UVOD

Romani su najdragocenije blago nae knjievnosti. itajui ih, esto u

njima nalazimo delie svojih ivota, a ponekad se i poistoveujemo sa
njihovim glavnim junacima. Roman Dervi i smrt je najvee blago nae
knjievnosti.
ovom radu pokuat u da kaem neto o glavnom liku u ovom
romanu, o njegovoj sudbini, o preobraavanju od ejha dervikog reda do
kadije, o njegovom izlasku iz sveta mira i spokojstva u svet akcije, pobeda i
poraza, nemira i bola.
!ik Dervia u ovom romanu je izuzetno sloen i zanimljiv. Dok itamo
njegovu ispovest esto nailazimo na delove koji se poklapaju sa deavanjima
u naem svakodnevnom ivotu. esto se dogodi, dok itamo ono to
izgovara glavni lik, da se njegova ispovest ili rei koje izgovara poklapa sa
reima koje smo mi nekad izgovorili, ili su nam moda na dui a ne
iskazujemo ih.
"roz ovaj rad sledit emo put #hmeda $urudina i jo nekih linosti
koje se direktno upliu u njegov ivot.
%ored mnogobrojnih stavova i kritika o ovom romanu, naravno,
pozitivnih, elim i ja da &bacim& makar traak svetlosti na ovo delo 'ee
(elimovia, koje se, po mom miljenju, moe oceniti kao najbolje i najvee
delo bonjake knjievnosti.
)


MEA SELIMOVI (1910.-1982.)
'ea (elimovi je prozaist raznovrsne tematske i anrovske
orijentacije. Ro*en je u +uzli ),)-. g. Diplomirao je na .ilozo.skom
.akultetu u /eogradu. 0d ),12. do poetka Drugog svetskog rata radio je
kao pro.esor na 3imnaziji u +uzli. estvovao je aktivno u $0/4i...
(elimovi se javio u knjievnosti kao zreo pisac sa knjigom &vre*eni
ovek& 5),67.8. %osle toga je tampao jo jednu knjigu pripovedake proze
&%rva eta& 5),2-.8, da bi ),9). godine objavio svoj prvi roman &+iine&.
(ledile su zatim jo dve zbirke pripovedaka &+u*a zemlja& 5),9:.8 i &'agla i
meseina& 5),92.8. ( ovim delima (elimovi je bio stekao glas pisca koji
obra*uje najee ratne teme, i to sa retkom lakoom i izgra*enim literarnim
stilom, sa posebnim oseanjem za dijalog.
)
Roman &+vr*ava& 5),7-.8 je delo u kome se postavljaju, u .abuli
vezanoj za prolost, mnogi problemi naeg savrmenog sveta, sa brojnim
majstorski obra*enim likovima i uzbudljivom .abulom. 3odine ),76. 'ea
(elimovi je objavio roman &0strvo& sa temom iz nae neposredne
sadanjosti.
:

'ehmed 'ea (elimovi je prvi u evropskoj knjievnosti uveo "ur;an.
0 (elimovievom delu napisani su brojni osvrti, eseji, i studije i jedan
deo njih kao i neki intervjui, sabrani su u knjizi &"ritiari o 'ei
(elimoviu& 5),71.8 dok je sarajevski esejista i kritiar "asim %rohi
napisao knjigu o knjievnom delu 'ee (elimovia pod naslovom &initi i
biti& 5),7:.8
)
<=>? @=ABCDEBF, G=HEB> B ICHJ, K=I=ABL <?IA=>?, ),M1. IJH., 1M)
:
NIJD, IJH.,1M:
:


O ROMANU DERVI I SMRT
Roman Dervi i smrt je objavljen ),99. godine. Oa ovo delo 'ea
(elimovi je dobio sve nae najznaajnije nagrade, kao to su $inova
nagrada, $agrada Pvana 3orana "ovaia, $jegoeva nagrada i dr. 0vaj
roman je jedno od najdubljih dela ukupne nae literature a sigurno najvee
delo u nas.
Romanom Dervi i smrt 'ea (elimovi je zbunio sve one koji su
pratili njegov knjievni razvoj. +a zbunjenost je graniila sa zaprepatenjem
i divljenjem.
1
0vim romanom naa je knjievnost dobila jednu izuzetnu knjigu i jedno
nadahnuto stvaralako iskustvo, moderno i po oseanju i po oblikovanju.
itajui ovo delo italac provodi samog sebe kroz ivot nalazi sudbine
sline svojoj, osea zadovoljstvo nailazei na svoje sopstvene misli. 0n je,
po mom skromnom mieljenju najbolje napisano delo svoje vrste posle
ratova, nedostino po svojoj vrednosti.
0vaj roman treba shvatiti kao nastojanje pisca da odgonetne tajne koje
se kriju u oveku na njegovom putu od ra*anja do smrti. Roman Dervi i
smrt je u stvari autopsihoanaliza #hmeda $urudina. 0n ispisuje svoje
sukobe sa svetom, vremenom i ljudima.
6
%odsticaj za nastanak romana nalazi se u pievom ivotu. "rajem
),66. godine u +uzli je streljan (elimoviev najstariji brat Qe.kija,
partizanski o.icir. Qe.kijina smrt je snano pogodila (elimovia R sedmoro
ih je bilo u %artizanima a brata su streljali partizani. &+aj moj ubijeni brat je
moja najvea tuga&, pie (elimovi. bijeni brat je postao &ivotna tema& 4
dugo je u piscu sazrevala misao o romanu sa ovom temom.
1
SL=I GTH?UDEBF, VD>W?XU? UWBY=ELDIJ T UWBY=ELDZ UHBJB[B P\ ]^N_`, Nab?E?XU? UTF?c
@?H?Z=ED, `A=d, ),,M. IJH., 1,:
6
e?aBZ? f?gTChBZ?, ]HBJBX?HB D <=>B @=ABCDEBFT I? ?TJDiBDgH?dBZDC, &@EZ=JADIJ&, Nab?E?XUD
jH=bTa=F=, @?H?Z=ED, ),71., IJH. M6
1


Dervi i smrt je roman lika R od poetka do kraja u sreditu je linost
ejha #hmeda $urudina, koji ispisuje svoj ivotopis. 0vo je i psiholoki
roman oblikovan kao ispovest junaka koji, na kraju ivotnog puta, u
oekivanju smrti svodi svoj ivotni bilans. +o je i .ilozo.ski roman u ijem
je sreditu ovek kao moralno bie i smisao njegove egzistencije.
+o je, kako se obino govori, &istorijski& roman, jer se njegova radnja
odvija pre oko dve stotine godina, u sasvim drukijim kulturnim i politikim
prilikama.
2
itanje ovog romana jeste praenje ispovesti #hmeda $urudina,
njegovih dugih monologa i samoispitivanja, njegovih batrganja kroz ivot,
njegovih posrtanja i uspravljanja. %ored $urudina roman predoava jo
nekoliko ljudskih sudbina koje omoguavaju da se predoi ivot u svojoj
potpunosti, onakav kakav ustvari i jestec i tesan i irok, i svetao i taman, i
siromaan i izdaan, i prazan i pun, i otu*en i humaniziran, ispunjen
mrnjom ali i ljubavlju.
\e na prvoj stranici romana &Dervi i smrt& pisac kae da ga hartija
eka kao izazov i da mora na njoj ostavljati trag mastila, ispisivati rei koje
su jedini odgovor na to proganjanje. P ne slutei kako, ali bivamo ukljueni u
jednu veliku ivotnu igru, priu koja kazujec i ljubav i mrnju, i pakost i
dobrotu, i misaonost, i varku, i sve u isto vreme. +ema romana je odnos
pojedinca i vlasti. 'ea je pisao roman protiv komunizma.
Roman o derviu #hmedu $urudinu je roman koji se doima ivotnom
gromadnou svoje istine i stvarnou svoje umetnike zbilje, stvarnosnije
od realnog ivotnog sklopa. kupnou svih relevantnih knjievnih
momenata on je izuzetno delo i leksiki, i kompoziciono, i unutarnjim
dramatizmom, i vatrom prvih moralnih pitanja. P autentinou izvornog
ljudskog tragizma. %a ak kad, pro.esionalno de.ormirani, pokuamo
&otkriti& kompozicionu naprslinu izme*u prvog i drugog dela romana,
odnosno diskretno pomeranje umetnikih planova, i tada je nemogue
odoleti utisku o maestralnosti irokog knjievnog zahvata.
9
2
NIJD,IJH. :9
9
SL=I GTH?UDEBF, L?E. b=AD, IJH. 1,1
6


MOTIV SMRTI U ROMANU
,,DERVI I SMRT
Roman Dervi i smrt je istorija jednog ivota koji na poetku ima jedan
normalan verniki red, a kasnije pobunu i nered, i tragizam u tom neredu.
"ao to sam i ranije naveo to je ispovest dervia #hmeda, njegov
ivotni put, staze kojima je proao, da bi na kraju kao i svaki ivi stvor
&umro& zbog krivice koja moda i nije njegova. Pspovest poinje njegovim
govorom o svom imenu, godinama, o tome ta je ranije i ta je sad.
&Pme mi je #hmed $urudin, dali su mi ga i uzeo sam ponu*eno, s
ponosom, a sad mislim o njemu, posle dugog niza godina to su prirasle uza
me kao koa, s u*enjem i ponekad s podsmehom, jer svetlo vere to je
oholost koju nisam oseao a sad je se pomalo i stidim...&
7
0n se pita, kakvo
je on to svetlo, ime je to prosvetljen, znanjem, viom poukom, istim
srcem, pravim putemk (ve je dolo u pitanje.
Qto se tie njegovih godina, to su kritine godine o kojima dervi govori
na poetku romana. &etrdeset mi je godina, runo dobac ovek je jo mlad
da bi imao elja a ve star da ih ostvaruje... Qteta to nemam deset godina
vie pa bi me starost uvala od pobuna, ili deset manje pa bi mi bilo
svejedno. ler trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se
nepovratno udaljio od nje, mladost koja se niega ne boji pa ni sebe&.
M
%rije deset godina vrativi se ranjen iz krvavih ratova, nije ostao na
selu, nije prihvatio ljubav ene koja je bila spremna da uini sve za njega.
mesto tog ivota, u kome ima nevolja ali i puno radosti i sree izabrao je
drugi put R doao je u kasabi i postao dervi a zatim i ejh tekije
mevlevijskog reda, najbrojnijeg i najistijeg. $jegova vera u #llaha, d. .,
je nepokolebljiva, a "ur;an jedina knjiga svih istina.
+o je bio ovek naela nauenih u svetoj knjizi, svetlo vere, to mu i
ime govoric olienje estitosti, lepote ube*enja i zasluenog mira, &krov i
7
<=>? @=ABCDEBF, L?E. b=AD, IJH :9
M
NIJD, IJH.:9
2


temelj tekije&, ovek koji je smatrao dunou i sreom da sebe i druge uva
od greha.
,
\era je bila njegova odbrana, njegov tit, a tekija utvrda. Dok je bio
vezan smao za njih sve je .unkcionisalo, u njemu je vladala harmonija,
oseao se bezbednim. #hmed $urudin je traio mesto u kome e mirovati,
mesto koje e ga sauvati od grenoga sveta. enja osetljivog dervia za
takvim mestom koje bi mu stalno bilo ostrvo spokojstva, na koje bi mogao
pobei i izbei mnoge zamke izbora, opredeljenja, stalno je prisutna u
romanu. ,,... ovek mora da ima neko mesto koje mu je drago zato to je
njegovo, i to je zatieno. (vet je pun zamki kad si bez oslonca.&
)-
+ekija je bila mesto u kom se on sklanjao, bio je njen temelj i krov.
&\olio sam je i volim je. +iha je, ista, moja, mirie na kalopreljeti, na ljut
sneg i vetar zimi, volim je i zato to je postala poznata zbog mene, i to zna
moje tajne koje nikome nisam kazivao, koje sam krio i od sebe.
))
vek kada mu je bilo teko i kad mu je trebao odgovor, on se obraao
"ur;anu, izvoru vere, da ne bi pogreio, jer je njegov princip bio odbrana
vjere i reda. (ve je merio vrstom verom u vrsto izgra*eni poredak sveta, u
red koji mora da vlada svuda i u svemu. 0n svemu prilazi jednostrano, na
svet i ivot gleda samo iz jednog ugla, samo iz verske perspektive,
zaboravljajui pri tome na ivot i niz drugih shvatanja i mogunosti koja ona
nosi.
Dervi se esto priseao detinjstva, svojih roditelja, kao i brae. Pmao je
dva brata koja su umrla, ostao mu je jo jedan, masan, koji e kao to emo
kasnije videti tako*e poginuti. &Pmao sam porodicu, ivela je svojim
ivotom, moja po krvi i dalekom seanju, po detinjstvu koje celoga ivota
zatrpavam, varajui se da je mrtvo, mora jer tako treba da bude, volio sam tu
ljubav bez dodira i koristi, iako je zato bila i hladna.&
):
"ad poinje knjigu o sebi, ejh $urudin nema vie, kao nekad, veru u
koju ne bi sumnjao, niti zvanje u kome bi stajao sav bez ostatka, sklonjen od
,
<BHDIA?E Sg=HBF, G=HEB> B ICHJ <=>= @=ABCDEBF?, n?EDb a? Thi=LBU= B L?IJ?EL? IH=bIJE? R
V=DgH?b, ),M:., IJH. 1)
)-
<=>? @=ABCDEBF, L?E. b=AD, IJH. 71
))
NIJD, IJH. :,
):
NIJD, IJH. ,1
9


svake nevolje i neizvesnosti. %isanje e on zapoeti na onom mestu u svom
ivotu gde je sve dolo u pitanje.
0vaj pokuaj nalaenja u avanturi pisanja $urudin istie sa svom onom
postromantiarskom retorikom, koja o pisanju raspravlja kao o
neminovnosti, o disanju, ivljenju i umiranju, sa svim onim sveanim
uvaavanjem rei to ga je znao jo stari islamski svet, uveren da je re
mona kao ma, pa ak i monija od njega.
)1
Pobuna dervia Ahmeda proiv !mri
0va knjiga je svedoanstvo dubine onog starog a uvek sveeg opaanjac
da prie o ivotu, istoriji ivota, treba da piu samo ljudi koji ih znaju otkriti
u ivotu. $urudin je doiveo, u svojoj etrdesetoj godini, nesumnjivo veoma
estok potres, jedan od najeih koji ljusko bie moe doivjeti, ubili su mu
brata koji nikakvo zlo nije poinio. bili su nevinog oveka i to ljudi iz
kruga za koje je dervi dotle verovao da im je ivot sazdan na veri, ljudi
kojima je verovao.
0d trenutka kada je uo da mu je brat zarobljen u tvr*avi u #hmedu se
javljaju nemiri. $emir je osnovna atmos.era u ovom romanu. (aznanje da je
brat ubijen zato to je grekom otkrio unapred reirano su*enje i priznanje
optuenog zatvorenika, presudan je as njegovih imena. Dervi polako
poinje da se izvlai iz oilap vere i samoe u svakodnevna deavanja. 0n
vrlo malo zna o svetu i ljudima. qivot mu se odjednom ukazao kao
nepoznanica i velika tajna. $aroito od onog trenutka kada je izaao iz
tekije, zakoraio sokacima, uao u mase i poeo da kuca na vrata monika.
+ek tada je shvatio da vladaju neke druge logike i pravila. Pzaavi iz tekije i
krenuvi za istinom, i s vremena na vreme dolazei u dodir s vlau, on e
otkriti da vlast i ljudi na vlasti idu za svojom logikom, da je i njihovo
shvatanje pravde drugaije.
ovom nastojanju da se sporazume $urudin otkriva koliko ne poznaje
one kojima nudi sporazum i koliko je njegovo saznanje osobitog neznanja
malo. 0va injenica e uzrokovati mnoga neprijatna iznena*enja za ejha.
)1
SL=I GTH?UDEBF, L?E. b=AD, IJH.:71
7


+amo gde je oekivao poverenje, doekuje ga podozrenje, vee nego to je
ikada mogao pretpostavitir tamo gde je mislio da e naii na potovanje,
nailazi na prezir i nipodatavanje. +amo gde je mislio da e nai /oga, on
nalazi bogohulnike i licemere, spodobe pune mrnje prema njemu i
njegovom znanju. +amo gde je oekivao razum, on nalazi silu u
najbrutalnijem vidur tamo gde je traio mir i oekivao prijateljstvo nai e
nemir i mrnju. $a mestima gde se deli pravda, on je vidio koliko pravde
malo imar tamo gde je traio istinu, shvatio je koliko je prvacima u kasabi
do te istine malo stalo. mesto na re, $urudin je naiao na ma. mesto
institucija koje gone zloin, on otkriva ustanove koje ga podstiu i same
ine.
)6

situaciji kada je zaista hteo da pomogne oveku, bratu, ija ga se
sudbina ticala, a ne samo da postupi po dunosti dervikog reda, $urudin je
osetio nedovoljnost svoje molitve, osetio je da je njegovo iskustvo malo i
nedovoljno da bi se suoio sa svim rizicima koji su ga ekali.
'alo vremena nakon vesti o tome da mu je brat zarobljen u tvr*avi,
saznaje da mu je brat ve zadavljen, a nije mogao uiniti nita za njega. +ada
se u njemu pojavila jo vea pobuna koja polako poinje da prerasta u
mrnju, prema vlasti i njenim pobornicima, prema svim onima koji
uestvuju u zaveri protiv nevinih, prema izdajicama i cinkaroima.
$esposoban da se sna*e i odredi u tom ivotu, dervi se preobraava.
mesto povuenosti, u njemu se javlja elja za borbom i delovanjem,
umesto trpeljivosti i pratanja, obuhvataju ga mrnja i udnja za osvetom,
umesto suptilne zamiljenosti u svetu religoznih ideja, obuzimaju gi niske
strasti, spletke, vlastoljublja, samovolje i izdaje.
)2

enja za umrlim bratom i elja za osvetom su njegovi glavni
pokretai. Pako ranije nije znao nita o svetu i ljudima sad mora, ili ga neto
u sebi goni, da se pokrene. 0n postaje nezadovoljan svetom izvan sebe.
$akon to mu je brat ubijen odrao je govor u damiji. %odelio je svoju
nesreu sa svojim narodom, a ipak na kraju ostao sam sa njom. %lakao je,
tuga ga je ophrvala. poetku nije oseao bol, ali polako su tuga i bol
poeli da ga potapaju.
)6
NIJD, IJH. 17)
)2
G?LB[? `LbH=Z=EBF, sD=JBU? <=>= @=ABCDEBF?, sHDIE=J?, ),,9. IJH. 9)
M


/rat mu je ubijen, odrao je govor, dolazile su mu pretnje, naletali su na
njega konjima, izudarali ga bievima, kasnije i zatvorili u tvr*avu. sadili su
mu strah, ponizili ga pred drugima, sve sa ciljem da se odrekne brata, da
zaboravi na njega, da se vrati u svoju tiinu i tekijsku zavetrinu. #li ne
moe, ivot trai pokret i akciju, a njega su uili neemu drugom, da voli i
stvara red, uili su ga da trpi, da ivi za veru i u veri. +akvo uenje
oduzimalo mu je dosta od pravog ivota to i sam priznaje kad kaec ovek
sam znao ta treba da inim, derviki red je mislio za mene...p
(udbina njegovog brata je tako direktno vezana za temelje njegovog
dosadanjeg bia, za ono poslednje uverenje na kome je $urudin poivao
kao ovek. %oslednja stvar, koja mu je ostala u ivotu, jeste uverenje da je
astan, i ako njega izgubi, kao to on kae, bi e ruevina. /ranei svog
brata, $urudin brani i ovo poslednje uverenje, svoju ast kao vrhunsku
vrednost koja mu daje smisao ivotu. Da je mogao nai bilo kakav izlaz a da
do kraja ne izda sebe, $urudin moda i ne bi u svojoj pobuni iao do kraja.
#ko je do tada i bio pasivni posmatra, okrenut licem /ogu i venosti,
$urudin je morao pristupiti akciji upravo onda kada je ugroeno njegovo
poslednje pokrie za pasivnostc uverenje da ivi svoj poten, estit ivot.
)9
ZAKLJUAK
Roman Dervi i smrt treba shvatiti kao nastojanje pisca da odgonetne
tajne koje se kriju u oveku na njegovom putu od ra*anja do smrti.
ledan od najzanimljivijih misaonih podsticaja ovog romana jeste pitanje
kada, kako ili zato nastaje ljudski prelomni trenutak, koji ga izvodi iz sveta
samoe u svet akcije, koji mu ne da da mirno gleda ta se doga*a, ve ga
goni da deluje iako to do tada moda nikad nije inio.
(vaka vlast koja se ne dri vjerskih naela i podsticaja je okrutna i
opasna, zato je se treba kloniti i nikako ne dozvoliti sebi da budemo
zapleteni u njenim koncima, iz kojih se nije lako izvui.
)9
SL=I GTH?UDEBF, L?E. b=AD, IJH. 1M-
,


%raenje sudbine dervia #hmeda, koraanje njegovim stazama, moda
i neka suza prolivena zbog njegovih bolnih ispovesti mogu biti podsticaj
mnogima da roman Dervi i smrt bude knjiga koju treba bar jednom
proitati.
(vaki novi pokuaj itanja ovog romana dovodi do novih saznanja
kojih moda nismo bili svesni dok smo ga itali po prvi put.
LITERATURA
). 'ea (elimovi, Dervi i smrt, \eselin 'aslea, ),M1.
:. /iserje, izbor iz muslimanske knjievnosti, odabrao i
priredio #lija Psakovi, (tvarnost, Oagreb, ),7:.
1. "ritiari o 'ei (elimoviu sa autobigra.ijom, priredila
Razija !agumdija, Pzdavako preduzee, (arajevo,
),71.
6. 'iroslav tgeri, Dervi i smrt 'ee (elimovia, Oavod
za udbenike i nastavna sredstva4/eograd, ),M:.
)-


2. Danica #ndrejevi, %oetika 'ee (elimovia, %rosveta,
),,9.
S!"#$
\0D..................................................................................................................................)
'tQ# (t!P'0\Pu 5),)-.4),M:.8.....................................................................................:
0 R0'#$ DtR\PQ P ('R+..........................................................................................1
motiv smrti u romanu ..........................................................................................................2
,,dervi i smrtp......................................................................................................................2
%obuna dervia #hmeda protiv smrti...............................................................................7
O#"!l#"......................................................................................................................,
!P+tR#+R#..................................................................................................................)-
(adraj................................................................................................................................))
))