45

3 2008 kgh
BIBLID 03501426 (206) 37:3 p. 4548
NEPEENA
STABILIZOVANA ZEMLJA
GRAEVINSKI MATERIJAL BUDUNOSTI
1. Uvod
Globalno stanje prirodne sredine na planeti Zemlji tera ljud-
sku zajednicu da radikalno menja svoje ponaanje u cilju
transformacije potroakog drutva u drutvo koje se bazira
na ouvanju i recirkulaciji materijalnih i energetskih resursa
[1]. U praksi to obino znai redukciju potronje i emisije i
energije i materijalnih dobara.
Utede energije se mogu postii u procesu proizvodnje ma-
terijala, graenja i eksploatacije objekta [2].
Proizvodnja materijala napravljenog na bazi nepeene
zemlje (sirovinskog kompozita), uz odreeni procenat
dodataka, daje velike utede jer se ne pee na visokim tem-
peraturama ( 950
o
C) kao to se pee klasina opeka na
bazi gline. Proizvodi na bazi zemlje ovravaju prirodnim
suenjem. Za proizvodnju zidova od naboja i erpia (ne-
peena zemlja) troi se 5 do 10 puta manje energije nego
za proizvodnju obine cigle.
U toku gradnje objekta na bazi elementa napravljenih od
zemlje, odnosno naboja, najvee utede su u korie-
nju materijala koji se pravi na objektu ili u njegovoj blizi-
ni (utede u transportu). Za gradnju objekata na bazi ovih
materijala potreban je velik utroak radne snage, to je sa
stanovita potronje energije iz prirodnih resursa (nafta,
elektrina energija) poeljna situacija. Proces suenja iz-
graenog objekta je prirodan.
Osim direktne utede energije u pripremi graevinskog ma-
terijala, znaajna uteda u energiji nastaje i tokom eksploa-
tacije zgrada napravljenih od nepeene zemlje (sirovinskog
kompozita). Procenjuje se da ovi objekti troe oko 3050%
manje energije od slinih kua sagraenih od klasine ope-
ke, zbog postizanja vee debljine/mase zida, to za posle-
dicu ima veu termiku inerciju (termiki kapacitet zidova).
Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti je u rangu sa
peenom opekom na bazi gline. Elementi na bazi zemlje
BULDING BY USE OF EARTH
HISTORY AND FUTURE
Experiences of several countries in the
world in building are presented by use
of some traditional and modernized
technologies using the raw earth materials
for buildings with different purposes,
sizes and floors. It is emphasized the
favorability of usage stabilized raw earth
materials with addition of portland cement
and lime (35 mass%) and other natural
organic materials. These materials are
specially suitable for building in Serbia
and Vojvodina because of specific climatic
conditions and deposits of high quality
clay minerals and long tradition in building
by such materials.
KEY WORDS: raw earth materials;
stabilized raw earth
material; low energy
constructions
U radu su prikazana iskustva vie zemalja u svetu u
primeni starih i novih tehnologija gradnje nepeenom
zemljom, objekata razliite namene, veliine i
spratnosti. Naglaena je posebna pogodnost reenja
u kojima je primenjena meavina sirove gline i
dodataka malog procenta cementa ili krea
(35%) i nekih drugih prirodnih organskih dodataka.
Prikazana je podobnost primene ovakvih materijala
na prostorima Srbije i posebno Vojvodine, gde
postoje prirodne i klimatske pogodnosti, nalazita
veoma kvalitetne gline, kao i duga tradicija u
ovakvom nainu graenja.
Kljune rei: nepeena zemlja; stabilizovana nepeena
zemlja; niskoenergetske zgrade i
konstrukcije
Prof. dr SlOBODAn KrnjeTin i VlADiMir MrKAji, dipl. in.
Fakultet tehnikih nauka, institut za zatitu
ivotne sredine, novi Sad
Rad je rezultat rada na projektu Graenje nikoenergetskim pri-
rodnim materijalima na bazi zemlje (IPEE 283006), koji finansira-
ju Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za zatitu ivotne sredine
Republike Srbije.
46
kgh 3 2008
imaju poseban kvalitet izraen kroz sposobnost prirodne re-
gulacije vlanosti vazduha u prostorijama objekta. Za posti-
zanje oseaja ugodnosti boravka u nekoj prostoriji, vlanost
prostorije treba da se kree u granicama izmeu 40 i 70%.
Postoje hemijske i fizike metode za regulaciju vlanosti,
ali je najbolje koristiti porozne materijale koji imaju sposob-
nost da ne apsorbuju vodenu paru iz vazduha kada relativ-
na vlanost vazduha padne ispod 40%, a ako naraste iznad
70%, onda poinje apsorpcija. Ovo svojstvo imaju materija-
li sa velikom koliinom kapilarnih pora (sa prenikom pora
izmeu 3,2 i 7,4 nm). Zemlja u svojoj strukturi ima pore ve-
liine potrebne za regulaciju vlanosti.
U Srbiji i Crnoj Gori, u klasino graenim objektima, troi
se proseno oko 250 kWh/m
2
godinje za odravanje klime
(temperature i vlanosti vazduha), a u predloenim ener-
getski efikasnijim objektima od nepeene zemlje oekuje
se potronja od oko 130 kWh/m
2
godinje. (U Nemakoj su
krajem 20. veka sazidane kue od zemlje koje troe 7795
kWh/m
2
). Moe se izraunati da klasino graena kua od
120 m
2
potroi oko 30 000 kWh energije godinje, a ista ta-
kva kua graena od novih, predloenih prirodnih, materija-
la potroi oko 15 600 kWh energije godinje. (Ako se uzme
cena 0,038 /kWh, to u roku pet godina donosi utedu od
2710 ). Ako se uzme u obzir da je za graenje ovakvih
privatnih kua lokalnim materijalima (zemlja/glina) mogu
i vei manuelni radvee radno angaovanje buduih kori-
snika, to je poetno ulaganje novca u gradnju manje nego
za uobiajene kue.
2. Osobine objekata napravljenih
od stabilizovane zemlje
Zgrade koje se prave od nepeene zemlje imaju sledee
karakteristike:
Mala je potronja energije za proizvodnju graevinskog
materijala i toplotnu regulaciju zgrademikroklimu.
Zemlja kao materijal nema posebno povoljne termoizola-
cione osobine, ali armiranjem zemlje vlaknima biljnog po-
rekla, postiu se znatno bolja izolaciona svojstva.
Zemljani zidovi su dobar regulator vlanosti. Najstarija
zgrada od naboja u centralnoj Evropi nalazi se u Montbri-
sonu; datira iz 1270. godine. U njoj se nalazi biblioteka u
kojoj se uvaju knjige osetljive na vlagu.
Visoki akustini komforzemljani zidovi, zahvaljujui svo-
joj gustini i debljini, pokazali su se kao izvanredni izolatori
od spoljanje buke. Dostignute vrednosti gubitka zvune
energije od 57 decibela veoma su impresivne u poree-
nju sa materijalima.
Zgrade su otporne na poar i kada je sirovina pomeana
sa vlaknima organskog porekla.
Ekoloke prednosti: propustljivost zidova za gasove koji
zagauju atmosferu je mala. Kada kua izgubi svoju
funkciju, lako se recikliravraa u prvobitno stanje.
vrstoa pri pritisku i savijanju materijala na bazi zemlje
je mala, pa se to kompenzuje debljim zidovima.
Graenje zemljom je opravdano samo u lokalnim uslovi-
ma, jer je transport na vee daljine neekonomian.
Korienje ovog materijala podrazumeva veliku zastu-
pljenost manuelnog rada, a zbog jednostavnosti omogu-
ava gradnju u sopstvenoj reiji.
3. Priprema osnovnih materijala
Od sirovinskog kompozitazemlje proizvode se sledei ele-
menti: erpi (tradicionalan, semistabilizovan, potpuno sta-
bilizovan, presovan, peeni erpi) i naboj. Ovi elementi se
proizvode od zemlje sa odreenim procentom glinenih mi-
nerala. Glineni minerali imaju estice manje od 0,002 mm.
Povrina glinenih estica, vezujui za sebe vodu, povea-
va zapreminu. Kako se ova sirovina obrauje i ugrauje
u vlanom stanju, mora se raunati da e nakon suenja
smanjiti zapreminu. Za vreme procesa suenja ona se ne
sme kvasiti, a naroito ne sme biti izloena dejstvu mraza.
Iz tog razloga se gradnja moe izvesti samo u vremenu od
maja do septembra meseca. U cilju dobijanja zidova sa bo-
ljim termoizolacionim osobina, sa veim vrstoama i ve-
om otpornou na seizmike uticaje, dodaju se organski
materijali koji treba da budu u suvom stanju (pleva, slama,
itd.), kao i materijali neorganskog porekla (pesak, ljunak,
drobljena opeka).
Da bi se poveala otpornost na dejstvo vode, dodaju se sta-
bilizatori: cement, elektrofilterski pepeo, kre, katran i bitu-
men, tresetni mulj kao i materijali koji sadre belanevine
(kazeini, albumini, razni otpaci kone i alkoholne industrije),
granulisana zgura pomeana sa manjom koliinom krea,
gips itd. Dodatak cementa poveava otpornost na dejstvo
atmosferilija. Kre kao dodatak sporije ovrava, ali daje
zidu bolju propustljivost za gasove. Kod nekih glinenih mi-
nerala, kao to je montmorilonit, uputnije je koristiti elektro-
filterski pepeo kao stabilizator umesto cementa. Naime, u
prisustvu cementa estice montmorilonita apsorbuju jone
Ca, to smanjuje sposobnost hidratacije cementa [3]. Kada
se kao dodaci koriste katran i bitumen, onda je neophodno
prvo napraviti meavinu sa gustim glinenim testom, a po-
tom sa sirovinskim kompozitomzemljom. Meanje ovih sta-
bilizatora je mogue samo ako se stabilizatori i sirovinski
kompozit zagreju. Dodavanjem ovih stabilizatora povea-
va se i vodootpornost polazne sirovine. Za kue od naboja
(nabijene zemlje), sirovinska masa treba da je dobro mle-
vena, homogenizovana i sa oko 12 mas% glinenih minera-
la. Ovaj sastav obezbeuje dobro oblikovanje i minimalno
skupljanje pri suenju.
Sirovine koje imaju do 30 mas% glinenih minerala osetljive
su na skupljanje, a one sa manje od 12 mas% glinenih mi-
nerala mogu se upotrebiti uz dodatak finog mulja. Sa sirovi-
nama koje imaju veu koliinu glinenih minerala, optimalan
sastav se moe postii dodavanjem peska. Za izradu er-
pia (opeka od nepeene zemlje) potrebna je masnija glina
sa oko 40 mas% glinenih minerala. Ako se u blokove doda-
je slama kao regulator procesa suenja, onda treba vie gli-
nenih minerala od prethodno navedene vrednosti.
Vlakna za armiranje prirodnog porekla koriste se za sirovi-
ne koje sadre dosta glinenih minerala, kako bi redukova-
li skupljanje i poveali izolaciona svojstva. Korienje samo
oko 4 vol% ovih vlakana dalo bi pozitivne rezultate u pogle-
du skupljanja i izolacionih svojstava objekata. Najee se
koriste u koliini od 10 do 20 vol%. Za zatitu od vode ele-
menti se premazuju rastvorom 5% vodenog stakla.
4. Osnovna tehnoloka reenja
Ljudi su oduvek koristili zemljani materijal za izgradnju kua
i drugih objekata. Iskustva u graenju zemljanim materija-
lom postoje na svim kontinentima, u skoro svim zemljama
sveta. Tibet, Peru, Egipat, Kina, Evropa, Amerika pruaju
mnoge primere graenja zemljanim materijalom. Procenju-
je se da oko 1,7 milijardi ljudi od ukupne svetske populacije
ivi u kuama od zemlje. Od toga 50% u zemljama u razvo-
ju i najmanje oko 20% u urbanim i suburbanim delovima.
Do sada najstariji objekat od zemljanog materijala smatra
se Ramasseum (izgraen od nepeenih zemljanih eleme-
nata erpia), star 3300 god., u starom gradu Thebesu
(Egipat, leva obala Nila, naspram Luxora) (slika 1).
Pri kraju XIX veka vetina graenja zemljanim materijalom
progresivno se smanjuje. Do sredine XX veka, izgradnja
zemljanim materijalom postaje marginalna, a od tog vre-
mena do sada imamo renesansu primene ovog materijala.
Svet duguje zahvalnost egipatskom arhitekti Hassanu Fat-
hyu za renesansu primene ovog materijala.
47
3 2008 kgh
Zemunice. Iskopavanjem zemlje pravi se utoite. Mnoga
utoita su dobijena iskopavanjem mekog zemljita, tufova
i dr. U zavisnosti od morfologije terena, zemlja je iskopava-
na u dubinu ili u brda. Horizontalni iskop daje kaverne na
stranama brega, kojima se prilazi stepenitem i galerijama.
Primer kole Fenghua u regiji Xiang (Kina), slika 2.
U Kini oko 10 miliona stanovnika ivi u domovima isko-
panim u lesnom sloju na ravnom terenu; nekoliko metara
iskop, a onda boni iskop za formiranje pojedinanih pro-
storija. Ovih primera ima sada u Turskoj, Kini i Tunisu.
Kue od rezane zemlje. U regionima gde je zemlja do-
voljno kohezivna i sadri karbonatne konkrecije, zemlja se
see u blokove i kao takva direktno koristi. Ovaj sluaj je
tipian za tropska podruja. Sirovina je prirodno meka ze-
mlja, koja hemijski ovrava u kontaktu sa vazduhom (pro-
ces karbonatizacije zapadna obala Indije), ili je prirodno
okoreno zemljite (Burkina Faso u Africi i Orissa u Indiji). U
ostalim podrujima sveta, sa obinim zemljitima, bez vee
kohezije, koristio se i koristi gornji sloj u originalnom stanju
sa travom, za dobijanje blokova koji su se kao takvi stavlja-
li direktno jedan na drugi. Ovaj oblik je ranije tradicionalno
esto korien u Engleskoj, junom delu SAD i u Skandi-
naviji (slika 3).
Zemlja kao ispuna. Vlana zemlja je tradicionalno korie-
na za ispunu drvenog prepleta ili drvenog grilaa koju obi-
no nosi drvena konstrukcija (tzv. bondruk sistem) reetke
(primena u zapadnoj Evropi i kod nas). Tu je sluila kao ter-
mika masa kod lake nosee konstrukcije i zvuna izolacija.
U poslednje vreme koristi se sirova zemlja koja ispunjava
vree ili dugake tube od sintetikog tekstila, postavljene
jedna na drugu (slika 3).
Savremeni naboj. U sadanje vreme izrada naboja je me-
hanizovana. Tradicionalni drveni nabijai su zamenjeni
pneumatskim, koji omoguuju bru i kvalitetniju izradu na-
boja. Oplata je savremena, od drvenih ploa sa ojaanjima,
a esto i od elika ili aluminijuma. Konstrukcije se izrauju
od zidova u celini po visini, to utie na projektovanje ovih
konstrukcija. Stabilizacija zemlje dodacima je uobiajena.
U irokoj upotrebi u Nemakoj, Francuskoj, zapadnom delu
SAD i Australiji (slika 5).
Kompresovani zemljani blokovi. Zemlja se kompresuje
na razliite naine kako bi poveala zbijenost. Podaci uka-
zuju da je izrada ovakvih blokova pokrenuta u Francuskoj
gde je Francois Cointeraux oko 1803. godine fabrikovao
male blokove nabijene zemlje. Korieni su drveni runi na-
bijai za zbijanje zemlje u drvenim modlama pridravanim
nogama. Sada se izrauju metalne prese koje daju blokove
regularnog oblika, vee zbijenosti, vrstoe i otpornosti na
vlagu u odnosu na obian erpi. Primena kompresovanih
zemljanih blokova omoguila je renesansu zemljanih kon-
strukcija u XX veku. Obino je zemlja stabilizovana dodaci-
ma (najee cement ili kre) (slika 6).
5. Znaaj objekata izraenih od zemlje
Zgrade za stanovanje jedan su od najznaajnijih sekto-
ra potronje energije. Godinja potronja energije u ovom
sektoru u zemljama OECDa (Organisation for Economic
Cooperation and Development) iznosi blizu 20% od uku-
pne potronje energije. Takoe, veoma je veliko poveanje
potronje energije u ovom sektoru. U periodu 20002005.
godine poveanje je iznosilo 6,6%. Potronja energije u
stambenom sektoru u zemljama koje ne pripadaju OECDu
mnogo je manja. U 2003. godini potronja energije u stam-
benom sektoru per capita uglavnom je est puta vea u
zemljama OECDa nego u zemljama koje ne pripadaju OE-
CDu, proseno u odnosu od 24,9 miliona Btu prema 4,1
miliona Btu po osobi [4].
Energija u stambenom sektoru koristi se za zagrevanje i
hlaenje, osvetljenje, toplu vodu i elektrine ureaje. Pre-
ma informacijama Fonda za utedu u stanogradnji u Srbi-
ji se 60% energije u zgradama troi na grejanje prostorija,
a oko 70% energije u zgradama bei kroz spoljne zido-
ve i prozore.
Izgradnjom kua od zemlje, pored injenica o utedi ener-
gije iznetih u uvodnom razmatranju, utie se i na smanjenje
emisije CO
2
u atmosferu. Ova injenica mogla bi biti jedna
od bitnijih pri planiranju celokupne politike energetske efika-
snosti jedne zemlje i sprovoenja Protokola iz Kjota.
Slika 1. Objekat Ramasseum star 3300 god.,
u Egiptu
Slika 2. kola Fenghu u Kini Slika 3. Objekat u Nemakoj
Slika 4. Dvorac u Francuskoj, XVIII vek
(trad. naboj)
Slika 5. Savremena kua od naboja
(Francuska)
Slika 6. Pozornica nainjena od
stabilizovanog erpia (Indija)
48
kgh 3 2008
Oblast Vojvodine je pogodna za izgradnju stambenih obje-
kata od zemlje, to se potvruje i samom tradicionalnom
izgradnjom kua na ovim prostorima sve do pedesetih go-
dina prolog veka. Pored mnogobrojnih injenica koje idu u
prilog izgradnji ovakvih objekata, neophodno je izvriti po-
pularizaciju meu stanovnitvom. Drava bi morala jasnom
politikom da stimulie i pospeuje izgradnju ovih objekata.
Literatura
[1] ishida, e. H., Shannelling the Forces of Nature Hu-
man and Earth Conscious Materials May Create New
Waves, Qualicer 2004, Castellon (Spain), G. C. 3/23
(2004).
[2] Berg, B., The Ecology of Building Materials, Published
by Elsevier Science, Oxford, 2003.
[3] Temimi, M., K. Ben Amor, j. P. Camps, Making buil-
ding products by extrusion and cement stabilization: li-
mits of the process with montmorillonite clay, Applied
Clay Science 13 245253 (1998).
[4] Santamouris, M., K. Kapsis, D. Korres, i. livada,
C. Pavlou, M. n. Assimakopoulos, On the realation
between the energy and social characteristics of the re-
sidential sector Group Building Environmental Studi-
es, Physics Department, University of Athens, Greece,
November 2006.
kgh