Asimov Isak

PRELUDIJUM ZA ZADUBINU
Prevod: Bogdanovi ika/ivkovi Mirjana
Asimov Isaac PRELUDE TO FOUNDATION, 1988.
Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina"
(10)
POLARIS
1988.
1. MATEMATIAR
KLEON I... Poslednji od galaktikih vladara iz dinastije Entun. Roen je 11,988. godine
galaktike ere - iste godine kada je i Hari Seldon doao na svet (mada, postoje i miljenja da je
datum Seldonovog roenja bio krivotvoren - u ta neki izraavaju najozbiljnije sumnje - kako bi se
prilagodio vremenu roenja samog Kleona, s kim se Seldon, neposredno po svom prispeu na
Trantor, po svoj prilici susreo).
Poto je, 12,010, stupio na carski presto - bile su mu, tada, tek dvadeset dve godine - Kleon I je
tokom svoje vladavine Carstvu obezbedio razdoblje mira, utoliko neobinije to je palo sred izrazito
burnih vremena. Za to je, ipak, po svemu sudei, ponajpre trebalo zahvaliti umeu i vetini
upravitelja njegovog dvora, Eta Demerzela, oveka koji se do te mere klonio svakog upadljivijeg
prisustva u javnosti da je o njemu ostalo malo ta znano...
Sam Kleon, meutim...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
1.
"Demerzele, da li si, nekim sluajem, ikada uo za oveka po imenu Hari Seldon?" iznenada upita
Kleon, jedva se uzdravajui da ne zevne.
Kleon je na carskom prestolju sedeo ve skoro deset godina i bio je, mahom u zvaninim
prilikama, trenutaka kada mu je obuenom u prigodne halje i sa vladarskim znamenjima, zaista
polazilo za rukom da deluje dravniki. Ba tako je, na primer, delovao na svom holografskom
portretu koji bio smeten u jednom udubljenju u zidu iza njega. Portret mu je bio postavljen tako da se
upadljivo isticao izmeu holografskih prikaza pojedinih njegovih predaka, smetenih u okolnim
niama.
Njegov vlastiti holografski portret nije mu ba bio sasvim veran; jer, mada mu je kosa bila
svetlosmea i u prirodi i na portretu, na holografskoj slici izgledala je znatno gua. Postojala je, u
stvarnosti, na njegovom licu i izvesna asimetrinost, budui da mu je leva ivica usana bila neto
uzdignutija od desne; meutim, to se, iz nekog razloga, na holografskoj slici nije dalo uoiti. A kada
bi se uspravio i stao pored svog portreta, videlo bi se da je barem dva centimetra nii od slike koja
je, navodno, trebalo da ga prikae u punoj, prirodnoj visini od sto osamdeset tri centimetara - i,
nesumnjivo, gojazniji.
Dabome, holografska slika predstavljala je njegov zvanini potret u trenutku krunisanja, a tada je,
ipak, bio mlai. Ipak, jo je delovao mladalaki, i, moglo bi se rei, kao ovek odreene
privlanosti; pored toga, u trenucima kada nije morao da bude nemilosrdno zvanine i ceremonijalan,
na licu mu se mogao uoiti i prisenak neega to je odavalo dobrodunost.
"Hari Seldon?" upita Demerzel sa prizvukom potovanja u glasu, oko ega se, oigledno, svesrdno
starao. "To mi je ime, sire, sasvim nepoznato. Da li je, iz bilo kog razloga, trebalo da ujem za
njega?"
"Ministar nauka pomenuo mi ga je prole noi. Pomislio sam da si moda i ti uo za njega."
Damerzel se lako namrti, jedva primetno, zaista, jer nije bilo uputno mrtiti se u carevom
prisustvu. "Ministar nauka, sire, trebalo je da ga najpre spomene meni, kao upravitelju vaeg dvora.
Ukoliko vas tako budu zasipali sa svih strana..."
Kleon podie ruku i Demerzel zastade u pola reenice. "Molim te, Demerzele... Ne moemo se
drati formalnosti u svakom trenutku. Tokom noanjeg sastanka i razgovora s njim, jednostavno mi
ga je pomenuo. Nisam mogao izbei da ga sasluam, mada sam docnije bio zadovoljan zbog toga,
budui da se itava stvar pokazala prilino zanimljivom."
"U kom smislu zanimljivom, sire?"
"Pa, ovo vie nisu vremena kada su nauka i fizika ba na svaijim usnama. ini se kao da su iz
nekog razloga sasvim sile sa scene - moda i stoga to su sva otkria ve nainjena... ta ti o tome
misli? Ipak, kako se ini, zanimljive stvari kao da se i danas dogaaju... U najmanju ruku,
predstavljene su mi kao zanimljive."
"To vam je, sire, rekao ministar nauka?"
"Da... Rekao mi je da je taj Hari Seldon uestvovao na nekom skupu matematiara koji je nedavno
odran ovde na Trantoru - okupljaju se, iz nekog razloga, svakih deset godina - i jo mi je rekao da je
momak saoptio da je mogue matematikim putem predskazati budunost."
Demerzel dozvoli sebi da mu oko usana zaigra mlak osmejak. "Ili je u zabludi ministar nauka,
poznat, inae, kao ovek male otroumnosti, ili je u zabludi taj matematiar. Jer, nema nikakve
sumnje da je predskazivanje budunosti tek puko deje snevanje."
"Da li je ba tako, Demerzele? Ljudi, zna, veruju u takve stvari."
"Ljudi, sire, veruju u mnoge stvari."
"Ali veruju i u takve stvari. Imajui to u vidu, nije ba najvanije da li e se, na kraju, ispostaviti
da je budunost bila tano predskazana. Ukoliko bi mi neki matematiar predskazao dugu i srenu
vladavinu, vreme mira i obilja za Carstvo... Reci, zar to ne bi bilo sjajno?"
"Dabome, bilo bi to prijatno uti, sire, ali ta bi se time postiglo?"
"Ama... Ukoliko bi ljudi u to poverovali, bez sumnje bi se i ponaali u skladu sa svojim
verovanjima. Mnogo je predskazanja do sada, samim verovanjem u njih, bilo preobraeno u tvrde
injenice. Postoje, zna, 'predskazanja koja sama sebe pothranjuju'. U stvari, sada kad o tome
razmiljam, priseam se da si mi upravo ti o tome govorio."
"Siguran sam da jesam, sire", odgovori Demerzel. Njegove oi paljivo su odmeravale carevo
lice, kao da nastoji da ustanovi koliko daleko sme da ode u svom protivljenu. "Ipak, ak i ako je tako,
nikad vam nee biti teko da pronaete nekog ko e vam dati eljeno predskazanje."
"Stvar je, meutim, u tome, Demerzele, to se ne bi svakom podjednako verovalo. Ali jednog
matematiara, koji bi svoja predskazanja bio u stanju da potkrepi matmatikim formulama i jezikom,
razumeo ne bi niko - a poverovali bi mu svi."
"Kao i uvek, sire, iz vas govori mudrost zdravog razuma", sloi se Demerzel. "Zaista, ivimo u
nemirnim vremenima i bilo bi poeljno uneti u njih malo mira - dakako, bez ulaganja para ili primene
vojne sile - to je ak i u bliskoj nam prolosti donelo malo dobra, a puno nevolja."
"Ba tako, Demerzele", odvrati car ne skrivajui oduevljenost. "Dri mi na oku tog Harija
Seldona. Pomenuo si mi jednom prilikom, da se tvoji konci proteu posvuda po ovom uzburkanom
svetu, ak i do mesta na koja se ne bi usudili da zau ni moji vojnici. Povuci, dakle, jedan od tih
tvojih konaca, i dovedi mi tog matematiara. elim da se susretnem s njim."
"Uiniu kako kaete, sire", prihvati Demerzel, kome je mesto Seldonovog prebivanja bilo ve
dobro poznato. Istovremeno, naloi sebi da pohvali ministra nauka zbog valjano obavljenog posla.
2.
Hari Seldon, u to vreme, nije zraio nekim naroitim utiskom. Bile su mu, kao i caru Kleonu I, tek
trideset dve godine, ali je bio visok samo sto sedamdeset centimetara. Lice mu je bilo glatko i vedro,
kosa sasvim zagasita, gotovo crna, dok mu je odea nedvosmisleno odisala provincijskim ukusom.
Za svakog ko je, mnogo kasnije, Harija Seldona smatrao legendarnim poluboanstvom
predstavljalo bi pravo bogohuljenje ne zamiljati ga sa sedom kosom, staraki izboranim licem,
spokojnim osmehom koji zrai mudrou, i prikovanim za invalidska kolica. Ali ak i tada, u tom
odmaklom dobu, lice bi mu odisalo vedrinom. Ba tako - i nikako drugaije.
Ovog asa, oi su mu se arile naroitim sjajem, zbog Saoptenja koje je podneo na Dekadnoj
konvenciji. Saoptenje jeste pobudilo izvesnu dozu zanimanja, iako na neki razvodnjen nain; ipak,
stari Osterfit s odobravanjem mu je klimnuo i kratko dobacio: "Pronicljivo, mladiu. Veoma
pronicljivo." Imajui u vidu da je ovakva pohvala sila s Osterfitovih usana, mogla se smatrati
sasvim zadovoljavajuom.
Ali dogaaji su poeli da poprimaju sasvim nov, i neoekivan tok, i Seldon ni sam nije bio
naisto treba li da se zbog toga osea jo razdraganijim nego to je to bio u prvi mah.
Zurio je u stasitog mladog oveka u uniformi - znamenje svemirskog broda i sunca blistalo mu je
na levoj strani grudi.
"Porunik Alban Velis", izgovori oficir carske garde poto je svoje zvanine papire ponovo
spremio u dep. "Da li ste, gospodine, spremni da odmah poete sa mnom?"
Velis je, dabome, bio naoruan. Pored toga, ispred vrata su se nalazila jo dvojica gardista.
Uprkos veoma naglaenoj porunikovoj utivosti, Seldonu je bilo jasno da nema izbora; ipak, nita ga
nije spreavalo da zatrai dodatna objanjenja. "Da li to car eli da me vidi?" upita on.
"Imamo nalog, gospodine, da vas dovedemo u carsku palatu. To je sve to mi je bilo reeno."
"Ali zbog ega?"
"Nemam pojma, gospodine. Ipak, nalog koji sam dobio sasvim je izriit: moram vas dovesti u
Palatu - po svaku cenu."
"Ali to mi nekako izgleda kao da me hapsite. Koliko mi je, meutim, poznato, za to nisam dao
nikakav povod."
"Recimo radije, gospodine, da treba da vam posluimo kao poasna pratnja - razume se, ukoliko
me ne budete dalje zamajavali."
I, razume se, Seldon die ruke. Samo je stisnuo usne, kao da se trudi da na taj nain na silu u sebi
zadri dalja pitanja, klimnuo i krenuo. Mada je trebalo da bude primljen kod samog cara i, verovatno,
da bude zasut njegovim odlijem, radosti u njemu ipak nije bilo. Istina, bio je pristalica Carstva - ili,
bolje reeno, ljudskih svetova objedinjenih u miru i spokoju - ali se ba nije moglo rei da je gajio
naklonost i prema samom caru.
Porunik je koraao ispred njega, dok su dvojica gardista stupala za njim. Seldon je nastojao da
udostoji osmeha svakog s kim bi se mimoili, pokuavajui istovremeno da deluje to oputenije.
Iziavi iz hotela, uspeli su se u zvanino vozilo koje ih je tu ekalo. (Seldon ne odoli da ne pree
rukom preko unutranjih obloga; nikada do tada nije video nita u toj meri kitnjasto.)
Nalazili su se u jednom od najluksuznijih delova Trantora. Svod je tu bio dovoljno visok da je
oveku mogao stei utisak da se nalazi pod vedrim nebom; ta vie, ovek se mogao zakleti - ak i
sam Seldon, koji se rodio i sav dotadanji ivot proveo na jednom od otvorenih svetova - da ga i
sunce ogreva. Nije, dabome, bilo ni sunca ni senki, ali je vazduh bio prozraan i mirisav.
A onda sve to minu i svod poe da se zakrivljuje i suava; malo potom, naoe se u jednom
ograenom tunelu sa povremenim oznakama svemirskog broda i sunca - nesumnjivo (pomisli Seldon)
namenjenom iskljuivo zvaninim vozilima.
Jedna se kapija potom otvori i vozilo se punom brzinom uputi kroz nju. A kada se kapija za njima
zatvorila, obree se na otvorenom - istinskim otvorenom, ivom prostoru. Na Trantoru je bilo samo
dve stotine pedeset kvadratnih kilometara otvorenog zemljita, i na njemu se uzdizala Carska palata.
Seldon za trenutak poele da dobije priliku da prolunja tim krajem pod otvorenim nebom - ne samo
zbog same Carske palate, ve i zbog toga to se tu nalazio i Galaktiki univerzitet i, to je bilo
najvanije, basnoslovna Galaktika biblioteka.
A ipak, preavi iz zasvoenog sveta Trantora na to otvoreno tle proarano umama i parkovima,
istovremeno je zaao u svet u kome su oblaci proarali nebo i hladni vetar ibao po licu. On naglo
isprui aku i pritisnu dugme kojim se zatvarao prozor na vozilu.
Napolju je bio tmuran dan.
3.
Seldon uopte nije bio siguran da e se susresti sa samim carem. U najboljem sluaju, mislio je,
primie ga neki zvaninik etvrtog ili petog reda, i pri tom, zacelo, tvrditi da nastupa u ime samog
cara.
Koliko je ljudi, uopte, ikad, bilo u prilici da se nae oi u oi s carem? Koliko ljudi ga je videlo
u stvarnosti, opipljivog - tog cara koji nikad nije napustio svoje carsko prebivalite, svoj carski
posed po kome je on, Seldon, sada putovao zvaninim vozilom?
Broj im je, po svoj prilici, bio sasvim zanemarljiv. Bilo je dvadeset pet miliona naseljenih
svetova, i na svakom od njih ivelo je milijardu ili neto vie ljudskih bia - i meu tim trilionima
ljudskih stvorova koliko ih je zapravo bilo, ili, koliko e ih ikada biti, koliko njih je dobilo priliku da
se nau pred likom ivog cara? Hiljadu?
Ali da li je to, uopte, bilo vano? Car je ionako bio samo simbol Carstva, poput obeleja
svemirskog broda i sunca - iako daleko manje upeatljiv, i daleko manje stvaran. Njegovi su vojnici i
inovnici, koji su se motali svuda unaokolo, sada bili pravi predstavnici Cartstva to je kao mrtav
teret poivalo na pleima njegovih graana - mnogo vie nego li sam car.
I upravo stoga, kada je konano bio uveden u jednu osrednju, iako raskono nametenu prostoriju,
i tu zatekao nekog mladolikog oveka kako sedi na ivici stola smetenog u jednom udubljenju
naspram prozora, s jednom nogom na podu dok mu se druga slobodno klatila - Seldon se u udu
zapitao kako je uopte mogue da ga neki zvaninik prima tako jednostavno i posmatra sa toliko blage
prostodunosti. Iz linog iskustva bilo mu je dobro poznato da vladini zvaninici - a pogotovo oni
koji su se nalazili neposredno u carskoj slubi - uvek izgledaju mrgodno, kao da im na ramenima
poiva teret itave Galaksije. tavie, kao po pravilu, to su bili nieg reda to su bili mrgodniji, i to
im je izraz lica bio vie pretei.
Shodno tome, ovo je mogao biti neki zvaninik veoma visokog reda, obliven blistavilom vlasti do
te mjere da nije oseao nikakvu potrebu da utisak moi pojaava nametenom mrgodnou.
Seldon nije bio naisto u kojoj je meri to trebalo da ostavi utisak na njega, i stoga odlui da e
najbolje biti da ostane nem, preputajui svom domainu da prvi progovori.
"Vi ste, verujem, Hari Seldon?" upita najzad zvaninik. "Matematiar?"
"Da, gospodine", kratko odgovori Seldon, i ponovo zauta.
Mladi ovek odmahnu rukom. "Trebalo je da kaete 'sire', ali ja ionako ne podnosim
ceremonijalnost. Ceremonijalnost me okruuje sa svih strana, i ve sam umoran od nje. Dakle, budui
da smo sami, dozvoliu sebi da se malo opustim i odbacim svaku zvaninost. Sedite, profesore."
Jo dok je njegov domain govorio, Seldon u magnovenju shvati da pred sobom ima Kleona,
prvog cara tog imena, i istog asa oseti kako mu zastaje dah. Bilo je jedva primetne slinosti (to mu
tek sada postade jasno) sa zvaninim holografskim portretom koji se redovno mogao nai u
novinama, ali je na toj slici Kleon uvek bio sveano odeven, i izgledao vii, uzvieniji - i mrgodniji.
A evo ga sada pred njim, u stvarnosti, i nekako je delovao mnogo prostosrdanije.
Seldon se ni ne pomeri.
Car se lako namrti, i, potaknut navikom da zapoveda ak i kada je eleo upravo suprotno, ponovi
naredbodavnim tonom: "Rekoh, 'Sedite', ovee. U tu naslonjau. Odmah."
Seldon istog asa sede, i dalje bez daha. Sav pometen, nije ak uspeo ni da izusti ono: "Da, sire."
Kleon se nasmei. "Tako. Ve je bolje. Sada moemo razgovarati kao obini ljudi, to i jesmo kad
odbacimo sve oblike zvaninosti. Slaete li se?"
"Ukoliko Vae Carsko Velianstvo tako kae, onda je sigurno tako", odvrati Seldon oprezno.
"Hajde, hajde, ne budi toliko snebivljiv! elim da razgovaramo na ravnoj nozi. To me zabavlja.
ak, oarava."
"Da, sire."
"Samo jedno obino 'Da' ovee. Ima li uopte naina da vam se pribliim?"
Keon se zagleda u njega, i Seldon pmisli kako mu je pogled i ivahan i reit.
"Ba mi ne izgledate kao matematiar", prozbori najzad car.
Konano, Seldon oseti kako e mu poi za rukom da se nasmei. "Zaista ne znam kako bi jedan
matematiar trebalo da izgleda, Vae Car..."
Kleon upozoravajue mahnu rukom i Seldon istog asa proguta poslednje rei.
"Pa, sedokos, rekao bih. Moda, i sa bradom. U svakom sluaju - veeg broja godina."
"Pa ipak, ak i matematiari moraju biti mladi u nekom trenutku svog ivota."
"Slaem se, ali kao mladi jo nisu na glasu. A kada im poe za rukom da se nametnu itavoj
Galaksiji, izgledaju upravo onako kako sam ih opisao."
"Bojim se da sam ja od onih koji jo nisu na glasu."
"Pa ipak, podneli ste Saoptenje na Konvenciji koja je ovde nedavno odrana."
"Bilo je podosta onih koji su podneli Saoptenje, i neki meu njima jo su mlai od mene.
Meutim, tek je malom broju nas poklonjena kakva-takva panja."
"Meutim, ono to ste vi rekli privuklo je panju nekih od mojih slubenika. Objasnili su mi da
smatrate da je mogue predskazivati budunost."
Seldon odjednom oseti kako ga ophrvava umor. Izgleda da nema kraja pogrenim tumaenjem
njegove teorije. Moda nije ni trebalo da podnosi to Saoptenje.
"Istini za volju, nije ba sasvim tako", odgovori on. "Moja istraivanja ne seu tako daleko. U
mnogim drutvenim sistemima sled dogaaja je takav da pod odreenim okolnostima neumitno dolazi
do haosa. To znai da, bilo kakvu polaznu taku odabrali, nije mogue predskazati konani ishod
jednom zapoetih zbivanja. To se odnosi i na neke sasvim jednostavne sisteme; meutim, to je neki
sistem sloeniji, to je vea verovatnoa da e se na kraju izroditi u haos. Oduvek se smatralo da se
neto to je toliko sloeno, koliko je to bilo koja ljudska zajednica, mora okonati haosom, te da je,
sledstveno tome, nemogue
predskazati kakav e u budunosti biti tok dogaaja. Moji radovi, meutim, pokazali su da je,
ukoliko se neka ljudska zajednica dobro proui, mogue iznai polaznu taku na osnovu koje bi se
izvela odreena reenja kako bi se haos predupredio. Na taj bi nain, zaista, bilo mogue predskazati
budunost - ne u svim pojedinostima, razume se, ve samo u najirim okvirima; ne sa punom
izvesnou, ve sa izgledima koji se mogu matematiki obraditi."
"Ali ne znai li to, ipak, da ste pokazali kako je mogue predskazati budunost?" upita car, poto
je paljivo sasluao Seldonovo izlaganje.
"Moram da ponovim: ne sasvim. Ja sam samo pokazao da je to teorijski mogue, ali nita vie od
toga. Da bismo postigli vie, morali bismo biti u stanju da odaberemo odgovarajuu polaznu taku;
da poemo od prihvatljivih pretpostavki; i konano, da budemo sposobni da sledimo proraune kroz
neko utvreno razdoblje. Na alost, nita nam u mojim matematikim formulama ne kazuje kako da
konano postignemo bilo ta od toga. U stvari, ak i kada bismo u tome uspeli, sve to bismo dobili
bile bi, u najboljem sluaju, samo ostvarljive mogunosti. To, ipak, nije isto to i predskazivati
budunost; re je samo o pukim nagaanjima o onome to bi se verovatno moglo dogoditi. Svaki
uspean politiar, svaki poslovni ovek, ak i ljudi svih ozbiljnih profesija uvek su suoeni sa
neophodnou da u svom poslu pou od nekih osnovnih procena onoga to ih eka u budunosti, i da
nastoje da im procene budu to tanije - jer, u suprotnom, doivljavae samo neuspehe."
"Ali oni to ine bez pomoi matematike."
"Tako je. Oslanjaju se na intuiciju."
"Meutim, oslanjajui se na matematiku, bilo ko bi bio u stanju da prorauna mogunosti. Shodno
tome, ne bi ba bila tako retka ljudska bia koja postiu uspeh zato to se oslanjaju na svoju izizetnu
intuiciju."
"I to je tano. Ali ja sam samo pokazao da je matematika analiza sleda dogaaja u budunosti
mogua; nisam pokazao da je i praktino ostvarljiva."
"Kako neto moe biti mogue, ali ne i ostvarljivo?"
"Teorijski je mogue da ja, lino, obiem svaki svet irom Galaksije i da se rukujem sa svakom
osobom na svakom od tih svetova. Meutim, da to uinim trebalo bi mi mnogo vie godina no to e
moj itav ivot potrajati; na primer, ak i da sam besmrtan, stopa raanja novih ljudskih bia znatno
je vea od stope po kojoj bih ja mogao stupiti u dodir sa onima koji su se ve rodili. Pored toga, od
onih koji su u ovom asu ve u godinama mnogi bi poumirali pre no to bih doao u priliku da se sa
njima susretnem."
"Da li sve to vai i kada je u pitanju vaa matematika kojom bi se proraunavao sled dogaaja u
budunosti?"
Seldon je za trenutak oklevao, a onda je ipak odluio da nastavi. "Mogue je da bi bilo potrebno
neobino mnogo vremena da se pribave svi potrebni prorauni, ak i ukoliko bismo se sluili
raunarom koji bi po obimu bio ravan Vaseljeni i koji bi dejstvovao hipersvemirskom brzinom. Do
trenutka kada bismo neki odgovor dobili, mogue je da bi prolo toliko vremena da se prvobitna
situacija izmeni do te mere da odgovor vie nema nikakvog znaaja."
"Zbog ega nije mogue pojednostaviti itav proces?" upita Kleon s primetnom otrinom u glasu.
"Vae Carsko Velianstvo..." Seldon je primetio da car postaje sve formalniji u ophoenju, kako
su mu odgovori postajali sve manje po volji, te odlui da i sam poe njegovim primerom... "Uzmite
za primer nain na koji su se naunici uhvatili ukotac sa subatomskim esticama... Postoji, tih
estica, izvanredno veliki broj, i sve se one kreu ili vibriraju nasumino i nepredvidljivo; pa ipak,
ispostavilo se da sred sveg tog haosa postoji i neki unutranji red, tako da je na osnovu toga bilo
mogue postaviti zakone kvantne mehanike koji e biti u stanju da prue odgovore na sva pitanja koja
uspemo da postavimo... Prouavajui ljudske zajednice, prema pojedinanim i ljudskim biima
odnosimo se kao prema subatomskim esticama, s tim to se, kao dodatan, javlja i faktor ljudskog
uma. estice se kreu bez svesti o sebi; s ljudskim stvorenjima to, meutim, nije sluaj. Uzeti u obzir
svu raznovrsnost pobuda i razloga uma ini stvari toliko sloenim da nam, jednostavno, nedostaje
vreme da o svima vodimo rauna."
"Nije li mogue da i u umu, ba kao i u bezrednom kretanju estica, ipak postoji neki unutranji
red?"
"Moda... Moje mi matematike analize zaista kazuju da iza svega mora postojati neki red, ma
koliko se inilo da je sve u posvemanoj zbrci; ali ta nam injenica ni na koji nain ne ukazuje na to
kako bismo mogli dokuiti skriveni sklad stvari... Zamislite, samo... Dvadeset pet miliona svetova,
svaki sa svojim osobenim obelejima i kulturama, svaki izrazito razliit u odnosu na sve ostale, i na
svakom od njih milijardu ili vie ljudskih bia s individualnim umovima; pri svemu tome, svi ti
svetovi meusobno opte na bezbroj naina i u nepreglednom broju kombinacija! Ma koliko
psihoistorijska analiza mogla biti teorijski mogua, malo je verovatno da bi u bilo kom praktinom
smislu mogla biti ostvarljiva..."
"ta tano imate u vidu kada kaete 'psihoistorijski'?"
"Imam u vidu teorijsku procenu mogunosti to ih u odnosu na budunost prua 'psihoistorija'."
Car naglo ustade, odsenim korakom odeta do suprotnog kraja prostorije, okrenu se, doeta nazad
i zastade pred Seldonom, koji sve to vreme ostade sedei.
"Ustanite!" naredi on.
Seldon se smesta podie i upravi pogled prema neto viem caru. Nastojao je, pri tom, da ne
skrene pogled.
"Ta vaa psihoistorija", progovori konano car, "ukoliko bi naila na neku praktinu primenu... ta
mislite, da li bi bila od veeg znaaja?"
"Od ogromnog, nema sumnje. Znati ta nam budunost nosi, makar samo u najoptijem i tek
verovatnom vidu, znailo bi stei novog i udesnog vodia koji bi upravljao naim delanjima -
sredstvo kakvo oveanstvo nikad dosad nije dralo u rukama. Ali razume se..." On zastade.
"Pa?" upita Kleon nestrpljivo.
"Pa, eto, ini se da bi rezultati psihoistorijske analize - s izuzetkom nekolicine onih koji bi trebalo
da donesu odluke - morali ostati nedostupni javnosti."
"Nedostupni!" uzviknu Kleon iznenaeno.
"Stvar je sasvim jasna. Dozvolite mi da to poblie objasnim... Ukoliko bismo obavili
psihoistorijsku analizu, i sa njenim rezultatima potom upoznali javnost, sve emocije i sve reakcije
oveanstva istog asa poprimile bi sasvim novi smer. Psihoistorijska analiza, zasnovana na
emocijama i reakcijama bez uvida u budunost, ostaje sasvim liena smisla. Shvatate li?"
Careve oi zablistae i on se glasno nasmeja. "Izvanredno!"
On potapa Seldona po ramenu i ovaj lako posrnu pod teinom njegove ake.
"ovee, zar vi ne shvatate?" upita Kleon. "Zar zaista ne shvatate? U tome je, upravo, njena
korisnost! Uopte nije potrebno predskazivati budunost - prosto, odaberete neku budunost, lepu i
povoljnu budunost, dakako, a onda iziete s predskazanjem koje e ljudske emocije i reakcije
promeniti na takav nain da se budunost koju ste zamislili zaista i ostvari! Uvek je bolje stvoriti lepu
budunost nego predskazivati runu!"
Seldon se namrti. "Vidim na ta ciljate, sire, ali to je naprosto nemogue."
"Nemogue?"
"Pa, u svakom sluaju, neostvarljivo. Zar vam nije jasno? Poto nije mogue da poete od ljudskih
emocija i reakcija i predskaete budunost do koje bi one trebalo da dovedu, nije mogue uiniti ni
suprotno od toga."
Kleon je izgledao zbunjen, i usne mu se stisnue. "A ta je, onda, s vaim Saoptenjem? Tako ste
ga nazvali - Saoptenje... Od kakve je onda ono koristi?"
"U pitanju je bila puka matematika spekulacija... Zanimljiva, moda, za matematiare... Ali ni za
trenutak nisam pomislio da je u pitanju neto od bilo kakve praktine upotrebljivosti."
"Meni se ini aavim", primeti Kleon ljutito.
Seldon lako slee ramenima. Bilo mu je konano jasno, jasnije no ikad, da nipoto nije trebalo da
izlazi sa svojim Saoptenjem. ta bi ga jo moglo snai ukoliko car uvrti sebi u glavu da od njega, u
stvari, sve vreme pravi budalu?
I zaista, Kleon je i izgledao kao neko ko se bavi upravo takvom milju.
"Pa ipak", ree on na kraju, "ta ako ipak predskaete budunost, bilo to matematiki opravdano
ili ne bilo; i ako vladini zvaninici, iji se posao, upravo, i sastoji u tome da znaju kako e narod
najverovatnije postupiti, ocene da je u pitanju budunost koja e izazvati najpoeljnije reakcije?"
"Ali zbog ega sam vam, u tom sluaju, ja potreban? Vladini zvaninici mogu sve to i sami uiniti,
i utedeti sebi posrednika."
"Vladini zvaninici ne bi to mogli obaviti sa toliko potrebne ubedljivosti. Zapravo, oni takve
stvari povremeno i ine. Ali uvek se postavlja pitanje koliko im ljudi veruju."
"Ima li razloga da se meni veruje vie nego njima?"
"Vi ste matematiar! Vi ste proraunali budunost, a ne... niste je samo naslutili - ukoliko je to
prava re."
"Ali ja to zapravo nisam uinio."
"Ko bi to jo mogao znati?" Kleon ga je posmatrao suzivi oi.
Na trenutak zavlada tiina. Seldon se oseao uhvaenim u zamku... Ukoliko bi mu car izdao
izriitu naredbu, da li bi bilo uputno odbiti ga? Ukoliko ne bi pristao, mogue je da bi ga uhapsili, i,
ak, doli mu glave. Ne bez suenja, razume se, ali je, ipak, bilo teko i zamisliti da bi proces mogao
tei nasuprot eljama vrstoruke vlasti, naroito ako je re o vlasti koja stoji na raspolaganju
samodrcu ogromnog galaktikog carstva.
"Ipak, ne bi uspelo", odgovori Seldon konano.
"Zbog ega?"
"Ukoliko bi se od mene zahtevalo da predskaem budunost u najoptijim crtama, budunost koja
bi se ostvarila tek poto ovog sadanjeg, i moda, narednog pokolenja vie ne bude, moda bismo i
mogli neto postii, ali, u tom sluaju, ljude bi sve to veoma malo zanimalo. Jednostavno, ne bi
mnogo marili za blistave dane koji bi osvanuli kroz jedno ili dva stolea.
Da bi se postigao neki opipljivi rezultat", nastavi Seldon, "bio bih primoran da predskaem stvari
ije bi posledice bile znatno neposrednije, blie nama. Jedino bi se u tom sluaju mogla oekivati
neposredna reakcija. Ipak, ranije ili kasnije - verovatnije: ranije - neko od mojih predskazanja ne bi
se ispunilo, i svako poverenje u moje rei odmah bi se istopilo. Omiljenosti koju uivate moda bi
takoe doao kraj, ali, to je najgore, bila bi uskraena i svaka podrka daljem razvoju psihoistorije;
bili bi, ak i ukoliko bi matematika saznanja u budunosti omoguila da se primaknemo njenoj
praktinoj primeni, uklonjeni svi izgledi da iz nje neto dobro proistekne."
Kleon se spusti u svoju naslonjau i namrteno se zagleda u Seldona. "Da li je to sve to vi
matematiari umete? Da uporno tvrdite da je neto nemogue?"
"Vi ste taj, sire, koji trai nemogue", odvrati Seldon s oajnikom pitomou.
"Hajde da probamo neto... Zamislite da sam od vas zatraio da mi, uz pomo vae matematike,
date odgovor na pitanje da li u, moda, jednog dana biti umoren? ta biste mi rekli?"
"Moj matematiki sistem nije u stanju da prui odgovor na tako izriito pitanje, ak i pod
pretpostavkom da psihoistorija dejstvuje na najbolji mogui nain. itava kvantna mehanika nije u
stanju da predskae kako e se u datom trenutku ponaati neki pojedinani elektron; ona samo
dozvoljava da se doe do krajnje uoptenog zakljuka o ponaanju njihovih veih skupina."
"Razabirete se u svojoj matematici znatno bolje od mene... Ipak, eleo bih da ujem vau
pretpostavku, sazdanu, koliko je mogue, na naunoj osnovi... Dakle, da li u biti umoren?"
"Hvatate me u zamku, sire", odgovori Seldon pitomo. "Ili mi recite kakav odgovor elite, da biste
ga istog asa dobili, ili mi pruite mogunost da vam bez ikakvih posledica, odgovorim prema
vlastitim mogunostima."
"Govorite slobodno!"
"Imam li vau asnu re?"
"elite li je napismeno?" Kleonovim glasom provejavao je sarkazam.
"Dovoljno e biti da mi je date usmeno", odgovori Seldon, oseajui kako mu se srce stee,
budui da uopte nije bio siguran da e je i dobiti.
"Imate moju asnu re."
"U tom sluaju, podseam vas da je u protekla etiri veka gotovo polovina careva bila umorena; iz
te injenice izvlaim zakljuak da izgledi da i vi budete umoreni iznose, otprilike, jedan prema dva."
"Svaka budala bila bi u stanju da da takav odgovor", primeti Kleon nezadovoljno. "Za to nije
potrebna nikakva matematika."
"Podsetiu vam da sam vam ve nekoliko puta napomenuo da moja matematika nije ni od kakve
koristi kada su praktini problemi u pitanju."
"Zar ne moete bar da pretpostavite da sam izvukao neke pouke iz sudbine svojih zlosrenih
predhodnika?"
Seldon duboko udahnu vazduh i otisnu se. "Ne mogu, sire. itava istorija pokazuje nam da ne
uimo na poukama prolosti. Na primer, vi ste odluili da me primite u svojim linim odajama... A
ta ako se bavim milju da vas umorim? to, dabome, uopte nije sluaj", dodade on urno.
Kleon se suvo osmehnu. "Dragi moj, uopte ne uzimate u obzir nau pomnost - kao ni tehnika
dostignua. Prouili smo va ivotopis, razmotrili sve podatke o vama... Kada ste ovamo dolazili,
nai su vas aparati snimali, skroz-naskroz. Podvrgli smo analizi kako va izgled, tako i va glas. Vae
emocionalno stanje predoeno nam je do najsitnijih pojedinosti; praktino, bile su nam poznate ak i
vae misli. Da je postojalo makar i najmanje dvoumljenje u pogledu opasnosti koju predstavljate, ne
biste se ni nali u mojoj blizini. U stvari, iskreno govorei, ne biste vie ni bili meu ivima."
Iznenadni talas munine proe Seldona, no on ipak nastavi. "Uljezima nikad nije bilo lako da dou
do careva, ak ni kada su tehnika pomagala manje savrena. Meutim, gotovo sva umorstva dola su
kao posledica dvorskih udara; oni koji su vam najblii obino za njih predstavljaju i najveu
opasnost. A kada je takva vrsta ugroenosti u pitanju, svaka, ak i najbriljivija pretraga koja se
primenjuje prema onima koji dolaze spolja, postaje sasvim bespredmetna. Kada su u pitanju sami
vai zvaninici, vai uvari, kao i svi oni koji se nalaze u vaoj blizini - prema njima se, zacelo, ne
moete ophoditi kao to se ophodite prema meni."
"To mi je dobro poznato", sloi se Kleon, "u najmanju ruku bar koliko i vama. Odgovor na to je,
meutim, da se prema onima koji me okruuju ophodim vie nego dobrostivo, ne dajui im povoda za
nezadovoljstvo."
"Nerazborito..." poe Seldon, a onda zastade, ne uspevajui da prikrije zbunjenost.
"Nastavite samo", pozva ga Kleon ljutito. "Dozvolio sam vam da govorite otvoreno. Dakle, moja
nerazboritost..."
"Re mi se otela s usana, sire; hteo sam, zapravo, da kaem 'nebitno'. Nebitno je kako se ophodite
prema onima koji vas okruuju. Morate biti podozrivi; bilo bi protivno ljudskoj prirodi da ne budete.
Samo jedna neoprezna re, poput one koja mi se maloas omakla, samo jedan sumnjivi izraz, i vi se
morate povui, uznemireni. A svaka sumnja, sama po sebi, otvara zlokoban ciklus. Oni iz vae
neposredne blizine osetie da se sumnja rodila u vama i to im se nikako nee dopasti; nastojae da
izmene svoje ponaanje, nastojae, to bolje budu mogli, da je od sebe odagnaju. Vi ete opet, sa
svoje strane, to primetiti, i sumnja e se u vama pojaati, dok se, konano, sve ne okona ili njihovim
pogubljenjem ili vaim umorstvom... Takav se tok stvari, kada su samodrci u pitanju, pokazao
neizbenim tokom protekla etiri veka, inei samo jedno od obeleja rastuih tekoa u voenju
poslova itavog jednog carstva."
"U tom sluaju, znai, ne postoji nita to bih mogao uiniti da predupredim umorstvo?"
"Ne postoji, sire", odvrati Seldon. "Mada, istinu za volju, moda e, ipak, srea biti na vaoj
strani."
Kleonovi prsti dobovali su po doruju naslonjaa u kojoj je sedeo... Na kraju on grubo ree:
"Beskorisni ste mi, ovee, ba kao i ta vaa psihoistorija. Odlazite!" Izgovorivi to, car se zagleda
nekud u daljinu, odjednom ostavljajui utisak kao da mu je znatno vie od trideset dve godine.
"Rekao sam ve, sire, da vam moja matematika nee biti ni od kakve koristi. Izvinjavam se, zaista."
Seldon uini pokuaj da se nakloni, ali na neki znak koji on nije uoio, dvojica straara udoe i
izvedoe ga napolje. Iz carskih odaja do njega dopre Kleonov glas: "Vratite tog oveka tamo odakle
ste ga i doveli!"
4.
Eto Demerzel pojavi se trenutak potom i uputi caru pogled pun uobiajene smirenosti. "Gotovo da
ste izgubili ivce, sire", obrati mu se on.
Kleon podie glavu i, uz oigledan napor, istisnu iz sebe osmeh. "Pa, gotovo da je tako. Taj ovek
je zaista veliko razoaranje."
"A ipak, nije obeao ni trun vie nego to je ponudio."
"Nije ponudio nita."
"Nita nije ni obeao, sire."
"U svakom sluaju, razoaravajue."
"Moda i vie nego razoaravajue", prihvati Demerzel. "Taj ovek je, sire, slobodan strelac."
"Slobodan - ta, Demerzele? Uvek si pun neobinih izraza. ta je to strelac?"
"Re je, naprosto, o izrazu koji sam uo nekad u mladosti, sire", odvrati Demerzel ozbiljno.
"Carstvo obiluje neobinim izrazima i neki od njih na Trantoru sasvim su nepoznati, kao to su i neki
koji se koriste na Trantoru nepoznati na drugim mestima."
"Jesi li naumio da me poduava koliko je Carstvo ogromno? ta si mislio da kae time to si ga
nazvao slobodnim strelcem?"
"Samo to da je od onih ljudi koji mogu priiniti prilino teta ak i kada to uopte ne ele.
Jednostavno, nije svestan svoje snage. Kao ni vanosti."
"Sam si doao do tog zakljuka Demerzele, je li tako?"
"Jesam, sire. On je provincijalac. Ne poznaje Trantor, niti zna kako se ovde valja postaviti.
Nikada jo nije bio na naoj planeti, i nije u stanju da se ponaa kao neko plemenitog roda, kao
velika. Pa ipak, ostao je vrst pred vama."
"A to da ne? Dozvolio sam mu da govori slobodno. Uklonio sam svaku zvaninost. Ponaao sam
se prema njemu kao prema sebi ravnom."
"Ne ba sasvim, sire. Nije vam svojstveno da se prema drugima ophodite kao prema sebi ravnima.
U vama je uvek prisutna sklonost da zapovedate. ak i ako pokuate da nekog navedete da se opusti,
malo kome e to poi za rukom. Veina e ih ostati bez glasa, ili, to je jo gore, ponizni i puni
ulizitva. Taj vam se ovek, meutim, usprotivio."
"Pa, Demerzele, ti se moda tome i divi, ali meni se taj ovek nije dopao." Na nezadovoljnom
Kleonovom licu jasno se mogla razabrati zamiljenost. "Jesi li primetio da nije uinio ni najmanji
napor da mi objasni neto iz matematike? Ponaao se kao da nisam u stanju da shvatim nijednu re."
"I niste, sire. Niti ste matematiar, niti naunik, niti umetnik. Postoje brojna podruja u kojima se
drugi ljudi razabiru neuporedivo bolje od vas. I njihova je dunost da svoje znanje upotrebe kako bi
vama to bolje sluili. Vi ste car, to znatno premaa sva njihova posebna znanja uzeta zajedno."
"Da li je ba tako? Ne bi mi smetalo da me za neznalicu dri neki starac koji je itav ivot proveo
sakupljajui razna znanja. Ali taj ovek, Seldon, otprilike je mojih godina. Kako to da raspolae
tolikim znanjem?"
"Ali on nije nauio - ili nije ni morao da ui - kako se izdaju zapovesti, niti je ovladao vetinom
donoenja odluka koje bitno utiu na ivote mnogih ljidi."
"Ponekad, Demerzele, pomiljam da me ti, u stvari, zavitlava."
"Sire?" oglasi se Demerzel prekorno.
"Nije vano. Vratimo se tom slobodnom strelcu. Zbog ega ga smatra opasnim? Meni pre deluje
kao neki naivni provincijalac."
"On to i jeste, ali, tu su i ti njegovi matematiki prorauni."
"Da... Ipak, mi je rekao da su neupotrebljivi."
"Vi ste, meutim, mislili da biste ih mogli upotrebiti. I ja sam to pomislio, poto ste mi objasnili
svoju zamisao. Do toga, meutim, mogu doi i drugi. I taj matematiar moe doi do takvog
zakljuka, poto mu je um, posle razgovora s vama, usmeren u tom pravcu. Najzad, ko zna, moda e
tokom vremena i radom doi do toga da njegov pronalazak postane upotrebljiv. Ukoliko u tome uspe,
onda e mu predskazivanje budunosti, ma koliko maglovito, dati izuzetnu mo. ak i ukoliko ne bude
eleo da tu mo upotrebi u line svrhe, to mi se kod ljudi uvek inilo malo verovatnim, postoje
izgledi da je upotrebi neko drugi."
"Pokuao sam da ga iskoristim. Meutim, nije se dao."
"Ranije moda o tome nije razmiljao. Moda e, posle svega, biti manje zatvoren. Pored toga,
ukoliko nije bio zanteresovan da slua vas, moda e neko drugi biti u stanju da ga ubedi - recimo
gradonaelnik Vaj?"
"Zbog ega bi bio spreman da pomogne Vaju, a ne nama?"
"Kao to je pokuao da objasni, veoma je teko predvideti oseanja ili ponaanja koji upravljaju
pojedincima."
Kleon frknu i zadubi se u misli. "Da li zbilja treba da verujem da tu svoju psihoistoriju moe
razviti do te mere da zaista postane upotrebljiva? On sam mi je delovao krajnje ubeen da ne moe."
"Moda e, s vremenom, doi do zakljuka da je greio kada je o tome mislio na taj nain."
"Pretpostavljam, u tom sluaju, da je trebalo da ga zadrim?"
upita Kleon.
"Ne, sire", odgovori Demerzel. "Va unutranji glas, koji vam je rekao da ga pustite, bio je u
pravu. Njegovo hapenje, u ma kakvo ruho da ga zaodenemo, prouzrokovalo bi kod njega oseaj
gaenja i oajanja, to mu, s jedne strane, ne bi pomoglo da dalje razvija svoje ideje, niti, s druge
strane, da ih potom stavi vama na raspolaganje. Bilo je, stoga, uputnije pustiti ga da ode, kao to ste i
uinili, ali ga sve vreme treba drati na nevidljivoj uzici. Na taj nain, sire, osvedoili bismo se da
ga ne dri u rukama neki va neprijatelj, a kada u punoj meri razvije svoju nauku samo bismo povukli
uzicu i vratili ga ovamo. A onda bismo mogli biti... znatno ubedljiviji."
"Ali ta ako ga zaista obrlati neki od mojih neprijatelja, ili, jo gore, neprijatelja Carstva, jer sam,
na kraju krajeva, ja Carstvo; ili, ak, ukoliko on, po vlastitoj volji, poeli da slui neprijatelju - vidi,
ni takvu mogunost ne iskljuujem?"
"Ni ne treba. Ja u se ve pobrinuti da do toga ne doe, ali ako se, uprkos svemu, to ipak dogodi,
onda je bolje da ga se ne doepa niko nego da ga se doepa pogrena osoba."
Kleona obuze blagi oseaj pometenosti. "Prepustiu to tebi, Demerzele, ali se ipak nadam da
nismo odve prenaglili. Na kraju krajeva, moda je re samo o zagovorniku teorije nauke koja je bez
ikakve praktine primene."
"Sasvim je mogue, sire, ali razumnije bi bilo poi od pretpostavke da je taj ovek vaan -
odnosno, da bi to mogao postati. Gubimo tek malo vremena i nita vie ukoliko doemo do zakljuka
da imamo posla sa neim to ne moe doneti nikakav plod. Ali ukoliko previdimo nekoga od velike
vanosti - moe nam se dogoditi da izgubimo itavu Galaksiju."
"Pa, u redu", sloi se Kleon, "ali nadam se da neu morati da zalazim u pojedinosti - naroito
ukoliko se ispostavi da ba nisu prijatne."
"Nadajmo se da to ovoga puta nee biti sluaj", zakljui Demerzel.
5.
Seldon je imao na raspolaganju vee, itavu no i deo narednog jutra da se povrati od susreta s
carem. Pa, u najmanju ruku, bar je promenjiva jaina osvetljenja na ulicama, u pokretnim prolazima,
na trgovima i u parkovima, inila da izgleda kako su minuli vee, itava no i deo jutra.
Ovog asa sedeo je u jednom malenom parku, na jednoj maloj plastinoj stolici koja je prisno
obujmljivala njegovo telo i oseao se sasvim ugodno. Sudei prema svetlosti, reklo bi se da je dan
ve uveliko odmakao; vazduh je bio dovoljno hladan tako da je delovao svee, mada bez i najmanjeg
traka ranomrazice.
Da li je ovde uvek bilo ovako? On pomisli na sivilo dana napolju, u trenutku kada je poao u
audijenciju kod cara. Pomisli, odmah potom, na sve sive i hladne i vrue i kiovite i snene dane
tamo na Helikonu gde mu je bio dom, i iskreno se upita da li bi ovek mogao preiveti bez svega
toga. Da li bi bilo mogue samo sedeti tako u parku, dok se blistavoplavi dani niu jedan za drugim
tako da, na kraju, ovek oseti kao da ba nieg nema oko njega - sa sve veim aljenjem, jer ne uje
zavijanje vetrova i ne osea tipanje mraza ili teku, gueu vlagu?
Moda... Ali ne ovog prvog, ni drugog, ni sedmog dana. Priutie sebi samo ovaj jedan dan, i sutra
e otputovati. Zaista je nameravao da uiva, i inilo mu se sasvim izvesnim da njegove oi vie
nikada nee ugledati Trantor.
Pa ipak, i dalje je oseao nelagodnost zbog injenice da je sasvim otvoreno razgovarao s
ovekom koji je bio u stanju da, ukoliko to samo poeli, izda nalog da se neko strpa u zatvorsku eliju
ili rastavi sa ivotom - odnosno, u najmanju ruku, da ga ekonomski u drutveno unazadi oduzevi mu
poloaj i status.
Pre no to e poi na poinak Seldon je u kompjuteru u svojoj hotelskoj sobi potraio osnovne
enciklopedijske podatke o Kleonu I. Caru su bile odate najvie pohvale, ba kao to je, nesumnjivo,
bez obzira na njihova postignua, bio sluaj sa svim carevima za njihova ivota. Seldonu to, dakako,
nije nita znailo, ali mu je panju privukao podatak da je Kleon bio roen u Carskoj palati i da do
tada, ni u jednoj prilici, nije kroio sa svog carskog poseda. Nikada jo nije stupio ni na sam Trantor,
ni na jedan deli tog viekupolastog sveta. U pitanju su, mogue je, bili razlozi bezbednosti; ali
zapravo moglo se rei da je car boravio u tamnici, bez obzira na to da li je to sebi priznavao ili ne.
Mogue je, ak, da je u pitanju bila najraskonija tamnica u itavoj Galaksiji - pa ipak, i dalje je to
ostajala samo tamnica.
Iako je car ostavljao utisak osobe prilino umerenog ponaanja i nipoto nije izgledao kao
bezobzirni samodrac, kakvi su bili njegovi prethodnici, nije ba bilo zdravo privui njegovu panju.
Stoga Seldon stade u sebi zahvaljivati okolnosti da e sutra krenuti nazad na Helikon, mada je tamo,
kod kue, trebalo da ga saeka zimomrazica - i to, po svemu sudei, prilino neprijatna.
On die pogled i zagleda se u blistavo, meko svetlo iznad sebe. Mada ovde nije moglo biti ni
govora o kii, vazduh daleko od toga da je bio suv. Jedan vodoskok poigravao se mlazevima vode
nedaleko od njega; biljni svet odisao je zelenilom i, po svoj prilici, nikad nije iskusio suu.
Povremeno bi se u oblinjem bunju zauo blagi uanj, koji bi proizvela neka sitna ivotinja u njemu
skrivena. Mogao je sasvim lepo uti i zujanje pela.
Odista, iako se irom Galaksije o Trantoru govorilo kao o vetakom ustrojstvu od metala i
keramike, na ovom mestacetu i u ovom trenutku neopozivo je delovao kao kakva seoska pitomina.
Bilo je tu jo nekoliko namernika koji su uivali u pogodnostima to ih je pruao parki; i svi su
oni na glavama nosili malene zatitne eire. Nedaleko odatle zatekla se i jedna prilino zgodna
mlada devojka, ali kako se sasvim nagnula nad javni teleskop nije bio u mogunosti da joj sagleda i
lice. Neki ovek naie, pogleda ga nakratko i bez imalo zanimanja, a onda se spusti u stolicu preko
puta njega i zagnjuri lice u svitak teleprinterskog papira, nemarno prekrstivi noge koje su se jasno
isticale ispod tesno pripijenih ruiastih nogavica.
Prilino udno - ali meu mukarcima preovlaivale su pastelne boje, dok su ene uglavnom
nosile belo. S obzirom na to da se ivot odvijao u besprekorno istoj okolini, zaista je imalo smisla
drati se svetlih tonova. Osmehnuvi se u sebi, on kriom baci pogled na svoju, izrazito
zagasitosmeu helikonijansku odeu. Ukoliko bi ostao na Trantoru - to mu, dakako, ni na pamet nije
padalo - morao bi da promeni odeu ili da prihvati da se izlae pogledima radoznalaca, podsmesima,
pa ak i odbojnosti. Eto, i taj ovek preko puta njega posmatrao ga je sada sa vie zanimanja -
nesumnjivo privuen njegovom odeom koja je ukazivala na to da potie iz Spoljnih svetova.
Seldon, ipak, oseti olakanje kada u ovekovom pogledu ne uoi ni najmanji podsmeh. Razume se,
bio je u stanju da sa filosofskim mirom prihvati ale na svoj raun; ipak, teko da bi se od njega
moglo oekivati da u njima uiva.
Seldon je pridolicu posmatrao bez imalo nametljivosti, budui da mu se inilo da je ovaj uronio
u neku vrstu rasprave sa samim sobom. U jednom asu izgledalo uinilo mu se da je zaustio da neto
kAE, zatim kao da se predomislio, pa opet kao da je hteo da prozbori. Seldon se u sebi zapita kakav
e biti konaan ishod sve te neznaneve nesaglaenosti sa samim sobom.
A onda, i nehotice, stade da ga ispitivaki posmatrati. Bio je visok, poirih ramena i bez makar
nagovetaja stomaka, crne kose sa jednim plavim pramenom, glatko izbrijan, ozbiljna izraza lica -
odavao je utisak snage, ali bez nabreklih miica; lice mu je bilo krepko, prijatno, mada se nije moglo
rei da je na njemu bilo ieg 'lepog'.
U trenutku kada se uinilo da je ovek izgubio bitku sa samim sobom (ili je, moda, dobio) i kada
se nagnuo prema njemu, Seldon je ve bio sasvim naisto da mu se stranac dopada.
"Izvinite", obrati mu se neznanac utivo, "da niste nekim sluajem uesnik Konvencije?
Matematika?"
"Da, jesam", odgovori Seldon milozvuno.
"Oh, uinilo mi se da sam vas tamo video. Ba me je to to sam vas prepoznao - oh, izvinite - i
navelo da sednem ovde... Ali ako vas na bilo koji nain remetim u va..."
"Ne, nipoto. Upravo sam uivao u nekoliko dokonih trenutaka."
"Pa, da vidimo, onda, kako stoji s mojim pamenjem. Vi ste profesor Seldom?"
"Seldon. Hari Seldon. Nije loe, zaista. A vi ste..."
"eter Hamin." ovek kao da za trenutak oseti neku nelagodnost. "Prilino nezgrapno ime, bojim
se."
"Nikada jo nisam sreo nekoga ko se zove eter", primeti Seldon. "Istini za volju, ni Hamin... Pa,
u najmanju ruku, to vas ini osobenim. Moglo bi se, ak, rei da to ima i svojih prednosti - bar vas ne
brkaju sa bezbrojnim Harisima. Ili, istini za volju, Seldonima."
Seldon pomeri svoju stolicu malo blie Haminu, jedva osetno zagrebavi njome po blago
elastinim keramikim ploicama.
"Kada ve govorimo o nezgrapnosti", zapoe on, "kako vam tek ja izgledam u ovoj neprestonikoj
odei? Nikada mi ni na pamet nije palo da bih trebalo da se uvuem u neke trantorske haljine."
"Mogli biste ih, zaista, nabaviti ovde", odgovori Hamin, pogledavi Seldona sa jedva prikrivenim
neodobravanjem.
"Sutra ionako odlazim, a pored toga, jedva da bih ih mogao sebi priutiti. Matematiari ponekad
barataju velikim ciframa, ali ne i kada su im prihodi u pitanju... Pretpostavljam, Hamine, da ste i vi
matematiar?"
"Nisam... Matematika mi je, zapravo, jedna od najslabijih strana."
"Oh!" Seldon odjednom oseti razoaranje. "Ipak, rekoste da ste me videli na Konvenciji?"
"Bio sam tamo samo kao posmatra. Ja sam, znate, novinar." On pokaza na teleprinterski svitak, a
onda, kao da ga je tek tada postao svestan, gurnu ga u dep svog aketa. "Radim na vestima za
holoviziju", objasni on, dodavi pomalo zamiljeno: "U stvari, ve mi je dojadilo."
"Posao kojim se bavite?"
Hamin potvrdno klimnu. "Ve mi je muka od toga da sakupljam sve te besmislice iz svih krajeva
sveta. Jednostavno, ne podnosim vie tu silaznu spiralu."
A onda se, s izrazom iekivanja, zagleda u Seldona. "Ipak, povremeno iskrsne i poneto zbilja
zanimljivo. uo sam da su vas videli kako u pratnji straara ulazite u Carsku palatu... Da se, nekim
sluajem, niste sreli i sa samim carem?"
Osmeh namah ieze sa Seldonovog lica i on lagano odgovori: "ak i da jesam, teko da bih o
tome mogao da govorim za javnost."
"Ne, ne, nisam imao u vidu javnost. Ukoliko vam, Seldone, to jo nije poznato, dozvolite mi da
vam ja prvi kaem... Prvo pravilo ovdanje tampe jeste da se o caru i osobama iz njegove
neposredne okoline objavljuje samo ono to dolazi u vidu zvaninih saoptenja. To je, naravno,
greka, budui da glasine ionako kolaju, to je uvek gore nego da se kae istina; bilo kako bilo, stvari
tako stoje."
"Ali prijatelju, emu onda pitanja ukoliko ionako niste u mogunosti da ita objavite?"
"Puka radoznalost. Vjerujte mi, posao mi je takav da uvek znam neuporedivo vie nego to mogu
da saoptim... Da pogaam? Nisam upoznat sa vaim Saoptenjem na Konvenciji, ali, koliko sam
upuen, govorili ste o mogunosti predskazivanja budunosti."
Seldon odmahnu glavom i promrmlja. "Bila je to greka."
"Molim?"
"Nita, nita."
"Dakle, predskazivanje - pouzdano predskazivanje budunosti - svakako bi moralo zanimati cara,
ili nekoga iz vlade, te stoga pomiljam da se Kleon, Prvoimeni, raspitivao o tome kod vas i zatraio
da mu poneto proreknete."
"Ne elim da o tome razgovaram", odreza Seldon kruto.
Hemin gotovo neprimetno slee ramenima. "Pretpostavljam da je i Eto Demerzel bio tamo?"
"Ko?"
"Nikada niste uli za Eta Demerzela?"
"Nikada."
"Demerzel je Kleonov alter ego - njegov mozak - njegov zao duh. Tako ga svi zovu - razume se,
ukoliko se ograniimo na dobronamerne izraze. Mora da je bio tamo."
Seldon se zbunjeno zagleda u Hamina, te ovaj urno dodade: "Pa, mogue je da ga niste sreli, ali
je svakako bio tamo. I ukoliko on veruje da ste u stanju da predskaete budunost..."
"Nisam u stanju da predskaem budunost", prekide ga Seldon, snano odmahujui glavom. "Da
ste pratili moje Saoptenje, bilo bi vam jasno da sam govorio samo o teorijskoj mogunosti."
"Bez obzira... Ukoliko on smatra da ste to u stanju, nee vas pustiti da odete odavde."
"Ipak, pustio me je. Ovde sam."
"To jo nita ne znai. Poznato mu je gde se nalazite, i nee vas isputati iz vida. I kada mu to
bude bilo potrebno domoi e vas se, ma gde da se budete nalazili. I ukoliko bude zakljuio da mu
moete biti od koristi, istree iz vas sve to bude poeleo da sazna. Ukoliko, pak, s druge strane,
bude doao do zakljuka da ste opasni, ivot vam vie nee vredeti ni mrvu."
Seldon se zagleda u svog sagovornika. "ta vi to pokuavate? Da me zastraite?"
"Pokuavam samo da vas upozorim."
"Ne verujem vam ni re od toga to mi govorite."
"Ne verujete? ali maloas sami rekoste da ste poinili neku greku. Da li ste to mislili da kaete
da je samo podnoenje Saoptenja bila greka i da vas to moe uvaliti u neprilike koje biste radije
izbegli?"
Seldon se, osetivi kako nelagodnost u njemu raste, ugrize za usne. Ovaj ovek bio je sasvim blizu
istine - i u istom tom trenutku Seldon postade svestan jo neijeg prisustva.
Nije uoio niiju senku, jer je svetlost bila rastresita, poto je dopirala sa svih strana. U pitanju
je, naprosto, bio jedva primetan pokret koji je uoio tek krajikom oka - neto ega ve sledeeg
trenutka vie nije bilo.
2. BEG
TRANTOR... Prestonica Prvog galaktikog carstva... U doba Kleona I odisao je 'sumranim
sjajem', mada se, po svemu to ga je spolja krasilo, inilo da se nalazi na vrhuncu. Njegova kopnena
povrina veliine oko dve stotine miliona kvadratnih kilometara bila je u celosti nadsvoena (s
izuzetkom oblasti u kojoj se nalazila Carska palata), dok se ispod tla protezao grad nedogledne
veliine, koji se protezao ak i ispod podmorskih grebenova. Stanovnika je bilo oko etrdeset
milijardi, i mada je postojalo mnotvo (i, na drugi ili trei pogled jasno vidljivih) znakova da se
problemi gomilaju, oni koji su na Trantoru iveli nesumnjivo su ga i dalje smatrali Venim Svetom iz
predanja, ni ne pomiljajui da bi ikad...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
6.
Seldon podie pogled. Pred njim je stajao neki mladi, posmatrajui ga odozgo s izrazom
podrugljivog prezira. Pored mladog oveka nalazio se jo jedan - kako se inilo, jo mlai. Obojica
su bili krupna stasa i, po svemu sudei, prilino snani.
Bili su, po Seldonovoj proceni, odeveni po ekstremnoj trantorskoj modi - boja odee u unom
meusobnom raskoraku, sa irokim rojtanim pojasevima, okruglim eiriima sa irokim obodima i
sa dve svetloruiaste trake to su im padale niz vrat.
Seldonu su tako odeveni delovali vrlo zabavno, i on se nasmeja.
Mladi koji se nalazio neposredno pred njim istog asa prasnu. "Na ta se to kezi,
Neprilagoeni?"
Ne obrativi panju na nain na koji mu se mladi obratio, Seldon pitomo odgovori: "Izvinite to
sam se nasmejao. Samo sam uivao u vaoj odei."
"U mojoj odei? Stvarno? A ta ti to ima na sebi? Kakve su ti to prnje, koje verovatno naziva
svojom odeom?" Ruka mu se odjednom pomoli ispod ogrtaa i on kaiprstom kvrcnu po reveru
Seldonovog aketa - koji je bio tako odbojno teak i bezbojan, pomisli Seldon i sam, u poreenju sa
raspevanom ivopisnou odee pridolica.
"Pa, eto", odgovori Seldon, "to je odea koja se nosi na mom svetu - i jedina koju imam."
Nije mu, meutim, promaklo da je nekoliko ljudi, koji su dotle sedeli u parkiu, poelo
neupadljivo da ustaju i odlaze svojim putem. inilo se kao da su oekivali da e se neto neprilino
dogoditi, i da su vie voleli da se ne zadese tu, u blizini. Seldon se za trenutak upita da li se sprema
da odmagli i njegov poznanik, Hamin; smatrao je, meutim, neuputnim da odvrati pogled sa mladia
koji je stajao pred njim.
"Znai, potie sa Spoljnih svetova?"
"Tako je. Jamano, i moja odea."
"Jamano? Kakva ti je to re? Je li i ona potie odande odakle dolazi?"
"Hteo sam da kaem da je to razlog to vam se moja odea ini neobinom. Ovde sam samo u
poseti."
"Sa koje si planete?"
"Sa Helikona."
Mladieve obrve se skupie. "Nikad uo."
"Nije ba neka velika planeta."
"Zato se ne vrati tamo?"
"To mi i jeste namera. Odlazim sutra."
"Nema potrebe da eka. Odlazi odmah! Brii!"
Mladi ovek uputi brz pogled ka svom drugaru. Pratei njegov pogled, Seldon krajikom oka
opazi Hamina. Znai, ipak nije odmaglio... Ali s izuzetkom njega samog, Hamina i dvojice mladia,
parki je sada bio sasvim pust.
"Nameravao sam da dananji dan provedem u razgledanju grada", ree Seldon.
"Ne. Nita od toga. Odlazi ovog asa."
Seldon se nasmei. "ao mi je, ali neu moi."
Mladi ovek se obrati svom drugu. "Marbi, da li ti se dopada njegova odea?"
Marbi progovori po prvi put. "Nimalo, Odvratna je. Muka mi je od nje."
"Pa, ne moemo dozvoliti da tumara unaokolo i izaziva kod ljudi muninu... Nezdravo za ovdanji
svet."
"Taman posla, Aleme. Ni po koju cenu", sloi se Marbi.
Alem se namrti. "Pa, onda? uo si ta je Marbi rekao."
U tom trenutku oglasi se Hamin. "ujte vas dvojica. Aleme, Marbi ili kako god da se ve zovete.
Lepo ste se zabavili. Zato sad jednostavno ne krenete svojim putem?"
Alem, koji se ve nadneo nad Seldona, naglo se uspravi i okrenu. "Ko si ti?"
"Ne tie te se", odreza Hamin.
"Ti si sa Trantora?" upita Alem.
"Ni to te se ne tie."
Alem se namrti i ree: "Obuen si kao Trantorac... Ne zanima nas, dakle, te ne bi bilo zdravo da
sam trai kavgu."
"Ipak, moraete i mene da uzmete u obzir. Jednostavno, to znai da smo i nas dvojica. Dvojica
protiv dvojice - ne ini mi se da je to vrsta kavge u kojoj uivate. to ne odete i ne dovuete jo
nekolicinu prijatelja, kako biste mogli da sredite dvojicu ljudi?"
"Zaista mislim, Hamine, da ne bi trebalo da se upliete u ovo", umea se Seldon. "Lepo je od vas
to nastojite da me zatitite, ali ne bih eleo da vam se desi neto neprijatno."
"Ovi momci, Seldone, nisu stvarno opasni. Tek dvojica napirlitanih ilkoa!"
"ilkoa!" inilo se da je ovaj izraz ozbiljno naljutio Alema, te Seldon pomisli da je njegovo
znaenje bilo znatno uvredljivije na Trantoru nego to je to bilo na Helikonu.
"Hajde, Marbi", zarea Alem. "Ti se pobrini za ovog ovdanjeg badu, a ja u osloboditi odee
ovog Seldona. Njega, zapravo, i elim. Sad..."
Njegove ruke krenue prema reverima Seldonovog aketa, s namerom da ga privue k sebi.
Seldon, instinktivno kako se inilo, odgurnu svoju stolicu i ova kliznu unazad. Istog asa epa ruke
koje se ispruile prema njemu, noge mu poletee uvis i stolica se prevrnu.
Alem prelete preko njegove glave, nekako se udno premetnu u vazduhu i tresnu, nauznak, na tle
iza Seldona.
Istog asa ovaj se okrenu i osovi na noge, budno motrei na opruenog Alema i istovremeno
krajikom oka otro osmatrajui Marbija.
Alem je nepokretno leao, dok mu se lice grilo od bola. Posledice napada bule su: oba iaena
palca, nepodnoljiv bol u preponama i ozbiljno uzdrmana kima.
U meuvremenu Hamin, svojom levom rukom, otpozadi, zgrabi Marbija za vrat, a desnom ga
obgrli i stee u preteu, silovitu 'kragnu'. Marbijevo lice pomodre, dok je bezuspeno nastojao da
doe do daha. No, na kome je svetlucao maleni laserski mehanizam, leao je na tlu kraj njih.
Hamin lagano popusti stisak i dobaci Seldonu, toboe zabrinuto: "ini se da ste ga dobro udesili."
"Bojim se da sam preterao." odvrati Seldon. "Da je samo malo nezgodnije pao, slomio bi vrat."
"Kakav ste vi to matematiar?" zaueno upita Hamin.
"Helikonijanski." A onda, sagnuvi se da podigne no, dodade, na brzinu ga osmotrivi: "Odvratno
- i opasno."
"I obino seivo obavilo bi posao, bez posezanja za laserom", primeti Hamin. "Ali pustimo ovu
dvojicu da odu svojim putem. Sumnjam da jo imaju borbenog ara."
I on pusti Marbija, koji istog asa poe da trlja rame, a onda i vrat. Jo se borei za dah, on upravi
pogled pum mrnje prema dvojici ljudi.
"Vas dvojica gledajte da se to pre izgubite", naloi im Hamin otro. "U suprotnom, moraemo da
protiv vas podnesemo prijavu zbog napada i pokuaja ubistva. Ovaj no bio bi sasvim dovoljan
dokaz."
Seldon i Hamin su posmatrali kako Marbi nastoji da Alema digne na noge i kako mu potom
pomae da odbaulja, i dalje presamienom od bolova. Mladii se osvrnue jednom ili dvaput, ali su
ih Seldon i Hamin posmatrali sa savrenom ravnodunou.
Seldon isprui aku. "Kako da vam zahvalim to ste pritekli upomo jednom strancu, suoenom sa
dvojicom napadaa? Sumnjam da bih, sam, bio u stanju da sa obojicom iziem na kraj!"
Hamin omalovaavajui odmahnu rukom. "Nisu me uplaili. Re je o obinim ulinim izmearima.
Sve to je bilo potrebno uraditi jeste dii ruke na njih - moje i vae, naravno."
"Onaj va zahvat nije bio nimalo nean", nadodade Seldon.
Hamin slee ramenima. "Pa, ni va". A onda, uopte ne promenivi ton svoga glasa, on pozva svog
novog poznanika: "Hajdete, bolje bi bilo da se sklonimo odavde. Samo gubimo vreme."
"Zbog ega bismo se sklanjali odavde?" upita Seldon. "Strahujete li, moda, da se ona dvojica ne
vrate?"
"To je, svakako, poslednje to bi uinili... Ali neki od onih hrabrih graana koji su se oistili iz
parka onako urno, kako bi svoje oi potedeli neprijatnih prizora, moda su ve obavestili policiju."
"Ba dobro. Poznata su nam imena onih siledija. A i moemo dati njihov prilino veran opis."
"Opis? Ali zbog ega bi se policija, uopte, dala u poteru za njima?"
"Pa, pokuali su da napad..."
"Ne bulaznite. Ni na jednom od nas dvojice nema ni ogrebotine. Ona dvojica su, praktino, ve na
bolnikoj hrani, naroito Alem. Mi smo ti protiv kojih bi mogla biti podnesena tuba."
"Ali to je nemogue... Oni graani bili su svedoci..."
"Niko nee ni biti pozvan da svedoi... Seldone, utuvite sebi u glavu sledee: ona dvojica dola su
ovamo da pronau vas - upravo vas. Bilo im je reeno da na sebi nosite helikonijansku odeu i bio
im je dat va podroban opis. Moda su im, ak, pokazali i va holografski snimak. Gotovo sam
ubeen da su ih na vas poslali ljudi koji kontroliu i samu policiju, te je, stoga, najbolje da ne
duimo."
Izgovorivi to Hamin pohita, vrsto zgrabivi Seldona za miicu. Shvativi da nije u stanju da se
oslobodi njegovog stiska, i oseajui se poput deteta u rukama kakve plahovite guvernante, Seldon
posluno poe za njim.
Tek to su zali u jedan zasvoen prostor, i pre no to se Seldonove oi priviknue na manjak
svetlosti, do njih dopre kripav zvuk konica nekog vozila.
"Tu su", primeti Hamin. "Pourite, Seldone." Trenutak potom, udoe u jedan hodnik sa pokretnom
stazom i sasvim se izgubie u gomili.
7.
Seldon je pokuavao da ubedi Hamina da ga odvede do njegove hotelske sobe, ali ovaj za to nije
hteo ni da uje.
"Jeste li sasvim poaaveli?" upita ga on poluapatom. "Upravo vas tamo i ekaju."
I eto, sada su se nalazili u jednom sobiku u nekom prijatnom zdanju koje se, to se Seldona
ticalo, moglo nalaziti bilo gde na kugli trantorskoj. On se osvrnu po sobiku. Najvei njegov deo
zauzimali su jedan pisai sto, stolica, krevet, kao i kompjuterska oprema. Niti je bilo ikakvih
kuhinjskih pomagala, niti tekue vode, te ga Hamin uputi do zajednikih prostorija, dalje, u dnu
hodnika. Neki ovek ue dok Seldon jo nije bio zavrio; samo je, meutim, bacio radoznali pogled
na Seldonovu odeu, ne obrativi panju na njega samog, i potom se okrenuo.
Kada je, neto kasnije, Seldon to pomenuo Haminu, ovaj zavrte glavom i ree: "Moraemo to pre
da se otarasimo te vae odee... Ba teta to Helikon toliko zaostaje za modnim tokovima.."
"Hamine, da nije, ipak, u pitanju vaa prebujna mata?" prekide ga Seldon nestrpljivo. "Istina,
napola ste me ve ubedili, pa ipak, sve ovo ini mi se kao neka vrsta..."
"Pokuavate li vi to da izustite re 'paranoja'?"
"Dobro, u pravu ste. Mogue je, zaista, da je re o nekim vaim paranoidnim privianjima."
"Razmislite malo i sami, hoete li?" predloi mu Hamin. "Ne mogu da se nosim s vama kada je
matematika u pitanju, ali siguran sam da ste bili kod cara. Ne poriite... eleo je neto od vas, i vi ste
mu to uskratili. Nemojte ni to poricati. Podozrevam da je od vas traio pojedinosti vezane za
budunost, i da ste vi odbili da mu ih pruite. Moe biti da Demerzel smatra da se samo pretvarate da
vam te pojedinosti nisu poznate - da, u stvari, nastojite da izvuete veu cenu, ili da, moda, jo neko
nastoji da ih se doepa. Ko to zna? Rekoh vam ve da e vas se Demerzel doepati, ukoliko to bude
poeleo, gde god da se budete nalazili. Rekoh vam to ak i pre no to su se pojavila ona dvojica
tupoglavaca. Ja sam novinar, ali i itelj Trantora, i dobro mi je poznato kako stvari ovde stoje. U
jednom trenutku Alem je naglasio: 'Hoemo samo ovog ovde'. Seate li se toga?"
"Moram priznati da je tako", sloi se Seldon.
"Za njega, ja sam predstavljao samo jo jednog 'bezveznjakovia', koga je trebalo zadrati po
strani, dok mu je pravi zadatak bio da vas sredi."
Hamin sede na stolicu i pokaza rukom prema krevetu. "Opruite se, Seldone. Nastojte da vam
bude to prijatnije. Ko god da je poslao onu dvojicu - a ja smatram da to mora da je uinio sam
Demerzel - mogue je da e poslati i druge; moramo se, stoga, to pre otarasiti te vae odee. Rekao
bih da e bilo koji Helikonac ovde, koji bude zateen u odei slinoj vaoj, imati da proe kroz
grdne nevolje, dok mu ne poe za rukom da dokae da je on - on, a ne vi!"
"Ma, hajdete!"
"Ozbiljno to mislim. Moraete se osloboditi te odee, a onda emo je pretvoriti u prah - ukoliko
budemo u mogunosti da se neopaeno dokopamo neke maine za unitavanje otpadaka. Predhodno,
naravno, morau da se postaram da vam nabavim pravi trantorski kostim. Neto ste nii od mene, pa
u i to imati u vidu... Nee mariti ako vam ba ne bude po meri..."
Seldon odmahnu glavom. "Nemam para za to. Bar, nemam ih pri sebi. Ono para to imam - ne ba
mnogo - nalazi se u sefu u mom hotelu."
"Pozabaviemo se time nekom drugom prilikom. Ostaete ovde, sami, sat ili dva, dok vam ne
pronaem pogodnu odeu."
Seldon rairi ruke i uzdahnu, predajui se. "U redu. Ukoliko vam se to ini toliko vanim, ostau."
"Neete pokuati da se u meuvremenu domognete svog hotela? Na asnu re?"
"Dajem vam svoju matematiarsku re. Ali uistinu mi je neprijatno zbog svih ovih neprilika
kojima se zbog mene izlaete. I naravno, zbog trokova. Na kraju krajeva, uprkos svim tim priama o
tom Demerzelu, ona dvojica, zapravo, nisu nameravala ni da me povedu ni da me odvuku nekuda.
Smetala im je samo moja odea."
"Nije ba tako... Nameravali su, takoe, da vas sprovedu do svemirske luke i prinudno smeste na
hiperbrod za Helikon."
"Bila je to samo smena pretnja s njihove strane - teko da ju je trebalo uzeti je ozbiljno."
"Zbog ega tako mislite?"
"Ionako je trebalo da otputujem. Rekao sam im to - da se sutra vraam na Helikon."
"I dalje nameravate da sutra otputujete?" upita Hamin.
"Razume se, zbog ega ne bih otputovao?"
"Ima bezbroj razloga zbog kojih to ne bi trebalo da uinite."
Seldona odjednom obuze bes. "Ma haj'te, Hamine, dosta mi je ve te igre. Obavio sam svoj posao
ovde, i elim da se vratim kui. Imam ve i kartu, u hotelskoj sobi. Pokuau, ak, da je zamenim, i da
otputujem ve danas. Ozbiljno to mislim."
"Ne moete se vratiti na Helikon."
Seldonovo lice se zacrvene. "A zbog ega? Da li me i tamo ekaju u zasedi?"
Hamin potvrdno klimnu. "Ne pucajte naprazno, Seldone. I tamo bi vas saekali. Sasluajte me.
Ukoliko krenete na Helikon, slobodno raunajte na to da ste ve u Demerzelovim rukama. Helikon,
kao to i sami dobro znate, predstavlja valjanu, caru odanu teritoriju. Da li se ikada Helikon pobunio,
da li se ikad dogodilo da se svrsta pod neku anticarinsku zastavu?"
"Ne, nije... ali za takvo njegovo ponaanje postoje i valjani razlozi. Sa svih strana ga okruuju
moniji svetovi, i svoju bezbednost u najveoj meri duguje upravo miru koji je car obezbedio."
"Ba tako! Carske snage na Helikonu, sledstveno tome, mogu raunati na punu saradnju tamonjih
vlasti. Nali biste se pod stalnim nadzorom; u svakom trenutku bili bi oko vas. I u svakom trenutku,
kad god poeli da vas dobije, Demerzel e vas se lako domoi. Povrh svega, s izuzetkom te injenice
da vas upravo ja ovog asa na to upozoravam, o tome neete imati pojma i radiete i dalje svoj posao
krajnje spokojno, a sa lanim oseanjem sigurnosti."
"Ali to je smeno! Ukoliko je eleo da me dobije na Helikonu, zbog ega, jednostanovno, nije sve
prepustio meni samom? Upravo sutra trebalo je da tamo otputujem. Zbog ega bi slao onu dvojicu
propalica, samo da bi ubrzao moj odlazak za nekoliko asova, rizikujui, istovremeno, da me na taj
nain upozori na opasnost koja mi preti?"
"Zbog ega bi on mislio da e vas na taj nain upozoriti? Nije mogao znati da u se i ja tamo
zatei, kao ni da u vas potom preplaviti onim to nazivate mojom paranojom."
"Dobro, ak i ukoliko ostavimo po strani primisao da bi me na taj nain mogao upozoriti na
opasnost - ima li smisla sva ova guva samo da bih krenuo nekoliko asova ranije?"
"Moda je stvar u tome to je zazirao od mogunosti da se predomislite?"
"I kuda da odem, ako ne kui? Ukoliko je u stanju da me se doepa na Helikonu, onda je u stanju
da to postigne i na bilo kom drugom mestu. Mogao bi da me se doepa i na... Anakreonu, dobrih
desetak hiljada parseka odavde - ukoliko bi mi nekim sluajem palo na pamet da se tamo uputim. ta,
uopte, predstavljaju razdaljine za hipersvemirske brodove? ak i ukoliko bi mi polo za rukom da
pronaem svet koji nije, u meri u kojoj je to Helikon, podreen carskim snagama - postoji li, u ovom
trenutku, svet koji se nalazi u stanju pobune. U itavom Carstvu vlada mir. ak i pod pretpostavkom
da se neki svetovi i danas mrte zbog nepravdi koje su im nanete u prolosti, nijednom od njih nee ni
na um pasti da se usprotivi naoruanoj carskoj sili samo da bi mene zatitio... Povrh svega, samo bih
na Helikonu bio graanin koji bi mogao zahtevati da njegova prava budu tiena; na svim drugim
mestima ak ni to pitanje principa ne bi se postavljalo kao razlog da se carska sila dri na
odstojanju."
Hamin ga je paljivo sluao, povremeno s odobravanjem klimajui, ali je i dalje izgledao i
ozbiljan i uporan. "U pravu ste", sloi se on, "u svemu to ste rekli, s time to, ipak, postoji jedan svet
koji ne podlee u potpunosti carskoj kontroli. Nasluujem da je upravo to ono to unosi nemir u
Demerzela."
Seldon je razmiljao nekoliko trenutaka, priseajui se skoranje istorije, a onda se pomiri s tim
da nije u stanju da izdvoji svet na kome carske snage ne bi bile u mogunosti da ispolje svoju punu
mo. Konano, on upita: "Na koji to svet mislite?"
"Upravo ste na njemu", odgovori Hamin, "i upravo je to ono to, rekao bih, u Demerzelovim
oima stvari ini tako opasnim. Nije toliko njemu stalo do toga da odete to je pre mogue na
Helikon, koliko mu je stalo da odete sa Trantora pre no to vam padne na pamet da biste ovde, iz bilo
kog razloga, makar samo zbog turistike manije, mogli jo neko vreme ostati."
Dva oveka sedela su neko vreme u tiini, a onda, konano, Seldon se podrugljivo oglasi:
"Trantor! Prestonica Carstva, sa seditem mone flotile u stanici u njenoj orbiti, sa najboljim
borbenim jedinicama, paljivo odabranim. Ukoliko zaista mislite da je ba Trantor taj bezbedni svet,
onda moram rei da je vaa paranoja ozbiljno uznapredovala, preavii i granice najrazuzdanije
mate."
"Niste u pravu, Seldone! Vi dolazite sa Spoljnih svetova, i nemate pravu predstavu o Trantoru. Na
njemu ivi etrdeset milijardi dua; jedva da postoji jo nekoliko svetova sa desetinom te populacije.
Njegova tehnoloka i kulturna sloenost gotovo je nezamisliva. Upravo ovog asa nalazimo se u
takozvanom Carskom sektoru - tu ive iskljuivo carski inovnici, sa ivotnim standardom koji je
najvii u itavoj Galaksiji. Na planeti, meutim, postoji jo preko osam stotina sektora; na nekima od
njih cvatu podkulture koje se u celosti razlikuju od svega to imamo ovde; povrh svega, veina meu
njima je nedodirljiva za carske snage."
"Zato - nedodirljiva?"
"Carstvo ne moe ozbiljno ni da pomisli da upotrebi silu na samom Trantoru. Ukoliko bi to
uinilo, neminovno bi se uzdrmale neke od tehnolokih osnova na kojima poiva itava planeta.
Njena tehnologija je do te mere isprepletena da bi, ukoliko bi se samo jedan njen deo poremetio, to
neizostavno obogaljilo celinu. Verujte mi, Seldone, mi na Trantoru paljivo osmatramo ta se dogaa
kada doe do zemljotresa koji nam ne poe za rukom da predupredimo; do vulkanske erupcije koja
pravovremeno nije imala oduka; do oluje koja nije ugaena u samom zaetku; ili, najzad, do neke
ljudske greke koja je, nekako, izbegla panji. itava se planeta potrese, i tek s najveim naporima
vraa joj se ravnotea."
"Nikad jo nisam uo nita slino tome."
Senka jedva primetnog osmeha minu Haminovim licem. "Naravno da niste. Ne oekujete li,
valjda, da Carstvo na sav glas trubi o onome to predstavlja njegovu sutinsku slabost? Meutim, kao
novinaru, poznato mi je i ono to doljaci sa Spoljnih svetova ni ne primeuju, kao ni sami itelji
Trantora; najzad, ak i ono to carske vlasti poto-poto nastoje da prikriju. Verujte mi! Caru je dobro
poznato - dobro je to poznato i Etu Demerzelu - ak i ako vama to nije, da izazvati nemir na Trantoru
moe znaiti propast Carstva."
"Iz tog razloga, dakle, smatrate da bi trebalo da ostanem na Trantoru?"
"Tako je. Mogu vam pronai mesto, ovde na Trantoru, gde ete biti sasvim bezbedni od
Demerzela. Neete morati da promenite ime i biete u mogunosti da slobodno radite svoj posao - a
on nee smeti ni da vas takne. Upravo stoga je eleo da to pre odete sa Trantora, i da sudbina nije
htela da se nas dvojica sretnemo - i, dakako, vae iznenaujue sposobnosti da uzvratite na napad -
nema sumnje da bi u tome i uspeo."
"Ali koliko u dugo morati da ostanem na Trantoru?"
"Seldone, dokle god to budu zahtevali razlozi vae bezbednosti. Moda, ak, do kraja ivota."
8.
Hari Seldon posmatrao je svoj holografski lik, koji mu je doaravao Haminov projektor. Prizor je
bio, istovremeno, i dramatiniji i upotrebljiviji od njegovog odraza u ogledalu. U stvari, inilo mu se
kao da se u istoj prostoriji nalaze dva Seldona.
Trenutno je panju usmerio na rukav svoje nove tunike. U skladu sa svojim helikonijanskim
navikama bio bi sretniji da su boje bile manje dreave; s druge strane, opet, bio je zahvalan Haminu
to je odabrao pitomije boje no to je to bilo uobiajeno na ovom svetu (pri tome, podie ga
unutranja jeza pri pomisli na odeu koju su na sebi imala dvojica napadaa).
"Pretpostavljam da moram da stavim i ovaj eir", primeti on poluupitno. "Da, bar u Carskom
sektoru. Ii gologlav ovuda predstavlja znak najvee neotesanosti. Pravila se, meutim, razlikuju od
mesta do mesta."
Seldon uzdahnu. Okrugli eir bio je nainjen od mekog materijala, te se, kada ga je stavio, smesta
prilagodio obliku njegove glave. Obod mu je bio svuda jednake irine, mada je bio ui nego kod
eira to su ih nosila dvojica napadaa. Uteno oseanje pobudi u njemu jedino injenica da je obod
eira, kada ga je konano stavio na glavu, poprimio prilino dopadljiv luk.
"Nema vrpcu za privrivanje ispod brade."
"Naravno da nema. Imaju ih samo oni pravljeni po poslednjoj modi, za mlade mekere."
"Za mlade - ta?"
"mekeri su oni koji biraju odeu u skladu sa njenom napadnou. Siguran sam da takve imate i na
Helikonu."
Seldon mrknu. "Postoje i takvi kojima s jedne strane kosa pada do ramena, dok je s druge strane
briju." Prisetivi se njihovog izgleda, on se glasno nasmeja.
Hamin jedva primetno stisnu usne. "Rekao bih da izgledaju vie nego grozno."
"Ba tako. Po svemu sudei, dele se meusobno na desniare i leviare, pri emu svaka strana
frizuru one druge doivljava gotovo kao linu uvredu. Nije redak sluaj ni da se uputaju u uline
arke."
"Pa, u tom sluaju, nadam se da ete se navii na eir, pogotovo to je bez vrpce."
"Pa, navii u se", sloi se Seldon.
"Mogue je, ipak, da delujete upadljivo, pogotovo to ostavljate utisak kao da ste u alosti. I ne
pristaje vam ba sasvim. Najzad, nosite ga s oiglednom nelagodnou. Ali ne mari, ionako se
neemo dugo zadrati u Carskom sektoru... Je li bilo dovoljno?" I on iskljui holografski projektor.
"Koliko vas je sve ovo kotalo?" upita Seldon.
"Zar je to vano?"
"Smeta mi da se oseam vaim dunikom."
"Ne mislite na to. Sam sam tako odluio... Ali ve smo se previe ovde zadrali! Siguran sam da
ve raspolau i mojim opisom. Ustanovie brzo gde ivim, i ubrzo e biti ovde."
"U tom sluaju", primeti Seldon, "novac koji ste potroili zaista je vaan. Zbog mene, dovodite i
sebe u opasnost. Samo zbog mene!"
"To mi je poznato... Ali kako rekoh, sam sam tako odluio, a nema ni sumnje da umem da se
staram o sebi."
"Ali zbog ega onda..."
"To filosofsko pitanje raspraviemo kasnije... Vau staru odeu sam ve sagoreo, i, usput reeno,
ne verujem da me je iko video. Istina, dolo je do poveanog utroka energije, i to je sigurno
zabeleeno. Neko bi to ve mogao ispravno protumaiti - teko je bilo ta prikriti, naroito kada
imate posla sa neijim pronicljivim umom i otrim okom. Ipak, pre no to nas dvojicu dovedu u vezu,
nadam se da emo ve biti dovoljno daleko."
9.
Kretali su se peakim stazama, birajui mesta gde je osvetljenje bilo priguenije,
zagasitoukaste boje. I dok su mu prodorne oi skretale as na jednu, as na drugu stranu, Hamin je
nastojao da zadri odmeren korak, brzinu hoda kojom su se i drugi prolaznici kretali: niti su oni koga
preticali, niti je ko preticao njih.
Sve vreme nastojao je da odrava labav, ali postojan razgovor, birajui po pravilu beznaajne
teme.
Napet i lien sposobnosti da se ponaa na isti nain, Seldon upita: "ini se kao da je sav ovdanji
svet iziao u etnju. Beskrajne povorke kao da teku u svim pravcima."
"A to da ne?" odvrati Hamin. "Hodanje i dalje predstavlja najprikladniji oblik prevaljivanja
kraeg rastojanja. Najpogodniji, najjeftiniji, i najzdraviji. Bezbrojne godine tehnolokog razvitka nisu
to ni u najmanjoj meri izmenile... Seldone, da moda ne patite od akrofobije?"
Seldon baci pogled preko ograde na svojoj desnoj strani, ka prilinoj praznini to se nalazila
izmeu dveju staza za hodanje - jedna se protezala u jednom, a druga u drugom pravcu, prekidanih
poprenim stazama na podjednakim udaljenostima. On se lako strese. "Ukoliko time mislite da li
oseam strah od visine, ne bih ba mogao rei. Ipak, zuriti nadole nije ba prijatno. Koliko se sve
ovo protee u dubinu?"
"Na ovom mestu, rekao bih, bar etrdeset do pedeset spratova. Ovakve su vam stvari sasvim
uobiajene u Carskom sektoru, kao i u jo nekim visokorazvijenim oblastima. Ipak, na veini mesta
ovek hoda, otprilike, na razini tla."
"Pretpostavljam da sve to izaziva kod ljudi sklonost prema samobustvu?"
"Pokuaji nisu ba esti. Postoje znatno laki naini. Pored toga, samoubistvo na Trantoru ne
izaziva gotovo nikakvu drutvenu sablazan. Ukoliko neko poeli da okona svoj ivot, postoje za to
razliiti opteprihvaeni postupci, koji se primenjuju u Centrima koji su upravo tome i namenjeni -
pod uslovom da je ovek spreman da najpre proe kroz neku vrstu psihoterapije. Povremeno, zaista,
dolazi do nesreenih sluajeva, ali nije to razlog to sam vas pitao da li patite od akrofobije... Naime,
uputili smo se prema jednom terminalu za iznajmljivanje taksija, gde me poznaju kao novinara.
Povremeno sam im inio usluge, te ih, za uzvrat, i oni meni povremeno uine. I tako, prenebrei e da
me uvedu u knjige, i nee ni primetiti da imam drutvo. Razume se, morau da im platim najviu cenu;
isto tako, razume se, ukoliko ih Demerzelovi ljudi dovoljno snano pritisnu, morae da istresu istinu -
ali inie to uasno sporo, to, sve u svemu, moe zaista poprilino potrajati."
"Gde poinje da se javlja oseaj akrofobije?"
"Pa, mogli bismo i bre stii do terminala, ukoliko bismo se posluili gravitacionim liftom. Ne
koristi ga ba mnogo ljudi, i moram vam rei da ni sam nisam ba presrean pri pomisli na to; ali
ukoliko smatrate da ete moi da podnesete taj oseaj, poimo."
"A ta je to gravitacioni lift?"
"Tek su u fazi eksperimenta. Mogue je da e doi vreme kada e ih biti posvuda na Trantoru, pod
uslovom da se pokau psiholoki prihvatljivim - odnosno, bar, dovoljnom broju ljudi. Potom, moda,
javie se i na drugim svetovima... To vam je, da tako kaem, liftni stub, ali bez kabine. Jednostavno,
stupimo u prazan prostor i ponemo da, pod uticajem antigravitacije, lagano padamo - ili da se
penjemo. To vam je jedina primena antigravitacije do sada izvedena, moda i stoga to je tako
jednostavna."
"ta se dogaa ukoliko, ba u trenutku prevoza, doe do iskljuenja energije?"
"Ba ono na ta i sami pomiljate. Padamo - ukoliko se nismo zatekli na najniem spratu - i
gubimo ivot. Ali jo nisam uo da se to ikad dogodilo, mada bih, verujte, ja za to svakako doznao.
Moda ponekad nismo u prilici da neto objavimo iz razloga bezbednosti - to je izgovor koji uvek
upotrebe, da bi prikrili neku ravu vest - ali ja bih svakako znao... Eno, tamo je, ispred nas. Ali
ukoliko niste u stanju da to podnesete, odustaemo. Meutim, hodnici su vam dugaki i monotoni, i
mnoge, posle nekog vremena, od njih spopadne muka."
Hamin skrenu na prvoj raskrsnici i stupi na jednu iru platformu gde se ve bio stvorio red
mukaraca i ena, zajedno sa dvoje ili troje dece.
"Nita o svemu tome nisam uo na svojoj planeti", ree Seldon gotov apui. "Dabome, naa
sredstva informisanja uasno su lokalistika. Pa ipak, ovek bi oekivao da ga obaveste da i ovakve
stvari postoje."
"Rekoh vam ve da je re o eksperimentu", odgovori Hamin, "i , pri tom, ogranienom na Carski
sektor. Troi mnogo vie energije nego to vredi, tako da vlada za sada ba nije voljna da stvar udara
na velika zvona. Stari car, Stanel VI, Kleonov prethodnik, onaj koji je sve zaprepastio time to je
umro u krevetu, naloio je da se gravitacioni liftovi postave na nekoliko mesta. Kau da je eleo da
mu ime zauvek ostane povezano s antigravitacijom - bio je veoma obuzet svojim mestom u istoriji,
kao to je neretko sluaj sa starim ljudima bez veih postignua za sobom. Kao to rekoh, mogue je
da e se tehnika proiriti i na druga podruja, mada je, s druge strane, sasvim mogue da zauvek
ostanemo samo na gravitacionim liftovima."
"ta biste jo poeleli da vam antigravitaciona tehnika donese?"
"Antigravitacione svemirske letove. To, meutim, podrazumeva brojne dalje prodore, ali koliko je
bar meni poznato, veina fiziara iskljuuje svaki razgovor o tome... Ipak, istini za volju, do nedavno
su mnogi iskljuivali i svaki razgovor o gravitacionim liftovima."
Red ispred njih brzo se skraivao, i Seldon se uskoro nae sa Haminom na ivici ambisa to se
porostirao ispred njih. Vazduh ispred njih je jedva primetno svetlucao. Gotovo automatski, on isprui
ruku i oseti blagi udar. Nije osetio nikakav bol; ipak, trgnu ruku nazad to je bre mogao.
Hamin zagrokta. "Osnovna predostronost, kako neko ne bi zakoraio preko ivice dok je
mehanizam iskljuen." On pritisnu nekoliko brojeva na kontrolnoj tabli i svetlucanja nestade.
Seldon se zagleda preko ivice, u dubine otvora.
"Moda ete se osetiti bolje, ili lagodnije, ukoliko poveemo ruke i ukoliko drite oi
zatvorenim", predloi mu Hamin. "Trajae samo nekoliko sekundi."
U stvari, nije ni pruio Seldonu mogunost izbora. Dohvatio ga je za ruku, i ovoga ponovo ispuni
oseaj kao da nema nikakvog izlaza iz njegovog vrstog stiska. Hamin stupi u prazninu, i Seldon
(zauvi sam sebe, uz oseaj nelagodnosti, kako kratko skiknu) i sam se otisnu, lako posrnuvi.
Drao je oi zatvorene, ali ne oseti nita slino propadanju, ak ni strujanju vazduha oko sebe.
Proe nekoliko sekundi, i on postade svestan kako ga neto povlai unapred. On se lako saplete, ali
uspevi da uspostavi ravnoteu, stupi obema nogama na vrsto tle.
Potom, otvori oi. "Jesmo li uspeli?"
"Oigledno, ivi smo", odvrati Hamin suvo, a onda krenu, primoravajui Seldon, stiskanjem
miice, da poe za njim.
"Mislim, jesmo li uspeli da pronaemo pravi sprat?"
"Razume se."
"A ta bi se dogodilo da je neko pokuao da se popne, ba u trenutku kada smo se mi sputali?"
"Postoje dve odvojene linije. Putem jedne, svi se sputaju istom brzinom; putem druge, svi se
istom brzinom penju. Vonja je mogua samo kad je udaljenost izmeu jednog i drugog 'putnika'
najmanje deset metara. Ukoliko se sve odvija kako treba, ne postoji ni najmanja mogunost da doe
do sudara."
"Nisam ba nita osetio."
"A i kako biste? Nema nikakvog ubrzanja. Posle samo jedne desetine sekunde hvatate stalnu
brzinu, a i vazduh u vaoj neposrednoj blizini kree se zajedno s vama istom brzinom."
"Izvanredno."
"Bez sumnje. Ali i neekonomino. Pri svemu tome, ini se da ne postoji naroita tenja da se
povea efikasnost itavog mehanizma, i da se gravitacioni lift uini zaista dobrodolom novinom. Na
sve strane moete uti ista jadikovanja. 'Ne moemo to izvesti'. I to vam se, uistinu, odnosi na sve i
svata." Hamin slee ramenima, oigledno obuzet gnevom, a onda dodade: "Ali evo nas na taksi
terminalu. Hajde, da i to obavimo."
10.
Seldon se na taksi terminalu potrudio da deluje neupadljivo; meutim, odmah je ustanovio da to
nije nimalo lako. Nastojati da se ovek ponaa neupadljivo - da se stalno dri postrance, da okree
lice od svakog ko bi tuda proao, da sa preteranom pomnou razgleda neko od parkiranih vozila -
najbolji je nain da se privue neija panja. Najbolji nain, bez sumnje, bio je da se ponaa u skladu
sa bezizraajnom normalnou.
Ali ta se moglo nazvati normalnim? U odei koju je sada imao na sebi oseao se prilino
neudobno. Na njoj nije bilo nikakvih depova, tako da nije imao u ta da gurne ake. Dve torbice,
koje su mu visile okaene o pojas s obe strane, ile su mu na ivce sve vreme ga lupkajui dok je
hodao, tako da je imao utisak da ga neko stalno podgurkuje.
A onda pokua da malo bolje osmotri ene koje su tuda prolazile. Na njihovim haljama nije bilo
torbica, bar ne torbica koje bi se slobodno ljuljukale; umesto njih, imale su neto nalik na _
kutije, koje su povremeno zakainjale za jedno ili drugo bedro zahvaljujui nekom mehanizmu iju
prirodu Seldon nije mogao da dokui. Zakljuio je da je po svoj prilici u pitanju bio pseudomagnet.
Sa aljenjem je, istovremeno, zakljuio da enska odea nije mnogo otkrivala - nije bilo ni traga
nekom dekolteu, mada se inilo da su neke haljine bile krojene tako da se istakne zadnjica.
U meuvremenu, Hamin je imao pune ruke posla; poto je poloio odgovarajuu sumu, konano se
vratio sa superprovodljivom keramikom ploicom, pomou koje je mogao da pokrene odreeno
vozilo.
"Upadajte, Seldone", ree on, pokazavi mu na jedno omanje vozilo sa dva sedita.
"Jesu li vam traili da upiete i moje ime?" upita Seldon.
"Nisu me ni pitali, a ja, opet, nisam ba bio priljiv." On uvue ploicu u odgovarajui prorez i,
trenutak potom, Seldon oseti kako, oivevi, vozilo poe polako da podrhtava.
"Idemo prema D-7", ree Hamin, tek razgovora radi.
Seldon, dabome, pojma nije imao ta bi D-7 mogao biti, ali pretpostavio je da je re o nekoj ruti,
ili neem slinom.
Vazduni taksi konano se izmigoljio izmeu okolnih zemaljskih vozila i, stigavi do blago navie
iskoene piste, povea brzinu. Trenutak potom podie se, uz lagan potres.
Seldon, koji je, automatski, bio sa svih strana obujmljen pauinastim vezama, oseti kako ga
potisak za trenutak gura prema seditu, a onda, malo potom, u suprotnom pravcu, prema vezama to su
vrsto uz njega prijanjale.
"Ovo mi ba nije liilo na antigravitacioni pogon", primeti on.
"Nije ni bio", odvrati Hamin. "Samo mala reakcija mlaznog motora, koliko da nas dobaci do
tunela."
Ono to se, trenutak potom, pojavilo pred njima nalikovalo je na planinski greben, naikan
peinastim otvorima - poput neke ahovske table. Hamin upravi vozilo prema otvoru D-7, veto
izbegavajui druge vazdune taksije, koji su se uputili prema drugim otvorima tunela.
"Ovde ovek moe lako da se sudari", primeti Seldon proistivi grlo.
"To bi se, dakako, i dogodilo, kada bih bio preputen samo svojim ulima i refleksima; ali taksi
raspolae kompjuterom koji, bez imalo oklevanja, preuzima iz mojih ruku upravlja im se za tim
ukae potreba. Isto vai i za ostale taksije... Ali evo nas!"
Oni uronie u otvor D-7 kao da ih je ovaj usisao, i blistava osvetljenost otvorenog prostora
napolju ustupi mesto uoj, toplijoj nijansi.
Hamin skide ruke s upravljaa i zavali se u svoje sedite. Malo potom oglasi se, duboko
udahnuvi vazduh: "Pa, prvu samo fazu uspeno prebrodili. Moglo se dogoditi da nas presretnu na
terminalu. Ovde, u tunelu, prilino smo bezbedni."
Leteli su gotovo neosetno, dok su zidovi tunela brzo promicali kraj njih. Gotovo da nije bilo
nikakvog zvuka; ulo se samo meko, barunasto predenje taksija, dok je grabio napred.
"Koliko brzo letimo?" upita Seldon.
Hamin za trenutak baci pogled na kontrolnu tablu. "Tri stotine pedeset kilometara na as."
"Magnetski pogon?"
"Tako je. Ali rekao bih da ga imate i vi na Helikonu."
"Da. Ali samo jednu liniju. Nikada se, lino, nisam njome vozio, mada sam uvek to eleo. Ali ne
verujem da postoji ita slino ovome."
"Sigurno je da ne postoji. Na Trantoru je izgraeno vie hiljada kilometara ovakvih tunela,
doslovno proeljavaju ispodpovrinski prostor, kao i izvestan broj onih koji se proteu ispod pliih
ogranaka okeana. Ovo vam je osnovni nain putovanja na velike daljine."
"Koliko e potrajati naa vonja?"
"Do naeg neposrednog odredita? Pa, neto malo vie od pet asova."
"Pet asova!" Seldon je bio iskreno zapanjen.
"Neka vam to ne smeta. Prolazimo pored mesta za predah otprilike svakih dvadeset minuta; na
njima moemo zastati, izvui se iz tunela, opruiti se. Dabome, i ja sam za to da predahnemo to je
mogue vie puta."
Nastavili su da se neko vreme voze u tiini, a onda se, odjednom, Seldon tre, uoivi neka svetla
koja su zablistala na nekoliko sekundi s njegove desne strane; i u tom odsevu, uini mu se da je
ugledao i dva vazduna taksija.
"Bilo je to jedno od mesta za predah", objasni Hamin, odgovarajui na nepostavljeno pitanje.
"Da li u stvarno biti bezbedan na tom mestu - ma gde ono bilo - gde me sada vodite?" upita
Seldon.
"Savreno bezbedni", odgovori Hamin, "bar kada je u pitanju otvoren pokuaj carskih snaga da
vas se domognu. Razume se, kada je u pitanju neki usamljeni izvrilac - pijun, dounik, najmljeni
ubica - uvek ovek mora biti krajnje oprezan. Imajui to u vidu, staviu vam na raspolaganje i jednog
telohranitelja."
Seldon se odjednom oseti nelagodno. "Najmljeni ubica? Ne mislite to, valjda, ozbiljno? Zar bi
zaista mogli poeleti da me smaknu?"
"Gotovo sam siguran da to nije Demerzelova namera", odgovori Hamin. "Mislim da on pre eli da
vas iskoristi, nego da vas ubije. Pa ipak, i drugi bi se neprijatelji mogli oglasiti, ili bi, u najmanju
ruku, moglo doi do neeljenog razvoja dogaaja. Ne moete ii kroz ivot kao da hodate u snu."
Seldon odmahnu glavu i okrenu lice od svog sagovornika. Kad samo pomisli da je pre nepunih
etrdeset osam asova bio tek jedan beznaajan, praktino nepoznat provincijalni matematiar, sa
jedinom eljom da ostatak svog slobodnog vremena na Trantoru provede u razgledanju, punei svoje
doljake oi ogromnou tog velikog sveta! A sada, evo ga gde uranja u njega: bio je ovek koga
gone, i to ovek za kojim se u potragu dala sama carska sila. Nepojmljivost poloaja u kome se naao
jo jednom ga proe i on se najei.
"A kako stoji stvar s vama: zbog ega uopte inite to to upravo inite?"
"Pa, rekao bih da nee biti naroito neni ni sa mnom", odgovori Hamin zamiljeno. "Mogue je
da mi glavu rascopa ili telo raznese neki tajanstveni napasnik, koji, dakako, nikad kasnije ne bi bio
pronaen."
"I mislio sam da pomiljate da vas oekuje neto slino tome. Pa ipak... ne izgleda mi kao da vas
to naroito uzbuuje."
"Ja sam stari Trantorac, i ovu planetu poznajem isto toliko dobro koliko i bilo ko drugi. Poznajem
i poprilian broj ljudi, meu kojima ima dosta onih koji su moji dunici. Volim, pored toga, da o sebi
mislim kao o prepredenom momku, koga nije lako nadmudriti. Ukratko, Seldone, ubeen sam da mogu
sam da se staram o sebi."
"Milo mi je zbog toga, Hamine, i nadam se da ste u pravu to tako mislite... Ali pri svemu tome,
nikako mi ne ulazi u glavu zbog ega se, uopte, izlaete svemu ovome? Ko sam ja za vas? Zbog ega
biste pruzeli i najmanji rizik zbog nekog ko vam je potpuni stranac?"
Hamin je neko vreme, naizgled sav obuzet njome, proveravao neto na kontrolnoj tabli vozila, a
onda se odjednom okrete prema Seldonu, ozbiljna i tvrda pogleda.
"elim da vas spasem iz istog razloga zbog koga car eli da se vama poslui - zbog vae
sposobnosti predskazivanja budunosti."
Seldon namah oseti kako se nad njim natkriljuje hladna sen razoaranja. Na kraju, ispostavilo se
da sve ovo i nije bila luda trka samo da bi se on izvukao iz nevolje. Kako su stvari zaista stajale - bio
je tek bespomoan, slastan plen oko koga su se utrkivala dva meusobno suprotstavljena grabljivca.
"Nikad se neu dovoljno nakajati zbog onog Saoptenja na Konvenciji", ljutito mu dobaci Seldon.
"Unitio sam itav svoj ivot."
"Nemojte tako. Ne donosite zakljuke na brzinu, matematiaru. Car i njegovi zvaninici ele vas
samo iz jednog razloga - da svoje ivote uine to bezbednijim. Za vae sposobnosti zainteresovan je
samo onoliko koliko je potrebno da sauva carski tron, za sebe i svog sina; da se odre poloaji,
drutveni status i mo njegovih upravljaa. S druge strane, meni su vae sposobnosti potrebne radi
dobra itave Galaksije."
"Ima li izmeu jednog i drugog ikakve razlike?" procedi Seldon ledenim glasom.
"Ukoliko ne uoavate nikakvu razliku", odgovori Hamin lako se namrtivi, "greh e morati da
padne na vau duu... Ljudski rod koji danas obitava u Galaksiji postojao je i pre sadanjeg vladara,
pre dinastije iji je on izdanak, pre nastanka samog Carstva. oveanstvo je neuporedivo starije od
Carstva... Mogue je, ak, da je daleko starije nego svih dvadeset pet miliona svetova to danas ine
ovu Galaksiju. Postoje, znate, predanja koja govore o vremenu kada je itavo oveanstvo ivelo na
jednoj jedinoj planeti."
"Predanja!" frknu Seldon, slegnuvi ramenima.
"Tako je, predanja; ali ne vidim nikakav razlog da tako uistinu nije moglo biti, pre dvadeset i vie
hiljada godina. ini mi se sasvim osnovanim zakljuak da se oveanstvo nije tek tako, iznebuha
pojavilo sposobno da brodi kroz hipersvemirske prostore. Zapravo, sasvim je izvesno da je
postojalo doba kada ljudi nisu bili u stanju da putuju nadsvetlosnim brzinama - kada su bili prikovani
za samo jedan planetarni sistem. Isto tako, ukoliko bacimo pogled u budunost, lako emo moi da
zakljuimo da e ljudski rod koji obitava na bezbroj svetova u Galaksiji nastaviti da ivi i kada
jednom ni vas ni cara vie ne bude, kada i potomcima njegove krvi doe kraj, i kada se i sami temelji
Carstva rastoe. Imajui sve to u vidu, teko da ima smisla voditi preteranu brigu o pojedincima, o
caru i mladom, princu nasledniku. Nema, ak, smisla ni brinuti o ustrojstvu samog Carstva. ta je sa
trilionima ljudi koji ive irom galaksije? ta e biti sa njima?"
"Pa, pretpostavljam", odgovori Seldon, "da e i svetovi i ljudi na njima nastaviti da postoje."
"Ne oseate li, pri tom, nikakvu potrebu da razmislite o uslovima pod kojima e nastaviti da
ive?"
"Pa, ini mi se osnovanim pretpostaviti da e nastaviti da ive kao i do sada."
"Pretpostaviti, da. Ali da li bi, zahvaljujui umeu predvianja, o emu ste govorili u svom
Saoptenju, to bilo mogue znati?"
"To 'umee' nazivam psihoistorijom. Da, sa teorijskog stanovita promatrano, bilo bi mogue."
"I vi ne oseate ba nikakvu potrebu da tu teorijsku mogunost pretvorite u praktinu?"
"eleo bih, Hamine, veoma bih to eleo; ali iz same elje ne proizilazi, neposredno, i sposobnost
da se eljeno izvede. Ve sam napomenuo caru da od psihoistorije nije mogue nainiti delatno
tehniko sredstvo; bojim se da isti odgovor moram dati i vama."
"Znai, nemate nameru ak ni da pokuate da psihoistoriju nainite primenjivom u praktine
svrhe?"
"Ne, nemam, kao to nemam nameru ni da stavim pred sebe gomilu kamiaka veliine Trantora, da
ih sve prebrojim, jedan po jedan, i svrstam u niz prema veliini, od veih ka manjim. Bilo bi mi jasno
da je u pitanju zadatak za ije mi obavljanje ne bi bio dovoljan ni itav ivot, te, samim tim, ne bih
bio dovoljno lud ni da pokuam."
"Da li biste, ipak, pokuali kada bi vam bila poznata istina o poloaju u kom se nalazi
oveanstvo?"
"Pitanje mi se ini besmislenim. Kako glasi istina o poloaju oveanstva? Hoete da kaete da
vam je ona poznata?"
"Da, upravo to hou da kaem. I to u samo pet rei. "Hamin se ponovo zagleda ispred sebe, za
trenutak samo skrenuvi pogled prema postojanoj praznini tunela koja ih je u sebe uvlaila, nadirui
prema njima, mimoilazei se s njima i potom ih ostavljajui za sobom. A onda, s emerom u dui,
izgovori pet najavljenih rei:
"Galaktiko carstvo je na umoru."
3. UNIVERZITET
STRILINKI UNIVERZITET... Najvia obrazovna ustanova u Strilinkom sektoru na negdanjem
Trantoru... Uprkos, meutim, izvanrednom ugledu to ga uiva na podruju humanistike i nauka
uopte, nije to glavni razlog to je sve do dananjih dana ostao utisnut u optu svest. Delovalo bi,
moda, poput najveeg iznenaenja za itave narataje univerzitetskih poslanika kada bi mogli znati
da e u potonjim vremenima njihov Univerzitet najvie biti upamen po izvesnom Hariju Seldonu,
koji je, tokom Bega, proveo na njemu izvesno krae vreme...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
11.
Posle mirne Haminove izjave Hari Seldon je izvesno vreme neugodno utao. U sebi je samo
slegnuo ramenima, iznenada postavi svestan svekolike dubine svoje neupuenosti. Bio je tvorac
jedne nove nauke: psihoistorije. Na veoma tanan nain razvio je zakone verovatnoe, kako bi bilo
mogue uzeti u obzir nove sloenosti i svaku vrstu nepouzdanosti, i svoja traganja okonao
izvoenjem britkih jednaina sa brzbroj nepoznatih... Moda je, ak, tih nepoznatih bio beskonaan
broj; ni sam to ne bi umeo rei. Ali to je bila tek puka matematika igra, i jedva neto vie od toga.
Raspolagao je psihoistorijom - ili bar osnovama neeg to je psihoistorija trebalo da bude - ali je
i sam na nju gledao samo kao na matematiku zanimljivost. Da li je zaista postojalo istorijsko
saznanje koje bi, moda, pukim jednainama moglo dati neki smisao?
On takvim saznanjem nije raspolagao. Zapravo, istorija ga nikada nije posebno zanimala.
Raspolagao je tek ovlanim znanjima iz helikonijanske istorije. Razume se, teajevi o tim odlomcima
iz prie o ljudskoj rasi bili su obavezni u helikonijanskim kolama... Ali da li je bilo neega i izvan
toga? Nesumnjivo, ono to mu je polo za rukom da prikupi tu i tamo inilo je tek goli skelet, ni
manje ni vie od onoga to je i drugima bilo poznato - delimino su to bila predanja, a delimino,
najverovatnije, izobliene injenice.
Pa ipak, uprkos tome, kako je nekom uopte moglo pasti na um da je Galaktiko carstvo na umoru?
Postojalo je ve deset hiljada godina kao tvrda i sveopte prihvaena injenica, pa ak i pre toga,
kao prestonica jednog osvajaki usmerenog kraljevstva, Trantor je, praktino kao carstvo, postojao
dve hiljade godina. Carstvo je uspeno prebrodilo rana stolea kada su itavi galaktiki sektori, tu i
tamo, odbijali da prihvate injenicu da je njihovoj nezavisnosti doao kraj. Prebrodilo je, takoe, i
promene do kojih je dolazilo sa povremenim bunama, dinastikim ratovima, kao i nekim opasnim
razdobljima velikih lomova. Veinu svetova, ipak, sve to jedva da je zahvatilo, i Trantor je postojano
rastao sve dok nije postao stoer ljudske rase, ne bez ponesenosti nazivajui sebe Venim Svetom.
Istini za volju, tokom poslednja etiri veka metei su se iz nekog razloga umnoili, uestala su
umorstva careva i prevrati. Ali ak se i u tome dalo zapaziti lagano smirivanje, i upravo u ovom asu
Galaksijom je vladao mir kao u najboljim danima. Pod Kleonom I, kao i pre toga pod njegovim
ocem, Stanelom VI, svetovi su cvetali - i samog Kleona nikada nisu smatrali tiraninom. ak i oni koji
su bili protiv Carstva kao oblika vlasti jedva da su imali ta da zamere Kleonu, iako se tota moglo
prebaciti Etu Demerzelu.
Zbog ega je, onda, Hamin rekao da se Galaktiko carstvo nalazi na umoru - i to, jo, sa toliko
ubeenosti?
Hamin je bio novinar, i po svoj prilici poznavao je galaktiku istoriju sa vie pojedinosti, to mu
je omoguavalo da tekua zbivanja razume do najsitnijih spletova. Da li je upravo to bilo ono to mu
je prualo onaj viak saznanja koji se morao nalaziti iza njegove krajnje odreite tvrdnje? Ali u tom
sluaju, o kakvom je saznanju uistinu bila re?
Nekoliko puta Seldon je bio na ivici da ga o tome zapita, da zatrai od njega odgovor, ali ga je
svaki put spreio da to uradi neki sveani izraz koji je poprimilo Haminovo lice. Pored toga,
postojalo je neto u njegovom vlastitom, duboko ukorenjenom verovanju to mu je Galaktiko carstvo
predstavljalo kao neto zauvek dato, kao bespogovornost, kao ugaoni kamen svih argumenata i
spreavalo ga da to uini. Na kraju krajeva, ako je u pogledu toga greio, nimalo nije udio da se u to
i uveri.
Pa ipak, nikako nije uspevao da sebe uveri da grei. Bilo je zaista teko prihvatiti da se
Galaktiko carstvo blii svome kraju, ne manje teko nego prihvatiti da se blii kraj itave
Vaseljene... U stvari, jedino ukoliko bi Vaseljeni doao kraj - jedino bi u tom sluaju i Carstvu doao
smrtni as.
Seldon zatvori oi, u nastojanju da zaspi, ali razume se, to mu nikako nije polazilo za rukom. Da li
e biti neophodno da dobro proui istoriju itave Vaseljene, kako bi se izborio za mogunost da do
kraja razvije svoju psihoistorijsku teoriju?
Ali kako bi mu to, uopte, moglo poi za rukom? Bilo je dvadeset pet miliona svetova, i svaki od
njih zaeo je i razvio beskrajno zapletenu istoriju. Kako bi ih sve redom prouio? Na tomove, pri
emu se zamaan njihov broj odnosi na galaktiku istoriju... ak je i sam, jednom, iz nekog davno ve
zaboravljenog razloga, zavirio u neke od njih, ali ustanovivi da su beskrajno dosadni, digao je ruke
od daljnjeg napora znatno pre no to se probio do polovine.
Filmovani svici govorili su, uglavnom, o vanijim svetovima. Neki od njih prikazivali su njihove
celokupne, odnosno, dobar deo njihove istorije; drugisu se, pak, odnosili samo na razdoblja njihovog
privremenog uspona - posle ega bi se ugasili u magli zaborava. Seao se da je, tom prilikom, u
Indeksu potraio Helikon, i da je naao tek jednu jedinu napomenu koja se odnosila na njegovu rodnu
planetu. Pritisnuvi odgovarajuu dugmad na itau, radoznao da vidi na ta se napomena odnosila,
ustanovio je da se Helikon pominje u spisku svetova to su se, u jednoj prilici, za kratko vreme
svrstali iza nekog pretendenta na carski tron - pretedenta koji je, meutim, doiveo krah. Helikon je
tom prilikom izbegao odmazdu, moda i stoga to nije bio ak ni dovoljno vaan da bi ga kaznili!
ega je korisnog moglo biti u takvim istorijama? Razume se, psihoistorija je morala uzeti u obzir
sva zbivanja i sve njihove prepletenosti na nekom svetu - zapravo, na svakom pojedinanom svetu.
Ali kako prouiti istoriju svih dvadeset pet miliona svetova i razmotriti sve njihove mogue
meuuslovnosti? Bio bi to, zacelo, nemogu zadatak; upravo je ta injenica obilato doprinela optem
zakljuku da je psihoistorija bila samo u teorijskom smislu zanimljiva, ali bez ikakvih izgleda da
stekne i praktinu primenu.
Seldon oseti kako ga neto blago potiskuje prema napred i zakljui da je vazduni taksi, po svoj
prilici, poeo da usporava.
"ta je sad?" upita on.
"Pa, rekao bih da smo dovoljno odmakli", odgovori Hamin, da sebi moemo priutiti krau pauzu
- tek toliko da neto prizalogajimo, popijemo po au nekog pia i skoknemo do toaleta."
I zaista, kroz petnaestak minuta, tokom kojih je vazduni taksi sve vie smanjivao brzinu,
zaustavie se kraj jednog jarko osvetljenog odmorita. Taksi skrenu u jedno udubljenje i lako nae
mesto za parkiranje izmeu pet ili est drugih vozila.
12.
Haminove izvebane oi su izgleda jednim pogledom osmotrile odmorite, druga vozila, ljude i
ene naokolo, svratite i splet ravastih staza. Nastojei da deluje neupadljivo, a opet ne znajui
kako, paljivo je posmatrao Hamina, trudei se da ne izazove poglede drugih.
Kada su konano seli za jedan stoi i naruili veeru, Seldon, pokuavajui da deluje to
oputenije, upita: "Je li sve u redu?"
"Izgleda", kratko odgovori Hamin.
"Kako moete biti u to sigurni?"
Za trenutak, Hamin zadra pogled svojih crnih oiju na Seldonu. "esto ulo", odgovor on lagano.
"Steeno tokom godina provedenih u sakupljanju vesti. Jedan pogled dovoljan je da se zakljui:
'Ovde nema vesti'."
Seldon klimnu u znak saglasnosti sa velikim olakanjem. Moda se Hamin izrazio pomalo
sardonino, ali nije bilo sumnje da su njegove rei sadrale bar deli istine.
Oseaj zadovoljstva, meutim, potrajao je samo dok nije prvi put zagrizao sendvi; pogledao je
Hamina koji je imao puna usta i licem mu pree izraz neprijatnog iznenaenja.
"Ovo je veera na brzaka, dragi prijatelju", objasni mu Hamin. "Jeftina, brzometna i, dabome, ne
naroito ukusna. Hrana se pripravlja na licu mesta uz pomo brzodelujueg kvasca. Trantorijanska
nepca odavno su se ve navikla na nju."
Seldon sa tekoom proguta zalogaj. "ali tamo u hotelu..."
"Ne zaboravite, Seldone, da ste se tamo nalazili u Carskom sektoru. Tamo se slui uvozna hrana...
kvalitetna, ali i skupa."
Seldon za trenutak zasta, reavajui se da li da uzme jo jedan zalogaj. "Mislite da u, dokle god
budem ostao na Trantoru..."
Hamin ga smesta uutka, ispustivi itav zvuk kroz stisnute usne. "Ne dozvolite nikom da stekne
utisak da ste naviknuti na neto bolje... Na Trantoru postoje mesta gde se ovek moe gore provesti
ako u njemu prepoznaju pripadnika vie klase nego, ak, doljaka sa Spoljnih svetova. Ipak,
uveravam vas da hrana nee biti posvuda ovako rava. Uostalom, ovakva svratita i bije glas da
slue hranu najnieg kvaliteta. Ali ukoliko va stomak uspe da savlada taj sendvi, budite sigurni da
e vam svaka druga hrana na Trantoru biti prava blagodet. Uostalom, nee vam nakoditi. Nije se
usmrdeo, a nije se ni pokvario; ima samo otar, grub ukus, i, iskreno da vam kaem, nije se ba teko
navii na takvu hranu. Sreo sam ak neke Trantorce koji su se gadili najukusnije hrane, tvrdei da im
nedostaje upravo ovakav ukus!"
"Kolika je proizvodnja hrane na Trantoru?" upita Seldon. Bacivi brz pogled postrance, ustanovio
je da niko ne sedi u njihovoj neposrednoj blizini; pa ipak, govorio je tihim glasom. "Sluao sam da
dvadesetak okolnih svetova samo proizvode hranu i prebacuju je ovamo stotinama tovarnih brodova -
da bi zadovoljili dnevnu potronju Trantora."
"Tako je. Takoe je potrebno na stotine brodova da odavde raznesu otpatke. A ako ba elite da
ono to ete rei zvui zaista dobro, jednostavno kaete da jedni isti brodovi dovoze hranu ovamo i
odvoze otpatke odavde... Uistinu, uvozimo popriline koliine hrane, ali po pravilu su u pitanju
luksuzni proizvodi. S druge strane, izvozimo otpatke u isto tako zamanim koliinama, prethodno,
dabome, paljivo preraene, preobraene u izvanredno delatno organsko ubrivo - i za druge svetove
to ubrivo je isto toliko dragoceno koliko i za nas hrana koju od njih uvozimo. Ali ipak, re je tek o
malom delu naih potreba."
"Zaista?"
"Zaista... Pored poprilinog ulova morske ribe, tu su i bate i povrtarske plantae... Zatim
vonjaci, ivinarske farme i manja divlja, kao i mikroorganike fabrike - obino ih nazivaju
kvaanim tvornicama, premda kvasac ini manji deo njihove proizvodnje. U stvari, najvei deo
ubriva koristimo ovde, kako bismo zemlju uinili to plodnijom. U mnogo pogleda Trantor vam lii
na neku ogromnu, moda preterano razraslu svemirsku naseobinu. Da li ste ikad bili na nekoj od tih
naseobina?"
"Jesam, naravno."
"Svemirske naseobine su po pravilu zatvoreni gradovi, u kojima se sve iznova prerauje - sa
vetakim provetravanjem, vetakim danima i noima, i tako dalje. Trantor se od njih razlikuje samo
po svojoj ogromnosti: ak i najvee svemirske naseobine ne broje vie od desetak miliona ljudi, dok
Trantor ima etri hiljade puta vie itelja. Razume se, naa je gravitacija prirodna... Pored toga,
nijedna se svemirska naseobina ne moe meriti s nama u pogledu proizvodnje mikroorganike hrane.
Mi imamo kvaane kace, gljivine silose i bazene s algama ija veliina prevazilazi i najbujniju
matu. Posebno smo jaki u vetakim aromama, koje koristimo u izobilju. I ba je to ono to daje ukus
hrani koju upravo pokuavate da jedete."
Seldon je u meuvremenu gotovo zavrio sendvi, ustanovivi da i nije toliko nepodnoljiv koliko
mu se uinilo nakon prvog zalogaja. "Neu li, moda, imati stomanih tegoba?"
"Ponekad, zaista, deluje na crevnu floru, i tu i tamo, poneki nesreni doljak sa Spoljnih svetova
dobije jaku dijareju... Ali to su samo retki sluajevi: ak i tada, re je samo o prolaznim tegobama. A
sada, popijte taj mleni napitak, koji vam se, po svoj prilici, takoe nee dopasti. Meutim, napitak
sadri antidijaretik koji spreava crevne poremeaje, pod uslovom da ste skloni stomanim
tegobama."
"Ne govorite mi vie o tome, Hamine", dobaci mu Seldon ljutito. "Znate i sami da postoje ljudi
podloni sugestijama takve vrste!"
"Popijte, onda, svoj napitak i ne mislite vie o tome."
Veernji obed zavrie ne progovorivi vie ni rei, i malo potom ponovo se naoe u vozilu.
13.
Ponovo su jurili tunelom gotovo besomunom brzinom. A onda Seldon odlui da postavi pitanje
koje ga je muilo poslednjih sat ili dva.
"Zbog ega rekoste da se Galaktiko carstvo nalazi na umoru?"
Hamin skrenu pogled prema Seldonu i paljivo ga osmotri. "Kao novinar, nabijen sam statistikim
podacima do te mere, da su ve poeli da mi cure iz uiju. S druge strane, dozvoljeno mi je da tek
mali deo toga objavim. Stanovnitvo Trantora postojano se smanjuje. Pre samo dvadeset pet godina,
brojalo je itavih etrdeset pet milijardi...
Jednim delom, to smanjenje prouzrokovano je padom nataliteta. Pravo govorei, stopa raanja na
Trantoru nikad nije ni bila naroito visoka. Ukoliko samo malo obratite panju dok putujete
Trantorom, uoiete da ne sreete ba mnogo dece - razume se, imajui u vidu broj stanovnika ove
planete. Pri svemu tome, broj stanovnika opada. Pored toga, tu je i iseljavanje. Ljudi naputaju
Trantor u osetno veem broju nego to se na njemu naseljavaju."
"Ipak, imajui u vidu gustinu naseljenosti", primeti Seldon, "to i nije iznenaujue."
"Ipak, neobino jeste, budui da to ranije nije bio sluaj. Pored toga, i trgovina irom Galaksije
gubi na zamahu. Budui da ve due vremena nema pobuna i da sve tee u najlepem skladu, ljudi
zamiljaju da je sve u redu i da su tekoe kroz koje smo prolazili tokom nekoliko proteklih stolea
konano za nama. Meutim, politike borbe, pobune i nespokoj mogu, takoe, biti i obeleja
odreene vrste vitalnosti. Sada, kao da nas proima sveopti umor. Mirno je posvuda, istina, ali ne
stoga to su ljudi zadovoljni i to ive u blagostanju, ve stoga to su umorni i to su se ve predali."
"Oh, zaista nisam siguran", primeti Seldon neodreeno.
"Ja jesam. ak je i sam onaj antigravitacioni mehanizam, o kome smo maloas govorili, dokaz za
to. Samo je nekoliko takvih napravljeno, i nikom vie kao da nije stalo da ih postavi u znatno veem
broju. U ovom trenutku ne donose nikakav profit, ali, stvar i jeste u tome to niko ni ne pokuava da iz
tog novog pronalaska izvue materijalnu korist. Stopa tehnolokog razvoja ve vekovima opada, i ve
je spala na najnie grane. U pojedinim podrujima, ak, ravna je nuli. Niste li to ve i sami zapazili?
Na kraju krajeva, vi ste matematiar."
"Pa, ne bih ba mogao rei da sam o tome razmiljao."
"Retko ko to, zapravo, uopte ini. Naunici ovih dana kao da se utrkuju da to bolje obrazloe
kako je neto nemogue, nepraktino, beskorisno. Spremni su, ak, da estoko dignu glas ak i protiv
svake smelije ideje. Vi, na primer... ta vi, lino, mislite o psihoistoriji? Da je u teorijskom smislu
zanimljiva, ali sasvim beskorisna u svakom praktinom pogledu! Nisam li u pravu?"
"I jeste i niste", odgovori Seldon, pomalo zateen. "Ona jeste liena svake korisnosti u praktinom
smislu, ali ne zbog toga to je moj smisao za nove prodore zakrljao. Budite sigurni u to.
Psihoistorija je zaista potpuno beskorisna."
"To je, u svakom sluaju, va utisak", primeti Hamin sa prizvukom sarkazma u glasu, "sasvim
prirodan, s obzirom na atmosferu propadanja koja proima ivot itavog Carstva."
Hamin pouta nekoliko trenutaka, kao da o neemu duboko razmilja, a onda odgovori: "Da,
mogue je da se varam. Iz mene, pre svega, progovara intuicija, i ja samo nagaam. Stoga i jeste
delatna, operativna tehnika psihoistorije upravo ono to mi je potrebno."
Seldon, meutim, samo slee ramenima, nespreman da zagrize udicu. "Ne raspolaem nikakvom
slinom tehnikom, koju bih vam mogao staviti na raspolaganje", ree on. "Ali pretpostavimo za
trenutak da se varate. Pretpostavimo da se Carstvo zaista nalazi u stanju propadanja, i da e se, na
kraju, zaista raspasti. To, meutim, nikako ne znai da e ljudska rasa prestati da postoji."
"Ali ovee, pod kojim e uslovima nastaviti da postoji? Pod rukom snanih vladara Trantora,
evo, ve dvanaest hiljada godina u osnovi mir uspeva da se odri. Bilo je, dakako, poremeaja -
pobuna, lokalnih graanskih ratova, i tragedija u izobilju - ali, u celini i u najveem delu Galaksije,
vladao je mir. Zbog ega je Helikon do te mere vezan za carsku vlast? Mislim, va svet? Zato to je
malen i to bi ga, da nije carske vlasti koja mu prua zatitu, oas progutali njegovi moniji susedi."
"Znai li to da smatrate da e, ukoliko Carstvo padne, doi do galaktikog rata i sveopte
anarhije?"
"Upravo je o tome re. Ne gajim ba preteranu ljubav prema caru ili prema institucijama Carstva,
ali zaista ne vidim nita to bi ih moglo zameniti. Jednostavno, ne znam ta bi drugo moglo obezbediti
mir, i stoga nisam spreman da dopustim da Carstvo propadne sve dok ne budem imao neto drugo na
raspolaganju."
"Govorite kao da sedite za upravljaem itave Galaksije", podrugnu se Seldon. "Vi niste spremni
da dopustite da Carstvo propadne. Vi mu morate nai zamenu. A ko ste vi da tako neto sebi
umiljate?"
"Govorim uopteno, retoriki", odvrati Hamin. "Ja ne brinem za etera Hamina, kao linost.
Moglo bi se ak rei da e me Carstvo preiveti; mogue je, ak, da e za mog ivota ispoljiti i neke
znake oporavka. Proces propadanja, znate, nije isto to i ravan drum. Mogue je da protekne jo
hiljadu godina pre no to Carstvo padne, i siguran sam da vam nije teko da zamislite da me do tada
vie nee biti u ivotu - u svakom sluaju, potomke neu ostaviti za sobom. to se ena tie, uputam
se samo u povremene, prolazne veze; nemam dece, niti imam nameru da ih dobijem. Ne elim da ikog
uinim pukim zatoenikom sree... Ali Seldone, paljivo sam vas posmatrao dok ste govorili. Ni vi
nemate dece."
"Imam ive roditelje i dva brata, ali ne i dece." Seldon se slabano osmehnu. "Jedno vreme bio
sam vezan za jednu enu, ali se njoj inilo da sam jo vezaniji za matematiku."
"Da li je zaista tako bilo?"
"Meni tako nije izgledalo, ali njoj jeste. Ostavila me je."
"I nikog niste imali nakon toga?"
"Nikog. Jo se sasvim jasno seam jada koji sam tada preiveo."
"Pa, u tom sluaju, ini se da se obojica moemo opustiti i prepustiti drugima, kad nas vie davno
ne bude, da na sebe preuzmu svu patnju. Nekada sam moda i bio spreman da prihvatim takav stav,
ali vie ne. Jer, sad imam orue; sada sam, kako maloas rekoste, ja za upravljaem."
"Koje je to vae orue?" upita Seldon, unapred znajui kakav e biti odgovor.
"Vi!" ispali Hamin.
Budui da je nagaao kakav e biti Haminov odgovor, Seldon ne protrai ni trenutak na oseaj
neverice ili zapanjenosti. On samo lagano odmahnu glavom i ree: "Veoma greite. Ja nisam to
orue."
"Zato da ne?"
Seldon uzdahnu. "Koliko vam jo puta moram to rei? Psihoistorija nema nikakvu upotrebnu
vrednost. Tekoe su sutinske prirode. Ni sav prostor ni vreme itave Vaseljene ne bi dostajali da
se razree svi problemi."
"Jeste li ba sigurni u to?"
"Jesam, na alost."
"Ali znate, nije stvar u tome da razreite pitanje budunosti itavog Galaktikog carstva. Nema
nikakve potrebe da idete u najsitnije pojedinosti, i razreite sudbinu svakog pojedinanog ljudskog
bia - ak ne ni svakog pojedinanog sveta. Postoji samo nekoliko pitanja na koja treba da pruite
odgovor; Da li e se Galaktiko carstvo raspasti i, ukoliko e do toga doi, kada e se to dogoditi? U
kakvom e se stanju nai ljudski rod posle toga? Da li je mogue ita preduzeti da bi se spreila
propast Carstva, ili da bi se stvari poboljale nakon njegovog pada? Meni se ini da je, u osnovi re
o jednostavnim pitanjima."
Seldon jo jednom odmahnu glavom i tuno se nasmei. "Istorija matematike prepuna je
jednostavnih pitanja, na koja je bilo mogue pruiti tek veoma sloene odgovore - ili odgovora,
zapravo, nije ni bilo."
"Zar zaista nema nieg to bi se moglo uiniti? Ja vidim kako se Carstvo rui, ali ne mogu da to i
dokaem. Svi moji zakljuci krajnje su subjektivni, i nema naina da dokaem da se ne varam... A
budui da su moja gledita vie nego onespokojavajua, utoliko e ljudi biti spremniji da moje
subjektivne zakljuke odbace; i tako nita nee biti preduzeto da se Pad sprei, ili, makar, ublai. Ali
vi biste mogli pruiti dokaze o tome da e do Pada doi, ili jo bolje, da do njega nee doi."
"Ali ba je to ono to nisam u stanju da uinim. Ne mogu da naem dokaz, kad nikakav dokaz ne
postoji. Ne mogu neki matematiki sistem nainiti upotrebnim, kada on to nije. Ne mogu vam nai dva
parna broja koja e, kao zbir, dati neparan broj, ma koliko sudbonosno on vama - ili posvemanoj
Galaksiji bio potreban."
"Pa, znai", zakljui Hamin, "i vi ste deo sveopteg propadanja. Spremni ste tako lako da
prihvatite poraz."
"Ali imam li uopte izbora?"
"Zar ne biste mogli bar da pokuate? Ma koliko vam se zaludni napori u tom smislu mogli initi,
imate li ita vrednije emu biste mogli posvetiti ivot? Imate li ikakav vredniji cilj? Postoji li ikakva
svrha kojom biste u veoj meri opravdali svoj ivot u vlastitim oima?"
Seldon poe ubrzano da trepe. "Milioni svetova. Milijarde kultura. Trilioni ljudskih bia.
Decilioni meuveza... I u sve to oekujete da unesem neki red?"
"Ne, ja elim samo da pokuate. Za dobro tih miliona svetova, milijardi kultura, i triliona ljudskih
bia. Ne zbog cara. Niti zbog Demerzela. Zbog oveanstva."
"Neu uspeti", tiho odvrati Seldon.
"Pa, ni tada nam nee biti gore nego to jeste. Hoete li bar da pokuate?"
I protiv svoje volje i ni sam ne znajui zato, Seldon u svoj vlastiti glas kako odgovara: "Da,
spreman sam da pokuam." I pravac njegovog ivota bi tako utvren.
14.
Njihova vonja konano je privedena kraju i oni uterae svoj taksi na jedno parkiralite, znatno
vee od onoga gde su veerali (Seldonu je jo u ustima bio ukus sendvia, i on za trenutak iskrivi
lice).
Hamin ode da preda taksi i ubrzo se vrati, smetajui svoju kreditnu karticu u neki maleni dep s
unutranje strane koulje. "Potpuno si bezbedan ovde", ree Seldonu, "od bilo kakvog otvorenog
nasrtaja. Nalazimo se u Strilinkom sektoru."
"Strilinkom?"
"Strilining je, pretpostavljam, bilo ime oveka koji je ovu oblast otvorio za naseljavanje. I ostali
sektori, po pravilu, nose slina imena, tako da su im nazivi ne retko runi i, ponekad, zaista teko
izgovorljivi. Uprkos tome, meutim, ukoliko bi pokuao da ovdanje itelje nagovori da ime Striling
promene u Svitsmel ili neto slino, ne bi se ba dobro proveo."
"Dabome", odvrati Seldon gadljivo frknuvi, "ovom mestu ba takvo ime pristaje."
"Takvo ime teko da bi pristajalo bilo kom mestu na Trantoru... Ali ve e se na to navii."
"Ipak, milo mi je da smo ovde", nastavi Seldon. "Ne stoga to mi se mesto dopada, ve to mi je
ve bilo navrh glave sedenja u taksiju. Obilaenje Trantora predstavlja pravu moru. Na Helikonu,
vazdunim putem moemo oas stii iz jednog mesta u drugo, i to za osetno manje vremena no to nam
ovde treba da preemo dve hiljade kilometara."
"I mi ovde imamo mlaznjake."
"Ali u tom sluaju..."
"Dabome, mogao sam manje-vie bez problema srediti da uzmemo vazduni taksi... Ali sa
mlaznjakom bi ve bilo tee. I bez obzira na to koliko si ovde bezbedan, znatno se bolje oseam kada
znam da Demerzelu nije poznato tvoje prebivalite... Kad smo ve kod toga, moram ti rei da jo
nismo obavili sav posao. Poslednji deo puta prei emo Ekspresnikom."
Seldonu je ovaj naziv bio poznat. "To je jedno od onih vozila to se kreu po jednoj ini, sluei
se elektromagnetnim poljem, je li tako?"
"Tako je."
"Nemamo ih na Helikonu. U stvari, tamo nam nisu ni potrebni. Vozio sam se Ekspresnikom ve
prvog dana kada sam prispeo na Trantor: prebacio me je od vazdune luke do hotela. Zgodna
novotarija, nema ta, ali ukoliko bih bio prinuen da se sve vreme koristim njegovim uslugama, ini
mi se da bi mi buka i mete postali nepodnoljivi."
inilo se kao da Hamina to zabavlja. "Jesi li se moda izgubio?"
"Ne, saobraajni znaci bili su dobro postavljeni. Imao sam tekoa zbog silnih presedanja, ali
drugi putnici uvek su mi priticali upomo. Tek sada shvatam da im, zbog moje odee, nije bilo teko
da u meni prepoznaju Doljaka. Pri svemu tome, kao da su se utrkivali da mi pomognu;
pretpostavljam stoga to je bilo zabavno posmatrati me kako svaki as zastajem i blenem unaokolo."
"Budui da si ve postao strunjak za vonju Ekspresnikom, siguran sam da vie nee ni zastajati ni
blenuti unaokolo." Heminove rei zvuale su prijazno, ali mu je u uglovima usana lebdeo podrugljiv
osmeh. "Pa, da poemo."
Dokonim koracima njih dvojica uputie se stazom, osvetljenom snanim svetiljkama, kao da je
nebo bilo prekriveno gustim oblacima; pojedine meu njima toliko su bletale, da se u trenutku moglo
pomisliti kako se sunce probilo kroz oblanu koprenu. Seldon bi tada i nehotice dizao pogled, da
proveri da li je zaista to bio sluaj, ali 'nebo' iznad njih bilo je obasjano ravnomernim svetlucavim
sjajem.
Hamin to primeti i spremno mu objasni: "Te nagle promene u jaini osvetljenja izraz su potreba
ljudske psihe. Ima dana kada su ulice obasjane kao usred letnjeg sunanog dana, i dana kada je znatno
tamnije nego ovo sada."
"A ta je sa kiom i snegom?"
"Ili rosom i injem? Nema ih. Ovde smo bez izrazitije vlanosti, i bez cie zime. Vidi, Seldone,
ak i u dananje dane Trantor ima neke prednosti."
Bilo je dosta ljudi koji su hodali u oba pravca, a naroito mladog sveta; bilo je i dece u pratnji
odraslih, uprkos onome to je Hamin rekao o padu nataliteta. Sve je izgledalo u razumnoj meri i
napredno i u najboljem skladu. Pripadnici oba pola bili su podjednako zastupljeni, i njihova odea
bila je vidljivo mirnija od odee itelja u Carskom sektoru. Njihova vlastita odea, koju mu je Hamin
odabrao, sasvim je odgovarala mestu. Tek je samo nekolicima prolaznika nosila eire, i Seldon sa
zahvalnou skide svoj i tutnu ga pod miku.
Nije bilo nikakve duboke provalije koja je meusobno odvajala dve uporedne staze i, ba kao to
mu je Hamin napomenuo jo u Carskom sektoru, inilo se da se sada kreu najniim novoom. Nije
bilo ni vozila, i Seldon na to skrenu panju Haminu.
"Ima ih prilian broj u Carskom sektoru", odgovori Hamin, "stoga to se tamo njima voze
zvaninici. Na drugim mestima, privatna vozila su retka, i pored toga, kreu se posebno izgraenim
tunelima. U stvari, budui da imamo Ekspresnik nisu nam ba nasuno potrebna; pored toga, za kraa
rastojanja sluimo se pokretnim hodnicima. Za jo kraa rastojanja, pak, na raspolaganju nam stoje
pokretne staze, tako da smo u mogunosti i da malo protegnemo noge."
Do Seldona su povremeno dopirali kripa i cviljenje i on, malo ispred njih, ugleda nepregledni
niz vozila Ekspresnika.
"Eno ih tamo", ree on, pokazujui prstom.
"Znam, ali poimo do stalne stanice. Tamo je vie vozila, i lake je nai mesto u nekom od njih."
Poto su se konano, udobno smestili u jednom od vozila Ekspresnika, Seldon se okrete prema
Haminu i upita ga: "Ono to me zapanjuje jeste koliko tiho vozi Ekspresnik. Znam da se njegov pogon
oslanja na elektromagnetsko polje; ipak, uprkos tome, neverovatno je tih." I on stade da oslukuje
jedva ujan metalasti zvuk, dok se sasvim lepo moglo videti, naspram drugih, da se njihovov vozilo
kree.
"Da, u pitanju je sjajna mrea", potvrdi Hamin, "ali da si je video kada je bila na vrhuncu! Kada
sam ja bio mlad, bila su osetno tia nego sada, a ima i onih koji se zaklinju da se pre pedesetak
godina jedva moglo uti neto nalik na apat - mada, ini mi se, to bismo sasvim umesno mogli
pripisati alu za idealizovanom prolou."
"A zbog ega i danas nije tako?"
"Jer se Ekspresnik ne odrava pravilno. Ve sam ti govorio o posvemanjem raspadanju." Seldon
se namrgodi. "Naravno, ljudi ne etkaju sve vreme unaokolo, vajkajui se: 'Sve se raspada. Pa, neka
se raspadne i Ekspresnik'."
"Ne, naravno da to ne ine. Ali nije u tome stvar. Nagriena mesta se krpe, ogrebotine se ponovo
premazuju bojom, magneti menjaju... Meutim, sve se to ini nekako na brzinu, nemarno, i u sve
duim razmacima. Jednostavno, nema dovoljno novca."
"Pa, kuda se novac denuo?"
"Otiao je na druge stvari. Za sobom jesmo ostavili stolea nemira... Ali ipak, svemirska flotila je
mnogo brojnija i neuporedivo skuplja no to je nekada bila. Oruane snage mnogo su bolje plaene,
samo da bi obezbedile mir. Nemiri, pobune, kao i manji graanski ratovi - sve to uzima svoj danak."
"Ali pod Kleonom vlada mir... Ve pedeset godina ivimo u miru!"
"Tako je, ali dobro plaenim vojnicima nikako se ne bi dopalo da im se plate smanje samo zato
to nema rata. Admirali se protive tome da se brodovi stave u naftalin, i da se obustave dalja
unapreenja samo zato to za njih ima manje posla. I tako novac - besciljno - nastavlja da otie,
punei depove pripadnicima oruanih snaga, dok kljuna podruja drutvenog ivota ispoljavaju sve
vidljivije znake pogoranja. To je, upravo, ono to nazivamo propadanjem. Zar ti se ne ini da je
tako? Ne misli li da e, na kraju, ipak biti u stanju da takvo stanje stvari izrazi pomou svojih
psihoistorijskih jednaina?"
Seldon se nelagodno promekolji, a onda upita: "Izvini, ali kuda smo se to uputili?"
"Idemo na Strilinki univerzitet."
"Ah, znai zato mi je ime Strilinkog sektora zvualo nekako poznato? uo sam za taj univerzitet."
"To me ne iznenauje. Na Trantoru postoji blizu stotinu hiljada visokoobrazovnih ustanova, ali je
Strilinki univerzitet jedan od hiljadu najistaknutijih."
"Da li u tamo odsesti?"
"Izvesno vreme. Univerzitetska zdanja su nepovrediva, poput kakvih svetilita. Bie tamo
potpuno bezbedan."
"Ali da li e me tamo prihvatiti?"
"A zbog ega ne bi? U ove dane teko je nai dobrog matematiara. Mogue je da im dobro doe.
A i oni bi tebi mogli dobro posluiti - ne samo time to e ti obezbediti pribeite."
"Misli li da bih tu mogao nastaviti rad na svojim psihoistorijskim jednainama?"
"Pa, zar mi nisi to obeao?" upita Hamin ozbiljnim glasom.
"Obeao sam ti da u pokuati", odvrati Seldon, pomislivi u sebi da mu je obeanje bilo taman
toliko vredno koliko bi vredno bilo obeanje da e istkati ue od zrnaca peska.
15.
Razgovor nakon toga zamre i Seldon stade da posmatra zgrade kraj kojih su prolazili. Neke su bile
sasvim niske, dok se, opet, inilo da druge dodiruju 'nebesa'. Prostrane raskrsnice povremeno su im
se ukazivale, a mogle su se, esto, videti i druge staze koje su se ravale unaokolo.
U jednom trenutku Seldonu pade na pamet da je mogue da su se zdanja, pored toga to su se
protezala u visinu, takoe sputala i duboko ispod povrine, i da su, ak, moda bila 'dublja' no to su
bila visoka... I tek to mu ta misao proe glavom, on je prihvati kao neporecivu injenicu.
Povremeno, u pozadini, ugledao bi zelene povrine, a podalje od tranice Ekspresnjaka, ak i
omanje drvee.
Posmatrao je okolinu prilino dugo, a onda odjednom postade svestan da se jaina osvetljenja sve
vie smanjuje. On se jo jednom obazre oko sebe i onda pogleda put Hamina, koji odmah odgovori ni
ne saekavi da mu pitanje bude postavljeno.
"Popodne se blii kraju", objasni on, "i uskoro e vee."
Seldon izvi obrve, dok mu se usne opustie. "Zaista upeatljivo. Imam pred oima prizor itave
planete kako lagano tone u tamu i kako opet, nekoliko asova kasnije, ponovo biva sva obasjana."
Hamin istisnu iz sebe povran, bled osmeh. "Nije ba sasvim tako, Seldone. Planeta nikad ne tone
sasvim u tamu - niti je ikad potpuno osvetljena. Sumrana zona lagano se i postepeno kree du
planete, i nekoliko asova potom javlja se slaba svetlost praskozorja. U stvari, efekat sumraka i zore
postojano prati efekat dana i noi, tako da na viim geografskim irinama, u skladu sa godinjim
dobima, dani i noi se produavaju i skrauju."
Seldon zaueno zavrte glavom. "Ali kakvog je smisla imalo prekriti svu planetu vetakim
svodom, a onda podraavati ono to bi bilo da svoda nema?"
"Pa, verovatno stoga to se ljudima tako vie svia. Trantorci vole da uivaju u svim prednostima
koje im prua vetaki svod, ali ne podnose da ih na njega prekomerno podseaju. Seldone, zaista
veoma malo poznaje trantorsku psihologiju."
Seldon blago porumene. Istina, bio je samo obian Helikonijanac i veoma je malo znao o
milionima svetova izvan svoje rodne planete. Njegovo neznanje nije bilo ogranieno samo na
Trantor. Pa, kako se onda, uopte, mogao nadati da e iznai neku delatnu primenu za svoju
psihoistorijsku teoriju?
Kako je, uopte, bilo mogue da bilo kakva skupina ljudi - makar i udruivi snage - zna
dovoljno?
To mu u seanje odjednom vrati jednu pitalicu s kojom su ga suoili dok je jo bio sasvim mlad:
moe li postojati srazmerno mali komad platine, sa privrenim rukama, koji samo golim rukama,
bez ikakvih pomagala, ne bi bila u stanju da podigne ni veoma velika skupina ljudi, bez obzira na to
koliko brojna ta skupina bila?
Odgovor je bio potvrdan. Jedan kubni metar platine tei dvadeset dve hiljade etiri stotine
dvadeset kilograma, pod, razume se, uobiajenom gravitacijom. Ukoliko se poe od pretpostavke da
svaki ovek, ponaosob, moe podii stotinu dvadeset kilograma, bilo bi potrebno sto osamdeset osam
pari ruku da se kubni metar platine odlepi od tla... Meutim, nije mogue okupiti sto osamdeset osam
ljudi oko metarske kocke, tako da svaki od njih ponese svoj deo tereta. Bez tekoa se oko metarske
kocke moe svrstati najvie devet do deset osoba, pri emu niti poluge niti ikakva druga pomagala
nisu dozvoljena. Zadatak se morao obaviti 'golim rukama, bez ikakve mehanike ispomoi'.
Na slian nain, moglo se ispostaviti da, jednostavno, nije bilo mogue okupiti dovoljan broj ljudi
da bi se savladalo ukupno znanje koje je iziskivala psihoistorija, ak i pod pretpostavkom da se
celokupno znanje nalazilo smeteno u kompjuterima, a ne u pojedinanim ljudskim mozgovima. Samo
se, da se tako kae, odreen broj ljudi mogao okupiti oko raspoloivih saznanja, i, istovremeno,
meusobno optiti.
"ini mi se, Seldone, da si se duboko zamislio", prenu ga Hamin.
"Razmiljam o dubini svog neznanja."
"Korisno... Ipak, trilioni bi ti se mogli pridruiti, na sveoptu korist... Ali vreme je da siemo."
Seldon die pogled. "Na osnovu ega si to zakljuio?"
"Ba kao i ti kada si se, prvog dana na Trantoru, vozio Ekspresnjakom. Pratim saobraajne znake."
Seldonu poe za rukom da proita jedan, u prolazu: STRILINKI UNIVERZITET - tri minuta.
"Silazimo na sledeoj stanici. Pripazi kako stupa."
Seldon izie iz vozila za Haminom, zapazivi da je nebo prekriveno zagasitim rumenilom i da su
sve staze, prolazi i zgrade obliveni svetlou, koja je svetlucala utim odsjajem.
Sve mu je to liilo na blienje helikonijanske noi. Da su ga doveli ovamo vezanih oiju, i da su
mu potom skinuli povez, bio bi, sasvim sigurno, ubeen da se nalazi na nekom od dobro odravanih
unutranjih delova nekog od veih helikonijanskih gradova.
"Hamine, ta misli koliko u dugo ostati na Strilinkom univerzitetu?" upita on.
Hamin mu odgovori na svoj uobiajeni staloen nain. "Teko je to rei, Seldone. Moda, ak, do
kraja ivota."
"ta!"
"Pa, moda i ne. Ali od trenutka od kada si podneo ono Saoptenje o psihoistoriji, tvoj ivot
prestao je da bude samo tvoj. I car i Demerzel smesta su uoili tvoju vanost. I ja. A koliko mi je
poznato, i mnogi drugi. Vidi, to jednostavno znai da vie ne pripada samo sebi."
4. BIBLIOTEKA
VENABILI, DORS... Istoriar, roena na Sini... Sasvim je mogue da bi njen ivot nastavio da se
odvija ravnomernim tokom, bez uzbuenja, da nije, posle dve godine provedene na Strilinkom
univerzitetu, tokom Bega, ostvarila duboku ljubavnu vezu sa mladim Harijem Seldonom...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
16.
Prostorija u kojoj se Hari Seldon konano obreo bila je osetno prostranija od Haminove sobice u
Carskom sektoru. U stvari, predstavljala je spavau sobu, sa kupatilom u jednom uglu, ali bez ikakvih
vidljivih znakova da se u njoj mogla pripremati hrana, ili makar, obedovati. Nije bilo nikakvog
prozora, mada se na tavanici nalazio jedan ventilator, prekriven reetkastom mreom, koji je sve
vreme proizvodio blagokripav zvuk.
Seldon se pomalo snudeno stao obazirati oko sebe.
Hamin protumai Seldonov pogled na svoj uobiajeni, samosvesni nain, i odmah mu objasni:
"Ovo je, Seldone, samo za ovu no. Sutra izjutra doi e neko da te smesti negde na Univerzitetu, gde
e ti sigurno biti udobnije."
"Izvini, Hamine, ali kako sve to zna?"
"Lino sam obavio sve pripreme. Poznajem nekoliko ljudi ovde", pri tom, on se kratko nasmeja,
ali bez prave veselosti, "kojima sam tu i tamo inio usluge, tako da sada mogu oekivati da mi se na
odgovarajui nain odue... A sada, da se pozabavimo nekim pojedinostima."
On se vrsto zagleda u Seldona i nastavi: "Bilo ta da si ostavio za sobom u hotelskoj sobi,
moramo sada smatrati izgubljenim. Ima li tamo togod to ti je preko potrebno?"
"Ne, ne stvarno. Nekoliko linih stvarica, koje su mi drage jer su povezane s mojim nekadanjim
ivotom, ali ako ih vie nema, znai da ih vie nema. Tu su, dabome, i beleke vezane za moje
Saoptenje. Neki prorauni. I, dabome, samo Saoptenje."
"Koje sada predstavlja javno dobro, sve dotle dok ne bude povueno iz javne upotrebe jer
predstavlja opasnost - do ega e, po svoj prilici, uskoro i doi. Uprkos tome, siguran sam da bi mi
polo za rukom da se dokopam jednog primerka. Ali pretpostavljam da bi Saoptenje mogao ponovo
napisati, je li tako?"
"Da. Zato sam maloas i rekao da tamo nije ostalo nita to bi mi bilo preko potrebno. Ali ostalo
mi je tamo i blizu hiljadu kredita - sav novac koji sam imao - nekoliko knjiga, odea, kao i povratna
karta za Helikon. Uglavnom, takve stvari."
"Nita, znai, to se kao gubitak ne bi moglo nadoknaditi... A sad, srediu da ti izdaju kreditnu
karticu na moje ime, pri emu e rauni meni stizati. Uobiajene trokove pokriemo na taj nain."
"Ali to je vie nego plemenito od tebe. Zaista to ne mogu prihvatiti."
"Uopte nije posredi moja plemenitost, budui da je u pitanju nain na koji se nadam da emo
spasti Carstvo... Dakle, mora prihvatiti."
"Ali Hamine, koliki troak moe sebi priutiti? Dobro, koristiu tvoj novac, ali u najboljem
sluaju, s nemirnom saveu."
"Mogu, Seldone, podneti svaki troak, vezan za osnovne potrebe, odnosno srazmerno udoban
ivot. Prirodno, ne bi me ba usreio kada bi pokuao da zakupi univerzitetsku laboratoriju, ili kada
bi jedno milion kredita sruio u dobrotvorne svrhe."
"to se toga tie, ne brini... Ali ako mi se ime nae na kreditnoj kartici..."
"Ni o tome ne brini. Postoji apsolutna zabrana da carska vlada sprovodi bilo kakve bezbednosne
mere na Univerzitetu, a to se odnosi na svo ovdanje osoblje. Ovde se ivi u potpunoj slobodi. O
svemu se ovde moe razgovarati, i nita nije zabranjeno da se kae."
"ta se dogaa ukoliko bi bio poinjen neki zloin?"
"Same univerzitetske vlasti postarale bi se o tome, s panjom i uzdranou - mada, moram rei,
da zloina ovde praktino i nema. I studenti i univerzitetsko osoblje veoma cene slobodu koju
uivaju, i potuju okolnosti pod kojima je uivaju. Prekomeran broj prestupa, neredi i krvoprolia - i
vlada bi mogla zakljuiti da ima pravo da prekri nepisani dogovor i da uputi svoje trupe ovamo.
Niko to, dakako, ne eli, ak ni sama vlada, i tako se tanana ravnotea, evo, ve dugo vremena
odrava. Drugim reima, ni sam Demerzel ne bi te mogao odavde izvui a da pri tom ne navede neki
razlog jai od svih koje je vlada imala tokom, bar, poslednjih stotinu pedeset godina. S druge strane,
ukoliko bi te u klopku namamio neki student-dounik..."
"Zar i takvih ima?"
"Otkud bih ja to mogao znati? Ipak, mogue je. to se toga tie, bilo ko bi na tako neto mogao
pristati pod ucenom, ili jednostavno, ako je potkupljen - i docnije nastaviti da slui bilo Demerzelu,
bilo nekom drugom. Ovde si bezbedan u vrlo razumnoj meri, ali dabome, niko nije potpuno bezbedan.
Stoga, morae da se uva. I mada te sada upozoravam, nikako ne bih eleo da ostane pritajen
itavog svog ivota. Sve u svemu, ovde e biti neuporedivo bezbedniji nego to bi to bio da si se
vratio na Helikon, ili da si otiao na bilo koji drugi svet Galaksije, dakako, s izuzetkom Trantora."
"Nadam se", sloi se Seldon sumorno.
"Siguran sam u to", potvrdi Hamin. "U suprotnom, ne bih ni smatrao pametnim da te ostavim
ovde."
"Da me ostavi ovde?" Seldon naglo podie pogled. "Ali ne moe to uiniti. Ti poznaje ovaj
svet. Ja ga ne poznajem."
"Bie ovde s drugima, koji takoe poznaju ovaj svet, koji zapravo, ovaj njegov deo poznaju
znatno bolje od mene. to se mene samog tie, moram otii. Proveo sam s tobom itav dananji dan, i
ne usuujem se da i dalje budem odsutan. Ne smem na sebe privui preveliku panju. Ne zaboravi da,
ba kao i ti, i ja imam problema."
Seldon pocrvene. "U pravu si. Ne mogu oekivati da se zbog mene stalno izlae opasnosti.
Nadam se, samo, da ve nisi upropaen."
"A ko bi to mogao znati?" odvrati Hamin s hladnim mirom. "ivimo u opasnim vremenima.
Zapamti samo, da ukoliko iko postoji ko bi bio u stanju da neto uini - ako ve ne za nas same, onda
barem za one koji e za nama doi - da si to jedino ti! I Seldone, neka ta misao bude ono to e te
uvek pokretati."
17.
San je sve vreme izmicao Seldonu. Obrtao se i prevrtao u tami, razmiljajui. Jo nikad nije bio
toliko usamljen, ni toliko bespomoan, kao to se oseao poto mu je Hamin klimnuo, na trenutak mu
stisnuo aku, i potom otiao. I tako, evo ga sada na jednom tuem svetu - i na jednom tuem delu tog
sveta... Bio je ovde bez jedine osobe koju je mogao smatrati prijateljem (i to posle samo jednog
jedinog nepunog dana), i pojma nije imao niti kuda da se dene, niti ta da ini, ni sutra ni bilo kog
budueg dana.
Nita od svega toga, dabome, nije mu pomagalo da zaspi, i kada je, ve sasvim bez nade, pomislio
da nee moi da zaspi te noi, a moda ni ikada vie, savlada ga umor...
Kada se probudio bilo je jo mrano - iako, ne ba sasvim, jer na drugom kraju sobe ugleda neku
crvenu lampicu kako otro i ubrzano treperi, i istovremeno zau neko prozuklo, postojano zujanje.
Nema sumnje, upravo ga je taj zvuk probudio.
I dok je pokuavao da se priseti gde se to nalazi, i da unese bar neku vrstu smisla u ograniene
poruke koje su dopirale do njegovih ula, i svetlucanje i zujanje prestadoe i on postade svestan
nekog upornog kucanja.
Pomisli kako je kucanje najverovatnije dolazilo s one strane vrata, ali, nikako nije uspevao da se
priseti gde se vrata nalaze... Isto tako, nema sumnje da je postojao i neki prekida, ijim bi
okretanjem ispunio sobu svetlou, ali nekako, nije mogao da se seti ni gde se on nalazi.
Uspravio se na krevetu i seo, zapoevi gotovo oajniki da pipa po zidu sa svoje leve strane,
uzviknuvi: "Samo trenutak, molim vas!"
Konano mu, ipak, poe za rukom da napipa prekida, i itavu sobu istog asa preplavi meka
svetlost.
Potom se, sve vreme trepui, izvue iz kreveta, i dalje traei vrata... Poto ih je konano
pronaao, podie aku da ih otvori, a onda, u poslednjem trenutku priseti se da bi trebalo da bude na
oprezu, te upita strogim, krutim glasom: "Ko je tamo?"
"Zovem se Dors Venabili", odgovori mu neki prilino ljubak enski glas, "i dola sam da vidim dr
Harija Seldona."
I pre no to je i zavrila reenicu, na vratima se pojavi jedan enski lik - a da Seldon nije ni
dospeo da otvori vrata.
Za trenutak, Hari Seldon ostade zagledan u enu, sav pometen od iznenaenosti, a onda se
odjednom priseti da na sebi ima samo donji deo pidame. On ispusti priguen krik i pojuri nazad u
krevet, i tek onda shvati da se pred njim nalazi samo halografski prikaz neznanke. Slika je bila
donekle neizotrena po rubovima, i sada je bilo sasvim oigledno da ena nije gledala u njega.
Prikazala mu se samo radi identifikovanja.
On poeka nekoliko trenutaka, teko diui, a onda odgovori, podigavi glas da bi ga ena s one
strane vrata mogla uti: "Ukoliko biste bili dobri da priekate, brzo u vam se pridruiti... Dajte mi...
pa, oko pola asa."
ena ili u najmanju ruku, njena halografska prikaza, kratko odgovori: "Priekau" i odmah potom
ieze.
Kako nije bilo tua, Seldon se istrlja sunerom, nainivi malenu baru na keramikom podu u uglu
sobe koji je sluio kao kupatilo. Naao je pastu za zube, ali ne i etkicu, tako da ispra usta uz pomo
kaiprsta. Nije bilo druge do da navue odeu koju je na sebi imao prethodnog dana. Potom, konano,
otvori vrata. im su se vrata otvorila Seldon shvati da se neznanka nije u pravom smislu predstavila.
Sve to je uinila bilo je da mu saopti neko ime; a ni Hamin mu nije pomenuo da bi trebalo nekoga
da oekuje, bilo tu Dors Kako-Se-Ve-Zvae, ili nekog drugog. Ipak, nije oseao nelagodnost, budui
da je halografska slika prikazala jednu privlanu mladu enu; s druge strane, meutim, nije mogao biti
siguran da se, nekim sluajem, u njenoj pratnji ne nalazi i nekoliko mladih ljudi.
On oprezno proviri kroz vrata, ugleda samo doljakinju, a onda irom otvori vrata propustivi je
unutra. Istog asa, on zatvori i zakljua vrata za njom.
"Izvinjavam se", obrati joj se potom, "moete li mi rei koliko je sati?"
"Devet", odgovori ona. "Ve je odavno svanulo."
to se zvaninog vremena tie, i Trantor se pridravao galaktikog standarda, budui da je jedino
na taj nain moglo biti uneseno neto reda, toliko potrebnog u meuzvezdanoj trgovini i vladinim
upravnim poslovima. Meutim, svaki je svet imao i svoje lokalno vreme, i Seldon se jo nije bio
prilagodio posebnom trantorskom asovniku.
"Znai, jutro?" upita on.
"Razume se."
"Nema prozora ovde, na ovoj sobi", primeti on pomalo izvinjavajuim tonom.
Dors prie njegovom krevetu, isprui ruku, i dotae neku malenu crnu taku na zidu. Crvene brojke
smesta se pojavie na tavanici, neposredno iznad jastuka, oznaavajui 09.03.
Ona se prostoduno nasmei. "Izvinjavam se", ree potom. "Ali pretpostavila sam da vas je eter
Hamin obavestio da u doi po vas u devet. Nevolja s njim je u tome to on toliko podrazumeva, da
ponekad zaboravlja da drugi ne znaju sve ono to on zamilja da bi trebalo da znaju... Po svoj prilici,
nije trebalo da kao sredstvo identifikacije upotrebim radio-holografski snimak. Prepostavljam da na
Helikonu nemate takve sprave, pa se bojim da sam vas nepotrebno uzbunila."
Seldon oseti kako mu napetost lagano poputa. Delovala je veoma prirodno i prijatno, i usputno
pominjanje Haminovog imena sasvim ga smiri. "Greite to se tie Helikona, gospoice..." zapoe
on.
"Molim vas, zovite me samo Dors."
"Znate, Dors, zaista greite to se tie Helikona. I mi tamo raspolaemo radio-holografijom, s tim
to nikad nisam bio u stanju da sebi priutim neki od tih aparata. Istini za volju, niti iko drugi iz
krugova u kojima sam se kretao, tako da u tom pogledu nemam nikakvih iskustava. Ali moram rei da
mi je vrlo malo vremena bilo potrebno da shvatim ta je posredi."
Sve to vreme paljivo ju je prouavao. Nije bila naroito visoka, i po njegovoj proceni otprilike
je bila prosenog enskog rasta. Kosa joj je bila riastozlatna, mada ne preterano svetla, i sva u
sitnim loknicama. (Video je ve poprilino ena na Trantoru koje su nosile sline frizure - po svoj
prilici poslednja ovdanja moda, koja bi na Helikonu sigurno bila predmet podsmeha.) Ne bi se
moglo rei da je bila zapanjujue lepa, ali bilo ju je ugodno posmatrati, emu su posebno doprinosile
njene pune usne oko ijih je ivica, inilo se, stalno lebdeo neki veseo osmeh. Bila je vitka, skladno
graena, i izgledala je prilino mlada. (Premlada, moda, pomisli on, da bi bila od koristi.)
"Da li sam poloila ispit?" upita ona. (inilo se da, poput Hamina, poseduje svojstvo da mu
pogaa misli, pomisli Seldon, ili on nije bio u stanju da ih prikrije.)
"Izvinjavam se", odgovori on. "Mora biti da sam se prekomerno zagledao u vas, ali to je samo
stoga to sam nastojao da vas procenim. Nalazim se na jednom potpuno stranom mestu. Ne poznajem
nikoga, i nemam ovde prijatelja."
"Molim vas, dr Seldone, ponite da me ubrajate meu svoje prijatelje. Hamin je od mene zatraio
da se postaram o vama."
Seldon se nevoljno nasmei. "ini mi se da ste premladi za taj posao".
"Ve ete se uveriti da nisam."
"Pa, u svakom sluaju, nastojau da vam to manje budem na teretu... Molim vas, da li biste mi jo
jednom rekli svoje ime?"
"Dors Venabili". Prezime izgovori potom slovo po slovo, stavljajui naglasak na drugi slog. "Ali
kao to sam vas ve zamolila, obraajte mi se sa Dors, a i ja u vas, ukoliko vam to ne
smeta,oslovljavati sa Hari. Ovde na Univerzitetu to je uobiajeni nain ophoenja; gotovo da postoji
neki polusvesni napor da se to je mogue vie izbegava naglaavanje statusa, bilo profesionalnog
bilo nasleenog".
"Razume se, molim vas, jednostavno me zovite Hari."
"Odlino. Pa, budimo onda skroz oputeni. Na primer, potreba za potovanjem formalnosti,
ukoliko tako neto uopte postoji, iziskivala bi sada od mene da od vas zatraim dozvolu da sednem.
Meutim, s obzirom na na dogovor da prenebregnemo svaku formalnost, jednostavno u sesti." I ona
se istog asa smesti u jedinu naslonjau u sobi.
Seldon oseti potrebu da proisti grlo. "Moram vam iskreno priznati da se jo nisam sasvim
povratio. Inae bih vas ve ponudio da sednete." On se i sam spusti na ivicu svog neurednog kreveta,
zaalivi to se nije setio da ga dovede u red; ali Dorsina pojava na vratima sasvim ga je pomela.
"Pa, Hari, smislila sam ve ta emo dalje", nastavi ona svojim prijatnim glasom. "Pre svega,
otii emo na doruak u neku od univerzitetskih kafeterija. Potom, potraiemo vam sobu u nekom od
univerzitetskih stambenih naselja - znatno bolju od ove. Tamo ete imati i prozore... Hamin mi je ve
napomenuo da vam izvadim kreditnu karticu na njegovo ime, ali e mi, na alost, biti potrebno dan ili
dva da je izvuem od univerzitetske birokratije. Dok ne dobijete karticu ja u pokrivati vae trokove
- kasnije mi moete vratiti dug... Zatim sigurna sam da ovde imamo posla i za vas. eter Hamin mi je
rekao da ste matematiar, a iz nekog teko objanjivog razloga upravo nam matematiari ovde
ozbiljno nedostaju."
"Da li vam je Hamin, moda, pomenuo da sam dobar matematiar?"
"Istinu da vam kaem - jeste. Rekao mi je da ste, uopte, izvanredan ovek."
"Pa..." Seldon se odjednom zagleda u svoje nokte. "Ne sporim da mi se dopada da me takvim
smatraju, ali sa Haminom sam se upoznao tek jue; pre toga samo me je uo kako podnosim neko
Saoptenje, iju vrednost on, dakako, nije u mogunosti da proceni. Stoga, mislim da je samo eleo
da bude ljubazan."
"Ne slaem se s vama", odvrati Dors. "I on sam je izvanredan ovek, i veoma iskusan u
procenjivanju ljudi. Prema tome, prihvatiu sud koji je izrekao o vama. Ali u svakom sluaju, sigurna
sam da ete imati prilike da se dokaete... U stanju ste, pretpostavljam, da programirate kompjuter?"
"Razume se."
"Znate, imam u vidu kompjutersku obuku... U stvari, pitam vas da li biste mogli izraditi
kompjuterski program za obuku u razliitim oblastima savremene matematike?"
"Da, i to je deo mog posla. Ja sam vanredni profesor matematike na Helikonskom univerzitetu."
"Da, poznato mi je", potvrdi ona. "Hamin mi je i to rekao... To e, dakako, znaiti da e svi biti
upoznati s injenicom da niste sa Trantora, ali ni to nee predstavljati nikakav ozbiljniji problem.
Ovde na Univerzitetu prvenstveno su Trantorci, ali postoji i znaajna, opteprihvaena manjina
poreklom sa svih moguih mesta na Spoljnim svetovima. Ne mogu vam, dakako, obeati da do vas
nikada nee dopreti izraz planetarnog ovinizma, ali, u stvarnosti, doljaci sa Spoljnih svetova
gotovo da ga i ee ispoljavaju nego sami Trantorci. Usput da vam kaem, i ja potiem sa Spoljnih
svetova."
"Oh?" Seldon za trenutak oklevae, a onda pomisli kako bi bilo utivo s njegove strane da je
zapita koja joj je rodna planeta. "A sa kog ste sveta?"
"Sa Sine. Da li ste uli za tu planetu?"
Sigurno bi ga brzo prozrela ukoliko bi, iz utivosti, pokuao da slae, te stoga jednostavno
odgovori: "Nisam."
"Uopte nisam iznenaena. Po svoj prilici, beznaajnija je i od Helikona... Ali da se vratimo
kompjuterskom programu za matematiku obuku. Pretpostavljam da se program moe izraditi i na
najviem i na najniem nivou?"
"Ba tako."
"A va e biti na najviem?"
"Voleo bih kad bi bilo tako."
"Pa, dobro, eto, tu smo. Univerzitet e vas plaati za va posao... A sada, krenimo na doruak.
Usput, da li ste dobro spavali?"
"Da, ak iznenaujue dobro."
"A da li ste gladni?"
"Jesam, ali..." zapoe on.
"Ali brinete o kvalitetu hrane, je li tako?" upita ona veselo. "Pa, ne treba da brinete. Budui da i
sama potiem sa Spoljnih svetova, u potpunosti shvatam vaa oseanja u odnosu na jake doze
mikrohrane koje stavljaju u sve i svata, ali moram vam rei da meniji ovde nisu tako loi. Bar, to se
tie univerzitetske trpezarije. Studenti prolaze neto loije, ali to im svakako pomaw da ovrsnu."
Ona ustade i krenu prema vratima, ali zastade zauvi kako Seldon, ne mogavi da se dalje uzdri,
izgovara: "Da li ste i vi lan nastavnog osoblja ovde?"
Ona se okrete i pomalo avolasto mu se nasmei. "Zar vam ne izgledam dovoljno stara? Pre dve
godine stekla sam doktorat na Sini, i od tada sam sve vreme ovde. Kroz dve nedelje napuniu
tridesetu."
"Izvinite", presrete je Seldon, sada se i on osmehujui, "ali sa izgledom koji kao da kae da vam
je tek dvadeset etvrta, ne moete oekivati da se u ljudima ne javi sumnja u pogledu vaeg
akademskog statusa."
"Nije li to ba lepo od vas?" dobaci mu Dors, i Seldon odjednom oseti kako ga preplavljuje neko
prijatno oseanje. Ali na kraju krajeva, pomisli on, ovek ne moe izmenjati laskave rei s nekom
privlanom enom, i pri tom se i dalje, sasvim, oseati kao stranac.
18.
Dors je zaista bila u pravu. Doruak uopte nije bio rav. Bilo je tu neega to je nedvosmisleno
podsealo na jaja, a i meso je bilo tek ovla i na ukusan nain nadimljeno. okoladni napitak
(Trantor je obilato troio okoladu i Seldonu to nije smetalo) po svoj prilici je bio sintetian, ali je
bio pitak - a i kifle su bile sasvim svee.
Ostio je odmah potrebu da i to prizna. "Ba lep doruak", primeti Seldon. "Hrana. Ovo mesto. Sve
zajedno."
"Ba mi je milo to tako mislite", odvrati Dors.
Seldon se obazre oko sebe. Na jednom zidu nalazio se itav niz prozora, i mada se sunevi zraci
nisu prosijavali kroz njih (on se, za trenutak, upita da li e posle nekog vremena uspeti da se navikne
na rastresitu dnevnu svetlost, i shvati da sve vreme traga za prirodnom sunevom svetlou), mesto je
bilo sasvim lepo osvetljeno. U stvari, moglo bi se ak rei da se prostorija kupala u svetlosti, jer je
mesni kompjuter po svoj prilici doneo odluku da je vreme za jasan, vedar dan.
Oko svakog stola nalazile su se etiri stolice, i sve su one, mahom, bile zauzete, pa ipak Dors i
Seldona ostavie same. Povremeno, Dors bi pozvala nekog mukarca ili enu, i predstavila im
Seldona. Sve se odvijalo krajnje uglaeno, ali niko im se nije pridruio. Nesumnjivo, Dors je elela
da upravo tako i bude, ali Seldon nikako nije uspevao da dokona kako joj je to polazilo za rukom.
"Dors, niste me upoznali ni sa jednim matematiarem" primeti on posle nekog vremena.
"Nisam jo ugledala nijednog poznatog. Veina rano zapoinje dan; predavanja im poinju ve u
osam. Moj je utisak da svaki student, koji je toliko ludo hrabar da se odlui za predavanja iz
matematike, eli da taj deo studija ipak okona to je pre i bre mogue."
"Oigledno je da niste matematiar."
"Bilo ta, samo to ne", odvrati Dors za trenutak se nasmeivi. "Bilo ta. Moje podruje je
istorija. Ve sam objavila neke radove o usponu Trantora - mislim, primitivnog kraljevstva kakvo je
nekad bilo, a ne ovog sadanjeg sveta. Pretpostavljam da e to na kraju postati i podruje moje
specijalizacije - Kraljevstvo Trantor."
"Izvanredno", primeti Seldon.
"Izvanredno?" Dors ga ispitivaki pogleda. "Da niste, nekim sluajem, i vi zainteresovani za
Kraljevstvo Trantor?"
"U izvesnom smislu, jesam. Za to, i za druge sline stvari. Nikada se nisam bavio izuavanjem
istorije, a trebalo je."
"Trebalo je? Ali da ste se bavili prouavanjem istorije, jedva da biste imali vremena da studirate
matematiku, a za matematiarima vlada prava glad - posebno na ovom Univerzitetu. Istoriara ovde
imamo u izobilju", dodate ona, podigavi aku do visine oiju, kao da bi da pokae koliko je zapravo
to izobilje, "ba kao i ekonomista i politikologa, ali ono to nam nedostaje jesu ljudi egzaktnih nauka
i matematiari. eter Hamin mi je jednom prilikom na to ukazao. Prema njegovom miljenju, to je
izraz opadanja zanimanja za nauku... po svemu sudei, on smatra da je re o jednoj veoma
rasprostranjenoj pojavi."
"Razume se", pouri Seldon da bolje objasni svoje rei, "kada sam maloas pomenuo da je
trebalo da priljenije prouim istoriju, nisam mislio da kaem da je to trebalo da mi postane ivotno
opredeljenje. Moje neposredno podruje je matematika analiza drutvenih ustrojstava."
"Zvui uasno."
"Na neki nain, da. Podruje je vrlo sloeno, i bez mojih dubljih saznanja o tome kako se drutva
razvijaju stvar bi se okonala orsokakom. Vidite, predstave koje o svemu tome imam odve su
statine."
"Ne shvatam sasvim, verovatno stoga to o svemu tome nemam blagog pojma. eter mi je samo
pomenuo da nastojite da razvijete neku novu nauku koju nazivate psihoistorijom, kao i to da je u
pitanju veoma vano. Da li sam ga dobro shvatila? Psihoistorija?"
"Tako je. Trebalo je, moda, da itavoj stvari dam ime 'psihosociologija', ali mi se ono inilo
nekako odve nezgrapnim. A moda sam, isto tako, instiktivno nasluivao da je poznavanje istorije
vie nego neophodno, mada tome svojevremeno nisam pridavao odgovarajuu panju."
"Psihoistorija zaista zvui bolje, premda mi nije jasno ta treba da znai."
"Jedva da je i meni samom jasno." Ostao je zmiljen nekoliko trenutaka, zagledan u enu koja je
sedela na suprotnom kraju stola i oseajui da bi, moda, njoj zahvaljujui, ovo svoje izgnanstvo
mogao u znatno manjoj meri doivljavati kao izgnanstvo. U seanja mu navree slike ene koja mu je
pre nekoliko godina bila veoma bliska, ali odlunim naporom volje odmah ih odagna. Ukoliko bi se
ikada ponovo za nekoga vezao, morala bi to biti ena koja dobro shvata ta je to nauna vizija i ta
sve ona od oveka zahteva.
Da bi odagnao takve misli, on upita: "eter Hamin mi je spomenuo da vlada nema nikakvog
pristupa ovamo na Univerzitet."
"Tano vam je rekao."
Seldon zavrte glavom. "Prosto neverovatna trpeljivost s vladine strane. Obrazovne ustanove na
Helikonu ni sluajno ne uivaju toliku slobodu."
"Ni na Sini. U stvari, ni na jednom od Spoljnih svetova, s izuzetkom, moda, dva ili tri najvea
meu njima. Trantor je ve neto sasvim drugo."
"Da, ali zbog ega?"
"Zbog toga to predstavlja sredite Carstva. Ovdanje univerzitetske ustanove uivaju ogroman
ugled. Profesionalne delatnike na svim poljima stvaraju svi univerziteti, bilo gde da se nalaze, ali
administratori Carstva - njegovi najvii zvaninici, kao i brojni milioni onih koji predstavljaju pipke
Carstva to se pruaju do najdaljih kutaka Galaksije - stiu obrazovanje iskljuivo ovde, na
Trantoru."
"Nisam nikad imao priliku da zavirim u statistike..." zapoe Seldon.
"Moete mi verovati na re. Neobino je vano u zvaninike Carstva usaditi neto zajedniko,
neki poseban oseaj za Carstvo. S druge strane, ne mogu svi biti roeni Trantorci, jer bi to meu
ljude iz Spoljnih svetova unelo odreen nemir. Iz tog razloga, upravo, Trantor je prinuen da ovamo
privue talente iz itave Galaksije i da im ovde prui najvie obrazovanje. Uopte nije vano odakle
potiu ili kakvi su im kultura ili akcenat, pod uslovom da se srode sa Trantorom i da se poistovete sa
njegovom civilizacijskom ulogom. To je, upravo, ono to i ini Carstvo jedinstvenim. Spoljni svetovi
su po pravilu spokojniji kada osetniji deo administratora, koji na njima predstavlja carsku vlast, ine
njihovi vlastiti ljudi, bilo po poreklu bilo po vaspitanju."
Seldon se ponovo zbuni. Ovo je bilo jo neto o emu nikada nije razmiljao, i on se za trenutak
zapita da li iko moe biti uistinu veliki matematiar ukoliko je matematika jedino to mu je stvarno
blisko. "Da li su takva saznanja ire rasprostranjena?" upita on.
"Pa, rekla bih da nisu", odgovori Dors nakon kraeg premiljanja. "Postoji toliko stvari koje je
potrebno dokuiti, da se specijalisti, jednostavno, svojim specijalnostima brane kao titom protiv
potrebe da bilo ta znaju o bilo emu drugom. Prosto, nastoje da ne budu zagueni."
"Ali vama su te stvari poznate."
"Da, ali to je, opet, moja specijalnost. Ja sam istoriar koji se bavi izuavanjem uspona
Kraljevstva Trantor - pri emu su, upravo, njegovi upravljaki metodi bili ono to je proirilo njegov
uticaj i omoguilo prerastanje iz kraljevskog u carski Trantor."
Gotovo kao da se obraa samom sebi, Seldon primeti: "Kako je samo pogubna prekomerna
specijalizacija! Rasparava svekoliko znanje na milion komadia, i preputa ih sebi samima!"
Dors slee ramenima. "A ta bi se, uopte, tu moglo uiniti? Ipak, vidite, ukoliko ve Trantor tei
da na svoje univerzitete privue talente iz Spoljnih svetova, mora im dati neto za uzvrat - budui da
ih je iupao iz korena i doveo u jednu tuu sredinu do neverovatnosti vetakog ustrojstva i
neuobiajenih pravila ponaanja. Ovde sam ve dve godine, i moram priznati da se jo nisam sasvim
privikla. Moda nikada ni neu. Ali s druge strane, budui da ne nameravam da postanem vladin
administrator, ni ne pokuavam da od sebe prinudno nainim Trantorkinju.
Ono, pak, to Trantor nudi zauzvrat nisu samo najvii poloaji, poprilina mo, i razume se,
novac, ve takoe, sloboda. Dok ovde stiu znanja, studenti su slobodni da kau sve najgore o vladi,
da organizuju nasilne proteste protiv njene politike, kao i da razrauju vlastita gledita i teorije. Sve
im je to ovde mogue, i uistinu, ne mali broj ih i dolazi ovamo kako bi mogli iskusiti taj oseaj
slobode."
"Pretpostavljam", primeti Seldon, "da je to korisno jer istovremeno smanjuje napetost. Izrazivi
sva svoja nezadovoljstva, proivevi sva lina zadovoljenja kojima tei mladi revolucionar, kada
doe vreme da zauzmu svoja mesta u carskoj hijerarhiji sasvim su spremni da se potine i ive dalje
u punom konformizmu."
Dors potvrdno klimnu. "Sasvim je mogue da ste u pravu. U svakom sluaju, iz svih navedenih
razloga vlada veoma paljivo nastoji da sauva slobodu univerziteta. Uopte nije re o vladinom
smislu za trpeljivost - ve o njenoj mudrosti."
"Ukoliko, Dors, ne nameravate da postanete vladin administrator, ta, zapravo, nameravate da
postanete?"
"Istoriar. Drau predavanja, kao i pisati vlastite knjige."
"Nije bogzna ta, ini se."
"A ni ne donosi bogzna koliko novca, Hari, to je jo vanije. to se poloaja tie, potrebno je
laktarenje koje bih veoma volela da izbegnem. Srela sam podosta ljudi na poloaju, ali i dalje traim
neki na kojem bih bila srena. Poloaj nije neto na emu moete mirno sedeti; potrebna je stalna
borba, kako ne biste potonuli. ak i carevi, veinom, ne okonavaju svoju karijeru u miru... No,
jednog u se dana, po svoj prilici, vratiti na Sinu i raditi kao profesor."
"A injenica da ste obrazovanje stekli na Trantoru odredie vam i poloaj."
Dors se nasmeja. "Verovatno je tako, ali ko e na Sini za to mariti? To vam je prilino zaostao
svet, prepun farmi i sa mnogo stoke, kako etvoronone tako i dvonone."
"Nee li vam tamo biti dosadno, posle Trantora?"
"Da, ali na to i raunam. A ako ba postane odve dosadno, pa, uvek bih se mogla domoi kakve
stipendije da tu i tamo obavim neko malo istorijsko istraivanje. To vam je prednost moje profesije."
"Od matematiara se, s druge strane, oekuje da samo sedi za kompjuterom i smilja", primeti
Seldon sa prizvukom gorine, upravljene na neto to ga nikada ranije nije morilo. "Poto ve
pomenusmo kompjutere..." On naglo zastade. Doruak su ve odavno bili zavrili, i on tek sada po
prvi put pomisli da ona, najverovatnije, ima i drugih obaveza.
Ali kako se inilo, Dors nije ispoljavala nikakvu preteranu urbu. "Pa? Poto ve spominjemo
kompjutere?"
"Da li bi bilo mogue da dobijem dozvolu da koristim istorijsku biblioteku?"
Sada je ona za trenutak oklevala. "Pa, mislim da bi se to moglo srediti. Ukoliko budete radili na
programima iz matematike, verovatno e vas smatrati pridruenim lanom nastavnike porodice, te
mogu zatraiti da vam izdaju dozvolu. Ipak..."
"Ipak?"
"Ne bih elela da povredim vaa oseanja, ali vi ste matematiar i, kako sami maloas rekoste,
raspolaete tek oskudnim znanjima iz istorije. Da li biste umeli da se snaete u istorijskoj biblioteci i
da se kako valja koristite njome?"
Seldon se nasmei. "Pretpostavljam da se sluite kompjuterima poput onih u matematikoj
biblioteci."
"Tako je, ali programi za svaku specijalnost imaju vlastite vijuge. Ne znate nita o standardnim
referencijalnim knjigama, o metodima brzog prosejavanja podataka i odbacivanja nepotrebnog...
Mogue je da i u mraku pronaete neto o hiperbolikom intervalu..."
"Mislite, o hiperbolikom integralu", prekide je Seldon blago. Dors se ni ne osvrnu na njegovu
upadicu. "Ali bilo bi vam potrebno, po svoj prilici, i vie od dva dana da pronaete neto o
odredbama Poldarkog ugovora."
"Pa, pretpostavljam da bih mogao nauiti."
"Ukoliko... Ukoliko..." Dors kao da se zbunila. "Ukoliko to stvarno elite, neto bih vam
predloila. Ja vodim jednonedeljni kurs - po jedan as dnevno, besplatno - o tome kako se koristi
biblioteka. Kurs je namenjen brucoima. Ne bi li vam se inilo pomalo ispod asti da prisustvujete
jednom takvom kursu - mislim, u drutvu brucoa? Poinje kroz tri nedelje."
"Moete mi davati i privatne asove." I samog Seldona pomalo iznenadi sugestivnost koju je uneo
u svoj glas.
Njoj to nije promaklo. "Skona sam da vam odgovorim potvrdno, ali smatram da bi vam vie
koristio redovan nain. Tokom kursa, znate, koristiemo biblioteku, i na kraju nedelje od vas e se
oekivati da pronaete izvestan podatak na neku odreenu temu od istorijskog interesa. Sve vreme
biste se ogledali sa drugim studentima na kursu, i to bi vam bez sumnje pomoglo da bolje savladate
prueno znanje. Privatni asovi bili bi manje delotvorni, uveravam vas. S druge strane, potpuno
shvatam sve tekoe nadmetanja sa brucoima: ukoliko vam ne poe za rukom da drite korak s
njima, mogli biste se osetiti ponienim. Ne zaboravite, naime, da su oni - za razliku od vas, po svemu
sudei - ve stekli odreena znanja iz osnova istorije."
"Nemam ih, zaista. I nikakvo 'po svemu sudei' nije potrebno spominjati u vezi s tim. Ali zaista se
ne plaim nikakvog nadmetanja, i neu mariti ako se ak i osetim ponienim - pod uslovom da uspem
da se obuim u strunom pribavljanju referencijalnih istorijskih podataka."
Seldonu je postajalo sve jasnije da mu se ova mlada ena dopada, i da e sve uiniti da iskoristi
priliku da upravo od nje dobije potrebnu obuku. Ali isto tako, bilo mu je ve potpuno jasno da je u
sebi doao do prekretnice.
Haminu je, naime, obeao da e pokuati da iznae mogunost za praktinu primenu psihoistorije;
bilo je to, meutim, obeanje koje je dao umom, ali ne i srcem. Sada, pak, oseao je kako u njemu
raste reenost da se sa psihoistorijom - ukoliko to bude bilo potrebno - stvarno uhvati ukotac, ne bi
li je nainio delatnom. I to je, sasvim mogue, proisteklo iz utiska koji je na njega ostavila Dors
Venabili.
Da li je, moda, i sam Hamin raunao s tim? Hamin je, konano se prelomi Seldon, zaista bio
izvanredna linost.
19.
Kleon I bee upravo zavrio veeru koja je, na alost, predstavljala deo dravnikih poslova.
Veera je znaila gubljenje vremena sa raznim zvaninicima - nikoga meu njima niti je znao, niti
prepoznavao - uz prosipanje fraza koje je trebalo da svakom od njih prue podrku i na taj nain
ojaaju njihovu lojalnost prema Kruni. Isto tako, to je znailo da e mu hrana biti posluena mlaka, i
da e se jo vie ohladiti pre no to bude bio u stanju da uzme prvi zalogaj.
Mora da postoji nain da se sve to izbegne! Da, na primer, najpre pojede neto u svojim odajama,
uz prisustvo dvojice ili trojice najbliih saradnika u ijem drutvu bi mogao sasvim da se opusti, a da
tek potom doe na formalnu veeru na kojoj bi bio posluen tek ponekom probranom vokom.
Naroito je voleo kruke. Ali ne bi li to povredilo njegove goste, koji bi carevo oklevanje da veera
s njima mogli protumaiti kao smiljenu uvredu?
Supruga mu je, dakako, u tom smislu bila potpuno beskorisna, budui da bi njeno prisustvo samo
pojaalo njegovo neraspoloenje... Oenio se njome samo zato to je pripadala jednoj monoj
disidentskoj porodici, od koje se moglo oekivati da e, zahvaljujui tom braku, priguiti svoja
otpadnika raspoloenja, mada se Kleon svesrdno nadao da, bar njegova supruga, nee to uiniti. Bio
je, stoga, savreno zadovoljan to mu supruga vodi svoj vlastiti ivot, u svojim posebnim odajama,
osim, dakako, kada su u pitanju bili neophodni napori da stekne naslednika; jer, uistinu, nije mu
nimalo bila po volji. I sada, poto je dobio naslednika, mogao je sebi dopustiti da je sasvim
zapostavi.
Poto je ubacio u usta aicu badema koje je poneo sa sobom digavi se od trpeze, on pozva:
"Demerzele!"
"Da, sire?"
Na svaki Kleonov poziv Demerzel se, uvek, smesta pojavljivao. Bez obzira na to da li se uvek
nalazio na domaku careva glasa, ili ga je podaniki instinkt upozoravao da e carev poziv doi kroz
nekoliko trenutaka, nije bilo znaaja; injenica je da se uvek javljao na poziv, i to je, pomisli Kleon
dokono, bilo najvanije. Dabome, bilo je dana kada je Demerzel morao odsustvovati zbog neodlonih
dravnih poslova. Kleon je takva Demerzelova izbivanja iskreno mrzeo: oseao je u takvim
trenucima nekakvu neobinu nelagodnost.
"ta se dogodilo s onim matematiarem? Zaboravio sam mu ime."
Demerzel, koji je bez sumnje tano znao koga je car oveka imao na umu, eleo je, meutim, da
dobije u vremenu i proveri koliko je pouzdano carevo seanje, te stoga upita: "Na kog matematiara
mislite, sire?"
Kleon nestrpljivo odmahnu rukom. "Onog predskazivaa. Onog s kojim sam se sreo."
"Mislite, onog koga smo pozvali ovamo?"
"Pa, dobro, onog koga smo pozvali ovamo. Ipak, sreo sam se s njim. Koliko se seam, trebalo je
da se postara o njemu. Pa, jesi li?"
Demerzel nespokojno proisti grlo. "Sire, pokuao sam."
"Ah! To znai da nisi uspeo, je li tako?" Na neki nain, Kleon oseti zadovoljstvo zbog toga.
Demerzel je bio jedini od njegovih najbliih saradnika koji je bio spreman da prizna svoje neuspehe.
Ostali nikako nisu bili spremni da ih priznaju, i budui da je do promaaja dolazilo, naknadno ih je
najee bilo veoma teko ispraviti. Moda je Demerzel mogao sebi dopustiti da bude iskren i zbog
toga to je zaista retko omaivao. Da nije bilo Demerzela, pomisli Kleon pomalo tuno, mogue je da
nikad ne bi saznao ta je, uopte, iskrenost. Ali moda to nikada nijedan car nije ni saznao, i mogue
je da je upravo to bio jedan od razloga to je Carstvo... On odagna od sebe takve misli, i iznenada
uzbunjen utanjem svog upravnika dvora, a i elei da iz njega istisne priznanje, pogotovo stoga to
je upravo u sebi pohvalio Demerzelovu iskrenost, on otro ponovi: "Pa, znai da si zaista omaio, je
li tako?"
Demerzel, meutim, ne ustuknu. "Sire, omaio sam samo delimino. Mislio sam da bi njegov
ostanak ovde na Trantoru, gde se susreemo sa, ovaj, tekoama, mogao pred nas postaviti i neke
probleme. Bilo je lako doi do zakljuka da bi znatno povoljnije bilo ukoliko bi se vratio na svoju
rodnu planetu. I sam je nameravao da se tamo vrati ve sledeeg dana, ali budui da se uvek moe
dogoditi neto nepredvieno - na primer, da naprasno odlui da produi svoj boravak na Trantoru -
udesio sam da ga dvojica mladih snagatora 'podstaknu' da otputuje tog istog dana."
"Znai, Demerzele, odrava veze i sa 'snagatorima'?" Kleona je, oito, ta stvar poela da
zabavlja.
"Veoma je vano sire, imati pri ruci razne vrste ljudi, budui da se svaka vrsta moe, na svoj
nain, korisno upotrebiti - pri tom, 'snagatori' nisu meu njima najnevaniji. Meutim, plan nije
uspeo."
"Kako to?"
"Zaista neobino, ali Seldon je, nekako, uspeo da s obojicom izie na kraj."
"Matematiar, vian ulinim tuama?"
"Po svemu sudei, matematika i borilake vetine meusobno se ne iskljuuju. Ustanovio sam,
mada, na alost, ne na vreme, da je njegov rodni svet, Helikon, vie poznat po borilakim vetinama
nego po matematikim dostignuima. injenica da to nisam pravovremeno ustanovio sire, jasno
kazuje da sam omaio, i sve to mogu sada da uinim jeste da vas najponiznije zamolim za oprotaj."
"Ali pretpostavljam, u tom sluaju, da je matematiar otputovao na svoj svet sutradan, kako je i
nameravao?"
"Na alost, incident je iskomplikovao stvari. Uzbunjen onim to se dogodilo, odluio je da se ne
vrati na Helikon, ve da ostane na Trantoru. Moda ga je na to naveo i jedan sluajni prolaznik, koji
se nekako zadesio na licu mesta u trenutku sukoba. Bila je to jo jedna nepovoljna okolnost koja se
nije mogla predvideti."
Car Kleon se odjednom namrti. "Znai da nam taj matematiar - kako mu ono bee ime?"
"Seldon, sire. Hari Seldon."
"Znai da nam je taj Seldon van domaaja."
"U izvesnom smislu da, sire. Uspeli smo da ustanovimo kuda se uputio, i sada je na Strilinkom
univerzitetu. I sve dok je tamo ne moemo mu nita."
Car uputi mrgodan pogled svom upravitelju dvora i lako se zacrvene. "Ne dopada mi se taj izraz -
'ne moemo mu nita'. Ne bi smeo da postoji nijedan kutak u Carstvu do koga moja ruka ne moe
dosegnuti. Pa ipak, kae mi da upravo na mom vlastitom svetu postoji neko ko je za mene
nedodirljiv. Pa to je nepodnoljivo!"
"Sire, razume se da ni Univerzitet nije van vaeg domaaja. Moete poslati vojsku i tog Seldona
izvui odande kada god to poelite. Meutim, uiniti to bilo bi... nepoeljno."
"Zbog ega, Demerzele, ne kae 'nepraktino'? Zvui mi poput tog matematiara, kada mi je
govorio o svojim teorijama... Mogue je, ali nije praktino. I ja ti doem kao neki car za koga je sve
mogue, ali je, istovremeno, tek malo toga 'praktino'. No, ne zaboravi, Demerzele, ako osloboditi se
tog Seldona nije 'praktino', kada si ti u pitanju stvari stoje potpuno obrnuto." Eto Demerzel odlui da
ovu poslednju napomenu ostavi bez odgovora. 'ovek u senci prestola' dobro je znao od kolike je
vanosti za cara; i u nekim ranijim prilikama ve je imao prilike da uje sline pretnje. ekao je,
utke, da Kleona mine gnev. Dobujui prstima po doruju naslonjae u kojoj je sedeo, car napokon
upita: "Pa, onda, od kakve nam koristi taj matematiar moe biti na Strilinkom univerzitetu?"
"Pa, sire, moda bismo ba iz ovog sleda nesrenih okolnosti mogli izvui najveu korist. Sada,
kada se nalazi na Univerzitetu, mogue je da donese odluku da ipak nastavi rad na svojoj
psihoistoriji."
"Iako, kako je rekao, smatra da nije ni od kakve praktine koristi?"
"Moda grei, i moda e to i sam uskoro uvideti. Ukoliko do toga doe, ve emo se postarati da
naemo nain da ga odande izvuemo. Mogue je, ak, da pod izmenjenim okolnostima odlui da nam
se dragovoljno stavi na raspolaganje."
Car neko vreme ostade zadubljen u misli, a onda naglo upita: "A ta ako ga neko uzme pod svoje,
pre no to nama to poe za rukom?"
"Kome bi, sire, to jo moglo biti od interesa?" upita Demerzel milozvunim glasom.
"Pa, gradonaelniku Vaju, na primer", odgovori Kleon, odjednom podigavi ton. "On i dalje sniva
o tome da stane na elo Carstva."
"Godine su mu, sire, ve poprilino istupile kande."
"Ne nasedaj na to, Demerzele."
"Pored toga, sire, ne postoji nijedan osnov za pretpostavku da bi mu Seldon mogao biti od
interesa; ak, ni da je uopte uo za njega."
"Ama hajde, Demerzele. Budui da su do nas doprili izvetaji o Seldonovom Saoptenju, siguran
sam da je to sluaj i sa Vejem. Budui da smo mi uoili moguu Seldonovu vanost, izvesno je da ni
Vaj ne bi morao biti daleko od toga."
"Ukoliko bi do toga dolo", odgovori Demerzel, "ili ukoliko bi, ak, postojali razumni izgledi da
do toga doe, stekli bismo sva prava da preduzmemo energine mere."
"Koliko energine?"
Demerzel odvrati oprezno: "Moglo bi se sasvim uspeno zastupati stanovite da je neuporedivo
bolje ne imati Seldona uopte, nego imati ga u Vajevim rukama. To znai, sire, osloboditi ga se
zauvek."
"Misli, skratiti ga za glavu?" upita Kleon.
"Ako blagoizvolite da se tako izrazite, sire", zakljui Demerzel.
20.
Hari Seldon se zavali u naslonjau u udubljenju u biblioteci koje su mu dodelili posredstvom
Dors Venabili. Oseao je kako nezadovoljstvo u njemu raste.
U stvari, mada je upravo izraz 'nezadovoljstvo' bio taj koji je u sebi upotrebio da opie stanje u
kome se nalazio, bilo mu je sasvim jasno da on jedva da iskazuje njegova prava oseanja. Nije bio
samo nezadovoljan; bio je, zapravo, ispunjen ljutnjom, i to utoliko vie to ni sam nije umeo da
odredi na ta je ta ljutnja upravljena. Da li je u pitanju bila istorija? Ili njeni pisci i tumai? Ili, ak,
svetovi i ljudi koji su stvorili istoriju?
Ali ma ta da je bio uzronik njegove ljutnje, to vie nije bilo vano. Ono to je bilo bitno bila je
injenica da su mu njegove beleke bile beskorisne, da su sva njegova skoranja saznanja bila
beskorisna, da je, kako mu se inilo, sve bilo beskorisno.
Evo, ve itavih est nedelja nalazio se na Univerzitetu... Uspeo je da mu ve u samom poetku
bude stavljen na raspolaganje konpjuterski sistem i odmah je poeo da ga koristi - bez ikakvih
uputstava, sluei se samo instinktom koji je jo vie razvio godinama se bavei matematikim
radom. Kompjuter je bio dosta spor i esto je zastajkivao, ali s druge strane, bilo je i neeg prijatnog
u oseanju da lagano i postepeno otkriva puteve koji e mu omoguiti da dobije odgovore na
postavljena pitanja.
A onda doe ona sedmica obuke sa Dors, to mu omogui da se upozna sa nekoliko preica koje
e mu olakati rad, ali to mu, isto tako, donese i dve vrste neugodnih saznanja. Prvu vrstu inili su
povremeni pogledi to su mu ih kriom upuivali brucoi na kursu, ne skrivajui svoje nipodatavanje
zbog njegovih godina, i ispoljavajui gotovo neprikriveno nezadovoljstvo zbog toga to je Dors,
obraajui mu se, to uvek inila upotrebljavajui titulu 'doktor'.
"Ne bih elela da pomisle", objasni mu ona jednom prilikom, "da ste neki zaostali, veiti student
koji je reio da se bavi istorijom jer ne zna ni za ta bolje."
"Ali ini mi se da ste im to ve u dovoljnoj meri dali na znanje. Rekao bih da bi puko 'Seldone'
sada ve bilo sasvim dovoljno."
"Ne bi", odvrati Dors i odjednom se nasmeja. "Pored toga, dopada mi se da vas oslovljavam sa
'dr Seldone'. Dopada mi se, naime, kako me pri tom, svaki put, nekako unezvereno pogledate."
"Imate krajnje neobian smisao za sadistiki humor."
"elite li da me ga liite?"
Iz nekog razloga, i on se nasmeja na ovu njenu primedbu. U svakom sluaju, sasvim bi prirodno
bilo da je odbacila svaku primisao da se radi o sadizmu s njene strane. Osetio je, stoga, zadovoljstvo
to je prihvatila ovakvu vrstu razgovora i to mu je uzvratila ravnom merom. Ta ga je pomisao,
prorodno, dovela do narednog pitanja. "Igrate li tenis ovde na Univerzitetu?"
"Imamo teniske terene, ali ja ne igram."
"Odlino. Nauiu vas. A kada proete kroz moju obuku, oslovljavau vas sa 'profesore
Venabili'."
"Ali tako me ve ionako oslovljavate u uionici."
"Iznenadili biste se kada biste uli kako to smeno zvui na teniskom terenu."
"Pa, moda e mi se i dopasti."
"U tom sluaju, potrudiu se da ustanovim ta bi vam se jo moglo dopasti."
"Vidim da imate krajnje neobian smisao za lascivan humor."
Budii da je svesno uputila loptu na taj deo terena, on spremno uzvrati: "elite li da me ga liite?"
Ona se samo nasmeja, ali kasnije, na teniskom terenu, zauujue se dobro snala.
"Jeste li sigurni da nikada niste igrali tenis?" upita on, dahui, nakon jedne odigrane partije.
"Sasvim sigurna", odgovori ona.
Drugo neugodno saznanje bilo je neto intimnije prirode. Poto je savladao osnovne metode
istorijskog istraivanja, ponovo se - nasamo - vratio svojim ranijim pokuajima da iskoristi
kompjuterske memorije. Re je, jednostavno, o sasvim drugaijem vetakom umu no to su bili oni
kojima se koristio u svojim matematikim operacijama. Kompjuter je, dakako, bio podjednako
logian, budui da se njime mogao koristiti, bez zastajkivanja i bez greaka, u bilo kom smislu u
kome bi to poeleo; meutim, u pitanju je bila sutinski razliita vrsta logike od one na koju je bio
navikao.
Ipak, uz pomo neophodnih objanjenja ili bez njih, spoticao se ili se kretao bez potekoa,
nikakvih rezultata, jednostavno, nije bilo.
Nelagodnost koju je poeo da osea dola je do izraaja i na teniskom terenu. Dors je veoma brzo
uznapredovala, do te mere da vie nije bilo potrebno da joj dobacuje lake lopte, kako bi imala
vremena da im proceni pravac i daljinu. Zahvaljujui tome, brzo je zaboravljao da je ona ipak
poetnik i sve ee je svoju ljutnju unosio u udarce, ispaljujui put nje lopte kao da je u pitanju
iznenada ovrsli laserski zrak.
Jednom takvom prilikom Dors se dokotrlja do mree i primeti: "Sasvim mi je shvatljivo da
poelite ponekad da me ubijete, budui da mora da vas ivcira to tako esto promaujem. Ali kako
to da vam se dogodi, maloas, da mi za samo nekoliko centimetara promaite glavu? Mislim, niste me
ni dotakli. Zar ne umete bolje da ciljate?"
Zaprepaen, Seldon pokua da objasni, ali mu samo poe za rukom da izgovori nekoliko
nepovezanih reenica.
"Dobro, nije vano", prihvati ona. "Budui da mislim da je za danas bilo dosta, poimo lepo i
istuirajmo se, a potom popijmo negde aj - ili ta vam je ve volja; iskoristiemo tu priliku i vi ete
mi mirno objasniti ta je to to, zapravo, pokuavate da ubijete. Ukoliko zaista nije u pitanju moja
jadna glavica, i ukoliko iz sebe ne istresete pravu rtvu svojih nastojanja, moram priznati da e s
druge strane mree stajati suvie opasna osoba kojoj ne bih bila nimalo rada da posluim kao meta."
Dok su pili aj, Seldon joj se poveri. "Dors, pretraivao sam razne istorije, jednu za drugom;
pretraivao i obrstio. Priznajem, nisam imao dovoljno vremena za temeljita prouavanja. Ipak, ini
mi se da jedna stvar postaje sve oiglednija: sve knjige, mahom, govore o samo nekoliko stvari."
"Ali to su kljune stvari. One, zapravo, koje ine istoriju."
"To je samo izgovor. Sve se one naslanjaju jedna na drugu. U ovoj Galaksiji postoji dvadeset pet
miliona svetova, a u znaajnijoj meri u knjigama se pominje jedva dvadeset pet."
"itali ste samo knjige o optim galaktikim istorijama", napomenu Dors. "Valjalo bi da zavirite i
u posebne istorije nekih od manjih svetova. Na svakom od njih, ma koliko malen bio, decu najpre
poduavaju o zbivanjima iz njihove vlastite istorije, pre no to ih upute u to da, osim njihovog,
postoje i drugi svetovi irom Galaksije. Nije li istina da i vi, ak i sada, neuporedivo vie znate o
svom Helikonu, nego o Trantoru ili, na primer Velikom meuzvezdanom ratu?"
"Ta vrsta znanja takoe je ograniena", primeti Seldon sumorno. "Poznajem geografiju Helikona i
poznate su mi i prie o njegovom naseljavanju; dosta znam i o neprilinim, neodgovornim postupcima
planete Jenisek - naeg tradicionalnog neprijatelja, mada nam nai uitelji obazrivo saoptavaju da
treba iskljuivo da upotrebljavamo izraze poput 'tradicionalni suparnik'... Meutim, jo nigde nisam
nita naao o doprinosu Helikona optoj galaktikoj istoriji."
"Moda ga nije ni bilo."
"Ne budite smeni... Sigurno ga je bilo. Moda to samo nije bilo neto naroito, moda nisu bile u
pitanju velike svemirske bitke u kojima je i Helikom uzeo uea, ili ozbiljniji ustanci ili mirovni
ugovori. Moda se na Helikonu nikad nije javio niko ko bi teio za carskim tronom... Meutim, mora
da je bilo bar nekog njegovog uticaja. Izvesno je, nigde se nita ne moe dogoditi a da se posledice
toga ne osete i drugde. Pa ipak, nita slino nisam bio u mogunosti da pronaem... Evo, Dors, da to
ovako objasnim. Kada je matematika u pitanju, sve to je u vezi s njom mogue je nai u
kompjuterima; svekoliko nae znanje, sve do ega smo doli tokom dvadeset hiljada godina. U
istoriji, meutim, to nije sluaj. Istoriari vre izbor, hotimino ili ne; stvar je meutim u tome to je
kod svih njih izbor uvek isti." "Ali Hari", odgovori Dors, "matematika predstavlja sreeni poredak
ljudskih saznanja. Jedna stvar proistie iz druge. Postoje definicije i aksiomi, i svi su sa njima
upoznati. Sve je to... jedinstvena celina. Istorija je, meutim, neto drugo. Ona je izraz nesvesnog
delanja i miljenja triliona ljudskih bia. Sledstveno tome, istoriari moraju da vre izbor."
"U pravu ste", priznade Seldon, "ali ukoliko elim da razradim zakone psihoistorije, moram
saznati sve o istorijskim zbivanjima."
"U tom sluaju, nikada vam nee poi za rukom da formuliete zakone psihoistorije."
Bilo je to jue. Ovog asa, Seldon je sedeo u naslonjai u svojoj nii u biblioteci, poto je proveo
jo jedan potpuno neuspean dan, i u uima mu je sve vreme odzvanjao Dorsin glas: "U tom sluaju,
nikada vam nee poi za rukom da formuliete zakone psihoistorije."
Takvog je miljenja i sam bio, od poetka, i da nije bilo Haminove ubeenosti u suprotno, kao i
njegove neobine sposobnosti da svoje uverenje prenese i na Seldona, i dalje bi bio tog miljenja.
Uprkos svemu, meutim, nije mogao od svega dii ruke. Da li je, ipak, postojalo neko reen?
Moda... Ali za sada, nije mu bio na tragu.
5. GORNJA STRANA
TRANTOR... Gotovo da nikad, ivopisno, nije bio predstavljen kao svet vien iz svemira. Ve
mnogo vekova bio je u optu svest oveanstva utisnut kao zasvoen svet, nalik kakvoj ljudskoj
konici. Postojala je, meutim, i njegova spoljanja strana; jo ima holografskih snimaka nainjenih
iz svemira, koji planetu prikazuju u razliitim stepenima pojedinosti (vidi ilustracije 14 i 15). Treba,
stoga, imati u vidu da su povrine iznad svodova, kao i meuprostori ogromnog grada i atmosfera
iznad njih - ono to se u svoje vreme nazivalo Gornjom stranom - predstavljali...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
21.
Ipak, narednog dana Hari Seldon se opet obreo u biblioteci. Pre svega, bilo je tu obeanje koje je
dao Haminu. Obeao mu je da e pokuati, i sada nije mogao sebi dopustiti da to uini sa pola srca.
Pored toga, i samom je sebi neto dugovao. Najzad, nikako se nije mogao pomiriti sa porazom. Ne,
bar, na samom poetku. Ne, bar, dok je jo sa dosta pouzdanja mogao sebi rei da sledi bar neki trag.
I tako, zurio je u spisak knjiga koje jo nije prouio, nastojei da odredi koja bi mu od njih, od te
jedva svarljive koliine, mogla, nekim sluajem, najvie koristiti. Upravo je zakljuio da odgovor
glasi 'nijedna od njih ponaosob', odluivi, istovremeno, da je jedino reenje da prelista svaku od
njih, kad zau tiho kucanje na zidu udubljenja u kome je sedeo.
On podie pogled i ugleda smeteno lice Lisunga Rande, kako zuri u njega kroz otvor nie. Seldon
je ve poznavao Randu; s njim ga je upoznala Dors (kao i sa jo nekim osobama), pa su, ak, u
nekoliko navrata, i zajedno obedovali.
Randa, nastavnik psihologije, bio je ovek omanjeg rasta, nizak i debeljukast, s okruglim i
vedrim licem i gotovo veitim osmehom. Imao je ukast ten i uske oi, toliko karakteristine za ljude
na milionima svetova. Ljudi tog soja bili su Seldonu veoma dobro poznati, budui da je meu njima
bio poprilian broj izvanrednih matematiara, a takoe, esto je imao priliku da vidi i njihove
holograme. Ipak, na Helikonu nikada nije sreo nijednog od tih Istonjaka. (Tako su ih nazivali po
navici, mada niko nije znao zbog ega; bilo je govora o tome da taj naziv nije bio ba omiljen meu
samim Istonjacima, mada nikome nije bilo jasno zbog ega.)
"Ima nas na milione na Trantoru", objasnio mu je Randa, smeei se bez i najmanje primese
samosvesnosti, budui da Seldon, kada su se prvi put sreli, nije uspeo da prikrije svoje iznenaenje.
"Nai ete ovde i podosta Junjaka - tamne boje koe, sa kratkom kovrdavom kosom. Da li ste ve
upoznali nekog od njih?"
"Na Helikonu nisam imao prilike", promrmlja Seldon.
"Znai, dakle, na Helikonu su svi Zapadnjaci? Ba glupavo! Ali nije vano. Postoje razne vrste."
(On prepusti Seldonu da razmilja o injenici da su postojali Istonjaci, Junjaci i Zapadnjaci, ali ne
i Severnjaci. Pokuao je, potom, da odgovor na to pronae u knjigama koje je prouavao, ali bez
ikakvog uspeha.)
Sada ga je, meutim, Randino dobroduno lice posmatralo sa gotovo dirljivom zabrinutou.
"Jeste li dobro, Seldone?" upita on.
Seldon se zablenu u njega. "Jesam, naravno. A zbog ega ne bih bio?"
"Samo sam sledio zvuke, prijatelju. Stenjali ste."
"Stenjao?" Seldon ga odmeri pogledom punim neverice, i izvesne povreenosti.
"Dabome, ne odve glasno. Otprilike ovako", Randa stisne zube i iz dubine grla ispusti priguen,
mada otar zvuk. "Ali ukoliko mi se samo priinilo, molim vas da me izvinite zbog ovog mog
nenamernog upada. Jo jednom, molim vas, izvinite."
Seldon odmahnu glavom. "Sve je u redu, Lisune. Ponekad, zaista, kako su mi ve rekli, isputam
sline zvuke. Ali uveravam vas da to inim sasvim nesvesno. Prosto, doe mi samo od sebe."
"A da li vam je, moda, poznato zbog ega do toga dolazi?"
"Jeste. Usled oseanja osujeenosti. Osujeenosti."
Randa se nae prema Seldonu i jo vie spusti glas. "Smetamo ljudima ovde. Hajdete, poimo u
salon pre no to nas odavde izbace."
U salonu, poto su naruili dva topla napitka, Randa nastavi: "Mogu li vas zapitati, naprosto iz
profesionalne zainteresovanosti, zbog ega se oseate osujeenim."
Seldon slee ramenima. "Zbog ega se bilo ko, uopte, osea osujeenim? Nastojim da obavim
neto, u emu ne postiem ama ba nikakav napredak."
"Ali vi ste matematiar, Hari. Zbog ega bi bilo ta u istorijskoj biblioteci izazivalo u vama
oseanje osujeenosti?"
"A ta ste vi radili tamo?"
"Iao sam preicom ka mestu na kome sam se uputio, kada sam zauo kako... stenjete. Sada,
vidite", nasmeja se on, "Vie uopte nije re o preici, ve o mom ozbiljnom zastanku, zbog ega se,
dakako, nipoto ne alim."
"I ja bih eleo da sam samo prolazio pokraj istorijske biblioteke... Meutim, nastojim da reim
neki matematiki problem za koji su mi potrebna neka znanja iz istorije, mada, bojim se, nikako da se
uhvatim ukotac s njim."
Randa se zagleda u Seldona s neuobiajeno sveanim izrazom lica, a onda ree: "Oprostite mi, ali
moram rizikovati da vas povredim. Znate, potraio sam u kompjuteru podatke o vama."
"Podatke o meni?" Seldon razrogai oi. Bilo je sasvim oito da se ozbiljno naljutio.
"Eto, povredio sam vas. Meutim, znate, moj stric je takoe matematiar. Moda ste, ak, uli za
njega: Kijangtov Randa."
Seldon ostade bez daha. "Vi ste roak tog Rande?"
"Tako je. On je stariji brat mog oca, i bio je veoma nezadovoljan mnome to nisam poao
njegovim stopama - znate, nije imao dece. Pomislio sam da bi mu moglo biti milo to sam se upoznao
s jednim matematiarem i poeleo sam da se, ukoliko to bude mogue, pohvalim poznanstvom s
vama, te sam otiao u matematiku biblioteku da pogledam ta bih mogao pronai o vama."
"Tako... Znai, zbog toga ste tamo bili. Pa, ao mi je. Pretpostavljam da niste pronali nita ime
biste se mogli hvalisati."
"Greite. Naprotiv, bio sam impresioniran. Istina, nisam ba bio u stanju da se razaberem u
pogledu onoga to ini sutinu vaih radova, ali ipak, shvatio sam da podaci govore sve najbolje o
vama. A kada sam pregledao najnovije vesti, ustanovio sam da ste uestvovali na Dekadnoj
konvenciji poetkom ove godine. I tako... Ali ta zapravo znai 'psihoistorija'? Oigledno, prvi deo
kovanice ozbiljno podstie moje zanimanje."
"Vidim da vam je re 'psiho' posebno zapela za oko."
"Ukoliko sasvim ne greim, ini mi se da nastojite da proraunate budue tokove istorije."
Seldon umorno klimnu. "To je, manje ili vie, ono emu se psihoistorija bavi, ili bar, ime nastoji
da se pozabavi."
"Ali u pitanju je, zapravo neto ozbiljno?" Randa se nasmei.
"Ne bacate li, zapravo, samo tapie?"
"Bacam tapie?"
"Imao sam u vidu jednu igru kojom se deca zabavljaju na mojoj rodnoj planeti, Hopari. Igra se
odnosi na predskazivanje budunosti, i ukoliko ste pronicljiv momak moete je sasvim lepo
iskoristiti. Recite, samo, nekoj majci da e joj ker izrasti u lepoticu i da e se udati za nekog
bogatuna, i smesta ete od nje dobiti kola, ili ak, neku paru. Razume se, nee ekati da proveri da li
e se vae predskazanje obistiniti da bi vas darivala; nagrada vam sledi samo zato to ste takvo
predskazanje uopte nainili."
"Shvatam... Ne, ne bacam tapie. Psihoistorija vam je, zapravo, prilino apstraktna disciplina. U
stvari, sasvim apstraktna. Nije je mogue, ni na koji nain, praktino primeniti, osim..."
"Aha, tu smo. Izuzeci su uvek najinteresantniji."
"Osim to bih zaista voleo kada bih je uinio stvarno delatnom. Moda, ukoliko bih bolje
poznavao istoriju..."
"Ah! Znai, zbog toga ste poeli da prouavate istoriju?"
"Tako je, ali me to jo ni do ega nije dovelo", odvrati Seldon setno. "Toliko se toga tokom
istorije zbilo, i toliko je malo o svemu tome reeno."
"I zbog toga se oseate osujeenim?"
Seldon potvrdno klimnu.
"Ali Hari", primeti Randa, "ovde ste tek nekoliko nedelja!"
"Tako je, ali ve sasvim dobro uviam..."
"Besmisleno je bilo ta tvrditi posle samo nekoliko nedelja. Mogue je da itav ivot provedete,
da biste nainili tek neki maleni napredak! Mogue je, ak, da e biti potreban napor itavih nekoliko
narataja sposobnih matematiara da bi se nainio stvarni proboj."
"Svestan sam toga, Lisune, ali to ipak ne ini da se bolje oseam. eleo bih da sam, lino,
nainim neki vidljivi napredak."
"Pa, nee vam pomoi ni to da sami sebe izluujete! Ali ukoliko bi vam to pomoglo da se osetite
bolje, dopustite mi da vam ukaem na primer jednog daleko manje sloenog problema nego to je
ljudska istorija - kojim se prouavaoci bave, bez ikakvog napretka, ve ni sam ne znam koliko dugo
vremena. Poznato mi je sve izbliza, jer se na tome radi upravo ovde na Univerzitetu, i jer jedan od
mojih bliskih prijatelja neposredno u tome uestvuje. I vi govorite o osujeenosti! U stvari, vi i ne
znate ta je prava osujeenost!"
"O emu je re?" Seldon odjednom oseti kako se u njemu budi radoznalost.
"O meteorologiji."
"Meteorologiji!" Seldon ne uspe da prigui blago razoaranje.
"Ne krivite lice. Evo, pogledajte i sami. Svaki naseljeni svet ima svoju atmosferu. Atmosfera
svakog sveta ima odreeni sastav; svaki svet ima svoje temperaturne razlike, svoju karakteristinu
rotaciju i periode obilaska oko svoje matine zvezde; isto tako, i odreeni stepen nagnutosti ose, kao
i odreeni odnos kopnenih i vodenih povrina. Imamo dvadeset pet miliona svetova, i svaki je na
svoj nain osoben. Meutim, nikome jo nije polo za rukom da iznae neko opte pravilo, koje bi
vailo za sve njih."
"Razlog tome je to ponaanje atmosfere lako zapada u haotina stanja. To je svima poznato."
"Upravo to tvrdi i moj prijatelj, Jenar Legen. Upoznali ste ga."
Seldon se za trenutak zamisli. "Onaj visoki momak? Sa dugakim nosem? Onaj to ba nije
priljiv?"
"Da, ba taj... A Trantor, pri svemu tome, predstavlja i zagonetku veu no bilo koji drugi svet.
Prema starim zapisima, u prvim danima naseljavanja klimatske okolnosti na njemu bile su sasvim
normalne. A onda, stanovnitvo je stalo da se mnoi i gradovi da se diu u sve veem broju; utroak
energije ubrzano je rastao, i sve je vie toplote poelo da otie u atmosferu... Podruja prikrivena
ledom su se smanjivala, oblaci postajali sve gui, i klima je postajala sve gora. Zahvaljujui tome,
krenulo se ispod povrine, ime je bio zapoet zlokoban ciklus. to su klimatski uslovi postajali gori,
ljudi su se sve predanije ukopavali u zemlju, poevi, konano, da zasvouju nebo; klima se, za sve
to vreme, sve vie pogoravala. Trantor je vremenom postao svet gotovo stalno prekriven oblacima,
sa estim kiama - ili, kada bi dovoljno zahladnelo, i snenim padavinama. Problem je bio u tome to
nikome nije polazilo za rukom da ustanovi zbog ega se sve to dogaa. Nikome nije polazilo za
rukom da objasni zbog ega se klima pogorala, niti da bar u razumnoj meri uspe da, iz dana u dan,
prognozira vremenske promene."
Seldon neodluno slee ramenima. "Zar je to ba toliko vano?"
"Za meteorologe to jeste vano. I zbog ega se oni, suoeni sa svojim problemom, ne bi smeli
oseati osujeeni, bar onoliko koliko se vi oseate osujeenim kada je va problem u pitanju? Ne
smete biti toliko samoivi!"
Seldon se odjednom priseti oblaka i neprijatne promrzlosti na putu do Carske palate.
"Pa, ta su na kraju preduzeli u vezi s tim?" upita on.
"Pa, ovde na Univerzitetu razraen je, u tom smislu, jedan veliki projekat, i Jenar Legen postao je
deo istraivake grupe. Prema njihovom miljenju, ukoliko bi im polo za rukom da otkriju razloge za
tako otre vremenske promene na Trantoru, bili bi na najboljem putu da upoznaju sutinske zakone
meteorologije uopte. Legen za tim udi s istom strau s kojom vi udite da otkrijete zakone te svoje
psihoistorije. Iz tog razloga, upravo, postavio je neverovatnu zbirku svih vrsta instrumenata na
Gornjoj strani... znate iznad ovih vetakih svodova. Do sada, meutim, nije bilo nikakvog napretka. I
ako je, bez ikakvog ishoda, toliko narataja uloilo toliko napora u istraivanje atmosfere, kako se,
onda, vi moete aliti to nita niste postigli u svojim nastojanjima za nekoliko pukih nedelja?"
Randa je, dabome, bio u pravu, pomisli Seldon; zaista je greio i bio nerazuman. Pa ipak... Ipak...
Hamin bi bez sumnje taj nauniki neuspeh u rasvetljavanju jednog problema predstavio kao jo
jedan znak opteg pogoranja u ovim vremenima. Moda je, to se toga tie, bio u pravu, s tim to je
on na umu imao sveopte pogoranje i to je govorio u optim okvirima. to se njega lino tie,
Seldon nije oseao nikakvo umanjenje svojih sposobnosti i svojih mentalnih moi.
"Hoete li da kaete da se ljudi penju na svodove i izlaze na otvoreno sa njihove spoljanje
strane?" upita on iznenada se zainteresovavi.
"Da. Izlaze na Gornju stranu. Dosta je zanimljivo. Najvei broj roenih Trantoraca ne bi ni
pomislio da to uini: jednostavno, ne vole da zalaze na Gornju stranu. Ve na samu pomisao na tako
neto hvata ih vrtoglavica. Veina onih koji rade na tom meteorolokom projektu potiu sa Spoljnih
svetova."
Seldon baci pogled kroz prozor, na travnjake i mali vrt univerzitetskog kruga, obasjane svelou
bez senki i neizloene prekomernoj ezi, i zamiljeno primeti: "Ne znam da li smem kriviti Trantorce
to uivaju u svim pogodnostima zasvoenog sveta, ali pretpostavljam da bi puka radoznalost trebalo
da bar neke meu njima navede da se popnu na Gornju stranu... U svakom sluaju, ja oseam takvu
radoznalost."
"Mislite li time da kaete da bi vas zanimalo da pogledate Gornju stranu?"
"Pa, verujem da bi me zanimalo. Kako se moe dospeti na Gornju stranu?"
"Nita lake. Popnete se liftom, otvorite jedna vrata, i tu ste. Ja sam ve bio tamo gore. Sve je
nekako... drukije."
"Pa, moda e mi to pomoi da bar za neko vreme odvojim misli od psihoistorije." Seldon
uzdahnu. "Sigurno je da mi nee koditi."
"S druge strane", primeti Randa, "moj je stric imao obiaj da kae: 'Sva znanja ine jedinstvenu
celinu.' Pa, moda je bio u pravu. Moda bi vam neto iz meteorologije moglo pomoi da se bolje
razaberete u svojoj psihoistoriji. Mogue je, zar ne?"
Seldon se jedva primetno nasmei. "Mnogo ta je mogue." A u sebi dodade: Ali nije ostvarljivo.
22.
Dors je to, izgleda, iskreno zabavljalo. "Meteorologija?"
"Tako je", potvrdi Seldon. "Za sutra su predvieni neki radovi, i ja nameravam da poem tamo
gore s grupom."
"Jeste li se ve umorili od istorije?"
Seldon sumorno klimnu. "Da, jesam, i promena e mi dobro doi. Pored toga, Randa mi je
napomenuo da je re o jednom problemu koji nadilazi matematiku, i da e mi dobro initi da shvatim
da moj poloaj nije ni po emu jedinstven."
"Nadam se, samo, da ne patite od agorafobije."
Seldon se nasmei. "Ne, ne patim, ali shvatam zbog ega me to pitate. Randa mi ree da Trantorci
neretko pate od agorafobije i da ba ne zalaze rado na Gornju stranu. Pretpostavljam da se oseaju
nelagodno bez svog zatitnog omotaa."
Dors potvrdno klimnu. "Ovde je to sasvim prirodno, meutim, poprilian broj Trantoraca takoe
moete sresti na mnogim planetama irom Galaksije - kao turiste, administratore, vojnike. Pored toga
oseaj ogorafobije nije tako redak ni na Spoljnim svetovima."
"Mogue je da ste u pravu, Dors, ali ja, u svakom sluaju, nisam podloan agorafobiji. Radoznao
sam, i budui da smatram da bi mi mala promena dobro dola, poi u sutra gore."
Dors je za trenutak oklevala. "Trebalo bi da vam se pridruim, ali ba sutra imam krcat dan...
Ipak, budui da ste otporni na agorafobiju nee biti nikakvog problema i moda ete se ak lepo
provesti. Ah, da: bilo bi dobro da se drite bliu meteorologa. ula sam ve da su se neki ljudi
izgubili tamo gore."
"Vodiu rauna. Ima ve dosta vremena kako mi nije polo za rukom da se negde zaista izgubim."
23.
Jenar Legen uvek je delovao nekako turobno. Razlog tome nije bio njegov izgled: izgledao je
sasvim pristojno. Razlog tome nisu bile ni njegove obrve, koje su bile guste i same po sebi dosta
tamne. Razlog tome, zapravo, nalazio se u injenici da su mu iste te obrve osetno trale iznad
duboko usaenih oiju - kao i u dugakom, prilino istaknutom nosu. Posledica toga bila je da je uvek
delovao nekako neveselo. U oima mu nije titrao osmeh i kada bi progovorio, to se ba nije esto
deavalo, iz sebe je isputao dubok, snaan glas, iznenaujue zvonak s obzirom na njegovo mravo
telo.
"Seldone", primeti on, "bie vam potrebna znatno toplija odea od te koju imate na sebi."
"Oh?" odvrati Seldon i obazre se oko sebe.
Bila su tu jo dva mukarca i dve ene koje je trebalo da pou sa Legenom i Seldonom, koji su,
ba kao i sam Legen, preko lake satenske trantorske odee navukli debele dempere - to su se,
takoe, ne sasvim neoekivano, isticali jarkim bojama i veoma smelim arama. Samo se po sebi
razume - nijedan od njih nije ni u najmanjoj meri bio slian drugom.
Ogledavi se, Seldon ree: "Izvinite, nisam znao... Ali ne raspolaem nikakvom drugom pristalom
odeom."
"Ja u vam je pozajmiti. ini mi se da tu negde imam jo neto... Da, evo je. Malo je iznoena, ali
bolje ita no nita."
"U ovakvim demperima ume da bude i neprijatno toplo", primeti Seldon.
"Ovde, da", odgovori Legen. "Ali na Gornjoj strani uslovi su sasvim drukiji. Hladno je i
vetrovito. teta to i za vas nisam nabavio debele arape i izme. Tamo gore bez sumnje bi vam
dobro dole."
Sa sobom su povezli i jedna kolica s instrumentima, koje su, sada, pojedinano isprobavali sa,
prema Seldonovom miljenju, nepotrebnom sporou.
"Je li i na vaoj rodnoj planeti hladno?" upita ga Legen.
"Samo na pojedinim njenim delovima, naravno", odgovori Seldon. "Onaj deo Helikona sa koga
potiem ima blagu klimu, kao i dosta kia."
"teta. Mogue je da vam se ne dopadne kako izgleda tamo gore."
"Verujem da u biti u stanju da izdrim onoliko koliko emo se tamo zadrati."
Poto su konano obavili pripreme, malena grupa ue u jedan lift na kome je stajala oznaka:
SAMO ZA SLUBENE SVRHE.
"To je zato to lift vodi pravo na Gornju stranu", objasni mu jedna od dveju mladih ena. "Gore se
ne zalazi bez nekog valjanog razloga."
Seldon nije ranije sreo tu mladu enu, ali je uo da je oslovljavaju imenom Klauzija. Nije,
meutim, znao da li joj je to bilo lino ime, ili prezime, ili moda, nadimak.
Lift se ni po emu nije razlikovao od drugih, kojima se Seldon ve vozio, bilo ovde na Trantoru,
bilo na Helikonu (s izuzetkom, razume se, antigravitacionog lifta koji su Hamin i on jednom prilikom
koristili); utisak je, meutim, menjalo saznanje da ih vodi iznad svodova i u prazninu, tako da se u
njemu oseao kao u kakvom svemirskom brodu.
Seldon se nasmeja u sebi. Zaista, luckasta pomisao.
Lift je lako podrhtavao, to Seldona namah podseti na Haminove rei o sveoptem galaktikom
propadanju. Legen je, zajedno sa dvojicom mukaraca i drugom od dveju ena, stajao nepomino i
kao zaleen, kao da su reili da ni na ta ne misle i nita ne ine sve dok ne stignu na odredite, ali ga
je Klauzija sve vreme kriom pogledavala, kao da je na njemu nala neto to je na nju ostavilo
dubok utisak.
Seldon se nae prema njoj i apatom joj se obrati (kao da ne eli da remeti mir ostalih): "Koliko
visoko treba da se uspnemo?"
"Visoko?" ponovi ona. Govorila je normalnim glasom, oigledno se ne osvrui na potrebu za
tiinom koju su drugi oseali. Izgledala je prilino mladoliko, i Seldonu odjednom pade na pamet da
je moda tek bruco. Moda je, zapravo, sluila samo kao ispomo.
"Pa, potrajae. Gornja strana mora da se nalazi veoma visoko."
Za trenutak, delovala je zbunjeno. A onda dodade: "Ah, ne. Uopte nije visoko. Samo, krenuli smo
sa najdonjeg sprata. itav Univerzitet nalazi se na najdonjem spratu. Potrebno nam je poprilino
energije, a to ste dublje dole, i energija je jeftinija."
"Sve je u redu", odjednom se oglasi Legen. "Stigli smo. Ali najpre da iznesemo opremu."
Lift se zaustavi uz blaki tresak i velika vrata se odmah irom raskrilte. Temperatura istog asa
pade i Seldon brzo zavue ruke u depove, zadovoljan to na sebi ima demper. Hladan vetar stade
da mu mrsi kosu, i on pomisli kako bi mu eir ovde dobro doao. Gotovo istog asa Legen izvue
neki zamotuljak ispod svog dempera, odmota ga i stavi kapu na glavu. Ostali pooe za njegovim
primerom.
Samo je Klauzija oklevala. Taman je nameravala da i ona stavi kapu na glavu, a onda se
odjednom predomislila i ponudila je Seldonu.
Seldon, meutim, odmahnu glavom. "Ne mogu uzeti vau kapu, Klauzija."
"Samo je uzmite. Ja imam dugaku kosu, i ona e mi sasvim dobro posluiti. Vaa je, meutim,
kratka, i pomalo... proreena."
Seldon poele da se estoko usprotivi njenim reima, i u nekoj drugoj prilici bi to svakako i
uinio. Sada, meutim, samo dohvati kapu i promrmlja u pola glasa: "Hvala vam... Ali ukoliko vam
bude hladno, vratiu vam je."
Moda ipak i nije ba bila tako mlada. Moda je tako delovala zbog svog okruglog, bebastog lica.
A poto mu je skrenula panju na svoju kosu, on zapazi da je sva u veoma privlanim riastosmeim
prelivima. Takvu kosu nije jo nikad video ni kod koga na Helikonu.
Ovde na Otvorenom bilo je oblano, ba kao to je bilo i onda kada su ga preko otvorenog
prostora vodili put Carske palate. Meutim, ovog je puta bilo osetno hladnije nego tada, i Seldon
zakljui da je razlog tome to su se u meuvremenu za est nedelja primakli zimi. A i oblaci su bili
gui nego onda; dan je, isto tako, bio znatno sivlji i delovao je nekako pretee - ili je to, ipak, bilo
samo stoga to je za samo nekoliko asova trebalo da nastupi no? Ipak, po svoj se prilici ne bi
uspeli ovamo da obave neki vaan posao, a da sebi pri tom ne ostave dovoljno vremena da rade po
dnevnoj svetlosti. Ili su, pak, oekivali da e im za predvieni posao biti potrebno veoma malo
vremena.
Pomislio je, u jednom trenutku, da ih zamoli da ga podrobnije upute u stvari, ali mu onda na pamet
pade da im moda ba ne bi bilo zgodno da mu u ovom asu odgovaraju na pitanja. Svi su nekako
delovali kao da se nalaze u nekom posebnom raspoloenju, pri emu se to raspoloenje kretalo od
ushienosti do ljutnje.
Seldon je stoga reio da malo bolje osmotri mesto na kome se obreo.
Stajao je na neemu za ta jezakljuio da bi moralo biti od bezoblinog metala; takav je, bar,
utisak stekao na osnovu zvuka koji je izazvao kada je, kradom, nekoliko puta lupnuo nogom po
podlozi. Meutim, metalna povrila oigledno je bila neim presvuena, budui da su za njim, dok je
po njoj hodao, ostajali tragovi stopala. Metalna podloga nesumnjivo je bila prekrivena bilo
prainom, bilo nekim drugim tananim prahom.
Pa, najzad, to da ne? Teko je bilo i zamisliti da bi se neko peo ovamo samo da poisti. Iz iste
radoznalosti, on se sae da prstima opipa prah pod svojim nogama.
Klauzija mu se, meutim, u meuvremenu pribliila i, videvi ime se bavi, primeti poput kakve
domaice zateene usred posvemanjeg nereda u kui: "Povremeno poistimo ovo mesto, pre svega
zbog instrumenata. Na drugim mestima na Gornjoj strani jo je mnogo gore, ali to i nije toliko vano.
Do toga, znate, dolazi usled izolacije."
Seldon neto proguna u znak odgovora i nastavi da se obazire oko sebe. Nije bilo ni najmanje
izgleda da shvati emu sve slue instrumenti, koji su delovali kao da su iznikli iz tankog tla (ukoliko
se ono, uopte, moglo tako nazvati). Nije imao blagog pojma emu slue, niti kakva su merenja
obavljali.
Sada se u njegovom pravcu uputio i sam Legen. Dizao je i ponovo sputao stopala s kranjom
obazrivou, i Seldon za trenutak pomisli da to ini zato da ne bi poremetio rad instrumenata. Istog
asa, on stavi sebi u zadatak da se i sam postara da ubudue hoda na taj nain.
"Hej! Seldone!"
Seldonu se ba ne dopade ton njegovog poziva, i on se hladno odazva: "Da, dr Legene?"
"Pa, dobro, dr Seldone", ispravi se on pomalo nestrpljivo. "Onaj mali Randa ree mi da ste
matematiar."
"Tano."
"Dobar matematiar?"
"Voleo bih da je tako, ali to je neto to bih vam teko mogao garantovati."
"I zanimaju vas teko svarljivi problemi?"
"Upravo sam suoen s jednim takvim", odgovori Seldon svesrdno.
"I ja sam suoen s jednim. Pa, slobodni ste da razgledate unaokolo. Ukoliko imate bilo kakva
pitanja, naa staistkinja, Klauzija, nai e vam se pri ruci. Moda ete biti u mogunosti da nam
pomognete."
"Bilo bi mi veoma drago, ali znate, o metereologiji nemam ni pojma."
"Ne mari, Seldone. Voleo bih, jednostavno, da malo pogledate unaokolo, i da potom
porazgovaramo o nekim mojim matematikim proraunima."
"Stojim vam na usluzi."
Legen se okrenu, i njegovo mrgodno lice kao da se jo vie natuti. Zastavi, za asak, on se
ponovo obrati Seldonu: "Ukoliko vam postane hladno - zaista hladno - vrata lifta su otvorena. Samo
uite u njega i pritisnite duge sa oznakom: UNIVERZITET. Lift e vas odvesti pravo dole i potom se
automatski vratiti po nas. Klauzija e vam ve pokazati - ukoliko zaboravite."
"Neu zaboraviti."
Ovog puta on se konano udalji, i Seldon ostade zagledan u njegova lea, oseajui kako mu se
ledeni vetar s lakoom probija kroz debeli demper. Klauzija mu prie s lea, lica blago
zarumenjenog usled vetra.
"ini mi se da je dr Legan zbog neeg nespokojan", primeti Seldon. "Ili je, moda, u pitanju
njegov uobiajeni odnos prema ivotu?"
Ona se zakikota. "On zaista uvek izgleda nespokojan, ali sada to i jeste."
"Zbog ega?" upita Seldon bez ikakvih zadnjih misli.
Klauzija se obazre preko svog ramena, dok joj je vetar vitlao bujnu kosu. "Ne bi ba trebalo da
sam u to upuena", objasni ona, "ali, eto, ipak mi je poznato. Dr Legen je proraunao da e se ba
danas, i ba u ovo vreme, u oblacima javiti pukotina i stoga je odluio da pri sunevoj svetlosti,
obavi neka posebna merenja. Meutim... pa, pogledajte kakvo je vreme."
Seldon s razumevanjem klimnu.
"Ovde gore imamo postavljene holovizijske prijemnike, tako da mu je bilo poznato da je oblano
- ak i vie nego obino - ali mislim da je oekivao da e se ispostaviti da neto nije u redu s
instrumentima, i da e greka biti u njima a ne u njegovim proraunima. Meutim, sve do ovog
trenutka nisu uspeli da ustanove da je dolo do ikakvog poremeaja u radu instrumenata."
"I to je, onda, razlog to izgleda toliko nesreno."
Pa, ne bi se ba moglo rei da ikada izgleda sreno.
kiljei oima, Seldon se ponovo obazre oko sebe. Uprkos oblacima, svetlost je bola oi. On
odjednom primeti da povrina na kojoj je stajao nije sasvim ravna. Stajao je na jednom malom
ispupenju, i svuda oko njega, dokle mu je god pogled dopirao, nalazila su se druga brojna
ispupenja, razliite irine i visine.
"Ova vaa Gornja strane ne izgleda ba ravnomerno ustrojena", primeti on.
"Pa, verovatno, najveim delom. Takvom su je sazdali."
"Iz nekog posebnog razloga?"
"Ne, ne verujem. Jednom su mi, meutim, objasnili - i ja sam se ovako ogledala oko sebe, i
postavljala sebi isto pitanje - da su na Trantoru najpre poeli sa zasvoivanjem trgova, trnih
centara, sportskih borilita i slinih stvari; potom su stali da diu svodove i nad itavim gradovima,
tako da je uskoro svodova bilo posvuda, razliitih veliina i visina. A kada su ih, napokon,
meusobno spojili, izgledali su kao nasumice razbacani; u meuvremenu se, pak, dolo do zakljuka
da ba tako i treba da bude."
"Hoete da kaete da je upravo neto to je nastalo sasvim sluajno, poelo da se doivljava kao
izraz tradicije?"
"Pa, pretpostavljam - ukoliko ba elite da to tako objasnite."
(Ukoliko se neto, pomisli Seldon, to je nastalo istim sticajem okolnosti, potom pone
posmatrati kao izraz tradicije, koju potom nita, ili gotovo nita, ne moe osporiti, zar to ne bi mogao
biti sluaj i sa zakonima psihoistorije? Dalovalo mu je to krajnje uproeno, ali opet, koliko li je
samo zakona postojalo, takoe krajnje uproenih? Milion? Milijardu? Zar nije bilo samo nekoliko
optih zakona, iz kojih su ti brojni uproeni zakoni mogli biti posledino izvedeni? Moe li se to
uopte odrediti? Za trenutak, zadubljen u misli, gotovo da je i zaboravio na ledeni vetar.)
Ali Klauzija ga je bila itekako svesna, i uzdrhtavi od hladnoe, primeti: "Ba je gadno. Mnogo je
bolje pod svodovima."
"Jeste li roeni ovde?" upita Seldon.
"Na Trantoru? Jesam."
Prisetivi se ta mu je Randa rekao o agorafobinosti Trantoraca, on puta: "Kako se oseate ovde
gore?"
"Odvratno", odgovori Klauzija, "ali elim da se izborim za naunu titulu, da se specijalizujem i da
dobijem odgovarajui poloaj, i kako dr Legen tvrdi da nita od toga nije moguno bez bar malo rada
na terenu... Evo me, tu sam, iako mrzim ovo mesto iz dna due, naroito kada je ovako hladno. Usput,
budui da je ovde toliko hladno, verovatno da ni u snu ne biste pomislili da na ovim svodovima ima i
vegetacije. Jesam li u pravu?"
"Zaista je ima?" On je otro pogleda, podozrevajui da je u pitanju nekakva neslana ala,
smiljena s jedinim ciljem da ga izvrgnu poruzi. Meutim, izgledala je sasvim bezazleno... Ipak, nije
umeo da odredi koliko je ta bezazlenost bila stvarna, a koliko tek svojstvena njenom bebastom licu.
"Pa, razume se! ak i ovde oko nas, razume se, kada je toplije. Jeste li primetili kakvo je tle
ovde? Mi ga povremeno istimo, kao to sam vam ve rekla, zbog radova koje ovde obavljamo, ali
na drugim mestima praine ima u izobilju, pogotovo u udubinama na spojevima svodova. Tamo ima
zaista zanimljivog bilja."
"Ali otkud se ovde stvorila praina?"
"Dok su jo svodovi prekrivali samo pojedine delove planete, vetar je nanosio prainu na njih,
malo po malo. Potom, kada je Trantor postao sav prekriven svodovima i kada su nii spratovi poeli
sve vie da se ukopavaju ispod povrine tla, popriline koliine zemlje, ukoliko je to bilo mogue,
bile su izbaene i prenesene na gornje povri svodova."
"Ali zar nije pretila opasnost da se svodovi survaju pod tolikim teretom?"
"Ne, nije, zaista. Svodovi su izuzetno vrsti, i pored toga, poduprti na mnogo mesta. Prema
jednom starom filmskom zapisu, prvobitna je namera bila da se na gornjim povrinama svodova gaje
usevi, ali se potom ispostavilo da je mnogo delatnije initi to ispod svodova. Kvaanu hranu i alge
takoe je bilo mogue odgajati ispod svodova, kako bi se smanjila povrina zemljita koje su
zahtevali uobiajeni usevi, te je odlueno da se Gornja strana prepusti svojoj sudbini. Na Gornjoj
strani, znate, postoji i ivotinjski svet - leptirovi, kukci, mievi, zeevi. I to u ne malom broju."
"Ali zar se ne moe dogoditi da korenje ovdanjeg bilja oteti svodove?"
"Ve hiljadama godina je tako. Svodovi se odravaju tako da se korenju ne dozvoljava da se
razraste. Veinom ovde raste trava, ali ima i drvea. Bili biste u prilici da ih i sami vidite, samo da
smo u nekom toplijem godinjem dobu, ili da smo neto dalje na jugu, ili da ste u svemirskom brodu."
Ona ga, za asak, pogleda krajikom oka, i upita: "Jeste li imali priliku da posmatrate Trantor kada
ste se ovamo sputali iz svemira?"
"Ne, Klauzija, moram priznati da nisam. Hiperbrod, iz nekog razloga, nikad nije bio u povoljnom
poloaju za promatranje. A da li ste vi ikad osmotrili Trantor iz svemira?"
Ona se bledo osmehnu. "Nikad nisam kroila u svemir."
Seldon se jo jednom obazre oko sebe. Sivilo, posvuda.
"Prosto ne mogu da poverujem", zakljui on. "Mislim, da ovde na Gornjoj strani postoji biljni
svet."
"Ipak je tako. ula sam kako govore - ljudi poput vas, iz Spoljnih svetova, koji jesu videli Trantor
iz svemira - da se ova planeta presijava u zelenom, da izgleda kao kakav travnjak, budui da je
mahom prekrivena travom i niskim bunjem. U stvari, postoji i drvee. ak, nedaleko odavde, postoji
i jedan estar. Videla sam ga svojim oima. ini ga, u celosti, zimzeleno drvee, visoko, ak, i do
est metara."
"Gde se nalazi?"
"Ne moete ga videti odavde. Tamo je, na suprotnoj strani svoda. estar je..."
Poziv je bio jedva ujan. (Seldon tek tada postade svestan da su se, dok su razgovarali, udaljili iz
neposredne blizine drugih lanova grupe). "Klauzija! Vrati se ovamo. Potrebna si nam."
"A-ha!" odazva se Klauzija. "Dolazim... Izvinite, dr Seldone. Ali moram da idem." I ona otra,
uspevajui da stupa po tlu lakim korakom, uprkos svojim debelim, krznom postavljenim, izmicama.
Da li se to, ipak, sve vreme izmotavala s njim? Nije li, moda, namerno, jednom lakovernom
strancu ulivala u glavu itavu hrpu besmislica, tek ale radi? Poznato je da su se takve stvari ve
deavale na mnogim svetovima i u sva vremena. To to je izgledala kao slika i prilika istinske
estitosti nije ba nita moralo da znai; u stvari, uspeni pripovedai lanih pria posebno su
nastojali da uvebaju upravo najnevinije izraze lica.
Imajui to u vidu, bilo je sasvim umesno zapitati se da li na Gornjoj strani zaista postoji drvee
visoko est metara? Ne razmiljajui mnogo, Seldon se uputi u pravcu najvieg svoda koji se mogao
videti na obzorju, obgrlivi sam sebe rukama kako bi se bar malo zagrejao. Ali poprilinu hladnou
oseao je i na nogama.
Klauzija mu nije ukazala ni u jednom posebnom pravcu. Mogla je, prosto, da mu nagovesti pravac
u kome se nalazilo drvee, ali, eto, nije. Ali zbog ega nije? I da bi sve dolo na svoje mesto,
iznenadni poziv bio je dovoljan da ga ostave samog.
Svodovi su se vie protezali u irinu nego u visinu, to je bez sumnje pogodovalo kretanju po
njima, budui da bi u suprotnom ovek nailazio na neuporedivo vee tekoe. S druge strane, opet,
njihova blaga kosina jednostavno je znaila da je neophodno prevaliti poprilinu razdaljinu, pre no
to bi se stiglo do najvie take svoda i odatle, sa najboljim pogledom, osmotrila itava okolina.
I evo, konano mu se ukazala druga strana svoda na koji se uspeo. Za trenutak, Seldon se osvrnu
kako bi se uverio da je i dalje u stanju da vidi meteorologe i njihove instrumente. Bio se ve
poprilino od njih udaljio; jo ih je mogao videti u njihovoj udolini, mada ne sasvim jasno. Vrlo
dobro!
Njegovom pogledu ne ukaza se nikakav estar, nikakvo drvee; samo jo jedno ulegnue, koje je
krivudalo izmeu dva svoda. Du obeju strana te neobine brazde tle je bilo deblje, povremeno
prekriveno zelenim mrljama koje su mogle biti mahovina. Ukoliko bi nastavio tom brazdom, i ukoliko
bi se dovoljno spustio u udolinu, i ukoliko bi sloj zemlje to je pokrivala gornju povrinu svoda bio
dovoljno debeo - pa, moda bi zaista mogao naleteti na drvee.
On se jo jednom osvrnu, nastojei da u svest utisne neto osobito to bi mu kasnije posluilo kao
putokaz, ali sve to je mogao da vidi bile su kosine svodova, koje su se sputale i ponovo uzdizale.
Suoen s tim, on stade da okleva; Dorsino upozorenje, koje mu je tada izgledalo kao sasvim suvian
savet, ovog asa dobi svoj puni smisao. Uprkos tome, inilo mu se sasvim nedvosmisleno da je
brazda pred njim predstavljala neku vrstu puta. Ukoliko bi nastavio da se njome kree, posle nekog
vremena mogao se jednostavno okrenuti i istim putem se vratiti na sadanje mesto.
I on odluno krenu dalje, sledei zaobljenu brazdu koja je vodila nadole. Iznad njega dopiralo je
neko jedva ujno huanje, ali on na njega ne obrati nikakvu panju. Bio je u sebi vrsto odluio da
vidi to drvee, i jedino je to tog trenutka obuzimalo njegov um.
Mahovina je sada postajala sve deblja, prostirui se pod njegovim nogama kao deo kakvog tepiha;
povremeno su se, takoe, poeli javljati i zamanji travnati bunovi. Uprkos svoj pustonosti Gornje
strane mahovina je bila izrazito zelene boje, i Seldonu u magnovenju sinu da jednu ovakvu, debelim
slojevima zastrtu plenatu, najverovatnije zasipaju este kie.
Brazda je nastavljala da vijuga i ubrzo, tamo, ba naspram jo jednog svoda, ukaza se neka tamna
mrlja, jasno vidljiva spram sivog neba. Seldonu namah bi jasno da je konano nabasao na drvee.
Istog asa, kao da je njegov um, poto ga je oslobodio pogled na drvee, mogao poeti da prima i
druge utiske, Seldon konano postade svestan huanja koje je i ranije uo, ali koje je, bez imalo
razmiljanja, odstranio iz dvojih ula, napreac pripisavi zvuk huku maina. Ali sada zastade i
ozbiljno se upita: da li je zaista u pitanju bio huk maina?
A to da ne? Stajao je na jednom od bezbrojnih svodova, koji su prekrivali stotine miliona
kvadratnih kilometara tog grada-sveta. Mora da je postojalo mnotvo maina, najrazliitijih vrsta,
smetenih tik ispod svodova - na primer, izmeu ostalog, mone sprave za provetravanje. Moda je,
upravo, tek sada bilo mogue uti ih kako rade, budui da ovamo nisu dopirali nikakvi drugi zvuci iz
tog grada-sveta.
Nezgoda je, meutim, bila u tome to to huanje koje se jasno ulo izgleda nije dopiralo odozdo.
On, stoga, podie pogled da osmotri avetinjski bezoblino nebo. Nita.
Ipak je nastavio da pogledom pretrauje nebo, zagledajui du kosina to su stremile uvis, i onda,
u daljini...
Ono to je ugledao bila je tek jedna tamna takica koja se jasno izdvajala naspram sive pozadine.
I ma ta da je ta takica predstavljala, nije bilo nikakve sumnje da se kretala, kao da nastoji da utvrdi
pravac, dok konano nije nestala iza oblaka.
Istog asa, ni sam ne znajui zbog ega, pomisli: To mene trae!
I pre no to je uopte mogao smisliti ta mu valja initi, on uini neto najprirodnije. Iz sve snage,
oajniki, on potra brazdom prema drveu, i da bi do njega stigao u najkraem roku, skrenu nalevo i
uz blagu kosinu jednog svoda, probijajui se kroz neko mrko, napola sasueno, paprati nalik busenje,
sa bodljikavim stabljiicama sa svetlocrvenim zrnastim plodovima.
24.
Seldon zastade, dahui, ispod jednog drveta, vrsto se uhvativi za njega. Zatim stade pogledom
da traga za leteim objektom, kako bi ga pravovremeno ugledao ukoliko se ponovo pojavi, kako bi se
sklonio iza drveta, s njegove zadnje strane, poput kakve veverice.
Drvo je bilo hladno, kora mu je bila rapava, i nije mu pruala nita - osim skrovita. Razume se,
drvo mu ba nee biti od velike pomoi ukoliko ponu da okolinu pretrauju toplotnim tragaem; s
druge strane, pak, hladno stablo drveta moda bi moglo zavarati i sam toplotni traga.
Tle je pod njegovim nogama, oito, bilo prekriveno podebljim zemljanim slojem. ak i u tom
trenutku, dok se skrivao, dok je nastojao da ugleda svoje progonitelje i da sam ostane neprimeen,
nije mogao da se ne upita koliko je tle ovde bilo debelo, koliko je vremena bilo potrebno da se taj
sloj nataloi, koliko je jo drugih svodova u toplijim podrujima Trantora nosilo ume na svojim
pleima, kao i to da li je drvee raslo iskljuivo meu brazdama, preputajui via podruja
mahovini, travi i niskom bunju.
A onda ponovo ugleda letelicu. Oigledno, nije u pitanju bio hiperbrod, ak ni meuplanetarni
mlaznjak; u pitanju je, u stvari, bio brod za lokalne letove. Sasvim se jasno moglo uoiti bledo
svetlucanje jonskog mlaza koji je isticao iz estougaonog mlaznika na njegovom zadnjem delu,
neutralizujui gravitacionu silu i omoguavajui krilima da brod lagano odravaju u praznom
prostoru, nalik na kakvu golemu ptiurinu to leti sluei se vazdunim strujama. Bilo je to,
nesumnjivo, vozilo koje se koristilo za izvianje planetarnih povrina.
Samo zahvaljujui oblacima nisu ga do sada opazili. ak i da su upotrebili toplotne tragae, to bi
im samo ukazalo na to da se dole, na svodovima, nalaze neki ljudi. Letelica bi, stoga, morala pokuati
da proba da se spusti na debeli sloj praine koji je prekrivao svodove, kako bi uopte mogla
ustanoviti koliko je ljudi tu bilo i, posebno, da li se meu njima nalazio ba onaj za kojim je druina
sa broda tragala.
Letelica se sada ve osetno pribliila, ali to je znailo da vie nije mogla ostati neprimeena. Huk
motora ju je pre svega odavao, ali ih na brodu nisu mogli iskljuiti sve dotle dok su imali nameru da
nastave sa traganjem. Seldon je dobro poznavao ovakve letelice, jer ih je bilo poprilino kako na
Helikonu tako i na drugim nezasvoenim svetovima, naroito u danima kada je nebo bilo prozrano i
mnoge su, ak, bile u privatnom vlasnitvu.
Ali od kakve su koristi ovakve letelice mogle biti na Trantoru, na kome se sav ljudski ivot
odvijao pod svodovima, i gde su, gotovo stalno, gusti niski oblaci skrivali nebo na otvorenom - osim
ukoliko nije bilo u pitanju nekoliko vladinih vozila upravo i namenjenim za ovakve svrhe, to jest, da
uu u trag prekriteljima namamljenim na istinu iznad svodova?
A to da ne? Vladine snage nisu imale pristupa na tle Univerziteta, ali moda upravo u ovom asu,
Seldon se nije ni nalazio na njemu. Nalazio se na spoljanjoj strani svodova koja, sasvim mogue,
nije spadala u nadlenost nijedne od mesnih vlasti. Bilo je, zaista, mogue da je carsko vozilo imalo
pravo da se spusti na bilo koji deo svoda sa njegove spoljanje strane, i da podvrgne sasluanju ili
da ukloni svakoga ko bi se tu zatekao. Hamin ga ni na to nije upozorio, ali moda je, jednostavno,
prevideo itavu stvar.
Letelica mu se u meuvremenu jo vie pribliila, pretraujui i dalje okolinu poput kakve slepe
ptiurine koja njuka svoj plen. Da li e im pasti na pamet da pomnije pretrae i ovo drvee ovde?
Da li e se spustiti, i uputiti nekog vojnika da se probije kroz estar?
Ako tako zaista postupe, ta mu valja initi? Bio je nenaoruan, i sva njegova hitrina i borilaka
vetina bili bi mu potpuno nekorisni pred neizdrljivim bolom to ga izaziva neutronski bi.
Izgleda, ipak, da nisu nameravali da se spuste. Ili su propustili da uoe vrednost drvea kao
mogueg skrovita...
Ili...
Jedna sasvim nova misao potpuno ga obuze. ta ako to, uopte, nije bila nikakva letelica za
gonjenje? ta ako je letelica, zapravo, bila samo deo meteorolokih ispitivanja? Nesumnjivo,
meteorolozi bi mogli biti itekako zainteresovani da ispitaju i gornje slojeve atmosfere.
Da li je, skrivajui se od letelice, sve vreme izigravao preispoljnu budalu?
Nebo je, u meuvremenu, postajalo sve tamnije. Ili je sloj oblaka postajao sve gui, ili se, to je
bilo verovatnije, bliila no.
Istovremeno, postajalo je sve hladnije, i nesumnjivo, bie sve hladnije i hladnije. Da li je trebalo
da ostane ovde i da se smrzne, samo zato to se pojavila neka savreno bezazlena letelica, izazvavi
u njemu paranoidni strah kakav nikada ranije nije iskusio? Snaan podsticaj da izie iz svog skrovita
i vrati se u meteoroloku stanicu odjednom ga celog preplavi.
Na kraju krajeva, kako je onaj ovek od koga je Hamin toliko zazirao - onaj Demerzel - uopte
mogao znati da e se, ba u ovom trenutku, Seldon nai na Gornjoj strani, izloen prepadu?
U trenutku, ova mu se misao uini potpuno prihvatljiva, i on, drhtei od hladnoe, naini pokret
kao da e se izvui iz svog skrovita iza drvea. Istog asa, meutim, opet se povue, jer se letelica
ponovo pojavila, sada blia no ijednog trenutka pre toga. Nije na njoj uspevao da uoi nita to bi ga
uverilo da je namenjena meteorolokim ispitivanjima. Nije uzimala uzorke, obavljala merenja, ili
jednostavno, vrila provere. Ali da se time i bavila, da li bi on bio u stanju da to uopte uoi? Nije
mu bilo poznato kakve je vrste instrumenata letelica mogla nositi, niti kako bi oni funkcionisali. ak i
da je obavljala neke meteoroloke poslove, on, zacelo, to ne bi bio u stanju da neopozivo ustanovi...
Stoga, da li je bilo umesno da se izloi riziku i stupi na otvoreno?
Najzad, ta ako Demerzelu jeste bilo poznato da e se on nai na Gornjoj strani, jednostavno
zahvaljujui tome to ga je o svemu obavestio neki od njegovih agenata, prikriven na Univerzitetu,
koji je i sam za to nekako douo? Lisung Randa, onaj vedri, uvek nasmeeni maleni Istonjak,
predloio mu je da poe na Gornju stranu. Svesrdno se oko toga potrudio, iako pominjanje Gornje
strane nije ba sasvim prirodno proisteklo iz njihovog dotadanjeg razgovora; u najmanju ruku, bar,
ne dovoljno prirodno. Da li je bilo mogue da je ba on bio vladin dounik, i da je nekako stigao da
upozori Demerzela?
Zatim, bio je tu i onaj Legen, koji mu je pozajmio demper to ga je sada imao na sebi. Dakako,
demper mu je bio vie nego neophodan, ali zbog ega mu Legen nije ranije rekao da e mu biti
potreban, kako bi se sam mogao kako valja pripremiti za izlazak? Da li je bilo neeg naroitog u
demperu koji je sada imao na sebi? Njegov je demper bio sav u purpurnoj boji, dok su demperi
ostalih bili ispleteni, po trantorskoj modi, od jarkosvetlog materijala. Svako ko bi ih osmotrio iz
visina lako bi razabrao zagasitu mrlju, sred ostalih znatno svetlijih, i ne bi mu bilo nimalo teko da
raspozna da je upravo re o osobi za kojom se traga.
A Klauzija? Ona je, navodno, dola na Gornju stranu radi obuke, kao i da pomogne drugim
meteorolozima. Nije li bilo mogue da mu je pristupila, povela s njim neobavezan i oputen
razgovor, a onda ga mirno ostavila nasamo i pridruila se ostalima - samo stoga da bi ga potom bilo
to lake uoiti?
Kada ve razmilja o takvim stvarima, kako su stvari stajale kada je Dors Venabili bila u pitanju?
Bilo joj je poznato da se sprema da poe na Gornju stranu, i nije se tome usprotivila. Mogla je, ak
poi s njim, ali se, eto, izgovorila zauzetou.
U pitanju je bila zavera. Nema sumnje u to. Bio je sada sasvim ubeen da je tako, te vie nije
moglo biti ni govora da izie iz svog skrovita meu drveem. (Noge su mu bile ve ledene, i inilo
se da ni od kakve pomoi nije bilo da povremeno njima zatrupka po tlu.) I zar se ta letelica nee
nikada udaljiti?
Tek to je to pomislio, huk motora postade prodorniji i letelica se die put oblaka i ubrzo ieze.
Seldon je napeto oslukivao, motrei na najmanji um, nastojei da se uveri da je letelica konano
otila. Ali ak i tada, kada je postao potpuno siguran da je odletela, upita se nije li u pitanju bila
samo varka, kako bi ga izvukli iz njegovog skrovita. I on ostade ne miui se, dok su minuti sporo
proticali i no nastavljala da se sputa.
Konano, kada je sasvim postao svestan da bi ne izlazak na otvoreno znaio da e se smrznuti, on
iskoi iz svog skrovita meu drveem, oprezno se obazirui unaokolo.
Skoro se ve sasvim smrailo. Vie nisu mogli otkriti njegovo prisustvo, osim pomou toplotnog
tragaa, ali u tom sluaju, pravovremeno bi uo huk motora letelice koja se vraa. On poeka
nekoliko trenutaka, u blizini drvea, brojei u sebi spreman da se na najmanji zvuk ponovo zavue u
svoje skrovite - mada ni sam nije umeo da objasni od kakve bi mu to koristi bilo ukoliko bi im polo
za rukom da ga uoe.
Seldon se ponovo obazre oko sebe. Kada bi mogao pronai meteorologe, sigurno bi od njih dobio
neku runu svetiljku; vie od toga, meutim, po svoj prilici, od njih nije mogao oekivati.
Jo je bio u stanju da razabere okolinu, ali kroz samo etvrt asa, najdalje za pola sata kada se
ponovo nae na otvorenom, vie ni to nee moi. Bez ikakvog svetla, i sa oblanim nebom iznad,
bie veoma mrano - nai e se u posvemanjoj tmini.
Obuzet iznenadnim oajanjem to e se nai u potpunom mraku, Seldon shvati da to pre mora nai
brazdu kojom je dospeo ovamo, i potom se uputiti tragom otisaka vlastitih stopala. Stiskajui rukama
sopstveno telo, kako bi se bar donekle zagrejao, on se konano uputi pravcem u kome se, kako je
mislio, nalazila ona brazda izmeu dvaju ispupenja svoda.
Mogue je, razume se, da nije postojala samo jedna brazda koja je vodila od estara; meutim,
poe mu za rukom da uoi neke od stabljika sa zrnastim plodovima koje je primetio kada je ovamo
dolazio, s tim to plodovi nisu vie izgledali jarkocrveni, ve potpuno crni. Nije vie smeo da okleva
ni trenutka. Morao je poi od pretpostavke da se nalazi na pravom putu. to je bre mogao, stade se
uspinjati kosinom to je vodila od brazde, rukovodei se svojim sve nemonijim vidom i vegetacijom
pod nogama.
Ali ni u brazdi nije mogao ostati veito. Seao se, sasvim dobro, da se popeo na najvie svodno
ispupenje koje je u tom trenutku imao u vidokrugu, kao i da je potom nabasao na brazdu koja se pod
pravim uglom sekla sa linijom smera u kome se uputio. Imajui, dakle, to u vidu, trebalo je da sada
skrene udesno, pa potom pod otrim uglom ulevo, nakon ega bi trebalo da se nae na stazi koja e ga
odvesti pravo do meteoroloke stanice.
Seldon naini zaokret ulevo, i podigavi pogled, ugleda luk svoda kako se nejasno ocrtava nad tek
neto svetlijim nebom. Mora biti da je na pravom putu!
Ili su, ipak, to bile samo puste elje?
Nije mu, ipak, bilo druge do da poe od pretpostavke da ne grei. Drei sve vreme na oku
najviu taku svoda, kako bi se, bar u razumnoj meri, mogao kretati u pravoj liniji, on pohita ka njoj
to je bre mogao. Ali dok mu se postepeno pribliavao, budui da je svodno ispupenje iz trenutka u
trenutak postajalo sve vee, obrise naspram neba mogao je da razabere sa sve manje pouzdanosti.
Uskoro je, meutim, ukoliko je bio na pravom putu, trebalo da pone da se uspinje blagom kosinom, i
kada konano dospe na zaravan trebalo bi da bude u prilici da sagleda i suprotnu stranu svoda i, u
daljini, svetla meteoroloke stanice.
U mrkloj, gotovo mastiljavoj tmini, nije bio u stanju da odredi po kakvom tlu koraa. Poelevi da
ima bar nekoliko zvezda, da mu pomognu svojom bledom svetlou, on se zapita da li se upravo
ovako oseaju ljudi koji ne vide. I on isprui ruke ispred sebe, ba kao da su u pitanju bili kakvi
pipci.
Iz asa u as postajalo je sve hladnije, i povremeno bi zastajkivao da svojim toplim dahom
koliko-toliko zagreje prste, stavljajui, potom, obe ake ispod mike. Sasvim iskreno je poeleo da to
isto moe uiniti i sa nogama. Ukoliko bi sada poelo neto da pada, to bi zacelo bio sneg - ili, jo
gore, susneica.
Napred... Samo napred. Bilo je to jedino to mu je jo preostalo.
Konano, uini mu se da je poeo da se sputa. Ali ili je i to bila samo posledica njegovih pustih
elja, ili je, zaista, ve bio dospeo na vrh ispupenja... Seldon zastade. Ukoliko je zaista dospeo na
vrh svoda, u tom bi sluaju ve morao da ugleda svetla u meteorolokoj stanici. Ili bi, bar morao da
ugleda svetiljke samih meteorologa, kako svetlucaju i pleu poput svitaca.
On zatvori oi, kao da bi hteo da se privikne na tminu, a onda pokua ponovo; bio je to, meutim,
oajniki pokuaj. Kada je zatvorio oi tmina nije postala nita gua nego kada ih je drao
otvorenim, a kada ih je ponovo otvorio, nita nije bilo svetlije nego kada ih je drao zatvorenim.
Bilo je sasvim mogue da su Legen i ostali ve otili, da su sa sobom odneli i svoje svetiljke, kao
i da su iskljuili svetla na instrumentima. Ili je, isto tako, bilo mogue da se uspeo na pogrean svod.
Ili je, moda, sledio zakrivljenu putanju du svoda, krenuo pogrenom brazdom, sve vie se, u
neeljenom pravcu, udaljavajui od estara.
ta mu je sada, valjalo initi?
Ukoliko je krenuo u pogrenom pravcu, postojali su izgledi da svetla uoi levo ili desno od sebe -
ali tamo ih nije bilo. A ako je, opet, krenuo pogrenom brazdom, nikakvih vie izgleda nije bilo da se
vrati do estara i odatle pronae pravi put.
Jedina prilika koja mu je preostala oslanjala se na _
pretpostavku da se uputio u ispravnom smeru i da se meteoroloka stanica, manje ili vie, nalazila
u pravoj liniji neposredno ispred njega, ali da su meteorolozi ve otili i ostavili ga samog u
posvemanjoj tmini.
Pa, onda, napred. Izgledi na uspeh moda su zaista bili maleni, ali, ujedno, bili su to jedini izgledi
koje je imao pred sobom.
Procenjivao je, sada, da mu je bilo potrebno oko pola sata da prevali rastojanje izmeu
meteoroloke stanice i vrha svoda, i da je polovinu puta preao sa Klauzijom, vie se etajui, nogu
pred nogu, nego hitajui. Ali sada, u ovoj obespokojavajuoj tmini, jedva da se kretao neto bre
nego nogu pred nogu.
Seldon nastavi da ljapka u pravcu u kome se prvobitno uputio. Bilo bi ba lepo znati koliko je
sati. Dabome, imao je asovnik, ali u ovoj tmini...
On odjednom zastade. Pri sebi je imao trantorski asovnik, koji je pokazivao standardno
galaktiko vreme (kao i svi drugi asovnici), ali istovremeno, i lokalno vreme na Trantoru. Brojke na
asovnicima po pravilu su bile vidljive u mraku, zahvaljujui fosfornom premazu, kako bi ovek i u
spokojnoj tami svoje spavae sobe mogao ustanoviti koliko je sati. asovnici na Helikonu imali su tu
prednost, te, zbog ega je ne bi imali i ovi na Trantoru.
Seldon, pomalo bojaljivo oklevajui, prinese asovnik blie oima i pritisnu dugmence,
pokreui na taj nain izvor svetlosti. asovnik obli bleda svetlost, saoptavajui mu da je 18:47.
Mora biti da se ve dobrano zalo u zimsku sezonu, budui da je no ve sasvim osvojila... Koliko je
ve bilo otkako je proao zimski solsticij? Koliki je bio stepen nagnutosti Trantorove ose? Koliko je
duga bila godina na njemu? Koliko je, u ovom trenutku, bio udaljen od polutara? Nije bilo ni
najmanjeg nagovetaja odgovora na bilo koje od ovih pitanja, ali vana je bila ta mrvica svetlosti.
Nije bio slep! Iz nekog neobinog razloga, taj slabaan odsjaj na asovniku uli mu novu nadu.
Seldon je to obodrilo. Nastavie da hoda u zapoetom pravcu. Ii e, tako, oko pola sata. A ako ni
na ta ne naie, nastavie da koraa jo pet minuta; ne vie, samo pet minuta. A ako ni do tada ni na
ta ne naie, pa, stae i razmislie. To e, znai, od ovog trenutka, oznositi trideset pet minuta. Do
tada, pak, usredsredie se samo na hodanje, i na napor volje da ne obraa panju na hladnou. (On
naglo, snano, prodrma none prste. Jo uvek ih je oseao.)
Seldon nastavi da koraa u zadatom pravcu, i pola asa proe. Potom, s malim oklevanjem,
zastade, a onda nastavi da jo pet minuta koraa.
Nastupio je trenutak odluke: pred njim nije bilo niega. Nalazio se, po svoj prilici, u bestragiji,
daleko od otvora koji bi ga odveo pod svodove. S druge strane, isto tako, mogao se od otvora u
meteorolokoj stanici nalaziti nekoliko pukih metara - s leve ili desne strane, ili ispred njega. Moda
mu je otvor, ak, bio na domaku ruku, ali zatvoren i stoga nevidljiv.
I, ta sada?
Da li je imalo ikakvog smisla da se prodere? Osim zviduka vetra, okruivala ga je posvemanja,
mukla tiina. Ukoliko je i bilo ptica, zverinja ili insekata ovde iznad svodova, verovatno ih nije bilo
u ovo doba godine, ili u ovo doba noi, ili naprosto, na ovom mestu. Oseao je sve ee kako mu
ledeni vetar prodire do kostiju.
Moda je, ipak, sve vreme trebalo da isputa glasne krike? Po hladnom vazduhu zvuk je lako
prevaljivao popriline razdaljine. Ali da li je bilo ikoga ko bi ga mogao uti?
Da li bi ga mogli uti tamo ispod svodova? Da li su, nekim sluajem, instrumenti bili u stanju da
zabelee zvuk ili kretanje to su dopirali odozgo? Moda je, ak, bilo i straara, tu, odmah ispod
svodova?
Ba glupo od njega. Pa, sigurno bi ve uli njegove korake, zar ne?
Ipak...
Konano, ipak se rei. "U pomo! U pomo! Da li me neko uje?"
Krik mu je bio priguen, proet nelagodnou. inilo mu se aavim vikati tako u beskrajnu, tamnu
prazninu.
A opet, inilo mu se jo aavijim oklevati u poloaju u kome se on zatekao. Panika ga je sve vie
obuzimala. I on napuni plua hladnim vazduhom i prodera se iz sve snage. I ponovo udahnu vazduh i
ponovo se oglasi, ovog puta skoro kretei. I jo jednom.
Zatim zastade, gotovo bez daha, okreui glavu as u jednom as u drugom pravcu, mada nita nije
bilo mogue uoiti. Nije, ak, bio u stanju ni da otkrije odjek vlastitog glasa. Oigledno, nije mu
preostajalo nita drugo do da eka do svanua. Ali koliko je duga bila no u ovo doba godine? I
koliko li e jo zahladneti?
Iznenada, on oseti kako mu se neto tanano i otro zabada u lice. Malo potom, ponovo.
Poela je susneica, u mrklom mraku. I nije bilo ni najmanjeg izgleda da nae neko skrovite.
Misao mu doe sama od sebe: bolje bi mi bilo da me je ona letelica pronala i pokupila odavde.
Sada bih, verovatno, ve bio u zatvoru, ali bi mi, bar, u njemu bilo toplo i ugodno.
Ili: samo da se Hamin nije umeao, mogao sam ve odavno biti na Helikonu. Pod budnom paskom,
istina, ali u toplom i na nekom prijatnom mestu. Ovog asa, bilo je to sve to je eleo - da mu bude
toplo i ugodno.
Ali sada, mogao je samo da eka. On se uuri, znajui dobro da, ma koliko dugo no trajala,
nipoto ne sme zaspati. Skinuvi izme, on snano protrlja svoja ledena stopala, i brzo ih potom opet
navue.
Bilo mu je jasno da e tokom noi morati to da ponovi jo bezbroj puta, kao i da protrlja i ruke i
ui, kako bi ubrzao krvotok. Ali najvanije je bilo zapamtiti da nipoto ne sme sebi dopustiti da zaspi.
Zaspati, znailo je izloiti se bezuslovnoj smrti.
I dok je jo nastojao da to dobro upamti, oi mu se sklopie i on utonu u san, izloen ledenim
iglicama koje su se sve snanije zarivale u njega.
6. SPAS
LEGEN, JENAR... Njegov doprinos meteorologiji, iako znatan, sve vie je, meutim, bledeo pred
injenicom da je svojim ponaanjem doprineo da Seldon zapadne u najozbiljniju ivotnu opasnost
van svake je sumnje, ali se spor i dalje vodi - sve vreme se vodio, zapravo, s nesmanjenom estinom
- oko toga da li je njegovo ponaanje bilo izraz pukog sticaja okolnosti ili deo svesne zavere. Strasti
su se bile podjednako uzvitlale na obema stranama, pri emu ak ni najpomnija istraivanja nisu
dovela do pouzdanog, konanog zakljuka. Pri svemu tome, sumnje koje su se javile neizostavno su
doprinele da se u potonjim godinama najozbiljnije uzdrma Legenova karijera i zatruje njegov privatni
ivot...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
25.
Dan jo nije sasvim zgasnuo kad Dors Venabili odlui da potrai Jenara Legena. On samo neto
proguna na njen vidljivo uznemiren pozdrav i kratko joj klimnu.
"Pa", upita ga ona pomalo nestrpljivo. "Kako se pokazao?"
Legen, koji je unosio neke podatke u svoj kompjuter, nemarno odgovori pitanjem: "Kako se
pokazao - ko?"
"Moj student iz biblioteke, Hari. Dr Hari Seldon. Poao je tamo gore s tobom. Je li ti je bio od
ikakve pomoi?"
Legen skloni ake sa tastature kompjutera i obrnu se u svojoj rotirajuoj stolici. "Misli, onaj
momak sa Helikona? Nije mi bio ni od kakve koristi. Nije, ak, ispoljio nikakvu zainteresovanost.
Samo je buljio unaokolo, mada ba nije bilo nieg naroitog u ta bi vredelo tako predano zuriti.
Pravi udak. Zbog ega si elela da poe gore?"
"Nije to bila moja ideja. On je to eleo. Ali zaista ne razumem. Izgledao je toliko zainteresovan...
I gde je sada?"
Legen slee ramenima. "Otkud ja to da znam? Valjda tu negde."
"Kuda je otiao kada ste sili? Je li ti neto rekao?"
"Nije siao s nama. Rekoh ti ve da nije ispoljio nikakvu zainteresovanost."
"Pa, u tom sluaju, kada je siao?"
"Nemam pojma. Nisam vodio rauna o njemu. ekalo me je toliko mnogo posla. Mora da je dolo
do snane oluje i prilinih padavina tokom prethodna dva dana - sasvim neoekivano, i jednom i u
drugom sluaju. Nai instrumenti nisu nam u vezi s tim, ponudili nikakvo prihvatljivo objanjenje, ba
kao ni za injenicu da se sunce, koje smo oekivali da ugledamo, nije pojavilo. Evo, jo pokuavam
da ustanovim razloge za to, i zaista me gnjavi."
"Hoe da kae da ga nisi ni video da je siao?"
"Sluaj. Uopte nisam razmiljao o njemu. Ta budala se, ak, nije bila ni odenula kako treba, i
bilo je jasno da ni pola sata nee biti u stanju da izdri na onoj hladnoi. Dao sam mu jedan stari
demper, ali to se nogu i stopala tie, dabome, on mu nije mogao biti ni od kakve koristi. Stoga sam
ostavio vrata lifta otvorena, objasnivi mu kako da ga pokrene i sie ovamo, dodavi jo, da e se lift
automatski vratiti gore po nas. Vrlo jednostavno, kao to i sama zna; siguran sam, stoga, da mu je
bilo hladno i da je siao, posle ega se lift vratio po nas, pa smo, konano, i mi sili."
"Ali nisi video kada je siao?"
"Ne, nisam. Ve sam ti to rekao. Imao sam previe posla. Sigurno je samo da nije bio tamo kada
smo mi krenuli; ve se bilo smrailo, i inilo se kao da e svakog asa poeti susneica. Mora da je
ranije sam siao."
"Da li ga je iko video da silazi?"
"Ne znam. Moda, Klauzija. Izvesno vreme provela je u razgovoru s njim. Zato nju ne upita?"
Dors zatee Klauziju u njenim odajama, ba u trenutku kada je izlazila ispod toplog tua.
"Jesi li bila sa Harijem Seldonom na Gornjoj strani?" upita je Dors.
"Jesam, proveli smo u razgovoru krae vreme", odgovori ona uzdiui obrve. "Hteo je da malo
procunja unaokolo, i posebno se raspitivao o vegetaciji tamo gore. Pronicljiv momak, Dors. inilo se
da ga sve zanima, pa sam mu objasnila sve to sam dospela, budui da me je Legen ubrzo pozvao da
im se pridruim. Bio je u jednom od onih svojih nemoguih raspoloenja. Vreme nije bilo nimalo
povoljno, i on..."
Dors je prekide. "Znai, ni ti nisi videla da je Hari uao u lift?"
"Nisam ga uopte vie videla, poto me je Legen pozvao. Mora biti da je siao. Nije ga bilo gore
kada smo mi odlazili."
"Ali ne mogu nigde da ga naem."
Klauzija poprimi smeten izgled. "Stvarno? Ali mora da je ovde negde."
"Ne, ne mora da je ovde negde", odvrati Dors, oseajui kako nemir u njoj raste. "ta ako je jo
tamo gore?"
"Ali to je nemogue! Nije ga bilo, kada smo mi odlazili. Prirodno, proverili smo da li je tamo pre
no to smo sili. Pored toga, Legen mu je objasnio kako da se sam spusti. Nije ba bio obuen kako
valja, a vreme je zaista bilo odvratno. Legen mu je, ak, rekao da se vrati i ne eka na nas ukoliko
oseti da mu je hladno. A bilo mu je hladno. U to sam sigurna! Pri tome, ta je drugo mogao uiniti
nego da sie?"
"Ali niko ga nije video da je siao... Da li je sve bilo u redu s njim tamo gore?"
"Apsolutno! U najmanju ruku, bar, dok sam ja bila s njim. Oseao se izvanredno - osim, naravno,
to mu je bilo hladno."
Sada ve poprilino uznemirena, Dors upita: "Budui da ga niko nije video da je siao, mogue je
da je jo tamo gore. Ne bi li bilo dobro da se popnemo i potraimo ga?"
"Rekla sam ti ve da smo pogledali svuda unaokolo pre no to smo sili", odvrati Klauzija pomalo
nervozno. "Bilo je jo dosta svetla i nije ga bilo na vidiku."
"Ipak, da poemo i jo jednom pogledamo?"
"Ja te ne mogu povesti gore. Ja sam samo staista, i nije mi poznata ifra pomou koje se ostvaraju
vrata za Gornju stranu. Morae da zamoli dr Legena."
26.
Dors Venabili je dobro znala da, u ovom trenutku, Legen nee biti tek tako spreman da poe na
Gornju stranu. Morae nekako da ga primora na to.
Ali najpre je ponovo proverila u biblioteci i u trpezariji i u njihovoj neposrednoj okolini. Potom
je nazvala Seldonovu sobu. Najzad, popela se i do njegovih odaja i pozvonila. Kako se Seldon nije
odazivao, ona od nastojnika zatrai da joj otvori vrata matematiareve sobe. Nije ga bilo. Zatim
pozva nekoliko osoba koje su, tokom nekoliko proteklih sedmica, imali priliku da ga upoznaju. Niko
od njih nije ga video.
Pa, znai, morae prinuditi Legena da je povede na Gornju stranu. Meutim, kako se inilo, gore
je sada ve bila mrkla no. Legen e se, sigurno, najotrije usprotiviti... A ona, koliko je uopte imala
vremena da se s njim raspravlja, naroito ako je Seldon zaista ostao gore u stupici, u ledenoj noi u
kojoj e ubrzo sve biti prekriveno snenim omotaem?"
A onda joj jedna misao sinu, i ona pohita ka malom univerzitetskom kompjuteru, u koji su bili
pohranjeni podaci o poslovima kako studenata, tako i nastavnog osoblja.
Njeni prsti stadoe da lete preko dirki i, malo potom, ona pronae ono to je traila.
Ostala tri lana meteoroloke ekipe nalazila su se na drugom kraju univerzitetskog kruga. Ona
pozva jedno malo vozilo da je odveze donde, i pronae zdanje koje je traila. Iskreno se nalada da e
bar neko od njih biti u svojim odajama.
Imala je sree. Sa prvih vrata na koja je pozvonila stie odgovor u obliku upitnog svetlosnog
kruia. Ona ubaci u osvetljeni prorez svoju identifikacionu karticu, na kojoj se nalazio i podatak o
njenom univerzitetskom statusu. Vrata se otvorie, i na njima se pojavi neki demekasti mukarac,
otro se zagledavi u nju. Oigledno, je obavljao neke poslove po kui pre veere. Tamnoplava kosa
bila mu je sva u neredu, i bio je nag do pojasa.
"Izvinite", obrati joj se on, "ali zatekli ste me u neprilinom trenutku. ta mogu da uinim za vas,
dr Venabili?"
"Vi ste Rogen Benastra, glavni seizmolog, je li tako?" upita ga ona gotovo bez daha.
"Jesam."
"U pitanju je hitan sluaj. Moram pogledati seizmoloke izvetaje sa Gornje strane tokom nekoliko
poslednjih asova."
Benastra se netremice zagleda u nju. "Ali zbog ega? Nita se nije dogodilo. Da jeste, sigurno bih
znao. Seizmograf bi nam to ve dojavio."
"Ne mislim na udar meteorita."
"Ni ja. Za to nam seizmograf nije potreban. Mislim na meteoroloku kiu, koja izaziva sitne, jedva
vidljive naprsline. Danas je, meutim, nije bilo."
"Ne mislim na nju. Molim vas! Odvedite me do seizmografa, i protumaite mi njegove izvetaje. U
pitanju su ivot ili smrt."
"Ali imam dogovorenu veeru..."
"Rekoh vam da su u pitanju ivot ili smrt, i zaista je tako."
"Pa, ne znam..." zapoe Benastra, ali ustuknu pred sjajem Dorsinog pogleda. On obrisa lice, izree
nekoliko rei u svoj aparat za primanje poruka i na brzinu se uvue u koulju.
Napola trei (Dors ga je bez milosti pourivala) uputie se ka oniskoj, etvrtastoj Seizmolokoj
zgradi. Dors, koja pojma nije imala o seizmologiji, zadihano puta: "Dole? Treba li da idemo dole?"
"Naravno, ispod stambenih spratova. Seizmograf mora biti uvren za stenovitu podlogu, i
istovremeno smeten dovoljno duboko kako do njega ne bi dopirali buka i podrhtavanje tla sa ulica i
iz stambenih etvrti."
"Ali kako je mogue da iz te dubine tano ustanovite ta se dogaa na Gornjoj strani?"
"Seizmograf je povezan sa sistemom transduktora, ugraenim u zidove svoda. Udar i najmanje
estice uinie da kazaljica na brojaniku u odgovarajuoj meri uzdrhti. U mogunosti smo, ak, da
zabeleimo delovanje jakih vetrova gore iznad svodova. U stanju smo..."
"Da, shvatam", prekide ga Dors nestrpljivo. Nije bila dola ovamo radi poduke o vrlinama i
tananim svojstvima instrumenata... "Ali jeste li u stanju da uoite bat ljudskih koraka?"
"Ljudskih koraka?" Benastra kao da se poprilino zbunjen. "Ali teko je i zamisliti da na Gornjoj
strani ima ljudi."
"Naravno da ih ima. Danas popodne jedna grupa meteorologa boravila je na Gornjoj strani." "Oh!
Pa, ljudske korake jedva da bi bilo mogue zabeleiti."
"Moda su ipak zabeleeni, i ukoliko se zaista potrudite moda bi vam polo za rukom da to
ustanovite. To je sve to elim od vas."
Benastri se moda nije dopadao vrst, zapovedniki ton njenog glasa, ali ako to i jeste bio sluaj,
ne ree nita. On dodirnu neko dugmence i ekran kompjutera smesta se obli svetlou.
Daleko na desnoj strani, posred ekrana, stajala je jedna debela svetlosna mrlja, od koje se jedna
vodoravna linija protezala sve do suprotnog ruba, na levoj strani monitora. Pomalo je podrhtavala,
kao da povremeno, nasumino poskakuju sitne svetlosne estice, sve vreme u svom toku usmerene
prema levoj strani. Na Dors su ostavljale gotovo hipnotiki utisak.
"Sve je mirno, ba kao to bi se i moglo oekivati", objasni Benastra. "Sve ovo to vidite
proishodi iz promena u vazdunom pritisku tamo gore, uz poneku, moda kinu kap, ili udaljeno
zujanje maina. Tamo gore nema niega."
"U redu, a pre nekoliko asova? Proverite, na primer, zapise nainjene danas oko petnaest asova.
Sigurna sam da imate zapise?"
Benastra izdade kompjuteru neophodne naloge, i za trenutak ili dva na ekranu nastade divlji mete.
Potom se sve naglo smiri, i ponovo se pojavi malopreanja vodoravna linija.
"Podesiu ga na maksimum", promrmlja Benastra. Skokovi svetlosnih estica du vodoravne linije
postadoe namah izrazitiji, i u svom proticanju ka levoj strani osetno stadoe da menjaju amplitude.
"ta to znai?" upita Dors. "Objasnite mi!"
"Pa, poto rekoste, Venabili, da su danas tamo gore boravili meteorolozi, priznajem da bi ovo
mogli biti njihovi koraci - promene u teini pritisaka, otisci njihovih stopala. Ne bih, meutim, doao
do tog zakljuka da mi niste rekli da je danas tamo bilo nekoga. U svakom sluaju, ovo nazivamo
dobroudnim treperenjem, koje nije povezano ni sa im to prepoznajemo kao opasnu pojavu."
"Moete li ustanoviti koliko je ljudi bilo gore?"
"Ne, bar ne golim okom. Vidite, ovde dobijamo rezultantu svega to je bilo od nekog uticaja."
"Rekoste - 'Ne golim okom'. Meutim, moe li se kompjuterskom analizom rezultanta rainiti na
sastavne delove?"
"Sumnjam. Ljudski koraci ostavljaju gotovo neuoljive tragove, a tu su, takoe, i neizbeni
umovi. U svakom sluaju, ne bismo se mogli do kraja pozdati u dobijeni rezultat."
"Dobro, onda. Pomerite zapis unapred, sve do trenutka kada na njemu vie nema naznaka ljudskih
koraka. Moete li to uiniti ubrzanim premotavanjem snimka?"
"Ako to uinim - mislim, kako mi predlaete, ubrzanim premotavanjem snimka - sve e se
pretvoriti u zamuenu pravu liniju, sa magliastim repiima iznad i ispod. Ono to mogu da uinim
jeste da ubrzano premotavam zapis u razmacima od po nekoliko minuta, i da onda zastajem i na
brzinu ga prouim pre no to krenem dalje."
"Odlino! Haj'te, napred!"
Ponovo se pojavila prava linija, na kojoj nije bilo niega osim povremenih siunih skokova -
uobiajenih umova.
"Kada su prestali da se javljaju ljudski koraci?"
"Pre otprilike dva sada. Moda malice vie."
"A kada su prestali, da li su se javljali jo neki, rei od onih prethodnih?"
Benastra je pogleda, sa prisenkom ljutnje. "Na to ne mogu da vam odgovorim. Meutim, ne
verujem da bi nas ni najtananija analiza mogla dovesti do pouzdanog zakljuka."
Dors stisnu usne, a onda upita: "Da li ste proveravali transduktor - tako, je li, rekoste da se zove?
- u blizini meteoroloke stanice?"
"Da, tamo su instrumenti, i tamo je, oigledno, meteorolozi trebalo da budu." A onda upita, gotovo
s nevericom: "elite li vi to da proverim i ostale stanice u njihovoj blizini? Jednu po jednu?"
"Ne... Ostanite pri ovoj. Ali nastavite sa ubrzanim premotavanjem u razmacima od po nekoliko
minuta. ini se, po svemu sudei, da su jednog lana ekipe ostavili gore, i da on pokuava da se
domogne stanice s instrumentima."
Benastra samo odmahnu glavom i promrmlja neto sebi u bradu.
Slika na ekranu ponovo uzdrhta i Dors otro upita, pokazujui prstom. "ta je ovo?"
"Ne znam. Neki um."
"Nije. Javlja se u pravilnim razmacima. Da li bi u pitanju mogao biti bat stopala jedne jedine
osobe?"
"Razume se, ali isto tako, i milion drugih stvari."
"Dolaze, ne ini li vam se, tano u razmacima ljudskog hoda?" Potom, priekavi nekoliko
trenutaka, zatrai: "Pomerite zapis jo malo napred."
Benastra je poslua, i poto se slika na ekranu ponovo smirila, Dors upita: "Ne ini li vam se da
ovi otisci postaju jai?"
"Mogue je. Moemo da im izmerimo jainu."
"Ne moramo. Vidite i sami da postaju sve jai. Koraci se pribliavaju transduktoru. Pomerite
zapis jo malo unapred, da vidimo kada e prestati."
Posle nekog remena Benastra ree: "Prestali su pre dvadeset ili dvadeset pet minuta." A onda
obazrivo dodade: "Bilo o emu da je re."
"Sigurno su ljudski koraci", odvrati Dors s neodoljivom samouverenou. "Taj ovek jo je tamo
gore, i dok smo se nas dvoje zabavljali njega je izdala snaga: smrznue se i umree. Samo mi jo
jednom recite: 'Bilo o emu da je re'! A sada, pozovite Meteoroloki odsek i dajte mi Jenara
Legena. ivot ili smrt, kaem vam. Recite to i Legenu!"
Uzdrhtalih usana, Benastra je ve odavno zapao u raspoloenje u kojem ovoj neobinoj i
strastvenoj eni vie nita nije mogao da odbije.
Nije bilo potrebno vie od tri minuta da se na pozivnom aparatu pojavi Legenova holografska
prikaza. Zatekli su ga za veerom. U ruci je jo drao salvet, a ispod donje usne presijavala mu se
neka masna mrlja.
Njegovo duguljasto lice poprimi zastraujue mrgodan izraz. "'ivot ili smrt'? ta to treba da
znai? Ko ste vi?" A onda, ugledavi Dors, koja stupi uz Benastru kako bi se i ona mogla videti na
slici na Jenarovom ekranu, dodade: "Opet ti. To je ve pravo proganjanje!"
"Ni sluajno", odvrati Dors. "Upravo sam proverila kod Rogena Benastre, koji je glavni
seizmolog ovde na Univerzitetu. Poto ste ti i tvoja grupa napustili Gornju stranu, seizmograf i dalje
pokazuje jasne znake neijeg hoda tamo gore. Re je o mom studentu, Hariju Seldonu, koji je poao
gore pod tvojim starateljstvom i koji i sada, sasvim sigurno, lei tamo na ivici smrzavanja, osuen na
smrt.
Prema tome, smesta e me povesti tamo gore, i poneti sa sobom svaku opremu za kojom bi se
mogla ukazati potreba. Ukoliko to ovog asa ne uini, obratiu se univerzitetskim bezbednosnim
organima, i ukoliko bude neophodno, samom rektoru. Na ovaj ili onaj nain otii u gore, i ukoliko se
bilo ta dogodi Seldonu zbog tvog oklevanja, od ovog trenutka nadalje, postarau se da te optue
zbog nehata i nesposobnosti - i jedan i drugi razlog bie dovoljno dobar - uz zahtev da te, uz gubitak
poloaja, zauvek odstrane iz akademskog ivota. A ukoliko, ve, Seldon nije meu ivima, pa bie to
onda umorstvo iz nehata. A moda i neto jo tee, budui da te ovog asa upozoravam da on moda
umire."
Jenar, kiptei od besa, okrenu se prema Benastri. "Jeste li ustanovili..."
Ali Dors ga presee. "Meni je saoptio ta je ustanovio, a ja sam to prenela tebi. Neu ti dozvoliti
da daljim propitivanjem stvara zbrku u njegovoj glavi. Dakle, dolazi li? Ovog asa?"
"Da li si moda pomislila da grdno grei?" upita Jenar, stisnutih usana. "Da li ti je jasno ta ti
mogu uiniti ukoliko se ispostavi da je u pitanju zlobna, lana uzbuna? Zna, gubitak akademskog
poloaja moe i tebe zadesiti!"
"Ali ne i optubu za ubistvo", odvrati Dors hladno. "Spremna sam da preuzmem na sebe rizik zbog
neprilinog ponaanja s moje strane... Ali da li si ti spreman da stupi pred sud pod uptubom za
umorstvo?"
Jenar se sav zacrvene, moda pre zbog prinude da se prikloni Dorsinom zahtevu, nego zbog njenih
pretnji. "Dolazim, ali neu imati milosti prema tebi, devojko, ukoliko se na kraju ispostavi da se tvoj
student, tokom poslednja tri sata, nalazi u potpunoj bezbednosti negde ispod svodova."
27.
I njih troje pooe liftom nagore, u savrenoj, neprijateljskoj tiini. Legen je uspeo tek napola da
pojede svoju veeru, i enu je ostavio za stolom bez ikakvog prihvatljivog objanjenja. Benastra
uopte nije veerao, i moda je svojim izostankom razoarao neku prijateljicu, ostavivi je takoe
bez pristojnog objanjenja. Dors Venabili je takoe propustila veeru, i od sve troje izgledala je
najnapetije i najnesrenije. Sa sobom je ponela i dva termalna ebeta, kao i dve fotonske lampe.
Kada su dospeli do izlaza na Gornju stranu, Legen, stisnutih vilinih miia, stavi u prorez svoju
identifikacionu karticu i vrata se odmah otvorie. Istog asa zapahnu ih ledeni vetar, i Benastra
zagrokta. Ni jedno od njih troje nije nosilo prikladnu odeu, ali dvojica mukaraca ionako nisu
nameravala da se tu dugo zadre.
"Sneg pada", primeti Dors uzrujano.
"Vlaan je", dodade Legen. "Temperatura je tek neto iznad take mrnjenja. Ova hladnoa ne
ubija."
"To, zar ne, zavisi od toga koliko joj je vremena neko bio izloen?" odvrati Dors. "A biti sav
natopljen vlanim snegom nije nimalo ugodno."
Legen se obazre oko sebe. "Pa, gde je?" Zurio je s odbojnou u posvemanju tminu, koju je jo
guom inila svetlost to je dopirala iz ulaznih vrata iza njegovih lea.
"Dr Benastra", zamoli Dors, "hoete li mi, molim vas, pridrati ovu ebad? A vi, dr Legen,
zatvorite vrata za sobom, ali ih nemojte zakljuavati."
"Vrata nemaju automatsku bratu. Mislite li da smo toliko ludi?"
"Moda niste, ali ste u stanju da zakljuate vrata iznutra, i da onemoguite svakog ovde napolju da
sie pod svodove."
"Ukoliko uopte ima nekoga ovde napolju, pokaite mi ga", odvrati Legen.
"Mogao bi se nalaziti bilo gde." Dors podie obe ruke, na ijim su se dorujima nalazile
privrene dve fotonske lampe.
"Ne moemo pretraiti svu okolinu", javi se Benastra kukavnim glasom.
Lampe se ukljuie, rasipajui svetlost u svim pravcima. Snene pahuljice promicale su poput
ogromnog oblaka svitaca, jo vie oteavajui osmatranje. "Koraci su postajali sve glasniji", primeti
Dors. "Mora biti da je iao prema transduktoru. Gde se ta sprava nalazi?"
"Pojma nemam", prasnu Legen. "To nema nikakve veze ni sa mojim radom, kao ni s mojim
nadlenostima."
"Dr Benastra?"
Benastra odgovori s malim oklevanjem. "U stvari, ne znam. Istinu da vam kaem, jo nikad nisam
bio ovde. Transduktor su ovde postavili pre mog dolaska na Univerzitet. Kompjuteru je, dakako,
njegov poloaj poznat, ali se nismo setili da ga pitamo... Hladno mi je, i zaista ne znam ta uopte
traimo ovde."
"Moraete ostati ovde jo neko vreme", opomenu ga Dors otro. "Poite za mnom. Pregledau
okolinu, kreui se u sve veim spiralnim krugovima."
"Ne vidi se ba mnogo zbog snega", primeti Legen.
"Jasno mi je. Da nema snega ve bismo ga ugledali. Sigurna sam u to. Meutim, kako stvari sada
stoje, bie nam potrebno neto vie vremena. Na to moemo mirne due raunati." Ali uprkos svoj
vrstini svojih rei, nimalo nije bila sigurna da je u pravu.
I ona zakorai u tminu, izmahujui rukama i pravei dvema lampama to je mogla vee krugove,
napreui oi da se pogledom probije kroz snenu vejavicu.
Kada je do oekivanog konano dolo, Benastra je bio taj koji se prvi oglasio: "ta je ono tamo?"
upita on, pokazujui rukom.
Dors priblii lampe jednu drugoj, stvarajui tako snaan mlaz, i uputi ga u naznaenom pravcu.
Gotovo istog asa je potrala potra, a dvojica mukaraca su je sledili.
Nali su ga, zgrenog i skroz naskroz mokrog, na desetak metara od vrata, i svega nekoliko koraka
od najblieg meteorolokog instrumenta. Dors kleknu i oslunu da li mu srce radi; bilo je to, meutim,
sasvim nepotrebno jer, u odgovoru na njen dodir, Seldon se promekolji i zacvile.
"Dodajte mi tu ebad, dr Benastra", zatrai Dors slabanim glasom, u kome se osealo silno
olakanje. Ona poloi ebad na tle i razastre ih po snegu. "Stavite ga paljivo na ebad, a ja u ga
uviti. Zatim emo ga odneti dole."
U liftu, dok su se ebad zagrevala od temperature krvi, umotani Seldona stade da isparava.
"Kada ga smestimo u njegovu sobu, dr Legene", naloi Dors meteorologu, "poite odmah po
lekara - nekog zaista dobrog - i postarajte se da odmah doe. Ukoliko dr Seldon prebrodi ovo bez
posledica, neu nikome rei ni re, ali samo ukoliko ne bude nikakvih posledica. I, zapamtite..."
"Ne morate me uiti", presee je Legen hladno. "ao mi je zbog svega i uiniu sve to mogu, ali
jedina moja greka sastoji se u tome to sam se uopte saglasio da ovaj ovek poe s nama na Gornju
stranu."
ebad odjednom kao da oivee, i slab, jedva ujan glas dopre iznutra. Benastra se pokrenu,
budui da se Seldonova glava nalazila u njegovom naruju. "Pokuava neto da kae", ree on.
"Znam", prihvati Dors. Pita: 'ta se to dogaa?'"
Nije mogla odoleti da se bar krajikom usana ne nasmei. Bilo je potpuno prirodno postaviti
takvo pitanje.
28.
Lekar je naprosto blistao.
"Jo nikad nisam imao sluaj izloenosti mrazu", objasni on. "Tako neto ne dogaa se na
Trantoru."
"Slaem se", odvrati Dors hladno, "i srena sam to ste dobili priliku da se susretnete sa neim
zaista novim, ali ne znai li to da ne znate kakav postupak da primenite u sluaju dr Seldona?"
Lekar, postariji elavi oveuljak sa malenim sivkastim briima, narogui se. "Razume se da
znam. Sluajevi izlaganja prekomernoj hladnoi prilino su esti - gotovo svakodnevni - na Spoljnim
svetovima, i imao sam priliku da dosta toga o njima proitam."
Postupak se delom sastojao od ubrizgavanja antivirusnog seruma, a delom od mikrotalasnog
zraenja.
"Ovo bi trebalo da bude dovoljno", zakljui lekar. "Na Spoljnim svetovima, posebno u bolnicama,
slue se i nekim savrenijim aparatima, ali iz razumljivih razloga, mi ih ovde na Trantoru nemamo.
Ovo je, meutim, postupak koji se primenjuje u blaim sluajevima, i siguran sam da e sve biti u
redu."
Kasnije, dok se Seldon oporavljao ne pokazujui znake nikakvih ozbiljnih posledica, Dors
pomisli kako mu je polo za rukom da uspeno preivi nezgodu moda upravo zbog toga to je
poticao sa Spoljnih svetova. Tmina, hladnoa, ak i sneg, nisu mu bili ba nepoznati. Neki roeni
Trantorac u slinoj prilici ne bi preiveo, ne toliko zbog fizikih ozleda koliko zbog psihikog stresa.
Ipak, nije mogla biti sasvim sigurna u to, budui da, razume se, ni sama nije poticala sa Trantora.
Odagnavi takve misli iz glave, ona prinese stolicu blie Harijevoj postelji i ostade tako,
iekujui.
29.
Drugog jutra nakon povratka Seldon se protegnu i pogleda navie u Dors, koja je sedela kraj
njegove postelje, itajui neku knjigu i pravei pribeleke.
Glasom koji je zvuao sasvim normalno, on upita: "Jo ste ovde, Dors?"
Ona odloi knjigu. "Ne mogu vas ostaviti samog, zar ne? Iskreno da vam kaem vie nikome ne
verujem."
"Imam utisak da svaki put kada se probudim, najpre vas ugledam. Jeste li sve vreme bili ovde?"
"Da, malo spavajui, malo bdijui."
"A vaa predavanja?"
"Imam asistenta, koji e me neko vreme zamenjivati."
Dors se nae nad Seldona i uze njegovu aku u svoju. Primetivi njegovu nelagodnost (najzad,
nalazio se u postelji), ona je povue.
"Hari, ta se dogodilo? Strano sam se bila uplaila."
"Dors, morau da vam neto priznam", ree Seldon.
"O emu je re, Hari?"
"Pomislio sam, u jednom trenutku, da ste i vi moda deo zavere..."
"Zavere?" upita ona ustro.
"Mislim, zavere koja je trebalo da me navue na Spoljnu stranu, gde bih bio izvan nadlenosti
Univerziteta, te carskim snagama ne bi bilo nimalo teko da me pokupe."
"Ali Spoljna strana nije izvan nadlenosti Univerziteta. Svaka nadlenost na Trantoru protee se
od najnieg sprata sve do spoljne atmosfere."
"Oh, nisam to znao. Ali budui da niste poli sa mnom, rekavi da ste zauzeti, kada je poela da
me hvata paranoja pomislio sam da ste me namerno napustili. Molim vas, oprostite mi. Oigledno, vi
ste se pobrinuli da me skinu odande? Da li je ikom drugom bilo stalo do toga?"
"Imali su posla preko glave", odgovori Dors obazrivo. "Pored toga, mislili su da ste ranije sili.
Hou da kaem, bila je to sasvim prirodna pomisao."
"I Klauzija je tako mislila?"
"Ona mlada staistkinja? Da, i ona."
"Ipak, mogue je da je u pitanju bila zavera. Bez vaeg uea, dabome."
"Ne, Hari, u pitanju je bila mojoj greci. Nipoto vam nisam smela dopustiti da sami odete na
Gornju stranu. Moja je dunost da vas zatitim. Nikako ne mogu da prestanem da krivim sebe, zbog
toga to ste se tamo izgubili."
"Ne, ne, ekajte", odvrati Seldon, odjednom se razdraivi. "Uopte se nisam bio izgubio. Kakvo
vi to miljenje imate o meni?"
"Volela bih, onda, da ujem ta se zapravo dogodilo. Nije vas nigde bilo kada su ostali krenuli
dole, i niste se vratili do stanice - ak ni u blizinu - sve dok se nije sasvim smrailo."
"Ali nije u tome stvar. Nisam se izgubio zbog toga to sam odlutao i to nisam umeo da pronaem
put natrag. Rekao sam vam ve da sam posumnjao da je u pitanju zavera, i imao sam sasvim dobre
razloge za to. Nisam u sutini paranoik."
"Pa, onda, ta se zaista dogodilo?"
I Seldon joj sve redom ispria. Uopte mu nije bilo teko da se priseti svih pojedinosti; to ga je
kao mora muilo itavog predhodnog dana.
Dors je namrteno sluala njegovu priu. "Ali to je nemogue. Letelica? Jeste li sigurni u to?"
"Razume se da sam siguran. Mislite li da sam halucinirao?"
"Ali nezamislivo je da su carske snage tragale za vama. Nisu vas mogli uhapsiti tamo na Gornjoj
strani, a da pri tom ne naine isti onakav nezamislivi mete kakav bi nainili da su uputili policijski
odred da vas uhapse ovde, u krugu Univerziteta."
"Pa, u tom sluaju, kako vi tumaite itavu stvar?"
"Nisam sigurna", odgovori Dors, "ali je mogue da posledice mog propusta da poem s vama na
Spoljnu stranu mogu biti i tee no to su prvobitno izgledale; jedino znam da e se Hamin grdno
naljutiti na mene."
"Pa, u tom sluaj, nemojmo mu nita rei", predloi Seldon. "Najzad, sve se okonalo kako valja."
"Moram mu rei", odvrati Dors namrteno. "Jer, ovo moda nije sve."
30.
Te veeri Jenar Legen doe da ih poseti. Bilo je to posle veere, i vie puta je pogledao as Dors,
as Seldona, kao da se pita ta bi rekao. Oboje su, meutim strpljivo ekali, ne elei da mu ni u
najmanjoj meri olakaju poloaj. Ni na jedno od njih dvoje nije ba ostavio snaan utisak kao majstor
neobavezne konverzacije.
Na kraju se ipak obratio Seldonu. "Doao sam da vidim kako se oseate."
"Savreno", odgovori Seldon, "osim to sam pomalo pospan. Dr Venabili mi ree da u se, u vezi
sa primenjenim postupkom, nekoliko dana oseati umornim, tako da sam sasvim siguran da u dobiti
priliku za neophodan odmor." On se nasmei. "Istinu da vam kaem, to mi sasvim odgovara."
Legen duboko udahnu vazduh, izdahnu ga gotovo oklevajui, a onda, kao da s naporom istiskuje
rei iz sebe, dodade: "Neu vas dugo zadravati. Savreno mi je jasno da vam je odmor preko
potreban. elim, meutim, da kaem da mi je ao to je do svega ovoga dolo. Nije trebalo - tako
nemarno - da pretpostavim da ste se sami uputili dole. Budui da ste novajlija, trebalo je da se
osetim odgovornijim za vas. Najzad, saglasio sam se da i vi poete s nama tamo gore. Nadam se da
e u vaem srcu biti... oprotaja za mene. Eto, to je sve to sam uistinu hteo da kaem."
Seldon zevnu, prekrivi nadlanicom usta. "Oprostite... Budui da je, kako se ini, sve ispalo
dobro, ne bi trebalo da budemo zlopamtila. Na izvestan nain, to ba i nije bila vaa greka. Pre
svega nije trebalo ni da se udaljujem, a pored toga, ono to se dogodilo..."
Dors mu odjednom upadne u re. "Hari, molim vas, dosta je bilo razgovora. Morate se malo
odmoriti. Prepustite meni, da ja malo porazgovaram sa dr Legenom, pre no to nas napusti... Pre
svega, Jenare, sasvim mi je jasno da te zabrinjava kakve posledice po tebe mogu da proisteknu iz
ovog neeljenog dogaaja. Rekla sam ti ve da neu nita preduzimati, pod uslovom da se dr Seldon
sasvim oporavi, bez ikakvih neprijatnih posledica. Po svemu sudei, upravo se to i dogaa, te moe
biti bez brige - do daljeg. Meutim, elela bih neto drugo da te pitam, i verujem da e ovog puta
biti spremniji za razgovor."
"Nastojau, dr Venabili", sloi se Legen kruto.
"Da li se ita nesvakidanje dogodilo tokom vaeg boravka tamo na Spoljnoj strani?"
"I sama zna da jeste. Izgubio sam dr Seldona, zbog ega sam ga upravo zamolio za izvinjenje."
"Oigledno, nisam to imala na umu. Da li se dogodilo jo neto?"
"Ne, nita. Ba nita."
Dors uputi pogled prema Seldonu, i ovaj se namrti. inilo mu se da Dors nastoji da proveri
njegovu priu, i da potvrdu za nju dobije iz jednog neutralnog izvora. Da li je zaista mislila da je
tragalaka letelica bila tek puko uobraenje s njegove strane? On poele da se estoko usprotivi, ali
ga ona smiri kratkim pokretom ruke, kao da eli da sprei i samu pomisao da o tome neto kae. I on
odustade, delom zbog toga to je ona tako elela, a delom stoga to mu se zaista prispavalo. Nadao
se, samo, da e Legen uskoro otii.
"Jesi li sasvim siguran?" nastavi Dors sa ispitivanjem Legana. "Da li se, moda, pojavio neko
dolazei s one strane svodova?"
"Ne, naravno da nije. Ali oh..."
"Da, Jenare?"
"Bila je tamo i neka letelica."
"Nije li ti se to uinilo nimalo neobinim?"
"Ne, naravno da nije."
"A zbog ega nije?"
"Ovo mi, Dors, sve vie poinje da lii na unakrsno ispitivanje. I ne dopada mi se."
"Potpuno razumem tvoja oseanja, dr Legene, ali ova pitanja u neposrednoj su vezi sa
neprijatnostima kroz koje je proao dr Seldon. Mogue je, ak, da je itava stvar znatno zamrenija
no to ti se ini."
"U kom smislu?" Neto novo pojavi se u tonu njegovog glasa. "Namerava li to da pokrene neka
nova pitanja, da zatrai dodatna izvinjenja? U tom sluaju, mogue je da odluim da je najbolje da
se povuem."
"Slaem se, ali ne pre nego to mi objasni kako to da ti se prisustvo jedne krstaree letelice nije
uinilo ni najmanje neobinim."
"Tako, draga moja gospoice, to poprilian broj meteorolokih stanica na Trantoru raspolae
vlastitim letelicama, pomou kojih neposredno prouavaju oblake i gornje slojeve atmosfere. Mada,
naa meteoroloka stanica ne raspolae vlastitom letelicom."
"Zbog ega? Koristila bi nam, zar ne?"
"Razume se da bi nam koristila. Ali mi se ne takmiimo ni sa kim, niti uvamo svoje tajne. Mi
otvoreno izvetavamo o svojim nalazima; oekujemo, s druge strane, da to i drugi ine. Stoga, sasvim
je opravdano da biramo razliita podruja istraivanja, kao i da teimo specijalizaciji; bilo bi glupo
duplirati napore. Novac i ljudski trud koji bismo utroili na letelice mogli bi posluiti za kupovinu
mezonskih refraktometara; drugi e, opet, nabaviti letelice, i utedeti na refraktorima. U stvari,
sasvim je mogue da izmeu pojedinih sektora postoji tenja za isticanjem, kao i surevnjivost, ali,
ipak, nauka je jedina stvar koja nas dri na okupu. Pretpostavljam da ti je to bilo poznato", dodade on
ironino.
"Svakako, ali nije li ipak prilino udna podudarnost da neko poalje tamo gore letelicu upravo
onog dana kada ste i vi odluili da odete do stanice?"
"Nema tu nikakve podudarnosti. Svima smo javili da emo toga dana poi da obavimo merenja, te
je, sledstveno tome, i neka druga stanica, sasvim umesno, pola od toga da bi i njena ekipa mogla
obaviti istovremeno nefelometrijska merenja - oblaka, zna. Tako dobijeni rezultati, meusobno
uporeeni, mogli bi imati vie smisla i biti korisniji nego rezultati proistekli iz samostalnih merenja."
"Znai, samo su vrili merenja?" oglasi se Seldon sanjivim glasom, ponovo zevnuvi.
"Nesumnjivo", odgovori Legen. "Kakav su drugi cilj mogli imati?"
Dors nekoliko puta zatrepta oima, to joj se redovno deavalo kada je pokuavala da neto smisli
na brzinu. "To se ini sasvim uverljivim. Da li ti je poznato u ijem je vlasnitvu pomenuta letelica?"
Legen kratko odmagnu glavom. "Dr Venabili, kako uopte moe misliti da bi mi to moglo biti
poznato?"
"Pomislila sam da, moda, svaka meteoroloka letelica nosi na sebi oznake stanice kojoj pripada."
"Svakako, ali zna, nisam je ba pomno osmotrio. Imao sam svoja posla, kao to su i oni imali
svoja. Kada bude stigao izvetaj, svakako u saznati i kojoj je stanici pripadala."
"A ta ako izvetaj ne stigne?"
"Pa, u tom sluaju, pretpostaviemo da su im instrumenti zatajili. Zna, to se povremeno dogaa."
Desna mu se aka stisnu u pesnicu. "Pa, je li to sve?"
"Samo trenutak. ta misli, odakle je letelica mogla doi?"
"Sa bilo koje stanice koja raspolae letelicama. Za samo jedan dan jedna od takvih letelica moe
lako doi do nas sa bilo kog kraja planete."
"Ali odakle je najverovatnije mogla doi?"
"Teko je to rei: iz Hestelonije, Vaja, Zigoreta, Severnog Damijana. Jedno od ta etiri mesta ini
mi se najverovatnijim, mada je sasvim mogue da je dola i iz nekog od najmanje etrdesetak drugih
mesta."
"Samo jo jedno pitanje. Kada si javio, Lenare, da e tvoja grupa poi na Gornju stranu, da li si,
nekim sluajem, pomenuo i da e jedan matematiar, dr Hari Seldon, poi zajedno sa vama?"
Izgled po svemu sudei dubokog i iskrenog iznenaenja pojavi se na Legenovom licu, da bi,
trenutak potom, poprimio prisenak prezira. "Zbog ega bih saoptavao imena? Od kakvog bi to
interesa moglo biti za bilo koga?"
"U redu je, onda", zakljui Dors. "Iskreno reeno, stvar je u tome to je i dr Seldon ugledao
letelicu i to ga je njena pojava ozbiljno uznemirila. Ni samoj mi nije jasno zbog ega, ali po svemu
sudei, u pogledu toga ni njegovo seanje nije ba sasvim pouzdano. U stvari, nastojao je da se skloni
od nje, izgubio se, i nije ni pomiljao - moda se, u stvari, nije ni usudio - da se vrati u stanicu pre no
to pone da se sputa sumrak, a kada je pala no nije vie uspeo da nae put do nje. Razume se, tebe
zbog toga niko ne moe kriviti, pa predlaem da svi zajedno zaboravimo na itavu stvar. Slae li
se?"
"Slaem se!" prihvati Legen. "Zbogom!" Okrenuo se i udaljio. Kada je Legen iziao Dors ustade,
skinu paljivo papue sa Seldonovih nogu, ispravi ga u postelji i pokri ga. Sve to vreme on je,
naravno, vrsto spavao.
Dors potom sede i zamisli se. Koliko je od onoga to joj je Legen rekao bilo istinito, i koliko je
jo toga, moda, ostalo skriveno iza njegovih rei? Ni na jedno od tih pitanja nije imala nikakav
odgovor.
7. MIKOGEN
MIKOGEN... Jedan od sektora na starom Trantoru... Utonuo u prolost sazdanu od vlastitih
predanja. Mikogen je vrio veoma mali uticaj na ivot planete. Samozadovoljan i napola odvojen od
ostataka...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
31.
Kada se Seldon probudio, kraj svog uzglavlja zatee jedno novo lice koje ga je posmatralo
ozbiljna pogleda. Nekoliko trenutaka Seldon je treptao, poput kakve sovuljage, a onda upita:
"Hamin?"
Hamin se nasmei tek krajikom usana. "Znai, sea me se?"
"Proveli smo samo jedan dan zajedno, pre skoro dva meseca, ali kao to vidi, seam se. Znai,
dakle, da te nisu uhapsili, niti na bilo koji nain..."
"Kao to moe videti ovde sam, prilino bezbedan i u jednom komadu, ali..." On uputi pogled ka
Dors, koja je stajala postrani. "Ali nije mi bilo nimalo lako da ponovo doem ovamo."
"Milo mi je to te ponovo vidim", ree Seldon. "Nee ti smetati?" Pokazivao je palcem u pravcu
kupatila.
"Samo izvoli", odvrati Hamin. "I dorukuj."
Hamin mu se, meutim, ne pridrui na doruku, kao ni Dors. Sve vreme proveli su u utanju.
Hamin je razgledao neku knjigu koja kao da mu je tek napola obuzimala panju. Dors je neko vreme
pomnog razgledala svoje notke a onda, izvukavi mikrokompjuter, stade praviti neke zabeleke.
Seldon ih je zamiljeno promatrao, ni ne pokuavajui, sa svoje strane, da zapodene razgovor.
Ova tiina mogla bi biti izraz nekih posebnih trantorskih obiaja, kada se ljudi nau kraj bolesnike
postelje. Istina, on se sada oseao sasvim dobro, ali moda oni toga nisu bili svesni.
I tek kada je progutao poslednji zalogaj i ispio mleko do kraja (oigledno se ve navikao na njega,
jer mu vie njegov ukus nije smetao), Hamin se oglasi.
"Seldone, kako se osea?" upita on.
"Izvrsno, Hamine. U najmanju ruku toliko dobro, da se oseam sposobnim da ustanem i latim se
svojih poslova."
"Milo mi je to to ujem", odvrati Hamin suvo. "Dors Venabili snosi poprilinu krivicu to je
dopustila da se sve ono dogodi."
"Ne", namrti se Seldon. "Ja sam zahtevao da poem na Gornju stranu."
"Siguran sam u to, ali trebalo je da i ona, po svaku cenu, poe gore sa tobom."
"Rekao sam joj da ne elim da poe sa mnom."
"To, jednostavno, nije istina", upade Dors. "Hari, ne treba da me branite sluei se galantnim
laima."
"Ali ne zaboravi da je Dors dola po mene na Gornju stranu", ree Seldon ljutito, "uprkos
snanom otporu, i neosporno je ona ta koja mi je spasla ivot. To je suta istina. Jesi li i to uneo u
svoju ocenu, Hamine?"
Dors se ponovo umea, oigledno smetena. "Molim vas, Hari. ester Hamin savreno je u pravu
kada smatra da je ili trebalo da vas odgovorim od odlaska na Spoljnu stranu, ili da poem tamo s
vama. to se, pak, tie svega onoga to se potom dogodilo, dao je najviu ocenu mojim postupcima."
"Sve u svemu", dodade Hamin, "sada je to ve prolost, i moemo je mirno prepustiti zaboravu.
Ipak, Seldone, ne bi bilo zgoreg da malo popriamo o onome to se dogodilo na Gornjoj strani."
Seldon se obazre oko sebe i oprezno upita: "Smemo li ovde razgovarati o tome?"
Hamin se jedva vidljivo nasmei. "Dors je postavila distorziono polje oko ove prostorije. Sasvim
je umesno pretpostaviti da nijedan carski dounik - ukoliko takvih ima ovde na Univerzitetu - ne
raspolae sa dovoljno znanja da se kroz njega probije. Ti si mi, Seldone, neki vrlo sumnjiav
momak."
"Nisam ba takav po prirodi", odvrati Seldon. "Ali sluajui tebe u onom parkiu, kao i nakon
toga... Ti, Hamine, zaista ume da ubedi oveka. Posle svega to si mi napriao, bio sam spreman da
vidim Eta Demerzela u svakoj senci."
"Ponekad pomiljam da bi upravo to i mogao biti sluaj", sloi se Hamin ozbiljnog izraza lica.
"Pa, ako je i bio", ree Seldon, "nisam siguran da bih ga prepoznao. Stvarno, kako taj ovek
izgleda?"
"To uopte nije vano. Ne bi bio u stanju da ga uoi sve dotle dok on sam ne poeli da ti se
prikae, ali pretpostavljam, da bi tada ionako sve bilo svreno - to je, upravo, ono to moramo
preduprediti. Ali da ujem neto o onoj letelici koju si video tamo gore."
"Kao to ti rekoh, Hamine, na smrt si me isprepadao tim Demerzelom. im sam ugledao letelicu,
pomislio sam da se to on dao u poteru za mnom; da sam, zaavi na Spoljnu stranu, stavio sebe izvan
nadlenosti Strilinkog univerziteta; da sam, zapravo, bio namamljen tamo gore, s jedinim ciljem da
me se doepaju bez ikakvih potekoa."
"S druge strane, Legen..." zausti Dors.
"Je li to on bio ovde prole noi?" upita Seldon brzo.
"Da, zar se ne seate?"
"Sasvim nejasno. Bio sam smrtno umoran. Sve mi je nekako mutno u seanju."
"Pa, kada je navratio ovamo prole noi, Legen je pomenuo da je i sam video letelicu, tvrdei da
je bio u pitanju meteoroloki brodi sa neke druge stanice. Sasvim uobiajena stvar. Sasvim
bezopasna."
"ta?" Seldon se odjednom oseti zateenim. "Ne verujem u to."
Hamin se ponovo umea. "Kljuno je pitanje sada: Zbog ega nisi spreman da u to poveruje? Da
li je u ponaanju letelice bilo iega to ti je dalo povoda da je smatra opasnom? Neto sasvim
odreeno - ne samo sveproimajua sumnjiavost koju sam u tebe usadio."
Seldon se zamisli, grickajui donju usnu. "Nita osim naina na koji se ponaala", odgovori on
napokon. "inilo se kao da pomalja svoj nos iz oblaka, kao da za neim traga, pa potom nestaje, pa
ponovo protura nos iz oblaka na drugom mestu, i tako sve vreme. inilo se kao da briljivo
pretrauje Gornju stranu, deo po deo, i da upravo mene trai."
"Moda si, Seldone, u svojoj uobrazilji, od letelice nainio ivo bie: neku opasnu, divlju zver
koja nastoji da te nanjui. Razume se, nije to bio lsuaj. Zaista je u pitanju bila jedna obina letelica,
i zaista je to bio meteoroloki brodi, pri emu je njeno ponaanje bilo sasvim prirodno.... i
bezopasno."
"Tada mi to nije takvim inilo", odvrati Seldon.
"Siguran sam da nije", prihvati Hamin, "ali mi ne raspolaemo nikakvim injenicama. Tvoja
uverenost da si se naao u opasnosti stvar je, jednostavno, pretpostavke od koje si poao. Ali i
Legenovo miljenje da je u pitanju bio meteoroloki brodi takoe je samo pretpostavka."
"Ne mogu nikako da prihvatim da je posredi potpuno bezazlena stvar", usprotivi se Seldon
tvrdoglavo.
"Pa, u tom sluaju", sloi se Hamin, "poimo od najgoreg - da je letelica zaista tragala za tobom.
Ali kako je bilo ko, ko je poslao letelicu, mogao znati da e se ti zatei tamo gore?"
Dors se ponovo umea. "Pitala sam dr Legena da nije on, nekim sluajem, u svom izvetaju o
predstojeim meteorolokim merenjima, pomenuo da e i Hari biti s njima u grupi. Po pravilu, imena
uesnika u istraivanju ne navode se posebno, i on je smesta porekao da je to uinio - ispoljivi
prilino iznenaenje to ga to uopte pitam. Poverovala sam mu."
"Ne bi mu ba trebalo verovati, tek tako na re", zamiljeno primeti Hamin. "Ne bi li se, u svakom
sluaju, potrudio da to porekne? Upitaj sebe, jo jednom, zbog ega se uopte saglasio da Seldon
poe sa njim. Poznato nam je da se u poetku tome protivio, ali da je dosta brzo popustio, bez velike
borbe. Meni se ne ini da je to sasvim u skladu s Legenovom prirodom."
Dors se namrti i ree: "Pa, to moda ini neto verovatnijom mogunost da je Legen sve unapred
pripremio. Moda se saglasio da Hari poe s njim kako bi ga doveo u poloaj da bude uhvaen.
Moda je, ak, u tom smislu imao i neke naloge. Mogli bismo, takoe, zamisliti da je ohrabrio onu
svoju mladu staistkinju, Klauziju, da sasvim zaokupi Harijevu panju i da ga odvede podalje od
ostalih, a onda prepusti njemu samom. To bi, ujedno, moglo objasniti i potpuno odsustvo svake brige
kod Legena zbog Harijeve odsutnosti, u trenutku kada je dolo vreme da se grupa vrati. Izrazio je
miljenje da je Hari siao ranije, za ta je unapred stvorio uslove, budui da mu je prethodno pomno
objasnio kako da upravlja liftom. To bi, takoe, objasnilo i njegovo oklevanje da poemo gore i
damo se u potragu, budui da verovatno nije eleo da trai vreme jurei za nekim koga, kako je
pretpostavljao, nee biti mogue pronai."
Hamin, koji ju je paljivo pratio, primeti: "Predoila si nam zanimljive okolnosti, koje ga ozbiljno
terete, ali nemojmo, ipak, sve uzimati zdravo za gotovo. Na kraju krajeva, ipak je poao gore sa
tobom."
"Samo zato to smo otkrili tragove koraka na seizmografu. Glavni seizmolog mogao se javiti kao
nepobitan svedok u prilog tome."
"Dobro, a da li je Legen ispoljio ikakvu iznenaenost, ili pometenost, kada ste napokon pronali
Seldona? Mislim, u veoj meri no to bi bilo prirodno, s obzirom na to da ste pronali oveka koji je
Legenovim vlastitim nehatom ostao izloen najveoj moguoj opasnosti? Da li se, na primer, ponaao
kao da je veoma iznenaen to je Seldon uopte tamo? Da li je odavao utisak da se pita: pa dobro,
kako to da ga grupa pri odlasku nije primetila?"
Dors se zamisli, a onda odgovori: "Nesumnjivo je da ga je uzbudila injenica da smo tamo nali
Seldona, ali zaista ne bih umela da kaem da li je njegova uzbuenost prevazilazila prirodnu reakciju
na uasavajui prizor koji smo pred sobom ugledali."
"Da, pretpostavljam da je tako."
A onda Seldon, koji je sve to vreme paljivo sluao, pogledajui as Hamina, as Dors, odjednom
primeti: "Ja bih rekao da u pitanju nije bio Legen."
Hamin se zagleda u Seldona. "ta te navodi na takvu pomisao?"
"Pre svega, kao to ste ve i sami uoili, jasno je ispoljio nedostatak spremnosti da me povede sa
sobom. Bio je potreban itav jedan dan ubeivanja, i ini mi se da se konano saglasio samo stoga
to je doao do zakljuka da sam vet matematiar i da bih mu mogao biti od pomoi u njegovim
teorijama. Ja sam, meutim, goreo od elje da poem gore, i da je on imao bilo kakav nalog da sve
uini da me odvede na Gornju stranu, malo je verovatno da bi bilo potrebe da u toj meri glumi
oklevanje."
"Da li je razumno pretpostaviti da te je eleo tamo gore samo zbog tvog matematikog dara? Je li
je s tobom, uopte, razgovarao o matematici? Da li je pokuao da ti objasni svoje teorije?"
"Ne", odgovori Seldon, "nije. Mada, pomenuo je da bi, kasnije, mogli i o tome da porazgovaramo.
Nevolja je, meutim, u tome to je sve vreme bio potpuno obuzet svojim instrumentima. Shvatio sam
da je oekivao da e biti sunan dan - to se, meutim, nije dogodilo - te da je greku pripisao svojim
instrumentima; aparati su, ipak, bili u savrenom redu, to je u njemu izazvalo oseaj osujeenosti.
Verujem da je ovaj neoekivani razvoj dogaaja podjednako doprineo da postane nervozan, kao i da
me sasvim zanemari. to se, pak, tie Klauzije, one mlade ene koja se mnome bavila nekoliko
minuta, sada, kada pogledam unazad, imam utisak da me nije namerno izdvojila iz grupe. U stvari, ja
sam je na to naveo. Ispoljio sam zanimanje za vegetaciju na Gornjoj strani, i u stvari ja sam nju
odvojio od grupe, a ne ona mene. Ne samo da je Legen nije u tome ohrabrivao, ve ju je pozvao da se
vrati dok smo im nas dvoje jo bili u vidokrugu; kasnije sam se ja, po vlastitoj volji, udaljio od
ostalih."
"Pa, ipak", primeti Hamin, koji je izgleda bio spreman da prigovori svemu to Seldon kae,
"ukoliko je ona letelica zaista tragala za tobom, oni na njoj morali su unapred znati da e ti biti tamo.
Ko bi im drugi to mogao dojaviti - ukoliko, ve, nije Legen?"
"ovek u koga sumnjam je", odgovori Seldon, "onaj mladi psiholog, Lisung Randa."
"Randa?" uzviknu Dors. "Ne mogu da poverujem! Dobro ga poznajem. Ne mogu ni da zamislim da
bi radio za cara. Pa on je do sri anticarski nastrojen."
"Moda se samo pretvara", upozori je Seldon. "U stvari, i prirodno je da otvoreno, ustro i do
krajnosti ispoljava anticarska oseanja, kako bi to bolje prikrio injenicu da je, zapravo, carski
dounik."
"Ali on nipoto nije takav", i dalje se protivila Dors. "Ni ustro, ni zadrto ne zalae se ni za ta.
Tih je i odmeren, i svoja gledita uvek izraava uzdrano, skoro bojaljivo. Ubeena sam da je u tom
pogledu iskren."
"Pa ipak, Dors", primeti Seldon ozbiljno, "on je bio taj koji mi je prvi pomenuo Legenova
meteoroloka istraivanja, on je bio taj koji me je uveravao da treba da poem na Gornju stranu, i on
je bio taj koji je ubedio Legena da me povede sa sobom, prilino, pri tome, preterujui u pogledu
mojih matematikih sposobnosti. ovek se, nesumnjivo, mora zapitati zbog ega mu je bilo toliko
stalo da poem tamo gore, zbog ega se toliko, svojski, oko toga trudio."
"Moda ba stoga to je smatrao da e vam to biti od koristi. Ispoljio je vrlo veliku
zainteresovanost sa vas, Hari, i mora da je mislio da e vam neko saznanje iz matematike pomoi u
vaem radu na psihoistoriji. Zar to ne bi bilo mogue?"
"Hajde, da razmotrimo stvar s druge strane", ree Hamin mirno. "Postoji prilian vremenski
razmak izmeu trenutka kada vam je Randa pomenuo to meteoroloko istraivanje i trenutka kada ste
se uputili na Gornju stranu. Ukoliko je Randa u pogledu svega to se dogodilo nevin, ne bi imao
nikakvog razloga da o svemu tome uti. Ukoliko je prijatna i drutvena osoba..."
"to, svakako, jeste", ubaci Dors.
"...u tom sluaju vrlo je verovatno da je o tome govorio i svojim prijateljima. Ukoliko je tako, ne
preostaje nam, dakle, niko drugi na koga bismo mogli sumnjati kao na dounika. U stvari, prosto da
razmotrimo stvar sa svih strana, poimo od pretpostavke da je Randa zaista anticarski nastrojen. To,
nipoto, ne bi moralo znaiti i da nije dostavlja. Jer, morali bismo se zapitati: iji je agent? I za
koga radi?"
Seldona ove rei zapanjie. "Ali za koga bi radio ako ne za cara? Ili za Demerzela?"
Hamin ga, meutim, uutka pokretom ruke. "Seldone, daleko si od toga da se razabere u svoj
sloenosti trantorske politike." On se okrenu prema Dors. "Reci mi jo jednom: koja etiri sektora je
dr Legen pomenuo kao mogua mesta odakle je doao meteoroloki brodi?"
"Hestelonija, Vaj, Zigoret i Severni Damijano."
"I nisi se o tome dalje raspitivala? Nisi ga, na primer, pitala iz kojeg od njih smatra da je,
najverovatnije, letelica dola?"
"Ne, nisam. Samo sam ga pitala da li bi mi mogao bar nagovestiti odakle je letelica dola."
"A ti", Hamin se obrati Seldonu, "da nisi moda na letelici video bilo kakve oznake, bilo kakav
simbol?"
Seldon za trenutak pomisli da otro odgovori da je, usled oblaka, letelicu jedva mogao i videti, da
se samo na kratko pojavila, da nije ni pomislio da je zagleda traei bilo kakve oznake na njoj, da je
samo eleo da se to pre skloni... ali nita od toga ne ree. Nesumnjivo, Haminu je sve to bilo dobro
poznato.
Umesto svega, on samo jednostavno odgovori: "bojim se da nisam."
"Ali ukoliko je letelica imala zadatak da ugrabi Seldona, nije li mogue da je prikrila svoje
oznake?" upita Dors.
"To je sasvim razumna pretpostavka", sloi se Hamin, "i moda je tako i bilo. Ali u ovoj naoj
Galaksiji razum ne trijumfuje uvek. Prema tome, budui da Seldon nije u pogledu letelice uoio
nikakve pojedinosti, ostaje nam samo da nagaamo. Ono o emu upravo razmiljam, jeste - Vaj."
"Vaj?" ponovi Seldon kao odjek. "Pretpostavljam da je onaj ko je hteo da me se doepa, ma ko to
bio, eleo da to uini zbog mog poznavanja psihoistorije."
"Ne, ne..." Hamin podie svoj desni kaiprst, kao da poduava nekog mladog studenta. "V-a-j. To
ti je ime jednog sektora na Trantoru. Sasvim posebnog sektora, kojim ve tri hiljade godina upravlja
jedna gradonaelnika loza. Bez prekida, poput kakve dinastije. Jedno vreme, ak, pre otprilike pet
stotina godina, dva cara i jedna carica iz Kue Vaj sedeli su na trantorskom tronu. Bilo je to
srazmerno kratko razdoblje, i nijedno od troje pomenutih nije se posebno istaklo, niti bilo naroito
uspeno, ali gradonaelnici Vaja nikada nisu zaboravili svoju carsku prolost.
Iako nisu ispoljavali nikakvu otvorenu neposlunost prema Kuama to su ih nasledile, nisu,
takoe, ba bili ni na glasu kao neko ko e dragovoljno sve za njih uiniti. Tokom povremenih
razdoblja graanskih ratova odravali su neku vrstu neutralnosti, vukui, meutim, dobro sraunate
poteze kojima su produavali sukobe do u nedogled, kako bi se pokazalo neophodnim okretanje ka
Vaju kao kompromisnom reenju. Nikada im to nije do kraja uspelo, ali isto tako, nikada nisu ni
prestali sa svojim pokuajima.
Sadanji gradonaelnik Vaja je izrazito sposoban ovek. Ve je prilino star, ali mu ambicije
nipoto nisu splasnule. Ukoliko se bilo ta dogodi Kleonu - ak i da umre prirodnom smru -
gradonaelnik Vaja imao bi velike izglede da ga nasledi, uprkos, istina odve mladom, zakonitom
prestolonasledniku. Galaktiko javno mnenje uvek e biti bar malo sklonije prema pretendentu koji
ve ima za sobom carsku prolost.
Prema tome, ukoliko je gradonaelnik Vaja uo za tebe, mogao je lako doi do zakljuka da bi mu
mogao veoma dobro posluiti tvoj nauno utemeljen profetizam. Kua Vaj je tradicionalno i veoma
motivisana da uprilii prihvatljiv kraj za Kleonovu dinastiju, koristei se proroanstvom kao
bespogovornim dokazom o neizbenosti da ba ona nasledi tron, nakon ega bi sledeih hiljadu
godina svi iveli u miru i blagostanju. Razume se, onog trenutka kada se gradonaelnik Vaja nae na
prestolu i kada mu vie ne bude ni od kakve koristi, lako bi se moglo dogoditi da zavri poput
Kleona."
Sumornu tiinu koja zavlada posle ovih rei prekinu Seldon, jednostavno primetivi: "Ali ne
znamo pouzdano da li gradonaelnik Vaja eli da me se doepa."
"Ne, to ne znamo. Ili istini za volju, da bilo ko u ovom trenutku nastoji da te se doepa. Ona
letelica, napokon, moda je zaista bila meteoroloki brodi, ba kao to je Legen tvrdio. Pa ipak,
kako se novosti o psihoistoriji i njenim mogunostima budu irile - a nema nikakve sumnje da hoe -
sve vei i vei broj monika i polumonika sa Trantora, odnosno, istini za volju, odasvud, poelee
da je iskoristi u vlastite svrhe."
"Pa, onda", upita Dors, "ta da radimo?"
"To je, zaista, osnovno pitanje." Hamin se za trenutak zamisli, a onda ree: "Moda je bila greka
to sam te uopte doveo ovamo. Kada je neki profesor u pitanju, sasvim je prirodno da kao svoje
pribeite odabere neki univerzitet. Strilinki univerzitet je, dabome, samo jedan od mnogih, ali
nesumnjivo spada meu najvee i sa najvie slobode. S druge strane, nee proi mnogo vremena pre
no to se pipci, odasvud, ponu pruati ovamo, nastojei da napipaju svoj plen. Mislim da bi bilo
dobro da se to je pre mogue - moda, ve danas - Seldon prebaci na neko drugo, skrovitije mesto.
Samo..."
"Samo?" upita Seldon.
"Samo, ne znam gde."
"Pa, pregledajmo spisak na kompjuterskom ekranu", predloi Seldon, "i odaberimo nasumce neko
mesto."
"Nipoto", usprotivi se Hamin. "Ukoliko tako postupimo, isti su nam izgledi da pronaemo neko
mesto na kome bi bio sasvim siguran, kao i mesto na kome uopte ne bi bio bezbedan. Ne, moramo
sami neto dokonati... Bilo kako."
32.
Sve troje ostadoe u Seldonovoj sobi sve do posle ruka. Hari i Dors povremeno bi se uputali u
tihi razgovor o raznim nevanim temama, dok je Hamin gotovo sve vreme utao. Sedeo je ukoeno,
uzeo tek nekoliko zalogaja, i njegova ozbiljna prilika (ta ga je ozbiljnost, pomisli Seldon, inila
vidljivo starijim no to je u stvari bio) sve vreme je zadrala stav spokojnog mira i nekakve udne
odsutnosti.
Seldon zamiljae da se, u duhu, prepustio mislima o ogromnim prostranstvima Trantora, nastojei
da pronae neki idealni kutak. Oigledno, to nije bilo nimalo lako.
Seldonova rodna planeta, Helikon, za neki procenat je veliinom ak i premaala Trantor, ali je
imala manje vodenih povrina. Kopnene povrine na Helikonu bile su, otprilike, desetak procenata
vee nego one na Trantoru. Ali Helikon je bio retko naseljen; na njemu je bilo tek nekoliko gradova,
poprilino udaljenih meusobno; Trantor je, meutim, bio planeta-grad. Dok je Helikon bio izdeljen
u nekih dvadesetak administrativnih jedinica, Trantor je bio sainjen od preko osam stotina sektora, i
svaki od njih bio je dalje podeljen na niz podsektora.
Konano, Seldon se oglasi pomalo alosnim glasom: "Moda bi, Hamine, bilo najbolje kada
bismo se odluili za najdobrostivijeg kandidata, zainteresovanog za moje sposobnosti, predali me
njemu i potom raunali na to da e me on zatititi od ostalih." Hamin podie pogled i odgovori
krajnje ozbiljno: "Nema potrebe. Znam ve kandidata koji je najdobrostiviji, i koji te ve ima u
svojim rukama."
Seldon se nasmei: "Znai li to da stavlja sebe u isti red sa gradonaelnikom Vaja i vladarem
itave Galaksije?"
"Sa stanovita poloaja koji zauzimam, svakako da ne. Ali to se tie nastojanja da te imam za
sebe, tu sam im, bez sumnje, takmac. Oni te, meutim, kao i svi drugi koji mi padaju na pamet, ele
samo da bi ojaali vlastitu mo i uveali svoje bogatstvo, dok ja nemam ba nikakvih ambicija, osim,
dakako, da uinim sve to sam u stanju za dobro Galaksije."
"Uopte ne sumnjam", primeti Seldon suvo, "da bi svaki od tvojih takmaca, kada bi ih samo neko
pitao, svesrdno tvrdili da i on, dabome, ima iskljuivo u vidu dobro Galaksije."
"Ni ja u to ne sumnjam", odvrati Hamin, "ali do sada, jedini od mojih takmaca, kako si ih izvoleo
nazvati, s kojim si se sreo bio je car lino; i on nije ispoljio zainteresovanost ni za ta drugo osim za
tvoje izmiljeno predskazanje, koje bi trebalo da uvrsti njegovu dinastiju. Ja, meutim, od tebe
nisam traio nita, ni izdaleka slino tome. Sve to od tebe traim jeste da usavri svoju
psihoistorijsku tehniku, kako bi se mogla izvriti matematiki valjana predvianja, makar samo u
statistikom smislu."
"U pravu si. Bar, do sada", sloi se Seldon, ovla se osmehujui.
"Prema tome, neka mi bude doputeno da ti odmah postavim i sledee pitanje: jesi li uspeo da se
srodi sa tim svojim zadatkom? Ima li ikakvog napretka?"
Seldon bi zateen ovim pitanje, i nije znao da li da se nasmeje ili da pobesni. Dopustivi, ipak, da
proe nekoliko trenutaka, on ne uini ni jedno ni drugo, i poe mu za rukom da odgovori mirnim
glasom. "Napretka? Za manje od dva meseca? Hamine, pa to je neto to me moe zaposliti za itav
ivot, i isto tako, moda ispuniti ivote bar jo desetorice koji bi nastavili moj rad posle mene... ak
i u tom sluaju, sve bi moglo da se okona potpunim krahom."
"Nisam imao na umu nita odreeno, kao na primer konano reenje, ili, makar, traak nade da si
krenuo u dobrom pravcu. Ali ne jednom, sam si rekao da je delatna psihoistorija mogua, ali ne i
primenjiva. Sve to te, dakle, sada pitam, jeste da li si ustanovio - ima li nade da je moe uiniti
primenjivom?"
"Iskreno da ti odgovorim - ne."
"Molim vas, izvinite me", umea se Dors. "Ja nisam matematiar, i mogu se samo nadati da pitanje
koje u postaviti nee zvuati aavo. Ali dr Seldone, kako moete biti sigurni da je neto to je
mogue istovremeno i neprimenjivo? ula sam vas ve kako govorite da je, u teoriji, mogue da se vi
lino susretnete i pozdravite sa svakim pojedinanim graaninom Carstva, ali da to, istovremeno, nije
izvodljivo budui da ne biste mogli dovoljno dugo poiveti da to i uinite. Ali odakle vam pomisao
da je psihoistorija neto slino tome?"
Seldon pogleda Dors sa blagim izrazom neverice. "Zaista elite da vam to objasnim?"
"Da, elim", odgovori ona, zatresavi glavom tako snano da joj se sva kosa ustalasala.
"Pa, kad smo ve kod toga", dobaci Hamin, "i ja bih to voleo."
"Bez imalo matematike?" upita Seldon, lako se nasmeivi.
"Molim te", ponovi Hamin.
"Pa..." zapoe Seldon, i odmah zastade, trudei se u sebi da odabere najbolji nain da izloi svoju
teoriju. Potom nastavi: "Ukoliko elite da dokuite neki vid Vaseljene, od velike e vam pomoi biti
ukoliko stvar uprostite to vie moete i u vidu imate samo ona njena svojstva i karakteristike koje su
od sutinske vanosti za razumevanje. Ukoliko, na primer, elite da ustnaovite zbog ega neki predmet
pada, neete razmiljati o tome da li je crvene ili zelene boje, da lli isputa neki miris ili ne, i da li je
re o neem starom ili novom. Sve to odstranjujete iz svojih razmiljanja, kako ne biste nepotrebno
komplikovali traenje odgovora. Takav uproeni vid problema nazivate modelom ili simulacijom, i
moete ga, po izboru, predstaviti u bilo kom eljenom vidu na kompjuterskom ekranu, ili u vidu
matematikih jednaina. Ukoliko poemo od primitivne teorije o nerelativistikoj gravitaciji..."
Dors ga odjednom prekide. "Molim vas, Hari, obeali ste da e biti bez matematike. Nemojte sada
skliznuti u nju, nazivajui je 'primitivnom'."
"Ne, ne... 'Primitivna', mislim, samo u tom smislu to see sve do naih najranijih zapisa; u tom
smislu to je njeno otkrie zamagljeno prohujalim vekovima, i to nam ostaje isto toliko nedokuivo
koliko i pronalazak toka ili vatre. U svakom sluaju, jednaine takve gravitacione teorije sadre u
sebi i opise ponaanja jednog plentarnog sistema, dvojnih zvezda, plima i oseka, kao i mnotva
drugih stvari. Zahvaljujui tim jednainama u mogunosti smo, ak, da stvorimo vizuelnu simulaciju -
prikazujui neku planetu kako krui oko neke zvezde, ili dve zvezde kako krue jedna oko druge, u
dvodimenzionalnoj projekciji na ekranu; isto to moemo uiniti stvarajui i sloenije sisteme, ovog
puta koristei trodimenzionalne folografe. Takvi uproeni simulacioni modeli omoguavaju da se
znatno lake dokui neka pojava, nego to bi to bio sluaj kada bismo je morali izuavati u prirodnom
stanju. Istini za volju, bez gravitacionih jednaina nae poznavanje kretanja planeta i nebeske
mehanike uopte bilo bi zaista krajnje oskudno.
Dakle, ukoliko nastojite da to vie saznate o nekoj pojavi, ili ukoliko neka pojava postaje sve
sloenija, potrebne e vam biti i sve sloenije jednaine, sve razraenije programiranje, i konano
ete se nai pred kompjuterizovanim simulacionim modelom kojeg e i samog biti veoma teko
shvatiti."
"Ne bi li se, u tom sluaju, mogla izraditi simulacija simulacije?" upita Hamin. "Tako bi se, bar
donekle, stvar ponovo uprostila."
"Da, ali u tom sluaju morao bi da izostavi neke karakteristike pojave koje ba eli da ima u
vidu, i simulacija bi, sledstveno tome, postala beskorisna. NMS - to e rei 'najuproenija mogua
simulacija' - dobija u sloenosti znatno bre od samog predmeta simulacije, i konano, i pojava i
njena simulacija potpuno se izjednauju. Sledstveno tome, pre mnogo hiljada godina izreeno je
miljenje da Vaseljena kao celina, u punoj svojoj sloenosti, ne moe biti predstavljena nikakvim
simulacionim modelom koji bi bio manji od nje same.
Drugim reima, ne moete dobiti bilo kakvu predstavu o Vaseljeni kao celini, osim, razume se,
prouavanjem itave Vaseljene. Ustanovljeno je, takoe, da bi se - ukoliko bi neko pokuao da naini
simulacioni model samo jednog delia Vaseljene, pa zatim jo jednog delia, pa jo jednog, i tako
dalje, sa namerom da ih potom spoji ujedno da bi se dobila ukupna slika Vaseljene - da bi se dolo
do beskonanog broja takvih siunih simulacija. Iz toga prirodno proizilazi da bi bilo potrebno
beskrajno mnogo vremena da bi se Vaseljena dokuila u svoj njenoj celovitosti - to je samo drugi
nain da se kae isto: da je, naprosto, nemogue dosegnuti svekoliko znanje to u njoj poiva."
"Do sada sam sve razumela", primeti Dors, donekle i sama iznenaena.
"Prema tome, poznato nam je da je lako nainiti simulacioni model srazmerno jednostavnih stvari;
ali, to su stvari sloenije, sve je tee i tee nainiti njihovu simulaciju, sve dok, konano svaka
simulacija postane jednostavno nezamisliva. Ali na kojoj razini sloenosti svaka simulacija prestaje
da bude mogua? Pa, eto, ono to mi je polo za rukom da pokaem, sluei se matematikom
tehnikom otkrivenom tek u prolom stoleu i jedva dostupnom ak i kada se ovek slui velikim i
izuzetno brzim kompjuterom, jeste da naa galaktika zajednica do te razine ne dosee. Nju je mogue
predstaviti putem simulacije - modela - jednostavnijeg no to je ona sama. Nastavio sam time to sam
pokazao da e, zahvaljujui tome, statistikim putem biti mogue predskazati tok buduih zbivanja -
to jest, ukazati na verovatnou da e se dogaaji zbivati sledei izvesne alternativne tokove, pre nego
da e krenuti ba nekim odreenim pravcem."
"U tom sluaju", oglasi se Hamin, "budui da si u stanju da izradi simulativni model galaktikog
drutva, treba to, jednostavno, i uiniti. Zbog ega onda kae da je psihoistorija neostvariva?"
"Sve to jeste dokazao jeste da nije potrebno beskonano mnogo vremena da bi se shvatila
galaktika zajednica, ali ako je za to potrebno, makar, samo milijardu godina, jasno je da se u tom
sluaju susreemo s nekim praktino neostvarivim. Posmatrano sa naeg, ljudskog stanovita,
milijardu godina isto je to i beskonano mnogo vremena."
"Zar bi, zaista, toliko vremena bilo potrebno? Milijardu godina?"
"Nisam ba bio u stanju da izvedem sasvim tanu raunicu, ali, podozrevam da bi bilo potrebno
najmanje milijardu godina, te sam, stoga, i pomenuo tu brojku."
"Ali u stvari, nisi u to siguran."
"Pa, upravo to i pokuavam da dokonam."
"Bez uspeha?"
"Ni univerzitetska biblioteka ti pri tom nije od pomoi?" Postavivi ovo pitanje, Hamin uputi brz
pogled prema Dors.
Seldon lagano odmahnu rukom. "Ni najmanje."
"Ni Dors ne moe da ti pomogne?"
Dors uzdahnu. "Nemam, etere, ni najmanjeg pojma o tim stvarima. Mogu ga samo uputiti u
metodologiju bibliotekog rada. Ako Hari neto potrai i nita ne nae, ja sam potpuno bespomona."
Hamin ustade. "U tom sluaju, dalje zadravanje ovde na Univerzitetu nema nikakve svrhe, te
moram nai neko drugo mesto gde u te smestiti."
Seldon isprui ruku i povue ga za rukav. "Ipak, imam jednu ideju."
Hamin se zagleda u njega, suzivi oi, kao da izraava iznenaenje - ili sumnju. "Kada si doao na
tu ideju? Ovog asa?"
"Ne... Vrtela mi se po glavi nekoliko dana, ak i pre no to sam otiao na Gornju stranu. Tamonji
dogaaj za trenutak ju je potisnuo, ali sada, kada si pomenuo biblioteku, ponovo se javila."
Hamin se ponovo spusti u naslonjau. "Reci mi o kakvoj je to ideji re - pod uslovom da nije sva
nabijena matematikom."
"Nema ni zrnca matematike u njoj. Stvar je u tome to sam, itajui knjige u biblioteci, doao do
zakljuka da je galaktika zajednica u prolosti bila znatno manje sloena. Pre dvadeset hiljada
godina, dok je Carstvo jo bilo u nastajanju, u naoj Galaksiji bilo je tek oko deset miliona naseljenih
svetova. Dvadeset hiljada godina pre toga, predcarska kraljevstva obuhvatala su, sve u svemu, nekih
desetak hiljada naseljenih svetova. to vie zalazimo dublje u prolost, ko zna koliko e dalje
smanjivanje biti? Moda bismo, napokon, stigli do onog prepoetnog sveta iz predanja, o kojem si mi
ba ti, Hamine, govorio."
"Veruje, znai, da bi bio u stanju da razradi svoju psihoistorijsku teoriju, pod uslovom da pred
sobom ima znatno jednostavniji model galaktike zajednice?" primeti Hamin.
"Tako je. ini mi se da bih u tom sluaju uspeo."
"Pa, onda", umea se Dors s neprikrivenom poletnou, "zato ne biste pokuali da razradite
naela psihoistorije imajui pred sobom neko manje razvijeno drutvo u prolosti; nakon toga,
polazei od date situacije iz predcarskih vremena, mogli biste pokuati da predskaete ta bi mu se
moglo dogoditi hiljadu godina nakon nastanka Carstva; i na kraju, trebalo bi da samo proverite kako
su stvari zaista izgledale u tom trenutku, i ustanovite koliko ste bili u pravu u svojim predvianjima?"
"Ipak, imajui u vidu da bi ti bilo unapred poznato kakva je situacija bila oko hiljadite godine
galaktike ere, takva provera jedva da bi imala smisla", hladno primeti Hamin. "Prethodno saznanje
verovatno bi te i nesvesno povuklo za sobom, i ti bi, sasvim nesvesno, za svoje jednaine odabrao
upravo one vrednosti koje bi te, na kraju, dovele do reenja kakvo si ve od samog poetka znao da
e biti."
"Ne slaem se s tim", usprotivi se Dors. "Nama ba nije do u tanine poznata situacija oko
hiljadite godine galaktike ere, i bilo bi potrebno da prekopamo podosta izvora. Najzad, bilo je to
pre gotovo jedanaest milenijuma."
Na Seldonom licu pojavi se izraz smetenosti. "Kako to mislite - da nam nije do u tanine poznata
situacija oko hiljadite godine galaktike ere? Dors, zar i tada nisu postojali kompjuteri?"
"Jesu, naravno."
"I raspolaemo njihovim memorijama, kao i slikovnim i zvunim zapisima? Trebalo bi da imamo
celovite zapise o hiljaditoj godini, ba kao to ih imamo i o sadanjem trenutku, dvadeset hiljada
dvadesete godine galaktike ere."
"U naelu je tako, ali u stvarnosti... Pa, znate, Hari, ba je onako kako vi to umete da kaete:
mogue je da imamo sve zapise o hiljaditoj godini galaktike ere, ali nije sasvim umesno oekivati
da ih imamo."
"Slaem se, Dors, ali kada ja to kaem imam u vidu matematike pokazatelje. Ne vidim kako bi se
to moglo odnositi i na istorijske zapise."
"Zapisi ne traju veito, Hari", odvrati Dors, izbegavajui da se jasno izrazi. "Banke podataka
mogu biti unitene, ili ozbiljno oteene, zahvaljujui raznim drutvenim sukobima... Pored toga, sa
protokom vremena, njihovo se stanje pogorava; naime, svaki zapis koji dugo ostane zapreten, koji se
ne koristi, na kraju se pretvara u bezoblinu masu znakova. Kau da se, ak, itava treina svih zapisa
u Carskoj biblioteci nalazi sada u takvom stanju, ali eto, usled okotalog bibliotekog reima, nikome
ni na pamet ne pada da ih probere i neupotrebljivo odbaci. Druge biblioteke nisu do te mere krute.
Ovde, na Strilinkom univerzitetu, neupotrebljiv materijal odbacuje se svakih deset godina.
Razume se, kopije zapisa koje se nalaze na drugim svetovima i u razliitim bibliotekama -
vladinim ili privatnim - mogu ostati ouvane kako valja i hiljadama godina, tako da su nam sutinske
epizode iz galaktike istorije dobro poznate iako su se zbile, ak, i u predcarskim vremenima. Ipak,
to dublje zalazimo u prolost, to na manje sauvanih zapisa nailazimo."
"Prosto da ovek ne poveruje", zgrozi se Seldon. "Mislio sam da se nove kopije zapisnika prave
im zapreti opasnost da se neki od njih oteti. Kako se, uopte, moe dopustiti da bilo kakvo znanje
tek tako iezne?"
"Znanje koje nikome nije potrebno beskorisno je znanje", odvrati Dors. "Moete li i zamisliti
koliko bi vremena, napora i energije bilo potrebno da se stalno osveavaju zapisi kojima se niko ne
koristi? Povrh toga, i vreme i napori i energija vremenom bi narasli do nepodnoljivosti."
"Ipak, zar vam ne pada na pamet da bi nekome, u nekom trenutku, i te kako mogli ustrebati podaci
koje ste tako nemarno prepustili unitenju?"
"Neki odreeni podatak mogao bi nekom ustrebati jednom u hiljadu godina. uvati ga samo zbog
toga jednostavno je neisplativo. ak i kada je nauka u pitanju. Pomenuli ste, maloas, i sami,
primitivne gravitacione jednaine, objasnivi da ih nazivate primitivnim zbog toga to se injenice o
njihovom nastanku gube negde u magli prolih vremena. Zbog ega je do toga dolo? Zbog ega vi
matematiari, i naunici uopte, niste sauvali sve podatke i saznanja, koji seu daleko unazad, do tih
drevnih vremena, kada su i te vae gravitacione jednaine nastale?"
Seldon, meutim, samo neto proguna, ni ne pokuavi da odgovori. Umesto toga, on ree: "Pa,
eto, Hamine, toliko to se tie moje ideje: to dublje zalazimo u prolost, i to se ljudska zajednica
vie smanjuje, sve vie rastu izgledi za uspostavljanje jedne delatne psihoistorije. Meutim, nevolja
je u tome to se znanje smanjuje ak i bre nego veliina izvesne zajednice, te tako delatna
psihoistorija postaje manje verovatna - 'manje', pri tome, pretee nad 'vie'."
"Ne bi trebalo da smetnemo s uma Mikogenski sektor", iznenad ase oglasi Dors, duboko
zamiljena.
Hamin je brzo pogled. "Tako je, i ini mi se da on predstavlja savreno mesto za Seldona.
Trebalo je da se toga ranije setim."
"Mikogenski sektor?" ponovi Seldon, pogledajui as jedno, as drugo. "O emu priate i gde se
on nalazi?"
"Hari, molim te, objasniu ti kasnije. Ovog asa, moram poi da obavim sve pripreme. Odlazimo
noas."
33.
Dors je uspelo da nagovori Seldona da jo malo odspava. Trebalo je da Univerzitet napuste
izmeu zatamnjenja i ponovnog odtamnjenja, pod zatitom 'noi', dok su svi jo bili u dubokom snu.
Smatrala je da bi mu vie nego dobro dolo jo malo poinka.
"A vi ete opet morati da potraite mesto na podu?" upita je Seldon.
Dors samo slee ramenima. "Krevet moe da primi samo jedno od nas, i kada bismo oboje
pokuali da se u njega uvuemo, ni jedno ni drugo ba ne bi imalo mnogo prilike da odspava."
On se toplo zagleda u nju nekoliko trenutaka, a onda ree: "U tom sluaju, ja u ovog puta spavati
na podu."
"Ne, neete. Nisam ja leala u komi na onoj vejavici."
I, tako, dogodilo se da ni Dors ni Seldon nisu usnuli. Mada su ugasili svetlost u sobi, i mada je
stalni huk Trantora inio tek sanjivi zvuk u srazmernoj tiini univerzitetskog kruga, Seldon oseti ivu
potrebu za malo razgovora.
"Toliko sam vam nevolja zadao, Dors, ovde na Univerzitetu", ree on. "ak sam vas omeo i u
vaem radu. Uprkos svemu, ao mi je to moramo da se rastanemo."
"Neemo se rastajati", odvrati Dors. "I ja idem s vama. Hamin je sredio da dobijem odsustvo."
"Ali ne mogu to da oekujem od vas", primeti Seldon, sasvim zateen.
"Ne vi", ree ona. "Hamin to oekuje - zahteva - od mene. Moram da pazim na vas. Na kraju
krajeva, omaila sam tamo na Spoljnoj strani, i moram sada da to nekako nadoknadim."
"Ali rekao sam ve. Molim vas, nemojte sebe kriviti zbog toga... Uprkos svemu, moram priznati
da se mnogo bolje oseam kada ste vi kraj mene. Kada bih samo bio siguran da vam ne remetim itav
ivot..."
Dors ga blago uutka. "Ne remetite ga, Hari. I molim vas, spavajte."
Seldon je neko vreme leao utke, a onda, odjednom, proapta: "Jeste li sigurni, Dors, da Hamin
moe sve srediti?"
"On je izvanredan ovek", odgovori Dors. "Ima prilino uticaja ovde na Univerzitetu, a rekla bih,
i svuda druge. Ukoliko on kae da je u stanju da mi obezbedi neogranieno odsustvo, sasvim sam
sigurna da je ba tako. Vrlo je ubedljiv."
"To mi je poznato", sloi se Seldon. "Ponekad se upitam ta on to zaista eli od mene."
"Upravo ono to kae", ree Dors. "On je ovek najviih ideala i najveih snova."
"Zvuite mi, Dors, kao da ga veoma dobro poznajete?"
"Oh, da, veoma ga dobro poznajem."
"Intimno?"
Dors naini neki neobian um. "Nisam sasvim sigurna, Hari, na ta ciljate, ali, ako bi vae rei
trebalo da protumaim na najbezobrazniji nain... Ne, ne znam ga intimno. Ali ta se to, uopte, vas
tie?"
"Izvinite", prihvati brzo Seldon njen prekor. "Nipoto nisam eleo da, makar i nenamerno,
naruavam neije..."
"Vlasnitvo? Hari, pa to je jo uvredljvije. Mislim da bi bilo bolje da pokuate da zaspite."
"Izvinjavam se, Dors, jo jednom, ali jednostavno, ne mogu da zaspim. Dozvolite mi, bar, da
promenim temu... Niste mi nita rekli o tom Mikogenskom sektoru. Da li je dobro to idem tamo?
Kako izgleda?"
"U pitanju je mali sektor, gde, ukoliko se dobro seam, ivi tek oko dva miliona dua. Stvar je,
meutim, u tome da su tamo duboko srasli sa tradicijom koja proishodi iz njihove najranije istorije, i
da, veoma verovatno, raspolau drevnim zapisima koje nigde drugde nije vie mogue nai. Veoma
je, dakle, mogue da e vam boravak tamo, u vaim nastojanjima da istraite predcarska vremena,
biti od neuporedivo vee koristi nego to bi to bio bilo koji pravovreni istoriar. Upravo je na
razgovor o najranijoj istoriji uinio da se setim Mikogenskog sektora."
"Da li ste ikada imali prilike da vidite njihove zapise?"
"Nisam. ak ni ne poznajem nikoga ko ih je video."
"Ali moete li onda biti sigurni da ti zapisi zaista postoje?"
"Iskreno reeno, nisam sigurna. Poprilino je, znate, raireno _
miljenje da su vam Mikogenci jedna banda aavaca - mada im se, moda, time ini ozbiljna
nepravda. Meutim, oni tvrde da raspolau drevnim zapisima, te je to, mogue je, istina. U svakom
sluaju, tamo neemo biti izloeni pogledima radoznalaca. Mikogenci ba ne vole da im se dolazi u
pohode... A sada, molim vas, pokuajte da malo odspavate."
I zaudo, Seldonu to, konano, nekako poe za rukom.
34.
Hari Seldon i Dors Venabili napustie univerzitetski krug tano u tri asa po ponoi. Seldonu je
bilo sasvim jasno da e morati da se prepusti Dorsinom vostvu. Poznavala je Trantor bolje od njega
- imala je prednost od dve godine. Bila je, oigledno, veoma bliska sa Haminom (koliko bliska? to
pitanje i dalje ga je morilo) i u celosti je prihvatila sve to joj je ovaj govorio.
I ona i Seldon umotali su se u lagane ogrtae, sa tesno skrojenim kapuljaama. Pre nekoliko
godina ovakvi su ogrtai bili - iako za kratko - u modi na Univerzitetu (i, uopte, meu mladim
intelektualcima), i mada su sada mogli biti predmet podsmeha, imali su tu dobrodolu prednost da su
ih sasvim obavijali i inili neprepoznatljivim - makar samo na prvi pogled.
Hamin im je izdao poslednja uputstva pri odlasku. "Mogue je da je ono to se dogodilo na
Gornjoj strani bilo sasvim bezazleno, i da ti, Seldone, za petama nije nikakav dounik; ipak, budi
spreman na najgore."
"Zar ne ide i ti sa nama?" upita Seldon pomalo uznemireno.
"Voleo bih, naravno", odgovori Hamin, "ali ukoliko ne elim da i sam postanem meta, moram to
je mogue vie skratiti svoja odsustvovanja s posla. Shvata?"
Seldon uzdahnu. Jasno.
Potom uoe u jedno vozilo Ekspresnika i zauzee sedite podalje od jedne grupice koja se
prethodno bila ukrcala. (Seldon se za trenutak upita da li bi bilo ko trebalo da se nalazi u Ekspresniku
u tri asa izjutra - a onda mu pade na pamet da je ba dobro da je tako, budui da bi u suprotnom
Dors i on bili odve upadljivi.)
I Seldon se prepusti posmatranju beskrajne panorame koja se protezala posvuda oko njih, dok se
isto tako beskonaan niz vozila kretao beskonanom tranicom du beskonanog magnetskog polja.
Ekspresnik je promicao kraj nizova stambenih jedinica, od kojih su neke bile veoma visoke, ali
koliko mu je bilo poznato, i prilino duboko usaene u tle. Pri svemu tome, ak i ako je nekoliko
desetina kvadratnih kilometara inilo jednu urbanizovanu celinu, ak ni populacija od etrdeset
milijardi dua ne bi iziskivala preterano visoka zdanja, ili zdanja meusobno prekomerno sabijena.
Prolazili su i pored nenaseljenih podruja, koja su izgleda bila obraivana - mada su mu neka vie
liila na ogromne parkove. Bilo je tu i podosta drugih zdanja, iju pravu namenu nije umeo da dokui.
Fabrike? Poslovne zgrade? Ko bi to znao? Za jedno pozamano, bezoblino cilindrino zdanje
pomisli da bi moglo biti skladite za vodu. Najzad, Trantoru je bila neophodna svea voda. Da li su,
moda, sakupljali tenost sa Gornje strane, proiavali je i preraivali, a potom skladitili. inilo
se da bi tako neto bilo sasvim prirodno.
Seldon, meutim, nije ba imao mnogo vremena za razgledanje.
"Na sledeoj stanici silazimo", ree Dors upola glasa. Trenutak potom ona ustade, i njeni vrsti
prsti uhvatie ga ispod ruke.
Poto su sili, zastadoe na platformi, nainjenoj od nekog tvrdog materijala, i Dors stade da
prouava saobraajne znake.
Znaci su bili potpuno nenametljivi i bio ih je poprilino. Seldon oseti kako mu bodrost kopni.
Veina znakova sastojala se od slika i pojedinanih slova, nesumnjivo razumljivih roenim
Trantorcima, ali njemu potpuno stranih.
"Onim putem", ree Dors.
"Kojim? Jeste li sigurni?"
"Vidite? Ona dva krila i strelicu?"
"Dva krila? Ah!" Mislio je da je u pitanju naglavce okrenuto slovo "W", plitko urezano i
proireno, ali sada shvati da su to mogla biti i stilizovana ptija krila.
"Zbog ega ne koriste rei?" upita on tupo.
"Jer se rei razlikuju od jednog sveta do drugog. Ono to se ovde naziva 'mlaznjakom' na Sini je
'jedrilica', ili na drugim svetovima, jednostavno, 'letelica'. Dva krila i strelica predstavljaju
galaktiki simbol za vazduni brodi, i kao takav je smesta i svuda prepoznatljiv... Zar ih ne koristite
i na Helikonu?"
"Ne ba esto. U kulturnom smislu Helikon je prilino homogenizovan svet, i budui da se
nalazimo u senci svojih suseda nastojimo, to vre moemo, da se drimo svojih posebnosti."
"Vidite?" upita Dors. "Eto, na tom moete utemeljiti svoju psihoistoriju. Moete pokazati da, ak i
pored postojanja razliitih nareja, upotreba svegalaktikih simbola moe predstavljati
objedinjavajuu silu."
"To ba nee biti od velike pomoi." Sledio ju je kroz prazan, sumraan sokak, i deliem svog
uma pitao se koliki je stepen kriminaliteta na Trantoru i da li je, moda, upravo ovo mesto bilo
podruje sa najveim brojem prestupa. "Moete imati ak i milijardu pravila, pri emu se svako od
njih odnosi na jednu te istu stvar, pa da ipak iz svih njih ne izvuete jedinstven, opti zakljuak.
Upravo je o tome re kada se kae da neki sistem moe biti protumaen samo pomou simulacionog
modela koji je isto toliko sloen koliko i sam sistem... Dors, da li smo to krenuli u potragu za nekim
vazdunim vozilom?"
Ona zastade i pogleda ga, blago se osmehujui. "Mislite li, budui da sledimo simbol za vazduna
vozila, da nastojimo da pronaemo igralite za golf? Da li vi to zazirete od vazdunih vozila, b kao i
poprilian broj Trantoraca?"
"Ne, ne... Na Helikonu uopte ne zaziremo od letenja, i ja se, lino, esto sluim vazdunim
prevozom. Pitam samo stoga to je Hamin, kada me je dovodio na Univerzitet, nastojao da izbegne
vazduni prevoz, jer nije eleo da ostavi jasan trag za sobom."
"Bilo je to stoga, Hari, to su tada znali gde ste, i to su vam ve bili za petama. Ovog asa,
meutim, sasvim je mogue da uopte ne znaju gde ste; pred toga, posluiemo se jednom sasvim
neuglednom vazdunom lukom i, dabome, privatnom letelicom."
"A ko e pilotirati?"
"Pa, pretpostavljam, neki od Haminovih prijatelja."
"ta mislite, moe li mu se verovati?"
"Bez sumnje, im je Haminov prijatelj."
"Oigledno, imate veoma visoko miljenje o Haminu" primeti Seldon sa prisenkom
nezadovoljstva.
"S razlogom", odgovori Dors nimalo se ne ustruavajui. "On je jedinstven."
Odgovor, meutim, ne ukloni oseaj nezadovoljstva u Seldonu.
"Eno mlaznjaka", pokaza mu ona.
Bio je malen, sa neobino oblikovanim krilima. Pokraj mlaznjaka stajao je neki omanji ovek,
odeven u odeu uobiajeno jarkih trantorskih boja.
"Mi smo psiholozi", obrati mu se Dors.
"A ja sam istoriar", odgovori pilot.
Oni pooe za pilotom i popee se u mlaznjak. "Ko je izmislio lozinku?" upita Seldon.
"Hamin", odgovori Dors.
Seldon mrknu. "Iz nekog razloga, nisam pomislio da Hamin ima smisla za humor. Uvek je tako
ozbiljan."
Dors se nasmei.
8. SIN SUNCA
SIN SUNCA, ETRNAESTI... Upravitelj i vo Mikogenskog sektora na starom Trantoru... Kao i
kada su u pitanju bili raniji voi ovog u sebe povuenog sektora, i o ovome bee malo znano. Da je,
uopte, zaigrao bilo kakvu ulogu u istoriji, u celosti treba da zahvali svojoj vezi sa Harijem
Seldonom, tokom Bega...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
35.
Bila su samo dva sedita iza otvorene pilotske kabine, i kada se Seldon zavali u jedno od njih
neko mreasto tkanje pojavi se odnekud, obujmivi mu noge, pojas i grudi; odozgo, pak, spusti se
neto nalik na kapuljau, koja mu prekri elo i ui. On se odjednom oseti sputanim, i kada se iskrenu
ulevo - tek malo, i uz prilian napor - ugleda da se i Dors nala u istom poloaju.
Pilot, takoe, zauze svoje mesto i, poto je nekoliko trenutaka proveravao kontrolnu tablu, obrati
im se: "Ja sam Endor Levanijan, i stojim vam na usluzi. Biemo ovako vezani, samo zbog toga to e
prilikom poletanja doi do veoma snanog ubrzanja. Kada se, konano, naemo na otvorenom, u
punom letu, veze e same od sebe spasti. Nije potrebno da mi se predstavljate: vaa imena nimalo me
se ne tiu."
On se iz svog sedita okrenu prema njima i sa svog patuljastog lica uputi im osmeh, usled ega mu
se na licu usekoe bore. "Imate li ikakvih psiholokih tekoa, junoe?"
"Ja sam sa Spoljnih svetova i ne zazirem od letenja", odvrati Dors nemarno.
"To isto vai i za mene", oglasi se i Seldon, pomalo s visine.
"Odlino, junoe. Razume se, ovo vam ba nije uobiajeni mlaznjak, i mogue je da jo niste leteli
nou, ali nadam se da ete izdrati."
I on je bio sav upetljan u veze, ali kako ustanovi Seldon, ruke su mu bile potpuno slobodne.
Prigueni huk odjednom se javi iz utrobe mlaznjaka, postajui sve glasniji i sve vreme
poviavajui ton. Iako huanje motora ne postade neprijatno, Seldon ipak naini pokret kao da e da
zatrese glavom i da odagna zvuk iz uiju, ali taj njegov pokuaj kao da izazva veze da ga samo jo
vre stisnu.
Trenutak potom mlaznjak poskoi (bee to jedina re koju Seldon nae da opie ta se zbilo) u
vazduh, i istog asa on oseti kako ga potisak svom snagom pritiska dublje u sedite.
Kroz vetrobransko staklo ispred pilota, Seldon, uasnut, ugleda kako im se ispreuje neki ravan
zid - a onda se, ve sledeeg trena, u zidu ukaza veliki okrugli otvor. Otvor je bio slian onom u koji
je vazduni taksi utonuo onog dana kada su Hamin i on naputali Carski sektor, ali mada je ovaj bio
dovoljno veliki da u sebe primi trup letelice, inilo se da za krila nije bilo dovoljno prostora.
to god je vie mogao Seldon iskrenu glavu udesno, i to mu poe za rukom ba na vreme da vidi
kako se krila skupljaju i nestaju.
Mlaznjak sunu kroz otvor i trenutak potom zahvati ga elektromagnetno polje i uputi ga dalje, du
osvetljenog tunela. Ubrzanje je bilo postojano, i povremeno su se mogli uti kliktavi umovi koje
Seldon pripisa injenici da su prolazili kraj pojedinanih magneta.
A onda, jedva desetak minuta kasnije, mlaznjak izlete u atmosferu, stremei put sveproimajue
noi.
Poto je za sobom ostavio elektromagnetsko polje mlaznjak smanji ubrzanje i Seldon oseti kako ga
veze vie ne steu kao ranije, i ostade tako, kao prikovan, nekoliko trenutaka.
Pritisak je, potom, sasvim nestao i veze se povukoe same od sebe.
"Pa, kako se oseate, junoe", zau se vedri pilotov glas.
"Pa, to se mene tie, nisam sasvim siguran", odgovori Seldon. A onda, okrenuvi se ka Dors,
upita: "Jeste li dobro?"
"Naravno", odgovori ona. "Imam utisak da je gospodin Levanijan ovako naglo uzleteo samo da bi
se uverio da smo zaista sa Spoljnih svetova. Jesam li u pravu, gospodine Levanijane?"
"Pa, nekim ljudima godi uzbuenje", odgovori on. "A vama?"
"U razumnoj meri", odvrati Dors.
"Svaka razumna osoba bi to priznala", primeti Seldon s odobravanjem.
"Ipak, izgledalo bi vam manje zabavno, gospodine, da ste mlaznjaku prilikom poletanja otkinuli
krila", dodade Seldon.
"Taman posla, gospodine. Rekoh vam ve da ovo nije mlaznjak kao svaki drugi. Krilima u celosti
upravlja kompjuter. Krila menjaju duinu, irinu, zakrivljenost, i uopte, oblik, kako bi se prilagodila
brzini leta - kao i brzini i pravcu vetra, temperaturi, i jo najmanje desetinama promenljivih
okolnosti. Krila ni u kom sluaju ne mogu otpasti, osim, dakako, ukoliko itava letelica ne bi bila
izloena potresima koji bi je svu raskomadali."
Na Seldonovom prozoru ukazae se kine kapi. "Kia", primeti on.
"esto se javlja", kratko odvrati pilot.
Seldon se zagleda kroz prozor. Na Helikonu, kao i na svim drugim svetovima, bilo bi mogue
ugledati svetla - znamenje prisustva ljudskih bia. Samo je na Trantoru vladala potpuna tmina.
Pa, ne ba sasvim. U jednom trenutku, on ugleda svetlosni stub nekog reflektora. Moda je na
najviim delovima Gornje strane bilo neeg poput svetionika.
Kao i obino, Dorsi ne promae Seldonova nelagodnost. Potapavi ga po ruci, ona mu ree:
"Hari, sigurna sam da pilot dobro zna svoj posao."
"Pokuavam, Dors, da samog sebe ubedim u to, ali voleo bih kada bi bar deli svog znanja
podelio s nama," Seldon ovo izgovori dovoljno glasno, da ga je i pilot mogao uti.
"Samo izvolite", ree ovaj. "Pre svega, i dalje se uspinjemo i kroz nekoliko minuta izbiemo iznad
prekrivaa od oblaka. Nakon toga, kia e prestati i ak emo videti zvezde."
Izgovorio je ovo u pravom asu, jer trenutak potom nekoliko zvezda zablista kroz paperjaste
ostatke oblaka; a onda, poto pilot ugasi svetla unutar letelice, i ostale se ukazae u svom punom
blistavilu. Samo je bledo svetlucanje pilotove table s instrumentima ostalo da se nadmee s njima,
bezuspeno: kroz prozor se moglo videti nebo, osuto blistavim sjajem zvezda.
"Ovo je prvi put posle dve godine da ponovo vidim zvezde", oglasi se Dors. "Zar nisu
velianstvene? Tako su blistave - i tako ih je mnogo."
"Trantor je blii sreditu Galaksije nego veina Spoljnih svetova", dobaci im pilot.
Budui da se Helikon nalazio u proreenom kutku Galaksije i da je njegovo nebo bilo tek
mestimice posuto zvezdama i nimalo uzbudljivo, suoen s ovim prizorom Seldon jednostavno ostade
bez rei.
"Kako samo tiho letimo", ponovo se oglasi Dors.
"Izvanredno", sloi se Seldon. "Gospodine Levanijane, kakvo gorivo koristite za motore?"
"Ovo je mikrofuzni motor i koristimo tanak mlaz toplih gasova."
"Nisam znao da postoje mikrofuzni mlaznjaci. uo sam da se o njima govori, ali..."
"Postoji nekoliko malenih, poput ovog. Za sada ih ima samo na Trantoru i na usluzi su samo
najviim vladinim zvaninicima."
"Trokovi ovakvih letova mora da su vrlo visoki."
"Veoma visoki, gospodine."
"Koliko je, onda, gospodin Hamin morao da plati za ovaj let?"
"Ovaj let je besplatan. Gospodin Hamin je u veoma bliskim odnosima sa kompanijom koja
raspolae ovakvim letelicama."
Seldon neto proguna, a onda ponovo upita: "Zbog ega ovakvih mikrofuzionih mlaznjaka nema u
veem broju?"
"Pre svega, gospodine, veoma su skupi. A ovi koje imamo udovoljavaju svim potrebama."
"Ali moda bi bilo vie zainteresovanih kada biste imali vee mlaznjake."
"Mogue, ali kompaniji nikad nije polo za rukom da izgradi mikrofuzione motore dovoljno
snane za vee mlaznjake."
Seldon se priseti Haminovih jadikovki o sve veoj proreenosti tehnolokih dostignua.
"Sveopte opadanje", promrmlja on.
"ta?" upita Dors.
"Nita", odvrati Seldon. "Samo sam se setio neeg to mi je Hamin jednom rekao."
On uputi pogled prema zvezdama i upita: "Da li se to kreemo put zapada, gospodine Levanijan?"
"Da, tako je. Kako ste to ustanovili?"
"Pomislio sam, da se kreemo prema istoku, do sada bismo ve morali ugledati prve nagovetaje
svitanja."
Ipak, sledei rotiranje planete, zora ih napokon sustie i suneva svetlost - prava suneva svetlost
- obli svu unutranjost letelice. Ne ostadoe joj, meutim, dugo izloeni, jer mlaznjak ubrzo polete
nanie i ponovo zae meu oblake. Plave i zlaane boje iezoe i ustupie mesto sumornom sivilu, i
oboje, i Dors i Seldon, uzvikunue s neodobravanjem to im je uskraeno jo nekoliko trenutaka
uivanja u svetlosti ivog sunca.
I tek to zaoe ispod oblaka pred oima im se ukaza Spoljna strana; njena povr - bar na ovom
mestu - sastojala se od meavine udubina prekrivenih drveem i travnatih ledina. Bilo je to ba ono
to je Klauzija rekla Seldonu da postoji na Gornjoj strani.
Ali opet na raspolaganju nisu imali dovoljno vremena za razgledanje. Jedan otvor ukaza se pod
njima, oivien oznakom na kojoj je stajalo: MIKOGEN.
I oni skliznue u njega.
36.
Spustili su se u vazdunu luku koja se Seldonovom ispitivakom pogledu uini sasvim pusta. Poto
je obavio svoj zadatak, pilot se rukova i sa Dors i sa Harijem i ponovo uzlete svojim mlaznjakom,
uronivi u jedan otvor koji se smesta raskrili da ga celog obuhvati.
inilo se, potom, da im ne preostaje nita drugo do da ekaju. Unaokolo je bilo sedita u kojima
se moglo smestiti bar stotinu ljudi, ali kako se inilo, Dors i Seldon su ovde, u ovom trenutku, bili
jedina dva ljudska stvora. Luka je bila pravougaonog oblika, okruena sa svih strana zidovima u
kojima mora da je bilo mnotvo tunela to su se svakog trenutka mogli otvoriti, bilo da prime bilo da
puste mlaznjake; meutim, nakon to je njihov mlaznjak uzleteo nijednog vie nije bilo u vidokrugu,
niti je ijedan drugi u meuvremenu sleteo.
Niko im nije izlazio ususret; tavie, nije bilo ni nagovetaja nekog ivog stvora; ak, ni
uobiajeni huk ivota na Trantoru ovde se nije mogao uti.
Seldon odjednom oseti kako ta potpuna tiina poinje da ga pritiska, i on se okrenu prema Dors i
upita: "ta nam je sada initi ovde? Imate li bar neku predstavu o tome?"
Dors, meutim, samo odmahnu glavom. "Hamin mi je rekao da emo se ovde susresti sa Sinom
Sunca, etrnaestim. To je sve to znam."
"Sin Sunca, etrnaesti? ta mu to doe?"
"Pa, pretpostavljam da je re o nekom ljudskom stvoru. Meutim, samo ime ne kae pouzdano da
li je u pitanju stariji ili o mlai ovek."
"Neobino ime."
"Neobino zvui samo naim uima. Ponekad mi se deava da osobe s kojima se nikad nisam srela
misle da sam mukarac."
"Ti mora da su budale", primeti Seldon, osmehnuvi se.
"Nipoto. S obzirom na moje ime, prirodno je da dou do takvog zakljuka. Rekli su mi da je ime
Dors prilino uobiajeno muko ime na mnogim mestima."
"Ja ga nikad ranije nisam uo."
"Razlog tome je to niste ba esto putovali Galaksijom. Ime 'Hari' se posvuda moe sresti, mada
sam jednom upoznala neku enu koja se zvala 'Hare', s tim to joj se ime izgovaralo kao i vae 'Hari'.
Koliko se mogu setiti, mikogenska imena su po pravilu porodina imena, uz dodatak boja."
"Ali Sin Sunca zvui tako napadno."
"Nema tete od malo razmetanja, zar ne? Na Sini, znate 'Dors' vue koren iz jednog starog izraza
koji znai 'proletnji dar'."
"Da li ste to ime dobili zato to ste roeni u prolee?"
"Ne. Svetlost dana prvi put sam ugledala usred leta, ali se ime 'Dors' mojima uinilo izuzetno
privlanim, bez obzira na njegovo drevno i mahom zaboravljeno znaenje."
"U tom sluaju, moda, Sin Sunca..."
Iznenaen, Seldon pogleda levo od sebe. Jedno zemaljsko vozilo im se, neopazice, gotovo sasvim
pribliilo. Bilo je kutijastoiarhainog oblika, i veoma podsealo na dostavna vozila. U vozilu, za
upravljaem, nalazio se jedan visok, postariji mukarac, koji je delovao veoma krepko uprkos svojim
poodmaklim godinama. Uzviena i otmena dranja, on konano istupi iz svojih kola.
Na sebi je imao dugu, belu togu sa veoma irokim rukavima, zakopanim iznad doruja. Na
nogama je nosio meke sandale, iz kojih su mu trali veliki noni prsti, dok na glavi, veoma lepo
oblikovanoj, nije imao nijednu vlas. Posmatrao ih je spokojno svojim dubokim plavim oima.
"Pozdrav vama, plemenai", obrati im se on.
Seldon odvrati krajnje utivim glasom: "Pozdrav i vama, gospodine." A onda, odmah, dodade:
"Ali kako ste se odjednom stvorili ovde?'
"Doao sam kroz prolaz, koji se odmah za mnom zatvorio. Niste mnogo panje obraali na
okolinu."
"Pa, oigledno, nismo. Ali znate, nismo ni znali ta treba da oekujemo. ak ni sad to ne znamo."
"Plemena Hamin obavestio je Bratstvo da e dvoje njegovih saplemenika doi ovamo, zamolivi
ga da se pobrine za njih."
"Znai, poznajete Hamina."
"Poznajemo ga. Bio nam je esto na usluzi. I zato to je on, uzvieni plemena, bio na usluzi nama,
moramu mu sada uzvratiti ravnom merom. Tek veoma mali broj dolazi ovamo u Mikogen, i veoma je
mali broj onih koji odavde odlaze. Moja je dunost da se za vas postaram, da vam pruim utoite i
da pazim da vas niko ne uznemirava. Ovde ete biti potpuno bezbedni."
Dors se lako nakloni. "Zahvalni smo vam, Sine Sunca, etrnaesti."
Sin Sunca okrenu se ka njoj i pogleda je s potpunom ravnodunou. "Nisu mi sasvim poznati
obiaji plemenaa", ree on. "Znam da njihove ene zbore ak i ako im se niko nije prethodno
obratio. Prema tome, niste me uvredili. Ali morau da zatraim da budete obazriviji kada su drugi
pripadnici Bratstva u pitanju, ije je znanje u tom pogledu ispod mojega."
"Oh, stvarno?" primeti Dors, koja se oseti povreenom, bez obzira na to to Sin Sunca to nije bio.
"Uistinu", potvrdi Sin Sunca. "Isto tako, nije potrebno da uzimate u usta moj redni broj kada sam,
bez svoje druine, nasamo s vama. 'Sin Sunca' sasvim je dovoljno... A sada vas moram zamoliti da
poete sa mnom, da to pre odemo s ovog mesta koje odve plemenaki deluje da bih se na njemu
oseao ugodno."
"Oseaj ugodnosti vai za sve nas", odvrati Seldon, moda malo glasnije no to je bilo
neophodno, "i neemo mrdnuti odavde sve dok od vas ne dobijemo obeanje da nas neete
primoravati da se ponaamo u skladu s vaim eljama, ukoliko se to protivi vaoj prirodi. Na je
obiaj da ena slobodno zbori, kada god ima neto da kae. Ukoliko ste se, ve, saglasili da se o
nama brinete, ta briga mora se odnositi kako na naa tela tako i na na duh."
Sin Sunca zagleda se netremice u Seldona, a onda primeti: "Samouvereni ste, mladi plemenau.
Kako vam je ime?"
"Ja sam Hari Seldon, sa Helikona. Moja drubenica je Dors Venabili, sa Sine."
Na pomen Seldonovog imena Sin Sunca lako se nakloni, ali Dorsino ime kao da preu. "Zakleo
sam se plemenau Haminu", ree on, "da u vas od svega tititi, te u, stoga, uiniti sve to budem
mogao i za vau drubenicu. Ukoliko, uprkos svemu, bude nastavila da se neprilino ponaa, uiniu
sve to je u mojoj snazi da joj se to ne pripie u greh... Ipak, u pogledu jednog moraete se pokoriti."
I nimalo ne obuzdavajui svoju odvratnost, on pokaza najpre na Seldonovu, a potom i na Dorsinu
glavu.
"ta mislite time da kaete?" upita Seldon.
"Vaa kosa."
"ta je s njom?"
"Kosa ovde nije dozvoljena."
"Mislite, treba da obrijemo glave, poput vas? Taman posla!"
"Moja glava nije brijana, plemanau Seldone. U asu kada sam zaao u pubertet moja kosa je
uklonjena, kao i kod svih pripadnika Bratstva i njihovih ena."
"Ukoliko mislite da je uklonimo, vlas po vlas, tada je na odgovor jo odreitiji - ni govora!"
"Plemenau, ne traimo ni da je obrijete, ni da je uklonite. Sve to traimo jeste da, dok ste meu
nama, glave drite pokrivenim."
"Ali ime?"
"Doneo sam sa sobom kapice, koje e vam sasvim prekriti lobanju, zajedno sa trakama koje e
sakriti to to vam raste iznad oiju - obrve. Nosiete ih kada budete meu nama. I razume se,
plemenau Seldone, moraete se brijati svakog dana - pa i ee, ukoliko to bude neophodno."
"Ali zbog ega nas primoravate da to inimo?"
"Zbog toga to se kod nas kosmatost smatra odvratnom i skarednom."
"Verujem, ipak, da je i vama i vaim ljudima dobro poznato da je, na svim drugim svetovima
irom Galaksije, obiaj da se kosa neguje."
"To nam je poznato. I oni meu nama koji, poput mene, povremeno stupaju u dodir s plemenaima,
moraju to podnositi. Nekako u tome i uspevamo, ali ne bi bilo pristojno oekivati od itavog Bratstva
da trpi zbog izloenosti takvom prizoru."
"U redu, onda, Sine Sunca", prihvati Seldon, ali recite mi jo neto. Budui da se i vi, kao i svi
mi, raate s kosom, i da je ostavljate vidljivom sve do puberteta, zbog ega je ba toliko neophodno
da je potom uklonite? Da li je u pitanju samo obiaj, ili se iza svega krije neki drugi razlog?"
"Njenim uklanjanjem", odgovori stari Mikogenac, pun ponosa, "naim mladima dajemo na znanje
da su odrasli, a nai odrasli, uklonivi obrasline po glavi i telu zauvek ostaju u punoj svesti o tome ko
su i ta su, i da su svi ostali samo plemenai."
I ne saekavi odgovor (Seldonu, uistinu, nita nije ni palo na pamet), on izvue iz nekog
skrivenog depa na svojoj tunici pregrt tankih plastinih traka razliitih boja; zagledavi se, potom,
otro u lica dvoje doljaka, odabra trake i zalepi im ih preko obrva.
"Boje se moraju, u razumnoj meri, uskladiti", objasni on. "Nikoga, razume se, neete zavarati da,
zapravo, nosite kapice, ali to ne sme biti previe, neprijatno upadljivo."
Konano, Sin Sunca prui Seldonu jednu kapicu i objasni mu kako da je stavi na glavu.
"Molim vas, stavite je, plemenau Seldone", ree on. "Moda ete se isprva oseati nelagodno, ali
ve ete se navii."
Seldon stavi kapicu na glavu, ali u dva maha ona mu skliznu preko kose dok je nastojao da je
navue.
"Pokuajte tako to ete je vrsto zategnuti preko ela", posavetova ga Sin Sunca. Prsti stadoe da
mu podrhtavaju, kao da su udeli da obave posao s primerenom vetinom.
Jedva potiskujui elju da se nasmeje, Seldon mu se obrati: "Da li biste mi, molim vas, pomogli?"
Ali istog asa, Sin Sunca odstupi korak ili dva, odvrativi gotovo uzrujano: "Nipoto! Dodirnuo
bih vam kosu!"
Seldonu napokon poe za rukom da zategne kapicu i, sledei savet svog domaina, dotera je tu i
tamo, sve dok mu se sva kosa ne nae pod njom. Trake preko obrva stajale su vrsto slepljene. Dors,
koja ga je sve vreme paljivo posmatrala, stavi svoju kapicu bez ikakvih potekoa.
"A kako se skida?" upita Seldon.
"Potrebno je samo da je povuete s jednog kraja i kapica e vam skliznuti bez tekoa. U stvari,
bilo bi vam mnogo lake i da je stavljate i da je skidate samo kada biste to vie skratili kosu."
"Pa, radije u se nositi s tekoama?, odvrati Seldon. A onda, okrenuvi se prema Dors, dobaci
joj tihim glasom: "I ovako ste veoma lepi, Dors, mada s ovom kapicom na glavi, osetno je tee
proitati vam karakter s lica."
"Moj karakter ostaje netaknut, ak i ispod kapice", odvrati ona. "I usuujem se da kaem, ve ete
se navii i na ovakvo moje lice."
Jo vie priguivi glas, Seldon joj dobaci: "Uopte ne nameravam da ovde ostanem toliko dugo
da se naviknem na takvo vae lice."
Sin Sunca, koji sa vidljivim nipodatavanjem nije obraao panju na mrmljanje to dvoje pukih
plemenaa, napokon se ponovo oglasi: "Ukoliko sada izvolite da uete u moje vozilo, odveu vas u
Mikogen."
37.
"Iskreno da kaem", proapta Dors, "jedva da sam u stanju da poverujem da smo na Trantoru."
"Treba li da shvatim da jo nikada ranije niste videli nita slino ovome?" upita Seldon.
"Tek sam dve godine na Trantoru i najvei deo vremana provela sam na Univerzitetu, te se o meni
ba ne bi moglo govoriti kao o svetskom putniku. Razume se, bila sam tu i tamo i sluala sam prie o
ovome ili onome, ali nikada jo nisam videla, ak ni ula da postoji neto slino ovome. Poput
ovoga."
Sin Sunca vozio je ravnomerno i bez ikakve nepotrebne urbe. Uz put su se mimoilazili sa slinim
etvrtastim vozilima i za svim upravljaima sedeli su ljudi potpuno golih lobanja, koje su se
odsijavale na svetlosti.
Na obema stranama puta uzdizala su se trospratna zdanja, bez ikakvih ukrasa, sa linijama to su se
sekle pod pravim uglovima, i sve bezoblino sive boje.
"Uasavajue", promrmlja Dors. "Ba uasavajue."
"Potpuni egalitarizam", odvrati Seldon, takoe apatom. "Zamiljam da nijedan pripadnik Bratstva
ni ne pomilja da se po bilo emu upadljivom istakne nad bilo kojim drugim."
U prolazu, videli su i veliki broj peaka kako hodaju peakim stazama. Nije bilo ni nagovetaja
nekih pokretnih hodnika, niti ikakvog zvuka oblinjeg Ekspresnika.
"Pretpostavljam da su ono u sivom ene", ree Dors.
"Teko je to rei", odvrati Seldon. "Haljine im sve skrivaju, a sve elave glave nalik su jedna na
drugu."
"Ali oni u sivom uvek idu u parovima, ili u pratnji nekog u belom. Oni, pak, u belom, idu i sami.
Uostalom, i Sin Sunca je sav u belom."
"Moda ste u pravu. "Seldon progovori glasnije. "Sine Sunca, radoznao sam..."
"Samo pitajte, to god elite, mada, znajte, nisam ni u kakvoj obavezi da vam odgovorim."
"ini se kao da prolazimo kroz stambeno podruje. Ne vidim nigde poslovna zdanja, industrijska
postrojenja..."
"Mi smo, u celosti, poljoprivredna zajednica. Odakle dolazite, kada vam ak ni to nije poznato?"
"Znate i sami da potiemo sa Spoljnih svetova", odvrati Seldon kruto. "Na Trantoru sam tek dva
meseca."
"Bez obzira na to."
"Ali ako ste vi ovde poljoprivredna zajednica, kako, onda, Sine Sunca, da jo nismo ugledali
nikakvo obraeno zemljite?"
"Naa imanja nalaze se na niim spratovima", odgovori Sin Sunca kratko.
"Znai, na ovoj razini iskljuivo su stambene etvrti?"
"I na jo nekoliko drugih. Mi smo onakvi kakvim nas vidite. Svaki pripadnik Bratstva, sa svojom
porodicom, ivi u stanitu koje je istovetno s drugima; svaka pojedinana grupa u zajednici istovetna
je svim drugima; svi imaju ista vozila i svaki pripadnik Bratstva ima svoje vozilo. Ovde nemamo
sluge i niko ne ivi na raun drugih. Nikome nije dozvoljeno da se uzvisi nad drugima."
Seldon naini grimasu, okrenuvi se za trenutak prema Dors, a onda upita: "Ali neki su odeveni u
belo, a neki u sivo?"
"To je stoga to jedni ine Brau, a drugi Sestre."
"A mi?"
"Vi ste plemena i na gost. Vi i vaa", on za trenutak zastade, a onda nastavi, "drubenica neete
biti ogranieni niim to ini uobiajeni nain ivota u Mikogenu. U tom smislu, vi ete dobiti belu, a
vaa drubenica sivu odeu i iveete u posebnim gostinjskim odajama, potpuno istim kao to su i
nae."
"Potpuna jednakost ini se primamljivom, ali ta se dogaa kada vam se broj lanova
domainstva, ili zajednice, povea? Znai li to da se kola see na vei broj manjih komada?"
"Nema nikakvog poveanja. To bi stvorilo potrebu da se podruje na kojem ivimo proiri, to
plemenai oko nas ne bi dozvolili, ili bi promenilo na nain ivota."
"Ali ta ako..." zausti Seldon.
Ali Sin Sunca uutka ga pokretom ruke. "Dosta je bilo, plemenau Seldone. Kao to sam vas ve
upozorio, nisam u obavezi da vam odgovaram na pitanja. Na je zadatak, kako smo obeali naem
prijatelju, plemenau Haminu, da vas ovde drimo u bezbednosti sve dotle dok ne naruavate na
nain ivota. To emo i uiniti, ali to je, ujedno, sve. Vaoj radoznalosti emo udovoljiti, ali naem
strpljenju brzo e doi kraj ukoliko u njoj budete preterivali."
Neto u tonu njegovog glasa dade im na znanje da razgovor smatra okonanim i Seldona to izbaci
iz ravnotee. Uprkos svoj pomoi koju im bee pruio, Hamin je, oigledno, omaio.
Jer, nije bezbednost bila ono to je Seldonu bilo potrebno. Ili bar, ne samo bezbednost. Njemu su
bile potrebne informacije, a bez njih niti je mogao, niti nameravao, da ovde ostane.
38.
Sa oseanjem nelagodnosti Seldon stade da razgleda odaje koje su im bile dodeljene. Mala, ali
zasebna kuhinja i malo, ali zasebno kupatilo. Dva uska kreveta, dva plakara za odeu, jedan sto i dve
stolice. Ukratko, bilo je tu sve to je bilo potrebno dvema osobama spremnim da ive u skuenim
prilikama.
"Imali smo zasebnu kuhinju i kupatilo i na Sini", primeti Dors, s izgledom nekog ko se miri s
neizbenim.
"Ali ne i ja", odreza Seldon. "Helikon je moda malen svet, ali ja sam iveo u modernom gradu.
Sa kuhinjom i kupatilima to su pripadali itavoj zajednici... A kakvo je samo ovo traenje! Ovako
neto mogli biste oekivati u nekom hotelu, gde ovek po pravilu privremeno odseda, ali ako je itav
ovaj sektor ovakav, zamislite samo koliki je to ogroman, nepotreban broj kuhinja i kupatila."
"Pretpostavljam da je i to deo njihovog egalitarizma", ree Dors. "Bez gui oko omiljenih mesta,
ili za bru uslugu. Isto za sve."
"Ali i bez privatnosti. Ne mogu da kaem, Dors, da mi je do toga uasno stalo, ali vama moda
jeste i ne bih eleo da ostavim utisak kao da to nastojim da zloupotrebim. Moramo im jasno dati na
znanje da elimo odvojene sobe - jednu kraj druge, ali odvojene."
"Sigurna sam da od toga nee biti nita", odvrati Dors. "Prostor je, po svemu sudei, ovde prava
dragocenost i verujem da su i sami zapanjeni vlastitom velikodunou to su nam i ovoliko dali.
Ipak, Hari, snai emo se nekako. Dovoljno smo ve odrasli. Ja vam ba nisam neka devica koja se
zbog svega zacrveni, a ni vi me ba neete ubediti da ste neki nezreli junoa."
"Da nije zbog mene, ne biste se ni nali u ovakvom poloaju."
"Pa ta onda? Ovo vam doe kao neka pustolovina."
"Dobro, onda. Koju postelju elite za sebe? Zato ne biste uzeli onu pored kupatila?" On sede na
drugi krevet. "Postoji jo neto to mi smeta. Sve dok budemo ovde smatrae nas plemenaima, i vas
i mene; tako se, ak, odnose i prema Haminu. Mi smo pripadnici drugih plemena i budui da ne
pripadamo njihovoj grupi, u veinu stvari jednostavno ne treba da zabadamo noseve... Ali u veinu
stvari ja moram da zabodem svoj nos. Zbog toga sam, uostalom, i doao ovamo. elim da saznam
neke od stvari koje su njima poznate."
"Ili samo mislite da su im poznate", odgovori Dors, pribegavi uobiajenoj skepsi istoriara.
"Jasno mi je da imaju predanja koja seu, po svemu sudei, daleko u najdublju prolost, ali mi je
teko da poverujem da bi se ovek mogao na njih ozbiljno osloniti."
"To ne moemo unapred znati, bar dok se ne upoznamo sa tim predanjima. Zar van njihovog sveta
nema nikakvih zapisa o tim predanjima?"
"Nema, bar koliko je meni poznato. Ovi su ljudi neverovatno povueni u sebe. U pogledu toga,
gotovo da su manijaci. injenica da je Haminu polo za rukom da, nekako, probije taj njihov zid, pa
ak i nas da smesti ovde, pravo je postignue - izvanredno postignue."
Seldon se zamisli. "Ipak, negde mora da postoji neka pukotina u tom njihovom zidu. Sin Sunca bio
je iznenaen - uistinu, ak, ljutit - zbog injenice da pojma nisam imao da je Mikogen, prvenstveno,
poljoprivredna zajednica. Rekao bih da je to, eto, neto to ne smatraju potrebnim da dre u tajnosti."
"Stvar je u tome to to i nije nikakva tajna. 'Mikogen' vue korene iz arhaine rei ije je, zapravo,
znaenje 'proizvoa hrane'. Tako su mi, bar, objasnili, budui da sama ne raspolaem nikakvim
znanjima iz paleolingvistike. U svakom sluaju, oni proizvode sve mogue vrste mikrohrane - kvasac,
dabome, zajedno s algama, bakterijama, vieelijskim gljivama, i drugim."
"To nije nimalo neuobiajeno", primeti Seldon. "Te mikrokulture mogu se nai na mnogim
svetovima. Neke od njih imamo, ak, i na Helikonu."
"Ali nigde nije kao u Mikogenu. To je njihov specijalitet. Koriste se metodima koji su taman
toliko arhaini koliko je to i ime njihovog sektora - tajne formule za oploavanje, tajne tvari za
ubrenje... i ko zna ta sve jo? Sve je kod njih tajna."
"Potpuna zatvorenost."
"Odavanje tajni strogo se kanjava. Jer, povrh svega, injenica je da proizvode proteine i jo neke
dodatke koji bitno utiu na ukus, tako da se njihova mikrohrana zaista razlikuje od svake druge, bilo
gde u Galaksiji. Istovremeno, svoju proizvodnju odravaju na srazmerno niskoj razini, tako da su im
cene astronomske. Nikada jo nisam kuala njihovu hranu, a verujem da ni vi niste; znam, meutim,
da je u poprilinim koliinama isporuuju carkoj birokratiji, kao i viim klasama na drugim
svetovima. Mikogenska privreda u najveoj meri zavisi upravo od tih isporuka, i veoma im je, stoga,
stalo do toga da svi znaju da su oni jedini mogui snabdevai takvom hranom. To, u najmanju ruku,
nije tajna."
"To, ujedno, znai da Mikogen nipoto nije siromaan."
"Nisu sirotinja, dakako, ali pretpostavljam da ni ne tee nekom veem bogatstvu. U pitanju je,
vie, zatita. Carske vlasti ih tite jer bez njih ne bi ni bilo mikrohrane koja daje najtananiji ukus,
gotovo poput najfinijih zaina, svim moguim jelima. Zahvaljujui tome, Mikogen je u mogunosti da
sauva svoj krajnje neobian nain ivota i da se s nadmenou odnosi prema svojim susedima - koji
ih, verujem, smatraju jednostavno nepodnoljivim."
Dors se obazre oko sebe: "Oigledno, ive asketskim ivotom. Nema, kako sam ve primetila, ni
holovizije, niti ikakvih filmoknjiga."
"Naao sam, ipak, jednu u plakaru, na gornjoj polici." Seldon isprui ruku i dohvati knjigu, za
trenutak se zagleda u naslov, a onda ree, s vidljivim nipodatavanjem: "Kuvar."
Dors uze filmoknjigu iz Seldonovih ruku i stade petljati po tastaturi. To potraje neko vreme,
budui da raspored slova i znakova ba nije bio uobiajen, ali napokon joj poe za rukom da ukljui
ekran i prelista nekoliko stranica. "Samo nekoliko recepata", ree ona konano. "Vei deo sadrine
ine kilosofski sastavi iz gastronomije."
Ona sklopi filmoknjigu i obrnu je nekoliko puta u rukama, razgledajui je sa svih strana. "ini mi
se kao da je u pitanju jedna jedinstvena jedinica. Ne vidim kako bi joj se mogla izvui mikrokartica i
umesto nje ubaciti neka druga... Filmoknjiga i, istovremeno, ita samo za nju. E, to je ba pravo
razbacivanje."
"Moda misle da je ova jedna filmoknjiga sve to je nekome uopte potrebno." Seldon isprui ruku
preko stola koji se nalazio izmeu dva kreveta i dohvati neki drugi predmet. "Ovo mi izgleda kao
vizofon, s tim to nigde ne vidim ekran."
"Moda stoje na stanoviu da je i glas sasvim dovoljan."
"Pitam se, samo, kako li radi?" Seldon obrnu predmet u rukama i osmotri ga sa svih strana. "Jeste
li ikad videli neto poput ovoga?" "Jesam, jednom, u nekom muzeju - ukoliko je uopte u pitanju ista
stvar. Ovde u Mikogenu kao da je sve, hotimino, potpuno arhaino. Pretpostavljam da i to smatraju
jo neim to ih razlikuje od takozvanih pelemenaa koji ih u premonom broju okruuju sa svih
strana. Njihov arhaizam, kao i njihovi obiaji, ine ih jo nesvarljvijim - da se tako izrazim. Pa, rekla
bih da u svemu tome ima i neke izopaene logike."
I dalje se poigravajui predmetom nepoznate namene, Seldon odjednom uzviknu: "Opa! Ovo kao
da je proradilo. Ili kao da ga je netko ukljuio. Ali nita ne ujem."
Dors se namrti i dohvati maleni, filcom obloeni cilindar koji je ostao na stolu, a onda ga priblii
uhu. "Evo, neki glas dopire iz ovoga", ree ona. "Hajde, probajte." I ona prui cilindar Seldonu.
Seldon ga stavi blizu uveta i uzviknu: "Auh! Ba je zveknulo..." On poslua nekoliko trenutaka, a
onda ree: "Da, ba mi pue po uima. I mene ujete, je li tako? Da, ovo je naa soba... Ne, ne znam
joj broj. Dors, da li sluajno znate broj nae sobe?"
"Neki je broj na samom aparatu", odgovori Dors. "Moda odgovara."
"Moda", sloi se Seldon sumnjiavo. Zatim ponovo poe da govori u celindar: "Broj na ovoj
spravi je 6LT-3648A. Odgovara? Fino! Ali kako da ustanovim kako da ovu spravicu upotrebljavam
kako valja, i kad smo ve kod toga, kako da koristimo kuhinju?... ta mislite time - 'Sve radi na
uobiajen nain'? To mi ama ba nita ne kae... Vidite, ja sam... ovaj, plemena, poasni gost ovde.
Ne znam nita o tim vaim 'uobiajenim nainima'... Da, izvinite zbog mog tona i milo mi je to umete
da prepoznate plemenaa iji ujete glas... Zovem se Hari Seldon."
Za trenutak nastade stanka i Seldon pogleda prema Dors sa paenikim izrazom lica. "Treba da me
pronae. I pretpostavljam da e mi rei da nije u stanju... Ah, nali ste me? Odlino! U tom sluaju,
moete li i mene uputiti? Da... Da... Da... A kako mogu da nazovem nekog izvan Mikogena? Oh! A
kako, onda, na primer, da doem u vezu sa Sinom Sunca, etrnaestim? Aha... Pa, onda, sa njegovim
zamenikom ili pomonikom, bilo s kim? Aha... Hvala."
Seldon spusti spravu, uz malo tekoa otkai slualicu sa uveta, iskljui i jedno i drugo, a onda se
obrati Dors: "Postarae se da pronau nekog ko e nas uputiti u sve to je potrebno da znamo, ali jo
ne znaju kada e to biti. Ne moete pozvati nikog izvan Mikogena - bar ne pomou ove sprave - te,
tako, ne moemo dobiti Hamina ak ni ukoliko nam bude neophodan. A ukoliko budem eleo da
razgovaram sa Sinom Sunca, etrnaestim, morau da se probijem kroz itavu birokratsku mreu. Ovo
je moda egalitirijansko drutvo, ali kladim se da postoje izuzeci koje niko ne bi bio voljan da
otvoreno prizna."
On baci pogled na svoj asovnik. "U svakom sluaju, Dors, nimalo ne marim da itam tu
filmoknjigu sa receptima, a jo manje da se udubljujem u te kulinarske eseje. Moj sat i dalje pokazuje
univerzitetsko vreme, tako da nemam pojma da li je vreme za spavanje - a ionako mi je svejedno.
Probdeli smo dobar deo noi i ne vidim nita loe u tome da malo odspavam."
"Nemam, dabome, nita protiv. I ja sam umorna."
"Hvala. I ma kada da zaponemo dan, poto se dobro ispavamo, zatraiu od njih da nas malo
provedu kroz svoje plantae sa mikrohranom."
Dors ga iznenaeno pogleda. "Zar vas to zaista zanima?"
"Ne, ba, ali ako je to jedna od stvari na koju su ponosni, mogue je da e biti voljni da o tome
govore; a kada ih, jednom, otkravim, moda u uspeti da ih, pomou svog arma, navedem da neto
kau i o tim svojim predanjima. Lino mislim da je to dosta dobra taktika."
"Nadam se", odvrati Dors sumnjiavo, "ali nisam sigurna da e se Mikogenci dati tako lako
uhvatiti na lepak."
"Videemo", zakljui Seldon turobno. "U svakom sluaju, moramo se dokopati tih njihovih
predanja."
39.
Jutro ponovo zatee Seldona za spravicom za razgovor. Bio je poprilino ljut, budui da je, pored
svega, bio i veoma gladan.
Njegovom pokuaju da dopre do Sina Sunca, etrnaestog, ispreio se neko ko mu je jednostavno
saoptio da ne dolazi u obzir da se Sin Sunca uznemirava.
"Zbog ega?" upita Seldon razdraeno.
"Oigledno, nema nikakve potrebe da vam se odgovori na to pitanje", stie do njega neki hladan
glas.
"Nismo dovedeni ovamo da bismo iveli kao zatoenici", odvrati Seldon to je mogao grublje.
"Niti da crkavamo od gladi."
"Siguran sam da imate vlastitu kuhinju i popriline zalihe hrane."
"Tako je, imamo", prasnu Seldon. "Ali ne znam kako da upotrebim kuhinjske aparate, niti kako da
pripravim hranu. Da li je jedete sirovu, prenu, peenu, ili...?"
"Teko mi je da poverujem da ste tolika neznalica u tim stvarima."
Dors, koja je tokom itavog tog razgovora etuckala gore-dole po sobi, u jednom trenutku mai se
za aparat, ali je Seldon opomenu, proaptavi: "U stanju je da prekine vezu, ukoliko neka ena pokua
da sa njim razgovara."
A onda ponovo govorei u aparat, ree to je odlunije mogao: "Ono to vi verujete, ili ne
verujete, ni najmanje me ne zanima. Smesta poaljite nekog ovamo - nekog ko e nam se nai pri ruci
- ili ete, kada se napokon dokopam Sina Sunca, etrnaestog, a verujte mi da hou, kad-tad, za sve
ovo platiti."
Uprkos svemu, protekla su dva sata pre no to je neko najzad stigao (Seldon je dotle sasvim
pomahnitao, i Dors gotovo da podlee oajanju, ne znajui kako da ga smiri).
Pridolica je bio neki mlai ovek, ija je gola lobanja bila prekrivena pegama - po svemu
sudei, da ju je sauvao, imao bi rikastu kosu.
Sa sobom je doneo nekoliko lonia i upravo se spremao da im objasni namenu - kad mu se
pogled unezveri i on naglo, sav zbunjen, okrete lea Seldonu. "Plemenau", uzviknu on, oigledno
duboko pometen, "kapica vam nije dobro podeena."
Seldon, ije je strpljene bilo sasvim na izmaku, jednostavno odbrusi: "Da zna koliko me za to
briga!"
"Dopustite meni, Hari, da vam je namestim", umea se Dors. "Samo vam je malo vie dignuta,
ovde, na levoj strani."
'Sada se moete ponovo okrenuti, mladiu", proguna Seldon. "Kako vam je ime?"
"Ime mi je Sivi Oblak, Peti", odgovori mladi ovek nevoljno, dok se okretao i oprezno upuivao
pogled prema Seldonu. "Ja sam novak i doneo sam vam obed." Za trenutak je oklevao. "Iz moje
vlastite kuhinje, plemenau, gde ga je moja ena pripremila."
On spusti posude na sto i Seldon podie poklopac sa jednog lonia i sumnjiavo onjui sadrinu.
Zatim uputi iznenaen pogled prema Dors. "Znate, ba i ne mirie tako ravo."
Dors potvrdno klimnu. "U pravu ste. Sasvim lepo oseam miris."
"Ipak, jelo nije onoliko toplo koliko bi trebalo da bude", primeti Sivi Oblak. "Malo se ohladilo
dok sam ga donosio ovamo. Trebalo bi da imate zemljano posue i stoni pribor u vaoj kuhinji."
Dors pripremi sve to im je bilo potrebno i poto su pojeli obed, u zamanim koliinama i pomalo
halapljivo, Seldon se ponovo oseti kao pripadnik civilizovanog roda.
Budui da joj je bilo sasvim jasno da bi se mladi ovek osetio krajnje nelagodno kada bi ostao
nasamo sa jednom tuom enom, i sigurno, jo nelagodnije ukoliko bi mu se ona obratila, Dors shvati
da e - nije joj druge - ona morati da bude ta koja e odneti posue u kuhinju i tamo ga oprati, utoliko
pre to je ve ustanovila kako rade kuhinjski aparati.
U meuvremenu Seldon se kod mladia raspita koliko je asova po lokalnom vremenu, i iskreno
preneraen, upita: "Hoete da kaete da se nalazimo usred noi?"
"Ba tako, plemenau", odgovori Sivi Oblak. "Zato nam je i bilo potrebno malo vie vremena da
zadovoljimo vae potrebe."
Seldon je istog asa razumeo zbog ega su rekli da Sina Sunca ne mogu da uznemiravaju, i pomisli
na enu Sivog Oblaka koju su, bez sumnje, morali probuditi da mu spravi obed; istog asa, zapee ga
savest. "Izvinjavam se", ree on. "Mi smo vam obini plemenai i nismo znali kako da upotrebimo
kuhinju, niti kako da pripravimo sebi hranu. Moete li nam sutra izjutra poslati nekoga, da nas svemu
kako valja podui?"
"Najbolje to mogu da uinim, plemenau", odgovori Sivi Oblak mirno, "jeste da vam uputim dve
nae Sestre. Moramo vas zamoliti za izvinjenje zbog nelagodnosti to e je kod vas izazvati prisustvo
dve enske osobe, ali znate, one se najbolje razumeju u te stvari."
Dors, koja se upravo pojavila na vratima kuhinje, spremno to prihvati (smetnuvi za trenutak s
uma gde joj je mesto u izrazito mukom mikogenskom drutvu).
"Divno, Sivi Oblae. Ba bismo voleli da upoznamo vae Sestre."
Sivi Oblak je brzo i nelagodno pogleda, ali nita ne progovori.
Seldon, pak, ubeen da se mladi ovek, iz principa, pravio kao da je preuo rei koje mu je
uputila jedna ena, odlui da ponovi njene rei: "Divno, Sivi Oblae. Ba bismo voleli da upoznamo
vae Sestre."
Mladievo lice smesta se razvedri. "Postarau se da dou ovamo im svane."
Poto ih Sivi Oblak napusti, Seldon se obrati Dors s vidljivim oseanjem zadovoljstva. "Sestre
e, po svemu sudei, biti ba ono to nam je potrebno."
"Zaista?" odvrati Dors. "A u kom to smislu?"
"Pa, verujem da e, ukoliko budemo s njima postupali kao s ljudskim biima, biti spremne da nam,
iz zahvalnosti, kau neto i o svojim predanjima."
"Ukoliko su im uopte poznata", odvrati Dors sumnjiavo. "Iz nekog razloga imam snaan utisak
da se ovdanji ljudi ba ne pretru mnogo kada je obrazovanje njihovih ena u pitanju."
40.
Sestre stigoe nakon otprilike est asova, poto su Dors i Seldon jo malo odspavali, u nastojanju
da novoj sredini prilagode svoje bioloke asovnike.
Sestre uoe u njihovo prebivalite stidljivo, gotovo na vrhovima prstiju. Njihove haljine (koje su
se, kako se ispostavilo, nazivale 'tunikama', prema starom mikogenskom dijalektu), bile su od mekog,
sivog somota, svaka posebice ukraena dopadljivim arama neto tamnije sive boje. Tunike nisu
delovale sasvim neprivlano, ali su nesumnjivo, izvanredno ispunjavale zadatak da to je mogue
vie sakriju ljudsku figuru.
Dakako, i njihove lobanje bile su gole, dok im na licima nije bilo ni traga ikakvog doterivanja. Sa
zanimanjem su, iako kradomice, upuivale povremene poglede na laki nanos plavila u uglovima
Dorsinih oiju, kao i na neupadljivo crvenilo na njenim usnama.
Nekoliko trenutaka Seldon ostade u nedoumici, sasvim se ozbiljno pitajui kako je, uopte, neko
mogao biti siguran da su Sestre zaista bile Sestre.
Reenje je usleidlo gotovo istog asa, kada im se Sestre, krajnje utivo, i formalno predstavie.
Obe zacvrkutae nenim sopranima. Seldon se jo seao ozbiljnog tona glasa Sina Sunca i nervoznog
baritona Sivog Oblaka, te pomisli da su ene, kako bi se to vidljivije predstavile svojim polom,
imale nalog da neguju jasno raspoznatljive visoke glasove i posebnu vrstu drutvenog ophoenja.
"Ja sam Kina Kap, etrdeset Trea", zacvrkuta jedna od njih, "a ovo je moja mlaa sestra."
"Kina Kap, etrdeset Peta", otpevui i druga. "Ima nas poprilino 'Kinih Kapi' u naoj
zajednici." I ona se zakikota.
"Veoma mi je milo to sam vas obe upoznala", ree Dors ozbiljnim glasom, "ali moram znati i
kako da vam se obraam. Ne mogu valjda, tek tako rei: 'Kina kapi!' Zar ne?"
"Tako je", odgovori Kina Kap, etrdeset Trea. "Kada smo obe ovde, morate nam se obraati
naim punim imenima."
"A kako bi bilo da vam se, jednostavno, obraamo sa: etrdeset Trea! etrdeset Peta?" upita
Seldon.
Obe mu na to uputie brz i kratak pogled, ali nita ne rekoe.
"Prepusti ih meni, Hari", umea se Dors blago.
I Seldon die ruke. Po svemu sudei, bile su neudate i, vrlo verovatno, nije se od njih oekivalo
da razgovaraju s mukarcima. Starija od njih dveju inila se ozbiljnijom i delovala je nekako
puritanskije. Razume se, bilo je to teko tvrditi na osnovu samo nekoliko rei i brzih pogleda, ali u
najmanju ruku, imao je takav utisak i bio je spreman da se u skladu s njim i ophodi.
"Stvar je u tome, Sestre, to mi plemenai jednostavno ne znamo kako se rukuje vaom kuhinjom",
obrati im se Dors.
"Mislite, ne znate da kuvate?" Kina Kap, etrdeset Trea, izgledala je zabezeknuto i, nekako,
kritiki nastrojena. Kina Kap, etrdeset Peta, meutim, jedva prikri osmeh. (Seldonu to, meutim, ne
promae; istovremeno, on pomisli kako je njegova prvobitna procena, po svoj prilici, bila tana).
"Jedno vreme imala sam svoju kuhinj", objasni Dors, "ali nije bila ni nalik ovoj... Pored toga, ne
raspoznajem ni hranu i ne znam kako je valja pripraviti."
"Vrlo je jednostavno", odgovori Kina Kap, etrdeset Peta. "Pokazau vam."
"Pomoiemo vam da nainite zaista hranljiv obed", dodade Kina Kap, etrdeset Trea.
"Napraviemo ga za... vas oboje." Vidljivo je oklevala pre no to je izgovorila poslednje dve rei.
Oigledno nije joj bilo nimalo lako da prihvati prisutnost jednog mukarca.
"Nemojte mi zameriti", ree Dors, "ali elela bih da budem u kuhinji zajedno s vama i veoma bih
vam bila zahvalna ukoliko biste me u sve potanko uputile. Na kraju krajeva, Sestre, zaista ne mogu
oekivati da dolazite ovamo tri puta dnevno samo da biste za nas kuvale."
"Sve emo vam pokazati, naravno", prihvati Kina Kap, etrdeset Trea, klimnuvi kruto glavom.
"Ipak, jednoj plemenaici moda nee ba biti lako da naui. Znate, morate za to imati... oseaj."
"Ipak, pokuau", odvrati Dors smeei se ljupko.
Potom sve tri nestadoe u kuhinji. Seldon ostade zurei za njima i pokuavajui da u glavi razradi
taktiku koju je nameravao da primeni.
9. MIKROFARMA
MIKOGEN... Mikogenske mikrofarme su gotovo legendarne, mada su do dananjih dana preivele
jedino u esto korienim poredbenim oblicima kao to su 'bogate kao mikogenske farme' ili 'ukusno
poput mikogenskog kvasca'. Istina je, dakako, da takve, katkad neumerene pohvale tee da se namnoe
sa protekom vremena, ali tokom Bega Hari Seldon je bio u prilici da poseti neke od tih mikogenskih
mikrofarmi, ostavivi pomen o njima u svojim zapisima, koji najee potvruju opte prihvaena
miljenja...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
41.
"Ovo je ba bilo dobro?" uzviknu Seldon. "Neuporedivo bolje od onoga s im nas je Sivi Oblak
posluio..."
"Ipak ne treba smetnuti s uma da je ena Sivog Oblaka bila dovedena u poloaj da nam obed
pripremi na brzinu i usred noi", primeti Dors razloo. Zastavi za trenutak, ona dodade: "Volela bih
kada bi koristili izraz 'supruga'. Kada kau 'ena', to mi nekako zvui kao da se izraavaju o svom
posedu, kao kad bi rekli 'moja kua' ili 'moja odea'. Deluje mi skroz-naskroz potcenjivaki."
"Jasno mi je. oveku to moe ozbiljno smetati. S druge, pak, strane, mogue je da bi i izrazu
'supruga' sasvim lako mogli dati potcenjivaki prizvuk. Takav im je nain ivota, ali kako mi se ini,
Sestre ba ne mare mnogo zbog toga. Vi i ja neemo to moi izmeniti nikakvim propovedima...
Uzgred da vas pitam, da li ste gledali kako su Sestre pripravile ovaj obed?"
"Jesam - i kako su one to obavile; sve je izgledalo izvanredno jednostavno. Sumnjam da bih ba
mogla svega da se prisetim, ali kako rekoe, to nije ni potrebno: dovoljno je da samo podgrejem
pripravljeno jelo. Shvatila sam, meutim, da su u hleb stavile neki mikrododatak, zahvaljujui kome
je tokom peenja testo naraslo, kao i dobilo onu rskavu koricu i, dakako, sladak ukus. Moda su
stavile i malo bibera, zar nemate takav utisak?"
"Nisam siguran, ali ta god da je u pitanju, stalno sam eleo jo neki komad. A orba? Jeste li
prepoznali povre u njoj?"
"Nisam."
"A od kakve vrste mesa su bile nicle? Jeste li uoili?"
"U stvari, nemam utisak da su to bile nicle. Na Sini smo povremeno imali jela od jagnjetine i ovo
me je na to podsetilo."
"Ali ovo sigurno nije bila jagnjetina!"
"Rekla sam da nemam utisak da su uopte bile od mesa... U stvari, ne verujem da se iko izvan
Mikogena hrani neim slinim - ak ni car, sigurna sam. Ma ta odavde iz Mikogena isporuivali
drugima, gotovo bih se smela kladiti da je nie vrste: verujem da najbolje zadravaju za sebe. Zato
bi, Hari, bilo dobro da se ovde ne zadravamo previe. Ukoliko se naviknemo na mikogensku hranu,
vie nikada neemo uspeti da se ponovo vratimo onim bednim stvarima kojima nas slue tamo
napolju." I ona se nasmeja.
I Seldon se nasmeja. On otpi jo jedan gutljaj vonog soka, iji je ukus bio neuporedivo slasniji
od ukusa bilo kog vonog soka koji je do tada okusio, i ree: "ujte, kada me je ono Hamin poveo na
Univerzitet, zastali smo u jednom trenutku kraj puta i uzeli za veeru neku hranu koja je sva mirisala
na kvasac. Imala je ukus poput... Najzad, nije vano kakav je ukus imala, ali u tom trenutku, ni
pomiljao nisam da bi mikrohrana mogla imati ukus poput ove ovde. eleo bih da su Sestre jo ovde:
mislim da bi bilo lepo s nae strane da im jo jednom zahvalimo."
"Rekla bih da im je bilo savreno jasno da e nam se jela dopasti. Spomenula sam, u jednom
trenutku, dok su ih pripravljale, da miriu izvanredno, na ta su one, prilino zadovoljne, odvratile da
e im ukus biti jo privlaniji." "Verujem da je to rekla ona starija?"
"Tako je. Mlaa se samo kikotala... Ali doi e opet. Donee i jednu tuniku za mene, kako bih
mogla izii s njima da razgledam trgovine. Pri tom, jasno su mi dale na znanje da u morati da sperem
minku s lica, ukoliko nameravam da se pojavim na nekom javnom mestu. Pokazae mi gde mogu da
kupim jo neke od kvalitetnijih tunika i gde mogu da naem gotovo sve vrste unapred pripravljene
hrane. Sve to e potom biti potrebno jeste da je samo malo podgrejem. Objasnile su mi da, dakako,
Sestre ne bi tako postupile, ve da bi hranu u celosti same pripravile. Zapravo, deo obeda koji su
pripremile za nas jeste bio samo podgrejan, zbog ega su mi se odmah izvinile. Ipak, nekako su mi
nagovestile da plemenai ionako nisu u stanju da procene vrhunsku kulinarsku vetinu, tako da je i
podgrejana hrana za nas vie nego dobra... Pri svemu tome, ini se da su smatrale samo po sebi
razumljivim da upravo ja treba da obavljam sve nabavke, kao i da kuvam."
"Kao to kau u mom kraju - 'Kada si na Trantoru' ponaaj se kao i Trantorci."
"Aha. Bila sam sigurna da e, u ovom sluaju, va stav biti ba takav."
"Ja sam vam samo obian mukarac", odgovori Seldon.
"Uobiajeni izgovor", primeti Dors, lako se nasmeivi.
Seldon se, s istinskim zadovoljstvom, zavali u stolici i upita: "Budui da ste, Dors, ve dve
godine na Trantoru, mogue je da ste shvatili neke stvari, ije mi razumevanje ba ne polazi za
rukom. Nemate li utisak da je ovo neobino mikogensko socijalno ustrojstvo samo deo njihovog
opteg, natprirodnog pogleda na svet?"
"Natprirodnog?"
"Da, natprirodnog. Da li ste ve ranije uli neto o tome?"
"Ali ta podrazumevate pod 'natprirodnim'?"
"Ono to je oigledno. Verovanje u postojanje bia koja ne podleu prirodnim zakonima, koja, na
primer, nisu vezana zakonima o odranju energije, ili zavisna od konstanti sveopteg kretanja."
"Ah, shvatam. elite da znate da li Mikogen predstavlja religijsku zajednicu."
Sada je bio na Seldona red da zastane. "Religijsku?"
"Tako je. U pitanju je arhaini izraz, ali mi istoriari povremeno ga koristimo - u svojim
prouavanjima pretrpani smo arhainim izrazima. 'Religijsko' ne znai ba sasvim to i 'natprirodno',
premda se u religijskom verovanju moe nai obilje natprirodnih elemenata. Ipak, ne mogu potpuno
odreeno odgovoriti na vae krajnje odreeno pitanje, jer se nikad nisam bavila dubinskim
prouavanjima Mikogena. Uprkos tome, na osnovu onoga to sam dospela da vidim, kao i na osnovu
saznanja o religijskim verovanjima tokom vlastitih istorijskih prouavanja, ne bih bila iznenaena da
je mikogensko drutvo, u sutini, utemeljeno na religiji."
"U tom sluaju, da li biste bili iznenaeni da su i mikogenska predanja religijski utemeljena?"
"Ne, ne bih."
"I, sledstveno tome, mislite da ne bi morala biti utemeljena na istorijskim injenicama?"
"Pa, ne bi moralo, neophodno, da bude ba tako. Sr predanja mogla bi biti zasnovana na
istorijskim injenicama, uz njihova delimina iskrivljavanja i unoenja natprirodnih elemenata."
"Oh", kratko odvrati Seldon i ponovo se zadubi u misli.
Napokon, Dors prekinu tiinu koja je usledila i primeti: "Znate, nije to ba tako neuobiajeno. Na
mnogim svetovima sauvali su se brojni religijski elementi. ak su se i pojaali tokom poslednjih
nekoliko vekova, u saglasnosti sa rastuom napetou koja zahvata itavo Carstvo. Na mom vlastitom
svetu, Sini, najmanje etvrtinu stanovnitva ine triteisti."
Seldon jo jednom postade alostivo i bolno svestan dubine svog nepoznavanja istorije. "Da li je
bilo razdoblja u prolosti kada su religije imale veu ulogu no to je imaju danas?" upita on.
"Dabome. Pored toga, sve vreme javljaju se i njeni novi pojavni oblici. Ma kakva bila, mogue je
da je mikogenska religija novijeg datuma, kao i da je ograniena samo na Mikogen. Ne bih vam to
umela tano rei bez podrobnijeg prouavanja."
"ini mi se da smo upravo doli na pravu stvar, Dors. Ne ini li vam se da su ene sklonije
religijskim verovanjima nego mukarci?"
Dors Venabili uzdie obrve. "Nisam ba sigurna da bismo smeli poi od jedne do te mere
uproene pretpostavke." Ona se za trenutak zamisli. "Ipak, rekla bih da su oni delovi stanovnitva
iji je udeo u uivanju u materijalnim dobrima manji - skloniji da utehu potrae u onome to vi
nazivate natprirodnim - siroti, obespravljeni, ugnjeteni. U onoj mjeri u kojoj se natprirodno proima
sa religijskim, mogue je i da su religiozniji od drugih. Ipak, oigledno, u oba smisla ima dosta
izuzetaka. Mnogi meu ugnjetenima mogu biti lieni svakog religijskog oseanja; s druge strane, isto
tako, mnogi meu bogatim, monim i zadovoljnim mogu biti njime u punoj meri nadahnuti."
"Ali ovde, u Mikogenu", nastavi Seldon uporno, "gde se prema enama ophode kao prema
podljudskim biima - ne bi li bilo ispravno pretpostaviti da su ene sklonije religioznosti nego
mukarci, i da su, samim tim, vie vezane za predanja no to to njihovo drutvo u celini iskazuje?"
"Ne bih se kladila u ivot da je ba tako, Hari, ali spremno bih kao ulog stavila svoju nedeljnu
zaradu."
"Odlino", odvrati Seldon zamiljeno.
Dors mu se nasmei. "Imate u tome i poneto za svoju psihoistoriju, Hari. Na primer, Pravilo broj
47.854: Obespravljeni su u naelu skloniji religioznosti nego oni kojima je sve dato."
Seldon, meutim, odmahnu glavom. "Dobro, nemojte terati egu sa psihoistorijom. Znate i sami da
ne jurim ni za kakvim sitnim pravilima, ve nastojim da iznaem opte, delatne zakone. Ne teim
nikakvoj novoj religiji, sazdanoj na stotinak posebnih pravila... elim da dobijem neto na osnovu
ega bih, posredstvom jednog sistema sazdanog na matematikoj logici, mogao da ustvrdim: ova
skupina ljudi ovde spremna je da, ukoliko se sloe odreeni preduslovi, ispolji veu sklonost prema
religioznosti nego ona tamo; i, sledstveno tome, da e se itavo oveanstvo, kada se suoi sa istim
preduslovima, ponaati na dati, utvreni nain."
"Uasavajue", primeti Dors. "Razmiljate o ljudskim biima kao o mehanikim igrakicama.
Dovoljno je da samo pritisnete neko dugmence i da se ona pokrenu u unapred ustanovljenom smeru."
"Nije ba tako... Bilo bi poprilino dugmencadi koja bi valjalo istovremeno pritisnuti, i to ne sva
podjednakom snagom, pri emu bi se javilo mnotvo najrazliitijih reakcija tako da bi predskazivanje
budunosti, posmatrano u celini, imalo samo statistiki vid, dok delovanje pojedinanih ljudskih bia
ne bi bilo niim omeeno."
"Ali kako moete unapred znati da bi tako bilo?"
"Ne mogu, dakako", priznade Seldon. "Ili, u najmanju ruku, nisam u to siguran. Ali istovremeno,
oseam da je tako. Ukoliko bi mi polo za rukom da iznaem aksiome, fundamentalne, da tako kaem,
Zakone Ljudskog Ponaanja, kao i da ih matematiki obradim, u tom bih sluaju doao do svoje
psihoistorije. Dokazao sam, bar u teoriji, da je to mogue..."
"Ali i teko ostvarljivo, je li tako?"
"I sam to sve vreme govorim."
Blagi osmeh zaigra na Dorsinim usnama. "Je li to ono, Hari, to sve vreme inite - traite neku
vrstu reenja za taj problem?"
"Ne znam ni sam. Kunem vam se da ne znam. Ali eter Hamin je toliko nestrpljiv da se reenje
pronae, a i ja sam, iz nekog razloga, gorim od nestrpljenja da mu udovoljim. On je tako ubedljiv
ovek."
"Da, to mi je poznato."
Poslednje Dorsine rei Seldon ostavi bez odgovora, ali mu lagana senka pree preko lica.
"Hamin sve vreme tvrdi da se Carstvo raspada", nastavi Seldon, "da e, konano, doiveti
propast, i da je psihoistorija jedina nada da ono moe biti spaseno - ili, bar, njegov pad ublaen, ili
moda, njegov poloaj poboljan - i da e bez nje oveanstvo doiveti slom, ili, u najmanju ruku,
morati da proe kroz dugotrajno razdoblje emera i jada. Po svemu sudei, meni je stavio u dunost
da to spreim. Bez sumnje, mene, lino, Carstvo e nadiveti, ali ukoliko elim da proivim valjan
ivot, moram taj teret skinuti sa svojih plea. Moram ubediti sebe - i moram ubediti Hamina - da
psihoistorija ne predstavlja delatan izlaz; da je, uprkos svemu to kae teorija, nije mogue razviti u
tom pravcu. I upravo iz tog razloga moram slediti sve mogue niti, i dokazati da nijedna od njih ne
vodi nikuda."
"Niti? Izmeu ostalog, zai duboko u istoriju, kada je ljudska zajednica bila manja no to je
sada?"
"Mnogo, mnogo manja. I daleko manje sloena."
"Da biste pokazali da reenje ne postoji?"
"Tako je."
"Ali ko e vas uputiti u to kako je taj davni svet izgledao? Ako ovde u Mikogenu raspolau nekom
odreenom predstavom o tome kako je izgledala drevna Galaksija, Sin Sunca to, dakako, nee otkriti
jednom plemenau. Niti bilo ko ovde. Ovo je zajednica zatvorena u sebe - koliko smo samo puta to
uoili? - i njeni su pripadnici podozrivi prema plemenaima do granica paranoje. Od njih neemo
nita doznati."
"Morau da smislim neki nain da ih privolim da nam kau ono to znaju. Na primer, one dve
Sestre."
"One vas ak nee ni uti, budui da ste muko, ba kao to ni Sin Sunca ne uje mene. I kada bi,
ak, bile spremne da vam neto kau, ta bi vam uopte mogle rei do li nekoliko ko zna gde
pokupljenih fraza?"
"Pa, negde moram poeti."
"U tom sluaju, dozvolite mi da razmislim!", ree Dors. "Hamin mi je naloio da se brinem o
vama i ja to tumaim tako da vam moram biti od pomoi u svemu u emu uzmognem. Koliko mi je
poznato o religiji? Znate, to podruje nije ni blizu mojoj specijalnosti. Uvek sam se bavila
ekonomskim, vie nego filosofskim pokretakim motivima, ali nesumnjiva je istina da istoriju ne
moete podeliti u iste, meusobno nezavisne odeljke. Na primer, kada ojaaju religije ponu teiti
da gomilaju bogatstva i to, napokon, tei da izazove poremeaje u ekonomskom razvoju neke
zajednice... To vam je, eto, igrom sluaja, jedno od brojnih pravila u ljudskoj istoriji, koje e morati
da proistekne iz tih vaih fundamentalnih Zakona Ljudskog Ponaanja, ili kako god ve nameravate da
ih nazovete. Ali..."
Na ovom mestu Dorsin glas zamre: misli su joj odlutale. Seldon ju je usredsreeno posmatrao: oi
su joj blistale, kao da se zagledala negde dugoko u sebe.
"Nije re o bespogovornom pravilu", nastavi ona posle nekog vremena, "ali ini mi se da je svaka
religija, oduvek, imala neku svoju knjigu, ili knjige, ije je znaenje bilo izuzetno; knjige u kojima su
bili opisani religijski obredi, dati pogledi na istoriju, sakupljeni sveti spisi i ko zna ta sve jo. Po
pravilu, ove su knjige dostupne svima i slue kao orue preobraanja. Ponekad, pak, predstavljaju
tajnu."
"Mislite li da i Mikogenci imaju takvu vrstu knjiga?"
"Iskreno da vam kaem", odvrati Dros zamiljeno, "nikada jo nisam ula nita u tom smislu. ula
bih, verovatno, da se o tome govori otvoreno - to moe znaiti ili da ih nemaju, ili da ih dre u
tajnosti. U svakom sluaju, bilo ta da je u pitanju, sumnjam da ete biti u prilici da neto vie
saznate."
"Pa i to je neto, za poetak", odvrati Seldon smrknuto.
42.
Dve Sestre vratie se otprilike dva sata poto su Dors i Hari zavrili obed. Obe su se osmehivale,
a Kina Kap, etrdeset Trea, ona ozbiljnija, rairi jednu sivu tuniku, da bi je Dors mogla bolje
videti.
"Veoma je lepa", ree Dors iroko se osmehujui, i klimajui pri tom glavom u znak iskrenog
odobravanja.
"Nije ba neka" zacvrkuta kina Kap, etrdeset Peta. "U pitanju je samo jedna od mojih starih
haljina i, budui da ste vii od mene, nee vam ba pristajati. Ali posluie za neko vreme, dok vas
ne odvedemo u najbolju radnju s tunikama, gde ete dobiti nekoliko koje e savreno odgovarati i
vama i vaem ukusu. Videete, ve."
Kina Kap, etrdeset Trea, smekajui se pomalo nervozno i nita ne govorei, sve vreme
pogleda uprtog u pod, dodade Dorsi i jednu belu tuniku. Bila je uredno sloena i ova je, ni ne
pokuavajui da je razvije, dobaci Seldonu. "Sudei po boji, Hari, rekla bih da je ova za vas."
"Po svemu sudei", sloi se Hari, "ali vratite joj je. Hou da mi je lino preda."
"Ali, Hari", promrmlja Dors, lagano odmahujui glavom.
"Ne", ponovi Seldon odluno. "Hou da mi je lino preda. Vratite joj je, a ja u saekati da mi je
ona urui."
Dors je trenutak oklevala, a onda nevoljno pokua da vrati tuniku Kinoj Kapi, etrdeset Treoj.
Ali Sestra skloni ruke iza lea i odstupi, probledevi kao da joj je sva krv nestala s lica. Kina
Kap, etrdeset Peta, uputi jedan brz pogled put Seldona, a onda pristupi Kinoj Kapi, etrdeset
Treoj, i obgrli je.
"Hajte, Hari", umea se Dors, "sigurna sam da Sestrama nije dozvoljeno da razgovaraju s
mukarcima koji im nisu bliski. Kakvog smisla ima terati je u oaj? Ona nije nimalo kriva za to."
"Ne verujem u to", odvrati Seldon otro. "Ukoliko takvo pravilo i postoji, odnosi se samo na
Brau. Sumnjam da je ikada ranije srela nekog plemenaa."
Dors se obrati Kinoj Kapi, etrdeset Treoj, to je umela blaim glasom. "Da li ste ikada ranije,
Sestro, sreli nekog plemenaa ili plemenaicu?"
Nakon duge, mukle tiine, usledi njen lagani, odreni pokret glavom.
Seldon rairi ruke. "Pa, sada su ovde. Ukoliko uopte postoji ikakvo pravilo koje im nalae da ne
govore ono to se odnosi samo na Brau. Da li bi uopte poslali ovamo dve mlade ene - ove Sestre -
da nam se nau pri ruci, da postoji ikakvo pravilo koje bi im zabranjivalo da razgovaraju s
plemenaima?"
"Mogue je, Hari, da je trebalo da se obraaju samo meni, a da ja njihove rei prenosim dalje,
vama."
"Kojeta. Ne verujem i ne elim da verujem u to. Ja nisam tek neki tamo plemena, ve poasni
gost u Mikogenu, uz zahtev etera Hamina da se prema meni kao takvom ophode; lino Sin Sunca me
je ovamo dopratio. Ne elim da se prema meni postupa kao da ne postojim. Nastojau da doem u
vezu sa Sinom Sunca, etrnaestim, i otro u mu se poaliti."
Kina Kap, etrdeset Peta, tiho zajeca, dok Kinu Kap, etrdeset Treu, koja je ouvala svoju
srazmernu mirnou, obli blago rumenilo.
Dors naini pokret kao da e jo jednom da pokua da urazumi Seldona, ali je ovaj zaustavi
naglim i ljutitim pokretom ruke, i potom se ponovo, s visine, zagleda u Kinu Kap, etrdeset Treu.
Konano, ona progovori, ne cvrkuui vie. Glas joj je bio drhtav i nekako promukao, kao da je
morala da uloi svu svoju snagu u taj zvuk i usmeri ga ka tom mukarcu, inei to nasuprot svim
svojim instinktima i eljama.
"Ne smete se poaliti na nas, plemenau. Bilo bi to nepravedno... Primoravate me da krim
obiaje svog naroda. ta elite od mene?"
Seldon se istog asa obezoruavajue nasmei i isprui ruku. "Tu odeu koju ste mi doneli.
Tuniku."
Bez ijedne rei, ona isprui ruke i poloi tuniku u njegove.
On se lako nakloni i ree blagim, toplim glasom: "Hvala vam, Sestro." Zatim uputi brz pogled u
pravcu Dors, kao da eli da joj kae: eto, vidite? Ali Dors ljutito odvrati pogled.
Tunika je bila krajnje jednostavna, ustanovi Seldon dok ju je razvijao (vezovi i ukrasi, po svemu
sudei, bili su namenjeni samo enama), ali je imala i kitnjasti pojas, koji se, verovatno, nosio na
neki poseban nain. Nee mu, bez sumnje, biti teko da ustanovi kako.
"Idem u kupatilo da stavim ovo na sebe", ree on. "Nee mi, nadam se, biti potrebno vie od minut
ili dva."
On krenu u malenu prostoriju, ali ustanovi da ne moe da zatvori vrata za sobom, jer se i Dors
bee uputila za njim. I tek poto se oboje naoe unutra, u kupatilu, vrata se za njima zatvorie.
"ta to radite, Hari?" proita Dors ljutito. "Pravi ste divljak! Zbog ega tako postupate sa tom
jadnom enom?"
"Morao sam da je nateram da razgovara sa mnom", odvrati Seldon nestrpljivo. "Raunam da od
nje dobijem obavetenja. To vam je ve poznato. ao mi je to sam morao da pribegnem grubosti, ali
kako sam drugaije mogao da razbijem njeno utanje?" I on joj pokaza da izie iz kupatila.
Kada se, malo potom, i sam vratio u sobu, zatee Dors takoe u tunici.
Uprkos prividu gole lobanje, usled kapice to ju je imala na glavi, kao i bezoblinog kroja tunike,
Dors je i dalje izgledala veoma privlano. Bodovi na tunici, na neki nain, nagovetavali su joj stas,
istovremeno nita ne otkrivajui. Pojas joj je bio iri nego njegov i delimino tamnijeg sivog tona
nego sama tunika. tavie, na prednjem delu bio je ukraen dvema blistavoplavim emajliranim
kopama. (Neverovatno je, pomisli Seldon, koliko enama polazi za rukom da, ak i uz najvee
tekoe, ulepaju sebe.)
Osmotrivi kratko Harija, Dors primeti: "Sada izgledate kao pravi graanin Mikogena. Sasvim
smo prikladno odeveni i Sestre su spremne da nas povedu u trgovinu."
"Slaem se", odvrati Seldon, "ali elim da me nakon toga Kina Kap, etrdeset Trea, povede da
razgledam neku od mikrofarmi."
Kina Kap, etrdeset Trea, irom razrogai oi i istog asa odstupi korak ili dva. "Voleo bih da
vidim neku od njih", objasni Seldon mirno.
Kina Kap, etrdeset Trea, uputi brz pogled prema Dors. "Plemenaice..."
"Ali moda ne znate nita o farmama, Sestro."
Seldon je, po svemu sudei, pogodio u ivac. Ona se dostojanstveno isprsi i ree, nastojei da se
sve vreme obraa Dorsi: "Radila sam jedno vreme na jednoj mikrofarmi. Sva Braa i Sestre to ine u
nekom razdoblju svog ivota."
"Pa, u tom sluaju", prihvati Seldon, "povedite me na jednu od njih i dosta rasprave o tome. Ja
nisam Brat s kojim vam nije dozvoljeno da se uputate u razgovor i s kojim ne smete da dolazite u
dodir. Ja sam plemena i va poasni gost. Ovu kapu i ovu tuniku nosim kako ne bih na sebe svraao
nepotrebnu panju, ali ja sam naunik i dok boravim ovde meu vama elim da to vie saznam.
Nisam spreman da sedim ovde u ovoj sobi i zurim u njene zidove. elim da vidim bar neto od onoga
to vi ovde imate i to se ne moe sresti nigde drugde u vasceloj Galaksiji... na primer, neku od vaih
mikrofarmi. Siguran sam da ete se ponositi to moete da mi je pokaete."
"Mi i jesmo ponosni na njih", odgovori Kina Kap, etrdeset Trea, upravivi pri tom pogled ka
Seldonovom licu, "i poveu vas na jednu od njih. Ali nemojte ni pomiljati da ete otkriti ijednu od
naih tajni, ukoliko je to ono emu teite. Pokazau vam mikrofarmu sutra ujutro. Potrebno nam je
vremena da upriliimo odlazak."
"Saekau do sutra ujutro", sloi se Seldon. "Ali da li mi to vrsto obeavate? Imam li vau asnu
re?"
Kina Kap, etrdeset Trea, odgovori, meutim, s neprikrivenim nipodatavanjem: "Ja sam Sestra
i postupiu onako kako sam rekla. Odrau re, ak i kada je jedan plemena u pitanju."
Poslednje rei izgovori ledenim tonom, dok joj se oi rairie i zablistae. I Seldon se upita ta
joj je u tom trenutku prolo kroz glavu, osetivi laku nelagodnost.
43.
Seldon provede nemirnu no. Pre svega, Dors mu je saoptila da namerava da poe s njim u
obilazak mikrofarme i morao je da uloi veliki napor da bi je od toga odvratio.
"Smisao itave stvari", pokua on da joj objasni, "jeste u tome da je navedem da slobodno govori,
da je stavim u neuobiajene okolnosti - da bude nasamo s jednim mukarcem, makar i plemena bio u
pitanju. Poto mi je ve polo za rukom da razbijem jednu od zabrana, bie od sada lake. Ukoliko
poete s nama, ona e se sve vreme obraati vama, udeljujui meni samo mrvice."
"A ukoliko vam se neto dogodi u mom odsustvu, kao onda na Univerzitetu?"
"Nita se nee dogoditi! Molim vas! Ukoliko elite da mi pomognete, ostanite ovde. Ukoliko to
odbijete, ne elim da vie ita imam s vama. Ozbiljno to mislim, Dors. Ovo mi je veoma vano. I ma
koliko da ste mi u meuvremenu postali bliski, ovo dolazi ispred svega drugog."
Napokon, posle velikog oklevanja, ona popusti i samo ree: "Obeajte mi, onda, da ete se lepo
ophoditi prema njoj."
"Je li vi to treba da titite mene ili nju?" upita Seldon. "Uveravam vas da se prema njoj nisam
ophodio grubo zato to mi to priinjava zadovoljstvo i obeavam vam da to neu ni ubudue initi."
Seanje na ovu raspravu sa Dors - prvu, uopte - uini da Seldon dobar deo noi ostade budan;
nikako nije mogao da zaspi; to, kao i uznemirujua pomisao da se dve Sestre moda nee pojaviti
sutradan, uprkos obeanju koje mu je dala Kina Kap, etrdeset Trea. Ipak, pojavie se obe, ubrzo
poto je Seldon priveo kraju svoj oskudni doruak (bio je odluan u nameri da ne dopusti da se ugoji,
usled samoboleivosti) i stavio na sebe tuniku koja mu je savreno pristajala. Paljivo je, naroito,
namestio pojas, tako da mu je odlino stajao.
Kina Kap, etrdeset Trea obratila mu se sa primetnom hladnoom u glasu: "Ukoliko ste
spremni, plemenau Seldone, moja sestra ostae sa plemenaicom Venabili." Glas joj nije bio ni
cvrkutav, ni promukao. Kao da je tokom protekle noi uvebavala, u svom umu, kako da vodi
razgovor s jednim mukarcem koji, istovremeno, nije bio Brat.
Seldon se upita da li je i ona provela besanu no, ali samo ree: "Spreman sam, Sestro."
Pola asa kasnije, Kina Kap, etrdeset Trea, i Hari Seldon stadoe zajedno da se sputaju niz
jedan sprat za drugim. I premda je asovnik pokazivao da je dan, svetlo je bilo prigueno i delovae
tmurnije no bilo gde drugde na Trantoru.
Nije bilo nikakvog vidljivog razloga da bude tako. Nesumnjivo, vetaka dnevna svetlost koja je
lagano putovala trantorskom sferom nije iskljuivala ni Mikogenski sektor. Ali moda su ovdanji
itelji, pomisli Seldon, upravo eleli da ovako bude, sledei neki svoj drevni obiaj. Ipak, Seldonove
se oi postepeno privikoe na polusumranu okolinu.
Seldon pokua da se, bez upadljivosti, susretne s pogledima Brae i Sestara na koje su uz put
nailazili. Nadao se da e njega i Kinu Kap, etrdeset Treu, smatrati jednim od Brae i njegovom
enom, i da nee na njih obraati neku posebnu panju sve dotle dok im on sam ne bi za to dao
povoda.
Na nesreu, inilo se da je Kina Kap, etrdeset Trea, ba elela da privue panju na njih.
Progovorila je s njim samo nekoliko rei, tihim glasom i stisnutih usana. Po svemu sudei, injenica
da se nalazi u drutvu jednog mukarca, i to tuina - premda je samo ona to znala - veoma je uzdrmala
njeno samopouzdanje. Seldon je bio potpuno siguran da e, makar samo zatraio od nje da se malo
opusti, to kod nje izazvati jo snaniju nelagodnost. (Seldon se za asak upita kako bi se ponaala da
sretnu nekoga ko je poznaje... Nekako, i sam oseti da je odahnuo kada se konano spustie do
najdonjih spratova, gde je ljudi bilo u mnogo manjem broju.)
Nisu sili liftom, ve pokretnim stepenastim kosinama koje su se protezale u parovima, pri emu
je jedna vodila nagore, a druga nadole. Kina Kap, etrdeset Trea, ih je nazvala 'eskalatorima', ali
Seldon nije bio siguran da je tano razabrao izraz, budui da ga nikad ranije nije uo.
to su dublje zalazili, Seldonova zebnja sve vie je rasla. Na mnogim svetovima postojale su
mikrofarme i veina svetova stvarala je vlastita postrojenja ove vrste; on je uvek bio svestan
neprijatnih mirisa u njihovoj blizini od kojih mu se stomak okretao.
Meutim, ljudi koji su radili na mikrofarmama na to kako da nisu obraali nikakvu panju. ak i
kada su povremeni posetioci, usled smrada, stali da nabiru noseve, inilo se da se na njega ipak,
navikavaju bez veih potekoa. Meutim, iz nekog razloga, Seldon je uvek bio neobino osetljiv na
mirise, pogotovo neprijatne. Uvek ih je teko podnosio, te je oekivao da tako bude i ovog puta. On,
odjednom, pokua sebe da utei milju da, na najuzvieniji nain, rtvuje svoju lagodnost pred
potrebom za informacijama, ali mu to nimalo ne pomoe u odnosu na stomak, koji je poinjao da se
gri ve na sam nagovetaj onoga ta ga na kraju oekuje.
Poto je konano izgubio raun koliko su spratova do tada ve bili ostavili za sobom i kako je
vazduh i dalje, u razumnoj meri, delovao svee, on upita: "Kada emo stii do spratova na kojima su
mikrofarme?"
"Upravo smo stigli."
Seldon duboko udahnu vazduh. "Po mirisu ba ne bih rekao..."
"Mirisu? ta time hoete da kaete?" ini se da je Kina Kap, etrdeset Trea, bila do te mere
uvreena da nije ni primetila da je poela da govori prilino glasno.
"Iz sopstvenog iskustva mi je poznato da sa mikrofarmi uvek dolazi i miris truljenja. Znate, zbog
ubriva koje je bakterijama, kvaevim materijama, gljivama i saprofitima uopte, preko potrebno."
"Kaete, iz sopstvenog iskustva?" Ponovo je govorila tihim glasom. "A gde ste ga stekli?"
"Na svojoj rodnoj planeti."
Sestrino lice poprimi izraz beskrajnog gaenja. "I kaete, vai ljudi naslauju se neim nastalim iz
kala?"
Seldon nikada ranije ne nije uo tu re, ali na osnovu njenog pogleda i tona njenog glasa bi mu
sasvim jasno ta je imala na umu.
"Znate, ne mirie vie tako gadno, naravno, poto se pripremi za upotrebu."
"Naa hrana nema takav miris nijednog trenutka. Nai biotehniari nainili su savreno seme.
Nae alge razmnoavaju se pri najioj svetlosti i u briljivo odmerenim elektrolitskim rastvorima.
Saprofiti se hrane tano ustrojenim organskim tvarima. Za nae formule i recepte plemanai nee
nikad saznati... Ali doite, stigli smo. Njuite koliko god vam je drago: neete osetiti nita to bi vam
nadrailo ula. To je jedan od razloga to je naa hrana na najvioj ceni u Galaksiji i to se i sam car,
kako su nam rekli, samo njome hrani - mada je ona, ako mene pitate, odve dobra za bilo kog
plemenaa, pa ma on sebe nazivao i carem."
Izgovorila je to s puno gneva, koji kao da je bio usmeren neposredno na Seldona. A onda, kao da
se poboja da on nee valjano shvatiti ta je, tano, imala na umu, dodade: "Ili makar on sebe nazivao
i poasnim gostom."
Stupivi potom u jedan uzani hodnik, na ijim su se obema stranama nalazila velika staklena
burad, sa mutnozelenkastom tenou prepunom spletenih, izraslih algi, koje su se uvijale pod
talasima gasovitih mehuria, to su se neprestano uzdizali ka povrini. Tenost mora da je bila
prepuna ugljendioksida, pomisli Seldon.
Obilje ruiaste svetlosti slivalo se dole na burad, svetlosti koja je bila osetno jaa od one u
hodnicima. Seldon joj zamiljeno skrenu na to panju.
"Razume se", odgovori ona. "Alge najbolje rastu obasjane svetlou iz crvenog dela spektra."
"Pretpostavljam", ponovo upita Seldon, "da je sve automatizovano?"
Ona slee ramenima, ali nita ne odgovori.
"Ne vidim ba mnogo Brae i Sestara unaokolo", nastavi Seldon, reen da ne odustane.
"Bez obzira na to, postoje poslovi koji se moraju obaviti i oni ih i obavljaju, iako vi niste u stanju
da ih vidite. Nema nikakve svrhe da se uputate u pojedinosti: samo gubite vreme takvim pitanjima."
"Trenutak. Ne ljutite se na mene. Ne oekujem od vas da mi poverite dravne tajne. Ali, hajdemo,
draga." (Re mu se odjednom omae, a da ni sam nije znao kako.)
On je dohvati za miicu, poto je stekao utisak da namerava da odjuri od njega. Ona se ni ne
pokrenu, ali je mogao osetiti kako lako podrhtava i on joj, sav smeten, pusti miicu.
"Prosto, uinilo mi se da je sve automatizovano."
"Iz onoga to vam se ini moete izvlaiti kakve god elite zakljuke. Bez obzira na to, rei u
vam samo da su ovde potrebni i ljudski um i ljudsko procenjivanje. Svaki Brat i svaka Sestra
dobijaju priliku da, neko vreme, provedu ovde u radu. Nekima to, opet, postaje stalno zanimanje."
Sada je govorila vidljivo slobodnije, ali na alost, nije mogao da ne uoi kako sve vreme levom
rukom posee ka desnoj miici, trljajui mesto gde ju je on dodirnuo, kao da joj je tu ostavio neku
ogrebotinu.
"Ovako se protee kilometrima i kilometrima", objasni mu ona, "ali ako ovde skrenemo naii
emo na jedan odeljak s gljivama, koji onda moete pogledati."
Oboje nastavie dalje. Seldon uoi savrenu istou na svakom koraku. Stakla su se blistala. Pod
prekriven ploicama inilo se da je vlaan, ali kada je u jednom asu ugrabio priliku, sagnuo se i
opipao ga. Ispostavilo se da je bio sasvim suv. Nije bio ni klizav - osim ukoliko njegove sandale
(kroz koje su mu se, na vrhu, po nesumnjivo prihvaenoj mikogenskoj modi, probijali prsti) nisu
imale neklizajua pendeta.
Kina Kap, etrdeset Trea, bila je sasvim u pravu u jednom pogledu. Povremeno, tu i tamo,
zaticali su ponekog Brata ili Sestru kako rade u tiini, proveravajui brojke i doterujui instrumente.
Katkad, bili su sasvim predani poslovima za koje nije bila potrebna nikakva prethodna sprema - kao,
na primer, ienju i glaanju opreme. Ali ma ta da su radili, radili su potpuno udubljeni u svoj
posao.
Seldon je naroito vodio rauna da ne upita kakve su to poslove obavljali, ne elei da kod Sestre
izazove neprijatan oseaj ukoliko ne bude znala odgovor, ili ljutnju, ukoliko bude morala da ga jo
jednom podseti da postoje stvari koje mu moraju ostati zauvek nepoznate.
Tek to zaoe u jedan blago zakrivljeni hodnik, Seldon prepoznade slabaan trag nekog mirisa
koji mu je ostao u seanju. On uputi brz pogled ka Kinoj Kapi, etrdeset Treoj, ali se inilo da ona
mirisa uopte nije bila svesna, te se i on ubrzo naviknu na njega.
Vrsta osvetljenja odjednom se promeni. Ruiasti preliv, ba kao i blistavilo, iezli su. inilo se
kao da se sve nalazi u nekoj polutami, osim mesta na kojima su se nalazili instrumenti; na tim mestima
uvek su se nalazili ili jedan Brat ili jedna Sestra. Nekima su na elu stajale privrene lampice, koje
su odsijavale biserastu svetlost; pored toga, na velikom odstojanju, Seldon bi mestimino ugledao
malene svetlosne estice kako se nasumino kreu tamo-amo.
I dok su tako hodali, Seldon uputi brz pogled ka njenom profilu. Bilo je to jedino po emu je
mogao doneti neki sud o njoj. U svakoj drugoj prilici nikako ne bi bio u stanju da pree preko njene
izboene gole lobanje, njenih oiju bez obrva i trepavica, kao i njenog nenaminkanog lica. Potpuno
su u njoj priguili svaku individualnost; gotovo da su je nainili nevidljivom. Meutim, iz profila, bio
je u mogunosti da sagleda bar neto od njene linosti. Nos, bradu, pune usne, pravilne crte, lepotu.
Priguena svetlost kao da je sa svoje strane doprinosila mekoi prizora, ublaavajui, ak, i golotinju
glave od ela nagore.
I Seldon, i sam iznenaen, pomisli: mogla bi biti, ak, veoma lepa, samo kad bi pustila kosu i
prikladno je uredila.
A onda, odmah potom, pomisli da to jednostavno nije dolazilo u obzir. Ona e ostati gole lobanje
itavog svog ivota.
Ali zbog ega? Zbog ega su joj to morali uiniti? Sin Sunca je napomenuo da je razlog tome bio
to da Mikogenci (oni ili one) ostanu itavog ivota svesni da su Mikogenci (oni ili one). Ali zbog
ega je to bilo toliko vano, da je gola loganja morala biti prihvaena kao trajno obeleje, znamenje
identiteta?
A onda, budui da je imao obiaj da u svom umu raspravlja o svemu, imajui u vidu obe strane, na
pamet mu pade: navika je druga priroda. Treba se samo navii na golu lobanju, navii u pravom
smislu te rei, i kosa na njoj zaista se mogla initi najgnusnijom stvari to se mogla zamisliti. Eto, i
on, brijao se predano svakog jutra, uklanjajui i najmanju dlaicu, oseajui se nelagodno ukoliko mu
lice nije bilo sasvim glatko - pa ipak, nikad o svom licu nije mislio kao o golom, ili na bilo koji
nain, neprirodnom. Razume se, mogao je pustiti da mu brada raste kad god bi to poeleo - ali stvar i
jeste bila u tome to nije eleo.
Bilo mu je dobro znano da su postojali svetovi na kojima mukarci nisu uklanjali bradu; na nekima
je, ak, nisu ni potkresivali, niti na bilo koji nain doterivali, putajui je da raste u divljem neredu.
ta bi oni rekli, da su samo mogli videti njegovo glatko izbrijano lice, njegovu bradu, obraze i
nausnice liene i najmanje dlaice?
A u meuvremenu nastavljao je da koraa sa Kinom Kapi, etrdeset Treom - do u beskraj, kako
se inilo - i povremeno bi ga ona, da ga uputi, uhvatila za lakat, po svemu sudei sve se vie na to
navikavajui; jer, ruku nije odmah, urno, povlaila. U jedan mah, tako, ruka joj ostade na njegovom
laktu itav minut.
"Ovamo! Doite ovamo!" uzviknu ona iznenada.
"O emu je re?" upita Seldon.
Nalazili su se ispred jedne omanje posude ispunjene brojnim kuglicama, od kojih je svaka imala,
otprilike, dva centimetra u preniku. Jedan Brat, pod ijim se starateljstvom ovo podruje oigledno
nalazilo i koji je upravo tu postavio posudicu, podie pogled sa pitomim, upitnim izrazom.
Kina Kap, etrdeset Trea, dobaci Seldonu gotovo apatom: "Zatraite da vam da nekoliko!"
Seldon odmah shvati da se ona nije usuivala da se obrati jednom Bratu, osim ukoliko je on ne bi
oslovio, i pomalo nesigurno zatrai: "Moe... Moemo li dobiti nekoliko tih kuglica Brate?"
"Uzmi punu aku, Brate", odgovori ovaj srdano.
Seldon uze jednu od kuglica i upravo htede da je prui Kinoj Kapi, etrdeset Treoj, kad primeti
da je Bratovljevu ponudu da se poslui prihvatila kao da njoj bee upuena i ve je iz posude
zahvatila obema akama to je vie mogla.
Kuglica je pod prstima delovala meko i glatko. Dok su se udaljavali od kace i Brata koji ju je
nadzirao, Seldon upita Kinu Kap, etrdeset Treu: "Je li ovo za jelo?" I on oprezno prinese kuglicu
vrhu nosa.
"Nemaju mirisa", ree ona otro.
"ta je to?"
"Slatkii. Sirovi slatkii. Za potrebe spoljnih trita dodajemo im najrazliitije arome, ali ovde na
Mikogenu jedemo ih ovakve - iskljuivo."
Ona stavi jednu kuglicu u usta i primeti: "Nikad mi ih nije dosta."
Seldon takoe stavi jednu kuglicu u usta i smesta oseti kako se ova razlae i brzo mu nestaje meu
nepcima. U ustima, za asak, kao da oseti neku tenost, a onda mu sve, kao da on sam nema nikakve
veze sa svim tim, skliznu niz grlo.
On zastade nekoliko trenutaka, gotovo oamuen. Kuglica je imala slatkast ukus, ali odmah potom
javi se jo lepi oseaj gorkosti; ali ono osnovno u ukusu nekako mu izmae.
"Mogu li da dobijem jo jednu?" upita on.
"Uzmite nekoliko", ponudi ga Kina Kap, etrdeset Trea, ispruivi aku. "Nemaju nikad sasvim
isti ukus i gotovo da su bez kalorija. Probajte."
Bila je potpuno u pravu. Nastojao je da slatki to due zadri na jeziku; pokuavao je da ga lie;
pokuao je da odgrize tek jedan komadi. Meutim, ma koliko paljiv bio, na najmanji dodir usana
slatki se smesta razlagao. Nije vredelo odgristi samo komadi; sledeeg trenutka ni ostatka vie nije
bilo. I svaki put ukus im je bio neodredljiv, mada nijednog asa kao kod prethodnog komada.
"Jedina je nevolja s njima", objasni mu Sestra razdragano, "to povremeno nailazite na zaista
neobine parie, iji ukus nikako ne zaboravljate, ali ga nikad vie ponovo ne osetite. Probala sam
jedan kada mi je bilo devet godina..." Njeno lice, meutim, odjednom izgubi dotadanji veseli izraz i
ona samo ree: "Veoma dobra stvar. Pored ostalog, ui vas i tome da je sve na ovom svetu kratkog
veka."
Bio je to signal, pomisli Seldon. Dugo su ve proveli u nesuminoj etnji. U meuvremenu se
navikla na njega i poela je da s njim razgovara. I razgovor je, konano doao na pravu stvar. Sad!
44.
I Seldon zapoe:
"Ja, Sestro, dolazim sa sveta koji se prostire na otvorenom, kao i svi ostali svetovi, osim
Trantora. Kie padaju ili ne padaju, reke teku mirno ili plave okolinu, temperature su visoke ili niske.
To znai da su i etve dobre ili rave. Ovde je, meutim, sva ivotna sredina pod nadzorom. etva
uvek mora biti dobra. I to je, nesumnjivo, velika srea za Mikogen."
On zastade, iekujui. Postojao je veliki mogui broj odgovora na njegove rei i pravac njegovih
daljih nastojanja zavisie od odgovora koji e dobiti.
Govorila je sada sasvim slobodno i inilo se da joj vie ni najmanje ne smeta injenica da se
obraa jednom mukarcu; izgledalo je, dakle, da ova duga etnja poinje da ispunjava svoju
prvobitnu svrhu. "ivotnu sredinu nije ba lako podvrgnuti potpunom nadzoru", ree ona. "Povremeno
dolazi do virusnih infekcija, a javljaju se i neoekivane i neeljene mutacije. Deava se, ak, da doe
do nekog poremeaja i da ogromne koliine jednostavno postanu neupotrebljive."
"Zapanjujue. I ta se onda deava?"
"Obino nema drugog reenja do da se unite sve kvarne koliine, ak i one za koje se samo
sumnja da nisu ispravne. Posude i kace moraju biti pomno sterilisane, mada se, ponekad, i one
moraju unititi."
"Kao neka vrsta hirurgije", primeti Seldon. "Odstranjujete bolesno tkivo."
"Tako, nekako."
"Ali postoji li nain da se takve stvari spree?"
"ta mi tu moemo? Ne prestajemo da proveravamo da li dolazi do mutacije; ne javljaju li se neki
novi virusi; strogo pazimo da ne doe do nehotinog zagaivanja, ili kakvih drugih promena u sredini
u kojoj ih odgajamo. Veoma se retko deava da ustanovimo da je neto krenulo ravim putem; ali,
ako ustanovimo, preduzimamo drastine mere. Posledica toga je da su loe godine zaista retke i da,
ukoliko do njih i doe, teta biva ograniena samo na pojedine delove, tu i tamo. Tokom najgore
godine koju smo ikad imali proizvodnja je pala samo dvanaest procenata ispod uobiajenog proseka
- mada se i to itekako osetilo. Nevolja je u tome to uprkos najbriljivije poduzetim merama, kao i
najpomnije razraenim kompjuterskim programima, ne moete uvek predvideti ono to je u sutini
nepredvidljivo."
(I protiv svoje volje Seldon odjednom oseti kako ga podilazi jeza. Sticao se utisak da je govorila
o psihoistoriji - dok je, zapravo, govorila samo o proizvodnji na mikrofarmama jednog siunog dela
oveanstva; a on je, sa svoje strane, imao u vidu mono galaktiko carstvo, u svim njegovim
preduzeima.)
Iskusivi, neizbeno, kako bodrost u njemu ili, on oseti potrebu da je ohrabri. "Ipak, nije ba sve
nepredvidljivo. Postoje sile to nas vode i staraju se o nama."
Sestra se, namah, nekako ukruti. Okrenuvi se, zagleda mu se u lice, kao da nastoji da ga proita
do kraja svojim prodornim oima.
Ali ree samo: "ta?"
Seldon se oseti nelagodno. "Imao sam utisak, dok smo govorili o virusima i mutacijama, da smo
govorili o neemu to proishodi iz delanja prirode, neem to je podlono prirodnim zakonima. Ali
zar ne, postoji i neto to prevazilazi prirodne tokove? Neto to ne podlee prirodnim zakonima i,
sledstveno tome, to prirodnim zakonima upravlja."
I dalje ga je netremice posmatrala, kao da je iznenada poeo da govori nekim dalekim, nepoznatim
dijalektom standardnog galaktikog jezika. I ona jo jednom upita, ovog puta gotovo apatom: "ta?"
On nastavi, spotiui se o rei koje mu nisu bile prisne, napola smeten. "ovek mora imati
podrku neke velike sutine, nekog velikog duha, neeg... Ne znam ni sam kako da to nazovem."
Iako je i dalje govorila tihim glasom, ton joj odjednom postade nekako uzvieniji. "Pomislila
sam... Pomislila sam da upravo to imate u vidu, ali nekako, nisam mogla da poverujem.
Nagovetavate mi da imamo svoju religiju. Zato se niste odmah tako izrazili? Zato niste upotrebili
pravu re?"
Ona zastade, oekujui odgovor, i Seldon, pomalo zateen njenim reima, uspe samo da izusti:
"Zato to to nije re koju ja inae upotrebljavam. Ono to imam u vidu nazivam 'natprirodnost'."
"Nazivajte to kako god elite, ipak je re o religiji. Ne, mi nemamo nikakvu religiju. Religija je za
plemenae, za onaj gamiui o..."
Sestra zastade, kao da je bila na ivici da se zagui, i Seldon, gotovo sasvim ubeen, pomisli da je
re o koju se saplela bila 'olo'.
Ponovo je sasvim vladala sobom. Govorei usporeno i neto dubljim glasom nego inae, ona
ree: "Mi nismo religiozan narod. Nae je kraljevstvo od ovog sveta i oduvek je to bilo. Ali ako vi
imate religiju..."
Seldon se oseti uhvaenim u stupicu. Na ovakav obrt nije raunao. Kao da se od neega brani, on
podie ruku. "U stvari, nemamo je. Ja sam matematiar i moje kraljevstvo takoe je od ovog sveta.
Samo sam pomislio, zbog krutosti vaih obiaja, da moda vae kraljevstvo..."
"Pogreno mislite, plemenau. Ako nai obiaji i jesu kruti, razlog tome je to smo malobrojni i
okrueni milijardama drugih. Na neki nain moramo sebe obeleiti kako se ne bismo izgubili sred
vaih bezbrojnih hordi. Moramo sebe istai uklanjanjem kose, odeom, ponaanjem, nainom ivota.
Moramo znati ko smo i moramo, isto tako, biti sigurni da i vi, plemenai, znate ko smo. Mi predano
radimo na svojim farmama da bismo sebe uinili vrednijim u vaim oima i da se na taj nain
obezbedimo da ete nas ostaviti na miru. To je sve to od vas traimo... da nas ostavite na miru."
"Ali ja ne elim da povredim vas, ni va narod. Ono za im tragam jeste samo znanje, ovde kao i
svuda drugde."
"Ali vreate nas svojim pitanjima o naoj religiji, kao da smo se ikad obratili nekom
tajanstvenom, nestvarnom duhu da uini za nas neto to sami za sebe ne bismo mogli uiniti."
"Postoje mnogi ljudi, na mnogim svetovima, koji veruju u natprirodno, na ovaj ili onaj nain... koji
imaju religiju, ukoliko mislite da ta re bolje pristaje. Mogue je da se, u bilo kom vidu, s njima ne
sloimo; ali isto je takoe mogue da mi greimo u svojoj neverici, kao i da oni gree u svom
verovanju. U svakom sluaju, nema nieg ravog u takvim verovanjima i svojim pitanjima zaista
nisam nameravao da vam nanesem uvredu."
Ali ona nije bila spremna da popusti. "Religija!" uzviknu ona ljutito. "Ne, ne oseam ama ba
nikakvu potrebu za njom!"
Seldonovo oseanje bodrosti, koje je tokom ovog razgovora sve vie ilelo, konano dosee samo
dno. Sve ovo, itav ovaj izlet sa Kinom Kapi, etrdeset Treom, nije ga dovelo ni do ega.
Ali ona kao da jo nije izrekla svoju poslednju re. "Mi imamo neto neuporedivo vrednije. Mi
imamo istoriju."
I Seldon istog asa oseti kako mu se bodrost naglo vraa i on se nasmei.
10. KNJIGA
PRIA O RUCI I BEDRU... Dogaaj koji Hari Seldon navodi kao pravi obrt u svom traganju za
metodom koji e mu omoguiti da razvije i utemelji psihoistoriju. Na alost, njegovi objavljeni
radovi ne objanjavaju poblie o kojoj je to 'prii' re; takoe, nijedna od pretpostavki (a bilo ih je
bezbroj) koje se na nju odnose nije dovela ni do kakvog pouzdanijeg saznanja. Stoga, to i dalje ostaje
kao jedna od brojnih, uvek privlanih, ali nerazjanjenih tajni u Seldonovoj karijeri.
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
45.
irom otvorenih oiju i teko diui, Kina Kap, etrdeset Trea, stajala je netremice zagledana u
Seldona.
"Ne mogu ovde da ostanem", ree ona.
Seldon se obazre oko sebe. "Ali niko ne obraa panju na nas. ak ni Brat od koga smo dobili
slatkie nije nam ni re rekao. inilo se kao da nas smatra savreno pristalim parom."
"Slaem se, nema nieg neuobiajenog kada su svetla priguena, kada govorite tihim glasom, tako
da va plemenaki naglasa ne pada u oi, i kada ja delujem smireno. Ali ovog asa..." Glas joj
postajae sve promukliji.
"ta mislite time - ovog asa?"
"Nervozna sam i napeta. Ja sam... sva sam mokra od znoja."
"Ali ko e to primetiti? Smirite se. Opustite se."
"Ne mogu. Bar ne mogu dok sve vreme mislim da svima bodem oi."
"Kuda onda da poemo?"
"Postoje ovde u blizini odaje za odmor. Znam za njih, jer sam nekad radila ovde."
Sada je brzo koraala i Seldon ju je u stopu pratio. Na jednom malenom uzvienju, koje on u
polutami bez nje ne bi ni primetio, stajao je niz meusobno odeljenih vrata.
"Poimo ka onoj tamo na kraju", proapta ona. "Ukoliko je slobodna."
Odaja nije bila zauzeta. Iznad poluotkrinutih vrata stajala je malena pravougaona tablica, na kojoj
su se svetlela slova: NEZAUZETO.
Kina Kap, etrdeset Trea, na brzinu se obazre oko sebe, dade rukom znak Seldonu da ue i
potom i sama kroi unutra, zatvorivi vrata za sobom. Istog asa, jedna svetiljka na tavanici upali se i
obasja unutranjost prostorije.
"Postoji li ikakav znak na vratima koji kazuje da se neko ve nalazi unutra u prostoriji?" upita
Seldon.
"Znak ZAUZETO pali se automatski, im se vrata zatvore i svetlo ukljui u prostoriji", objasni
Sestra.
Seldon je mogao osetiti blago strujanje vazduha u prostoriji, praeno jedva ujnim umom; ali zar
je uopte postojalo neko mesto na Trantoru gde se taj zvuk nije uo i gde se strujanje vazduha nije
osealo?
Prostorija nije bila velika. U njoj se nalazio jednostavan krevet sa tvrdim, ali prilagodljivim
duekom, presvuenim, oigledno, istim aravom. Bili su tu, takoe, jedna stolica i sto, kao i jedan
mali zamrziva, te neto to je izgledalo kao zatvorena penica, po svoj prilici mali, priruni greja
za hranu.
Kina Kap, etrdeset Trea, sede na stolicu uspravno i kruto, vidljivo nastojei da prinudi sebe
na oputanje.
Nisiguran u pogledu toga ta mu valja initi Seldon ostade da stoji, sve dok mu ona, pomalo
nestrpljivo, ne pokaza rukom da sedne na krevet. I tek tada on sede.
Kina Kap, etrdeset Trea, napokon se oglasi tihim glasom, gotovo kao da se obraa samoj sebi.
"Ukoliko se ikad sazna da sam bila ovde s nekim mukarcem - makar on bio samo plemena - smesta
e me prognati. Seldon istog asa ustade. "Hajdemo, onda, odmah odavde."
"Sedite. Ne mogu da iziem u ovakvom stanju. Raspitivali ste se o religiji. Na ta, u stvari,
mislite?"
Seldon je imao neodovljiv utisak da se sasvim izmenila. Nije vie bilo ni traga njenoj uzdranosti,
povuenosti u prisustvu mukarca. Posmatrala ga je netremice, suenih oiju.
"Ve sam vam rekao. Tragam za znanjem. Ja sam naunik. I moj poziv i sve moje elje usmereni
su samo ka jednom: sticanju znanja. Budui da, posebno, elim da upoznam ljude, elim da steknem
znanja iz istorije. Na mnogim svetovima, drevni istorijski zapisi - uistinu drevni istorijski zapisi -
preobratili su se u mitove i predanja, postavi, neretko, deo religijskih verovanja ili verovanja u
natprirodno. Ali ako Mikogen nema religiju, u tom sluaju..."
"Ve sam vam rekla da imamo istoriju."
"Ve mi dva puta to pominjete", primeti Seldon. "Dokle see ta vaa istorija?"
"Dvadeset hiljada godina unazad."
"Zaista? Hajde da razgovaramo sasvim otvoreno. Da li je u pitanju istinska istorija ili neto to se,
takoe, preobratilo u puka predanja?"
"U pitanju je, dabome, istinska istorija."
Seldon zausti da je upita koliko u to moe biti siguran, ali odustade. Da li zaista postoji mogunost
da istorija see unazad dvadeset hiljada godina i da je, ipak, ouvala svoju izvornost? Budui da nije
bio istoriar, morae o tome da porazgovara sa Dors.
inilo mu se, meutim, potpuno prihvatljivim da su na svim svetovima najranije istorije
predstavljale meavinu samohranljivog junatva i minidrama koje je trebalo da poslui kao
moralistika poduka, te ih, stoga, uopte nije trebalo shvatiti doslovno. U svakom sluaju, bar, tako su
stvari stajale na Helikonu, premda bi zaista bilo teko nai makar jednog Helikonca koji se ne bi u
njih spremno zakleo, tvrdei da je re o nesumnjivoj istoriji. U tom smislu, bili bi spremni da
istinitim proglase i sasvim smene prie o najranijim istraivanjima Helikona i o susretima sa
ogromnim i opasnim leteim gmazovima - bez obzira na to to ni na jednom svetu koji su naselila
ljudska bia nikada nije pronaen ni najmanji trag da su takva udovita postojala.
Premetnuvi sve to na brzinu u glavi, on samo upita: "A kako ta istorija poinje?"
Sestrin pogled bio je zamiljen, kao da se zagledala u neto veoma daleko; oito, pogled joj nije
bio usredsreen na Seldona, niti na ita u tom sobiku. "Zapoinje sa jednim svetom - naim svetom",
odgovori ona lagano. "Jednim jedinim svetom."
"Jednim jedinim svetom?" (Seldon se namah priseti da mu je i Hamin govorio o predanjima o
jednom jedinom svetu, kao pretei sveg oveanstva).
"Da, jednom jedinom svetu. Kasnije je bilo i drugih, ali na je svet bio pravi. Jedinstven svet,
sasvim otvoren, prostran, sa dovoljno mesta za sve, sa plodnim poljima, udobnim domovima i
prijatnim ljudima. Hiljadama godina iveli smo na tom svetu, a onda smo bili prinueni da ga
napustimo i da tumaramo unaokolo, sve dok neki meu nama nisu pronali jedan kutak na Trantoru,
gde smo poeli da proizvodimo hranu koja nam je donela bar malo slobode. I ovde u Mikogenu,
ivimo svoj ivot - i pothranjujemo vlastite snove."
"I ta vaa istorija sadri sve pojedinosti o tom praiskonskom svetu? Jednom jedinom svetu?"
"Oh, da, sve je to zapisano u knjizi i svi je imamo. Svi, do poslednjeg. Sve vreme je nosim s
sobom, i ne postoji ni trenutak kada je bilo ko od nas ne moe otvoriti i prelistati, kako bi se podsetio
ko smo i ko smo bili, kao i da u sebi uvrsti veru da emo jednog dana ponovo zadobiti svoj svet."
"Da li vam je poznato gde se taj svet nalazi i ko sada na njemu ivi?"
Kina Kap, etrdeset Trea, meutim, samo estoko zavrte glavom. "Ne, ne znamo, ali jednog
emo dana saznati."
"I tu knjigu imate ak i ovog asa pri sebi?"
"Razume se."
"Da li biste mi dozvolili da je pogledam?"
Bledi osmeh pree preko Sestrinog lica i ona ree: "Znai, to je ono to elite. Znala sam da neto
imate na umu, im ste zatraili da vi i ja, nasamo, poemo u posetu mikrofarmama." inila se pomalo
pometenom. "Meutim, nije mi palo na pamet da je re o Knjizi."
"To je, zaista, sve to elim", sloi se Seldon ozbiljno. "Na umu, zaista, nemam nita drugo. A ako
ste me doveli ovamo zato to ste mislili..."
Ali mu ona ne dozvoli da zavri. "Ali evo, tu smo. elite li ili ne elite da vidite Knjigu?"
"Znai li to da ste spremni da mi je date?"
"Da, pod jednim uslovom."
Seldon zastade, odmeravajui mogunost da zapadne u ozbiljnu nepriliku ukoliko narui Sestrinu
uzdranost u veoj meri no to mu je to ijednog trenutka palo na um. "Pod kakvim uslovima?" upita
on.
Kina Kap, etrdeset Trea, iznenada, naglo obliznu svoje usne. A onda ree, dok joj je glas
primetno podrhtavao: "Da skinetu tu kapicu s glave."
46.
Hari Seldon zagleda se u Kinu Kap, etrdeset Treu, prazna pogleda. Bee to kranje osetljiv
trenutak i on zaista u prvi mah nije shvatio o emu ona to govori. Naime, sasvim je smeo s uma da na
glavi ima kapicu.
A onda podie ruku ka svojoj glavi i, po prvi put, u punoj meri oseti kapicu koju je nosio. Bila je
glatka, ali se ispod nje mogla osetiti kosa. Ne ba mnogo, istini za volju. Najzad, kosa mu je bila
ravna i ve proreena.
"Zbog ega?" upita on.
"Jer ja tako elim. Jer je to uslov ukoliko elite da vidite Knjigu", odgovori ona.
"Pa, ukoliko to zaista elite", prihvati on, i mai se rukom za rub kapice, kako bi je skinuo.
"ekajte!", uzviknu ona. "Pustite mene. Ja u to uiniti." Gledala ga je gladnim pogledom.
Seldon spusti ruke. "U redu, onda."
Sestra se istog asa die sa stolice i sede kraj njega na krevet. Lagano, paljivo, ona mu otkai
kapicu s glave neposredno iznad uveta. Ponovo obliznuvi usne i isprekidano diui, povue kapicu i
skinu je... Osloboena, Seldonova kosa kao da se malice nakostrei.
"Usled stalnog noenja kapice, mora da mi se teme skroz oznojilo", primeti on s blagim oseajem
nelagodnosti. "Verovatno mi je i kosa usled toga malo vlana."
On posee rukom, u nameri da proveri svoje rei, ali ga ona, uhvativi ga za dlan, sprei u tome.
"Ja elim da to uinim", ree ona. "I to je deo uslova."
Blago i pomalo oklevajui, njeni prsti dotakoe mu kosu i gotovo se istog asa povukoe. Zatim,
ponovo, spusti mu prste na kosu i neno je pritisnu.
"Suva je", ree ona. "Tako je... prijatna."
"Zar niste nikad ranije opipali niiju kosu?"
"Ponekad, kod dece. Ali... ovo je... drugaije." I ona ga ponovo pogladi po kosi.
"U kom pogledu?" Uprkos svoj svojoj smetenosti, Seldon oseti kako se u njemu budi radoznalost.
"Ne umem da vam kaem. Prosto je... drugaije."
Posle nekog vremena, on je upita: "Pa, je li vam dosta?"
"Nije. Ne pourujte me. Moete li je postaviti kako god poelite?"
"U stvari, ne mogu. Kosa vam, po pravilu, pada na prirodan nain, ali da je doteram potreban mi
je ealj. Na alost, nemam ga pri sebi."
"ealj?"
"To vam je neto sa iljcima... Uf, kao viljuka... Ali iljaka ima mnogo vie i nisu tako otri."
"Moete li je doterati prstima?" Ne saekavi njegov odgovor, ona stade da provlai prste kroz
njegovu kosu.
"Zavisi", odgovori on. "Ali ealj je mnogo bolji."
"Otrija je ovde pozadi."
"To je zato to je na tom mestu obino kraa."
Kao da se neega odjednom prisetila, Kina Kap, etrdeset Trea, upita: "Obrve? Tako ih zovete,
zar ne?" I, trenutak potom, odlepi mu trake to su mu pokrivale obrve i blago prevue prstima po
njima.
"Ba je to prijatan oseaj", ree ona i nasmeja se, gotovo piskavo, veoma nalik na kikot njene
mlae sestre. "Ba su slatke."
"Postoji li jo neto to smatrate delom dogovora?" upita Seldon nestrpljivo.
Pod priguenom svetlou sobe Kina Kap, etrdeset Trea, pogleda ga kao da razmilja da mu
odgovori potvrdno, ali, ipak, ne ree nita. Umesto toga, samo brzo povue ruke i prinese ih svom
nosu. Seldon se upita ta li je namirisala.
"Ba udno", proapta ona. "Mogu li... mogu li ponovoti sve ovo nekom drugom prilikom?"
"Ukoliko mi budete stavili na raspolaganje Knjigu, dovoljno dugo da je mogu temeljito prouiti, u
tom sluaju, moda..."
Kina Kap, etrdeset Trea, zavue ruku ispod tunike, kroz prorez koji Seldon nije ranije uoio, i
iz nekog skrivenog depa izvue knjiicu uvezanu u neki vrst, ali elastian materijal. On je odmah
uze iz njenih ruku, nastojei da to god bolje moe obuzda uzbuenje koje ga je obuzelo.
I dok je Seldon ponovo stavljao kapicu na glavu, da pokrije kosu, Kina Kap, etrdeset Trea,
priblii ruke ustima i, brzo i neno, liznu jedan prst.
47.
"Traila je da vam pogladi kosu?" upita Dors. Zagledala se u Seldonovu kosu, kao da se i sama
nosi sa namerom da je opipa.
Seldon odstupi za korak. "Molim vas, nemojte. Ta ena uinila je da to deluje kao neka vrsta
nastranosti."
"Pa, pretpostavljam da i jeste - sa njenog stanovita. Ali zar niste pri tom osetili nekakvo
zadovoljstvo?"
"Zadovoljstvo? Sav sam se najeio. I tek poto je prestala, bio sam u stanju da ponovo diem. Sve
vreme sam mislio: kakve li e mi jo uslove postaviti?"
Dors se nasmeja. "Da li ste se moda plaili da e vas odvui u krevet? Ili ste se, moda,
ponadali?"
"Uveravam vas da se nisam usuivao ni da pomislim na to. Sve vreme mislio sam samo na
Knjigu."
Nalazili su se ponovo u svojoj sobi i Dors je ukljuila distorzioni aparat kako bi bila sigurna da ih
ne mogu uti.
Vee je ve bilo odmaklo. Seldon je skinuo kapicu i tuniku i okupao se, posebno se potrudivi oko
svoje kose, koju je, ak, dvaput nasapunjao i isprao. Sedeo je sada na krevetu, u jednostavnoj
spavaici koju je pronaao u plakaru.
Dors ga upita, dok su joj oi vragolasto svetlucale: "Da li zna da imate i malje na grudima?"
"Najsvesrdnije sam se nadao da se nee i toga setiti."
"Jadni Hari. Ali znate, sve je to bilo potpuno prirodno. I ja bih se, najverovatnije, nala u slinoj
neprilici da sam se zatekla nasamo s nekim Bratom. tavie, moda i u goroj, budui da bi on - s
obzirom na to da je mikogensko drutvo takvo kakvo jeste - smatrao da sam, kao ena, duna da bez
oklevanja i protivljenja udovoljim svakoj njegovoj elji."
"Ne, Dors. Moda zaista mislite da je sve bilo savreno prirodno, ali vi to niste lino doiveli. Ta
jadna ena bila je u stanju potpune seksualne mahnitosti. Sva su joj ula bila napeta... mirisala je
svoje prste, oblizivala ih. Da je mogla da uje kako mi kosa raste, sluala bi ne ujui nita drugo."
"Ali upravo je to ono to smatram 'prirodnim'. Sve to je pod zabranom izaziva seksualno
uzbuenje. Da li bi vas, na primer, posebno privlaile enske grudi kada biste iveli u drutvu koje
njihovo izlaganje smatra potpuno normalnim?"
"Moda i bi."
"Ali zar vas ne bi vie privlaile kada bi bile uvek skrivene, kao to je sluaj u veini drutava?...
Evo, da vam ispriam neto to se meni dogodilo. Bila sam u jednom odmaralitu na jezeru, na Sini...
Pretpostavljam da i na Helikonu imate takve stvari - odmaralita, plae, i slino?"
"Razume se", odgovori Seldon, kome ovo pitanje zasmeta. "ta mislite, da je Helikon svet sav
sainjen od stenja i praine, samo sa vodom za pie?"
"Bez uvrede, Hari. elela sam samo da budem sigurna da ete shvatiti poentu prie. Dakle, na
plaama na Sini veoma malo vodimo rauna o tome ta emo imati na sebi... ili ta neemo imati."
"Znai, plae za golae?"
"Ne ba sasvim, mada pretpostavljam da bi se malo ko uzbunio kada bi on ili ona skinuli sve sa
sebe. Obiaj je da ovek zadri na sebi pristojni minimum, mada moram priznati da ono to nazivamo
pristojnim minimumom ostavlja tek malo prostora mati."
"Mi na Helikonu imamo neto vie standarde kada je pristojnost u pitanju", primeti Seldon.
"Da, to mi je jasno zahvaljujui tome kako se prema meni ophodite; ali svako ima svoje standarde.
Dakle, sedela sam na jednoj maloj plai kraj jezera i jedan mladi ovek, s kojim sam razgovarala
prethodnog dana, pristupi mi. Bio je sasvim pristojan momak, i nisam mu mogla ba nita zameriti.
Seo je na doruje moje stolice za sunanje i svoju desnu ruku stavio na moje levo, nago bedro -
naravno, samo da bi se oslonio.
Poto smo, tako, minut ili dva proveli u razgovoru, on mi se, pomalo izazovno, obrati: 'Pa, evo, tu
smo. Jedva da se poznajemo, pa ipak mi se ini savreno prirodnim da stavim ruku na vae bedro.
tavie, i vama se to ini savreno prirodnim, budui da niste zatraili da je uklonim.'
I tek tog asa, zaista, postadoh svesna injenice da mu ruka poiva na mom bedru. Javno izloena
nagota ini da se erotski izazov nekako prigui. Kao to rekoh, sutina je u skrivanju.
Mora da se i momak bavio slinim mislima, budui da je nastavio: 'Pri svemu tome, da smo se
sreli pod drugaijim okolnostima i da ste na sebi imali haljinu, svakako da vam ni na pamet ne bi
palo da mi dopustite da vam je zadignem i stavim ruku na mesto gde se ovog trenutka nalazi'.
Ja se na to samo nasmejah i mi nastavisno da avrljamo o raznim stvarima. Razume se, budui da
je skrenuo moju panju na poloaj ruke, mladi vie nije smatrao pristojnim da je tamo i dalje
zadrava, te ju je uklonio.
Te veeri obukoh se za veeru sa mnogo vie briljivosti nego inae i pojavih se u trpezariji u
haljini znatno sveanijoj no to su prilike zahtevale, vidljivo time odudarajui od svih ostalih
prisutnih ena. Sretoh i mladia o kome vam priam: sedeo je za jednim od stolova. Ja mu pristupih,
pozravih ga, a onda mu rekoh: 'Imam sada na sebi haljinu, ali noge su mi pod njom gole. Dajem vam
svoju dozvolu. Sami mi zadignite haljinu, i stavite ruku na moje levo bedro, gde ste je i danas bili
stavili.'
I zaista je pokuao. Moram mu to priznati; ali svi su se zabuljili u nas. Ne bih ga spreila i sigurna
sam da ga, isto tako, niko drugi ne bi spreio, ali na kraju, nije se usudio da to uini. Bili smo u
gotovo istoj meri izloeni pogledima kao i toga dana na plai. Bilo je potpuno jasno da sam ga ja
izazvala i da se nisam nimalo protivila, ali eto, jednostavno to nije mogao uiniti. Okolnosti koje su
se inile prirodnim tog popodneva, nisu vie bile prirodne te veeri; i bilo je u tome vie smisla nego
to bi bilo koja logika mogla izraziti."
"Ja bih, meutim, uinio ba kako ste bili zatraili", ree Seldon.
"Jeste li sigurni u to?"
"Sasvim."
"Uprkos tome to su vaa merila pristojnosti na plai via od naih?"
"Uprkos tome."
Dors sede na svoj krevet, a onda se oprui, stavivi ruke ispod glave. "Sledstveno tome, niste
preterano uzbueni injenicom da na sebi imam samo tanku spavaicu i gotovo nita ispod nje?"
"Nisam posebno okiran. to se, pak, uzbuenosti tie, potpuno sam svestan toga to imate na
sebi."
"Pa, pretpostavljam, ukoliko emo neko vreme provesti ovde izmeu etiri zida, moraemo se
navii da takve stvari ne primeujemo."
"Ili da iskoristimo priliku koja nam se prua", odvrati Seldon, smejuljei se. "I moram vam rei da
mi se dopada vaa kosa. Gledajui vas itavog dana elavu, doao sam do zakljuka da mi vaa kosa
ba godi."
"U redu, samo je nemojte dodirivati. Jo je nisam oprala." Ona napola zatvori oi. "Zanimljivo.
Ono to upravo rekoste trebalo bi da znai da Helikon iskazuje vie obzira nego Sina u neformalnim,
a manje i formalnim prilikama. Jesam li u pravu?"
"Pa, zapravo, govorio sam samo o mladiu koji vam je bio stavio ruku na bedro i o sebi samom.
Ne bih ba umeo da vam kaem koliko on ili ja u tom smislu moemo reprezentovati Sinu, odnosno
Helikon. Ipak, potpuno bi mi lako bilo da zamislim pristojne pojedince i na jednoj i na drugoj strani -
ba kao i ludake."
"Ono o emu razgovaramo jesu drutvene stege. Ja se ba ne mogu smatrati nekim velikim
galaktikim putnikom, ali sam se, s druge strane, poprilino bavila istorijom ljudskih zajednica i
njihovim socijalnim konvencijama. Na planeti Dervod, na primer, postojalo je razdoblje kada u
odnosu na predbrane seksualne odnose nije bilo nikakvih zabrana. Grupni seks smatrao se
dozvoljenim neoenjenim, odnosno neudatim, dok je javni seks izazivao negodovanje samo ukoliko bi
zbog toga dolo do poremeaja u saobraaju. Pri svemu tome, nakon sklapanja braka, monogamija je
bila dosledno potovana i u tom smislu nije bilo odstupanja. Postojala je, naime, teorija da su ljudi,
poto najpre iive sve svoje seksualne fantazije, spremni da se posvete ozbiljnom, delatnom ivotu."
"Pa, kako je dalje bilo?"
"Pre otprilike tri stotine godina, stvari su se izmenile, ali neke od mojih kolega smatraju da je do
promene dolo usled spoljnog pritiska, koji je dolazio sa drugih svetova, iji su turistiki prihodi sa
Dervoda bili u ozbiljnom opadanju. Kao to vidite, postoji i ono to bismo mogli nazvati galaktikim
drutvenim stegama."
"Ili, moda, u pomenutom sluaju, ekonomskim stegama."
"Moda. Ali radei kao nastavnik na Univerzitetu, uz put sam dobila priliku da prouavam i sve
vrste socijalnih stega, bez neposrednih obilazaka veeg broja svetova. Susrela sam se s mnotvom
ljudi, kako sa Trantora tako i sa drugih mesta; zabava na odelenjima za socijalne nauke upravo
vrenje poreenja izmeu drutvenih stega to se javljaju irom Galaksije.
Ovde u Mikogenu, na primer, imam utisak da je seks pod najstroim nadzorom i da je dozvoljen
samo pod veoma krutim pravilima; da, ak, pravila ni ne doputaju da se o njemu raspravlja, ali
tamo, s druge strane, ne postoje zabrane. U Denatskom sektoru, gde sam jednom, na nekom
istraivakom poslu, provela nedelju dana, o seksu se raspravljalo u beskraj, ali s jedinom svrhom da
se on osudi. Veoma sumnjam da postoje makar dva sektora na Trantoru - gde je odnos prema seksu u
celosti istovetan."
"Znate li na ta lii to to govorite?" upita Seldon. "Mogao bi se stei..."
"Ja u vam sama rei kakav se utisak moe stei", prekide ga Dors. "Jednostavno, ne nameravam
da vam vie dopustim da mi se izgubite iz vida."
"Molim?"
"Dva puta sam vam to do sada dopustila - prvi put jer sam stvari pogreno procenila, a drugi put
jer ste me vi na to nagovorili. U oba sluaja, van svake sumnje, pogreila sam. Znate i sami ta vam
se dogodilo u prvom sluaju."
"Znam", odgovori Seldon pomalo jetko, "ali nita mi se nije dogodilo u drugom sluaju." "Ipak,
umalo da niste zapali u grdne neprilike. Pretpostavimo da su vas zatekli u seksualnim orgijama sa
jednom Sestrom..."
"Nije to bilo nikakvo seksualno..."
"Ipak, sami ste mi rekli da je zapala u stanje prave seksualne pomahnitalosti."
"Ali..."
"Bila je to greka, Hari. Molim vas, razmislite jo jednom o svemu. Od sada pa nadalje, neete
nikuda ii bez mene."
"Sluajte", ree Seldon gotovo ledenim glasom, "moj cilj bio je da saznam neto o mikogenskoj
istoriji i posledica tog mog takozvanog seksualnog orgijanja sa jednom Sestrom jeste knjiga u mojim
rukama - Knjiga, da se izrazim tanije."
"Knjiga! Istina je, imamo Knjigu. Pa, da je pogledamo."
Seldon izvue knjigu i pokaza joj je i Dors je zamiljeno odmeri.
"Mogue je da ne budemo u stanju da se njome okoristimo, Hari. Ne izgleda mi kao da odgovara
bilo kom tipu itaa s kojima sam se do sada srela. To, jednostavno, znai da ete morati da potraite
odgovarajui, mikogenski ita, a oni e vas, naravno, odmah zapitati zbog ega vam je potreban. A
onda e ustanoviti da imate ovu knjigu, i, razume se, oduzee vam je."
Seldon se nasmei. "Da ste poli od ispravnih pretpostavki, Dors, vai bi zakljuci bili
nesumnjivo tani; meutim, stvar je u tome to ovo nije knjiga one vrste kakvom je smatrate. Ova se
knjiga ne ita pomou itaa. Ono to je u njoj zapisano odtampano je u njoj na nizu stranica i itate
je listajui njene stranice. Kina Kap, etrdeset Trea, bila je spremna da mi bar toliko objasni."
"Odtampana knjiga!" Bilo je teko rei da li je Dors bila zabezeknuta ili ushiena. "Znai da
potie jo iz Kamenog doba!"
" U svakom sluaju je iz predcarskih vremena", sloi se Seldon, "mada, verovatno, ne u
potpunosti. Da li ste ve nekad videli neku tampanu knjigu?"
"S obzirom na to da sam istoriar? Razume se da jesam, Hari."
"Da, ali neku poput ove?"
On joj dade Knjigu i Dors, osmehujui se, otvori je - zatim okrenu sledeu stranicu - pa je na
brzinu itavu prelista. "Prazni listovi", iznenadi se ona.
"Samo izgledaju da su prazni. Istina je da se Mikogenci tvrdoglavo dre svega starostavnog, ali ne
ba sasvim. Oni, po svemu sudei, nastoje da odre sutinu, ali su veoma radi da se okoriste i
modernom tehnologijom, ukoliko nau da im to odgovara. Ko to zna?"
"Moda ste u pravu, Hari, ali vas ipak ne razumem."
"Stranice te knjige nisu prazne, ve prepune mikrofilmovanog teksta. Dodajte mi je, molim vas.
Evo, kad pritisnem na ovo mesto na unutranjoj strani korica... Pogledajte!"
Stranica na kojoj je knjiga stajala otvorena odjednom se prekri pismenima to su se lagano
pomerala odozdo navie.
"Brzinu pomeranja redova moete prilagoditi vlastitim mogunostima itanja teksta", objasni
Seldon, "jednostavnim pritiscima na oznaeno mesto unutar korica. Kada odtampani redovi dosegnu
gornju ivicu knjige - to jest, kada vi stignete sa itanjem do donjeg ruba knjige - sve se ponovo vraa
u prvobitni poloaj i iskljuuje. Na vama je onda da okrenete sledeu stranicu i da nastavite sa
itanjem."
"Odakle potie energija koja pokree mehanizam?"
"U knjigu je ugraena mikrofuziona baterija, iji je vek koliko i vek same knjige."
"Znai, kada se baterija istroi..."
"Knjiga se unitava, to se moe dogoditi i pre no to se baterija sasvim iscrpi, pod uslovom da se
knjiga pohaba ili oteti. U tom sluaju, dobijate novi primerak. Baterije se nikad ne zamenjuju."
Dors ponovo uze knjigu u ruke i stade je razgledati sa svih strana. "Moram priznati da jo nikad
nisam imala u ruci ovako neto", ree ona napokon.
"Ni ja. itava se Galaksija odve brzo prebacila na vizuelnu tehnologiju, tako da su mnogima
jednostavno promakle i ovakve mogunosti."
"Ali knjigu ini vizuelni materijal."
"Tako je, ali ne na uobiajen nain. Ova vrsta knjiga ima nesumnjive prednosti. U najmanju ruku,
trajnija je od uobiajenih filmoknjiga."
"Kako se mehanizam pokree?" upita Dors. "Ah, dozvolite mi da proverim mogu li se snai."
Nasumino je otvorila knjigu na jednoj stranici i redovi pismena stadoe se lagano pomicati nagore.
"Bojim se, Hari, da vam nee biti od prevelike koristi", primeti ona odjednom. "Radi se o
pregalaktikom vremenu. Ne mislim, ovaj, na knjigu, ve na pismena... na jezik."
"Ali zar vi, Dors, niste u stanju da se u njemu razaberete? Mislim, kao istoriar..."
"Kao istoriar, zaista, jesam obuena da se snalazim u arhainim jezicima - ali, samo do izvesne
mere. Meutim, ovaj je jezik previe arhaian, ak i za mene. Mogu se, moda, razabrati u pojedinim
reenicama, ali ni izdaleka dovoljno da bismo knjigu kako valja iskoristili."
"U redu je", ree Seldon. "Ukoliko je jezik zaista arhaian, moemo je iskoristiti."
"Ne, ako niste u stanju da je proitate."
"Jesam", odvrati Seldon. "Tekst je dvojezian. Ne, mislite valjda da bi Kina Kap, etrdeset
Trea, bila u stanju da ita drevne tekstove?"
"Zato da ne, pod uslovom da je prola kroz odgovarajuu poduku."
"Pa, veoma sumnjam da mikogenske ene dobijaju ikakvu drugu poduku, osim u kunim
poslovima. Neki meu obrazovanijim mukarcima verovatno su u stanju da itaju i ovaj tekst, ali
svima ostalim bio bi neophodan prevod na standardni galaktiki jezik." I on dodirnu prstom jedno
drugo mesto na koricama. "Ovo e mi pomoi."
Pismena u knjizi smesta se preobratie u standardni galaktiki jezik.
"Izvanredno", ree Dors, iskreno zadivljena.
"Mogli bismo tota nauiti od ovih ljudi ovde, ali iz nekog razloga to ne inimo."
"Nismo ni pojma imali da ovako neto postoji."
"Teko mi je da u to poverujem. Ja sada znam za to, a i vi od ovog trenutka znate. Mora biti da
doljaci spolja povremeno navraaju ovamo, iz trgovinskih ili politikih razloga, inae ovde ne bi
imali one kapice za pokrivanje glave. I tako, tim povremenim posetiocima postojanje ovakvih knjiga
verovatno nije promaklo; moda su ih smatrali zabavnim, ali ne i vrednim pomnijeg razgledanja, po
svoj prilici samo zato to su mikogenska posebnost."
"A vi smatrate da su vredne pomnijeg razgledanja?"
"Razume se. Kao i sve drugo pod kapom nebeskom. Hamin bi mi, vrlo verovatno, na taj
nedostatak zainteresovanosti za ovu vrstu knjiga ukazao kao na jo jedan znak sveopteg propadanja
Carstva."
On se ponovo mai knjige i dodade, iskreno ponesen: "Ali radoznalost u meni nije presahla i ja u
knjigu proitati. Moda e me, ak, pogurati u nekom pravcu koji e me dovesti do psihoistorije."
"Iskreno se nadam", prihvati Dors, "ali ako ste spremni da me posluate, preporuila bih vam da
najpre lepo odspavate, a da potom, ujutru, svei navalite na nju. Nee vam puno koristiti ukoliko vam
glava bude padala nad njom."
Seldon je trenutak oklevao, a onda uzviknu: "Prava materinska briga s vae strane!"
"Ja i jesam ovde da se brinem o vama."
"Ali ja imam ivu majku, tamo na Helikonu. Vie bih voleo da ste mi prijatelj."
"Ali ja vam i jesam prijatelj, jo od prvog trenutka kada sam vas upoznala."
"to se toga tie, i ja sam isto osetio im sam vas ugledao."
Ona mu se nasmei i Seldon zastade kao da nije sasvim siguran kakav bi bio najprikladniji
postupak s njegove strane. "Pa, onda, posluau va savet - kao prijatelja - i odspavau malo pre no
to se latim itanja", ree napokon.
On naini pokret kao da e Knjigu odloiti na stoli to se nalazio izmeu njihova dva kreveta, ali
zastade nekoliko trenutaka, oklevajui, a onda je smesti ispod svog jastuka.
Dors se jedva primetno nasmeja. "ini mi se da strahujete da u tokom noi ustati i proitati neki
deo iz Knjige, pre no to vi to uzmognete. Jesam li u pravu?"
"Pa", odvrati Seldon, nastojei da prikrije stid koji ga je obuzeo, "moda ste u pravu. ak i
prijateljstvo ima granice, a ovo je moja knjiga, kao to je i psihoistorija moja."
"Slaem se", prihvati Dors, "i obeavam vam da oko toga neemo imati nesporazuma. Uz put, da
vas neto pitam; maloas, kada sam vas prekinula, imala sam utisak da ste eleli da mi neto kaete.
Seate li se?"
"Ne seam se", odgovori Seldon, nakratno razmislivi.
U tami sobe, misli su mu bile obuzete samo Knjigom. Priicu o ruci i bedru bee sasvim smeo s
uma. U stvari, gotovo da ju je ve bio sasvim zaboravio - u najmanju ruku, vie mu nije bila u svesti.
48.
Dors se probudi i, bacivi pogled na asovnik, vide da je tek minula pono. Budui da nije ula
Harijevo burno disanje, zakljui da mu je krevet prazan. Ukoliko, pak, nije iziao iz sobe, mora da se
nalazio u kupatilu.
Ona lagano pokuca na vrata kupatila i tiho pozva: "Hari?"
"Uite", odgovori on pomalo odsutno i ona kroi unutra.
Poklopac na klozetskoj olji bio je sputen i Seldon je sedeo na njoj, drei Knjigu otvorenu na
kolenu. "itam", ree on, krajnje suvino.
"To vidim. Ali zato?"
"Nisam mogao da zaspim. Izvinite."
"U redu, ali zato je itate ovde, u kupatilu?"
"Probudio bih vas, da sam upalio svetlo u sobi."
"Jeste li sigurni da Knjiga nije samoosvetljiva?"
"Sasvim siguran. Kada mi je Kina Kap, etrdeset Trea, objanjavala kako mehanizam
funkcionie, nije ni re rekla o tome da je Knjiga samoosvetljiva. Pored toga, to bi izazvalo toliki
utroak energije da baterije ne bi izdrale ni pola veka trajanja same knjige." U glasu mu se javi
prizvuk nezadovoljstva.
"Pa, sada moete izii", ree Dors. "Budui da sam ve ovde, mogla bih da zadovoljim svoje
fizioloke potrebe."
Kada je izila, zatee ga kako prekrtenih nogu sedi na svom krevetu, udubljen u knjigu. Soba je
bila jarko osvetljena.
"Ne izgledate mi ba presreni", ree Dors. "Da li to znai da Knjiga ne ispunjava vaa
oekivanja?"
On podie pogled, ubrzano treptui. "Pa, moglo bi se i tako rei. Bacio sam pogled, tu i tamo; tek
sam poeo da je prelistavam. Knjiga predstavlja pravu enciklopediju i njen Indeks gotovo da je u
celosti sainjen od imena raznih osoba i mesta koji veoma malo slue mojoj svrsi. Nema ni rei o
Galaktikom carstvu, ba kao ni o predcarskim kraljevstvima. Gotovo u potpunosti odnosi se na
jedan jedini svet, i, koliko sam mogao da vidim na osnovu onih nekoliko odlomaka koje sam
proitao, sva je sainjena od beskrajnih razmatranja politikih pitanja."
"Moda ste potcenili njenu starost. Moda se Knjiga zaista odnosi na razdoblje kada je postojao
samo jedan svet... mislim, jedan jedini naseljeni svet."
"Da, znam", odvrati Seldon pomalo nestrpljivo. "Upravo je to ono za im tragam - pod uslovom
da je zaista re o istoriji, a ne o predanjima. Ali nisam siguran. Ne elim da u sve ovo poverujem,
samo zato to elim da poverujem."
"Pa, to pitanje porekla sveukupne ljudske rase sa jednog jedinog praiskonskog sveta neto je o
emu se poprilino govori ovih dana", primeti Dors. "Ljudska bia predstavljaju jedinu vrstu koja se
rasprostrla irom Galaksije, te, zaista, mora da su dola odnekud. U svakom sluaju, danas takvo
gledite preovladava. Teko je zamisliti da je na tolikom broju svetova, istovremeno, iznikla jedna
ista vrsta."
"Nisam se nikad do kraja uverio u neoborivost takve tvrdnje", primeti Seldon. "Pretpostavimo da
su se ljudska bia pojavila na izvesnom broju svetova kao pripadnici razliitih vrsta... Zar ne bi bilo
mogue da su se, meusobnim ukrtanjem, preobratili u jednu meovitu, ali pak jedinstvenu vrstu?"
"Ali razliite vrste ne ukrtaju se meusobno. Upravo zbog toga i jesu vrste."
Seldon se na trenutak zamisli, a onda slee ramenima. "Pa, prepustiu to pitanje biolozima."
"Upravo su biolozi najvatreniji zagovornici zemaljske hipoteze."
"Zemaljske? Zemlja? Je li to naziv onog, tobonjeg, praiskonskog sveta?"
"To je naziv koji je najee u upotrebi, mada je gotovo nemogue tvrditi da je ba takvo bilo ime
planete, pod uslovom da je uopte postojala. I povrh svega, niko jo nije bio u stanju da makar
nagovesti mesto na kome se, moda, nalazila."
"Zemlja!" uzviknu Seldon, grickajui usne. "Zvui mi kao neka onomatopeja. U svakom sluaju,
ukoliko se Knjiga i bavi tim praiskonskim svetom, jo nisam na njega natrpao. Ali kako rekoste da se
tano pie to ime?"
Dors mu kaza, i on brzo prelista Knjigu. "Eto, vidite. Naziv emlja se ne spominje u Indeksu, ni
onako kako ste mi upravo rekli da se pie, ni na bilo koji drugi, prepoznatljiv nain."
"Zaista?"
"A druge svetove pominju samo uz put. Bez imena, i ini se da nikakva zainteresovanost za njih ne
postoji, osim ukoliko nisu posegli za tim lokalnim svetom o kome se govori... Bar, toliko sam uspeo
da dokuim iz onog to sam do sada proitao. Na jednom mestu govori se o neem to nazivaju
'Pedeset'. Nije mi jasno ta su pod tim imali u vidu. Pedeset voa? Pedeset gradova? Ipak, imam
utisak da se odnosi na pedeset svetova."
"Da li daju bar nekakvu naznaku o nazivu svog sveta, mislim, tog sveta koji, kako se ini,
zaokuplja svu njihovu panju? upita Dors. "Ukoliko ga ne nazivaju Zemljom, kako ga, onda, uopte
nazivaju?"
"Kao to biste mogli i oekivati, nazivaju ga jednostavno 'svetom', ili 'planetom'. Ponekad ga
nazivaju i 'Najstarijim', ili 'Svetom Zore', s oiglednim poetskim znaenjem u kome se, meutim,
uopte ne razabirem. Imam utisak da Knjigu treba itati od korica do korica, postepeno, tako da
oveku i njen smisao postaje sve jasniji." On pogleda put Knjige, koju je drao u ruci, ne skrivajui
senku negodovanja koja mu minu licem. "Ali prilino bi potrajalo itavu je iitati; povrh svega,
nisam sasvim siguran ni da bih posle itanja bio ita pametniji."
Dors uzdahnu. "Ba mi je ao, Hari. Izgledate tako razoarani."
"I jesam razoaran. Ali sam sam kriv - nije trebalo da sebi dopustim da toliko nade polaem u tu
knjigu... Ah, upravo se setih: u jednom trenutku, u Knjizi, svoj su svet oznaili imenom 'Aurora'."
"Aurora?" ponovi Dors, izvivi obrve.
"Meni je zvualo kao lino ime. U svakom sluaju, koliko je meni poznato, nema nikakvo drugo
znaenje. Da li moda vama, Dors, to ime ita kazuje?"
"Aurora". Dors se zamisli nekoliko trenutaka, namrtivi se. "Ne mogu rei da sam ikad naila na
planetu s tim imenom tokom punog cvata Galaktikog carstva, odnosno, istini za volju, ni tokom
razdoblja njegovog laganog rasta; meutim, ne mogu tvrditi da mi je poznato ime ba svakog od
dvadeset pet miliona svetova. Razume se, moemo proveriti u univerzitetskoj biblioteci - ukoliko se
ikad vratimo na Striling. Nema nikakve svrhe tragati za bibliotekom ovde u Mikogenu. Iz nekog
razloga, imam neodoljiv utisak da je sve njihovo znanje u toj Knjizi. A ukoliko, pak, neeg u Knjizi
nema, verovatno da smatraju da nije ni od kakve vanosti."
"Rekao bih da ste u pravu", saglasi se Seldon i zevnu. "U svakom sluaju, ini se da nema nikakve
svrhe itati je dalje; povrh svega, i oi mi se ve sklapaju. Nee li vam smetati ukoliko ugasim
svetlo?"
"Naprotiv, Hari. I hajde da ne ustajemo odve rano, sutra izjutra."
Kasnije, u tmini, Seldon se ponovo oglasi. "Poneto od onog to kau u Knjizi naprosto je smeno.
Na primer, govore o tome da je ivotni vek oveka na tom svetu bio od tri do etiri stolea."
"Stolea?"
"Tako je. Merili su svoj ivotni vek decenijama, a ne godinama. I to u vama, zaista, izaziva udan
oseaj: jer, najvei broj stvari izlau hladno, kao nepobitne injenice, i kada iziu na sredu s neim
ovakvim, gotovo da se uhvatite za mamac, spremni da im poverujete."
"Ukoliko imate oseaj da biste to mogli progutati, u tom bi sluaju trebalo da znate da mnoga
drevna predanja uzimaju zdravo za gotovo da su njihove rane voe imale znatno dui ivotni vek od
uobiajenog. Ukoliko ih, ve, predstavljaju kao gotovo neverovatne junake, pa, ini se potpuno
prirodnim i da ih obdare odgovarajuom duinom ivota."
"Ba tako?" upita Seldon i ponovo zevnu.
"Ba tako. I jedini pravi lek za ve uznapredovalu lakovernost jeste krepak san, i dakako, ponovno
razmatranje itave stvari sledeeg jutra."
I Seldon, jedva imajui vremena da pomisli kako je produeni ivotni vek moda, odista, nasuna
potreba svakog ko nastoji da pojmi Galaksiju nabijenu ljudskim biima, gotovo istog asa usnu.
49.
Sledeeg jutra, oseajui se oputenim i osveenim, i ispunjen eljom da se ponovo mai Knjige,
Seldon upita Dors: "Koliko mislite da sestre Kine Kapi imaju godina?"
"Ne znam. Dvadeset... dvadeset dve?"
"Pa, zamislite, na primer, da ivite tri ili etiri stolea..."
"Ali Hari. Pa to je naprosto smeno!"
"Rekoh, samo: zamislite. U matematici mi stalno govorimo 'zamislimo', a onda ekamo da vidimo
kakav e ishod biti: bespogovorno netaan, ili u suprotnosti sa samim sobom. Produeni ivotni vek
bi otud neminovno morao podrazumevati i produeno razdoblje sazrevanja. Bilo bi, dakle, mogue da
izgledaju kao da im je tek dvadeset, a da, zapravo, ve budu u ezdesetim."
"Pa, mogli biste to proveriti jednostavno ih upitavi koliko im je godina."
"Moramo, meutim, poi od pretpostavke da e nas slagati."
"Zatraite im, u tom sluaju, krtenice."
Seldon se kiselo nasmei. "Smeo bih da se opkladim u ta god hoete - ak i u neto novaca,
ukoliko elite - da bi mi odgovorile da se te stvari kod njih ne belee, odnosno, ukoliko se i belee,
da su podaci o tome nedostupni plemenaima."
"Odustajem od opklade", odvrati Dors. "Ali ako ste u pravu, zar onda, uopte, ima smisla bilo
kakvo nagaanje o njihovim godinama?"
"Ah, ne. Razmislite o svemu na sledei nain... Ukoliko Mikogenci zaista imaju znatno dui ivotni
vek, etiri ili pet puta dui no to je sluaj kod ostalih ljudskih bia, u tom se sluaju meu njima ne
bi smeo raati vei broj dece - zaas bi se strahovito namnoili. A seate li se, isto tako, da je Sin
Sunca rekao neto o tome da postoji populaciona kontrola i da se i sam na sebe pomalo ljutnuo to
nam je to uopte pomenuo."
"Na ta to, zapravo, ciljate?" upita Dors.
"etajui sa Kinom Kapi, etrdeset Treom, nisam video nijedno dete."
"Na mikrofarmi?"
"Da."
"Ali zar ste zaista oekivali da tamo naiete na decu? Ja sam u meuvremenu, u pratnji Kine
Kapi, etrdeset Pete, obila trgovine i stambene etvrti, i mogu vam potvrditi da sam imala priliku da
vidim decu raznih uzrasta, ukljuujui i odojad. I to u ne malom broju."
"Oh." Seldon je izgledao iskreno ojaen. "Pa, u tom sluaju, to bi moralo znaiti da nemaju nita
dui ivotni vek."
"Sudei po tome kako ste zapoeli da tumaite itavu stvar, ini mi se da bi odgovor morao biti
stopostotno odrian. Ali zar ste to zaista ozbiljno mislili?"
"Ne, ne stvarno. Ali istini za volju, ne moete sasvim okovati svoj um i zatvoriti ga za svaku ideju
pre no to je bar razmotrite."
"Ali ne smete ni traiti previe vremena na njih - na prevakavanje stvari koje su smene ve na
prvi pogled."
"Ipak, neke stvari koje izgledaju smene, nisu to uopte. U tome i jeste stvar... Ali to me ba
podseti. Vi ste istoriar. Da li ste ikad, tokom svojih istraivanja, naili na neto - stvar ili pojavu -
pod nazivom 'robot'?"
"Ah! Sada se, eto, prebacujete na jedno drugo, takoe prilino omiljeno predanje. Postoji, znate,
poprilian broj svetova na kojima ivi verovanje o mainama u ljudskom liku, kakvih je, navodno,
bilo u drevnim vremenima. Te maine nazivaju 'robotima'.
Prie o robotima, najverovatnije, proishode iz jednog jedinog obrasca, budui da je osnovna tema
uvek ista. Robote su, prema tom predanju, nainili ljudi, ali su se oni namnoili i stekli svojstva koja
su ih uinila gotovo nadljudima. Poto su postali pretnja oveanstvu, uniteni su. U svakom od tih
sluajeva, do njihovog unitenja dolo je pre no to su nastali pouzdani istorijski zapisi kojima danas
raspolaemo. Preovlaujue je miljenje, danas, da su te prie tek simbolian prikaz rizika i
opasnosti to ih je sa sobom donelo istraivanje Galaksije, kada se ljudska rasa otisnula u svemir sa
sveta, ili svetova, koji su predstavljali njene praiskonske domove. Uvek je, znate, postojala bojazan
da e, pri tom, doi do susreta sa drugim - i dakako, nadmonim - inteligencijama."
"Po svoj prilici, do toga je dolo bar u jednom sluaju - i moda je upravo taj sluaj utemeljio
predanje o robotima?"
"S tim se, meutim, kosi injenica da ni na jednom od svetova koje su zaposeli ljudi nije pronaen
ni najmanji trag bilo kakvoj pred-ljudskoj, odnosno ne-ljudskoj inteligenciji."
"Ali sam izraz 'roboti'? Ima li on neko posebno znaenje?"
"Ne, nijedno mi nije poznato. Meutim, ula sam da ne znai nita drugo do li 'automati'."
"Automati! Pa, zato onda odmah tako i ne kau?"
"Jednostavno zato to ljudi, kada prepriavaju drevna predanja, vole da koriste i arhaine nazive.
Ali zbog ega me sve ovo pitate?"
"Jer se i u ovoj drevnoj mikogenskoj knjizi pominju roboti. I to, moram rei, sa podosta
naklonosti... Ali Dors, niste li nameravali da danas po podne ponovo iziete sa Kinom Kapi,
etrdeset Treom?"
"Mogue je - pod uslovom da se uopte pojavi."
"Da li biste bili spremni da joj postavite neka pitanja, i da od nje izvuete odgovore?"
"Mogu da pokuam. Ali kakva pitanja ste imali u vidu?"
"Voleo bih da ustanovim, to je mogue obzirnije, da li ovde u Mikogenu postoji neko zdanje od
posebne vanosti, neka graevina povezana sa prolou, sa nekom vrstom mitske vrednosti, koja
bi..."
Dors ga prekide, nastojei da ne prsne u smeh. "Imam utisak da ono to pokuavate da upitate jeste
- da li u Mikogenu postoji neki hram."
I, dakako, neizbeno, Seldon je pogleda praznim pogledom i upita: "ta je to hram?"
"Jo jedan arhaian izraz, potpuno neizvesnog porekla. Hram podrazumeva sve one stvari o
kojima ste se upravo raspitivali - vanost, prolost, mit. Vrlo dobro, pitau je. Meutim, bojim se da
je to jo jedna od stvari, izmeu niza drugih, o kojima bi se teko mogli odluiti da povedu razgovor.
Bar, sa plemenaima."
"Bez obzira na sve, pokuajte."
11. SAKRATORIJUM
AURORA... Mitski svet, po svemu sudei naseljen u praiskonska vremena, u sam osvit svemirskih
letova. Pojedinci smatraju da je, moda, re o takoe mitskom 'praiskonskom svetu' oveanstva i da
predstavlja tek drugo ime za 'Zemlju'. itelji Mikogenskog sektora (q.v.) na drevnom Trantoru
navodno su sebe smatrali potomcima negdanjih stanovnika Aurore i to naelo uinili su sreditem
svog sistema verovanja i shvatanja - o kojem, inae, gotovo da nita podrobnije nije poznato...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
50.
Dve Kine Kapi stigoe, napokon, sredinom prepodneva. Kina Kap, etrdeset Peta, inila se
razdraganom, kao i uvek, ali Kina Kap, etrdeset Trea, zadra se samo kraj vrata, delujui
povueno i na oprezu. Sve vreme oi su joj bile sputene i prema Seldonu nije uputila nijedan jedini
pogled.
Pomalo zateen, Seldon dade rukom znak Dors i ova vedrim, ali istovremeno, i poslovnim glasom,
zamoli: "Samo jedan trenutak, Sestre. Moram na neto ukazati svom oveku, inae nee znati ta da
ini sa sobom itavog dana."
Oboje se potom povukoe u kupatilo i Dors upita apatom: "Neto nije u redu?"
"Aha. Kina Kap, etrdeset Trea, izgleda mi potpuno pometena. Molim vas, recite joj da u joj
vratiti Knjigu to skorije budem mogao."
Dors uputi Seldonu jedan dug, iznenaen pogled. "Hari, veoma ste slatki i obzirni, ali oigledno, u
nekim se stvarima neprosto ne snalazite. Ukoliko samo pomenem Knjigu toj jadnoj eni, bie joj
namah jasno da ste mi ispriali sve to se jue dogodilo i tek e se onda sva slomiti. Jedina prava
stvar je da se prema njoj ophodim na potpuno uobiajen nain."
Seldon klimnu i sloi se bezvoljno: "Pa, ini mi se da ste u pravu."
Dors se vrati na vreme za veeru i zatee Seldona kako sedi na svom krevetu, i dalje
prelistavajui Knjigu, ali sa pojaanim nestrpljenjem.
On joj uputi namrten pogled i ree: "Ukoliko se ovde budemo zadrali due, bie nam neophodan
neki aparat za meusobnu komunikaciju. Nisam pojma imao kada ete se vratiti i ve sam se pomalo
poeo brnuti za vas."
"Pa, evo me, tu sam", odvrati ona, svlaei kapicu s glave i razgledajui je s vidljivom
odvratnou. "Zaista mi je drago to se brinete za mene. Ali verovala sam da ste se toliko zadubili u
tu Knjigu, da ak niste ni primetili da me nema."
Seldon samo mrknu.
"to se aparata za komuniciranje tie", nastavi Dors, "veoma sumnjam da bismo ovde neto lako
pronali. To bi, naime, znailo da se moe uspostaviti i komunikacija sa plemenaima napolju; a ja
podozrevam da voi Mikogena nisu ba radi da doe do bilo kakvog nesmetanog dodira njihovih
ljudi sa svetom napolju."
"Verovatno ste u pravu", sloi se Seldon, odloivi Knjigu na stranu. "ini se da je to mogue
zakljuiti i na osnovu same Knjige. Ali jeste li bilo ta ustanovili u pogledu onog, kako ga nazvaste...
hrama?"
"Jesam", odgovori Dors, uklanjajui i trake s obrva. "Hram zaista postoji. Zapravo, postoji ih vei
broj u ovom sektoru, ali ovde postoji i jedna glavna zgrada, koja je izgleda od posebnog znaaja. Ali
da li biste poverovali da je jedna ena primetila moje trepavice, i da mi je skrenula panju da ne bi
trebalo da se s njima pojavljujem u javnosti? Imala sam, ak, utisak da je za trenutak nameravala da
me prijavi zbog nedolinog ponaanja."
"Pustite to", odvrati Seldon nestrpljivo. "Da li ste ustanovili gde im se nalazi taj glavni hram?"
"Znam kako se do njega stie, ali me je Kina Kap, etrdeset Peta, upozorila da enama pristup
tamo nije dozvoljen, osim u izuzetnim prilikama - a nijedne od njih nee skoro biti. Nazivaju ga
Sakratorijumom."
"Kako?"
"Sakratorijum."
"Kakav odvratan izraz. A ta bi on trebalo da znai?"
Dors odmahnu glavom. "Taj naziv potpuno je nov i za mene. I nijedna od Kinih Kapi nije umela
da mi objasni ta izraz zapravo znai. Ali po svemu sudei, Sakratorijum nije naziv samog zdanja,
ve se re odnosi na ono to on predstavlja. Pitanje zbog ega ga tako nazivaju verovatno im je
zvualo kao i pitanje zbog ega neki zid zovu zidom."
"Postoji li ita u vezi s njim to im je poznato?"
"Naravno, Hari. Poznato im je emu zdanje slui. Posveeno je neemu to se ne odnosi na ivot
ovde, u Mikogenu. Posveeno je nekom drugom svetu, boljem svetu koji je nakad postojao."
"Mislite, svetu na kome su nekada iveli?"
"Ba tako. Kina Kap, etrdeset Peta, potvrdila je to, premda ne sasvim izriito. Naime, nije se
usuivala da mu ime prevali preko usana."
"Aurora?"
"Da, ali imam utisak da bi se Mikogenci, kada biste tu re pred njima glasno izgovorili, uasnuli.
Kina Kap, etrdeset Peta, kada mi je rekla 'Sakratorijum je posveen...' zastala je kod poslednje
rei, a onda mi je naziv sveta paljivo ispisala prstom na svom dlanu, slovo po slovo. I pri tom se
sva zacrvenela, kao da ini neto skaredno."
"udno", zamisli se Seldon. "Ukoliko Knjiga predstavlja pouzdano tivo, Aurora bi trebala da
predstavlja njihovu najdrau uspomenu, osnovno uporite njihove jedinstvenosti, sredinju taku oko
koje se sve u Mikogenu obre. Prema tome, zbog ega bi samo pominjanje njenog imena zvualo
skaredno?... Jeste li sigurni da niste pogreno protumaili ono to je Sestra imala na umu?"
"Sasvim sigurna. Pored toga, rekla bih da u tome nema nieg tajanstvenog. Previe prianja o tome
svakako bi privuklo panju plemenaa. Najbolji nain da tajnu sauvaju samo za sebe same jeste
potpuna zabrana da joj se i samo ime spomene. Tabu."
"Tabu?"
"To vam je jedan poseban antropoloki izraz. Odnosi se na krajnje ozbiljnu i potpunu drutvenu
zabranu, bilo ta da je u pitanju. Na primer, to da enama nije dozvoljen pristup u Sakratorijum,
predstavlja neku vrstu tabua. Sigurna sam da bi svaka Sestra bila uasnuta na moj eventualni predlog
da odemo tamo."
"Ali smatrate li da je uputstvo koje ste dobili u pogledu njegovog mesta dovoljno da ja poem
tamo?"
"Pre svega, Hari, ne dolazi u obzir da tamo poete sami. I ja u ii s vama. ini mi se da smo
takve stvari ve raspravili i da sam vam jasno dala na znanje da se ne mogu starati o vama na daljinu
- tititi vas kako od snenih oluja, tako i od pomahnitalih ena. Pored toga, potpuno je besmisleno i
pomisliti da biste mogli odetati donde. Mikogen moda jeste malen sektor - to sektori, po pravilu, i
jesu - ali toliko malen ba nije."
"U tom sluaju, mogu poi Ekspresnikom."
"Ekspresnici ne prolaze kroz Mikogenski sektor; to bi znailo uspostavljanje prisnog dodira
izmeu Mikogenaca i plemenaa. Ipak, postoje javna prevozna sredstva kakva je mogue nai na
manje razvijenim planetama. U stvari, Mikogen upravo i jeste to: deli manje razvijene planete,
zaboden kao trn u telo Trantora, koji je, inae, po svemu, uzor jednog razvijenog drutva... I Hari,
nastojte da zavrite sa itanjem Knjige to je pre mogue. Po svemu sudei, Kina Kap, etrdeset
Trea, bie izloena neprilici sve dok je Knjiga u vaim rukama, a u nevolji emo se nai i mi
ukoliko se to otkrije."
"Mislite li da je itanje Knjige od strane nekog plemenaa takoe pod tabuom?"
"Sigurna sam u to."
"Pa, ini mi se da neu ba mnogo izgubiti i ako joj je odmah vratim. Sklon sam miljenju da su
dvadeset pet odsto onoga to se u njoj nalazi prave kojetarije; tu su vam beskonani unutarnji sukobi
izmeu politikih grupa; beskrajna pravdanja politikih ponaanja iji smisao nisam u stanju da
procenim; nepregledne propovedi o etikim pitanjima koje su, ak i kada deluju prosveeno - a
najee nisu takve - proete toliko tvrdom samouverenou da gotovo pozivaju na nasilnu primenu."
"Zvuite mi kao da bih vam uinila veliku uslugu ukoliko bih itavu stvar preuzela od vas."
"Osim to postoji preostalih pet postotaka u okviru kojih se, mada joj se ime nijednog trenutka ne
pominje, raspravlja o Aurori. Sklon sam da mislim da bi tu moglo biti neeg i, posebno, neeg to bi
mi moglo biti od koristi. Upravo zbog toga sam poeleo da saznam neto vie o tom Sakratorijumu."
"Oekujete li da ete u Sakratorijumu pronai neto to bi poduprlo ono to Knjiga kae o
Aurori?"
"Na neki nain, da. Pored toga, posebno me golica ono to Knjiga govori o automatima, ili, da
upotrebim pravi izraz, robotima. Ta me stvar veoma privlai."
"Ipak, nadam se da je ne uzimate preve ozbiljno?"
"Pa, prilino ozbiljno. Ukoliko pojedine delove Knjige shvatite doslovno, u tom sluaju
nesumnjivo proizilazi da su bar neki od tih robota imali ljudski lik."
"Pa naravno. Ukoliko stvarate mainu koja bi trebalo da podraava ljudsko bie, onda ete uiniti
i da izgleda kao ljudsko bie."
"Da, podraavati znai istai 'slinost', ali ta slinost moe biti krajnje gruba. Neki umetnik moe
nacrtati tek nekoliko linija i vama e biti jasno da u vidu ima ljudsku figuru: krui kao glava, ravna
linija trup, i etiri blago izvinute crte za ruke i noge - i, eto, tu smo. Ali ja mislim na robote koji
zaista izgledaju poput ljudskih bia, u svakoj pojedinosti."
"Pa, to je, Hari, naprosto smeno. Zamislite, samo, neko doba u kome bi bilo pomodno stvoriti
metalno telo savrenih oblika, sa blagim ispupenjima od nabreklih miia!"
"Ko je, Dors, uopte pomenuo 'metal'? Naprotiv, stekao sam utisak da su ti roboti bili nainjeni od
organske ili pseudoorganske materije, da su bili presvueni koom, tako da ih ba niste mogli lako i
ni po emu razlikovati od ljudskih bia."
"Da li Knjiga to zaista kae?"
"Ne ba sa toliko pojedinosti. Zakljuak je, meutim..."
"Va zakljuak, Hari. Ne uzimate, valjda, sve to za ozbiljno?"
"Dozvolite mi da pokuam da vam objasnim. Ustanovio sam etiri stvari, koje sam mogao izvui
iz onoga to Knjiga govori o robotima - i pored toga, sledio sam svaki podatak koji mi je Indeks
mogao pruiti. Pre svega, kao to rekoh, oni - ili bar, neki od njih - bili su potpuno poput ljudskih
bia; zatim, imali su veoma dug ivotni vek - ukoliko se taj izraz moe primeniti na maine."
"ini mi se da bi prikladniji izraz bio 'dug vek upotrebljivosti'", primeti Dors, "inae ete, na
koncu, zaista o njima poeti da razmiljate kao o ljudskim biima."
"Tree", nastavi Seldon, ne obrativi panju na njenu upadicu, "da su neki meu njima, ili u
najmanju ruku, jedan od njih, i danas u ivotu."
"Ali Hari, ba je to jedno od danas najrasprostranjenijih predanja. Drevni junak ne umire, ve
ostaje u nekoj vrsti meupostojanja, spreman da se vrati i spase svoj narod u sluaju neke velike
nude. Zaista, Hari."
"I etvrto", nastavi Seldon, ni ovog puta ne zagrizavi udicu, "postoje pasusi koji nagovetavaju
da u tom glavnom hramu - ili Sakratorijumu, ukoliko je o njemu re, budui da na taj izraz nisam
naiao u samoj Knjizi - i danas postoji jedan robot." On za trenutak zastade, a onda dodade: "Shvatate
li?"
"Ne", odgovori Dors. "Ne shvatam to bi trebalo da shvatim."
"Pa, to da, ukoliko objedinimo ove etiri stvari, dolazimo do zakljuka da se, moda, neki robot,
potpuno nalik na ljudsko bie, poto je poiveo, recimo, dvadeset hiljada godina, i danas nalazi u
Sakratorijumu."
"Ma, hajte, Hari, nije valjda da u to verujete?"
"Ne mogu ba rei da verujem, ali isto tako, ne mogu tu pomisao tek tako odbaciti. A ta ako je to
istina? ta ako je to - mada, priznajem, izgledi za tako neto su tek jedan prema milion - ipak istina?
Zar ne uviate od kolike bi mi koristi to moglo biti? Moda bi se seao kao je Galaksija izgledala
mnogo pre vremena o kome imamo pouzdane istorijske zapise. Mogao bi da mi prui pomo da
psihoistoriju uinim i ostvarljivom i delatnom."
"Pa, ak i kada bi to bilo tano, zar zaista mislite da bi vam Mikogenci dopustili da se s tim
robotom susretnete i sa njim porazgovarate?"
"Uopte ne nameravam da ih pitam za dozvolu. Jednostavno u otii do Sakratorijuma i lino se
uveriti kako stvari zapravo stoje."
"Ali ne sada. Sutra, najranije. I ukoliko, kad svane, ne budete nita pametnije smislili, poi emo
zajedno."
"Ali sami ste mi rekli da enama tamo pristup..."
"Sigurna sam da ne brane enama da Sakratorijum osmotre spolja i, kako mi se ini, to je ujedno
sve to emo postii."
I u tome ostade nepopustljiva.
51.
Hari Seldon bio je vie nego voljan da dopusti Dorsi da ona preuzme vostvo. Ve je, naime, bila
obila glavne ulice u Mikogenu i neuporedivo se bolje od njega snalazila u njima.
Pomalo se namrtivi, Dors ba ne ispolji veliko oduevljenje. "Znate, lako bi nam se moglo
dogoditi da zalutamo", ree ona.
"Ne s ovom knjiicom", odvrati on.
Dors mu, meutim, uputi nestrpljiv pogled. "Usredsredite svoje misli na Mikogen, Hari. Ono to
mi je potrebno jeste kompjutomapa kojoj se u svakom trenutku mogu obratiti za savet. Ta mikogenska
knjiica je tek jedan malo upotrebljvi svitak papira. Ne mogu joj se obratiti ni sa kakvim pitanjem.
Niti glasom, niti pritiskom na neko dugmence koje bi aktiviralo mehanizam. Ta knjiica ne daje
nikakve odgovore, Hari. To je tampana knjiica."
"Pa, onda, proitajte ta u njoj pie."
"To i pokuavam, ali na nevolju, u njoj se mogu razabrati samo oni koji su upoznati s ovdanjim
sistemom. Moraemo da se nekom obratimo."
"Ne, Dors. Ostavimo to kao poslednju mogunost. Ne elim da privuem niiju panju. Radije bih
da sami okuamo sreu i da naemo put bez iije pomoi, makar to znailo da jednom ili dva puta
krenemo u pogrenom pravcu."
Dors uze knjiicu, stade je paljivo listati i napokon poluglasno proguna: "Pa, u svakom sluaju,
dosta se u njoj govori o Sakratorijumu, to je, pretpostavljam, i prirodno. Nema sumnje da e, u
ovom ili onom trenutku, svako u Mikogenu pokuati da dospe tamo." Malo potom, poto je jo neko
vreme paljivo prelistavala knjiicu, ona dodade: "Rei u vam neto... Odavde donde nema
nikakvog prevoznog sredstva."
"ta?"
"Ne uzbuujte se. Po svemu sudei, postoji ovde negde neko transportno sredstvo koje e nas
dobaciti donde. Moraemo, samo, da presedamo."
Seldon se opusti. "Pa, razume se. Bez presedanja, ne moete ni Ekspresnikom stii do polovine
mesta na Trantoru."
Dors uputi nestrpljiv pogled prema Seldonu. "To mi je dobro poznato. Stvar je, jednostavno, u
tome to sam navikla da mi ovi vodii to i kau. Kada ste, meutim, suoeni sa zadatkom da sami
pronaete mesto koje traite, uvek je mogue da vam promakne i neka najbezazlenija stvarica."
"U redu, draga. Prestanite sa praskanjem. Ukoliko vam je sada jasno kojim putem treba da
krenemo - krenimo. Pokorno u vas slediti."
I sledio ju je bez primedbi, sve dok ne dooe do neke raskrsnice, gde neodluno zastadoe.
Trojica u belo obuenih mukaraca, kao i nekoliko u sivo odevenih ena, stajali su na istoj
raskrsnici. Seldon pokua da se ponaa prijateljski i uputi im irok osmeh, ali mu oni uzvratie
praznim pogledom i okrenue glave na drugu stranu.
Napokon, stie i oekivano transportno sredstvo. Posredi je bio prilino zastareli model neega
to bi Seldon, na Helikonu, nazvao gravitacionim autobusom. U autobusu je bilo dvadesek tapaciranih
klupa, na kojima se, na svakoj ponaosob, moglo smestiti po etiri putnika. Do svake od klupa
dolazilo se kroz posebna vrata, smetena s obe strane autobusa. Kada se autobus pred njima
zaustavio, iz njega, s obe strane, pokuljae putnici. (Za trenutak, Seldon se zabrinu za one meu
putnicima koji iz autobusa izioe na strani na kojoj se odvija saobraaj, ali onda primeti da se svako
vozilo, pribliivi se autobuskoj stanici, mirno zaustavljalo; ostajala su tako, sve dok je autobus
mirovao).
Dors nestrpljivo gurnu Seldona i ovaj ue i zauze mesto na jednom od dva slobodna sedita; Dors
ue za njim. (Seldonu, takoe pade u oi da mukarci, uvek, i ulaze i izlaze prvi).
Dors se nae prema njemu. "Prestanite ve jednom da prouavate ljudske navike. Obratite panju
na to gde se nalazite."
"Trudiu se."
"Na primer, gledajte tamo", ree ona i pokaza prstom prema uokrivenoj tablici iza sedita to su
se nalazile neposredno ispred njih. Uistinu, im se autobus pokrenuo, tablica se osvetli, imenujui
sledeu stanicu, kao i vanija zdanja i raskrsnice u neposrednoj blizini.
"Tu e, verovatno, stajati napisano kada se budemo pribliili stanici na kojoj emo obaviti
presedanje. Pa, bar, ovaj sektor nije sasvim podivljao."
"Vrlo dobro", sloi se Seldon. Malo potom, nagnuvi se prema Dors, on proapta: "Niko ne
obraa ni najmanju panju na nas. ini se kao da postoje vetake ograde, iji je cilj da na veoma
prometnim mestima obezbede ljudima malo privatnosti. Jeste li ve to primetili?"
"Uvek sam to smatrala samo po sebi razumljivim. Ukoliko to treba da postane neko od pravila u
vaoj psihoistoriji, sumnjam da ete ba ostaviti neki naroiti utisak."
Kao to je Dors i pretpostavila, tablica ispred njih najzad zasvetle, obavetavajui ih da se
pribliavaju stanici na kojoj je trebalo da presednu i da se direktnom linijom odvezu do
Sakratorijuma.
Oni izaoe, ali su ponovo morali malo da saekaju. Neki autobusi ve su napustili ovu stanicu,
ali se novi gravi-bus ve pribliavao. Nalazili su se, oigledno, na liniji sa velikim brojem vozila,
to, uostalom, nije bilo nimalo iznenaujue; moglo se i oekivati da Sakratorijum bude sredite
sektora, njegova ila-kucavica.
Poto su se popeli u gravi-bus, Seldon se apatom obrati Dors: "Ali mi uopte ne plaamo
prevoz!"
"Sudei prema mapi, javni saobraaj se ovde ne plaa."
Seldon se ugrize za donju usnu. "Veoma napredno. Pa ini se da nita nema samo jedan vid - ni
zaostalost, ni varvarstvo, nita."
Ali Dors ga gurnu laktom i proapta mu na uvo: "Upravo su prekrili vae pravilo. Nadziru nas.
ovek s vae desne strane."
52.
Seldon hitro pogleda u stranu. ovek s njegove desne strane bio je prilino mrav i izgledao je
dosta star. Imao je tamnosmee oi i zagasit ten i Seldon pomisli da bi, da je nije uklonio, imao
gavranastocrnu kosu.
On ponovo upravi pogled ravno ispred sebe, nastojei da dobro promisli. Ovaj Brat, nekako, nije
se uklapao. Ono nekoliko Brae na koje, uopte, bee obratio neku panju bili su svi odreda visoki,
svetle koe i plavih ili sivih oiju. Ipak, morao je priznati da ih nije video u dovoljnom broju, da bi
mogao izvesti neko opte pravilo.
A onda oseti laki dodir na desnom rukavu svoje tunike. On s oklevanjem skrenu pogled u desno i
pred oima mu se ukaza jedna kartica na kojoj je jasno pisalo: pazi, plemenau!
Seldon, ni ne razmiljajui, krenu rukom prema kapici to mu je pokrivala glavu. ovek koji je
sedeo do njega gotovo bezglasno izusti: "Kosa."
Seldon ga napokon napipa, majuni uperak na elu, koji mu je provirio ispod kapice. Mora da mu
se kapica u nekom trenutku pomerila. Brzo i to je neupadljivije mogao on gurnu uperak ispod
kapice, a onda naini jo nekoliko pokreta rukom po glavi kao da se, toboe, eka po njoj.
Zatim se nae prema svom saputniku s desne strane, kratko mu klimnu i bezglasno izusti: "Hvala
vam."
Njegov se sused nasmei i upita, sada ve prirodnim glasom: "Idete u Sakratorijum?"
Seldon potvrdno klimnu. "Da, idem."
"Nije bilo teko pogoditi. I ja idem tamo. Da siemo zajedno?" Neznanev osmeh delovao je
prijateljski.
"Idem sa svojom... svojom..."
"enom? Naravno. Pa, da poemo utroje?"
Seldon nije bio siguran kako da postupi. Brzo se obazrevi na suprotnu stranu, on vide kako Dors
gleda pravo pred sebe. Nije ispoljavala ni najmanje zanimanje za razgovor izmeu dvojice
mukaraca - ponaala se ba kao to bi se i oekivalo od prave Sestre. Ipak, Seldon oseti blagi dodir
na svom levom kolenu, koji on (moda ne ba sasvim ispravno) protumai kao znak da prihvati poziv.
U svakom sluaju, njegov prirodni oseaj za uglaenost potaknu ga u istom smeru i on odgovori:
"Da, naravno."
Vie nisu izmenili ni re, sve dok im tablica ne saopti da se pribliavaju Sakratorijumu;
Seldonov mikogenski prijatelj ve se poeo pripremati za silazak.
Gravi-bus naini irok zaokret na podruju na kome se nalazio Sakratorijum i im se zaustavi
nastade prava strka: mukarci se stadoe gurati izmeu ena da siu prvi, i tek potom i ene napustie
autobus.
U Mikogenevom glasu oseale su se godine, ali je ipak zvuao vedro. "Malo je rano za ruak,
moji... prijatelji", ree on, "ali s druge strane, moete mi verovati na re da uskoro ovde nee biti
slobodnog mesta. Nadam se da vam ne bi smetalo da sada neto kupimo, pa da to pojedemo posle,
napolju? Ovo mi je mesto dobro poznato i znam gde moemo dobiti neto zgodno za obed."
Seldon za trenutak pomisli da je to moda samo varka da se bezazleni plemenai namane da uzmu
neto ne ba ukusno, ili pak, preskupo; istog asa, meutim, odlui da prihvati izazov.
"Veoma ste ljubazni", odgovori on. "Budui da smo ovde prvi put, bie nam drago da se
pouzdamo u vas."
Potom kupie obed - sendvi i neko pie nalik na mleko - na jednom oblinjem kiosku. Budui da
je bio lep dan, a oni ovde posetioci, stari Mikogenac im predloi da se proetaju i uz put pojedu svoj
obed, kako bi se to bolje upoznali s okolinom.
Tokom etnje, dok su jeli svoj skromni obed, Seldon zapazi da, iako tek u veoma maloj meri,
Sakratorijum podsea na Carsku palatu, kao i da okolina, takoe u maloj meri i tek izdaleka, podsea
na okolinu oko Carske palate. Teko mu je bilo i da zamisli da su Mikogenci imali i najmanje
sklonosti prema carskim institucijama; u stvari, bio je sklon verovanju da su ih mrzeli i prezirali, ali
se, ipak, kulturna privlanost jednostavno nije mogla zanemariti.
"Zaista je lepo ovde", ree Mikogenac s nesuzdranim ponosom.
"Slaem se", prihvati Seldon. "Kako samo zdanje blista pri dnevnoj svetlosti."
"Zemljite oko Sakratorijuma", objasni Mikogenac, "ureeno je po ugledu na zemljite oko
upravnih zgrada na naem Svetu Zore... ali, istini za volju, sve je manje."
"Da li ste ikad imali priliku da vidite zemljite oko Carske palate?" upita Seldon oprezno.
Mikogencu, meutim, ne promae ta stoji iza Seldonovog pitanja; inilo se, po svemu sudei, da
ga to nimalo ne uzbudi. "Oni su tamo, takoe, nastojali da to bolje preslikaju izgled sa naeg Sveta
Zore."
Seldon posumnja da su stvari toliko daleko ile, ali ipak, nita ne ree.
Napokon stigoe do jedne polukrune klupe, koja se presijavala pod svetlou ba kao i sam
Sakratorijum.
"Odlino", oglasi se Mikogenac, dok su mu tamne oi blistale od zadovoljstva. "Niko mi nije
ugrabio mesto. Nazivam ga svojim jedino stoga to je to moja omiljena klupa. Od nje se prua divan
pogled, kroz kronje drvea, prema pokrajnom zidu Sakratorijuma. Molim vas, sedite. Nije hladno,
uveravam vas. I vaa ena. Neka i ona sedne. Jasno mi je da je ona plemenaica, i da je navikla na
drugaije obiaje. Ona... Neka slobodno govori, ukoliko to eli."
Dors mu uputi tvrd pogled, ali ipak sede.
Shvativi, napokon, da e s ovim starim Mikogencem moda provesti due vremena no to je
prvobitno pretpostavljao, Seldon isprui ruku i ree: "Ja sam Hari, a ovo je Dors. Mi, znate, ne
upotrebljavamo brojeve iza imena."
"Svako... ima svoje obiaje", odvrati Mikogenac irokogrudno. "Ja sam Mikelijum, Sedamdeset
Drugi. Na je rod veoma velik."
"Mikelijum?" ponovi Seldon, pomalo oklevajui.
"Kao da ste iznenaeni?" upita Mikelijum. "Znai da ste, po svoj prilici, imali susret samo sa
pripadnicima drevnijih porodica. Sa imenima kao to su Oblak, ili Sunev Sjaj, ili Zvezdani Prah -
sva, nekako, nebeske naravi."
"Moram priznati da..." zausti Seldon.
"Pa, upoznali ste sada i nekoga ko pripada nioj klasi. Naa imena potiu od zemlje po kojoj
hodimo i od mikroorganizma koje odgajamo. Nema nieg loeg u tome."
"Siguran sam u to", prihvati Seldon, "i jo jednom vam zahvaljujem to ste mi pomogli... kod one
moje nezgode, tamo u autobusu."
"Znate", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi, "potedeo sam vas prilinih neprilika. Da vas je
neka Sestra ugledala pre nego ja, sigurno bi zavritala iz sveg glasa i najblia Braa bi vas,
najverovatnije, izbacili iz autobusa - ne saekavi, prethodno, da se ovaj zaustavi."
Dors se nae napred, kako bi mu, mimo Seldona, mogla pogledati u lice. "A ta je vas nagnalo da
ne postupite na slian nain?"
"Mene? Ja ne gajim nikakvu odvratnost prema plemenaima. Znate, ja sam naunik."
"Naunik?"
"Tako je. Prvi naunik u mom rodu. Studirao sam u Sakratorijumskoj koli, i to dosta uspeno.
Stekao sam znanja iz svih drevnih umetnosti i imam dozvolu da po volji pohaam plemenaku
biblioteku - znate, gde se uvaju plemenake filmoknjige, kao i ostali zapisi. Dostupne su mi sve
filmoknjige, kao i svi zapisi. Imamo, ak, i kompjuterizovano enciklopedijsko odeljenje i sasvim se
dobro u njemu snalazim. Te stvari, znate, ire vam vidike. Stoga, ne marim, ba, i ukoliko ugledam
neki pramiak kose. Video sam bezbroj puta slike na kojima su prikazani ljudi s kosom. I ene,
dakako." On uputi jedan brz pogled prema Dors.
Neko vreme su jeli u tiini, a onda Seldon upita: "Zapazio sam da svaki Brat, bilo da ulazi ili
izlazi iz Sakratorijuma, nosi crvenu earpu."
"Ah, da", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "Preko levog ramena i spojenu na desnoj strani,
kod struka - po pravilu izvezenu neobinim vezom."
"Kakva je to earpa?"
"Naziv earpe je 'obijah'. Ona simbolie radost ulaska u Sakratorijum i krv koju bi svaki prolio da
ga sauva."
"Krv?" upita Dors, namrtivi se.
"Samo u simbolinom smislu. Zapravo, nikad jo nisam uo da je neko zaista prolio krv zbog
Sakratorijuma. Pa, iskreno, teko da bi se moglo rei da ovek u njemu doivljava ushienja. Ljudi
tamo unutra mahom jadikuju, oplakuju i bacaju se niice zbog Izgubljenog Sveta." Glas mu odjednom
postade tih i poverljiv. "Ba glupo."
"Vi niste... vernik?" upita ga Dors.
"Ja sam naunik", odgovori Mikelijum s neskrivenim ponosom. On pri tom naini grimasu i lice
mu jo vie preplavie bore, inei ga i starijim no to je, verovatno, bio. Seldon, odjednom, zatee
sebe kako razmilja koliko mu je, zapravo, moglo biti godina. Nekoliko stolea...? Ne, to mora da je
ve prolost. To nije mogla biti istina, pa ipak...
"Koliko vam je godina?" upita Seldon iznenada i protiv svoje volje.
Ali Mikelijum, Sedamdeset Drugi, ne ispolji ni najmanji znak da ga je pitanje uvredilo, niti je
imalo oklevao da odgovori: "ezdeset sedam."
Ali Seldon ve bee zabrazdio. "uo sam da se u vaem narodu pria kako je nekad, veoma
davno, svako iveo po nekoliko stolea."
Mikelijum, Sedamdeset Drugi, zagonetno se zagleda u Seldona. "Ovaj, kako ste doli do toga?
Neko mora da je priao o stvarima o kojima... ipak, istina je. Postoji takvo verovanje. Istina, samo
priproste due veruju u to, ali Staroste takva verovanja podravaju, budui da se kroz njih ogleda
naa nadmo. Istini za volju, na ivotni vek dui je no bilo gde drugde, ali razlog tome je u naoj
ishrani. Pri svemu tome, stogodinjaci su i kod nas veoma retki."
"Pretpostavljam da vi, lino, ne verujete u te prie o mikogenskoj rasnoj nadmoi?" primeti
Seldon.
"S Mikogencima je sve u redu", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "U svakom sluaju, nisu
inferiorni. Tu mislim i na ene", dodade on, uputivi iskosa pogled prema Dors.
"Prosto sumnjam", primeti Seldon, "da bi se vei broj vaih sunarodnika sloio u tom pogledu s
vama."
"Ili, isto tako, vaih sunarodnika", doeka ga Mikelijum, Sedamdeset Drugi, sa jedva primetnom
odbojnou. "Ipak, verujem u to. Kao naunik, moram u to verovati. Pregledao sam, i ak, proitao
sva znaajna dela pelmenake knjievnosti. I vaa kultura mi je sasvim dobro znana: ak sam napisao
i jedan ogled o njoj. Sedei ovde s vama, oseam se isto toliko ugodno koliko bih se oseao i kada
bih..."
"Delujete kao da se ponosite time to shvatate plemenae", dobaci mu Dors, pomalo oporim
glasom. "Da li ste ikada putovali negde izvan Mikogena?"
Mikelijum, Sedamdeset Drugi, kao da se malo povue. "Nisam", odgovori on.
"Zbog ega niste? To bi vam, sigurno, pomoglo da nas malo bolje upoznate."
"Ne bih se oseao kako treba. Morao bih da stavim periku. Oseao bih se, nekako, posramljenim."
"Zbog ega periku?" upita Dors. "Mogli biste poi bez iega na glavi."
"Ne..." odgovori Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "Tolika budala, ipak, nisam. Kosati bi me sigurno
izloili poruzi i drugim nevoljama."
"Poruzi? Nevoljama? Ali zbog ega?" upita Dors. "Na itavom Trantoru, kao i na svim drugim
svetovima, moete nai podosta onih koji su prirodnim putem ostali bez kose."
"I moj je otac sasvim elav", uzdahnu Seldon, "i pretpostavljam da u i ja, u godinama to dolaze,
ostati bez kose. Ve sada mi je kosa dosta proreena."
"To nije isto", odgovori Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "I dalje vam, oko rubova, raste kosa, kao i
iznad oiju. Kad ja kaem bez kose - mislim potpuno, bez ijednog znaka kosmatosti."
"Na bilo kom delu tela?" upita Dors radoznalo.
inilo se, ovog puta, da se Mikelijum, Sedamdeset Drugi, osetio povreenim. On nita ne
odgovori.
Nestrpljiv da razgovor vrati na preanji tok, Seldon zapita: "Recite mi, Mikelijume, Sedamdeset
Drugi, da li je plemenaima dozvoljeno da uu u Sakratorijum, makar kao posetioci?"
Mikelijum, Sedamdeset Drugi, meutim, samo estoko zavrte glavom. "Nipoto. Unutra mogu ui
samo Sinovi Zore."
"Samo Sinovi?" upita Dors.
Mikelijum, Sedamdeset Drugi, kao da se za trenutak zbuni, a onda odgovori, pratajui glavom.
"Pa da, vi ste plemenai. Sestrama Zore dozvoljeno je da uu samo u posebnim prilikama i posebnim
danima. Jednostavno, tako vam je to. Ne kaem da to i odobravam. Kada bih se ja pitao, rekao bih:
'Hajdete, samo. Uite i uivajte'. Mada, istini za volju, ja to ne bih uinio."
"Zar nikad aniste bili tamo unutra?"
"Jednom, kad sam bio sasvim mali, roditelji su me poveli, ali..." On odmahnu glavom. "Sve to
sam video bili su ljudi koji su zurili u Knjigu i itali iz nje, uzdisali i jadikovali za starim danima.
Sve je bilo krajnje neprijatno. Ne smete ni sa kim ni re progovoriti. Ne smete se ni nasmejati. Ne
smete se, ak, ni osvrnuti oko sebe. Va um sme biti izloen samo mislima o Izgubljenom Svetu. Do
poslednjeg ostatka." On odmahnu rukom, u znak odbijanja. "Nije to za mene. Ja sam naunik i elim
da mi sam svet bude otvoren."
"Odlino", sloi se Seldon, koji kao da ugleda pukotinu kroz koju bi se mogao provui. "U
potpunosti delim vaa oseanja. Znate, i mi smo naunici, Dors i ja."
"Znam", odgovori jednostavno Mikelijum, Sedamdeset Drugi.
"Znate? A odakle to znate?"
"Drugaije ne bi moglo biti. Jedini plemenai kojima je dozvoljen pristup u Mikogen su vladini
zvaninici i diplomate, kao i ugledniji trgovci i naunici - a meni izgledate ba kao naunici. To me
je i privuklo vama. Nauniko bratstvo." On se nasmei s oiglednim zadovoljstvom.
"Tako je. Naunici smo. Ja sam matematiar, a Dors je istoriar. A vi?"
"Moje podruje je... kultura. Proitao sam veinu velikih dela vae knjievnosti - Lisauera,
Mentona, Novigora..."
"I mi smo itali velika dela vaih naroda. Na primer, ja sam proitao Knjigu... O Izgubljenom
Svetu."
Oi Mikelijuma, Sedamdeset Drugog, irom se otvorite, u oiglednom iznenaenju. Njegov
zagasitomaslinasti ten kao da odjednom postade blei. "Zaista! Kako? Gde?"
"Na naem Univerzitetu imamo nekoliko primeraka, koji su nam dostupni - naravno, uz dozvolu."
"Primeraka - Knjige?"
"Da".
"Pitam se da li je Starostama to poznato."
"itao sam i o robotima", nastavi Seldon.
"Robotima?"
"Aha. Upravo stoga bih eleo, kad bih mogao, da uem u Sakratorijum. eleo bih da vidim
robota." (Dors ga lako munu, ali se on naini kao da to ne primeti.)
"Ja vam ne verujem u takve stvari", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi, s vidljivom
nelagodnou. "Naunici, znate, ne veruju." Ali pri tom, on se obazre oko sebe, kao da zazire da ga
neko ne uje.
"itao sam i o tome da neki robot i danas postoji u Sakratorijumu", nastavi Seldon.
"Ne elim da razgovaram o takvim besmislicama", odvrati Mikogenac.
Seldon, meutim, odlui da bude uporan. "Na kom bi mestu bio, ukoliko bi se nalazio u
Sakratorijumu?"
"ak i da u Sakratorijumu postoji neki robot, ne bih vam umeo rei gde bi se tano nalazio.
Poslednji put sam bio unutra jo kao dete."
"Ukoliko, ipak, u Sakratorijumu postoji neko posebno, skriveno mesto, da li bi vam bilo poznato
gde se ono nalazi?"
"Takvo mesto je Venjak Starosti. Samo je Starostama dozvoljen pristup tamo, ali ni tamo nema
niega."
"Jeste li ikada bili tamo?"
"Ne, naravno da nisam."
"Pa, kako onda znate da tamo nema niega?"
"Nije mi poznato da tamo nema narova. Nije mi poznato ni da tamo ne postoje laserske orgulje.
Nije mi, najzad, poznato ni da se tamo ne nalazi milion drugih stvari. Prema tome, da li to to ja ne
znam da tamo ita postoji znai da, zapravo, postoji bilo ta od svega toga?"
Nekoliko trenutaka Seldon pouta, ne znajui ta da kae.
Traak osmeha odjednom se, meutim, probi kroz zabrinuti izraz na licu Mikelijuma, Sedamdeset
Drugog. "Ovako bi, razume se, razmiljao jedan naunik", ree on. "Vidite, sa mnom se ba nije lako
nositi. Pri svemu tome, ne bih vam savetovao da pokuate da se probijete do Venjaka Starosta.
Siguran sam da vam se ne bi dopalo ono to bi se dogodilo ukoliko bi, tamo unutra, pronali jednog
plemenaa... Pa, dobro. Neka Zora bdi nad vama." I on ustade, iznenada, bez ikakve najave, i urno se
udalji.
Seldon je gledao za njim, ne malo zateen. "to li je samo tako brzo odmagli?"
"ini mi se", odgovori Dors, "zbog toga to nam se neko pribliava."
I zaista, neko je dolazio. Bio je to neki visok ovek, obuen u veoma doteranu, belu tuniku, sa jo
doteranijom crvenom earpom, koja je blago svetlucala. Iao je pravo ka njima, ozbiljnog izraza lica.
Imao je, neporecivo, izgled oveka od autoriteta i, isto tako, neporecivi izgled oveka neim veoma
nezadovoljnog.
53.
Kada im se ovek sasvim priblii, Seldon ustade. Nije mu, uopte, bilo poznato da li se ovakvo
njegovo ponaanje moglo smatrati utivim, ali opet, jasno mu je bilo da od njega ne moe biti nikakve
tete. I Dors Venabili takoe ustade, nastojei da sve vreme dri pogled usmeren prema tlu.
ovek stade tano ispred njih dvoje. Bio je takoe star, ali na neki otmeniji nain nego Mikelijum,
Sedamdeset Drugi. Godine kao da su jo vie istakle njegovo i dalje upeatljivo lice. Bez ijedne
vlasi, lobanja mu je bila izvanredno lepo izvajana, dok su mu oi bile duboko plave, u otroj
suprotnosti sa blistavim crvenilom njegove earpe.
"Vidim da ste plemenai", oslovi ih pridolica. Glas mu je bio neto piskaviji no to bi Seldon
oekivao, ali je govorio razgovetno izgovarajui svaku re, kao da je duboko svestan njihove teine i
vanosti.
"Jesmo, plemenai smo", odgovori Seldon utivo, ali vrsto. Nije video nikakvog razloga da
dovodi u pitanje poloaj neznanca, ali isto tako, nije imao nameru ni da umanji vlastiti znaaj.
"Kako se zovete?"
"Ja sam Hari Seldon, sa Helikona. Moja drubenica je Dors Venabili, sa Sine. A kako je vae
ime, potovani gospodine?"
ovekove se oi skupie, izraavajui nezadovoljstvo, ali je i on, nesumnjivo, bio u stanju da
prepozna vrednost oveka s kojim bi se susreo.
"Ime mi je Nebeski Svod, Drugi", odgovori on podigavi kaiprst", Starosta Sakratorijuma. A
ime se vi bavite?"
"MI", odgovori Seldon, naglasivi zamenicu, "mi smo naunici sa Strilinkog univerziteta. Ja sam
matematiar, a moja je drubenica istoriar i ovde smo radi prouavanja naina ivota u Mikogenu."
"Sa ijom dozvolom?"
"Sa dozvolom Sina Sunca, etrnaestog, koji nas je pozdravio po naem dolasku."
Nebeski Svod, Drugi, pouta nekoliko trenutaka, i laki osmejak pojavi se potom na njegovom licu,
koje se uini gotovo dobrodunim. "Visoki Starosta", ree on. "Poznajem ga vrlo dobro."
"Nesumnjivo", odgovori Seldon kruto. "Moemo li vam bilo ime biti od pomoi, Starosto?"
"Moda." Starosta je oigledno pokuavao da ponovo stane na vrsto tle. "Ko je onaj ovek to je
sedeo ovde sa vama i koji se oznako urno udaljio videvi da se ja pribliavam?"
Seldon, meutim, odmahnu glavom. "Nikad ga ranije nismo videli, Starosto, i ne znamo nita o
njemu. istom sluajnou sreli smo se njim i zamolili ga da nam pokae put do Sakratorijuma."
"A ta ste ga pitali?"
"Samo smo mu dva pitanja postavili, Starosto. Prvo, pitali smo ga da li je ovo zdanje
Sakratorijum, i drugo, da li je plemenaima dozvoljeno da uu unutra. Odgovorio nam je potvrdno na
prvo, a odreno na drugo pitanje."
"U pravu je. A zbog ega se zanimate za Sakratorijum?"
"Gospodine, ovde smo da bismo izuavali nain ivota u Mikogenu, te smo mislili, budui da je
Sakratorijum srce i dua sveg Mikogena..."
"Sakratorijum, meutim, pripada samo nama i samo je nama namenjen."
"Ali ako bi neki Starosta... na primer, Visoki Starosta... ipak dao dozvolu, imajui u vidu potrebu
naunih istraivanja?"
"Imate li, zaista, dozvolu Visokog Staroste?"
Seldon je za trenutak oklevao i Dors mu, na brzinu, uputi pogled postrance. Shvativi da ne bi
mogao opstati sa toliko velikom lai, on se odlui na polovian odgovor. "Ne, gospodine", odvrati
on, "za sada jo ne."
"Niti ete je ikad imati", primeti Starosta. "U Mikogenu ste sa odobrenjem vlasti, ali ak ni
najvia vlast ne moe se izdii iznad javnog mnenja. Mi veoma drimo do naeg Sakratorijuma i
stanovnitvo se moe veoma lako uzbuditi zbog prisustva plemenaa
bilo gde u Mikogenu, ili posebno, u blizini Sakratorijuma. Dovoljno bi bilo da samo neko povie:
'Uljezi!' i ova miroljubiva masa oas bi se preobratila u gomilu spremnu da vas rastrgne. Mislim to
sasvim doslovno. Za vae vlastito dobro, bez obzira na to to vam je i Visoki Starosta pokazao svu
meru svoje ljubaznosti, otidite odavde. I to smesta!"
"Ali Sakratorijum..." zapoe Seldon tvrdoglavo, ne obazirui se na to to ga je Dors potajno
potezala za tuniku.
"ega to ima u Sakratorijumu to bi vas moglo zanimati?" upita Starosta. "Evo, videli ste ga
spolja. Unutra nema niega to bi vi trebalo da vidite."
"Tamo je robot", primeti Seldon.
Starosta se zagleda u Seldona, oito zabezeknut, a onda, nagnuvi se prema Seldonu, tik uz uvo, on
grubo izree: "Odlazite smesta, ili u ja biti taj koji e uzviknuti: 'Uljezi!" I da u pitanju nije Visoki
Starosta, ne biste dobili ni ovu priliku da se mirno udaljite."
I Dors, s iznenaujuom snagom, gotovo obori Seldona vukui ga za sobom i urno se udaljujui.
Povrativi ravnoteu, on brzo krenu za njom.
54.
Tek za dorukom, sledeeg jutra, ne ranije, Dors se vrati na itav sluaj - i to na najneprijatniji
mogui nain po Seldonova oseanja.
"Pa, ba divan krah ono jue", primeti ona.
Seldon, koji bee iskreno poverovao da e se izvui bez ikakvih primedbi, naglo se smrknu. "ta
nazivate krahom?"
"Pa, to to smo bili oterani odande. I emu sve to? ta smo na kraju dobili?"
"Saznanje da postoji robot tamo unutra."
"Mikelijum, Sedamdeset Drugi, ree nam da tamo nema nikakvog robota."
"Ne sporim da je to rekao. On je naunik - ili misli da jeste - ali ono to on ne zna o Sakratorijumu
po svoj prilici bi ispunilo i samu biblioteku u koju se uputio. Videli ste, meutim, kako se Starosta
poneo."
"Videla sam, naravno."
"Ne bi se tako poneo da nema robota tamo unutra. Prosto je bio uasnut to i mi to znamo."
"Ipak, Hari, to su samo vaa nagaanja. Pri svemu tome, ak i da tamo unutra postoji robot, nema
naina da mi tamo unutra zaemo."
"Ali moemo bar pokuati. Posle doruka izii emo i kupiti jednu earpu za mene, jedan od onih
obijaha. Staviu je na sebe, smerno uprti pogled ka tlu i jednostavno ui unutra."
"Sa tom kapicom i svim ostalim? Pa, za deli sekunde e vas otkriti!"
"Ne, nee. Otii emo do biblioteke u kojoj se nalaze svi podaci o plemenaima. Ionako bih eleo
da je vidim. A iz biblioteke, koja predstavlja samo dodatak Sakratorijuma, bar tako pretpostavljam,
postoji, i neki ulaz u sam Sakratorijum..."
"Gde e vas istog asa smotati."
"Ni sluajno. uli ste dobro ta je rekao Mikelijum, Sedamdeset Drugi. Svi dre oborene oi i
prebiraju po mislima svoj veliki gubitak. Izgubljeni Svet, Auroru. Niko tamo nikoga ne gleda. Moda
to ne ine i stoga to bi to znailo krenje nekog vanog pravila. A onda u pronai Venjak Starosti..."
"Tek tako, a?"
"U jednom trenutku, istina, Mikelijum, Sedamdeset Drugi, rekao je da mi ne bi savetovao da
pokuam da se uspnem do Venjaka Starosti. Uspnem. Mora biti da se nalazi negde u kuli
Sakratorijuma, najverovatnije u glavnoj kuli."
Dors zavrte glavom. "Ne seam se tano rei koje je izgovorio, a sumnjam da ih se i vi seate. Ali
u svakom sluaju, one su uasno slab osnov za... Trenutak!" Ona odjednom zastade i namrti se.
"Dakle?" upita napokon Seldon.
"Postoji drevna re 'venjak' ije je znaenje, otprilike, 'mesto za prebivanje na otvorenom'."
"Ah! Eto, vidite, ipak smo doli do neeg od nesumnjive vanosti, proisteklog iz onog to vi
nazivate krahom. I ukoliko uzmognem da pronaem robota starog dvadeset hiljada godina i ako mi on
kae..."
"Pretpostavimo da neto poput robota zaista postoji, mada je to krajnje neverovatno, i da ga vi
pronaete... to mi se ini nimalo verovatnim. Koliko dugo mislite da biste imali priliku da sa njim
razgovarate, pre no to otkriju vae prisustvo?"
"Pojma nemam, ali ako se ispostavi da robot zaista postoji i ukoliko mi poe za rukom da ga
pronaem, u tom sluaju ve u se potruditi da naem naina da porazgovaram s njim. Sada je ve
odve kasno za mene da se povuem, pod bilo kakvim okolnostima. Hamin je trebalo da me ostavi na
miru, jo onda kada sam mu rekao da ne postoji nain da se psihoistorija uini delatnom. Sada, pak,
kada mi se ini da moda, ipak, postoji pot do nje, neu dopustiti da me ita zaustavi - osim, dakako,
da budem smaknut."
"Mikogenci se, Hari, moda ni od toga ne bi ustezali i stoga ne moete preduzeti taj rizik."
"Ali mogu. I svakako u pokuati."
"Ne. Hari. Ja sam duna da se staram o vama i to vam neu dopustiti."
"Ali morate. Iznalaenje puta do delatne psihoistorije vanije je i od moje vlastite bezbednosti.
Moja bezbednost vana je samo u onoj meri u kojoj mi omoguava da postavim temelje delatnoj
psihoistoriji. Ukoliko biste me u tome onemoguili, va bi zadatak izgubio svaki smisao... Razmislite
o tome."
Hari je oseao kako ga proima obnovljeni oseaj smislenosti. Psihoistorija - njegova mutna
teorija za koju, pre samo malo vremena, ni sam nije pomiljao da je vredna truda - sada mu je
poinjala izgledati nekako opipljiva, stvarnija. Oseao je da mora verovati da je ostvarljiva; oseao
je to itavim svojim biem. Kockice kao da su zapoele da se slau i mada jo nije bio u stanju da
sagleda itavu shemu bio je siguran da e mu Sakroatorijum doneti jo neki deli, neophodan za
razreenje zagonetke.
"Pa, u tom sluaju, poi u i ja s vama, blesane, kako bih vas mogla izvui odande kada za to doe
trenutak."
"enama tamo nije dozvoljen ulaz."
"A ta od mene ini enu? Samo ova siva odea. Pod tunikom ne moete da mi vidite grudi.
Budui da nemam ni neku posebno izraenu frizuru, ni kosa mi se ba ne istie pod kapicom. Lice mi
je isprano i neupadljivo, ba kao i lice kakvog mukarca. Ovdanji mukarci ne nose ni brade. Sve
to mi je potrebno jesu bela tunika i crvena earpa i onda i ja mogu ui. Svaka bi Sestra, uostalom, to
mogla, samo kada je tabui ne bi spreavali. A ja, kao to vam je poznato, ne drim do tabua. Nikakav
tabu nee mi se ispreiti na putu."
"Ipak, ja u vam se ispreiti. Jednostavno, neu vam dopustiti da poete. Suvie je opasno."
"Nita opasnije za mene nego za vas."
"Ali ja moram preduzeti taj rizik."
"U tom sluaju, moram i ja. Zbog ega bi vae moranje bilo snanije od moga?"
"Zbog toga to..." Seldon zastade i zamisli se.
"Imajte, samo, u vidu ove rei", prekinu Dors tiinu, glasom vrstim poput stene. "Neu vam
dopustiti da tamo poete bez mene. Ukoliko, pak, pokuate, onesvestiu vas jednim udarcem i vrsto
svezati. A ako vam se to ne dopada, odustanite i od same pomisli da tamo poete sami."
Seldon je jo malo oklevao, mrmljajui neto poluglasno. I napokon, odustade od rasprave - bar
neko vreme.
55.
Nebo je bilo gotovo bez ijednog oblaka, ali je imalo nekakvu plavobeliastu boju, kao da je,
negde u visinama, bilo omotano tankom izmaglicom. Ba lepa slika, pomisli Seldon, ali, istog asa,
oseti kako mu nedostaje sunca. Niko na Trantoru nije nikad ugledao matino sunce planete - osim,
dakako, ako se nije uspeo na Gornju stranu, pa ak i tada, sluajno, kroz neku iznenadnu provedricu.
Da li je roenim Trantorcima nedostajalo sunce? Da li su, uopte, ikad pomislili na njega? Kada
bi neko od njih otiao u posetu nekom drugom svetu, gde se ovek mogao izloiti golemom suncu, da
li je osetio potrebu da se, napola zaslepljen, s divljenjem zagleda u njega?
Zbog ega je, pomisli on, toliki broj ljudi provodio ivot ni ne pokuavajui da iznae odgovore
na pitanja - u stvari, ak ni ne pomiljajui da uopte postoje pitanja koja bi valjalo postavljati? A da
li je, uopte, bilo ieg uzbudljivijeg u ivotu od traganja za odgovorima?
On spusti pogled na tle. iroke ulice bile nakrcane niskim zdanjima, veinom trgovinama. Brojna
vozila kretala su se u oba smera, svako se drei desne strane. Izgledala su kao zbirka nekih
pradavnih stvarica, ali budui da su bila na elektrini pogon, kretala su se gotovo beumno. Seldon
se za trenutak zapita da li je ba sve to se moglo nazvati 'pradavnim' zasluilo podsmeh. Da li je to
to su se vozila kretala gotovo bez uma predstavljalo neku vrstu nadoknade za njihovu sporost? Na
kraju krajeva, da li je uopte bilo neke svrhe tek tako jurcati kroz ivot?
Bilo je podosta dece na peakim stazama i Seldon stisnu usne, pomalo zbunjen. Bilo je jasno da
Mikogenci ne bi bili u stanju da osetnije produe svoj ivotni vek, osim ukoliko se, dobrovoljno, ne
bi odrekli dece. Deca oba pola (mada je bilo teko razlikovati deake od devojica) nosila su kratke
tunike, koje jedva da su im dopirale do kolena, kako bi bila slobodna da uivaju u svim
neobuzdanostima detinjstva.
Deca su jo imala kosu, istina, u najboljem sluaju skraenu na centimetar ili dva, ali su, ak i
tako, ona starija imala kaupljae, koje su nosila preko glave. inilo se kao da su ve dovoljno
odrasla da im pogled na kosu deluje pomalo skaredno - ili dovoljno odrasla da sama poele da je
sakriju, udei za sveanim danom ulaska u drutvo istinski odraslih, kada e im kosa zauvek biti
otklonjena.
A onda se jedna misao stade vrzmati Seldonovom glavom. "Dors", upita on, "kada ste onomad ili
u kupovinu, ko je platio, vi ili one dve Kine Kapi?"
"Ja, dabome. Kine Kapi nisu niim pokazale da raspolau kreditnom karticom. A i emu? Ono to
smo kupovale bilo je za nas, ne za njih."
"Ali vi imate trantorsku kreditnu karticu... mislim, plemenaku."
"Dabome, Hari, ali nije bilo nikakvog problema. Niko ne brani itelju Mikogena da se vrsto dri
svoje kulture, svog naina razmiljanja i svojih oblika ivota. Niko im ne brani da uklanjaju kosu i
nose tunike. Bez obzira na to, obavezni su da prihvataju novac koji vai u itavom svetu. Ukoliko bi
to odbili, zaas bi ispali iz svetske trgovine; nijedna pametna osoba to, svakako, ne bi uinila. Lova
je sve, Hari." I ona podie dva prsta, kao da meu njima dri kreditnu karticu.
"I bez rei su prihvatili vau kreditnu karticu?"
"Nisu je ak ni zagledali. Pored toga, kao da niko nije bio svestan da na glavi imam kapicu. Lova
sve dovodi u red."
"Pa, ba dobro. Znai, mogu da kupim..."
"Ne, ja u obavljati sve kupovine. Mogue je da novac, sam po sebi, sve dovodi u red, ali sve je
lake i bre kada je neka plemenaica u pitanju. Toliko su navikli da malo panje obraaju na ene,
da su takvo svoje ponaanje neosetno preneli i na mene... Evo i radnje s odeom u kojoj sam obavila
kupovinu."
"Onda, ekau vas napolju. Uzmite mi jednu lepu crvenu earpu - neku zaista monu."
"Nemojte se pretvarati kao da sam zaboravila na na dogovor. Useu dve earpe. I jo jednu belu
tuniku... po meri za mene."
"Zar nee smatrati neobinim da jedna ena kupuje belu tuniku?"
"Naravno da nee. Pretpostavie, verovatno, da je kupujem za suprunika koji je, sluajno, mog
stasa. U stvari, verujem da jednostavno nee ni na ta misliti - sve dok mi je kreditna kartica u redu."
Seldon ostade da eka, napola oekujui da mu neko pristupi i pozdravi ga kao plemenaa - ili,
verovatnije, da ga neko zbog toga nagrdi - ali se nita ne dogodi. Oni koji su kraj njega proli nisu ga
pri tom ni pogledali, a oni koji su se ipak potrudili da pogledaju u njegovom pravcu prooe naizgled
potpuno ravnoduni. Posebno su ga izluivali oni u sivim tunikama - ene - koje su, najee,
prolazile u parovima, ili jo gore, u pratnji nekog mukarca. Bile su podreene, neupadljive, liene
svakog znaaja. Da li je, stoga, bilo boljeg naina da se bar za trenutak istaknu - nego da stanu da
vrite na prisustvo plemenaa? Ali ak su i ene utke prolazile kraj njega.
Budui da nisu oekivale da ovde sretnu nekog plemenaa, pomisli Seldon, jednostavno nisu bile
u stanju da ga vide.
I to je, pomisli on, bio dobar predznak za njihov nastupajui upad u Sakratorijum. Jo e manje
neko oekivati da tamo ugleda nekog plemenaa i jo e manje neko biti spreman da ih kao takve
prepozna!
Bio je veoma dobro raspoloen kada se Dors konano pojavila.
"Jeste li sve nabavili?"
"Ba sve."
"Hajdemo, onda, natrag u sobu, da se presvuete."
Bela tunika, meutim, nije ba pristajala Dorsi onako dobro kao siva. Oigledno, nije bila u
mogunosti da je isproba u radnji, budui da bi se i najnemarniji prodavac smesta uzbunio.
"Hari, kako vam izgledam?" upita ona.
"Ba kao neki mladi", odgovori Seldon. "A sada, da isprobamo earpu... ili obijahe. Dobro bi
bilo da se naviknemo da ih tako nazivamo."
Dors, koja je skinula svoju kapicu, s oseanjem olakanja je razmrsivala kosu. "Ne stavljajte je
sada", upozori ga ona. "Neemo valjda paradirati mikogenskim ulicama sa tim earpama. Poslednje
to bismo eleli jeste da na sebe privuemo panju."
"Ne, ne. Samo sam hteo da vidim kako mi stoji."
"Uzmite onu drugu. Lepa je i od kvalitetnijeg materijala."
"U pravu ste, Dors. Ja treba da na sebi privuem svu moguu panju. Ne elim da vas zagledaju i
ustanove da ste ensko."
"Nisam na to mislila, Hari. Samo sam elela da vi lepo izgledate."
"Hiljadu vam puta hvala, ali bojim se da to nije mogue. A sada, da vidimo... Kako vam izgleda?"
I Dors i Seldon stadoe da uvebavaju noenje obijaha, stavljajui ih i skidajui sa sebe bezbroj
puta, sve dok im to, napokon, ne poe glatko od ruke. Dors pokaza Seldonu kako da namesti earpu,
poto je prethodnog dana kod Sakratorijuma posmatrala jednog mukarca dok je upravo to inio.
A kada je Hari pohvali zbog njenih svevideih oiju, ona malko porumene i odvrati: "Nije to
nita, Hari, prosto sam bila obratila panju."
"Onda ste pravi genije da obratite panju kako treba", pohvali je on jo jednom.
Zadovoljni, konano, oni se malo udaljie jedno od drugog, paljivo se meusobno osmatrajui.
Harijev obijah presijavao se i svetlocrveni vez nalik na zmaja jasno se isticao na bledoj pozadini tek
neto drugaije nijanse. Dorsina earpa bila je manje upadljiva, ukraena samo jednom tankom
linijom to se protezala po sredini, i bila je veoma svetle boje. "Tako", ree ona, "tek da posvedoi o
dobrom ukusu." I ona skide earpu.
"A sada", ree Seldon, "smotajmo ih i stavimo u unutranji dep na tunici. Tu mi je i kreditna
kartica - to jest, Haminova - i klju od ove sobe, a u drugom je Knjiga."
"Knjiga? Mislite li da je uputno da je vuete sa sobom unaokolo?"
"Moram. Pretpostavljam da svako ko ide u Sakratorijum mora uz sebe imati i svoj primerak
Knjige. Mogue je da nam bude potrebna ukoliko doe do itanja nekih odlomaka. Ako bude
neophodno, posluiemo se njom oboje, u nadi da to niko nee ni primetiti. Jeste li spremni?"
"Nikada neu biti sasvim spremna, ali idem s vama."
"Bie to neuzbudljivo putovanje. Da li biste hteli da mi proverite kapicu, da ponovo ne tri neki
uperak? I nemojte se ekati po glavi."
"Ne brinite. Izgledate sasvim dobro."
"I vi."
"Ali delujete mi pomalo napeto."
"Pogodite zbog ega!" odgovori Seldon crnohumorno.
Dors se, potpuno spontano, priblii Hariju i stee ga za miicu, a onda se odmah povue, kao da je
i nju samu iznenadio ovaj postupak. Oborivi pogled, ona stade da doteruje tuniku. Hari, i sam
prilino iznenaen, ali i gotovo ushien, samo proisti grlo i ree: "Pa, onda, krenimo."
12. VENJAK
ROBOT... Izraz koji se u drevnim predanjima koristio na izvesnom broju svetova, oznaavajui
ono to se, mnogo ee i uobiajenije, nazivalo 'automatima'. Robote su obino opisivali kao
tvorevine u ljudskom liku, nainjene od metala, mada se smatra sasvim moguim da su neki od njih
bili sazdani od pseudoorganskih tvari. Smatra se da je Hari Seldon, tokom Bega, navodno i video
jednog od robota, ali je priica o tome sumnjive vrednosti. Nigde u svom zaista obimnom delu
Seldon ne pominje robote, premda...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
56.
Niko nije obratio panju na njih.
Hari Seldon i Dors Venabili u celosti ponovie svoje putovanje od prethodnog dana i niko se ni ne
potrudi da ih bolje pogleda. Istini za volju, niko ih, uopte, nije ni pogledao. U nekoliko navrata bili
su prinueni da pomere noge u stranu, kako bi pojedinim putnicima, koji su eleli da siu, napravili
prolaz. A onda, vrlo brzo, shvatie da je pravilo da se pomeraju prema unutranjim seditima,
ukoliko je bilo slobodnih, pri nailasku svakog novog putnika. Ovog puta, meutim, prilino im brzo
zasmeta miris ne ba svee opranih tunika - panju im, naime, vie nije tako lako odvlailo ono to se
moglo videti iz gravi-busa.
Konano, ipak, stigoe.
"Evo biblioteke", ree Seldon, gotovo apui.
"Po svemu sudei", odvrati Dors. "U svakom sluaju, to je zgrada koju nam je Mikelijum,
Sedamdeset Drugi, jue pokazao."
Polako su, krajnje nezainteresovano, odetali do zgrade.
"Duboko udahnite", ree Seldon. "Nalazimo se pred prvom preprekom."
Vrata pred njima bila su otvorena, a svetlost unutra priguena. Pet irokih kamenih stepenika
vodili su nagore. Poto su zakoraili na prvi stepenik, poekae nekoliko trenutaka, u uzaludnom
oekivanju da e se stepenice, pod uticajem njihove teine, same pokrenuti navie. Napokon, Dors
jedva primetnom grimasom dade Seldonu znak da sami krenu nagore.
Peli su se stepenitem jedno uz drugo, oseajui blagu nevoljnost zbog tolike mikogenske
zaostalosti. Potom pooe kroz neka vrata kod kojih je, odmah pored ulaza, stajao neki ovek nagnut
nad najprostijim i najnezgrapnijim kompjuterom koji je Seldon ikad video.
ovek ih ni ne pogleda. Nije ni bilo potrebe, pomisli Seldon. Bele tunike, gole glave - svi su
Mikogenci bili nalik jedan drugom da bi ih pogled samo okrznuo i to je, bez sumnje, u ovom trenutku
bila dobrodola prednost za plemenae.
A onda, iako je i dalje izgledalo da prouava neto za svojim stolom, ovek kraj ulaza ih upita:
"Naunici?"
"Naunici", kratko odgovori Seldon.
Pokretom glave, ovek im pokaza prema vratima. "Uite. I uivajte."
Oni uoe, i koliko su mogli videti, bili su jedini posetioci u tom delu biblioteke. Ili biblioteka
ba nije bila preterano izazovna, ili je naunika bio mali broj - ili je, najverovatnije, posredi bilo i
jedno i o drugo.
"Mislio sam da e nam zatraiti neku vrstu dozvole, ili ak, stalne propusnice, i ve sam
nameravao da pokuam da ga ubedim da smo je zaboravili", proapta Seldon.
"Verovatno im se nae prisustvo ini dobrodolim, pod bilo kakvim okolnostima... Jeste li ikad
videli mesto slino ovom? Ukoliko bi se za neko mesto, kao za kakvo ivo bie, moglo rei da je
mrtvo, ovog bismo se asa nalazili usred nekog lea."
Veinu knjiga u tom odeljenju inile su tampane knjige, poput Knjige koju je Seldon drao u
svom unutranjem depu. Dors krenu du polica, razgledajui njihovu sadrinu. "Stare knjige,
najveim delom", zakljui ona. "Delom klasika. Delom bez ikakve vrednosti."
"Mislite, spoljne knjige? Hou da kaem - nemikogenske?"
"Aha. Ukoliko ovde ima i njihovih knjiga, mora biti da ih uvaju u nekom drugom odeljenju. Ove
ovde, verovatno, slue za prouavanje onim sirotim, samobrazovanim naunicima poput onog
jueranjeg... Ovo je, ini se, leksikografsko odeljenje. Vidim i Carsku enciklopediju... izdanje od
pre pedesetak godina... Evo i kompjutera."
Ona posee rukom da ga ukljui, ali je Seldon zaustavi. "Nemojte. Neto moe ispasti kako ne
treba i zadrati nas."
On joj skrenu panju na jednu prilino neupadljivu tablu to je visila iznad jedne police, na kojoj
su svetlucala slova ZA SAKR TORIJUM. Drugo A u nazivu SAKRATORIJUM nije svetlelo, moda
tek odnedavno, a moda i zbog toga to se niko nije potrudio da na to obrati panju. (Carstvo se,
pomisli Seldon, odista raspadalo. Svaki njegov deli. Ukljuujui i Mikogen).
On se osvrnu oko sebe. Sirota Biblioteka, toliko neophodna da osnai mikogenski oseaj ponosa, i
moda, zaista od koristi Starostama, koji su u njoj mogli nai kojekakve mrvice da podupru svoja
verovanja i da ih predstave kao dostignua jedne uzviene rase, ini se da je bila potpuno prazna.
Koliko je Seldon mogao da vidi, bili su jedini koji su u nju danas uli.
"Sklonimo se ovamo", ree Seldon, "da nas onaj ovek kraj vrata ne moe videti, i stavimo
earpe."
Zastavi, potom, na vratima, i ponovo shvativi da im nee biti povratka ukoliko preu i ovu drugu
prepreku, on se jo jednom obrati Dors. "Molim vas, nemojte ii sa mnom."
Ona se namrti. "Zbog ega?"
"Opasno je i ne bih eleo da se izlaete nepotrebnom riziku."
"Ovde sam da vas titim", odgovori ona blago, ali odluno.
"Ali kakvu biste mi vi zatitu mogli pruiti? Mogu i sam sebe zatititi, iako vi ne mislite tako.
Pored toga, mogua potreba da ja zatitim vas samo e mi oteati poloaj. Kako da to niste u stanju
da shvatite?"
"Nemojte brinuti za mene, Hari", odvrati Dors. "Ja sam ona koja je zaduena da brine." I ona se
potapa po earpi, na mestu na kojem su joj se, otprilike, nalazile sada skrivene grudi.
"Zbog toga to je to Hamin od vas zahtevao?"
"Zbog toga to sam dobila takav nalog."
Ona stee Seldonovu ruku neposredno iznad lakta i, kao i uvek, njega iznenadi vrstina njenog
stiska. "Nisam za ovo, Hari", ree ona. "Ali ako smatrate da morate da poete tamo, onda i ja idem s
vama."
"U redu, onda. Ali ukoliko se bilo ta dogodi i vi budete u stanju da se izmigoljite, beite.
Nemojte brinuti o meni."
"Hari, samo gubite vreme. Pored toga, i vreate me."
Seldon stavi ruku na ulaznu ploicu i vrata skliznue u stranu. I oni zajedno, gotovo ukorak,
zakoraie u susednu prostoriju.
57.
Nali su se u jednoj poveoj prostoriji, koja je izgledala utoliko prostranija to u njoj nije bilo
nieg ni nalik na nametaj. Ni jedne jedine stolice, ni klupe, nikakvog sedita. Nikakvog postolja, ni
zavesa, niti ikakvog ukrasa.
Nije bilo nikakvih svetala; samo jednolika, rastresita svetlost, bez pravog izvora. Zidovi, ipak,
nisu bili potpuno prazni. Na pojedinim mestima, poreani tako da nije bilo lako odgonetnuti postoji li
neki unutranji red, nalazili su se omanji, dvodeimenzioni televizijski monitori, svi ukljueni.
Meutim, sa mesta na kome su Dors i Seldon stajali nije moglo biti ni govora ak ni o prividu tree
dimenzije, a pogotovo ne prave holovizije.
Bilo je tu i neto ljudi. Ne mnogo i nikad zajedno. Stajali su pojedinano, i kao i u sluaju
televizijskih monitora, nije bilo mogue razabrati neki unutraji red u njihovom razmetaju. Meutim,
svi su bili u belim tunikama i svi sa earpama.
Najveim delom vladala je potpuna tiina. Niko nije razgovarao, u uobiajenom smislu rei.
Nekima su se samo usne pokretale, u neujnom mramoru. Oni koji su koraali inili su to nekako
kradom, oborenih oiju.
Atmosfera je bila kao na pogrebu. Seldon se u jednom trenutku nae prema Dors, ali ona smesta
stavi prst na usne, a potom pokaza prema jednom od monitora. Na ekranu se mogao videti neki gotovo
idilini vrt, prepun pupoljaka u cvatu, pri emu je kamera lagano klizila preko prizora.
Oni pooe prema monitoru na nain koji je savreno podraavao kretanje drugih - sporim
koracima, podiui i nanovo sputajui stopala s beskrajnom mekoom.
Kada se naoe na jedva pola metra od ekrana, odjednom se zau neki pitomi, ali uverljiv glas:
"Ovo je lug Antenin, preslikan sa drevnih vodia i fotografija, smeten na rubu Eosa. Obratite panju
na..."
Dors se apatom obrati Seldonu, koji jedva da razabra njene rei, priguene glasom koji je
dopirao iz monitora: "Ukljuuje se kada mu se neko dovoljno priblii i iskljuuje se im se
odmaknemo. Ukoliko mu se dovoljno pribliimo, moemo razgovarati jer e glas govornika pokriti
nae rei; ali nemojte gledati u mom pravcu i ukoliko se neko pone pribliavati, smesta uutite."
I dalje pognute glave i sklopljenih ruku (primetio je da je i veina drugih bila u takvom stavu),
Seldon tiho odvrati: "Oekujem da svakog trenutka neko pone da rida."
"Mogue. Ovde oplakuju svoj Izgubljeni Svet", ree Dors.
"Nadam se da s vremena na vreme menjaju film. Bilo bi ubitano dosadno svaki put gledati isto."
"Filmovi na monitorima su razliiti", odvrati Dors, etajui pogledom unaokolo. "Moda ih
povremeno i menjaju. Ne znam."
"ekajte!" gotovo da uzviknu Seldon. Odmah snizivi glas, on dodade: "Poimo ovuda."
Dors se namrti, poto joj nije polo za rukom da razabere Seldonove rei, ali on joj jedva
primetnim pokretom glave pokaza ta ima na umu. I ponovo lagano zakoraie, ali Seldonovi koraci
postadoe nekako dui, kao da je eleo da ubrza hod; Dors ga, meutim, odmah zaustavi, za trenutak
ga snano povukavi za tuniku. I oni nastavie sporijim hodom.
"Evo robota", ree on, poto se pribliie drugom monitoru, pokrivajui svoj glas glasom
govornika.
Slika je prikazivala kutak jednog stanita sa negovanim travnjakom i ivom ogradom u prednjem
delu i tri prilike koje su se mogle opisati jedino kao roboti. Bili su, po svemu sudei, od metala i su
delimino podraavali ljudski oblik.
Prethodno snimljen glas objanjavao je: "Pred sobom imate nedavno rekonstruisan pogled na
uveno imanje Vandom iz treeg veka. Robot koga moete videti u sreditu slike zvao se, kako
tradicija kae, Bendar i, sudei prema starim zapisima, sluio je dvadeset dve godine pre no to je
bio zamenjen."
"Nedavno rekonstruisan", primeti Dors. "Znai da ipak menjaju prizore."
"Osim ukoliko pod tim 'nedavno rekonstruiran' nemaju u vidu hiljadu godina."
Jedan Mikogenac stupi u zvuno polje monitora i obrati im se tihim glasom, premda ne ba
apatom, kako su govorili Dors i Seldon: "Pozdrav, Brao."
Nije ni pogledao ni Dors ni Seldona dok im se obraao i, poto ga je, i protiv svoje volje, samo
okrznuo pogledom, Seldon odlui da ostane pognute glave. Dors, pak, kao da nije ni ugledala
pridolicu, ostade nema i nepokretna.
Seldon oklevae nekoliko trenutaka. Mikelijum, Sedamdeset Drugi, upozorio ih je da se u
Sakratorijumu ne govori. Ipak, moda je preterivao. Najzad, on nije kroio u Sakrataorijum jo od
svog detinjstva.
Krajnje uzbuen, Seldon shvati da mora neto odgovoriti. "I tebi, Brate, pozdrav."
Pojma nije imao da li je to bio ispravan, oekivan odgovor, ili je, moda, postojala neka druga
fraza; meutim, po svemu sudei, Mikogenac ne nae nita neobino u njegovoj rei.
"I tebi, na Aurori", ree on.
"Tebi, takoe", odgovori Seldon, i poto mu se uini da je ovek oekivao i neto vie, on
dodade: "Na Aurori." I namah, kao da neka nevidljiva ruka ukloni oseaj napetosti. Seldon oseti kako
mu se na elu poinju skupljati grake znoja.
"Predivno!" primeti Mikogenac. "Ovo do sada nisam video." "Izvanredno", sloi se Seldon. A
onda, u iznenadnom nastupu smelosti, on dodade: "Gubitak koji se nikad ne bi smeo zaboraviti."
Za trenutak kao da je bio iznenaen, a onda ovek odgovori: "Zaista, zaista", i asak potom se
udalji.
"Ne poigravajte se", dobaci mu Dors. "Ne govorite vie no to je neophodno."
"Pa, primedba se inila sasvim prirodna. Najzad, ovo i jeste nedavno napravljeno... Ali ovi me
roboti razoaravaju: izgledaju ba onako kako sam i oekivao da e automati izgledati. eleo bih da
vidim one druge, nainjene od organskih tvari - humanoide."
"Ukoliko ih je uopte bilo", primeti Dors uz malo oklevanje, "sumnjam da su ih koristili za
vrtlarske poslove."
"U pravu ste", sloi se Seldon. "Ali moram da pronaem Venjak Starosta."
"Ukoliko uopte postoji. Imam utisak da u ovoj jazbini i ne postoji nita osim jazbine."
"Hajde da pogledamo."
I oni ponovo krenue du zida, od monitora do monitora, zastajkujui povremeno u oekivanju
stanke u programu. U jednom trenutku, Dors zgrabi Seldona za ruku. Izmeu dva ekrana nalazio je
jedva vidljiv obriz nekog pravougaonika.
"Vrata", ree Dors i odmah dodade, kao da nije sasvim sigurna u svoju procenu: "ta vi mislite?"
Seldon se kriom osvrnu oko sebe. Bilo je do najvie mere prikladno da, u saglasnosti sa
turobnom atmosferom, svi prisutni, ukoliko nisu drali pogled prikovan za televizijski monitor, stoje
glava pognutih i oiju uprtih u pod, u tunoj usredsreenosti na bol za izgubljenim.
"ta mislite kako se otvaraju?" upita Seldon.
"Mora da postoji neko dugme."
"Ali ne vidim ga."
"Nije obeleeno, ali evo, ovde, vidim mestace razliitih nijansi boja. Vidite li? Samo, pitanje je
s koliko prstiju ga treba dodirnuti? I koliko puta?"
"Pokuau. Obratite panju na ostale i dajte mi znak ukoliko neko bude gledao u naem pravcu."
On zadra dah, a onda dodirnu prstom oznaeno mesto. Nita. On potom stavi itav dlan i pritisnu.
Vrata se tiho otvorie, bez kripe, bez ikakvog uma. to je bre mogao Seldon kroi kroz njih, a
istog asa, za njim, stupi i Dors. Vrata se za njima odmah zatvorie.
"Pitanje je sada", oglasi se Dors, "da li nas je iko video."
"Staroste mora da esto prolaze kroz ova vrata", odvrati Seldon.
"Da, ali da li e iko pomisliti da smo mi Staroste?"
Seldon poeka nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Ukoliko nas je neko primetio i pomislio da
bilo ta nije u redu, ova bi se vrata, verujem, kroz nekoliko sekundi ponovo otvorila."
"Mogue je", sloi se Dors suvo, "ali mogue je, isto tako, da s ove strane vrata nema ta da se
vidi ili ini, te da, stoga, niko nee ni mariti to smo ovamo uli."
"To emo tek videti", promrmlja Seldon.
Prilino uzana prostorija u koju su uli bila je veoma slabo osvetljena, ali im kroie dalje u nju,
svetlo se pojaa i snano obasja sobu.
Bilo je tu naslonjaa, velikih i oigledno udobnih, stoia, nekoliko divana, plakata; bio je tu,
takoe, jedan povei friider.
"Ukoliko je ovo Venjak Starosta", primeti Seldon, "ini mi se da Starostama nimalo ne smeta da
se preputaju lagodnostima ivota, uprkos asketizmu samog Sakratorijuma."
"Tako neto bi se moglo i oekivati", primeti Dors. "Vladajue klase - osim u svoju belenicu - ne
polau mnogo na asketizam. Stavite to u svoju belenicu - moda e vam zgodno doi kao
psihoistorijski aforizam." Ona se osvrnu oko sebe. "Ne vidim nikakvog robota ovde."
"Venjak se, obino, nalazi na otvorenom", podseti je Seldon, "a ova elija to svakako nije. Mora
da je na nekom od viih spratova, a onim putem emo verovatno stii tamo." I on pokaza prstom na
jedno stepenite prekriveno lepo istkanom stazom.
On, meutim, ne zakorai prema njemu, ve se, potpuno neodreeno, stade ostvrati oko sebe.
Dors odmah pogodi ta mu je na umu. "Nemojte traiti lift", ree ona. "U Mikogenu - nadam se da
to niste smeli s uma - postoji gotovo pravi kult drevnih obiaja. Teko da emo ovde naii na lift i,
tavie, ukoliko zakoraimo na stepenite, sigurna sam da se nee pokrenuti da nas odvede tamo gore.
Moraemo da se sami uspnemo. Nekoliko spratova, pretpostavljam."
"Da se uspnemo?"
"Po prirodi stvari, stepenite bi trebalo da vodi do Venjaka - ukoliko uopte nekuda vodi. elite
li, ili ne eite, da vidite taj Venjak?"
I zajedno, nogu pred nogu, stupie na stepenite i stadoe se peti.
Popeli su se tri sprata i, dok su se peli, svetlo se ravnomerno smanjivalo. Seldon duboko udahnu
vazduh i proapta: "Smatram da sam u prilino dobrom fizikom stanju, ali ovo ba mrzim."
"Niste navikli na ovu vrstu fizikog napora", odvrati Dors, ne pokazujui ni u najmajoj meri da je
penjanje uz stepenite fiziki iscrpljuje.
Na Treem spratu stepenite se zavravalo i oni se naoe pred jo jednim vratima.
"ta ako su zakljuana?" primeti Seldon, vie se obraajui samom sebi nego Dors. "Da ih, u tom
sluaju, razvalimo?"
"Zbog ega bi bila zakljuana", odvrati Dors, "kada ona donja vrata to nisu bila? Ukoliko je iza
ovih vrata Venjak Starosta, rekla bih da tabu spreava svakog, osim, dakako, Staroste, da doe
ovamo, a tabu vam je vri od bilo kakve brave."
"Svakako, kada su u pitanju oni koji tabue potuju", odvrati Seldon, ali ipak, ne pokua da prie
vratima.
"Jo imamo vremena da se vratimo, budui da oklevate", pripomenu Dors. "Zapravo, to je ono to
bih vam najsrdanije preporuila da uinimo."
"Oklevao sam zato to ne znam na ta emo naii tamo... Ukoliko je prostorija prazna..."
On za trenutak zastade, a onda prilino glasno zavri zapoetu reenicu: "Pa, onda je prazna."
Potom odluno zakorai napred i pritisnu ploicu za otvaranje vrata.
Vrata brzo i tiho skliznue u stranu i Seldon, iznenada preplavljen svetlou to je dopirala
iznutra, ustuknu korak-dva.
I tamo, suelice prema njemu, oiju ivih od svetlosti, sa napola uzdignutim rukama, sa jednom
nogom delimino isturenom ispred druge, odbljeskujui slabim, ukastometalastim sjajem, stajala je
neka ljudska prilika. Za trenutak se uini kao da na sebi ima tesno pripijenu tuniku, ali odmah potom
postade potpuno jasno da je tunika takoe bila deo prikaze.
"Robot", promrmlja Seldon jedva diui. "Ali od metala."
"Ne samo to", odvrati Dors, koja brzim pogledom osmotri priliku s leva i zdesna. "Njegove me
oi ne slede. I ruke kao da su mu skamenjene. Nije iv - ukoliko se, uopte, kada su roboti u pitanju,
moe govoriti o ivim biima." A onda neki ovek - ovek, u to nije moglo biti sumnje - iskorai iza
robota i ree: "Moda, kada su roboti u pitanju, zaista ne moe. Ali ja sam savreno iv."
Istog asa, ni trenutak se ne primiljajui, Dors iskoi i postavi se izmeu Seldona i oveka koji
se tako iznenada pojavio.
58.
Seldon gurnu Dors u stranu, moda tek malo grublje no to je nameravao. "Nije mi potrebna
zatita. Ovo je na stari prijatelj, Sin Sunca, etrnaesti."
ovek koji je stajao pred njim, sa dvostrukom earpom na koju je, moda, kao Visoki Starosta
imao pravu, odvrati jednostavno: "A vi ste plemena Seldon."
"Naravno", ree Seldon.
"A ovo je, uprkos mukoj tunici, plemenaica Venabili."
Dors nita ne odgovori.
"Razume se, plemenau, vi ste u pravu", nastavi Sin Sunca, etrnaesti. "Od mene vam, u fizikom
pogledu, ne preti nikakva opasnost. Molim vas, sedite. Oboje. Budui da niste Sestra, plemenaice,
nema potrebe da se povuete. Tu je, evo, jedno sedite i, ukoliko vam je stalo do takvih stvari,
smatrajte sebe prvom enom koja e na njemu sedeti."
"Nije mi stalo do takvih stvari", odvrati Dors, naglasivi svaku re.
Sin Sunca, etrnaesti, s razumevanjem klimnu. "Kako vam drago. Dakle, i ja u sesti, jer vam
moram postaviti neka pitanja, a ba ne marim da to inim stojei."
Napokon svi zauzee mesta u jednom uglu prostorije. Seldonove oi i nehotice potraie robota.
"To jeste robot", ree Sin Sunca, etrnaesti, uhvativi Seldonov pogled.
"Znam", odvrati Seldon kratko.
"Poznato mi je da znate", ree Sin Sunca etrnaesti, sa istom odsenou. "A sada, kad smo s tim
zavrili da vas pitam: ta traite ovde?"
Netremice se zagledavi u Sina Sunca, etrnaestog, Seldon odgovori: "eleo sam da vidim
robota."
"Da li vam je poznato da je samo Starostama dozvoljen pristup u Venjak?"
"Nije mi to bilo poznato, ali pomiljao sam da bi tako moglo biti."
"Da li vam je, takoe, poznato da plemenaima nije dozvoljen pristup u Sakratorijum?"
"Da, upoznat sam s tim."
"Pa, ipak, niste se na to obazirali?"
"Kao to vam rekoh, eleli smo da vidimo robota."
"Da li vam je poznato da nijednoj eni - bez obzira na povod ili razlog - nije doputeno da na sebe
stavi muku odeu? To, na podruju Mikogena, vai kako za plemenaice tako i za Sestre."
"S tim nisam bio upoznat, ali isto tako, nisam ni iznenaen."
"Vrlo dobro. eleo sam da to razjasnimo. A sada - zbog ega ste hteli da vidite robote?"
Seldon slee ramenima. "Iz puke radoznalosti. Nikada jo nisam video nekog robota - u stvari, nije
mi bilo poznato da takva stvar uopte postoji."
"A kako ste saznali da roboti postoje i, tavie, da ih ima ba ovde?"
Seldon pouta nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Ne elim da odgovorim na to pitanje."
"Da li vas je zbog toga plemena Hamin poslao u Mikogen? Da tragate za robotima?"
"Ne. Plemena Hamin poslao nas je ovamo da bismo bili bezbedni. S druge strane, mi smo
naunici. Oboje, i dr Venabili i ja. Znanje je ono emu teimo i sticanje znanja na je cilj. O
Mikogenu se veoma malo zna izvan njegovih granica i mi smo eleli da saznamo neto vie o vaem
nainu ivota i o vaim pogledima. ini nam se to potpuno razumljivom tenjom, i ne samo
bezazlenom ve i hvale vrednom."
"Da, ali mi ne elimo da tuini saznaju vie o nama. To je naa razumljiva tenja i mi smo ti koji
e proceniti ta nam moe tetiti, a ta biti od koristi. I stoga vas, plemenau, ponovo pitam: kako ste
doznali da postoji robot u Mikogenu i, posebno, u ovoj prostoriji?"
"Pa, na osnovu govorkanja", odgovori Seldon.
"Ostajete pri tome?"
"Ostajem. Na osnovu govorkanja."
Pogled plavih oiju Sina Sunca, etrnaestog, kao da postade jo otriji i on nastavi, ne podigavi
glas: "Plemenau Seldone, mi ve dugo vremena saraujemo sa plemenaem Haminom. S obzirom na
to da je u pitanju jedan plemena inio nam se pristojnim i poverenja vrednim ovekom. S obzirom
na to da je u pitanju plemena! Kada nam je pristupio sa molbom da vas primimo pod svoje okrilje i
stavimo pod svoju zatitu, prihvatili smo to drage volje. Ali ma kakve bile njegove vrline, plemena
Hamin za nas ostaje i dalje plemena i mogue bi bilo da smo se u njemu prevarili. Nismo, naime,
sasvim sigurni kakvi bi vai - ili njegovi - pravi ciljevi mogli biti."
"Na cilj je iskljuivo sticanje znanja", odgovori Seldon. "Akademskog znanja. Plemenaica
Venabili je istoriar, a i mene, isto tako, zanima istorija. Zbog ega mislite da ne bi trebalo da nas
zanima mikogenska istorija?"
"Prvi je razlog taj to mi ne elimo da za nju budete zainteresovani... U svakom sluaju, dve nae
sestre, dostojne svakog poverenja, poslate su vam kao ispomo. Trebalo je da sarauju s vama i da
pokuaju da ustanove ta vi zapravo elite, i - kakav ono izraz vi plemenai upotrebljavate? - da
igraju po vaim pravilima. Pri svemu tome, nije trebalo da budete svesni njihove prave uloge." Sin
Sunca etrnaesti, nasmei se, ali to nije bio uopte ljubazan osmeh.
"Kina Kap, etrdeset Peta", nastavi Sin Sunca, etrnaesti, "pola je u kupovinu sa plemenaicom
Venabili, ali tokom njihove etnje, nije se dogodilo nita to bi se moglo smatrati neobinim. Razume
se, o tome smo dobili podroban izvetaj. Kina Kap, etrdeset Trea, u meuvremenu je vas,
plemenau Seldone, povela u obilazak jedne od naih mikrofarmi. U vama se, dakako, mogla javiti
sumnja zbog njene spremnosti da sa vama poe sama - s pravom, uostalom, jer takve stvari kod nas
ne dolaze u obzir; ali, ipak, vae je shvatanje bilo da se ono to vai za Brau ne odnosi na
plemenae, i tako, sami ste sebi polaskali da ste, posle kraeg ubeivanja, uspeli da je na to
privolite. Udovoljila je, dakle, vaoj elji, plativi za to prilinu cenu remeenjem vlastitog
unutranjeg mira. I konano, zatraili ste od nje Knjigu. Njena spremnost da vam je odmah da mogla
je izazvati elje, kojima ste jedino vi mogli udovoljiti. Njena rtva, dakako, nee proi bez pravine
nadoknade... Pretpostavljam, dakle, plemenau Seldone, da je Knjiga i dalje kod vas i, tavie, da je
u ovom trenutku imate pri sebi. Mogu li je dobiti?"
Seldon je sedeo u gorkoj tiini.
Sin sunca, etrnaesti, isprui zapovedniki svoju naboranu ruku i napomenu: "Koliko bi bolje bilo
kada ne bismo morali da vam je oduzmemo silom." I Seldon izvue Knjigu i predade mu je. Sin
Sunca, etrnaesti, prelista je na brzinu, kao da bi da se uveri da joj ne nedostaje nijedna stranica.
Zatim, kratko uzdahnuvi, nastavi: "Moraemo je unititi, u skladu sa predvienim pravilima. Ba
tuno... ali znate, poto ste se domogli Knjige, nimalo nas, naravno, nije iznenadilo to to ste pokuali
i da se probijete u Sakratorijum. Sve vreme bili ste pod prismotrom - jer nije bilo mogue da vas
bilo koji Brat, ili bilo koja Sestra, osim ukoliko nisu bili duboko povueni u sebe, ne prepozna kao
plemenaa ve na prvi pogled. Nema ni traka sumnje u nama kada neko nosi kapicu i jedva da je, u
ovom trenutku, sedamdesetak takvih u Mikogenu... mahom plemenaa u zvaninoj poslovnoj poseti,
ije je kretanje, dok su ovde, gotovo sasvim ogranieno na vladine ustanove. Prema tome, ne samo da
ste sve vreme bili prepoznavani kao plemenai, ve upravo, kao plemena Seldon i plemenaica
Venabili.
Brat s kojim ste se upoznali lepo vam je sve ispriao o biblioteci, kao i o Sakratorijumu i, isto
tako, lepo vam je skrenuo panju na sve to vam nije dozvoljeno, jer, zaista, nismo eleli da vas
uvuemo u stupicu. Nebeski svod, Drugi, takoe vas je upozorio... i to dosta odluno. Pri svemu
tome, niste odustali.
Prodavac u trgovini u kojoj ste kupili belu tuniku i dve earpe smesta nas je obavestio i na osnovu
toga smo procenili kakve su vam namere. Biblioteku smo namerno ispraznili i bibliotekaru naloili da
vas ne zagleda; nastojali smo, takoe, da u samom Sakratorijumu bude to manje posetilaca, Onaj
Brat koji vam se nehotice obratio gotovo da nas je provalio, ali se smesta urno udaljio im je
shvatio - s kim ima posla. A onda ste doli ovamo. Shodno tome, kao to i sami moete zakljuiti,
ovamo ste doli od svoje volje, a ne zato to smo vas mi namamili. Ovde ste na osnovu vlastite elje,
na osnovu svesne namere, te vas, stoga, jo jednom, moram upitati: "Zato?"
Dors bee ta koja mu ovog puta odgovori, vrsta glasa i tvrda pogleda. "Ponoviemo vam to jo
jednom, Mikogene. Mi smo naunici, za koje je znanje svetinja i sve za ime tragamo jeste
iskljuivo znanje. Istina je da nas niste ovamo namamili, ali nas, isto tako, niste ni zaustavili, to ste
mogli uiniti mnogo pre nego to smo se uopte pribliili ovom zdanju. Naprotiv, uinili ste sve da
nam olakate put ovamo, da nam ne postavite nikakvu prepreku - te bi se i to, konano moglo smatrati
namamljivanjem. A kakvu smo vam tetu priinili? Nita loe nismo uinili ni u odnosu na ovu
graevinu, ni u odnosu na ovu prostoriju, ni u odnosu na vas, ni u odnosu na ovo."
Ona pokaza rukom prema robotu. "Re je samo o mrtvoj gomili koju ovde skrivate; sada nam je
jasno da je o tome re i to je jedino saznanje za kojim smo teili. Nadali smo se da e ono to emo
ovde zatei biti od vee vanosti i u tom smo smislu razoarani; ali budui da nam je sada poznato ta
je posredi, spremni smo da napustimo ovo mesto i, ukoliko to bude odgovaralo vaim eljama, i sam
Mikogen.
Sin Sunca, etrnaesti, sasluao ju je bezizraajna izraza lica, ali poto je zavrila, on se obrati
Seldonu: "Ovaj robot, kakvog ga vidite, predstavlja za nas simbol, simbol svega to smo izgubili i to
vie ne posedujemo; svega onoga to, tokom minulih hiljada godina, nismo zaboravili i to, jednog
dana, nameravamo da povratimo. Budui da je to sve to nam je preostalo izvorno i opipljivo,
cenimo ga u najveoj moguoj meri - pa ipak ga ova vaa ena naziva pukom, 'mrtvom gomilom
metala'. Da li se i vi prikljuujete njenom miljenju, plemenau Seldon?"
"Mi pripadamo drutvima koja nas ne nagone da se vezujemo za prolost staru hiljadama godina",
odgovori Seldon. "Ne dre nas nikakve spone s onim to je postojalo izmeu te prolosti i nas samih.
Mi ivimo u sadanjosti, koju smatramo proizvodom svega to se zbilo u prolosti, a ne samo nekog
davno prohujalog trenutka koji uporno privijamo na grudi. Kao ljudima od razuma jasno nam je ta
vama ovaj robot znai i nipoto se ne protivimo da tako i dalje ostane. Ali ba kao to ga vi moete
sagledati samo svojim oima, i mi smo u stanju, jedino, da ga sagledavamo svojim. Za nas, ovaj
robot jeste mrtva gomila metala."
"A sada", dodade Dors, "nameravamo da napustimo ovo mesto."
"Ne, to neete uiniti", usprotivi se Sin Sunca, etrnaesti. "Time to ste ovamo doli poinili ste
zloin. To, moda, jeste zloin samo u naim oima" - njegove se usne iskrivie u ledeni osmeh - "ali
nalazite se na naem tlu, a ovde mi propisujemo pravila. Shodno, pak, naim pravilima, takav se
zloin kanjava smru."
"Nameravate, dakle, da nas smaknete?" upita Dors izazovno.
Licem Sina Sunca, etrnaestog, pree senka prezira, ali on nastavi da se obraa samo Seldonu.
"Za ta nas vi drite, plemenau Seldone? Naa je kultura stara koliko i vaa; nita manje razvijena,
manje civilizovana, manje humana. Kao to vidite, nisam naoruan. Bie vam sueno i, budui da ste
nedvosmisleno krivi, nad vama e presuda biti izvrena u saglasnosti sa zakonom, brzo i bezbolno.
Ukoliko sada pokuate da odete ja vas neu zaustavljati, ali tamo dole nalazi se mnogo Brae,
mnogo vie nego to vam se uinilo kada ste uli u Sakratorijum; i u pravednom gnevu zbog onoga to
ste uinili, mogue je da budu vrlo grubi i da dignu ruke na vas. Dogaalo se ve u naoj povesti da
je plemenae snala i takva, nimalo prijatna smrt - posebno ne bez velike boli."
"Na to nas je", odvrati Dors, "ve upozorio Nebeski Svod, Drugi. Toliko to se tie vae
razvijene, civilizovane i humane kulture."
"U trenucima estokih strasti, plemenau Seldone, ljudi mogu biti navedeni na nasilnino
ponaanje", primeti Sin Sunca, etrnaesti, "ma koliko, inae, u trenucima spokoja, izrazita bila
njihova humanost. To vai za svaku kulturu i vaa bi ena, koja za sebe ree da je istoriar, to
svakako morala znati."
"Budimo razumni, Sine Sunca, etrnaesti", odvrati Seldon.
"Vi, dakako, predstavljate zakon kada su u pitanju vai mesni poslovi, ali ne i kada smo mi u
pitanju, i vi to dobro znate. Nas dvoje smo podanici Carstva, i jedino su car i njegovi zvanini pravni
zastupnici nadleni u sluajevima prestupa koji zasluuju najveu kaznu."
"Moda tako jeste kada su u pitanju dokumenta i papiri", odgovori Sin Sunca, etrnaesti, "i moda
vam tako, zaista, prestavljaju stvari na holovozijskim ekranima. Ali ovog asa nas ne zanima teorija.
Visoki Starosta ve dugo ima mo da kanjava zloine svetogra, bez ikakvog uplitanja carskog
trona."
"Ukoliko su prestupnici graani Mikogena", odvrati Seldon. "Stvari, meutim, stoje potpuno
drukije ukoliko je re o strancima."
"Sumnjam da je to u pitanju u ovom sluaju. Plemana Hamin poslao vas je ovamo kao begunce i
nae mikogenske glave nisu ba toliko tupe da ne shvatimo da za vama, zapravo, posee carska ruka.
Zbog ega bi se, dakle, car protivio da njegov posao mi obavimo?"
"Jer bi se protivio", odvrati Seldon. "ak i da beimo ispred carske vlasti, ak da nas on eli
samo da bi nas kaznio, to ostaje dovoljan razlog da nas eli. Smaknuti, na bilo koji nain i iz bilo kog
razloga, dvoje nemikogenskih graana, bez odgovarajueg carskog sudskog procesa, znailo bi
izazvati autoritet Carstva; oigledno je, meutim, da nijedn car ne bi bio spreman da dozvoli da doe
do takvog presedana. Bez obzira na to koliko drao do toga da se trgovina mikrohranom ne poremeti,
ipak bi stao na stanovite da je neophodno da svim sredstvima obezbedi ouvanje svojih carskih
prerogativa. Da li zaista elite, neobuzdani u svojoj udnji da nas smaknete, da jedan odred carske
vojske doe ovamo i opustoi vae farme i vae kue, da oskrnavi va Sakratorijum i da se naslauje
vaim Sestrama? Razmislite."
Sin Sunca, etrnaesti, nasmei se jo jednom, ali njegov pogled ne postade nimalo blai. "Istini za
volju, razmislio sam i ustanovio da postoji jo jedna mogunost. Poto vas osudimo, moemo odloiti
izvrenje kazne kako bismo vam dali priliku da se obratite caru sa molbom da se va sluaj ponovo
razmotri. Mogue je da nam car iskae svoju zahvalnost zbog nae spremnosti da potujemo njegov
autoritet, kao i zadovoljstvo to mu se - iz razloga koji su samo njemu znani - prua prilika da vas se
oboje doepa; u oba sluaja, to moe ii samo u korist Mikogenu. Da li, zaista, to elite? Da se sa
prizivom obratite caru i da budete izrueni?"
Seldon i Dors brzo razmenite poglede, ali nita ne rekoe.
"Jasno mi je", zakljui Sin Sunca, etrnaesti, "da biste vie voleli da vas izruimo caru nego da
vas smaknemo, ali zbog ega imam utisak da izmeu toga dvoga postoji tek mala, gotovo beznaajna
razlika?"
"U stvari", zau se iznenada jedan novi glas, "ini mi se da ni jedna ni druga mogunost nisu
prihvatljive i da se moramo potruditi da pronaemo treu."
59.
Dors je prva razabrala ko je pridolica, moda i stoga to je jedina oekivala njegovu pojavu.
"Hamine", uzviknu ona, "oarana sam to si nas pronaao. Stupila sam u vezu s tobom onog asa
kada sam shvatila da ne mogu odvratiti Harija", irokim pokretom ruke ona obuhvati prostoriju, "od
ovoga".
Na Haminovom licu lebdeo je bled osmeh koji niim ne poremeti uobiajenu ozbiljnost njegovog
izraza. Ali na tom licu kao da se ocrtavao i jedva vidljiv umor.
"Draga moja", odvrati on, "imao sam toliko drugih poslova. Ne mogu ti se uvek odazvati istog
asa kada me pozove. A kada sam napokon stigao ovamo, morao sam, ba kao i vi, da nabavim
tuniku i earpu - da o kapici ne govorim - i, napokon, da se probijem ovamo. Da sam ranije stigao
mogue je da bih spreio da do ovog uopte doe, mada se nadam da ni sada nije kasno."
Sin Sunca, etrnaesti, u meuvremenu, kao da se povratio iz onog to za njega mora da je
predstavljalo bolno iznenaenje. "Kako si dospeo ovamo, plemenau Hamine?" upita on glasom iz
koga kao da je iilela uobiajena strogost.
"Nije bilo lako, Visoki Starosto, ali kao to to plemenaica Venabili voli da kae, ja umem da
budme veoma uverljiv. Neki od ovdanjih graana prisetili su se ko sam i ta sam u prolosti uinio
za Mikogen, kao i da sam, ak, poasni Brat. Zar si ti to zaboravio, Sine Sunca, etrnaesti?"
"Nisam zaboravio", odgovori Starosta, "ali ak ni najvei dugovi ne mogu pokriti neka zlodela.
Jedan plemena, ovde - ak i jedna plemenaica! Vei zloin od toga ne postoji. Sve to si za nas u
prolosti uinio nije dovoljno da izbrie tu injenicu. Moj narod, dakako, ne zaboravlja dugove i
uiniemo sve da ih naplati na neki drugi nain. Ali ovo dvoje moraju umreti - ili biti izruni caru."
"I ja sam ovde", primeti Hamin mirno. "Zar i to nije zloin?" "to se tebe tie", odgovori Sin
Sunca, etrnaesti, "tebe lino budui da si poasni Brat... mogu tu injenicu zanemariti... u ovoj
prilici. Ali ne i kada su ovo dvoje u pitanju."
"Zbog toga to oekuje da e te car nagraditi? Uzvratiti ti uslugu? Dati neki ustupak? Da li si ve
stupio u vezu s njim ili, to je verovatnije, s Etom Demerzelom, njegovim upravnikom dvora?"
"O tome ne elim da razgovaram."
"to je, samo po sebi, priznanje. Hajde, ne pitam te ta ti je car obeao, mada, verujem, da to nije
nita naroito. Teko da bi imao da ti ponudi neto zaista vredno u ovim sve tmurnijim vremenima.
Dopusti, stoga, meni da ti neto ponudim. Da li ti je ovo dvoje pomenulo da su naunici?"
"Pomenuli su."
"I jesu. Nisu te slagali. Plemenaica je istoriar, a plemena matematiar. Njih dvoje udruilo je
svoje sposobnosti da naine neto to se zove matematikom istorije, a to oni sami nazivaju
'psihoistorijom'."
"Ne znam nita o toj psihoistoriji, niti mi je do nje stalo", odvrati Sin Sunca, etrnaesti. "Ni to, ni
bilo ta drugo od vaih tuinskih znanja ne pobuuje moje zanimanje."
"Uprkos svemu", ree Hamin, "preporuio bih ti da me saslua."
Haminu je bilo potrebno petnaestak minuta da, govorei krajnje saeto, izloi mogunosti
ustrojavanja prirodnih drutvenih zakonitosti (to je, sve vreme, tonom svog glasa stavljao pod
navodnike) na takav nain da bude mogue, sa prilinom merom verovatnosti, predskazivati
budunost.
A kada je napokon zavrio, Sin Sunca, etrnaesti, koji ga je sve vreme sluao bez ikakvog izraza
na licu, kratko primeti: "Krajnje neverovatna spekulacija, moram da kaem."
alostiva izraza lica Seldon zausti da neto kae, po svoj prilici da se sloi sa Starostom, ali
Haminova ruka, koja je ovla poivala na njegovom kolenu, blagim ga pritiskom odvrati od toga.
"Moda, Visoki Starosto", ree Hamin, "ali vidi, car ne misli tako. A kad kaem car, koji je,
nesumnjivo, prijatna osoba, ja, zapravo, imam u vidu Demerzela, o ijim ambicijama, dakako, nema
potrebe da ti govorim. Oni bi, dakle, veoma eleli da se dokopaju ovo dvoje naunika, to i jeste
razlog to sam ih poslao ovamo, pod tvoje okrilje. Jedva da sam mogao oekivati da e biti toliko
rad da uslui Demerzela, time to e mu izruiti ovo dvoje naunika."
"Ali poinili su zloin, koji..."
"Da, poznato mi je, Visoki Starosto, ali to je zloin samo zato to si ti odluio da njihov postupak
tako oceni. U stvari, ni do kakvih pogubnih posledica nije dolo."
"Posledice su pogubne po nae verovanje, po naa najdublja ose..."
"Ali zamisli samo do kakvih bi pogubnih posledica dolo ukoliko bi se Demerzel dokopao
psihoistorije. Naravno, spreman sam da priznam da, moda, od psihoistorije na kraju nee nita biti;
ali, makar samo za trenutak, zamisli da bude i da je se carska vlada doepa - da bude u stanju da
predskae budue dogaaje - da na osnovu saznanja zasnovanih na psihoistoriji bude u mogunosti da
preduzme mere mimo elja i potreba svih drugih - da, zapravo, iskoristi priliku i sazda budunost
koja e biti u skladu sa njenim najdalekosenijim ciljevima?"
"Pa?"
"Postoji li, Visoki Starosto, imalo sumnje u to da bi takva budunost, usklaena sa dalekosenim
carskim eljama, zapravo znaila mnogo vru, centralizovaniju vladavinu? Ve vekovima, kao to
ti je i samom dobro poznato, Carstvo se postojano kree putem sve vee decentralizacije. Mnogi
svetovi tek prividno prihvataju carsku vlast, uivajui, praktino, gotovo popunu nezavisnost. ak i
ovde, na Trantoru, jaaju sile decentralizacije. Mikogen je, uzmimo samo njega za primer, najveim
delom slobodan od svakog carskog uplitanja. Ti vlada kao Visoki Starosta i ne vidim ovde nijednog
carskog zvaninika koji bi nadgledao tvoja preduzea i odobravao tvoje odluke. Koliko misli da bi
to moglo potrajati ukoliko ljudi poput Demerzela dou u priliku da budunost izmene u saglasnosti sa
svojim ambicijama?"
"I dalje krajnje klimave spekulacije", ree Sin Sunca etrnaesti, "mada, moram priznati, vrlo
neprijatne."
"S druge strane, ukoliko ovo dvoje naunika ostvare svoj cilj - ti bi, sigurno, rekao da je to
ukoliko malo verovatno, ali pri svemu tome, ukoliko ostaje ukoliko - izvesno je da nee smetnuti s
uma da si ih potedeo u trenutku kada si mogao i drugaije postupiti. Sasvim bi, u tom sluaju, bilo
zamislivo da iznau mogunost da istkaju takvu budunost u kojoj bi se, na primer, iskazivalo kao
neophodno da Mikogen dobije svoj vlastiti svet, planetu koja bi se mogla preurediti tako da sasvim
bude nalik na Izgubljeni Svet. Pa, ak, ako bi ovo dvoje zaboravilo na tvoju dobrotu, ja u biti tu da
ih na nju podsetim."
"Pa..." zausti Sin Sunca, etrnaesti.
"Hajde, hajde", stade ga ohrabrivati Hamin, "nije to ba tako teka odluka. Od svih plemenaa,
zna i sam, najmanje moe verovati ba Demerzelu. I mada su u ovom trenutku maleni izgledi da se
psihoistorija uini delatnom (da nisam iskren prema tebi, ne bih ti to nikad priznao), oni, ipak, nisu
ravni nuli; a ukoliko bi, na kraju, ona dovela do vaspostavljanja Izgubljenog Sveta, ta bi, u tom
sluaju, mogao vie poeleti? ta te, stvarno, spreava da preduzme rizik, ak i ako su izgledi
veoma maleni? Hajde, odlui se! Obeo sam ti, a dobro zna da ja obeanja ne dajem tako lako.
Oslobodi ovo dvoje i prihvati makar i najmanje izglede da e se ostvariti najdublja elja tvog srca -
jer, bez toga, nikakvih izgleda nee ni biti."
Neko vreme vladala je savrena tiina, a onda Sin Sunca, etrnaesti, uzdahnu. "Ne znam kako,
plemenau Hamine, ali kad god se nas dvojica sretnemo, uvek ti poe za rukom da me ubedi da
uinim neto to, zapravo nikad ne elim."
"Da li sam te ikada obmanuo, Visoki Starosto?"
"Ali nikad mi jo nisi obeao tako malene izglede na uspeh."
"Tako je. Ali ni mogua nagrada nikada nije bila tako visoka. Jedno je u ravnotei s drugim."
I Sin Sunca, etrnaesti, napokon potvrdno klimnu. "U pravu si. Uzmi ovo dvoje i povedi ih iz
Mikogena i neka ih moje oi nikada vie ne ugledaju - osim ukoliko ne doe trenutak ka... Ali do toga
sigurno nee doi za mog ivota."
"Moda, zaista, nee, Visoki Starosto. Ali tvoj narod strpljivo eka ve, evo, dvadeset hiljada
godina. Zar bi, zaista, imao neto protiv ukoliko bude potrebno da saeka jo - recimo - dve stotine
godina?"
"Ja, lino, nisam spreman da ekam ni jedan jedini trenutak, ali e moj narod ekati koliko god
bude morao."
stavi, on dodade: "Ja u vam raistiti put. Povedi ih i idi!"
60.
Konano se ponovo naoe u tunelu. Hamin i Seldon ve su putovali jednim od njih, kada su se
vazdunim taksijem prebacivali iz Carskog sektora na Strilinki univerzitet. Sada su se, pak, nalazili
u nekom drugom tunelu, koji ih je vodio iz Mikogena u... pa, Seldon nije pojma imao kuda. Oklevao
je da pita. Haminovo lice kao da je bilo isklesano od granita i oigledno nije bio spreman za
razgovor.
Hamin je sedeo u prednjem delu etvoroseda, a sedite pored njega bilo je prazno. Seldon i Dors
su se smestili na dva zadnja sedita.
Seldon u jednom trenutku uputi osmeh prema Dors koja je izgledala prilino smrknuto. "Lepo je
ponovo biti u normalnoj odei, a?"
"Nikad vie", odvrati Dors, sa gotovo prenaglaenom iskrenou, "neu staviti na sebe - u stvari,
ak ni pogledati - bilo ta to lii na tuniku. I nikad, ni pod kakvim okolnostima, neu na glavu staviti
ni kapu ni eiri. Iskreno reeno, oseau se neprijatno kada god ugledam nekog prirodno elavog
oveka."
A onda, napokon, Dors se odlui da postavi pitanje koje je Seldon sve vreme izbegavao. "etere",
upita ona prilino mrzovoljno, "zbog ega nam ne kae kuda nas vodi?"
Hamin se malo iskrenu u stranu, kako bi ih mogao videti i uputi Dorsi i Haminu krajnje ozbiljan
pogled. "Nekuda", odgovori on, "gde vam ba nee biti tako lako da uletite u neprilike - mada, opet,
nisam siguran da takvo mesto uopte postoji."
Dors istog asa spusti koplje. "Zaista, etere, za sve sam ja kriva. U Strilingu, dopustila sam
Hariju da bez mene poe na Gornju stranu. U Mikogenu sam, bar, pola s njim, ali pretpostavljam da
nije trebalo da mu dozvolim da uopte ulazi u Sakratorijum."
"Sve je uvek bila stvar moje odluke", primeti Seldon pitomo. "Dors za to nije nimalo kriva."
Hamina, meutim, kao da pitanje krivice uopte nije zanimalo. "Shvatio sam da si eleo da vidi
robota", ree on, ne okoliei. "Da li je za to postojao ikakav razlog? Moe li mi to objasniti?"
Seldon oseti kako ga obliva rumenilo. "U pogledu robota, Hamine, prevario sam se. Nisam naao
ono to sam oekivao, ili to sam se nadao da u nai. Da sam samo znao ta se u Venjaku nalazi, ni
na pamet mi ne bi palo da odem onamo. Moe taj odlazak u Venjak nazvati potpunim krahom."
"Ali, Seldone, ta si, zapravo, oekivao da e tamo zatei? Molim te, reci mi. Sredi, najpre,
svoje misli, ukoliko ti je to neophodno. Ovo e se putovanje oduiti, i ja sam spreman da do kraja
sasluam tvoju priu."
"Stvar je u tome, Hamine, da sam uvrteo u glavu da u tamo nai robota u ljudskom liku, one iji
se ivotni vek protezao na stolea, i da u bar jednog od njih, u Venjaku, zatei ivog. Tamo jesam
naao robota, ali je taj bio sazdan od metala; pored toga, vie nije bio iv i predstavljao je tek puki
simbol. Da sam samo znao..."
"Ba tako. Kad bismo sve znali, ne bi bilo nikakve potrebe ni za postavljanjem pitanja, niti za bilo
kakvim istraivanjem. Ali odakle ti obavetenje da postoje roboti sa ljudskim likom? Budui da
nijednom Mikogencu ne bi na pamet palo da o tome s tobom raspravlja, mogu zamisliti samo jedan
izvor. Posredi je ona mikogenska Knjiga - elektrotampana knjiga na drevnom autoranskom i
savremenom galaktikom jeziku. Jesam li u pravu?"
"Jesi."
"A kako si doao do te knjige?"
Seldon pouta nekoliko trenutaka, a onda promrmlja: "Pria zvui pomalo neprijatno."
I Seldon mu ispria kako je doao do Knjige. Samo jedan jedva vidljivi osmeh minu Haminovim
licem.
"Zar ti se nijednog trenutka nije uinilo da je u pitanju tek puka varka?" upita Hamin. "Nijedna
Sestra ne bi nikad uinila tako neto - osim ukoliko nije dobila izriit nalog, pa i u tom sluaju tek
posle velikog ubeivanja."
Seldon se namrti i odgovori sa prilino izraenom jetkou: "Ipak, nije bilo toliko oigledno. Tu
i tamo, ljudi zaista ispoljavaju sklonost ka nastranosti. Lako je tebi da se tako ceri. Ja nisam
raspolagao saznanjima kojima ti raspolae, a nije ni Dors. Ukoliko nisi eleo da uletim u stupicu,
mogao si me bar upozoriti na one za koje si znao da postoje."
"Slaem se i povlaim svoju primedbu. U svakom sluaju, siguran sam da vie nema Knjigu."
"Nemam je. Sin Sunca, etrnaesti, oduzeo mi ju je."
"A koliko si dospeo da iz nje proita?"
"Samo jedan manji deo. Nisam imao dovoljno vremena. Knjiga je prilino obimna i, Hamine,
moram ti priznati da je uasno zamorna."
"Da, poznato mi je, budui da sam iz nje, verovatno, proitao vie nego ti. Ne samo da je zamorna,
ve je i, najveim delom, krajnje nepouzdana. U njoj je sadran prilino jednostran, zvanian
mikogenski pogled na istoriju - i cilj joj je, u mnogo veoj meri, da izloi taj pogled nego da prui
stvarnu sliku dogaaja. Povremeno je, ak, namerno nejasna, tako da tuini - ak i ukoliko bi im
Knjiga dola u ruke - ne budu u stanju da shvate o emu je, zapravo, re. Na primer, ta si to proitao
o robotima to je toliko privuklo tvoju panju?"
"Ve sam ti rekao. U Knjizi se govorilo o robotima u ljudskom obliju, koje je, po njihovom
spoljnom izgledu, bilo nemogue razlikovati od ljudskih bia."
"A koliko ih je takvih postojalo?" upita Hamin.
"Knjiga o tome nita ne kazuje... U svakom sluaju, nisam naiao na mesto gde se, moda, o tome
govorilo. Moda ih je bilo samo nekoliko; ali Knjiga navodi da je postojao bar jedan, koga naziva
'Otpadnikom'. Stekao sam utisak da se za njega vezuju neka rava oseanja, mada nisam bio u stanju
da dokonam zbog ega."
"Niste mi pomenuli nita od svega toga", umea se Dors. "Da ste mi rekli, objasnila bih vam da
nije u pitanju nikakvo lino ime, ve jo jedan prastari izraz koji, tek veoma grubo, odgovara rei
'izdajnik' na savremenom galaktikom jeziku. Mada, istini za volju, ta drevna re snanije naglaava
sutinu stvari, nosei u sebi smisao koji veoma uasava. Jer izdajnik je neko ko svoje zlodelo ini u
potaji, dok otpadnik svoj in prikazuje kao najviu moralnu vrlinu."
"Te tananosti drevnog jezika prepustiu tebi, Dors", nastavi Hamin, "ali ako je Otpadnik odista
postojao, i ukoliko se zaista radilo o robotu u ljudskom obliju, u tom sluaju ne bi ga kao izdajnika i
neprijatelja drali kao neko poluboanstvo u Venjaku Starosta."
"Nije mi bilo poznato znaenje izraza 'Otpadnik', ali kao to rekoh, stekao sam utisak da se za
njega vezuju rava oseanja. Pomiljao sam da je, moda, re o nekom koga su porazili i odluili da
sauvaju kao uspomenu na neki mikogenski trijumf."
"Da li je bilo, uopte, nekog nagovetaja u Knjizi da je Otpadnik neko koga su Mikogenci, nekad,
porazili?"
"Nije, ali mogue je da sam propustio taj deo..."
"Jedva zamislivo. Svaki mikogenski trijumf bio bi u Knjizi istaknut u najveoj meri i, tavie, o
njemu bi se bez prestanka govorilo."
"Bilo je jo jedno mesto u Knjizi na kome se pominjao Otpadnik", ree Seldon pomalo oklevajui,
"ali nisam siguran da sam kako valja protumaio znaenje..."
"Kao to ti ve rekoh", prekinu ga Hamin, "na pojedinim su mestima stvari u Knjizi namerno
zamagljene."
"Bez obzira na to... Imao sam utisak da ele da kau kako je Otpadnik na neki nain bio u stanju da
utie na ljudska oseanja... da njima upravlja..."
"Svaki je politiar to u stanju", primeti Hamin, slegavi ramenima. "To se naziva harizmom - pod
uslovom da dejstvuje."
Seldon uzdahnu. "Pa, eto, eleo sam da verujem da u nai robota. I poznato ti je ta se na kraju
zbilo. Ali ne znam ta bih dao kada bih mogao da pronaem jednog drevnog robota u ljudskom
obliju - ivog, naravno - i da mu postavim neka pitanja."
"Sa kakvim ciljem?" upita Hamin.
"Da saznam vie pojedinosti o prvobitnoj galaktikoj zajednici, kada je bilo tek nekoliko svetova.
Na osnovu takvog galaktikog uzorka bilo bi mnogo lake izvesti naela psihoistorije."
"Ali da li si siguran da se moe pouzdati u ono to bi saznao?" upita Hamin. "Posle vie hiljada
minulih godina, da li bi bio spreman da se osloni na najranija seanja nekog robota? Do kakvih je
samo izvrtanja injenica moglo u meuvremenu doi!"
"To je tano", umea se Dors iznenada. "Ba kao i u sluaju onih kompjuterizovanih zapisa, Hari,
o kojima sam vam priala. Tokom vremena, postepeno, robotova seanja bi bledela, gubila se,
brisala ili iskrivljavala. U prolost se moe vraati s izvesnom pouzdanou, samo do izvesne mere; i
ukoliko nastojite da krenete jo dalje, nailaziete na sve manje pouzdana svedoanstva - bez obzira
na to ta budete inili."
Hamin klimnu u znak saglasnosti. "uo sam da se to u teoriji informacija naziva nekom vrstom
naela neizvesnosti."
"Ali", ree Seldon zamiljeno, "zar ne bi bilo mogue da, iz nekog posebnog razloga, neka
informacija bude sauvana? Mogue je da mikogenska Knjiga zaista govori o zbivanjima to su se
odigrala pre dvadeset hiljada godina i da njen dobar deo bude istinit. to se vie ceni i to se
briljivije uva neka posebna informacija, to su i vei izgledi da ona due opstane i, dakako, da bude
autentina."
"Kljuna re u svemu tome je 'posebna'. Ono to se Knjiga postarala da sauva mogue je da nije
isto to bi ti eleo da je sauvano; i ono ega se robot ponajbolje sea mogue je da bude ba ono do
ega je tebi ponajmanje stalo."
Seldona kao da zahvati oajanje. "U kom god pravcu da se okrenem, koji god put da odaberem u
svom traganju za delatnom psihoistorijom, ini mi se da se stvari ustrojavaju tako da mi zadatak uine
neostvarljivim. Pa, onda, emu se truditi?"
"Moda ti se, ovog asa, sve to ini beznadenim", odvrati Hamin ne ispoljavajui nikakvo
oseanje. "Ali pod pretpostavkom da se izuzetni ovek latio posla, mogue je da se put ka
psihoistoriji otvori tamo gde ga niko od nas ovog trenutka ne oekuje. Daj sebi jo vie vremena...
Ali evo nas blizu odmorita. Hajde da skrenemo i priutimo sebi prigodnu veeru."
Dok su se sluili jagnjeim peenjem, uz prilino bezukusan hleb (sve im se, sada, nakon
Mikogena, inilo bezukusnim), Seldon u jednom trenutku napomenu: "Imam utisak, Hamine, da si se
srodio s pretpostavkom da sam ja taj 'izuzetan ovek' koji treba da utre put psihoistoriji. Zna, veoma
je mogue da nisam."
"U pravu si", odgovori Hamin. "Moda i nisi. Ali budui da na raspolagnaju nemam nikog drugog,
moram se to je vre mogue drati tebe."
"Pa, pokuau", ree Seldon i uzdahnu. "Ali znaj, u meni je tek iskrica nade. Psihoistorija je, kao
to ti ve rekoh, mogua, ali ne i ostvarljiva. I ini mi se da sam u to ovog asa ubeeniji no ikad
ranije."
13. TOPLOTNI SLIVNIK
AMARIL, JUGO... Matematiar koji se, pored samog Harija Seldona, moe smatrati
najzaslunijim za razvitak psihoistorije. On je bio taj koji je...
...Uslovi u kojima je proveo detinjstvo gotovo da su dramatiniji
od njegovih matematikih dostignua. Roen u beznadnoj bedi niih klasa Dala, jednog od sektora
na drevnom Trantoru, mogao je ceo ivot provesti kao potpuno nepoznat da se, pukim sluajem, nije
sreo sa Seldonom dok je...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
61.
Car vascele Galaksije oseao je umor - fiziki umor. Usne su ga bolele od ljupkog osmeha kojim
je morao u odreenim razmacima da ozari svoje lice. Vrat mu se ukoio jer je bio primoran da krivi
glavu as na jednu as na drugu stranu kako bi izgledao bar toboe zainteresovan. Ui su ga bolele jer
je morao da slua. Celo telo mu je klecalo od ustajanja i ponovnog sedanja, okretanja, pruanja ake i
klimanja.
To je bila samo jedna od njegovih dunosti kao dravnika - susret sa gradonaelnicima, vice-
kraljevima i ministrima, kao i njihovim enama ili muevima iz pojedinih delova Trantora i (to je
bilo jo gore) sa pojedinih mesta u Galaksiji. Bilo je gotovo hiljadu prisutnih zvanica, svi su bili
odeveni u kostime od kitnjastih do krajnje egzotinih, te je morao da slua brbljanje razliitim
naglascima koji su postajali gotovo nerazumljivi poto su se svi trudili da govore carskim
galaktikim jezikom kojim se govorilo na Galaktikom univerzitetu. A najgore od svega bilo je to to
je car stalno morao da vodi rauna o tome da ne da kakvo vano obeanje, dok je slobodno sipao
bujice beznaajnih rei.
Sve je beleeno i vizuelno i zvuno - krajnje neupadljivo - i Eto Demerzel e sve pregledati da
proveri da li se Kleon, prvi tog imena, dolino ponaao. Tako je na to, razume se, gledao samo car.
Demerzel bi nema sumnje kazao da je sakupljao podatke o tome da li se koji od gostiju neim
nenamerno odao. Moda i jeste.
Blago Demerzelu!
Car nije mogao da napusti Palatu i prostrano zemljite oko nje, dok je Demerzel mogao po volji
da krstari Galaksijom. Car je uvek bio na raspolagnaju, do njega se uvek moglo doi, uvek je morao
da prima posetioce, od onih vanih do obinih nametljivaca. Demerzel je ostajao anoniman i nikad
nije dozvoljavao da ga iko vidi na zemljitu Palate. On je ostajao puko ime koje je uterivalo strah u
kosti i nevidljiva (te stoga jo vie zastraujua) prilika.
Car je bio ovek Iznutra sa svim zamkama i svim uzgrednim dobicima koje donosi vlast.
Demerzel je bio ovek Spolja, koji na prvi pogled nita nije imao, ak ni formalnu titulu, ali njegovi
prsti i um prodirali su svuda, a za svoj zamorni posao nije traio nikakvu nagradu do jedne - stvarnu
vlast.
Cara je zabavljalo - na neki jezovit nain - da razmilja o tome kako moe, u svakom trenutku, bez
upozorenja, posluivi se kakvim izmiljenim opravdanjem ili bez ikakvog opravdanja uopte, da
uhapsi Demerzela, protera ga, stavi ga na muke ili pogubi. Konano, u ovim zabrinjavajuim
vekovima stalnih nemira, car bi mogao imati potekoa u sprovoenju svoje volje na raznim
planetama Carstva, pa ak i u raznim sektorima Trantora - sa mnotvom mesnih upravnika i
zakonodavnih tela sa kojima je bio primoran da sarauje kroz lavirint isprepletenih dekreta,
protokola, obaveza, pregovaranja i optih meuzvezdanih zakona - ali bar je imao apsolutnu vlast u
Palati i nad okolnim zamljitem.
Pa ipak, Kleon je bio svestan da su njegovi snovi o moi beskorisni. Demerzel je sluio pod
njegovim ocem i Kleon nije mogao da se seti nijedne prilike u kojoj se nije obratio Demerzelu za
pomo. Demerzel je bio taj koji je sve znao, koji je sve smiljao, sve obavljao. I vie od toga, ako bi
ita krenulo naopako, tu je bio Demerzel da se na njega svali krivica. Sam car ostajao je iznad bilo
kakve kritike i nije imao ega da se plai - sem, razume se, dvorskih prevrata i ubistva koje bi mu
mogli upriliiti njemu najblii i najdrai. A da bi to spreio, zavisio je, vie nego zbog bilo ega
drugog, od Demerzela.
Car Kleon blago zadrhta pri pomisli da pokua da vlada bez Demerzela. Bilo je careva koji su
lino vladali, koji su imali itav niz nenadarenih efova osoblja, koji su imali nesposobne ljude na
tom poloaju, a ipak su ih drali - i nekako su uspevali da izvesno vreme na ovaj ili onaj nain
opstanu.
Ali Kleon to nije bio u stanju. Njemu je Demerzel bio potreban. U stvari, poto mu je ta misao o
ubistvu pala na pamet - a s obzirom na modernu istoriju Carstva, bilo je neizbeno da mu padne na
pamet - uvideo je da je bilo prosto nemogue reiti se Demerzela. To se nije moglo izvesti. Bez
obzira na to kako mudro bi on, Kleon, pokuao to da izvede, Demerzel bi (u to je bio siguran) nekako
predvideo taj njegov korak, znao bi da se sprema na tako neto i organizovao bi, mnogo pametniji,
dvorski udar. Kleon bi bio mrtav pre no to bi Demerzel dospeo u lance i ve bi se naao novi car
kome bi Demerzel sluio - i kojim bi upravljao.
A moda bi se Demerzel umorio od te igre i proglasio sebe za cara?
Nikada! Navika da ostane anoniman bila je u njemu i suvie jaka. Kada bi se Demerzel prikazao
svetu, onda bi, sasvim sigurno, ostao bez svojih moi, mudrosti, sree (to god to bilo). Kleon je u to
bio ubeen. Oseao je da stvari upravo tako stoje.
I tako, dok se dobro vlada, Kleon e biti siguran. Demerzel e ga verno sluiti ne ispoljavajui
vlastite ambicije.
A evo i Demerzela, odevenog tako strogo i jednostavno da je Kleon s nelagodnou postao
svestan svoje bespotrebno ureene dravnike odore, koju je, hvala bogu, upravo skinuo uz pomo
dvojice slugu. Razume se, Demerzel se nikada nije pojavljivao dok car ne bi ostao sam i dok se ne bi
razodenuo.
"Demerzele", obrati mu se car vascele Galaksije, "umoran sam!"
"Dravniki poslovi su zamorni, sire", promrmlja Demerzel.
"Moram li onda da ih obavljam svake veeri?"
"Ne svake veeri, ali to je od veoma velike vanosti. Ljudima godi da vas vide i da vi njih
zapazite. To pomae da se Carstvom lake upravlja."
"Nekada se Carstvom upravljalo pomou moi", mrano primeti car. "A sada se to mora obavljati
osmehom, mahanjem, promrmljanom reju, medaljom ili plaketom."
"Ako sve to pomae da se ouva mir, sire, onda sve ide tome u prilog. A vaa vladavina dobro
napreduje."
"Zna ti zato - zato to imam tebe. Moj jedini dar sastoji se u tome to sam svestan tvoje
vanosti." On prepredeno pogleda Demerzela. "Moj naslednik ne mora biti moj sin. On nije
talentovan za to. ta ako tebe proglasim svojim naslednikom?"
Demerzel odvrati ledenim glasom: "Sire, to je nezamislivo. Ja nikada ne bih bio uzurpator. Ne bih
mogao ukrasti presto, od vaeg zakonitog naslednika. Pored toga, ako ste zbog neeg nezadovoljni
mnome, kaznite me pravedno. Ali nema sumnje da nita nisam uinio, niti sam mogao da uinim ita
to zasluuje takvu kaznu - da me uinite carem."
Kleon se nasmeja. "Zbog tvoje istinite procene vrednosti carskog prestola, Demerzele, odriem se
svake pomisli da te kaznim. Doi, hajde da priamo o neemu. Pospan sam, ali jo nisam spreman za
ceremonije uz koje me stavljaju u krevet. Hajde da priamo."
"O emu, sire?"
"O bilo emu... O onom matematiaru i njegovoj psihoistoriji. Zna da ga se svaki as setim.
Razmiljao sam o njemu i za vreme veere. Pitao sam se: ta ako bi psihoistorijske analize
predvidele izvestan metod koji bi omoguio da se bude car bez beskrajnih ceremonija?"
"Sve mi se ini, sire, da ak ni najpametniji psihoistoriar ne bi bio u stanju to da postigne."
"Pa dobro, kai mi onda poslednje vesti. Da li se jo krije meu onim udnim obrijanim glavama
iz Mikogena? Obeao si da e ga iupati odande."
"I jesam, sire, sve sam preduzeo da to i ostvarim, ali ao mi je to moram rei da nisam uspeo."
"Nisi uspeo?" Car dozvoli sebi da se namrti. "To mi se ne dopada."
"Ni meni, sire. Planirao sam da matematiara ohrabrim da poini neki bogohulni in - to u
Mikogenu uopte nije teko, naroito strancu - neki koji bi zahtevao surovu kaznu. Matematiar bi
tada bio primoran da se obrati caru za milost i mi bismo ga se doepali. Planirao sam da to izvedem
inei beznaajne ustupke - Mikogenu vane, a nama potpuno nevane - i nisam nameravao da se
neposredno upliem u taj aranman. Sve je trebalo veoma paljivo izvesti."
"Usuujem se da kaem", javi se Kleon, "da nisi uspeo. Da li je gradonaelnik Mikogena..."
"Sebe naziva Visokim Starostom, sire."
"Ma pusti titule. Da li je taj Visoki Starosta odbio da sarauje?"
"Naprotiv, sire, pristao je i matematiar Seldon je glatko upao u zamku."
"I ta se onda desilo?"
"Dozvoljeno mu je da nekanjen napusti Mikogen."
"Zato?" upita ozlojeeno Kleon.
"Nisam siguran, sire, ali podozrevam da smo izigrani."
"Ko nas je izigrao? Gradonaelnik Vaja?"
"Mogue je, sire, ali sumnjam da je on. Vaj stalno drim pod nadzorom. Da su se domogli
matematiara, ve bih to doznao."
Car ne samo da se mrtio. Bio je oito besan. "Demerzele, to je loe. Uopte nisam zadovoljan.
Posle ovakve jedne greke primoran sam da se upitam da li si jo onaj stari Demerzel. Kakve mere
emo preduzeti protiv Mikogena zbog ovog oitog suprotstavljanja carevim eljama?"
Demerzel se duboko pokloni jer je shvatio da se car obuzdao da ne plane, ali elinim glasom
ree: "Pogreno bi bilo krenuti sada na Mikogen. Razdor koji bi nastao iao bi na ruku Vaju."
"Ali moramo neto preduzeti."
"Moda i ne moramo, sire. Stvari i nisu tako loe kao to moda izgledaju."
"Kako mogu ne biti loe kako izgledaju?"
"Sigurno se seate, sire, da je matematiar bio ubeen kako je psihoistorija u praktinom smislu
nedelatna?"
"Svakako da se toga seam, ali to i nije vano, je li tako? S obzirom na nae ciljeve?"
"Moda i nije. Ali ako postane delatna, mogla bi i te kako posluiti naim ciljevima, sire. A
sudei prema onome to sam uspeo da saznam, na matematiar upravo sada pokuava da
psihoistoriju uini delatnom. Njegov bogohulni pokuaj u Mikogenu bio je, koliko sam shvatio, deo
nastojanja da se rei problem psihoistorije. U tom sluaju, sire, moglo bi nam se isplatiti da ga
ostavimo na miru. Bolje bi nam bilo da ga pokupimo kada se priblii cilju ili kada ga dosegne."
"Ne bi, ako ga se Vaj prvi doepa."
"Pobrinuu se da se to ne dogodi."
"Na isti nain kao to si upravo uspeo da ieprka matematiara iz Mikogena?"
"Naredni put neu pogreiti, sire", odvrati hladno Demerzel.
Car ga upozori: "Demerzele, bie bolje da ne pogrei. Neu prei preko jo jedne greke s ovim
u vezi." A zatim zlovoljno dodade: "Mislim da noas uopte neu spavati."
62.
Dirad Tisalver iz sektora Dal bio je niska rasta. Teme mu je jedva dopiralo Hariju Seldonu do
nosa. Meutim, to kao da mu uopte nije smetalo. Bio je ak lepukast, nasmejan, i imao je negovane
guste brkove, te izrazito kovrdavu kosu.
iveo je, sa enom i poluodraslom keri, u stanu od sedam malih soba, koje su sve bile brino
odravane, ali gotovo bez nametaja.
Tisalver ree: "Izvinjavam se, gospodar Seldone i gospodarice Venabili, to ne mogu da vam
pruim vie udobnosti na koju ste verovatno navikli, ali Dal je siromaan sektor, a ja ak ne spadam
ni meu one malo bogatije."
"To je razlog vie", odvrati Seldon, "to mi moramo vama da se izvinemo jer smo vam svojim
prisustvom natovarili samo jo jedan teret vie na plea."
"Niste mi vi nikakav teret, gospodaru Seldone. Gospodar Hamin je sredio da nam bude isplaena
velikoduna nadoknada za korienje naih skromnih odaja, a krediti su nam dobrodoli, ak i da vi
niste - to, svakako, jeste."
Seldon se priseti rei koje je Hamin izgovorio na rastanku poto su konano stigli u Dal.
"Seldone", rekao je, "ovo je tree pribeite koje sam vam naao. Prva dva su bila potpuno van
domaaja Carstva, to je vrlo lako moglo da privue panju; konano, i logino je bilo da se naete
na tim mestima. Ovde je drugaije. Smetaj je siromaan, neupadljiv, i iskreno govorei, nije ba
najsigurniji. To nije pribeite u kome bi se oekivalo da se smestite, tako da se ni car ni njegov
upravnik dvora moda nee setiti da vas tu potrae. Da li bi vam smetalo da se ovog puta drite malo
podalje od nevolja?"
"Pokuau, Hamine", odvratio je Seldon, pomalo uvreeno. "Ali molim te da ne izgubi iz vida da
nisam ja taj koji trai nevolje. Pokuavam da dokuim ono za ta bi mi moda bilo potrebno trideset
ljudskih ivota da bih saznao ako elim da mi se ukae i najmanja ansa da utemeljim psihoistoriju."
"Razumem", odgovorio je Hamin. "Tvoji napori da neto naui odveli su te na Gornju stranu u
Strilingu i u Venjak starosta u Mikogenu i ko zna kuda e te odvesti u Dalu. to se tebe tie, dr
Venabili, znam da si se trudila da vodi rauna o Seldonu, ali mora uloiti vie truda. Utuvi u glavu
da je on najvanija osoba na Trantoru - ili u Galaksiji - i da mora biti bezbedan po svaku cenu."
"Nastaviu da dajem sve od sebe", odvratila je ukoeno Dors.
"to se tie vaih domaina, imaju i oni svojih bubica, ali su u osnovi dobri ljudi s kojima sam i
ranije saraivao. Pokuajte da ni njih ne uvuete u neku nevolju."
Ali bar Tisalver nije predviao da e sa novim stanarima imati bilo kakve nevolje, a zadovoljstvo
koje je pokazivao zbog drutva koje je sada imao - ne raunajui tu i kredite koje e dobijati -
izgleda da je bilo potpuno iskreno.
Nikada nije kroio nigde izvan Dala, ali je njegov apetit za priama o udaljenim naseljima bio
nezajaljiv. Sluala bi ih i njegova ena, koja se klanjala i smeila, a kerka je, sa prstom u ustima,
provirivala iza vrata. Obino su posle veere, kada je cela porodica bila na okupu, oekivali da im
Seldon i Dors priaju o drugim svetovima. Hrane je bilo dovoljno, ali je bila bezukusna i esto
suvie tvrda. A jo nedavno uivali su u veoma ukusnim mikogenskim jelima, tako da su im se ova
inila nejestivim. 'Sto' je u stvari bila jedna dugaka polica postavljena uza zid i jeli su stojei.
Obazrivim ispitivanjem, Seldon je saznao da je to bio uobiajen nain sluenja hrane kod svih
Dalita, a ne odraz neverovatnog siromatva. Gospodarica Tisalver im je objasnila da ima i onih koji
se nalaze na visokim poloajima u vladi Dala koji su usvojili svu silu loih obiaja kao to su stolice
- zvala ih je 'police za telo' - ali solidna srednja klasa je na to gledala s neodobravanjem.
Mada nisu odobravali nepotrebni luksuz, Tisalverovi su voleli da sluaju o njemu, glasno cokui
jezikom dok su im gosti priali o duecima podignutim na noge, o izrezbarenim komodama i
ormanima kao i o superfluidnosti stolnjaka.
Sluali su i opise mikogenskih obiaja, dok je Dirad Tisalver samodopadno gladio svoju kosu
stavljajui sasvim jasno do znanja da je spreman da depilaciju poistoveti sa kastriranjem.
Gospodarica Tisalver je besnela pri svakom pominjanju enske podreenosti i glatko je odbila da
poveruje da Sestre to mirno prihvataju.
Meutim, najvie su se hvatali za Seldonove povremene opaske o carskom zemljitu. Kada je,
tokom ispitivanja, isplivalo na povrinu da je Seldon video cara i da je s njim razgovarao, celu
porodicu obuze strahopotovanje. Bilo je potrebno da proe malo vremena pa da se odvae da mu
postavljaju pitanja o caru, na koja Seldon, pak, nije mogao da odgovori jer niti je video puno od
okoline, a jo je manje video od unutranjosti Palate.
To je razoaralo Tisalverove, ali nisu odustajali od pokuaja da od njega izmame to vie
podataka. Kada su sasluali celu Seldonovu carsku pustolovinu, bilo im je teko da poveruju u
Dorsinu tvrdnju da ona, lino, nije nogom stupila na carsko zemljite. A najizriitije od svega
odbacili su Seldonovu usputnu opasku da je car razgovarao i ponaao se kao obino ljudsko bie. To
se Tisalverovima inilo potpuno nemoguim.
Posle tri veeri tako provedene, Seldonu je sve to postalo zamorno. U poetku se radovao to mu
se ukazala prilika da nita ne radi (bar preko dana) osim da gleda izvesne istorijske filmoknjige koje
mu je Dors preporuila. Tisalverovi su preko dana s puno dobre volje pozajmljivali gostima svoj
ita knjiga, mada je devojica bila nesrena jer je morala da ide kod suseda, da bi na njihovom
radila domae zadatke.
"Ne pomae", ree uznemireno Seldon u sigurnosti svoje sobe, poto je pustio muziku kako bi
onemoguio prislukivanje. "Shvatam vau obuzetost istorijom, ali ona se sastoji od beskonano
mnogo pojedinosti. To je gomila podataka velika kao planina - ne, kao Galaksija - u kojoj ne nazirem
osnovno ustrojstvo."
"Usuujem se da primetim", napomenu Dors, "da je verovatno postojalo vreme kada ljudska bia
nisu nazirala nikakvo ustrojstvo ni meu zvezdama na nebu, ali su na kraju ipak otkrila strukturu
Galaksije."
"Ali ubeen sam da su im za to bila potrebna pokolenja, a ne nedelje. Mora da je postojalo vreme
u kome je fizika ljudima liila na masu nepovezanih opaanja pre no to su otkriveni sredinji zakoni
prirode, a i za to su bila potrebna pokolenja. - A ta je sa Tisalverovima?"
"ta sa njima? Mislim da su vrlo fini prema nama."
"Radoznali su."
"Razume se da jesu. Zar vi ne biste bili da ste na njihovom mestu?"
"Ali da li je u pitanju puka radoznalost? Kao da ih strano zanima moj susret sa carem."
Dors je bila nestrpljiva. "Ponovo vam kaem... to je prirodno. Zar vas ne bi zanimalo - da je
situacija obrnuta?"
"To me ini nervoznim."
"Hamin nas je ovamo doveo."
"Jeste, ali ni on nije savren. Odveo me je na Univerzitet, odatle su me izvukli na Gornju stranu.
Odveo nas je kod Sina Sunca etrnaestog, a ovaj nas je uhvatio u zamku. Znate i sami da je tako bilo.
Koga zmija ujede, taj se i gutera plai. Dosadilo mi je da me ispituju."
"Pa, onda, Hari, osmotrite stvari s druge strane. Zar vas ne zanima Dal?"
"Svakako da me zanima. Za poetak, ta vi znate o njemu?"
"Nita. To je samo jedan od vie od osam stotina sektora, a na Trantoru sam tek neto vie od dve
godine."
"Tano. Postoji jo dvadeset pet miliona drugih svetova, a ja se ovim problemom bakem tek
neto vie od dva meseca... Rekoh vam ve. elim da se vratim na Helikon i pozabavim se
prouavanjem matematikih obrazaca drutvenih napetosti, to sam obradio u svojoj doktorskoj
disertaciji, a onda zaboravio da sam ikada shvatio - ili mislio da sam shvatio - da pojave napetosti
omoguavaju bolji unutranji uvid u ljudska drutva."
Te veeri obratio se Tisalveru reima: "Gospodaru Tisalvere, niste mi uopte rekli ime se vi
bavite, kakva je priroda vaeg posla."
"Mog posla?" Tisalver poloi prste na prsa, prekrivena jednostavnom majicom ispod koje nita
nije imao, a to je izgleda bila standardna muka nonja na Dalu. "Pa, ne radim nita naroito.
Zaposlen sam u lokalnoj holovizijskoj stanici kao programer. Posao je dosadan, ali od neeg se mora
iveti."
"A i uvaen je", dodade gospodarica Tisalver. "To znai da ne mora da radi u toplotnim
slivnicima."
"Toplotnim slivnicima?" upita Dors, podigavi levu obrvu i namestivi zadivljen izraz.
"Oh, znate", poe Tisalver, "po tome je Dal najpoznatiji. Nije bog zna ta, ali energiju troi
etrdeset milijardi ljudi na Trantoru, a mi mnoge od njih snabdevamo. Ne cene nas dovoljno, ali
voleo bih da vidim ta bi radili bez nje neki od naih uglednih sektora."
Seldon je izgledao zbunjen. "Zar Trantor ne dobija energiju iz solarnih energetskih stanica u
orbiti!"
"Jednim delom", odgovori Tisalver, "neto dobija i iz stanica za nuklearnu fuziju smetenim na
ostrvima, a neto od mikrofuzijskih motora, tu su i stanice koje pokree vetar na Gornjoj strani, ali
polovina", on podie prst da bi to istakao, a lice mu poprimi neobino ozbiljan izraz, "polovina
potie iz toplotnih slivnika. Na mnogim mestima ima toplotnih slivnika, ali nijedan - nijedan - nije
tako bogat kao ovi u Dalu. Zar ozbiljno nita ne znate o slivnicima toplote? Sedite tu i samo zurite u
mene."
Dors brzo ree: "Mi smo sa Spoljnih svetova, znate." (Umalo nije rekla 'plemenai', ali se na
vreme obuzdala.) "Naroito dr Seldon. On je na Trantoru svega nekoliko meseci."
"Stvarno?" oglasi se gospodarica Tisalver. Bila je neznatno nia od mua, gojazna, ali ne i debela,
tamnu kosu nosila je vrsto stegnutu u punu, i imala je predivne tamne oi. Kao i mu, bila je
tridesetih godina.
(Posle razdoblja provedenog u Mikogenu, koje, u stvari, i nije bilo ba tako dugo, ali zato puno
dogaaja, Dorsi se uini udnim da se ena svojevoljno uplie u razgovor. Kako se samo brzo
odomauju novi oblici i naini ponaanja, pomisli ona, i odlui da to pomene Seldonu - bie to jo
jedna beleka za njegovu psihoistoriju.)
"Ah da", priseti se ona. "Dr Seldon je sa Helikona."
Gospodarica Tisalver pokaza utivo neznanje. "A gde mu to doe?"
Dors poe: "Pa, to vam je..." Zatim se okrenu ka Seldonu. "Gde se nalazi, Hari?"
Seldon je bio zateen. "Pa, da vam kaem istinu, ne znam da li bih uspeo da lako odredim gde se
nalazi na galaktikom modelu, ukoliko prethodno ne bih proverio koordinate. Jedino vam mogu rei
da se nalazi na drugoj strani sredinje crne rupe gledano u odnosu na Trantor i stii tamo svemirskim
brodom dosta je zamorno."
Gospodarica Tisalver primeti: "Mislim da se Dirad i ja nikada neemo obresti na jednom
svemirskom brodu."
"Moda i hoemo, Kasilija", ree veselo Tisalver, "jednog dana. Ali priajte nam o Helikonu,
gospodaru Seldone."
Seldon odmahnu glavom. "Bilo bi mi dosadno. To je svet kao i svaki drugi. Jedino se Trantor
razlikuje od svih ostalih. Na Helikonu nema toplotnih slivnika - a verovatno ih nema niti bilo gde
drugde - osim na Trantoru. Priajte mi o njima."
('Jedino se Trantor razlikuje od svih ostalih' Seldon je nastavio da premee po umu tu reenicu, na
trenutak se uhvativi za nju, a onda mu na um pade, ko zna zbog ega, Dorsina pria o ruci na bedru,
ali Tisalver poe da govori i Seldon zaboravi na sve to isto onako brzo kao to mu je i palo na
pamet.)
Tisalver ree: "Ako vas odista zanimaju toplotni slivnici mogu vam ih pokazati". Zatim se okrenu
prema svojoj eni. "Kasilija, da li bi imala neto protiv da sutra uvee povedem gospodara Seldona
da vidi toplotne slivnike?"
"I mene", brzo se javi Dors.
"I gospodaricu Venabili?"
Gospodarica Tisalver se namrti i otro odvrati: "Mislim da to ne bi bilo pametno. Naim
posetiocima bi tamo bilo dosadno."
"Mislim da ne bi, gospodarice Tisalver", ree Seldon dodvorno. "Veoma bismo voleli da vidimo
toplotne slivnike. Bili bismo oduevljeni kada biste nam se i vi pridruili... kao i vaa mala ker -
ukoliko eli da poe."
"Do toplotnih slivnika?" upita gospodarica Tisalver ukoivi se. "To uopte nije mesto za jednu
pristojnu enu."
Seldonu je bilo neprijatno zbog ovog. "Nisam mislio nita loe, gospodarice Tisalver."
"Bez uvrede", umea se Tisalver, "Kasilija hoe da kae da se to nama ne prilii i u pravu je, ali
budui da ja tamo ne radim, nema nieg loeg da samo odem u posetu i pokaem ih gostima. Ali
mesto ba nije prijatno i nikada Kasiliji ne bih dozvolio da se odene onako kako je neophodno kada
se onamo odlazi."
Ustae iz ueih poloaja. Dalitske 'stolice' predstavljale su obina izlivena plastina sedita na
malim tokovima, tako da su Seldona strano bolela kolena koja je sve vreme morao da dri zgrena,
a i inilo mu se da se pomera im bi napravio i najmanji pokret. Tisalverovi su, meutim, savladali
tehniku vrstog sedenja i besprekornog ustajanja i nisu morali da se, poput Seldona, pomau rukama.
I Dors je ustala bez po muke, a Seldona je ponovo zadivila njena prirodna ljupkost.
Pre no to su otili svaki u svoju sobu, Seldon ree Dors: "Jeste li sigurni da nita ne znate o
toplotnim slivnicima? Gospodarica Tisalver je o njima govorila kao o neem krajnje neprijatnom."
"Sigurno nisu ba toliko neprijatni, jer nam Tisalver inae ne bi predloio da poemo u obilazak.
Budimo zadovoljni ako se iznenadimo."
63.
Tisalver ree: "Bie vam potrebna prigodna odea." Gospodarica Tisalver samo znaajno zavrnu
nosem iza njega.
Seldon, kome na um padoe suknje za mukarce, pomalo uznemireno upita. "ta podrazumevate
pod prigodnom odeom?"
"Neto lagano, slino ovome to ja imam na sebi. Majica veoma kratkih rukava, komotne sportske
pantalone, komotan ve, sokne, otvorene sandale. Sve to imam i za vas."
"Odlino. Ne zvui loe."
"I za gospodaricu Venabili e se ve neto nai. Nadam se da e mere odgovarati."
Odea kojom ih je Tisalver snabdeo (bila je njegova) odlino im je pristajala - mada nije bila i
dovoljno komotna. Kada su se spremili, pozdravili su se sa gospodaricom Tisalver i ona ih je,
pomirivi se s njihovim odlaskom, mada je na to i dalje gledala s neodobravanjem, posmatrala sa
ulaza kako se udaljuju.
Bilo je rano vee i iznad njihovih glava nalazio se privlaan sjaj sumraka. Svima je bilo jasno da
e se uskoro upaliti dalska svetla. Temperatura je bila prijatna i nigde na vidiku nije bilo nijednog
jedinog vozila; svi su hodali. Iz daljine se ulo uvek prisutno zujanje Ekspresnika i povremeno su se
jasno uoavala njegova svetla.
Seldon je primetio da Daliti nisu ili ulicom s nekim odreenim ciljem. Pre je izgledalo kao da se
etaju. etaju iz zadovoljstva. Moda je, ako je Dal bio siromaan sektor, kao to su Tisalverovi
tvrdili, jeftin nain zabave bio na ceni, a ta je bilo prijatnije - i jeftinije - od veernje etnje?
Seldon oseti kako se i sam oputa i preputa besciljnoj etnji, dok je svuda oko sebe oseao
prijateljsku toplinu. Ljudi su se pozdravljali u prolazu i razmenjivali po neku re. Posvuda su samo
nicali crni brkovi razliitih oblika i debljina i inilo se da su oni neraskidivo vezani za dalitske
mukarce, i da su svuda prisutni kao i elave glave mikogenske Brae.
Bio je to veernji obred, nain da se potvrdi kako je jo jedan dan bezbedno proao i da su
prijatelji i dalje sreni i zdravi. Ubrzo je postalo jasno da Dors privlai svaiji pogled. Pri
priguenom sjaju sumraka njena ria kosa postala je tamnija, ali se ipak izdvajala u tom moru
crnoglavih (samo povremeno videla bi se i po koja seda) poput zlatnog novia koji se kotrlja preko
gomile uglja.
"Vrlo je prijatno", ree Seldon.
"Jeste", sloi se Tisalver. "Da nije ovoga etao bih sa svojom enom i ona bi bila u svom
elementu. U preniku od jednog kilometra nema nijedne osobe koju ona ne zna po imenu, ime se bavi
i ostale porodine veze. Ja to nisam u stanju. Evo, ni sada, ne znam ni polovinu imena ljudi koji nas
pozdravljaju. Ali ne smemo se vui suvie sporo. Moramo stii do lifta. Na niim spratovima mnogo
se radi."
Nalazili su se u liftu koji je vodio nadole kada Dors ree: "Pretpostavljam gospodaru Tisalvere,
da su toplotni slivnici mesta na kojima se vena toplota Trantora koristi za stvaranje pare koja
pokree turbine za stvaranje elektrine energije."
"Oh, ne. Veoma delotvorne termoelektrine baterije velikih razmera neposredno proizvode
elektrinu energiju. Nemojte me pitati za pojedinosti, molim vas. Ja sam samo programer na
holoviziji. U stvari, nemojte tamo dole nikoga pitati za pojedinosti. Cela ta stvar predstavlja jednu
veliku crnu kutiju. Radi, ali niko ne zna kako."
"ta ako neto poe naopako?"
"Obino je sve u redu, ali ako se to dogodi, odnekud se stvori neki strunjak. Neko ko se razume u
kompjutere. Razume se, cela stvar je potpuno kompjuterizovana."
Lift se zaustavi i oni izioe. Istog asa zapahnu ih nalet toplote.
"Toplo je", primeti Seldon sasvim nepotrebno.
"Da, toplo", potvrdi Tisalver. "Zbog toga je Dal toliko na ceni kao energetski izvor. Sloj magme
je ovde blii povrini nego igde na celom svetu, i tako se mora raditi na vruini."
"Kako stoje stvari sa provetravanjem?" upita Dors.
"Postoji sistem za provetravanje, ali zahteva velike trokove. Provetravamo, uklanjamo vlagu i
hladimo, ali ako preteramo, to znai da koristimo suvie energije i da ceo proces postaje preskup."
Tisalver se zaustavi kod jednih vrata i pritisnu signal. Ona se otvorie i propustie malo sveijeg
vazduha, a on promrmlja: "Valjda emo nai nekog da nas provede unaokolo, nekog ko e braniti
gospodaricu Venabili od raznoraznih primedbi... bar onih koje e izricati mukarci."
"Nee mi biti neprijatno, bez brige", odvrati Dors.
"Ali meni hoe", dodade Tisalver.
Iz kancelarije izie jedan mladi i predstavi se kao Hano Linder. Dosta je liio na Tisalvera, i
Seldon zakljui da mu nee biti lako da uoava razliku meu pojedincima dok se ne navikne na njihov
gotovo po pravilu nizak rast, crnomanjastost, crnu kosu i bogate brkove.
Lindor ree: "Veoma rado u vas provesti unaokolo da vidite ono to ima da se vidi. Ali to nije ni
nalik na neku od vaih spektakularnih stvari, znate." Obraao im se svima, ali pogled mu je ostao
prikovan za Dors. Zatim nastavi: "Nee biti ba prijatno. Predlaem da skinemo majice."
"Ovde unutra je lepo i svee", ree Seldon.
"Razume se, ali to je tako jer smo mi ovde nadzornici. Rang povlai sa sobom i privilegije. Tamo
napolju, na ovom nivou, nismo u stanju da vrimo provetravanje. Zato su oni plaeni vie od mene. U
stvari, to su najbolje plaeni poslovi u Dalu, i to je jedini razlog to uspevamo da naemo ljude koji
e ovde dole raditi. Pa ipak, sve je tee pronai radnike za rad na toplotnim slivnicima." On duboko
udahnu. "U redu, hajdemo napolje u pakao."
On skinu majicu i gurnu je za pojas. Tisalver uini isto, a i Seldon poe za njihovim primerom.
Lindor pogleda u Dors i ree: "Bilo bi vam prijatnije, gospodarice, ali nije obavezno."
"Sve je u redu", ree Dors i skinu majicu.
Na sebi je imala beli, nepostavljeni grudnjak sa velikim izrezom izmeu dojki.
"Gospodarice", zausti Lindor, "to nije..." Trenutak je razmiljao, a zatim je slegnuo ramenima i
rekao: "U redu. Snai emo se ve."
U poetku je Seldon bio svestan samo kompjutera i postrojenja, ogromnih cevi, treperavog svetla i
zaslepljujuih ekrana.
Sveprisutna svetlost bila je dosta priguena, mada su pojedina odeljenja sa postrojenjima bila
dobro osvetljena. Seldon podie pogled prema gotovo potpunoj tami. Pa upita: "Zato nije bolje
osvetljeno?"
"Pa osvetljeno je... tamo gde treba", odvrati Lindor. Glas mu je bio prilagoen sredini i govorio je
brzo i pomalo grubo. "Ne koristimo svuda jako osvetljenje iz psiholokih razloga. Suvie svetlosti
ljudi u svojim glavama odmah pretvaraju u toplotu. Kada pojaamo osvetljenje dobijamo vie
pritubi, ak i onda kada snizimo temperaturu."
Dors ree: "Izgleda da je sve odlino kompjuterizovano. Zar ne bi bilo bolje kada biste mogli sve
operacije da prepustite kompjuterima? Ova vrsta okoline je kao stvorena za vetaku inteligenciju."
"Potpuno ste u pravu", sloi se Lindor, "ali ne moemo rizikovati ni najmanju greku. Moramo
imati ljude na licu mesta ako ita krene naopako. Kompjuter u kvaru moe prouzrokovati nevolje u
preniku od dve hiljade kilometara."
"Moe i ovek da pogrei. Je li tako?" primeti Seldon.
"Svakako, ali kada isti posao obavljaju i ljudi i kompjuteri, onda ljudi mogu brzo da ustanove gde
kompjuter grei, i obrnuto, kompjuter moe brzo da ispravi ljudsku greku. Tako ispada da se nita
ozbiljno ne moe dogoditi sem u sluaju da istovremeno pogree i ovek i kompjuter. A to teko da se
ikada moe dogoditi."
"Teko, ali ne i nikada, a?" upita Seldon.
"Gotovo nikada, ali ne i nikada. Niti su ljudi niti kompjuteri onakvi kakvi su nekada bili."
"Tako nam to uvek izgleda", sloi se Seldon, nasmeivi se.
"Ne, ne. Ne govorim ja o onome ega se seam. Ne govorim o dobrim starim danima. Govorim o
statistici."
Tada se Seldon priseti Haminove prie o sveoptem raspadu.
"Vidite ta sam hteo da kaem?" upita Lindor, tiim glasom. "Eno gomile ljudi, na nivou C-3, koji
oigledno piju. Niko od njih nije na svom mestu."
"ta to piju?" upita Dors.
"Naroitu tenost da bi nadoknadili gubitak elektrolita. Voni sok."
"Ne moete ih kriviti zbog toga, je l' tako?" upita Dors ogoreno. "ovek mora piti kada radi u
ovakvim uslovima."
"Da li znate koliko dugo moe jedan vet C-3 radnik da pije jedno pie? Tu se nita ne moe
uiniti. Ako im damo samo petominutne pauze za pie i ne dozvolimo da se okupljaju za vreme tih
pauza, onda moramo biti spremni na pobunu."
Upravo su se pribliavali dotinoj skupini. Sainjavlai su je i mukarci i ene (Dal je, izgleda, bio
manje vie amfiseksualno drutvo) i oba pola bila su bez majica. ene su nosile neto to se moglo
nazvati grudnjakom, ali oni su bili strogo namenski. Sluili su za podizanje grudi kako bi vazduh
lake strujao ispod njih, te se smanjivalo znojenje, ali zato nita nisu pokrivali.
Dors doapnu Seldonu: "Pametne su, Hari. iva se preznojih pod grudima."
"Skinite, onda, grudnjak", ree Seldon. "Neu ni prstom maknuti da vas spreim."
"Uverena sam da ne biste", odvrati mu Dors. Grudnjak ipak nije skinula.
Pribliavali su se okupljenim ljudima - bilo ih je desetak.
Dors ree: "Preiveu ako budu pravili neumesne primedbe."
"Hvala", javi se Lindor. "Ne mogu vam obeati da nee... Ali morau da vas predstavim. Ako im
se uini da ste vas dvoje inspektori, pa jo u mom drutvu, postae neobuzdani. Inspektori treba da
njukaju sami unaokolo, a ne da ih nadgleda neko iz uprave."
On podie ruke. "Radnici, elim nekoga da vam predstavim. Doli su nam posetioci spolja - sa
Spoljnih svetova, dvoje naunika. Tamo imaju svetove na kojima nema dovoljno energije, pa su doli
ovamo da vide kako mi to radimo u Dalu. Misle da bi mogli neto nauiti."
"Nauie da se znoje!" doviknu jedan radnik posle ega se zaori buan i razuzdan smeh.
"Ona ve ima znojava prsa", povika jedna ena, "kad se sva zamotala." Dors joj doviknu u znak
odgovora: "Skinula bih ga, ali moje grudi ne mogu da se mere s vaim." Smeh postade dobroudan.
Tada istupi jedan mladi i pomno se zagleda u Seldona svojim duboko usaenim oima, dok mu je
lice bilo krajnje ozbiljno. Ree: "Prepoznao sam vas. Vi ste matematiar."
On pohita napred, zagledavi se Seldonu u lice s krajnjim strahopotovanjem. Istog asa Dors se
nae ispred Seldona, a Lindor zakorai ispred nje i povika: "Nazad, radnie. Pazi kako se ponaa."
Seldon ree: "Stanite! Hou da razgovaram s njim. ta ste se svi poreali ispred mene?"
Lindor mu doapnu: "Ako vam se ijedan od njih priblii, uveriete se da ne miriu kao cvee iz
staklene bate."
"Preiveu", odvrati naprasito Seldon. "Mladiu, ta si eleo?"
"Zovem se Amaril. Jugo Amaril. Video sam vas na holoviziji."
"Moda i jesi, ali kakve to veze ima?"
"Ne seam se vaeg imena."
"A i zato bi?"
"Govorili ste o neemu to se zove psihoistorija."
"Nema pojma koliko bih voleo da nisam."
"Molim?"
"Nita. ta si eleo?"
"elim da porazgovaram sa vama. Samo na kratko. Sada."
Seldon upitno pogleda u Lindora, koji odluno odmahnu glavom. "Ne dok je na dunosti."
"Kada vam poinje smena, gospodine Amaril?" upita Seldon.
"U esnaest asova."
"Moete li da se vidite sa mnom sutra u etrnaest asova?"
"Svakako. Gde?"
Seldon se okrenu prema Tisalveru. "Dozvoljavate li da se vidim s njim kod vas?"
Na Tisalverovom licu pojavi se nesrean izraz. "ta e vam to? On je obian radnik na toplotnim
slivnicima."
Seldon odvrati: "Prepoznao me je. Zna poneto o meni. Nije on niko. Primiu ga u svojoj sobi." A
poto Tisalverovo lice nije smekalo, on dodade: "U mojoj sobi za koju je plaen najam. A vi ete
biti na poslu, neete biti u stanu."
Tisalver odvrati tihim glasom: "Nisam ja u pitanju, gospodaru Seldone, ve moja ena, Kasilija.
Ona to nee odobriti."
"Porazgovarau s njom", mrgodno zakljui Seldon. "Morae."
64.
Kasilija Tisalver razrogai oi. "Radnik sa toplotnih slivnika? Ne u mom stanu."
"A zato da ne? Pored toga, bie u mojoj sobi", ree Seldon. "U etrnaest asova."
"Neu to dozvoliti", nastavi gospodarica Tisalver. "Eto do ega je dovelo vae silaenje u
toplotne slivnike. Dirad je ispao budala."
"Greite, gospodarice Tisalver. Otili smo tamo na moj zahtev i bio sam zadivljen. Moram se
videti s tim mladiem, jer je to neophodno zbog mog naunog rada."
"ao mi je ako je tako, ali ja to neu dozvoliti."
Dors Venabili podie ruku. "Hari, pustite da se ja za ovo pobrinem. Gospodarice Tisalver, ako dr
Seldon mora s nekim da se nae u svojoj sobi danas popodne, osoba vie, razume se, podrazumeva i
dvostruku najamninu. To nam je jasno. Stoga e vam za dananji dan biti plaeno dvostruko."
Gospodarica Tisalver razmisli o tome. "Pa, to je svakako poteno od vas, ali nisu u pitanju samo
krediti. Treba misliti i na susede. Znojav, smrdljiv radnik..."
"Sumnjam da e biti znojav i smrdljiv u etrnaest asova, gospodarice Tisalver, ali dopustite da
nastavim. Poto dr Seldon mora da se vidi s njim, te ako nee moi da se nae s njim ovde, morae
negde drugde, a mi ne moemo da tumaramo unaokolo. To ba ne bi bilo zgodno. To bi nas nateralo
da negde drugde iznajmimo sobu. Stoga emo vam platiti za dananji dan i otii i, razume se,
moraemo gospodaru Haminu da objasnimo zato smo bili primorani da promenimo boravite koje
nam je on tako ljubazno obezbedio."
"Stanite." Lice gospodarice Tisalver postade nalik na ekran kalkulatora. "Ne bismo eleli da
uvredimo gospodara Hamina... kao ni vas dvoje. Koliko dugo e to stvorenje morati da ostane?"
"Dolazi u etrnaest asova. Na poslu mora biti u esnaest asova. Provee ovde manje od dva
sata, a moda i znatno manje. Nas dvoje emo ga doekati napolju i odvesti ga do sobe dr Seldona.
Ako nas vidi koji sused pomislie da je on na prijatelj sa Spoljnih svetova."
Gospodarica Tisalver konano klimnu. "Neka bude. Dvostruki iznos za sobu gospodara Seldona
za danas i taj radnik sme da vas poseti samo ovaj put."
"Samo ovaj put", sloi se Dors.
Ali kasnije, dok su Seldon i Dors sedeli u njenoj sobi, Dors upita: "Zato morate da se vidite s
njim, Hari? Zar je razgovor sa jednim radnikom sa toplotnih slivnika ba toliko vaan za
psihoistoriju?"
Seldon pomisli kako joj glas zvui pomalo sarkastino, pa zlovoljno odvrati: "Ne moram sve da
podreujem toj svojoj ogromnoj zamisli, u koju i inae ne verujem ba mnogo. Ja sam i ljudsko bie,
sklono ljudskoj znatielji. Sate smo proveli dole u toplotnim slivnicima i sami ste videli kakvi ljudi
rade tamo dole. Oigledno su neobrazovani. To su pojedinci sa dna - nikakva igra reima mi nije bila
na pameti - a onda smo naili na jednoga koji me je prepoznao. Mora da me je video na holovoziji za
vreme Dekadne Konvencije, a upamtio je i re 'psihoistorija'. To mi se uinilo neobinim - nekako
neprimerenim za ono mesto - i voleo bih da porazgovaram s njim."
"Zato to godi vaoj tatini to ste poznati ak i meu radnicima u Dalu?"
"Pa... moda je tako. Ali to kopka i moju znatielju."
"A otkud znate da nije podmetnut i ne namerava da vam stvori neprilike kao to se ve ranije
dogaalo."
Seldon se trgnu. "Neu mu dozvoliti da mi prstima proe kroz kosu. U svakom sluaju smo mnogo
bolje pripremljeni, zar ne? Ubeen sam da ete biti sa mnom. Hou da kaem, pustili ste me samog na
Gornju stranu, zatim ste me pustili samog sa Kinom Kapi etrdeset Treom na mikrofarmu, ali to
vie neete ponoviti, zar ne?"
"U to moete biti ubeeni", odvrati Dors.
"Pa, onda ja u razgovarati s tim mladiem, a vi moete motriti na eventualne zamke. Imam u vas
puno poverenje."
65.
Amaril je stigao nekoliko minuta pre etrnaest asova, zabrinuto se osvrui unaokolo. Kosa mu je
bila uredna, a gusti brkovi oeljani i blago uvrnuti navie na krajevima. Majica mu je bila
zaslepljujue bela. Miris se oseao, ali bio je to miris voa koji je verovatno poticao od malo
preteranog korienja parfema. Nosio je torbu.
Seldon, koji ga je napolju ekao, ovla ga uhvati za jedan lakat, a Dors za drugi, te brzo uoe u
lift. Kada su stigli do njihovog sprata, prooe brzo kroz stan do Seldonove sobe.
Amaril upita tihim, pomalo uplaenim glasom: "Nikog nema kod kue, a?"
"Svi su zaposleni", sasvim prirodno odvrati Seldon. On pokaza na jedinu stolicu u sobi, jastuk na
podu.
"Ne", odbi Amaril. "Nije mi potreban. Neka na njega sedne neko od vas dvoje." On se graciozno
spusti na pod i prekrsti noge.
Dors uini isto to i on i sede na ivicu Seldonovog dueka poloenog na pod, ali zato Seldon
prilino nespretno bupnu na pod, morajui pri tom da se potpomogne akama, dok je noge nastavio da
pomera jer nikako nije mogao udobno da se smesti.
Seldon upita: "Pa, mladiu, zato si eleo da se vidi sa mnom?"
"Zato to ste matematiar. Vi ste prvi matematiar koga sam ikada video... izbliza... tako da sam
mogao da ga dodirnem, razumete."
"Matematiari su ti kao sav ostali svet."
"Ne za mene, dr... dr... Seldone?"
"Tako se zovem."
Amarilu je bilo milo. "Konano sam se setio... Vidite, i ja bih voleo da budem matematiar."
"Odlino. ta te spreava?"
Amaril se iznenada namrti. "Vi to ozbiljno?"
"Pretpostavljam da te neto spreava. Da, mislim ozbiljno."
"Spreava me to to sam Dalit, radnik na toplotnim slivnicima u Dalu. Nemam novca da se
kolujem, a ne mogu dobiti ni kredite za kolovanje. Mislim na pravo kolovanje. Nauili su me samo
da itam i raunam i da se koristim kompjuterom, a to je bilo dovoljno da postanem radnik na
toplotnim slivnicima. Ali ja elim vie od toga. Tako sam se sam obrazovao."
"To je na neki nain i najbolji vid obrazovanja. Kako si to uspeo?"
"Poznavao sam jednu bibliotekarku. Htela je da mi pomogne. Bila je to veoma fina ena, pokazala
mi je kako da upotrebljavam kompjutere da bih uio matematiku. Podesila je sistem softvera tako da
sam mogao da se poveem sa ostalim bibliotekama. Dolazio bih kada sam imao slobodne dane i
ujutro posle posla. Ponekad bi me zakljuala u svoju privatnu sobu kako mi ne bi smetali ostali
posetioci ili bi me putala unutra kada je biblioteka bila zatvorena. Ona nije znala matematiku, ali mi
je pomagala koliko je god mogla. Bila je postarija, udovica. Moda me je smatrala za sina ili tako
neto. Sama nije imala dece."
(Seldon pomisli kako su tu bila moda umeana i neka druga oseanja, ali odmah odbaci tu
pomisao. To se njega nije ticalo.)
"Dopala mi se teorija brojeva", objasni Amaril. "Neke stvari sam izveo iz onoga to sam nauio
pomou kompjutera i iz filmoknjiga koje je kompjuter koristio da bi me nauio matematiku. Izveo sam
neke nove stvari koje nisam naao u filmoknjigama."
Seldon podie obrvu. "Zanimljivo. Kao na primer?"
"Doneo sam neto od toga. Nikada to nikome nisam pokazao. Ljudi oko mene... " On slegnu
ramenima. "Ili bi me ismejali ili bi im bilo dosadno. Jednom sam to pokuao da ispriam devojci
koju sam poznavao, ali ona mi je rekla da sam uvrnut i nije vie elela da me vidi. Da li bih mogao
vama da pokaem?"
"Svakako. Imaj poverenja u mene."
Seldon isprui aku i Amaril mu posle kraeg oklevanja prui torbu koju je doneo.
Seldon je dugo pregledavao Amarilove papire. Rad je bio krajnje naivan, ali on ne dopusti da mu
makar i najmanji smeak pree preko lica. Sledio je dokaze, od kojih, razume se, nijedan nije bio nov
- ili bar savremen - ili od bilo kakve vanosti.
Ali to nije bilo vano.
Seldon podie pogled. "Jesi li sve ovo sam uradio?"
Amaril je izgledoa dosta uplaen, te samo klimnu.
Seldon izdvoji nekoliko stranica. "ta te navelo na ovo?" On prstom pree preko redova
matematikih dokaza. Amaril pogleda ta mu to pokazuje, namrti se, i malo razmisli. Zatim objasni
svoje miljenje.
Seldon ga saslua i upita: "Da li si proitao knjigu Anata Bigela?"
"O teoriji brojeva?"
"Naslov joj je Matematika dedukcija. Ne razmatra neposredno teoriju brojeva."
Amaril odmahnu glavom. "Nisam uo za njega. ao mi je."
"On je pre tri stotine godina razradio ovu tvoju teoremu."
Amaril je bio zapanjen. "To nisam znao."
"Ubeen sam da nisi. Mada si ti to obavio pametnije. Ne ba preterano tano, ali..."
"Kako to mislite 'preterano tano'?"
"Nije vano". Seldon vrati izvaene listove na svoje mesto, a zatim sve zajedno u torbu i ree:
"Napravi nekoliko kopija svega ovoga. Uzmi jednu kopiju, neka ti je zavede slubeni kompjuter i
neka je zapeati. Moja prijateljica, gospodarica Venabili, moe da te upie na Strilinki univerzitet,
bez prethodne obuke, kao stipendistu. Morae krenuti iz poetka i pohaati i druge asove pored
matematike, ali..."
Sada je Amaril ve doao do daha. "Na Strilinki univerzitet? Nee me primiti."
"Zato da ne? Dors, moete to da sredite, zar ne?"
"Sigurna sam da mogu."
"Ne, ne moete", poree urno Amaril. "Nee me primiti. Ja sam iz Dala."
"Pa?"
"Ne uzimaju ljude iz Dala."
Seldon pogleda u Dors. "O emu on to?"
Dors odmahnu glavom. "Stvarno ne znam."
Amaril ree: "Vi ste sa Spoljnih svetova, gospodarice. Koliko dugo ste bili u Strilingu?"
"Neto vie od dve godine, gospodine Amaril."
"Jeste li ikada videli nekog Dalita tamo - niskog, kovrdave crne kose, velikih brkova?"
"Ima studenata veoma razliitog izgleda."
"Ali nema Dalita. Kada se tamo ponovo naete, obratite panju."
"Zato ih nema?" upita Seldon.
"Ne vole nas. Mi drugaije izgledamo. Ne dopadaju im se nai brkovi."
"Moe ih obrijati..." Ali Seldonov glas zamre kada uhvati mladiev besni pogled.
"Nikada. Zato bih to uinio? Moji brkovi su znak moje mukosti."
"Brije bradu. I ona je oznaka tvoje mukosti."
"Za moj narod to su brkovi."
Seldon pogleda ponovo u Dors i promrmlja: "elave glave, brkovi... ludilo."
"Molim?" javi se ljutitim glasom Amaril.
"Nita. Reci mi ta im se jo ne dopada kod Dalita."
"Izmiljaju razne stvari. Kau da zaudaramo. Da smo prljavi. Da krademo. Da smo goropadni.
Kau da smo glupi."
"Zato sve to priaju?"
"Zato to to nije teko izgovoriti, a i oni se onda bolje oseaju. Svakako da smo prljavi i da
zaudaramo, kad moramo da radimo u toplotnim slivnicima. Poneki od siromanih i potlanih kradu i
postaju goropadni. Ali nismo svi takvi. ta je sa onim visokim utokosim iz Carskog sektora koji
misli da je cela Galaksija njihova - ne, oni stvarno poseduju Galaksiju. Zar se oni nikada ne
razgoropade? Zar i oni ponekad ne kradu? Da rade moj posao i oni bi zaudarali kao ja. Da moraju da
ive kao ja, i oni bi se prljali."
"Ko zabranjuje da svuda svi ive?" upita Seldon.
"Niko to ne osporava! Oni to uzimaju zdravo za gotovo. Gospodaru Seldone, moram pobei sa
Trantora. Na Trantoru nemam nikakvih izgleda, nema naina da zaradim kredit, da se obrazujem,
nema naina da postanem matematiar, nema naina da postanem bilo ta drugo do ono to oni kau
da jesam... beskorisno nita." Ovo poslednje izrekao je razoarano i s puno oaja.
Seldon pokua da bude razuman. "Osoba kod koje sam iznajmio ovu sobu je Dalit. On obavlja ist
posao. Obrazovan je."
"Oh, svakako", uzbueno se sloi Amaril. "Ima i takvih. Nekolicini dopuste da uspeju, kako bi
mogli rei da se i to moe. A ta nekolicina moe lepo da ivi dok god je u Dalu. Neka odu negde
drugde, pa e videti kako e se prema njima ponaati. A dok su ovde, odnose se prema nama ostalima
kao da smo ubre samo zato da bi se oni bolje oseali. To ih ini utokosima u vlastitim oima. ta je
rekla ta fina osoba kod koje ste iznajmili sobu kada ste joj rekli da ete dovesti jednog radnika? ta
je rekao kakav u biti? Sada ih nema... ne ele da budu u istom stanu zajedno sa mnom."
Seldon ovlai usne. "Neu te zaboraviti. Pobrinuu se da te izvuem sa Trantora i da te smestim na
moj univerzitet na Helikonu... kada se jednom i sam tamo vratim."
"Obeavate li? Dajete asnu re? Uprkos tome to sam Dalit?"
"injenica da si Dalit za mene nema nikakvog znaaja. Ali zato ima znaaja injenica da si ve
sada matematiar! Ipak ne mogu jo sasvim da shvatim ono to mi govori. Nezamislivo mi je da
neko moe gajiti takva nerazumna oseanja prema nedunim ljudima."
Amaril gorko ree: "To je zato to nikada niste bili u prilici da se zainteresujete za neto slino.
Sve se to moglo deavati i pred vaim nosem, ali vi nita ne biste primetili jer niim nije uticalo na
vas."
Dors ree: "Gospodine Amaril, dr Seldon je matematiar kao i vi, i glava mu je ponekad u
oblacima. To morate razumeti. Meutim, ja sam istoriar. Poznato mi je da nije nita neobino ako
postoji skupina ljudi koja s visine gleda na drugu skupinu ljudi. Postoje udne i gotovo obredne
mrnje koje se ne mogu razumno opravdati i to moe vriti ozbiljan uticaj na istoriju. To je veoma
loe."
Amaril primeti: "Lako je rei da je neto 'veoma loe'. Kaete da se s time ne slaete, to znai da
ste fina osoba, ali potom odlazite za svojim poslom i to vas se vie ne tie. Mnogo je gore nego
'veoma loe'. To se protivi svemu pristojnom i prirodnom. Svi smo mi isti, utokosi i crnokosi, visoki
i niski, oni sa Istoka, Zapada, Juga, kao i iz Spoljnih svetova. Svi smo mi zajedno, vi, ja, pa ak i car,
potekli od ljudi sa Zemlje, zar ne?"
"Potekli smo od koga?" upita Seldon. Zatim se okrenu i zagleda u Dors razrogaenih oiju.
"Od ljudi sa Zemlje", povika Amaril. "Sa planete sa koje potiu sva ljudska bia."
"Misli na onu jedinu planetu? Jednu jedinstvenu planetu?"
"Jedinu planetu. Svakako. Na Zemlju."
"Kada kae Zemlja, misli na Auroru, zar ne?"
"Aurora? ta je to? Ne, mislim na Zemlju. Zar nikada niste uli za Zemlju?"
"Ne", odvrati Seldon. "Zapravo nisam."
"To je mitski svet", poe Dors, "koji..."
"Nije mitski. Bila je to stvarna planeta."
Seldon uzdahnu. "Sve sam to ve uo. Dobro, hajdemo iz poetka. Postoji li dalitska knjiga koja
govori o Zemlji?"
"Molim?"
"Moda neki kompjuterski softver?"
"Ne znam o emu govorite?"
"Mladiu, od koga si uo za Zemlju?"
"Od oca. Svi znaju za nju."
"Postoji li neko ko zna neto vie o njoj? Da li su te u koli uili o njoj?"
"Nisu je tamo nikada ni pomenuli."
"Kako onda ljudi znaju za nju?"
Amaril slegnu ramenima sa izrazom koji je govorio da ga beskorisno gnjave zbog gluposti.
"Jednostavno, znaju. Ako elite da ujete prie o njoj, tu je Majka Rita. Nisam uo da je umrla."
"To je tvoja majka? Zar ne bi znao..."
"Nije ona moja majka. Samo je tako zovu. Majka Rita. To je jedna starica. ivi u Bilibotonu. Ili je
bar ivela."
"Gde je to?"
"Dole u onom pravcu", odvrati Amaril i neodreeno pokaza rukom.
"Kako tamo da stignem?"
"Da stignete, tamo? Vi ne elite da poete tamo. Nikada se ne
biste vratili."
"Zato se ne bih vratio?"
"Verujte mi. Vi ne elite da poete tamo."
"Ali voleo bih da vidim Majku Ritu."
Amaril odmahnu glavom. "Umete li da baratate noem?"
"emu? Kakvim noem?"
"Noem za seenje. Ovakvim." Amaril posegnu za kaiem koji mu je pridravao pantalone. Jedan
deo se pomeri i iz jednog kraja sunu otrica, tanka, sjajna, ubojita.
Dorsina aka se istog asa teko spusti na njegov zglavak.
Amaril se nasmeja. "Nisam nameravao da ga upotrebim. Samo sam hteo da vam ga pokaem." On
zatim vrati no u kai. "Potreban vam je za samoodbranu, jer ako ga nemate ili, pak, ako ga imate a ne
umete njime da rukujete, nikada neete ivi napustiti Biliboton. U svakom sluaju..." On se iznenada
smrknu i postade napet... "Da li ozbiljno mislite, gospodaru Seldone, da mi pomognete da se
prebacim na Helikon?"
"Krajnje ozbiljno. Obeavam. Napiite mi svoje ime i gde vas moe pronai hiperkompjuter.
Pretpostavljam da imate ifru."
"Moja smena u toplotnom slivniku je ima. Je li to dovoljno?"
"Jeste."
"E pa, onda", kaza Amaril, ozbiljno se zagledavi u Seldona, "to znai, gospodaru Seldone, da od
vas zavisi cela moja budunost, stoga vas molim da ne idete u Biliboton. Ne mogu dopustiti sebi da
vas sada izgubim." On uputi Dors moleiv pogled i blago dodade: "Gospodarice Venabili, ako vas
slua, nemojte mu dozvoliti da poe. Molim vas."
14. BILIBOTON
DAL... udno, ali najpoznatiji deo ovog sektora je Biliboton, polulegendarno mesto o kome su
stvorene nebrojene prie. U stvari, danas postoji itav ogranak knjievnosti iji junaci i pustolovi (i
rtve) moraju da se suoe sa opasnostima na prolasku kroz Biliboton. Te su prie vremenom postale
toliko stilizovane, da je ona najpoznatija i, verovatno, izvorna, u kojoj se opisuje jedan takav
prolazak, prolazak Harija Seldona i Dors Venabili, postala fantastina jednostavno zbog
asocijacije...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
66.
Kada su Hari Seldon i Dors Venabili ostali sami, Dors zamiljeno upita: "Zar stvarno nameravate
da posetite tu enu - Majku Ritu?"
"Razmiljam o tome, Dors."
"Ba ste udni, Hari. Kao da se uporno trudite da iz jedne nevolje upadnete u drugu, i to iz manje u
veu. Otili ste na Gornju stranu, to je u poetku izgledalo sasvim bezopasno, i to iz razumnih
razloga za vreme svog boravka u Strilingu. Zatim, u Mikogenu, provalili ste u Venjak starosta, to je
bilo daleko opasnije, a razlog za to mnogo budalastiji. A sada u Dalu, elite da odete u to mesto, to
je onaj mladi smatrao za isto samoubistvo, zbog neeg sasvim besmislenog."
"Zainteresovala me njegova opaska o Zemlji - i moram saznati ima li ega u tome."
Dors ree: "U pitanju je legenda i to ne ba mnogo zanimljiva legenda. Spada, zapravo, u ve
otrcane prie. Imena se razlikuju od planete do planete, ali sadraj je isti. Uvek postoji pria o
prvobitnom svetu i zlatnom dobu. Postoji udnja za navodno jednostavnom prolou punom vrlina
koja je gotovo jedinstvena meu ljudima to ive u sloenom drutvu punom poroka. Na ovaj ili onaj
nain, to je isto kod svih drutava, poto svako zamilja da je njegovo drutvo suvie sloeno i puno
poroka, bez obzira na to koliko je jednostavno. Pribeleite to za vau psihoistoriju."
"Svejedno", ree Seldon, "moram razmotriti mogunost da je takav svet nekada postojao. Aurora...
Zemlja... ime nije bitno. U stvari..."
On zastade, tako da je na kraju Dors morala da upita: "ta, u stvari?"
Seldon odmahnu glavom. "Seate li se one prie o ruci na bedru koju ste mi ispriali u Mikogenu?
Neposredno poto sam dobio Knjigu od Kine Kapi etrdeset Tree... e pa, nedavno sam je se setio
dok smo uvee razgovarali sa Tisalverovima. Rekao sam neto to me je podsetilo, na trenutak..."
"Na ta vas je podsetilo?"
"Ne seam se vie. U jednom trenutku sam znao, a u sledeem ve zaboravio, ali nekako uvek
kada pomislim na pojam jednog sveta, uini mi se da sam blizu neega, a onda izgubim nit."
Dors iznenaeno pogleda u Seldona. "Ne shvatam ta bi to moglo biti. Pria o ruci na bedru nema
nikakve veze niti sa Zemljom niti sa Aurorom."
"Znam, ali ta... stvar... koja lebdi tik s druge strane ivice moga uma izgleda da je nekako povezana
s tim jednim svetom i predoseam da moram pronai vie pojedinosti o tome po svaku cenu. O tome i
o... robotima."
"I o robotima? Mislila sam da ste s tim zavrili posle odlaska u Venjak starosta."
"Naprotiv. Razmiljao sam o njima." Zurio je jedan dugi trenutak u Dors zabrinutim pogledom, a
onda ree: "Ali nisam siguran."
"Siguran u ta, Hari?"
Ali Seldon samo odmahnu glavom i nita vie ne ree.
Dors se namrti, pa nastavi: "Hari, dozvolite da vam neto kaem. U razboritoj istoriji - i verujte
mi, znam o emu govorim - uopte se ne pominje nikakav prvobitni svet. Priznajem da je to iroko
rasprostranjeno verovanje. Ne mislim samo na neprosveene sledbenike folklora, poput Mikogenaca
i dalitskih radnika u toplotnim slivnicima, ve postoje i biolozi koji uporno tvrde da je morao
postojati jedan prvobitni svet i navode razloge koji su meni nedokuivi; postoje i mistiki orijentisani
istoriari koji nastoje da spekuliu time. A meu intelektualcima vie klase, koliko mi je poznato,
takve su spekulacije postale pomodne. Pa ipak, koska istorija ne zna nita o tome."
Seldon ree: "Moda je to jo jedan razlog da zavirimo van granica kolske istorije. Sve to je
meni potrebno jeste sredstvo koje e mi omoguiti da pojednostavim psihoistoriju i nije me briga
kakvo e to sredstvo biti, moe biti i neki matematiki trik, ali isto tako i istorijski ili neto potpuno
izmiljeno. Da mladi s kojim smo malopre razgovarali ima samo malo vie formalnog obrazovanja,
dao bih mu da radi na tom problemu. Njegova razmiljanja su doista genijalna i originalna..."
Dors ga prekinu: "Znai, stvarno nameravate da mu pomognete?"
"Svakako. im budem u prilici."
"Ali da li treba da dajete obeanja za koja niste sigurni da ete ih moi odrati?"
"elim da ih odrim. Ako tako kruto gledate na nemogua obeanja, pomislite samo na to da je
Hamin nastojao da uveri Sina Sunca, etrnaestog, kako u iskoristiti psihoistoriju da Mikogencima
vratim njihov svet. A za to ne postoje nikakvi izgledi. ak i ako uspem da razradim psihoistoriju, ko
zna da li e se ona moi upotrebiti za jedan tako uzan i specijalizovan cilj? U pitanju je pravi sluaj
obeanja koje se ne moe ispuniti."
Ali Dors pomalo uzbueno ree: "eter Hamin je pokuavao da nam spase ivote, da nas zadri
to dalje od Demerzela i cara. Nemojte to zaboraviti. I ja mislim da bi on stvarno voleo da pomogne
Mikogencima."
"A ja bih stvarno voleo da pomognem Jugu Amarilu i mnogo je verovatnije da u moi njemu da
pomognem nego Mikogencima, te stoga ako opravdavate ovo drugo, molim vas ne kritikujte prvo. Jo
neto, Dors", i oi mu besno sevnue, "zaista bih voleo da pronaem Majku Ritu i spreman sam da
krenem sam."
"Nipoto!" odreza Dors. "Ako vi poete i ja u."
67.
Gospodarica Tisalver se vratila sa kerkom kui sat vremena poto je Amaril otiao na posao.
Nita nije kazala ni Seldonu ni Dors, ve je samo kratko klimnula kada su je pozdravili te stala da
seva oima po sobi kao da je elela da se uveri da radnik nije ostavio nikakav trag. Zatim je stala da
njui vazduh i na kraju je optuujui pogledala Seldona pre no to je prola kroz zajedniku sobu i
nestala u porodinoj spavaonici.
Tisalver je kui stigao kasnije, i kada su Seldon i Dors doli na veeru, Tisalver iskoristi priliku
to mu se ena zadrala da izda poslednja uputstva u vezi sa veerom, te tiho upita: "Je li ona osoba
bila ovde?"
"I otila", sveano odvrati Seldon. "Vaa ena je za to vreme bila napolju."
Tisalver klimnu i ree: "Da li ete morati to da ponovite?"
"Mislim da neu", odgovori Seldon.
"Dobro."
Veera je uglavnom prola u tiini, ali kasnije kada je kerka otila u svoju sobu radi sumnjivog
uivanja u kompjuterskim vebama, Seldon se zavali i zatrai od domaina: "Priajte mi o
Bilibotonu."
Tisalver ga zapanjeno pogleda i stade da mie usnama, ali iz usta mu ne izie nikakv zvuk.
Meutim, Kasiliju je bilo mnogo tee naterati da ostane bez rei.
Ona upita: "Zar va novi prijatelj tamo stanuje? Zar ete mu uzvratiti posetu?"
"Za sada sam samo", primeti tiho Seldon, "pitao za Biliboton."
Kasilija otro odgovori: "To je ubrite. Tamo ivi talog. Tamo ne odlazi niko sem ljama koji
tamo stanuje."
"Koliko sam shvatio tamo ivi i Majka Rita."
"Nikada nisam ula za nju", odgovori Kasilija i stisnu usne. Sasvim je jasno stavila do znanja da
ona ne eli po imenu da zna nikoga ko ivi u Bilibotonu.
Tisalver baci jedan bojaljiv pogled prema svojoj eni i ree: "Ja sam uo za nju. To je jedna
luda starica koja navodno prorie budunost."
"A da li ivi u Bilibotonu?"
"Ne znam, gospodaru Seldone. Nikada je nisam video. Ponekad je pominju u holovestima, kada
predskae neto."
"Da li se ta predskazanja ispunjavaju?"
Tisalver frknu. "Da li se bilo koje predskazanje ikada ostvarilo? Njena, ak, nemaju ni smisla."
"Da li je ikada pominjala Zemlju?"
"Ne znam. Ne bi me iznenadilo i da jeste."
"Niste se zbunili kada sam pomenuo Zemlju. Znai, uli ste za nju?"
Sada je Tisalver izgledao iznenaen. "Svakako, gospodaru Seldone. To je svet sa koga potiu svi
ljudi... bar se tako pretpostavlja."
"Pretpostavlja? Zar ne verujete u to?"
"Ja? Ja sam obrazovan. Ali mnogi neuki veruju."
"Postoje li filmoknjige o Zemlji?"
"Zemlja se ponekad pominje u dejim knjigama. Seam se da je, kada sam bio deak, moja
omiljena knjiga poinjala: 'Jednom, veoma davno, na Zemlji, kada je Zemlja bila jedina planeta...'
Sea li se, Kasilija? I ti si je volela."
Kasilija, meutim, samo slegnu ramenima, ne elei da popusti.
"Voleo bih da pogledam", ree Seldon, "mislim na prave filmoknjige... uh... udbenike... filmove...
ili kompjuterske listove."
"Nisam uo da tako neto postoji, ali biblioteka..."
"Pokuau... Postoje li tabui vezani za spominjanje Zemlje?"
"ta su to tabui?"
"Hou da kaem, da li postoji obiaj koji ljudima strogo zabranjuje da spominju Zemlju ili koji
doljacima sa Spoljnih svetova zabranjuju da se raspituju o njoj?"
Tisalver ga je pogledao s takvom iskrenom zapanjenou da uopte nije bilo svrhe ekati na
odgovor.
Dors se ubaci u razgovor: "Postoji li zakon koji zabranjuje doljacima sa Spoljnih svetova da idu
u Biliboton?"
Sada Tisalver postade ozbiljan. "Nema takvog zakona, ali niko ne bi trebalo da tamo ide. Ja ne
bih."
Dors upita: "Zato ne biste?"
"Opasno je. Posvuda nasilje! Svi su naoruani... Hou da kaem, Dal je ionako stalno pod
orujem, ali u Bilibotonu se to oruje i koristi. Ostanite bolje ovde. Bar je bezbedno."
"Za sada", primeti smrknuto Kasilija. "Bilo bi najbolje da se odselimo. Radnici na toplotnim
slivnicima poeli su svuda da zalaze." I uputi Seldonu jo jedan od svojih pogleda ispod oka.
Seldon ree: "Kako to mislite da je Dal pod orujem? Postoje jaki carski propisi protiv noenja
oruja."
"To mi je poznato", odgovori Tisalver, "i ovde nema oamuivaa, pendreka, psihikih sondi ili
bilo ega slinog. Ali ima noeva." Izgledao je kao da mu je neprijatno.
Dors upita: "Da li i vi nosite no, Tisalveru?"
"Ja?" uasnu se on. "Ja sam miroljubiv ovek i ovo je bezbedan kraj."
"Imamo ih nekoliko u kui", umea se Kasilija, ponovo mrknuvi. "Nismo ba ubeeni da je ovo
bezbedan kraj."
"Da li svi nose noeve?" upita Dors.
"Gotovo svi, gospodarice Venabili", ree Tisalver. "To je uobiajeno. Ali to ne znai da ih svi i
koriste."
"Ali pretpostavljam da ih koriste u Bilibotonu", ree Dors.
"Ponekad. Kada se uzbude, onda se i potuku."
"I vlada to dozvoljava? Mislim na carsku vladu?"
"Povremeno pokuavaju da oiste Biliboton, ali noeve je lako sakriti, a obiaj je suvie
ukorenjen. Pored toga, retko kada pogine neko drugi osim Dalita, a to mislim da puno ne uzbuuje
carsku vladu."
"A ta ako je ubijeni neko sa Spoljnih svetova?"
"Ako se sluaj prijavi, carski zvaninici bi mogli da se uzbude. Ali naili bi na zatvorena vrata.
Svi bi im odgovarali kako nita nisu niti videli niti uli. Carski vojnici ponekad pokupe nasumice
ljude, ali nikada nita nisu uspeli da dokau. Pretpostavljam da na kraju zakljue kako je taj stranac
sam kriv to se tamo naao... Stoga nemojte ii u Biliboton, ak i ako imate no."
Seldon zlovoljno odmahnu glavom: "Ne bih sa sobom poneo no. Ne znam njime da baratam.
Nisam vet."
"Onda nema problema, gospodaru Seldone. Drite se podalje od tog mesta." Tisalver
dostojanstveno zatrese glavom. "Klonite ga se."
"Moda ni to neu moi", odvrati Seldon.
Dors ga pogleda, sa oiglednim besom, i obrati se Tisalveru: "Gde se moe kupiti no? Ili moda
moemo dobiti jedan od vaih?"
Kasilija brzo ree: "Noevi se ne pozajmljuju. Morate ga kupiti."
Tisalver joj odgovori: "Posvuda imate radnje u kojima se prodaju noevi. Ne bi trebalo da ih
bude. Teorijski su oni, znate, protivzakonite. Meutim, prodaje ih svaka radnja sa namirnicama. Ako
u radnji vidite izloenu mainu za pranje vea to vam je siguran znak."
"A kako se stie u Biliboton?" upita Seldon.
"Ekspresnikom." Tisalver odjednom postade neodluan kada primeti namrten izraz na Dorsinom
licu.
Seldon nastavi: "A kada stignem do Ekspresnika?"
"Ukrcajte se na onaj koji ide prema istoku i pazite na oznake. Ali ako ve morate da poete,
gospodaru Seldone"... Tisalver je oklevao, a zatim zavri reenicu, "ne smete povesti gospodaricu
Venabili. Prema enama se ponekad odnose... gore."
"Ona nee ii", ree Seldon.
"Bojim se da hoe", izjavi tiho, ali odluno Dors.
68.
Brkovi trgovca u radnji sa aparatima bili su oigledno isto onako gusti kao i u njegovim mlaim
danima, mada prosedi, iako mu je kosa jo bila crna. Dok je zurio u Dors on dodirnu brkove iz iste
navike i zavrnu ih u stranu.
Zatim ree: "Vi niste Dalitkinja."
"Nisam, ali ipak elim no."
On nastavi: "Protivzakonito je prodavati noeve."
Dors ga umiri: "Nisam policajka niti kakav vladin agent. Idem u Biliboton."
Samiljeno je zurio u nju. "Sami?"
"Sa prijateljem." Ona pokaza palcem preko ramena u Seldonovom pravcu; on ju je mrzovoljno
ekao napolju.
"Kupujete ga za njega?" On se zatim zagleda u Seldona i nije mu bilo potrebno mnogo vremena da
odlui. "I on je sa Spoljnih svetova? Neka sam ue da ga kupi."
"Ni on nije vladin agent. A no kupujem za sebe."
Trgovac zatrese glavom. "Doljaci sa Spoljnih svetova su ludi. Ali ako elite da potroite
nekoliko kredita, primiu ih od vas. On posebnu rukom ispod tezge i izvue drku, okrenu je lako i
veto i istog se asa pojavi otrica noa.
"Je li to najvei koji imate?"
"Najbolji enski no."
"Pkaite mi neki muki no."
"Sigurno ne elite neki teak? Znate li uopte da baratate ovim?"
"Nauiu, a teina me ne brine. Pokaite mi muki no."
Trgovac se nasmei. "E, kad ve hoete da ga vidite..." On posegnu dublje ispod tezge i izvadi
jednu mnogo deblju drku. Nekako je okrenu i iz nje se pojavi mesarski no.
On joj ga prui, okrenuvi prema njoj drku, i dalje se grubo smeei.
Ona ga zamoli: "Pokaite mi kako to radite."
On joj pokaza na drugom nou, lagano ga okreui u jednom pravcu da se otrica pojavi, a zatim u
drugom da nestane. "Zavrne i stisne, ree on.
"Ponovite to, gospodine."
Trgovac je poslua.
Dors ree: "U redu, uvucite ga i bacite mi drku."
On to i uini, bacivi je lagano uvis.
Ona je uhvati, vrati mu je i ree: "Bre."
On podie obrve, a onda, bez upozorenja, baci joj je ulevo drugom rukom. Nije ni pokuala da je
dohvati desnom, ve ju je uhvatila levom i otrica je u istom asu sevnula - a zatim nestala.
Trgoveva usta se razjapie u udu.
"A ovo je najvei koji imate?" upita ona.
"Jeste. Ako pokuate njime da se sluite jednostavno e vas iscrpsti."
"Disau duboko. Uzeu i drugi."
"Za prijatelja?"
"Ne. Za sebe."
"Nameravate da upotrebljavate dva noa?"
"Pa, imam dve ruke."
Trgovac uzdahnu. "Gospodarice, molim vas, dr'te se podalje od Bilibotona. Vi i ne znate ta tamo
rade enama."
"Mogu da zamislim. Kako da stavim ove noeve za pojas?"
"Za taj koji imate ne moete, gospodarice. To nije opasa za noeve. Mogu vam prodati pravi."
"Za dva noa?"
"Moda negde imam dupli opasa. Ne trae ih ba mnogo."
"Ja ga traim."
"Moda vam nee odgovarati veliina."
"Moemo ga skratiti ili neto drugo uiniti."
"To e vas stajati dosta kredita."
"Moja kreditna ploica ima pokrie."
Kada se konano pojavila, Seldon nabusito primeti: "Izgledate smeno sa tim glomaznim
opasaem."
"Stvarno, Hari? Suvie smeno da bih mogla s vama u Biliboton? Hajde onda oboje da se vratimo
u stan."
"Ne. Dalje idem sam. Tako e biti bezbednije."
Dors primeti: "Hari, ne treba to ni spominjati. Ili se oboje vraamo, ili oboje idemo dalje. Ne
razdvajamo se ni pod kakvim okolnostima."
Odreit pogled njenih plavih oiju, poloaj usana i nain na koji je spustila ake na drke za
opasaem, ubedie Seldona da ona to ozbiljno misli.
"U redu", sloi se on, "ali ako preivite, i ako ikada ponovo ugledam Hamina, traiu da vas
skloni od mene - iako ste mi postali veoma dragi - ukoliko eli da nastavim rad na psihoistoriji. Jeste
li razumeli?"
Dors se iznenada nasmei. "Zaboravite na to. Ne izigravajte kavaljera preda mnom. Nita mene
nee skloniti. Razumete li?"
69.
Sili su sa Ekspresnika kada su ugledali u vazduhu treperavi znak na kome je pisalo BILIBOTON.
Ve je drugo I, koje je svo bilo zamrljano i predstavljalo puki mehur slabije svetlosti, moglo
posluiti kao nagovetaj onoga to tu mogu oekivati.
Izioe iz kola i spustie se na plonik koji se nalazio ispod tranice Ekspresnika. Bilo je rano
popodne i na prvi pogled im se uini da Biliboton podsea na onaj deo Dala iz koga su upravo doli.
Meutim, u vazduhu se oseao neki prodoran miris, a plonik je bio zasut ubretom. Bilo je jasno
da unaokolo nema samoistaa.
I mada je plonik izgledao sasvim obino, atmosfera je bila nekako neprijatna i napeta, kao kod
suvie navijene opruge.
Moda su u pitanju bili ljudi. Susreli su se sa uobiajenim brojem peaka, ali ovi nisu bili poput
peaka na drugim mestima, pomislio je Seldon. Obino su uurbani peaci bili zabavljeni sami
sobom, te su u beskrajnim gomilama na beskrajnim putevima Trantora, ljudi mogli jedino da preive -
psiholoki - tako to ne bi obraali panju jedni na druge. Sklanjali bi poglede. Iskljuivali mozgove.
Oko svake osobe oseala se nekakva vetaka privatnost, jer su svi bili zaogrnuti maglom koju su
sami stvarali. Ili je postojalo obredno prijateljstvo pri veernjim etnjama u onim etvrtima u kojima
su ljudi sebi doputali takve stvari.
Ali ovde u Bilibotonu nije se osealo ni pomenuto prijateljstvo niti prirodna povuenost. Bar ne
kada su u pitanju bili doljaci sa Spoljnih svetova. Svako ko bi proao, bilo u kom pravcu, okrenuo
bi se i zagledao u Seldona i Dors. Svaki par oiju, kao da se nevidljivim nitima lepio za pridolice,
nastavljao bi da ih zloslutno prati.
Bilibotonci kao da su namerno nosili prljavu, staru i ponekad iscepanu odeu. Prekrivala ih je
patina siromatva koja se ogledala u retkom pranju, tako da se Seldon neprijatno oseao zbog svoje
bogate nove odee.
On upita: "ta mislite, gde bi u Bilibotonu mogla da ivi Majka Rita?"
"Ne znam", odvrati Dors. "Vi ste nas ovamo doveli, pa vi i nagaajte. Nameravam da se
usredsredim samo na zatitu, a i ini mi se da e to biti najpametnije."
Seldon ree: "Pa, pretpostavljam da treba bilo kog prolaznika jednostavno da upitamo za put, ali
nekako nisam spreman to da uinim."
"Ne krivim vas. Mislim da neete nai nikog ko e vam pritei u pomo."
"Zbog toga postoje klinci." On kratko pokaza na jednog. Deak koji je imao otprilike dvanaest
godina - u svakom sluaju bio je jo mlad, jer nije imao brkove koji su krasili svakog mukarca -
prestao je da koraa i sada je stajao zurei u njih.
Dors upita: "Mislite da deak tog uzrasta jo nije nauio da treba mrzeti sve doljake, kao to je to
sluaj sa njegovim starijim sugranima ovde u Bilibotonu."
"U svakom sluaju", nastavi Seldon, "pretpostavljam da je suvie mali, te da jo nije spreman da
upranjava sveoptu sklonost ovdanjih graana ka nasilju. Pretpostavljam da bi mogao pobei i iz
daljine nam doviknuti uvrede, ako mu priemo, ali sumnjam da e nas napasti."
Seldon podie glas: "Mladiu."
Deak koraknu unazad i nastavi da zuri u njih.
Seldon mu doviknu: "Doi ovamo", i pozva ga rukom.
Deak upita: "A zbog radi ega, momak?"
"Da te upitam za pravac. Prii, da ne moram da viem."
Deak napravi dva koraka prema njemu. Lice mu je bilo umrljano, ali imao je bistar i otar
pogled. Nosio je dve razliite sandale, a na jednoj nogavici imao je veliku zakrpu. On ree: "Kaki
pravac?"
"Pokuavamo da naemo Majku Ritu."
Deakove oi zasvetlucae. "Zbog radi ega, momak?"
"Ja sam naunik. Zna li ti ta je to naunik?"
"I'o si u kolu?"
"Da. Zar ti ne ide?"
Deak prezrivo otpljunu u stranu. "Ne."
"elim da me Majka Rita posavetuje - da li bi me poveo do nje?"
"A eli uje kake sree e bude? Do'o si u Biliboton, momak, sa svoje kitnjasto odelo, i ja ti
mogu rei kaka e ti bidne tvoja srea. Loe ti se pie."
"Kako se zove, mladiu?"
"ta te briga."
"Kako inae da razgovaramo prijateljski? Znai moe me odvesti do Majke Rite. Zna li gde
ivi?"
"Moda znajem, moda ne znajem. Zovem se Raj. ta dobijem ako vas odvedem?"
"ta bi eleo, Raje?"
Deakov pogled se zaustavi na Dorsinom opasau. Raj ree: "Gospoja imade par noekanja. Daj
jedan, pa vas vodim do Majka Rite."
"To su noevi za odrasle, Raje. Suvie si mlad za njih."
"Ondak sam i suvie mlad da znajem gde ivi Majka Rita." I on ih prepredeno pogleda kroz
kudravu kosu koja mi je padala preko oiju.
Seldon se nae na muci. Mogli su da privuku panju gomile na sebe. Nekolicina mukaraca se ve
zaustavila, ali su otili dalje poto se nita zanimljivo na prvi pogled nije dogaalo. Meutim, ako se
deak naljuti, te ih opsuje, ili bilo ta uini protiv njih, ljudi e se bez sumnje okupiti.
On se osmehnu i upita: "Ume li da ita, Raje?"
Raj ponovo pljunu. "Ne! Ko eli da ita?"
"Ume li da koristi kompjuter?"
"Onaj to pria? Svakako. To svak' ume."
"Da se nagodimo. Odvedi me u najbliu radnju sa kompjuterima i ja u ti kupiti mali kompjuter
koji e biti samo tvoj i softver koji e te nauiti da ita. Za nekoliko nedelja umee da ita."
Seldonu se uini da su deakove oi zaiskrile na tu pomisao, ali - bez obzira na to - pogled mu je
ponovo istog asa otvrdnuo. "Ne igra. No il' nita."
"U tome i jeste stvar, Raje. Nauie da ita, a da to niko ne zna, pa e onda moi da iznenadi
ljude. Posle izvesnog vremena moi e da se kladi s njima da ume da ita. Trai pet kredita. Na
taj nain moe zaraditi jo pet kredita i kupiti sebi no."
Deak je oklevao. "Ne! Niko nee sa mnom da se opkladi. Niko nema kredite."
"Kada bi znao da ita, mogao bi da se zaposli u radnji gde se prodaju noevi, mogao bi da
utedi od plate i kupi no po snienoj ceni. ta misli o tome?"
"Kada e kupiti kompjuter koji pria?"
"Odmah. Dau ti ga kada me odvede do Majke Rite."
"Ima kredite?"
"Imam kreditnu ploicu."
"Hajd' da vidimo 'oe li kupi taj kompjuter?"
Kupovinu su obavili, ali kada je deak posegnuo za kompjuterom, Seldon odmahnu glavom i
spusti ga u svoju torbu. "Prvo mora da me odvede do Majka Rite, Raje. Jesi li siguran da zna gde
je moemo nai?"
Raj dozvoli da mu zadovoljni izraz prekrije lice. "Svakako da znajem. Odvesti u vas do tamo,
al' bie bolje da mi o'ma' tamo dadne kompjuter ili u pozovem neke momke koje znajem, te e bude
bolje se priuvate ti i gospoja."
"Ne mora nam pretiti", ree Seldon. "Mi emo svoj deo pogodbe izvriti." Raj ih hitro povede
trotoarom; pratili su ih znatieljni pogledi.
Seldon je utao dok su ili, a isto tako i Dors. Meutim, Dors, je mnogo manje od njega bila
zaokupljena vlastitim mislima, jer je sve vreme budno motrila na ljude oko njih. Svakog prolaznika
koji bi skrenuo ka njima pogledala bi pravo u oi. Povremeno, kada bi zauli korake iza sebe, ona bi
se okrenula i uputila jedan mrk pogled.
A onda je Raj zastao i rekao: "Tamo unutra. Nije ona bez doma, znajete."
Uli su za njim u kompleks stanova i Seldon, koji je nameravao da pomno prati put kojim su doli
kako bi kasnije umeo da se vrati, ubrzo se izgubio.
On ree: "Kako se snalazi u ovim prolazima Raje?"
Deak slegnu ramenima. "Muvam se tudena od malena", ree on. "A stanovi imaju i brojeve - ako
nisu otkinuti - a ima i strela i tak'ih stvari. Ne moe se izgubi ako znaje cake."
Raj je, oigledno, znao cake i oni nastavie sve dublje da zalaze u kompleks. Posvuda su
nailazili na neumitno raspadanje: naputeni otpaci, stanari koji su se unjali pored njih pokazujui
jasno da im nije pravo zbog ove invazije doljaka. Neotesana deca trala su kroz uliice igrajui
neku igru. Neki od njih povikae: "Hej, sklanjaj se!" kada je njihova levitirajua lopta za dlaku
promaila Dors.
Konano, Raj se zaustavi ispred jednih tamnih izgrebanih vrata na kojima je slabano svetlucao
broj 2782.
"Tu smo", ree on i isprui aku.
"Prvo da vidimo ko ivi unutra", blago ree Seldon. On pritisnu signalno dugme ali se nita ne
dogodi.
"Ne radi", objasni Raj. "Mora lupa. Glasno. Ne uje dobro."
Seldon zalupa na vrata i bi nagraen nekim komeanjem unutra. Potom se odazva jedan prodoran
glas: "Ko trai Majku Ritu?"
Seldon povika. "Dvoje naunika!"
On dobaci Raju mali kompjuter, sa priloenim pakovanjem softvera, ovaj ga uhvati, isceri se i
podbrusi pete. Seldon se zatim okrenu licem prema vratima koja su se otvorila i prema Majka Riti.
70.
Majka Rita je verovatno ve dobro zakoraila u sedamdesete godine, ali imala je onu vrstu lica
koje je to na prvi pogled poricalo. Naduvene obraze, mala usta, malu zaobljenu bradu sa naznaenim
podvaljkom. Bila je niska - nije imala ni jedan i po metar - ali je zato bila debela.
Oko oiju je imala fine bore a kada se smeila, kao sada kada ih je ugledala, lice bi joj izbrazdale
nove bore. I dosta teko se kretala.
"Uite, uite", pozva ih ona mekim povienim glasom i zagleda se u njih kao da je vid poeo da
joj slabi. "Stranci... Doljaci sa Spoljnih svetova ak. Jesam li u pravu? Ne irite oko sebe trantorski
miris."
Seldon bi vie voleo da nije pomenula miris. Stan, pretrpan i pun sitnica koje su izgledale tamne i
pranjave, vonjao je na hranu koja je bila na granici ueglosti. Vazduh je bio tako gust i lepljiv da je
bio ubeen kako e mu odea jako zaudarati na nju kada ode.
On ree: "U pravu ste, Majko Rita. Ja sam Hari Seldon sa Helikona. Moja prijateljica je Dors
Venabili sa Sine."
"A tako", ree ona, osvrui se unaokolo ne bi li ugledala neko prazno mesto na podu na koje bi
im ponudila da sednu, ali ne nae nijedno prigodno.
Dors ree: "Moemo i da stojimo, Majko."
"Molim?" Ona podie pogled prema Dors. "Morate govoriti jasnije, dete moje. Moj sluh nije vie
onakav kakav je bio u vaim godinama."
"Zato ne nabavite aparat za sluh?" upita Seldon podigavi glas.
"Nita mi ne bi pomogao, gospodar Seldone. Izgleda da neto nije u redu sa ivcima, a ja nemam
novaca za zamenu ivaca... Doli ste da doznate budunost od stare Majke Rite?"
"Pa, ne ba to", odvrati Seldon. "Doao sam da saznam neto o prolosti."
"Odlino. Tako je naporno odgonetnuti ta ljudi ele da uju."
"Mora da je to pravo umee", primeti Dors s osmehom.
"Izgleda lako, ali ovek mora biti dovoljno ubedljiv. Poteno zaraujem svoje pare."
"Ako imate mainicu za kreditne ploice", ree Seldon "platiemo svaku razumnu sumu ako nam
ispriate ta znate o Zemlji - ali bez pametnih opaski koje e nam prijati. elimo da ujemo istinu."
Starica, koja se gegala po sobi, popravljajui raspored stvari unaokolo, kao da eli da sve izgleda
lepe i da vie odgovara ovim vanim posetiocima, nakratko zastade. "ta elite da saznate o
Zemlji?"
"Za poetak, ta je to?"
Starica se okrenu i kao da se zagleda negde u svemir. Kada je progovorila, glas joj je bio tih i
postojan.
"To je svet, jedna veoma stara planeta. Zaboravljena i izgubljena."
Dors dodade: "Nije deo istorije. Toliko znamo."
"Ona dolazi pre istorije, dete", ozbiljnim glasom izjavi Majka Rita. "Postojala je u praskozorju
Galaksije, pa ak i pre tog praskozorja. Bio je to jedini svet na kome je postojalo oveanstvo." Ona
odluno klimnu.
Seldon upita: "Da li je drugo ime za Zemlju bilo... Aurora?"
Na to se lice Majke Rite namrti. "Gde ste to uli?"
"Za vreme svojih lutanja. uo sam za neki stari, zaboravljeni svet po imenu Aurora, na kome je
oveanstvo ivelo u praiskonskom miru."
"To je la." Ona obrisa usta kao da eli iz njih da odstrani ukus onoga to je upravo ula. "Ime
koje ste upravo izgovorili ne sme nikada biti izgovoreno sem da se oznai mesto Zla. Ono je bilo
zaetak Zla. Zemlja je bila sama dok se nije pojavilo Zlo, zajedno sa svojim sestrinskim svetovima.
Zlo je gotovo unitilo Zemlju, a Zemlja se ujedinila i unitila Zlo - uz pomo junaka."
"Zemlja je, kaete, postojala pre tog Zla. Jeste li ba sigurni u to?"
"Mnogo pre. Zemlja je hiljadama godina bila sama u Galaksiji - milionima godina."
"Milionima godina? oveanstvo je postojalo na njoj milionima godina, a ni na jednom drugom
svetu nije bilo ljudi?"
"To je prava istina. To je prava istina. To je prava istina."
"Ali otkud vi to sve znate? Da li je to pohranjeno u kakav kompjuterski program? Ili postoji
isprintani tekst? Imate li bilo ta to bih mogao da proitam?"
Majka Rita odmahnu glavom. "Od svoje majke sam sluala prie iz davnina, ona od svoje i tako je
to ilo u nedogled. Ja nemam dece, te stoga prie priam drugima, ali moda je ovo ipak kraj. Danas
vie niko ni u ta ne veruje."
Dors ree: "Nije ba tako, Majko Rita. Postoje ljudi koji nagaaju ta je bilo u predistorijskim
vremenima i koji prouavaju neke od pria o izgubljenim svetovima."
Majka Rita napravi pokret rukom kao da eli da odagna Dorsine rei. "Oni na njih gledaju hladno
i promiljeno. Nauniki. Pokuavaju da ih uklope u svoje predstave. Godinu dana mogla bih da vam
priam prie o velikom junaku Ba-Liju, ali vi nemate vremena da ih sluate, a ja vie nemam snage
da priam."
Seldon postavi novo pitanje: "Da li ste ikada uli za robote?"
Starica se strese i gotovo vritavim glasom upita: "Zato me ispitujete o tim stvarima? To su bila
vetaka ljudska bia, zla u biti i pravili su ih na svetovima Zla. Uniteni su i ne bi ih trebalo nikad
pominjati."
"Postojao je jedan naroiti robot, zar ne, koga su svetovi Zla mrzeli?"
Majka Rita se otetura do Seldona i zagleda mu se u oi. "Jeste li vi doli da mi se rugate? Pitate
me o neem to ve znate? Zato postavljate ta pitanja?"
"Zato to elim da saznam."
"Postojalo je jedno vetako ljudsko bie koje je pomoglo Zemlji. Bio je to Da-Ne, prijatelj Ba-
Lija. On nikada nije umro i jo negde ivi, i eka da se vrati njegovo vreme. Niko ne zna kada e to
biti, ali jednog e dana doi i vratiti nam slavna stara vremena, ukloniti svu okrutnost, nepravdu, i
bedu. To je obeanje." Posle ovoga ona zatvori oi i nasmei se, kao da je utonula u seanja...
Seldon malo poeka u tiini, a onda uzdahnu i ree: "Hvala vam, Majko Rita. Mnogo ste nam
pomogli. Koliko vam dugujemo?"
"Prijatno je sresti ljude sa Spoljnih svetova", odvrati starica. "Deset kredita. Mogu li vas posluiti
nekim osveenjem?"
"Ne, hvala", odvrati Seldon ozbiljno. "Uzmite, molim vas, dvadeset. Samo nam jo kaite kako da
odavde stignemo nazad do Ekspresnika... I Majko Rita, ako biste mogli nekako da snimite neku od
vaih pria o Zemlji na disk kompjutera, dobro bih vam platio."
"Bilo bi mi potrebno mnogo snage. Koliko dobro?"
"To bi zavisilo od duine prie i od toga da li je dobro ispriana. Mogao bih vam platiti i hiljadu
kredita."
Majka Rita obliznu usne. "Hiljadu kredita? Kako da vas pronaem kada priu ispriam?"
"Dau vam ifrovani broj za kompjuter na kome me moete nai."
Poto je Seldon dao majci Riti ifrovani broj, on i Dors odoe, zahvalni na srazmerno istom
vazduhu u uliici. urno su krenuli pravcem kojim im je starica naznaila.
71.
Dors ree: "Razgovor nije ba dugo potrajao, Hari."
"Znam. Sve oko nas bilo je strano neprijatno, a i imao sam oseanje da sam dosta saznao.
Neverovatno kako te narodne prie tee da uveliaju stvari."
"Kako to mislite, 'uveliaju'?"
"Pa, Mikogenci nastanjuju svoju Auroru ljudskim biima koja su, navodno, ivela vekovima, a
Daliti svoju Zemlju oveanstvom koje je ivelo milionima godina. A i jedni i drugi pominju robote
koji ive veno. Pa, ipak, ovek mora da se zamisli."
"Pa kada su ve u pitanju milioni godina, onda ima mesta za... Kuda to idemo?"
"Majka Rita je rekla da idemo u pravcu dok ne naiemo na odmorite, a zatim da sledimo znak za
CENTRALNO ETALITE, zavijemo nalevo i nastavimo da sledimo znak. Da li smo proli kroz
odmorite kada smo dolazili?"
"Moda se vraamo drugim putem, a ne onim kojim smo doli. Ne seam se odmorita, ali ja
nisam ni pazila kuda idemo. Motrila sam na ljude pored kojim smo prolazili..."
Glas joj zamre. Ispred njih, uliica se irila sa obe strane.
Seldon se priseti. Proli su tuda. Sa obe strane odmorita nalazilo se po nekoliko otrcanih
sedeljki.
Dors, meutim, sada nije morala da zagleda prolaznike kao kada su dolazili. Prolaznika nije bilo.
Ali ispred njih, u gornjem delu odmorita uoili su skupinu mukaraca, prilino krupnih za Dalite,
nakostreenih brkova, golih miica koji su se presijavali na ukastoj unutranjoj svetlosti etalita.
Bilo je jasno da ekaju na doljake, te Seldon i Dors gotovo automatski zastadoe. Trenutak ili
dva, nita se nije dogodilo. A onda se Seldon urno osvrnu. Iza njih su se pojavila jo trojica.
Seldon procedi kroz zube: "U klopci smo. Nije trebalo da vam dopustim da poete, Dors."
"Naprotiv. Zbog ovog sam ovde, ali da li se vama isplatila poseta Majci Riti?"
"Ako se izvuemo iz ovoga, isplatie se."
Seldon tada upita glasno i odreito skupinu ispred njih: "Moemo li proi?"
Jedan od onih ispred njih istupi. Bio je Seldonove visine, otprilike metar sedamdeset tri, ali je bio
pleatiji i miiaviji. Seldon ipak primeti da mu je struk otromboljen.
"Ja sam Marun", izjavi on samozadovoljno i znaajno, kao da je to ime trebalo neto da im znai,
"i ovde sam da bih vam rekao kako ne volimo da nam se tuinci motaju po okrugu. Da uete moete -
ali ako hoete da izaete moraete da platite."
"Dobro. Koliko?"
"Sve to imate. Vi, bogati tuinci, imate kreditne ploice, je li tako? Dajte mi ih."
"Ne."
"Ne vredi vam da odbijate. Jednostavno emo ih uzeti."
"Ne moete ih uzeti a da mene ne ubijete ili povredite, a one vam nita ne vrede bez otiska mog
glasa. Mog normalnog otiska glasa."
"Nije ba tako, gospodaru - vidite kako sam utiv - moemo vam ih oduzeti, a da vas mnogo ne
povredimo."
"Koliko e vas mukarina biti za to potrebno? Devet? Ne." Seldon ih na brzinu prebroja. "Deset."
"Samo jedan. Ja."
"Bez iije pomoi?"
"Biu dovoljan samo ja."
"Ako se ostali uklone i naprave nam mesta, voleo bih da te vidim da pokua, Marune."
"Ali vi nemate no, gospodaru. Hoete da vam ga pozajmim?"
"Ni ne pokuavaj da izjednai snage. Boriu se goloruk."
Marun prelete pogledom preko ostalih i ree: "Hej, ovaj slabiak je pravi dasa. ak mu ni glas
nije zadrhtao. Ba lepo: bila bi prava sramota povrediti ga... Znate ta, gospodaru. Uzeu devojku.
Ako elite da me spreite, predajte mi vae kreditne ploice, i vau i njenu, i upotrebite svoje
prirodne glasove da ih aktivirate. Ako odbijete, onda u poto zavrim sa devojkom... a to e
potrajati", on se nasmeja, "morati vas da povredim."
"Ne", ree Seldon. "Pusti enu. Izazvao sam te na dvoboj - jedan protiv jednog, ti ima no, ja ne.
Ako eli da bude u jo veoj prednosti, boriu se protiv dvojice, ali enu pusti."
"Prestanite, Hari!" povika Dors. "Ako me eli, pustite ga da doe po mene. Vi ostanite gde ste,
Hari, i ne miite se."
"Jesi li uo?" upita Marun, iroko se iscerivi. "'Vi ostanite gde ste, Hari, i ne miite se'. Mislim
da me gospojica eli. Vas dvojica, priuvajte ga."
Obe Seldonove ruke naoe se u elinom stisku i on oseti otar vrh noa prislonjen uz lea.
"Ne mrdaj", zau on promukao apat kod uveta. "Dozvoliemo ti da gleda. Dami e se verovatno
dopasti. Marun je prilino dobar u tome."
Dors mu ponovo doviknu. "Ne miite se, Hari!" Ona se okrenu prema Marunu pumno motrei na
njega, sa poluzatvorenim akama blizu opasaa.
On sa jasnom namerom krenu prema njoj, a ona saeka da joj se priblii na dohvat ruke, a onda
iznenada njene ruke sevnue i Marun se nae pred dva ogromna noa.
Na trenutak se nagnu unazad, a onda se nasmeja. "Gospojica ima dva noa - noeve kakve nose
veliki momci. A ja imam samo jedan. Ali neka, tako je i fer." On s lakoom izvue svoj no. "Ne
dopada mi se to u morati da te secnem, gospojice, jer bilo bi nam lepe kada to ne bih uinio.
Moda bih mogao jednostavno da ti ih izbijem iz ruke, a?"
Dors odvrati: "Ne elim da vas ubijem. Uiniu sve da to izbegnem. Pa ipak, traim od svih da mi
budu svedoci da u borbu stupam da bih zatitila svog prijatelja, na ta me obavezuje data asna re,
neka se to zna u sluaju da vas ubijem."
Marun se pretvarao da je uasnut. "Oh, molim vas, nemojte me ubiti, gospojice." A zatim prsnu u
smeh, a pridruie mu se i ostali prisutni Daliti.
Marun nasrnu noem, ali ne izravno na svoj cilj. Pokua zatim ponovo, pa i trei put, ali Dors se ni
ne pomaknu. Nije pokuala da se odbrani ni od jednog pokreta koji je zapravo nije ugroavao.
Marun se smrknu. Pokuao je da je natera da mu uspanieno odgovori, ali samo je ispao
neefikasan. Sledei put nasrnuo je izravno na nju, a otrica koju je Dors drala u levoj aci pokrenu
se brzinom munje i pogodi njegovu takvom snagom da mu odgurnu ruku u stranu. Otrica koju je
drala u desnoj aci polete prema unutra i napravi dijagonalni prorez na njegovoj majici. Tanak trag
krvi zaprlja tamnu kosmatu kou ispod nje.
Marun, sav zaprepaen spusti pogled na svoja prsa, a posmatrai ispustie uzvik iznenaenja.
Seldon oseti da je stisak oko njegovih ruku neznatno popustio, jer je ovu dvojicu koji su ga drali
omelo to to se dvoboj nije odvijao ba onako kao to su oekivali. On se nape.
Tada Marun ponovo nasrnu i ovog puta njegova leva aka polete da dohvati Dorsin desni zglavak.
Otrica koju je Dors drala levom akom ponovo zadra njegov no, dok desnu aku hitro iskrenu i
povue je nadole, jo dok joj se Marunova leva aka pribliavala. On uhvati samo otricu i kada
rastvori prste na dlanu mu se video krvavi trag.
Dors odskoi unazad, a Marun, postavi svestan krvi na prsima i dlanu zagrme davei se: "Neka
mi neko dobaci jo jedan no!"
Na trenutak su oklevali, a onda mu jedan od posmatraa dobaci svoj no. Marun isprui ruku da ga
uhvati, ali Dors je bila bra. Otricom koju je drala u desnoj aci udari baeni no i posla ga
spiralno nazad kroz vazduh.
Seldon oseti da je stisak ponovo popustio. On iznenada podie ruke, gurnu ih uvis i napred i
oslobodi se. Ona dvojica koja su ga drala okrenue se ka njemu uz iznenadni povik, ali on hitro
jednog kolenom udari u prepone, a drugog laktom u solarni pleksus i obojica padoe.
On kleknu da od obojice pokupi noeve i podie se dvostruko naoruan kao i Dors. Za razliku od
Dors, Seldon nije znao da barata noevima, ali bilo mu je jasno da e to Dors teko primetiti.
Dors ree: "Samo ih drite na odstojanju, Hari. Nemojte jo napadati. Marune, kada te naredni put
potkaim nee ti ostati samo ogrebotina."
Marun, strahovito besan, neto nepovezano zaurla i naslepo napade, pokuavi da istom
kinetikom energijom savlada protivnika. Dors se nagnu i zakorai u stranu, tako da se nala pod
njegovom desnom rukom, udari ga stopalom po desnom lanku, tako da on pade, a no mu odlete.
Ona zatim kleknu, poloi mu jednu otricu na strani deo vrata, a drugu na grlo, i ree: "Predaj
se!"
Uz novi krik, Marun je udari rukom, gurnu je u stranu, i uspe da stane na noge.
Ali jo se nije ni potpuno uspravio a ona ga je napala, zamahnuvi jednim noem nadole i
odfikarivi mu deo brka. Ovog puta on riknu poput kakve ogromne ivotinje u agoniji, prinevi aku
licu. Kada ju je sklonio, s nje je kapala krv.
Dors povika: "Nee ti ponovo izrasti, Marune. Izgubio si i deo usne. Ako jo jednom napadne - ti
si mrtav ovek."
ekala je, ali Marunu je bilo dosta. On se otetura odatle, mrmljajui, ostavljajui za sobom krvavi
trag.
Dors se okrenu prema ostalima. Ona dvojica koju je Seldon oborio jo su leala, nenaoruani i ne
ba orni da ustanu. Ona se nagnu, presee im opasae jednim od svojih noeva, a zatim im raspori
pantalone.
"Sada ete morati da pridravate pantalone dok budete hodali", ree ona.
Zatim se zagleda u preostalu sedmoricu koji su je posmatrali zadivljeno i sa strahopotovanjem.
"Koji mu je ono od vas dobacio no?"
Nastade muk.
Ona nastavi: "Meni to nije vano. Da li ete umirati jedan po jedan ili svi zajedno, ali svaki put
kad zamahnem, neko e od vas umreti."
Kao jedan, sva sedmorica se okrenue i nestadoe.
Dors podie obrve i ree Seldonu: "Bar ovog puta Hamin nee moi da se ali kako vas nisam
dobro titila."
Seldon odvrati: "Jo ne mogu da poverujem u ono to sam video. Nisam znao da umete neto
slino - ili da umete onako da govorite."
Dors jedva da se osmehnu. "I vi imate dara za neto. Dobar smo par. Hajde, uvucite otrice i
stavite ih u torbu. Mislim da e se vesti jako brzo proiriti, tako da se ne moramo plaiti da e nas
iko zaustaviti dok budemo naputali Biliboton."
Bila je sasvim u pravu.
15. ILEGALA
DAVAN... U nemirna vremena koja su obeleila poslednje vekove Prvog galaktikog carstva,
tipini izvori nezadovoljstva nastajali su iz sukoba politikih i vojnih voa koji su se nadmudrivali
oko 'vrhovne' vlasti (prevlasti koja je sa svakim desetleem imala sve manje smisla). Pre pojave
psihoistorije veoma retko razvijalo se i neto to bi se moglo nazvati narodnim pokretom. S ovim u
vezi, uz jedan od zanimljivih primera pominje se i Davan, o kome se inae malo zna, ali koji se
mogao sastati sa Harijem Seldonom jednom prilikom kada...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
72.
I Hari Seldon i Dors Venabili dosta dugo su se zadrali u kupatilima koristei pomalo primitivna
sredstva koja su im stajala na raspolaganju u Tisalverovom domainstvu. Presvukli su odeu i upravo
su se nalazili u Seldonovoj sobi kada se Dirad Tisalver uvee vratio kui. Pozvonio je (ili je bar
tako izgledalo) prilino stidljivo. Zujanje nije dugo potrajalo.
Seldon je otvorio vrata i ljubazno rekao: "Dobro vee, gospodaru Tisalvere. Gospodarice."
Stajala je odmah iza mua, a elo joj je bilo zbunjeno nabrano.
Tisalver poe zaobilazno kao da nije siguran kako stvari stoje: "Jeste li vi i gospodarica Venabili
oboje dobro?" On klimnu kao da govorom tela pokuava da izvue potvrdan odgovor.
"Sasvim smo dobro. Uspeli smo da uemo i iziemo iz Bilibotona bez ikakve nevolje i ve smo se
oprali i presvukli. Vie se ne osea nikakav miris." Seldon podie bradu dok je to govorio,
nasmeivi se u pravcu Tisalverove ene kao da je ova reenica njoj bila namenjena.
Ona glasno mrknu, kao da proverava.
I dalje oprezno, Tisalver ree: "Koliko sam razumeo, dolo je do borbe noevima."
Seldon podie obrve. "To su, znai, smislili?"
"Vi i gospodarica protiv stotine razbojnika, tako su nam rekli, i sve ste ih pobili. Je li to tano?" U
glasu mu se osealo duboko potovanje.
"Svakako da nije", upade Dors iznervirano. "Pa to je smeno. Za koga nas smatrate? Masovne
ubice? Zar mislite da bi stotinu razbojnika mirno stajalo i ekalo da ih ja - mi - sve pobijemo? Hou
da kaem, razmislite malo o tome."
"To se pria", izjavi Kasilija Tisalver resko i odluno. "U ovoj kui neemo trpeti takve stvari."
"Kao prvo", primeti Seldon, "to se nije dogodilo u ovoj kui. A kao drugo, nije ih bilo stotinu, ve
samo desetorica. A kao tree, niko nije bio ubijen. Dolo je do male arke izmeu nas, posle koje su
se oni razili, propustivi nas."
"Propustili su vas tek tako. Zar oekujete da u to poverujem?" upita gospodarica Tisalver
ratoborno.
Seldon uzdahnu. Izgleda da se ljudska bia svrstavaju na suprotne strane pri i najmanjem stresu.
On ree: "Pa, priznajem da je jedan zadobio malu posekotinu. Nita ozbiljno."
"A vi uopte niste bili povreeni?" upita Tisalver. U glasu mu se ovog puta osealo jo vee
divljenje.
"Nismo zadobili ni ogrebotine", odvrati Seldon. "Gospodarica Venabili savreno dobro barata s
dva noa."
"U to sam ubeena", primeti gospodarica Tisalver, spustivi pogled na Dorsin opasa. "A to je
upravo ono to ne elimo ovde."
Dors nepokolebljivo ree: "Sve dok nas niko ovde ne napadne, to ovde neete imati".
"Imamo jo neto za vas", nastavi gospodarica Tisalver. "Neko ubre sa ulice je pred vratima."
"Ljubavi moja", umirujuim glasom ree Tisalver, "nemojmo ljutiti..."
"Zato?" presee ga ena likujui. "Boji li se njenih noeva? Ba bih volela da ih ovde upotrebi."
"Uopte ne nameravam ovde da ih upotrebim", frknu Dors glasno, isto onako kao to je to inila
gospodarica Tisalver, nimalo ne zaostavi za njom. "Kakvo je to ubre s ulice koje pomenuste?"
Tisalver odvrati: "Moja ena je htela da kae da vas trai neki deran iz Bilibotona - bar tako
izgleda - a mi nismo naviknuti da takve spodobe viamo u susedstvu. To nam naruava ugled."
Zvuao je kao da se izvinjava.
Seldon ree: "Dobro, gospodaru Tisalvere, izii emo napolje, videti o emu je re i otposlati ga
odavde to pre..."
"Ne. Stanite", upade besno Dors. "Ovo su nae sobe. Plaamo ih. Mi odluujemo ko e nas
posetiti, a ko ne. Ako nas napolju eka mladi iz Bilibotona, to je onda, nema sumnje, neki Dalit. to
je jo vanije, on je Trantorac. A jo vanije od toga, on je graanim Carstva i ljudsko bie. I
najvanije od svega, traei nas, on postaje na gost. Stoga emo ga pozvati unutra."
Gospodarica Tisalver se ni ne pomeri. Tisalver je izgledao neodluan.
Dors ree: "Poto tvrdite da sam u Bilibotonu ubila stotinu siledija, ne mislite valjda da se bojim
jednog deaka ili, moda, vas dvoje." Desna aka joj, naizgled sluajno, skliznu do opasaa. Tisalver
iznenada progovori s krajnje puno energije: "Gospodarice Venabili, nije nam namera da vas
uvredimo. Razume se da su ovo vae odaje i da u njima moete primati koga god elite." On koraknu
unazad, povukavi za sobom i svoju ozlojeenu enu, ispoljivi iznenadnu odlunost zbog koje e
najverovatnije kasnije dobro platiti.
Dors je mrko gledala za njima.
Seldon se suvo nasmeja. "To ba, Dors, ne lii na vas. Mislio sam da sam ja taj koji glupavo
upadam u navolje, a da ste vi smireni i praktini i da vam je jedini cilj da spreavate nevolje." Dors
odmahnu glavom. "Ne mogu da pdnesem kad ujem kako se o nekom ljudskom biu govori s prezirom
samo zbog sloja kome pripada - pa ak ni kada to ine druga ljudska bia. Upravo ovi uvaeni ljudi
ovde stvaraju one huligane tamo napolju."
"A drugi uvaeni ljudi", nastavi Seldon, "stvaraju ove uvaene ljude. Ta uzajamna mrnja je isto
tako deo oveanstva kao..."
"Onda ete time morati da se pozabavite u svojoj psihoistoriji, zar ne?"
"Nema sumnje - ako postoji psihoistorija koja je u stanju bilo ta da objasni... Ah, evo tog derana
koji je bio predmet spora. I to je razume se, Raj, to me uopte ne iznenauje."
73.
Raj ue, osvrui se unaokolo, oigledno zastraen. Kaiprst desne ake prinese gornjoj usni kao
da se pita kada e poeti da osea prve paperjaste dlaice na njoj.
Zatim se okrenu prema oigledno besnoj gospodarici Tisalver i nespretno se pokloni. "Hvala vi,
gospoja. Imati lep stan."
A kada se vrata sa treskom zatvorie za njim, on se okrenu ka Seldonu i Dors i ree poput kakvog
dobrog poznavaoca: "Strano mesto, drutvo."
"Drago mi je da ti se dopada", odvrati Sedlon ozbiljno. "Kako si nas pronaao?"
"Kako, pratio vi. ta ste mislili? Hej, gospoja"... okrenu se ka Dors... "ne borite se kao gospoja".
"Jesi li gledao mnogo gospoja kako se bore?" upita ga raspoloeno Dors.
Raj se poea po nosu. "Ne, nikad nisam vid'o nijednu. One ne nose noevi, sem one malecne sa
koji plae decu. Ali mene nikada nisu mogle zaplae."
"Siguran sam da nisu. ta to radite gospojama, da vas jure noevima?"
"Nita. Malo se glupiramo. Izazivamo: "Hej, gospoja, je l' moe malo..."
Na trenutak se zamislio, a zatim ree: "Nita."
Dors ga upozori. "Ni ne pokuavaj neto slino sa mnom."
"alite se? Posle onog to se uradila Marunu? Hej, gospoja, gde ste nauliili da se bori?"
"Na mom svetu."
"Moete nauite mene?"
"Jesi li zbog toga doao ovamo?"
"Ma, ne. Do'o sam da vi predam poruku."
"Od nekog ko eli da se bori sa mnom?"
"Niko ne eli da se bori sa vas, gospoja. Gospoja, vi ste sada izbili na glas. Svi znaju za vas. Gde
god se pojavite u stari Biliboton, svi momci e se sklonu i propuste vi, i cerie se i paziti da vi
popreko ne pogledaju. Oh, gospoja, uspeli ste. Zato on i eli da vas vidi."
Seldon upita: "Raje, reci nam tano ko to eli da nas vidi?"
"Momak po imanu Davan."
"A ko je on?"
"Jedan momak. ivi u Biliboton i ne nosi no."
"I uspeva da ostane iv, Raje?"
"Mnogo ita i pomae momcima kada upadnu u nevolju sa vlada. Ne diraju gi. On ne potrebuje
no."
"Zato onda nije sam doao?" upita Dors. "Zato je poslao tebe?"
"Ne voli ovo mesto. Kae da mu je od njega muka. Kae da svi ovdenak vole vladu..." On zastade,
nesigurno se zagleda u dvoje doljaka , pa ree: "On ovamo nee doe. Rek'o je e da me puste jer
sam samo dete." Zatim se isceri. "Malo je falilo, da me ne puste, je l' da? Mislim na onu gospoju koja
kao da neto nanjuila?"
On iznenada zastade, posramljen, i pogleda se. "Odakle ja dolazim nema mnogo anse da opere
sebe."
"Sve je u redu", re mu Dors, osmehnuvi se. "Gde treba da se sretnemo, ako on ne eli da doe
ovamo? Konano... ako nema nita protiv... ne ide nam se ponovo u Biliboton."
"Rekoh vi", stade Raj ozlojeeno da ponavlja. "Kunem se, da ete slobodni izi' iz Biliboton. A i
ionako vas niki nee dira tamo gde on ivi."
"A gde je to?" upita Seldon.
"Mogu vas odvedem. Nije daleko."
"A zato eli da nas vidi?" upita Dors.
"Nemam pojam. Ali ovako je rek'o..." Raj napola sklopi oi, pokuavajui da se priseti. "Reci im
'ou govorim sa ovek koji je razgovar'o sa jedan dalitski radnik na toplotni slivnik kao da je ljudsko
bie i sa ena koja je pobedila Maruna noem, a nije ga ubila iako je mogla to uini. Mislim da nita
nisam zaboravijo."
Seldon se osmehnu. "I ja tako mislim. Da li nas eka?"
"eka."
"Poi emo s tobom." On pogleda Dors s trakom sumnje u oima.
Ona pristade: "U redu. Slaem se. Moda i nije zamka. Nada je vena..."
74.
Kada su se pojavili vee je bilo obasjano prijatnim sjajem, bledoljubiastim sa ruiastim
obrubom oko vetakih oblaka koji su klizili unaokolo u vreme zalaska sunca. Dal se mogao aliti na
nain na koji su se carski vladari Trantora odnosili prema njemu, ali nita se nije moglo zameriti
vremenu koje su kompjuteri za njih isprogramirali.
Dors tiho ree: "Izgleda da smo postali slavni. U to nema zbora."
Seldon spusti pogled sa onog to je trebalo da predstavlja nebo i istog asa postade svestan
povee gomile koja se nalazila oko zgrade u kojoj su iveli Tisalverovi.
Svi do jednog napeto su zurili u njih. Kada je postalo jasno da oboje doljaka postalo svesno
njihove panje, kroz gomilu poe da se iri amor, koji kao da je bio na pragu da se prolomi u
pljesak.
Dors ree: "Sada shvatam zato je gospodarica Tisalver bila zabrinuta. Trebalo je da pokaem
malo vie samilosti prema njoj."
Veina onih koji su sainjavali gomilu bila je bedno odevena i nije bilo teko pogoditi da su
mnogi poticali iz Bilibotona.
Seldon bez razmilljanja stade sa se smei, te podie ruku ovla ih pozdravivi, to bi doekano
pljeskom. Jedan glas, izguljen u bezbednoj anonimnosti gomile, povika: "Da bi bi nam dama pokazala
neke trikove noevima?"
A kada mu Dors odvrati: " Ne, poteem ih samo kada sam besna", smesta se prolomi smeh.
Jedan ovek istupi. Oigledno nije bio iz Bilibotona i nije nosio nikavu vidljivu oznaku da je
Dalit. Imao je samo male brkove, kao prvo, i to smee, a ne crne. Predstavio se: "Ja sam Marlo Tanto
iz 'Trantorijanskih HV vesti'. Moemo li da vas dobijemo za noni holo prenos?"
"Ne", odvrati kratko Dors. "Nikakvi intervjui ne dolaze u obzir."
Reporter se, meutim, nije dao smesti. "Koliko sam razumeo, u Bilibotonu ste se sukobili sa
mnogo ljudi - i pobedili." On se osmehnu. "To je prava vest, stvarno."
"Ne", odvrati Dors. "Sreli smo neke momke u Bilibotonu, porazgovarali s njima, a onda nastavili
dalje. To je sve to se zbilo i sve to ete od mene uti."
"Kako se zovete? Ne govorite kao Trantoranka."
"Ja nemam imena."
"A va prijatelj?"
"Ni on nema imena."
Reporter se razljuti. "Sluajte, gospoo. Vi ste vest dana, i ja samo pokuavam da obavim svoj
posao."
Raj povue Dors za rukav. Ona se sagnu i saslua ono to joj je ozbiljno aputao.
Zatim klimnu i ponovo se uspravi. "Mislim da vi niste nikakav reprter, gospodine Tanto, ve
carski dounik koji pokuava Daljanima da stvori nevolje. Nije dolo ni do kakve borbe i vi samo
pokuavate da iskonstruiete vest kojom biste opravdali carsku ekpediciju u Biliboton. Da sam na
vaem mestu brzo bih se izgubila odavde. Mislim da vas ovi ljudi ovde ne vole ba puno."
Gomila je poela da mrmlja ve kod prvih Dorsinih re. Sada su postali jo glasniji i stali su
lagano da se pomeraju, pretei, prema Tantu. On stade nervozno da se osvre oko sebe, a zatim da se
povlai.
Dors podie glas. "Pustite ga. Da ga niko nije taknuo. Ne dajte mu priliku da prijavi nasilje."
Gomila se razdvoji da ga propusti.
Raj primeti: "Au, gospoja, trebalo je da ih pustite da ga malo propuste kroz ake."
"edan krvi, mome, a?" upita Dors. "Bolje nas povedi do tog svog prijatelja."
75.
Sreli su se s ovekom koji je sebe zvao Davan u odaji iza razruenog restorana. U stvari, daleko
iza njega.
Raj je predvodio, jo jednom pokazavi da se u rupama Bilibotona snalazi kao krtica u
podzemnim tunelima u Helikonu.
Dors Venebli prva postade obazrivija. Zastade i upita: "Vrati se, Raj. Kuda to idemo?"
"Kod Davana", odvrati Raj ozlojeeno. "Rekoh vam."
"Ali ovo je naputena oblast. Ovde niko ne stanuje." Dors stade da se osvre unaokolo, s oitom
odvratnou. Okolina je bila beivotna, a ono malo svetlosnih ploa koje su postojale nisu sijale - ili
su sijale veoma slabo.
"Davanu to odgovara", objasni Raj. "On je stalno u pokretu, menja boravita. Znate... muva se."
"Zato?" upita Dors.
"Tako je sigurnije, gospoja."
"Od koga se krije?"
"Od vlade."
"Zato bi vlada traila Davana?"
"Nemam pojam, gospoja. Aj'd ovako. Ja vama kaem gde je, i kako stignete, a ja odo' - ako ne
elite da vas vodim."
"Ne, Raje", umea se Seldon, "ubeen sam da bismo se bez tebe izgubili. U stvari, bie najbolje
da nas saeka dok ne zavrimo kako bi nas vratio nazad."
Raj se smesta pobuni. "ta ja tim dobivam? A mislite da u se motam naokolo i kad ogladnim?"
"Samo se ti motaj unaokolo i ogladni, Raje, a ja u ti kupiti obilnu veeru. ta god poeli."
"To sad kaete, gospodin. Otkud znam da 'oete?"
Dorsina aka polete i u njoj se nae isukani no. "Ti nas to ni sluajno ne naziva laovima, zar
ne, Raje?"
Raj razgorai oi. Nije izgledao uplaen. Ree: "Hej, nisam dobro vid'o. Ponovite."
"Ponoviu kasnije - ako jo bude ovde. Inae..." Dors se zagleda u njega... "pronai emo te".
"Ma, gospoja, 'ajte", ree Raj. "Ne mo'te vi mene pronai. Nisam ja od ti'. Ali biu ovdi." On se
isprsi. "Imate moja re."
Dalje ih povede u tiini, mada je bat njihovih cepela uplje odzvanjao praznim hodnicima.
Kada su uli Davan podie pogled, divlji pogled koji se ublai kada ugleda Raja. On hitro i
upitno pokaza prema drugo dvoje.
Raj ree: "To su oni." I cerei se, izie.
Seldon predstavi oboje: "Ja sam Hari Seldon. Mlada dama je Dors Venabili."
Ljubopitljivo je zagledao Davana. Bio je crnomanjast i nosio je guste crne brkove tipine za
Dalite, ali i kratku otru bradu. Bio je prvi Dalit koga je Seldon video, a koji nije bio briljivo
izbrijan. ak su i oni pljakai u Bilibotonu imali glatko izbrijane obraze i bradu.
Seldon upita: "A kako je vae ime, gospodine?"
"Davan. Mora da vam je Raj rekao."
"Mislim na vae prezime."
"Zovem se samo Davan. Jesu li vas pratili, gospodaru Seldone?"
"Nisu, sasvim sam siguran u to. Ako i jesu, na audio ili video nain, pretpostavljam da bi Raj to
znao. A ako bi njemu promaklo, tu je gospodarica Venabili."
Dors se ovla osmehnu. "Ba imate poverenja u mene, Hari."
"Sve vie", odvrati on zamiljeno.
Davan se nelagodno promekolji. "Ipak, ve su vas pronali."
"Pronali?"
"Da, uo sam za onog lanog reportera."
"Ve?" Seldon je izgledao pomalo iznenaen. "Ali smatram da je on stvarno bio reporter... i to
bezopasan. Optuili smo ga da je carski dounik na Rajev predlog, to je bila dobra ideja. Gomila je
poela da preti, pa smo ga se otarasili."
"Ne", ostade uporan Davan, "on je upravo to. Moji ga ljudi znaju i on odista obavlja poslove za
Carstvo... Ali vi se ne ponaate kao ja. Ne koristite lana imena i ne menjate mesta boravka. Sluite
se svojim imenima, uopte se ne trudei da ostanete u ilegali. Vi ste Hari Seldon, matematiar."
"Da, tako je", odvrati Seldon. "ta e mi lano ime?"
"Carstvo eli da vas se doepa, je li tako?"
Seldon slegnu ramenima. "Boravim po mestima do kojih Carstvo ne moe da dosegne."
"Ne otvoreno, ali Carstvo i ne mora da radi otvoreno. Savetujem vam da hitno nestanete... stvarno
nestanete."
"Kao vi... kao to rekoste", primeti Seldon, osvrnuvi se unaokolo s izvesnom odvratnou. I ova
prostorija bila je mrtva kao i hodnici kroz koje je proao. Bila je skroz naskroz plesniva i strano
depresivna.
"Da", ree Davan. "Mogli biste nam biti od koristi."
"Na koji nain?"
"Razgovarali ste sa mladiem po imenu Jugo Amaril?"
"Jesam."
"Ameril mi kae da moete predskazati budunost."
Seldon umorno uzdahnu. Ve mu je bilo teko da stoji u ovoj praznoj prostoriji. Davan je sedo na
jastuku, i bilo ih je jo slobodnih, ali nisu izgledali ba isti. A nije hteo ni da se osloni o plesniv zid.
On ree: "Ili vi niste razumeli Amarila ili je Amaril mene pogreno razumeo. Ja sam samo
dokazao da je mogue izabrati poetne uslove iz kojih istorijska predvianja ne vode u haotine
uslove, ve mogu postati predvidljivi u okviru izvesnih granica. Meutim, kakvi ti poetni uslovi
mogu biti, ja to ne znam, niti sam siguran da je u stanju da ih ustanovi bilo jedna, bilo mnogo osoba,
tokom nekog odreenog vremenskog razdoblja. Razumete li me?"
"Ne."
Seldon ponovo uzdahnu. "Dopustite da jo jednom pokuam. Mogue je predskazati budunost, ali
ne i nain da se ta mogunost iskoristi. Razumete li?"
Davan se mrko zagleda u Seldona, pa u Dors. "Znai, ne moete da predskaete budunost."
"E, sada ste shvatili, gospodaru Davane."
"Zovite me samo Davan. Ali moda ete jednog dana otkriti nain kako da predskaete
budunost."
"Mogue je."
"Znai, zbog toga vas Carstvo eli."
"Ne." Seldon pouno podie prst. "Ve zbog moje ideje, a to je i razlog zbog koga se Carstvo
preterano ne zalae da me se doepa. Moda bi im se i svidelo da me dobiju, ako to mogu da obave
mirno, ali znaju da ovog tenutka nita ne znam, te se stoga ne isplati uznemiravati jedva uspostavljeni
mir na Trantoru meanjem u mesna pravila ovog ili onog sektora. Stoga mogu da se kreem unaokolo
pod svojim imenom i da uivam dosta veliku sigurnost."
Davan zari glavu u ake i provede tako trenutak, mrmljajui. "Ovo je ludost." Zatim umorno
podie pogled i obrati se Dors: "Jeste li vi ena gospodara Seldona?"
Dors mirno odvrati: "Ja sam mu prijateljica i zatitnica."
"Zajedno smo nekoliko meseci."
"Ne vie?'
"Ne."
"Smatrate li da govori istinu?"
"Znam da govori, ali zato biste verovali meni, ako ve ne verujete njemu? Ako vas Hari, iz nekog
razloga, lae, zato vas i ja ne bih isto tako slagala, da ga podrim?"
Davan je bespomono prelazio pogledom s jednog na drugog, a onda upita: "Da li biste nam, ipak,
pomogli?"
"Ko ste to 'vi' i kakva vam je pomo potrebna?"
Davan poe. "Jasna vam je situacija ovde na Dalu. Ugnjetavaju nas. To vam je sigurno poznato, a
na osnovu onoga kako ste se odnosili prema Jugu Amarilu ne mogu da poverujem da ne gajite
odreenu naklonost prema nama."
"Veoma smo vam naklonjeni."
"Ali morate saznati i ko je kriv za to ugnjetavanje."
"Pretpostavljam da ete rei da je kriva carska vlada, i usuujem se da kaem da i ona ima udela u
tome. S druge, pak, strane, primeujem da u Dalu postoji srednja klasa koja prezire radnike iz
toplotnih slivnika i klasa kriminalaca koja terorie preostali deo sektora."
Davan stisnu usne, ali ga ove rei preterano ne dirnue. "Tano. Sasvim tano. Ali Carstvo
podstie takvo ponaanje. U Dalu moe doi do ozbiljnih nevolja. Ako radnici otponu trajk,
Trantor e gotovo istog asa biti suoen sa ozbiljnim nedostatkom energije... i svim onim to uz to
ide. Meutim, Dalova vlastita via klasa dae novac da se unajme razbojnici iz Bilibotona - i iz
drugih mesta - koji e se boriti protiv radnika i naterati ih da prekinu trajk. To se ve dogaalo.
Carstvo dozvoljava izvesnim Dalitima da uspeju - u izvesnoj meri - da bi ih pretvorilo u svoje
lakeje, ali odbija da donese stroije zakone za kontrolu oruja koji bi smanjili kriminal. Carska vlada
to ini posvuda - ne samo u Dalu. Ne mogu da upotrebe silu da bi nametnuli svoju volju, kao u starim
danima kada su vladali neposredno brutalno. Danas je Trantor postao toliko sloen i tako ga je lako
uznemiriti da se carska vojska mora drati podalje od..."
"Sveopti raspad", primeti Seldon, setivi se Haminovih albi.
"Molim?" ree Davan.
"Nita", odvrati Seldon. "Nastavite."
"Carska vojska mora da se dri po strani, ali shvatili su da ak i tako mogu puno da uine. Svaki
sektor podstiu da bude sumnjiav kada je u pitanju onaj do njega. Unutar svakog sektora, ekonomske
i drutvene klase podstiu da vode neku vrstu meusobnog rata. Rezultat toga jeste da je na Trantoru
nemogue organizovati jidinstvenu akciju. Svuda su ljudi spremniji da se meusobno bore nego da se
ujedine protiv glavnog tiranina - i tako Carstvo vlada bez upotrebe sile."
"I ta vi mislite", upita Dors, "da se moe preduzeti u vezi s tim?"
"Ve godinama pokuavam da izgradim oseanje solidarnosti meu narodima Trantora."
"Mogu samo da pretpostavim", suvo primeti Seldon, "da je to nezamislimo teak i uglavnom
nezahvalan zadatak."
"Vaa je pretpostavka tana", ree Davan, "ali stranka sve vie jaa. Mnogi od onih koji se slue
noevima poinju polako da shvataju da noeve mogu i bolje iskoristiti nego u meusobnim borbama.
One koji su vas napali u hodnicima Bilibotona nemogue je preobratiti. Meutim, oni koji vas sada
podravaju, koji su spremni da vas brane od dounika za koga ste mislili da je reporter, to su moji
ljudi. Ja ivim ovde meu njima. To ba nije neki privlaan ivot, ali ovde sam bezbedan. U
susednim sektorima imamo sledbenike i svakog dana nas je sve vie."
"Ali gde se mi tu uklapamo?" upita Dors.
"Kao prvo", ree Davan, "oboje ste doljaci sa Spoljnih svetova, i naunici. Meu voama imamo
ljude poput vas. Najveu snagu crpemo od siromenih i neobrazovanih jer oni najvie trpe, ali oni
nisu za voe. Svako od vas dvoje vredi stotinu takvih."
"udna tvrdnja za nekoga ko tei da izbavi potlaene", primeti Seldon.
"Ne mislim da ste vredni kao ljudi", urno dodade Davan. "Ve to se tie rudovoenja. Partija
mora meu svojim voama imati mukarce i ene velikih intelektualnih moi."
"Mislite da su ljudi poput nas potrebni vaoj partiji da bi joj pribavili potovanje kod drugih."
Davan odvrati: "Uvek moete, ako pukuate, rei neto plemenito na podrugljiv nain. Ali vi ste,
gospodaru Seldone, i vie nego samo uvaeni, vie nego intelektualac. ak i ako ne elite da priznate
da ste u stanju da prodrete kroz magle budunosti..."
"Molim vas, Davane", prekide ga Seldon, "ne izigravajte pesnika i ne upotrebljavajte kondicional.
Ne radi se o tome da li elim da priznam. Ja ne mogu da predskaem budunost. To to me spreava
da je sagledam nisu nikakve magle ve prepreke od hromiranog elika."
"Dozvolite da zavrim. ak i ako niste u stanju da je predskaete sa - kako vi to nazivate -
psihoistorijskom tanou, prouavali ste istoriju i moda imate izvesno intuitivno oseanje za
posledice. Da li je to tano?"
Seldon odmahnu glavnom. "Moda sam u stanju da intuitivno razumem matematike mogunosti,
ali u kojoj meri mogu da ih prevedem u bilo ta to je od istorijske vanosti sasvim je neizvesno. U
stvari, nisam prouavao istoriju. Voleo bih da jesam. To mi strano nedostaje." Iznenada se javi
Dors: "Ja sam istoriar, Davane, i mogu vam poneto rei ako to elite."
"Molim vas", odvrati Davan, napola utivo, a napola izazivaki.
"Kao prvo, u galaktikoj istoriji bilo je mnogo revolucija koje su zbacile tiranije, ponekad na
pojedinanim planetama, ponekad na skupinama planeta, povremeno u samom Carstvu ili u
predcarskim oblasnim vladama. esto je to, meutim, znailo samo smenu tirana. Drugim reima,
jednu vladajuu klasu zamenila bi druga - ponekad neka koja bi bila efikasnija, te samim tim i
sposobnija da se odri - dok su siromani i podjarmljeni ostajali siromani i podjarmljeni ili im je
bilo jo gore."
Davan, koji ju je paljivo sluao primeti: "Svestan sam toga. Svi smo svesni. Moda moemo
poneto da nauimo iz prolosti kako bismo sline stvari ubudue izbegli. Pored toga, tiranija koja
danas postoji je stvarna. One koje mogu postojati u budunosti samo su potencijalne. Ako se uvek
budemo povlaili pred promenama, imajui na umu da ta promena moe biti samo na gore, onda
uopte nema nade da emo se ikada osloboditi nepravde."
"Druga stvar na koju ne smete zaboraviti", nastavi Dors, "jeste ta da je, ak i ako ste u pravu, ak i
ako pravda vapi za osudom, obino postojea tiranija ta na ijoj je strani sila. Vai noevaoci ne
mogu svojim bunama i demonstracijama da postignu nita to bi dalo neki trajniji rezultat sve dok, sa
druge strane, postoji vojska opremljena kinetikim, hemijskim i neurolokim orujem, koja je voljna
da ga upotrebi protiv vaeg naroda. Moete na svoju stranu privui sve potlaene, pa ak i sve
uvaene, ali nekako morate pridobiti i snage bezbednosti i samu carsku vojsku ili bar ozbiljno
poljuljati njihovu odanost vladarima."
Davan odgovori: "Trantor je svet sa mnogo vlada. Svaki sektor ima vlatite vladare, a pojedini od
njih su i sami pritiv Carstva. Ako bismo na svoju stranu pridobili neki jak sektor, to bi izmenilo
situaciju, zar ne? Tada ne bismo bili ubogi odrpanci koji se bore noevima i kamenjem."
"Da li to znai da ste ve pridobili neki jak sektor ili je to samo vaa namera?" Davan je utao.
Dors nastavi: "Pretpostavljam da mislite na gradonaelnika Vaja. Ako je gradonaelnik raspoloen
da iskoristi nezadovoljstvo naroda kao nain za svrgavanje cara, zar vam nije jasno da je
gradonaelnikov krajnji cilj da se sam uspne na carski presto? Zato bi gradonaelnik rizikovao svoj
sadanji zavidni poloaj za ita manje? Samo zbog blagoslovene pravde i pristojnog odnosa prema
narodu, za koji se i inae slabo zanima?"
"Hoete da kaete", primeti Davan, "da nas moe izdati svaki moni vladar koji je spreman da
nam pomogne."
"Takve stvari su se isuvie esto dogaale u galaktikoj istoriji."
"Ako smo spremni na tako neto, zar ne bismo mogli mi njega da izdamo?"
"Mislite, iskoristite ga, a onda, u nekom odsudnom trenutku, liite tog vou njegove vojske - ili
ve nekog vou - da biste ga potom ubili?"
"Pa, moda ne ba tako, ali mogao bi postojati neki nain da ga se reimo ako se to pokae
neophodnim."
"Onda imamo revolucionarni pokret u kome glavni uesnici moraju biti spremni da izdaju jedan
drugoga, te samo ekaju da im se ukae prilika. To mi zvui kao recept za haos."
"Znai, neete nam pomoi?" upita Davan.
Seldon, koji je ovaj razgovor izmeu Davana i Dors sluao zbunjeno namrtenog lica, ree: "Ne
moemo stvari toliko pojednostavljivati. Voleli bismo da vam pomognemo. Na vaoj smo strani. ini
mi se da nema tog razumnog oveka koji bi eleo da se odri carski sistem koji se hrani
podstrekivanjem meusobne mrnje i sumnienja. ak i kada izgleda da je uspeo, moe se samo
opisati kao metastabilan; to jest, suvie je sklon zapadanju u nestabilnost u jednom ili drugom pravcu.
Ali pitanje
glasi: kako vam mi moemo pomoi? Kada bih imao psihoistoriju, ako bih mogao da vam kaem
ta e se najverovatnije dogoditi, ili ako bih mogao da vam kaem koja bi akcija sa brojnim
alternativnim mogunostima mogla najverovatnije da dovede do oigledno srenih posledica, onda
bih vam svoje sposobnosti stavio na raspolaganje... Ali ja ih nemam. Najbolje vam mogu pomoi i
dalje pokuavajui da razvijem psihoistoriju."
"I koliko e to potrajati?"
Seldon slegnu ramenima. "Ne mogu to da vam kaem."
"Kako moete od nas da traite da beskrajno dugo ekamo?"
"ta drugo mogu, kada vam sada nisam ni od kakve koristi? Ali rei u jo ovo: do nedavno sam
bio potpuno ubeen da je razvoj psihoistorije potpuno nemogu. Sada vie nisam tako ubeen u to."
"Hoete da kaete da imate na umu reenje?"
"Ne, samo oseam da bi se reenje moglo pronai. Nisam bio u stanju da odredim koji je dogaaj
u meni izazvao to oseanje. Moda je to samo iluzija, ali ja i dalje pokuavam. Dopustite da
nastavim... Moda emo se ponovo sresti."
"Ili ete se, moda", primeti Davan, "ako se vratite tamo odakle ste doli, na kraju nai u carskoj
klopci. Vi samo slobodno mislite kako e vas Carstvo ostaviti na miru da se rvete sa psihoistorijom,
ali ubeen sam da car i njegov ulizica Demerzel nisu uopte raspoloeni da veno ekaju, nita vie
no ja."
"Nita im nee koristiti da ure", odvrati mirno Seldon, "jer nisam na njihovoj strani, ve na
vaoj... Hajdemo, Dors."
Oni se okrenue i ostavie Davana da sedi u svojoj prljavoj sobi; Raja pronaoe napolju.
76.
Raj je jeo, liui prste i guvajui kesu u kojoj se nalazila hrana - ko zna kakva. U vazduhu je
preovlaivao miris luka - nakako drugaiji, kao da je plesniv.
Dors, koja se malo povukla pred tim mirisom, upita: "Odakle ti hrana Raje?"
"Od Davanovih momaka. Oni su mi je doneli. Davan je okej."
"Onda mi ne moramo da ti kupujemo veeru, je li tako?" upita Seldon, postavi svestan vlastitog
praznog stomaka.
"Aha, ali neto mi dugujete", odvrati Rej pohepno se zagledavi u Dorsinom pravcu. "Moe li
gospojin no? Samo jedan."
"Nita od noa", odbrusi Dors. "Ako nas bezbedno vrati, dau ti pet kredita."
"Za pet kredita ne mogu kupiti nikakav no", promrmlja Raj.
"Nee dobiti nita drugo", ree Dors.
"Ba ste vraka gospoja", promrmlja Raj.
"Ja sam vraka gospoja brza na nou, Raje. Krei."
"U redu. ta ste se zajapurili." Raj mahnu rukom. "Ovuda."
Vraali su se praznim hodnicima, ali ovog puta Dors stade i poe da se osvre levo desno. "Stani,
Raje. Neko nas prati."
Raj je bio ozlojeen. "Ne bi trebalo da ujete ih."
Seldon primeti nakrivii glavu na jednu stranu: "Ja nita ne ujem."
"Ja ih ujem", ree. "Sluaj, Raje, nema muvanja. Smesta mi reci ta se dogaa ili u ti uvrnuti
vrat tako da nedelju dana nee moi da gleda pravo. I to ozbiljno mislim."
Raj podie jednu ruku kao da se brani. "Samo probaj, vraka gospojo. Samo probaj... To su
Davanovi momci. Samo paze na nas, ako sluajno naiu noevaoci."
"Davanovi momci?"
"Aha. Kreu se hodnicima za snadbevanje."
Dorsina desna ruka polete napred i epa Raja za nabore gornjeg ogrtaa. Zatim ga podie, a on
stade da mlatara nogama, viui: "Hej, gospoja, hej!"
"Dors!" uzviknu Seldon. "Paljivije s njim."
"Videe on samo ako mi se uini da lae. O vama treba da vodim rauna, Hari, ne o njemu."
"Ne laem", re Raj, batrgajui se. "Stvarno."
"Ubeen sam da ne lae", ree Seldon.
"Pa, videemo. Raje, kai im da iziu da ih vidimo." Ona ga pusti da padne, te otra ake.
"Ba ste ludi, gospoja", javi se alosnim glasom, Raj. Zatim neto glasnije viknu: "Hej Davane!
Momci, iziite, deder, malo ovamo!"
Nastade pauza, a onda iz jednog neosvetljenog otvora malo dalje u hodniku, izioe dvojica
mukaraca sa tamnim brkovim; jedan od njih imao je oiljak preko celog obraza. Obojica su drali
isukane noeve.
"Koliko vas jo tamo ima?" upita otro Dors.
"Nekoliko", odgovori jedan od pridolica. "Nareenje. titimo vas. Davan eli da budete
bezbedni."
"Hvala vam. Pokuajte da budete jo tii. Raje, krei."
Raj joj mrzovoljno predbaci: "Bili ste grubi, a pri'o istinu."
"U pravu si", odvrati Dors. "Bar mislim da si u pravu... i izvinjavam se."
"Nisam siguran da bi trebalo prifatim", ree Raj, pokuavi da izgleda to vii. "Al', 'ajd, dobro,
samo ovaj put." I on krenu dalje.
Kada stigoe do puta, nevidljiva povorka straara nestade. Bar ih Dors, i pored svog izotrenog
sluha, nije mogla vie uti. Sad su se ve kretali otmenijim delom sektora.
Dors zamiljeno ree: "Mislim da nemamo odeu koja bi ti pristajala, Raje."
Raj upita: "ta e vam, gospoja, odea koja meni pristaje?" (Raj kao da je dobio napad
utivosti im su izili iz hodnika.) "Nisam go".
"Mislila sam da bi voleo da svrati do nas i okupa se".
"emu?" upita on. "Oprau se jedan od ovih dana. I obui onu svoju drugu koulju." Zatim lukavo
pogleda u Dors. "ao vam to ste me onako tresli. A? Pokuavate ispravite to?"
Dors se osmehnu. "Da. Na neki nain."
Raj gospodski odmahnu. "Sve je uredu. Nije bolelo. ujete. Jaki ste za ensko. Pokupili ste me
k'o da sam nita."
"Bila sam zabrinuta, Raje. Moram voditi rauna o gospodaru Seldonu."
"A vi ste neka vrst' telohranitelja?" Raj zatim upitno pogleda Seldona. "Otkud da uzmete ensko
za telohranitelja?"
"ta sam mogao", odvrati Seldon, smeei se. "Bila je uporna. A i nema sumnje da zna svoj
posao."
Dors ponovi: "Razmisli dobro, Raje. Je si li siguran da nee da se okupa? U divnoj toploj
vodi?"
Raj odvrati: "Nema anse. Mislite l' da bi me ona dama ponovo pustila u kuu?"
Dors podie pogled i ugleda Kasiliju Tisalver ispred ulaznih vrata kompleksa sa apartmanima,
kako pogledom prelazi s nje na prljavog momia. Nije se moglo dokuiti koga je od njih dvoje
posmatrala s vie besa.
Raj ree: "Pa, do vienja, gospodine i gospojice. Nisam siguran da e vas pustit' u kuu." On
unu ake u depove i udalji se glumei ravnodunost.
Seldon pozdravi: "Dobro vee, gospodarice Tisalver. Prilino je kasno, zar ne?"
"Da, prilino je kasno", odvrati ona. "Umalo danas nije dolo do pobune upravo pred ovim
kompleksom zbog reportera na koga ste nahukali bagru sa ulice."
"Nikog mi nismo ni na koga nahukali", odvrati Dors.
"Bila sam prisutna", odvrati tvrdoglavo gospodarica Tisalver. "Videla sam." Ona koraknu u stranu
kako bi ih propustila, ali prethodno je dovoljno dugo oklevala kako bi im jasno stavila do znanja da
joj se to nimalo ne svia.
"Ponaa se kao da je u pitanju poslednja kap", primeti Dors dok su se ona i Seldon peli prema
svojim sobama.
"Pa? ta mi tu moemo?" upita Seldon.
"Upravo o tome razmiljam", odvrati Dors.
16. OFICIRI
RAJ... Prema Hariju Seldonu, prvi susret sa Rajom bio je sasvim sluajan. On je bio ulini
deran koga je Seldon upitao za put. Ali od tog trenutka pa nadalje, njegov ivot stalno se ukrtao sa
ivotom velikog matematiara do...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
77.
Narednog jutra, odeven od pasa nanie, umiven i obrijan, Seldon pokuca na vrata koja su vodila u
Dorsinu sobu koja se nalazila do njegove i smirenim glasom ree: "Dors, otvorite."
Ona to i uini. Kratke crvenkastozlatne kovrde su joj jo bile vlane a i ona je bila odevena samo
od pasa nanie.
Seldon koraknu posramljeno unazad. Dors nezainteresovano pogleda svoje nabrekle grudi i
obmota pekir oko glave. "ta se dogodilo?" upita ona.
Seldon joj odgovori gledajui u stranu: "Hteo sam da vas pitam neto o Vaju."
Dors sasvim prirodnim glasom nastavi da postavlja pitanja: "O emu i u vezi ega? I tako vam
svega, ne terajte me da se obraam vaem uvetu. Niste valjda jo nevini?"
Seldon povreeno odvrati: "Samo sam pokuavao da budem utiv. Ako vama ne smeta, onda meni
smeta jo manje. I nije to neko zato i o emu. Pitam vas za sektor Vaj."
"Zato vas on zanima? Ili ako vam se vie dopada: zbog ega ba Vaj?"
"Sluajte, Dors, ne alim se. Vaj sektor se svaki as pominje - u stvari, gradonaelnik Vaja.
Pomenuli ste ga Hamin, vi, Davan. A ja ne znam nita o tom sektoru ni o gradonaelniku."
"Ni ja nisam sa Trantora, Hari. Znam tek poneto, ali s tim u vas rado upoznati. Vaj se nalazi
blizu junog pola - veoma je velik, gusto naseljen..."
"Gusto naseljen, a nalazi se na junom polu?"
"Nismo na Helikonu, Hari. A ni na Sini. Ovo je Trantor. Sve se nalazi ispod povrine, a da li ste
ispod povrine na polovima ili na ekvatoru uglavnom se svodi na isto. Razume se, pretpostavljam da
strogo vode rauna o podeli na dan i no - dugi dani leti, duge noi zimi - gotovo kao to bi bilo i na
povrini. To, u stvari, predstavlja prenemaganje; ponosni su to ive na polu."
"Ali Gornja strana mora da je veoma hladna."
"Oh, jeste. Gornju stranu Vaja sainjavaju sneg i led, ali oni nisu onako debeli kao to ih moda
zamiljate. Da jesu, mogli bi da probiju kupolu; meutim, to se ne deava i to je osnovni razlog to je
Vaj veoma moan."
Ona se okrenu prema ogledalu, skinu pekir s glave, i prebaci mreu za suenje preko kose koja, u
roku od pet sekundi, dobi prijatan sjaj. Zatim dodade: "Nemate pojma koliko mi je drago to ne
moram da nosim kapu za glavu", dok je navlaila gornji deo odee.
"Kakve veze ima ledeni omota sa moi Vaja?"
"Razmislite. etrdeset milijardi ljudi koristi veoma mnogo energije, a svaka njena kalorija na
kraju se pretvara u toplotu koje se treba osloboditi. Ona se cevima sprovodi do polova, naroito do
junog, koji je razvijeniji, i oslobaa se u svemir. Tokom tog procesa toplota otapa vei deo leda i
ubeena sam da tome imamo da zahvalim na trantorskim oblacima i kii, bez obzira na to koliko
metereolozi uporno tvrdili da stvari nisu tako jednostavne."
"Da li Vaj koristi tu energiju pre no to je oslobodi?"
"Koliko mi je poznato, mogao bi. Uzgred budi reeno, nemam pojma kakva se tehnologija
upotrebljava za oslobaanje toplote; govorim o politikoj moi. Ako se Dal sprema da prestane sa
proizvodnjom upotrebljive energije, to e nema sumnje biti nezgodno za Trantor, ali postoje i drugi
sektori koji proizvode energiju i u stanju su da poveaju proizvodnju, a postoji, razume se, i
uskladitena energija, u ovom ili onom obliku. Na kraju e ipak morati da se nagode sa Dalom, ali za
to e biti vremena. S druge, pak, strane, Vaj..."
"Da?"
"Pa, preko Vaja se oslobaa najmanje devedeset procenata celokupne toplote proizvedene na
Trantoru i to se ne moe izmeniti. Ako Vaj prekine sa izbacivanjem toplote, na celom Trantoru
temperatura e poeti da raste."
"Ali i u Vaju."
"Da, ali poto se Vaj nalazi na junom polu, u stanju je da sebi obezbedi dotok sveeg vazduha. To
mu nee ba mnogo pomoi, ali izdrae due od ostalih delova Trantora. to znai da Vaj moe caru
praviti velike probleme, i da je gradonaelnik Vaja beskrajno moan - ili bar to moe biti."
"A kakav je taj sadanji gradonaelnik Vaja?"
"To ne znam. Na osnovu onoga to sam povremeno ula izgleda da je veoma star, veliki
usamljenik, ali teak poput trupa hiperbroda i da jo pametno manevrie ne bi li se doepao vlasti."
"Pitam se, zato? Ako je tako star, to znai da ne bi mogao dugo ostati na vlasti."
"Ko to zna, Hari? Pretpostavljam da je opsednut dugim ivotom. Ili je re o igri... manevrisanjem
da se dospe na vlast, igri koja nema nikakve veze sa udnjom za vlau. Moda bi ak osetio i
razoarenje kada bi uspeo da zauzme Demerzelovo mesto ili, ak, i sam carski presto, jer bi se igra
onda zavrila. Razume se, mogao bi, ako bi jo bio iv, da otpone novu igru ouvanja vlasti, koja bi
mogla da za njega bude isto tako teka i da ga u istoj meri zadovolji."
Seldon odmahnu glavom. "ini mi se da nema toga ko bi mogao eleti da bude car."
"Slaem se da to ne bi poelela nijedna razumna osoba, ali 'carska udnja', kako je esto nazivaju,
slina je bolesti koja osobu koja je dobije liava razuma. I to ovek vie napreduje, vea je
verovatnoa da e od nje oboleti. Sa svakim daljnjim unapreenjem..."
"Bolest postaje sve jaa. Da, to shvatam. Ali takoe mi se ini da je Trantor suvie veliki svet,
toliko ispovezan svojim potrebama i veoma suprotnim ambicijama, to sve zajedno ini najvei deo
problema s kojima se car suoava tokom vladavine. Zato on jednostavno ne napusti Trantor i
ustolii se na nekom jednostavnijem svetu?"
Dors se nasmeja. "To ne biste pitali da poznajete istoriju. Trantor predstavlja Carstvo ve
hiljadama godina; to je sad vie kao obiaj. Car koji ne vlada iz Carske palate nije car. On je mesto,
ak i vie nego osoba."
Seldon zauta, ukoenog izraza lica, a posle kraeg vremena Dors ga upita: "U emu je stvar,
Hari?"
"Razmiljam", odvrati od priguenim glasom. "Od kada ste mi ispriali priu o ruci na bedru,
more me misli koje mi izmiu da... A sada je vaa opaska o tome da je car vie mesto nego osoba
izgleda pogodila cilj."
"Kakav cilj?"
Seldon odmahnu glavom. "Jo razmiljam. Moda greim."
Pogled kojim je posmatrao Dors se izotri, zenice mu se usredsredie. "U svakom sluaju, treba
da siemo na doruak. Kasnimo, a ini mi se da gospodarica Tisalver nije tako dobro raspoloena da
bi nam ga donela."
"Ba ste optimista", primeti Dors. "Meni se ak ini da nije ni toliko dobro raspoloena da bi
poelela da ostanemo - sa dorukom ili bez njega. Ona eli da odemo."
"Mogue, ali plaamo joj."
"Da, ali podozrevam da nas je toliko do sada ve zamrzla da prezire i nae kredite."
"Moda e njen mu imati malo vie naklonosti prema zakupnini."
"Ako bude imao makar jednu re da kae, Hari, jedina osoba koja e biti vie iznenaena od
mene, bie gospodarica Tisalver... U redu, spremna sam."
Krenue niz stepenice spustivi se u deo stana koji su zauzimali Tisalverovi i zatekoe dotinu
damu kako ih eka ne sa dorukom - ve s neim mnogo znaajnijim.
78.
Kasilija Tisalver stajala je uspravna kao svea stisnutih usana u osmeh na svom okruglom licu,
dok su joj tamne oi svetlucale. Njen mu je zlovoljno stajao oslonjen o zid. Na sredini sobe nalazila
su se dva ukoena mukarca, koji su, nema sumnje, primetili jastuke na podu, ali su na njih gledali s
prezirom.
Obojica su imali tamnu kovrdavu kosu i guste crne brkove kao to se i oekivalo od Dalita.
Obojica su bili mravi i odeveni u tamna odela koja su toliko nalikovala jedno na drugo da su
svakako predstavljala uniforme. Tanka bela pruga protezala im se preko ramena i du nogavica
pantalona nalik na sulundare. Obojica su na desnoj strani grudi imali, prilino nejasan svemirski brod
i sunce, simbol Galaktikog carstva koji je bio u upotrebi na svim naseljenim svetovima Galaksije,
sa, u ovom sluaju, jednim tamnim 'D' u sreditu sunca.
Seldonu istog asa bi jasno da su ova dvojica pripadnici dalitskih bezbednosnih snaga.
"ta ovo treba da znai?" upita odbojno Seldon.
Jedan od one dvojice istupi: "Ja sam oficir sektora, Lanel Ras. Ovo je moj partner, Gebor
Astinvald."
Obojica pokazae svetlucave holo legitimacije. Seldon se ni ne potrudi da ih pogleda. "ta
elite?"
Ras mirno upita: "Jeste li vi Hari Seldon sa Helikona?"
"Jesam." "A jeste li vi Dors Venabili sa Sine, gospodarice?"
"Jesam", odvrati Dors.
"Ovde sam da ispitam osnovanost albe da je neki Hari Seldon jue podsticao na pobunu."
"Ja nisam uinio nita slino", odvrati Seldon.
"U naem obavetenju stoji", nastavi Ras, zagledavi se u ekran malog kompjuterskog bloka, "da
ste nabedili nekog reportera da je carski dounik, te na taj nain nahukali gomilu na njega."
Dors ree: "Ja sam rekla da je carski dounik, Oficiru. Imam razloga da tako mislim. A izraziti
svoje miljenje ne predstavlja nikakav zloin. U Carstvu vlada sloboda govora."
"Ali ona ne obuhvata namerno izneto miljenje s ciljem da se izazove pobuna."
"Kako moete da tvrdite da je to bilo u pitanju, Oficiru?"
U tom se trenutku umea gospodarica Tisalver vritavim glasom. "Ja to mogu da potvrdim,
Oficiru. Videla je okupljenu gomilu, gomilu siromaha koji su upravo traili neku nevolju. Namerno je
izjavila kako je on carski dounik, mada nita o njemu nije znala i to je doviknula gomili da bi je
pokrenula. Bilo je sasvim jasno da zna ta ini."
"Kasilija", obrati joj se moleivo mu, ali ona ga oinu pogledom i on uuta.
Ras se okrenu gospodarici Tisalver. "Vi ste uloili albu, gospodarice?"
"Da. Ovo dvoje stanuju ovde tek nekoliko dana i samo stvaraju neprilike. U moj stan su pozvali
ljude niskog porekla, naruivi time moj ugled kod suseda."
"Je li protivzakonito, Oficiru", upita Seldon, "pozvati iste, mirne graane Dala u neiju sobu?
One dve sobe gore su nae sobe. Iznajmili smo ih i platili za njih. Predstavlja li zloin, Oficiru,
razgovarati sa Dalitima u Dalu?"
"Ne", odvrati Ras. "Ali to nije predmet albe. Na osnovu ega ste, gospodarice Venabili,
pretpostavili da je osoba koju ste za to optuili, u stvari, carski dounik?"
"Imao je male smee brkove, na osnovu ega sam zakljuila da nije Dalit", odvrati Dors.
"Naslutila sam da je carski dounik."
"Naslutili ste? Va saradnik, gospodar Seldon, uopte nema brkova. Nasluujete li da je i on
carski dounik?"
"U svakom sluaju", pouri da kae Seldon, "do pobune nije dolo. Zamolili smo gomilu da nita
ne preduzima protiv tog nazovi reportera i ubeen sam da nisu."
"Ubeeni ste, gospodaru Seldone?" upita Ras. "Obaveteni smo da ste otili odmah posle iznete
optube. Kako ste mogli prisustvovati onome to se dogodilo poto ste otili?"
"Nikako", odvrati Seldon, "ali dozvolite da ja vas pitam: je li taj ovek mrtav? Je li povreen?"
"ovek je ispitan. Porie da je carski pijun, a mi ne posedujemo nikakva obavetenja da jeste.
On takoe tvrdi da se s njim grubo postupalo."
"Moda lae i u pogledu jednog i u pogledu drugog", primeti Seldon. "Predlaem vam da
upotrebite psihiku sondu."
"Ona se ne moe primeniti na rtvu zloina", ree Ras. "Sektorska vlada je to se toga tie
neumoljiva. Moglo bi pomoi ako biste se vas dvoje, kao kriminalci u ovom sluaju, podvrgli
psihikoj sondi. elite li da mi to obavimo?"
Seldon i Dors izmenjae trenutne poglede, a onda Seldon odgovori: "Ne, naravno da ne elimo."
"Naravno da ne", ponovi Ras s primesom sarkazma u glasu, "ali spremno ste predloili da je
upotrebimo na nekom drugom."
Drugi oficir, Astinvald, koji do sada nije rekao ni re, nasmeja se na ovo. "Takoe", nastavi Ras,
"posedujemo obavetenje da ste pre dva dana u Bilibotonu bili umeani u tuu noevima i da ste
teko ranili dalitskog graanina po imenu..." On pritisnu dugme na kompjuterskom bloku i stade da
prouava novu stranicu na ekranu, "Elgin Maron."
Dors upita: "Da li u tom vaem obavetenju stoji i kako je dolo do tue?"
"To u ovom trenutku nije vano, gospodarice. Poriete li da je do tue dolo?"
"Razume se da ne poriemo da je do tue dolo", uzrujano odvrati Seldon, "ali poriemo da smo
mi na bilo koji nain krivi za njeno izbijanje. Bili smo napadnuti. Gospodaricu Venabili je epao taj
Maron i bilo je oito da namerava da je siluje. Ono to se potom dogodilo predstavljalo je istu
samoodbranu. Ili Dal moda odobrava silovanje?"
Ras upita gotovo bezbojnim glasom: "Kaete da ste bili napadnuti? Koliko ih je bilo?"
"Desetorica."
"I uspeli ste da se sami - uz pomo samo ove ene - oduprete desetorici?"
"Da. Gospodarica Venabili i ja smo se odbranili."
"Kako je onda mogue da se ni na jednom od vas ne vide posledice te tue? Je li to ko od vas
dvoje zadobio kakvu posekotinu ili modricu koja se ne vidi na prvi pogled?"
"Ne, Oficiru."
"Kako je onda mogue da u borbi jedan ovek - plus jedna ena - protiv desetorice, vi ne budete
uopte povreeni, a podnosilac albe, Elgin Maron, zavri povreen u bolnici, gde e morati da mu
izvre transplantaciju koe na gornjoj usni?"
"Dobro smo se borili", odvrati mrano Seldon.
"Neverovatno dobro. ta biste mi odgovorili ako vam kaem da su trojica posvedoila kako ste vi
i vaa prijateljica napali Marona, bez ikakvog razloga?"
"Odgovorio bih da ne vidim razloga zato bismo to uinili. Ubeen sam da je Maron poznat kao
kavgadija i noevalac. Kaem vam da su tamo bila desetorica. Oigledno su estorica odbila da se
zakunu na la. Da li su ona preostala trojica objasnili zato nisu prijatelju pritekli u pomo, ako su
bili prisutni kada je bez razloga napadnut i kada se naao u ivotnoj opasnosti? Sigurno vam je
sasvim jasno da lau."
"Predlaete da i njih podvrgnemo ispitivanju pod psihikom sondom?"
"Da. I pre no to nas ponovo upitate, i dalje odbijamo da je primenite i na nama."
Ras ree: "Takoe smo dobili obavetenje da ste se jue, posle naputanja mesta pobune, sastali
sa izvesnim Davanom, poznatim prevratnikom koga trai bezbednosna policija. Je li to istina?"
"To ete morati da dokaete bez nae pomoi", odvrati Seldon. "Na dalja pitanja neemo
odgovarati."
Ras odloi svoj blok. "Bojim se da u morati da vas zamolim da poete s nama u tab radi daljeg
ispitivanja."
"Mislim da to nee biti potrebno, Oficiru", ree Seldon. "Mi potiemo sa Spoljnih svetova i nismo
ni na koji nain naruili zakon. Pokuali smo da izbegnemo reportera koji nas je neopravdano
gnjavio, pokuali smo da se zatitimo od silovanja i mogueg ubistva u delu sektora koji je poznat po
nasilnikom ponaanju, i razgovarali smo sa nekolicinom Dalita. U tome ne vidim nieg to bi
zahtevalo nae dalje isptivanje. I to bi se moglo ubrajati u uznemiravanje."
"O tome mi odluujemo", odvrati Ras. "Ne vi. Molim vas poite sa nama."
"Ne, neemo", ree Dors.
"Pazite!" povika gospodarica Tisalver. "Ima dva noa."
Oficir Ras uzdahnu i ree: "Hvala vam gospodarice, ali to ve znam." Zatim se okrete ka Dors.
"Znate li da noenje noa bez dozvole predstavlja ozbiljan prekraj u ovom sektoru? Imate li
dozvolu?"
"Ne, Oficiru, nemam je."
"Znai, Marona ste napali ilegalnim noem? Shvatate li da to i te kako uveava ozbiljnost
poinjenog zloina?"
"Nije u pitanju nikakav zloin, Oficiru", odvrati Dors. "Pokuajte da shvatite. Maron je isto tako
imao no, ali ne i dozvolu, u to sam ubeena."
"Za to ne posedujemo nikakve dokaze. Maron je zadobio rane od noa, a vas dvoje niste."
"Imao je no, Oficiru, o tome nema zbora. Ako ne znate da svaki mukarac u Bilibotonu, a i veina
u drugim mestima u Dalu nosi noeve za koje verovatno nemaju dozvole, onda ste vi jedini ovek u
Dalu koji to ne zna. Gde god se okrenete nalaze se radnje koje otvoreno prodaju noeve. Zar to niste
znali?"
Ras ree: "Nije vano da li ja to znam ili ne. Kao to nije vano ni to da li drugi kre zakon ili
koliko njih to radi. U ovom trenutku je jedino vano da gospodarica Venabili kri zakon protiv
noenja noeva. Moram vas zamoliti da mi smesta predate te noeve, gospodarice, a da potom oboje
krenete sa mnom u tab."
"U tom ete sluaju morati sami da mi ih oduzmete", odluno odvrati Dors.
Ras ponovo uzdahnu. "Nemojte misliti, gospodarice, da u Dalu ne postoji drugo oruje sem
noeva ili da se moram uputati s vama u borbu noevima. I moj partner i ja imamo blastere koji e
vas unititi za tren, pre no to uspete i da spustite aku na drku noa - koliko god da ste brzi. Mi,
razume se, neemo upotrebiti blastere, budui da nismo doli da vas ubijemo. Meutim, obojica
imamo i neuronske bieve koje moemo sasvim slobodno na vama isprobati. Nadam se da nas na to
neete naterati. To vas ne bi ubilo, niti osakatilo, pa ak ni ostavilo bilo kakve belege... ali bol je
nepodnoljiv. Moj partner dri uperen u vas neuronski bi u ovom trenutku. A evo i mog... A sada
nam lepo predajte svoje noeve, gospodarice Venabili."
Nastupila je trenutna pauza, a onda Seldon ree: "Ne vredi, Dors. Predajte mu noeve."
Upravo u tom trenutku, na vratima se oglasi ludako lupanje i svi zaue neiji vritav glas.
79.
Poto ih je otpratio do kue, Raj je ostao da se muva po okolini.
Dok je ekao da zavre razgovor sa Davanom, dobro se najeo, a potom je malo i odspavao, poto
je prethodno pronaao kupatilo koje je koliko-toliko radilo. On u stvari nije imao kuda da poe sada
kada je sve obavio. Imao je neku vrstu doma i majku koja se nee naroito zabrinuti ako izvesno
vreme bude izbivao. Nikada se nije ni brinula.
Nije znao ko mu je otac i ponekad se pitao da li ga uopte ima. Reeno mu je da ga mora imati, a
razlog za to mu je objanjen na veoma grub nain. Ponekad se opet pitao da li treba da veruje u jednu
tako udnu priu, ali pojedinosti su ga ipak uzbuivale.
Poeo je da razmilja o njima i povezao ih sa gospojom. Bila je stara, razume se, ali je bila lepa i
umela je da se bori poput mukarca - bolje od mukarca. To mu glavu ispuni neodreenim mislima.
ak mu je ponudila i da se okupa. Ponekad je bio u prilici da pliva u bilibotonskom bazenu kada
je imao neke kredite koji mu nisu bili potrebni ni za ta drugo ili kada bi uspeo da se uvue unutra.
Tada se jedino ceo kvasio, ali bilo mu je prohladno i morao je da eka da se osui.
Kupanje je bilo drugaije. Koriste se topla voda, sapun, pekiri i topao vazduh. Nije bio siguran
kako bi se oseao, samo je znao da bi bilo lepo kada bi i ona bila tamo.
Imao je dovoljno iskustva sa ulice, tako da je umeo da pronae prikladne budake u blizini kakvog
kupatila, a ujedno i blizu nje, gde bi ga teko mogli pronai i naterati u beg.
Proveo je no razmiljajui o udnim stvarima. ta bi bilo ako bi nauio da ita i pie? Da li bi s
tim neto mogao da postigne? Nije bio siguran ta, ali moda bi mu ona to mogla rei. Imao je neke
neodreene predstave o dobijanju novca za uinjene stvari koje sada jo nije umeo da ini, ali nije
znao ta bi to moglo biti. Morae neko da mu kae, ali kako se to radi?
Ako bi ostao s tim mukarcem i gospojom, oni bi mu mogli pomoi. Ali zato bi oni eleli da on
ostane s njima?
On se probudi iz dremea, kada stie do ove poslednje misli, ne zato to je svetlost postajala jaa,
ve stoga to je njegov izotren sluh uhvatio nove zvukove na ploniku koji su najavljivali poetak
dnevnih aktivnosti.
Nauio je da raspoznaje gotovo svaki zvuk, jer u podzemnom lavirintu Bilibotona, ako eli da
preivi i uiva u iole kakvoj udobnosti, mora biti svestan stvari pre no to ih ugleda. A sada je
uoio neto u zvuku motora terenskog vozila to ga je upozorilo na opasnost. Zvualo je slubeno,
neprijateljski...
On zatrese glavom da se razbudi i lagano se prikrade ploniku. Nije mu ni bilo potrebno da vidi
znak svemirskog broda i sunca na terenskom vozilu. Dovoljan mu je bio i njegov oblik. Znao je da su
sigurno doli po onog mukarca i gospoju jer su se videli sa Davanom. Nije oklevao da preispita
svoje misli ili da ih analizira. Dade se u trk, probijajui se kroz sve veu dnevnu guvu.
Vratio se za manje od petnaest minuta. Terensko vozilo je i dalje bilo tu, a oko njega su se okupili
znatieljni i oprezni posmatrai zagledajui ga sa svih strana sa pristojne udaljenosti. Uskoro e ih
biti jo vie. On se zalete uz stepenice, pokuavajui da se seti na koja vrata treba da zalupa. Za lift
nije imao vremena.
Vrata je pronaao - bar je mislio da su to ona prava - i stao da lupa, vritavo viui: "Gospoja!
Gospoja!"
Bio je suvie uzbuen da bi se setio njenog imena, ali bar se delimino seao mukarevog.
"Hari!" povika on. "Pusti me unutra."
Vrata se otvorie i on jurnu unutra - pokua da jurne unutra. Gruba aka oficira epa ga za ruku.
"Polako, mali. Kuda si to naumio?"
"Pust'me, bre! Nita nisam uinio." On stade da se osvre unaokolo. "Hej, gospoja, ta to ovi
rade?"
"Hapse nas", odgovori smrknuto Dors.
"Zato, bre?" upita Raj dahui i otimajui se. "Hej, pust'me, ti Suncoznako. Nemoj poi s njim,
gospoja. Ti ne mora poi s njim."
"Gubi se", ree Ras, tresui snano deaka.
"E, ba neu. A nee ni ti, Suncoznako. Moja banda dolazi. Nee odavle izii ako ne pusti
ove."
"Cela banda?" upita Ras mrtei se.
"Ve su napolju. Verovatno rastavljaju vae terensko vozilo. A rastavie i vas."
Ras se okrenu prema svom partneru. "Pozovi tab. Neka poalju nekoliko kamiona sa Markosima."
"Ne!" ciknu Raj, oslobodivi se i jurnuvi na Astinvalda. "Nemoj zvati!"
Ras podie neuronski bi i opali.
Raj ciknu, uhvati se za desno rame i pade, divlje se koprcajui.
Ras se jo nije okrenuo prema Seldonu kada ga ovaj uhvati za zglavak, gurnu neuronski bi navie
a zatim napravi zglavkom polukrug, pa ga cimnu unazad, istovremeno mu zgazivi stopalo kako bi
ostao donekle nepokretan. Hari oseti da mu je iaio rame, a Ras promuklo zaurla izbezumljen od
bola.
Astinvald hitro podie svoj blaster, ali Dorsina leva ruka ve se nalazila oko njegovog ramena, a
no koji je drala u desnoj aci bio mu je prislonjen uz grlo.
"Ne mii se!" naredi ona. "Pomeri se samo za milimetar, bilo kojim delom tela, i rasporiu ti vrat
sve do kime... Baci blaster. Baci! I neuronski bi."
Seldon podie Raja, koji je i dalje stenjao i vrsto ga stee. Zatim se okrenu prema Tisalveru i
ree: "Napolju ekaju ljudi. Besni ljudi. Pozvau ih ovamo pa e vam razbiti sve to imate. Raznee
zidove. Ako ne elite da se to dogodi, pokupite ovo oruje i bacite ga u susednu sobu. Oduzmite
oruje i oficiru bezbednosti koji lei na podu, pa i sa njim isto postupite. Brzo! Neka vam ena
pomogne. Naredni put e dobro promisliti pre no to uloi albu protiv nevinih ljudi... Dors, ovaj na
podu bar jo izvesno vreme nee moi nit. Onemoguite i drugog, ali ga nemojte ubiti.
"Dobro", sloi se Dors. Okrenuvi no snano ga lupi drkom po lobanji. On klonu na kolena.
Ona iskrivi lice u grimasu. "Mrzim to da radim."
"Pucali su na Raja", ree Seldon, pokuavi da odagna gaenje koje je i sam oseao zbog onoga
to se upravo dogodilo.
urno napustie stan, a kada se naoe na ploniku, ustanovie da je pretrpan ljudima. Gotovo svi
su bili mukarci, iz ijih se grla prolomi vrisak kada ih ugledae da izlaze. Opkolie ih sa svih strana
i njih zapahnu miris neopranog oveanstva.
Neko povika: "Gde su Suncoznake?"
"Unutra", odvrati glasno Dors. "Ostavite ih na miru. Izvesno vreme e biti bespomoni, ali stii e
im pojaanje, stoga se brzo izgubite odavde."
"A ta e biti s vama?" zaori se iz desetak grla.
"I mi odlazimo. Neemo se vratiti."
"Ja u se za njih pobrinuti", razdra se Raj, izvukavi se iz Seldonovog naruja i doekavi se na
noge. Divlje je masirao desno rame. "Mogu da hodam. Putaj me da proem."
Gomila se razdvoji da ga propusti, a on povika: "Gospodin, gospoja, poite sa mnom... Brzo!"
Za njima je plonikom ilo nekoliko desetina mukaraca, a onda Raj iznenada pokaza prema
jednom otvoru i promrmlja: "Izvoli, narode. Odveu vas na jedno mesto gde vas niko nee pronai.
ak ni Davan verovatno ne zna za nj. Samo to moramo proi kroz nivoe sa kanalizacijom. Tamo nas
niko nee videti, ali pomalo zaudara... shvatate?"
"Valjda emo preiveti", promrmlja Seldon.
I oni poee da se sputaju niz usku zavojitu rampu, a odozdo su im u znak pozdrava u susret
dopirali kuni mirisi.
80.
Raj im je pronaao sklonite. Da bi stigli do njega, do te velike sobe koja je liila na potkrovlje,
morali su da se popnu metalnim lestvama. Seldon nije mogao da dokui namenu ove prostorije. Bila
je ispunjena opremom, glomaznom i tihom, ali emu je ta oprema sluila to je ostalo tajna. Prostorija
je bila prilino ista, nije bila pranjava jer je postojano strujanje vazduha spreavalo prainu da se
slegne i - to je jo vanije - kao da je umanjivalo smrad.
Raj je bio zadovoljan. "Nije li ovde ba lepo?" upita on. Jo je povremeno trljao rame i trzao se
kada bi ga vre pritisnuo.
"Moglo je biti i gore", odvrati Seldon. "Zna li moda, Raje, emu slui ovo mesto?"
Raj slegnu ramenima ili krenu da to uini pa se tre. "Ne znajem", odvrati. A zatim dodade,
pomalo se razmeui: "Koga je briga?"
Dors, koja je sela na pod poto je prela akom preko njega, a zatim sumnjiavo osmotrila dlan,
ree: "Ako vam je stalo do nagaanja, ja mislim da je ovo deo kompleksa koji se bavi
detoksifikacijom i recikliranjem otpadaka. Ova roba sigurno e zavriti kao ubrivo."
"Znai", zakljui mrano Seldon, "oni koji vode kompleks silazie s vremena na vreme ovamo, a
mogu naii u bilo kom trenutku, i to je sve to znamo."
"Bijo sam ve ovde i pre", ree Raj. "Nikada nikog ovde nisam vid'o."
"Pretpostavljam da je na Trantoru veina stvari automatizovana, a ako je igde automatizacija
potrebna onda je to pri obradi otpadaka", primeti Dors. "Ovde moemo biti sigurni... bar izvesno
vreme."
"Ali ne za dugo. Ogladneemo i oedneti, Dors."
"Ja mogu nabavljam hranu i vodu za sviju nas", javi se Raj. "Naui preivi kada si dete iz
sokaka."
"Hvala ti, Raje", odvrati odsutno Seldon, "ali u ovom trenutku nisam uopte gladan." On onjui
vazduh. "Moda nikada vie neu biti gladan."
"Biete", ree mu Dors. "ak i ako na izvesno vreme izgubite apetit, oedneete. Ali bar neemo
imati problema sa pranjenjem. Praktino stanujemo iznad neega to je oigledno otvoreni odvodni
kanalizacioni kanal."
Izvesno vreme vladala je tiina. Svetlost je bila priguena i Seldon se pitao zato je Trantorijanci
sasvim ne ugase. Ali onda mu sinu da nikad nije naiao na potpunu tamu u bilo kojoj javnoj oblasti.
To je verovatno bila navika drutva bogatog energijom. udno da je jedan svet sa etrdeset milijardi
stanovnika bio bogat energijom, ali poto su crpli energiju iz unutranjosti planete - da se i ne
pominju solarna energija i nuklearna fuzija iz fabrika u svemiru - bio je. U stvari, kada se bolje
razmisli, u celom Carstvu nije bilo planete siromane energijom. Zar je ikada postojalo doba u kome
je tehnologija bila toliko primitivna da je moglo doi do energetskog siromatva?
On se osloni o sistem cevi kroz koje je - koliko je znao - proticao otpad iz kanalizacije. Kada mu
to sinu, on se udalji od cevi i spusti se na pod pored Dors.
Zatim upita: "Ima li naina da stupimo u vezu sa eterom Haminom?"
Dors odgovori: "Ja sam mu ve, u stvari, poslala poruku, mada mi je to bilo krajnje mrsko."
"Mrsko?"
"Nareeno mi je da vas titim. Svaki put kada sam primorana da stupim u vezu s njim, to znai da
sam negde zakazala."
Seldon ju je posmatrao skupljenih oiju. "Zar morate stalno biti pod pritiskom, Dors? Ne moete
me zatititi od oficira bezbednosti jednog celog sektora."
"Verovatno da ne mogu. Moemo onesposobiti nekolicinu..."
"Znam. To smo ve uradili. Ali poslae pojaanje... naoruana terenska vozila... neuronski top...
maglu za uspavljivanje. Nisam siguran ta sve imaju, ali upotrebie celokupno svoje naoruanje. U to
sam ubeen."
Dors se kiselo nasmei i promrsi deakovu kosu, pa se pomalo obeshrabreno zagleda u svoj dlan.
Zatim mu ree: "Mislim, Raje, da ne bi trebalo da ostane s nama. Ne elim da tebe pronau."
"Mene oni nee pronai, a ako vas ostavim ko e vam donositi hranu i vodu, i ko e vam
pronalaziti nova skrovita, tako da Suncoznake nikada nee moi ni da naslute gde da vas trae?"
"Ne, Raje, nas e nai. Davana se ni ne trude ba neto naroito da nau. On im smeta, ali ini mi
se da ga ne shvataju ozbiljno. Shvata li ta hou da kaem?"
"Hoete da kaete da je on samo neki tamo dave... i da oni misle kako nije vredno jurcati za
njim?"
"Da, upravo to mislim. Ali nas dvoje smo vrlo ozbiljno povredili dvojicu oficira, i nee nam
dopustiti da se tako lako izvuemo. Ako bude potrebno pokrenue sve to imaju - ako bude potrebno
proeljae svaki skriveni ili nekorieni hodnik u sektoru - i pronaie nas."
Raj se snudi: "Sada se oseam kao... kao nita. Da nisam uleteo tamo i da me nisu apili, vi ne
bi sredili oficire i ne bi zapali u tak'u nevolju."
"Ne, ranije ili kasnije, morali bismo da ih - uh - sredimo. Ko zna? Moda bismo morali da
onesposobimo jo nekolicinu."
"E pa, divno ste to obavili", pohvali ih Raj. "Da me nije sve bolelo, vie bi vid'o i uiv'o."
Seldon ree: "Nikakve koristi ne bismo imali od toga ako bismo pokuali da se suprotstavimo
celom sistemu bezbednosti. Pitanje glasi: ta e s nama kada nas se jednom doepaju? Sigurno e nas
osuditi na zatvor."
"Oh, ne. Ako bude potrebno, aliemo se caru", umea se Dors.
"Caru?" upita Raj, razrogaivi oi. "Poznajete cara?"
Seldon odmahnu rukom prema deaku. "Svaki graanin Carstva moe da se ali caru... Sve mi se
ini, Dors, da bi to bilo pogreno. Jo od vremena kada smo Hamin i ja napustili Carski sektor,
izbegavamo cara."
"Ali ne u toj meri da bi dozvolio da zavrite u dalitskom zatvoru. Carska alba slui za
odugovlaenje - skretanje panje, na neki nain - a za to vreme, moemo smisliti neto drugo."
"A imamo i Hamina."
"Da, imamo", nesigurno ponovi Dors, "ali ne moemo ga ba smatrati svemoguim. Kao prvo, ak
i da je moja poruka stigla do njega i da je bio u mogunosti da pohita u Dal, kako bi nas ovde
pronaao? A ak i da nas pronae, ta on sam moe protiv celokupnih dalitskih snaga bezbednosti?"
"U tom sluaju", ree Seldon, "moraemo neto da preduzmemo pre no to nas pronau."
Raj predloi: "Ako poete sa mnom, ja u vas drat' stalno pred njima. Znam ovde svaku rupu."
"Moe beati pred jednom osobom, ali bie ih mnogo i kretae se istovremeno velikim brojem
hodnika. Umai emo jednoj grupi, a naleteti na drugu."
Dosta dugo proveli su sedei u neprijatnoj tiini, svaki od njih suoen sa naizgled bezizlaznom
situacijom. A onda se Dors Venabili promekolji i ree napetim apatom: "Tu su. ujem ih."
Nekoliko trenutaka su napeto oslukivali, a onda Raj skoi na noge i prosikta: "Dolaze odande.
Mi moramo tamo."
Zbunjeni Seldon nita nije uo, pa se zadovolji da poveruje onima sa boljim sluhom, ali im je
Raj poeo urno i tiho da se udaljava od pravca kojim su pridolice nailazile, zau se glas koji
stade da se odbija o plesnive zidove. "Stanite. Stanite."
A Raj ree: "To je Davan. Otkud je znao da smo ovde?"
"Davan?" upita Seldon. "Jesi li siguran?"
"Narafski da jesam. On e nam pomoi."
81.
Davan upita: "ta se dogodilo?"
Seldonu je bilo malo lake. Nema sumnje da sam Davan nije mogao mnogo da im pomogne protiv
celokupnih snaga dalskog sektora, ali on je, bar, komandovao velikim brojem ljudi koji su mogli da
stvore dvoljno zbrke...
On ree: "Trebalo bi da znate, Davane. Pretpostavljam da su mnogi iz one gomile koja se jutros
nalazila ispred Tisalverove kue, bili vai ljudi."
"Da, izvestan broj. Pria se da ste bili uhapeni, ali da ste sredili ceo jedan odred Suncoznaki.
Ali zato su vas uhapsili?"
"Dvojicu", ree Seldon, podigavi dva prsta. "Dvojicu Suncoznakastih. I to je ve dovoljno loe.
Jedan od razloga to su nas uhapsili bio je taj to smo tebe posetili."
"To nije dovoljan razlog. Suncoznake se ni inae ne gnjave mnogo sa mnom." Zatim ogoreno
dodade: "Potcenjuju me."
"Moda", odvrati Seldon, "ali ena kod koje smo iznajmili sobe prijavila nas je da smo izazvali
pobunu... nepravedno optuivi onog reportera na koga smo naleteli iavi k vama. Priali smo vam.
Poto su vai ljudi bili jue na mestu dogaaja, a i jutros ponovo - a nemojmo zaboraviti i na onu
dvojicu oficira koji su teko povreeni - ne bi me udilo da odlue da oiste ove hodnike - a to znai
da ete se i vi nai na udaru. Stvarno mi je ao. Nisam ni nameravao niti sam oekivao da e se sve
ovo zbog mene zakuvati."
Ali Davan odmahnu glavom. "Ma ne, ne poznajete vi Suncoznakaste. Ni to sve im nije dovoljno.
Oni ne ele da nas pokupe. Sektor bi morao neto da preduzme u vezi s nama ako bi to uinili. Sreni
su to mogu da nas puste da trunemo u Bilibotonu i na ostalim ubritima. Ne, oni su vama za petama
- vama. ta ste to uinili?"
Dors nestrpljivo upade: "Nita nismo uinili, a i da jesmo, kakve to ima veze? Ako ne ele vas,
ve nas, doi e ovamo dole da nas izvuku napolje. Ako im se naete na putu, biete u grdnoj
nevolji."
"Ne, ja nikako. Ja imam prijatelje - mone prijatelje", odvrati Davan. "To sam vam rekao i sino.
A oni mogu pomoi i vama, ba kao i meni. Kada ste otvoreno odbili da nam pomognete, stupio sam s
njima u vezu. Oni znaju ko ste, doktore Seldone. Vi ste uven ovek. Oni mogu da porazgovaraju sa
gradonaelnikom Dala i pobrinu se da vas ostave na miru, ta god da ste uinili. Ali moraete da
budete odvedeni iz Dala."
Seldon se osmehnu. Osetivi kako ga preplavljuje olakanje, upita: "Poznajete nekog monika, zar
ne Davane? Nekoga ko se smesta odaziva na poziv, ko je u stanju da nagovori dalsku upravu da ne
preduzima nikakve drastine korake, nekoga ko je u stanju da nas izvede odavde? Odlino. Nisam
iznenaen." On se okrenu prema Dors sa smekom na licu. "Ponovo taj Mikogen. Kako Haminu to
polazi za rukom?"
Ali Dors odmahnu glavom. "Suvie je to bilo brzo... Ne razumem."
Seldon ree: "Verujem da je on u stanju sve da uini."
"Poznajem ga bolje nego vi - i due - i ne verujem u to."
Seldon se osmehnu. "Ne potcenjujte ga." A onda, kao da je eleo to pre da pree na drugu temu,
okrenu se ka Davanu. "Ali kako ste nas pronali? Raj nam je kazao da ne znate za ovo mesto."
"I ne zna", zacvile ozlojeeno Raj. "Ovo je samo moje mesto. Ja sam ga pronaao."
"Nikada ranije nisam bio ovde", odvrati Davan osvrui se unaokolo. "Zanimljivo mesto. Raj je
stvorenje iz hodnika, i savreno se snalazi u ovom lavirintu."
"Da, Davane, u to smo se i sami uverili. Ali kako ste nas vi pronali?"
"Toplotni traga. Imam ureaj koji belei infracrveno zraenje, odreeno termalno ustrojstvo od
trideset sedam stepeni Celzijusovih. Ukazuje na prisustvo ljudskih bia, ali ne i na druge izvore
toplote. Otkrio je vas troje."
Dors se namrti. "Od kakve je koristi to na Trantoru, na kome posvuda ima ljudskih bia? Imaju ih
na drugim svetovima, ali..."
"ali ne i na Trantoru. Znam", prekinu ga Davan. "Samo to su vrlo korisni u sirotinjskim etvrtima,
u zaboravljenim, propalim hodnicima i sokacima."
"Odakle vam?" upita Seldon.
Davan odvrati: "Dovoljno je da ga imam... Ali moramo vas skloniti odavde, gospodaru Seldon.
Suvie ljudi tei da vas se doepa, a ja elim da vas dobije moj moni prijatelj."
"A gde je taj tvoj moni prijatelj?"
"Dolazi. Bar beleim pribliavanje novih trideset sedam stepeni, i mislim da to ne moe biti niko
drugi."
Kroz vrata ue pridolica, a Seldonu na usnama zamre radostan uzvik. To nije bio eter Hamin.
17. VAJ
VAJ... Jedan od sektora sveta-grada Trantora... U poslednjim vekovima Galaktikog carstva, Vaj
je bio najjai i najstabilniji deo sveta-grada. Njegovi vladari dugo su teili da se domognu carskog
prestola, opravdavajui to svojim poreklom od prvih careva. Pod Maniksom IV Vaj je postao vojna
sila i (kako su kasnije tvrdile carske vlasti) planirao je da izvri prevrat koji bi obuhvatio celu
planetu...
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
82.
ovek koji je uao bio je visok i miiav. Imao je dugake plave brkove koji su se kovrdali na
krajevima i trag kose koji mu se protezao niz obraze i ispod brade, ostavljajui deo brade i donju
usnu potpuno izbrijane i pomalo vlane. Kosa mu je bila tako kratko podiana i tako svetla da je
Seldona, na jedan prijatan trenutak, podsetio na Mikogen.
Pridolica je na sebi imao odeu koja je, nema sumnje, predstavljala uniformu. Bila je
crvenobela, a oko pasa je nosio iroki pojas ukraen srebrnim ukrasnim avliima.
Kada je progovorio, njegov glas podseti Seldona na svirku kontrabasa, a za naglasak zakljui da
ga nikada ranije nije uo. Najneobiniji naglasci uvek su Seldonu zvuali neuglaeno, ali ovaj je
gotovo liio na muziku, moda zbog bogatstva niskih tonova.
"Ja sam narednik Emer Talus", zabrunda on lagano izgovarajui slogove. "Traim doktora Harija
Seldona."
"Ja sam taj", odgovori Seldon, a zatim apnu Dors: "Ako Hamin nije mogao sam da doe, nema
sumnje da je poslao velianstveni komad teletine da ga zameni."
Narednik je osmotrio Seldona jednim prodornim i poduim pogledom. Zatim ree: "Da. Opisali su
mi vas. Molim vas poite sa mnom, doktore Seldon."
Seldon ree: "Povedite nas."
Narednik koraknu unazad. Seldon i Dors Venabili pooe napred.
Narednik stade i podie ogromnu aku, okrenuvi dlan prema Dors. "Nareeno mi je da povedem
dr Harija Seldona. U mom nareenju nije stajalo da povedem bilo kog drugog."
Seldon je jedan trenutak zbunjeno zurio u njega. A onda njegov iznenaeni pogled smeni pogled
pun besa. "Nemogue da vam je izdato jedno takvo nareenje, narednie. Dr Dors Venabili je moja
saradnica i saputnica. Ona mora poi sa mnom."
"To se kosi s mojim uputstvima, Doktore."
"Uopte me ne zanimaju ta vaa uputstva, narednie Talus. Bez nje ne idem."
"ta vie", dodade iznervirana Dors, "moja uputstva glase da treba da titim dr Seldona sve
vreme. A to ne mogu ako nisam s njim. Stoga, gde on ide, idem i ja."
Narednik je bio zbunjen. "Imam izriito nareenje da se pobrinem za vas kako vam se nita ne bi
dogodilo, dr Seldone. Ako ne budete hteli da poete dobrovoljno, morau da vas odnesem do svog
vozila. Pokuau da to uradim neno."
On isprui ruku kao da e da epa Seldona oko struka i da ga ponese.
Seldon se izmaknu van njegovog domaaja. Dok je to inio, njegov desni dlan se bridom spusti na
narednikovu desnu miicu, tamo gde su mu miii bili najtanji, tako da ga je udario po kosti.
Narednik iznenada duboko udahnu i kao da se malo stresao, ali onda se okrenu, bezizraajnog lica
i ponovo krenu napred. Davan je sve to nepomino posmatrao, ali zato je Raj zaao naredniku s
lea.
Seldon ponovi svoj udar dlanom po drugi, a zatim i po trei put, ali ovog puta je ve narednik
Tulus predvideo ta e se desiti, pa je sagnuo rame kako bi udarac doekao kojim tvrdim miiem.
Dors je izvukla noeve.
"Narednie", poe ona grlato, "okrenite se ovamo. elim da shvatite kako vam mogu naneti teku
povredu, ako budete i dalje uporno traili da odnesete dr Seldona protiv njegove volje."
Narednik zastade. Izgleda da je ozbiljno shvatio noeve koji su se lagano pomerali. "Moja mi
uputstva ne brane da povredim nekog drugog, ve samo dr Seldona", ree on.
Desna aka mu neverovatnom brzinom skliznu ka neuronskom biu koji mu je visio u koricama
zakaenim za opasa. Dors isto tako brzo koraknu napred, sevajui noevima.
Ali nijedno od njih ne zavri kretnju.
Bacivi se napred, Raj se zaleteo i udario narednika u lea levom akom, a desnom mu izvukao
oruje iz korica. Hitro se povukao, drei obema akama neuronski bi i viui: "Ruke gore,
narednie, ili u vas poastiti!"
Narednik se okrenu, a nervozni izraz pree mu preko zajapurenog lica. Jedino u tom trenutku je
njegova ravnodunost popustila. "Spusti to, sinko", zagrme on. "Ne zna kako se ukljuuje."
Raj zaurla. "Znam gde je prekida. Sada je iskljuen, ali moe da opali. A i opalie ako pokua
da me dohvati."
Narednik se ukoi. Dobro je znao koliko moe biti opasno kada jedan dvanaestogodinjak ima u
ruci mono oruje.
Ni Seldon se nije oseao nita bolje. On ree: "Paljivo s tim, Raje. Nemoj pucati. Skini prst s
kontaktnog dugmeta."
"Neu mu dozvoliti da me zaskoi."
"Nee... Narednie, molim vas ostanite nepokretni. Hajde da neto raspravimo. Reeno vam je da
me odvedete odavde. Je li tako?"
"Tako je", odvrati narednik, pomalo iskolaenih oiju upiljenih u Raja (iji je pogled isto tako
bio prikovan za narednikov).
"Ali nije vam reeno da povedete bilo kog drugog. Je li tako?"
"Ne, to mi nije reeno, Doktore", odseno ospori narednik. ak ni neuronski bi nije mogao da ga
nagna da promeni iskaz. To je bilo oigledno.
"U redu, ali sasluajte me, narednie. Da li vam je reeno da ne povedete nikog drugog?"
"Upravo sam vam rekao..."
"Ne, ne. Sluajte, narednie. Postoji razlika. Da li vam je izdato ovakvo nareenje: 'Dovedite dr
Seldona!'? Je li to bilo sve, da li se u vaem nareenju nije pominjao niko drugi, ili je ono bilo
odreenije.? Da ono nije glasilo: "Dovedite samo dr Seldona i nikoga vie."
Narednik stade da premee ove dve mogunosti po glavi, a zatim ree: "Reeno mi je da vas
dovedem, dr Seldone."
"Znai, nije pominjan niko drugi na bilo koji nain, je li tako?"
Pauza. "Ne."
"Nije vam reeno da dovedete dr Venabili, ali vam nije ni reeno da je ne dovedete. Je li tako?"
Pauza. "Da."
"Znai, moete i da je dovedete i da je ne dovedete, kako god elite?"
Duga pauza. "Pretpostavljam."
"E, sad, tu je i Raj, momak koji dri u vas uperen neuronski bi - va neuronski bi, ne zaboravite
- i jedva eka da ga upotrebi."
"Aha!" zavika Raj.
"Jo ne, Raje", ree Seldon. "A tu je i dr Venabili i njena dva noa kojima ume veoma struno da
barata, i na kraju tu sam ja, a ja mogu, ako mi se ukae prilika, da vam akom slomim Adamovu
jabuicu tako da ete doveka moi samo da apuete. E pa sad, elite li da povedete dr Venabili ili
ne? Nareenja vam doputaju i jednu i drugu mogunost."
Narednik konano skrhanim glasom ree: "Poveu i enu."
"I deaka, Raja."
"I deaka."
"Dobro, Dajete li asnu re - vau asnu vojniku re - da ete uiniti onako kao to ste upravo
izjavili... na asnu re?"
"Imate moju asnu vojniku re", odvrati narednik.
"Dobro, Raje, vrati bi. Smesta. Nemoj da ekam."
Raj, sa nesretnim izrazom na licu iskrivljenom u grimasu, pogleda u Dors, koja je oklevala, da bi
potom lagano klimnula. I na njenom licu bio je isti nesretni izraz kao i na Rajovom.
Raj prui neuronski bi naredniku i ree: "Naterali su me, veliki..." Poslednje rei bile su
nerazumljive.
Seldon ree: "Sklonite noeve, Dors."
Dors zavrte glavom, ali ih ipak skloni.
"Narednie?" obrati mu se Seldon.
Narednik pogleda u neuronski bi, pa u Seldona. Zatim ree: "Vi ste astan ovek, dr Seldone, i
moja asna re vai." Vojniki otro, on vrati neuronski bi u korice.
Seldon se okrenu Davanu i ree: "Davane, molim vas da zaboravite sve to ste ovde videli. Nas
troje dobrovoljno kreeno s narednikom Talusom. Recite Jugu Amarilu kada ga budete videli da ga
neu zaboraviti i da u se, kada se ovo jednom zavri i kada budem mogao neto da preduzmem,
pobrinuti da dospe na Univerzitet. A ako ikada bude bilo potrebno da uinim bilo ta razumno za vau
stvar, Davane, ja u to i uiniti... A sada narednie, poimo."
83.
"Jesi li se ve ranije vozio mlaznjakom, Raje?" upita Hari Seldon.
Raj nemo odmahnu glavom. Posmatrao je Gornju stranu koja je promicala ispod njih s
meavinom straha i strahopotovanja.
Seldona ponovo iznenadi u kojoj meri je Trantor predstavljao svet Ekspresnika i tunela. Mase su
ak i dugaka putovanja obavljale ispod zemlje. Vazduni saobraaj, koliko god bio uobiajen na
drugim svetovima, predstavljao je na Trantoru luksuz i mlaznjaci poput ovog...
Kako li je Hamin uspeo da ga nabavi? pitao se Seldon.
On pogleda kroz prozor i ugleda kupole koje su se uzdizale i sputale okruene zelenilom u ovoj
oblasti planete, povremene mrlje neega to je veoma liilo na dungle, rukavce mora koje su s
vremena na vreme preletali, s vodom nalik na olovo koja bi iznenada zasvetlucala kada bi sunce
naas provirilo iza gustog omotaa oblaka.
Posle otprilike jednog sata leta, Dors, koja je gledala novi istorijski roman u kome oigledno nije
mnogo uivala, iskljui ureaj za projektovanje i ree: "Volela bih da znam kuda to idemo."
"Ako vama to nije poznato", odvrati Seldon, "meni je jo manje. Due ste na Trantoru od mene."
"Da, ali sve vreme sam provela unutra", primeti Dors. "Ovde napolju, kada ispod sebe imamo
samo Gornju stranu, izgubljena sam poput neroenog deteta."
"Oh, dobro... Hamin verovatno zna ta radi."
"Ubeena sam da zna", odvrati Dors prilino otro, "ali to nema nikakve veze sa naom sadnjom
situacijom. Zato i dalje pretpostavljate da je ovo njegovo delo?"
Seldon izvi obrvu.
"Kad bolje razmislim, ne znam. Samo sam pretpostavljao. Zato ovo ne bi bilo njegovo delo?"
"Jer bilo ko da je ovo sredio nije izriito naredio da i ja budem dovedena tamo. Jednostavno ne
mogu da prihvatim da bi Hamin mogao da zaboravi na mene. A i zbog toga to nije sam doao, kao u
Strilingu i Mikogenu."
"Ne moete oekivati, Dors, da uvek lino doe. Moda je bio zauzet. Zapanjujua je injenica ne
to to ovog puta nije doao ve to je dolazio u preanjim prilikama."
"Pod pretpostavkom da nije doao lino, zar bi poslao jednu ovako upadljivu i raskonu leteu
palatu poput ove?" Ona pokaza rukom oko sebe na unutranjost velikog, luksuznog mlaznjaka.
"Moda mu je to jednostavno bilo zgodno u datom trenutku. A moda je i mislio da niko nee
posumnjati kako se begunci koji se oajniki trude da ostanu neotkriveni voze u ovako neem. To je
stara varka."
"I suvie poznata, prema mom miljenju. Zar bi poslao idiota kakav je narednik Tulus da ga
zameni?"
"Narednik nije idiot. Jednostavno je obuen da bespogovorno izvrava nareenja. Kada bi
dobijao odgovarajua nareenja, mogao bi biti potpuno pouzdan."
"Evo nas opet na istom, Hari. Vratili smo se na to. Zato nije dobio odgovarajue nareenje?
Nezamislivo mi je da je eter Hamin mogao da mu naredi da vas izvede iz Dala, a da mene ni ne
spomene. Nezamislivo."
Na To Seldon nije imao ta da odgovori, te se snudi.
Proe jo jedan sat, a onda se Dors ponovo oglasi: "Izgleda da napolju postaje hladnije. Zelenilo
Gornje strane postaje smee, a ini mi se da je ukljuno grejanje."
"ta to znai?"
"Dal se nalazi u tropima, to znai da sada idemo ili na sever ili na jug - i to prilino daleko. Da
imam neku predstavu o tome u kom pravcu se nalazila linija noi, znala bih u kom pravcu idemo."
Na kraju preoe i preko dela obale na kojoj je ledeni obod oiviavao kupole tamo gde ih je more
dodirivalo.
A onda, sasvim iznenada, mlaznjak se nagnu nadole.
"Udariemo u zemlju!" zavrita Raj. "Razbiemo se!"
Seldonovi stomani miii se zgrie i on epa naslon sedita.
Dors se, meutim, nije uzbuivala. Ona samo ree: "Izgleda da je kod pilota sve u redu.
Poniremo."
U trenutku kada je zavrila reenicu, krila mlaznjaka se povukoe unazad i ispod njega i mlaznjak
poput metka ulete u tunel. U trenutku ih obavi tama, a sekund kasnije ukljui se osvetljenje u tunelu. S
obe strane mlaznjaka promicali su zidovi tunela.
"Pretpostavljam da me nikada niko nee moi da ubedi kako znaju da je tunel prazan", promrmlja
Seldon.
"Ubeena sam da su jo pre nekoliko desetina kilometara primili obavetenje da je tunel prazan",
odvrati Dors. "U svakom sluaju, pretpostavljam da e se putovanje ubrzo zavriti i da emo saznati
gde se nalazimo."
Ona napravi pauzu, pa dodade: "Pretpostavljam, takoe, da nam se ono to emo saznati uopte
nee dopasti."
84.
Mlaznjak izie iz tunela na dugaku pistu iznad koje se protezao krov na takvoj visini da se
Seldonu uinio bliim pravoj dnevnoj svetlosti od bilo ega to je video od kada je napustio Carski
sektor.
Zaustavili su se za krae vreme no to je Seldon pretpostavljao, ali po cenu neprijatnog potiska
unapred. To se naroito odrazilo na Raju, koji se zalepio za sedite ispred sebe i jedva uspevao da
die, dok ga Dorsina ruka koja je poivala na njegovom ramenu nije blago povukla unazad.
Narednik Talus, upeatljiv i uspravan, napusti mlaznjak i krenu ka stranjem delu, otvori vrata
odeljenja za putnike i pomoe svojim putnicima, jednom po jednom, da iziu.
Poslednji je iziao Seldon. Napola se okrenuvi kada je prolazio pored narednika, on mu ree:
"Bio je to prijatan let, narednie."
Lagani osmeh razli se narednikovim irokim licem usled ega mu se podie gornja usna sa
brkovima. On dotae obog kape u polupozdrav i odvrati: "Jo jednom hvala, Doktore."
Potom su ih urno smestili na stranje sedite nekog terenskog vozila krajnje neobinog oblika,
narednik lino sede na mesto vozaa, pokrenu vozilo i nastavi da vozi s neverovatnom lakoom.
Prolazili su irokim putevima, oivienim visokim, lepo izgraenim zgradama, koje su sijale na
jarkoj dnevnoj svetlosti. Kao i svuda na Trantoru, uli su udaljeno brujanje Ekspresnika. Plonici su
bili pretrpani uglavnom dobro odevenim ljudima. Okolina je bila zadivljujue, gotovo preterano
ista.
Seldonovo oseanje sigurnosti nastavi da se smanjuje. Dorsina nagaanja u pogledu njihovog
odredita konano se obistinie. On se nagnu ka njoj i ree: "Mislite li da smo se vratili u Carski
sektor?"
Ona odvrati: "Ne, zgrade su vie u rokoko stilu u Carskom sektoru, a u ovom ima manje carske
kitnjastosti - ako shvatate na ta mislim."
"Pa, gde smo onda, Dors?"
"Bojim se, Hari, da emo morati da pitamo."
Nisu dugo putovali i uskoro se ukotrljae na parkiralite koje se nalazilo pored neke impozantne
etvorospratne graevine. Oko vrha se protezao friz sa izmiljenim ivotinjama, ukraen trakama
jarkoruiastog kamena. Bila je to upadljiva fasada prilino dopadljivog izgleda.
Seldon primeti: "To me ba podsea na rokoko."
Dors samo nesigurno slegnu ramenima.
Raj zviznu i pokua da zvui ravnoduno kada ree: "Hej, pogledajte to otmeno mesto."
Narednik Tulus dade znak Seldonu, jasno mu stavivi do znanja da treba da ga sledi. Seldon se
povue, a zatim se takoe poslui univerzalnim jezikom pokreta, isprui obe ruke, jasno pokazavi na
Dors i Raja.
Narednik stade nelagodno da okleva ispred velelepnog ruiastog ulaza. Brkovi samo to mu nisu
otpali koliko su se obesili. A onda osorno ree: "Dobro, svo troje. Moja asna re i dalje vai... Ali
da znate da se ostali moda nee smatrati obaveznima da potuju moje obeanje."
Seldon klimnu. "Smatram vas odgovornim samo za sopstvena dela, narednie."
Narednik je bio dirnut, i lice mu se na trenutak razvedri kao da razmatra mogunost da protrese
Seldonovu aku ili na neki drugi nain iskae svoju zahvalnost. Meutim, ipak odustade od toga i
zakorai na najnii stepenik stepenita koje je vodilo do vrata. Stepenice se smesta pokrenue.
Seldon i Dors krenue za njim s lakoom odravajui ravnoteu. Raj, koga je sve ovo na trenutak
zapanjilo, skoi na stepenice u pokretu posle izvesnog vremena, gurnu obe ake u depove i stade
bezbrino da zvidi.
Vrata se otvorie i kroz njih izioe dve ene, svaka sa jedne strane, potpuno simetrino. Bile su
mlade i privlane. Njihove haljine, vrsto stegnute u struku kaievima, dosezale su im gotovo do
lanaka, i padale u utavim naborima koji su se trli jedan od drugi dok su hodale. Obe su imale
smeu kosu, upletenu u dve debele pletenice. (Seldonu se to dopadalo, ali pitao se koliko im je
vremena bilo potrebno svako jutro da ih upletu. Nije primetio da su i ene koje je video na ulici
nosile tako sloene frizure.)
Ove dve se zagledae u pridolice s vidljivim gaenjem. Seldon nije bio iznenaen. Posle svega
to se toga dana dogodilo, on i Dors izgledali su gotovo isto onako odrpano kao i Raj.
Ipak su uspele pristojno da se poklone, a zatim naprave poluokret i pokau prema unutra savreno
uigrano i sa briljivo ouvanom simetrijom. (Uvebavaju li one te pokrete?) Oigledno je trebalo njih
troje da uu.
Sada su koraali kroz ukraenu prostoriju, natrpanu nametajem i ukrasnim stvaricama iju
namenu Seldon nije odmah shvatio. Pod je bio svetlo obojen, elastian i sijao se kao ogledalo.
Seldon s nelagodnou primeti da njihova odea ostavlja po njemu pranjave tragove.
Onda se otvorie unutranja vrata i pojavi se jo jedna ena. Bila je dosta starija od prve dve
(koje lagano poee da se sputaju kada ona ue, simetrino prekrstivi noge dok su to inile to
zadivi Seldona koji se pitao kako uspevaju da odre ravnoteu; nema sumnje da su to dugo
uvebavale).
Takoe se pitao da li se i od njega oekuje da toj eni na neki obredni nain iskae potovanje, ali
poto uopte nije imao pojma kako bi to trebalo da izgleda, on samo malo pognu glavu. Dors ostade
uspravno da stoji, i Seldonu se uini da to ini s prezirom.
Raj je otvorenih usta zverao u svim pravcima, kao da uopte nije video enu koja je upravo ula.
Bila je punaka - ne debela, ali prijatno zaobljena. Imala je istovetnu frizuru kao i mlade dame i
haljinu istog stila, ali mnogo bogatije ukraenu - i previe ak, da bi zadovoljila Seldonov oseaj za
lepo.
Oigledno je bila srednjih godina i u njenoj kosi ve su se primeivale sede, ali jamice u
obrazima inile su je mnogo mlaom nego to je u stvari bila. Njene svetlosmee oi bile su vesele i
sve u svemu izgledala je nekako vie materinski nego staro.
"Kako ste?" upita ona. "Svi zajedno?" (Uopte se nije iznenadila to vidi Dors i Raja, ve ih je s
lakoom uvrstila u svoj pozdrav.) "Ve vas izvesno vreme ekam, i umalo vas nisam dobila jo na
Gornjoj strani u Strilingu. Vi ste dr Hari Seldon, koga odavno elim da upoznam. Vi mora da ste dr
Dors Venabili, jer javljeno nam je da ste u njegovom drutvu. Bojim se da ovog mladia ne znam, ali
mi je drago to ga vidim. Ali ne smemo traiti vreme u razgovoru, jer sam ubeena da biste voleli da
se najpre odmorite."
"I okupamo, gospoo", upade Dors prilino grubo. "Svakom od nas bi dobro dolo jedno
tuiranje."
"Svakako", odvrati ena, "i ista odea. Naroito ovom mladiu." Ona pogleda Raja bez imalo
gaenja ili nezadovoljstva, za razliku od one dve mlade ene.
Zatim ga upita: "Kako se zove, mladiu?"
"Raj", odvrati Raj posramljeno mucajui. A onda isprobavajui dodade. "Misus."
"Kakva sluajnost", ree ena, dok su joj oi svetlucale. "Moda, ak, predskazanje. Ja se, naime,
zovem Rajel. Zar to nije udno? Ali, doite. Pobrinuemo se za sve vas. Posle emo imati dovoljno
vremena za veeru i razgovor."
"Samo as, gospoo", ree Dors. "Smem li da upitam gde se nalazimo?"
"Vaj, draga. I, molim vas, zovite me Rajel, lake emo postati prijatelji. Uvek se muim sa
formalnostima."
Dors se ukruti. "Zar ste iznenadeni to pitamo? Zar nije prirodno to elimo da znamo gde smo?"
Rajel se prijatno zvuno nasmeja. "Nema sumnje, dr Venabili, da emo morati neto uiniti sa
imenom ovog mesta. Ja vam nisam postavila pitanje, ve odgovorila. Pitali ste gde se nalazite i ja vas
nisam pitala zato. Odgovorila sam vam: 'Vaj'. Vi ste u sektoru Vaj."
"U Vaju?" gotovo uzviknu Seldon.
"Da, tako je, dr Seldone. eleli smo vas jo od dana kada ste se obratili Dekadnoj Konvenciji i
veoma nam je drago to ste sada ovde."
85.
U stvari, bio im je potreban itav dan da se odmore, razgibaju, operu i oiste, dobiju novu odeu
(svilastu i prilino komotnu, vajskog stila) i da se naspavaju.
Tek su druge veeri u Vaju sili na veeru koju im je gospoa Rajel obeala.
Sto je bio ogroman - prevelik, kada se ima u vidu da ih je za veerom bilo samo etvoro: Hari
Seldon, Dors Venabili, Raj i Rajel. Zidovi i tavanica bili su osvetljeni mekom svetlou ija se
boja menjala brzinom koju je oko moglo da prati, ali ne prebrzo, tako da nije zbunjivala um. Sam
stolnjak, koji nije bio od tkanine (Seldon nije uspeo da razabere od ega je), kao da je svetlucao.
Posluivali su ih brojni, tihi ljudi, a kada su se vrata jednom otvorila, Seldonu se uini da je video
naoruane vojnike na strai tamo napolju. Ova soba bila je somotska rukavica, ali elina pesnica
nije bila daleko.
Rajel je bila ljupka i prijateljski raspoloena, i jasno je pokazivala da joj se naroito dopada
Raj, koji je, na njeno navaljivanje, morao da sedne pored nje.
Raj - izriban i uglaan, prosto je sijao, da ga ovek gotovo nije mogao prepoznati u novoj odei,
sa oianom, opranom i oetkanom kosom - jedva da se usuivao da prozbori. Kao da je oseao da
njegova gramatika vie ne odgovara njegovom izgledu. Oseao se strano neugodno i paljivo je
promatrao Dors kako se slui jelom as iz jedne as iz druge inije, trudei se da je u svemu oponaa.
Hrana je bila ukusna ali dosta zainjena - u toj meri da Seldon nije mogao da raspozna jela.
Rejel, ije je bucmasto lice izgledalo sreno jer se stalno smeila pri emu su joj se videli lepi,
beli sjajni zubi, u jednom trenutku ree: "Moda ste pomislili da koristimo mikogenske dodatke za
hranu, ali to nije tano. Sve to vidite gajimo ovde u Vaju. Na celoj planeti nema sektora
samostalnijeg od Vaja. Naporno radimo da bismo takvo stanje i odrali."
Seldon ozbiljno klimnu i ree: "Sve to ste nam dali je prvoklasno, Rejel. Veoma smo vam
zahvalni."
A u sebi je mislio da je hrana ipak ispod mikogenskih standarda, a oseao je, to je ve ranije
priapnuo Dors, da upravo proslavlja vlastiti poraz. Ili Haminov poraz, u svakom sluaju, za njega je
to bilo isto.
Konano, Vaj ga se doepao, a ve sama pomisao na to strano je zabrinula Hamina prilikom onog
nesrenog sluaja na Gornjoj strani.
Rejel ree: "Moda ete mi dozvoliti da vam, kao domaica, postavim jedno lino pitanje. Da li
sam u pravu to pretpostavljam da vas troje ne sainjavate porodicu; da vi, Hari, i vi, Dors, niste
venani i da Raj nije va sin."
"Nas troje nismo ni u kakvoj vezi te vrste", odvrati Seldon. "Raj je roen na Trantoru, ja na
Helikonu, Dors na Sini."
"Pa, kako ste se onda nali?"
Seldon ukratko objasni, otkrivi to je mogao manje pojedinosti. "U naim susretima nema nieg
romantinog, niti znaajnog", dodade on.
"Ali stavljeno mi je do znanja da ste stvarali neprilike mom linom pomoniku, naredniku Talusu,
kada je eleo da samo vas izvede iz Dala."
Seldon ozbiljno odvrati: "Zavoleo sam Dors i Raja i nisam eleo da se razdvajamo."
Rajel se osmehnu i ree: "Vidim da ste sentimentalni."
"Da, jesam. A i zbunjen."
"Zbunjeni?"
"Pa, da. A poto ste bili tako ljubazni da nam postavite neka lina pitanja, mogu li i ja vama da
postavim jedno?"
"Razume se, dragi Hari. Pitajte ta god elite."
"Kada smo tek stigli rekli ste da me Vaj eli od dana kada sam se obratio Dekadnoj Konvenciji.
Ali zbog ega?"
"Sigurno niste toliko glupi da ne znate. elimo vas zbog vae psihoistorije."
"To mi je jasno. Ali zbog ega mislite da ako imate mene da ete imati i psihoistoriju?"
"Ne verujem da ste bili toliko nepaljivi da je izgubite."
"Jo gore od toga, Rajel. Nikada je nisam ni imao."
Rajelino lice se nabora. "Ali u svom govoru ste rekli da je imate. Ja nisam razumela va govor.
Nisam matematiar. Mrzim brojeve. Ali u mojoj su slubi matematiari koji su mi objasnili ono to
ste rekli."
"U tom sluaju, draga moja Rajel, moraete ubudue paljivije da sluate. Pretpostavljam da su
vam oni kazali kako sam dokazao da su psihoistorijska predvianja mogua, ali ubeen sam da su
vam takoe kazali i to da ona nisu izvodljiva."
"U to ne mogu da poverujem, Hari. Ve narednog dana, bili ste pozvani u audijenciju kod onog
samonametnutog cara, Kleona."
"Samonametnutog cara?" promrmlja ironino Dors.
"Nego ta", odvrati joj Rajel, kao da odgovara na neko ozbiljno pitanje. "Samonametnuti car. On
nema prava na taj presto."
"Rajel", obrati joj se Seldon, pomalo nervozno se vrativi na preanju temu razgovora, "Kleonu
sam rekao isto ono to i malopre vama i on me je pustio."
Rajel se vie nije osmehivala. Glas joj postade neto grublji. "Da, pustio vas je isto onako kao
to je maka iz basne pustila mia. Od tada vas je stalno progonio - u Strilingu, Mikogenu, u Dalu.
Isto bi inio i ovde da se usuuje. Ali dosta o tome - na je razgovor postao suvie ozbiljan.
Zabavimo se. Malo muzike."
Na te njene rei, odjednom se oglasi blaga ali vesela instrumentalna melodija. Ona se nagnu ka
Raju i neno mu ree: "Ako se mui sa viljukom, uzmi kaiku ili se poslui prstima. Meni ne
smeta."
"Dobro, gospo", odvrati Raj i proguta knedlu, ali Dors uhvati njegov pogled, i njene usne
bezglasno oblikovae: "Viljuka."
On nastavi da se slui viljukom.
Dors primeti: "Muzika je divna, gospoo" - upadljivo je odbijala familijarni oblik ophoenja -
"ali ne smemo dozvoliti da nas omete. Neto mi pade na pamet da su progonitelji na svim tim
mestima mogli biti u slubi sektora Vaj. Vi sigurno ne biste bili tako dobro upoznati sa dogaajima da
Vaj nije bio inicijator."
Rajel se glasno nasmeja. "Vaj, razume se, ima oi i ui posvuda, ali nismo mi bili ti progonitelji.
Da jesmo, ne biste umakli - kao to niste u Dalu, gde smo odista mi bili progonitelji. Meutim, kada
neka potera pretrpi neuspeh, kada aka promai metu, onda moete biti ubeeni da iza toga stoji
Demerzel."
"Zar imate tako loe miljenje o Demerzelu?" promrmlja Dors.
"Da. Zar vas to iznenauje? Porazili smo ga."
"Vi? Ili sektor Vaj?"
"Sektor, razume se, ali ako je Vaj pobednik, onda to znai da sam i ja pobednik."
"udno", primeti Dors. "Na Trantoru preovlauje miljenje da stanovnici Vaja nemaju nikakve
veze sa pobedama, porazima, ili bilo im drugim. Osea se da u Vaju odluke donosi jedan ovek koji
vlada gvozdenom pesnicom, a taj ovek je gradonaelnik. Vi - ili bilo koji drugi Vajanin - u
poreenju s njim nemate nikakvog uticaja."
Rajel razvue usta u osmeh. Zastala je da blagonaklono pogleda Raja i da ga tipne za obraz, a
zatim ree: "Ako verujete da je na gradonaelnik autokrata i da Vajom upravlja po svojoj volji,
moda ste u pravu. Ali ak i da je tako, ipak mogu da se posluim linom zamenicom, jer moja se
volja slua."
"Zato vaa?" upita Seldon.
"A zato da ne?" odvrati pitanjem Rajel kada posluitelji poee da raiavaju sto. "Ja sam
gradonaelnik Vaja."
86.
Prvi je reagovao Raj. Sasvim zaboravivi na plat civilizovanosti u kome se tako neprijatno
oseao, on se promuklo nasmeja i ree: "Hej, gospoja, ne moe ti biti gradonaelnik. Gradonaelnici
su momci."
Rajel ga raspoloeno pogleda i odvrati mu savreno oponaajui njegov nain govora: "Hej,
klinac, neki gradonaelnici su momci, a neki gospoje. Pokuaj to utuvi u glavu."
Raj iskolai oi i zabezeknuto se zagleda u nju. Konano uspe da prozbori: "Hej, ti pria
regularni, gospoja."
"Narafski. Regularni ako elim", odvrati Rajel i dalje se osmehujui.
Seldon proisti grlo i primeti: "Naglasak vam je odlian, Rejel."
Rajel malo nakrivi glavu. "Ve mnogo godina nisam imala prilike da se njime sluim, ali to se ne
zaboravlja. Jednom sam imala prijatelja, odlinog prijatelja, Dalita - kada sam bila veoma mlada."
Ona uzdahnu. "On, razume se, nije tako govorio - bio je veoma inteligentan - ali znao je jezik, pa je i
mene nauio. Bilo je divno. Takoe, nemogue. Moj je otac bio jasan. A sada mi dolazi ova mala
bitanga, Raj, da me podseti na te davne dane. Isti naglasak, oi, drsko dranje, i za otprilike esto
godina devojke e ludeti za njim i strahovati od njega. Zar ne, Raje?"
Raj odvrati: "Ne znajem, gospoja... uh, gospoa."
"Ubeena sam da e tako biti i veoma e liiti na mog... starog prijatelja i za mene e biti bolje
da te u to vreme ne sretnem. Veera je gotova, Raje, i vreme je da poe u svoju sobu. Moe malo
da gleda holoviziju ako eli. Pretpostavljam da ne zna da ita."
Raj pocrvene. "Jednoga dana proitau. Gospodar Seldon kae da 'ou."
"Onda sam ubeena da hoe.'
Jedna mlada dama prie Raju, s puno potovanja naklonivi se u Rajelinom pravcu. Seldon nije
primetio nikakav znak kojim je dozvana.
Raj upita: "Zar ne mogu ostati sa gospodarom Seldonom i gospojicom Venabili?"
"Videe ih kasnije", odvrati mu neno Rajel, "ali gospodar, gospojica i ja moramo sada da
porazgovaramo - a ti mora da poe."
Dors odseno oblikova "Poi!" prema Raju i deak, nepravivi grimasu, skliznu sa stolice i
krenu za pomonicom.
Poto se Raj udaljio, Rajel se okrenu prema Seldonu i Dors i ree: "Deak je, razume se,
bezbedan, i s njim e se lepo postupati. Molim vas da se toga ne plaite. A i ja sam bezbedna.
Upravo onako kao to se ova ena sada pojavila, tako e se pojaviti i desetak naoruanih ljudi - a i
mnogo bre - ako budu pozvani. elim da toga budete svesni."
Seldon ravnoduno odvrati: "Nije nam ni palo na pamet da vas napadnemo, Rajel - ili vas sada
moram oslovljavati sa, 'gospoo gradonaelnice'?"
"I dalje samo Rajel. Stavljeno mi je do znanja da ste dobar rva, Hari, a vi, Dors, da ste veoma
veti sa noevima koje smo uklonili iz vae sobe. Ne elim da se beznadeno oslanjate na svoje
vetine, poto Harija elim ivog, nenaoruanog i kao prijatelja."
"Svima je poznato, gospoo gradonaelnice", progovori Dors i dalje veoma neprijateljski, "da je
vladar Vaja, ovog asa i poslednjih etrdeseg godina, Maniks, etvrti s tim imenom, da je on jo iv i
sposoban da obavlja svoje dunosti. Ko ste onda, u stvari, vi?"
"Upravo ono to sam vam i rekla, Dors. Maniks IV je moj otac. On je, kao to rekoste, jo iv i
sposoban da obavlja svoje dunosti. U oima cara i celog Carstva, on je gradonaelnik Vaja, ali se
umorio od napetosti koju sa sobom donosi mo i voljan je, konano, da je prepusti meni, a ja sam isto
tako voljna da je prihvatim. Ja sam njegovo jedino dete i celog sam ivota bila odgajana da vladam. I
tako je moj otac gradonaelnik po zakonu i imenu, ali u stvari, gradonaelnik sam ja. Meni su se
naoruane snage Vaja zaklele na vernost, a u Vaju je to najvanije."
Seldon klimnu. "Neka je tako kao to kaete. Ali ak i da jeste, bilo da je gradonaelnik Maniks
IV ili Rajel I - pretpostavljam da ste Prva - nema razloga da me zadravate. Rekao sam vam da
nemam upotrebljivu psihoistoriju i stvarno mislim da je nikada niti ja niti bilo ko drugi nee imati. To
sam rekao i caru. Nisam ni vama ni njemu ni od kakve koristi."
"Kako ste samo naivni", doeka ga Rajel. "Poznajete li istoriju Carstva?"
Seldon odmahnu glavom: "Nedavno sam poeleo da je bolje upoznam."
Dors suvo primeti: "Ja dosta dobro poznajem istoriju Carstva, mada je moja specijalnost
predcarsko doba, gospoo gradonaelnice. Ali kakve to veze ima?"
"Ako poznajete svoju istoriju, onda vam je poznato da je Kua Vaja drevna i asna i da potie iz
daanske dinastije."
Dors ree: "Daani su vladali pre pet hiljada godina. Broj njihovih potomaka tokom sto podeset
pokolenja koja su ivela i umrla od tada, sada moda iznosi polovinu stanovnitva Galaksije - ako
prihvatimo sva geneoloka potraivanja, bez obzira na njihovu preteranost."
"Naa geneoloka potrazivanja, dr Venabili", po prvi put je Rajelin glas zazvuao hladno i
neprijateljski, a oi su joj sevnule poput elika, "nisu preterana. Posedujemo potpunu dokumentaciju.
Kua Vaja odrala se bez prekida na vlasti tokom svih tih pokolenja, a s vremena na vreme i carski
presto je bio u naim rukama i vladali smo kao carevi."
"Istorijske filmoknjige", primeti Dors, "obino prikazuju vladare Vaja kao 'anti-careve', koji
nikada nisu bili priznati od strane veeg dela Carstva."
"To zavisi od toga ko ih je pisao. U budunosti emo ih pisati mi, jer e presto koji je nekada
pripadao nama opet biti u naem posedu."
"Da biste to postigli, morate izazvati graanski rat."
"To neemo rizikovati", ree Rajel. Ponovo se smeila. "To je ono to vam moram objasniti jer
elim da nam dr Seldon pomogne da spreimo takvu jednu katastrofu. Moj otac, Maniks IV, celog se
ivota zalagao za mir. Bio je odan svakom ko je vladao u Carskoj palati i brinuo se za napredak Vaja,
stvorivi od njega moan stub trantorske ekonomije, za dobro celog Carstva."
"Nije mi poznato da se carevo poverenje u njega zbog toga imalo povealo", primeti Dors.
"Ubeena sam da ste u pravu", mirno odvrati Rajel, "poto su carevi koji su boravili u Palati za
vreme mog oca znali da su uzurpatori iz uzurpatorske loze. Uzurpatori ne mogu sebi da dozvole da
veruju zakonitim vladarima. Ali moj je otac svejedno odravao mir. On je, razume se, razvio i
uvebao velianstvene snage bezbednosti iji je zadatak da odre taj mir, napredak i stabilnost u
ovom sektoru, a carske vlasti su to dozvolile poto su elele da u Vaju vlada mir, da Vaj napreduje i
bude stabilan - i odan."
"Ali da li je odan?" upita Dors.
"Pravom caru, svakako", odvrati Rajel, "a sada smo dostigli taku u kojoj je naa snaga tolika da
moemo brzo preuzeti vlast - jednim munjevitim udarom, u stvari - i pre no to iko uspe da izgovori
'graanski rat' dobie pravog cara... ili caricu, ako vam se to vie dopada... i u Trantoru e opet
vladati mir kao i ranije."
Dors odmahnu glavom. "Smem li da vas prosvetlim? Kao istoriar?"
"Uvek sam voljna da sasluam." I ona tek neznatno nagnu glavu prema Dors.
"Bilo kolike da su vae snage bezbednosti, koliko god da su dobro obuene i opremljene, one se
ne mogu meriti sa veliinom i snagom
carskih snaga koje podrava dvadeset pet miliona svetova."
"Upravo ste uprli prstom u uzurpatorovu slabost, dr. Venabili. Postoji dvadeset pet miliona
svetova, a carske snage su razbacane po njima. Te snage su oslabljene time to su rasporeene na
tolikom prostoru, to njima rukovodi nebrojeno mnogo oficira, od kojih nijedan nije naroito spreman
da preduzme bilo kakvu akciju izvan vlastite provincije, a mnogi od njih su pre spremni da bilo ta
preduzmu radi vlastitog interesa nego zarad interesa cara. S druge, pak strane, nae snage su sve
ovde, na Trantoru. Moemo preduzeti akciju i okonati je pre no to udaljeni generali i admirali
uopte shvate da su potrebni."
"Ali odgovorie kad tad... i to silom kojoj se neete moi odupreti."
"Jeste li ubeeni u to?" upita Rajel. "U Palati emo biti mi. Trantor e biti na i vladae mir.
Zato bi se carske snage pokrenule kada, gledajui svoja posla, svaki sitan vojni voa moe imati
vlastiti svet na kome vlada, svoju vlastitu provinciju?"
"Ali je li to ono to elite?" upita Seldon s nevericom. "Da li vi to meni govorite da teite da
vladate Carstvom koje e se raspasti?"
Rajel odvrati: "Upravo tako. Vladau Trantorom, njegovim svemirskim naseobinama,
nekolicinom oblinjih planetnih sistema koji su deo trantorske provincije. Mnogo bih vie volela da
budem carica Trantora nego carica Galaksije."
"Zadovoljili biste se samo Trantorom", ree Dors glasom u kome se oseala krajnja neverica.
"Zato da ne?" upita Rajel, iznenada se zajapurivi. Ona se ljutito nagnu napred, oslonivi se
obema akama o sto. "Moj otac to planira ve etrdeset godina. Odrava se u ivotu jo jedino da bi
video ispunjenje toga sna. ta e nam milioni svetova, udaljenih svetova koji nam nita ne znae, koji
nas oslabljuju, koji odvlae nae snage daleko od nas u besmislene kubike parseka prostora, koji nas
uvlae u administrativni haos, unitavaju nas svojim beskrajnim svaama i problemima - a to se nas
tie, svi su oni samo jedno udaljeno nita? Na vlastiti naseljeni svet - na vlastiti planetni grad - to
je naa Galaksija koja nam je sasvim dovoljna. Imamo sve to nam je potrebno da se izdravamo. A
to se tie ostalog dela Galaksije, neka se raspri. Neka svaki mali militarista dobije svoju vlastitu
krhotinu. Ne treba da se bore za nju. Za sve e biti dovoljno."
"Ali oni e se ipak boriti", ree Dors. "Svaki ponaosob odbie da se zadovolji svojom
provincijom. Svaki e osetiti nesigurnost i poeti da sanja o galaktikoj vladavini kao jedinoj
garanciji svoje bezbednosti. U to nema sumnje, gospoo carice od niega. Doi e do beskrajnih
ratova u koje ete vi i Trantor neizbeno biti uvueni - koji e sve upropastiti."
Rajel, meutim, odvrati s jasnim zadovoljstvom: "To moda tako izgleda onome ko ne vidi dalje
od vas, onome ko se oslanja na obine lekcije iz istorije."
"ta ima dalje da se vidi?" uzvrati Dors. "Na ta se ovek moe osloniti ako ne na asove
istorije?'
"Valjda na koga?" upita Rajel. "Pa, na njega!"
Ona isprui ruku, i kaiprst usmeri prema Seldonu.
"Na mene?" zgranu se Seldon. "Ve sam vam kazao da psihoistorija..."
Rajel ga prekinu: "Ne ponavljajte ono to ste ve rekli, dobri moj dr Seldone. Time nita ne
dobijamo... Zar mislite, dr Venabili, da moj otac nije bio svestan opasnosti od beskrajno dugog
graanskog rata? Zar mislite da nije uposlio svoj moni um da iznae nain da se to sprei?
Poslednjih deset godina nije bilo dana kada nije bio spreman da za samo dvadeset etiri asa
preuzme Carstvo. Bilo mu je samo potrebno da bude siguran da e posle pobede svuda i dalje vladati
mir."
"to je neizvodljivo", dodade Dors.
"to je postalo izvodljivo onog trenutka kada smo uli za izjavu dr Seldona na Dekadnjoj
Konvenciji. Odmah mi je bilo jasno da je to ono to nam treba. Moj je otac bio suvie star da bi
shvatio znaenje toga. Meutim, kada sam mu objasnila i njemu je postalo jasno i tada je i formalno
prebacio svu mo u moje ruke. I tako vama, Hari, dugujem svoj poloaj i vama u dugovati jo vii
poloaj u budunosti."
"Stalno vam ponavljam da..." poe Seldon krajnje uzrujan.
"Uopte nije vano ta se moe, a ta ne moe uiniti. Vano je ono to e ljudi verovati da se
moe ili ne moe uiniti. Vama e verovati, Hari, ako im kaete da psihoistorija predvia da Trantor
moe da vlada sobom, a da privincije mogu postati kraljevstva koja e iveti u miru."
"Ja tako neto neu izjaviti", usprotivi se Seldon, "bar ne bez prave psihoistorije. Neu da
izigravam arlatana. Ako elite neto slino, sami izjavite."
"Ma, hajdete, Hari. Meni ne bi poverovali. Vama bi. Veliki matematiar. Zato ih ne bi obavezali
zakletvom?"
"I car je", nastavi Seldon, "mislio da me iskoristi za izricanje proroanstva koja bi njemu ila u
korist. Njega sam odbio, zar mislite da bih pristao da to isto radim za vas?'
Rajel je izvesno vreme utala, a kada je ponovo progovorila u glasu joj se vie nije osealo
malopreanje oduevljenje, ve je postao gotovo ulagivaki.
"Hari", poe ona, "razmislite malo o razlici izmeu Kleona i mene. Kleon je od vas, nema sumnje,
traio da vrite propagandu u njegovu korist kako bi ouvao presto. Bilo bi beskorisno dati mu tako
neto jer presto ne moe sauvati. Zar ne znate da je Galaktiko carstvo u stanju raspadanja, da se
ono ne moe jo dugo odrati? I sam Trantor lagano klizi u propast jer mora da upravlja sa dvadeset
pet miliona svetova. ekaju nas slom i graanski rat, bez obzira na to ta vi uinili za Kleona."
Seldon odvrati: "To sam ve negde uo. Moda je ak i tano, ali ta onda?"
"Pomozite da se raspadne na delove bez graanskog rada. Pomozite mi da preuzmem Trantor.
Pomozite mi da uspostavim vrstu vladu nad dovoljno malim kraljevstvom kojim e moi uspeno da
se vlada. Dozvolite mi da oslobodim ostali deo Galaksije, da svaki njen deo poe svojim putem u
zavisnoti od vlastitih obiaja i kulture. Galaksija e ponovo postati uspena celina preko slobodnih
agencija za trgovinu, turizam, komunikacije i na taj nain emo izbei propast koja joj preti pod
sadanjom vladavinom sile koja je jedva dri na okupu. Moja ambicija je skromna; jedan svet, ne
milioni svetova; mir, ne rat; sloboda, ne ropstvo. Razmislite o tome i pomozite mi."
Seldon upita: "Zato bi Galaksija pre poverovala meni nego vama? Ne poznaju me, a pored toga,
kojeg e od naih komandanata flote zadiviti obina re - 'psihoistorija'?"
"Ne bi vam poverovali sada, ali ja ne traim od vas da odmah stupite u akciju. Kua Vaj, koja je
ekala hiljadama godina, moe da prieka jo hiljadu dana. Saraujte sa mnom i ja u vam proslaviti
ime. Uiniu da obeanje psihoistorije zablista na svim svetovima, a onda u pravo vreme, kada
procenim da je kucnuo as, izgovoriete svoje predskazanje i mi emo udariti. I za jedan istorijski
treptaj oka, u Galaksiji e zavladati novi Poredak koji e je ouvati stabilnom i srenom eonima.
Hajdete, Hari, zar me moete odbiti?"
18. PREVRAT
TALUS, EMER... Narednik vojnih snaga bezbednosti sektora Vaj na drevnom Trantoru...
...Pored ovih potpuno obinih podataka o njegovom ivotu, o tom oveku se nita drugo ne zna
sem da je u jednom trenutku drao sudbinu Galaksije u aci.
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
87.
Doruak je narednog jutra bio posluen u nii blizu soba troje zarobljenika i bio je odista liksuzan.
Hrana je bila raznovrsna i svega je bilo u izobilju.
Seldon sede za sto sa tanjirom punim zainjenih kobasica, uopte se ne obazirui na mrana
predvianja Dors Venabili o bolesnim stomacima i kolikama.
"Dama...", poe Raj, "gospoa gradonaelnica ree, kada me je sino posetila..."
"Posetila te?" upita Seldon.
"Aha. Da se uveri da mi je okej. Rekla da e me, kada bude imala vreme, povesti u zooloki vrt."
"Zooloki vrt?" Seldon se zagleda u Dors. "Kakve bi ivotinje mogli da imaju u zoolokom vrtu na
Trantoru? Pse i make?"
"Ima i nekih praivotinja", odvrati Dors. "Pretpostavljam da uvoze i praivotinje sa drugih
svetova, a tu su i ivotinje zajednike svim svetovima, na ostalim ih svetovima, razume se, ima vie
nego na Trantoru. U stvari, Vaj ima uveni zooloki vrt, verovatno najbolji na ovoj planeti posle
carskog zoolokog vrta."
Raj primeti: "Ba je ona jedna fina stara dama."
"Nije ba toliko stara", ispravi ga Dors, "ali mora joj se priznati da nas dobro hrani."
"to jest - jest", sloi se Seldon.
Poto su dorukovali Raj ode da istrauje okolinu.
Kada su se konano povukli u Dorsinu sobu, Seldon joj se obrati s vidljivim nezadovoljstvom:
"Ne znam koliko emo jo biti preputeni sami sebi. Ona oigledno smilja kako da nam ispuni
vreme."
Dors odvrati: "Istinu govorei, za sada nemamo na ta da se poalimo. Ovde nam je mnogo
udobnije nego u Mikogenu ili Dalu."
Seldon je upita: "Dors, vas ta ena nije pridobila, zar ne?"
"Mene? Rajel? Razume se da nije. Kako vam tako neto uopte pada na pamet?"
"Pa, udobno vam je ovde. Dobro vas hrane. Sasvim bi bilo prirodno da se opustite i prihvatite ono
to budunost nosi."
"Da, bilo bi prirodno. A zato to ne bismo i uinili?"
"Sluajte, sino ste vi meni objanjavali ta e se dogoditi ako ona pobedi. Moda nisam neki
poznavalac istorije, ali voljan sam da prihvatim vae miljenje koje, uzgred budi reeno, ima smisla -
ak i jednom slabom poznavaocu istorije. Carstvo e biti uzdrmano, a njegovi delovi stupie u
meusobne borbe koje e trajati... trajati... u nedogled. Moramo je zaustaviti."
"Slaem se", ree Dors. "Moramo je zaustaviti. Samo ne vidim kako bismo mogli tu sitnicu da
izvedemo u ovom trenutku." Ona se zagleda u Seldona skupljenim oima. "Hari, noas niste dobro
spavali?"
"A vi?" Bilo je oigledno da nije.
Dors je zurila u njega sa sve zabrinutijim izrazom lica. "Zar ste leali budni razmiljajui o
unitenju Galaksije zbog onoga to sam rekla?"
"Zbog toga i jo zbog nekih stvari. Da li je izvodljivo stupiti u vezu sa eterom Haminom?" Ovo
poslednje izgovorio je apatom.
Dors odvrati: "Pokuala sam da stupim u vezu s njim kada smo prvi put izbegli hapenje u Dalu.
Nije doao. Ubeena sam da je primio poruku, ali ipak nije doao. Ko zna zbog ega, jednostavno
nije mogao doi do nas, ali kada bude mogao, sigurno e doi."
"Mislite da mu se neto dogodilo?"
"Ne", strpljivo odgovori Dors. "Mislim da nije."
"Kako moete biti tako sigurni?"
"Takva vest bi nekako stigla do mene. Ubeena sam. A nikakva slina vest nije dola do mene."
Seldon se namrti i ree: "Za razliku od vas nisam ba uveren u sve to. U stvari, uopte nisam
uveren. ak i da Hamin doe, ta bi mogao da preduzme? Ne moe se boriti protiv celog Vaja? Ako
imaju, kao to Rajel tvrdi, najbolje organizovanu vojsku na Trantoru, ta bi on mogao da uini protiv
nje?"
"Nema svrhe raspravljati o tome. Mislite li da moete ubediti Rajel... nekako joj utuviti u glavu...
da nemate psihoistoriju?"
"Ubeen sam da je svesna da je namam i da je neu imati jo mnogo godina - ako je uopte ikada i
budem imao. Ali ona e objaviti da imam psihoistoriju, te ako to izvede dovoljno veto, ljudi e joj
poverovati i konano e delati u zavisnosti od njenih verzija mojih tobonjih previanja i proglasa -
makar ja ne izrekao ni jednu jedinu re."
"Za to e biti potrebno dosta vremena. Ne moe vas lansirati preko noi. Ili za nedelju dana. Da bi
to obavila kako treba, bie joj potrebno i godinu dana."
Seldon je koraao po sobi, otro se okretao na peti i vraao nazad. "Moda je i tako, ali, opet,
nisam siguran. Pritiskae je da pouri. Ne lii mi na neku naroito strpljivu enu. A i taj njen ostareli
otac, Maniks IV, bie jo nestrpljiviji. Mora da osea kako mu se kraj blii, ako je ovome posvetio
ceo ivot, sigurno bi mu se vie svidelo da posao bude obavljen nedelju dana pre no to umre nego
nedelju dana posle. Pored toga..." On naglo zauta i osvrnu se po sobi.
"Da?"
"Pa, moramo se osloboditi. Vidite, Dors, reio sam psihoistorijski problem."
Dors razrogai oi. "Uspeli ste! Uspeli ste da ga reite."
"Nisam ga ba reio u doslovnom smislu. Za to e biti potrebne desetine godina... vekovi, koliko
znam. Ali sada znam da je psihoistorija i praktino izvodljiva, a ne samo teorijski. Znam da je
ostvarljiva, te stoga moram dobiti na vremenu, moram imati mira i uslove da poradim na tome.
Carstvo mora opstati dok ja - ili moda moji naslednici - ne otkrijemo kako najbolje da ga ouvamo
ili kako da nesreu svedemo na najmanju moguu meru - ukoliko se ono raspadne uprkos naim
nastojanjima. Sino sam razmiljao o tome da imam poetak za svoj rad, ali da ne mogu da mu se
posvetim, i zbog toga nisam mogao da zaspim."
88.
Osvanuo je njihov peti dan u Vaju i Dors je upravo pomagala Raju da se uvu u sveano odelo
koje im je oboma bilo strano.
Raj se sumnjiavo posmatrao u holoogledalu; pred sobom je video sliku svog lika velike
preciznosti, koja je oponaala sve njegove pokrete, ali bez zamene leve i desne strane. Raj se nikada
ranije nije ogledao u holoogledalu, te je neprestano pokuavao da ga opipa, a onda bi se smejao jer
mu je bilo neprijatno to mu aka prolazi kroz njega, dok ona nepostojea uvire u njegovo pravo telo
bez ikakvog efekta.
On konano ree: "Ba smeno izgledam."
Zagledao je tuniku napravljenu od nekog veoma prilagodljivog materijala, sa tankim filigranski
ugraenim pojasom, a zatim je preao akama preko krutog okovratnika koji mu se, nalik na olju,
uzdizao pored uiju s obe strane.
"Glava mi izgleda kao kakva lopta u iniji."
Dors primeti: "Ali ovako se oblae bogata deca u Vaju. Svako ko te vidi divie ti se i zavidee
ti."
"Iako mi je kosa sva ulepljena?"
"Svakako. Nosie ovaj mali okrugli eir."
"Glava e mi jo vie liiti na loptu."
"Onda nemoj dozvoliti da je neko utne. Nemoj zaboraviti ta sam ti rekla. Suzdravaj se i nemoj
se ponaati kao dete."
"Ali ja jesam dete", ree on, podigavi prema njoj svoje velike, nevine oi.
"Iznenaena sam to to ujem", ree Dors. "Ubeena sam da o sebi misli kao o
dvanaestogodinjem odraslom mukarcu."
Raj se isceri. "U redu. Biu dobar ti pijun."
"Nije to ono to sam ti rekla da bude. Nemoj rizikovati. Nemoj prislukivati. Ako te uhvate
nikome nee biti ni od kakve koristi - a ponajmanje sebi."
"Ma 'ajde, gospoja, ta vi mislili ko sam ja? Nekak'o derite?"
"Zar upravo to i sam nisi rekao, Raje? Samo sluaj ta se unaokolo govori, ali to ini
neupadljivo. I nemoj zaboraviti ono to uje. Kako bi nam kasnije ispriao. To bar nije teko."
"Nije vama teko da reknete, gospojice Venabili", primeti Raj uz osmeh, "a ni meni uinim."
"Budi paljiv."
Raj namignu. "Bez brige."
Jedan livrejisani sluga (ledeno neutiv kako to samo arogantni livrejisani sluga moe biti) doao
je da povede Raja do mesta gde ga je ekala Rajel.
Dok ga je ispraao pogledom, Seldon zamiljeno ree: "Verovatno nee videti nita od zoolokog
vrta, jer e se sav pretvoriti u uvo. Ne znam da li je poteno gurati deaka u tako veliku opasnost."
"Opasnost? Sumnjam. Ne zaboravite da je Raj odrastao u kalu Bilibotona. Sve mi se ini da je
po sokacima pokupio vie trikova nego to ih znamo vi i ja zajedno. Pored toga, Rajel ga voli i sve
to uini ona e protumaiti u njegovu korist... Jadnica."
"Zar je stvarno saaljevate, Dors?"
"Mislite li da ne zasluuje niije simpatije samo zato to je gradonaelnikova ker i to smatra
sebe punopravnim gradonaelnikom - i zato to namerava da uniti Carstvo? Moda ste u pravu, ali
ak i da je tako postoje izvesne stvari zbog kojih je ovek moe saaljevati. Na primer, imala je
jednu nesrenu ljubavnu vezu. To je sasvim jasno. Nema sumnje da je veoma patila - bar izvesno
vreme."
"Da li ste se ikada razoarali u ljubavi, Dors?" upita je iznenada Seldon.
Dors je nekoliko trenutaka razmiljala, a onda odvrati: "Pa, i nisam. Suvie sam vezana za posao
da bih za to imala vremena."
"To sam i mislio."
"Zato ste me onda pitali?"
"Mogao sam i da pogreim."
"Kako stvari stoje s vama?"
Seldonu kao da je bilo neprijatno. "Pa, u stvari, jesam. Ali sam utedeo vreme za tugovanje. Ba
sam bio uzdrman."
"To sam i mislila."
"Zato ste vi onda mene pitali?"
"Budite uvereni - ne stoga to sam mislila da moda nisam u pravu. Samo sam htela da vidim da li
ete lagati. Niste, i to mi je drago."
Nastala je pauza posle koje Seldon upita: "Prolo je pet dana i nita se nije dogodilo."
"Sem to se lepo brinu o nama, Hari."
"Da ivotinje mogu da misle i njima bi izgledalo da lepo s njima postupaju kada ih tove za
klanje."
"Priznajem da ova tovi Carstvo za klanje."
"Ali kada e do klanja doi?"
"Hvalila se da udar moe izvriti u toku jednog dana, a stekao sam ustisak da ga moe izvesti bilo
kog dana."
"ak i da moe, ona eli da bude sigurna da e u datom trenutku moi da prigui pokretanje celog
Carstva, a to moe potrajati."
"Koliko dugo? Planira da prigui to pokretanje uz moju pomo, ali nita ne preduzima s tim u vezi.
Nema nekakvih nagovetaja da pokuava da me uini poznatim. Jo me niko u Vaju nije preoznao.
Gomile Vajana se ne skupljaju da bi mi klicale. Nema nieg ni na vestima holoprenosa."
Dors se osmahnu. "Neko bi ak mogao da pomisli kako ste uvreeni to jo niste poznati. Naivni
ste, Hari. Ili bolje reeno niste istoriar, budui da vam to izlazi na isto. Mislim da bi trebalo vie da
vas raduje to to e vas prouavanje psihoistorije naterati da se uputite u istoriju nego to ete njome
moda spasiti Carstvo. Da sva ljudska bia poznaju istoriju, moda bi prestala da stalno iznova prave
iste glupe greke."
"Kako sam ja to naivan?" upita Seldon s visine.
"Zato se vreate, Hari?" Meni je ta vaa osobina ba privlana."
"Znam. To pobuuje va materinski instinkt, a i inae ste zamoljeni da vodite rauna o meni. Ali
kako sam ja to naivan?"
"Pa, kada mislite da e Rajel pokuati da putem propagande uveri celokupno stanovnitvo
Carstva da vas prihvati kao proroka. Nita slino nee ona uiniti. Teko je brzo pokrenuti trilione
ljudi. Svuda je prisutna drutvena i psiholoka inercija, isto kao i fizika. Da bi stvar obnarodovala,
jednostavno e obavestiti Demerzela."
"Pa ta onda sada radi?"
"Mislim da je obavetenje o vama... primereno uveliano i ulepano... otposlato nekolicini vanih
osoba. Upueno je onim vicekraljevima sektora, onim admiralima flote, i onih uticajnim ljudima za
koje smatra da blagonaklono gledaju na nju - ili se smrknu pri pomenu cara. Ima ih verovatno oko
stotinu za koje misli da bi mogli da joj se priklone, a to je sasvim dovoljan broj da se na odreeno
vreme zbune lojalisti i obezbede Rajeli Prvoj mogunost da uvrsti svoj Novi Ppredak i ugui
mogui otpor. Bar mislim da ona tako rezonuje."
"A mi jo nemamo vesti od Hamina."
"Ubeena sam da i on ini neto slino. Ovo je suvie vano da bi se moglo zanemariti."
"Zar vam nije palo na pamet da je moda mrtav?"
"I to je mogue, ali mislim da nije. Da jeste, ta vest bi doprla do mene."
"Ovamo?"
"ak i ovamo."
Seldon izvi obrve, ali nita ne ree.
Raj se vratio kasno popodne, srean i uzbuen, te stao da im opisuje majmune i bakarijanske
demoire, i tokom cele veere vodio je glavnu re.
Tek kada su zavrili veeru i nali se u svojim odajama, Dors ga upita: "E pa, Raje, sad mi reci
kako stvari stoje sa gospoom gradonaelnicom. Ispriaj mi sve to je rekla ili uradila, a to ti
smatra da bi trebalo da znamo."
"Samo jedno", odvrati Raj, a lice mu se ozari. "I kladim se da zbog radi tog nije se pojavila na
veeri."
"O emu je re?"
"Zooloki vrt je, znate, bio za sve zatvoren sem za nas, a nas je bilo mnogo - Rajel i ja i mnogo
momaka u uniforme i dama u lepe haljine i tako to. A onda je jedan momak u uniformi - drugaiji
momak, koji tu nije bio od poetak - doao pred kraj i rekao neto u tihi glas, a Rajel se okrenu
svima ljudima i rukom napravila kao da ne sme da se mrdnu oni nisu. A ondak je otila malo u stranu
sa taj novi momak, i mogla je da pria s njim i niko je nije uo. Sem to ja nisam obra'o panju pa
sam nastavijo da zagledam u kavezi i pri'o tako Rajel i mog'o da je ujem ta govori.
Rekla je: "Kako se usuuje?" Kao da je bila odistinski ljuta. A momak u uniformi izgled'o je
mlogo nervozan - bac'o sam poglede na brzinu jer sa se pravijo da zagledam ivotinje - pa sam samo
mog'o uti rei. Rekao je da neki - ne seam se imena, ali bee neki general il' tako neki. On je kaz'o
da je taj general kaz'o da su se vojnici pleli Rajelinom starom..."
"Zakleli", ispavi ga Dors.
"Tako neto i bili su unervoeni to su morali init to je gospoja rekla. Rek'o je da elu staroga
ili, ako je on u nekoj bolesti, nek' izabere nekog momka za gradonaelnika, a ne gospoju."
"Ne gospou? Jesi li siguran?"
"Tako je rek'o. aput'o je. Bio je mnogo unervoen, a Rajel mnogo ljuta da je na jedvite jade
priala. Rekla je: "Imau ja njegovu glavu. Sutra e se svi zakleti meni, a ko odbije imae razloga da
zaali pre isteka jednog asa." Tano je tako rekla. Rasturila je celo drutvo i mi se vratili, i sve
vreme mi nije rekla ni re. Samo je sedela, izgledala zla i besna."
Dors ga pohvali: "Odlino. Nikom da ovo nisi pominjao, Raje."
"Narafski da neu. Je l' to ono to ste 'teli?"
"Upravo to. Odlino si to obavio, Raje. A sada idi u svoju sobu i celu stvar zaboravi. Nemoj ak
ni razmiljati o njoj."
Kada je otiao, Dors se okrenu ka Seldonu i ree: "Veoma zanimljivo. Keri su i ranije
nasleivale oeve - ili majke, to se toga tie - ili zamenjivale gradonaelnike ili druge visoke
funkcionere u brojnim prilikama. Kao to vam je bez sumnje poznato bilo je i carica, i ne mogu da se
setim da je ikada u carskoj istoriji bilo problema zato to je na vlasti bila ena. To tera oveka da se
zapita zato se upravo sada u Vaju javlja takav problem."
Seldon upita: "Zato da ne? Nedavno smo bili u Mikogenu, gde ene uopte ne cene i gde ih ovek
ne moe nai ak ni na najniim poloajima koji pruaju neku mo."
"Da, svakako, ali to je izuzetak. Ima drugih mesta kojima vladaju ene. Meutim, vlast i mo
manje vie svuda su podjednako rasporeeni izmeu mukaraca i ena. Ako se uglavnom mukarci
nalaze na visokim ploajima, to je obino stoga to ene bioloki vie naginju tome da budu vezane za
decu."
"Ali kakvo je stanje u Vaju?"
"Ravnopravnost meu polovima, koliko je meni poznato. Rajel nije oklevala da preuzme mesto
gradonaelnika, a pretpostavljam da ni Maniks nije oklevao da joj ga prepusti. Iznenadila se i
razbesnela kada je ula za ovaj muki ovinizam. Nije to oekivala."
Seldon upita: "Jasno je da ste zadovoljni zbog toga. Zato?"
"Jednostavno stoga to je to toliko neprirodno da mora biti nameteno, te pretpostavljam da je to
Haminovo delo."
Seldon zamiljeno primeti: "Stvarno to mislite?"
"Da", odvrati Dors.
"Znate", ree Seldon, "i ja."
89.
Desetog dana njihovog boravka u Vaju, oglasi se ujutro signal na Seldonovim vratima i on zau
Rajev kretavi glas: "Gospodin! Gospodin Seldon! Rat!"
Seldonu je trebalo nekoliko trenutaka da se razbudi i iskobelja iz kreveta. Pomalo je drhtao
(Vajani su voleli da im domovi budu na hladnijoj strani i to je otkrio odmah po dolasku) kada je
otvorio vrata.
Raj upade unutra, uzbuen i razrogaenih oiju. "Gospodin Seldon imaju Maniksa, starog
gradonaelnika! Imaju..."
"Ko, Raje?"
"Carske trupe. Njihovi mlaznjaci su sino doli i po svuda ih je. Vesti na holoviziji samo o tome
priaju. Ukljuen je u gospojinoj sobi. Rekla je da vas ostavim spavati, ali ja mislio vi eleti znati."
"Bio si sasvim u pravu." Seldon se zadra samo toliko da ogrne bademantil, a zatim upade u
Dorsinu sobu. Bila je potpuno odevena i gledala je holoviziju u nii.
Iza jasne, male slike stola sedeo je ovek sa vidljivim znakom svemirskog broda i sunca na levoj
strani tunike. Sa svake strane stajala su po dva naoruana vojnika sa istim znakom na grudima. Oficir
za stolom je govorio: "... je pod miroljubivom upravom njegovog carskog velianstva. Gradonaelnik
Maniks je bezbedan, dobro se osea i u punoj meri raspolae svojom gradonaelnikom vlau pod
vostvom prijateljskih carskih trupa. Uskoro e se pojaviti pred vama da preporui svim Vajanima
da se zalau za mir i da zatrai od vajanskih vojnika koji jo nisu poloili oruje da to odmah uine."
Holoemitovane su jo neke vesti raznih reportera koji su ih itali ravnodunim glasom i svi su
imali carske oznake na rukavima. Sve vesti bile su iste: predaja ove ili one vajanske jedinice snaga
bezbednosti poto su ispalile po nekoliko metaka tek reda radi - a ponekad poto uopte nisu pruile
nikakav otpor. Zauzeto je sredite ovog ili onog grada - i stalno su iz poetka prikazivali grupe
Vajana kako smrknuto posmatraju carske snage koje mariraju ulicama.
Dors ree: "Savreno izvedeno, Hari. Iznenaenje je bilo potpuno. Nisu im uopte pruili priliku
za bilo kakav otpor, tako da nije bilo nikakvih posledica."
Konano se pojavio gradonaelnik Maniks IV, kao to je bilo obeano. Stajao je uspravno, i
moda radi utiska, u blizini nije bilo nijednog carskog vojnika, mada je Seldon bio sasvim siguran da
ih se proprilian broj nalazi neto malo izvan dometa kamere.
Maniks je bio star, ali videlo se da je, i pored oronulog izgleda, jo dosta snaan. Uopte nije
gledao u kameru, a rei je izgovarao kao da je primoran da to uini - ali kao to je spiker obeao,
savetovao je Vajanima da ostanu mirni, da ne pruaju otpor, da sauvaju Vaj od svega loeg to bi mu
se moglo desiti, i da sarauju sa carem koji e, a tome se svi nadaju, jo dugo boraviti na prestolu.
"Uopte nije pomenuo Rajel", primeti Seldon. "Kao da njegova ker ne postoji."
"Niko je nije pomenuo", dopuni ga Dors, "a ovo mesto, koje je, konano, njeno prebivalite - ili
bar jedno od njih - nije napadnuto. ak i ako uspe da umakne i nae pribeite u nekom oblinjem
sektoru, sumnjam da e jo dugo igde na Trantoru biti bezbedna."
"Moda neu", zau se glas, "ali u ovde biti bezbedna jo izvesno vreme."
Rajel ue unutra. Bile je propisno odevena, i sasvim pribrana. ak se i osmehivala, ali ne
radosno; njen je osmeh pre predstavljao hladno pokazivanje zuba.
Svo troje ju je iznenaeno trenutak gledalo, a Seldon se zapita da li su jo sa njom njene sluge ili
su je napustili ve pri prvom nagovetaju predstojeih nevolja.
Dors ree neto hladnije: "Primeujem, gospoo gradonaelnice, da su se vae nade na prevrat
izjalovile. Oigledno su vas pretekli."
"Nisu me pretekli. Izdali su me. Moji oficiri su potkupljeni i - protivno celokupnoj istoriji i
racionalnosti - odbili su da se bore za enu, traili su da se vrati njihov stari gospodar. A te su
izdajice onda, jer oni su upravo to, dozvolile da njihovog starog gospodara pritisnu kako ne bi mogao
da ih povede u protivnapad."
Osvrnula se traei pogledom stolicu i sela. "I tako sada Carstvo mora da nastavi da propada i
umire, a ja sam bila spremna da mu ponudim novi ivot."
"Mislim", poe Dors, "da je Carstvo upravo izbeglo beskrajno razdoblje beskorisnih borbi i
unitavanja. Neka vam to bude uteha, gospoo gradonaelnice."
inilo se da je Rajel nije ula. "Tolike godine priprema unitene su za samo jednu no." Sedela
je skrhana, poraena i izgledala kao da je ostarila dvadeset godina.
Dors ree: "Teko da se to moglo izvesti za samo jednu no. Za podmiivanje vaih oficira - ako
je do toga dolo - bilo je potrebno vie vremena."
"Ako je tako, to je onda Demerzelovo maslo, i ja sam ga oigledno potcenila. Kako je samo
uspeo, ne znam - pretnjama, mitom, umenim i lanim ubeivanjem. On je pravi majstor da neto
uini kradom, da izda - trebalo je da znam."
Posle krae pauze ona nastavi: "Da je upotrebio grubu silu, bez po muke bih izila na kraj sa
svime to bi poslao protiv nas. Ali ko je mogao pomisliti da e Vaj biti izdan, da e zakletva na
vernost biti tako lako opovrgnuta?"
Seldon je razumno rezonovao: "Ali pretpostavljam da su se oficiri zakleli na vernost vaem ocu, a
ne vama."
"Gluposti", odluno odvrati Rajel. "Kada je otac prepustio meni mesto gradonaelnika, na ta je
imao zakonsko pravo, automatski je na mene preneo i njemu date zakletve na vernost. Bilo je puno
presedana. Uobiajeno je da se zakletva ponovi i pred novim vladarem, ali to je samo ceremonija, a
ne zakonska obaveza. Moji oficiri to znaju, ali su ipak odluili da zaborave. Posluili su se mojim
polom kao izgovorom, a u stvari im se kolena tresu od straha da ne doe do carske odmazde od koje
ne bi bilo ni govora da su ostali verni ne polakomivi se za obeanim im nagradama koje sigurno
nikada nee dobiti - koliko poznajem Demerzela."
Ona se otro okrenu ka Seldonu. "On vas eli, to vam je jasno. Demerzel je udario na nas zbog
vas."
Seldon upita: "Zato mene?"
"Ne budite budala. Iz istog razloga zbog koga sam vas ja elela... da vas iskoristi kao orue,
razume se." Ona uzdahnu. "Bar me nisu svi izdali. Jo ima odanih vojnika. Narednie!"
Narednik Emer Talus ue nekim opreznim korakom koji je potpuno odudarao od njegove veliine.
Uniforma mu je bila uredna, dugaki plavi brkovi jako ukovrdani.
"Gospoo gradonaelnice", ree on, britko salutiravi.
I dalje je, to se izgleda tie, podseao na komad govedine, kako ga je Hari nazvao - ovek koji i
dalje slepo izvrava nareenja, uopte se ne obazirui na nov i promenjen odnos snaga.
Rajel se tuno osmehnu Raju. "A kako si ti, mali Raje? Nameravala sam da neto napravim od
tebe. Izgleda da neu imati prilike."
"Zdravo gospoja... gospoja", pozdravi je smeteno Raj.
"A i od vas sam nameravala neto da stvorim, dr Seldone", dodade Rajel, "Sve vas molim za
oprotaj. Ne mogu."
"to se mene tie, gospoo, ne treba da alite."
"Ali ipak mi je ao. Ne mogu dozvoliti Demerzelu da vas se doepa. To bi ve bilo previe, i bar
tu pobedu mogu da mu osujetim."
"Ne bih radio za njega, gospoo, uveravam vas, kao to ne bih radio ni za vas."
"Nije u pitanju posao. Stvar je u iskoriavanju. Zbogom, dr Seldone... Narednie, raznesite ga."
Narednik smesta izvue blaster, ali se Dors, uz glasan krik, baci napred - Seldon uspe da je uhvati
za lakat. Oajniki ju je stezao.
"Sklonite se, Dors", povika on, "ili e vas ubiti. Mene nee. I ti, Raje. Ostani tu. Ne mii se."
Seldon se okrenu prema naredniku. "Oklevate, narednie, jer znate da ne moete pucati. Pre deset
dana sam mogao da vas ubijem, ali nisam. Tada ste mi dali asnu re da ete me tititi."
"ta ekate?" sreza Rajel. "Rekla sam da ga ubijete, narednie."
Seldon nita vie ne ree. Ostao je da stoji dok je narednik, iskolaenih oiju, i dalje drao blaster
uperen u njegovu glavu.
"Primili ste nareenje!" zakreta Rajel.
"A ja vau re", dodade mirno Seldon.
A narednik Talus isprekidnao primeti: "U svakom sluaju, ja sam obeaen." aka mu klonu i
blaster lupi o pod.
Rajel povika. "Znai i ti si me izdao!"
Pre no to je Seldon uspeo da se pomeri, a Dors da se oslobodi njegovog stiska, Rajel epa
blaster, uperi ga u narednika i pritisnu okida.
Seldon nikada ranije nije video kako deluje blaster. Valjda zbog samog imena oruja oekivao je
da uje glasnu eksploziju, i vidi rasprsnuto mesto i krv. Meutim, bar ovaj vajanski blaster nije
uinio nita ni nalik tome. ta je uradio sa organima u narednikovim grudima, Seldon nije znao ali, ne
promenivi ni izraz lica, niti trepnuvi od bola, narednik se presamitio i pao, nedvosmisleno i
beznadeno mrtav.
Sada je Rajel uperila blaster u Seldona s takvom sigurnou da se slobodno mogao odmah
oprostiti od ivota.
Meutim, u akciju stupi Raj i to onog trenutka kada je narednik pao. Naavi se izmeu Seldona i
Rajel on poe divlje da mlatara rukama.
"Gospoja, gospoja", povika on. "Ne pucajte."
Rajel se na trenutak zbuni. "Sklanjaj se, Raje. Ne elim tebe da povredim."
Dors je bio potreban samo taj jedan trenutak oklevanja. Naglo se otrgnuvi, ona se baci Rajel u
noge. Rajel pade kriknuvi, a blaster se po drugi put nae na podu.
Raj ga zgrabi.
Duboko i isprekidano diui, Seldon mu ree: "Raje, daj mi to."
Ali Raj stade da se povlai. "Neete je ucmekati, je l' tako, gospodin Seldon? Bila je dobra
prema meni."
"Nikoga je neu ubiti, Raje", odvrati Seldon. "Ubila je narednika i bila spremna da ubije mene,
ali nije pucala da tebe ne bi povredila i zbog toga emo joj potedeti ivot."
Seldon je sada bio taj koji je sedeo, mlitavo drei blaster u aci, dok je Dors uzimala neuronski
bi od mrtvog narednika.
A onda se zau jedan novi glas: "Ja u se pobrinuti za nju, Seldone."
Seldon podie pogled i sa iznenadnom radou uzviknu: "Hamine! Konano!"
"Izvinjavam se to je ovako dugo potrajalo, Seldone. Mnogo toga sam morao da obavim. Kako si,
dr Venabili? Pretpostavljam da je ovo Maniksova ker, Rajel. Ali ko je deak?"
"Raj je mladi Dalit, na prijatelj", odgovori Seldon.
Poee da ulaze vojnici koji, dobivi znak od Hamina, s puno potovanja podigoe Rajel.
Dors, osloboena dunosti da pomno motri na drugu enu, rukama otra njenu odeu i popravi joj
bluzu. Seldon odjednom shvati da je jo u mantilu za kupanje.
Rajel, prezrivo se otevi straarima, upre prst u Hamina te upita Seldona: "Ko je ovaj?"
Seldon odvrati: "To je eter Hamin, moj prijatelj i zatitnik na ovoj planeti."
"Va zatitnik?" Rajel se ludaki nasmeja. "Budalo! Idiote! Taj ovek je Demerzel, a ako
pogledate u oi vau Venabilku, moi ete u njima da proitate da je ona toga i te kako svesna. Sve
vreme ste u zamci, mnogo goroj od one koju sam vam ja bila spremila!"
90.
Hamin i Seldon su toga dana zajedno ruali, i obrok je uglavnom protekao u utanju.
Tek pred kraj se Seldon uzmuvao i uno rekao: "Pa, gospodine, kako da te oslovljavam? Jo o
tebi razmiljam kao o 'eteru Haminu', pa ak ako te i prihvatim kao drugu osobu, sigurno neu moi
da ti se obraam kao 'Etu Demerzelu'. Kao takav sigurno ima i odgovarajuu titulu koju ja ne umem
kako treba da upotrebljavam. Podui me."
Ovaj drugi mrgodno odvrati: "Zovi me, 'Hamin' - ako ti nije teko. Ili 'eter'. Da, ja sam Eto
Demerzel, ali iz potovanja prema tebi sam Hamin. U stvari, ta se dvojica uopte ne razlikuju. Rekao
sam ti da Carstvo propada i zakazuje. I kao jedna i kao druga linost verujem da je to tano. Rekao
sam ti da elim psihoistoriju jer verujem da bi mogla da sprei to propadanje i zakazivanje ili stvori
uslove za obnovu i unese novu snagu ako ve propadanje i gubljenje moraju ii svojim tokom. I u to
verujem i kao jedna i kao druga linost."
"Ali imao si me u aci - pretpostavljam da si bio u blizini za vreme mog sastanka s njegovim
carskim velianstvom.
"Kleonom. Razume se."
"Mogao si tada da razgovara sa mnom, isto onako kao to si to kasnije uinio kao Hamin."
"ta bih postigao? Kao Demerzel imam silne dunosti. Moram upravljati Kleonom,
dobronamernim, ali ne ba sposobnim vladarem, spreavati ga, koliko je to u mojoj moi, da ne pravi
greke. Moram posavravati svoje dunosti u upravljanju Trantorom kao i Carstvom. A kao to vidi,
dosta vremena sam morao da utroim kako bih spreio Vaj da ne poini veliku tetu."
"Da, znam", promrmlja Seldon.
"Nije bilo lako i gotovo sam izgubio. Godine sam utroio paljivo se nosei s Maniksom, trudei
se da shvatim njegov nain razmiljanja i smiljajui protivpotez na svaki njegov potez. Ni u jednom
trenutku nisam pomislio da e, za svoga ivota, ovlaenja preneti na ker. Nisam je prouavao i
nisam bio spreman na toliku neopreznost koliku je ona ispoljila. Za razliku od svog oca, odgojena je
da vlast prihvata zdravo za gotovo i nije joj uopte jasno da i vlast ima granica. I tako je ona epala
tebe i naterala me da delam pre no to sam, u stvari, bio spreman."
"Mogao si me izgubiti. Dva puta je u mene bio uperen blaster."
"Znam", odvrati Hamin, klimnuvi. "Mogli smo te izgubiti i na Gornjoj strani - to je bio jo jedan
nesretni sluaj koji nisam mogao predvideti."
"Ali jo nisi odgovorio na moje pitanje. Zato si me poslao da obilazim Trantor kako bih pobegao
Demerzelu - kada si ti lino Demerzel?"
"Rekao si Kleonu da je psihoistorija isto teorijski pojam, neka vrste matematike igre koja nema
praktinog smisla. Moda je odista tako, ali da sam ti priao slubeno, bio sam ubeen da bi
jednostavno ostao pri tom svom uverenju. Ali ideja psihoistorije me je privukla. Pitao sam se da li
ona moe ipak biti i neto vie od igre. Mora shvatiti da nisam hteo samo da te iskoristim, eleo sam
stvarnu i praktinu psihoistoriju.
I tako sam te poslao, kao to sam ree, da juri po celom Trantoru, sa omraenim Demerzelom
stalno za petama. Oseao sam da e to naterati tvoj um da se napne do krajnjih granica. Da e od
psihoistorije stvoriti neto opipljivo, neto vie od matematike igre. Pokuao bi to da ostvari radi
iskrenog idealiste Hamina, ali ne i zbog carskog ulizice Demerzela. Takoe, na taj bi nain sagledao i
razne strane Trantora to bi ti takoe bilo od koristi - svakako korisnije od ivota u kuli od slonovae
na nekoj udaljenoj planeti, okruen samo kolegama matematiarima. Jesam li bio u pravu? Jesi li
napredovao?"
Seldon ree: "Sa psihoistorijom? Jesam, Hamine. Mislio sam da zna."
"Otkud bih ja to znao?"
"Rekao sam Dors."
"Ali nisi rekao meni. Nije vano, sada si mi rekao. To su dobre vesti."
"Pa i nisu", odvrati Seldon. "Tek sam na poetku. Ali to je dobar poetak."
"Da li je to poetak koji bi mogao shvatiti i neko ko nije matematiar?"
"Mislim da jeste. Vidi, Hamine, od poetka sam shvatao psihoistoriju kao nauku koja zavisi od
meusobnog delovanja dvadeset pet miliona svetova, sa prosenim brojem stanovnika od etiri
hiljade miliona. To je previe. Nema naina da se upravlja neim tako sloenim. Ako sam uopte
eleo da uspem, ako je postojao nain da pronaem delatnu psihoistoriju, trebalo je, pre svega, da
pronaem jednostavniji sistem.
Tako sam mislio da se vratim unazad u vremenu i pozabavim se jednim jedinim svetom koji je
jedini bio naseljen ljudima u nejasnom dobu pre kolonizacije Galaksije. U Mikogenu su pominjali
kao prvobitni svet Auroru, dok sam u Dalu uo da kao prvobitni svet pominju Zemlju. Pomislio sam
da je to jedan isti svet, samo da su imena razliita; ali oni su se veoma razlikovali bar u jednoj
kljunoj stvari, tako da je to bilo iskljueno. A i nije bilo vano. Ni o jednom se nije gotovo nita
znalo, a i ono malo bilo je obavijeno mitovima i legendama, tako da nije bilo nade da bi se
psihoistorija mogla na njih primeniti."
On zastade kako bi otpio gutljaj hladnog soka, ne skidajui pogled s Hamina.
Hamin upita: "Pa? ta je bilo dalje?"
"U meuvremenu mi je Dors ispriala neto to sam ja nazvao priom o ruci na bedru. U poetku
je to bila jedna beznaajna pria, smena i potpuno trivijalna. Ali na kraju je Dors pomenula razliite
obiaje koji vladaju na razliitim svetovima i u razliitim sektorima na Trantoru, vezane za razliku
meu polovima. Sinulo mi je, tada, da ona gleda na razliite trantorske sektore kao na razdvojene
svetove. Lenjo sam pomislio da, umesto na dvadeset pet miliona razliitih svetova, moram raunati
na dvadeset pet miliona - plus osam stotina. Ta mi se razlika uinila potpuno beznaajnom, te sam
tako na nju zaboravio i vie nisam o tome razmiljao.
Ali dok sam putovao iz Carskog sektora u Striling, pa iz njega u Mikogen, pa u Dal i na kraju u
Vaj, sam sam se uverio koliko su oni meusobni razliiti. Sve sam vie mislio o Trantoru ne kao o
jednom svetu ve kao o kompleksu svetova, ali jo u tome nisam sagledavao ono najbitnije.
Tek kada sam uo Rajel - vidi dobro je ispalo to me je Vaj na kraju zarobio i to je Rajel
zbog svoje urbe zapala u veliajne sheme koje mi je saoptila - dok sam sluao Rajel, kao to
rekoh, rekla mi je da ona eli samo Trantor i neke oblinje svetove. To je srce Carstva, prema njoj, a
ostale spoljanje svetove nameravala je da raspusti kao neto 'udaljeno i nitavno'.
Tada sam, u trenutku, shvatio ta sam to verovatno ve podue vreme gomilao u svojim skrivenim
mislima. S jedne strane, Trantor je posedovao neverovatno sloen drutveni sistem, poto je gusto
naseljen i poto se sastoji od osam stotina manjih svetova. On sam bio je dovoljno sloen sistem tako
da je psihoistoriju mogao uiniti smislenom, ali i dovoljno jednostavan, u poreenju sa celim
Carstvom, da psihoistoriju uini moda i praktinom.
A Spoljanji svetovi, njih dvadeset pet miliona? Oni su bili 'udaljeni i nitavni'. Oni su, razume
se, uticali na Trantor, i Trantor na njih, ali to su efekti drugog reda. Kada bi mi uspelo da
psihoistorija dejstvuje, makar priblino, u sluaju samog Trantora, onda bi manja dejstva Spoljanjih
svetova mogla biti dodata kao kasnije modifikacije. Shvata li? Tragao sam za pojedinanim svetom
na kome bih uspostavio praktinu nauku o psihoistoriji i to sam inio u dalekoj prolosti, a taj se
pojedinani svet koji sam eleo, sve vreme nalazio pod mojim nogama - sada."
Hamin odvrati s oiglednim olakanjem i zadovoljstvom: "Divno!"
"Ali sve ostalo jo treba uraditi, Hamine. Moram podrobno prouiti Trantor. Moram izmisliti
potrebnu matematiku. Ako budem imao sree te poivim dosta dugo, moda u doi do odgovora pre
no to umrem. Ako ne, moji naslednici e morati da nastave. Razume se, Carstvo moe pasti i
raspriti se pre no to psihoistorija postane delatna kao metod saznanja."
"Uiniu sve to mogu da ti pomognem."
"Znam", ree Seldon.
"Znai, veruje mi, uprkos tome to sam Demerzel."
"U potpunosti. Sasvim. Ali to inim stoga to nisi Demerzel."
"Ali jesam", ostade uporan Hamin.
"Ali nisi. Ti kao Demerzel si isto onako daleko od istine kao i ti kao Hamin."
"Kako to misli?" Hamin razrogai oi i malo ustuknu pred Seldonom.
"Hou da kaem da si verovatno izabrao ime 'Hamin' zato to si oseao da ti ne pristaje. 'Hamin'
je pogreno izgovorena re 'human' - ljudski, je li tako?"
Hamin nita ne odvrati. I dalje je zurio u Seldona.
I Seldon konano ree: "Jer ti i nisi ovek, zar ne, 'Hamine/Demerzele'? Ti si robot."
19. DORS
SELDON, HARI... Hari Seldon se uvek povezuje jedino sa psihoistorijom, on je personifikacija
matematike i drutvenih promena. Nema sumnje da je on lino bio utemeljiva svega, mada nigde u
njegovim vanim rukopisima nema ak ni nagovetaja o tome kako je uspeo da rei razliite probleme
psihoistorije. Moda je ideje jednostavno crpeo iz vazduha, budui da se o tome nikada nije
izjanjavao. U svom radu nije pominjao ak ni orsokake na koje je nailazio, kao ni povremena
skretanja.
...to se tie njegovog privatnog ivota, ne postoji zapisano gotovo nita. O njegovim roditeljima,
brai i sestrama posedujemo tek aicu podataka, i to je sve. Za njegovog jedinog sina, Raja
Seldona, zna se da je usvojen, ali kako je dolo do toga, nije poznato. Postoje podaci da je imao
enu, ali to je jedino i sve to se o njoj zna. Oigledno je Seldon eleo da ostane nepoznat sem kada
je u pitanju bila psihoistorija. Kao da je tako i oseao - ili eleo da drugi oseaju - da on nije iveo
ivot, ve da je samo iveo psihoistoriju.
ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
91.
Hemin je mirno sedeo, nijedan mii mu se nije zgrio, i dalje gledajui u Harija Seldona, a
Seldon je opet, akao. Smatrao je da je na Hamina sada red da progovori.
Hamin je to i uinio, ali samo ree: "Robot? Ja? Pod robotom, pretpostavljam, podrazumeva
vetako bie nalik na ono koje si video u Sakratorijumu u Mikogenu.
"Pa, ne ba takvo", primeti Seldon.
"Da nije od metala? Uglaan? Da nije beivotna prilika?" pitao je Hamin nimalo veselim glasom.
"Ne. Biti vetaki stvoren ne znai nuno biti napravljen od metala. Govorim o robotu koji se po
izgledu ne moe razlikovati od ljudskog bia."
"Ako se ne moe razlikovati, Hari, kako ti onda uoava razliku?"
"Ne po izgledu."
"Objasni mi to, molim te."
"Hamine, dok sam beao od tebe kao Demerzela, uo sam za dva drevna sveta, kao to ti rekoh -
Auroru i Zemlju. O svakom od njih govorili su mi kao o prvom svetu ili jedinom svetu. U oba sluaja
pominjani su roboti, ali na razliite naine."
Seldon je zamiljeno zurio u oveka koji je sedeo preko puta njega za stolom, pitajui se, da li e
se na bilo koji nain odati da je manje od oveka - ili vie. "Kada je u pitanju bila Aurora", nastavi
on, "jedan robot je pominjan kao otpadnik, izdajica, kao neko ko je odustao od cilja. Kada je Zemlja,
pak, bila u pitanju, jedan je robot pominjan kao junak, kao neko ko je doneo spasenje. Da li je
preterano pretpostaviti da je re o jednom istom robotu?"
"Da li je?" promrmlja Hamin.
"To mi je palo na pamet, Hamine. Pomislio sam da su Zemlja i Aurora bila dva odvojena sveta,
koja su postojala u isto vreme. Ne znam koji je prethodio kome. Sudei prema nadutosti i svesnom
oseanju nadmonosti Mikogenijanaca, mogao bih pretpostaviti da je Aurora bila prvobitni svet i da
su oni prezirali Zemljane koji su od njih potekli - ili koji su se iz njih izrodili.
S druge strane, Majka Rita, koja mi je priala o Zemlji, bila je ubeena da je Zemlja bila
prvobitna kolevka oveanstva i da je bez sumnje, nevaan i usamljen poloaj Mikogenaca u celoj
Galaksiji, sa trilionima ljudi koji ne upranjavaju udni mikogenski etos, moda dokaz da je Zemlja
stvarno prvobitni dom, a Aurora hiroviti izdanak. Ja ne mogu da presudim, ali iznosim ti svoje
miljenje, kako bi mogao da shvati odakle potiu moji krajnji zakljuci."
Hamin klimnu. "Shvatam ta radi. Molim te, nastavi."
"Ta dva sveta bila su u neprijateljstvu. Majka Rita mi je to sasvim jasno stavila do znanja. Kada
uporeujem Mikogence, koji su izgleda naseljvali Auroru, i Dalite, koji su po svoj prilici naseljavali
Zemlju, zamiljam da je Aurora, bez obzira na to da li je bila prva ili druga, bila naprednija, ona koja
je mogla da stvori savrenije robote, ak i takve koji se po izgledu ne bi razlikovali od ljudskih bia.
Znai, takav jedan robot je zamiljen i stvoren na Aurori. Ali bio je otpadnik, pa je napustio Auroru.
Za ljude sa Zemlje on je bio junak, to znai da se pridruio Zemlji. Zato je to uinio, kakvi su mu
bili motivi, ne znam."
Hamin primeti: "Sigurno hoe da kae - zato je ono - ta stvar - to uinila, kakvi su joj - toj
stvari - bili motivi?"
"Moda, ali dok ti sedi preko puta mene", ree Seldon, "teko mi je da upotrebljavam zamenice
srednjeg roda. Majka Rita je bila ubeena da taj robot junak - njen robot junak - jo postoji, i da e
se vratiti kada bude potreban. Meni se ini da nita nije nemogue kada je u pitanju besmrtni robot ili
bar takav koji je besmrtan sve dotle dok se ne zanemari promena dotrajalih delova."
"ak i mozga?" upita Hamin.
"ak i mozga. Ja u stvari ne znam nita o robotima, ali zamiljam da se novi mozak moe
presnimiti sa starog... Majka Rita je ak nagovestila i neto o udnim umnim sposobnostima...
Pomislio sam: mora da je tako. Moda sam, u nekim stvarima, romantina dua, ali ne ba u toj meri
da bih pomislio kako je jedan robot koji je promenio stranu, mogao da izmeni tok istorije. Robot nije
mogao da Zemlji osigura pobedu, niti da zajami Aurorin poraz - osim ako u vezi s tim robotom nije
postojalo neto udno, neto neobino."
Hamin ga upita: "Hari, da li ti je jasno da barata legendama, legendama koje su moda
iskrivljene tokom vekova i milenijuma, ak u tolikoj meri da je oko sasvim obinih dogaaja
podignut veo neeg neprirodnog? Moe li uveriti sebe u postojanje robota koji ne samo da izgleda
kao ljudsko bie, ve ivi veno i poseduje mentalne moi? Zar to nije poetak verovanja u
superljudsko bie?"
"Sasvim sam dobro upuen u to ta su legende i nisam jedan od onih koje one mogu da zavedu i
nateraju da poveruje u bajke. Ali kada ih podravaju neki udni dogaaji kojima sam lino
prisustvovao - pa ih ak iskusio i na vlastitoj koi..."
"Kao to su?"
"Hamine, od samog poetka imam poverenja u tebe. Da, pomogao si mi protiv one dvojice
razbojnika kada nisi morao i to me je priklonilo tebi, budui da u to vreme nisam znao da su oni tvoji
plaenici, i da se ravnaju prema tvojim uputstvima... Ali to nije vano."
"Nije", promrmlja Hamin, a u glasu mu se konano oseti nagovetaj zadovoljstva.
"Imao sam poverenja u tebe. Lako si me ubedio da se ne vratim kui na Helikon i da postanem
lutalica na Trantoru. Bez pogovora sam verovao u sve to si mi rekao. Potpuno sam ti se predao.
Kada se sada osvrnem na to, kao da ja nisam bio ja. Nisam od onih ljudi kojima je lako upravljati, pa
ipak je ispalo da jesam. ta vie, uopte nisam smatrao udnim to se ponaam toliko suprotno svom
karakteru."
"Ti sam sebe najbolje poznaje, Hari."
"Nisam u pitanju samo ja. Kako to da Dors Venabili, prelepa ena sa vlastitom karijerom, napusti
tu karijeru da bi mi se pridruila u mom begu? Zato bi ona rizikovala svoj ivot da bi spasla moj, i
na sebe preuzela, kao neku vrstu svete dunosti, zadatak da me titi i pri tome zna samo za jedan cilj?
Da li je ona to pristala samo zato to si je ti zamolio?"
"I jesam je zamolio, Hari."
"Pa ipak, nisam stekao utisak da je od onih osoba koje tako radikalno menjaju ivot samo zato to
ih neko za to zamoli. Niti mogu da poverujem da je to uinila stoga to se ludo zaljubila u mene ve
na prvi pogled te nije mogla da odoli. Voleo bih da je tako bilo, ali ona savreno vlada svojim
oseanjima, vie - ovo ti iskreno govorim - nego ja svojim kada je ona u pitanju."
"Ona je divna ena", ree Hamin. "Ne osuujem te."
Seldon nastavi. "Dalje, kako to da je Sin Sunca etrnaesti, udovino arogantno stvorenje koje
predvodi narod koji je isto toliko krut u svom samoljublju, pristao da prihvati plemenae poput Dors
i mene i da nam prui najbolje to su Mikogenci uopte u stanju? Kako si, potom, uspeo da ga
nagovori da nas pusti, budui da smo prekrili sve mogue Zakone, poinili sva svetogra?
Kako si nagovorio Tisalverove, pune predrasuda, da nas prime? Kako to da se svuda na svetu
snalazi kao kod kue, da si sa svakim prijatelj, da utie na svakog oveka, bez obzira na njegove
individualne osobenosti? S tim u vezi, kako uspeva da upravlja Kleonom? Ako ga smatra
povodljivim i lakim za ubeivanje, kako si onda uspeo da izie na kraj s njegovim ocem, koji je, po
svemu sudei, bio otar i svojevoljan tiranin? Kako ti sve to polazi za rukom?
A ponajavie od svega, kako to da je Maniks IV potroio itave decenije stvarajui vojsku bez
premca, obuenu do krajnjih pojedinosti u svim vetinama, a koja se ipak raspala kada je njegova
ker pokuala da je upotrebi? Kako si uspeo da ih ubedi da postanu Odmetnici, svi do jednog, kakav
si i ti sam?"
Hamin odgovori: "Zar to ne moe jednostavno da znai kako sam ja taktina osoba navikla da radi
sa svim vrstama ljudi, da sam bio u prilici da inim razne usluge ljudima na kljunim mestima i da u
im i u budunosti moi initi razne dodatne usluge? Izgleda da ni za ta od onoga to sa uinio nisu
bile potrebne nikakve nadnaravne moi."
"Ni za ta to si uinio? ak ni za onesposoljavanje vajanske vojske?"
"Nisu eleli da slue jednoj eni."
"Mora da su godinama ve znali da e, jednog dana kada se Maniks odrekne svojih ovlaenja ili
kada umre, Rajel postati njihov gradonaelnik, pa ipak nijednom nisu pokazali nimalo
nezadovoljstva zbog toga - dok ti nisi osetio da je to potrebno. Dors te je jednom opisala kao veoma
uverljivu osobu. I ti to jesi. Ume da ubedi bolje od bilo kog oveka. Ali ne i od besmrtnog robota
sa neobinim mentalnim moima... Pa, Hamine?"
Hamin ree: "ta ti oekuje od mene, Hari? Da li oekuje da priznam da sam robot? Da samo
liim na ljudsko bie? Da sam besmrtan? Da sam mentalno udo?"
Seldon se nagnu napred preko stola prema Haminu. "Da, Hamine, upravo to oekujem od tebe. Da
mi kae istinu i krajnje sam uveren da je sve ono to si upravo nabrojao - istina. Ti si, Hamine, robot
koga je Majka Rita zvala Da-Ni, prijatelj Ba-Lija. Mora to priznati. Nema izbora."
92.
inilo se da se nalazi u vlastitoj siunoj Vaseljeni. Tu, u sreditu Vaja, sedeli su u tiini dok je
carska sila razoruavala vajansku vojsku. Tu, u sreditu zbivanja koja su ceo Trantor - a moda i cela
Galaksija - posmatrali, postojao je ovaj mali mehur potpune izdvojenosti u kome su Seldon i Hamin
igrali svoju igru napada i odbrane - Seldon se jako trudio da nametne novu stvarnost, dok je Hamin
odbijao da napravi bilo kakav pokret kojim bi tu novu stvarnost prihvatio.
Seldon se nije plaio da bi ih neko mogao prekinuti. Bio je ubeen da u taj mehur unutar koga su
sedeli niko nije mogao prodreti, da e Haminove - ne, robotove - moi sve drati na odstojanju dok
se igra ne zavri.
Hamin konano ree: "Ti si genijalan momak, Hari, ali ja ipak ne vidim zato bih morao da
priznam da sam robot i zato nema drugog izbora do da to uinim. Sve to si rekao moe biti tano to
se tie injenica - tvoje vlastito ponaanje, Dorsino ponaanje, ponaanje Sina Sunca, Trisalverovih,
vajanskih generala - sve, ba sve se moglo dogoditi upravo onako kao to si rekao, ali to ne znai da
je tvoje objanjenje znaenja tih dogajaja tano. Razume se, sve to se dogodilo moe biti i prirodno
objanjeno. Imao si poverenja u mene zato to si prihvatio ono to sam kazao; Dors je oseala da je
tvoja bezbednost vana jer je osetila da je psihoistorija od sutinske vanosti, poto je i sama
istoriar; Sin Sunca i Tisalver su bili moji dunici, o emu ti nita ne zna, vajanski generali odbili su
da primaju nareenja od ene, i to je sve. Zato moramo da se uputamo u nadnaravna objanjenja?"
Seldon ree: "uj, Hamine, da li stvarno veruje da Carstvo propada i da li odista smatra vanim
da mu se to ne dopusti ne preduzimajui nita ili da bar treba, ublaiti njegov Pad?"
"Stvarno tako mislim." Seldon oseti da je ova njegova tvrdnja bila iskrena.
"I odista eli da razradim pojedinosti psihoistorije i smatra da to sam nisi u stanju?"
"Nedostaju mi sposobnosti."
"I misli da jedino ja mogu izii na kraj sa psihoistorijom - ak iako i sam ponekad sumnjam u
to?"
"Da."
"Te, stoga, mora da osea da ako mi u bilo emu moe pomoi, onda to mora i uiniti."
"I oseam."
"Lina oseanja - sebini razlozi - ne igraju nikakvu ulogu?"
Jedva primetan i kratak osmeh pree preko Haminovog ozbiljnog lica i Seldon na trenutak oseti
nepreglednu i sprenu pustinju umora koju je Hamin prikrivao svojim utivim ponaanjem. "Ve dugo
gradim karijeru na stvarima kao to su nepoklanjanje vanosti linim oseanjima ili sebinim
razlozima."
"Onda traim od tebe da mi pomogne. Mogu stvoriti psihoistoriju uzevi u obzir samo Trantor, ali
naii u na potekoe. Prevazii u ih, ali koliko bi mi bilo lake da znam neke kljune stvari. Na
primer, na kom je svetu poniklo oveanstvo, na Zemlji ili Aurori, ili pak, na nekom sasvim treem
svetu? Kakav je bio odnos izmeu Zemlje i Aurore? Koja je od njih - ili su, moda, obe naselile
Galaksiju? Ako je jedna od njih, zato nije druga? Ako su obe, kako je do toga dolo? Postoje li
svetovi koji su potekli od obe ili od samo jedne? Kako to da su roboti odstranjeni? Kako to da je
Trantor, a ne neka druga planeta postao carsko sedite? ta se u meuvremenu dogodilo sa Aurorom i
Zemljom? Ima na hiljade pitanja koja bih ti ovog trenutka mogao postaviti i stotinu hiljada onih koja
bi mogla iskrsnuti za vreme tog ispitivanja. Hoe li dozvoliti da ostanem neznalica, Hamine, i
pretrpim neuspeh u poslu, a u stanju si da mi prui odgovore i pomogne da uspem?"
Hamin upita: "Da sam robot, da li bih imao dovoljno mesta u mozgu za svih dvadeset hiljada
godina istorije vezane za milione razliitih svetova?"
"Nije mi poznat kapacitet robotskih mozgova. Nije mi poznat ni kapacitet tvog mozga. Ali ako on
nije dovoljan, tada svaku informaciju koju ne moe da sauva mora imati zabeleenu na nekom
mestu i na takav nain da je moe po elji pozvati. A ako je ima, a meni je potrebna, kako to onda
moe porei i uskratiti mi je? A ako mi je ne moe uskratiti, kako onda moe porei da si robot -
onaj robot - Otpadnik?"
Seldon se zavali u stolicu i uzdahnu. "Stoga te ponovo pitam: Jesi li robot? Ako eli
psihoistoriju, onda mora priznati. Ako i dalje odbija da prizna da si robot i ako me ubedi da nisi,
onda moji izgledi na polju psihoistorije postaju mnogo, mnogo manji. Znai na tebi je da odlui. Da
li si robot? Jesi li ti Da-Ni?"
I Hamin odgovori, hladnokrvno kao i uvek. "Tvoji argumenti su neoborivi. Ja sam R. Danil Olivo.
'R' je oznaka za 'robot'."
93.
R.Danil Olivo nastavi tiho da govori, ali Seldonu se ipak uini da je nastupila neka tanana
promena u njegovom glasu, kao da je sada, kada vie nije mogao da igra svoju ulogu, govorio lake.
"Za dvadeset hiljada godina", poe Danil, "niko jo nije otkrio da sam robot, osim kada sam eleo
da on ili ona to saznaju. To je bilo tako, delimino stoga, to su ljudska bia veoma davno napustila
robote tako da svega nekolicina uopte i zna da su ovi nekada postojali. A delimino i zbog toga to
odista posedujem sposobnost da izazivam i utiem na ljudska oseanja. Sa samim izazivanjem je
lako, ali meni je teko da utiem na oseanja zbog moje robotske prirode - mada to mogu da inim
kada poelim. Posedujem sposobnost, ali moram se obuzdavati da tu sposobnost i ne upotrebim.
Pokuavam da se ne meam sem kada nemam drugog izbora. A i kada se umeam, retko kada uinim
ita vie od malog pojaavanja onoga to ve postoji. Ali ako mogu da ostvarim svoje ciljeve ne
uinivi ak ni to, izbegavam da upotrebim svoje sposobnosti.
Na Sina Sunca, etrnaestog, nije bilo potrebno vriti pritisak da bi te prihvatio - primetio si da to
nazivam 'vrenjem pritiska', jer ba ne volim da radim takve stvari. Na njega nisam morao da vrim
pritisak jer mi odista duguje neke usluge, a on je astan ovek, uprkos neobinosti koje si pronaao
kod njega. Drugi put, kada si poinio svetogre u njegovim oima, stvarno sam se umeao, ali sasvim
ovla. Nije ba bio red da vas preda carskim vlastima, koje ne voli. Samo sam malo pojaao tu
njegovu odbojnost i on vas je predao meni na staranje, prihvativi obrazloenja koja sam mu
ponudio, a koja bi inae mogao smatrati lanim.
Ni na tebe nisam vrio neki znaajniji pritisak. Ni ti ne veruje caristima. Tako je sa veinom
ljudi danas, a ta injenica igra znaajnu ulogu u propadanju i izopaavanju Carstva. ta vie, bio si
ponosan na samu zamisao o psihoistoriji, ponosan to je tebi to palo na pamet. Ne bi ti smetalo kada
bi dokazao da je ona i praktino ostvarljiva. To bi samo jo vie uvealo tvoj ponos."
Seldon se namrti i ree: "Izvini, gospodine Robote, ali nisam znao da sam takvo ponosno
udovite."
Danil blago nastavi: "Nisi ti nikakvo ponosno udovite. Sasvim ti je jasno da nije niti lepo niti
korisno biti suvie ponosan, te se stoga trudi da potisne taj poriv, ali kao to ne moe da porekne
da ti srce kuca, tako ne moe porei ni da si ponosan na svoj rad. To ti izlazi na isto. Iako svoj
ponos skriva i od samoga sebe zarad vlastitog duhovnog mira, ne moe ga sakriti od mene. On
postoji, koliko god ga paljivo zamaskirao. Bilo je potrebno samo ga malo pojaati, pa da smesta,
pristane da preduzme mere i sakrije se pred Demerzelom, mere kojima bi se trenutak ranije
opirao. I bio si voljan da se baci na rad na psihoistoriji s mnogo vie ara nego trenutak ranije kad
bi to s prezirom odbio.
Nisam video potrebu da se meam u bilo ta drugo i tako si me razotkrio kao robota. Da sam
predvideo tu mogunost, mogao sam te spreiti, ali moja predvianja i moje sposobnosti nisu
neograniene. A nije mi ni ao to sam pogreio, jer tvoji argumenti su valjani i vano je da zna ko
sam i da u to to sam robot iskoristiti da ti pomognem.
Oseanja su, dragi moj Seldone, moan stroj ljudskog delanja, mnogo moniji nego to su ljudska
bia toga svesna, i ti ne moe znati koliko toga se moe postii pukim dodirom i koliko se ja opirem
da ga uinim."
Seldon je teko disao, pokuavajui da sagleda sebe kao oveka gonjenog ponosom i to mu se nije
dopalo. "Zato se opire?"
"Zato to bi bilo beskrajno lako preterati. Morao sam da spreim Rajel da ne pretvori Carstvo u
feudalnu anarhiju. Bio sam primoran da brzo vrim podeavanja, a ishod toga je mogao biti krvavi
ustanak. Mukarci su mukarci - a vajanski generali su gotovo svi mukarci. U stvari, i nije potrebno
mnogo da bi se kod svakog mukarca izazvali negodovanje i pritajen strah od ena. To je moda
bioloka stvar koju ja, kao robot, ne mogu sasvim da razumem.
Trebalo je samo malo da ojaam to oseanje, pa da se njeni planovi izjalove. Da sam ih ojaao
makar samo trunku prejako ne bih dobio ono to sam eleo - prevrat bez krvi. Samo sam eleo da ne
prue otpor kada stignu moji vojnici."
Danil zastade, kao da bira rei, a zatim nastavi: "Ne elim da se uputam u matematiku mog
pozitronskog mozga. To prevazilazi moje moi razumevanja, mada moda ne i tvoje ako bi se u to
dovoljno udubio. Meutim, mnome upravljaju tri zakona robotike koji se tradicionalno iskazuju
reima - ili su se, bar, jednom davno iskazivali. Oni glase:
'Prvi zakon: robot ne sme ozlediti ljudsko bie niti, ustezanjem od delanja, dopustiti da ljudsko
bie bude ozleeno.
Drugi zakon: robot se mora pokoravati nareenjima koja mu daju ljudska bia, izuzev onda kada
se ta nareenja kose sa Prvim zakonom.
Trei zakon: robot mora da vodi rauna o samom sebi, izuzev kada se to kosi sa Prvim ili Drugim
zakonom.'
Ali imao sam... jednog prijatelja pre dvadeset hiljada godina. Takoe robota. Nije bio kao ja.
Njega niko nije mogao da zameni za ljudsko bie, ali on je bio taj koji je posedovao mentalne moi i
preko njega sam ja stekao svoje.
Njemu se inilo da treba da postoji jedno jo uoptenije pravilo nego to je bilo koji od tri
zakona. Nazvao ga je Nulti zakon, to nula dolazi pre jedinice. On glasi:
'Nulti zakon: robot ne sme ugroziti oveanstvo niti, uzdravanjem od delanja, dopustiti da
oveanstvo bude ugroeno.'
Sledstveno tome Prvi zakon bi morao da glasi:
'Prvi zakon: robot ne sme da ozledi ljudsko bie niti uzdravanjem od delanja da dopusti da
ljudsko bie bude ozleeno, izuzev onda kada se to kosi sa Nultim zakonom.'
I ostali zakoni se moraju na slian nain modifikovati. Razume li?"
Danil, iekujui odgovor, napravi pauzu, te Seldon ree: "Razumem."
Danil nastavi. "Nevolja je u tome, Hari, to je ljudsko bie lako prepoznati. Mogu u svako upreti
prstom. Lako je uvideti ta e nauditi ljudskom biu, a ta ne - i to je srazmerno lako. Ali ta je
oveanstvo? U ta moemo upreti prstom kada govorimo o oveanstvu? I kako da definiemo ta je
loe po oveanstvo? Kada e ono to preduzimamo doneti vie dobra nego tete oveanstvu kao
celini i kako to da znamo? Robot koji je smislio nulti zakon je umro - postao za stalno nedelatan - jer
je bio primoran da uini neto za ta je oseao da e spasti oveanstvo, ali nije bio siguran da e ga
spasti. A kada je prestao da bude delatan, prepustio je meni da se staram o Galaksiji.
Od tada se trudim. Meao sam se to je manje bilo mogue, preputajui ljudskim biima da
ocenjuju ta je dobro. Oni su mogli da se kockaju. Ja nisam. Oni su mogli da promae; ja se nisam
usuivao. Oni su mogli nesmotreno da uine neto pogreno; ja bih postao nedelatan da mi se neto
slino desilo. Nulti zakon ne dozvoljava da se nesmotreno poini zlo.
Ali s vremena na vreme primoran sam da neto preduzmem. To to jo delujem pokazuje da su
moje akcije bile umerene i diskretne. Meutim, kako je Carstvo poelo da grei i propada, morao
sam sve ee da se meam, a ve nekoliko desetina godina ak da igram i ulogu Demerzela,
pokuavajui da vodim vladu tako da ne propadne - pa ipak i dalje sam delotvoran.
Kada si odrao onaj svoj govor na Dekadnoj Konvenciji, smesta sam shvatio da je psihoistorija
moda to orue koje bi moglo da prepozna ta je dobro, a ta loe za oveanstvo. Kada bismo nju
imali, ne bismo naslepo donosili odluke. ak bih poverio ljudskim biima da donose te odluke, a
sebe uvao za najveu nudu. I tako sam sredio da Kleon odmah uje za tvoj govor i da te pozove. A
kada sam te uo kao porie vrednost psihoistorije, bio sam primoran da neto smislim kako bih te
ipak naterao da pokua. Razume li, Hari?"
Iako veoma zaplaen, Seldon ree: "Razumem, Hamine."
"Za tebe moram ostati Hamin u onim retkim prilikama kada u moi da te viam. Od mene e
dobiti sva obavetenja koja ti budu potrebna, a kao Demerzel titiu te to bolje budem mogao. Ali
nikada o meni ne sme govoriti kao o Danilu."
"To sigurno neu ni poeleti", brzo odvrati Seldon. "Poto mi je potrebna tvoja pomo, samo bi
nakodilo zajednikoj stvari ukoliko bi se tvoji planovi usporili."
"Da, znam da to ne bi eleo." Danil se umorno osmehnu. "Konano, dovoljno si tat da ne poeli
ni sa kim da deli priznanje za pronalazak psihoistorije. Ne bi eleo da iko sazna - ikada - da ti je
bila potrebna pomo jednog robota."
Seldon pocrvene. "Ja nisam..."
"Ali jesi, iako to paljivo krije od smog sebe. A to je vano, jer upravo sasvim neznatno
pojaavam tu tvoju osobinu tako da nikada nee biti u stanju da bilo kome drugom govori o meni.
Nee ti ak ni pasti na pamet da bi to mogao uiniti."
Seldon primeti: "Pretpostavljam da Dors zna..."
"Ona zna za mene. Ali ni ona ne moe o meni govoriti pred bilo kim drugim. Sada, kada oboje
znate sve o meni, moete o meni slobodno meusobno razgovarati, ali ne i sa bilo kim drugim."
Danil zastade. "Hari, eka me posao. Uskoro ete ti i Dors biti prebaeni u Carski sektor..."
"Sa mnom mora poi i deak Raj. Ne mogu ga ostaviti. A tu je i jedan mladi Dalit po imenu Jugo
Amaril..."
"Shvatam. I Raj e poi s vama, a za svakog prijatelja moe uiniti ta god eli. Svi ete biti
propisno zbrinuti. A ti e raditi na psihoistoriji. Imae pomonike. Imae potrebne kompjutere i
priruni materijal. Uplitau se to manje budem mogao, te ako bude otpora upuenog tvojim
gledanjima na stvari koji, meutim, nee ugroavati tvoju misiju, morae s njima sam da izie na
kraj."
"Hamine, samo malo", pouri da kae Seldon. "ta ako se, uprkos svoj tvojoj pomoi i mojim
nastojanjima, pokae da se od psihoistorije ne moe stvoriti delatno sredstvo? ta ako ne uspem?"
Danil ustade. "U tom sluaju imam spreman drugi plan. Plan na kome ve dugo radim na jednom
drugom svetu, na drugaiji nain. I on je veoma sloen, i u nekim stvarima ak radikalniji od
psihoistorije. I on moe da ne uspe, ali vei su izgledi ako radimo na dva polja nego na nijednom.
Prihvati moj savet, Hari! Ako doe vreme kada e biti u stanju da stvori neto to moe spreiti
da se dogodi ono najgore, pokuaj da smisli dve takve stvari, tako da ako jedna otkae, s drugom
moe nastaviti. Carstvo se mora stabilizovati ili ponovo izgraditi na novim temeljima. Ako je
mogue, bolje neka postoje dva naina za to nego jedan."
Zatim jo dodade: "Sada se moram vratiti svojim tekuim poslovima, a ti svojima. Srediu da se
za vas pobrinu."
Poklonivi se, on se die i udalji.
Dok je gledao za njim, Seldon neno ree: "Prvo moram da porazgovaram sa Dors."
94.
Dors mu ree: "Palata je ispranjena. Rajel nee biti izloena fizikim patnjama. A vi ete se
vratiti u carski sektor, Hari."
"A vi, Dors?" upita Seldon tihim, stegnutim glasom. "Pretpostavljam da u se vratiti na
Univerzitet", odvrati ona. "Zanemarila sam svoj rad, i prekinula sa asovima."
"Ne, Dors, vas eka krupniji zadatak."
"A to je?"
"Psihoistorija. Bez vas ne mogu da se uhvatim u kotac s tim projektom."
"Razume se da moete. Potpuna sam neznalica kada je matematika u pitanju."
"A ja kada je istorija u pitanju - a potrebno nam je i jedno i drugo."
Dors se nasmeja: "Pretpostavljam da ste, kao matematiar, jedinstveni. A ja sam samo prosean
istoriar, nita posebno. Moete nai koliko hoete istoriara koji e vam biti od vee koristi oko
psihoistorije od mene."
"U tom sluaju, Dors, dozvolite da vam objasnim kako je psihoistoriji potrebno neto vie nego
to su to jedan matematiar i jedna istoriarka. Potrebna joj je takoe i volja da se ovek uhvati u
kotac sa neim to e moda raditi ostatak ivota. Bez vas, Dors, neu imati volje za tako neto."
"Ma, kako da neete."
"Dors, ako ne budete sa mnom, ne nameravam da dobijem volju za posao."
Dors zamiljeno pogleda Seldona. "Ovo je beskoristan razgovor, Hari. Nema sumnje da e Hamin
doneti odluku. Ako me poalje nazad na Univerzitet..."
"Nee."
"Otkud znate?"
"Znam jer sam mu to jasno stavio do znanja. Ako vas poalje nazad na Univerzitet, ja se vraam na
Helikom i Carstvo moe slobodno da uniti samo sebe."
"Ne mislite valjda ozbiljno?"
"Svakako da mislim."
"Zar ne shvatate da Hamin moe da vam izmeni oseanja tako da uprkos svemu ipak radite na
psihoistoriji - ak i bez mene?"
Seldon odmahnu glavom. "Hamin nee doneti jednu tako vanu odluku. Razgovarao sam s njim. Ne
usuuje se mnogo ta da uini sa ljudskim mozgom jer je vezan neim to on zove zakonima robotike.
Izmeniti moj um u toj meri da vas ne elim pored sebe, Dors, predstavljalo bi takvu vrstu promene
koju on ne sme da rizikuje. S druge, pak, strane, ako me ostavi na miru i ako mi se vi pridruite u radu
na projektu, dobie ono to eli - pravu ansu za psihoistoriju. Zato se ne bi pobrinuo da tako i
bude?"
Dors odmahnu glavom. "Moda se nee sloiti zbog nekih svojih razloga."
"Zato se ne bi sloio? Od vas je traeno da me titite, Dors. Zar je Hamin povukao taj zahtev?"
"Nije."
"Znai, eli da nastavite da me titite. A i ja elim da me vi titite."
"Protiv ega? Sada vas Hamin titi, i kao Demerzel i kao Danil, vea zatita vam sigurno nije
potrebna."
"Makar me titili svi ljudi i sve sile Galaksije, ja bih i dalje eleo da vi to inite."
"Znai, ne elite me zbog psihoistorije. elite da vas titim."
Seldon se namrgodi. "Ne! Zato izvrete moje rei? Zato me prisiljavate da kaem ono to ve
morate znati? Ne elim vas ni zbog psihoistorije, niti radi zatite. To su samo izgovori i posluiu se
bilo kojim da dobijem ono to elim. elim vas - samo vas. A ako hoete da ujete pravi razlog -
elim vas zato to ste vi-vi."
"ak me ni ne poznajete." "To nije vano. Nije mi stalo... Pa ipak vas na neki nain poznajem.
Bolje no to i slutite."
"Zaista?"
"Razume se. Sledite nareenja i bez oklevanja rizikujete vlastiti ivot za mene, ne hajui za
posledice. Veoma brzo ste nauili da igrate tenis. Jo bre ste nauili da se koristite noevima i
savreno ste se snali u tui sa Maronom. Neljudski - ako smem da kaem. Miii su vam zapanjujue
snani, a vreme reagovanja zapanjujue kratko. Umete da otkrijete kada se neka prostorija prislukuje
i u stanju ste da odravate vezu sa Haminom na neki udan nain koji ne zahteva nikakve ureaje."
Dors upita: "I kakav zakljuak iz svega toga izvodite?"
"Palo mi je na pamet da Hamin, kao R. Danil Olivo, ima nemogu zadatak. Kako jedan robot moe
pokuati da vodi Carstvo? Mora imati pomonike."
"Oigledno. Pretpostavljam da ih ima na milione. Ja sam jedan od njih. I vi ste pomonik. Mali
Raj je pomonik."
"Vi ste drugaiji pomonik."
"U kom smislu? Hari, recite. Kada budete uli sebe kako to izgovarate, shvatiete koliko je ludo."
Seldon ju je dugo posmatrao, a zatim tihim glasom ree: "Neu rei jer... nije mi vano."
"Stvarno ti nije vano? eli me onakvu kakva jesam?"
"Uzeu te onakvu kakvu moram da te uzmem. Ti si Dors, i bez obzira na to ta si jo, na celom
svetu ne elim nita drugo."
Dors neno primeti: "Hari, elim ti ono to je dobro za tebe upravo zbog onog to sam, ali oseam
da i nisam ono to jesam, ipak bih ti elela samo ono to je dobro za tebe. Takoe mislim da ja nisam
dobra za tebe."
"Bilo da si dobra za mene ili ne, nije mi vano." Hari spusti pogled i napravi nekoliko koraka,
odmeravajui ta da kae. "Dors, da li te je iko ikada poljubio?"
"Svakako da jeste, Hari. To je drutveni deo ivota, a ja ivim drutvenim ivotom."
"Ne, ne! Hou da kaem, da li si ikada stvarno poljubila kog mukarca? Zna, onako, strastveno?"
"Pa jesam, Hari."
"Jesi li uivala?"
Dors je oklevala, a onda ree: "Kada sam se ljubila na taj nain, vie sam u tome uivala nego to
bih uivala da razoaram nekog mladia koji mi se dopadao, nekoga ije mi je prijateljstvo neto
znailo." Tu Dors pocrvene i okrenu glavu u stranu. "Molim te, Hari, teko mi je da ti to objasnim."
Ali Hari, odluniji no ikada, nastavi da navaljuje. "Znai, ljubila si se iz pogrenih razloga, da bi
izbegla nekoga da povredi."
"Moda svi, u izvesnom smislu, to rade."
Seldon malo promisli o ovome, a onda iznenada upita: "Da li si ti ikada od nekog traila da te
poljubi?"
Dors zastade, kao da se prisea svog ivota. "Nisam."
"A da li si ikada poelela ponovni poljubac?"
"Ne".
"Da li si ikada spavala sa mukarcem?" upita je on neno, oajno.
"Razume se da jesam. Ve sam ti rekla. Te stvari su deo ivota."
Hari je epa za ramena kao da e je protresti. "A da li si ikada osetila elju, potrebu za takvom
vrstom blizine samo sa jednom odreenom osobom? Dors, da li si ikada oseala da voli?"
Dors lagano podie pogled, gotovo tuno i zagleda se u Seldonove oi. "ao mi je, Hari, ali
nisam."
Seldon je pusti, snudeno dozvolivi da mu ruke klonu niz telo.
Dors zatim neno spusti aku na njegovu ruku i ree: "Vidi, Hari. Ja stvarno nisam ono ti ti
eli."
Seldonu klonu i glava i on se zagleda u pod. Odmeravao je itavu stvar i pokuavao razumno da
razmilja. Zatim odustade. eleo je ono to je eleo, a to je eleo van svake misli i van svakog
razuma.
On podie pogled. "Dors, draga, ak i da je tako, nije mi vano."
Seldon je zagrli i stade lagano da primie svoje lice njenom, kao da eka da se ona povue, sve
vreme je i dalje privlaei sve blie.
Dors ne napravi nikakav pokret i on je poljubi - u poetku ju je ljubio lagano, oklevajui, a zatim
strastveno - i njene ruke ga iznenada vrsto obujmie.
Kada je konano prestao, ona ga pogleda nasmeenim oima i ree:
"Poljubi me ponovo, Hari... Molim te."