Nindja 075 - Derek Finegan - Noc Krvavih Nozeva (Panoramiks & Emeri) (3.5 MB)

S
R

N
e
m
a
k
a

3
,
5

D
M
,

F
r
a
n
c
u
s
k
a

1
0

F
F
,

S
A
D

2
U
S

g
,

v
a
j
c
a
r
s
k
a

3
S
f
r
,

A
u
s
t
r
i
j
a

2
5

A
s
c
h
,

v
e
d
s
k
a

1
0

S
k
r
__________ BROJ 75
CENA 7.000 DINARA mmmni
NINA
NO KRVAVIH NOEVA
DEREK FINEGAN
NO KRVAVIH NOEVA
Derek Finegan
NO KRVAVI H NOEVA
Izdava:
DECJ E NOVINE. Gornji Milanovac
Za izdavaa:
Miroslav Petrovi,
generalni direktor
Glavni i odgovorni urednik:
Mirjana terijevski
Urednik:
Borivoje Loi
Recenzent:
Slobodan Luki
Lektor:
Mirjana J aikovljevi
Korektor:
Nada Maksimovi
1939. DEN PRESS
NI NA 75 AVGUST 1989. GODINE
Izdaje NIRO eje novine, Tihomira Matijevia 4, 32230 Go
rnji Milanovac. Telefoni: (032) 712-247, lokal 28 urednitvo
i 714-250, prodaja. Telex: 13731. Broj tekueg rauna kod
SDK u Gornjem Milanovcu: 61811-603-1263. Devizni raun
kod Beobanke u Beogradu: 60811-620-16-257319-03292, tam
pa Litopapir, Caak.
Derek Finegan
NO KRVAVIH NOEVA
Ne inite to ree se-
nka potmulo.
Ustuknuli su, sva etvorica
istovremeno, idko senka nije
nainila nikakav pretei pok
ret. Naprotiv, kao da se jo
dublje povukla u ugao izmeu
dva zida, stapajui se sa mra
nom pozadinom i gubei i do
tada, jedva vidljive obrise koji
bi mogli posvedoiti da se tu
nalazi ljudsko bie od krvi i
mesa, a ne samo neuhvatljiva
igra senki.
Ustuknuli su, moda, zbog ne
ega u prizvuku tog glasa, bo
lje reeno glasnog apata, koji
je dopro iz ugla. Nije to bila
pretnja; pre nagovetaj uas
nih stvari koje su se pre mno
go hiljada godina dogaale po
mranim mestima nae plane
te. Nagovetaj nedostupnih, a
robnih moi i snaga zla kojima
se nita nije maglo odupreti.
Talbot je bio najjai u toj
etvorici. I najgluplji, jer to e
sto ide zajedno. . .
Ma, boga mu! zarea
on, hrabro kroivi napred.
Koji vam je avo, ljudi? Zar
ne vidite da se taj îp plai?
Krenuli su za njim, ali op
rezno, uvek bar pola koraka i-
za njega, instinktivno se zbija
jui u pokuaju da se zaklone
iza Talbotovih irokih plea.
OMara sa lancem od bicikla,
Krejn sa drkom noa ve mo
krom cd znoja, Divlji Do sa
svojim omiljenim orujem, pe
ndrekom ispunjenim olovom.
Talbot je jedini imao pitolj,
ali je Talbot prezirao tu vrstu
oruja. Do sada je sreo veoma
malo ljudi sposobnih da se o-
dupru njegovim ogromnim ru
kama i medveem zagrljaju.
Ta senka u uglu je neki up
laeni slabi koji igra na svoju
poslednju kartu, pokuaj da ih
zastrai pratnjama iza kojih ne
stoji nita opipljivo. U trenut
ku kad shvati da mu igra nije
uspela, pretvorie se u uzdrh-
talu gomilu nerava i poeti da
moli za milost.
Bie zabavno, naravno. Uo
stalom, momak je sam kriv; ko
j i ga je avo naveo da se unja
za njima i uhodi ih, prokleto
njukalo!
Hej! ree Talbot zas-
tajui i naginjui se da bi bo
lje video senku u uglu. Gde
si?
Zatreptao je oima, nainio
jo korak napred i ispruio ru
ku. Prsti mu dotakoe vlane
4
BORI LAKE VETI NE 75
cigle, najpre jednog, a onda
drugog zida.
ta se dogodilo? pro
aputa Krejn iza njega. ta
se, do avola, dogodilo?
J o uvek ne verujui svojim
oima i prstima koji su zagra
bili samo po vazdtihu, Talbot
se prignu gotovo do tla. Gadna
psovka prelete mu preko usa
na dok se uspravljao.
Neka sam proklet! re
e tiho OMara. Neka sam
hiljadu puta proklet!
Nestao! protenja Di
vlji Do. Kako je mogao da
nestane ?
Talbot je jo uvek mahao ru
kama po pomrini pred sobom,
metodino psujui. Bez pravog
gneva, vie sa onom vrstom
zauenosti karakteristinom
za ljude ograniene inteligen
cije kada se nau u situaciji
koju ne shvataju.
Idemo odavde! drhta
vim glasom predloi OMara,
stresajui se. Ovo je gadno
mesto, ljudi! Hajde, Talbot! I-
demo!
Njih trojica su se okrenuli,
ali je Talbot tvrdoglavo opipa
vao zid i udarao nogama po
tlu, kao da trai rupu u koju
se senka zavukla.
Shvatio je da neto nije u
redu tek kada ga je na to upo
zorila iznenadna mrtva tiina
iza njegovih lea.
etiri oveka u tami izazi
vaju mnotvo raznih umova;
disanje, utanje odee, koraci
po tlu. . .
Svega toga iznenada vie ni
je bilo. Kada se okrenuo, Tal
bot je stekao utisaik da je neka
sila trojicu njegovih prijatelja
iznenada pretvorila u nepomi
ne i mrtve kamene kipove.
Crna senka sada je stajala
PRED njima. Nepomina, ali
potpuno jasnih obrisa, zahva
ljujui mutnoj svetlosti uline
svetiljke na kraju prolaza. Ma
gla je priguivala njenu svet-
lost i kovitlala se oko prilike
u crnom, ali se sada jasno da
lo videti da je to visok i vitak
oveik, uskih kukova i irokih
ramena.
Njegov stav nije bio pretei,
ali je neko unutranje ulo svu
etvoricu upozorilo na opasno
st. Uostalom, ovek sposoban
da se izmeu njih etvorice iz
vue iz mrtvog ugla ne moe
biti obian protivnik.!
Rekao sam vam da mi ne
prilazite! ree onaj isti po
tmuli glas dopirui sa lica ta
mnog kao i ostatak tela. Za
to ste to uinili?
Talbot je ponovo bio jedini
koji je reagovao. Hitro je kre
nuo napred, odgumuvi Krej-
na ramenom sa puta.
Ah, tu si! ree sa me-
avinom olakanja i gneva.
Ortak, Mori Talbot ne voli ta
kve prljave trikove, zna!
Ogromna masa njegovog te
la bila j e ve u naletu koji, bar
on je tako mislio, nita ne mo
e zaustaviti. Uostalom, ake
protivnika, sputene niz boko
ve, bile su prazne; a neima tog
5
udarca koji bi njega, Talbota,
mogao spreiti da uini ovo to
je naumio. . .
Sa trijumfalnim reanj em na
usnama, Talbot poe da sklapa
ruke oko ramena protivnika.
Mnogo puta je izveo slian za
hvat; nagtlo privlaenje drugog
oveka sebi, udarac elom u li
ce i odmah zatim kolenom me
u noge. Sve to dogaalo se
tako brzo da j e nesrena rtva
dolazila sebi tek u bolnici.
.Ovoga puta, meutim, mo
ne Talbolove ake sklopie se
samo oko vlane tame. Gubei
bslonac, on posrte unapred i
otvori usta da opsuje.
Ni za to nije vie imao vre
mena, jer mu pred oima ne
to blesnu; neto nalik onim Ma
dnim munjama koje je kao de
ak gledao na vrhovima Sijera
Nevade.
Kratko iroko seivo od pla
vkastog elika zari mu se u
otvorena usta, presee jezik,
polomi zube i kroz donji deo
lobanje izae na potiljak. J e
dnim trzajem prilika u crnom
oslobodi no i odgumu od sebe
mrtvo telo tako da ono ukoso
pade pred noge trojici ljudi,
razbacujui unaokolo sitne ka
pi krvi iz probijene lobanje.
Krejn vrisnu i ustuknu, po
diui ruku sa noem pred l i
ce. OMara se po*ieri korak u
stranu, maui lancem. Divlji
Do se poguri, nalik maki i
je ime nosi; olovni pendrek
blago mu se njihao u desnoj
aci, spreman i za odbranu i za
napad.
U tom trenutku siluete u cr
nom ponovo nestade ispred tri
para razrogaenih oiju; zapra
vo, napada je nainio tako hi
tar pokret da dvojica od njih
nisu imali vremena da pokre
nu pogled za njim. Divlji Do,
prema kome je skok bio usme
ren, imao je utisak da se na
njega sruio olujni crni oblak,
potpuno mu zaklanjajui sveti-
Ijku na kraju prolaza.
Ruka sa pendrekom zamah-
nu, ali je znao da ovoga puta
nee pogoditi. Pre svega zato
to nije ni video mesto gde bi
mogao zadati udarac.
Silueta u crnom odskoi od
njega, ali za Divljeg Doa to
nije vie inilo nikakvu razli
ku. Sruio se na kolena, ste
ui obema rukama preseenu
vratnu ilu iz koje je krv ku
ljala debelim mlazevima. Crni
oblak nije se raziao pred nje
govim oima u onih nekoliko
trenutaka lucidnosti to ih smrt
poklanja onima na koje stavi
svoju ledenu apu. ..
Instinkt kukavice pokrete 0
Marine miie i on se baci na-
pred, vitlajui lancem oko gla
ve kao da time eli da raisti
sebi put. Pogled mu je bio u-
prt u svetlost na kraju prola
za. Pun nade; samo svetlost
ga moe osloboditi ovog ua
snog mesta gde smrt stie br
zo i nenajavljeno!
Kao munja, silueta u omom
pree dva koraka u njegovom
6
BORI LAKE VET1NE 75
pravcu. No irokog seiva iz
lete i zari se O'Mari u plea, a
silina, udarca izbaci ga iz ra
vnotee i tresnu o prljavi as
falt. Bio je mrtav, tako da u-
darac nije ni osetio; vrh noa
zario mu se u sroe, ostavljaju
i drku da tri iz lea.
'Krejn naini poslednji polu-
korak i osloni se pleima u u-
gao dva zida. Stezao j e drku
noa tako snano da je osetio
gr u prstima.
ekaj! ree apatom.
Stani, ovee! Zato hoe i
mene da ubije?
Silueta u crnom stajala je
pred njim, gotovo nadohvat ru
ke, ali Krejn i ne pokua da
je dosegne vrhom noa. Neki
instinkt govorio mu je da to
ionako ne bi uspelo, a da bi od
mazda za takvo neto bila mu
njevita i nemilosrdna.
Kako se zove? upita
silueta. ak i iz neposredne
blizine Krejn ne uspe da ra-
zazna, oblike na njegovom licu;
kao da je itava njegova povr
ina i bila bez obrisa, jedna pra
zna mrana povrina iz koje
dopire samo taj avetkijski glas.
K-Krejn. . . Ejmos Krejn.
Da li ti neto govori ime
Nanet Evensli, Krejn?
Nanet. . . To je. .. to je. . .
To je devojka koju su ju-
e ujutru nali iskasapljenu u
jednom prolazu slinom ovom
u Sper stritu. Iskasapijena, ali
najpre silovana. . . od nekoliko
snanih momaka. A ja mislim
da ih je bilo etvorica, Krejn.
Ne, ja. . . mi nismo.. . Sper
strit, mi nikada. . .
Na vratu su naeni trago
vi lanca za bicikle, Krejn ne
milosrdno je nastavljao ovek
u crnom. Na slepoonici u-
darac neeg to bi moglo biti
pendrek ispunjen olovom, a po
licu i grudima tragovi jalko ve
likih mukih aka. Ni to ti ne
zvui poznato, Krejn?
Krejn proguta pljuvaku. Ni
je imao snage da govori, samo
je klimnuo glavom.
Vi ste je silovali, Krejn,
je li tako? Silovali, a zatim u-
bili?
D-da. . . Talbot. . . Talbo1
tu je to prvom palo na pamet,
mi ostali. . .
Vi ostali samo ste mu po
mogli da se malo zabavi, je li?
Krejn odmahnu glavom, vi
e da otrese kapi znoja koje
su mu se sa ela slivale u oi.
Prokletstvo! ree tiho,
kroz stisnuto grlo. Ne vidim
zato bismo se posebno uzbu
ivali. . . Mala je bila obina
drolja! San Francisko je pun
jeftinih drolja! Da to nismo mi
uinili, pre ili kasnije uinio
bi neko drugi, zar ne?
Moda. Ali, ako je ona
bEa jeftina drolja, ta ste vas
etvorica, Krejn?
Mi. . . mi. .
Vi ste obine jeftine ubi-
ce, Krejn! ree nepoznati
glasam koji nije trpeo protiv
ljenje. I li moda ne tako o-
bine ubice, Krejn?
Krejn nervozno obliznu us
BORI LAKE VET1NE 75
_____________>___________
7
ne. Traak nade mu se ukaza
pred oima. Ako ovu spodo
bu pred sobom ubedi da je ne
ko drugi kriv za ono to se do
godilo, moda. . . moda. . .
Neko vam je posle toga
dao pare, Krejn, je li tako bi
lo? Zato?
Talbot. . . Talbot je uzeo
lovu. . .
ZATO, Krejn? Ko bi e-
leo smrt obine jeftine drolje?
Ne znam. . . U stvari, ni
je ta mala bila odreena rtva.
Tallbot. . . Tallbot j e rekao da
treba da sredimo prvu na ko
tu naletimo na zgodnom mes-
tu.
Talbot je, dakle, uzeo lo
vu od nekoga. Od koga?
Ne znam. asna re, ne
znam! Mi. . . Aaaahh!
Vrisnuo je i ispustio no, od
iznenaenja i od bola. Slobo
dnu desnu ruku prineo je ob
razu koji kao da je trenutak
ranije dotaklo usijano gvoe.
Dakle. Krejn?
M-Mairkoni promuca
Krejn, jecajui. To je sve
to nam je Talbot rekao, ku
nem se! Mister Markoni koji
mrzi kurve, upravo tako ga je
naizvao!
Mister Markoni koji mrzi
kurve tiho ponovi nepozna
ti. Bojim se da to nije do
voljan opis, Krejn. Mora se
malo bolje potru^jti!
Ne znam vie nita o nje
mu plakao je sada Krejn,
malo od bola, malo od straha.
Kunem se Bogom da ne
znam! Talbot je jedini koji ga
j e video.
Kada?
Prvi put. . . prvi put pre
dve nedelje, ili tako nekako. . .
Smejao se kad nam je priao.
Otiao je da slua nekog ludog
propovednika u Hajt-Aberiju
i tu sreo Markonija. . .
I?
Talbot je ispriao kako
taj tip, Markoni, ozbiljno sh-
vata propoved. . . i kako je sp
reman da dobro plati onima ko
ji e ovaj grad oistiti od g,re-
ha. . . To je sve to znam, o-
veee, sve!
Ne zna ime propovedni
ka? Gde ivi Markoni, ta ra
di? Nita od toga?
U izbulljemim Krejnovim o-
ima ogledao se strah, ali on
odluno odmahnu glavom.
To je sve.. . veruj mi. . .
Varujem ti, Krejn.
Te reci bile su izgovorene ti
ho, ali uverljivo, i Krejn malo
oahrau. Moda ipak. . . ipak. . .
U redu, Krejn ree ne
poznati poto ga je nekoliko
trenutaka nemo motrio oima
koje se nisu videle na crnoj po
vrim lica. A sad mi reci. . .
ko sam ja? .
Ti? Ne. . . ne znam. . .
Nepoznati se nasmeja, kra
tko i suvo, podiui desnu ru
ku.
J a sam nina, Krejn.
Ostavio je Krejna da ivi jo
nekoliko desetina sekunde, ot
prilike onoliko koliko je potre
bno da izgovorena poroka sti
8
gne do smuenog mozga, a on
da ruka u crnom poput malja
pade na Krejnovu lobanju, mr
vei je kao da je nainjena od
vlanog kartona, a ne od vr
ste kosti. . .
*
* *
Klisura reke bila je duboka
stotinak jardi, njeno dno na
ikano otrim stenama meu
ijim je vrhovima vijugao po
toi koji se u izvesnim delo-
vima godine pretvara u hunu
bujicu, o emu su svedoili tra
govi na zidovima klisure i sa
ma injenica da je voda, sa be
zgraninom strpljivou i bez
graninom energijom, probila
sebi put kroz tvrdi kamen. '
Caik i u gusto naseljenom J a
panu, gde je obraena svaka
stopa zemlje koja se moe ob
raditi, ima takvih mesta. Pre
putena su silama prirode. I
duhovima kojima japanska mi
tologija obiluje.
Veliki ratnik J oioka
monotono j e govorio starac
namamio je na ovu ivicu kli
sure vojsku svog neprijatelja
Hisaija. Neki tvrde da su du
hovi zamaglili Hisaiju pogled
i da nije ni mogao videti ku
da ide, ali oni koji imaju str
pljenja da preturaju po starim
zapisima mogu lako otkriti st
varnu istinu. J esi li je ti ot
krio, sine moj?
Mladi je stajao pred sitnom
starevom prilikom, zimogro-
ljivo umotanom u ogrta od
grubog tkanja. Visok i snaan,
otvorenog pogleda, prava supro
tnost zgrenoj pojavi pred svo
jim nogama.
Pogled moe da prevari. Mla
di je to nauio jo prvih da
na u ovoj neobinoj zemlja.
Snaga jeste vrila u njegovom
mladom telu, ali je i telo star
ca pred njim takoe zrailo
energijom, nita manjom od
njegove. Moda ak i veom,
jer je mladi, s.potovanjem po
gnuvi glavu, izbegavao da su
sretne pogled dva blistava oka
to ga nepomino fiksiraju ve
minutima.
Otkrio sam, uitelju ,
odvrati on na japanskom, ko
me nita ne bi mogli zameriti
ni najbolji poznavaoci vetine
izraavanja na ovom jeziku
to uhu oveka sa Zapada zvu
i strano i nerazumljivo. J o
ioka je bio mudar i lukav. Pre
tvarajui se da je slab, povu
kao se sa manjim delom svo
jih ljudi na ovo mesto, dok su
ostali ekali u zasedi, da bi po
tom Hisaiju presekli odstupni
cu i naterali njega i njegove
ljude u ponor.
Da, tako kau stari ruko
pisi klimnuo je starac gla
vom, ne skidajui pogled sa li
ca mladia. Njemu oigledno
nije smetalo to je koa ovog
drugog, iako preplanula, za ne
koliko nijansi svetlija od nje
gove, pokazujui da i ovek sa
Zapada moe nauiti da po
tuje obiaje J apana. Ako to
eli.
BORI LAKE VETI NE 75 9
Meutim produi staT
rac i ovoga puta istoriju su
pisali pobednici, pa je taiko J o-
ioka propustio da pomene ne
ke vane injenice u svom de-
lu. Namemo.
Zaista? mladi pree
pogledom po okolini kao da tra
i tragove onoga to se stvar
no zbilo pre nekoliko stotina
godina na ovom mostu. Na
dam se da tu nije bilo nieg
neasnog, uitelju; ono to sam
do sada nauio o J oioki govo
ri da je bio veoma poten bo
rac.
Poten borac? podrug
ljivo f riknu starac. Opet si
dopustio da na povrinu izbiju
oni pogrenf pogledi o borbi
koje si stekao u detinjstvu!
J esam, uitelju pognu
mladi glavu. Oprosti mi.
Nema nieg potenog u
borbi, zapamti! A naroito ako
je to borba na ivot i smrt! Sva
sredstva su doputena! Sva! O-
naj koji se bude uzdravao da
zada prljav udarac izmenadie
se kad od protivnika takav u-
darac primi! I pokajae se, sva
kako, ali prekasno. . . prekas
no!
Znam, uitelju. Ipak, ono
to sam nekada mislio jo u-
ve!k je jako u meni.
I to je dobro. Covek je
zbir svega onoga to naui i
to doivi, ali je veoma vano
da shvati ta od^toga to zna
treba da potuje, a ta da po
tisne u drugi plan. Ali, vrati
mo se J oioki i Hisaiju; pogle
daj dobro ovo mesto, obii ga
i pokuaj da se vrati u njiho
vo doba. eleo bih da vidim
da li e otkriti ono to sam ja
otkrio pre mnogo godina...
Bilo je zanimljivo posmatra-
ti mladia sa Zapada kako se
predao tom zadatku, sa izraz
om duboke koncentracije na
licu. Starac je paljivo pratio
svaki njegov pokret, 'nekoliko
puta sa odobravanjem klimnu-
vi glavom, ali samo tada ka
da je bio siguran da mladi ne
moe opaziti taj pokret koji
se u njegovoj koli graniio sa
najveom pohvalom.
A mladi j e svoje prouava
nje okoline poeo najpre tako
to je iz raznih uglova osmotrio
sve detalje, oigledno se sta
vljajui as u u'logu zavedenog
gonioca, as u ulogu lukavog
progonjenog. Potom je svoju
panju posvetio sitnijim deta
ljima; stenama, starom drveu,
brazdama i kamenu koje su za
sobom ostavile vode slivajui
se prema klisuri.
Samu klisuru ostavio je za
kraj, dobra dva aisa kasnije.
Leei na ivici ponora, palji
vo je prouavao pogledom ka
meni zid pod sobom i suprotnu
stranu klisure. Sa hladnokrv-
nou koja zapanjuje, dva ili
tri puta spustio se niz taj ka
meni zid, zavlaei prste ruku
i nogu u jedva vidljive puko
tine, ili se pridravajui za kr
hko bunje koje je raslo du
ivice.
Na kraju, zastao je, uispra-
10 BORI LAKE VETI NE 75
van, na steni koja je kao po
etak nelkoig prirodnog mosta
trcala nadnosei se nad ponor.
Odmeravao je pogledom rasto
janje do suprotnog zida, a po
tom kleknuo da jo jednom os
motri ivicu stene pred svojim
nogama.
Sunce je bilo visoko na ne
bu kada se vratio do starca.
Oi su mu bile zamiljene, ali
otro oko uitelja u uglu usa
na otkri poetak onog osmeha
kojim je uenik preesto oda
vao kako je zadovoljan sobom.
Ostao je u stavu punom po
tovanja, oekujui doputenje
da progovori.
ta si nauio, sine moj?
! Hisai nije bio tako nai
van kako sam najipre pomislio,
uitelju. Mogue ak i da je
znao da ga J oioka vodi u smr
tonoisnu zamku. . .
Znao je. U to nema nika
kve sumnje.
Da. Ponos mu nije dopu
tao da ne prihvati izazov, bez
obzira to je izazov bio veoma
suptilan i to veina njihovih
ljudi verovatno ne bi ni shva
tila stvarnu situaciju.
Sasvim tano. Najzad, svi
podaci se slau da je Hisai i-
rtiao nekoliko stotina vojnika
vie od J oioke, a to je u ono
vreme bila velika prednost.
Mladi jo jednom pree po
gledom po okolini.
Kada su Hisaijevi ljudi
proli on pokaza rukom
iza njih su se sklopile eljusti
J oiokine zamke. Rukopis tvr
di da je J oioka naredio da se
drvee u umi zasee tako da
samo ostane da stoji; im su
protivnici proli onaj prostor
pretpostavljam da se to odi
gralo ba tu oni su uiadima
oborili drvee i bunje, stva
rajui tako istinu iroku pe
desetak jari.
Da, mora da se tako do
godilo klimnu starac gla
vom. U bezbenom zaklonu,
J oiokini ljudi mogli su strela-
ma zaustavljati svaki Hisaijev
pokuaj da se probije. Meu
tim, pitanje je da li su oni ima
li snage da krenu napred i sa-
teraju protivnike niz liticu.
Rukopis tvrdi da su tako
uinili. Meutim.. . mladi
namrti elo, razmiljajui.
Meutim, kad bolje razmislim,
vidim da nedostaju opisi borbe
koja je usledila. Nema ak nije
nog opisa sukoba izmeu po
jedinih istaknutih boraca na
obe strane, to je, inae, karak
teristika rukopisa iz tog' vre
mena.
Dobro si to primetio, si
ne moj. J oioka je u Svojoj pri
i paljivo zaobiao istinu. Bi
tka se nije okonala onako ka
ko on tvrdi.
Drali su Hisaija opsed-
nutog i ekali da glad i e
obave posao umesto njih?
Mora da je J oiokin plan
bio tako zamiljen. Ali se nije
tako dogodilo.
Mladi se jo jednom osvrte
oko sebe, napeto razmiljaju
i.
ta je Hisai uinio, sine
moj ?
Nekoliko trenutaka okleva-
nja.
On. . . on mora da je po
kuao da se spusti niz liticu,
uitelju.. .
Kako? Uadima? Nisu mo
gli imati tako dugu uad kod
sebe.
Mogli su ga nainiti od
sopstvene odee?
1 Moda. A moda i nisu.
Hisai. je smislio neto drugo.
Pokuaj da doe do istog za
kljuka kao i on. Znam da ni
je lako, jer nisi u istom polo
aju kao Hisai. . . ali pokuaj!
Mladi klimnu glavom, a on
da. se lagano, ve naviknutim
pokretom, spusti u poloaj za
meditaciju.
Sklopio je oi, ali je starac
znao da to ne znai izolaciju
od okoline. Bar ne potpunu:
na prvi znak da neto nije u
redu kapci e se munjevito di
i i mladieve tamnoplave oi
bie budne kao i uvek.
Uasno je teko postati ono
to ti eli da poistane, sine
moj, mislio je starac sa bla
gom tugom, milujui pogledom
snano mladievo telo. A dvo
struko tee od toga onome ko
ji, kao ti, ima tamno^plave oi
Zapada. . .
Sat kasnije, gotovo u minut,
mladi otvori oi -4 osmehnu se.
Kaplja! ree obuzdava
jui uzbuenje. Oni su upo-
trebili svoja koplja, uitelju!
Znao sam da e to ot
kriti klimnu starac glavom.
Da si se, kao ja, sputao u-
etom niz tu liticu, bez sum
nje bi otkrio tragove u kame
nu koji jo svedoe ta se ov-
de odigralo pre vie od pet sto
tina godina. Da, Hisaijevi lju
di su svojim noevima iskopali
rupe u kamenu i zarivaii u
njih svoja kopija, popreno,
kao stepenice, postepeno se spu
tajui sve nie i nie..
Zato to onda J oioka ni
je naveo u svojim rukopisima?
Mogao se samo ponositi to je
porazio protivnika tako. . . U-
iteijiu, KAKO je onda J oika
pobedio ako su mu Hisai i
njegovi ljudi umakli?
Nisu.
Nisu umakli?
Ne, "iflsu umakli. J oioka
je odista bio veoma mudar. Gru
pa njegovih ljudi ekala je u
podnoju litice. Bio sam dole.
Voda je od tada unitila mno
ge tragove, ali je nanela i sloj
ljunka u kome sam otkrio go
mile kostiju. Ljudskih kostiju.
I Hisai nije nita prime-
tio?
Mislim da nije. I li bar
dok nije bilo prekasno. Kada
su J oioki javili da je uz Hi-
saija jo samo mala grupa Iju
di, on je poveo svoje vojnike
na juri, znajui da j e sada po
beda sigurno njegova.
Mladi sklopi oi. Sum po
toka u podnoju litice, izobli
en i pojaan u akustinoj u
pljini klisure, pretvarao se u
njegovoj uobrazilji u zvuke da
vne bitke. Zveket elika o e
lik, piskave ratnike krike, bo
Ine jecaje ljudi kojima koplja
probijaju grudi. ..
Ipak. . . ta pria nije se mo
gla zavriti onako kako j e opi
sao J oiokin rukopis. . .
Uitelju. . . kako je umro
Hisai?
J o uvek te kopka zato
J oioka nije opisao kako je u-
bio svog protivnika, zar ne? S
pravom. Mudri J oioka je to
namemo propustio, kao i opis
pokuaja da se Hisaijevi lju
di spuste niz liticu uz pomo
svojih koplja. Znao je da se
jednog dana on, ili neko od nje
govih, moe nai u slinoj si
tuaciji i zato je eleo da to
manje ljudi zna za to. A to
se Hisaija tie. . . bojim se da
moemo samo naslutiti kako
je umro. . .
Mladi se uspravi i hitrim
korakom prie ivici stane. Ne
koliko trenutaka je . buljio u
prazninu, a onda se Okrete.
Hisai je imao jo mnogo
ljudi u svom zamku, zar ne,
uitelju ?
Da. Bio je veoma moan.
Da je uspeo da se spase iz J o-
iokine zamke, mogao se vra
titi sa drugim ljudima i ipak
slaviti pobedu.
Hisai. . . Hisai je poku
ao da preskoi klisuru!
Starac je takoe gledao pre
ma ivici klisure. I drugoj st
rani, udaljenoj punih deset ja-
rdi.
To niko vie ne zna, si
ne moji. Ali, mislim da se ta
ko dogodilo, im je J oioka iz-
begao da opie smrt svog naj
veeg protivnika. Vidi, za nje
ga je sramota to to nije uspeo
da ga ubije. tavie, Hisai mu
je gotovo umakao.
Da proaputa mladi.
Ta stana. . . iako je prolo
pet . stotina godina,, njena povr
ina jo pokazuje da se odlo
mila pod teinom oveka, po-
vukavi i njega za sobom u
ponor. . .
Dobro je to si to video.
Tvoje oko vidi sve bolje. I u-
pravo onako kako sam te uio:
oko ne sme videti samo ono to
jeste. . . ve i ono to je bilo...
i ono to e tek biti. ..
J o jednom mladi se okre
te ponoru, odmeravajui pog
ledom rastojanje do suprotne
ivice. Kada se vratio do star
ca lice mu je bilo bledo, vilice
vrsto stisnute.
Sada znam zato si me do
veo ovamo, uitelju ree
vrlo tiho, birajui rei, kao da
je u vihoru koji je rastrzao nje
gove misli poeo da zaboravlja
japanski.
Starac je utao. Dugo.
Nina mora uiniti pone
kad i nemogue, sme moj
ree na kraju. Po prvi put ot
kako ga je upoznao, mladiu
se uini da je uitelj izbegao
njegov pogled.
Zato? u svu kontrolu
ta re otela se kao krik sa usa
na mladia tamnoplavih oiju.
Takav je zakon nae ko
le. Setie se, nju j e osnovao
veliki uitelj Kavamura, no
vcem koji je zasluio borei se
za Hisaija. Za uspomenu na
svog gospodara, Kavamura je
postavio taj usilov za sve ue
nike kole. I prvi ga ispunio.
< Znai. . . mogue je?
Mogue je. Mora vero-
vati u sebe. Nita vie.
Uitelju. . . i ti. . . i ti si
preskoio Hasiijev klanac ?
J esam, ali ti neu rei ko
liko mladia u tome nije uspe
lo. Tiina. Voda na dnu klisu
re sada je zlokobno umorila,
kao da se podsmeva mladom
telu punom snage koje e, za
koji trenutak, ostati nepokretno
na otrim vrhovima tetna, do
dajui svoju toplu krv u ne
mirni tok.
Kao u transu, mladi poe
sa sebe da svlai odeu, sve
dok nije ostao potpuno nag.
Ne gledajui oko sebe, on la
gano pree put do ivice pono
ra, ispitujui pogledom i bos
im tabanima tle pod sobom,
ovde uklanjajui otar kameni
sa odabrane staze, tamo upa
jui bokor trave koji bi mu se
mogao uplesti pod noge.
Dugo je stajao i na ivici po
nora, opipavajui podlogu i
prenosei teinu tela sa jedne
noge na drugu sa prstiju na
pete.
Pogled mu je neprestano
uprt napred, pr#ma suprotnoj
ivici. Nijednom nije pogledao
u ponor, pomisli starac. Gle
dao je pravo pred sebe, a gru
di su mu se ravnomerno diza
le i sputale dok je duboko u-
disao vazduh, obogaujui krv
kiseonikom koji e biti neop
hodan da u kratkom vremenu
stvori u njegovom telu ogro
mne koliine energije.
Nekoliko dugih trenutaka ko
ncentracije. Starac vide kako
se gre snani miii nogu, ka
ko se itavo telo napinje poput
tetive luka od najboljeg drve-
ta.
A onda. . . mladi potra. . .
*
* j*
Ne znam zato sam se
ba sada setio toga ree o-
vek ne vie mladi sa
tamnoplavimo ima. Sme-
no, zar ne. Moja obuka zapra
vo je bila itav niz manje ili
vie smrtonosnih ispita snage,
brzine i spretnosti, a ovo to
sam ti sad ispriao, o Hisaije-
vom klancu, bio je jedan od
lakih. . .
Od lakih? devojka po
die obrve, a njene krupne oi
zablistae od pritajenog sme-
ha. Skok od deset jardi, iz
nad ponora?
Verujem da ti je smeno,
ali je to odista bio jedan od
lakih ispita ree prvi ne
J apanac koji je ikada us
peo da postane punokrvni ni-
na. Moda bi trebalo da ti
ispriam o borbi sa trojicom
sumo-rvaa, ili o tome kako
sam golim rukama morao da
savladam gladnog tigra, ili. ..
14
Nemoj tiho ree devoj-
ka. Stresla se i preko njene na
ge koe pree brz, kratak dr
htaj,.
Bila je divna dok je ovako
kleala na postelji, sa nenou
u oima p osmatrajui teLo sv
og ljubavnika. Niskog rasta,
ali tela izvajanog poput jedne
od onih uzbudljivih porculan
skih figurica. Strogi estetiari
ocenili bi, moda, da su joj
grudi za nijansu preveilike, ali
ih to nije inilo manje privla
nim, naprotiv.
Njena koa imala je boju
zlata, odajui, kao i krupne ko
se oi, da joj venama tee bar
deo japanske krvi.
Mukarac se podie na la
kat da bi joj usnama dotakao
vrh dojke.
Ne eli da govorim o to
me, Sumiko?
Ne, nemoj. Oduvek sam
znala da se u kolama za ni-
ne dogaaju uasne stvari,
ali. . .
Ona nestrpljivo ukloni sa l i
ca ugiu crnu kosu vlanu od
znoja.
Ne znam. . . nisam ni sa
njala da to moe biti toliko
opasno, Lesli. . .
Prvi znak starosti os-
mehnu se nina. Tipian
znak: ovek najpre pone da
razmilja o opasnostima kad se
pred njega postavi neki novi
cilj.
Starosti?! njen smeh
podseao je na srebrne zvoni
e po granama japanskih vrto
va. Prela j e rukama po svo
jim grudima, vrsto ih spiska
ju i, dopustila zatim da skiiz-
nu nie, niz trbuh, do rastav
ljenih butina. Zar OVO ov-
e tako loe izgleda, Lesli?
Znao sam da e te ta lu
kava strelica pogoditi! nas-
meja se on, naglo je privlae
i sebi. Hajde, doi; nismo
vodili ljubav ve punih deset
minuta, a to je isto gubljenje
vremena, zar ne?
Oma mu se, meutim, hitro
izvue iz zagrljaja, vrtei gla
vom.
A, ne! ree. Ti si
zaista nemilosrdan gospodar!
Zeleo bi da radim za tebe, a
i da ti budem i domaica, i ku
varica, i ljubavnica. Ne mogu
biti sve to, u isto vreme, Lesli!
U redu. Onda mi budi sa
mo ljubavnica, Sumiko!
Moe. . . ali poto obavim
posao koji si mi jutros pove-
rio.
J utros? Poverio sam ti
neki posao? Zar ti pregled po
licijskih arhiva naziva pos
lom ?
Ona zastade na vratima ku
patila, smeei se. Obema -ru
kama za,gladila je kosu unazad,
isturajui napred vrste dojke
napetih bradavica. Iako su pro
li tek minuti kako je milovao
to divno telo, mukarcu zasta
de dah.
Zaista vie nije veliki po
sao pregledati policijske arhi
ve otkako se uvaju u kompju
terima do kojih moe doi sva
ko ko poneto zna o toj gvo
uriji ree devojka ali
si ti eleo da dozna sve to
se moe doznati o toj etvori
ci momaka koje si noas sre
dio.' Za takvo neto morala sam
da upadnem u jo neke kom
pjuterske sisteme koje ne po
znajem taiko dobro kao poli
cijski sistem.
> Oprosti ree on. To
je trebalo da bude ala, Sumi-
ko. Znam da si obavila ogro
man posao...
Uvek verna robinja na
k^ltoni se ona komino, ali sa
ljubavlju u oima. Prei u
susednu prostoriju i naredi ko
mpjuteru da ti o^dtampa ono
to sam spremila. Bie gotovo
pre nego to se vratim iz ku
patila. . .
Trenutak kasnije kroz ener
gino zatvorena vrata dopre
um vode.
Lice nine ponovo je bilo za
miljeno, jer je osmeh sa nje
ga izgubio onog trenutka kada
je devojka nestala u kupatilu.
Zaista, zato sam se setio
epizode u Hisaijevom klancu,
razmiljao je dok je na sebe
navlaio laki kimono za ve-
banje. Da li mi to moja pod-
svest govori da neto to se ta
mo dogodilo ima neke veze sa
slyajem koji sada istraujem?
'Nine, meutim* nikada ne
trae vreme na besplodna raz
miljanja, i po tome su veoma
slini savremenim raunarima.
I te elektronske maine tvrdo
glavo e ponavljati da nemaju
dovoljno elemenata pomou ko
jih se moe doi do traenog
reenja', slino kao i mozak ni
ne.
U jednom trenutku svi' do
sada poznati elementi, i ono
to e u meuvremenu doznati,
sloie se u skladan mozaik i
on e doi do reenja. . .
Ko zna, uostalom, da li ono
to e izai na beskrajnoj tra
ci od hartije nee doneti jo
neki bitan element i odgovori
ti na neko do sada neodgovo-
reno pitanje?
Njegovi prsti hitro preletee
po tastaturi maine u susenoj
prostoriji i gotovo istovremeno
tampa kraj nje proradi, iz
bacujui iroku papirnu traku
iz svojih eljusti.
Oi nine sledile su znakove
na papiru skoro isto onako br
zo kako ih je maina tampa
la. Gotovo bez napora; ljudi
koji jednim pogledom obuhva-
taju nekoliko odtampanih r e
dova nisu vie retkost ak ni
kada iza sebe nemaju obuku
japanskog nine. . .
Petnaestak minuta kasnije,
kada se na podu ve nagomi
lala masa hartije, maina zau
ta i iskljui se.
Nije bilo potrebno da sve to
ita jo jednom. Sve to je vi
deo bilo je sada urezano u nje
govu memoriju, isto onako po
uzdano kao podaci sauvani
na disketama raunara. Mogao
je, da je bilo potrebno, od re
i do rei ponoviti itav tekst
i ak nabrojati tamparske gre
16
ke u njemu, da je imao vre
mena za takve sitnice.
Sirovi podaci, naravno, nika
da ne govore sami za sebe. Sve
to novosteeno znanje sada tre
ba obraditi, ali mozak nine
naviknut je da operie sa og
romnim brojem podataka.
Potpuno logino, jer gotovo
svaki ljudski mozak to moe.
Potrebna mu je samo posebna
obuka i neto malo vremena. . .
Najzad, od svog prvog dana
u kolama, mladii koji e po
stati nine, ue najpre da pra
te sve to se zbiva oko njih.
Doslovno SVE.
Dodir vazduha na koi, mi
risi koje donosi vetar, umovi,
vibracije, pokreti, sve su to
bezbrojni elementi koji ine
nau neposrednu okolinu. Ve
inu toga nesvesno zanemaru
jemo, koncentriuei se samo
na ono to nas u datom trenu
tku najvie zanima.
Suprotno tome, nine ue da
ne zanemaruju nita, ali da ve
inu tih podataka primaju i
obrauju samo u svojoj pocfeve
sti. Zahvaljujui ulima, otri
jim nego to su ula obinih
ljudi, do podsvesti im dolazi i
mnogo vie nadraaja iz okoli
ne. Cak i kada su potpuno kon
sentrisani na borbu, ak i ka
da spavaju, ili vode ljubav, ni
ne uvek znaju ta se zbioa o-
ko njih. ..
Otuda potie i haragei. Ta
neobina japanska re oznaa
va ulo za opasnost, ali poto
takvo uilo ne postoji, sujeverni
su ispleli itave legende oko
injenice da je nine praktino
nemogue iznenaditi.
A objanjenje je, u sutini,
veoma jednostavno. Bie koje
ivi u potpunom skladu sa svo
jom okolinom, kao to to mogu
nine, osea svaku promenu u
toj okolini, pa prema tome i
najmanji nagovetaj opasnos-
nosti. . .
Vrativi se u prostoriju iz ko
je je maloas doao, nina iza
e na verandu nadnetu nad str
mu obalu okeana. Malo ko je
eleo da ima kuu na liticama
ibanim vetrom i talasima ju
no od grada, ali je nina umeo
da ceni prednosti ovog mesta
udaljenog od neprestane buke
ljudskog mravinjaka u koji, se
nekada tihi San Francisko sve
vie pretvarao.
ak i ogromni okean nije vi
e bio miran, izbrazdan belim
tragovima pene iza prekooke-
ans'kih brodova, ribarskih bar
ki i jahti bogatih besposliara,
sve do horizonta sada utonu-
log u meku izmaglicu.
Pokuao je da se koncentri-
e na ono to je proitao, ali
mu se jedna uspomena tvrdo
glavo nametala, isto onako dr
sko i neoekivano kao i uspo
mena na dogaaj u Hisaijevom
klancu. . .
Drugi put je prelazio taj o-
kean koji mu se sada prua pod
nogama, ali je to, zapravo, i
nilo samo njegovo_ telo. uh
onoga mladia koji je poleteo,
gotovo sa istog ovog mesta, ve
likim transportnim avionom ar
mije SAD, nije vie imao nieg
zajednikog sa duhom oveka
koji se luksuznim brodom vra
ao iz J apana.
U meuvremenu je bio Vije
'tnam, ali je i ono to se tamo
zbilo pripadalo vremenu pre
J apana.
I pre senseija Tanake.
Pre Hisaijevog klanca i sve
ga onog drugog, svega to se
dogodilo pre nego to je imao
pravo sebe da nazove imenom
nina.
Sumiko je dola posle toga.
I jedan drugi San Francisko,
sasvim drukiji od onog -koji
je ostavio. Ne zato to se grad
promenio; ve zato to se pro
menio on sam.
Posle Sumiko dola je prva
velika kriza. Sukob sa samim
sobom.
Nina je veiti usamljenik,
rekao je uitelj Tanaka. Nin
a nema prijatelja. Nina ne
zna za ljubav.
Sve to bilo je jednostavno i
razumljivo dok je sensei ukao
kroz svoju belu bradu. Nina,
bie koje se posvetilo ubijanju,
bez obzira da li e se oprede-
liti za stranu zloina ili stranu
pravde, ne sme sebi dopustiti
takva oseanja kao to su pri
jateljstvo i ljubav.
A onda Sumiko.
I Tabasko Pit* svakako. Pri
jatelj kakav se sree samo je
dnom u ivotu. Ali Sumiko, pre
svega drugog.
Znala je da je nina, prvog
trenutka kada ga je ugledala u
akciji. Istorija i umetnost sre-
dnjovekovnog J apana bili su
ono to je najbolje poznavala,
a u tom periodu prolosti nin-
e su odigrale mnogo znaajni
ju ulogu nego to to govore su
vopame knjige profesionalnih
istoriara.
Samo onaj ko je paralelno sa
zvaninom istorijom prouavao
i legende i obiaje naroda tog
vremena mogao je zapaziti da
su nine nezaobilazna tema ja
panskog srednjeg veka.
I ne samo to; Sumiko je zna
la da nini jo ima u J apanu i
da tajne kole, razbacane po
skrovitim mestima, svake go
dine alju u svet jo dvojicu,
ili etvoricu ljudi koji se s pra
vorn smeju nazvati takvim ime
nom.
Rekla mu je da zna ko je on
i bila je to prva kriza.
Mora ubiti svakoga ko ot
krije da si nina, rekao je se
nsei Tanaka.
Nije ubio Sumiko. Nije ak
uinio da ona zaboravi susret
sa nj-im. Prekrio je jedan od
osnovnih zakona ninucua. Sve
sno.
Sensei Tanaka nije vie bio
iv, ali je Lesli Eldrid bilo
je to ime koje je odabrao za
sebe ovek koji se vratio u A-
meriku bio potpuno sigu
ran da bi stari uitelj shvatio
ta se dogodilo...
U redu, to to se dogodilo, do
godilo se. Zato on sada raz
milja o tome? I troi tako dra
goceno vreme, vreme koje se
moe iskoristiti na daileko bo
lji nain?
Da li je doao jedan od onih
trenutaka preispitivanja kada
svako ljudsko bie mora sebi
postaviti dva pitanja?
Gde se sada nailazi?
Da li je to ono to si eleo da
postigne ?
*
Da li i tebi Lesli izgleda
malo neobino ovih dana?
Devojka otre pogled cd pla
nina koje je ve satima posma-
trala kroz prozor automobila.
Na seditu vozaa, pored nje,
Tabasko Pit je iskosa posmat-
rao njeno lice, nastojei da kra
jiekorn oka motri i gotovo pra
zni put pred njima.
Neobino, Pite?
'Krupno Tabaskovo telo ispu
njavalo je levu polovinu kola,
glavom je gotovo doticao krov,
a njegovo ogromne ake su ne
oekivano delikatno drale vo
lan, samo vrhovima prstiju, us-
pevajui bez napora da izbegnu
sve neravnine ovog planinskog
puta.
Iscerio se u odgovor na nje
no pitanje, postavljeno vie da
bi dobila u vremenu. Njegovo
grubo lice osvetli taj vragola
sti smeak, inei ga neodoljivo
privlanim.
Hajde, mala! ree on.
Dobri stari Tabasko Pit ima
poneku vijugu pod svom ovom
kosom, zna!
Sumilko poloi usku aku na
njegovu podlakticu sa gustim
plavim maljama, iste boje kao
kosa to mu neuredno padala
po elu i ramenima.
Oprosti, Pite. Samo si
me. . . malo iznenadio tim pita
njem. . .
I ti si upravo o tome raz
miljala, zar ne?
Nasmejala se i odmahnula
glavom.
O, ne! J o jedan koji ume
da misli!
To je izgleda zarazno
promrmlja Tabasko, smanjuju
i brzinu da bi zaobiao mes-
to na putu gde nije bilo vje
ak ni tragova asfalta. Dak
le? Reci mi da se varam, ma
la.
Volela bih da se vara!
uzdahnu ona, skreui pono
vo pogled na stene prekrivene
samo krljavim bunjem.
Da, Pite. Lesili se u poslednje
vreme neobino ponaa. Sve
ee ga nalazim kako mediti
ra, ponekad to traje satima. A
kada otvori oi i pogleda me,
uini mi se. . . uini mi se da je
potrebno da proe izvesno vre
me pre nego to me prepozna...
Hmmm glasio je ko
mentar plavokosog diva. To
zvui loe.
Ali jo ne tragino loe,
Pite, ne zaboravi! On je i da
lje onaj stari kad se radi o po
slu, kad. . .
Da, znam. Opet nas je po
slao nekud daleko od mesta
gde e biti guve. Zato, zapra
vo, idemo u taj Gukherst, boga
mu? U ovom kraju nita se ni
je dogodilo jo od velike zlatne
groznice 1849!
Nisam sigurna da se spre
ma za borbu zamiljeno od
govori devojka. Ovo to ra
dimo tek je prva faza istraiva
nja; ak ni on sam jo ne zna
ko mu je, zapravo, protivnik.
- I zato ga trai ovde?
Pit, roen i odrastao na asfastu,
sa gaenjem osmotri okolinu.
Ovde nema ak ni medveda,
veruj mi, mala.
Ovde ne, ali juno od Ou-
khersta postoji mesto koje se
'zove Buers Krik. Ona etvo
rica'tipova, koje je Lesli pre
neki dan likvidirao, potiu oda
tle.
Sva etvorica? Hmmm. . .
- Vrlo udno, znam. Momci
iz ovih zabaenih krajeva ret-
ko kada postaju kriminalci, a
pogotovu ne rade zajedno kad
jednom stignu u veliki grad.
U redu, ali ne vidim u
toone razlog za takvo Leslijevo
ponaanje, do avola! Kai
mi. .. ti zna mnogo vie o ni-
nama nego ja. . . postoji li u
tome neto to moe da smuti
i zbuni oveka, tako da vie ni
je siguran u ono to ini?
Ne znam, Pite. Mislila
sam da ne postoji. Uostalom, i
sam zna da je Lesli od samog
poetka ono to j? inio sa apso
luitnim uverenjem da je u pra
vu, To uverenje preneo je i na
nas, zar ne? Bilo bi veoma te
ko hladnokrvno ubijati druge
bez takvog uverenja.
Lesli nije ubijao ljude
isceri se Tabasko. Kao ni
mi. Mi smo lovci, mala: lovci
na zvearke u ljudskom obli
ku, nita vie!
To je upravo ono to e
lim da ti kaem, Pite. Mora
biti u takvom stanju, inae e
te, pre ili kasnije, sopstvena
savest prevoriti u ruevinu od
oveka!
Daaa otee Tabasko.
Sveta je istina da smo prolili
more krvi. . . a Lesli jo ponaj
vie. Mebtim, ne mogu povero
vati da se on kaje zbog toga.
mala!
Ni ja. Bojim se da je o-
vaj razgovor potpuno besplo
dan, Pite; i da emo moraai sa
ekati da nam sam Les kae ta
se dogaa s njim. Naravno, ako
poeli da nam to kae. . . Gle
daj, samo to nismo stigli u Ou-
kherst!
Rupa! prezrivo ree
Tabasko, bacajui iskosa pog
led na grad koji se iznenada, u-
kazao u dolini ispod njih.
Prokleta rupa!
Onda saekaj da vidi Bu
ers Krik nasmeja se de
vojka. Oukherst je velegrad
za njega, zna!
Proli su kroz grad brzo, za-
stavi na jedinom semaforu ko
j i je davao prednost pravcu se
verjug, izmeu nacionalnog
parka J osemajt i Fresna. Ve
pet ili est minuta kasnije Ouk
herst im se izgubi iz vida, dok
su se kola lagano uspinjala za
vojitim putem koji je vodio, uz
planinu.!
Od ega ive ovi ljudi ov-
de? promrmlja Tabasko ne
koliko puta, osvrui se za olu
pinama od kamiona koje su do
lazile iz suprotnog pravca.
Buers Krik ivi uglavnom
od stoke, Pite. Ovce prvenstve
no, koliko sam obavetena. Po
stoji jedan veliki ran i nekoli
ko manjih.
Nikakvo udo, onda, to
momci bee u veliki grad. Ko
liko jo imamo do tog prokle
tog mesta, mala ?
Ne mnogo. Vidi, obronci
planine ovde su manje strmi,
a po udolinama ima dosta, tra
ve. Idealan trene za ovce,, a?
Ovce? ta su to ovce? Da
li sam video neto slino u zo
olokom vrtu ?
Nasmejali su se, ali im oi
ostadoe ozbiljne. Stavie, oboje
oapai t[T?ABDnojd OAiC[z\ ? m
oko sebe, s vesni da posao kojim
se bave nije nikakva deja ig
ra.
Druenje sa ninom i zaje
dnika borba protiv organizo-
vanog zloina na Zapadnoj oba
li nauilo ih je da obraaju pa
nju i na naizgled nevene si
tnice, kao to su rastojanje iz
meu pojedinih taaka na putu,
useci i mostovi, mesta na ko
jima bi im neko mogao postavi
ti zasedu pri povratu u Oukhe-
rst.
I mesta gde bi oni nekom mo
gli postaviti zasedu, uostalom.
J er, i njih dvoje praktino su
bili van zakona, bez obzira na
injenicu to policija i FBI ne
znaju jo nita o delovanju smr
tonosne trojke. . .
Buers Krik proita
Tabasko Pit sa naherene table
postavlj-ene pored puta. Iz
gleda da smo stigli. . . ali ja jo
ne vidim nikakvu kuu, doa-
vola!
Videe im izaemo iza
sledee krivine. Eno, tamo.. .
Pod kosim zracima zalaze-
eg sunca kue Buers Krika
pruale su se du puta u ne
pravilnom, vijugavom nizu.
Mnogi mali gradovi u Americi
razvijaju se na slian nain;
najpre ran nalik onom na pa
dini planine,, zatim dve ili tri
prodavnice du prilaznog pu
ta, a onda krma ili motel, be
nzinska pumpa sa radionicom
ili neto slino.
Klanica! namrti Taba
sko Pit nos dok su prolazili po
red duge sive zgrade smetene
izmeu puta i ograde ranca.
Kad stignemo u hotel, ili ta
ve ovde imaju, nemoj mi na
ruiti jagnjetinu, molim te!
I nemam nameru osme-
hnu se Sumiko. Sada su ve bi
li u samom naselju i ona j e pa
ljivo motrila na dvostruki red
kua sa obe strane puta. Ili
ulice, glavne i jedine.
Puno saluna promrm
lja Tabasko. I puno bespo
slenih. Posao sa jagnjetinom
oigledno ne cveta kao nekada,
a?
Izgleda. Idemo najpre do
motela, Pite. Neu nainiti ni
jedan jedini korak pre nego
to sa sebe sperem s.vu ovu pra
inu i ne obuem neto drugo!
J asna stvar sloi se Ta
,basko. Valjda e ti momci u
motelu imati neku pristojnu
vrstu piva, boga mu; crkavam
od ei! 0-ho!
Taj poslednji uzvik trebalo
je da predstavlja upozorenje,
iako je i Sumiko mogla videti
kako je ofucani cmo-beli au
tomobil sa natpisom erif ok
ruga Martin krenuo za njima
, im su proli pored njega.
J o samo da ukljui sire-
ru proguna Tabasko pa
e Buers Krik doiveti malo
veernjeg uzbuenja, a? Sre
om, motel je ve tu. . .
isciplinovano se pridrava
jui saobraajnih propisa, Pit
skrete udesno, na parking mo
tela relativno pristojnog izgle
da, u poreenju sa ostalim zgra
dama u Buera Kriku. Polici
jska kola skretoe za njima; o
vek za njihovim volanom zako
i naglo pored njih, podiui i
tav oblak ukaste praine.
Tip je raspoloen za gu
vu krajikom usana ree
Tabasko otvarajui vrata na
svojoj strani. Moramo pazi
ti ta govorimo, mala; ti seo
ski policajci imaju uasne kom
plekse kad pred^njih izau lju
di iz velikog grada!
ovek koji je urno izaao
iz policijskog automobila vrlo
je mlad, zapazi Sumiko. I mno
go manje siguran u sebe, nego
to eli da pokae. J asno je vi-
dela kako je na trenutak zastao
kada se Tabasko Pit uspravio
u svoj svojoj visini.
Prljava i izbledela uniforma,
veliki stetson, izme sa viso
kom petom. Pravi kauboj.
J edino to u futroli ne dri
klasini kolt, ve pravi poli
cijski pitolj kalibra 38. . .
Hej! ree policajac, pri
noslei desnu ruku drci pito
lja. Kuda vas dvoje?
Dobro vee ljubazno se
isceri Pit. Zaista nije treba
lo da se trudite oko nas, prija
telju; sasvim lepo smo i sami
nali motel!
Mladi u uniformi se zbuni,
ali Sumiko pretmu kad oseti
na sebi pogled sitnih i hladnih
zmijskih oiju ispod nisko spu
tenih oboda eira.
Ovaj ovek je opasan, ree
u sebi. Pi t grei to ga izazi
va!
Ti si neki pametan mo
mak, a? procedi erifov po
monik kroz vrsto stisnute zu
be. Prsti desne ruke lako mu
pomilovae drku oruja u ot
vorenoj futroli. Mi ovde vo
limo pametne momke. . . Oda
kle dolazi? Iz Fresna? Stok-
tona?
Iz San Franciska. I nisam
nita uradio u ovom okrugu,
ortak prijateljski se osmeh-
nu Tabasko, irei ruke. Ni
ta to bi zasluivalo ovakav
doek, boga mu!
Pi t je shvatio, mislila je
Sumiko, ali je sada otiao u
drugu krajnost. Pomonik e
pomisliti da ga se uplaio, a ni
to nije dobro. Prokletstvo, on
trai razlog za svau. . . ma ta
mi rekli, ili uinili, on e ve
neto smisliti da nam napako
sti !
J eeel? otee mladi, za
dovoljno se cerei. Pa to je
ba fino, nema ta! Ba fino!
Mladi par iz San Franciska?
Noi ete iu motelu, je li?
Ako Buers Krik nema ni
ta bolje da nam ponudi. .. on
da hoemo!
'Drske i hladne oi zastadoe
izazivaki na grudima Sumiko.
Nije skidao pogleda sa nje dok
je izgovarao sledeu reenicu.
Mi ovde smo moda malo
zaostali, ali vodimo rauna o
moralu. Nije to kao u San Fra
_ncisku, gde kako ujem
moe svata da vidi i uje.
Ako nemate kod sebe potvrdu
da ste venani, bolje nemojte
da vas uhvate u istoj sobi!
Sumiko kroi korak napred,
polaui ruku na miicu Taba-
sko Pita. U pravi as, jer su se
moni miii ve zatezali, spre
mni da uzvrate udarcem na tu
otvorenu uvredu.
U redu je ree ona ti
ho, motrei kako se aka pomo
nilka stee oko drke pitolja.
Nismo venani, i neemo
spavati u istoj sobi. Ako je to
sve to ste eleli da nam sao-
ptite, sada bismo najpre potra
ili te sobe. . .
Pit jo neto proguna, ali je
i sam veoma dobro video prste
na oruju i znao da su izgledi
da zada udarac pre nego to
pomonik potegne pitolj veo
ma mali.
Nije vredelo reskirati, nara
vno. Ali, ako se njih dvojica
sretnu u nekoj drugoj prilici,
Taibasko Pit e biti mnogo sp
remniji na obraun.
I li je tako bar govorio nje
gov mrki pogled dobaen po
licajcu. . .
<* efc
Oi su mu bile sklopljene,
ali je opet sasvim jasno video
kako se ta crna mrea sklapa
nad njim.
Sve gua. Sa sve vrim ni
tima. .
Mrea ne postoji, naravno,
znao je. Iako gotovo fiziki ose
a kako mu stee udove, gru
di, vrat, kako mu oduzima dah.
Ostala j e jo samo jedna
mudrost koju mora zapamtiti,
sine moj, rekao je sensei Ta-
naka onog jutra pre nego to
su zajedno krenuli u hram, na
obred koji e i definitivno po
tvrditi da je mladi iz Ameri
ke postao. . . nina. . .
Zapamtiu je, uitelju, od
govorio je. Znao je da hoe. Mo
gao se setiti svake rei, svakog
pogleda i gesta sensei ja Tanake
u svim onim godinama koje su
sada ostale iza njih.
Zapamtie je, ali ne dopus
ti da trijumf koji sada osea
BORI LAKE VESTI NE 75 23
u sebi otuipi otricu te mudro
sti. J er se to mnogima dogodi
lo!
utao je, ponizno oborivi
galvu. Stari uitelj je jo jed
nom sasvim pravilno protuma
io vihor oseanja u grudima
mladia.
'Nina. . . nije. . . svemoan,
rekao je starac, naglaavajui
svaku re.
U redu, pa to je i znao, zar
ne? Nina nije svemoan. Za
koni fizike vae za njega kao i
za sve drugo u prirodi. To to
se on neprestano kree grani
nom linijom izmeu mogueg i
nemogueg samo je plod pozna
vanja tih istih zakona i njiho
ve praktine primene. Nita vi
e.
I nita manje.
Da li to tek sada shvata skri
veno znaenje te jednostavne
reenice?
Prole su godine kako se bo
ri protiv zloina. Protiv te cr
ne mree koju:, inilo mu se,
samo on vidi.
Bez uspeha?
Koliko je bandi trgovaca dro
gom do sada razbio?
Trgovci orujem, makroi, uce
njivai. . . plaene ubice, mani
jaci. . . sa svima njima imao je
posla i uvek je iza njega osta
jao trag krvi.
Podzemlje Zapadne obale da
-o mu je ime Vampir. Niko ni
kada nije uspeo da otkrije pra
vo lice i pravo ime onoga koji
se drsko i nemilosrdno obrau
navao sa zloincima. Nagrada
cd sto hiljada dolara, raspisana
za tu informaciju, jo uvek je
nenaplaena.
A on, opet, nije zadovoljan!
Zato?
Uzdahnuo je, ali je taj uzdah
ostao u irokim grudima, i te-
lo nine i dalje je bilo nepomi
no, u poloaju za meditaciju.
Znao je zato, naravno.
Organizovani zloin je kao
stoglava hidra. udovite koj
em izrastu dve nove glave u-
mesto jedne odseene. . .
Mrea zloina, ona ista koja
se sputa na njega, sve je gu
a i vra.
Da li uopte jo vredi poku
ati boriti se?
J er. . . ni nina nije svemo
an!
Sada zna ta te rei znae.
Iako bi bi'lo mnogo bolje da ih
se nije setio upravo u ovom tre
nutku unutranjeg preispitiva
nja, svojstvenom svakom ove-
ku. . .
Umoran je od zadatih i pri
mljenih udaraca. Od krvi koju'
je prolio ovim dvema rukama.
Umoran od smrti.
Pa, u redu, uvek se moe po
vui u miran ivot, zar ne? No
vaca bar ima dovoljno. I su
vie. Toliko da moe sebi i svo
jim prijateljima kupiti pusto
ostrvce negde na Tihom okea-
nu i tamo se povui, daleko od
civilizacije koja sve oigledni
je srlja u sopstvenu propast!
Pusto ostrvo u okeanu, ispo-
snika izba na Tibetu, svejed
no. Samo ne vie ovde, ovde
24 BORI LAKE VESTI NE 75
gde e ga mrea zloina, pre ili
kasnije, uguiti!
Tamo kud ode nee biti ra
dija, televizije, novina. Nee ni
znati ta se odigrava u velikim
gradovima sveta, niti kako o-
veanstvo svakog dana pronala
zi nove naine da uniti samo
sebe.. .
Bie mu svejedno to svakog
jutra policija San Franciska na
lazi mrtvu po jednu prostitu
tku i to novine i televizija ga
lame o Deku Trboseku iz San
Franciska. Ubio je onu etvo
ricu, ali devojke i dalje umiru,
to znai da ima jo ubica.
Koliko? J o pet? Deset?
Stotinu?
Uklonio je Sumiko i Taba-
sko Pita kako bi dobio vie vre
mena za razmiljanje. Zadatak
koji treba da obave daleko o-
davde nije ni tako hitan ni ta
ko vaan kako im je predsta
vio.
Vrlo dobro zna da su oboje
opazili stanje duha u kojem se
ve danima nalazi, iako se bri
ljivo trudio da to sakrije od
njih. Zabrinuti su, naravno.
Najvie zbog toga to on ne
eli da govori o onome to se
dogaa. . .
Ali. . . kako?
Kako stvorenju koje te voli
rei da je dolo vreme da odu-
stane od zadatka koji je treba
lo da ti ispuni ivot?
Hteli to ili ne, njih dvoje u
njemu vide vie bie. Bog je
moda prejaka re, ali se ono
to njih dvoje oseaju granii
gotovo sa oboavanjem.
Nije to eleo, ali se morao
povinovati oseanju koje stru
j i iz njih dvoje. Utoliko mu sa
da tee pada da im prizna ka
ko vie ne moe biti ono to Su
miko i Pit vide u njemu!
Kako?
Duboko je udahnuo i otvorio
oi. Telefon u susednoj prosto
riji upravo je dovravao svoj
prvi tihi signal, a on je ve bio
pored njega.
Da?
J a sam, Les uprkos.ra
zdaljini i loim linijama, glas
Sumiko bio je prepoznatljiv, ra
zgovetan.
Ah! Sve u redu?
Kratko oklevanje. Za onoga
ko poznaje evojku to kazuje
vie od gomile glasno izgovore
nih reci.
Ovi ljudi ovde. . . udno
nas gledaju, Les. Poev od po
monika erifa, jo na parkingu
ispred motela. Posle toga, dali
su nam sobe na dva razliita
kraja hodnika, a maloas, dok
smo veerali, isti onaj pomo
nik erifa sedeo je za susednim
stolom, ak i ne krijui da slu
a ta govorimo. . .
Vratite se, Sumiko. Od
mah. Ako je mogue da oni ne
primete da ste umakli!
Da se vratimo? Ali, zato?
Nita se jo nije dogodilo, Les!
Njegov mozak sada je radio
punom brzinom.
U redu, ali onda budite ja
ko oprezni. Dolazim odmah!
BORI LAKE VESTI NE 75
25
Sta?!
Dolazim, devojice. Na naj
bri mogui nain. S malo sre
e do jutra u biti tu!
Ali, Les, mi. . .
, Neto u liniji glasno kvrcnu
i veza se prekide. Munjevitim
pokretom nina spusti sluali
cu na mato i u skoku pree
prostoriju, pretvarajui se u
pravi vihor na dve noge.
Bile bi potrebne strane i stra
ne teksta da se makar i vrlo
saeto opie sve ono to je Le-
sli uinio u naredna tri minu
te. Potpuno koncentrisan na
ono to ini, a opet neprestano
mislie i planirajui ono to sle
di, nina je zaista fantastino
brz kada to eli da bude.
Tri minuta kasnije bio je sp
reman za dug put. Potpuno od
even u laku odeu vojnikog
kroja, sa torbom od grubog pla
tna o ramenu. Zastao je samo
na trenutak, upitno gledajui
telefonski aparat na stoiu po
red zida.
Spustio je torbu na pod i za
koraio prema telefonu u asu
kada je on ponovo zazvonio.
Ostala je u uspravnom poloa
ju, jo jedan dokaz kako je u
nju za veoma kratko vreme pa
ljivo spakovano sve ono to
ini pokretni arsenal jednog ja
panskog nine.
Les. . . .sacjjj je veza bi
la jo loija nego maloas.
Neto nije bilo u redu sa apa
ratom u motelu, pa sam. . .
Ponovo otro utanje i sig-
gal da se veza prekinula. U ne
koliko hitrih pokreta nina po
desi aparat da snima eventual
ne kasnije poruke i prikljui ga
na ureaj koji e mu omoguiti
da i sa rastojanja od stotinu mi
lja aktivira snimljenu poruku i
saslua je.
Do Oukhersta u pravoj liniji
ima gotovo sto pedeset milja.
Putevima mnogo vie. ak i
najbrem automobilu, pod ide
alnim uslovima, bilo bi potre
bno najmanje dva asa za to.
A uslovi nee biti idealni
znao je.
Prema tome. . .
Helikopter je dremao na be
tonskoj zaravni u blizini jezera
Mprsed. Svetla su bila pogae
na, svud osim u nevelikoj zgra
di podignutoj u neposrednoj bli
zini heliodroma.
Dva oveka iza staklenog zi
da iznenaeno podigoe glave
kad gume sportskog porea
zakripae pred ulazom. Nina
je iao tako brzo da se pano sa
natpisom Razgledanje grada
iz helikoptera zaklati dok je
prolazio pored njega.
Uhh ree slubenik iza
tezge. Znate. . . nemamo obi
aj da vodimo samo jednog pu
tnika na let. Trokovi goriva,
znate. . .
Lesii se suvo osmehnu, pola-
ui dve krupne novanice na
pult.
Meni nije stalo do razgle
danja grada ree. Cena
me takoe ne zanima. Potrebno
mi je sredstvo koje e me za
najkrae vreme odbaciti u bli
26
zinu Oukhersta. Nita vie, go
spodo!
Oukherst? pilot odloi
ilustrovani asopis koji je leno
prelistavao. ao mi je, mi-
ster. Moja maina je za razgle
danje grada. Gazdi se ne bi
dopalo da letim po okolini, zna
te. . . Uostalom, zbog ega vam
se tako prokleto uri?
Sa mesta na kojem je sedeo
nije mogao da vidi vrednost no
vanica na pultu, ali je lice dru
gog oveka tako jasno odavalo
pohlepu da pilot zaouta, potpu
no zaboravljajui svoje pitanje.
Ledenog lica, nina dodade
jo jednu novanicu onima na
pultu i dvojica ljudi se zgledk-
e.
Pa sad ree slubenik
iza pulta ako to nije ba pre
daleko. . . ta ti kae, Mi?
Oukherst je juno od J o-
semajta. Oko sto pedeset milja
u pravoj liniji. U najgorem si u
aju, za dva i po sata maina
e ponovo biti na svom mestu
ree nina. Dakle?
Pilot ustade, baci pogled na
novac i obliznu se.
Pa u redu, do avola!
ree naglo. Neka bude taj
Oukherst. Ima li tamo heliod-
rom?
Ne verujem. Ali, o tome
emo razmiljati kad stignemo
tamo. Meni se uri. . .
U redu, u redu uurba
se pilot iznenada. Krenimo
onda, prokletstvo! Sta jo eka
mo?
Samo tri minuta kasnije heli
kopter pod otrim nagibom po
e da se die u mrano nebo,
skreui postepeno prema za
padu. Koncentrisan na kartu ra
irenu na svojim kolenima, pi
lot je utao sve dok nije uhva
tio kurs prema Oukherstu, a
onda radoznalo pogleda svog sa
putnika.
Za sat smo tamo ree
prijatelljski se osmehujui.
Boga mi, mister, vama se zai
sta avolski uri.
A-ha.
Ovaj. . . moda ne bi tre
balo da pitam. . . ali, da nema
to sluajno neke veze sa polici
jom?
Nema.
A-ha ree sada pilot.
Niste ba raspoloeni za ra
zgovor ?
Ne, nisam.
U redu, u redu. . .
Pomalo uvreen, pilot zau-
ta, ali je sada ponovo imao vi
e posla, borei se sa vazdunim
strujama iznad planina koje
odvajaju obalu od doline San
Hoakim.
Na dobrom smo pravcu
ipak proguna desetak minu
ta kasnije. Ona svetla tamo,
to treba da je Modesta,
Terlok ispravi ga nin
a suvo. Modesta je ostala
sevemije.
Pilot se nae da bolje zagle
da u kartu.
Hmmm. . . izgleda da ste
ipak u pravu. Pa da, Terlok.
Leteli ste ranije?
BORI LAKE VET1NE 15
27
Ponekad.
Ovim predelima, ali. . . Oh,
u redu, u redu. . . Zaboravio
sam, nije vam do prie!
Gutali su siedeih dvadese
tak minuta, dok se helikopter
lagano uzdizao da bi se uspeo
do visine vrhova Sijera Neva-
de koji su, se ve ocrtavali na
mranom horizontu. Dole pod
njima bogata dolina Sam Hoa-
kim liila je na vatromet sve-
tlosti iz brojnih naselja, ali ni-
na ove noi nije imao vreme
na da se divi lepoti tog prizo
ra.
Ovo ekanje pre akcije je
najtee, mislio je. Ponovo me
mue sve one crne misli s ko
jima se danima borim. . . Ipak,
dobro je to sam odluio da od-
letim do Bueers Krika; malo
guve bar e mi na neko vre-
me skrenuti misli. . .
Oufcherst ree pilot ka
da su konano zaobili tamne
vrhunce planine levo od njih.
Slaete li se sa mnom, mi-
ster?
Da nina se nae da
bolje vidi kroz prozirni pleksi-
glas, Na cilj je naselje ju
no od Oukhersta; eno, tamo
se beli put koji vodi do nje
ga. ..
Vidim ga. Koliko jo?
Ne mnogo. Letite nie, us
koro treba potraiti mesto gde
u moi da iskoim. . .
Nekoliko minuta kasnije pod
njima se ukaza niz ratrkanih
svetlosti Buers Krika.
Kakva rupa promrmlja
pilot. Sigurni ste da ovde si
laite, mister?
Da. Vidite onaj rame de
sno. . . esmo, na padini. Tu e
biti mesta da mogu da iskoim.
Nagib je preveliki su
mnjiavo ree pilot. Neu
smeti tu da sietirn.
Dovoljno je da na trenu
tak lebdite desetak stopa nad
tlom. Smem da skoim sa te
visine.
U redu, u redu, . . Samo,
taj prostor je ograen, koliko
vidim. Kako ete izai?
Videou ve osmehnu
se nina, privlaei levom ru
kom svoju torbu, dok je dru
gom otvarao vrata na desnoj
strani, iban vetrom. J o sa
mo malo. . .
Iskoio je, meko se doekao
na noge, isputajui torbu, a
onda se zakotrljao po travi sle
dei nagib tla, kako bi na taj
nain potpuno amortizovao ene
rgiju skoka.
Uspravio se i mahnuo rukom
pilotu koji se naginjao da zat
vori vrata. Ovaj mu je odma
hnuo i naglo poveao brzinu,
ve skreui na sever, prema
Oiukherstu.
Sputajui ruku, nina osta
de potpuno nepokretan. Nije
mogao uti tihe korake oveka
iza sebe, ali ga je na njegovo
prisustvo nepogreivo upozo
rio haragei.
- U redu, prijatelju! re
e glas iza njegovih lea.
Polako i paljivo digni ruke go
re, a onda se okreni da vidim
ko nam to dolazi sa neba!
*
* *
Glas starog oveka, ali glas
otvrdnuo i promukao na ovim
vetrovitim panjacima. Glas
iskusnog borca, sudei po ra-
stojanju sa kojeg se obratio i
nainu na koji se pribliio ni-
ni, a da ga ovaj nije primetio.
Lesla uini kako mu je bilo
nareeno i lagano se obrte.
Da, star ovek i iskusan bo
rac. ulo sluha ga nije preva
rilo. Mrav i povisok ovek, sta
raki povijenih lea, ali mu pu
ka prirodno lei u rukama.
Ne vidi mu lice, jer su svetlo-
sti gradia iza njega, ocrtava
jui mu samo siluetu, ali je i
to malo svetla dovoljno da pro
ceni kako ima posla sa jednim
od uvara ranca.
i5to znai da rancu nisu za
nimljive samo ovce, pomisli.
Zbog ega bi inae naoruani
ljudi patrolirali unaokolo?
Ko si ti i ta radi ovde?
Nina se nasmeja.
Svestan sam da sam na
privatnom posedu ree ve
selo i ao mi je to sam vas
uznemirio. Meutim, usred, no
i, ovo je bilo jedino mesto gde
sam bezbedno mogao iskoiti
iz helikoptera. J ako mi se uri
u grad. To je sve.
Sve? He-he! Mladi ove-
e, nisam ja toliko glup koli
ko izgledam!
. To je zaista sve. Pre neto
vie od sata jedna devojka o-
davde pozvala me je da odmah
doem. Helikopter je bio naj
bre sredstvo i otuda itava o-
va trka.
Devojka? Nema u ovoj
prokletoj rupi devojke vredne
tolike urbe, prijatelju! Veruj
mi, znam ih sve. Sve koje su
iole neto vrede'le ve su davno
kidnule iz Buers Krika.
Ova devojka je iz San
Franciska i sino je doputova
la ovamo nina naini ne-
primetan korak napred. Za
ista je veoma vano da je to
pre vidim i. . .
Zatvara kljocnu, suvo i hla
dno.
Ne mrdaj! otro ree
starac. Moda je tvoja pria
i istinita, do avola, ali je moj
posao da te najpre odvedem e
fu. Ako ti on poveruje, moe
otii svojoj curi. Inae. ..
U redu, u redu! uur
bano odvrati Lesli Hajde,
onda, uini to to pre. Radi se
o ivotu i smrti, ovee!
J e li? skeptino odgo
vori starac. Da vidimo on
da i to udo. .. Hajde, pokupi
tu tvoju torbu i kreni lagano
ispred mene. I pazi ta radi:
ve pedeset godina nita nisam
promaio vinesterkom sa ovog
rastojanja!
Prignuvi se, nina vrhovima
prstiju dotae grubo platno tor
be. Miii njegovih aogu. me
utim, zatezali su se za skok u
potpuno suprotnom pravcu.
Starac jeste bio iskusan bo
rac, ali mu refleksi vie nisu
mogli biti dobri kao nekad.
Sem toga, nikada jo nije vi
deo da bi neko mogao talko hi
tro i tako daleko skoiti iz po
loaja u kojem se Lesli trenu
tno nalazio.
Kao naglo osloboene eli
ne opruge, noge nine odba-
cie njegovo telo u skok po pii
tkoj paraboli, svega dve ili tri
stope nad tlom. U svakom slu
aju ispod putanje metka koji
e starac moda imati vremena
da ispali.
Ne. Nije imao vremena ak
ni za to. . .
Ruke nine omotae se oko
butina protivnika, a silina nje
govog zamaha ponese itavo te
lo starcu nekoliko stopa una
zad, odvajajui mu noge od
tla,. Sruio se itavom teinom
na njega, pritiskujui ga uz
travu vlanu od rose.
Starac ostade da lei, nepo
mian, sa pukom nekoliko pa
laca od desne ruke. Odbacivi
je jednim pokretom u stranu,
nina se oprezno nae da pro-
veri da li j e njegov protivnik
zaista onesposobljen.
Prilino jako je tresnuo le
ima i potiljkom o tle, znao je,
jo pre nego to je opipao ko
sti lobanje.
Sve je u redu, zakljui, us
pravljajui se hitro na noge.
Starac e uskoro doi sebi, a
malo glavobolje bie najgore
to mu se moe dogoditi. Mo
e rei za sebe da je odista i-
mao mnogo sree. Retki su Iju
di koji tako jeftino prou po
sle susreta sa jednim japan
skim ninom. . .
Oslunuvi, nina dohvati
svoju torbu u prolazu, ve u
hitrom karakteristinom trku
koji doslovno guta prostor. Mr
ak mu nije smetao da s lako
om zaobie sve neravnine i
prepreke na svom putu; oi
nini naviknute su na mrak
gotovo isto tako dobro kao i
oi make.
iana ograda, ne naroito
jaka, pred njim. Levo od njega
duga i mrana zgrada iz koje
dopire neugodan zadah davno
usirene krvi. Desno retka sve-
tla Buers Krika iji s-u se gra
dani svakako ve davno povu
kli u svoje krevete.
Gotovo ne smanjujui brzi
nu, nina prebaci svoju torbu
preko ograde i istim zamahom
se uizvera do njenog vrha, osla
njajui se vrhovima prstiju i
nogu u okca iane mree, uz
sam stub.
Leva ruka dohvati vrh stu
ba i malo se pomeri traei si
guran oslonac. Odbacujui se
nogom od elastine podloge od
ice, nina se vinu preko og
rade i meko doeka na noge na
drugoj strani, uz samu ivicu
asfaltnog puta koji se pola mi
lje odatle pretvara u glavnu u-
licu Buers Krika.
Po onome to je Sumiko us
pela da mu kae, na nju i Pita
svakako motre i sada, to zna
i da e teko uspeti da im ne-
opaeno prie, pogotovo kad
ne zna tano u kojim se soba
ma motela nalaze. Ne bi bilo
dobro da neki radoznali lokal
ni policajac zavue svoj nos u
ovu vreu; u njoj je toliko ra
znovrsnog oruja da vlasniku
vree automatski garantu j e ne
koliko sati neugodnog ispitiva
nja, a moda i neto mnogo
gore.
Ukoso presekavi put, nina
se izgubi u bunju na drugoj
strani puta, ne marei to mu
po odei pada praina nakup
ljena po sitnom liu. Da, ov-
de e moi da sakrije svoju to
rbu poto iz nje izvue neko
liko sitnica koje bi mu mogle
biti potrebne jo ove noi.
Pet minuta kasnije bio je
ve kod prvih gradskih kua i
to je bio znak da treba smanji
ti brzinu. Covek koji tri uli
com usred noi automatski je
sumnjiv u malim gradovima.
Motel e biti tamo gde svet-
la pokazuju poloaj benzinske
stanice. Pitanje j e samo da li
mu se treba neopaeno priu-
njati li prii otvoreno.
Bie sumnjiv u oba sluaja,
naravno. Logian zakljuak je,
dakle, da bi trebalo da prie
motelu to neupadljivi je.
Drao se senki, uiz kue i
ograde, neprestano istraujui
pogledom prostor ispred sebe i
oslukujui umove malog gra
da koji ve vrsto spava.
Pred njim je sada iroki, ot
voreni prostor oko benzinske
pumpe, a zatim parking mo
tela. On zastade u zaklonu, od
meravajui rastojanja od jed
nog do drugog ulinog stuba,
parkiranih automobila, drvea
du ulice.
Sada se kretao hitrim, du
gim skokovima, ostajui van za
klona najvie jednu sekundu i
esto menjajui smer kretanja.
Ako ga neko i gledia iz jedne
od zamraenih kua unaokolo,
ne moe nijednog trenutka biti
siguran da li je odista neto vi
aeo ili se samo radi o igri no
nih senki.
J o desetak jardi od bonog'
zida motela, a onda ga mora
zaobii spreda i uunjati se na
glavni ulaz.
Pitova kola su na parkingu,
odavde ih sasvim dobro vidi.
U blizini, meutim, nema ni
kakvog vozila koje bi moglo
biti policijski, ali ni to ne zna
i nita. Buers Krik je dovo
ljno mali da ak i najvea le-
ntina meu policajcima moe
na poneki zadatak krenuti i pe
ice.
U nekoliko hitrih skokova
stvorio se kraj ulaza u motel
i oprezno provirio kroz stakle
na vrata.
Slabano svetio nad pultom
recepcije, tako da je ostatak
prostorije u gotovo potpunoj ta
mi. Covek za pultom rema u
stolici, oborene glave, dodiru
jui bradom grudi.
Samo, on nije sam. . .
Otri sluh nine jasno je ra
zaznavao disanje jo jednog o
veka, ak i kroz zatvorena sta
klena vrata.
To znai da i njega ekaju i
da je neko prislukivao njegov
telefonski razgovor sa Sumi-
ko.'
Utoliko bolje, osmebnu se u
sebi. Momak koji me eka bar
e moi odmah da mi kae gde
se nalaze ona i Pit. . .
Sa osmehom na licu, on na
glo odgurnu vrata i zakorai u
polumrainu prostoriju. Gledao
je pravo prema pultu, ali mu
je pogled, zapravo, iz ugla oi
ju bio koncentrisan na oveka
koji je opruenih nogu sedeo
u otrcanoj konoj garnituri pre
ko puta pulta.
Uniforma, izme sa visokom
petom, pitolj u futroli. Lice
je u tami, ali dva oka ga iz
mraka gledaju otro i paljivo.
Dobro vee! ree Le-
sli veselo, oslanjajui se obe-
ma rukama o pult iza kojeg je
recepcionar sanjivo treptao,
buljei u ovaka koje se, i
nilo mu se, iznenada stvorio
pred njim. J a traim prija
telje koji su se sino ovde sme
sti'li. Dvoje prijatelja; niska
devojka crne kose i vrlo kru
pan, plav mladi.
uo je kako su po podu iza
njega zastrugae pete izama.
Cak i da nije, pogle^ recepcio
nara rekao bi mu da mu se e-
rifov pomonik pribliava sa
lea.
ii to sa pitoljem ve u ruci.
Uho nine sa lakoom je pre
poznalo zvuk trenja metala o
kou i um koji je posvedoio
da je oruj e ve otkoeno. . .
Samo trenutak! ree
hladno glas iza njega. Osta
vi ruke na pu'ltu, prijatelju, a
noge rairi. J o. . . to moe
vie!
Recepcionar proguta pljuva
ku, radoznalo buljei u pri
zor pred sobom.
Sta ovo znai? pobu
ni se Lesli, okreui samo gla
vu. Pogled mu se sukobi sa po
gladom policajca. Proklets
tvo, kakvo je ovo mato? Po
teu pitolj jo pre nego to si
stigao u njega!
Samo mirno! posaveto
va ga policajac. Steui pitolj
desnicom, on drugom rukom
urno opipa Leslijevu odeu, a
zatim se odmae dva koraka.
U redu ree sad se
moe okrenuti. . . Kai mi, or
tak, da tebe sluajno ne zovu
Les?
Da, zovu me nina je
prouavao mlado lice otrih cr
ta. Inae, ime mi je Eldri-
d. Lesli Eildrid.
To e rei deurnom na
redniku u stanici isceri se
pomonik. Nego, reci mi ka
ko si, do avola, stigao ovamo
tako brzo? I ime? Nisam uo
nikakav automobil napolju!
Doleteo sam na metli
savreno ozbiljnog lica odgovo
ri nina. Parkirana je tu,
kraj ulaza.
32
BORI LAKE VEST1NE 75
Njegov glas bio je tako su
gestivan da pogled policajca na
trenutak odluta prema vratima.
a je eleo, mogao j e to vre-
me iskoristiti da ga napadne i
razorua, adi se Les'liju nije u
rilo. Protivnik koji misli da dr
i sve konce u svojim rukama
postaje neoprezan i veoma e
sto oda i ono to inae nikada
ne bi rekao. . .
Duhovit momak, a? za
rea pomonik, kroivi korak
napred. Lice mu se gri'lo od
gneva, ali je desna ruka, ona
sa pitoljem, bila sumnjivo mi
rna. Misli da si bogzna ka
ko pametan, je li?
Zamahnuo je levicom, odoz
do navie, prema Leslijevoj hra
di. Dobro uvebana finta koja
napadau omoguuje da drku
revolvera srui neopreznoj r
tvi na slepoonicu kada se tr
gne da izbegne prvi udarac.
Umesto da to uini, nina
glatko skliznu u stranu, po
kretom tako hitrim da se jed
va dao videti golim okom.
Ruka sa pitoljem pala je ta
ko brzo da policajac vie nije
imao vremena da se zaustavi.
Noen zamahom, zglavak tres-
nu o otru ivicu pulta i u va-
zduhu odjeknu glasan prasak,
kao kada se naglo slomi komad
suvog drveta.
Ah! jeknu mladi, gra
beci levicom povreeno mesto.
Iskolaene oi zurile su u ni-
nu, pobledele od iznenadnog
bola.
Zao mi je ree ovaj mi
rno, saginjui se da sa poda
dohvati pitolj. Ovo je va
e, ini mi se? odade i po
loi oruje na pult.
Mladi je i dalje s neveri-
com buljio u njega, kao da jo
uvek ne shvata ta se dogodi
lo. I za njega, i za oveka iza
pulta, Ukoenog u neprirodnom
polusedeem stavu, vreme kao
da je stalo.
Nina je jedini uo teke ko
rake napolju i malo se pome-
rio u stranu da krajikom oka
moe motriti na ulaz. Pridoli-
ca, meutim, nije ni dotakao
vrata; stao j e uz njihovu ivi
cu, oprezno virei kako bi vi
deo ta se dogaa unutra.
Ti! procedi erifov po
monik kroz zube. Ti. .. pro
klet bio!
Isputajui po vreden u ruku,
on levicom posegnu prema pi
tolju na pultu. Nina saeka da
se prsti sklope oko drke, a on
da jednim lakim i preciznim u-
darcem otvorene ake odbi oru
je dalje, tako da ono otkliza
itavom duinom pulta, zausta
vljajui se u gomili pranjavih
prospekata,
Covek sa one strane vrata u
tom trenutku odluio je da se
umea. Snano je odgurnuo pre
preku pred sobom i zastao, pre
lazei pogledom po nevelikom
prostoru.
Polu okrenut, nina ga je pa
ljivo prouavao pogledom.
Uveliana kopija mladia ko
ji sada stenje uz pult, od bo
la i od razoaranja. ira kopi
ja, sa velikim trbuhom opuste
nim preko opasaa, ali su pok
reti tog oveka hitri i precizni,
pokazujui da ispod sloja sala
njegovi miii jo uvek odlino
funkcionisu.
Lica im se razlikuju, narav
no, ali je to trenutno bez zna
aja. . .
Ako su ovo tipini predsta
vnici zakona u Buers Kriku,
pomisli nina okrznuvi pogle
dom srebrnu zvezdu na grudi
ma pridolice, onda nije nika
kvo udo to momci iz ovog kra
ja hladnokrvno ubijaju po San
Francisku!
- ta se dogodilo, Basti?
upita erif promuklim, dubo
kim glasom. Pogled njegovih
sitnih plavih oiju bio je uprt
u Leslija, desna aka poloena
na drku pravog kaubojskog ko
lta 45.
Mladi levom akom pree
preko bledog lica, mokrog od
znoja. itavom teinom osla
njao se o pult, ali su mu kole-
na ipak drhtala, kao da jedva
podnose njegovu teinu.
Taj. . . taj tip tu. . . s/ lomio
mi je ruku, proklet bio!
t Ruku?! A gde ti je bilo
gvoe, boga mu? Gde ti je sa
da?
Rasti slee ramenima, gnevno
otpljunuvi na P01^. Iza pulta,
recepcionar konano uspe da
se uspravi potp unosna noge i
duboko udahne vazduh.
' Dovoljno ste dugo stajali
napolju, erife ree mimo
Lesli da vidite kako se stvar
odista odigrala. Sem toga, im
am i svedoka, zar ne? Ovaj o-
vek ovde bio je sve vreme pri
sutan.
erif se prigueno nasmeja.
Da je Lesli bio obian graa
nin, koji svoje poslednje nade
polae u svedoenje slubeni
ka motela, taj smeh svakako bi
ih unitio. . .
Ti si maloas doleteo heli
kopterom na Leslijev ran
ree erif i tamo napao sta
rog Dejva Talbota. A sad si jo
sredio i mog pomonika! o-
vee, potrebni su ti mnogo ja
i svedoci od Nika Krejna da
bi te izvukli iz mog zatvora,
ha-ha-ha!
Lesli se osmehnu i slee ra
menima.
Neobino vienje zakona
ree. Nije udo to su mo
j i prijatelji morali da mi se
obrate za pomo, erife. Ovde
je oigledno svaki stranac auto
matski i krivac. . .
O, da! isceri se erif.
0, da! Ti brzo kapira, or
tak! A to se tvojih prijatelja
tie, uskoro e dobiti priliku
da razmeni iskustva sa njima.
Oni su ve u uzi. Pretposta
vljam da je to ono zbog ega si
i doao ovamo, a? Nik, probu
di se dodade, okrenuvi se
recepcionaru. Pozovi Reja
da doe, Rasti mora odmah le-
karu!
Osmehnuvi se, nina se po-
meri jo korak u stranu. Ne
mnogo, tek koliko da ga Rasti
ne dotakne nijednim delom te-
la kada se iznenada sruio na
pod...
*
* pfc
Tabasko Pit na trenutak za-
uta kad zau korake u pred
njoj prostoriji i zveket kljue
va. Njegova verzija Tamnik-
og b luza moda nije ba najko
rektnija, ali je nedostatak slu
ha Pit obilato nadoknaivao ja
inom glasa od kojeg s.u podrh
tavala prozorska stakla.
erif i drugi pomonik, ut-
I jivi prljaVko po imenu onesi,
gumue Leslija u treu eliju
od ulaza, da bi onesi potom
paljivo zakljuao vrata za
njim.
Tako ree erif sa oi
glednim zadovoljstvom na li
cu. Vidimo se onda ujutru,
gospodo. Prijatni snovi!
Cerei se iz svoje elije Les-
liju, Pit otpeva jo jednu stro
fu, a onda se umorno spusti na
krevet koji zaskripa pod nje
govom teinom.
Boe! ree nagi as.
Dok sam bio u armiji, verovao
sam da nige na svetu ne pos
toje tvri leaji, ali ovo ovde...
Iiesli i Sumiko dotakoe us
ne jedno drugom kroz reetke
koje su razdvajale njihove dve
elije. Sluajno ili namemo, tek
erif je devojku postavio izme
u dvojice mukaraca. etvrta
i poslednja elija bila je pra
zna.
Sve u redu, devojice?
apnu nina.
Potpuno. Cak i Pit je sh
vatio da moe biti samo gore
ako se bude opirao.
Tano. Ovo je njihov gr
ad. Gotovo da ovek ne pove-
ruje da se nalazimo na kraju
dvadesetog veka.
Dosta aputanja! povi
ka Tabasko sa svog leaja.
Hou da spavam, do avola!
Nasmejali su se, oboje. Obo
je su mnogo pre Pita uM tihe
korake pod prozorom. Pitov po
vik, naravno, bio je namenjen
onome koji j e prislukivao, a
ne njima dvoma.
Zavei! dobaci nina,
glumei gnev. Da nisi bio
tako glup, sada ne bismo uali
u ovoj prokletoj rupi!
Svaali su se jo neko vre-
me, tek koliko da zodovodje ra
doznalost oveka pod prozo
rom, a onda se konano utia
li.
Otiao je ree nina ti
ho, oslukujui pod prozorom
svoje elije. - Sada moemo
da razgovaramo!
Izlazimo odavde, idi ne?
pitao je Tabasko apatom.
Zato? upita Sumiko.
Ako pobegnemo, itav grad
e krenuti u poteru za nama i
tek tada neemo doznati nita
o onome zbog ega smo doli.
Ve znam dovoljno o ov
om prokletom gradu progu-
na Pit. ula si i sama ime
na: Talbot, Krejn. onesi. . . svi
oni su u srodstvu, avo ih od-
neo!
Zaboravio si najvanije
ime, Pite ree nina.
Moe biti. Nisam se ni
trudio da ih pamtim. Na koje
ime misli?
( Laski. Rane pripada nje
mu i verovatno jo to-ta u
gradu, sudei bar po natpisi
ma. Ako je iko ovde glavni, on
da je to on.
Verovatno si u pravu, Les
tiho dodade devojka. I e
rif je Laski, nisi znao?
Ne, ali sam pretpostavljao.
Laski broj jedan pobrinuo se
da ima pouzdane ljude na svim
kljunim mestima. I sudija e
biti njegov; faktiki, oni mogu
srediti koga god hoe, a da se
pri tom ak ne digne preveli
ka galama.
Pit se smejao u svom uglu.
Znai li to da emo mir
no saekati jutro da vidimo na
koji nain imaju nameru da sre
de i nas, a?
Neto slino odvrati ni
na. Ve nekoliko minuta on
je paljivo pregledao svoju e
liju, palac po palac, tako tiho,
da ak ni Pit nita nije prime-
tio.
Poeo je od debelih elinih
reetki i brave ulaznih vrata.
Gruba i solidna, zakljuio je
odmah. U nudii, i uz pomo si
tnica koje su promakle pri po-
vrsnom Rastijevom* pretresu,
mogao bi je otvoriti za neka
dva do tri minuta.
Kao i obino, veza ipki i
zida bila je najslabija taka.
Neki preduzima je lepo zara
dio na ovom poslu, zakljui ni
na, opipavajui zid osetlj ivim
vrhovima prstiju. U betonu je
bilo tako malo cementa da ga
je mogao zagrebati noktom.
Oslonivi se vrsto na oba
stopala, on snano povue dve
najblie ipke. J asno se ulo
kako se sitni komadii sruuju
na betonski pod.
ta je to? tre se Pit.
Zemljotres?
Ovoga puta nije tiho
ree Sumiko. Lesli oprobava
vrstinu reetaka, nita vie.
J o nekoliko puta elik tiho
zazveketa, sve dok nina nije
bio siguran da su leita ipki
u zidu toliko rastresena da e
popustiti pri sledeem snanom
trzaju. Nekoliko sledeih minu
ta utroio je da pokupi sve ko
madie betona i prainu sa po
da, a onda je ponovo priao
vratima, improvizujui kalauz
komadom ice koji je postepe
no obraivao svojim snanim
zubima sve dok mu nije dao s
Ijeni oblik.
Hej! Kuda? tre se Pit
kad jedna senka beumno pro
e kraj njegove elije.
U etnju odvrati apa
tom nina. Idem da vidim
kakav je program u nonim klu
bovima Buers Krika. . .
Zastao je na vratima koja su
odvajala elije od prednje pros
torije i nekoliko trenutaka os
lukivao.
Mnogo ranije, sluh mu je re
kao da je erif otiao iz zgrade
im se Sonesi vratio sa zadnje
strane, odakle je prislukivao
razgovor zatvorenika. Pomo
nik je sada sam u kancelariji i
verovatno ve drema.
Da. Sluh nine bio je dovo
ljno otar da raama ravnomer
no Sonesijevo disanje ak i kr
oz debela vrata, okovana eli
kom.
Bila su dobro podmazana, u
to se uverio dok su ga uvodili
ovamo. Vrhovima prstiju on po
meri kvaku i odkrinu vrata,
tek koliko da jednim okom mo
e vimuti kroz nastali otvor.
Okrenut njemu leima, So
nesi je sedeo u otrcanoj erifo
voj fotelji, sa obema nogama
na stolu. eir mu je bio navu
en duboko na lice, titei mu
oi od gole sijalice pod tavani
com, a grudi mu se ravnomjer
no pomerale, pokazujui da
vrsto spava.
Nina beumno skliznu u pre
dnju prostoriju i tiho zatvori
vrata za sobom.
Udarac u potiljak na trenu
tak pretrese itavo Sonesijevo
telo, ali je bio tako omeren da
ono ne izgubi ravnoteu. Sonesi
ostade u istom poloaju i u nje
mu e biti bar jo dvadesetak
minuta, sasvim dovoljno za o-
no to je Lesli u meuvremenu
eleo da obavi.
I starinska kasa uz boni zid
bila je vrsta i solidna, ali nje
na brava nee predstavljati pre
preku za oveka koga su obu
ili da oslukuje ukanje veve
rica u duplji na vrhu drveta.
Kod kasa ovog tipa vaan je
sluh, sve ostalo samo je pitanje
tehnike. . .
Tiho otvarajui teka vrata,
Lesli zavrte glavom. Tek nae
ta flaa viskija, masna hartija
sa bajatim sendviem, nekoli
ko kutija municije. ..
I itava gomila hartija, na
bacanih bez reda u unutranjost
kase.
Hartija razne vrste. Meu
njima i uredno spakovan sve
anj gotovo novih novanica od
sto dolara. . .
Deset hiljada dolara. Popri
lina suma za provincijskog e
rifa. Vru novac, oigledno,
im ga nije mogao dati na svoj
raun u banci, kao svaki drugi
pristoj an graanin.
Osmehnuvi se, Lesli gurnu
sveanj u dep svoje koulje i
nastavi da pretura po hartija-
ma.
erif Laski bio je lukav o-
vek. I prilino inteligentan, su
dei bar po sadraju papira ko
je j e nina hitro proitao, ure
zujui ih u svoju memoriju.
Sav prljav ve jedne male za
ositaie zajednice bio j e ovde, na
jednom mestu. Strpljivo sla
gan godinama. erif se verova
tno ponekad sluio podacima
koje je sakupio, ali je nina
znao da mu se za to sve rede
prua prilika.
Svi u Buers Kriku ve zna
ju ta erif zna o njima. I ve
oma oprezno postupaju sa njim,
bez sumnje. ak. i Vendel La-
ski, vlasnik onog velikog ran
ca i klanice i prvi ovek okru
ga-
I roeni erifov brat, uzgred,
ali to nije od velikog znaaja
kod ljudi njihove vrste. . .
Dvadesetak minuta kasnije,
Lesli odloi i poslednji komad
hartije na mato i paljivo za
tvori sef, posmaitrajui Sonesi-
ja.
Pomonik jo uvek nije poka
zivao znake da dolazi sebi, i
nina narednih nekoliko trenu
taka iskoristi da hitro pretre
se fioke erif ovog stola*. Nije
u njima naao nita naroito,
kako je i oekivao.
Ipak, znao je sada mnogo vi
e o stanovnicima Buers Kri
ka, premda ne i ono glavno
zbog ega je i poslao Pita i Su
miko u ovu rupu. . .
Zbog ega su etiri mlada o
veka u San Francisku ubili jed
nu devojku?
Novac koji je Talbot za to
primio nije jedini odgovor. Ni-
nu je zanimao ovek koji je
taj novac dao, ali u erif ovim
papirima nigde nije bilo ni tra
ga imenu Markoni, ili imenu
koje bi bar donekle zvualo sli
eno.
Slegnuvi ramenima, nina
oprezno otvori spoljna vrata i
izviri .napolje. ^
Buers Krik j e spavao, bez
obzira na svu svoju nemirnu
savest iji su tragovi nagomila
ni u erifovoj kasi.
A opet, oseao je da ovaj gr
ad neto krije. Neto tako kru
pno i vano da erif i njegovi
pomonici bez oklevanja hapse
svakog stranca koji se usudi da
ovamo doe s namerom da po
stavlja neugodna pitanja!
Zatvarajui vrata kancelari
je za sobom, nina urnim ko
rakom poe prema izilazu iz
grada, prema mestu gde je sa
krio torbu sa ostatkom svog o-
ruja i opremom nine. Sve to
moe mu uskoro biti potrebno,
a pola milje je rastojanje koje
ak ni jedna nina ne moe pre
i za manje od etiri-pet minu
ta. . .
Drei se senki, napredovao
je hitro, oslanjajui se na hara
gei da ga upozori na eventual
nu opasnost, iako je oseao da
grad oko nj<qga vrsto spava.
Suvie vrsto, moda?
Lesli zastade da oslune pod
prozorom kue pred kojom se
zatekao.
Nikakvog uma iznutra. Ni
gde ni traga svetlosti, ali to ne
mora jo nita da znai.
Ipak, san Buers Krika ne
prirodno je dubok. Gotovo kao
da luta kroz neki od onih grao
va koje lokalno praznoverje pre
puta duhovima, pletui oko ta
kvih mesta itavu mreu stra
nih pria.
Ni iz susedne kue nije se
uo nikakav um, a to je ve
bilo udno. . .
Da li da ue u kuu i uveri
se da u njoj zaista nikoga ne
ma?
38
Ne. No odmie. Sonesi je do
sada ve svakako doao sebi i
moe mu pasti na pamet da
obie svoje zatvorenike. Ako
otkrije da je jedan umakao, di
i e uzbunu, a to se moe loe
zavriti po Sumiko i Tabasko
Pita.
On ubrza korak, sada potpu
no siguran da ga niko i nita
nee uznemiriti na putu do
skrovita. Misterija Buers Kri
ka ostae nereena jo jedno
izvesno vreme, ali je nina sa
sigurnou znao da e se posle
njegovog odlaska odavde stva
ri promeniti. Iz temelja.
Vladavini porodice Laski do
ao je kraj. U ovom gradu bi
e jo hrabrih i odlunih ljudi
koji e umeti da zavedu red ka
da jednom ne bude onih to
sada vladaju Buers Krikom...
Duga i niska zgrada klanice
sada je bila levo od njega, odvo
jena od puta ogradom koju je
pre nekoliko sati s lakoom pre
skoio. Ovoga puta mora biti
malo oprezniji; stari Dejv Kre-
jn ili neki drugi od Laskijevih
nonih uvara moda i sada pa
trolira unaokolo, uvajui imo
vinu svoga gazde.
Ali. .
Kakav je to um?
Nina se baci u zaklon ni
skog bunja, sklapajui oi ka
ko bi se bolje koncentrisao na
zvuk koji mu je na trenutak
dopro do uha.
udan zvuk. Nalik monoto
nom mrmljanju kakvo se u
je iz velike grupe vemika koji
se usrdno mole. . .
Da se naao u blizini crkve
taj zvuk ne bi bio neobian, ali
na ovom mestu. . .
Da li se moda prevario?
Ne, nije se prevario. Udar
vetra ponovo donese do njega
tiho mrmorenje mnogobrojnih
glasova koji svi ponavljaju iste
rei.
Zgrada klanice. J edino me-
sto odakle bi taj zvuk mogao
doi!
Duboko u njegovoj podsvesti,
haragei zatrepta. Prvi slaba
ni nagovetaj da bi skup iza tih
sivih zidina mogao biti opasan,
Cak i po njega!
J o stotinak jardi do mesta
gde je sakrio svoju opremu. Is
plati se izgubiti e+iri-pet mi
nuta da se presvue i naoru
a. . .
Zbacio je odeu sa sebe hit
rim, preciznim pokretima i na
vukao na nago telo kostim od
guste crne svile koji mu je ocr
tao svaki mii, priljubljujui
se uz kou. Kapuljaa od istog
materijala sakri mu glavu, osta
vljajui samo dva uska prore
za za oi. Da ima malo vie
vremena, premazao bi i one
kapke specijalnom tamnom sme
som koja bi ga uinila potpu
no nevidljivim u tami, ak i iz
neposredne blizine.
A sada iroki koni opasa,
pun skrivenih pregrada za sit
no oruje iz arsenala ninucua.
Dainkatana, dugi samurajski
ma, ukoso prebaen preko le
a tako da mu drka tri nad
levim ramenom, na mestu oda
kl e e ga desna aka izvui br
zinom zvearke koja se baca u
napad.
Vakizai za pojasom, oruje
za levu ruku dok je katana u
desnoj, ali i oruje ze desnu ru
ku kada se radi o borbi iz ne
posredne blizine.
.Zabacujui torbu sa skinu
tom odeom na lea, nina po-
tra u pravcu klaonice. Ovoga
puta ne mora brinuti o nonim
uvarima; nijedan od njih ne
moe imati tako otar vid da
uoi priliku u crnom koja se
kree meu bunjem i drve-
em.
Ostavio je torbu u novom
skrovitu, tano preko puta zg
rade, a onda se priunjao ivici
puta da osmotri nisku i dugu
graevinu, uddljenu svega e
trdesetak stopa.
ta je to?
Tamo, na istonoj strani zg
rade, prozori postavljeni viso
ko, gotovo pod samim krovom,
na trenutak blesnue od svetio
sti koja je dopirala odnekud iz
nutra.
Neobina svetlost. Crvena,
tamnocrvena. Kao.. .
Kao ona vrsta plamena koji
bukti u najdubljem ponoru pa
kla!
*
Crveni plamen nije vie os-
vetljajvao prozore zgrade, ali se
zvuk mnogih glasova sada uo
mnogo jasnije, iako priguen
debelim zidovima od cigala.
Molitva, svakako, ali neka
neobina molitva. Neobina ak
i za stanovnika Kalifornije u
kojoj na svakom koraku moe
te sresti neku novu versku se
ktu.
Da li se vara, ili svi ti glaso
vi izraavaju gnev?
Duboko potisnut, ohlaen, ali
ipak gnev!
Na koga?
Zbog ega?
-Sklapajui ponovo oi, nin
a se koncentrisa na umove
koji dolaze izvan zgrade, traga
jui sluhom za straarem koji
uva prilaz ovom udnom sve-
tilitu.
Nita se nije ulo.
Da li je mogue da je veina
stanovnitva Buers Krika unu
tra i da je prisustvo nonoj ce
remoniji toliko vano da niko
od njih ne moe ostati ak ni
kao uvar od nailaska stranih
radoznailaca ?
Kao senka, nina prelete go
lu povrinu puta i baci se u
jarak na njegovoj drugoj stra
ni, nekoliko stopa od iane og
rade.
Nigde nikoga. Nigde nikak
vog uma.
Novi skok; isto onako hitro
i spretno kao i prvi put, nina
prelete ogradu i stie do pod
noja zida.
Naslonio je uho na zid, ali ni
to nije bilo dovoljno da razaz-
na rei molitve ponavljane sto
40
tinama glasova. Ipak, oseanje
te mase, potpuno zanete momo
tonim skandiranjem, gotovo fi
ziki je prodiralo kroz zid.
Da, to je gnev. Srdba.
Neko je prekrio tajne zako
ne jedne zajednice i sada se
gotovo itava zajednica psihi
ki priprema na kaznu. . .
UJ az u zgradu nalazi se na
drugoj strani. Da li e pred
njim stajati straar?
Nina potra du zida, zasta
vi samo na trenutak na uglu
da osmotri prositor ispred sebe.
Sledeem uglu priao je spori
je i izvirio mnogo opreznije.
Da!
Neko stoji pred ispustom ko
j i predstavlja jedan od ulaza
u klanicu. Nije teko pretpos
taviti da su sva ostala vrata
vrsto zakljuana.
Trava pod njegovim nogama
je tamna. Da li se moe privu
i straar u dovoljno blizu da
ga iznenadi?
I ovaj je u transu, vidi se to
po monotonim pokretima glave
i ruku kojima prati svoj a
pat. . .
Moglo bi uspeti, a i ako ne
uspe, tu je uriken.
elina zvezda sa est krako
va, sa ivicama otrim kao se-
ivo brijaa. Strahovito oruje
u ruci nine koji j e uveban da
sa savrenom preciznou po
godi svoj cilj i na stotinu jardi
rastojanja.
Steui uriken prstima de
sne ruke, nina se &pusti na la
ktove i koiena i poe beumno
da puzi du zida, ne skidajui
oi sa straara.
Njegove pokrete, sreom, ni
je bilo teko predvideti; na kra
ju svake vrlo duge i jo uvek
nerazumljive reenice, straar
bi kao automat okrenuo glavu
i bacio pogled, najpre na je
dnu, a zatim i na drugu stra
nu. Bilo je dovoljno da nina
na trenutak zastane nepomian
na tlu, pa da ostane neopaen.
J o dvadeset jardi. Sada je
ve zaista blizu i ve kod sle-
deeg pogleda straar bi ga i-
pak mogao zapaziti.
Znailo bi to samo njegovu
smrt, naravno; zujei poput ra
zljuene ose, uriken bi preva
lio put do njegovog srca mno
go pre nego to bi ovek stigao
i samo da otvori usta i ispusti
krik upozorenja iz grla.
Pogled straara jo jednom
skliznu preko nepomine tamne
prilike na tlu i odluta na dru
gu stranu.
Kao panter, nina se baci na
pred. Prvi beumni skok, dru
gi, trei. . .
I neka plamen
oienja proguta njeno...
apatom je skandirao straar
dok je nina leteo prema nje
mu.
Udarac. Ne toliko jak, koliko
precizan, nalik onom udarcu
koji je neto ranije poslao o-
nesija u''svet snova. Sa dubo
kim uzdahom, straar se srui
na tle i ostade da lei, potpuno
nepomian.
41
Ko zna zbog ega, onaj ko je
gradio klaniau, nainio je na
ovom mestu ispust od cigala,
stvarajui tako neku vrstu ma
log predvorja iza prvih vrata.
Odgumuvi ih, nina stupi u
mranu unutranjost.
Glasovi gomile iz unutranjo
sti' postadoe snaniji, ali ne i
razumljiviji. Nina lagano od
krinu sledea vrata pred so
bom.
Dugi mrani hodnik, levo i
desno od njega.. Njegov supro
tni zid bez sumnje je zid koji
hodnik odvaja od glavne i naj
vee prostorije koja se prua i
tavom duinom zgrade. Sa ove
strane nalazie se malobrojne
kaiicelarije, bar donekle odvo
jene od stalnog zadaha krvi i
smrti.
Tamo desno, ba na strani na
kojoj je maloas video svetluca
nje plamena, nalaze se vrata
kojima se moe prei u veliku
prostoriju.
Miris sagorelog drveta i jo
neega, neega to podsea na
... na. ..
Pod crnom maskom na licu,
usne nine rairie se u osrneh.
Sada bar ima deo objanjenja
zato se svi ti ljudi unutra po
naaju na tako neobian nain.
Saka ukastog praha, neupa
dljivo baenog u plamen, stvo-
rie u zatvorenoj prostoriji do
voljno narkotinih isparenja
specifinih osobina.^ On je po
znavao ovo sredstvo; jedna od
vanih oblasti obuke za ninu
i jeste prouavanje svih sred
stava koje mogu pomoi da se
potini ili oslabi duh protivni
ka.
Ljudi izloeni dejstvu tog na
rkotika ponaae se veoma du
go kao stvorenja bez sopstvene
volje. Nalik ovcama koje mir
no polaze na klanje.
Ovce?
Simbolika ovog mesta suvie
je oigledna, ali je nina neka
ko od poetka oseao da ima
posla sa protivnicima ija ve-
tina nije rafinirana kao kod
zloinaca u velikom gradu. Ov-
de, u Biuers Kriku, i zloinci
i rtve ive slino i razmiljaju
slino.
Ne, nije nimalo sluajno to
je velika hala klanice odabrana
za svetilite neobine religije.
Iole spretan ovek lako moe
manipulisati masom opijenih
ljudi i navesti ih da uine sve
to poeli od njih.
Da ubiju nekog, na primer.
Pretvarajui tako svoj hram u
mesto gde se moda jo
uvek prinose ljudske rtve. . .
I neka plamen oienja pro
guta njeno. . ., aputao je stra
ar.
Njeno ta?
Postoji samo jedan nain da
dozna ta se dogaa iza ovog
zida od prljavih cigala, narav
no. Ne oMevajui vie ni tre
nutka, nina odluno zakorai
prema vratima na drugom kra
ju hodnika.
Isparenja su u ovom delu ho
dnika snanija i on zadra dah,
iako je znao da na njega nar
42
kotik ni izbliza nee delovati
tako intenzivno kao na druge,
obine ljude. Njegova volja
minogo je jaa i on e gotovo
bez napora savladati sve posle
die upotrebljenog sredstva, u-
toliko lake to zna na koji e
nain ono delovati.
Zastao je pred vratima, da
oslune puoke'tanje plamena na
drugoj strani. Kako mu se i
ni, kada ih bude otvorio, nai
e iza prilino velike lomae,
na ijoj drugoj strani stoji ili
klei gomila vernika.
Nasmeio se na tu pomisao.
Da li ljudi u, ovoj prostoriji ve
ruju i u avola? Kakva e biti
njihova reakcija kada ga ugle
daju, neljudsku priliku odeve-
no u crno, bez lica?
Sta e nadvladati? Strah?
Ili gnev ije talase osea ak
i kroz debeli zid od cigala?
Gnev je sve intenzivniji, nji
hovo skandiranje sve glasnije,
iako nijednog trenutka toliko
glasno da bi privuklo panju
sluajnog kasnog prolaznika na
putu.
Poloivi osetljive prste na
kvaku, nina odkrinu vrata i
zaviri.
Plam bukti pred njim, irei
unaokolo opojni miris koji je
ve osetio. Spretno sloena lo
maa od suvog drveta, tako da
ne daje previe dima.
Pred njom, okrenuti njirnu
leima, a licem okupljenoj go
mili, stoje tri oveka u dugim
belim odedama po kojima sa
da igra crvenkasti odsjaj pla
mena dajui im boju krvi.
I da su okrenuti ka njemu,
ne bi im mogao videti lica, jer
su im glave pokrivene visokim
i iljatim kapama koje nejasno
podseaju na KjuKluksK l
an. Uostalom, ni to nije nemo
gue; plamen, krv i no su tri
obeleja te organizacije koju ni
najotrije mere nisu uspele da
ugue na J ugu.
Da, no. Svaki od trojice Iju
di u desnoj ruci ima dugi me
sarski no ija otrica crvenka
sto blista odsjajem plamena.
Noevi sada miruju, oputeni
niz butine, ali. . .
Ali je dovoljan jedan jedini
pokret da se zariju u, telo rt
ve koja klei pred' njima!
Devojka. Ne suvie mlada,
kae njeno zrelo, zaobljeno te
lo. Dete, tvrde glatko lice i kru
pne oi bez ikakvog izraza u se
bi. . .
Drogirana je, shvati nina
zagledavi se u njene enice.
J adno dete, verovatno i ne
shvata ta se dogaa, . . Zar je
mogue da e itava ta gomila
sveta dopustiti da joj uine o-
no to se spremaju da uine,
ma ta to bilo?
Ali je znao da niko nee po
dii ak ni glas da se usproti
vi, jer lica osvetljena plame
nom su lica ljudi u transu. Tra
nsu stvorenom delovanjem nar
kotika i neprestanim ponavlja
njem rei koje e ih dovesti u
elejno raspoloenje.
A to raspoloenje sada je gn-
ev. Cisti, kooentrisani gnev, pr
ed kojim ni najtea kazna vie
ne izgleda strana.
Dovoljno je samo pogledati
ta zaarena lica, fanatino rai
rene nozdrve, oi sa odbleskom
plamena u njima. . .
ovek u belom, onaj koji je
stajao u sredini, iznenada podi
e obe ruke nad glavu, irei ih
tako da prstima leve ruke doh
vati vrh svog dugog noa.
Masa se utia naglo, u pola
rei. Ljudi zadrae dah, jer
nekoliko dugih trenutaka do
uiju nine ne dopre nikakav
?um sem pucketanja zapaljenog
drveta.
Neka plamen oienja
proguta njeno prljavo srce!
sveanim dubokim glasom ob
javi rec u belom. Neka u-
mre najpre plod njenog greha,
a onda i ona sama!
Neka tako bude! isto
tako sveano odgovori gomila.
Slono, kao da ponavlja dobro
nauenu lekciju.
Miii nine se zategoe. U
poloaju u kojem se nalazi, pr
vosvetenik s lakoom moe
spustiti no na telo devojke, a
on ga mora mora! spre-
iti pre nego to se to dogo
di.
Adi ne. . . ovde se nikom ne
uri.. .
*
Najpre u otvoriti trbuh
u kojem je seme greha procve-
talo u plo'd sveano je govo
rio prvosvetenik. Ona mo
ra videti kako isti plamen pro
dire udovite koje bi postalo
gore od svoje zauvek proklete
majke!
Neka tako bude! odgo
vori gomila. Nina oseti gae
nje kad vide razjapljena usta,
gotovo nesvestan pokret kojim
su mogli krenuti napred, da bo
lje vide ono to e se odigrati.
A onda u otvoriti i njene
grene grudi, izvui ivo srce
iz njih i saeci ga na preistom
plamenu, kojeg je njeno prlja
vo telo nedostojno!
Neka tako bude!
Gledajte, brao i sestre!
zaurla prvosvetenik, puta
jui vrh noa iz prstiju leve ru
ke. Gledajte!
Nina sklopi oi i zamahnu
desnom rukom. Ve nekoliko
minuta meu njenim prstima
krila se sitna, neugledna lop
tica, ne vea od dejeg klikera.
Beumna i nevidljiva, jer su
svi pogledi sada koncentrisani
na blistavu otricu noa, kugli
ca polete u vatru i jedan plame
ni jezik je dotae.
Blesak! Blesalk jai od izne
nadnog plamena munje u pot
puno tamnoj noi!
*
l* *
Cak i kroz sklopljene kapke
nina je mogao naslutiti snagu
tog kratkog bleska, ne dueg
od nekoliko hiljaditih delova
sekunde. Uostalom, da beum
na eksplozija svetlosti traje ne
44
to due, posledice po vid svih
koji su se u tom trenutku za
tekli u blizini bile bi fatalne.
Zajedniki krik iz najmanje
stotinu pedest grla i ovako ja
zatresao zidove i tavanicu zda
nja, dok je nina uskakao kr
oz sada irom otvorena vrata.
Krik iznenaenja, straha i bo
la, oseanja pomeanih onako
kako samo ljuska oseanja mo
gu da budu pomeana.
Oni, koji su uopte dospeli
neto da pomisle, sada su uve-
reni da im je vid zauvek uni
ten i da se dogodilo neto ua
sno. Niko od njih ne zna, i ne
moe znati, da e za desetak
minuta poeti da naziru pokre
te oko sebe, a za najvie jedan
sat moi da vide isto onako do
bro kao i pre bljeska izazvanog
naglim sagorevanjem smee i
j i je sastav dobro uvana taj
na nini ve stotinama godi
na.
Odjek vriska jo j e krstario
izmeu zidova, poda i tavanice
kada se nina stvorio na pro
storu ispred lomae. Sepao je
obema rukama devojku i bacio
je sebi preko ramena, u polo
aj ne toliko udoban za nju ko
liko praktian za njega. Okru
io je pogledom oko sebe.
Od one trojice ljudi u belim
odedama, dvojica su pali na
kolema, isputajui noeve i pri
tiskajui dlanovima oi. I trei
je bacio svoje oruje, ali njego
ve ake nisu poletele prema ma
ski na licu; jednu je ispruio
pred sebe, nalik slepcu koji se
sprema da krene napred.
Druga ruka zavukla se pod
odedu i pojavila ispod nje sa
spravom koja je potpuno odu
darala od ovog stranog mesta.
Moderni i efikasni toki-voki,
koji je ovek bez oklevanja pri
neo ustima, pokazujui da se
veoma esto njime slui.
U dva skoka nina sa svojim
teretom zaobie lomau, osea-
jui njenu vrelinu kroz odeu.
Na ternutak je zastao na vra
tima, koncentriui se na ove
ka sa toki-vokijem.
U tom haosu urlika koji gu
ispunili vazduh oko njega, nije
uspeo da razabere ni jednu j e
dinu re. Da lice nepoznatog ni
je pokriveno tom belom tkani
nom, on bi mu mogao proitati
sa usana bar deo onoga to go
vori.
Ovako, preostalo mu je samo
da pretpostavi kako ovaj neko
ga doziva u pomo. Nekoga ko
moe stii dovoljno brzo, na pri
mer, da mu prepreci put za be-
kstvo.
Zatvarajui vrata za sobom,
nina potra hodnikom prema
izlazu, oseaijui olakanje to
mu ui vie nisu zagluene kri
kovima iz sto pedeset grla.
Devojka na njegovom rame
nu slabano se zakoprca. U . sta
nju u kojem se nalazila, a sa
da jo i praktino lepa, teko
da je jo uvek znala ta se, za
pravo, dogaa i taj njen poku
aj verovatno je samo znaio
da joj je neudobno.
Sve je u redu ree run
da tihim, sugestivnim glasom,
ne usporavajui svoj trk. Od
veu te odavde, devojko. Neu
im dopustiti da te ubiju!
Otro j e skrenuo prema izla
zu, ali ga instinkt upozori da
uspori svoj trk. Duboko u pod-
svesti, haragei se ponovo pro
budi, aljui mozgu signale da
je opasnost u blizini. . .
Telo straara jo je nepomi
no pred ulazom. Opasnost, da
kle, dolazi odnekud sa druge
strane.
Da!
! Gore, na padini, tamo gde se
nalaze glavne zgrade rana, ne
punih sto jardi od ovog mesta.
Ljudi koji tre, sa pukama i
baterijlskim lampama u ruka
ma. . .
Vrlo efikasna reakcija na ne
koliko rei izgovorenih u toki-
-voki. Prvosvestenik tajanstve
ne religije oigledno je umeo
da obui ljude koji mu poma
u da se obrauna sa svakim ko
pokua da mu se suprotstavi.
Gruba sila i oruje, naravno.
Ovde nema mesta suptilnim po
stupcima.
Ti ljudi gore nee birati sre
dstva da ga zaustave. Prema to
me. . .
Neno poloivi devojku na
pod, nina iskoi u tamu i po
tr a navie. ak i ako se trgne
iz svog mrtvila, 'na nee uspe
ti da pronae izlaz tako brzo
da bi miu mogla umai, jer ob
raun sa ljudima koji dolaze
trei ne moe trajati dugo.
Pre svega zato to niko od
njih i ne sanja da e imati po
sla sa jednim ninom. . .
Prebrojao ih je pogledom
dok je hitao napred, pognut ta
ko da ga opaze to kasnije. Dvo
jica najbrih napred, rame uz
rame, trojica nekoliko koraka
iza. Puke u njihovim rukama
nee postati opasne; veoma je
malo ljudi koji su u stanju da
pogode cilj iz punog trka, pa
ak i na ovako malom rastoja-
nju.
J o trideset jardi. Sada bi ga
ve morali opaziti, ma koliko
se malo nadali susretu sa pro
tivnikom. . .
Hej! zaurla jedan od
one dvojice na elu. Ko je
to?
Ovo pred njim, znao je nin
a, nisu bezazleni noni uva
ri, poput starca koga je prvog
sreo im je iskoio iz helikop
tera. Njih petorica su plaeni
ci, spremni da bez oklevanja iz
vre bilo kakvu zapovest svog
gazde. Prema njima, bar, ne
mora imati nikakvih skrupula.
uriken tiho siknu, lansiran
iz desne ruke nine. Preao je
tek prvih nekoliko jardi svoje
putanja kad je za njim poleteo
i drugi, usmeren pod izvesnim
uglom na tu putanju.
Ne smanjujui brzinu, nina
desnicom epa drku maa i
istre ga iz korica. Tela prve
dvojice sada ga zaklanjaju od
pogleda preostalih protivnika,
ali su oni ve upozoreni. U tre
nutku kada ta tela padnu na
tle, imae'brisan prostor da li
po trebe svoje oruje.
Sa smrtonosnom preciznou
dve eline zvezde naoe svoj
cilj. Prvi ovek zastade u trku,
pogoen direktno u lice, zabaci
glavu unazad nalik uplaenom
konju, a onda se nezgrapno sru
i na tle, dok su mu noge na
stojale da naine jo jedan, po
slednji korak.
Drugom se otri krak urike
na zario u srce, kroz odeu, ko
u i rebra, i naterao ga da pa
dne povijajui se u struku i pri
nosei ruke pogoenom mestu.
Ostao je da lei zgren, nalik
grotesknom fetusu koji je ne
ko nemamo odbacio na travu.
Pazi! vrisnu neko od
one trojice kad prvi ovek bez
glasa pade pred njim. Da li je
vikao samo zato to je video
da njegov prijatelj pada, ili je
ugledao siluetu nine?
Ne, nije video nita; cev nje
gove puke jo uvek je upere
na u optem pravcu zgrade i
on ne vidi nikakav poseban cilj
za nju.
Ali to ne moe trajati dugo,
jo svega nekoliko desetina se
kundi. . .
Sasvim dovoljno da nina na
vrhovima prstiju beumno sav
lada rastojanje izmeu njih.
Kriknuli su, sva trojica, ka
da je zapoeo pokret maem i
kada je elik plavkasto blesnuo
na meseini.
Onaj najblii pokua da spa
se ivot bacajui se na tle. Dru
gi zastade u mestu i pokleknu,
podiui puku. Trei je tvro
glavo jurnuo napred, obrui
oruje u rukama tako da zada
udarac odozgo nanie, kunda
kom u nezatienu glavu proti
vnika ija se silueta tako izne
nadno ocrtala pred njim.
Drvo nalete na elik katana
i popusti, gotovo bez otpora.
Presekavi kundak, ma se spu
sti na lobanju rtve, glatko je
razdvajajui na dve potpuno si
metrine polovine.
I ne saekavi da mrtvo telo
padne, nina odskoi u stranu,
uklanjajui se sa mogue puta
nje metka oveka koji je kle
ao. Ovome, meutim, nije bi-'
lo dato da ispali ni taj posled-
nji hitac, makar samo kao po
kuaj da skuplje proda svoj i
vot.
Seivo maa fijuknu, sada po
luku paralelnom sa tlom. Vrh
zakai vrat protivnika, stvara
jui na njemu dugi rez, gotovo
od uha do uha, presekavi na
svom putu dunik, glasne ice,
debele krvne sudove iz kojih
mlaz krvi trcnu visoko u mra
ni vazduh.
Obrnuvi se u mestu, kao i
gra, nina zadade i trei, posle
dnji udarac, u telo oveka ko
j i se migoljio na tlu, oajniki
pokuavajui da istovremeno
podigne oruje i odmakne se
to dalje od te nejasne siluete
koja seje smrt oko sebe.
elik zakripa po kostima ki
me kad se otrica sjuri u te
lo, prikivajui ga vrsto za ze
mlju. Covek iznenaeno uzda
47
hnu, usta mu se otvorie na
krik, -ali za njega nije imao vre
mena jer je smrt ovoga puta
bila bra.
Sve to odigralo se za manje
od jedne pune sekunde, a oko
nine ve je lealo pet mrtvih
tela!
Prignuvi se, - on paljivo o-
brisa plemeniti elik o odeu
poslednjeg oborenog protivni
ka i. vrati katana u korice. J o
nekoliko sekundi bilo je potre
bno da uz pomo vrha vakiza-
ija iupa svoje urikene iz
otvorenih rana prve dvojice i
vrati ih u njihovo skrovite pod
opasa em.
-Da li u blizini ima jo nao
ruanih ljudi? Da li se i oni
pribliavaju ?
Haragei uti, i to je dobar
znak. Obrnuvi se u mestu, ni
na potra natrag, u pravcu
zgrade iz koje je sada dopirala
potmula tutnjava stotina pre
plaenih glasova.
Devojka klei u uglu pored
vrata, zarivajui lice u uski pro
stor iza dovratka.
Hajde! ree nina ne-
no. Ustani. Treba da ode
mo odavde. Doi, ja u te vo
diti.
Nikakve reakcije. Uzdahnuv-
i, nina se nae nad nju i do-
tae joj rame.
Nemamo jo mnogo vre
mena ree. Ek>i!
Ona samo nemo zatrese gla
vom, pritiskujui dlanovima o-
i.
Lesli je grubo epa za ruku
i die na noge. Kod ljudi u ova
kvom stanju u kakvom se ona
nalazi nema mnogo izbora; ne
ophodna su jaka sredstva da bi
ih oni uopte mogli zapaziti.
Lako je vrisnula kad se na-
dlanica nine srui na njen o-
braz, uz vrlo glasan prasak.
Idemo! otro ree on.
Polazi!
Povukao je za ruku prema
izlazu i ona je posluno krenu
la za njim, ak i ne pokua
vajui da se odupre.
Nema vremena da je nosi
preko te ograde od ice. Nova
grupa naoruanih ljudi moe
se pojaviti svakog asa, bilo sa
rana, bilo iz pravca grada.
Za ma u ruci nine vrsta
elina ica nije nikakva prep
reka i prolaz se otvori sa zvon
kim zvukom koji je razlee da
leko u no.
Ali, ta sada?
Gde skloniti devojku, kako
nai bezbedno mesto za njiu i
opet se na vreme vratiti u za
tvor pre nego to opta uzbu
na zahvati Buers Krik, onako
kako je njegov prvobitni plan
zahtevao ?
!Znao je da sada snosi posle-
dice sopstvene greke. Nine
nikada ne hrle u nepoznato, o~
nako kako je on uinio posle
telefonskog poziva Sumiko. Ne
zna gotovo nita o ovom gra
du, mnogo manje nego o ljudi
ma koji u njemu ive.
Osmehnuo se pod kapulja
om. Oba njegova problema mo
48
gu se resiti jednim potezom.
Reenje je elegantno, sasvim u
duhu ninucua, koji nasuprot
teoriji igara, zahteva da se po
vue ne najjai, ve potez koji
protivnik najmanje oekuje.
Tri! ree strogo kad
pod nogama oseti asfalt puta.
Tri, devojko!
Ona ga poslua, ne opirui
se njegovoj ruci koja je snano
vukla napred. Napredovali su
prilino brzo, devojka je imala
sasvim pristojnu tehniku tra
nja, uprkos dugoj i bezoblinoj
haljini koju su joj navukli, ali
sve to nee biti dovoljno.
Radio-talaisi prenose se da
leko veom brzinom, a vreme
neumitno tee. Zapovesti prene
te toki-vokijem do sada ve si
gurno daju nove efekte. A o-
vek koji je samo deli sekun
de posle bleska i privremene
oslepljenosti uspeo da se konce
ntrie na slanje pomuke, nije
obian protivnik. Nina moe
sa sigurnou raunati da on do
sada ve ima praktian i efika
san plan da se obrauna sa oni
ma koji su tako neoekivano
prekinuli obred u klanici.
Ako skrene sa puta, u zaklon
bunja, napredovae jo spori
je nego do sada. Vid e uskoro
poeti da se vraa devojci, ali
ak i da joj se potpuno vrati,
ona nee biti u stanju da poput
njega zaobilazi prepreke u ta
mi.
Stisnuvi zube, nina nasta
vi da tri sredinom puta pre
ma prvim gradskim kuama.
Kad se odbaci sve oru>to je u
ovom trenutku nemogue izve
sti, onda ostaje samo jedna mo
gunost probiti sebi prolaz
kroz prepreke koje e nepozna
ti protivnik uskoro postaviti
pred njega.
A bie ih. Haragei to ve zna
i signali iz podsvesti sve su in
tenzivniji. . .
Najpre je uo zvuk motora.
Dva motora. Gotovo istovre
meno su proradili negde u gra
du, irei u tihu no svoj ner
vozni zvuk. Snani automobili,
ali ne naroito dobro odrava
ni, govorio je zvuk moltora.
Tipino za vozila koja plaa
. neko drugi, a ne voza. Polici
jska, na primer. . .
On sam morao je da smanji
brzinu; devojka iza njega ve
j e s naporom uvlaila vazduh i
nekoliko puta se spotalkla, po
kazujui time da ni u nogama
nema vie snage za ovako otar
tempo.
urba, uostalom, vie nije ni
potrebna; uzbuna je ve data.
Nee uspeti da se neopaen vra
ti u svoju eliju, ali j e i s ta
kvom mogunou raunao od
trenutka kada je oteo devojku
iz kandi religioznih fanatika.
Mozak mu je ubrzano radio,
traei reenje, ali to nije zna
ilo da zanemaruje ono to se
dogaa oko njega.
Devojka, na primer. Nije u-
mor jedino to usporava njeno
kretanje; tranje i ist vazduh
postepeno eliminiu dejstvo na
rkotika na njen organizam i
ona poinje da prua otpor. Ni
malo udno; malo je ljudi koji
ne bi os etili strah da ih kroz
no vue neverovatno snano
stvorenje, odeveno u crno od
glave do pete!
J o nekoliko koraka, a onda
Lesli* otro skrelte ulevo, vuku
i iscrpljenu devojku za sobom.
To bunje tamo bie dobar za
klon dok policijski automobili
ne prodaju; svetlost njihovih
farova ve se vidi meu kua
ma Buers Krika.
Gurnuo je devojku na tle, a
on sam oprezno izvirio kroz
granice.1
Dva dipa, video je. Njihovi
snani motori urlaju jer voza
i nestrpljivo gaze papuu ga
sa. Za koji trenutak prohujae
ovuda, dajui mu, priliku da
produi prema gradu i potrai
skrovite za devoiku i sebe.
Adi. . .
Okrenuo se, hitar kao munja,
i ispruio ruku da zgrabi devoj
ku, da je zadri u zaklonu bu
nja i tame. Upozorilo ga je u-
tanje trave pod njenim noga
ma, ali za mali deli sekunde
prekasno-!
Rasti! vrisnula je ona i
iskoila iza bunja. Rastiii!
Uzdahnuvi, nina zadade u-
darac samo vrhovima prstiju po
slepoonici devojke, ali je i to
bilo dovoljno da se ona bez sve
sti srui na travu.
Bilo bi previe nadafl se da
e njen pokret i vrisak ostati
nezapaeni. Nine, uostalom,
brzo natoe da je nada nepotre
bno oseanje koje moe samo
da iskrivi sliku realnosti, ona
kve kakva jeste. . .
'Prvi dip naglo zakoi, tako
otro da je drugi gotovo nale-
teo na njega. Zastali su na tre
nutak, verovatno dok su se lju
di u njima dogovarali ta da
uine, a onda su motori opet
zaurlali.
Kao dva prepotopska udovi
ta iz ijih oiju izbija plamen,
dipovi sioe s puta i ustremi-
e se prema zaklonu nine.. .
*
* *
On j e ve kao zmija puzao
prema drugoj grupi bunja, pu
tajui da svetlost farova skli
zne preko njega. J edna od ta
jni uspeha nini u svakom ob
raunu jeste i to to nikada ne
preputaju inicijativu protivni
ku, pa ak i kad je borba na
prvi pogled kao sada po
tpuno neravnopravna.
Nina je neprestano u pokre
tu, u protivnapau, nastoji da
uvek uini ono to suparnik na
jmanje oekuje. . .
Dipovi se zaustavie kad
svetlost farova pade na nepo
minu priliku devojke u tami.
I pored tutnjave motora do ni
ne dopree uzbueni glasovi
ljudi iz unutranjosti vozila.
Da, sada ih i pogledom moe
prebrojati, zahvaljujui tome
to mu svetlost ne bije direkt
no u oi.
50
Dvojica u prvom dipu, tro
jica u drugom. Bie oprezni, ali
ne suvie. Pomalo i svojom kri
vicom; ovaj grad tako dugo dr
e u pokornosti da su. sada po
tpuno ubeeni u svoju nadmo-
nost. Sve dosadanje pobune
verovatno su bile uguene uz
minimum napora, jer je strah
od poetka bio njihov saveznik.
Kao senka, nina skliznu o-
ko bunja, prikradajui se ot
pozadi zaustavljenim vozilima.
Ovoga puta strah e biti na
njegovoj strani, a grupa koja
vlada Buers Krikom uskoro e
shvatiti da svako ko se oslanja
na nasilje isto tako lako moe
i sam postati rtva nasilja ono
ga ko je snaniji i spretniji.
Cevi dve puke pojavie se
na otvorenim vratima oba di
pa, titei oveka koji je opre
zno izvirivao iza onog to je
sada nini bio sa leve strane.
Poznat profil, vide nina.
Prepoznao bi ga i da mu desna
ruka nije u gipsanom zavoju i
omotana maramom koja je pri
drava u horizontalnom polo
aju.
Rasti, erifov pomonik. O-
naj isti ije je ime devojka uz
viknula pre nekoliko trenuta
ka, odajui njegov poloaj.
Oprezno se osvrui unaoko
lo, Rasti zakorai prema devoj-
ci. Dvojica ljudi sa pukama u
rukama iskoie sa njim, posta
vdjajui se tako da pokrivaju
prostor oko sebe. Pri svetlosti
farova nina vide na njihovim
licima samo uzbuenje lovca ko
j i je na tragu divljai.
Nimalo neno, Rasti vrhom
svoje kaubojske izme pokua
da prevrne telo pod nogama,
ali je ono bilo teko i mlitavo.
Tiho psujui, erifov pomonik
sae se da bi se posluio i nepo
vredenom rukom.
J este ona dobaci preko
ramena svojim prijateljima, u-
spravtljajui se. Rekao sam
vam da je ona, prokleta bila!
Prokletstvo! Kako je sa
mo mogla da umakine?
Ko zna? Ta eksplozija o
kojoj je Majron govorio. . . mo
ra da je dolo do gadne zbrke!
A-ha, bie da je tako
sloi se jedan od one dvojice
sa pukama, osvrui se. Mi
sli da je sama kidnula?
Ako je neko i odvukao,
taj je do sada pola milje oda
vde proguna Rasti, pretra
ujui pogledom tamu. Uo
stalom, od nje emo doznati i
ko je to bio. Hajde, ubacite je
u dip, pa da idemo. Tamo u
klanici je sigurno ve prava lu
dnica, do avola!
U meuvremenu, nina pro-
meni poloaj. Sada je bio iza
drugog dipa, samo dve stope
od otvorenih vrata kroz koja
je sa zadnjeg sedita virio jo
jedan ovek sa skraenom dvo
cevkom u rukama,.
Zaklonjen karoserijom dipa
od one trojice napolju, morao
je da vodi rauna samo o vo
zau, ije su oi takoe bile pri
kovane za prizor osvetljen fa
rovima.
Leva ruka nine poput zmije
omota se oko vrata oveka sa
pukom na zadnjem seditu;
desna mu munjevitim pokre
tom sjuri vrh vakizaija u sr
ce, iako je taj pokret zbog ne
dostatka prostora bilo veoma
teko izvesti.
Saekao je da se telo oveka
opusti u njegovim rukama, a
onda dozvolio da njegovu te
inu primi zadnje sedite, oslo
baajui mu obe ruke.
Pruajui se preko kolena
mrtvog oveka, on zari vrh
svog oruja tano u otvor de
snog uha vozaa koji nije ni
dospeo da shvati ta se dogaa.
elik ve topao od krvi prodre
mu u mozak; telo rtve samo
se naglo streslo, kao od udara
elektrine struje, a onda ostalo
u ranijem poloaju, sa rukama
jo uvek oslonjenim o volan.
Naginjui se malo dalje, ni-
na hitrim pokretom iskljui
motor i povue se natrag.
Dvojica ljudi, koji su, gurnu
li svoje puke Rasti ju pod levu
ruku da bi podigli devojku sa
trave, zastadoe sa teretom.
ta se dogodilo, Bradok?
upita Rasti nervozno, gleda
jui prema mrtvom vozau.
Bez odgovora. Koristei to
to su se sva trojica zagledali
u istu taku, nina po povrini
trave pree u zaklon"*susednog
dipa.
U njemu je sedeo samo vo
za, ali se i on nagnuo udesno
da kroz prljavo staklo na dru
goj strani pogleda ta se to do
godilo sa Bradokom.
Bradok! zaurla Rasti.
Koji ti je avo, ovee? Za
to ne odgovara?
Ruka sa vakizaijem skliznu
kroz otvoreni prozor dipa. 0-
voga puta elini vrh ugnezdi
se trenutak u potiljku rtve, on
de gde se kimena modina spa
ja sa mozgom.
Osmehujui se pod svojom
crnom kapuljaom, nina isk
ljui i drugi motor.
Iznenadna tiina, ponekad,
moe da ima isti efekt na ner
ve kao i znenadna eksplozija,
zar ne?
Na trojicu ljudi pred njim ti
ina je odista tako delovala. Za
stali su, kao na iznenada zau
stavljenom filmu; njih dvojica
sa devojkom na rukama, Rasti
tri koraka levo, sa dve puke
koje nespretno stee pod pazu
hom.
Bez urbe, nina iskorai
pred njih i zastade. Znao je da
e njegovo utanje delovati
mnogo stranije nego bilo ka
kva izgovorena p.retea re.
Strah je oruje kojim se ni
ne rado slue. Strah sputava
protivnikove udove, zamagljuje
mu mozak, navodi na poteze ko
jima upravljaju instinkti, a ne
razum. . .
Ko. . . ko je to? prote
nja jedan od one dvojice.
Nina se nasmeja, smehom
za koji je znao da e u njiho
vim uima zvuati kao zvuk
to dopire odnekud ispod zem
lje, iz samog pakla.
Reagovali su onako kako je
i oekivao: odstupanjem, ne na
padom. Ona dvojica gotovo is
tovremeno odskoie, putajui
da teio devojke padne na tra
vu. Rasti takoe -uzmae, ali
j e on, pomaui se ukruenim
prstima desnice, pokuao da je
dnu puku odbaci, a drugu up
ravi prema toj mranoj silueti
koja tako pretei stoji pred
njim.
Nasmejavi se jo jednom,
nina naini korak napred. Nje
gova stopala traila su pouz
dan oslonac u travi, jer je znao
da ovde ipak mora doi do ob
rauna.
Svaki od ove trojice, da je
sam pred njim, do sada hi po-
begao. Glupavi kodeks muko-
sti, kojem svi tipovi te vrste
robuju, nee im dozvoliti da
onoj drugoj dvojici priznaju ka
ko se plae. Naprotiv, povee
ih u napad za koji svaki od
njih instinktivno zna da se ne
moe zavriti nikako drukije
nego njihovom smru!
Hajde! zamrla Rasti,
jo uvek se borei sa pukom
koja mu je ostala u ruci.
Na nejga! Sta ekate, prokleti
bili!
'Zaobilazei telo devojke, ona
dvojica kretoe napred. Pognu
ti, povijenih kolena, razdvaja
jui se tako da ga istovremeno
napadnu sa dve strane. Do sa
da su morali videti da u ruka
ma nema nikakvog oruja i to
ih mora malo ohrabriti.
Krajikom oka motrei na
Rastija, nina se porneri malo
u stranu, tako da se nae ta-
no na sredini izmeu dvojice
napadaa. Ako se bace na nje
ga u istom trenutku., on e...
Da!
Najefikasniji napad dvojice
ljudi na jednog, ako je u pita
nju borba golim rukama, sva
kako je pokuaj da mu jedan
skoi na gornji deo tela, reski-
rajui pri tom ak i da primi
udarac, dok drugi zahvatom o-
ko nogu pokuava da ga obo
ri. Pritisnut teinom dva tela,'
malo koji borac moe se efika
sno odbraniti.
Nini bi to, naravno, uspelo,
ali ova dvojica nisu postupili
tako. Skoili su obojica u pra
vcu lica nine, irei ruke da
ga epaju u zagrljaj.
I on skoi, ali ne natrag, ili
u stranu, ve pravo napred, i
rei ruke i malo se povijajui
u kolenima.
Njegove ake u letu presreto
e dva tela; elini prsti stego-
e grla obojice istovremeno, za
ustavljajui njihov nalet.
Potrebna je ogromna snaga
da u mestu zaustavi juri dvo
jice krupnih i snanih muka
raca. I ne samo da ih zaustavi;
rairenih nogu i ruku, nina je
nekoliko dugih sekundi balan
sirao, drei obojicu ljudi u va
zduhu!
Rasti promuklo kriknu, gu
rajui konano kundak puke
53
pod desno pazuho, i borei se
da levom ubaci metak u cev.
Nina saeka da mu se prsti
one dvojice zariju u miice, dok
oni pokuavaju da se oslobode,
a onda naglo pade na jedno ko
leno i sastavi svoje ruke nad
glavom.
Prasak, veoma nalik prasku
prelomljene drvene daske. Lo-
banje obojice ljudi prsnue kao
prezrele lubenice i nina odba
ci tela u stranu, uklanjajui se
od pravog vodoskoka krvi i de
lova mozga koji zasu vazduh
oko njega.
Upravo se i jo jednom pro-
mfuklo nasmejao gledajui ka
ko se Rasti upinje da ubaci me
tak u cev.
Ostavi to, deko! ree
tiho, pretei. Ta igraka io
nako vie ne moe da ti pomo
gne!
Zatvara kljocnu, glasno, tri
jumfalno.
Misli? procedi Rasti,
odstupajui jedan korak i ok
reui cev puke prema nini.
Misli?
Nina ga je sledio, odrava
jui isto rastojanje izmeu njih
Siguran sam u to.
Stani! upozori Rasti.
Stani, ili pucam!
Pucaj mirno ree pri
lika u crnom.
Neka si proklet! drek
nu Rasti pritiskujui oroz. Na
licu mu se videlo kako je sigu
ran da ne moe promaiti, ak
ni kada gaa iz ovako neudo
bnog poloaja.
J edan od velikih nedostata
ka vatrenog oruja jeste to
projektil mora potovati stroge
zakone balistike i slediti puta
nju odreenu poloajem cevi i
svojom poetnom brzinom. O-
naj koji te prilino jednostavne
zakone poznaje, i ima dovoljno
dobre reflekse, s lakoom se
moe ukloniti hicu, pa makar
ovaj bio ispaljen i iz neposre
dne blizine.
Trzaj gotovo izbaci Rastiju
puku ispod pazuha i on vris-
nu kad ga cev dokai po slom
ljenoj ruci.
Promaio si ree nin
a. Hoe da pokua jo j e
dnom, ili. . .?
Sve to se dogodilo, meu
tim, a naroito promaaj sa de
setak stopa rastojanja, bilo je
previe za Rastijeve nerve. St
rah koji je tako dugo potiski
vao, izbi na povrinu i on is
pusti oruje. Vrisnuo je viso
kim falsetom, glasom punim
uasa i pokuao da odstupi bu
ljei u nejasne, mrane obrise
pred sobom.
Katana blesnu na meseini i
Rasti se ukoi. Nije, sem bles-
ka plavog elika ni video ni
ta drugo, ali je veoma dobro
znao ta znai taj ledeni dodir
na njegovom vratu.
Otri vrh maa oslanjao se o
njegov grkljan, lako, a opet to
liko vrsto da e mu i najmanji
pokret probiti kou i vrat, zn
ao je. Nije se usudio ak ni
pljuvaku da proguta, ni da
udahne; stajao je i zevao kao
riba, a panini strah u njego
vim oima postepeno je smenji
vala rezignacija.
Oseanje koje nina nije e-
leo, uostalom. Zaplaen ovek
odgovorie bez razmiljanja na
svako pitanje koje mu postavi;
rezigniran se nee udostojiti
ak ni da razgovara sa njim.
Povukao je ma nekoliko pa
laca, dopustivi Rastiju da u-
dahne, ali je blistavi vrh jo
uvek lebdeo pred oima erifo-
vog pomonika, upozoravajui
da svakog trenutka moe done-
ti smrt.
Rasti, elim da mi kae
da li poznaje ova etiri mo
mka : Talbot. . . Krejn. . . OMa-
ra. . . Divlji Do Voker?
Ovaj kraj pun je -ljudi sa
tim imenima tiho ree Rasti,
pridravajui levicom slomlje
nu ruku.
Njih etvorica su se dru
ili, koliko znam. Neto su sta
riji od tebe, ali nema vie od
godinu dana kako s-u otili u
San Francisko.
Rasti klimnu glavom. Hrab
rost mu- se postepeno vraa, za
kljui nina. Od ovog asa mo
ra biti oprezan, jer e Rasti u-
skoro poeti i da lae.
Sreom, nine su po definici
ji detektori lai na dve noge.
Naviknuti da prate i najmanje
pokrete miia lica, trzaje eni
ca, nesvesne pokrete prstiju ru
ku, ak i pokrete usana koji
ma mnogi ljudi, ni sami ne zna
jui da to ine, subvokalizuju
rei koje ne ele da izgovore.
Nine ne mogu da itaju Iju
dske misli, ali je ipak veoma
teko bilo kakve misli sakriti
od njih. . .
Da, znam. Govorilo se da
su nali posao u Friku kli
mnu Rasti spremno glavom.
Usne su mu se, meutim, pomi
cale i poto je zavrio- tu ree
nicu, jasno vidljive na bledom
licu.
avolski dobar posao, bez
glasno je govorio Rasti, ponav
ljajui svoje misli. Voleo bih
da Vendel i mene poalje aa
vom Enohu, kao njih etvori
cu! Gomila love za jednu ubi
jemu kurvu, boga mu-!
J e li i Enoh iz klana La
ski, Rasti?
-ta? E-Enoh? Nikada ni
sam izgovorio slino ime?
Nisi, ali si mislio o tome
kako bi bilo fino da te Ven-dcl
Laski poalje Enohu. aavom
Enohu, ini mi se. Samo sam
hteo da znam, da nije i taj E-
noh sluajno Laski?
Rasiti je buljio u njega, a u
oima mu se ponovo raao str
ah. J o upadljivije nego malo
as njegove se usne opet pome-
rie.
itanje misli? Nemogue. . .
ali ovaj tip. . . Ne, ne nemo
gue! Mora da je negde drugde
uo za- Enoha i sada pokuava
da me isprovocira!
Ne pokuavam da te isp-ro
vociram, Rasti sa uzdahom
ree nina. Verovao ili ne,
ja zaista itam tvoje misli. Pre
ma tome, bie bolje da mi od
govori!
avo!- pomerie se Rasti-
jeve usne dok je nesvesno od
stupao jo jedan korak. Ovo
je. . . avo!
Tano. J a sam avo. I do
a'o sam po tebe, Rasti. I po
Enoha! Ko je on?
Te rei bile su izgovorene su
gestivnim glasom i Rasti nije
mogao da se odupre njihovom
p ol uh i p not ino m uticaju.
Enoh. . . Enoh Berkli. . .
on je u San Francisku. . . ali to
ve zna, zar ne?
Da, to znam. Gde u San
Fiancisku?
' N-ne znam. . . zaista ne
znam. Nikada nisam bio u Fri
sku, tako mi svega!
U redu, nisi bio. Cime se
bavi Enoh, Ra-sti?
On. .. on je neto kao pro
povednik, koliko sam uspeo da
shvatim. Ni Venl, ni Majron...
erif Majron Laski. .. ne vole
da se mnogo govori o njemu.
Ali mu ipak alju ljude
kad ih zatrai, a?
O, da! Enoh je. . . kako da
objasnim. . .
Gospodar, bila je to re
koju je Rasti nemo oblikovao
na usnama, ali se nije usuivao
da je izgovori, moda i zbog to
ga to je njeno arhaino zna
enje ve odavno izalo iz upo
trebe. *
Enoh je stvarni gospodar
ove rupe tiho ree nina
bez obzira na sve bogatstvo i
uticaj porodice Laski. Stvari ta
ko stoje, zar ne, Rasti?
D-da. . . moglo bi se re
i, iako. . .
U redu, dosta o Enohu. Ka
kav je obred ove noi odran u
klanici?
Rasti obori pogled. Nina mu
prie malo blie, dotiui po
novo vrhom katana grudi mla
dia. Taj korak bio je neopho
dan da bi mogao videti pokre
te Rastijevih usana.
Obred oienja, govorio je
Rasti. Tako to Vendel zove.. .
a Sara Dejn. . . ta glupaa. ..
ona...
Sara Dejn j e maloas uz
viknula tvoje ime, Rasti re
e nina. Deiii mozaika brzo
su se slagali u njegovom moz
gu, stvarajui sliku za koju se
mogao opkladiti da potpuno od
govara onome to se dogodilo.
- Ti si napravio dete koje no
si u utrobi, je li tako? A vee
ranja ljudska rtva trebalo je
da bude usluga za tebe od st
rane porodice Laski. Glupane,
za tebe njena smrt ne bi bila
olakanje, ve samo korak koji
e te odvesti jo dalje u njiho
ve ake!
Rasti se tre, kao da ga je
zmija ujela.
Kako. . . kako si to doznao,
proklet bio? zaurla, uspra
vljajui se. I ta se to tebe
tie? Ta glupaa, trebalo je da
pazi na dane, prokleta bila, a
ne da mi stvara probleme!
U ovom gradu oigledno
su samo ene krive ako zgree
56
tiho ree nina. Moda i
poneki mukarac, ali nikada ne
ko od odabiranih. Enoh je to
lepo uradio, a?
Rasti ga nije uo. Stisnutih
zuba i iskolaenih oiju, voen
gnevom kakav ovek moe ose
titi samo prema onome ko je
otkrio njegovu najbolje uva
nu prljavu tajnu, on zakorai
napred, podiui praznu levu
ruku na udarac.
Nina ne pomeri vrh kata-
na.
Noen silnim zamahom svog
gneva, Rasti slepo natra na
otricu, prekasno shvativi ta
e se dogoditi.
Vrh maa prodre mu u ob
raz, polomi jagodinu kost i
zari u mozak, izbijajui uz ti
hu kripu iza uha.
Nina oseti samo jak trzaj,
kao od udara slabe elektrine
struje. Povuikavi ruku sa ma
em unazad, on istre otricu
iz glave mrtvog oveka, dopu
tajui njegovom telu da se
srui u travu samo korak da
lje od mesta gde lei devojka
s kojom je moda do pre svega
nekoliko dana vodio ljubav. . .
*
* *
Buers Krik je jo bio grad
duhova, iako je sada amor go
mile jasno dopirao iz pravca
klanice. Vid se postepeno vra
ao ljudima i oni su krenuli
svojim kuama, glasno traei
objanjenje onoga to se zbilo,
ili se jadajui jedni drugima
zbog pretrpljenog bola i stra
ha.
Ovce, s prezirom pomisli
nina, otvarajui zadnja vrata
dipa parkiranog blok dalje od
erifove kancelarije. Samo ov
de mogu dugo trpeti ovakve po
stupke, pa ma koliko porodica
Laski i taj tajanstveni Enoh
Berkli bili moni!
Prebacivi jo jednom opuste
no telo devojke sebi preko ra
mena, on hitro zakorai u pra
vcu oniske zgrade dji zadnji
deo predstavlja gradski zatvor,
a prednji erifovu kancelariju.
Svetla u prednjoj prostoriji
nije bilo. ta to znai?
onesi se do sada morao os
vetiti. Da li je ugasio svetio da
nastavi da spava, ak i ne zna
jui ta se u meuvremenu zbi
lo, ili. . .
Ili je zavirio u eliju i video
da jedan zatvorenik nedostaje,
a onda se krvavo osvetio na oni
ma koji su bili tu?
Haragei je utao i nina u-
brza korak. Neizvesnost je ose
anje dobro poznato ninama,
iako veoma retko. U njihovim
mozgovima injenice se ofarau
ju nepristrasno, a na osonvu
njih stvaraju zakljuci koji ja
sno govore o verovatnoi poje
dinih dogaaja.
Verovatnoa, meutim, da
je onesi ispraznio arer svog
kolta u dva nezatiena tela bi
la je veoma velika...
57
Potpuno koncentrisan na oni
sku zgradu, on se pribliavao,
korak po korak, sa svojim te
retom na ramenu, iako su mu
ula govorila da u prednjoj ptro
storiji vie nema nikoga.
onesi je otiao. Vrata su za
kljucana.
Samo. . . ta je uinio pre ne
go to je otiao?
Onaj isti komad ice koji mu
j e posluio da izae iz elije,
ponovo mu se nae meu prs
tima. Ne trudei se ak ni da
spusti devojkiu na trenutak na
tle, on uspe da otkljua bravu
za tridesetak sekundi.
Osvrnuo se pre nego to je
uao i zakljuao vrata za so
bom. Nigde nikoga, jo uvek,
ali taj mir ne moe trajati du
go, jer je uzbuena gomila po-
luslepih ljudi ve blizu ovog
mesta.
Neno je spustio devojku na
pod i priskoio vratima koja
vode u zatvor. Zatvorena, ona
ko kako ih je i ostavio, ali. . .
Odgurnuo je vrata, ali nije
proao kroz njih.
U redu je, Pite apnu.
To sam ja!
Ufff. . .
Uzdah olakanja dopre do
uiju nine iz mranog prosto
ra. Tabasko Pit izroni iz svog
zaklona, napreui oi da bo
lje vidi u polutami.
Brrr! re&. Opet ta
avolska maska! Nekome si u-
terao strah u kosti, a, ortak?
I malo vie od toga. Slu
aj, nemamo mnogo vremena,
jer e ovde uskoro poeti veli
ka uzlbuna. Trknuu samo do
dipa da se presvuem, a ti za
to vreme prenesi devojku u slo
bodnu eliju i udobno je smes
ti!
Devojku? Kakvu devojku,,
boga mu? Priviaju ti se de-
vojke, je li?
Ako naini jo korak na-
pred, nagazie je nasrne ja
se nina, ponovo otkljuavaju
i vrata. - Pouri, Pite; rulja
samo to nije stigla!
Vratio se samo nekoliko mi
nuta kasnije, obuen u odeu
u kojoj j e stigao u grad, sa
kostimom i opremom nine po
novo u torbi. Zakljuao je vra
ta kancelarije za sobom u, asu
kada su prve tamne i bune
grupice ljudi bile na rastojanju
od svega pedesetak jardi, ali je
mogao biti gotovo siguran da
ga njihove jo uvek bolne oi
ne mogu zapaziti u tami.
- Svako u svoju eliju re
e tiho, zatvarajui vrata zad
nje prostorije. I Pit i Sumiko
kleali su pored tela devojke
poloenog na ebe sa postelje,
rasprostrto po podu elije.
Brzo!
Morala sam joj dati neto
da bude mirna narednih tridese
tak minuta ree Sumiko pro
lazei kraj njega u svoju eli
ju. Blago su dotakli prste jed
no drugom; jedini znak neno-
sti koji su dopustili sebi u o-
vom trenutku.
Znam, devojice on je
hitro proveravao da li su vrata
njene i Pitove elije dobro za
kljuana. Kako ste ih uopte
otvorili, do avola? nasme-
ja se. Bio sam uveren da u
vas zatei iza reetaka kad se
vratim!
Pit je, izgleda, u meu
vremenu bio na obuci kod ne
kog obijaia ree Sumiko
kroz smeh. Njegovo uroeno
nestrpljenje nije mu dopustilo
da sedi s mirom kada je eri-
fov pomonik izaao.
Da, zaista! Kada je Sone-
si nestao?
Dvadeset, moda svih tri
deset minuta po tvom odlasku.
Telefon je zazvonio, on je pro-
mumlao nekoliko rei, a onda
istrao napolje kao da ga svi
avoli gone. udi me da je uo
pte zakljuao spoljna vrata za
sobom. Les. ta se dogodilo?
Uhhh. . . bojim se da bi
to bila uasno dugaka pria.
Dovoljno za poetak je da vam
kaem kako ovo dete tamo uma
lo nisu prineli kao ljudsku r
tvu, tamo u staroj klanici na
ranu...
Ljudsku rtvu! javi se
Tabasko. Ortak, siguran si
da u meuvremenu nisi odlu-
tao ak negde do Afrike ili No
ve Gvineje?
Samo do klanice. itav
grad je do maloas bio tamo,
tri prvosvetenika su inodej-
stvovala pred upaljenom loma
om, a devojka koju sam im
otrgao iz eljusti trebalo je da
postane rtva u njihovom lu
akom ritualu oienje. I li su
ga tako bar nazvali. Prijatelji
moji, u ovom mestu dogaaju
se daleko udnije stvari nego
to smo uopte mogli pretposta
viti!
Ona je u drugom stanju
proaputa Sumiko. Da ni
je to sluajno bio greh za koji
su hteli da je kazne?
Upravo to. Sluaj njihove
glasove spolja. . . jo uvek se u
njima osea gnev!
Uutali su se, sve troje. Sv
ud oko zgrade, razilazei se du
ulice, grupice ljudi su agorile,
tihim, potmulim glasovima o-
nih koji su zbog neega neza
dovoljni i zbog toga besni ha
sve oko sebe.
Ko je glavni ovde, Les?
proaputa Tabasko, osluku
j.ui. Laski?
Na prvi pogled da. Ali
sam uspeo da doznam neto vi
e od naeg zajednikog prija
telja. erifovog pomonika ko
me sam sino pomogao da slo
mi ruku. Izvesni Enoh Berkli
koji se, po njemu, bavi propo-
vedanjem u San Franciskiu, pra
vi je gospodar ovde. Mislim da
je to upravo tako, jer u erifo-
voj kasi postaje kompromitu-
jui podaci o gotovo svim gra
anima, a Enoha Berklija tu
nema.
Tabasko se zacereka.
Sto znai da negde u nje
govom sefu postoji i erifov do
sije, a? Sta je taj Enoh? Reli
giozni manijak?
Izgleda. Rasti mi je rekao
da dobro plaa momke koji po
San Francisku ubijaju prosti
tutke. Uostalom, dobro plaa
sve svoje ljude; ovde u depu
imam deset hiljada dolara uze
tih iz erifove kase. Tek koliko
da pokrijemo trokove ove ope
racije, a?
Debeli erif e biti jako
besan kad stigne promrmlja
Sumiko. Ljudi poput njega
ne podnose lako poraze. . . a jo
kada otkrije da je ostao bez
novca. . .
Lesli se nasrne ja.
Ba me zanima na kome
e iskaliti svoj gnev. Nas troje
ne moemo biti sumnjivi, zar
fne? Imamo alibi od granita,
sve vreme smo bili u njegovom
zatvoru!
Po svemu sudei, onesi
e izvui deblji kraj promr
mlja Tabasko. Neka mu bu
de! ovek koga mrzi da se oku
pa bar jednom meseno i ne
zasluuje nita bolje! Sluaj,
Les, siguran si da nee moi da
vide nau malu prijateljicu u
toj poslednjoj eliji?
Proverio sam, ne vidi se
iz ovog dela hodnika. Neko bi
morao prii do samih vrata e
lije da bi je video dole na po
du, a oni nemaju razloga da to
ine.
ta ako dovedu jo jednog
zatvorenika?
To je rizik koji sam mo
rao prihvatiti iSee nina ra
menima. Reetke moje e
lije mogu se sada razvaliti je
dnim pokretom,a oruje mi je
skriveno pod krevetom, nado
hvat ruke.
A mi emo za to vreme
samo da gledamo guvu, kao
majmuni iz kaveza javi se
Tabasko tunim glasom. Ba
si i mene mogao da povede u
tu etnju; ko zna, moda bi se
nala kakva zgodna devojka i
po mom ukusu, a? Kako je bi
lo?
Tvrdo. Morao sam baciti
kuglicu sa svetleom smesom
da bih oteo devojku pred no
som gomili. Naoruani plaeni
ci intervenisali su im sam iza
ao iz zgrade. Petorica.
Ubio si ih? apnu Su
miko, pruajui ruku kroz re
etke da mu dotakne rame.
Znam da nisi imao drugog iz
bora, Les. . .
Ne, nisam odgovori on
tvrdim glasom. Kao i sa o-
nom petoricom koja su me u
dva dipa presrela na putu. U
stvari, devojka ih je dozvala,
iako sam ja bio uveren kako
joj vid jo ne moe biti u tako
dobrom stanju da prepozna vo
ilo koje juri mranim putem. . .
Zvuk motora objasni
Sumiko. Ako se esto viala
sa tim mladiem, onda je vero
vatno prepoznala motor.
Mogue, iako je bio u di
pu, a ne u policijskim kolima.
Pa da. . . ta ljubav je bez su
mnje morala biti tajna; uzimao
je dip da bi je odveo nekud
daleko van grada. Sluajte!
Kao da potvruje pretposta
vku Sumiko o zvuku motora,
jedan automobil urno se pri
bliavao ulicom.
A-ha! javi se Tabasko.
Policijska kola. Na debeli
prijatelj samo to nije stigao!
Leite i pravite se da spa
vate proaputa nina. Bu
dite tihi; elim da ujem o e
mu govore u kancelariji, ako
ne budu odmah uli ovamo. . .
Otvaranje i zatvaranje vrata
automobila, teki koraci na pio
niku pred zgradom, zvuk obr
tanja kljua u bravi.
Daske na podu zakripae i
nina izbroja u sebi. J edan. . .
dva. . . tr i ...
Trojica ljudi. J edan od njih
je erif Laski, bez sumnje, a
drugi onesi. Njihov hod je od
mah prepoznao. Kao i sve dru
ge naizgled nevane sitnice, i
taj detalj bio je vrsto urezan
u njegovu memoriju.
kripa stolice u koju se spu
stilo teko erif ovo telo. Druga
dvojica ostadoe da stoje, do
bar znak da je i trei ovek je
dan od potinjenih.
onesi, zaviri i vidi ta ra
de nai zatvorenici promrm
lja erif. Prokletstvo, kakva
aava no, Milt!
Imamo jo pune ruke po
sla odgovori trei ovek. Gl
as mu se u malo jasnije, jer
je onesi otvorio vrata, pro
putajui trak svetlosti u zat
vor.
Tu su ree. Spavaju,
prokleti bili!
Sa tih vrata ne moe vi-
deti ni da li je slon u eliji
dreknu erif. Prii reetka
ma i pogledaj dobro, boga mu!
Kroz sputene trepavice nin
a je pratio onesijevo kreta
nje. Paljivo je zavirio u sve
tri elije, ak prodrmao reet
ke da vidi da li su vrata jo za
kljucana.
Sve U' redu, Majrone
promrmlja vraajui se u pre
dnju prostoriju, zatvarajui vra
ta za sobom. Spavaju. Snom
pravednika, to se kae.
Pravednici ne spavaju u
zatvoru odsutno ree erif.
Prokletstvo, ovek ne zna
prosto odakle da pone. Sva sre
a to smo uklonili dip i mr
tva tela pre nego to je rulja
naila putem, inae. ..
Treba da naemo devoj'ku
hladno odvrati onaj po ime
nu Milt. Drugi dip i mo
mke koji su sve to izveli.
Ti bi krenuo u poteru, a?
teko uzdahn-u Majron La
ski. S kim? Ne znamo ak
ni koliko ih ima, a nema ih ma
lo, moe se u to opkladiti!
Da sloi se njegov sa-
govornik mrzovoljno. Mora
da ih je bila itava gomila. Pe
torica na ranu, petorica kraj
puta. Prokletstvo, pravi pokolj!
I sve hladnim orujem
zastenja erif. J edan jedini
metak je ispaljen, do avola, a
i njime je Rasti promaio! Lju
di, ovo mi se sve manje dopa
da, asna re!
Misli da se meni dopada
procedi Milt. Trebalo je
da vidi onu ludnicu na ranu;
61
gomila slepih ljudi koja urla
traei neiju krv. A nikome
nije jasno ak ni ta se dogo
dilo! Majrone, ima li u ovoj tvo
joj rupi neto da se popije, bo
ga mu! Grlo mi se osuilo od
sve one praine napolju!
* A-ha! odsutno ree e
rif, diui se sa stolice. Ima,
ali moram flau da zakljua
vam u kasi, inae bi je ovaj o
nesi ovde slistio im okrenem
leda. Kai mi, Milt, je li sa Ve-
ndelom sve u redu?
Sad jeste. I on je bio osle
pljen tim prokletim bleskom
svetlosti, ali se brzo snaao.
Kao i obino. J a, opet, mislim
da. . . ta je, Majrone? ta ble-
ne u tu kasu kao da si video
duha?
Neko je preturao moje ha
rtije ree erif zloslutno ti
him glasom. Neko prokleto
njukalo je otvaralo moju ka
su!
ta?!
Mora da su obojica pogleda
li najpre u onesija, jer nina
jasno u kako obua ovog dru
gog zastruga po podu kad je
prebacio teinu tela s jedne na
drugu.
Nisam, Majrone, asna
re! odgovori priguenim
glasom. Boga mu, zna da
nikad nisam bio veto sa tim
tvojim iframa!
Prokletstvo! zaurla e
rif, zaboravljajui svoj malopre
anji optuujui pogled. Pro
kletstvo!
ta je? nasmeja se Mi
lt. Da nisi imao i nekih pa
ra unutra, a?
N-ne, nije to. . . Boga mu,
ako epam to prokleto nju
kalo, poalie dan kada se ro
dio! Svui u mu pantalone i
naterati da sedi na kaktusu ne
delju dana, tako mi boga!
Tihi zvuni signal toki-voki-
ja presee pljusak erifovih pso
vki. Nina nape sluh, ali je
glas iz minijaturnog zvunika
prislonjenog uz uho erifa bio
preslab.
Sreom, iz erifovih rei mo
gao se naslutiti smisao razgovo
ra. Razgovora koji nije obea
vao nita dobro za njih troje...
Da, vidimo sam ree
erif najpre. J este, to je u
redu. . . Ne, nigde nikakvog tra
ga. . . Ne, ne. . . Sigurno, oni su
sigurno jo uvek negde u blizi
ni. .. I ti to misli, a?. . . Pa da,
kad bolje razmislim, itava gu
va je poela kada su ti ljudi
stigli u grad, prokleti bili. . .
Ha-h-aha! Kako da ne, kako
da ne. . . Milt Vagner je ovde,
a zna da je on za takve stvari
bolji od prokletog Indijanca,
he-he-he!. . . Sigurno, javiu ti
odmah ako doznam neto zani
mljivo. . .
Nekoliko trenutaka tiine,
dok su se tri oveka u prednjoj
prostoriji bez rei zgledala.
I ti misli ono to ja mi
slim tiho ree Milt Vagner.
A-ha! Oni imaju neke ve
ze sa itavom ovom guvom,
smeo bih u to da se zakunem!
62
Paaa, uskoro emo to i do
znati, a?
Krenuli su prema vratima
zatvora, sva trojica. erif je
pre toga ipak epao flau iz
kase i zalupio za sobom njena
vrata, ree nini njegov sluh.
Malo je promenio svoj polo
aj na leaju, kako bi to bre
mogao da skoi i pree u na
pad.
Ono to je uo zvualo je pri
lino zloslutno. Ova trojica ov-
de nee birati sredstva da iz
njih izvuku ono to ele da do
znaju. . .
*
* *
Gola sijalica blesnu pod ta
vanicom zatvora.
Hajde, ustajte, spavalice
zaurla erif. Dosta j e bilo
izleavanja, boga mu!
Glumei da se budi iz sna,
nina se sporo uspravi, trepu
i oima. Spustio je noge na
pod i jo jednom pogledom pro
verio da li mu je drka katana
to tri iz torbe skrivene pod
krevetom nadohvat ruke.
Katana, meutim, nije ba
idealno oruje u ovako uskom
prostoru. Kada do guve do
e, a svakako e doi, urikeni
i gole ake mnogo bolje e mu
posluiti.
Ovo je najgori hotel u ko
me sam ikada odseo sanjivo
proguna Tabasko Pit u svom
uglu. U redu, jeste jeftin,
ali, do avola, zato oveka ne
ostave bar da odspava svoje!
Ti tamo, zavei! dobaci
Milt Vagner. Nina ga proceni
jednim pogledom: visok, uskih
bokova i irokih ramena, poz-
nih tridesetih godina. Otvrdlo
lice i oi koje pokazuju da je
taj ovek spreman na sve. Gi
pki pokret oveka od akcije,
uz to; Milt Vagner nee biti ni
ta manje ozbiljan protivnik
od erifa sa njegovim koltom
za pojasom.
Vagner se uhvati sa obe ru
ke za reetke drsko zurei u
Sumiko koja mu mirno uzvrati
pogled iz sedeeg poloaja.
Ako nema nita protiv
otezao je on ja bih poeo
od ove devojice ovde. Bie naj
lake izai s njom nakraj... a
ako su ova dva tipa neki kava-
Ijeri, propevae pre nego to
se njoj neto loe dogodi, he-
-he-he! Gde ti je klju od e
lije, Majrone?
Otkljuaj mu pokaza
erif glavom onesiju. I njegov
pogled bio je prikovan za pune
grudi devojke pod tankom blu
zom.
A opet nastavljao je
monotono Milt kad bolje ra
zmislim, moda i nije dobro da
oni odmah sve ispriaju. Znate,
ljudi, oduvek sam eleo da pro
bam pare te ute robe, a ne
kako mi se za to nijednom ni
je dala prilika. Neki momci ko
je znam tvrde mi da nikad ni
ta bolje u ivotu nisu okusili,
zna, Majrone...
Moe biti promrmlja
erif. Ta mala tu ba fino
izgleda, nema ta!
Milt stupi u eliju pored o-
nesija i zalupi vrata za sobom.
Stao je kraj kreveta, cerei se.
Ba fino! sloi se.
Pogledaj samo te sisice, Majro
nte! Njima ne trebaju one svi
lene ili najlonske enske glupo
sti da stoje pravo, odmah se vi
di... Hajde, mala! Pokai ika-
-Miltu ta krije pod tom blu
zicom.
Mirnog, nepominog lica, ni
na se uspravi i prie reetka
ma koje su ga odvajale od suse
dne elije.
*- Ostavi je na miru ree
tiho, zloslutnim glasom.
Na zvuk tog glasa Milt se tr
e i zagleda u dva tamonplava
oka koja su ga fiksirala kroz
reetke. Nije mu prijao taj po
gled, vidello se odmah, ali je
brzo uspeo da se otrese nelago
dnosti, ubeen kako ovek sa
druge strane reetaka ne moe
uiniti ba nita da ga omete.
Ti si, dakle, dasa koji tu
ca ovo pare, a? nastavi da se
ceri. Ili je moda elite obo
jica? Cuo sam da tamo u San
Francisku primenjuju sve mo
gue komlbinacije, ha-ha-J ia!
Nina ne rege vie nita. Su-
miko je i dalje sedela potpuno
mirno, nalik statui. Cak je i Ta
basko Pit uspeo da se obuzda,
iako do uha nine na trenutak
dopre krgut njegovih zuba.
E, pa lepo! uzdahnu
Milt, saginjui se nad devojku
i pruajui ruku. Kad ve
nee sama da se svue, onda
to ja moram uiniti. Ili si se,
moda, ipak predomislila, ma
la?
Nina je motrio njegov po
kret, pratei istovremeno rea
kcije druge dvojice. Ma kako
mu se to malo svialo, morae
dopustiti Miltu da razgoliti gru
di devojke; to je najbolji nain
da se panja sve trojice konce-
ntrie na taj prizor, pruajui
mu priliku da izvede zamilje
ni plan.
Miltova ruka grubo epa la
ku tkaninu i jednim trzajem
otvori bluzu, kidajui nekoliko
dugmadi.
Sumiko ne trepnu. I dalje je
sedela potpuno nepomina, pra
znog pogleda uprtog pred se
be.
Sva trojica umno uzdahnu-
e. Milt sporo obiliznu iznenada
suve usne.
Govee! ree skoro po
bonim apatom. Govee...
pa ovo se ne via svaki dan!
Krupne, vrste dojke, sa bra
davi ama iji vrhovi gledaju
navie, drsko i ponosno. Nema
normalnog mukarca na ovoj
planeti koji ne bi reagovao sli
no Miltu Vagneru.
Ili slino onoj dvojici koji se
prosto guraju pred vratima e
lije da bi bolje videli.
Desna ruka nine naini je
dva vidljiv pokret. Suriken kra
tko i jedva ujno zazuja kroz
ustajali vazduh.
64
Pogoen pravo u desno oko,
mrtav onog istog trenutka kad
vrh urikena stie do njegovog
mozga, Miit Vagner se srui na
vrata elije itavim telom. Na
lik drvetu koje pada, jer ni ki
ma ni zglobovi nisu imali vre
mena da reaguju i saviju se
pod iznenada poveanom tei
nom.
Hej! zinu erif. Mi
it? Koji ti je avo, ovee?
Mrtav je, erife tiho re
6e nina. Nije posluao mo
je upozorenje.
Stajao je sada na vrhovima
nonih prstiju, malo nagnut u-
napred i spreman na skok. Da
li e morati da skae zavisilo je
od erifove reakcije. Sonesi kao
protivnik trenutno nije uopte
vredan njegove panje; tupe
oi tek sada mu se ire dok do
uspavanog mozga prodire po
misao da se dogodilo neto to
ne bi trebalo da se dogodi.
Mrtav? ponovi erif na
bijajui elo. Ali...
Tanak mlaz krvi iz Miltovog
oka stie do betonskog poda i
potee blagim nagibom prema
erifovoj izmi.
Krv! proaputa onesi,
uzmiui sve dok leima nije
dotakao suprotni zid. Krv,
Maj rone!
Ds'li sekunde erif je buljio
u potoi krvi, a onda glasno
opsova i ruka mu polete prema
koltu u futroli.
Nina skoi.
J i-piii! prodorno vris-
nu Tabasko Pit u svojoj eliji,
takoe skaui na noge. Njego
voj prirodi tako dugo mirova
nje u napetoj situaciji nikako
nije odgovaralo; u asu kada
je nina konano stupio u akci
ju, on je jednostavno morao
reagovati na takav nain.
Koncentrisanog na to da i
tavu energiju skoka prenese na
prepreku pred sobom, ninu
Pitov vrisak nije mogao ome
sti. Serifova ruka, meutim, za
stade na polovini puta do fu
trole, oi instinktivno skretoe
na drugu stranu, donosei nin-
i jo nekoliko dragocenih de-
lova sekunde.
Premda mi nisu bili ni pot
rebni...
Kao da je pod njom iznena
da aktiviran snaan eksploziv,
itav prednji deo reetke, za je
dno sa zakljuanim vratima, iz
lete iz zida pred naletom nin-
e, uz glasan zvuk pucanja spo
ja elika i betona.
Sonesi je imao nesreu da se
nae na putu ljudskog bolida
pred kojim je teka reetka lete
la kao perce...
ipke mu prikovae telo i
glavu za zid, tonui u meso, mr
vei kosti. Covek promuklo kri
knu kad oseti da mu grudni
ko puca, ali na usta mu navre
samo taias crne krvi iz zdrob
ljenih plua.
Odbacivi se levom nogom
od betona, nina promeni pra
vac svog skoka. Serifovi prsti
u istom trenutku se obmotae
oko drke kolta i on zgri riiii
e da ga potegne navie.
65
Dve spojene pesnice nine
pogodie ga u debeli trbuh i on
odlete postrance na pod, ispu
tajui oruje. Kao da plee, ni
na se jo jednom meko doe
ka fta noge, odgurujui u stra
nu isputeni pitolj.
Vrhom prstiju u mekoj obu
*i, on pogodi erifa u vilicu i
kosti ponovo zapucketae.
Teko se okrenuvi na bok,
Majron Laski ispljunu krvavu
gomilu polomljenih zuba na
pod. Iskolaenim oima buljio
je u oveka koji je rairenih no
gu stajao nad njim.
Ne zaista erif, pokua
vajui jo jednom da pljune
ikrv nakupljenu u ustima.
-ekaj... nemoj...
Novi udarac u lice, ovoga pu
ta mnogo snaniji i mnogo pre
cizniji. Glomazno telo u pra
vom smislu rei odskoi neko
liko palaca od betona. Kada se
ponovo sruilo natrag, zau se
potmuo zvuk udarca.
Tako pada samo mrtvo telo.
Zvuk sudara jo ivog oveka
sa preprekom sasvim je druga
iji...
Tabasko Pit umno ispusti
vazduh iz plua i tiho opsova.
Iza nine, sa velianstvenom
sporou, reetka koj,u je izva
lio iz leita, polako poe da
pada natrag, vukui za sobom
onesijevo mrtvo telo, tako za
glavljeno meu ipkama da e
pogrebnici imati muke a ga
izvuku kad douô njega.
Udarcem nogom nina odba
ci sveanj kljueva ispao iz So-
nesijeve ruke kroz reetke Pi-
tove elije.
Izai i izvedi Sumiko
ree tiho. Vreme je da na
pustimo ovaj odvratni grad.
Pit epa kljueve.
A ono dete tamo, Les?
Moramo je povesti u San
Francisko. Neki od naih prija
telja nai e joj posao i pobri
nuti se za nju slee Lesli ra
menima. Njegovi prsti bili su
zabavljeni time da iz erifovog
depa izvuku toki-voki.
Na trenutak sam gotovo
pomislila da emo odavde otii
ostavljajui posao ne zavren
nasmeja se Sumiko pratei
njegove pokrete. Samo, da
li j e mudro upozoriti Ve.ndela
Laskija da dolazi?
Moda i nije, ali je on sa
da jedina spona sa Enohom Ber
kiijem u San Francisku, devoj-
ice. Mora nas odvesti do nje
ga, na bilo koji nain. Sto se
mene tie, odgovara mi i ako
pokua da umakne; slediemo
ga i napasti kad pomisli da je
uspeo da nas se otrese.
- A ta ako odlui da se
bori? dobaci Tabasko.
Ako odlui da se bori na
ranu, to e nam oduzeti prili
no vremena. Dan ve svie,
bie veoma teko pribliiti se
zgradama ranca na kojima si
gurno ima poprilian broj na
oruanih ljudi. Nekako mi se
ne ostaje u Buers Kriku do
sledee noi, Pite.
I zato e sad da pokua
da natera naeg prijatelja Las-
66
kija u bekstvo? odmahnu
plavokosi din glavom. Sve
u svemu, ni na ovom poslu ja
neu dobiti priliku za malo gi
mnastike, je li tako?
Zao mi je, Pite osrne-
hnu se Lesli. Ove se sve
odigravalo tako brzo da nismo
imali vremena da podesimo pl
an taiko da i tvoje pesnice do
u do izraaja! Drugi put, mo
da, kad budemo imali vie vre
mena. Sem toga, potreban mi
je neko ko e brinuti O' naoj
prijateljici koju su hteli da u-
biju pokaza glavom prema
eliji.
Halo! ree u mikrofon,
ukljuivi toki-voki. J esi li
to ti, Vendele?
Da? zau se glas iz
zvunika. Ko je to, do a
vola?
Moje ime ti nita nee re
i, Laski. Prvi put smo se sreli
pre neto vie od tri sata u tvo
joj klanici.
ta?!
Znam znam, nisi me mo
gao videti nasmeja se nin-
a. Moj mali vatromet te je
zaslepio, dok sam ja odvodio
devojku tebi ispred nosa. Sad
alim to ti nisam uzgred sju
rio onaj mesarski no u trbuh,
ali za to jo ni sada nije ka
sno...
Zvunik je neko vreme u-
tao, samo tiho utei.
Gde se nalazi, proklet
bio?! dopre konano glas.
Odakle zove?
Iz kancelarije tvog brata
Majrona. Da ne zaboravim. . .
ima pozdrav od njega. I od o
nesija, i tipa po imenu Milt Va
gner. Poslednji pozdrav, nara
vno. Od sve trojice. *
Posl. . . Majron je mrtav?
Da mrtviji ne moe biti.
U njegovoj kasi otkrio sam ne
ke vrlo zanimljive hartije, za
misli. I tvoje ime se pominje u
njima, Vendele!
Ponovo tiina. U svojoj mati
nina jasno vide jo uvek nepo
znatog Venela Laskija kako
urno izdaje nareenja svojim
ljudima, steui toki-voki u dr
uigoj ruci.
I on bi ovo vreme mogao da
iskoristi na slian nain, uosta
lom.1
Pite, po kola govorio
je hitro, ali razgovetno. e
kaj pred zgradom. Sumiko, sp
remi devojku za put. J a u je
preneti napolje kad doe as.
J o uvek si tu? dopre
iz" zvunika glas Vendela Las
kija. Halo?
Da, tu sam. Sef je pun
hartija, potrajae neko vreme
dok ih pregledam, a onda u
doi po tebe, Vendele!
Koliko?
Sta koliko? nasmeja se
nina. Koliko vremena?
Do avola sa vremenom!
Koliko trai za materijal iz
Majronove kase, boga mu?
Mnogo traim, Vendele.
Bojim se da nee biti raspo
loen da plati kad uje ce-
nu. . .
Koliko, prokletstvo?
Tvoj ivot, Vendele ti
ho ree Lesli u mikrofon. Ni
ta manje od toga nee me za
dovoljiti. Krajnje je vreme da
ovaj grad pone da ivi pristoj
nim ivotom, bez vladavine st
raha koju je tvoja porodica na
metnula pre ko zna koliko ge
neracija!'
Iz zvunika dopre nervozan
srneh, ali smeh u kojem nije
bilo straha.
Vrlo dobro, glupane!
ree Vendel Laski otro. Pro
pustio si priliku da se sporazu
jmemo i moja ponuda vie ne
vai. Covek koji tako glatko
odbija dvadeset hiljada dolara
mora da je jako glup. Doi, on
da! J a te ekam, ovde na ran
cu!
Dvadeset hiljada, a?
nasmeja se nina u mikrofon.
Nije loa ponuda, ali nije li
to ipak premalo u zamenu za
tvoj ivot, Laiski?
Rekao sam da ponuda vi
e ne vai! urlao je njegov
sagovornik u mikrofon. - Sa
mo doi; biu spreman da te
doekam!
Uskoro, Laski, uskoro! Mo
da ne ba sada. . . nego onda
kada me bude najmanje oe
kivao. . .
Iskljuio je ureaj i nemarno
ga odbacio u uga% Ljudi Ven-
della Laskija bez sumnje su
ve na putu prema ovom mestu
i nema vie razloga aitse zadr
avaju u erif ovoj kancelariji.
Motor Pitovog automobila uje
se pred vratima, to znai da
je vreme za pokret.
Priskoio je u pomo Sumi-
ko koja se borila sa oputenim
telom devojke u dubokom snu.
Trenutak kasnije sve etvoro
su bili u kolima.
Nevolja ti je sa ovim ma
lim mestima proguna Pit
kad u da Laskijevi ljudi do
laze to nema kud da se
skloni ako ne eli da te vide,
do avola! Kako da ih izbegne
mo, ako postoji samo jedan
put odavde do rana?
Parking motela mirno
ree nina. - Nee obratiti pa
nju na nas, jer ure ovamo.
im prou, mi emo krenuti u
suprotnom pravcu. J ednostav
no, ali efikasno!
A ako ipak krenu za na
ma?
Nina mu utke pokaza aku
sa otvorenim dlanom. Na nje
mu je leala kuglica veoma sli
na onoj koju je upotrebio u
klanici, ali j e smesa u njoj bi
la drugaijeg sastava.
Eksploziv, ali eksploziv ta
kve snage da bi se automobil
pogoen jednom ovakvom ku
glicom istog trenutka pretvo
rio u vatreni stuib ispunjen si
tnim komadima metala i ljud
skih tela. . .
*
*
Dvoja kola puna ljudi prole
tee pored njih ulicom koju su
tek osvetljavali prvi kosi zra
ci sunca. Nina je napeto mo
trio na njih, ali se nijedna gla
va ne okrete prema parkingu
motela. Osmehnuvi se, on vra
ti kuglicu u skrovite pod ode-
om.
Sad, Pite ree kad ko
la obioe benzinsku pumpu
da bi sa druge strane prila zg
radi zatvora. Vie nas ne
mogu videti!
Cerei se, Pit upali motor i
otro nagazi papuu gasa. Cvi-
lei gumama kola poletee, gu
taj ui rastojanje do ranca.
Koliko Laski jo ljudi i-
ma tamo, Les, ta misli?
Ne mnogo. Ovi koje smo
upravo videli mora da su mu
poslednji, raunajui sve gubi
tke koje je pretrpeo noas. Sa
mo, nee on nas ekati, Pite!
Misli?
Mislim da je ve u brzim
kolima, na putu za Oukherst i
dalje, prema San Francisku.
Hmmm. . . to ne znai
da nee pokuati da nas sprei
da krenemo za njim. . .
Tano. Mislim da je jo
u radio-vezi sa onima koji su
ostali na ranu i grupom koja
se upravo sada unja oko eri
fove kancelarije.
Radio-vezi? Misli da bi
smo mogli. . . ?
Naravno da bismo mogli
nasmeja se nina, ukljuu
jui radio-ureaj ugraen ta
mo gde se u sva kola obino
ugrauju radio-aparati, ili ka-
setofoni.
Ovaj ureaj, meutim, nije
bio obian, jer su ga vete,ruke
Sumiko preradile u univerzal
ni prijemnik za praktino sve
talasne duine, ukljuujui ak
i vojne i policijske.
Nina, se, meutim, oprede
lio za opseg blizak -civil ban
du, raunajui s tim da je za
Laskija bilo nepraktino da gra
di posebne ureaje. Nije se pre
vario u toj proceni; samo ne
koliko sekuni kasnije iz zvuni
ka dopre razgovetan, iako malo
zadihan glas:
. .. a dip je ostavljen iza
bunja kod pumpe, gazda!
Da li je Majronova kasa
u kancelariji zatvorena, Klif?
Taj glas je odmah poznao.
Vendel Laski jo uvek nije is
putao konce itave igre iz ru
ku, nalazei vremena da misli
i o kompromitujuem materija
lu koji se nalazi u kasi njego
vog mrtvog brata.
Samo, da li je ve krenuo u
bekstvo, ili najpre eka ishod
posete erifovoj kancelariji?
Krenuo je, ipak. Po jaini si
gnala koji je dopirao do njego
vih uiju, nina zakljui da je
predajnik imanje snage, jedan
od onih kakvi se i ugrauju u
automobile. Maloas, kada je
prvi put razgovarao sa njim, si
gnal je bio mnogo jai, pokau
jui da nepokretni predajnik
na ranu radi sa mnogo veom
snagom.
Ne-ne znam odgovori
nepoznati plaenik. Ovaj. . .
* nisam ba obraao panju na
69
kasu.. . Mislim, ta tri mrtva te
la tamo, ona. . .
Idi i pogledaj, K lif! pre
see Laski mucanje svog sago
vornika. Odmah! Ako je za
kljucana, stvar je u redu; a ako
nije, zakljuaj je! Smisli neku
ifru i javi mi je im stigne
ponovo do kola! J asno?
Ne svraamo na ran?
upita Tabasko, iskoristivi to
to se iz zvunika neko vreme
nita nije ulo.
Zato bismo? Ako je i Ve
ndel imao neki sef sa podaci
ma o drugim ljudima, bez su
mnje je poneo sve to mu mo
ê vredeti u San Francisko. Bu
pers Krik je postao prevru za
njega. Uostalom, i nama vie
odgovara da se sa njim obrau
namo tamo gde emo mi, a ne
*>n, biti na domaem terenu!
Okrenuo se i osmehnuo Su-
miko. Ona mu na trenutak do-
tae ruku.
Kako tvoj pacijent, devo-
jice?
J o spava. Lepa devojka,
Les. . .
Veoma lepa. Mislim da joj
nee biti teko da se snae u
gradu, pa ak i sa vanbranim
detetom. . .
Veruje da e eleti da
zadri to dete? Tek je u dru
gom ili treem mesecu, jo u-
vek ima naina da ga se oslo
bodi!
Ko zna? O^c deteta je
mrtav, zna.
J e li? Neko od Laskijevih
plaenika?
Rasti, erifov pomonik
tiho ree nina. Bolje da
to ona nikada ne dozna; on je
bio taj koji j e od Laskijevih za
htevao da ga oslobode i nje i
deteta na onaj monstruozni na
in. . .
Gazda! zau se iznena
da iz zvunika. Sef je zatvo
ren, nemate razloga da brine
te. Sta sada da radimo?
Sedite u kola i krenite
prema Oukherstu. Taj tip ko
ji me je maloas zvao bez su
mnje je krenuo za mnom; ho
u da ga stignete i eliminiete.
J asno?
Kratko oklevanje.
Ko je to, gazda? Kako iz
gleda?
Ne znam. . . ali jedno od
onih troje, ili Sara Dejn Mer-
ser, moraju biti sa njima. .. Ko
la. . . da li su pred motelom jo
uvek kola 'kojima su plavokosi
i devojka stigli u grad?
Hmmm. .. ini mi se da
sam ih maloas video na par-
kingu. . . ali se ne bih smeo
zakleti. . . Trenutak, gazda!
Lesli se osmehnu Pitu, a ovaj
zavrte glavom.
Cini mu se da ih video na
parkingu proguna. Ti
momci tako su urili da ne bi
videli ni slona na tom prokle
tom parkingu!
Gazda! javi se uzbude
ni glas iz zvunika. Nema
kola! Mora da su ve krenuli
za vama!
Onda za njima, Klif, pro
kletstvo! Za njima! I nemoj
70
BORI LAKE VETl NE 75
me zvati dok ih ne ugleda pr
ed sobom, jasno?
O kej, gazda! Kreemo!
Radio-veza se prekide i Le-
sli prui ruku da malo utia u-
reaj iz kojeg je sad dopiralo
samo otro utanje.
Hoemo li da stignemo La
skija, Les? zapita Tabasko.
Ovaj bjuik ne izgleda ne
to naroito spolja, ali pod ha
ubom ima raketni motor, as
na re. Sm sam radio prepra-
vke na njemu, skoro mesec da
na.
Ne jo. elim samo da mu
se priblii tako da nam ne
moe umai kad shvati da mu
njegovi ljudi vie ne mogu po
moi. . .
Kad shvati. . . Ahhh! Bie
opet guve, je li?
Uskoro. Oni e nas pris
tii, jer bolje poznaju ovaj put
od tebe. Moramo ih zaustavi
ti, ne elim nikoga za leima
sve do San Franciska.
Mogu li ja?
Za nama idu dvoja kola
osmehnu se nina. Reci
mi koja eli, prva ili druga?
To je najvie to mogu da ti
prepustim!
Prva! isceri se Taba
sko. U stvari ne! elim
druga! S njima e biti tee, jer
e ve biti upozoreni na opas
nost!
Onda ipak neka ti budu
prva kola, Pite ree Lesli
ozbiljno. Ne smemo izgubi
ti previe vremena sa njima,
jer ne elim da mi Laski uma-
kne. Taj tip je lukav; kada
shvati da je ostao bez podrke
svojih plaenika, moe se izgu
biti negde u dolini San Hoa-
kim. . . a tamo traiti jedna od
reena kola na putevima otp
rilike je isto kao i traiti onu
uvenu iglu u plastu sena. . .
ekaj, do avola! eli li
ti da on zna da smo eliminiali
njegove ljude, ili da misli da
su jo uvek negde iza njega?
alim da shvati da je o-
stao sam. . . aili da posle toga
ne moe vie nita uiniti da bi
nam umakao.
Uhhh. . . to nije ba jedno
stavno izvesti; jer, ako zast-
nemo da sredimo plaenike, on
e odmai!
Fini osmeh ozari lice nine.
Situacija otprilike tako
stoji. Ali, ima reenja.
Pit namrti elo, siguran zn
ak da duboko razmilja. Lice
mu pri tom dobi pomalo prazan
izraz, za koji bi mnogi brzople
to pomislili da pokazuje nedo
statak inteligencije, verovatno
zbog onog neosnovanog vero-
vanja da su snani i krupni Iju
di obino manje inteligentni.
Tabasko Pit, meutim, pose-
dovao je visoku inteligenciju;
nita manje od toga nije dovo
ljno za najblieg saradnika je
dnog nine, bez obzira to je
proces razmiljanja kod njega
tekao neto sporije. Pitovi za
kljuci, ipak, temeljili su se u-
vek na vrstoj osnovi zdravog
razuma, dajui tako kvalitet vi
e njegovom druenju sa Lesli
jem.
Nine, ponekad, odlete suvi
e visoko, u same oblake, noe
ni uverenjem u svoju nadmo-
nost. U takvim prilikama po
mo Tabasko Pita uvek j e bila
dragocena, da Leslijeve zami
sli analizira sa gledita zdra
vog razuma, i proceni da li je
neto odista izvadljivo ili ne.
Postoji reenje ree ko
nano, neprestano bacajui po
glede u retrovizor. Drugo vo
ilo.
Tano osmehnu se nin
da. Pitanje je samo moe li
s4 ovako rano iznajmiti neki
automobili u Oukherstu. I da
li e tamonje agencije imati
dovoljno dobro vozilo za ovo
to je nama potrebno.
Hmmm. . . onda se mo
ramo podeliti, a zatim. . . ta
zatim, boga mu?
-Lesli se nasmeja.
Oprosti, Pite, ali namerno
sam te naveo na pogrean put,
pominjui iznajmljivanje auto
mobila. Postoji mesto gde se
mnogo bre nisam rekao i
lake moe doi do dobrog
i brzog automobila. . .
Tabasko se isceri.
Uzeemo jedno vozilo od
tipova koji nas gone, je li ta
ko? I to ono sa radiostanicom!
Tvoja sposobnost imitiran ja
glasova opet e nAn dobro po
sluiti!
Lesli se osinehnu, klimajui
glavom.
Potrebno mi j e da jo ma
lo sluam tog Klifa kako bih
mu mogao bolje imitirati glas.
Kad nas ugledaju, neko vreme
dri nastojanje izmeu vozila,
Pite; on e sigurno prenositi
gazdi kako tee potera.
0 kej. Nego. . . ta emo
sa Sarom Dejn, Les? Ako Su-
miko ostane sama u kolima sa
njom, moe imati problema.
Kad mala doe sebi, svata joj
moe pasti na pamet.
Ona e ostati sa nama
dvojicom. Nema drugog ree-
nja zakljui nina. A sad
mi reci gde predlae da posta
vimo zaisedu,, Pita?
Petnaest milja iza Oiukher
sta ree Tabasko, gotovo
bez razmiljanja. Put za Ma
riposu na jednom mestu gradi
serpentine koje onemoguava
ju preglednost.
Sumiko?
Slaem se sa Pitom ti
ho ree devojka. J edino, ne
dopada mi se ta zamisao sa Sa
rom Dejn. . . Vama e ona mno
go vie smetati nego meni. U-
ostalom, nita lake nego dati
joj jo jednu dozu sredstva za
spavanje, zar ne?
To ve predugo traje
odmahnu glavom Lesli. Ne
znamo koliko je dugo bila dro
girana pre nego to sam je o-
teo iz klanice, a od tada je pro
io ve mnogo sati. Bojm se da
bi nova doza loe elovala na
njen organizam.
Evo ih! upozori Taba
sko Pit, jo jednom bacivi po
gled na retrovizor. Pristiu
nas!
Pojaaj malo tempo re
e nina, bacivi i sam pogled
u ogledalo. Ionako emo u-
skoro projuriti kroz Oukherst,
a tamo oni nee nita pokua
ti. ekajui da svi zajedno iza
emo na skoro prazan put pre
ma Mariposi.
Cerei se zadovoljno, Pit da
de gas.
Gazda! Gazda! zaurla
glas iz zvunika. Vidimo ih!
Milju, milju i po ispred nas!
Gde se sada nalazite, Klif?
javi se Laskijev glas.
etiri-pet milja pred gra
dom, ali oni prilino brzo vo
ze!
Nije vano. Pusti ih da
prou grad, a onda za njima!
U ovo doba dana put za Mari-
posu praktino je prazan. to
manje svedoka, to bolje, je li
jasno?
O kej!Nai su, sasvim si
gurno, nema ta da brinete!
Gazda. . . zato ne biste vi osta
li u Oukherstu, a nama prepu
stili brigu za njih? Kad ih sre
dimo, moete se mimo vratiti,
a?
Ne, Klif. J a idem i dalje
napred, kao mamac. Oni ne
mogu znati da ste im za peta
ma, bar za sada. iako e im
biti sumnjivo ako i posle grada
nastavite da ih sledite. Klif. . .
razgovor sa njima me ne zani
ma. razum e?
Kratko oklevanje, a onda se
Klifov glas ponovo javi.
Hmmm. . . razumem, ga
zda. Ne brinite nita. . . taj pla
ninski put ionako je gadan; ni
kom nee biti sumnjivo to je
jedan automobil sleteo sa puta
i zapalio se!
Ba ti hvala na lepim e
ljama, Klif! proguna tiho
Tabasko, steui prste oko vo
lana. Imaemo to u vidu
kad se pogledamo licem u li
ce. . . a to e biti uskoro!
* *
Semafor u Oukherstu pono
vo je bio zatvoren za njih, ali'
je auto-put bio gotovo prazan.
Bacivi hitar pogled levo i de
sno. Pit projuri kroz crveno sve
tlo i ustremi se ulicom na koju
je ukazivao znak sa natpisom
Mariposa, 34 milje.
Preli su auto-put, gazda
javi se Klif. uri im se.
semafor je bio zatovren.
Sve je u redu. J o uvek
odravam prednost od nekih
pet ili est milja pred njima.
Ima sasvim dovoljno vreme
na, Klif.
O kej. Po mom raunu,
stvar e biti sreena za petna
estak minuta, a onda u se po
novo javiti. . .
Tako je, Klif. I podseti
momke da ih eka mastan bo
nus kad se vratimo u Buers
Krik!
J asno. . . hvala, gazda! Vi
dimo se uskoro. . .
Pit iskosa baci pogled prema
nini, a ovaj klimnu glavom,
odgovarajui na neizgovoreno
pitanje. Da, uo j e sasvim do
voljno da bez tekoa moe imi
tirati Klifov glas.
Na zadnjem seditu, pored
Sumiko, Sara Dejn zastenja i
pomeri'se, traei oevidno u-
dobniji poloaj za svoje ukoe
ne udove. Lesli po prvi put pa
ljivije pogleda bledo i umor
no lice devojke.
Cudn o, pomisli. Sve do
sada s njom smo svi mi postupa
li kao da je upitanju neka st
var bez sopstvene volje. Nosi
li pmo je tamo i ovamo, udarali
po, glavi da nam ne smeta, klju
kali drogama da bi spavala dok
odluujemo o njenoj sudbini.
U itavoj ovoj stvari ona je do
sada epizodna linost, ali. . .
ali, ta e se dogoditi kada ko
nano otvori oi i zapita ta se
to dogaa sa nj om?
Kao da su Leslijeve misli po
krenule neki prekida u njoj,
Sara Dejn Merser u tom tre
nutku otvori oi.
Krupne, svetloplave oi za
uenog deteta. Oi kakve pri
staju tom nenom i naivnom
licu.
Samo. . .
Samo to pogled u njima ni
je ni nean, ni naivan. Otrom
oku nine nije moglo promai
kako je evojka hitio prouila
svoju najbliu okolinu, bez ika
kvog traga iznenaenja na li
cu.
Malo je ljudi sposobnih da
u deliu sekunde, budei se iz
dubokog sna, potpuno preciz
no procene situaciju u kojoj su
se nali, pomisli Lesli. -A Sa
ra Dejn to upravo ini!
Kao da eli da ga demantuje,
evojka sklopi oi i duboko u-
zdahnu. Kada ih je, trenutak
kasnije, ponovo otvorila, u nji
ma je sada postojao samo za
ueni izraz male devojice.
Gde sam to ja? - upita
Sara Dejn slabanim, slatkim
glasiem. Ko ste vi? Kuda
me vodite? ta se dogodilo?
Sumiko joj blago poloi a
ku na miicu. Da li je ona pri
metila onaj prvi kratki pogled
devojke, ili je Sara Dejn uspe
la da je zavara ovom novom
maskom ?
Sve je u redu, Sara Dejn
ree Sumiko blago. Da
leko smo od Buers Krika i o-
nih koji su eleli da te ubiju.
Istina, ne dovoljno daleko, ali
mislim da nema vie ega da
se plai.
Sara Dejn ov-lai pune, so
ne usne, ispod oka dobacuju
i pogled tom zgodnom prepla
nulom mukarcu ozbiljnog li
ca i tamnoplavih oiju koji je
paljivo posmatra sa prednjeg
sedita.
Vi. . . vi ste me spasili. . .
iz klanice?
Da, ja sam to bio, Sara
Dejn odvrati nina sa osme
hom na licu. ao mi je ako
sam na momente bio pomalo
grub, ali nisam imao drugog
74
izbora. Oni bi te hladnokrvno
ubili, da to nisam uinio. . .
Znam ona opet sklopi
oi, mueniki se osmehnuvii.
Taj strani grad. . . i strani
ljudi. . . I nigde nikoga da te
uzme u zatitu! Recite mi. . .
ko ste vi? Kako ste se stvori
li. . . tamo?
Bojim se da sada nema
mo previe vremena za takve
razgovore osmehnu se umi
rujui nina. Potera nam je
za petama i moramo nai nai
na da ih se oslobodimo. Kai
mi, Sara Dejn, osea li se
dovoljno snanom da nam po-
mogne?
Uhh. . . ovaj, da. . . Recite
samo ta treba da uinim?
Nas troje emo uskoro is
koiti iz automobila i postaviti
zasedu poteri.
A ja? I ja idem sa vama?
Da, tako je. Sumiko ta
devojka pored tebe mora
produiti kolima kako nam Ve
ndel L^ski ne bi predaleko u-
makao.
1 Vendel Laski proapu
ta Sara Dejn. On je ispred
nas-?
Da. elim da nas on od
vede do Enoha Berklija u San
Francisku.
Gospode boe! Enoh Ber-
kli i Vendel Laski! I vi. . . vi
elite da se obraunate sa nji
ma? Obojicom?
Sa obojicom potvrdi ni
na sa osmehom na licu. Po
moi e nam u tome, Sara De
jn?
Neobian izraz na trenutak
prelete ljupkim licem devojke.
O, da! ree usrdno.
O, da! J edino. . . nisam sigur
na da vam mogu pomoi. . .
Boji se? tiho upita Su
miko.
Sara Dejn se ugrize za us
nu.
Volela bih da mogu da
kaem kako se ne bojim, ali...
Nije sramota bojati se
utei je Sumiko. Znamo
koliko su opasni njihovi plae
nici, ali moji prijatelji ve su
pokazali da mogu da izau na
kraj sa njima.
Dovravajte uvode! pro
guna Tabasko Pit. Prihlia
vamo se serpentinama!
Sad malo poveaj rastoja
nje, Pite nina j e obe ruke
zavukao u torbu baenu pod
noge ispred sedita, birajui iz
nje jo nekoliko predmeta koji
bi mu mogli koristiti. Mi e
mo uskoro iskoiti, Pite. Sumi
ko, budi spremna da pree za
volan. Sara Dejn?
Devojka ga pogleda. Uz sav
strah koji je morala oseati, ni
je mogla a da ne pokae divlje
nje prema tom snanom muka
rcu ozbiljnog lica i dubokog,
muevnog glasa.
J a. . . ta treba da uinim?
Samo da ih navede da se
zaustave. Ponaae se kao da
si uimakla iz naih kola, trati
i mahati rukama preria nji
ma. . .
A ta. . . ta ako pucaju?
Nee imati vremena za
to, Sara Dejn, obeavam ti!
Ona klimnu glavom.
U redu ree jedva u
jno. Uiniu to. . .
Lesli pogledom potrai oi
Sumiko. Devojka na trenutak
obori trepavice, dajui znak da
j razumela ono to joj je ni-
na rekao pogledom.
U redu, Pite! ree ni-
na obrui se i prouavajui
serpentine kojima se put poste
peno uspinjao uz planinu.
Kad ja kaem, zaustavi!
Pogled nine sada je brzinom
munje prelazio sa serpentina
na ogledalo retrovizora; nepre
stano je morao uporeivati te
dve slike u svom mozgu, proce
njujui brzinu progonitelja, ka
ko bi u pravom trenutku odre
dio najpogodnije mesto za za-
sedu.
J o samo malo. . . krivina ko
ja sada sledi potpuno je zaklo
njena od pogleda iz kola koja
ih progone. . .
Samo da vidi odgovara li ze
mlj ite onome to mu je potre
bno. . .
Da. . . moglo bi biti malo po
godnije, ali mu niko ne garan
tuje da na putu do Maripose
zaista ima pogodnijih mesta.
Prema tome. . .
Sad, Pite!
I ne ekajui da se kola za
ustave, on iskoi na svoju stra
nu. Za bie sa refleksima nin-
e skok iz vozila l?oje se kree
brzinom od svega pedesetak mi
lja na as nije posebno teak
zadatak, tako da je imao vre
mena ak i da zastane i izbli
za osmotri okolinu pre nego
to se bjuik sasvim zausta
vio.
Sumiko iskoi na desnu stra
nu, da bi hitro optrala auto
mobil spreda i zauzela mesto
koje joj je Tabasko oslobodio.
Ovaj pomoe Sari Dejn da se
iskobelja, snano zalupivi za
dnja vrata. Trenutak kasnije,
bjuik ponovo jurnu uzibrdo;
kada se pojavi u vidnom polju
progonitelja, oni nee imati ni
kakvog razloga da sumnjaju da
se u meuvremenu zaustavljao.
Tri, Sara Dejn! zapo
vedi nina, dok mu je pogled
poivao na licu devojke. Do
le, niz stranu, kako bi te to
pre ugledali!
Na njenom licu borila su se
razna oseanja, ali ona poslu
no potra pokazanim smerom,
zaiuei skute one bezobline
haljine u kojoj je trebalo da
bude prineta na rtvu.
Nina je dobro proraunao.
Pokazujui Pitu pravac, on u
trca uz nagib iznad puta i po
trbuke se baci na zaravnjenu
stenu koju su graditelji morali
zasei da bi pored nje proao
put.
U asu kad primete Saru De
jn progonitelji bi trebalo da se
zaustave. . .
Tano ispred stene!
Gume zakripae po nerav
nom asfaltu i do uha nine o-
pree uzbueni povici. Zanose
i se, dva vozila, jedno za dru
76
gim, poee da se zaustavljaju.
Na taj znak, Sara Dejn se
okrete i pogleda navie.
Rasti! povika glasnim,
zvonkim glasom, bez imalo st
raha u sebi. Pazi, Rasti, za-
seda!
Usne nine razvukoe se u
osmeh. Imao je razloga da bu
de zadovoljan sobom; ubiti dve
muve jednim udarcem omilje
na je strategija nini. . .
Naveo je progonitelja da se
zaustavi i istovremeno utvrdio
na ijoj se strani zaista nalazi
Sara Dejn Merser.
Sva srea to joj nisu rekli
da je Rasti, njen ljubavnik, ve
mrtav, inae ovaj plan ne bi
mogao upaliti.
Ali, trenutno Sara Dejn ni
je vie bitan faktor u obrau
nu koji se priprema. Svoju ma
lu ulogu ona je odigrala; sada
je red na njih dvojicu.
Lesli i Tabasko Pit se zgle-
dae i nina podie jedan pr
st, pokazujui Pitu da prva ko
la pripadaju njemu. Neto su
blie ovom mestu od drugih,
to znai da e obojica u isti
as stii do svog cilja, s obzi
rom na veu brzinu kretanja
nine.
SADA!
Kao tigrovi, njih dvojica se
vinue u vazduh; Lesli sa va-
kizaijem u desnoj aci, Taba
sko Pit goloruk. U obraunu na
bliskim odstojanjima njegove
pesnice mogu biti isto tako efi
kasno oruje kao otrica od e
lika!
Vrata na kolima ve su se
otvarala, ali su svi pogledi Iju
di u njima bili uprti nanie,
prema devojci koja je kriala i
mahala rukama.
J o u skoku, nina pogledom
prebroja svoje i Pitove protiv
nike.
Po etvorica, i u jednim i u
drugim kolima. Vozae moe
odmah eliminisati, jer nijedan
od njih nee imati vremena da
se umea. Dvojica iskau des
no, po jedan levo; tu je jedina
stvarna opasnost, jer e ljudi
na suprotnoj strani puta imati
neto vie vremena za reakci
ju.
Pitolji u rukama, ne vie
puke. Ni to nije dobro; na o-
vom rastojanju pitolj je pogo
dniji, a svi koje vidi dre oru
je u rukama na nain koji po
kazuje da e njime i umeti da
se poslue.
Sve to u magnovenju je pro
letelo kroz misli nine, mnogo
pre nego to su mu stopala do
takla asfalt. Obuhvatio je itav
prizor jednim pogledom i u gla
vi ve imao jasnu sliku ta e
se i kako odigrati u narednih
nekoliko desetina sekundi.
On stie do asfaltne povrine
bez uma, ali teko telo Tabas
ko Pita nije bilo toliko spretno.
Pogledi osmorice ljudi kao
jedan se ustremie prema nji
ma; osmora usta se otvorie da
ispuste krik iznenaenja i upo
zorenja.
Onaj koji je izaao na pre
dnja desna vrata prvih kola
bez sumnje je Klif; u ovakvim
bandama voa je obino opas
niji od svojih sledbenika i zato
ga mora posebno drati na oku,
bez obzira to je kao cilj dode
lien Tabasko Pitu. . .
Da!
'Krajikom oka Lesli vide da
je K l i f prvi koji je uspeo da
sa izrazom mrnje na licu po
digne svoje oruje, ali isto tako
vide i da je Pit spreman na taj
potez.
Prignuvi se da se zakloni i-
za automobila, plavokosi din
se kao igra ragbija baci na
pveka koji je ukoeno stajao
na njegovoj strani, sa jednom
rukom jo uvek na vratima.
U tom trenutku nina stie
do svoje prve rtve. Gotovo u
istom poloaju kao i Pitov pro
tivnik, ovek vrisnu, pokuava
jui da desnu ruku pitoljem
okrene prema prilici koja je ne
shvatljivo velikom brzinom ju
rila na njega.
Padajui na koleno, nina ga
epa obema rukama oko boko
va i naglo se ispravi, izdiui
oveka tekog najmanje sto e
zdeset funti kao da je lutka od
krpa. Koristei poetni zamah,
on ga s lakoom prebaci pre
ko krova automobila, tano pre
ma zapanjenim licima dvojice
koji su stajali na drugoj strani,
jo uvek ne shvatajui ta se
to dogaa. *
Tabasko Pit u meuvreme
nu izvede neto slino. I li mo
da malo grublje, zavisi od ta
ke gledita. . .
Glava rtve koju je, slino ni
ni, epao obema rukama, po
godi ivicu krova tako snano
da lim zazvoni, a kola se zatre
soe na tokovima. Dovravaju
i taj pokret, Pit odbaci nepo
kretno telo na asfalt, grabei
levom rukom kroz otvoreni pro
zor.
Voza vrisnu kad ga elina
apa epa za kosu, povlaei
mu glavu napolje, kroz prozor.
Zakratko; otrim pokretom ru
ke nanie, Pit mu kao piletu
slomi vrat na donjoj ivici pro
reza, bacajui se na asfalt jer
je krajikom oka video kako
se ovek sa druge strane kola
saginje da bi kroz otvorena za
dnja vrata ispalio hitac u nje
ga.
Znajui da e u narednih ne
koliko trenutaka dvojica pro
tivnika na suprotnoj strani dru
gih kola imati sasvim dovoljno
problema sa tekim tedoon koje
jo prema njima, nina konce-
ntrisa svoju panju na K lif a.
Onaj koji se saginje da kroz za
dnja vrata puca na Pita ne mo
e pogoditi prvim hicem, jer
je Pit ve u parteru.
Sve se dogaalo upravo ona
ko kako je i zamiljeno u svom
skoku. Najtei deo posla, za
pravo, bio je zavren; ovo to
on i Pit sada treba da uine je
ste obina formalnost. . .
uriken zazuja kroz vazduh,
zaustavljajui Klifa na najvioj
taki dugog skoka koji je tre
balo da ga vrati na unutranju
stranu puta i dovede do mesta
odakle e iz neposredne blizine
moi da srui hitac u telo Ta-
basko Pita isprueno na asfal
tu.
Osetivi udarac u grudi, K lif
okrete glavu prema nini, kao
da mu instinkt u poslednjiim
trenucima ivota odaje ko ga
je ubio. Usta mu se otvorie da
ispuste krik protesta; pobuna
protiv smrti je, to nine zna
ju, najee kod ljudi od akci
je kada shvate da je njihovim
borbama doao kraj. . .
Pucanij prasnu u meuvre
menu, ali metak prozvida vi
soko iznad opruenog Pita, od
bijajui se od stene na supro
tnoj ivici puta. Tabasko se ve
podizao na prste ruku i nogu,
spreman na novi skok, ali za
njegovom intervencijom vie
nije ni bilo potrebe.
Kao otrovna zmija, drugi u
riken zari svoje zube u vrat
strelca, bacajui ga preko ivice
puta niz strminu. Nina je ve
bio u novom skoku; obilazei
automobil, on stie do neured
ne gomile udova u koju su se
pretvorila dva iva i jedan mr
tav ovek, baeni na neravni
asfalt.
J ednom od one dvojice koji
su bili na suprotnoj strani lo-
banja je prsla kad ga j e telo
nejgovog prijatelja bacilo na
tle; taj koji je nini posluio
kao projektil, oamueno se ko
prcao, a pod njim je leao tre
i, zamagljenim pogledom tra
ei neki cilj za pitolj koji je
jo stezao u aci.
Vakazai blesnu na jutarnj
em suncu; jedna odseena gla
va zakotrlja se niz strminu, od
skaui od stena i obilato ih
zalivajui kapljicama krvi. Do
vravajui zapoeti kruni po
kret otrice, nina zari vrh va
kizaija u grlo tree rtve, pri
krivajui ga za asfalt i drei
tako sve dok ne prestadoe ko
nvulzivni pokreti udova i tela
koji se uzaludno bore sa smr
u.
Kao da vreba samo taj trenu
tak, oblak koji je sve dotle mi
rovao nad planinom dounja
se preko neba i zakloni sunce.
Nina podie pogled sa krvi
koja je potekla po neravnom
asfaltu i dalje, niz padinu, na
lik onim potoiima kakve st
varaju prolene kie.
Zato je nebo iznenada tako
mrano? Nij-e li to opet ona po
znata crna mrea koja e pod
setiti na poznato pitanje. . .
Da li je ovo ova krv ko
ja ti tee pod nogama zaista
ono to si eleo?
H (sft
Sve u redu, ortak? za
brinuto upita Tabasko Pit.
Nina se prenu i osvrte oko
sebe. Nad njima sunce ponovo
zasja: onaj oblai od maloas
ve je ponovo klizio prema vr
hu planine.
Sve u redu, ortak odvra
ti sa osmehom. Idi po de
vo jku.
Pitcv pogled odluta niz str
minu, i on se isceri.
' Hitra je poput ko-ze
ree. Pogledaj samo kako
prai, im je shvatila da njena
ekipa gubi igru!
Mora je stii, Pite. Pot
rebna mi je u San Francisku.
I pre. Po svemu sudei, ona je
do gue umeana u ovu priu
i nije samo naivna rtva, kako
smo u poetku mislili.
, Uzdahnuvi, Pet se sjuri niz
strminu, preskaui stene. Sa
ra Dejn i dalje je trala, ali
je nina bio siguran da e je
Pit uskoro stii. Ne manje brz
od nje, ali daleko izdrljiviji,
Tabasko je veoma dobro znao
da se vreme tedi tako to se
ne uri u samom poetku po-
tere, nego tek kasnije, kada
progonjeni pone da se zama
ra.
Odgumuvi mrtvo talo voza
a na put, Lesli dohvati mikro
fon radio-telefona.
Gazda! ree zadihano,
glasno koji je bio verna kopija
K l i f ovog. Gazda. . . nije us
pelo. . .
ta? Sta si rekao, Klife?
dopre odmah odgovor. Vide
lo se da Laski u svojim kolima
nestrpljivo eka da mu se K lif
javi.
Prokletstvo. . . ti momci
su ba gadni. . . ali smo ipak
sredili dvojicu. . .
Govori jasno, ovee!
zvunik je vibrirao od jaine
Laskijevog glasa. Sta se do
godilo? Niste ih zaustavili?
Ne. . . imali su prokleti au
tomat uz sebe i sredili kola sa
ostatkom mojih ljudi. . .
I? Gde su sada? I dalje
iza mene, je li?
J este, gazda. . . ja sam iz
gubio jednog oveka isto. . . ali
ih jo drim na oku. . .
Prokleti nesposobnjakovi-
i! urlao je Laski. Niste
vredni ni deseti deo onih para
koje vam plaam. Koliko ih je
bilo u tim kolima, boga mu?
etvorica, rekao sam, ga
zda smekao se nina imiti
raj ui Klifov glas. A dvoji
cu smo sredili. . . izbacili su nji
hova mrtva tela iz kola na put...
I to je neto, boga mu.. .
Gazda. . . kad biste ih vi
saekali sa svojim ljudima, a
mi doli otpozadi. . . moda bi
smo mogli da ih uhvatimo iz
meu dve vatre. . .
Laski nije dugo razmiljao o
ovoj sugestiji. Uostalom, Lesli
je znao da mu se nee dopasti;
tipovi poput njega nisu odue
vljeni mogunou da neki ko
mad olova povredi njihovu dra
gocenu kou.
Ne, Klif. Nemogue. Mi
ve ulazimo u Mariposu, a zn
a i sam da je odatle i kroz
dolinu San Hoakirn put pre
80
pun vozila. Ne elim jo i poli
ciju iza sebe, prokletstvo!
Uh. . . ovaj, u redu. . . da
ih sledim onda i dalje!
Naravno! zapucketa u
zvuniku. Sedi im na vra
tu, proklet bio, kao to i oni
sede meni na vratu! Ne veru-
jem da e se usuditi da neto
preduamu na otvorenom putu,
dok si im ti iza leda, naroito
ako ih je ostalo samo dvojica.
Kad jednom stignemo u Fri
ko, zametnuemo im trag po
ulicama. J asno?
U redu, gazda. . . sasvim
jasno: sedite im na vratu do
San Franciska. . .
Tako je, Klif. A tamo e
mo nai naina da se obrau
namo sa njima!
Smekajui se, nina preki
de vezu i odloi mikrofon u
njegovo leite. Laskiju se cela
ova guva sve manje dopada,
oigledno, im odlae njeno ra
zreenje nadajui se Berklije-
voj pomoi. A to se tie njego
vog plana da zametne svoj tr
ag na ulicama San Franciska,
mogao se odista samo nasmeja
ti, jer se time zapravo Laski
gotovo do kraja preputao u
ruke svojim gonioeima koji gr
ad poznaju daleko bolje od nje
ga. . .
Na padini ispod puta, Taba-
sko Pit je vukao za sobom e-
vojku koja se samo slabano
opirala, oigledno ve iserplje
na tranjem. Lesli pokrete ko
la stotinak jardi napred, ola
kavajui tako Pitu da stigne
do njih.
Sunce je ve nemilosrdno a
rilo sa neba, pa je Tabaskovo
lice bilo obliveno znojem kada
je gurnuo Saru Dejn na za
dnje sedite i bacio se pored
nje, teko diui. Ne okleva-
jui ni trenutka, nina dodade
gas, hitajui da smanji rastoja
nje izmeu sebe i Laskija.
Uhh. . . zastenja Taba
sko. Prava divlja maka, a
sna re. Nije prestala da se ko
prca sve dok je nisam pogladio
po obrazu!
Sara Dejn sklupala se u
uglu sedita, dahui otvore
nim ustima. Kosa joj je bila go
tovo sasvim mokra, a haljina
joj se lepila za tedo, ocrtavaju
i njene raskone obline, ali je
iz oiju i dalje sevao plamen
iste mrnje prema ovoj dvoji
ci ljudi koji su se tako nemi
losrdno poigrali sa njom, ko
ristei je za svoje ciljeve.
Ovo zvui gotovo kao kra
tka pria o ivotu Sare Dejn
Merser, pomisli nina. Mu
karci e je uvek koristiti za
svoje ciljeve. . . najvie zbog
toga to ih previe voli!
ekajui da devojka povrati
dah, on svu svoju koncentraciju
posveti vonji tim zavojitim
putem gde je svaka nova krivi
na ujedno i nova opasnost za
kola koja se kreu prosenom
brzinom od gotovo stotinu mi
lja na as. Takvom brzinom,
istina, ovuda je mogao da vozi
samo ovek sa refleksima je
dnog nine, koristei do mak
simuma injenicu da vreme za
njega, u izvesnom smislu, tee
sporije nego za obine ljude.
Hej! protenja Sara
Dejn. Do avola, ovee. . .
p,a ti e nas sve pobiti ako ta
ko nastavi!
Nina ne odgovori. Sva nje
gova panja u tom trenutku bi
la je posveena pokuaju da
bezbedno izvue kola iz krivine
pod kojom se teren otro obru
avao u provaliju duboku goto
vo stotinu jardi.
Sara Dejn vrisnu i pokri
l^ce rukama. Tabasko Pit se gla
sno nasmeja.
Vi ste ludi! proaputa
ona kad shvati da se nita stra
no nije dogodilo. Pustite
me da izaem odavde, prokleti
bili!
Nina nae trenutak vreme
na da je pogleda u lice. Da, to
je ono to je i oekivao; maska
bezazlene devojice je spala i
u njega su sad buljile krupne,
zle oi na licu izoblienom od
mrnje.
Priaj, Sara Dejn ree
on preko ramena. Smanjio je
brzinu, jer je sada na putu u
neposrednoj blizini Maripose
bilo sve vie drugih vozila.
ta hoete od mene, do
avola? J a vam nita nisam
uinila!
Pevaj, mala ummo re
e Tabasko Pit. Do San Fra
nciska imamo jo prilian ko
mad puta, a ova vonja je ba
dosadna!
Ona tvrdoglavo zauta, skre
ui pogled na okolinu i grizu
i usne.
Rasti j e mrtav, Sara De
jn ree nina ravnoduno.
Od njega se vie ne moe
nadati da e ti pomoi!
Lae! To nije istina!
Konano osetljiva taka. Sva
ki je ovek ima, naravno, a ovu
i nije bilo tako teko otkriti. ..
Istina je. J a sam ga ubio.
J o u Buers Kriku, kad je sti
gao dipom sa svojim prijate
ljima.
Lae! Lae, proklet bio!!!
Nina je utao, ekajui da
se smiri bura jecaja koja pro
vali iz grudi devojke. Pre ili
kasnije, ona e morati i sebi
da prizna injenicu da Rasti ja
nije videla od asa kada su se
dipovi zaustavili pored pu
ta. . .
Ne razumem zato toliko
plae dobaci nina neto
kasnije, dok su kola hrlila zao
bilaznim putem oko Maripose,
traei ulaz na auto-put. On
je bio spreman da te rtvuje,
tamo u klanici. Nije ni prstom
mrdnuo da ti pomogne.
Ni to nije istina! Sve ono
bila je predstava za one glupa
ne iz Buers Krika! Vendel ne
bi dopustio da se meni neto
dogodi!
O-ho! I Vendel Laski je
u igri kod tebe? iznenadi se
Tabasko. I ti mu jo veru-
je? J a takvom tipu ne bio po
verovao da uva ni gnezdo zve
arki, mala!
82
Svojim uima sam uo
kad je Laski naredio da te u-
utkaju, Sara Dejn dodade
nina. Nita mu ne duguje,
veruj mi. A to se Rastija tie,
on j e bio potpuno ubeen da
e te rtvovati u onom odvra
tnom ritualu i biile mu je po
tpuno svejedno to e se to do
goditi. Dete koje nosi osudilo
te je na smrt, Sara Dejn; oni
su hteli jednim udarcem da o-
peru Rastija, a tebe uklone sa
puta. Verovatno zato to si u
meuvremenu previe saznala
0 njima. . .
Mnogo kasnije, dok su kola
hrlila putem izmeu Maripose
1 Merseda, svega pola milje iza
Sumiko i neto mallo vie iza
Laskija, Sara Dejn poe da
govori, smirena i suvih oiju...
Pria kakvu je nina i oe
kivao. Grad koji ivi u strahu,
pod vlau porodice to ve ge
neracijama vodi glavnu re, ne
milosrdno guei svaki poku
aj otpora. Strogi, puritanski
kodeks ponaanja nametnut jo
davno od lanova verske sekte
koji su pobegli u pustinju ju
no od Oukhersta da bi sauva
li svoj nain ivota od progresa,
koji je krupnim koracima sti
zao u Kalifomiju. . .
I najmanji greh strogo je ka
njavan, pred itavom zajedni
com okupljenom u velikoj pro
storiji stare klanice. ibanjem
za poetak, ili jo stranijim ka
znama, ako je prekraj bio te
i. Za neverstvo, krau, ubis-
tvo, postojala je samo jedna
kazna: smrt.
Srce grenika sagorevaio je
na lomai, uz oduevljene kri
ke gomile koju u trans dovo
de isparenja narkotika iju je
tajnu neko iz porodice Laski
pre stotinafc godina ukrao od
Kineza koji su gradili pruge po
Kailiforniji. Niko nije smeo da
se pobuni protiv takvog naina
ivota- i danka to ga je poro
dica Laki po tradiciji uzimala
od svih ostalih stanovnika Bu
oers Krika; do zuba naorua
ni plaenici, okupljeni toboe
da bi grad titili od dodira sa
grenim ostatkom sveta unao
kolo, nemilosrdno su se obra
unavali sa nezadovoljnicima.
Eno'h Berkli, roak Laskije-
vih sa majine strane, prvi je
doao na ideju da kodeks Bu-
ers Krika proiri na ceo svet.
Samo fanatiku neto takvo mo
glo je pasti na pamet, ali je
Enoh Berkli i bio fanatik. Pre
selio se u jazbinu greha, u
San Francisko, povlaei za so
bom mladie spremne da mu
pomau u tom zadatku.
Nijedan od tih mladia nika
da se vie nije vratio u Buers
Krik i zato je u gradu uvek bi
lo mnogo vie devojaka... to
je Laskizevima i njihovim pla
enicima savreno odgovaralo,
naravno.
Monotonim glasom Sara De
jn j e ispriala priu o orgijama
na rancu, orgijama za koje ro
ditelji devojaka misle da su ver
ski obredi. Nijedna od njih ni
kada nije ispriala ta se sve
tamo dogaa, svesna da i nju i
one koji bi to doznali od nje
eka samo smrt na lomai.
One najlepe, kao Sara De
jn, sluile su za zabavu Laski
jevima i najuem krugu njiho
vih ljudi. Da, ona je znala da
vie nije u milosti Vendela Las
kija, inae je nikada ne bi pre
pustio Rastiju. Pokuala je da
izvede trik sa njim, priznala
je; znajui da je u. drugom sta
nju, rekla je Rastiju da je on
otac. Bio je to jedini nain da
se izvue iz kruga devojaka za
zabavu i stekne mua koji ne
to znai u Buers Kriku. Sve
ofetale devojke zavravale su
i/ braiku sa mnogo starijim mu
karcima, onima koje bi Laski
jevi odredili kao brane part
nere.
Da, sada veruje da je i Ra
sti hteo da se rei nje i deteta.
Veruje ak i da bi je ubili i
spalili njeno srce na lomai.
Bila je glupa, uasno glupa. . .
Tabasko Pit upitno pogleda
Leslija i ovaj klimnu potvrdno
glavom. Devojka to sada jeca
u uglu sedita govorila je isti
nu; sve to je ispriala odista
se dogaalo u Buers Kriku.
U meuvremenu, troja kola
su i dalje jurila prema San Fra
ncisku, na meusobnom nasto
janju od nekoliko stotina jari.
Mersed, Terlok, Modesto i dru
ga mesta u dolini $an Hoakim
ostala su za njima pre nego to
su otro skrenuli, na zapad, pre
ma Ouklendu i Zalivu San Fra
nciska. Uskoro e preko Bej
Brida, mosta dugog oko osam
i po milja, koji vodi i preko
ostrva J erba Buena, stii na
drugu obalu zaliva i ui u San
Francisko.
'Nina iz depa izvue sve
anj sa deset hiljada dolara u-
zetih iz kase erifa Laskija i
dobaci ga Tabasko Pitu, poka
zujui glavom prema devojci.
Prenula se i podigla glavu
kada su se kola iznenada zau
stavila.
Sta se dogodilo? upita.
Zato smo stali?
Uzmi ovo ree Tabas
ko, purajui joj sveanj nova
nica u ake. Tamo su stepe
nice kojima moe sii na nii
nivo ove petlje, a u blizini au-
tobuska stanica. Pet milja oda
vde j e auto-put severjug. Kre
ni na koju god hoe stranu;
jedino ne u San Francisko. J a
sno?
Ona je nekoliko trenutaka
zapanjeno buljila, najpre u
njih, a onda u sveanj novani
ca u rukama, ali to nije dugo
trajalo.
Iskoila je iz kola i potrala
u svojoj smesnoj dugoj halji
ni. Nije se nijednom okrenula
pre nego to je sila niz stepe
nice i izgubila im se iz vida.
*
* *
'Crkva svetog otkrovenja u
HejtAberiju, na istonoj ivi
84
ci parka Goldn Gejt, nekada je
bila sedite nevelike kompanije
za promet voem i to se odmah
videlo, uprkos trudu strunja
ka za spoljno i unutranje ure
enje koji su pokuali da daju
novi lik nezgrapnoj dvosprat-
noj zgradi.
Nina je ovoga puta imao do
voljno vremena da upozna sva
ki detalj okoline i same gra
evine, koristei originalne pla
nove ukradene iz arhive gradi
telja. Ako je Enoh Berkli i iz
veo neke izmene, njemu nee
biti teko da se orijentie u no
vom rasporedu.
'Najzad, nije bilo razloga za
urbu; zgrada je imala samo
dva izlaza i nije bilo posebno
teko motriti na njih i danju i
nou. Tako je trojka sa sigurno
u znala da je i Vendel Laski
unutra od asa kada je utao u
nju kao da ga svi avoli gone.
U ovom trenutku, meutim,
Tabasko Pit uvao je samo za
dnji izlaz. Na onaj prednji, gla
vni, upravo j e ulazio Lesli, sp
reman na konani obraun sa
svetim otkrovenjem. . .
Ne ba sveano i dostojans
tveno, u stvari. Cak ne ni na
roito upadljivo. . .
Onaj ko bi u ovo predveer
je motrio na glavni ulaz hrama,
ne bi mogao zapaziti nita upa
dljivo na pridolicama koje su
se iskobeljale iz taksija. Istina,
bio je to prilino neobian par;
nekada visok, ali sada oronuo
i povijen starac potpuno sede
kose i izboranog lica u odei
konzervativnog poslovnog ove
ka i niska ena duge plave kose
i upadljivo plavih oiju u isto
tako strogoj, zatvorenoj halji
ni.
Mladi irokih plea na ulazu
samo pree pogledom preko
njih. U poslednje vreme Crk
va svetog otkrovenja okuplja
la je sve vie zainteresovanih
za propovedi preasnog Enoha
Berklija, ali su sumnjiavi ti
povi meu njima bili veoma re
tki. U najgorem sluaju, mog
la se oekivati poseta inspekto
ra koji se raspituje da li se u
crkvi potuju protivpoami pro
pisi. . .
Starac, meutim, zastade ta-
no pred njim i otro ga pogle
da ispod upavih belih obrva.
Mladi ovee progovori
kriputavim, neugodnim gla
som eleo bih da dam svoj
prilog ovoj crkvi. Gde to mo
gu da uinim?
ovek se tre i paljivije po
gleda neobini par. Hm, enska
ne bi bila loa kad bi nabacila
malo minke i obukla neku ma
lo otvoreniju haljinu, iako ova
nijansa kose uasno odudara
od boje njenog tena. Meutim,
oboje miriu na novac, i to na
veliki novac, a Kalifornija je
puna udaka spremnih da daju
lovu i za najgluplje verske se
kte.
Samo izvolite ree on
ljubazno se smeei. Uite u
hram i javite se jednom od de
aka koji pomau posetiocima
da se smeste. On e vas odve
sti.
Vrlo dobro klimnu sta
rac glavom. Idemo, Vanda
dodade, s naporom se osla
njajui o ruku ene.
Deak oian do glave, u du
goj, beloj odedi, takoe ih vr
lo ljubazno povede kroz spore
dna vrata u dugi, mrani hod
nik. Prozori na ovoj strani zgra
de bili su zazidani, pa je jedi
na svetlost dopirala od retkih
svetiljki poredanih du jednog
zida.
Koristei injenicu da deak
hoda ispred njih, nina pod ma
sk<jm starca prouavao je po
gledom okolinu. Ovaj hodnik
je postojao i ranije; na njego
vom kraju je stepenite, koje
vodi na sprat, gde je bilo puno
malih prostorija namenjenih
kancelarijama, i u suteren sa
velikim praznim prostorom na
menjenom skladitenju robe.
Steui mu ruku, Sumiko se
osmehnu. Prvi deo njihovog
plana odvijao se onako kako je
i bilo zamiljeno i oni su neu
padljivo prodrli u jazbinu Eno-
ha Berklija.
Dobro uvanu jazbinu. J er,
ako je u hram moglo da se ue
brzo i lako, kao u svaki hram,
uostalom, zadnji deo zgrade
bio je praktino nepristupaan
za obine radoznalce.
U dnu stepenica stajala su
dva oveka, toboe zauzeta va
nim razgovorom. Njihove du
ge bele odede odudarale su od
grubih lica, a ak i manje otro
oko od oka nine opazilo bi pod
njima velike pitolje zataknute
za pojas.
Osetio je njihove sumnjiave
poglede na leima dok se peo
uz stepenice. Kalj ao je i hri-
pao, oslanjajui se sve jae o
devojku, zastajui da povrati
dah posle svakih nekoliko ste
penica.
Neupadljivo je bacio pogled
prema dvojici gorila. Podsme-
ljivo su ga posmatrali, na nji
hovim licima nije vie bilo ni
traga sumnji.
Deak ih je ekao pred je
dnim vratima hodnika na spra
tu.
Izvolite ovuda rekao je
utivo. Primie vas mis Eve
ret, gospodine.
Hvala, sinko protenja
nina. Vanda, zakucaj na ta
vrata. . . Krajnje je vreme da
negde sednem i malo predah-
nem!
Topao enski glas odgovori
na kucanje. Lesli stee ruku
Sumiko, neupadljivo podiui
obrve.
Ona klimnu glavom, otvara
jui vrata. I njoj je taj glas bio
poznat. . .
Sara Dejn Merser ustala je
iza pisaeg stola nevelike kan
celarije ozbiljnog poslovnog o
veka. I ona je bila prigodno
odevena; bez minke, za kosom
povuenom sa ela i stegnutom
u punu, u skladnom kostimu
ozbiljnih boja kojem ipak nije
86
uspevalo da prikrije njene ra
skone obline.
ta mogu da uinim za
vas, mister. . .?
Padajui u najbliu fotelju,
nina samo odmahnu rukom,
pokazujui na Sumiko koja ga
je zabrinuto posmatrala.
Mister Doson poe de-
vojka moj poslodavac, neko
liko puta je prisustvovao propo
veima preasnog Berklija. Do
pala mu se, naroito onaj deo
o borbi protiv greha. Spreman
j e da priloi izvesnu sumu u
te svrhe. Naravno, posle razgo
vora sa preasnim. . .
J ako se radujemo svakom
takvom prilogu toplo se nas
mei Sara Dejn. Na nesre
u, preasni je veoma zaposlen
ovek, jer se od njega svake ve
eri oekuje nova propoved. Na
ravno, ako zaista insistirate. . .
Insistiram! kalj ui pro
stenja Lesli. Mlada eno, ni
sam se uzverao uz ove avol
ske stepenice sa pet hiljada do
lara u aci da bih razgovarao
sa njegovom sekretaricom, ili
ta ste mu ve vi!
Sasvim tako, mister Do
son sloi se spremno Sara
Dejn. Dopustite najpre da
vas neim posluim, a onda u
otii da govorim sa preasnim.
Kao to verovatno znate, nai
propisi zabranjuju alkohol, ali
ako elite neto za osveenje...
elim Berkilija! otro
ree Lesli, izvanredno igrajui
ulogu muiavog starca, navi
klog da svi oko njega potuju
i njegove najsitnije elje. I
to odmah!
Vrlo dobro, mister Doson
osmehnu se Sara Dejn.
Budite ljubazni i saekajte ne
koliko trenutaka, pogledau ta
mogu da uinim!
Tiho je zatvorila vrata za so
bom i zvuk njenih potpetica iz
gubi se u hodniku.
Nemojte se uzbuivati, mi
ster Doson ree Sumiko gla
sno. Moglo se oekivati da e
Berkli jedno ovakve mesto op
remiti mikrofonima i skrive
nim kamerama, pa su morali
nastaviti da igraju svoju igru.-
Zaista ne elite nita? J e
dan sok od grejpfruta bi vam
pripao, jako je topilo veeras. . .
Prepznala nas je, ree joj
nina pogledom. Budi spre
mna na novu varijantu naeg
plana!
Neu nita zakreta gla
sno, za ljubav nevidljivih pos-
matraa. Ako je taj Berkli
dovoljno glup da me ostavi da
ekam, to znai da mu mojih
pet hiljada dolara nita ne zna
i!
Nastavio je da guna, pretra
ujui pogledom prostoriju,
dok je Sumiko obigravala oko
njega. Znao j e ve gde je sme
tena jedna kamera, dok su mi
krofoni bez sumnje skriveni na
najpogodnijem mestu, lusteru
u samoj sredini tavanice.
Meutim. . .
Kakav je to um?
87
Tiho, tiho utanje, gotovo
nalik na ljudski uzdah.
Sumiko potrai njegov po
gled. Vrlo oprezno, zatvaraju
i usta, ninda uvue vazduh kr
oz nazdrave.
t Uspavljujui gas, ree nje
gov pogled. Godine zajednikog
ivota, godine borbe, nauili su
ih da se sporazumevaju pogle
dima i gestovima. Pravi se da
nita ne pirimeuje. . .
Gde je ta mis, kako se zva
e? proguna nestrpljivo.
Zar treba satima ovde da e
kam?
Smirite se neno ree
Sumiko naginjui se nad nje
ga. Opustite se u fotelji. . .
tako. Sigurna sam da e mis
Everet svakog asa stii sa pre
asnim Berklijem. . .
Oputajui se u fotelji, nin-
a zadra dah. Doza uspavlju-
jueg gasa koju je do sada u-
ahnuo nije dovoljna ak ni da
mu bitno uspori reflekse. Ova
ko nepokretan, ne troei ene
rgiju i koristei stari trik indi
jskih jogija, moe izdrati da
ne die i punih deset minuta,
a dejstvo gasa sigurno nee tra
jati tako dugo.
On sklopi oi i potpuno opu
sti telo.
Mister Doson? uznemi
reno ree Sumiko. ta se do
godilo? ^
Krenula je ponovo prema
njemu, ali >nije uspela da nai
ni taj korak. Prinevi ruku gla
vi, sporim, letarginim pokre
tom, ona se srui na meki te
pih.
Dobro, pomisli ninda, oslu
kujui ta se zbiva oko njega.
Oni sad misle da je gas ve
delovao na oboje i nee ga jo
dugo uvoditi u ovu prostori
ju. . .
Zaista, minut kasnije ono ti
ho itanje prestade, i smeni
ga zujanje jakog ventilatora,
predvienog bez sumnje za to
da u to kraem vremenu izbaci
uspavljujui gas i dovede sve
vazuh.
Poto je, tri minuta kasnije,
paljivo udahnuo, nina se u-
veri da u prostoriji lebde jo
samo jedva primetni tragovi
sredstva, za spavanje. Saeka
vi da i oni nestanu, on neko
liko puta neupadljivo udahnu,
ispunjavajui plua sveim va
zuhom. Na podu, Sumiko je
ravnomerno isala, zaista us
pavana.
Sklopljenih oiju, ali nepre
stano napreui i otputajui
miie pod odeom kako bi ih
pripremio za iznenadnu akciju,
nina je razmiljao o Sari De-
jn Merser.
Deset hiljada dolara prilino
je niska cena da se dozna za
koju e se stranu opredeliti u
konanom obraunu. Po svemu
sudei, meutim, devojka nije
okLevala ni trenutka; zaborav
ljajui ak da je Laski hteo da
je rtvuje zbog Rastija, pohita
la je da njega i Berklija upozo
ri na opasnost.
Oni su oekivali njegov do
lazak, sada je to bilo jasno. Ima
li su sasvim dovoljno vremena
da proue sve to se dogodilo
u Buers Kriku i na putu iz
meu njega i San Franciska.
Uz to, Sara Dejn bila je oevi
dac obrauna na putu iza Ma-
ripose i bila u stanju da im po
tvrdi kako je protivnik koji do
lazi po njih daleko spretniji i
opasniji od prosenog oveka...
Problem koji njih zapravo
mui, misliio je nina, nije
da li e izai sa mnom na kraj,
ve ko sam i za koga radim.
Znaju da nisam predstavnik za
kona i to ih najvie i plai. Po
licija je prinuena da se pri
drava propisa i pravila, a ja
ne. Tek sada shvataju ta zna
i sukobiti se sa suparnikom
koji je spreman da hladnokrv
no i bez oklevanja, ubije. . . ba
kao i oni. . .
U ovoj zgradi svi su spremni
da se suoe sa njegovim napa
dom, u to vie nije bilo sum
nje. Gotovo su sigurni da e
uspeti da se odbrane, ali gree.
J er se i on, kao i Sumiko, ta
kode pripremao za ovaj drski
upad u samu tigrovu jazbinu...
Mora da nisu dobro pozna
vali delovanje uspavljujueg ga
sa, jer nina korake u hodniku
u tek nekoliko dugih minuta
kasnije. Sara Dejn Merser do
lazila je u pratnji dvojice kru
pnih i snanih mukaraca, ali
su oni neto gurali pred sobom,
sudei po nainu na koji su ho
dali. Neto lako, kolica na me
kim, dobro podmazanim toko
vima, najverovatnije, koja e
posluiti da dva nepomina tela
prebace u neki drugi deo crkve
Svetog otkrovenja, tee do
stupan obinim posetiocima.
Sve je u redu ree Sa
ra Dejn poto je nekoliko tre
nutaka posmatrala prizor u pro
storiji sa otvorenih vrata.
Svucite ih i stavite na kolica.
iLesli dopusti da ine to god
hoe sa njegovim oputenim te
lom. Za promenu, oruje za ko
je je mislio da e mu biti po
trebno, nije skrivao u oei i
ispod nje. Uskoro e Berkli i
Laski otkriti da je ova predo-
stronost bila potpuno nepotre
bna, ali tada e biti ve kasno.
J edan od mukaraca tiho zvi
znu, buljei u nago telo Sumi
ko.
Nemamo vremena za to
otro i tiho ree Sara Dejn.
Preasni eka!
Prokletstvo, minut ili dva
nee nita izmeniti zau Le-
sli glas u kojem se oseala po
hota. Ni tebi ne bi kodilo
da malo pogleda ovog tipa, se
stro; priroda ga je sasvim opre
mila da zadovolji enske, a?
Dosta! odvrati ena le
denim glasom. Idemo!
Lesli oseti kako ga dve sna
ne ruke najpre diu, a zatim
ne ba neno bacaju na hla
dnu povrinu visokih metalnih
kolica koje su u nekadanjem
skladitu bez sumnje sluila u
sline svrhe. Sa Sarom Dejn
89
na elu, dvoja kolica urno kre
toe praznim i tihim hodnikom.
Samo do lifta, nekih desetak
jardi dalje, u koji su se s mu
kom ugurali.
Virei kroz sputene kapke,
nina vide jednu grubu muku
ruku kako drsko miluje dojku
Sumiko, klizi niz njen trbuh,
zastaje meu nogama, Nije te
ko zapamtiti to lice, usko i
mravo, sa mutnim pogledom i
cerenjem hijene; kad doe as,
on e biti meu prvima koji e
platiti za svoju drskost. . .
Berkli je ovu zgradu pretvo
rio u pravu tvravu i upravo
zato je nina i odluio da u
nju prodre maskiran, izbegava
jui borbu sa spoljnim uvari
ma koja bi ostale odmah upozo
rila na opasnost. J ednom, ka
da se nae u srcu hrama, ka
da mu Berkli, Laski i ostale vo
e budu nadohvat ruke, situ
acija e se iz osnova izmeniti i
oni e tek tada shvatiti da se
njihova tvrdnja iznenada pre
tvorila u klopku iz koje nema
nikakvog izlaza. . .
Lift zastade itavih deset sto
pa nie od nivoa za koji su sta
ri crtei tvrdili da predstavlja
pod suterena. Berkli je, dakle,
siao jo dublje pod zemlju, u
uzaludnoj nadi da e tako nje
gova zloinaka aktivnost biti
manje upadljiva.
Dva oveka stoje u neveli
kom prostoru u koji se izlazi
iz lifta. Nina uje njihovo di
sanje, um prstiju na eliku o
ruja, dodir odee sa drvenim
kundacima.
Dva straara na samom ula
zu u jazbinu, zabelei on u
svoju memoriju. To vredi za
pamtiti. J o samo da vidimo
kako se ta vrata otvaraju. . .
Doveli su ih, preasni
kae jedan od straara, licem
okrenut zidu, svakako pred re
etkom interfona.
Sve u redu?
Da. Oboje su sasvim goli,
preasni.
Elektronska brava tiho zazu-
ja i nina oseti na koi kako
iz sledee prostorije prodire ta-
las sveijeg vazduha iz odli
nog klima-ureaja. Prijatni mi
ris tamjana, skupog parfema,
raskonog nametaja. i debelih
tepiha meao se sa tim vazdu-
hom, govorei da je preasni
Berkli ovde za sebe uredio vr
lo priajtno gnezdace.
Da, dobro je - ree du
bok, bogat, savreno moduli-
san glas. Glas radio-spikera. lili
propovednika. Moete ii,
vas dvojica. . .
Lesli je znao da su pogledi
dvojice ljudi koji sede u toj
podzemnoj prostoriji uprti u
njegovo Lice, ali i to da e ih
nago telo Sumiko dovoljno de-
koncentrisati da ne obrate pre
vie panje samo na njega. Bio
je to, zapravo, i jedini razlog
to je pristao da je povede; ia
ko je, kao dobar psiholog, znao
da e prisustvo sitne i krhke
devojke stvoriti kod protivnika
iluziju da su nadmoni.
90
Vrata se zatvorie za dvoji
com telohranitedja. Berkli i Las
ki su, dakle, potpuno ubeeni
da situaciju dre u svojim ru
kama.
Siguran si da je to pame
tno? zau se poznati glas.
Laski bi ipalk radije bio za ma
lo vie predostronosti.
Berkli se nasmeja. pomalo
prezrivo.
Moj no i taj tvoj pitott j
dovoljna su zatita od dvoje na
gih i lepih ljudi ree svojim
punim glasom. Sem toga,
nije dobro da potinjeni budu
upueni u sve to se dogaa;
ak i oni najverniji mogli bi
odati neto to nije za tue u-
i. . .
Sluh. dodir vazduha po koi
i ulo mirisa dovoljno su rekli
nini o prostoriji u kojoj se na
ao i poloaj-u dvojice mukara
ca i jedne ene u njoj. Bilo je
vreme da i ostala ula uu u
igru. . .
On otvori oi, nasmei se, i
uspravi u sedei poloaj. . .
*
Prva reakcija ljudi protiv ko
jih se uskoro mora boriti je i
najvanija. Po njoj se sa go
tovo stoprocentnom sigurnou
moe zakljuiti kakvi e oni
protivnici biti. . .
Najpre Enoh Berkli.
Vidi ga prvi put. Visoka kru
pna pojava, iroke eljusti pre
krivene belom bradom biblij
skog patrijarha. I kosa mu je
duga i bela, nad oima to go
re plamenom fanatizma, izuze
tne unutranje snage.
Ta kosa je obojena, zaklju
i nina odmah. On je mnogo
mlai nego to eli da izgle
da; telo mu je vrsto, miii hi
tri i spretni. . . Ali. . . niim ne
pokazuje da je iznenaen mo
jim pokretom!
Vended Laski.
Sitniji od brata, ali mnogo
mraviji. ilav i inteligentan,
usikog lica, hitrih rulku to sa
da grevito steu pitolj. Ori
jeste iznenaen, oi su mu ra
irene, usta se lagano otvaraju,
iako jo ne zna ta bi eieo da
kae ili vikne.
Sara Dejin Meraer.
Ona j e zaista uplaena, mo
da i zato to je jedina videla.
ninu u akciji i zna s kakvom
brzinom ova maska starca mo
e biti zbaena i bie pred pred
njom se pretvoriti u pravu ma
inu za ubijanje!
Odskoila je unazad prema
najbliem zidu prostorije i sta
la, oslanjajui se leima, laga
no prinosei obe ruke ustima.
Halo, Berkli! ree ni-
na leerno. Njegova desna ru
ka odbaci periku sa glave, a
zatim protrlja lice i elo, ski
dajui sa njega minku koja
mu je davala privid starca.
91
. Eldrid? upita Enoh
bez traga iznenaenja u glasu
.jli "oima. J edini pokret koji je
oko nine uspelo da zapazi bio
je grevito stezanje prstiju oko
drke dugog noa, potpuno is
tog kakav je video u rukama
one trojice u staroj klanici.
Ti si taj Lesli Eldrid?
Da pucam, Enoh? upi
ta Laski drhtavim glasom.
Da pucam?
- Polako, Vendele. Nikuda
ne urimo. Pred sobom imamo
veoma zanimljivog oveka, zn
a!
I veoma opasnog oveka,
prokletstvo!
Molim te da ne zaboravi
da je ovo hram boji, Vendele
strogo ree Enoh, obarajui
na trenutak pogled. Eldrid...
ta te je dovelo ovamo?
Smrt.
Ruiaste usne osmehnue
se u gustoj, beloj bradi.
Smrt je prijatelj koji sva
kog trenutka hoda ukorak sa
nama. J a je se ne bojim. Pre
zirem je.
Razlog vie da je ne sa
lije drugima, Enoh Berkli. A
naroito devojkama koje ne mo
gu da se odbrane od tvojih u-
bica!
Devojke? Enoh Berkli
se nasmeja glasna, iz punih gru
di, sa pravim uivanjem. Te
grenice su morale biti kanje
ne za svoja nedela i svet istih
ljudi osloboen od njihovog gre
ha! Boja ruka nije dovoljno
duga da oisti svu prljavtinu
one planete i zato me je on po
zvao da mu pomognem svojim
nejakim rukama.
Nina se nasmeja.
Tvoje ruke nisu nejake,
Enoh. Ipak, ne verujem da si
ikada nekoga ubio njima. Zbog
ega bi inae slao svoje plae
ni'ke da ubijaju umesto da to
ini sam?
Ponovo dubok smeh oveka
koji uiva u samom sebi i svo
joj snazi. Enoh Berkli se die
iz fotelje i prihvati svoj no
vrhovima prstiju leve ruke, o~
nim istim ritualnim pokretom
koji j e nina ve video u staroj
klanici.
Lakim skokom i nina se
stovri na pou, samo etiri ko
raka od mesta gde je stao Ber-
kii. Ispod oka j e motrio pokrete
Vemdela Laskaj a, jer je cev pi
tolja neprestano pretei gle
dala u njegove iroke grudi.
Tama, uza zid, Sara Dejn je
savladala prvi strah i sada je
sitnim Koracima krenula du
zida, ne odvajajui lea od gla
tke povrine. J o nekoliko sto
pa i nai e se nini iza lea.
Stani, Sara Dejn ree
on mirno. Mudar ovek ni
kada ne okree lea otrovnoj
zmiji!
Ostani mirna javi se i
Enoh. Tvoja pomo mi nije
92
potrebna, Sara Dejn. Ni tvo
ja, Vendele. Spusti to oruje!
Osmehnuvi se, nina je e
kao da Enoh naini prva dva
koraka do njega. To je kritino
rastojanje, rastojanje sa kojeg
vet ovek a Enoh je to sva
kako bio moe dosegnuti
grudi i trbuh protivnika svo
jim dugim noem.
Umree, luae! ree
Enoh jo dubljim glasom nego
maloas. Zar ne shvata da
si na korak od smrti?
Dva koraka ispravi ga
nina. Pa hajde onda, Enoh!
Moda ti i zaista moe da me
ubije, ko zna?
Enoh zabaci glavu, ali j e ni
na znao da uprkos tom pok
retu on otro motri na njega.
Boe! progovori proti
vnik snanim glasom daj mi
snage!
Pokuaj to da uini sam,
Enoh podrugljivo ree nin-
a. Moda je Bog trenutno
zauzet na drugoj strani?
Sklapajui oi, glave zabace
ne unazad, sa licem koje je bli
stalo u ekstazi, Enoh zamahnu
rukom. Odozdo nanie, ritual
nim pokretom koji je nainio
toliko puta da mu je ve pos
tao druga priroda.
Da, uivao je, ve unapred.
U onom ekstatinom trzaju ko
ji e mu protresti desnu ruku,
nalik blagom udaru elektrine
struje, kada otrica noa pro
dre kroz miie i rebra, do sr
ca. U mlazu tople, tople krvi
na vrsto stisnutoj pesnici, u...
Ali. . .
Nije uspelo! ree glas
nine. No ti je suvie kra
tak. . . a ovo je no dugih no
eva!
Enoh Berkli je, meutim, na
svoj promaaj reagovao kao is
kusan borac noevima; iskori
stio je energiju zamaha da mu
njevito odskoi u stranu, diu
i istovremeno levu ruku pop
reno pred grudima da se za
titi od protivudarca za koji je
znao da mora doi.
Nije doao. Potpuno nepokre
tan, nina je stajao na istom
mestu i smeio se.
Prva runda objavi. Na
stavljamo li?
Enoh Berkli odmahnu gla
vom i isceri se, kroz bradu. U
oima vie nije bilo plamena,
fanatizma; bile su to hladne i
proraunate oi divlje zveri ko
ja zna da je saterana u ugao,
ali se sprema da veoma skupo
proda svoju kou.
Pucaj, Vendel! ree
promuklim, kripavim glasom.
Sara Dejn, na njega!
On sam odskoi jo korak
nazad, postavljajui teku fote
Iju na put izmeu sebe i nin
e. Slobodnom levom rukom
dohvatio je neto sa stola, e
tvrtastu kutiju sa dugmadima
koja je podseala na daljinski
upravlja televizora.
Ma kako to udno izgledalo,
nina je u tom prvom trenutku
morao vie panje da posveti
devojci, nego oveku koji je hi
tro dizao pitolj prema njemu.
Sara Dejn Merser naletela
je na njega kao razjarena tig
rica, ispruenih ruku, sa nokti
ma spremnim da mu se zariju
u oi. Dug prodoran vrisak bio
joj je na usnama, u oima pla
men besnila.
Pogmuvi se, nina doeka
njen juri laktom leve ruke, po
gaajui je u pleksus. Prsti de
sne ake skliznue mu niz bu
tinu, do mesta gde je komad za
lepljene plastine folije, potpu
no iste boje kao i njegova pre
planula koa, skrivao dva uri
kena.
U asu kada je Vendel La-
ski, grei lice od uzbuenja,
ispalio hitac, prva elina zve-
zda ve je letela prema njego
vom licu. Nina je bio daleko
od putanje metka, ali olovni
projektil, sa lepom precizno
u mrtve stvari, pogodi telo Sa
re Dejn.
Nina jasno u tupi udar me
tka o grudi, vide kako komadi
i tkanine lete u vazduh sa nje
ne haljine, shvati da e biti
mrtva pre nego to joj telo sti
gne do poda.
Kao i Vendel Laski, uosta
lom; dva otra vrha urikena
prodree mu u grlo, bacajui
ga samom silinom udara preko
fotelje koju je svojom teinom
povukao za sobojji na pod.
Vrata prostorije otvorie se,
pokrenuta daljinskom koman
dom iz Enohove ake. Dvojica
uvara stvorie se na njima, ce
vi njihovih puaka traile su
cilj, u optoj zbrci ivih i mr
tvih tela koja su se iznenada
ukazala pred njima.
Dug, visok skok nine, ali je
Enoh Berkli ponovo izmicao,
sada prema vratima i dvojici
svojih ljudi.
Na samom vrhuncu svog sko
ka, nina izgovori jednu jedinu
otru re na japanskom. Cev je
dne puke ustremi se prema
njemu, prst strelca zgri se na
orozu.
Mnogo stvari dogodilo se is
tovremeno u jednom jedinom
deliu sekunde. . .
Drugi uriken pogodi oev pu
ke na ija usta je upravo iz
lazio metak; u pravom trenu
tku da j e skrene za deli palca
i tako izmeni putanju projekti
la. . .
Enoh Berkli sledeim dugim
skokom stie na dva koraka od
spasonosnih vrata; skrenuti me
tak prozvia mu pored obra
za, gotovo dotakavi bele uvoj
ke brade. ..
Na svojim kolicima Sumiko
se uspravi munjevitim pokre
tom, zarivajui duge prste u
bujnu kosu spletenu na poti
ljku. Oi su joj jo bile zatvo
rene, ali ovek ak i u najdu
bljem snu mora reagovati na
prethipnotiku komandu utisnu
tu u podsvest. ..
Drugi strelac na vratima od
skoi u stranu, da se Enoh Be
rkli ne nae na putanji njego
94
vog metka. Oslanjajui se ra
menom o zid, on napetim pogle
dom ponovo potrai ninu, po
kreui cev puke za tom me
tom koja se tako brzo potmera...
elik blesnu u rukama Su-
miko, sa kratkog noa iroke
drke skrivenog u njenoj kosi.
Kao da nije u dubokom snu,
kao da joj oi nisu sklopljene,
ona hitnu oruje u pravcu Les
lijeve podignute ruke koja je
ekala. . .
Prsti se sklopie oko drke
noa, samo na trenutak. I zvija
jui se itavim telom u stranu,
da propusti metak iz puke koji
prohuja pored njega, nina za
vitla no prema strelcu.
Enoh Berkli ne zastade ak
ni da vidi ta se odigrava iza
njegovih lea; teki koraci za-
dobovae po podu predvorja, a
zatim uz stepenice.
Otrica noa prikova njego
vog oveka za zid, zabacujui
mu gornji deo tela unazad, ta
ko da dugi rafal zasu tavanicu,
razbacujui unaokolo kiu beto
nskih otpadaka u oblaku plav
kastog barutnog dima.
Kao jelen, nina je ve bio
u trku. U prolazu je epao di
sku noa, iupao otricu iz gru
di rtve i stvorio se u predvo
rju, sa orujem sa kojeg su ka
pale teke, tople kapi krvi.
Enohovi koraci tutnjali su
na stepenitu nad njim. Na ko
ju on to stranu eli da pobeg-
ne?
Krov, moda? Pravcem ko
jim bei on se sve vie udalja
va od oba izlaza. . .
Ili pokuava da uvue ninu
u zamku, vodei ga tamo gde
e ga ekati gomila naoruanih
ljudi?
Preskaui po etiri stepeni
ce odjednom, tih kao sama sm
rt, nina je pristizao progonje
nog oveka.
Vrata koja sa vrha stepeni
ta vode na ravni krov.. . . ta
to Enoh Berkli pokuava da iz
vede?
Do susedne zgrade je preda
leko; ako eli da. pree na nju,
Enoh mora preskoiti ponor i
rok najmanje dvadeset pet sto
pa!
Kao iznenadni blesak, nini
kroz mozak proe uspomena na
Hisaijev klanac i jedan od svo
jih ispita u koli ninucua. A-
nalogija nije bila potpuna, ali
je i ovde jedan progonjeni o-
vek pokuavao da se spase oaj
nikim skokom. . .
Preskoivi pos'lednje stepe-
nike, nina naglo izbi na krov
kroz otvorena vrata.
Enoh Berkli je ve odmicao,
hitrim korakom sprintera, gla
tko pomerajui svoje udove u
sve brem trku.
Sada vie nema nikakve su
mnje: on e preskoiti na krov
susedne zgrade. . .
I najverovatnije uspeti u to
me! Ca.k i za prosenog atleti
ara to nije prevelika daljina!
b 0R1LAKE VETI NE 75 95
Nina zastade i duboko uda
hnu, umirujui svoje telo sve
do tada izloeno naporima. De
sna ruka sa noem se podie.
Enoh Berkli trijumfalno kri-
knu, odvajajui se od ivice kro
va, diui ruke pokretom koji
je odavao savrenu tehniku ska
kaca udalj, oiju prikovanih za
svoj cilj, on poe da se uspinje
po paraboli koja e ga preneti
preko ponora, u sigurnost.
No zaita kroz vazduh, kao
razljuena zmija. I nina j e do
bro preraunao.
(U asu kad telo Enoha Ber
kli ja dosee najviu taku, te
ki no pogodi ga u lea, naglo
ga ispravljajui. Dospeo je sa
mo da krikne kad je shvatio
da je njegov skok prekinut i
da nema vie niega pod ovim
nebom to ga moe spasiti. . .
Nina ovoga puta nije pri
ao ivici ponora. Najzad, dole
nema nikakve reke koja e sp
rati krv i prljavtinu koja se
sve do maloas zvala Enoh Ber
kli. . .
KRAJ
U SEPTEMBRU NI NA 76
VRELI POLJ UBAC SMRTI
. . . Ona se vrsto priljubi uz telo mukarca, nudei
mu usne na poljubac. U providnoj spavaici telo ene bi
lo je izazovno i vrelo, samo nagovetaj onoga to bi mo
gao dobiti ako joj uzvrati poljubac.
Ne ree nina tiho.
Pogledala ga je zaueno. Ogromnim, nevinim oima
razoaranog deteta.
Tvoj poljubac ubija, Gejl. Isto onako sigurno i br-
zo kao metak kalibra 45 ispaljen u glavu. . .
f
IGRANI
A
MIRKO
l
\
i zdava:
DISKOS
FILM
37230 ALEKSANDROVAC
V J
SLAVKO
V J
Kruevaka 22
teh 037/751-296
v J
t i t o g r a s k a
INDUSTRIJA
TEKSTILA
----- ^
TITOGRAD
8. mar t a 55
'.eh 081/45- 666
ZLOIN U
NJUJORKU

Nindja 075 - Derek Finegan - Noc Krvavih Nozeva (Panoramiks & Emeri) (3.5 MB)

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Nindja 075 - Derek Finegan - Noc Krvavih Nozeva (Panoramiks & Emeri) (3.5 MB)

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

S

Das könnte Ihnen auch gefallen