udnim stvarima,
koje mogu da predstavljaju hlebove ili kolae, prikazano
je obilje zaklanih ptica i raznih namirnica.
71 Prikazivanje stada. Reljef u krenjaku sa istonog
zida prostorije za prinoenje rtava.
Pred vlasnika grobnice, koji se na slici ne vidi, a
koga treba zamisliti desno od iseka slike, dovode stada
s njegovih imanja. Dole su dralovi i guske, iznad njih
dva friza goveda. U gornjem registru, koji nije repro-
dukovan, nalaze se prizori iz stoarskog ivota, kao
npr. teljenje krave i drugo. Podela zida u trake i rela-
tivna jednostavnost teme stavili su umetnika pred naro-
iti zadatak. Znaajno je kako je umetnik predmete
koje je prikazivao, s jedne strane, saimao u grupe,
dok je, s druge strane, ove grupe vrlo veto meusobno
povezivao na razliite naine. Posledica toga je da poje-
dini redovi nisu postali ni neralanjeni delovi, niti su
se razloili u nezavisne pojedinane grupe.
72 gore Lokvanji
Otrina posmatranja prirode vidi se po tome to
se kod lokvanja, desno ispod Ptahhotepovog stola (sl. 70),
pravi razlika izmeu njihove dve vrste odomaene u
Egiptu: plavog lokvanja (Nymphaea coerulea) sa uim
laticama aice i cveta i egipatskog lotosa (Nymphaea
lotus) sa irim laticama koji ne treba meati s pravim
lotosom iz Indije i istone Azije (Nelumbo nucifera).
72 dole
U POGREBNOJ MASTABI PRINCEZE I DU KOD SAKKARE
Prikazano je ritualno kianje. Oborenoj ivotinji se
odvaja pleka. Sluga koji see dovikuje oveku koji
pridrava: Dri vrsto! Na^levoj strani neki drugi
ovek odnosi plcku i vr. ovek, koji stoji levo u
slici, otri no.
VI I I /I X
I z POGREBNE MASTABE PRVOG MINISTRA MEHUA KOD
SAKKARE. 5. DINASTUA.
Mastaba Mehua, koji je bio prvi ministar pod kraljem
Unasom, lei sasvim blizu gospodareve piramide. Odli-
kuje se ne samo lepotom svojih slika nego, pre svega,
bojama koje su izVanredno dobro ouvane na velikim
povrinama.
Od mnogih slika u grobnici, koje izmeu ostaloga
pokazuju zlatare pri radu, istaknuemo one koje su
ovde reprodukovane.
Zidno slikarstvo ove grobnice koja je, naravno,
bila nepristupana za javnost zato to je veinom
vanredno ouvano, moe da poslui kao primer da se
objasni posebni stil polihromije egipatskog zidnog sli-
karstva. Kod ovog polihromnog slikanja ne radi se
nikako o kolorizmu; nikad se nije pokualo da se uhvati
raznobojnost prirode, na to je Egipanina mogla da
navede dolina Nila sa bogatim sjajem svetla i igrom boja
njenog pejzaa. Boje koje deluju isto optiki i koje
se meusobno stapaju nisu koriene u cilju iluzioni-
stikog dejstva, nego se boja koristi samo da bi se likovi
izolovali od pozadine i meusobno i kao takvi uinili
elementarno opipljivim. Tako je pozadina esto sivkasto-
plava ne zbog toga da bi doarala boju neba, nego da
bi stvorila jasnu i za oko mirnu pozadinu za Iikove
koji se kreu ispred nje. Voda je stereotipna kad se
prikazuje na slici: simboliki plava, crna ili zelena, a
niko nikad nije pokuao da nekako podraava vode
Nila koje mogu da svetle u hiljadu boja i njihovih pre-
liva. Kod likova je telo mukarca crvenkastomrko, dok
je telo ena svetlouto do ukastobelo, iako je ten
egipatskog mukarca i ene isto tako u sutini isti kao
kod nas ili ma gde drugo na svetu. Uvek se radi samo
o opipljivom isticanju i o prikazivanju oveka i stvari
u odnosu na povrinu kao celinu. Ovo shvatanje poli-
hromije, kome je dalek i stran svaki kolorizam, pred-
stavlja karakteristiku stila egipatskog slikarstva. Princip
ostaje uvek isti, bez obzira to se u umetnikim delima
raenim sa vie finoe iz docnijih stolea koriste razno-
vrsnije boje nego u stroije vreme Starog i Srednjeg
carstva.
VIII
Prikazivanje itavih redova nosaa rtava spada
meu slike koje se ponavljaju u grobovima u razna
doba. Po predmetu uska tema dobija posebnu dra
vetinom variranja pojedinosti. Tako se ovde kod nosaa
ptica u donjem redu menja broj i dranje ptica koje e
prineti kao rtvu. I ivotinje zatvorene u pletene kaveze
jedva lie jedna na drugu po vrsti i kompoziciji. U
gornjem redu meusobno se jasno razlikuju svi nosai.
66
Reanje likova skoro bez ikakve povezanosti, potpuni
nedostatak dubine slike i retkost presecanja, a sve to
naglaeno dobro ouvanim bojama to su osobine
koje ovde savreno karakteristiu stil Starog carstva
suprotno maniru zbijanja pojedinanih likova i njiho-
vog postepenog postrojavanja pri obraivanju iste teme
u docnije doba.
IX Plesna scena.
Prikazan je tzv. Hator ples koji izvode devojke
iz harema. U donjem delu iseka slike, u plesu uestvuju
jedna upravnica i jedna pomonica. Odea devojaka
sastoji se od kratke pregae, nakita i marame oko vrata.
U udnu frizuru upletena je kugla. Dve devojke koje
stoje levo daju takt udarajui rukama.
6. DI NASTI J A 24232263
Faraoni: Teti; Fiops (Pepi) I; Meren-Re I; Fiops (Pepi) II; Meren-Re II; kraljica Nitokris (Neit-aker).
Poveanje moi i uticaja teritorijalnih mesnih feudalnih porodica dovodi do slabljenja centralne vlasti. Sve vie
osvaja mesto narasla samosvest pojedinca, to se izraava u duini i opirnosti biografija i u bogatstvu njihovih
grobnica.
Graevinska delatnost iva je u celoj zemlji. Od Fiopsa II, izmeu ostalog, potie i pretea velikog hrama Hatore
u Dendari. Kraljevske piramide su po srazmerama manje nego piramide faraona 4. dinastije, a nalaze se u Sakkari.
Faraoni 5. dinastije podizali su svoje piramide na rubu pustinje blizu Memfisa, isto kao i faraoni 6. dinastije. Zapadno
od dananje Sakkare okupljene su piramide kraljeva Tetija, Fiopsa I i Fiopsa II, Meren-Rea, a u njihovoj blizini
su jo i ostaci piramida vladara 7. dinastije, kao kralja Ibija (uporedi crte 9), i iz 8. dinastije, kao Dedka-Rea
i drugih. Grobnice velike gospode sada se ee podiu u provinciji.
Nakon suvie duge vladavine Fiopsa II, posle koga su jo doli Meren-Re II i kraljica Nitokris, uz ubrzano raspa-
danje svih veza osvetanih vremenom, nastupila je kriza koja je dovela do totalnog preslojavanja i koja je kulturu
Egipta vratila na stepen primitivnosti.
G R OB N I C E
73
PRTVIDNA VRATA IZ POGREBNE MASTABE ATETIJ A KOD
SAKKARE. Krenjak, obojen. Kairo, Muzej, br. 239.
Naroito bogato razuena prividna vrata opremljena
figurama pokojnika karakteristina su za privatne grob-
nice 6. dinastije.
Ateti, nazvan Ankres, stoji u vratima koja vode u
carstvo mrtvih. Kao vrata pravih kua i ova imaju
nadvratak i okiugli balvan za privrivanje asure kojom
se zatvara otvor. Iznad toga u jednoj nii, Ateti je pri-
kazan na reljefnoj ploi kako sedi za trpezom; uz ovo
su hijeroglifima i2nete elje za njegovo odgovarajue
snabdevanje. S obe strane prividnih vrata Ateti je pri-
kazan udubljenim reljefom u vlasulji u strukovima i
s pregaom koja napred odstoji, dok ga njegova statua
prikazuje s kovrdavom vlasuljom i u sveanoj pregai.
74-77
U POGREBNOJ MASTABI PRVOG MINISTRA MERERUKE KOD
SAKKARE. Reljefi u krenjaku s ostacima boja.
74 Hervatetket, ena Mereruke.
Slike su na istonom zidu prostorije 4. Pored Herva-
tetkete vidi se jedna noga i donji deo pregae njenog
supruga, prikazanog u prirodnoj veliini. Ona ima na
sebi tadanju jednostavnu haljinu sa naramenicama. Na
ramenima lei irok okovratnik. Glavu okruuje ukrasni
obru s trakama, a na zglavku desne ruke nalazi se
ukras u obliku niza poreanih koturova. Kraljica uiva
u mirisu plavog lokvanja.
75 Reljef Mereruke na stubu. Skoro prirodne veliine
na jednom od est stubova prostorije za prinoenje
rtava, oblikovane kao sala sa stubovima.
Kao svetenik, Mereruka nosi leopardovo krzno,
pored pregae i okovratnika na ramenima. U desnoj ruci
dri dugaku palicu svog dostojanstva, a u levoj kijau
ezlo.
76 Vonja po estaru papirusa.
Ulazna prostorija. Na junom zidu prikazana je
kompozicija: u lakom amcu od vezanih stabljika trske,
koji etiri oveka potiskuju akljama, Mereruka za rep
hvata ihneumon-pacova, koji lakomo gleda u gnezdo
puno mladih morskih lasta iji ioditelji preplaeno
lepiaju oko pacova. Sasvim levo jo jedan ihneumon-
pacov (koji u stvarnosti ne moe tako da se vere) sa
svojim plenom, jednim ptiem. Na cvastima papirusa
stoje i lee na jajima raznovrsne ptice. U vodi ribe i
nilski konji, a jedan od njih pregriza krokodila.
77 Nilski konji pogoeni harpunima.
Ulazna prostorija, severni zid. Tri nilska konja, na
ijim se trupovima ve nalaze konopci za hvatanje,
okreu se rairenim raljama prema svojim lovcima koji
im se s obe strane pribliavaju u unovima i gaaju ih
novim harpunima. Iz ralja debelokoaca tre debele
krive kljove, veoma cenjeni trofeji za rezbarske radove.
Levo je zid od ravnomerno poreanih stabljika papirusa.
U sredini barski rastavi, na njemu abe i skakavci,
jedan od njih zasien.
67
S K U L P T U R A
78
STATUA VRHOVNOG DVORSKOG LEKARA NIJ ANKREA. Iz
njegove pogrebne mastabe kod Gize. Krenjak. Rana 6.
dinastija. Visina 63,5 cm. Kairo, Muzej, br. 6138.
Ovaj sedei kip je interesantan primer poputanja
stroge tipologije pred kraj Starog carstva. Time to je
desna noga koso postavljena, a desna podlaktica sledi
liniji golenice, postignuta je asimetrija koja je dotada
po pravilu izbegavana. Pravom levom i ukoenom
desnom nogom stvara se utisak kao da predstavljeno
lice tog trenutka eh da se spusti u uobiajeni poloaj
uanja. Izgleda da je svesno traen utisak pokreta to
nekada kodfigura koje sede i ue iz doba Starog carstva
nije uopte bilo uobiajeno. Ne reprodukuje se vie
mirno sedenje nego prelazni trenutak sedanja. Obradom
pojedinosti, naroito ivim, koncentrisanim izrazom lica
uenog lekara, ova skulptura je remek-delo toga doba
kojim je vrlo svesno naputeno sve to je tradicionalno.
Oigledni preokret shvatanja i oblika prikazivanja znai
svesno naputanje statikog u korist dinamikog mo-
menta.
79
URKUU. Gornji deo figure od krenjaka s tragovi-
ma bojenja. Visina fragmenta oko 35 cm. Kairo,
Muzej.
Zadivljuje realistino i ivo shvatanje koje kao da
preskae dotada ustaljene konvencije i doputa da se
naslute napetosti i mene kojima je bio izloen Egipanin
6. dinastije, a s njim, nuno, i njegova likovna umetnost.
Na mesto vanvremenske dostojanstvenosti izraza sta-
rijih skulptura, ovde kao da je nastupila neka nova
klasna svest.
80
KRALJ FI OPS I. Bakar i druge materije. Ukupna visina
stojee figure 1,77 m. Kairo, Muzej, br. 230.
Potie iz Hijerakonpolisa (Kom-el-ahmar). Statua pri-
rodne veliine iskucana je u bakarnom limu, kao i manja
figura njegovog sina Meren-Rea, sa kojom je zajedno
naen. Pojedini delovi su liveni. Delovi su spojeni
zakivcima i bakarnim klincima privreni za drveno
jezgro. Dosada nije naena nijedna ovako velika metalna
statua iz Starog carstva, mada su skulpture od bakra
poznate jo iz 2. dinastije. Kruna nedostaje. Nasuprot
vajarstvu 5. dinastije, izraz lica je daleko Ijudskiji i
individualniji. Inkrustirane oi daju liku ivost koja
oarava.
X
GLAVA SOKOLA SA UREUSOM I KRUNOM OD PERJ A, IZ
HIJ ERAKONPOLISA. Visina glave 10 cm, Kairo, Muzej,
br. 4010.
Zlato, oi su od opsidijana. Izgubljeni trup bio je
sigurno izraen od bakarnog lima na drvenom jezgru.
Ovaj predmet je jedan od najznaajnijih sauvanih
primeraka zlatarske vetine Starog carstva. Naen je
ispod oplate poda hrama u Hijerakonpolisu. Sasvim
tano utvrivanje datuma postanka nije vie moguno.
Zlatna glava s oima od opsidijana bila je postavljena
na drveni trup (koji se u meuvremenu raspao), pre-
kriven bakarnim ploama, u obliku sokola koji lei.
Ispod kljuna nalazila se kraljeva statueta od bakra.
Visoka kruna od perja, koja ukraava glavu sokola i
koja je atribut boanstava, izraena je od jedne zlatne
ploe; ostalo je iskucano i cizelirano. Svojom jednostav-
nou i izvamednim stilom delo izaziva neobian ut isak
PRVO MEUDOBA
710. DI NAS TI J A 22632133
O krizi koja je zahvatila Egipat pred kraj 6. dinastije bilo je govora onda kada smo pretresali istoriju te dinastije.
Ona je predstavljala slom religioznog i politikog sistema starog sveta, takvog sveta kakav je bio utvren od ujedi-
njenja carstva oko 3000. godine pre n. e., a pre svega od vladara 4. i 5. dinastije, slom u koji su i umetnosti bile
uvuene na katastrofalan nain.
Gubitak visokog stila u umetnosti ukazuje na dubinu jednog preokreta koji se moe pratiti kako u vajarstvu tako
i u reljefu; ta nagla promena je zahvatila i pismo koje je, takoe, bilo deo likovne umetnosti.
Slom dravnog ureenja doveo je do znaajnog jaanja samosvesti i samostalnog delovanja.
U Memfisu je niz efemernih vladara upravljao u toku svega nekoliko generacija, koje se raunaju kao 7. i 8.
dinastija. Kneevi iz Herakleopolisa ih smenjuju kao 9. i 10. dinastija. Domet njihove vlasti obuhvatao je svakako
Deltu, koju su titih od naseljavanja iz Azije. Nasuprot tome, njihova vlast nad junim delom Gornjeg Egipta je
u najboljem sluaju bila samo nominalna. Tamo su u stvari vladale i meusobno se borile suverene porodice kneeva
poglavara pokrajina. Iz jedne od tih porodica potie osniva docnije 11. dinastije iji su poeci istovremeni sa
poecima herakleopoliske dinastije. Umetnika dela toga doba, tzv. doba 810. dinastije, vrlo su retka kako
u Gornjem tako i u Donjem Egiptu. Nasuprot tome, literatura Donjeg Egipta doivela je znaajan procvat. Njeni
obhci i tematika odreivali su takoe i literarno stvaralatvo Srednjeg carstva.
68
SREDNJ E CARSTVO
Putnik koji prolazi dolinom Nila uzalud e na starim mestima traiti dobro ouvane graevine iz Srednjeg carstva.
Poznato nam je da ih je bilo mnogo: od Delte pa dalje sve do gornje Nubije moe se dokazati postojanje rezi-
dencija, hramova i utvrenja, dok su moni faraoni 12. dinastije sahranjivani u piramidama kao i veliki kraljevi
Starog carstva. Ali sudbina ba tih piramida, koje jo tre iz peska kod Dahura, Lita, Havare i Ilahuna, karakte-
ristina je za sudbinu spomenika te epohe koja je otkrila toliko mnogo znaajnih stvari za razumevanje intelektualno-
istorijskog razvoja ne samo starog Egipta. Sagraeni od opeka, skromnih srazmera i samo spolja obloeni oplatom
od kamena, koja je skoro svuda propala, ovi spomenici su uniteni i postali bezobline humke. Njihovi hramovi
mrtvih su toliko razoreni da im poloaj obeleavaju jo samo delovi terena pum otpadaka i ruevina.
Koliko je teak ovaj gubitak kazuju nam zadivljeni opisi antikih posetilaca i pojedinani delovi graevina pre-
kriveni plitkim reljefima i ukrasnim natpisima. Ono to strani podjarmljivai, poznati pod imenom Hiksa, nisu
unitili, palo je kao rtva uurbane graevinske delatnosti u doba kad je Egipat bio svetska sila i nerazumevanja
docnijih pokolenja koja su te graevine zloupotrebljavala kao zgodne kamenolome. U okolini Karnaka (u blizini
dananjeg Luksora) u kome je, kao u sreditu Amonovog kulta koji se tada razvijao, postojalo dosta kraljevskih
spomenika iz Srednjeg carstva, uspelo je istraivaima da od blokova koji su docnije bih uzidani u druge grae-
vine rekonstruiu jednu kapelu od krenjaka Sesostrisa I i povrate druge vrlo lepo ukraene delove graevina.
Francuski istraivai otkrili su u podruju susednih hramova kod Medamuda delove arhitekture sa izvanredno lepim
reljefima s jednog graevinskog kompleksa Sesostrisa I I I . U Medinet Madiju, na jugozapadnom rubu Fajuma,
pustinjski pesak je skrivao, naravno vrlo oteeno, svetihte Amenemheta III, kao jezgro jednog mnogo mlaeg
kompleksa. A jo uvek se u slavu Sesostrisa I uzdie visok obelisk najstariji dosada obelisk tog karakteristinog
tipa na mestu J una (prastari grad posveen Suncu i docniji Heliopolis), severoistono od Kaira. Ali sve
ovo moe samo nagovetajima da nadoknadi gubitak utisaka koje su sigurno budili veliki hramovi toga doba
u Tanisu, Heliopolisu, Krokodilopolisu, Koptosu, Tebi i drugim mestima, kao i prostrani hram mrtvih Amenemheta
II uveni lavirint klasinih putopisaca ispred njegove piramide kod Havare. I pogrebni hram kraljevske
loze Mentuhotepa, u stenovitom kazanu kraj Deir-el-Baharija kod Tebe, moe se danas jo samo donekle naslutiti
prema njegovim temeljima.
Sutinski bolju predstavu o oseanju prostora toga doba pruaju nam grobovi u steni kneeva pokrajina
Srednjeg carstva. U Donjem Egiptu, pre svega kod Beni Hasana, el-Berea, Meira, Asijuta i kod june granice zemlje
prekoputa Asuana, fasade i prostorije uklesane u stenu zadivljuju lepotom svoje koncepcije i srazmerama. Beni Hasan
je nekad blistao uvenim, danas na alost vrlo izbledelim bojama zidnih slika svojih grobnica. Kao najmlai od
ovih kompleksa jedne ivotne zajednice kojom se jo vladalo na patrijarhalan nain, uprkos rastue faraonske moi,
mogu se smatrati arhitektonski vanredno reene, sada na alost veoma razorene kneevske grobnice iz Kau-el-Kebira
kraj El-Badarija.
Skulpture te epohe rasute su danas po velikim svetskim muzejima i spadaju meu njihove najdragocenije
posede: to su likovi faraona raeni isto i strogo, portreti vladara puni samotne hrabrosti i saznanja bez iluzija;
skulpture vajane s razumevanjem za anatomske osnove izraza fizionomija kao retko pre toga i skoro nikada docnije
u egipatskoj umetnosti. Zastupljeni su svi formati: od ogromne statue do male statuete. I skoro svako reenje bez
obzira da h je vie tipsko ih individualno ouvalo je svoj rang i pod tako nepovoljnim uslovima kakve prua
postavljanje u nekoj modernoj velegradskoj zbirci. I privatne statue iz grobnica esto svojom jednostavnom veli-
anstvenou shvatanja i plastinom obradom nadmauju skoro sve to je sledea, vanredno delatna epoha Egipta
kao svetske sile postigla na svom podruju. Nijedno doba procvata stare orijentalne skulpture nije umelo da
svojim Ijudskim likovima osvoji saoseanje ljudi, saoseanje koje privlai i dananjeg oveka kao da su se jo
u ono vreme postavljali, reavah i savlaivali i njegovi problemi kao to je to umelo zrelo doba mone 12.
dinastije starog Egipta.
11. DI NAS TI J A . 21331992
J edna kneevska loza, poreklom iz okoline Tebe, preuzela je na sebe zadatak da reorganizuje pohtike prihke.
Borei se s kneevinom Herakleopolis, ona je uspela da ponovo ujedini zemlju, ne ukidajui u poetku povlastice
feudalnih porodica.
Prvi vladari su kneevi Antef, Antef Sehertaui, Antef Vah-ank i Antef Nebtepnefer. Polazei od svoje kneevine,
ova loza je zapoela ujedinjenje carstva.
Ovo delo je zatim zavrio Mentuhotep Nebhepet-Re (20602010), koji je dva puta menjao svoje ime pa se
dugo smatralo da se radi o tri nosioca imena Mentuhotep. Meutim, razlog za njegova tri razliita imena moda
lei u tome to je doba vladavine ovog ujedinitelja carstva sadravalo razne faze: od nasleene vladavine nad
pokrajinom do vladavine nad ponovo i najzad ujedinjenim Egiptom. Konana pobeda ovog prvog Mentuhotepa nad
Herakleopolisom pada 2040, tako da u stvari tek ta godina oznaava pravi poetak Srednjeg carstva. S nasledni-
cima Mentuhotep Sankka-Reom i Mentuhotep Nebtaui-Reom zavrava se 11. dinastija.
69
HRAM MRTVI H MENTUHOTEP NEBHEPET-REA
Graenjem hrama mrtvih Mentuhotep Nebhepet-Rea
u stenovitom kazanu kod Deir-el-Baharija kod Tebe
poinje nov procvat arhitekture i likovnih umetnosti.
Ovaj hram mrtvih, sazidan uz samu stenu, predstavlja
neku vrstu sinteze groba u steni i groba u piramidi.
U tim razmerama i ovako graen od kamena on pred-
stavlja jedinu kraljevsku grobnicu ove vrste.
Sam hram podignut je oko kamenog sredinjeg dela
kvadratne osnove. Na njegovom vrhu nalazi se
srazmerno mala piramida sa stranama duine 20 m.
Ceo kompleks bio je izgraen piramidalno. Ispred donjeg
sredinjeg dela hrama od kamena bio je, pred jugo-
istonom fasadom, izgraen trem sa stubovima. Kosa
rampa vodila je do gornjeg stepenika, u stvari dela u
kome se nalazio hram. Tremovi sa stubovima, slini
onim ispred donjeg sredinjeg dela, uokviravali su kultni
hram na jugoistonoj fasadi i na severoistonoj i jugo-
zapadnoj strani. Njegova tavanica je leala na tri (na
severozapadnoj strani dva) reda osmougaonih, tzv. proto-
dorskih redova stubova. est malih kapela Iealo je na
severozapadnoj strani. Uz podruje hrama prikljuivalo
se manje dvorite sa stubovima iz koga je jedno okno
vodilo u odaju za sahranjivanje. Ve sasvim uklesana
u stenu bila je dvorana sa svetilitem koja je zatvarala
Crte 20 Rekonstrukcija hrama mrtvih Mentuhotep Nebhepet-
Rea u stenovitom kazanu kraj Deir-el-Baharija kod Tebe. Za
plan uporedi crte 27.
niz prostorija. Osam redova od po jedanaest stubova
nosili su njenu tavanicu. U samu piramidu bila je ugra-
ena jo jedna odaja za sahranjivanje.
SKULPTURA I RELJ EF
XI /81
KRALJ MENTUHOTEP NEBHEPET-RE (20602010). Pear,
obojen. Visina 1,73 m. Kairo, Muzej, br. 287.
Naden je u jednoj odaji u kraljevom hramu mrtvih,
u oknu poznatom pod imenom Bab-el-hosan, izdublje-
nom u steni kraj Deir-el-Baharija kod Tebe. Savreno
neoteena ogromna sedea statua bila je potpuno uvi-
jena u zavoje kao mumija. S krunom Donjeg Egipta
na glavi, kralj sedi na neukraenom kockastom seditu
s visokim postoljem u stavu Ozirisa, odeven u jubilarnu
odeu. Koa mu je obojena maslinastocrno, kaput beli-
asto, a kruna tamnocrveno. Iz ovog nalazita poznato
je jo nekoliko grublje raenih figura faraona koje sede
ili stoje. Kao drugi ujedinitelj carstva uivao je docnije
veliki ugled, a njegov pogrebni hram bio je mesto jedne
velike tebanske sveanosti, nazvane lepa sveanost
pustinjske doline.
82
KRALJ MENTUHOTEP NEBHEPET-RE POBEUJ E NHPRIJ A-
TELJ A. Desna polovina reljefa u krenjaku s tiagovima
boje. Visina 27 cm, irina celog komada reljefa 52 cm.
Kairo, Muzej.
Potie iz Gebelena, 28 km juno od Tebe. Kralj
je prikazan na tradicionalan nain, kako ubija jednog
libijskog poglavicu. Pobeeni, koga kralj dri za kosu,
ima u desnoj ruci pero koje oznaava njegovu narodnu
pripadnost. Na njegovom pojasu je pozadi privrena
duga riba poput kraljevskog repa. Ovo ukazuje na to
da su ovaj moni vladar i njegovi veliki naslednici iz
12. dinastije u svojim poduhvatima u veoj meri bil
zainteresovani za inostranstvo nego to je to bio sluaj
u Starom carstvu.
83
SA SARKOFAGA DVEJ U ENA KRALJ A MENTUHOTEP NEB-
HEPET-REA.
Gore: Sa sarkofaga kraljice Kavit. Krenjak s osta-
cima boja. Kairo, Muzej, br. 623.
Kraljica Kavit sedi na stolici, prinosi zdelu za pie
usnama, a levom rukom dri svoje ogledalo. Dok joj
sluavka udeava kovrdavu frizuru, jedan sluga, koji
stoji ispred nje, sipa joj pie.
Dole: Sarkofag kraljice Aait, u celoj duini. Krenjak
sa tragovima boje. Kairo, Muzej, br. 6033.
Kraljica Aait posmatra scene na jednom poljoprivre-
dnom dobru.
Oba sarkofaga naena su u Deir-el-Bahariju. U njima
su, u drvenim kovezima, bile sahranjene Kavit i Aait,
supruge kralja Mentuhotep Nebhepet-Rea. Reljefi na
zidovima imaju otru, strogo izraajnu istananost.
Uporeivanje ovejeg lika, predstavljenog jedanput
u masivnoj, vrstoj figuri kralja (sl. XI i 81), a u drugom
sluaju u previtkim likovima na sarkofazima (sl. 83),
ukazuje na borbu za novi stil. Moda nije sluajno to
se posle Drugog meudoba, za vreme 17. i rane 18.
dinastije, takoe pojavljuje prekomerno izduavanje ljud-
skog lika, pa to i ovde odraava tadanji ideal lepote.
70
XII
ENA KOJ A NOSI RTVENE DAROVE. Iz GROBA MEKET-REA
u TEBI (Deir-el-Bahari). Obojeno drvo. 11. dinastija.
Visina 1,10 m. Kairo, Muzej, br. 6081.
Kao to su od kraja Starog carstva figure posluge
i zanatlija stavljane u grobnice otmenih pokojnika, tako
se umrlom daju i figure nosaa rtava. Reprodukovana
drvena statua sasvim ouvanih boja prikazuje mladu
devojku odevenu u dugaku haljinu sa naramenicama
koja u desnoj ruci dri gusku, a levom pridrava kotaricu
na glavi. Predmeti u kotarici veiovatno predstavljaju
vreve sa zatvaraima od nilskog mulja.
GROBNI CE U STENI KOD BENI HASANA
J uno od Abu Kurkasa, na istonoj obali Nila, lee
jedna kraj druge grobnice u steni kod Beni Hasana.
Ukupno ih ima 39, a potiu od kneeva i velikaa starog
grada Monet-Kufua, veinom iz doba 11. dinastije.
Mnoge od ovih grobnica znaajne su ne samo po svom
optem arhitektonskom oblikovanju nego i zbog vanih
i sl. 84 dole). Scene rvanja ne predstavljaju razlaganje
jedne takve borbe u pojedine niene faze, nego, naprotiv,
prikazuju vrlo paljivo nacrtane pojedine stavove i
zahvate boraca. Radi jasnoe, tela dvaju boraca
su uvek obojena svetlo, odnosno tamno. Ono to
je ovde, uslovljeno temom, dato u pogledu presecanja
Crtei 2124 Beni Hasan.
Plan i uzduni presek (oba
zapad/istok) grobnice br. 17
kneza Ketija (21/22) i (obe
istok/zapad) grobnice br. 18
nekog nepoznatog (23/24).
Sve u srazmeri 1 :300.
natpisa i vanredno lepih mada slabo ouvanih slika.
Pored obinih grobnica u steni s nekoliko odaja ali
bez stubova, poznat je niz drugih grobnica sa stubovima
u obliku snopova papirusa i kapitela poput lotosa.
Meu ovima ima ih nekoliko ispred ije se glavne sale
nalazi predvorje sa stubovima izmeu bonih zidova.
84 gore Grobnica u steni (br. 15) kneza Bakta u Beni
Hasanu. 11. dinastija. Iseak islikanog istonog zida.
Dva stuba, danas slomljena, nosili su tavanicu pravo-
ugaone sale. U mnogobrojnim frizovima koji lee jedan
iznad drugog, prikazani su prizori takmienja u rvanju.
Tri najgornja friza vide se na iseku. Ovakve scene,
koje se vrlo retko mogu videti u grobnicama Starog
carstva, spadaju u omiljenu tematiku doba s kraja
Starog i, posebno, u vreme Srednjeg carstva (uporedi
i dranja tela dopire do same granice onoga to se
u egipatskom stilu uopte moglo prikazati. S tim
se jedino mogu uporediti reljefi bitaka iz Novog
carstva.
84 dole Grobnica u steni (br. 17) kneza Ketija u Beni
Hasanu. 11. dinastija. Pogled sa ulaza na zapadni zid.
Trem uklesan u steni nosila su dva reda stubova u obliku
snopa koji su sa osnovom i giedama takoe bili isklesani
iz susednih stena.
Pored spiska rtava za umrlog koji se razaznaje
desno dole, na zadnjem zidu se nalazi devet frizova
sa temama iz ivota. U prvih est gornjih frizova
ove zidne slike prikazani su vrlo impresivno razni
zahvati u rvanju, a zatim borbene jedinice i juri na
jednu tvrdavu.
71
Crte 25 Beni Hasan. Zidna slika na istonom zidu grobnice br. 15 kneza Bakta (uporedi sl. 84 gore).
12. DI NASTI J A 19911786
Faraoni: Amenemhet I (19911962); Sesostris I (19711928); Amenemhet II (19291895); Sesostris II
(18971879); Sesostris III (18781843); Amenemhet III (18421797); Amenemhet IV (17981790); kraljica
Sebekneferu-Re (17891786).
Ova dinastija, iji osnivai nisu bili kraljevskog porekla, oigledno je sve do vremena Sesostrisa I I I morala da
se bori za sigurnost svog postojanja. Sa toga razloga vladari bi pretendenta na presto obino rano naimenovali za
koregenta. U Srednjem Egiptu u pokrajinama su jo vladale kneevske porodice. Meutim, njihova vladavina
predstavljala je praktino samo feudalno dobro koje im je kralj dodelio. Oni su nestali pod Sesostrisom III.
Svedoci socijalnog preobraaja prole epohe su gradovi sa graanima koji su, s jedne strane, davali posao i
ivotne mogunosti novim socijalnim slojevima, a s druge strane su, kao glavni gradovi pokrajina s plaenim grado-
naelnicima, potkopavali ostatke teritorijalne vlasti pokrajinskih kneeva. U to vreme je Nubija sve do 2. kata-
rakta kao kolonija bila vrsto pod egipatskom vladavinom. Sesostris I I I je tamo uredio granini pojas koji
je do pojedinosti kontrolisao granini saobraaj. Odnosi sa Azijom bili su do doba Sesostrisa III, izgleda, prijateljski
i iroko rasprostranjeni; postojala je trgovinska razmena sa vrstim diplomatskim formama. Tek pod Sesostrisom I I I
ujemo o vojnim pohodima. Utvrdeno je da je pred kraj dinastije i u sledeih sto godina u Egiptu bio neuobiajeno
velik broj Azijaca kao radnika i zanatlija. Mada se ne moe govoriti o tajnom naseljavanju, ova injenica sama
po sebi svakako je utrla put vladavini Hiksa (v. str. 75).
Pod jakim kraljevima, svesnim svojih dunosti, dolo je do novog vehkog procvata kulture. Graevinska delatnost
bila je velika ve pod Sesostrisom I. Vajarstvo ponovo stvara savrenom vetinom. Vehki su i uspesi umetnikog
zanatstva. Statue kraljeva, ije glave deluju produhovljeno, kao i najbolji privatni portreti, odraavaju ozbiljni etos
toga doba.
Glavni grad premeten je sad u kraj oko srednjoegipatske oaze Fajum. Kraljevske piramide lee izmeu Memfisa
i prilaza Fajumu, na rubu zapadne pustinjske visoravni: kod Dahura piramide Amenemheta II i Sesostrisa III, kod
Lita piramide Amenemheta I i Sesostrisa 1, kod Ilahuna i Havare u Fajumu piramide Sesostrisa II, odnosno
Amenemheta III. Od Sesostrisa I ostao je u Hehopohsu jedan obehsk, najstariji dosada poznati obehsk vitkih oblika
koji se od toga doba uobiajio.
72
I
SPOMENICI IZ DOBA FARAONA SESOSTRISA I I NJ EGOVI H
PRVI H NASLEDNI KA
85
GLAVA NEPOZNATE. Drvo i druge mate ije. Visina 8,5 cm.
Kairo, Muzej, br. 4232.
Naena u Litu u blizini piramide Sesostrisa I.
Oi su bile inkrustirane. Kosa, sada na temenu oteena,
raena je od drugaijeg drveta nego glava i prekrivena
je crnom pastom u koju su utisnute zlatne ploice slo-
ene u ornamente. Po obradi i izrazu lica ona svedoi
o istananom umetnikom oseanju i po tome moe da
se uporedi sa lepim, produhovljenim enskim likovima
iz epohe kad je Egipat bio svetska sila.
86/87
KRALJ SESOSTRIS I. Tri od deset kraljevih sedeih statua
naenih u Litu. Krenjak sa ostacima boja. Visina
1,90 m. Kairo, Muzej, br. 301.
Zajedno sa sedam ostalih vrlo slinih sedeih statua
kralja Sesostrisa I, naene su u jednom sklonitu pogrebne
kapele kraljeve piramide kod Lita. Ovde prikazane
statue se istiu istananou obrade, a posebno glava
statue na sl. 87. Desna ruka, stisnuta u pesnicu, dri
smotanu maramu. Brada je vrlo fino obradena. Obrve,
sputene do korena nosa, daju licu udno napet izraz.
88/89
RELJ EFI NA PRESTOLU DVEJ U OD DESET STATUA SESOSTRISA I
i z LITA.
88 Horus s glavom sokola i Set sa svojom udnom
dugouhom ivotinjskom glavom kao bogovi zemalja
pletu papirus i krin, biljke sa grbova Gornjeg i Donjeg
Egipta, oko hijeroglifa ujedinjenje na kome je ispi-
sano faraonovo ime izmeu znakova za blagoslov.
89 Bogovi zemalja (esto nazivani i bogovi Nila), punih
tela i sa sputenim grudima, imaju na glavi biljke sa
grbova Severne zemlje (papirus) i J une zemlje (krin).
Zastupajui boanski par Horus-Set, oni pletu biljke
koje im odgovaraju oko znaka ujedinjenje. Gore na
znaku ime kraljevo.
90- 92
SVETILITE KRALJ A SESOSTRISA I u KARNAKU. Krenjak.
Otkrivanjem starih blokova od krenjaka prekrivenih
reljefima, koji su u Karnaku bili ponovo ugraeni u
pilon faraona Amenofisa III, uspelo je, zahvaljujui
najbriljivijim restauratorskim radovima, da se obnovi
izgled ovog svetilita. Ono je posveeno bogu Amonu
koji se stopio sa itifalinim bogom plodnosti Minom,
a pripadao je Amonovom hramu podignutom u Karnaku.
Rampe s plitkim stepenicama vode s obe strane u unutra-
njost zgrade, gde je na podnoje mogla da se stavi
kraljeva statua. Graevina je verovatno podignuta povo-
dom jubileja njegove vladavine. Meu najinteresantnije
natpise spada spisak egipatskih pokrajina s naznaenjem
njihovih podruja, njihovih gradova i bogova. Oni ukra-
avaju donji red tesanika na severnoj i junoj strani.
Zbog gubitka skoro svih kultnih graevina 12. dinastije
utohko nam je dragocenije ovo svetilite, koje je Anri
evrie (Henri Chevrier) ponovo osvojio predanim istra-
ivakim radom.
92 Atum, prabog svemira, koji dariva faraona ivo-
tom okreui se prema njemu, vodi Sesostrisa I Keper-
Ka-Rea pre itifalinog glavnog boga stare Tebe, Amon-
Kamutefa, bika njegove majke. Gore, kao zatitni
bogovi zemlje, lebde kraguj i soko sa znakom ivota u
kandama. Natpisi, izvedeni u dubokom reljefu fino
izraenim hijeroglifima, pored navoenja prizora sadre
uglavnom kraljeve titule i imena, kao i elje za njegovu
sreu.
93-97
STUB SA GRAEVINE ZA J UBILARNU SVETKOVINU FARAONA
SESOSTRISA I u KARNAKU. Ukupna visina 3,35 m. Kairo,
Muzej.
Oteeni stub, ije su dve strane ovde prikazane,
potie iz hrama podignutog povodom jedne jubilarne
svetkovine, a koji je Sesostris I podigao kao dar bogu
u posveenom kompleksu Karnaka. Ostatke blokova
toga hrama koristio je docnije Tutmozis I za popunja-
vanje poda jednog od svojih dvorita u Karnaku. Likovni
prikazi i slovni znaci odgovaraju onima na stubovima
u hramu istoga kralja (sl. 9092) po dubini reljefa i
lepoti izvoenja.
94/95 Reljefi sa hijeroglifima gornjih delova.
Na etvorouglu ispod sokola i uzdignutog prednjeg
dela zmije kraljevo Horus-ime: Ankmesut (ivot poro-
aja), iza toga odozgo na nie nadovezuju se titule
kao: Nesut bjtj (kralj Gornjeg i Donjeg Egipta),
Nefer Nuter (dobri bog), Neb taui (gospodar
dveju zemalja), i, kao uvek uokvireno ovalom, prestono
ime Keper-Ka-Re, to otprilike znai: Stvarati (keper
=postati, nastati) je mo bia (Ka) boga Sunca (Re).
Gore lebde soko i kraguj kao zatitna boanstva dveju
zemalja. Zatim natpis eli slavljenom vladaru da i dalje
bude obdaren ivotom (Ank), trajanjem (Ded), sreom
(Uas) i zdravljem (Seneb) doveka kao i sam bog Sunca.
96 Sesostris I i bog Atum.
97 Sesostris I i bog Ptah.
Crte kralja i boga se podudaraju. Ptah, kome je
postojbina u stvari Memfis, ali koji je, pored lokalnih
boanstava, visoko potovan u celom carstvu kao tvorac
svih stvari i bog umetnosti, ima zatvoren oblik tela,
karakteristian za njega, kao i za bogove Ozirisa, Mina
i Konsa. Kralj ga dri za glavu i deh s njim dah ivota.
Ovo nemo, gordo stapanje faraona i boga sadri neto
to daje izvanrednu dostojanstvenost izrazu egipatske
umetnosti.
98/99
KNEGI NJ A SENUI . Sivi granit. Visina 1,68 m. Boston,
Muzej likovnih umetnosti.
Naeno u Kermi u Nubiji gde je Hapdefaj, knez
pokrajine Sijut, suprug kneginje Senui, bio guverner pod
73
Sesostrisom I. Kneginja, koja je iz stare i ugledne poro-
dice, ima na sebi jednostavnu dugu haljinu, a u desnoj ruci
dri cvet. Posebni kvalitet vajarskog rada svedoi o
tome da je delo stvoreno u kraljevskoj radionici u pre-
stonici i da je, kao naroiti dokaz kraljevske milosti,
poslato Hapdefaju, rukovodiocu vane inostrane slube
na jugu.
100/101, XI I I
GROBNICE U STENI POKRAJ INSKIH KNEEVA 12. DINASTUE
u ASUANU.
100 Grobnica u steni kneza Sirenpoveta I, sina Sat-
Tjenije, kod Asuana.
Pod Sesostrisom I knez je vladao Elefantinom.
Slika prikazuje dvorite s pogledom na proelje grobnice.
Na est stubova koji su nosili krov trema, natpisi i
likovi gospodara grobnica. Levo od vrata, na zadnjem
zidu, veliki lik pokojnika, iza njega slede njegov sluga
sa sandalama i njegova dva psa. Zatim slede scene:
knezu privode goveda; iz svoga una knez ostima hvata
ribe. Desno od vrata: pokojnik sada okrenut suprotno,
iza njega tri sina; gore, ene sa cveem u malom tremu
sa stubovima.
101/XIII
GROBNICA U STENI KNEZA SIRENPOVETA I I , SINA SATET-
HOTEPE, KOD ASUANA.
101 Vlasnik groba bio je savremenik faraona Amenem-
heta II. Napred je neislikana sala sa stubovima u kojoj
s desne strane stoji granitni sto za rtvovanje. Zatim
slede hodnik, s obe strane po tri nie, a u svakoj iz
stene izvajana statua pokojnika u obliku Ozirisove
mumije. Na kraju hodnika, mala prostorija sa etiri
stuba i niom, na ijem zadnjem i bonim zidovima
po jedna porodina slika umrlog (u sredini sa sinom
sl. XI I I ; desno s majkom Satet-Hotepom, levo sa sinom
i suprugom).
XI I I Sredr\ja slika nie: Sirenpovet sedi na stolici s
lavljim nogama i prua levu ruku prema darovima koji
su mu prineseni. Njemu preko puta stoji sin sa cveem.
Uokvireni natpis sadri ime kraljevo.
102
NOFRET, SUPRUGA KRALJ A SESOSTRISA I I (18971872). Iz
Tanisa. Tamni granit. 12. dinastija. Visina 1,65 m. Kairo,
Muzej, Opti katalog br. 382.
Kraljica sedi na kockastom prestolu s niskim naslo-
nom, Na grudima ima nakit, samo sasvim plitko urezan.
Zbog tesne dugake haljine s naramenicama izgleda da
je gornji deo tela skoro nag, ali noge su pokrivene tako
da se donji deo tela prilagoava vajarskoj zamisli bloka,
te se oblici tela samo naziru. Teka kovrdava vlasulja
s glavom ureus-zmije predstavlja skoro suvie teak
okvir za ovo fino lice. Oi su bile inkrustirane. Natpisi
na seditu i ploi-podnoju daju titulu i ime kraljiino.
103
STATUA GUVERNERA KEME. Sedea statua od granita.
12. dinastija. Visina 1,15 m. Asuan, Muzej ostrva
Elefantine.
Statua prikazuje kako knez, reprezentativno se drei,
sedi na jednostavnoj starinskoj stolici bez naslona. Ima
poludugaku vlasulju i dugaku pregau. Po umetnikom
savrenstvu delo ne zaostaje za statuama faraona toga
doba. Na bonoj povrini sedita zapisana je posmrtna
molitva bogu Anubisu, kao i zabeleka da je ova statua
zadubina njegovog sina Sarenputa.
SPOMENICI IZ DOBA FARAONA SESOSTRISA III
104-106
KRALJ SESOSTRIS I I I NA SED-SVETKOVINI. Krenjak s
tragovima boje. Kairo, Muzej.
Iz Medamuda kod Karnaka. Nadvratak sa zgrade
podignute povodom jedne jubilarne svetkovine (egipatski
=Heb-sed) u krugu hrama boga Montua. Simboli
drevnih glavnih mesta Donjeg i Gornjeg Egipta snabde-
veni rukama levo Behdet (Damanhur), desno Nubt
(Ombos) pruaju slovni znak za bezbrojne godine
vladavine kralju koji, odeven u jubilarni ogrta desno
s gornjoegipatskom, a levo s donjoegipatskom krunom
sedi na prestolu u lako gradenoj kapeli (uporedi
sl. 106). Sa dolaktica simbola vise slike-brojke ija
vrednost raste sa visinom i preteruje u izraavanju broja
eljenih godina vladavine. Levo dole prilazi bog Amon
iz Tebe, a desno bog Montu, s glavom sokola iz Her-
montisa, da bi tek krunisanom kralju doneli sav ivot
i sreu. A gore, na nebu punom zvezda, iri kiila zmi-
jama uokvirena boanska ploa Sunca. Na kraljevim
prstenovima njegovo lino ime: Senvosret (mu boginje
Vosret snane) i prestono ime: Ka-Kau-Re (raanje
moi boga Sunca).
107-110
PORTRETI KRALJ A SESOSTRISA I I I (18781843).
Na portretima kralja Sesostrisa III sauvalo ih
se preko trideset mada manje ili vie oteenih, ali uvek
u umetniki vanredno znaajnim primercima javlja
se bitna promena stila do koje je dolo u toku 120 godina
izmeu prvih kraljeva 12. dinastije (sl. 87 prikazuje
odlian portret Sesostrisa I, drugog kralja te dinastije)
i doba Sesostrisa III. Osea se kako je razvoj kulturne
istorije u toku od tih preko stotinu godina izmenio
ljude, njihov nain miljenja i njihovo umetniko shva-
tanje. Na mesto jo stereometrijski-kubnog graenja glave
u statua ranijih faraona 12. dinastije, kod Sesostrisa III
pojavljuje se lice ivo u svim njegovim delovima, to
pokazuje koliko su se umetnici ve pribliili prirodi i
traili da kod portreta obuhvate i ono to je duhovno.
U velikoj meri se koristi svetlo i senka da bi se osvetlilo
ono to je najintimnije u biu prikazanog lica. Portreti
ni jednog drugog kralja egipatske istorije ne odraavaju
toliko oveka, teinu kraljevskog dostojanstva i, ak.
njegova najintimnija oseanja kao portreti faraona
Sesostrisa III.
74
107 Kralj Sesostris III. Crni granit. Iz Deir-el-Baharija,
Teba. Hram Mentuhotep Nebhepet-Rea. Visina sau-
vanog dela statue oko 1,50 m. Kairo, Muzej.
Kralj, sa starakim borama ispod oiju i iznad korena
nosa, ravno je poloio ruke na faraonsku plisiranu
pregau. Na kraljevim grudima, naznaen plitkim relje-
fom, nalazi se amulet koji visi na lancu od cevastih
bisera, to je est sluaj kod kraljevskih likova 12.
dinastije, ali dopire takoe i do 13. dinastije. Ova statua
je dosada najstariji primer ovog plastino impresivnog
likovnog motiva koji se obino tumai kao molitveni
stav. To je molitveni stav u kome se kralj, iako sa
izvesnim samopouzdanjem, smerno potinjava boanstvu,
poveravajui njegovoj zatiti sebe i dravu. Boanstvo,
dakle, stoji iznad kraljevskog dostojanstva i drave koju
ono predstavlja te moe da im oduzme svoju blago-
naklonost. Prema tome, bog, faraon i drava nisu vie
jedno. Kraljevsko dostojanstvo je, istina, ne u teoriji,
ali u praksi postalo ovozemaljska ustanova koja je
izgubila svoju religioznu podrku i stoga joj je potrebno
herojsko ulaganje svih snaga njegovih predstavnika da
bi se ovaj gubitak nadoknadio proirenjem politike
moi. Monumentalna skulptura ne slui samo tome da
ovo potvrdi i iznese pred oi nacije nego i da dravu
uini vidljivom i opipljivom i da je uvrsti u narodu.
I stoga je sadrinu svog znaenja drava iz oblasti religije
pomerila u oblast politike (V. Volf).
Ova figura je, zajedno sa pet daljih statua Sesostrisa
III (od toga dve bez glave), naena u Deir-el-Bahariju.
Tu je kralj Sesostris III podigao zadubine za kult
ujedinitelja carstva Mentuhotep Nebhepet-Rea, kao i
nekoliko svojih stojeih statua.
108 Faraon Sesostris III. Mrki kriljac. Visina 9 cm.
Berlin, Dravni muzeji.
Gornji deo tela ureus-zmije na elu sputa se sve do
povrine eone trake. To je sluaj i kod jedne male
glave od granita iz Asuana koja prikazuje Sesostrisa III
s gornjoegipatskom krunom, a nalazi se u Berlinu (Inv.
br. 9526), i kod glave koja se uva u Kulturnoistorijskom
muzeju u Beu. Ovo posebno obeleje povezuje ove tri
umetniki istaknute skulpture u jednu grupu koja, moda,
potie iz iste radionice.
109 Fragment glave. Opsidijan. Visina 10,2 m. Vaington,
Nacionalna umetnika galerija (Zbirka C. S. Gulbenkijan).
Poreklo nepoznato. Ovaj s pravom uveni portret
predstavlja sasvim sigurno Sesostrisa III, a ne kao
to se obino smatra njegovog sina i naslednika
Amenemheta III. Bogatstvo izraza lica je neiscrpno. Kad
ga kraljevska kapuljaa s trostrukom citom, karakte-
ristinom za zrelu 12. dinastiju, ne bi oznaavala kao
faraona, moglo bi se pomisliti da je to neki renesansni
papa. I u pogledu vajarskog savlaivanja materijala,
ovaj mali portret od tvrdog i krhkog opsidijana je prvo-
razredno remek-delo.
110 Sedea statua. Tamnosivi granit. Ukupna visina
1,68 m. Kairo, Muzej, br. 6049.
Iz Medamuda kod Karnaka. Na grudima amulet
koji visi na lancu od bisera razliitog oblika. Ruke i
delovi nogu dopunjeni.
111
SFINGA KRALJ A SESOSTRISA I I I . Diorit. Visina 42,5 cm,
duina 73,5 cm. Njujork, Umetniki muzej Metropoliten.
Na grudima ispisano kraljevo ime. Na tipino obliko-
vanom lavljem telu iznenauje kraljevo lice zbog nagla-
enog portretnog karaktera.
112/113
UPRAVNI INOVNIK KERTI HOTEP. Mrki kristalni pear.
Iz okoline Asijuta. Visina 75 cm. Berlin, Dravni muzeji.
Potpuno neoteena sedea figura spada meu vajarski
najsavrenije statue privatnih lica u egipatskoj umetnosti
i sigurno je najznaajnija sedea statua sa ogrtaem
Srednjeg carstva. Na seditu i podnoju nema natpisa.
Prema ukusu toga doba, ovekoveeni je zaogrnut dugim
ogrtaem. Pokret desne ruke koja pridrava ogrta izaziva
pomisao kao da predstavljeno lice hoe da se povue u se-
be. Snaan, siguran ritam odreuje postavku figure sve do
samih nogu; vajarstvo cele jedne kulture dostie ovde
svoj vrhunac. Vrlo plastina ivost zrai iz glave, podvu-
ena jo bistrinom pogleda ispod tekih kapaka, nosem
i ustima oputenim prema uglovima. Etiko-humana
crta uselila se u lice: crta na koju smo nailazili i kod
kraljevskih statua (kod Sesostrisa III) i koja oznacava
odlunu promenu u odnosu na portret Starog carstva
(V. Volf).
Ova statua, za koju se tvrdilo da spada u ranu
12. dinastiju, mora se vezati za kasnu 12. dinastiju i najve-
rovatnije pripada kraju vladavine faraona Sesostrisa III.
XIV
TRI PEKTORALA. Iz 12. dinastije. Potiu iz grobnica
princeza Sit-Hator i Mereret, koje lee u blizini piramide
Sesostrisa III kod Dahura, a spadaju meu najlepe i
najdragocenije zlatarske radove svoga doba.
XIV gore Pektoral sa kartuom i imenom kralja Seso-
strisa II (Ka-Keper-Re). Iz grobnice princeze Sit-Hator.
Visina 5,2 cm. Kairo, Muzej. (Napomena prevodioca:
pektoral znai naprsni nakit, a pektoral sa kartuom
ukras sa natpisom).
Osnovna zlatna ploa ima male komade poludra-
gulja uloene u elije lemljenjem. S obe strane imena
faraona Sesostrisa II stoje dva kraljevska sokola iznad
hijeroglifa za zlato. Iznad kraljevske kartue je tri puta
znak boga na tzv. asuri za rtvovanje. Ovaj niz znakova,
koji ine srednju osu pektorala, moe se proitati kao:
Neka bogovi budu zadovoljni kraljem Ka-Keper-Reom.
Umetnika jasnoa i jednostavnost odlikuju ovaj ple-
meniti komad nakita.
XIV Sredina i dole Dva pektorala iz groba princeze
Mereret. Naao ih je Morgan 1894. Visina 6,4 odnosno
7,1 cm. Kairo, Muzej, br. 3970 odnosno 3971.
XIV Sredina Pektoral s imenom faraona Sesostrisa III.
U elijama zlatne ploe-osnove opet su lemljenjem ulo-
eni komadii poludragulja. Kao prethodni i sledei,
i ovaj pektoral se nosio na lancu napravljenom od polu-
dragulja. U svojoj optoj konfiguraciji pektoral pred-
stavlja kapelu iju tavanicu ini jedan uplji leb. Ovu
75
tavanicu s obe strane podupire po jedan cvet lokvanja
iz ijih peteljki raste jo po jedan cvet okrenut ka sredini.
Sredinu slike, opet, zauzima kartua s kraljevim imenom,
ovde s imenom kralja Sesostrisa III (Ka-Kau-Re); iznad
njega ledbi boginja kraguja Nekbet s rairenim krilima.
Kartuu s imenom nose u kandama dva pernata
kraljevska grifona koji imaju glave boga Horusa, s
visokirh krunama od perja, a svaki gazi po dva savladana
protivnika.
XIV dole Pektoral s imenom faraona Amenemheta I I I .
Zlatarski rad; inkrustiranje dragog kamenja je isto kao
i kod dva prethodna. Pektoral opet ima optu konfi-
guraciju kapele, a nad imenom kralja Amenemheta III
(Ni-Maat-Re) opet lebdi boginja kraguja Nekbet s rai-
renim krilima. Hijeroghfski dodaci naruavaju jasnou
poretka. Kod boginje nalazimo dodatak: Gospodarica
neba, gospodarica dveju zemalja, a kod kraljevog imena:
Dobri bog, gospodar dveju zemalja, Ni-Maat-Re, koji
pobeuje sve strane zemlje. I simbolika pobede postala
je bogatija reima. Umesto grifona kao u pektoralu kralja
Sesostrisa III, ovde sam vladar savladava neprijatelja.
U slobodne prostore ubaena su imena neprijateljskih
naroda.
SPOMENI CI I Z DOBA KRALJ A AMENEMHETA I I I
114- 116
STATUE KRALJ A AMENEMHETA I I I ( 18421797) .
114/115 Kralj Amenemhet III. Sedea statua. Tvrdi
ukasti krenjak. Visina 1,60 m. Kairo, Muzej, br. 284.
Statua sigurno potie iz kraljevog hrama mrtvih
kraljeve piramide kod Havare u Fajumu, a nadena je
prilikom kopanja kanala u blizini piramide, na mestu
lavirinta antikih putopisaca. Svojim produhovljenim,
smireno-ozbiljnim sveanim izrazom ova statua prirodne
veliine spada meu najznaajnije statue faraona, sau-
vane iz starog doba Egipta. Na grudima visi amulet
na lancu od bisera. Upadljiva je veliina uiju, svakako
uslovljena nekom namerom umetnika.
116 Kolosalni portret. Sivi granit. Iz Bubastisa. Visina
76 cm. Kairo, Muzej.
Monumentalna, ali isto toliko i upeatljiva su dva
ogromna portreta od sivog, krupnozrnastog granita iz
Bubastisa od kojih se jedan uva u Kairu, a drugi u
Londonu. Verovatno su pripadali dinovskim statuama
faraona Amenemheta III, dakle statuama kakve nam
Muzej u Kairu pokazuje u primeru mramorne sedee
figure kralja Mermeaua iz 13. dinastije. Ta statua potie
iz Tanisa, a sa svojih 3,60 m visine je daleko iznad
prirodne veliine. Oi portreta koji se nalazi u Kairu bile
su inkrustirane i imale su trepavice od metala. Ovaj
znaajni portret, isto kao i onaj iz Londona, nagove-
tajima akademizma ve ukazuje na stil 13. dinastije.
117- 119
DVE OD ETIRI POZNATE GRIVASTE SFINGE KRALJ A
AMENEMHETA I I I . Iz Tanisa.
117 Grivasta sfinga od crnog granita. Duina 2,20 m.
Kairo, Muzej, br. 507 A.
Od ukupno etiri zajedno naene figure sfinge ovog
tipa ovo je jedina iji je trup ostao neoteen. Gornji deo
glave sa uima i delovima lica je popravljen (precizno
popravljene ui, uporedi sl. 111). Nametljivo veliki natpis
na visokoj osnovi potie iz doba Ramzesa II i navodi
njegovu kraljevsku titulu i ime. Na ramenu se vide
tragovi brisanja jednog kraljevskog imena iz doba Hiksa.
Zbijena snaga tela govori reito o duhu koji je vladao
u doba nastanka ovih skulptura.
118/119 Grivasta sfinga od sivkastocrnog granita. Visina
oko 1 m, duina skoro 2 m. Kairo, Muzej, br. 507 B.
Od etiri naene, ova sfinga ima najbolje ouvano,
lice. Kod ovog posebnog tipa sfinge faraonovo lice nije,
kao to je uobiajeno, uokvireno vladarskom kapuljaom,
nego neposredno sveano stilizovanim uvojcima lavlje
grive. . . . Svakako se samo umetnik toga ranga smeo
usuditi i ljudski hk lavovskih dimenzija uspeno povezati
s pravim trupom lava, stvorivi ogroman, nezaboravan
utisak (Hajnrih efer). Koncem Novog carstva jedan
od vladara je naredio da mu se titula i ime ukleu u
grudi grivaste sfinge.
120/121
KA-STATUA KRALJ A HORA U njegovoj krinji nalik na
kapelu. Drvo. Kairo, Muzej, br. 280.
Potie iz groba nekog nepoznatog faraona kraj june
piramide od opeka kod Dahura. Dvostruka ruka na
kraljevom temenu predstavlja otelovljenu neprolaznu
mo bia (Ka) vladara. Na danas nagom telu prvobitno
su se svakako nalazili pojas i pregaa od drukijeg
materijala. Oi su napravljene od kvarca, alabastera i
drugih materijala i, kao obino, inkrustirane u bakarni
okvir kapaka. Ruke su nekad sigurno drale ezla. Ovoj
lepoj skulpturi danas nedostaje nekadanja obojena
presvlaka od tuka.
DRUGO MEUDOBA
U 13. dinastiji (17851633) vladali su mnogi faraoni od kojih su neki znaajniji, poznati i po velikim
upeatljivim statuama, nosili imena Sebekhotep, Mermeau (=general) i Neferhotep. Utvrdene su njihove graevine
u oba dela zemlje. Ah do promena na prestolu dolazilo je tako brzo da u ovo doba kontinuirani element drave
nije vie bila dinastija nego uprava. Pored 13. dinastije u zapadnoj Delti vladala je istovremeno i tzv. 14. dinastija.
Oznaka doba Hiksa za epohu koja sledi potie otuda to je tada dolo do navodne provale Hiksa. Ime znai
vladar stranih zemalja i koristilo se u Egiptu u doba 12. dinastije da bi se oznaile poglavice iz Azije. No njihovu
vladavinu verovatno ne smemo zamisliti kao nasilno osvajanje zemlje. Naprotiv, raspad jedinstva carstva i propast
politike moi prosto su pozivali etniki izmeana, iz svojih prvobitnih obitavahta proterana plemena da tajno
nasele Deltu i osnuju dravice u samom Egiptu.
Razlikujemo dve dinastije Hiksa. 15. dinastija obuhvata tzv. Velike Hikse: Sevoseren-Rea, Kijana, Avoser-Re
Apofisa, Nebkepe-Re Apofisa, Aaseh-Rea i Aakenen-Re Apofisa. Prestonica im je bio grad Auaris u severozapadnoj
Delti. Istovremeno tee dinastija tzv. Malih Hiksa koja se rauna kao 16. dinastija. U stvari su, verovatno, sve
etiri dinastije (1316.) povremeno uporedo vladale jer se Egipat sastojao od vie vazalnih drava pod vrhovnom
vlau Hiksa iz Auarisa. J edna od tih vazalnih drava bila je Teba i njeni vladari su pretee docnije 17. dinastije. Oni
su posle 1600. godine zapoeh borbu protiv Hiksa i njihovih egipatskih i inostranih vazala. Poslednji kralj 17. dinastije
Kamose prodro je sve do Auarisa, prestonice Hiksa. Njegov brat i naslednik Ahmose vezuje 17. i 18. dinastiju.
NOVO CARSTVO
Kraj koji je nekad zauzimala Teba, grad sa sto kapija njeno staroegipatsko ime je Veset uprkos unitavanju
starih spomenika, jo uvek je prava pozornica dostignua onih pokolenja koja su, po prestanku tuinske vladavine
Hiksa, proirila podruje egipatske drave do velikog carstva i doveli do treeg, vrlo bogatog procvata nacionalne
kulture. Kao to nam piramide i grobnice kod Gize uglavnom predstavljaju Staro carstvo, tako nam svet spomenika
u Tebi i oko nje otelovljuje sutinu Novog carstva: doba preduzimljivih ratnikih kraljeva; proirenje dometa egipatske
moi sve do gornjeg Eufrata; mnogostrani i obimni razvoj svih uroenih stvaralakih snaga. Tek je sama injenica
potinjavanja prednjoazijskih tuinskih naroda koji su se pojavih u fazi ve razvijene i samosvesne gradske kulture
i potrebe da se vodi vehka svetska politika dopustila da potpuno sazre bogata nadarenost egipatskog naroda i
dostigne svoj najvii mogui razvoj. Putnik koji sledi tragove istorije u dohni Nila nee to nigde sagledati toliko
oigledno kao u tremovima sa stubovima, dvoritima hramova i mnogobrojnim grobnicama Tebe, nekadanje
metropole pune raskoi i sjaja, iju je konanu sudbinu prorok Naum preteim pokhkom predskazao kao zadnji
sud omrznutom asirskom gradu Ninivi:
. . . smatra li da si bolja od grada No-Amona,
koji je leao na talasima Nila i svuda okruen bio vodom,
kome je tvrdava bila morska puina,
a vode mu njegove zidine?
Snaga mu je bila Nubija i mnogoljudni Egipat,
A Punt i Libija bili mu podrka
pa ipak je morao da bude proteran i zarobljen;
njegova deca su bila po ulicama smrvljena,
bacana je kocka za njegove plemie,
a sve njegove velmoe bacie u lance i okove.
Putnik koji prolazi kraj ogromnih ruevina svuda e se podseati na osvajanje i pljakanje Tebe od strane
svirepih ratnikih hordi Asurbanipala, ah i na docnije nevolje koje joj je donela rimska vojska poslata radi guenja
ustanaka, kao i zbog fanatizma pripadnika novih oblika religije. Zaista, mestimino se stie utisak da snage uloene
u ogromna razaranja nisu zaostajale iza onih stvaralakih snaga koje su nekad podigle u slavu bogova i faraona
ovaj iz kamena uobheni, po svojoj veliini i jaini dejstva mestimino preteki divovski svet.
Iz doba poetaka tebanske sakralne arhitekture Novog carstva, u podruju velikog Amonovog hrama kod dana-
njeg sela Karnaka, u blizini Luksora a gde je bila nekada Teba, imamo nedavno restauriranu kapelu od alabastera
iz vremena kralja Amenofisa I. Prvi podstrek za velike graevine 18. dinastije predstavlja u stvari terasasti hram
kraljice Hatepsut koji je ona pomou svog genijalnog kancelara i miljenika Senenmuta podigla'oko 1940. godine pre
n. e. u tebanskoj nekropoli, ispred strmih obronaka zapadne stene kazana kod Deir-el-Baharija. Kako iroko zami-
ljeni kompleks, toliko privlaan modernom shvatanju, tako i ukraavanje shkama, koje jo esto ive arobnim
sjajem starih boja, deluju na dananjeg posmatraa nekom lakom i vedrom harmonijom kakvom vrlo retko zrae
spomenici iz perioda Egipta kao svetske sile. U muzikalnosti celog kompleksa vlada neto to pripada eni-kraljici
iju ar nije mogla da ukloni ni razorna mrnja ogorenog kraljiinog suparnika, kralja Tutmozisa III.
77
Ovaj ilavi osvaja i realni politiar, po sposobnostima nadmoan meu faraonima iz doba kad je Egipat bio
svetska sila, ostavio je dosta spomenika u starijem delu hramovnog podruja Karnaka. Ukrtena zgrada njegovog
kamenog atora za svetkovine kod starog svetilita u Karnaku govori isto toliko reito o uspesima postignutim
na vojnikom i diplomatskom polju u Palestini i Siriji, koliko i zidovi i stubovi njegovih sala za letopise. O tome
govore isto tako i, na zidovima njegova dva pilona, velike konture vladara koji simbolino ubija svoje zaklete
neprijatelje. Objektivno usmerenu, trezveno nadmonu inteligenciju ovog monog vladara karakteriu, velianstve-
nije nego sve graevine podignute u ast njegovih pobeda, suvi struni izvetaji o vojnim pohodima, uklesani u
kamene zidove prostorija.
Bogato doba Amenofisa I I I dolo je do najpotpunijeg kraljevskog izraaja u njegovom hramu mrtvih naj-
sveanijem od svih tebanskih hramova, koji se uzdie usred dananjeg Luksora, viem ak nego to su visoki Mem-
nonovi kolosi. Plemenitost njegovih visokih stubova, sveano prostranstvo njegovog drugog dvorita i kultnih
prostorija, ukraenih reljefima, zauvek ostaju u seanju i tim vie izazivaju aljenje zbog propasti hrama mrtvih i
palate Amenofisa III, na lapadnoj obali Tebe, faraona koji je toliko voleo sjaj.
Gde god naili na njih, ruevine iz toga doba deluju dubokim dostojanstvom shvatanja i majstorstvom izvoenja.
Mada vie ne poseduju polet i sveinu ranog doba Tutmozida, ipak se na njima impozantno odraavaju sigurnost i
samosvest jedne ivotne zajednice ponosne na svoje bogatstvo i vrstu drutvenu organizaciju. Ovo najupeatljivije
dolazi do izraaja u grobnicama u steni velikaa toga doba: u grobnicama Ka-em-heta, Kerufa ili Ramosea.
Iz dana faraona Amenofisa IV, docnijeg Ehnatona, nema monumentalnog svedoanstva u ruevinama Tebe.
Ostaci njegovog svetilita Suncu, istono od podruja Karnaka, jedva se razaznaju u pesku. Kralj Haremhab je,
posle pada vladavine Atona, kamene blokove veim delom koristio za dva svoja sopstvena, danas delimino sruena
pilona na putu od hrama Amonovog do hrama boginje Mut. Od divovskih statua jeretikog kralja, najouvanije
potiu iz poruenog dvorita hrama i prenesene su u muzej u Kairu.
Crte 26 Plan Tebe. Na istonoj obali Nila su dananja mesta Luksor i Karnak; na zapadnoj obali nekropola koja se nadovezuje na
plodnu zemlju. Jednostavnosti radi, kod hramova mrtvih zabeleena su samo imena faraona. Biban el-Harim znai Dolina grobnica
kraljica, a Biban el-MuIuk Dolina kraljevskih grobnica. U blizini dananjih naseljenih delova Kurnet-Murai, Deir-el-Medina,
ek-Abd el-Kurna, EI-Asasif i Dira Abu'n-Naga lee najvanije nekropole tebanskih velikaa.
78
Sa izuzetkom terasastog hrama kraljice Hatepsut kod Deir-el-Baharija, hrama za svetkovine Tutmosisa III u
Karnaku i Amon-Mut-Konsovog hrama u dananjem Luksoru, sve najznaajnije velike graevine Tebe potiu skoro
iskljuivo iz doba 19. i 20. dinastije. Poznavaoci starog Egipta ne mogu a da ne zaale to naroito Ramzes II u
svojoj velikoj elji za graenjem nije propustio nijednu priliku da starim svetilitima udari peat svoga duha
dogradnjom dvorita ili bar upadljivim natpisima i reljefima. Njegova boanska i faraonska samosvest potisnula je
esto i neopravdano u pozadinu ono to je bilo istananije i smirenije, ukoliko ga nije i potpuno uguila. Ako neko
ovla i na brzinu pregleda glavne znamenitosti doline Nila, stei e varljivo uverenje da posebna dostignua iz
doba Ramzesa II u pogledu kohine materijala i obima radova predstavljaju najznaajniju monumentalnu batinu
iz ere Egipta kao svetske sile.
Volja vladara, ma koliko da je vladar popularan, ne moe nekanjeno da iscrpljuje snage naroda. Bez obzira to
srazmere pojedinih delova gradevina ne zadovoljavaju, bez obzira to kraljevske statue-kolosi na mnogim mestima
deluju kao dekoracije siromane sadrinom, ipak ne treba da nam se pomuti pogled kad posmatramo to, na svoj
nain ipak velianstveno delo stvarano tim preteranim htenjem i ostvareno u doba Ramzesa II i njegovih naslednika.
Iz ovog spektakla govori jedan nov osoben patos. Uprkos svih unutranjih ograda, ipak se stie nezaboravan doivljaj
kad se kroi u umu stubova beskrajnog trema u Karnaku, slinog bazilici; kad se u Rameseumu stane ispred divovskih
stubova figura deifikovanog faraona; kad ovek dopusti da odrazi jedne jo uvek velike istorije deluju na njega sa
zidova dobro ouvanog hrama u Medinet Habuu, u ijem se graenju kralj Ramzes III takmiio sa svojim isto-
imenim prethodnikom koji je i posle smrti imao uticaja na donoenje odluka; kad u grobnici Setija I, oca velikog
Ramzesa II, u oslikanim prizorima vanredno bogato ouvanim, nade ono to su ostali duni neuspelo restaurirani
zidovi njegovog hrama mrtvih u Tebi (kod Kurne). Slika stare Tebe bila bi nepotpuna bez ovog krajnjeg ostvarenja
materijalno mogunog pod ezlom tih ujedinitelja i izvrilaca uporne volje, koje je sudbina darovala Egiptu u sumraku
njegove velike istorije.
Meutim kao merilo za ocenjivanje ukupnog umetnikog dostignua Starog Egipta, koje se ostvarivalo tokom
tri milenijuma, ne sme se uzeti taj svet spomenika, pod Setijem I jo ubedljivo plemenit, ah pod drugim i treim
Ramzesom usmeren vie na spoljne efekte i demonstraciju moi!
A onaj ko se zamorio od tremova, kolonada i divovskih statua u hramovima, neka sam i mirno poe u tiinu
mnogobrojnih prostorija grobnica u pojedinim grobljima na obroncima Zapadne planine. Tamo gde je slikareva
etkica esto morala da zauzme mesto vajarskog dleta zato to nepovoljni sastav oblinjeg krenjaka nije doputao
pravi rad u reljefu, tamo e nai ono to veliki gradevinski kompleksi nisu mogli da mu prue, a to svet starih jo
vie pribliuje srcu: dra i ar privatnog ivota, intimnost oputanja u porodinom krugu, sveanu drutvenost uz
zvuke struna i pesmu, devojke nenih udova u plesnom ritmu, s oima kao u antilope i grudima koje pupe ispod
poluprozirnih nabranih haljina; setvu, etvu, zahvalnost boanstvu isto kao i molitvu kojom se neto trai,
izraenu u produbljenoj, esto vrlo linoj pobonosti, i najzad sve ono to, iako suprotnost, isto toliko pripada
ivotu, a to je Egipanin smatrao toliko vanim. To su bile pogrebne povorke u podruju venih stanova, nesuzdr-
ana prastara alba i sveano sprovedeni ritual pred jo jednom uspravljenom i ukraenom mumijom na vratima
grobnice. A zatim, na kraju Doline kraljevskih grobnica, posetilac moe da pree pogledom po onim mestima ija
je istorija povremeno bila neobinija nego to bi mogla da to smisli pesnika mata. On sme da stupi u kapije i
hodnike toga tajanstvenog podzemnog sveta u kome su sahranjeni najmoniji vladari Novog carstva, i sme, najzad
u jednoj od najskromnijih meu svim tim grobnicama u steni, nekad prepunim bogatstava, da posmatra smireni
zlatnosjajni lik prerano umrlog faraona Tutankamona, onaj divni spoljni koveg koji, kao poslednju u njegovom
grobu preostalu dragocenost, uva u sebi posmrtne ostatke ovoga mladog pokojnika.
Neke od graevina i grupa grobnica Novog carstva, rasporeene van Tebe po dolini Nila i sve do granice Sudana,
s pravom se ve odavno smatraju kao naroito znaajne zbog njihovog impozantnog izgleda ili zbog posebne lepote
njihovih slika. Dva hrama naroito privlae panju: hram mrtvih Setija I, podignut u Abidosu na drevnom svetom
mestu koji je dovrio njegov naslednik Ramzes II, i ne manje poznati veliki hram u steni Ramzesa II kod Abu Simbela
u Nubiji iji su ga kamenoresci oteli od planinske stene koja zatvara dohnu u blizini obale Nila. Mada se kod ciklusa
reljefa u Abidosu, koji zidove oivljuju delimino jo oshkanim likovima, radi o sakralnim slikama, ostvarenim
gotovo akademskom hladnoom i realnou, ipak se na kraju moramo sloiti s onim pozvanim ocenjivaima koji
ih stavljaju meu najbolje to je egipatski reljef uopte dao. S druge strane, to su bile grube ruke onih koji su, ukla-
njajui itave stene odista herkulskim radom, vajanjem oslobodili one divove koji smireno sede na prestolu ispred
proelja hrama u Abu Simbelu i skoro 10 m visoke kraljevske statue velikog trema sa stubovima. A kad se stupi pred
neki od tih giganata i kroi kroz visoku kapiju, iznad koje jo uvek vlada bog Sunca s glavom sokola, tada
padaju svi prigovori o jednom sumnjivom umetnikom shvatanju koje se, u nekoj vrsti starake hibridnosti, upustilo
u takmienje s prirodom planinskih stena te ustupaju mesto jednoj iskrenoj istorijskoj dirnutosti. Ono to kod ostalih
nubijskih hramova Ramzesa II, delimino takoe u stenu uklesanih, kao i onih kod Bet el-Vahja, Gerf Husena,
es-Sebue i ed-Dera, trai podrku okoline i esto razoarava provincijskim zanatstvom, sazrelo je ovde na krajnjem
jugu, u Abu Simbelu, u velianstveno dostignue.
79
18. DI NASTI J A 15521306
18. DINASTIJA, PRVA FAZA 15521436
Faraoni: Ahmose (15521527); Amenofis (Amenhotep) I (15271506); Tutmozis I (15061494); Tutmozis li
(14941490); kraljica Hatepsut (14901468); Tutmozis III (14901436).
Pod poslednjim regentima tebanske 17. dinastije (Sekenenre Ta'a I i II, Kamose, Ahmose) poinje oslobodilaka
borba koja se zavrila proterivanjem i progonjenjem Hiksa i ponovnim obuhvatanjem celog Egipta u jednu dravu.
Posledice su bile ogromne za zemlju, njenu pohtiku i kulturu. Pojam kraljevske vlasti pojavljuje se sad s jednim
novim, vrlo linim peatom.
U toku poslednjih borbi za isterivanje Hiksa, uspelo je faraonu Ahmoseu (15521527), bratu kralja Kamosea,
poslednjeg vladara 17. dinastije, da zauzme Auaris, tvrdavu Hiksa u donjoj delti Nila. Njegov sin Amenofis I (1527
1506) preao je posle njegove smrti granice Egipta i stigao sve do june Palestine. Prilikom stupanja na presto on
je preuzeo ve ujedinjenu i uvrenu zemlju. J o je njegov otac proirio granice Egipta prema jugu i severu. Kao
i njegova majka Ahmes Nofretere, i on je docnije deifikovan. Uostalom, on je bio prvi koji je sproveo odvajanje
mesta za kult mrtvih od grobnice i podigao prvi hram mrtvih u podruju tebanske nekropole. Pri tome je njegova
grobnica skrivena u brdima iza nekropole, ah jo ne lei u Dolini kraljevskih grobnica. Njegov sin Tutmozis I (1506
1494) stigao je u svojim vojnim pohodima na jug do 3. katarakta, a u pravcu severa, prvi od egipatskih faraona,
sve do Eufrata. Iz njegovog braka s Mutnofretom rodio se Tutmozis II (14941490), a iz docnijeg braka s Ahmesom
kraljica Hatepsut (14901468).
U meuvremenu se rana 18. dinastija uzdigla do moi i vehine. Dve linosti stupile su sad na istorijsku pozornicu:
kraljica Hatepsut i kralj Tutmozis I I I . Po svojim politikim idejama bili su potpuno suprotni, ah oboje su istom
upornou stremih svojim ciljevima, verujui u svoju najviu boansku misiju i iz najvieg oseanja dunosti prema
dravi.
Borbu za vlast izmeu kraljice Hatepsut i kralja Tutmozisa I I I ne treba posmatrati samo kroz samosvest ova dva
vladara, osobenu za to doba, nego i kroz line razlike koje su postojale izmeu njih. Kraljica Hatepsut je bila sestra
i supruga kralja Tutmozisa II. Meutim, u kratkom braku s njim nije imala mukog potomka. Tutmozis I I I bio je
sin Tutmozisa II, ali od jedne inoe. Docnije se verovatno oenio s jedinom kerkom iz braka Tutmozisa II sa
Hatepsutom. Posle smrti Tutmozisa I I , kraljeva udovica Hatepsut vladala je u ime maloletnog pastorka i neaka,
docnijeg Tutmozisa III, ali je zastupala svoju sopstvenu pohtiku koncepciju. U suprotnosti s ekspanzionistikom
pohtikom svoga doba, nastojala je da vodi relativno konzervativnu pohtiku i ugledala se na primere velikih faraona
Srednjeg carstva. Da bi sprovela svoje vladalake planove proglasila je sebe faraonom i koristila svoje savetnike,
pre svega kancelara Senenmuta, koji je, naravno, najzad pao u nemilost. Neizvesno je da li je Tutmozis I I I saekao
njenu smrt ili ju je izazvao. U svakom sluaju, posle njene smrti unitio je sve uspomene na nju, a godine njene
vladavine dodao je svojima.
Tutmozis I I I je vrlo naglaeno produio tzv. ekspanzionistiku politiku. U stvari radilo se o tome da on reaguje
na svetsku politiku situaciju: od doba Hiksa su Egipat, Palestina, Sirija, Mesopotamija i Mala Azija sainjavali
jedan jednoobrazni politiki svet iz koga se vie niko nije mogao povui. Osvajanja na jugu (sve do 4. katarakta) i na
severu (Eufrat je vie puta dostignut i prebroen) doprinela su da egipatsko carstvo stvori vrst politiki poloaj u
tom svetu. Kao vrlo smeo i uporan vojskovoa Tutmozis I I I je u sedamnaest ratnih pohoda utvrdio Egiptu
preimustvo za punih sto godina. U zemlji je nova situacija imala dalekosene posledice: ratnici u bornim kohma
i stalna vojska stvorili su nov drutveni sloj. Sa stranim plaenicima, zanathjama i njihovim enama prodirala su
strana materijalna, a u prilinoj meri i duhovna dobra, koja su bila prilagodena i izazvala nov procvat kulture u
Egiptu.
Od graevina rane 18. dinastije iz doba Amenofisa I treba pomenuti samo ostatke hrama mrtvih ovog kralja u
Tebi (kod Dira Abu'n-Nage) i svetilite od alabastera u Karnaku (sl. 123125), a iz vremena Tutmozisa I samo
ruevine njegovih graevina u Karnaku (sl. 126, str. 81). Prvi veliki procvat arhitekture i likovnih umetnosti poinje
pod kraljicom Hatepsut, od ijih graevina treba u prvom redu pomenuti terasasti hram u Tebi (Deir-el-Bahari)
(sl. XV/XVI, 127131). Umetnika oprema ovog hrama zavrena je za vreme Tutmozisa I I I (naravno, posle
unitenja slika i statua kraljice Hatepsut). O graevinama ovog kralja u Karnaku (sl. 136139) bie govora
prilikom opisivanja hramovnog kompleksa u Karnaku. U pogledu istorije arhitekture, naroito su interesantni
mali hramovi poput peripterosa kraljice Hatepsut i kralja Tutmozisa III u Medinet Habuu (crtei 29 i 68),
kao i Tutmozisa I I I u Karnaku (crte 57) poto ovi hramovi predstavljaju do izvesne mere pretee docnijih
obhka grkog peripteralnog hrama.
80
SP OM E NI C I I Z DOB A K R A L J E V A A M E N OF I SA I ( 15271506) I T U T M OZI SA I ( 15061494) .
122
SFINGA OD ALABASTERA NA MESTU HRAMA BOGA PTAHA
u MEMFI SU. Visina 4 m. Duina 8 m.
Ponovo je podignuta na mestu nalazita u gaju palmi
kod sela Mitrahine i 1953. godine obezbeena zidanim
podnojem. Ovaj spomenik je dugo smatran kao delo
iz doba Ramzesa II, meutim, stilska obeleja ukazuju
na to da ga treba pripisati ranoj 18. dinastiji.
123-125
KARNAK. SVETILITE ZA AMONOVU BARKU, PODIGAO
AMENOFIS I (15271506).
Od niza tremova i sala sa stubovima, koje su podigli
jo kraljevi rane 18. dinastije u Karnaku, sreom je
sauvana mala kapela od alabastera, 7 m duga, iznutra
i spolja ukraena reljefima iz doba Amenofisa I.
123 Ova kapela od alabastera strogih oblika rekonstru-
isana je od delova koji su bili ugraeni u pilon III i sad
se uzdie kraj takoe ponovo podignutog svetilita iz
doba faraona Sesostrisa I (sl. 9092), severno od prvog
Velikog dvorita Amonovog hrama.
124/125 Zidni reljef iz unutranjosti svetilita Ameno-
fisa I. Kraljevski ktitor stoji pred bogom Amonom koji
ezlom daruje stalan ivot. Desno ponovo Amenofis I,
koji ovde nosi takozvanu plavu krimu (Kepere; esto
nepravilno nazivanu ratni lem. Ovde se po prvi
put na spomeuicima moe dokazati da ratni lem
predstavlja krunu). Na kraljevom licu naroito se
zapaaju individualne crte, a posebno neegipatski
oblikovani lako povinuti nos.
126
KARNAK. HRAM DRAVNOG BOGA AMONA. PI LON (I V)
I OBELISK TUTMOZISA I, KAO I OBELISK KRALJ ICE HATEPSUT.
Pogled prema istoku sa sruenog pilona III Ameno-
fisa III, koji sa istoka zatvara Veliku salu sa stubovima.
Desno jo stoji jedan od dva obeliska od granita iz
Asuana, koje je Tutmozis I podigao ispred tadanjeg
ulaza u hram. Obelisk je visok 21,75 m, a osnova je
kvadrat sa stranicom od 1,84 m. U sredini posveta
Tutmozisa I. Bone redove slova dodali su Ramzes IV
i Ramzes VI koji smetaju zato to su prepunili povrinu.
Levo su ostaci pilona IV koji je podigao njegov naslednik
Tutmozis I. Iza toga jo stoji jedan od dva obeliska koje
je podigla kraljica Hatepsut, visine 29,5 m i irine
osnove od oko 1,62 m. Sa sve etiri strane ukraen je
jednim okomitim redom slova, a s obe strane se pojavljuju
likovni prikazi na gornjem delu koji prikazuju kraljicu
Hatepsut i kraljeve Tutmozisa I i III kako prinose
rtve pred bogom Amonom. Teina ovog obeliska pro-
raunata je na 325 tona, dok obelisk Tutmozisa I tei
svega oko 143 tone.
SPOMENI CI I Z DOBA KRALJ I CE HATEPSUT (14901468)
XV/XVI , 127-131
TERASASTI HRAM U DEI R-EL-BAHARUU.
Hram kraljice Hatepsut bio je posveen vrhovnom
bogu Amonu, ali u izvesnim svojim delovima i boginji
Hator, bogu Anubisu i bogu Sunca Re-Harakteu. Isto
toliko sluio je i posmrtnom kultu same kraljice i njenih
roditelja Tutmozisa I i njegove druge supruge Ahmese.
Kad je Tutmozis III, u svojoj mrnji protiv dugo-
godinje suparnice na kraljevskom prestolu, naredio da
se izbriu i unite likovi kraljice Hatepsut u hramu
(kao i u kraljiinim graevinama u Karnaku i drugim
mestima), to je u krajnjoj liniji imalo svoje razloge u
politiki dijametralno razliitom stavu dva vladara.
Mada su 22 godine namesnitva kraljice Hatepsut zna-
ile doba mirne izgradnje u zemlji i miroljubivih trgovin-
skih ekspedicija, ipak je u toku te dve decenije ponovo
izgubljeno sve ono to je Tutmozis I ve bio postigao
u pogledu spoljnopolitikih uspeha Egipta kao budue
svetske sile.
Do hrama, koji lei oslonjen uz strmu stenu Zapadne
planine (sl. XV) i koji izgleda kao da posreduje izmeu
ivota ispred njega u nekadanjem gradu Tebi i tajan-
stvenog sveta smrti koji je snivao u brdu iznad njega,
sa ivice plodne zemlje vodila je aleja sfinga sve do kapije
Donje terase (sl. 27/28), oiviene palmama i lozom.
Od nje je vodila rampa gore do Srednje terase. Ispred
potpornog zida njenog proelja, a s obe strane kraja
rampe, sagraen je po jedan trem sa stubovima. Nedo-
vreni trem sa stubovima i s kapelama u steni zavrava
njen severoistoni bok i nailazi na eoni sistem tremova
sa stubovima, podignutim ispred potpornog zida Gornje
terase (sl. 130), do koje se takoe stie rampom. Od
dva trema sa stubovima koji lee s obe strane ove rampe,
a sa severozapada zatvaraju Srednju terasu, levi je
posveen opisu ekspedicije u Punt, zemlju mira i tamjana
(na junoj obali Adenskog zaliva), dok desni (sl. 127)
na svojim reljefima kao temu ima boansko zaee
kraljice Hatepsut od boga Amona i njeno roenje:
kako se Amon, koga vodi bog mudrosti Tot, pribhava
kraljici Ahmes, koja od njega prima boansko dete;
kako kraljevsku majku Ahmes (sl. 129)uporodilitevode
Knum s glavom ovna i aboglava Heket, pomagaica
pri poroaju; kako Hator prinosi boansko kraljevsko
dete Hatepsut Amonu kao vrhovnom bogu; zatim dalji
reljefi koji su, meutim, obnovljeni za vreme Ramesida.
S one strane pomenutih vanredno upeatljivih tremova
sa stubovima Srednje terase lee delovi hrama posveeni
bogu Anubisu i boginji Hator. Na porodilite se na severo-
zapadnoj strani nadovezuje Anubisova kapela, oteta od
stene (sl. 127), s predvorjem od dvanaest stubova sa po
esnaest ivica; prema jugozapadu se na Puntov trem
nadovezuje svetilite boginje Hator s dve poprene
izduene sale iji stupci, odnosno okrugli stubovi, deli-
mino imaju kapitele u obliku Hatorine glave. Zatim
sledi kapela od tri prostorije, isklesane u steni, sa zidnim
reljefima vanredne lepote (sl. 131).
81
Gornja terasa ima iznad svog snanog potpornog
zida trem koji je danas skoro potpuno poruen, a iji
je krov nosio unutranji red estostranih stubova i
spoljni red ogromnih statua kraljice Hatepsut. Granitna
kapija vodila je u Veliku salu s dva reda stubova oko
njene sredine. Na njenom severozapadnom zidu smenjuju
se vee i manje nie u kojima su nekad stajale kraljiine
statue. Duboko ukopano u steni lei svetilite. Priklju-
ena uz jugozapadni ugao Velike sale, nalazi se kraljeva
pogrebna kapela, kao i sve njene sporedne prostorije
takoe uklesane u steni.
Nita ne bi moglo bolje da prikae plemenitu lepotu
ovog hrama nego tekst uz reljef koji pokazuje Amona
koga vodi Tot pred Ahmesu, a koji se nalazi u tremu
posveenom roenju kraljice Hatepsut:
Doao je ovaj divni bog,
sam Amon, gospodar prestola dveju zemalja,
poto je poprimio lik njenog supruga.
Nali su je kako poiva u lepoti svoje palate.
Probudila se od miomirisa boga
i nasmejala se pred njegovim velianstvom.
On joj urno pride i polude za njom
i izgubi svoje srce.
Ona je mogla da ga gleda
u obliju boga,
poto joj se bio pribliio.
I kliktala je, gledajui njegovu lepotu.
Njegova Ijubav proimala joj je udove.
Palata je bila preplavljena
miomirisom boga;
svi njegovi mirisi bili su iz Punta, zemlje tamjana.
Velianstvo toga boga
inilo je s njom togod je poelelo.
A ona ga je radovala sobom,
i Ijubila ga.
XV Terasasti hram kraljice Hatepsut, pogled sa istoka.
Hram posveen dravnom bogu Amonu, koji je
ponovo u velikoj meri obnovljen, imao je, kao to je
napomenuto, svetilita boginje Hator i Anubisa, boga
mrtvih. Ostale prostorije bile su odreene za posmrtni
kult vladarke i njenih roditelja Tutmozisa I i Ahmese.
Velianstveni graevinski kompleksi ispred strmina ste-
novitog kazana zauzima deo dvorita hrama mrtvih
kralja Mentuhotep Nebhepet-Rea (vidi se na slici levo).
XVI Oslikani zidni reljef u tremu sa stubovima ispred
Anubisove kapele.
Boginja Mut u obliku kraguja, koju slovni znaci
na reljefu oznaavaju kao gospodaricu zvezdanog neba
koje je prikazano iznad nje, dri u kandama peatni
prsten, znak za bezbrojne godine. Gore, slovni znaci
sloeni kao rebus kazuju ime kraljice Hatepsut; iznad
Ka znaka friz od uspravljenih zmija arki sa grba koje
na glavi nose drvenu plou Sunca uokvirenu kravljim
rogovima. Ispred ukrasnih rogova naizmenino je po
jedan znak za trajanje i za ivot. Tutmozis III je
naredio da se dletom izbrie prikaz kraljice Hatepsut
na ovom delu zida, o kome e biti rei u daljem tekstu.
127 Predvorje Anubisove kapele i porodilite.
Pogled iz severnog (nedovrenog) trema sa stubovima
na predvorje Anubisove kapele sa etiri reda od po
etiri esnaestoivina (protodorska) stuba i na poro-
dilite s dva reda od po jedanaest stubova.
128 Tutmozis III i bog Amon. Porodilite, 2. red
stubova, 4. stub s juga.
Faraon ima na glavi krunu ukraenu rogovima i
perjem, a preko kose dijademu optoenu zmijama. On
stoji s podignutom otvorenom levom rukom, a u desnoj
dri kijau od krukovog drveta, ispred boga Amona
koji mu stavlja ruku na rame.
Svih dvadeset i dva stuba porodilita imaju na svakoj
od svoje etiri strane delimino lik kraljice Hatepsut,
koji je Tutmozis III docnije izbrisao, delimino lik
Tutmozisa III ali uvek kako stoji pred Amonom. Likovi
boga Amona izbrisani su docnije za faraona Ehnatona
da bi tek pod Ramzesom II bili povrno obnovljeni.
129 Porodilite, zadnji zid. Kraljiina majka Ahmes.
Krenjak, oslikan.
Kraljica Ahmes, supruga Tutmozisa I i majka kraljice
Hatepsut, prikazana je pri kraju trudnoe. Zatim bog
Knum, ovnujske glave, koji ljude oblikuje od gline, i
aboglava boginja-primalja Hekmet vode kraljicu na
poroaj. Ahmesa na glavi ima kragujevu ubu ispod
koje se sputa kosa u dugim pramenovima.
130 Gornje dvorite s ostacima sale sa stubovima.
Dvorite lei do same stene; njegovu sredinu zauzi-
mala je Velika sala sa stubovima. Koptski monasi, koji
su u ranim danima hrianstva ovaj hram pretvorili
u manastir (Deir-el-Bahari = severni manastir), teko
su otetili zidove koji su nekad bili ukraeni reljefom
koji prikazuje jednu sveanu povorku. U sredini dvo-
rita izmeu stubova vezanih pregradama, podignutih
ispred graevine iz doba Ptolemeja, nalazi se prilaz
svetilitu. U severozapadnom uglu dvorita, desno je
zid dvorita sa oltarom i vrata koja vode u Amonov
trem. Zapadni zadnji zid dvorita (koji se prua po
celoj irini slike) sadri niz veih i manjih nia sa slikama
Tutmozisa III i kraljice Hatepsut pred boanstvima.
U veim niama stajale su statue kraljice Hatepsut koja
je predstavljena kao Oziris, a od kojih je sauvano
nekoliko donjih delova.
131 SREDNJ A PROSTORUA U SVETILITU BOGINJ E HATOR.
Kraljica Hatepsut pije iz vimena Hator krave.
Boginju Hator u obliku krave oboavali su kao
zatitnicu grada mrtvih, verovatno u daljem razvoju
jednog starog lokalnog kulta krave (uporedi i sl. XVII,
kao i 146/147). Na kovrdavu kraljiinu frizuru pri-
vrena je zatitna zmija faraonskog dostojanstva.
Sauvani su ostaci boja.
Kako srednja, tako i zadnja od tri prostorije Hatorine
kapele, od kojih svaka lei uzdignuta za po jednu ste-
penicu, sadre reljefe izvanredne lepote stila i izrade.
U srednjoj prostoriji velika figura kraljice koju je
82
83
Cr te 27 Hr amovi iz Deir -el-Bahar ija kod Tebe. Desno: ter asasti hr am kr aljice Hat epsut ; levo: hr am mr tvih far aona Ment uhot ep
Nebhepet -Rea.
Tutmozis III izbrisao prinosi rtvu Hator kravi, koja
se sa svoje strane pojavljuje u barci ispod baldahina, a
njen mali sin Ehi stoji ispred nje sa sistrumom u rukama.
U zadnjoj sobi je na obe strane prikazana kraljica kako
se hrani iz vimena Hator krave (sl. 131), dalje, na zadnjem
zidu, kraljica izmeu boginje Hator i Amona, a u niama
jo Hatepsut i Tutmozis III kako oboje rtvuju mleko
i vino boginji Hator.
132
SARKOFAG KRALJ ICE HATEPSUT, FRONTALNA STRANA.
Tamno crveni kvarcit. Kairo, Muzej, br. 620.
Potie iz groba kraljiinog u Dolini kraljevskih grob-
nica (Biban el-Muluk) kod Tebe. Sarkofag ima isti
oblik kao i sarkofag njenog oca Tutmozisa I, koji je
takode dospeo u Muzej u Kairo. Oba sarkofaga pred-
oteena, ali je odlino restaurirana. Naroitu dra ima
istanano nagovetena enstvenost vladarke koja sedi
na prestolu kao faraon.
134
VRH SRUENOG OBELISKA KRALJ ICE HATEPSUT U KARNAKU.
Granit iz Asuana.
Kraljica je podigla iza pilona IV svoga oca Tutmo-
zisa I (uporedi i sl. 126) dva obeliska od kojih je jedan
ceo sauvan, a od drugog je ostao ovaj fragment koji
lei danas u blizini severnog ugla Svetog jezera. Ona
na glavi ima plavu krunu i klei pod zatitom boga
Amona. Gore, ispod zvezdama posutog znaka za nebo,
titula i krunidbeno ime vladarke (Kemare: Pravedan
poredak u svetu je mo bia boga Sunca; lino ime
Hatepsut moe se prevesti kao najvia plemikinja),
Crte 28 Hram kraljice Hatepsut u Tebi (Deir-el-Bahari), pogled sa severoistoka. Rekonstrukcija. U pozadini hram mrtvih faraona
Mentuhotep Nebhepet-Rea.
stavljaju izvanredno raena dela. Okruena slovnim
znacima, Izida klei na znaku nub zlato i stavlja
ruku na znak ren, prsten venosti.
133
KRALJ ICA HATEPSUT. Krenjak. Prirodna vehina. Nju-
jork, Umetniki muzej Metropoliten.
Iz Tebe, Deir-el-Bahari. Sedea statua je sastavljenog
tela sa prestolom; ranije je bila vlasnitvo Dravnih
muzeja u Berlinu, dok je glava naena prilikom amerikih
iskopavanaja u Deir-el-Bahariju. Glava je bila dehmino
kao i elje za njeno zdravlje. Ime (Amon-Re, gospodar
neba) i lik boga uniteni su za vreme faraona Ehnatona,
a obnovljeni na poetku 19. dinastije. J asno se raspo-
znaju preraene povrine.
135
SENENMUT, KANCELAR POD KRALJ ICOM HATEPSUT. CRTE
LIKA iz NJ EGOVE GROBNICE ispod terasastog hrama u
Deir-el-Bahariju. irina osnove poprsja 26,5 cm.
Blizu kraja uskog hodnika, uklesanog u steni i dugog
preko 100 m, koji vodi do tri odaje grobnice u steni
84
kancelara Senenmuta, na mestu koje je zaudo ostalo
neoteeno iako su izbili kreni kristali koji su pokrili
zidove hodnika, nalazi se vanredno iv i oigledno vrlo
naturalistiki crnobeli portret ovog monog oveka.
Skromnog porekla, Senenmut je spadao meu naj-
znaajnije linosti rane 18. dinastije. Kao arhitekt i
tehniki organizator rukovodio je izgradnjom kraljiinog
terasastog hiama; kao veliki upravitelj kraljiinog ima-
nja bio je tesno povezan s njom, budui u njenoj
slubi i za vreme namesnitva, koje je ona posle smrti
svoga supruga Tutmozisa II vodila za svog pastorka
prestolonaslednika Tutmozisa III, kao i nakon to se
sama proglasila za faraona.
Poto je Senenmut postao i upravitelj imanja i vaspita
maloletne jedine kraljiine kerke Nofru-Re, jo vie
se uvrstio njegov poverljivi poloaj i pojaao njegov
uticaj na kraljicu, to ovoj, naravno, nije smetalo da u
toku poslednjih godina svoje vladavine srui ovog oveka
koji je postao suvie moan. Njegovo zvanje vaspitaa
princeze ovekoveeno je u nizu statua na kojima je
prikazan s princezom Nofru-Re, izmeu ostalog i na
uvenom kockastom seditu, koje se danas nalazi u
Berlinu. Ove statue, koje su kao poklon kraljice bile
postavljene u nizu hramova, oigledno je trebalo da
izraze tesni odnos kancelarov s kraljevskom kuom, a
njegov lik se, mada na skrivenom mestu, moe nai
ak meu hramovskim reljefima u Deir-el-Bahariju.
Senenmut nije sahranjen u grobnici iz koje potie
ovde reprodukovan lik njegovo ime je tamo izbrisano
ve najverovatnije u vanredno koncipiranoj ali danas
skoro potpuno poruenoj grobnici (br. 71) u podruju
ek Abd el-Kurne.
Crte 29 Takozvani Mali hram u Medinet Habuu, pretea docnijih grkih hramova okruenih stubovima (peripteralni prim. prev.)
Severno od prostora koji e docnije zauzimati veliki hram faraona Ramzesa III, podignut je mali peripteralni hram kao jubilarni hram
kraljice Hatepsut. Docnije ga je pregradio kralj Tutmozis III, a znatno je povean u vreme Ramzesa III i Ptolemeja. U prvobitnom
izgledu prednji deo hrama sastojao se od kvadratne prostorije za svetu barku, oko koje se pruao kruni hodnik od etvorougaonih
stubova koji su meusobno bili vezani niskim ogradama. Zadnji deo imao je iroku salu iju su tavanicu nosila etiri stuba, kao i est
prikljuenih odaja.
SP OM E NI CI I Z DOB A K R A L J A T U T M OZI SA I I I ( 1490- 1436)
136/137
HRAM ZA SVETKOVINE KRALJ A TUTMOZISA I I I .
U irini od 44 m (pri 16 m dubine) uzdie se hram
za svetkovine kao poprena graevina od peara u
istonom delu hramovnog kompleksa u Karnaku, na
mestu danas prekrivenom ruevinama i s vrlo malo
ostataka graevina, gde su se nekad nalazile kultne gra-
evine Srednjeg carstva. Dva reda od po dvanaest
stubova s kapitehma koji izgledaju kao izvrnuta zvona
kod kojih se u velikoj arhitekturi samo jo ovde moe
dokazati oblik slian atorskim motkama nose srednji
brod, koji je graditelj oigledno zamislio kao velik ator
85
za svetkovine. Dva broda, koji se granie sa srednjim,
omedeni su spolja niskim stubovima koji odgovaraju
stubovima srednjeg broda. Preko unutranjeg arhitrava,
zajedno sa spoljnim zidom koji vie ne postoji, oni nose
petougaone ploe tavanice, a iznad ovih su produeni
novim stubovima. Time je postignuto da su dva bona
broda isto toliko visoki kao i srednji brod. Svetlo dobijaju
kroz otvore sline prozorima izmeu dograenih stubova.
Kraj svakog od ova dva bona broda verovatno se
nadovezivao jo po jedan nii brod koji je bio pokriven
pomenutim petougaonim kamenim ploama, a spolja
omeden zidom koji danas vie ne postoji. Poloaj hrama
za svetkovine u optem kompleksu dravnog hrama u
Karnaku pokazuju crtei 58 i 59.
138
KARNAK. DVORITE I PRVASALA S LETOPISIMA FARAONA
TUTMOZISA I I I u HRAMU DRAVNOG BOGA AMONA.
Pogled iz jugozapadnog dela starijeg dvorita, koje
je takoe podigao Tutmozis III, na Prvu salu s letopi-
sima sagraenu u ovom dvoritu. Napred su ostaci dva
stuba, sa po esnaest ivica, koji su nekad nosili tavanicu
tiema na zapadnoj i junoj strani dvorita. Usred sale
s letopisima uzdiu se dva stuba od granita iz Asuana
na kojima je nekad leala tavanica. Oba stuba su okiena
biljkama sa grbova Gornjeg i Donjeg Egipta: severni
stub papirusom, simbolom Donjeg Egipta, a juni stub
tzv. krinom, ovde u stvari vrlo stilizovanim plavim
lokvanjem, simbolom Gornjeg Egipta.
Nadovezujui se na Prvu salu s letopisima, jugo-
istono lei Druga sala s letopisima, u ijoj je sredini
podignuta kapela za svetu barku Amonovu. Dugi natpisi
su naroito dobro ouvani na severnom zidu Druge sale
s letopisima.
U ovim slavnim letopisima kralja Tutmozisa III,
koji predstavljaju kamen-mea u povesti egipatske
istoriografije (E. Oto) navedeno je sedamnaest kraljevih
vojnih pohoda, a naroito opirno prvi pohod o osvajanju
Megida. Mada su neki od ovih pohoda bili vie kaznena
ekspedicija nego prava vojna akcija, ipak je veina teila
jednom velikom cilju, a to su bili: Eufrat, podjarmlji-
vanje neprijateljske drave naroda Mitana i slamanje
otpora kneza iz Kadea na reci Oronti, koji je pomou
manjih sirijskih dravica uporno i stalno stvarao koalicije
protiv Egipta. Kade je osvojen tek u estom pohodu,
a tek u sedmom je pala odluka protiv Mitana.
Da bismo objasnili biljke s grbova Egipta, izvajane
na dva stuba Prve sale sa letopisima, osvrnuemo se
kratko na tzv. krin, simbol Gornjeg Egipta. Botaniko-
geografski je jasno da se ne radi o krinu u pravom
botanikom smislu, tj. o pripadniku vrste Lilium koji
egipatska flora ne poznaje. Blizu pomisli je, a i zbog
samog oblikovanja glatke peteljke bez vorova, da u tzv.
krinu treba videti cvet koji se toga trenutka otvara,
jednu od dve vrste lokvanja, odomaenu u Egiptu, i to
plavu Nymphaeu coeruleu. Od etiri ukrtene latice
aice koriene su dve, koje se i vide ukoene sa strana
dok je pupoljak s jo neotvorenim laticama cveta u
sredini izmeu njih. Naziv krin verovatno potie od
anglosaksonskih egiptologa koji su prvi dali ime ovom
cvetu-simbolu, a engleski naziv za lokvanj (Nymphaea)
je: water-lily. Kad se od latica aice dve crtaju polu-
koso i, manje ili vie, izvijeno ka spoljnoj strani, treba
ukazati da su Egipani od doba kralja Dosera umeli
da zamisle liniju zvona u cvasti papirusa (Hajnrih efer)
1 da je i cvet lokvanja, kad su ga podraavali u peharima
od fajansa, sve vie i vie prelazio u cvet papirusa.
Prema tome, u jednom i u drugom sluaju stremi se
ka zvonastom oblikovanju, bez obzira na prirodni oblik
koji se vrlo mnogo stilizuje. Ne moe se usvojiti ni
eventualni prigovor da je lokvanj odomaen u flori i
Gornjeg i' Donjeg Egipta, jer u obrnutom sluaju isto
vai i za papirus poto se on rasprostire od severnog
kraja afrikog kontinenta pa sve do tropske Afrike.
Dakle, ovaj cvet nije odomaen samo u Donjem Egiptu.
139
KARNAK. TUTMOZIS III POBEUJ E AZI J ATE. Reljef u
krenjaku na junom zidu zapadne kule pilona VII.
Faraon s donjoegipatskom krunom pobeene, koji
uzdiu ruke molei za milost, dri levom rukom kao
pravi ljudski grozd, strogo formalno sloen, a desnicom
podie na udarac kijau od krukovog drveta. Gore
desno prilazi bog Amon. Dole u dugim redovima,
imena osvojenih neprijateljskih naselja; svako ime je
okrueno ovalom. Iz gomjeg dela svakog ovog ovala
izrasta gornji deo tela jednog ,azijatskog zarobljenika
kome su luke vezane na Ieima.
140/141
KRALJ TUTMOZIS I I I . Tvrdi sivozeleni kriljac. Visina
2 m. Kairo, Muzej br. 400.
Potie iz Karnaka. Od mnogih manje ili vie ou-
vanih statua velikog faraona istie se ova stojea statua
izvanrednim vajarskim radom i snanim dejstvom. Ovo
je odista pravi trijumfalni spomenik. Za vladarev stas
je svakako karakteristian kratak vrat izmeu snanih
ramena; nos plemenito-smelog oblika je vrlo individu-
alan, a uvo je obraeno upadljivo naturalistiki. Tutmozis
III nosi ovde visoku krunu J une zemlje slinu unku.
On gazi preko devet lukova urezanih u povrinu podnoja,
to predstavlja simbole naroda koje je Egipat podjarmio.
Po dranju i odei, ovo se delo jo uvek nadovezuje
na kraljevske likove iz Starog carstva tako kako ih je
postavio Mikerin, a Srednje carstvo dalje razvijalo. Pa
ipak, on odie novim dvorskim duhom rane 18. dinastije
koji je ovde u punom smislu rei stvorio jedno novo
oblikovanje. Novo je to je mladalaki vitko telo puno
elastinosti, to na licu lebdi istanan, jedva primetan
osmeh, to je profil produhvljen i to su usta i ui
dati vrlo izraajno. Ovom statuom pred nas u prvom
redu stupa Tutmozis III kao ovek, a ne vie bog-faraon,
za kakvog ga je proglasila dravna dogma; nije ak ni
junak, mada je to u stvari i bio zbog udarne snage svog
pobedonosnog rukovoenja vojskom.
142/143
KRALJ TUTMOZIS III. Tvrdi sivozeleni kriljac. Visina
90 cm. Kairo, Muzej, br. 404.
Iz Karnaka. I ova mala statua, koja kralja prikazuje
u odei faraona Starog carstva, izvanredna je po istana-
nosti stila i zanatskom majstorstvu. U desnoj pesnici
je sauvan tap za punjenje, koji se razvio od
naputenog okruglastog dela za zatvaranje i koji poprima
86
raznolike oblike kod kraljevskih statua Novog carstva, a
da se njegova svrha ne moe uvek ubedljivo odgonetnuti.
Napred, na kopi pojasa kraljevo krunidbeno ime,
Menkeper-Re (klinastim pismom preneto kao Manak-
pirija) uokvireno u kraljevskom prstenu.
144
KRALJ TUTMOZIS I I I PRILIKOM RTVOVANJA. Beli kamen
slian mramoru. Kairo, Muzej, br. 428.
Mala, jedva 35 cm visoka statua raena je meko i
briljivo. Na tradicionalan nain prikazuje faraona koji
klei u trenutku kad nekom boanstvu rtvuje vino u
dva kuglasta vra. Retki kamen je sigurno smatran kao
skupocen materijal za rad. Hrbat nosa izgleda da je
neto izravnat suvinim obraivanjem.
ivi obrisi poseduju harmoniju, stas plemenitost,
obrada kamena briljivost i tehniko savrenstvo, to
moe da postigne samo jedna potpuno sazrela umetnost
i ovek iskusan u ivotu i u umetnosti (V. Volf).
XVII
ZADNJ I ZID KAPELE BOGINJE HATOR, ZADUBINA KRAUA
TUTMOZISA I I I iz Deir-el-Baharija. Kairo, Muzej.
Kraljeva Hator-kapela nalazi se u strmoj steni Deir-el-
Baharija, severno od hrama kralja Mentuhotep Nebhe-
pet-Rea. Iz nje potie statua Hator krave s faraonom
Amenofisom II kako pije iz njenog vimena i ponovo
stoji pred njom, a koja je danas takoe postavljena u
muzeju u Kairu (sl. 146/147). Kapela boginje Hator
verovatno je pripadala hramu kralja Tutmozisa III koji
je leao izmeu hramova faraona Mentuhotep Nebhepet-
Rea i kraljice Hatepsut; njega sada otkopava jedna
poljska ekspedicija.
Slika na zadnjem zidu kapele prikazuje faraona u
ritualnoj odei kako prinosi tamjan i vodu sedeem
Amon-Reu gospodaru prestola dveju zemalja, gospo-
daru neba. Iznad kralja su njegovo ime i blagoslov:
Darovan ivotom i svim zdravljem, ije je srce radosno
kao srce Rea zauvek. Natpisni red iza boga kae:
Dajem ti sav ivot i zdravlje, sve trajanje, svu radost,
kao Reu zauvek. Ispred i iza faraonove glave i ispred
glave boga posetioci su kasnije ispisali svoja imena
slovima iz knjiga. Polukrug iznad slike ispunjen je kri-
latom ploom Sunca; Veliki bog i Behedeta (=Horus
iz Edfua); on dariva ivot, kao i faraonskom titulom
i imenom.
145
TAKOZVANA PESNIKA STELA KRAUA TUTMOZISA I I I . Crni
granit. Kairo, Muzej, br. 420.
Stela je naena u hramu u Karnaku, pilon VI, i bila
je prvobitno takoe postavljena u kraljevom hramu za
svetkovine. Slika u gornjem polukrunom polju stele
u simetrinom poretku dva puta pokazuje kralja kako
pred uspravljenim Amon - Reom, kraljem bogova,
gospodarom neba, prinosi tamjan (levo) i vino (desno).
Iza faraona oba puta stoji deifikovano otelovljenje grada
Tebe; dakle, jedna vrsta gradske boginje. Obe na glavi
nose slovni znak za Tebu, a dre znak za ivot i,
shodno oznaci pobedonosna, strele i Iuk, dok boginja
na slici levo ima jo i srpasti ma. Iznad boginje, kao
njihovo sopstveno ime, stoji oznaka zemlje svome
gospodaru zemlja koja lei na suprotnoj strani, zatvo-
rena u zidni prsten kao u neku kartuu. Time je pre
svega oznaen deo grada koji lei na zapadnoj obali,
a to je upravo deo koji je deifikovan zbog svog znaaja.
Ispod likovnog prikaza u polukrugu poinje tekst koji
sadri govor boga Amona upuen faraonu Tutmozisu III,
u kome on slikovitim jezikom hvali mo i dela kraljeva.
Druga polovina govora pokazuje oblikovanjem pisme-
nih znakova na steli ritam paralelno graenih reenica
u govoru boga Amona. Svaki red ima vrste sastavne
delove:
Ja dolazim k tebi...
Ja doputam da zagazi...
Ja doputam (Ijudima) da te vide kao ...
Rei koje su uvod u redove mogu se i u tekstu jasno
raspoznati kao ralanjeni elementi.
>Govori Amon-Re, gospodar prestola dveju zemalja:
Dolazi k meni i klike kad vidi moju lepotu, sine moj, pomoi
1
moja, Men-Keper-Re, koji veno ivi:
Izlazim
2
radi tebe i srce mi je radosno zbog tvog lepog dolaska u moj hram.
Moje ruke sjedinjuju se s tvojim udovima kao zatita tvog ivota. Kako je slatka tvoja Ijupkost na mojim grudima
3
.
Ja doputam da traje u mome domu i inim uda za tebe
4
.
Ja ti dajem pobedosnu snagu prema drugim zemljama.
Ja irim slavu i strah pred tobom u svim zemljama i stvaram stravu pred tobom sve do stubova neba.
Ja inim tvoj ugled velikim u svim telima.
Ja irim tvoj ugled i dalje od naroda devet lukova
s
jer su velikai svih stranih zemalja saeti u tvojoj pesnici.
Ja ispruam svoje ruke i vezujem ih zbog tebe.
Ja okivam hiljade i desetine hiljada Jumtijua
6
, a Severnjaci su zarobljeni u stotinama hiljada.
Ja doputam da tvoji protivnici padnu pod tvoje sandale.
Ti gazi po neprijateljima, zlonamernim, i tebi sam predao zemlju po celoj njenoj duini i irini.
I zapad i istok je pod tvojim nadzorom.
Ti hodi po svim stranim zemljama, a srce ti je puno radosti.
Nema nikoga ko moe da se priblii tvom velianstvu, jer ja sam ti vodi.
Ti stie do njih sviju, poto si prebrodio obrnute vode Naharine"
1
u pobedi i u snazi koje sam ti naredbom dodelio.
87
Oni uju tvoje poklike (uprkos tome) to su uli u svoja skrovita (?)
Ja oduzimam njihovim nosevima vazduh ivota. Usadujem u njihova srca strah pred tvojim velianstvom.
Moja Aket-zmija
8
, koja je na tvojoj glavi, sagoreva ih. Ona zarobljava mranjake
9
.
Ona spaljuje stanovnike ostrva
10
svojim plamenim dahom.
Ona odseca glave Azijata, tako da niko od njih ne preostaje, a (i) potomstvo je potpalo pod njenu mo.
Ja doputam da se glas tvoje pobede pronese kroz sve zemlje, dok ti je moja ureus-zmija
11
podlona.
Ne moe da bude pobuna protiv tebe u okrugu neba; (nego) oni dolaze s dankom na svojim ledima, klanjajui se tvome
velianstvu kao to sam naredio.
Ja doputam zlonamernim napadaima da dou u tvoju blizinu, ali pri tome njihova srca sagorevaju, a njihovi udovi drhte.
Ja dolazim k tebi
i doputam da zgazi velikae iz Dahija
n
, i prostirem ih ispod tvojih nogu, u njihovim stranim zemljama.
Ja doputam da tvoje velianstvo gledaju kao gospodara svetiosti; i ti sija pred njima kao moj lik.
Ja dolazim k tebi
i doputam da zgazi stanovnike Azije i da smakne glave beduina iz Retenua.
Ja doputam da vide tvoje velianstvo odeveno u svoj ornat, kako se maa oruja na bojnim kolima.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi Istonu zemlju, a ti gazi po onima koji su u podruju boje zemlje
13
.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi Zapadnu zemlju, a zemlje Kefe i Isija pod tvojom su vlau.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao Seed-sazvede
1
*, koje izbacuje svoj vatreni oganj, a (takode) daje i svoj dad.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao upornog mladog bika sa iljastim rogovimao, koji se ne sme napasti.
Ja dolazim k tebi.
Ja doputam da zgazi stanovnike ostrva; zemlje Metena drhte od straha pred tobom.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao krokodila, gospodara straha u moru koji se ne sme napasti.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi stanovnike ostrva; ostrva Sredozemlja su pod tvojim pobednikim pokliem.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao pomagaa koji se pojavio na leima svog divljeg bika.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi zemlju Libijaca. (Oaze?) su u okviru tvoje moi.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao lava, a ti od njih pravi gomile leeva po njihovim dolinama.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi krajeve zemalja. Granice mora lee u tvojoj pesnici.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao krilatog
15
, koji grabi sve to sagleda po svojoj volji.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi one u Zemlji poetka. Okovao si stanovnike peska kao zarobljenike.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao gornjeegipatskog akala (= Upuaut), gospodara brzog trka, koji krstari obema zemljama.
Ja dolazim k tebi,
i doputam da zgazi troglodite. Zemija... je u tvome zahvatu.
Ja doputam da tvoje velianstvo vide kao tvoj bratski par
16
. Njihove ruke skupio sam u pobedi za tebe.
Tvoj sestrinski par
17
sam radi tvoje zatite stavio iza tebe.
Ruke moga velianstva lee na nebu, i ja uklanjam zlo.
Ja se brinem o tvojoj zatiti,
Sine moj koga volim, Horuse, snani biku, koji se pojavio u Tebi, koga sam zaeo u boanskom telu.
Tutmozis koji veno ivi, koji za mene ini sve to eli moj Ka.
Ti si moj stan podigao kao delo venosti, poveao si i proirio ono to je ranije nastalo, jedna ogromna vrata (po imenu):
Men-Keper-Rre; njegova lepota je sveano raspoloila Amon-Rea.
Vei su tvoji spomenici od svega to su podigli kraljevi koji su ikad postojali.
Ja sam ti naredio da ih podigne. Tako da sam sada zadovoljan njima.
Ja ti doputam (stoga) da beskrajno godina traje na Horusovom prestolu i da ive vodi do venosti.
(Prevod po tekstu Kurta Setea, Dokumenti 18. dinastije)
11
Opet ureus
Ovo je Sirija
13 Misli se na istok, pre jsvega jugoistok
14 Sazvee za koje se, oigledno, smatralo da je u vezi s prome-
nama vremena; istovremeno se misli i na kralja koji gaa
strelama
15 Horus
1 Horus i Set
17 Izida i Neftis; moglo bi se, meutim, pomisliti i na dve zatit-
nice boginje koje se nalaze iza kralja, a pored teksta, u polukrugu
stele; deifikovana personifikacija grada Tebe nosi nadimak
pobedonosna
1 Misli se na Horusa kao pomonika svog oca
2
Kao Sunce
3
Misli se na zagrljaj boga i kralja
4
Ovo je izraz i za proroanstvo koje bog daje kralju
5 Misli se na ukupnost nastanjene zemlje
6 Ovo je stara oznaka za susedne zemlje, prevedeno i kao trog-
loditi
7 Zemlja izmeu gornjeg toka Eufrata i Tigrisa
8
Svetlea kao ime ureusa
9
U suprotnosti sa sjajem zmije
i U Sredozemlju; ovde i dalje se meaju stvarnai polumitska
imena zemalja
88
18. DINASTIJA, DRUGA FAZA 14361364
Faraoni: Amenofis II (1438/14361412); Tutmozis IV (14121402); Amenofis III (14021364).
Produavaju se politike smernice kojima se polo u prvoj fazi dinastije i s njima povezani drutveni i kulturni
razvoj. U linostima faraona Amenofisa II i Amenofisa III imamo pred sobom vrlo samosvojne i samosvesne vladarske
linosti. Od Amenofisa II poznato nam je nekoliko spomenika koji nam prenose njegovu ratniku i sportsku delatnost.
Pod Amenofisom I I I izgleda da se ve oseaju nagovetaji propadanja. Ljubav prema raskoi, dovedena je do krajnje
istananosti, a uz to i potreba i elja za sve veom monumentalnou graevina. U svojoj ekstremnoj samosvesti sam
kralj je poruio brane kraljevskoj tradiciji. Ovo dokazuju mnogi prikazi koji ne prilie njemu kao kralju, kao to je,
na primer, statueta u sirijskoj nonji, ah i njegova enidba Tejeom, koja nije bila kraljevskog porekla, a koju je
Amenofis III stalno isticao u skulpturama, shkama i tekstovima. Bila je to sigurno ena izvanrednog znaaja.
Zahvaljujui svom nadmonom poloaju koji je pre svega izborio Tutmozis I I I sa svojih sedamnaest uspenih
vojnih pohoda, a koji su njegov sin Amenofis II i njegov unuk Tutmozis IV dalje izgradili i ojaali, Egipat je sada
bio najmonija drava starog sveta i raspolagao ogromnim bogatstvom. Vlast Egipta protezala se od Nubije do
Eufrata, priznata od vladara i naroda najrazliitijih rasa i jezika. Najzad su uspostavljeni mir i sporazumevanje
izmeu Egipta, s jedne strane, i vehkih prednjoazijskih drava Mitanije, Vavilona i, takoe, Hetita, s druge strane.
Njihovi vladari a svi su se nazivah vehkim kraljevima bih su u stalnim diplomatskim odnosima s Egiptom.
Postojala je iroko razvijena trgovina i razmena dobara: bakar sa Kipra, hetitsko srebro i lazurno kamenje iz Vavilona
razmenjivani su za nubijsko zlato Egipta, koji je u to vreme zauzimao poseban poloaj kao jedina zemlja antikog
sveta koja poseduje zlato. Prijateljstvo izmeu tih drava bilo je zapeaeno brakovima faraona s azijatskim enama.
Tako je Mutemveja, supruga Tutmozisa IV, bila kerka mitanskog kralja Suterne; Amenofis III, pored svoje glavne
supruge Teje, imao je kao sporedne ene visokog poloaja sestru, a docnije i kerku vavilonskog kralja Kadaman-
Enlila I (13901372). U 10. godini svoje vladavine oenio se sa Gilukhepom, sestrom mitanskog kralja Turate,
koja se u kraljevski hram uselila s 317 devojaka iz Mitanije. Dvadeset godina docnije Amenofis I I I je zaprosio
kerku toga vladara, mladu Tadukhepu. Kako se njen dolazak u Egipat dogodio neposredno pred smrt Amenofisa I I I
umesto za njega, ona se zatim oigledno venala s Amenofisom IV, docnijim Ehnatonom. To je ena koja je skoro
sasvim sigurno u Egiptu nosila ime Nofretete.
Graevinska delatnost u drugoj fazi 18. dinastije dostie vrhunac delima koja je podigao Amenofis I I I . U zapadnom
delu Tebe, u blizini dananjeg Medinet Habua gde jo stoje ruevine jedne palate ovoga kralja, podignut je, dalje
prema istoku, njegov veliki hram mrtvih. Ve u doba naslednika faraona Amenofisa III, ovaj hram je raznet skoro
u potpunosti. Pored vrlo malo fragmenata, danas su jo ouvane dve ogromne kraljeve sedee statue koje su nekad
stajale s obe strane ulaza u njegov hram i jo iz klasine starine bile uvene kao Memnonovi kolosi (sl. 160/161).
Na istonoj obali Nila, u dananjem Luksoru, Amon-Mut-Konsov hram svedoi o klasinosti arhitekture u doba
Amenofisa I I I (sl. 162165). U Karnaku od njega potie pilon III, danas skoro potpuno poruen, koji je nekad
zatvarao prema zapadu graevine iz vremena Tutmosida.
SPOMENI CI IZ DOBA FARAONA AMENOFI SA II (1438/14361412)
146/147
HATOR KAO BOGINJ A SMRTI U OBLIKU KRAVE. Pear,
obojen. Duina 2,25 m. Kairo, Muzej, br. 445.
Potie iz Tebe. Grupa je naena u Deir-el-Bahariju
(uporedi str. 87), u maloj kapeli koja ima tavanicu
poput bureta i obojene ukrase na tavanici i zidovima.
Poto je kapela bila zadubina Tutmozisa III, mogla
bi i ova grupa da potie odatle. Meutim, oteeni
kraljev lik ispred krave obeleen je kao Amenofis II
kartuom stavljenom na pregrt papirusa. Izmeu rogova
boginje u obliku krave, iznad ploe Sunca s glavom
ureus-zmije a ispred njene sredine, uzdiu se dva visoka
stilizovana pera. Po egipatskim verskim predstavama
boginja izlazi iz estara papirusa, to je nagoveteno s
nekoliko peteljaka sa naizmenino otvorenim i zatvo-
renim cvastima koje se priljubljuju uz nakit na vratu i
glavi. Na meuzidu, ispod tela ivotinje, ponovo je
prikazan Amenofis II kako klei i pije iz vimena Hatore.
148
DRVENI KOVEG KRALJ ICE MERI T-AMON. Prelazi prirodnu
veliinu. Visina lica do poetka kose 35 cm. Kairo,
Muzej, br. 6150.
Potie iz kraljiinog groba u Tebi, Deir-el-Bahari.
Merit-Amon se smatra kerkom Tutmozisa III, isto-
vremeno i suprugom njegovog sina i naslednika Ameno-
fisa II, ali je smatraju i za kerku Amenofisa I. Ogromni
spoljni koveg od kedrovine je remek-delo tebanskog
umetnikog zanatstva. Izraz hca, posebno usta, izvan-
redno je istanan. Inkrustirane oi su od crnog i belog
kamena, a ivice kapaka, obrve i crte minkanja od
tamnoplavog topljenog stakla. Udubljenja u prvobitno
pozlaenoj kosi ispunjena su plavom bojenom pastom.
U gornji deo poklopca kovega urezana je pernata ara
koja je sasvim drukije stilizovana na donjem delu
kovega. Podlaktice su prekrtene ispod grudi; ruke
stisnute u pesnice dre ezlo u obliku papirusa i amulete,
koji znae zelen i biti sve.
149
FARAON AMENOFIS I I PRILIKOM RTVOVANJ A. Granit.
Kairo, Muzej, br. 448.
Motiv kralja koji klei pred boanstvom i dri plou
za rtvovanje predstavlja novinu tog vremena. Uprkos
neuobiajenog frontalnog izgleda zbog mosta izmeu
ploe za rtvovanje i kraljevih butina, statua vrlo ivo
89
deluje na posmatraa zahvaljui savreno datom izrazu
lica. Skulptura deluje snano i vedro, kao to faraonovo
lice, slobodno okrenuto boanstvu, zrai beskrajnom
unutranjom harmonijom. Kad bi lik ustao, bio bi
vitak i visok i u svojoj vedrini, lienoj ceremonijalnog
dostojanstva, prikazao bi mladalako-pobedniku svest
pokolenja koje osvaja svet (L. Kurcijus).
Kad se govori o Amenofisu II treba napomenuti da
u pogledu energije i ei za delanjem nije zaostajao za
svojim ocem, a mogao se pohvaliti svojom telesnom
izdrljivou, snagom i vetinom: Niko nije bio u
stanju da nategne njegov luk; sa kola u trku probio
je strelom etiri bakarne ploe; sam je veslao kad bi se
posada njegove barke zamorila; poznavao je sve vetine
Montua (boga rata) i niko mu nije bio ravan na bojnom
polju. Ovom velikom kraljevskom statuom spomenik kod
velike sfinge u Gizi (uporedi sl. 90) daje klasino jasnim
jezikom jedinstvenu pohvalu telesnoj snazi i vetini.
150/XVIII
Iz ODAJE ZA SARKOFAG U GROBNICI (BR. 35) KRALJA
AMENOFISA II u DOLINI KRAUEVSKIH GROBNICA.
150 gore Nono putovanje Sunca kroz donji svet.
Prikaz na zadnjem zidu odaje za koveg pokazuje,
prema knjizi Amduat ta je u donjem svetu, prvi as
(levo) i drugi as (desno) nonog putovanja Sunca kroz
donji svet. U gornjem i donjem registru prvog asa
prikazani su i imenovani bogovi i demoni koji vladaju
ovim asom i ovim podrujem. Meutim, suneva barka
nedostaje u ovom prikazu knjige. Levo je postavljena
barka Kepre, suneve bube, koja prati boga Sunca da
bi ujutro bila na licu mesta. Drugi as donosi bia koja
su tamo nastanjena, takoe u gornjem i donjem registru.
Srednji registar pokazuje pet barki, od kojih se Suneva
pokree veslima. Ona sledi iza ostale etiri barke i nosi
boga u krinji i njegovu pratnju.
150 dole Dua strana sarkofaga.
Na proelju su predstavljena kao najupadljiviji motiv
dva ornamentalno oblikovana oka, simbol koji se susree
ve na kovezima Srednjeg carstva i koji moe da ima
dva tumaenja: ove oi imaju mo leenja i treba da
odagnaju svako zlo; s druge strane, prihvatljivo je i
tumaenje da se umrlom omoguava da uz njihovu
pomo moe baciti pogled unazad, u svet ivih. Zatim
su prikazana tri boga koji umrlom treba da osiguraju
bezbednost u zagrobnom ivotu: desno je Hati, levo
Anubis s glavom akala i Kebek-Senuf; prvi i poslednji
spadaju meu ona boanstva kojima je posebno pove-
rena zatita utrobe.
XVIII Leva uska strana sarkofaga.
Prikazana je boginja Izida kako klei na znaku za
zlato. Ruke je poloila na en-prsten, simbol sveobu-
hvatne beskonanosti. Ona za umrlog faraona govori
molitvu Gebu, bogu zemlje, u ijoj se vlasti nalazi umrli:
Govori Izida: Gebe, (poloi) svoje ruke oko Ozirisa
kralja Aa-keperu-Rea blaenog! Osvetli mu lice, otvori
mu oi.
Suprotna strana prikazuje boginju Neftis.
MLADIKA SLAVA NASLEDNIKA PRESTOLA I DOCNDEG FARAONA AMENOFISA II
NA SPOMEN-KAMENU VELIKE SFINGE KOD GIZE
Njegovo velianstvo je zauzelo presto kao faraon,
kao lep i smeran mladi
koji je osamnaest godina na sopstvenim nogama
navrio pun snage.
On je upoznao vetinu boga rata.
Niko mu nije bio ravan na bojnom polju.
Poznavao je vetinu jahanja.
Niko mu nije bio slian u ovoj velikoj vojsci.
Niko u njoj nije mogao da napne njegov luk.
Niko nije mogao da ga stigne u trci.
Snanih ruku, nikad se nije zamorio kad je veslao.
Plovio je na krmi vesiakog broda sa dve stotine Ijudi.
Krenuli su zaveslajima. Proli su pola miije plovidbe
i bili su jadni, iscrpljene snage.
Nisu mogli da dou do daha.
A njegovo velianstvo tad snano zgrabi svoje veslo, dugo
dvadeset lakata.
Razmahnu i dovesla do obale svoj brod,
poto je tri milje preao ne prekidajui veslanje.
Lica koja su ga posmatrala bila su ozarena kad je ovo uinio.
Napeo je tri stotine jakih lukova,
da uporedi rad njihovih zanatlija;
da sazna ko nita ne zna, a ko razume svoj posao.
Tada je uinio ovo to moram da vam ispriam:
Stupio je na svoju poijanu za vebanja
i naao da su bile postavljene etiri ploe od azijskog bakra
a sve zajedno debele itav pedalj.
Dvadeset lakata bilo je izmeu jednog koca i sledeeg.
Tad se pojavi njegovo velianstvo u kolima
kao bog rata u svoj svojoj snazi.
On uze svoj luk i stavi etiri strele odjednom.
Pa se odveze dole i izbaci strele na njih
kao bog rata u svom ukrasu.
Njegove strele pojavie se iza (ploa),
a pogodio je i sledei kolac.
To je neto ega nikad ranije nije bilo.
Niko nije uo da se pria
da je ko izbacio strelu na bakarnu plou,
da je prodria kroz nju i pala na tle,
izuzev faraona velike moi, koga je Amon ispunio snagom
spremnog na boj kao bog rata,
Faraona Donjeg i Gornjeg Egipta, Amenofisa II.
Kad je bio deak voleo je svoje konje.
Radovao se njima i timario ih,
znajui potrebnu vetinu, iskusan da ih ui,
jer je prouio (pravi) nain.
U palati je to saznao njegov otac
90
Horus, snani bik, okrunjen u Tebi.
Srce njegovog velianstva bilo je radosno kad je to saznao
obradovano onim to se govorilo
o njegovom najstarijem sinu.
Govorio je svome srcu:
Bie gospodar celog sveta bez premca,
jer trai snagu i raduje se snazi.
On je lep deak dostojan Ijubavi, ali jo nije razuman.
Jo nije u godinama da vri posao boga rata.
Ali ve prenebregava sigurnost svoga tela,
pretpostavljajui joj snagu.
Bog mu je stavio u srce (tako) da ini
da mu sauva Egipat i preda mu svet.
Njegovo velianstvo je govorilo onima koji su bili kod njega:
Neka mu se da divna zaprega
iz staja moga velianstva, koje su u Memfisu.
Recite mu: preuzmi je i uvaj.
Teraj konje i obuzdavaj ih, ako su jogunasti.
A kad su kraljevom sinu saoptili
da preuzme jednu zapregu iz kraljevskih staja,
uini kako mu je naloeno.
Reep i Astarte radovali su se zbog njega.
inio je sve to mu je srce poelelo.
Stvorio je neuporedive konje,
koji se nisu zamarali kad je on drao uzde,
koji se nisu oznojili u brzom trku.
TEBANSKE GROBNI CE U STENI
U opis spomenika iz doba faraona Amenofisa II
i Tutmozisa IV moe se ukljuiti i pregled kompleksa
i oblikovanja tebanskih grobnica u steni i njihovih zidnih
slika. Medu ovde iznete primere spadaju grobnice Mene
(sl. XIX) u Rekme-Rea (sl. XXI), jo iz vremena faraona
Tutmozisa III. Njihove slike spadaju meu najznaaj-
nije u tebanskim grobnicama. No, kompleks tebanskih
grobnica u steni protee se mnogo dalje od vremena
pomenutih kraljeva, ak i mnogo dalje od 20. dinastije,
te sadri izvanredne i pre svega tematski posebno
interesantne slike jo i iz tog kasnog doba. Na ovom
mestu moe se samo napomenuti da su, s druge strane, u
Tebi poznate grobnice u steni s umetniki vrlo znaajnim
slikama jo iz Srednjeg carstva.
Osnovni oblik tebanskih grobnica u steni iz 18. do
20. dinastije moe se u sutini sagledati iz planova na
crteima 3034 koji prikazuju najvanije oblike grob-
nica: prednje dvorite, po pravilu kvadratne osnovne
povrine za ije mesto je izravnata kosina planinskog
obronka, bilo je mesto gde su vreni prvi obredi sahra-
njivanja. Kroz vrata se ulazilo u prvu pravougaonu
prostoriju, predsoblje ili poprenu salu. Na njenom
levom uskom zidu su obino prividna vrata, a na desnom
je prikazan spomenik pokojnika. Zatim sledi neto krai
i ui trem iz koga se ulazilo u kultnu kapelu sa sedeom
statuom pokojnika i njegove porodice. Ispod ove kapele
sakrivena je odaja za sahranjivanje do koje se, razliito
u pojedinim grobnicama, stizalo okomitim oknom, kosim
hodnicima ili strmim stepenicama. Zidovi poprene sale
i dugog trema bili su ukraeni reljefima, esto i slikama
nenadmane raznolikosti na kojima su prikazani poljski
radovi i lov, koji umrlom obezbeuju ishranu, a esto
i radost i zadovoljstva sveanih trenutaka. Predstavljene
su zatim scene osvetenja, ritualnog ienja i rtve
umrlog. Briljivost kojom su opremljene grobnice teban-
skih velikaa potvruje injenica da su u itavom nizu
tih grobnica, umesto obinih slika na podlozi od tuka,
postavljani reljefi u krenjaku koji su prvobitno takoe
bili oslikani. Na primer, da navedemo samo nekoliko
iz doba Amenofisa III grobnice Kerufa (sl. 154,
166-170), Ka-em-heta (sl. 155, 179) i Ramosea (sl. 172-
178), a iz doba faraona Haremhaba grobnicu Nefer-
hotepa (sl. 211). U grobljima u steni u blizini dananjih
mesta ek Abd el-Kurna, Deir-el-Medina, El-Asasif
Kurnet-Murai i Dira-Abu'n-Naga ouvalo se do naih
dana jo vie stotina grobnica otmenih privatnih lica
i visokih dravnih inovnika.
Sve grobnice u steni, naravno, nemaju izgled kao
to je ovaj opisani, mada je on najei i, takorei,
tipian. Kod grobnice prvog ministra Ramosea (crte
36/37) bie pokazan mnogo bogatiji i obimniji kompleks
grobnice. Samo varijantu normalnog tipa, da nave-
demo jo jedan primer predstavlja grobnica (br. 85),
Amenemhaba, oficira pod kraljem Tutmozisom III,
s malom salom sa stubovima umesto pravougaonog
predsoblja i dugim tremom oblikovanom u vidu krsta
(crte 32). Posebne vrste je, zatim, grobnica (br. 96 B),
kneza Senufera koji je pod Amenofisom II bio upravnik
vrtova Amonovog hrama (crte 34). Ispod kultnih pro-
storija toga hrama, dostupna strmim stepenicama, nalazi
se odaja s kovegom koja nije bila pristupana porodici
pokojnika; to je skoro kvadratna sala sa stubovima s
poprenim pravougaonim predsobljem. Bogato ukraa-
vanje slikama ove sale, koja je u celini oslikana kao
venjak, po svojoj funkciji je isto funerarne prirode
(sl. XXIII, XXIV).
XIX
TEBA, U GROBNICI (BR. 69) MENE, koji je pod Tutmozisom
III bio upravnik obradive zemlje i nadzornik meaa.
Duboka prostorija, desni zid.
S obe strane estara papirusa do koga dopire zaliv,
prikazan je Mena sa lanovima svoje porodice u unu
od trske. Levo Mena ubija ptice bacajui se na njih
specijalnim drvenim predmetom, a desno ostima nabada
nekoliko riba. Rukavac Nila, prikazan dole kao traka
sa cikcak arom, vrvi od vodenih ptica, riba i lokvanja.
Devojka, u unu levo, naginje se da bi uzbrala lokvanj.
XX
TEBA. I Z GROBA (BR. 56) USERHETA, sekretara kralja
Amenofisa II. Duboka prostoiija, levi zid.
Sa svojih kola, u koja su upregnuta dva drepca,
Userhet lukom i strelom lovi divlja polupustinje: gazele,
hijene, zeeve itd. Vegetacija podruja nagovetena je
91
bunovima cvea. Uzde su obavijene oko lovevog struka,
a na njegovim leima i na samim kolima vise tulci sa
strelama. Izmeu okomitih crta za odvajanje redova
lovake slike nije uneseno nikakvo pismo.
X X I
TEBA. I Z GROBA (BR. 100) REKME-REA, koji je bio prvi
ministar pod Tutmozisom III i Amenofisom II. Duboka
prostorija, desni zid. Dva dela jednog friza koji je oslikan
s nekoliko traka, jednom iznad druge.
Sveana gozba prikazana je na oba friza. Gospoe
koje klee u parovima s lokvanjima u rukama i kosom
namazanom mirom primaju pred poetak svetkovine
mirisne materije, nakit i druge dragocenosti od svojih
sobarica. Sviraice sviraju na harfi; muzikom lautairu-
nim bubnjevima zapoinje svetkovina pri emu devojke
pljeskaju rukama.
X X I I
TEBA. I Z GROBA (BR. 52) NAKTA, Amonovog svetenika
i inovnika pod Amenofisom II. Poprena prostorija,
levi zadnji zid.
Sveana gozba u nekoliko frizova.
Gornji friz: slepi svira harfe. Iza njega est ena
u sveanim haljinama sa sobaricom. One dre lokvanje
u ruci; druga ena daje onoj do sebe da mirie plod
mandragore (ljubavna jabuka).
Srednji friz: tri uesnika gozbe, takoe s lokvanjima
u ruci. Ispred njih posude na postoljima od tapova,
veliki pehar s mirisnom masti, uz to cvee i groe,
kao na nekoj mrtvoj prirodi.
Donji friz desno: tri sviraice sa harfom, lautom
i dvostrukom oboom.
Za kupice na temenima smatra se obino da su pune
mirisne masti, odreene da natopi mirisom frizuru, za-
jedno s okovratnikom na ramenu i gornjim delom odee.
Meutim, S. ot (S. Schott) smatra da one, moda,
oznaavaju samo upotrebu mira.
XXI I I /XXI V
TEBA. I Z GROBA (BR. 96) SENUFERA, gradonaelnika Tebe
i upravnika vrtova Amonovog hrama pod faraonom
Amenofisom II. Slike iz Velike sale sa stubovima koja
je bila odaja za koveg.
XXI I I Pokojnik za trpezom. Na levom prednjem stubu.
Pokojnik s minuama, okovratnikom i laniem sa
dva znaka za srce, drei u rukama Kerep-ezlo i cvet,
sedi iza stola za rtvovanje. Pokraj njega na asuri klei
njegova ena Mereti. Drvo koje je uokvirilo ovaj par
je jedan od oblika boginje Zapada pod ijom kronjom
umrli nalazi hlad i hranu. Natpisi daju imena prikazanih
lica i elje da se uiva u svakodnevnim rtvama.
XXIV Kultno ienje.
Tavanica sale sa stubovima oslikana je lozom, to
joj je dalo ime grobnica venjak. Na reprodukovanoj
slici prikazan je prizor obreda sahrane koji prema ukusu
tog vremena predstavlja pokojnike onako kako su izgle-
dali dok su bili ivi. Senufer i njegova ena Mereti
stoje jedno kraj diugog odeveni i okieni, kao to bi
to inili i prilikom sveanosti na zemlji mada se obred,
u stvari, vrio na statuama i mumijama. Od tog obreda
prikazan je in oienja umrlog to vri Sem-svetenik,
odeven u krzno pantera. Iznad njega se nalaze obredne
formule koje prate radnju. Iznad umrlog i njegove ene
mogu se proitati njihove titule i imena. Ispred Senu-
ferovog lika nalazi se tekst koji izraava elju da pokojnik
(tj. njegova statua) prati boga Amona kad ovaj prilikom
svetkovina u dolini bude putovao iz Karnaka u zapadni
deo Tebe da bi poivao u hramu Henket-ank, hramu
mrtvih kralja Tutmozisa III.
xxv/ xxvi
TEBA. I Z GROBA (BR. 38) DESERKARESENEBA koji je pod
Tutmozisom IV kao broja penice bio inovnik kra-
ljevske uprave. Poprena prostorija, desni zadnji zid.
XXV Priprema za svetkovinu.
Sobarica s vencem za kosu, ukrasnim lancem i
ukrasnim pojasom ureuje kosu gospodarice koja sedi
ispred nje na niskoj naslonjai s lavljim nogama. Druga
sobarica unosi ogrlicu ispletenu od latica i hstova
lokvanja. Iza toga na postoljima, posude prekrivene
lozom u velika zdela puna miriljave masti.
XXVI Kerke umrlog.
Prva kerka, koja je ve udata i gospodarica kue,
prua ukrasni okovratnik ocu koji sedi ispred nje, dok
Crtei 3034 Grobnice u steni tebanske nekropole u doba Novog carstva. Crte 30: Shematski plan. Crtei 3134: Planovi
grobnica Mene (br. 69), Amenemhaba (br. 85), Ka-em-heta (br. 57) i Senufera (br. 96 B). Broj statua umrlog i lanova njegove porodice
u kapelama prve tri grobnice naznaen je ucrtavanjem podnoja statua. Strelice oznaavaju pravac sever-jug.
92
druga dri pripremljenu zdelicu s opojnim piem. Ispred
kerki postolje od tapova s lokvanjima, iza njih vrevi
na postoljima prekriveni lozom i grozdovima. Dole svi-
raica na harfi. Ljupkost, plemenitost i sveina drutve-
nog ophoenja toga doba otelovljeni su u ovim likovima
punim ivota.
XXVII
PRIZORI SA GOZBE. Iz jedne tebanske grobnice. Ime
vlasnika nije poznato. Britanski muzej, br. 37984. Doba
faraona Tutmozisa IV ili Amenofisa III.
Prikaz gozbe spada meu teme na koje se nailazi u veini
tebanskih grobnica 18. dinastije. Opisuje se gozba, po
svom obeleju potpuno svetovna, u ast umrlog na
Lepoj svetkovini pustinjske doline. U gornjoj poprenoj
slici iseci pokazuju etiri sviraice, jedna od njih je s
dvostrukom frulom, a ostale tri daju takt udarajui
rukama. Ispied njih pleu dve nage devojke. Donja
uspravna slika pokazuje u gornjem registru okupljene
ene u raskonim sveanim haljinama, sa skupocenim
nakitom i cveem. U donjem registru opet sviraice,
ovde s lautima, a jedna ponovo s dvostrukom frulom.
Ova samo delimino ouvana zidna slika po ljupkosti
izvoenja spada meu najbolje predstave ove teme.
Umetnik vrlo upadljivo koristi mogunosti grupisanja
presecanjem i nagomilavanjem. Obhkovanje lica en face
dveju devojaka vanredno je retko za egipatsku umetnost
ak i u ovom zrelom dobu stvaralatva 18. dinasdje.
Od pesme koja se peva za vreme plesa sauvano je
samo nekoliko stihova:
... cvee je dao Ptah, a Geb pustio da raste,
. .. njegova lepota je u svakom telu;
Ptah je stvorio ovo svojim rukama,
da obrauje svoje srce, kad su ribnjaci puni svee vode
i zemlja preplavljena Ijubavlju prema njemu ...
DOBA FARAONA TUTMOZISA IV (14121402)
151/152
KRALJ TUTMOZIS IV I NJEGOVA MAJKA KRALJICA TEO.
Granit. Visina, 1,10 m. Kairo, Muzej, br. 503.
Potie iz Karnaka. Neuobiajen je nain ovakve
izrade kraljevog lika sa loptastom kovrdavom vlasuljom,
optoenom zmijom i znakom za ivot u desnoj ruci.
Levom rukom faraon je obgrlio svoju majku, iznad
ijih je uvojaka kose, koji padaju do grudi, rairena
kragujeva uba. Grupa kao celina, s dva hka koji su
daleko jedan od drugog, izgleda udno prema neka-
danjim zatvorenim grupama likova, a pre svega iz
Ranog doba. Oigledno je da sad sve stremi ka indi-
vidualnijem i realnijem oblikovanju forme u celini,
posebno oveka.
SPOMENICI IZ DOBA FARAONA AMENOFI SA I I I (14021364)
P L A S T I K A
153
KRALJ ICA MUTEMVEJ A, IZABRANA ZA SUPRUGU KRALJA
TUTMOZISA I V, ZAINJE S BOGOM AMONOM SVOG PRVOG
SINA AMENOFISA I I I .
Reljef je pesniki prikaz kako su boanskog sina
Amenofisa III zaeli vrhovni bog Amon i jo devianska
verenica Mutemveja, kerka Artatame, kralja mitanskog
carstva, izabrana za suprugu faraona Tutmozisa IV.
Slika prikazuje par, desno boga Amona, levo buduu
kraljevu majku Mutemveju u lonici, koju podupiru
zatitne boginje Selket i Neit. Drugi reljef, jo bolje
ouvan nasuprot ostalim reljefima istog ciklusa, nalazi
se u porodilinoj prostoriji Amon-Mut-Konsovog hrama
u Luksoru. Devetnaest reljefa celog ciklusa, koji je
posveen zaeu i roenju kralja Amenofisa III sve do
njegovog priznanja kao sina od strane boanskog oca
Amona, ponovo preuzimaju onu predstavu o faraonu
kao sinu boga, koja se moe pratiti jo od poetka
Starog carstva. Ovaj motiv je, na umetniki vrlo znaaj-
nim reljefima, ve prikazan u porodilitu hrama kraljice
Hatepsut kod Deir-el-Baharija (uporedi str. 82 i ono
to je reeno za sl. 129).
Reljefi koji su u tri reda postavljeni jedan iznad
drugog na zapadnom zidu prostorije prikazuju u poje-
dinostima sledeih devetnaest scena. Donji red: Amon;
Hatora grli Mutemveju; Amon i faraon; Amon u razgo-
voru s bogom Totom; sjedinjenje Amona s Mutemvejom
(sl. 153); Amon i Knum, bog stvaralaca, s glavom ovna;
Knum na lonarskoj ploi oblikuje dva deaka, Ameno-
fisa III i njegov Ka u prisustvu Hatore. Srednji red:
Tot objavljuje Mutemveji da e postati faraonova majka;
Mutemveju pred kraj trudnoe vode Hator i Knum u
porodilite; rodenje kralja i njegovog Ka uz pomo
boanskih primalja; Amon, kraj Hatore i Mute, dri
na svojim rukama novoroene Amenofisa III. Gornji
red: dve boanske dojkinje hrane dete i njegov Ka u
prisustvu majke Mutemveje i boginje Selket; devet
boanstava dre kraljevsko dete; Heka dri dete i njegov
Ka na rukama, iza toga bog Nila; Amon od Horusa
prima kraljevsko dete i njegov Ka; Knum i Anubis;
dete i njegov Ka pred Amonom; dete i njegov Ka pred
Seatom, boginjom pisara.
Ovi veinom divni reljefi su od vanrednog umetnikog
i ikonografskog znaaja, ali su, na alost, vrlo slabo
ouvani. Nita nije ni preduzeto da se bar danas prenesu
na zatienije mesto ili da se bar odlivi u gipsu sauvaju
za potomstvo. Iz njih govori ideja o vehkom vladaru
bojem sinu koja je bila proirena u celom antikom
svetu sve do Aleksandra Velikog, predstava koja je u
krajnjoj liniji sauvala svoj znaaj sve do hrianskog
doba i preneta u hk Hrista.
93
111
KRALJ AMENOFIS I I I I KRALJ ICA TEJ Eprilikom3. jubilarne
svetkovine u ast 36. godinjice kraljeve vladavine,
1366. godine. Iz Kerufove grobnice (br. 192).
Amenofis III sedi na prestolu prilikom svoje tree
jubilarne svetkovine (Hebsed) s povijenim tapom i
mahalicom, s plavom krunom na glavi, na visokom
seditu, u lako graenoj kapeli iji krov nose stubii
u obliku cvetova. Iza njega sedi kraljica Teje, njegova
glavna supruga, sa savitljivom mahalicom kraljice i
znakom ivota u rukama, s dijademom i boanskom
visokom krunom od perja na glavi. Njen presto je figu-
rativno najbogatije uoblien: na bonom naslonu faraon
kao lav gazi neprijatelja; izmeu lavljih nogu stolice
predstavljeni su Azijat i Crnac, kao savladani iskonski
neprijatelji Egipta, vezani za znak ujedinjenje. Na-
suprot tome, kraljevo sedite pada u oi svojom jedno-
stavnou. Horus soko, oblikovan kao zadnji naslon,
obuhvata faraone svojim krilima. Na krovu friz od
zmija arki s grba i poreani visei giozdovi. Noge
kraljevskog para poivaju na nonim klupicama u obliku
koveia. Ispod toga reaju se imena osvojenih naselja
u ovalima iz kojih se uvek uzdie gornji deo tela jednog
zarobljenika s rukama vezanim na leima. Mestimino
sauvani ostaci boje.
155
AMENOFIS I I I . Reljef u krenjaku, skoro prirodna veliina.
Berlin.
Glava koja je vlasnitvo Dravnih muzeja u Berlinu,
pripada jednom reljefu iz grobnice u Tebi Ka-em-heta
(br. 57) nastojnika kraljevih itnica ili, kako bismo
danas rekli, ministra ishrane kralja Amenofisa III. Ovaj
reljef, slino onom u grobnici (br. 192) Kerufa (sl. 154),
vrlo istananim radom predstavlja faraona na prestolu
ispod baldahina. Na kraljevoj glavi plava kruna s tra-
kama i ureus-zmija. Iznad ramenog okovratnika dvo-
struki zlatni lanac.
156
AMENOFIS III. Gips. Visina oko 20 cm. Berlin, br. 21299.
U pitanju je viedelni odliv, raen prema glavi jedne
velike statue kralja Amenofisa III. Poznato nam je da
je vie takvih portreta bilo postavljeno u Aket-Atonu.
Gornji deo lobanje raen je tako da moe primiti krunu.
Po svom priguenom realizmu ovaj odliv, a svakako i
original koji vie ne postoji, pripada ve poslednjim
godinama vladavine kralja Ehnatona, iz koje je sauvan
niz radova iz ateljea vajara Tutmozisa (uporedi sl. 186
189 i maske sl. 190/191).
Puna, kratkovrata glava vrlo dobro se slae s
ostalim ouvanim kraljevim statuama. Bio je nieg rasta,
a u starijim godinama debeo i glomazan.
Kad govorimo o hnosti faraona Amenofisa III
uopte, treba na ovom mestu dodati da njegov lik kao
vladara jedva odgovara onome to se oekuje na osnovu
divnih kraljevih likova u grobnicama Ka-em-heta (sl. 155)
i Kerufa (sl. 154), i na osnovu umetnikog sjaja njegove
tridesetosmogodinje vladavine. J er je njegovo vreme,
posle kraljice Hatepsut i faraona Tutmozisa III, pred-
stavljalo drugi vrhunac razvoja umetnosti 18. dinastije
i dalo ogromna dela, pre svega hramove i palate, danas
na alost veim delom potpuno unitena.
Roen 1415, Amenofis III je ve 1402. godine postao
faraon posle smrti svog oca Tutmozisa IV koji je vladao
svega deset godina. Druge godine njegove vladavine,
dakle 1401 /1400, pada njegova enidba s Tejom, koja
nije bila kialjevskog porekla, ali koja je znaila najvie
za Amenofisa III kao oveka i kralja, uprkos pet keri
azijatskih kraljeva koje je Amenofis III imao kao spo-
redne ene (uporedi str. 89 i 95), pored svog velikog
hrama.
Amenofis III je, istina, uestvovao u jednom vojnom
kaznenom pohodu protiv Nubije kadj ei mao 18 godina,
ali uopte nije bio vojnika priroda i nikad nije uestvo-
vao na elu svoje armije u nekom vojnom pohodu
protiv Azijata, nasuprot svome dedi Amenofisu II i pra-
dedi Tutmozisu III. Ve u svojoj 25. godini se gotovo
sasvim povukao iz politikog ivota da bi se posvetio
svojim graevinama i zadovoljstvima ivota. Poto je
u 30, 33. i 36. godini vladavine proslavio svoju jubilarnu
svetkovinu, Sed-svetkovinu, Amenofis III je umro 1364.
u 38. godini svoje vladavine i u 51. godini ivota.
Iz braka sa Tejom imao je isprva samo kerke. Na
divnom reljefu iz Kerufove grobnice iz 1366. godine,
godine tree Sed-svetkovine kralja Amenofisa III, osam
njegovih kerki je prikazano kako vre obrede. Tek
posle petnaest godina braka s Tejom, oko 1385. doao
je na svet jedini sin, Amenofis IV, docniji Ehnaton.
Posle njega, kao poslednja kerka, roena je Bakitaton
(Atonova robinja). Ime najmlae princeze koje je,
nasuprot imenima starijih princeza vezanih s Amonom,
bilo povezano s Atonom, dokazuje kult Atona, mada
jo ne kao jedinog boga. Meutim, ovaj kult je vren
jo pre Amenofisa IV, dok je pred kraj vladavine kralja
Amenofisa III oigledno poprimio vre oblike.
157
KRALJ I CA TEJ E
Gore: Mala glava od tisovine i drugih materija. Visina
10,7 cm. Berlin, br. 21834.
Mala glava potie iz jedne palate kod Medinet-Guraba
u Fajumu, gde je bilo udoviko sedite stare kraljice.
Teme i potiljak pokriveni su glatkom kapuljaom u
obliku mree od beliastog plemenitog metala. Preko te
metalne kapuljae stavljen je omota od gipsa i platna,
obloen plavim biserima zamiljenim kao kovrde vla-
sulje, od kojih je nekoliko jo sauvano. Celo i slepo-
onice obuhvatala je iroka traka od zlatnog lima. Iznad
toga bili su umetnuti prednji delovi dveju kraljevskih
zmija, koje danas nedostaju, a ija su se tela sputala
sa temena. U uima ploasti nakit od zlata i lapislazulija.
Inkrustirane oi su od crne i bele mase, a obrve i ivice
kapaka od crnog drveta. Na licu ostaci crvene boje.
Na temenu klin za privrivanje ukrasa od perja. Izrez
na vratu odgovara gornjoj ivici ramenog okovratnika.
Mali portret sigurno je bio postavljen na telo od drugog
drveta. Po otrini svog obeleja ovo malo delo reito
svedoi o vetini portretisanja tih godina i oigledno
pripada kasnom dobu Ehnatonove vladavine, dakle
vremenu neposredno pre 1347. godine. Uporeenje sa
sigurno utvrenim kraljiinim portretima nesumnjivo
dokazuje da se radi o Ehnatonovoj majci.
94
Dole: Mala glava od steatita. Visina oko 7 cm. Kairo,
Muzej br. 4257.
Ovaj mali portret, naen u jednom hramu na Sinaju,
izvajan je u sivozelenom steatitu koji deluje skoro kao
kriljac. Izmeu glava dveju ureus-zmija u kosi, u sre-
dini dijademe nalazi se ime kraljice Teje u prstenu za
ime. Svojim otro izraenim jabuicama, uskim pro-
rezima oiju i isturenim ustima, ovo lice nosi nesumnjive
portretne crte bliske s malom glavom od tisovine u
Berlinu. I ovaj portret ima udan odbojni i skoro oholi
izraz lica, izazvan oputenim krajevima usta.
Kao to je ve bilo nagoveteno kad se govorilo o
linosti Amenofisa III, kraljica Teje nije uopte bila
kraljevske krvi. Njena majka Tuja bila je sigurno isto
egipatskog porekla. Otac J uja, o ijim precima i mestu
roenja nije poznato nita sigurno, bio je za vreme
Tutmozisa IV svetenik-prorok boga zaea Mina koji
je uivao veliko potovanje u Gornjem Egiptu, pre
svega u Koptosu, dananjem Kuftu, pa sve do Crvenog
mora. Posle smrti faraona Tutmozisa IV izgleda da
mu je uspelo da postane savetodavac kraljice-namesnice
Mutemveje, majke prestolonaslednika Amenofisa III.
Posle enidbe mladog, jedva petnaestogodinjeg kralja,
godine 1401 /1400, sa Tejom, koja verovatno jo nije
imala ni punih deset godina, uzdigao se J uja do poloaja
stareine kraljevih konja i upravljaa kola, po dananjim
pojmovima do poloaja konjikog generala. Njegova
titula usta i ui kraljeve govori o tome da je bio naj-
poverljiviji savetnik mladog kralja. Tuja je, sa svoje
strane, postala kraljiina telesna dojkinja, od Hatore
odlikovana i kraljevska majka velike kraljevske
supruge.
Poloaj kraljice Teje bio je neobian, kakav nije
postojao do nje. Bila je prva kraljica ije je ime stajalo
u kraljevskim nazivima, a takoe i na zvaninim spisima.
Njeno ime se pojavljuje ak i n? lspravama kojima se
zakljuuju enidbe njenog supruga Amenofisa III sa
stranim princezama iz Vavilona i Mitanije (uporedi
reeno na str. 89), a zatim jo i sa jednom kerkom
kralja Tarhundarabe iz Arzave u gornjoj Kilikiji. Nije
poznato kakvu su ulogu igrale ove azijatske princeze
u odnosu na Teju kao prvu suprugu faraonovu. Uprkos
tome to su bile kraljeve sporedne ene visokog ranga,
one se jedva i pominju posle velikih sveanosti doeka
i venanja izvrenih zbog dravnih potreba. Izgleda da
je utanje haremskih odaja prekrilo i njih, kao i mnoge
stotine drugih ena.
158/159
AMENOFIS MUDRI , SIN HAPUA.
158 Iz mlaih dana. Sivi granit. Kairo, Muzej, br. 459.
Potie iz Karnaka. Ovaj mudrac, docnije potovan
kao boanstvo kome je u tebanskom gradu mrtvih bio
dodeljen sopstveni hramovni kompleks, bio je jedan od
najviih upravnih inovnika i rukovodilaca graenja pod
Amenofisom III. Ovde je prikazan kako pie zamiljeno
sputene glave.
159 U dubokoj starosti. Sivi granit. Visina 1,42 m,
Kairo, Muzej, br. 461.
Ova figura je raena prema tipu mudraca s kraja
Srednjeg carstva, koji je ovde jo jednom prihvaen sa
razloga koji nam je nepoznat. Staraki izraz crta lica
ovog vanredno uglednog savetnika krune ima portretski
karakter.
Razlog to je, kao to je gore napomenuto, Amenofis
Mudri uivao boanske poasti, to se njegov hram u
Tebi po svemu moe uporedivati s kraljevskim hramovima
mrtvih i to su njegove statue postavljene u tebanskim
hramovima sluile kao posrednici izmeu boga i ljudi,
lei u tome to su Egipani u linostima kao to je
mudri Amenofis videli otelovljenje svog ljudskog ideala
koji treba da bude deifikovan. Celokupna problematika
egipatskog kulta linosti postaje jasna u ovoj linosti
koja se istorijski moe potpuno dokazati. Zajedno sa
Imhotepom, prvosvetenikom Heliopolisa i glavnim arhi-
tektom kralja Dosera, i takoe s grkom boginjom
Higijom, Amenofisa Mudrog za vreme Ptolemeja obo-
avaju kao boga zdravlja u Deir-el-Bahariju. Smatra se
da mu je otac bik Apis iz Memfisa, ije je ime na egipat-
skom bilo skoro istovetno Hapuovom. Ovaj sluaj dei-
fikacije zasluuje da bude pomenut kao istorijski dokaz,
jer potvruje jasnije od mogih rei koliko se Egipanin
jo uvek zalae za svoj stari kulturni ideal mudraca,
organizatora i inovnika; u istorijskom samoocenjivanju
Egipana ovaj ideal je uvek stajao ispred svetenika ili
ratnika (E. Oto).
G R A E V I N E
160/161
TEBA. MEMNONOVI KOLOSI.
Dva kolosa jo sauvana do visine od oko 19,5 m,
imali su prvobitno (zajedno s kraljevskim krunama koje
danas vie ne postoje) ukupnu visinu od 21 m, a pred-
stavljaju Amenofisa III. Zajedno s nizom drugih kolosa
ukraavali su proelje s kapijom kraljevog hrama mrtvih.
Docniji faraoni skoro su potpuno razorili ovaj hram,
a kameni blokovi su ugraeni na drugim mestima. Svaki
kolos je isklesan od jednog jedinog komada stene iz
okoline Heliopolisa. Amenofis III sedi na kockastom
prestolu. Ispod faraonove titule i imena strane prestola
pokazuju likove dva boga koji pletu oko znaka ujedi-
njenje biljke s grbova Gornjeg i Donjeg Egipta, papirus
i lokvanj. Kraj severnog kolosa (na slici desno) s leve
strane kralja stoji njegova majka Mutemveja, a s desne
supruga Teje. J edna trea figura izmeu nogu je unitena.
Ovaj severni kolos je uveni zvuni Memnonov stub
starog veka. Po izlasku sunca nekada su se iz njega uh
reski zvuci. Za vreme rimskih careva ovaj kolos je bio
cilj mnogih putnika, meu njima i cara Hadrijana i
njegove supruge Sabine. Posle rekonstrukcije, koju je
95
izvrio car Septimije Sever, kolos je izgubio sposobnost
da zazvui. Predanje tvrdi da je ovaj zvuk alobni
kiik Memnona, Etiopljanina, koga je Ahil ubio u
trojanskom ratu, a koji pri i zlasku sunca pozdravlja
svoju majku Eos.
162-165
AMON-MUT-KONSOV HRAM U TEBI/ISTOK (LUKSOR).
Koncepcija ovog hrama koji je bio posveen dravnom
bogu Amonu, kao i njegovoj supruzi Muti i njihovom
sinu Konsu, bogu meseca, pripada Amenofisu III. Pod
njegovom vladom sagraeni su najlepi delovi hrama.
S obzirom na to da severoistoni delovi hrama pripa-
daju docnijem dobu, ponimo opis hrama delovima koje
je Amenofis III sagradio na osnovu svog prvog plana,
mada je, u krajnjoj liniji, zvanini ulaz u hram u svojoj
celini ostvaren tek s pilonom koji je podigao Ramzes II.
Dalji put kroz hramovni kompleks ide prvo kroz Veliko
dvorite (I), koje je takoe sagradio Ramzes II. Tek
tada se, ulazei u Salu sa stubovima (II), stie u deo
hrama koji je sagradio Amenofis III. Prvi plan sagraen
pod faraonom Amenofisom III, obuhvata Veliko Drugo
dvorite (III) i pravi hram na koji se nadovezuje na
jugozapadu dom Amonov.
Prostorije sline elijama na severozapadnoj i jugoistonoj
strani celokupnog kompleksa sluile su za uvanje
ceremonijalne odee i posua.
Iz Drugog dvorita (III) vodio je narteks od etiri
puta po osam stubova u prvu salu hrama. Kolonade s
dva reda stubova nalazile su se na ostalim trima stranama
Drugog dvorita. Po prvobitnom planu trebalo je da
jedan pilon sa severoistoka zatvara dvorite. Meutim,
pre nego to je on zavren, faraonov neimar je izmenio
svoj plan i zapoeo izgradnju velianstvene sale sa stu-
bovima (II) od koje su, naravno, zavreni samo sedam
parova srednjih stubova, visoki skoro 16 m s kapitelima
u obliku otvorenih cvasti papirusa. Nije poznato da li je
trebalo da ova planirana sala sa stubovima dobije
jednako visoke stubove ili je uzdizanjem srednjeg broda
trebalo da dobije oblik bazilike, shno docnijoj Velikoj
sali sa stubovima u Karnaku.
Izgradnja hramovnog kompleksa nastavljena je tek
pod kraljevima Haremhabom i Ramzesom II. Za vreme
ovog poslednjeg nastalo je Veliko Prvo dvorite (I)
s pilonom, s ogromnim statuama i obeliskom na prednjem
kraju. Zbog toka Nila morala je osa dvorita da bude
skrenuta za 7 stepeni prema istoku. Tu usmerenost ose
imao je ve i mah hram iz doba Tutmozisa I I I u blizini
Crte 35 Amon-Mut-Konsov hram, Teba-istok/Luksor. Plan. Levo (jugozapadno od celokupnog kompleksa) zgraa hrama, u njoj
svetilite (A) i porodilite (M). III: Veliko dvorite sa stubovima Amenofisa III II: Sala sa stubovima Amenofisa III. I: Veliko
dvorite i, zatvarajui ga prema severoistoku, veliki pilon Ramzesa II.
U severoistonom delu hrama nalazila se prvo sala
sa stubovima (sa sporednim prostorijama na uim stra-
nama), koja je u poznoj antici pretvorena u crkvu. Na
nju se nadovezuju dve manje sale s tavanicom koju su
nosili po etiri stuba (zadnja sala pretvorena je docnije
u svetihte Aleksandra Velikog [A]). Zatim je dolazila
poprena pravougaona etvrta sala sa stubovima sa
po dva puta est stubova i, najzad, svetilite iju su
tavanicu opet nosila etiri stuba. S obe strane ovog
sredinjeg niza sala sa stubovima nalazile su se kapele,
od kojih je prednja istona kao porodihte svojim
zidnim reljefima opisivala venanje kraljice Mutemveje
s Amonom (sl. 153) i roenje kralja Amenofisa III.
severnog ugla dvorita. Kolonade sa stubovima, dubine
od po dva stuba, okruuju sve etiri strane dvorita.
Aleja sfinga s glavama ovna vodila je od kapije pilona
do dravnog svetilita u Karnaku, gde se zavrava pred
trijumfalnim pilonom (X) Haremhaba (uporedi crte 51).
162 Hramovni kompleks, pogled s krova hotela New
Winter Palace.
U pozadini slike vidi se pilon koji se sastoji od dve
kule od kamenih blokova s obe strane kapije. Kosi
zidovi kula uokvireni su zaobljenom gredom i gore
zavieni upljim otvorom. Od dva obeliska koji su se
nekad uzdizali ispred portala stoji samo jedan, vidljiv
96
na slici, dok drugi od 1836. godine ukraava Place de
la Concorde u Parizu. Ispred kula pilona bile su po-
stavljene ogromne kraljeve statue. Na pilon se najpre
nadovezuje Prvo dvorite s dvostrukim redom stubova,
koje je sagradio Ramzes II. Zatim dolazi veliki prolaz
sa stubovima, sa sedam parova skoro 16 m visokih
stubova koji imaju kapitele u obliku otvorenih cvasti
papirusa. Iznad njih su jo ouvani abakus i arhitrav.
Zidove prolaza sa stubovima, danas skoro upropaene,
ukrasio je Tutankamon reljefima koji prikazuju proslavu
velike Opet-svetkovine u Tebi. Kralj Haremhab je,
naravno, Tutankamonovo ime na reljefima zamenio
svojim imenom.
163 Prolaz sa stubovima i Veliko juno dvorite (III),
pogled s istoka.
Sasvim napred desno, deo spoljnih zidova Prvog
dvorita.
164 Pogled sa severa u Veliko juno dvorite (III).
Levo na slici kolonade jugoistone i, sasvim desno,
severozapadne strane. Na kraju dvorita predvorje,
narteks samog hrama.
165 Predvorje hrama gledano sa zapada.
Kapiteli stubova u obliku snopova papirusa su, kao
obino, oblikovani kao sveanj cvasti papirusa u obliku
pupoljka (uporedi sl. 44 levo).
GROBNI CE IZ DOBA KRALJ A AMENOFI SA III
166-170
TEBA. I Z GROBNICE (BR. 192), KERUFA, UPRAVITELJ A
IMANJ A KRALJ ICE TEJ E.
Iz grobnice, ije graenje pada pred kraj vladavine
faraona Amenofisa III i koja na mnogim svojim reljefima
prikazuje scene kraljeve tree Sed-svetkovine povodom
36. godine vladavine, ve je prikazano na slici 154
glavno mesto s kraljevskim parom na piestolu. Po finoi
obrade reljefa, po savrenoj jasnoi, po lepoti crtanja
i briljivom posmatranju i prenoenju svih pojedinosti,
ova grobnica spada meu najvea umetnika ostvarenja
svoga doba, mada je izvanrednim sjajem svojih reljefa
nadmauje skoro istovremena grobnica (broj 155) prvog
ministra Ramosea (sl. 171 178).
166/167 Povorka osam kraljevskih princeza.
Vitke, zaista kraljevske devojake pojave u priljub-
ljenim, dugim haljinama su kerke kralja Amenofisa III.
One se spremaju da posipanjem vode iz rtvenih posuda
posvete mesto proslave Sed-svetkovine svog oca, koja
svoj vrhunac dostie uzdizanjem Ded-stuba. Na kovrda-
vim frizurama, s kojih sa strane pada irok pramen
uvojka, one nose udan ukras, ranije verovatno ulepan
bojama. Izmeu parova princeza, kao i ispred prvog
para, jo niz pokrivenih rtvenih kraga na postoljima
od prua.
Prikazivanje osam princeza, koje su ovde sve date
u cvetu prvih devojakih godina, potpuno je idealistiko.
Kako su se Amenofis III i Teje venali 1401/1400, a
poto su se pre 1385. godine, kad priblino pada roenje
davno eljenog prestolonaslednika, u braku raale samo
kerke, a posle 1385. samo kerka po imenu Bakitaton,
proizilazi da se doba prikazanih princeza u 1366. godini
kretalo u stvari izmedu 33. i oko 18. godine.
168/169 Plesaice i sviraice na kraljevoj Sed-svetkovini.
U ovoj kompoziciji, koja nije razjanjena u svim
pojedinostima, na gornji registar sa stranim devojkama
verovatno Libijkama koje pleu pantomimu punu po-
kreta, nadovezuje se donji registar, opet s plesaicama
i sviraicama. U produetku gornjeg registra, iza jedne
krinje, prikazani su jo tele koje skae, majmun i
plovka koja polee.
170 Plesai i plesaice u raznim plesnim pokretima
XXVIII
TEBA. SCENE IZ GROBNICE (BR. 181) VAJ ARA NEBAMONA
I I PUKUA, koji su radili poslednjih godina vladavine
faraona Amenofisa III i u prvim godinama vladavine
njegovog sina Amenofisa IV, jo pre njegove verske i
umetnike revolucije. Poprena prostorija, levi zid.
Gore: Pomen mrtvim na ulazu u grobnicu.
Na ulazu u grobnicu svetenik umrlih na uspravljenim
i ukraenim mumijama vri obred ienja polivanjem
vodom i ceremonijom otvaranja usta. Ispred mumija,
iji je gornji deo po obiaju opremljen maskama i pred
kojima stoje visoki strukovi cvea na peteljkama, ue
ene koje nariu i miluju zavojima umotane noge po-
kojnika; najvia ena noktima grebe svoje grudi i posipa
se zemljom po glavi.
Dole: Naricanje pored krinje s pokojnikom.
ene i posluga nariu zbog pretrpljenog gubitka i
istovremeno neno stavljaju ruke na krinju s pokojnikom,
ukraenu peteljkama papirusa i postavljenu na sanke,
koju e mukarci konopcem odvui do grobnice. Iz
kovega vire pramac i krma barke mrtvih na kojoj u
obliku malih statua stoje boginje Izida i Neftis, zatitnice
mrtvih.
171, XXIX, 172-178
Iz GROBNICE (BR. 55) PRVOG MINISTRA RAMOSEA U TEBI .
iroko isplanirana grobnica Ramosea, koji je bio
prvi ministar i stareina glavnog grada u poslednjim
godinama vladavine Amenofisa III i u prvim godinama
vladavine Amenofisa IV, docnijeg Ehnatona, i posle
poao za svojim mladim kraljem ak i u Aket-Aton
na svega nekoliko godina, nastala je u kasnijim godinama
vladavine kralja Amenofisa III. Tad je opremljena i
veim delom svojih ukrasa, zidnih slika na jugozapadnom
zidu, kao i divnim reljefima na ulaznom zidu jugoistone
strane Velike sale sa stubovima. U ovim delovima ona
predstavlja zavretak umetnike faze poznih godina fara-
ona Amenofisa III. Nasuprot tome, iz prvih godina
posle smrti Amenofisa III potiu reljefi na severo-
97
zapadnom zidu Velike sale sa stubovima, o kojima e
na kraju biti govora. Grobnica je ostala nedovrena
zbog preseljenja dvora iz Tebe u novu prestonicu
Aket-Aton.
Ispred grobnice (crte 36/37) nalazi se Prednje dvo-
rite. Njegov nepravilni oblik bio je uslovljen susednim,
ve sagraenim grobnicama. Uzan i kratak hodnik vodi
iz Prednjeg dvorita u Glavnu salu, iju tavanicu nose
etiri reda od po osam stubova u obliku snopova papirusa
(danas veinom unitenih, ali delimino nadoknaenih
rekonstrukcijama). Iz jugozapadnog ugla glavne sale
stie se dugim podzemnim hodnikom u bogato obliko-
vanu odaju za sahranjivanje koja nikad nije bila koriena
i koja lei 17 m dublje. Ispred nje se na izravnatoj po-
vrini nalazilo predvorje i sporedne prostorije. Na glavnu
salu nadovezuje se na istom nivou manja niska sala
s osam stubova u obliku snopova papirusa, a zatim,
jo jedna manja prostorija s niama. Poslednje dve
prostorije, kao i severoistoni zid glavne sale, ostali su
bez slikanih ukrasa.
Zidna slika na jugozapadnom zidu grobnice u dva
friza jedan iznad drugog (sl. 171 /XXIX) predstavlja
pogrebnu povorku vlasnika grobnice.
J ugoistoni ulazni zid je prekriven slavnim reljefima od
kojih su najznaajniji reprodukovani na slikama 172178.
171/XXIX Zidna slika na jugozapadnom zidu: Ramo-
seova pogrebna povorka. Kao to pokazuje gornja slika
171, cela pogrebna povorka, koja zauzima celokupnu
irinu zida, podeljena je u dve zone postavljene jedna
iznad druge. Od dve donje slike na slici 171,gornjaod
ovih deliminih slika daje zadnje polovine dveju zona
u koje je podeljena povorka. Donji deo slike, kao i
slike XXIX, pokazuje samo prednju polovinu donje zone
povorke.
Sledei opis poinje s proeljima povorki i ide s
desna na levo.
Od dve zone slika, gornja, s veim figurama, slabije
je ouvana. Vide se: nosai darova; ljudi koji koraaju
ritualnim pokretom; stoka pred simbolom koga vue na
saonicama i kovezi mrtvih sa znacima Ozirisa i Izide,
opremljeni delovima barke mrtvih koji tre iz kovega,
a na kojima stoje Izida i Neftis kao boginje mrtvih; iza
toga, svetenici i tuna pratnja. Donja zona prikazuje
obrede prilikom uspravljanja mumije ispred vrata grob-
nice; ene koje nariu, stoje ili klee (sl. XXIX dole);
nosae darova s peteljkama papirusa; grupe ena koje
stoje i nariu gledajui gore prema kovegu mrtvih
(sl. XXIX gore); ljude koji nose nametaj za grobnicu,
znakove dostojanstva i vreve; najzad, ponovo niz
otmenih uesnika u sahrani u belim odeama koje padaju
preko listova.
172178 Reljefi na ulaznom tj. jugoistonom zidu.
S obe strane ulaza jugoistonog zida prikazan je
Ramose kako prinosi rtve. Levo rtvuje bogovima u
prisustvu svoje supruge i posluge svoga doma. Desno
prinosi rtve Suncu u pratnji dvanaest mladia
poreanih u tri reda, koji mu asistiraju. Tri mladia
srednjeg reda (sl. 178) izvajani su s oseanjem izvanredne
istananosti.
Dok severna strana ulaznog zida pokazuje korienje
posveenog ulja i pomasti, kao i kultno ienje Ramosea
(sl. 172), juna polovina, nadovezujui se na Ramoseovo
prinoenje rtve Suncu, prikazuje u dva reda Svetko-
vinu u kui blaenstva, koja je podignuta u gradu mrtvih.
Ovo je osveena sveana gozba u kojoj uestvuju Ramose
i njegova supruga Merit-Ptah, zajedno s najbliim roa-
cima. Pri tom se veinom ponavljaju lica u donjem i
gornjem (slabije ouvanom) frizu ovoga reljefa.
Slike 173177 pokazuju levu i srednju partiju donjeg
reljefnog friza koje su najbolje ouvane.
Prvo, reljef na slici 173. Levo je Kei, vrhovni lovac
Amonov, a iza njega neko nepoznato lice, zatim sledi
Crte 36 Grobnica (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi.
Plan razmera oko 1 :400.
98
Crte 37 Grobnica (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi. Presek kroz glavnu salu grobnice.
Maj, konjiki oficir, s Verelom, svojom enom, kraj
sebe. Maj i nepoznati dre u rukama strukove lokvanja.
Zatim slede Ramoseovi roditelji (sl. 174), prvo majka
Apuja, ljubimica bogova, pa otac Nebi, nastojnik
Amonovih stada u severnom podruju i nastojnik itnih
ambara u podruju pokrajina u Delti.
Odvojeni scenom postavljanja jela i lokvanja slede
(sl. 175177) Ramoseov brat Amenofis, jedan od najviih
inovnika i najvii slubenik na kraljevom dvoru u
Memfisu, sa ezlom svog dostojanstva, dvostrukim
nizom zlatnih ploica oko vrata i njegova supruga Maj,
prva dvorska dama i kraljiina ljubimica. Njih dvoje
su bili roditelji Ramoseove supruge Merit-Ptah, tako da
je Ramoseov brat ovome istovremeno bio i brat i tast.
Desni zavretak donje kompozicije reljefa sainjava
slabije ouvani i zato ovde nereprodukovani prikaz
Ramosea kako blagosilja obed i njegove supruge Merit-
Ptah. Zatim jo jednom dolaze Ramoseov brat i njegova
ena, a izmeu njih opet njihova kerka Merit-Ptah,
Ramoseova supruga.
Slian je prikaz i scene na gornjem frizu ovoga
reljefa.
173177 Reljef s gostima sveane gozbe. Izvanrednom
finoom obraeni su tip i linost svakog lika na ovom
reljefu. U uravnoteenom bogatstvu okvirnih i ukrasnih
oblika istiu se ova veoma paljivo vajana lica, ispunjena
nekom skrivenom ulnou, koja su, meutim, uvek
i produhovljena. Ovde se otkriva celovitost jedne kulture
kroz savrenu lepotu ovih plemikih parova. Ovaj
arobni nain prikazivanja sveta iznosi nam pred oi
jedan razvoj doveden do njegovih krajnjih granica.
Naime, Ehnatonova revolucija u umetnosti pola je
posle toga odluno sasvim drugim putem. Meutim,
prirode osetljive na umetnost bie uvek dirnute ovim
krajnjim razvojem kasnog doba Amenofisa III kao
jednim od najsavrenijih humanistikih ostvarenja u
umetnosti.
173 Kei i jedan nepoznati ovek, Maj i njegova
supruga Verel.
174 Ramoseovi roditelji Nebi i Apuja.
175 Amenofis, Ramoseov brat, i njegova ena Maj.
176 Maj, ena Ramoseovog brata.
177 Amenofis, Ramoseov brat.
178 J edan od mladia koji Ramoseu pomau prilikom
njegovog prinoenja rtava Suncu. Prikazani mladi, kao
i njegova dva pratioca (u reljefnom redu ima ukupno
dvanaest mladia), pokazuju vanrednu otmenost u crteu
i modelovanju. S punim arom mladosti spaja se pojava
snane mukosti.
Umetnost reljefa na jugoistonom zidu Ramoseove
grobnice ne bi se mogla bolje okarakterisati nego reima
V. Volfa: Izvanredno neni reljef je bogato modeliran.
Prefinjeni i harmonini likovi, nemirna predstava umetni-
kih vlasulja i kao dah tanka odea puna nabora, pri-
padaju do krajnosti istananom i produhovljenom vele-
gradskom drutvu, osetljivim, pomalo morbidnim nosio-
cima jedne prezrele kulture kasnog doba. Ovi ljudi vode
ivot u savrenoj lepoti i dostojanstvu; oni proslavljaju
neprekidnu svetkovinu. Njihovom oseanju ivota lepa,
meko zaobljena linija daje savreni izraz; opora stro-
gost doba Tutmosida izgubila se u nedoglednim dalji-
nama. ovek mora pomisliti da je to doba sigurno imalo
oseanje da ivi u jednom fin de siecle; iza njegovog
luksuza i elegancije vrebao je taedium vitae, iza skladnosti
ovih lepih lica preti opasnost da e zavladati dosada.
Dalji uspon ovog stila izgleda nezamisliv.
Severozapadni zid velike sale sa stubovima ima reljefe
s obe strane vrata koja vode u malu Duboku salu s osam
stubova u obliku snopova papirusa. Ovi reljefi pripadaju
ve dobu posle smrti Amenofisa III.
Reljefi koji se nalaze levo od vrata potiu oigledno
jo iz samog poetka vladavine Amenofisa IV, a svakako
ne padaju posle 3. godine njegove vladavine. Prikazan
je Amenofis IV na prestolu ispod baldahina kako zajedno
s boginjom Maat, koja sedi na prestolu iza njega, prima
Ramosea koji pristupa prestolu. Sve je jo raeno u
stilu vremena Amenofisa III.
Nasuprot tome, sasvim drugaiji su reljefi koji potiu
iz 4. godine faraonove vladavine, a nalaze se s desne
strane vrata (crte 38). S ljudima iz kraljeve pratnje,
s leve strane slike i u dve zone (nisu reprodukovane),
prikazani su Amenofis IV i njegova kraljevska supruga
Nofretete na prozoru za pojavljivanje njihove palate u
trenutku kad odlikuju Ramosea. Iznad kraljevskog para
pojavljuje se Aton sa zracima koji se zavravaju rukama.
Uprkos tekih razaranja koja je reljef pretrpeo od pro-
ganjanja tebanskih pravovernika koji su odbacivali Ehna-
tonovu jeres, ipak se raspoznaje suvonjavo, skoro sta-
rako lice faraona. Ovde je ve potpuno izraen stil
koji e docnije biti toliko karakteristian za prvih devet
godina Ehnatonovog doba u Aket-Atonu. Ovo vai i za
reljefe koji se dalje nadovezuju. Dok je na levom reljefu
Ramose jo pun i ima uspravno muko dranje, na
reljefu desno od vrata (crte 38 desno) pretvorio se u
suvonjavog, duboko naklonjenog dvoranina s izboenim
99
Crte 38 Reljefi desno od vrata severozapadnog zida u velikoj sali sa stubovima grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea u Tebi.
Levi deo: kralj Amenofis IV i kraljica Nofretete na prozoru za pojavljivanje svoje palate sa koga Ramosea odlikuju poasnim zlatom
u obliku lanaca i drugih predmeta. Desno se nadovezuju (na slici se vie ne vide) dvorani s delegacijom stranih poslanika (delom Nubijaca,
delom Azijata).
potiljkom, tohko karakteristinim za novi stil. Isto se
odnosi i na scenu koja se nadovezuje jo dalje desno
(na crteu 38 nije vie pokazana) u kojoj Ramose pri-
mljeno poasno zlato predaje slugama, a u istoj meri,
najzad, i na reljefe u zoni ispod pomenute u kojima je
prikazan prijem stranih poslanika (na crteu 38 takoe
vie nije prikazano).
179
TEBA. I Z GROBNICE (BR. 57) KA-EM-HETA, koji je pod
faraonom Amenofisom III bio nastojnik ambara,
visok upravni inovnik, a po dananjim shvatanjima, u
stvari, ministar ishrane. Nalazi se kod ulaznih vrata.
Ka-em-het uzdignutih ruku govori molitvu bogu
sunca Atonu. Po dvorskom ceremonijalu, uzdravanju
od svakog glasnog izraavanja oseanja i naglaenoj
odmerenosti svih slika, ova se grobnica ukljuuje u
srednje godine vladavine kralja Amenofisa III, dakle
oko 1390/1380. Uz iroki rameni okovratnik Ka-em-het
nosi dvostruki zlatni lanac iz beouga slinih leama,
poasni poklon faraonov veoma zaslunim oficirima i
inovnicima.
18. DINASTIJA, TREA FAZA 13641306
Faraoni: AmenofisIF/Ehnaton(13641347); Tutankamon (13471338); Eje(13381334) Haremhab(13341306).
Amenofis IV/Ehnaton, sin faraona Amenofisa I I I i njegove supruge Teje, nadmauje individualizam svoga oca i
pomae da se probije jedna latentna verska struja: vera u Atona, sunevu loptu, kao jedinu boansku mo. Istovre-
meno, kao jedini ovlaeni tuma svog uenja, zahteva za sebe poloaj slian proroku. Verska i politika netrpe-
ljivost s konzervativnim snagama navode ga da svoju rezidenciju preseli u Aket-Aton (dananji Tel el Amarna) u
Srednjem Egiptu. Tamo su za njim poli njegovi sledbenici. Progone se stare sile, naroito Amon i njegovo svetenstvo.
Zapostavljanje pravih vladarskih dunosti dovodi do kraha spoljne politike i privrede.
Posle Ehnatonove propasti, kao kraljevi koji imaju prestonicu ponovo u Tebi i opet priznaju Amona i ostale
bogove, dolaze: njegov zet Tutankamon, a posle njegove jedva devetogodinje vladavine, za svega etiri godine,
faraon Eje, prvobitno boji otac, nosa mahalice s desne strane kraljeve i upravitelj kraljeve konjunice,
jedan od najvernijih Ehnatonovih pristahca i sledbenika.
100
Spasilac carstva je Haremhab, u poetku vrhovni vojskovoda, a faraon posle Ejeove smrti 1334. godine. Pod njim
poinje ponovno uspostavljanje spoljnopolitikih odnosa i pokuaj da se povrati uticaj Egipta. U unutranjosti zemlje
dosledno se sprovodi ponovno uspostavljanje starih kultova bogova i hramova, uporedo sa potpunim anatemisanjem
jeretika Ehnatona i njegovog uenja i sa unitenjem njegove prestonice Aket-Atona. Nemilosrdo otklanjanje svih
posledica Ehnatonovog doba prati ponovna izgradnja uprave i novo ureenje drave.
Od graevina iz Ehnatonovog vremena u njegovoj prestonici Aket-Atonu nije nam nita sauvano. Kompleks
velikog Atonovog hrama, kao i kraljevska palata, poznati su nam samo po rezultatima iskopavanja. Slike u grobni-
cama koje su bile uklesane u planinske obronke na ivicama grada delimino pokazuju izgled vila i vrtova.
Potrebno je da se kae jo poneto o ivotu i linosti faraona Amenofisa IV, docnijeg Ehnatona, jer godine njegove
vladavine predstavljaju prekretnicu u istoriji svetske sile Egipta. Za vreme 36-godinje vladavine njegovog oca
Amenofisa III, svetsko carstvo Egipta stajalo je u zenitu svoje najvee ekspanzije i svoje najjae politike i vojne
moi. Ali i sam Amenofis III jedva da je pomiljao na dalje izgraivanje poloaja Egipta u prostoru starog sveta.
Strast za lovom, prekomerna elja za graenjem i stalni porast prohteva za zadovoljenjem linih i najhnijih elja,
u velikoj meri i zaista ogromni harem, odvraali su kralja od njegovog vrhovnog politikog zadatka kao vladara.
Tako se vrilo znaajno i sve bre kretanje u pravcu apsolutne vladavine, vrlo vezane za faraonovu linost. eljom
za sjajem i preteranom strau za monumentalnim setimo se njegovog ogromnog, danas iezlog hrama mrtvih
u zapadnom delu Tebe s preko 20 m visokim sedeim statuama njegove linosti ispred pilona, o emu jo svedoe
Memnonovi kolosi, kao i velikog vetakog jezera u njegovoj palati-gradu, takoe u zapadnom delu Tebe njegov
lik se otro odvaja od njegovih istinski velikih kraljevskih prethodnika na prestolu. Sa skoro despotskom samo-
voljom i dotada nepoznatim isticanjem svog privatnog ivota spajala se elja ovoga vladara za hnom deifikacijom
jo za njegova ivota, to su sasvim otvoreno izraavali hram u nubijskom Solebu, sagraden za njegov lini lik na
zemlji, i hram podignut za njegovu suprugu Teje u nubijskoj Sedeingi.
Amenofis IV bio je vezan za ovaj svet. Kasno roenom, boleljivom kraljevskom sinu priroda nije dala mogunost
da svoju izrazitu ambiciju i nagon za afirmacijom ostvari u ratnikim delima, koja su predstavljala slavu njegovih
vehkih predaka Tutmozisa III, Amenofisa II i Tutmozisa IV. Izrazito egocentrian i despotski, ali isto toliko izrazito
apolitian, on se fanatino zaleteo u zamisao da svojom vladavinom zasnuje novo shvatanje sveta. Ova zamisao
doivela je svoj vrhunac u tome to je sve egipatske bogove, ak i dravnog boga Amona, istisnuo Aton, suneva
lopta, u koga se jedino smelo verovati.
Medutim, treba naglasiti da verovanje mladog faraona u Sunce nije ni u kom sluaju moralo da izazove raskol do
koga je, na nesreu, dolo. Ono to je Atona uinilo Amonovim protivnikom nisu bili ime i hk kao novog boga,
Crte 39 Veliki Atonov hram u Aket-Atonu. Svetilite. Rekonstrukcija na osnovu reljefnog prikaza u grobnici (br. 4) kralja Merirea I
u Aket-Atonu.
101
nego verski temperament njegovih sledbenika (E. Oto). Versko oboavanje Sunca dobilo je jo za vreme 5. dinastije
svoj konani oblik verovanjem u Rea. Svoj spoljni, opipljivi oblik ono je nalo tad u graenju svetilita Suncu, ime
je faraon ispunio jednu obavezu prema svom boanskom ocu. Oboavanje boga Sunca Rea odralo se u toku svih
sledeih godina da bi ponovo oivelo za vreme 18. dinastije. Tutmozis IV je smatrao da ga je za faraona izabrao
bog Sunca Re, drevni bog Sunce-stvaralac, a ne Amon. Taj isti Tutmozis IV je na jednom svom natpisu na skarabeju
izriito naglasio da je azijske zemlje podjarmio u Atonovo ime. Nije li ve ovo prvi nagovetaj raskola koji e
docnije, krajem 18. dinastije, najdublje uzdrmati samo postojanje Egipta? Uzdizanje Atonovog znaaja nailazimo
i kod Amenofisa III. Ne treba zaboraviti da je njegova najmlaa kerka nosila ime Bakitaton (Atonova robinja),
dok su imena ranije roenih princeza jo vezana za Amona; zatim da je jedna eta kraljeve garde nazvana po Atonu
i da je zlatna barka kraljevskog para na vetakom jezeru u Tebi/zapad nosila ime Sjaj Atonov.
Uprkos tome to u suprotstavljanju Amon-Aton dolaze do izraaja i zategnutosti izmeu Amonovog svetenstva
i kralja, ipak je presudan inilac nesumnjivo bilo versko stremljenje toga doba. Tokom svoje ekspanzije u Aziji,
Egipanin svetskog carstva je nauio da pojam verovanja u Sunce upozna na irokoj osnovi. J er svi narodi i religije s
kojima je Egipat tad bio u odnosima prihvatali su na neki nain oboavanje Sunca. Novi (egipatski) svet oigledno
je traio novog boga, neoptereenog teolokim doktrinama i u takvom obliku pojavljivanja koji bi bio shvatljiv za
svakoga. Naime, Egipanin je uopte bio naklonjen tome da svaki novi oblik svog sveta potini jednom novom bogu.
Imamo dovoljno svedoanstava iz doba Amenofisa IV iz kojih se moe razaznati jedan nov pojam boga koga e kao
gospodara celokupnog ivota, svega raenja i napretka u njegovom delovanju doiveti ne samo u granicama Egipta
nego u svim narodima na celom svetu. Ako bi se suprotnost Amon-Aton objanjavala formulom, moda bi trebalo
rei: Amon je bio egipatski nacionalni bog, a Aton svetski bog. Bilo bi pogreno ako bi se u liku boga Atona videla
jedna nova kraljeva tvorevina.
Iz ovoga proizlazi da do nesrenog rascepa, koji se u stvarnosti odigrao pod Amenofisom IV/Ehnatonom,
nije moralo da doe samo sa verskih razloga. Njegovi koreni leali su isto toliko u menjanju kraljevog lika u zemaljsko-
lini, koji je s Ehnatonom dostigao krajnju taku, kao i u netrpeljivosti izmeu faraona i svetenstva koja je, posma-
trano ekonomski, dola usled poveanja imovine hramova, a posmatrano politiki, usled naglaeno poveanog uticaja
Amonovog proroka na nasledstvo prestola, i, najzad, u isprepletanosti boga i faraona.
Nije razjanjeno kako je u 6. godini vladavine Ameno-
fisa IV dolo do potpunog raskida s prolou i da li je,
to je vrlo verovatno, do toga dolo zbog zaotravanja
suprotnosti s Amonovim svetenstvom. U svakom sluaju,
kralj je svoje dotadanje ime Amenofis (tj. Amon je zado-
voljan) promenio u Ehnaton (tj. Aton to eli), napustio
Tebu i preselio se u novoosnovanu prestonicu Aket-Aton
(tj. Atonovo mesto svetla), kod dananjeg Tel el Amarne
u srednjem Egiptu. Na podruju omeenom sa etrnaest
graninih sela, prosto su izrasle iz zemlje palate, upravne
i stambene zgrade i hramovi.
Atonov hram se, naravno, razlikovao od dotadanjih
egipatskih hramova. Kao otvoren hram mogao se uporediti
sa svetilitem Suncu 5. dinastije Starog carstva. Njegovo
svetihte, koje je moda graeno po ugledu na hram posveen
Suncu u Heliopolisu koji nam je ostao nepoznat, sastojalo
se u sutini iz niza od etiri otvorena dvorita. Pod otvo-
renim nebom prinoene su rtve Atonu na vrlo velikom
oltaru koji je imao svoje dvorite, drugo sa istoka. Oko
175 stolova za rtvovanje ispunjavali su dva dvorita koja
su leala iza ovoga, a u najzapadnijem dvoritu uzdizao se
jo portik sa po etiri stuba na oba svoja krila. Od po
dve faraonove statue postavljene izmeu njih, figure sa
severne strane portika imale su crvenu krunu, a june
polovine belu krunu. Naroito upadljivo je to se van
samog hrama nalazilo jo oko 800 stolova za rtvovanje,
tako da izgleda kao da su mnogi velikodostojnici iz Aket-
Atona imah svoja sopstvena mesta za prinoenje rtava.
Crte 40 Veliki Atonov hram u Aket-Atonu. Svetilite. Plan
(1 : 800). Svetilite je lealo u temenosu, nazvanom Perhaj (kua
sveanosti), razmera 800 x 275 m. U njemu je, oko 300 m udaljen
od svetilita, leao Gem Aton (sastajalite Atonovo) sa est
dvorita odvojenih pilonima i, opet, s mnogim stolovima kao
i u Perhaju.
102
Pravi venac vrtova i redova drvea s ribnjacima okruavao je stambene zgrade, a sve je oigledno bilo stvoreno za
ui krug povlaenih i uglednih kraljevih pristalica.
Nije potpuno objanjeno ko su bili te ugledne linosti. Sigurno je da su stari i provereni faraonovi ljudi, kao to
pokazuje primer prvog ministra Ramosea, napustili kralja ili ih je on otpustio. Da su se u kraljevoj pratnji nalazih
pustolovi, dokazuju rei koje su istovremeno i biografija kao: Bio sam niko i niiji sin; faraon je od mene stvorio
neto. Meutim, znailo bi otii suvie daleko ako bismo pokuali da izvuemo zakljuke o rasi i poreklu veliko-
dostojnika s kraljevog dvora na osnovu dvadesetak portreta i maski pronaenih u ateljeu vajara Tutmozisa u
Aket-Atonu. Naune interpretacije njihovih karaktera suvie su razliite da bi mogle pruiti neki ozbiljan sud.
Posledice preseljenja prestonice u Aket-Aton su bile skoro nesagledive za Tebu u kulturnom i privrednom
pogledu. Zbog progonjenja svih drugih bogova, a naroito dravnog boga Amona, odmah su svim hramovima, kao
i svim vriocima hramovnih slubi, ukinute kraljeve subvencije, a u istoj meri i vriocima dravnih zvanja u celo-
kupnoj upravi velikog dravnog aparata. Veliki deo dotada vladajuih slojeva baen je, takorei preko noi, u bedu
i siromatvo. Kod njih se plamena mrnja svakako usmerila na faraona. Dravu su u uasnim razmerama zahvatih
potpuni nered i zaputenost u upravi i privredi.
Politiki poloaj Egipta bio je katastrofalan ve svega nekoliko godina posle preseljenja rezidencije. Po prirodi
potpuno apolitian, a takoe i lien svakog oseanja odgovornosti prema svojim spoljnopolitikim zadacima, faraon
je u verskoj reformaciji video svoj jedini i krajnji zadatak. U trenutku kad je Ehnaton stupio na presto, Egipat je
spoljnopolitiki doao do take na kojoj je samo snana kraljevska linost, okrenuta svom snagom datim problemima,
mogla da ovlada dogaajima. Samo je Nubija ostala verna, a s njom se odralo i bogatstvo u zlatu, kao i ljudske
i materijalne rezerve potrebne carstvu. Inae je Egipat za svega nekoliko godina izgubio sve svoje posede i sav svoj
uticaj na Severu. J o pod Amenofisom I I I je mitanski kralj Turata traio pomo protiv Hetita, ija je drava stalno
jaala. Turata je docnije pao u bici sa hetitskim kraljem upilulijumaom I, a niegov sin je morao da prizna vrhovnu
vlast Hetita. Posle poraza mitanskog carstva, ratove je sada povela Asirija pod Asurubalitom, okrenuvi se, naravno,
prvo protiv Hetita. Egipatska vrhovna vlast prema severnoj Siriji i Eufratu skoro se uopte nije vie oseala. Uzalud
su se Ehnatonu obraah severnosirijski gradovi, ugroeni, s jedne strane, od I takame iz Kadea i, s druge strane,
od Azirua iz Amurua. Fenianski luki gradovi, a na kraju takode i Biblos, pripali su Aziruu, koji je, naravno, morao
da prihvati vrhovnu vlast upilulijumaa I, a Egipat nije uopte intervenisao ni protiv Azirua, niti protiv Hetita.
Isto tako nepovoljno razvijale su se stvari i u Palestini.
Za pola ljudskog veka raspalo se ono to su izgradila pokolenja snanih, sposobnih vladara koji su planski
radili. Ni dravnika nadarenost vojskovoe i docnijeg kralja Haremhaba, kojim se zavrava doba 18. dinastije, niti
vreme Ramesida, ma koliko velianstveno izgledalo spolja, nisu mogh da izlee smrtni udarac koji je Ehnaton zadao
egipatskoj dravi. Kad se Egipat krajem doba Ramesida a to se ne moe dovoljno otro naglasiti uprkos divov-
skih napora najveih vladara te dve dinastije, raspao kao carstvo, bile su krive unutranje pohtiki nerazmrsive
konstelacije toga doba. Ali, Ehnaton je bio stvarni zaetnik sloma.
O misliocu i pesniku Ehnatonu svedoi himna Atonu, nadena u grobnici kralja Ejea u Aket-Atonu.
ar Ehnatonove proroke due govori iz ove himne, kojoj je svesno ili nesvesno vrlo slian docnije nastah
104. psalam. Medutim, on daleko zaostaje iza himne po toplini i istoti oseanja i po lepoti i jednostavnosti rei.
Bilo ta da se kae protiv Ehnatona, sigurno je da njegova himna Atonu spada meu najvea dela svetske knjievnosti.
Lepa je tvoja pojava u mestu svetla na nebu,
Ti veiti Atone, koji ivi od samog poetka!
Tvoje sjajno uzdizanje u izvoru svetla
Ispunjava sve zemlje tvojom lepotom;
Ti si dobar i velik, pun sjaja i lebdi visoko nad svim zemijama
Tvoji zraci obuhvataju zemlje sve do ruba tvog stvaranja!
Tvoja Ijubav ih savladava za tvoga sina;
Ti si daleko, a ipak su tvoji zraci na zemlji
Imamo te pred oima, a ipak ne shvatamo tvoj hod!
A kad stigne u smiraj zapada
Zemlja padne u tamu kao da je zamrla.
Kad se jutrom digne na obzorju,
I zasija kao Aton po danu,
Tama bei od tebe,
im daruje svoje zrake.
Obe zemlje otpoinju praznik,
One se bude i ustaju na noge;
Ti im doputa da se podignu!
Sva stoka je zadovoljna svojom paom,
Drvee i biljke su ozelenili.
Ptice odleu iz svojih gnezda,
I lepraju krilima u slavu tvoje snage!
Sva mlada divlja skae na noge,
Sve to leti i to se sputa
ivi, jer si ti izaao iznad njih!
Brodovi plove niz vodu i uz vodu,
Svaki put je otvoren jer ti svetli.
Ribe skau u reci pred tvojim licem;
Tvoji zraci prodiru do dubina mora!
Ti koji ini plodnim utrobe ena
I iz semena stvara Ijude,
Ti koji sina hrani u utrobi njegove majke
103
I smiruje ga da ne bi plakao,
Ti dojkinjo, u majinoj utrobi!
Dahom oivljuje svakog svoga stvora:
Kad napusti utrobu da bi disao na dan svog rodenja,
Ti mu otvara usta i daje to je potrebno.
Ptiica u jajetu govori u karnenu svoje Ijuske,
A ti joj daje vazduh da bi je odrao u ivotu;
Dao si joj rok u jajetu kada da ga razbije,
Ona izlazi na vreme i govori koliko ume,
I tri na svojim noicama im je izila.
Kako su neizmerna tvoja dela!
Skrivena su Ijudskim pogledima,
0 jedini boe, koji nema slinog sebi!
Ti si stvorio zemlju po svome srcu,
Ti sam i jedini,
S Ijudima, stadima i svim drugim ivotinjama:
to na zemlji borave i idu nogama,
to lebde u visini i lete krilima,
Planinske zemlje Siriju i Nubiju
1 ravnu zemlju Egipat.
Ti stvara Nil u donjem svetu,
Ti ga dovodi gore po svom nahodenju,
Da bi odrao narod u ivotu,
Kao to si ga sebi stvorio,
Ti, gospodar svih njih, koji se mui radi njih,
Ti, gospodaru svih zemalja koji za njih zasvetli,
Ti, Atone dana, svemoni!
Ti puta da ive sve daleke planinske zemlje:
Stvorio si Nil i na nebu,
Da tee nadole i do njih,
I udara talasima o planine kao more,
Da im napoji njive po njihovim potrebama;
Koliko su milostivi tvoji planovi, ti, gospodaru venosti!
Nil na nebu dao si stranim narodima,
Svoj divljai iz planinskih pustinja, svemu to tri nogama;
Ali Nil Egipta izvire iz donjeg sveta.
Tvoji zraci majinski napajaju svaku njivu,
Kad ti zasvetli, njiva ivi i klija za tebe!
Ti pravi godinja doba da zavre tvoja dela,
Zimu da ih rashiadi,
Jaru leta da te osete!
Ti si nebo stvorio dalekim da bi na njemu izlazio
I video sve to si sam stvorio.
Sjajan u tvom liku kao ivi Aton,
Zorei, svetlei, odlazei i ponovo dolazei.
Ti stvara milione likova iz samoga sebe,
Gradove, zaseoke i njive, puteve i reke
Svako oko vidi te preko puta sebe,
Kao Atona dana iznad zemlje.
(Ali) (kad) ode.
I kad san se spusti na sve oi kojima si dao snagu da gledaju,
Kad niko (vie) ne vidi ta si uinio,
Ti si (jo uvek) u mome srcu.
Nema nikog drugog koji te poznaje,
Izuzev tvoga sina.
I njemu si dopustio da shvati tvoje bie
I tvoju snagu.
Zemlja je u tvojoj ruci
(I Ijudi) kako si ih stvorio;
Kad grane, oni oive,
Kad zade, oni se upokoje:
Ti sam si vreme ivota,
Mi ivimo u tebi.
Oi gledaju tvoju lepotu.
Otkako si osnovao Zemlju,
Ti si je uzdigao za tvog sina,
Koji je proiziao iz tebe samog,
Faraona Gornjeg i Donjeg Egipta, koji ivi od istine,
Gospodara kruna, Ehnatona, neka dugo poivi
I za veliku kraljevsku suprugu, od njega voljenu,
Gospodaricu dveju zemalja, Nefer-nefru-aton Nofretete,
Koja nek ivi i bude mlada uvek i doveka.
Meutim, treba primetiti da je mogunost linog odnosa prema bogu, pokrenuta u to doba, isprva bila odba-
ena zbog Ehnatonove despotske egocentrinosti. J er put do Atona vodio je iskljuivo kroz faraonovu linost
i Aton je bio bog samo toga kralja koji je jedini shvatio i ostvarivao boje zapovesti. I vie: Ehnatonovo uenje porie
totalnost ivota; ono previa, tanije, eh da previdi da pored sveta svetlosti, lepote i postojanja stoji svet noi,
bede i ugroenosti, da je smrt nuna dopuna ivota. Svedeno na formulu: Aton kako je video Ehnaton ne
skida s prestola samo dravnog boga Amona, nego i Ozirisa (E. Oto).
Ne znamo nita o tome kako su zavrili Ehnaton i njegova prestonica Aket-Aton. Poznato nam je samo da se
Nofretete najzad odvojila od svog supruga i preselila u sopstvenu palatu u severnom delu Aket-Atona. Ona i Teje,
ve stara majka kraljeva, koja je iz svog udovikog prebivalita u Medinet-Gurabu (Fajum) poseivala svog sina u
Aket-Atonu shvatile su najzad sudbinu koju je Ehnaton sebi pripremio. Semenkkare, suprug najstarije Ehnatonove
kerke Meritatone, izgleda da je poslednje tri godine pre propasti Aket-Atona bio kraljev suvladar i posredovao u
odnosima s Tebom. Ime njegove supruge izmenjeno je u Meritamon. Njegova smrt skrivena je tamom, kao i Ehnato-
nova. Tutankaton, verovatno sin Ehnatonov i kerke vavilonskog kralja Buraburijaa II, a kao suprug tree kerke
Ankesenpaatone, istovremeno i kraljev zet, vratio se u Tebu i formalno zapoeo restauraciju drave u ime starog
vremena i dravnog boga Amona. Aket-Aton je razoren, a ime Ehnaton izbrisano. Prema nastaloj situaciji, Tutankaton
je svoje ime izmenio u Tutankamon, a ime svoje supruge u Ankesenamon.
104
Najvanija hnost pred kraj 18. dinastije je vrhovni vojskovoa Haremhab koji je donosio sve merodavne odluke,
najmanje ve poslednjih godina Ehnatonove vladavine, a sasvim sigurno u toku vladavine faraona Tutankamona
(1347 1338) i Ejea (1338 1334). Sa rezidencijom u Memfisu, Haremhab je bio uvar na granici carstva, a njegovim
odbrambenim borbama u junoj Palestini moe se zahvaliti to je ona ostala vojni mostobran Egipta.
Kad se Haremhab 1334. godine posle Ejeove smrti proglasio za faraona, ozakonio je ovo boijim sudom: Horus,
bog njegove postojbine, odredio je njegovu vladavinu. a Amon ga je izabrao. Analogno izraunavanju godina
vladavine od strane Tutmozisa III, Haremhab svoju vladavinu rauna od godine smrti Amenofisa III, dakle od 1364.
Na taj nain je izgledalo kao da je i spolja izbrisan poslednji trag prethodne zlosrene ere. I odista, tek godine
Haremhabove vladavine predstavljaju konani zavretak doba koje je zapoelo stupanjem na presto Amenofisa
IV/Ehnatona pa do smrti kralja Ejea.
Iskljuivo je Haremhabova zasluga to je otklonjena neposredna ugroenost Egipta i to je pobedonosnim borbama
u junoj Palestini stvorena bar operacijska baza za budue poduhvate. Spisak osvojenih gradova, koji je Haremhab
dao da se upie u hramu u Karnaku, ne treba smatrati kao znak trijumfa nego vie kao izraz svesnog priznanja
jedne tradicije koja obavezuje. Haremhab je takoe konano zaustavio i raspad u unutranjosti zemlje. U Karnaku
je sauvan edikt u kome su sadrane sve odredbe iji je autor stvarno sam Haremhab, a kojima je cilj bio da se
konano uklone sve neprilike u zemlji.
Pre svoje smrti, 1306. godine, dvadeset osam godina posle stupanja na presto, Haremhab je mogao rei da je
uspeo da svoje carstvo, Egipat mada je zauvek izgubilo stari sjaj politiki opet tohko uvrsti, a vojniki toliko
ojaa da je izgledalo kao opet pozvano za nove uspone i nov poloaj vehke sile.
UMETNI KI SPOMENICI IZ DOBA FARAONA AMENOFI SA I V/EHNATONA (13641347)
Koliko god da je vladavina kralja Amenofisa IV, docnijeg kralja Ehnatona, bila nesrena za Egipat kao dravu
samo je energijom i vojnim genijem Haremhaba, vrhovnog vojskovoe pod Tutankamonom i Ejeom i kraljem posle
smrti ovog poslednjeg, otklonjena politika katastrofa tohko je Ehnatonovo doba bilo znaajno za razvoj umetnosti
u Egiptu. Potpuni prelom nastao je ubrzo poto je on seo na presto 1364. godine. Bilo bi pogreno ako bi se u ovom
prelomu videla samo promena stila uslovljena jedino optim umetnikim razvojem. Naprotiv, prelom je bio uslovljen
Ehnatonovom samouverenom politikom i raanjem sasvim novog ivotnog oseanja a i, pre svega, novim prorokim,
i, istovremeno, netrpeljivim kraljevim stavom prema ostalom svetu, pa ak i prema najviim hnostima u njegovoj
okolini. Bio je to spoljni prodor misaonog kruga zastupljenog i podranog u liku Amenofisa IV. Nova umetnost
je rezultat nasilnog revolucionarnog ina i radikalnog prekida s tradicijom (V. Volf).
U krajnjoj liniji, umetnost u vreme faraona Amenofisa IV, docnijeg Ehnatona, bila je orue propagande, koju je
kralj planski pokretao da bi stvorio autoritet sebi i svom uenju. J asno je da je kralj uticao na oblikovanje umetnosti
u godinama svoje vladavine, to proizlazi i iz natpisa njegovog vajara Bekija, u Asuanu, koji sebe oznaava kao
pomonika koga pouava samo njegovo velianstvo.
Poetak preobraaja umetnosti moe se utvrditi s 4. godinom vladavine Amenofisa IV, dakle 1360. Ovo proiz-
lazi iz kasnih reljefa na severozapadnom zidu (i to desno od vrata) Vehke sale sa stubovima u grobnici (broj 55)
prvog ministra Ramosea u Tebi, nizom reljefa u kome je novi stil ve potpuno prodro i koji predstavlja uopte jedan
od najmarkantnijih primera ove umetnosti uprkos tome to su reljefi nastah ak dve godine pre kraljevog useljenja
u novu rezidenciju Aket-Aton (kod dananjeg Tel el Amarna). Faraonova samosvest, njegov zahtev da bude priznat
kao sin boji, njegova zamisao, jasno izraena u himni Atonu, da je jedini prorok novog boga, kao i oseanje da samo
njegova milost moe podanicima da prui lino blagostanje u njihovom ivotu i svetlost sunca posle smrti, odre-
dili su, u krajnjoj liniji, isto tohko sopstveno bie kraljevo kao i ulagivaku pokornost svih njegovih podanika,
ak i najviih.
Ve u kompleksu Amonovog hrama u Karnaku, dakle jo poslednjih godina pre useljenja u novu prestonicu,
Amenofis IV je svoj naglaeni odnos prema Atonu koji nije izgledao sasvim neuobiajen poto se zaeci posebnog
oboavanja Atona nalaze moda ve kod Amenofisa III, pa ak i kod Tutmozisa IV pokazao podizanjem hrama
posveenog Atonu, od koga su ostale ouvane etiri faraonove statue visoke oko 4 m. Podseajui na drevne Oziri-
sove stubove u kojima se faraon stapao s Ozirisom, statue u Karnaku nameu pomisao da se Amenofis IV u tim
figurama, ije poprsne ploe i narukvice nose Atonovo ime, prikazao kako se sjedinio s bogom Atonom i, prema
drevnom obiaju, dao mu svoje crte. Prikazivanje kralja je neuobiajeno. Savremenici, koji su kroz mnoge vekove
videli svoje kraljeve prikazane u plemenitom i snanom mukom obliju, sigurno su ove hkove smatrah degeneri-
sanim i kao ismevanje stare osvetane tradicije. No sigurno je da ovi kraljevi likovi nisu ovako obhkovani zbog
toga to se Amenofis IV u tolikoj meri zalagao za apsolutnu istinu da bi, istine radi, uprkos svemu dopustio da se
prikae njegovo po svemu neplemenito oblije, nego su, naprotiv, ove statue u svojoj vrlo velikoj stilizaciji oigledni
izraz kraljevog fanatinog, rasplamsanog prorokovanja i skoro do mahnitosti raspaljene duhovne napetosti. Zaista,
faraonove statue u Atonovom hramu u Karnaku izgledaju kao nasilni revolucionarni in prema svemu to je dotada
postojalo u egipatskoj umetnosti.
Ovaj prekid s tradicijom naao je svoj konsekventni produetak kad je posle podizanja nove prestonice Aket-
Atona kraljeva rezidencija premetena tamo u 6. godini njegove vladavine.
105
Crte 41 U grobnici (br. 25) Ejea u Aket-Atonu (Tel el Amarna). Skica celokupnog reljefa koji prikazuje kako kralj Ehnaton i
kraljevska porodica daruju Ejea poasnim zlatom (uporedi sl. 185).
Nisu nam sauvane velike statue stvorene u godinama neposredno posle preseljenja u novu prestonicu sve do pred
sam slom i Ehnatonovu smrt. Divlji fanatizam onih koji su bih protivnici apostate Ehnatona bez milosti i potpuno
je unitio sve javno postavljene statue, zajedno s gradevinama u Aket-Atonu posle njegovog sloma.
Samo manji i vei reljefi, pre svega u privatnim grobnicama faraonovih velikodostojnika, preostali su iz perioda
od jedva osam godina pred slom. Samo nam oni govore o stilu u Aket-Atonu. Najzad, oni se nadovezuju na grupe
reljefa koji se nalaze desno od vrata na severozapadnom zidu Vehke sale sa stubovima u Ramoseovoj grobnici u
Tebi. Druge primere pruaju dela kao to su: oboavanje Atona (sl. 183); slika kraljevske porodice pod sunanim
zracima Atonovim (sl. 184) i kompozicija koja je povezana s pomenutim oboavanjem Atona na 14 graninih stela
oko Aket-Atona koje su obeleavale gradsko podruje. Zatim su tu i reljefi, slini onom na slici 184, u obliku pre-
klopnih oltara od krenjaka kakvi su sauvani u Kairu i na drugim mestima. Kao to je pomenuto, najznaajniji
spomenici su svih 25 nedovrenih grobnica u steni, u zapadnoj padini planine istono od Aket-Atona, a meu njima,
pre svega, velika grobnica docnijeg kralja Ejea koja nam najbolje otkriva umetnost reljefa u Aket-Atonu (crte 41
i sl. 185) uprkos razaranja koja su i tamo vrena.
U suprotnosti s grobnicama u Tebi, ovde se uvek primeuje stavljanje u pozadinu vlasnika grobnice i naroito
naglaeno i programatsko isticanje faraona i njegove porodice pod zracima Atona-Sunca; uvek je naglaena ideja
da je Ehnaton, kao jedini Atonov sin, posrednik izmeu boga i ljudi i da je ba taj jedini bog sazdao svet
za svoga sina (Ehnatona) i veliku kraljevsku suprugu (Nofretete). Iz ovog treba razumeti zato su Nofretete i
njena deca prisutni oko kralja prilikom svih radnji. Ovo vrlo upeatljivo pokazuje reljef u grobnici Ejea u Aket-Atonu
na kome kralj, stojei sa svojom porodicom na prozoru za pojavljivanje svoje palate, zajedno sa suprugom i kerkama,
baca zlatne lance kao nagradu visokom dostojanstveniku Ejeu.
Obnaenost tela na pomenutim kao i na mnogim drugim reljefima, kao to je npr. reljef sa kraljevskim
parom koji se ljubi dok se vozi kolima u hram, iz Ahmoseove grobnice (broj 3), ih to ini na gozbi u grobnici Hujea
(broj 1), dokaz je isticanja prirodnog, oseajnog i trenutnog raspoloenja, u stvari, otkrivanja intimnih oseanja koja
su sve do tada briljivo prikrivana.
Vana je injenica to je na mnogim reljefima pokuano, vie nego ikad ranije, da se postigne dubina prostora,
dakle trea dimenzija, i time prikae stvarni svet, uglavnom naglaenim presecanjima likova, bonim nagomilavanjem
ih pravim otvaranjem dubina, kao u reljefu s prikazom obala Nila kod Aket-Atona u grobnici Meja (broj 14). Nigde
se Egipanin u svojoj umetnosti nije tohko pribhio perspektivi.
106
Treba istaknuti da je Ehnaton tek poto je navrio 41. godinu, dakle u poslednjim godinama svog ivota, shvatio
opasnost od politikog sloma i napustio prenaglaeno i iskljuivo oboavanje Atona, a time i naglaeni monoteizam.
On je to uinio iz politikih razloga nastojei da postigne sporazum s Amonovim svetenstvom, a time i sa starom
rezidencijom Tebom, pri emu je preko svog zeta (a moda i polubrata) Semenkkarea radio na uspostavljanju odnosa
s Tebom.
Tada je ponovo dolo do brze promene stila. Kao to je uskoro posle stupanja na presto ovaj faraon svoju
umetnost svesno razvio i koristio kao sredstvo verske propagande, sad je svojim umetnikim skretanjem na stare
staze potvrdio svoj izmenjeni stav (V. Volf). Stil je postao smireniji, osloboden od rastoavanja i presecanja, a unutarnje
zakonodavne egipatske stilske snage ponovo su se izraavale jezikom umetnosti.
Nastao je stil koji se opet pribliio dobu faraona Amenofisa I I I i koji izgleda kao njegovo produenje. To je
stil koji se obino naziva Amarna-stil, mada pripada samo zavrnoj fazi jedanaestogodinjeg postojanja prestonice
Aket-Aton i jedva ima neke veze s umetnou koju je faraon Ehnaton prvobitno nadahnuo svojim politikim pro-
gramom. To je stil kome pripadaju najznaajnija dela iz kasnog doba Aket-Atona, veinom iz ateljea vajara Tutmo-
zisa. Tu spadaju u svetu uveno poprsje kraljice Nofretete (sl. XXX), danas u Berlinu, i kraljiina poprsja raena
u kvarcitu (sl. 188) koja se nalaze u Kairu i Berlinu, kao i odlivci u gipsu glava kralja Amenofisa I I I (sl. 156)
i Ehnatona (sl. 187), male glave od kvarcita kraljevskih princeza i nekoliko visokih inovnika (sl. 189); tu je vanredno
znaajna sedea statua Ehnatona u Luvru (sl. 186), takoe i zanimljive maske od gipsa od kojih je dvadesetak
ostalo ouvano do danas. Ove su maske, zaudo, ostale sauvane uprkos opteg razaranja Aket-Atona, verovatno
zato to su ta dela bila u fazi zavravanja i nalazila se u vajarskom ateljeu i tako izbegla besu gomile.
Sva ova dela a ovo treba naroito naglasiti nemaju praktino nikakve veze s Ehnatonovom programatskou.
umetnou koja je zapoela u Karnaku i bila propagirana za prvih osam godina njegovog boravka u Aket-Atonm
U ovoj umetnosti poslednjih Ehnatonovih godina u Aket-Atonu nastaju i umetnika dela iz doba mladog faraona
Tutankamona, kao i dela koja je postavio oko svoje rezidencije u Memfisu njegov vrhovni vojskovoa Haremhab.
Od svih ovih umetnikih dela u krajnjoj liniji put vodi prvo do umetnikih dela iz vremena Setija I.
180182
FARAON AMENOFIS IV, DOCNUI EHNATON. Crvenkasto-
mrki pear, obojen, s tragovima samo plave i crvene
boje. Visina potpuno ouvane statue oko 4m. Repro-
dukovane su dve najbolje ouvane od etiri sauvane
stojee statue. Kairo Muzej, br. 6015, 6016.
Potie iz dvorita sa stubovima Atonovog hrama,
koji je faraon uskoro posle stupanja na presto sagradio
na istonom rubu podruja Karnaka. Ouvani su delovi
oko 30 etvorougaonih stubova, ali samo etiri od kra-
ljevskih statua koje su bile postavljene ispred tih stubova.
One nose ime Amenofis. Meutim, pojedine statue nose
razliite krune. U rukama, koje su prekrtene na grudima,
nalazi se krivo ezlo i ceremonijalna mahalica. Vajanje
obrisa duge brade upadljivo naglaava da se radi o
vetakoj bradi, privrenoj ispod podbratka. Kraljevska
kapuljaa (hat) ima na statui sa slike 182 (Kairo, Muzej,
br. 6016) deo koji se s obe strane zavrava na grudima,
a koji podrava uvijene kovrde, isto kao i (na slici
nevidljivi) deo perina koji pada na lea. Ispred same
sredine kapuljae tih statua je glava ures-zmije. Na gru-
dima i miicama, na etvrtastim ploama ime Aton,
okrueno faraonskim prstenovima.
Statua na slici 180/181 (Kairo, Muzej, br. 6015) ima
kraljevsku pregau iji kroj istie uveani trbuh. Na
pojasu su ispod pupka ispisani titula i Amenofisovo
kraljevsko ime koje ni posle konanog raskola iz 1358.
godine nije promenjeno u Ehnaton.
183
KRALJ EHNATON, KRALJ ICA NOFRETETE I J EDNA NJ IHOVA
KERKA PRILIKOM BOGOSLUENJ A PRED ATONOM. Sa balu-
strade rampe Atonovog hrama u Aket-Atonu (Tel el
Amarna). Beli krenjak. Visina 1,04 m. Kairo, Muzej
(bez broja).
Ehnaton, s krunom Gornjeg Egipta s trakama, i kra-
ljica, sa ije se glave sputa kapuljaa slina kesi, podiu
u svakoj ruci po jednu posudu za rtvovanje. Iza njih
jedna princeza s pletenicom oko ela mae sistrumom,
kultnom egrtaljkom. Iznad njih bog Aton u vidu sun-
eve ploe iji se zraci zavravaju rukama. Zraci koji su
upravljeni na kralja i kraljicu pruaju znak ivot.
Ispred njih, dva stalka za rtvovanje na kojima lee
lokvanji, koji se takoe okreu Atonovim zracima, kao
to se kae u jednoj himni Suncu: Oni (cvetovi) se
okreu njegovom (boanskom) sunanom oku. Natpisi
kazuju titule kraljevskog para. Odea je savremena i
liena obreda tiadicije. Na grudima i miicama faraon
ima ispisano ime boga Atona, okrueno prstenom kraljev-
skog imena.
184
KRALJ EVSKA PORODICA POD ZRACIMA SUNCA. Krenjak.
Visina oko 32 cm. Berlin, br. 14145.
Ovakve kompozicije sainjavaju srednje polje oltara
kakvi su graeni u kuama prestonice. Kralj Ehnaton i
kraljica Nofretete sede jedno nasuprot drugom na klupi-
cama prekrivenim jastukom, a noge u sandalama poi-
vaju na nonim jastuiima. Na kraljevoj glavi plava
kruna, ovde optoena vencem zmija. Kraljica Nofretete
nosi, skoro samo njoj svojstvenu, krunu-kapuljau koju
obuhvata traka slina dijademi, a oko koje su se ovile
faraonske zmije. U drutvu roditeljskog para tri nage
princeze; jednu miluje otac, dok se najmanja igra sa
zmijom koja visi s kraja dijademe njene majke. Gore bog
Aton kao suneva ploa iji se zraci zavravaju rukama
koje kraljevskom paru pruaju znak ivot. Trake kapu-
ljaa lepraju kao da se porodica nalazi negde napolju
na vetru. Iza kralja poslagani vrevi za vino okieni
vencima.
107
185
KRALJ EHNATON SA SVOJOM PORODICOM NA PROZORU ZA
POJAVLJIVANJE KRALJEVSKE PALATE. U grobnici (br. 25)
Ejea u Aket-Atonu. Levi ulazni zid Velikog trema koji
su prema planu podupirala 24 stuba u obliku snopova
papirusa. Krenjak. Visina reprodukovanog dela reljefa
oko 1,60 m, a celog reljefa (crte 41) 2,24 i 3,78 m.
Ispred gornjeg dela ragastova prozora za pojavlji-
vanje je Atonova suneva ploa. Njeni zraci se opet
zavravaju rukama, a oni zraci koji su ispred kralja i
kraljice pruaju im opet znak ivot. Kraljevski par
izgleda kao da je potpuno nag. Za divljenje je ivotu
blisko, meko vajanje kraljiinih grudi. S prozora obloe-
nog jastucima kralj, kraljica i tri kerke bacaju poasno
zlato u obliku zlatnih lanaca, posuda i prstenja Ejeu
i njegovoj supruzi koji stoje ispod prozora kao nagradu
za Ejeove zasluge. Draesne su deji uposlene kretnje
malih princeza iza njihove majke. Gospodar grobnice
boji otac, nosilac mahalice s kraljeve desne strane,
i upravitelj kraljevske konjunice, uprkos visokih zvanja
koja zauzima, klanja se ponizno i pokorno pred kraljev-
skim parom koliko je to razliito prema prikazima u
tebanskim grobnicama iz vremena Amenofisa IV i docnije
kad se vlasnik grobnice pojavljuje kao slobodna i velika
linost, kakva je bila i na zemlji. Ono, pak, to se odig-
rava po strani od glavne scene u pet frizova, predstavlja
reit odraz servilnosti na glavnoj slici. J edinstvenim pok-
retom, koji tee kao neka S-krivina, klanjaju se svi pred
kraljevskim parom, a sve nie to je manji rang pojedinca.
Na gornjem frizu su upravljai kola, ispod njih pisari,
nosai lepeza i drugi vani dvorani, zatim dvorska straa
i vojnici: neposredno u visini kraljevskog para stoji
vrhovni svetenik Atonovog hrama, jedan velikodostojnik
i najvii nosai mahalica. Sasvim dole, u dva friza koje
treba zamisliti kao da teku jedan za drugim, vide se
jedan iznad drugog sluge koje skau uvis od oduevljenja
kao deaci zbog poklona koje je dobio njihov gospodar.
Zavretak desno je pilon Atonovog hrama.
186
FARAON EHNATON. IZ jedne grupe statua. Steatit. Visina
64 cm. Verovatno je iz ateljea vajara Tutmozisa u Aket-
Atonu. Pariz, Luvr.
Radi se o fragmentu kompozicije: kralj sa svojom
suprugom Nofretete, iji je Iik uklonjen s obzirom na
razdvajanje kraljevskog para u poslednjim Ehnatonovim
godinama. Kraljica je uostalom, posle odvajanja ivela
u svojoj sopstvenoj tzv. Severnoj palati u Aket-Atonu.
Mada lice u mnogome jo podsea na lik sa statua
u Karnaku, sve je ve ublaeno i oplemenjeno. Pred
nama se ne pojavljuje opsednuti duh, nego ovek koga
je ivot oslobodio od ponora u koje ga je gonio njegov
verski fanatizam. To je lice u koje je jedan veliki umetnik
iz poslednjih godina Aket-Atona uklesao plemenitost
i dobrotu proroka-mudraca.
187
KRALJ EHNATON. Gips, mestimino obojen. Visina oko
25 cm. Ivice kapaka i obrve obeleene crnom bojom.
Tanke crne linije oko oiju povuene su i od nozdrva
do uglova usta. Potie iz prostorija za modele vajara
Tutmozisa u Aket-Atonu. Berlin, br. 21351.
Odlino sauvana glava pokazuje faraona u
stilu istog portreta, ali oplemenjenog, smirenog i slo-
bodnog od opsednutosti fanatika, skoro kao obinog
oveka. Ova statua je suta suprotnost Glavi proroka
iz Berlinske zbirke (br. 21348) u kojoj potpuno dolazi do
izraaja bie verskog mislioca i zanesenog proroka.
Meutim, umetniko dostignue ovde reprodukovane
glave faraona Ehnatona lei ba u tome to je uprkos
pribliavanja ivotnoj stvarnosti ovaj portret ipak
uzdignut na znaajan i neprolazan oblik ivota, oblik
koji je doao do izraaja u doba pre faraona Amenofisa
IV, a ovde ponovo oiveo.
188
KRALJICA NOFRETETE. Mrki kvarcit, tragovi boja. Visina
33 cm. Kairo, Muzej, br. 6206.
Pronaena 1933. godine u jednoj kui u Aket-Atonu
u toku iskopavanja koja je vrilo Egipatsko istraivako
drutvo. Ovo je sigurno delo iz poslednjih godina umet-
nike delatnosti u Aket-Atonu. Zatiljak je sigurno trebalo
da bude prekriven kapuljaom od drugog materijala.
Na nedovrenom portretu svugde se primeuju tragovi
iljastog dleta. Neke partije nisu dovoljno obradene.
Obrve, ivice kapaka i eona traka oznaeni su crnom
bojom.
Uz poznate kraljiine portrete, ovim relativno kasnim
nalazom dobijen je jo jedan divni lik nenadmaen po
plemenitosti pojave i bia, te spada meu najvea dosti-
gnua egipatske umetnosti.
XXX
KRALJICA NOFRETETE. Krenjak, obojen. Visina oko
50 cm. Berlin, br.21300.
Ovo poprsje, uveno u celom svetu po svojoj lepoti,
potie iz prostorije s modelima vajara Tutmozisa u Amar-
ni. Radi se o radionikom primerku biste, vanredno
briljivo radenom i u pogledu boja. Razlog zato je
ovaj portret samo radioniki model objanjava okolnost
to samo desno oko ima potrebne inkrustacije. Uloeno
oko sastoji se od ljuske od gorskog kristala postavljene
preko tankog sloja crne votane boje. Boja koe je crven-
kasta, kruna je plava, eona traka uta, a traka preko
krune i rameni okovratnik su viebojni. Obrve i ivice
su crne, usne jako crvene. Na gornjim kapcima tanka
bora. Kruna-kapuljaa pravljena je skoro iskljuivo za
kraljicu Nofretete.
Stroga postavka poprsja nalazi svoju punu uravno-
teenost u shvatanju profila kod koga mona, daleko
unazad isturena kruna stoji u smelom kontrastu s vitkim,
vanredno neno zaobljenim vratom koji vodi ka pleme-
nitom profilu lica. Na ovom licu arobne lepote, bez
obzira sa koje strane se gleda, posmatraa ne pleni
toliko ljupkost koliko igra izmeu skoro smele sklad-
nosti oblika i nervozne napetosti izraza lica koje izgleda
kao da e planuti svakog trenutka.
189
GLAVA STATUETE JEDNOG INOVNIKA." Obojeni krenjak.
Visina oko 14 cm. Berlin, br. 14113.
Lepa glava, s mladalakim mekim izrazom lica, lei
na upadljivo isturenom vratu koji pojaava popunjeni
potiljak. Oi su obojene crno i belo, usne crveno, a koa
108
crvenomrko. Ovo ljupko, plemenito delo smatrano je
ranije za portret neke princeze, ali je danas utvreno da
predstavlja fragment statuete jednog inovnika. Okrugli,
daleko istureni potiljak bio je omiljeni efekat vajarske
umetnosti sve do kasnog doba Egipta. On se u umetnosti
Aket-Atona pojavljuje vilo upadljivo, naroito kod kra-
ljevskih princeza na njihovim statuama, kao i na reljefima
(uporedi sl. 184 i 185). Na ovoj glavi mladog inovnika
nedostaju pojedina izboenja i udubljenja koja doprinose
da su udni potiljci princeza na njihovim najboljim
portretima tako verni modelu.
190/191
MASKE U GIPSU IZ PROSTORIJE ZA MODELE VAJARA TUT-
MOZISA u AKET- ATONU (Tel el Amarna).
O samim maskama od gipsa treba rei da je proces
njihovog stvaranja zapoeo tako to se glineni otisak
pravio sa ivog lika. Poto se glina u najkraem vremenu
raspada na suvom egipatskom vazduhu, odliv u gipsu
morao je da bude napravljen jo dok je original u glini
bio vlaan. Od ovog negativa je zatim odliven i pozitiv
u gipsu. Poto bi se razbio negativ od gipsa, maska je u
principu bila zavrena u stanju u kome je dospela do nas.
190 gore Maska nekog oveka. Gips s ostacima boje.
Visina oko 27 cm. Berlin, br. 21350.
Oi su izdubljene da bi primile inkrustaciju. Na elu
i gornjim kapcima mnoge tanke paralelne crte. Izmeu
nosa i gornje usne i u desnom oku crte crvene boje
(zabeleke za korekturu?). U celini se radi o stilizaciji
prirodnog oblika koja deluje vrlo individualno. Profil
je slian tano utvrdenim Ejeovim portretima, ali se sa
sigurnou nikako ne moe pomiljati na identifikaciju.
190 dole Maska nekog oveka. Gips dopunjen fragmen-
tima koji mu pripadaju. Visina oko 23 cm. Berhn,
br. 21262.
Svojom oiglednom vernou modelu, portret pred-
stavlja reit i izvanredno ivi hk mukarca.
191 Maska nekog oveka. Gips. Visina oko 18 cm.
Berlin, br. 21356.
Pretpostavljalo se da je u pitanju posmrtna maska
kralja Amenofisa III. Meutim, ovo je vrlo malo vero-
vatno. Naprotiv, kao i kod veine nadenih maski verovat-
no se radi o glavi neke linosti bhske kraljevskom dvoru
u Aket-Atonu.
UMETNI KI SPOMENI CI I Z DOBA FARAONA TUTANKAMONA (13471338)
192
KRALJ TUTANKAMON. I Z Karnaka. Sivi granit. Skoro
prirodna veliina. Kairo, Muzej, br. 457.
Delimian snimak statue oteene u donjim partijama,
koja mladog kralja prikazuje u starom stojeem stavu,
s rukama za molitvu ravno poloenim na faraonsku pre-
gau. Poeci miia za kretanje glave na dvema klju-
njaama su plastino naglaeni zbog produenog uticaja
umetnike tradicije Aket-Atona.
Nastojalo se da se u crtama lica nau nagovetaji
da je mladi kralj pluni bolesnik. Ovu nedokazivu pret-
postavku oigledno je izazvalo saznanje o njegovoj
ranoj smrti, kao i okolnost to se tkivo tela mumifici-
ranog vladara prilikom ispitivanja pokazalo kao vrlo
neno i iscrpeno.
Statua je raena mekim stilom koji odlikuje plastina
dela iz poslednjih godina Aket-Atona, a bliska je skulp-
turama kao to je Ehnatonova u Luvru (slika 186).
Kao i kod ovog poslednjeg sve ekstatino i propagan-
distiko iz doba proboja reformacije pretvorano je u
produhovljenu lepotu punu mere. Sasvim tiho, ali tako
da se ne moe preuti, u njima titra odjek Ehnatonovog
glasa (V. Volf).
Uz Tutankamonovu biografiju pomenimo jo da je on,
sudei prema jednoj proirenoj pretpostavci, stupio na
presto ve u svojoj devetoj godini. Tome se, meutim,
suprotstavlja injenica da je Tutankamon, jo pre Ehna-
tonovog uklanjanja, bio njegov zet kao suprug Ankesen-
paatone docnije Ankesenamone, tree od pet Ehnatonovih
keri, kao i da je prvo nosio ime Tutankaton. Kao to
je reeno na str. 104, Tutankamon je verovatno bio
i Ehnatonov sin iz njegovog braka sa kerkom vavilon-
skog kralja Buraburijaa. Ako pretpostavimo da se
Amenofis I V/Ehnaton oenio s njom jo kao princ kad
je imao oko 15 godina, Tutankamon se mogao roditi
najranije oko 1370. godine. Prema tome je 1347. zauzeo
presto u svojoj 23. godini, a umro je kad mu je bilo 32
godine. Kristijana Dero-Noblkur ak smatra da je
Tutankamon vrlo kasni sin kralja Amenofisa III i
kraljice Teje. Prilikom Tutankamonovog roenja, kralj
je bio u 3435. godini svoje vladavine. Shodno tome,
Tutankamon je roen oko 13691368; na presto je stupio
kad mu je bilo 21 godina, a umro je kad je imao 30 godina.
Oba prorauna praktino se ne razlikuju u pogledu
Tutankamonovih godina ivota.
Ankesenamon, jedva 24-godinja Tutankamonova
udovica koja je pre braka s njim, u svojoj dvanaestoj
godini tada jo s imenom Ankesenpaaton ve bila
udata za Ehnatona i rodila mu svoje prvo dete, jednu
kerku, obratila se posle Tutankamonove smrti sva-
kako sa znanjem Ejea, uz koga je vrila svoje dunosti
kao vladarka posle smrti svoga mua hetitskom kralju
upilulijumau I s dva pisma, iji se prepis nalazi u
arhivu u Hatui (Bogazkoy). U prvom pismu, koje je
za Hetita bilo isto toliko neoekivano kao to je ono bez
presedana i za jednu egipatsku kraljicu, ona pie: Moj
suprug je mrtav, a nemam sina. Ljudi kau da ima
mnogo sinova (da su tvoji sinovi odrasli). Ako mi poa-
lje jednog od tvojih sinova, uzeu ga za supruga, jer
neu da uzmem nijednog od mojih slugu (podanika)
da bih ga nainila svojim suprugom. Pod podanikom
nije mislila ni na koga drugog nego na Haremhaba.
Poto se kralj Hetita plaio prevare i zasede, usledilo
je drugo i urgentnije pismo koje je imalo za cilj da ukloni
podozrenja kralja upilulijumaa I, a zavravalo se
reima: Daj mi jednog od tvojih sinova i on e biti
moj suprug i faraon u zemlji Egiptu. J asno je da ovo
nije bila samo enja mlade udovice da se ponovo uda,
109
nego u velikoj meri i mrnja protiv generala Haremhaba.
Kad je upilulijuma I najzad poslao princa Zananzu,
ovaj je pao kao rtva Haremhabove policije. Posle
toga je nastalo ratno stanje izmedu Hetita i Egipta;
ubice mladog princa su uhvaene i pogubljene, a
Palestina ponovo napadnuta. Meutim, kad je Ha-
remhab sam stigao na bojite, nije dolo do nepri-
jateljskog sukoba izmeu Hetita i njega. Tako je
Haremhab sauvao Egipat od toga da hetitski princ
postane faraon.
GROBNI CA I BLAGO IZ GROBNI CE FARAONA TUTANKAMONA
Koliko god je Tutankamon bio beznaajan kao vladar, a takav je i morao da bude zbog jadnog stanja drave i
unutranje korupcije, to je stvorio njegov prethodnik i tast, a na ta je naiao u svojim mladim godinama prihkom
stupanja na presto toliko je za budua pokolenja ostalo znaajno blago iz njegove grobnice. To je jedino do danas
sauvano i skoro netaknuto blago iz grobnice jednog egipatskog faraona koje potie iz doba u kome je plemenitost
najvie umetnosti jo bila iva a ivela i dalje. Po obilju umetnikih dragocenosti koje sadri, a takoe i po bogatstvu
simbolike koju nam doarava skoro bezbrojnim predmetima, ono predstavlja klasino egipatsko faraonsko blago.
Grobnica u kojoj je mladi faraon sahranjen kad je
umro, posle vladavine od svega devet godina, nije ona
koju je on pripremao za sebe. Naprotiv, jo za vreme
njegova ivota poela je izgradnja njegove grobnice na
krajnjoj zapadnoj ivici Doline kraljevskih grobnica. Zbog
iznenadne kraljeve smrti Eje, koji je postao njegov nas-
lednik na prestolu i koji je sebi, oigledno, jo ranije pri-
premio grobnicu u Dolini kraljevskih grobnica, stavio je
mrtvom faraonu na raspolaganje svoju grobnicu, a to je
ona koja je svetu danas poznata kao Tutankamonova
grobnica. Eje je posle toga naredio da se za njega dovri
grobnica odreena za Tutankamona u zapadnom delu
Doline kraljevskih grobnica (grobnica br. 23).
U malu Tutankamonovu grobnicu (br. 42), koja se
sastoji od malobrojnih prostorija, ulazi se sa istoka ste-
penicama kojima se stie do hodnika koji u pravom uglu
vodi do predsoblja (V) na koje se nadovezuje odaja za
koveg (G). Osim toga, postoje bone prostorije, jedna
(N) zapadno od predsoblja i tzv. riznica (T) istono od
odaje za koveg.
Samo odaja za koveg (G) ima zidne slike koje na
istonom zidu poinju s faraonovom sahranom. atim
slede tri slike na severnom zidu: desno Eje, Tutankamo-
nov naslednik, vri nad njim obred otvaranja usta.
U svojstvu kralja Eje ovde nosi plavu krunu, a u svojstvu
inodejstvujueg svetenika krzno pantera. Sam Tutan-
kamon prikazan je kao Oziris. Ritual otvaraiya usta
ima za cilj oivljavanje mumije. Poto se ovaj obred u
stvari svodi na rutinski postupak, vrilac obreda ovde
kralj Eje vri to ovde bradvom (stolarskim alatom)
kojom dodiruje usta i oi umrlog da bi ih otvorio za
veni ivot. Preobraenog kralja zatim pozdravlja boginja
neba Nut, a potom se on ujedinjuje s bogom mrtvih
Oziris-Kontamentijem, pri emu ga prati jedan od nje-
govih monih oblika pojavljivanja, njegov Ka. Na zapad-
nom delu dvanaest pavijana i suneva barka pokazuju
prvi sat noi da bi Tutankamon, novi Oziiis, na svom
putovanju mogao da sledi put ponovnog radanja Sunca.
Najzad, na junom zidu mrtvih kralj, koga slede Anubis
i Izida (iji je lik uniten), stupa pred Hatoru, kao boginju
zapada, koja njegovom nosu prinosi znak ivota.
Odaja za koveg (G) (crte 43), jedva 6,50 m dugaka
i samo 4m iroka, sadravala je etiri drvene krinje,
jednu u drugoj, presvuene pozlaenim tukom, a ukra-
ene prizorima iz donjeg sveta i pogrebnim tekstovima.
Spoljna krinja je bila toliko velika (5,10x3,30 m s visi-
nom od 3,60 m) da je izmeu nje i zida odaje za koveg
ostao prostor od svega 50 cm. U najmanjoj od ove
etiri krinje nalazio se sarkofag od ukastog peara.
Njegove strane prekrivene su religioznim slikama i teks-
tovima. Na njegovim uglovima, raene u reljefu, stoje
boginje Izida, Neit, Selket i Neftis, titei pokojnika
svojim krilima. Ovaj sarkofag je sadravao tri kovega
za mumiju koja su imala ljudski oblik: spoljni od drveta,
presvuen tukom i bogato pozlaen; srednji takode od
drveta sa zlatnim i staklenim inkrustacijama i nonom
ploom raenom od zlatnog lima (sl. 199) i unutranji
koveg od masivnog zlata (sl. XXXIX/200). U unutra-
njem zlatnom kovegu poivala je kraljeva mumija s dija-
demom oko ela, s amuletima i pektoralima i mnotvom
najdragocenijeg nakita. Glava mumije bila je prekrivena
masjcom od masivnog zlata (sl. XXXVIII).
etiri krinje, unutranji i srednji koveg, zlatna maska
i nakit preneti su u Muzej u Kairu, a otvoreni sarkofag
i spoljni od tri kovega skraljevom mumijom nalaze
se jo u originalnoj odaji za koveg u Dolini kraljevskih
grobnica.
uveno Tutankamonovo blago, koje je danas takoe
smeteno u Muzeju u Kairu, nalazilo se veinom u pome-
nutom predsoblju (V), kao i u tzv. riznici (T). U sporednoj
prostoriji (N) bile su smetene obredne posude, kao
i vrevi za ulje i vino. Ispred prvobitno zazidanog ulaza
u odaju s kovegom stajale su, kao da koraaju kao
straari, dve kraljeve Ka-statue u prirodnoj veliini
(slika XXXI).
Iako je grobnica opljakana, to se moe jasno usta-
noviti i zato to su predmeti postavljeni u grobnici
u stranom neredu, moe se utvrditi kako su oni prvo-
bitno bili rasporeeni, a time i pokazati znaaj dveju
sporednih prostorija (N i T), kao i predsoblja (V).
Prostorija (T) koja se u istonom pravcu nadovezuje
na odaju s kovegom, ili riznica, kako ju je nazvao istra-
iva Hauard Karter (Howard Carter), imala je kao naj-
vanije krinju s kanopama, a na njima, kao i na zidovima,
su 22 drvena Naoja, s likovima korienim za vrenje
arhainih obreda u movarama kod Butoa. To su obredi
koji su bili toliko tajanstveni i iji su koreni dopirali
tako duboko u najdalju prolost da ni svetenicima iz
Tutankamonovog doba sigurno vie nije bilo jasno zna-
enje bar jednog dela obreda. Od mnogih ovde datih
110
kraljevih likova moda je najpoznatija slika kako faraon
iz svog una u estaru papirusa ostima ubija neku nevid-
ljivu ivotinju, simbol pobede pravednog bia i nevi-
nosti nad demonom movara. Mnoge statuete Uebtija,
onih koji u zagrobnom ivotu obavljaju poslove umesto
pokojnika ispunjavali su ostali slobodni prostor u malim
krinjama.
U blizini samog ulaza u prostoriji T, koja je prizivala
movare severa, bio je postavljen Anubis i straario,
leei na svojoj krinji (slika XXXI I ); Anubis koji
stvara strah od Ozirisa, bog kapije Severa.
Predsoblje (V) odaje s kovegom je sigurno odgova-
ralo jugu. U njoj su bili smeteni svi predmeti koji su
sluili za potpuno potvrivarje kialjevstva Tutanka-
monovog. Dok su dve faraonove Ka-statue uvale prolaz
u prostoriju za sahranjivanje, tri velika kreveta su podse-
ala na umotavanje mumije u zavoje. To su divni raskoni
kreveti od pozlaenog drveta, od kojih jedan vrlo stili-
zovano pokazuje boginju Toeris u obliku nilskog konja,
zatitnicu poroaja, a ovde ponovnog roenja umrlog;
drugi prikazuje geparda kao kraljevog uvara, a trei
kravu, ovde simbol uzdizanja u boanske horizonte.
Pored uvenog zlatnog prestola ovde su se nalazile dve
stolice, jedna tzv. svetenika stolica s natpisima Atona
i Amona, i druga, umetniki vrlo znaajna, stolica od
kedrovine (sl. 193), s likom boga Heha, simbolom za
milijarde godina. Tu je, zatim, i jedno od najznaaj-
nijih umetnikih dela, velika krinja (sl. XXXIV) s mla-
dim faraonom na bornim kolima u lovu i u borbi s ne-
prijateljima iz Azije i Afrike. Potom su tu zlatna borna
kola na kojima mlado velianstvo izgleda kao da blista
poput sjajnog sunca. Najzad, da navedemo neto i
od mnotva manjih predmeta: tu je tunika-dalmatika,
koja je verovatno noena prilikom jubilarnih svetkovina
kraljeva.
Ponovnom roenju, kao poslednjem inu mistinog
preobraenja, bila je posveena sporedna prostorija (N)
zapadno od predsoblja. Pomenimo samo najvanije:
ovde su stajale zlatna prestona stolica, zapoeta jo u
kasnom stilu doba Aket-Atona (sl. 194/XXXV) i mala
zlatna krinja (slika XXXIII), oba predmeta s prisnim
likovima kralja i njegove mlade supruge koji oarava-
jui deluju kao da se bude za ivot i radosti ovoga
sveta. Tu je i mali kovei sa poklopcem od slonovae
(sl. XXXVI) koji ponovo prikazuje mladi kraljevski
par u jednom venjaku posutom cveem. Iz prostorije N
pomenuemo jo malu kutiju i pribor za igru na sreu,
senet-igru, kao i odeveno kraljevo poprsje, podupirae
za glavu i glavu sunevog deteta Tutankamona na plavom
cvetu lokvanja.
I Z POJ EDI NI H PROSTORIJ A
ISPRED ODAJE S KOVEGOM
X X X I STATUA KRALJA TUTANKAMONA KAO STRAARA
ispred zazidanog ulaza sopstvene odaje za sahranjivanje.
Visina bez ploe podnoja 1,75 m. Kairo, Muzej, br. T 96.
Prikazana je desna od dve kraljeve Ka-statue skoro
prirodne veliine, koje su, okrenute jedna prema drugoj
kao svoji sopstveni straari, prvobitno bile postavljene
s obe strane zazidanih vrata njegove pogrebne prosto-
rije. Drvo presvueno sjajnom crnom smolom. Oi i
obrve od zlata.
Crni izgled nagih delova tela odgovara obrednim
zahtevima. U rukama kijaa i tap kao oznake faraonskog
dostojanstva. Ove statue umetniki nisu od znaaja, ali
su upeatljive i vane zato to su statue u to vreme
retko postavljane u grobnicama.
NA ULAZU U RI ZNI CU
XXXI I ANUBISOVAKRINJA. Drvo, crno lakirano, pozlae-
no na pojedinim mestima. Kande na apama od srebra.
Oi od alabastera i opsidijana. Visina Anubisa 57 cm,
a krinje (naosa) 54,5 cm. Kairo, Muzej, br. T 447
Anubis, koji lei na krinji, zatvarao je ulaz bez vrata
u riznicu (T na crteu 42) u kojoj su se nalazile pozlaene
krinje. Bog mrtvih lei preko pozlaene krinje koja
stoji na sankama. Budnost uvara groblja, koga je
predstavljala ova ivotinja slina akalu, dolazi do
izraaja u paljivom izrazu glave i napetom dranju tela.
krinja od pozlaenog drveta u obliku pilona ukra-
ena je natpisom po ivicama i grupom simbola, Ded
stubom i Izidinom krvlju. Ded-stub, prvobitno verovatno
dar u itu, smatra se kao simbol neprolaznosti. Oma,
nazvana Izidina krv, spa'da svakako u veliku grupu
amuleta u obliku vorova kojima se pre svega pridaje
smisao vezivanja, dranja, i uvrivanja. Tek od Novog
carstva razume ga Egipanin kao Izidin znak. Neshvat-
ljiva je veza ovog simbola sa krvlju boginje Izide.
IZ PREDSOBLJA (V) I SPOREDNE PROSTORUE ( N)
XXI I I DRVENA KRINJA PRESVUENA ZLATNIM LIMOM.
Visina 50,5 cm. Kairo, Muzej, br. T 14.
Mala krinja (naos), iji oblik krova podsea na stara
svetilita na jugu, lei na osnovi slinoj sankama, pre-
krivenoj srebrnom folijom. Kvake na vratima su od tiso-
vine. Zlatni reljefi tri spoljna zida i dva krila od vrata
na prednjoj strani prikazuju faraona i njegovu mladu
suprugu Ankesenamonu, Ehnatonovu treu kerku, u
raznolikim, vrlo ljupkim i umetniki dragocenim scena-
ma punim arobne prirodnosti i bezazlenosti. Na frizo-
vima su prikazani faraonski kartui.
XXXIV DRVENA KRINJA OPTOENA OBOJENIM TUKOM.
Visina 44 cm, duina 61 cm. Kairo, Muzej, br. T 324.
Ukupno etiri velike scene na dunim stranama i na
poklopcu krinje slikane su vrlo ivo, istananom lepo-
tom minijatuie. Na svim horizontalnim slikama Tutan-
kamon je uvek u prvom planu zbivanja, mada nije vero-
vatno da se mladi i slabunjavi faraon ikada nalazio u
situacijama kakve su prikazane. Pored toga, politika
situacija u Tutankamonovo doba nije bila toliko
111
uvrena da bi se takve borbe uopte mogle voditi.
Medutim, drastinost slika, kao i istanano posmatranje
svega stvarnog, deluje ipak vrlo ubedljivo.
Na poklopcu se, u suprotnim smerovima, nalaze dva
prizora iz lova. J edna slika pokazuje gonjenje hijena,
divojaraca, divljih magaraca i nojeva, a druga savla-
divanje osam lavova. Ranjeni lav, koji rie od besa i
bola, i rarjena lavica, koja umire izdignuta gornjim delom
tela i fikui na napadae, odiu vanrednim realizmom.
Kao daleki odjek, to nas podsea na uvene reljefe
s lovom na lavove asirskog kralja Asurbanipala (668-630)
sa ortostata njegove severne palate u Ninivi koji danas
predstavljaju jedno od najdragocenijih blaga Britanskog
muzeja u Londonu.
Od kompozicija sa horizontalnih strana krinje jedna
prikazuje bitku sa azijskim narodima (sl. XXXIV dole),
a druga borbu s pripadnicima afrikih plemena (sl.
XXXIV gore). Kralj, na bornim kolima koja vuku dva
konja, svuda dominira sredinom slike. Iza strelca, pri-
kazanog na tri friza, izvedena jedan iznad drugog, slede
njegovi vojnici. Divlja, skoro nerazmrsiva, vanredno
oivljena bezbrojnim presecanjima, izgleda pometnja u
redovima neprijatelja protiv kojih nastupa kralj; tako
je i na prizorima iz lova prikazana progonjena divlja.
Tome treba dodati skoro neiscrpno bogatstvo pojedi-
nosti i sjajnu karakterizaciju boraca i progonjenih. Ne
sme se prevideti ni ivo nagovetavanje prirode.
Na dvema uim stranama krinje nalazi se, dva puta
okrenut samom sebi, faraonov lik u obliku sfinge koja
svoje ape stavlja na neprijatelja.
Povezanost etiri horizontalne slike s velikim reljefima
0 lovu i bitkama ima isto znaenje. Nedavno je otkriven
jo jedan reljef s motivima Tutankamona u lovu, koji je
u Karnaku bio uzidan u drugu graevinu. Da ovakve
shke stvaraju kroz generacije prave umetnike kole
pokazuju da navedemo samo nekoliko primerapred-
stave bitke kod Kadea na pilonu Razmesa II pred Prvim
dvoritem Amon-Mut-Konsovog hrama na istonoj
strani Tebe, u Luksoru, kao i reljefi s bitkama i lovom
1 hramu Ramzesa III u Medinet Habuu (sl. 254). Kristi-
jana Dero-Noblkur vidi u scenama iz rata i lova, onim
s opisane krinje i u veini ostalih, znaenje iji je cilj
da se faraonov uspeh unapred obezbedi i zatiti. Ona
smatra da i ove slike, u krajnjoj konsekvenci, simbolizuju
samo pobedu dobrog nad zlim, naime unitavanje koje
je faraon zapoeo na zemlji i nastavio na onom svetu
svega onoga to koi harmonini tok svetskog zbivanja.
ak i kraljevske sandale, naene pored niza drugih stvari
u unutranjosti krinje, francuska naunica smatra da
su bile dodate da bi nogama gazio otelovljene demone.
193 Zadnji naslon stolice od kedrovine faraona Tutan-
kamona. Kairo, Muzej, br. T 3.
Isto kao i presto sa slike 194/XXXV, i ova divno
izrezbarena stolica ima lavlje noge. Ukrasi od zlatnog
lima, u obliku biljaka s grbova Egipta, otkinuti su pri-
likom pljakanja groba. Na lenom naslonu gore je
krilata lopta Sunca izmeu dve ureus-zmije iskucana u
zlatnom limu. Na sredini naslona, na znaku za zlato,
klei bog Heh, simbol za milijarde godina. Bog u svakoj
ruci dri list trske kao simbol nebrojenih godina vlada-
vine, pri emu svaki od ova dva lista stoji na punoglavcu,
znaku za broj deset hiljada. Punoglavci pak sede na
prstenu venog krunog toka. S obe strane Heha i
sunca, okruenog ureusima iznad njega, nalaze se imcna
i nadimci faiaona Tutankamona. Iza ruku boga Heha stoji
kraljevski steg s imenom koje kralj nosi u svojstvu Ho-
rusa. Iznad toga predstavljen je uvek Horus s dvostrukom
krunom.
Natpisi urezani u okvirni deo lenog naslona sadre
titule kraljeve slave i imena.
194/XXXV PRESTONA STOLICA FARAONA TUTANKAMONA.
Kairo, Muzej, br. T 1.
Drvena stolica je presvuena zlatnim listiima i bogato
ukraena raznobojnim inkrustacijama od fajansa, stakla
i kamenja. Noge su kao lavlje ape; na prednjim no-
gama s gornje strane privrene su dve lavlje glave
od kovanog zlata. Runi nasloni oblikovani su kao
krilate zatitne boginje u obliku zmija koje na glavi no-
se dvostruku krunu egipatskih faraona, a svojim krilima
obuhvataju kraljeva imena, titei time njega samog.
Njegovo ime je ovde jo Tutankaton to dokazuje
da je izrada ovog trona poela jo u Aket-Atonu.
Meutim, na drugim mestima prestola ve pie Tutanka-
mon. Izmeu podupiraa koji uvruju naslon nalazi
se est zmija, izvajanih u drvetu, pozlaenih i ukraenih
inkrustacijama, s krunama i ploom sunca. Glave su im
od ljubiastog fajansa, krune od zlata i srebra, a ploe
Sunca od pozlaenog drveta. Prostor izmeu nogu i
njihovih podupiraa bio je popunjen tankom reetkom
koja predstavlja simbol ujedinjenja Gornjeg i Donjeg
Egipta; oko znaka za ujedinjenje isprepletene su biljke
s grbova dveju zemalja. Drevni pljakai grobnica otki-
nuli su biljke raene u zlatu; ostao je samo znak za
ujedinjenje.
Ledni naslon prikazuje trem palate sa stubovima od
snopova tapova. Njihov gornji zavretak je friz od niza
kraljevskih zmija (ureus). Sunce (Aton) alje zemlji svoje
zrake koje daju ivot, a zavravaju se rukama. Na pre-
stoluslavljimnogamafaraon sedi najastuku. Na kovrda-
voj vlasulji ukraenoj dijademom nalazi se trostruka kruna
od snopova, opletena zmijama. S njegovog potiljka i uk-
rasne pregae lepraju iroke trake. Ispred njega stoji
kraljica s visokom krunom od perja, u dugoj nabranoj
haljini (s uloenim obojenim earpama). Kao i kralj, i ona
na sebi ima iroki rameni okovratnik od cvetnih latica.
U levoj ruci kraljica dri malu posudu s postoljem, punu
mirisne masti, a desnu je stavila na ukrasni okovratnik
svog supruga, dodirujui ga mirisnom tkaninom. Kao
i u scenama na zlatnoj krinji sa slike XXXIII, kralj ima
neusiljeno, isto ljudsko dranje, a kraljica Ankesenamon
se s ljupkom nenou stara o njemu. Iza kraljice je
* postolje od tapova ukraeno cveem. Zadnja strana
, naslona u nenom reljefu prikazuje estar papirusa s
vodenim pticama u letu.
Ceremonijalna nona klupica koja pripada prestolu,
u obliku male plitke kutije, simbolizuje likove zaroblje-
nika iz azijskih i afrikih naroda protiv kojih se Egipat
borio: Sirijce, Libijce, Nubijce i Sudance. Na bonim
stranama klupice prikazano je ujedinjenje dveju zema-
C lja: s jedne strane, J uga pomou dva Afrikanca,
ovijena peteljkama lokvanja; s druge strane, Severa
- pomou dva Azijca, vezana papirusom.
112
XXXVI OSLIKANA PLOA OD SLONOVAE IZ SREDINE
POKLOPCA JEDNE MALE KRINJE. Visina 71 cm, irina
51 cm. Visina reprodukovanog iseka oko 36 cm. Kairo,
Muzej, br. 1189.
Poklopac plitke krinje je gore lako zaobljen i snab-
deven glavom oko koje je, kao i oko druge glave na
samoj krinji, bila omotana uzica za zatvaranje. U drvo
krinje uloene su raznobojne ploe od slonovae.
Ploa srednjeg polja pokazuje jo vrlo mladog faraona
Tutankamona s njegovom suprugom Ankesenamonom
devojakog izgleda. Pretpostavlja se da je ova kom-
pozicija nastala jo u toku prvih godina vladavine
kraljevskog para.
Scena se odigrava u vrtu palate. Kralj se oslanja na
tap i podie levu ruku. Ankesenamona mu obema ru-
kama prua dva struka papirusa, lokvanje i dva ploda
mandragore; ovi poslednji se ponovo vide u pozadani
mladog para. Kraljiina dugaka haljina i kratka prega-
asta odea njenog supruga su od nabranog platna i
ukraeni dugim trakama. Iznad kose spletene na poseban
nain kraljica nosi peharasti ukras s dve ureus-zmije,
a izmeu njih unak, verovatno s izmirnom. Ceo prizor
se odigrava u venjaku, to pokazuju loza i grozdovi.
Friz ispod glavne slika prikazuje dve sluavke koje
kleei beru cvee i plodove mandragore za kraljevski par.
iroka ukrasna ivica s motivima biljaka okruuje opte
polje slike; prema spoljnoj strani uz ivicu krinje, ome-
uje je okvir s mnogim obojenim poljima koja su meu-
sobno odvojena sa po etiri svetle crte.
Na bonim zidovima slike na slonovai prikazuju
kako se ivotinje meusobno unitavaju. ivotinje dobre
naravi, kao pas i gepard, stoje protiv ravih ivotinja,
kao to su divojarac i divlji bik.
Na poleini prizora iz vrta kraljeva slika kako
usred cvetnog pejzaa sedei ispred velikog basena s
vodom lovi divlje ptice i ribe.
Uz mandragoru treba napomenuti da se radi o Man-
dragora offirinarum L, jednoj biljci koja nou cveta,
odomaenoj u celom Sredozemlju. U narodnom predanju
ova se biljka naziva alrauna zbog belog esto ispreple-
tenog korenja koji donekle lii na ljudski lik. Otrovni
sastojci korena, cveta i utog jagodastog ploda deluju
na nervne centre i koriste se kao narkotik i afrodizijak.
IZ ODAJE S KOVEGOM
195 SPOLJNA OD ETIRI KRINJE KOJE OKRUUJU
SARKOFAG. Drvo presvueno pozlaenim tukom. Duina
5,08 m, irina 3,28 m, visina 2,75 m. Kairo, Muzej,
br. T 1322.
Svojim spreda zaobljenim krovom spoljna od etiri
krinje (crte 45) lii na kiosk za jubilarne svetkovine
ispod koga je za vreme proslave vladavine, Sed-svetko-
vine (sed znai rep ili kraj), svaki faraon sa istekom
prvih trideset godina vladavine morao da izvri obnav-
ljanje svoje ivotne snage. Pri tome je morao da simulira
svoju smrt, a ta prividna smrt je podseala na smrt
plemenskih poglavica iz najranije istorije Egipta. Kralj
se na svojoj Sed-svetkovini pojavljivao obuen do pasa
u odeu mrtvih, s biem i Ozirisovim krivim tapom u
rukama. Svetkovina se odrava prvog dana prvog meseca
drugog godinjeg doba kad se zemlja ponovo pojavi
posle poplave Nila.
Kao to je pod tim zlatnim kioskom ivi vladar bio
obdaren novim ivotom, tako je u svom grobu umrli kralj
Tutankamon dobio potvrdu venog ivota od svog oca
Rea, Sunca. Kao Atum, Sunce na zahodu, zalazio je za
svoje daleko obzorje, nagoveteno profilom zaobljenog
krova krinje. I ba zbog toga u ovoj spoljnoj krinji
skoro jedini ukras predstavljaju Ded-stub, kao simbol
trajanja, i Izidina krv, kao znak zatite i isceljenja. O ova
dva znaka reeno je vie uz sliku XXXII.
Slika prikazuje prednju stranu s otvorenim desnim
krilom vrata. Okomiti red na ivici krinje znai: ,,Go-
vori Neftis: Faraon, gospodar dveju zemalja, Neb-ke-
peru-Re, sin Rea, Tutankamon, gospodar junog Heli-
opolisa, je isti kao jedan od tih bogova, gospodara donjeg
sveta". Vrata su podeljena na trake nainjene od po dva
Ded-stuba i po dva znaka za Izidinu krv i okruuju
u sredini vidno polje s Ozirisom koji ui. etiri okomita
reda, ispisana ispred njega, nagovetavaju obred za uni-
tenje Ozirisovih protivnika: Govori zatitnik-njegovog-
oca (Horusovo ime): Branim ispred tebe, ubijam, odse-
cam noge Ozirisovim neprijateljima; oni su pali i ne pos-
toje vie; (tako) je pao (takoe) i svaki neprijatelj Ozirisa
kralja Neb-keperu-Rea.
U unutranjosti krinje nalaze se poslednje slike,
vane za faraonov put u besmrtnost. Zadnji zid pokazuje
boansku kravu tela posutog zvezdama; izmeu njenih
prednjih i zadnjih nogu sa Suneve barke, od kojih
jedna nosi Rea. u, bog vazdunog prostora, podupire
kravino telo; osam duhova, kao simboli nebeskih stubova,
obuhvataju njene noge. Ova kompozicija se ovde prvi
put pojavljuje, da bi se posle nalazila jo u grobnicama
kraljeva Setija I (uporedi sl. 220 dole), Ramzesa II i
Ramzesa III. Ceo prikaz ukazuje na faraonov odlazak
u venost.
Zatim su u unutranjosti krinje prikazani barka Henu
i pojedina poglavlja iz Knjige mrtvih, kao i dva duha
u obliku ene (Det) i oveka (Neheh) koji dre nebeske
stubove. Oni ukazuju na to da je faraon sada dostigao
stanje preivljavanja i stigao do kraja svoga putovanja.
On sada poznaje lozinku i, kako kazuje natpis ispod
duhova, moe da kae: Znam imena ova dva boga,
ovo je Det, a ono je Neheh.
196 ZADNJA STRANA DRUGE SPOLJNE KRINJE. Drvo
presvueno pozlaenim tukom. Duina 3,40 m, irina
1,90 m, visina 2,15 m. Kairo, Muzej, br. T 1320.
Kompozicija se gore granii ornamentom od palmo-
vog lia a dole prividnim vratima i pokazuje boginje
Izidu (levo) i Neftis (desno) sa zatitniki rairenim kri-
lima, sa znacima za svoja imena na glavi, koji sa svoje
strane stoje na hijeroglifu za zlato. Rei koje boginje
izgovaraju ispunjavaju prazan prostor u okomitim redo-
vima, pri emu pravac hijeroglifa uvek odgovara pravcu
pogleda dveju boginja. Rei boginje Neftis opisuju kako
ju je rodila boginja neba Nut, iju mo vladanja ona pose-
duje da bi je koristila za zatitu umrlog faraona. Izida
piikazuje sebe kao majku Ozirisovog si na Horusa, to je
mrtvi kralj bio za vreme svog ivota; sad, kao pravedni
Oziris u onom svetu, treba da bude zatien od svih
neprijatelja.
113
Crte 42/43 Grobnica (br. 62) kralja Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica
Crte 42: Plan 1 : 300. V: predvorje do koga se stie stepenitem i hodnikom; S: odaja sa kovegom (uporedi crte43); T: tzv. riznica;
N: sporedna prostorija predvorja.
Crte 43: Odaja s kovegom (u shematskom planu) sa etiri kovega koji se nalaze jedan u drugom; u unutranjem (etvrtom) nalazi
se sarkofag; u njemu tri kovega; u unutranjem kovegu (uporedi sl. XXXIX) kraljeva mumija s maskom od zlata (sl. XXXVIII) na glavi.
Ova druga spoljna krinja, kao i sledea druga
unutranja, podraava spoljni izgled hrama J uga, koji
je Velika kua (Per-ur), prestonica kraguja, simbola
bele krune Gornjeg Egipta (crte 45). Njeni reljefi su
jo pod uticajem kasne umetnosti Aket-Atona; na oba
krila od vrata prikazan je Tutankamon: levo, kako u
pratnji Izide odlazi Ozirisu; desno, kako stoji pred bogi-
njom Maat, a prekoputa Re-Haraktea. I tako pokojnik
stoji pored dva boanska lika koji e oblikovati njegovo
budue bie: pored Ozirisa, s kojim je isti i pored Re-
Heraktea, boga Sunca, iji lik treba da poprimi.
U unutranjosti ove i sledee druge unutranje krinje
deava se misterija: vladar e uskoro vaskrsnuti i stii
e do obzorja venog sveta, voen po svojoj udesnoj
stazi (K. Dero-Noblkur).
Najmanja od etiri pozlaene krinje podsea po svom
oblikovanju na arhainu palatu vladara Severa (crte 46).
Ona je predstavljala Kuu plamena. Na unutranjim
zidovima sadravala je 17 poglavlja Knjige mrtvih sa
uvenim monologom u kome stvaralac objanjava sops-
tveno stvaranje i delovanje svoje boanske prirode. Pored
toga, prikazani su i svi duhovi koji tite vaze-kanope
(u obliku ljudskog lika prim. prev.).
PREDMETI IZ RIZNICE
197 SPOLJNA KRINJA S KANOPAMA. Drvo presvueno
pozlaenim tukom. Visina 2,00 m, irina 1,25 m. Kairo,
Muzej, br. T 985.
Baldahin koji poiva na sankama, a krunisan je nizom
ureus-zmija povezanih u friz, prekriva spoljnu krinju
s kanopama koja je u sebi krila sanduk s urnama-kano-
pama od alabastera (sl. 198). Prilikom otvaranja grob-
nice 25. novembra 1922, baldahin se, kao i sarkofag
i etiri krinje oko njega, uprkos nereda koji su nekad
prouzrokovali pljakai grobova, nalazio jo na istom
mestu na koje je, oigledno, bio postavljen na dan
faraonove sahrane.
Kao i baldahin, na ija se etiri potporna stuba nalaze
faraonovo ime i titula, i krinja ima krunu od friza
ureus-zmija. Na svakoj od njene etiri strane prikazan
je kralj i jedan od etiri duha kojima je poverena zatita
kanopa. Ispred sredine svake strane krinje stoji pozla-
ena statua jedne od etiri boginje koje tite kanope:
Izida, Neftis, Neit i Selket koje rairenim rukama obuh-
vataju krinju kao da ele da se zatite. Iznad njihovih
glava nalazi se natpis s njihovim imenom. One su odevene
Crtei 4446 Grobnica (br. 62) faraona Tutankamona u Dolini kraljevskih grobnica. Shematski modeli etiri krinjc, presvuene
pozlaenim tukom, u kojima se nalazio kraljev sarkofag. Crte 44: spoljna krinja u obliku svetilita Sed-svetkovine.
Crte 45: druga i trea krinja u obliku svetilita Juga. Crte 46: unutranja krinja u obliku svetilita Severa.
114
u tesno priljubljene naborane haljine i marame vezane
preko grudi. Da bi se pokazalo kako one budno stra-
are, glave su im okrenute ustranu. Po slobodnom vajanju,
ovi ljupki likovi spadaju meu najlepe to nam je sau-
vano u Tutankamonovoj grobnici. Svaka od njih titila
je po jedan deo utrobe koji su uvani u etiri kanope
u poslednjoj unutranjoj krinji od alabastera. etiri
Horusova sina: Amset, Hapi, Dua-Mutef i Kebek-Senuf
bili su duhovi koji su predstavljali produhovljenje organa
koji su se nalazili u etiri kanope. J etra je bila potinjena
Amsetu, a bila je pod zatitom boginje Izide; plua
potinjena Hapiju, stajala su pod okriljem boginje Neftis;
eludac potinjen Dua-Mutefu, bio je poveren zatiti
boginje Neit; najzad, creva potinjena Kebek-Senufu,
titila je boginja Selket. J edino je srce moralo da ostane
u telu.
198 UNUTARNJA KRINJA SA KANOPAMA OD ALABASTERA.
Visina 85.5 cm, duina strane pri podnoju 54 cm.
Kairo, Muzej, br. T 984.
Poslednja unutarnja krinja s kanopama, koja se nala-
zila u spoljnoj drvenoj krinji, ima oblik kapele i izraena
je od najfinijeg alabastera. Na etiri ugla nalaze se iste
zatitne boginje: Izida, Neftis, Neit i Selket. Na njih se
odnosi i tekst na tiakama hijeroglifa ispod velikog istu-
renog poklopca krinje-kapele. Hijeroglifi, urezani na
njene etiri strane i obojeni crno, kazuju rei koje govori
svaki od etiri zatitna duha Amset, Hapi, Dua-Mutef
i Kabek-Senuef kojima su potinjeni delovi utrobe
u kanopama. etiri kanope, pak, nalazile su se odvojeno
u krinji od alabestera, podeljenoj na etiri odeljenja.
Podnoje krinje je irok friz sa Ded-stubom i Izidinom
krvlju, koji se izmenjuju u parovima. Na krinji i pok-
lopcu se vide metalne alke kroz koje je bila provuena
uzica koja ih je spajala s peatom nekropole. A sve je
stajalo na pozlaenim sankama.
XXXVII POKLOPAC OD ALABASTERA JEDNE OD ETIRI
KANOPE koje su sadravale kraljevu utrobu. Visina
poklopca 24 cm. Kairo, Muzej, br. T 437.
U starije doba su poklopac i etiri kanope nosili
glavu jednog od etiri zatitna duha kome je bio potinjen
odreeni deo utrobe za Hapija pavijanova, za Dua-
Mutefa psea, za Kebek-Senufa sokolova, a za Amseta
ljudska glava. Meutim, poklopci sve etiri kanope Tutan-
kamove grobnice nose glavu umrlog faraona. Na glavi
je marama-kapuljaa za sahranjivanje, ukraena glavama
kraguja i ureus-zmije. Oi i obrve su crne, usne crvene.
Ali etiri kanope od alabastera nisu uvale poverene
im delove kraljeve utrobe. Ti delovi su se, naprotiv,
nalazili u etiri mala, samo 39 cm visoka zlatna kovega,
sasvim iste vrste kao i veliki unutarnji zlatni koveg
u kome se nalazila sama kraljeva mumija (sl. XXXIX).
J edino je donji deo njegovog tela ovde jednostavnije
oblikovan i pokriven samo ornamentima.
U vezi s nastankom rei kanopa treba rei da ona
potie od posude u obliku ljudske glave koja je oboavana
kao lik boga Kanoposa u donjoegipatskom istoimenom
gradu, koji je leao na jednom rukavcu Nila, u blizini
docnije Aleksandrije. U posudama ovakvog oblika ve je
u doba Srednjeg carstva sahranjivana utroba umrlih.
FARAONOVA POSMRTNA MASKA I TRI NJ EGOVA KOVEGA
XXXVI I I POSMRTNA MASKA FARAONA TUTANKAMONA.
Masivno, kovano zlato s inkrustacijama od dragog
kamenja i raznobojnog livenog stakla. Visina 54 cm,
irina posmrtne maske u ramenima 39 cm. Kairo,
Muzej, br. T 220.
Odreena da se stavi neposredno na zavojima omo-
tano lice pokojnikove mumije, ova maska je tehniko
remek-delo zlatarstva i predstavlja nesumnjivo lice mladog
vladara puno ivota. Faraonova glava nosi Nemset-ma-
ramu za glavu s dva bona kraja, dok je trei, zadnji
kraj, skupljen trakom. Na ovoj faraonskoj kapuljai od
marame nalaze se glave simbolinih ivotinja dveju za-
titnih boginja za Gornji i Donji Egipat: glava ureus-zmije
i glava boginje kraguja Nekbet iz Elkaba. Obrve i minka
oiju su od lapislazulija, a oi od opsidijana i belog kal-
cita. Ima upletenu lanu bradu bogova. iroki rameni
okovratnik, izraen od vie redova dragog kamenja i
stakla obraenih u obliku cevica, zavrava se sa dve
glave sokola.
Ne poznajemo nijednu drugu posmrtnu masku iz
doba Novog carstva. Ali znamo da su u Starom carstvu
mumijama stavljali maske od gipsa i da je jo pre poetka
Srednjeg carstva bilo uobiajeno da se na mumije stavljaju
maske napravljene od mase koja ima slinosti s dananjim
papjemaeom.
199 XXXIX 200 TRI KOVEGA SLINA LJUDSKOM
OBLIJU FARAONA TUTANKAMONA.
Ve je na strani 111 reeno da je sam sarkofag, koji je
i dalje ostao u kraljevom grobu u Dolini kraljevskih
grobnica, sadravao tri kovega jedan u drugome i da
su spoljni od ta tri kovega i sama faraonova mumija
ostala u grobnici, dok su srednji i unutranji koveg, koji
je nekad krio mumiju, preneti u Muzej u Kairu.
Sva tri kovega, a naroito unutarnji, bili su po optem
obliku i dranju strogo prilagoeni mumiji. Nadlaktice
mumije bile su priljubljene uz telo, a podlaktice, leva
preko desne, povijene prema grudima. Istananost rada
se poveava od spoljnjeg ka unutarnjem od tri kovega.
Upeatljivo razliito je obraen izraz Iica na srednjem
i unutarnjem kovegu. Dok lice na srednjem kovegu
jo ima potresan izraz patnje pred nastupanje smrti,
unutarnji koveg pokazuje lice mladog pokojnika koji
je ve pobedio ljudske patnje i samu smrt. Smireno i
produhovljeno lice mladog kralja koji je postao Oziris
(sl. XXXIX/200) izgleda kao da je ve iznad svih
stvari ovog sveta.
199 NONA PLOA srednjeg kovega. Pozlaeno drvo,
visina 50 cm, ukupna duina kovega 2 m. Kairo, Muzej,
br. T 222.
115
Izrezbaren u tvrdom drvetu, koveg je presvuen tu-
kom, pozlaen i bogato ukraen livenim staklom koje
podraava boju ahata, lapislazulija i tirkiza. Na zlatnoj
spoljnoj strani none ploe gravurom je prikazana boginja
Izida kako klei na hijeroglifskom znaku 2a zlato, sa
rairenim ukraenim okovratnikom s privescima i veza-
nim uzicama. U znak zatite, ona iri svoje krilate ruke.
Tekst u hijeroglifima, koji okruava boginju i produava
se u poprenim redovima, obeava umrlom kralju za-
titu od svih neprijatelja.
X X X I X / 200 UNUTARNJI OD TRI KOVEGA FARAONA
TUTANKAMONA. Zlato. Visina 1,85 m. Kairo, Muzej,
br. T 219.
Ovaj unutarnji koveg, raen od masivnog kovanog
22-karatnog zlata (tj. sadrina finog zlata je 918, 5/
00
),
sjednobojnim livenim plavim staklom i ukraen ulaga-
njem poludragulja, kao to su karneol i lapislazuli, teak
je punih 1110,4 kilograma. Debljina zidova iznosi
2,53,5 mm.
Smirenost i kraljevsko dostojanstvo, ime zrai mlada-
lako lice faraona koji je postao Oziris, potencirani su
irokim savreno mirnim okvirom Nemset-marame za
glavu koja je ovde, suprotno marami na maski, od istog
zlata. Simboli su ovde iznad ela kao kod maske: glava
ureus-zmije za Donji Egipat i glava boginje kraguja
Nekbet iz Elkaba za Gornji Egipat. Oba simbolina
boanstva zatim obuhvataju gornji deo tela i ruke Tutan-
kamon-Ozirisa kao krilata boanska bia u vidu ptica.
U rukama, lako prekrtenim na grudima, Tutankamon
kao faraon jo dri krivi tap i mahalicu, drevne oznake
svetenikog dostojanstva. Obrve, minka oiju i lana
upletena boanska brada opet su ispunjeni livenim stak-
Iom boje Iapislazulija. Vrat je ukraen dvostrukim lancem
beouga u obliku lee od prirodnog zlata, tamnocrveno
obojenog zlata i plavog stakla. U povrinu tela ugravi-
rana je nena ara u obliku perja. Preko dela koji obuh-
vata noge prostiru se iroke krilate ruke boginja Izide
i Neftis. Na nonoj ploi, kao i u srednjem kovegu,
samo finije izraena boginja Izida s rairenim krilima.
NAKI T FARAONA TUTANKAMONA
Izmeu mnogih slojeva zavoja koji su omotali kra-
ljevu mumiju, nalazila se grupa od trideset pet predmeta,
medu njima divni pektorali, privesci, ogrlice i okovrat-
nici, od kojih su neki ovde reprodukovani. Svi su oni
proizvod vrlo istananog i inventivnog zlatarstva. Njihova
simbolika se odnosi na ista boanstva, obrede i znakove
koje smo sretali na ukrasu etiri zlatne krinje koje su
zatvarale sarkofag.
Vie od sto drugih predmeta (prstenovi, amuleti,
bodei i drugo) naeno je u manje ili vie neposrednoj
blizini mumije.
Kao dokaz koliko je cenjeno gvoe, zbog ijeg nedo-
statka je Egipat na kraju podlegao neprijatelju koji je
prodro sa severa, treba navesti tri gvozdena predmeta
koji su naeni u neposrednoj blizini mumije, oigledno
zbog toga to su bili vrlo visoko cenjeni. Oni dokazuju
da su Egipani ve u Tutankamonovo vreme shvatili
nadmonu vrednost gvoa, davno pre nego to je Egipat
zauvek propao zbog toga to je uporno ostao pri svom
bronzanom oruju i zbog svoje nesposobnosti da proiz-
vodi oruje od elika. Od gvozdenih predmeta treba
prvo pomenuti kraljev bode (Kairo, Muzej, T 226) s ja-
buicom od gorskog kristala na kraju zlatne drke i sa
zlatnom kanijom, ukraenom arom palminog lista.
U trenutku otkrivanja, gvozdeno seivo blistalo je kao
da je od celika. Tu je, zatim, i narukvica (Kairo, Muzej,
T 286) koja je imala od gvoa izraeno Sveto oko
(uporedi sl. XLII gore). Najzad, ispod samog potiljka
mumificiranog tela naen je mali amulet u obliku podu-
piraa za glavu. I on je bio napravljen od gvoa. Zah-
valjujui ovom simbolu i toploti koju je, navodno, davao
ovaj udesni metal, trebalo je da se glava umrlog opet
podigne kao sunce na obzorju.
XL DUGI LANAC S PRIVESKOM. Zlato s inkrustacijama
od lapislazulija, karneola, feldspata i tirkiza. Ukupna
duina 50 cm. Kairo, Muzej, br. T 350.
iroki lanac je napravljen od pojedinanih pokret-
ljivih delova koji se sastoje od jednog skarabeja sa
sunevom loptom i dve glave ureus-zmije iznad toga.
Privesak se sastoji od simbola sunevog putovanja.
Na sunevoj barki stoji veliki skarabej koji ispred sebe
gura sunevu loptu u hijeroglifu za horizont, dakle za
sunce na izlasku. Desno i levo, poput traka, jedan iznad
drugog nalaze se simboli za: trajanje (Ded-stub),
ivot (krst sa petljom) i ispunjenje. Na krmi i pramcu
barke su dve ureus-zmije na ijim glavama se opet nalaze
suneve lopte.
XLI gore PEKTORAL U OBLIKU KAPELE. Zlato s inkrus-
tacijama od raznobojnog livenog stakla. Visina 12,1 cm,
irina 17,2 cm. Kairo, Muzej, bi. T 370.
Pektorali u obliku kapele poznati su iz doba Srednjeg
carstva (uporedi sl. XIV). Prostor je ovde popunjen
vrlo raznobojnom slikom boginje kraguja Nekbet iz
Elkaba (za simboliku v. reeno za sl. XLI dole). S leve
i desne strane Nekbetine glave ispisano je kraljevo ime
stitulama: dobri vladar, gospodar dveju zemalja i
sin Reov. Pektoral je naen sasvim unutar slojeva
zavoja preko grudi mumije. Tragovi korienja pokazuju
da je faraon za vreme svoje vladavine esto nosio ovaj
divni, aroliki nakit.
XLI dole PRIVESAK JEDNE OGRLICE. Zlato s inkrusta-
cijama od lapislazuJ ija, karneola i zelenog stakla. Visina
kraguja 6,5 cm, irina 11 cm. Kairo, Muzej, br. T 228.
Boginja kraguja Nekbet iz Elkaba je istovremeno
boginja gornjoegipatskog kraljevstva i boginja neba.
U kandama nosi dva znaka en, simbol beskrajnosti
i sveobuhvatne vladavine.
XLII gorePRSNI DEO JEDNOG LANCA. Zlato s inkrustaci-
jama od livenog stakla i poludragog kamenja. Visina
5,7 cm, irina 9,5 cm. Kairo, Muzej T 231.
116
Komad koji je naen takoe u unutranjim zavojima
na telu faraonove mumije sastoji se od tri simbola:
u sredini Sveto oko (Udad-oko) samog boga neba
koje, levo, titi simbol boginje kraguja Nekbet iz Elkaba
a, desno, simbol boginje zmija Uto s donjoegipatskom
krunom na glavi.
Ovaj simbol oka moe da se odnosi na mnoge stvari
ija celovitost jemi trajanje sveta. Ono ovde oigledno
stoji kao simbol nepovredivosti Egipta koju tite boginje
krune dveju zemalja, dakle, dvostruko kraljevstvo.
X L I I dole PEKTORAL. Zlato s inkrustacijama od razno-
bojnog livenog stakla i poludragog kamenja. Kairo,
Muzej, br. T 374.
Oblik je opet slian kapeli, kao kod predmeta na slici
XLI gore. Pektoral prikazuje boginju neba Nut s rai-
renim krilima. Iznad nje su imena kralja Tutankamona
i njeno sopstveno. Izreka ispod krila obezbeduje faraonu
zatitu krila boginje Nut koja ona iri iznad njega, kao
to je bog Sunca Re titio Venoferovog sina (tj. kralja
koji ivi kao Horus).
X L I I I PEKTORAL. Zlato s inkrustacijama od raznobojnog
livenog stakla i poludragog kamenja. Kairo, Muzej,
br. T 372.
Izida i Neftis obezbeuju mrtvom kralju zatitu Rea
i Ozirisa i obraaju se krilatom skarabeju, koji zauzima
srednji plan, s kraljevim prstenovima iznad skarabajeve
glave, na kojima su ispisana imena. Iznad toga lebdi
krilata suneva lopta iz koje se dve ureus-zmije vie-
strukim levim i desnim krivinama pruaju u pravcu
gornjih ivica pektorala.
XLIV gore PEKTORAL. Zlato s inkrustacijama od razno-
bojnog livenog stakla i poludragog kamenja. Kairo,
Muzej, br. T 376.
Pektoral u obliku kapele predstavlja zatitu mrtvog
Ozirisa od strane boginja Izide (levo) i Neftis (desno).
Bog se ovde zove gospodar venosti, vladar beskona-
nosti, veliki bog, gospodar nekropole. Izida i Neftis
imaju oblik boginja sa kruna Gornjeg i Donjeg Egipta,
ali su redovima hijeroglifa unesenim pored njih nesum-
njivo obeleene kao Ozirisove pratilje. Mnogostruko
tumaenje simbolike, koja proizlazi iz mnogostrukosti
znaenja pojedinih likova i znakova, tipino je egipatska
i prua razne mogunosti znaenja ove simbolike.
XLIV dole PEKTORAL. Zlato s inkrustacijama od raz-
nobojnog livenog stakla i poludragog kamenja. Kairo,
Muzej, br. T. 375.
Oblik predmeta i simbolika njegovih figura savreno
su slini onima s pektorala prikazanog na gornjem delu
iste slike. Izida i Neftis, opet krilate, ovde su u ljudskom
obliju. Predmet koji tite je Ded-stub koji otelovljuje
Ozirisovu neprolaznost, koja moe da se tumai i kao
boja kima, a ovde predstavlja samog boga. Imenski
prstenovi s ureus-zmijama koje nose krune Gornjeg i
Donjeg Egipta navode ime faraona Tutankamona. Ovde
se misli na neprolazni oblik postojanja kralja koji se
preobratio u Ozirisa.
201
BOG KONS. Sivi granit. Visina 2,60 m. Kairo, Muzej,
br. 462. Iz Konsovog hrama u Karnaku.
Statua koju je svakako podigao sam Tutankamon
jedna od mnogih kultnih statua ponovo posveenih hra-
movima posle Ehnatonovog razaranja nosi kraljeve
crte, prema drevnom obiaju da se kraijev hk prilagodi
statui boga koju je on sam podigao.
Stojea statua sastavljena je od fragmenata; na rukama
i pokolenicama, na vrhu leve noge i postolju su izvrene
dopune.
Kao sin Amona i Mute, mladi bog ima upletenu
bonu pletenicu koja teko pada na rame iza njegovog
desnog uveta. Lana, upletena i potkresana boanska
brada dalje obeleava boga koji je prvobitno kao
putnik-prolaznik verovatno bio samo mesni bog
meseca. Poput kralja dri mahalicu i krivi tap, zatim
u desnici ezlo koje je sainjeno od znakova za
ivot, trajanje i blagostanje. Preko irokog ramenog
okovratnika pada na grudi upredeni lanac karakteristian
za ovog boga.
Posle sloma Ehnatonovog verskog uenja, dleto jed-
nog velikog umetnika ponovo je stvorilo lik jednog od
starih tebanskih bogova u duhu poslednje faze umetnosti
Aket-Atona.
DELA I Z DOBA HAREMHABA
Dela koja su ovde saeto prikazana kao stvaranje iz doba Haremhaba nisu nikako dela koja pripadaju iskljuivo
dobu Haremhaba kao kralja, nego veinom onim godinama kad mu je kao vrhovnom vojskovoi rezidencija bila
Memfis, bilo u poslednjim godinama Ehnatonove vladavine, bilo u godinama njegovih naslednika Tutankamona
i Ejea. Iz toga vremena, u kome je dolo do divnog rascvata kasne faze umetnosti Aket-Atona, potie Haremhabova
statua, danas u Njujorku, koja ga jo prikazuje u stavu pisara slube koju su jo iz doba Starog carstva uvek
zauzimali najvii dostojanstvenici. Iz istih godina potiu i divni reljefi njegove grobnice koju je sagradio u Sakkari,
starom memfiskom gradu mrtvih, kao i stilski vrlo slina grobnica Paatenemheba. Godinama s poetka njegove
vladavine mogla bi da pripadaju dela stvorena u Neferhotepovoj grobnici u Tebi, a svakako likovi Maje i njegove
ene Merit. Ova pretpostavka je vrlo verovatna s obzirom na karijeru koju je Maja napravio pod Haremhabom posle
Tutankamonove smrti. Ovim delima bhska je, konano, statua boginje Mut u Karnaku raena meko i s puno ivota.
117
202/203
HAREMHAB. IZ Memfisa. Sivi granit. Visina 1,17 m. Nju-
jork, Umetniki muzej Metropoliten.
Statua je nekad stajala u hramu boga Ptaha u Memfisu,
gradu koji je za vreme 18. dinastije bio rezidencija pre-
stolonaslednika i sedite vrhovnog komandanta vojske.
Haremhab je prikazan u sedeem stavu pisara kako levom
rukom odmotava papirus koji dri na kolenima, dok desna
ruka pridrava odmotani deo. Na stegnu levo koljka s tu-
em. Prebaen preko levog ramena na drevni nain, ukle-
san je pribor za pisanje, a na desnoj podlaktici je sliica
boga Amona u dubokom reljefu.
Konture pisara Haremhaba su mnogo komplikova-
nije i oputenije od otrih, budnih tipova pisara iz 5.
dinastije i njihovih jasnih, vrstih obrisa. Dok je iz tih
skulptura zrailo paljivo sluanje onoga koji diktira,
Haremhabova statua pokazuje ve sada u isti mah i
velikog vojskovou carstva i kralja, to e tek docnije
postati. U skladu sa duhom kasne umetnosti Aket-Atona,
delo zrai istananom, skoro nervoznom osetljivou.
Meutim, s druge strane ono je u suprotnosti s nagla-
enom otrinom kojom su istaknuti nabori na telu i odei,
to odgovara prirodi prikazanog lica i ve ukazuje na
stil doba Ramesida.
204/205
KONJUAR TAI. IZ Sakkare. Ebanovina. Visina oko 40 cm.
Kairo, Muzej, br. 6257.
U suprotnosti sa statuom punom energije koja u svim
crtama i obrisima pokazuje velikaa zemlje i vrhovnog
komandanta Haremhaba, stoji ova skoro nena i ljupka
statueta Taija, jednog od Haremhabovih konjuara. To
je vanredno paljivo klesana statueta koja je, umotana
u platno, pronaena 1909, a tek 1936. osloboena plat-
nenog omotaa. Komadi platna jo uvek piijanja uz
levo oteeno rame. Ova statueta skladnih razmera poka-
zuje kako je sigurno i nadmono memfiska umetnost
umela da prihvati podstreke kasnog doba Aket-Atona
i da ih sa stilskim elementima vremena Amenofisa III
stopi u plemenito dejstvo puno mere, mada se od ovog
poslednjeg razlikuje izvesnim uglaanim povrinama i
hladnim izrazom. Odnos izmeu odee i tela raen je
rafinirano. Mada odelo pada daleko preko ramena, mada
je od struka nanie skupljeno u bogate nabore (spreda ima
ornamentalni ukras sa redom hijeroglifa), gornji deo tela
izgleda kao da je nag. Mladalako Iice uokvireno je finom
kovrdavom vlasuljom i etvororednim okovratnikom.
206-209
I z HAREMHABOVE GROBNICE KOD SAKKARE. Reljef u
krenjaku s ostacima boja. Visina delova reljefa repro-
dukovanih na slici 206 je po 78 cm, a najvea visina
reljefa reprodukovanog na slici 207 je 90 cm. Lajden,
Dravni arheoloki muzej.
Memfiska grobnica monog vojskovoe i docnijeg
vladara opremljena izvanrednim istananim umetnikim
ukusom, skoro je potpuno propala zbog pljake njenog
umetnikog blaga u nae doba. Nije vie poznat ak ni
njen taan poloaj. Delovi njenih zidova s divnim reljefima
nalaze se po zbirkama u Lajdenu, Beu, Berlinu, Bolonji,
Bruklinu itd. Moda i Haremhabova granitna statua
u Njujorku (sl. 202/203) potie iz ove grobnice.
206/207 Delovi reljefa reprodukovani na ove tri slike
u celini predstavljaju jedinstvenu reljefnu kompoziciju
ija se tri dela, kao to su ovde dati, meusobno neto
ukrtaju.
Desno (sl. 207 i delimina sl. 209) je prikazan
vrhovni komandant Haremhab koji se vratio kao pobed-
nik sa pohoda u Siriju i koga njegov faraon obasipa
poastima. On uzdie ruke, srean zbog kraljeve milosti.
Nedvosmislen je prizvuk poniznog stava iz Ehnatonovog
doba. Haremhabova kosa namazana je izmirnom, a ra-
mena su mu prekrivena poasnim zlatnim lancima. Na
njegovo elo je naknadno stavljena kraljevska zmija.
Tri sluge, koje se klanjaju, pruaju mu poasne poklone.
Pored njega su dva vojnika koji mu odaju potovanje,
a iznad toga, u donjoj polovini, jo su vidljive noge
dvorskih inovnika koji se klanjaju s mahalicama kao
znakom svog poloaja.
Levo (sl. 206 i delimino sl. 208) se prikazuje privo-
enje zarobljenika u nekoliko frizova koji lee jedan
iznad drugog. a od kojih je samo jedan potpuno sauvan.
Svaka povorka je u dva reda i likovi se ukrtaju. Ovom
nejasnoom obrisa pojedinih likova stvara se utisak gusto
ispunjenog prostora. To je dramatini pokret masa, koji
je psiholoki najistananije izdiferenciran. Iz dranja i
lica jednih odraava se opiranje, kod drugih izbija jad,
a kod treih pokornost ili ponos. Izmeu njih koraaju
Egipani koji ih grde ili vuku. Upeatljiva je suprotnost
izmeu Semita pod igom, koji se teturajui vue na elu
povorke bednika, i Egipanina koji ga vodi i koji se,
divei se, sputa na kolena, potpuno predat prizoru
Haremhabovog junakog lika kome svi kliu (V- Volf).
Egipatski vojni straari u parovima vode vezane za
ue azijske zarobljenike razliitih narodnosti koji slede
iza njih po dvojica u redu. Pobeenim neprijateljima
stavljeni su okovi na ruke. Semiti nose dugu odeu i
duge brade, a glava im je povezana. Naizmenino idu po
dva egipatska vojnika i po dva zarobljenika. Narodna
pripadnost stranaca je vrlo istanano okarakterisana.
Sasvim levo u povorci nalazi se jedna ena koja nosi
dva deteta, jedno na leima i drugo o ramenu. Egipatski
vojnik je vodi drei je neno za ruku.
Za istraivanje istorije naroito su vani pomno obra-
eni portreti sa rasnim obelejem, jer oigledno pokazuju
i Indoevropljane koji sad stupaju u istoriju.
Svojim mnogobrojnim reljefima Haremhabova grob-
nica obuhvata najznaajnije i najvelianstvenije delo u
reljefu koje je dalo kasno doba Aket-Atona, ono to
je to intelektualno, tako izvanredno ivo vreme postiglo
u umetnosti (ovde je) uzdignuto do najvieg savrenstva
(V. Volf). Ali izgleda da se smirenija atmosfera ljud-
skog postojanja i ponovo steena duevna ravnotea
rairila, posle Ehnatonovog uklanjanja, i na umetnika
ostvarenja Haremhabovog groba.
U pogledu tehnike treba istai da se plitki i visoki
reljef ovde koriste jedan pored drugog i da tavie
prelaze jedan u drugi, suprotno obradi reljefa iz doba
Aket-Atona, u uem smislu, kad se skoro iskljuivo
koristi plitki reljef. Poto se pri kraju ove dinastije
umetnost ponovo vraa visokom reljefu, sme se rei
da su obe vrste reljefa razvijene do tolike zrelosti da su na
savren nain mogle da ispune svoj zadatak da daju odraz
produbljenog produhovljenja svoga doba (V. Volf).
118
210
I z GROBNICE PAATENEMHEBA KOD SAKKARE. Krenjak.
Visina na slici reprodukovanog dela reljefa 34 cm. Lajden,
Dravni arheoloki muzej.
U Aket-Atonu je grobnica nekog oveka koji je nosio
ovo ime naputena posle poetnih radova. Poto je
Paatenemheb imao rang zapovednika trupa mogue je
da je poao za generalisimusom Haremhabom u njegovu
rezidenciju u Memfis i da je identian s vlasnikom grob-
nice u Sakkari. Vremenski ova grobnica pada u godine
Tutankamonove vladavine, a obrada reljefa se upadljivo
podudara s onim u Haremhabovoj grobnici.
Istanano oblikovana glava slepog harfiste deluje
vrlo individualno, iako je karakteristina u ovoj speci-
finoj vrsti prikazivanja slepih harfista; slepi harfista
u neto docnijoj Neferehotepovoj grobnici u Tebi
shvaen je na drugi, skoro bi se reklo velianstveniji i
dramatiniji nain.
211 /XLV
I z GROBNICE (BR. 50) NEFERHOTEPA, BOANSKOG OCA
AMON-REA POD HAREMHABOM, TEBA.
211 Slepi harfist. Visina snimljenog iseka reljefa oko
63 cm. Slika harfista koji peva pesme o prolaznosti svega
zemaljskog i na to nadovezuje upozorenje da se uiva
u ivotu dok ovaj traje, spada u este teme na reljefima
u grobnicama Novog carstva. On slavi i ivot pravednika
koji e za to nai sreu i blaenstvo u zagrobnom
ivotu.
Reljef prikazuje pevaa-harfista okruenog stihovima
svoje pesme. Telo je potpuno skriveno odeom. Sve
pojedinosti prikazivanja i sva umetnost izraza usred-
sreeni su na glavu i ruke koje sviraju.
Tekst njegove pesme, koja zvui skoro kao pretea
Horacijevog Carpe diem, glasi:
Provedi dan u veselju, svetenie!
Stavi pod nos mirisnu mast i fino ulje,
a vence i lotosove cvetove... na telo svoje sestre,
koju voli i koja sedi kraj tebe.
Neka pesma i svirka zabruje pred tobom.
Baci iza sebe sve zlo i seti se radosti,
Dok ne doe onaj dan kad se stie u zemlju
koja voli tiinu.
Provedi dan u veselju, Neferhotepe, odlini svetenie
istih ruku.
XLV Slika na tavanici u poprenoj sali grobnice.
Ova tavanica predstavlja jedan od najdragocenijih
primera onog isto ornamentalnog slikarstva kakvo je
bilo uobiajeno za tavanice otmeno opremljenih grobnica.
Izvedena je vanrednom elegancijom crtea i udesnim
skladom sjajnih boja. Dvostruke spirale, cvetovi lokvanja,
kao i neodredivi, u krug zatvoreni cvetni ornamenti
moda cvasti papirusa gledane odozgo okruuju stal-
nom ravnomernou mala polja hijeroglifa, koja naiz-
menino kazuju titulu umrlog boanski otac ili njegovo
ime Neferhotep. Sredina tavanice ukraena je trakom
hijeroglifa s molitvom umrlog upuenom Ozirisu.
212-214
MAJA I MERIT. Krenjak. Visina 1,54 m. Lajden, Dravni
arheoloki muzej.
212 Maja i njegova ena Merit, koja je kao pevaica
sluila bogu Amonu, u sveanoj odei sede jedan kraj
drugog na (delimino nedovrenom) seditu s lavljim no-
gama. Merit je levom rukom obgrlila svog supruga koji
u levoj ruci dri skupljenu maramu za brisanje znoja.
Na eninoj temenoj traci urezan je cvet lokvanja kako visi
iznad ela.
Otmeno oblikovana grupa prua nam pravu predstavu
o visokom stepenu drutvene kulture u Haremhabovo
vreme, verovatno ve u doba njegovog kraljevanja. Za
vreme Amenofisa III postepeno je ovladala ta moda e-
ljanja i odevanja i odrala se s izvesnim odstupanjima
sve do kraja Novog carstva.
Opremi ove grobnice pripadaju i drugi pojedinani
likovi koji slede u daljem tekstu. Verovatno su svi iz
groblja kod Sakkare.
213 Maja. Krenjak. Visina 1,91 m. Lajden, Dravni
arheoloki muzej.
Maja sedi na stolici sa lavljim nogama, u levoj ruci
stisnutoj u pesnicu dri maramu za brisanje znoja, a na
glavi ima u to vreme omiljenu kitnjasto udeenu muku
vlasulju. Odlino su prikazane osobine ovog znaajnog
oveka.
U vreme sahranjivanja kralja Tutankamona, Maja
je bio vrhovni nadzornik radova na mestu venosti.
Iz line privrenosti posvetio je svom kralju jednu nad-
grobnu statuu koja je ponovo pronaena u Tutanka-
monovoj grobnici. Kao nadzornik nekropole uinio
je sve za toliko ugroenu bezbednost svih faraonskih
grobnica. Pod kraljem Haremhabom bio je jedan od
najuticajnijih Ijudi u okolini monarha i vrlo moan
ministar finansija.
214 Merit. Krenjak. Visina cele sedee statue 1,61 m.
Lajden, Dravni arheoloki muzej.
Na stolici (delimino obraenoj samo u obrisima)
s lavljim nogama sedi Merit u sveanoj, izrazito pomod-
noj haljini i s predugakom ukrasnom vlasuljom. Kao
pevaica hrama, dri ispred grudi u levoj ruci kultni
simbol (Menit) boginje Hator s odgovarajuim lancem.
Pletenice vlasulje ostale su neobraene na temenu.
215
BOGINJA MUT. Iz Karnaka. Fragment jedne ogromne
grupe. Krenjak. Iznad prirodne vehine. Kairo, Muzej,
br. 456.
Kao Amonova supruga, boginja ima visoku dvostruku
krunu iznad kragujeve ube prebaene preko glave. Sta-
tua potie od jedne grupe kolosa, verovatno iz doba
Haremhaba. Moda crte majinski osmehnutog lica
odraavaju lik kraljice Mutnodmet, supruge kralja
Haremhaba. Kod egipatskih statua mimiko oivljavanje
lica predstavlja redak izuzetak to je ovde oigledno
pokuano i postignuto razvuenim usnama s lako
uzdignutim uglovima i odgovarajuim modelisanjem
obraza.
Kosa s obe strane uiju je naknadno obnovljena.
119
DOLINA KRALJEVSKIH GROBNICA KOD TEBE
Egipani danas ovu izvanrednu, velianstvenu kotlinu Zapadnih planina kod Tebe nazivaju Biban el-Muluk,
Kapije kraljeva. Strmih obronaka i sa masama odvaljenim od stenja, kotlina je leala pod arkim zracima sunca,
a iznad nje se uzdizao vrh El-Korn (rog), prirodna piramida od stenja. Posle Amenofisa I ovde su faraoni 19.
i 20. dinastije sahranjivani u grobnicama, esto s mnogo piostorija, uklesanim do 210 m u samo srce planine
i skoro do 100 m dubine. Sa strane, od dna doline u kojoj je sada izgraen put, vidi se na snimku (sl. 216) vie
otvora za grobnice: sasvim levo ulaz u grobnicu kralja Setija I, najvelianstveniju u celom ovom groblju kraljeva;
sasvim desno je kapija grobnice Ramzesa VI preko puta koje se nalazi Tutankamonov grob. U starom veku je
grki geograf Strabon nabrojao etrdeset grobnica koje vredi razgledati. Prvi opis ove doline iz novijih vremena
dao je Englez Riard Pokok (Richard Pococke) 1737. godine. Sada je poznato ezdeset grobnica, ali samo je
sedamnaest sasvim pristupano.
Niz kraljevskih grobnica Biban el-Muluka vremenski poinje s grobnicom faraona Tutmozisa I i od njega se
protee sve do kraja 20. dinastije. Mada su sahranjeni preteno kraljevi, izmeu ostalih nalaze se ovde i gro-
bnice kraljice Teje, supruge kralja Amenofisa I I I i Ehnatonove majke. Povremeno je i visokim dostojanstvenicima t
bilo doputeno da sebi podignu grobnicu u ovoj dolini. U krajnjem zapadnom ogranku doline, u Gabanet
el-Kurudu, nalaze se izmeu ostalih i grobnice kraljeva Amenofisa III i Ejea.
Nasuprot grobnicama-piramidama koje su bile uobiajene za faraone sve do poetka Novog carstva, kraljevske
grobnice u Biban el-Muluku uklesane su u stenu kao hodnici, odreeni da prime samo sarkofag i dodatke. A kultu
umrlog kralja od doba Amenofisa I sluio je hram mrtvih podignut u tebanskoj ravnici, na granici plodne zemlje
i pustinjskih planina (uporedi crte 26).
Sasvim na zapadnoj strani tebanske nekropole, poloena skoro dijametralno prema Dolini kraljevskih
grobnica, a u podnoju strmih i visokih stena velianstvenog, reklo bi se ak pretekog kraja doline lei Biban
el-Harim, Dolina grobnica kraljica. Medutim, uprkos imenu ovde se ne nalaze samo grobnice kraljica nego i
kraljevskih prineva, kao na primer etiri sina Ramzesa III, od kojih naroito treba istaknuti grobnice prineva
Ka-em-veseta (g obnica br. 44) i Amen-her-kopes-kefa (grobnica br. 55) radi vanredno svee odranih i velikih
slika. Zatim su ovde grobnice nepoznatih princeza (grobnice br. 36 i 40), pa Sitree (grobnica 39), majke faraona
1
Setija I, i Esete, majke kralja Ramzesa VI, kao i grobnica (br. 52) kraljice Titi, supruge jednog od docnijih
kraljeva po imenu Ramzes. Kruna svega je grobnica br. 66, podignuta za kraljicu Nefertari (Nofretere-mi-en-mut),
najistaknutiju od etiri glavne supruge kralja Ramzesa II (v. sl. LVLVIII).
Gradenje kraljevskih grobnica je raznovrsno u pojedinostima, ali se ipak moe utvrditi jedno odreeno pravilo.
Od ulaza u grobnicu u dubinu vode obino tri hodnika koji se meusobno nadovezuju. Na mnogim mestima
hodnika lee male sporedne odaje ili nie za primanje pribora umrlog. esto se negde u hodniku nalazilo i
duboko okno iji je cilj bio da sprei dalje prodiranje pljakaa grobova, a i da prihvati vodu koja je kapala
iz stene.
U najjednostavnijim grobnicama jedno predvorje je vodilo u glavnu salu grobnice. U raskonijim grobnicama
pak nie se nekoliko sala pre nego to se stigne do glavne sale, ija je tavanica po pravilu poduprta stubovima.
U njoj je pohranjen kraljev sarkofag, obino u malom udubljenju u podu. Na glavnu salu esto se nadovezuju
sporedne prostorije. Crtei 4750 i 5153 pokazuju razne veliine grobnica, date u istim razmerama.
Oblik sale u kojoj se nalazio sarkofag u svojoj osnovi je esto popreno pravougaoni, te kod mnogih grob-
nica po formi u preseku podsea na kraljevsku kartuu, kao npr. u grobnici Tutmozisa I (crte 47) i Tutmozisa
III (crte 48). Kod starijih grobnica upadljivo je prelamanje ose, o emu kao primer mogu da poslue grobnice
faraona Tutmozisa I (crte 47), Tutmozisa I I I (crte 48) i Amenofisa II (crte 49). Grobnica kralja Amenofisa
I I I i nedovrena grobnica kralja Tutmozisa IV u svom optem kompleksu pokazuju ak i dvostruko prelamanje
smera kretanja u obliku dvostrukog slova S. Daleko najdua je grobnica kraljice Hatepsut (br. 20). Niz hodnika
ukupne duine od 213 m vodi do dubine od 97 m. Najvei deo grobnice sainjavaju hodnici dva puta prekinuti
stepenicama. Hodnici se uglavnom pruaju u priblino poluovalnom obliku, a na zadnjem kraju se nadovezuje
predvorje iz koga se jo jednim stepenicama stie u pogrebnu prostoriju iju tavanicu dre tri stuba i iz koje
se ulazi u tri sporedne prostorije.
Poetkom 19. dinastije prelo se na grobnice koje su od ulaza do prostorije sa sarkofagom imale osu
u jednom pravcu, o emu svedoe grobnice kraljeva Setija I (crte 51), Merenptaha (crte 52) i Ramzesa I I I
(crte 53).
Govorei uopteno, grobnice daju prikaz zagrobnog sveta u kome umrli nastavlja svoj ivot. Pri tome je tema
donjeg sveta obraena po jednoj posebnoj dogmi: To je putovanje Sunca kroz dvanaest asova noi, kojima
odgovaraju dvanaest okruga donjeg sveta. Bog Sunca stupa u donji svet sa zapada u liku ovna. On stoji na svo-
joj barci u krinji koju titei zatvara sveobuhvatna zmija. Duhovi vuku barku iz okruga u okrug. Prilikom
svoje vonje bog Sunca u pojedinim okruzima daruje pokojnicima svetlost i ivot za jedan sat. On uvek upravlja
podelom rtava i prima izraze potovanja. im napusti neki okrug, njegovi stanovnici ponovo tonu u mrak i san.
120
Crtei 4750 Kraljevske grobnice 18. dinastije.
Crte 47: Grobnica (br. 38) kralja Tutmozisa I. 1: predvorje. 2: odaja sa sarkofagom. Crte 48: Grobnica (br. 34) faraona Tutmozisa
III. Grobnica koja lei u samom stenovitom klancu ima ulaz vrlo visoko. Posle strmog hodnika i stepenita dolazi 56 m duboko okno.
3: predvorje sa spiskom 741 boanstva i demona. 4: odaja za sarkofag s dva stuba. 58: sporedne prostorije. Crte 49: Grobnica
(br. 35) kralja Amenofisa II. Strme stepenice i hodnici koji se duboko sputaju. 1: okno, u njegovoj dubini odaja (2). 3:predvorje. 4:odaja
za sahranjivanje s odajom za koveg koja dublje lei (sl. 150 gore), u njoj sarkofag (sl. 150 do!e/XVIII). 58: sporedne odaje. Crte 50:
Grobnica (br. 62) kralja Tutankamona, nacrtana u istoj srazmeri kao ostale reprodukovane grobnice da bi se pokazalo koliko je mala
ova kraljevska grobnica. Uporedi crte 42. Sve 1 :800.
Crtei 5153 Kraljevske grobnice 19. i 20. dinastije.
Crte 51: Grobnica (br. 17) kralja Setija I. Najvelianstvenija kraljevska grobnica sa znaajnim reljefima i slikama. IIII: hodnici i hodnik
sa stepenicama. Na zidovima II: Izida (sl. 217) i Neftis. IVVI: predvorje, u VI reljefi na dva stuba, prvo nacrtani na tuku (sl. 219).
VII i VIII: hodnici, u VIII prikaz otvaranja usta. IX: predvorje. Reljefi sa Setijem I pred raznim boanstvima mrtvih (sl. 218). X: Sala
sa sarkofagom, na zidovima slike carstva mrtvih prema Knjizi kapija i peina (vidi str. 122); na est stubova reljefi kralja Setija I pred
Oziris-Kontamentijem. U zadnjem, neto udubljenom delu (uporedi sl. 220 gore) stajao je sarkofag od alabastera, koji se sad nalazi u lon-
donskom muzeju Soane. XI i XII: bone prostorije (uporedi sl. 220 dole). XIII: prostorija za prinoenje rtava. XIV: nedovrena sala.
Crte 52: grobnica (br. 8) kralja Merenptaha. 1: predsoblje. 2: sala sa stubovima sa srednjim brodom koji je pokriven bavastim svodom.
Tu je sarkofag (sl. 252). Crte 53: grobnica (br. 9) faraona Ramzesa III. X: sala sa stubovima s kraljevim sarkofagom. Sarkofag se
danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu, a poklopac u Kembridu, u Engleskoj. Sve 1 : 800.
A ujutro, u dvanaest asova on stie do istonog horizonta kroz koji pobedonosno prolazi, pretvorivi se u hk
Suneve bube, da bi ponovo iziao kao novo dnevno sunce (E. Oto, Oziris i Amon).
Slike i tekstovi u grobnicama zasnivaju se na knjigama iz svetenike literature, kao:
Knjiga o onome ta je u donjem svetu ih Amduat ima dvanaest delova, kao to su Egipani svoj donji
svet i zamiljali podeljen u dvanaest peina prema dvanaest asova noi. U svakom delu je prikazana reka po
kojoj bog Sunca, s glavom ovna, zajedno sa svojom pratnjom plovi sunevom barkom, darujui oko sebe za
kratko vreme svetlost i ivot. Nemani, demoni i duhovi uz obalu pozdravljaju ga na putu, titei ga od neprijatelja.
121
I u Knjizi kapija i peina ide put boga Sunca kroz dvanaest delova donjeg sveta. Izmeu pojedinih delova
donieg sveta uzdiu se utvrdene kapije. Njihovi straari su ogromne zmije ija imena pokojnik mora da zna. Dve
zmije koje bljuju vatru i dva boga tite ulaz i pozdravljaju boga Sunca.
Iz knjige Slava Reu potie himna bogu Sunca. Njega, boga Sunca, mora umrh prilikom ulaska u donji svet
da pozdravi sa sedamdeset pet imena. Himna je rezervisana za prva dva hodnika grobnice.
Knjiga Put u pakao boga Sunca kazuje kako bog Sunca govori pred duhovima i nemanima donjeg sveta.
Pored pomenutih predstava onog sveta, pojavljuju se ponekad i slike obreda koji su, kao otvaranje usta,
povezani s oivljavanjem umrlog; uz to, npr. u grobnici kralja Setija I nalaze se i slike jednog drevnog
boanskog mita.
Knjigama koje, donekle pouno, opisuju topografiju onog sveta, pored dve gore pomenute i tzv. Knjige o
dva puta, pripada i Posmrtni papirus pevaice Amon Ded-Maat-is-anke, ija se sadrina nadovezuje na prvu
knjigu, a iju vrlo lepu i sauvanu reprodukciju prikazuje sl. XLVII.
19. I 20. DINASTIJA
19. DINASTIJA 1306-1186
Faraoni: Ramzes I (1306-1304); Seti I (1304-1290); Ramzes 11 (1290-1224); Merenptah (1224-oko 1204);
Seti II, Siptah, kraljica Tausret
20. DINASTIJA 1186-1085
Faraoni: Setnakt (11861184); Ramzes///(1184-1153);Ramzes IV RamzesX, RamzesXI(najkasnije 1112-1085).
Novo vladarsko pokolenje, koje obuhvata celu 19. i 20. dinastiju, potie od jedne donjoegipatske oficirske
porodice. Poetkom 19. dinastije prestonica carstva konano je preseljena na sever, na mesto Auarisa, nekadanje
tvrave Hiksa, u istonoj delti Nila, juno od Mensaleh jezera i dobila ime Ramzesgrad.
Nastojanja da se ponovo uspostavi egipatska vladavina nad Sirijom dovela su do ratnih sukoba s carstvom
Hetita, koje se protezalo preko srednje i june Male Azije i koje je, sa svoje strane, pokuavalo da se sve vie iri
u pravcu Sirije. Prvobitna ratna razraunavanja izmeu mladog kralja Ramzesa II i hetitskog kralja Muvatalija,
koja su doivela vrhunac u bici kod Kadea na reci Oronti, prekinuta su 1269. godine dravnim ugovorom
izmeu dva carstva, koji su potpisali Ramzes II i Hatuili I I I .
Za vreme faraona od Merenptaha do Ramzesa I I I pada egipatska borba za opstanak protiv Libijaca na
zapadu i protiv tzv. pomorskih naroda, koji su ugroavali Egipat sa severoistoka i sa mora. Mada je u tim
borbama carstvo ouvano u celini, teka ratovanja su do kraja iscrpla njegove privredne moi.
Ratni pohodi su uslovili primanje i naseljavanje stranih plaenika. Time je naroito bio pogoen Donji
Egipat u kome je Ieala nova prestonica. A ovo je, sa svoje strane, uslovilo dve pojave osobene za Pozno doba,
za vreme posle 20. dinastije: sekularizacija, posvetovljenje kraljevstva i reakcionarno dranje bive prestonice Tebe.
Ogromna graevinska delatnost zapoela je jo za vreme Setija I koji je voleo umetnost. Tako je u Karnaku
sagraen veliki trem sa stubovima u hramovnom kompleksu dravnog boga Amona (uporedi nie); u Abidosu
je izgraen kraljev hram mrtvih (sl. 222229, XLVIIILI) sa uvenim ciklusima reljefa, koji su jo i danas sa-
vreno ouvani, a po lepoti se takmie s onima iz grobnice u Tebi (sl. 217220, XLVI). Neuvena graevinska
delatnost, kako u pogledu broja spomenika tako i u pogledu njihovih ogromnih razmera, usledila je za vreme
Ramzesa II. Zavravanje Vehkog trema sa stubovima u Karnaku (sl. 230/231, LI I /LI I I ) i Amon-Mut-Konsovog
hrama u Luksoru (sl. 236239), gradnje u Ramzesgradu u Memfisu (odakle je sauvan kolos iz Mitrahine,
(sl. 240); hram mrtvih u Tebi, opte poznat kao Rameseum (sl. 241246); hram u steni kod Abu Simbela
(sl. 247250) samo su najmarkantnija dela kralja Ramzesa II, koji je vladao punih 66 godina. Iz doba Ramzesa I I I
pomenuemo samo njegov velianstveni i uglavnom ouvani hram mrtvih u Medinet Habuu kod
Tebe (sl. 253/254).
Na kraju gornjeg sasvim saetog pregleda treba se jo malo osvrnuti na posebnu istoriju 19. i 20. dinastije,
kao i na neke injenice i probleme koji su bili vrlo odluujui u to vreme.
122
Odbacujui sve tradicije, Haremhab je za svog naslednika na prestolu faraona odredio Paramesua, Setijevog
sina, pukovnika strelaca i, prema tome, visokog oficira koji je poticao iz Donjeg Egipta, verovatno iz Auarisa,
stare tvrave Hiksa u severoistonoj delti. Ovo je uinio zbog toga to je Paramesu bio ovek koji e dravne
poslove i obnavljanje upropaene spoljne politike voditi snazno i potpuno nezavisno od krugova tebanskog sve-
tenstva, koji su teili integraciji drave, i roaka stare kraljevske kue. Sam Haremhab ga je jo za svoga ivota
naimenovao za pukovnika strelaca, bornih kola i peadije, zatim za upravnika svih stranih zemalja, za prvog
ministra i, istovremeno, za stareinu proroka svih bogova, tako da je Paramesu u svojoj hnosti ujedinjavao sve
najvie vojne, politike i privredne dravne poloaje. I tako je posle Haremhabove smrti, bez ikakvog prigovora
sa bilo koje strane, Paramesu zauzeo presto kao Ramzes I. U duhu nove ere, pod njim je sprovedeno jo za
vreme Haremhaba koncipirano reenje da se prekine zbog spoljnopolitikih razloga nezgodno vezivanje za Tebu,
i prestonica preseli u severni deo zemlje, u Auaris, koji sad kao Ramzesgrad ulazi u istoriju da bi posle propa-
sti carstva Ramesida dobio ime Tanis. Za dinastiju Ramesida samo je Donji Egipat mogao da bude operaciona
baza za sve spoljnopolitike i strateke odluke koje su se odnosile na prestonicu carstva. Samo odavde je na
putu bremenitom borbama ponovo mogla da se uspostavi veza sa svetom istonog Sredozemlja i severozapadnog
Bliskog istoka.
Premetanje politikog sredita na sever nije uopte imalo za cilj da se Tebi kao gradu boanskog faraona
i dravnog boga Amona i mesta sahranjivanja faraona oduzme njen dotadanji kulturni znaaj i prede preko
njene osvetane prolosti. Naprotiv, Teba je ostala kulturno sredite carstva.
Kad je Ramzes I umro posle godinu i po dana vladavine, nasledstvo je uobiajenim putem prelo na njego-
vog sina Setija I. Carstvo je bilo uvreno, ah Fenikija jo nije bila ponovo u egipatskim rukama. Sirija vie
nikad nee doi pod egipatsko gospodstvo, a jo manje podruje Eufrata, mada je ve Tutmozis I, a jo u veoj
meri Tutmozis III, prodro do Eufrata.
Politiki i kulturni vrhunac nove ere predstavlja 66-godinja vladavina Ramzesa II (sina Setija I) i njegovog
sina Merenptaha. Ali izgleda da se snaga 19. dinastije, a u poetku i samog carstva, iscrpela sa ova tri monarha
koji su bili izvanredno energini, delotvorni i uporni u svome cilju. Tek je s Ramzesom i n, drugim faraonom
20. dinastije, ponovo na pozornicu stupio vladalaki lik najveeg formata. A u doba Ramzesa XI, poslednjeg
iz ove dinastije, uprkos energije i politike sposobnosti ovoga faraona, raspalo se carstvo.
Raznorodni i teki su bili spoljnopolitiki problemi i opasnosti u doba ove dve dinastije. Kao to e docnije
biti reeno, oni su se u velikoj meri namnoili za tih dve stotine godina koliko su trajale pomenute dinastije. A isto
tako teki i opasni bili su unutranji problemi, uprkos sjajnih godina vladavine Setija I, Ramzesa II i Ramzesa III.
Osvrnimo se sad malo podrobnije na spoljnopolitike probleme: mada je Seti I u tri vojna pohoda uspeo da
Palestinu i Fenikiju ponovo vrsto podvede pod vlast Egipta, Sirija je i dalje bila pod uticajem hetitskog carstva,
to je za Egipat pre svega predstavljalo glavnu i stalnu opasnost.
Godine 1285. kod Kadea na Oronti sukobili su se neprijatelji: Muvatali, kralj Hetita, zajedno s koalicijom
sirijskih i maloazijskih kneeva, i kralj Ramzes II, od koga je potekla incijativa za ovaj pohod, na elu svoje
etiri armije koje su nosile imena etiri boga: Amon, Re, Ptah i Set i plaenika iz redova Amorita i ardana.
Na poetku bitke Hetitima je uspelo da Ramzesa II odseku od tri njegove armije, pa ova bitka ne moe da po-
slui kao dokaz njegovog vojnikog genija, ah tim vie svedoi o njegovoj velikoj hrabrosti jer je jedino zahvalju-
jui njoj uspeo da otkloni poraz. Obe vojske napustile su bojite nepobeene. Mada je Ramzes II uskoro zatim
ponovo prodro do Oronte i zauzeo Tunip, ipak je granica suvereniteta izmeu dva carstva ostala samo reka Nar
el Kelb, severno od dananjeg Bejruta.
U dvadeset prvoj godini svoje vladavine (1269) Ramzes II je s mladim hetitskim kraljem Hatuilijem III
sklopio egipatsko-hetitski mirovni ugovor. Originalni tekst urezan je klinastim pismom u srebrnu plou, a dva
monumentalna prepisa uvaju se u Amonovom hramu u Karnaku i u kraljevom hramu mrtvih u Tebi. Vie
prepisa na glinenim ploama sauvani su u Arhivu hetitske prestonice Hatua (dananji Bogazkoy). Ovaj veni
mir koji su sklopila dva vladara predstavljao je ne samo akt razuma nego i spomenik jasnom politikom shvatanju
i visokom dravnikom oseanju odgovornosti dva potpisnika ugovora. S jedne strane, udaljenost centralnog
podruja hetitskog carstva od Egipta bila je suvie vehka za odista uspeno ratovanje; s druge strane, Asirci
su, otkako je Hatuili III stupio na presto, ugroavali njegovo carstvo sa istoka, a pomorski narodi nezadrivo
sa severa, iz oblasti Crnog mora. No, ti isti pomorski narodi zapoeli su da pomou Libijaca srodnih Berberima
ugroavaju i Egipat zapadno od delte Nila; to ugroavanje je postalo jo opasnije zbog drutvenih i
privrednih potekoa koje su se ve tada nasluivale u unutranjosti zemlje. Izgledalo je kao da sve ovo zahteva
celokupnu snagu narednih pokolenja kako bi se odbranili od nesavladivih opasnosti. Svedoci i jemci mirovnog
ugovora su bogovi Egipta i hetitskog carstva koji e bdeti nad zakletim ovekoveenim prijateljstvom i kazniti
onoga ko bi prekrio ugovor. Kralj Ramzes II je zakljuenje ovog ugovora, u 34. godim' svoje vladavine, krumsao
enidbom s Napterom, kerkom kralja Hatuilija III. Dogaaj je zabeleen na vie stela. Teskt oholo govori
o egipatskoj nadmonosti nad Hetitima, ali ipak svedoi o tome da su Egipani dolazak hetitske kerke
smatrali udom koje je bog-stvaralac Ptah uinio za Ramzesa II. Poloaj koji je mlada Hetianka zauzimala kao
faraonova supruga bio je daleko vie istaknut od poloaja velike kraljevske supruge u Egiptu i oigledno je
bio ravan kraljevom.
123
Nie je naveden celokupni tekst sa stela u Karnaku, s ostvra Elefantine kod Asuana i u Abu Simbelu u kome
se prvo opisuje odluka hetitskog kralja da svoju kerku vena s Ramzesom II, zatim odavanje poasti hetitskom
izaslanstvu time to je poslata u susret egipatska pratnja za svitu s nevestom, kao i molba koju je kralj Ram-
zes II uputio Setu, bogu stranih zemalja, da podari lepo vreme; potom zajedniko putovanje hetitske i egipatske
pratnje kroz Siriju i, najzad, dolazak princeze u Egipat, i opet dosta neskroman zakljuak:
Veliki knez Katija pisao je,
iz godine u godinu njegovom velianstvu da bi ga umilostivio.
Kralj Ramzes II nije ovo nikad sasluao.
A kad su svoju zemlju videli u tekom stanju,
pod ogromnom moi gospodara zemalja,
ree veliki knez Katija svojoj vojsci i svojim plemiima:
Zato ovo? Naa zemlja je opustoena.
Na gospodar Set je nezadovoljan nama.
Nebo nam ne daje kiu... jer smo se borili.
I zato preporuujem da damo sve nae stvari,
a ispred svega da bude moja najstarija kerka.
Odnesimo dobrom bogu poasni poklon,
da bi nam dao mir i da bismo iveli.
Dovedena je njegova najstarija kerka,
a s njom divni darovi, mnogo zlata, srebra i dragog kamenja
bezbrojne zaprege, desetine hiljada stoke, koza, ovaca
i njegove zemlje drugih stvari beskrajno mnogo.
I javie njegovom velianstvu:
Pogledaj ta ini veliki knez Katija.
Dovode njegovu najstariju kerku s mnogim darovima,
koji prekrivaju mesto na kome (se nalaze sa svojim blagom).
Kneeva kerka i kneevi iz Katija je nose.
Preli su mnoga brda i teke prevoje
i stii e do granica tvog velianstva.
Poaiji vojsku i plemie da je doekaju.
Njegovo velianstvo se obradovalo. Gospodar palate je bio veseo
kad je saznao za ovaj izvanredni dogadaj
kakav se u Egiptu nije pamtio.
Poslao je vojsku i plemie da je odmah doekaju.
Njegovo velianstvo se savetovalo sa svojim srcem:
Kako je onima koje sam poslao,
koji po mom nalogu idu ka Siriji
u dane kie i zimskog snega.
Prineo je veliku rtvu svom ocu Setu i zamolio:
Nebo lei na tvojim rukama, a zemlja pod tvojim nogama.
Ono to naredi bie.
(Prestani) da alje kiu, buru i sneg,
dok do mene ne stignu uda koja si mi dodelio.
Njegov otac Set usliio je sve to mu ree.
Nebo je bilo mirno, doli su letnji dani.
Vojska je veseio pola bodra tela i laka srca.
Kerka velikog kneza Katija putovala je u Egipat.
Pratili su je vojska, konjica i plemii njegovog velianstva
izmeani s vojskom, konjicom i plemiima iz Katija.
Bile su to (katijske) ete, strelci i konjica,
svi Ijudi iz Katija izmeani s Ijudima iz Egipta.
Jeli su i pili zajedno.
Bili su sloni kao braa,
i nisu se Ijutili jedan na drugog.
Mir i prijateljstvo vladali su medu njima,
kao (inae samo meu Egipanima) samim.
Veliki kneevi svih zemalja kroz koje su prolazili
bili su zaueni, puni neverice i nemoni,
kad su videii sve te Ijude iz Katija,
koji su se ujedinili s kraljevom vojskom.
Jedan od tih kneeva ree drugom:
Istina je ono to je reklo njegovo velianstvo.. .
Koliko je ogromno ono to vidimo svojim oima.
Sve zemlje mu pripadaju kao sluge, zajedno s Egiptom.
Ono to je bilo Kati pripada mu kao Egipat,
ak i samo nebo podlono je njegovom peatu,
i ini sve kako je on zapovedio.
I (mnogo dana zatim) stigli su u grad Ramzesov,
u trijumfu velikih uda pobedonosne sile,
u godini 34, u treem zimskom mesecu.
Kerku velikog kneza Katija, koja je dola u Egipat,
izveli su pred njegovo velianstvo,
i poneli za njom bezbrojne darove.
Tada vide njegovo velianstvo da joj je lice lepo kao u boginje.
I bio je to velik, udesan dogadaj,
divno, dosad nepoznato udo,
koje se nikad nije prenelo sa kolena na koleno,
i koje ni po emu nije podsealo na spise predaka.
Kerka velikog kneza Katija,
bila je lepa pred srcem njegovog velianstva.
On ju je voleo vie od svega drugog,
kao neto najlepe to mu je poklonio njegov otac Ptah.
Njegovo velianstvo joj kao kraljici dade ime
Mat-neferu-Re (ona koja vidi lepotu Rea),
Kerka velikog kneza Katija, kerka velike kneginje Katija.
Bilo je to nedokuivo, nepoznato udo,
koje se pomou njegovog oca Ptaha zbilo u Egiptu,
i koji ga je odredio kao znak pobede.
Zemlja Kati leala je jednoduno pod nogama njegovog
velianstva.
Kad bi sad neki ovek ili ena svojim poslovima
putovali u Siriju ili sve do zemlje Kati
nije bilo straha u njihovom srcu,
jer je mo njegovog velianstva bila toliko velika.
Ve je napred pomenuto da je Egipat ugroavan od neprijatelja s boka, sa zapada od strane Libijaca, a
sa severa od takozvanih pomorskih naroda.
124
Prvi put se libijska opasnost ukazala ve za vreme Setija I i naterala ga na rat u drugoj godini njegove vla-
davine. Ponovno ugroavanje se javilo pod Ramzesom II, iz ijeg su doba naena utvrenja na prostoru od
341 km od AJ eksandrije do Um-el-Rakama. Izgleda da je ve ovaj veliki vladar bio potpuno svestan opasnosti.
U celini se radi o seobi plemena srodnih Berberima. Prvi podstrek seobi naroda dao je pokret ba ovih pomor-
skih naroda od kojih je jedan deo s podruja oko Crnog mora prodro delimino na Bliski istok i u Fenikiju,
ah delimino i na Balkan odakle je preko Egejskog mora dopro sve do oblasti Libije; dok je drugi deo o
kome e jo biti govora poao pravo u Malu Aziju neposredno pre 1185. godine, pregazio i unitio carstvo
Hetita i, prodirui odavde sve do Fenikije, ugrozio Egipat sa severa.
Tek u petoj godini Merenptahove vladavine, 1219. godine, dolo je do prve teke bitke. Severozapadno od
Memfisa, Libijci su pretrpeli potpun poraz uz najtee gubitke. Nove koalicije Libijaca prisilile su Ramzesa I I I
u petoj godini njegove vladavine na veliku odbrambenu bitku nedaleko od Memfisa 1179. godine i ponovo,
ali sada konano, 1173, u jedanaestoj godini vladavine, kada je bila slomljena mo Libije. Rei i monumentalni
reljefi govore o ovim pobedama u hramu Ramzesa III, podignutom uz levi bok Velikog dvorita (izmeu pilona
I i II), zatim u hramu Ramzesa III kod Medinet Habua na zapadnoj strani Tebe na eonim stranama kula pi-
lona I i, najzad, na jugozapadnom zidu Drugog dvorita; oni govore o pobedama koje su, zajedno s Merenpta-
hovom pobedom, spasle egipatsko carstvo da ne bude pregaeno i uniteno. Mada su i posle toga libijska
plemena i dalje nadirala, nain njihovog prodiranja bio je bitno drugaiji od onoga iz 1173. godine. Kraljevo
politiko razumevanje prilika dokazuje injenica to mu je uspelo da pobeene uklopi u egipatsku tradiciju i
pretopi u egipatski narod. Nije, stoga, uopte udo to je eonk I, pripadnik jedne libijske porodice poglavica,
oko 950. godine seo na presto faraona i zasnovao 22. dinastiju (tzv. dinastiju Bubastida).
Isti monarh koji je 1173. godine konano porazio Libijce, uspeo je jo i da odluno pobedi pomorske narode.
Uprkos gubitka Fenikije, ali sauvavi mostobran, Ramzes III je ipak 1176, osme godine svoje vladavine,
pobedio na kopnu i u pobedonosnoj pomorskoj bici ispred samog ua Niia savladao koaliciju Filistinaca i
nekoliko drugih plemena pomorskih naroda i tako spasao Egipat da ne bude potpuno preplavljen pokretom
pomorskih naroda. Reljefi u Medinet Habuu takoe svedoe o ovoj pomorskoj pobedi. Medutim, uprkos pobeda
Ramzesa III, konano su bile ugaene sve mogunosti da se granice carstva makar korak po korak proire ka
severu. Oigledno je da je udama mo bila potpuno iscrpena odbrambenim, mada pobedonosnim borbama. A iz-
nad toga je protivnik u oruju od gvoa imao nedostinu prednost u naoruanju. Pored toga, unutranjopolitiki
odnosi su postali ve toliko teki da je i sa te strane samo postojanje carstva najtee bilo ugroeno. Tragino
je to je Ramzes III, koji je Egipat vie puta spasao na bojnom polju, poslednjih mirnih godina vladavine
stradao kao rtva jedne haremske zavere oko nasledstva i umoren je 1153. godine.
Na ovom mestu treba u nekoliko rei da se osvrnemo i na Nubiju. Koliko su burna i opasna bila vie od
dva veka odbrambenih ratova za vreme vladavine Setija I, a jo vie Ramzesa II, Merenptaha i Ramzesa I I I
u borbama protiv Hetita, Libijaca i pomorskih naroda, toliko su miroljubivi ostali odnosi na jugu carstva, u nu-
bijskoj koloniji, iji je konani osvaja Tutmozis I I I prodro ve do Napate, u blizini 4. katarakta. Od samog
poetka 18. dinastije Nubija je sistematski i planski izgraivana u koloniju. Ona je bila potinjena jednom egi-
patskom guverneru s vrlo irokim i samostalnim ovlaenjima, visokog vojnog ranga i najviih dvorskih zvanja.
Guverner, moglo bi se rei vicekralj, Kraljevski sin iz Kua, oslanjao se na sopstvene vojne jedinice i raspola-
gao sopstvenim upravnim aparatom. Kolonija je bila podeljena u dva dela: zemlje Vavat i Ku. Prva je obuhva-
tala severni deo do 2. katarakta i time je, otprilike, odgovarala kolonijalnom podruju jo za vreme Srednjeg
carstva. dok su juni deo prisajedinili Egiptu tek faraoni rane 18. dinastije: Tutmozis I do 3. katarakta, a
Tutmozis III, kao to je reeno, do 4. katarakta. Uvek verna Egiptu Nubija je svojim rudnicima zlata kod
Redesiie, Baramije i Vadi Alakija u zemlji Vavat u stvari bila izvor zlata egipatskog carstva, a svojim stanovnitvom
i ostalim bogatstvima predstavljala je ljudski i materijalni rezervoar, pa je u ogromnim odbrambenim borbama
19. i 20. dinastije bila jedan od najvanijih stubova carstva.
Vrlo vetim nainom Egipat je vekovima prenosio svoju kulturu u nubijsko kolonijalno carstvo. A kulturnom
nadgradnjom Egipat je u Nubiji stvorio onu osobenu egipatsko-nubijsku kulturnu simbiozu Etiopljana. Iz etiop-
skih redova proizili su posle raspada Egipta tvorci 25. dinastije koji su jo jednom privremeno i poslednji
put ujedinili pod jednim faraonom celokupnu dolinu Nila zajedno s nubijskim kolonijalnim carstvom.
Meutim, potrebno je da se baci jo jedan pogled na drutvene i privredne uslove ivota. U pogledu unu-
tranje politike problemi iz dva veka Ramesida vrlo su raznovrsni. Ipak emo ih ovde samo dodirnuti.
Zbog otpora koji su pruah Egipani vojnikom pozivu, vojska se jo u ranijim stoleima sastojala veinom
od plaenika, pa je sada zbog sve vee potrebe za vojnicima postajala sve vea i opasnost od spore, ali stalne
izmene sastava stanovnitva jer su se plaenici naseljavali u Egiptu zajedno s>a svojim enama i decom. Egipani
su organizatorsku i upravnu delatnost cenili daleko vie od vojnike, pa se za vreme i posle ve opisanih pobe-
donosnih ratova nuno razvio unutranji politiki sukob poto ljudi koji su carstvo sauvali od unitenja nisu bili
ocenjeni prema svojim zaslugama. Tako nastali rascep bio je za dravu utoliko traginiji to su vojniki aktivni
elementi, koji su, pored toga, za vreme Ramzesa I I I veinom bili libijskog porekla, doli u sukob sa onim
slojevima koji su vodili unutranju i privrednu politiku zemlje, a prvenstveno sa svetenstvom u najirem smislu.
125
Potrebno je da se ovde oceni odnos izmeu faraona, drave i svetenstva poto je vei deo privrednih
mogunosti zemlje pripadao hramovima, a posebno i zbog toga to je za vreme Ramesida dolo do upadljivog
poveanja imovine hramova.
J o iz doba Srednjeg carstva, a jo vie s poetka Novog carstva, postoji sudbinska povezanost izmeu kra-
ljeva roenih u Tebi s njihovim ocem bogom Amonom iz Karnaka, kraljem bogova. Ta povezanost izmeu
vladalake kue i boga, odnosno njegovog svetenstva, bila je jo pojaana jer su, izgleda, preci faraona Seke-
nenre Ta'a II koji je jo pripadao 17. dinastiji i njegove supruge Ahhotepe poticali iz redova Amonovog
svetenstva. Ahmes-Nofretere, supruga poslednjeg kralja 17. dinastije, Ahmosea, bila je ve druga proroica Amo-
nova, a od vremena pomenute kraljice Ahhotepe, majke kraljeva Kamosea i Ahmosea, najstarija po rangu prin-
ceza i nosila je titulu i zvanje boanska supruga Amonova. Ovo je ponovo oivelo do naroitog znaaja u
Pozno doba, za vreme 25. tzv. etiopske dinastije.
Poto princeza najstarija po rangu, kao supruga svoga brata, sasvim verovatno postaje i kraljica, predstava
0 kralju boanskom sinu dobija i svoju snanu ovozemljasku formu: bog Amon, u kraljevom liku, raa s kra-
ljicom, svojom boanskom suprugom, budueg prestolonaslednika koji je prema tome takoe boanskog porekla.
Pomenimo samo nekoliko primera koji se odnose na predstave ove vrste reljefe u mamisi Hatepsutinog hrama
kod Deir-el-Baharija i mamisi u domu Amon-Mut-Konsovog hrama u istonom delu Tebe/Luksor (uporedi na
str. 81 i 96 reeno za sl. 153).
Razumljivo je to su se u doba najveeg rascvata carstva, odgovarajui religioznom znaaju boga Amona, sve
vie poveavah politiki poloaj i privredni razmah Amonovog hrama, a time uveali i posedi hrama kao i
upravnog aparata koji mu je bio potinjen. Dravni hram u Karnaku sa svojim sporednim hramovima i kraljev-
skim zadubinama u zapadnoj Tebi, iji je broj rastao iz generacije u generaciju, sa svojim svetenicima i name-
tenicima i imanjima koje je posedovao u raznim delovima zemlje, predstavljao je moan religiozni, politiki
1 privredni inilac kakav u ranije doba nije postojao u takvim razmerama (E. Oto).
Amonov provosvetenik, koji je stajao na vrhu ovog monog kompleksa, predstavljao je snagom svoje moi
linost najvieg poloaja i sile. Meutim, treba naroito naglastiti da prvosvetenik nije bio sveteno lice u
crkvenom smislu, nego samo jedan od najviih upravnih inovnika. Veliko je pitanje da li se uopte u vreme 18.
dinastije jo moe praviti razlika izmedu svetenika i laika. U svakom sluaju, utvreno je da je u doba
kraljice Hatepsut vrhovni svetenik Hapuseneb istovremeno bio i prvi ministar, tj. ovek koji je stajao na elu
administracije egipatskog carstva i u ijim su se rukama sticali svi konci.
I na poetku Poznog doba moe se videti sutinski ista stvar. Naime, nije postojalo ni praktino ni teorijsko
razgraniavanje izmeu duhovne i svetovne vlasti. Herihor, prvi kralj Gornjeg Egipta posle raspada dravnog
jedinstva, bio je prvobitno nosilac mahahce s kraljeve desne strane, prema tome oficir visokog ranga. Posle
smrti Ramzesa XI , poslednjeg Ramesida, kao vicekralj Kua domogao se vojne vlasti, zatim kljunog pohtikog
poloaja prvog ministra i dostojanstva Amonovog prvosvetenika, kruniui, konano, svoju karijeru time to je
postao kralj.
Da bismo se vratili u doba Ramesida o kome je ovde prvenstveno re, treba istaknuti da je poslovanje
hramova vie nego ikad ranije predstavljalo sredite privrednog ivota. Hramovi su mnogo manje bili iskljuivo
duhovne ustanove, a mnogo vie posednici i korisnici vehkih poseda i gospodari prihoda od njih, kao i prihoda
koji su im tekli iz kolonijalnih provincija.
U toku cele 18. dinastije, a jo vie za vreme 19. i 20. dinastije to je doba Ramesida zbog vekovnog
uveavanja zemljinih poseda koje su mu darovali kraljevi, zbog poveanja zlata i srebra koje se sticalo napla-
ivanjem danka, kao i zbog poveanja broja Ijudi koje su predstavljali dodeljeni zarobljenici, dolo je do toga
da je imetak Amonovog hrama u Karnaku svojim posedima u zemljitu, prihodima, plemenitim metahma i ljudima
bio u stvari zasebna drava u malom.
Tome se pridruuju i kraljevski hramovi mrtvih kod Tebe koji postaju sve vei po razmerama i dotacijama iz
dinastije u dinastiju, ali i graevine u celoj zemlji, kao to su hramovi Setija I u Abidosu, Ramzesa II u istonom
delu Tebe i u Nubiji i mnoge druge.
Oigledno je, dakle, da su hramovna preduzea stajala u sreditu privrednog ivota pri emu su manje nego
ikad ranije predstavljala duhovne ustanove. U mnogo veoj meri oni su bili u pravom smislu rei isto svetovni
posednici zemljita ili prihoda od njega, kao i prihoda iz provincija.
I ako je prestonica carstva od poetka 19. dinastije bila u Donjem Egiptu, ipak je nesrazmerno veliki deo
faraonskih darovanja i zadubina padao na Tebu, a ne na Auaris, Ramzesgrad. Na osnovu uvenog papirusa
Haris iz doba Ramzesa I I I , od 107.615 ljudi pripadalo je Tebi 86.486=80%, a od 2961 km
2
zemljita takoe Tebi
2393 km
2
=80%. Samo je koliina zlata koju je dobijala Teba bila znatno manja i sa 34 kg od ukupno 680 kg
(=3.648,1 deba) iznosila svega 5%. Zabrinjavajue veliki deo celokupne narodne imovine bio je pod neposrednom
upravom hramova kao posed boanstva.
Ne moe se dovoljno istai kakvu su sve pomeanost ovozemljaskog i duhovnog hramovi ujedinjavali u sebi na
razne naine. Religija i kult, vlasnitvo nad zemljitem i ljudima, privreda i trgovina, zanatstvo i tehnika bili
su skupljeni u ruci boga, jedinog vlasnika (E. Oto).
U nedostatku tanih podataka ne moe se utvrditi koliko je veliki deo narodne imovine bio, tako da kaemo,
vlasnitvo boga kojim je upravljalo svetenstvo. Medutim, nuno se namee zakljuak da je ova neizmerna
imovina posredno morala da slui i faraonu, jer bi inae ogromno poveanje hramovne imovine moralo
126
predstavljati nepodnoljivo smanjenje krunskog poseda, to dinastija ne bi mogla da podnese. Obe sfere, kraljevstvo
i hram, imaju udela u onome to nazivamo dravom, i obe su, u krajnjoj liniji, na isti nain religiozno odreene;
iza privreduog odnosa kraljevstvo-hram stoji religiozni odnos kralj-bog (E. Oto).
Kako se paljivo uravnoteeni sistem ruio im bi se jedna od dveju komponenata suvereno razvijala bilo
kao apsolutna monarhija, bilo kao teokratija pokazuje, s jedne strane, Ehnatonov jeretiki despotizam i, s druge
strane, u Pozno doba, prilikom raspada carstva, teokratija koja je nastala za vreme 21. dinastije kao Amonova
boanska drava.
VREME FARAONA SETIJ A I (1304-1290)
XLVI, 217-220
IZ GROBNICE (BR. 17) KRALJA SETIJA I U DOLINI KRALJEV-
SKIH GROBNICA
Ve je u vie mahova ukazano na ovu grobnicu koja
spada meu najistaknutije u dolini Biban el-Muluk,
kako po svojim razmerama, s duinom (do sale XIV)
od 100 m, tako i po sjaju veinom dobro ouvanih
zidnih reljefa i zidnih slika. Na nepristupanu njenu
poslednju, sada vie slikama neukraenu salu sa stubo-
vima br. XIV nadovezuje se jo hodnik dugaak 46 m,
koji je oigledno trebalo da vodi do daljih sala ije je
graenje bilo predvieno ali nije zapoeto.
Italijanski arheolog ovani Batista Belconi (Giovanni
Battista Belzoni) iz Padove, koji se temeljno obrazovao
u Londonu i od 1815. radio kao istraiva u Egiptu,
otkrio je ovu grobnicu jo 1817. godine. Belconi je iste
godine oslobodio od peanih nanosa hram u Abu
Simbelu, a 1818. je ponovo otvorio Kefrenovu piramidu
kod Gize.
U grobnici Setija I imamo ilustraciju po celoj grobnici
ispisanih tekstova iz najvanijih na str. 121 i 122
pomenutih knjiga o svetu mrtvih, naroito iz Knjige
o onome ta je u donjem svetu (Amduat) i iz Knjige
kapija i peina. Sve ovo je dato vanredno upeatljivo,
uz snano uivljavanje u sadraj bezbrojnih slika u
obliku razumljivom jo i nama. Zatim, umetniki esto
vanredni reljefi i slike koje prikazuju kralja pred raznim
boanstvima. Najzad, u grobnici se nalaze i kompozi-
cije zasnovane na jednom starom boanskom predanju i
slikani simboli, kao to je slika nebeske krave.
U pojedinostima grobnica pokazuje u svojih trinaest
pristupanih sala i hodnika sledee (uporedi crte 51):
Hodnik I :
Na tavanici slika kraguja koji lebdi, na dva zida
slike raene prema knjizi Slava Reu (uporedi str. 122).
Hodnik I I :
U nii levog zida slika boga Sunca u 37 raznih oblika
prema pomenutoj knjizi; dalje su prikazani tekstovi iz
Knjige o onome ta je u donjem svetu, a na dva zida
istanano raeni reljefi sa Izidom (sl. 217) i boginjom
Neftis.
Hodnik III:
Levo i desno naslikana je vonja Sunca u 4. i 5. asu
noi, prema poglavljima 4. i 5. Knjige o onome ta je u
donjem svetu.
Predvorje IV:
Seti I pred raznim boanstvima.
Sala sa stubovima V:
Na levom i desnom zidu su upeatljive slike iz carstva
mrtvih. Levo vonja Sunca kroz 4. i desno kroz 5. deo
donjeg sveta, prema poglavlju 4 i 5 iz Knjiga kapija
i peina, a na zadnjem zidu Seti I sa Horusom pred
Ozirisom na prestolu, pokraj Hatore i drugih boanstava.
Na levom zidu dole jo se nalazi interesantan prikaz
Horusa sa po etiri predstavnika etiri ljudske rase:
Egipaninom, Azijatom (sa iljastom bradom i arenom
pregaom), Crncem i Libijcem (tetoviranim i s perjem
na glavi).
Sala sa dva stuba VI :
Na stubovima tehniki isto toliko interesantni koliko
umetniki izvanredno uraeni prethodni crtei za neizve-
dene reljefe s kraljem koji stoji pred raznim boanstvima
(sl. 219); na zidovima: putovanja sunca u 9, 10. i 11. asu
noi prema Knjizi o onome to je u donjem svetu,
poglavlja 911.
Hodnici VII i VI I I :
Prikazivanje otvaranja usta (uporedi str. 110).
Predvorje I X:
Stilski izvrsno raeni reljefi delimino dobro ou-
vanih boja, koji pokazuju kralja pred raznim boan-
stvima kao to su Oziris, Hatora, Horus-Harsijezis,
Izida, Anubis i druga (uporedi sl. 218).
Sala X:
Prednja sala sa stubovima: na est stubova kralj
Seti I pred Oziris-Kontamentijem (sl. XLVI) i sline
slike u finim, obojenim reljefima. Na zidovima prikazi
carstva mrtvih radeni prema Knjizi kapija i peina.
Zadnja nia prostorija sa sarkofagom:
Ovde je nekad bio faraonov sarkofag od alabastera
koji se sada nalazi u Soane-muzeju u Londonu. Kraljeva
mumija s vanredno ouvanom Iepom glavom nalazi se
u Muzeju u Kairu (br. 6350), kao i poklopac kovega
za mumiju (br. 3881).
Na levom zidu prostorije sa sarkofagom prikazan je
Seti I kome Harakte prinosi rtvu i iznad toga (u etiri
reda jedan iznad drugog) vonja Sunca u 1. asu noi,
prema 1. poglavlju Knjige o onome to je u donjem
svetu, a na kraju zida naslikan je Anubis kako vri
obred otvaranja usta na Setiju I-Ozirisu.
Na zadnjem i desnom zidu vonja Sunca u 2. odnosno
3. asu noi prema 2. i 3. poglavlju Knjige o onome
ta je u donjem svetu.
Na zasvoenoj tavanici je kompozicija zvezdanih
slika koje s dve strane prati jedanaest, odnosno devet
boanstava (sl. 220 gore).
Sporedna prostorija XI :
Naslikana je kapija i vonja Sunca u 3. deo donjeg
sveta prema Knjizi kapija i peina, poglavlje 3.
Sporedna prostorija XI I :
Prema jednom starom boanskom predanju, ovde
je opisana pobuna Ijudi protiv boga Sunca, njihovo
127
kanjavanje i spas. Na zadnjem zidu nebeska krava koju
podupire u, bog vazduha (sl. 220 dole).
Sporedna prostorija XIII (odaja za prinoenje rtava):
Na ulaznom i desnom zidu, odnosno na levom i
zadnjem zidu prikazana je vonja Sunca u 6, 7. i 8. asu
noi, shodno poglavljima 6, 7. i 8. Knjige o onome to
je u donjem svetu.
Prostorija XI V:
Ova prostorija je nepristupana; nema nikakvih
slika; odavde je ulaz u ranije pomenuti 46 m dugaki
nedovreni hodnik.
XLVI, 217-220
POJEDINANE SLIKE IZ GROBNICE SETUA I.
XLVI Potiu iz Sale sa stubovima X, s levog od dva
zadnja od ukupno est stubova. Faraon Seti I pred
Oziris-Kontamentijem u obliku mumije. Obojen reljef
u krenjaku.
Na est stubova sale X, koji na sve etiri strane
imaju obojene reljefe, prikazano je kako mrtvog kralja
primaju bogovi koji hoe da tite i osiguraju njegov
zagrobni ivot. Kralj se, istina, uvek pojavljuje u obliku
ivog bia, ali je obeleen kao mrtav dodatkom uz ime
pravedan.
Reprodukovani reljef, ije je bojenje naroito dobro
ouvano, predstavlja faraona pred Oziris-Kontamentijem
(uporedi uz ovo str. 131). Dok na drugim reljefima sa
stubovima sale X bogovi pozdravljaju kralja i vode ga
za ruku, ovde to nije mogue zbog zatvorene forme
Ozirisa. Samo tekstovi ispisani iznad likova objanjavaju
povezanost izmeu boga i kralja. Oni glase: Oziris
faraon Seti I, pravedan, pred Oziris-Kontamentijem.
Oziris kae: Dajem ti venost kao Re, da se uvek
pojavljuje na nebu, svakodnevno. Iznad boga formula
zatite i blagosiljanja. Sva zastita, ivot, trajanje, spas
iza njega su kao (i za) Rea.
217 Levi zid hodnika II. Boginja Izida, sestra i supruga
Ozirisova. Natprirodna veliina. Od hijeroglifa u obliku
prestola koji obeleavaju boginju vidljiv je jo samo
donji deo. Prekoputa Izide, na desnom zidu, njena
sestra Neftis. Krenjak s tragovima bojenja.
218 Iz predvorja IX sale sa stubovima X: Seti I dariva
jedno boanstvo vinom u krazima kuglastog oblika.
Krenjak s tragovima bojenja.
219 S prednjeg od dva stuba u Dvostubanoj sali VI :
kralj Seti I pred Maatom, boginjom istine i pravde, a
time i kerkom boga Re. Maat, koja je ovde otelovljenje
pravednog poretka sveta koji treba da obezbedi Seti I,
prua vladaru znak za ivot. Veliko pero, njen atribut,
zataknuto za boginjinu traku za kosu, istovremeno je
i njen hijeroglif. Zamisao i crtanje su vanredno sigurni
i plemeniti.
220 gore S tavanice prostorije sa sarkofagom iza sale
sa stubovima X: astronomsko prikazivanje zvezdanih
slika; s njihove leve strane jedanaest, a s desne devet
boanstava. Red s desne strane predvodi Izida, iza koje
slede etiri Horusova sina: Amset, Hati, Dua-Mutef
i Kebek-Senuf, koji su takoe predstavnici etiri nebeska
pravca i zatitni duhovi etiri kanope u kojima se uva
utroba mumificiranog pokojnika (uporedi str. 114). Bik
koji je nacrtan u sredini prikaza zvezda u stvari prika-
zuje sazvee Velikog medveda. Za postolje bika vezano
je ue koje Dunanui, sokolove glave, zatee obema
rukama. Ovo ue treba shvatiti kao osovinu sveta.
Dunanui je vrlo verovatno zvezdana slika Labuda.
Ostale slike, meu kojima naroito padaju u oi lik
Hesamute, boginje nilskog konja, i boginje Neter-enti-
imiuni, lavljeg oblika, jo nisu identifikovane kao
sazvee.
220 dole Iz prostorije XI I : boanska nebeska krava s
trupom posutim zvezdama. Izmeu njenih prednjih i
zadnjih nogu su dve suneve barke od kojih prednja
nosi boga Re. u, bog nebeskog prostora, podupire telo
nebeske krave, a osam duhova, kao simboli nebeskih
stubova, obuhvataju njene noge. Ovaj prikaz se prvi put
pojavio u grobnici faraona Tutankamona (uporedi
str. 113), a moe se ponovo nai u vreme Ramzesa II
i Ramzesa III.
Mada pripada docnijem dobu, pokazaemo jo jedno
delo povezano s literaturom o mrtvima, a prikazano u
kraljevskim grobnicama.
XLVII
DEO POSMRTNOG PAPIRUSA PEVAICE AMON DED- MAAT-
IS-ANK. Kairo, Muzej, Pozno doba.
Predstave o izgledu onog sveta oduvek su zanimale
Egipane, a postojale su sve komplikovanije i konkretnije
kako je vreme odmicalo. Knjige o mrtvima predstav-
ljaju znatan deo egipatske literature. Ona se ne sastoji
samo od izreka koje umrlom treba da prue pomo
od svih opasnosti nego i od knjiga vie pounog sadraja
koje opisuju topografiju onog sveta i koje su neto ranije
pomenute u vie mahova (vidi str. 122 i 127 i dalje).
Ovde prikazani i vrlo karakteristini, mada prilino
kasni posmrtni papirus ilustruje vie prizora o tome
kako umrli prinose rtve silama onog sveta.
Na frizu gore levo na balustradi, ispred rtvene gomile
stoji bog-Ovan, est oblik prikazivanja sunca koje pro-
lazi kroz donji svet; pribliuju mu se dva demona koji
nose jednu zmiju. Desna scena pokazuje same pokojnike
kako preko rtvene gomile sipaju vino, a ispred est
nepoznatih boanstava sa ivotinjskim glavama. Na
donjem frizu, koji je produetak gornjeg, umrli dva puta
prinose rtve ispred dva razliita oblika Ozirisa iza koga
uvek stoje Izida i Neftis, dok je meuprostor opet ispu-
njen demonima. Desni Oziris nosi belu gornjoegipatsku
krunu i oznaen je kao Oziris gospodar venosti,
vladar ivih; levi Oziris, pak, ukraen ovnovim rogo-
vima i kompozitnom krunom, nazvan je Oziris-Konta-
menti, vladar ivota. On je bog Kontamenti, oboavan
od samog poetka u Abidosu, a koji se od 6. dinastije
stopio u jedno s Ozirisom (uporedi i str. 131).
Ve prilikom razmatranja o tebanskim grobnicama u
steni iz 18. dinastije (str. 91) ukazano je da se u Tebi
nalazi jo vei broj grobnica u steni ukraenih slikama
iz doba 19. i 20. dinastije. Od njih emo pomenuti dve
128
grobnice koje potiu s poetka 19. dinastije, a ije su se
slike pre oteenja ubrajale meu najlepe u celoj
nekropoli.
221
TEBA. I Z GROBNICE (BR. 51) USERHETA, koji je pod kraljem
Setijem I bio prvosvetenik Ka-a (snage bia) faraona
Tutmozisa I.
Zapadni zid grobnice prikazuje umrlog i njegove
sestre prilikom prinoenja rtava: na gornjem frizu pred
Ozirisom a na donjem pred Tutmozisom I (koji ima crnu
boju koe). Na severnom zidu je osveenje koje umrli,
u prisustvu majke i supruge, prima od boginje drvea,
dok dve ptice-due piju vodu na ivici bazena s vodom.
Na uskim trakama ispod toga prikazani su umrli i
njegova supruga levo pred Ozirisom, desno pred
Anubisom.
Sve ovo zrai ljupkou, elegancijom i sveanim
raspoloenjem.
Na reprodukovanom iseku prikazane su Userhetova
majka Tavosret i njegova supruga Hatepsut. Zajedno
s umrlim a pod drvetom sikomore oivljenom pticama
jedva vidljivim na iseku, dve ene se osveavaju po-
nudom koju boginja drvea sipa u podignute pehare.
ene nose trake u kosi i ramene okovratnike od cvetnih
latica, zatim ukrasne narukvice, minue i unak s
izmirnom na dugim ukrasnim vlasuljama.
Vremenu Setija I pripada takoe oteena grobnica
(br. 19) Amenmosea, vrhovnog svetenika u hramu kralja
Amenofisa I. Na kraju procesije koja se kree ka slici
deifikovanog vladara, od koga se trae proroanski
odgovori na postavljena pitanja, pojavljuje se rodbina
vlasnika grobnice. Potpuno vladanje linijom dovedeno
je pred kraj 18. dinastije do najvie jasnoe, to u ovoj
grobnici isto toliko zrai i majstorstvom, sigurnou
i plemenitou.
222-229, XLVIIILI
HRAM KRALJA SETUA I u ABIDOSU.
Ovaj hram, poznat jo iz dana grkog geografa
Strabona kao Memnonion, a 1859. godine najzad otko-
pan, sagraen je delimino od vrstog krenjaka, a
delimino od peara. Njegovi zidovi sa skupocenim
reljefima sazidani su od finog krenjaka.
Plan hrama (crte 54) predstavlja posebno reenje
sa razloga to kao najvaniji deo svojih kultnih prostorija
poseduje sedam kapela poreanih jedna pored druge.
Prva kapela (idui od jugoistoka) sluila je kultu kralja
Setija I, oboavanog kao boga; druga, kultu boga Ptaha
boga-stvaraoca Memfisa; trea, kultu Re-Haraktea
(sl. 227). Srednja kapela, etvrta od ukupno sedam,
bila je posveena kultu vrhovnog boga Amona; peta,
kultu Ozirisa, boga mrtvih; esta, kultu njegove sestre-
supruge Izide; a sedma (najdalje na severozapadu),
kultu Horusa, sina Ozirisa i Izide.
Plan je i dalje komplikovan time to se na sam hram,
s njegovih sedam kapela na jugoistonoj strani, nado-
vezuje jo bono krilo s prostorijama koje su bile posve-
ene daljim boanstvima kao to su Ptah-Sokar i Nefer-
tem, ili su inae bile povezane s hramovnim slubama.
Potpuno oronuo pilon, okrenut severoistoku, vodio
je u isto tako porueno Prvo dvorite. Prema jugo-
zapadu ga je zatvarao trem sa stubovima, pnstupaan
rampom, poto je leao neto navie. Na nivou ovog
prvog trema sa stubovima lealo je Drugo dvorite od
koga je nova rampa vodila do zaravni na kojoj je bio
izgraen ceo ostali kompleks ovoga hrama.
Sam graevinski kompleks hrama poinje Drugim
tremom sa stubovima koji istovremeno obrazuje zavr-
etak Drugog dvorita (sl. 222). Po prvobitnoj zamisli,
ovaj Drugi trem sa stubovima otvarao se sa sedam
portala prema Prvoj sali sa stubovima. Kroz ovih sedam
portala tiebalo je da prou jedna kraj druge sveane
povorke prema kapelama boga-kralja i est gore pome-
nutih boanstava. Ve za vreme Ramzesa II zazidano
je est bonih portala i samo je srednji ostao otvoren.
Prva sala sa stubovima, u koju se ulazi iz Drugog
trema sa stubovima, u svom dubinskom prostranstvu
ima samo dva reda stubova poput snopova papirusa
s kapitelima u obliku cvasti. Nasuprot tome, kao to
je esto sluaj kod sala sa stubovima egipatske arhitek-
ture, poprena irina je vrlo velika. Svaki od dva reda
stubova ima dvanaest lanova. Bono od spoljnih zidova,
a izmeu est parova stubova, otvaralo se sedam portala
za procesije.
Istu sliku prua i druga sala sa stubovima, jedino
njena dubina obuhvata tri reda stubova (sl. 223). Ali
dok su stubovi prva dva reda oblikovani isto kao i oni
u Prvoj sali sa stubovima, stubovi poslednjeg reda
raeni su kao stubovi slini deblu bez kapitela, ali
naravno s abakusom gore i okruglom ploom kao
bazom. Ovaj poslednji red stubova, kao i prostorije
hrama koje se nadovezuju, uzdignuti su za jednu ste-
penicu. U zidu koji odvaja Prvu od Druge sale sa stubo-
vima nalazi se sedam vrata, prema prvobitnih sedam
kapija ulaznog zida hrama.
Na Drugu salu sa stubovima nastavlja se sedam
pomenutih kapela. U njima je stajala po jedna barka
boanstva ijem je kultu sluila kapela. Zidove svih
kapela ukraavaju reljefi s delimino dobro ouvanim
bojama. Plemenitou stila oni se takmie s reljefima na
severozapadnom uem zidu Druge sale sa stubovima
i s reljefima i tri male kapele pored unutranjeg Oziri-
sovog trema o kojima e jo biti rei.
Iza pomenutog niza sedam kapela, a kroz zadnja
vrata Ozirisove kapele, stie se do mnotva prostorija
koje su posebno bile odreene za Ozirisov kult i zauzi-
male itavu irinu jugozapadne strane. Srednja sala s
deset stubova otvara se prema severozapadu u tri male
prostorije za kapele, od kojih je zadnja posveena Izidi,
srednja Ozirisu, a prednja Horusu. Istanani reljefi s jo
dobro ouvanim bojama prikazuju u Ozirisovoj kapeli:
Setija I-Ozirisa pred boginjom Izidom i sa J un-Mutef
svetenikom (sl. 228/XLVIII), Setija I-Ozirisa i boga
Tota (sl. LI), kralja Setija I pred bogom Upuautom
(sl. 229), kao i tri druge scene. U Izidinoj kapeli pri-
kazani su: faraon Seti I sa rtvenim darovima stoji
pred boginjom Izidom (sl. L i XLIX), kao i pet drugih
scena; najzad est slabije ouvanih reljefa u Horusovoj
kapeli.
Iz Druge sale sa stubovima u pravcu jugoistoka stie
se u veliki trem koji je bio posveen Ptah-Sokaru,
memfiskom bogu mrtvih, i Nefertemu, Ptahovom mla-
dalakom sinu (sl. 225/226). J edna druga vrata Druge
129
Crte 54 Hram faraona Setija I i Ozirion
u Abidosu. Plan (1 :1.200)
Na jugoistonom zidu Prvog dvorista (kod a)
slika bitke protiv Hetita kod Kadea (uporedi
str. 123 i 138). U Drugom dvoritu, u drugom
tremu sa stubovima i u prvoj sali sa stubovima
natpisi i scene koje se odnose na Ramzesa
II (b e); natpis o tome da je Ramzes II
zavrio hram pod d. U Drugoj sali sa stu-
bovima prizori u reljefu (koji se odnose na
Setija I (f i) sa umetniki naroito zna-
ajnim reljefom (i).
Na Drugu saJu sa stubovima nadovezuje se
sedam kapela koje su bile odreene za kult
kralja koji je oboavan kao bog (I), i boan-
stava Ptaha (II), Re-Haraktea (III), Amona
(IV), Ozirisa (V), Izida (VI) i Horusa (VII).
Iza kapela IIIV veliki Ozirisov trem s deset
stubova i jugoistono od njega mali Ozirisov
trem sa etiri stuba i tri sporedne prostorije.
Ka severozapadu na Veliki Ozirisov trem
nadovezuju se tri kapele za Horusa (spreda),
Ozirisa (u sredini) i Izidu (pozadi); u dvema
poslednjim kapelama nalaze se reljefi ije
su boje najbolje ouvane. Iza ove tri kapele
jedna mala, nikad koriena prostorija (k).
U jugoistonom krilu hrama nalazi se trem
sa tri stuba, posveen bogovima Ptah-Sokaru
i Nefertemu, zatim dolazi hodnik koji vodi
u stepenite (s Ramzesom II u borbi s biko-
vima i drugim kultunim scenama), pa sala
za barku (m) sa est stubova. Ispred ovog,
a na severoistoku, kraljevska galerija. Najzad,
uz nju se ka jugoistoku nadovezuje kompleks
klanice (n) i prostorija s bunarom (o). Iza
toga i uzdignuto Iei kompleks riznice (p)
s pet prostorija.
Jugoistono od samog hrama nalaze se
ogromna skladita. U njima (kod T), pro-
storija s deset stubova koja je sluila za kon-
trolu onog to je uneto u skladite.
Jugozapadno ispred hrama je OZIRION.
Od ulazne kapije vodi 110 m dugi, prekriveni
kosi hodnik do predvorja, odatle kratak
hodnik do prednje poprene sale. Na nju
se nadovezuje Centralna sala, kojoj je nasu-
prot prazna zadnja poprena sala, okruena
potpuno jarkom s vodom prema kome se
otvara sedamnaest odaja. U sredinoj osi
sale dva udubljenja u podu (crno) ukazuju
na mesta gde su nekad verovatno stajali
prividni sarkofag i prividni koveg sa urnom
kralja Setija I, kao to je uostalom cela
graevina prividna grobnica kraljeva.
Prema jednom starom mitu o stvaranju sveta
koji se zasniva na predstavi o zemlji koja
svake godine ponovo izroni iz nilskih poplava,
sala i jarak s vodom koji je okruuje u Ozi-
rionu simbolizuju prahumku stvaranja sveta
koju zapljuskuje praokean (Nun).
U svojoj celosti tzv. Ozirion predstavlja
kenotaf, u stvari prostoriju odreenu za
Ka umrlog, iz koga je umrli mogao da ue-
stvuje u Ozirisovim misterijama. Njegova
dua, primljena u noenu barku dok je pro-
lazila Ozirisova procesija, zajedno s bogom
mogla je da doivi vaskrsenje.
130
sale sa stubovima vode u kraljevsku galeriju koja sadri
spisak egipatskih faraona od Menesa do Setija I. Odavde
se stie do uskog hodnika koji vodi do stepenica sa
slikom mladog Ramzesa II i jednog princa kako hvataju
bika (sl. 224), kao i u trem sa est stubova i klupama za
rtvene darove. Od ostalih prostorija pomenuemo jo
klanicu za rtvene ivotinje.
O sjaju opreme ovog hrama govori jedan dekret iz
koga je uzet sledei izvod:
77 (Seti I) podigao si svoj hram (boga) kao obzorje neba,
koji svojim sjajem zrai u lice. Kultne slike tinitskog kraja od
zlata su, a statue bogova poivaju na svome mestu, njihovi
likovi su tano kao u vreme Rea; dragulji su stavljeni u njihove
barke... Jedna Palata (sam hram) se nalazi tu, bogato
ukraena pravim dam-zlatom iz najbolje od stranih zemalja.
Vesele se srca i slave je kad je ugledaju. Jer njena mo daje
ugled ovom hramu kao obzorju Rea kad se na njemu pojavi.
Tu su i stepenice od srebrne zemije koja bleti kad se pogleda.
Njegova ogromna vrata su od drveta iz Libana, a pozlaena su
dam-zlatom, a s druge strane okovana bakrom. Veliki piloni
su od krenjaka iz Ture, a prolazi od granita. Njihova lepota
sjedinjuje se s visinom neba i oni se (bratime) s Reom na
obzorju. Jezero pred palatom je kao more, jer se njegove obale
pogledom ne mogu sagledati, a bistro je kao boja lapislazulija.
U njegovoj sredini je svakog dana preobilje papirusa i trske
i cvetova lokvanja, a jato ptica tu slee da bi se osveilo. Okru-
eno je drveem koje se sjedinjuje s nebom, jer je izraslo kao
kedrovi na svojim planinama ...
(Citirano iz dela E. Ota: OZTRIS I AMON, Minhen 1966.)
Na jugozapadu iza hrama lei tzv. Ozirion, koji
nije Ozirisova grobnica, nego bogato opremljena
prividna grobnica kralja Setija I. J er su posmrtni
ostaci kraljevi poivali u Dolini kraljevskih grobnica, a
injenica da je Seti I i ovde imao grobnicu svedoi o
religioznom znaaju Abidosa.
Abidos, jedan od najstarijih egipatskih gradova, bio
je za vreme 1. i 2. dinastije mesto za sahranjivanje faraona,
kao i visokih dostojanstvenika carstva. U ovoj nekro-
poli u blizini Abidosa, a i u samom gradu, oboavan je
zatitnik nekropole bog Kontamenti, pseeg lika prvi
stanovnik Zapadnog carstva, tj. carstva mrtvih, koji
je ovde imao i svoj hram. J o u rano doba Starog carstva
prodro je Ozirisov kult u Abidos, mada je njegov kult
vodio poreklo sasvim sa severa zemlje, iz delte Nila.
U toku 6. dinastije Ozirisova slika stopila se sa slikom
starog boga Kontamentija iz Abidosa i Oziris je preuzeo
stari Kontamentijev hram. I grob Ozirisa, gospodara
Zapadnog carstva, premeten je u neposrednu blizinu
Abidosa, tamo gde se uzdiu breuljci Um el Ga'aba,
oko 1,5 km jugozapadno od malog, vrlo lepo graenog
hrama mrtvih koji je mladi kralj Ramzes II podigao
svome ocu i sebi, kao i boanskom trojstvu Ozirisa,
Izide i Horusa. To je, kao to je gore reeno, bilo mesto
sahranjivanja 1. i 2. dinastije. Od 6. dinastije nada i
elja svih pravovernih Egipana iz cele zemlje bila je
da budu sahranjeni u njihovoj blizini. Kao najvea
srea smatralo se ako se poslednje prebivalite moglo
nai kraj Ozirisovog groba ili ako se pokojnik povre-
meno mogao tamo samo odneti, ili ako se bar mogao
preporuiti milosti Ozirisa, gospodara donjeg sveta podi-
zanjem kenotafa ili spomenika kae G. tajndorf
(G. Steindorff).
222/223
ARHITEKTURA HRAMA. DRUGI TREM SA STUBOVIMA I
DRUGA SALA SA STUBOVIMA.
222 Drugi trem sa stubovima na jugozapadnoj strani
Drugog dvorita.
Levo od stuba, a na slici desno, prua se prolaz u
sredini trema koji sainjavaju dvanaest etvrougaonih
stubova. Likovni prikazi na stubovima pokazuju kralja
Ramzesa II pred raznim boanstvima u dubokom reljefu.
On je produio graenje hrama posle smrti svog oca
Setija I, naravno s mnogo grubljim ukraavanjem.
223 Pogled kroz Drugi trem sa stubovima iz bhzine
severnog ugla.
Pogled krui kraj severoistonog zida trema sa stubo-
vima i prodire kroz tri reda od po dvanaest stubova,
koji su nosili tavanicu. Prednja dva reda imaju stubove
koji se konino lako smanjuju, a iznad toga tzv. zatvorene
kapitele i abakus. Stubovi zadnjeg reda koji stoje na
stepenastom uzvienju sale su tzv. stubovi poput stabla
iji cilindrini zavretak neposredno nosi abakus. J edan
od njih moe da se vidi u pozadini slike kraj prednjeg
stuba. Arhitravi, koji su postavljeni u pravcu (kraeg)
duinskog smera sale, lee na stubovima, odnosno aba-
kusima. Sa svoje strane oni nose ploe tavanice.
Veliki Kultne Druga sala Prva sala Drugi trem Rampa V
Ozirisov trem kapele sa stubovima sa stubovima sa stubovima rugom dvoritu
Crte 55 Sredini uzduni presek kroz hram faraona Setija I u Abidosu (oko 1 :475).
131
224
PROLAZNA PROSTORIJA IZA TREMA NEFERTEMA I PTAH-
SOKARA, SEVEROZAPADNI ziD. Kralj i princ u lovu na bika.
Bikje odreenza rtvu bogu mrtvih s vujom glavom
Upuatu iz Sijuta (Lykopolis) (uporedi sl. 229). Mladi
Ramzes II je vitkom biku preko rogova prebacio ue
za hvatanje, a princ nastoji da zavrtanjem repa savlada
ivotinju koja se otima. Faraon na glavi ima donjo-
egipatsku krunu s trakama, a nad njim lebdi boanski
zatitni soko s peatom venosti s koga na vladara zrae
ivot i blagostanje. Vrlo ivi prikaz u dubokom
reljefu potie ve iz doba kralja Ramzesa II koji je
zavrio hram mrtvih svog oca jo dok je ovaj bio iv.
225/226
TREM NEFERTEMA I PTAH-SOKARA. Pogled sa juga na
severozapadni zid koji se granii s kraljevim svetilitem.
225 Kralj Seti I kadi i rtvuje Ptah-Sokaru, bogu
mrtvih memfiske nekropole, koji na jednom reljefu nosi
visoku unkastu krunu s bono privrenim perjem, koja
inae pripada bogu mrtvih Ozirisu. Kralj Seti I je pri-
kazan s raznim pokrivaima glave. Na levom reljefu
(uporedi i sl. 226) nosi obinu faraonsku kapuljau, a na
desnom plavu krunu.
226 Kralj pred bogom Sokarom. Seti I levom rukom
podie dra za kaenje u obliku ruke koja se zavrava
glavom kraguja s ankom za tamnjan i zdelu iz koje se
diu mirisi. S desnom rukom iz rtvenog kraga sipa vodu
preko svenjeva lokvanja, poloenih na oltarski stalak.
Na jednoj strani prestola boga Sokara urezan je hijero-
glif ujedinjenja dve egipatske zemlje; na podnoju ispod
toga izmenjuju se znaci za ivot, blagostanje i
trajanje, koji su u parovima stavljeni na znak za
sve, tako da naizmenino treba itati sve trajanje i
blagostanje i sav ivot i blagostanje. Sokar sa soko-
lovom glavom prua kralju levom rukom simbol za sve.
227
RELJEFI IZ KAPELE RE-HARAKTEA. KRALJ PRED VRHOVNIM
BOGOM ATUMOM.
Kralj, koji je ovde prikazan s kapuljaom u obliku
torbice, dri svoje ruke na dvostrukoj kruni glavnog
boga Heliopolisa, koji mu prua ivot i blagostanje.
228, XLVIIILI, 229
RELJEFI IZ KAPELA SEVEROZAPADNO OD UNUTRANJEG
OZIRISOVOG TREMA.
228 XLVIII
OZIRISOVA KAPELA: FARAON SETI I KAO OZIRIS, A ISPRED
NJEGA JUN-MUTEF-SVETENIK KOJI KADI I BOGINJA IZIDA.
U delu hama koji je posveen Ozirisu, faraon se
veinom pojavljuje u jednakosti bia sa bogom posti-
gnutoj posle svoje smrti kao Oziris-Seti I. On je preuzeo
oblik pojavljivanja toga boga, zajedno s njegovim atri-
butima i krunom, i vie nije onaj koji prua kult nego
onaj koji ga prima (uporedi i sl. LI). Kao takav ovde
prima kaenje od strane J un-Mutef-svetenika. Njegov
naslov preveden doslovno, glasi: Stub svoje majke
i prvobitno je svakako oznaavao jednog boga ija je
funkcija moda bila da nosi materinsku boginju neba.
Meutim, ovo njegovo prvobitno bie se povlai iza
bia boanskog svetenika, jer kao takav stie srodstvo
sa Horusom kao s bogom koji sveteniki deluje
za njegovog oca zbog ega esto, kao i ovde, nosi mlada-
laki uvojak. S druge strane ga njegova funkcija povezuje
sa svetenikom Semom koji uestvuje u ritualu, a od
koga je preuzeo panterovo krzno. Iza njega na reljefu
sledi boginja Izida, koja ovde kao boanska sviraica
prati kultnu radnju treenjem sistruma i zvukom menata
(metalnog lanca).
Prizor je uzdignut u boanske sfere boanskim liko-
vima J un-Mutefom i Izidom koji vre kultne radnje.
Tekstovi uz likove oznaavaju njihovu delatnost. Tako
ispred J un-Mutefa pie: Kaenje kralja Men-Maat-Rea
(tj. Setija I), kome je darovan ivot; a kod Izide: Tre-
enje sistruma pred tvojim lepim licem, veno, veno.
Iznad J un-Mutefa je ispisana izreka koja se odnosi na
radnju, a koju je predanje prenelo s ritualima: Dolazi
miomiris, dolazi miris boga, njegov miris dolazi tebi,
gospodaru dveju zemalja, Men-Maat-Re.
XLI X/L
IZIDINA KAPELA: FARAON SETI I SA RTVENIM DAROVIMA
PRED BOGINJOM IZIDOM.
Prikazano je prinoenje hrane kao rtve pred boginjom,
ije su statua i barka bile postavljene u ovoj prostoriji.
Ona sedi na jednostavnom kockastom prestolu i u
rukama dri ezlo isceljivanja i znak za ivot. Kralj
joj na posluavniku oblikovanom kao asura prua rtvenu
hranu. Ispod kraljevih ruku je u okomitom redu opisana
radnja: Prinoenje rtve (Setija I-Ozirisa) svojoj
majci Izidi, da bi mu ivot bio darivan. Ispred boginje
su napisane njene rei zahvalnosti: Dajem ti vlast nad
junim zemljama i pobedu nad severnom zemljom. Rei
koje izgovara kralj zapisane su kratkim okomitim redo-
vima iznad samog prizora i razlikuju se od obino
(npr. sl. 226, 229 itd.) na takvim mestima ispisanih
ritualnih izreka po tome to sadri kraljev poziv upuen
narodu: Govori faraon svojoj majci Izidi u hramu Men-
-Maat-Rea: Dodite podanici i prinosite rtve Izidi. Jer
sav ivot je kod tebe i sva jaina je kod tebel Iznad
kralja su napisane njegove titule. Boginja kraguja koja
lebdi iznad njega zaudo nosi ime boginje zmija Uto.
LI
OZIRISOVA KAPELA: SETI I -OZIRIS I BOG TOT.
Kao na reljefu sa slike 228, i ovde Seti I, po biu
jednak s Ozirisom, prima kultnu radnju, dok tu radnju
vri jedan bog, ovde Tot s glavom ibisa. Iza faraona
prikazanog kao Oziris, nalazi se grupa simbola koja se
moe svhatiti kao prikaz simbola kraljevske moi sastav-
ljen od razliitih elemenata: jedno kraljevo ime, upisano
u etvorouglasto polje tita, krunie Horus-Re, a nosi
ga znak za Ka (tj. ivotna mo). Ovo Ka poiva na tzv.
standarti, koja je sa svoje strane snabdevena s dve
ljudske ruke; desna ruka nosi nojevo pero, koje je
istovremeno hijeroglif za istinu i pravdu, a leva ruka tzv.
boanski tap, tj. tap na ijem je vrhu glava jednog
boga, a na kojoj se ponovo nalazi znak za Ka,
kao i struk evara. Ova grupa znakova treba da znai
kraljevsko Ka, tj. kraljevsku ivotnu mo.
Bog Tot dri Setiju I-Ozirisu desnom rukom ispred
nosa znak za ivot, a u levoj nosi dva tapa koji se
zavravaju biljkama sa grbova Gornjeg i Donjeg Egipta
na kojima sede dve ureus-zmije s donjoegipatskom,
odnosno gornjoegipatskom krunom na glavi. Red ispred
boga kae: Prinosim ivot tvome nosu i dva ureusa za
tvoje lepo lice.
Prizor prikazuje ponovno oivljavanje i vraanje vlasti
mrtvom Ozirisu-Setiju. Ovo dokazuje i tekst zapisan
iznad boga koji govori: Govori Tot, gospodar Hermo-
polisa: Primi sebi ivot, o dobri boe Horuse, koji si se
pojavio u Tebi (jedno od kraljevih imena)/ Neka juna
i severna kruna ostanu na tvojoj glavi i neka dve zemlje
budu ujedinjene za tvoje potrebe. Ono to Re svojim
ustima kae, jeste: A ti si sin na prestolu svog oca,
faraon Gornjeg i Donjeg Egipta, kome niko nije ravan..
229 Ozirisova kapela: kralj Seti I prima vladarske
znake od boga Upuauta s glavom akala.
Faraon je okien dvostrukom krunom i u bogatoj
ritualnoj odei. U levoj ruci dri kijau slinu kruki,
a desnu ruku je podigao. On stoji pred bogom Upuautom,
otvaraem puteva, jednim starim kraljevskim bogom.
Bog predaje kralju krivi tap i tzv. bi kao oznake
vlasti. Propratni tekst glasi:
Govori gornjoegipatski Upuaut, voa dveju zemalja,
u gostima u hramu Men-Maat-Rea (tj. Setija I ): Dolazim
k tebi sa ivotom i spasenjem; podmladi se poput Horusa
kao kralj. Predajem ti krivi tap (i) divnu slubu Veno-
fera (=Oziris). Neka tvoje ime bude neunitivo radi onog
to si uinio. Dok god nebo traje, potrajae i ti.
Ova predaja vlasti predstavlja neku vrstu ponovnog
potvrivanja u carstvu Ozirisa, izvrenu za mrtvog kralja.
KARNAK. HRAM DRAVNOG BOGA AMONA I HRAMOVI MUTE I KONSA
230/231 LI I /LI I I , uporedi takoe 126, 134, 136-139
HRAM DRAVNOG BOGA AMONA U KARNAKU.
Nasuprot drugim velikim graevinama hramova
koje su manje ili vie stvarane po jedinstvenom planu,
hram dravnog boga Amon-Rea, kralja bogova, gospo-
dara prestola dveju zemalja, dakle hram posveen bogu
egipatskog carstva u Karnaku, predstavlja zbir grae-
vinskih zamisli i graevina iji poeci potiu jo iz
11. dinastije Srednjeg caistva i produuju se sve do
doba Ptolemeja, pa ak i do vremena rimskih careva.
Treba ve ovde pomenuti da je kompleks hrama
u Karnaku na kraju obuhvatio i kult Amonove supruge,
boginje kraguja Mute, kao i Konsa, sina Amona i Mute,
pa je boansko trojstvo i ovde bilo oboavano kao i u
Amon-Mut-Konsovom hramu, u istonom delu Tebe
(Luksoru).
Utvreno je da je kamen-temeljac docnijeg Amonovog
hrama u Karnaku postavljen jo za vreme prvog faraona
11. dinastije Mentuhotep Nebhepet-Rea (str. 68). Mada
arheoloki jo nita nije poznato o ovim poecima, ime
hrama se pojavljuje na jednoj steli iz Kurne koja sva-
kako potie iz doba pomenutog kralja.
Od stvaralatva 12. dinastije stigli su do nas samo
neznatni ostaci. Veliki hram Srednjeg carstva, koji je
obuhvatao povrinu od preko 40 X 40 m, danas je skoro
potpuno nestao. Moe se jo samo raspoznati prostor
koji je hram nekad zauzimao. Uspelo je da se ponovno
podigne svetilite za Amonovu svetu barku iz doba
kralja Sesostrisa I (sl. 9092), koje nije bilo nepo-
sredno povezano sa samim hramom (str. 73).
Posle proterivanja Hiksa, tenja faraona poev od
17. dinastije sastojala se u tome da rade na proirenju
prvobitnog kompleksa hrama, tim pre to je Amon sad
bio dravni bog, a njegov hram dravno svetilite.
Iz vremena kralja Amenofisa I sauvano je u Karnaku
samo malo svetilite od alabastera (sl. 123125), koje
je docnije moglo da se ponovo sagradi od svojih ruevina.
Kao i pomenuto svetilite faraona Sesostrisa I, i ovo
je bilo podignuto na mestu u ijoj je blizini docnije
bio zid koji se pruao od istonog krila pilona VII
prema pilonu IV.
Znaajnija graevinska delatnost kralja Tutmozisa I
ve se moe jasnije pratiti. On je celokupni kompleks
hrama iz doba 12. dinastije okruio zajednikim zidom
i zatvorio ga sa severa tzv. pilonom IV (pri emu broj
pridodat pilonu oznaava samo redosled pilona ako se
poe od severa, a ne redosled nastanka). Ispred ulaza
ovog pilona IV prema zapadu, Tutmozis I je podigao
dva obeliska, od kojih juni (sl. 126) i danas stoji.
Tutmozis III je dodao jo dva pilona koji vie ne
postoje. U pravcu zapada vrlo blizu se pridruuje
pilon III, koji je, meutim, sagradio tek Amenofis III.
Kraljica Hatepsut je podigla dva obeliska, najvea
u Karnaku, na polju izmeu pilona IV i V (ovaj poslednji
je takode ve podigao Tutmozis I), sa strane, izmeu
kapija ova dva pilona. Severni obelisk (sl. 126) stoji
jo i danas, a nekadanji juni, odnosno njegov veliki
fragment (sl. 134), lei u blizini Svetog jezera. Na polju
izmeu pilona IV i V je ve Tutmozis I, dakle pre nego
to je kraljica Hatepsut dala da se podignu obehsci,
sagradio dvorite od drvenih stubova koji su nosili
drveni krov. Od Tutmozisa III ovo dvorite sa stubo-
vima nastaje u svojoj docnijoj verziji, s kamenim stu-
bovima i kamenim krovom i s naknadno postavljenim
statuama Tutmozisa I. Tutmozis III je podigao i
pilon VI.
Kao unutranji, ka jugu okrenuti pilon, Tutmozis III
je sagradio pilon VII. To je pilon koji na junom zidu
svoje zapadne kule ima velianstven reljef s prikazom
kralja-junaka koji pobeuje Azijate (sl. 139). Kapija
ovog pilona otvara put koji vodi prema hramu boginje
kraguja Mute koji lei na svetom jezeru Ieru. A ta
boginja je supruga boanskog kralja i dravnog boga
Amona, majka Konsova. Njen jako porueni hram
potie od Amenofisa III, mada sam kompleks vodi
poreklo jo s poetka 18. dinastije. Oigledno je jo
mnogo stariji hram boga Konsa koji je jo za vreme
Srednjeg carstva imao svog prvog preteu, ali se ne
moe odrediti ni po natpisima ni arheoloki.
U pravcu juga i na putu ka Konsovom hramu,
posle pomenutog najsevernijeg pilona VII, slede jo
tri dalja pilona.
133
Pilon VIII je podigla Hatepsut i on je dobro
ouvan i na oba proelja ukraen lepim reljefima iz
kraljiinog doba, iji su lik i ime, naravno, esto
zamenjeni likom i imenom Tutmozisa III. Na njegovom
junom proelju ponovo se nalazi slika pobede nad
neprijateljima koju je ovde izvojevao Amenofis II.
Najjunije pilone IX i X, podigao je faraon Haremhab,
veinom od kamenja poruenih graevina Amenofisa IV,
docnijeg Ehnatona.
Pomenuemo samo da ceo put od J une kapije, iz
tzv. Srednjeg dvorita izmeu pilona III i IV, sve do
pilona X treba zamisliti oivienim s obe strane statuama
kraljeva i svetenika, kao i privatnih lica. Privilegija
koju su faraoni prvobitno samo od sluaja do slucaja
dodeljivali da se u hramu postavi i neija statua, pruala
je tako povlaenom licu mogunost da u neprolaznom
obliku trajno postoji na svetom tlu i da uestvuje u
svetkovinama i rtvama bogu (E. Oto: Oziris i Amon),
Ako se vratimo graevinama koje lee priblino na
osi zapad-istok hrama, videemo da posle ve pome-
nutog pilona VI, koji je podigao Tutmozis III, sledi
kompleks graevina koje su izgradili ovaj faraon i njegov
prethodnik na prestolu, kraljica Hatepsut. Sredinu osu
ini svetilite za barku boga Amona. No njegov sadanji
izgled kapele od granita potie tek iz malobrojnih godina
vladavine Filipa III Arhideja (323317), polubrata
Aleksandra Velikog. Ne znamo koje je starije (sveti-
lite) njime zamenjeno. Moguno je, mada nije vrlo
verovatno, da su Persijanci poruili jedno starije sveti-
lite. U tom sluaju bi njegovo obnavljanje predstavljalo
praktinu potrebu. Ali pitanje o obnavljanju svetilita
vodi ka jednoj starijoj pojavi. Poznato nam je da su,
naroito za vreme 18. dinastije, u kratkim vremenskim
razmacima obnavljana svetilita i druga posveena mesta.
S rezervom iznosimo jo jednu pretpostavku: po egipat-
skom shvatanju novi poetak sveta pada istovremeno
sa vladavinom faraona koga je Amon izabrao. Sasvim
je shvatljivo to ovaj novi poetak obavezuje kralja i na
podizanje novog bojeg doma (E. Oto: Oziris i Amon).
Pod kultnom statuom boga Amona, postavljenom
u svetilitu na Svetoj barki, a koja je noena u sveanim
procesijama, ne sme se nikako zamisliti monumentalna
kamena figura natprirodne veliine, nego relativno mala
statua boga koja se moe lako prenositi. Ovaj lik nikad
se nije smatrao kao sam bog bar ne u zvaninoj
teologiji nego samo kao njegovo oblije, kao stan
u kome bog moe da odsedne, mada je kao takav
moda smatran u narodu, u ijoj je dui bilo duboko
ukorenjeno verovanje u ivotnost bojih likova.
Sliku sveane procesije na tom hramu Tutankamon
i Haremhab su dali na zidovima sale sa stubovima
Amenofisa III (crte 35, II) u Amon-Mut-Konsovom
hramu (str. 96 i dalje) u istonom delu Tebe/Luksoru.
Procesija je zapoinjala svake godine 15. dana drugog
meseca, na Novu godinu, a sama svetkovina, danas
nazvana Luksorska svetkovina, trajala je u poetku,
kao i za vreme Tutmozisa III, jedanaest dana, da bi
docnije, kao pod Ramzesom III, potrajala ak dvadeset
sedam dana. Iz doba Ramzesa II na jugozapadnom
zidu Velikog dvorita (crte 35, I), koje je ovaj kralj
dodao hramu u Luksoru, potie reljef na kome je pri-
kazan sveano ukraen pilon hrama kao cilj procesije
koja je polazila iz Karnaka.
Faraon je prvo prineo rtve u svetilitu Karnaka
pred barkom boga na kojoj stoji zatvorena krinja.
Zatim svetenici barku na ramenima nose do Nila
odakle ona barkama Mute i Konsa plovi do Luksora.
Horovi crkvenih pevaa, vojska i velike mase naroda
prate ih idui obalom. Kad stignu u Luksor, barke se
Crte 56 Dravni hram u Karnaku i njemu priklju&na hramovna podruja.
134
Crte 57 Dravni hram u Karnaku.
unose u hram i poivaju tamo do povratka (E. Oto:
Oziris i Amon). Meutim, slike govore samo o toku
svetkovine ne otkrivajui njen dublji smisao.
U veliku nekropolu u zapadnom delu Tebe bog je
stizao u desetom mesecu godine na lepu svetkovinu
pustinjske doline. Ovo se deavalo ve u doba 12.
dinastije. Tad je Amon doplovio svojom barkom iz
Karnaka i posetio Deir-el-Bahari, a to je pustinjska
dolina. Na uzvisinama iznad hramova bile su postavljene
strae svetenika koje su motrile i javljale pribliavanje
procesije. U doba 18. dinastije Amona su pratila njegova
saboanstva Mut i Kons. Amon nije posetio samo
Deir-el-Bahari nego bar jo jedan deo hramova mrtvih
u kojima se u to vreme vrio kult, naravno i u prvom
redu hram mrtvih tadanjeg kralja. Ali, preko toga je i
narod uestvovao u svetkovini i zajedno sa svojim
pokojnicima proslavljao praznik uz pesmu, jelo i pie.
135
Grob je postajao kua radosti srca u kojoj su uestvo-
vali i pokojnici zahvaljujui rtvama koje su prinosili
njihovi roaci.
Ako se sada, posle ovog izleta do Svete barke koja
je uvana u svetilitu Amonovog hrama u Karnaku,
i procesije ije je sredite bila barka, vratimo hramu kao
celini videemo da je svetilite sa severne, zapadne i
june strane bilo okrueno itavim kompleksom prosto-
rija koje je vrlo verovatno izgradila prvobitno kraljica
Hatepsut. Ali ono to se jo danas moe nazvati Hat-
epsutinim odajama samo su krajnje severno i juno
krilo ovog prostranog kompleksa. Likovi kraljice u
ovim prostorijama su uniteni jer je Tutmozis III
naredio da se skinu dletom i ekiem. Prostor zapadno
od pomenutih Hatepsutinih odaja, s jedne strane, i
pilona V Tutmozisa I, s druge strane, ispunjavaju gra-
evine Tutmozisa I I I : sa zapada u obliku dva dvorita
sa stubovima koje je spajao mali pilon VI. Zapadno,
tj. spoljno dvoriste okruivala je sa tri strane kolonada
s Ozirisovim statuama; istono, tj. unutranje dvorite
(sl. 138) je imalo kolonadu s vanredno raenim stubo-
vima koji su izgledali kao snopovi papirusa. Izmeu
dve polovine ovog unutranjeg, odnosno istonog dvo-
rita lei tzv. Prva sala s letopisima kralja Tutmozisa III,
s dva stuba od granita koji u plemenitim reljefima
(sl. 138) pokazuju biljke s grbova Donjeg i Gornjeg
Egipta (uporedi str. 86). Na ovu salu se prema istoku
nadovezuje tzv. Druga sala s letopisima. Njene dve
polovine omeuju svetilite sa severa i sa juga. Pomenuta
tzv. Druga sala s letopisima sadri uvene letopise
faraona Tutmozisa III u kojima vladar izvetava o
svojim delima i koji nesumnjivo vai kao kamen-
-mea egipatske istoriografije. Nejednakost izmedu
opisa pojedinih vojnih pohoda i njihovih uspeha jasno
pokazuje da se radi o delu koje potie iz raznih izvora.
Najopirnije je prikazan prvi pohod iz 23. godine (kra-
ljeve), iji je vrhunac bilo osvajanje Megida, dok docniji
delovi sve vie poprimaju karakter istog nabrajanja.
Samo se u prvoj stvari ukazuje i na istorijske poveza-
nosti, u kojima je Tutmozis prvobitno pripremio svoje
operacije . .. Ovaj istorijski osvrt kojim se jedno aktu-
elno zbivanje stavlja u svoju istorijsku povezanost zna-
ajno je za egipatski nain miljenja (E. Oto: Oziris
i Amon), Istorijskim izvetajima prekriveni su i zidovi
pomenute Prve sale s letopisima u kojoj su stubovi
s biljkama sa grbova (sl. 138).
Na celokupni kompleks prostorija Hatepsute i Tutmo-
zisa III, zajedno sa svetilitem, nadovezuje se prema
istoku veliko polje na kome je 12. dinastija podigla prvi
veliki hram Amonu. Od njega nije skoro nita sauvano.
Istono od starog hrama 12. dinastije sagradio je
Tutmozis III svoj petobrodni sveani hram u obliku
atora za svetkovine (sl. 136/137), a uz njega jo nekoliko
Crte 58 Hram dravnog boga Amona u Karnaku. 1: Hram
za sveanosti kralja Tutmozisa III. 2: Svetilite (A), s obe strane
dva krila tzv. Druge sale s letopisima Tutmozisa III, na severu
i jugu granie se odaje kraljice Hatepsut. 3: Tzv. Prva sala
s letopisima Tutmozisa III. 4: Obelisci kraljice Hatepsut i dvo-
rite sa stubovima Tutmozisa I i Tutmozisa III. 5: Obelisci
faraona Tutmozisa I (crno) i Tutmozisa III. 6: Velika sala
sa stubovima (oko 1 :1.500).
136
prostorija i sala, meu njima i tzv. botaniki vrt (B).
Na donjim delovima zidova ove prostorije faraon je
naredio da se prikau u reljefu ivotinje i biljke koje
je u 25. godini svoje vladavine doneo iz Sirije u Egipat.
Na njima su s puno ljubavi prikazane ivotinje i biljke
i po tome su ovi reljefi pandan pomnom posmatranju
prirode u tremu boga Punta i Hatepsutinom hramu kod
Deir-el-Baharija.
J edinstveni zid koji se oslanja o bokove pilona IV
opasivao je ceo kompleks starog hrama i graevine iz
vremena od Tutmozisa I do Tutmozisa III. Zid vero-
vatno potie od Tutmozisa III, koji je izgradio i kompleks
Svetog jezera (sl. LII) po kome je u danima svetkovina
plovila barka boga Amona.
Sa spoljne strane pomenutog zida paralelno se prua
istoni spoljni zid koji se na junom delu hrama oslanja
na pilon IV i dalje na bokove istonih kula pilona VII
i VIII, i koji, tamo gde je sauvan, pokazuje reljefe
Ramzesa II. Izvan njegove istone strane, a ispred linije
pilona VII i VIII, lei malo, posmrtnom kultu Tutmozisa
III posveeno svetilite u obliku peripteralnog hrama.
Ispred istonog zida, izmeu pilona IX i X i prodirui
u njih, lei hram Amenofisa II. Faraon ga je podigao za
svoju prvu Sed-svetkovinu. Srednji, skoro kvadratni
petobrodni prostor predstavlja salu sa stubovima u kojoj
su po dva leva i desna stuba odvojena irim sredinim
prolazom od prostora koje ini po pet stubova. Na ovaj
prolaz se s obe strane nadovezuju manji prostori sa
stubovima. Istanano raeni reljefi prikazuju faraona
pred raznim boanstvima.
Faraon Amenofis III je podigao veliki pilon III
u produetku niza pilona od IVVI, graenih u pravcu
zapad-istok.
Izvan kompleksa hrama dravnog boga, Amenofis III
je zatim nekoliko stotina metara dalje na jugu podigao
hram boginje Mut, nesumnjivo obnavljajui jedan manji
stari hram. Od ovog hrama vodila je aleja sfinga do
onog pilona VIII koji je kraljica Hatepsut sagradila
kao kapiju na putu do svetilita boginje Mute, kome je
Tutmozis III na severu dodao pilon VII.
Za vreme faraona Haremhaba, kao to je ve reeno,
juno od ova dva pilona podignuti su piloni IX i X.
Tako je nastala trijumfalna serija pilona koja se etvoro-
struko uveavala kao kruna ulice za procesije koja se
pruala od Amonovog hrama do hrama boginje Mut.
Istonu i zapadnu granicu Velike sale sa stubovima,
koja predstavlja posebnu slavu Karnaka i koja je jo
od starina slavljena kao jedno od svetskih uda, ini
zapadna strana pomenutog pilona III, koji je podigao
Amenofis III, u ije su zidine bile uzidane tuevine danas
rekonstruisanih hramova iz vremena Sesostrisa I (sl. 90
92) i Amenofisa I (sl. 123 125), koji su porueni pod
Tutmozisom III zajedno sa istonom stranom velikog
pilona II koji je podigao Haremhab kao kralj. Koncepcija
ove sale potie moda jo od Ramzesa I, mada je ovaj
prvi vladar Ramesida vladao svega dve godine. Meutim,
graenje su u sutini izvrili Seti I i Ramzes II.
Ova hipostilna sala (bez zatvorene tavanice prim.
prev.) sa ukupno sto trideset est stubova, iroka 103 m
i duboka 52 m, pokiiva povrinu od 5.356 m, tj. vie
od treine povrine crkve Sv. Petra u Rimu. Stubovi
dva srednja reda sa 24 m visokcm grupcm srednjeg
broda nose kapitele s otvorenim cvastima papirusa, a
10 m nii stubovi ostalih etrnaest redova imaju kapitele
s pupoljcima papirusa. Dodaci na stubovima, a izmeu
njih prozori s kamenim reetkama, nadvisuju nie stu-
bove najblie srednjem brodu s obe strane i tako obra-
zuju tri srednja broda koji poput bazilika nadvisuju
po sedam sporednih brodova u severnom i junom delu
sale. Time ova hipostflna sala predstavlja prototip bazi-
like, s brojem brodova koji nikad nije ostvaren na
hrianskom zapadu, a poseduje za egipatske prostorije
oigledno tipinu osobinu da je sredinja osa kraa od
due transverzalne ose.
Razmere ukupno sto trideset est stubova su odista
gigantske. Dok sto dvadeset dva stuba niih bonih
brodova, visoka po 14 m, imaju prenik od 2 m, dva-
naest stubova koji ine srednji brod visoki su 24 m
a prenik im je 3,30 m, to je ravno debljini stuba na
trgu Vandom u Parizu i Trajanovog stuba u Rimu.
Crte 59 Velika sala sa stubovima u hramu dravnog boga Amona u Karnaku. Presek u visini poprenog prolaza koji vodi sa severa
na jug, s pogledom na severni izlaz. U pozadini pilon I.
137
Reljefi na unutranjem i spoljanjem 2idu severne
strane Sale sa stubovima potiu veinom od Setija I.
Na reljefima unutranjeg zida vidi se kralj pri religioznim
radnjama. Na spoljnjem zidu, istono od severnih spo-
rednih vrata, dva reda reljefa, postavljeni jedan iznad
drugog, prikazuju Setija I na njegovim pohodima u
Siriji i Palestini: na uoj, eonoj strani vidi se kralj
u Libanonu i njegova borba s beduinima.
Nasuprot tome, reljefi na zapadnom krilu spoljnje
strane severnog zida, tj. zapadno od severnih sporednih
vrata, potiu ve od Ramzesa II. Oni prikazuju faraonovu
borbu protiv Libijaca, a pre svega protiv Hetita i dostiu
vrhunac u slikama donjeg reda koje prikazuju mladog
kralja u bici kod Kadea, koja je bila u petoj godini
njegove vladavine 1285. Vidimo Ramzesa II kako
sa bornih kola gaa Hetite, koji bee kolima, na konju
i peice. Vidimo ga, dalje, kako se penje na borna kola
i kako tebanskom boanskom trojstvu, kome je pri-
druena boginja Maat, prinosi na dar zarobljenike vezane
konopcima i drugi ratni plen. Ove slike se nastavljaju
na reljefima severnog spoljnjeg zida s obe strane junih
sporednih vrata (crtei 58, B i C).
Sredina slika reljefa je uvek bitka kod Kadea,
koja bi sigurno izazvala propast egipatskog carstva da
se zavrila porazom Ramzesa II. Bitka kod Kadea
i zaista izvanredna hrabrost mladog kralja nali su svoj
literarni izraz u uvenoj dugoj Pesmi o Kadeu koja
je fragmentarno sauvana na zidovima sale sa stubovima
u Karnaku i u hramovima Ramzesa II u istonom delu
Tebe (Luksoru) i Abidosu, a skoro u potpunosti u
papirusu Sallier III koji se uva u Britanskom muzeju
u Londonu, a koji je pronaao an Fransoa ampolion
(J ean Fran?ois Champollion) jo 1828. godine. Pisana
patosom koji odgovara tome dobu i sa snanim oseanjem
divljenja prema postignutom uspehu, pesma je uzviena
himna posveena pobednikoj moi junakog mladog
faraona.
Vrhunac zbivanja je kada se u pesmi uzbudljivo
prikazuje nevolja mladog kralja koji se, skoro potpuno
lien svoje vojske i okruen bezbrojnim neprijateljima, u
oseanju potpune usamljenosti i naputenosti, krikom
obraa za pomo Amonu, svom boanskom ocu:
ta je to sada, oe moj Amone?
Zar je otac ve zaboravio svog sina?
Da li sam ikad uinio neto bez tebe?
Zazivam te, oe moj Amone!
Sam meu tuinima sam koje ne poznajem.
Sve zemlje su se urotile protiv mene.
A ja sam sasvim sam i nikog nema sa mnom.
Moji vojnici su me napustili,
nijedan od mojih boraca na kolima nije se osvrnuo za mnom.
Kad sam ih dozivao, ni jedan me nije uo.
Ali ja kliem i primeujem da je Amon za mene bolji
od miliona peaka i stotine hiljada boraca na kolima,
od desetina hiljada brae i dece, koji su jednoduni i stoje
zajedno.
Delo mnogih Ijudi nije nita; Amon je bolji od njih.
Doao sam ovamo po glasu tvojih usta, Amone!
i nisam odstupio od tvojih misii.
Dirljiv je trenutak u Pesmi o Kadeu kad je kralj
ponovo prikupio hrabrost jer ga je Amon usliio, pa
svom snagom svog mladog srca nastavlja borbu protiv
ogromne nadmonosti:
Molim se na krajevima zemalja,
ali moj glas stie u Hermontis (ovde verovatno Teba);
Amon me uje i dolazi kad ga pozovem.
On mi prua svoju ruku i ja klikem; Iza mene on uzvikuje:
Napred! Napred! Ja sam s tobom, ja, tvoj otac.
Moja je ruka s tobom i ja sam bolji od sto hiljada Ijudi,
ja, gospodar pobede koji snagu voli.
Ponovo sam naao svoje srce,
moje srce buja od radosti, i ta zaeli da uinim uinjeno je.
Ja sam kao Mont, gadam nadesno i borim se levo.
Ja sam pred njima kao Baal u svoje vreme.
Primeujem da dve hiljade pet stotina zaprega u ijoj sam
sredini
bio, lee pred mojim konjima razbijene u komade.
Niko od njih nije naao svoju ruku da se bori.
Srca su im klonula od straha u telima i sve njihove ruke
postale su slabe.
O zavretku duge neprijateljske zategnutosti sa Heti-
tima i o mirovnom ugovoru sklopljenom 1269. u 21.
godini vladavine Ramzesa II s mladim hetitskim kraljem
Hatuilijem III govori nam, kao prepis originalnog
dokumenta (v. str. 123), monumentalni natpis na zidu
koji se nastavlja istono od J unih vrata hipostilne sale
u pravcu pilona VII (crte 58 D). Oba vladara su shvatila
svoju nemo da odluno i konano pobede svog protiv-
nika; shvatih su, takoe, da im ozbiljne opasnosti prete
s druge strane (v. str. 124).
Na konanom izgraivanju Velike sale sa stubovima
radilo se jo za vreme 20. dinastije. Iz doba 22. dinastije
potie natpis kralja eonka I (950929) iz dinastije
Bubastida, na najzapadnijem delu junog zida koji ve
prelazi na juni bok pilona II, u kome se slavi pobeda
ovog faraona, u Bibliji poznatog pod imenom Sisak,
nad Rehabeamom J udejskim, sinom cara Solomona
(A). Amon ovde u pet redova vodi vezane konopcem
osvojene gradove. Oni su simbolizovani zidanim prste-
nom koji okruuje njihova imena, pri emu iz svakog
takvog prstena izrasta gornji deo tela po jednog vezanog
zarobljenika koji je po svojim crtama oznaen kao
Semit. Ispod toga je jedna od gradskih boginja Tebe,
ponovo sa pet redova zarobljenika i najzad, na slici
desno, prikazano je pogubljivanje Semita.
J uno od Velikog dvorita, koje lei izmeu pilona
II i na kraju graenog pilona I, nedovrene gradevine
iz doba Etiopljana, visoke 43,5 m, stoji hram Ramzesa III,
a u severozapadnom uglu mali hram Setija II. U sredini
Velikog dvorita uzdizao se prolaz sa stubovima
(visokim 21 m) etiopskog kralja Taharke (689663).
Ispred pilona I i idui prema njemu nalaze se danas
ostaci one aleje sfinga s glavama ovna koja se prvobitno
protezala sve do portala pilonla II i koja je, kao Sveta
uhca, vodila od pilona Amon-Mut-Konsovog hrama u
138
dananjem Luksoru do hrama dravnog boga u Karnaku.
Svaka od ovih sfinga, koje lee na podestima u obliku
kapele, naslanja svoju rogatu glavu na stojeu statuu
Ramzesa II, tvorca aleje, koji je postavljen izmeu
lavljih apa sfinge. Sveta ulica je vodila kroz celokupni
veliki stambeni deo grada Tebe. Grad je leao na istonoj
obali Nila i bio toliko proiren da je od dananjeg
Luksora dopirao svojim kuama od etiri i pet spratova
sve do sadanjeg malog naselja Karnaka. Istoni ogranak
ove Svete ulice vodio je pored ulaza u podruje svetilita
boginje Mut do kapije pilona X i odavde, ka jugu,
kroz J unu kapiju koju je sagradio Ramzes IX do
Srednjeg dvorita hrama izmeu pilona III i IV, a zatim
je pod pravim uglom skretao udesno.
Crte 60 Karnak. Hramovni kompleks boginje Mut. Opti plan 1
Crte 61 Karnak. Hram bojeg deteta Konsa. Plan 1 :1000
Ptolemej III Euerget I (246221) je na zapadnoj,
upravo opisanoj glavnoj stazi Svete ulice podigao portal
koji sa jugozapada predstavlja ulaz u kompleks hrama
u Karnaku, opasan zidinama. Van zidina jedan kratak
niz sfinga koje je podigao Ramzes XI, poslednji iz
dinastije Ramesida, vodi do Konsovog hrama koji je
zadubina Ramzesa III. Meutim. njegovo ukraavanje
traje sve do Ramzesa XI. A na ovaj hram se nadovezuju
mala svetilita ptolemejskog doba, kao to je Ipetin
hram.
S kraim objanjenjem moramo se vratiti svetilitu
boginje kraguja Mut. Vrlo malo je ouvano od ve
pomenutog (str. 137) hrama Amenofisa III, kao i od
naknadno podignutih graevina iz ptolemejskog doba.
Kapija s natpisima Ramzesa III i himnama u slavu
boginje Mut iz doba Ptolemeja, kao i s delovima ogromnih
statua ktitora Amenofisa III, otvara se u Prvo dvorite
kroz iju je sredinu, po duinskoj osi hrama, vodila
ulica za procesije, oiviena stubovima. Ova ulica se
nastavlja u Drugom dvoritu, koje se nadovezuje s juga,
u kome se produava i prolaz sa stubovima Prvog
dvorita, dok su s njene severne, istone i zapadne strane
sagraeni tremovi sa stubovima s Hator-kapitelima.
Drugo dvorite vodi u hipostilnu salu s dvanaest stubova
kao snopovi papirusa, sa po est stubova u poprenoj
i po dva u duinskoj osi prostorije. S juga se nadovezuje
srazmerno veliki kompleks prostorija oko centralnog
svetilita.
U oba dvorita nalazilo se bezbroj sedeih statua
memfiske boginje Sakmet, s lavljom glavom, ljubavnice
boga Ptaha, koja je izjednaavana i s boginjom Mut
: 3000. A III: hram Amenofisa III: R III; hram Ramzesa III.
iji je simbol bio kraguj. Amenofis III je, navodno, za
vreme jedne svoje tee bolesti 574 takva kipa posvetio
hramu. itav niz tih statua sauvan je na poruenom
kompleksu hramova dok se mnogi nalaze u raznim
muzejima sveta.
Oko svetilita boginje Mut iri se u polukrugu sveto
jezero Ieru. Zapadno od njega su ruevine malog hrama
Ramzesa III, severoistono ispred njega ruevine jednog
drugog malog hrama koji je podigao jo Amenofis III,
naroito interesantnog po reljefima iz kasnog doba
Ramesida. Oni prikazuju roenje, obrezivanje i detinjstvo
boanskog deteta Konsa. Takve slike su docnije u doba
Ptolemeja obraene u tzv. mamisima.
Na strani 133 i dalje ve je pomenut hram boga Konsa,
sina Amona i Mute. On je, isto kao i mah hram Ipete
koji potie iz ptolemejskog doba, ukljuen u zidine
dravnog hrama, ali je prvobitno svakako pripadao
139
kompleksu sopstvenog hrama koji potie ak iz Srednjeg
carstva. Kompleks sadanjeg hrama, ije je jezgro i zgra-
dio Tutmozis III, potie od Ramzesa III. Dovrili su ga
i ukrasili reljefima njegov naslednik Ramzes IV, zatim
i Ramzes XI i Herihor, tebanski sveteniki kralj 21.
dinastije.
Ulaz predstavlja veliki pilon do koga vodi aleja sfinga
(pomenuta na str. 138), koja ide od portala Ptolemeja III
Euergeta I (246211) do samog hrama. Posle njega
dolazi Veliko dvoriste (A) s kolonadom od papirus-
stubova sa zatvorenim kapitelima koja ga okruuje s tri
strane. Zatim se nadovezuje bazilikalna Sala sa stubo-
vima (B) u kojoj su po dva stuba iz dva srednja reda
koji nose kapitele kao cvasti papirusa, za 1,5 m vii od
dva spoljna reda koji imaju kapitele poput pupoljaka
papirusa. U sredini sledee Duboke sale (D) lei sveti-
lite (C) s bojom barkom. Zatim se nadovezuje jo
jedna mala sala sa etiri stuba (E) i oko nje ukupno
sedam prostorija za kapele (FM). Teki, moni stubovi
ove graevine podseaju u svemu na Amonov hram u
junom delu Prvog dvorita izmeu pilona I i II u
dravnom hramu koji je takoe podigao Ramzes III.
Mesto na kome lei hram nosi ime Benenet, ime koje
je povezano s egipatskom predstavom o prabreuljku
i koje nagovetava da je prilikom stvaranja sveta to
bilo mesto na kome je docnije podignuto Konsovo sveto
podruje kao prvi komad zemlje koji je izronio iz pra-
okeana. Preneto u antropomorfno shvatanje, to znai
roenje mladog boga. Meutim, o znaenju samog boga
Konsa koji je takoe svhaen kao bog meseca i kao
putnik-prolaznik, malo je poznato izuzev to je
smatran kao dete Amona i Mute. Mada je nastao u
kasnom ptolemejsko-rimskom dobu, na predstavu o
roenju boga odnosi se i oblinji mali hram Ipete, koji
takoe nosi ime porodilite. J ezgro ovog sinkretizma,
koji se teko moe reiti, je sledee: J edna trudna
boginja dola je ovamo i zamolila Amona za doputenje
da se ovde porodi. I na tome mestu je rodila boansko
dete. Ovo jezgro je toliko opkoljeno mitolokim spe-
kulacijama da se jedva moe utvrditi koji je mitski lik
prvobitno trebalo da bude izraen. Boansko dete se
istovremeno zove Oziris, Horus, Amon i sl. Meutim,
odluujua je tema ove legende, a ne njeno teoloko
tumaenje (E. Oto: Oziris i Amon).
Od graevina na severu ovog velikog Amonovog
hrama, a skoro sve su jako poruene, pomenuemo
samo hram boga Ptaha koji lei do samih severnih zidina
kompleksa hrama. Ptah, ovekoliki glavni bog Memfisa,
dobio je ovde mali hram koji je podigao Tutmozis III.
Etiopljanin abaka (716701) i nekoliko kraljeva iz
dinastije Ptolemeja restaurirali su ga i proirili. est
kapija poreanih jedna za drugom, delimino tek iz
doba Ptolemeja, vode do hrama s njegovim malim
dvoritem i tremom, iju tavanicu nose dva stuba. Sveti-
lite, koje lei sasvim pozadi, obuhvata tri kapele.
U srednjoj se jo nalazi kultna statua boga (ija glava
nije sauvana); desna kapela je posveena boginji Sakmet,
ljubavnici boga Ptaha.
LII Pogled na srednji deo Amonovog hrama preko
Svetog jezera. Levo se jo vidi pilon VII, koji je sagradio
kralj Tutmozis III, najseverniji na ulici za procesije
izmeu hramova Amona i Mute. U pozadini hramovnog
kompleksa je pilon I, ija se juna kula visoko uzdie.
U sredini slike jasno se istie Velika sala sa stubovima
koju su podigli Seti I i Ramzes II. Ispi ed nje jo samo
niski ostaci pilona III u koji se ulivala ulica za pro-
cesije koja vodi od hrama boginje Mut. Iznad severo-
zapadnog ugla obalnog zida Svetog jezera vidi se spo-
menik koji je podigao Amenofis III s bogom Sunca
Kepreom u obliku ogromnog skarabeja, praboga koji
se stopio s Amonom i Reom. Kralj Tutmozis I i kraljica
Hatepsut podigli su po dva obeliska, od kojih stoje
po jedan, na slici desno (kraljiin je sasvim desno).
U pozadini se vide planine na zapadnoj strani Tebe koje
lee s druge strane Nila.
230 J uni deo Velike sale sa stubovima, pogled sa
kapije pilona IV, tj. skoro sa istoka-jugoistoka. Desno
od Velike sale sa stubovima vidi se red od est junih
stubova srednjeg broda sa kapitelima u obliku otvorenih
cvasti papirusa. Zatim je tu juni od tri visoka broda,
koji je s juga ogranien prvim redom niih stubova
s kapitelima poput pupoljaka. Poto iznad arhitrava i
plastinog pervaza stoji i gornji zid (sa prozorima s
kamenim reetkama), postignuta je ista visina sa srednjim
brodom. Dalje na levo se nadovezuju juni boni bro-
dovi zavreni pod Ramzesom II, koji se meusobno
granie s po jednim redom stubova s kapitelima poput
pupoljaka. Na slici se vide tri od ukupno sedam ovih
stubova. Napred na slici je ouvani obelisk od dva koja
je podigao Tutmozis I.
231 Velika sala sa stubovima. Pogled na popreni
srednji prolaz sale sa stubovima izmeu severnih i junih
sporednih vrata.
Sasvim spolja stubovi s kapitelima poput pupoljaka
najunutranjijeg od sedam severnih bonih brodova, zatim
isti takvi brodovi koji ine spoljnu granicu severnog od
tri glavna broda. Iznad arhitrava i venca koji lee na
ovim stubovima nalazi se severni gornji zid s prozorima.
Zatim na slici sledi par stubova s kapitelima poput
cvasti papirusa koji obrazuju srednji brod. Iza toga na
slici su arhitrav, venac i gornji zid s reetkastim prozo-
rima i juni zavretak junog od tri glavna broda.
Mada reljefi na stubovima glavnih brodova i severnih
bonih brodova uglavnom potiu iz doba faraona Setija I,
ipak su i docniji Ramesidi dali da im se ukleu njihova
imena.
LIII Pogled nagore kroz Veliku salu sa stubovima.
Sasvim levo na slici i sasvim desno dva stuba s kapite-
lima poput pupoljaka kao i severni od tri srednja broda i
gornji zid isprekidan reetkastim kamenim prozorima
iznad njegovog arhitrava. Dalje po jedan par od dva
reda po est stubova s kapitelima kao otvorene cvasti
papirusa koji obrazuju srednji brod. Sasvim pozadi, na
junoj strani, ogranienje junog od tri glavna broda
s najbolje ouvanim reetkastim kamenim prozorom
u njegovom gornjem zidu, koji se podie iznad arhitrava
niih stubova s kapitelima u obliku pupoljka. Sasvim
u pozadini sredine slike vide se ostali stubovi s takvim
kapitelima na unutranjoj strani junih bonih brodova.
140
NEKOLI KO SPOMENI KA I Z DOBA KRALJ A RAMZESA I I (1290-1224)
232/233
FARAON RAMZES II. Iz Karnaka. Granit. Visina 1,94 m.
Torino, Muzej starina. Sastavljen je od ostataka bez
veih dopunjavanja. Odlomci odgovarajue statue sa
istog mesta nalaze se u Muzeju u Kairu.
Faraon Ramzes II sedi na prestolu s prilino visokom
osnovom. Fino naborana odea pokriva mu telo i nad-
laktice. U desnoj ruci dri krivi tap, a leva ruka, stisnuta
u pesnicu, lei na butini. Na nogama ima sandale. Kralj
na glavi ima tzv. plavu krunu. Kao male statuete, koje
dopiru samo do listova, sa dve strane prestola stoje
supruga Nefertari i jedan sin kraljevskog branog para.
Ispod kraljevih tabana lei devet lukova koji simboliu
njegovu vlast nad narodima.
Zadatak da se ideji o kralju, spasenoj iz vrtloga
doba Aket-Atona, i njenoj obnovljenoj sadrini ponovo
da oblik reen je na savren nain u ovoj velianstvenoj
sedeoj figuri (V. Volf).
Oigledno je da postoji ak i stilska srodnost sa sede-
om figurom vi hovnog vojskovoe Haremhaba iz hrama
boga Ptaha u Memfisu predstavljenog u asu kad pie
(sl. 202/203). Meutim, ovde su ve prilino daleko
prokrile put stroge forme. Kruna deluje kao da je
raena u metalu, nabori odee podvlae grubu otrinu
linija, ak je i lice, uprkos meke obrade povrina, znatno
otrije i jasnije ocrtano nego na Haremhabovoj statui.
Nasuprot tome, unet je i niz detalja da bi se ovde-onde
razbio trupasti utisak koji je ostavljala figura u celini.
Desna ruka i, jo naglaenije, rukav koji prekriva nadlak-
ticu iskau iz opteg profila. Donji deo desne ruke koja
dri kiivi tap markantno je istaknut, a krivi tap, sa
svoje strane, preseca liniju ramena i razbija optu konturu.
Sve to ima za cilj upadljivu, ali sigurno vrlo eljenu
suprotnost izmeu trupaste forme cele figure i elemenata
koji razbijaju tu masu, tako da je u kraljevom liku
ostvarena izvesna napregnutost koja, uprkos mlada-
lackog, skoro nenog lica, ostavlja utisak svesnog vladara
jednog velikog i uvrenog carstva.
U svakom sluaju je Ramzes iz Torina delo u kome
je posebna i jedinstvena duhovna situacija doba Rame-
sida nala svoj najsavreniji izraz. U njoj sagledavamo
jednu novu crtu koja je posledica istorijskog iskustva.
Posle zastranjivanja Amenofisa IV, vladarski ideal Ra-
mesida je ponovo naao neprozirnu velianstvenost i
plemenito dranje, povezujui s tim jednu crtu Ijudske
toplote i dobrote, pune razumevanja i Ijubaznog dranja,
koja je nezamisliva bez reahzma kasne 18. dinastije.
Ovaj kralj nije ni nepristupani bog 4. dinastije, ni
nadmoni junak kao u 12, niti individualni ovek sa
svim svojim slabostima kao u kasnoj 18. dinastiji. On
je od svega toga upio poneto u sebe i sve su se te crte
stopile u izraz produhovljene pobonosti. Laki nagib
glave, izraz lica okrenut u sebe i nagovetaj blagog
osmeha koji se piimeuje na uglovima usta, izraavaju
predavanje bojoj volji (V. Volf).
234/235
BET EL- VAU. HRAM U STENI KRALJA RAMZESA I I .
Ramzes II je svoj prvi nubijski hram podigao u
Bet el-Valiju, na levoj obali Nila, 57 km od Asuana.
Sagraen u pearu stnne obale, hram se uzdie
nad jednim vadijem (presuenim renim koritom) koji
se prua prema zapadu. Za vreme cara Avgusta ponovo
je sagraen hram kod Kalabe (sl. 270), jedva 100 m
juno od Bet el-Valija, u lavnici koju plavi Nil. Ptole-
mejci su izgradili hram od njegovih ostataka koji u
najmanju ruku potiu iz Novog carstva.
Lepi mali hram kod Bet el-Valija, s kapijom i otvo-
renim dvoritem, uven je po svojim istorijskim reljefima
koji predstavljaju ukras severnog i junog zida dvorita
i prikazuju scene iz pobedonosnih pohoda mladog vla-
dara u Aziji i gornjoj i donjoj Nubiji. To su pohodi
koje je vrio u prvim godinama svoje vladavine, dakle
u godinama u koje pada i osnivanje ovog hrama.
Hriani su hram pretvorili u crkvu, ali divni reljefi
nisu u celini pali kao rtva dleta i ekia nego jo i danas
svedoe o svojoj nekadanjoj lepoti i sjajnim bojama.
U svetilitu koje lei pod zemljom i u njegovom pre-
dvorju vidi se Ramzes II, okruen boanstvima renih
katarakta. J edan od najljupkijih boanskih likova cele
Nubije nesumnjivo je rasna boginja Anuket, pratilja
boga Knuma, veoma graciozna i puna divljeg ivota kao
pustinjska gazela.
Ovde je prikazana s unutranjo- afrikim ukrasom za
glavu i u ulozi boanske dojkinje koja Ramzesu II
prua svoje dojke (sl. 235). Zahvaljujui podmlaivanju
koje ga ini venim, a koje prima na ovaj nain, kralj
stupa u veni kruni tok. Tekst koji prati prikaz odnosi
se na boginju. Ona sebe ovde naziva majka kraljeva,
Anuket, gospodarica Elefantine, koja gospodara dveju
zemalja, User-Maat-Rea (tj. Ramzesa II) hrani svojim
grudima.
234 Hram u steni. Napred se nalazi propilon, na njega
se nedovezuje otvoreno dvorite, a pozadi je predvorje
svetilita koje vodi do poprene sale i svetilita izgraen-
ih u steni.
235 Boginja Anuket prua svoje dojke Ramzesu II.
236-239
AMON- MUT- KONSOV HRAM, ISTONI KRAJ TEBE/ LUKSOR.
VELIKO DVORITE KOJE JE IZGRADIO RAMZES I I .
Ve prilikom opisa onih delova Amon-Mut-Konsovog
hrama u Luksoru koji su podignuti pod Amenofisom III
(str. 96 i dalje) ukazano je na to da je hramovni kompleks
sa hramom, jugozapadno Veliko dvorite sa stubovima
i Salu sa stubovima podigao ovaj faraon, a da je Ramzes II
dodao jo jedno veliko dvorite. Ispred ovog dvorita,
najveeg u celom hramovnom kompleksu, kao zavretak
je sagraen veliki pilon s dva obeliska. Od ovog pilona
pa sve do dravnog hrama pruala se aleja sfinga s
ovnujskim glavama nekad kilometrima duga. Ostaci ove
aleje sauvali su se do naih dana ispred pomenutog
pilona Amon-Mut-Konsovog hrama u Luksoru i, takoe,
ispred dravnog hrama u Karnaku, pa mogu da stvore
veran utisak o ovoj impozantnoj aleji za procesije. J o
i danas je vrlo dobro ouvan pilon Amon-Mut-Konsovog
hrama koji na severoistonim stranama svojih dveju
kula monumentalnim reljefima prikazuje prizore bitke
141
kod Kadea (v. str. 123 i 136). Kako je taj pilon izgledao
okien zastavama prilikom novogodinje svetkovine i u
dani ma velikih procesija iz Karnaka u Tebi (v. str. 135)
pokazuje ve reljef na zapadnom krilu jugozapadnog
zida Velikog dvorita koje je sagradio Ramzes II. Vidimo
prvobitna dva obeliska, od kojih jedan sada krasi Place
de la Concorde u Parizu; etiri visoka jarbola sa zasta-
vama koje lepraju na vetru s obe strane portala pilona,
zatim, uvek izmeu portala i jednog obeliska po jedna
od svega dve sauvane ogromne kraljeve sedee statue,
kao i sa strane, van obeliska, po dve stojee kraljeve
statue od kojih zapadna jo stoji, dok ruevine ukazuju
na ostale tri. Najzad, reljef desno od pilona pokazuje
rukovodioca sveane procesije, kraljevskog princa i
vrhovnog komandanta Amen-her-kopes-kefa. jednog od
sinova Ramzesa II i njegove supruge Nefertari-mi-en-
Mute.
Unutranjost Velikog dvorita, sa izuzetkom istonog
ugla gde je ugraena jedna damija, sa sve etiri strane
opasuju sale sa stubovima iji kapiteli imaju oblik zatvo-
renih cvasti papirusa. U severnom uglu dvorita lei
trobrodna kapela (v. str. 97) koju je podigao ve Tut-
mozis III, a Ramzes II je docnije ukrasio reljefima.
Ona se prema dvoritu otvara Ijupkom salom sa stubo-
vima poput snopova papirusa od crvenog asuanskog
granita. U vreme kad se procesija zadravala u Luksoru,
njene tri prostorije za kapele sluile su za smeta-
nje barki Amona, Mute i Konsa koji bi doplovili bro-
dom po Nilu iz Karnaka u Luksor.
Reljefi sa rtvama i himnama bogovima i sa slikama
podjarmljenih naroda ukraavaju svuda unaokolo zidove
iza tremova sa stubovima dvorita. U njegovom jugo-
zapadnom delu, du celog jugozapadnog boka, kao i pred
severozapadnim i jugoistonim salama sa stubovima koje
se dodiruju na uglovima, postavljene su kraljeve stojee
statue visoke 7 m, sve sem jednog jedinog izuzetka
izvajane u crvenom asuanskom granitu. Zatim su tu jo
dve ogromne kraljeve sedee statue postavljene s obe
strane poitala sale sa stubovima Amenofisa III. Koliko
plemenitosti poseduju ove statue, zamiljene sigurno vie
kao dekoracija nego kao umetniko delo, pokazuje divna
glava (sl. 237), danas u Velikom dvoritu, koja svedoi
0 nekadanjem visokom umetnikom kvalitetu skulptura.
Moguno je da je ova glava pripadala pomenutoj, danas
unitenoj sedeoj statui faraona Ramzesa II jia izlazu iz
Velikog dvorita.
Kako je umetnik kraljevih sedeih statua u ovom
dvoritu, uprkos njihovih ogromnih razmera, umeo da
stvori i neto Ijupko pokazuju arobni likovi kraljice
Nefertari-mi-en-Mut, postavljeni vie puta kraj jedne
noge kraljeve statue i doseui samo do kolena, delimino
kao statueta (sl. 238), a delimino u reljefu (sl. 239).
1 ove sporedne figure govore o faraonovoj povezanosti
s ovom najomiljenijom od njegove etiri glavne supruge,
najvioj eni carstva ija nam je divna pojava sauvana
u mnogim likovima, a naroito u njenoj grobnici u
Dolini grobnica kraljica.
Iz knjievnosti nam je kao oda posveena ovoj divnoj
eni ostala jedna pesma, nastala u toku jedne od lepih
svetkovina u Amon-Mut-Konsovom hramu u istonom
delu Tebe/Luksoru.
Kneginja, bogata hvalom, gospodarica drai,
slatka od Ijubavi, gospodarica dveju zemalja,
lepih ruku sa sistrumima,
koja usreava svog oca Amona.
Mnogo voljena s krunom,
pevaica lepa lica i divna s perjem,
najvea u kui ena gospodara palate,
ijom je rei svak zadovoljan.
Sve to kae, uini joj se,
sve iepo po njenoj elji.
Svaka njena re prekriva lica zadovoljstvom.
ivi se, da bi se uo njen glas.
236 Pogled sa severa kroz Veliko dvorite kralja
Ramzesa II. Prvo dvorite, dugako 57 m a iroko 51 m,
jo nije otkopano zbog damije u njenom severoistonom
delu, posveene svecu Abu'l-Hagagu koga oboavaju
muslimani. Pre uziivanja ove damije dvorite je sa
sve etiri strane bilo ravnomerno okrueno kolonadama.
Izmeu stubova s kapitelima poput zatvorenih cvasti
papirusa, a na jugozapadnoj strani i na krajevima
severozapadne i jugoistone strane dvorita nalaze se
kraljeve ogromne stojee statue od granita, kao to
pokazuju slika i plan na crteu 35, strana 96. Od dve
sedee statue na ulazu u salu sa stubovima Amenofisa
III jedna je jo sauvana. Moda je unitenoj drugoj statui
pripadala lepa glava sa slike 237.
237 Glava jedne ogromne statue kralja Ramzesa II u
Velikom dvoritu. Moda ova glava pripada unitenoj
od dve faraonove ogromne sedee statue koje su bile
postavljene na ulazu u Veliku kolonadu Amenofisa III.
Osnova koja nosi glavu, a koja se na slici vidi skoro
celom irinom, iroka je 2,04 m.
238 Ogromna statua kralja Ramzesa II na junom kraju
jugoistone kolonade. Kralj je na glavi imao krunu
raenu od jednog bloka kamena, ali nije sauvana.
tapovi za punjenje u kraljevim pesnicama zavravaju
se u obliku peatnih prstenova. Napred na pojasu i
pregai su kraljeva imena. Kraj isturene leve noge stoji
kraljica Nefertari-mi-en-Mut s ukrasnom vlasuljom koja
pada do grudi i visokom krunom od perja, a njena desna
ruka je poloena na list njenog supruga. Na donjem delu
stuba, na slici levo, a iznad stilizovanih biljaka sa grbova
Egipta, ponizno oveanstvo simbolizovano je vivkom
koji ui i oboavajui uzdie ljudske ruke. Vivak oboava
faraonovo ime koje je postavljeno na znak za zlato,
uokvireno kraljevim peatom, koje nadvisuje suneva
lopta. Na stubu desno od sredine slike nalazi se
Amon-Kamutef, koji je izjednaen s bogom Minom, a iza
njega je Izida. Na stubu sasvim desno u reljefu moe se
razaznati Amon.
239 Donji deo ogromne statue kralja Ramzesa II, u
blizini severnog ugla jugozapadne sale sa stubovima u
Velikom dvoritu. U suprotnosti s njenom statuom na
podnoju iza noge ogromnog Ramzesa (sl. 238), kraljica
142
Nefertari-mi-en-Mut prikazana je ovde dubokim reljefom.
Pored kragujeve ube ima na glavi i visoku krunu od
perja s rogovima i sunevom ploom. Na stubu levo
vidi se kralj Ramzes II kako prinosi rtvu Amonu.
240
RAMZES II, OGROMNA STATUA iz MITRAHINE, mesta na
kome je nekad bio hram boga Ptaha iz Memfisa.
Stojea figura od krenjaka bila je, pre nego to su
izgubljene noge, visoka preko 13 m.
Meko, a ipak vrlo izrazito vajano lice s dugim, lepo
povijenim nosem i osmehnutim ustima ima izraziti
portretni karakter. Ono zrai neim od one line pri-
vlanosti dobrog boga, koji je uspeo da jo jednom
same sve snage Egipta i da dolinu Nila ukrasi ogromnim
graevinama, spomenicima i statuama od ivice delte
Nila pa sve do duboko u Nubiju.
Preko ramenog okovratnika, a na ukrasnim trakama,
visi prsna ploa (pektoral) u obliku kapele koja se gore
zavrava frizom od ureus-zmija. U sredini, ispod suneve
ploe obavijene dvema zmijama, nalazi se kraljevo pre-
stono ime: User-Maat-Re Setep-en-Re: Snaan je pra-
vedni poredak sveta boga Sunca; izabranik boga Sunca.
U samoj kapeli, okrenuti imenu, stoje Ptah i Sakmet,
dva boanstva Memfisa.
241 - 246
HRAM MRTVIH KRALJA RAMZESA I I , NAZVAN RAMESEUM.
ZAPADNI DEO TEBE.
Pre nego to preemo na opis samog hrama mrtvih
faraona Ramzesa II, izneemo nekoliko optih primedbi
0 tebanskim hramovima mrtvih od 18. do 20. dinastije
1 njihovom verskom znaaju.
Kao to je ve nagoveteno na strani 80, poetkom 18.
dinastije nastupilo je obnavljanje formi kulta mrtvih
kraljeva koji je vekovima odreivao sliku tebanske nekro-
pole. Radi se o odvajanju mesta za kult mrtvih i kraljevske
grobnice, to je izvreno pod Amenofisom I. Mada je
ovaj kralj 18. dinastije bio jedini koji svoju grobnicu
nije podigao u Dolini kraljevskih grobnica, nego u
blizini svog hrama mrtvih u brdima iza dananjeg sela
Dira-Abu'n-Naga i mada je taj hram samo skromna
zgrada u poreenju s docnijim velianstvenim graevi-
nama, ipak je s Amenofisom I zapoelo prostorno odva-
janje grobnice i hrama mrtvih. Tako je i zapoet onaj
velianstveni niz hramova mrtvih koji se irio ispred
strmih obronaka tebanskih Zapadnih planina, poinjui
na severu i irei se iz generacije u generaciju dalje ka jugu
sve veim i velelepnijim spomenicima.
O hramovima mrtvih faraona od 18. do 20. dinastije
i njihovom odnosu prema hramovima bogova uopte
govoreno je uopteno u uvodnom poglavlju Bogovi
i hramovi (str. 34). Medutim, treba jo podvui da su
kraljevski hramovi mrtvih u zapadnom delu Tebe istina
u prvom redu bili Amonovi hramovi, ali da su u pogledu
oblika kultova koji su tamo vreni predstavljali kompli-
kovanu smeu tradicionalnih elemenata i teolokih spe-
kulacija. Poto su oni, kao to je reeno, u prvom redu
bili hramovi boga Amona, jasno je da je ovom kralju
bogova pripadala sredina hramovnog kompleksa. Meu-
tim, jo nije objanjeno u kakvom obliku je bilo zami-
ljeno prisustvo boga u hramu. Utvreno je da je Amon
ve u vreme 12. dinastije svojom barkom iz Karnaka
doplovio do tebanske nekropole na hramovnu svetko-
vinu (opisanu na str. 135), na lepu svetkovinu pustinjske
doline, da su ga u svojim barkama pratili njegova
boanska supruga Mut i njihov sin Kons i da su oni
zajedno s njim predstavljali jezgro procesije.
Prema tome, poev od 18. dinastije moralo je da bude
dovreno prostorno oblikovanje u unutranjosti kraljev-
skih hramova mrtvih. Ono se najbolje moe sagledati
u hramu mrtvih kralja Setija I kod Kurne, na severu
nekropole kod zapadnog dela Tebe (crte 62). Sredite
ovog hrama ine tri duguljaste prostorije, svaka za po
jednu od tri boanske barke, kao i dve paralelno po-
stavljene sporedne prostorije. I u hramu mrtvih Ram-
zesa II, u Rameseumu koji emo sad opisati, jasno se
raspoznaje trojna podela. Isti je sluaj i u hramu mrtvih
Ramzesa III u Medinet Habuu o kome emo takoe
govoriti, samo to je prostorija za Amonovu barku
jae istaknuta kao sredite u odnosu na levu i desnu
prostoriju za barke Mute i Konsa.
Crte 62 Hram mrtvih faraona Setija I u Kurni, Teba, zapadni
deo. Plan zapadne polovine hrama 1 : 800. U sredini (takasto)
tri prostorije za kult Amonovih barki (A) ouvano je jo postolje
za barku boginje Mut (B) i Konsa (C), kao i dve bone prostorije
koje mu pripadaju. U junom uglu zapadnog dela hrama (takasto)
prostorije za kult oevih predaka Ramzesa I sa svetilitem (R).
Kao drugi vaan element za oblikovanje hrama mrtvih
mora se istai kult umrlog kraljevskog pretka. Prostorije
odreene za njega smetene su po pravilu gledano od
ulaza levo ispred prostorija boanskog trojstva: Amon-
Mut-Kons. Uporediti za ovo takoe crte 62. Uostalom,
i umrli faraon je, mada jo nije objanjeno od kada i
da li u svim sluajevima, raspolagao sopstvenom barkom
koja je pratila tri boanske barke prilikom procesije
svetkovine u dolini i nosila kraljevu statuu.
J edan od poslednjih kultnih elemenata bilo je kultno
mesto za boga Sunca Rea. Ovaj bog, vidljiv na nebu,
imao je kao mesto oboavanja oltar u jednom otvorenom
dvoritu hrama mrtvih. Njegov kult nije bio u suprot-
nosti s oboavanjem dravnog boga Amona i deifiko-
vanog oca i faraona, jer su Amon i Re vaih kao jedan
143
bog, o emu svedoi sjedinjenje njihova dva imena u
Amon-Re, koje postoji jo iz Srednjeg carstva. Najzad,
umrli faraon se u trenutku svoje smrti opet vraa svom
boanskom ocu Amonu iz koga je, uostalom, potekao
i ponovo se sjedinjuje s njim.
Treba jo pomenuti tzv. prividna vrata, prastari
kultni element. Kao monumentalno podraavanje, vrata
su bila nuni deo opreme grobnica Starog carstva, a
takoe i hramova piramida. Ona su simbol u punom
smislu rei. Kroz njih vodi put u jedan drugi svet. rtve
poloene pred vrata i izgovorene molitve ispred njih pre-
obraavaju se njihovim posredstvom. Ovaj graevinski
element igra sad ovde (u kraljevskom hramu mrtvih)
svoju odgovarajuu posredniku ulogu za umrlog kralja,
iji je le poivao daleko u Dolini kraljevskih grobnica,
a njegov deifikovani lik boravio na onom svetu (E. Oto).
Treba primetiti da faraoni kasnog Novog carstva
nisu imali nita protiv toga da svoju palatu podignu
u neposrednoj blizini svog hrama mrtvih. Ovo vai ve
za Haremhaba, a posebno za Ramzesa II i Ramzesa III
ije su palate, koje se jo mogu dokazati, bile najtenje
povezane s Prvim dvoritem njihovih hramova.
Suvie bi nas daleko odvelo ako bismo ovde razmat-
rali sveukupnost tebanskih hramova mrtvih. No kao
uzore hramova velikog stila bar emo prouiti hramove
mrtvih Ramzesa II i Ramzesa III, naroito zbog toga
to su graeni po istom planu. Pored toga, zbog relativno
vrlo dobre ouvanosti, oni pruaju vanredan uvid u
opte oblikovanje jednog velikog tebanskog hrama mrtvih
iz doba 19. i rane 20. dinastije.
Ruevine hrama mrtvih kralja Ramzesa II i danas
su okruene prostranim zgradama od opeka (sl. 241,243)
koje su iznad svoda nosile platformu i oigledno sluile
kao stanovi, staje i skladita. Peat s kartuom na ope-
kama dokazuje da su i ove zgrade podignute za vreme
Ramzesa II.
Sam hramovni kompleks pocinjao je na jugoistoku
s monim pilonom, irokim 67 m. Njegova spoljna strana
je danas potpuno unitena. Unutranja strana, okrenuta
prema Prvom dvoritu koje se nadovezuje, pokazuje
reljefe koji se posebno odnose na faraonov pohod pro-
tiv Hetita i na bitku kod Kadea iz 1285, u petoj godini
kraljeve vladavine. Na reljefu se vanredno ivo pokazuju
prizori iz pohoda protiv Hetita: ivot u logoru i vojnici
koji priaju i prepiru se; magarci i konji sa skinutim
sedlima i samarima uivaju u slobodi; kraljev ratni savet
i batinjanje uhvaenih pijuna i to prosto zaustav-
ljaju dah Hetiti koji iznenada upadaju u logor.
Od prvog dvorita (A) sauvani su samo delovi severo-
zapadnog zida slinog pilona. Trem koji je nekad stajao
ispred jugozapadnog zida bio je istovremeno proelje
kraljevske palate koja se nadovezivala na njega. Na stiani
severozapadnog zida okrenutoj prema dvoritu nalaze
se reljefi koji u donjem redu pokazuju bitku kod Kadea,
a u gornjem redu svetkovinu boga etve Mina, koja je
slavljena prilikom kraljevog stupanja na presto. U ovom
Prvom dvoritu lee jo ostaci neobino velike, slobodno
radene kraljeve statue ija je visina iznosila sigurno
17,5 m, a teina oko hiljadu tona. irina grudi od ramena
do ramena iznosila je 7,11 m; obim laktova 5,33 m;
promer miice je 1,46 m; duina kaiprsta 1 m, a irina
stopala 1,40 m. Uprkos divovskih razmera statua je naj-
briljivije vajana i izglaana. Najtei gubitak je to je
uniteno lice. Ovo ogromno i upecatljivo delo je Persi
Bi eli (Percy Bisshe Shelley), koji sam nije video ali je
uo o plemenitosti ovog umetnickog dela i stekao najdublji
utisak o njemu, ovekoveio sonetom Ozimandijas,
godine 1817.
Ree mi putnik neki iz drevne zemlje jedne:
U pustinji jo lee ogromne, i bez tela,
dve noge od kamena, a ko potraW htedne
videe tu i glavu; bore njenog ela
i usne iskrivljene od zapovesti ledne
znak su da vajar vide sve strasti toga cara
i srce mu okrutno i aku koja pleni
pa ureza ih tako u kamen s mnogo dara.
A na postolju samom ovakav natpis ima:
Ozimandijas ja sam, svi klanjaju se meni.
Gledajte dela moja i strepite pred njima!
To ostalo je samo, a gde kip bee slavan
sad ruevine lee sve smrskane na tlima;
oko njih na sve strane pust pesak lei ravan.
(Prepev dr Ranke Kui)
Drugo dvorite (B) (sl. 246 gore), koje se nadovezuje
na pomenuti zid, imalo je s obe strane, levo i desno,
kolonade s reljefima kralja koji prinosi rtve na trupu
stuba. Na njegovoj prednjoj i zadnjoj strani nalazili
su se stubovi s figurama kralja Ozirisa, od kojih su ouva-
ne jo po etiri koje pruaju velianstven prizor. Zatim,
na severozapadnoj strani dvorita su (sl. 246 dole) jo
dve ogromne sedee kraljeve statue od crnog granita.
Niz stubova, koji se nadovezivao pri kraju dvorita
na severo2apadu, nosio je s pomenutim stubovima tava-
nicu jednog trema, koji se moe smatrati pronaosom ili
vestibilom (V) Velike sale sa stubovima koja se tu nastavlja
i do koje su vodile tri rampe. Iza toga se uzdie prednji
zid tzv. Velike sale sa stubovima (S), hipostila. Sale i
prostorije hrama koje zatim slede sluile su Amonovom
kultu i postavljanju njegove barke za procesiju, kao i
barki Mute i Konsa.
Velika sala sa stubovima graena je poput bazilike,
kao i sala u Karnaku. Vii stubovi dva unutranja reda
imaju kapitele u obliku otvorenih cvasti papirusa, dok
nii stubovi svih ostalih redova nose kapitele poput
pupoljaka. Na arhitravu s oba strane unutranjih redova
niih stubova podignut je zid s otvorima za prozore.
Tako je, analogno razmerama velike hipostilne sale u
Karnaku, omogueno da dva broda, koji se levo i desno
Crte 63 Hram mrtvih Ramzesa II (Rameseum) u zapadnom
delu Tebe. Plan 1 :2000. Usred celokupnog kompleksa pravi
hram mrtvih. A: Prvo dvorite s ostacima ogromne kraljeve
statue (K); B: Drugo dvorite; S: Velika sala sa stubovima; I i II:
dve prednje od tri manje sale sa stubovima koje se nadovezuju
na Veliku i svetilite (A): bilo je odreeno za kult i Amonovu
barku; prostorije koje se nadovezuju levo i desno sluile su za
barku Mute i Konsa. Jugozapadno od hrama kraljevske palate,
severoistono hram kralja Setija I. Svuda oko hramovnog kompleksa
zgrade od opeka za stanovanje, skladita i staje.
144
r ^. V . v
9
11 ii^j
^ P a l a l a Ramzesa I I
i H N t vzzzszzzszszz
@ ^ S ? g
['<'IH(|M(| UI |\\V
pridruuju srednjem brodu, imaju istu visinu sa srednjim
brodom (sl. 245), te su na taj nain obrazovana ukupno
tri via broda. Kod Rameseuma se s obe strane pridru-
uju jo svega po tri nia bona broda (sl. 244). Sa osam
stubova u svakom poprenom redu i est stubova u
dubinskom pravcu, ovaj hipostil, isto kao i onaj u
Karnaku, dui je u poprenoj nego u dunoj osi.
Na srednji deo Velikog hipostila nadovezuju se tri
manje sale sa irinom od po etiri stuba i dubinom od
svega dva stuba. Prva od ove tri prostorije ima tavanicu
s astronomskim crteima. etvrta prostorija sa samo
etiri stuba, svetilite (A), predstavljala je zavretak niza
prostorija u sredinoj osi. Dve poslednje prostorije, kao
i odeljenja koja se prikljuuju s leve i desne strane,
na alost, su uniteni u prilinoj meri.
Na prednjem zidu Velikog hipostila (kod c) prikazan
je faraon na svojim bornim kolima, a pred njima bee
neprijatelji na konju, bornim kolima i peice. Tu je i
osvajanje hetitske tvrave Dapur. U toj bici su uestvo-
vali i kraljevi sinovi, navedeni po imenu. Najzad, na
severozapadnom zidu (kod d i e) kraljevi sinovi i sam
faraon su u prisustvu vie bogova.
Iz prve sale sa osam stubova (I), koja dolazi posle
Velikog hipostila, treba istai reljefe na njenom jugois-
tonom zidu (kod f i g). Oni prikazuju procesiju barki
boanskog trojstva Amon-Mut-Kons, dok severozapadni
zid pokazuje kralja kako sedi ispod svetog drveta u
Heliopolisu, a bogovi Seat i Tot ispisuju njegovo ime
na liu.
Na jugozapadni zid hrama nadovezuju se kraljeva
palata, kao to e biti pokazano i u palati Ramzesa III
u Medinet Habuu. Palata se sa troja vrata otvara prema
Prvom dvoritu (A), koje je danas vrlo porueno zbog
toga to je bilo zidano samo od opeka. U poslednje vreme
je razjanjeno da je sa strane severoistcnog zida hrama,
a u visini Velike sale sa stubovima (S), leao hram koji je
podigao jo Seti I iji je kult Ramzes II oigledno
produavao i priveo oevom posmrtnom kultu.
241 Celokupno podruje hrama mrtvih i pejza Tebe
i Luksora, pogled s uzviene grobnice (br. 78) Haremhaba,
generala pod Tutmozisom IV. Slika pokazuje ceo hra-
movni kompleks sa svim njegovim zidinama, kao i skla-
dine zgrade koje zauzimaju velike delove celokupnog
kompleksa. U sredini je plodna zemlja s kuama Luk-
sora koje lee kraj bletavog Nila. Na horizontu se
uzdiu planine istone pustinje.
242 Tebanska nekropola, pogled sa hrama mrtvih fara-
ona Ramzesa II.
U podnoju irokog grebena Zapadnih planina, koji
se zavrava prastarim svetim stenovitim vrhuncem E1
Kornom, proteu se breuljci grobnica prekriveni peskom
i mesta Kurnet Murai i ek Abd el-Kurna. Sasvim desno,
na pola visine obronka planine, niu se otvori fasadnih
grobnica Srednjeg carstva.
243 Pogled sa severa na hram i ruevine skladinih
prostorija.
Pilon koji je nekad bio irok 67 m i predstavljao
monumentalni ulaz, trebalo bi da se uzdie sasvim levo
na slici. Meutim, ouvan je samo u svom donjem delu.
J ako je porueno i Prvo dvorite (A). Na slici se od leve
strane pa do priblino sredine slike vidi Drugo dvorite
(B) iji je nekadanji dvostruki prolaz sa stubovima na
severoistonoj i jugozapadnoj strani uniten izuzev svega,
nekoliko stubova, dok je od stubova sa Ozirisovom
statuom na jugoistonoj strani kao i na severozapadnoj
strani Drugog dvorita, sauvano po etiri (uporedi i
sl. 246).
Odvojen poruenim delom, koji odgovara pronaosu
ili vestibulu (V) Velike sale sa stubovima (S), jo postoji
vei deo sale sa stubovima graene u obliku bazilike
(uporedi sl. 244 i 245). Na nju se, najzad, nadovezuju
male sale sa stubovima(I /I I ;uporedi i sl. 244). Skladine
prostorije, koje se vide napred na slici, graene su od
opeka od mulja suenih na suncu.
244 Op'sti pogled na hram sa zapada. Sasvim desno na
slici su ruevine unitene ogromne statue Ramzesa II
(v. str. 144) na severozapadnom kraju Drugog dvorita
(K u A), kao i Drugo dvorite (B) s njegovim Oziris-stubo-
vima. Zatim se ulevo preko cele irine slike nastavlja sama
zgrada hrama s daleko via tri srednja broda Velike
sale sa stubovima (S). Ispred nje se vide tri jugozapadna
bona broda (u unutranjem od njih jo stoje stubovi).
Najzad, dolaze male sale sa stubovima (I /I I ). Napred
su opet ostaci skladinih prostorija.
245 Velika sala sa stubovima, srednji i severoistoni
glavni brod. Na arhitravima jo lee stare ploe tavanice.
Napred su dva podnoja za stubove s natpisima kralja
Ramzesa III.
246 Drugo dvorite (B).
246 gore Pogled sa jugozapada na dva reda stubova
sa jo po etiri ouvane Ozirisove statue. Desno, na seve-
rozapadnom kraju Prvog dvorita ruevine ogromne figure
Ramzesa II pravljene od asuanskog granita (v. str. 144).
246 dole Pogled sa jugoistoka. Napred desno zadnji
red stubova, koji stoji na neto uzdignutoj terasi, a ispred
njega Ozirisove statue. Zajedno sa redom stubova koji
sledi iza gornjeg reda u pravcu severozapada oni sainja-
vaju pronaos ili vestibul (V) Velike sale sa stubovima (S).
Odmah iza toga otvara se Velika sala sa stubovima
s pogledom u srednji i severoistoni glavni brod. Meu-
tim, levo od toga, prvobitni jugoistoni zid sale sa stubo-
vima spreava pogled u jugozapadne bone brodove.Na
jugoistonoj povrini ovog zida su reljefi u tri trake.
Dole: jedanaest kraljevih sinova. Sredina levo: kralj
koga Atum i Mont vode u hram. Sredina desno: kralj
klei ispred tri glavna tebanska boanstva; iza njega je
Tot. Gore: kralj kadei prinosi rtvu bogu Ptahu (levo)
i bogu Minu (desno). U dvoritu se mogu videti glava
i donji deo tela jedne od dve ogromne kraljeve sedee
statue od crnog granita. Ouvani su veliki delovi stare
kaldrme.
LIV
PRINCEZA SA DVORA RAMZESA II. Krenjak. Visina 73 cm.
Iz kraljevog hrama mrtvih u zapadnom delu Tebe. Kairo,
Muzej, br. 741.
146
Divni enski portret jo sasvim devojakih crta po svom
istananom radu i mekoi izraza spada meu najbolja
dela iz doba Ramzesa II, a svojim ljupkim dranjem jo
uva tradiciju kasne 18. dinastije. Lice s izraajnim, divno
mekim ustima je uokvireno tekom, plavo obojenom,
kovrdavom vlasuljom, koju dri zlatan obru s dve
ureus-zmije. Na vlasulji princezajiosi krunu oblikovanu
od ureus-zmija i sunevih ploa. iroki zlatni okovratnik
sainjen je od znaka za nefer, hijeroglifa koji znai
lepotu, dovrenje. Leva ruka lei ispod grudi i dri
Hatorinom glavom krunisanu protivteu jedne ogrlice.
LV-LVIII
GROBNICA (BR. 66) KRALJICE NEFERTARI-MI-EN-MUT, jedne
od glavnih supruga kralja Ramzesa II. Zapadni deo Tebe.
Dolina grobnica kraljica.
Grobnica ove najomiljenije od etiri glavne supruge
faraona Ramzesa II je najvei ukras Doline grobnica
kraljica i lei ispod strmih obronaka mranog zavretka
doline kod Biban el-Harima. Grobnicu je 1904. godine
otkiila jedna italijanska istraivaka ekspedicija. Slike
u ovoj po prostoru manjoj grobnici raene su na lako
reljefiranoj osnovi od tuka i predstavljaju vanrednu
umetniku vrednost. Iako je tematika pogrebna, slike
ostavljaju veoma snanu, mada vrlo oplemenjenu, ulnu
impresiju.
LV Iz prve prostorije grobnice. Pogled prema jugoistoku.
Na eonoj strani zidne izboine levo od male istone
nie ove prostorije stoji boginja Selket sa skorpionom
na glavi, dok se na slici sasvim desno, na ulazu u glavnu
odaju, nalazi boginja Maat koja na glavi ima svoj hije-
roglif pero. Zadnji zid nie pokazuje kraljicu u duga-
kom, naboranom ogrtau kako je Izida dri za ruku
i vodi Kepreu s glavom bube. Kepre je jedan oblik boga
Sunca u kome ono naroito otelovljuje svoje neprekidno
pojavljivanje. Iznad ulaza u glavnu prostoriju je boginja
kraguja Nekbet iz Elkaba koja u svojim kandama dri
po jedan znak za en, simbol beskrajnosti i sve-
obuhvatne vladavine.
LVI Kraljica Nefertari koju boginja Izida vodi bogu
Sunca Kepreu.
Na glavi boginje Izide nalaze se kravlji rogovi koji
obuhvataju sunevu plou, s koje visi jedna zmija arka
sa grba. Izida na grudima nosi debeli lanac s amuletom-
protivteom (menip), koja se vidi izmeu lea i ruke.
U levoj ruci dri boansko ezlo. Kraljica Nefertari,
u pomodnoj haljini toga doba, iznad kragujeve ube
nosi na glavi visoku krunu od perja boje supruge.
Tekstovi ispisani hijeroglifima kazuju: Rei koje govori
Izida: Doi, velika kraljeva eno Nejertari, koju voli Mut,
opravdana (tj. s govorom koji je utvren kao istinit),
da bih ti dodelila mesto u svetoj (onoj) zemlji i: Velika
kraljeva ena i gospodarica dveju zemalja Nefertari, koju
voli Mut, opravdana pred Ozirisom, velikim bogom.
LVII Glavna prostorija (odaja za rtvovanje), pogled
na istoni zid i istonu polovinu junog zida.
Ispod tavanice koja je i ovde kao u prvoj prostoriji
islikana zlatnim zvezdama istiu se sjajne boje na beloj
pozadini zidova. Deo istonog zida koji se vidi na slici
.1 "
m
Crte 64 Grobnica (br. 66) kraljice Nefertari-mi-en-Mut u Dolini
grobnica kraljica u Tebi, zapadna strana. PJan 1 : 500
1: Prva prostorija; 2: Glavna prostorija (prostorija za prinoenje
rtava) nadovezuje se s june strane; 4: Sala sa stubovima
(prostorija za sarkofag) s kraljiinim sarkofagom; 57: sporedne
prostorije.
prikazuje kraljicu kako naroitim ezlom u desnoj ruci
osveuje bogatu rtvu odreenu Oziris-Kontamenti-Veno-
feru, kralju ivih, velikom bogu, gospodaru nekropole,
gospodaru sve do venosti, vladaru beskonanosti, koji
sedi na prestolu s biem i krivim tapom. Ispred njega
na jednom visokom postolju stoje u obliku statueta
etiri Hoiusova sina: Hapi, Dua-Mutef, Kebek-Senuf
i Amset. Kao uzvrat za njenu rtvu, bog obeava kraljici
neprolaznost i sreu u njegovom carstvu. Na levoj polo-
vini junog zida koja je prikazana na slici, kraljica stoji
pred bogom Totom, gospodarem Hermopolisa, bogom
vetine pisanja, mudrosti i suenja. Na staklu izmeu njih
dvoje nalaze se pribor za pisanje i mastionica, na ijoj
ivici sedi aba krastaa. Iza kraljice su zabeleene rei
koje ona govori bogu kao i titula koju nosi: Govor
kojim velika kraljeva supruga, gospodarica dveju zemalja,
Nefertari, koju voli Mut, blaena moli od Tota mastionicu
i paletu za pisanje u donjem svetu.
LVIII Severozapadni ugao glavne prostorije. Kraljica
Nefertari. Slika kraljiinog oboavanja pred svetim bikom
i sedam svetih krava.
247-250
ABU SIMBEL. HRAMOVI U STENI KOJE JE PODIGAO FARAON
RAMZES I I .
280 km juno od 1. katarakta podigao je Ramzes II
dva uvena hrama u steni kod Abu Simbela.
Nije nam poznato ta je Ramzesa II navelo da je ovde,
u junoj Nubiji, nedaleko od 2. katarakta Nila, naredio
da se izdubi u steni velik hram posveen kultu bogova
Amon-Rea, Re-Haraktea i Ptaha, kao i svom vlastitom
kultu, a odmah pored toga da sagi adi jo jedan hram za
boginju Hator i svoju deifikovanu suprugu Nefertari.
U blizini je bilo dovoljno pogodnih mesta za graenje
hramova uobiajenim nainom na otvorenom prostoru.
Ako je u pitanju injenica da mu se dopao smeli zadatak
koji je sam sebi postavio, moramo se odista diviti tome
kako je ovaj zadatak izvren. Uobiajeni prostorni kom-
pleks je u izvesnom smislu prosto uguran u brdo.
Vei juni hram sa svojom jedinstvenom fasadom
bio jeposveen dravnom bogu Amon-Reu iz Tebe i bogu
Re-Harakteu iz Heliopohsa, prema tome glavnim
147
bogovima Egipta. Osim njih svoje kultove su ovde imali
jo i bog Ptah iz Memfisa i sam kralj Ramzes II. Ulaz
veeg hrama uokviravaju s obe strane portala po dve
od ukupno etiri ogromne kraljeve sedee statue. J edna
statua, koja je pukla jo u davno doba, lei gornjim delom
tela na tlu. etiri ogromne figure prikazuju Ramzesa II
s kraljevskom maramom, nemset, na kojoj se pent,
dvostruka kruna severa-juga i sa ureus-zmijom i bradom.
Svaka od ovih sedeih statua, visokih 20 m koje Mem-
noski kolosi u zapadnom kraju Tebe (str. 95) jedva
nadmauju visinom pokazuju uprkos meusobne sli-
nosti, razliit izraz lica. Prva figura levo, koja je najpoz-
natija, u velikoj meri zrai iz sebe neko vanzemaljsko
blaenstvo. To je istovremeno i jedan od najboljih
portreta Ramzesa II (sl. 247). Kraj nogu divovskih skulp-
tura, a u obliku malih statua koje jedva doseu do polo-
vine visine kolena, stoje statuete najomiljenije kraljeve
supruge Nefertari, kao i njegove majke kraljice Tui i
vie njegovih sinova i keri koje su mu rodile njegove
prve dve supruge, Izisnofret i Nefertari. Ali u Abu Simbelu
nije prikazana Izisnofret, nego samo Nefertari.
Proelje hrama okrenuto je prema istoku. Iznad ulaz-
nog portala hrama, u visokoj uskoj nii, nalazi se stojea
statua boga Sunca Re-Haraktea s glavom sokola, koji
svoje ruke oslanja na simbole u obliku hijeroglifa User
i Maat. Oba znaka daju krunidbeno imekraljaRamzesa II:
User-Maat-Re. Kraljevo ime, a time i sam Ramzes II,
stoji tako pri sunevom izlasku nasuprot Suncu iji je
odsjaj sam kralj. S obe strane spoljnih figura, kosina
stene je iskoriena na taj nain da je pruila mesta za
po jednu kapelu iji su zadnji zidovi bili ukraeni s po
jednom stelom. Severna je bila posveena Re-Harakteu,
a juna Amon-Reu. Na severnoj granici terase, skriven
iza zida slinog pilonu, lei hram Sunca sa oltarom
Suncu, jedan od vrlo retkih ouvanih sunevih oltara
u Egiptu. Na junom kraju fasade je u stenu uklesan jedan
manji sporedni hram, koji je preteno bio posveen Totu
i Amonu iz Napate, a a prvom redu ga treba smatrati
krinjom za svetu barku. Po nareenju Ramzesa II,
na junom obronku, a u prvom uglu prema hramu,
u stenu je urezan veliki natpis, trideset godina posle
uvene bitke kod Kadea 1285. godine (v. str. 123
i 138). U natpisu se govori o tome kako se Ramzes
II poslepotpisivanja mirovnog ugovora sa Hetitima 1269.
godine oenio kerkom njihovog kralja Hatuilija III,
koja je prilikom svog dolaska na egipatsku granicu u
kasno leto te godine dobila ime Mat-neferu-Re. Zajedno
sa kolosalnim hramom spasena je od opasnih poplava
i ova tzv. enidbena stela (v. str. 124 i dalje) na ijem je
najgornjem delu prikazan Hatuili III, kralj Hetita, u
trenutku kad svoju kerku Napteru privodi Ramzesu II.
Prilikom izlaska sunce obasjava proelje hrama: di-
novske figure fasade oive u svetlu, male figure lanova
kraljevske porodice oive, a suneva lopta, izvor svega
ivota, ispuni duhom plastino raene delove kraljevog
imena. Sveti majmuni, duhovi dubina sveta oboavaju
sa vrha planine zvezdu koja izlazi. J asno svetlo punom
snagom postepeno prodire u sveto mesto.
Krunu i gornji zavretak proelja hrama ini friz
svetih majmuna. Na njih pada prvo jutarnje svetlo i oni
rukama podignutim u znak molitve izgleda kao da
Crte 65 Abu Simbel. Hram u steni faraona Ramzesa II. Plan
1 : 880.
S obe strane antikih stepenica po jedan anak za vodu, verovatno
za pranje prilikom ulaska u hram. Na proelju terase redovi statua
zarobljenika, na ogradi Horus-sokolovi Re-Haraktea i kraljeve
statuete. Ispod toga spomen-zapisi u ast Ramzesa II. K: etiri
kolosalna kipa kralja s obe strane ulaznog portala. H: Duboki
trem sa osam Oziris-stubova. Po zidovima svuda unaokolo reljefi;
na ulaznom zidu s obe strane vrata: Ramzes II ubija neprijatelje
pred bogom Re-Herakteom (severno krilo), odnosno Amon-
Reom (juno krilo); ispod toga princeze, odnosno prinevi; na
severnom zidu u dva reda scene pre i za vreme bitke kod Kadea
protiv Hetita; na junom zidu u dva reda gore: kralj pred raznim
boanstvima; dole: tri prizora iz ratova protiv Sirijaca, Libijaca
i Crnaca; na zadnjem zidu: Ramzes II dovodi zarobljene Hetite
(severno krilo) i Crnce (juno krilo) pred boanstvo. S: Sala sa
etiri stuba s procesijama barki. Q: poprena prostorija ispod
svetilita s podnojem za svetu barku izvajanim u steni. U sveti-
litu (A) statue kralja i boanske trijade Amon-Rea, Re-Haraktea
i Ptaha. 2, 4, 7, 8 i 1, 2: Bone prostorije za kultne predmete
izvan proelja hrama: a) kapela s reljefima, b) kapeli slino
dvorite sa sunevim oltarom, c) mesto gde se nalazi natpis o ven-
anju kraljevom s Napterom, kerkom hetitskog kralja, docnijom
Mat-neferu-Reom. S obe strane terase ispred hrama, s proelja,
zidine od opeka i kamena kapija.
148
pozdravljaju sunce na izlasku. Kad se proe ulazna
kapija, stupa se u duboki trem (H), duine 17,7 ma irok
16,43 m, sa osam stubova ispred kojih, okrenute srednjem
prolazu, stoje 10 m visoke kraljeve statue u stavu Ozirisa
s biem i krivim tapom. Stojee figure na severnoj strani
imaju dvostruku krunu, a one na junoj donjoegipatsku
krunu. Kad nastupi dan, u dnevnoj svetlosti zasijaju lica
statua. Pojava traje vie od jednog asa. Zatim se svetlost
postepeno proiri po celoj sali, a na zidovima se ponu
pojavljivati slike faraonovih velikih dela. Na tavanici
srednjeg prolaza iznad bonih prolaza zvezdama prek-
rivene tavanice postaju vidljivi kraguji u letu. Glavni
vojni dogaaj iz kraljeve vladavine je bitka kod Kadea
koju je 1285. godine u petoj godini svoje vladavine, vodio
na obalama Oronte. Ovaj dogaaj je esto reprodukovan
na graevinama Ramzesa II u Rameseumu u zapadnom
delu Tebe, u Karnaku (v. str. 138), na pilonu Amon-Mut-
Konsovog hrama u istonom delu Tebe u Luksoru i u
hramu Ramzesa II u Abidosu. Ali, moda je najrealis-
tiniji prikaz dat na severnom zidu Dubokog trema hrama
kod Abu Simbela u dva friza, jednom iznad drugog.
Donji friz, koji tee sa zapada prema istoku, pokazuje
polazak egipatskih trupa na bojite; egipatski logor za-
tien titovima; ive scene iz logorskog ivota; kraljev
ratni savet s kneevima i batinanje dva neprijateljska
pijuna; najzad, bitku izmeu bornih kola Hetita i Egip-
ana. Donji red pokazuje sa zapada na istok; faraon
juria protiv neprijatelja koji su svojim kolima opkolili
njegova; tvrava Kade, oko koje tee reka Oronta, sa nje-
nim braniocima; privoenje zarobljenika pred Ramzesa II
i brojanje odseenih ruku i falusa poginulih.
Sala (S), koja se nastavlja prema severnoj strani,
duboka je 7,6 m, iroka 11 m a njena tavanica lei na
etiri kvadratna stuba. Ona vodi u poprenu prostoiiju
(Q) s kojom se granie tri odaje. Srednja je svetilite
za svetu barku s podnojem, isklesanim u stenu. Na
zadnjem zidu su statue Re-Heraktea, kralja Ramzesa II,
Amon-Rea i Ptaha. Nikakav drugi otvor sem ulaznih
vrata ne proputa svetlo ovamo.
Dva puta godinje, u doba ravnodnevice (21. marta
i 23. septembra) a osa hrama je tano usmerena prema
stanju sunca na izlasku u tim danima osvetle se i etiri
statue na zadnjem zidu svetilita. Postepeno, sa severa
prema jugu, stie jarko svetlo do njih i izvlai ih iz tame
sa svim pojedinostima. Prvo se pojavljuje Re-Harakte,
zatim lik Ramzesa II i, najzad, oblije Amon-Rea. Samo
statua boga Ptaha ostaje skoro potpuno prekrivena mra-
kom zemljine unutranjosti, zarobljena u htonskom svetu
koji Ptaha otelovljuje.
Dva mala odeljenja koja lee s obe strane svetilita,
a pristupana su iz poprene prostorije (Q), beznaajna
su ako se uporede s etiri dugake prostorije sline hod-
nicima (3,4 i 7,8) u koje se moe ui kroz dva predsoblja
(5 i 6), pri emu ulaz u ova predsoblja lei u severoisto-
nom odnosno, jugozapadnom uglu zadnjeg zida Duboke
sale sa stubovima (H). U ovim dugakim prostorijama
verovatno su se uvali kultni predmet i one oigledno
odgovaraju kriptama u hramovima Ptolemeja. Vanija
je juna grupa (7,8) od ova dva neto asimetrina para
dugakih prostorija. Ne samo zbog toga to su njihovi
zidovi, kao i u drugim sporednim prostorijama, ukraeni
reljefima koji prikazuju faraona ili njegovu sliku prilikom
oboavanja raznih boanstava, nego i po tome to istona
(8) od dve june prostorije ima niz nia iznad kojih su
natpisi s posvetama hramovnog blaga. Pored kompleksa
ove etiri dugake prostorije sline hodnicima, istono se
nalaze jo dve (1,2) koje su, izgleda, naknadno isklesane
u steni, a u koje se moe ui neposredno od severnog
zida Duboke sale, ispod reljefa s bitkom kod Kadea.
Ispred hrama, po celoj duini njegovog proelja, nalazi
se iroka terasa koja dopire do Nila. Da bi bila zatiena
od zasipanja peskom, opkoljena je zidom sa vencem od
sirovih opeka. Na severnom i junom proelju zida
nalazile su se kapije.
Manji hram Abu Simbela takoe je uklesan u steni
i uzdie se iznad Nila s fasadom dugakom 28 m i visokom
12 m. Nasuprot velikom hramu, ovaj manji hram nije
imao nikakvu graevinu ispred stena. Udaljen neto
Crte 66 Abu Simbel. Stena koja pada ka Nilu, u ija su dva mala zaobljena izboenja uklesana s proelja dva hrama. Levo je juni
hram posveen bogovima Amon-Reu, Re-Harakteu i Ptahu, kao i deifikovanom faraonu Ramzesu II; desno severni Manji hram, posveen
kraljevoj supruzi Nefertari-mi-en-Mut koja se stopila s boginjom Hator. U sredini stene traka zlatnoutog peska koji se sputa ka Nilu.
149
vie od 100 m od velikog hrama, manji hram je uklesan
u jednu zaobljenu isturenu stenu. Ve prvi pogled poka-
zuje da su ove dve fasade sasvim razliita dela. Traka
zlatnoutog peara odvaja dva hrama ije duinske ose
ne teku paralelno nego konvergiraju u pravcu Nila.
Nivo manjeg hrama Iei 5 m nie od nivoa veeg i nepo-
sredno se uzdie iznad Nila.
Ovaj manji hram bio je posveen faraonovoj supruzi
Neferfari, koja se ovde stopila u jedno s boginjom Hator.
Treba napomenuti da se faraon Ramzes II samo ovde
u Nubiji usudio da svojoj supruzi podigne hram posveen
iskljuivo njoj.
Ukras fasade manjeg hrama uz stubove-podupirae
izvajane u steni pokazuje u naizmeninom ritmu po tri
statue kralja i kraljice Nefertari kao boginje Hator u nat-
prirodnoj veliini, koje s obe strane uokviruju ulaz. Figure,
natpisi i gornji venac, koji nedostaje, si gurno su nekad
bili prekriveni obojenim tukom. Od est skoro jednako
visokih uspravnih statua, najjunija nadmauje ostale
svojom visinom od preko 10 m. Opet u obliku malih
sporednih figura pojavljuju se deca kraljevskog para.
I u svojoj unutranjosti se manji hram razlikuje od
velikog. est stubova koji nose tavanicu njegove Velike
sale pokazuju na prednjoj strani veliki sistrum s glavom
boginje Hator, kao to je, uostalom, bilo uobiajeno za
stubove s Hator kapitelima u svim hramovima posve-
enim ovoj boginji. Na tri ostala stuba prikazani su kra-
Ijevski par ili razna boanstva. Reljefi na zidovima sale
poreani su samo u jednom frizu. Na dvema polovinama
ulaznog zida vidi se kralj u pratnji svoje supruge kako
pred Amon-Reom ubija jednog Crnca, odnosno pred
Re-Harakteom jednog Libijca. Na dunim zidovima
takoe vrlo paljivo raeni reljefi pokazuju kralja, odnos-
no kraljicu, pred raznim boanstvima, izmedu ostalih
i pred Anuketom (v. str. 142). Sauvane boje reljefa
Crte 67 Hram boanstava Amon-Rea i Re-Haraktea u Vadi es-Sebui.
Plan 1 :800.
]: Kameni portal s po jednom statuom kralja Ramzesa i kraljevske sfinge
s obe strane. 2: Prvo prednje dvorite; s obe strane sredinjeg prolaza
po tri Iavovske sfinge s dvostrukom krunom Donjeg i Gornjeg Egipta
(inde nomen: es Sebua = lavovi). 3: Pilon od opeka. 4: Drugo
prednje dvorite s po dve sfinge s glavom sokola, simbolom Re-Haraktea,
s obe strane srednjeg prolaza. 5: Bono se nadovezuje prednje dvorite
s oltarom posveenim bogovima Amon-Reu i Re-Harakteu. 6: itnice
hrama. 7: Stepenice za 8: Terasu sa zgradom hrama. 9: Kameni
pilon hrama; pred njim etiri statue kralja Ramzesa II, leva statua (jo
uspravna) dri motku s glavom ovna (simbol za Amon-Rea), desna (lei
na zemlji) dri motku s glavom sokola (simbol za Re-Haraktea); ostale
dve statue su unitene. Na obe kule pilona nalaze se reljefi: Ramzes II
ubija neprijatelje ispred Amon-Rea, odnosno Re-Haraktea. 10: Dvo-
rite, s obe strane tremovi sa po pet stubova; ispred stubova kolosalne
kraljeve statue. 11: Bono se granii klanica. 12: Uska terasa do
koje se stepenicama stie iz dvorita 10. 13: Veliki trem, delimino
ve isklesan u steni, sa est stubova-kraljevskih statua i est obinih stu-
bova. 14: Poprena prostorija (u steni), s reljefima raznih bogova, kao
i Ramzesa koji rtvuje pred sopstvenim likom; slede tri kapele: u srednjoj
(15) je svetilite s reljefima na zidovima, desno: Ramzes II prinosi na
rtvu cvee barci Re-Haraktea okienoj sokolovim glavama, levo: kralj
prinosi rtve pred barkom Amon-Rea; zadnji zid: suneva barka s bogom
Sunca Re-Harakteom s ovnujskom glavom pod baldahinom, levo ga obo-
ava Ramzes II, a desno tri majmuna; ispod toga nia sa (odbijeni dletom)
tri boga koje oboavaju u ovom hramu: Amon-Re, Ramzes II i Re-Harakte,
Takasto: pear; crno: opeka; rafirano: stena.
pokazuju da su koriene samo crvena, uta, bela i crna
boja. Celokupna unutranja strana sa svojim elegantnim,
vitkim likovima zrai^atmosferom punom ljupkosti, ari
i mladalake lepote. ini se kao da se sa ljudima, oveko-
veenim na reljefima, i njihovim bogovima jo mea zvuk
sistruma i miris cvea i pupoljaka prinetih na rtvu
bogovima.
U samom svetilitu, koje se nadovezuje na salu sa
stubovima, iz stene izlazi lik Hator-krave, a neposredno
ispred rj e i ispod njene glave nalazi se statua kralja,
prikazanog kao da koraa pred njom i kao da se odjednom
pojavio iz samog brda iz ijeg je ivog kamena isklesan
ceo hram.
Severno i juno od dva hrama, kao i izmeu njih,
u kamen je uklesano vie natpisa i stela u kraljevu po-
ast, a po nalogu visokih dvorskih inovnika.
Izgleda da su dva planinska vrha, koja su za Ramzesa
II bila sedite dveju verskih zadubina, jo vrlo davno
imala imena: juni vrh se zvao Meha, a severni Ibek.
Mada su ove religiozne graevine Ramzesa II kod Abu
Simbela bez primera i ne mogu se uopte podraavati,
150
ipak natpisi urezani u stenu, tzv. grafiti, ukazuju na to
da je ovo mesto smatrano svetim ve za vreme Srednjeg
carstva, a verovatno ak i u doba Starog carstva.
247/248 Veliki hramu steni kod Abu Simbela i leva od
etiri ogromne sedee figure faraona Ramzesa II. Desno
i levo od etiri kolosa, a meu njihovim golenicama stoje
statuete lanova kraljevske porodice. S obe strane levog
kolosa su statuete princeza Nebteve (levo) i Bentanat
(desno), a izmeu butina jedna po imenu nepoznata
princeza. Kod drugog kolosa, s leve strane, stoji levo
kraljeva majka Tui, desno supruga Nefertari, a izmeu
butina princ Amen-her-kopes-kef. Figure kraljevske poro-
dice ponavljaju se na isti nain sa strane i izmeu nogu
dva severna kolosa. Pred ulazom, izmedu drugog i treeg
kolosa, stoje bogovi Nila s biljkama s grbova Donjeg
i Gornjeg Egipta i zarobljenici. Na nadvratku portala,
raenom u reljefu, vidi se polaganje kamena-temeljca
hrama to vri Ramzes II pred Amon-Reom i Mutom,
kao i pred bogom Re-Harakteom i boginjom Vert-hekau
s lavljom glavom. Iznad portala je slika kraljevog imena
User-Maat-Re u velikim reljefnim figurama, s bogom
Re-Harakteom s glavom sokola kao glavnom figurom.
S obe strane faraon prinosi sliku boginje Maat bogu
Re-Harakteu, a time i svom deifikovanom imenu. U
useenoj ravni ispod friza majmuna je ime User-Maat-Re
okrueno kraljevskim zmijama; levo od toga Amon-Re,
a desno Re-Harakte.
249 Gore: Veliki (pozadi) i manji (napred) hram u steni,
pogled sa severa. Dole: Fasada manjeg hrama u steni.
250 Srednji brod Velike sale sa stubovima Velikog hrama
u steni kod Abu Simbela.
251
HRAM BOGOVA AMON- REA I RE-HARAKTEA U VADI
ES-SEBUI.
Verska zadubina faraona Ramzesa II, koja se nalazi
150 km juno od 1. katarakta, bila je posebno posveena
bogu Amon-Reu, koga su ve odavno oboavali u ovom
kraju, a pored toga i bogu Sunca Re-Harakteu. Hram
je sagraen kao polupeina (semispeos). Samo su pop-
rena prostorija (14) i svetilite (15) sa svoje dve sporedne
prostorije potpuno smeteni u stenu. Hriani su docnije
upotrebili ove znaajne religiozne komplekse. Na lepom
hramu mogu se sve do samog pilona jo sagledati poje-
dine faze graenja. Ovo je jedini hram ija je aleja sfinga
ostala skoro potpuno neoteena do naih dana. est
sfinga s ljudskom glavom i etiri s glavom sokola uokvi-
ravaju dve srednje staze u Prvom i Drugom prednjem
dvoritu koja vodi do poslednje terase. etiri monumen-
talne kraljeve uspravne figure ispred kamenog pilona
same zgrade hrama nose na severnoj strani steg sokola,
a na junoj strani steg Amon-Rea. Pored faraonovih
nogu nalazi se statueta jo jedne njegove supruge. To je
njegova kerka Bentanat koju mu je rodila kraljica Nefer-
tari, a koju je uinio jednom od svojih velikih kraljevskih
supruga.
Ovaj dogaaj kao i slike na zidovima predsoblja za
svetilite deifikovanog kralja koji prinosi rtve drugim
boanstvima, a kao ovozemaljski vladar i njima i sebi
samom, omoguuje da se utvrdi datum podizanja hrama
kod Vadi es-Sebue. Sigurno je da je ovaj semispeos sag-
raen posle velikog hrama kod Abu Simbela, jer se kao
dalji podatak o ovome moglo utvrditi i to da je slika
kralja naknadno dodata grupi bogova u hramu kod Abu
Simbela. Ovo dokazuje da je prvobitni ukras hrama kod
Abu Simbela docnije morao da bude prilagoen novijim
shvatanjima, koja su bila merodavna u hramu kod Vadi
es-Sebua ve prilikom njegovog graenja.
251 gore Hram kod Vadi es-Sebue leti za vrema naj-
nieg vodostaja Nila. Vidi se Prvo prednje dvorite s dva
puta po tri sfinge s lavljom glavom, kao i Drugo prednje
dvorite sa sfingama a s glavom sokola; najzad, kameni
pilon i pred njim ogromna kraljeva statua.
251 dole Hram za vreme poplave od voda akumula-
cionog nasipa. Potpuno pod vodom lee Prvo i Drugo
prednje dvorite sa sfingama lavljih i sokolovih glava.
Nad vodom su tek kameni pilon s ogromnom kraljevom
statuom, dvorite koje lei iza toga i delovi hrama
uklesani u stenu.
VREME KRALJ A MERENPTAHA (1224-oko 1204)
O vladarskom liku ovog faraona govorili smo ve
na strani 125 u vezi s njegovom velikom pobedom nad
Libijcima severozapadno od Memfisa 1219. godine. Nje-
gova je apsolutna zasluga to je ovom pobedom vojno
i spoljnopolitiki zatitio Egipat za izvesno vreme od
pretee katastrofe, mada uz najtee rtve koje se vie
nisu mogle preboleti. Tako je moglo da se prebrodi vreme
do smrti kralja Ramzesa III, ispunjeno unutranjim
razmiricama i stalnim novim ratnim opasnostima.
Pretpostavlja se da je Merenptah ponovo uspostavio
egipatsku vlast nad Palestinom, a s tim u vezi je i tekst
jedne stele iz njegove vladavine u kome se, prvi put u
jednom egipatskom spisu, pojavljuje ime Izrael, i to
kao ime zemlje.
Mada je opte uobiajeno da se smatra da je Merenptah
bio faraon za vreme egzodusa J evreja iz Egipta, mora se
primetiti da ne postoje stvarna istorijska svedoanstva
sa egipatske strane o boravku dece Izraela u Egiptu
i da je u stvari samo jedna nauna konvencija i nita
vie to se Merenptah dovodi u vezu s egzodusom. Bib-
lijske vesti uklapaju se u to doba utoliko to opti is-
torijski okviri i neki pojedinani podaci (kao npr. kulu-
enje prilikom graenja Ramzesgrada) odgovaraju
egipatskim prilikama toga vremena. Poto ni iz
doba Hiksa, ni iz vremena Ramesida nemamo nikakvo
ukazivanje na boravak jednog kanaanskog plemena u
Egiptu koje bi potvrivalo pojedinosti biblijske prie,
sa egiptoloke strane mora da ostane otvoreno pitanje
tanog utvrivanja boravka J evreja u Egiptu (E. Oto).
151
to se tie odnosa kralja Merenptaha prema Hetitima,
verovatno je da je on pomogao hetitsko carstvo slanjem
ita za vreme velike gladi.
Nita nije poznato o tome kako je ovaj faraon za-
vrio svoj ivot. Moda je umoren, a moda svrgnut
s prestola. U svakom sluaju, posle njega je vladao jedan
uzurpator po imenu Amenmesu.
252
I z GROBNICE (BR. 8) KRALJA MERENPTAHA U DOLINI KRA-
LJEVSKIH GROBNICA KOD TEBE. IZ sale sa stubovima.
Poklopac sarkofaga od ruiastog granita s odlino
uraenim leeim likom faraona kao Ozirisa. Poklopac
celim svojim oblikom podraava oblik kraljevskog prstena
(tzv. kraljevske kartue). Umrli, koji je po spoljanosti
slian bogu Ozirisu, ima kraljevsku maramu, nemset,
a u rukama dri krivi tap i bi.
Slike ucrtane u sarkofag delimino prikazuju demone
donjeg sveta, a delimino pripadaju temi o nonom puto-
vanju Sunca kroz donji svet. Oko gornje strane sarkofaga
vijuga se zmija koja iza kraljeve glave grize sopstveni rep.
Ovo je simbol beskrajnosti koji se iz Egipta daleko pro-
irio po svetu. Grobnica kralja Merenptaha, iji plan
objanjava crte 52 na strani 121, sadri jo samo poklopac
sarkofaga u sali sa stubovima. Reljefa ima samo u ulaz-
nom hodniku. Pored tekstova po knjizi Slava Rea
i slika carstva mrtvih po Knjizi kapija, ovde se jo nalazi
jedan reljef faraona pred bogom Re-Harakteom.
DOBA FARAONA RAMZESA I I I (1184-1153)
253/254
HRAM MRTVIH KRALJA RAMZESA I I I u MEDINET HABUU,
ZAPADNI DEO TEBE.
Poslednji veliki hram Ramesida, najznaajniji iz 20.
dinastije, sauvan nam je u hramu mrtvih faraona Ram-
zesa III u Medinet Habuu, na jugu nekropole u zapadnom
delu Tebe.
Koncepcija ovog hrama se uglavnom svodi na hram
mrtvih kralja Ramzesa II, Rameseum. U pogledu svoja
dva pilona i celog prednjeg dela, pa sve do velike hipo-
stilne sale sa stubovima, a takoe i kao hramovna gra-
evina u celini (sl. 253), hram u Medinet Habuu je jo
odlino ouvan. Njegovi monumentalni reljefi i ciklusi
reljefa izvanredno snano predstavljaju jo uvek visoku
umetniku mo tog doba, a pored toga su i vanredno
znaajan istorijski i, takoe, etnoloki dokument. Velike
pobede kralja Ramzesa III nad Libijcima i nad pomor-
skim narodima, a i njegova odluna pomorska pobeda
ispred delte Nila (uporedi reeno na sti. 125) nali su
monumentalni i umetniki vamedno koncipirani prikaz
u reljefima na zidovima hrama. Pored toga, u vilo pre-
ciznom antropoloko-istorijskom obliku prikazana su
plemena i narodi koji su u to vreme ugroavali Egipat.
S druge strane, ciklusi reljefa o kultnim zbivanjima, kao
to su svetkovina boga etve Mina, procesija svetih barki
tebanskog boanskog trojstva i drugih, daju vrlo jasnu
shku o toku tih vanih verskih dogaaja. Najzad, opi-
ran kalendar svetkovina prua uvid u tok svetkovina
i propisane rtve.
Ako hram posmatramo kao celinu (crtei 6873),
videemo na jugoistoku da jo ouvani Prvi pilon s monu-
mentalnim reljefima na sve etiri svoje strane otvara
pristup u Prvo dvorite (A). Na njegovom severoistonom
boku sedam Oziris-stubova nose tavanicu jednog trema
koji na jugozapadu nalazi svoj pandan u obliku isto
toliko vehkog trema, iju tavanicu nosi osam stubova
s kapitelima u obliku otvorenih cvasti papirusa (crte 70).
J edan drugi pilon, opet s reljefima na obe strane svojih
kula, vodi u Drugo dvorite (B). Tavanice tremova koji
ga omeuju na njegovim bokovima, na jugoistoku nose
etvorouglasti stubovi, a na severoistoku i jugozapadu
stubovi s kapitelima u obliku pupoljka. Na severozapad-
noj strani ovog Drugog dvorita, ali na neto viem nivou,
lei pronaos koji deluje vrlo zatvoreno, sa irokim Oziris-
stubovimanaproelju premaDrugom dvoritui stubovima
s kapitelima u obliku pupoljka (crte 71), koji stoje
u drugom redu. Pronaos vodi u Veliku hipostilnu salu
sa stubovima (C), koja je opet graena kao bazilika i ima
tri srednja broda, a s njihove strane po tri nia bona
broda. Opet kao u Karnaku i Rameseumu, spoljni stu-
bovi dva spoljna od tri srednja broda dostiu svoju visinu
time to je iznad arhitrava njihovih stubova, koji su visoki
samo kao boni brodovi, dozidan dodatak zidu s kame-
nim reetkastim prozorima (crte 72).
Posle velike hipostilne sale sa stubovima slede prvo
dve poprene duguljaste sale (1,11) ije tavanice nose po
osam stubova (crte 73). Celom irinom ovih malih sala
nadovezuje se na zadnju od njih kompleks od tri prosto-
rije posveene barkama tebanskog boanskog trojstva:
Amonu, Muti i Konsu. Ovaj kompleks se, kao i onaj u
Rameseumu, takoe razlikuje od slinog kompleksa u
hramu mrtvih kralja Setija I u Kurni po tome to tri
prostorije za barku nisu vie skoro iste irine, nego srednja
prostorija (H), napravljena za Amonovu barku, dominira
prema bonim prostorijama za barke Mute i Konsa. Sa
strane od ovih prostorija lei nekoliko kapela posveenih
bogu Ozirisu, od kojih jedna na zasvoenoj tavanici ima
astronomske slike.
Od ostalih prostorija treba jo istai grupe prostorija,
levo od est a desno od pet odaja s obe strane hipostilne
sale sa stubovima. Kao to pokazuju njihovi vrlo jasni
reljefi, ove odaje su sluile za uvanje hramovnog blaga.
Toliko o samoj graevini hrama. Bezbroj prostorija
za smetaj svetenika i hramovnog osoblja, zatim oficira
i faraonove telesne strae, pa staje i, najzad, prostorije
koje su sluile upravi i drugim ciljevima, okruivale su
hram, naroito s njegove severoistone i jugozapadne
strane. Ceo kompleks je bio okruen jakim, etiri metra
visokim zidinama s vencem rupiastih otvora koje su se
nadovezivale na Prvi pilon.
Vano je to se moglo utvrditi da se u sklopu pomenu-
tih zgrada oko hrama, jugozapadno od Prvog dvorita
hrama, nalazila i kraljeva palata. Njeni temelji su jo
ouvani, pa se mogu identifikovati njene najvanije
prostorije, bar u prizemlju, kao to je sala za audijencije
(c u planu crtea 68) s podnojem prestola do koga se
stizalo stepenicama, kao i trodelna odavde pristupana
Cr te 68 Hr am mr t vih
far aona Ramzesa III u
Medinet Habuu, zapadni
deo Tebe. Opti plan
(1 : 1400).
153
69
70
72
71
73
Crtei 6973 Hram mrtvih faraona Ramzesa III u Medinet Habuu, Teba, zapadni deo.
Crte 69: Srednji duinski presek kroz hram od jugoistoka prema severozapadu. Crtei 70-73: Sukcesivni preseci kroz hram:
Crte 70: Po sredini Prvog dvorita s pogledom na pilon II. Crte 71: Po sredini Drugog dvorita. Crte 72: Po sredini sale sa
stubovima-hipostila. Crte 73: Po sredini druge osmostubane male sale (II).
dugaka prostorija iz koje je faraon odlazio do prozora
za pojavljivanje, o kome e docnije jo biti rei. Tu je
zatim kraljeva spavaa soba (d) s kupatilom (e), prosto-
rijama za pranje i drugim konforom; potom (f) repre-
zentativna soba za stanovanje (s kupatilom) u kojoj je
kralj verovatno boravio kad bi poseivao harem (g).
Ispred ove stambene prostorije lealo je malo haremsko
dvorite s dva stuba koje se otvaralo prema Velikom dvori-
tu palate o kome e, takoe, biti govora malo dalje. Iz
ovog malog dvorita su faraon i haremske ene mogli da
budu gledaoci kad su se u dvoritu palate odravali i pleso-
vi i zabave. Od prostorije f bio je pristupaan i haremkoji
Crte 74 Hram mrtvih kralja Ramzesa III u Medinet Habuu, Teba, zapadni deo. Proelje istone Visoke kapije celokupnog
kompleksa; ispod nje stepenice pristaninog ureenja koje vode ka Nilu. Rekonstrukcija.
154
se nalazi u sopstvenoj zgradi, a koja je leala neto nie.
Meutim, ovaj deo graevine se sastojao samo od tri
identina apartmana, od kojih je svaki obuhvatao pred-
soblje, dnevnu i spavau sobu, garderobu i kupatilo.
Prema tome, ovde su povremeno stanovale samo tri ene
vieg poloaja, i to istog ranga. Ali nikako velika kra-
ljevska supruga koja je ivela van haremske klauzure i,
po svim izgledima, nikad nije stanovala u Medinet
Habuu.
J edan drugi pojas zidova, koji izgleda nije bio sasvim
zatvoren prema severu, obuhvatao je opisane graevine.
Ispred unutranjih strana ovog pojasa zidova leale su
prostorije raznih veliina, koriene u raznovrsne svrhe.
Prema ovom spoljnjem pojasu hram se otvarao pomou
portala svog ulaznog pilona.
Samu odbrambenu zatitu svega ovoga (crte 68)
predstavljale su mone, prvobitno 17 m visoke tvravske
zidine, koje su obuhvatale ceo prostor sa graevinama.
One su po jaini skoro dva puta nadmaivale unutranje
zidove s vencem rupiastih tvravskih otvora, pomenutih
na strani 152. J asno je da su i kapije, koje su na jugoistoku
i severozapadu vodile kroz ove visoke debele zidine, bile
napravljene po najmodernijim principima graenja tvr-
avskih kapija. Moguno je, ak, da su kao uzor poslu-
ili sirijski ureaji za tvravske kapije, koje je kralj
sigurno poznavao sa svojih vojnih pohoda. Od dve pos-
tojee kapije treba pre svega pomenuti Visoku kapiju
na jugoistoku (crte 74). Njene dve bone kule, visoke
22 m, kao kleta obuhvataju jedno malo dvorite. Obe
kule Visokekapije spajaju se u svom gornjem delu u jedin-
stvenu graevinu koja obuhvata dva sprata, a u ijim
prostorijama je sudei prema izvanredno neposrednim
slikama na zidovima povremeno boravio faraon, oi-
gledno sa svojim haremom i decom. Etnografski vani
su reljefi na prednjim stranama obe kule. Na levoj kuli
reljefi pokazuju kralja kako pred Amon-Reom ubija pobe-
ene Nubijce i Libijce, a na desnoj strani kako pred
Re-Harakteom usmruje neprijatelje, pri emu sedam
vezanih kneeva predstavljaju pobedene narode Keta,
Amora, Zakara, ardana (tj. Sardinijaca), akalaa (tj.
Sikulera), Tura (tj. Tirsenaca) i Peleseta (Pelasta).
Slino, ali jo sloenije, graena je Severozapadna kapija.
Dve kapije, zajedno s visokim jakim zidinama, titile
su hram mrtvih i kraljevsku palatu, kao i sve ostale
gradevine.
Oko kilometar i po udaljeno od svog hrama mrtvih,
o kome danas svedoe jo samo Memnonovi kolosi,
Amenofis III je sagradio svoju palatu, svoju kuu rados-
ti, u svom kraljevskom gradu ije mesto se danas zove
Malkata. Meutim, ve je Haremhab svoju palatu podi-
gao unutar zidina svog hrama mrtvih u zapadnom delu
Tebe, a slino je uinio i Ramzes II u Rameseumu.
Tada, u to doba puno napetosti za 20. dinastiju, njen naj-
znaajnijih monarh je hram mrtvih i kraljevsku palatu
pretvorio u pravi tvravski kompleks koji je obuhvatao
sve, tako da je ceo kompleks bio neosvojiv. Ovo je reit
dokaz ozbiljnosti situacije i potekoa u unutranjim
odnosima za vreme 20. dinastije, ak i u godinama
pobedonosnog faraona Ramzesa III.
Moramo se jo vratiti na ranije pomenute, pre svega
islorijski i umetnikoistorijski vanredno znaajne reljefe.
Uporediti u vezi s tim zabeleke u planu na crteu 75.
Crte 75 Hram mrtvih kralja Ramzesa III u Medinet Habuu,
Teba zapadna strana. Plan samog hrama I : 1000. Obeleena
su mesta o kojima su u tekstu (pod a p i 1 10) dati opisi
reljefa.
eona strana desne kule (a) pilona I prikazuje kralja
kako pred Re-Harakteom dri za kosu grupu neprijatelja
pre nego to e ih usmrtiti kijaom, dok mu bog s glavom
sokola predaje ma u obliku srpa a, vezane za konopce,
privodi osvojene zemlje i gradove, simbolino prikazane
zidnim prstenom s imenom grada i gornjim delom tela
po jednog vezanog zarobljenika. Ispod toga se nalazi
dug natpis koji se odnosi na pobedu Ramzesa I I I nad
Libijcima u 11. godini njegove vladavine, tj. 1173. godine
(v. str. 125). Slinu kompoziciju pokazuje i reljef leve
kule (b).
Slobodan zadnji deo ove kule (c) nosi jedan od naj-
velianstvenijih reljefa kasne egipatske umetnosti uopte
(sl. 254). U gornjem delu reljefa antilope i divlji magarci
155
panino bee ispred jednog princa koji ih lovi iz svojih
kola, dok ispod toga sam monarh ubija divlje bikove
u movarnom kraju, punom riba i vodenih ptica. S donje
strane ga prati svita prineva, dvorana i sluga, koji
koraaju i gaaju lukom i strelom.
Suprotno tome na slobodnoj zadnjoj strani (d) desne
kule vidi se jurianje i osvajanje jedne tvrave i prizori
bitke protiv Libijaca.
Na delu spoljne strane severoistonog zida poev od
Prvog dvorita (izmeu e i f) slede dalje scene iz rata u
dva reda jedan iznad drugog gore (u etiri slike): os-
vajanje na juri jedne tvrave i prizori bitke; privoenje
zarobljenika pred kralja, koji ih zatim vodi pred Amona
i Konsa. Dole (u pet slika): borba za jednu libijsku tvr-
avu; privoenje zarobljenih Libijaca; odvoenje tih
zarobljenika u Egipat i pozdravljanje faraona od strane
velikaa carstva, i najzad, posveivanje zarobljenika bogu
Amonu i boginji Muti.
J o znaajniji je ciklus reljefa koji se prikljuuje na
severozapadu (g-h) na istom zidu hrama s ukupno deset
slika. Posle kraljevskog polaska u rat, pri emu se ispred
faraona u posebnim kolima vozi steg boga Amon-Rea,
na severozapadnom kraju (kod g) slede u pravcu jugois-
toka dve scene iz rata protiv Libijaca, zatim dalje tri
slike s regrutovanjem trupa; polazak kralja na Siriju
i bitka protiv tzv. pomorskih naroda, ovde Zakara, u
Palestini, s klasinim portretima neprijatelja, a i sopstve-
nih plaenika ardana. Lov na lavove kao sedma
slika prekida ratne prizore. Posle sedme slike sledi
tematski i istorijski vaan osmi reljef s pomorskom bitkom
pred uem jednog rukavca Nila protiv tzv. pomorskih
naroda s egipatskim brodovima oznaenim lavljom
glavom na pramcu, kao i prikazom zarobljenih Zakara.
Poslednje dve slike pokazuju kralja pred velikaima cars-
tva, koji mu privode zarobljene Zakare, iznad toga Ram-
zesgrad i, najzad (ispred h), kralj kako u dva reda boan-
skom trojstvu privodi Zakare (gore) i Libijce (dole).
est reljefa na severozapadnom spoljnom 2idu hrama
prikazuju daljih est ratnih scena, na severoistoku (i)
ponovo iz ratova s Libijcima, a na severozapadu (k)
iz bitaka sa crnakim plemenima.
U unutranjosti hrama reljefi na severozapadnim
stranama dveju kula pilona I okrenutih prema Prvom
dvoritu ponovo donose slikej rata protiv Libijaca. U
jugozapadnom delu (m) zajedno s Egipanima bore se
plaenici iz naroda ardana (tj. Sardinije) sa lemovima
ukraenim rogovima, dok jugoistoni deo (n) pokazuje
zarobljenike pred kraljem. Desna kula pilona II (o) na
severozapadnom zidu Prvog dvorita nosi natpis o slavi
faraonovoj zbog pobede izvojevane 1176, u 8. godini
njegove vladavine, nad savezom mediteranskih naroda
koji su od Sirije s mora ugroavali Egipat. Na Ievoj kuli
(p) kralj pred Amona i Mutuvodi tri reda zarobljenika
kao predstavnike pobeenih naroda. Sudei po natpisu,
zarobljenici pripadaju plemenima Danuna (Danajaca?)
i Peleseta (Pelasta). Oni su obrijani, bez brade i nose kape
ukraene perjem, kao i iljaste pregae okiene resama.
Naroito interesantno i vano mesto ovog Prvog dvo-
rita je njegov jugozapadni zid (crte 76) s prozorom za
pojavljivanje. Na ovom prozoru, koji je leao na neto
isturenom delu zida do prozora se prilazilo kroz
dugaku prostoriju ispred kraljeve sale za audijencije
faraon se pojavljivao prilikom svetkovina i ceremonija
iskazivanja podanike vernosti, a s njega je i dodeljivao
svoja odlikovanja poasno zlato Ijudima za-
slunim za carstvo. Desno i levo od prozora prikazan je
faraon kako obara neprijatelje carstva. Vanredno je
prikazana desna grupa neprijatelja koji klee. Sve se
ovo nalazi iznad plastinih glava neprijatelja poreanih
u vidu venca pa izgleda kao da neprijatelji nose na svom
potiljku celu ovu kompoziciju. Ispod prozora su slike
ljudi koji igraju i proslavljaju i neobuzdanom radou
pozdravljaju svoga kralja. S obe strane srednjeg dela
zida su prolazi za kraljevu palatu. S leve strane vidi se
faraon kako zajedno sa svojom dvorskom svitom na
svojim bornim kolima prima paradu trupa i stranih
plaenika, to je samo nagoveteno redovima datim
jedan iznad drugog, a na desnoj strani kako pregleda
konje u svojoj dvorskoj staji.
U Drugom dvoritu su ciklusi reljefa preteno posve-
eni kultnim svetkovinama. Slike sa scenama iz rata
date su samo u donjem registru reljefa na jugoistonoj
Crte 76 Hram mrtvih kralja Ramzesa III u Medinet Habuu, Teba zapadni deo. Jugozapadni zid Prvog dvorita. U bonim de-
lovima prilazi u kraljevsku palatu koja se nalazi neposredno iza zida. U sredini tzv. sveani prozor za pojavljivanja (oko 1 :100).
156
Crte 77 Hram mrtvih faraona Ramzesa III u Medinet Habuu, Teba zapadna strana. Pogled na severoistoni i jedan deo jugoistonog
zida Drugog dvorita. Procesija prilikom sveanosti boga etve Mina, levi i srednji deo (oko 1 :275).
strani dvorita ispred unutranjeg zida leve kule pilona II,
i zatim jo u jugozapadnom tremu. Kod 6 nalazimo
faraona u borbi s Libijcima; najpre u divljem meteu
bitke, zatim na njegovim bornim kolima s vezanim
Libijcima i, najzad, kako ih privodi pred Amona i
Konsa. Kod 7, sedei obrnuto na svojim bornim kolima,
faraon prima libijske zarobljenike koje mu prinevi i
drugi visoki dostojanstvenici privode u etiri reda jedan
iznad drugog. Uzbuuje straan nain kojim su tela
nesrenika sabijena u okove od drvenih kuka, koje
su im kao pravim muenicima izobliile sve udove.
Odseene ruke i falusi pokazuju broj zarobljenika.
Iznad svega toga ispisan je ratni izvetaj koji obuhvata
sedamdeset pet redova.
Svi ostali reljefi u ovom Drugom dvoritu odnose
se na bogove, njihovo oboavanje i njihov kult.
U gornja tri reda u pronaosu vidi se faraon pred
bogovima; u donjem su kraljevski prinevi i princeze ija
imena je tek Ramzes VI naredio da se naknadno ukleu.
U severoistonom tremu (13) i u delu jugoistonog
trema koji se nadovezuje na njega, a na unutranjem
zidu desne kule pilona II (35), reljefi u gornjem redu
pokazuju tok svetkovine boga etve Mina (crte 77).
Prva slika: prinevi iznose faraona iz palate na bogato
ukraenoj stolici; prate ga dvorani i svetenici s kadioni-
cama, a napred stupa svetenik-ita molitava i vojnici
s perjem na glavi. U drugom delu kralj sa crvenom
krunom na glavi prinosi rtvu pred slikom boga Mina.
Zatim na nosiljci dok slika (3) prelazi na jugoistoni
zid, dakle na zadnju stranu pilona sledi prekrivena
boanska slika Mina koju nose svetenici. Nosai lepeza
i mahalica koraaju s obe strane nosiljke, a iza nje idu
svetenici s jednom svetom krinjom. Ispred nosiljke
sam kralj, s boginjom kraguja iz Elkaba iznad glave,
stupa iza belog bika, svete ivotinje boga. A ispred svega
ovoga je kraljica i duga povorka svetenika sa stegovima
i hramovnim stvarima, kao i slike faraona i njegovih
predaka. A sad ponovo vidimo kralja kako oekuje
procesiju, dok svetenici putaju etiri ptice da odlete.
Zatim, u prisustvu kraljice i, ponovo, belog bika, kralj
etvenim srpom preseca snop koji mu prua svetenik.
Dok jedan drugi svetenik ovaj snop prinosi bogu Minu,
svetenik-ita recituje himnu posveenu bogu. Najzad
sam faraon kaenjem prinosi rtvu bogu Minu.
Ispod svih tih slika u jednom donjem redu vide se
svete barke tebanskog boanskog trojstva: Amona, Mute
i Konsa, kome kralj prvo prinosi rtvu, pri emu im
ptilazi koraajui iza jedne etvrte barke, verovatno
barke svog deifikovanog pretka (ili svog oca Setnakta?).
Crte 78 Hram mrtvih faraona Ramzesa III u Medinet Habuu,
Teba zapadna strana. Jugoistoni deo celokupnog kompleksa
s dogradnjama iz docnijeg doba, kao to su mali hram mrtvih
boanskih supruga Amona iz 25. i 26. dinastije, pri emu njihove
grobnice ve dobrim delom imaju svod; zatim kapije Taharke
i Nektanebosa I iz 25. odnosno 30. dinastije. Plan posebno poka-
zuje velika proirenja koja je u doba Ptolemeja i Rimljana doiveo
mali hram na stubovima posveen Amonu (uporedi crtee 29 i 68)
koji su podigli kraljica Hateput i kralj Tutmozis III. Jo od Tut-
mozisa III u celi u ovom hramu nalazio se dvojni sedei lik koji
prikazuje kralja i Amona zagrljenih ruku.
157
Ostatak jugoistonog trema (6,7) i gornji registar zida
jugozapadnog trema (710) najzad su posveeni pri-
zorima iz jedne sveanosti u ast boga Ptah-Sokara.
Kultno interesantne reljefe imaju jo pomenute
(str. 152) odaje s obe strane hipostilne sale sa stubovima.
U est levih odaja vidimo: Ramzes III prinosi Amonu
posudu za uvanje papirusa, koju nose lavovi s kra-
ljevom glavom i likove kralja koji klei. Zatim, kralj
predaje Amonu skupocene posude i sanduke s poklopcima
u obliku sfinge, ovna ili s glavom ovna, sokola ili samog
kralja. Dalje, faraon daje Amonu vreice pune dragulja.
Potom, faraon rtvuje skupoceno stono posue, zlatne
harfe, nakit, srebro i olovo. Najzad: kralj donosi gomile
zlata i plemenitog metala. Svi ovi reljefi u stvari su
spisak predmeta pohranjenih u tim odajama. Mnoge
slike mutatis mutandis podseaju na predmete
kakve sadri riznica Tutankamonove grobnice. U dve
prednje od pet levih odaja kralj prinosi rtvu pred raznim
boanstvima i, zajedno s kraljicom, prima poklone od
prineva i princeza.
Na jugozapadnom spoljnjem zidu hrama nalazi se
(kod 1) veliki kalendar svetkovina.
253 Hram sa june strane. Snimak daje jasan uvid
u jedan staroegipatski hram koji je ovde opremljen
velikim Prvim pilonom i niim Drugim pilonom. Hram
ima i spoljne zidine okruene lebljenim vencem i snabde-
vene kapijama, koje sa spoljne strane spreavaju pogled
u graevinski kompleks. Levo prema prednjem planu
nalazi se ruevina faraonove palate koja se prikljuuje
Prvom dvoritu hrama.
254 Faraon Ramzes III u lovu. Spoljni zadnji zid leve
kule pilona I. Gore je prikazan jedan princ koji iz kola
strelom gaa pustinjsku divlja: oriks-antilope, kravlje
antilope i divlje magarce. Ispod toga kralj Ramzes III,
s plavom krunom, na svojim kolima u lovu na divlje
bikove. Obuhvaen lovakom strau faraon je stao na
rudu lakih kola i, drei istovremeno luk, dugim kopljem
gaa otpozadi jednog bika koji pokuava da se skloni
u gust estar trske, ali pri tome ve pada pogoen kopljem.
Dva druga progonjena bika ve umiru od zadobijenih
rana. Kod ovih divljih goveda radi se o turu (Bos pri-
migenius) koji je u to vreme iveo u ogromnom podruju
sve do severne Afrike. Obadvoja lovna kola bogato
su opremljena tobolcima punim strela. Dole, iznad velikog
reda ispisanog imenima i titulama faraona Ramzesa III,
nalazi se eta od sedamnaest naoruanih lica, svakako
veinom visokih linosti iz kraljeve pratnje. Oni nose
lukove, koplja i titove, a jedan od njih ima preko
ramena umotano ue. Ispred toga se nalazi voda s ribama.
J o prilikom opisivanja graevina vladara rane 18.
dinastije pomenut je peripteralni hram (crte 29, str. 85)
koji je prvobitno podigla kraljica Hatepsut, jugoistono
od mesta na kome e se mnogo vekova docnije uzdizati
hram mrtvih faraona Ramzesa III. Faraon Tutmozis III,
koji je podigao jo jedan slian peripteralni hram u
Karnaku ispred pilona VII i VIII, u blizini prvog ovakvog
hrama (str. 140 i crte 57), takoe je donekle izmenio
peripteralni hram kraljice Hatepsut. Meutim, natpis
na gradevini koji je Tutmozis III dao da se uklee kazuje
da mali peripteralni hram u Medinet Habuu u stvari
predstavlja obnavljanje jednog hrama koji je bio u
stanju raspadanja. Izgleda da se odista radi o jednom
prastarom hramu, te su graevine Hatepsute i Tutmo-
zisa III verovatno samo zamenile jedan hram iz doba
Srednjeg carstva koji je, isto kao u doba 18. dinastije,
i tad bio posveen Amonu. Meutim, ime je uprkos
tome moglo da bude samo kamuflaa za jedno boan-
stvo koje je prvobitno bilo druge vrste. Moda su ovde
oboavali nekog drevnog praboga iz najstarijih vre-
mena u obliku zmije, poto je oblik zmije u Egiptu
bio uobiajen za prabogove praistorijskog doba. To bi
onda bio predak bogova sahranjen u podruju peri-
pteralnog hrama u Medinet Habuu, istoimeni predak
Amona iz Karnaka. Naime, u ono vreme kad su bogovi
u predstavama ljudi poprimali njihove ljudske crte i po
ljudskom primeru iveli u boanskim porodicama, to
prabie je bilo oboavano kao boanski praotac i asni
predak sadanjeg boga, te je vrenje njegovog posmrtnog
kulta bilo i Amonova obaveza. I zato je Amon redovno,
kao sin koji prinosi rtvu, odista poetkom svake dekade
u mesecu, dakle u kratkom razmaku od svega deset
dana, putovao iz Luksora u Medinet Habu da bi tamo
svom asnom pretku prineo posmrtne rtve na svetom
mestu pradoba.
U teologiji Tebe su s pra-Amonom koji poiva u
Medinet Habuu spojene dve starije teoloke tvorevine
koje su s njim srodne u biu po svom prapostojanju. To
je memfiski Ptah-Tatenen, jedan spoj glavnog boga
Memfisa Ptaha s takoe tamo oboavanim bogom Tate-
nenom doslovno uzviena zemlja kao otelov-
Ijenje prve vrste koja je izronila iz praokeana. I kao
druga tvorevina, to je kult tzv. osam prabogova koji
se takoe ovde rairio. To su etiri boanstva koja
predstavljaju haos: tama, bespua, beskrajnost, nevidlji-
vost. Ona oigledno potiu iz Hermopolisa kao i sam
Amon. Ali danas je skoro nemogue da mnogoslojnost
i daleke pozadine ovog boanskog bia pra-Amona
shvatimo racionalnim sredstvima. On je otac i sin,
ovek i ivotinja, nevidljiv a ipak se otkriva u mnogim
oblicima (E. Oto: Oziris i Amon).
Zbog njegovog velikog verskog znaaja stalno se
neto gradilo na malom Amonovom hramu u Medinet
Habuu. Sauvavi u prilinoj meri njegovo svetilite,
Ptolemeji su ga dosta proirili prema jugoistoku. Hram
je ak i u vreme rimskih careva ponovo proiren u tom
pravcu.
PRIVATNE GROBNI CE IZ DOBA RAMESIDA
Na kraju opisa umetnikih spomenika 19. i 20. dina- ili Amenemheta (br. 340) iz vremena Amenofisa III i
stije baciemo jo kratak pogled na privatne grobnice Amenofisa IV. Meutim, ogromna veina grobnica pri-
tebanske nekropole, i to na podruje grobnica kod Deir- pada dobu Ramesida, a posebno 20. dinastiji, te zauzima
el-Medine, mada pojedine grobnice jo pripadaju 18. posebno mesto u nekropoli u zapadnom delu Tebe.
dinastiji, kao grobnice Ka-a (br. 8) iz doba Amenofisa II Oni koji su ovde sahranjeni ne pripadaju velikaima
158
Crte 79 Deir-el-Medina, Teba zapad. Osnovano jo pod kraljem Tutmozisom I oko 1500. godine, ovo naselje je trebalo da poslui
radnicima i zanatlijama nekropole u Tebi na zapadnoj strani. Kao to su iskopavanja pokazala, isprva siromane kue postale su docnije
bogatije. Za vreme Ramzesa II u selu je stanovalo oko sto dvadeset porodica. Kue duge svega 56 m s ravnim krovom leale su tesno
jedna kraj druge du pravih ulica. U jednoj sobi, koja je esto bila ukraena freskama mali kuni oltar. U kuhinji ognjite i nave. Ispod
kue podrum. U sredini sela zid od opeka hramovskih zidina iz najranijeg doba.
svoga doba, a ovo vai i za veinu vlasnika grobnica
u podruju nekropole kod ek Abd el-Kurne (uporedi
grobnice pomenute na str. 91 i dalje i sl. XIXXXVII),
el-Koke i Kurnet-Muraija. Ovde u Deir-el-Medini,
naprotiv, radi se o grobnicama slubenika nekropole,
a prvenstveno o grobnicama umetnika, zanatlija i radnika
koji su ukraavali grobnice faraona i dravnih veliko-
dostojnika, a koji su uzgred, takorei privatno, s puno
ljubavi ukrasili i sopstvene grobnice slikama, reljefima
i statuama. To su vrlo produhovljene slike o kultu mrtvih
i onom svetu, o nastanku i obnavljanju sveta, osim toga,
esto i slike koje svedoe o jednoj velikoj umetnosti, a
neke ak, kao npr. slike iz grobnice Irinifera (br. 290)
sasvim impresionistiki izraavaju misli.
Zahvaljujui u prvom redu istraivanjima Francuskog
instituta na elu sa B. Brijerom (B. Bruyere), svet je
upoznao ovo naselje koje lei sasvim blizu Deir el-Medine,
a pripada pomenutom podruju grobnica. U naselju
su pomenuti slubenici nekropole, umetnici i zanatlije
iveli kao u kasarni, da ne kaemo kao u nekom getu,
ime se nastojalo spreiti da u iroku javnost prodru
tajne pre svega o graevinskom kompleksu i sadrini
kraljevskih grobnica. Sopstvena cisterna snabdevala je
stanovnike naselja vodom za pie, a namirnice i ostale
potrebe donoene su pred kapije naselja. Bezbrojni ispisani
komadii gline i kamena, tzv. ostraka, pronaeni su prili-
kom otkopavanja i oslobaanja kua i oni govore o tome
ta se ovde zbivalo pre 3.500 godina: od umetnikih skica,
zabeleaka i izvetaja do svakodnevnih obinih zapisa.
Iz obilja grobnica i njihovih slika opisaemo ovde
jednu jedinu, vrlo znaajnu sliku:
LI X
GROBNICA (BR. 299) I NHERKAUA, jednog etovoe na
mestu Maate (tj. jednog predvodnika radnika nekro-
pole). 20. dinastija. Grobnica spada medu najlepe i
najbriljivije oslikane u celom ovom podruju i vanredno
je bogata shkama koje se odnose na elju umrlog da
dobije doputenje za uestvovanje u putovanju boga Re.
Stoga u ovoj grobnici vidimo umrlog kako klei ispred
etiri akala koji vuku barku boga Re, zatim pokojnika
ispred tri boanstva s glavom akala, duama skrivenog
sveta, kako moli za blagostanje i nepovredivost u onom
svetu (uporedi E. Oto: Oziris i Amon, a takoe u istoj
knjizi vidi i o grobnicama br. 1 Senedema i br. 3 Paedua,
koje isto pripadaju 20. dinastiji).
Na slici LIX vidimo vlasnika grobnice pred pticom
feniks koja nosi Ozirisovu krunu. Ova mitska ptica bila
je povezana s predstavama o nastanku sveta, ah i s pred-
stavama o njegovom obnavljanju, pa je zbog toga mogla
da otelovljuje i pomisao o jednom daljem ivotu na
onom svetu. Umrli stoji u stavu oboavanja pred ude-
snom pticom, a izmeu njih se nalazi stalak sa hlebovima
za rtvovanje. Zapisane rei glase: Izreka za pretvaranje
u feniksa, za ulaenje i izlaenje. (tj. slobodnu pokretlji-
vost). Treba jo pomenuti da postoji izvesna nejasnoa
u pogledu numerisanja ove grobnice jer se vodi i pod
brojem 359, kao i pod brojem 299.
Pomenute grobnice, u prvom redu grobnica InherkaUa,
a i gore navedene grobnice Senedema i Paedua, doka-
zuju koliko je u doba njihovog nastanka isto privatna
sfera pojedinca bila pod uticajem religije i kao takva
dola do izraaja u rei i slici, nasuprot kraljevskoj repre-
zentativnoj sferi koja je svoj patetini izraz pre svega nala-
zila u velikim graevinama hramova. Ovo nije za uenje
ako se pomisli na to da je ba u vreme Ramesida lina
pobonost duboko prodrla u ljudska srca. Nevolje i su-
protstavljanja ljudi toga doba bili su suvie teki pa je
pojedinana linost sama od sebe intenzivnije traila put
ka onom svetu. Zbog toga su slike koje su izraavale radost
zbog arolikosti ivota i zbog svih stvari na ovom svetu,
kao u grobnicama 18. dinastije a slikarstvo u grobnica-
ma ba u Deir-el-Medini to vrlo jasno pokazuje ustupile
mesto jednom krugu tema koje su u svoje sredite stavile
alost za umrlim, njegovo sahranjivanje, njegovo postoja-
nje u onom svetu, hranjenje njegove due i sud mrtvih.
159
POZNO DOBA
OD 21. DO 31. DINASTIJE 1085332
Doba od 1085. godine kada se smru kralja Ramzesa XI ugasila vladarska loza Ramesida pa do Psa-
metika III, s kojim se 526/525. zavrava 26. dinastija, a s njom i era faraona koja je potrajala dve i po hiljade
godina, svojim graevinama i spomenicima jedva pada u oi dananjem putniku po Egiptu. A isto to moe se
rei i za sledea dva stolea 27. do 31. dinastije koje su bile stranakog porekla. U Gornjem Egiptu ima neto
takvih graevina, ali one daleko zaostaju iza graevina Novog carstva, a pogotovo za onima iz doba Ramesida.
U Donjem Egiptu su reprezentativne graevine uglavnom propale, uprkos 26. dinastije koja se trudila da ponovo
oivi stari sjaj, kao i 30. dinastije, vrlo svesne svoje nacionalnosti. Nema sumnje da je u tim godinama podignut itav
niz znaajnih hramova i drugih zidanih spomenika u podrujima rezidencija kao to su Sais, Mendes i Sebenitos
u prostoru Delte, ah su one propale isto tako kao i ogromni gradevinski kompleksi rezidencija Tanis i
Bubastis, koje takoe pripadaju delti Nila. Ovi krajevi su stalno bili izloeni ratnikim osvajakim vojskama koje
uopte nisu prestajale da prodiru, a imali su i vrlo buran tok istorije. No spomenici su daleko manje uniteni
ratovima, a mnogo vie zbog toga to su podignuti na stalno plavljenom ravnom zemljitu podruja Delte gde se
zbog visokih podzemnih voda nisu mogli sauvati do naih dana.
Poev od 21. dinastije, a pre svega za vreme vladavine Etiopljana tokom 25. dinastije, pa ak i u danima
poslednjih domaih kraljeva pre Aleksandra Vehkog, vajarska umetnost Poznog doba je stalno stvarala znaajna
mnetnika dela. Pored dela koja podraavaju staro ili isto konvencionalnih skulptura hladno rutinskih i bez ika-
kva izraza, stoje zanatski besprekorna, ak divna umetnika dela puna sopstvene sadrine i izraza. Portreti starih
ljudi duboko uzbudljivi i vieslojni, uprkos velikog samosavladivanja, doputaju da se prodre u dubinu njihove
due. Sasvim pozno, za vreme poslednja dva Nektanebosa iz 30. dinastije, stvorene su figure ivotinja pune do-
stojanstva i velianstvenosti koje su, uprkos nadovezivanja na delo iz Novog carstva, dale svoj peat i novom duhu
vremena.
Vajarska dostignua u toku egipatskog Poznog doba, koje je potrajalo punih 750 godina i bilo ispunjeno stal-
nim promenama situacije, esto su posmatrana i cenjena s prezrivim uoptavanjem mada su, uprkos tome to
su se pridravala starog nasledstva, posedovala veliku izdiferenciranost. Ono to je narodu doline Nila jo ostalo
posle nekoliko nezamishvo bogatih procvata bilo je dovoljno da ak i Grcima prui stvaralaki podstrek i da
vanrednim kasnim delima kole portretista u Memfisu jo oplodi helensko-rimsko vajarstvo.
Temeljna analiza poslednja etiri stolea Poznog doba, tj. poev od 25. dinastije, jasno pokazuje da uporedo
nastupaju dva umetnika stila ili dva pravca u svim manifestacijama kulturnog ivota, naravno s mnogim
odstupanjima u pojedinostima: prvo, pravac koji je svesno arhaizirao, koji je podraavao stari Egipat, ak i u
velikoj meri kopirao, i, drugo, savremeni pravac, koji je pokazao divna dostignua i koji se ak suprotstavlja
grkoj umetnosti.
POJEDINANE DINASTIJE I NJIHOVI VLADARI
21. DINASTIJA 1085-950
Teba. Faraoni: Herihor (prvo visoki oficir, zatim prvi ministar i najzad Amonov prvosvetenik); Pijanki; Pinoden I;
Mahasarta; Menkepere; Smendes; Pinden II, Psusenes.
Tanis. Faraoni: Smendes (10851054) i njegova supruga Tentamon; Psusenes I (10541009); Amenemnisut; Amenemope
(10091000); Sijamun (1000984); Psusenes II (984950).
22. DINASTIJA BUBASTIDA 950-730
tako nazvana po njihovoj prestonici u gradu Bubastisu u Delti
Faraoni: Ses'onk I (950929); Osorkon I (929893), Takelotis I (893870); Osorkon II (870847); eonk II (847);
Takelotis II (847823); eonk III (823772) i Pemu (772767)
23. DINASTIJA 8177-730
Faraoni: Pedubastis; eonk IV; Osorkon III; Takelotis III; Amonrud; Osorkon IV
160
24. DINASTIJA, TZV. PRVA DINASTIJA 1Z SAISA 730 - 715
Faraoni: Tefnakte (730720); Bokkoris (720715)
25. DINASTIJA ETIOPLJANA 751-656
Faraoni: Kata; Pijanki (751716); abaka (716701); abataka (701689); Taharka (689663); Tanutamon (663656)
26. DINASTIJA, TZV. DRUGA DINASTIJA 1Z SAISA 663-525
Faraoni: Psametik I (663609); Neko (609594); Psametik II (594588); Apries (588568); Amazis (568526);
Psametik III (526525)
27. DINASTIJA, PRVO DOBA PERSIJANACA 525-404
Faraoni: Kambis (525522); Darije I (522486); Kserks I (486465/464); Artakserks I (465/464424); Kserks II (425424)
Darije II (424^t04)
28. DINASTIJA 404 -398
Faraon: Amirtajos (404398)
29. DINASTIJA 398 -378
Faraoni: Neferites I (398392); Mutis? (392391); Psamutis (391390); Hakoris (390378); Neferites II (378)
30. DINASTIJA 378-341
Faraoni: Nektanebos I (378360); Teos (361359); Nektanebos II (359351)
31. DINASTIJA, DRUGO DOBA PERSIJANACA 341-332
Faraoni: Artakserks III Okos (341338); Arses (338335); Darije III Kodoman (335332; ubijen 330)
Pozno doba, ije su epohe i dinastije gore nabrojane, moe se pomou nekoliko dominantnih crta oznaiti
kao istorijsko jedinstvo, bez obzira na veliko bogatstvo pojedinih zbivanja i pojedinanih linosti. Oblikovanje
Poznog doba izrasta konsekventno iz zbivanja docnijih godina doba Ramesida. Odluujui dogaaj je injenica
da je kraljevska vlast prela u strane ruke.
Kad se pred kraj 20. dinastije raspalo carstvo, jo pre smrti Ramzesa XI i uprkos snane i vete politike ovog
poslednjeg Ramesida, dolo je do toga pre svega sa razloga to je u poslednjim stoleima poloaj zavisnih klasa
stanovnitva postajao sve traginiji i neodriviji. Opasne unutranje zategnutosti izazivale su ustanke koji su tra-
jali mesecima, a kao njihova posledica dolo je i do toga da su pobunjenici na kraju zaposedali i same hramove.
Godine 1085, godine smrti Ramzesa XI, zapoela je podela carstva.
Na prelazu od 20. u 21. dinastiju dolazi prvo do podele vladavine: u Donjem Egiptu, kao kralj u Tanisu
vlada Smendes (10851054), jedan vladar nepoznatog porekla, dok u Gornjem Egiptu Herihor i njegovi nasled-
nici odravaju neko prividno kraljevstvo. Fikcija je da je Amon stvarni vladar zemlje, a da Herihor i Smendes
vladaju kao njegovi naslednici. Ovo je, naravno, tebanska zamisao u kojoj se ostvaruje konzervativno dranje
Amonovog grada. Po Eduardu Majeru (Eduard Meyer), ova politika tvorevina se naziva Amonova boja drava.
Karakteristino je to se i Herihor, nosilac kraljevske vlasti u Tebi, a vrlo brzo i nosilac kraljevstva Donjeg
Egipta Psusenes I (10541009), Smendesov sin, svojim svetenikim inom legitimiu pred bogom. Oni putaju
da ih sam bog izabere na poloaj Amonovog prvosvetenika tamo u Karnaku, i ovde u Tanisu, bivem
Ramzesgradu pri emu ovim dostojanstvom na njih, naravno, prelazi pravo da legalno raspolau imovinom
hrama.
Od bitnog idejnog znaaja je injenica da je, kao to je gore reeno, stvorena Amonova boja drava. Stvarni
duboki smisao i ono novo to je ovim dato sastoji se u spoznaji da dinastija kao nosilac politike vlasti ne
moe vie da vri svoju prvobitnu i kosmiko-religioznu vlast i da se, sledstveno tome, moe govoriti o po-
deli vlasti. Verski aspekt kraljevstva vraa se bogu, a zemaljski vladar se zadovoljava namesnitvom u ime boga.
Odluujui momenat u samoj zamisli o Amonovom bojem carstvu, iji se koreni u krajnjoj hniji nalaze u starom
orgentalnom teokratskom kraljevstvu, oigledno je porast autokratije hramova, naroito Amonovog hrama u
Karnaku, organizaciono pretvaranje jednog znatnog dela dravne imovine u imovinu hrama i, najzad, stvarno
velika mo vrhovnog rukovodioca hrama (E. Oto).
Na Amonovu boju dravu pozivah su se docnije ponovo etiopski vladari 25. dinastije. Ali, sada se istie
Amonova boanska supruga. Na taj nain ona se vratila na slubu stvorenu poetkom 18. dinastije (v. str.
126), na poloaj princeze najstarije po rangu kao Amonove boanske supruge. Od svog ustanovljenja ova sluba
161
nije imala nikakav politiki znaaj, ali je sad oivljena s tim da kod Etiopljana bojom dravom ne vlada prvo-
svetenik, nego supruga boga. Vaskrsavanje ove isto egipatske ustanove dovodi do toga da se sada usvaja kraljeva
kerka kao boja supruga. Poto na taj nain, shodno etiopskom principu, red naslea ide enskom linijom,
stvoreno je legalno sredstvo da se vladavina nad bojom dravom tesno povee s vladajuom dinastijom.
Teba se, uostalom, i dalje i sve vie opirala istorijskom razvitku i postala sredite jednog egipatskog
nacionalizma koji je stalno izazivao ustanke i, najzad, po zavretku vladavine Ptolemeja, bio uzrok to je grad
razoren pod rimskim prefektom Kornelijem Galom (3027 godine pre n. e.).
Sa izuzetkom vladara 21. dinastije u Tanisu Smendes je pre nego to se proglasio za kralja bio prvi mi-
nistar u Donjem Egiptu, a njegova supruga Tentamon je princeza iz kue Ramesida zvanine dinastije nisu
bile egipatske ni po krvi, a ni po svom dranju. Kraljevi od 22. do 24. dinastije, koji su delimino uporedo vla-
dali, poticali su iz porodica libijskih plaenika koji su se ranijih godina naselili u Donjem Egiptu i uzdigli do
vladara pojedinih delova zemlje.
Faraoni 25. dinastije (751656) su po poreklu vladari jednog kraljevstva u Nubiji, koje je u meuvremenu
postalo samostalno, s prestonicom Napatom u blizini 4. katarakta. To je ba onaj deo Nubije koji je jo od poetka
18. dinastije bio potinjen egipatskom guverneru, kraljevskom sinu iz Kua (v. str. 125 i dalje). Kao reakciju
na elje za proirenjem teritorije kralja Tefnaktea (730720) iz 24. dinastije koji je vladao u Delti, kralj Pijanki
(737716), sin prvog nama poznatog etiopskog kralja koji je nosio potpuno neegipatsko ime Kata, osvojio je
oko 725. godine u jednom potezu celokupnu dolinu Nila sve do same Delte. On je bio poslednji faraon koji
je vladao celokupnim carstvom, ukljuujui i Nubiju. Ali uprkos tome, i dalje su ostale stalne borbe protiv do-
njoegipatsko-libijskih dinasta. Godine 671, u vreme etiopskog kralja Taharke (689663), prodrli su Asirci pod
Asarhadonom u Egipat, posle ega je Neko iz Saisa, rodonaelnik 26. dinastije, priznao vlast Asiraca. Meutim
je Tanutamon (663656), poslednji etiopski kralj, uspeo da na nekoliko godina ponovo osvoji ceo Egipat. Asar-
hadonov sin Asurbanipal prodro je posle toga protivudarom sve do svete Tebe i dopustio je da se grad opljaka:
to je bio dogaaj koji je ostavio neizbrisivi utisak u celokupnom tadanjem svetu. Ah ve 655. godine Asirci
su konano izgubili Egipat.
Sa 26. dinastijom (663525) vladavina Egiptom je ponovo prela u Donji Egipat. I kraljevi ove dinastije ve-
rovatno su bih libijskog porekla. Istina, od 22. dinastije svi kraljevi su nosili iste titule kao nekadanji faraoni
i traih su da budu prikazivani u nakitu i ornatu faraona. U stvari, oni su prema preanjim faraonima bili
samo svetovni vladari koji su kraljevstvom rukovodili samo kao instrumentom moi. J edino se tako moe razumeti
da je skoro stalno uporedo vladalo po vie kraljeva koji su se meusobno priznavali. 26. dinastija je dola u tesan
dodir sa helenskim svetom. Ve njen prvi faraon, Psametik I, omoguio je Grcima u drugoj polovini VII veka
da osnuju svoju koloniju Naukratis, koja nije postala samo vanredno razvijen trgovaki grad nego i duhovno
sredite helenstva u Africi. Naukratis je docnije uivao naroitu podrku kralja Amazisa.
Posle osvajanja Egipta od strane Persijanaca pod Kambisom 525. godine, carstvo je konano izgubilo svoju
pohtiku samostalnost. est velikih persijskih kraljeva: Kambis, Darije I, Kserks I, koga su Grci porazili do uni-
tenja 480. godine na moru kod Salamine i 479. na kopnu kod Pateje, zatim Artakserks I, Kserks II i Darije II
saeti su za Egipane u pojam 27. dinastije. Vladavina je bila u rukama persijskih satrapa. Prvog satrapa, Ari-
janda, postavio je ve Kambis. Otac grke istoriografije, Herodot iz Halikarnasa, posetio je Egipat 448. godine
u vreme Artakserksa I i opisao istoriju zemlje, njene gradove i spomenike.
Faraoni koji spadaju u 28, 29. i 30. dinastiju vladali su, istina, povremeno i samo nominalno celim Egiptom,
ah se njihova vladavina, koja je praktino uvek bila prolazna, odravala zahvaljujui nacionalno svesnim i, isto-
vremeno, uspenim ustancima koje su dizali protiv persijskih satrapa. Pri tome su ovi vladari verovatno koristih
i najmanje zategnutosti izmeu persijskog carstva i Grke, ali je nesumnjivo odluujua injenica bilo to to je
persijsko carstvo kao celina od doba Artakserksa II (404359/358) neumitno ilo u susret propasti svojih snaga,
kako u spoljnoj tako i unutranjoj politici.
31. dinastija, tzv. drugo persijsko doba (341332) pod kraljevima Artakserksom III Okosom, Arsesom i
Darijem III Kodomanom, sruila se ulaskom Aleksandra Velikog i njegovih pobedonosnih armija.
Posle nadmone pobede nad Persijancima kod Isosa novembra 333. godine i slamanja tekog otpora kod
Tirosa avgusta 332. i kod Gaze u kasnu jesen iste godine, Aleksandar Veliki je uao u Memfis, poto mu je
persijski satrap Mazakes bez borbe predao Egipat. Aleksandar Vehki je bio pozdravljen kao oslobodilac od persijskog
jarma, a memfiski svetenici su ga krunisah dvostrukom krunom Gornjeg i Donjeg Egipta. Ve poetkom 331.
godine monarh je poloio kamen temeljac Aleksandrije, grada koji jo i danas nosi njegovo gordo ime.
POJ EDI NI SPOMENI CI
Ovo to emo ovde pokazati od plastinih umetnosti Poznog doba je samo mah deo onoga to je stvoreno;
izbor je ogranien na mali broj dela na osnovu kojih se mogu shvatiti duh toga vremena i pojedine epohe
vezane za svoje dinastije. Potpuno je razumljivo da je pre svega odabrano nekoliko najboljih dela iz doba 25.
dinastije, iz doba Etiopljana koje umetniki nije bilo beznaajno, i bar jedno delo iz sledee, 26. dinastije, iz
162
vremena Saita kada su poslednji put vladali domai faraoni i kada su vodei duhovi jo jednom bili svesni
svog egipatskog obeleja i svog sutinskog jezgra. Moda je najvee umetniko dostignue toga doba u tome to
je ba za vreme 25. dinastije u portretu pobedilo snano oseanje za individualizam. Ovde neemo govoriti o
delima kao to su uvena berlinska Zelena glava i druga dela koja vie nisu stvarana u egipatskom duhu nego,
naprotiv, pod uticajem grko-helenskog shvatanja forme (V. Volf).
255
POKLOPAC SARKOFAGA KRALJA PSUSENESA I (10541009).
21. dinastija. Iz Tanisa. Ruiasti granit. Kairo, Muzej,
br. 6337.
Sarkofag je napravljen verovatno jo pred kraj 19.
dinastije i to moda za kralja Merenptaha, a tek ga je
docnije Psusenes I preuzeo za svoju upotrebu i u skladu
s tim i izmenio. Spoljni sarkofag je obuhvatao jedan
unutranji antropoidni sarkofag. Gornja strana poklopca
nosi skoro potpuno plastini lik mrtvog kralja kao Ozi-
risa, ukraenog boanskom bradom i biem. Iza njegove
glave klei jedna zatitna boginja koja mu ispruenim
rukama dodiruje glavu. Unutranja strana poklopca
sarkofaga prikazuje na ivici i na ravnoj povrini bogove i
barke donjeg sveta u lako udubljenom, plitkom reljefu.
Sredini deo unutranje strane poklopca zauzima skoro
potpuno plastini lik boginje neba Nut. Njen devojaki
vitki stas jo je vie naglaen rukama visoko uzdignutim
iznad njene glave. Iako zaogrnuta ogrtaem ukraenim
zvezdama, ipak se moe sagledati sav ar njene pojave.
Boginja ovde u izvesnom smislu predstavlja sam poklopac
sarkofaga koji se nad umrlim iri kao nebo iznad
zemlje.
Po svom prvobitnom postanku ovaj lepi i duhovito
raeni sarkofag, kao to je reeno, jo ne spada u Pozno
doba, nego pripada kraju 19. dinastije. Kao mnogi
spomenici Poznog doba, on dokazuje da se ovo vreme
u velikoj meri ve lieno umetnike inicijative bez
predomiljanja vraalo ranijim umetnikim delima, bilo
da ih je preuzimalo ili uzurpiralo kao ve ustaljena,
bilo da je svojim radovima podraavalo dela prolosti,
ili ih je ak kopiralo tako da se to skoro nije moglo ni
primetiti.
256
HOR, SIN NES-AMONA, AMONOV PROROK, PRIKAZAN KAO
KOCKASTO SEDITE. Vreme kralja Pedubastisa (817. i
naredne godine) iz 23. dinastije. Iz Karnaka. Tamni
granit. Visina 1,10 m. Kairo, Muzej, br. 42226.
Prikazivanje linosti u obliku tzv. kockastog sedita
bilo je sve vie omiljeno jo iz doba Srednjeg carstva.
Apstraktno oblikovanje koje zanemaruje sporedne poje-
dinosti odgovara egipatskom oseanju uopte, a posebno
naroitoj naklonosti za oblikovanjem u bloku. Pored
toga, strane kocke pruaju dovoljno prostora za stavljanje
biografskih natpisa, religioznih slika i molitava, ime
se jo poveava izraajnost dela. Na prednjoj povrini
kockastog sedita o kome je re prikazani su bogovi
Oziris (desno) i Montu (levo), oba u rtvenoj molitvi
kojom trae milost i naklonost za prikazanog.
Ne sme se prevideti da mnoge skulptura koje su
stigle do nas iz Poznog doba, kao i skulptura o kojoj
je re, potiu iz podruja hrama u Karnaku. I dalje,
ogranienje na svega nekoliko tipova statua koji su nam
poznati iz Poznog doba, kao to je ba svoenje na
kockasto sedite, moda je u vezi s tim to se radi o
statuama iz hramova u kojima je bilo doputeno da se
dri, tako da kaemo, samo mali broj vrsta statua.
Uprkos tome to ovo delo izgleda Iepo i savreno, ipak
ne moe da sakrije izvesnu unutranju prazninu, tako
da i sfingasti pogled prikazanog moe samo nekoliko
trenutaka da zadri panju posmatraa.
257/258
MONTEMHET, NAMESNIK TEBAIDE. 25. DINASTUA.
257 Pilon od opeka od nilskog mulja s gornjeg dela
njegove grobnice u Tebi, blizu Deir-el-Baharija. U
pozadini sveto brdo El-Korn.
258 Sa statue Montemheta u Karnaku. Granit. Ukupna
visina 1,35 m. Kairo, Muzej, br. 953.
Montemhet, gradonaelnik Tebe i namesnik cele
Tebaide, poreklom je bio iz jedne tebanske svetenike
porodice, ali je kao svetenik zauzimao samo poloaj
etvrtog Amonovog proroka. On pripada vremenu u
kome je kralj epenupet II postavio Taharku (689663),
kerku egipatskog kralja Pijankija (751716) i sestru
njegovog docnijeg naslednika na prestolu, na elo boje
drave kao Amonovu boansku suprugu. Meutim, u
Montemhetovim rukama, zbog njegovog poloaja kao
guvernera Tebaide, lealo je namesnitvo u politikom
smislu. Njegovom dravnikom znanju, kome je bila
pridruena i velika energija, tebanska boja drava ima
za zahvali to je tada, a i nadalje, mogla da se odri
nepromenjena sve do 26. dinastije, od doba Etiopljana
i uprkos strahotama asirskog upada i pljakanja Tebe
od strane Asarhadona.
Montemhetova statua, od koje je ovde uglavnom
reprodukovana samo glava, podsea u celini na statue
feudalnih gospodara 5. dinastije kako ih poznajemo iz
pogrebnih mastaba, mada se ovde ne radi o podraa-
vanju koje je uslovljeno eljom toga vremena. Mnogo
toga na skulpturi izgleda da je stvoreno sopstvenom
umetnikom snagom. Ali jo vie nego kod same statue
u celini znaajna je umetnika samostalnost glave koja
znai novu koncepciju u stilu portreta otvaranjem
novih razvojnih mogunosti individualizma, to je, uo-
stalom, uslovila nova era posle zavretka Novog carstva.
Time stojimo pred doista velikim dostignuem koje je
Pozno doba pruilo istoriji egipatske umetnosti (V. Volf).
259
AMENERDIS, AMONOVA BOANSKA SUPRUGA. 25. dinastija,
doba Etiopljana. Alabaster. Visina 1,67 m. Kairo, Muzej,
br. 930.
Kneginja je bila kerka prvog etiopskog kralja Kate
i, kao prva Etiopljanka, postigla je dostojanstvo da
bude boja supruga koju je usvojila njena prethodnica,
163
boja supruga epenupet I, kerka Osorkona III, kralja
iz sredine 23. dinastije.
Kneginjina statua priblino prirodne veliine, odli-
kuje se naioitom lepotom i istananim radom. Iznad
dugake vlasulje s uvojcima i sa tri ureusa, boja supruga
nosi krunu napravljenu od ureus-zmija, na kojoj bi sva-
kako kao dodatak trebalo zamisliti ukras za glavu
napravljen od suneve ploe rogova Hator-krave i Amo-
novog dvostrukog pera. Odevena u tesno priljubljenu
haljinu, iji je donji rub ukraen, kneginja u levoj ruci,
koju je stavila ispod svojih grudi, dri savijenu mahalicu,
a u prstima desne ruke, koja je oputena uz telo,
okovratnik od bisera s protivteom. Oko lanaka ruku
i nogu stavljene su iroke ukrasne trake.
Mada neto meki i teki, oblici ove figure ve nago-
vetavaju etiopsko poreklo kneginje, visoka vitka pojava
u kojoj se osea nagovetaj ari enskih likova 18.
dinastije ipak je ispunjena velikom plemenitou to
nije sluaj sa poznatim docnijim statuama Etiopljanki.
U figurama Tekoete iz Narodnog muzeja u Atini, a
jo vie u manjim enskim statuama od drveta i slono-
vae, sasvim suprotno od Ijupkosti Amenerdise i jo
devojake nenosti njenih grudi, ostvarena je visoko
naglaena enska bujnost grudi i kukova, svakako u
smislu nubijskog ideala enske lepote. Na figuri kneginje
Amenerdise ak je svesno izbegnut nubijski tip oblika lica.
260
SVETENIK PETAMENOFIS. Kraj 25. dinastije. Granit. Vi-
sina 31 cm. Berlin.
Ova skulptura predstavlja kasni primer tzv. tipa
kockastog sedita. Spreda na odei ponovo je prikazan
u visokom reljefu Petamenofis kako se moli Ozirisu,
ovog puta u pregai uobiajenoj za nonju iz doba pira-
mida. Kao i kod ranijih skulptura ove vrste i ovaj lik
koji sedi na zemlji izgleda kao da je zatvoren u kockasti
blok svojom odeom koja vrsto stee gornji deo tela
i noge. ak i ruke, prekrtene pred kolenima, ukljuene
su u blok kao vrsta celina. Tim vie je upadljiva nagla-
eno naturalistiki data glava i individualno obeleje
njenih crta.
261
BES, PLEMI, PRINC I PRATILAC NJEGOVOG VELIANSTVA
KRALJA PSAMETIKA I (663609). Iz 26. dinastije. Potie
iz Donjeg Egipta, tano nalazite nije poznato. Krenjak.
Visina 32,2 cm. Lisabon. Zbirka C. Gulbenkijana.
Od poloaja na koje nailazimo kod sedeih skulptura
Poznog doba oigledno je najoputeniji stav asimetrinog
lika koji sedi na zemlji, otelovljen u majstorskoj figuri
Besa. Po svom arhaistinom obliku i predstavi Besa koji
sedi, s jednom podvijenom i drugom uzdignutom nogom,
ova sedea figura podsea na lik lekara Nijankrea
(sl. 78) iz 6. dinastije, samo to ranija skulptura deluje
mnogo ivlje i impulsivnije od zamiljenog lika Besa,
skoro potpuno utonulog u sebe.
Izvajana u sitnozrnastom krenjaku slinom mermeru,
sedea figura Besa pokazuje otrinu i preciznost zanatskog
rada to obino imamo samo kod skulptura od mnogo
tvreg kamena.
Iznad unazad povuenog ela Bes ima vlasulju slinu
kapuljai. Njegove dugake obrve i gornja usna fino
su povijene, a oi su postavljene upadljivo koso. Navie
povueni uglovi usta stvaraju utisak lake ironije.
Upadljivo pun je kratak vrat ispod male uglaste brade.
Paljivo modelovano telo, vrlo verno prirodi, govori
0 istananoj osetljivosti umetnikove ruke za meko, a
ipak sigurno voenje linija i svedoi o budnom oseanju
za organsko i prostorno.
Kao to je uobiajeno kod likova koji sede, krilo
je pokriveno pregaom s natpisom. Merodavni natpis
nalazi se u tri stupca i na lenom stubu iza figure, a jo
1 na podnoju. Po obradi figure moe se pretpostaviti
da potie iz jednog od kraljevih ateljea, mada je u to
vreme u mnogim mestima carstva bilo odlinih ateljea
koji nisu zavisili od vladarskog dvora.
DOBA PTOLEMEJ A
Faraoni: Ptolemej I Soter (305283); Ptolemej II Filaelf (285-246); Ptolemej III Euerget I (246-221); Pto-
lemej IV Filopator (221-204?); Ptolemej V Epifan (203-180); Ptolemej VI Filometor (180-145); Ptolemej VII
Neos Filopator (145-144); Ptolemej VIIIEuerget II (Fiskon) (145-116) ; Ptolemej IX Soter II (116-107 i 88-80) ;
Ptolemej X Aleksandar I (107-88) ; Ptolemej XI Aleksandar II (80) ; Ptolemej XII Neos Dionisije (Aulet) (8051);
Ptolemej XIII / Kleopatra VII (51-48); Ptolemej XIV / Kleopatra VII (47-44); Kleopatra VII (44-30).
Mada je ulaskom Aleksandra Velikog, u kasnu jesen 332. godine, Egipat osloboen od persijskog iga i time
nastala nova era, posledice ovog presudnog dogaaja nastupile su tek posle nekoliko decenija. Teke borbe Ale-
ksandra Velikog za vlast nad svetom, ije je potpuno ostvarenje pokretalo ovog vladara do njegovog poslednjeg
daha, donele su pokorenom Egiptu ve od 332. godine jedno slobodnije doba. Meutim, tek posle smrti Alek-
sandra Velikog 323. godine, kad je Ptolemej, jedan od najistaknutijih ljudi njegove vojske i njegovog poverljivog
kruga, sin Makedonca Laga i makedonske kneginje Arsinoje, dobio Egipat kao satrapiju, nastalo je novo doba
procvata za ovu zemlju koja je hiljadama godina predstavljala vrhunac tadanjeg sveta u svakom pogledu.
164
Ptolemej, koji e se istai i kao dravnik, upravljao je isprva Egiptom samo kao satrap i poverenik budueg
vladara Aleksandra IV, sina Aleksandra Velikog, roenog tek posle smrti svoga oca. Ptolemej je primio kra-
ljevsku titulu tek 305. godine, skoro pet godina nakon to je Kasandar, tada prvi ovek Aleksandrovog carstva,
usmrtio to dete, Aleksandra IV. Kao Ptolemej I Soter zaeo je lozu od sedamnaest ptolemejskih faraona Egipta'
koja se ugasila 30. godine pre n.e. s Kleopatrom VII Velikom, sa kojom je jo jednom sinula dravnika snaga
i veliina prvih Lagida.
Pod dalekovidim Ptolemejom I Soterom (umro je 283), pa jo i pod njegova dva prva naslednika, Egipat je
ponovo doiveo veliki procvat i svetsko politiko priznanje. Pod Ptolemejom II Filadelfom (285246) i njegovom
drugom suprugom i sestrom Arsinojom II. egipatska drava je pored politike i privredne veliine postala i sre-
dite umetnosti i nauka. Dok je otac Ptolemej I Soter svojom izvanrednom dravnikom nadarenou i mudrou
ponovo podigao i izgradio celinu drave kao vojne i privredne snage, dravne uprave i prava i Egipat uinio
najsrenijom zemljom tadanjeg sveta, Ptolemej II Filadelf i njegova sestra-supruga Arsinoje II napravih su od
Aleksandrije, nove prestonice carstva koju je osnovao Aleksandar Veliki, duhovno sredite starog sveta. U dvorcu
muza, Muzeonu, koji je osnovala Arsinoje II, okupili su se najvei umovi tadanjeg sveta, a Aleksandrijska
biblioteka, prikljuena Muzeonu, bila je najvea i nauno najbriljivije snabdevena biblioteka antikog doba.
Ptolemej III Euerget (246221) je u spoljnopolitikom pogledu poveao carstvo i na zapadu (s Kirenom) i na
istoku (u Maloj Aziji i Trakiji), a unutranju politiku je dalje upotpunio znaajnim reformama. Meutim, posle
toga je neumitno poelo opadanje. Stalne porodine raspre, u kojima se nije prezalo ak ni pred ubistvom,
stalno su i sve vie slabile spoljnopolitiku snagu zemlje. Grabeljivi pogled Rima poeo je da se usmerava na
Egipat.
Treba podvui injenicu da su Ptolemeji za sve vreme svoje vladavine, jo u godinama kad je Ptolemej I
bio satrap u Egiptu, svojom vrlo svesnom politikom greko-makedonizovanja stajali nasuprot egipatskoj zemlji
i narodu i da su na politikom polju podigli pregradni zid izmeu Makedonaca i Grka, s jedne strane, i Egip-
ana, s druge strane (Bengston). Nasuprot tome, koncesije koje je dinastija Lagida dala Egipanima u verskim stva-
rima bile su zaista velike. Dok je pomenuta politika rezerva bila opravdana u politikom smislu, naklonost Pto-
lemeja prema egipatskoj rehgiji moe se razumeti po vremenu kad se ovo zbivalo. Privlana snaga orijentalnih
religija bila je oduvek velika, ve od prvih grko-orijentalnih susreta. Stoga nije udno to je sada, u doba kada
je prevaziena religija bogova sa Olimpa pretila da postane sve praznija, ar orijentalne mistike, a posebno egi-
patske religije, posedovala neodoljivu privlanu snagu. I tako su, pomognuti vladarskom kuom Ptolemeja, na-
stavljeni kultovi drevnih bogova zemlje. Zbog toga je obnavljanje i proirenje drevnih kultnih mesta, koja su
esto poticala iz najstarijih dana, vreno po nalogu kraljeva iz loze Ptolemeja, i to iz jednog tenjeg i duboko
unutranjeg odnosa prema egipatskoj religiji. Ovo je jo vie produbilo naklonost jo uvek uticajnog svetenstva
i ljubav Egipana, vernih staroj veri, prema novim vladarima kako je drukije i moglo da bude?
Mada je, kao to je gore reeno, glavni grad i rezidencija carstva Ptolemeja postala Aleksandrija koja lei
na moru i mada je ovaj grad bhstao u sjaju i bogatstvu novog carstva kao njegovo politiko, privredno i duhovno
sredite, ipak graevinska delatnost u Gornjem Egiptu pokazuje kohka je briga bila posveena ovom delu zemlje
koji je hiljadama godina bio sredite carstva faraona. Ruenja u prostoru vehkih severnih gradova i pokrajina,
kao u Memfisu, Krokodilopohsu (Arsinoje), prestonici Fajuma, kao i u samoj Delti, bila su suvie velika da
bismo mogli stvoriti tanu shku o graevinama iz toga doba. Ali ono to je jo ostalo sauvano u Donjem Egiptu
predstavlja slavnu stranicu u istoriji graenja ovih poslednjih predhrianskih vekova. Imena kao to su File,
Edfu i Kom Ombo, Esna i Dendara bude u nama seanje na dane poslednjeg sjaja starog Egipta. Mada ovo
kasnije doba nije vie dalo neku zaista novu graevinsku koncepciju, mora se ipak pohvalno istai to sa kohko
su razumevanja i smisla za lepo ovi kasni arhitekti dalje negovali i uvrstili obhke preuzete od davne prolosti
kae Aleksandar arf (Alexander Scharff).
Mada se ugledaju na stara sveta mesta, hramovi u Filama, Edfuu, Kom Ombou, Esni i Dendari predstav-
ljaju nove tvorevine kraljeva iz kue Ptolemeja. No ako izuzmemo ostrvo File na kome je gradio ve Ptolemej II
Filadelf, novogradnje kod Edfua i kod Kom Omboa poinju tek pod Ptolemejom III Eurgetom I; kod Esne tek
pod Ptolemejom VI Filometorom (180145), a kod Dendare ak pod poslednjim Ptolemejom, dok je sam hram
u Dendari zavrio tek prvi rimski car.
Hramovi Ptolemeja, a pre svega oni u Edfuu, Kom Ombou i Dendari, uzdiu se impozantno iz svoje oko-
line, a hram u Edfuu odista izgleda kao moni simbol gradivinskih dostignua iz toga vremena. S druge
strane, njihova graevinska dostignua, pre svega u vezi sa njihovim kapacitetom, ne treba precenjivati jer se
ne mogu meriti s Novim carstvom u pogledu brzine koja se ispoljila u toku graenja. Ne smemo zaboraviti da
je terasasti hram u Deir-el-Bahariju nastao uglavnom za jedva neto vie od dve decenije vladavine kraljice Hat-
epsut (14901468), a zatim pomislimo na gradevinski uinak u vreme kralja Amenofisa III (14021364). U toku
trideset osam godina njegove vladavine da pomenemo samo najvanije sagraeni su: Amon-Mut-Konsov
hram u istonom delu Tebe/Luksor, izgraena tri od etiri njegovadela; u zapadnom delu Tebe ogromni hram
mrtvih toga kralja s Memnonovim kolosima i velika kraljevska plata u Malkati; Amenofis I I I sagradio je i hram
boginje Mut i ceo hramovni kompleks u Karnaku, najzad i hram posveen sopstvenoj uspomeni u nubijskom
165
gradu Solebu. Da bismo uporeenje protegli i na doba Ramesida pomenuemo da je za vreme Setija I (13041290),
pored manjeg hrama mrtvih u Kurni (u zapadnoj Tebi), sagraen veliki hram mrtvih u Abidosu, mada ga je do-
vrio tek Ramzes II, kao i veliki deo Velike sale sa stubovima u Amonovom hramu u Karnaku, a sve to za
jedva petnaest godina. Graevinska delatnost faraona Ramzesa II zaista je gigantska, a veina graevina bila
je verovatno zavrena ve oko 34. godine kraljeve vladavine, tj. u vreme njegove enidbe s Napterom, kerkom
hetitskog kralja Hatuilija III, o kojoj postoje natpisi na vie graevina. Naveemo prvo dva rana dela, da bismo
izneli samo najvanije: kraljev hram mrtvih u Abidosu i hram u steni kod Bet el-Valija u Nubiji, zatim dovr-
avanje hrama Setija I u Abidosu i Velike sale sa stubovima u Karnaku, i, zajedno s prvim dvoritem, Amon-
Mut-Konsovog hrama u istonom delu Tebe/Luksoru; zatim gradnja njegovog hrama mrtvih, Rameseuma u
zapadnom delu Tebe; i, kao kruna svega, hram u steni kod Abu Simbela; najzad i poslednje: Amon-Re/Re-
Harakteov hram u Vadi es-Sebui, takoe u Nubiji. Najzad, tu je i Ramzes III (11841153): uprkos velikih ratnih
tereta koji su leali na pleima ovog vladara usled odlunih odbrambenih borbi protiv Libije i pomorskih
naroda, bila je dovoljna 31 godina njegove vladavine da sjajno i monumentalno podigne svoj hram mrtvih u
Medinet Habuu, u zapadnom delu Tebe. Pri tome se ne sme prevideti da je poetkom 19. dinastije u blizini starog
Auarisa, u istonoj Delti, osnovan Ramzesgrad, koji je postao glavni grad carstva Ramesida i da se ovde ogromno
mnogo gradilo. Mada je kod mnogih novih graevina poneka arhitektonska zamisao bez dvoumljenja preuzeta
od spomenika Srednjeg carstva i tamo primenjena, dovrenje zvaninih zgrada nove prestonice zahtevalo je
i apsorbovalo svakako veoma znatne snage u doba Ramesida.
SP OM E NI C I
2 6 2 - 2 6 6
EDFU, HORUSOV HRAM.
O mestu Edfu
;
starom Tbotu, jednom od najstarijih
kulturnih mesta Horusa, govorilo se ve na strani 31.
Na istom mestu pomenuta je i stara svaa Horusa i Seta.
Po predanju je Horus, sin Ozirisa i njegove sestre i
supruge Izide, ba ovde u Edfuu vodio jednu od svojih
velikih borbi sa Setom, bratom i bratoubicom Oziri-
sovim. Rei emo na ovom mestu jo jednom da je
Horus, koji se pojavljuje kao soko, kao bog s glavom
sokola i u ljudskom obliju, vaio kao suprug Hatore
iz Dendare (str. 169) i da je odlazio k njoj u Dendaru,
kao to ga je i ona poseivala u Edfuu. J edan od njihova
dva sina je Harsemteve (Harsomtus), ujedinitelj dveju
zemalja. Ovim trima boanstvima, mada prvenstveno
samom Horusu, bio je posveen hram u Edfuu.
Plan (crte 80) pokazuje koliko veliku povrinu zau-
zima pilon u poreenju sa celokupnim hramom. Njegove
razmere ini jo jasnijim pogled na hram sa severa
(sl. 262). Na pilon se nadovezuju dvorite (H) i kolonade
sa stubovima na istonoj, severnoj i zapadnoj strani
(sl. 263). Ovde, kao i u dva hipostila koji se nastavljaju
na dvorite. u Prednjem tremu (1) i sali sa stubovima (2),
stubovi pokazuju razne varijante kapitela koje se svode
na oblike lista i cveta. Ovom bletavom arolikou
oblika kapitela izgubljena je smirenost starijih dvorita
i tremova sa stubovima. Na njeno mesto doli su nemir
i bogatstvo oblika. Pregrade na jedva pola visine izmeu
stubova Prednjeg trema (sl. 264) otvaraju iz dvorita
pogled u trem i, zajedno s kolonadama na tri druge
strane dvorita, oivljuju ovu optu sliku.
Piednji trem (1) s dva reda od po est stubova u
sredinom delu odvojen je pomou nesrazmerno debelog
zida od same sale sa stubovima (2). Isto kao u prednjem
tremu, i ovde je izmeu stubova levog i desnog krila
odvojen irok prolaz za kretanje procesije do svetilita.
U samom svetilitu (S) stoji kapela od granita posveena
bogu Horusu, preuzeta iz pretptolemejskog hrama koji
je osvetao kralj Nektanebos II (359341). Ispred nje
je podnoje od crnog granita za svetu barku boga. Iz
sale sa stubovima vode dve prednje sale u svetilite. Oko
celog svetilita izveden je kruni hodnik iz koga su pri-
stupane kapele koje lee na severu, istoku i zapadu.
Sve dosad navedene prostorije okruuju nesrazmerno
tesni kruni hodnik hrama. Sve njegove povrine pokri-
vaju reljefi koji otkrivaju mnoge podatke korisne za
upoznavanje kultnih radnji i nain prikazivanja samih
kraljeva iz kue Ptolemeja.
Pomenuta skuenost u prostoru izmeu hrama i
zidina koje ceo kompleks okruuju spolja u suprotnosti
je s onim to je uobiajeno u hramovima iz doba Rame-
sida, kao u Rameseumu (crte 63) i hramu Ramzesa III
u Medinet Habuu (crte 68). Kod hramova Ramesida
su zidine, odnosno zid koji okruuje hram, podignute
u irokom razmaku i odvojeno od hrama, kraljevske
palate i bezbrojnih sporednih zgrada, i one ih okruuju
u celosti. Meutim, kod hrama u Edfuu zid obuhvata
hramovni kompleks sasvim tesno, pa ve na visini
dvorita obrazuje takorei samo zadnji zid istone i
zapadne kolonade, dok se na prednjoj strani (ovde na
jugu) zavrava na pilonu.
Horusov hram u Edfuu moe se smatrati najouvanijim
hramom antikog sveta. Nigde se tako ne moe shvatiti
celokupnost hramovnog kompleksa, potpuno sauvani
krov i dejstvo prostora. Doivljavamo kako svetlo sup-
tropskog neba jasno zasvetli u njegovom dvoritu i iz
njega prelazi u prednji trem, odakle prigueno prodire
u salu sa stubovima da bi sve vie slabilo u predvorjima
svetilita i da bi u svom svetilitu mistino zasvetlelo samo
nekoliko asova. Ovde se jo i danas moe osetiti ta su
nekad prostor, svetlo i sumrak u hramu znaili za kult.
Od reljefnih prikaza istaknuemo najvanije u kul-
turnom i istorijskom pogledu.
Meu najranije i najinteresantnije spada reljefni prikaz
na jug okrenutoj povrini arhitrava vrata koja vode u
salu sa stubovima: u sunevom brodu, koji prate dva
Horusova lika s glavom sokola, Tot i Neit oboavaju
Sunce, dok se sa strane u poloaju oboavanja vide
Ptolemej IV Filopator i simboli etiri ula: vid, sluh,
ukus i razum.
166
81
Crte 80 Edfu. Horusov hram. Juno veliki pilon. H: Dvorite;
1: Predvorje; 2: Sala sa stubovima; S: Svetilite.
Crte 81 Kom Ombo. Hram Sukosa i Haroerisa. Na jugozapadu
pilon koji se na planu jedva razaznaje od jakih spoljnih zidina
hrama. H: Dvorite; 1: Predvorje s dva portala koji vode iz
dvorita i dvoja vrata za salu sa stubovima (2). SS: Svetilite Sukosa;
HS: Svetilite Haroerisa. Planovi istih razmera 1 :850.
Zatim je u svetilitu, na donjem redu reljefa desnog
zida, prikazan Ptolemej IV Filopator kako skida zapon
sa Horusove kapele i otvara vrata. Ponizna dranja,
s oputenim rukama, kralj stoji pred bogom Horusom,
kadi pred svojim deifikovanim roditeljima Ptolemejom III
Eurgetom I i Verenikom II, a zatim pred svetom barkom
boginje Hator.
Zapadni zid unutranjeg krunog hodnika hrama po-
kazuje sedam kompozicija borbi boga Horusa sa nje-
govim neprijateljima koji se pojavljuju u obliku kroko-
dila i nilskih konja. Od njih prikazujemo sledee: vidimo
kako Horus, a takoe i kralj (po vremenu nastanka ovih
reljefa ovo je verovatno Ptolemej IX Soter II ili Pto-
lemej X Aleksandar I) sa kopna bodu jednog nilskog
konja kopljima, Horus u levoj ruci dri lanac, a u desnoj
koplje; pored njega je njegova majka Izida. Zatim:
Horus bode u glavu nilskog konja koga dri na lancu,
dok kralj stoji na kopnu ispred dva broda, na jednom je
Horus, a na drugom jedan od kraljevih pomonika.
Dalje, nilski konj vezan lancima lei na leima; najzad,
sa jednog jedrenjaka Horus kopljem bode nilskog konja,
koga uetom dri za zadnju nogu, a Izida sa pramca
broda dri nilskog konja uetom za glavu, dok kralj
s kopna takoe bode ivotinju u glavu.
Ostali reljefi, koji nisu blie opisani, pokazuju i
uobiajene slike, npr. kako kralj ubija neprijatelje pred
bogovima i sl. Pomenuemo jo samo da je na tavanici
kioska, od koga se moe stii preko malog dvorita iz
zapadnih do prednjih sala prikazana boginja neba Nut,
pri emu drukije nego u Dendari (v. str. 169)
ispod njenog tela plove u barkama razliiti oblici Sunca.
U blizini hrama lei porodilite, mamisi, graeno
u obliku malog hrama. U njemu se proslavljala ceremo-
nija poroaja boanske majke. To je ustanova koja je
167
postala nunost za svaki vei hram proirenja Izidnog
kulta u Pozno doba Egipta i za vreme rimskih careva.
Ova porodilita su arhitektonski interesantna zbog
toga to se po pravilu mada sa izvesnim odstupanjima
vraaju na oblik peripteralnog hrama kakav su ve
zamislili kraljica Hatepsut i kralj Tutmozis III (crte 29
i crte 68). U svim sluajevima je sama zgrada koja
obuhvata kultne i sporedne prostorije okruena peri-
pteralnom galerijom iju tavanicu nose stubovi. Ovi
stubovi imaju iznad kapitela ovde u Edfuu su kapiteli
u obliku snopova biljaka posebne delove: u Edfuu su
to kocke na ijim se povrinama nalazi lik Besa, zatitnog
boga porodilja. Ovde emo jo samo napomenuti da
umesto Bes-kocki u drugim porodilitima mogu da stoje
i glave boginje Hator.
J ezgro porodilita u Edfuu obuhvata pored pred-
soblja i glavnu prostoriju zatvorenu s dve sporedne
prostorije. Na zidovima glavne prostorije nalaze se reljefi
ije slike kazuju o znaaju porodilita. Tako, na primer,
Hator iz Dendare o odnosu Horusa iz Edfua prema
Hatori iz Dendare ve je govoreno na strani 169 doji
boga Horusa, dok pred njom svira sedam Hatora,
koje se mogu uporediti sa sedam grkih boginja sudbine,
a iza nje stoji njen mlad sin Ihi sa sistrumom u rukama.
Dalje je prikazan Hatorin poroaj. Zatim slede slike
s roenjem Harsomtusa, a ispod njih kako ga Knum
oblikuje na lonarskom kolu. Prikaz Hatore koja doji
Horusa i sedam Hatora koje sviraju nalazi se ponovo
na stubovima prednjeg dvorita.
U nekoliko rei naveemo datum graenja zgrade
hrama: poetak graenja 237. godine pod Ptolemejom III
Eugertom I (246221); grubi radovi zavreni pod Pto-
lemejom IV Filopatorom (221204?). Prekid za vreme
Ptolemeja V Epifana (203180) Ponovni radovi i poetak
ukraavanja pod Ptolemejom VI Filometerom (180145),
a zavravanje reljefa itd. u zgradi hrama pod Ptolemejom
VIII Eugertom II (145116), mlaim bratom prethodnog
vladara. Za vreme ovog vladara sagraeno je i porodi-
lite, a 122. godine je zavreno predvorje. Dvorite s
kolonadama, spoljni zidovi i pilon graeni su za vreme
Ptolemeja IX Sotera II (116-107), zatim od 88. do 80.
godine, a u meuvremenu gradio ga je i Ptolemej X
Aleksandar 1 (10788). Reljefi su zavreni tek pod
Ptolemejom XI I Neos Diorisom, ocem Kleopatre VII,
69. godine a to znai dvanaest godina posle roenja
poslednjeg vladara iz kue Lagida! Prema tome, ukupno
trajanje graenja iznosilo je punih 180 godina.
262 Opti pogled na Horusov hram u Edfuu sa jugo-
zapada. Snimak pokazuje pogled na hram sa visokog
breuljka od ruevina iznad antikog grada. Pilon je visok
36 m a irok 64 m i po srazmerama ga nadmauje samo
nedovreni pilon I u Kamaku (visok 43,5 m, irok
i debeo 113 sa 15 m) koji potie iz doba Etiopljana.
263 Dvorite hrama. Pogled unazad iz severoistonog
ugla na sale sa stubovima na jugu i na zapadu, kao i na
unutranje proelje pilona s Ptolemejom XI I Neos Dio-
nisom i bogovima u dubokom reljefu.
264 Pogled u dvorite hrama s juga. Svretak dvorita
na severu ini proelje predvorja, ogranieno plemenito
oblikovanim lebom, sa svojih est stubova koji su
meusobno vezani poluvisokim pregradama. Na spoljnim
povrinama pregrada prikazan je Ptolemej VIII Euerget II
i to na dvema spoljnim pred bogom Horusom s glavom
sokola, a na dvema srednjim pred boginjom Hator.
Levo ispred ulaza u predvorje nalazi se ogroman soko
s dvostrukom krunom.
Isti takav lik na desnoj strani je teko oteen. Od
istonih i zapadnih kolonada mogu se videti po sedam
severnih, od ukupno dvanaest stubova, sa svojim bogatim
kapitelima u obliku cvetova ili strukova palme. Tri zidna
reljefa istonog i zapadnog trema, poredani jedan iznad
drugog, pokazuju Ptolemeja IX Sotera II, odnosno
Ptolemeja X Aleksandra I, delimino s bogovima, a
delimino kao pobedonosnog boga Horasa. U sredini
dvorita je bio veliki oltar na kome su, uz uee naroda
iz Edfua, prinoene rtve Horusu i drugim bogovima.
265 Pogled sa zapada na istok kroz dva unutarnja
reda stubova predvorja. Stubovi s kapitelima u obliku
strakova palme i kapiteli poput cvasti podupiru kamene
grede tavanice. Na zidovima i na stubovima je prikazan
kralj Ptolemej VIII Euerget II pred boanstvima Edfua.
266 Pogled iz srednjeg prolaza sale sa stubovima, s
bogatim kapitelima slinim cvetu, na dva predvorja
svetilita i na samo svetilite. U njemu se nalazi kapela
od granita s krovom u obliku piramide, po materijalu
i radu vrlo plemenita zadubina kralja Nektanebosa II
(359341) iz 30. dinastije. Ovu kapelu kralj je darovao
pretptolemejskom hramu, a docnije je pripala i hramu
Ptolemeja. U kapeli je bila kultna statua boga Horasa.
Na starom podnoju od granita danas stoji moderna
imitacija barke boga Horusa.
267
KOM OMBO, HRAM SUKOSA I HAROERISA.
Ovde su oboavani bogovi (na istom mestu imali
svoj hram i u starije doba): bog Sukos, s glavom kroko-
dila, i bog Haroeris, s glavom sokola. Pored Sukosa
ovde su uivali svoj kult jo boginja Hator i mladi bog
Meseca Kons-Hor, a pored Haroerisa jo Tsent-Nofret,
dobra sestra, naroiti oblik pojavljivanja boginje Hator;
najzad P-neb-teve, gospodar dveju zemalja.
Plan hrama (crte 81) u sutini odgovara hramu boga
Horusa u Edfuu. Njegova duina je manja, svega 83,5 m
prema 130 m Horasovog hrama u Edfuu. Pilon se jedva
moe razaznati na planu, a dvorite nije ni upola toliko
duboko kao u Edfuu. to je irina, s druge strane, neto
vea (61,8 m prema 58,3 m), proizlazi iz injenice to
je hram u Kom Ombou bio namenjen da slui odvojenim
kultovima dva boanstva, kultu bogova Sukosa i Haro-
erisa. Ve iz prednjeg trema (1) primeuje se ova nagla-
ena dvodelnost. I ovde, kao i u sali sa stubovima (2), na
mestu ireg srednjeg prolaza izmeu stubova nalazi se
jedan sredini red stubova. S obe strane postoje pro-
irenja slina hodnicima izmeu tog reda stubova i po
dva preostala reda stubova, posmatrana u pravcu duine.
Dvojna podela hrama u paralelne delove susree se
i u duinskoj osi ove gradevine koja arhitektonski ini
jednu celinu i sprovedena je vrlo konsekventno. Ve
sam pilon ima dve kapije. Po dva ulaza imaju takoe
168
i predvorje i sala sa stubovima. U skladu sa pomenutim
prolazima u predvorju i u sali sa stubovima, u tri prednje
sale vodila su takoe po dvoja vrata u dva svetilita.
Tako je stvorena mogunost da se dva glavna boga
i neka njima pridruena boanstva slave odvojenim,
sopstvenim svetkovinama.
Uostalom, u odnosu na Edfu postoji jo itav niz
razlika iji razlog ne lei u principijelnoj dvojnoj podeli
funkcije ovog hrama. Tako se ispred kompleksa svetilita
za dva boga nalaze tri, umesto dve prednje sale. Dok
nain poretka kapela koje okruuju svetilita ostaje
principijelno slian kao u Edfuu, pada u oi irina
unutranjeg krunog hodnika koji poinje ve na bonim
stranama predvorja. Pored toga, jedan srazmerno iroki
hodnik, znai drugi kruni hodnik, vodi oko zgrade
samog hrama, a poinje neposredno od kolonada dvo-
rita. Zbog male dubine pilona i debljine spoljnih zidova
hrama ova dva hodnika skoro neprimetno prelaze jedan
u drugi. Medutim, mora se pretpostaviti da je pilon,
koji nije ouvan u svojoj punoj visini, bio daleko vii
od spoljnih zidova koji su okruavali hramovni kompleks.
U blizini hrama opet lei zgrada porodilita. Danas
skoro potpuno porueno porodilite, mamisi, sagradeno
je u vreme kralja Ptolemeja VIII Euergeta II, odnosno
tada je ponovo podignuto. Znaajan je sauvani reljef
s kraljem koji zajedno s dva boanstva plovi unom
po movari obrasloj papirusom i prepunoj ptica. S leve
strane itifalini bog Min-Amon-Re.
Ove graevine nisu toliko tano istraene kao hram
boga Horusa u Edfuu, bar to se tie poetaka izgradnje.
Ipak se moe pretpostaviti da je do poetka graenja,
isto kao kod hrama u Edfuu, dolo pod kraljem Ptolo-
mejom III Euegetom I, a najkasnije pre smrti kralja
Ptolemeja IV Filopatora 204.(?) godine. Sigurno je
da je i izgradnja ovog hrama doivela prekid u godinama
Ptolemeja V Epifana, dakle izmeu 203. i 180. godine.
Ukraavanje reljefima potie iz doba brae Ptolemeja VI
Filometora (180145) i Ptolemeja VIII Euergeta II
(145116), a njihovo zavravanje se protee ak i posle
rodenja poslednjeg vladara iz kue Lagida, Kleopatre VII.
Poslednji reljefi izvajani su tek pod rimskim carem
Makrinom i njegovim desetogodinjim sinom Dijadu-
menijenom (ova dvojica 217218. n. e.).
267 Pogled s juga na ruevine hrama.
Pilon je iezao do beznaajnih ostataka. Od esnaest
stubova kolonada, koje su s tri strane okruavale poplo-
ano dvorite, stoje jo samo donji delovi. Ukupno
deset stubova predvorja imaju bogate kapitele u obliku
snopova biljaka i palminih listova. Tavanicu sale sa
stubovima, koja je bila nia od predvorja, nosilo je
deset stubova u obhku papirusa s kapitelima shnim
otvorenim cvastima.
Crte 82
DENDARA, HRAM BOGINJE HATOR.
Potrebno je da se i dalje pozabavimo s hramom
boginje Hator u Dendari, mada u ovoj knjizi nema
shka tog hrama.
Obnovljeno je jedno staro sveto mesto koje potie
najmanje iz 6. dinastije Starog carstva, a koje je i dalje
dograivano. Na tome poslu su radili faraoni 12. dinastije,
Crte 82 Dendara. Hram Hatore i okolne graevine. Plan 1 : 850.
H: Dvorite; V: Predvorje; S: SaJa sa stubovima; I/II: Sala ispred
svetilita (Ai ); A2: Kapela Hatore; K: Kiosk boginje Nut.
kao i za vreme Novog carstva, naroito Tutmozis III,
Ramzes II i Ramzes III. U poslednjem veku stare ere
su poslednji vladari iz kue Ptolemeja, a za njima rimski
carevi August i Tiberije, dovrili graenja i stvorih hram
koji je danas vanredno sauvan.
169
O znaaju kulta boginje Hator, koja spada meu
najstarija boanstva Egipta, kao i o mnogostrukosti
njenog bia i oblika pojavljivanja, bilo je opirno govo-
reno na strani 29 i dalje.
Ostaje nam da na ovom mestu razmotrimo hram kao
graevinu (crte 82).
Poto nisu sagraeni ni pilon ni veliko dvorite kakve
nalazimo u Edfuu, a u manjim razmerama i u Kom
Ombou, na proelje velikog predvorja nailazi se im se
proe severna kapija zidina od opeka. Prvi red stubova
ovog predvorja spojen je meusobno pregradama kao
i u Edfuu. Svih etiri puta po est stubova predvorja (V)
nose briljivo raene kapitele sline sistrumu. lebljeni
venac s krilatim suncem u sredini krunie proelje pred-
vorja. Reljefi pregrada, skinuti dletom i ekiem, poka-
zivali su, kao to se jo moe nazreti, uvoenja u hram
kralja ije ime nije navedeno. Na unutranjim zidovima
predvorja u etiri reda, jedan iznad drugog, prikazani
su carevi August, Tiberije, Kaligula, Klaudije i Neron
kao faraoni kako boginji Hator prinose rtvene darove.
Na tavanici predvorja su astronomske slike, meu njima
boginje neba Nut, sa slikama ivotinjskih sazvea i
barkama s personifikovanim zvezdama.
Nesrazmerno mali je prostor sale sa stubovima (S)
koja se nastavlja na predvorje, a s obe strane je zatvaraju
po tri odaje. Interesantne su neke zidne slike ove sale
sa stubovima, kao to je kompozicija prvog zahvata
aovom prilikom polaganja kamena temeljca za hram
na kojoj kralj aovom zahvata zemlju. Zatim slika
s kraljem koji boginji Hator podnosi posluavnik s
kamenjem za zidanje.
Put u svetilite vodi kroz dva predvorja s mnogo
reljefa. Iz drugog predvorja (II) pristupaan je kiosk (K)
s vrlo lepim reljefom boginje neba Nut na tavanici.
Sunce koje izlazi iz njenog krila alje svoje zrake na
hram u Dendari simbolizovan glavom boginje Hator
koja se pojavljuje na jednom brdu izmeu drvea.
U samo svetilite (A^), u kome su nekad stajale
svete barke s likovima bogova, smeo je da ue samo
faraon ili njegov sveteniki zastupnik, i to jedino pri-
likom novogodinje svetkovine. Mnogi reljefi na zido-
vima pokazuju izmeu ostalog ceremoniju kada kralj
skida peat koji zatvara vrata; zatim trenutak kada
kralj ugleda boginju; potom, kako kadi pred barkama
boginje Hator i njenog sina Harsomtusa (Harsemteve);
najzad, kako boginji i njenom suprugu Horusu iz Edfua
dariva sliku Maate, boginje istine, u pratnji Hatorinog
mladog sina Ihija, koji je kao bog muzike u najtenjoj
vezi s kultom Hatore u njenom svojstvu boginje ljubavi
i radosti. Srednja (A
2
) od kapela poreanih svuda oko
svetilita a odvojenih od njega krunim hodnikom, krila
je shku boginje Hator koja je bila postavljena u krinju
shnu kapeli.
Pomenuemo samo uzgred da je na krovu hrama
bilo sagraeno Ozirisovo svetilite u obliku posebnog
sopstvenog kioska.
Meu najuzbudljivije slike spadaju veliki reljefi na
jugoistonom spoljnom zidu hrama. Pred bogovima
Dendare i jednog kultnog lika boginje Hator vidimo
kraljicu Kleopatru VII sa svojim sinom, mladim Cezari-
onom, mada likovi nemaju karakter pravog portreta.
To je dete koje je Kleopatra zaela u svojoj ljubavi
Crte 83 Esna. Hram boga
Knuma. Plan 1 : 850. V: Pred-
vorje; S: Sala sa stubovima;
I/II: Sale ispred svetilita (A)
s J ulijem Cezarom i koje je bilo jedini muki potomak
velikog Cezara. Usvojeni sin J ulija Cezara, Oktavijan,
docniji car Avgust, hladnokrvno je naredio posle svoje
pobede kod Akcijuma da se Cezarion ubije zbog
dravnih razloga.
U blizini hrama nalaze se dva porodilita, mamisija.
J edno potie jo iz godina 30. dinastije, a podigao ga
je Nektaneb I (378360); drugo je sagradio car Avgust.
Na planu ovog drugog porodilita moe jasno da se vidi
peripteralni oblik graevine. Reljefi u poroajnoj pro-
storiji (H) prikazuju roenje deteta boginje Hator, vero-
vatno njenog sina Ihija, zatim kako boanske dojkinje
hrane dete i dalje ga odgajaju.
Dobu cara Avgusta pripada takoe mali hram bo-
ginje Izide, koji lei juno od hrama boginje Hator.
Znaajan je veliki bunar severno od hrama boginje
Hator. Njegove vode povezuju kultno mesto s mitskim
pravodama iz doba stvaranja sveta.
Crte 83
ESNA, HRAM BOGA KNUMA.
Ovaj hram, koji lei devet metara ispod dananjeg
nivoa grada i koji je jedva vidljiv, naroito je interesantan
zbog svoje opte arhitektonske koncepcije. Ono to je
dotada stvoreno u Egiptu u pogledu peripteralnih grae-
vina obuhvatalo je uvek samo manje hramova, kao to
su mali hram posveen bogu Amonu u Medinet Habuu
koji su sagradili kraljica Hatepsut i kralj Tutmozis III
(crte 29, str. 85 i crte 68, str. 153), takode i mali hram
kralja Tutmozisa III u Karnaku (str. 135 i crte 57),
kao i docnija porodilita hramova u Edfuu, Kom Ombou
i Dendari. Tek je u Esni, u hramu boga Knuma, peri-
pteralna koncepcija u Egiptu preneta na jedan veliki
hram.
J edino predvorje (V) hrama okrenuto severoistoku,
sa po dvanaest stubova s kapitelima poput cveta a s obe
strane srednjeg prolaza, u celosti odgovara predvorjima
hramova u Edfuu, Kom Ombou i Dendari. Ali u uglo-
vima njegovog zadnjeg zida poinje postavljanje stubova
koji celokupni ostah hramovni kompleks s njegovom
170
salom sa stubovima (S) i dva poprena predvorja (I i II),
i svetilite, opasuju svojim krunim hodnikom, savreno
slinim kninim hodnicima sa stubovima grkih hra-
mova. Na ovome se zasniva posebni arhitektonski znaaj
hrama u Esni prema drugim hramovima Ptolemeja.
Mada je hram prvenstveno bio posveen bogu Knumu,
s glavom ovna, kao glavnom bogu grada Esne znaajnog
jo iz davnina, u njemu su jo oboavane i druge toga
boga, J avlja boginja Menhejat i, Izidi slina, boginja
Nebtuu.
268
HRAM U DENDURU.
Ovaj mali hram je u stvari jedno nubijsko sveto
mesto koje nije posveeno jednom odreenom bogu ili
veem broju boanstava nego, naprotiv, dvojici deifiko-
vanih smrtnika. To su bili Nubijci Pede-Ise i Pede-Hor,
sinovi oveka po imenu Kuper, verovatno nekog nubij-
skog plemenskog poglavice. Okolnost da su se dva
pomenuta Nubijca utopila bila je jedini razlog za njihovu
deifikaciju, to odgovara jednom prastarom egipatskom
obiaju koji se protee u davnine koliko i sam Ozirisov
kult.
Mali hram je bio podignut 70 km juno od 1. kata-
rakta, verovatno na mestu gde su se dva sada deifikovana
Nubijca utopila u talasima Nila.
Da bi pokazao svoju naklonost prema Nubiji, car
Avgust, koji je i Nubiju pripojio Rimskom carstvu i
tamo postavio garnizone, naredio je da se sagradi ovaj
hram. On se odlikuje istananom i briljivom obradom.
Terasa slina keju povezivala je hram, koji je leao
u podnoju planine, s obalom Nila. Prilaz je predstavljao
pilon od koga je sauvan samo portal, ukraen gore
krilatim suncem, a na dvema stranama i u prolazu
slikama cara Avgusta kako prinosi rtve raznim boan-
stvima. Zatim dolazi dvorite koje je, jo pristupano
i sa severa i sa juga kroz dve bone kapije. Pronaos
vodi do samog hrama posredstvom dve manje sale. U
ovom pronaosu su dva stuba s kapitelima u obliku
cvetova (sl. 268 levo). Stubovi su ukraeni reljefima
seoskih darodavaca koji jau na leima svojih ivotinja
koje dovode na rtvovanje. Ante i zidovi pronaosa
prikazuju kralja kako prinosi rtve pred bogovima i
senima dvaju deifikovanih utopljenika.
Na zadnjem zidu pomenute druge sale hrama nalaze
se prividna vrata s Pede-Isom i Pede-Horom kako se
mole Izidi i Ozirisu. Na severnom i junom spoljnom
zidu graevine nalaze se slike cara Avgusta kako Pede-
Horu nudi komad tkanine i prinosi rtvu pred Pede-Isom
i njegovom suprugom.
Egipatska vlada je ovaj mali hram poklonila Sje-
dinjenim Amerikim Dravama kao znak zahvalnosti
za znaajna sredstva koja su SAD stavila na raspolaganje
za spasavanje hrama u Abu Simbelu.
268 levo Hram u Denduru.
Pogled na dva stuba pronaosa i njegovu desnu antu.
268 desno, 269. LXX
HRAM BOGINJE I ZIDE NA OSTRVU FILE KOD ASUANA.
Mada je na malom ostrvu File sigurno bilo hramova
i u rano doba, Herodot iz Halikarnasa, koji je 448.
godine pre n. e. putovao po Egiptu i stigao do ostrva
Elefantine, u svojim izvetajima (uporedi str. 162) ne
pominje ovo ostrvo. File predstavlja pravi dragulj Egipta
sa svojim graevinama iz doba Ptolemeja i ranih rimskih
careva. Hram boginje Izide i njegove znaajne sporedne
gradevine bili su sredite oboavanja ove boginje i s
njom esto sjedinjene boginje Hator, kao i mesto obo-
avanja bogova Ozirisa i Horusa. Tek u 6. veku nae
ere, kad je pod carem J ustinijanom (527565 n. e.)
zatvoren i Izidin hram na ostrvu File, ugasio se pod
pritiskom hriana kult boginje Izide koji je sve do
tog doba uivao vrlo visoko potovanje.
Najstarije do danas ouvane hramovne graevine na
ostrvu File potiu tek iz doba 30. dinastije: Nektaneb I
(378360) je ovde na ostrvu, u njegovom jugozapadnom
uglu, sagradio hram svojoj majci Izidi i boginji Hator
iz Senmeta, tzv. trem Nektaneba I. Meutim, vode
Nila su ga uskoro razorile. Tek pod Ptolemejom II
Filadelfom (285246) hram je ponovo podignut. Od
njegovih etrnaest stubova sa sasvim razliitim kapi-
telima slinim cvetovima, a preko toga s kapitelom poput
sistruma, ouvalo se do danas svega est.
Uz ovaj hram se otvara iroki pretprostor ispred
velikog Izidinog hrama, oivienog s dva trema sa stubo-
vima. Od zapadnog hodnika sa stubovima sa svojih
prvobitno trideset dva stuba visoka 5,10 m slinih
biljkama, a s raznorodnim kapitelima, danas stoje jo
svi, sem jednog jedinog. Na stubovima je veinom pri-
kazan car Tiberije kako bogovima prinosi darove. Zid
hodnika sa stubovima u dva reda ukraen je visokim
reljefima sa carevima Avgustom i Tiberijem koji u vidu
faraona bogovima prinose razne darove. U istonom
hodniku sa stubovima od nekadanjih esnaest, sauvano
je danas samo est stubova s delimino nedovrenim
kapitelima. Prema istoku se nastavlja nekoliko manjih
hramova. Od njih je vrlo poruen hram Erihemsnufera
dobrog ivotnog druga (ije grko ime glasi Haremsnu-
fis). Iza severnog dela istonog hodnika sa stubovima
lei vrlo dobro ouvani hram boga Asklepija koji je
sagradio Ptolemej II Filadelf. Za vreme Ptolemeja
ovaj bog je bio izjednaen sa Imhotepom, graditeljem
kralja Dosera (v. str. 50) koji je bio potovan i deifi-
kovan kao svetenik i lekar. Ovaj mali hram je sluio
i kao hram za Imhotepa. Izmeu dva pomenuta hrama
stoje jo samo oskudni ostaci hrama koji je bio posveen
nubijskom bogu Mandulisu, koji je svoj mnogo vei
hram dobio u blizini Kalabe (v. str. 174 i dalje).
Severnu stranu pomenutog vehkog predvorja, sa ije
su se obe strane nalazili tremovi sa stubovima, zatvara
pilon I velikog Izidinog hrama. Ovaj hram, glavno sve-
tilite jedva 400 m dugog ostrva, zapoeo je Ptolemej II
Filadelf, a uglavnom ga je zavrio Ptolemej III Euerget I,
te verovatno stoji na mestu jednog starijeg hrama ije
se postojanje vie ne moe dokazati. Hram je posveen
boginji Izidi i njenom sinu Harpokratu, koji je bio naro-
ito potovan u doba Ptolemeja, a odgovara Horusu-
detetu.
Pilon I, koji je visok 18 m a irok 45,5 m, pokazuje
na prednjem proelju svoje istone kule, u stilu faraona
Ramzesa II i Ramzesa III, ali sada jo i preterano razmet-
ljivo, ogromni lik Ptolemeja XII Neos Dionisa (80-51)
potinjenog Rimu, kako pred Izidom, Horusom iz Edfua
171
Crte 84 Ostrvo File sa svojim graevinama. Plan 1 :2000.
i Hatorom dri neprijatelje za kosu i ubija ih kijaom.
Na hramu okrenutom severnom zidu istone kule, boginja
Hator prima kraljevo poklonjenje. Na severnom zidu
zapadne kule etiri svetenika, ispred kojih stupa kralj,
nose svetu barku boginje Izide. Sasvim gore na ovim
kulama vide se jo boanstva na prestolu, opet u dubokom
reljefu. Njihova sedita su slikana s bogatim pojedinos-
tima. Stalno plavljenje ostrva je skoro potpuno unitilo
njihove boje, tako da boanstva izgledaju kao da lebde
sedei na nevidljivim oblacima kao na prestolima (sl. 269).
Crte 85 File. Veliki Izi-
din hram. Plan 1 :850.
M: Mamisi; VH: Prednje
dvorite velikog Izidinog
hrama; HP: Istoni trem
sa stubovima s prostorijama
za svetenstvo; GJ: Veliki
Izidin hram; A: Svetilite
u velikom Izidinom hramu;
TH: Kapija cara Hadrijana
172
Druga kapija koja se nalazi u zapadnoj kuli pilona
vodi do porodilita mamisija opet sagraenog u
obliku periptera. Porodilite je bilo posveeno boginjama
Hatori i Izidi, stopljenim u jedno boanstvo, a u znak
seanja na roenje sina Horusa. U kranjoj liniji s njim
se identifikovao Ptolemej XI I Neos Dionis u svojstvu
faraona, ije je dostojanstvo preuzeo.
U porodilite se ulazi kroz predsoblje iz koga dve
prednje sale vode u njegovo svetilite. Kruni hodnici
slini tremovima okruuju sve prostorije i imaju stubove
s vrlo bogato raenim kapitelima u obliku pupoljaka.
Iznad toga jo na etiri strane jednog kockastog bloka
izvajan je lik boginje Hator s kravljim uima ljznad njega
kockasti kapitel koji ima izgled sistruma. egrtaljka u
obliku potkovice s proturenim metalnim tapiima, koji
su svetenice prilikom ceremonija koristile u kultu Hatore
kao i u Izidinom kultu dodiruje svojim kracima ivice
kockastih kapitela, podraavajui malu kapelu (sl. 268
desno, 269).
Reljefi u unutranjosti porodilita prirodno su u vezi
s Hator-Izidom kao majkom deteta Horusa. U unutra-
njosti dve prednje sale reljefa prikazuju majku boginju
okruenu boginjama koje joj delimino pomau prilikom
raanja Horusa, a delimino pokuavaju da joj poroajne
bolove ublae arobnim zvucima muzike.
U samom svetilitu nalaze se prizori iz Horusovog
detinjstva. Izmeu ostalog prikazana je i scena kako Izida
doji dete Horusa, koga odgajaju u movarama delte
Nila skrivenog od proganjanja njemu neprijateljskog
Seta; ili prizor kako mladi bog u hku sokola leti
iznad movarnih estara delte.
Na istonoj strani prednjeg dvorita hrama porodilitu
odgovara jedan trem sa stubovima na iju se zadnju
stranu nadovezuje niz prostorija za svetenstvo hrama.
Prednje dvorite s pilonom I na jugu, s porodilitem
i tremom za svetenstvo na zapadu, odnosno istoku,
zatvara na severu pilon II do ije kapije vode niske
stepenice. Prizori prinoenja rtava iz vremena Ptole-
meja XI I Neos Dionisa ukraavaju kule pilona. Dve
poprene duguljaste prostorije (nazvane dvorite i pred-
vorje) koje se otvaraju iza pilona II vode u zadnji deo
hrama sa itavim nizom prostorija. U sredini njihovog
krajnjeg reda, a na severu graevine, lei svetilite od
koga je danas ouvano samo podnoje za barku koje
je nosilo kultni lik boginje Izide. Podnoje su hramu
darivali kralj Ptolemej III Euerget I i njegova supruga
Verenika I.
Ozirisovo svetilite, pristupano s krova glavnog hra-
ma, s dve prostorije od kojih je jednu podigao car Antonije
Pije (138-161. n. e.), ima mnoge reljefe koji se odnose na
Ozirisov mit, a pre svega na smrt ovoga boga.
Od graevina zapadno od hrama boginje Izide treba
pomenuti Hadrijanovu kapiju radi vrlo znaajnih reljefa.
Oni potiu iz godine cara Hadrijana (117-138. n. e.),
graditelja kapije; dalje iz doba cara Marka Aurelija
(161-180. n. e.) i Lucija Vera (161-169. n. e.), koji je kao
car vladao zajedno s Markom Aurelijem. Svi reljefi se
odnose na kult boga Ozirisa. Od mnogobrojnih reljefa
istai emo jedan iz predvorja na istonoj strani od kapije,
i to reljef sa istonog zida: prikazan je Ozirisov grob
na oblinjem ostrvu Biga u svetom mestu Abatonu koje
nije pristupano nijednom smrtniku, s krokodilom koji
preplivava Nil, a na svojim leima nosi Ozirisov le.
Izida stoji s leve strane, a iznad svega, uokrueno malim
hramom, svetli sunce izmeu planina, dok se iznad njega
pojavljuju polumesec i zvezde.
Nekoliko koraka istono od Izidinog hrama stoji
Mali hram koji su sagradili Ptolemej VI Filometor (180-
145) i Ptolemej VIII Euerget II (145-116), posveen
Hator-Afroditi. Stubovi njegovog predvorja ukraeni su
divnim reljefima: tu su svirai frulai i harfisti, patuljak
Bes, zatitnik boga supruanske sobe i porodilja, kako
udara u tamburin, kako plee ili svira u harfu; majmuni
koji sviraju na liri i drugo. Sve ovo izgleda kao ulaz u
neki hram posveen muzici u kome se svi instrumanti
sjedinjuju u jedan zvuk da bi se sveano proslavilo
ponovno sastajanje tvorca s njegovom tako zavodljivom
kerkom koja se izdaleka vratila kui, a ijom su pojavom
ovladale stare predstave o dalekom sunevom oku i o
boginji ljubavi Hator, a bez kojih ljudi Egipta nisu
mogli da ive.
Treba jo pomenuti kiosk, najlepu graevinu ostrva.
Sagraen je u doba careva i u vreme cara Trajana (98-
117. n. e.) je primao procesije koje su ile u Izidin hram.
Mada je nedovren, lepotom svojih proporcija i bogats-
tava kapitela slinih cvetovima svojih esnaest stubova,
kiosk predstavlja naroito ljupko delo u stilu kasnog doba
Ptolemeja.
Ve je pomenuto vee ostrvo Biga, koje lei zapadno
od ostrva File. a na kome se nalazi Abaton, sveto mesto
Ozirisovog groba. Po predanju ovde poiva Ozirisova
leva noga, a oko umrlog, kome je bio obean veni ivot,
lepra ptiica Izida oplakujui ga u nemoj tiini.
268 desno File. Veliki Izidin hram. Tri stuba istonog
krunog hodnika sa stubovima porodilita s kapitelima
u obliku sistruma i glava boginje Hator iznad bogato
obraenih kapitela, shnih biljkama.
269 File. Veliki Izidin hram. Pogled preko prednjeg
dvorita hrama na severni zid pilona I i na istoni
kruni hodnik sa stubovima porodilita (uporedi sl. 268
desno). Kroz kapiju pilona pogled pada na zapadnu
kolonadu prednjeg dvorita hrama.
LX J ugozapadna strana ostrva File. Pogled sa ostrva
Biga. Sasvim desno je zid zapadne kolonade prednjeg
dvorita hrama, koja na sruenom mestu otvara pogled
na nekoliko stubova kolonade. Iza toga se nalazi kiosk.
Neto levo od sredine je Veliki hram boginje Izide sa
svoja dva pilona i porodilitem izmeu njih. Sa poro-
dilita je vidljiv zapadni kruni hodnik sa stubovima.
Levo od pilona II moe se jo raspoznati Hadrijanova
kapija, a dalje levo su ruevine hrama Harendota,
Horusa koji titi svog oca Ozirisa. U pozadini istona
obala Nila.
173
J EDAN HRAM IZ DOBA RI MSKI H CAREVA U PTOLEMEJ SKOM STILU
270
HRAM NUBUSKOG BOGA MANDULISA, nekad u Kalabi,
u blizini antikog Talmisa, na zapadnoj obali Nila, oko
61 km juno od Asuana.
Ovaj hram je najvei i pored velikog hrama u steni
kod Abu Simbela sigurno najupeatljiviji nubijski hram
i potie od kralja Amenofisa II (1438-1412). Obnovljen
je i povean pod faraonima dinastije Ptolemeja, da bi
konano bio oblikovan u godinama vladavine cara Av-
gusta (31. pre n. e.14. n. e.). Posveen je nubijskom bogu
Mandulisu ije je ime verovatno grko-nubijskog porekla,
a koji je u mnogome izgleda srodan Horusu. Bog Mandu-
lis je sve do trenutka kad je njegov hram pretvoren
u crkvu u rano hriansko doba uivao potovanje
poslednjih oboavalaca egipatskih bogova.
Prvobitno je prilaz hramu od Nila bio nasip sazidan
od kamenih blokova. Hram je nedavno prenet na jednu
uzvienu granitnu stenu iznad zapadne obale Nila, jedan
kilometar jugozapadno od visokog akumulacionog nasipa
Sad el-Ali i podignut na poloaj sa koga se vidi cela
okolina.
Odazivajui se pozivu UNESCO-a, Savezna Republika
Nemaka je 1962. rastavila hram na starom mestu
na sastavne delove i kamen po kamen podigla na novom
mestu 1963. godine da bi ga kako pie na spomen
ploi spasla od plavljenja i sauvala buduim
pokolenjima i kao znak prijateljstva prema narodu
Ujedinjene Arapske Republike.
Plan Mandulisovog hrama je principijelno isti kao kod
ranije opisanih hramova Ptolemeja, mada vie nije bio
potreban deo hrama sa salom sa stubovima kao u hra-
movima u Edfuu, Kom Ombou i, mada u smanjenom
obimu, takoe u Esni i Dendari. Stoga je oblik hrama
bio sveden na tri prostorije, koje su ovde vezane za
predvorje
Opet pilon predstavlja proelje hrama, ali ovde je
okrenut tano prema istoku. Njegova kapija vodi u
dvorite okrueno s tri strane tremovima sa stubovima.
Na severnoj strani i junoj strani jo su ouvana po etiri
stuba s raznolikim kapitelima slinim biljkama i cveto-
vima. Vanredno upeatljivo je opet u proelje predvorja
okrenuto dvorite sa svoja cetiri stuba s razliitim kapi-
telima slinim biljkama i cvetovima i poluvisokim pregra-
dama izmeu stubova, kao i antama koje ograniavaju
proelje trema.
Pri tome treba ponovo istai da su ove pregrade
karakteristian elemenat za hramove Ptolemeja, ali
da su graene i u hramovima u stilu Ptolemeja kao
to su hramovi u Esni, Dendari i Kalabi koji su deli-
mino podizani tek u doba Rimljana. Ove pregrade
potiu od pletenih asura obeenih na poprene motke,
to se moe dokazati za Amonov hram u El-Hibeu iz 22.
dinastije. Prenesene u kamen, one su postale vrlo
dekorativna mesta pogodna za reljefe.
U samom predvorju je osam stubova, s bogato rae-
nim kapitelima, nosilo tavanicu koja vie ne postoji.
Tri ue poprene sale, koje se nadovezuju jedna ne drugu,
meusobno se skoro uopte ne razlikuju. J edino se u dve
prednje sale s leve strane nalazi po jedan uzan prostor
za stepenice.
Srazmerno irok unutarnji kruni hodnik obuhvata
kompleks predvorja i tri poprene sale, vezujui se na
jugu i severu na kolonadu dvorita.
Od nieg spoljnjeg krunog hodnika je zapadni spoljni
zid prvobitno ve pripadao samoj stem', pa je prilikom
prenoenja hrama sada zamenjen slobodno postavljenim
zidom. U jugozapadnom uglu je lealo porodilite s otvo-
renim dvoritem. Prvobitno uklesano u stenu, ono je
sada delimino zamenjeno odlivom. U severoistonom
uglu spoljnjeg krunog hodnika nalazi se kapela (K) koja
lei neto nie, a sigurno potie od hrama jo iz doba
Ptolemeja.
Reljefi u salama (I-III) prikazuju kralja Avgusta pred
bogovima iz Talmisa i drugim boanstvima. Na zadnjem
zidu sale III svetilite prikazane su dve scene rtvo-
vanja u kojima vladar prilazi trojstvu boanstava od
kojih je jedan uvek Mandulis. Poto su dve grupe okre-
nute jedna od druge, nastaje neka vrsta dvojne podele
dekora ove prostorije. Dvostruko prikazivanje scene
Crte 86 Kalaba. Hram Mandulisa. Plan 1 : 850. H: Dvorite;
V: Predvorje; IIII: Tri sale od kojih poslednja odgovara
svetilitu; M: Mamisi; K: Kapela iz doba Ptolemeja.
174
rtvovanja doputa pretpostavku o dvostrukom obliku
pojavljivanja boga Mandulisa: jednog staiijeg i jednog
m'adeg Mandulisa. Ovakvo shvatanje proizilazilo bi iz
injenice da se moe smatrati da je bog Mandulis u
srodstvu s egipatskim bogom Horusom, kao to je ve
gore nagoveteno, i da takode postoji jedan stariji i
jedan mlai Horus.
Dvostrukom obliku pojavljivanja boga Mandulisa
odgovara to to i Izida, kao druga ovoga boga bliskog
Horusu, izgleda da je u ovom hramu imala dva oblika
pojavljivanja. Boanstva su posedovala svete ptice, te
su im hodoasnici docnijih vremena posveivali ptice ili
njihove simbole.
Od reljefa u predvorju najinteresantniji se nalaze na
zadnjem zidu juno od vrata. Oni pokazuju: levo, jednog
kralja iz dinastije Ptolemeja koji boanstvima Izidi,
Mandulisu i Horusu nudi jednu njivu, a desno, kralja
Amenofisa III, osnivaa starog hrama, kako bogovima
Minu i Mandulisu prinosi rtvu u vinu.
Vrlo impresivni su veliki i oko tri i po metra visoki
reljefni likovi u unutranjem krunom hodniku, na spolj-
njem zidu svetilita (III): levo, car Avgust u ritualnom
ornatu faraona kako stoji pred boginjom Izidom i bogo-
vima Horusom i Mandulisom, a desno, kako prinosi
rtvu pred Ozirisom, Izidom i Horusom.
Vanredno je lep reljef na sredini zapadnog zida unu-
tranjeg krunog hodnika hrama s bogom Mandulisom
i faraonom koji na glavi nosi dvostruku krunu Egipta
prikazanu s prednje strane.
Interesantni su natpisi koji se nalaze na pomenutim
pregradama izmeu stubova, odnosno na antama pred-
vorja. Takav je naroito spomen-zapis (na desnoj anti)
koji potieii 5. veka n. e. i pisan je (loim) grkim jezikom.
To se kralj Nubijaca i svih Etiopljana Silko hvali svojom
pobedom nad Blemijima koji su kao nomadi vojevali
po istonoj pustinji: od Primisa do Talmisa (=Kalaba)
ratovao je s njima i pri tome prodro do Tafisa i Takmisa
(tj. u kraj oko Kalabe). Pobeda je svakako bila znaajna
jer su se ve i Rimljani povukli pred Blemijima, a car
Dioklecijan je oko 300. godina n. e. zbog njih potpuno
napustio Nubiju. Kulturno-istorijski interesantan je dalje
(na prvoj pregradi desno) na grkom jeziku napisani
dekret vojnog zapovednika pokrajine Omboa i Elefantine
Aurelija Besariona iz 248/249. godine n. e. kojim se od
vlasnika svinja zahteva da svoje ivotinje oteraju od
hrama u selu Talmis (=Kalaba).
270 Hram boga Mandulisa.
Gore: Hram na prvobitnom mestu gde je sagraen pod
carem Avgustom. Pogled sa zapada. S druge strane Nila
je desna obala nubijske zemlje.
Snimak je napravljen maja 1962. godine, pre nego to
je hram prenet na svoje novo mesto i pokazuje ga kako
je ponovo izronio iz voda koje su ga potpuno plavile
godinje po devet meseci preko etrdeset godina. Iznad
vode se jasno vide njegovi temelji a, takoe u vodi i
desno na slici, primeuju se skele ve postavljene za
demontiranje graevine hrama.
Od samog hrama se raspoznaje niski zapadni zid
spoljnjih zidina koji nije prekriven vodom, zatim celo-
kupni unutranji zid istono sve do pilona. Unutar kru-
nog hodnika koji obrazuje ovaj zid vidi se prvo kompleks
tri poprene duguljaste niske sale, od kojih je poslednja
svetilite, a dalje se prikljuuje daleko vie predvorje.
Na alost, sve je bez tavanica. Sasvim istono, pred
samom rekom, stoji pilon iznad ije kapije koja se
nalazi u sredini pilona nedostaje komad zida koji se
vidi na novopodignutom hramu.
Dole: Ponovo podignuti hram na novom mestu, jedan
kilometar jugozapadno od visokog akumulacionog nasipa
Sad el-Ali, tj. devet kilometara juno od velike Asuanske
brane; pogled s juga. J asno se vidi pilon, pa zid junog
trema sa stubovima dvorita, koji se tu nastavlja, i odmah
zatim zid unutranjeg krunog hodnika iznad koga se
uzdie visoko predvorje. Zidovi tri poprene duguljaste
sale jedva nadmauju visinu spoljnjeg kmnog zida.
Napred se vidi tzv. kiosk iz Kertasija, mali hram
slian kiosku na ostrvu File, ali sa stranama dugakim
svega osam metara. Od njegovih stubova, koji su nekad
na poprenim gredama (jedna je jo sauvana) nosih
krov, stoji jo jedan od dva srednja stuba s kapitelom
koji predstavlja boginju Hator i etiri spoljna stuba
s bogatim kapitelima slinim cvetovima. Kiosk je
prvobitno stajao u Kertasiju, oko 20 km nizvodno.
Egipatsko svet sko car stvo u vr eme far aona Tut mozisa III (14901436)
Egipat o ua Nila do 2. katarakta
DODATAK
SPISAK SPOMENIKA U ILUSTRATIVNOM DELU
SREENO PO MESTIMA I MUZEJ I MA
SPOMENICI PO MESTIMA GDE SU PODIGNUTI
ABIDOS
Hram kralja Setija I 222229, XLVIIILI
ABU SIMBEL
Hram u steni faraona Ramzesa II 247250
ABUSIR
Piramide faraona Neferirka-Rea, Ne-user-Rea i Sahu-Rea iz
5. dinastije 45
AKET-ATON (TEL EL AMARNA)
Iz grobnice (br. 25) Ejea: Ehnaton i njegova porodica na prozoru
za pojavljivanje 185
ASUAN, GROBNI CE U STENI
Grobnica kneza Sirenpoveta I 100
Grobnica kneza Sirenpoveta II XI I I , 101
BENI HASAN, GROBNI CE U STENI
Grobnica (br. 15) kneza Bakta 84 gore
Grobnica (br. 17) kneza Ketija 84 dole
BET EL-VALI
Hram u steni Ramzesa II 234, 235
DAHUR
Polje piramida 20
DENDUR
Iz hrama Pede-Isea i Pede-Hora 268 levo
EDFU
Hram boga Horusa 262266
FI LE
Izidin hram 268, LX, 269
GIZA, POLJ E PI RAMI DA
Keopsova piramida 2527
Kefrenova piramida 25, 26, 29, 34, 35
Mikerinova piramida 25, 26, 29
Velika sfinga 2729
Kefrenov hram u dolini 28, 29, 32, 33
Mikerinov hram mrtvih 34
Mastaba-grobnice 35
KALABA
Hram boga Mandulisa s kioskom iz Kertasija 270
KARNAK
Svetilite Sesostrisa I 9092
Svetilite Amenofisa I 123125
Dravni hram boga Amona 126, 134, 136139, 230, 231, LII, LI I I
KOM OMBO
Hram bogova Sukosa i Haroerisa 267
LUKSOR /TEB A ISTOK
Amon-Mut-Konsov hram 153, 162165, 236239
MI TRAHI NA /MEMFI S
Sfinga od alabastera iz 18. dinastije 122
Kolosalna statua Ramzesa II 240
SAKKARA
Kompleks grobnice kralja Dosera 815
Iz pogrebne mastabe Tija 6669
Iz pogrebne mastabe Ptahhotepa 7072 gore
Iz pogrebne mastabe princeze Idu 72 dole
Iz pogrebne mastabe prvog ministra Mehua VIII, IX
Iz pogrebne mastabe prvog ministra Mereruke 7477
TEBA ISTOK, v. Luksor
TEBA ZAPAD
Hramovi
Hram mrtvih Mentuhotep Nebhepet-Rea u Deir-el-Bahariju XV
Terasasti hram kraljice Hatepsut u Deir-el-Bahariju XV, XVI,
127131
Memnonovi kolosi iz hrama mrtvih Amenofisa I I I 160, 161
Hram mrtvih Razmesa II (Rameseum) 241246
Hram mrtvih Ramzesa I I I u Medinet Habuu 253, 254
Grobnice kraljeva i kraljica
Dolina kraljevskih grobnica (Biban el-Muluk) 216
Iz grobnice (br. 35) Amenofisa II 150, XVIII
Iz grobnice (br. 17) Setijal XLVI, 217220
Iz grobnice (br. 8) Merenptaha 252
Dolina grobnica kraljica (Biban el-Harim)
Iz grobnice (br. 66) kraljice Nefertari LVLVIII
Privatne grobnice
Iz grobnice kancelara Senenmuta: crte Senenmuta 135
Iz grobnice (br. 69) Mene XI X
Iz grobnice (br. 56) Userheta XX
Iz grobnice (br. 100) Rekme-Rea XXI
Iz grobnice (br. 52) Nakta XXI I
Iz grobnice (br. 96) Senufera XXI I I , XXIV
Iz grobnice (br. 38) Deserkareseneba XXV, XXVI
Iz grobnice (br. 192) Kerufa 154, 166170
Iz grobnice (br. 181) vajara Nebamona i Ipukija XXVIII
Iz grobnice (br. 55) prvog ministra Ramosea XXIX, 171178
Iz grobnice (br. 57) Ka-em-heta 179
Iz grobnice (br. 50) Neferhotepa XLV, 211
Iz grobnice (br. 51) Userheta 221
Iz grobnice (br. 229) Inherkaua u Deir-el-Medini LIX
Gornji deo grobnice namesnika Montemheta 257
VADI ES-SEBUA
Hram faraona Ramzesa II 251
180
SPOMENI CI PO MUZEJ I MA
ASUAN, Muzej ostrva Elefantine
Guverner Kema, seea statua od granita 103
BERLIN, Dravni muzej, Egipatsko odeljenje
Lav, Tinitsko doba 1
Sesostris III, glava od mrkog kriljca 108
Kertihotep, sedea statua od peara 112, 113
ZAPADNI BERLIN, Zadubina pruske kulturne imovine,
Egipatsko odeljenje
Amenofis I I I , fragment reljefa u krenjaku, iz grobnice Ka-em-heta
u Tebi 155
Amenofis III, glava u gipsu, iz Aket-Atona 156
Kraljica Teje, mala glava u ebanovini iz Medinet Guraba
157 gore
Ehnaton i Nofretete s decom ispod sunca sa zracima, reljef u
krenjaku (14145) 184
Ehnaton, glava u gipsu, iz Aket-Atona (21351) 187
Nofretete, oslikana bista u krenjaku, iz Aket-Atona XXX
Portret mladog inovnika, iz Aket-Atona 189
Maske lica u gipsu, iz Aket-Atona (21350, 21262, 21356) 190,
191
Svetenik Petamenofis, kao kockasto sedite, granit 260
BOSTON, Muzej Iikovnih umetnosti
Knez Ankhaf, bista u krenjaku, iz Gize 24
Mikerin i kraljica Kamerernebti 40, 41
Senui, supruga Hapdefaja, sedea statua od granita 98, 99
KAI RO, Muzej
Tinitsko doba
Takozvana paleta s gradovima 3 dole
Pobednika ploa kralja Narmera (3055) 4, 5
Steatitna poa iz grobnice Hemake u Sakkari (70104) I
Hetepdijef, svetenik u Memfisu (3072) 7
Staro carstvo
Doser, sedea statua u krenjaku (6008) 16, 17
Drveni reljefi iz pogrebne mastabe Hesirea kod Sakkare (98) 18, 19
Princ Rahotep i njegova ena Nofret, oslikana dvostruka sedea
statua iz njihove grobnice u Medumu (223) 21, 22, II
Guske, zidna slika iz pogrebne mastabe Nefermaata u Medumu
(136 E) m
Keops, statueta od slonovae iz Abidosa (4244) 23
Kefren, sedea statua od diorita iz hrama u dolini njegove pira/flide
(138) 30, 31, IV
Portreti iz kraljevskog groblja kod Gize (6003, 6005), 3638
Mikerin izmeu Hatore i Mikre, boginje pokrajine Diospolis
(180) 39
Mikerin, glava jedne sedee statue od alabastera (157) 42
Sarkofag (4. dinastija) iz Gize (6170) V
Sarkofag svetenika Ravera (519) 43
Stub poput snopa papirusa iz hrama mrtvih Ne-user-Rea (221)
44 levo
Stub s kapitelom poput palme iz hrama mrtvih Sahu-Rea (135)
44 desno
Userkaf, glava od granita 46, 47
Glava Userkafa (?) s donjoegipatskom krunom 48, 49
Raver, svetenik, stela od alabastera 50
Raver, svetenik, glava od krenjaka (6265) 51
Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa, bez vlasulje (224) 52, 53 levo
54, 55
Ranofer, vrhovni svetenik Memfisa sa vlasuljom (225) 53 desno,
56, 57
Ka-aper, svetenik (140) 58, 59
Pisar, oslikana sedea statua od krenjaka (141) 62, VI
Sluavka koja priprema pivo, oslikana statueta od krenjaka
(66624) VII
Sluavka koja melje ito, statueta u krenjaku (87818) 63
Ti, iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare (229) 64, 65
Prividna vrata iz pogrebne mastabe Atetija kod Sakkare (239) 73
Nijankre, sedea statua od krenjaka (6138) 78
Urkuu, glava od krenjaka 79
Fiops I, glava njegove stojee statue od bakra (230) 80
Soko iz Hijerakonpolisa (4010) X
Srednje carstvo
Mentuhotep Nebhepet-Re, sedea statua (287) XI, 81
Mentuhotep Nebhepet-Re pobeuje neprijatelja, deo reljefa 82
Sa sarkofaga princeze Kavit (623) 83 gore
Sarkofag kraljice Aait (6033) 83 dole
Sluavka, statueta od drveta, iz grobnice Meket-Rea (6081) XI I
Portret jedne nepoznate iz Lita (4232) 85
Sesostris I, sedee statue iz njegovog hrama mrtvih kod Lita (301)
86, 87
Reljefi na prestolu (301) 88, 89
Stub iz jubilarne zgrade Sesostrisa I u Karnaku 9397
Nofret, supruga Sesostrisa I I , sedea statua 102
Sesostris III na Sed-svetkovini, reljef na nadvratku iz jubilarne
zgrade u Karnaku 104106
Pektoral sa imenom Sesostrisa I I I iz grobnice princeze Sit-Hator
kod Dahura XIV gore
Pektoral sa imenom Sesostrisa I I I iz grobnice princeze Mereret
kod Dahura (3970) XIV sredina
Pektoral sa imenom Amenemheta I I I iz grobnice princeze Mereret
kod Dahura (3971) XIV dole
Sesostris I I I u molitvenom stavu, iz hrama mrtvih Mentuhotep
Nebhepet-Rea iz Deir-el-Baharija (6149) 107
Sesostris I I I , sedea statua iz hrama boga Montua u Karnaku
(6049) 110
Amenemhet III, sedea statua iz njegovog hrama mrtvih u Havari
(284) 114, 115
Amenemhet III, glava od granita, iz Bubastisa 116
Grivaste sfinge Amenemheta I I I iz Tanisa (507 A/B) 117119
Ka-statua kralja Hora (280) 120, 121
Novo carstvo
Sarkofag kraljice Hatepsut (620) 132
Tutmozis I I I , velika stojea statua od kriljca (400) 140, 141
Tutmozis III, mala stojea statua od kriljca (404) 142, 143
Tutmozis I I I prilikom prinoenja rtvi (428) 144
Tutmozis I I I pred Amonom, slika sa Hatorine krinje, iz Deir-
el-Baharija XVII
Pobednika stela Tutmozisa III, iz Karnaka (420) 145
Hator krava, iz Hatorine krinje, iz Deir-el-Baharija (445) 146, 147
Kraljica Merit-Amon, glava spoljnjeg kovega (6150) 148
Amenofis II prilikom prinoenja rtvi (448) 149
Tutmozis IV i njegova majka Teo, dvostruka sedea statua (503)
151, 152
Kraljica Teje, mala glava od steatita, iz Sinaja (4257) 157 dole
Amenofis, sin Hapua (459) 158
Amenofis, sin Hapua, u starosti (461) 159
Amenofis IV, docniji Ehnaton, lik sa kipova-stubova iz Atonovog
hrama u Karnaku (6015, 6016) 180182
Ehnaton, Nofretete i kerka prilikom bogosluenja, fragment
reljefa iz Aket-Atona 183
Kraljica Nofretete, glava od kvarcita, iz Aket-Atona (6206) 188
Tutankamon, po njegovoj stojeoj statui od granita (457) 192
Iz Tutankamonove grobnice (Tutankamonovo blago):
Tutankamonov Ka kao straar (T 96) XXXI
Pozlaena drvena krinja s bogom Anubisom (T 447) XXXI I
181
*
Drvena krinja presvuena zlatnim limom sa prizorima iz ivota
Tutankamona i Ankesenamone (T 14) XXXIII
Drvena krinja s prizorima iz lova i rata (T 324) XXXIV
Stolica od kedrovine (T 3) 193
Presto (T 1) 194, XXXV
Oslikana reljefna ploa od slonovae sa poklopca jedne male
krinje (T 1189) XXXVI
Spoljni sarkofag-krinja (T 1319) 195
Unutranji stranji zid drugog spoJ jnjeg sarkofaga-krinje (T 1320)
196
Spoljna krinja poput kanope od_drveta, pozlaena (T 985) 197
Unutranja krinja poput kanope od alabastera (T 984) 198 "
Tutankamonova glava, poklopac kanope (T 437) XXXVII
Posmrtna Tutankamonova maska (T 220) XXXVIII
Nona ploa srednjeg kovega (T 222) 199
Zlatni koveg (T 219) 200, XXXIX
Ogrlica ukraena skarabejima (T 350) XL
Prsni tit sa kragujem Gornjeg Egipta (T 370) XLI gore
Privesak s boginjom kraguja Nekbet (T 228) XLI dole
Prsni tit sa svetlim okom (Udad oko) (T 231) XLI I gore
Plaketa sa boginjom Nut (T 374) XLII doie
Prsni tit sa skarabejom, Izidom i Neftisom (T 372) XLI I I
Prsni tit sa Ozirisom izmedu ureus-zmije i boginje Nekbet (T 376)
XLIV gore
Prsni tit sa Ded-stubom izmeu Izide i Neftise (T 375) XLIV dole
Bog Kons iz Konsovog hrama u Karnaku (462) 201
Tai, konjuar, iz Sakkare (6257) 204, 205
Boginja Mut, fragment jedne ogromne grupe iz Karnaka (456) 215
Posmrtni papirus Ded-Maat-is-anke XLVII
Princeza sa dvora Ramzesa II, bista od krenjaka (741) LIV
Pozno doba
Spoljni poklopac sarkofaga Psusenesa I, iz Tanisa (6337) 255
Hor kao kockasto sedite, granit 256
Montemhet, namesnik, sa njegove stojee statue od granita (935)
258
Amenerdis, boja supruga, statua od alabastera (930) 259
LAJ DEN, Dravni arheoloki muzej
Reljefi iz grobnice Haremhaba kod Sakkare 206209
Slepi harfista, reljef iz grobnice Paatenemheba kod Sakkare 210
Maja i njegova ena Merit, dvostruka sedea statua 212
Maja, sedea statua 213
Merit, Majina supruga, glava sa njene sedee statue 214
LISABON, Fondacija C. Gulbenkijana
Bes, sedea statua od krenjaka 261
LONDON, Britanski muzej
Gozba, zidna slika iz jedne grobnice u Tebi XXVII
NJ UJ ORK, Umetniki muzej Metropoliten
Sfinga Sesostrisa I I I , od diorita 111
Kraljica Hatepsut, sedea statua od krenjaka 133
Haremhab, sedea statua od granita iz hrama boga Ptaha u
Memfisu 202, 203
OKSFORD, Muzej Amolean
Ploa za minkanje sa pustinjskim ivotinjama i biima iz bajke 2
PARI Z, Luvr
Ploa za". minkanje sa irafama i palmom 3 gore
Nadgrobni spomenik Vadi (Det) Zmije 6
inovnik Kai koji pie, sedea statua iz Sakkare 60, 61
Ehnaton, bista iz jedne grupe statua od steatita 186
TORI NO, Muzej starina
Ramzes II, sedea statua od granita iz Karnaka 232, 233
VAINGTON, Nacionalna umetnika galerija
Sesostris III, glava od opsidijana 109
I ZVORI
Citirane pesme na str. 82, 90, 124 prepevane su po prevodu na nemaki jezik od Zigfrida Sota (Siegfried Schott) Staroegipatske ljubavne
pesme, na str. 103/104 po prevodu Kurta Langea Ehnaton, a na str. 138 po prevodu Adolfa Ermana Literatura Egipana.
Crtei u tekstu su uzeti iz del:
1/2 Walter B. Emery, Archaic Egypt, 2. izd. 1963; 3 J .-Ph. Lauer, Historie monumentale des Pyramides d'Egypte, torn I 1962;
4 novi crtei, J .-Ph. Lauer 1936; 58 J -Ph. Lauer 1936; 9 prema E. Brunner-Traut 1966; 10 J . E. Quibell 1913; 11
prema G. A. Reisner 1942; 12 L. Borchardt 1932; 13 prema A. Badawy 1954; 14 A. Badawy 1954; 15 A. Scharff 1939;
16 prema E. Brunner-Traut 1966; 1719 novi crte prema G. Steindorf/K. Baedeker 1928; 20 Koepfl955; 2125 F. L.
Griffith, Beni Hasan II Archeological Survey of Egypt. London 1894; 26 prema G. SteindorfT/K. Baedeker 1928; 27 E. Naville
1910, R. Porter i B. Moss II, 1929, H. Ricke 1950 i E.<Brunner-Traut 1966; 28 G. SteindorfT i W. Wolf 1936; 29 U. Holscher 1933
i 1934; 3034 G. Steindorff i W. Wolf 1936; 35 Daressy iz B. Porter i R. Moss I I , 1919; 3638 N. de Garis Davies 1941;
39/40 J . D.S. Pendleburry, The City of Akhenaten, III. The Central city and the official quarters. Egypt Exploration Society. London
1951; 41 N. de Garis Davies, The Rock Tombs of El Amarna VI. 1908; 42^6 Chr. Desroches-Noblecourt 1963; 47 G. Stein-
dorff i W. Wolf 1936; 48 Rouet; 49 G. Steindorff i W. Wolf 1936; 50 Chr. Desroches-Noblecourt 1936; 51 Weigall, kao
i Carter; 52 B. Porter i R. Moss 1927; 53 G. Lefebvre 1949; 54/55 Alan H. Gardiner 1933/Henry Frankfort, The Egypt
Exploration Society, London 1933/ E. Brunner-Traut 1966; 56 E. Brunner-Traut 1966; 57/58 prema H. Chevrier 1936; 59 ori-
ginal M. Hirmer; 60 G. Steindorff/K. Baedeker 1928; 61 orginal prema G. Steindorff/K.Baedeker 1928; 62 B. Porter i R. Moss
1929; 63 original prema G. Steindorff/K.Baedeker 1928; 64 Schiaparelli 1924; 65 G. Steindorff/K. Baedeker 1928; 66 La
Documentation Photographique, L'Egypte au temps de Ramses II, Paris 1966; 67 G. Steindorff/K. Baedeker 1928; 6874
U. Holscher 1933 i 1934; 75 nov crte prema U. Holscher 1933 i 1934; 76 U. Holscher 1933 i 1934; 77 Denon, Voyage en Egypte,
1802; 78 E. Brunner-Traut 1966; 79 B. Bruyre; 80/81 G. Steindorff/K. Baedeker 1928 ; 82 G. Steindorff/K. Baedeker
1928 i E. Brunner-Traut 1966; 83 E. Brunner-Traut 1966; 84 G. Steindorff/K. Baedeker 1928 i E. Brunner-Traut 1966; 85/86
G. Steindorff/K. Baedeker 1928.
Snimci prof, dr Maksa Hirmera dopunjeni su snimcima iz sledeih arhiva:
Berlin, Staatliche Museen: 1, 108, 112, 113, 155, 156, 157 gore, 184, 187, 189191; Boston, Museum of Fine Arts: 24, 40, 41, 98,
99; Prof. Christiane Desroches-Noblecourt, Paris: 234, 235, 248, 249, 251, 268, 269, 270 gore, LX; Eidenbenz, Basel: 260; Gerard
Franceschi, Aulnay-sous-Bois: 3 gore, 6, 61, 186; Kurt Lange, Oberstdorf: 85, 192, 221, 227, 258, 266; Lissabon, Fundao C. Gul-
benkian: 261; Foto Marburg: 232, 233, 247, 250; New York, Metropolitan Museum of Art: 111, 133, 202, 203; Oxford, Ashmolean
Museum: 2; Andr Vigneau, Paris: 117; Washington, National Gallery of Art: 109.
182
LITERATURA
I OPTA DELA ISTORIJ A KULTURNA ISTORIJ A
Breasted, J ames Henry: (nemaki od Hermana Rankea) Geschichte
gyptens. 3. izd. Zrich 1954.
Brunner-Traut, Emma i Hell, Vera: gypten, Studienreisefhrer
mit Landeskunde. 2., izd. Stuttgart 1966.
Casson, Lionel: Ancient Egypt, u: Great Ages of Man. New York
1965.
Curtius, Ludwig: gypten, u: Die Antike Kunst, str. 16219 u:
Handbuch der Kunstwissenschaft. Berlin 1913.
Erman, Adolf i Ranke, Hermann : gypten und gyptisches Leben
im ltertum. Tbingen 1923.
Fischer-Weltgeschichte. Frankfurt am Main 1965/67. tom 2, 611
Vercoutter, J . : Die Anfnge gyptens (Das Archaische gypten)
Das Alte Reich und die Erste Zwischenzeit (Das Mittlere
Reich) Die Zweite Zwischenzeit und die Invasion der Hyksos in
gypten tom 3,4 J oyotte, J ., und Cerny, J . : Das Neue Reich in
gypten tom 4,5/6 De Meulenaere, H./Kienitz, Fr. K: Die
Dritte Zwischenzeit und das thiopische Reich/Die Satische
Renaissancetom. 5,16 Bresciani, E. : gypten und das Perserreich
tom. 6,4,1 Derchain, Ph. : gyptische Welt nach Alexander
dem Grossen.
Helck, Wolfgang i Otto, Eberhard : Kleines Wrterbuch der gyp-
tologie. Wiesbaden 1956.
J unker, Hermann: Die gypter, u: Die Vlker des antiken Orients
(Geschichte der fhrenden Vlker, Band 3). Freiburg 1933.
Kees, Hermann: gypten, u: Kulturgeschichte des Alten Orients
(Handbuch der Altertumswissenschaft). Mnchen 1933.
Das alte gypten. Berlin 1955.
Lange, Kurt: Pyramiden, Sphinxe, Pharaonen. Wunde und Geheim-
nisse einer grossen Kultur. Mnchen 1952.
Meyer, "Eduard: Geschichte des Altertums, torn I; I I , 1; 2; I I I .
Stuttgart/Berlin 1913. i 1928.
Otto, Eberhard: gypten. Der Weg des Pharaonenreiches. 4. izd.
Stuttgart 1966.
Osiris und Amun, Kult und Heilige Sttten (u biblioteci:
Antike Welt). Mnchen 1966.
Porter, Berta i Moss, Rosalind L. B.: Topographical Bibliography
of Ancient Egyptian Hieroglyphic Texts. Reliefs und Paintings
Oxford 19271951. I. The Theban Necropolis, I, 1, 1960;
I, 2, 1964. I I . The Theban Temples, 1929. III. Memphis,
1931. IV. Lower and Middle Egypt (Delta and Cairo to
Asyt), 1934. V. Upper Egypt: Sites (Deir Rfa to Aswn),
1937. VI. Upper Egypt, Chief Temples (excluding Thebes),
1939. VII. Nubia, the Deserts, outside Egypt, 1951.
Sameh, Waley-el-dine: Alltag im alten gypten. Mnchen 1963.
Scharff, Alexander: gypten, u: Handbuch der Archologie
(Handbuch der Altertumswissenschaft). Mnchen 1939.
Scharff, Alexander i Moortgat, Anton: gypten und Vorderasien
im Altertum, Mnchen 1950.
Schneider, H.: Kultur und Denken der alten gypter. 3. izd. Leipzig
1924.
Spiegel, J oachim: Das Werden der altgyptischen Hochkultur.
Heidelberg 1953.
Steindorff, Georg, u: K. Baedeker: gypten und der Sudan. 8. izd.
Leipzig 1928.
Vandier, J acques: Manuel d'Archologie gyptienne, IVI. Paris
19521958.
Wilson, J ohn A. : gypten, u: Propylen-Weltgeschichte, tom I.
Frankfurt, Wien 1961.
Wolf, Walther: Die Welt der gypter. Stuttgart 1955.
Funde in gypten. Geschichte ihrer Entdeckung. Gttingen 1966.
Wreszinski, W.: Atlas zur altgyptischen Kulturgeschichte, IIII.
Leipzig 19231938.
II PISMO, J EZI K
Erman, Adolf: Die Hieroglyphen. Berlin/Leipzig 1917.
gyptische Grammatik. 4. izd, Berlin 1928.
Die Literatur der gypter. Leipzig 1923.
Gardiner, Sir Alan H.: Egyptian Grammar. London 1957.
Lefebvre, Gustave: Romans et Contes gyptiens de l'Epoque
pharaonique. Paris 1949.
I KNJ IEVNOST
Scharff, Alexander: Archologische Beitrge zur Frage der Ent-
stehung der Hieroglyphenschrift. Sitzungsberichte der Bayeri-
schen Akademie der Wissenschaften 1942.
Schott, Siegfried: Hieroglyphen. Mainz/Wiesbaden 1951.
Altgyptische Liebeslieder. Zrich 1950.
I I I R]
Bonnet, Hans: gyptische Religion (Bilderatlas zur Religions-
geschichte, 24. izd). Leipzig/Erlangen 1924.
Reallexikon der gyptischen Religionsgeschichte. Berlin 1952.
Erman, Adolf: Die Religion der gypter. Berlin 1934.
J unker, Hermann: Pyramidenzeit. Das Wesen der altgyptischen
Religion. Einsiedeln/Zrich/Kln 1949.
Kees, Hermann: Der Gtterglaube im alten gypten. Leipzig 1941.
Otto, Eberhard: Gehalt und Bedeutung des gyptischen Heroen-
glaubens, u: Zeitschrift fr gyptische Sprache und Altertums-
kunde 78. Leipzig 1943.
Die Lehre von den beiden Lndern in der gyptischen Religions-
geschichte, u: Analecta orientalia 17. Rom 1938.
Roeder, Gnther: Volksglaube im Pharaonenreich, Stuttgart 1952.
Schott, Siegfried: Bemerkungen zum gyptischen Pyramidenkult,
u: Beitrge zur gyptischen Bauforschung und Altertumskunde
(herausgegeben von Herbert Ricke), Sveska 5. Kairo 1950.
Sethe, Kurt: Die altgyptischen Pyramidentexte. 4 tom. Leipzig
1908 ff. und bersetzung und Kommentar. 6. tom. Glckstadt
1935/1962.
Spiegel, J oachim: Die Idee vom Totengericht in der gyptischen
Religion. Leipziger gyptologische Studien 2, Glckstadt 1935.
Soziale und weltanschauliche Reformbewegungen im alten
gypten. Heidelberg 1950.
Vandier, J acques: La religion gyptienne. Paris 1949.
Wiedemann, Alfred: Die Amulette der alten gypter. Leipzig 1910.
Der Tierkult der alten gypter. Leipzig 1912.
183
IV ISTORIJ A, KULTURA I UMETNOST POJ EDI NI H EPOHA
1. Ratio doba i Staro carstvo
Aldred, Cyril: Old Kingdom Art. London 1949.
Edwards, J . E. S.: The Pyramids of Egypt (Pelican Books). 1947.
Goneim, Zakaria: Die verschollene Pyramide. Wiesbaden 1955
Lauer, J ean-Philippe: Sakkarah. Les monuments de Zoser. Kairo.
1939.
Qui bell, J . E. : The Tomb of Hesy. Excavations at Saqqara (1911 /
1912). Kairo 1913.
Reisner, Georg Andrew: History of the Giza Necropolis, vol. I.
Cambridge/Oxford/London 1942.
2. Prvo medudoba
Stock, Hanns: Die erste Zwischenzeit gyptens, u: Analecta
Orientalia 31. Rom 1949.
3. Srednje carstvo
Aldred, Cyril: Middle Kingdom Art. London 1950.
Evers, Hans Gerhard: Staat aus dem Stein. I. II. Mnchen 1929.
Lange, Kurt: Sesostris. Ein Knig in Mythos, Geschichte und
Kunst. Mnchen 1954.
Winlock, Herbert E. : The rise and fall of the Middle Kingdom in
Thebes. New York 1947.
4. Drugo medudoba
Stock, Hanns: Studien zur Geschichte und Archologie der 13. bis
17. Dynastie, u: gyptologische Forschungen 12. Glckstadt
1942.
V ISTORIJ A UMETNOSTI I ARHEOLOGI J A
Borchardt, Ludwig: Das Grabdenkmal des Knigs Ne-user-r.
Leipzig 1907.
Das Grabdenkmal des Knigs Sahur. Leipzig 1910.
Die Pyramiden. Berlin 1911.
Die Entstehung der Pyramide. Beitrge zur gyptischen Bau-
forschung und Altertumskunde. Berlin 1928.
Einiges zur Dritten Bauperiode der Grossen Pyramide bei Gise.
Berlin 1932.
Brunner, Hellmut: Die Entwicklung der Felsgrber bis zum
Mittleren Reich, u: gyptologische Forschungen 3. Glckstadt
1936.
Emery, Walter B. : Archaic Egypt (Penguin Books). 2. izd. London
1963.
Great Tombs of the First Dynasty IIII. Kairo 1949 i London
1954 i 1958.
Hlscher, Uvo: Das Grabmal des Knigs Chephren. Leipzig 1912.
Lauer, J ean-Philippe: La Pyramide a degrs, L'Architecture. Impr.
Institut Franais d'Archologie Orientale. Service des Antiquits
de l'Egypte. Kairo 1936.
Petrie, W. M. Flinders: Abydos 19021904.
The Royal tombs of the First Dynasty. Lodon 1900/1901.
Reisner, Georg Andrew: Mykerinos. Cambridge/Mass. 1931.
Ricke, Herbert: Bemerkungen zur Baukunst des Alten Reiches.
I. (=sv. 4 Beitrge zur gyptischen Bauforschung und
Altertumskunde.) Zrich 1944 (sadri: Bemerkungen zum
Grabmal des Knigs Djoser in Saqqara).
I I . (= sv. 5 Beitrge zur gyptischen Bauforschung und
Altertumskunde.) Kairo 1950 (sadri: Grundformen der Knigs-
grber; Kultanlagen der Knigsgrber; Grabkammern der
Knigs grber).
5. Novo carstvo
Aldred, Cyril: New Kingdom Art in Ancient Egypt. London 1951.
Beckerath, J rgen v.: Tanis und Theben, u: gyptologische
Forschungen 16. Glckstadt 1951.
Bille-de-Mot, Elonore: Die Revolution des Pharao Echnaton.
Mnchen 1965.
Blackman, A. M.: Das hunderttorige Theben. Leipzig 1926.
Capart, J ean i Werbrouck, Marcelle: Thebes, la gloire d'un grand
pass. Bruxelles 1925.
Carter, Howard i Mace, A. C. : Tut-ench-Amun. Leipzig 1926,
1927, 1934.
Desroches-Noblecourt, Christiane: Tut-ench-Amun. Leben und Tod
eines Pharao. Berlin/Frankfurt/Wien 1963.
Toutankhamon et son temps. Katalog Tutankamonove izlobe
u Parizu, Petit Palais 1967.
Lange, Kurt : Knig Echnaton und die Amarna-Zeit. Die Geschichte
eines Gottknders. Mnchen 1951.
Pendlebury, J . D. S.: Teil el-Amarna, London 1935.
Schfer, Heinrich: Amarna in Religion und Kunst, u: 7. Sende-
schrift der Deutschen Orientgesellschaft 1931,
Steindorff, Georg: Die Bltezeit des Pharaonenreiches. Bielefeld
und Leipzig 1926.
Steindorff, Georg i Wolf, Walther: Die Thebanische Grberwelt.
Glckstadt und Hamburg 1936.
Wegner, Max: Stilentwicklung der thebanischen Beamtengrber,
u: Mitteilungen des Deutschen Instituts fr gyptische Alter-
tumskunde in Kairo, torn IV. 1933.
1. Opta del
Capart, J ean: L'Art Egyptien. 4 toma (Architecture, La Statuaire,
Les Arts Graphique, Les Arts Mineurs). Bruxelles 1922/1947.
Cenival, J ean-Louis de: gypten. Das Zeitalter der Pharaonen, u:
Weltkulturen und Baukunst. Mnchen 1966.
Curtius, Ludwig: Die Antike Kunst, I. gypten, u: Handbuch der
Kunstwissenschaft. Berlin-Neubabelsberg 1923.
Hamann, Richard: gyptische Kunst. Berlin 1944.
Komorzynski, Egon: Altgypten. Drei J ahrtausende Kunstschaffen
am Nil. Ein Blick auf ltgyptens hohe Kunst. Phaidrosreihe.
Wien 1952.
Lange, Kurt: gyptische Kunst, Zrich/Berlin 1939.
Lepsius, Richard: Denkmler aus gypten und thiopien, 12
tomova. 18491897.
Maspero, Gaston: Geschichte der Kunst in gypten. 2. izd.
Stuttgart 1925.
Schfer, Heinrich: Die Kunst gyptens, u: Propylen-Kunst-
geschichte, tom 2. Berlin 1925.
Von gyptischer Kunst. 4. izd. Wiesbaden 1963.
Steindorff, Georg: Die Kunst der gypter. Leipzig 1928.
Wolf, Waither: Die Kunst gyptens. Gestalt und Geschichte.
Stuttgart 1957.
2. Arhitektura
a) R ano doba i St ar o car st vo
Badawy, Alexander: A History of Egyptian Architecture, Vol.
From the Earliest Times to the End of the Old Kingdom. Cairo
1954.
184
b) Sr ednj e car st vo
Griffith, F. L. : Beni Hasan I., I I . Archaeological Survey of Egypt.
London 1893.
Mller, Hans Wolfgang: Die Felsengrber der Frsten von Elephan-
tine, u: gyptologische Forschungen 9. Glckstadt 1940.
Naville, Edouard: The Xlth Dynasty Temple at Deir El-Bahari,
Thirtieth Memoir of the Egypt Exploration Fund. London 1910.
c) N ovo car st vo
Chevrier, Henri: Plan d'Ensemble de Karnak. Annales du Service
des Antiquits de l'gypte, tome 36. Kairo 1936.
Davies, Norman de Garis : The Rock Tombs of EI Amarna IVI.
Archaeological Survey of Egypt. London 19031908.
The Tomb of the Vizier Ramose (Mond-Excavations at Thebes I).
London 1941.
Gardiner, Alan H.: The Temple of King Sethos I. at Abydos,
Tom IIV. London i Chicago 19331958.
Hlscher, Uvo: The Excavations of Medinet Habu, IV. The
University of Chicago Press, 19341954.
Medinet Habu (By the Epigraphic Survey; H. H. Nelson Field
Director). The University of Chicago, Oriental Institute Pub-
lications, torn. IVII. 19301964.
Die Wiedergewinnung von Medinet Habu. Tbingen 1958.
Pendleburry, J . D. S.: The City of Akhenaten IIII. Egypt Explo-
ration Society London 1923, 1933. i 1951.
3. Skulptura
Anthes, Rudolf: Die Bste der Knigin Nofretete. Berlin 1954.
Bissing Fr. W. von: Denkmler gyptischer Skulptur. Mnchen
1914.
Borchardt, Ludwig: Statuen und Statuetten von Knigen und
Privatleuten im Museum von Kairo, Deo 1 (1911) Deo 5
(1936) u Catalogue Gnral des Antiquits Egyptiennes du
Muse du Caire.
Denkmler des Alten Reiches, u: Catalogue Gnral du Muse
du Caire, tom 1. Berlin 1937.
Drioton, Etienne: Le Muse du Caire. Paris 1949.
Fechheimer, Hedwig: Die Plastik der gypter. Berlin 1920.
Kleinplastik der gypter. Berlin 1922.
Hermann, Alfred, i Schwan, Wolf: gyptische Kleinkunst.
Berlin 1940.
Katalog: The Egyptian Museum. Kairo 1951.
4. Slikarstvo
Davies, Nina M. i Gardiner, Alan H. : Ancient Egyptian Paintings,
Chicago 1936.
Lhote, Andr: Les Chefs-d'Oeuvre de la Peinture Egyptienne.
Paris 1954.
Mekhitarian, Arpag: gyptische Malerei. Die Grossen J ahr-
hunderte der Malerei. Genf 1954.
I NDEK S
Indeks obuhvata i Posebni deo od strane 23 do 42. IJustracije su oznaene kurzivnim ciframa.
Aakenen-Re Apofis (15. din.) 77
Aa-keperu-Re (Amenofis II) 90
Aaseh-Re (15. din.) 77
Abahuda, hram u steni 42
Abaton, Ozirisov grob na ostrvu Biga 173
Abdelatif, arapski knjievnik 46
Abd el-Kurna (ek Abd el-Kurna) 78, 85,
91, 159; crte 26; v. i Kurna i
Teba/zapad
Abidos 29, 131
, grobnice (1. i 2. din.) 29, 47
, hram mrtvih Ramzesa II 131, 166
, hram Setija 125,29, 33, 36, 78, 122,130
i dalje, 166; crtei 54, 55; 222229,
XLVIIILI
, Ozirion (Kenotaf) 131; crte 54
Abu Gurab, svetiliite Suncu 46, 62;
crtei 9, 16
Abu Roa 6
, piramida Dedef-Rea 56; crte 9
Abu Simbel, hram u steni 37 i dalje, 79,
123, 126, 147 i dalje, 174; crtei 65, 66;
247250
Abusir, piramide Neferirka-Rea, Neuser-
-Rea i Sahu-Rea 46, 62 i dalje; crtei 9,
16; 45
Adib (1. din.) 47
Ahmes Nofretere, ~supruga Ahmosea,
majka Amenofisa I 80, 126]
Ahmes, supruga Tutmozisa I, majka
Hatepsute 80 i dalje; 129
Ahmose (18. din.) 37, 77, 80
, grobnica u Aket-Atonu 106
Ahhotep, supruga Sekenere Ta'a II, majka
Kamosea i Ahmosea 126
Ahu, v. Hu(ni)
Aket-Aton (Tel el Amarna) 100, 101 i
dalje, 105 i dalje, 117 i dalje, 119, 140
, Atonov hram 101 i dalje; crtei 39, 40
, grobnica Ahmosea 106
, grobnica Ejea 106; crte 41; 185
, grobnica Hujea 106
, grobnica Meja 106
, grobnica Paatenemheba 119
Aka, svetlite Ramzesa II 37
Aleksandar IV 165
Aleksandar Veliki 38, 45, 134, 160, 162,
164
, svetlite u Amon-Mut-Konsovom
hramu u Luksoru 96
Aleksandrija 162, 165 i dalje
el-Amada, hram Amon-Rea i Re-Heraktea
37, 41 i dalje
, , zapis Merenptaha 41
Amarna stil, v. Aket-Aton
Amduat, Knjiga o onome to je u donjem
svetu 90, 121, 127 i dalje
Amenemhabov grob u Tebi/zapad 91;
crte 32
Amenemhet I (12. din.) 36, 72
, piramida kod Lita 72
Amenemhet II (12. din.) 72
, piramida kod Dahura 72
Amenemhet I I I (Ni-Maat-Re) (12. din.) 72
, hram mrtvih i piramida u Havari
69, 72
, kolosalni portret iz Bubastisa 76; 116
, pektoral s njegovim imenom Ni-Maat-
-Re 76; XIV dole
, sedea statua iz Havare 76; 114, 115
, svetlite u Medinet Madiju 69
Amenemhet IV (12. din.) 72
Amenemhetova grobnica u Deir-el-Medini
158
Amenemnisut (21. din.) 160
Amenemope (21. din.) 160
Amenerdis, boanska supruga 163, 164;
259
Amen-her-kopes-kef, sin Ramzesa II 141,
151
, sin Ramzesa III, grobnica u Dolini
grobnica kraljica u' Tebi/zapad 120
Amenmesu, uzurpator 152
Amenmoseova grobnica u Tebi/zapad
129
Amenofis I (18. din.) 80, 143
, hram mrtvih u Tebi/zapad 80, 120,
143
svetilite od alabastera 77, 80, 81, 137;
123 do 125
Amenofis II (18. din.) 37, 89 i dalje, 91
i dalje, 100, 120, 134, 174 i dalje;
146, 147, 149
, hram u Dolini kraljevskih grobnica
90, 121; crte 49; 150 gore
-, , sarkofag 90 i dalje; 150 dole, XVIII
, hram u el-Amadi 37, 41
, hram u Karnaku 137
Amenofis I I I (18. din.) 37, 78 i dalje,
89 i dalje, 93 i dalje, 97 i dalje, 100102,
105 i dalje, 165
, glava (gips) 94, 107; 156
, graevine-spomenici 89, 93 i dalje,
107, 137, 175
, , Amon-Mut-Konsov hram, istoni
deo Tebe/Luksor 96 i dalje, 134,
141, 165; crte 35; 162165
, , dvorac u Malkati u Tebi/zapad
78, 89, 155, 165
, , hram mrtvih i Memnonovi kolosi,
Teba/zapad 78 i dalje, 89, 96, 101,
165; 160, 161
, , hram u Solebu 37, 101, 165
, , hram za Teju u Sedeingi 37, 101
, , Memnonovi kolosi, v. hram mrtvih
, , Mutin hram, Karnak 133,137, 139
i dalje, 165
, , pilon III, Karnak 137
, grobnica u Dolini grobnica kraljica
u Gabanet el-Kurudu 120
, grobnice iz njegovog doba 97 i dalje,
120 i dalje; 166179, XXVIII, XXIX
, plastike iz njegovog doba 93 i dalje,
97, 107; 153159
, Sed-sveanosti 94; 154
Amenofis IV/Ehnaton (18. din.) 89, 94,
97, 100 i dalje, 105 i dalje, 109
, Atonov hram u Aket-Atonu 101 i
dalje; crtei 39, 40
, himna Suncu 103 i dalje
, plastike iz njegovog doba 107 i dalje;
180191
Amenofis, brat Ramoseov 99; 175, 177
Amenofis Mudri, sin Hapua 95; 158, 159
Amirtajos (28. din.) 161
Amori (plaenici) 123, 155
Amon, bog 28, 30, 81, 93, 101, 104, 142;
124, 125
, barka Amonova 35, 134, 143, 144,
148 i dalje, 150, 152
, boanska drava Amonova 102, 105,
126 i dalje, 161
, boanska supruga Amonova 126, 161,
163; 259
, hram Amonov, v. Karnak i Luksor
, Pra-Amon (Medinet Habu) 158
Amon-Kamutef, bog 73, 142 ; 92, 238
Amon-Re, bog 30, 37, 39, 133
, v. hram u steni kod Abu Simbela
, v. hram u Vadi es-Sebui
Amset v. etiri Horusova sina
Amonrud (23. din.) 160
Aniba 41
Ankhaf, knez, bista od krenjaka 56 i
dalje, 60; 24
Ankesenpaaton (Ankesenamon), trea
kerka Ehnatonova, supruga Ehnato-
nova, a zatim Tutankamonova 104, 109
i dalje, 111 i dalje
, s kraljem Tutankamonom 111, 112,
113; XXXIII, XXXV, XXXVI
Ankres, v. Ateti
Antef (11. din.) 69
Antef Nebtepnefer (11. din.) 69
Antef Sehertaui (11. din.) 69
Antef Vah-ank (11. din.) 69
Antonije Pije, rimski car 173
Anubis, bog pseeg lika 26, 81, 90, 93,
111, 127, 129
, kapela Anubisa u hramu Hatepsute
81; 127
, krinja Anubisa iz grobnice Tutan-
kamona 111 i dalje; XXXII
Anuket, drugarica boga Knuma 141, 150;
235
Apis, sveti bik, u Memfisu 26, 29, 95
Apuja, majka kneza Ramosea 99; 173
Arses, persijski kralj (31. din.) 161, 162
Arsinoje, v. Krokodilopolis
Arsinoje, majka Ptolemeja I Sotera 164
Arsinoje II, supruga Ptolemeja II Filadelfa
165
Artakserks I, persijski kralj (27. din.)
161 i dalje
Artakserks II, persijski kralj (404359/358)
162
Artakserks I I I Okos, persijski kralj
(359/358338) 161, 162
-, u 31. din. (341338) 161, 162
Arzava, v. Tarkundaraba 95
el-Asasif v. Teba/zapad
Asijut 69
Asirija/Asirci 103, 123, 162
, Asarhadon, kralj 162, 163-
, Asurbanipal, car 77, 112, 162
,, severna palata u Ninivi 112
, Asirubalit, kralj 103
Asklepiosov hram v. File
Asosi (5. din.) 62
, piramida kod Sakkare 62
Asuan 45, 69, 105
, akumulacioni nasip 40
-, grobnice u steni 74; 100, 101, XIII
, visoki nasip, v. Sad el-Ali
Aait, kraljica, sarkofag 70; 83 dole
Ateti, pogrebna mastaba 67
,, prividna vrata 67; 73
187
Aton, bog Sunca 94, 101, 102 i dalje
, himna Atonu 103, 105
, hram u Aket-Atonu 101 i dalje, 105,
107; crtei 39, 40
,, u Karnaku 105
,,, kraljevske statue 105, 107;
180182
Atum, prabog i bog stvaranja u Heliopolisu
26, 28, 73, 113, 132; 92, 96, 227
Auaris, tvrava Hiksa (docnije Ramzes-
grad, posle 1085. godine Tanis) 77 i dalje,
80, 122 i dalje, 126, 166
Aurelije Besarion, pokrajinski strateg
Omboa i Elefantine 175
Avgust, rimski car 141, 169 i dalje, 174
i dalje
Avoser-Re Apofis (15. din.) 77
Aziru iz Amurua 103
Baf-Re (4. din.) 55
Bakitaton 94, 97, 102
Bakt, pokrajinski knez, grobnica u Beni
Hasanu 71; crte 25; 84 gore
Barke, svete 34, 38, 166
, procesija u hramu mrtvih Ramzesa I I I
u Medinet Habuu 152
Barke, svetilite 33 i dalje
, Karnak, Amonov hram, svetiliite 134
,, Amonov hram Ramzesa III 33,
139 i dalje; crte 58
,, Konsov hram 139
, Luksor, Amon-Mut-Konsov hram,
svetilite sa tri kapele Tutmozisa I I I
33, 96, 142; crte 35
, u hramu mrtvih Ramzesa II u
Tebi/zapad 143, 144; crte 63
, Ramzesa I I I u Medinet Habuu 152;
crte 68
,, Setija I u Kurni 143; crte 62
Behdet/Damanhur (stari glavni grad
Donjeg Egipta), simbol 74; 104
Beki, vajar Ehnatonov, Asuan 105
Belconi, Dovani Batista (Belzoni, Giovani
Batista), pronalaza grobnice Setija I
127
Beni Hasan, grobnice u steni 69 i dalje;
crtei 2125
,, pokrajinskog kneza Bakta (br. 15)
71; crte 25; 84 gore
,, pokrajinskog kneza Ketija (br. 17)
71; crtei 21, 22; 84 dole
,, nepoznatog lica (br. 18) 71; crtei
23, 24
Bentanat, princeza, kerka i supruga
Ramzesa II 151 i dalje
el-Bere, grobovi u steni Srednjeg carstva
69
Bes, pratilac Psametika I 164 i dalje,
168, 173; 261
Bet Kalaf, mastaba od opeka kralja
Sanakta (3. din.) 55
Bet el-Vali, hram u steni Ramzesa II 37,
40, 42, 79, 141; 234, 235
Biban el-Muluk, v. Dolina kraljevskih
grobnica u Tebi/zapad
Biban el-Harim, v. Dolina grobnica kraljica
u Tebi/zapad
Biblos 103
, fenianska gospodarica Biblosa 30
Biga, ostrvo na Nilu kod Asuana 41, 173
Blemiji, nomadi 39, 41, 175
Bog-Ovan 128; XLVII
Boginja leinara, v. Nekbet iz Elkaba
Bokkoris (24. din.) 161
Boansko devetorstvo iz Heliopolisa 28,
38
Boansko trojstvo (boanska trijada) 29, 34
-, Amon-Mut-Kons 34, 133, 143
-, Oziris-Izida-Horus 29, 131
Ptah-Sakmet-Nefertem 29
Boanstva renih brzaka u hramu u Bet
el-Valiju 141
Bubastidi, dinastija (22. din.) 125, 160
Bubastis 160
Buhen 36 i dalje
, hram Ahmosea 37
,, novogradnja Amenofisa II 37
, hram Horusa Tutmozisa I I I i Hatep-
sute 37
Buraburija II, kralj Vavilona 104, 109
Buto (=kua Utoe), ime mesta izvedeno
od Uto, boginje zmija, v. Uto
Cezar, Gaj J ulije 170
Cezarion, sin J ulija Cezara i Kleopatre VII
170
Crnaka plemena, reljef u hramu mrtvih
Ram/esa III 156
Crao more, oblast 123125
etiri Horusova sina: Hapi, Dua-Mutef,
Kebek-Senuf i Amset 90, 115, 128, 143;
220 gore, LVII
Dahur, piramida 46, 56, 69, 72; crte 9; 20
, , Amenemheta II 72; crte 9
, , Amenemheta III 72; crte 9
, , Sesostrisa III 72; crte 9
, , Snofrua (prelomJ jena piramida)
56; 20
, , Snofrua (crvena piramida) 31,
56: 20
ed-Daka, hram 39, 42
Danuni (Danajci?) 156
Dapur, hetitska tvrava, osvajanje, reljef
u Ramcseumu 146
Darije I, persijski kralj (27. din.) 161
i dalje
Darije II, persijski kralj (27. din.) 161
i dalje
Darije I I I Kodoman, persijski kralj (31.
din.) 161 162
Debod, hram 39, 42
Dedun, nubijski bog 37, 39
Deir-el-Bahari kod Tebe/zapad 32
, grobnica Montemheta 163; 257
, grobnica Senenmuta, kancelara pod
Hatepsutom 84; crte 27; 135
, kapela Hatori Tutmozisa I I I 87, 89;
XVII
, , Hatora u obliku krave i Amenofis
II 89; 146, 147
, hram mrtvih Mentuhotep Nebhepet-
-Rea 69 i dalje, 83; crtei 20, 27, 28;
XV
, terasasti hram Hatepsute 77 i dalje,
79, 89 i dalje, 165; crtei 27, 28;
127131, XV, XVI
Deir-el-Medina (Teba/zapad), podruje
grobnica 78, 91, 158 i dalje; crte 26
, , grobnica Amenemheta 158
, , grobnica Inherkaua 159; LIX
, , grobnica Irinifera 159
, , grobnica Kaa 158
, , grobnica Paedua 159
, , grobnica Senedema 159
, naselje 159; crte 79
Den (Udimu) (1. din.) 47
Dendara 35, 45, 165
, hram Hatore 30, 34 i dalje, 67, 169
i dalje, 174; crte 82
, , tzv. kiosk sa boginjom Nut 170
Dendur, hram Pede-Isea i Pede-Hora 39,
42, 171 i dalje; 268 levo
ed-Der, hram Re-Haraktea podigao Ram-
zes II 37, 42, 79
Dijadumenijan, sin rimskog cara Makrina
169
Dioklecijan, rimski car 175
Diospolis Mikra, zatitna boginja pokra-
jine 61; 39
Dira Abu'n Naga (Teba/zapad), podruje
grobnica 30, 91; crte 26
, hram mrtvih Amenofisa I 80, 143
Dodekaoinos 38
Dolina grobnica kraljeva (Biban el-Muluk)
kod Tebe/zapad, v. i Teba/zapad 120
i dalje
Dolina grobnica kraljica (Biban el-Harim)
u Tebi/zapad, v. i Teba/zapad 120 i dalje
Dua-Mutef, v. etiri Horusova sina
Dunanui (slika sazveda Labud) 128; 220
Dada (2. din.) 47
Ded-stub, simbol za trajanje 111, 113,
116, 117; XXXII, 195, 198, XL, XLIV
Dedef-Re (4. din.) 55
, piramida kod Abu Roaa 56
Dedka-Re (8. din.), piramida kod
Sakkare 67; crte 9
Ded-Maat-is-ank, papirus mrtvih 122,
128; XLVII
Der (Kent) (1. din.) 47
Deserkareseneb, grobnica u Tebi/zapad
92; XXV, XXVI
Det, genije u obliku ene 113 i dalje
Doser (Neter-ket) (3. din.) 46, 50
, kompleks grobnica kod Sakkare 50 i
dalje; crtei 49; 817
, , severna palata 53; 12
, kompleks grobnica kod Sakkare,
portik i sala sa stubovima 53; 10, 11
, , juna grobnica 50, 53; 14,15
, , , kralj Doser pri kulturaoj trci
53; 15
, , stepenasta piramida 31 i dalje, 46,
50 i dalje, 55; crtei 4; 8
, , hram 53; 13
, , zidine 53; 8, 9
, sedea skulptura 53; 16, 17
Doser-Atoti (=Sekemket, Deserti-ank?)
(3. din.), 46, 50
, tzv. nepoznata piramida kod Sakkare
55
Edfu, Horusov hram 30 i dalje, 34, 35,
37, 165 i dalje, 170; crte 80; 262266
, tzv. Graevinska povelja 33
, tzv. kiosk sa boginjom Nut 167
Ehnaton, v. Amenofis IV
Eje 100, 105, 106, 110
, grobnica kod Tebe 110, 120
-, grobnica u Aket-Atonu 39, 103, 106;
crte 41; 185
Elefantina, ostrvo prekoputa Asuana 36,
46, 124, 141, 171
Elesija, peine 38 i dalje, 40
Elkab, boginja leinara toga mesta, v.
Nekbet
E1 Korn (Rog) 120, 163; crte 26; 257
Eos, majka Memnonova 96
Erihemsnufer, v. File
Eset, majka kralja Ramzesa VI, Dolina
grobnica kraljeva 120
188
Esna, hram Knuma 165. 170, 174; crte 83
Etiopska dinastija (25. din.) 38, 125, 160,
161
Eufrat 36, 80, 103, 123
Fajum, oaza 72, 94
Fenikija 123, 125
Feniks, ptica 159; LIX
File, Izidino svetilite 39, 41, 165, 171 i
dalje; crte 84; LX
, , Asklepiosov (Imhotep) hram 171
, , veliki Izidin hram 171 i dalje;
crtei 84, 85; 269
, , , porodilite 171 i dalje; 268
desno, 269
, , Hadrijanova kapija 173
, , trem Nektanebosa I 171
, , Haremsnufisov (Erihemsnufer)
hram 171
, Hator-Afroditin hram 173
, , sveti soko 26
, , Trajanov kiosk 173
Filistinci (Peleseti) 125, 156
Filip III Arhidej (323317), polubrat
i naslednik Aleksandra Velikog 134
Fiops I (Pepi I) (6. din.) 67, 68; 80
, piramida kod Sakkare 67
Fiops II, Pepi II (6. din.) 67
, piramida kod Sakkare 67
Gabanet el-Kurud, Teba/zapad 120
, grobnica Amenofisa III 120
, grobnica Ejea 110, 120
Gaza 162
Geb, bog Zemlje 26, 90, 93
Gerf Husen, hram bogu Ptahu Ramzesa II
37 i dalje, 42, 79
Gilukhepa, mitanska princeza, sporedna
ena visokog ranga Amenofisa III 89
Giza, polje piramida 46 i dalje, 56 i dalje,
77; crtei 9, 11; 2529
, Kefrenova piramida 58 i dalje; crte
11; 25, 26, 29, 34, 35
, Kefrenov hram u dolini 39, 46, 59
i dalje; crtei 11, 12; 28, 29, 32, 33
, Kefrenov hram mrtvih 46, 59 i dalje;
crtei 11, 13
, Keopsova piramida 58; crtei 11, 12;
25, 26, 27
, mastaba grobnice 60, crte 11; 35
, Mikerinova piramida 58; crte 11;
25, 26, 29
, Mikerinov hram mrtvih 60; crte 11;
35
, Sfinga, velika 58 i dalje; crte 11;
2729
, , spomenik Amenofisa II 90
Glave za zamenu, iz kraljevskog groblja
kod Gize 60; 3638
Grivasta sfinga Amenemheta I I I 76;
117119
Gvoe, oruje 125
, komadi iz Tutankamonove grobnice
116
Hadrijan, rimski car 95, 173
Hakoris (29. din.) 161
Hapdefaj, knez pokrajine Sijut/Nubija 73
Hapi, v. etiri Horusova sina
Hapuseneb, visoki svetenik i predsednik
vlade pod kraljicom Hatepsut 126
Haremhab, dravni vojskovoa 105, 107,
110, 117 i dalje; 202, 203
, grobnica kod Sakkare 117, 118 i dalje;
206209
, hram mrtvih u Tebi/zapad 146, 155
kralj (13341306) 78, 96, 103 i dalje,
118 i dalje, 123
, na seditu pisara iz hrama boga Ptaha
u Memfisu 118, 141; 202, 203
, palata u Tebi/zapad 155
piloni IX i X u Karnaku 78, 96, 135,
137; crtei 56, 57
Harendotes, v. File
Haremsnufis, v. File
Haroerh, bog 34, v. Kom Ombo 168
Harpokrates, sin Izidin 171
Harsomtus Horus, ujedinitelj dveju
zemalja (Harsemteve), sin Horusa i
Hatore 30, 34, 165, 168, 170
Hator, boginja 29 i dalje, 33 i dalje, 39,
81, 84, 93, 127, 166 i dalje, 171 i dalje
-Afrodita, hram na ostrvu File 39, 173
, iz Dendare, supruga Horusa iz Edfua
30, 166 i dalje, 170
, fenianska gospodarica Biblosa 30
,-hram u Dendari 38, 67, 169 i dalje;
crte 82
, kao boginja smrti, u obliku krave 30,
84, 89; 146/147
, kao gospodarica Punta 30
,-kapela Tutmozisa III 87, 89; XVII:
uporedi i 146/147
-, -, kapiteli 32, 42, 81, 139, 150, 167,
173; 268 desno, 269
, kultni simbol (Menit) 119; 214
, , Nefertari hram (=Mali hram) u
Abu Simbelu 39, 150; crte 66;
249
, , Hator-krava i Ramzes II 150
, iz Senmeta i Izida, svetilite Nektane-
bosa I na ostrvu File 171
, sa Mikerinom i boanstvom pokrajine
61; 39
, , svetilite u terasastom hramu
kraljice Hatepsut 82; 131
Hatepsut, kraljica (18. din.) 80, 94, 126
, grobnica u Dolini kraljevskih grobnica
120 i dalje
, njene odaje u hramu u Karnaku 136
, obelisci u Amonovom hramu u Kar-
naku 81, 84, 133; 126, 134
, peripteralni hram (pregradio Tutmozis
III) u Medinet Habuu 80, 84, 158;
crte 29
, sarkofag iz njene grobnice u Dolini
kraljevskih grobnica 84; 132
, sedea skulptura iz Deir-el-Baharija
84; 133
, terasasti hram u Deir-el-Bahariju 77,
79, 80 i dalje; crte 27; 127131,
XV, XVI
Hatepsut, supruga vrhovnog svetenika
Userheta 129; 221: uporedi i grobnicu
(br. 51) Userheta u Tebi/zapad
Hatua (Bogazkoy), arhiv 109, 123
, , egipatsko-hetitski mirovni ugovor,
prepis 123
, , pisma Ankesenamone, udovice
Tutankamonove, kralju upiluli-
jumau I, prepisi 109
Hatuili III, hetitski kralj 122 i dalje, 138,
148, 166
Havara, piramida Amenemheta I I I 69, 72
, , sedea skulptura iz hrama mrtvih
76; 114, 115
Heh, bog, simbol mirijade godina 111,
112; 193
Heka (Heket), boginja raanja 81, 93
Heliopolis 26 i dalje, 32, 147
, boansko devetorstvo 28
, hram Sunca 29, 69, 102
, kamenolomi 95
, obelisk Sesostrisa I 69
-, religija Sunca 62, 102
, sveto drvo iz Heliopolisa 146
Herakleopolis, kneevi 68, 69
Herihor (21. din.) 126 i dalje, 140, 160
Hermontis 30, 138
Hermopolis 147, 158
Herodot iz Halikarnasa 35,45, 162, 171
Hervatetket, supruga Mereruke 65, 67; 74
Hesamut, boginja nilskog konja 128;
220 gore
Hesire, pogrebna masataba kod Sakkare
55; crte 10
, reljefi u drvetu 55; 18, 19
Heteferes, supruga Ankhafa 56
Hetepdijef, svetenik (?) sedea skulptura
50; 7
Hetep-sekemui (2. din.) 47, 50
Hetiti (Kati) 103, 123 i dalje
, mirovni ugovor izmeu Ramzesa II i
Hatuilija III 122 i dalje, 138, 144, 148
, , kraljevi: Hatuili I I I 122 i dalje,
138, 148, 166
, , Muvatali III 122 i dalje
-, , upilulijuma I 103 i dalje, 110
, osvajanje tvrave Dapur, reljef u
Karnaku 146
, rat sa Ramzesom II 122 i dalje
-, -, bitka kod Kadea 122 i dalje, 138
i dalje, 144, 149
, venanje princeze Naptere sa Ram-
zesom II 124, 148
, , tzv. venana stela 124 i dalje, 148
, Zananza, princ 110
EI Hibe, Amonov hram 174
Hijerakonpolis (Kom-el-ahmar), danas
el-Kula
, bakarna skulptura Fiopsa I 68; 80
, pobednika ploa Narmera, tzv. Nar-
merova paleta 49; 4, 5
, tzv. ploa za minkanje, poklon hramu
47; 2
, zlatna glava sokola iz hrama 68; X
Hijeroglif zlato 113, 116; 196, 199
Hiksi 69, 77
, veliki =15. dinastija 77
, mali =16. dinastija 77
, proterivanje posle 1600. god. 77, 80
Hor, kralj (12. din.) Ka-skulptura 76;
120, 121
Hor, Amonov prorok, prikazan kao
kockasto sedite 163; 256
Hor-Dedef (4. din.), Kefrenov brat 55
Horus Aha (Menes?) (1. din.) 47
Horus, bog soko 27, 29 i dalje, 34 i dalje,
47, 73, 129, 132, 140, 165 i dalje, 171,
173 i dalje; 88
, iz Bakija 42
, iz Buhena 37
, etiri sina: Amset, Dua-Mutef, Hapi
i Kebek-Senuf 90, 115, 128, 147;
220 gore, LVII
, iz Edfua, suprug Hatore iz Dendare
30 i dalje, 166 i dalje, 170, 174
, oblici pojavljivanja kao stariji i mlai
Horus 29, 175
,-hram u Edfuu 34 i dalje, 166idalje,
170; crte 80; 262266
, , Harsijezis 127
,-Re 132; LI
Hram 31
, hram u dolini 32, 58
, hram mrtvih (hram za oboavanje)
32, 58
189
Hram J uga, Velika kua (Per-ur) 114;
cr
te 45
Hu(ni) (Ahu) (3. din.) 50, 55
Hudefa (2. din.) 47
Huje, grobnica u Aket-Atonu 106
Ibi (7. din.), piramida kod Sakkare 67;
crte 9
Ibis 26 i dalje
Ibek, severni vrhunac kod Abu Simbela
150
Idu, princeza, pogrebna mastaba u Sakkari
66; 72 dole
Ihi, mladalaki bog muzike 30, 35, 168, 170
Ikmindi 39, 41
Ilahun, piramida Sesostrisa II 62, 72
Imhotep, Doserov neimar 29, 50, 55,
95, 171
Indoevropljani iz grobnice Haremhaba
118; 206, 208
Inherkau, grobnica kod Deir-el-Medine/
/Teba 159 i dalje; LIX
Ipet, boginja nilskih konja 30, 34, 139
, hram u Karnaku (porodilite) 140
i dalje; crte 57
Ipuki, vajar, grobnica, zajednika sa
Nebamonom 97 i dalje; XXVIII
Irinifer, grobnica kod Deir-el-Medine/
/Teba 159
Isos, bitka kod 162
Ieru, sveto jezero 133, 139
Itakama iz Kadea 103
Izida, supruga Ozirisova, majka Horusova
26, 28, 29, 35, 39, 41, 90, 98, 110, 113,
128, 129, 132, 147; 217, 228, XVIII,
XLVIIIL, LV,LVI
, boginja-zatitnica kanopa, zajedno sa
Neftisom, Neitom i Selketom 115;
197, 198
, boginja zatitnica mrtvih, zajedno sa
Neftisom 113 i dalje; 196, 199, 200,
XXXIX, 217, XLIII, XLIV
, kapela u hramu Setija I u Abidosu
129, 132; XLIX, L
, mali hram u Dendari 169; crte 82
, svetilite na ostrvu File 39, 41, 171;
crtei 84, 85; 268 desno, 269, XL
Izidina krv 111, 113, 115; XXXII, 195, 198
Izisnofret, jedna od etiri glavne supruge
Ramzesa II 148
J evreji, odlazak iz Egipta 138, 151
J uja, otac kraljice Teje 95
J ulije Cezar, rimski imperator 170
J un, v. Heliopolis
J un-Mutef svetenik 129, 132; 228, XLVIII
J ustinijan, car (527565) 171
J una grobnica kralja Dosera 50, 53;
14, 15
, reljef kultne trke 53; 15
Ka, grobnica kod Deir-el-Medine 158
Ka, personifikacija ivotne snage, koja je
roena s ovekom i prati ga kroz
njegov ivot a ivi i posle njegove smrti
i daje ivotnu snagu za onaj svet 64
, Amenofisa III 93
, slovni znak 132; LI
-, skulptura Hora 76; 120, 121
, , skulpture Tutankamona 111; XXXI
, Tutankamona 110
Ka-a (1. din.) 47 i dalje
, pogrebna mastaba iz njegovog doba
kod Sakkare 47; crte 2
Ka-aper, svetenik 63; 58, 59
Ka-em-hetova grobnica u Tebi/zapad 78,
91, 94, 100; crte 33; 155, 179
Ka-em-veset, princ, grobnica u Dolini
grobnica kraljica 120
Ka-Kau-Re, v. Sesostris III
Kaba (3. din.) 50, 55
, tzv. slojevita piramida kod Zavijet-el-
-Arjana 55; crte 9
Kadaman-Enli) I, vavilonski kralj 89
Kade na Oronti, bitka 39, 122 i dalje,
138, 144, 148
Kade pesma, tzv. 138 i dalje
Kaju (doba Tinita) 47
Kalaba, hram Mandulisa 39 i dalje, 42,
141, 172, 174 i dalje; crte 86; 270
Kalendar sveanosti u hramu mrtvih
Ramzesa III u Medinet Habuu 152,
158
Kaligula, rimski car 170
Kambis, persijski kralj (27. din.) 161 i dalje
Kamen s letopisom, Palermo 47
Kamerernebti, supruga Mikerina (4. din.)
61; 40, 41
Kamose (17. din.), brat Ahmosea (18. din.)
77, 80
Kandas, etiopska kraljica 39
Kanopa, nastajanje te rei 115
Kanopa, kralja Tutankamona 114 i dalje
-, poklopac 115 i dalje; XXXVII
-, -, krinje 111, 114; 197, 198
Kanopos, bog i grad 115
E1 Karge, oaza, rimski hram 33
Karnak 34, 35, 79
, Amonov hram (dravni hram) 33, 77,
81, 96, 105, 122, 126, 133 i dalje,
165; crtei 56, 61; 126, 230, 231,
LII, LIII
, , aleja sfingi s glavama ovnova
(Sveta ulica) od Karnaka do
Luksora 96, 137, 138 i dalje, 140;
crte 56
, , Amonov hram, sala sa stubovima,
zapis eonka I (pobeda nad
Rehabeamom J udejskim) 138
, , , reljefi Ramzesa II 138
, , , , bitka kod Kadea 138
, , dvorite sa stubovima Tutmozisa I
134; crte 58
, , dvorita sa stubovima Tutmozisa
III 134 i dalje, crte 58
, , graevine Amenofisa IV 134
, , Haremhabov edikt 105
, , hram Amenofisa II 137; crte 57
, , hram boga Ptaha 140
, , hram Ipete (porodilite) 139,140;
crte 57
, , hram Ramzesa III za Amona 34,
125, 138, 139; crte 58
-, , hram 12. din. 133, 136; crte 58
, , Konsov hram Ramzesa III 34, 133,
139; crtei 57, 61
, , Mutin hram Amenofisa I I I 133,
136, 137, 139 i dalje, 165; crtei
56, 60
, , niz sfingi Ramzesa XI pred Kon-
sovim hramom 139; crte 57
, , obelisci Hatepsute 81, 84, 133,
140; crte 48; 126, 134
, , obelisci Tutmozisa I 81, 133, 140;
crte 58; 126, 230, LII
, , obelisci Tutmozisa I I I 133, 140;
crte 58
, , Ozirisova kultna mesta 134
, , par granitnih stubova 86, 136; 138
, , peripteralni hram Tutmozisa I I I
80, 137, 158, 168, 170; crte 57
, , Pilon I iz doba Etiopljana 138, 168
, , Pilon II Haremhaba 137; crte 58
-, -, Pilon III Amenofisa III 81, 89,
133, 137; crte 58
-, -, Pilon I V Tutmozisa I 81, 133;
crte 58; 126
-, -, Pilon V Tutmozisa I 133, 136;
crte 58
-, -, Pilon VI Tutmozisa III 133, 136
i dalje; crte 58
-, Pilon VII Tutmozisa I I I 86, 133;
crte 57; 139
-, -, Pilon VIII Hatepsute 134: crte 57
-, -, Pilon I X Haremhaba 135, 137;
crte 57
-, -, Pilon X Haremhaba 96, 135, 137;
crte 57
, , portal Ptolemeja I I I Euergeta I
139, 140
, , proiaz sa stubovima etiopskog
kralja Taharke 138; crte 58
, , sala Ietopisa Tutmozisa III, prva
86, 136 i dalje; crte 58; 138
, , sala letopisa Tutmozisa III, druga
136; crte 58
, , spomenik Amenofisa I I I sa skara-
bejem Kepre 140; LII
, , sveani hram Tutmozisa I I I 35,
78, 79, 85, 136; crte 58; 136, 137
, , svetilite od alabastera Amenofisa I
77, 80, 133, 135, 137; 123125
, , svetilite sa tri kapele (hram)
Setija II 34, 138; crte 58
, , svetilite Sesostrisa I 30, 69, 73
i dalje, 81, 133, 137; 9092
, , svetilite za Amonove barke (gra-
nitna kapela Filipa III Arhideja)
134
, , kultna statua boga Amona 134
, , sveto jezero (Ieru) 133, 137, 139 i
dalje; crte 57; LII
, , tzv. botaniki vrt Tutmozisalll 137
, , Velika sala sa stubovima (hipo-
stilna sala) 122, 137 i dalje, 140,
166; crtei 58, 59; 230, 231, Llll
Kasekem (2. din.) 47
Kasekemui (2. din.) 47
Kasr Ibrim (Primis) 36, 39, 42
Kata, etiopski kralj (25. din.) 161 i dalje
Katarakt Nila, prvi 36 i dalje
-, drugi 36, 80, 125
-, trei 41, 80
etvrti, 37, 80, 125
Katarakti, njihova boanstva 141
Kati, v. Hetiti
Kau-el-kebir, grobnice kneeva 69
Kavit, kraljica, sarkofag 70; 83 gore
Kebek-Senuf, v. etiri Horusova sina
Kefren (Kaf-Re) (4. din.) 55, 58
, hram mrtvih 46, 59 i dalje; crte 13
, hram u dolini 46, 59 i dalje; crte 13;
28, 29, 32, 33
, piramida kod Gize 58 i dalje, 127;
crtei 9, 11; 25, 26, 29, 34, 35
, sedea statua od diorita 39, 60; 30,
31, IV
Keops (Knum-kufu) (4. din.) 46, 55
, piramida kod Gize 58 i dalje; crtei 9,
11, 12; 2527
, . sunane barke 58; crte 11
, sedea statua od slonovae iz Abidosa
56; 23
Kepere, v. kruna, plava
Kepre (Atum), suneva buba 26, 28, 90,
147; LV
190
, spomenik Amenofisa III u Karnaku
140
Kertasi, kiosk 36, 39, 42, 175; 270
, kamenolomi 39
Kertihotep, sedea statua 75; 112, 113
Kerufova grobnica (Teba/zapad) 78, 91,
94, 97; 154, 166170
Kei, Ramoseova grobnica u Tebi/zapad
98; 173
Keti, narod 155
Keti, grobnica, v. Beni Hasan
Kiosk jubilarnih ceremonija 113
Klaudije, rimski car 170
Kleopatra VII 164, 168 i dalje, 170
Knum, bog stvaralaca 93, 141
, hram u Esni 170, 174; crte 83
Knum-kufu, v. Keops
Knjige mrtvih 121
, Knjiga kapija i peina 122, 127 i
dalje
, Kniiga o dva puta 122
, Kniiga o onome ta je u donjem
svetu (Amduat) 90, 122, 127 i dalje
, Put u pakao boga Sunca 122, 127 i
dalje
-, Slava Rea 122, 127
Knjiga o onom ta je u donjem svetu
(Amduat) 90,122,127 i dalje; v. Knjige
mrtvih
Kockasto sedite 163, 164; 256, 260
el-Koka, v. Teba/zapad
Kom Ombo, hram Sukosa i Haroerisa 33,
165, 168 i dalje; crte 81; 267
Kom-el-ahmar, v. Hijerakonpolis
Kons, bog Meseca i putnik-prolaznik, sin
Amona i Mute 27, 30, 133, 140
-, barka 34,142 i daije, 152; crtei 62,
63, 68
, , hram u Karnaku 34, 133 i dalje,
140; crte 61
, , stojea skulptura 117; 201
Kons-Hor, mladalaki bog Meseca 168
Kontamenti, bog mrtvih iz Abidosa 29,131
Koptos (Kuft) 36, 69, 95
el Korn, najvii vrh Zapadnih planina
kod Tebe 120, 146, 163; crte 26; 257
Kozorog ili Ovan, bog 128; XLVII
Kraljevska uba (Nemset-marama) 115,
148; XXXVIII, XXXIX, 200
Kraljevska galerija sa spiskom egipatskih
kraljeva u hramu faraona Setija I 129
Kraljevski kult 37
Kripte u hramovima u Edfuu i Dendari 35
Krokodilopolis (Arsinoje) 165
Krst sa petljom, simbol za ivot 116 ; XL
Kruna, plava (Kepere) 81, 84, 110, 132,
140; 124, 225, 232, 233
, donjoegipatska (crvena) 47, 49, 63, 74,
102; 4, 48, 49, 104, 106
, dvostruka kruna 133, 148; 229
-, gornjoegipatska (bela) 47, 49, 74, 102,
133; 5, 105, 106
, kompozitna kruna Oziris-Kontamen-
tija 128, 132; XLVII, 227
Kserks I, persijski kralj (27. din.) 161 i
dalje
Kserks I I , persijski kralj (27. din.) 161 i
dalje
Kuban 36
Kua plamena, v. Tutankamonova grob-
nica 114
Kuft, v. Koptos
Kultni lik boga 33
Kultna trka kralja Dosera 53; 15
Kuma, tvrava 36 i dalje
Kuper, nubijski plemenski knez 171
Kurna, v. i Teba/zapad, ek Abd el-Kurna
, hram mrtvih Setija I 143; crte 62
stela iz Kurne 129, 133
Kurnet-Murai, podruje grobnica 78, 91,
146, 159; crte 26
Ku, Nubija 125 i dalje
, Kraljevski sin iz Kua 125, 162
Labud, sazvee 128; 220 gore
Lagidi, v. Ptolemeji
Lag, otac Ptolemeja I Sotera 164
Libijci 112, 124 i dalje, 152, 155 i dalje
, poraeni 1219. god. od Merenptaha
125, 151
, poraeni 1179. i 1173. god. od Ramzcsa
III 125, 152, 155
Libijski ratovi, reljefi u hramu mrtvih
Ramzesa I I I u Medinet Habuu 152, 155
i dalje
Lit, piramide Amenemheta I i Sesostrisa I
69, 72
Lov na bikove, reljef u hramu mrtvih
Setija I u Abidosu 132; 224
Lucije Ver, rimski car 173
Luksor (Teba/zapad), Amon-Mut-Konsov
hram Amenofisa III 33, 78, 79, 89, 96 i
dalje, 122, 133, 165; crte 35; 162165
, , aleja sfingi ovnova 96, 138, 141
, , dvorite, prvo veliko, Ramzesa II
96, 141; crte 35; 236239
, , dvorite, drugo, Amenofisa III 96,
97; 163, 164
, , hramovska kua (kua Amonova)
96
, , kapela (svetilite sa tri kapele)
Tutmozisa III u Prvom dvoritu
34, 97, 142
, , obelisci 96. 141; crte 35
, , piloni Ramzesa II 96, 112; 162
, , , bitka kod Kadea 112
, , reljefi sa sveanom procesijom
prilikom svetkovine nove godine
(Opet-svetkovina) 97, 134, 142
, , sala sa stubovima (prolaz sa
stubovima) Amenofisa III 96 i
dalje, 133, 142; 163
-, -, -, porodilite 93, 96, 126
, , , , Amon i Mutemveja 93, 96;
153
, , - , svetilite Aleksandra Velikog 96
Maat, boginja, kerka Rea 30, 34, 99,
114, 128, 147; 219, LV
Maharaka 39, 42
Mahasarta (21. din.) 160
Maj, u grobnici Ramosea kod Tebe/zapad
99; 173
Maja, vrhovni nadzornik radova na
Mestu venosti, docnije ministar finan-
sija pod Haremhabom 117,119; 212,213
Majmuni, sveti (pavijani) u velikom hramu
u Abu Simbelu 148, 151; 248
, , u pogrebnoj odaji Tutankamonove
grobnice 110
Makrin, kasni rimski car 169
Malkata, palata-grad Amenofisa I I I 78,
125, 165
Mamisi, v. porodilite
Mandragora, plod (ljubavna jabuka) 92,
113; XXII, XXXVI
Mandulis, nubijski bog blizak Horusu 39,
171, 174 i dalje
, , hram u Kalabi 42, 174 i dalje;
crte 86; 270
, , na ostrvu File 171
Maneto iz Sebenitosa, istoriar u vreme
Ptolemeja II Filadelfa 46
Marko Aurelije, rimski car 173
Maral Hamerhab kako pie 118 i daije,
141, 202, 203
Mastaba grobnice, definicija 60; crtei
14, 15
-, Giza 60; 35
, Sakkara 47 i dalje, 55 i dalje, 64 i
dalje; crtei 13, 10, 1719; v. i
Medum
Mat-neferu-Re, egipatsko ime Naptere
(v. Naptera) posle venanja sa Ramze-
som II 124
Medamud kod Karnaka, podruje grob-
nica boga rata Mont(u)a, podigao Se-
sostrls III 69, 73 i dalje
Medinet-Gurab kod Fajuma, udoviko
sedite kraljice Teje 94, 104
, mala glava kraljice Teje 94; 157
Medinet Habu, palata Ramzesa III 32,
152 i dalje; crte 68
, hram mrtvih Ramzesa I I I 33 i dalje,
122, 125, 152 i dalje; crtei 6878;
253, 254
, , Pra-Amon 158
, , prozor za pojavljivanje 156; crte
76
, , reljefne slike sa istorijskim i kult-
nim temama 125, 155 i dalje
, peripteralni hram Hatepsute i Tut-
mozisa III 80, 85, 158; crtei 29, 68
, , pregraivanje u doba Ptolemeja i
Rimljana 158; crte 78
Medinet Madi (Fajum), svetilite Ame-
nemheta III 69
Medum 46
, piramida Hu(ni)a i Snofrua 31, 46, 55
i dalje
, pogrebna mastaba Nefermaata 56
, , princa Rahotepa i njegove ene
Nofrete 56; 21, 22, II
Megido, osvajanje od strane Tutmozisa I I I
136
Meha, juni vrhunac kod Abu Simbela 150
Mehu, premijer, pogrebna mastaba u
Sakkari 66; VIII, IX
Meir, grobnice u steni 69
Mej, grobnica u Aket-Atonu 106
Meket-Re, nosaica rtvi iz Meket-Reove
grobnice u Deir-el-Bahariju 71; XII
Memfis 28 i dalje, 50, 162, 165
, Apis, sveti bik 26, 29
-, hram boga Ptaha 118, 141, 143
, kult boanske trijade Ptah-Sakmet-Ne-
fertem 28 i dalje
, Ramzes I I , ogromna skulptura iz
hrama boga Ptaha, sada u Mitrahini
122, 141, 143; 240
, sedite rezidencije dravnog vojsko-
voe Haremhaba 105, 107, 118
, sfinga od alabastera kod Mitrahine
81; 122
Memnonovi kolosi 78, 89, 95, 101, 165;
crte 26; 160, 161
Mena, grobnica u Tebi/zapad 91 i dalje;
crte 31; XIX
Menat (metalni lanac za egrtanje) 132;
228, XL VIII
Mendes, sveti jarac 26
Menes (1. din.) 46, 47
Menhejat, boginja lavova, oboavanje u
Esni 171
Menit, kultni simbol boginje Hator 119;
214
Menkauhor (5. din.) 32, 62
Menkepere (21. din.) 160
191
Men-Maat-Re =Seti I 132
Mentuhotep Nebhepet-Re (11. din.) 69 i
dalje, 133; XI, 81, 82
, hram mrtvih u Deir-el-Bahariju 70 i
dalje, 83; crtei 20, 27, 28; XV
Mentuhotep Nebtaui-Re (11. din.) 69
Mentuhotep Sankka-Re (11. din.) 69
Merenptah (19. din.) 122 i dalje, 125, 151
, grobnica kod Tebe 120, 152; crte 52;
252
, natpis o pohodu protiv Etiopije na
hramu u steni kod el-Amade 41
Meren-Re I (6. din.) 67
, piramida kod Sakkare 67
Meren-Re II (6. din.) 67
Mcreret, princeza, pektoral iz njene grob-
nice kod Dahura 75; XIV gore
Mereruka, premijer, pogrebna mastaba u
Sakkari 67; 74, 77
Mereti, supruga Senufera 92; XXIII,
XXIV
Merit, supruga Maje 117, 119; 212, 214
Merit-Amon, kraljica, drveni koveg 89;
146
Meritaton (Meritamon), najstarija kerka
Ehnatonova, supruga Semenkkarea 104
Merit-Ptah, supruga Ramosea 98
Mermeau (13. din.) 76
Merneit, kraljica (1. din.), pogrebna
mastaba u Sakkari 48; crte 3
Meroje, carstvo i grad (ranije Napata) u
Nubiji 40
Mikerin (Menkau-Re), kralj 46, 55, 61
, hram mrtvih 60; crte 11; 34
, piramida 58 i dalje; crtei 9, 11;
25, 26, 29
, sa suprugom Kamerernebti 61; 40, 41
, sedea skulptura od alabastera 61; 42
-, trijade 61; 39
Min, bog oploivanja i etve 31, 32,
34, 73, 75; 92
, etvena sveanost boga, reljef pro-
cesije u hramu mrtvih Ramzesa I I I u
Medinet Habuu 152, 157; crte 77
Mirgisa, tvrava kod 2. katarakta 36 i
dalje
Mirovni ugovor, egipatsko-hetitski (1269),
izrneu Ramzesa II i Hatuilija I I I 122,
123, 148
, , originalni tekst pisan klinastim
pismom 123
, , prepis u Amonovom hramu u
Karnaku 123, 138
, , , u hramu mrtvih Ramzesa II u
Tebi/zapad 123
Mitansko carstvo 89, 103
-, kralj Suterna 89
, , njegova kerka Mutemveja, sup-
ruga Tutmozisa IV 89
-, kralj Turata 89, 103
, , njegova kerka Tadukhepa, v.
Nofretete 89
, , njegova sestra Gilukhepa, sporedna
ena visokog ranga Amenofisa I I I
89
, poraz od carstva Hetita 103
Mitrahina, v. Memfis
Monoteizam, Ehnatona 107
Montemhet, namesnik Tebaide 163 i dalje
, grobnica u Tebi/zapad 163; 257
, skulptura iz Karnaka 163; 258
Mont(u), bog rata s glavom sokola 30,
34, 90, 163
, hramovni kompleks u Medamudu kod
Karnaka 69, 74
Mut, boginja kraguja, supruga Amonova
30, 82, 93, 133; XVI
, barka za Mutu 43
, hramovni kompleks u Karnaku 33, 34,
78, 133, 137, 139 i dalje, 166; crtei
56, 60
, , sedee skulpture Sakmete s glavom
lava 139
, skulptura od krenjaka iz Karnaka
117, 119; 215
Mutemveja, supruga Tutmozisa IV, majka
Amenofisa III 89, 95
, prima svoga sina Amenofisa III od
Amona 93; 153
Mutis (29. din.) 161
Mutnodemet, supruga Haremhaba 119
Mutnofret, supruga Tutmozisa I, majka
Tutmozisa II 80
Muvatali, kralj Hetita 122 i dalje
Nablus, v. Sikem
Nar el Kelb, reka, granica izmeu egi-
patske i hetitske dravne teritorije posle
1285. godine 123
Nakt, grob u Tebi/zapad 92; XXII
Naos, krinja u obliku hrama od kamena
ili drveta 38, 111
Napata, docnije Me.roje, danas Nuri, kod
4. katarakta 37 i dalje, 125, 162
Naptera (Mat-neferu-Re), kerka hetitskog
kralja Hatuilija III, kraljici ravnopravna
supruga Ramzesa II 123, 148,166
Narmer, kralj (Tinitsko doba) 47, 49 5
Nasip, visoki, v. Sad el-Ali
Nasip, akumulacioni, prvi kod Asuana 40
Naukratis, grka kolonija 162
Naum, prorok 77
Nebamon, vajar, grobnica (zajedno sa
Ipukijem) u Tebi/zapad 97 i dalje;
XXVIII
Nebeska krava, boanska 113, 128; 220
dole
Neb-keperu-Re, sin Rea (Tutankamon)
113
Nebi, otac premijera Ramosea 99; 174
Nebka (2. din.) 47
Nebkepe-Re Apofis (15. din.) 77
Neb-Re (Neb-nefer) (2. din.) 47, 50
Nebteve, princeza 151
Nebtuu, boginja oboavana u Esni 171
Neferhotep 76
, grobnica (br. 50) u Tebi/zapad 91,
117, 119; 211, XLV
- , - , slepi harfist 119; 211
, , slika na tavanici u poprenoj sali
119; XLV
Neferirka-Re (5. din.) 62
, piramida kod Abusira 46, 62, 63;
crtei 9, 16; 45
Neferites I i II (29. din.) 161
Neferka (3. din.) 50, 55
, pogrebna graevina (nedovrena pira-
mida) kod Zavijet-el-Arjana 55, 62
Neferka-Re (2. din.) 47
Neferkasokar (2. din.) 47
Nefermaat, pogrebna mastaba u Medumu
56
, , slike u grobnici 56; III
Nefertari mi-en-Mut, supruga Ramzesa II
37, 141 i dalje, 147, 151; 238, 239
, grobnica kod Tebe 120, 147 i dalje;
crte 64; LV do LVIII
, skulpture u velikom hramu u steni
kod Abu Simbela 148, 149
, , , Hator, mali hram u steni kod
Abu Simbela 39, 150
Nefertem, novoroeno dete Sunca, savre-
no lepi, v. Memfis, boanska trijada 28
, trem u hramu Setija I u Abidosu 129,
130 i dalje; 225, 226
Neftis, boginja-zatitnica kanopa zajedno
sa Izidom, Neitom i Selketom; zajedno
sa Izidom, boginjom-zatitnicom mrtvih
26, 28 i dalje, 90, 98, 110, 113 i dalje,
116 i dalje, 128; 197,198, XXXIX, XLIII,
XLIV dole
Neheh, duh u obliku oveka 113 i dalje
Neit, boginja-zatitnica kanopa, zajedno
sa Izidom, Neftisom i Selketom 26, 35
110, 114, 115, 166; 197, 198
Nekbet iz Elkaba, boginja leinara 115,
116, 147; XXXVIII, XXXIX, 200, XLI,
XLII gore, LIV gore, LV
Neko (26. din.) 161 i dalje
Nektanebos I (30. din.) 161, 170 i dalje
Nektanebos II (30. din.) 161, 166, 168
Nemset-marama (kraljevska uba) 115,
116, 148; XXXVIII, XXXIX, 200
Neron, rimski car 170
Neter-enti-imijuni, boginja u obliku lava
128; 220 gore
Ne-user-Re (5. din.) 62
, hram mrtvih kod Abusira, stub u
obliku svenja papirusa 62; 44 levo
, piramida kod Abusira 46, 62; crtei
9, 16; 45
, svetilite Suncu kod Abu Guraba 46,
62 i daije; crtei 9, 16
Nijankr vrhovni dvorski lekar 68, 164;
78
Nil, bog plodnosti 33
Nineter (2. din.) 47, 50
Niniva, severna palata kra'ja Asurbanipala
112
Nitokris, kraljica (6. din.) 6"
Nobadi 39, 41
Nono putovanje Sunca kroz donji svet
90, 127
Nofret, supruga Rahotepa, sedea skulp-
tura iz Meduma 56; 21, 22, II
, supruga Sesostrisa II, sedea skulptura
iz Tanisa 74 i dalje; 102
Nofretete, supruga Amenofisa IV/Ehna-
tona, verovatno identina sa Taduk-
hepom, kerkom kralja Turate iz
Mitanije 89, 104, 106 i dalje
-, portreti 108 i dalje; 188, XXX
, prikaz u reljefima 101, 106 i diljc;
crtei 38-^11; 183, 184, 185
Nofru-Re, kerka Hatepsute 85
Nubija 36 i dalje, 101, 125, 162
, Ku =juni deo Nubije iza 2. kata-
rakta 125
, rudnici zlata 36, 125
, Vavat =severni deo Nubije do 2.
katarakta 125
Nubijci 112
Nubt/Ombos, stari glavni grad Gornjeg
Egipta, simbol 74; 105
Nut, boginja neba 26, 28, 110, 113, 117,
163, 167, 170; XL1I dole, 255
, njena deca, etiri glavna boga Oziri-
sovog kruga: Oziris, Izida, Set i
Neftis 28
Obelisci 32, 38
, Amon-Mut-Konsov hram, Luksor 96,
142; crte 35
, Hatepsute u Karnaku 81, 84, 133;
crte 58; 126, 134, LII
, Sesotrisa I u Heliopolisu 69
, Tutmozisa I u Karnaku 81, 133;
crte 58; 126, 230, Lll
, Tutmozisa III u Karnaku 133; crte 58
192
Odnos izmeu faraona, drave i sveten-
stva 125 i dalje
On (J un), v. Heliopolis 28
Opet-svetkovina =novogodinja svetko-
vina 97, 134
Oronta 122 i dalje
Osorkon I (22. din.) 160
Osorkon II (22. din.) 160
Osorkon III (23. din.) 160, 164
Osorkon IV (23. din.) 160
Osvajanje Egipta od strane Persijanaca 162
Otvaranje usta, ritual 110, 127
Ovan ili jarac, sveti, iz Mendesa 26
Ozirion (Kenotaf) kod hrama Setija I kod
Abidosa 131; crte 54
Oziris, bog mrtvih i plodnosti 26, 31, 34,
98, 104, 113, 114, 117, 127 i dalje, 129,
133 i dalje, 140, 152, 171, 173
-, -, grobr'ca 29, 34, 173
, , svetilite u Hatorinom hramu kod
Dendare 170
, , trem, veliki, u hramu Setija I kod
Abidosa 129; crtei 54, 55
, , trem, unutranji, u hramu Setija I
kod Abidosa 129; crte 54
, u Izidinom hramu na ostrvu File 173
, , kapela, unutranja, u hramu Setija I
kod Abidosa 129, 132 i dalje; 228,
229, XLVIII, LI
, , kultno mesto, tj Abidos 35, 131
, , ku' .no mesto u Karnaku 34
, , relikvija u Horusovom hramu i>
Edfuu 34
- - , stub 105, 144 i dalje, 149, 152;
250
Oziris-Horus kao otac i sin 29
Oziris-Kontamenti 29, 110, 127, 128;
XLVI, XLVII
Oziris-Kontamenti-Venofe
r
, u grobnici
kraljice Nefertari 147; LVII
P-neb-teve, kult u Kom Ombou 168
Paatenemheb, grobnica kod Sakkare 117,
119; 210
Palata vladaoca Severa, v. Tutankimonova
grobnica 114
Palestina 78, 80, 103, 105, 123
, egipatska vladavina nad 151
, juna Palestina, odbrambene borbe
Haremhaba 105
, pohod Sesostrisa I I I protiv Sikema
(centralna Palestina) 36
Papirus Harris, iz doba Ramzesa I I I 126
Papirus Sallier III (Pesma o Kadeu),
Britanski muzej, London 138
Paramesu, docniji kralj Ramzes I 123
Pariz, Place de la Concorde, obelisk iz
Amon-Mut-Konsovog hrama u Luksoru
97
Paedu, grobnica kod Deir-el-Medine 159
Pavijan 27
, sveti majmuni, veliki hram u Abu
Simbelu 148, 151; 248
, , u odaji sa kovegom Tutanka-
monove grobnice 111
Pede-Hor i Pede-Ise iz Dendura 171 i dalje
Pedubastis (23. din.) 160
Pektorali 75, 116 i dalje; XIV, XLI gore,
XL1I, XLIII, XLIV
Pemu (22. din.) 160
Penut, grobnica u steni 42
Pepi, v. Fiops
Peribsen (2. din.) 47
Peripteralni hramovi
, Knumov hram u Esni 170; crte 83
, porodilite (mamisi) hramova u
, -, Dendari 173; crte 82
, , Edfuu 167 i dalje
, , Kalabi 174; crte 86
, , Kom Ombou 167
, , ostrvu File 172 i dalje; crtei 84, 85
-, u Karnaku (Tutmo:is III) 80, 137,
158, 168, 170; crtei 57
, u Medinet Habuu (Hatepsut i Tut-
mozis III) 80, 85, 158; crtei 29, 68
Persijsko doba, prvo (27. din.) 161 i dalje
, drugo (31. din.) 161 i dalje
Pctamenofis, svetenik, prikazan kao koc-
kasto sedite 164; 260
Petronije, rimski prefekt 39
Pijanki (21. din.) 160
Pijanki (25. din.) 161 i dalje, 163
Piloni, vidi:
za hramove Novog carstva: Karnak,
Amonov hram i hramovi Mute i Konsa;
Luksor, Amon-Mut-Konsov hram;
Teba/zapad, hram mrtvih Ramzesa II
(Rameseum) i hram mrtvih Ramzesa I I I ;
za hramove iz doba Ptolemeja: Edfu,
Horusov hram; Kom Ombo, hram
Sukosa i Haroerisa; File, Izidin hram;
za hramove iz doba Rimljana: Kalaba,
Mandulisov hram
Pinoden I i II (21. din.) 160
Piramide kraljeva 3. dinastije:
, Doserova kod Sakkare (stepenasta
piramida) 46, 50 i dalje, 62; crtei
58, 9; 8, 13
, Kaba(?) kod Zavijet-el-Arjana 55;
crte 9
, Hu(ni)a kod Meduma, zavrio je
Snofru (4. din.) 55
, Neferke kod Zavijet-el-Arjana, nedo-
vrena 55
, Sekemketa kod Sakkare (tzv. Nedo-
vrena piramida) 55, 62; crte 9
Piramide kraljeva 4. dinastije:
, Dedef-Rea kod Abu-Roaa, severno
od Gize 56; crte 9
, Kefrenova kod Gize 46, 58 i dalje,
126; crtei 911; 25, 26, 29, 34, 35
, Keopsova kod Gize 46. ^8 i dalie;
crte* 9 t 11, 12; 2527
, Mikerinova kod Gize 46, 58 i dalje;
crte 9; 25, 26, 29
, Snofruova kod Dahura, tzv. Prelom-
ljena piramida 46, 56; crte 9; 20
, Snofruova kod Dahura, tzv. Crvena
piramida 46, 56; crte 9; 20
, Snofruova, zapoeo je Hu(ni), kod
Meduma 46, 55, 56
Piramide kraljeva 5. dinastije:
, Asosija kod Sakkare 62
, Neferirka-Rea kod Abusira 46, 62 i
dalje; crtei 9, 16; 45
, Ne-user-Rea kod Abusira 62 i dalje;
crtei 9, 16; 45
, Sahu-Rea kod Abusira 62 i dalje;
crtei 9, 1 45
, Unasa kod Sakkare 46, 62; crte 9
, Userkafa kod Sakkare 62 i dalje; crte 9
Piramide kraljeva 6. dinastije:
, Fiopsa I kod Sakkare 67; crte 9
, Fiopsa II kod Sakkare 67; crte 9
, Meren-Rea kod Sakkare 67; crte 9
, Tetija kod Sakkare 67; crte 9
Piramide kraljeva 7. i 8. dinastije:
, Dedka-Rea (8. din.) kod Sakkare 67;
crte 9
, Ibija (7. din.) kod Sakkare 67; crte 9
Piramide kraljeva 11. dinastije:
, Mentuhotep Nebhepet-Rea 69 i dalje,
82; crtei 20, 27, 28; XV
Piramide kraljeva 12. dinastije:
, Amenemheta I kod Lita 72
, Amenemheta II kod Dahura 72;
crte 9
-, Amenemheta I I I kod Dahura 72;
crte 9
, Amenhemheta I I I kod Havare 72
, Sesostrisa I kod Lita 72
, Sesotrisa II kod Ilahuna (Fajum) 72
, Sesostrisa I I I kod Dahura 72;
crte 9
Plemena, indoevropska, prikaz u grobnici
Haremhaba 118; 206, 208
, , u hramu mrtvih Ramzesa I I I u
Medinet Habuu 156
Ploa za minkanje sa stepskim ivoti-
njama i biima iz bajke iz Hijerakom-
polisa (Kom-el-ahmar), Oksford 49; 2
Pobednika ploa kralja Narmera iz
Hijerakompolisa 49; 4, 5
, kralja Skorpiona tzv. gradska paleta
49; 3 dole
Pokok Riard (Pococce, Richard), engleski
knjievnik, opis Doline kraljevskih grob-
nica iz 1737. godine 120
Pomorski narodi 123 i dalje, 155, 156 i
dalje
, bitka ispred ua Nila (1176. god.)
32, 125, 155, 156
, , reljef u hramu mrtvih Ramzesa I I I
u Medinet Habuu 38, 155, 156
, plemena 155 i dalje
, , Danuni (Danajci) 156
, , Peleseti (Filistinci) 155 i dalje
, , akalii (Sicilijanci) 155
, , ardani (Sardinci) 155 i dalje
, , Turi (Tirseni, Etrurci) 155
Posebna boanstva Tebe/zapad
, muka prazmija (onaj koji je zavrio
svoj ivotni tok) 30
, enska prazmija koja voli utanje 30
Posluga, likovi, sluavke iz mastaba 5.
dinastije 64 i dalje; 63, VII
, nosaice rtvi iz grobnice 11. dinastije
71; XII
Pra-Amon (Medinet Habu) 158
Prabog u obliku zmije 158
Prazmija, muka 30
, enska 30
Primis (Kasr Ibrim) 39, 174
Prividna vrata 32 i dalje, 67, 144; 73
Procesija boanskog lika 33 i dalje, v. i
Amon-Mut-Konsov hram, Luksor;
Amonov hram, Karnak; hram mrtvih
Ramzesa I I I u Medinet Habuu
Procesija brodova prilikom posete Hatore
iz Dendare i Horusa iz Edfua 33
, bogova iz cele zemlje prilikom kruni-
sanja kraljeva i jubileja vladavine 33
Prsten venog krunog toka, simbol na
drvenoj stolici od kedrovine iz Tutan-
kamonove grobnice 112; 193
Psametik I, II, III (26. din.) 161 i dalje
Psamutis (29. din.) 161
Psusenes (21. din.) 160
Psusenes I (21. din.) 160 i dalje
, sarkofag, poklopac 163; 255
Psusenes II (21. din.) 160
Ptah, bog starog glavnog grada Memfisa,
bog stvaralaca i bog -inatlija 26, 28,
29, 30, 38, 63, 73, 124, 139, 158; 97
, , hram u Gerf Husenu 37 i dalje,
42, 79
, , hram u Karnaku 34, 140
, , hram u Memfisu 118, 143
, , statua u hramu u steni kod Abu
Simbela 148
193
Ptahhotep, pogrebna mastaba kod Sakkare
66; 7072
Ptah-Sokar 29, 129, 132; 225
, sveanost 158
, , trem u hramu Setija I u Abidosu
129 i dalje; 225, 226
Ptah-Sokar-Oziris 29
Ptah-Tatenen =spoj Ptaha iz Memfisa sa
Tatenenom,personifikacijom prve zemlje
158
Ptolemeji =Lagidi
, njihova vladavina 38, 65 i dalje, 171
-, Ptolemej I Soter (305283) 65
-, Ptolemej I I Filadelf (285246) 46,
65 i dalje, 171
-, Ptolemej III Euerget I (246221) 139,
165 i dalje, 167, 171, 173
-, Ptolemej I V Filopator (221204?)
165 i dalje, 168
-, Ptolemej V Epifan (203180) 165, 168
-, Ptolemej VI Filometor (180145) 165
i dalje, 168 i dalje
Ptolemej VII Neos Filopator (145
144) 165
-, Ptolemej VIII Euerget I I (Fiskon)
(145116) 165, 168 i dalje
Ptolemej IX Soter II (116107 i
8880) 165, 167, 168 i dalje
Ptolemej X Aleksandar I (10788)
165, 167, 168 i dalje
Ptolemej XI Aleksandar II (80) 165
, Ptolemej XI I Neos Dionisije (Aulet)
(8051) 165, 168, 171, 173
-, Ptolemej XIII/Kleopatra VII (5148)
165
-, Ptolemej XIV/KIeopatra VII (47-44)
165
-, Kleopatra VII (4430) 165, 168 i
dalje, 170
Punoglavac, simbol za broj 10.000 112;
193
Punt, zemlja izmirne i tamjana, ekspe-
dicija u Punt 81
, , trem u Hatepsutinom hramu u
Deir-el-Bahariju 81
, gospodarica Punta: Hator 30
Pustinjska dolina, odravanje Lepe svea-
nosti 135, 143
Rahotep i supruga Nofret iz njihove
grobnice u Medumu 56; 21, 22, II
Ramesidi, 19. i 20. dinastija 31, 81, 103,
126, 141, 151, 152, 160, 166
Ramose, premijer 99 i dalje
, grobnica u Tebi/zapad 78, 91, 97, 98
i dalje, 106; crtei 3638; 171178,
XXIX
Ramzes I (19. din.) 122 i dalje
Ramzes II (User-Maat-Re, Setep-en-Re)
(19. din.) 37 i dalje, 79 i dalje, 97, 122,
123 i dalje, 128, 131, 140, 148, 166 i
dalje, 171
, graevine i spomenici:
, , Amon-Mut-Konsov hram, istona
Teba/Luksor, Veliko dvorite 123,
126, 141 i dalje, 166; 236
, , , dinovske statue 142 i dalje;
238, 239
, , , fragment glave 142; 237
, , Amon-Re/Re-Harakteov hram u
Vadi es-Sebui 37 i dalje, 40, 42,
151 i dalje, 166; crte 67; 251
, , dovrenje hrama Setija I u Abidosu
130, 131, 166
, , dovrenje velike sale sa stubovima
u Amonovom hramu u Karnaku
122, 138; crtei 58, 59; 230, 231,
LII, LIII
, , dinovska statua iz hrama boga
Ptaha u Memfisu, sada u Mitrahini
122, 144; 240
, , graevine u Ramzesgradu 22, 166
, , grobnica u Dolini kraljevskih grob-
nica 113
, , hram boga Ptaha u Gerf Husenu
37 i dalje, 42, 79
, , hram mrtvih (Rameseum) u
Tebi/zapad 122, 143 i dalje, 152,
155, 173; crte 63; 241246
, , hram mrtvih u Abidosu za Setija I
i Ramzesa II 131
, , hram Re-Haraktea kod ed-Dera
37, 42, 79
, , hram u Aki 37
, , hram u steni kod Abu Simbela
37 i dalje, 39 i dalje, 122, 148 i
dalje, 166; crtei 65, 66 ; 247250
, , hram u steni kod Bet el-Valija
37, 40, 42, 141; 234, 235
, , sedea skulptura iz Karnaka, To-
rino 141 i dalje; 232, 233
, politika:
-, -, bitka kod Kadea 123, 140 i dalje,
148, 149
, , mirovni ugovor sa carstvom Hetita
123 i dalje
, , venanje sa hetitskom princezom
Napterom 123 i dalje
Ramzes I I I (20. din.) 35, 122 i dalje, 125,
128, 166, 171
, spomenici:
, , grobnica u Dolini kraljevskih grob-
nica 113, 120 i dalje; crte 53
, , hram mrtvih u Medinet Habuu,
Teba/zapad 33 i dalje, 79, 123,
125, 152 i dalje; crtei 68 do 78;
253, 254
, , , kraljevska palata 32, 152 i
dalje; crte 68
, , hram u hramovskom kompleksu
boginje Mut u Karnaku 139;
crtei 56, 60
, , hram za Amona u Karnaku 125,
138 i dalje; crte 58
, politika:
, , pobede nad Libijcima 124, 155 i
dalje
, , pobeda nad pomorskim narodima
124, 156
, , ubistvo 125
Ramzes IV Ramzes X (20. din l 122
, grobnica Ramzesa VI u Dolini kra-
ljevskih grobnica 120
Ramzes XI (20. din.) 122 i dalje, 139, 160
i dalje
Ramzesgrad 122 i dalje 126, 151, 156, 166
Ranofer, vrhovni svetenik, stojee skulp-
ture iz pogrebne mastabe kod Sakkare
63 i dalje; 5257
Rase, Ijudske, etiri, u grobnici Setija 1127
Raver, visoki svetenik, stela od alabastera
iz grobnice u Gizi 63; 50
, sarkofag iz Gize 63; 43
, skulptura od krenjaka iz Gize 63; 51
Re (ili Ra), bog Sunca iz Heliopolisa
27, 28, 30 i dalje, 34, 62, 101 i dalje
117 i dalje, 127
Re-Atum. spojeno ime za Rea kao stva-
raoca 28
Re-Herakte iz Heliopolisa Re-Horus iz
zemlje svetla 28, 38, 81, 114, 147
, u hramu u steni kod Abu Simbela
38, 148 i daije
-, -, hram u ed-Deru 38, 42, 79
, , kapela u hramu Setija I u Abidosu
129, 132; 227
, hram u Vadi es-Sebui 37 i dalje,
39, 42, 151 i dalje; 251
, hram u Abu Simbelu 147 i dalje;
247250
Re-Horus, v. Re-Harakte
Rekme-Re, grobnica u Tebi/zapad 91 i
dalje; XXI
Rehabeam iz J udeje, poraz od eonka I
138
Restauracija drave od strane Tutanka-
mona u ime Amonovo 104
Riznice u hramovima 35
, Rampsinita 35
Sabina, supruga Hadrijanova 95
Sad el-Ali, visoki nasip 40 i dalje, 174
Sahu-Re (5. din.) 62
, piramida i hram mrtvih kod Abusira
46, 63; crtei 9, 16; 45
, , stub sa kapitelom poput palme iz
hrama mrtvih 62; 44 desno
Sais, tzv. prva dinastija iz (24. din.) 161
Sais, tzv. druga dinastija iz (26. din.) 161
Sakkara 45, 46, 50
-, grobnica Haremhaba 118; 206209
, grobnica Paatenemheba 117, 119; 210
, grobnice-spomenici iz Tinitskog doba
47 i dalje; crtei 13
, , pogrebna mastaba br. 3503 kraljice
Merneit (?) 48; crte 3
-, -, br. 3504 i z doba Vadija (Det)
48; crte 1
, , , br. 3505 iz doba Ka-a 47;
crte 2
, kompleks grobnica kralja Dosera 31
i dalje, 46, 50 i dalje; crtei 48;
817
, piramide, v. piramide 38. dinastije
, pogrebne mastabe 3. i 4. dinastije 55
, -, Hesirea_ 55; crte 10; 18, 19
, , kralja epseskafa 56; crte 9
, pogrebne mastabe 5. i 6. dinastije 64
, -, Atetija 67; 73
, , premijera Mehua 66; VIII, IX
, , premijera Mereruke 67; crte 19;
7477
, . princeze Idu 66; 72 dole
-, Ptahhoteps 66; crte 18; 7072
-, -, Tija 65; crte 17; 6669
Sakmet, boginja lavova, ljubavnica boga
Ptaha, gospodarcia pustinje, sa Pta-
hor'i i Nefertemom sainjava trijadu iz
Memfisr 28 i daije, 139, 140
, sedee skulpture u Mutinom hramu u
Karnaku 139
Sale sa letooisima Tutmozisa III, v. Karnak
Sanakt (3. din.) 50, 55
Sarkofag Amenofisa II 90; 150 dole.
XVIII
, jednog nepoznatog iz 4. dinastije 61; V
, Merenptaha 152; 252
Psusenesa I 163; 255
-, Setija I 120, 127
, svetenika Ravera 62; 43
, Tutankamona 110 i dalje, 116 i dalje;
crte 43; 199, 200, XXXIX
Satet-Hotep, majka Sirenpoveta I I , kneza
pokrajine u Asuanu 74
Sat-Tjeni, majka Sirenpoveta I, kneza
pokrajine u Asuanu 74
Sebekhotep (13. din.) 76
Sebekneferu-Re, kraljica (12. din.) 72
194
es-Sebua, hram Amon-Rea i Re-Haraktea
37 i dalje, 40, 42, 151; crte 67; 251
Sedeinga, hram kraljice Teje kao nubijske
boginje 37, 101
Sed-svetkovina = jubilej faraonove vla-
davine 97, 113
, kuJ tna trka (Dosera) 53; 15
, svetilite 114; crte 44
Sed-svetkovine
, prva Amenofisa II, hram u Karnaku
137; crte 57
, prva do tree Amenofisa III 94, 97;
154
-, Sesostrisa III 74; 104106
Seka (Tinitsko doba) 47
Sekemket (=Doser-Atoti) (3. din.) 46, 55
, nepoznata piramida kod Sakkare 55
Sekenenre Ta'a I (17. din.) 80
Sekenenre Ta'a II (17. din.) 80, 126
Selket (Selkis), boginja 93, 147; LV
, zaiedno sa Izidom, Neftisom i Neitom,
boginia-zatitnica kanopa 110, 114;
197, 198
Sem, svetenik, vrei ritual mrtvih 132
Semenkkare, suprug Meritatone (docnije
Meritamone), najstarije kerke Ehna-
tonove, suregent Ehnatonov pre njegove
propasti 104, 107
Semerket (1. din.) 47
Semiti, na reljefu u grobnici Haremhaba
118; 206209
Semna 174 i dalje
Sened (2. din.) 47
Senenmut, premijer pod Hatepsutom 77,
84 i dalje
, crte glave iz njegove grobnice u
Deir-el-Bahariju 84 i dalje; 135
Senedem, grobnica kod Deir-el-Medine
159
Senet igra 111
Senufer, knez, grobnica u Tebi/zapad 91,
92; crte 34; XXIII, XXIV
Senui, kneginja, supruga Hapdefaja,
kneza pokrajine Sijut 73; 98, 99
Senvosret, v. Sesostris III
Septimije Sever, car 96
Serdab, definicija, v. 53, 64; crtei 17, 19
Sesostris I (12. din.) 69, 73 i dalje; 86,
87, 92, 96, 97
, obelisk (najstariji poznati) kod Helio-
polisa 69
, sedee skulpture iz hrama mrtvih
njegove piramide kod Lita 73; 86,87
, stub od zgrade za jubilarnu svetkovinu
u Karnaku 73; 9397
, svetilite u Karnaku 34, 69, 73 i dalje,
81, 133, 137; 9092
Sesostris II (Ka-Keper-Re) (12. din.) 72
, pektoral s njegovim imenom Ka-
Keper-Re 75; XIV gore
, piramida kod Ilahuna 72
, supruga Nofret, sedea skulptura 74;
102
Sesostris I I I (Senvosret, Ka-Kau-Re) (12.
din.) 36 i dalje, 72,75; 104106
, Mont(u)ov hram kod Medamuda 69,
74 i dalje
, pektoral s njegovim imenom Ka-Kau-
Re 75; XIV sredilna
, portreti 75 i dalje; 107, 110
, prikaz njegove Sed-svetkovine, reljef
na ragastovu njegove zgrade za jubi-
larnu svetkovinu u Karnaku 74;
104106
-, sfinga 74; 111
Seat, boginja pisara 93, 146
Set, bog pustinje 27, 28, 29, 124, 166, 173
Seti, visoki oficir, otac Ramzesa II 123
Seti I (Men-Maat-Re) (19. din.) 41, 107,
122, 123, 125, 126, 132 i dalje; 225,
226, 227
, grobnica u Dolini kraljevskih grobnica
71, 113, 120 i dalje, 127 i dalje; crte
51; XLVI, 217220
hram u Abidosu 29, 34, 35, 122, 129
i dalje; crtei 54, 55; 222229,
XL VIIILI
, , hodnik sa reljefom lova na bika
132; 224
-, -, kapela Re-Haraktea 129, 132; 227
, , kraljevska galerija sa spiskom kra-
ljeva od Menesa do Setija I 131
, , Ozirion (Kenotaf) 131; crte 54
, , unutranja Izidina kapela 129, 132;
XLIX, L
, , unutranja Ozirisova kapela 129,
132 i dalje; 228, 229, XLVIII, LI
, , trem Ptah-Sokera i Nefertema 129,
132 i dalje; 225, 226
, hram mrtvih kod Kurne/zapadna
Teba 79, 143, 166; crte 62
Seti I-Oziris u grobnici Setija I u Dolini
kraljevskih grobnica 128
, u hramu Setija I u Abidosu 132 i dalje;
228, 229, LV
Seti II (19. din.) 122
, svetilite sa tri kapele u hramu u
Karnaku 34, 138
Setnakt (20. din.) 122
Sevoseren-Re Kijan (15. din.) 77
Sfinga kod Gize, velika 46, 58 i dalje;
2729
, spomen-kamen Amenofisa II 89 i
dalje
Sfinga Sesostrisa I I I 75; 111
, grivasta sfinga Amenemheta I I I 76;
117, 119
Sfinge, hram sfingi u Gizi 59 i dalje; 28
Sijamun (21. din.) 160
Sijut 27, 73
Sikem (danas Nablus), centralna Palestina
36
Sikomora 26, 40, 129
Silko, kralj Nubijaca i Etiopljana, spo-
men-zapis u Mandulisovom hramu u
Kalabi 175
Sinaj, poluostrvo, rudnici bakra 36
Siptah (19. din.) 122
Sirenpovet I, sin Sat-Tjenije, knez
pokrajine u Asuanu 74
, grobnica 74; 100
Sirenpovet II, sin Satet-Hotepe, knez
pokrajine u Asuanu 74
-, grobnica 74; 101, XIII
Sirija/Sirijci 36, 77, 80, 112, 122 i dalje, 156
Sit-Hator, princeza, pektoral iz njene
grobnice kod Dahura 75; XIV gore
Sitre, majka kralja Setija I, grobnica u
Dolini grobnica kraljica kod Tebe 120
Skarabej, simbol venog nastajanja 25, 116
Skorpion, kraj iz Tinitskog doba 47, 49
Slava Rea v. Knjiga mrtvih
Smendes, kralj u Tanisu (21. din.) 160
Smendes, kralj u Tebi (21. din.) 160
Snofru, kralj (4. din.) 46, 53 i dalje, 58
, piramide u Dahuru i Medumu 46,
55, 56; crte 9; 20
Sokar, bog 29, 31, 34, 132; 225, 226
Soko, sveti 26 i dalje
Soleb, hram Amenofisa I I I 37, 101, 166
Standarta 27, 49; 4
Strabon, geograf 120, 129
Stepenasta piramida Doserova u Sakkari
31, 32, 50 i dalje; crtei 48; 8,13
Sudanci, reljef na prestonom seditu Tutan"
kamonovom 112
Sudija i voa pokrajine Kai kako pie,
iz njegove pogrebne mastabe kod Sak-
kare 64; 60, 61
Sukos, bog 33, 168
Sunce, bog, v. Re
Sunce, hramovi Suncu kod Heliopolisa
32, 62, 102
Suneva barka, reljef u Horusovom hramu
u Edfuu 166, 167
Suneve barke na Keopsovoj piramidi 58;
crte 21
Suterna, kraljica drave Mitanija 89
Svetilita Suncu, kraljeva Ne-user-Re i
Userkafa iz 5. dinastije, u blizini Abu
Guraba 28, 32, 102; crtei 9, 16
Svetilite 33, 38; v. svetilite za barke i
svetilite sa tri kapele
, oblikovanje u hramovima Ptolemeja 34
Svetilite postaja, tj. hram koji je pro-
cesijama sluio kao polazna postaja 33
, Sesostrisa I u Karnaku 33, 73 i dalje;
9092
Svetilite sa tri kapele (v. i svetilite za
barke) 33
, u hramu Setija I u Abidosu 33
, Setija n u Amonovom hramu u
Karnaku 34, 138; crte 58
, Tutmozisa III u Amon-Mut-Konso-
vom hramu u Luksoru 96, 142
Sveto oko (Udad-oko) boga neba 117;
XLII gore
Svira na harfi, iz grobnice Paatenemheba
kod Sakkare 119; 210
, iz grobnice Neferhotepa u Tebi 119;
211
abaka (25. din.) 140, 161
abataka (25. din.) 161
akal 29
akalaa (Sikulci), grupa pomorskih
naroda 155
ampolion, an Fransoa (Champollion,
J ean Francois) 138
ardani (Sardinci) grupa pomorskih
naroda 123, 155 i dalje
eli, Persi Bi (Shelley, Percy Byssche),
pesnik 144
en-znak, simbol beskrajnosti i sveobuh-
vatnog vladalatva 90, 116, 147; XLI
dole, LV
epenupet I, kerka Osorkona III, bo-
anska supruga Amonova 164
epseskaf (4. din.) 55, 56, 61
, mastaba kod Sakkare 56; crte 9
epseska-Re (5. din.) 62
eonk I (Sisak der Bibel), kralj Bubastida
(22. din.) 125, 138, 160
, pobeda nad Rehabeamom, sinom So-
lomona iz J udeje 138
eonk II i III (22. din.) 160
eonk IV (23. din.) 160
krinja za statuu 33
u, bog vazdunog prostora 28, 128; 220
dole
u i Tefnut (vazduh i vlaga), prvi boanski
par u devetorstvu Heliopolisa 28, 113
upilulijuma I, kralj Hetita 103 i dalje,
110
Tadukhepa, mitanska princeza, v. Nofretet
Tafa 39
svetilite 39, 42
Tafis 175
195
, , Nebamona i Ipukija (br. 181) 97 i
dalje; XXVIII
- , - , Neferhotepa (br. 50) 91, 117, 119;
211, XLV
-, -, Ramosea (br. 55) 78, 91, 97, 98 i
dalje, 106; crtei 3638; 171178,
XXIX
-, -, Rekme-Rea (br. 100) 91 i dalje;
XXI
, , Senenmuta, v. ovde Deir-el-Bahari
-, -, Senufera (br. 96B) 91 i dalje;
crte 34; XXIII, XXIV
, , Userheta, sekretara Amenofisa II
(br. 56) 91; XX
, , Userheta, vrhovnog svetenika pod
Setijem I (br. 51) 129; 221
, , v. ovde i Deir-el-Medina
, Rameseum, v. hram mrtvih Ramzesa II
-, ek Abd el-Kurna 78, 85, 91, 146,
159; crte 26
Tefnakte (24. din.) 161
Tefnut i u (vlanost i vazduh), prvi bo-
anski par u devetorstvu Heliopolisa
28, 113
Teje, supruga Amenofisa III 89, 94 i dalje,
97, 101, 104, 109
, grobnica kod Tebe 120
, hram u Sedeingi 37, 101
, mali portret glave 94; 157
, sa Amenofisom III na njegovoj 3.
Sed-svotkovini 94; 154
Tel el Amarna, v. Aket-Aton
Tentamon, kraljica (21. din.) 160, 162
Teo, kraljica, majka Tutmozisa IV 93;
151, 152
Teos (30. din.) 161
Te, kralj iz Tinitskog doba 47
Teti (6. din.) 67
, piramida kod Sakkare 67; crte 9
Ti, pogrebna mastaba kod Sakkare 65;
6469
, , skulptura od krenjaka iz serdaba
65; 64, 65
Tiberije, rimski car 169, 171
Timotej Nubijac, nadbiskup Ibrima 41
Tinis, u Gornjem Egiptu, mesto porekla
i sahranjivanje kraljeva 1. i delimino
2. dinastije 47
Tinitsko doba 47 i dalje
Titi, kraljica, grobnica u Dolini grobnica
kraljica 120
Toeris, boginja oblika nilskog konja 111
Tot, bog Meseca, vetine pisanja i mud-
rosti, gospodar Hermopolisa 25 i dalje,
35, 38, 93, 129, 132 i dalje, 147, 148,
166; LI, LVII
Trajan, rimski car 173
Tsent-Nofret, dobra sestra, oblik pojav-
ljivanja Hatore, kult u Kom Ombou 168
Tui, kraljica, majka Ramzesa II 148, 151
Tuja, majka kraljice Teje 95
Tunip na Oronti, zauzimanje od strane
Ramzesa II 123
Turi (Tirseni/Etrurci), pleme pomorskih
naroda, reljef u Medinet Habuu 155
Turata, kralj Mitanije (v. i Mitansko
carstvo) 89, 103
Tutankamon (Tutankaton) (18. din.) 97,
101, 104, 107, 109 i dalje, 134; 192
, blago iz grobnice 110 i dalje, 113 i
dalje; 193, 194, XXXIXXXVI
, grobnica u Dolini kraljevskih grobica
kod Tebe/zapad 79, 110 i dalje, 120,
128; crtei 42, 50
, , odaja s kovegom 110 i dalje, 113
i dalje; crte 43
196
Taharka, etiopska kraljica (25. din.) 161 i
dalje, 163
Tai, upravnik konjunice kralja Harem-
haba 118; 204, 205
Takelotis I i II (22. din.) 160
Takelotis III, kralj (23. din.) 160
Talmis 35, 174 i dalje
Talmit, mesto u blizini Abu Simbela 41
Tamftis, kralj (4. din.) 55
Tanis (pre 1085. godine Ramzesgrad) 69,
160 i dalje
Tanutamon (25. din.) 161, 162
Tarhundaraba, kralj Arzave, Kilikija 95
Tatenen, bog Memfisa v. Ptah-Tatenen 158
Tausret, kraljica (19. din.) 122
Tavosret, majka vrhovnog svetenika
Userheta 129; 221
Teba 27, 30, 33 i dalje, 38, 69, 77 i dalje,
100, 104, 106, 122 i dalje, 160 i dalje, 165
Teba/istok, v. Karnak i Luksor
Teba/zapad, crte 26
, el-Asasif 91; crte 26
, , grobnice, v. ovde privatne grobnice
, Biban el-Harim = Dolina grobnica
kraljica 120
, Biban el-Muluk = Dolina kraljevskih
grobnica 120 i dalje
, Deir-el-Bahari 32
, , grobnica Montemheta 163; 257
, , grobnica Senenmuta (br. 71), kan-
celara Hatepsute 77, 84 i dalje;
crte 27; 135
, , Hatorina kapela Tutmozisa I I I 87,
89; XVII; uporedi i 146, 147
, , hram mrtvih Mentuhotep Nebhe-
pet-Rea 70 i dalje, 83; crtei 20,
27, 28; XV
, , terasasti hram Hatepsute 77 i
dalje, 79, 80 i dalje; crtei 27, 28;
127131, XVI
, Deir-el-Medina, grobnice:
,,, Amenemheta (br. 340) 158
-, -, Inherkaua (br. 299 ili 359) 159;
LIX
-, -, -, Irinifera (br. 290) 159
- , - , - , Kaa (br. 8) 158
- , - , - , Paedua (br. 3) 159
, , , Senedema (br. 1) 159
, , naselje 159; crtei 26, 29
, Dira Abu'n-Naga 30, 80, 91; crte 26
, , grobnice, v. ovde privatne grobnice
, , hram mrtvih Amenofisa I 80, 143
, Dolina grobnica kraljica (Biban el-
Harim) 120
, , grobnica princa Amen-her-kopes-
kefa (br. 55) 120
, , , Esete, majke Ramzesa I I I 120
, , , kraljice Nefertari-mi-en-Mute
(br. 66) 120, 147 i dalje; crte
64; LVLVIII
-, -, -, kraljice Titi (br. 52) 120
, , , nepoznatih princeza (36, 40)
120
, , , princa Ka-em-veseta (br. 44)
120
-, , -, Sitre, majke Setija I (br. 39) 120
, Dolina kraljevskih grobinca (Biban
el-Muluk) 120 i dalje; 216
, , grobnica Amenofisa II (br. 35) 89
i dalje, 121; crte 49; 150, XVIII
, , , Amenofisa III (br. 22, Gabanet
el-Kurud) 120
, , , Ejea (br. 23, Gabanet el-Kurud)
110, 120
- , - , - , Hatepsute (br. 20) 120 i dalje
-, -, -, kraljice Teje (br. 55) 120
-, -, -, Merenptaha (br. 8) 120, 152;
crte 52; 252
-, -, -, Ramzesa I I (br. 7) 113
-, -, -, Ramzesa III (br. 11) 113, 120
crte 53
- , - , - , Ramzesa VI (br. 9) 120
-, -, -, Setija I (br. 17) 79, 113, 120 i
dalje, 127 i dalje; crte 51;
XLVI, 217220
, , , Tutankamonova (br. 62) 110 i
dalje, 120; crtei 42, 50
, , , , oprema i blago grobnice 110
i dalje; crtei 43-46; 193
200, XXXIXLIV
-, -, Tutmozisa I (br. 38) 120;
crte 47
-, -, -, Tutmozisa I I I (br. 34) 120;
crte 48
- , - , - , Tutmozisa I V (br. 43) 120
, Gabanet el-Kurud, v. Dolina kraljev-
skih grobnica 120
, el-Koka 159; crte 26
, , grobnice v. ovde privatne grobnice
-, el-Korn 120, 146, 163; crte 26; 257
, grobnice u steni 91, v. i ovde privatne
grobnice
. hram mrtvih Amenofisa I u Dira
Abu'n-Naga 80, 143
, hram mrtvih Amenofisa I I I 78 i dalje,
89, 96, 101, 165; crte 26; 160, 161
, , Mentuhotep Nebhepet-Rea, vidi
ovde Deir-el-Bahari
, , Ramzesa II (Rameseum) 122, 143
i daije, 152, 155, 166 i dalje;
crtei 26, 63 ; 241246
, , , palata Ramzesa II 152, 155;
crte 63
, , , hram Setija I 146; crte 63
, , Ramzesa III, v. ovde Medinet
Habu
-, Setija I u Kurni 79, 143, 166;
crte 26, 62
, Kurna, hram mrtvih Setija I 79, 143,
166; crtei 26, 62
-, Kurnet Murai 159; crte 79
, , grobnice, v. privatne grobnice
, Malkata, palata-grad Amenofisa I I I
78, 89, 155, 165; crte 26
, Medinet Habu crte 26
, , hram mrtvih Ramzesa I I I 33 i
dalje, 123, 125, 152 i dalje; crtei
6878; 253, 254
, , , palata Ramzesa I I I 32, 152;
crte 68
, , , peripteralni hram Hatepsute i
Tutmozisa I I I 80, 85, 155;
crte 29
, Memnonovi kolosi 78, 89, 95, 101,
165; crte 26; 160, 161
, palata Amenofisa III, v. ovde Malkata
, , Haremhaba 155
, , Ramzesa I I , v. ovde hram mrtvih
Ramzesa II (Rameseum)
, , Ramzesa III, v. ovde Medinet Habu
, privatne grobnice:
, , Amenemhaba (br. 85) 91; 32
, , Amenmosea (br. 19) 129
, , Deserkareseneba (br. 38) 92;
XXV, XXVI
, , Ipukija, v. ovde Nebamon
-, -, Ka-em-heta (br. 57) 78, 91, 94,
101; crte 33; 155, 179
-, -, Kerufa (br. 192) 78, 91, 94, 97;
154, 166170
-, -, Mene (br. 69) 91 i dalje; crte 31;
XIX
- , - , Nakta (br. 52) 92; XXII
, reljef na pilonu VII, Tutmozis I I I
poraava Azijate 86; 139
, sale sa letopisima u Amonovom hramu
u Karnaku 78, 86, 136 i dalje; 138
, stojee skulpture 86; 140144
, sveani hram u Karnaku 34, 35, 79,
85, 136; 136, 137
, tzv. Pesnika stela 87 i dalje; 145
Tutmozis IV (18. din.) 37, 41, 89, 91, 94 i
dalje, 101 i dalje, 105
, grobnica u Dolini kraljevskih grob-
nica 120
i kraljica Teo, dvostruka sedea
skulptura 93; 151, 152
Udad-oko 116, 117; XLII gore
Ujedinjenje Donjeg i Gornjeg Egipta 47
, simbolini prikaz npr. 73; 88, 89
Um el-Ga'ab 131
Um Garajat, rudnici zlata 36
Unas (Onos) (5. din.) 62
, piramida 32, 46, 56, 62; crte 9
Uneg (2. din.) 47
Upuaut (otvara puteva), bog s glavom
akala iz Sijuta 27, 129 i dalje, 133;
229
Ureus-zmija, simbol boanskih snaga i
odbrane od neprijateljskih sila (up. mit
o unitenju protivnika boga Sunca
pomou njenog otrova) 26
glava, simbol Donjeg Egipta 112, 115
i dalje
Urkuu 68; 79
Userhet, sekretar Amenofisa II, grobnica
(br. 56) u Tebi/zapad 91; XX
Userhet, vrhovni svetenik pod Setijem I,
grobnica (br. 51) 129; 221
Userkaf (5. din.) 32, 62 i dalje, 63; 4649
, piramida kod Sakkare 60; crte 9
, svetilite Suncu kod Abu Guraba 60
i dalje; crtei 916
Uebti (ona koja odgovara), male
skulpture koje se umrlom daju u grob-
nicu i koje pomou arobnih formula
ispisanih po njima treba da.mu pomognu
na onom svetu 112
Uto, boginja zmija 117, 132; XLII gore
Vadi Alaki, rudnici zlata kod Um Gara-
jata 36, 125
Vadi es-Sebua, hram Amon-Rea i Re-
Haraktea 37 i dalje, 40,42,151; crte 67;
251
Vadi Halfa 36
Vadi Hamamat, rudnici zlata 36
Vadi (Det), kralj iz 1. dinastije 47, 48
, kraljevska palata 47, 50; 6
, nadgrobni spomenik iz Abidosa 50; 6
Vavat, zemlja, donji deo Nubije izmeu
1. i 2. katarakta 39, 125
Vavilon, carstvo 89
Veliki medved, sazvee 128; 220 gore
Venofer, nadimak Ozirisov 117, 133
Verel, supruga oficira Maja u Ramoseovoj
grobnici u Tebi 99; 173
Verenika II, supruga Ptolemeja I I I Euer-
geta I 167, 173
Vert-hekau, boginja s lavljom glavom 151
Vizantija 40
Zakari, pleme 156 i dalje
Zananza, hetitski princ, odreen za
supruga Ankesenamone, Tutankamo-
nove udovice 110
Zavijet-el-Arjan, Neferkina piramida 62;
crte 9
, slojevita piramida Kabe 55; crte 9
Zlatni rudnici u Gornjem Egiptu 36
u Nubiji 36, 126
Zmija, Vadi (Det), kralj (1. din.) 47
i dalje, 50; 6
Zvezde, slikovni prikaz 128; 220 gore
rtvene prostorije 35
, , , zidne slike 110
, , predsoblje 111 i dalje
, , riznica 110 i dalje, 114 i dalje
, , sporedna odaja 111 i dalje
-, kanope 114 i dalje; XXXVII
, kovezi za mumiju 110, 115 i dalje;
crte 43; 199, 200, XXXIX
-, nakit 116 i dalje; XLXLIV
, posmrtna maska 111, 115; crte 43;
XXXVIII
, krinja sa kanopama 114; 197, 198
, krinja sarkofaga 110 i dalje, 113 i
dalje; crtei 4346; 195, 196
Tutmozis, vajar, atelje u Aket-Atonu 94,
103
-, dela 107 i dalje; 186,190,191
Tutmozis I (18. din.) 73, 80, 81, 123,
125, 133
, grobnica kod Tebe 120 i dalje; crte 47
, obelisci u Karnaku 81, 139; crte 48;
126, 230, LII
, pilon u Karnaku 81,133; crte 58; 126
Tutmozis II (18. din.) 80
Tutmozis I I I (18. din.) 77, 80 i dalje,
85 i dalje, 89, 94, 96, 101, 105, 123,
125, 133 i dalje, 140 i dalje
, Elesija, peine, ukrasni natpis 37
, grobnica u Dolini kraljevskih grobica
120 i dalje; crte 48
, hram Amon-Rea i Re-Haraktea u
el-Amadi 37, 41
, hram za Horusa iz Bakija 42
, peripteralni hram u Karnaku 80, 136,
158, 168, 170; crte 57
, peripteralni hram u Medinet Habuu
80, 85, 158, 170; crtei 29, 68
piloni VI i VII u Karnaku 77, 86,
133 i dalje
, pred Amonom, reljefi na stubovima u
porodilitu u Hatepsutinom hramu
82; 128
, pred Amonom, zidna slika iz kapele
Tutmozis III-Hator u Deir-el-Bahariju
87; XVII
SADRZAJ
5 DRUGO MEUDOBA . 17861772 76 P R E D G O V O R (MAKS HIRMER)
U V O D (KURT LANGE) 7
POSEBNI DEO 23
BOGOVI I H R A MO V I (EBERHARD OTO) 25
Bogovi 25 Hramovi 31
H R A MO V I NUB I J E (KRISTIJANA DERO-NOBLKUR) 36
I LUS TRATI VNI DEO
(MAKS HIRMER)
OPI SNI DEO
(MAKS HIRMER, KURT LANGE, EBERHARD OTO) 43
RANO DOBA I STARO CARSTVO 45
TINITSKO DOBA 30002778 47
1. i 2. dinastija 47
Palate i grobnice u Abidosu i Sakkari 47 Manji
spomenici 49
STARO CARSTVO 27782263 50
3. dinastija 27782723 50
Kompleks grobnica faraona Dosera kod Sakkare
50 Grobnice faraona 3. dinastije posle Dosera
55 Pogrebna mastaba 3. dinastije 55
4. dinastija 27232563 55
Spomenici rane 4. dinastije 56 Polje piramida
kod Gize 57 Kralj Kefren, hram u dolini
i hiam mrtvih ispred njegove piramide 59
Grobnice 4. dinastije 60 Plastika iz doba
faraona Mikerina 61 Sarkofag u vidu palate 61
5. dinastija 25632423 62
Arhitektura sarkofaga i graevina 62 Plastika
63 Grobnice 5. i rane 6. dinastije 64
6. dinastija 24232263 67
Grobnice 67 Skulptura 68
PRVO MEUDOBA 22632133 68
710. dinastija 22632133 68
SREDNJE CARSTVO 21331786 69
11. dinastija 21331992 69
Hram mrtvih Mentuhotep Nebhepet-Rea 70
Skulptura i reljef 70 Grobnice u steni kod
Beni Hasana 71
12. dinastija 19911786 72
Spomenici iz doba faraona Sesostrisa I i njegovih
prvih naslednika 73 Spomenici iz doba faraona
Sesostrisa III 74 Spomenici iz doba faraona
Amenemheta III 76
13. i 14. dinastija 76 15. dinastija (Veliki
Hiksi) 77 16. dinastija (Mali Hiksi) 77
17. dinastija 77
NOVO CARSTVO 15521085 77
18. dinastija 15521306 80
18. dinastija, prva faza 15521436 80
Spomenici iz doba faraona Amenofisa I (1527
1506) i Tutmozisa I (15061494) 81 Spomenici
iz doba kraljice Hatepsut (14901468) 81
Spomenici iz doba faraona Tutmozisa III
(14901436) 85
18. dinastija, druga faza 14361364 89
Spomenici iz doba faraona Amenofisa II (1438 /36
1412) 89 Tebanske grobnice u steni 91
Doba faraona Tutmozisa IV (14121402) 93
Spomenici iz doba faraona Amenofisa III
(14021364): Plastika 93 Graevine 95
Grobnice iz doba faraona Amenofisa III 97
18. dinastija, trea faza 13641306 100
Umetniki spomenici iz doba faraona Amenofisa
IV/Ehnatona (13641347) 105 Umetniki
spomenici iz doba faraona Tutankamona (1347
1338) 109 Grobnica i blago iz grobnice faraona
Tutankamona 110 Iz pojedinih prostorija 111
Faraonova posmrtna maska i tri njegova
kovega 115 Nakit faraona Tutankamona 116
Dela iz doba Haremhaba 117
Dolina kraljevskih grobnica kod Tebe 120
19. dinastija 13061186 20. dinastija
11861085 122
Vreme faraona Setija I (13041290) 127
Karnak. Hram dravnog boga Amona i hramovi
Mute i Konsa 133 Nekoliko spomenika iz doba
faraona Ramzesa II (12901224) 141 Vreme
kralja Merenptaha (1224oko 1204) 151
Doba faraona Ramzesa III (11841153) 152
Privatne grobnice iz doba Ramesida 158
POZNO DOBA 1085332 160
2131. dinastija 1085332 160
Pojedinane dinastije i njihovi vladari 160
Pojedini spomenici 162
DOBA PTOLEMEJA 33230 164
Spomenici 166 Jedan hram iz doba rimskih
careva u ptolemejskom stilu 174
KARTE EGIPATSKOG CARSTVA 176
DODATAK 179
SPISAK SPOMENIKA U ILUSTRATIVNOM DELU . . 1 8 0
IZVORI 1 8 2
LITERATURA 183
INDEKS 185
P R E D G O V O R (MAKS HIRMER) 5
U V O D (KURT LANGE) 7