O delu Na Drini uprija:

Samo delo Na Drini uprija je sastavljeno od dvadeset i etiri priice, poglavlja, koje iako
nisu tematski povezane ine jednu savreno isprianu priu jednog malog mesta u
srednjoj Bosni od sredine 16. veka pa sve do poetka prvog svetskog rata 1!1".#.
$oman zapoinje dugim geogra%skim opisom &iegradskog kraja i navo'enjem vie
legendi o nastanku mosta, od koji( je pose)no istaknuta ona o zazidavanju (rianske
dece u jedan od stupova. *oreklo legende je u nacionalnom mitu, a legende su
paralelne tj. imaju (riansku i muslimansku verziju.
+aj most uprija# ima vrlo va,nu ulogu u ,ivotu metana &iegrada. -n ne samo da
spaja dve o)ale reke ve ini &iegrad prometnim voritem i daje mu glavno mesto za
okupljanja kapija#. Na poetku dela nam se daje uvid u delo i ta nas oekuje. .
drugom poglavlju se opisuje prelazak preko reke dok nema mosta, tu vidimo )edu i
te,ak ,ivot na tom podruju pod +urskom vlau. Naime pre mosta se prelazilo pomou
skele koja nije vozila redovno ve je zavisilo od volje skelara /amaka, koji je sakat i gluv
na jedno u(o, dakle jadan kao i mogunost prelaska reke. *relazak je zavisio i od
vremenski( prilika tj. im se reka zamuti i poraste preko odre'ene granice skela ne vozi.
0ao to znamo +ursko 1arstvo je uzimalo danak u krvi od poro)ljeni( zemalja pa tako i
Bosni, upravo jedan takav ovek iz Bosne je dospeo na visoku slu,)u u +urskoj vojsci
postao je vezir#. Budui da mu je u seanju ostala ru,na uspomena na skelu 2e(med
paa Sokolovi vezir# je odluio da se tu na Drini napravi most. Nakon te odluke odma(
dolaze strunjaci i ar(itekte sa svi( strana sveta, vojska i glavni nadle,nik 3)idaga.
3)idaga je okrutan, strog i surov ovek koji ak i najmanju greku i neposlunost otro
ka,njava, tako da je ka,njeni )io srean ako
je ostao ,iv. 4a radnu snagu su se uzimali ljudi iz okolni( mesta koji su )ivali prisiljeni da
kulue, ak su i prolaznici morali ostajati dan dva i raditi. -)edi su im )ili vie nego )edni
kao i sam smetaj i uslovi za rad, naime radili su i zimi osim kada napada sneg, a
nji(ove njive su ostajale neo)ra'ene.
-vo sve je rezultovalo po)unom me'u radnicima, naravno ne otvorenom i izravnom ve
ti(om i mo,emo rei gerilskom sa)ota,om radova na mostu. Svi radnici su )ili
nezadovoljni, ali i( se samo dvoje odva,ilo neto uiniti kako )i prekinuli gradnju, jedan
od nji( je )io i sr)in $adislav. -ni su sa)otirali radove i irili glas kako vila )rodarica
neda da se tu sagradi most. Narod kao narod je prepriavao tu priu te se ona )rzo
proirila, ali ona )iva unitena kada +urski stra,ari pod pritiskom zapovednika stra,e
*levljaka, koji na kraju i gu)i razum od stra(a od 3)idage, uspevaju u(vatiti $adislava
dok drugi seljak )e,i. $adislav je okrutno muen ne )i li izdao pomagaa, ali on ga ne
izdaje pa )iva na)ijen na kolac na kojem i umire nakon celodnevnog muenja.
Nakon nekog vremena je 3)idagu zamenio 3ri%)eg jer je vezir otkrio kako 3)idaga nije
plaao radnicima te da je samim tim pokrao njega. 3ri%)eg je )io prava suprotnost
3)idagi pa su se radovi nastavili i zavrili )ez vei( izgreda. 2ost je napokon dovren
1561., dakle nakon pet godina. Nakon nekoliko godina u Sr)iji iz)ija )una protiv +urske
pa se na mostu nalazi stra,a i podi,e se )araka, a na ulazu na most na tzv. kapiji se
redovno nalaze glave pogu)ljeni( Sr)a.
Nadalje nalazimo opise poplave i kuge koje su kao nepogode zajedno sa ratom pretili
ljudima i mostu, ali most je taj koji uvek ostaje nepromenjen i vrst )ez o)zira na
nepogode. . epizodama o lokalnim ljudima nalazimo i legende poput one kada )rak
izme'u 7atime 3vdagine i Nail)ega 8amzia )iva dogovoren, uprkos 7atiminoj ,elji i
zakletvi kako se nikada nee udati za Nail)ega, ona se na kapiji mosta odvaja od
svad)ene povorke i skae u reku i tako ostaje u legendi kao najlepa i najmudrija ,ena
7ata 3vidagina koja
je ostala verna se)i.
0asnije kada 3ustro9.garska 2onar(ija anektira Bosnu i 8ercegovinu u Bi8 se stvaraju
male grupice +uraka koje pru,aju otpor, ali prisiljeni na povlaenje prelaze preko mosta i
3li(od,a &iegradski ugledni musliman (od,a# z)og vre'anja i protivljenja vo'i )une
0aramanliji koji je sa svojim vojnicima zavladao &iegradom zavrava na ulazu na most
sa u(om zakucanim u dasku. +u zapoinje do)a vladavine 3ustrije i najpre uzleta i
prosperiteta, 3ustrijska okupacija je naime pokazala pozitivne posledice svi( promena
to i( je uvela u svakodnevni ,ivot dotad zaostale )osanske sredine. +o su red, istoa,
gra'evinski podu(vati, gospodarski prosperitet i pravna sigurnost, koja je proizlazila iz
delotvorne upravne i sudske vlasti, za razliku od istonjake :pravde: izra,ene
uzreicom kadija te tu,i, kadija te sudi.
$oman se )avi priama o)ini( ljudi i nji(ovim ,ivotima pa tako upoznajemo mnogo
likova iz &iegrada, od domai( ljudi do 3ustrijanaca. . vreme aneksijske krize kada su
(vatali (ajduke po celoj Bosni u &iegradu je na mostu opet nikla )araka sa stra,arima,
ali poznati (ajduk /akov ;ekrlija je lukavo uz pomo devojke uspeo nasamariti stra,ara i
pre)ei u Sr)iju. Nakon toga se osramoeni vojnik u)ija.
<pizoda o =otiki, 3ustrijanki koja je otvorila (otel u &iegradu sa dolaskom ,eleznice
nam govori o nainu srovo'enja vremena u ono do)a i o zameni stare i male domae
)irtije sa velikim prostorijama za opijanje i javno kockanje pre je kockanje )ilo
za)ranjeno#. =otika koja je sama stvorila sve to ima je prava samostalna i odluna ,ena
novog do)a. -na se sama )rine o svemu u (otelu, dr,i porodicu na okupu i izdr,ava
ro'ake koji se jo koluju. 0roz nju i njen (otel spoznajemo loe uticje zapadne
civilizacije koji mno,e pijanice i )esposliare. . jednoj od epizoda se pojavljuje ponovno
ve ranije spominjani >orkan koji radi sve i svata za neke sitne novce. Njega redovno
sinovi imuniji( gazdi opijaju i ismevaju. +u se tako'e mani%estira narodni element jer je
pre )ilo nepisano pravilo da svako naselje ima svoju ludu kojoj se svi smeju.
Na kraju te epizode on (oda u ranu zoru po ogradi mosta pa ak i plee po ogradi. 0ada
se ve poprilino dece iz &iegrada koluje van 4agre), Be, Budimpeta itd.# oni sa
so)om donose u &iegrad ideje o socijalnoj i nacionalnoj revoluciji. . toj epizodi imamo
vie %ilozo%ski( diskusija izme'u nekoliko mladia 8erak socijalista#, Stikovi
nacionalista# koji pie lanke za asopis ?Balkan, Sr)ija i Bosna i 8ercegovina@ i dr.
.pravo preko ti( rasprava tj. de)ata saznajemo o raspolo,enju, idealima i ,eljama koje
su za(vatile veliki deo mlade,i Bosne i 8ercegovine, ali tako' i Sr)ije i 8rvatske. Azme'u
Stikovia i Blasianina se jo javlja suko) oko devojke 4ore koja je uiteljica u koli u
&iegradu, taj suko) poinje kada Stikovi zavadi 4oru iako zna da i Blasianin koji se
ne koluje nego ve radi i ima neku vrstu veze sa njome, koja je nadasve *latonska i
naivno deja. 0asnije, nakon letni( praznika kada se Stikovi vraa na %akultet se
Blasianin i 4ora umire. +ako godinu dana ,ivot tee )ez vei( i nagli( promena.
Sledee godine poetkom letni( praznika se ponovno vraaju studenti pa se i )ude stari
pro)lemi unutar drutva iz &iegrada.
.)rzo se z)iva i atentat na cara 7ranju 7erdinanda A. o kojem ljudi saznaju tokom jednog
nedjeljnog plesanja i igranja na polju, dakle nevini ljudi su odma( poeli ispatati tu'u
krivicu. S poetkom rata svi )e,e van &iegrada jer je most strateki va,an pa Sr)i
granatiraju naselje. ;ak je )ilo kasno i za Blasianina i 4oru )udui da on )ira rat na
srpskoj strani. /edino 3li(od,a, najee spominjani lik romana, ostaje u naselju u svojoj
trgovini koja )iva razruena tokom granatiranja pa on svedoi gromoglasnoj detonaciji
eksploziva koji su postavili 3ustrijanci u stupove mosta. -n to ipak pre,ivljava, ali na
putu kui umire od sranog udara. Sa njime umiru i stari nain ,ivota i stare vrednosti
)udui da i( on sim)olizuje i zastupa.
Zakljuak:
-vaj roman je pisan ekavicom i na srpskom. Azra,aj je prilino jednostavan i lako
razumljiv. . delu nalazimo mnogo primera narodni( elemenata, od pesama i legendi do
o)iaja i s(vatanja. &elika va,nost se pridaje opisima, kako spoljanjim tako i
psi(olokim. Nema neke osnovne teme i odre'ene %a)ule, ali ipak nalazimo osnovni
?lajtmotiv@ a to je naravno most. 2ost nam sim)olizuje vrstou, neprolaznost i
postojanost usprkos svim nepogodama. -ko njega se )azira ,ivot svi( stanovnika
&iegrada i u,e okoline. . pore'enju sa mostom ljudski vek je kratak i )eznaajan pa se
to istie u estim i pomno iza)ranim trenutcima ljudske nevolje.
$oman o)iluje realistikim opisima situacija, ljudi, pejza,a i enterijera. /edan od
najpoznatiji( situacija je sigurno na)ijanje $adislava na kolac. Nadalje nalazimo mnogo
sim)olike u likovima koji su tako'e i reprezentativni npr. 3)idaga 9 tursko nasilje i
)rutalnost, =otika 9 moderna ,ena, samouverena i uporna, 8erak, Stikovi 9
jugoslavenska revolucija, novi ideali, >orkan 9 nevin ovek ali vrlo nesrean i siromaan,
3li(od,a 9 glas razuma kod muslimana i moralni vo'a, i dr.
&a,na injenica je da je ovaj roman )aziran na stvarnim doga'ajima i da on nepristrasno
prikazuje ,ivot u Bosni nekada, da je delo nepristrasno nam pokazuje nekritinost
austrijske vlasti kao ostali( prosrpski( pisaca. . cijelom romanu se osea pravilnost
konstrukcije i sleda doga'aja uz poneke retrospektivne epizode koje se na kraju stapaju
sa trenutnim.
2ost kao nemi svedok pamti prividno slaganje razliiti( kultura, vera i naroda dok me'u
njima u stvari vlada antagonizam. Najvei je sudar dveju civilizacija, istone i zapadne.
2ost je, zapravo, postojana, jedina nepromenljiva, veita taka na kojoj se napetosti i
komeanje to ra'aju suko)e na nivou likova i na nivou dr,ava# osea i vidi jasnije nego
drugde.
Beleke o piscu:
Avo 3ndri jedan je unikatni primer (rvatsko9)osansko9srpskog pisca, ro'en 1C!D. u
Dolcu pokraj +ravnika u siromanoj porodici, a umro 1!65. u Beogradu. Detinjstvo
provodi u &iegradu gde i zavrava osnovnu kolu. Bimnaziju zavrava u Sarajevu, a
studira u 4agre)u, Beu i 0rakovu da )i 1!D". u Brazu doktorirao disertacijom :-
du(ovnom ,ivotu Bosne pod +urcima:. Bio je lan :2lade Bosne: i za vreme prvog
svetskog rata )iva zatvoren. Nakon prvog svetskog rata 1!1C. sa jo nekoliko
knji,evnika u 4agre)u pokree asopis :0nji,evni jug:. . razdo)lju izme'u dva rata je u
diplomatskoj slu,)i, a kada poinje drugi svetski rat povlai se u Beograd gde se za
vreme okupacije ne uestvuje u javnom i kulturnom ,ivotu. Nakon rata postaje narodni
poslanik i prvi predsednik :Saveza knji,evnika /ugoslavije:. Napokon 1!61. je do)io
priznanje za svoja knji,evna ostvarenja kada mu uruena No)elova nagrada za
knji,evnost.
Avo 3ndri je pisao pesme, romane, pripovetke i eseje. 3ndri svoje knji,evno
stvaralatvo otkriva javnosti kao maturant 1!11. kada
o)javljuje prve sti(ove u asopisu :Bosanska vila:. 0nji,evno priznanje i ime ostvaruje
ciklusom pesama u z)orniku :8rvatska mlada lirika: 1!1".#. Njegov opus mo,emo
podeliti u tri etape tj. %aze. *rva, rana %aza preratna# zapoinje upravo 1!11. i traje do
1!DE. . toj %azi prevladavaju poezija i poetska proza, a dela stvorena u toj %azi su z)irke
pesama u prozi :<F *onto: 1!1C.# i :Nemiri: 1!DE.#. . razdo)lju izme'u dva rata se
okree iskljuivo prozi pa o)javljuje z)irku pripovedaka :*ut 3lije Gerzeleza: 1!DE.# i tri
knjige sa naslovom :*ripovetke: 1!D"., 1!H1., 1!H6.# sa tematikom iz prolosti Bosne
turske i austrijske vlasti. Nakon drugog svetskog rata o)javljuje romane :Na Drini
uprija: 1!"5.#, :+ravnika (ronika: 1!"5.#, :Bospo'ica: 1!"5.#, :*rokleta avlija:
1!5H.#, z)irke pripovedaka :Nove pripovetke: 1!"C.#, :*ria o vezirovom slonu:
1!"C.#, :=ica: 1!6E.# i dr. 0ao to je ranije spomenuto uz )eletristiki rad )avio se i
pu)licistikim i esejistikim radom.