Mirjana Tati} - \uri}

STUDIJE O
BOGORODICI

30,
. 011/3286-339
jasenbook@gmail.com
www.ikjasen.com

18-20,

.





( )

-

-

1000

2005.
- 2004.
copyrightNK JASEN DO

Mirjana Tati} - \uri}

STUDIJE O
BOGORODICI

Beograd, 2007

1966.
2006. ,
.
, .
,
,
, ,
- .
, ,
, :
,
, ,
XII XVIII, 1984,
Das Bild der Engel, Recklinghausen 1962,
.
, ,
.



,
.

: J,
, ,

.

.
,

1945-1949.
.

,

.
, ,
,
,
, ,
.
, .

,
, ,
,
,
.


,
,
, .

, .
,

.


.


, ;
, ,
.
, ,

.


. ,
, ,
,
: , , ,
,
.


, ,
.
.
,

, , , ,
, .
,
.

.
1950. 1988.

. ,

. ,
, - ,
. ,
- ,
, , , .

. ,
,

.

Antica Arte Serbia,

( ),
,

.
, ,
. ,

(25 );
.
:
(, , ,
); , 1952.
. , ,
.
-


,
.

, ,
1958.
.


, , ,
.
17. , ,
,




I ,
1913.

 . , ,
.
. ,

.
,

.
.
,

,
, , ,
, , , .
,
,
, ,

.
, ,

, ,
.



. ,
,

,
. , ,
,


,
, .

. ,
,

.
, 83. ,
.

.


,
650 ,
15
,

, ,
.
, ,
:

.
, ,
,
,

,
.
, ,

.
,
15. 2006.

Bogorodica Mlekopitateqnica

Na prethodnoj strani:
Slika 5.
Priscila, arkosolij
katakombe, po~. II veka

B1
Ova tema je bila predmet
istra`ivawa stranih, a i na{ih
autora, me|u kojima treba pomenuti
slede}a dela: N. Baldoria, Madonna
Lattante nellarte del Medio evo, Atti
del reale Istituto veneto di scienze Lettere
ed Arti, Ser. VI, Vol. VI, Venezia 1888,
777-797; U. Benigni, La Madonna
Allattante un motivo bizantino,
Bessarione 4, 1899/1900, 499-506; L.
Tramoyeres Blasco, La Virgen de la
leche en el arte I, escuelas extranijeras,
Museum Rivista mensual de arte Espanl
antiguo y moderno y de la Vida artistica
contemporanea, Barcelona 1913, vol. III,
79-118; N. S~ev, Ikona bo`iey
materi Mlekopitatelnic.
Iz sobran N. P. Liha~eva,
Russka ikona I, SPb. 1914, 48-57;
N. P. Kondakov, Ikonograf
Bogomateri, Svzi gre~eskoy i
russkoy ikonopisi s italnsko
`ivopis ranaego Vozro`deni,
S. Peterburg 1911, 32-40; G.
Millet, Recherches sur liconographie de
lvangile aux XIVe, XVe et XVIe sicle
daprs les monuments de Mistra de la
Macdoine et du Mont Athos, Paris 1916,
627; D. Zntz, Eine Vorstufe der Madonna
Lactans, Berliner Museen 50, H. 2,
1929, 32-35; A. Schneider, Slika majke
Boije Galaktotrofuse, Narodna starina
1930, 23; L. Mirkovi}, Bogorodica
Mlekopitateqnica, Bogoslovqe
13, sv. 1, Beograd 1938, 14-32; V. N.
Lazareff, Study in the Iconography of the
Virgin, The Art Bulletin XX, 1938, 26-65;
L. Mirkovi, Die nhrende Gottesmutter
Galaktotrophusa, Atti del V Congr. intern.
di studi biz. II, Roma 1940, 297-304; P.
Miqkovi-Pepek, Umilitelnite
motivi vo vizantiskata umetnost
na Balkanot i problemot na
Bogorodica Pelagonitisa, Zbornik

oreni ovog hri{}anskog lika1 le`e duboko u najstarijim matrijarhalnim kulturama. Prema poetskoj
viziji Apuleja2 priroda je univerzalna mati, gospodarica elementa i prvoro|ena u vremenu; vladarka duhovnog, carica nad smrtnima i kraqica me|u besmrtnima, jedina u panteonu bogova kojoj se pokoravaju nebeske visine,
beskrajni okeani i mra~na usamqenost podzemqa. Obo`avaju
je pod mnogobrojnim imenima i prinose joj najrazli~itije
kultove.
Ta dobrotvorka sa vi{e imena je pojava kojoj odgovara
isto toliko izgleda. Kao simbol tokova `ivota univerzuma,
ona je prikazivana u vi{e hipostaza astralnih i htonskih
bo`anstava.3 Kao mati i carica univerzalne mudrosti,4 ona
na Arheolo{kiot muzej vo Skopje II,
1957-1958, Skopje 1958; Klaus Wessel,
Eine Grabstelle aus Medinet el Fajum.
Zum Problem der Maria Lactans, Berlin
1954; Lieselotte Mller, Nhrmutter
Weisheit, Eine Untersuchung ber einen
sptmittelalterlichen Bildtypus, Deutsche
Vierteljahrschrift fr Literaturwissenschaft
und Geistesgeschichte, Heft 3, 1950, 347359; P. Eich, Die Maria Lactans, Eine
Studie ihrer Entwicklung, bis in der 13. Jh.
und ein Versuch aus der mittelalterlichen
Frmmigkeit, Frankfurt am Main 1953;
H. W. Mller, Isis mit dem Horus-Kinde.
Ein Beitrag zur Ikonographie der stillenden
Gottesmutter in hellenistischen und
rmischer gypten, Mnchener Jahrb. der
Bildenden Kunst, 3 Folge, Bd. XIV, 1963,
738; isti, Die stillende Gottesmutter in
gypten, Materia Medica 2, Sonderheft,
1963, 322; F. Ronig, Theologische Inhalte
des Bildes der stillenden Muttergottes
(Maria Lactans), Sonderdruck: 1000
Jahre Saarburg, 9641964, Saarburg
1964, 161-169; isti, Zwei Bilder
der stillenden Muttergottes in einer
Handschrift des Trierer Bistumsarchivs,
Ein Beitrag zur Ikonographie der Maria
Lactans, Archiv fr mittelrheinische
Kirchengeschichte, Bd. 8, 1966, 362
370; isti: Zum Theologischen Gehalt
des Bildes stillenden Muttergottes,
Gottesmutter, I, Recklinghausen 1974,
197-214; J. A. Schmoll, Gen, Eisenwert,
Sion-Apokalyptisches Weib-Ecclesia
Lactans, Miscellanea pro Arte
Hermann Schnitzler zur Vollendung
60 Lebensjahr am 13. Januar 1965,
Dsseldorf 1965, 91-110; P. P. V. van

Moorsel, Die stillende Gottesmutter

und die Monophysiten, Kunst und
Geschichte Nubiens in christlicher
Zeit, Recklinghausen 1970, 281-288;
T. Golgowski, Malowisly z katedry w
Faras przedstawienia Marii z Chrystusem
typu Eleusa i Galaktotrophusa, Rocznik
Museum Narodowego w Warszawie XIV,
Warszawa 1970, 389-408; V. N. Lazarev,
Vizantiyska `ivopis, Moskva
1971, 276-281; R. Hamann-Mas Lean,
Grundlegung zu einer Geschichte der
mittelalterlichen Monumentalmalerei in
Serbien und Mazedonien, Bd. 4, Giessen
1976, 89-93; Klaus Wessel, Die stillende
Gottesmutter, Studien zur altgyptischen
Kultur 8, 1978, Festschrift Hans Wolfgang
Mller, 185-200; Anthony Cutler, The
Cult of the Galaktotrophusa in Byzantium
and Italy, Jahrbuch der sterrreichen
Byzantinistik, Bd. 37, Wien 1987, 335-350.
B2
Apulei platonici madaurensis,
Metamorphoses, lib. XI, 5; Apulej,
Zlatni magarac, Beograd 1954, 245.
B3
Neumann E., The Great Mother, New
York 1955, 50 ff; F. Alheim, Terra
Mater, Religionsgeschichtliche Versuche
und Vorarbeiten XXII, 2, 1931, 36 ff; N.
Adoniz, Les vestiges dun ancien cult en
Armenie, Mlanges Cumont, 501-515.
B4
Th. Schipflinger, Sophia-Maria, Eine
ganzeitliche Vision der Schpfung, Ein
Beitrag zum Marianischen Jahr und
zum Millenium der Taufe der Russ,
MnchenZrich 1988, 295; Henrich

L. Boyer, Le thrne de Sageser. Essai sur la

signification du culte Marial, Paris 1957, 3 ff.

446

STUDIJE O BOGORODICI Mirjana Tati}-\uri}

B9

Seuses, Buchlein der Ewigen Weisheit,

ed. K. Bihlmeyer, Stuttgart 1907, 7
ff; spis Bronte ili savr{en um
(NoV), na|en u spisima Nag
Hammadi sadr`i pregnostili~ni
list o Sofiji, koja jako podse}a na
Izidu. Upor. M. Krause, Gnostische
und Hermetische Schrifter aus Codex II
und cod. CI, Glckstadt 1972, 122-132.
Kod Dionisija Areopagite, Oevres
Compltes du Pseudo-Denys lAreopagite,
Paris 1943, ed. M. de Gandillac, 357; u
pismu Titu Dionisije ka`e: Sofija
ra|a i doji, o`ivqava i usavr{ava.
(Prov. IX, 5, 11.)
B5
Centralni tekst Izidine liturgije
je kult `ive vode. A. Moret, Le rituel
du cult divin journalier en Egypte, Paris
1902, 3 ff; kasnije u vizigotskom
molitveniku VII veka daje se
obja{wewe za bo`anske odnose:
Slu{aj k}eri i gledaj, postala si
k}i svog Sina, slu`avka tvog deteta,
mati svoga Gospoda, svetili{te
na zemqi Spasiteqa najvi{eg,
jer je Car `eleo sjaj lepote tvoje
koju je sebi pripremio kao ~isto
boravi{te, `ele}i te za majku; Dom
B. Capelle, Typologie Mariale chez les
Pres et dans la liturgie, Les questions
liturgiques et Paroissiales 35 anne, no. 3,
Mai-Juin 1954 (no. 195), 117.
B6
Figura pripada epohi IV-III milenija,
najpre oko 3000. godine, u okviru
neolitske kulture. Upor. Umetnost
Jugoslavije od praistorije do danas,
Sarajevo 1971, 10; Neolit na tlu
Srbije, Beograd 1977, 45, kat. 201.
B7
J. Dombay, Die Siedlung und das
Grberfeld in Zengvarkony, Beitrge
zur Kultur des nneolitikums in Ungarn,
Budapest, 1960, 217, Taf. LXXXVII, 6,
tabl. u boji CXIV, 4 a-b.
B8
H. W. Mller, Isus mit der Horus Kinde,
Mnchener Jahrbuch der bildenden Kunst,
3 Folge, Bd. IV, 13, 5-37; J. Geffcken, Der
Bilderstreit des heidnischen Altertums,
Archiv f. Religionswissenschaft XIX,
1916-1919, 300.

je hraniteqka sveta i wegova za{titnica, a tako|e i izvor

`ivota.5 Kao arhetip jedinstva generi~nog i devi~anskog,
ona ra|a pomo}u bo`anskog udela, te je istovremeno Bo`ja
majka, nevesta i k}i.
U niz imena koja simboli~ki prethode liku Bogorodice
sigurno spadaju Velika majka, Izida, Hator, Kibela, I{tar
i Sofija.
Najstariji lik kurotrofne figure na na{em tlu pripada
vin~anskoj kulturi na prelazu ~etvrtogtre}eg milenija;
to je lepa statueta iz Drenove (sl. 1), nalazi se u Narodnom
muzeju u Jagodini.6 Mati sedi dr`e}i dete na levoj ruci,
ukra{ena utisnutim ornamentom traka i spirala. Slede}i
primer je iz htonskog kulta iz neolita, 25002000 godina
pre n. e., ukomponovan na dr{ci vaze. Na|ena na lokalitetu
Zengvarkony,7 nalazi se u Muzeju Janos Pannonius u Ma|arskoj. Pokazuje visok stupaw po{tovawa majke, kao
simbola plodnosti u matrijarhatu. Weno profilakti~ko
zna~ewe nikad ne}e izmeniti svoju semantiku. Isti smisao
manifestuje i egipatska Izida,8 koja }e pod Ptolomejima
i rimskom vladavinom kasnije ostati univerzalna bogiwa,
naslednica Velike majke. Wen atribut rogova krave
simbol je `ivotiwe hraniteqke, dok nad glavom prikazani
sun~ani disk pokazuje wenu vladavinu nad zemqom i nebom
(sl. 2). Ona je Hator, {to zna~i ku}a Horusa, wenog sina,
koga je devi~anski rodila. Izida je i personifikacija
Prestola svoga sina Horusa, sli~no kao {to je Bogorodica
Presto premudrosti9 Bo`je Re~i (Logosa).
Horus-orao je uzvi{eni model zemaqskom caru. Prema
tekstu iz Piramida 1375, Izida doji egipatskog faraona,
koji mo`e dobiti krunu i vlast na zemqi jedino ako ga
bogiwa podoji, jer samo na taj na~in wegova vladavina
postaje legitimna.10
Kult Izide Galaktotrofuse po~iwe u Egiptu oko 1300. sa
XIX dinastijom. Najstariji prikaz imamo u Abidosu11 u hramu
Sethosa I, gde Izida doji egipatskog suverena, prikazanog u
vidu personifikacije wenog sina Horusa.
U egipatskoj umetnosti je sa~uvano vi{e figurina majki
koje doje, kao svedo~anstvo razvijenog kulta u narodu (na
primer one u Berlinskom muzeju Egipatska zbirka iz 1900.
godine p. n. e.) sa votivnim zapisom Izido do|i.
Ovaj kult Izide, Velike majke, ne prekida se ni u rimskoj
epohi. Poznati su prikazi Izide, Aphrodite Asphynes,12 III

B10
H. W. Mller, op. cit., p. 9; Sethe, Alltg,
Pyr. Texte II, Leipzig 1910, 910-913.
B11
H. W. Mller, Die stillende Gottesmutter
in gypten, Materia Medica, Nordmark,
2, Sonderheft, 1963, fig. 4.

B
U Minhenskom muzeju, u Egipatskoj
zbirci sa~uvana je jedna Izida
iz Asfinisa, IV v. n. e., ra|ena u
serpentinu (inv. 4201). Tako|e u
[tutgartu, Virtenber{ki zem. muzej
(Frhchristliche und Koptische Kunst,
Wien 1964, fig. 144, r. 249, kat. 765).
12

1.

2.

3.

Bogorodica Mlekopitateqnica

Slika 1. Statueta iz Drenove, Nar. muzej Jagodina, IV-III milenij

Slika 2. Izida doji Horusa, 7. vek pre Hrista, Berlin, Egipatski muzej, inv. 13780
Slika 3. Izida doji Horusa, III-IV vek posle Hrista, slikarstvo na {tuku, Fajum

447

4.

7.

STUDIJE O BOGORODICI Mirjana Tati}-\uri}

6.

Slika 4. Bogorodica Mlekopitateqnica, stela, V-VI vek, kre~wak poreklom iz Medinet el

Fajuma, Berlin, Bode muzej, inv. 4726
Slika 6. Sarkofag iz Solina: Bogorodica crkva, Dobri pastir i Sv. Jovan Zlatousti, IV vek
Slika 7. Sahara, oko 640, Mlekopitateqnica iz Jeremijinog manastira, Kairo, Koptski muzej

448

B13
Istra`iva~ki radovi izvo|eni
izme|u 19281929. godine. Upor. A. E.
R. Back et E. E. Peterson, Karanis Seasons,

Bogorodica Mlekopitateqnica

vek (u [tutgartu), koja je potpuno zamenila u III veku Izidu

Hator. Nailazimo i na primere Izide Mlekopitateqnice
jo{ u IIIIV veku posle Hrista. U Fajumu (Karanis), na
zidnoj slici koju je otkrila Mi~igenska univerzitetska
ekspedicija, vidimo Izidu (sl. 3) kako doji Horusa.13 Iz
iste oblasti poti~e i ~uvena stela iz VVI veka, sada u
Berlinu,14 koja prikazuje mladu majku kako doji dete (sl. 4).
Uokolo se nalazi utisnuti znak krsta. Nije izvesno da li je u
pitawu votivna pogrebna slika ili Bogorodica sa Hristom
nesignirana.
Ovaj zajedni~ki motiv egipatske mitologije i hri{}anske
teologije ima mnogo srodnog, kako u sadr`aju tako i u formi.
Jasno je da je mati, kao ne`na hraniteqka, oduvek bila
simbol `ivota i prirodno da je i u ikonografiji majke koja
doji dete na{la svoj najprikladniji izraz u svim arhajskim
civilizacijama, preistoriji Evrope i starim kulturama
Egipta i Male Azije.15
U Gr~koj je kult Velike majke prisutan i koncentrisan
na misti~ko obo`avawe Dionisa, a u Rimu na Jupitera. Tu je
i Cerera sa Liber i Liberom, koji simbolizuju plodonosno
materinstvo.
Majka zemqa se javqa kao prethodnica politi~kih ideja
avgustovske epohe sa simbolima Ara Pacis ili Pietas
Augustae sa Spes i Felicitas, prisutna i na nomismama Antonija
Pija, emisijama za provinciju, iz god. 148.16
Hera sa Heraklom, Demetra sa Jakom i ostale bogiwe
kurotrofe17 preuzimale su ve} gotov iskonski model.
Hri{}ani su ovom starom uzoru dali svoju interpretaciju.
Prelazne oblike nosili su predmeti magijskog karaktera.
Magijska mo} sinkretisti~kog helenizma sa Hermesom
Trismegistosom,18 koji nudi bo`ju hranu i otkrovewe,
zabele`ena je u ovom karakteristi~nom tekstu: "#Elqe moi
krie 'Erm sungwn tV trofV tn qen ka nqrpwn"
ili "oz e gaqV damwn ... trfwn tn okoumnhn"; i
daqe: "dV moi crin trofn nkhn emeran pafrodisan
prospou edoV lkhn p pntwn ka pasn".19
Hri{}anska kultura sledi ideje koje su vladale u
prostorima Mediterana. Umetnost katakombi ~ini wihov
prirodni nastavak, a Mlekopitateqnica u Priscili20 je
klasi~ni primer iz epohe IIIII v. (sl. 5 ). Rani hri{}anski
apologeti, tuma~e}i inkarnaciju Boga, daju idejnu podlogu iz
perspektive hri{}anske misli za Veliku majku, Hraniteqku
@ivota. Justin, mu~enik koji je umro u Rimu 165. i pisac
apologije, govori o inkarnaciji i ka`e da je Logos, dobiv{i
telo, postao potpuni ~ovek telom, duhom i du{om. On je
zajedno sa Silom bo`jom i Duhom svetim.21
1926, University of Michigan Press, 1931,
pl. XXV, fig. 49.
B14
K. Wessel, Eine Grabstelle aus Medinet el

G
Fayum, vom Problem der Maria Lactans,
Wiss. Zeitschrift der Humboltuniversitt
IV, Berlin 1954, no. 3, 149; A. Effenberger,
Grabstelle aus Medinet el Fayum, Zum
Bild der stillenden Gottesmutter in der
Koptische Kunst, Forschungen und
Berichte der Staatl. Museen zu Berlin 18,
1977, 158-168.
B15
B. Gavela, Magna Mater, kao pojam i
likovni izraz, @iva Antika VI,
1956, 255-267; A. A. Barb, Diva Matrix,
Journal of the Warburg and Courtauld
Institute, vol. XVI, 1953, no. 3-4, 193-233.
B16
R. Eisler, Orphisch-Dyonisische
Mysteriengedanken in der christlichen
Antike, Vortrge der Bibliothek Warburg,
1922-23, II, 385; F. J. Ronig, op. cit.,
Recklinghausen 1974, 199, n. 14; H. W.
Mller, op. cit., Materia Medica, 1963, sl.
12, 13; bronzane drahme iz 10. godine
vlade Antonija Pija prikazuju Izidu
Mlekopitateqnicu na prestolu.
B17
N. Baldoria, La Madonna Lattante, op.
cit., 3. Kod: Bernouilli, Aphrodite, p. 121,
nalazi se vi{e primera ovakvih
bogiwa kurotrofnih, a posebno
za simboliku hrane s mlekom: W.
Donna, La Legende de Pero et de Micon
et lallaitement symbolique, Latomus 13
1954, 140-166, 356-375 i op{irnije
Eisler, op. cit., 361.
B18
R. P. Festugire, La rvelation dHerms
Trismegiste, I, Paris 1983, 295 f.
daje molitvu upu}enu Hermesu
Kosmokratoru i Pantokratoru.
B19
R. Reisenstein, Poimandres, Studien
zur griechisch-gyptischen und frhchristlichen Literatur, Leipzig 1904, 20,
3 i 16, 2.
B20
G. B. de Rossi, Immagini scelte della
beata Vergine Maria tratte dalle catacombe
romane, Roma 1863, Bolletino di
archeolog. Christiana, t. II, p. 3; A. Achelis,
Die Madonna in Priscilla, Byz.Neugr.
Jahrbcher, 1920-1922, 1-3, 311 ff; J.
Wilpert, Pitture delle catacombe romane,
Roma 1903, 172-174, tab. XXI, XII.
B21
Justin Mu~enik iz Nablusa (Flavia

449

STUDIJE O BOGORODICI Mirjana Tati}-\uri}

450

Neapolis u Palestini) stradao je u

Rimu. Najzna~ajnija dela su Apologia
(upor. Apol. I, 32, 1) i Dijalog s
Jevrejinom Trifunom. U Apologiji
I, 82, 6 govori o Logosu koji je most
izme|u Boga i qudi. (J. Quasten,
Patrology, I, Washington 1949, 209).
B22
F. A. Lehner, Die Marienverherrung in
den ersten Jahrhunderten, Stuttgart 1881,
13, i Justin, Apol. I, 22.
B23
Tertulian, De Carne, CSCEL 70, 231 i
Migne, P. L. 2, XX.
B24
Thomas Schiplinger, Sophia Maria, op.
cit., 293. O Kalimahu iz Kirene, upor.
Willamowitz-Moellendorf, Reden und
Vortrge, I, 1925, 213-217; 7. i 19. oda
Salomonova govori o Devi Majci i
inkarnaciji Boga (Quasten J., op. cit.,
163-164).
B25
Clem. Alexandrinus, Paedagogie, VI, 35 (P.
G., 8); J. Labourt, F. Batiffol, Les Odes de
Salomon, Paris 1911, 7, 12, 33.
B26
Paedagog. lib. III; Migne, P. G. 8, col.
638, 682; starozavetna Pesma nad
pesmama je misti~no ven~awe Jehove
sa narodom Izraela; u Novom zavetu
ona je simboli~ki spoj Hrista i
Majke crkve (Ef. 5, 23 i Ez. 16, 8).
Me|u starijim komentarima vaqa
pomenuti Metodija iz Olimpa (GCS
17, 1917), Grigorija iz Nise (P. G.
44, 755-1120), Nila iz Ancyra-e (A.
Sovi, De Nili monachi commentario in
Canticum Canticorum, Biblica II, 1921,
45-52) i Bernard-a iz Clairvoix-a (Sermo
in Cant. Cantic., P. L. 183, 185); tako|e
\. Trifunovi}, Tuma~ewe Pesme
nad pesmama od Teodorita Kirskog
u prevodu Konstantina Filozofa,
Zbornik za slavistiku 2, Matica
srpska, N. Sad 1971, 86-103.
B27
A. Grabar, Deux images de la Vierge dans
un Manuscript serbe, LArt byzantin chez
les Slaves, Paris 1930, 264; J. LafontaineDosogne, Iconographie de lenfance de
la Vierge dans lempire byzantin et en
occident, Bruxelles 1964, 133.
B28
Ronig, op. cit., 203-204; Clem. Alex.,

Ro|ewe Hrista ne
pimixi Justin22 poredi sa
ro|ewem Zevsovog sina Perseja. U svom dijalogu protiv
Trifuna, Bo`ansko poreklo deteta je nagla{eno oslawaju}i
se na Septuagintu, Ps. 2, 7: uoV mo s g smeron
gegnnhka.
Za gnostike Hristos nije ro|en od Deve Marije x
parqnoV, ve} di parqnoV. Tekst De Carne23 (Tertulian, c.
160) daje komentar oba Jevan|elista. Kod Luke (35) Duh i
sila Vi{weg si{li su na Bogorodicu, dok su kod Jovana oni
pro{li kroz wu.
Ovu ideju devi~anski ro|enog i materinski hrawenog
Boga24 nalazimo u anti~kom simbolu Artemide Efeske na
tlu Male Azije ili na aleksandrijskom terenu u poznatim
stihovima Kalimaha iz Kirene (s. 300-240).
Ideja plodnosti i htonskog kulta ne{to je izmewena u
savezu Jehove sa jevrejskim narodom u metafori Neveste i
@enika, koju nam pruaju prorok Isaija (60, 16 i 66, 2) i
Pesma nad pesmama. Takvu vezu u Novom zavetu predstavqaju
Hristos i wegova nevesta crkva, kao majka i nevesta
Iskupiteqa (Gal. 4, 26). Simbolika se vidi u Poslanicama
Petrovoj (2, 2) i Pavlovoj (3, 1) upu}enim Korin}anima, gde
se govori o duhovnom mleku koje neofiti primaju kao zalogu
spasewa.
Me|utim, Solomonove ode, koje se zasnivaju na psalmima
i apokrifima, natopqene su gnosti~kim elementima, i
u hri{}anskim interpretacijama saop{tavaju (XIX, 20):
Sveti duh je otvorio mle~ne grudi Oca da ih prospe na
Sina koji ih prihvata; ili pak (stih XXXV, 3): No{en
kao dete od svoje majke, i sa mlekom rose Gospoda hrawen,
iz grudi Sv. Duha. Ne{to kasnije Kliment Aleksandrijski
(150-216) u svom delu Pedagog eksplicitno ka`e: U Hristu
sam vam dao obja{wewe duhovnosti.25 Sa Hristom sam vam
dao obja{wewe najprostijeg duhovnog u najjednostavnijoj
hrani i najprirodnijoj, jer to je su{tina mleka, koje te~e iz
ne`nih grudi punih qubavi. Hristos, inkarnirani Logos, u
stvari je mleko, mleko koje hrani (Paedag. VI, 36, 1) i koje on
deli u besedama kojima se crkva hrani. To je jedna Majka i
Deva, a ja ho}u da je zovem crkva.26 ^ista kao devica, puna
qubavi kao majka, ona priziva svoju decu i hrani ih svetim
mlekom, Logosom.
Protojevan|eqe Jakova (XIX, 2), na osnovu uverewa A.
Grabara,27 ali ne i Lafonten-Dozowa, mo`e se smatrati kao
pouzdan literarni izvor za razumevawe lika Bogorodice
Galaktotrofuse.
Ali, Kliment28 tako|e daje sliku Oca koji stvara MlekoSina, {to je prikazano na sarkofagu u manastiru u Solinu
(sl. 6) iz VI veka;29 tu je u centru predstavqen Dobri pastir,

Paedag., lib. II, P. G. 8, 638.

B29
T. Klauser, Studien zur

Entstehungsgeschichte der Christlichen

Kunst, Jahrbuch fr Antike und
Christentum V, 14, Mnster, Westf. 1962,

levo se nalazi Bogorodica crkva koja doji, a desno, reklo bi

se, Jovan Zlatousti, kao jedan od onih koje crkva doji. On je
prvi koga je zajedno s Hristom dojila Bogorodica, a lista
onih koji mu slede jeste prili~na. Da pomenem najva`nije:
na ~elu je Fulbert iz [artra (umro 1153), Sv. Dominik
(umro 1221), Sv. Katerina Sijenska (1380) i Alanus de Rupe
(1475).30
U opisu `ivota Jovana Zlatoustog31 se ka`e da je jo{ kao
dete, kle~e}i pred ikonom Galaktotrofuse, ~uo wene re~i
upu}ene svome Sinu, da malo prestane da doji kako bi ona
mogla da ponudi svoje mle~ne grudi Sv. Jovanu.
U komentarima Pesme nad pesmama, koje je sastavio
Hipolit,32 u~enik Sv. Irineja Lionskog (umro 235), govori
se o tome, kako se iz grudi Majke pije mleko jevan|eqskih
zakona, koji ~ine hranu ve~nosti. Hristove grudi, me|utim,
nisu ni{ta drugo do dva testamenta, Stari i Novi zavet, a
mleko zna~i wihove zakone.
Komentar Sv. Avgustina33 na psalm 21,10 razvija ideju
crkve Galaktotrofuse. On insistira na podeli grudi: na
la`ne, koje predstavqaju Sinagogu i zna~e navike telesne, i
prave, crkvu Hristovu, sa Logosom Bo`jim u woj.
Tako|e, tuma~e}i Poslanicu Sv. Jovana Par}anima,
Avgustin ka`e: Estantem Mater Ecclesia et ubere eius duo
testamenta scriptarum divinorum, haec scriptura lac omnium
sacramentorum temporaliter pro aeterna salute.34
Uticaj koptske liturgije sna`no se osetio na zidnim
slikama apsida crkava u Bavitu, Sahari (sl. 7), na saidskim
minijaturama, kao i freskama u Farasu, koje pokazuju jedan
kontinuitet trajawa od V do XXI veka.35
Sve ideje koje su tamo prisutne oslawaju se ve}inom
na sirijsku poeziju, najpre Jefrema Sirskog,36 a zatim i
tekstove Jevan|eqa i apokrifa. U usta Hristova stavqaju
B32
Hypolite, Comm. zum Hohenlied, Slav.
Fragm. II, cap. 1, 2, GCS, I, 344; prema
Ronig, op. cit., 204. Sli~no shvatawe
o Bogorodici kao `eni koja ra|a i
doji Hrista nalazimo kod Irineja,
Origena, Klimenta i Hipolita.
Upor. Marie-Louise Threl, Les
symboles de lEcclesia dans la cration
iconographique de lart chrtien du IIIe au
VIe sicle, Rome 1973, 25. Za Hipolita
je Bogorodica isto tako Nova Eva,
bremenita duhom, koja se iz vode
kr{tewa pojavquje kao ~ista nevesta
Bo`ja (Hypolite de Rome, Comm. ad
Daniel, I, 6, SC, Paris 1947, 101). Dve
dojke su dva Testamenta (Tertulian, Ad.
Mani; Eisler, op. cit., 387 i Avgustin,
Expl. Cant. Cant. I; P. Eich, op. cit., 5.2).
B33
H. Coathalem, S. J., Le paralllisme
entre la sainte Vierge et lglise dans
la tradition latine jusqu la fin du XIIe

113-124; Clem. Alex., Paedag. I, 9, 83. U

Pedagogu vidi Hrista dobrog pastira
sa majkom crkvom koja doji decu i sa
Jovanom Zlatoustim. Bogorodica
je Hram, jer je majka; prema Ps.
Epifaniju, De Laudibus S. M. Deiparae,
P. G. 43, 488. O Bogorodici crkvi:
M. J. Congar, Marie et lglise dans la
pense patristique, Revue de sc. Phil. et
Thologiques 38, 1954, 338.
B30
L. Mirkovi}, Bogorodica
Mlekopitateqnica, Bogoslovqe,
1938, sv. I, 11 ff.
B31
Migne, P. L. 211, 776-780. U prvoj
katehezi Jovana Zlatoustog 112, 3
ka`e se: Nikad qudski razum ne}e
shvatiti kako Deva hrani Maj~inim
mlekom. (Jean Chrysostme, Huit
cathches baptismales indites, S. C. 50,
Paris 1957, 113-114).

Bogorodica Mlekopitateqnica

G
sicle, Analecta Gregoriana, vol. LXXIV,
sec. B, no. 27, Romae 1954, 51. Upor.
Augustinus, P. L. 135, s. 1452; Verbus
Sponsus et Sponsa caro humana et
uterumque unus filius hominus, Ile uterus
Virginis Thalamus... Videti i Conybeare,
The Virgin Church and The Virgin
Mother, Archiv f. Religionswiss. VIII,
1905, 373 i IX, 1906, 73.
B34
Augustinus, In Epist. Joanis ad Parthos, X,
P. L. 35, 1998; Ronig, op. cit., 204, 40.
B35
Menzinger Otto, Mariologisches in der
vorephesischen Liturgie, Regensburg 1932,
ff. Bibl. der. Kirchenvater, Ausgewhlte
Schriften der Syrischen Dichter,
Cyrillanos, Balus, Isaak von Antiochien u.
Jako v. Sarug aus dem syrischen bersetzt
von Landersdorfer, 1913, 30-37, 40-41, 43.
Rukopis Saidski iz 899. god. (Ms. 619,
fol. 1) prikazuje Mlekopitateqnicu
na prestolu sa detetom na levoj ruci
(Maria Krammer, Koptische Baumalerei,
1964, fig. 64) i dva rukopisa s. 895. god.
i 906. god. sa Bogorodicama koje doje,
levakiwama na prestolu (Krammer,
op. cit., VII, VIII, Ms. 514 i 600). U
Bavitu u Kapeli Sv. Apostola
(koji je umro 395. godine) nalaze
se prikazi dve Mlekopitateqnice
(Erich Dinkler, Kunst und Geschichte,
Nubiens in Christl. Zeit, Recklinghausen
1970, fig. 285); N. P. Kondakov,
op. cit., 256, fig. 160; Pepek, op. cit.,
4 f. n. 14); i najstariji podatak kod
Kledata, za kapelu 42 u Havatu
(Cledat, Comptes rendus de LAkad. Belles
Lettres, 1904, 517; isti, Le monastre et
la ncropole de Baouit, Le Caire 1904);
J. Maspero, Comptes Rendu, 1912, 292;
Mihailowski, Faras, Die Kathedrale Land
den Wusten Kund, Zrich 1967, tab. 76;
Tad. Golgovski, Malowisly z Katedry
za Faras, op. cit., 400, fig. 400; P. P. Van
Moorsel, op. cit., 281-290.
B36
Tvoren i`e vo svth otca
na{ego frema Sirina VI, 1881, 326329, 334, 359, 375; A. Haase, S. Ephraemi
Syri Theologia quantum ex libris poeticis
cognosci potest explicatur, Halis, O. J.
19: Quam vehementer contra Arianos
Ephraemus invehatur doctrinaque eorum,
Filium creaturam esse, impugnet multis
argumentis demonstratus..., ibid., 21. (II,

451

9.

10.

STUDIJE O BOGORODICI Mirjana Tati}-\uri}

8.

Slika 8. Freska Bogorodice sa Hristom, svetiteqima i apostolima, Bavit kapela 42

Slika 9. Galaktotrofusa Latom, freska o{te}ena
Slika 10. Krit, Kandanos, freska iz 1462, Ana Mlekopitateqnica

452

419: Laudatus este Sapiens qui affinitatem

contraxit et commiscuit divinitatem cum
humanitate. Naturam et quidem alteram
ex alto, alteram ex profundo miscuit
sicut pharmaca ut sit Deus-Homo.) L.
Mirkovi, Die mhrende Gottesmutter, op.
cit., 298.
B37
Moorsel, op. cit., 282 (7-10); F. K.
Weddse, Marjm ein tyopischer
Lobesang, Uppsala 1898, 56: Raduj
se Ti, koja si s pravom nazvana

Bogorodica raduj se Ti spasewe

Eve raduj se Ti, koja si dojila
Hraniteqa svakog stvorewa, raduj se
Sveta Majko svega `ivota, hrlimo
Tebi da se za nas moli.
B38
Klaus Wessel, Zur Ikonographie der
koptischen Kunst, Christentum am Nil,
Recklinghausen 1964, 234.
B39
P. P. Moorsel, Die stillende Gottesmutter
und die Monophysiten, Kunst und

Bogorodica Mlekopitateqnica

se re~i: Neka su blagoslovene grudi koje sam dojio, ja koji

sve hranim. Bogorodica nastavqa: Nosila sam te pre~ista
i hranila bez brige, jer me je sila bo`anska prosvetlila. U
liturgiji na petak jo{ se izri~itije govori:37 Spasiteqka
Eve je ona koja je hranila odoj~e Tvorca svega stvorenog.
Jedina majko svih `ivih, mi te prekliwemo da moli{ za nas.
Starac Dana je izi{ao iz tvog tela, preuzeo na{e telo, a
nama podario svoj Sveti Duh.
Rasprava izme|u Wessel-a38 i Moorsel-a39 da li se Bogorodica
Galaktotrofusa na koptskom tlu mo`e shvatiti kao simbol
duofizita u monofizitskoj sredini, ima jednu nerazja{wenu
ta~ku. Meni se ~ini da je u koptskom Egiptu motiv preuzet iz
autohtone tradicije, s jedne strane, a poja~an je i dogmatskim
zahtevima ortodoksije, s druge strane.
Ova simboli~ka slika Majke koja doji prisutna je u Bavitu
(sl. 8) i Latomu40 (sl. 9), sa sli~nom shemom: Logos u slavi je
gore, a dole u apsidi Bogorodica dr`i i doji inkarniranog
Boga okru`ena apostolima. Ove slike sasvim odgovaraju
koptskim komentarima sa~uvanim na tlu Aleksandrije i
Sirije. Tu spada Kirilova Homilija na Luku41, prevod slu`be
Mamonitske na Hristovo preobra`ewe42 i Sedma himna
Jefrema Sirijskog posve}ena Bogorodici. Kod Atanasija
Aleksandrijskog De descriptione Deiparae ona je shva}ena kao
Presto premudrosti Hrista u viziji Jezekiqa.43
Tekst pisma pape Grgura, upu}en caru Lavu Isavrijskom,
govori o slici Mlekopitateqnice, gotovo istovremeno, kad
je mogao nastati i program pe}inske crkve u Herakleji.44
Lik Mlekopitateqnice evidentno pokazuje inkarnaciju
Gospoda u telu Deve jo{ ja~e nagla{enu aktom dojewa Spasiteqa sveta i Boga me|u nama.
Stoga je ekonomija spasewa, prema tvrdwi Jovana
Damaskina,45 na{la svoj najja~i argument u simbolu Bogorodice Mlekopitateqnice i Raspetom Hristu.46
Na istim osnovama bazira se argumentacija ikonodula
protiv ikonoklasta. Inkarnacija je glavni motiv Spasewa,
a isto tako razlog {to se po{tuju ikone.47 Metafora mleka
kao hrana Bo`je Re~i, kao reka koja isti~e iz devi~anskih
dojki, postaje simbol Bo`je milosti koja se nudi palom
~oveku. Sli~an tok misli susre}emo u najstarijem rimskom
sakramentu,48 nastalom u VI veku.

G
Geschichte Nubiens in Christlicher Zeit,
Recklinghausen 1970, 281.
B40
Th. WiegandG. Millet, Ergebnisse der
Ausgrabungen und Untersuchungen aus
dem Jahre 1899, Bd. III, Der Latomos (O.
Wulff), Berlin 1913, 198-200, fig. 122 ab.
B41
Cyrillus, P. G. 33, 468 i CSCO, 140, 3
(Cyrillus, Hom. in Lucam).
B42
BKV 37; Ephraim der Syrer, I, 183.
B43
Migne, P. G. 28, 953: QrnoV
parqnoV kratreV o Mzoi...; Jez.
10, 12 i komentar Didima Slepog (SC.
83, no. 332); Th. Hopfner, Griechischgyptischen Offenbarungszauber, Bd. I, II,
ed. Wessely, XXI, XXIII, Leipzig 1921,
1924, 265, n. 172.
B44
Ch. Hefele, Histoire des conciles daprs
les documents originaux, t. III, 2, Paris
1910, 666-7 i prevod na francuski,
koji Gujar izdaje uporedo s gr~kim. J.
Gouillard, Aux origines de liconoclasme,
le tmoignage de Grgoire II, Travaux
et mmoires III, Paris 1968, 243-307;
i slika Majke nose}i na rukama
Bo`ansko odoj~e sa an|elima
unaokolo.
B45
P. G. 96, 672 E: Bog, cene}i weno
dostojanstvo, predodredio ju je za
Bogomajku i hraniteqku svoga Sina.
Gradacija kod Damaskina ide do
obo`ewa Bogorodice. P. G. 96, 675 S
Wena utroba u kojoj obitava onaj
koji je bez mesta, dojke pune mleka
koje hrane Boga Isusa, ruke koje nose
Boga, kolena presto uzvi{eniji od
Heruvima. (Hom. in Nat. Mariae, P. G.
96, col. 675 s.).
B46
Migne, P. G. 96, col. 1339 (Adv. Icon. 13,
14).
B47
U IV kwizi De Fide Orthodoxa, glava
16, Damaskin razvija svoju teoriju
slike protiv ikonoklasta (Migne 96,
1349 i 1352 s.).
B48
Santi Muratori, Liturgia Romana I, 318
i Leo Magnus, ed. Ballerini, t. II, p. 24;

453

Regensburg, stara po{tovana ikona u kapeli katedrale

Bogorodica Qevi{ka, Bogorodica sa Hristom Krmiteqem

Na slede}oj strani

Hilandar, ikona iz XIII veka

Sv. Bogorodica Studeni:ka na junom pilastru u naosu, 1208/1209.

Mlekopitatelnica, Kareja

SADR@AJ:

^udotvorne ikone Bogorodice na Svetoj Gori Atonskoj

1.

2.
,
3.

4.
,
5.
ANAXPANTO.
6.
.
7.

8.
.
9.

10.

11.

12.

13.
. ,

14.

15.

16.
,
17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.
Die Ohrider ikone der Gottesmutter-Trsterin
24.
E P
25.

26.

27.

28.

29.
II
30.

31.

32.

33.
XVI
34.

35.

36.
.
37.

38.

39.

40.

5
9
27
51
71
81
101
125
133
145
159
178
199
213
235
253
275
299
309
323
343
351
369
381
393
405
419
429
445
463
487
501
515
533
549
565
593
607
623
634
645

671