POSTELJICA

Zavrni sloj nasipa naziva se posteljica. U useku se meutim taj zavrni sloj zove podtlo, koje moe biti
prirodno ili poboljano. Debljina posteljice se odredjuje u zavisnosti od vrste, odnosno kvaliteta
upotrebljenog materijala, karakteristika uredjaja za zbijanje i tehnologije gradjenja. Obino se pod
posteljicom podrazumeva zavrni sloj nasipa debljine !"#$"cm ujednaene nosivosti. %reko sloja
posteljice gradi se donji nose&i sloj kolovozne konstrukcije.
'zrada posteljice obuhvata(
# Ureenje posteljice puta u proirenju kolovoza, usecima, nasipima i zasecima sa grubim i )inim
planiranjem i zbijanjem
# *anacije pojedinih manjih nehomogenih mesta
# +vaenje, odnosno prosuivanje materijala uz zbijanje do propisane zbijenosti
,osivost kolovoza u znatnoj meri zavisi od posteljice i zato je ona jedan od najvanijih delova puta.
,aroito je vano da ona sama ima dovoljnu i ujednaenu nosivost.
%osteljica ima zadatak da(
# %renese optere&enje od kolovozne konstrukcije na dodnji stroj, bez prekoraenja naprezanja i
de)ormacija u kolovoznoj konstrukcij i donjem stroju
# zatiti donji stroj puta od gradjenja donjih nose&ih slojeva,
# obezbedi odvijanje gradilinog saobracaja,
# omogu&i kvalitetno ugradjivanje nose&ih slojeva,
# zastiti konstrukciju od tetnog dejstva mraza,
# smanji uticaj heterogenosti materijala donjeg stroja.
Osnovni razlozi zbog kojih se pri izboru i ugraivanju materijala u zavrni sloj donjeg stroja#
posteljicu mora posvetiti puna panja, su ti to geotehnike karakteristike sitnozrnih kohezivnih
materijala nisu stalne i menjaju se u zavisnosti od postignutog stepena zbijenosti i vlanosti pri
ugraivanju, a isto tako i usled oscilacija nivoa podzemnih voda, nedovoljnih ili neodgovaraju&ih mera
za odvodnjavanje, dejstva mrnjenja i odmrzavanja, kapilarnog penjanja vode i dr. Zatim i to to kvalitet
i uslovi ugraivanja u velikoj meri utiu na de)initivne karakteristike i na kasnije ponaanje materijala
ispod kolovozne konstrukcije, zbog ega se zatitne mere preduzete u vreme graenja uvek viestruko
isplate u kasnijoj eksploataciji, jer se na taj nain spreava ote&enje kolovoza i pove&ava njegov vek
trajanja.
Da bi se ispunili svi gore navedeni zadaci koje jedna valjano projektovana posteljica mora da
ostvari primenjuju se slede&i postupci(
izrada zavrnog sloja donjeg stroja od posebno odabranog ili mehaniki obraenog prirodnog
materijala, koji je neosetljiv ili manje osetljiv na promene vlanosti, ime se pove&ava stepen zatite
kolovozne konstrukcije od uticaja mraza, a osim toga poboljava se planiranje povrine posteljice,
gradilini transport, rad maina za zbijanje materijala, kao iizrada kolovozne konstrukcije ak i pri
nepovoljnim vremenskom prilikama.
'zrada zavrnog sloja obradom ili stabilizacijom sitnozrnog kohezivnog materijala hidraulikom
vezivima, -to podrazumeva kre, cement, lete&i pepeo ili kombinaciju dva veziva., odnosno
ogljovodoninim vezivima - bitumenske emulzije, hidro)obna sredstva i sl..
Dakle, za izradu posteljice mogu se koristiti prirodni ili poboljsani -stabilizovani. materijali. ,jihov
kvalitet, kao i kvalitet ugradnje, utie na debljinu kolovozne konstrukcije. /ako materijali sa
0din1$"2,3m
!
-4561$7. zahtevaju kolovozne konstrukcije znatno ve&e debljine, a kod ovih materijala
prisutne su i tesko&e u toku gradjenja zbog osetljivosti na uticaj vode.
,ije uvek strogo obavezno graditi zavrni sloj donjeg stroja. kao na primer u usecima u steni ili na
nasipima izgraenim od kamennog materijala.
# U stenovitim usecima moraju se izravnati neravnine uklanjanjem i izravnjanjem delova koji odstupaju
od nivelete, uz nasipanje izabranog sitnijeg kamenog materijala dobijenog iskopom iz useka , u sloju
debljine 8 do 9"cm i njegovo zbijanje.
# na nasipima od kamenog materijala zavrni sloj treba da je od sitnijeg kamenog materijala
-maksimalne veliine zrna :"mm, koe)icient neravnomernosti U;<, uz odgovaraju&e zbijanje i
zahtevanu ravnost.
KLASIFIKACIJA I POGODNOST TLA ZA IZRADU POSTELJICE
+lasi)ikacijom se uporedjuju bitne karakteristine osobine tla sa onim u tipinim grupama u
sistemu to omogu&uje da se uzorci tla svrstavaju u iste. 'denti)ikacija je sklop postupaka radi
pronalaenja karakteristinih osobina u uzorcima potrebnim da bi se oni rasporedili u klasi)ikacijske
grupe.
+lasi)ikacija tla za izradu posteljice slue kao polazni parametar za pravilan pristup reavanja zadatka u
okviru kolovoznih konstrukcija. %rimenjuju se vise prema rezultatima ispitivnja pojedinih karakteristika
-naje&e granulometrijskog sastava i granica konsistencije..
%ostoji vie sistema klasi)ikacije tla medju kojima su najpoznatije(
# 4asagrandeova klasi)ikacija -=4 klasi)ikacija, amerika.
# +lasi)ikacija =merikog biroa za reklamacije -United *tates 5ureau o) 6eclamation U*56.
# +lasi)ikacija laboratorije za ispitivanje puteva -engleska 6oad 6esearch >aboratorz, 66>
klasi)ikacija.
# +lasi)ikacija 2asausetskog tehnolokog instituta -2assachusetts institute o) /ehnologz, 2'/
klasi)ikacija, amerika.
# Uni)icirana klasi)ikacija tla -Uni)ied *oil 4lassi)ication, usc klasi)ikacija, usvojena 9<$!god..
# +lasi)ikacioni sistem ==*?O -ameriko udruenje slubenika dravnih autoputeva..
%rema privremenim tehnikim propisima za zemljane radove u gradjevinarstvu -@,!"". svi
materijali razvrstani su u sedam kategorija prema njihovim geotehnikim karakteristikama i alatima koji
omogu&avaju njihov otkop.
U mehanici tla razlikuju se tri glavne vrste tla(
- Nevezana (ili nekoherentna), su ona iji sastojci nisu vezani vezivnim sredstvom. ,jihova
veliina zrna je veca ili jednaka ",""!mm. U zavisnosti od veliine zrna ovde spadaju( praina -",""!#
",":mm., pesak -",":#!mm., ljunak -!#:"mm., drobina -:"#!""mm., blokovi -!""#!"""mm.
- Vezana (koherentna). +od vezanih tla vrsti sastojci, ija je velicina manj od ",""!mm, su
vezani medju sobom kohezijom. 2ogu imati nestalne )izike osobine koje se lako menjaju pod
dejstvom vode. /lo koje sadri preteno sastojke veliine ",""!#","""!mm jeste glina, a ako su ovi
sastojci veliine ","""!#",""""!mm, onda je to koloidna glina.
- Tla organskog porekla -humus, mulj, treset. sastoje se iz velikog dela organskih ili biljnih
materijala, sa glinovitim i drugim sastojcima. Arlo su nepostojani i jako upijaju vodu, tako da su
nestabilni i ne mogu sluiti kao nosivo tlo ili kao materijal za izradu zemljanih objekata.
/la se mogu u zavisnosi od naina taloenja grupisati u dve kategorije(
- Rezidualna su )ormirana raspadanjem stena usled atmos)erskih uticaja -mehanikih ili hemijskih. ili
vulkanskog dejstva.
# Transportovana tla su oni materijali koki su pokrenuti sa njihovog mesta postanka. /ransportovanje
moe nastati od dejstva gravitacije, vetra -gleerska tla., ili oveka B bilo pojedinano ili u kombinaciji.
Pedoloka klasifikacia !la
%rimenjuje se i pedoloka klasi)ikacija tla koja predstavlja osnovnu klasi)ikaciju u razmatranju koncepta
koris&enja lokalnih materijala u putnom inenjerstvu. Ovom klasi)ikacijom se tlo identi)ikuje i klasi)ikuje
po grupama, podgrupama i njihovim kombinacijama na osnovu granulometrijskog sastava koristeci
trokomponentalni dijagram sl.9.
Dijagram 9
U tabeli 9, na osnovu dijagrama de)inisane su grupe, odnosno klasi)ikovano je tlo u zavisnosti od
procentualnog ue&a peska, praine i gline.
+lasi)ikacija Ue&e
,aziv tla 7 peska 7 praine 7 gline
/eka glina "#C$ "#C$ :$#9""
*red. %eskovita glina 9D#$" "#!$ $"#:$
*red. %rsinasta gliina "#!$ 9D#$" $"#:$
>aka peskovita glina !$#$" "#C$ C"#$"
>aka prainasta glina "#C$ !$#$" C"#$"
%eskovita glina $"#D" "#!" C"#$"
%rainasta glina "#!" $"#D" C"#$"
%esk. @lin. 'lovaa $"#8" "#C" !"#C"
%ra. @lin. 'lovaa "#C" $"#8" !"#C"
@linovita ilovaa !"#$" !"#$" !"#C"
'lovaa C"#$" C"#$" "#!"
%eskovita ilovaa $"#8" "#$" "#!"
%rainasta ilovaa "#$" $"#8" "#!"
%raina "#!" 8"#9"" "#!"
%esak 8"#9"" "#!" "#!"
/abela 9 B primenjena klasi)ikacija tla
La"o#a!o#iaska klasifikacia
>aboratorijaska klasi)ikacija tla koja koincidira sa osnovnom podelom tla izvedenom iz de)inicije o
teksturi tla tabela !. Ova podela zapravo proiruje pedoloku grupe na podgrupe -ljunak na krupan,
srednji, sitan itd., a sve na osnovu granulometrijskog sastava tla.
,aziv materijala tla Aelina zrna, mm -u rasponu.
@rupa
%odgrup
a *6%* ==*?/O
+omadi,
drobine
:"."#9""." D$
Eljunak !."#:"." !."#D$."
Eljunak krupan !"#:"." !$."#D$."
Eljunak srednji :."#!"." <.$#!$."
Eljunak sitan !."#:." !."#<.$
%esak ".":#!." "."D$#!."
%esak krupan ".:#!." ".F!$#!."
%esak sitan ".!#".:
"."D$#
".F!$
%esak
prainas
t ".":#".! G
%raina ".""!#".":
".""$#
"."D$
%raina krupna "."!#".": G
%raina srednja "."":#"."! G
%raina sitna ".""!#"."": G
@lina "."""!#".""!
@lina koloidna
".""""!#
"."""!
/abela !.# laboratorijaska klasi)ikacija tla
Jedi$as!%e$a &eo'e(a$i)ka klasifikacie !la USCS
Hedinastveni sistem klasi)ikacije tla U*4* -Uni)ied *oil 4lassi)ication *Istem., se zaasniva na
identi)ikaciji tla u skladu sa njegovim osobinama u pogledu teksture i plastinosti, razvio je i )ormulisao
dr. =rthut 4assagrande sa ?ardvardskog Univerziteta u *=D. 9<$C je ozvaniena i postala je sastavni
deo brojnnih tehnikih standarda irom sveta. U okviru ove klasi)ikacije tla se identi)ikuju opisnim
imenom, dok simbol slovo oznaava njegovu glvnu karakteristiku. U naelu lto je podeljeno u tri
osnovne kategorije( krupnozrno tlo -=., sitnozrno tlo -5.i organsko tlo -4.. U*4* klasi)ikacija prikazana
je u tabeli C.
/abela C. opta klasi)ikacija tla prema *6%* U.59.""939<<"
P*!$o &#a+e%i$ska klasifikacia !la ,AAS-TO.
%rema njoj, tlo se klasi)ikuje u sedam grupa, a klasi)ikacije je zasnovana na laboratorijskom
odreivanjugranulometrijskog sastava, granice teenja i indeksa platinosti. kao zajedniko merilo
kvaliteta lokalnog tla koristi se tzv. grupnim indeksom tla, naroito za identi)ikaciju tla posteljice. On se
kre&e u rasponu od " za najbolju do !" za najslabiju.
U tabeli F prikazana je ==*?/O klasi)ikacija tla sa elementima za ocenu kvaliteta tla posteljice
kolovoza puteva, a na dojagramu ! koji sledi dato je podruje granica teenja i indeksa plastinosti za
prainasto glinovita tla u okviru ==*?/O klasi)ikacije.
Dijagram ! B dijagram za klasi)ikaciju kohezionih materijala od =F#=D -HU* U.59.""!3<!.
/abela F B klasi)ikacija tla i meavine tla i agregata za puteve -HU* U.59.""!3<!.
Upotreba razliitih vrsta tla sa ocenom donjeg stroja i slojeva kolovozne konstrukcije prema ovoj
klasi)ikaciji i klassi)ikacije ==*?O prikazana je na dijagramu C.
Dijagram C B odnosi izmedju vrste tla, dinamikog modula, vrednosti 456 i nosivosti kao i upotreba
razliitih vrsta tla.
6adi dobijanja uvida u odnos izmedju uni)iciranog i ==*?O sistema, daje se poredjenje u tabeli $.
Uni)icirana klasi)ikacija ==*?O klasi)ikacija
@J, @%, @2 =#9#a
*J, *2 =#9#b
@2,*2 =#!#F
@2, *2 =#!#$
@4, *4 =#!#:
@4,*4 =#!#D
*% =#C
2>,O> =#F
2? =#$
4> =#:
4>,O> =#D#$
4?, O? =#D#:
/abela $
.
Za potrebe gradjenja puteva, 4assagrande je dao priblone vrednosti karakteristika - d, 456, modul
reakcije tla +. ' ocenio upotrebljivost pojedinih vrsta tla za posteljice, podloge za nose&i sloj puteva kao
i stepen stiljivosti, bubrenja, osetljivost na dejstvo mraza i drenane karakteristka tla. %ored toga, dao
je preporuku kojom vrstom orudja treba zbijati pojedine vrste tla, a to je prikazano u tabeli :.
/abela : B ocena pojedinih karakteristka tla i njihova upotrebljivost pri izgradnji puteva -4assagrande.
Za identi)ikaciju i klasi)ikaciju tla odgovaraju&i standardi usvojeni su u naoj zemlji(
# *6%* U.59.""939<<" B opta klasi)ikacija tla
# *6%* U.59.""!39<<! B klasi)ikacija tla i meavine tla i agregata za puteve sa optimalnom ocenom tla
za posteljicu, tabela 8 i slika C, za bre odredjivanje grupe kohezionih materijala -=F#=D. na osnovu
granice teenja, indeksa plastinosti i grupnog indeksa.
# *6%* U.59.""C39<<" B terenska identi)ikacija uzoraka tla jednostavnim opitima i to( krupnozrnog
tla -razlikuje se golim okom. odredjivanjem granulacije, veliine oblika i tvrdo&e zrna, sadraja 4a4oC i
stepena zahva&enosti raspadanjem, a sitnozrnog tla opitima treenja, plastinosti, ocene
konzistentnog stanja, opita sjaja, mirisa i boje i suve vrsto&e.
# *6%* U.08."9"39<89 B nosivost i ravnost na nivou posteljice u kome su dati uslovi kvaliteta
materijala za izradu posteljice kao i kontrola kvaliteta u vreme gradjenja i ugradjenog materijala,
odnosno izgradjene posteljice.
K%ali!e! i is/i!i%a$a 'a!e#iala kod i0#ade /os!elice
Od karakteristika materijala za izradu posteljice obino se analiziraju(
# @ranulometrijski sastav -znaajno utie na mogu&nost zbijanja, segregaciju, kompaktnost, a
bitni su( oblik granulometrijske krive, prenik krupnih zrna, procenat )inih estica.,
# Aodopropustljivost,
# 0lastinost,
# %lastinost -de)ormisanje materijala bez pojave pucanja.,
# Kvrsto&a -otpornost na smicanje materijala.,
# *tiljivost -promena zapremine kao posledica istiskivanja poren vode.,
# +onsolidacija,
# Zbijenost,
# *kupljanje i bubrenje.
Ukoliko materijal nema potrebne osobine treba da se pobolja odgovaraju&im sabijanjem, ili
promenama karakteristika materijala -stabilizacija. koje mogu biti(
# 2ehanike -poboljanje granulometrijskog sastava( dodavanjem drugog materijala,
prosejavanjem i odstranjivanjem suvinih delova osnovnog materijala.
# ?emijske -dodavanjem veziva ili hemijskih sredstava u cilju( pove&anja kohezije u materijalu
ije je unutranje trenje nedovoljno, smanjenja hidro)ilnosti u materijalu koji je osetljiv na dejstvo vode,
neutralisanja kodljivih estica gline, pove&anjem zbijenosti sitnih estica disperzivnim dodacima..
Za izradu posteljice -zavrnog sloja donjeg stroja. mogu se upotrebiti sve vrste materijala koji
ispunjavaju slede&e uslove(
# 2aksimalna zapreminska masa u osuenom stanju, odreene po standardnom %roktorovom
postupku pri optimalnoj vlanosti sa energijom 0L:".""2,m3m
C
, mora biti jednaka ili ve&a od
dL9.:$t3m
C
-zapreminska teina min 9:.$"k,3m
C
.
# Alanost na granici teenja mora biti manja od J> LF".""7
# 'ndeks plastinosti mora biti manji od 'pL!".""7
# 5ubrenje posle F dana natapanja u vodi po standardnom 456 postupku mora biti manje od C.""7
# *tepen neravnomernosti
10 60
d / d U =
mora biti ve&i od <."" i da njve&e zrno u tom sloju nije ve&e od
:".""mm -9".""7 do D".""mm.
# Alanost materijala pri ugraivanju ne sme varirati za vie od M!.""7 od optimalne vlanosti
odreene po standardnom %roktorovom postupku
# 'ndeks nosivosti 456! mora biti ve&i od C.""7
# *adraj tetnih organskih materijala -*6%* U.59."!F. mora biti manji od :.""7
'zuzetno se dozvoljava i upotreba materijala ije pojedine karakteristike odstupaju od navedenih,
ukoliko se njihova pogodnost dokae posebnim ispitivanjem.
Za ocenu kvaliteta izraenog zavrnog sloja i posteljice koriste se kriterijumi navedeni u tabeli F,
zavisno od vrste materijala.
Arsta materijala
+riterijumi
*tepen
zbijenosti
2odul
stiljivosti
2odul
de)ormabilnosti
*d 2* 0A!
N7O ,3mm
!
,3mm
!
*itnozrni kohezivni materijal i
sitnozrni pesak
9""."" !"."" C".""
2eani kameni i zemljani
materijal -glinoviti ljunak,
glinovita drobina, lapor, glinoviti
kriljci i sl..
9""."" C"."" F$.""
+ameni materijal -kamena
drobina, ljunak i sl..
9""."" F"."" :".""
/abela F
%ri kontroli kvaliteta izrade posteljice, kao i pri kontroli donjeg stroja, ispitivanja se obavljaju u serijama,
pri emu je najmanji broj opita u jednoj seriji $. U jednoj seriji, jedan od $ ispitanih rezultata moe biti
manji od minimalnog zahtevanog, sP tim da po apsolutnoj vrednosti ne odstupa za vie od(
# $.""7 pri merenju zapreminskih masa u suvom stanju
# 9".""7 pri merenju modula stiljivosti 2* i modula de)ormabilnosti 0A!
=ko je broj opita u jednoj kontrolnoj seriji manji od $, potrebno je da sve vrednosti -rezultati. odreene
ispitivanjem budu ve&e od minimalne zahtevane.
Obim kontrolnih ispitivanja u vreme graenja i minimalni broj potrebnih opita odreuju se u zavisnosti
od kategorije puta, naina izvrenja radova, vremenskih uslova i mogu&nosti za postizanje
ravnomernosti u pogledu kvaliteta.
%ostignuta zbijenost i vlanost ugraenog materijala -merenjem zapreminskih masa ili opitima ploom.,
kontrolie se merenjem zapreminske mase ili opitom ploom, i to(
# /eku&im na svakih $".""m puta
# +ontrolnim na svakih !"".""m puta
,osivost materijala u posteljici odreuje se na jedan od slede&ih naina(
# 2erenjem indeksa nosivosti 456 -*6%* U.59."F!.
# 2erenjem modula reakcije QkR
# 2erenjem postignute zbijenosti -*6%* U.59."C8.
# 2erenjem modula stiljivosti 2* opitnom ploom -*6%* U.0<."!".
# 2erenjem modula de)ormabilnosti 0A -*6%* U.59."F:.
# 2erenjem de)leksija de)lektometrom
+lasi)ikacija posteljice je data u tabelama $. i :.
456 -7. +valitet posteljice
Od !."" do $."" Arlo loa posteljica
Od $."" do 8."" >oa posteljica
Od 8."" do !"."" %osteljica srednjeg kvaliteta
Od !"."" do C"."" Dobra posteljica
Od C"."" do 9""."" Odlina posteljica
/abela $. +lasi)ikacija posteljice
'ndeks nosivost tla
673 . 1 ) CBR log( 308 . 4 S + =
/ip posteljice 456
2inimalna debljina donje
podloge
NcmO
*laba *ve posteljice iji je 456 !.""7 9$.""
,ormalna !.""145619$.""7 8.""
Arlo vrsta
*ve posteljice iji je 456 ve&i od
9$.""7
".""
/abela :. +lasi)ikacija posteljice
=ko je nosivost posteljice slaba tj. 4561!.""7 ili je prisutna velika vlanost, njeno stanje se mora
poboljati odgovaraju&om stabilizacijom ili primenom geotekstila.
%ovratni modul -resilient modulus. posteljice, odreuje se laboratorijski ili empirijski preko odnosa(
2odul
r d r
/ M =
2odul
CBR 00 . 10 ) MPa ( =
d # devijator napona
r # povratna dilatacija -posle 9"" do !"" ponavljanja.
456 # +ali)ornijski indeks nosivosti
Ovaj odnos vai za $.""14561!".""7. 2aksimalna vrednost iznosi 0L9$".""2%a. Orijentaciona
vrednost %oasonovog koe)icijenta za vezane materijale je ".F$ a za nevezane ".C$.
Aeza izmeu vertikalne -mikro. dilatacije e na vrhu posteljice i njenog broja ponavljanja -broja prelaza
optere&enja od vozila. ,, pre pojave kolotraga na kolovozu glasi(
14 . 7
e
) / 00 . 8511 ( N =
/ip tla
'ndeks
plastinosti
N7O
456 N7O
Dubina nivoa podzemne vode ispod razmatranog
sloja
Aie od :".""cm 2anje od :".""cm
2asne gline
D"."" !."" 9.""
:"."" !."" 9.$"
$"."" !.$" !.""
F"."" C."" !.""
%rainaste gline C"."" $."" C.""
%eskovite gline
!"."" :."" F.""
9"."" D."" $.""
%raine # !."" 9.""
%esak -loa
granulacija.
,e#plastini !"."" 9".""
%esak -dobra
granulacija.
,e#plastini F"."" 9$.""
/abela D. Orijentacione vrednosti 456 za zbijena tla pri optimalnoj vlanosti
%ri izradi idejnih i glavnih projekata puteva 'A i A razreda dozvoljeno je da se koriste i procenjene
vrednosti indeksa nosivosti 456! iz tabele 8., zavisno od vrste materijala -prema klasi)ikaciji datoj u
tehnikom normativu za projektovanje i izvoenje radova na temeljenju graevinskih objekata. i
zapreminske mase u suvom stanju. ,avedene vrednosti upotrebljavaju se zavisno od hidrolokih
uslova prema standardu *6%* U.4F."9: i ako je zemljani materijal u zavrnom sloju donjeg stroja
zbijen do dubine od najmanje $".""cm.
Za dimenzionisanje )leksibilnih kolovoznih konstrukcija koristi se indeks nosivosti 456! -*6%*
U.59."F!. ili modul reakcije + za krute kolovozne konstrukcije. %reporuene vrednosti indeksa nosivosti
456! i modula reakcije prema *6%*#u U.08."9" prikazane su u tabeli 8.
*imboli
klasi)ikacije
Zapreminska
masa u
suvom stanju
Sd
%reporuene vrednosti
'ndeks nosivosti 456! 2odul reakcije posteljice k
N7O N2,3m
C
O
?idroloki uslovi ?idroloki uslovi
Nt3m
C
O %ovoljni ,epovoljni %ovoljni ,epovoljni
@J !."" do !.!$ C"."" C"."" <"."" <".""
@% 9.D$ do !.9" !"."" !"."" D"."" D".""
@2 !.9" do !.C" !"."" 9$."" D"."" :".""
@4 9.<" do !.!$ D."" $."" F"."" C".""
*J 9.D$ do !.9" 9$."" 9$."" :"."" :".""
*% 9.:$ do 9.<" 9"."" 9"."" $"."" $".""
*2 9.<" do !.9$ 9"."" D."" $"."" F".""
*4 9.D" do !.9" $."" C."" C"."" !".""
2> 9.:" do 9.8" C."" !."" !"."" 9$.""
4> 9.:" do 9.8" $."" C."" C"."" !".""
/abela 8.
4569 B pri optimalnom stanju vlanosi
456! B posle potpunog zasi&enja vodom
456C B posle smrzavanja i kravljenja
456F B posle hlaenja i suenja
U sluaju organskih zemljanih materijala -O>, O?. i zemljanih materijala sa visokom granicom teenja
-2?, 4?., mora se obaviti laboratorijsko ispitivanje.
%ri izradi idejnih i glavnih projekata auto#puteva i puteva ', '' i ''' razreda indeks nosivosti 456! mora se
odrediti ispitivanjem na osnovu laboratorijskog ili terenskog opita nosivosti.
Odreivanje indeksa nosivosti 456! vri se po standardnom laboratorijskom postupku -*6%*
U.59."F!. na pripremljenim uzorcima u laboratoriji posle njihovog natapanja u vodi do zasi&enja, u
trajanju od F dana.
/erenski opit 4569 obavlja se prema standardu *6%* U.59."F! na nivou posteljice. 'ndeks nosivosti
4569 odreen na terenu moe se smatrati merodavnim za dimenzionisanje ukoliko nosivost zemljanih
materijala u vreme geotehnikih ispitivanja odgovara najnepovoljnijoj nosivosti posle izrade kolovozne
konstrukcije.
?omogenost i ujednaenost kvaliteta posle zavrnog zbijanja i planiranja posteljice mora se dokazati
jednim od slede&ih postupaka(
# 'spitivanjem nosivosti pomo&u krune ploe precnika C".""cm -odreivanjem modula stisljivosti 2*,
odnosno modula de)ormabilnosti 0A9 i 0A!.. 2odul stiljivosti odreuje se prema standardu *6%*
U.59."F: primenom ploe prenika C".""cm.
# 'spitivanjem postignutnog stepena zbijenosti i vlanosti materijala u odnosu na maksimalnu
zapreminsku masu i optimalnu vlanost odreenu prema %roktorovom -%roctor. postupku -*6%6
U.59."C8..
/reba voditi rauna da se navedu nedostaci kontrole zbijenosti proverom modula stiljivosti 2s ili na
osnovu stepena zbijenosti *d.
+ontrola zbijenosti pomo&u modula stiljivosti 2s odredjenog opitom krunom ploom moe se do&i do
netanih podataka -daje podatke o stiljivosti veliine sleganja materijala u )unkciji promene
optere&enja pri vlanosti u trenutku ispitivanja. ukoliko se ispitivanja vre na materijalu ija vlanost
odstupa od optimalne za M!7. Dva dela koja imaju isti modul stiljivosti ne moraju imati i isti odnos
zapreminskih karakteristika u materijalu. %ri manjoj vlanosti od optimalne dobi&e se rezultati koji
pokazuju da je materijal vie zbijen nego to je stvarno.
+ontrola zbijenosti pomo&u stepena zbijenosti *d -proverom zapreminskih masa sa porama u odnosu
na maksimalnu suvu zapreminsku masu odredjenu po %roktorovom postupku.. ,e vodi se rauna o
procentu zaostalih pora ispunjenih vazduhom. %roktorov postupak daje in)ormaciju o mogu&nostima da
se ispitani materijal zbija odredjenom energijom u )unkciji promene vlanosti, a ne i da li je on dovoljno
zbijen. %ostoji mogu&nost da se jedan deo proglasi podjednako zbijenim kao i drugi samo zato to je na
oba dela postignuta ista suva zapreminska masa sa porama i ako se deo koji ima vie pora ispunjenih
vazduhom u odnosu na procenat vode moe mnogo vie da zbija pod istim optere&enjem od dela gde
je stepen zasi&enja ve&i uz uslov da je dreniranje materijala onemogu&eno ili zbog strukture materijala
oteano tako da je zanemarljivo.
Zato se predlae kontrola zbijenosti pomo&u prostornih karakteristika odredjivanjem procenta zaostalih
pora ispunjenih vazduhom.
U cilju e)ikasnije i bre kontrole mogu se primeniti i nedestruktivne metode ispitivanja, na primer
koris&enjem denzitometara sa radioaktivnim izotopima, s tim da se u svakom sluaju moraju odrediti
pouzdane korelacije sa standardnim postupcima.
6adi bezbednog odvodnjavanja i drugih )unkcija koje ima posteljica, potrebno je obezbediti
odgovaraju&u ravnost i popreni pad.
6avnost izraene posteljice mora biti takva da pri merenjima letvom duine F.""m, u bilo kom pravcu,
odstupanje ne sme biti ve&e od C".""mm u kohezivnom materijalu, odnosno $".""mm u kamenom
materijalu. 'spitivanje ravnosti kao i poprenog pada posteljice obavlja se na svakih 9"".""m.
Aisina izraene posteljice u bilo kojoj taki moe odstupati od projektovane najvie za M!".""mm, to
se proverava nivelmanskim snimanjem.
%opreni nagib posteljice de)inisan je projektom. 2inimalni popreni nagib posteljice izraene u
kohezivnom sitnozrnom materijalu je nminLF.""7. =ko je posteljica izraena od stabilizovanog
materijala nminLC.""7.
Za posteljicu od nekoherentnog i meanog materijala sa vie od !".""7 kamenih materijala zahteva se
minimalna vrednost modula stiljivosti 2*, dobijena opitnom ploom prenika C".""cm prema
slede&em(
# Za meane materijale sa !".""TC$.""7 kamenitih materijala 2*LC".""2%a
# Za meane materijale sa C$.""T$".""7 kamenitih materijala 2*LC$.""2%a
# Za meane materijale sa vie od $".""7 kamenitih materijala 2*LF".""2%a
# Za nekoherentne materijale 2*L$".""2%a
,avedena ispitivanja se vre pri optimalnoj vlanosti ili njoj bliskoj.
Obim teku&ih kontrolnih ispitivanja(
# 'spitivanja zbijenosti ili nosivosti vriti na svakih !".""T!$.""m sa dva opita neposrednoj blizini koji
daju isti rezultat
# 456 opit raditi za svaki usek ili nasip kao i za svaku promenu materijala
456! 2s 0v9
0v!
+p
+oherentni ,ekoherentni
N7O N2,3m
!
O N2,3m
!
O N2,3m
!
O N2,3m
!
O N2,3m
C
O
!."" !$."" :.$" 99."" # 99.!"
C."" F."" <."" 9$."" # 98.:"
F."" :."" 99."" 98.$" # !F.""
F.$" D."" 9!."" !"."" # !:.""
$."" 8."" 9C."" !!."" FC."" !D.""
$.:" <.$" 9F."" # F$."" #
:.!" 99."" 9$."" !$."" # C9.""
D."" 9C."" 9:."" !D.$" $"."" CF.""
8."" 9$.$" 98."" C"."" "."" C8.""
<."" 98."" 9<.$" CC."" $8."" F9.""
<.:" 9<."" !".$" # :"."" FC.""
9"."" !"."" !9."" C$."" :9."" FF.""
9!.$" !8."" !$."" F!."" # $!.""
9C.:" C9."" !D."" F$."" # $$.""
9$."" C$."" !8."" # D:."" $8.""
9:.F" F"."" C"."" # 8"."" :!.""
!"."" $"."" C$."" # <"."" D9.""
!F."" :"."" F"."" # 9""."" 89.""
!8."" D"."" # # 99"."" <9.""
C!.$" 8"."" $"."" # 998."" #
CF."" 8C."" $9."" # 9!"."" 9":.""
CD.$" <"."" # # 9!:."" #
F"."" # $D.$" # 9C9."" 9!".""
FC.$" 9""."" :!.$" # 9CD."" #
$"."" 99"."" :8."" # 9FD."" 9F9.""
/abela <. Orijentacioni odnosi izmeu razliitih pokazatelja nosivosti
456! # laboratorijski +ali)ornijski indeks nosivosti -*6%* U.59."F!.
2s # modul stiljivosti -*6%* U.0<."!".
0v9 i 0v! # modul de)ormacije -*6%* U.59."F:.
+p # modul reakcije
*tandardi za geomehanika ispitivanja koji se primenjuju su(
# *6%* U.59."!F B Odreivanje sadraja sagorljivih i organskih materija tla
# *6%* U.59."C8 B Odreivanje optimalnog sadraja vode
# *6%* U.59."F! B Odreivanje kali)ornijskog indeksa nosivosti -456.
# *6%* U.59."F: B Odreivanje modula stiljivosti metodom krune ploe
=ko od momenta izrade posteljice do momenta izrade gornjeg stroja doe do promene karakteristika
ugraenog materijala, bez obzira na ve& obavljenu kontrolu posteljice, potrebno je ponovnim
ispitivanjem dokazati ispravnost i zahtevani kvalitet posteljice.
IZRADA POSTELJICE OD PRIRODN- 1ATERIJALA
Od prirodnih materijala za izradu posteljice mogu se koristiti zemljani materijali -gline niske do visoke
plastinosti, praine, glinoviti pesak i slini materijali., kameni materijali -materijali dobijeni miniranjem,
drobine i ljunak. i meani kameni i zemljani materijali -glinoviti ljunak, glinovite kamene drobine, i
trone stene B kriljci i lapori i slini materijali..
%ored izbora to kvalitetnijeg materijala za ve&u nosivost i stabilnost posteljice neophodna je i
optimalna tehnologija rada kao i kvalitet i zbijenost slojeva ispod posteljice. ,asuti materijal za
postejice treba isplanirati -naje&e grejderom., uz eventualnu sanaciju pojedinih mesta slabijeg
kvaliteta kvalitetnijim materijalom. Ukoliko se koristi kameni materijal za izravnanje treba koristiti sitniji
kameni materijal. U pesku, koji je vrlo nehomogen materijal, treba iskop produbiti za C"#$"cm i uraditi
sloj od homogenog meanog i kamenog materijala ili od kamenog materijala. +ada je usek u steni treba
treba izvriti poravnanje preostalih vrhova stene.
Zatim se pristupa zbijanju pogodnim uredjajima.
Zbijanje -sabijanje. mateijala je ustvari pove&anje zapreminske mase odgovaraju&im uredjajima.
4ilj zbijanja jeste da se spree kasnija sleganja kolovozne konstrukcije.
,a veliinu zbijenosti materijala utiu(
# granulometrijski sastav i oblik zrna,
# vlanost -znaajno je da ugradjeni materijal u toku eksploatacije ima priblino istu
vlaznostkoju je imao u vreme ugradjivanja.,
# debljina sloja,zbijenost nieg sloja,
# broj prelaza uredjaja,
# vrste valjka i njegova tehnika, odnosno pritisak na cm
!
uredjaja za zbijanje.
U toku zbijanja materijala treba obratiti panju na(
# proirenja puta pri rekonstrukciji,
# radove za drenau, kanalizaciju, razliite instalacije,
# izradi klinova uz mostove i propuste,
# izradu nasipa od peska,
U praksi se zbijanje provodi na slede&a etiri naina(
# %ritiskom,
# @njeenjem,
# ,abijanjem -velika amplituda # mala )rekvencija.,
# Aibriranjem -mala amplituda B velika )rekvencija.
'zbor metode zbijanja zavisi od tla i njegovog stanja, a delimino i od uredjaja za zbijanje.
Uredjaju za zbijanje dele se na slede&e tri grupe(
Uredjaji koji vre zbijanje pritiskom i gnjeenjem -valjak sa glatkim naplatcima i to sa tri toka ili tandem,
valjak sa ovim nogama # je, pneumatski valjci....
Uredjaji koji vre zbijanje nabijanjem -eksplozivni nabijai, nabijai na komprimovani vazduh, ploe za
nabijanje B primenjuju se samo za manje radive.
Uredjaji koji vre zbijanje vibriranjem -vibracioni valjcim vibracione ploe B za zbijanje rovova..
Aaljci sa glatkim naplatcima imaju neznatno dubinsko dejstvo. ,isu pogodni za vezana tla.
2ala dodirna povrina jeeva omogu&ava intenzivno gnjeenje -pritisak na kontaktnoj povrini 3C"#
F$cm
!
3 iznosi 9"#8" da,3cm
!
..
%neumatski valjci deluju pritiskom i gnjeenjem. +arakteriu ih maksimalna teina, broj tokova, pritisak
u gumama, rastojanje izmedju tokova, preklapanje tragova prednjih i zadnjih tokova. /eina i
pritisakm u gumama mogu se regulisti u irokim granicama tako da se valjak mpe prilagoditi tlu koje
zbija.
Znaajno je izabrati uredjaj koji &e biti koji &e biti najpodesniji za odgovaraju&i materijal kao i broj
ekonominih prelaza.'zbor uredjaja zavisi od geomehanikih karakteristika materijala uz uslov da je
vlanost materijala priblino jednaka optimalnoj -HU* 5.5."C8.. Zato je potrebno vlaenje obino
pomo&u cisterne za vodu ili suenje putem sunca ili vetra uz eventualno riljanje ili usitnjavanje
roto)rezom. Za zbijanje mamenih i meanih materijala koriste se vibrovaljci i teki statini valjci, a za
zemljane materijale jeevi, vibro jeevi i valjci sa pneumatskim tokovima ili kombinacija pojedinih
uredjaja. %o pravilu zbijanje se vri od nie ivice prema vioj.
%ri izvesnim uslovima -vibracije, vlanost, temperature. kod pojedinih vsta glina moguca je pojava
tiksotropije -glina prelati u plastino stanje i gubi na nosivosti.. Zato, a imaju&i u vidu znaaj posteljice
koja je izloena i znaajno ve&im optere&enjima u odnosu na nie slojeve nasipa, kao i promenu
geotehnikin karakteristika sitnizrnih kohezivnih materijala u zavisnosti od postignutog stepena
zbijenosti i promene vlanosti usled oscilacija nivoa podzemne vode, uslova odvodnjavanja, kapilarnog
penjanja vode, dejstva mraza pri izboru i ugradjivanju materijala i ostalim konstruktivnim uslovima,
posteljici se mora posvetiti puna panja uz neophodnu kontrolu kvaliteta.
Uaze kontrole kvaliteta postignutog zbijanjem(
# 'zbor postupka zbijanja i kriterijuma za ocenu kvaliteta -zapreminska masa u suvom stanju,
de)ormabilnost podloge i zbijenost sloja.
# +ontrola podloge
# +ontrola na poetku zbijanja -granulometrijaskog sastava, ue&a veziva.
# +ontrola u toku zbijanja -vlanosti, temperature, debljine.
# +ontrola posle zavrenog zbijanja -merenjem de)ormabilnosti, zbijenosti odnosno gustine.
+ada nosivost posteljice nije uni)ormna mogu se preduzeti slede&e mere(
%oboljanje homogenosti
# Dodatnim zbijanjem,
# Odvodnjavanjem i prosuivanjem vlanosti mesta,
# Zamenom, materijalom dovoljne nosivosti,
# %opravkom karakteristika materijala njegovom obradom ili postupkom stabilizacije idraulikim
vezivima.
%rilagodjavanje debljine kolovozne konstrukcije geomehanikim karakteristikama materijala posteljice
podelom na odseke iste nosivosti na kojima se primenjuju kolovozne konstrukcije odgovaraju&e
debljine. U takvim sluajevima menja se samo debljina donjeg nose&eg sloja, a debljine gornjeg
nose&eg sloja i kolovoznog zastora su nepromenjene na celoj deonici.
POSTELJICA OD STA2ILIZO3ANOG 1ATERIJALA
%ri izgradnji posteljice, ili ve& bili kog sloja kolovozne konstrukcije, tlo kao osnovni raspoliivi
lokalni materijal predstavlja jo uvek najekonominiji putno#greevinski materijal. Dovoenje materijala
sa strane je, kada se uzmu u obzir potrebne koliine, vrlo esto ekonomski neopravdano. Zato je od
velikog znaaja da lokalno tlo zadovaljava uslove kvaliteta, da poseduje dobre geomehanike
karakteristike kako bi moglo da se koristi u gradnji. Ukoliko to nije sluaj i neki od kriterijuma nisu
zadovoljeni, pribegava se postupcima stabilizacije tla.
%ostupci stabilizacije tla ili agregata uglavnom su de)inisani kao svaki prirodni ili vetaki proces
kojim se tlo poboljava u smislu pove&ane vrsto&e, otpornosti na de)ormacije ili pomeranje pod
primenjenim optere&enjem.
Za poboljanje posteljice vrlo esto se primenjiju postupci stabilizacije tla. ,aime, u praktinom radu
vrlo esto se pri izradi posteljice susre&emo sa koherentnim, glinovitim i meovitim materijalima, koji
pod delovanjem spoljnih nepovoljnih uticaja, kao to su voda, mraz, menjaju svojstva i postaju
nestabilni. Za razliku od njih, kameni, ljunkoviti i ljunkovito peskoviti materijali su, ukoliko su dobro
zbijeni, stabilniji i pod spoljnim uticajima ne menjaju svojstva u ve&oj meri.
%ostoje dva naina za poboljanje stabilnosti i nosivosti materijala posteljice, a to su(
# delimino ili potpuno uklanjanje slabo nosivog nestabilnog materijala tla i zamena sa kvalitetnim
zrnastim materijalomV
# postupci stabilizacije materijala, koje moemo razvrstati na(
# tradicionalne metode stabilizacije gde spadaju(
mehanika stabilizacija
stabilizacija vapnom,
stabilizacija cementom,
stabilizacija bitumenom,
# savramene metode stabilizacije gde spadaju(
proizvodi na bazi sintetikih polimera
enzimi i bioloka sredstva
lignini, smole i ostali tipovi sredstava za stabilizaciju.


T#adicio$al$e 'e!ode s!a"ili0acie
1e(a$i)ka s!a"ili0acia /os!elice
2ehanika stabilizacija primenjuje se kod nekoherentnih, jednozrnastih materijala. *tabilnost nekog
materijala je obrnuto proporcionalna sadraju upljina te iz toga proizilazi da je materijal jednolinog
granilometrijskog sastava nestabilan, jer i u najgu&em rasporedu zrna takav sastav ima veliki procenat
upljina sa malim unutranjim trenjem. Ovaj problem i pove&anje stabilnosti i nosivosti tla, reava se
korigovanjem granulometrijskog sastava i mehanikim zbijanjem materijala./o bi najkra&e raeno i bio
princip mehanike stabilizacije
Ari se, dakle, dodavanje sitnijeg ili krupnijeg zrnastog materijala postoje&em drugaijih dimenzija, tako
da sitnija zrna mogu ispuniti upljine izmeu krupnijih. ,aravno, pre ovoga rade se prethodna
ispitivanja, gde se na osnovu postoje&eg granulometrijskog sastava odreuje optimalni sastav i
potrebna koliina dodatnog materijala - koji je krupniji ili sitniji od osnovnog.. Optimalni sastav postie
se kontinualnom granulometrijskom krivom, koja se nalazi unutar odreenih granica odnosno,
zadovoljavanjem Uullerovog zakona koji glasi(
pL9""G
D
d
, pri emu je(
p # procenat zrna koja prolaze kroz otvor sita odreene veliineV
d # veliina otvora sitaV
D # prenik najve&eg zrna.
/akoe, odreuje se i optimalna vlanost i maksimalna prostorna masa po %roctoru. ,akon ovih
ispitivanja i kada se odredi potrebna koliina i granulacija potrebnog dodatnog materijala, pristupa se
potpunom meanju osnovnog i dodatog materijala na Wlicu mestaW. %ostupak je slede&i( vri se
planiranje osnovnog#postoje&eg materijala u odreenoj debljini, zatim se nanosi i razastire dodati
materijal u sloju jednoline debljine, nakon ovoga sledi meanje ova dva materijala do adekvatne
homogenosti roto)rezerima, odreivanje optimalne vlanosti, a potom zbijanje ovako izmeanih
materijala i kontrola kvaliteta. +ontrola kvaliteta posteljice od mehaniki stabilizovanog materijala
podrazumeva proveru slede&ih stavki(
# nosivost ili vrstou tla posteljice, zavisno od reenja kolovozne konstrukcije za lako, srednje,
teko i vrlo teko saobra&ajno optere&enje, izraeno indeksom nosivosti 456 ; !#9"7V
# zbijenost posteljice kolovoza mora da je maksimalne zapreminske mase za dati materijal
posteljice, odnosno(
kod sitnozrnih koherentnih -",""!#",""""!., stepen zbijenosti treba da je 9""7 od one dobijene
stndardnim laboratorijskim postupkom,
kod krupnozrnih nekoherentnih tla -",":#:",""., zahtevani stepen zbijenosti treba da je ; <87
zbijenosti stndardnim laboratorijskim postupkom.
# debljina sloja posteljice treba da je X C"cm i primenljiva je za sve tipove kolovoznih
konstrukcija i saobra&ajno optere&enje od lakog do vrlo tekog.
,a ovaj nain sastav materijala je popravljen i postaje stabilniji, posle zbijanja i gu&i, pa se tako
konano dobija mehaniki stabilan sastav sa velikim unutranjim trenjem i boljom nosivo&u.
*tabilizacija posteljice kreom
Ova vrsta stabilizacije naje&e se primenjuje na glinovita, koherentna tla. ,aime, ove vrste tla su jako
osetljive na promenu vlanosti i pri porastu vlanosti naglo gube nosivost i teko se ugrauju. /akoe,
kreom se mogu stabilizovati i meana nekoherentna tla koja sadre samo odreeni, manji procenat
gline. u praksi meutim, ovo se retko primenjuje jer za takve materijale postoje ipak prihvatljiviji i
optimalniji naini stabilizacije.
@line se mogu svrstati u tri osnovne grupe( kaoliniti, iliti i montmoriloniti.
* inenjerske take gledita najnepovoljnija svojstva, to podrazumeva plastinost, bubrenje,
imaju montmoriloniti,iza njih iliti, a onda koaliniti. @line su kristalnog sastava u koji ulaze minerali glina.
2inerali glina sastavljeni su od molekularnih listi&a aluminatnog i silikatnog karaktera koji su sloeni i
povezani na razliite naine, pa otuda i razliita svojstva glina. U tom smislu, veze izmeu kristalnih
jedinica montmorilonita su slabe pa voda lako ulazi u strukturu minerala, kao posledica toga dolazi do
bubrenja i menjanja ostalih geomehanikih karakteristika. Dodavanjem krea tlu, spreavaju se i
ublaavaju pomenuti problemi i u mnogome poboljavaju )izika i geomehanika svojstva tla, npr(
# sadraj vode u stabilizovanom tlu se sniava,
# menja se, u pozitivnom smislu, granulometrijski sastav koji poprima krupnozrnastiju
strukturu,
# samnjuje se sklonost ka bubrenju,
# indeks plastinosti se sniava na raun smanjenja granice itkosti i pove&anja granice krutosti,
# optimalna vlanost se pove&ava,
# pove&ava se vrsto&a na pritisak,
# pove&ava se vodonepropustljivost,
# pove&ava se otpornost na smrzavanje tla, ali nije uvek zadovoljavaju&a,
# pove&ava se nosivost izraena indeksom nosivosti 456.
1e(a$i0a' delo%a$a i i0#ada s!a"ili0acie k#e)o'
Za stabilizaciju kreom, koji je po hemilkom sastavu kalcijum hidroksid 4a-O?.
2
najvanije su
koloidne estice tla, ije se naelektrisanje menja dodavanjem krea. Dolazi do sloenih pojava i
hemijskih reakcija koje na posletku i dovode do odreenih eljenih promena u svojstvima tla. +re
dodat glinovitom tlu reaguje sa mineralima glina tako to najpre dolazi do Wkatjonske izmeneW. ,aime,
koloidna estica je obloena slojem pozitivnih i slojem negativnih jona koj su u ravnotei. Ove veze nisu
jake i kada koloidna estica doe u dodir sa katjonima druge vrste, u ovom sluaju to su 4aY joni jer se
kalcijum hidroksid 4a-O?.
2
razlae se na 4aY i O?# jone, dolazi do zamene jona#katjonske izmene.
/om izmenom kalcijum biva ukljuen u sastav glina i obzirom ba se ovo veoma brzo odigrava gotovo
da je istog trenutka vidljivo poboljanje poetne vrsto&e, mogu&nosti zbijanja, sanju8je vlanost.
,akon ove reakcije zapoinje dugotrajna reakcija krea sa aktivnim silikatima i mineralima gline,
takozvana pucolanska reakcija. *ilikati se razgrauju i nastaje nova krisalna )aza, pri emu nastaju
kalcijumovi i silikatni hidrati koji slepljuju zrna tla pove&avaju&i na taj nain njegovu vrsto&u.
5rand je dao svoje vienje reakcija koje se deavaju meanjem glinovitog tla sa kreom i podelio ih je
u etri stadijuma(
- oetni stadijum! dodati kre se razlae na 4aY i O?## jone zbog ega minerali gline menjaju svoj
elektrostatiki potencijal. ,ajsitnije estice tla anglomeriraju, menja se struktura, konzistencija i
odnos izmeu vlanosti i zbijenosti u tlu.
- "el stadijum! ova )aza je najvanija kod stabilizacije tla. ,astaje gel masa od kalcijumsko silikatnih
hidrata, koja vee zrna minerala i delimino ispunjava upljine izmeu njih. Ovo sada smanjuje
mogu&nist upijanja vode pa samim tim i pove&ava mogu&nost tetnog dejstva vode. 'z gel mase
postepeno nastaju mikroskopski kristali koji ine slede&i, neolitski stadijum.
- #eolitski stadijum! u ovom stadijumu dolazi do porasta vrsto&e u materijalu u odnosu na gel
stadijum.
- $arbonatni stadijum! on nastaje delovanjem 4O
2
iz vazduha i moe se opaziti samo na uzorcima
koji su bili u dodiru sa vazduhom.
/reba znati da kre nije samostalno vezivo. Aezivo zapravo nastaje iz produkta reakcije krea i
komponenata tla pri emu mineroloki sastav gline uveliko utie na jainu reacije. Zato je veoma vano
pre stabilizacije izvriti laboratorijska ispitivanja pogodnosti tla za stabilizaciju kreom kao i prethodni
radni sastav#recepturu.
*va ova ispitivanja i jo mnoga druga spadaju u osnovnu proveru, tj. kontrolu kvaliteta izrade
stabilizacije kreom. ona bi se mogla podeliti na(
- prethodna ispitivanja,
- tekua ispitivanja u toku rada,
- kontrolna ispitivanja u toku rada.
P#e!(od$a is/i!i%a$a
Ova ispitivanja podrazumevaju, pre svega, odreivanje osnovnih svojstava tla, a tu spada
granulometrijski sastav, granice konzistencije, sadraj organskih materija, proktorov opit...,akon ovoga
pristupa se izradi i ispitivanju meavina tla sa raznim dodacima krea. /a sipitivanja treba da daju
vrednosti vrsto&e na pritisak, na valjkastim uzorcima Z9"cm visine 99,Dcm, ili Z9$cm visine 9$cm.
%rema naem standardu *6%* U.0<."!:, za posteljicu, vrsto&a na pritisak treba da iznosi najmanje(
",F2,3m
2
# nakon D dana uvanja u vlanom prostoru
",$2,3m
2
# nakon !8 dana uvanja u vlanom prostoru
,a osnovu dobijenih rezultata bira se maavina za recepturu, koja treba da nam prui uvid u slede&e
podatke(
# potrebna koliina krea u procentima u odnosu na suvu masu materijala tla, to treba ba bude
C do $7, u izuzetnim sluajevima do 9"7 mase suvog tla, odnosno oko 9"#9$ kg3m
2
# optimakna vlanost meavine,
# maksimalna prostorna masa po proktoru
# vrsto&a na aksijalni pritisak,
# otpornost na uticaj mraza.
U okviru prethodnih ispitivanja, radi se jo i stabilizacija na probnoj deonici. Ovaj postupak
podrazumeva najpre usitnjvanje roto)rezerima do odreene debljine sloja zemljanog materijala,
veliine povrine koja je za to predviena. Debljina slija odnosno debljina usitnjavanja treba da je
takva da se nakon meanja sa vezivom i zbijanja dobije sloj projektovane debljine. ,a usitnjeni zemljani
materijal, runo ili mehanikim razastiraima, to je preporuljivije zbog boljeg ujednaenijeg doziranja,
razastire se recepturom odreena koliina krea po jedinici povrine. 'za toga pristupa se meanju
krea i zemljanog materijala roto)rezerima,pri optimalnij vlazi, sve do postizanja adekvatne
homogenosti. *ledi proces zbijanjakoji se obavlja jeevima, pneumatskim ili glatkim valjcima, sve do
jednoline zbijenosti.
Tek*4a is/i!i%a$a
4ilj teku&ih ispitivanja je da se kontrolie ispravnost postupka i kvalitet izrade, a obavlja ih u toku rada
izvoa. Ova ispitivanja treba da nam daju in)ormacije o slede&im karakteristikama(
# nivo zbijenosti na $""m
2
-trai se 9""7 standardnog %roktora.,
# indeks 456 na svakih !"""m
2
-za posteljicu treba da iznosi minimum 9$7.,
# granulometrijski sastav najmanje na C"""m
2
,
# vlanosti,
# vrsto&a na pritisak na svakih 9"""m
2
,
# debljina stabiliziranog sloja na svakom poprenom pro)ilu,
# ravnost - trai se Cmm mereno letvom duine F metra..
Ko$!#ol$a is/i!i%a$a
+ontrolna ispitivanja obavlja investitor, a cilj im je konana potvrda postignutog kvaliteta.
Obuhvataju uglavnom ista ispitivanja kao i teku&a, ali sa manjom gustinom ispitivanja, odnosno sa
manjim brojem uzoraka.
S!a"ili0acia /os!elice ce'e$!o'
*tabilizacija cementom primenjuje se kod skoro svih vrsta tla. 'pak, najbolji uinak se postie kod
nekoherentnih tla gde spadaju ljunkovita i peskovita tla. +od koherentnih tla i onih koji su na prelazu
izmeu koherentnih i nekoherentnih uinek je neto slabiji, odnosno,to je tlo sitnozrnije potrebna je
ve&a koliina cementa. @lina na primer, trai mnogo cementa pa kod nje postupak i nije ekonomian.
Arsta tla
*adraj cementa
u procentima
mase suvog tla
u kg3m
2
za sloj debljine
!" cm
%esak i prainasti pesak : do 9" !! do C"
Hednozrni pesak 8 do 9! !8 do CD
%rainasto tlo D do 9! !! do CD
@lina 9" do 9: CF do F$
/abela $. %otrebne koliine cementa za stabilizaciju pojedinih materijala
%osteljica kolovoza zavisno od tipa kolovozne konstrukcije -lak do vrlo teak saobra&aj., modi)ikuje se
cementom u debljini 9$#C"cm. %ored e)ekata u racionalizaciji same kolovozne konstrukcije, posteljica
modi)ikovana cementom ne menja ili malo samo menja svoja svojstva sa promenom vlanosti, odnosno
ne odlae radove na kolovozu usled padavina i raskvaenja tla, promenom temperature i drugih
klimatskih )aktora. Zato predstavlja prilino pogodnu i pouzdanu podlogu.
Za stabilizaciju materijala cementom koriste se cementi niih vrsto&a kao to su %4#!$ i %4#C$.
+oloine se usvajaju nakon izvrenih laboratorijskih istraivanja.
1e(a$i0a' delo%a$a ce'e$!$e s!a"ili0acie
+ada govorimo o stabilizaciji posteljice cementom, moramo razlikovati delovanje stabilizacije
cementom na nekoherentna i koherentna tla.
+od nekoherentnih tla, gde spadaju ljunak i pesak, pri meanju sa cementom i vodom dolazi do
hidratacije cementa. %ri tome se stvaraju kalcijumovi i aluminijumovi hidratati i dolazi do slepljivanja i
povezivanja zrnaca. Zbog relativno male koliine cementa, koja se kre&e od oko :7 do 9!7 mase
suvog tla, odnosno !! do CDkg3m
2
, obavijanje zrnaca je nepotpuno, tako da sastav ima veliku
poroznost. 'pak on je vrst i stabilan pa mu je znatno poboljana otpornost na delovanje vlage i mraza.
+od meavine koherentnog tla i cementa dolazi do hidratacije i pojave vezivanja estica tla. Dodatkom
manje koliine cementa u stabilizacijskoj meavini mogu se stvoriti jezgra, koja meusobno nisu
povezana, ali ipak uvr&uju strukturu. +od ve&ih koliina cementa razvija se )ini cementni skelet koji
proima materijal i poboljava mu mehanike karakteristike.
Osim toga javlja se i dodatni stabilizacijski e)ekat. ,aime pri hidrataciji cementa oslobaa se odreena
koliina ivog krea koji zatim stupa u reakciju sa aktivnim silikatima i mineralima gline iz tla i u jednom
duem periodu dodatno pove&ava vrsto&u materijala.
Eto se tie izrade cementne stabilizacije, ona je vrlo slina onoj kod stabilizacije kreom. %otpuno je
mehanizovana i radi se na licu mesta i to u etiri )aze(
# priprema planuma posteljice razlikuje se kod useka i nasipa. =ko se radi o posteljici u useku onda se
tlo pro)ilie i planira prema projektu, a poeljno je jo tada ostveriti zahtevanu optimalnu vlanost.
=ko se radi o posteljici u nasipu, onda se po odgovaraju&im zahtevima izvede sloj ispod onoga koji
treba da bude stabilizovan i na njega nadovee sloj tla u debljini koja &e nakon stabilizovanja
odgovarati projektovanoj debljini sloja.
# razastiranje cementa vri se u potrebnoj koliini na jedinicu povrine, a pomu&u samohodnih ili
vuenih mehanikih razastiraa.
- sitnjenje tla i me%anje sa cementom je jako vana )aza u izradi cementne stabilizacije. %otrebno je da
roto)rezer, koji inae obavlja ove dve operacije, pree onoliko puta povrinu sve dok se tlo propisno ne
usitni a cement jednolino ne pomea sa tlom. U procesu meanja nekada je potrebno dodati
odreenu koliinu vode radi pravilnog zbijanja.
# valjanje se obavlja glatkim, vibracionim ili valjcima sa gumenim tokovima. ,akon zavrenog valjanja
sloj od stabilizovanog materijala treba kvasiti jo neki period kako bi se izbegao gubitak vlage, a sloj
mogao nesmetano da razvije propisanu vrsto&u. %osle sedam dana, obino, smatra se da je
posteljica dobro nosiva i sposobna za gradilini promet i izgradnju kolovozne konstrukcije.
I0#ada ce'e$!$e s!a"ili0acie i ko$!#ola k%ali!e!a
+ao i kod stabilizacije kreom, i stabilizacija tla u posteljici cementom podlee uobiajenom sistemu
kontrole kvaliteta.*provode se(
# prethodna ispitivanja,
# teku&a ispitivanja,
# kontrolna ispitivanja.
P#e!(od$a is/i!i%a$a
Da bi proces stabilizacije bio uspean i izveden u najkra&em roku i uz najmanji utroak materijala
potrebno je pre poetka proizvodnje stabilizacijske maavine izvriti odreena laboratorijska ispitivanja
koja &e pruiti uvid u pogodnost sastavnih materijala, -to podrazumeva osnovni materijal, vezivo,
vodu., za upotrebu.
%ogodnost osnovnog materijala odreuje se na osnovu geomehanikih karakteristika kao to su(
# granulometrijski sastav,
# sadraj organskih i tetnih materija,
# kali)ornijski indeks nosivosti 456,
# granice konzistencije,
# prirodna vlaga,
# optimalna vlanost i maksimalna prostorna masa po %roktoru.
,a isti nain ispituje se kvalitet i pogodnost za upotrebu cementa.
,akon ovoga izrauje se prthodni radni sastav#receptura, kojom se utvruje ue&e u masenim
postocima svih sastavnih materijala. 2eavine tla sa odreenim dodacima cementa ispituju se u
pogledu vrsto&e i otpornosti prema vodi i smrzavanju , na temelju ega se i odreuje receptura.
%otrebna koloina cementa dosta varira u zavisnosti od vrste tla i vrste cementa. Ona se odreuje tako
da bude minimalno potrebna da se zadovolje traeni zahtevi i to ne samo zbog ekonominosti, ve& i
zbog opasnosti da ne doe do pojave pukotina.
6ecepturom se odreuje(
# procenat cementa u odnosu na suvu masu materijala,
# minimalna vrsto&a koja treba da iznisi( 9,F2,3m
2
# nakon D dana
9,D$2,3m
2
# nakon !8 dana,
# optimalna vlanost meavine tlo#cement po standardnom proktorovom opitu,
# maksimalna suva prostorna masa po %roktoru,
# da li je stabilizovani materijal otporan prema vodi i eventualno prema smrzavanju.
Tek*4a is/i!i%a$a
/eku&a ispitivanja obuhvataju(
# ispitivanje indeksa nosivosti 456 na svakih !"""m
2
,
# ispitivanje granulimetrijskog sastava najmanje na svakih C"""m
2
, kao i pri svakoj uoljivoj promeni
svojstava zemljanog materijala,
# stalnu kontrolu usitnjenosti zemljanog materijala,
# ispitivanje osnovnih parametara kvaliteta veziva,
# ispitivanje procenta zbijenosti na svakih $"" m
2
, koji mora da iznosi 9""7,
# ispitivanje pritisne vrsto&e na svakih 9"""m
2
,
# stalna kontrola nosivosti, tanosti pro)ila i debljine sloja
# ispitivanje vlanosti zemljanog materijala najmanje jednom u toku dana.
Ko$!#ol$a is/i!i%a$a
+ontrolna ispitivanja obuhvataju(
# kontrola ravnosti letvom duine Fm, pri emu odstupanje ne sme biti ve&e od Ccm,
# tanost pro)ila i debljine na svakih F"""m
2
,
# ispitivanje kali)ornijskog indeksa nosivosti 456 na svakih F"""m
2
, pri emu 456 treba da iznosi
najmanje !"7,
# ispitivanje vrsto&e na pritisak na svakih F"""m
2
, - kod posteljice koja je u zoni smrzavanja ispituje
se i pad vrsto&e na pritisak na uzorcima izloenim odgovaraju&em broju ciklusa smrzavanja i
odmrzavanja , pri emu ne sme biti ve&i od !"7.
Sa%#e'e$e 'e!ode s!a"ili0acie
5roj savremenih materijala koji mogu da se koriste za stabilizaciju posteljice raste iz godine u godinu. '
ne samo da se pojavljuju novi materijali, ve& su i proizvoai nekih tradicilonalnih sredstava za
stabilizaciju, npr. proizvoai cementa, radi unapreenja delovanja cementa kao stabilizacijskog
sredstva, razvili odreene proizvode u obliku aditiva, koji u znatnoj meri poboljavaju karakteristike tako
stabiliziovanog tla u odnosu na klasino kori&ena sredstva. 5roj na tritu dostupnih proizvoda ove
vrste se pove&ava, ali obzirom da se ona tek od skora primenjuju nema mnogo dokaza o dugoronosti,
odnosno delovanja tih savramenih sredstava za stabilizaciju na dui vremenski period.
Hedinstvena podela savremenih materijala koji se mogu primenjivati u postupcima stabilizacije
posteljice, slabe nosivosti i nepovoljnih karakteristika, do danas ne postoji. Ona koja se za sada ini
najpogodnija je podela u nekoliko osnovnih grupa gde spadaju proizvodi na bazi sintetikih polimera,
proizvodi na bazi enzima, jonski proizvodi, lignini, proizvodi na bazi smola i ostali.
P#oi0%odi $a "a0i si$!e!i)ki( /oli'e#a
,a tritu je danas dostupan veliki broj sredstava na bazi sintetikih polimera. Dostupni su uglavnom u
obliku emulzija ili u prakastom obliku. =ko se nalaze u obliku emulzija primena im je vrlo jednostavna.
%olimerna emulzija uobiajeno sadri F"#$"7 polimera i 9#!7 emulgatora rastopljenih u vodi. +oda se
nalaze u prakastom obliku polimeri su obino pomeani sa nekim drugim materijalima kao to su kre
ili lete&i pepeo, tako da polimeri obavijaju estice tih materijala.
%olimeri u tlu mogu delovati na vie naina. ,a primer akril polimeri pri suenju ovr&uju i razvijaju
hemijsku vezu koja slepljuje zrna. ,eki od polimernih materijala deluju i kao enzimi o kojima &e kasnije
biti rei.
,ajve&i broj proizvoda na bazi polimera namenjenih stabilizaciji posteljice su vinil acetati ili akril
kopolimeri. Od proizvoda na bazi polimera poznatiji su( =erospreI D" =, 0arthbound, %olI%avement,
%[#C"", *oil *ement i /erra5ound.
P#oi0%odi $a "a0i e$0i'a
Osnovnu strukturu enzima ine proteini koji bioloki gledano deluju kao katalizatori. Za stabilizaciju
posteljice sredstvima na bazi enzima pogodna su tla sa udelom prainastih estica, estica gline i
organskog materijala vie od !"7.
0nzimi koji se dodaju u tlo ostaju stalno reaktivni. Deluju tako da u tlu sintetizuju odreene grupe
hemijskih komponenata i njihovo delovanje ograniavaju na odreene veze u materijama sa kojima
reaguju. Delovanje enzima rasprenih po tlu moe biti raznovrsno. 6eakcija koju izazivaju moe dovesti
do razbijanja veza izmeu kristalnih jedinica minerala gline, katjonskom izmenom ili spajanjem katjona
sa ostalim spojevima, uz pomo& organskih molekla. 6azbijanjem veza izmeu kristalnih jedinica
minerala gline smanjuje se njihova veliina ime se olakava njihovo povezivanje sa organskim
materijama. =ko se koriste sredstva za stabilizaciju na bazi enzima, posebnu panju treba posvetiti
zbijanju, kojim se omogu&uje gusto slaganje estica i zapoinjaje procesa povezivanja.
0nzimi zahtevaju odreeni period nege, minimum D!h, to moe nekad da predstavlja oteavaju&u
okolnost u njihovoj primeni, ovo se posebno odnosi na podruja sa vlanom klimom.
Od proizvoda na bazi enzima poznatiji su( 5'o cat C""#9, %erma#ZIme 99[, /errazIme, U5'[ ,o.""9",
0ndirazIme i brojni drugi.
Jo$ski /#oi0%odi
*redstva za stabilizaciju na bazi jona, koja sadre elektrolite, utiu na osnovnu prirodu minerela gline.
+ada je u tlu sadraj vlage normalan, elektroliti se prenose osmozom. Oni otputaju apsorbovanu vodu
pretvaraju&i se pritom u gustu suvu masu. %rema in)ormacijama koje daju proizvoai, sredstva na bazi
jona su delotvornija ako je sadraj )inih estica najmanje C$7 mase suvog tla i ako postoji odreeni
udeo minerela glina u sastavu sitnih estica.
Obradu sa jonskim sredstvima za stabilizaciju treba obaviti kada je tlo u stanju najpovoljnije vlanosti ili
blizu potpunog zasi&enja. =ko se postupak stabilizacije sprovodi na maloj dubini, mogu&e je dobiti vrlo
glatku povrinu po kojoj odvijanje gradilinog saobra&aja nije preporuljivo. %rema nekim stranim
autorima, obrada tla sredstvima za stabilizaciju na bazi jona moe se izvriti i duboko ispod povrine tla
injektiranjem. ,akon ovakve stabilizacije, a zatim adekvatnog zbijanja, ciklusi suenja i vlaenja i
smrzavanja i odmrzavanja nemaju nikakvog uticaja na obraeni materijal.
,ajve&i broj proizvoda koji se ubrajaju u ovu grupu proizvode se na bazi sul)oniranih ugljovodonika.
+ako su se u postupcima stabilizacije tla pokazali kao veoma uspeni, u daljem &e uslediti kratki opis
delovanja ovih proizvoda. *am naziv opisuje glavni aktivni sastojak ovih proizvoda. *ul)atni na)tni
proizvodi, u osnovi su proizvodi koji deluju na povrini. @lavni reagens su dvodelni molekuli. Hedan deo
molekula apsorbuje se na povrini estica gline, smanjuju&i im kapacitet jonske zamene. Usled ove
trans)ormacije minerala gline onemogu&ena im je apsorpcija vode, odnosno gline se iz hidro)ilnih
pretvaraju u hidro)obne. Druga komponenta deluje kao ulje koje omogu&uje bolju pokretljivost estica
pa time i omogu&uje postizanje boljih rezultata zbijanja uz primenu manje energije. Upotrebom ovih
materijala za stabilizaciju postie se ve&a gustina u suvom stanju za odreenu energiju zbijanja u
poreeju sa prirodnim tlom. *ul)atni na)tni proizvodi su prema tome proizvodi koji omogu&uju lake
zbijanje, a nisu vezivo. %romene karakteristika materijala su oigledne(
# tlu se smanjuje indeks plastinosti i optimalna vlanost,
# smanjuje se bubrenje i skupljanje,
# pove&ava maksimalna suva prostorna masa,
# pove&ava vrsto&a na pritisak,
# pove&ava sa kali)ornijski indeks nosivosti 456,
# pove&ava se krutost,
# smanjuje vodonepropustljivost,
# tretirano tlo postaje manje osetljivo na promene vlanosti.
U ovu grupu ubrajamo slede&e proizvode( 4onaid, 456#%lus, 4onsolid, 4ondor, '**!$"", 66% !C$,
%ennzsupress i jo mnogi drugi.
Li&$i$i i /#oi0%odi $a "a0i s'ola
>ignin je prirodni polimer, bitan sastojak drva. *ul)atni lignin koji se koristi pri stabilizacijama dobija se
pri preradi drveta prilikom proizvodnje celuloze. %roizvodi na bazi lignina pokazali su se kao dobra
sredstva za kratkotrajno pove&anje nosivosti. 'straivanja su pokazala da se dodatkom od $7
lignosul)ata osigurava vodonepropusnost u prainastim peskovima.
@rupa sredstava za stabilizaciju na bazi smola obuhvata irok raspon proizvoda. Deo tih sredstava su
prirodni proizvodi, to znai da su biodegradibilni i kao takavi imaju prilino kratkotrajan uinak. *a
druge strane, proizvodi na bazi uljanih smola, koji kao nerazgradivi imaju trajniji uinak, pripadaju u, za
okolinu, niskorizine proizvode.2ehanizam delovanja koji karakterie ovu grupu proizvoda sastoji se u
oblaganju i povezivanju sitnih estica tla. ,eke od smola na bazi kojih su spravljeni ovi proizvodi pri
tome mogu stvarati hidro)obnu povrinu nakon obavijanja sitnih estica.
+ao i kod lignina i ovi proizvodi su kratkotrajnog dejstva pa se kao takvi ne preporuuju za primenu
stabilizacije posteljice, ve& samo kada se ele privremeni uinci.
Ostali proizvodi
@rupu ostalih proizvoda predstavljaju sredstva koja se sastoje od kombinacije barem dvaju razliitih
sastojaka od kojih se svaki za sebe moe svrstati u neku od navedenih grupa proizvoda, ali se u
proizvodu u kojem se pojavljuje u kombinaciji ni jednom ne moe dati atribut prioritetnoga, kao ni ona
koja se ne mogu svrstati ni u jednu od prethodno pobrojanih grupa.
%rimena savremenih materijala za stabilizaciju posteljice u hrvatskoj
U naoj zemlji i okolnim zemljama, savremena sredstva za stabilizaciju tek od skoro su prisutna
na tritu. 'z tih razloga, nema mnogo dokaza o duogronijem delovanju istih. ,ajvie istraivanja na tu
temu raeno je u ?rvatskoj. U proteklom desetogodinjem periodu napravljeno je nekoliko probnih polja
radi promocije ili dokazivanja upotrebljivosti takvih proizvoda. ,ajprimeljivaniji proizvod je @eo4rete,
meutim i on je primenjen tek na nekoliko gradilita.
@eo4rete je materijal koji se pri postupku stabilizacije tla uptrebljava kao dodatak cementu, pri
emu se nakon meanja postoje&eg tla sa stabilizacijskom meavinom stvaraju, prema navodima
proizvoaa, elastini nosivi slojevi visoke vrsto&e. %riemnjije se kod temeljnih i nosivih slojeva puteva
svih kategorija.
%o svom sastavu @eo4rete, beli prakasti materijal, je kombinacija alkalnih i alkalno zemljanih
teretnog materijala, vrsto&u na savijanje, otpornost tla na dejstvo mraza, aprimenom elemenata. Ona
potpomae proces hidratacije cementa i spreava delovanje )ulvinskih i karbonskih kiselina. Usled
hidratacije cementa dolazi do strukturne promene i mineralizacija tla zbog ega se znatno pove&avaju
statiki i dinamiki modul elastinosti, vrsto&a usled pritiska, odnosno dodatkom ovog materijala
mogu&e je stabilizovati i tla sa ve&im udelom organskih materija. povrh svega, upotrebom @eo4reta
potpomae se imobilizacija tetnih materija koje negativno utiu na okolinu. /u pre svega spadaju teki
metali kao i neke organske supstance koje primenom ovog materijala bivaju WugraeneW u nove
kristalne strukture u tlu.
P#i'e$a GeoC#e!e * -#%a!sko
6adi dokazivanja uinkovitosti analize dejstva cementa sa dodatkom @eo4rete u ?rvatskoj je u
prole&e !"":. godine, izraeno probno polje povrine D$m
2
, sa desne strane na trasi budu&eg
paralelnog puta.
%robno polje izraeno je u zemljanom materijalu sa visokim udelom organskih materija oko
9$,:7, prirodna vlanost tla iznosila je CC,F7, granica teenja materijala tla iznosila je 8: <87, grnica
krutosti !<, 8<7, indeks plastinosti tla u podruju probnog polja iznosio je $D,"<7, laboratorijski
izmerena vrednosti 456#a bila je :,!7, dok ispitivanje modula stiljivosti metodom krune ploe nije
davalo merljive rezultate.
*loj od cementom stabilizovanog zemljanog materijala uz dodatak @eo4reta na probnom polju
na deonici dravnog puta D#F9 Arbovec# @radec, ugraivalo je preduze&e */6=5=@ d.o.o. postupkom
meanja na licu mesta uz primenu predviene mehanizacije za takvu tehnologiju. ,a navedenu
povrinu jednolino je razastrto !""kg @eo4reta dok je cement 402 ''35 -A#>>. C!,$ 6, proizvoaa
?olcim d.o.o., doziran u koloini od :" kg3m
2
6azastiranje cementa izvreno je cisternom za
razastiranje cementa sa dozatorom, dok je za meanje tla i cementa upotrebljena mealica Jirtgen#
recicler J6 !""", a do dubine od C"cm. Umeavanje tla i meavine cementa sa dodatkom @eo4reta
sprovedeno je bez dodatka vode, a uz broj prelaza potreban da se zemljani materijal potpuno usitni.
*loj je zbijen valjanjem statikim valjkom i negovan povrinskim vlaenjem vodom.

Te#e$ska is/i!i%a$a
/erenskim ispitivanjem bilo je predvieno samo ispitivanje modula stiljivosti metodom krune
ploe prema hrvatskoj normi ?6, U.59."F:. %re dodatka meavine cementa i @eo4reta ispitivanje
modula stiljivosti metodom krune ploe nije dalo merljive rezultate.
'spitivanje modula stiljivosti 2s metodom krune ploe !Fh nakon ugraivanja sloja sa
dodatkom meavine cementa i @eo4reta sprovedeno je na dve lokacije. ,a prvoj lokaciji, na stacionai
98YC8$ km, dobijena je vrednost modula stiljivosti 2sLF:,9 2,3m
2
, dok je na drugoj lokaciji, na
stacionai 98YF"$ km, modul stiljivosti iznosio 2sL9::,D2,3 m
2
. ,a alost ispitivanje modula
stiljivosti nisu sprovedena u kasnijem razdoblju, tako da eventualni prirast vrednosti nije poznat.
2eutim, i ova ispitivanja sprovedena !Fh nakon ugradnje sloja pokazala su znatno pove&anje modula
stiljivosti, tako da je njegova vrednost od nemerljive porasla na vrednost koja je ve&a od minimalno
traene vrednosti za posteljjcu od zemljanog materijala, a koja prema optim tehnikim uslovima za
radove na putevima iznosi C" 2,3m
2
.
La"o#a!o#iska is/i!i%a$a
Opseg predienih laboratorijskih ispitivanja bio je znatno iri od terenskih. %redviao je
odreivanje vlanosti materijala tla odreivan prema hrvatskoj normi ?6, U.59."9!, granulometrijskog
sastava prema ?6, U.59."98, gusto&e, sadraj sagorljivih i organskih materija prema ?6, U.59."9F,
optimalni sadraj vode standardnim %roktorovim postupkom prema ?6, U.59."C8, konzistenciju tla,
vrsto&u na pritisak nakon sedam dana prema ?6, U.59."C"., bubrenje prema ?6, U.59."F!., zatim
456 na prirodnom tlu sa i bez dodatka meavine cementa i @eo4reta. %regled rezultata sprovedenih
laboratorijskih ispitivanja dat je u tablici 9".
2esto uzimanja uzorka(
%robno polje
bez
dodataka
sa dodatkom
cementa i
@eo4reta
%rirodna vlanost, 7 CC,F !","
*t. %roctor
najpovoljnija vlaga, 7
suva prostorna masa, 2g3m
3
!D,! !C,<
9,F"C 9,$<<
+onzistencija tla granica teenja, 7 8:,<8 C",:D
granica krutosti, 7
indeks plastinosti, 7
!<,8< 9:,88
$D,"< 9C,D<
@ranulometrijski
sastav
koe)icient nejednakosti U
7 estica manjih od ","!mmj
promer najve&eg zrna, mm
99C,8: F$,DD
8:,<9 9:,FC
F," !,"
5ubrenje, 7 9,D "
456, 7 :,! D$
*uva prostorna masa, 2g3m
3
9,F9" 9,:FF
Organske materije, mase 7 9$,: #
@ustina tla, 2g3m
3
!,F<! !,:F!
Kvrsto&a na pritisak nakon D dana -2,3m
2
. namerljivo ",C
*uva prostorna masa, 2g3m
3
9,C88 9,:!"
tabela 9".
A$ali0a #e0*l!a!a is/i!i%a$a
,a slici C dat je gra)iki prikaz granulometrijskog sastava uzoraka pre i posle dodatka meavine
cementa i @eo4reta. %re dodatke stabilizacijske meavine uzorak je predstavljao meavinu zrna od "
mm do Fmm sa koe)icientom nejednakosti UL99C,8:, dok je nakon stabilizacije uzorak predstavljao
meavinu zrna od " do !," mmsa koe)icientom nejednakosti ULF$,DD.
,a slici F dat je gra)iki prikaz odnosa vlanosti i suve prostorne mase pri zbijanju odreen
standardnim %roktorovim postupkom, pre i posle stabilizacije. Ovo poboljanje odnosa je direktna
posledica radikalne promene granulimetrijskog sastava. Optimalna vlaga prirodnog tla iznosila je J opt
L!D,!7. a nakon dodatka stabilizacijske meavine smanjila se na !C,<7. ,ajve&a suva prostorna
masa se pritom sa 9.F"C 2g3m
3
pove&ala na 9,$<< 2g3m
3
. *tabilizacijom osnovnog materijala
poboljana je postojanost materijala na vodu. %arametri nosivosti pre stabilizacije bili su nemerljivi do
veoma loi. ,akon dodatka stabilizacijske meavine, laboratorijski i terenski parametri nosivosti su
porasli do vrednosti koje se inae postiu upotrebom bitno kvalitetnijih materijala.
,akon izvrenih laboratorijskih ispitivanja ije su uporedne vrednosti date u tabeli 9", moe se
sa sigurno&u do&i do zakljuka da je materijal koji je bio neupotrebljiv za temeljno tlo, dodatkom
cementa i @eo4reta dobio karakteristike koje zadovoljavaju kriterijume za posteljice od zemljanih
materijala.
+lasi)ikacijska geomehanika ispitivanja pokazala su da osnovni materijal pripada
visokoplasrinm glinama sa udelom zrnastih organskih materija i gusto&om od !,F<! 2g3m
3
.
*abilizovani materijal moemo svrstati u niskoplastine gline bez organskih primesa, uz porast gusto&e
materijala na !,:F! 2g3m
3
.
Zanimljivo bi bilo da je paralelno sa ovim nainom stabilizacije sprovedena stabilizacija sa
nekim drugim tradicionalnim sredstvom, na primer samo sa cementom ili kreom. ,a taj nain bi se
najbolje moglo videti koliki je zapravo ve&i doprinos i uinak savremenih metoda od tradicionalnih
metoda stabilizacije. ,a alost, ne samo to ve& nije bilo mogu&e sprovestini ispitivanja u nekom daljem
razdoblju jer je vrlo kratko nakon izrade probnog polja ono i uniteno.
5udu&i da se probna deonica radila bez laboratorijski dobijenog prethodnog radnog sastava,
izostala je in)ormacija o najpovoljnijem doziranju pojedinih komponenata meavine, to je veoma bitno
pri ekonomskoj analizi ovog tipa meavine.
Po5e#Ce'
%o\er4em je prakasta supstanca koja se koristi u razliite svhe, ali pre svega kao dodatak -aditiv.
cementu, mada se u nekim sluajevima koristi i samostalno. On nije toksian ni tetan po
okolinu.*astoji se od zemnoalkalnih metalnih oksida, odabranih i specijalno dizajniranih sintetikih
zeolita, prirodnih zeolita i kompleksnig aktivatora. ,jeno dejstvo zasnovano je na )iziko hemijskim
procesima i ima osobine katalizatora, jonskog izmenjivaa, neutralizatora, absorbera. %o\er4em je
materijal koji omogu&ava primenu cementa u oblastim agde se cement do sada nije znaajnije ili nije ni
malo koristio. 'ma iroku primenu za poboljanje karakteristika graevinskih materijala i vrlo uspeno
koristi se za stabilizaciju posteljice i omogu&ava znaajne utede kod izgradnje posteljice od
koherentnih materijala u smislu osetnog smanjenja debljine posteljice, kao to je to prikazano u tabeli D.
%arametri
+onvencionalno raenje %o\er4em i cement
kori&en sa in situ
materijalom kao
osnovom
5etonska
osnova
5itumenska
osnova
Debljina
posteljice-mm.
D$" D$" !$"
Dubina osnove -mm.
!$" F"" !C$
Ukupna debljina -mm.
9""" 99$" F8$
+oe)icient redukcije
9"""3F8$L!,": 99$"3F8$L!,CD
/abelaD. %rikaz smanjenja debljine posteljice primenom %o\er4em#a
,pr. Za osovinsko optere&enje od 8" k, i lo osnovni materijal na terenu sa 456#om od !7 uz
primenu %o\er4em#a, u zavisnosti od lokalnih uslova, smanjuju se trokovi izgradnje za oko F"7 a
trokovi odravanja za 8"7.
Zakljuak
%ri izgradnji puteva vrlo esto je nemogu&e izbe&i deonice na kojima temeljno tlo ili tlo posteljice
ne mogu da zadovolje minimalne zahteve kvaliteta koje projekat ili neki opte vae&i propisi zahtevaju.
U takvim sluajevima stabilizacija tla igra ogromnu ulogu, gledano sa vie aspekata. u dananje vreme
ogromni uinci u smislu poboljanja nosivosti primenom konvencionalnih metoda bivaju jo i ve&i
primenom savremenih sredstava stabilizacije. U svetu se sve e&e primenjuju nekonvencionalni
materijali koji se primenjuju samostalno ili u kombinaciji sa nekim od klasinih materijala kao to su kre
illi cement, koji u znatnoj meri pospeuju njihovo delovanje. Ova sretstva se upotrebljavaju pri
poboljavanju karakteristika slabo nosivog tla posteljice, ali jednako tako i kao sredstva koja omogu&uju
upotrebu materijala loijih karakteristika pri izgradnji gornjih nose&ih slojeva kolovozne konstrukcije.
,a alost u naoj zemlji i nekim zemljama u okruenju, kao to su sve bive zemlje *U6H
izuzev *lovenije, ova sredstva za sada jo nisu u upotrebi -zbog cene ili nekog drugog razloga., ali
tamo gde su upotrebljena pokazala su da svojom uinkovito&u opravdavaju neto viu cenu od cene
kotanja konvencionalnih sredstava. Ova sredstava su se pokazala pogodnim za primenu kod tla vrlo
loih geomehanikih karakteristika, zaglinjenim materijalima , organskim tlima i kod svih ostalih tla
osetljivih na dejstvo vode.
=ko se uporede cene pojedinih klasinih materijala koji se rade za poboljanje karakteristika
slabo nosivih tla, koje se kre&u oko 99"#9$" ]3t za cement, 9C"#98" ]3t za kre, C"#:" ]3t za lete&i
pepeo, C""#F"" ]3t za bitumen, sa cenema ovih nekonvencionalnih materijala koje se kre&u od :""#
<"" ]3t, uoljivo je da je njihova cena bitno ve&a od cene konvencionalnih materijala. 2eutim pri
analizama svakako treba uzeti u obzir injenicu da je koliina ovih novih materijala koja je potrebna da
se postigne isti stabilizacijski e)ekat kao upotrebom konvencionalnih materijala viestruko manji.