esto mislim o onom danu u Alici kad smo moj otac,

moja majka i ja jurili tamo i amo, iznosei na trem

ispred nae kue gomilu stvari koje smo na-meravali
da ponesemo na letovanje, u Palahaksi. Iako sam tek
uao u pubertet, ve sam nauio o svetu odraslih
toliko da sam umeo da se sklonim s puta kad god
pone taj na godinji poduhvat, koji je iz nekog
razloga uvek proticao u atmosferi panike. Unaokolo
je trkarala moja majka, hitrih pokreta a praznih
oiju, i neprestano postavljala pitanja gde je ova ili
ona neophodno potrebna stvar; na ta pitanja odmah
je sama odgovarala. Moj otac, visok i dostojanstven,
grabio je podrumskim stepenicama, sad gore, sad
dole, donosei kante distila za svoj najdrai posed,
svoja motorna kdla. I svaki put kad bi pogled mojih
roditelja pao na mene, mogao sam da se uverim da u
njihovim oima nema ljubavi.
Zato sam im se sklanjao s puta, ali sam ipak
dobro pazio da nita od mojih stvari ne bude
zaboravljeno. Ve sam uspeo da potajno ubacim u
gomilu neke od njih: praku, tablu za igru krugova,
model grum-klizaa i moju mreu za ribolov, jo
nemontiranu. Zatim sam nainio jedan brzi prodor
do kola i ubacio kavez sa svojim ljubimcima, dri-
vetima, u prazan prostor iza zadnjeg sedita. U tom
trenutku iz kue je izaao moj otac, namrten,
nosei jo jednu kantu.
Ako hoe da bude koristan, napuni rezervoar.
Ostavio je kantu pokraj kola i dodao mi bron-zani
levak.

9

I pazi da nita ne prospe. Distil je danas vrlo
dragocen.
Njegove rei odnosile su se na injenicu da je zbog
rata zavladala nestaica distila. Tih dana, imao sam
utisak da on ni o emu drugom i ne pria. Dok je
odlazio dugim koracima natrag u kuu, odvrnuo
sam poklopac i nekoliko puta umrknuo vrtoglavi
miris distila. Ta supstanca me je oduvek fascinirala:
mome deakom umu inilo se neverovatnim da
jedna tenost, a posebno tenost toliko slina vodi,
ima sposobnost da gori. Jednom sam, na predlog
jednog prijatelja, pokuao da pijem distil. Osnovni
sastojak distila, rekao mi je taj prijatelj, listi je onaj
osnovni sastojak koji se nailazi u pivu, vinu i drugim
uzbudljivim, zabranjenim piima koja se daju u
krmama.
I tako sam jedne noi, ne tako davno, unjaju-i
se otiao u podrum; uz sebe sam prigrlio jednu toplu
ciglu, da odagnam strah. Otvorio sam jednu kantu i
otpio. Kad su gutljaji dastla poeili da mi peku i pale
usta i grlo, prestao sam da se udim sposobnosti te
tenosti da pokree parnu mainu. Ah, nije mi bilo
jasno kako je iko nalazio zadovoljstvo u takvom piu.
Posle sam stajao neko vreme naslonjen uz zadnji zid
kue, obuzet vrtoglavicom, i povraao. Hladnoa mi
je polako puzila uz kimu; drhtao sam od straha, ali
i od muniine. Od straha, zato to je bila zima:
hladna planeta Raks gledala me je kao zlo oko. U
Alici, ledene zimske noi mogu oveka da ispune
silnim strahom.
Ali, u mojim mislima Paiahaksi oduvek je bio
povezan sa letom i toplinom, a upravo u Paiahaksi
smo toga dana polazili. Ugurao sam ui deo levka u
otvor rezervoara naih kola, nagnuo sam kantu, i
distil je poeo da pljuska u levak. Sa suprotne strane
ulice gledale su tri male devojice; njihova prljava
usta behu oitvorena od divfjenja i zavisti pred
prizorom velianstvenog vozila. Pokretom punim
ponosa stavih na tlo praznu kantu i dohvatih drugu.
Jedna od tih devojia bacila je kamen koji je
zveknuo u sjajnu obojenu povrinu kola. Zatim sve
tri pobego-e niz ulicu, dernjajui se.
Iza kua na suprotnoj strani ulice video sam
visoke kule zgrade Parlamenta, gde je regent pred-
sedavao sastancima parlamentarnog doma, i gde je
moj otac radio u otrcanoj kancelariji, kao sekretar
ministra javnih poslova. Moj otac je Pari, pa je na
kolima imao odgovarajui znak u vidu kreste; zato
su deca ispoljila neprijateljstvo. Na neki nain imao
sam i razumevanja za njih, saoseao sa njima, ah mi
se inilo da je glupo usmeravati ogorenje na kola, a
ne na moga oca.
Okrenuh se da osmotrim nau kuu. Bila je to
velika graevina od ovdanjeg utog kamena; videh
kako iza jednog prozora prolepra moja majka,
obavljajui panino neki novi posao. U bati je
nekoliko svesnih cvetova pokuavalo da zgrabi
insekte, koji su im izmicali. Pamtim da sam se tada
zapitao zato ba te godine bata izgleda tako
zaputeno. Na sve strane iroki korov, koji je bujao
kao tumor i svojim smaragdnim garotama davio
poslednje plave mahunarke. Bilo je neeg
besomunog u nainu kako je taj korov vidljivo
juriao. Zadrhtao sam, pomiljajui da e do naeg
povratka sa letovanja korov osvojiti kuu i da e
jedne noi ispuziti iz drvenih obloga naih zidova i
zadaviti nas u snu.
Drouve!
Nad mene se nadnosio otac, drei u ruci sle-deu
kantu. Pogledah gore u njega, sa izrazom krivice na
licu;,on slegnu ramenima, takoe s nekim udnim
izrazom na licu. Nije vano, Drouve. I otac je
posmatrao kuu. Ja u da sipam dalje. Ti idi i
prikupi svoje stvari.
Kad sam stupio u svoju sobu, baoih po njoj
pogled. Uvek bi se pokazalo da mi nije potrebno
mnogo stvari za Paiahaksi; tamo je bio drugi svet, sa
drugim aktivnostima. Cuo sam kako majka neto
petlja u susednoj sobi.



10

11

Na prozoru je stajala tegla sa mojim ledenim
goblinom. Na njega sam zamalo zaboravio. Pregledao
sam ga sada izbliza; priinjavalo mi se da vidim
tanki sloj kristala na povrini guste tenosti.
Pogledao sam uokolo, naao jedan tap, i malice
unuo gob-lina. Nita se nije desilo.
Tokom protekle zime, kad je daleko, majuno
sunce bealo preko neba, a Raks stajao nad nama
svake noi kao stravini hladni kamen, deca u su-
sedstvu su se oduevila za te ledene gobline. Kao i
kod drugih slinih entuzijazama, nije bilo jasno kako
je itava stvar zapoela, ali, iznenada, svako je imao
po koju teglu punu zasienog rastvora, i dodavao
svakog dana jo pomalo onih udnih kristala koje
smo dobij ali iz priobalnih movarnih ravnica gde su
iveli ledeni avoli.
Ne misli valjda da nosi tu odvratnost sa
sobom? uzviknu majka kad sam izaao iz sobe
nosei teglu sa goblinom.
Pa, ne mogu sad da ga ostavim, jo malo pa e
biti spreman rekoh. Poto sam u njenom glasu
osetio strah, nastavih da se pravdam. Zapoeo
sam ga u isto vreme kad i Doelo u komiluku. Do-
elov goblin je oiveo pre dva dana, i zamalo da mu
odgrize prst. Vidi! Promukah teglu ispred njenog
nosa, a ona ustuknu. ,
Gonii tu smrznu stvar od mene! uzviknula je.
Zurio sam u nju zapanjeno. Dotad nikad nisam uo
moju majku da psuje. Cuo sam da se otac pribliava,
pa goblina brzo ostavih na sto koji se naao u blizini.
Poeo sam neto da petljam u uglu, oko neke gomile
odee.
Sta se ovde dogaa? Jesi li to ti vrisnula, Fajet?
Ma . . . ma sve je u redu. Samo me je Drouv
malo uplaio. Nema problema, Berte.
Oeva ruka spusti se na moje rame. Nevoljno se
okrenuh i auoih se s mjjim. Njegove hladne oi
zurile su u moje.
Da se neto razumemo, Drouve. Ako hoe da
ide u Palahaksi, onda se ponaaj pristojno. Jasno?
Imam dovoljno problema i bez tvojih budalatina. Idi
i unosi stvari u kola.
t
Oduvek sam smatrao da nije fer to moj otac ima
mo da mi svoju volju namee silom. Dok o-vek
stigne u pubertet, njegova se inteligencija ve
potpuno razvije, i od tada se postepeno smanjuje. To
je sluaj i sa mojim ocem, rekao sam sebi gorko, dok
sam trpao stvari u kola. Pompezni matori glupak,
svestan je da ne moe da me potue intelektualno,
pa pribegava pretnjama. U sutini, ja sam jednu
malu bitku pre nekoliko trenutaka dobio.
Jedina je nevolja bila u tome to moj otac nije bio
svestan da sam je ja dobio. Izlazio je na trem, sad iz
ove, sad iz one sobe, i potpuno me ignorisao, a ja
sam se trudio da radim podjednako brzo; trudio sam
se uzalud, jer se gomila kutija samo- poveavala.
Neko malo zadovoljstvo naao sam u tome to sam
njegove stvari putao da grubo padnu u prtljanik, a
moje stvari paljivo slagao na rezervno sedite. Pitao
sam se zato toliko volim da s vremena na vreme
uplaim svoju majku, i zakljuio da je to zato to
njena glupost izaziva u mojoj podsve-sti izvesnu
netrpeljivost. U razgovoru, ona je svoja sujeverja
koristila kao oruja, mlatarala je njima kao
motkama, kao nespornim injenicama.
Svi se mi plaimo hladnoe; to je prirodno. Nema
sumnje da je evolucija ugradila u nas taj strah, kao
upozorenje protiv noi, protiv zime, protiv onoga to
moe nastupiti ako se izloimo hladnoi. Ali moja
majka se hladnoe plaila na jedan nerazuman i,
lako je mogue, nasledan nain. Kad god je saletim
pitanjima o tome, ona skupi usta i kae: Mnogo
vie bih volela da me to nikad ne pita, Drouve.
Taj njen mini-govor je na neki nain savren po
intonaciji, po sadraju, po tajanstvenom d bol-

12

13

nom izrazu na licu. Cisto poarite, i to sa prete-
rivanjem.
Iza njenih reci stoji injenica da su njenu sestru
strpali u ludnicu. To je jednostavna injenica; re je
o neemu to se mnogima dogodilo; ah je moja
majka uspela da napravi tragediju i dramu. Niko nije
vie od mene patio, kad se to desilo tetki Zu; pa
ipak, bio sam u stanju da maltene zaboravim onaj
strah koji me je tad obuzeo, i da vidim smenu
stranu, tog dogaaja.
Oduvek sam smatrao da tetka Zu ima neke
simpatije prema mome ocu; moda je tako bilo,
moda i ne, tek, ona je uspela da nagovori moga oca
da-joj pozajmi kola; moja majka nikad nita slino
nije postigla. Tetka Zu je bila neudata. Poelela je da
me vodi kod nekih roaka, da se mnome pohvali;
poto bi vonja njenom koijom, koju su vukli lok-si,
trajala dugo, ona je, sasvim jednostavno, pozajmila
kola. Bila je zima.
Kad smo bili na pola puta do kue, usred pre-dela
potpuno nenastanjenog, nestalo nam je distila, pa
su kola, itei, usporila i stala.
Vidi, vidi ree tetka Zu blago. Morace-
mo peke, Drouve. Nadam se da su tvoje noice
dovoljno jake. Zapamtio sam te njene rei sasvim
tano.
I tako smo krenuli peice. Znao sam da nikako ne
moemo stii kui za dnevnog svetla, i da e sa
sumrakom nastupiti hladnoa, za koju nismo bih
prikladno obueni. Bio sam dovoljno inteligentan
(iako mi se ona obraala kao da nisam) da shvatim
da je ona u pravu, da zaista, kad se sve mogunosti
odmere, nije pametno ostati u kolima. Otac je imao
visok drutveni poloaj, ali ipak nije mogao da kupi
kola sa zatvorenom kabinom, kakva je, na primer
koristio regent.
Vidi, vidi ree tetka Zu neto kasnije,
kad je sunce nestalo, a zlokobna kugli li ... i
saavetlu-cala na horizontu. Postaje hladno
Proli smo pored grupe lorina koji su jeli, se-dei
meu granama i vaui buno. Seam se da sam
tad pomiljao da u, ako mi bude stvarno hladno,
strano hladno, da se uurim uz jednog lorina, da
se zavuem u njegovu dugu toplu dlaku. Lorini su
dobra, bezopasna stvorenja. Narod ih, oko AJdke,
koristi uglavnom kao pratioce vunih ivotinja lok-
sa. Kad nastupe veoma hladni dani, loksi se
ponekad ukoe, napola se paraliu od straha; tada
ih prisustvo lorina smiri. Postoje miljenja da je tu
po-sredi neka vrsta telepatije. Te veeri sam bacio
e-njive poglede na lorine, zavidei im na njihovom
svilenom krznu i na atmosferi indolentne
dobroudnosti koju su stvarali oko sebe. Iako mlad,
ve sam shvatao ivot, i dovoljno znao da se bar
malo, mal-ice, plaim tetke Zu . . .
Raks se digao nad drvee, sjajei lanim sjajem u
kome nije bilo toplote. Kamo sree da sam se
setila da ponesem kaput mrmljala je tetka Zu.
Mogli bismo da se pribijemo uz lorine
predloih nervozno.
Odakle ti ideja da bih ja ikad i pomislila da se
pribliim takvoj ivotinja? prasnu tetka Zu. Njen
bes se hranio strahom. Je 1' ti misli da ja nisam
nita bolja od loksa?
Izvinite.
Zato ide tako brzo? Sigurno ti je toplo u
tom kaputu. Moja odea je tako tanka.
Trebalo je da se uplaim koliko i ona; bili smo
daleko od kue, a hladnoa se, iako sam imao
kaput, zabadala u mene poput kandi. Zabio sam
ruke u depove i utke grabio napred. Bio sam dete,
bio sam naivniji, pa me zato pomisao na lortine nije
ba sasvim napustila; ako me sve drugo izneveri, pa
i tetka Zu, lorini e se brinuti za mene.
Oni su uvek tako postupali.. .
Daj mi tu maramu da zamotam ruke,
Drouve. Ja nemam depove.
Zastao sam da odmotam vunenu maramu sa svog



14

15

vrata. Pruio sam joj maramu, bez rei. Nisam eleo
da dam njenome strahu uporite. Dok smo hodali
preko vrha jednog uspona, video sam svetlosti u
daljini; predaleko. Zimski vetar me je ibao po golim
nogama; krv se slivala ka mome srcu, ledena. uo
sam kako tetka Zu mumla.
Fu .. . Fu . .. molila se ona bogu sunca.
Fu, hladno mi je. Zagrej me, zagrej me . . . Pomozii. .
.
Sa obe strane druma rasla je ivica sastavljena od
nesvesnih klinastih biljaka. Znajui da smo
uplaeni, oseajui na svoj udni nain na strah,
lo-rind su se drali u blizini, iza ivice. Njihove
upave glave izgledale su u ralksvetlosti kao hlede
mrlje. Gledah su nas radoznalo, ekah da hladnoa
razlomi i ukloni ljuturu civilizacije sa naih uzdrhta-
lih tela.
Mora mi dati kaput, Druove. Starija sam od
tebe, pa zato ne mogu tako dobro da odolevam
hladnoi kao ti.
Molim vas, idemo kod lorina, tetku Zu.
Drouve, ve sam ti rekla! Ne dolazi u obzir da
idem kod tih odvratnih zveri. Daj mi kaput, i ne budi
neposluan, deko!
Njene ruke me zgrahie kao kande.
Pusti me! Borio sam se, ali ona je bila
mnogo vea, a uz to ilava i jaka. Stajala je iza mene,
vukla i trzala moj kaput; oseao sam njen strah,
njenu ukoenost.
Rei u tvome ocu kakav si, ivotinjo jedna
mala. On e znati kako da te ukroti, ako ja ne
znam. A sad mi daj! taj! kaput! Svaku re pratio
je i siloviti trzaj, i ja se odjednom naoh u donjem
veu. Toplota je odletela sa mene. Tetka Zu je neto
blebetala sama za sebe, i vezivala rukave mog
kaputa sebi oko plea. Videh kako u njenim oima
blista svetlost planete Raks. Gledala me je lukavo.
Daj mi i gae, pa neu nita rei tvome ocu,
Drouve.
Poeo sam da beim, ali sam uo da mi je ona za
petama. U isti mah je i cvilila, i hvatala dah, i
vikala. Onda me je iznenada tresnula ledena
tvrdoa druma, a tetka Zu se nala na meni.
Ktidala je sve sa mene i vritala neto
nerazumljivo, zahvaena uasom. Prepadnut,
zapao sam u neko stanje blisko snu. Jedva sam bio
svestan da sam go, jedva sam uo njene korake
kako se udaljuju. Dok sam tako leao, osetio sam
kako me lorini hvataju; u dubini moga uma neto
je znalo otkud toplota dolazi. Nosili su me;
poduhvatili su me; umirivali me svojim
mrmljanjem koje sam napola ra-zumeo.
Dok sam padao u san, u mojoj svesti je polako
bledela slika tetke Zu kako skae i vriti raksvet-
ljenim drumom.
Sutradan su me lorini doneii pred kuu i ostavili
golog na prag, u toplini sunca Fua, a onda se razili
svojim poslovima. Dolazei svesti, video sam neke od
njih: jedan je objahao loksa koji je, vezan izmeu dve
duge motke, vukao bola sa izmetom, i podsticao ga
da se kree; drugi je unuo na njivu da naubri
useve. Trei je visio sa grana oblinjeg drveta,
vaui zimske orahe. Otvorio sam vrata i uao u
kuu. Majka me je toga dana dugo kupala; govorila
je da smrdim. Tek mnogo kasnije saznao sam da su
tetku Zu odveli u ludnicu i zakljuah.
Posle sam se setio kola sa izmetom pred kuom;
to se vozilo ne via svaki dan. Zapitao sam majku
zato mi izmet ne rasipamo po njivama nego ga
bacamo u gradsku jamu. Spomenuo sam injenicu
da iorine podstiemo da vre nudu meu usevima.
Ne budi odvratan, Drouve ukorila me je ona.
Ti i sam dobro zna da to nikako nije isto. I kad
smo ve kod lorina, preporuila bih ti da ih se kloni
.. .
Dakle, da se vratim na onaj dan kad smo polazili
za Palahaksi: posle dueg vremena sve nae

16

17

stvari biile su utovarene u motorna kola, koja su
izazovno mirisala na distil. Moj otac ima obiaj da
rezervoar vozila posle svake vonje sasvim isprazni,
zato to je jednog jutra naao prazan rezervoar i
zakljuio da su lorini popili sadraj. A vonje su
retke: naa kola najee stoje pred kuom,
objavljujui svetu, pomou zastave Erto naslikane
na strani, na kakvom je drutvenom poloaju moj
otac.
Uunjah se u kuu s namerom da se oprostim od
moje sobe, ali me uz put zaustavi majka.
Razmazivala je po hlebu pastu od zimskih oraha; na
stolu je stajala i tegla sa sokom od kohe.
Drouve, hajde da neto pojede pre polaska. U
poslednje vreme slabo jede.
Sluaj, mama rekoh strpljivo nisam
gladan. Sem toga, nikad ne jedemo ono to ja volim.
Ona je ovo shvatila kao kritiku upuenu njenim
domaikim sposobnostima. Pa kako bih mogla
da ishranim svakoga, sa ovo malo para to dobij am,
i uz ovakvo racionisanje? Nema ti pojma kako stvari
stoje. U prodavnicama nema nieg, ba' -nieg.
Mogao bi malo i ti da poe u kupovinu jednoga
dana, mladiu, umesto da se celog raspusta vrzma
po kui. Onda bi video kako je.
Pa samo sam rekao da nisam gladan, mama.
Hrana je gorivo za telo, Drouve ree otac.
Stajao je u vratima. Ba kao to je distil gorivo
za motorna kola. Bez goriva u obliku hrane, tvoje
telo bi stalo. Ohladio bi se i umro. Zahvaljujui
mome poloaju u vladi, moemo sebi da priutimo
hranu koju drugi, siromaniji od nas, ne mogu da
nabave. Trebalo bi da shvati koliko sree ima.
Tako je otac, sa svega nekoliko kratkih rei,
umeo da me natera da prosto poludim od besa, a u
isti mah da mi onemogui ma kakvu osvetu. Pitao
sam se da li je svestan ta ini. Pitao sam se,
takoe, da li zna koliko mrzim kad mi se
ponavljaju jednostavne injenice koje ve znam, i
koliko mrzim ta pouna poreenja tela sa
mainom za vreme svakog raspusta i, nadasve,
koliko mrzim da mi se kae da imam sree. utke
sam kljuao u sebi, dok smo jeli prenu ribu i
sueno voe.
S vremena na vreme mi je majka dobacivala
zamiljene poglede, i ja pomislih da je naslutila
moje raspoloenje; ali, prevario sam se. Posle jo
jednog pogleda, koji bi se zamalo mogao nazvati
lukavim, ona se obrati ocu.
Pitam se da li emo ovog leta videti onu
devoj iu . . . onu, kako li se ono zvae, a, Berte?
Otac je odgovorio rasejano. Kerka pred-
sednika fabrike konzervi? Onog Konca? Zlatousta,
ili neko takvo ime. Fina cura. Fina cura.
Ne, ne, Berte. Ona mala, sa kojom se Drouv bio
onoliko sprijateljio. Ona iji je otac, na alost,
krmar.
Tako? Onda se ne seam.
Neto promrmljah i brzo se udaljih od stola, pre
nego to je majka mogla da sprovede svoju pravu
nameru: da me pita za ime te devojke i da paljivo
motri moje lice u trenutku dok to ime izgovaram.
Otrao sam na sprat, u svoju sobu.
Nije ta devojka bila mala; bila je jedva neto nia
od mene. Bila je mojih godina, a njeno ime, koje
neu zaboraviti dok me ima, bilo je Paiahaksi
Smeooka.
Stajao sam na prozoru svoje sobe, gledao grupu
dece kako se igraju oko javnog grejaa na suprotnoj
strani ulice, i razmiljao o Smeookoj. Pitao sam se
kako je provela ovu zimu u svom maginom gradu
Palahaksdju, i da li je za to vreme ijednom pomislila
na mene. Pitao sam se da li e me se setiti, kad se
opet sretnemo. Dani detinjstva prolaze polako, za
godinu dana se mnogo toga desi, a ja sam, za razliku
od onog to je moja majka rekla, Smeooku jedva i
upoznao. Poeli smo da razgovaramo jedno s drugim
tek u poslednja dva-tri da-

18

19

na raspusta; eto koliko deca u tim godinama mogu
da budu stidljiva.
Ali od tada, nijedan dan nije proao, a da u
mislima nisam video njen lik; zgodne rupice na
njenim obrazima kad se smeila (a to je bilo esto),
razli veni smei sjaj u njenim oima kad je tuna (a
to je bilo samo jednom, kad smo se rastajali, to su
moji roditelji propratIM pogledima nesikri-venog
olakanja). Ona je bila kerka krmara, i-vela je u
zgradi gde su ljudi pili. Bilo im je jasno da su moji
roditelji zadovoljni to se letovanje okonalo.
Poslednja stvar koju sam iz svoje sobe poneo bila
je mala zelena narukvica. Jednom prilikom ju je
Smeooka izgubila, a ja sam je naao ali je nisam
vratio. Ta narukvica je trebalo da poslui kao
jednostavan nain da ponovo uspostavim kontakt;
jo uvek me je pomisao na novi susret sa Smeoo-
kom ispunjavala tedljivou. Stavio sam narukvicu
paljivo u dep i poao niz stepenice, da se pridruim
roditeljima koji su bili spremni za polazak.
Prolazei kroz kuhinju, primetio sam praznu
staklenu teglu. Priao sam tegli, paljivo je osmotrio
i omirisao.
Majka je bacila mog ledenog goblina.

2
Posiednje pripreme izvrene su u tiini. Otac je na
ceremonijalan nain upalio gorionike, to sam ja
posmatrao sa propisane udaljenosti, jo uvek se je-
ei zbog podlosti sa kojom je moj ledeni goblin
uniten, i nadajui se da e mu sve to skupa
eksplodirati u lice. Zaulo se uobiajeno potmulo
,,puf!" kad se isparenje distila upalilo. Uskoro su
meu polugama i cilindrima lebdeli mlazii pare, a iz
kotla je dopirao zvuk krkanja, oglaavajui da su
kola spremna. Uli smo: otac i majka napred, jedno
do drugog, a ja pozadi, blizu kotla. Prijatna toplota
smirila je moj jad; nije moguno biti dugo alostan
na zadnjem seditu motornih kola. Uskoro smo
odmicah zadnjim ulicama Alike; ljudi su nas utke
gledali. Nita od onog prijateljskog mahanja rukom,
kojeg sam se seao iz prolih godina.
Smrzni Parh! povikala je jedna devojica
bez ruku.
Proli smo pored poslednjeg javnog grejaa, male
konstrukcije od vertikalnih cevi iz koje je izbijala
peruka pare, i izali u otvoren prostor. Otac i majka
su priali, samo ja njihove rei nisam mogao da
razaznam; klipovi su itali i tukli neposredno iza
mene. Nagnuh se napred.
Je 1' su ovde nali tetku Zu? povikah.
Dabome, znao sam da su je tu nali; narod je o
tome priao. Izgleda da su poslali nekakvu
spasilaku grupicu, nekoliko hrabrih ljudi
opremljenih debelim krznima i vruim ciglama i,
rekao bih, sto-mainama prepunim distila. Nali su
tetku Zu samo stotinak koraka od javnog grejaa
koji joj je mogao dati bezbednost. Bila je obema
rukama zagrlila jedno anemonsko drvo: pokuavala
je da se popne uz klizavo stablo anemone i da se
uvue anemoni u eludac, samo da bi dola do
topline. Priaju da je bez prestanka vritala, i da je
prste toliko duboko zarila u ilavo tkivo drveta da su
morali da podvlae tapove i odvajaju jedan po jedan
prst. Jo jedan jeziv detalj koji sam uo od svog
informatora: bila je potpuno gola. To su uli i ostali,
ela kola. Drvo je bilo gladno, pa je pokidalo i pojelo
odeu sa nje, ah nije moglo da podigne tetku Zu do
svojih usta jer je bila suvie teka za to, a ni ona
sama nije uspela da se popne jer joj nije preostalo
toliko snage.*
Bilo bi bolje da vie ne pria o svojoj tetki,
Drouve ree majka. Ima nekih stvari koje je
poeljno zaboraviti. Gledaj, zar nije divan pejza?
Pred nama su bili bregovi, zatalasani kao spori

20

21

talasi mora kad je grum na vrhuncu. Tu i tamo vide-
la su se obraena polja sa krtolastim biljkama, aih
njih je bilo malo; teren je veinom bio otvoren,
travnat. Loksi su na njemu spokojno pasli, u
neprekidnom sunanom sjaju ranog leta. Sve je bilo
svee i zeleno posle duge zime, a potoci i reke jo su
tekli; kasnije e ih vruine isuiti. Nedaleko od nas,
zaprega od etiri loksa vukla je teki plug kroz
zemlju; izmeu njih su uspravno hodala dva lorina,
povremeno ih tapui po glatkim bokovima,
nesumnjivo im pruajui i mentalno ohrabrenje. Na
plugu je, na nesigurnom seditu, sedeo farmer,
izvikujui one besmislene povike ivotinjama. Kao i
mnogi drugi ljudi koji provode ivot pod suncem Fu,
bio je mutant. Njegova mutacija sastojala se u tome
to je na desnoj strani tela imao jednu ruku vie. U
toj ruci drao je bi kojim je izmahivao.
Prolazili smo povremeno pored malih sela; po-
negde smo dolivali vodu u kotao, praeni tupim
pogledima seoskih ena koje su stajale u niskim
ulazima svojih kua, iz ije unutranjosti su nas
vrebala deca. Ovde je mutacija bilo mnogo. Otac
uputi kompliment jednom oveku sa mnogo prstiju
na rukama.
Ovaj nastavi da pumpa vodu za nas. Voda je
izbijala u mlazevima, ritmino. Fu me je, mislim,
dobro pogledao ree on zaduvan. Teak je ivot
ovde. Coveku je i najmanja pomo dobrodola.
Njegovi su prsti prosto igrali kroz maineriju
motornih kola.i ovde proveravajui Min, tamo prite-
ui zavrtanj. Gurnuo je jedan stari koni levak u
rezervoar za vodu i paljivo nagnuo kofu.
Pretpostavljam da oseate nestaice, zbog
rata. . . ree moj otac sa iznenaujuom merom
potovanja. Ovde, u zaostaloj pokrajini, nije bio u
svom elementu. Kroz otvorena vrata jedne kolibe
prime-tih jednog lorina kako, ni manje ni vie, sedi
na stolici.
Kakav rat? upita ovek.
O tom pitanju dugo sam razmiljao, dok smo
;
se
vozili dalje, u kamenite ekvatorijalne predele. Sunce
je opisivalo krugove sve nie i nie, sve blie
horizontu. Putujui, izgubio sam svaku predstavu o
vremenu, a u neprekinutom sunanom sjaju ranog
leta jedan standardni dan nadovezivao se na drugi;
na njihovo smenjivanje ukazivah su mi samo
povremeni periodi umora. inilo mi se da se
egzistencija sastoji samo od pustinje, od povremene
pojave zemnog driveta, od sedita ispod mene i od
huktanja parne maine.
Onda, jedna promena: kamion pun ribe stajao je
ukraj druma, pokvaren. Dvojica vozaa sedeli su
oajno pored onesposobljenog vozila. Nekoliko lorina
se, na nain tipian za njih, stvorilo ovde, usred
prazne pustinje; lorini su sedeli sa ljudima, predati
beskorisnoj mimikriji ljudskog ponaanja.
Moj otac je neto promrmljao majci, i sasvim sam
siguran da je pomiljao da se ne zaustavi nego da
vozi dalje; u poslednjem trenutku je ipak zakoio,
nekoliko koraka iza kamiona. Uasno je smrdelo na
ribu.
Mogu da vas odvezem do Bekston Posta
povika moj otac preko ramena dvojici vozaa, koji su
urno prilazili. Odatle moete da poaljete
poruku. Moraete da sedite na rezervoaru sa
gorivom, unutra nema mesta.
Ona dvojica promrmljae neto u znak
zahvalnosti, skoie na rezervoar iza mene, i mi
krenusmo. ^dravo, sine povika mi jedan od njih
kroz vrtlog razmahanih poluga.
Sta se desilo sa vaim kamionom?
povikah. Smetalo mi je to to oni zadiru u moju
privatnu sferu. Mislio sam da e ovakvo pitanje
ovom oveku biti neprijatno.
On se alobno iskezi i zakorai du daske koja je
spajala blatobrane, pa se najzad ubaci u sedite
pored mene, potiskujui me jo blie kotiu. Zurio
sam pravo napred, ljut na samog sebe to sam za-



22

23

poeo razgovor. Eto, jednom su i moji roditelji luli u
pravu: osobe ove klase ne treba ohrabrivali.
Smrzna stvar se smrzno dobro zapuitla objasni
on vulgarno. Nema distiHa, vidi? Bacio je
pogled na nae kante za gorivo. Nema sem za
neke smrzae kojii imaju sree. Mi smo kamion
prilagodili za loenje drvima. Onda mora' naloi
smrzno veliku vatru ispod kotla, i mora' pazi da
stalno ubacuje nove panjeve. E, mi smo to pazili,
jesmo; ali krliva je konzervara. Tamo, u fabrici kon-
zervi,, nisu se setili da nam daju etke za ienje
ce-vi. To su oevi ko duge tanke frule. I sad cevi
zaputene smrznom ai, i smrzni kamion nee ide.
Sluajte, nije potrebno da toliko psujete.
Opasan si mi ti mali smrza, a? Tata ti je
nekakav Pari, a? Sigurno da jeste, im ima ovak'a
kola. Oi su mu lutale prema kantama, a njegovo
prisustvo postade zastraujue. Moji roditelji su
sedeli napred, zaneti u razgovor o nestaicama.
Moj otac je na vanom poloaju rekoh
odluno, da sakrijem strah koji sam u sebi oseao.
Ta fraza nije bila moja; ponavljao sam reci koje je
majka upotrebljavala u mnogim prilikama. Prvi put
sam shvatio da nisam siguran ta te rei stvarno
znae. U mojoj mati se ocrtae nekakvi planinski
vrhovi, pokriveni snegom kao usred zime. Otac sedi
na najviem vrhu, a njemu podreeni ue na niim
vrhovima. Narod se zgurio po dolinama, zaprepa-
en od tolike velianstvenosti.
Ma sigurno, nego ta, mome. Sedi za istim
stolom svaki dan, kladim se, sem to vas jednom
godinje, u vreme raspusta, vodi na more da gledate
grum, a tamo stanujete u hotelu koji se zove Morski
pogled".
Ako ba hoete da znate, otac ima vikendicu u
Palahaksiju.
Ne udi me ako ima. Osmehnuo mi se po-
crnelim zubima, ali oi su mu ostale hladne. A
sada ja tebe neto da pitam. ta misli, ta ja radim.
Vi vozite kamion sa ribom.
I misli da je to sve? Ne, deko. Ja
razgledam svet. Ili, ako ne ba ceo svet brzo se
ispravi ono bar celu dravu Erto, a ne samo ovo
parence izmeu Alike i Palahaksija. Vozio sam ja
du itave obale, od stare konzervare u Palahaksiju
pa sve do Horloksa na severu i Ibane na jugu gde je
naa dravna granica sa Astom i gde su pogranine
strae, to jest, gde su bile, dok ovaj smrzni rat nije
tako zamutio stvari da sad ne zna gde je granica. Pa
sam vozio starim pograninim putem i na sever, i na
jug, kroz senku velikog centralnog planinskog lanca
gde sunce Fu kuva kao pe na nebu i gde nema ni
dve iste ivotinje, ni dva oveka isto graena. Jes' ti
uio geografiju, deko?
Ono to sam uio, to sam i znao, ah sam takode
znao da sad nije as da se epurim svojim znanjem;
ovaj prostak e negirati sve to kaem. Teko je
osobi kao to sam ja, dakle nekome ko nije mnogo
putovao, da vizualizuje planetu na kojoj ivimo. Uili
su me da je naa planeta izgledom nalik na loptu
koju neko dri u ruci. Lopta je svet, a aka koja je
dri je naa kontinentalna masa. To je jedini
kontinent na planeti. Kao to je aka podeljena na
dva de-la zglavoima, tako je kontinent podeljen na
dva dela velikim centralnim planinskim lancem, koji
je ujedno granica izmeu drava Erto i Asta. Jedna
polovina ake, i to nadlanica, je Asta, a druga
polovina, prsti, naa je drava Erto, iji pojedini
delovi duboko zalaze u more. Ova aka-kontinent
obuhvatila je planetu gotovo sasvim, ali je ipak
ostavila tri oke-ana: dva ogromna polarna okeana, i
trei, dug a uzan, koji ih spaja, i kroz koji leti tee
grum. Sve to ja mogu da zamislim, ali jedva.
Kamionija je priao dalje. Bio sam zarobljen
u snegu i ledu, sasvim bez goriva, i sa samo malo
toplo te u kotlu da me greje; hladnoa se pro-



24



25



bi jala kroz pukotine u mojoj odei, u tolikoj meri da
bi neko drugi poludeo, aili ja sam sr Izvukao. Vozio
sam kroz movare, gde je kamion utonuo do
osovina, i gde je jedan ledeni avo napao tokove, a i
moju nogu; ali ja sam organizovao lorine, upregao
lokse, i iupao kamion. Na obalskom putu napali
su me grumeti, a ja sam dohvatio lopatu i makljao ih
dok svuda unaokolo zemlja nije bila bela od perja i
crvena od krvi; oni koji su preiveli pobegli su vri-
tei. Dakle, ta kae na to, deko?
Mislim da si uobraen, manje-vie koliko i moj
otac rekoh kiselo.
Iznenada se nasmejao; bio je to urlik istinskog
veselja. Njegov odvratni dah, koji je smrdeo na ribu,
zakovitlao se oko moga lica. Dobro si rekao,
deko; ba si odlino pogodio. Vano je ta ovek
misli o sebi, a ne ta o njemu misle drugi. Siguran
sam da je tvoj ale na svoj nain dobar ovek, iako je
Pari. E, sad, jesmo li prijatelji? Gurnuo mi je
svoju aku pod nos, pa sam tek sad primetio da na
svakoj ruci ima po dva prsta: njegove ake bile su
ogromne dvoprste hvataljke koje su poinjale od
samog anog zgloba. Njegova aka nikada ne bi
mogla posluiti kao ilustracija kontinentalne mase.
Pro-drmao sam taj udni objekat, vie iz radoznalosti
nego iz prijateljstva.
Njegov drugar, koji se sigurno oseao
zapostavljen, progurao je do nas svojiu uzanu glavu
kroz raz-mahanu maineriju, to je bilo opasno, i
pridruio se razgovoru. Jedna je ipka sevala jedva
palac ispod njegovog grla. To nije mogao izvesti niko
ko nije imao tako dug vrat kao on.
Putovanje se nastavilo. Poeo sam pomalo i da
uivam u drutvu ove dvojice udnih saputnika.
Krupni ovek pored mene rekao je da se zove
Paiahaksi Group, a da je njegovom prijatelju ime
Du-ba Visoki. Dopunjavajui jedan drugog, priah
su mi nove prie, sve dok se pred nama nisu pojavile
prve kue, i dok krstarenje ptica brzaca po nebu nije
pokazalo da smo stigli u Bekston Post. Ne volim da
me iko smatra za budalu. Nadao sam se da oni ne
pomiljaju da sam poverovao u sve to su ispriali.
To sam im i rekao.
Group, dok su kola usporavala, stisnu moje rame
svojom dvokrakom akom. Vano je znaenje
prie, Drouve, sine. Pria se pripoveda iz nekog
razloga, a ima i razloga to se pripoveda odreenim
nainom. Nije vano da li je istinita ih ne. Zapamti
to.
Rukovali su se s mojim ocem, zahvalili mu na
vonji, i otili u pravcu mesta za slanje poruka: bila
je to kolibica potpuno bela od izmeta golubova
pismonoa.
Nisam se mnogo radovao pristizanju u Bekston
Post. Pre naeg polaska iz Alike, govorkalo se da e
zbog rata biti zabranjena putovanja, pa sam sad
napola oekivao da nas doeka poruka s nareenjem
da se vratimo. Laknulo mi je kad videh da otac ig-
norie kolibicu sa porukama i da jednostavno vozi
dalje du glavne, i ujedno jedine uhce ovoga mesta,
u pravcu jedinog restorana. Iznad naih glava klepe-
tali su golubovi pismonoe.
Bekston Post je malo naselje, nekoliko kua i
prodavnica koje za svoje postojanje mogu da zahvale
samo kolibi za poruke i injenici da upravo ovde
poinju ute planine, koje razdvajaju pustinju od
plodnih priobalnih ravnica. Bregovi pred nama be-
jahu goli, mrki, izvajani erozijom, ali iza njih su
poinjali panjaci, reke, gradovi. Jedva sam ekao da
opet bacim pogled na neto zeleno.
U gradiu je u ovo doba ipak vladala ivost.
Prilina gomila sveta etala je ulicom, zavirujui u
izloge. Tu su mogli videti novine, suvu i
konzervisanu hranu, i neobino oblikovane
prdmerke lorinske umetnosti. Taj narod je veinom
ekao na parne autobuse koji bi uskoro trebalo da
pou. Glavni zadatak tih autobusa, u stvari, bio je
prevoz golubova pismonoa do slinih stanica u
komunikacionoj mre-



26

27

i, ali su oni, da bi radili ekonominije, prevozili i
putnike. Otac je kupio novine; ali u ovom neobinom
gradiu to nisu bile novine na kakve smo u Aliki
navikli, nego su bile sainjene od nekoliko manjih
listova spojenih iodom. BEKSTONSKI GLASNIK,
glasio je velianstveni naslov na poetku. PRAVO SA
GOLUBIJE NOGE. Uli smo u stuva-Jbar i seli da
pojedemo oskudan obrok; retku orbu, povre i
sueno voe. Voda je bila racionisana; u poetku
sam mislio da je neemo ni dobiti, ali onda je moj
otac pokazao svoju, kartu kelneru. Bio je to malo
udan, ali vrlo prijatan, krznom pokriven oveuljak.
Otac poe da ita novine, a onda nezadovoljno uz
viknu:
Ovde nita ne pie o otvaranju nove konzer-
vare!'
Moda je pisalo u jueranjim novinama, Berte
ree majka zabrinuto, bacajui pogled unaokolo.
Imao sam razumevanja za njen stav. otac je po-
sedovao talenat da privue panju na sebe. inilo se
da sad svi u stuva-baru gledaju u nas.
Mestleru se ovo nee dopasti. Trebalo je da bude
objavljeno danas. Zato nam se uvek deavaju
ovakvi promaaji? Zato, pitam ja? Raks! Najzad
je. na moje veliko olakanje, zautao i zagledao se u
svoju vodu.
Zaboravi to, dragi. Na odmoru smo promrmlja
majka umirujuim glasom.
Osetio sam da i ja treba neto da dodam;
ohrabrila me je, ini mi se, oeva utuenost.
Kakve veze ima ako ne pie. Zar je vano da li e se
to narodu javiti ili ne.
Oko oevih oiju pojavilo se bezbroj malih bora, a
u uglovima njegovih vilica miii su pulsirali. Je 1'
ti to kae da Parlament i ja ne znamo svoj posao,
Drouve?
Tano to sam hteo da nagovestim, mada to nisam
otvoreno rekao. Oeva inteligencija je poputala,
stario je, njegove misli ulazile su u koloteinu.
Bio je ve naviknut da se potapa dostojanstvom
svoga poloaja; ukratko, izgubio je sposobnost za
logino raspravljanje. Doveo sam ga u poloaj koji je
meni odgovarao, i sad sam mogao da ga potuem,
hladno i logino.
Ali nisam predvideo da e se majka umeati.
Ba je bio fini obrok ree ona vrsto i podie
novine koje je otac u svom suzdravanom gnevu
bacio.
O, gle ovo, nae snage su zauzele Gorbu. To je
ba fino.
Ali to samo tu pie, majko rekoh oajno.
Koliko je nama poznato, Gorlba se moda ne
nalazi ni blizu fronta. Moda nikakva Gorba" ne
postoji. Ja za takvo mesto nikad nisam uo.
Ah ja sam ula. Majka se nadmono os-
mehnula na svog sina koji je pokuao da se pravi
pametan. Ila sam tamo jednom, sa roditeljima,
kad sam bila devojica. Bilo je divno. To je na reci;
grad je vrlo star, i ima divan Fuov hram od
najudnijih zelenih cigala. ..
Neko vreme priala je u tom stilu, tako da je
otupila otricu rasprave: otac je povratio svoju
ravnoteu, a ja sam se jednostavno dosaivao. Nije
mi palo na pamet da se zapitam da li majka govori
istinu; tavie, zaboravih i ta sam hteo da kaem.
Uskoro se otac opet prihvatio itanja, zadovoljavajui
svoju prisilnu potrebu da bude u toku dogaaja, kao
to i prilii nekome ko ima vanu poziciju u vladi.
Jedno ne mogu da vam urade: ne mogu da vas
spree da razmiljate. Setih se kako sam jednom
podmetnuo ocu novine tri dana stare, namesto onih
novih, od toga dana. On je itao sa dubokim intere-
sovanjem, sve redom: sudsku rubriku, politike
platforme, najnovije vesti sa fronta. Tek kad je stigao
do sportske strane, zapazio je da je to, to je do tog
asa tako ustro prodirao, prilino bajato. Video
sam kako preko njegovog lica prelee samo jedan
treptaj namrtenosti dok je gledao slingbalske
rezultate; to

28

29

se produbilo u izraz zbunjenosti, dok je ponovo
pregledao prvu stranu; najzad je pogledao datum.
Tada me je njegova reakcija pomalo razoarala.
Izostao je urlik gneva i razoaranja; nije zguvao
novine u loptu i hitnuo ih u vatru; nita od tirade
jada i oajanja to su dragoceni trenuoi njegovog
vremena nepovratno propali. Jo znaajnije, izostalo
je i priznanje o besmislenosti aktuelnih dogaaja,
kao i saznanje da tampanu re ne treba prihvatati
kao istinitu. Samo je slegao ramenima, ostavio
novine, i odsutnim pogledom zurio kroz prozor.
Uskoro je zaklopio oi i zaspao.
Sad mi je prijalo da se prisetim tog dana. Ustali
smo, i stojei ekali u stuva-baru, dok se otac
pogaao i natezao oko cene obroka.
Neprekinuto dnevno svetio postepeno je popustilo
i pretvorilo se u sumrak kad smo preli bregove i
zaputili se obalskom ravnicom. I stav naroda se pro-
menio: videli smo vie osmehnutih lica, vie znakova
istinskog prijateljstva, kad god smo se zaustavili radi
hrane ih vode. inilo se da je lak ivot na obali
stvorio neku vedru rasu ljudi: polako su ili za
svojim poslovima, u blagom sumraku. Sunce je
kruilo oko njih, ostajui uvek samo malo ispod
horizonta, i bacalo zavesu grimiznog sjaja do pola
neba.
Naravno, bilo je hladnije, ali bliilo se leto, tako da
sveina nije mogla dugo potrajati. Po selima su iz
javnih grejaa izbijah pramici pare; tu su sedeli
starci, leima naslonjeni na cevi, i klimali glavama u
znak potovanja dok smo mi prolazili, im bi ugledali
odlija na boku naih kola. Loksi su, pojedinano ili
u tandemima, vukli kola puna proizvoda sa plodnih
njiva do trgovakih centara; ovde se nestaice nisu
primeivale. Lorini su se njihali na granama
utolopki, berui slatke plodove i ubacujui ih
precizno u burad na tlu. Na mnogim njivama ve su
se videli letnji usevi, zeleni i bogati.
Drum je dobrim delom iao paralelno sa ovom ili
onom rekom, pa smo koristili tu okolnost da
napunimo rezervoare vodom kad god je bilo
moguno; ak i u ovom prijatnom predelu, moglo se
zapaziti da ljudi zure u nae kante sa distilom
mnogo due nego to je bilo pristojno. Nije nam jo
mnogo kanti ostalo; taman toliko, rekao je otac oito
ponosan na tanost svojih kalkulacija, koliko je
potrebno da stignemo u Palahaksi.
Najzad stigosmo do obale i do ribarskih sela.
Okrajak sunoa pojavljivao se na horizontu i
zadravao sve due, dok smo se truckali drumovima.
Sad su ti drumovi vodili du ivice visokih klifova,
litica nad morem. Gledali smo okean krvavo-crvene
boje. Dok sam posmatrao kako se talasi razbijaju o
ste-ne i pretvaraju u ruiastu penu, dok sam sluao
njihovo naletanje i huku, nije mi bilo lako da
zamislim promenu koja e nastupiti krajem leta, kad
doe grum. Okean je vean, pa ipak je i on
podvrgnut dejstvu godinjih doba.
Kasnije je drum opet skrenuo ka dubini kopna,
obilazei iroko reno ue, po kome su plovili amci
dubokih trupova i vukli mree. Oko mosta kojim se
ta reka mogla prei, iznikao je gradi. Tu smo po-
slednji put stali radi uzimanja vode. Pentrali smo se
uz obalu reke, teglei kofe; napunili smo rezervoar
poluslanom vodom i odvezli se dalje. Ljudi su
prekidali posao da nam mahnu dok smo prolazili.
Najzad smo proli pored odavno zapamenog
orijentira: bila je to jedna prastara kamena tvrava
na strani jednog brega. Uskoro smo se vozili uzanim
ulicama prema dobro poznatoj luci u kojoj je sve
vrvelo od ivota: morske ptice, amci, mree okaene
da se sue.i svugde ljudi koji neto rade, more puno
otpadaka, vazduh pun mirisa ribe i soli. Stigli smo u
Palahaksi.

30

31


Paiahaksi je sazidan oko kamenitog morskog
rukavca. Kue, nainjene uglavnom od ovdanjeg
kamena, strmo se diu od luke pa sve do visine
okolnih kiifova, sem na najuvuenijem delu rukavca,
koji se tu pretvara u dolinu. Proticanjem vremena,
maleno ribarsko seoce izraslo je u ne-tako-imah
grad, pa su nove kue izrasle na klifovima i rasule se
dolinom. Pre nekih deset godina izgraena je fabrika
konzervi, to je dovelo do daljeg poveanja
populacije. Luka je nekad bila sasvim dovoljna za
potrebe sela, ali kad se promet poveao, izgraen je
dugi lukobran koji je polazio od zapadnog kraka luke
i o-buhvatao veliku vodenu povrinu. Du lukobrana
su kejovi. Ribarski brod sada moe da pristane uz
kej i da istovari svoj teret direktno u malo parno
insko vozilo koje e odvui ribu kroz uske ulice sve
do konzervare. Postoji i pijaca za male privatne
ribare; ona se nalazi na unutranjoj strani luke.
Kad smo stigli u Paiahaksi, ja sam najpre eleo da
ispitam tu novu konzervaru koju je moj otac
spomenuo. Ona je bila izvan grada, sa suprotne
strane jednog malog rta poznatog pod imenom Vrh
prsta. Izgleda da je bilo nemogue proiriti staru
konzervaru. Sem toga, maine u staroj fabrici bile
su, rekao mi je otac, zastarele.
Jasno sam oseao da je izmeu mene i mog oca
nastala, zbog ove banalne teme, neka napetost.
Odjednom mi je nova konzervama bila odbojna.
Staru sam konzervaru odavno znao, poznavao sam
po izgledu mnoge koji su u njoj radili, mnogo sam
puta pos-matrao istovar ribe, divio se sloenosti
ribljeg tramvaja" koji je vukao ribu od lukobrana do
fabrike, divio se mainama. Konzervara mi je bila
stari prijatelj. A sad, otac kae da je zastarela i da e
jednog dana biti sruena da bi se na tom mestu
zidale nove kue. Ona je ruglo, kae otac. Da bi
istovarili ribu za novu konzervaru, brodovi ak nee
morati ni da ulaze u luku, nego e taj posao obavljati
sever-nije, s one strane Vrha prsta, u samom
renom uu. Da bi sve bilo jo gore i crnje, nova
konzervara bila je u dravnom vlasnitvu, a moj je
otac imao nekakvu savetodavnu ulogu u vezi sa
njom; dakle, predstojao nam je radni odmor.
Dva dana posle naeg pristizanja, proetao sam
du kiifova i osmotrio nove fabrike zgrade sa jednog
stenovitog vrha. Zatim se vratih u nau letnju
kuicu na junoj strani grada, nimalo impresioniran.
Poinjala je da me gricka dosada. U kui nikog nije
bilo; otac je bio u novoj fabrici, majka je izala u
kupovinu. Sedoh na trem, zagledan u iroko
prostranstvo zaliva Paiahaksi; desno, dole, nazirao
sam sve-tionik na kraju lukobrana. Na zapadu, ne
mnogo daleko iza horizonta, bila je granica drave
Ate. Mislim da je ta blizina neprijatelja inila ivot u
Pa-lahaksiju lepim, kao to zain ini jelo
ukusnijim.
Naa kuica bila je prilino primitivna, drvena, a
nalazila se na jednoj strmoj livadi ispod vrha kli-fa.
Oko nje su bile druge kuice, raznih veliina i oblika.
Izmeu njih su pasli loksi, i eali lea o grede. Na
tremu susedne kuice sedeo je jedan lorin,
bezobrazno imitirajui moj nain sedenja. I taman
sam se spremao da ga oteram, kad ugledah kako se
jedan ovek pribliava sa suprotnog kraja livade.
Dok je hodao, zurio je postojano u mene, pa je bilo
jasno da sam ja njegova meta. Bilo je prekasno za
povlaenje u bezbednost kuice.
Hej, zdravo, mome! pozdravi me doljak jo
izdaleka.
Ja sam ga ignorisao. Sedeo sam i dalje na istom
mestu, ukao grudvice zemlje nonim prstima, i
prieljkivao da taj tip ode. Jer, im sam ga ugledao, i
im sam uo kako govori, sve mi je bilo jasno. O-
srednje visine^ debeljukast, dlakavih i veselih crta
lica, laka koraka, ukratko, onaj tip oveka koji, kako
bi to moja majka rekla, izvrsno ume sa decom". Ako
se nae dovoljno rtava, taj e da organizuje izlete,



32

33


Palahaksi je sazidan oko kamenitog morskog
rukavca. Kue, nainjene uglavnom od ovdanjeg
kamena, strmo se diu od luke pa sve do visine
okolnih klifova, sem na najuvuenijem delu rukavca,
koji se tu pretvara u dolinu. Proticanjem vremena,
maleno ribarsko seoce izraslo je u ne-ta!ko-mali
grad, pa su nove kue izrasle na klifovima i rasule se
dolinom. Pre nekih deset godina izgraena je fabrika
konzervi, to je dovelo do daljeg poveanja
populacije. Luka je nekad bila sasvim dovoljna za
potrebe sela, ali kad se promet poveao, izgraen je
dugi lukobran koji je polazio od zapadnog kraka luke
i o-buhvatao veliku vodenu povrinu. Du lukobrana
su kejovi. Ribarski brod sada moe da pristane uz
kej i da istovari svoj teret direktno u malo parno
insko vozilo koje e odvui ribu kroz uske ulice sve
do konzervare. Postoji i pijaca za male privatne
ribare; ona se nalazi na unutranjoj strani luke.
Kad smo stigli u Palahaksi, ja sam najpre eleo da
ispitam tu novu konzervaru koju je moj otac
spomenuo. Ona je bila izvan grada, sa suprotne
strane jednog malog rta poznatog pod imenom Vrh
prsta. Izgleda da je bilo nemogue proiriti staru
konzervaru. Sem toga, maine u staroj fabrici bile
su, rekao mi je otac, zastarele.
Jasno sam oseao da je izmeu mene i mog oca
nastala, zbog ove banalne teme, neka napetost.
Odjednom mi je nova konzervara bila odbojna. Staru
sam konzervaru odavno znao, poznavao sam po
izgledu mnoge koji su u njoj radili, mnogo sam puta
pos-matrao istovar ribe, divio se sloenosti ribljeg
tramvaja" koji je vukao ribu od lukobrana do fabrike,
divio se mainama. Konzervara mi je bila stari
prijatelj. A sad, otac kae da je zastarela i da e
jednog dana biti sruena da bi se na tom mestu
zidale nove kue. Ona je ruglo, kae otac. Da bi
istovarili ribu za novu konzervaru, brodovi ak nee
morati ni da ulaze u luku, nego e taj posao obavljati
sever-nije, s one strane Vrha prsta, u samom
renom uu. Da bi sve bilo jo gore i crnje, nova
konzervara bila je u dravnom vlasnitvu, a moj je
otac imao ne^ kakvu savetodavnu ulogu u vezi sa
njom; dakle, predstojao nam je radni odmor.
Dva dana posle naeg pristizanja, proetao sam
du klifova i osmotrio nove fabrike zgrade sa jednog
stenovitog vrha. Zatim se vratiti u nau letnju
kuicu na junoj strani grada, nimalo impresioniran.
Poinjala je da me gricka dosada. U kui nikog nije
bilo; otac je bio u novoj fabrici, majka je izala u
kupovinu. Sedoh na trem, zagledan u iroko
prostranstvo zaliva Palahaksi; desno, dole, nazirao
sam sve-tionik na kraju lukobrana. Na zapadu, ne
mnogo daleko iza horizonta, bila je granica drave
A'ste. Mislim da je ta blizina neprijatelja inila ivot
u Palahaksiju lepim, kao to zain ini jelo
ukusnijim.
Naa kuica bila je prilino primitivna, drvena, a
nalazila se na jednoj strmoj livadi ispod vrha kli-fa.
Oko nje su bile druge kuice, raznih veliina i oblika.
Izmeu njih su pasli loksi, i eali lea o grede. Na
tremu susedne kuice sedeo je jedan lorin,
bezobrazno imitirajui moj nain sedenja. I taman
sam se spremao da ga oteram, kad ugledah kako se
jedan ovek pribliava sa suprotnog kraja livade.
Dok je hodao, zurio je postojano u mene, pa je bilo
jasno da sam ja njegova meta. Bilo je prekasno za
povlaenje u bezbednost kuice.
Hej, zdravo, mome! pozdravi me doljak jo
izdaleka.
Ja sam ga ignorisao. Sedeo sam i dalje na istom
mestu, ukao grudvice zemlje nonim prstima, i
prieljkivao da taj tip ode. Jer, im sam ga ugledao, i
im sam uo kako govori, sve mi je bilo jasno. O-
srednje visine^ debeljukast, dlakavih i veselih crta
lica, laka koraka, ukratko, onaj tip oveka koji, kako
bi to moja majka rekla, izvrsno ume sa decom". Ako
se nae dovoljno rtava, taj e da organizuje izlete,



32

33



i slingbalske utakmice, i klince e nauiti da mu se
obraaju sa ujko". Za to vreme e sve majke (a u
prvim redovima, moja majka) da posmatraju ta se
deava, topei se od zadovoljstva i objanjavajui
jedna drugoj kako je to ba fini ovek i kako ga sva
deca vole. Dok e, meutim, taj smrzni pacov da
nameta rezultate slingbalskih utakmica, udea-
vajui tako da devojice i najmanja deca pobeuju, a
da mi momci gubimo.
Zato tako tuan izraz lica, kad je dan ovako
lep?
Stao je pored mene. I pre nego to sam podigao
pogled, znao sam da se iscerio u osmeh.
Hm.
Reko bi da si ti Alika Drouv. Drago mi je da
se upoznamo, mladiu. Ja sam prijatelj tvoga oca.
Dozvoli da se predstavim.
Njegov prijateljski zborani osmeh nije mi
dozvoljavao da odvojim pogled, ta vie naterao me je
da ustanem i da trpim, da mi trese podlakticu.
Zovem se Horloks Mestler.
Daleko je od kue bio ovaj ovek; grad Horloks je
daleko u unutranjosti, na severu. Jedan trenu tak
sam pokuavao da se prisetim zato mi je njegovo
ime na neki nejasan nain poznato, zatim sam na to
zaboravio. ta mogu da uinim za vas? rekoh.
Nadao sam se da razgovaram sa tvojim ocem.
Nije kod kue.
A, tako. Smem li pitati gde je?
Zamarala me je ta njegova nepopustljiva
ljubaznost; imao sam utisak da mi neko dri as iz
le-pog vaspitanja. Verovatno je u novoj konzervari
rekoh, saibirajui se i inei iskren napor. Zao
mi je to ne znam nita vie da vam kaem.
Pretpostavljam da e se uskoro vratiti. elite li da
popijete neto, moda sok od kohe?
Hvala, mladiu, ali bojim se da nemam
vremena. Moram da urim. Osmotrio me je sa
iznenadnom lukavou. Dosadno?
Moda.
Uskoro e gr um; momak kao ti treba da ima
amac. Vrlo je zanimljivo u amcu za vreme gruma.
No, dobro. Nadam se da u nai tvog oca u
konzervari, ako pourim. Zdravo.
Udaljio se elastinim koracima. Pratio sam ga
pogledom, i nisam mogao da budem siguran nije li
mi se on, na kraju krajeva, ipak dopao.
Odlutao sam nazad u kuicu i zastao da osmotrim
mapu koju je moja majka prikucala na zid. Zastavice
su pokazivale pozicije ertanskih armija; o toj temi su
novine svakodnevno izvetavale, a odrasli neumorno
priali. Crvene strelice pokazivale su glavne pravce
naeg napredovanja. inilo se da smo svuda u
nadiranju, samo to je moj skepticizam ve bio toliki
da se ne bih mnogo iznenadio kad bi mi
neprijateljska izvidnica zakucala na vrata. Presvukao
sam se za plivanje i siao na plau.
Zahvatila me je neka sentimentalnost, dok sam
stajao na dobro poznatom ljunku male uvale
zatiene klifovima. Ovde sam se prvi put obratio
Smeookoj, prole godine. Razmislio sam dobro i
zatvorio oi, pokuavajui da joj uputim mentalnu
poruku, onako kako to lorini, navodno, rade. Evo
me, Smeooka, mislio sam. Doi na plau da se
sretnemo. Otvorio sam oi, ah nje nije bilo. . .
Na susret prole godine odigrao se u ono udno
vreme kad se grum povlai a kie jo nisu poele.
Naao sam jednu udnu ribu koja se praakala na
povrini; tad je Smeooka, koju sam ve neko vreme
posmatrao krajikom oka, prila da je pogleda.
Poloili smo to stvorenje na ljunak i razgledah ga,
pa nam je ta stvar, zanimlljiva za oboje, posluila
kao izgovor da konano ponemo da priamo jedno s
drugim, i time pobedimo svoju stidljivost. Ostatak
dana proveli smo sedei na plai, a sledeeg dana
poli u etnju po klifovima. Treeg dana smo moji
roditelji i ja otputovali za Aliku, kui. Nije mi se ilo.



34

35

Ali sada Smeooka nije bila kraj mene. Od prvog
koraka u ledenu vodu osetih drhtaje koji su mi pola
uz kimu. Posle nekog vremena vratih se u kuicu,
gde su me ekali otac i majka.
Pozdravili su se znaajno, onako kako vas roditelji
pozdravljaju ako su sve do tog trenutka razgovarah o
vama. Seh smo da ruamo; pitah su me ta sam
radio. Kada im rekoh, oni e pogledae.
Otac je do poslednje mrvice pojeo jedan plod
utolopke, zamoio prste u vodu i sveano ih
obrisao. Proistio je grlo i poeo. Drouve.. . s
tobom bih morao o nekim stvarima da razgovaram.
A? rekoh ja. Stvar mi je zvuala ozbiljno.
Kao to zna, iz moga poloaja u vladi pro-istiu
i odreene dunosti. Meni odgovara da neke od tih
obaveza obavljam ovde u Palahaksiju, dok smo na
odmoru. Normalno mi to ne bi oduzimalo mnogo
vremena, ali, na alost, ove e godine biti drukije; to
mi je danas saopteno.
Zaboravio sam da ti kaem, oe, traio te je
jedan ovek. Zove se Mestler.
Razgovarao sam sa Horloks Mestlerom. Nadam
se da si se utivo ponaao prema njemu, Drouve. To
je prilino vaan ovek.
A-ha.
Izgleda da u od sada morati veliki deo
vremena da provodim u novoj konzervari. Neemo
moi zajedno, kao porodica, da provodimo onoliko
vremena koliko sam se nadao. Morae esto da
bude preputen sam sebi.
utao sam, trudei se da izgledam prikladno
potiten.
Ne bi bilo u redu zahtevati od tvoje majke da
se stalno angauje oko tebe. S druge strane, ti si
deko koji ne sklapa prijateljstva lako. .. na tome ti i
ne zameram. Ima osoba sa kojima mi ne bismo eleii
da se sprijatelji. Meutim.. .
Zastao je, i zurio sumorno u neku taku jedno tri
koraka iza mene, pokuavajui da se seti gde je stao.
Nije moj obiaj da ti kupujem poklone nastavio
je jer verujem da svako treba da da, ako hoe
neto da dobije.
A-ha.
Ipak, ne mogu da te pustim da samo lena-
ri po ovoj kui, jer bi uskoro poeo da pravi neke
gluposti, sigurno. Zato predlaem da ti kupim
amac.
To je smrzno dobro od tebe, ale!
uzviknuli zapanjeno.
On se osmehnu; ignorisao je psovku koja mi se
omakla. Video sam odgovarajui plovni obje-kat u
Srebrodelevom brodogradilitu. To je jedan mali
skimer. Trebalo bi da ovlada njime, ako si iole
mornar.
Majka mi se toplo smeila. Zar nije tvoj otac
dobar prema tebi, Drouve?
Hvala, oe rekoh posluno.
Moe da preuzme amac kad god eli
ree on. Dovoljno je da kae Palahaksi Srebro-
delcu ko ti je otac.
Kad sam sledeeg jutra zavrio sa dorukom,
ustao, i pogledao kroz prozor, videh isti polumrak na
nebu roze boje, i iste ivotinje kako pasu uokolo
naeg trema; ali dananji dan se razlikovao. Danas
u poi u Srebrodelevo brodogradilite da uzmem
svoj amac. Mutno, uzbudljivo more protezalo se sve
do mranih grbina zemlje na drugoj strani zaliva;
danas u poi u istraivanje tog mora. Navukoh
kaput.
Ako ide u grad, priekaj da se i ja spremim.
Htela bih neto da kupim, pa moemo zajedno,
Drouve. Majka podie pogled ka meni, smeei se
glupo preko svoje olje stuve.
Zamalo da je poaljem u sto smrzova, ah ipak tu
greku nisam uinio. Otac me je posmatrao, pa-

30

37

ljivo Sluao, ekao da nastane prva neprijatnost pa
da povue odluku o kupovini amca.
Moja majka je niskog rasta, a ja sam za svoje
godine visok, tako da nema naina da hodamo
ukorak. Ona urno skakue pored mene, noge joj
hitaju kao klipovi u maini, pa poto uporno zahteva
da me dri ispod ruke, nas dvoje idemo ulicom
teturajui se kao par pijanaca. Uz to, ona
neprestano pria, neprestano gleda gore u mene,
smei se neno i, u-opte, stvara utisak da su
izmeu nas neki veoma udni odnosi. Kad tako
idemo, ja se molim bogu da prolaznici pomisle da je
to neka stara prostitutka koju sam uz put pokupio;
da bih pojaao taj efekat, nastojim da nabacim
postien izraz lica, to mi, u tim okolnostima, i nije
teko.
Kad stigosmo u grad, pokaza se da majka jo nije
spremna da me pusti. Zajedno smo ulazili u
prodavnice, gde je ona pokazivala svoju kartu Parla
kad god bi neko rekao da joj zbog racionisanja neto
ne moe prodati. Nije dugo trebalo da se naem pod
gomilom stvara, i silno mi je laknulo kad je iznajmila
jedna loks-kola da sve to odnesu u kuicu.
E, pa,i idem ja sad rekoh kad je i pasled-nja
kesa bila bezbedno utovarena.
A, ne jo, dragi moj deko. Umirem za jednom
oljom stuve. Ima jedan divan stuva-bari dole pored
luke, ah ne volim tamo da zalazim sama; tamo se
sreu veoma udni ljudi.
Dok smo ili ka tom stuva-baru, proosmo pored
hotela Zlatni grumet". Nastojao sam da ne zurim u
prozore suvie vidljivo, jer je majka znala ko tamo
stanuje, i potajno me je posmatrala. Video sam
Palahaksi Anli, majku Smeooke, kako razgovara sa
nekim ovekom toliko dlakavim, da sam za njega u
prvi mah pomislio da je lorin. Ona mene nije
primetila. Verovatno me ne bi ni prepoznala, jer sam
je prole godine video samo jednom, i to na kratko.
Sedeli smo u stuva-baru neko vreme, ne dugo, a
onda moja majka poe da mae nekome na drugoj
strani prostorije, isputajui zvuke prepoznavanja i
pozdravljanja. Kad nema oca, ona sasvim poizi,
sklona da skree panju na sebe isto koliko i on. Bilo
mi je ludo neprijatno kad dvoje ustadoe, prio-e i
sedoe za na sto. Ta ena bila je iste starosti i rasta
kao moja majka, a deak uz nju iste starosti i
veliine kao ja, pa bih se zakleo da je svako iv u tom
stuva-baru pomisho da smo mi nekakvi udni
uzajamni odrazi u ogledalu. Majka mi ih je
predstavila imenima Dreba Gvilda i Dreba Vuk. Ree
da ih je jue srela.
Vuk je bio uglaeni smrza, i istog asa postade
mi jasno da je majka smatrala da je to momak finih
manira i kao takav, poeljan prijatelj za mene.
Zapravo, ve sam podozrevao da je ovaj susret bio
nameten. Nesumnjivo je Gvildin mu bio Pari.
Vuk mi se zubato smeio. ujem da danas
dobij a amac, Drouve.
A-ha.
I ja mnogo volim plovidbu. Kod kue imam
jednu alupu sa dubokim trupom. Ne mogu ovde da
je doteram, ne vredi, zbog gruma. Ti e valjda da
dobije skimer, povrinac, sa ravnim dnom, a?
A-ha.
Samo nee moi zasad njime da se vozi. To bi
stvarno vodilo u nevolju. Morae da eka dok
naie grum.
Je 1' si primetio kol'ko ti je nos smean i kriv?
Poi u s tobom da uzmemo amac. Ja u ga i
prokontrolisati. Mora se biti na oprezi sa ovim
Palahakanima, to su ti sve sami lopovi. Pokvarili su
ih turisti, jasno.
U tom momentu majka prekide svoju brzometnu
konverzaciju sa Gvildom. To je tako fino od tebe,
Vue. A ti si sigurno srean to si naao tako



38

39

korisnog prijatelja, Drouve. E, pa beite sad, vas
dvojica.
Poili smo niz ulicu rame uz rame. Iz nekog
razloga oseao sam se, pored Vuka, kao vrlo deti-
njast i neuredan klinac. Da li si znao da su grad
Paiahaksi osnovali Astani, a ne mi? upita on. U
ovom delu sveta, ovo je taka najblia Asti. Jedan
astanski poglavica kolonizovao je Paiahaksi u 673.
godini Renesanse. Zvao se Jub Gaboa. Nekoliko
stotina godina kasnije, horde Ertana sjurile su se sa
utih planina i bacile Astane u more.
Zar nisu znah da phvaju?
Istonija je fascinantna stvar, Drouve. Otkrio
sam da kad uim o naim precima saznajem mnogo
stvari i o sebi i o ljudima oko sebe. Slae li se?
A-ha.
Tu smo. Srebrodelevo brodogradilite.
Eiem, ko je ovde gazda? Gde je tvoj amac?
Ne znam. Nikad pre nisam uao ovde.
Vuk je samopouzdano zakoraio u zgradu, a ja
sam poao za njim. Bila je to graevina nalik na
ogroman ambar, a mirisala je snano na iver je svee
rezanog drveta i na katran. Na sve strane amci, u
raznim fazama izrade, i ljudi koji su ih pravili. Neki
su bili nagnuti nad radne stolove, drugi su se
zavlaili pod amce. Prostorija je elom duinom i
irinom odzvanjala od treskanja ekia, od testeri-
sanja i mornarskih psovki. Svi su nas ignorisali. Vuk
kucnu najblieg oveka po ramenu, a ovaj se tre i
okrete, probadajui nas pogledom svog jedinog oka.
Ogroman oiljak, urezan od ela do brade, pre-secao
je njegovo lice.
Pogledao sam na drugu stranu; bilo mi je muka.
Mi u Alici nasledne deformacije tako rei i ne pri-
meujemo, zato to ih viamo neprestano, svuda oko
sebe; ali naknadno unakaenje oveka je neto
drugo. U blizini je radio ovek kome je na ruci falio
jedan prst; sigurno ga je izgubio radei. Buka me je
saletala sa svih strana, pa sam se oseao okruen
boleu i uasom. Onda postadoh svestan da me
Vuk muva u rebra.
Rekao je, onamo. Je 1' ti dobro? Neto
udnu boju ima. Aj'mo.
Naoh se u maloj kancelariji, a vrata se zalupi-e
za mnom, naglo prekidajui galamu. Za stolom je
sedeo neki ovek; videvi nas, on se podie na noge i
poe da se vue ka nama poletima koji su podseah
na primitivnu pretnju. U prvi mah pomislih da je
obuen u krzneni ogrta, a onda shvatih da je go do
pojasa, a moda i dalje; nije se moglo razaznati. Bio
je to najdlakaviji ovek koga sam u ivotu video.
Imao je udnovato ispupeno lice, kao riba: njegova
vilica postepeno je prelazila napred i nagore, ka
nosu, a elo je slinim nagibom bilo iskoeno napred
i nadole, takoe prema nosu. Stajao sam iskolaenih
oiju. Vuk mu se hladno obrati:
Vi ste sigurno Paiahaksi Srebrodelac. Da li
je spreman amac za Alika Drouva?
Na to ova zver, koja kao da se spremala da nas
rastrgne, stade kao ukopana. Ispod krzna se
pojavie iroka usta.
Naravno, momci. Sigurno da je spreman.
Neka niko nikad ne kae da je Srebrodelac kasnio sa
amcem. Za mnom. Za mnom.
Poveo nas je kroz brodogradilite, sve do vode.
Tamo je, udaljen nekoliko koraka od talasia koji su
zapljuskivali obalu, leao najlepi amac koga sam
ikad video. Bio je spolja obojen u plavo, a iznutra
samo lakiran. U polumraku ranog leta inilo se da
sija. Imao je ravno dno, a visoku katarku; bio je
konstruisan specijalno za grum, i inilo se da je brz.
Duina mu je bila oko etiri koraka: bio je tako mali,
da sam mogao njime da upravljam sasvim sam, ah i
tako veliki da sam mogao da povezem bar etiri
putnika, ako bih to poeleo.
Izgleda da je u redu ree Vuk.
Najbolji amac u Palahaksiju zagrme
Srebrodelac. Pokazau vam kako se diu jedra.

40

41

Nije potrebno odbi Vuk. Imam iskustva sa
amcima.
Mnogo je momaka koji su mi to kazali, pa posle
nastradali prcdera se Srebrodelac gromko, ne
prestajui da die jedra. Poinjao je da mi se dopada;
imao sam oseanje da je Vuk naiao na sebi ravnog.
Bledoplavo jedro lepetalo je na lakom povetarcu; bilo
mi je ao to emo morati da ekamo grum.
Vuk osmotri jedro. Letinsko trouglasto
promrmljao je i dohvatio jedan komad lakiranog
drveta. A ovo je daska za centar.
Ne, ne ree Srebrodelac. Vidi se da
nita ne zna o grum-skimerima, mladiu. Ta daska
ide uz onaj gumeni amac tamo. Skiimeri nemaju
centralnu dasku. Pogledni, de, malo, pogledaj
kakvog je oblika korito. Vidi tri kobilice, sve tri
plitke, jednu levo, drugu desno, treu u sredini? Ski-
meru je to dovoljno. Rekao bih da ne poznaje ovaj
deo sveta. Kad grum naie, onda voda, vidi,
postane gusta. Doarao je pokretom ruke ravnu
povrinu. Uzrok tome je isparavanje.
Odlino poznajem Palahaksi, hvala lepo. esto
dolazim ovamo.
Turista, a? ree Srebrodelac cerei se
prijateljski. Eto jada, vidi; ba je dobro to sam
se potrudio da objasnim. Ovo je amac za grum. Kad
bi zaplovio s njime danas, naao bi se u velikoj
nevolji, mladiu.
epao je Vuka za rame, smejui se gromoglasno.
U sebi sam ga zato blagoslovio.
Talasa danas gotovo i nema ree Vuk hladno,
mirkajui prema ravnoj zelenoj vodi luke. Opet je
osmotrio amac.
Ima ovaj amac dovoljnu dubinu za ovakvo
vreme. Mislim da moemo da zaplovimo, Drouve.
Bio sam uhvaen izmeu dve hnosti, od kojih ni
jednu nisam mogao da kontraliem.
Zar ne misli da je bolje da priekamo Vue?
rekoh slabim glasom.
Srebrodelac je zurio u nas. Pa iji je to amac,
momci? Mislio sam da je za Drouva, ah izgleda da
Vuk komandu je.
Vuk me je gledao dignuta nosa. Je 1' ti to kae
da si se uplaio?
Osetih vrelinu na licu, dok sam se saginjao
hvatajui ivicu amca. Vuk podie drugu stranu, pa
gurnusmo amac u vodu. Popeli smo se u njega,
jedro se nadulo od povetarca, i ve smo klizili
napred. Ugledao sam Srebrodaleva krznata lea
kako zamiu iza jednog amca okrenutog kobilicom
nagore; taj se ovek nije osvrnuo da nas vidi.
Srebrodelca sam ve sledeeg trenutka zaboravio,
oduevljen jedrenjem izmeu ukotvljenih ribarskih
amaca, jahti, i gumenih amaca koji su ispunjavali
unutranji deo luke. Video sam Palahaksi iz novog
ugla. Ptice snegoronioci gledale su nas sa vrhova
katarki dok smo prolazili, a ljudi na zapadnoj obali
zastajali u poslu i mahali nam, oseajui, na onaj
udan nain kojim se te stvari nasluuju, da je ovo
prvo putovanje novog amca, deviansko putovanje.
Na istonom keju, manji ribarski amci su svoj ulov
istovarivali direktno na pijacu, a u blizini se na
stotine snegoronillaca tiskalo za mesto na ravnom
krovu. Izmeu nekih zgrada ugledah hotel Zlatni
grumef; neko je tamo sa jednog prozora istresao
prainu iz nekakve tkanine. Vireei iza jedra, videh
izlazni otvor spoljanjeg dela luke; du lukobrana
polako je huktao parni tramvaj za ribu. Iz kabine se
izvi bela perjanica; nekoliko sekundi kasnije zvuk
parne pitaljke stie do mene. Proli smo pored
visokog kamenog ugla i glatko isplovili u duboku
plavu vodu spoljanjeg dela luke. Vuk tada
progovori:
Neto mnogo vode ima u ovom amcu.



42

43



Sedeo sam na poprenoj dasci u krmenom delu
amca, drei polugu krme. Vuk je sedeo na sredini
amca i drao glavno jedro. Ve smo bili u spolja-
njem delu luke, pa nas vie nisu u onoj meri kao
dosad titili klifovi; povetarac je jaao, i gonio nas
ivo prema svetioniku na kraju lukobrana. Ovde su
se talasi ve malo otrije lomili; malo-malo, pa je
neki uspevao da se prelije preko niskih ivica amca.
Onda, izbacuj vodu, Vue zapovedih
uspostavljajui svoju kapetansku vlast.
On se nervozno vrpoljio. Nemamo nita ime
bismo mogli da je izbacujemo.
Ma, to je samo nekoliko kapi.
Malo vie. amac proputa. Ovo kulja.
Gledaj!
Pomakoh se, a reka ledene vode pokvasi moje
stopalo, dok mi je ledeni strah kretao uz nogu. To-
nuli smo. Voda je bila hladna kao led. Osvrtao sam
se oajniki, traei pomo. Bih smo mnogo koraka
daleko od najblieg amca, osueni na smrt od
hladnoe, kojoj e prethoditi stravini napad ludila,
kad voda postepeno promrzne naa tela i nae
mozgove.
Poto sam tako u sebi sagledao ono najgore,
mogao sam da posvetim panju praktinijim
stvarima. Desno i napred, dugi lukobran sa
dokovima; levo, slobodna obala koja se pruala u
daljinu. Tamo, na levoj strani, uzdizao se visoki,
mrani klif. Moda moemo da doveslamo tamo, u
zavetrinu. Vidi, eno neke plae rekoh Vuku.
Mogli bismo da se do-mognemo obale. Nije daleko.
Cime da veslamo? upita Vuk
bespomono. Sva nadmenost ga je napustila;
iznenada kao da se smanjio, sedei onako zguren na
poprenoj dasci u sredini amca i stiskajui ruke
oko tela, dok mu se voda ve pela iznad nonih
lanaka. Video sam beonjae njegovih oiju. Trgao se
estoko kad je jedan snegoronilac fijuknuo pored nas
i zario se u vodu, ronei duboko; amac se malo
zaljuljao.
Upotrebiemo krmu. Ti spusti jedro, a ja u da
oslobodim krmu.
Okrenuo sam se i posegao rukom pod ledenu
vodu, traei maticu koja je uvrivala osovinu
krme. amac se opasno zaljuljao i u tom asu se
Vuk, bez upozorenja, baci na mene s lea tako da
sam udario licem o zadnju ivicu amca. Odvukao
sam se u stranu, borei se da se oslobodim neeg
lepljivog to mi je smetalo, i onda dobih jedan otar
udarac u potiljak; ugledao sam Vukove poludele oi
tik ispred svojih. Hladnoa ga je izludela ranije nego
to sam oekivao. Oslobodih ruku i tresnuh ga u lice
to sam jae mogao. Zastenjao je i izmakao se,
traei rukama ivicu amca. U trenutku kad nije bio
vrsto na nogama, tresnuh ga kolenom u stomak.
Udahnuo je itei. Vid eh uas u njegovim oima.
Bacio se opet na mene, mlatarajui sumanuto,
kretei kao morska ptica. Oborio me je i napola
izbacio preko ivice; okrenuh glavu da izbegnem
njegove udarce i ugledah dugi, crni oblik morske
grabljivice koja je klizila kroz vodu ispod nas.
Spreman sam da se zakunem da je neman svojim
hladnim okom gledala pravo u mene dok je
promicala pola koraka ispod povrine. Okrenuh se, a
Vuk me ponovo udari. Zgrabio sam ga za ruku i
povukao, a potom se naosmo na dnu amca, gde
smo se kotrljali i rvali. Najzad se ja naoh na njemu;
objahao sam ga. Njegov otpor je popustio kad sam ga
zgrabio za grlo i gurnuo mu glavu ka vodi koja je
naglo rasla dok smo se mi tukli.
Drouve! protenja on. Pusti me, smr-zau
jedan! Saberi se. Nemamo ega da se plaimo!
Mar, ti, u^Raksa! Drao sam ga i dalje, ali
bio sam sve manje uveren u ispravnost svog
postupka. Ludilo je iezlo iz njegovih oiju;
odjednom sam se zapitao da li ga je tamo ikad i bilo,
ili mi se to samo priinilo.
Onda, zato si me napao? upitah.

44

45



Pa ti si napao mene, sea se? L-lupio si me po
licu!
Tek poto si se ti bacio na mene.
Nisam se bacio na tebe. Jedro je naglo palo i
preturilo me. Onda si ti poludeo.
Razmislio sam malo. Vukovo lice me je oajno
gledalo odozdo, sa podnih dasaka, dok se ivoda oko
njega dizala. Ipak je, po svoj prilici, u pitanju bio
nesporazum. Pustih ga i on otpuza na svoje mesto.
Se-deli smo i gledali jedan drugog nepoverljivo. Jedro
je lealo kao zguvana masa izmeu nas; video sam
kako voda oko njega raste i to me je pokrenulo. E,
'ajde sad ti pokuaj da oslobodi smrznu krmu
rekoh besno.
amenili smo mesta. Vuk je zavlaio ruke u vodu i
petljao oko krme, cvilei od straha zato to je
hladnoa ujedala njegovo telo. Uskoro se ispravi.
Ne mogu ni da pomaknem tu smrznu stvar.
Zaglavila se.
Zurio je unaokolo; sad smo bili pod visokim,
crnim klifom. Rih su slabi izgledi da nas je neko
video.
Nemamo nikakvih izgleda zacvile Vuk.
Ja sam se zabavljao jednim nagaanjem. Sad je u
amcu bilo otprilike do pola vode; zbog nae teine,
voda oko nas stigla je do same ivice i stalno se
prelivala unutra. Sta e se sad dogoditi? Hoe li
more pokuljati odasvud, stvarajui ogromni
kvadratni vrtlog koji e povui i nas i amac pravo
na dno? Ili e se uspostaviti neka nova ravnotea,
tako da amac, iako pun vode, ostane pri povrini?
Vukov alosni povik oglasi da je ovo pitanje
reeno; a reenje je bilo negde na sredini izmeu
moje dve pretpostavke. Skimer se napunio
zastraujue brzo, ali je onda tonuo polako i, uskoro
je prestao da tone. Ostao je pod vodom. Samo tni
stvari su virile: Vuk i ja, i to od prsa nagore, i
katarka. Iako obuzet paralizujuom hladnoom, pa
zato i strahom, naao sam vremena da se nadam da
me niko nee vi-deti u ovom apsurdnom poloaju.
Vue rekoh paljivo ne pokrei se, da
ne poremetimo itavu stvar. Samo uzmi dasku na
kojoj si sedeo. Veslaemo do one plae. Vai?
Govorei to, posegao sam u vodu ispod sebe i
uhvatio poprenu dasku na kojoj sam dotada bio. I
tako smo nas dvojica, drhtei silno, prionuli da
veslanjem gonimo nevidljivi amac prema obali.
Situacija je bila neobina; dok smo zapimjaM, pitao
sam se da li je moja teorija ispravna. Sudei po
nainu kako su razni otpaci postepeno promicali
prema krmi i onda udaljavali, verovatno smo se ipak
kretali. Posle nekog vremena, skimer je naiao na
obalu, mi smo izali na suvo, i izvukli amac na
plau.
Ti e morati neke stvari da objasni ree
Vuk. Tvoj otac e eleti da zna zato si isplovio.
Nisam obraao na njega panju. Procenio sam
nau poziciju. Nekih petnaestak koraka od vode,
poinjao je strmi klif; stajah smo na vrlo maloj ljun-
kovdtoj plai, dugakoj tridesetak koraka. Klif je bio
neravan i grub, i neki bi se ekspert sigurno lako
mogao popeti uz njega, ah ja sam se plaio visina;
podo-zrevao sam da ni Vuk nije u tom pogledu nita
hrabriji. U svakom sluaju, nije mi se dopadala ideja
da se on popne na klif, dovede spasioce, i bude
proglaen za heroja. Nisam ni spomenuo mogunost
penjanja; umesto toga, pokazah rukom prema jednoj
velikoj krunoj rupi koja je postojala u klif u, i koja
se nalazila oko dva koraka iznad ljunka. Iz rupe je
curila neka bezimena supstanca.
ta je ovo?
Vuk je sa gaanjem gledao tu rupu Mozetskog
izgleda. To je cev kanalizacije.
Prilino je iroka za cev kanalizacije, zar ne?
Moglo bi se ui u nju.
Da, samo, to brii. Nemam nameru da
puzim ni kroz kakvu kanalizaciju, Alika Drouve.
Istraivao sam dalje nau teritoriju; poinjalo je
da me gui oseanje klaustrofobije, ovde na uzanoj
kratkoj plai okruenoj morem i liticom. Onda



46

47

pooh do samog istonog kraja plae i popeh se na
veliku stenu koja je zalazila u more; pomiljao sam
da tamo moda postoji neka staza. Naoh samo
gomilu ispreturanih stena. Izmeu tih stena i strmog
klifa bila je neka duboka bara. Niz klif se pruao
pokrov guana, ptijeg izmeta; u visini je bilo bezbroj
gnezda snegoronilaca.
Siao sam do ivice bare i zagledao se u nju. Bila je
zelena i prozirna, i, inilo se, potpuno prazna. Ve
sam bio spreman da se okrenem i vratim kad mi se
priini da vidim neki pokret na dnu, meu
zatalasanim zelenim biljkama. Osvrtao sam se
traei kakav tap kojim bih mogao da proakam
po bari, kad neka bela figura prolete pokraj mene.
Jedan snegoro-nilac video je isti taj pokret u bari.
Zmimuo sam nehotice; ptica je prohujala blizu moje
glave. Meutim, nisam uo pljesak.
Kad sam otvorio oi, bara je bila neprozirna i
svetlucava; iz nje je virio zadnji deo tela ptice,
zaustavljene u trenutku kad je poela da roni. Njene
noge, s koicama razapetim izmeu prstiju, veslale
su bespomono u vazduhu; pred mojim oima, to
kretanje postade grevito, a zatim zamre. Stresoh se.
Sve se odigralo iznenadno; maloas je samo malo
trebalo, pa da stavim ruku u tu baru. Dohvatio sam
jedan kamen i bacio ga; odskafcutao je preko tvrde
iskriave povrine, na drugom kraju preleteo preko
kamenja, i odleteo u more. Nejasno sam uo da me
Vuk zove, ali sam i dalje posmatrao baru, obuzet
nezdravom opinjenou. Kad sam ve pomiljao da
odustanem, udnovata kristalasta struktura
odjednom se opustila i pretvorila opet u bistru vodu.
Mrtva ptica plovila je po njoj, njiui se na
talasiima. Videh kako se sa dna bare isprua jedno
tanko vlakno, plavo ali sa srebrnastim esticama na
sebi; obmotalo se blago oko snegoronioca i odvuklo
ga u dubinu.
Uspentrah se natrag na stenu, potresen, i krenuh
da se pridruim Vuku. Uz njega su stajala neka deca
koja kao da su se materi jalizovala iz okolnih stena.
Ta deca su razgledala na amac.
Ovde je jedan ledeni avo rekoh ume-sto
pozdrava. Onda sam zautao i samo zurio, a oni su
se okrenuh ka meni. Uz Vuka je stajao jedan deak,
manji od njega; i dve devojke.
Jedna od te dve devojke bila je Paiahaksi
Smeooka.
U njenom pogledu bilo je stidljivog prepoznavanja.
Brzo je skrenula pogled. Nije nita rekla, a ni ja
nisam nalazio rei, samo sam promumlao neto to
je trebalo da znai da prdhvatam prisustvo ove dece.
Ona druga devojka bila je via. Drala se kao da o
sebi ima posebno dobro miljenje; zapravo, bila je
enski duplikat Vuka. Onaj deak bio je ba klinac:
upav, prljav malian na koga nije vredelo troiti ak
ni prezir.
On prvi progovori. Kako ste vi to misldli da vam
amac plovi bez epova? upitao je tankim,
kretavim glasom.
Sagao sam se, zgroen, i pogledao. Bik) je u pravu.
Na dnu amca postojale su dve rupe za isticanje
vode kad je amac na suvom; pre polaska, trebalo je
u te rupe uglaviti epove. Zbog okolnosti pod kojima
smo se otisnuli iz brodogradilita, zaboravio sam da
to proverim. Uperih na Vuka pogled pun optube.
On je gledao pravo ispred sebe, i samo je malo
pocrveneo. Ti si kapetan ree odsutnim glasom.
Trebalo je da zna da se sop-stveni brod mora
pregledati pre nego to se poe na more, Alika
Drouve.
Vi ste turisti, pretpostavljam ree visoka
devojka unosei u svoje rei izobilje prezira.
Turisti koji ne znaju nita a hoe da budu mornari.
Potonuli mornari dodao je klinac.
uti, Zmirko ree devojka. Nego, vaa je
srea to smo mi tu. Je 1' tako, Smeooka? Mi
poznajemo ovaj kraj, vidite. Mi ovde ivimo itave
godine. ta kae, Smeooka?



48

49

Bacio saim kriam pogled na Smeooku: bila je
lepa kao ruiasto nebo nad nama. Poeleh da nikog
nema oko nas; ali, i da sam bio sam sa Sme-
ookom, ne bih se usudio da bilo ta kaem. Ona
nije primetila da je gledam; posmatrala je kako vehki
ribarski brod izruuje svoju utrobu u parni tramvaj.
Pomislio sam: moda se ja njoj ne sviam toliko,
koliko ona meni. Ali, bar me je prepoznala.
Tako je ree Zmirko, vaui neto.
Dobro, Zmirko, je 1' hoe ti da uti? Dakle.
. . Visoka devojka nas je posmatrala trijumfalno.
Pretpostavljam da se uzdate u nas, da vas mi
vadimo iz ove nevolje u koju ste sami upali.
Ovi su ispuzali iz kanalizacije, Drouve ree
Vuk umorno. Kao driveti. . .
Ako jo jednom to ujem, ostaviemo vas da
umrete od gladi, ili umrete od hladnoe. A ako sami
uete u ovaj kanal za kinicu, izlaz nikad neete nai
bez nae pomoi, jer unutra je kao u katakombama.
Jedan deko koga sam poznavao izgubio se
jednom tu unutra zaijuika nezadrivi Zmirko
preko zalogaja nepoznate hrane. Lutao je danima,
poludeo je skoz-i-skroz, i kad su ga nali, bio je
samo izbelele kosti, a ptice su mu iskljucale oi.
Visoka devojka je jedan trenutak utala, pro-
cenjujui ovu ivopisnu, mada moda pomalo
neusklaenu sliku; zatim je sa odobravanjem
zaklima-la glavom. Pamtim to. Je 1' se ti sea
toga, Smeooka?
Smeooka je jo uvek zurila prema puini.
Ostavi ih na miru, Trako, zar ne vidi da su mokri i
da im je hladno i da e urnreti ako ih brzo ne
izvuemo odavde, a ako ti hoe da se to desi, ja
neu.
Sve je ovo izgovorila vrlo brzo, sastavljeno, a lice
joj je bilo crveno kao vatra.
Traka je prodorno pogleda, pa slegnu ramenima.
Zmirko, zapui te dve rupe morskom travom, i
vrati njihov amac u luku. A vi, narode, za mnom.
Izvukla se rukama do cevi, ula, i nestala nam sa
vidika.
Vuk poe za njom, za njim ja, a Smeooka je ila
na zaelju. Osvrnuh se i videh kako Zmirko s
pouzdanjem eksperta die jedro. Pruih ruku i po-
mogoh Smeookoj da ue u tunel, iako je ona
nesumnjivo mogla lake da ue i bez moje pomoi.
Dok smo polazili napred, isputao sam njenu ruku
sasvim polako, malo-pomalo, spreman da iskoristim
i najmanji izgovor da je ipak ne pustim. I stisak
Smeookine ruke popusti. Zapitao sam se da ili ona
misli isto to i ja, ili sam ja u dogaaje od prolog
leta umeo vie znaenja nego to ga je u njima
stvarno bilo. U meuvremenu, bila je i prola jedna
duga zima, moja je mata imala mnogo vremena za
svoj rad, a Smeooka je imala mnogo vremena da
sve zaboravi.
Nismo mogli da hodamo tunelom, napredovali
smo nekim sporim, ueim hodanjem, koje je pod-
sealo na hod lorina. Ispred nas je Traka,. glasom
koji je odjekivao, izgovarala svakoga asa sve
stravinija upozorenja o sudbini onoga ko pogreno
skrene; a oko naih nogu uo sam, ili mi se prii-
njavalo da ujem, zvuke nekakvog trkaranja, gre-
buckanja, nekakve sasvim tanke cijuke. Iako je
Traka ovaj tunel neprestano opisivala izrazom kanal
za kinicu" ono to su moje nozdrve oseale pri-
nuivalo me je da se utk? sloim sa Vukom: ipak je
to bila cev kanalizacije, i smrdela je estoko.
Sredinom cevi teklo je malo tenosti; popreni pre-
sek tunela bio je manje-vie jednak krunici; i zato
sam mogao, hodajui raskreeno, uvek da gazim ili
levo ili desno od prljavtine.
Nije govorio niko, osim Trake; ona je preuzela
ulogu voe. Uskoro se zaustavila na mestu do koga
je odozgo dopirala oslabljena dnevna svetlost. Ovde
je smrad bio naroito jak.
U ovom trenutku smo ispod glavne gradske
riblje pijace saopti nam Traka. Vaa je srea

50

51

to sad ne peru pijacu, jer kad to rade, sva voda sa
dehima riba jurne odozgo u mlazevima. Sad idemo
tunelom desno. Da kojim sluajem poete tunelom
levo, gadno biste proli.
Uzdrala se od objanjavanja kakvi komari lee u
levom tunelu, a mi je nismo pitali, jer smo ve
uviali da bi bilo glupo postavljati takva pitanja.
Spoticali smo se utke za njom, saginjui se sve nie
zato to se grubi krov tunela postepeno sputao.
Pre izvesnog broja godina, kad sam bila de-
te, dolo je do obruavanja nastavljao je
nemilosrdni glas sa ela kolone. Sve se to onda
vratilo nazad u grad, jer nije moglo da istee. Raksa
mu, al' je smrdelo.
Naleteh na Vuka koji je iznenadno stao; on me
nervozno unu laktom u stomak. Stali smo
prasnuo je. Bio je na ivici nerava.
Ovde u vas ostaviti saopti Traka,
glasom koji nije pokazivao ni najmanje aljenje.
Moja kua je neto dalje, a sem toga meni
zabranjuju da idem tamo gde stanuje Smeooka zato
to tamo ima pijanih ljudi. Rado bih vas dovela u
moju kuu da se operete, ali mojim roditeljima se to
ne bi svidelo, oni su probirljivi, ako razumete ta
hou da kaem.
Iza nas je Smeooka tiho progovorila. Ako elite
da doete u moju kuu da se operete, nee biti
problema.
Hvala rekoh. Vuk je utao.
Provukla se pored nas i popela uz niz gvozdenih
klinova pobijenih u zid vertikalnog tunela. Za
trenutak je neto petljala, a onda se pukotine svet-
losti iznad nas odjednom proirie u blistavi kvadrat.
Smeooka se izvue iz rupe i pogleda dole na nas.
Doite gore ree.
Naoh se u jednoj od najuzbudljivijih prostorija
koje sam ikada video. Bila je niska i duga, a du
njenih kamenih zidova bila su poredana ogromna
drvena burad, drvene kace i rezervoari, mrki,
prastari, tajanstveni i zabranjeni kao ilustracije u
nekima od majinih knjiga. Svetlost nije dolazila od
sunca, nego od jedne lampe. Okruavalo me je zlo;
oseao sam se divno. U uglu sam video neke kante
koje su mi izgledale poznate; pogledao sam ih izbliza,
i uverio se da su sadravale, dabome, distil. Ali taj
distil nije bio narnenjen da se utroi kao gorivo;
njega e popiti oni, da se posluim frazom moje
majke, bedni pijanci koji u lumpovanju trae svoje
ivote, u baru kod ,Zlatnog grumeta'". Vazduh je bio
bogato proet vrtoglavim mirisom pia. Bio sam
oaran.
Pivski podrum ree Vuk hladno, potpuno
neosetljiv na romantinu atmosferu. ta e vam
izlaz u kanalizaciju?
Da peremo burad ree Smeooka.
Ja bih pre rekao da je to ueeno za verc.
Treba da zna da je moj otac carinik i da je upuen
ovde zbog silnog verca koji je nastao posle izbijanja
rata. Odakle vam taj distil? On se proizvodi u Asti.
Nije me zaudilo saznanje da je Vukov otac, kao i
moj otac, Pari. Ali me je zaprepastila injenica da je
Vuk do te mere zainteresovan za posao svoga oca, da
moe ovako agresivno da postupa prema Smeookoj.
Ostavi je na miru rekoh sa estinom.
Gde ti je smrzna pristojnost, Vue? Mi smo ovde
gosti. Taj distil je nagomilan jo pre poetka rata.
Svako je pravio zalihe. I moj otac je pravio zalihe, a
on je takoe Pari.
Vuk je, po prvu put, izgledao postien. Dobro,
ali samo mi smeta to je neko u stanju da trguje s
neprijateljem, to je sve promrmlja on. To je
izdaja.
Zao mi je, Vue, ali moram ti rei da pria
bez veze. Rat je objavljen jednog odreenog dana;
hoe li mi rei da je uvoz distila bio jednog dana



52

53

dobar biznis, a sledeeg dana izdaja? A ta sa
ljudima iji su brodovi ba tad bili na pola puta?
Ve sam uoio da je Vuka mogue srnu vati
akademskim argumentima; to je ovog puta uspelo.
Smeooka me zahvalno pogleda, a Vuk se upusti u
objanjavanje svojih teorija o etici rata i o istorijs-koj
pozadini sadanjeg konflikta.

5
Sedeli smo u vrlo mekanim stolicama sa visokim
naslonom, Vuk i ja, umotani u ebad; Palahaksi Anli
nam donese supu u kojoj je, ini se, bilo malo vina.
Bili smo u zadnjoj sobi Zlatnog gru-meta" i ekali da
roditelji dou po nas; kad god bi hitra i veoma
zauzeta Anli prola kroz vrata koja su iz ove sobe
vodila u bar, do nas bi dopro silovit agor sastavljen
od razgovora i smeha mnotva ljudi, a miris pia i
dima zadravao bi se neko vreme oko nas.
Dekor u toj prostoriji me je iznenadio. Pred nama
je gorela vatra, ali to je ujedno bio i jedini element
koji se nasumino pokretao u neverovatno urednoj i
doteranoj sobi. Svuda su stajali ukrasi, uspravno
kao straari, visoki i nedodirljivi; ogledala su sjajila,
odraavajui jedno u drugome beskonanosti sjaja i
urednosti. inilo se da je svaka stvar paljivo
pospremljena tako da bude pod pravim uglom u
odnosu na sve ostalo. Bio je zastupljen ak i
religijski motiv: na udaljenom zidu stajala je polica
posveena Renesansi. Statue su prikazivale kako Fu,
bog sunca, u obliku ogromnog loksa, otre svet iz
zahvata mrtvog dina Raksa, koji je prikazan kao
ledeni avo sa mnogo pipaka. Primetih u sobi jo
mnogo ukrasa sa slinim religijskim znaenjima. To
nikako nisam mogao da pomirim sa zvucima grenog
banenja i pijanenja u susednoj prostoriji.
Uto ue Smeooka, a za njom Vukova majka i
ovek za koga sam pretpostavio da je Vukov otac,
zato to je na licu imao onaj izraz intenzivnog
sumnjienja, koji cariniku najbolje odgovara.
Budala si, Vue prasnu on bez ikakvog uvoda.
Uvek si bio budala i uvek e biti.
Zar da naem svog sina, svog sina, u prostakoj
krmi zacvilela je njegova majka tiho, ali ne
dovoljno tiho. Anli, koja je tog trenutka ula, ula je
te rei. Izgledala je kao da ju je neko udario.
Evo njegovog odela ree ona tiho, pruajui
odelo. Oprala sam ga, sad je fino i suvo.
Nema vremena da sada to oblai na sebe,
Vue ree njegova majka, prihvatajui gadljivo
sveanj odee i drei ga vrhovima prstiju. Mo-
rae da ide umotan u' to ebe, ili ta li je ve to.
ekaju nas lokskola. Nasmeila se s pritvornom
ljupkou Smeookoj i njenoj majci. Mnogo vam
hvala to ste se brinuli o njemu.
Ne mogu ulicom u ebetu!
Ignoriui njegove proteste, Vuka otac zgrabi za
ruku i izgura kroz vrata. Nestali su u trenu.
Kao u nekom iznenadnom vakuumu, Smeooka,
Anli i ja smo se uzajamno odmeravah nesigurnim
pogledima. Najzad Anli zapita: Jesi li uspela da
javi Drouvovim roditeljima, duo?
Oni e stii kasnije.
ujte, ako su moje stvari suve, ja mogu da ih
obuem pa da krenem rekoh urno.
Ni u kom sluaju ree Anli vrsto. Uz put
biste se mimoili. Ovde si dobrodoao; ostani neko
vreme. Najzad, vee se tek spustilo. Ja moram da
radim, ali Smeooka e sigurno da ostane da pria
sa tobom. Zar ne, duo?
Oborivi pogled, iSmeooka klimnu glavom. Anli
ode, zatvorivi vrata za sobom.
Smeooka sede na stolicu na kojoj je Vuk do
maloas sedeo. Pogledala me je pravo u lice. Ugledah

54

55

na njenom licu nagovetaj osmeha i jamice na
obrazima. Uzvratih osmehom, ali sam uskoro morao
da skrenem pogled, da itava stvar ne bi poela da
lii na jedno od onih dejih nadmetanja u zurenju
oi--u-oi. Gledao sam njene ruke, koje su joj leale
u krilu.
Bile su to zgodne ruke, male, uredne i bele. Se-tih
se da sam jednu od njih nakratko i drao tokom
popodneva. Poeleo sam da mi odnekud doe
hrabrost, pa da je opet uhvatim za ruku, ali je
Smeooka sedela izvan mog dohvata. Oigledno bi
bilo smeno da sad pojurim preko cele sobe, da bih
je hvatao za ruku.
Nosila je istu belu haljinu, na kojoj su se videli
nekakvi ruiasti i plavi cvetii, to joj je davalo
aneoski izgled, sladak i nedohvatljiv; maltene su mi
se vie dopadali one otrcane farmerke i pulover koji
je ranije nosila. Kolena su joj bila fina. Nosila je lepe
cipele. inilo se da ve toliko dugo utimo da emo,
ako se to jo malo produi, utati zauvek.
Je V ti se svia moja haljina? upita ona,
dajui mi tako priliku da je posmatram s manje
snebivanja.
Da. Fina je.
Morala sam da skinem one druge stvari, zato to
su bile prljave.
Kapiram. Ovaj. . . nadam se da nee imati
problema to si me ovde dovela. Mislim, to si nas
dvojicu ovde dovela. Vuka i mene. U donjem delu
prsa oseao sam kako mi puls silovito udara, tako
da sam ostao bez daha.
Je 1' ti Vuk prijatelj?
Da rekoh ivo, zadovoljan to najzad
imam neku konkretnu temu. U stvari, ne.
Upoznao sam ga danas. Mislim da je moja majka to
organizovala; ona uvek pokuava da mi nae
odgovarajue drutvo. Pokuah da se nasmeim,
za sluaj da su te rei uvredljive; nisam eleo da
Smeooka pomisli da sam neki smrza koji prezire
svoju majku.
Ona mi samo uzvrati osmeh. Usledilo je novo
utanje.
U stvari, meni se ne svia mnogo taj Vuk
rekoh oajno. Njegovom krivicom smo danas
potonuli, zna.
Opet se nasmeila, igrajui se neim to joj je
visilo o laniu oko vrata. To je blesnulo na svetlosti,
pa sam prepoznao ta je. Bio je to kristal, moda
odgajen od nekog ledenog avola kao to je bio onaj
u tegli, koga je moja majka bacila, ah jo verovat-nije
pravi, isklesan iz mrtvog ledenog avola, sa
simbohnim znaenjem da zlo umire. Bilo mi je
neprijatno kad sam taj ukras prepoznao:
uznemirava-jua je stvar videti religijski simbol o
vratu jedne devojke.
Pratei moj pogled, ona i sama pogleda nadole i
blago pocrvene. Mama voli da to nosim objasni.
Rukom je zagladila prednju stranu svoje haljine; pri
tom se tanko platno oblikovalo preko toplih oblina
njenih napupelih grudi. Postien, hitro sklonih
pogled. Majka je vrlo pobona nastavi
Smeooka. Mislim. . . pogledaj ega sve ima u o-
voj sobi. Nadam se. . . nadam se da ne misli. . .
I moja majka je ista rekoh da je umirim,
alei je pri tom. Veruje u svata. Ponekad mi se
ini da ba trai stvari u koje bi mogla da veruje; to
se naroito ispoljava u poslednje vreme, otkad se rat
pogorao. Kao da oajno eli da nae svoj mir pre
nego to je Astani srede. Ima jednu policu
Renesanse, kao i tvoja mama, ali ima i ratnu mapu
u koju zabija igle; ne znam u koju od te dve stvari
vie veruje. A ja nisam siguran da verujem u bilo
koju od njih.
Ozbiljno me je gledala u lice. Tako uozbiljena,
Smeooka je izgledala i pomalo tuna. Ali, tvoj
otac je Pari ree ona tiho. Vi ivite u dubini
kopna, u Alici. Ovde, u Palahaksiju, mnogo smo
blie Asti. "ok je bio mir, druili smo se sa mnogim



56

57

astanskii.. mornarima. Znamo da je rat. Vidimo ga
svuda oko sebe. Vidimo sevarije mou, na moru.
Vie nema javnog prevoza, pa moramo da idemo lo-
kskolima ili peke. Ni hrane vie nema dovoljno.
Danas sam video mnogo ribe.
Riba moe i da dosadi, a sem toga, i ona je
racionisana. Glavnina ribe sada ide u novu
konzervaru, a odatle je valjda alju nekud u
unutranjost.
Nije mi se prialo o svemu tome. Bilo je to traenje
vremena, zaludno troenje nae izdvojenosti. A ipak,
moglo se desiti da novu temu ne naemo, ako ovu
napustimo. Pitao sam se zato stvar ne ide kako
treba, i zakljuio da je svemu krivo moje neiskustvo.
Poeli smo intimno da razgovaramo, i ne-gde uz put
preli na pogrean kolosek. Moda je ovoga trenutka
trebalo rei da mMim da je prelepa. Opet je poelo
da mi gruva u prsima, pa sam znao da to neu biti u
stanju da prevalim preko jezika.
Mislim da.. . ovaj. . . pa moj otac radi u
novoj konzervari. Moda emo se ove godine zadrati
due. Mislim da je Palahaksi fino mesto. Je 1' se
slae?
Mislila sam da tvoj otac radi u Alici.
Jue je rekao da e imati mnogo posla ovde.
Nije mi bilo jasno zato priamo o mom smrz-nom
matorom.
Znai, moda e ostati dugo. Svidee ti se
Palahaksi kad dou izmaglice, i tople kie. Ovde je i
zimi mnogo tophje nego u unutranjosti.
A onda, ba kad sam pomiljao da u nekako
ovladati ovim razgovorom, vrata se otvorie i
divljaka dreka iz bara ispuni sobu. Pojavilo se
pocrve-nelo lice na kome su se videli tragovi
profesionalnog kafedijskog osmeha; prepoznao sam
Palahaksi Gerta, Smeookanog oca.
Zdravo, mladi Alika Drouve pozdravi me
on. Nadam se da ne prekidam nita. Namignuo
je prostaki upadljivo. Ovde nemamo dovoljno
radne snage. Morau da ti odvedem Smeooku.
Izvini, ali zna kako je. Zastao je. Iza njega se
kovitlao dim, a glasovi su odzvanjali ivotinjski
veselo. Ako eli, obuci se pa doi u bar; siguran
sam da tvoji roditelji nee zameriti.
Doneu ti stvari, Drouve ree Smeooka,
izlazei urno. Setih se njene smaragdne narukvice.
Morau da je vratim odmah.
Malo potom sedeo sam u uglu bara i gledao ta se
deava. Zakljuio sam da stvari uopte ne stoje
onako kako sam oekivao. Dodue, bio je tu onaj
miris, bilo je i dima, prodorni smeh i buan razgovor
odzvanjali su na sve strane, ali nekako nisam imao
utisak da je prisutno oseanje zla, atmosfera
opasnosti. Video sam, prosto, sobu punu ljudi koji
se, oigledno, dobro zabavljaju. To me je zbunilo.
Sedeo sam pijuckajui au neega to mi je
Smeooka do-nela, pokuavajui da se snaem.
Eeeej, heeej, momino! zagrme neko.
Trgoh se i pogledah navie. Neije veliko lice
saginjalo se ka meni, jedna groteskna ruka stiskala
mi je rame. Neznanev osmeh otkri pocrnele zube.
Zurio sam prazno i nervozno u tu prikazu, a onda
odjednom prepoznati tipa i osetih se priglupo. Bio je
to onaj kamiondija koga smo ostavili kod Bekston
Posta; kako se ono zvae? Group. Iza njega je sedeo
njegov drugar savitljive ije, naginjui svoje dugo lice
ka meni i smekajui se odsutno preko ae nekog
tamnog pia.
Mislio sam da ste u Bekston Postu
izbrbljao sam bez veze. Nisam uspeo da 'smislim
nita pametno to bih mogao rei.
Group se zatetura oko stola i svali se na klupu
gde sam ja sedeo, pribijajui se neprijatno blizu
mene da bi i njegov dugaki prijatelj mogao da sed-
ne. Obojica su puili cigartine od nekog crnog
korova koji je jezivo smrdeo. Osvrtao sam se traei
spas, ah Smeooka je bila na suprotnom kraju
prostorije. Obe ruke su joj bile zauzete pivskim
kriglama iz kojih se prelivala pena. Izgledalo je
neprih-



58

59

no da se ona, tako ista i ljupka, gura kroz ovu rulju
prostaka. Odjednom se osetih pogruen.
Group mi se dernjao na uvo. Pozvali nas nazad.
Morali smo ostavimo smrzni kamion da istru-ne.
Duba Visoki i ja, mi smo ti sad Parli, ko tvoj ale.
Vlada je sad nacionalizovala sve ribarnice, a ne samo
novu konzervaru. Kau, optenarodna opasnost.
Nemaju vremena da skupljaju oteene kamione.
Rekli su nam da ga ostavimo i uzmemo drugi. Mora
hranimo narod, mora im trpamo ribe u grlo dok se
ne pretvore u grumete, a, Drouve? Zacenio se od
smeha. Podozrevao sam da je pijan.
Ugledah na drugom kraju sobe Horloks Mestle-ra.
Bio je uredno obuen, a ipak inilo se da mu je
ugodno u ovoj gomili grubijana. Primetio me je i vrlo
ozbiljno podigao ruku u znak pozdrava. Zapitah se u
kakvom su zapravo odnosu on i moj otac. Bio sam
uveren da je Mestler na neki nain ubedio oca da mi
kupi amac. Poeleh da Mestler doe i spase me od
ovog primitivoa Groupa. Smeooka je bila za
ankom, i preuzimala od svog oca mnogobrojne pune
krigle. Njenu majku nigde nisam video.
Group je neto nerazumljivo priao. Nisu pitali
ree on. Raksa mu, nisu smrzno ni pokuali da
pitaju. Ne rade oni tako. Samo su rekli: sad radite za
nas, svi vi, kamiondije. Tako Parlament postupa sa
narodom, mome. Nita te ne pitaju, samo ti smrzno
saopte.
Nagnuvi se preko svog drugara, Visoki mi se
obrati direktno: Robovlasnitvo! ree. Onda se,
poto je razgovoru dodao taj biser, povue na svoje
mesto, zurei u au.
Kai ti meni ovo, moj mladi prijatelju. Ka-i mi
ovo. Gde je vojska? Gde je vojska da nas zatiti ako
astanska flota doe i uplovi pravo u luku Paiahaksi,
to e neizbeno i uiniti, jer je ovo taka na moru
najblia njihovoj smrznoj dravi? Grou-pove oi
bile su irom otvorene u glumljenoj panici, dok je
zurio u imaginarnu flotu koju je samo on video;
pokazivao je tu flotu, svojom dvokrakom akom kao
da se flota usidrila izmeu nas i anka.
Dolazi grum podseti ga Duba Visoki.
Dolazi grum, pa e neprijatelj moi da ue u luku
Paiahaksi i peke, manje-vie.
Goropadna buka razgovora i smeha pritiskala me
je sa svih strana; inilo mi se da nemam ta da
diem. S jedne strane me je gurao Group, s druge
jedna krupna, nervozna ena, koja je mirisala na
orbu od mesa. Progutao sam. Bila mi je muka.
Odjednom se, zabrinuta, preda mnom- stvori
Smeooka. Ej, zdravo promrmlja Group,
cerekajui se. ta si mi donela, devojice?
Drouve, imamo silno mnogo posla. Da li bi. .
. Malo je oklevala. Da li bi moda mogao da
pomogne?
Obuzet silnim olakanjem, ustadoh. Vrlo rado
rekoh iskreno. ta treba da radim?
Ponestaju nam stvari iza anka. Moda bi
mogao da nam donese jo flaa iz podruma. Zna
gde je.
Naravno.
Izvan bara vladala je divna sveina. Upahh lampu
natenane, uivajui u sveem vazduhu. Onda po-oh
mranim prolazima, pa niz stepenice.
U momentu kad sam otvorio podrumska vrata,
hladni vazduh dunu neobjanjivom snagom, a lampa
se ugasi.
Zateturah se napred, drei lampu jednom rukom,
a drugom pipajui oko sebe. Pamtio sam da se na
sredini podruma nalazila jedna kutija koja je sluila
kao sto; na njoj su se, meu raznom opremom za
rad u podrumu, nalazile i ibice. Iako sam pazio,
naioh na tu kutiju ranije nego to sam oekivao, pa
estoko udarih cevanicu o nju. Zatrupkao sam tamo-
amo, trljajui povreenu nogu i gunajui. Tada, iza
kutije primetih kvadrat svetlosti.
Poklopac izlaza u kanalizaciju bio je otvoren.
Jasno sam se seao da ga je Smeooka zaklopila kad

60

61

smo Vuk i ja izali. Nije mi padalo na pamet nita
to bi nekome moglo posluiti kao povod da od tada
dira ovaj poklopac, sem ako Smeookin otac nije
ispirao podrum. Ali, on ne bi zaboravio da zatvori
prolaz. Tu bi mogli da uu lopovi. Ili verceri.
Svetio u vertikalnom tunelu poe da treperi i da
jaa. Uskoro se na plafonu pojavi osvetljena zona.
Neko je dolazio iz kanalizacije. Moja mata podivlja.
Ako me verceri ovde uhvate, zaklae me. Pooh ka
vratima to sam tie mogao, ali u strahu izgubih
oseanje pravca. Onda napipah nekakvo bure ispod
sebe. Svetio se pojaavalo; okrenuo sam se i gledao
ga hipnotisano, nesposoban da se pokrenem. Videh
jednu ruku u visini poda, ruku sa lampom. Ceo se
podrum blistavo osvetlio. Sakrih se iza ogromnog
bureta. Koraao sam tiho unazad, sve dok nisam
doao do zida; dalje-se nije imalo kud. Onda sam
polako seo, ili su mi moda kolena popustila od
straha; virio sam ispod bureta, koje je lealo na
masivnom drvenom postolju. Ruka nestade,
ostavljajui lampu na kamenom podu. Tek sad
primetih da se u blizini nalaze etiri kante distila.
Onda se pojavie dve ake. Ogromne, pokrivene
krznom. vrsto su se drale za ivicu poda; onda se
jedan ovek izvue iz otvora. Bio je ogroman, obuen
u neke dronjke tamne boje; lice mu je bilo pokriveno
jastuastim krznom kao kod lorina. Prepoznao sam
ga pre nego to je ustao, a kad je ustao mogao sam,
zbog bureta, videti samo njegove noge.
Bio je to Srebrodelac. Noge mu se neko vreme nisu
micale. Osetih da oslukuje. Moda je njegov
instinkt bio u skladu sa njegovom ivotinjskom
pojavom; moda je moje prisustvo naslutio onako
kako bi to lorin mogao. Sav sam se zgurio, trudei se
da ne diem, da se stopim i sjedinim sa drvetom i
kamenom. Najzad se pomakao. Bose noge krenue
energino preko podruma, ka vratima. Zatim je stao
i tiho zazvidao.
ekao je neko vreme, a onda opet zazvidao, tiho i
blago kao golub pismonoa. uo sam neko kretanje
s one strane vrata. Srebrodelac se vratio u podrum.
Pridruio mu se jo jedan par nogu: bile su bose, kao
i njegove, ali ne dlakave. Bile su to enske noge.
Razgovarah su apatom, tako da sam uhvatio samo
nekoliko rei. Glas te ene bilo je gotovo nemogue
uti, ali sam razabrao kako Srebrodelec kae:
IzabeL pre gruma.
Onda nastupi duga pauza, u toku koje su njihova
stopala bila u neposrednoj blizini, jedna drugima;
ulo se kako Srebrodelac i ta ena stvaraju izmeu
sebe neke tihe zvuke. Lice mi se zaari. Stalno sam
ponavljao u sebi: Samo da me sad ne otkriju, samo
da me sad ne otkriju. . . "
Najzad se Srebrodelac okrenuo,, spustio u rupu,
dohvatio lampu i nestao, sputajui za sobom
poklopac. U podrumu je opet vladala tiina, jer je
ena, valjda, otila. Ukoen, izvukoh se iz svog
skrovita. Petljao sam po mraku dok nisam naao
ibice i upalio svoju lampu. Neko vreme sam
razmatrao situaciju, ah nisam nalazio neko naroito
reenje; nisam mogao da uinim nita sem da,
sasvim jednostavno, odnesem gore sanduk sa
flaama.
Buka me udari kao zid kad sam, teturajui se,
proao kroz vrata bara pognute glave, koncentriu-i
se da ne ispustim sanduk, nastojei da mislim samo
na to i ni na ta drugo.
Jedna hladnija ruka dotae moj zglavak. Podigoh
pogled; Smeooka mi se smeila. Donesi to iza
anka,( Drouve ree.
Tako sam i uinio. Spustih boce kraj gomile
praznih sanduka i ispravih se. Preda mnom su
stajali otac i majka Smeooke. Nita nisu govorili; to
uta-nje je postajalo nezgodno.
Drouv je doneo neke stvari za nas ree
Smeooka, sva srena. Zar nije divan? Osmeh-
nula mi se sa rupicama na obrazima nevino i
armantno.



62

63

Osetih se zaprljanim. Njen otac me je gledao
nekako uplaeno i ispitivaki; sklonih pogled, i
shvatih da sad gledam njenu majku Anh, ije je lice
bilo bledo, usne neprirodno crvene, a ruke tako
stiskale jednu mrku bocu da su pobelele.
- Nema problema promrmljah neraspoloe-no i
sklonih se u stranu.
Tada neko povika, traei pivo, i time je arolija,
na moje veliko olakanje, bila prekinuta. Anli se
okrenu da sipa pie u au; uo sam silovito
zveckanje stakla o staklo, ali ona se brzo savladala.
Gert se gromko nasmeja nekakvoj ah i navali na
pivsku pumpu. Smeooka dohvati nekoliko krigli
odjednom i odnese ih muterijama u udaljenom delu
prostorije. Dok je prolazila pored jednog prostaka, on
joj je, to sam jasno video, posegao rukom oko
struka. Vesto se izvila i posluila pivo jednoj grupi
galamdija, kao da se nita nije desilo. Neko vreme
buljio sam u tog tipa, oseajui se ubilaki
raspoloen, ali i nemoan. Onda odjednom vie
nisam bio siguran o kojem pojedincu se radilo. Svi
su izgledali jednako, a Smeooka je ve bila kod
anka i osmehivala mi se iroko. Za nju ovo nije bilo
nita novo; na to je odavno navikla. Po prvi put sam
shvatio koliko malo o njoj znam, i koliko se njen
ivot razlikuje od moga.
Ne seam se mnogo zavretka te veeri: dogaaji
kao da su uh u neku koloteinu i poeli da se
ponavljaju. Vie puta sam odlazio u podrum i
donosio nove koliine pia, vie puta sam poeleo da
tresnem ovog ili onog tipa koji je Smeooku gledao
na nain koji se meni nije dopadao, a pijanenje,
dernjava i smeh su se nastavljali^ ali sam ih sve
manje prime-ivao.
Primetno je bilo, meutim, da je zavladala tiina,
kad su se vrata sa silovitim treskom otvorila i kad se
na njima pojavio moj otac, uspravan, sa licem kao
Raks, zurei levo-desno kroz dim.


Ne znam koliko dugo mi je bilo zabranjeno da izlazim
iz nae kuice; neizmerno dugo. Nisam viao nikog
sem svog oca i majke i, ponekad, stanovnika drugih
kuica na istom polju. Te nae komije bile su,
meutim, matore do senilnosti, i nisu predstavljale
nikakvo drutvo za deaka u kavezu. U toku mog
zarobljenitva sunce se pojavilo nad horizontom,!
sumrak se rasvetljavao, i najzad smo imali noi i
dane podjednake duine. Okean je privlano
svetlucao; sa trema sam video jedra malih gumenih
amaca kako plove kao bela pera po moru, ponekad
se sklanjajui s puta zahuktalom parobrodu. Doao
je srednjoletnji dan; plima je prestala, zavladalo je
nepromenljivo toplo i mirno vreme. Priroda se
spremala za grum.
Za vreme svog zarobljenitva, imao sam puno
mogunosti da razmiljam o svojim gresima; jasno
sam pamtio oevu strasnu besedu razgnevljenog ro-
diteljstva, koju sam sluao dok smo se vozili
motornim kolima od Zlatnog grumeta" do kuice na
kli-fu, i dok je moja majka cmizdrila pokraj njega.
Nisam ni sanjao da e doi dan da ja vuem i
teglim svoga sina, fiziki, iz prostake krme, gde
sam ga naao kako pije u drutvu neobrazovanih i
glupih prostaka, u drutvu obinog naroda.
Na to se, u sutini, svodio itav njegov govor; a i to
mu je bilo nepoteno. Da nije uleteo u bar onako na
juri, i zgrabio me onako silovito, ja bih i sam
dobrovoljno otiao; u stvari, ugledao sam ga na
vratima upravo kad sam zakoraio da poem kui.
On mi nije dao tu mogunost, ve me je podvrgao
poniavajuem rvanju i tegljenju, pred Smeookom,
njenim roditeljima, i pred barom prepunim
muterija. Na neki nain, to je dokazalo ispravnost
mojih ranijih teorija o ocu: u trenutku krize, on je
uvek spadao na primenu obine fizike sile.



64

65



Sledeeg dana je moj otac bio udno utljiiv; kao
da je izmeu njega i mene izgraen prozor od debelog
stakla. Viali smo se ali nam razgovor oigledno nije
bio mogu. To bi mi ba i odgovaralo, da moja majka
nije odluila da taj vakuum konverzacije popuni.
Vidi, Drouve, nismo znali gde si. Videli su
te kako polazi u amcu, mada ti je, koliko ujem,
jasno savetovano da to ne radi. Kad se amac
vratio, ti nisi bio u njemu. Uplaili smo se. Mislila
sam da e tvoj otac poludeti od alosti. Zar nema
nikakvog obzira prema naim oseanjima?
Palahaksi Smeooka je dola i rekla vam gde
sam.
To, sasvim sigurno, nije uinila. Nismo uli
nita, nismo znali nita, nismo znah ta da mislimo,
dok nisam razgovarala sa Dreba GviHom, i dok mi
nije rekla da su oni svog sina Vuka upravo pokupili
iz krme, i da si ti tamo sa tom droljom.
Je F ti to govori o Smeookoj, majko? upitah
hladno. Meutim, moj potez je bio preuranjen;
majka se jo uvek kretala uzlaznom linijom.
Govorim o onoj slukinji sa kojom ti izgleda
smatra da je ispravno da se drui, nasuprot svim
savetima svoga oca, i mojim. Lice joj se teatralno
naboralo. Oh, Drouve, Drouve, ta nam to ini?
ta smo uradili da ovo zasluimo? Pomisli na svog
jadnog oca, ako ve nee na mene. Osramotio si ga,
ponizio pred njegovim kolegama. . .
To je tako trajalo nekoliko dana, sve dok majka
nije konano utroila sve mogue varijacije na temu,
i povukla se u prekorno utanje. Laknulo mi je; bio
sam u stanju da o itavom ovom alosnom dogaaju
razmiljam na nain koji je blii zdravom, mozgu.
Sve ono najgore ve mi je bilo poznato; sad sam bio
spreman da razmotrim i pozitivne aspekte ovog
incidenta. Prvo, opet sam se sreo sa Smeookom i
inilo se, iako sam se jedva usuivao da to samome
sebi kaem, da sam joj se dopadao. Mislio sam da
postoji izvesna nada, makar i mala, da je ona namer-
no propustila da javi mojim roditeljima gde sam, zato
da bih bio due uz nju. Grevito sam se hvatao za tu
misao. Naravno, ona nije mogla ni da nasluti kako e
moji roditelji reagovati. Nadao sam se da onaj muni
prizor sa ocem u baru nije uprljao moju sliku.
Dalje, postojalo je fascinantno pitanje Srebro-
delca. Nisam nimalo sumnjao da vercuje pie iz As-
te i snabdeva Zlatni grumet", a moda i sve druge
krme u Palahaksiju. Bilo je to divno saznanje, i
jedino sam alio to nemam s kim da ga podelim. O-
tac je u razgovorima sa majkom nekoliko puta
spomenuo Srebrodelca; izgleda da je taj dlakavko
trebalo uskoro da preuzme neki novi posao, da za
raun vlade upravlja nekim brodovima; i gle tog istog
tipa kako trguje sa neprijateljem, pod samim nosom
Par-la! U mojim oima, Srebrodelac je dobio status
romantinog heroja.
Bilo je, dakle, u mojoj glavi i prijatnih misli, dok
su dani sporo prolazili. Najzad je otac jednom, za
vreme doruka, zatraio da mu dodam so, a majka
mi je, uoavajui taj signal, spremila istu odeu.
Kad je otac otiao na posao, ona me je nekoliko puta
zamiljeno pogledala, i najzad progovorila.
Jedan prijatelj e ti doi ovog jutra, Drouve.
A?
Jue sam videla Dreba Gvildu, pa smo se nas
dve dogovorile da ti pripremimo veliko iznenaenje.
Njen fini deko, Vuk, dolazi da te vidi, pa ete da
izaete zajedno. Zar to nije fino?
Raks. Vuk me je i uvukao u ovu smrznu kau.
Vuk je budala, majko.
Gluposti, Drouve; on je tako Zepo vaspitan. I,
molim te da ne psuje tako. Nadam se da ne psuje
pred Vukom. Ja sad moram da idem. Lepo se
provedite, duo. Osmehujui mi se iroko i neno,
prikupila je svoje stvari i zaputila se u prodavnice, u
grad.



66

67

Vuk je stigao sredinom prepodneva, obuen u
obinu svakodnevnu odeu, ali ipak, nekako i
gizdav, fini, na nain koji ja nikako ne bih umeo da
imitiram, ak i da sam to eleo.
Ej, zdravo, mladi Alika Drouve pozdravi
me vedro.
Sluaj, ta si rekao roditeljima onog dana?
Nainio je grimasu kao da mu to dodijava.
To je sve sada prolost, Drouve. Dananji dan
oznaava poetak nove ere u tvom vaspitavanju i
obrazovanju. Ureeno je da ja i ti poemo u ribolov
sa naim zajednikim prijatelj om Srebrodelcem, da
vidimo kako narod zarauje svoju koru hleba.
Njegov starmali mandr ponaanja kao da se jo
vie razvio od kad smo se poslednji put videli, ali
pomisao na plovidbu brodom mi se dopala. Dopalo
bi mi se i bilo ta drugo to bi me izvuklo iz kuice.
Je F nosi opremu za pecanje? upitah.
Moram da pronaem svoju.
Sva oprema e nam biti data ree Vuk.
Kaem ti, Drouve, sve je organizovano. Nai ma-tori
su u nekakvoj vezi sa tim tipom Srebrodelcem, a
sem toga, oigledno ele da nas dvojicu, mene i tebe,
neprestano sastavljaju; pojma nemam zato. Moda
zamiljaju da emo jedan drugome biti prikladno
drutvo. Njegovo lice se iskrivi u sarkastini
osmeh, koji mi se nije dopao.
Poh smo niz breg, prema luci. Kad smo doli do
take gde se strmi drum nadnosi nad vodu spo-
ljanjeg dela luke, Vuk je stao, naslonio se na zid, i
zagledao dole, u usidrene amce i brodove.
Trebalo bi da te obavestim da su se neke udnovate
stvari deavale dok si ti bio izvan cirkulacije,
Drouve.
Ispod nas i oko nas leteli su snegoronci, krstarili,
koristei uzlazne vazdune struje. Ponekad bi se
neki nakrenuo i spljotenih krila obruio u more,
ispod ije je zatalasane povrine za trenutak
nestajao, da se ponovo pojavi. E sad gledaj pravo
dole ree Vuk pokazujui prstom ispod nas.
Nagnuh se preko zida kojim je drum bio oivien.
Odatle se klif sputao vertikalno sve do vode, gusto
naikan ptijim gnezdima; na dnu videh malenu
plau gde smo se nas dvojica kao brodolomci iskrcali
onoga dana. ak sam video i baricu izmeu stena,
gde je vrebao ledeni avo; sad je voda bila mirna,
zavaravala je utiskom da je sve normalno, ali mogla
se kristalisati onog trenutka kad bi u nju zalo neto
to bi ledeni avo procenio kao plen. Pa ta?
upitah.
Malice sam se raspitivao o tom kanalu za
kinicu.
Misli, o kanalizaciji?
Zamolio bih te da to vie ne naziva
kanalizacijom. Dakle, taj kanal za kanicu je
razgranat na sve strane, irom grada. Evo moje
teorije. Nou, po mraku, brodovi dolaze pravo preko
zaliva do onog mesta, tamo, ispod vae kuice.
Pokazao je prstom. Onda idu pored same obale,
ispod kiifova, do ove male plae, gde istovaruju robu.
Onda se roba isporuuje kroz tunele.
Nisi valjda jo zanet u te gluposti o
krijumarenju? upitah nelagodno.
Neto mi se ne ini da kroz te tunele prenose
mleko.
Otkud si tako smrzno siguran da ita prenose?
Pogledao me je lukavo. Tek sad primetih koliko su
mu oi primaknute. Otud to sam ih video ree
on.
Video? promrmflijah. Nedavno sam bio
doao do zakljuka da je najbolje ne spominjati ono
o krijumarenju. Nisam se brinuo za Srebrodelca;
bio sam siguran da e taj kosmati umeti dobro da se
brine o sebi. Zabrinjavao me je poloaj Gerta i Anli, a
samim tim i Smeooke. vrsto sam verovao da



68

69

Smeooka ne zna nita o krijumarenju: inae me
ne bi slala u podrum ba one noi kad je trebalo da
stigne isporuka. Svejedno, njeni su raditeilji bili u to
umeani, pa bi i ona osetila posledice eventualnog
razotkrivanja kriminalnih aktivnosti.
Istraujem tu stvar jo od trenutka kad sam
posumnjao, u podrumu Gnumeta". Obino svake
tree noi jedan brod dolazi ovde da istovari robu.
Prepoznau ga kad ga ponovo vidim; ima utu
kabinu na palubi. E, tu e mi trebati tvoja pomo.
One noi kad bude sledea isporuka, sakriemo se
onamo, pored one barice sa ledenim avolom, i
posmat-rati itav posao izbliza. Na plau emo se
prebaciti amcem.
To smrzno sigurno neemo!
Odvojio se od zida, pa nastavismo peaenje
nizbrdo. Razmisli o tome, Drouve ree on
smireno. > Ako nita drugo, bie zanimacija.
Mnogo je bolje tako, nego da elu stvar predam
svome ocu da je zvanino istrai, ta kae? Mislim,
moda i greim.. . Ma, dobro, da priamo o neem
drugom, a? Jesi li viao onu malu iz Grumeta" u
poslednje vreme, onu, kako li se zvae?
Sluaj, ti smrzno dobro zna kako se ona
zove, i smrzno dobro zna da ve danima i danima
nisam viao nikog!
Uh, al' smo nervozni ree on dalekim glasom.
Preli smo preko riblje pijace i uli u Sreb-
rodelevo dvorite. Vuk je reda radi pitao gde je
gazda; tako rei istog asa pojavio se Srebrodelac i
otpratio nas do vode. Tamo nas je ekao jedan parni
amac, ve naloen; iz sigurnosnog ventila izbijao je
pramiak pare. amac se tiho ljuljiuikao na talasi-
ima uz kej. Osvrnuh se traei svoj amac i videh
ga; bio je pokriven ceradom i inilo se da je u
dobrom stanju.
Parni amac rekoh. Parne amce stvarno ne
cenim mnogo, jer oni su neto kao parna kola koja
plove.
Srebrodelac oseti moje raspoloenje. Fini je to
brodi ree on brzo, ispunjen nekim udnim
potovanjem. Neemo u njemu doiveti nikakvo
zlo. Ukrcavajmo se, dakle.
Samo trenutak ree Vuk. Treba jo neko
da doe. Okrenuo se i gledao prema gradu,
iekujui.
Nisi rekao da ide jo neko poalih se. Mislio
sam da emo ii samo nas trojica, da pecamo. U
ovom amcu ima mesta samo za trojicu.
Evo ih ree Vuk.
Prema nama je koraala jedna elegantno obuena
mlada devojka. Delikatno je stupala preko razliitog
otpada koji joj se naao na putu. Drala je za ruku
mladog deka, takoe elegantno obuenog. U
poetku ih nisam prepoznavao, ali kad su se pri-
makli, nije im vie pomagalo to to su se tako pre-
ruili: video sam da su to Palahaksi Traka i njen
mlai brat Zmirko.
Vue! proaputah brzo. Sta kog Raksa ova
trai ovde? Ne podnosim je. Jesi li poludeo?
Zdravo, duo ree Vulk ljubazno, ignori-ui
me, hvatajui je za ruku i pomaui joj da ue u
amac. Uao je i Zmirko, mrstei se grozno.
Srebrodelac povede amac od doka. Parna maina je
dah-tala. Klizili smo izmeu ukotvljenih amaca; bilo
ih je primetno manje nego kad sam proli put video
luku. Mnogi dubokotrupni amci i brodovi ve su bili
izvueni na suvo, u oekivanju gruma.
Srebrodelac je, u toku prvog dela vonje, bio u
dobroj formi. Sedeo je za krmom, puio neku
prastaru lulu, i priao nam pripovetke o moru. Te
prie, u sutini, bile su sline onlima koje sam uo
od kami-ondije Groupa, sem to su se dogaaji
odigravali na vodi a ne na suvom, i ukljuivali
vrtloge i oluju a ne zemljotrese i poplave. Sluaoci se
podehe u dve grupe. Vuk i Traka sedeli su na jednoj
strani



70

71

amca; drei tapove za pecanje, priaM su neujno
jedno s drugim, a na pripovedaa gotovo i nisu
obraali panju. Na drugoj strani amca sedeli smo
Zmir-ko i ja, u nelagodnom saveznitvu. Zmirko je
sluao otvorenih usta, verujui u sve, a ja sam utke
razmiljao o Vukovoj perfidnosti. Ni ranije ga nisam
naroito cenio, ali nisam oekivao da e ovako nisko
pasti.
Pogle' nebo sada, mlado mome ree
Srebrodelac Zmirku, svom jedinom paljivom slu-
aocu.. Kad ovek vidi Fua kako tu sija, ne moe
ni da zamisli kako u ovom istom asu izgledaju
stvari na jugu. Bio sam tamo, to ti mogu rei. Tamo
se sad valjaju ogromni oblaci, izmaglica je, a more je
tako gusto da ovek moe po njemu zamalo da hoda.
Zbog istraivanja, zna. A ako zaplovi u pliak, neki
vodeni avo e zgrabiti tvoj brod i nee ga pustiti
pola godine, dok ne dou kie. Pre mnogo leta, kad
sam bio mlai, radio sam na grumu. ekali smo u
Junom okeanu, a sunce Fu je sijalo iz takve blizine
da nam je ugljenisalo ka-tarku, a more oko nas se
vie uopte nije videlo od silne pare, i samo smo na
jednom mestu u itavom okeanu mogli da bacimo
pogled kroz oblake, a to je bilo na samom Junom
polu. ekali smo tamo, gotovo mrtvi od vruine i
vlage, dok sunce nije otilo na sever, a oblaci se
sklopili iznad nas u vidu velike spirale. A kad je
zavladala potpuna pomrina i vie nita nismo mogli
da vidimo, voda nas je povukla, kao to loks vue
lokskola, i tako je zapoelo nae putovanje na sever.
Ili smo za grumom. . .
Zmirko je vakao zimske orahe i irom otvorenih
oiju pratio priu.
, A verc? umea se Vuk naglo. Jeste li
u ivotu esto nailazili na sluajeve krijumarenja,
Srebrodele?
U talasima koje je na amac pravio neto je, na
desnoj strani, poelo da stvara poremeaj. Pitao sam
se da li je Vuk to primetio. On sigurno nije ni slutio
da se Srebrodelac onog dana pojavio u Zlatnom
grumetu".
verc? Jasno sam video uznemirenost u
sitnim Srebrodelevim oima ispod krznatog ela.
verc? Da, uo sam i prie o krijumarima.
Pa, naite mi oveka koji ih nije uo za-
cvrkuta Traka. Gledao sam je kiselo. Bilo mi je teko
da sebi doaram njen izgled prilikom prolog
susreta: onu dronjavu, prljavu devojku koja ide
eetvoronoke kroz kanalizaciju. Iako je sedela pored
Vuka, retko je bacala pogled na njega; zapravo, ret-
ko je bacala pogled na bilo koga. inilo se da joj
sasvim dobio odgovara da samo posmatra more i da
se, s vremena na vreme, nasmei zbog neke svoje
line, zrele, komplikovane misli. Vie mi se dopadala
onakva kakva je ranije bila: dosadno nametljiva, ah
bar verna svojoj istinitoj prirodi.
Proli smo pored rta zvanog Isprueni prst. Goli
crni klifovi su ve nestajali, pretapali se u nie i
ravnije zemljite renog ua. Tu se nalazila nova
konzervara. Talasi su ojaali, i amac je primetno
odskakao gore-dole, dok nas je hu'ktavo nosio
napred. Vukli smo dve udice, ali nismo uhvatili
nijednu ribu.
Pa onda? upita Vuk, prekidajui tiinu.
Srebrodelac se otisnu u dugo i zamreno pripo-
vedanje, i posle nekog vremena stie do pouke: da se
ne isplati biti krijumar, a naroito ne u vreme rata.
Dok se bliio zakljuku, maui svojom velikom
kosmatom akom u nastojanju da doara kako se
krivci ljuljaju visei na veaflima, njegov glas je
drhtao o emocija, i itava predstava je poprimila
atmosferu pokajnitva, ispovesti. Zavrio je sa
zamiljenom suprugom krijumara, koja jeca u
maramicu dok lorini odvlae kola sa mrtvim
autobiografskim junakom u pravcu groblja. itavo
vreme bacao je poglede na mene, kao da trai
potvrdu da je predstava dobra. Oseao sam vrelinu i
nelagodnost, pitajui se koliko on zna da ja znam, i
da li zna da ja to neu nikome priati. Onda je
ustao, izvinio se,



72

73

i zamolio mene da preuzmem krmu; on mora malo
da se odmori. Siao je niz stepenike u malenu
kabinu i zatvorio vrata za sobom, ostavljajui nas da
zbunjeno zurimo jedni u druge. inilo se da smo
uznemirili naega kapetana.
Onda naiosmo na jato riba, pa je usledio period
intenzivne aktivnosti, jer su njih troje izvlaili ribu za
ribom; svaku su morali da otkae u pr-teem
oblaku krvi i krljuti, i onda su opet zabacivali
udice. Prime tih da je Traka, u uzbuenju trenutka,
odustala od svoje glumljene otmenosti. Bacila se na
posao rame uz rame sa Zmirkom i Vukom; s njenih
ruku se cedila grimizna riblja krv. Trudei se da
pazim na krmu, pomalo sam se nervirao to se samo
oni zabavljaju. Ih smo pravo prema jednom parnom
amcu, jo manjem od naeg. Posadu nigde nisam
video i u poetku pomislih da amac besciljno pluta,
ali kad smo se primakli, videh da preko ivice stri
tap za pecanje.
Ve smo se sasvim primakli uu i novoj kon-
zervari. Iako ovde nije bilo onako visokih i strmih
klifova kao u blizini Ispruenog prsta, ipak se obala
sastojala od grdnih ispreturanih stena i kameni-na
na kojima su se talasi rasprtavali u belu penu.
Opet mi se uinilo da nepoznati parni amac pluta
ka obali, pa sam pretpostavio da je u njemu neko ko
je zaspao. Sirenom sam dao nekoliko kratkih
signala.
Zastajui zbog rvanja sa jednom ribom koju je
trebalo skinuti sa kuke, Traka ree: Zar ba
mora da se ponaa kao dete?
Pokazah prema amcu, sada udaljenom samo
dvadesetak koraka. Odmah svi zaboravie na
pecanje. Uspravivi se, osmatrah su amac koji je
plutao bez pogona. Usporili smo, zato to sam
smanjio dovod pare, a onda na dnu amca, na
daskama, u-gledasmo nekog oveka s glavom
naslonjenom na ruke.
Imao je.srani napad nagaao je Zmirko
glasno. Pecao je, ulovio neku veliku, nije mogao
da izdri uzbuenje, i zato je pao mrtav.
Zavei, Zmirko zapovedi mu Traka. Idi, radi
neto korisno. Probudi Srebrodelca.
Zaustavi naporedo s njim ree Vuk, kad sam
ja ve uveliko zaustavljao na amac.
Zmirko izae iz kabine. Bio je ruiast u hcu i
izgledao pomalo uplaeno. Ne mogu da probudim
Srebrodelca ree on. Mirie udno.
Nain na koji se sva odgovornost svalila na nas,
bio je nestvaran. Do malopre smo sreno pecali, a
sad smo se, bez upozorenja, nali ispred dva ljudska
tela. Seam se da sam izbezumljeno pitao da li Zmir-
kove rei znae da je Srebrodelac ve poeo da trune,
mrtav. Mera pritiska u kotlu pokazivao je opadanje;
nisam znao ta da uinim. Drugi amac je lupkao o
na. Vuk i Traka su me gledali oekujui nareenje;
dopalo im se da se u ovom trenutku odreknu vlasti.
Talasi su se lomili, stenovita obala bila je sve blie, a
vetar je ojaao i poeo da nas okree.
Muka mi je ree Zmirko.
Trako rekoh odluno idi i pokuaj da
probudi Srebrodelca. Zmirko, ti poi tamo gde e
moi niz vetar. Vue, uzmi kuku i gurni onog tipa.
Svi pojurie da posluaju i tada shvatih prednost
onoga ko je preuzeo odgovornost. Kad jednom da
nareenja, ovek na vlasti moe malo i da se opusti.
Seo sam i pustio da se dogaaji sami razvijaju.
Zmirko se ispovraao preko ivice amca. Traka ga
je jedan as gledala, i zatim se ratoborno upilji u
mene. Idi, budi ga sam ree. Ta kabina nije
mesto za enu.
Uto Vuk zgrabi dugaku motku sa kukom i prui
se, ali na zaljuljanom amcu izgubi ravnoteu i zabi
iljati kraj nepoznatom oveku u rebra.
Ako smo dotad i sumnjali da je taj tip dobrog
zdravlja, sada su nae sumnje bile razvejane, jer je
tip grozomorno kriknuo, skoio na noge dr-



74

75

ei se za ubodeno mesto i osuo neverovatne psovke.
Kako je naglo poeo, tako je naglo i zautao.
Odjednom smo svi gledali jedni u druge razrogae-
nih oiju, zanemeli, a amci su i dalje lupkali jedan
o drugi.
Gledali smo kako neznanac grabi svoj tap za
pecanje i namotava struk, hitro radei svojim
udnim, dletastim prstima. Ne gubei ni asa,
proverio je instrumente na parnoj maini svog
amca, seo za krmu i odvrnuo dovod pare. Vie ni
jednom nije pogledao u naem pravcu. Njegov motor
je naglo zahuktao, a voda oko krme prokljuala.
Njegov amac je poao glatko i, hvatajui brzinu,
krenuo ka ulazu u reno ue.
Zgledali smo se; znam da smo svi bili uplaeni.
Neko vreme ni re nismo progovorili, a zatim Vuk
izree ono to smo svi mislili. Rekao je, gotovo
zamiljeno: ' udno da je progovorio astansfcim
dijalektom.
Zmirko je bio direktniji. Bio je to pijun ree"
on. Prljavi astanski pijun.

7
Za njim! uzviknu mladi Zmirko. Ja sam
neodluno pipkao polugu za davanje pare maini.
Sta eka? upita Vuk.
Onaj amac se brzo udaljavao; oigledno je bio
bri od Srebrodelevog ribarskog amca. Neosporno
da je postojalo iskuenje da ga odmah pojurimo, ah
meni se inilo da bi to bio kratkovid postupak. Ne
treba juriti nekoga, sem ako ne eli da ga uhvati, a
meni se nije dopadala ideja da uhvatim astanskog
pijuna, oajnog i, moda, naoruanog Da ga
pustimo predloili. Posle emo ga prijaviti.
Da ga pustimo? ree Vuk sa nevericom.
Kakav si ti patriot, Alika Drouve? U najboljem
sluaju moemo da sprovedemo istragu. Da
uhvatimo tog oveka i suoimo se s njim, pa ako je
ispravan, tete nema.
Nisam primetio da si se neto mnogo suoavao
maloas!
Bila je nezgodna situaoija, Alika Drouve. Ne
moe se suoiti sa ovekom koga si upravo ubo u
rebra. Sem toga, on nas je sve uhvatio na
iznenaenje. Ko bi oekivao da e se u ovim vodama
susresti, oi u oi, sa astainskim pijunom.
Brzo, brzo! povika Zmirko, skakuuoi ta-mo-
amo, opasno ljuljajui amac. Taj smrza nam
bei!
Idi, pitaj Srebrodelca, Vue predloih oajno.
Siao je u kabinu, a Zmirko je i dalje skakao i
vikao. Traka me je zamiljeno gledala. Znao sam da
e mi kazati da sam se uplaio, pa se posvetih poslu:
ubacivao sam suvu koru od drveta, i male cepanice,
u nau malu pe. Vatra je bila slaba, pa smo zato
imah nizak pritisak pare.
Vuk se nadneo nad mene. Srebrodelac se napio
ree on i nije u stanju da donosi odluke.
Rekao je to smireno, kao da je stvar potpuno
normalna.
Uspravih se i osmotrih okean. Jedino plovilo na
vidiku bio je pijunov amac koji se udaljavao.
Sredinom leta, na moru uvek vlada mir:
dubokotrupna plovila su izvuena na suvo, a skimeri
jo ne mogu da zaplove jer voda tada nije dovoljno
gusta. Onda moramo da se vratimo u Paiahaksi
rekoh.
A od kad si ti kapetan, Alika Drouve?
Seti se, Srebrodelac je meni poverio krmu pre
nego to je siao dole.
Gubi vreme! Gubi vreme! Zmirko se
izbezumljivao.
Dobro, sluajte svi ree Vuk, obraajui se
Zmirku i Traci. Ko je za to da jurimo pijuna.
Ja! Ja! dernjao se mah Zmirko. Traka
dostojanstveno klimnu glavom.

76

77

Imam veinu konstatovao je Vuk zadovoljno.
Skloni se, Alika Drouve. Razreavam te komande.
To je pobuna!
Uhvatio me je za ruku, sklanjajui je sa poluge za
paru, znamenja moje vlasti. Simbolino sam se
odupirao, jasno svestan injenice da su svi protiv
mene. Slegao sam ramenima, napustio mesto kr-
manoa, provukao se oko kabine, i seo na prednju
palubu, u znak protesta i inata. Posmatrao sam
obalu, srean to me kabina razdvaja od onih koji su
me upravo pobedih. Mrzeo sam ih tiho, ali
intenzivno: Vuka zbog njegovog ohollog ponaanja,
Traku zbog nametijivosti. Raks, mislio sam, to dvoje
su zasluili da dobiju jedno drugo.
amac ispod mene zadrhta. Vuk je dao maini
punu paru. Pogledavi napred, videh da pijunov
amac ve zalazi u reno ue. inilo se da je
usporio. Cuh Zmirkov uzbueni glas. pijun je
grabio ka unutranjosti. Pitao sam se gde uopte
misli da ode. Koji god da je bio njegov razlog za
prodiranje u nae, ertonske vode, on je morao imati
bazu iz koje je polazio u akciju: taj maleni amac
nikako se ne bi mogao odrati na otvorenom moru.
Mora biti da u ovoj oblasti ima izdajnika.
Uskoro je begunac iezao sa vidika, jer se
zavukao meu ribarske brodove ukotvljene u uu.
Pitao sam se kako e konzervara dobijati svezu ribu
kad voda opadne za vreme gruma; tad e u ue
moi da zau samo najmanji skimeri. Na isturenom
delu tla ua stajale su etvrtaste zgrade; tada sam
mislio da su to straarnice koje e spreavati
iznenadni napad na konzervaru.
Odjednom, debeli stubovi dima iknue uvis,
potom se preko vode dovalja dumbaranje monih
maina, koje smo uli jae nego pukanje naeg
malog motora. Ve smo zadirali u ue; ljudi su
stajali na obali, gledali dole na nas i mlatarali
rukama. Hteli su da stanemo. Skoih na noge i
pooh nazad; nisam imao poverenja u sposobnosti
naeg novog kapetana.
Stupajui opet u prostor iza kabine, zatekoh
totalnu anarhiju. Zmirko je, stisnuvi svoje malo lice
u izraz najvee odlunosti, drao svim silama
polugu, koju je do kraja gurnuo napred,; a Vuk se
bordo da klinca odvue odatle, ali istovremeno i da
krma-ni. Traka je vikala na svog brata, ali to je samo
pojaavalo odlunost tog momia da prodire pravo
napred, po svaku cenu.
Kaem ti, Zmirko, oni hoe da mi stanemo!
Putaj to, smrzao se dabogda. Zabie nas u stene!
To me se nije ticalo. Ako hoe da slupaju amac,
to je njihov problem, a ne moj. Spremao sam se da
sednem, kad videh da se Zmirfcove oi ire u
iznenadnom strahu. Zinuo je i svom snagom pote-
gao polugu nazad. Okrenuh se, dok je maina
usporavala.
Neto se dizalo iz vode ispred nas, neto ogromno i
crno, obraslo morskim biljem, neto sa ega se voda
slivala. U prvom trenutku uasa na pamet su mi
pale Srebrodeleve stravine prie o nepoznatim
vodama i udesnim biima koja tamo ive. Ragina se
to uzdie pred nama, Ragina, kraljica ledenih avola
i legendarna ljubavnica Raksa, mrtve planete. Nisam
se zapitao zato bi se takvo velianstveno udovite
prihvatilo da uhvati etvoro dece u amcu. Stvar
pred nama pretvorila se u ogromni zaljuljani pipak
koji nam je spreavao zalaenje u ue.
amac nam se silovito zaljulja, jer Vuk sasvim
okrenu krmu. Sad smo jurili paralelno sa debelim,
zaralim uzetom koje je bilo razapeto preko itavog
ua; sa njega su vertikalno visili, sve do vode, debeli
lanci. Ue je bilo razapeto od jedne zgrade na
zemljitu, koje je inilo najistureniju desnu stranu
ua, do druge zgrade koja je stajala na istoj takvoj
taki, najisturenijoj u more, ali sa leve strane reke.
Oigledno, ovaj lanac imao je zadatak da zatiti
itavo ue, pa time i konzervaru, od inostranih
napa-



78

79

daa. Ali onaj prvi amac su propustili. . . Stubovi
dima koji su ikljali iz te dve zgrade poticah' su od
rada parnih ekrka koji su, im se nepoznato plovilo
pribliilo, potegli kabel sa dna mora.
Neko dolazi ree Zmirko nervozno. Brzi
parni brodi otisnu se sa doka ispod jednog
od isturenih delova zemljita, izvan zavese od
lanaca. Vuk naini pun okret i krenu ka otvorenom
moru. Video sam kako se grupa ljudi okuplja na
prednjoj palubi brodia, i neto radi oko neke velike,
komplikovane mainerije. Odjednom ih je obavio beli
oblak, a ja zauh udan zvuk: itei udarac. Voda
je, nekoliko koraka od naeg pramca, iznenada
iknula uvis.
To je parni top! protenja Vuk prepad-nuto.
Raks. Moramo da stanemo. Oduzeo je maini
paru. Valjukah smo se blago na talasima, a
topovnjaa se brzo primicala. Vuk se zaari u licu, a
njegov strah zaas se preobrazi u bes.
Kakvo pravo imaju ovi da pucaju na nas, to se
pitam! Ovo je Erto! Jesu li oni poludeh? Kaza-u
svom ocu ta je bilo!
E, to uradi, Vue rekoh sarkastino. Ali
nas prvo svojim priama izvuci iz ovoga. Zna isto
tako dobro kao i ja da je konzervara zabranjena
zona. Ta topovnjaa misli da smo mi Astani!
Uputio mi je otrovan pogled, koji se onda pretvori
u uhzujui osmeh, jer je topovnjaa stala tik do nas,
uz bok. Zapazih da smo se Zmirko, Traka i ja
automatski nabili uz vrata kabine, ostavljajui Vuka
pozadi da stoji sam, sa krmom, dokazom krivice, u
rukama.
Samo neki klinci zauh neiji povik. Onda se
amac zaljuljao kad je, tano meu nas, uskoio
jedan ovek u tamnoplavoj uniformi ertonske ratne
mornarice.
Dobro ree on, nadnosei se nad nas. Ciji
je ovo amac?
Pripada Paiahaksi Srebrodelcu ree Vuk
spremno. On je pijan, dole u kabini, pa smo
morah da preuzmemo upravljanje. Poli smo ka
vama da traimo pomo.
Za asak je nastalo guanje oko vrata kabine, jer
je ovaj oficir, oito nesklon traenju rei, poao da
lino proveri istinitost Vukovih rei, i pri tom nas je
prosto odgurnuo u stranu. Zmirko je zurio u Vuka
optuujuim pogledom. A pijun? proaputa
glasno. Nisi mu rekao za pijuna!
Zavei! uzvrati mu Vuk itei. Sad ne
moemo da promenimo svoju priu, a sem toga,
ovako je bolje. U pijuna nikad nee poverovati, a da
je Srebrodelac pijan, to bar moemo da dokaemo.
Oficir izae iz kabine, pedantno briui ruke
komadom krpe. Da ree on. Jeste li svesni da
je, u ratno doba, ovo ue zona sa ogranienim
pristupom? Imamo mi vanije stvari da radimo, a ne
da izigravamo dadilje gomili glupe dece. Shvatite da
ste mogli da poginete, kad ste tako naleteh pod nae
topove? ta bi bilo da ste udarili u lance?
Da, ali mislili smo da e biti sve u redu
brbljao je Vuk, zaplaen dranjem oficira.
Ja lino nisam bio demoralisan. Bio sam besan;
pred nama se nalazio tipini primerak oholog smrza-
a, od one vrste na koju sam u poslednje vreme
esto naletao, smrzaa koji je, kao i sam Vuk,
smatrao da su svi glupi, osim njega. Ovaj je bez
dozvole uao u na amac, a sad nam je drao
predavanje. Kroz crvenu zavesu moga gneva probi se
saznanje da ve uveliko govorim.
Ne bismo poginuli, jer bi va zapovednik
imao dovoljno pameti da utvrdi injenice pre nego
to nas potopi, ako je vi ne biste imah. Isto vai i za
topove na kopnu. A to se tie ekrka, siguran sam
da oni kreu na prvi znak neijeg primicanja, tako
da svaka budala moe da izbegne lance. Ako mislite
da nisam u pravu, dokaz je upravo ispod tog vaeg

80

81

smrznog nosa. Zivi smo. Nijednog trenutka nismo
bili u opasnosti.
Oficir me je posmatrao hladno, visok i
nepopustljiv, i ja odjednom shvatih da je i to poza,
da je on ve pobeen i da se oslanja jo samo na
svoje godine i svoju uniformu. Ispod toga nalazilo se
samo jedno inteligentno ivo bie poput mene, ali
inferiorno.
Vuk iskoristi priliku da se poveze na uzlaznom
talasu moje hrabrosti. Mislim da treba da vam
kaem da otac moga prijatelja ima vrlo visok poloaj
u konzervari. Zove se Alika Bert.
Smrzao se dabogda, Vue, srnrzao se dabogda,
pomislih u sebi. Zar ne shvata da mi nije potreban
otac, da ga ne elim?
Da 1' e tako biti? Oficir je gledao samo u
mene.
Uveren sam da u naim ivotima postoji jedna
taka kad nam se karakteri kristaliu kao ledeni
avo; kad, posle svih neizvesnosti, spoljanjih utica-
ja, podvrgavanja ali i neodgovornosti detinjstva,
svako mora da donese odluku: ovim u putem! Video
sam sve, sasluao sam savete svojih roditelja i
nastavnika pa, iako priznajem da je bilo injenica
koje nisam poznavao, moj karakter sada bee tako
formiran da ga nove injenice nisu mogle sruiti.
One su mogle uveati moje znanje o svetu, ali nisu
mogle promeniti moj stav prema tom svetu, niti
shvatanja moje sopstvene uloge u njemu. Konano
sam o drugim ljudima znao dovoljno da mogu znati
kad sam u pravu.
Zato ne porekoh injenicu da moj otac ima uti-
caja u konzervari. Da sam poricao, samo bih ispo-
ljio detinjastu tvrdoglavost i neshvatanje da ovek
mora da koristi ona oruja koja ima. Preda mnom je
bio taj visoki ovek, u uniformi koja je simbolino
pokazivala njegovu odraslost i vlast, a ja sam morao
da ga pobedim. I tek kad ga pobedim, oslo-bodiu se
tereta koji me je guio i koji je spreavao razvoj moje
linosti jo od kolevke.
Tako je rekoh. Moj otac je Alika Bert.
Ja sam Alika Drouv. A sad sklonite svoje dupe
odavde, mi bismo da nastavimo putovanje. Sasvim
lepo mogu da upravljam ovim amcem i sam.
Slegao je ramenima. U dnu njegovih oiju krio se
udan izraz. Promrmljao je: Siguran sam da
moete. Prijatno putovanje. Naskoio je na palubu
topovnjae^ koja se odvojila od nas i brzo udaljila.
itava konfrontacija zavrila se tako brzo, da je sve
bilo isto kao da do nje nije ni dolo... ah ne sasvim
isto.
Prioh krmi, a Vuk stupi u stranu i prepusti mi
upravljanje. Posmatrao me je s potovanjem. Znao
sam da to nee trajati, ali bar u ovom trenutku
posmatrao me je s potovanjem. To je bio
impresivan nastup, Alika Drouve ree.
Na povratku u luku, raspravljali srno o pijunu.
Zmirko predloi da se po mrkloj noi otisnemo u
jednu ekspediciju, koja bi se sastojala u tome da se
vrzmamo oko konzervare sve dok ne naemo
tajanstvenog stranca. Traka ukaza na slabost tog
plana: u mrkloj noi, pijun e verovatno biti u
krevetu i spavati dubokim snom, pa nam zato nee
biti lako da ga otkrijemo. Vuk je imao bolji predlog.
Zato ne pita oca da li u konzervari radi
neko sa astanskim izgovorom, Drouve?
To mi se reenje svide, delom i zato to u tako
dobiti priliku da isprobam novosteenu zrelost.
Prosto i jednostavno, zatraiu od njega objanjenje,
kao ovek od oveka. Moda u ak i da ukorim svog
oca to me je poslao na put sa pijanim kapetanom.
Savrenom vetinom provedoh na amac kroz
luku Palahaksi i privezah ga za kej. Tu se dogovori-
smo da se naemo sutra ujutro. Bilo je ve kasno
poslepodne, i svetlost se brzo gubila sa neba. Vuk,
Zmirko i Traka odoe. Uoh u dvorite Srebrodele-
vog brodogradilita, elei da pogledam da li je moj

82

83

skimer u redu, to ve dugo niani imao prilike da
uinim.
Dok sam pregledao korito skimera, zabrinut zbog
nekih ogrebotina na lakiranoj povrini, prie mi
Srebrodelac, vukui noge i trljajui ogromnim
dlakavim pesnicama svoje oi okruene crvenilom.
Trebalo je da me probudi, mome ree. Kad
smo se vratili?
Nedavno.
Zaspao sam.
Napio si se.
Hajd' sad mome. Gledao me je uplaeno.
Ne bi bilo prijatno da o tome pone pria, zar ne?
Ma, zaboravi to. Ustao sam da poem, ali me
on uhvati za miicu.
Nee rei svom ocu, a, mome?
Ne vidim to da mu ne kaem. Mislim da u rei
i da sam te video kako nosi vercovani distil iz
Zlatnog grumeta". Odmah zaalih to sam to
rekao.
Zamolio bih te da doe u moju kancelariju,
Drouve ree Srebrodelac tiho, putajui moju
miicu i dajui mi mogunost da sam odluim.
Pooh za njim. Sedi ree on. Skliznuo je u
sedite iza svog stola i pripalio neku krdu. Ti i ja
moramo o nekim stvarima da porazgovaramo.
Nema o emu da razgovaramo.
Pogledao me je postojanim pogledom; imao sam
utisak da se sabira. U redu ree. Onda
moram neke stvari da objasnim. Dakle, prvo elim
da pogleda ovo mato u kojem smo. Dobar mali
biznis, zar ne?
Pretpostavljam da lepo zaradi.
Ne, ne zaradim. Ovo brodogradilite mi donosi
gubitke ve godinama. A prole godine vlada je
donela nove propise o ribarenju, sa ciljem da smanji
broj malih ribarskih brodia, ali i da smanji verc,
pretpostavljam. Ja jednostavno nemam opremu
potrebnu za izgradnju velikih ribarskih brodova, pa
zato moram da zaraujem vrei opravke i pravei
male amce za uivanje, kao to je tvoj skimer.
Prati?
Zasad.
Dobro, dakle moram da zaradim koju paru na
strani pomou nekih, hm, isporuka, prosto da ne bih
potonuo. Vremena su teka, zbog rata, a ja sam za
vreme mira znao mnoge astanske mornare, dobre
momke; zato imam puno kontakata. Uvozimo
nekoliko stvari koje su ovde potrebne, izvozimo
nekoliko stvari koje su tamo potrebne, i svi su
zadovoljni. A u svakom sluaju, taj u posao uskoro
napustiti, zato to mi je tvoj otac ponudio dobro
plaeno mesto. Ako pone da iri prie o ovome to
je bilo, on e se predomisliti.
Nisam siguran da li je dobro da moj otac zaposli
jednog izdajnika.
Odjednom je ustao. Nije izgledao pretei, nego
samo kao da mu je muka i kao da je zaprepaen.
Tvoj otac je Pari, pa mogu pretpostaviti da i ti misli
na taj nain. Ali sasluaj ovo, mome. Ovde u
Palahaksiju mi ne bismo ni znali da se vodi neki rat,
da nema vlade, racionisanja, i vladinih smrznih
restrikcija i gadnih malih tajni. Naa zemlja jo uvek
trguje sa Astom, ali sad se to radi potajno; jo uvek
proizvodimo isto onoliko ribe i ita kao i pre, ah nam
sad Parlament kae da to ne smemo koristiti, i
oduzima nam te proizvode. Priaju nam da u
unutranjosti narod u gradovima mre od gladi. A
kako je taj narod iveo do rata, pitam ja? ini mi se
da je ovo rat samo Parlamenta, a ne rat naeg
naroda. Zato nas ne ostave na miru i zato ne pou
sami da ratuju sa Astanima, to mi nije jasno!
Njegov glas se podie do urlika. Zurio sam u njega.
Rekoh, koristei jednu od omiljenih fraza moga oca:
Dobro je to ne misle svi kao ti.
vrsto me je stegao za rame. Ah svi misle tako,
Drouve, mome proapta. Svi misle ta-



84

85

ko. Otkrie da Parlament nema prijatelja, ovde u
Palahaksiju.
Iao sam polako ka naoj kuici i ozbiljno
razmiljao. Obuzimalo me je oseanje oduevljenja,
iji izvor nisam uspevao da shvatim; ah kad sam
zastao na stepenitu koje je vodilo do vrha i pogledao
preko luke, ka svim onim usidrenim amcima i
brodiima, i ka mnogobrojnim kuama na suprotnoj
padini, meu kojima je stajala stara konzervara, ka
svim tim ljudima koji su radili, zabavljah se, ili
prosto sedeh kod dokova i gledali, shvatio sam.
Voleo sam grad Paiahaksi na jedan sveobuhvatan
nain; te amce, taj ivot, tu atmosferu. Pa ako je
Paiahaksi protiv Parlamenta i protiv strogosti i
propisa koji od Parlamenta potiu, onda sam i ja
protiv Parlamenta. Dok je moja svest o sebi kao o
individui rasla, mislim da mi je bila potrebna i neka
borba sa kojom bih se identifikovao; verovatno sam
shvatio da niko ne moe da ide kroz ivot ba sasvim
sam, a sad sam naao i svoju borbu. Naao sam
Paiahaksi. Penjui se dalje, prooh pored jedne
starice. Izgledala je tvrda, istroena i umorna, ah ne
i potuena;'odjednom sam u njoj video simbol grada
Palahaksija pod jarmom vlade, pa poeleh da je
prihvatim za ruku i da joj kaem: majko, na vaoj
sam strani.
To ipak nisam uinio, jer sam shvatio da, ma
koliko simbolina bila, ova baba verovatno dri pod
svojom vlau jednu vernu ker usedelieu, veno
kuka zbog svog artritisa, i pomao upiki krevet svake
noi; zato sam drao ruke k sebi.
Moji roditelji su eleli da saznaju ba sve o
plovidbi, svaki detalj, ali ja sam im dao samo jedan
redigovan izvetaj, u kojem se nije nala nijedna re
o Srebrodelevim grekama. Tad sam postavio ono
pitanje. Oe, naili smo na jednog pecaroa koji je
govorio astanskim akcentom. Poao je uz ue a mi
smo krenuli za njim da vidimo ko je, ali nas nisu
pustili unutra. ta bi mogao Astanac da trai u
novoj konzervari?
Nasmeio se s lakoom koja me je razoarala; bio
je, inilo se, izvrsno raspoloen. Mogao bi tamo da
bude zaposlen, Drouve. Imamo nekoliko iz-beglica;
to su ljudi roeni ovde, u Ertu, koji su se nastanili u
Asti pre rata i tamo iveli. Uspeli su da pobegnu, da
ih ne strpaju u logore. Neki od njih su tamo iveli od
detinjstva, pa ipak su morali ili da bee, ili da idu iza
brave.
Izgubili su svu svoju imovinu dodala je moja
majka. Takvi su demoni ti Astani.

8
Sledeeg jutra, posle doruka, sioh na kej. Tokom
poslednjih dva ih tri dana blistavi sunani sjaj
polako je ustupao mesto izmaglici koja nagovetava
skori nailazak gruma, ali je vreme ipak bilo divno.
Nadao sam se da e ovaj dan proi bez velikih
dogaaja. Nekoliko ranih golubova pismonoa
lepralo je oko visokog potanskog tornja. Na obali
su se snego-ronci ve naikali du krova riblje
pijace. Morskih ptica je bilo manje nego obino;
mnoge su ve od-letele na sever, oseajui
pribliavanje gruma. Na ribljoj pijaci, biznis je bio
slab. Ipak sam zastao da malo posmatram kako
jedan ovek rasporeuje raznovrsni ulov. Kao i
obino, nisam uspeo da pratim njegov munjevit,
izlomatan govor, pa sam uskoro odetao dalje.
Uskoro, im grum krene, nijedan dan nee biti
dovoljno dug da se sav ogroman ulov rasproda, pa e
se rasprodaje nastavljati do duboko u no. Palice se
lampe i postavljati pokretni grejai, a kupci iz
duboke unutranjosti, bledoutih lica, kli-mae
glavama potvrujui da kupuju, i ugovarae prevoz
do Alike, do Horloksa, ili Ibane.
Naravno, sve to pod uslovom da Parlament, uvek
nezasito eljan da sve kontrolie, ne preuzme sve u



86

87

svoje ruke, ne odredi kvote za racionisano snabdeva-
nje svakog grada, i ne strpa polovinu ulova u neki
zaboravljeni magaoin da istrune.
Iza riblje pijace stoji spomenik nekom davno
zaboravljenom dogaaju. Nikad nisam shvatio ta
prinuuje Parlament da die takve spomenike, u
slavu svakojakih i kojekakvih ljudi i dogaaja; ali to
ne menja injenicu da obelisk iza pijace u
Palahaksiju slui kao izvrsna taka za sastanke.
Svako zna gde se obelisk nalazi, iako mu niko ne zna
svrhu. Naslonjeni na gvozdenu ogradu pokraj vode,
leima okrenuti meni, stajali su tamo Vuk, Traka,
Zmirko ... i Smeooka. Odjednom me je zahvatilo
ono isto oseanje da nemam vazduha, i bilo mi je
jasno da u napraviti budalu od sebe. Pokuao sam
da podsetim sebe da sam od jue ovek koji sobom
vlada, i da, prema tome, treba ovakve susrete da
prihvatim kao neto normalno.
Zdravo rekoh, prilazei im s lea. Vuk i
Traka su me, naravno, ignorisali, udubljeni i dalje u
neku svoju privatnu konverzaciju, ali su se zatc
okrenuli Zmirko i Smeooka.
Smeooka se bledo nasmei, a Zmirko ree: E,
dobro. Jesmo li svi spremni?
Spremni za ta?
Polazimo da uhvatimo onog smrdljivog pijuna,
zar ne? Da ga uveemo iko salamu?
Nema nikakvog pijuna rekoh. Ispriao sam
im ta je moj otac rekao, ali Zmirko nije hteo s tim
da se pomiri.
Pa, svejedno ree on odluili smo da
poemo u etnju gore do Ispruenog prsta, pa da
ujedno malo i njukamo.
Nema svrhe da tamo idemo odbih nervozno.
Vuk se okrenuo nemarno, po prvi put pokazujui
da me je primetio. Ti kako hoe ree on. Mi
u svakom sluaju idemo. Aj'mo, Trako.
Uhvatio ju je za ruku, i njih dvoje pooe laganim
korakom.
Ajde, Drouve pozva Zmirko. Poto nisam
znao kakav je Smeookin stav, i poto ni u kom
sluaju nisam eleo da iz neeg budem izostavljen,
po-oh i ja.
Put ka Ispruenom prstu vodi ivicom luke, a zatim
strmo uvis, u gusto poumljenu oblast. Pre nego to
smo poli uzbrdo^ zadrali smo se neko vreme na
maloj plai kod poetka lukobrana da gledamo ribare
kako izvlae dubokotrupne brodove, u oekivanju
gruma. Procedura je bila neobina. Dok je brod jo
uvek bio na vodi, prilo bi mu dvadesetak ljudi
podeljenih u dve grupe. Svaka grupa je hvatala svoju
stranu broda. Na dati znak., poinjali su da guraju i
tegle; radili su nogama gore-dole kao pumpama, a
stopala su im se stalno klizala preko oblutaka koji
su se kotrljah i izmicali ispod njih. Pomagalo im je
nekoliko lorina, ije je krzno, na njihovim debelim
kratkim nogama, bilo mokro i ulep-ljeno. Paralelno
sa linijom vode bila je postavljena jedna kratka
oblica, pa druga, pa trea, formirajui itav put do
mesta gde e brod leati, podaleko od vode. Teorija
se sastojala u tome da brod ide kobi-licom preko tih
okruglih brvana i da se brvna pri tom okreu,
olakavajui tegljenje; ah to u praksi nikad nije
uspevalo. Zbog krupnoe ljunka, brvna se nisu
obrtala nego su ostajala tvrdoglavo nepomina, i
samo su, pod teinom broda, sve dublje tonula u
plau. Oduvek sam smatrao da bi ribarima bilo lake
bez tih brvana, ali je itava stvar prela u tradiciju,
oni su ak nosili specijalnu odeu za ovu priliku i
pevali ritmine pesme dok su vukli. Du luke su se
naikali gledaoci.
Jednog dana e se neko setiti da pozove svete-
nika da se moli bogu sunca Fuu za uspean grum,
pa e onda ova priredba biti kompletirana.
Meni se vie svialo da posmatram izvlaenje
veih brodova. To se radilo na primitivan, ali prak-



88

89

tican nain, koji mi se dopadao. Koriena je snaga
parnog tramvaja za vuu ribe do stare konzervare.
Postavljane su privremene tranice, a pramac broda
su vezivali za parni tramvaj ikoji je zatim, uz silno
ubrzano tektanje svojih parnih ventila i uz vritanje
tokova po eliku, neumoljivo izvlaio brod do
enjene pozicije.
Krenuli smo uzbrdo. Zah smo u senku drvea, a
put se pretvorio u obinu stazu. Iz kronji nas
je'gledalo nekoliko lorina. Kao to je ve njihov
obiaj,! upozoravah su nas svojim brbljanjem kad
god bismo se suvie pribliili opasnim ovekolovci-
ma. ovekolovac je drvo tipa anemone, prilino
rasprostranjeno u ovoj oblasti. Po nekim
miljenjima, ovekolovac je svojevremeno bio vodeno
bie, ali poto su ga oseke tokom bezbrojnih
grumova ostavljale na suvoui, adaptirao se za ivot
na kopnu. Sad se mogao nai u veini priobalnih
zona. Mnogo je vei od anemona u unutranjosti, i
verovatno je u nekom dalekom srodstvu sa ledenim
avolom.
Vuk zastade i uzviknu, gledajui dole u luku koju
smo jo uvek mogli videti kroz drvee. Pogledajte!
Tamo dole, onaj brod sa utom kabinom!
Pokazivao je prstom. O njemu sam vam priao.
Taj se koristi za krijumarenje!
Skrenuli smo sa staze i poli kroz umu do same
ivice klif a, koji ovde nije bio okomit nego se sputao
ka plavoj vodi postepeno, kao neki zaustavljeni
vodopad ogromnih odvaljenih stena. Brod o kome je
bila re leao je u spoljanjem delu luke, usidren
negde oko sredine lukobrana. VideM smo kako jedna
figura iz kuice na palubi.i ide do pramca i polako ali
sigurno izvlai sidro. inilo nam se da se sve to
deava veoma daleko. Najzad ta majuna figura
poloi sidro na palubu i opet ue u kabinu. Iz
kratkog dimnjaka podigoe se oblaii dima. Brod
poe polako napred, kao da njuka i trai kako e se
najlake provui izmeu usidrenih brodova, i zaputi
se ka plai gde su radili timovi za izvlaenje.
To je bio Srebrodelac proapta Zmirko
preneraeno. Srebrodelac je krijumar!
Vuk se okrenu, sa dranjem nekog ko je video
dovoljno. Sea se ta sam ti rekao, Drouve?
Kako e da krijumari kad izvue brod na
suvo? pobunih se.
Gledao me je saaljivo. Ne misli valjda da e
sitnica kao to je grum moi da zaustavi takvog
oveka? Taj ve uveliko priprema svoj skimer, pazi
ta ti kaem. A kad krene skimerom, mi emo ga
ekati. Uhvatiemo ga na delu kad istovaruje robu.
Iznenada se upilji u Smeooku. Sta misli
ti o tome?
Pocrvenela je; ah siguran sam da nije nita znala
o vezi njenih roditelja sa Srebrodelcem. I ranije sam
primetio da ona pocrveni kad god joj se neko
iznenadno obrati. Da li stvarno misli da je on
krijumar? upitala je tiho.
Siguran sam u to, devojko, siguran. Uzeo
je Traku za ruku i poao na elu kolone, natrag do
staze.
Smeooka i ja smo ga utke sledili, a Zmirko
skakutao oko nas; nije mogao da suzbije svoje
oduevljenje. Srebrodelac krijumar pevao je,
sve iznova i iznova, dok mu Traka nije otro rekla da
zauti. Privremeno miran, stao je na zaelje kolone i
onda krenuo za nama, vukui noge po zemlji i zvi-
duud.
Posmatrao sam Traku i Vuka kako idu ispred nas,
drei se za ruke, sagnutih i primaknutih glava,
razgovarajui tiho. Traka je imala kratku haljinu
koja je otkrivala njene neosporno lepe noge.
Hodajui, shvatio sam da neprestano gledam u take
iza njenih kolena.
Traka je veoma zgodna, zar ne? ree
Smeooka.
Tada zabrljah stvar. Imao sam idealnu ansu



90

91

da hvalim Smeookin izgled, na tetu Trake, ali
nisam stisnuo petlju da tako stvarno uinim. Pa
nije loa, rek'o bih promrmffijah.
Voli visoke cure? I ja bih volela da budem
visoka kao Traka.
Okrenuh glavu da je pogledam. Smeooka mi se
smeila, oi su joj bile tople i divne, a njene slatke
rupice na obrazima jasno su se videle. Oklevao sam.
Mislim da sam se spremao da kaem neto u smislu
da volim devojke koje lie na Smeooku, ah Vuk je
prestao da pria, to ije moglo znaiti da oslukuje.
Dole grade kej ree on. Gledajte.
Naa staza opet izbi do same ivice klifa, na mestu
gde je klif bio neto uvuen ka kopnu. Dole, u
dubini, videli smo ljude kako rade. Jedni su punim
lopatama zahvatali odlomijene komade kamena, pu-
nei kola koja su loksi odvlaili; drugi su izmahiva-h
pijucima, napadajui tvrdi kllif frontalno. Od keja
koji se ve ukazivao na mestu gde se klif spajao sa
vodom vodio je jedan grubo uklesani put, u stranu,
suprotno od grada, i krivudavo zalazio pod jednu
izboinu, gde nam se gubio iz vida.
Tamo je voda duboka ree Traka.
Morali su da razbiju strahovito mnogo kamena, da bi
izgradili taj put. Cemu li slui?
Vuk je utao. Nije znao.
Kad grum doe, veliki ribarski brodovi nee
moi da prou uem do nove konzervare ob-
jasnih. Ovo grade da bi imali gde da isto varu ju
brodove. Onda e odvlaiti ribu lokskolima do
konzervare. Mogli bi ak da postave i parni tramvaj.
A ispod mora, tamo pokazah prstom nalazi se
podmorski rov Palahaksi, koji ide sve do sredine
okeana. Tu nikad nee biti pliak, ni za vreme gru-
ma, tako da e brodovi uvek moi da prilaze iz tog
pravca, pravo do ovog keja.
Znam sve o tom rovu ree Vuk.
Pogledajte onamo pokaza Smeooka.
Cisto plavetnilo mora bilo je na nekoliko mesta
narueno tamnim mrljama oko kojih je voda penu-
alla, dajui belu boju. Jue toga nije bilo. Nivo mora
je brzo opadao; uskoro e naii grum.
Poeli smo da se sputamo niz strminu, sa
suprotne strane Ispruenog prsta. Mogli smo da
vidimo veliko prostranstvo koje se irilo pod nama.
Sasvim u daljini, nazirali smo ute planine, iza kojih
lei pustinja. Od utih planina ka nama sputali su
se talasasti bregovi, zeleni i plodni. Na desnoj strani
nam je bio okean. Pravo ispred nas bilo je reno
ue, koje se, kad se gleda ulevo, postepeno suavalo
i pretvaralo u reku, krivudavu i svetlucavu pod
mutnim suncem. Reka se gubila u daljini, levo,
meu bregovima. Tako rei pod naim nogama leala
je nova konzervara; izgledala je kao da je neko
nagomilao, zbrda-zdola,, graevine d gomile
iskopane zemlje. Novi drum se primeivao kao
oiljak koji je vodio desno, pa pod klifove. U naoj
neposrednoj blizini, na jednoj travnatoj kosi,
primetio sam velike rupe koje su oznaavale da se tu
nalaze jazbine lorina. Takve se jazbine esto sreu u
mekoj zemlji u okolini Palahaksija; pria se da su
jazbine povezane ispod zemlje i da pojedini tuneli
zalaze i pedeset koraka duboko u tlo. Nekoliko
ribarskih brodova plovilo je uem. Videli smo
siune figure ljudi kako hodaju izmeu zgrada i du
obala. Oblaci praine dizali su se za vozilima.
Izgleda kao slika ree Smeooka, oarana.
Pitao sam se koliko ona ima mogunosti da se otrgne
od roditelja i od neprestanog posla u Zlatnom gru-
metu", koliko esto dobija priliku da stvarno vidi
mesto u kojem ivi.
Kao to je i rekla, izgledalo je kao slika i stoga
pomalo nestvarno. Pitao sam se da li su ta majuna
bia dole zaista ljudi, mukarci, koji misle, mokre, i
ratuju sa enama i decom, ili su prosto deo pokretne
slike izatkane radi mog zadovoljstva. Oseao

92

93

sam se monim dok sam ih tako gledao sa visine
kako mukotrpno rade, ne znajui da ih posmatram;
oseao sam se kao da bih jednim potezom svog uma
mogao da ih izforiem.. .
Kasnije smo etali renom dolinom. Zaustavili
smo se uz put u jednoj radnjici da kupimo neto za
jelo. Vlasnica je bila neka starica. Izgledala je kao da
je stara koliko i sama reka; bila je sva kvrgava, i
pokrivena dugim dlakama kao to je ve sluaj sa
starcima kod nas. Izgledala je kao da bi mogla biti
Srebrodeleva majka. Vuk i Traka su se prezrivo
odnosili prema njoj, obraali su joj se sa baba'' i
izmenjivali ale na raun njenog izgleda i izgleda
prodavnice; a prodavnica je, moram priznati, stvarno
mogla da bude istija.
Ali, nije bilo u redu zbog toga se podsmevati
starici, pa sam bio silno postien zbog ponaanja
Vuka i Trake koji su je beskrajno muili, sve dok
nisam pomislilo: da sam ja nasamo sa devojkom kao
to je Traka, i da se trudim da je impresioniram,
moda bih se i ja isto tako ponaao. Zato sam samo
bio ogoren na nas troje. Smeooku sam iz toga
iskljuivao zato to je bila suvie nevina, a mirka
zato to je bio suvie mlad.
ujte rekoh najzad. Hoete li vas dvoje da
prekinete sa tim smrznim fazonima, pa da kupimo
neto za jelo? Na to me Smeooka pogleda
zahvalno, ah to mi nije pomoglo: i dalje sam imao
oseanje da sam podjednako bezduan kao ovo
dvoje, tanije da bih bio podjednako bezduan, da
sam se naao u istom poloaju.
Jeli smo suenu ribu i utolopku i pili nekakvo
pie koje je baba spravila, za koje nam je Smeooka,
na ekspert za takve stvari, rekla da sasvim sigurno
ne sadri distil i da prema tome nee moi da nas
onesposobi za poslepodnevnu etnju. To se moe
znati prema onom oseanju u grlu rekla nam je
mudro.
Posle su se Vuk i Traka uozbiljili i poeli da
94
razgovaraju o svrsi ove nae ekspedicije, kao da je to
bilo stvarno vano.
Hoemo li da izviamo zonu oko konzerva-re, ili
emo da se glupiramo celo popodne? upita Vuk
strogo.
Da izviamo! prodera se Zmirko oduevljeno,
zasipajui punih usta sve oko sebe mrvicama
zimskog oraha.
Slaem se ree Smeooka.
Dobro. Vuk se pope na jedan panj i osmotri
dolinu u kojoj smo bili. Konzervara lei onamo;
eno, vidim dimnjake. Od tog mesta deli nas rena
okuka. Ali izgleda da prvo moramo da pro-emo kroz
nekakvu movaru.
ula sam izvesne prie o toj movari prime ti
Traka.
Probiemo se do reke ree Vuk. Sa obale
emo moi da osmatramo konzervaru, a da ne
ulazimo u zabranjenu zonu; neemo morati opet da
koristimo Drouvovog smrznog oca. Onda idemo
polako du obale, udesno, sve do kraja rene okuke,
i itavo to vreme osmatramo. Tako emo izbiti na put
za Paiahaksi, a onda idemo kui. Vai?
Promrmljah smo svoju saglasnost, napustili drum,
i zapeli preko dombastog travnatog terena prema
reci. Malo je drvea ovde bilo; vegetacija se sastojala
uglavnom od niskog bunja bezopasne vrste i, neto
dalje, od visokog barskog korova. Uskoro je zemlja
pod naim stopalima ljiskala od vode. Nedugo
potom, nas petoro smo skakali sa busena na busen,
mlatarajui rukama da se odrimo u ravnotei, dok
je u travi, oko busenja, svetlucala voda.
ekajte ree Vuk kad izaosmo na jedno
neto suvlje pare terena. Skreemo sa naeg
pravca. Treba da poemo onamo. Pokazao je
rukom levo.
Tamo emo morati da ukvasimo noge pobunili
se. A na ovoj strani je suvo.




Vuk me pogleda glumei zaprepaenje. Ti se
plai da ukvasi noge, Alika Drouve?
Dugo mi je trebalo da nauim svoju lekciju, ali
sad kad sam je nauio, znao sam kako treba. Da,
uplaio sam se mokrih nogu rekoh vrsto. Je 1'
ima neto protiv?
E.' pa, u tom sluaju ti idi tamo, a mi emo
ovamo.
Ja u s tobom, Drouve ree Smeooka cerei
se.
mirko je zabrinuto osmatrao sad jednu, sad
drugu grupu. A ta bi onda trebalo ja da radim?
Moe da izabere, Zmirko ree Vuk.
E, hvala. Mrtio se nezadovoljno; oseao
je da ga Vuk ne eli u svom drutvu, ali je ipak e-
leo da ostane uz svoju sestru. Ma, smrznite se svi
ree klinac iznenada i poe krupnim koracima u
treem pravcu. Idem ja sam.
Smeooka i ja poosmo po suvom, a glasovi
ostalih se izgubie u daljini. Uskoro ih, zbog trske i
visoke trave, nismo mogli ni videti. Pred nama je bio
neki potoi; preskoih ga i pruih Smeookoj ruku.
Prihvatila je i preskoila potok; ali ovog puta njenu
ruku nisam pustio. Drei se za ruke, ili smo kroz
grubu travu i bunje, priblino ka istoku, ka okeanu.
Pitao sam se ta dalje da inim. Razgovor je zamro,
kao i uvek kad smo ona i ja ostajali nasamo.
Drago mi je to si danas doao, Drouve ree
ona najzad, kad sam ve padao u oajanje, ogoren
na svoj um to mu toliko nedostaju ideje. Brinula
sam se za tebe, nisam te videla toliko dugo, i ve
sam pomiljala da si upao u velike nevolje zbog,
zna, one noi.
Moj otac ne prihvata alkohol, sem kao gorivo za
svoja kola.
Moja majka baca krivicu na sebe. Vidi, nije
znala da ti je otac takav.
Nisam mogao da poverujem: sa njom sam, drimo
se za ruke, a priamo. . . o svojim roditeljima.
ivotinje ne mogu da naprave takvu gilupost, zato
to ne ume ju da govore.
Kriv je moj otac.
Zato?
Zaboravih ta sam hteo da kaem; izgubio sam nit
razgovora. Pustih da njene rei ostanu u vazdu-hu, i
okrenuh glavu da bih mogao da gledam njeno lice
dok hodamo. Gledala je u zemlju, uozbiljeno. Njene
noge (odmakao sam se malo da ih bolje vidim) njene
noge, da, bile su mnogo zgodnije nego Trakine.
Izgledale su vre i zdravije.
Dok sam je tako gledao, sapletoh se o neku kvrgu
i zateturah, stiskajui njenu ruku u svojoj. Stali
smo,i licem u lice. Svoj pogled sjedinila je sa mojim
pogledom, a lice je samo malo uzdigla ka meni.
Gledala me je u oi, gledala, a ja sam oseao kako
mi se utroba pretvara u uzdrhtale pihtije. Zeleo sam
neto da kaem, ali znao sam da u, ako to
pokuam, samo zastenjati i da e se ona na to
nasme-jati.
Ba. . . ba mi je drago to smo ovde ree
ona. Fino je, zar ne? Mislim, to smo ovako
zajedno?
I meni je drago uspeh da kaem.
Bojala sam se da e ostali biti neprestano uz
nas. A ti?
Naa je srea to njima ne smeta da pokva-se
svoje movare rekoh idiotski. Ovaj, mislim,
svoje noge.
Drouve. . . ree ona, i iznenada proguta; tek
sad sam shvatio da je ispunjena tremom kao i ja.
Do. . . dopada mi se, Drouve. Mislim, stvarno mi se
dopada.
Zurio sam u nju i pitao sam se kako je uspela to
da izgovori; nadao sam se da zna da i ja gajim ista
oseanja prema njoj. Nekoliko puta sam otvarao
usta i opet ih zatvarao, a onda je povukoh za ruku.
Ponovo smo poli. Jedan grubi bun bio je u

96

97

blizini, i dok smo ili njegove grane formirale su tri
krsta poravnata sa jednim visokim drvetom u daljini.
Nikad neu zaboraviti to mesto.
Uskoro se moje oduevljenje zbog onog to je ona
rekla preobrati u nestrpljenje zbog sopstvene
nesposobnosti da stvar vodim dalje. Nisam bio
sasvim siguran ta treba da uradim, ali najgore od
svega bilo bi da stojim kao idiot i putam da samo
devojka pria.
Jo uvek smo se drali za ruke; onako u hodu,
stisnuh njenu ruku, a ona stisnu moju, pa sam opet
bio veoma srean.
Tako smo doli do velikog plitkog jezera koje je
bilo veoma razueno, pojavljivalo se tu i tamo meu
bunjem i visokom travom. Stajali smo neko vreme
utke. Ovog puta, meutim, tiina nije bila
neprijatna, jer smo oboje imali o emu da mislimo.
A onda se, odjednom, sve promeni.
Maslini da je Smeooka prva videla ta se deava.
Njen stisak ruke se pojaao, udahnula je umno.
Tada primetih da povrina jezera drhti.
Dolo je sa leve strane, gde nam se jezero gubilo iz
vida; dolo je u obliku ledenog svetlucanja koje se
irilo povrinom, pruajui jednu svetlucavu
kristalnu ruku tamo, drugu onamo, hitro
popunjavajui praznine dijamantnim Mmovima sa
svake strane, pruajui se u daljinu, u irinu; jezero
je za to vreme stenjalo i kripalo i odjednom se
utialo, nepomino, skamenjeno u kristal.
Guli smo daleki vrisak, otar, pun uasa; a zatim
paninu viku nekog mukog glasa.
U jezeru je ledeni avo! povika Smeooka.
Uhvatio je nekoga!


9
Na popodnevnom suncu, itava povrina jezera ble-
tala je kao uglaano srebro; pukotine koje su
nastajaie dok se kristalizacija irila sad su nestale,
pa je jezero bilo homogena masa. Sem to je negde,
ispod sveg tog sjaja, vrebao ledeni avo. . . Pomakao
sam se i uo pucketanje ispod svojih nogu. Tlo koje
je do maloas bilo mokro i elastino sada bee
vrsto, a kroz travu je prosijavao isti hladni sjaj.
Opet smo uli Vukove povike.
Aj'mio rekoh, vukui Smeooku za sobom.
Preskakali smo paljivo sa jednog busena na drugi,
gazei samo po tvrdoj, otroj travi, bojei se da
nagazimo staklastu povr da ne bi ledenom avolu
otkrili svoje prisustvo. Naao sam se u orsokaku:
klatio sam se na jednom usamljenom busenu,
znajui da rastojanje do sledeeg ne mogu
preskoiti. Osvrnuh se i videh da se i Smeooka,
slino meni, klati na jednom nesigurnom osloncu.
Sta emo? upitah je. Moe li da se vrati?
Mogu. . . Osvrnula se i osmotrila put koji smo
preli. Cuh smo Trakin udaljeni vrisak. Ali to nam
nee pomoi, Drouve. Ledeni avo je zamr-zao svu
vodu naokolo. Nikako ne moemo izai bez gaenja
po povrini.
Je P se to srne?
Tako kau. Pod uslovom da se ne
zaustavlja, i pod uslovom da je ledeni avo
zaokupljen nekim drugim plenom. . . Da bi nas
uhvatio, mora da ispusti ono to je ve ulovio.
Dobro. Idem ja prvi.
Stupih na kristalisano jezero. Bilo je, pod mojim
stopalom, tvrdo kao kamen. Sagnuti se i nervozno
dotakoh povrinu: bee hladna, ali ne suvie
zastraujua. Nije bila ni klizava kao pravi led.
Klimnuvi glavom dodah Smeookoj znak, pa i ona
stupi sa svog busena na led. Drali smo se vrsto za
ruke. Pamtim da sam tada razmiljao, sa smenom
sentimentalnou karakteristinom za to doba
ivota: ako ginemo, ginemo zajedno.
A gde bi oni mogli biti? upita Smeooka.
Uinilo mi se da Vuk vie otprilike odande.

98

99

Pokazala je prstom levo, gde je jedan krak jezera
nestajao iza trske. Nije bilo ba blizu. Tamo je
prvo poelo da se stvrdnjava. Iza tog ugla.
Poli smo opreznim, lakim koracima, pazei da ne
uznemirimo udovite u dubini. Razgovarali smo
apatom. Posle nekog vremena stigli smo do daleke
obale jezera i poli krivudavom, sjajnom stazom
izmeu trske i nekih koljastih bunova. Vuk se opet
oglasi povikom. Iznenada ugledah njega i Traku iza
jednog buna, tridesetak koraka daleko.
Trakino lice bee belo od bola. Vuk je bio sagnut
nad njen noni zglavak. Kad smo se pribliili,
podigao je pogled.
Ledeni avo je zarobio njeno stopalo ree
on.
Sedeh su na povrini jezera, nekoliko koraka
udaljeni od najblie travnate povrine. ta ste tu
traili? upitah. Znali ste da ovde ima ledenih
avola. Rekao sam vam da treba da se drimo suvog
tla.
Pa, dobro, ah nismo te posluall, je 1' tako.'
Sad je kasno za to. Treba da vidimo ta emo, a ne
da drimo posmrtno slovo.
Bio je u pravu, dabome. Kleknuh pored njega.
Trakino desno stopalo bilo je vrsto stisnuto
kristalnom masom; noga joj je bila obuhvaena do
iznad nonog zgloba. Kroz poluprozirni kristal
nazirao sam njeno stopalo i, tragino, crvenu cipelu
jo uvek na svom mestu. Pritisak je sigurno bio vrlo
jak, pa sam se udio kako ona ne jaue mnogo vie.
ta da radimo? zapita Vuk.
Svi su gledali u mene, a meni nije bilo jasno zato
od mene oekuju da izmozgam reenje, kad to nilko
drugi nije mogao. Smeooka rekoh ja moe
h neko vreme da pazi na Traku? Moram da
popriam sa Vukom. Pomiljao sam da emo na
taj nain nas dvojica moi slobodnije da
porazgovaramo o ovoj beznadenoj situaciji, a pri
tom ne bacimo uhvaenu devojku u jo veu paniku.
Vuk i ja se povukosmo meu bunje. Pre neki
dan sam video kako se to desilo jednoj ptici
rekoh. Opisao sam Vuku smrt onog snegoronca.
Dokle god se Traka pomie, ledeni avo e znati da
je iva i nee napadati. Ne verujem da su mu pipci
naroito jaki. To su samo tanka vlakna koja se
obaviju oko tela i odvuku ga dole.

Uf zastenja Vuk, stresajui se. Lice mu je bilo
bledo i preznojeno. Da odemo u konzervaru po
pomo? Mogli bismo da dovedemo radnike sa
pijucima. Oni bi razbili led i oslobodili je.
To ne uspeva. Kad ledeni avo oseti da njegov
zahvat poputa, on se pretvori u tenost, a zatim se,
istog trena, rekristahzuje. Tako bi je samo bolje
zahvatio, a uz nju moda i nekog od radnika.
Pa ta emo?
Razmiljao sam napregnuto. Jedna mogunost je
postojala, ali nisam bio siguran da e Traka ume-ti
to da izvede. Ipak, vredelo je pokuati. Objasnio sam
stvar Vuku; na njegovom licu se pokazalo ta-no
onoliko neubeenosti, koliko je u mom srcu bilo
skrivene sumnje.
Vratili smo se devojkama. Smeooka nas pogleda
sa puno nade, ali kad je videla naa lica, skrenu
pogled. Vuk sede uz Traku, uzevi je za ruku.
Trako rekoh ehm da neto pokua.
elim da se umiri koliko god je moguno. Ne mii
se, ba nimalo, to due moe. Tako e ledeni avo
misliti da si mrtva. Vai?
Klimnula je glavom. Obrazi su joj blistali od suza.
A onda, im se on opusti i jezero opet
pretvori u vodu, skai unazad. Pokazao sam
prstom.
Eno, tamo je busen trave do koga bi verovatno
mogla da stigne pre nego to se ledeni avo snae i
opet kristalie jezero. Mi emo tamo stajati, zgra-
biemo te kad doe.
Pogledala je Vuka. On to misli da ekam dok
ledeni avo ne posegne za mnom?



100

101

Vuk mi dobaci zabrinut pogled. Tako je. Jesi li
spremna?
Povukli smo se u bezbednost, ostavljajui je da
tamo sedi. Pogledala nas je i ak pokuala da se
nasmei, a zatim se zgurila i prinudila svoje telo da
miruje. Gledao sam je, svestan da nee uspeti. Iz
jezera je u nju udarala hladnoa^ donosei strah, i
ma koliko se ona trudila (a trudila se), znao sam da
nikako nee moi da sprei nevoljnu drhtavicu koja
nastupa sa strahom od hladnoe. Mogla je Traka
sebi rei da se ne plai, ali njeno telo e joj uvek
odgovoriti da se plai, i da bi to dokazalo, drhtae. ..
. Gledali smo Traku i alili je, mrmljali ohrabre-nja i
priali joj viceve, ali sve je to bilo beskorisno. Ostala
je zarobljena u nemilosrdnom kristalu.
Ne vredi progunala je najzad. Odmahnula je
promrzlim rukama i pomakla se.
Nisam mogao da se setim nikakvog drugog re-
enja. Ledeni avo je nee pustiti sve dok ne bude
nepomina, a ona e biti nepomina tek kad bude
mrtva. ak i kad bismo nali u sebi snage da je
onesvestimo, monstrum u jezeru jo uvek bi otkrio
njen puls, njeno disanje. Ledeni avo bio je
strunjak za to. Od toga je iveo.
Stajali smo nad njom. Vuk je s vremena na vreme
pravio po koji nekoristan predlog, a zatim se ljutio
na nas to ga ne prihvatamo. Najzad ree on
ratoborno kad smo odbili njegov predlog da se po
jezeru puca iz parnih topova mi moramo sve
pokuati. Je 1' vi hoete da je prosto ostavite ovde da
umre? Imate li neku korisniju ideju? Sigurno da je
bolje ma ta drugo, nego obina kapitulacija!
Traka neoekivano ree: Vue, to ne bi malo
zautao i pustio nas da mislimo?
U tom trenutku setih se neega. Pojedinosti nisam
mogao da objasnim ostalima, jer sam se pribojavao
da bi ideja mogla biti glupa, a sem toga, ak i ako je
bila dobra, nisam bio ubeen da e je oni prihvatiti.
Vuk bi je prvi osudio kao malodunost, kao hvatanje
za slamku, kao fantaziranje bolesnog uma.
Mislim da mogu da je izvuem iz ovoga
rekoh paljivo. Ali, da bi ovo uspelo, ti i Smeooka
treba da odete i da nas ostavite nasamo, i to na due
vreme, Vue. Videi povreenost u oima moje
devojke, sklonio sam pogled.
Vuk je bio zbunjen, ali mu je laknulo. Neko ga je
razreio odgovornosti. Naravno, nainio je simbolini
gest. Nadam se da zna ta govori, Alika Drouve
ree on. Ako ne uspe i Traka umre, ti e biti
odgovoran.
S tom pretnjom, uzeo je Smeooku a ruku, i njih
dvoje se udaljie.
Traka je utala. Sedoh kraj nje. Zamiljeno je
gledala svoje nevidljivo stopalo, a onda podigla
pogled i upitala: Dakle?
Da li si u stanju da miruje, moda vrlo
dugo, i da se jednostavno pouzda u mene?
> Ja. . . pa ne znam. Sluaj, Drouve, o emu se
radi?
Neu uspeti ako ti kaem, jer e onda poeti da
se tome nada, a ja mislim da je to neto to ovek
ne treba da iekuje. To je jedna stvar koja se
ponekad dogodi kad si u nevolji, eto to je sve. Ali
nikada se ne dogodi ako si toliko uplaen da pone
da je zahteva.
Aha. Opet je pokuala da se osmehne.
Onda je moda bolje da mi ne kae. Ovaj . . .
Drouve?
Da?
Molim te, sedi blie i zagrli me. Tako, to je ve
bolje. . . Nemoj da pravi tako zabrinuto hce;
Smeooka ne moe da nas vidi. Joj. . . Preko lica
jj je preao gr; posegla je rukom prema
zarobljenom stopalu. Boli, Drouve. Silno boli.
Napela se u mojim rukama, a onda, drhtei,
opustila. Ovde je tako hladno.

102

103

Priaj o neemu, Trako. Pokuaj da ne misli
mnogo na bol. Priaj mi o sebi. Moda e imati
dovoljno vremena da mi ispria priu svog ivota.
Pokuah da se vedro osmehnem u to bledo lice tik
do moga. Ih bar da pone.
Ne voli me mnogo, je 1' tako? Znam da je to
uglavnom moja krivica, ali i ti ume da bude tako
smrzno dosadan, Drouve. Je 1' zna?
Znam, ah bolje da ne priamo o mrnji.
Razmiljaj o sebi kao o ivotinji u nevolji. ivotinja
ne ume da mrzi. Kad je boli noga, ne baca krivicu na
ljude, ak ni na onoga oveka koji joj je postavio
zamku.
Zaplakala je, ali samo malo. Zatim ree: Zao mi
je, Drouve. Izvinjavam se. U pravu si. Nije tvoja
krivica to sam ovde zarobljena. To je moja krivica, i
one budale Vuka. Ako se ikad izvuem iz ovoga, rei
u tom smrzau ta mislim o njemu i njegovom
dugakom nosu!
Trako! ukorih je. Nee uspeti ako ne
ukloni mrnju. Meutim, ona je bila u pravu:
Vuk je zaista imao veliki nos. Jesi li ikad prime-
tila koliko su mu oi primaknute? zapitah zain-
teresovano.
esto. Zakikotala se malo, ah se potom njene
oi opet prevukoe oblacima, zato to joj je nehotini
pokret doneo jo jai bol.
Trako rekoh brzo. Mislim da si ti vrlo fina.
Istina je to to kae da mi se nisi mnogo dopala kad
sam te prvi put video, ali sada te bolje poznajem i
mislim da si vrlo lepa i. . . fina
:
zavrih bogaljasto,
pitajui lotkud mi snaga da toliko laem. Odmah
sam shvatio da to mogu zato to mi nije mnogo stalo
ta e ona pomisliti o meni.
Ti nisi rav, Alika Drouve, ispod te svoje fasade.
Oi su joj bile plave. Dugo je razmiljala, a onda
rekla: Ako se ikad izvuem odavde, zna, ja u. . .
ja u nastojati da budem bolja. Moda. . . moda,
ako me vie ljudi istinski upozna, moda u tad biti
omiljenija. Znam da ostavljam lo utisak, kao i ti. A
onda. . . Hoe li neto da mi obea, Drouve?
Mmm rekoh, ne obavezujui se ni na ta.
Ako se budem iz ovoga izvukla, a posle u
nekoj prilici ti zakljui da sam opet rava, zna ve,
nametljiva i grozna, hoe li mi to rei?
Vai.
Bio sam siguran da je iskrena. Jo smo priali,
zgureni jedno pored drugog. Ponekad nas je protre-
sala drhtavica. Povremeno je pokuavala da se na-
smeje, ali sasvim tiho, da ne izazove bol. Pomiljao
sam da je njeno dranje istinski hrabro. Za Vuka je
ovakva devojka bila predobra.
Najzad, dooe lorini.
Nisam ih video kako dolaze, postepeno sam
postajao svestan njihovog prisustva. Posmatrali su
nas sa suprotne strane jezera* stojei u senci jednog
niskog drveta. inilo se da ih ima najmanje osmoro,
ali sa lorinima ovek nikad ne moe da bude
siguran: krzno im je tako dugo da se, gledani iz
daljine, stapaju u jednu masu.
Brinuo sam se kakav e stav Traka imati prema
njima. Trako rekoh tiho tamo preko su neki
lorini, izgleda da e nam pomoi. Na to sam ekao. Ti
nee poeti da vie ili da se koprca ako ti priu i
dodirnu te, je 1' tako?
Progutala je, odmeravajui neodluno njihove
nejasne figure. Kohko ih ima? Izgleda da ih ima
mnogo. Da li je to bezbedno? Sta e da urade?
Opusti se. Dodirnue te, to je sve. Samo se
opusti i dozvoli im da priu.
Zagrlih je vrsto da priguim njeno drhtanje, a ona
zari lice u moju odeu. Lorini su nas neko vreme
posmatrali, a onda su, svi zajedno, poeli da
nastupaju prema nama preko kristalisane povrine
jezera. Mislim da je Traka osetila da su ve bhzu:
njeno drhtanje je popustilo, provukla je jednu ruku



104

105

oko mene i stisnula me. Ve sam se u toj meri smi-
riOj da sam u tome uivao.
Drouve, jesu li blizu? proaputa ona.
Vie se ne plaim toliko. Izvini to sam bila takvo
derite.
Stigli su rekoh.
Stali su u krug gledajui dole na nas, ali nikakve
izraze lica nije bilo mogue razabrati kroz njihovo
debelo krzno. Osetih da njihovo prisustvo donosi mir
i oseanje nade, takoe. Ustao sam i udaljio se, a oni
pristupie Traci.
Cunuli su oko nje. U njenim oima nije bilo
gaenja niti odvratnosti. Nije se trgla kad su poloili
ruke na nju. Pogledom mi je upuivala nemo pitanje,
dok su joj se lorini primicali sa svih strana i
obuhvatali je rukama.
Jednostavno im se prepusti rekoh.
Opusti se i ne brini. Spavaj.
Posle nekog vremena njene oi su se sklopile a
telo, podravano rukama lorina, opustilo. Povukoh
se na travnatu povrinu, bezbedno posmatrajui i
oseajui melem lorinskih umova; postepeno i ja po-
stadoh pospan. Lorini su sad bili nepomini, glava
sagnutih na kosmate grudi, grupisani oko Trake.
inili su sliku nepominu i tihu, na svetlucavom
jezeru. Sagnuh se da sednem. ..
Sledee ega postah svestan, bilo je pljuskanje
jezera kraj mojih nogu. Lorini su gazili po vodi,
pribliavajui mi se i nosei oputeno Trakino telo;
iza njih je tanki pipak razoarano mahao. Poloili su
je pokraj mene. Najvei lorin me je jedan dugi
trenutak gledao u oi. Zatim su otili.
Okrenuo sam se prema Traci. Bila je potpuno
nepomina; lice joj bee beivotno Medo, ah i
smireno u isti mah. Osvrui se kao krivac,, poloih
ruku na njene meke grudi, ah nisam osetio ni puls,
ni disanje. Ni toplinu. . .
Moda je ipak trebalo ranije da sklonim ruku. Bilo
kako bilo-, uskoro pod dlanom osetih blagi udar,
treptaj, zatim sve postojaniji ritam; boja joj se naglo
vratila im je poela da die. Toplina se vraala u
njeno telo. Hitro povukoh ruku k sebi, a Traka otvori
oi.
Oh. . . pogledala me je sa blagim osme-hom i
dotakla svoje grudi kao da je neto zapamtila;
pocrveneh do uiju. ta se desilo, Drouve? Otkud
ja ovde?
Lorini su te izvukli iz jezera rekoh saeto.
Ustao sam. Period nae intimnosti bee zavren.
Neto je izmeu nas bilo, neto zahvaljujui emu
smo se bolje upoznali, i mislim da smo oboje bili
zbog toga zadovoljni; ah sad su okolnosti opet
postale normalne. Idemo da naemo ostale
rekoh. Potpuno oporavljena skoila je na noge, bez
ikakvih tragova oka, bez ikakve oizlede, izuzev
bledoplave modrice oko zglavka noge; tako rade
lorini. Koliko dugo sam spavala?
Probudila si se tako rei istog asa kad su te
stavili na travu.
Aha. Ovaj.. . hvala, Drouve. Uhvatila me je za
ruku. Jesmo li prijatelji? Bila je vrlo ozbiljna.
Aha iscerih se bojaljivo.
Hodali smo kroz movaru, drei se suvog tla.
Nadam se da ume bolje da se izraava kad si sa
Smeookom ree ona i nasmeja se, gledajui me
nevaljalo. Inae e ona biti veoma razoarana.
Lice mi je gorelo od stida. Odakle ti ideja da bih
ja. .. ovaj.. . zar tebi pada na pamet da. . .
Odjednom smo ugledali Vuka i Smeooku kako
stoje blizu obale reke; istog trena ispustih Trakinu
ruku kao da je uarena.
Eto zato mi pada na pamet da bi ti mogao
da, ovaj, da, onaj poe ona da muca,
podraavajui me i smejui se.
Kad smo sve objasnili, i kad mi je Smeooka
uputila nekoliko ispitivakih pogleda, koji su mi



106

107

pokazali da joj se ni najmanje nije svidela intimna
situacija u kojoj smo Traka i ja silom prilika neko
vreme bili, naa etnja du rene obale se nastavila.
Bilo je kasno popodne, sunce se bliilo horizontu, pa
skratimo izvianje, reeni da stignemo u Palahaksi
pre mraka.
Dim se dizao iz nove konzervare, koja je bila pred
nama, s druge strane rene okuke ali ipak na istoj,
junoj strani reke. Na keju je nekoliko ribarskih
brodova istovarivalo svoj ulov. Nekoliko dubo-
kotrupnih brodova ve je bilo izvueno na obalu;
drugi su bili samo nasukani u pliak i snabdeveni
osloncima nalik na noge.i tako da se ne previnnu
kad u uu nestane vode. Jedan stari kamion je
huku-i izaao iz dvorita konzervare i uputio se ka
unutranjosti, ka drumu za Palahaksi. Za njim se
dizao oblak praine.
Kad je kratki interval sumnje proao, Smeooka je
opet pristala da je drim za ruku. A kad smo znatno
zaostali iza Vuka i Trake, i kad sam jasno pokazao
da mi je vie stalo do njenog nego do Tra-kinog
drutva, Smeooka je qpet poela da stiska moju
aku i da veselo avrlja. Posmatrao sam par koji je
iao ispred nas, nalazei da je to zabavan prizor:
drali su se za ruke, Vuk se u hodu naginjao ka njoj,
i sad sam video da mu je nos doista veoma dugaak i
iljast. Vuk je izgledao kao neka velika, ugllasta
ptica. Rekoh to Smeookoj, a ona se nasme-ja i
posle male pauze primeti: Ali, zar ne smatra da
je Traka lepa?
Ovo mi je zvualo malice poznato. Ovog puta bio
sam vrsto reen da odgovorim kako treba, pitajui
se odakle mi toliko samopouzdanja.
Na neki lutkast nain jeste lepa rekoh od-
meravajui rei. Ali mislim da si ti mnogo lepa.
Smeooka.
Pogledala me je, a oi su joj se irile i irile sve
dok nije izgledalo da iz njih sam bog sunca Fu zrai
svojim sjajem; onda se zadovoljno nasmeila irokim
osmehom. Rupice na njenim obrazima jasno su se
viele. Stvarno tako misli? upita. Stiskala mi
je ruku tako da sam osetio da mi kosti pucketaju.
U tom srenom trenutku prekide nas Vuk, to mu
je ve prelazilo u naviku. Pogledajte tamo preko,
vas dvoje ree on. ta biste rekli da je ono? One
stvari tamo?
Tih stvari bee nekoliko, bile su velike, pokrivene
ceradama, postavljene du rene obale, u pravilnim
razmacima. Okrenuvi se, videh da se ta linija
nepoznatih objekata produava istono, gotovo do
mora. Nisam mogao da zamislim ta bi moglo da
bude pod ceradama, ali jasno osetih neto zlokobno
u nainu kako se kolona tih objekata prostirala u
daljinu.
Pitau oca rekoh dvoumei se. Mogao sam
sebi jasno da predoim prazni izraz njegovog lica.
kad se bude pretvarao da ne zna o emu je re. Da je
stvar bila za narod, ne bi ti objekti bili tako
pokriveni.
O ovoj misteriji razgovarah smo celim putem do
Palahaksija, ah smo prestali na nju da mislimo im
smo uli da se Zmirko jo nije vratio kui.

10
Trakina kua lei na sevemoj strani grada, dosta
daleko od luke. Dok smo prolazili kroz predgrae,
Traka nas pozva da svratimo i neto popijemo; svi
smo bih pregrejani i edni, a njena je kua bila
najbhe zgodno mesto. Mislim da je Vuku malo
zasmetalo to smo bih pozvani Smeooka i ja.
Trakina kua bila je vrlo mala, to je jasno govorilo
da se Vuk drui sa erkom siromanog ribara, a to je
pogaalo njegovu sujetu. Meutim, sve smo to brzo
zaboravili.



108

109

Trakin otac se suoi sa nama u majunoj dnevnoj
sobi. Objasnite mi samo kako ste ga to izgubili?
upita. On je samo dete. Vi ste bili odgovorni za
njega! Zvao se Paiahaksi vrstoruki, a to mu je
ime bilo dobro odabrano; izgledao je zastraujue,
dok je ispunjavao sobicu svojom jarou.
Znate da je on sklon avanturama ubaci
njegova supruga,, Paiahaksi Una. Znate da se na
njega mora neprestano motriti.
Mama, pa on je jednostavno otiao ree Traka
bespomono.
To si ve rekla! dreknu otac. Ono to ne
razumem to je, zato ga nisi traila? Zato si se
vratila kui bez njega?
Traka poblede. Drhtala je i bila na ivici suza.
Mislili smo da je stigao pre nas. Mislili smo. . .
Vi ste mislili? Vi ste mislili? Nevolja sa
tobom je u tome to nita ne misli! urlao je
vrstoruki, ponavljajui, udesnom tanou, jednu
od omiljenih fraza moga oca. Ja ti moram rei, de-
vojice moja, da e sad da dobije kaiem po
zadnjici. Odavno to trai, a sad e i da dobije,
tako mi Fua!
Traka je plakala, a Vuk utke stajao pored nje,
lica ukoenog od nelagodnosti. Neko je morao neto
da preduzme.
Traka je bila upala u zamku ledenog avola!
izbrbljah besomuno. Silno smo vreme
izgubili oslobaajui je, pa smo stvarno mislili da je
Zmirko doao pre nas!
Traka je. . . ta? Neverovatna promena pree
licem ovog ogromnog oveka dok je posmatrao svoju
ker. Gde te je dohvatio, devojko? Jesi li sad
dobro? Kako se to desilo?
On. . . on me je uhvatio za stopalo jecala je
Traka. Sad je sve u redu, stvarno je sve u redu.
vrstoruki klee i svojim grubim, rapavim rukama
poe blago da miluje one delove njenog stopala na
kojima su se pokazivale modrice. Jadna moja
curica mrmljao je. Da 1' te sad mnogo boli
duo? Izvini. .. izvini to sam vikao na tebe.
Paljivo joj je skinuo cipelu. Sedi, duo.
Podigao je pogled i ja videh da su mu se oi ovlaile.
Una, donesi toplu vodu, molim te.
Isprali su njeno stopalo vruom vodom, mazali ga
lekovitim mastima i, sve u svemu, grupirali se toliko
da mi se smuilo. Poeo sam da sagledavam jo
jasnije zato je Traka takvog karaktera. Kad ivi sa
roditeljima koji ti neprestano govore da si lep i
pametan, onda u to posle nekog vremena i
poveruje.
Kasnije mi je vrstoruki, sada drugi ovek, vie
puta zahvalio na ueu u spaavanju i obeao mi
da e mi dati sve blago sveta, ako zatraim, iako
sam, kako se on izrazio, sin smrznog reimskog
nevaljal-ca. Najzad se vratismo na problem Zmirka,|
koji se jo nije pojavljivao, ali sad smo razgovarah
neto mirnije.
Mali smrza je verovatno otiao u
brodogradilite da se vrzma oko onog smrzaa
Srebrodelca nagaao je vrstoruki. Odavno ja
govorim da se mali suvie zadrava tamo. Idem da ga
potraim. Ti, Smeooka, pogledaj kod ,i,Grumeta".
Drouv i ti, kako se ono zvae pogleda on u Vuka
idite svojim kuama i proverite tamo. Onda emo
se svi sastati ovde. Vai?
Ve je pao mrak. Prooh peice kroz grad i krenuh
uz breg juno od luke. Sve vie sam se plaio. Nisam
video ni najmanji razlog koji bi naveo mirka da se
obrati mojim roditeljima; bio sam, ta-koe, sasvim
siguran da je posle onog naeg doivljaja u parnom
amcu Srebroelev ugled u Zmir-kovim oima bitno
umanjen, tako da su zaista bili slabi izgledi da e se
klinac uputiti u brodogradilite. Nisam ak ni
pretpostavljao gde bi mali mogao da se nalazi. Pitao
sam se da li se deak uopte vratio u Paiahaksi, ili
moda sad lei negde pokraj reke, moda sa
slomljenom nogom ili, jo gore, u zahvatu



110

111

ledenog avola ili drveta anemone.
Kao to sam i oekivao, mirka ne pronaoh u
naoj kui, kad sam tamo stigao. Zatekao sam,
meutim, svoje roditelje, koji su sedeli u dnevnoj
sobi. Cesto sam se pitao ta moji roditelji rade kad
su sami, zajedno. Pretpostavljam da su jedno
drugome prilino dosadno drutvo. Veruj em da
naklapaju o ratu, a onda otac pomae majci da
pronae prava mesta u koja e, na mapi, zabosti
iglice.
Pitali smo se ta se desilo s tobom ree
majka. Zna, Drouve, mi se brinemo o tebi.
Samo sam svratio da vidim da li je tu Palahaksi
Zmirko rekoh. On se izgubio. Odmah idem
nazad, da pomognem u traganju.
To sasvim sigurno nee ree otac. U
njegovom glasu oseao se onaj ton nepopustljivosti,
meni tako dobro poznat. Nee moj sin da gaca po
divljini nou, u potrazi za nekim ribarskim deritem.
Ti e ostati ovde, deaee moj, i otii u krevet.
A ta fali ribarima? upitah ustro. Ne bi
tvoja smrzna konzervara daleko stigla da nije ribara!
Majka umno udahnu, uviajui sa zakanjenjem
da se blii velika svaa. Tvoj otac smatra da su
ribari vrsta ljudi koja zasluuje svako potovanje,
Drouve zacvrkutala je. Tako mislim i ja. Al to
ne znai da je njihovo potomstvo podobno da
uestvuje u tvojim dejlim igrama,
Dejkn igrama! Raks, majko, zar me jo smatra
za smrznog klinca?
Neu dopustiti da psuje kad razgovara sa
svojom majkom, Drouve!
E, to me ba briga, oe. Govoriu onako kako mi
se smrzno sviia!
O, Fu.. . o, Fu. .. jadikovala je majka.
Dobro ree otac ogoreno. Dobro. Ovog
puta si preterao. Ne zna meru. Sigurno si takvo
ponaanje nauio od tih tvojih prijatelja. Od svoje
majke, i od mene, nikad ga nisi mogao nauiti. A
sad, mar u svoju sobu, i da nisi izlazio odatle. A mi
emo kasnije o ovome da porazgovaramo.
Znao sam da se nije vredelo dalje raspravljati, zato
to je on bio fiziki jai od mene. Majin buni pla
mi se gadio. Otiao sam u svoju sobu sa osea-njem
da bih tamo mogao vrlo dugo ostati. Otvorio sam
prozor i pogledao napolje. Bio satnu iskuenju da
izaem kroz prozor i pobegnem, ali me je zadralo
saznanje da time ne bih nita resio. Na livadi sam
video farove. Uz strminu su dola jedna parna kola,
hukui tiho preko trave.
Prvo pomislih da je to Trakin otac doao po mene,
ali onda shvatih da su tom oveku parna kola bila
nedostupna. To e sigurno biti neki od oevih
smrznih kolega iz konzervare, zakljuiti. Vozilo je
stalo pred samom kuicom i oglasilo se reskim
zvukom parnom zvidaljkom. Povukoh se iza zavese.
uo sam otvaranje prednjih vrata. Otac je dugim
koracima priao kolima, iz kojih je jedan ovek
izaao i tiho ga pozdravio. Prepoznao sam Horloks
Mes-tlera.
Ponaali su se kao da neto kriju; zapitao sam se
zato ne ulaze u kuu i zakljuio da je to zato to ne
ele da majka i ja ujemo o emu priaju.
uo si, naravno, da se organizuje potraga za
deakom Zmirkom ree Mestler tiho.
Sin mi je rekao odgovori otac, isto tako tiho.
Hteo je da se pridrui tragaima, ah sam ga
spreio.
Zato si ga spreio?
Pa ... Mog oca je to zbunilo. Mislim,
izgledalo bi malo udno ... sin jednog lana
Parlamenta. ..
Berte, budala si, a sem toga ne razume klince
ree Mestler odseno. Te rei me ispunie
oduevljenjem. Izgledae udno ako se Drouv ne
pridrui traganju. Odnosi izmeu nas i grada i ovako
su loi; imaj bar toliko uviavnosti da pusti svog
sina da pokae da mi nismo potpuno odvojeni od

112

113

ivota i potreba naroda.
To nee biti lako ... mrmljao je moj otac.
Drouv je bio nepodnoljivo bezobrazan.. .
To je tvoj problem. Meutim, nisam zato doao
do tebe. Stigle su loe vesti. Brod Izabel je uz put
zadran.
Ponovo? Raks, ako ta laa bude tako putovala,
stii e jedva koji trenutak pre grurna!
Toga se i ja bojim. I sa ovim dosadanjim
zakanjenjem, verovatno je da e morati da se
istovari na novom keju, a to nismo eleli. Bilo kako
bilo, od tebe traim da odmah ujutru organizuje sve
to treba u vezi sa tim. Moramo da pripremimo sve
stvari. Gledaj da taj put ispod klifa bude zavren to
je pre moguno.
Naravno. Naravno.
to si se toliko uplaio, Berte? ree Mestler.
Iznenada se zacerekao. Sve e dobro ispasti,
videe. Popeo se nazad u svoja kola i odhuktao
nizbrdo.
Nedugo potom, otac ue u moju sobu. Gledao sam
ga belo.
Temeljno sam razmiljao o problematici tvog
nepodnoljivog prostatva ree on drveno i
zakljuio da moda ima nekih olakavajuih
okolnosti. U svojoj velikoj zabrinutosti za prijatelja,
zaboravio si se. Mlad si, nedostaje ti samokontrola,
samodisciplina. Pouzdajem se da e sa procesom
tvoga odrastanja jaati i tvoja svest o. ..
Cuj, je 1' td to pokuava da rni kae da e
me pustiti da poem sa onima koji trae jednog
malog deaka, koji sada moda lei u hladnoi i
mraku, sa slomljenom nogom?
Progutao je grko. Otvorio je usta, pa ih zatvorio.
Najzad je uspeo da progovori. Ispadaj napolje
odrezao je.
Kad sam doao pred Trakinu kuu, zatekoh
gomilu ljudi. Drali su buktinje koje su bacale
grimiznu svetlost na njihova lica; sluali su
Palahaksi Cvr-storukog. Stao sam uz Smeooku.
Drala smo se za ruke u tami, dok se Trakin otac sa
prozora na spra-tu kuice obraao svima nama.
Rekao bih da nas ima oko pedeset vikao je
on. elim svima da vam zahvalim to ste se
ovako odazvali. Poslali smo poruku u novu
konzervaru, sa molbom da nam stave na
raspolaganje svoja vozila.
Ve bi bilo vreme da i oni uine neto za nas!
povika jedan ovek. Zaulo se mrmljanje
odobravanja.
U tom asu iza ugla se pojavi, vukui noge, jedna
zaprega loksa; teglili su velika kola* a vodio ih i je
jedan lorin. Za tim kolima dolo je jo nekoliko kola,
zakrivi uzanu ulicu. ivotinje su, oputenih glava,
strpljivo stajale pod treperavom svetlou.
A dok nam to ne daju, upotrebiemo ova
kola dobijena od stare konzervare, koja je bila tako
velikoduna da nam ih ustupi nastavi Cvrstoru-
ki. Ne elimo da gubimo vreme, zato hajde da se
svi ukrcamo i da krenemo! Nestao nam je sa
vidika; koji sekund kasnije pojavio se na ulaznim
vratima i urno progurao kroz gomilu. Lice mu je
bilo bezizraajno. Za njim su u stopu ile njegova
ena, i Traka; sve troje se ulkrcae u elna kola, a
za
1 njima ljudi koji su im bili najblii.
Aj'mo, Drouve ree Smeooka,| vukui
me napred. Popeli smo se u oblinja kola, koja su
zaudarala na ribu, i seli na neke kutije. Jo neki
ljudi nam se pridruie i uskoro nas je bilo
petnaestak; zbijeni jedni uz druge, sa zahvalnou
smo se uzajamno grejali. Vazduh je bio otar od
none hladnoe; primetih da neki tragai sa
velikim okleva-njem naputaju oblinji javni
greja. U crnom nebu nad nama kamenito je
svetlucala mrtva planeta Ralks. Bio sam jasno
svestan blizine Smeookinog tela; uskoro sam je
zagrlio jednom rukom. Tada videh sjaj belih zuba:
neko se na suprotnoj strani ko-

114

115

la iroko osmehivao na nas. Treptaj buktinje otkri da
nas posmatra, sa odobravanjem, Smeookin otac
Gert.
Onda laki potegoe i kola posrnue napred,
bacajui nas jedne na druge. tropotali smo kroz
uzane ulice i uskoro izali na glavni put koji je vodio
iz Palahaksija. Lorin je prenosio oseanje hitnosti
lok-sima, koji su se kretali bre nego to je njihov
obiaj, isteui napred svoje kosmate glave. U naim
kolima bile su upaljene samo dve buktinje, a na
podu je leala gomila drugih, neupaljenih, koje emo
upotrebiti kad traganje zapone; zasad smo imali
dovoljno svetla. Prozori oko nas odbijali su, kao
mnogobrojne oi, grimizni sjaj. Iznenada postadoh
svestan hladnoe i zadrhtah. Smeooka me pogleda
upitno, a zatim se uvue jo dublje u svoj debeli
ogrta od loksovog krzna. Stegnuh je vre, a ona
se kradomice nasmei. A onda smo se, rekao bih,
oboje setili koliko je situacija ozbiljna. Postideh se
to sebi doputam grene misli, dok Zmirko lei
izgubljen tamo negde napolju, u hladnoi.
Onda pomislih da na Zmirkovu sudbinu nimalo
ne utie to da li ja prema Smeookoj gajim ovakva ili
onakva oseanja; odmah mi je laknulo.
Kande naih loksa zagrebae po mekem,
zemljanom putu. Krenuli smo uzbrdo, dakle,
napustili smo Paiahaksi. Lorin prie blie lakima u
eonoj zaprezi, stavljajui vodeoj ivotinji ruku oko
vrata. Valjda joj je upuivao nekakvo ohrabrenje.
Pri-metih u kolima ispred naih Srebrodelca.
Zasjaktalo je staklo: to je on podigao bocu do usana.
Prenesoh pogled sa njega na lorina, impresioniran
njihovom slinou. Setio sam se jedne pomalo
neverovatne prie koju sam nedavno uo, da je pre
mnogo godina, kod Ispruenog prsta, Srebrodeleva
majka legla sa jednim lorinom.
Najzad smo stigli do vrha brega. Svetlosti nove
konzervare bile su pod nama, ah ne ba blizu. Sva
kola stadoe jedna kraj drugih. vrstoruki ustade,
drei rasplamsalu buktinju.
Poeemo odavde povikao je. Rairi-
emo se u strelce i poi nizbrdo prema reci. Treba da
se trudimo da ostanemo u pravoj liniji, koliko je
moguno. Glas mu je hio postojan, ali je njegovo
izbrazdano lice odavalo napetost. Kad doete do
movare, dobro pazite. U njoj ima ledenih avola.
Ispred nas treba da idu male grupe, u svakim kolima
po jedna, i da izviaju. Obratite posebnu panju na
bilo kakvu neobinu pojavu ili zvuk. Uskoro e stii
vozila iz nove konzervare, pa emo onda moi
ozbiljno da prionemo na traganje.
Iz pravca nove konzervare vratio se glasnik, jaui
na leima jednog loksa. Rekao je neto vrsto-
rukom.
ta? zaurla ovaj. ta? Onda se opet
okrenuo prema nama. U sjaju buktinje, lice mu je
izgledalo kao izlomatana povrina kamena. Kau
da nam nee dati vozila ree potmulo. Straari
tvrde da nemaju smrzno avlaenje! Ma kakva je ovo
smrzna drava, uopte?
Da poteramo kola dole i razvalimo to tamo!
povika jedan ovek ogromnog rasta.
Ne! uzviknu vrstoruki. Zaboga, ne
zaboravite zato smo ovde. Prvo treba da naemo
mog sina. A onda. . . Njegov glas se utiao tako da
sam ga jedva uo. Onda emo videti ta emo sa
konzervarom. ..
Pamtim da sam te noi pomiljao da Zmirko ima
sree to mu je ba vrstoruki otac; nijedan drugi
otac ne bi mogao tako dobro da organizuje potragu.
vrstoruki je u tome uspeo ne samo zato to je bio
lino zainteresovan, nego i zato to je imao neki
prirodni talenat za organizovanje poslova, to je
umeo da povede ljude snagom svoje linosti a
pomalo i fizikim zastraivanjem. Kasnije mi je
Smeooka priala da vrstorukog, iako u gradu ne-

116

117

ma nikakvu funkciju vlasti, svi veoma cene i da on
upravlja mnogim lokalnim aktivnostima.
Traku, Smeooku, Vuka i mene stavili su u
sredinu linije, rekavi nam da poemo ka mestu gde
smo poslednji put videli mirka. Gledajui ka moru,
videh da se linija buktinja protee gotovo do
Ispruenog prsta; na suprotnoj strani protezala se
duboko u unutranjost. Dok su se tragai
rasporeivali, iz grada se dovezla jo jedna grupa
dobrovoljaca; verujem da nas je sad bilo preko
stotinu. Ispred nas, dole u renoj dolini, videli smo
pokretne svetlosti: to su naa lokskola izviala,
kreui se manje-vie nasumino.
Krenusmo polako nizbrdo. Ruke su nas zabole-le
od upornog dranja buktinja iznad glava. Ponekad
bismo Smeooka i ja ugledali neki zgureni oblik u
bunju, ali se svaki put pokazalo da je to zaspali
lorin, ili loks, ili prosto koljastfi bun. Pomiljao
sam na lorine: oni bi mogli da pronau mirka lake
nego iko drugi, jer bi im pomogla njihova ne-
verovatna sposobnost da otkriju emocije ljudi u
nevolji.
Napredovanje se kasnije neto usporilo, jer su
tragai morali da se probijaju kroz movarni teren
prema obali reke. Proli smo pored mesta gde smo
Smeooka i ja prvi put jedno drugome priznali svoja
oseanja, zatim i pored mesta gde je Traka bila
zarobljena; gazili smo najpaljivije. Refleksije
svetlosti plesale su po tamnoj vodi. Nita nismo
videli ni uli, sem povremenog dovikivanja koje je
odzvanjalo niz itavu liniju tragaa. Najzad izbismo
na reku, tamo gde je poinjala rena okuka. Stojei
jedno uz drugo, Smeooka i ja smo zurili preko
sporih talasia mrane vode, prema svetlostinma
konzervare sa druge strane okuke. Neto dalje na
obali, video sam Vuka i Traku koji su stajali jedno
kraj drugog.
Odjednom uh Vukov uzvik. Sagnuo se i
pokazivao neto Traci.
Sta je? povikah.
Okrenuo se. Ogrizak utolopke. I . . . On-da
se opet nagnuo prema Traci. Mrmljali su neto za
sebe i pokazivali prstom. Ovamo! povika Vuk.
Prili smo im. Vuk je pokazivao neto u blatu pred
nama. Oseka je ogolila iroku povrinu crnog
sluzavog mulja izmeu rene obale i novog, nieg
nivoa vode. Tu ugledah tragove, otiske u mulju:
Priao sam blie, silazeoi sa obale, tonui nogama u
mulj i drei buktinju visoko. Video sam dugu
brazdu koja je zalazila u vodu i, paralelno sa tom
brazdom, niz mahh, dubokih otisaka:. Oigledno je
neko ovde gurnuo amac u vodu, uskoio u njega i
odveslao ... Kuda? Jedini mogui cilj bila je nova
konzervara.
To bi mogli biti Zmirkovi otisci ree Traka.
Dovoljno su mali. Sasvim bi liilo na njega da ode da
se unja oko konzervare, zato to zna da je to
zabranjeno.
Sta ste nali? Taj povik odjeknu sa drugog
mesta na obali. Ka nama je marirala kolona
pokretnih svetlosti. Tragai su se sakupljali radi
novog dogovora. Uskoro se oko nas okupi velika
gomila. Stie i vrstoruki, proguravi se do nas.
Ratoborno je zurio u otiske, kao da im nareuje da
odaju svoju tajnu.
Nema sumnje, u konzervari je ree on
konano. Ovde je naao neki amac, obuzela ga je
radoznalost, pa je odveslao tamo. Jasno. Krenuo
je obalom, gacajui teko. Idemo na smrznu
konzervaru, ljudi! zaurlao je. Kolona upaljenih
buktinja krenula je za njim na istok, du, obale reke,
prema novoj konzervari.
vrstoruki je diktirao estok tempo. Uskoro smo
se, kao jedinstvena gomila, primakli novoj
konzervari. Osealo se da su nae nade probuene.
ini mi se da smo tada svi bili uvereni da emo
uskoro pronai mirka kako spava na nekoj gomili
praznih vrea, negde u loionici.
U svetlosti naih buktinja najzad zasvetluca
visoka iana ograda, a na njoj upadljive table koje
su upozoravale da odatle poinje zabranjena zona.
Stali smo, a vrstoruki zalupa motkom po visokoj
dvokribioj kapiji. Ej, ti unutra! Ti unutra!
Jedan straar iskorai iz svoje majune stra-
arnice, s one strane ice. Zurio je u nas, oiju
suenih zbog jakog svetla koje mu je smetalo. Sta
hoete?
Nemoj da se pravi iznenaen, ovee! povika
vrstoruki. Oigledno da si moro da nas uje
kako dolazimo. A sad otvaraj i putaj nas unutra.
Moj deko je tamo.
Nema ovde nikakvog deka odvrati straar bez
oklevanja.
Ti misi iz Palahaksija, a? Ne poznajem te; ali da
ti kojim sluajem poznaje mene, znao bi da obino
postiem ono to elim. A sad otvaraj kapiju, da ne
bismo poeli da razgovaramo o vozilima koja nam
niste dali.
Ovo je zabranjena zona. Imam nareenje da
nikog ne putam.
Ma sluaj, bre, ta ti govorim! prodera se
vrstoruki. Otvaraj tu kapiju i putaj nas unutra,
da je ne bi' ja otvorio! Jes' uo?
Zavladala je tiina. Primetih da me Vuk vue za
lakat. Ovo mi se ne dopada gunao je. Moj
ale radi za vladu. Ne elim da budem umean u
ovo. I ti bi mogao da bude malo pametniji. Vide-
emo se u jutru, moda ... Odunjao se, a ja sam
se osvrnuo i pogledao ga zgaeno. Traka je jedva i
primetila njegov odlazak; zabrinuto je gledala ta
njen otac radi.
Jes' ti gluv? povika vrstoruki. Zatim,
poto nije dobio odgovor, on ree. E, dobro,
mome, sam si to traio. Gde su loksi? Vezaemo ih
za ovu smrznu kapiju i oboriti je. U zadnjim
redovima nasta komeanje; gomila se razmae i
propusti ljude koji su za sobom vodili lokse.
Zato nema lorina? upitah Smeooku; imao
sam neko ravo predoseanje. Da je Zmirko unutra,
mislio sam, lorini bi to verovatno osetili; ali od lorina
ni traga. A loksi su bili uznemireni, virili su tamo-
amo, stojei kraj kapije.
Sad je dosta! povika straar. Stroj uni-
formisanih ljudi pojavi se u dvoritu iza njega. Drali
su puke oprugare, zapete i uperene na masu ljudi.
Sledei koji se pomakne prema kapiji, bie
mrtav ree straar hladno. Zabavili ste se, a
sad idite kui, svi do jednog.
Pomislih da e vrstoruki jumuti na kapiju, da e
pokuati da je pokida golim rukama: video sam
otekle vene na njegovom vratu, stisnute pesnice.
Njegova ena ga uhvati za ruku, a Traka istr a i
postavi se izmeu njega i kapije.
Nekoliko dugih trenutaka stajao je nepomino,
zurei preko njihovih glava u straara. Onda se
opustio, slegao ramenima, i poao nazad. Dok je
prolazio pored mene, video sam njegovo lice u
svetlosti buktinja: usta su mu visila, poluotvorena, a
u njegovim oima videla se uasna praznina.

11
U danima koji su usledih, zapazio sam da narod
Palahaksija stie sve jae oseanje jedinstva.
Moguno je da je to oduvek postojalo i da je meni
postalo primetno tek sad, zato to sam se blie
upoznao sa nekolicinom ljudi iz naroda. Ranije sam
provodio po itavo leto iskljuivo u drutvu svojih
roditelja; oni su me vozili parnim kolima, sa njima
sam bio na plai, oni su me vodili na izlete amcima,
tako da praktino ni sa kim nisam ni re progovarao
sem sa ponekim susedom na prostoru oko nae
kuice za odmor, susedom koji je i sam doao ovamo
samo radi letovanja.
U svakom sluaju, oseao sam da se ljudi
zbliavaju, kao da ih neki instinkt na to nagoni; kao
da su povreeni, ali shvataju da e zadobiti jo rana,
i da im je potrebno da budu zajedno. Posete hramu
Fua znatno su uestale, ne zato to je narod
iznenada postao religiozni ji, nego zato to su ljudi
eleli da se drue. Ovdanje novine nisu vie samo
tampale vesti skinute sa stuba za poruke, nego su
poele i da izvetavaju o gradskim skupovima, da
tampaju pisma i miljenja o nainu kako je
Parlament upravljao poslovima u gradu. Pri
susretima, ljudi bi stisnuli jedan drugoga za miicu.
Nisu vie psovali trgovce zbog racionisanja,
ispoljavali su ra-zumevanje i za njihovu nevolju.
Uvee su ljudi izlazili pred kuu i askali sa
komijama, zauvek sahranjujui svae koje su, do
tada, trajale deceni-jama.
Ranije sam uo da se ljudi ovako zbliavaju kad
nastupe teka vremena. To je i bilo razumljivo, ali
me je uznemiravalo jedno pitanje: protiv koga se to
mi ujedinjujemo? Logino bi bilo da se ujedinjujemo
protiv neprijatelja, Astana; meutim, ljudi taj rat
nisu spominjali. Za racionisanje nisu okrivljavali
Astum nego nau vladu. I za nestaicu distila, i za
umnoavanje zabranjenih zona, i za povremeni
gubitak nekog broda na moru, za svaku katastrofu,
svaku nevolju, okrivljavali su vladu.
Dok je izmeu mojih roditelja i mene jo uvek
trajalo stanje naoruane neutralnosti, spomenuh ove
stvari ocu.
Zamislio se. Svestan sam oseanja tvojih
prijatelja u gradu, Drouve ree on najzad, sa
zauujuom samokontrolom. Naravno da nas to
brine. Konzervara je za nas vaan projekat. U ovom
trenutku ima mnogo gradova u unutranjosti koji ne
bi preiveli bez hrane koju im odavde aljemo. U
ovom kraju ima astanskih sabotera, kojima je
konzervara glavna meta; zato mere bezbednosti
moraju biti stroge. Ali, gledano oima prostog
naroda, ni. Sve smo temeljito pretraili, ah tog
momia nis-jedino se vidi da je ivot postao teak;
zato narod, prirodno, trai krivca. Asta je daleko, iza
horizonta, a vlada je blizu, pa narod baca krivicu na
vladu. To je alosno, ali narod je takav.
Posmatrao sam ga sa blagim iznenaenjem: po
prvi put mi se obraao kao odraslom oveku. Bilo je
to vrlo prijatno. Da su oni u konzervari bili malo
predusretljiviji u sluaju sa Zmirkom, moda bi narod
bio bolje raspoloen rekoh blago.
To je zaista bio vrlo nesrean incident. Stra-ari
koji su u tome uestvovali najstroe su ukore-mo
nali u konzervari. Govorio je kao da se iz-vinjava.
To, meutim, potvruje ono to sam ti rekao,
Drouve. Tragai su mogli da podu i u bilo kom
drugom pravcu, prema bilo kojoj strani sveta, prema
utim planinama moda; zato su pretpostavili da je
deko pojurio ba u eljusti konzervare?
U tome je bilo neke logike. Meutim, oeve reci su
mi stvorile, u mati, stravinu sliku mirka, kako
zaviruje u neku gigantsku mainu, gubi ravnoteu,
pada na razmahane noeve i, najzad, izlazi iz fabrike
upakovan u mnogo podjednakih konzervi. . .
Od one noi pred kapijom konzervare, Vuk se
pritajio. Ponekad sam ga viao kako eta sa svojom
majkom po gradu; kupovali su robu u takvim
koliinama, da uopte nisam urio da pred ljudima
pokaem da ga poznajem. Nisam shvatao zato
drava ne objasni svojim poslunicima da e se
odnosi sa narodom kvariti ako oni stalno mau
svojim specijalnim legitimacijama i kupuju bez
obzira na racionisanje.
U meuvremenu su kamioni i dalje tutnjali kroz
grad, ka unutranjosti, odnosei hranu iz Palahaksi
ja u druge, siromanije gradove. Veliki deo vremena
provodio sam sa Smeookom. Cesto smo poseivali
Trakinu kuu, u poetku da bismo izrazili svoje
saoseanje i uli najnovije vesti o Zmirku, a kasnije,
kad je proticanjem dana ostajalo sve manje nade, da
bismo ih teili i pokuali da im skrenemo panju sa
njihove tuge. Oni su bili vrsto zbijena porodica, pa
ih je udarac veoma teko pogodio. Traka je krivicu
pripisivala sebi; nije gotovo ni re progovarala.
vrstoruki je, opet, sebi prebacivao to nam je onako
govorio one veeri kad je Zmirko nestao, smatrajui
da je tom svojom otrinom gurnuo Traku u
potitenost.
Tih veeri, dok smo sedeli u Trakinoj sobi
pokuavajui da je razveselimo, i dok je ona sedela
na krevetu gledajui kroz nas i ne videi nas, u
kuicu je doao izvestan broj posetilaca. Spavaa
soba u kojoj smo bili gledala je prema ulici, tako da
sam mogao da posmatram dolaenje tih ljudi. Neki
su nosili pakete, u kojima se valjda nalazila hrana ili
pie kao poklon za oaloenu porodicu, ali su drugi,
a to su bih uglavnom mukarci, dolazili praznih
ruku. Prilazili su energinim korakom, ponekad po
dvojica ili trojica, a vrstoruki bi ih primio i sa njima
se zatvarao u dnevnu sobu, vrsto zatvarajui vrata,
i otvarajui ih samo povremeno, da svoju enu
pozove da donese jo pia. esto je imao i po
dvanaestoricu u toj sobi, pa i vie, a jedne noi sam
ih izbrojao vie od dvadeset. Te noi su prisustvovali
i Smeookini roditelji; ona ih je kasnije pitala o
emu se razgovaralo, ah nije dobila nikakav
zadovoljavajui odgovor. Pitali smo Traku, ali ona
nije nita znala i nije ni za ta marila.
Nagaali smo da je formirana nekakva akcio-na
grupa, ali nam nije bila jasna priroda akcije koja e
se preduzeti.
U meuvremenu, stigao je grum.
Jednog od tih dana, odveli smo Traku na kej. Bilo
je teko izvui tu devojku iz kue, ali kad bi se
jednom nala u luci, sva ta huka i buka oko nje
delimino bi je razvedrila. Svi brodovi dubokog trupa
bili su sada na suvom; luku su ispunjavali mali, ivo
obojeni skimeri. Nivo vode bio je veoma nizak.
Povrina mora imala je teki, neravni izgled
rastopljenog olova.
Moj skimer bio je vezan konopcem za drveni stub
na keju. Odvezao sam ga i povukao; iz konopca su
curile spore, viskozne kapi sline sirupu. amac
kliznu ka nama. Ukrcasmo se i ja podigoh jedro.
amac je svojim kretanjem stvarao talasie koji su
se umorno udaljavali od njega i odmah umirali.
Vetar nas je zahvatio, pa smo blago klizili ka izlazu iz
luke. Snegoronce nismo videli; oni su do posled-njeg
odleteli iz ovog kraja, zato to, onako laki, nisu vie
mogli da love u gustoj vodi gruma. Nisu mogli da
zalaze pod povrinu; sem toga, pojavili su se i novi
neprijatelji.
Za grumom su, letei sa juga, stigli i grumeti. Krov
riblje pijace bio je sad gusto naikan tim velikim
belim pticama, koje su pomno zurile u iskrcani ulov.
Dok smo isplovljavali u spoljanji deo luke, jedan
grumet se spustio nisko, dotiui povrinu svojim
oputenim nogama i stvarajui talasie vrhovima
svojih krila. Sleteo je teko na sporu vodu i zabacio
velika krila na svoja iroka lea, pos-matrajui
ravnoduno nae promicanje. Zurio sam u tu pticu
fascinirano. Za mene, grumeti su bili simbol
Palahaksija, na neki nain su itavom letovanju
davah smisao.
Kao da ita moje misli, Smeooka ree: Kad e
otii kui, Drouve? Oi su joj bile tune.
Raks. Neemo o tome da priamo. Jo ima
dosta vremena, a sem toga, otac je silno angaovan
oko nove konzervare.
Nisam se usuivao da to kaem, ah negde u dnu
moje svesti krilo se oseanje da moda moji roditelji i
ja neemo nikad otii kui, da emo zauvek ostati u
Palahaksiju. Bila je to toliko divna misao, da se
gotovo nisam ni usuivao da mislim na to. Moji
roditelji, zapazio sam, nisu uopte spominjali Aliku;
a ba je u ovoj etapi letovanja majka, svaki put
dosad, poinjala da govori o tome kako bi divno bilo
vratiti se kui. U meni se rodila nada da e se otac u
konzervara zapetHijiati u takve tekoe da e morati
trajno da ostane u Palahaksiju.
Traka me pogleda smrtno ozbiljno. Moda e
ostati ovde, Drouve. Poeleo sam da to nije rekla,
ta mogunost mi je bila nepodnoljivo privlana. Ali
bilo je dobro da Traka ma ta govori. Odgovorio sam
joj neodreeno, a Smeooka se sme-kala sa puno
nade.
Potuljena voda iznenada se osu iskriavim
srebrom: jedno jato majunih riba, ne uspevajui
vie da se odri u dubini, izlete na povrinu i rasu se
meu amcima. Za tim ribicama jurili su glubovi,
uvijajui se i sevajui eljustima. Sa neba nalete jato
grumeta; sad ni glubovi nisu mogli da se uvuku pod
povrinu i sakriju, ma kohko se trudili i uvijali.
Jednog gluba je zgrabio i odneo ogromni gru-met.
Zdravo, klinci! Taj povik stigao je sa jednog
veeg skimera koji je klizio mimo nas, dopola pun
ribe. Nije bilo dileme ko je za krmom: figuru
Srebrodelca odmah sam prepoznao. Aktivni deo
posade sainjavala su dva ribara. Oni su radili sa
dve ogromne mree rairene poput krila sa levog i sa
desnog boka amca. Mree su jedva doticale
povrinu. Dok je amac klizio napred, skupljale su
ribu izbaenu iz dubina. Zaliv Paiahaksi je izuzetno
pogodan za grum-ribolov. Naime, kad grum nadire
ka severu i goni pred sobom bezbroj morskih ivih
bia, ribe zaluta ju u ovaj zaliv i tu zarobljene
ostanu.
Pogledah smo se. Moje mish odmah preoe na
astanske pijune, pa na krijumarenje, i neiz-beno
na mirka, a nismo eleli da se na ovom izletu, koji
je bio namenjen popravljanju Trakinog zdravstvenog
stanja, ijedna od tih tema spominje. Pogledao sam
Traku; ona je gledala mimo mene i blago se smeila.
Posmatrala je onu mali plau gde smo svojevremeno
Vuk i ja bih nasukani i gde se nalazio izlaz iz
kanalizacije, plau koju smo sada mogli videti zato
to smo zaplovili na jug i napustili luku. Srebrodelac
se udaljio a sa njim, nadao sam se, i svaka opasnost
od mranih misli.
Svetionilk na kraju lukobrana ostao je za nama.
Isplovismo na otvoreno more. Sirom zaliva riba se
praakala na povrini gruma; izgledalo je to kao da
vetar otiskuje neke lake, svetlucave ljokice preko
povrine. Odozgo je napadao neprekinuti beli oblak
grumeta, koji su se obruavali punei vazduh svojim
grabeljivim vritanjem. Kroz sve to klizili su ribarski
skimeri, jedara napetih na vetru, rairenih mrea,
anjui bogatu etvu gruma.
Grum je trajao tek nekoliko dana, a ipak se ve
dalo naslutiti da e ulov biti rekordan.
Tokom predstojeih dana, na povrinu e biti
istisnute i krupnije ribe: ogromne krilanke i ravan-
ke, i snintovi koji jedu ljude. Otprilike u to vreme
stii e sa juga i sisari grum-jahai, koji se preko
povrine gruma kreu u skokovima, pljeskajui pe-
rajima. Zato e doi do krvavih dvoboja na nabrekloj
povrini mora. Poslednji od svih stii e beleti, vitki
leinari otrih zuba, iji je obiaj da proderu sve to
grum za sobom ostavi, ba sve; nije mudro plivati po
moru neposredno posle povlaenja gruma. ..
Traka je izgledala mnogo vedrije. Zaintereso-vano
je posmatrala sve to se deavalo i uzvikivala
gledajui udna stvorenja kojima je okean oko nas
bio posut. Odjednom je pokazala prstom. ta je
ono?
Daleko na okeanu, usmeren ka naem zalivu,
plovio je veliki brod iz ijeg se dimnjaka vio dim. Cim
se uskomeani oblak grumeta malo proredio,
omoguujui da bolje vidimo, ja rekoh: To je du-
bokotrupac. Kasno stie. Morae da ga nasuu na
plau.
Gde na plau? upita Smeooka, zurei preko
mora radoznalo. Ta laa nee moi ni da prie
uu, jer je sad tamo pliak. A posle ua, dno mora
naglo se sputa, tu poinje podmorski rov Palahaksi.
Znai, morae da uteruju ovu lau pravo u luku,
meu sve ove privatne amce i brodie. Onda tako
rei nee ostati mesta ni za koga drugog. Ako to
urade, moe doi do vehke nevolje.
Bilo je to stvarno zanimljivo: preutno smo se
saglasili da taj brod pripada njima" i da e svojim
dolaskom naneti tetu Palahaksiju.
Kamo sree da ga Astani potope pre nego to
stigne dovde rekoh.
Kad smo se vratili u Trakinu kuu, ona nam
zahvah.
Hvala za ta? upita Smeooka. Pa mi
volimo da poe s nama kad god moe, je 1' tako,
Drouve?
A-hm rekoh ja.
ujte, ne bih elela da smetam ree Traka
gledajui me.
Nastupio je novi presudni trenutak u mom ivotu,
trenutak koji mi se neopaeno priunjao. Do izvesne
mere ve sam se bio otrgao od nadmonosti odraslih,
uverio se u sopstvenu vrednost. Polako sam dolazio
do zakljuka da stvarno jesam ravan svakome, a ne
kao ranije, da to samo sebi tako kaem, bez stvarne
osnove. A sad sam morao da odluim koliko u
daleko zadreti. Jesam li spreman da gazim preko
drugih ljudi?
Jesam li spreman da osudim Traku na
usamljenost i jad, zato da bih sebino uivao
nasamo sa Smeookom?
Ponet iznenadnim impulsom, zgrabih Traku za
ruku. Molim te, ne ustruavaj se da ide sa nama
rekoh. Mi volimo da smo s tobom.
Njeno lice zrailo je sreom. Prvi put od Zmir-
kovog nestanka izgledala je istinski zadovoljna.
Kasnije te veeri vrstoruki nas upita: Pa, idete
li u hram? On i Una su upravo navlaili
kapute.
Pogledah ga zaprepaeno. Nikad ne idem u
hramove rekoh.
Nasmejao se. Veeras nee biti nita o Velikom
laku, ni o slavi Fua, boga sunca. Nita slino. U
pitanju je sastanak graana. Prisustvovae i jedan
predstavnik vlade.
Ne moj otac, nadam se.
Ne. Bie jedan. . . ne znam da li si ga sreo. Taj
se u poslednje vreme dosta via po gradu, a izgleda
kao prilino razuman tip. Zove se Horloks Mestler.
Kad smo stigli do hrama, u njemu zatekosmo
poprilinu gomilu; video sam mnogo poznatih lica.
Nije bez znaaja bilo to to su gore, na platformi,
sedeli uglavnom ljudi koji su dolazili kod Cvrstoru-
kog kui na razgovore. Smeooka, Traka i ja sedos-
mo u publiku, a vrstoruki se pope na improvizova-
nu pozornicu i uskoro lupanjem po stolu zatrai
tiinu.
Graani Palahaksija povika on. Sastali
smo se ovde veeras zato to nam se u mnogo emu
ne svia kako Parlament upravlja stvarima. E, ovde
je Horloks Mestler koji je Pari i koji je bio tako dobar
da doe i izloi se naoj paljbi. Ja ne volim mnogo da
priam. Neka pria Mestler.
Seo je, pozdravljen pokojim povikom odobravanja.
Horloks Mestler ustade i zamiljeno osmotri publiku.
Moram odmah na poetku da vam kaem da ovo
nije nikakav zvanini zbor graana, nema slubeni
status. . .
Istog asa* modar od gneva, vrstoruki skoi na
noge. Odmah sa tim da si prekinuo! zaur-lao je
na Mestlera. Ne interesu je nas smrzni status i ne
zanimaju tvoja smrzna ibegavanja. Doveli smo te
ovde da neke stvari objasni. Onda ih objasni!
Potom je seo. Sluaoci su ga pozdravili gromkim
aplauzom.
Mestler se bledo smekao. Stvarno se izvi-
njavaim. Moja greka. vrstoruki je u pravu. Ovaj
zbor graana je stvaran, ovde i sada. Status s tirne
nema nikakve veze. Zastao je, a onda ukratko
ponovio informacije o onome ta se u ratovanju
dosad postiglo. Sve sam to ve uo od svoga oca, pa
je moja panja poela da poputa. Pipkajui, ruke su
mi lutale levo i desno od stolice na kojoj sam sedeo.
Uskoro sam postigao svoj cilj: uhvatio sam na jednoj
strani Smeookinu ruku, a na drugoj strani
Trakinu.
I tako, prema najnovijim vestima, nadiranje
astanskih trupa je na veini frontova suzbijeno
zakljui posle nekog vremena Mestler ali na
jugu, ipak, nije suzbijeno. Njihove snage zauzele su
nekoliko kljunih gradova. Ne moemo prevideti
opasnost od invazije sa mora. Napad bi lako mogao
biti usmeren ba na Palahaksi.
Pa onda, gde su topovi? povika neko.
Moete biti sigurni da je u toku organizo-
vanje pouzdane odbrane grada uzvrati Mestler.
Ipak, shvatiete da ne moemo da odvojimo
snage sa fronta. Topovi su potrebni, iz minuta u
minut, naim hrabrim borcima koji se bore da spasu
zemlju!
Zastao je, ali prevario se ako je mislio da e dobiti
podrku. Ne samo to je aplauz izostao, nego su,
tavie, ljudi nezadovoljno gunali. Jedan ovek iza
mene svojim uzvikom najbolje je pokazao
raspoloenje slualaca u tom trenutku. Raks,
kakva naa zemlja! Sta e biti sa Palahaksijem?
Cak i u Palahaksiju, ratna situacija je kritina i
mi je neprestano paljivo pratimo nastavi Mestler.
Dobili smo izvetaje da se oko konzervare vrzmaju
neprijateljski agenti, pa, poto je konzervara od tako
vitalnog znaaja za odbranu nae zemlje, moe se
dogoditi da jednog dana preispitamo opseg
zabranjene zone. Ali oekujemo da do toga nee doi.
Nadamo se da neemo morati to da uinimo.
Zatim je otro napao one koji bi hteli da postupaju
svojeglavo, koji ne misle na zajedniko dobro svih
nas, one koji se nou u gomilama kreu po okolini
grada i time omoguuju neprijateljskim pijunima
slobodnije delovanje, one koji organizuju skupove
ilegalno, bez drutvene saglasnosti, i time prinuuju
Parlament da gubi vreme pazei na grad Palahaksi,
umesto da se potpuno posveti ratnom naporu.
Ukratko, Mestler je preao u ofanzivu, ali je, govorei
niskim tonom, nastojao svojiim osmehom dobrog
ujaka" da oduzme recima ujedljivost i da bude
ubedljiv.
Nisam stekao utisak da je ikoga ubedio, ali je bar
postigao da se ljudi ne uspentraju na pozornicu da ga
biju. vrstoruki se mrtio, njegovi doglavnici su se
doaptavali, ali niko nije pokuao da prekine
Mestlera.
I tako je Parlament, posle dugog, briljivog
razmatranja, bio prinuen, mada sa aljenjem, da
zavede ovu nepopularnu meru nastavi Mestler.
Sigurno sam neto opet propustio, jer pojma
nisam imao o emu pria. Sluaoci su gnevno
gunali.
A odakle vama ovlaenje za tako neto?
upita Smeookin otac, koji je sedeo za stolom na
pozornici. Takav propis bi upropastio moju
krmu. Je P to tamo konzervara, ih smrzno vladino
ministarstvo?
Rat je; imamo ovlaenja da zavodimo lokalne
propise po skraenoj proceduri obavestio ga je
Mestler. Publika je sve jae galamila.
Kakve mere? upitah apatom Smeooku.
Policijski as.
Sta? Pa ega se oni to boje?
Mislim da se boje Trakinog oca i njegovih
sledbenika. . . Drouve, to znai da neemo moi da
se sastajemo uvee. Njeno lice bilo je oajno.
Oko nas su ljudi, dernjajui se, skakali na noge.
Primetih da se uvar hrama unervozio: njegove
inuve su mogle da stradaju, ako se narod pobuni.
Simbolini kristal mogao bi se tako lepo zgrabiti
akom i hitnuti na Mestlera.
A onda je nastala tiina, muk potpunog zapre-
paenja. Sa zadnjeg dela platforme iskrsla je grupa
naoruanih, uniformisanih ljudi i rasporedila se iza
Mestlera. Pari iskoristi priliku da progovori.
Ne, ipak neemo zavesti opsadno stanje. Samo
emo smestiti izvestan broj vojnika u grad. Oni e
pomagati lokalnoj policiji da uva red, ah e ujedno,
naravno, doprineti ojaanju odbrane grada. Budite
uvereni da je odbrana ovog mesta od eventualnog
astanskog napada dobro pripremljena. Hvala na
panji i laku no.
ekaj malo! vrstoruki je, zbunjen, ustao.
Inicijativu nekako vie nije imao; ovaj zbor se
pretvorio u poraz graana. Mi moemo i sami
sasvim dobro da se branimo! Ne trebaju nam ovi
tipovi!
Mestler ga je gledao sa aljenjem. Pa dobro,
Paiahaksi vrstoruki, ta ti jo hoe? Tvrdio si da
se vlada ne brine za narod, a sad kad vam dajemo
zatitu koju ste traili, opet nisi zadovoljan. Stvarno
u poeti da pomiljam da ti samo eli da unosi
smutnju, nita vie. . .

12
Sledeeg jutra otiao sam po Smeooku. Dogovorili
smo se da poemo do Ispruenog prsta i pos-
matramo dolazak onog velikog broda. Znali smo da
emo iz visine lako oceniti da h se brod zaputio ka
luci Paiahaksi ili, kao to je Smeooka
pretpostavljala, ka novoizgraenom keju.
U Grumetu" su ljudi priah da se taj brod
prole noi usidrio na otvorenom moru, ispred
Ispruenog prsta ree ona. Moguno je da
donosi neki ratni materijal. Neki tvrde da je kasnio
zato to su ga na okeanu napali astanski ratni
brodovi i otetili mu maine. Trebalo je da stigne pre
gruma.
Jo jednom se zapitah kako je moguno da krma
Zlatni grumet" funkcionie sa tako zadivljujuim
uspehom kao berza vesti i obavetajnih podataka.
Vesti koje san doznavao od Smeooke bile su obino
sveije i tanije nego one u novinama koje je moj
otac pomno itao.
Otili smo po Traku. Bilo nam je ao to su prema
njenom ocu onako postupili na zboru, ali ona je bila
vedro raspoloena jer joj je sva ta huka, izgleda,
privlaila i budila panju. Cvrstoruiki je jo uvek
besneo i spominjao sasvim nerealne planove da
organizuje odrede naoruanog naroda, milicije.
Preputajui Uni da sama to trpi, zaputismo se
glavnom ulicom ka luci. Neko vreme smo raspravljali
o jueranjem zboru, a onda smo, iz obzira prema
Traci, napustili tu temu. Pokazalo se da e policijski
as, po svoj prilici, stupiti na snagu ve noas.
Smeooka je zbog toga bila nezadovoljna; ekonomski
gubitak, koji e iz toga proistei za njenog oca, bie
krupan.
Pokraj obeliska stajao je Vuk. Nekim udom nije
bio u drutvu svoje majke. inilo se da je besposlen.
Na alost, primetio nas je. Priao nam je urno,
osmehujui se veselo, kao da je sve u najboljem
redu. A ja sam se ve bio ponadao, na osnovu
injenice da ga toliko dana nismo videli, da smo se
tog momka otresli zauvek.
Narode, ba sam eleo da vas sretnem
pozdravi nas on oduevljeno. Poao je ukorak s
nama i, ni manje ni vie, uhvatio Traku za ruku.
Pogledala ga je bezizraajno, a on kao da se iznenada
neeg prisetio, Ovaj. . . je 1' se uje neto o
mladome Zmirku?
Nita ree Traka tiho.
Ba teta. Vrlo alostan dogaaj. Znate,
razmiljao sam o tome i doao ma jednu misao.
Moda. . .
uj, ovog asa da si prestao o tome rekoh mu
otro, videi kako Traka oajno grize usne. Bolje
da priamo o neem drugom.
Od Zmirkovog nestanka proteklo je ve vie od
dvadeset dana, tako da se tu zaista vie nije imalo
0 emu razgovarati.
Gledajui niz svoj dugi nos, sa izrazom
iznenaenog aristokrate Vuk ree: Vidi-vidi, Alika
Drouv. Kad je u pitanju ivot jednog deteta, rekao
bih da svaku misao vredi razmotriti. Najzad, ja sam
bio prisutan kad je Zmirku doputeno da poe sam;
oseam se u velikoj meri krivim. Trebalo bi i ti tako
da se osea. Cini mi se da obino sebino.. .
Nije uspeo da dovri; Traka istre svoju ruku iz
njegove i baci mi se u naruje, sakrivajui lice na
mom ramenu. Jecala je oajno. Drouve, molim te
Fuom, uini neto da ovaj prestane! Ne mogu to da
podnesem!
Nisam bio pripravan da vladam ovakvom
situacijom. Stajao sam tu, usred luke Palahaksi, na
keju punom sveta, pridravajui rasplakanu
devojku. Prolaznici su radoznalo buljili u mene, a
najupornije je zurila Smeooka, ije su simpatije
prema Traci, izgleda, naglo isparavale. Nisam imao
nijednu iole pametnu misao o tome ta treba da
uinim ili kaem. Vrhunac moje mudrosti sastojao
se u tome da iskrivim lice u neku vrstu grimase, za
koju sam verovao da predstavlja kombinaciju
ozbiljnosti
1 saoseanja. Jedna moja ruka, kao mrtva, jo
uvek je leala u hladnom stisku Smeookine ruke.i a
drugu sam bez imalo oduevljenja obavio oko
Trakinih plea.
Uteha mi je bila to to je Vuk izgledao jo spet-
ljanije nego ja. Usta su mu bila poluotvorena a lice
menjalo boju. Hmmm-m zamuca on. Ovaj,
strano mi je ao, Trako, nisam mislio da, ovaj. . .
To mi je omoguilo da prestanem da mislim na
posmatrae i da u sebi uspostavim neku vrstu
pravednikog negodovanja: kao, ja sam Trakin junak
i zatitnik, ja je branim od ovog prostaka. Da sam
tada bio. ma Vukovom mestu, jednostavno bih po-
begao.
Vue, zavei! uzviknuli odseno.
Nevolja sa tobom je u tome to. . .
Tada videh kako prema nama nastupa moja
majka, natovarena kupljenom robom.
Pustio sam Traku i urno rekao: Briimo
odavde! Smeooku sam vre stegao za ruku, a
Traku poterao jednim ne-ba-dostojanstvenim
pljeskanjem po turu. Vuk pohita zbunjeno sa nama.
Mislim da sam pribliavanje moje majke prime-tio
jedino ja. Zamakli smo za ugao keja i izbili na
poetak puta ka Ispruenom prstu.
Sluajte, strano mi je ao dahtao je Vuk.
On je mislio da beimo od njega.
Poto smo sad bili bezbedni, zaklonjeni
brodovljem izvuenim na suvo, ja sam stao. I ostali
su stali, gledajui me upitno. Dobro rekoh.
Tamo je bila moja majka. Ne bojim se ja, Vue, svoje
majke; slobodno zadri za sebe sve to bi u tom
smislu imao da kae. Meutim, ne elim da me ona
vidi umeanog u skandaloznu scenu pred svetom.
Ne bih mogao da otrpim sasluavanje koje bi
usledilo. Dakle, Trako, jesi 1' se ti smirila?
Nasmeila mi se, vlanih oiju. Sad je dobro,
Drouve. Hvala.
Vue, ako hoe sa nama, morae da
prestane sa onim to si priao bez veze. Vai?
A-hm. Izgledao je postieno.
Idemo na Isprueni prst da gledamo velika
brod. Trako, je 1' moe i on da poe?
Meni ne smeta ree ona tiho.
I tako se Vuk opet prikljuio naoj maloj druini,
dobrovoljno prihvatajui znatno skromniji poloaj u
njoj.
Stajali smo na Ispruenom prstu i posmatrali
ogromno prostranstvo sjajnog, sporog mora.
Povrina se iskrila od razigrane ribe, a grumeti su se
beskrajno obruava'li, zahvatajui svaki put puna
usta ive hrane, gutajui je i istovremeno uzleui
sve do susreta sa uzlaznom strujom toplog vazduha
koja je iznosila ptice do vrha klifa. Neki od tih
grumeta su nam prilazili tako blizu da smo videli
kako im grlo radi kad gutaju ribice. Sa te visine,
zapoinjui velikim zaokretom, polazili su spiralno
nadale, da se onda prebace u horizontalni let tik
iznad uljastih talasa; nadletali su. more tako nisko
da su njihove noge ponekad pravile tanki trag na
vodi, a obeeni kesasti kljunovi zgrtali nove koliine
plena.
Brod je digao sidro i sad se kretao ka nama. Od
obale je jo uvek bio udaljen oko hiljadu koraka. Nije
iao sopstvenom snagom, nego je tegljen, ali na vrlo
neobian nain: vukla su ga, kablovima, etiri
tegljaa, dva udesno a dva ulevo, troei snagu
delimino jedni protiv drugih, a delimino na
pomicanje broda ka obali.
Traka nam objasni. To je dubokotrupac zapao u
grum, kapirate. Zbog gustine vode se izdigao, pa mu
je teite veoma visoko. Zato su pozvali tegljae. Oni
vuku podjednakom snagom i ulevo i udesno, da
spree prevrtanje. Vidite onoga tipa u osmat-rakoj
koari na jarbolu? Pokazala je prstom figuru, koja
mi je izgledala nekako poznata i koja je stajala u
koari, ali ne na vrhu nego negde oko sredine jednog
jarbola. On je pokaziva naginjanja. Tegljai
postupaju prema njegovim signalima. Cim brod
pone da se naginje na jednu stranu, on signa-lizuje
da taj par tegljaa popusti a suprotni par tegljaa
povue jae, tako da se brod ispravi. Malo-po-malo,
oni privuku brod do keja. Kad se brod dovoljno
priblii, za njega se pnikainju novi kablovi, koji se
poteu ekrcima sa obale, i koji. konano do-vuku
brod do samog keja.
Sigurno si to ve imala prilike da gleda, Trako
ree Vuk ljubazno.
Nekoliko puta. Mog oca su esto iznajmljivali da
bude pokaziva naginjanja, ali ono tamo nije on. To
je brod Parla. Moj otac nee da sarauje sa njima.
Neizmeran prezir bio je ugraen u tu poslednju re,
ali Vuk nije dozvolio da ga to omete. Postavljao je
nova pitanja; sve u svemu, ponaao se sa odvratnom
obzirnou i utivou.
Posle nekog vremena rekoh Smeookoj: Hajde
da se proetamo.
Njih dvoje ostadoe da sede na samoj ivici klifa, a
mi. etajui polako, zaosmo meu drvee.
Smeooka je neko vreme utala, ali kad smo se
udaljili toliko da nas oni nisu mogli uti, ree
ogoreno:
Ba je bez veze kako se bacila na tebe.
U stomaku mi zavlada oseanje kao da tonem,
propadam. Kako to misli?
Mislim da je udno da se Traka pripila ba
uz tebe, tamo dole na keju kad je plakala. I inae,
kad god ide sa nama, ti i ona uvek priate,' uvek.
mrknula je. Sa oajanjem shvatih da e zaplakati.
Danas mi nije ilo. Ne zamiljaj da nisam pri-
metila kako si je drao za ruku jue uvee na zboru
ree ona.
Seo sam na travu, povukavi Smeooku da i ona
isto uini. Bila je sredina prepodneva, topao dan, a
oko nas nigde nikog, samo drvee. Sedela je drei
telo uspravno, a glavu pognutu; njena ruka je
paeniki leala u mojoj.
Da mi je stalo do njenog drutva, ne bih.te
zamolio da poemo sami u etnju rekoh razborito.
Ona opet mrknu, a ramena joj zadrhtae. Kosa
joj je padala na oi; zabacila ju je jednim pokretom
glave i pogledala me u oi. Mislim da te moda
gubim, Drouve rekla je zauujue mirnim
glasom. Poto to nije tvoja krivica, onda mora biti
moja. Ne mogu da okrivljujem ni Traku.
Ali, mislim da u te izgubiti. Ne znam ta da uinim
u vezi s tim.
Pa ne gubi me promrmljah jadno.
Sluaj. Izmeu tebe i Trake neto postoji, u to
sam sigurna. Uvek si ti taj koji nju spaava, uvek se
nae pri ruci kad je ona tuna. . . Kao da imate
mnogo zajednikog. Kao. . . kao da vas je sudbina
jedno drugome namenila. A izmeu tebe i mene
nikad niega nije bilo. Mi se samo etamo, drimo se
za ruke, ne dogaa se nita to bi nas zbliilo.
Kako to misli? Ne moemo da udesimo da nam
se neke stvari dogaaju.
Nije odgovorila. Gledala me je postojano u oi.
Preko njenog lica prelete izraz tako paljivog
razmiljanja, kalkulisanja, da za trenutak uopte
nije liila na moju Smeooku. Izvukla je ruku iz
moje, zagladila haljinu niz telo, i legla na travu; izraz
na licu i dalje joj se menjao, tako da je sad izgledala
gotovo pospano. Gledala me je toliko udno da sam
se oseao nezgodno. Onda je podigla ruke i stavila ih
pod glavu, a pri tom se malo isprsila; tad sam, ini
mi se, pocrveneo. Morao sam da pogledam na drugu
stranu.
Pa pogledaj me, Drouve, smrzo se dabogda
proaputala je.
Gledao sam je podozrivo, kao da je duboko jezero
u kome vreba neto meni nepoznato, ali neto to
me opinjava. Jo uvek me je snenim pogledom
gledala pravo u oi. Usne su joj bile punane i
razdvojene; naslutih pokret jezika izmeu njih.
Na sebi je imala plavu haljinu. Nije nosila lani
oko vrata. Pogledom sam brzo preao preko hip-
notizujuee lepote njenih odskoranjih prsa, na
struk. Zahvaen ogromnom smelou, pruih ruku i
dotakoh postrance njen kuk, na onom mestu gde se
maleni kai obavijao oko njenog struka; poinjui od
te take, haljina se naglo irila ispunjena njenim
oblinama. Milovao sam tkaninu blago, a svom
pogledu dopustio da luta dalje, do mesta gde su
njene butine smee boje provirivale ispod haljine.
Pitao sam se, nekako odsutno, nije li ravo da ose-
am ono to sam poinjao da oseam; onda sam
instinktivno zakljuio da Smeooka upravo to eh i
da je sve u redu. Pogledah njena kolena i lepo
oblikovane listove nogu, zatim njene bele cipelice, a
onda opet njeno hce, na kome je sad lebdeo smiren
osmejak.
Je li lepo imati devojku ovako zgodnu kao ja,
Drouve? pitala me je neno.
Smeooka. . . promucah smeteno. Ja. . .
Onda me poljubi, Drouve proaputa ona.
Nagnuo sam se nad nju i neveto je poljubio.
Njene ruke se sklopie oko mene. Onda osetih njene
prste na potiljku. U mojim grudima se tada neto
dogodilo, odjednom su nam usne bile mnogo meke.
Osetih da njen jezik dodiruje moj jezik; Smeooka je
ispustila dug uzdah istog zadovoljstva, uzdah koji
nije bio oblikovan u ma kakvu re.
Kad sam, najzad, zakljuio da je vreme da se opet
podignem u sedei poloaj, Smeooka me pogleda
neodluno. Kao da je elela neto da kae.
Drouve ree ona konano. Obeaj mi da se
nee smejati?
A-ha.
Htela bih neto da ti kaem, ali takve stvari
govore oni mnogo stariji od nas izgovorila je brzo.
Zato bi moglo da zvui smeno. Drouve. . .
Da?
Voleu te itavog svog ivota, Drouve.
Kad smo se pridruili Vuku i Traci, oni su sedeli
razdvojeno, zurili u more i utali. Kad nas je ula da
dolazimo, Traka je sa neskrivenim olakanjem digla
pogled ka nama.
Ma, ta ste vas dvoje to radili sve ovo vre. . .
oh. . . ree Traka. Dok nas je gledala prodornim,
ispitivakim pogledom, izraz na njenom licu se
postepeno menjao. Najzad bledi osmeh pree preko
njenih usana. Vuk je i dalje utke zurio u lau koja
se pribliavala novoisklesanom keju pod nama.
Prepoznao sam oveka u osmatrakoj koari. Bio je
to Srebrodelac.
Valjda nisu mogli boljeg da nau ree
Traka kad ja glasno izgovorih njegovo ime. Ipak
taj ovek dobro poznaje ovdanje vode. teta to je
tako nepouzdan.
Posmatrali smo primicanje broda, u ivotu nisam
video vei. Imao je dva jarbola. Sva jedra su bila
svijena. Jedna slomljena poprena greda na jednom
jarbolu, kao i neki neprepoznatljiv kr na krmi,
pokazivali su da je brod zaista bio pod udarom
astanskih topova. Sredinom broda isticao se ogromni
uspravni dimnjak; levo i desno od njega, na
bokovima broda, bio je po jedan ogromni toak sa
lopaticama. Tako oteeni, tokovi su se polako
okretah; neravni komadi polomljenog drveta virili su
tu i tamo iz njih. Na palubi su se nalazili neki
predmeti pokriveni belim ciradama. Moglo se
pretpostaviti da je tovarni prostor u brodu pun robe.
Adii, pored sveg tog tereta* brod u vodu nije utonuo
ni priblino koliko bi trebalo; leao je visoko na njoj,
kao snegoronac kad plovi.
Oni su u nevolji ree Traka uzbueno.
Videli smo na palubi ljude koji su mahali Sreb-
rodelcu. Brod se opasno nagnuo, a tegljai, koji su
paljivo manevrisali da izbegnu stene to su virile iz
mora, nisu na vreme stupili u akciju. Parobrod se
naginjao, sve dok se jedan toak sa lopaticama nije
naao dopola pod vodom; sa katarke, podjednako
nagnute, nad morem je visio Srebrodelac. Brod se
naginjao na levu stranu, ka jugu; zato su dva desna
tegljaa vukli svim silama, isputajui brze rafale
otrog huktanja, pokuavajui da isprave brod. uli
smo slabane povike sa keja ispod nas.
itavu venost je brod tako visio, podrhtavajui u
nesigurnoj ravnotei, dok je gusta voda polako
klobuala iza krma dva desna tegljaa.
To je zbog tolikog tovara na palubi
promrmlja Traka. Vucite, smrzli se dabogda!
rekla je zurei u tegljae. Vucite!
Ker ribara, odrasla uz brodove i mornare, imala
je i posebno oseanje prema njima, poseban ose-aj
odgovornosti. Od mene se tako neto nije moglo
oekivati. Zato sam bez ikakvog oseanja krivice
navijao, bar u sebi, da se brod prevrne. itava stvar
je bila tako uzbudljiva da bih se neizmerno
razoarao kad bi brod ipak bezbedno stigao do keja.
Polako, kao da okleva, brod se ispravljao, a voda
se u debelim mlazevima slivala sa oteenog toka.
Sad su se i kablovi sa june strane zategli,
pridravajui brod da ne ode ni predaleko ni udesno.
Traka odahnu sa olakanjem. . .
Katastrofa je nastupila sa sporom neizbeno-u.
Jedan od tegljaa na desnoj strani broda kao da se
neto uznemirio, razbacujui vodu propelerom i
isputajui dugi prodorni pisak uzbune. Debelo ue
koje je bilo vezano za jedan stubi na pramcu broda
i koje je sluilo za vuu, prekinu se, ih se moda i
sam stubi slomio pod ogromnim optereenjem. Sad
je taj kabl leteo kroz vazduh i svijao se ka
parobrodu, kao zmija kad se baca da nekog ugrize,
ali sporije; leteo je visoko, onako teak. Teglja, koji
je prema parobrodu bio okrenut pramcem i teglio
unatrake, sad je naleteo na jednu stenu, i propeler
zapara u kamen, uz stravian zvuk lomljenja i
komadanja. Ovde su stene granitne. Zatim zausmo
vritei zvuk cepanja i paranja: to je iano ue,
padajui na parobrod, seklo i kidalo sve na ta je
nailazilo, i drvo i platno. Mornari su se, beei,
bacali kud koji. Najzad se ue omota oko prednjeg
jarbola i obori ga; sa jarbolom padoe, upetljani i
iskidani, mnogobrojni konopai, ice* jedra. Dok je taj
jarbol leteo ka vodi,, Srebrodelac je nespretno
iskoio, zaronio, istog asa se pojavio na povrini, i
snano zaplivao ka obali.
Dotle se parobrod opet naginjao, ali ga sad vie
nita nije moglo spasti. Traka okrenu glavu da to ne
gleda; u oima su joj bile suze. Za nju, ovaj brod bio
je isto to i svaki drugi brod, svaki od tih mornara
mogao je biti njen otac. Zagrlivi je jednom rukom,
gledao sam sa njom ono to se dogaalo; znao sam
da mi Smeooka sad nee zamaniiti.
Prvo se otrgao teret na desnoj, uzdignutoj strani
palube: oni teki predmeti pokriveni ciradom,
otiskivali su se jedan po jedan niz nagib i nezadrivo
zaletali u tovar poredan du leve strane palube,
izazivajui i njegovo delimino otkidanje. Parobrod se
sve vie naginjao, mornari su se bacali u vodu, a
teret se sruivao u vodu, izazivajui nisko, sporo
pljuskanje. Ukazivala se, pred mojim oima, desna
strana brodskog dna: bila je obojena zeleno i gusto
istakana korovom i koljkama. Sve vei deo dna
izdizao se iz vode.
Shvatao sam tek sada koliko je sve to bilo
tragino, moda zato to sam oseao kako Traka
drhti, pribijena uz mene. Smeooka me je stiskala za
ruku i alosnim pogledom pratila ta se deava ispod
nas. Na Vukovom licu lebdeo je neki udan izraz
istananog, finog gaenja, kao da je itava ta drama
previe gruba za njegova osetljiva ula. Tako se brod,
najzad, pred nama prevrte. Sad mu se videlo samo
dugako, izvijeno, zeleno dno. Tegljai su, poraeni,
plovili nedaleko od njega.
Mornari su plivah ka keju, brzo i lako, jer ih je
grum drao. Opasnosti vie nije bilo; jedina smrt bila
je agonija broda. Neki mornari otplivah su do
tegljaa, popeli se na polube i tamo otpoeli estoku
svau, mlatarajui gnevno rukama. Grumeti su se
vitlali oko njih. Pamtim da sam tada pomiljao da je
dobro to grum nije u svojoj kasnijoj fazi, kad po
daleko guoj tonosti, skaui i ibajui peraji-ma,
dolaze krvoedni grum-jahai; oni bi se sad sjatili. ..
A da je gram u zavrnoj fazi, u nestajanju, napali bi
leinari. . .
uli smo duboki, potmuli urlik, kao da je sam
okean jeknuo. Iz kime prevrnutog broda izbila je
erupcija pare i otkinutog komada: to je voda prodrla
do parne maine, pa su kotlovi eksplodirali. Grede,
maine i razni delovi za koje mi se priinjavalo da
imaju ljudska oblija, leteli su kroz vazduh. Zapazio
sam jednu veliku polugu klipnjau koja je, dospevi
na vrh svoje putanje, dugi trenutak lebdela u
vazduhu, gotovo izravnata sa vrhom naeg klifa;
zatim je pala dole i udarila u vodu, ali nije izazvala
pljesak nego samo jedno tiho plop".
Izdueno vreteno broda nestade pod povrinom,
isputajui gigantske spore mehure koji su podseali
na poslednji dah samrtnika i nepovratno potonu na
dno rova Paiahaksi.

13
U to doba mog ivota, nisam obraao gotovo nikakvu
panju na brige koje su postojale u svetu odraslih.
Iako sam, u jednom isto mehanikom smislu, bio
na milosti i nemilosti tog sveta, nisam nimalo mario
za klimu koja je u njemu vladala. Kad bih primetio
da moji roditelji idu po kui pog-rueno, u grobnoj
tiini, smrknutih lica, nisam se trudio da ih, recimo,
pitam za razlog. Bio sam u takvim pnilikama
potpuno uveren da e kriza, kakva god da je, brzo
proi. Jedna od manifestacija tog rnog stava bio je i
skepticizam s kojim sam gledao majinu ratnu
mapu. Iako je ona, praktino na ivici suza, ponekad
morala da pomakne neku ertansku zastavicu
unazad i time prepusti deo naeg rodnog tla
Astancima, za mene je to bila najobinija papirnata
zastavica, nita vie. Tu traicu arene hartije nisam
mogao da prihvatim kao simbol neeg veeg.
Meutim, brzi sled dogaaja koji su nastupili
posle tog dana na Ispruenom prstu, prinudio me je
da priznam postojanje tog drugog sveta, i injenicu
da taj svet delu je na mene.
Kad je, posle potapanja parobroda, svanulo novo
jutro, odmah nam je neko doao u posetu; ve ta
injenica trebalo je da mi bude znak za uzbunu. Ali
u krevetu je bilo prijatno. Kroz prozor sam mogao da
vidim itav zaliv Palahaksi. Razgovor koji se vodio
dole, oko stola na kome je bio posluen doruak, nije
me se nimalo ticao. uo sam pristizanje pamiih kola
i glasove, prvo na ulaznim vratima a zatim ispod, u
prizemlju; ali nisam mario za to. Leao sam i
sanjario o Smeookoj i o stvarima koje srno jedno
drugome jue govorili.
Najzad nabacih krpice i odgegah se niz stepenice.
Majka i otac su, smrtno ozbiljni, sedeli za stolom, a s
njima i Horloks Mestler. On mi se vedro osmehnu.
Nastavili su razgovor, ali jasno osetih da su u
trenutku mog ulaska vesto promenili temu. Bila je to
njihova stara praksa. Razgovarali su, dakle, o
stvarima nepodobnim za mlado uvo.
Sad su raspravljali o vremenu i mestu gde je
trebalo da se odigra neki dogaajali nisu otkrivah
kojii. Moj otac oboava sledei gambit: da sa drugim
odraslim ovekom vodi interesantan razgovor, ali da
nikako ne spominje ta je posredi, tako da ja
poludim od napetosti.
Oko sredine prepodneva, riblja pijaca e biti
mirnija ree moj otac. Dotle e se prodati
glavnina jutarnjeg ulova.
Bilo bi najbolje uvee ree Mestler zamiljeno.
Ali ne moemo da krimo svoj sopstve-ni policijski
as. Ne, morae da bude sredinom prepodneva.
U hramu?
Dabome. Zbor na otvorenom vazduhu je
nekako. . . fflen dostojanstva.
Zbor! Povodom ega? upitah.
Otac je jedva pogledao u mom pravcu. Sasvim
se slaem. Paljivo je obrisao usta i. ustao.
Ja u se pobrinuti da narod bude obaveten i za
organizaciju sa osobljem hrama.
Ja jo ne nameravam da krenem ree Mestler,
koji je i dalje sedeo. Ne urim. Pre takvih susreta
uvek malo sabiram misli. Onda oni bukai koji
dobacuju za vreme zbora, ne mogu da me izbace iz
ravnotee.
Bukai? upita otac, vidno uozbiljen. Tako
mi Fua, bie bolje da se nijedan ne oglasi!
Aj' tamo, Berte, ta ti je nasmei se Mestler.
U"ek ima bukaa. To je deo igre.
Moj otac je neto promrmljao i otiao. Odmah
potom uo sam huktanje njegovih parnih kola.
Mestler se okrenu ka meni. Moda bih ja, malo
kasnije, mogao da te odbacim do grada, Drouve. Tu
su mi kola.
Oh, to je vrlo ljubazno od vas, Horloks Mes-
tlere ree moja majka pre nego to sam mogao da
odgovorim. Drouve, kai Horloks Mestleru hvala.
Hm rekoh ja.
Primetio sam da si bio prisutan u hramu pre
neki dan, sa mladom Palahaksi Smeookom i
Trakom poe Mestler, dok su mu oi svetlucale.
On provodi toliko vremena sa njima jadala se
majka. Sto puta sam sa njim razgovarala o tome,
ah nita ne pomae, nee da slua. Drui se sa
kerkom jednog krmara i kerkom jednog politikog
agitatora.
Ne zaboravi Vuka, majko rekoh. On je sin
jednog Parla.
Mestler se glasno nasmeja. Ne brini se za ovog
deka, Fajet. Neka sam bira svoje prijatelje.
Uostalom, nije ni loe da tvoj sin ima prijatelje medu
prostim narodom. To bi moglo da bude korisno.
Ta poslednja napomena nije mi se nimalo dopala.
Cutao sam kao zaliven, a majka je avrljala (>
nestaicama i racionisanju temama o kojima nije
znala nita. Njoj, meutim, neznanje nikad nije
smetalo da pria. . .
Kasnije smo Mestler i ja uli, u njegova parna
kola; bila su raskoni ja od oevih. Odvezli smo se
do grada. Izvikiva je stajao pod obeliskom. Kraj
njega je na ploniku leala prenosiva parna
zvidaljka, dobro naloena. Dok smo prolazili, on
povue ruicu te naprave; razlegao se takav pisak da
su dolina i luka odjekivali. Onda je svojim silovitim
glasom poeo da saoptava da e se odrati zbor.
Primetih smrknuta lica; narod je doao do zakljuka
da zborovi koje drava saziva imaju neprijatne
posledice.
Mestler nije poao u novu konzervaru, nego
putem ka severu, uzbrdo, ka Ispruenom prstu.
Uskoro smo se truckali meu drveem, a desno od
nas, daleko u dubini, svetlucala je voda. Bio sam
nezadovoljan. Nameravao sam da izaem iz kola jo
u gradu i da poem do Smeooke, ali mi Mestler nije
dao tu priliku. Zaustavio se nedaleko od mesta gde
smo Smeooka i ja jue sedeli. Pokretom ruke
pokazao mi je da izaem. Zajedno smo odetali do
ivice klifa i zastah. Gledali smo dole u vodu.
Grumeta je bilo vie nego pre. Videh nekoliko malih
amaca povrinaca, skimera, ije su posade
radoznalo zurile u vodu ispod sebe, u nadi da e
videti olupinu. Na novoisklesanom keju nije bilo
mnogo aktivnosti: kran dizalice je mirovao, a oko
jednog loksa upregnutog u kola sedela su dva-tri
oveka.
Znai, ti prilino dobro poznaje Cvrstoru-
kog ree Mestler neoekivano.
Hm.
ujem da je to najbolji pomorac u gradu. . .
Drouve, neto u ti priznati: u nevolji smo.
Jueranje potonue broda Izabel dovelo je vladu u
nezgodnu situaciju. Cue o tome detaljnije na
sastanku.
Izabel. To ime mi je bilo poznato.
elimo da je izvuemo sa dna nastavi on.
Da bismo to postigli, treba nam. ovek koji do
savrenstva poznaje ovdanje vode i grum. Treba
nam ekspert za more, ali i vie od toga, ovek koji
moe da okupi timove, da ubedi ronioce da se u
zvonima sputaju dole, da proceni plimu i struje.
Treba nam vrstoruki.
Pala mi je na pamet, ne znam zato, udna misao.
Mestler nije znao da sam ja prisustvovao potapanju
broda Izabel, da sam to gledao iz neposredne blizine;
on je verovao da nije bilo drugih svedo-ka sem
ponekog ribara koji je tada moda plovio po okolnim
vodama, suvie udaljen da bi video detalje.
S obzirom na to kako se prema Cvrstorukom
postupalo na poslednjem zboru, ne veruj em da e
on hteti da pomogne Parlima rekoh vrsto.
Mestler rairi oi; izgledao je gotovo komino
zbunjen. ta se ovde deava? zapitao je. ta
se ovde deava? Ako vrstoruki pomogne
Parlamentu, pomae i sebi, i itavom Palahaksiju.
Kako se stvorilo to neprijateljstvo? Da li ovaj narod u
Palahaksiju zna ko je neprijatelj? Jesu li svi polu-
deli?
Pa, ako ti ne zna, bogami ne znam ni ja
promrmljah. Hteo sam da poem nazad u grad. Ta-
koe, hteo sam da se otkaim od Mestlera. Mislio
sam da e me on ubeivati da za njegov raun
iskoristim svoj uticaj kod Cvrstorukog.
Taj grum. . . promrmlja Mestler,, odus-lajui
od razgovora koji je maloas sam nametnuo. Eto,
ta je u korenu svega. Zbog gruma stanovnici ovog
kraja misle da se razlikuju od drugih ljudi. Grum ih
ujedinjuje, oni itav svoj ivot oblikuju prema tom
jednom fenomenu. . . Zurio je u oke-an, govorio
je, tako rei, sam sa sobom. U unutranjosti, ih je
pustinja, ih poljoprivreda, ih industrija. Pre rata je u
Horloksu poela da se razvija proizvodnja parnih
kola, nisi to znao? Bila bi to najvea ertanska
fabrika parnih kola. Ovde smo pokuali da
razvijemo proizvodnju eernih biljaka, ali nije
uspelo, pa smo glavninu distila morali da uvozimo iz
Aste. A kad je izbio rat. . . mnogi su u mom gradu
ostali nezaposleni, zna?
Ne znam nita o onome to se deava tamo
rekoh kratko. Odrasli su uvek umeli da me izr
nerviraju tim svojim upornim prianjem o tekim
vremenima.
Gledao me je paljivo. Ne zna, a? Tebi je ovaj
Palahaksi na neki nain mnogo bliskiji nego tvoj
rodni grad. Pitam se zato. Ljudi moji.i pa vama
grum kao da ulazi pod kou. Nasmeio se. I protiv
svoje volje osetih se polaskanim to me on na takav
nain svrstava meu Palahakane. Zakleo bih se
da, ako se Palahakanin u ovo doba godine posee,
njegova krv potee zgusnuta. A ipak, oni ive u
neznanju. Prihvataju grum kao neto poklonjeno,
nikad ne zastanu da razmisle o uzrocima i
posledicama.
A to bi? rekoh. Dosaivao mi je. Grum
je jedna injenica. On se deava. Sta tu ima vie da
se zna?
Ispod nas se po moru unjao, tiho kao duh, jedan
skimer; njegove dve duge grede, od kojih su mree
poinjale, bile su ispruene kao ruke dobrodolice.
Skimer je paljivo manevrisao izmeu stena koje su
virile iz vode. Zatim je krenuo ukoso uz vetar, pri
emu je jedro lenjo zamahnulo. Krenuo je ka
otvorenom moru, tano du podmorskog rova. Za
krmom je bio vrstoruki. Pitao sam se ta radi ovde,
doleko od svoje uobiajene zone za ribarenje.
. Razoarava me, Drouve. Govori poput
ovdanjeg naroda, kao da je grum oduvek postojao.
Ne zaboravi da sve ima svoj poetak. Postojala su i
vremena bez gruma. Voda je uvek bila ista, i na istoj
visini, itave godine.
To mi je bilo gotovo nezamislivo; to mu i rekoh.
Na svet se kree eliptinom orbitom oko sunca Fu
rekao sam, citirajui ono to sam znao napamet,
iz kole. Leti doemo u blizinu sunca, pa okean
isparava, to dovodi do gruma. U jesen voda koja se
digla u atmosferu poinje da se konden-zuje i tada
nastupaju velike kie. Zima je hladna zato to je
sunce daleko. Elem, stvar je skroz prosta.
A zato onda grum tee sa juga na sever?
Zato je nebo vedro, kad bi trebalo da je puno
oblaka, od silne vodene pare?
Otkud ja znam?
Trebalo bi da zna, Drouve. Trebalo je jo
odavno da ispolji radoznalost, da se raspita. Evo.
Iz depa je izvukao pare hartije i ugljenini tapi
za pisanje. Naa planeta rotira oko svoje ose, koja
lei poloena, dakle pod pravim uglom u odnosu na
osu naeg orbitiranja oko sunca Fu. . . Vidi.
Pri dnu lista nacrtao je krui koji je predstavljao
sunce. Oko toga nacrtao je elipsu, sa suncem u
jednoj ii elipse, a na elipsi nekoliko manjih kruia
koji su predstavljali nau planetu u raznim
godinjim dobima. Naravno ree on ovo nije
u tanim proporcijama, trebalo bi da udaljeniji,
zimski deo elipse bude jo mnogo dui nego to sam
nacrtao, ali posluie.
Sve manje me je interesovao amac Cvrstoru-kog,
koji se ve udaljavao, a sve vie me je, i protiv moje
volje, interesovala ova lekcija iz astronomije. Moda
je Mestler bio dobar nastavnik, a moda je prosto
objanjavao neto to sam ja oduvek z.vleo da znam,
ah sam bio suvie lenj da ispitam.
Pozicije naeg sveta oznaio je slovima od A do II.
Pozicija A je sredina zime objasni on. Tada je
na svet najudaljeniji od sunca, a no i dan traju
podjednako. E, rekao sam da osa oko koje se naa
planeta okree lei poloeno u odnosu na ravan
njenog kruenja oko sunca. Kroz svaki krui
koji je predstavljao nau planetu, povukao je po
jednu kratku crticu koja je predstavljala osu sever
jug, kroz jedan i kroz drugi pol; sve su te crtice bile
meusobno paralelne. Jo neto vano postoji. Ne
pokazujemo suncu uvek isti svoj pol, nego, kako
godina protae, kao da se polako okreemo. To znai
da na poetku leta, a to ti je pozicija C, sunce sija
pravo u na juni pol, a ve nekih osamdeset dana
kasnije sija pravo u na severni pol. Vidi?
Gledao sam umuraste linije na hartiji i trudio se
da sebi to nekako vizualizujem. Bilo bi mi lake da
sam imao pri ruci dve lopte koje bi se okretale. Ali
nisam odustajao.
Vidim rekoh.
I evo ta se onda deava. Na poetku leta
sunce sija vertikalno u sam juni pol, izazivajui
ogromno isparavanje vode i snaan tok plime kroz
ovaj uzani Centralni okean, sa severa gde voda nije
isparila, ka jugu gde nastavlja brzo da isparava. A
onda sredinom leta, a to ti je pozicija E, dani ovde u
Palahaksiju, koji lei maltene na ekvatoru traju, jo
jednom, tano isto koliko i noi. Na junom polu
tada vie nije tako neizdrljiva vrelina. Zavlada jedno
stanje potpune ravnotee, poznato kao ekvilibrium.
Vetrovi svojim normalnim krunim kretanjem
zadravaju ogromne formacije oblaka nad zonom
Junog okeana i junog pola u njegovoj sredini.
Planeta odmie dalje ovom elipsom, i doe dan kad
je pravo ka suncu okrenut severni pol.
Sad sam manje-vie shvatio. Zato onda
isparava Severni okean, a ne vie Juni rekoh.
Ali voda koja se sad vraa iz Junog okeana u
Severni, nije vie normalna voda. To je voda koja je
ve pretrpela ogromno isparavanje. To je gusta voda,
grum.
Mestler se oduevljeno isceri. Uzbuujua tema
za razmiljanje, a? Mnogo tu ima stvari koje nam jo
nisu jasne. U svakom sluaju, kad smo u pozicija G,
grum je na vrhuncu. Posle toga, poto se planeta
brzo udaljava od sunca i brzo hladi, formacije oblaka
se raire po kontinentu. Dok stignemo u poziciju H,
velike kie su ve poele. One traju sve do poetka
zime, koja onda protie uglavnom bez padavina. A
onda, sve iz poetka.
Bacio sam pogled na more. Iako je nivo vode bio
veoma nizak, ipak je more, bar u rovu Paiahaksi,
bilo duboko. Al' ne mogu da zamislim da
isparavanje moe da izmeni ovako ogromnu koliinu
vode rekoh. Vidite koliko je ima.
Mestler klimnu glavom. Da, ali ovo je Centralni
okean, dubok a uzan. Tvrde da je nastao zbog
ogromnog zemljotresa, a da je pre toga kontinent
sasvim obuhvatao planetu. Tek posle zemljotresa
uspostavlja se veza izmeu dva okeana, Severnog i
Junog. Zna li da linija obale sa ove strane, i linija
obale tamo sa suprotne trane, avim lie jedna na
drugu? Mogao bi skoro da ih uklopi. Polarni okeani
su, meutim, postojali oduvek. Plitki su, kao dve
ogromne plitke tepsije. Kad sunce sija pravo u jedan
od njih, odozgo, isui ga gotovo do dna. Ne ostane
nita sem gruma.
Sa juga se pribliavalo jedno gusto jato grumeta,
na tekim krilima. Blizu klifa su zaokrenuli u
obruavanje, pojurili nisko nad povrinom i
prodrljivo navalili na ribu.
Ali, potpuno je svejedno, zar ne? rekoh
posle kraeg razmiljanja. To to si mi ispriao, ne
moe da dokae, a ni neke koristi neu imati.
Nismo dokazali da je ravo biti neznalica. Grum ide
kao i dosad.
Iscerio se kao da je dobro raspoloen. To ti je
ivot. Znai, smatra da bih se uzalud trudio da
angaujem vrstorukog?
Ustao je na nain koji mi je stavljao do znanja da
je razgovor zavren. Maznuo sam hartiju i strpao je
sebi u dep, nadajui se da on to nije prime-tio.
Pa, ti moe da pokua rekao sam mu.
Ali, nee nita postii.
Poao am u Zlatni grumet" da vidim Smeo-oku.
Sad sam ve stekao naviku da hrabro ulazim pravo
u bar. Muterija je bilo malo; sedeli su i raspravljali
o novom zboru. Smeooka je u tom trenutku bila
zauzeta, pa sam seo da sluam narod. Gvorio je
SmedoOkin otac, Palahaksi Gert.
Nije mi jasno zato to nazivaju sastankom"
ree on uzbueno. Bie isto kao proli put. Ta
smrzna ivotinja, Horloks Mestler, uzdii e se na
zadnje noge, pa e da nas gaa kojekakvim sranjem.
Mi emo to morati da trpimo, na kraju e da nam
nabaci neki novi zakonski propis, a onda zbrisati
pod zatitom svoje bande telohranitelja. Nee biti
nikakvog razgovora i nikakve mogunosti da se
postavljaju pitanja. Ja pomiljam da ne idem. Tu
smrznu stvar treba bojkotovati.
Ba si me neto podsetio promrmlja jedan
stariji ovek. Neto danas ne viam vojnu policiju
po gradu.
Gertovo raspoloenje se u trenu promeni. Nas-
mejao se glasno. Teko da e se pojaviti ree.
Sakrili su se. Ne smeju da izvire. Noas su ih
neki nai momci dobro izmlatih, i od tad vojnu
policiju ne moe da vidi.
Kamiondija Group izgledao je uznemiren zbog
onoga to je uo. Moda je zbog toga zakazano ovo
danas. A ta su radili nai gradski policajci? Nisu to
spreili?
Nisu se zatekli u blizini u tom trenutku. Ma,
kaem ti, nastupili su takvi dani da je Parlima
mudrije da se ne pojavljuju u gradu. Gert baci
pogled na mene. Tebe, Drouve, ne ukljuujem u
to. Ti si kao jedan od nas. Njegova ena Anli
nasmeila se kao da eli da mi ulije pouzdanje.
Nego, ja sam sad Pari, to mi dosad nije bilo
jasno promrmlja Group. Ja sad radim, za njih.
Onda ti je bolje da se kree naoruan. Nego. . .
Gert poe, nagovetavaijui zavretak razgovora.
Mi moemo ovo i da zakljuamo. Neemo vie
raditi ovog jutra. Smrzni Horloks Mestler nam je
opet odvukao goste. . .
Prizor u hramu bio je uglavnom isti kao proli put.
Traka je i sad sela do mene, ali ovog puta je nisam
drao za ruku. Sad smo sedeh u prvom redu.
Smeooka je sedela pribijena uz mene i drala me za
obe ruke. Primetih da moj otac, koji je sedeo na
platformi i izgledao vrlo ugledno, to posmat-ra sa
neodobravanjem. Mogao sam gotovo da ujem u
njegovoj glavi misao da sad nije ni mesto ni vreme za
takve stvari.
Mestler nas nije pustio da dugo ekamo. Sa
rukama sklopljenim iza lea, stupio je za govornicu.
Izraz njegovog lica bio je neuobiajeno ozbiljan.
Nemam ovog jutra nikakve dobre vesti za vas
s
ree.
Ako je zamiljao da e takvom otvorenou
pridobiti simpatije Palahaksija, grdno se prevario.
Onda zavei i tornjaj se kui! povika neko.
Imamo dovoljno problema i bez tebe, Mestleru!
Narod se uznemirio, nastalo je mrmljanje
prekidano povicima.
Onda u vam, odmah na poetku,i rei ono
najgore! zaurla Mestler; prvi put sam ga video da
plane. Ni ja ni vi tu nita ne moemo, zato sedaj
dole i sluaj! Zverao je ratoborno oko sebe.
Uskoro nastade tiina i on nastavi:
Kao to znate, parobrod Izabel je izgubljen
jue, nadomak Ispruenog prsta. Sreom, ljudske
rtve bile su male. Kao to sam ranije rekao, va
Parlament je oduvek brinuo za dobrobit naroda, iz
dna srca, i cenio divne napore koje vi,i ljudi, inite u
ovim tekim vremenima. Dunost Parlamenta je da
toj vaoj lojalnosti uzvrati tako to e zatititi
Palahaksi od astanskih hordi. I mi smo eleli da ga
titimo. Zeleli smo. . .
Pogledao nas je sa aljenjem. Traka se nagnu ka
meni i proaputa:
Ali, na alost. . . Na to se ja glasno nas-
mejah. Zato me je otac otro pogledao.
Ali, na alost, nae su elje propale nastavi
Mestler. Potonule su na dno rova, sa parobrodom
Izabel. Da, prijatelji moji. Brod Izabel je nosio topove,
municiju i druge ratne zalihe. Nadali smo se da
emo pomou njih braniti ovaj na grad. Zastao je
gledajui prisutne umorno i ekajui da sva dubina
tragedije prodre u tupe palahakan-ske glave.
vrstoruki upita: Je 1' ti to nama kae da
neemo imati ime da se branimo?
Ne. Sreom, postoje druge zalihe naoruanja,
koje e stii drumom. Ali to nee biti brzo. Nee stii
jo mnogo dana. . .
Koliko dana? upita neko glasno.
Pa. . . oko trideset dana pouri Mestler
sa odgovorom, nadjaavajui nekoliko usamljenih
povika u kojima se nazirala sva beznadenost
situacije. Nai industrijski radnici ulau
velianstvene napore, ah, kao to sam ranije rekao,
glavnina njihovih proizvoda mora se poslati na front.
I tu opet dolazimo do loih vesti. Neprijatelj je prodro
na mnogo taeaka i, u ovom trenutku, nalazi se na
prilazima gradu Alici!
Odjednom je rat uao u moju linu sferu. Video
sam neprijateljske snage u svojoj rodnoj kui.
Glasam punim nade, Gert upita: Je 1' to znai
da e i Parlament pasti u zarobljenitvo? Mislim,
Alika je na glavni grad. To pie u knjigama. Zato
pretpostavljam da su lanovima Parlamenta
razdeljene puke i da oni u ovom trenutku herojski
brane nau zemlju?
Ova upadica izazva optu zafrkanciju. Nije vie
moglo biti sumnje kako je narod raspoloen. Horloks
Mestler pomodre od gneva.
Dobro, smrzai jedni! proderao se.
Samo se vi zabavljajte, dok moete. Neete se vi sme-
jati kad vam se Astanci sjure ovamo!
vrstoruki pree preko platforme i stade sasvim
blizu Mestlera. Pari nervozno uzmae.
Kad dou, mi neemo beati, zna? ree tiho
vrstoruki.

14
Dani su protkali, grum se zgunjavao. Starci su,
otpijajui pivo u Zlatnom grumetu" i klimajui
mudro glavama, govorili da se tako gust grum ne
pamti. Na keju i na ribljoj pijaci istovarivani su
izvanredni ulovi, tako da se niko nije mnogo bunio,
sem iz principa, to drava oduzima veliki deo ribe i
odnosi je u novu konzervaru. To za dravu isto-
varamo je uglavnom na novom keju ispod kldfa,
daleko od oiju graana, a samo manji deo je vuen
obilaznim putem, iz luke, drumom. A to se ua
tie, ono je odavno sasvim presuilo.
Vojna policija se u gradu jedva primeivala. S
vremena na vreme bi odred vojne policije pokazao
zastavicu, i to bukvalno: proli bi sa zastavom
glavnom ulicom u paradnom poretku. Bili su
obueni u skerletne uniforme koje uopte nisu liile
na uoz-biljeno plave odore straara iz konzervare.
Pred sobom su drali visoku motku sa koje je
leprao er-lanski Srebrni loks". Iako taj na
nacionalni amblem navodno simbolizuje snagu,
istrajnost i sreu, i ima izvesna religijska znaenja,
kod naroda Palaha-ksija nije popularan. tavie,
mlataranje tom zastavom po naim ulicama narod
smatra uvredljivim. Bilo je pokuaja da se organizuje
kontraparada, ali su takvi pokuaji propali zato to
ih vrstoruki nije podrao.
emu to fino oblaenje i trupkanje ukorak, kao
da toboe svi misle isto? mrmljao je vrstoruki.
To je stil Parla i njima slinih. Sve to no-i;atanje i sve
te ceremonije u Alici; je 1' hoete da i mi budemo
takvi?
Neko bojaljivo predloi da Paiahaksi napravi bar
svoju zastavu koju bismo isticah kao simbol
opozicije uvek kad neko digne zastavu drave Erto,
ah vrstoruki se pobuni: Nama ne trebaju zastave
i drugi prazni simboli. Dovoljno je ime naeg grada.
Ono govori ljudima, ko smo i ta smo. Ovde ivimo,
ovde radimo, ponekad se jedini drugima sviamo,
ponekad se pomaemo, i to je dovoljno. Jo uvek
smo individue, elimo to i da ostanemo. Tad e
isceri. Tako smo za Parle teka meta.
Iako mi se sviao taj vrstoruki, pomislih da ji
Horloks Mestler u pravu kad kae da on ima suvie
uske poglede i da gubi iz vida glavna pitanja. Nisam
ni pokuao da proturam Mestlerovu ideju o
podizanju broda Izabel sa dna
(
jer sam znao kako bi
ta ideja bila primljena.
Meutim, vreme je donelo dva dogaaja zbog kojih
su i Palahakani shvatih da su deo nacije koja
ratuje, i da bi okupacija bila gora nego sadanja,
uglavnom podnoljiva, vladavina ovih naih Parla. . .
Alika je pala ree moj otac jednog jutra za
dorukom. itao je novinski bilten koji mu je stigao
pravo iz zgrade pored stuba za poruke, u gradu. Taj
bilten sastojao se od samo jednog, ali zlokobnog lista
hartije.
Iz moje majke provalie buni jecaji. Ustala je i
urno napustila sobu.
Sedeo sam i u jednom trenutk pomislio: hoe li
ona sad da zabode astansku zastavicu u Aliku, ili e
mapu tiho skloniti sa vidika i pojaati molitve. Onda
mi se vratila ranija vizija Astanaca kako spavaju u
mojoj sobi, pa mi ova novost odjednom vie nije bila
smena. Voleo sam Paiahaksi, ah sam ipak u Alici
roen i tamo proiveo glavninu svog ivota. Vie
nikad nee biti isto. ak i ako preemo u pro-
tivnapad i izbacimo Astane, ostae tamo njihov trag.
Vodile su se estoke borbe; moda je naa kua bila
unitena.
Pitao sam se kako e majka pomiriti ovu jutronju
vest sa onim to mi je pre samo nekoliko dana
saoptiia: da je na naoj strani i sam bog sunca, Fu.
Pomislih da joj kaem da se naklonost Fua moda
menja onako kako se preokree i kretanje vode kroz
Centralni okean, dakle, sa smenom godinjih doba;
na ovo me je podstakla Mastlerova lekcija iz
astronomije od pre nekoliko dana. Ali to ipak ne
rekoh majci, zato to je u meni preovladao
neoekivani talas saaljenja.
Umesto toga, okomio, se na oca. A ta
Parlament ini u vezi s tim? upitah. Gde je
regent?
Zamislio sam ovu sliku: na regent se, onako
velianstven, trucka preko pustinje u obinim loks-
kolima u pravcu Bekston Posta, a za njim lanovi
Parlamenta u svojim odedama, u manjim kolima.
Parlament se povukao ree otac. Moe to
da zna, zato da ne, uskoro e svi znati. Odlueno
je da privremeno sedite vlade bude Paiahaksi. Za
ovaj grad taj izbor je velika ast, Drouve. Jedan lan
Parlamenta smestie se u nau kuicu. Shni
aranmani bie nainjeni s drugim prikladnim
domainstvima u gradu. Za regenta je pripremljeno
boravite u novoj konzervari.
U tome je bilo i neeg smenog, ali moju panju
najpre zadra mogunost da se strano lice useli u
nau kuicu. Nismo imali slobodnog mesta; ova
kuica bila je namenjena samo letovanju. Nisam
eleo da se tu vrzma jo jedan ovek prema kome
moram da budem utiv. Raks promrmljao sam.
Nek uzme moju sobu. Ja u da se smestim kod
Grumeta".
Na moje zaprepaenje, otac se nije razbesneo.
Samo me je zamiljeno posmatrao. To bi moda
moglo da bude najbolje reenje rekao je konano.
Jasna stvar, nije eleo buntovnika u kui za vreme
boravka lana Parlamenta. Urediu da vlada
rekvirira jedan apartman tamo. Treba da bude
pristojno smeten.
Za to bih se ja pobrinuo, oe, ako nema nita
protiv rekoh urno.
Kako eli. Njegovo lice dobi onaj odsutni
izraz; ve je smiljao sisteme da impresionira tog
lana Parlamenta. Sad mu je to bilo lake, jer je znao
da ja neu biti tu da smetam.
Palahaksi je izabran zato to je bio veoma udaljen
od nae prestonice koja je upravo pala, pa prema
tome nije bilo izgleda da neprijateljske trupe koje su
tamo nadirale uskoro stignu do njega. Pitao sam se
ta nae horde rade ovih dana, nikako da nam
stigne neka dobra vest. Kod mene su isto verbalne
informacije uvek stvarale iskrivljene predstave o
stvarima; slillazei tog jutra u grad, bio sam obuzet
jednom takvom iskrivljenom vizijom. Zamiljao sam
kako nas astanske horde bacaj/u u more i tako se
svete za svoj poraz koji su pretrpele na istom ovom
mestu negde oko hiljadite godine Renesanse. U
mislima sam video kako Astani, dernjajui se na
plai, vitlaju pukama oprugarama, a mi gazimo sve
dublje u vodu; strelice padaju u vodu svuda oko nas,
ali izazivaju samo jedva ujno pljuskanje.
A kad je, tog istog dana, nastupila druga kriza,
pokazalo se da ni Parlament ne uspeva sve da
predvidi. . .
Otiao sam pravo u Zlatni grumet" i rekao
Smeookoj da u odsesti u krmi, ako se njeni
roditelji sloe, dakako. Stajali smo u onoj
geometrijskoj sobi odmah iza bara. Ona mi se baci
oko vrata i poljubi dugim, dugim poljupcem u kome
je bilo i oduevljenja i posedovanja. Tada uoe Anli
i Gert, koji su uli njene radosne cijuke. Smeooka
im istog trena saopti novost.
Pa, ne znam poe Gert neodluno, gledajui u
mene.
Jesi li siguran da je tvoj otac tako rekao,
Drouve? upita Anli. Ona je imala prilike da vidi
mog oca na platformi u hramu, ali njena najivlja
uspomena na njega bila je vezana za onu runu
scenu u baru pre izvesnog vremena. On je tada
veoma jasno i glasno kazao ta misli o Gertu, o Anli,
o Smeookoj, o muterijama, pa ak i o arhitekturi
same zgrade.
Vidite, jedan lan dolazi da stanuje kod nas, pa
je ocu potrebna moja soba rekoh. Ja bih ovde
ostao kao obian gost, zaista.
Gert se iroko nasmei. U tom sluaju si jo
kako dobrodoao. Nee biti obian gost. Smeooka,
daj mu najbolju sobu.
Povela me je uz stepenice koje su, iako postavljene
tepihom, silno kripale, kroz vriudavi prolaz u kome
se visina tavanice stalno menjala, do jednih debelih
vrata sa sjaj'nam bronzanom kvakom. irokim
pokretom ih je otvorila, ula u sobu pre mene i
zastala gledajui me s iekivanjem.
Prvo sam video krevet, tako veliki da bi u njemu^
mogla da spava kompletna zaprega loksa. Bio je
irok, ukraen bronzom, nametao se svojom raskoi,
pa se inilo da zaprema itavu sobu. Dva su ormara
bila u sobi: desno jedan mrki, teki ormar sa mnogo
fioka, a levo drugi za odeu. Priao sam prozoru i
pogledao kroz njega. Mogao sam da vidim ispred
sebe riblju pijacu i luku, a levo srive krovove grada
zatalasane uzbrdo, i zatim umovitu uzbrdicu,, tamo
gde je poinjao put ka Ispruenom prstu. Video sam
kako tim putem odmie jedan loks, vukui kola; na
leima mu je sedeo lorin.
Okrenuh se Smeookoj. Divna soba rekoh.
Obezbediu da se tvojim roditeljima za nju dobro
plati.
Ne bih rekla da se oni mnogo brinu za to
primeti ona. Zadovoljni su to e biti kod nas.
Onda smo seli na krevet, odskoili nekoliko puta,
poljubili se, a zatim, rekao bih sluajno, pali na leda.
Tako nam je bilo udobnije.
Ukoie mi se noge ako budu ovako visile
preko ivice ree Smeooka.
Za trenutak je pustih, a ona se premesti i isprui
na krevetu. Isto uinih, i ja. Onda smo se opet
poljubili, ali sad sam oseao njeno telo kako se
pobija uz moje.
Volim te, Smeooka rekoh joj prvi put.
Gledala me je dok sam leao napola na njoj, lice joj
je bilo neopisivo lepo. Osmehnula se.
To se ba dobro uklapa, Drouve, poto smo,
reklo bi se, zajedno u krevetu.
Uzvratih joj osmeh, pocrveneh, jer sam znao ta
hoe da mi kae. Da ne bi primetila na ta sam
pomislio, brzo sam je ponovo poljubio, ali tada
prime-tih da me je sopstveno neposluno telo odalo i
da je Smeookoj, nesumnjivo, sad sve jasno. Drala
me je jo nekoliko trenutaka vrsto, vrpoljei se malo
ispod mene, a onda smo se, kao po dogovoru,
odmakli jedno od drugog. Izgledala je zabrinuto.
Sluaj, Drouve, rekla je tiho. Moda je
bolje da ustanemo, a? Mi. .. mi ne bi trebalo ovo
ovako. Nismo jo dovoljno odrasli za to.
Brzo se iskobeljala iz kreveta. Stajali smo
gledajui se, a onda zauh korake na kriputavim
stepenicama.
Nema veze rekoh mi smo samo bih na
krevetu.
Nasmejali smo se, a malo zatim ue Anli.
Pa, vas dvoje izgledate zaista sreni ree
ona s prizvukom panike u glasu. Je 1' ti se svia
soba, Drouve?
To je najbolja soba koju sam video u ivotu.
Sigurni ste da smem da je uzmem?
Ako je bila dovoljno dobra za regenta, bie dobra
i za tebe nasmejala se Smeookina majka.
Smeooka se osmehivala od uva do uva. Nisam
to spomenula da ti ne bi zasmetalo. Ovde je jednom
spavao regent, kad je boravio u Palaihaksiju.
Osmotrih krevet s izvesnim strahopotovanjem,
pitajui se o emu je regent razmiljao dok je leao u
njemu i ta je sanjao posle kad je zaspao. Da li su
ispred ovih vrata stajali straari; da li je pomislio da
je Smeooka najlepa cura u dravi Erto, a ako je to
pomislio, da li da odem i ubijem tog prokletog
smrzaa. . .
Naravno, ja slabo pamtim taj dogaaj ree
Smeooka. Tada sam imala tri godine. Ja se
nasmejah.
Kasnije, kad su Smeooka i Anli zavrile neki svoj
privatni enski razgovor kao-maljka-sa-er-kom",
Smeooka i ja smo poh u etnju, kroz riblju pijacu i
do obeliska. Kameni plonik ispod naih nogu bio je
klizav od silnih ribljih krljuti i vode koja se sa riba
cedila, pa smo se drali za ruke da ne padnemo.
Ribe su sve vee ree ona. Po veliini
riba moe se odrediti u kojoj fazi je grum. Ljudi su
se kretali oko nas, vitlajui opakim vilama; nabadali
su ribe i bacila ih u korpe. Odetali smo do ivice
keja.
ta ti je rekla mama? upitah.
Stala je* stavila ruke na gvozdenu ogradu i
pogledala u vodu koja se ispod nas lepljivo njihala.
Grum je izbacio na povrinu uobiajeno arenilo
udnih predmeta: razne kanape i epove, mrtve ribe
i mokru hartiju. Romantika se moe nai ak i u
otpadu na dnu luke Paiahaksi. Smeooka se bila
presvukla. Sad je na sebi imala uti pulover i plave
farmerke. Izgledala je lepe nego ikad. Pitao sam se
da li je to zbog ljubavi.
Majka mi je zamerila to sam bila u spavaoj
sobi sa tobom ree ona. Rekla sam joj da je to
soba kao i svaka druga. Zar nije? A ona je na to
primetila: Pa, ne ba sasvim, duo..." Pri tom je
Smeooka izvrsno imitirala glas svoje majke, glas
pun brige. Uglavnom, zavrilo se tako to sam ja
obeala da neu ulaziti u tvoju sobu izmeu zalaska
i izlaska sunca. Izgleda da je to opasno me-uvreme.
A-hm progunah razoarano.
Ali majka je naivna, dobra dua, pa je zaboravila
da me natera da obeam da nee ti dolaziti u moju
sobu.
Fino. rekoh nesigurno. Zeleo sam sada da
preem na neku drugu temu, jer sam imao pse-anje
da se razgovor u vezi s tim kree nekako van moje
kontrole. ta emo jutros da radimo?
Da idemo do Trake?
A- to ne bismo za pramenu jedanput ih bez
Trake? Mislim da e Vuk otii kod nje jutros, prema
tome nita joj nee faliti. Ajd' uzmimo moj skimer.
Smeooka se oduevljeno sloila. Otila smo u
brodogradilite, ah od Srebrodelca ni traga ni glasa;
zato smo sami nali sebi put izmeu prevrnutih
amaca, preko drvenih uki nastahh tesanjem, sve
do vode. Uskoro smo imali pripremljen skimer, digli
jedro i klizmuli kroz luku. Smeooka je leala na
pramcu, a ja sam sedeo na krmi. Neprestano smo se
gledah, pa sam povremeno morao da pravim nagle
.zaokrete da ne bih naleteo na nekoga.
Ljudi su nam mahali sa keja i izvikivali naa
imena. Sad sam prvi put uvideo koliko smo
upadljivi, koliko ljudi primeuje da se sin jednog
Parla i erka jednog krmara neprestano^ drue. Ne
tako davno, ovo saznanje bi me beskrajno zbunilo i
po-stidelo, ali sad sam u njemu uivao. Bio sam
ponosan to me svako moe videti sa mojom divnom
de-vojkom.
Izah smo u spljoteni deo luke i krenuh juno,
desno, paralelno sa lukobranom. Postepeno sam
shva-tao da na Smeookinoj spoljanjositi neto nije
isto kao pre, neto u vezi sa tim utim puloverom.
Ovaj. .. Smeooka poeh neodluno.
Izgleda nekako. . . seksi, u tome.
Uzvratila mi je iznenadnim, irokim osmehom, a
onda sagla glavu da osmotri svoj izgled. Oseao sam
snane udare pulsa u grlu, a srce mi je ubrzano
lupalo. Stvarno tako misli? upitala je sva
srena. Nadala sam se da e tako pomisliti. Zato
sam ga i obukla, mislim ovaj uti pulover. U stvari
mi je tesan. Sledee godine neu moi da ga. . .
Nego, Drouve, da li misli da e za nas postojati sle-
dea godina? Toliko te volim, hvata me neki strah.
Ostau ovde cele zime rekoh
samopouzdano. Ovde u ostati trajno, zato to je.
..
Vratie se one druge misli.
- Bilo mi je ao kad sam ula da je pala Alika
ree ona tiho.
Ma, u redu je. Ovo je sada moj dom.. . Ipak,
u mojoj svesti stajalo je vrsto, neuzdrma-
no oseanjeo neizvesnosti odlaska odavde. Mi smo
svake godine dolazili u Palahaksi da letujemo* i
svake godine odlazili kad bi leto prolo, pre poetka
velikih kia. Stvari su, prosto, bile takve. Mogao sam
jasno da zamislim kako me otac, ignoriui moje
proteste, odvlai u neki zabaeni kraj zemlje, i to
silom, fizikom snagom, onako kako je uvek inio
kad bi nai verbalni dueli zapali u orsokak.
Na kraju lukobrana okrenuo sam amac na
suprotnu stranu, na sever, ka Ispruenom prstu.
Ribarske barke radile su punom snagom. Daleko na
moru videli smo tri velika skimera neobinih silue-
ta. Povremeno smo morali da zaklanjamo glave., jer
su se grumeti abruavali neposredno pored nast
juriajui na ribu, nezainteresovani za sve drugo.
Drali smo se pod zatitom klifova, posmatraljui
kako stene promiu pored nas.
Drouve ree Smeooka posle dugog,
prijatnog utanja. Nasluujem da se u
Palahaksiju formira nekakva organizacija. Mislim
da treba to da zna. Jutros su ljudi u Grumetu"
govorili da e lanovi Parlamenta odsedati u naim
kuama, ali da to nee biti dobro. Rekli su, ako grad
bude pun lanova i ako oni budu koristili svoje
privilegije, ne obazirui se na racdonisanje i na
policijski as, a pri I'im nam jo pomute mir u
kuama, onda uskoro moe biti mnogo mrtvih
lanova. Znam da je strano rei tako neto.
Znai, stvari se pogoravaju?
rekoh.,Graani u mom prisustvu nisu govorili tako
slobodno, jer su pogreno pretpostavili da u odmah
sve prijaviti svom ocu.
-7- Verujem da je ozbiljno. Mislim, ba me briga za
lanove, ali rekao si da e jedan od njih stanovati sa
tvojim ocem i majkom. Zbog tebe bi mi bilo krivo da
se ita desi tvojim roditeljima.
Mogao sam da joj odgovorim na vie cininih
naina, ah se uzdrah. Smeooka je bila suvie
slatka da bi shvatila.
Pogledaj tamo! rekoh pokazujui prstom.
Kod stena.
Neto veliko plutalo je na ivici izmeu mora i
stena, blago se pokretajui pod dejstvom talasa.
Joj. . . ree Smeooka, skreui pogled na
drugu stranu.
Doveo sam amac bhe. Otre stene virile su iz
gruma. Iako se voda nije kretala brzo, pribojavao
sam se da mi neka stena ne oteti amac. Telo je
plovilo licem zagnjurenim u vodu. Gusta voda ga je
pouzdano nosila. NeM lorin rekoh.
Sramota. .. Sta emo da preduzmemo,
Drouve?
Pokuavao sam da smislim ta da uinim.
Odjednom se zaulo neko udno zvidanje, a onda se
jedan deo kamenog zida nad nama raspukao sa
stranim treskom; vodopad kamenja sruio se ka
vodi, stvarajui talase koji su odmah zamrli. U trenu
sam se okrenuo i ugledao ona tri parna skimera koja
smo ranije primetili. Plovili su paralelno sa
lukobranom. Iz topova na njihovim palubama izbijah
su beli pramenovi.
Bih su to astanski ratni brodovi. Gaali su grad
Paiahaksi.
Imah su, kao i Izabel, tokove sa lopaticama.
Meutim, tu se sva slinost zavravala. Ovi astanski
brodovi nisu bili dubokotrupni, kao Izabel, nego
skimeri. Radi vee sposobnosti manevrisanja, nisu
uopte imah jedra, ve samo po jedan ogroman
lopatast toak na svakom boku. Iznenada se sva tri
broda okrenue, i to na vrlo malom prostoru, ne
mnogo veem od sopstvene duine. Pojurili su pravo
ka istoku, ka otvorenom moru. Tokovi su im se
brzo okretali; priinjavalo se da to neka motorna
kola jure po povrini. Iz dimnjaka je dopiralo brzo,
otro uf-uf-uf; stubovi bledog dima ikljali su
uvis. Brodovi su ubrzali, zaokrenuli, i opet pojurili
ka luci. Topovi su potmulo tutnjali.
Astanski ili ne, svejedno, bili su velianstvene
maine-. Svaki brod imao je po dva visoka dimnjaka
i visoke strukture izgraene na sredini; parne mame
su im nesumnjivo bile ogromne. Poto su bih
skimeri, normalno je da trup nije mogao biti dubok;
a kad su ili punom brzinom, inilo se da jedva
dotiu povrinu vode. Na pramcu svakog broda bio
je po jedan mali jarbol sa koga je leprala astan-ika
zastava, koja je ljudima toliko ulivala strah: Blatna
eerna biljka na crvenoj podlozi. Palube su I'ilc
naikane parnim topovima.
Lepo smo videli kako mornari hitro posluju oko
11 h velikih orua. Zaputili su se jo jednom du
lukobrana. Pomislio sam da bi mogli da stanu, pa
<la bombairduju grad natenane, ali onda shvatih da
\ -lanci oekuju da im neko uzvrati paljbu. Za
trenutak sam pogledom pratio let jednog vehkog
ule-
i i dimnulo je u klif, blizu onog mrtvog tela u vo-
ili ailii nije izazvalo obruavanje stena.
Smeooka je mirkala. U njenim oima nisam
Video strah, samo tugu i duboku zabrinutost. ulad
IU opisivala svoje velike lukove i nestajala u gradu.
Niko nita ne moe da uini ree ona
bespomono. Zato nam nikako ne daju topove,
Drouve?
Rekli su da e ih dati promrmljah smeteno.
Oseao sam se nekako odgovornim, jer sam sin
Parla. Za to treba vremena, Smeooka.
Ako pogode Grumet", ubiu Mestlera! zapreti
ona gnevno.
Napad nije dugo trajao, a onda skimeri jurnu-e
ka otvorenom moru. Uz put su smodili nekoliko
malih ribarskih amaca koji su im se nali na putu.
Uskoro su nestali u daljini, u izmaglici, i postali
samo silovita uspomena na mirnoj vodi. Grumeti su
se opet obruavali, riba je iskrila na suncu i praa-
kala se. Neprijatelj je otiao.
Pa podne se narod spontano sastao pod
obeliskom. teta je bila mala: dvoja lokskola u staroj
konzervari razneta su u komade, tri ribarska amca
potopljena na moru a dva u luci i, najzad, jedno ule
probilo je krov Olabove pekare. Dabome, silno je
stradao i ponos grada Palahaksija. Taj skup graana
bio je vrlo buran. Neki su predlagali da se marira
na novu konzervaru. Meutim, ba tada u luku
uplovi vrstoruki. On je uspeo da ih smiri. Doi
e vreme i za to rekao je zloslutno.
Samo koji minut pre nego to je narod, zbog
policijskog asa, pohitao svojim kuama, srela nas je
Traka. Je 1' video neko Srebrodelca? upita ona.
Otac ga trai evo ceo dan, jo od onda kad sam
mu rekla da je Srebrodelac vodio Izabel.
Ovaj. . . videli smo ga rekoh
neraspoloeno.
Ja se toga ne seam, Drouve. Gde? upita
Smeooka, gledajui me zbunjeno.
On. . . hm. . . sea se onog mrtvog tela ispod
klif a? Ono nije bio lorin, Smeooka. U to sam
potpuno siguran. Voda je pomerila mrtvaca, pa sam
video jednu stranu lica. Ono je bio Srebrodelac.
Spreman sam da se zakunem u to.
Devojke su me gledale uasnuto. Sta emo
preduzeti, Drouve? upita Traka.
Razgovarau sa Mestlerom malo drukije
rekoh. Obuzela me je iznenadna strana sumnja.
Setio sam se: Mestler ne zna da smo mi videli
potapanje Izabel. . .

15
Kad je grum dostigao maksimum,, vlada se nala
pred jednom tekoom praktine vrste: spro-voenje
policijskog asa dolo je u pitanje. Izgleda da se nai
upravljai toga jednostavno nisu etali. Bili su to
ljudi iz unutranjosti, iz Alike i Hor-loksa. Cak se ni
Mestler, koji je znao astronomiju, nije setio da e
nastupiti period kad sunce sija neprekidno, kad bez
obzira na obrtanje planete nikako nema noi.
Odjednom vie nije vredeo nijedan od starih izgovora
pod kojima je policijski as zaveden. Nije vie bilo ni
mogunosti da reimski ljudi tajno dolaze i odlaze, i
tajno prevoze izvesne stvari kamionima. Sad je svako
mogao da vidi, lepo i jasno, kako kamioni odlaze ka
novoj konzervari i vraaju se iz nje. Vojna policija
vie nije mogla da obavlja svoje tajne misije pod
zatitom mraka.
Prvih nekoliko dana posle astanskog napada,
Mestler i njegovi ljudi nisu smeh ni da se pokau.
Gradom su se irila zloslutna govorkanja. I dalje mo
vreme raunah u standardnim danima; svakog dana
je pod obeliskom dran po jedan nezvanini
sastanak. Neki su traili od Cvrstorukog da poe na
elu jedne delegacije u novu konzervaru; sad smo
.svi znali da je tamo centar vladinih aktivnosti. Cvr-
storuki nije hteo ni da uje za to. Znao je da se time
ne bi nita postiglo, da bi svaka takva grupa bila
zaustavljena pred kapijom i prinuena da se pred
puanim cevima povue.
U nekoliko navrata posetio sam svoje roditelje.
Njihovo raspoloenje svaki put bilo je sve sumornija.
Pri drugoj takvoj posetd zatekao sam strano lice u
kui. Otac mi je predstavio tog oveka, zvao se
Zeldon Fron. Nejasno sam se seao da sam ga ve
ranije video, prilikom jedne od mojih retkih pose-ta
zgradama Parlamenta u Alici.
Jesu li stigli svi drugi lanovi? upitah.
Nisam zapazio nova lica u gradu.
Oevo lice se smrklo. I nee. Za aljenje je da
meu tvojim prijateljima dole u Palahaksiju kljua
takvo neprijateljstvo, pa pristojni ljudi vie ne zalaze
rado u grad. Zeldon Fron je bezbedah ovde kod nas,
ali moe li da zamisli da lan sada eta ulicom,
dok je ona ivotinja vrstoruki na slobodi? Jasno da
ne moe. Morali smo da smestimo lanove u
konzervaru, iako su uslovi smetaja tamo krajnje
krti.
Ej, ne preteruj, Berte ree Fron smeka-jui
se. Nije ba tako loe.
Sramota me je da imam ikakve veze sa ovim
gradom. Ovdanji stanovnici su najobinije neznalice
i barabe, liene svakog potovanja prema svojim
vladaocima! Otac mi se unosio u lice, spreman za
veliku svau, sasvim zaboravljajui Fronovo
prisustvo. Danas e im Horloks Mestler govoriti,
ali ja sam njemu kazao da je to samo gubljenje
vremena, a uz to i opasno. Ali. . . Sabrao se. Ali
Mestler je takav. Kad treba vriti svoju dunost, taj
ovek ne zna za strah.
Jo neko vreme smo priali. Stekao sam utisak da
je Fron razuman i prijatan ovek i da e mu biti
jasno da moj otac samo galami naprazno, lupa po
praznom buretu. Posle sam, u kuhinji, ukratko
popriao sa majkom i pitao je o ratnoj mapi, ali ona
nije bila raspoloena da razgovara o toj temi. Uskoro
sam sa olakanjem otiao.
Dok sam peaio nizbrdo ka gradu, uo sam
prodorni zvuk parne pitaljfce. Izvtikiva je radio
svoj posao. Dok sam ja stigao na riblju pijacu,
Mestler je ve govorio, pod krovom pijace. Stajao je
na jednom prevrnutom sanduku. Imao je malo
slualaca i obraao im se neformalno. Odustao je od
raskoi hrama, pribliio se narodu, a istovremeno
izbegao svaku najavu svog govora unapred. Raunao
je da e ova gomilica slualaca razneti vesti po
gradu, od usta do usta. Tako je izbegao mogunost
da mu se neka organizovana opozicija suprotstavi,
kao i mogunost neprijatnih posledica.
Akustika pod krovom riblje pijace nije dobra. Sem
toga, grumeti stalno uleu kroz otvorene strane,,
grabei se meusobno za ukusne zalogaje, to pro-
praaju svojim grubim kricima; ljudi su se zbog toga
nervozno izmicali. Ipak,, svi smo mogli da uhvatimo
sutinu Mestierove govorancije.
I pored najvee elje da se u Paiahaksi poalje
municija potrebna za odbranu grada, dolo je da
zastoja koji se nije mogao izbei, zato to su Astani
pregazili glavne industrijske gradove u unutranjosti
nae zemlje. Vlada izraava svoje aljenje zbog toga,
posebno imajui u vidu nedavni napad astan-skih
ratnih brodova. Narod moe biti siguran da vlada
ini sve to je u njenoj moi da popravi situaciju.
Vlada primeuje ratne napore naeg divnog grada,
zahvalna je, i u elji da iskae svoju zahvalnost
odluila je da ublai neke od mera bezbednosti koje
su bile nepopularne i u vreme kad su donete, ili koje
su tada bile potrebne. Ukida se policijski ("as.
Povlai se vojna policija.
Pa zar nisi reko da je vojna policija dovedena da
nas titi! dobaci neko, ah prekasno; Mestler |e,
smekajui se i klimajui glavom, siao sa sandu-ka
i uao u parna kola u kojima ga je ekao voza.
Pritrao sam, progurao se kroz gomilu koja se
natisla oko kola, i povikao: Mogu li da razgovaram
II' vama, Horloks Mestlere?
Podigao je pogled i video me. Osmehnuo se, re-l hi
neto vozau, i pokretom ruke pokazao da uem I
lednem kraj njega. Poosmo ulicama Palahaksija.
Ljudi su nam dobacivali uvredljive povike, itali,
i'.nal i kamenje. Drhtao sam, zaprepaen
koncentrisanim neprijateljstvom koje me je
okruivalo. Zakljuio sam da moda, ipak, i nije tako
dobro biti Pari. Kamenje je jo neko vreme odskakalo
od drvenih ploa kojima je vozilo bilo obloeno. Onda
izaosmo na otvoreni prostor i poosmo uzbrdo, van
grada.
Mestler ree vozau da stane, a zatim se okrenu-
ka meni. Ne verujem da eli u konzervaru ree
osmehujui se. Dakle, ta mogu za tebe da
uinim, mladiu moj?
Njegove oi svetlucale su od arma i dobrog
raspoloenja; prosto je zraio prema meni onom
svojom linou tipa dobri-ika-koga-sva-deca-
vole". Neprijateljstvo graana nije ga dotaklo, on ga
je tavie ve zaboravio. Sad bi moja majka rekla:
zar nije ljubazan Horloks Mestler to pristaje da s
tobom razgovara, duo.
Sluaj, ti rekoh grubo. Jesi li video
Srebrodelca?
Nastalo je utanje. uo sam kako se pribliava
huktanje nekog kamiona koji je upravo izaao iz
ravne ulice i krenuo uzbrdo, za nama. Mi jo nismo
bili u umi; na ovoj visini prostrujala je jo po koja
kua meu drveem. Video sam da nas sa prozora
jedne oblinje ruevne kuice gleda neka starica.
Srebrodelac ti je bio prijatelj, a? ree Mestler.
Ono svetlucanje u njegovim oima bee nestalo.
Ne ba prijatelj. Poznavao sam ga.. . Ej, ekaj!
Shvatio sam znaaj prolog vremena,, koje je on
upotrebljavao. Zapitao sam se nisam li uvuen u
zamku. ta misli sa tim bio? Je 1' ti to kae da
je on mrtav? Nadao sam se da mi glas zvui
dovoljno zaprepaeno.
Onaj kamion je nemilice zvidao svojom parnom
zvidaljkom, dok je grabio silovito ka nama.
Meutim, bilo je dovoljno mesta za njegov prolazak.
Mestler se malo namrti.
Zar nisi video listu? Istaknuta je na hramu.
Srebrodelac je meu onim jadnicima izgubljenim kad
je potonula Izabel. Nije nikako mogao da se spase.
Strana stvar, strana.
Srce mi je udaralo kao ludo, a dlanovi se ovla-ili.
Tretanje i dumbaranje kamiona bilo je svakog
trenutka sve blie. Okrenuh se Mestleru, zurei u
njega, spreman da iskoim iz kola. To je bio
presudni trenutak: tada sam konano raskinuo sa
Parlima, i sa ocem i majkom, i sa elom tom
smrznom ubilakom bandom. On je to video na mom
licu i sad u njegovim oima vie nije bilo
prijateljstva, nieg ujako-pokroviteljskog. Zinuo
sam da ga optuim, ali njegove oi prooe mimo
mojih, irei se, gledajui neto iza i ispod nas.
ta se deava? Ispadaj iz kola, deko! Brzo!
Iskobeljali smo se iz kola. Voza kamiona iskoi i
pade na zemlju pred nae noge, valjajui se. Uz breg
je ka nama hitala velika gomila ljudi, utke ali
odluno. Kamion je, sad bez vozaa, proao pored
nas bijui klipovima kao ekiima; okrenuvi glavu
video sam ga kako huke uzbrdo, ali sve sporije,
zatim uz gadno paranje metalnih tokova silazi s
puta, i najzad se zaustavlja u jarku.
Kamiondija skoi na noge. Deformisanom rukom
zgrabio je Mestlera za rukav. Da se istimo
odavde! povika. Bio je to Group.
ta se deava?
Kamion! dreknu on. Eksplodirae! U-
rinio sam najbolje to sam mogao, Mestleru, tako mi
Fua. Izveo sam ga iz grada!
Bacili smo pogled na kamion koji se zloslutno
Im.io, a onda potrah nizbrdo. Stali smo tek kad
smo bili u zaklonu, iza jednog masivnog javnog gre-
|aa. Odmah su nam se pridruili ljudi iz grada, ko-
|i su trali uzbrdo. Na elu im je bio vrstoruki.
Zgrabio je Groupa za miicu. Da li shvata da si
povredio najmanje troje ljudi dole u gradu, vozei
iako manijaki?
Tek to sam siao u grad, sigurnosni ventil se
zaglavio objanjavao je Group gotovo u suzama.
Pritisak se brzo poveavao. Nisam smeo da
stanem. Morao sam da izaem iz grada pre nego to
pukne! Rizikovao sam ivot, zar ne razume'
vrstoruki ga je gledao smrknuto. Ako iko tamo
umre, onda ti to rizikovanje nee nita pomoi
ree tiho. Gledao je gore. Nekih dvesta koraka
daleko od nas, leao je naputeni kamion, u varljivoj
tiini. Malo pare dizalo se iz njega. Taj se kamion
loio drvetom; zato se vie nita nije moglo u-initi,
mogli smo samo da ekamo. Znali smo da vatra u
loitu i dalje gori, da se pritisak i dalje poveava. Da
je za pogon sluio distil, kao kod parnih kola, voza
je mogao da zatvori dotok goriva i tako spase vozilo.
ekali smo utke.
Vraao se u konzervaru ree neko. Zato je
prazan, valjda. Jedina teta e biti gubitak kamiona.
Nadajmo se da je tako ree vrstoruki
zloslutno.
Group je vidljivo drhtao. Nije to vie bio onaj
bezobrazni i nametljivi mangup od ranije. Znoj je
1
curio niz njegovu debelu vratinu, pravei u prljavti-
ni koe rumene kanale. Njegove slaninaste grudi su
podrhtavale. Sklonimo se odavde! zakukao je
iznenada. Suvie smo blizu!
Mestler je izgledao star i poraen. Ve neko vreme
je utke gledao vrstorukog. Najzad progovori.
Mislim da bi bilo bolje da kae tim ljudima da
idu kui, vrstoruki ree on tiho. Zato da jo
neko bude povreen kad kamion eksplodira. Biu ti
veoma zahvalan ako rasturi ovu gomilu.
U poetku, vrstoruki kao da je bio iznenaen
zatim se njegove oi suzie. Nema problema,
Mest-leru ree on. Mi emo rizikovati. Siguran
sam da su graani voljni i da rizikuju, samo da vide
kako kamion Parla leti u vazduh.
Uto stie i Traka, ali je njen otac pomno gledao
kamion, pa nije primetio njen dolazak. Objasnio sam
joj ta se deava. Njene oi se rairie od uzbuenja.
Smeookoj e biti ao to je ovo propustila ree
ona.
A gde je ona?
U Grumetu", eka tebe.
Raks. Ne mogu sad da poem. Kamion bi
mogao svakog trenutka da eksplodira.
Traka se isceri. Je 1' ti to kae da je za tebe
jedan obian kamion uzbudljiviji nego Smeooka?
U tom asu urno nam prie Vuk. A, tu ste.
Osvrnuo se i osmotrio okupljeni narod sa izrazom
aristokratskog nezadovoljstva. Raks, kakva rulja.
Idemo mi odavde, Trako. Lep je dan za etnju po
keju, ako mene pita.
Traka ga prezrivo pogleda. Ako misli da bdh
sve ovo ostavila samo radi etnje sa tobom, onda si
verovatno mentalno zaostao. Uostalom, ti se ak nisi
ni potrudio da pita ta se deava; sigurno misli da
mi svi ovde stojimo bez mozga, kao loksi.
Bila je to, do savrenstva obnovljena, ona ista
Traka koju sam prvobitno upoznao i namrzao. Ali,
svidelo mi se to je pod njenim udarom sada bio
Vuk.
Mestler nam se primae, uhvativi mene i Vuka
/.a miice. Zato vas dvojica ne odete kuama,
kao dobri momci, a?
Idi, smrzni se, Mestleru rekoh ja.
Vuk se zaprepasti. Premetao je pogled pun ne-v<
Tie sa mene na Mestlera, pa na Traku. Traka se
Etkcereka i uze me za ruku. Vuk je to video. Progu-
tao je i rekao: Svakako, Horloks Mestleru. I
(krenuo se i otrao niz breg.
Mestler je i dalje gledao u mene. Jo uvek se u.i
njegovom licu primeivao onaj izgled starca, ah i
neto drugo. Drouve i Trako, uinite ovo mene
radi ree on. Ne radi Parla ili regenta, vai?
Zamolite vrstorukog da rasturi ovu gomilu i poalje
ljude kui, molim vas.
Ma nemoj, Mestleru zacvrkuta Traka.
Ja, pre svega, nemam ni ovolicko uticaja na moga
oca. A sem toga. . .
Tada je uhvatih oko struka i apnuh u njeno uvo:
Trako, duo, molim te da me uje.
Gle, ta je sad?
asna re, stvarno mislim da bi moglo biti vano
da se ljudi sklone. Neto se krije iza ovoga, neto o
emu nemamo pojma. Mestler se ne ali. Znam da je
gad, ali ne verujem da je najgori od njih.
Kai da sam lepa.
Tako mi Fua, zna da mislim da si lepa. Samo
nemoj Smeookoj rei da sam to priznao.
Uh, boe, to je ivot komplikovan
zacvrkuta Traka. Onda se opet okrenula Mestleru.
Dobro, uiniu to mogu. Zato to me je Drouv
zamolio,
je 1' ti jasno?
Otila je do svog oca i izdvojila ga iz grupe. Video
sam ga kako, dok mu je tiho neto govorila, baca
pogled ka meni.
Gledao ih je i Mestler. Taj ovek kao da se nekako
smanjio, postao jadan. Dotakoh ga po miici, na ta
se on estoko tre.
Dobro rekoh. Sad mi kai, zato ste
ubili Srebrodelca.
On obori pogled, utei kao zaliven. Posle nekog
vremena, vrati se Traka. Zao mi je, Drouve -
ree ona ozbiljno. Istinski sam pokuala. Ali, otac
misli da se ovde deava neto mutno. Re je o tovaru
tog kamiona. Rekao je da narod treba da ostane da
bi svi videli ta ima u kamionu.
Pa, nema nita promucah, trudei se svim
silama da ne ponem da razmiljam o tome. . .
Hvala ti u svakom stluaju, Drouve javi se
Mestler. I tebi, Trako. Tvoj otac je dobar ovek,
devojko. Takvoga treba imati uz sebe, naroito kad
se bori a ne zna ko ti je pravi neprijatelj. . . Sad
vas ostavljam. Brinite se jedno za drugo, i za onu
zgodnu malu, Smeooku. . .
On se udalji. etao je gotovo bezbrino kroz
gomilu. U naem rastanku bilo je neeg konanog.
Potrao sam za njim i uhvatio ga za miicu.
Mestleru! Sta se dogodilo sa Zmirkom?
Pogledao je levo-desno. Nisam bio siguran da li me
je uo, a ja gotovo zaboravih na svoje pitanje kad
sam ugledao pusto u njegovim oima. Oslobodio se
mog stiska, a moda sam ga i ja pustio. Onda je
poao uzbrdo.
Mestleru! prodera se vrstoruki. Vraaj
se! Ovde si potreban!
Mislio je da Mestler bei od nas, da moda name-
rava da se skloni u novu konzervaru. A meni je
instinkt govorio da Mestler trai utoite druge vrste.
..
Mestler ue u vozaku kabinu parnog kamiona i
sede. Izgledao je smireno, zamiljeno, obino. Masa
se uutala. ekali smo. uo sam kako je Traka
iznenada zajecala. Njena ruka se stisla u mojoj.
Uskoro je kotao eksplodirao.
Nije bilo onako kako sam zamiljao. Oekivao
um da grune, sevne, da se zemlja zatrese, da
crepo-vi polete sa one bedne kuice u blizini.
Oekivao .mi neto ogromno i spektakularno.
U stvari, zaulo se samo jedno otro krak! a i'"lom
neprekinuti huk* urlik, kao ono to ujete na 'Inu
velikog vodopada. U trenu se drum ispuni o-
gromnim oblakom pare; taj oblak je kljuao, klobu-I
kO, valjao se niz drum ka nama. Narod se uplai i
poe da bei. Traka i ja potrasmo sa ostalima, dr-se
jo uvek za ruke. Uskoro smo stali i osvrnu-Bilo je
oigledno da je stvar zavrena. Posti-dcno, uz
pomalo nervoznog smeha, ljudi pooe opet uzbrdo.
Para se gotovo sasvim razila; samo se jo
nekoliko pramenova dizalo iz kotla. Sa ove
udaljenosti, nije se videlo da kamionu neto fali.
Mestler je jo uvek sedeo za volanom. Na pomisao
da je i sad sve potpuno normalno, obuze me jeza.
Osetih kako mi uas klizi niz kimu, a kad sam uz
to uo i poznato ouf-uf-uf" parne masline,
misfldm da sam uzviknuo od straha.
On je pokrenuo kamion ponavljala je neka
ena uporno. On je pokrenuo kamion.
Nai redovi se uskomeae. Tada vrstoruki
stupi napred.
To je samo drugi kamion, ljudi! povika on.
Dolazi iz konzervare!
Bilo je udno, potom, gledati kako niko ne
spominje mrtvaca za volanom. Zbili smo se oko
zadnjeg dela kamiona. Nekoliko ljudi se pope u
vozilo i prionu na posao da odveu ciradu, a onda
povi-kae da ispod nje neeg ima. Maj pogled se
stalno vraao na Mestlera, koji se blago puio.
Pomiljao sam da bi trebalo da ga pitamo smemo li
ovo da radimo; nije lepo pljakati kamion mrtvog
oveka. Onda se njegovo telo pomae zato to su se
ljudi kretali po zadnjem delu kamiona. Glava mu se
za-njiha, video sam mu hce. . . Mora biti da je umro
vrlo brzo, poto se nalazio u istom poloaju koji je
imao dok je bio iv.
Oni na kamionu podigoe ciradu, a narod to
proprati trijumfalnim povicima. Zatim su sputali
levu, desnu i zadnju stranu vozila. Sada su na
platformi kamiona, svi mogli da vide velike crne
maine.
Parni topovi povika neko. To su nai
parni topovi, ljudi! Sada emo biti bezbedni od as-
tanskih brodova!
vrstoruki se pope na platformu kamiona i podie
ruku; klicanje se stialo. Sigurno da su parni
topovi, nego ta povika on. Ali nisu bih nama
namenjeni. Traim da svi zapamtite ta je Mestler
rekao dole na ribljoj pijaci, maloas. Reko je da je
dolo do zastoja, da topovi nee moi da stignu jo
mnogo dana. Zato se pitam, kome su bili namenjeni
ovi topovi? Ovi topovi koji su kriom voeni kroz
grad, u kamionu koji je, navodno, bio prazan?
Za konzervaru! povika jedan ovek.
Fua mi, oni se brinu vie za sebe nego za grad!
Tako mu nekako doe ree vrstoruki im su
se krici ogorenja i gaenja stiali. Preselili su
Parlament u tu konzervaru, i sad Parlament mora da
bude zatien, a Palahaksi nek ide u Raksa. To je
njihov, parlovski, nain miljenja. A Mestler nije
mogao da se suoi sa krivicom. Nije imao hrabrosti
da eka ono to bismo mu uradili kad sve otkrijemo.
Zato se ubio. Ako to ne dokazuje krivicu Parlamenta,
ne znam ta je dokaz. Ah pljesnuo je rukom po
dugoj cevi jednog topa zbog ovoga nemaju razloga
da se oseaju krivim. Ove emo postaviti na
lukobran!
Zna, nije to kompletna oprema rekoh Traci.
Uz svaki top mora da postoji loite i kolao. Bez
toga su topovi beskorisni.
Traka me pogleda i ree neto to je pokazivalo
pronicljivost kakvu od nje nisam oekivao. Nama
11 obaju topovi, Drouve. Loita i kotlova su nam
sasvim suvini, dragane moj.
Iscerih se. uvi tropot kamiona koji je prila-lo,
iskoraio sam na drum i pogledao uzbrdo. Kad Je
ugledao gomilu, voza smanji pritisak pare u mo-
bor. Kamion nam se primieao, usporavajui
postepeno.
Moda bi trebalo da zavirimo i u ovaj ree
vrstoruki. Skoio je sa platforme kamiona,
iskoraci " na sredinu druma i podigao svoje ogromne
ruke. Vozilo se zaustavi na nekoliko koraka od
njega. Vo-
a je nervozno izvirio.
Sta je bilo? Sta se deava?
Mali udes ree vrstoruki. Nego, reci 11
meni, ovee, ta to ima u tom kamionu?
Voza obliznu usne. A-hm. Konzerve, naravno.
ta bi ti, kog smrznutog Raksa, oekivao da izae
iz konzervare? Konzervisana riba za gradove u
unutranjosti.
Svi smo se zbili oko njegovog kamiona, a on je
bacio poglede na topove u drugom kamionu.
Ba sad mi treba jedna konzerva sa ribom
ree vrstoruki. Naskoio je na zadnji deo
kamiona i pokidao deo cirade. Koja teta ree.
Sve si prodao. Prazan ti kamion. Siao je i
izvukao vozaa, drei ga svojim aketinama.
Kamion je prazan, lazove jedan smrzni!
Re. . . rekli su mi da je pun, kunem se!
U blizini je bio Group, koji se tresao od straha.
I meni su rekli da je moj kamion prazan, smrza-
i jedni! kukao je. Parli su nas prevarili!
Ama, zavei ree vrstoruki sa gaenjem.
I najgluplji voza zna kad mu je kamion prazan
a kad pun, prosto to osea kad vozi. Vas dvojica
primate platu od Parla, pa ste i sami postali Parli...
Ajde neka ih neko vee i povede u hram. Popria-u
s njima kasnije. A sad, da utovarimo ove topove na
kamion. Nije ekonomino da vozi pr.azan, pogotovu
kad su ovako teka vremena.. .
Kasnije, dok je ispravan kamion odlazio sa
topovima prema luci, kod unitenog Groupovog
kamiona ostadosmo vrstoruki, Traka i ja.
Mestlerovo telo je bilo uklonjeno. vrstoruki je
gledao uz breg, tamo gde se put dizao ka horizontu i
gubio meu drveem, da bi kasnije, s druge strane,
vijugavo siao ka novoj konzervari. Sunce je sijalo
postojano i snano, kakvo je bilo ve danima.
Oni samo glume da se brinu za nae dobro
ree on tiho. U stvari, sve vreme grade
tvravicu samo za sebe, uplaeni kao driveti u
jazbini. Ne bih se iznenadio da sva ta kopilad sedi u
pozadini, dok dobri, poteni momci ginu na frontu.
Hej.. . Preko njegovog lica se sporo irio izraz
probuene radosti. Zar ne bi bilo dobro da mi
sklopimo svoj mir sa astanskom armijom, kad ona
dovde doe, a onda lepo svi odu svojim kuama;
neka Parli ostanu sami u svojoj tvravici,
snabdeveni tolikim topovima, a bez ijedne mete.. .

16
Sad su se dogaaji tako brzo smenjivali, da vie
nisam znao kad je koji standardni dan poeo ili se
zavrio, kad je bila
A
no". Sunce Fu je kruilo iznad
nas, a grum dostigao svoju najveu gustinu. ,,Zlatni
grumet" je bio neprekidno otvoren i u njemu smo
radili Gert, Anli, Smeooka i ja, esto na smenu, a u
drugim prilikama, kad je promet bio najvei, svi
zajedno. S vremena na vreme bi se neko Od nas
odvukao, sav iscrpljen, pa bi se sruio u krevet,
odspavao nekoliko sati i onda opet vratio na
dunost. Smeooka i ja nijednom nismo iskoristili
to to su se nae sobe nalazile blizu; bili smo suvi-ie
umorni za ljubav.
Jednom, kad sam prolazio pored njene sobe, za-
uh neki zvuk. To me je zbunilo, jer sam Smeooku
pre nekoliko trenutaka ostavio dole, u baru. Sve su
i i . u u sobe bile pune; iz svih krajeva nae zemlje l i .
ili su u Paiahaksi Parli i druge izbeglice. Bilo je liv
i m moguno da neko od tih putnika ue u po-i i"iiti
sobu. Poto mi se nije dopala pomisao da neka
budalina tamo eka moju devojku u zasedi, i. icao
sam i malo potom uao.
Na krevetu je leala Smeookina majka i plaka-| i
Ve sam hteo da izaem, kad me ona tiho pozva. I'i i
.10 sam joj i stao pored kreveta. Oseao sam se vi li
nelagodno.
ta je bilo, Anli? upitah.
i ogledala me je prazno, na njenom licu suza u u
stizala. Onda je posegla i uzela me za ruku. NJi u
dodir bio je hladan; drhtala je ak i u tako i "i 'li > i
sobi. Nisam bio naisto da li ona uopte zna
nm. Sklonio sam ruku, prebacio neku ebad preko
nje i ostavio je. Posle nekog vremena ona se opet
pojavila u baru. Sluila je pie, smejala se, te-rala
politiku sa muterijama, ponaala se kao da je sve
u redu, kao da je oduvek bilo sve u redu.
U trenutku kad je ostala samo aica muterija,
Gert ree Smeookoj: Zato se ti i Drouv ne
iskljuite malo? Idite u etnju, isplovite, ih' tako
neto. Zabrinuto je osmotrio lice svoje keri. Ti
si bleda, devojlko. Treba ti sunce. Tvoja majka i ja
sad moemo sami.
Siguran si da e to biti u redu, tata? upita
Smeooka, smeei mi se.
Beite, vas dvoje smejala se Anli dok se
Gert nije predomislio. Ali. . . drite se podalje od
lukobrana, vai?
Zato?
Parli su rekli da e danas doi po topove
ree Gert ogoreno. Pitam se hoe li imati petlje.
Zato ovde nikog nema. Svi su na lukobranu.
Skimer smo pripremili utke. Znam da smo oboje
mislili o Srebrodelcu. U brodogradilitu je aica
ljudi jo uvek neto radila, ali je, bez vlasnikove kos-
mate figure i njegove neobine linosti,
brodogradilite izgledalo prazno. Kome li je ono sad
pripadalo? Da li je Srebrodelac imao nekog roaka
koji bi preuzeo firmu? U meni se raao spori gnev,
dok sam pomiljao na ono to je bilo: ovek uspeva
da se domogne obale, poto je prethodno uinio sve
to je u ljudskoj moi da dovede Izabel na novi kej, a
onda ga Parli. . . ta? Jesu li ga ubili iz puke, dok je
plovio ka njima?
Posle su ga spore struje nosile oko Ispruenog
prsta. Parli su verovatno mislili da e grabljivice ili
grum-jahai uklonili telo koje je dosad verovatno
nestalo. Opet, postojala je i mogunost da se, zbog
sputanja nivoa gruma, telo zadralo meu ste-
nama i da sad lei pod klif om, slomljeno, sa
strelicom iz puke oprugare zarivenom duboko u
grudi, to bi dokazalo da su Parli lagali kad su rekli
da je Srebrodelac izgubljen u brodolomu.
Cak me je i ta re nervirala; ta im je znailo to
izgubljen"? Niko sa Izabel nije izgubljen. Neki su
poginuli zato to su ostali pod palubama i onda bili
razneseni eksplozijom kotlova. Znamo njihovu
sudbinu: pojeli su ih grumeti. Izraz ^izgubljen" bio je
uglaeno, optimistiko ulepavanje, pogodno samo
da ga moja majka koristi; tim izrazom se podrazu-
mevalo da e oni moda jednog dana biti naeni" i
da e onda sve biti u redu.
Sluaj, je 1' ti stvarno eli da isplovimo?
upita me Smeooka zabrinuto.
Izvini, neto sam se zamislio, u tome je stvar
rekoh. Laki povetarac je nadimao nae jedro.
[demo doviknuh. Uskoili smo i odgurnuli se. Vo-
da je bila kao lepak, a plovidba u naoj zaklonjenoj
luci spora. Sad kad smo zaplovili, moje mrano ras-
poloenje poelo je da se popravlja. Opet sam uhvati o
sebe da posmatram Smeoaku na pramcu; od tog i i i
Izora moje raspoloenje se jo vie popravilo. Vel i l. i
broj skimera bio je ukotvljen i vezan; konopci
i lanci su doticali vodu i od vode se opet odvajali,
Isputajui pri tom duge, spore, viskozne kapi. Rili.u i
veina njih, nisu otili u ribolov nego su ostali
1
1 -
radu da vide ta e se desiti kad Parli stignu. N.ulao
sam se da nee biti nevolje.
Povetarac koji je jaao, poneo nas je u spolja-
i i 11 deo luke. Ugledali smo masu sveta na
lukobra-
nu Tu je bio sakupljen gotovo itav grad; ljudi su
I vrzmali oko tri velika topa. Bili su postavljeni na-
i ... I<i sa tramvajskom prugom, a njihove duge ce-
I hrabro okrenute ka moru. Sneno-beli grumeti i i l i
su na vrhovima cevi, meusobno se gurka-i ". i
krilima, zato to je svaki eleo tu teritoriju za ii <)ve
ptice se ne plae gomile ljudi. Nekoliko ljudi nam je
mahnulo. Privedoh ski-
. blie, do samih ogromnih stena na kojima je
ii! ubran poivao. Kad stiu Parli? povikah.
Uskoro. Sad smo razaznavala pojedina lica.
Videh Traku i njenog oca. Vuka nigde nije bilo.
Traka nam je mahala iz sve snage, viui sva
ozarena. Uzvratili smo povicima ali smo plovili dalje.
Smeooka me je gledala zamiljano; imao sam
predose-anje neke nevolje.
Opet se desilo, zar ne, Drouve ree ona
zagonetno, ali sigurna da u ja razumeti.
A-hm? promrmljah neodreeno.
Mishm, ti i ona ste umeani u tu eksploziju
kamiona, tamo na putu ka novoj konzervari, a ja, iz
nekog razloga, nisam bila prisutna.
Smeooka, ja tu nita nisam mogao. Ja volim
tebe.
Njen pogled postade meki. Znam. Ali ipak
imam strano oseanje da mi neto stalno izmie, i
da e mi na kraju ti izmai. To se nee desiti, je 1' i
tako, Drouve?
Nikad potvrdih. Pitao sam se zato se oseam
kao neki smrzni krivac.
Teraj, teraj ree Smeooka inae e ona
hteti da poe sa nama. Zaista,* Traka je e- j tala
du lukobrana, naporedo sa kretanjem naeg j
skimera, i smeila se dole na nas. A i ona se I
promenila nastavi Smeooka. Odnedavno je I
drukija, nije onako sklona da nareuje. Finija je. .. I
Zato je ona tako smrzno fina? dodala je gotovo I
plano, zahvaena iznenadnim oajanjem. Gledala J
je gore, na neosporno divnu mladu devojku, koja se I
samouvereno etala nad nama.
Ona odrasta i postaje razumnija rekoh. J To
se dogaa sa svima nama. Niko od nas nee I biti
isti posle ovog leta. . . a to me pomalo plai. Imami
oseanje da sam izgubio toliko mnogo, a sve vrlo
brzo. Ali sam mnogo i dobio dodadoh urno.
Zamor komentara i nagaanja na lukobranu
spasao me je iz ove nezgodne situacije. Smeooka je
spustila jedro. Tako rei istog trenutka na skimer je
nepomino zastao na lepljivoj povrini. Cpkali smo,
gledajui krivinu puta koji je sa severa vodio u luku.
Pored nas, na vodi, nasta komeanje. Jedna
ogromna srebrna riba, duga i ilava, bila je istisnuta
na povrinu, gde se ve neko vreme uvijala. Grumeti
su ocenili da je sad mogu bezbedno napasti.
Razvritano jato zakovitla se oko nas, juriajui na
ribu i parajui je svojim otrim kandama, a onda se
jedna od ptica neoprezno priblii ribinoj glavi. Ova
sevnu vilicama, dobro zahvati u razmaha-no belo
perje, i silnim naporom uspe da opet zaroni, vukui
napadaa sa sobom. Na povrini, koja se odmah
smirila, ostade samo nekoliko pera. U vodi su ostali
mlazii i vrtlozi krvi koji se nisu razilazili.
Tri parna kamiona se pribhie hukui.
Neprestano su zvidali da bi oterali ljude sa puta.
Platforme kamiona bile su krcate uniformisanim
ljudima; u eonom kamionu prepoznah skerletnu
boju vojne policije, a u ostala dva, tmurnije boje
strae i/, nove konzervare. Kamioni stadoe na
samom poretku lukobrana, blizu dubokotrupnih
brodova izvuenih na suvo, a vojnici poskakae na
zemlju. Drali su u rukama naperene puke.
Nadam se da niko nee pokuati nita glupo
ree Smeooka. Ne dopada mi se izgled tih ljudi.
Cini mi se da oni ele da upotrebe te puke, Icao
onda pred novom konzervarom.
Posmatrai su vikali i mahali pesnicama, ali se
eno i glas vrstorukog, koji ih je pozivao da budu
razumni. Vojska se postroji u formaciju i krenu du
lukobrana strojevim korakom. Tik iza vojske ili su
l..miioni, odhuktavajui polako. Samo je jedan
ovek pokuao da zaustavi ovu formaciju: otrgao se
i ruku svojih drugova i istrao pred vojnike. Nisam
Mtpazio ta se tano desilo, jer sam gledao odozdo,
.i povrine mora; ali, tog oveka vie nisam video, i
vojska je neumoljivo marirala dalje. Stali su tek
kod prvog topa, ekajui da se kamion postavi
naporedo sa njim. Onda se iza krovova kua
uzdigao l ul) dima: pojavila se lokomotiva naeg
parnog tramvaja, gurajui ispred sebe pokretnu
dizalicu. Na platformi smo videli ne samo kran, nego
i zbijenu masu skerletno crvenih uniformi.
Za razmerno kratko vreme topovi su utovareni.
Vojska je ula u kamione i odvezla se, praena
jalovim uzvicima prezira i psovkama. Sa mesta na
kome smo se nalazili videli smo CvrstorUkog,
pogurenih plea, pognute glave. Onda mu je prila
Traka. Zagrlila ga jednom rukom, propevi se na
prsite da mu neto apne u uvo. On joj se alosno
nasmeio i prebacio jedinu svoju ruetinu preko
njenih ramena. Tako su otili zajedno.
Sluaj, Drouve. . . ree Smeooka neras-
poloeno. Zao mi je to sam rekla sve one gluposti
o Traci. Ona mi se svia, stvarno.
U meuvremenu, dok smo mi proli du
unutranje strane lukobrana, pa oko svetionika na
njegovom kraju, i du njegove spoljanje strane, go-
miila se razila. Topova, koji su samo tri dana
predstavljali simbol odlunosti Palahaksija da se
sam brani, da isplazi jezik vlastima, da uspostavi
svoju nezavisnost, vie nije bilo. To me je podsetilo
na one dane kad mi je otac, posle guve u .
fc
Zlatnom
girumetu", zabranio da izlazim iz kue.
Smeooka i ja bejasmo pomalo neraspoloeni.
Sunce je bilo toplo, a vlani vazduh nas je pritiskao.
Grumeti su uspeno istrebili sitnu ribu sa povrine
okeana, ali su zato krupnije ribe sada bile
istiskivane na povrinu. Leale su svuda oko nas;
bacakale su se, neke ve bespomono, neke
besomuno, zavisno od toga koliko dugo je trajala
njihova agonija. Sa dna je isplovilo ubre: mokri i
truli komadi drve-ta, debeli korov, prljavtina.
Okean je smrdeo.
Moda nam ovo jedrenje i nije bilo najbolja
ideja ree Smeooka. Moemo uvek da se
vratimo, pa da poemo u etnju. Ovde danas nije
lepo.
Idemo samo malo dalje rekoh ja. Moda
kud Ispruenog prsta nije tako loe. Plima ovde do-
tiosi svakakve stvari. Na ovom mestu vidimo ubre I
i itavog ovog dela okeana. Imao sam neto na
umu, ali nisam hteo da uznemiravam Smeooku.
Naumio sam da potraim le ispod onog klifa pa,
ako |e jo tamo, da utvrdim uzrok smrti. . .
Smeooka je neraspoloeno gledala u vodu.
Nasluivao sam da pomiljamo na isto: ako telo nije
ostalo na stenama, moda je plovilo tu negde oko
nas. Kad god bismo bupnuli u neki otpadak, ona .<
lizala i podozrivo gledala preko ivice amca.
Drouve ree ona mislim da ima grum-
|ahaa u blizini. Pokazala je prstom prema jedni
mi mestu na horizontu, gde je lepralo neto belo.
Verovatno su to grumeti pokuah da je
umirim. Ali, svejedno, draemo se obale. Ako
16 neto desi, uvek moemo da iskoimo na stene.
Usmerio sam amac blie klifu. Proli smo ono
mesto gde smo ranije nali le, ili od njega sada nije
bilo ni traga. U blizini je plo-11a samo jedna velika
crna riba, trbuhom nagore; neki grumet kao da je
proglasio za svoje vlasnitvo, itojei na njoj sa
kandama zarivenim u svetlucavo ' . u- ; i > i merkajui
nas ljubomorno.
Uskoro se Smeooka opustila. Vidno joj je
laknulo. Cim smo zaobili Isprueni prst i poli
sever-nlje, voda je postala istija.
Nema ga ree ona sa uzbuenjem, tako
dugim kao da je minutima zadravala dah. Nema
i nema, nema, nema.
Parli su ga ubili. Saleteo sam Mestlera, ali OH
nije hteo nita da kae. Ipak, sve mi je bilo jasno.
Sigurno su ga ubili im su videli da e isploviti na
Itbulu. Valjda im vie nije bio od koristi. Smrzai.
U redu, ali hajde* molim te, da ne priamo
bome, Drouve. Vidi, da li ti se svia moja haljina?
Morao sam da se nasmeim ovoj naivnoj prome-ivl
Leme. Da, ali gde ti je uti pulover?
Oh. . . Pocrvenela je. Mama je rekla da ne
smem da ga nosim. Kae da je taj pulover. . . suvie
mali, zna. Stvarno je i bio suvie mali.
Mislila je, suvie seksi. Bojala se da ja. . .
ovaj... Zastao sam zbunjeno, svestan da zalazim u
preduboku vodu.
Vidi, eno novog keja ree Smeooka prisebno.
Sta misli, hoe li ga sad mnogo koristiti, posle
gubitka Izabel?
Verovatno hoe. Nisu oni gradili kej samo zbog
jednog broda. Ovde su istovarani i ribarski. . . Raks!
Pazi!
Na jednoj steni sedeo je grum-jaha i sunao se.
Cim je primetio na skimer, digao je glavu, frk-nuo i
skliznuo u vodu. Bio je udaljen nekih pedesetak
metara. ibao je perajima, naglo ubrzavao i
bukvalno skakao ka nama preko guste povrine.
Lezi, Drouve! povika Smeooka.
Posluah je. Usta su mi bila suva od straha. Klizio
sam nadole, sve dok se ne naoh na dnu skimera.
Smeooka uini isto. Dopuzala je i legla pored mene.
Gledala me je utke, zabrinutim pogledom. Sad kada
me povetarac vie nije hladio, sunce je poinjalo da
mi pregreva odeu pa sam se znojio. . . mada to nije
bio jedini razlog to sam se znojio.
Skimer se zatresao zato to ga je grum-jaha
poteno protresao. Pri tom je besno zalajao. Frku-
i, naleteo je nekoliko puta na tanko korito skimera.
Kapljice uljaste vode gusto su padale po nama. Bio
je besan to nita ne postie. Za trenutak vladao je
mir, a mi smo, zadravajui dah, sluah otro
dahtanje grum-jahaa u neposrednoj blizini.
amac se blago nakrenuo, a jedna senka pade na
nas. Izmicao sam se i pribijao uz Smeooku. Za-
tubasta glava zveri virila je preko ivice amca,
okretala se tamo-amo i kratkovido osmatrala
unutranjost amca svojim varljivo blagim oima.
Dah tog stvorenja ispuni amac, dah koji je
nepodnoljivo smrdeo na ribu. Grlo mi se steglo od
straha. Dugo smo se tako gledali, zver i ja.
Crna glava jo jednom frknu, ovog puta odvratno.
Neto je pljesnulo po skimeru, samo jednom ili vrlo
odluno, tako da se amac zatresao: to se rum-jaha
odgurnuo od nas i odskakutao. Leali smo, trudei
se da diemo to tie. Jedro nam je vi-silo, a toplota
se pojaavala: bilo je oigledno da je povetarac
sasvim zamro. Najzad sam se polako pri-digao u
sedei poloaj i rizikovao jedan kratki pogled preko
ivice.
More je oko nas lealo ravno kao ogledalo.
Usamljeni grum-jaha zabavljao se oko sto koraka
daleko od skimera. Glodao je jednu leinu,
razbacujui spore kapi oko sebe i rasterivao svojim
besnim rezanjem grumete koji su naletali iz raznih
pravaca. Smeooka se polako podigla i sela kraj
mene. Pazila je da naglim pokretom ne privue
panju ^rum-jahaa. Sta emo sad, Drouve?
proaputa. Ako pokuamo da veslamo prema
keju, on e nas videti.
Odmeravao sam udaljenost do obale. Neto
moramo brzo da preduzmemo rekoh. Struja
nas nosi sve dalje.
Brzo osmotrih okean oko nas. Izmaglice su
privremeno zaklonile sunce, pa je okean dobio
olovno sivu boju. U naoj blizini, velika vodena
povrina bila je nekako tamnija od ostalog mora.
Neto dalje, kod ua, jedan talas se valjao preko
ravne povrine, nalik na malu plimu koja je hitala ka
nama.
Sta je ono? upitah.
Smeookin glas je drhtao. To je. . . to su i;rum-
jahai, Drouve. Ceo opor. Tako oni obino rade.
Ovaj najblii nama sigurno je odbegao od opora.
Hm. . . I ta e da uine?
Sa svih strana e nas.. . To se desilo prole
godine, opor grum-jahaa uhvatio je jednog ribara.
Oni uskoe u amac i onda. . .
Nije bilo potrebno nita vie da kae. Mogao .mi da
zamislim ta e se desiti kad horda monih zver,
(
cd
kojih nijedna nije bila manja od oveka, napadne
odasvud na mali skimer, uskoi u njega i.. .
Iz nekog razloga gledao sam tamnu povrinu blizu
nae leve strane. Tu su se dizali veliki spori mehuri,
zatim pucali, kao da je okean podrigivao, zgaen
ubretom koje je pokrivalo njegovu kou.
Smeooka mi je neto tiho govorila. Nije nam
ostalo jo mnogo vremena, Drouve. alim. . . alim
to smo toliko odugovlaili sa upoznavanjem. Molim
te, poljubi me, brzo.
Sagnuo sam se ka njoj i poljubio je dugim,
strasnim poljupcem, a ona se drala za mene plaui
na mome ramenu, dok sam posmatrao juri
pregladne-log opora grum-jahaa ka nama. Onda
uzeh sa dna amca veslo i podigoh ga; to nam je
jedino preostalo. Bio sam reen da ne umrem ranije
nego to je neizbeno. Nikada u ivotu se nisam
toliko uplaio, a ipak sam mislio na Smeooku: nee
je smirznl grum--jahai ni dotai dok sam ja iv. . .
Onaj oblinji grum-jaha prekide svoju gozbu.
Plovei visoko na gustoj vodi, podigao je glavu.
Osmotrio je primicanje opora, okrenuo se i iknuo
ka otvorenom moru, udarajui snano perajima i
vukui za sobom trag vodenog praha. Bacih pogled
na kej: bio je predaleko. opor e biti na nama pre
nego to se doepamo keja.
Smeooka se ukoi u mojim rukama; okrenuvi
glavu, zurila je u vodu. Gledaj! jeknula je.
Drouve, vidi ovo!
Ona tamna senka pod povrinom dobijala je
formu i vrstinu otre, jasne ivice. Mehuri koji su
mirisali na mokro drvo, na konopce i katran
rasprskavali su se jo uvek. Pogledao sam preko
ivice amca; moje oi naoe pravi fokus, pa
razaznati palube, slomljene poprene grede jedara,
poklopce na prozorima; sve je to polako plovilo,
uzdizalo se ka meni, iz dubine okeanskog rova
Paiahaksi. Bio je to avetinjski prizor, pa zaboravih
na opasnost, grum-
-jahae, i zadrhtah od iste praznoverice. Grum je
dizao brod Izabel sa dna mora. . .
Dvadesetak koraka od mene, neravni kraj
prelomljene katarke izbi iz vode. Izgledalo je kao da
nastaje ni iz ega, jer je od onoga to sam video bio
odseen ravnom srebrnastom povrinom. Ali uskoro
izroni i crna krmanoka kuica, bezoblina,
razbijenih prozora, ali ipak prepoznatljiva. Pojavie
se i drugi delovi broda; jeali su tiho, dok je
celulozna voda nevoljno naputala unutranjost,
ustupajui mesto sveem vazduhu. Uskoro smo
videli celu palubu, sa koje se voda slivala kao teka
iva.
Zarih veslo u vodu i navalih da veslam, pokreui
skimer preko malog rastojanja koje ga je deli-lo od
broda. Grum-jahai su se primicali u skokovima.
Cuo sam njihov gladni lave. Videli su nas; zbijali su
svoj front s namerom da nas zgrabe. Najzad skimer
tupnu o teke grede Izabel, za koje se odmah
uhvatih. Smeooka se uspentrala na palubu. Pooh
za njom, ne putajui veslo iz ruku, ali se u urbi
okliznuh i skimer se izmae ispod mene. Pao sam u
vodu, udario glavom o crno brodsko korito, a preda
mnom se razli eksplozija svetlosti i tame. . .
Grabio sam prstima neto tvrdo, zario nokte,
vukao se napred i nagore, gonjen strahom od
mesodera koji su verovatno ve bili tu, ve se bacali
na mene. Jo sam bio polusvestan. Pitao sam se
koliko dugo sam bio u tom stanju, koliko dugo...? Ne
prestajui da puzim, digoh glavu i videh, naspram
nebeskog sjaja, viziju Smeooke koja me je
opkoraila. Vitlala je veslom, koje je ibalo po rain
snelim zverima oko nas.
Puzio sam dalje, dok paluba nije dobila odre-<l< n
oblik ispod mene. Oseao sam kako se ljulja, i'.nim
ju je polako uzdizao. Sad sam uo kako Sme-
BOOka, gubei dah, oajno vriti:
Pustite ga, smrzai jedni, pustite ga, pustite-
ga. . .
Ustadoh* ali sam se jo teturao, borei se da
odagnam maglu ispred oiju. Onda prioh
Smeookoj i blago uzeh veslo iz njenih ruku. Ona je
ve neko vreme tukla tri mrtve ivotinje; ustima je
formirala rei koje se nisu ule, a oi su joj bile
prazne. Prevaljah tri mrtve zveri preko ivice palube.
Voda je bila bar dva koraka ispod ivice. ivotinje
padoe sa potmulim pljuskom. Ostali grum-jahai ih
napadoe istog trenutka: razdirali su ih i prodira-li,
uz tiho mljackanje. Uskoro odjurie ka jugu, ka luci.
Smeooka je stiskala akama slepoonice.
Poinjala je opet da misli, a drhtaji su joj potresali
telo. Imala je posekotine na nogama i pleima, a
njena lepa haljina bila je dopola zderana, pa joj je u
dronjcima visila oko struka. Zagrlih je i povedoh do
jednog poklopca na otvoru za utovar tereta na
palubi, pomaui joj da sedme. Onda, svukoh
ostatke svoje koulje, pocepah je na trake i-ovlaivi
ih po-eh da joj ispiram rane to sam paljivije
mogao. Iz duboke posekotine na jednom ramenu
curila je krv, ali su njene zanosne grudi bile
nepovredene, pa sam ih samo oprao i neno
poljubio. Onda, okleva-jui zastadoh, ali odmah
dooh do zakljuka da ima stvari vanijih od
stidljivosti, utoliko pre to sam video krv i u blizini
njenog struka. Zato sam joj pomogao da ustane,
skidajui sve sa nje. Imala je malu posebotmu na
jednom kuku, koju sam takoe oprao i poljubio.
Okupao sam je elu, ak i od pojasa nadole, a ona je
poela da se smeka i da me miluje po kosi dok sam
kleao pred njom.
A sad, ti ree ona glasom koji nije trpeo
protivljenje. Svukao sam se i ona me je oprala,
polako i vrlo temeljito. Nisam zapazio da li je na
meni bilo nekih povreda. Onda je odstupila korak
unazad, osmotrila me otvoreno i veselo se nasmejala.
Ko kae da se nama nikad nita ne deava?
ree.

lomljene katarke i iskrivljeni dimnjaci bili su i; i
isto okieni morskim korovom, iz koga se cedila
ljigava tenost. Zakljuili smo da su ti delovi bili ..u
i veni u morsko dno i da su ukotvili Izabel, spre-i-
avajui brod da jo ranije izroni. A kad se grum
dovoljno zgusnuo, ti delovi su se otrgli od dna. Osli
ihoen glavnine tereta na palubi, brod se brzo di-
i '.iii. Dok se bliio povrini, ispravio se, pa je zato I i
onio palubom nagore.
Nije nam se mnogo urilo da vest o ovome od-
nesemo u Palahaksi.
Leali smo neko vreme na palubi da se opo-i a
vuno. Vrelo sunce je isuivalo nae rane. Smeoo-
ka je izgledala kao divni komad nakita: svuda po
njoj bletali su kristaflii. inilo nam se da bi bilo
l i ta sada se obui. Nije bilo nijednog amca na
Hliku. Lutali smo po palubama koje su i same po-
Lnjale iskriavo da svetlucaju. Mokro drvo se
svuda u ilo. Gledali smo maine, ostatke tovara na
palu-
l'i ali ponajvie jedno u drugo.
Uspeli smo da otvorimo vrata krmanoeve ku-Ice.
Izvukli smo jedno smotano mokro platno, rai-
i h ga po palubi, pa presavili nekoliko puta, da
lii ni krevet. Bilo je to rezervno jedro. Iz njega poe
i i se die spora para. Pogledah Smeooku; na nje-
notn licu, punom sjaja, bio je neki ozbiljan, gotovo
finjan izraz; uzvraala mi je pogled, gledajui me i
mi tom od glave do pete. Prelazila je pogledom po
om ni na jedan ispitivaki i gladan nain, tako da
I postideh. Onda se uzbueno nasmejala i epala
om Grlili smo se strasno, presreno, a kristali sa " i
Let eh su na sve strane, kao kia; smejafli smo se i i
i dve budale.
Kasnije sam esto razmiljao o injenici da nam l| u
i "ni trenutku najvie pomogla naa silna ljubav. ' I
1

nije bilo te ljubavi, sve je moglo da ispadne vr-ii
godino, jer mi nismo znali ta zapravo treba
da uradimo. Nekako smo se uvukli u nabore toplog,
ali jo mokrog jedra; srnejali smo se i vrpoljili, dok je
gusto tkanje platna prianjalo uz nas. Bili smo
nezgrapni zaito to nismo hteli ni za tren da se
pustimo, tavie, hteli smo da se dodirujemo to
due i to bolje. Zastali smo za trenutak kad smo
prime-tili da leimo isprueni, zblieniji nego ikad, i
da nas nita ne spreava da uradimo onu divnu
tajnu stvar koju odrasli rade, nita sem naeg
sopstvenog neznanja.
Onda poljubih Smeookine slane, meke usne.
Primetih da, ni sam ne znam kako, leim na njoj, a
da se ona vrpolji ispod mene, iri noge, izlazi mi
kukovima u susret. Nekako se gurnuh prema njoj,
zato to sam to jednostavno morao. Ali tada videh
bolni gr na njenom licu i doe mi da zaplaem to
sam je povredio.
Molim te, duo, Drouve, nastavi proaputa
ona. Osmehnula se, a u uglu njenog oka videh suzu.
Posluao sam je, i odjednom je bila topla, meka,
izazovna, znao sam da e sve biti dobro. Uskoro su
nai pokreti dobili luaku estinu; moj mozak s tim
nije imao nikakve veze, ja ni na ta vie nisam
uticao, stvar se sama deavala, deavala. ..
Ohhh, Drouve, Drouve jecala je Smeooka.
Oi su joj pomamno zurile u moje. Nikako da se
dovoljno pribliimo. . . a onda je dola divna,,
zastraujua eksplozija, i trajala, trajala. .. trajala. . .
Mnogo kasnije,i sunce je jo uvek bilo na nebu,
jo uvek vrelo, tako da nismo mogli da odredimo
koliko je vremena prolo. Zevnuo sam i protegao se;
osetio sam da Smeooka pored mene poinje da se
pomie. Pogladio sam je po kukovima i poljubio je, a
ona otvori oi i nasloni se na mene.
Drouve? pozva me izazovno.
Sluaj, mislim da treba da poemo rekoh.
U ovom brodu ima stvari koje su gradu potrebne.
Na palubi su se jo nalazila dva parna topa. Bio
sam siguran da se pod palubom nalaze ratne zalihe
koje bi Palahaksiju mogle uskoro zatrebati.
Ma, Raks. Hou da me ponovo voli, Drouve.
Ponovo i ponovo i ponovo. Zelela bih zauvek da
ostanem ovde. Ej, zna ta? Njene napuene usne
razvukoe se u osmeh. Sad e morati da se
oeni sa mnom, Drouve. Ja u rei roditeljima kako
si me iskoristio, pa e morati da se oeni sa
mnom. Onda emo se voleti svake noi, zauvek. Spa-
vaemo oboje u onom krevetu gde je regent spavao.
Smeooka, ti ne bi tako neto uinila. Nee 11
i roditeljima?
Rei u ako me ne bude voleo, odmah.
Izvukoh se iz naeg improvizovanog kreveta
vi l o brzo; da nisam, ne bih se nikad ni izvukao. Sve
11 me su me traile njene grabljive ruice. U jednom
trenutku, zamalo da se vratim; ipak, uspeo sam se
oslobodim i da ustanem. Aj'mo rekoh odluno.
Digla je ka meni buntovan pogled. Znam da i 11
to eli, mene ne moe da prevari.
Smeooka, draga, naravno da elim. Ali, zar
ih* kapira? Sad imamo ansu da okonamo ovaj
sukob izmeu Parla i naeg grada. Moramo to pre
da , l i obavestimo, da ne nastrada jo neko. A
kasnije,
i , 6u uvek dolaziti u tvoju sobu kad tvoji roditelji
DUdu na poslu. Vai?
Nemoj sluajno da ne doe. Stala je na
noge i obukla ostatke svoje odee; inila je to
polako, dobacujui mi sve vreme nestane osmehe.
O, Fua mi progunah.
Poto sam se obukao mnogo bre, zgrabih Sme-
i">kii i brzo popravih jedan deo njene haljine, onaj
Ide je ostavila da joj se vidi mala dojka, samo da H
me zaludela. Setih se da je od mog dolaska u Pa-i
uhiiksi i susreta sa Smeookom prolo tek ezdeset i
mdardnih dana. Bilo je teko povezati onu stidlji-U
devojicu u prljavoj odei, koja je stajala na plai
mog i Vukovog brodoloma, sa ovom zavodljivom
mladom sirenom koja je sasvim dobro znala koliko
njena lepota snano deluje na mene. Upitah se da li
sam i ja tako brzo odrastao kao ona, i odgovorih
samome sebi: Moda i jesam".
Sad sam bio u stanju da razmiljam o irim
drutvenim pitanjima, o-budunosti onoga to me je
okruivalo, o realnosti rata. Pre ezdeset dana, ni na
kraj pameti mi ne bi bilo da vlastima prijavljujem da
je neki potopljeni brod izronio; pustio bih vlasti da to
same otkriju, a ja bih se igrao loptom, ili bih
organizovao trke driveta.
Spustili smo se u skimer i otisnuli od, sada sve-
tlucavog, trupa lae Izabel. Povetarac je opet ojaao,
jedro se nadimalo, pa smo ubrzo kliznuli oko
Ispruenog prsta i ugledali lukobran i grad Palahaksi
pred sobom. Iako grum-jahaa nije bilo na vidiku,
drao sam se poblie obali. Osvrnuo sam se samo
jednom i video kako Izabel pluta na gramu,
svetlucajui kao ukraeni kola. Pitao sam se koliko
e izdrati; kroz nekoliko standardnih dana grum e
poeti da se razreuje, brod e izgubiti jedva steen
uzgon, pa e se opet spustiti na dno rova Palahaksi.
Ali bilo je moguno pre toga istovariti ovaj brod, ak
ga i navui na plau, mada se opravka verovat-no ne
bi isplatila jer je eksplozija kotlova razvalila dno.
Stigli smo u luku i uplovili u zonu brodogradilita
pokojnog Srebrodelca. Izvukli smo skimer na suvo,
skinuli jedro i katarku i sloili ih u ugao ma-gacina.
Onda poosmo du keja. Imali smo oseanje da smo,
ovako iscepani, veoma upadljivi; uz to, bili smo
sigurni da e i poslednjoj budali biti jasno da smo
vodili ljubav.
Na debeloj ploi koja ini proirenu kamenu bazu
obeliska,i i koja se zove plint", sedeh su Vuk i
Traka. inilo se da im je dosadno. Bacali su mrvice
hleba golubovima pismonoama. Te male ptice bile
su razumljivo nervozne; izmicale su se kad god bi
ogromna senka nekog grumeta pala na njih.
Informacije sa fronta su nam u poslednje vreme
stizale sasvim neredovno, zato to su grumeti poj eh
veinu golubova pre nego to su ovi mogli da dolete
do svoje kuice u centru Palahaksija. Ono malo vesti
to nam je stiglo nisu bile ohrabrujue, to kao da je
potvrivalo ispravnost mog gledita da je bolje ive-
l i u neznanju.
Traka nas je pogledala samo jednom i odmah joj je
sve bilo jasno. Nasmeila se tajnovito i rekla:
Vas dvoje ste se zabavljali, a? Jednog dana
e morati da mi otkrije svoju tajnu, Smeooka.
Nego, hajde da se vi to bre obuete u neto. Ljudi
vas gledaju.
Osvrnuh se postieno; pomislio sam da je Smei
w>koj opet izvirila jedna dojka. Sreom, nije, ali
videh neto drugo, to je donekle objanjavalo Tra-
kin stav. Moja devojka je zaista privlaila pogled,
lako je bila sva u dronjcima, neki sjaj se irio iz
nje. inilo se da je njena koa dobila jednu
dimenzi j u vie, i to ne samo zbog grum-kristala;
njeno divno lice zrailo je spokojstvom,
zadovoljstvom, radou, ne prelazei pri tom u
nadmenost ili izve-i.ieonost. Nisam mogao oi da
odvojim od nje, a ona nam se smekala iz svoje
tvrave ljubavi. Cuo sam neto kao Trakin smeh,
ah u njemu je bilo mnogo i u'podnoljive tuge.
Vuk je i dalje bacao mrvice golubovima, nes-
vestan ta se oko njega deava. Je 1* mi moramo
ovde da presedimo ceo smrzni dan? ree kao da
.se ali.
Ama, zavei, ti izbrecnu se Traka na nje-
, i Zatim nastavi da posmatra Smeooku
ispitivaki , ali u njenom pogledu bilo je divljenja.
Dobro,
i ita ste vas dvoje radili? upita. Mislim, ta te
sem toga radili?
Trako, moram hitno da razgovaram sa tvo-
i i i i i ocem rekoh. Izabel se ponovo pojavila na
povrini.
Oh. . . dobro. Brzo je ustala. Nije izgledala
mnogo iznenaena, pa pretpostavih da se slina
iaronjavanja esto deavaju, ovde na obali. Mislim
da je u hramu ree ona. Idem s vama. Ima li
tamo neeg to vredi spaavati?
Na palubi su dva topa, a valjda jo mnogo u
unutranjosti, iako je na dnu smrzno velika rupa.
Bie dovoljno da se zatitimo ako astanski ratni
brodovi opet naiu.
Ako nam Parli dozvole da ih zadrimo ree
Traka zamiljeno.
Nee se usuditi da nam ih oduzmu, ne ovog
puta. Rekli su da je to oruje namenjeno odbrani
grada, sea se?
To su rekli tek kad je brod potonuo pri-meti
Traka promiljeno.
Nadao sam se da njen otac nee na stvari gledati
tako cinino, jer ako i on bude slinog miljenja, od
mojih nada da se Parli i grad pomire nee biti nita.
Smeooka, Traka i ja poosmo glavnom ulicom do
hrama. Za nama, na znatnom odstojanju, iao je
Vuk; valjda se stideo da bude vien sa nama, ovako
pocepanima, ali nije hteo da propusti nita od
dogaaja koji su trebalo da nastupe. Smeooka je od
trenutka kad smo se iskrcali uglavnom utala; samo
se tiho smekala i irila oko sebe oreol sree, koji
kao da je dovikivao u uvo svakom ko bi je pogledao,
a gledali su je svi, cela glavna ulica Palahak-sija.
Nain kako se pripila uz moju ruku objavljivao je
svima ko je njen izabranik. . . Pitao sam se kako u
smoi snage da pogledam njenim roditeljima u oi.
U hramu smo zatekli neprijatnu scenu: vrstoruki
je sasluavao dvojicu kamiondija, Groupa i onog
drugog, i pri tom nije postupao ba lepo. Paz'
ovamo, smrzai jedni! urlao je. Sada ete ovo
da mi kaete. Ako ne alju svu tu silnu ribu van
konzervare, onda ta, kog smrznutog Raksa, rade s
njom? Jedu je? Nadnosio se nad njih, udarajui ih
nogom. Oni su leali na podu, vezani.
Group je cvileo: Ne znam, asti mi ne znam ...
Ja sam samo vozio, nisam postavljao pitanja. On
uspe da oslobodi jednu od svojih udnih dvo-krakih
aka iz konopca, pa je sad pruao tu ruku kao da
hoe da sprei sledei udarac.
Oe! doviknu mu Traka. Istog trena se
okrenuo i, kad je video svoju ker, njegovo lice se
promeni. Pomislih, ne prvi put, da zaista jeste
moguno da roditelji vole svoju decu, i deca roditelje,
pitajui se gde sam pogreio? Onda vrstoruki vide
Srneooku i mene, i njegov osmeh, pun naklonosti
za svoje dete, pretvori se u izraz prijateljstva za nas
dvoje. Ne kaem da je to malo: videti izraz
prijateljstva na licu jednog odraslog oveka.
Drouv i Smeooka imaju neto vano da ti l
'pte ree Traka.
estitam, estitam promrmlja vrstoruki
suvo, zurei opinjeno u SmeoOku, kao da je nikad
ranije nije video. Ti si jedan smrza koji ima puno
sree, Drouve.
Nisam mogao a da se ne nasmejem. Smeooka
nije ni pocrvenela. Nije o tome re, vrstoruki
rekoh. Vozili smo se mojim skimerom preko
|*idmorskog rova. Videli smo kako Izabel izranja.
Opisao sam taj dogaaj.

Kaete da je jo uvek tamo? ree on, ne dajui
mi da zavrim. Visoko se dri na vodi?
Jo e se vie uzdii kad skinete topove sa
palube.
To i hoemo. . . to i hoemo. Ushodao se po
prostoriji, zadubljen u misli. Smesta u skupiti
ljude i amce. Uzeemo moj skimer, pa onaj u
brodogradilitu pokojnog Srebrodelca, pa Bordinov,
pa Glavonjin. . . Bie dovoljna etiri takva brodia.
Kae, samo dva topa? teta. . . Obratio se latim
zarobljenicima. Ja se neu brzo vratiti. Imaete
dosta vremena za razmiljanje. A pomislite na ovo:
kad su vojnici danas doli po one topove, nisu ni
pokuali da uzmu i vas. Samo na to pomislite kad
budete odluivali na iju ete stranu stati.
Zna li gde je moj otac? upitah Cvrsto-
rukog.
Njegove oi postadoe hladne. Vien je pre
kratkog vremena kako se vozi ka novoj konzervari. S
njim je bio ovek po imenu Fron. ta ti sad treba
otac?
Pa, da mu javim za Izabel, naravno. Na keju
nema nijednog Parla, oni ne znaju da je brod izronio.
Pomiljao sam pri tom da moda nije trebalo
otkrivati Cvrstorukom tu nameru.
to ih ne pusti da sami saznaju?
vrstoruki, zar ne uvia da je ovo ansa da
se grad i Parli ujedine? Obeah su nam topove, i evo
topova; oni su nama namenjeni, ne moe se rei da
smo ih ukrali. Parli mogu da nam pomognu da ih
istovarimo i postavimo, mogu da nam obezbe-de
obuku u rukovanju topovima. Astani su tako rei s
one strane planina; ne mogu se Parli i graani jo
dugo ovako sukobljavati!
Dok sam priao utke me je gledao, a onda
odmahnu glavom.
Tvoja oseanja mi se dopadaju, Drouve, ali
ja nemam toPko poverenja u Parle kao ti. Idi i kai to
svome ocu, ali moju kerku nemoj da vodi sa
sobom. Meni se ini da e oko Izabel nastati smrzno
velika bitka.
Pozajmili smo jedna lokskdla. Smeooka i ja smo
seli u njih i krenuli na sever, uzbrdo. ivotinja je u
poetku ila sporo i mrzovoljno. Jedan lorin primeti
da imamo problema; iskoio je iz oblinjeg drveta,
poavi naporedo sa ivotinjom koja se gegala. Stavio
je ruku na nju i ohrabrio je. Tako smo stigh do vrha.
Pred nama je pukla rena dolina.
U ue vie nije bilo, tako rei, ni kapi vode;
umesto reke, izmeu polja i livada krivudala je sa-
. iroka traka mrkog mulja. No ipak smo prime-
iili jedan svetlucavi koni u sredini blatnog pros*
transtva: ta poslednja traica vode ipak je tekla. Iz
nove konzervare dizao se samo stub dima. Meu
mnogobrojnim graevinama koje su sainjavale
onzervaru bilo je i nekoliko novih, koje su iznikle "I
onog dana kad sam poslednji put osmatrao zab-
rinjenu zonu. Nekoliko kamiona je besposleno
ekal o kraj kapije. Po suvom dnu ua bilo je
razasuto bezbroj skimera i dubokotrupaca. Izgledalo
je kao dl konzervara spava, kao da je naputena.
Tu nas lorin napusti, otravi kroz lepljivo bu-
nje na obronku brega, u pravcu jedne strmine gde
.c videlo mnogo rupa. Na loks je zadovoljno kaskao
dalje. Dole, duboko ispod nas, neto se pomaklo.
Straar napusti svoju kuicu i otvori kapiju, a jedan
kamion ispusti itavu fontanu pare. Iz najvee zgra-
di ' pokulja gomila radnika, ija je smena bila zavr-
lena. Potrpali su se u prikolice koje je kamion vu-
kao. Kamion povue i itav taj parni voz, sa jednim
0 Sitnim piskom, krenu putem koji e ga dovesti na
brdo, nama u susret. Ova iznenadna guva udno je
odudarala od vanvremenskog spokojstva cele pano-
rame. '.
Je P me jo uvek voli, dragi? upita
Smeooka neoekivano.
Zurio sam u nju. Zato pita? Naravno da te
volim.
E. . . osmehoula se sreno. Samo sam
htela da ujem da to kae. Najzad, nije iskljueno
da se predomisli. Moja majka mi je priala da se
mukarci esto predomisle, im... ovaj. .. zna, im
zavedu neku devojku. ..
I dosad smo, na lokskolima, sedeli blizu; sad se
pribih jo blie uz nju. Otkrio sam da ako ruku
kojom sam je zagrlio ispruim samo jo malo, mogu
iako da je provuem kroz jedno pocepano mesto na
haljini i uzmem njene grudi u aku. A ti se pri-
seti ko je koga zaveo rekoh.
Tad nam je u susret doao, i mimoiao nas, voz od
onog kamiona ispred konzervare i njegovih prikolica,
pun radnika koji su se vraah kui u Palahaksi.
Mahali su nam i eretski zvidukali dok su promicah
kraj nas. Ponet nekim oseanjem bezobzirnosti,
dopustio sam da mi ruka ostane tamo gde je bila i to
nije ostalo neprimeeno. O ovome e se uskoro
priati u Zlatnom Grumetu", pomislih.
Najzad smo doli pred kapiju konzervare. Siao
sam sa kola. Pribliio se straar, zurei podoz-rivo
kroz icu. Drei se kao vana linost, rekoh:
Moramo da vidimo Alika Berta. Javite mu da smo tu.
Ja sam njegov sin Drouv. Ovo je Palahaksi
Smeooka, moja devojka.
Ako sam mislio da e me straar, kad uje ko
sam, pozdraviti stavom mirno, razoarao sam se.
Promrmljao je neto i udaljio se. Posle dueg
vremena vratio se i otvorio kapiju; zveale su reze.
Za mnom rekao je kratko, kad je zakljuao kapiju
za nama. Krenuo je veoma brzim, dugim koracima.
Nisam imao mnogo mogunosti da gledam oko
sebe; Smeooika i ja morali smo dobro da se
potrudimo da ga, zadihani, sustiemo. Na sve strane
smo videh neke velike kutije, a i neke druge
predmete, jo vee, pokrivene ciradama. Naravno da
su radnici koji su iveli u Palahaksiju mnogo puta
ispitivani o prirodi nove konzervare, ali od toga nije
bilo mnogo koristi. Njihov utisak bio je da je
uglavnom sve isto kao u staroj konzervari: maine
su bile modernije, ali je konani produkt bio isti.
Seajui se onog incidenta sa praznim kamionom,
zapitah se u jednom trenutku ta se zapravo radi sa
gotovim proizvodima. Zgrade su bile vee nego to mi
se iz daljine uinilo; gledano odozgo, sve je izgledalo
manje, a sad sam video prave dimenzije svega. Iznad
naih glava vodile su metalne staze; stepenita su
zalazila u podzemlje; na nekim rezervoarima pisa-
|e ,,disti" na drugim ,|,voda", videli smo troja
i/rata: zelena, uta i plava.
Straar silovitim zamahom otvori uta vrata.
lupio je u stranu i pokretom nam pokazao da
ue-mo Naosmo se u sobici sa jednim prozorom,
jedni m inovnikim stolom i jednom stolicom. Bio je
i h i kavez za goluba pismonou, i jedan visoki ormu
sa mnogo polica. Sve u svemu, nita se naro-6lto tu
nije moglo videti, sem mog oca, koji je sedeo n i itolici
i posmatrao nas sa izrazom zaprepaenja i .11
ahovitog besa.
Nadam se da ima neko objanjenje za ovo - ree
on najzad, sporim, neizmerno preteim glasom.
Naravno, oe. Ne bih doao da stvar nije na.
Jo uvek sam bio ona ista budala, idea-
i i , zamiljao sam da treba ulagati napore da ne '
bije graanski rat. Dakle, Smeooka i ja smo. . .
Ali moj otac je ve skoio na noge. Bio je to i i
lini primer njegovog neobuzdanog besa. Sh-
I itai li ti da e mi se zbog tebe smejati svi koji
Uestvuju u ovoj operaciji? Dovukao si se ovde po-
> vukui tu drolju koja se o tebe okaila. Ti se il.
usuuje da u mom prisustvu spomene njeno
ii ne? Cak se ne ustruava da je dovede pred
me-
' paradira ovde da te svi vide, a ona je, tavie,
)o ilfte? Tako mi Fua, nisam se nadao da e doi
il:ui. . .
... oko Ispruenog prsta nastavih uporno
dl govorim... I dok su nas napadali, Izabel je
ula noena grumom. Uspeh smo da se primak-ni
mo naim skimerom, tad je SMEOOKA SPAS-i \
MOJ 2IVOT a posle smo pogledali. . .
Sta si rekao?
Rekoh da mi je Smeooka spasla ivot. Smeli
...ka!
Pokuava da kae da je Izabel tamo, na
povrini?
Tano. Ve sam obavestio ljude u gradu, tako da
oni sad uveliko organizuju akciju spaavanja.
Obavestio si ta?
Obavestio sam ljude u...
Shvatam ta si rekao. Shvatam ta si rekao.
Njegovo utanje me je iznenadilo. Zurio je u
mene rairenih oiju. Tek koji sekund kasnije
shvatio sam da je uplaen, smrtno uplaen, zbog
neeg to sam kazao. Izgledao je kao starac, izgledao
je kao da umire, tano onako kako je izgledala tetka
Zu kad je otimala kaputi od mene, tano kao
Horloks Mestler kad je polazio da umre u eksploziji
pare. Stomak poe da mi drhti kad shvatih da ovo
nije uobiajena bitka izmeu nas dvojice. Ovog puta
neto je izalo na zlo, na strano zlo. ekajte ovde
rekao je najzad. ekajte me tu gde ste, vas
dvoje. Iz sobe je izaao maltene treim korakom,
zalupivi vrata za sobom.
Videh strah-u devojinim oima.
On je samo jedna budala rekoh joj. Zao mi
je to je rekao sve one stvari o tebi, draga.
Neto nije u redu, Drouve. Ne bih rekla. . . ne
bih rekla da su ti topovi ikad bih namenjeni gradu.
Mislim da je Trakin otac u pravu: Parli su hteli da ih
donesu ovamo. Ali ovog puta tvoj otac zna da e se
Paiahaksi boriti da ih zadri.
Raks. Objasni ti meni zato sam ja uopte
zabijao nos u sve ovo, Smeooka.
Zato to si se nadao da e se tako pomiriti sa
svojim ocem, eto zato. Verovao si da e on biti
zadovoljan, eleo si da bude zadovoljan. Znam da
mrzi svog oca, Drouve, ali ti ne eli da ga mrzi.
U tom asu vrata se s treskom otvorie. Uoe
dvojica straara. Bili su veliki i namrgoeni. Ti,
polazi s nama ree jedan od njih Smeookoj,
grabei je za miicu.
Sklanjaj te gadne ape s nje! povikah i
poleteh ka njemu. Drugi straar me zgrabi, savijajui
mi ruke iza lea. Otimao sam se besomuno, ali
(edan me je drao dok je onaj drugi, koga nisam mo-
h, da dohvatim, odvlaio Smeooku napolje. Ona i'
vri tala i uvijala se u njegovom zahvatu, ah on i
u je jednom rukom poduhvatio oko pojasa, a dru-
r. savladao i stegao njene pesnice koje su bespo-
. no mlatarale po vazduhu. Otili su, a ja sam
" i hi da se beznadeno borim jo neko vreme. Moj
11 a ar se samo smejuljio i zavrtao mi ruku, sve
dok urani osetio kako rame pucketa.
Najzad se drugi straar vratio. U redu je,
.. V ga pusti ree on zadihano.
Poleteh napolje, ali tamo nije bilo nikog. Samo i ade,
i sva ona vrata; sve zatvoreno, svuda tiina, i i
/grada se videla iana ograda. Sunce je bleta-I"
na tlu su se smenjivale crne senke i
bletave'povrine.
Gde je? zaurlah. ta ste uinili sa n|oin?
Oba straara su se udaljavala. Sustigao sam ih i
.rabio za miice. Samo su me otresli i nastavili da
hodaju.
Onda zauh njeno slabo dozivanje. Drouve! i li
ouve! Pourih u tom pravcu, ali u poetku ni-i i
nisam video. Onda sam proao pored jedne male
lupo.
I tada je videh kako tri du ograde, preskae u
kove i gleda u mom pravcu. Spazila me je i stala, l>i
n/onih ruku, plaui, a ja joj pritrah.
oklevajui, pogledao sam zakljuanu kapiju.
i i je stajao straar i cerio se. Opet sam pogledao
Smeooku. Mislim da sam tada i ja plakao. ta
u nam ovo uradili, draga? jecao sam. ta su
...i to uradili ovi smrzai?
I >na je bila sa spoijne strane ograde, ja sa unu-
U'itftnje.
Neko od nas dvoje bio je sad zatvorenik.

Ograda je bila visoka najmanje pet koraka i
napravrjenna od jake iane mree. Smeooka i ja
smo mogli samo da se dodirujemo prstima. To smo
neko vreme inili, gledajui se pri tom i govorei vrlo
malo; mislim da smo shvatali da ne vredi mnogo
mudrovati. Vlasti, a to znai svet odraslih, razdvojile
su nas onom istom bezlinom konanou sa kojom
sam ja razdvajao par svojih ljubimaca drive-ta, ne
elei da se pare. Dok smo moja devojka i ja tako
stajali, prvi put shvatih do koje mere sam i ja jadna
ivotinja, omeena svojim unutranjim prinudama.
Daba mi one fine misli odnedavno. Sve ono
brbljanje o novim stavovima, o bliskoj zrelosti, o
vrhuncu inteligencije, sve je to bilo besmisleno i
siuno u poreenju sa onom pustoi koja je nastala
kad su me razdvojili od moje enke.
Jednom smo otili i do kapije, pokuavi da
razumno razgovaramo sa straarom; ali on je, kao i
svi straari sveta, samo rekao da postupa prema
nareenjima.
Po ijim nareenjima? poeh da viem na
njega. Ko ti je dao ta smrzna nareenja?
Moda je u njegovim oima bilo saoseanja, nisam
siguran. Ali rekao je: Po nareenjima tvog oca,
Alika Drouve.
Smeooka je, tamo napolju, izgledala beskrajno
usamljena. Nigde ni ive due; onamo ute planine u
daljini, tamo polja, ravnice, bregovi. Ogromne gomile
iskopane zemlje dizale su se nedaleko od nas. Zemlja
je bila isparana tragovima kamiona i lokskola,
ugaena, bez trave. Smeooka je stajala, nepun
korak udaljena od mene, alosna i rasplakana,
milujui vrhove mojih prstiju; sav sjaj i uzbuenje
zbog njenog novog poloaja voljene ene nestao je, pa
je u svojoj pocepanoj haljinici izgledala jadno. Liila
je na povreeno dete, a to je i bila. Moja dua i moje
telo eznuli su za njenom ljubavlju.
Onda se vratie ona dvojica straar a. Rekh su
Rt! da e moj otac sada razgovarati sa mnom. Zgra-
bi li su me za miice i poveli; bacao sam preko ra-
. na poglede na Smeooku, sve dok nismo zali iza
i dne zgrade.
Poveli su me niz neke stepenice, pa kroz mnoga
nata du hodnika u kojima su gorele lampe na dini
ravnomerno rasporeene du zidova, svaka post i
vijena na svoju konzolu. Najzad su zakucali na jo
jedna vrata.
Vrata je otvorila moja majka. Proao sam mimo n
i> i naao se u sobi koja je u svakom pogledu bila ta
kao i normalna soba, u bilo kojoj kui, sem to nije
imala nijedan prozor. Bio je tu sto, pa stolice, pa sav
uobiajeni nametaj, pa ono uobiajeno arenilu
novina, posua, ukrasa, i drugih stvari koje sa-
i mjavaju dom; jedini neobian element bila je sa-ni i
injenica da se sve to nalo ovde, ispod konzervare.
Majka mi se nasmei. Sedi, Drouve ree.
Posluao sam je gotovo automatski. Ovo je na
iiuvi dom. Da li ti se dopada, duo?
Osvrnuh se i videh ratnu mapu na suprotnom idu.
Astanske zastave su se veoma primakle i nap-
i i \ile uzani obru oko onog dela naeg primorja u
njem centru lei Palahaksi. Majka je pratila moj
pogled, a njen osmeh postade jo iri. Nee moi
da dopru do nas, duo draga. Ovde dole smo bez-
11'i Ini, niko nam nita ne moe.
Tako mu smrznog Raksa. majko, ta to pri-A
ta e biti sa gradom, sa narodom Palahak-
llja? Sta je sve ovo?
Pa, bie mesta i za njih, zar ne? Neki e
nastradati. Oni dobri e se spasti.
Ovakav razgovor bio je ak i za nju neobian. Majko,
ta ica nee zaustaviti Astane rekoh.
Malopreanji beslovesni osmeh nije silazio sa
BJfnog lica. Da ree ah mi imamo topove,
mnogo, mnogo topova. U-hu, mnogo, mnogo, mnogo
topova.
Idem odavde - rekoh i pooh polako ka
vratima, motrei postrance na majku. Nije pokuala
da me zaustavi, ali tek to sam se primakao vratima,
ona se otvorie i moj otac urno ue.
Tu si ree on bez okolienja. E, ovo odmah
zapamti. Iza onih vrata je tvoja soba. Tamo spava.
U svakom drugom pogledu slobodan si da ide kud
hoe, ah samo unutar ice, uz uslov da ne prolazi
kroz zelena niti kroz crvena vrata. Trudi se da
nikome ni u emu ne smeta, to je sve. Ako bude
bilo ta blesavo pokuao, zabraniu ti izlazak
odavde. Ovo je vojna ustanova, je 1' ti jasno?
Mislio sam da je ovo novo sedite vlade. Nad kim
mi to vladamo?
Kad doe as, imae prilike, da vidi sve
lanove. Tada mora da bude utiv prema njima.
Svakako, oe. A ti e pustiti Smeooku
unutra?
Njegovo nestrpljenje pretvori se u zlovolju. Ama,
nemam ja ta s tobom da se pogaam! ta ti misli,
Drouve, ko si ti? Ta devojka ostaje napolju, gde joj je
i mesto!
Vai. Proao sam mimo njega, ka vratima.
Onda e rei straarima da me puste napolje, je
1' tako?
O Fu. . . o Fu. . . cmizdrila je moja majka.
Otac me grubo zgrabi za miicu. Pazi, Drouve;
sad me sluaj, a raspraviemo se kasnije, kad
budemo imali vremena. Rei u ti otvoreno. Danas
na svetu postoje dve vrste ljudi, dobitnici i gubitnici.
To je sasvim prosto. to se mene tie, dunost mi je
da obezbedim da lanovi moje porodice budu na
pobednikoj strani. Zar ne shvata da to inim radi
tebe?
Ipak, Drouve - zacvili majka ipak,
mora imati bar malo obzira prema drutvenom
poloaju
oca. Shvata li kako bi se to odrazilo na njegov
poloaj, kad bi ti preao na. . .
Dosta! dreknu otac. Za trenutak mi se i"
nulo da e je udariti. Lice mu je bilo modro, usta
mu se grila, a onda se iznenada izduvao, povu-i
lo u stranu i seo. Posmatrao sam ga netremice: iz-
! il.io je normalno, ak isuvie normalno. Kad je
progovorio, glas mu je bio tih. Jednog dana u
otkriti zato kad god neto pokuam da uradim, nai-
m ili na otpor, ili na glupost, ili na nerazumeva-llje -
ree. Ja insistiram, Drouve, da ostane sa nama,
zato to znam da e, ako izae, umreti. Ve-rovao ti
ili ne, ja ne elim da moj sin umre. A to lt tie tebe,
Fajet, hou da ima u vidu da je ovde puno lanova
i da sam ja sad relativno sitna riba. Drouve,
shvatie da je ovde prostor veoma ograni-, Svako
ima neke prijatelje i roake koje bi el i o da uvede
na ovu stranu ice, ali mesta nema dovoljno; a
poto sam ja sitna riba, ja ni na koji na-rin ne mogu
da uvedem tvoju, ovaj... devojku. E, .ad ree on
blago, ali sa grevima na kraju usana koji su
nagovetavali da se nalazi na ivici totalnog sloma
sad bih eleo da od vas dvoje ujem, da .hvatate
moju taoku gledita.
Pomislila sam koliko sam radila, kako ropski
radila za ovog deaka...
Idemo nas dvojica, Drouve ree otac. Osi m
'lmuo se vedro i uzeo me paljivo za miicu, ali me je
ipak poveo iz sobe i niz hodnik gotovo trkom.
Prolazili smo kroz vrata, peli se uz stepenice i,
najzad, izbih na svetlost dana. Sunce se vie nije vi-
delo; vazduh je bio pun izmaglice, ali jo uvek veoma
topao; odea mi se istog trenutka zalepila za teto.
Odmah sam pogledom potraio Smeooku. Sede-la
je sva oajna na tlu, s one strane ice.
Otac je umrkivao vazduh. - Izgleda da su velike
kie blizu ree on oduevljeno. Fua mi, itvarno
izgleda da su velike kie blizu. Moram da ohavestim
lanove. Da, moram da ih obavestem. . .
Sea li se onih kia pre dve godine, kad nam je
podrum bio poplavljen i kad su se tvoji driveti
udavili? Umeh su da plivaju, ali se voda digla preko
krova njihovog kaveza. Ima u tome neke pouke za
sve nas, Drouve. Jest', bogme, ima u tome neke
pouke. . .
Izmicao sam se od njega, na smrt preplaen. On
poe za mnom, brbljajui jo uvek. Ono tamo je
tvoja devojka, je li, Drouve? Ba zgodna devojica.
Ba zgodna. .. Idemo da popriamo sa njom.
Sramota je da devojka sedi tako sama. Seam se
kako je tvoja majka.. . Odjednom je prekinuo i
ostao da zuri prema jugu, stojei kao ukopan. I ja
pogledah u tom pravcu, ali nisam video nita
neuobiajeno, samo umovito brdo Ispruenog prsta
i majune figure lorina. Kad sam se okrenuo, on je
opet gledao Smeooku. Aj'mo ree i poe
energino ka njoj.
Oekivala nas je sa puno nade, ali kad ja
odmahnuh glavom, njeno lice klonu.
Mlada damo ree otac. Bio sam
nepristojan u razgovoru s vama, i zato se mnogo
izvinja-vam. Nadam se da ete nai u sebi snage da
mi oprostite to sam onako govorio, i to sam morao
da vam oduzmem Drouva. Govorio je postojanim
glasom, normalnim tonom i iskreno. Verujte mi
da imam vie nego dobre razloge.
Smeooka die pogled ka njemu; oi su joj bile
pune suza. Nije bitno ta ste mi govorili, i ranije
su me vreali. .. Ali, nikad vam neu oprostiti to ste
mi odveli Drouva, to je najvee zlo koje mi je neko u
ivotu uinio. Mislim da ste vi sigurno veoma zao
ovek.
Otac uzdahnu. Rasejanim pogledom posmatrao je
put za Palahaksi kojim je, sa brda, silazila ka nama
ogromna rulja. Bilo ih je nebrojeno mnogo. Mislim
da e uskoro stii tvoj otac ree on Smeookoj.
Najbolje je da se s njim vrati. I, molim
i' vciuj da mi je stvarno ao. Hajdete vas dvoje u ni
i. do kapije. Opet je vladao sobom. Dovedi
Zeldoua Km n i i .luba Liptela ree on straaru
otro. I da] U bunu vojsci. Trkom! Straar
otra. Imam uti il da je bio zaspao u svojoj kuici i
da zato nije Ideo hordu koja se primicala. Otac se
okrenu i apel umiljeno pogleda ka jugu.
Smeooka je bila sa spoljanje strane kapu je. .1
i ..1 unutranje, ah sad nas nije razdvajalo nita 1
mi nekoliko tekih gvozdenih reza. Pristupih kapi 11
i poeh da podiem najniu rezu. Otac me od-
ii e silom, ali ne previe grubo.
Ma putaj me napolje, smrzau jedan! l 10
sam, bacakajui se. Ba tebe briga da 1' sam 11
1

napolju ili unutra!
Osetih kako se napeo. Zar me nisi maloas Ih:
.10, Drouve? rekao je tiho i pustio me. U jednom
ludom trenu verovao sam da e me pustiti napolje,
ali kad sam zakoraio prema kapiji, svud oko n i .
stvorie se straari i vojnici. Stali su sa zapetim
pukama, sa ove strane ice brzo se formirao sfcre-
ii.ieki stroj. Onda zauh dumbaranje, to su vojnici
vi i i ali jedan parni top na pripremljeni poloaj pok-
1 1 1 kapije. Cev je izvirila kroz malu rupu u ici. Vi-
deo sam kako vojska skida cirade sa dugog niza
etvrtastih objekata; takve sam, jednom davno, video
pored reke. Pokazalo se, sada, da su i to parni to-
|Hivi. U ovom trenutku bili su rasporeeni u
podjednaki m razmacima oko nove konzervare.
Onda iz 1 ide pokulja nova grupa vojnika. Gurali
su pok-1' ino kotlove, iz kojih je itala para.
Munjevito se okrenuh ocu. Zurio sam u njega. ta
se deava? povikah. Ono dolazi narod 1
Palahaksija! Za ime Fua, protiv koga smo mi?
Mi smo protiv svakog ko hoe da nas pobije
ree on i zae meu straare, dajui im nareeni. 1.
U blizini su stajali Zeldon Pron i jo jedan o-. k /.a
koga sam pretpostavio da je Juba Liptel; osmatrali su
masu naroda, koja je ve bila nadomak kapije. Fron
podie do usta veliku levfcastu trubu za usmeravanje
glasa. U redu povika on gromko. Ni koraka
blie!
Glavnina mase zaslade oklevajui, ali se krupna
figura Cvrstorukog izdvoji. Krupnim koracima,
vrstoruki nam se pribliavao. Posle kratke borbe,
Traka se istre iz ruku koje su je zadravale i potr-a za
svojim ocem.
Moj otac je bio rame uz rame sa falangom strae.
Stao sam uz njega. Pogledao me je bezizraajno.
Ako ih tvoji vojnici ubiju rekoh ja u ubiti
tebe, oe, prvom prilikom.
On opet pogleda u Palahakane. Previe si se
uznemirio, Drouve ree ravnoduno. Bilo bi
najbolje da ode dole, kod majke.
vrstoruki je zastao pred kapijom, iv i zdrav. Sa
nelagodnou je pogledao dole, na Traku koja ga je
sustigla, sva zadihana. Zatim ree vrlo glasno:
Ko ovde komanduje?
Ja oglasi se Zeldon Fron.
vrstoruki je ekao jedan trenutak. Moda e
nam ti objasniti protiv koga ovi topovi treba da se
upotrebe. Ja sam mislio da su nai protivnici As-tani.
Ali ovi topovi kao da su upereni na nas.
Sad je i Fron imao izgled oveka koji umire. Ne
igraj se sa mnom, Paiahaksi vrstoruki ree on
odseeno. Obojica znamo ta stoji iza ove komedije,
pa onda to i kai, ovee! Kai!
vrstoruki zgrabi ianu mreu akama; video sam
kako su mu prsti pobeleli od pritiska. Pa dobro
ree on suzdravajui se. Popeli smo se na brod
Izabel. Vi ste nam rekli da on nosi topove i municiju za
odbranu Palahaksija. Ali, objasnite nam kako to da je
sva roba na tom brodu proizvedena u Asti? Govee,
topovi, municija i zalihe, konzerve sa hranom, distil, i
sve to proizvedeno u Asti! Zato Parlament trguje sa
neprijateljem? On poe da urla. Na ijoj ste vi
strani?
Poeo je nemono da drma ianu ogradu; Fron ga
je gledao utke. Najzad Traka odvoji njegove ru-l
od ice. Okrenuo se i pogledao Traku praznim
pogledom, ali kad mu je ona neto proaputala,
klimnuo je glavom. Zatim Traka ree neto i Sme-
'l""koj,i koja plaui, snano odmahnu glavom. Tada
< i -loruki uze Smeooku vrsto za ruku. Njih troje
.1 zajedno vratie u redove graana. Smeooka je i
Itavdim putem gledala preko ramena, spotiui se
i i o to ju je vrstoruki vukao.
Cuo sam kako jedan od straara kae mom ocu: -
Da li sada da otvorimo vatru, Alika Berte?
Na to moj otac odgovori: Nema potrebe da .1
Irudimo. Ovi su ve mrtvi.
Vratili su se, ali mnogo kasnije. Neprekidna kila je
ve uveliko padala. Zahlaivalo je. Nad rekom
u kruili pramenovi magle koji su se diizali iz
nje. I Hedali smo kako ljudi dolaze niz breg, iz
Palahak-.11-i. Oblaci pare vijorili su iznad njih. Pre
nego to mi doli na domet naih topova, preli su u
rasut, rastresit borbeni poredak i zauzeli poloaje u
poljima, jarkoviima i movarama, ah nisu mogli da
lakriju paru koja se dizala iz njihova dva parna topa.
Zato su Parli bili u mogunosti da tano odrede
poziciju oba orua; na svako usamljeno ule Pala-
hakana odgovarali su pravom kanonadom. Poto su
.u! ve postojale i noi, mada kratke, Palahakani
*U pod zatitom mraka, tokom jedne takve noi, po-
I i ali da juriaju na ianu ogradu. Branioci su
upalili lampe na distil pa su Palahakani morali da
16 povuku, ostavljajui mnogo mrtvih. Dugo se ni-
lam usuivao da priem toj strani naeg uporita,
bojei se da u prepoznati neko od tela. Jednog jut-
i . i , leeva vie nije bilo.
Dane sam uglavnom provodio etajui po upo-n.lu
i gledajui napolje, u svet, nadajui se da u Opaziti
Smeooku; ali graani su se sada retko po-
. vati. Njoj verovatno nisu ni dozvoljavali da prie
ogradi. Razgledao sam topove i drugu opremu irom
konzervare, veliki deo bio je uvezen iz Aste. O tome
sam postavljao pitanja svome ocu, a i Zeldonu
Fronu, ali oni nisu hteli da razgovaraju, to je samo
pojaalo moju sumnju da je vrstoruki u pravu i da
je, ma koliko zvualo nevero vatno, Parlament Erta
sklopio neku vrstu pakta sa dravom Astom.
Pomiljao sam da je rat moda zavren.
Iako su ljudi stalno spominjali regenta i lanove,
njih nikad nisam viao, sem Zeldona Frona. Poinjao
sam da se pitam da h su uopte tu. U meni je jaalo
oseanje da se nalazimo u jednom malom
zatvorenom svetu, koji se sastoji samo od vojske,
strae, mojih roditelja, Frona, Liptela i inovnika sa
njihovim porodicama. Neprestano sam se pitao: ta
mi ovde radimo? Zbog ega se borimo?
Niko nije hteo da mi .kae; svi su bili suvie
nervozni i zauzeti. Najzad, jednog dana, posle dugog
zatija, Zeldon Fron me pozva u svoju kancelariju.
Pre svoje smrti, Horloks Mestler mi je rekao
da ti zna ono najosnovnije o naem solarnoin
sistemu, Drouve ree mi on' prijatnim glasom.
Sedeo sam i zurio u njega ogoreno. Nadam se da
nema nita protiv da nastavim tamo gde je on stao.
Vano je da zna. Onda e ti mnoge stvari biti
jasnije, ukljuujui i poloaj nas koji smo u
konzervari. Sa nama mora da ivi, a to e ti biti
lake ako nas ne mrzi. Moda bi ak mogao i da po-
mogne.
Hm. . .
E, sad. Uzeo je tapi sa umurastim
jezgrom i nacrtao dijagram slian onome koji je
svojevremeno Mestler nacrtao, ali manji, tako da je
ostalo mnogo iste hartije. Ve ti je poznato da se
na svet kree eliptinom orbitom oko sunca Fu. To
je dokazana injenica; ipak, do pre ne-tako-mnogo
godina zamiljalo se da se Fu okree oko nas,
opisujui dvostruku spiralu. The-he. . . jo uvek
nalazim da je to bila fascinantna ideja. Meutim. . .
posled-njih godina nai astronomi su obavili veliki
teorijski rad. Mogli su da dokau da je ova elipsa u
skladu sa i' i - 1 rodom stvari, ah su ih dva faktora
uznemiravala.
Prvo, bilo bi logino pretpostaviti da je na svet
pivobitno bio deo Fua, pa se otrgao ili zbog obrtanja
odleteo. Ali ako je tako, onda zato osa obrta-n|,i
nae planete nije bar priblino paralelna sa Osom
obrtanja Fua, kao to bi logiki trebala da bu-de,
nego je poloena pod pravim uglom u odnosu na
nju?
Drugo, otkrivene su neobjanjene perturbacije,
poremeaji, u naoj orbiti. Zastao je i otpio malo
r/. vra, gledajui me zamiljeno. Da li ti se ini
da su ove stvari interesantne, Drouve? Trebalo bi da
ti budu zanimljive. Naim astronomima su bile
Interesantne; iz toga su proistekle izvesne nove
teorije.
Jedna teorija je tvrdila da nekad, u davnoj pro-
ilosti, nije postojala nikakva veza izmeu naeg iveta
i sunca Fu. Nikad nismo bili deo tog sunca. Doli
smo odnekud; dolutali smo kroz svemir, pa nas |e
tek tad sunce Fu uhvatilo.
Ona druga teorija brzo je dokazana: poremeaje u
naoj orbiti izaziva gigantska planeta Raks.
Kad je pronaen teleskop, te dve teorije stopile n
se u jednu izvesnost. Otkrili smo da Raks rotira u
istoj ravni kao i naa planeta; ose rotacije tih dva-i u
planeta paralelne su. Raks i mi bili smo nekad delovi
istog sistema. Stavie, moguno je da smo ne-kad
bili deo Raksa. Sunce Fu je dolo spolja. . .
Dao mi je vremena da ovo shvatim. Najzad sam
rekao: Je 1' vi to kaete da su istinite one gluposti
0 lome kako nas je Veliki loks Fu iupao iz zahva-i. i
ledenog avola Raksa? Tvrdite da nas je Fu odvukao
iz orbite u kojoj smo bili, orbite oko Raksa?
Bio sam razoaran ovim to sam uo; stvar je
VUala kao da je moja majka u pravu.
Istina je takva. Ah, to je samo polovina prie.
Vidi. Raks i Fu su podelili posao. . . Sad je doao
trenutak da nas Raks opet privue k sebi.
Zavladalo je dugo utanje. Tresao sam se, iako je
u sobi bilo toplo. Drhtao sam zato to sam zamiljao
kako nae nebo ispunjava samo Raks, hladni Raks,
a sunce Fu postaje beznaajna takica meu
zvezdama. Vena tama, vena hladnoa. Kraj sveta.
Da li je ovo kraj sveta?
Koliko godina? proaputao sam. Koliko
godina e proi dok nam Fu opet zasija?
Pa, re je o relativno kratkom periodu.
Oklevao je. Izraunali su da je u pitanju etrdeset
godina. Imamo i hrane i goriva, mada smo po-
tonuem Izabel izgubili itavu jednu poiljku distila.
Po prvi put, civilizacija e se nastaviti. . . kroz nas.
A ta e biti sa ostalima? U stvari, mislio sam
samo na Smeooku. Moja Smeooka umire uasnom
smru, od hladnoe, a svi Parli, ukljuujui i mene,
sede u toploti i udobnosti, ispod zemlje.
Bio sam svestan da neto priam, da mi Fron
neto odgovara, da poinjem da buncam, da se sav
tresem, da mi je glas promukao a lice mokro od
suza. Posle nekog vremena uinilo mi se da vie
nemam ta da kaem. Pokuao sam da se savladam,
razmiljajui ovako: nekako u se probiti napolje, ih
uvui Smeooku unutra. . . Fron je u meuvremenu
sedeo, ekajui strpljivo i saoseajno da se oporavim.
Najzad, rekoh jo uvek drhtavim glasom:
Znai, rat sa Astom bio je samo laa?
Ne, rat je bio pravi ree on tiho. Izbio je, a
onda su otkrivene izvesne astronomske injenice,
pukim sluajem su obavljeni izvesni prorauni.
Dolo se do zakljuka da je bolje pustiti da se rat
nastavi. To je sve.
Fua mi, ba je bolje! Opet sam gubio kontrolu
nad sobom. To vam je omoguilo da $>re-duzmete
mere bezbednosti, na primer: da ovo mesto
pretvorite u tvravu protiv sopstvenog naroda, a da
II dotle Astanci i Ertonci meusobno ubijaju. A moj
Otac... on je sve ovo znao, sve vreme... Zar nemi l e
nikakvog saaljenja prema ljudima koji su poginuli u
vaem lanom ratu, i koji jo umiru?
Umree u svakom sluaju, i bez rata. Samo *
oni u ratu umreti sreniji, jer ovek umire sre-Mi
11 ako se bori za neku ideju. . . uj, Drouve, znam
kako se oeea ree on razumno. Sve ovo ti lu
nam zato to si ti moda jedini koji moe da ube-i h
Cvrstorukog da se povinuje glasu razuma. Ja od
njega traim da svojim ljudima naredi obustavljal i je
opsade. ak e i ti priznati da oni, napadajui nas,
ne dobij a ju nita.
Idi smrzni se, Frone rekoh grubo. to Vie
Parla pobiju, to u ja biti sreniji. A i oni e luli
zadovoljniji: sam si rekao da je bolje umreti za neku
ideju.
To ti je pogrean stav, Drouve. Ideje vie nemaju
nikakvog smisla.
A ta je bilo sa malim Zmirkom, i sa Sreb-
rodelcem? Pretpostavljam da ste i njih poubijali?
Uzdahnuo je. Zeleo bih da ti shvati da si jedan
od nas, jedan od pobednika, eleo ti to ili ne. A
Zmirko i Srebrodelac su, na razliite naine, ugrozili
planove tako to su otkrili prirodu naih operacija,
pa su morali biti eliminisani. Ja tad nisam Ino tu;
Horloks Mestler je doneo te dve odluke, ali i l. i sam
bio na njegovom mestu i ja bih morao da uinim
isto. itava operacija nam je mogla propasti da je
narod prerano otkrio ta smeramo. To vai i za onaj
komplete sklonita, slian ovome,, izgraen na
astanskoj obali.
Logino rekoh ogoreno. I astanski
reim je uradio isto. Ne bi me udilo da ste tokom
policijskog asa razmenjivali najvanije proizvode.
Samo da pitam, onako iz radoznalosti: ko je u astan-
skiim sklonitima sada, astanski narod ili astanska
vlada?
Ne budi glup, Alika Drouve ree on
umorno. Ako nema nameru da pomogne, bei
mi s oiju, jesi li uo?
Posle izvesnog broja dana, graani su preli u novi
napad, ovog puta sa veim snagama i boljim
naoruanjem. U periodima najee paljbe nisu me
putali napolje. Ipak sam video dovoljno da
zakljuim da se Astanska armija, tanije ono to je
od nje ostalo posle ogorenih borbi po celoj irini i
duini nae drave, pridruila snagama Cvrstorukog.
Toga se Zeldon Fron, naravno, najvie plaio. Bitka
je trajala nekoliko dana. Najzad se pucnjava pro-
redila, postala sporadina i konano prestala.
Odbrana Parla ni na jednom mestu nije popustila.
Izgubili smo mnogo vojnika, i ja sam pokuavao da
se zbog toga oseam zadovoljnim, ali sam otkrio da
to ne mogu; sem toga, regent i lanovi su jo uvek
uali u svojim rupama, ispod nas, i nije im ni dlaka
s glave pala.
Sad razume zato smo morali da izgradimo
fortifikacije na ovom mestu rekao je Fron kasnije.
Grad Paiahaksi je sklopio pakt sa Astani-ma, iz
ega bi logino trebalo da proistekne mir. Ali ne,
morali su oni i da napadnu nekog, a koga e ako ne
nas? Koja im je bila korist od toga? ta bi dobili da
su nas poubijah? Razmiljaj o tome pa izvedi
zakljuak, ali mi ga nemoj rei: ja ga ve znam.
Znam i to da je postojala mogunost, makar i mala,
da ti spase mnogo ivota. . .

19
Doni su prolazili, a Palahakani se nisu
pojavljivali. Izmaglice su se zgusnule u maglu, a kia
pretvorila u neprekidni ledeni pljusak. Vidljivost se
smanjila na pedesetak koraka. Sad je Palahakani-
ma bio idealan trenutak za juri na ogradu, jfkoi
mu i dan ti odbrane su to osetih; mnogo dana je
du linija odbrane vrvelo od strae, ah do napada
nije dolo. To je na neki nain bilo i razumljivo. U
ova-i o surovim vremenskim prilikama i sama
pomisao na fiziku povredu donosila je uas: lei
okrvavljen na mokroj zemlji, hladnoa te grize,
prodire, donosi dugotrajno ludilo koje nee
prestajati sve dok te smrt milostivo ne uzme...
Straari su bili >lhieni u debela krzna i svaki je
nosio vrue cigle i oje su esto zamenjivane novim.
Provodio sam vreme uglavnom u vojnikim i
hazarskim prostorijama, a u svoju sobu sam dola-
tk> samo da prespavam. Sad, kada sam znao koliko
me je otac lagao jo od naeg dolaska u Paiahaksi,
pa i pre toga, osetio sam da mi je teko da sa njim
razgovaram, Shvatao sam zato je on onako besneo
kad god bih posumnjao u njega. Sigurno se prepao
kad sam izrazio sumnju u istinitost novinskih vesti '
u realnost itavog rata. Pitao sam se, koliko je majka
u to vreme znala.
Kompleks sklonita bio je mnogo vei nego to IC
meni u poetku inilo. Iako je bilo mnogo
zabranjenih zona, brzo sam otkrio, bar u glavnim
crtama, i a je gde. Sama fabrika konzervi bila je
naputena; Vojoj svrsi je posluila, a konzerve
proizvedene u njoj sad su bile deo zaliha.
Ispod zemlje postojala su etiri nivoa. Najblie
povrini bile su sobe straara i vojnika; tu nije bi-l"
/ona, sem nekoliko bolniarki i kuvarica. Nivo is-pod
toga zauzimali su Parli, oni obini, najbrojniji:
"lininistrativno osoblje sa svojim porodicama, pa i
moja majka i otac meu njima. Mnogo je Astana lu
bilo. Seao sam se, sav ogoren, kako smo onog 'ima
Vuk, Traka, Zmirko i ja, puni patriotizma, jurili
oveka za koga smo mislih da je pijun...
Jo nie, poinjala je zabranjena zona; na tom
Ulvou su iveli lanovi sa porodicama, sve u svemu
nekih dvesta ljudi. Retko sam ih viao, a oni se ni-i
"I nisu pojavili na povrini, to je i bilo
razumljivo, jer se vreme stalno pogoravalo. Rekao
bih da u to vreme vie nisam imao prilike da
popriam ni sa jednim lanom, sem sa Zeldonom
Fro-nom, a i on se sve rede viao na nivou
Administracije; poslove odbrane prepustio je
uglavnom mom ocu. Bio sam svestan da se ispod
svih tih nivoa nalazi onaj najdublji, gde ive regent i
njegova pratnja, ali detalji o tome nisu se mogli
saznati.
Vrata kojima se silazilo do raznih nivoa bila su
obeleena bojama. Svaki nivo imao je svoj poseban
pristup do povrine zemlje. utim vratima se mogao
posluiti ko god je hteo, plavim samo inovnici i oni
na jo viem drutvenom poloaju, zelenim samo
lanovi i oni na viem drutvenom poloaju, a
crvenim vratima su se smeli koristiti samo regent i
lanovi njegovog dvora. Samo sam dvoja crvena
vrata pronaao.
Ponekad mi se inilo da ovaj kompleks sklonita,
kad se posmatra simbolino, odraava u minijaturi
strukturu onog sveta u kome sam donedavno iveo. .
.
Jo na poneko pitanje naao sam odgovor.
Informacije sam, uglavnom, dobiijao od straara i
vojnika. Kao to smo i mislili, Zmirko se preko vode
prebacio u konzervaru, alh niije ubijen onako kako
je Fron nagovestio, nego drukije: mali je pretravao
od jednog skrovita do drugog, straar ga je video,
mislio je da je to neka ivotinja, pucao je i ubio ga.
Tako je Zmirko besmisleno poginuo; nije poznato da
h je pre smrti otkrio istinu o konzervari.
Ali Srebrodelca su ubili zato to je upravo to
otkrio. Prepoznao je astanske proizvode na brodu
Izabel. . .
Uto je dolo i vreme da svoju panju opet
okrenemo ka spoljanjem svetu. Naime, jednog dana
zaue se povici straara i vojnici trkom poispadae
napolje. Poao sam sa njima. U poetku od njih i
njihovog komeanja nisam mogao da vidim ta je
izazvalo uzbunu, a onda iznenada ugledah ljudske
fis one strane ice. Poleteo sam tamo, a moje mi l i
kao da su vikale: Smeooka! Ali, nje tamo ni-ll bilo.
U uskovitlanoj magli stajalo je petnaestak ljudi) kao
petnaest privienja iz jednog sveta koji u neki od
nas ve gotovo zaboravili; zurili su u nas i ii ijedne
rei. Moj otac je stajao meu vojskom. I '< 111 i iio
sam se sa idejom da e on narediti da se puca i
rezignirano ekao da se to desi, ali izgleda dl je i na
njega uticala opta atmosfera neobjanji-Og
oduevljenja. Posle prvog zaprepaenja, vojni- i u
poeli da se obraaju pridolicama, da ih pi-i . i |u za
vesti o svojim poznanicima, da se smeju i i bez veze,
i pljeskaju jedan drugog po leima; a tranci su
zagonetno zurili kroz icu.
Onda je ova utljiva grupa poela da vadi plat-M. i ,
konopce i motke iz zaveljaja donetih na ledini , i :
brzo su nainili primitivne atore. Uto dooe i
dvojica, vukui runa kolica natovarena i prezrena
cepanicama. Naloili su veliku vatru i zgu-i i h se oko
nje. U treperavom sjaju lica su im, bila Bi unizno
crvena. Toplina je oterala goli strah iz nji-i i "\ ih
oiju, povratila im se sposobnost da misle, zal i m da
razgovaraju izmeu sebe i, najzad, sa nama. Pitao
sam se kakvi su to ljudi kad mogu da napuste
relativnu udobnost kamenih kua Palahaksija i
riziku ju ludilo i smrt u ovim bednim atoriima.
Voj- ) su im dobacivali po koji komad hrane; video
.im moga oca kako to posmatra stisnutih usana.
Vreme je proticalo. Ljudi je bilo sve vie i naj-iil je
njihov logor dobio razmere malog sela. Stiglo je
nareenje kojim se vojsci zabranjuje da baca l u. uiu
ovim, kako ih je nazvae (kamperima".
Sa proticanjem vremena, veina poznatih lica i
l'alahaksija pojavila se meu kamperima. Jednog i
nog tunog dana stigla je i Smeooka, pa smo i i u li
da se poljubimo, nespretno i bolno, kroz i- u
Rekla je da e uskoro stii njeni roditelji; vrstu u
ki je ve bio tu, sa svojom enom Unom i er

kom Trakom. I veina drugih nama poznatih bila je
tu. Istog dana stigao je Vuk sa svojim roditeljima, ali
njih troje se nisu pridruili glavnini kampera: stali
su pokraj kapije, viui i drmajui icu.
ta hoete? uo sam kako ih pita moj otac.
Pa, hoemo da uemo, dabome. Ti me poznaje,
Alika Berte. Ja radim za vladu. Zahtevam da me
pusti unutra. Glas Vukovog oca se nervozno
povisio u trenutku kad je postalo jasno da moj otac
ne haje za njegove rei.
Zakasnili ste ree otac. Nije dozvoljen ulaz
nikome. Sva raspoloiva mesta su popunjena.
Govorio je kruto.
Vukova majka poe brzo da govori. Sluajte,
Berte, mi imamo pravo da uemo. Kleg samo zato i
radi za vladu: da se ona pobrine za njega u
vremenima kao to je ovo. Mogu vam rei da nije
lako ni biti supruga Parla, s obzirom kako se prost
narod sada ponaa u prodavnicama. . .
Primetiio sam Traku tek kad je doetala do njih
troje. Iznenada je progovorila.
Ne putaj ih unutra, Alika Berte. Oni su
gomilica smrznih snobova.
Ako sam Traku ranije i primetio, bilo je to samo
krajikom oka, do te mere je prisustvo Smeooke
zaokupilo moju panju. Sada, kad sam zagledao
Traku, bio sam okiran njenim izgledom. Izmravila
je, lice joj je bilo uglasto; izgledala je maltene stara i
uz to prljava.
Sramota je ree mi Smeooka kasnije,
kad se Vukova porodica udaljila vritei svoje pret-
nje u maglu, dok se Traka gegala do atora svoga
oca. Traka je postala, zna, prostakua.
Gledala me je zabrinuto: dobro je znala da je to
jedna od omiljenih rei moje majke. asna re,
Drouve, ne volim da se tako-izraavam, ali takva je
postala. Sva nekako tvrda i odvratna. Uopte vie ne
mogu s njom da se druim. . .
Sledeeg jutra nam je krupnim koracima priao
liH'ookin otac, Gert. Sad je prvi put video ovaj
kamp; pridruio se meu poslednjima. Zgrabio je
'hiii'ooku za miicu i to ne ba blago. Odmah da
ie sklonila od tog smrzaa, devojko!
Ali ... to je Drouv!
To je smrzni Pari. Neu da se drui s njim!
Zurio sam u njega. U prolosti smo se uvek
dobro slagali, nisam razumeo ta mu je sada. Lice
mu je bilo grozno, divlje.
Tata, Drouv jeste na drugoj strani, ali on tu
nita ne moe! povika Smeooka. Ne putaju
ga napolje!
Da, a i ne trudi se previe da izae. Tamo
unutra ima obezbeenu toplotu i hranu za etrdeset
i ; od i na ili vie, pa zato bi izaao?
Tada sam prvi put uo da narod zna istinu. Pi-i i o
sam se kako su saznali. Dodue, sada i nije bilo i no
kako su saznali. Takva stvar oigledno nije mogla
zauvek ostati u tajnosti.
On ju je vukao za ruku, a ona se uporno dralu
za icu.
Pusti me, tata! Nikad ranije nisi bio ovakav.
Molim te, pozovi mamu. Ona e ti objasniti. Ona ti
nee dozvoliti da. . .
Za trenutak je, lica poplavljenog gorinom, Gert
popustio svoj stisak. Tvoja majka je mrtva
rekao je hladno. Umrla je noas. Ona . . . ona je
vi >ila samoubistvo.
Joj. . . jeknu Smeooka. Njeni prsti su
kroz icu traili moje; suze su jedna drugu sustizale;
Oajniki sam eleo da je zagrlim, da je uteim.
Zato ree njen otac poi sa mnom.
m.dram da su Parh krivi za smrt tvoje majke. Ne
iljavam da se vie vucara ovamo na ovaj na-mi i
Postala si izdajnik svog naroda! Stvarno ne jnum
ta ovi ljudi misle o tebi!
Smeooka zatvori oi. Dugo je visila o ici, dr-
' i o za nju obema rukama. Video sam kako
ispod

njenih trepavica naviru suze. Onda se iznenada
napela, okrenula ka svom ocu i istrgla ruku iz
njegovog zahvata, ali pri tom je pustila icu.
Sluaj me dobro rekla mu je nesigurnim
glasom. Dobro pogledaj te ljude za koje kae da
su moj narod. Eno ga tamo vrstoruki, razgovara sa
onim astanskitm generalom, a ne tako davno oni bi
jedan drugog ubili bez oklevanja, zato to im je
Parlament tako nalagao. A vidi li tamo dalje? Ono je
Traka, flertuje sa vojnicima Parla, kroz icu. Moda
e uskoro morati da je ubiju, ako im Parlament tako
naredi. Meu svim ovim atorima i kolibama ljudi se
sad ponaaju kao .prijatelji zato to im niko ne vie
da se moraju rnrzeti, bez obzira na to to emo svi
uskoro umreti. A usred svega toga stoji ti, tata,
kae mi da moram da mrzim mog Drouva i koristi
jadnu mamu kao razlog za raspravljanje. Molim te,
udalji se od nas.
Gert je zurio u nju, slegao ramenima, okrenuo se i
zaao meu kampere. Ne verujem da je uo polovinu
od onoga to je ona rekla, a i ako je uo, nije
razumeo. Jednostavno je naiao na preveliki otpor i
nije imao snage, posle svega, da ga slama. Smeooka
ga isprati pogledom. uo sam kako je proaputala:
Izvini, oe. . .
U danima koji su sledili, Smeooka me je esto
pitala o ivotu u sklonitu. Njena glavna briga, a to
se od Smeooke jedino i moglo oekivati, bila je da
u ja dole u sklonitu nai neku neodoljivo privlanu
devojku i da e me ona na taj nain sasvim izgubiti.
Tamo dole, na inovnikom nivou, ima de-
vojaka priznao sam. Ali ja sa njima ne
razgovaram mnogo. Ne elim da se, kako bih rekao.
.. svrstam uz njih. Dok ti nisi dola, ja sam dane
uglavnom provodio sa vojskom, igrajui karte.
Bacila je pogled du ograde do mesta gde je Traka,
kao i obino, priala kroz icu sa vojskom.
Jedno ne razumem ree ona. Sta e se de-
.1 Ih kad postane stvarno hladno i kad mi. . . kad
nas vie ne bude, i kad vojnici nee imati od ega da
brane konzervaru. Da li e i dalje sedeti tu svi 11
mukarci, svih etrdeset godina ?
vrstoruki, koji je upravo prilazio, uo je pos-
lednje rei. Naravno da nee ree on tiho. Ne
znam koliko su veliki magacini u tom komplek-i i . ali
znam da lanova i Parla, zajedno sa porodi-i ama,
ima oko est stotina. Vojnika ima bar jo toliko. A
kad mi budemo mrtvi i uklonjeni odavde, za vojskom
vie nee postojati nikakva potreba. . .
Nisam eleo da razmiljam o tome. Zato ste svi
vi ovde, vrstoruki? upitah. Sto se ne vra-Uite
u Palahaksi? Tamo, u kuama, bilo bi vam mnogo
toplije.
Osmehnuo se. To sam i ja pitao, kad sam video
da ljudi polako prelaze ovamo i postavljaju a-lore.
Odgovorili su mi: Zato da ne idemo,) ta nas i oka
ako ostanemo u gradu?" Zato sam posle nekog
vremena po'o i ja. Sad znam u emu je stvar. Zna
da e umreti, a vidi ivot negde drugde, onda po-
li da se zguri uz njega, u nadi da e se malice
log ivota preneti i na tebe. ..
I tako su se kie nastavljale, a dani kraali. Najzad
se kia pretvorila u sneg. Smeooka i ja smo
'hi napravili kolibicu, ja s jedne strane ice, ona s
druge. U njoj smo sedeli iz sata u sat, dodirivali se,
pruali prste kroz ianu mreu. Grejao nas je topl i
sjaj jedne dravne grejalice na distil. Prepriavali
ino, kao starci, svoje uspomene, iako uspomena ni
ino imali mnogo. Izmeu nas nije bilo tajni, a ni-It
lulo ni ogorenja zbog Smeoofcinog
neravnopravnog poloaja. Znali smo da bismo ivot
proveli zajedno da nam se pruila prilika za to. Znali
smo, tako-
i. da nam se ta prilika u budunosti ni na koji
na-
n ne moe pruiti; zato smo govorili o prolosti, i
ijtee nam je bilo dok smo priali, tiho i intimno,
i inoj jedinoj prilici kad smo vodili ljubav.
U spoljnjem svetu more se diglo na mnogo vii
nivo nego za vreme gruma. Ue je opet bilo
prepuno vode. Poto na nasukane amce i brodie
sad niko nije pazio, struje su ih odnele na puinu.
Meu kamperima su poeli da se dogaaju
sluajevi ludila i nevoljnog tranja; vatre su im
bile sve slabije, a strah ih je spreavao da gaze
kroz sve dublji sneg i trae nove koliine drva za
loenje. To je uestalo. Sedei u naoj kolibici
pregraenoj icom kroz sredinu, Smeooka i ja
bismo s vremena na vreme uli vrisak; znali smo
da je to hladnoa uspela da se probije u jo jedan
um i da unese u njega ludilo, da neuje jadno telo
poinje insitinfctivno da tri, u poslednjem naporu
da odagna hladnou. Ishod takvog tranja bio je,
neizbeno, tragian: iscrpljenost i pad dogaah su
se pre nego to bi krv svojom brom cirkulacijom
mogla da vrati telu toplinu i probudi zdrav razum.
Jedna usta manje. . .
Moda je najtunija stvar bila Trakino propadanje.
Kad je izgubila sva svoja materijalna dobra, svoje
lepe haljine,i pa ak, na alost, i svoje lepo lice,
poela je da koristi poslednje ostatke nekadanjeg
sjaja: seks.
U tim poznim danima njen otac gotovo nikad nije
o njoj govorio, a ja sam sa njom razgovarao samo
jednom. Pozvala me je da doem na drugi kraj
ograenog prostora, severno od kapije, tamo gde se
ograda sastajala s rekom. Srce mi se skupilo kad
smo stali nadomak vode i kad je poela da mi
dobacuje koketne poglede kroz icu.
Eto, prosto moram da uem, Drouve, to ti je
kazala je. A ti mora da mi pomogne. Kljuevi od
kapije su kod tvog oca.
Sluaj mrmljao sam, izbegavajui da je
pogledam u oi. Ne budi smena, Trako. I kad bih
mogao da maznem kljueve, svejedno ostaje
injenica da je na kapiji uvek puno strae.
Uh, ma ko pita straare ree ona veselo.
Nemoj zbog njih da se brine. Uvek e me pustiti, za
mene bi oni sve uinili; unutra nema tako rea
nijedne ene. Nema pojma kolika je mo ene u
ovakvoj situaciji, Drouve.
Trako, ja bih te zamolio da tako ne pria.
Rekli su mi da mogu da me sakriju u svojim
prostorijama, tako da niko nikad ne otkrije da am
tu. Pa i ti bi voleo da ja budem unutra, kod irbe, a,
Drouve? Jednom si mi rekao da sam lepa. Mogla bih
vrlo fine stvari da ti radim, zna. A ti bi bo voleo, a?
Oduvek si eleo da vodi ljubav aranom,, car nisi,
Drouve?
Uasan osmeh joj je iskrivio lice, stvar je poinjala
da hi na komar.
Trako, ne mogu da podnesem da to sluam. Ne
mogu da ti pomognem. Zao mi je.
Poeo sam da se udaljavam. Bilo mi je muka,
povraalo mi se.
Njen je glas postao otar, kretav. Smrzau
leden smrdljivi, i ti si Pari kao i svaki drugi! E pa
OVO mogu da ti kaem, Ahka Drouve. Hou da i-\
no i imam podjednako pravo na ivot kao i ti, pa iko
moram i da se ponizim da bih preivela, onda,
H.iksa mi, to u i uiniti! Nasmejala se, ali to je
I m ilo na cerekanje matore vetice. Ne zamilja
aljda da mi se htelo da spavam s tobom, a? Raks,
i ma pomisao na tako neto mi je odvratna. Vi
mukarci ste svi isti, svi ste odvratne ivotinje.
11 at inje! A va ego! Kako ti je uopte i palo na
DMiet da bih te ja elela, to mi nikad nee biti )nnno!
Morao sam da joj kaem, u ime prolosti, u ime i
linr. Trako, nikad nisam kazao da ti mene e-[]
Dugo vremena sam ja eleo tebe, zato to sam u
uvek voleo, ali samo malice. Zeleo bih da tako
I 11 tane.
Za trenutak njene oi su omekale i kao da je
nekadanja Traka pogledala kroz njih a odmah
vratio se ledeni avo i izvitoperio njene mi-
Ljubav? zakretala je. Nema ti pojma
m lo, a nema ni ona mala prenemagaljka
Smeooka. Ne postoji ljubav, to se mi samo
zavaravamo. Postoji samo ovo! Mahnula je rukom
pokazujui konzervaru, ogradu, i sneg koji je padao i
gomilao se.
Postojao je samo jedan izlaz i ja sam ga iskoristio.
Brzo sam se udaljio, ostavljajui Traku da vriti na
ici. Njene su rei uzdrmale temelje mog bia. Kad
sam se ponovo zavukao u kolibicu, bio sam maitene
iznenaen to sam tamo, s one strane, video
Smeooku koja me je i sad volela, pokazujui mi da
ljubav jo uvek postoji i da e uvek postojati.

20
I prolaahu dani. Sneg je padao jo samo u vidu
retkih,i sitnih kristala, a onda je i to prestalo. Nebo
se raistilo, nou smo opet mogli da vidimo zvezde,
koje su svetlucale tvrdo, ledeno. Danju, sunce Fu je
bilo malo, manje nego to sam ga ikad ranije video,
jedva je uspevalo da zagreje mrazni vaz-duh ak i u
podne; ipak, davalo je dovoljno svetlosti da
razlikujemo dan od noi. Pitao sam se koliko e
svetla biti kad se na svet nae vrsto u kandama
Raksa. Dodue, ja te dane neu moi da vidim, jer e
ulazi u kompleks biti zapeaeni da bi se toplota
uvala dole, u podzemlju. Rado bih o tome pitao
Frona, ah ga vie uopte nisam viao; oca Clisam
mogao da pitam, jer o astronomiji nije znao gotovo
nita.
Sa prestankom snega i proienjem vazduha, bilo
je opet mogue gledati daleke ute planine. Ali, sad
su one bile bele, i takve su morale da ostanu
sledeih etrdeset godina. Neto blie, na
Ispruenom prstu, drvee obo se izdvojilo; ta stabla
su liila na srebrne piramide zabodene u bledo nebo.
Uz njih, stajala su i stabla anemona, ali sada su bila
nepomina. Na sve strane prava pusto. Jedini znaci
ivota hifli su jadni ostaci naeg graanstva s one
strane ice, i lorini, koje sam povremeno viao kao
tamne mrljice naspram snega na obronku gde su se
nalazile njihove jazbine.
Jednog dana neija ruka pomae u stranu
platneni ulaz u moju kolibicu i, saginjui se gotovo
do zornije, ude moj otac. unuo je kraj mene,
baciv-si kroz icu pogled na Smeooku. Izmeu nas
troje bila je grejalica, iz koje se irilo umirujue
uta-nje. Sta hoe? upitah otro. Kolibica je
pripadala meni i Smeookoj, bdio je to nae privatno
vlasnitvo, i oevo prisustvo skrnavilo je na mir.
Grejalica mora da ide ree on kratko.
Idi, smrzni se, oe!

Zao mi je, Drouve. Zalagao sam se za tebe
koliko sam mogao. Evo, ak sam doao lino,
umesto da po grejalicu poaljem straare. Ali, u
kompleksu m ire glasine; ljudi kau da nije u redu
da ti ovde lKii gorivo koje e nam dole biti
potrebno. Neki su ve rekli da je to protekcija, to to
se tebi daje takvo pravo. Bojim se da u morati da je
odnesem. TI, sine, naloi vatru.
Kako da naloim vatru u ovakvoj kolibici,
budalo?
Takvim recima nita nee postii, Drouve.
Zgrabio je grejalicu, ah ju je istog trena pustio,i
psujui i liui opeene prste. Fua mi! dernjao l
av besan, bacajui svu krivicu na mene. Polo l i
ne ume pristojno da govori, ja u poslati Li i - ' i i
da ovaj umez skroz rasturi Izjurio je. Us-i uro su
doli straari.
.''moooka i ja smo zaloiih' veliku vatru nas-
i .. ice, i od toga dana se sastajali na otvorenom,
ill U) nije bilo isto. Svako je mogao lepo da nas vidi
lo je bilo jo gore, vatra je privlaila narod. Ra-
imuljiivo je to su se ljudi gurali oko vatre, ali to je
.. l<Mkoj i meni oteavalo stvari. Nesmo vie mog-
li liliudno da priamo. S obzirom na to kakve smo
P'dno drugom do tad govorili, bolje je to
nismo nastavili jer bi ljudi svakako pomislili da smo
poludeli.
U meuvremenu, situacija meu kamperima se
pogoravala. Svako jutro ih je bilo manje; svake noi
bi se neko probudio iz nemirnog sna sav pro-mrzao.
pao u paniku, skoio na noge, i krenuo trkom. . .
Duboki sneg iza ugaenog prostora kampa bio je
ispresecan tragovima onih koji vie nisu mogli da
izdre tegobe ivljenja u strahotnoj hladnoi. Svuda
unaokolo leala su smrznuta tela, nalik na
nepomine gomilice. To je konstantno podsealo
preostale kampere da e svi oni, pre ili kasnije, tako
zavriti.
vrstoruki se jo drao. Snagom volje
suprotstavljao se hladnoi. Uz njega se drala i
njegova ena Una. Smeookin otac je umro brzo,
neposredno posle one nerazumne svae pred icom.
Bilo mi ga je ao, a Smeooka je nekoililko dana bila
neutena. Traka je osetila bolove u prsima, poela da
kalje, ivela tako jo jedan dan i umrla u postelji.
Smeooka je i za njom plakala, ali ja nisam osetio
neki naroit bol. Traku sam izgubio mnogo dana pre
toga, na mestu gde ograda izbija na reku. . .
Svako jutro sam izlazio gore, na sneg, sa ose-
anjem krivice to sam no proveo spavajui u
toplom i udobnom krevetu. Suoavao sam se sa
jadnim i bednim ljudskim olupinama s one strane
ice. Cesto sam im krijumario hranu, a ponekad i
flaiou distila. Ispijali su dragoceniu tenost, nisu
hteli da je koriste kao gorivo. Ali ta god da sam
inio, proganjalo me je nejasno oseanje da sam na
strani zla; njihovi prekorni pogledi, kojima su me
gledali dok su primali poklone iz mojih toplih ruku,
samo su pojaavali to oseanje. Bio sam im potreban
zbog onog to sam im donosio, pa ipak su me mrzeli
zbog onog to sam bio.
Mrzeli su me svi, svi sem Cvrstorukog i Sme-
ooke. vrstoruki je bio voa kampera; njegova
ogromna figura videla se svuda. Cas je iskopavao
gonivo, as pojaavao atore i kolibe, potom jurio za
nekim ko je potrao, vraajui ga u ivot amarima i
ubeivanjem.
A Smeooka. . . ona se nikad nije predavala.
Mislim da ona ne bi poela da tri ak ni kad bi
ledeni avo posegnuo ka njenim stopalima. Ostajala
je smirena i divna, izmravela, ali ne mnogo. Ska-
kutala je kao krznena loptica razuma kroz sve ovo
ludilo oko nas. Kad god sam izlazio na povrinu i
kretao ka ogradi, video bih je kako neto radi. Ona
bi podigla pogled i potrala ka meni sa uzvikom
dobrodolice, ali ju je iana mrea naglo
zaustavljala. Onda je Smeooka ostajala na ici
rairenih ruku, sa osmehom koji je, kao i uvek,
govorio o ljubavi prema meni.
Pomisao da e se sve to zavriti, da jednog jutra,
neizbeno, Smeooke nee biti, bacala me je u
ko.mare; svakog jutra, dok sam otvarao vrata i
stupao u jo hladniji dan, strah u mojim prsima
dostizao je razmere fizikog bola, koji je poputao
tek kad bih ugledao njenu malu figuru kako tri ka
ici, meni u susret.
Konano se i to desilo. Jednog jutra, nje nije bilo.
Nije bilo ni Cvrstorukog, niti bilo koga drugog; svi su
otili. Pritrao sam icanoj barijeri. Moje oi su
besomuno preletale preko naputenih atora i
koliba, preko vatri koje su se tinjajui jo uvek
pomalo dimile, preko mnogobrojnih tragova na
snegu; al i nikog tamo nije bilo. Osvrtao sam se
traei ceduljicu, mislei da su moda otili po
gorivo, ali ni-i'-dnu re nisam naao. Nieg vie nije
bilo. Nisu se nikad vratili.
Otih su kui, u Paiahaksi, jasna stvar
kao je moj otac. Nisu ni trebali da izlaze iz
Brada. Oni mogu, ako paljivo racioniu preostalu
Rumu, da izdre u gradu jo jednu godinu, moda i
Majka mi se osmehivala. Znao sam da im je
laknulo to se zavrila moja nepoeljna faza"; to je
bio njihov izraz. Na naem nivou ima mnogo
zaista finih ljudi, Drouve. Nisi se upoznao sa njima,
nisi imao prilike. Naravno, otac nije hteo nita da ti
kae, ali nama je bilo neugodno to si se sve vreme
druio sa prostim narodom. Tako nam je drago to si
se vratio, duo.
Dva dana kasnije zatekao sam u naem stanu
jednu devojku. Bila je priblino mojih godina. Se-
dela je sa mojom majkom i pila sok od kohe. Odmah
mi je cela stvar bila sumnjiva, a te su se sumnje
potvrdile kad je majka izala, ostavljajui nas
nasamo. Ja se neu dugo zadrati, Drouve
rekla je blistajui od sree. Sigurna sam da e ti
dotle umeti da se brine o Jeldi.
Ostavila me je da besno zurim u to devoje koje se
mlitavo smeilo u svoj sok od kohe. Likom je
podseala na Vuka; podseala je na njega i po tome
to je imala gotovo muke grudi, toliko ravne. Ve i
to bilo je dovoljno da stvar propadne, ali povrh svega
stajala je injenica da je meni ime Jelda'' bilo
ogavno jo od jednog traginog zaljubljivanja u estoj
godini mog ivota.
Ba je tvoja mamica fina osoba rekla je,
pokazujui zube.
Bar se nije plaila da spomene neto to e me
razbesneti, toliko joj priznajem.
Meni se ini da je moja majka duevno obo-lela
rekoh.
Ona i ja imamo toliko zajednikog nastavila je
Jelda* ignoriui me potpuno, ali mi se to samo
inilo. I ona i ja toliko volimo kuvanje, ive-nje i
sline stvari; zna da jedva primeujem da je starija
od mene? Ponaa se tako mladalaki. Zaista
mladalaki.

Da, potpuno je infantilna.
Hoe au kohe, Drouve?

Gadi mi se koha, hvala lepo. Kohu piju samo
glupai i ene.
Ma, mnogo si mi ti bezobrazan ree Jelda
prelazei u ofanzivu, na ta se ja zavalih u se-dite,
ve potuen. Od silnog umora i gaenja, nisam
mogao da se borim. Zna, ti, Drouve, ja nisam
morala ovde da doem. Ako hou, mogu odmah i da
odem. Jasno mi je da ti se ne dopadam; ja vrlo brzo
procenim svakoga. Bio si protiv mene od trenutka
kad si me ugledao. Zato? Zurila je u mene, puna
zubatog neprijateljstva.
Jelda uspeo sam nekako da kaem. Izvini.
Pokuavao sam da te bockam zato to sam bio
oajno potiten. Tu je i injenica da zaista ne volim
svoju majku, a ni kohu, pa si izabrala vrlo nesre-ne
teme za razgovor. Da pokuamo ispoetka, vai?
Ve je bila ustala i spremala se da poe, ali sad je
oklevala. Pa. . . pa dobro. Vai, ako obea da e
biti pristojan. U stvari, nerado sam i dola, /.na,
zato to su svi priali izvesne stvari o tebi i nekoj
tamo devojci. Nego . . . je 1' baca strelice? Vidim u
oku metu za strelice. To je igra koju dobro znam.
Svog brata uvek pobedim.
Kao da sam se vratio ogromnim korakom u pro-
ilost. Moja drugarica bez sisa smekala se veselo i I
nemala etone; uskoro e poeti da aka nos prsili
n, ili e otrati da piki.
Igrali smo se strelica. Ne znam da li mi se to 'lupalo
ili ne, ali na mahove sam zaboravljao Smeooku, a
to je najvanije, vreme je prolazilo; sad i u morati
nekako da ubijem grdno vreme. Priali BIK) o deci
na naem nivou sklonita. Jelda kao da i l i je sve
poznavala. Mnogi su joj se dopadali, druge i *
rnrzela. Cupkala je svoju kosu. Ali ti mi se Lda,
Drouve rekla je. Deaci su obino grubi i
smrde, a ti si fini. Nadam se da nema nita pi oti v
da opet doem, pa da se igramo strelica.....
Ostao sam da zurim zabezeknuto u prazno,.a i
koro se vratila moja majka.

Gde je Jelda? upitala je ulazei. Nadam se
da nisi bio nepristojan prema njoj, Drouve.
U klozetu je.
Ba lepo. To je tako fina devojka, zar ne? Zdrava
i neiskvarena. Tvoj otac i ja bismo voleli da se ba sa
takvim osobama drui.
Sluaj, majko, je 1' ti to ozbiljno? Mislim, jesi li
svesna ta govori? Zar ne zna ko sam ja?
Smekala se popustljivo. Sigurno da znam,
duo. I mogu rei da je veoma prijatno to si nam se
vratio. Tati i meni si nedostajao. Dodue, bili smo
strano zauzeti, tokom ovih poslednjih dvesta dana.
Zamisli tu stvar: samo je dvesta dana od kako smo
napustili Aliku. Kako vreme leti. . . Sigurno ti
nedostaju tvoji kuni driveti, duo.
I protiv svoje volje sam se prisetio, i samome sebi
zamerio: kavez sa drivetima ostavio sam ispod
sedita parnih kola onog dana kad smo polazili iz
Alike, i zaboravio. Verovatno su riknuli tokom
drugog dana putovanja. udo je da nam nisu
smrdeli.
Zapitao sam se da li bih mogao da parihvatiim
njen nain igre, da ostvarim, radi nje, neku vrstu
veitog detiinjstva, da skakuem pred njom kao
klovn sve dok ne osedim, dok mi zubi ne podspadaju
od starosti; tek tad bi njoj palo na pamet da mi
kratke pantalonice moda vie ne prilie.
Kasnije, iste veeri, moj otac se vratio, donosei u
nae sobice neko uzbuenje: odran je sastanak
ljudi sa svih nivoa i tom sastanku je prisustvovao
regent lino. Doneta je odluka da svi promenimo
imena rekao je glasom u kome se osealo
strahopotovanje. Mesto roenja vie nita ne
znai. lanovi smatraju da je doao as za novi
poetak. Svi smo u ovome zajedno, rekli su, pa
prema tome nije vano ko je otkuda doao.
Tako je, Berte ree moja majka. Mada sam
ja oduvek smatrala da smo na neki nain. . .
istaknuti, zato to smo rodom iz glavnog grada,
zna.
Nismo mi jedini koji su pobegli iz Alike, i
i p t smejuljio se moj otac, raspoloen da ne mo-
biti bolje. A sem toga, Alika je sad samo re,
mio gomila naputenih ruevina.
Progovorio sam paljivo. Obuzimao me je ta-i iv
umor, da prosto nisam mogao da izazovem nje-K<v
bes.
I kako se odsad zovemo, oe?
Naa nova prezimena bie bazirana na ni->u
gde stanujemo, tako da e biti moguno u pot-
iunositi odrediti oveka im kae kako se zove. To
M mnogo boOlje, mnogo utivije, rekao bih. Po
i trom sistemu lako se mogla nainiti greka u
pogledu neijeg statusa. Zato e sada, posle regenta
sa-in biti njegovi dvorani, koji e imati prezime l >i
ugonivojski". Svi lanovi e imati prezime Tre-i m
vojski". Na dobri prijatelj Zeldon Fron odsad le zvati
Treenivojski Fron. Bilo bi dobro da to M'onti,
Drouve. Ili je moda bolje da kae . . . n i .mejao
se iz glasa. . . . Cei^rtonivojski Drouv. Te noi, dok
sam leao u krevetu, primetih da im sebi to
ponavljam, ponovo i ponovo, toliko uporno da vie
nisam mogao da zaspim: Cetvrtoni-ki Drouv,
Cetvrtonivojski Drouv, Cetvrtonivoj-

Probudih se posustao, s blagom glavoboljom. I.io
sam se vojnika i straara. Pitao sam se da li i uii
dobili prezime Petonivojski. Otac ih prole i eri
uopte nije spomenuo. Obukao sam se toplo., -u da
malo bacim pogled po povrini; odavno ni-nm izlazio
na hladnou, pa e mi sve vazduh valj-i i prijati.
Cele noi su me muild udni snovi, udne
1

ihTave slike. U sobi je bilo hladno, vie puta sam
budio obuzet utiskom da se nad mene nadnosi
lei.k.i Zu.
Popeo sam se uz neko stepenite i zastao pred ,
Uum utim vratima. Pritisnuo sam kvaku, bilo je
mkljuano. Oslunuo sam; nije se ulo ono
uobiajeno mrmljanje vojske u boravitu. Neto me
je muilo, pa pohitah niz stepenice. U susret mi je,
krupnim koracima, urno dolazio otac.
Drouve ree on im me vide. Da nisi ti
napravio neku glupost sa vratima?
Ne. Upravo sam ustao.
udnovata stvar. . . udnovata stvar. . .
mrmljao je, vie za sebe. Mogu da se zakunem da
me je Fron pozvao da jutros doem kod njega;
meutim, vrata su zakljuana. Sva zelena vrata su
zakljuana. Uopte ne mogu da doprem do lanova;
mnogo nezgodna stvar. Treba sa njima da
razgovaram o nekim vanim poslovima. Iznenada
je zadrhtao. Sto je hladno! Moram da proverim to
grejanje.
Zakljuana su i vrata vojske rekoh. inilo
se da mu je nelagodno. A je 1'? A je 1'?
Pa da, na sastanku se neto zucnulo o tome. Radi
tednje goriva, bie bolje da se smanji promet
izmeu nivoa. . . Moda je neko pogreno shvatio
zakljuke usvojene na tom sastanku. Spominjali
smo samo uta vrata. Jest', neko je sigurno pogreno
protumaio. . .
On se urno udalji, mrmljajui i dalje.
Peo sam se stepenicama. Iako sam bio umotan u
krzna, drhtao sam, jer me je sa oevog zabrinutog
lica pogledala vizija tetke Zu. Uspomena na tu
uasnu no u Alici sad mi nikako nije izlazila iz
glave. I sa tom uspomenom, raalo se jedno pitanje.
Neto u vezi sa znaajem straha, neto u vezi sa
znaenjem legendi.
Zahvatio me je jak vetar dok sam zatvarao vrata
za sobom; stajao sam i gledao sneg i ianu ogradu.
Videh da je kapija irom otvorena i da vetar njome
treska. Napolju vie nije bilo nikoga iji bi ulazak
trebalo spreavati. Razmiljao sam o Velikom loksu.
Kako je mogue da su legende bile toliko bliske
istini? Ko je prvi doao na ideju o tome da Veliki loks
Fu odvlai na svet iz zahvata ledenog avola Raksa
i da bi se jednog dana taj proces mogao ponoviti?
To je jedino mogao smisliti ovek koji je pre-iveo
prethodnu ovakvu zimu, veliku zimu. A kako je on to
preiveo, bez tehnologije? Nije mogao imati neke
velike maine na raspolaganju; mi bismo nali
njihove ostatke, jer velika zima traje, ipak, samo
etrdeset godina.
Hodao sam brzo. Hladnoa je pruala ledene
vrhove svojih prstiju ka mome umu. Po prvi put sam
se zapitao zato se toliko bojim hladnoe. Rekli su
mi da je to na instinkt. Kao to bol upozorava o-
veka da se ne povreuje, tako ga strah upozorava da
se ne izloi smrzavanju. Ali zato strah? Zar nije
dovoljan i sam oseaj hladnoe?
Nije li to kolektivno pamenje, uspomena koju .mo
nasledili od onih koji su nekako preiveli prethodnu
veliku zimu?
I tada sam shvatio da sam ih, ipak, konano
pohodio. Stajao sam na hladnoi koja me je sekla i
islepljivala i smejao se glasno. Ma, nee oni
preiveli. dole u svojim vetakim jazbinama: suvie
su nespretni i sebini. A ako bi nekim udom i
preiveli, izmileli bi na sjaj sunca stari.| jezivo
ostareli, i tu bi plakali od olakanja. Njihova deca bi
bila deca bez detinjstva, deca koja nikad nisu
zaplovila i uncem, posmatrala oblak, jahala na
gramu. Oni su 11 koji gube.
Dok me je hladnoa derala, pred oima mi je
Igrala vizija jedne lepe devojke ije je stopalo bilo u
obijeno; ona je zaspala, a onda se probudila na I 11;
urnom mestu, i posle buenja se nije seala ni ' ina,
ni proticanja vremena.
Pre nekoliko dana, prazni atori, prazne kolibd-
A pre mnogo vremena jedan se deko probudio na
pragu svoje kue, iv, zdrav i srean; a dok je

bio u snu, niije disao, njegovo srce za to vreme uop-
te nije kucalo. . .
Tokom te noi, taj deko nije starao.
Moje misli su se ve spoticale i gubile, ali strah
nisam oseao. Nejasno sam video Smeooku: izlazi,
jo uvek mlada, pod sunce novog leta, smesi mi se,
ljubi me, vola me ljubavlju jo uvek novom, tek
zapoetom; to e biti kroz nekoliko trenutaka, jer u
ovom snu nee biti snova. . .
I zaista, uskoro dooe lorina.