UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA

Fakultet za poslovne !nans"ske stu#"e

Odjeljenje Bijeljina
SE$INARSKI RAD
Predmet: %LOBALNI I FINANSIJSKI
$ENA&$ENT

Tema: BERZE
Profesor: Student:
P'o!(#'( K'st"an Rst) A'*n Bu'+)
1
SADRAJ:
1. Uvod..............................................................................................3
2. Pojam berze...................................................................................4
3. Elementi berze..............................................................................5
4. Princip rada berze..........................................................................6
4.1 Berzanski poslovi.....................................................................6
4.2 tat!s osniva"a i #!nkcija tr$ovaca na berzi............................%
4.3 &entar zajedni"ko$ poslovanja................................................'
4.4 (ontrola tr$ovanja....................................................................'
4.5 Poslovi na rije".........................................................................'
4.6 pontanost nastanka...............................................................'
4.% Uskla)enost sa okr!zenjem.....................................................*
4.' +rzava i berza..........................................................................*
4.* Povjerenje me)! i$racima.......................................................*
4.1, i$!rnost poslovanja..................................................1,
4.11 -pek!lativne operacije...............................................1,
4.12 .anip!lacije na berzi..................................................11
4.13 Prestanak rada berze.................................................12
5. /rste berzi....................................................................................13
5.1 E#ektne berze........................................................................13
5.2 +evizne berze.......................................................................14
5.3 0obne berze.........................................................................15
5.4 12E....................................................................................15
5.5 3E 4ondon...........................................................................15
2
5.6 5E.......................................................................................16
5.% Beo$radska berza.................................................................16
5.' 1ovosadska berza................................................................1%
6. 6aklj!"ak.....................................................................................1'
%. 4iterat!ra.....................................................................................1*
3
1. UVOD
5r7i8te kapitala kao sastavni deo #inansijsko$ tr7i8ta9 predstavlja #aktor
$lobalizacije nacionalni: ekonomija posebno preko svo$ instr!mentalno$ dela. 5ime se
omo$!;ava investitorima iz $otovo celo$ svijeta da brzo i e#ikasno menjaj! str!kt!r!
svo$ investiciono$ port#olia9 pri "em! se misli prvenstveno na investiranje ! :artije od
vrednosti.
5ema rada jes! berze kao posebne or$anizacije9 na kojima se e#ektivno obavljaj!
transakcije sa instr!mentima d!$oro"ni: :artija od vrednosti i akcijsko$ kapitala.
1eop:odno je objasniti pojam9 elemete i princip rada na berzi kako bi se lak8e s:vatila
svr:a postojanja #inansijski: instr!menata <e#ekata= kao i zna"aj i #!nkcije berze bez
koji: je nezamislivo moderno poslovanje ! !slovima izrazito brzi: promena ekonomsko$
okr!7enja i "esti: nestabilnosti na me)!narodnim #inansijskim tr7i8tima.
Berza je or$anizovano tr7i8te na kome se tr$!je :artijama od vrednosti >
akcijama i obveznicama. 6akon predvi)a da se tr$ovanje akcijama mo7e obavljati samo
na or$anizovanom tr7i8t!.
1ekada je "esto !pore)ivana sa pijacom9 mestom $de se s!sre;! pon!da i
tra7nja i odre)!j! cene razni: dobara.
0azvoj te:nolo$ije omo$!;io je da se nekada8nje pravilo tr$ovanja ?!vek na
istom mest! i ! isto vreme@ danas zameni novim: ?stalno i sv!da@9 ali berza i dalje
ostaje mesto s!sreta k!paca i prodavaca :artija od vrednosti. Berza ne k!p!je9 niti
prodaje9 samo obezbe)!je !slove za ravnopravnost !"esnika tr$ovanja.
4
2. POJAM BERZE
Berza prestavlja instit!cionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini "lanovi
obavljaj! robn! razmen! ili transakcije :artija od vrednosti9 a ! cilj! sticanja dobiti9 i
mesto $de se na osnov! nji:ove pon!de i tra7nje vr8i vrednovanje :artija od vrednosti.
+r!$im re"ima9 berza predstavlja prostor na kome se tr$!je d!$oro"nim
#inansijskim instr!mentima.
Poreklo re"i BE06A obja8njava se ! 2 varijante:
1. 0e" BE06A poti"e od latinske re"i BU0A > kesa. Prvobitne berze bile
s! tr7iste novca9 mesto $de se menjao doma;i novac za novac dr!$i: zemalja.
2. 0e" berza poti"e od sastanka tr$ovaca iz ratni: krajeva koji s! se ! 14.
vek! sastajali ! Bel$iji <Bri7!=9 ! to vreme veoma poznate porodice /an der Be!rse !
"ijoj je z$radi obavljana tr$ovina :artijama od vrednosti.
+anas s! berze visoko or$anizovane instit!cije9 sa speci#i"nim oblikom
inkorporacije9 odnosno one s! nepro#itne instit!cije9 ! vlasni8tv! dr7ave9 ili !"esnika !
tr$ovini. Bne s! !stanove sa javnim ovla8;enjima9 odnosno mo$! donositi obavez!j!;a
pravila tr$ovine za !"esnike i vr8iti kontrol! nji:ovo$ isp!njavanja. U t! svr:!9 berze
donose posebna pravila.
U istorijskom razvoj! berze razlik!jemo 3 perioda:
Prvi period po"inje od 12. veka > to s! redovna sastajali8ta tr$ovaca i menja"a
zlatno$ i srebrno$ novca. 5! s! se tr$ovci obave8tavali o cenama kolonijalne robe i
mo$!;nostima njene nabavke. Bvakva sastajali8ta s! se odr7avala ! Cenovi9 /eneciji9
Direnci9 Pariz!...
+r!$i period pocinje od 1%. veka > to s! tzv. berze e#ekta na kojima se k!p!j! i
prodaj! :artije od vrednosti <obli$acije9 akcije...=. U to vreme se pove;ava broj
kapitalisti"ki: pred!ze;a ! vid! akcionarski: dr!8tava 8to je izazvalo or$anizovanje
stalni: tr7i8ni: mesta za tr$ovin! i ovom vrstom nerealne robe.
5re;i period po"inje od polovine 1*. veka E kada se9 za:valj!j!;i masovnoj
proizvodnji9 veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez nji:ovo$ prist!pa i to samo na
osnov! standardne oznake kvaliteta.
5
3. ELEMENTI BERZE
5ri elementa de#inicije berze
1. .esto
2. Predmet
3. 1a"in
Berza se razlik!je po tome "ime se tr$!je i kako se tr$!je.
Predmet tr$ovine nije pris!tan na mest! tr$ovanja pa zato mora biti podlo7an
tipizaciji i standardizaciji. (od novca i :artija od vrednosti to nije problem9 me)!tim9 sa
robom je ne8to dr!$a"ije > standardizaciji s! podlo7ne sirovine i proizvodi prvo$
stepena obrade. Dinalnim proizvodima se ne mo7e tr$ovati na berzi. Post!pkom
standardizacije posti7e se da predmet tr$ovine b!de po svim osobinama istovetan !
najmanjim koli"inama kako i ! najvecim.
1a berzi se tr$!je na re"9 ova re" je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i
!$ledom malobrojni: tr$ovaca koji s! !"estvovali ! transakcijama. 0azvojem tr$ovine
ovo poverenje se instit!liz!je i biva zamenjeno mre7om pravila po kojima se tr$!je >
!zansima. vako ko 7eli da tr$!je na berzi mora !napred da i: pri:vati.
Berza je mesto na kome se tr$!je tipiziranom robom po !napred !tvrdjenim
pravilima.
Flobalna berza sve vise mar$inaliz!je odredjeno mesto na kome se odvija
tr$ovina i ona postaje sveob!:vatna p!tem mre7no$ povezivanja.
U donosenj! !zansa i standarda vezani: za tr$ovin! berze s! dobrim delom
samostalne9 isto kao ! kontroli nji:ove primene i sankcionisanja odst!panja od nji:. U t!
svr:! pri berzama rade posebni berzanski s!dovi > arbitra7e.
ama s!8tina berze ostala je ista9 jos od vremena #lamanski: tr$ovaca zadr7ala
je svoje osnovne k!m!lativne elemente:
tr$ovina bez !zorka > na re"9
poverenje i nje$ova zastita9
odredjeni !slovi tr$ovanja jednaki za sve !"esnike.
6
. PRIN!IP RADA BERZE
Br$anizacija berze sli"na je koncentri"nim kr!$ovima ! "ijem centr! se nalazi
sama berza sa svojim sl!7bama9 pratecim or$anizacijama i instit!cijama. (ada je
nastajala prvo je o#ormljen prvi kr!$ tr$ovaca9 a zatim se #ormirao nje$ov centar i
peri#erija. 1eposredni tr$ovci i dalje predstavljaj! klj!"ni me:anizam berzansko$
tr$ovanja. 1a velikom broj! berzi postoji ta"no propisan broj mesta za ove ekskl!zivne
i$ra"e koji se zak!plj!je na $odisnjem nivo!. 5o s! boksevi iz koji: broker kom!nicira sa
svojom brokerskom k!com ! vezi dalji: poslova. 1a parket! se nalaze i p!ltovi i ta"no
se zna kojom se :artijom ili predmetom tr$ovanja tr$!je za kojim p!ltom. Bvo dovodi do
br7e i jednostavnije realizacije poslova. 1e retko je predmet tr$ovanja odvojen i
vremenom tako da se ta"no zna ! kom vremen! se tr$!je kojim materijalom <.adjarska
berza=.
vaki naredni kr!$ i$ra"a kako se !dalj!je od centra ima manje prava ! proces!
berzansko$ tr$ovanja. Prvi ! dr!$om kr!$! tr$ovanja oko berzansko$ centra nalaze se
opet berzanski posrednici9 ali bez prava !"e8;a na zvani"nim berzanskim sastancima i
zaklj!"ivanje poslova na njima. 3 ova $r!pa i$ra"a mora9 pre prist!panja tr$ovini da
zadovolji stro$e kriterij!me vezane za poslovn! po!zdanost. U"esnici ! dr!$om kr!$!
sl!7e kao veza 8ire$ tr7ista sa ovla8;enim i$ra"ima na berzanskom parket!. 5reci9 po
red!9 s! savetnici za investiranje ! terminske !$ovore9 a "etvrti9 #irme koje !pravljaj!
otvorenim ra"!nima za investiranje. Bdma: iza prvo$ kr!$a9 na nekim manje razvijenim
tr7istima dolazi otvoreno tr7iste. 1a kome ovla8;eni posrednici nalaze klijente. 1a taj
na"in9 prik!pljaj! se slobodna sredstva na tr7ist! i preko sistema berzansko$ poslovanja
kanali8! ! odredjenim pravcima. a dr!$e strane ovo$ lanca nalaze se preradjiva"i9
krajnji potro8a"i i primarni proizvodja"i kojima berza donosi sli"ne po$odnosti !
poslovanj!.
.1. Be"#an$%i &'$l'(i
&ikl!s tr$ovine na berzi ob!:vata tri osnovne #aze. Prva #aza se realiz!je van
berze9 ! odnosima investitora i berzansko$ posrednikaE"lana berze. Bvaj odnos se
!spostavlja otvaranjem ra"!na :artija od vrednosti i ra"!na nov"ani: sredstava b!d!;e$
investitora kod berzansko$ posrednika9 kao i davanjem nalo$a za k!povin! ili prodaj!
odre)eno$ #inansijsko$ instr!menta. +r!$a #aza predstavlja realizacij! nalo$a9 odnosno
k!povin! ili prodaj! #inansijsko$ instr!menta na berzi ili B5& tr7i8t! i !tvr)ivanje cene
#inansijski: instr!menta. 5re;a #aza ponovo prenosi cikl!s van berze ! obra"!nsk!
instit!cij! <klirin8ka instit!cija=9 $de se obavlja obra"!n.
5r$ovina na berzi9 ! ranijem period!9 obavljala se neposrednim odnosom b!d!;i:
investitora i berzansko$ posrednika9 #izi"kom razmenom papira za novac. avremena
tr$ovina pretpostavlja da investitor koristi ra"!n :artija od vrednosti kod berzansko$
posrednika. 3nvestitor daje instr!kcij! berzanskom posrednik! da k!pi ili proda odre)eni
#inansijski instr!ment9 i ova instr!kcila se naziva nalog <Brder=. (oji ;e nalo$ dati9 zavisi
od investitora9 odnosno od nje$ove investicione strate$ije.
%
0e$istracija :artija od vrednosti i dobijanje dozvole za prodaj! odnosno kotacija
isti: na berzi i ! okvir! zvani"no$ berzansko$ tr7i8ta je post!pak koji je de#inisan !
okvir! svake berze. +r!$im re"ima9 #ormiranje cene po kojoj se #inansijski instr!ment
prodaje ili k!p!je na berzi9 polaze;i od nalo$a klijenata9 zove se kotacija. &ilj ovo$
post!pka je da potencijalne investitore za8titi od in#ormacione asimetrije9 odn. 4a7ni:
in#ormacija koje mo7e plasirati emitent "inom emisije :artije od vrednosti.
+ozvola za prodaj! e#ekata na zvani"nom berzanskom tr7i8t! izdaje se na
pismeni za:tev emitenta koji se !vek podnosi zajedno sa odabranom bankom kao
posrednikom.
1akon izvr8ene re$istracije i izdate dozvole za prodaj!9 prist!pa se !vo)enj!
e#ekata na berz!9 8to podraz!meva:
!tvr)ivanje berzansko$ k!rsa9
realizacij! k!poprodajni: nalo$a po zvani"nom berzanskom k!rs!9
objavljivanje k!rsa po kojem se vr8i kotacija e#ekata.
Potrebno je razlikovati berzanski k!rs kod prve prodaje e#ekata <emisioni
berzanski k!rs=9 koji se !tvr)!je na osnov! procene pon!de i tra7nje9 od berzansko$
k!rsa kod dr!$e i svake dalje prodaje koji se #ormira na osnov! e#ektivne pon!de i
tra7nje na berzi.
5ako)e postoji distinkcija izme)! berzansko$ k!rsa jedno$ e#ekta i nje$ove
tr7i8ne vrednosti9 koja mo7e biti jednaka k!rs!9 ispod ili iznad k!rsa.
Berzanski k!rs predstavlja odnos pon!de i tra7nje za konkretnim e#ektom na
ta"no !tvr)enoj bazi i to ta"no ! odre)eno vreme9 a nje$ova tr7i8na vrednost je !stvari
cena po kojoj se e#ekat k!p!je i prodaje na svim dr!$im mestima i na sve dr!$e na"ine.
Utvr)ivanje berzansko$ k!rsa se !vek odnosi na konkretan e#ekat9 berz!9
konkretno radno vreme berze i na konkretne !slove9 pravila i obi"aje. Bsnov za
!tvr)ivanje k!rsa s! berzanske knji$e ! kojima se evidentiraj! svi nalozi za k!povin! ili
prodaj! prijavljeni od strane ovla8;eni: berzanski: !"esnika. 1a bazi ovakve evidencije
od$ovorno lice na berzanskom p!lt! !tvr)!je kotacioni k!rs.
1akon !tvr)ivanja berzansko$ k!rsa9 odnosno kotacije odre)eno$ e#ekta9
od$ovorno lice na berzi je obavezno da ovako !tvr)en k!rs !"ini javnim.
Bbjavljivanje berzansko$ k!rsa se vr8i ! berzanskim biltenima9 novinama ili
dostavljanjem berzansko$ izve8taja na odre)eno mesto koje je dost!pno javnosti. U
dana8njim9 savremenim !slovima poslovanja9 sve kotacije sa jedne berze se elektronski
prenose ! zajedni"ki kompj!terski centar iz ko$a se vr8i dalja distrib!cija svim
zainteresovanim !"esnicima > "lanovima to$ centra.
.2. S)a)*$ '$ni(a+a i ,*n%-ija )".'(a-a na /e"#i
Berza je takva insti!cija kod koje je #!nkcija tr$ovcaEposrednika odvojena i
stavljena iznad stat!sa osniva"aEvlasnika. (od vecine berzi ovo se poklapa9 a ako ne
stat!s osniva"a stoji ! dr!$om plan!. 1ajve;a korist koj! neko pred!ze;e kao osniva"
berze mo7e da ima je !lazak ! prvi kr!$ tr$ovanja bilo direktno bilo preko ovla8;eni:
i$ra"a. +ividenda se retko raspodelj!je akcionarima i to takodje podsti"e dr7ava radi
!la$anja ! stalni razvoj berzansko$ tr7ista koje je od vitalne va7nosti za privred! i
ekonomij! zemlje.
Ukoliko bi se9 na osnov! !lo$e vlasnika9 izvla"ila korist ovo jednostavno tr7iste bi
prestalo da postoji jer jedin! povlastic! koj! ono priznaje je !me8nost tr$ovanja i
po!zdanost poslovanja. Glan! berze je osnovna korist sto bolja or$anizacija tr$ovanja iz
koje on v!"e dobit za sebe i$raj!ci na berzi. Ako9 zna"i 7eli !spesno da posl!je mora da
ostvari dobit na berzi i pre $odisnje podele dividendi na osnov! posedovanja akcija
berze.
'
!kob je "est izmedj! vlasnika i "lanova. Prvi !vek misle da s! dividende niske a
dr!$i imaj! osecaj da s! nji:ovi poslovni interesi potisn!ti ! dr!$i plan. 5o se de8ava
sve dok se stat!s vlasnika i posrednika ne spoje ! jedno.
.3. !en)a" #ajedni+%'. &'$l'(anja
6a sve berze karakteristi"no je to da ! svom centr! razvijaj! obra"!nsk! i
$arancijsk! #!nkcij!9 kontrol! predmeta poslovanja i !"esnika ! tr$ovanj!9 me:anizam
prik!pljanja9 obrade i isticanja pon!de i tra7nje i nji:ovo !parivanje9 !klj!"!j!ci i
zaklj!"ivanje transakcija. Bsim ovi: opsti: #!nkcija na robnim berzama se razvijaj! i
posebne #!nkcije obezbedjivanja9 skladi8tenja robe i nje$ovo$ pretovaraH
.. 0'n)"'la )".'(anja
(ontrola tr$ovanja je nastala zbo$ si$!rnosti tr$ovanja i na njoj danEdanas
po"iva. Pravila pona8anja na berzi veoma s! striktna i ob!:vataj! svak! pojedinost9 od
samo$ isticanja pon!de i tra7nje i zaklj!"ivanja poslova9 do eti"ko$ kodeksa posrednika.
1adle7ni berzanski or$ani vode ra"!na o primenjivanj! i po8tovanj! !zansa i
rea$!j! veoma ri$orozno pri svakom nji:ovom nar!8avanj!. to se same berze ti"e9
najveca kazna je isklj!"enje iz tr$ovanja9 ali za:valj!j!ci dr7avi kazna za prest!pe na
berzi povla"i i mno$e o8trije mere za koje s! nadle7ni dr7avni or$ani.
Arbitra7a predstavlja nek! vrst! prvostepeno$ berzansko$ s!da9 "ije odl!ke va7e
za i$ra"e na berzi. Glanove arbitra7e obi"no biraj! osniva"i berze9 a "esto s!
naimenovani i od strane dr7avni: or$ana.
(ontrola se ne za!stavlja samo na onima koji tr$!j! vec i ob!:vata i ono "ime se
tr$!je. i$!rnost tr$ovanja za:teva da se ta"no zna koje$ kvaliteta je ono "ime se tr$!je
i za to postoje posebna radna tela odnosno li$)in.. 1a osnov! stava ovi: komisija
:artije se !vode ! tr$ovanje. Iartije koje izdaj! dr7ave !vek se smatraj! najkvalitetnijim i
na ameri"kim berzama se nazivaj! Jbl!e c:ipsJ po plavim 7etonima.
.1. P'$l'(i na "e+
0azvitak poslovanja za:tevao je postavljanje kontrole kvaliteta i kvantiteta da bi
zaista bila omo$!cena tr$ovina na re". Berza an$a7!je mno$e a$encije za procen!
kvaliteta9 ! okvir! neki: se nalaze i sami or$ani procene kvaliteta. +r!$i imperativ
berzansko$ poslovanja je brzina i e#ikasnost. Bn je !"inio da se od kontrole robe ode
dalje i postave kriterij!mi kvaliteta i koli"ine da bi odredjena roba bila predmet tr$ovanja
na berzi. 5ako se do8lo do standardizacije predmeta tr$ovanja koja se razvijala
paralelno sa obimom tr$ovine.
.anip!lacija predmetom tr$ovanja ob!:vata9 kao veoma va7an deo i na"in
sme8tanja robe9 njeno #ormiranje ! osnovne koli"ine koje je berza propisala kao
standardne9 zatim na"in otpreme i pre!zimanje robe. Bvo je ! berzansk! i$r! !velo i
ovla8;ena skladi8ta koja sa robom post!paj! ! sklad! sa berzanskim standardima.
.2. S&'n)an'$) na$)an%a
Kedna re" koja najbolje opis!je nastanak berze je spontanost. Berza je #ormirana
kao potp!no prirodno potrebna or$anizacija zarad saradnje i ostvarivanja interesa njeni:
!"esnika. Po"ev8i da se sastaj! i obraz!j! kr!$ poverljivi: lj!di koji s! bili $arancija
si$!rne tr$ovine9 ne razmi8ljaj!ci o obrazovanj! jez$ra tj. instit!cije koja je dosla kao
od$ovor na pro8irivanje tr$ovine i neop:odnosti za propisivanjem standarda i !zansa
tr$ovanja. 1a taj na"in je !$!8ena spontanost koja je sada promenila oblik ! si$!rnost i
poverenje.
*
1jen osnovni smisao je !savr8avanje procesa tr$ovanja. vako iskakanje ostavlja
ovaj osetljiv me:anizam bez sadr7aja. 6aostajanje za razvojem okolno$ tr7ista9
neod$ovaranje na izazove koje ono dnevno postavlja pred svoje aktere9 postepeno $!8i
berz!.
Bna mora do kraja da isp!njava osnovni razlo$ svo$ nastanka: omo$!;avanje
sopstvenim i$ra"ima da tr$!j! jednostavnije9 si$!rnije i e#ikasnije. Bez to$a ova
instit!cija $!bi svoj smisao.
.3. U$%ladjen'$) $a '%"*4enje5
1!7nost razvoja koji je bio !skladjen sa okr!7enjem je o"i$ledna. Kedno vreme je
zavisila od predmeta tr$ovanja ! neposrednom okr!7enj! da bi se ! savremenom svet!
pretvorila ! svetsko tr7iste na kome se razmenj!j! sve vrste materijala kojima se tr$!je
sv!da ! svet!. 0azlo$ za to je pokretljivost tr7ista9 dobra kom!nikacija i svodjenje
$eo$ra#ski: barijera na najmanj! mo$!c! mer!. (lasi"an primer nj!jorska i londonska
berza.
/eliki je zna"aj i same berze za njeno okr!7enje. Bsnova za tr$ovin! je bila
standardizacija predmeta i procesa tr$ovanja. 5o je donelo velike bla$odati svim
!"esnicima na tr7ist!9 a takodje i stvaranje dodatni: #inansijski: instr!menata za
zadovoljavanje potreba !"esnika tr7ista9 tako smo dobili standardizovane terminske
!$ovore a kasnije #inansijske derivate #j!"erse i opcije.
.6. D"4a(a i /e"#a
Berza je prvobitno nastala bez pomoci dr7ave9 ali bez nje nije mo$la da se
razvija. +r7ava je omo$!cila dva klj!"na principa si$!rnost i poverenje.
U okvir! berze dr7ava se pojavlj!je dvojako. Preko dr7avni: i paradr7avni:
#ormacija9 #ondova i pred!zeca ona direktno !"estv!je ! tr$ovini i to onim predmetima i
! vremen! kada je to klj!"no za #!nkcionisanje privrede ! celini. U tom nast!p! dr7ava
svakako !7iva mo$!cnosti dr!k"ije$ prist!pa proces! tr$ovanja9 ali se ! osnovi
podvr$ava osnovnim pravilima berzansko$ poslovanja.
+r!$i na"in !laska dr7ave na berz! je ! !lozi kontrolora. Bva delatnost je postala
neop:odna jer s! do$adjanja na berzama poprimila m!ltiplikatorski e#ekat. (ao sto !ti"e
na !savr8avanje okr!7enja9 isto tako s! bile mo$!;e ne$ativne pojave koje s! pretile da
se pro8ire ! koncentri"nim talasima na cel! ekonomij!. Primer: kra: nj!jor8ke berze i
britanski zakon B!bble Act kojim dr7ava pre!zima na sebe kontrol!.
/remenom odnosi izmedj! dr7ave i berze postaj! slo7eniji 8to je stvorilo
neop:odnost #ormiranja posebni: or$anaEposrednika izmedj! dr7ave i berzi > (omisije.
1jena nadle7nost je za8tita 8ire$ okr!7enja od ono$a sto se de8ava na berzi9 ali i
zastit! berze od preterane re$!lacije dr7ave. Postoji pra$ koji dr7ava ne sme pre;i a to
je a!tonomnost berze kao instit!cije koja sama re$!li8e osnovne pojedina"ne odnose i
instit!cionaliz!je i:. Berza i dr7ava s! dva sistema koji s! prepli;! ali ni jedan ne sme da
b!de :ijearar:ijski nadredjen dr!$om jer to !$ro7ava nji:ove osnovne #!nkcije.
.7 P'(e"enje 5edj* i."a+i5a
Poverenje i si$!rnost s! dva pojma koja ! sebi sa7imaj! s!8tin! berzansko$
na"ina tr$ovanja. 5a dva pojma predstavljaj! procese i stanja koja s! va7na za svak!
or$anizacij! ! protivnom nema prosperiteta. Berza na podnosi nikakvo medj!stanje ili
dr!$a"ij! or$anizacij!. Bna je kao savr8en proizvod i jedino takva mo7e da #!nkcioni8e.
1,
(ako je dr7ava iskoristila pravo da instit!aliz!je sil! tako je berza instit!alizovala
poverenje i si$!rnost. 5! nastaje prekretnica od spontano$9 prijateljsko$ poverenja9 ka
instit!ciji poverenja kao osnovnoj odlici to$ na"ina i mesta tr$ovanja. 5aj proces9 kasnije9
postaje slo7eniji i biva pre!zet od strane posebni: or$ana berze9 a prema za:tevima
koje namece razvoj tr7ista.
1eposredna instit!cializacija poprima oblik zbirki pravila9 pre!zeti: iz prava9 kao i
nastali: ad :oc > na parket!9 zatim berzanskim pravom i a!tonomnim berzanskim
s!dstvom > arbitra7om.
.18. Si.*"n'$) &'$l'(anja
U proces! instit!alizacije si$!rnosti mo$! se razlikovati dva procesa:
Prvi podraz!meva napor oni: koji s! se !dr!7ili ! berz! da osi$!raj! svoj!
delatnost i netr7isne rizike sved! na minim!m9 ! tom smisl! iz$radj!j! se propratne
delatnosti: provera emitentovi: :artija od vrednosti9 kontrol! kvaliteta i kvantiteta robe9
osi$!ranje > i !$radj!j! i: ! pravila berze.
+r!$i je vezan za aktivnost dr7ave prema berzi. /elike krize9 pronevere9 slomovi9
koje s! !$ro7avale berze ! samoj nji:ovoj osnovi9 !daraj!;i na poverenje oni: koji i$raj!
na berzi kao i na sam! si$!rnost poslovanja pov!kle s! dr7av! da se !klj!"i ! neke
oblasti koje s! se do tada smatrale domenom a!tonomno$ berzansko$ prava. 5aj
proces je po"eo osnivanjem (omisije za :artije od vrednosti <E& > ec!rities and
ELc:an$e &omission= koja se preslikala ! dr!$e nacionalne sisteme.
.11. 9&e%*la)i(ne '&e"a-ije
-pek!lacija postoji kada investitor investira ! #inansijski instr!ment za koji
pretpostavlja da ce m! doneti prinos veci od tr7i8no$ !sled delovanja neki: spe"i#i"ni:
#aktora ili tr7i8ni: okolnosti. -pek!laciija koristi razlike ! ceni isto$ #inansijsko$
instr!menta ! razli"itim vremenskim periodima.
(!povina i prodaja #inansijski: instr!menata na kredit je !obi"ajena pojava na
razvijenom #inansijskim tr7i8tima9 ali s obzirom da s! izvor pro#ita !koliko investitor
predvidi tr7i8na kretanja9 mo$! biti i izvor manip!lacija na tr7i8t!.
(!povina #inansijski: instr!menata na kredit vr8i se preko ra"!na investitora kod
berzanski: posrednika. 3nvestitor! se odobrava odredjeni kredit ! odnos! na !k!pna
sredstva na nje$ovom ra"!n!9 8to zna"i da je on d!7an da dr7i sredstva ! likvidnom
oblik!. 5aj likvidni deo sredstava se naziva mar$ina i predstavlja delimi"no pokri;e za
k!povin! #inansijski: instr!menata. Propisi obi"no za:tevaj! odredjen iznos pokri;a9
odnosno mar$ine. (!povinom #inansijsko$ instr!menta na kredit9 investitor mo7e da
ostvari veliki pro#it9 ali mo7e da pretrpi i $!bitak s obzirom da se kori8;enjem kredita
pove;ava rizik !la$anja. 3nvestitor se odl!"!je za ovakv! k!povin! ako o"ek!je rast
cena9 a ! sl!"aj! da o"ek!je pad cena9 prodava;e #inansijske instr!mente na kredit.
Prodaja #inansijski: instr!menata na kredit je prodaja instr!menata koje investitor
ne posed!je ! tren!tk! prodaje9 ve; i: pozajmlj!je od berzansko$ posredika da bi
mo$ao da i: ispor!"i ! rok!. 6na"i9 on i: je pozajmio9 prodao po odredjenoj ceni9 a
zatim sa"ekao pad cene9 k!pio i: po ni7oj ceni9 vratio broker! ili nekom dr!$om
berzanskom posrednik! i zadr7ao razlik! ! ceni i tako ostvario pri:od. Prodaja na kredit
je tipi"na kada na tr7i8t! po"inje d!7e opadanje cena <Bear market=.
Bva prodaja je re$!lisana propisima i pravilima berzi. Bna mora biti ozna"ena na
nalo$! koji innvestitor pop!njava daj!;i instr!kcije berzanskom posrednik! da proda taj
instr!ment. Bvako se posti7e transparentnost tr7i8ta9 odnosno daje se mo$!;nost ocene
pona8anja investitora.
3ako s! me:anizmi prodaje i k!povine stro$o re$!lisani9 mo$!;nost
8pek!lativno$ pona8anja nije !kin!ta9 niti je ono nestalo sa berze.
11
+anas se9 medj!tim9 8pek!lacije vi8e sele sa berzansko$ na tr7i8te derivatima.
.12. Mani&*la-ije na /e"#i
1a po"etk! bi: napomen!la da berze zabranj!j! transakcije investitora ili
berzanski: posrednika koje imaj! za cilj !ticaj na pon!d!9 tra7nj! ili cene #inansijski:
instr!menata9 nas!prot zakonima. 6abranjeno je i kori8;enje insajderski: in#ormacija.
3nsajderi s! lica koja s! tesno povezana sa odredjenim pred!zecima i njima je
najsrto7e zabranjeno da tr$!j! <insajder trejdin$=. 1ajbla7a kazna za insajder trejdin$
jeste povra;aj pro#ita. +r!$a mo$!;a kazna je pla;anje penala koji iznose trostr!ki
ostvareni pro#it. (azna takodje mo7e biti i do 1, $odina zatvora ! zavisnosti od
!me8anosti. ve ove mere prati od!zimanje celok!pne imovine.
Diktivna prodaja je transakcija ! kojoj nema promene vlasni8tva9 ve; se vlasnik
sporaz!meva sa k!pcem da izvr8e sim!liran! k!poprodaj! po ceni koja je iznad
tren!tne na tr7i8t!. Bva k!poprodaja na tr7i8t! stvara privid aktivnosti koja se re$istr!je
! berzanskim izve8tajima i mo7e navesti dr!$e investitore da !la7!9 po8to je stvorena
il!zija da cena akcije raste. 3nvestitor ;e tako k!piti akcij! po vi8oj ceni od stvarne.
!protni nalozi s! oblik manip!lacije koji vr8i investitor davanjem nalo$a za
k!povin! i prodaj! iste akcije kod vi8e razli"iti: brokera <jednima da k!p!j! a dr!$ima da
prodaj!= i tako se stvara privid tr$ovine. &ena koja se #ormira ovim p!tem ne od$ovara
ravnote7noj.
Flasine9 ako s! namerne9 takodje mo$! izazvati rasti ili pad cene akcija. Ako
investitor k!pi neke akcije jer o"ek!je rast cene i namerava da i: potom proda9 a do to$
rasta ne dolazi9 onda mo7e da ra8iri $lasine o dobrim poslovnim rez!ltatima pred!ze;a
! nadi da ;e cena akcija sko"iti. 3sto tako9 ako je investitor prodao odredjene akcije
o"ek!j!;i nji:ov pad9 a do pada ne dolazi9 on mo7e po"eti sa 8irenjem ne$ativni:
$lasina o #irmi9 akcijama itd. ! nadi da ;e do pada 8to pre do;i.
P!love stvaraj! !"esnici na tr7i8t! obraz!j!;i alijanse se podelom d!7nosti i
realizovano$ pro#ita. 1a primer9 p!l or$anizovan ! cilj! izazivanja rasta cena9 prvo
ok!plja sve kr!pnije vlasnike i otk!plj!je akcije od sitniji:9 da bi stekao kontrol! nad
pon!dom odredjene akcije. 6atim stim!li8! tr7i8te tako 8to otk!plj!j! preostale akcije da
bi podi$li cen!. Bstali investitori k!p!j! akcije jer o"ek!j! dalji rast cene. .edj!tim9 kada
akcije dosti$n! nivo koji p!l smatra po$odnim on prodaje deo akcija i time obara cen!
8to inicira prodaj! i od strane dr!$i: vlasnika9 zatim i: po tako sni7enoj ceni ponovo
k!p!je i lansira $lasine i povoljne analize o emitent! da bi do8lo do ponovno$ rasta
cena. 5ada dolazi do #aze distrib!cije9 ondosno prodaje ak!m!lisani: akcija. P!l
ostvar!je pro#it i nap!8ta tr7i8te te akcije iza "e$a sledi slom cena.
(orner pretstavlja kreiranje monopolske sit!acije ! raspola$anj! odredjenim
akcijama9 tako da i: investitori mo$! isklj!"ivo k!povati od monopolsko$ vlasnika i po
vi8oj ceni.
Ko8 jedan od kanala manip!lacije danas je i 3nternet9 jer je nemo$!ce proveriti
in#ormacije o #irmama koje n!de svoje akcije9 posebno zato 8to se ne mo7e sa
si$!rno8;! odrediti nji:ova adresa9 kao i zbo$ "injenice da je mo$!;e istovremeno
slanje mno$i: por!ka9 naj"e8;e la7ni:.
Po pravilima9 sve od navedeni: me:anizama manip!lacije je zabranjeno.
U na8oj zemlji9 1*'* $odine do8lo je do #ormiranja avezne komisije za :artije od
vrednosti i berze. Dormirano je tr7i8te novca i tr7i8te kapitala > Beo$radska berza. 1**4.
$odine je donet zakon koji menja zakon iz 1*'*. $odine9 a potom je 2,,2 $odine donet
zakon o tr7i8t! :artija od vrednosti koji se smatra najcelovitijim i najob!:vatnijim. 1a
osnov! ovo$ zakona se (omisiji za :artije od vrednosti daj! jo8 ve;a ova8;enja.
12
.13. P"e$)ana% "ada /e"#e
Berza mo7e prestati na vi8e na"ina i to je:
1. kada sk!p8tina berze odl!"i o prestank! berze9
2. kada se broj akcionara smanji ispod zakonom propisano$ broja9 a berza !
rok! od 3 meseca ne isp!ni zakonom propisane !slove ! po$led! broja akcionara9
3. ako or$an koji je doneo re8enje o izdavanj! dozvole za osnivanje i dozvol!
za rad berze9 !tvrdi da je re8enje dato na osnov! la7ni: podataka i
4. kada se kontrolom poslovanja berze !tvrde nepravilnosti ! rad!9 zbo$ koji: je
or$an koji je izdao dozvol! za rad berze od!zeo izdat! dozvol!.
U navedenim sl!"ajevima9 pokre;e se post!pak likvidacije berze9 odnosno berza
ide ! ste"aj9 a ! sklad! sa 6akonom o prin!dnom poravnanj!9 ste"aj! i likvidaciji. 3z
ste"ajne mase prvo se podmir!j! obaveze berze9 a ostatak pripada akcionarima
srazmerno nji:ovom !"e8;! ! imovini berze.
13
1. VRSTE BERZI
Prvo s! nastale berze :artije od vrednosti. Bvo !mno7avanje :artija je vezano za
velike tr$ova"ke pod!:vate koji s! se #inansirali prik!pljanjem sredstava preko :artija
koje s! bile $arancija. (ada s! se tr$ovci vratili sa p!tovanja oni s! predlozili
poveriocima da im daj! kamat! i da podele sa njima dobit naspram !"es;a i da nastave
sa obrtanjem novaca poverioca. Po8to je to tada bilo vrlo !nosno lj!di s! pristajali i tako
postajali !"esnici ! pred!ze;!9 a tako se #ormirala i prva vlasni"ka :artija od vrednosti
akcija. 0obne berze s! prve #ormirale terminske !$ovore.
Berze se dele:
1. &"e5a ("$)i a")i%la %'ji5 $e na nji5a )".*je na:
a= berze :artije od vrednosti.9 <e#ektne berze= tr7iste kapitala
b= devizne berze $de se !skladj!je pon!nda i tra7nja deviza i !tvrdj!je
devizni k!rs val!ta
c= robne ili prod!ktivne berze kao tr7iste odredjeni: tipizirani: proizvoda
d= berze !sl!$a kao tr7iste osi$!ranja i iznajmljivanja brodsko$ prostora
2. &"e5a '/li%* &'$l'(anja na:
a= berze za promtne <spot9 kasa= poslove i
b= berze za terminske i specijalne terminske poslove <#j!"ersi9 svopovi9
opcije=
3. &"e5a &"i$*)n'$)i na:
e= berze na kojima s! !"esnici pris!tni
#= kompj!terske berze
. &"e5a $edi$)* na:
$= inostrane
:= doma;e
U svet! postoje tri osnovna tipa berzi:
1= An$loEsaksonski tip berze. Privatna instit!cija na akcionarskoj osnovi
<4ondonska i 1j!or8ka berza=.
2= Dranc!ski tip berze. Bsniva se po posebnom zakon! i ima javnoEpravni
karakter. +r7ava bira nji:ove "lanove i dobrim delom !"estv!je ! poslovima
r!kovodjenja i !pravljanja <Pariska berza9 karakteristi"na jos za -panij!9 3talij!9 Bel$ij!9
Port!$al itd.=.
3= .esoviti tip berze zast!pljen ! 1ema"koj i -vajcarskoj <Drank#!rt9 &iri:9 Be"=.
+r7ava i: osniva9 r!kovodi njima i vr8i nadzor nad nji:ovim radom. Broj "lanova
nije o$rani"en i "lanovi mo$! biti samo banke i dr!$e #inansijske or$anizacije.
1.1. E,e%)ne /e"#e :)"4i;)e %a&i)ala<
Prva e#ektna berza osnovana je ! Amsterdam! 16%'. $odine. 1a e#ektnim
berzama se prodaj! i k!p!j! razne vrste vrednosni: papira kao sto s! akcije
ackionarsko$ dr!stva i dr7avne obli$acije i dr!$i :artije od vrednosti.
Poslovi koji se zaklj!"!j! na berzi mo$! biti:
E promptni
E terminski
14
Promptni poslovi se zaklj!"!j! sa ciljem da se izvrse odma:9 a terminski poslovi
se zaklj!"!j! sa ciljem da se izvr8e nakon izvesno$ roka9 termina.
5erminski poslovi na berzi e#ekata s! takvi poslovi ! kojima se obaveze prodavca
i k!pca ne izvr8avaj! odma: <promptno= nakon zaklj!"ivanja !$ovora9 ve; ! nekom
kasnijem rok! koji je !napred ozna"en i #iksiran ili jedno$ dana ! okvir! neko$ b!d!;e$
perioda.
U svakom terminskom berzanskom posl! kao !$ovorni partneri stoje jedan
naspram dr!$o$ oni koji o"ek!j! pad k!rsa <besisti= i oni koji o"ek!j! pove;anje k!rsa
<:osisti=.
Ako se o"ek!je skok k!rsa9 tada se k!p!je akcija na rok9 s tim sto se do roka
mo7e post!piti obratno9 tj. prodaje se akcija i tako se celi posao pretvara ! naplat!9 tj.
isplat! k!rsne razlike.
1aj"e8;e se terminski poslovi i zavrsavaj! isplatom tzv. k!rsne razlike i zato se
ovi poslovi zaklj!"!j! iz 8pek!lativni: razlo$a. vako mo7e da prodaje e#ekte koje i ne
posjed!je9 ali da o rok! isplati ili naplati k!rsn! razlik!.
Poslovi na e#ektivnim berzama se zaklj!"!j! preko veliko$ broja berzanski:
posrednika tzv. brokera. 6ainteresovani poslovni lj!di i dr!8tva9 za sve$a nekoliko
min!ta9 mo$! da npr. p!tem tele#ona k!pe ili prodaj! vrednosne papire koji se kotiraj!
na berzama
1a kraj! svako$ berzansko$ sastanka se9 prema !tvr)enim pravilima berze9
izdaj! sl!7bena saop8tenja o cenama koje s! kotirane ! tok! rada berze.
5e cene9 sre)ene prema posebnom post!pk! ! vid! odredeni: pre$leda9
nazivaj! se berzanska kotacija.
1aj"e8;e se izdaj! dnevne kotacije a podaci za dnevne kotacije se nala7e !
berzanskim dnevnicima ! koje s! !pisani svi poslovi koji s! zaklj!"eni na berzama.
U dnevnim kotacijama se ne !nose pojedina"ne cene svako$ artikla koji je
predmet k!poprodaje9 ve; se !pis!je srednja vrednost ili k!rsevi !tvrdeni prema
posebnom post!pk!.
Berzanska kotacija9 preko berzanski: izvje8taja9 omo$!;ava !vid naj8irem broj!
interesanata o kretanj! berzanski: cena artikala koji s! predmet tr$ovanja na berzi.
1.2. De(i#ne /e"#e :de(i#n' )"4i$)e<
+evizne berze ! pojedinim zemljama je razli"ito or$anizovano. 6a Dranc!sk!9
3talij!9 1ema"k!9 A!strij! devizno tr7i8te je obi"no sme8teno ! berzi koja se nalazi !
z$radi $dje se nalazi berza vrednosni: papira.
+evizno tr7iste ! /elikoj Britaniji9 vajcarskoj9 A+9 (anadi or$anizovano je kao
med!bankarsko tr7i8te i bez berzanski: posrednika.
Preko ovla8;eni: banaka obavlja se k!povina i prodaja deviza.
Bvla8;ene banke na med!bankarskom deviznom tr7ist! kontaktiraj! p!tem
sredstava za prenos vesti9 tele#ona9 tele#aLa9 interneta i neprestano s! ! vezi sa
#inansijskim centrima ! svet!.
1a me)!bankarskom deviznom tr7ist!9 !sled delovanja zakona pon!de i tra7nje9
!tvrd!j! se k!rsevi deviza.
1a deviznom tr7ist! !spostavljaj! se odosi izme)!:
1. Bni: koji k!p!j! i prodaj! devize sa jedne strane i banke sa dr!$e strane
2. Bdnosi izmed! ovla8;eni: banaka koje !"estv!j! na deviznom tr7ist!
3. Bdnosi izmed! ovla8;eni: banaka i banaka ! inostranstv!
6aklj!"ivanje devizni: poslova na deviznom tr7ist! obavljaj! brokeri kao
posrednici.Bni ne mo$! poslove zaklj!"ivati ! svoje ime i za svoj ra"!n.
U ovla8;enim banakama9 koje !"estv!j! na deviznom tr7ist!9 k!povin! i prodaj!
deviza obavljaj! posebni tr$ovci devizama tzv. dileri. Poslovi se zaklj!"!j! kao promptni
i kao terminski.
15
Prompt je kod deviza 2 dana od zaklj!"enja !$ovora a terminski poslovi s! oni
koji s! d!7i od 2 dana i obi"no kod nji: je rok 1 mesec9 29 3 i 6 meseci.
1.3. R'/ne /e"#e
0obne berze s! stalna tr7i8ta robom prema standardnoj oznaci
Prodaja prema standardnoj oznaci karakteristi"na je za masovn! i
standardizovan! rob! <sirovine i pol!preradevine=.
Bvde je bitno na$lasiti da je kvalitet robe ! toj mjeri odre)en da za prodaj! te
robe nije bitan pred!slov pred:odno$ podno8enja njeno$ !zorka.
0oba ovakvi: svojstava naziva se berzanskom9 jer s! njene standardne oznake
pri:va;ene od ve;e$ broja berzi.
5a roba je npr. e$ipatski pam!k9 kineski "aj9 brazilska ka#a9 ameri"ka p8enica.
Berze9 kao instit!cije or$anizovano$ tr7i8ta kapitala9 predstavljaj! samostalne
or$anizacije koje posed!j! sopstveni poslovni prostor <z$rad!=9 "lanstvo i poslovna
pravila. 1ajve;a od nji: je 1j!jor8ka berza :artija od vrednosti.
5.4. NYSE ( New York Stock Exchange )
1j!jor8ka berza je najpoznatija i ve; d!$o najve;a berza na svijet!. Fotovo ',M
ameri"ko$ poslovanja :artijama od vrednosti se vodi na 12E. 1a njoj9 da bi se kotirao
#inansijski intr!ment9 nje$ov emitent mora imati:
pri:od pre poreza ! pret:odnoj $odini od najmanje 295 mil N9 ili za
pret:odne 3 $odine !k!pno9
neto #iksn! aktiv! od najmanje 1' mil N9
najmanje 191 milion emitovani: akcija ! posed! investitora9 dok nji:ova
!k!pna tr7i8na vrednost mora biti najmanje 1' mil N9
najmanje 2 :iljade akcionara9 od koji: svaki mora imati najmanje po 1,,
akcija9 ili najmanje 2.2,, akcionara sa prose"nim obimom mese"ne tr$ovine od 1,,.,,,
akcija.
3maj!;i ! vid! navedene !slove9 koji svakako odr7avaj! i sna$! ameri"ke
privrede9 nije ni "!do 8to je 1j!jor8ka berza najve;a na svet!. Prema nekim podacima9 !
tok! 2,,1. $odine9 prose"an dnevni promet na ovoj berzi je iznosio 1.24,9, miliona
akcija9 a vrednost prose"ne dnevne tr$ovine bila je 4293 milijardi dolara.
12E ok!plja 2.%*' kompanija "ije s! :artije od vrednosti primljene na tr$ovin!9
sa oko 51 milion individ!alni: investitora i 2,,, instit!cionalni: investitora koji s! k!pci i
prodavci ovi: :artija od vrednosti.
12E del!je na a!kcijskom princip!9 $de brokeri tr$!j! jedan sa dr!$im na
osnov! otvoreno$ licitiranja.
1.1. ISE L'nd'n = In)e"na)i'nal S)'-% E>-?an.e ', L'nd'n
3E 4ondon dr7i rep!tacij! me)!narodno$ #inansijsko$ centra. .e)!narodna
berza :artija od vrednosti ! 4ondon! ima na kotaciji vi8e strani: pred!ze;a ne$o bilo
koja dr!$a berza na svet!. tra: da ;e velika me)!narodna pred!ze;a i investitori
post!pno nap!8tati 4ondon doveo je do odl!ke sredinom 1*',Ei: o dere$!laciji ove
berze poznate pod nazivom OBi$ Ban$O. E#ekti koji s! se posti$li ovom odl!kom s!:
1. Ukidanje tro8kova #iksne provizije9
2. Btvaranje londonsko$ tr7i8ta vanjskim posrednicima vrednosnim papirima9
posebno ameri"kim i japanskim9
16
3. Pomak prema elektronskom tr7i8t!. istem a!tomatsko$ kotiranja
berzovni: deonica del!je pomo;! centralno$ kompj!tera koji pokaz!je cene9 veli"in!
tr7i8ta i transakcije o kojima izve8tava pretplatnike Berzovne > 5BP3& teleteLt
in#ormacijske sl!7be.
1.2. TSE = T'%@' S)'-% E>-?an.e
5E ili tokijska berza9 kao i mno$e dr!$e japanske berze9 or$anizovana je na
"lanskoj osnovi9 a prist!p "lanstv! se posti7e k!povinom mesta. +o 1*'%. $odine
tokijska berza je bila neliberalna ! #ormiranj! novi: mesta9 pa je alternativni p!t bio kroz
k!povin! deonica pred!ze;a "lanova.
3pak9 nakon 1*'%. $odine9 5E sledi trendove dr!$i: berzi ! dozvoljavanj!
prist!pa !daljenim prekomorskim or$anizacijama.
Glanstvo na svim japanskim berzama klasi#ikovano je ! tri tipa:
1. redovni lanovi > koji tr$!j! :artijama od vrednosti za svoje klijente ili za
svoj ra"!n9
2. ''saitori'' lanovi > sli"ni s! malim brokerima ! 1j!jork!. Bni del!j! kao
posrednici "lanova i ne mo$! tr$ovati za svoj ra"!n9
3. specijalni lanovi > koji obavljaj! transakcije na 5E koje se ne mo$!
obavljati na dr!$im podr!"nim berzama.
Bitno je napomen!ti da kod nas ! zemlji postoje ve; d!7i niz $odina samo 2
berze. 5o s! beo$radska berza i novosadska berza.
1.3. Be'."ad$%a /e"#a
S)a"a /e'."ad$%a /e"#a
tara beo$radska berza je prvobitno osnovana 21. novembra 1'*4. $odine. Prve
transakcije na ovoj berzi s! obavljene ! jan!ar! 1'*5. $odine. Bila je klj!"ni "inilac
ekonomsko$ sistema preko ko$a s! re$!lisani !n!tra8nji i spoljni ekonomski tokovi !
(raljevini K!$oslaviji. 1a njoj se tr$ovalo :artijama od vrednosti9 robom i devizama sa
ostalim berzama ! re$ion! Pod!navlja.
Poslednji sastanak odr7an je 4. aprila 1*41. $odine a zvani"no berza prestaje sa
radom 1*53. $odine9 kao nepotrebna instit!cija.
O/n'(ljena dela)n'$)
Beo$radska berza je instit!cija tr7i8ta kapitala9 osnovana po dr!$i p!t 1*'*.
$odine9 nakon 4' $odina pa!ze i *5 $odina od osnivanja prve Berze pod imenom
K!$oslovensko tr7i8te kapitala9 na osnov! 6akona o tr7i8t! novca i tr7i8t! kapitala. 3me
Beo$radska berza !zima ponovo 1**2. $odine. +ana8nja Berza je pravni sledbenik
nekada8nje Berze sa kraja P3P veka.
1**4. $odine se donosi 6akon o berzama9 berzanskim posrednicima i
berzanskom poslovanj!9 te beo$radska berza !skla)!je poslovanje sa njim.
Glanovi Beo$radske berze s! berzanski posrednici9 brokeri i dileri9 "ija se sedi8ta
nalaze ! svim ve;im $radovima rbije.
1a Beo$radskoj berzi za tr$ovanje akcijama predvi)eni s! metodi preovla)!j!;e
cene9 kontin!irano$ tr$ovanja i metod minimalne cene9 rezervisan za akcije iz port#elja
Akcijsko$ #onda. 5r$ovanja akcijama s! svakodnevna9 a tr$ovanje se obavlja po stro$im
pravilima9 ! okvir! elektronsko$ sistema za tr$ovanje BE4EP.
Bsnovna op8ta akta Beo$radske berze predstavljaj! tat!t i Pravila Berze doneti
na 3/ sednici k!p8tine Berze dana 15. aprila 1**%. $odine.
tat!t Beo$radske berze objavljen je ! l!7benom list! 0K broj 3Q*'.
1%
Pravilima Beo$radske berze !tvr)eni s! poslovi koje obavlja .e8ovita berza9
Beo$radska berza a.d. Beo$rad9 !slovi i na"in obavljanja ovi: poslova9 kao i dr!$a
pitanja ! vezi sa radom Berze. a$lasnost na Pravila Beo$radske berze dali s! or$ani
nadle7ni za izdavanje dozvole za rad berzi.
1.6. N'('$ad$%a /e"#a
1a osnov! 6akona o javnim berzama od 3. novembra 1''69 a ! cilj!
!napredjenja9 olak8anja i re$!lisanja tr$ovinsko$ prometa ! 1ovom ad! je 5. marta
1*21 $odine osnovana berza. 1jen sl!7beni naziv je bio O1ovosadska prod!ktna i
e#ektna berzaO. Predmet tr$ovine na ovoj berzi bile s! razne robe9 naro"ito
poljoprivredne. Berza je #!nkcionisala do 1*41. $odine.
Prod!ktna berza 1ovi ad obnovljena je 0e8enjem i Uredbom 3zvr8no$ ve;a
k!p8tine 10 rbije decembra 1*5' i jan!ara 1*5* $odine. Prvi zvani"ni berzanski
sastanak odr7an je 2* maja 1*5* $odine i taj dan se obele7ava kao dan JProd!ktne
berzeJ 1ovi ad. Promet na Prod!ktnoj berzi od ponovno$ osnivanja 1*5* do danas je
preko 16 miliona tona robe.
1'
2. ZA0LJUAA0
+a bi se mo$le iskoristiti sve prednosti i eliminisati slabosti #inansiranja pomo;!
:artija od vrednosti9 potrebno je stvoriti instit!cionalni okvir. A to se odnosi na postojanje
kontin!elno$ tr7i8ta :artija od vrednosti kako bi se obezbedila likvidnost :artija od
vrednosti. Br$anizovano tr7i8te kapitala doprinosi da se o$rani"ena d!$oro"na
#inansijska sredstva alociraj! na najbolje raspolo7ive investicione alternative. 5ako)e9
#!nkcija berze je i da !tvr)!je i p!blik!je cene :artija od vrednosti. Br$anizovano tr7i8te
kapitala pr!7a mo$!;nost velikim i pro$resivnim pred!ze;ima da direktno animiraj!
8tednj! pojedinaca9 dr!$i: pred!ze;a i i #inansijski: instit!cija za svr:e #inansiranja
nji:ovi: kapitalni: !la$anja.
1a8oj zemlji je potreban moderan i e#ikasan #inansijski sistem9 koji ;e bez
pote8ko;a kom!nicirati sa svetom9 ali ;e istovremeno biti odraz na8i: potreba i na8e$
nivoa razvijenosti. Potrebe na8i: privredni: s!bjekata ;e nakon okon"anja procesa
privatizacije privrede rasti a !potreba :artija od vrijednosti ;e imati pres!dan zna"aj.
+a bi se dosti$li pomen!ti ciljevi !slovi s! stabilan novac9 razvijena str!kt!ra
#inansijski: instit!cija <komercijalne banke9 8tedionice i zajednicki #ondovi=9 #inansijske
kompanije9 raznovrsni brokeri i dileri9 instit!cionalni investitori <penzioni #ondovi =9
osi$!ravaj!;a dr!8tva i sl.
1*
LITERATURA
1. +!$ali; /erolj!b9 -timac .ilko9 Bsnove berzansko$ poslovanja9 2,,6. Beo$rad
2. .i;ovi; .iodra$9 Berzanski poslovi i :artije od vrednosti9 2,,3. (ra$!jevac
3. (!li; .irko9 Dinansijska tr7i8ta9 2,,3. Beo$rad
4. Eri; +ejan9 Dinansijska tr7i8ta i instr!menti9 2,,3. Beo$rad
5. Beo$radska berza9 Promene i tendencije na svetskom tr7i8t! kapitala ! 2,,4.
$odini9 2,,4. Beo$rad
6. +ra$an (ras!lja9 .ilorad 3vanisevi;9 Poslovne #inansije9 2,,6. Beo$rad
2,