Nindja 072 - Derek Finegan - Ubicu Te Nindjo (MGarret & Emeri) (3.3 MB)

S
R

N
s
m
a
k
a

3
,
5

D
M
,

F
r
a
n
c
u
s
k
a

1
0

F
F
,

S
A
D

2
U
S

&
v
a
j
c
a
r
s
k
a

3
S
f
r
,

A
u
s
t
r
i
j
a

2
5

A
s
c
h
,

v
e
d
s
k
a
'
1
0

S
k
r
DEREK FINEGAN
UBIU TE, NINO!
Derek Finegan
UBICU TE. NINO
Izdava:
DEJ E NOVINE, Gornji Milanovac
Za izdavaa:
Miroslav Petrovi,
generalni direktor
Glavni i odgovorni urednik
Mirjana terijevski
Urednik:
Borivoje Loi
Recenzent:
Slobodan Luki
L ektor:
Mirjana J akovfLjevi
K orektor:
Nada Maiksimovi
(g) 1989. DEN PRESS
NINA 72 MAJ 1989. GODINE
Izdaje NIRO Deje novine, Tihomira Matijevia 4, 32230 Go
rnji Milanovac. Telefoni: (032) 712-247, lokal 28 urednitvo
i 714-250, prodaja. Telex: 13731. Broj tekueg rauna kod
SDK u Gornjem Milanovcu: 61811-603-1263. Devizni raun
kod Beobanke uj Beogradu: 60811-620-16-257319-03292, tam
pa Litopapir, Caak.
Derek Finegan
UBIU TE, NINO!
Frenmens Kouiv, Francu-
zov zaton, u svoje vnerne bio
je i zvanino naj tupl j i hotel
na svetu. Zaslueno ili ne, ne
koliko drugih hotela .trenutno
se bori za ovo poasno zvanje,
ali je Frenimens Kouv jo
uvek tu negde u vrhu, gde e
diugo i ositaltd.
Dovoljna je ak i najobinija
razglednica da objasni zato. Co
vek koji ga je gradio, ovde u
neposrednoj blizini plae San
San i uvene Plave lagune (ili
Plave rupe kako je zovu domo
roci) umeo je da spoji sve ono
to je potrebno skupom hotelu
sa neponovljivim draima se-
verne obale J amajke, jednog
od najlepih ostrva na svetu.
Odavde sa puine, zdanje ho
tela jedva se naziralo u plamte
im bojama tropskog rastinja ko
je su gutale tamnozelenu pozadi
nu ume. Granicu izmeu ume i
mora obeleava pojas belog pe
ska koji se neosetno stapa sa
vodom boje istog ultramarma.
Cak ni plitko dno Karipsikog
mora nije bez svqjih drai i
amci sa staklenim dnom nisu
sluajno skuplji nego obini a
mci za iznajmljivanje, bez ob
zira na snagu motora. Meu
tim. . .
Meutim, svi ti amci ne slu
e samo za zabaviu dokonim,
razmaenim i prebogatim pose
tiocima J amajke, moda zato
to oni nisu i jedini koji mogu
da plate usluge Frenmens Ko
uiva ili nekog drugog luksuz
nog hotela na ostrvu koje doi
vljava turistiki bum.
Njih divoje, na primer. Ve
mnogo minuta nijedno od nj'ih
nije bacilo pogled u vodu kroz
prozirno dino amca.
Nisu pogledali ak ni jedno
drugo, to bi svakako zaudilo
svakoga ko bi ih paljivo pos-
matrao.
Dvoje veoma lepih lj-uidi. . .
Devojka niskog rasta, sklad
no graena, sa raskonim kuko
virna i krupnim i vrstim grudi
ma, sapetim uskim kostimom
od bele svile koji ezne za vo
dom da bi postao potpuno pro
vidan. Iako preplanula, njena
koa zairava onu neponovlji
vu nijansu ruiastog sa starih
japanskih minijatura, na koje
jo jednom polseaju crte nje
nog lica i malo kose, duboke cr
ne oi. Duga, sasvim cnna ko
4 BORI LAKE VETI NE 72
sa, spletena je i uvezana belorn
trakom koja je spreava da se
raspe po ramenima i leima.
Mukarac spada u onu vratu
krupnih i snanih ljudi ije mi
ie nikada nee prikriti sloje
vi sala. Uski kukovi, iroka ra
mema, mone ruke i sve to pre
p'lanuio od sunca, iako sasvim
svetla duga kosa i plave oi tvr
de da takvom tipu ljudi sunce
ne prija mnogo. Pojava koja
privlai poglede ena gotovo
isto onako kao to figura devo-
jke privlai poglede mukaraca
i izaziva enjave misli u raz-
vraltnim mozgovima.
Da, dvoje lepih i uzbudljivih
ljudi, a opet. oni to kao da ne
primeuju. . .
Za'bo?
Moda zbog dogi e da u ruka
ma devojke, gotovo neprestano
uprtog prema mestu na obali
sa kojeg povremeno izlaze a
mci iz hotelske marine?
Mladi zevnu i leno se pro
tee, trljajui bradu obraslu
kratkim svetlim dlakama, mno
go tvrim nego to bi se pret
postavilo.
On danas nee izai, Su-
miko ree. A mi ne mo
emo jo dugo izdrati na o-
vom prokletom suncu.
To sunce staje dve hilja
de sto dolara nedeljno, Pite
osmehnu se devojka krajikom
usana, ne skidajui dogled sa
oiju:. Neu da ujem nika
kve primedbe o njemu, zna!
Dve hiljade i sto? mla
di tiho zviznu. Ta vila st
varno toliko staje? Boga mu!
Osam soba, tri kupatila,
kompletna posluga, ovaj amac.
Sta bi jo hteo, do avola?
Pivo. Da, hteo bih pivo.
Ledeno, zilatno, penuavo. . . i
jo jednom ledeno. Pivo! Hou
pivo!
Ona se nasmeja glasom koja
podsea na srebrne zvonie po
granama drvea japanskih vr
tova.
Zao mi je. Majordom je
obeao da e uiniti sve da ne-
gde nabavi koja sanduk austra
lijskog piva, Piite. Sto se mene
tie, ni to u friideru pod tvo
jim nogama nije loe.
Pre svega, neznalice, ne
postoji loe pivo ree plavo
kosi tonom profesora koji je
konano preao na svoju omi
ljenu lekciju. Postoji samo
dobro pivo, bolje pivo, odlino
pivo i. . .
I austraflijsko pivo! do
vri ona pre njega. Znam
tu pesmu, Pite. S malo sree,
imae ausitrailijskog piva u fri
ideru kada se vratimo. Zao mi
je, vie od toga ak ni ja nisam
uspela da uinim. . . Hej!
Plavokosi povue ruku pru
enu prema lakom prenosnom
friid^eru na dnu amca i naglo
se uspravi.
On, a? upita tiho, iako
na .pola milje unaokolo nije bi
lo nijednog amca.
Da, rekla bih da je to nje
gova jahta. . . Samo trenutak,
BORI LAKE VETI NE 72 5
dok vetar malo pomeri zasta
vu. .. Da, to je Tig, Pite.
Konano se probudio, le-
ntina proguna mukarac.
Uostalom, posle svih onih
koktela noas u klubu, mora
da mu j'e glava jo kao uroe-
niki bubanj-...
Misli da e zbog toga biti
neopreznij.i? Sati se ita je re
kao Lesli.
Seam se ta je rekao Le
sli, evojko. Samo to Lesli ni
kada nije bio mamuran i ne mo
e da zamisli to oseanje. Kla
dim se da je Tigova glava kao...
kao.. . kao uroeniiSki bubanj,
do avola! Nema bolje rei za
to!
Moda mu je glava kao
uroeniki bubanj, Pite, ali su
mu oi jo uvek sasvim dobre.
Pogledaj!
Hmmm. . . ide pravo pre
ma nama, a? Pa ita?
Nita. Njegove gorile ne
maju nimalo prijatna lica, se-
a se?
Kako da ne. Bar e mi se
pruiti prilika da poneko od
njih malo ispeglam! nasme-
j a se Pit, zagledajui svoje og
romne pesnice. Uostalom,
Les je najavio da e tako biti.
I iskoristio nas kao masta-n ma
mac za veliku ribu po imenu
Tig.
evojka ga zamiljeno pog
leda.
Zna ree poinjem
da mislim kako nas troje sve
vie stvari inimo na isti na
in. Stavie, da mislimo na isti
nain. . .
Aha. . . neto kao u bra
ku, a? Nije ni udo. Koliko se
godina ne razdvajamo. Osam,
skoro devet, ako se ne varam?
Skoro devet. Samo. . . to
nije dobro za nas, Pite.
Nije dobro? Oprosti, ma
la, ali otkud ti ta ideja?
Nije dobro, Pite. Ipak, on
je neto drugo.
Plavokosi grmalj isprazni ko
nzervu s pivom, naini grima
su kao da eli da kae: Do a
vola, ta sve u ovoj' zemlji ne
e nazvati pivom, a onda ne
mamo odbaci ispranjenu po
sudu u ugao amca.
U redu, on je neto drugo.
Pa ta s tim? I ti i ja smo ne
to drugo muko i ensko mi
slim pa nam to nimalo ne
smeta da saraujemo.
Lice devojke bilo je ozbiljno
kada je ponovo progovorila.
Dogled joj ve dugo nije bio
pred oima, jer se sada ve i
godim okom video svaki detalj
velike okeanske jahte, jedne
od onih koje vrede itavo malo
bogatstvo.
Bojim se da je izmeu nas
i njega razlika mnogo vea ne
go razlika izmeu polova. J er...
Plavokosi ponovo spusti gl
as, iako jo nije bilo opasnosti
da e ih neko na jahti uti.
J er je on. . . nina? To
eli da kae?
Nemo je klimnuila glavom.
Vetar sa kopna sada je, uz za
mamni miris tropskog rastinja,
donosio i brujanje motora jajh-
te iji se kurs nije manjao od
onog trenutka kada je ovek
za krmom uzeo pravac prema
njihovom amcu.
Da, to elim da kaem, Pi
te. Nas dvoje sve vie poinje
mo da mislimo i postupamo kao
on, zaiboraivljajui pri tom da
ne moemo i da nimo sve to
i on. Ta zabluda jednog dana
moe positati fatalna. . .
Moe positati fatalna jo
danas, mala, ako ne da Lesli-
ju signal da oni dolaze, zna
opomenu je Pit kroz smeh. I
emu takve misli; a naroito,
emu takve misli na ovako le-
pom mestu, prokletstvo!
U pravu si esmehnu se
devojka, uurbavi se oko mini
jatumog radio-predajnika, sk
rivenog na dnu amca. Ta
kvim mislima nema mesta u a
su kada se opasnost blii, to je
jedna od prvih lekcija koju su
i LesJ ija nauili u koli u J apa
nu. Izgleda da smo ti i ja ipak
loi uenici, a?
Prilino loi. Vidi li Tiga
na palubi, mala?
J a ne. Ti?
Ne. Mora da mu je glava
ipak kao uroeniikd bubanj i
da sada lei u kiimaitizranoj ka
bini. . . sa hladnim oblogama
po licu, proklet bio!
Nadam se da nije tako,
Pite odvrati ona ozbiljnim
tonom. Leslijev plan predvi
a da provedemo izivesno vre-
me u njegovom drutvu; taj bo
ravak bie mnogo ugodniji ako
je on iole dobro raspoloen,
zna. . .
Zau,tali su i oboje uprli po
glede u blistavobelu jahtu ko
ja je i dalje jurila pravo na
njih, kao da ovek za krmom
ima nameru da ih pregazi i pro
dui pravom linijom na sever,
do obaile Kube.
Boga mu! tiho ree
Pit lagano se uspravljajui.
Ako ovaj tip produi jo sitoti-
nak stopa ovim pravcem nee
uspeti da. . . ahhh! I pak se pre
domisilio!
Bolje da sedne, Pite. Kad
projuri posred nas talasa e po
dii amac 'upozori devojka,
vrsito se hvatajui rukama za
bokove.
Oh, do aivola!
Belo obojeni bok jahte proju
ri tako blizu da se devojei li
ini kako se nadnosi nad nju.
Gore, na palubi, tri oveka su
se naginjala da bolje vide, lica
iscerenih od zadovoljstva zbog
ove uspele ale.
Dri se, mala! uzviknu
Piit, sasvim nepotrebno, pada
jui na svoje mesto. Veliki ta-
las na trenutak izdie amac,
a onda ga grubo vrati u nii
poloaj, tako da ivioa gotovo
dohvati povrinu ustalasane vo
de, pretei da prevrne krhki
amac.
Nainivi uski krug oko njih,
jahta se sada pribliavala, srna
njuj.ui brzinu. Ona trojica pre
BORI LAKE VESTI NE 72 7
li' su blie pramcu, motrei
otrim pogledima svaki pokret
divo je ljudi.
I maju oruje pod onim a
renim kouljama upozori Su
miko tiho. Pazi ta radi.
Pite!
Mhmm! gneVno pro
guna plavokosi. Bolje ne
ka oni paze ,ta rade, inae. . .
Bok jahte ponovo se nadne-
se nad njjih, ali sada ostade tu.
nepokretan.
Hej, vas dvoje! progo
vori jedan od one trojice gru
bim, hrapavim glasom. Do
ite na palubu!
Ko ste vi? upi/ta Taba
sko besno, kako je i zabtevala
uloga bogatog turiisite, uznemire
nog u svom prepodnevnom ui
vanju. Kakva je, do avola,
ovo glupa ala? Ciija je to jah
ta?
Covek na palubi se zaoereka.
Njegovo preplanulo lice poka
zivalo je da se .izvrsno zabav
lja.
Hajde, hajde! ree.
Sve ete to uti kad doete go
re.
Ne pada nam na pamet!
Stavie, im se vratimo na
kopno, podtneu prijavu u lu
koj kapetaniji i. . . Uhhh!
Zautao je, naglo huknuvi,
i dalje igrajui svoju ulogu.
Pokret ruke bio je znak da
druga dvojica istrgnu pitolje
gurnute pod opasae pantaiona
tako da ih skrivaju skuti kou
lje. Dva velika i runa automa
tska piltolja.
Dakle? cerio se onaj u
sredini, sa rukama i dalje mimo
oslonjenim o ogradu. Dola
zite gor.e, ili ne?
Gunajui neto u sebi, Pit
se okrelte i prui ruku devojei
koja je izvrsno glumila strah.
Poimerala se ukoeno, korak po
korak, tako daaje morao goto
vo grubo gurnuti prema boku
jahte da bi se popela uz njega..
Zastali su oboje na. palubi,
jo uvek se toboe zbunjeno
osivrui oko sebe. Pit pree a
kom preko oznojenog ela i na
trenutak je zadra u vazduhu
nad svojom glavom.
Vetar duva jo uvek sa ko
pna. Vrlo dobro. Lesli j e rekao
da e upravo tako i biti. . .
Kao to vidim produi
onaj koji je od poetka i govo
rio, knupan momak crvenog no
sa i jako bele koe, uprkos su
ncu Kariiba. Rio'kosi obino te
ko podnose vruinu i to se i
videlo na licu ovog oveka niz
kaje su se slivali itavi potoci
znoja, iako nije bio izloen go
tovo nikakvim fizikim napori
ma. Kao to Vidim, nema
te kod sebe nikakvog oruja,
iako moda ne bi bilo loe da
vas nateram da skinete i te ku
pae kostime, ha-ha-ha!
Druga dvojica samo se zado
voljno iscerie, drsko buljei u
telo S.umiko. Obojica potiu sa
J amajke, proceni Pit hladinokr
vno; po svemu studei, ipak ve
8
BORI LAKE VESTI NE 72
tiji s noevima, nego s pito
ljima koji im ne lee ba pri
rodno u rukama.
Ali ne govorio je rio-
kosi bez predaha mister Tig
je imao bumu no i moda ne
eli jaka uzbuenja ovako ra
no ujuttru. Hajde, idemo dole,
da ujemo ta. . . TA?!
Pit i Sumiko znali su ta e
se dogoditi i zato su i bili jedini
koji su pogledom ispratili siu
nu sivkastu kuglicu to je na
voleban nain izletela ispod po
vriine mora i gotovo beumno
pala na palubu. Gotovo beu
mno, jer zivuk kojim je dotakla
paliubu i rasprsla se jedva da
je bio snaniji od zvuka kojim
se otvara flaa dobrog ampa
njca.
U deiu sekunde, meutim,
kao duh iz te iste boce ampa
njca, golem oblak dima izmie
na palubi i poe munjevito da
se iri, gonjen vetriem sa ko
pna. Guisit kao najgua magla,
uzbuene krike ljudi to s.u se
zatekli na palubi pretvorio je
u prigueno kretanje, a pogled
nije mogao da prodre kroz nje
ga dalje od dve ili tri stope,
i to u najboljem sluaju.
Pit zgri miie, osetivi ka
ko devojka gura svoju sitnu a
ku meu prste njegove ruke.
Ovo sada bio je jedini opasan
trenutak, j er i naslepo ispalje
ni hici ponekad sa perverznom
preciznou umeju da pronau
svoj cilj-, . .
Oseaj za orijentaciju nije ih
izdao, i oni gotovo beumno
skoie u svoj amac, pre nego
to je iko od one trojice najbli
ih i pomislio da bi trebalo is
paliti koji hitac u neprozirnu
maglu. Kleei na dnu, Pit se
snano odgumu od boka jahte
obema rukama, u pravcu u ko
jem je vetar vtuikao dimnu za-
vestu, uklanjajui amac sa me-
sta koje e pogoditi prvi hici
kada posada jahte shvati da su
zarobljenici urnakli.
Dole, Sumiko! dobaci
on preko ramena. Palim mo
tor!
Ona klimnu glavom, prua
jui se po prozirnom dnu, dok
se nad njihovim glavama ob
lak magle sputao sve nie. Po
g'led joj je bio uprt prema pa
lubi ja hite, ali uzaliud; proi e
najmanje jo etrdeset ili pe
deset sekundi, znala je, pre ne
go to e poeti da razabira de
talje ak i na tako malom ra-
stojanju.
Motor naglo zaurla i amac
poskoi kao dobro izdresiran
konj kada padne elastina pre
preka na starrtu velike trke. I
sam se ispruajui, kako bi pre
dstaVljao to manji cilj, Pit je
vrsto stezao rudu krme, odr
avajui putanju amca parale
lno sa bokom jahte.
Rafal iz automatskog pito
lja odjeknu na palubi. Dug,
sve dok strelac nije ispraznio
okvir. Cak i da mu zviduk me
taka to nije rekao, Pit bi znao
da obara pritiskuje ovek koji
ne vidi svoj cilj ve samo zasi
pa povrinu mora hicima u sla
banoj nadi da e neki metak
pogoditi metu.
Izgledi za to, meutim, nisu
bili nikakvi, jer je strelac, bez
mnogo razmiljanja, gaao pu
tanju koja od jahte vodi pravo
prema obali, a Pit je amac us-
merio pod pravim uglom na tu
putanju. Za manje od minulta,
mnogo pre nego to se oblak
magle razie, njih dvoje e bi
ti van domaaja bilo kakvog
oruja manjeg kalibra.
Bez straha od potere, tavie,
jer e posada jahte imati pune
ruke posla da sauva svoju so
pstvenu kou. Dimna zavesa ni
je posluila samo kao zaklon
za bekstvo dvoje mladih ljudi;
jedan ovek iskoristio je da ne
opaeno izrcni iz mora i uspne
se na palubu. :.
J edan ovek?
J apanci kau da je nina za
pravo vie od obinog ovek a
i zato nine i ne treba zvati
ljudima. Prema tome. . .
Prema tome, na palubi jahte
sada je bio jedan nina!
*
* *
Moda neko od vas jo ne
zna kako izgleda japanski ni
na? Pravi nina, ne ona ko
stimirana straila koja u pro
eku jednom godinje lansiraju
holivudski majstori horora. . .
Pre svega, na palubi te jahte
koja se jo gui u oblaku dima
na samo milju-dve od jednog
od najluksuznijih letovalita J a
majke, neeite videti bie ode-
veno u kostim od crne svile, sa
kapuljaom na glavi iz koje
plamti pogled dva vatrena j a
panska oka. U rukama te figu
re nije katana, dugi samuraj
ski ma, za koni opasa nije
zadenuo svoj vakizai. . .
Pre svega, taj potpuno nagi
ovek na palubi jahte uopte
nije J apanac. ..
to, naravno, ne znaii da se
u nekom skrovitu u iznajmlje
noj vili na obali ne nailazi sva
oprema nine, ovakva kakvu
smo upravo opisali. I jo pone
to vie od toga. Meutim, za
posao koji je ameriki nina
ovoga p.uita eleo da obavi, sve
to bilo je apsolutno nepotrebno
i on je na palubu jahfte stigao
polunag i goloruk, ekajui sve
dotle strpljivo svoj trenutak
pod samom povrinom mora i
diui kiseonik iz boce koju je
kao nepotrebnu odbacio im je
palubu jahte obavio neprozirni
oblak dima.
Riokosi je bio prvi koji je
ugledao vitku, uspravnu poja
vu irokih ramena. Zadrava
jui jednom rukom oveka ko
ji je upravo ispraznio okvir pi
tolja u more, on se nae na-
pred, trepui, kako bi razab
rao kome pripada ta nepoznata
silueta.
Sitani! ree promuklo.
Ko je to tamo, Dini?
10
BORI LAKE VETI NE 12
Umai e naim, iruiater Sa
ndler! urlao je ovaj. Sko
ili su u amac i pobegli, uje
te?
Stani! ponovi Sandler,
izvlaei svoj pitolj. Neko
drugi j e na brodu, prokletstvo!
Tamo, lavo, ovee!
Sta?
Drugi Sandlerov revolvera!,
onaj koji se mudro uzdrao od
pucanja .u magilu, naini korak
prema jo .uivek mutnim obri
sima oveka koji je mimo sta
jao desetak stopa dalje.
Ruke uvis, ortak! pro
oedi kroz zube. I ne mrdaj,
inae. . .
Nagli daak vetra ponovo u-
skovitla maglu, skrivajui obri
Sie oveka pred njim i on nervo
zno stisnu zube.
Hej, ne mrdaj! uzvik-
jiu. Stani, prokletstvo!
Kao privienje, nepoznati se
.stvori pored njega, tako blizu
da mu je skoro doticao rame
ruke sa pitoljem. Trgnuvi se,
ovek pokua da odskoi, da
okrene oruje prema napada
u, ali za sve to nije imao vre
mena, jer je nina napao pre
nego to se kompletna misao
formirala u mozgu revolvera-
a.
Samdlerov ovek cseti da si
la kojoj se ne moe suprotsta
viti otre oruje iz njegove a
ke, oseti kratki bol u polomlje
nim prstima, ak i dodir top
log elika kad mu se cev piito
lja zari tano medu, oi mrvei
nosnu kosit i saterujui njene
otre, neravne krajeve u mo-
;-:ak. Bilo je to kao uasno kra
tki blesak nepodnoljivo bele
svetlostii u kojem on prvi i
.posle dinji put vide lice ono
ga koji mu je donosio smrt.
Ledeno mirno lice, preplanu
lo od sunca, sa taimnoplavim
oima u kojima bleti neto to
ima boju usijanog elika!
Sandler shvati ta se dogaa
i podie pitolj, ubaou/jiui navi
kn.utim pokretom metak u cev.
Ispalio je tri metka u brzom te
mpu, neprestano odstupajui,
dok je ovek kraj nijega u.rlao,
borei se sa novim okvirom ko
ji nikako nije uspevao da ugu
ra u leite u drci pitolja.
Figura u koju je Sandler ga
ao pala je meko na palubu,
kao vrea mokrih krpa i on pore
kide paljbu, zadravajui u dnu
grla pobednifci krik.
Da li je pogodio? Da to nije
sluajno. . .?
um nalik na zevanje, goto
vo kraj samog njegovog uha,
privue mu panju, i on se tr
e. okreui se itavim telom.
Neko je davio Dinija, neko
ko mu je stajao iza lea, steu
i mu akama grlo i povijajui
mu itavo telo unazad!
Dini! vrisnu Sandler.
Skloni se, Dini!
Pomerao je cev pitolja, na
preui vid da u toj prokletoj
magli nazre bar deli tela ono
ga to ubija Dinija.. Ukoeni
prst drhtao mu je na okidau,
11
spremam da svakog trenutka
izbaci smrtonosni projektil pre
ma napadau.
Sada!
Pitolj grmnu, i on instinkti
vno sklopi oi. Samo na deli
sekunde, ali kada ih je ponovo
otvorio, jedna krupna figura
nejasnih obrisa sada je bila
pred njim one iste dve alke
koje su maloas bez napora za
davile Dinija, pruale su se
prern^ njegovom licu.
Ne! vrisnu SamdUer, od
skaui u stranu i ponovo priti
skujui obara. Ne!
J edna pesnica izroni iz tame
i pogodi ga u vilicu; posilednjim
deliem svesti, pre nego to sve
oko njega obavi siva magla, jo
gua od one maloas, andfler
oseti kako leti kroz vazduh i
teko udara pleima o daske
palube. . .
Bol ga je dozvao natrag, sve
sti. Zaiurlao je jo pre nego to
j e ponovo otvorio oi,- uibeen
kako su mu kima, rebra, kar-
lica i butne kosti smrvljene,
pretvorene u kau od kostij'U
pomeamih sa krvlju i komadi
ma miia, kako nikada vie
nee biti u stanju da se uspra
vi, osuen da provede ostatak
ivota, u ovom nemoguem po
loaju koji uasni bol ini neiz
drljivim.
Sandller otvori oi i prestade
da urla.
Vetar je razvejao i poslednje
tragove magle i vrelo sunce Ka
riba peklo mu je lice. Zagledan
u oi oveka koji je kleao kraj
njega, Sandler nae snage da
progovori.
Ko. . . ko si. . .?
Nina se osmehnu, odnosno,
samo malo rairi usne stisnute
u ravnu crtu. U oima mu vie
nije bil-o usijanog elika, ali je
to-, zbog neega, jo vie pla
ilo Sandilera, drei na distan
ci bol iz polomljene kime.
elim Tiga ree nina
tiho i razgovetno, kao kada se
govori detetiu, ili oveku koji
ne razume dobro jezik. Gde
je on?
T-Tig? Nije. . . nije na
brodu. . .
To znam, ovee. Gde je?
Sandler obliznu usne i poiku
a da se izdigne na lakat. St
rah, do maloas tako veliki da
je potiskivao ak i bol, sada je
poputao. Moda' zato to je pre
planule lice oveka nad njim,
uprkos markantnim crtama, bi
lo ipak prilino obino. Crna,
kratka kosa, polunago miiavo
telo, snane ruke i noge, i. . .
Nago telo?
Zato?
Sta se dogodilo sa posadom
jahte? est ljudi, pored njega
i one dvojice!
Nemogue da ih je ovaj mo
mak ovde sve sredio? Golim ru
kama?
Dva tamnoplava oka nadne-
e se ponovo nad njega.
Govori, ovee aputao
je nina, Govori ako ne e
li ponovo da oseti onaj isti
bol!
Sandler udahnu, sa iznena
dnom radou s hvataj ui da je
onaj malopredanji bol, ubee-
nje da su mu sve kosti polom
ljene, onaj malopredanji strah,
da je sve to bila samo iluzija
koje vie nema. I ne moe je
biti!
Podigao se do kraija na la
kat i preletteo pogledom po pa
lubi, nadajui se da postoji ne
ko razumno objanjenje za s-ve
ovo to se dogaa i da e neko
iz posade svakog trenutka iza
i sa pukom u rukama i uklo
niti ovog tipa neprijatno hlad
nih oijiu. Ali. . .
Tig! podseti ga nina
kratko.
Neka sam proklet ako ti
kaem jo jednu re! gnev-
no izgovori Sandler. I zaista je
tako i mislio: on, oprobani bo
rac golim rukama, jo iz vre
mena kada se potovao nepisa
ni kodeks ulinih tua po Bro
nksu, nije imao razloga da se
boji ovog momka. U redu, ma
loas, u onoj .tajanstvenoj ma
gli, sve j e izgledalo drukije i
stranije, ali sada, pod vrelim
suncem, on e. . .
Prokletstvo! proaputa,
a usne mu postadoe pepeljaste
od straha. Ne. . . to nije is
tina, to. . .
Tela dvojica revolveraa ni
su izazvala iznenadni ok, jer
je ve znao da su mntvi. Ali te
la ostalih, iz posade, bar one
etvorice koju je video. ..
Zelen u licu, on podie drh
tavu ruku da obrie znaj koji
mu izbi po elu, ali nije uspe-
vao da otrgne pogled od ljud
ske glave nataknute na jedan
od stubova ograde stepenita
koje vodi pod palubu. Samo ko
rak dalje, obezglavljeno telo,
sa noktima ruku zarivenim u
drvo, a gotovo paralelno sa njim
jo jedno. Covek to sedi, na
slonjen leima o zid kabine,
oborene glave, kao da zaintere
sovanim pogledom prouava gu
vu sopstvenih creva koje su se
kao ruiaste zmije izmigoljile
iz utrobe preko uzaludno posta
vljene brane od aka.
Trei. .. Simons, da to e bi
ti Simons. . .
Gospode boe!
Sandler oseti kako mu iz
eluca navire sve to je od si
no spustio niz jednjak i zatvo
ri akom usta, drhtei itavim
telom.
Simons je leao na boku, is
pruene desne ruke i istegnu
tog vrata, nalik oveku koji po
kuava neto da dohvati. Mo
ra da je taj pokret bio reflek-
san, jer ono to je Simons po
kuavao da dohvati moglo je
biti samo njegovo sopstveno sr
ce, na voleban nain iupano
iz grudi i nemarno odbaeno na
palubu:
I Verano, onaj melez sa Hai
tija, i on je mrtav. Bez krvi,
13
hvala bogu, ali izraz zaleen
na njegovom licu. .. taj izraz...
Sandler shvati da se onaj ma
lopreamji strah iznenada vra
tio, moda jo jai nego prvi
put. Zaronio je pogledom u ta
dva tamnoplava oka traei u
njima presudu za sebe.
On eli T'iga. Stalo m/u je, da
kle, do te informacije.. . Ako
bi uspeo da ga prevari i nama
mi u zamku, tamo gde. ..
Aaaaahhhh!
Otvarajui irom usta, San
dler zabaci glavu unazad i te-
k>mu nemono klonu na palu
bu, j er se, zajedno sa strahom
vratio i onaj nepodnoljivi bol
od maloas!
K rik koji je ispusitio nije mo
gao trajati vie od etiri Ili pet
sekundi, ali s.e Samdleru uini
lo da traje itavu venosit. Na
stavio je da urla ak i kada je
bol iznenada prestao i kada mu
se telom razlio val olakanja.
- J a sam gospodar tvog bo
la, ovee ree nina. Mo
gu u deliu sekunde da te od
vedeni u pakao i ponovo vra
tim iz njega, kao to si video.
Zato e mi rei gde je Tig.
Tig.,. dahtao je San
dler, gotovo nemoan od olak
anja. Tig. Ne mogu rei. ..
ne srnam. . .
AHHHH!
Mislio je da je pre nekoliko tre
nutaka dosegao krajnju granicu
bola, , ali je tek sada shvatio ko
liko se vara. J edini izlaz, jedi
na mogunost da se spase, je
ste bekstvo. . . bekstvo u milo
srdnu nesvesticu, u smrt!
Nina mu to ne dopusti. Hi
pnoza je mono sredstvo u ru
kama onoga ko ume da je upo
trebi, a nina je to umeo. Odi
sta, bio je gospodar Saedlero-
vog bola i sada ga je opet vra
tio iz ponora pakla, trenutak
pre ngo to je Sandlerov mo
zak pokuao da se iskljui, bek
stvom u nesvesticu.
Od mene ne moe nika
da pobei, ovee govorio je
nina vrlo tiho. Nadam se
da si to do sada shvatio. Reci
mi gde je Tig i dopust'iu ti da
umre. Brzo.
Sandler duboko udahnu vaz-
duh, uasnuto buljei u mutno
utu baricu koja se irila po pa
lubi ispod njega. Zar je mogue
da mokraa njegova mokra
a! moe toliko da smrdi?
Ubij me! ree slaba
nim glasom. Ubij me, prok
let bio! Ne ini to sa mnom!
Ubiou te. . . im doznam
gde je Tig.
Otiao je. J utros rano,
avionom.
Kuda?
Le Kaje. Na Haitiju.
Znam gde je Le Kaje. Nje
gov avion?
Da, sportski.
Zato si, onda, napao mo
je prijatelje? Sta si hteo od
njih?
Tig. . . Tig je to naredio.
Oni su ga uhodili. Hteo je da
ih uhvatimo i dovedemo nje-
miu, na I l-a-Va. Tamo ima pla
Mau,.. :
Koliko -dugo e biti ta
mo?
Ne znam. Tig je nepred-
vidiv. Siuitra ve moe biti u
Londonu. Ili Sinejiu, svejed
no.'
Koji posao je sada u to
ku?
Sandel podie oi ka nebu.
To samo bog zna, prijate
lju. . . Tig danas radi jedno, su
tra drugo1. Na J amajci se samo
zabavlljao, to ti mogu rei. . .
ta e raditi na Haiitiju, to ne
znam. Zaista ne znam. . .
Oruje? Droga?
To. Ili belo roblje, za pro
menui. -Rekao sam ti da ne zn
am. Kladim se da u ovom tre
nutku ni sam Tig ne zna ega
e se prihvatiti, razume?
Razumem. ta mu je sla
ba taka?
Cija slaba taka? Tigova?
ali se?
Nrna je nekoliko trenutaka
prouavao to izmueno lice,
mislei kako smrt ponekad os
tavi svoj peat i pre nego to
stigne po svoju novu rtvu. Sa
ndlero-vo lice bilo je lice mrt
vaca, a svi oni njegovi pokre
ti i znoj to mu se sliva po ko
i samo su uzgredne pojave ko
je nemaju vie nikakvog zna
aja.
U redu ree. Kai mi
gde je ta plantaa, kako izgle
da, koliko je ljudi titi. . .
Gotovo da nije ni sluao od
govore mrtvog oveka, iako je
njegova memorija automatski
beleila svaku izgovorenu re.
Misli su mu bile daleko; dale
ko i u prostoru, i u vremenu...
Kako izgleda ovek koji
zna da e umreti?
K ao i obino, semsei Tanaka
aputao je i uketao ustima
skrivenim u dugoj beloj bradi
tako da su rei izlazile na sve
tio dana jedva ujne i razum
ljive.
Leslli Eldrid da ne zaibo-
ravirno da se u tom trenutku
nije jo zvao tako odavno je
sumnjao da starac to radi na-
merno primoravajui svoje u-
enike da s punom koncemtra-
cij'Om prate ono to govori. Ne
kim udom, njemu je to uspe-
vailo lake nego ostalim ueni
cima, iako japanski nije bio
njegov matemji jezik. Moda
je to posledica onog udnog st
rujanija uspostavlj-enog izmeu
njega i Tanake, one nepojmlji
ve simpatetike veze koja ga
je i dovela u ovaj zabaeni 'ku
tak J apana, tano na Tanakin
prag, iako sve do tog trenu
tka nije ni sanjao da takvo me
sto uopte postoji na svetu.
Onii, jedan od onih kojima
je sve vie smetalo to se sve
te tajne ninucua poveravaju
i strancu bele koe, i to iz ze-
mije koja je porazila i po
nizila! njegovu zemlju u po
slednjem velikom ratu, tvrdio
je, jo uivek samo apatom, da
je u pitanju arolija i da je sta
ri Tamaka opinjen tamnopla-
viim oima Amerikanca.
Na sve to Lesli se do sada
samo osmehivao, ali on nije u-
zailud bio jedan od najboljih
Tanakiniih uenika. J o nijed
nom mu se nije dogodilo da
Onii neprimeoeno zae za le
a. . .
Da li neko od vas, neza
hvalnih i neposlunih mladih
ljudi progovorio je ponovo
sensei Tamaka zna kako iz
gleda ovek koji je shvatio da
e umreiti? Da li iko od vas mo
e to da zamisli ?
Mladi iz Amerike je utao,
dajui prednost uenicima iz
J apana. Da, svaki od njih je
znao kako izgleda smrt, mnogi
su ve i ubijali, ali se sve to
dogaalo brzo, u ainu borbe,
kada samo delii sekunde od
luuju ko e umrerti, a ko os
tati na nogama. Najee ose-
anje koje se tada registru je
na ljudskom licu jeste iznena
enje. Samo ponekad gnev, e
e na sebe, nego na uibicu. . .
Meutim, Tanaka je gledao u
njega i on je morao da progo
vori.
Samo, kako opisati ono to
je video na licu i u oima Ba-
dija Kliintona, plavookog mom
ka iz Minesote u asu kada je
u njihov rov istei uletela ru
na bomba i zavrtela se na ka-
I javom dnu pred Klintanovirn
nogama?
Stajao je tano preko puta
Rlintona, desetak jardi dalje.
Neka udna sila ponela ga je
navie, skokom kakarv u nor
malnim okolnostima nikada ne
bi mogao izvesti, ali mu je po
gled sve vreme tog fantasti
nog leta ostao prikovan za Ba-
dijevo lice.
Njegovo telo skliznudo je niz
kosi grudobran, vlaan od ki
e; instinktivno je pokrio gla
vu rukama kada je u rovu pod
njim potonulo odjeknula eksp
lozija i navie poleteli komadi
ljudskih tela, nepotrebno oru
je i Lemovi, pomeani sa cr-
no-utim plamiemim jezikom...
Koliko j e to moglo trajati?
Pet ili est desetih delova se
kunde, ne vie, ali e mu Kli-
ntomovo lice jo mnogo puta
dolaziti u nonim morama zbog
kojih je gotovo skliznuo u pa
kao droge, pakao koji je u Vi
jetnamu ubijao samo malo spo
rije od puaka i minobacaa Vi-
jetkonga.
ovek koji zna da e um-
reti, uitelju rekao je na
jo uvek nesigurnom japansk
om jeziku prestaje da vlada
miiima svog lica. . .
Da. I?
Donja vilica se oputa...
oi ne mogu da se usredsrede
u jednu taku. . . jezik mlita
vo visi u ustima. ..
16
Da. I? ponovio je tiho
Tanatka,
To je sve, uitelju. Sve
to sam ja video.
To nije sve to si video.
Video si mnogo vie.
Ne. . . mislim da nisam...
J esi. Razmisli o tome. O-
ekujem da e mi mnogo vie
rei sutra u ovo vreme.
Mora da je Tanaka jedinim
od svojih ula o kojima je Le-
sli doznao tek mnogo kasnije
i ne samo doznao, nego i na
uio da ih koristi predose-
tio da napetostt koja vlada iz
meu doljaka iz Amerike i O-
niija ove noi mora dostii
svoj vrhunac. Naslutio je, ta-
vie, i kako se taj obraun mo
ra zavriti.
Poelo je bezazleno, jednom
od onih grubih miladikih iga
ra koje ne izbegavaju ak ni
poetnici u kodi ninucua. Le-
sli je jo jednom bio bolji, br
i i spretniji od Oniija i su
kob je bio neizbean.
Onii je pogreio, naravno;
dopustio je sebi da ga gnev na
vede na obraun sa strancem
sa Zapada i da u taj obraun
ue potcsnijuj'ui protivnika.
Oruja nije bilo. J o uvek
su svi oni bili u fazi obuke u
kojoj se budue nine ue sa
mo vetini korienja sopstve-
nog tela.
Na iznenaenje prisutnih, bo
rba je trajala kratko. Nekoliko
bezuspenih pokuaja da se za
da udarac, a onda telo uz telo,
pet ili est sekundi nernog od-
meravanja snaga i onda kra
tak. suv prasak koji je oznaio
da Omiijevi vratni prljenovi
nisu izdrali pritisak Leslije-
vih aka.
Stajali su licem uz lice, na
ravno, i Oniijeve oi bile su
samo na nekoliko palaca od nje
ga u asu kada je J apanac sh
vatio da e umreti. Pogled tih
oijiu govorio je ono isto to i
Klintonov pogled. J edina raz
lika sada se sastojala u tome
to je mladi iz Amerike nau
io da ubija, a da ga mrtve oi
vie ne proganjaju u snu. ..
Sensei Tanaka sutradan je
postavio isto pitanje, kao da
se u meuvremenu nita nije
dogodilo i kao da pred njim po
novo sedi osam uenika. Oni-
ijevo telo nestalo je pre jutra
i niko ga nikada nije pomenuo.
kole ninuaua imaju svoja pra
vila koja e se mnogima ui
niti okrutna, ali je i ninuou u
sutini okrutna vetina. . .
Ovoga puta Lasli je znao ka
kav odgovor stari uitelj oe
kuje od njega i nije oklevao
da ga da.
Ono to lice pokazuje sa
mo je spoljanja manifestacija
onoga to se dogaa u oveko-
vom biu rekao je mimo, sa
dubokim ubeenj.em da ne gre-
i. Trenutak smrti razdvaja
ljude: jedni polaze stazom ko
ja vodi natrag, dnugi samo tre
nutno zastaju na putu koji e
njihov duh uzdii do savrens
tva. ..
Da, to je to klimnuo
-je lagano sensei. S tugom, ui
nilo se Lesliju.
ta to zmai, uiteljiu ?
s potovanjem je uipitao netko
od preostale estorice. Bu
dite dobri i objasnite nam. . .
Staza koja vodi natrag
rekao je sensei to je staza
koja oveka vraa meu ivo
tinje od kojih je nekada i po
stao. Ljudi te vrste umiru kao
ivotinje, bez dostojanstva, vri
tei i koprcajui se, u smradu
sopstvene prijavtine. Oni dru
gi, pravi ljudi, umiru tiho. Sto,
naravno, ne znai da se sa ma
nje upornosti ili snage bore pro
tiv smrti.
A sada, ponovo jedne umi
rue oi na nekoliko palaca pr
ed njim. . .
Ovaj e biti ivotinja, sva
kako. I iveo je kao uvek gla
dna zver, neprestano eljna mo
i, novca, ena, krvi. . .
-To je sve, ovee? upi
tao je tiho.
Sve. . . jecao je Sand
ler. Sve to mogu da ti ka
em o Tigu, tako mi boga. Slu
aj. . . nemoj me ubiti. .. do
avola, kaikve koristi ima od
moje smrti?-
Nikakve.
Eto vidi. Ako me pusti,
obeavam ti da nikada vie. . .
Ali niko nema koristi ni
od tebe ivog, zma. . .
Sandler je dreknuo promu
klo, gotovo kao jedan od onih
runih majmuna iz afrike du
ngle. Prsti su mu se rairili kao
kande i on je posegnuo za gr
lom nine, dok mu se itavo
telo gri'lo u borbi izmeu gne
va i straha.
Udarac ivicom dlana pogodi
ga ta,ono meu oi i on se sru
i na palubu, teko lupivi po
tiljkom o daske. Nina se us
pravi i ne pogledavi ga; uos
talom, ak i za njegove oi na
viknute na smrlt prizor ljuds
kog mozga koji se sporo razli -
va oko smrskane glave nije po
sebno prijatan. . .
Bacio je samo jedan pogled
prema kopnu i amau obalske
patrole koji se urno priblia
vao, dozvan verovatno malo-
preanjim oblakom dima iz
nad luksuzne jahte. I ma dovo
ljno vremena da sie pod pa
lubu, uikljui motor i blokira
krmu tako da se jahta smrska
o junu obalu Kube ako pre to
ga ne nesitane goriva.
On sam skliznue ponovo pod
ultramarinsku povrinu mora,
neprimeem i tih, nalik jednoj
od onih ogromnih barakuda ko
je se gotovo smenom lakoom
dolaze ak i do najteeg plena.
Za njega plivanje do obale
J amajke nije nikakav poseban
napor. Stavie, prijae mu i
pruiti dcsta vremena koje mo
e posvetiti razmiljanju o sv
om sledeem potezu protiv Ti
ga, oveka na ijem je tragu
ve mesecima. . .
18
Plivao je pod samom povr
inom, oslukujui kako se Ti-
gova jahta udaljava i kako je
zvuk amca obalske patrole sve
jai. Posle gotovo stotinu; jardi
okrenuo se na lea, pomolio sa
mo usta i nos nad povrinu i
duboko udahnuo.
Kada je izronio sledei puit
ve se nailazio iza amca obal
ske patrole i to rasitojanje po
veavalo se iz sekunda u se-
kumd. Policajcima nee pasti na
pamet da se osvru i on se op
ruzi po povrini, potpuno opu
tajui sivoje snano telo.
To sunce tako prija. Gotovo
isto tako kao sunce Kalif omi-
je kada mu se vratio posle e
st godina provedenih u koli
niruucua senseija Tanake. ..
Naravno, tada je ve znao
svoj put. J edino to nije mo
gao znati bilo je koliko e ga
daleko taj put odvesti. Supro
tstavljanje drevne vetine ni-
nucua organizovanom zloinu
Amerike sa kraja dvadesetog
veka bilo je pre svega ekspe
riment sa neizvesnim ishodom.
Cak i sensei Tanaka morao
je da uloi mnogo napora da
na rastanku ne pokae strah
za svog najboljeg uienika. Le
sli je to, naravno, osetio. Ona
duboka duhovna veza izmeu
dva oveka potpuno razliitih
kul/tura bila je sada mnogo ja
a nego na poetku.
Srednjovekovni J apan ipak
se razlikuje od Kalifornije o-
samdesetih godina, to je i sam
Lesli znao. Nimucu, meutim,
ima odgovor i za sve takve ra
zlike i zato je prvi period, pe
riod prilagoavamija, protekao
u opreznom odmeravanju sna
ga sa sitnim zloincima Zapad
ne obale.
Ilo je ak mnogo lake ne
go to je oekivao i Lesli je
tada. nainio svoju prvu veu
greku. Stao je potpuno sam
pred bandu koja ie bila odlu
nija i bolje naoruana od onih
sa kojima je do tada imao po
sla. Bila je to iskusna ekipa
krijumara oruja, reena da
do posledmje kapi krvi brani
tovar ukrcan na brod spreman
da otplovi u j'ednu od nemirnih
srednjoameriokih zemalja.
J edna laka rana od metka,
sedam mrtvih tela za njim i ne
jasna fotografija oveka u cr
nom kostimu kako vitla neim
nalik na dugi tap, poduili su
ga da je veoma opasno ako ne
ko shvati da je jedan japanski
nina stigao u San Francisko.
Negativ filma koji je neki ama
ter nainio sa svog prozora ne
stao je pre nego to su do nje
ga uspeli da dou kvailifikova-
ni strunjaci. Posle toga, umr
li su svi oni kojima se pruila
prilika da lice oveka po ime
nu Lesli Blrid povezu sa pri
ama o nini.
Gotovo svi. Tabasiko Pit i Su
miko posta e izuzetak, a Lesli
se nijednog trenutka nee po-
kajati zbog odluke da im po
kloni poverenje, iako je to pre
d stavljalo krenje jednog od
osnovnih zakona ninuioua.
Ninama prijateljstvo nije
doputeno. Ljubav jo manje.
I to je sve.
Odnosno, to je BILO sve pre
nego to je nina postao jedan
ovek iz Amerike i otkrio da
ni zakoni ninucua, kao ni svi
ljudski zakoni, uostalom, nisu
veiti i nepromenOjj ii vi. . .
Sa obale vetar je donosio mi
ris tropskih biljaka: ogromnih
cvetova, tammozelanog lia iz
loenog sumcu-, karakteristini
miris vlage koju toplota izvla
i iz stabla biljaka i ostavlja u
vazduhu.
Ali, bilo je i drugih mirisa,
prepoznatljivih za nos nine ko
jii, ponekad, moe da otkrije sve
ono to i nos lovakog psa. Za
dah sagorelog benzina, kerozi-
na iz snanih motora na glise
rima, zadah elika i plastike
vrelih od sunca i onaj karak
teristino otuno-skupi miris
pegovaniih ljudskih tela okup
ljenih u velikoj gomili na je
dnoj od plaa Frenmens Ko-
,uva.
Bilo je jo rano, meutim, za
one najvee guve i on se bez
zadravanja probi kroz redove
opreznih plivaa naikanih u
vodi na desetak jardi od obale
i uskog pojasa peska sa razno
bojnim suncobranima. V\ila ko
ju su on i njegovi prijatelji za
kupili nailazila se takoe na o-
baiLi, ali u jednom od malih za
tona odvojenih od ovog m-esta
rtom naikanim otrim stena
ma oko kojih nije bilo naroi
to prijatno plivati.
Uska asfaltima sitaza vodila je
desno i on krete njom, zahva
lan zbog dvostrukog niza kra
ljevskih palmi koje su sprea
vale suncu da prodre do povr
ine asfalta.
J amajka je odista raj na ze
milji, mislio je, uprkos turis
tikoj industriji koja e je us
koro preplaviti gomilom glu
pana to ne urneju da cene ne
dirnutu prirodu. teta to s
nas potera za Tigom ve danas
odvesti odavde, jer. . .
N.it njegovih misli se preki
de, intervencijom jednog od u
l a'za koje znaju samo nine, a
ponekad ga nasluuju i ljudi
koji se ozbiljno bave eksitra-
senizornom percepcijom. . .
Haragei!
K ao i druga ljudska ula, ha
ragei sOlui za vezu sa okoli
nom, ali je bitna razlika u to
me to on nema sopstveni opa
ajmi organ, tako da ga moda
i ne smemo zvati uilom. Bez
obzira na termin, meutim, ha
ragei je pouzdan nain za ot
krivanje ak i najmanjeg tra
ga opasnosti i zato ga nine ve
stotinama godina strpljivo raz
vijaju, inei itavo telo nin
e jednim jedinim osetljivim
prijemnikom utisaka iz okoli
ne, a njegov mozak podsve-
sit, bolje reeno superbrzim
procesorom koji sve te utiske
pamti i analizira bez ikakve sve
sne kontrole i svesnog napora
nine.
U asu kada procesor otkri
je da odreeni zbir utisaka iz
oko'line ima elemente koji na
javljuju opasnost, proradi neka
vrsta alarmnog zvona u mozgu
nine.
I to je haragei. Nita vie
i nita manje od toga.
+
* *
Na prvi signal harageija Le
sli se stvori u iblju kraj sta
ze, jednim munjevitim skokom
koji ga bez ikakvog uma do
vede u bezbedan zaklon. ak i
da ga je neko u tom trenutku
posmatrao, ne bi uspeo da ot
krije njegovo skroviite. Ma ka
ko to nemogue izgledalo, on
je proao kroz gusti zeleni zid,
a da se pri tom ni jedan jedini
list nije pomenio sa mesta!
I dalje ne stvarajui nika
kav um, trao je kroz gustu
tropsku; umu ispunjenu opoj
nim mirisima, ne uznemirava-
jui ak^ni oprezne ptice koje
su mirno nastavile da krete i
zviduu u kronjama nad nje
govom glavom. Staza je viju
gala kiroz umu, zaobilazei ve
liko drvee, poteeno mudrom
odlukom graditelja puta, tako
da je nina utedeo mnogo vre
mena i koraka time to se od
luio za putanju po pravoj li
niji.
Malo manje oprezne oi ne
bi uspele da razaberu zid vile,
obrastao puzavicama, ali ga je
nina video sa punih pedeset
jardi, upikos gustom rastinju.
Pozadina je bila svetlija, dire
ktno sa verande moglo se za
gaziti u more i to mu pomoe
da potpuno precizno odredi sv
oj poloaj u odnosu na vilu.
Ako skrene malo ulevo doi
e do mesta sa kojeg se vidi
proelje nevelike zgrade u kolo
nijalnom stilu i parkimg pred
njom.
Policijska kola?
Zastao je, na samo desetak
jardi od bonog, slepog zida vi
le na onoj strani sa koje je do
lazio. Sklopljenih oiju, prepu
taijui sluhu da dozna neto
vie o toj neoekivanoj posati.
Mrtva tiina. Nema uobia
jenog zvuka ak ni iz kuhinje
u kojoj debela crnkinja Her-
miona u ovo doba pevuiei sp
rema jedno od onih udesnih
jela koja uvek stavljajiu Taoa-
sko P'ilta na velika iskuenja.
Haragei mu ree da nad vi
lom lebdi atmosfera iekivanja
i da se ne radi o rutinskoj po
seti inae efikasne i neupadlji
ve policije J amajke kojoj je
posJ enja elja da uznemirava
bogate amerike turiste. . .
Sada nekoliko koraka udesno.
Njegove irom otvorene oi pre
t.rauju okolinu, nalik radaru...
Vrata policijskih kola su ot
vorena, ali u njima nema niko
ga. Neobino. tavie, ne uje
se ni kranje radio-ureaja.
Opet neobino. Veoma neo
bino. . .
Premda, opet, policija na J a
majci moda ima sasvim dru
gaije navike od ponekad i pre
vie opreznih amerikih polica
jaca koji svaku svoju greku
skupo plaaju.
Meutim, uniformirani ovek
koji potpuno mimo stoji uz sa
mu ogradu verande takoe se
ne ponaa onako kako bi se po
naao policajac na svom uobi
ajenom poslu.
Kao to ni skraena dvocev-
ka u njegovim rukama ne pre
dstavlja standardno naoruanje
policijskih snaga na ostrvu.
ak iako ga nije mogao vi-
deti, nina je bio siguran da
se drugi ovek nalazi negde na
suprotnoj strani vile, dok su
ostali unutra.
Koliko njih ?
Bar jedan koji e drati po
slugu u ahu i jedan ili dvo
jica koji e motriti na Tabasko
Pita i Sumiko. Dvojica, najve-
rovatnije; sve to je do sada
video govorilo je da lani po
licajci a bili su lani, bez
ikakve sumnje ne ele ni
ta da reskiraju.
Petorica. Lak zalogaj za ni-
nu, utoliko pre to su uvere-
ni da e imati posla sa obinim
ovekom, nimalo opasnijim od
njih. . .
Gotovo istog trenutka kada
je doao do ovog zakljuka, ni
na je imao i plan za elimina
ciju te petorice. Tigovi ljudi,
svakako. Osetivi instinktom di
vije zveri da mu je neko na
tragu, iskoristio je svoje uhode
na ostrvu da otkrije skrovite
amerike trojke, a onda se mu
dro uklonio iz sredita zbiva
nja, ostavljajui svoje plae
nike da izvre dvostruki na
pad.
Dvostruki ?
Da li je Tig oprezniji od dru
gih kriminalaca, ili ga je ne
to upozorilo da ovoga puta ima
posla sa neobino opasnim pro
tivnikom?
Postoji nain da to dozna, ali
taj nain zahteva da u slede-
ih nekoliko minuta umru e
tvorica od petorice lanih poli
cajaca.
I dalje neujan poput duha,
jednog od onih -dupija koji,
po legendi starosedelaca J ama
jke, nastanjuju stabla ogrom
nih banjama, on poloi ake na
glatku koru kraljevske palme i
poe hitro da se penje uz dr
vo.
Grana na kojoj se naao su
vie je tanka da bi se po njoj
priumjao blie kui; lice ove-
ka na verandi svojom bojom
odaje da on potie sa ostrva i
da e svaki neobian um u kro
nji palme privui njegovu pa
nj.u.
Bez oklevanja, nina se od
baci jednom nogom od glatke
kore i polete kroz vazduh.
Bose noge bez ikakvog u
ma dotakoe blago nagnuti kr
ov od rveta, potamnelog od
22
starosti i kia. Savijen u pasu,
ndna tiho krete prema vera
ndi. a onda lee na samu ivi
cu krova i nae se preko nje,
koristei zaklon lakih drvenih
ardimijera okaenih pod kro
vom verande.
ovek je i dalje. nepomino
stajao uz ogradu. J edna noga
mu je podignuta i oslonjena na
preagu, du njene butine skra
ena dvocevka gleda pravo u
gutaru u kojoj se nina malo
as nalazio. Koulja kaki boje
mokra je od znoja na leima i
to, kao i napeto dranje tela,
govore kako je lani policajac
na oprezu.
Pomerajui se du ivice kro
va, opipavajui daske pred so
bom oseitljivirn vrhovima prsti
ju da ga njihova kripa ne bi
izdala, nina doe u visinu vra
ta dnevne sobe koja su vodila
direktno na verandu.
Tiina u prostoriji, ali ona
neprirodna tiina koja odaje
da se u njoj nalaze ljudi koji
zadravaju dah u iekivanju.
Sklapajui oi, Lesli je u sv
om mozgu filtrirao zvuke koji
su dopirali do njega, koncen-
tniui se na dnevnu sobu vi
le. . .
Uzbueno disanje dvojice na
petih ljudi, jedva ujni dah
Sumiko koja die duboko i pra
v.ilno, obogaujui krv kiseo-
nikom neophodnim ako u sle-
deem trenutku stupi u akci
ju. . .
Usne mu se nakratko razvu-
koe u osmeh. Ona fotelja, ta
mo u uglu, kripi pod telesin-
om Tabasko Pita koji se ner
vozno vrpolji bez sumnje pri
vlaei otre poglede dvojice
uvara. Strpljenje nikada nije
bila Tabaskova jaka strana, a
naroito kada ga na strpljenje
primorava uperena cev vatre
nog oruja.
Pilt e morati da se strpi jo
nekoliko trenutaka, dok on pre
e na drugu stranu zgrade i
ispita situaciju u kuhinji i tra
vnjaku iza parkiinga. Ako to
situacija dozvoli, dragi stari Ta
basko obie priliku da istrese
sav onaj gnev koji sada tiho
prikuplja u sebi. ..
U kuhinji nije bilo tako ti
ho kao u dnevnoj sobi. Ljudi
su se nervozno premetald sa
noge na nogu, a do uiju nine
dopiralo je tiho mrmljanje go
tovo apat. Molitva, na pan-
skom, to e svakako biti Her-
m.iona, silom o'dtvojena od sv
og uobiajenog miroljubivog po
sla.
Tip koji motri na poslugu ni
je posebno opasan, sudei po
onome to dopusta Hermioni.
Utoliko bolje; manji su izgle
di da pone da puca unaokolo
kad shvati da se neto nepla
nirano dogaa.
J o samo straar na drugoj
strani zgrade, dakle...
Morao se nagnuti daleko van
krova da bi ga opazio, prilju
bljenog uz zid obrastao puza-
vicama, u takvom poloaju da
mu panja bude podelj ena iz
meu prilaza asfaTtnom sta
zom i obale na drugoj strana.
Nee ih, prema tome, biti vi
e od petorice, inae bi se ov-
de nalazila dVa oveka. Straar
koji moibri na dve strane isto
vremeno obino je uvek olkre-
nut na pogrenu stranu, kae
stara izreka nini. . .
Mobrei pokrete njegove gla
ve, nina se odbaci u vazduh,
naini salito i doeka se na no
ge iza lea preneraenog ove
ka koji nije stigao ak ni da
okrene glavu i vikne kada je
neto teko i veflako uzburkalo
vazduh iza njega. Dve ake o-
bavile su mu se oko usta i vra
ta, stvarajui spreg sila kome
se tako krhka stvar kao to je
ljudski kimeni stub ne moe
odupre ti due od delia seku
nde.
Neprirodno iskrivljenog vra
ta, sa iroko Otvorenim mrtvim
oima uprtim prema nebu, o
veik se bez uma sroza na ne-
govanu travu pod nogama ni-
ne. Ostavljajui ga da lei,
nina dbhvati isputenu dvo-
cevku i odmeri njenu teinu u
ruci.
Nezgrapno oruje, ali veoma
efikasno na malim rastojanji-
ma. Naravno, ako vam je sta
lo da protivnika eliminiete sa
to vie buke. Za sve druge si
tuacije, naravno, nimalo pra
ktino, i pored tekog kunda
ka.
I svakako ponajmanj e pogo
dno za bacanje, ali nina nije
imao drugog izbora. . .
Drei puku za cev, nina
je nekoliko puta zavrte, proce
njujui njene aerodinamike o-
sobine. Da, moe se njom po
goditi cilj udaljen; dvadesetak
jardii, dovoljno precizno da to
ne privue panju one trojice
u kui.
Sada!
Nezgrapno oruje polete br
zinom munje, obrui se u le
tu:. Ako neko u dnevnoj sobi i
opazi da je neto proletelo, pro
i e nekoliko sekundi pre ne
go to mu se to uini sumnji
vim. . .
Noena energijom zamaha ni
ne, dvostruka cev puke zari
se u lea oveku na drugoj st
rani verande, naglo ga ispra
vljajui. Ako j e i pokuao da
krikne, nije stigao, jer mu je
elik razmrskao srce pre nego
to je izbio na grudi, nosei pr
ed sobom krvave i pokidane
ostatke onoga na ta je cev na-
ia na svojoj putanji.
Diui ruke uvis, ovek pa
de preko ograde verande i os
tade u tom poloaju, presavi
jen,, sa kundakom koji mu je
groteskno trcao iz lea dok je
kouilja oko njega dobijaila cr
venu boju svee krvi.
Da li je neko od one dvoji
ce u dnevnoj sobi uo kakav
um? Da li je shvatio kaka.v je
to neobini predmet maloas
proleteo ispred otvorenih vra
ta?
Ne. . .
I dalje savrena tiina, za ne
koliko stepemi napetija moda
nego ranij e. . .
Laiko preskoivi ogradu, ni-
na stupi na verandu, primiui
se du zida otvorenim vratima
dnevne sobe.
Sada vie nema razloga za
urbu. Cekae ako bude potre
bno i deset, dvadeset minuta,
iako je znao da nervi lanih po
licajaca nee tako dugo izdr
ati. Pre ili kasnije oni e po
kuati da uine neto to e im
se u tom trenutku uiniti mno
go pogodnijim i praktinijim, a
onda e doi trenutak za napad
nine. ..
Tabasko Pit ve sada nije je
dini koji se mekolji u udob
noj fotelji. J o neko to ini, o
vek dosta laki i nii od Ta-
baska, ali ipak prilino krupan,
sudei bar po zvuku.
Sedi mirno, Ruiz, do a
vola!
Hladan, promukao glas ove
ka naviklog da komtrolie svo
je misli i svoje postupke.
Taj nee brzo izgubiti strp
ljenje, zakljui nina. A kada
doe do guve, reagovae brzo
i efikasno.
Sumifco i Tabasko Pit oigle
dno su samo taoci koje nepo
znati dri za sluaj da se nje
gov plan za hvatanje treeg o
ve'ka iz ekipe izjalovi. Pre ne
go to bilo ta pokua, nina se
mora pobrinuti za sigurnost njih
dvoje i ukloniti ih van doma
aja tom tipu hladn-og glasa ko
j i veoma dobro zna kakve adu
te ima u rukama i kako ih tre
ba upotrebiti.
Kako ?
Zvuk glasa dopirao je iz sa
mog suprotnog ugla prostori
je. Voa lanih policajaca obe-
zbedio je sebi najbezbednije me
sto i mesto sa kojeg ima odli
an pregled situacije, kako on
og del verande koji se vidi
kroz vrata, tako i itave pro
storije. Tabasko Pit i Sumiko
sede direktno pred njim, na
svega pet ili est jardi rasto-
janja, a drugi ovek je pored
vrata, njima sa desne strane.
Dva urikena, smrtonosne e
line zvezde iji su krakovi o
tri kao brija, resila bi ovaj pro
blem u deliu sekunde, ali ni
na kod sebe nije imao nikak
vog oruja.
Da je samo on u pitanju, bi
lo bi vremena da u dva skoka
preleti preko dnevne sobe i eli
minie oba protivnika, izbega-
vajui njihove hice, ak i ako
im refleksi budu tako dobri da
uspej.u da i h. ispale. Meutim,
olovo nema oi i jedan od tih
hitaca mogao bi povrediti je
dno od dvoje ljudi do kojih mu
je stalo koliko i do sopstven-
og ivota. ..
Strategija ninucua kae da
se protivnik koji vlada situa
cijom moe savladati tako to
e mu se panja usmeriti na
neki nevani detalj pre nego
to se pokua sa odlunim uda
rcem.
a li j e to mogue izvesti ov
de i sada?
Sklopivi oi, nina dozva iz
memorije izgled dnevne sobe,
svakog detalja na njenom po
du, zidovima, tavanici, svakog
pojedinog komada nametaja.
a je bik potrebno, mogao je
nabrojati ak i vorove na sku
pocenom rukom raanom tepi
hu, ili db poslednjeg detalja
opisati masku Aravak I ndija
naca okaenu kao ukras na je
dnom od1zidova.
Ti detalji, meutim, sada ni
su bitni. . .
Neko od njegovih prijatelja
mora odigrati sleei potez. Su
miko, svakako, jer njena otri
j a ula i hitriji mozak lake
mogu shvatiti poruku koju e
joj nina uputiti.
Pribijen uza zid, Lesii podi
e glavu, kako bi sluaocima u
dnevno sobi izgledalo da zvuk
koji isputa dolazi iz kronji
drvea. Ovlaivi usne, on du
boko iz grudi ispusti kretanje
koje je savreno podravalo gl
as jedne od onih ptica rasko
nih boja koje ispunjavaju u
me J amajke. ..
*
* *
J apanski jezik veoma j e ne
obian za uho oveka sa Zapa
da i zato Ruiz i njegov ef u
dnevnoj sobi nisu ni nasluti
li skriveno znaenje onoga to
je nina uneo u imitaciju pti
jeg kretanja. Ako je to kre-
tanje i privuklo njihovu pa
nju, u optoj kakofoniji umo
va tropskih ptica, nisu imali
vremena za ozbiljnije razmi
ljanje o tome, jer je Surniko
ve bila u akciji.
Oh! rekla je devojka
i naglo ustala sa svog mesifca.
Oh. . . boe!
Sedi! prosiktao je o-
vek iz ugla. Sedi, prokleta
bilaJ ta se dogodilo?
Po zvuku, njenog glasa, Lesli
zakljui da je devojka jo na
nogama..
Dogodilo se. . . nasta
vi ona nesigurno, sa tragovima
suza u glasu. Dogodilo se
neto.. . strano!
DOGODIE se neto stra
no, ako odmah ne sedne!
reao je Ruiz. Sedi, kuko!
Na vaem mestu ja bih
najpre sasluao ta ima da ka
e dobaci Tabasko Pit. On
je veoma brzo shvatio ta se
dogaa, bre ak nego to je to
i nina oekivao.
ekaj, Ruiz opet onaj
hladni, kontrolisani glas. Se
di, mala, i reci ta ti je, boga
mu?
Ne. . . ne mogu! Sumi
ko je sada glasno jecala.
Ohh, boe. . . kada bih samo
znala,. . .
Ruiz! sada je glas od
jeknuo kao pucanj bia. U-
miri tu histerinu drolju! A on
da emo da vidimo kakav si to
trik smislila, mala!
26
Nina stee zube. Nepoznati
ima izuzetno otro uho, jer je
Sumiko izvrsno odglumila st
rah. Iz trenutka u trenutak bio
je sve ubeeniji da pred sobom
ima odista opasnog protivnika..
Nema sada. meutim, vreme
na za razmiljanje o tome. Suim
tekih koraka kae mu da je
Ruiz preko prostorije krenuo
ka Sumiko i da e se u jedinom
trenutku nai tano izmeu o
veka u uglu i irom otvorenih
vrata verande.
Sada!
Kao izbaen iz katapulta, na
go telo nine sltvori se nasred
prostorije, na samo korak od
Ruiza koji uhvati taj pokret
krajikom oka.
K renuo je da umiri histeri
nu devojku, za glavu niu od
njega, i ruka sa pitoljem viisi-
la mu je niz desni bok. U sko
ku nina vide kako se pod ta
nkom kouljom mii te ruke
gri u pokuaju da podigne o-
r.uje, ali mu za to nije dao vire
mena. Saginjui se, vrsto os
lonjen o levo koleno, nina o-
buhvati oveka oko bokova i
zavitla ga prema fotelji u ug
lu, tamo gde se visok, mirav
ovek u beloj tropskoj odei
naglo dizao, sledei pokret svo
je desne ruke i pitdlja u njoj.
Famtasitina reakcija!, po
misli Lesli bacajui se u stra
nu. Ali ipak nedovoljno brza
da bi sada mogla neto da iz-
meni u odnosu snaga!
U padu je pratio pogledom
kako se smanjuju izrazi na mr
avom licu, utom kao kod ma
lairiara, sa dubokim tamnim
oima, . .
Najpre iznenaenje, ali vnlo
kratko, koliko traje jedan tre
ptaj oka. Posle toga stigao je
gnev, gnev na samog sebe to
je dopustio da bude izinanaen,
a gnev je smenila ledena odlu
onost oveka naviklog da sve
situacije ove vrste reava pre
ciznim hicem iz svog automat
skog pitolja.
Ruiz je vrisinuo u aisu kada
se naao na najvioj taki sv
og leta. jer je shvatio da e se
u sledeem trenutku sresti sa
projektilima koji naputanju us
ta cevi njegovog efa. K ratak
krik, naravno; meci sa elinom
kouljicom nemilosrdno su ra
zorili njegovo srce. probili plu
a i dunik, guei u krvi glas
koji je ostao da krklja negde
duboko u Ruizovim grudima.
Nina je do tog trenutka po
novo bio u vaaduhu, odbacuju
i se bosim nogama od ne ba
sigurnog oslonca u dubokom te
pihu. Energija udara metaka
na trenutak je zaustavila mr
tvo Ruizovo telo i sila gravi
tacije povukla ga je nanie, pre
ma podu, otvarajui prolaz za
sledei hitac oveka u uglu.
Lesli mu ne dopusti da ga
ispali. GraJ bei ponovo sa obe
ruke mrtvo telo, on ga zavitla
prema protivniku, sa zadovolj
stvom oslukujui tup udar sa
kojim se Ruizova glava zarila
u njegov trbuih.
On sam stizao je, samo deli
sekunde kasnije. Udarac ivic
om dlana u s'lepoonicu ovoga
puta nije bio smrtonosan, ali
samo zato to to nina nije
eleo. U suprotnom, mravi o
vek u belaj odei ostao bi za-
uvek umiren pod te'lom svog
revoiveraa.
Ne prekidajui zapoeti po
kret, ne zastavi ak ni da po
gleda ta se dogaa sa njego
vim prijateljima, Lesli u trku
probi vrata od lakog drveta, ra
zbacujui njihove komade po
podu hodnika. Ovako e proi
mnogo bre nego ako zasitane
da ih oitvori, a posle onog ra
fala od maloas tiina vie ni
malo nije bitna. . .
Od mes.ta u kuhinji na kojem
je stajao pa do mesta do ko
jeg je stigao, poslednji napa
da imao je da pree svega dva
desetak stopa. To rastojanje pre
valio je za isto vrerne za koje
je nina savladao itavih tri
deset jardi hodnika i hola.
ovek koji hita prijateljima
u pomo, naroito poto je uo
pucnjeve, mora biti spreman
na sve i vitki crnac sa dugom
kosom uvijenom u gomilu lo-
knica ukraenih razinobojniim
uzicama, mislio je da je spre
man na sve, moda zato to mu
je pitolj ve bio u ruci.
Nagi ovek pred njim, me
utim, nije se zaustavio kada
je opominjui kriknuo, pada
jui na jedno koleno, i diui
oruje sa obe ruke prema nje
mu. Umesto toga skoio je, pra
vo napred.
Ili se crncu samo tako ui
nilo. . .
J edan korak napred, koliko
da protivnik pomisli da kree
u napad, laki skok u stranu i
piouetak skoka prema prvo
bitnom cilju; taj pokret nine
jo u koli uvebavaju tako
mnogo da on postaje gotovo in
stinktivan, nalik pokretu s ko
jim e ovek trgnuti ruku ka
da dodirne neto vrelo.
Hitac je promaio, naravno,
iako je strelac bio ulbeen da
sa tog rastojanja mora pogodi
ti svoj cilj. Nije imao vremena
da se udi to je njegov metak
samo podigao prainu na supro
tnom zidu; dovravajui svoj
skok, nina ga pogodi sastavlje
nim akama., kao maljevima,
odozgo, u samo teme.
Uz tup zvuk lobanja prte i
crnac pade na lea, runo zgr
enih nogu, koje nije imao vre
rnena da ispravi. J edna ruka
refleksno se pomeri i prsti se
zarie medu uvojke kose, izvla
ei odatle punu aku sivkaste
mase obojene svetlocrvenom kr
viju. . .
Dug, prodoran vrisak uplae
ne ene iz kuhinje, uzbueni
glasovi mukaraca.. . .
Ostanite tu! povika Le
sli punim pluima. Leite
na pod i ne miite se, bie jo
pucnjave!
28 BORI LAKE VESTI NE 72
umovi iz kuhinje rekoe mu
da ga je posluga posluala i on
se kratko osmehnu, hitro se
vraajui prema dnevnoj sobi.
Dobro je to se nikom od njih
nita nije dogodilo, naravno,
ali je za sve najbolje ako jo
neko vreme ostanu u kuhinji,
ne ometajui niim pripreme
njih troje za brzi odlazak.
A brzi odlazak je jedino to
im preostaje, ne zato to e po
sluga pozvati policiju, ve za
to to Tig bez sumnje ima na
ina da dozna kako su se zavri
la dva njegova pokuaja da u-
kloni trojku koja ga tako upo
rno prati jo iz Kalifortnije. Do
june obade Haitija je manje
od dve stotine milja i Tig je
tamo do sada morao stii, ma
kar i malim sportskim avio
nom.
Aerodrom Fransoa Divadije
u Port-oPremsu nije naroito
veliki, adi puno kampajnija iz
Seveme i J une Amerike odr
ava svakodnevne letove do
njega. Za nekoliko sati najda
lje Tig se moe nai u jednom
od tih aviona, a zatim produi
ti u ko zna kojem pravcu. . .
Premda je nina sumnjao da
e to i uiin.iti. Kao i srvi mo
nici ove planete, Tig ima izu
zetno mi'lj.enje o sebi i svojim
sposobnostima. Nenaviknut na .
izazove ove vrste, uzvraitie u-
darcima, a kada shvati da ti
udarci padaju u prazno bie
suvie kasno. Suvie kasnp jer
e jedan nina stati pred nje
ga i saoptiti mu da e uskoro
umreti.
Sumiko i Tabasko Pit ve su
se bili bacili na posao kada se
vratio do dnevne sobe. Duga
torba od grubog platna, sa ko
mpletnom opremom nine, bi
la je nasred prostorije, preko
stola prebaena Lesdijeva ode-
a. Sa madim koferom kraj svo
jih nogu, Sumiko je ispunjava
la ek koji e ostaviti Hernan-
dezu, efu posluge, dok je Ta
basko u svoju torbu nervozno
gurao poslednje delove svog ne
velikog prtljaga.
ta sa njim, Les? doba
ci preko ramena. Glavom je po
kazivao na onesveenog ove-
ka u beloj tropskoj odei .
Poveemo ga. Nemamo
vremena da ovde brbljamo s
njim.
O kej. Samo. . . kuda ide
mo?
Haiti. Nema nita pro
tiv?
J a ne. Bez obzira na to
to mi Bejbi Dok nije nima
lo simpatian. Tig je zbrisao
kod njega, a?
Aha. . . njih dvojica bi se
lepo slagali. Ili se moda ve
lepo sdau, ko zna? Plantae ni
su jedino iz ega porodica Di-
valije izvlai svoje bogatstvo,
Pite. Ako si zavrio s paikova-
nj'em, uzmi njihova kola i oti
i do marine. Za deset minuta
Sumiko i ja stiemo amcem
kod sevemog kraja rta.. Moe
da srtigne?
Deset minuta? Govee, i-
mau vremena da popijem i pi
vo dok vas ekam!
I zleteo je duigim koracima,
nosei u ruci svoju torbu kao
da je to obino perce, a pod se
ugibao pod njegovim nogama.
Trenutak kasnije do njihovih
uiju dopre bruijanje motora i
kripa guma na asfaltu ispred
kue.
Les.
ta je bilo, devojice?
Les, ta se ovde dogaa?
On se osmehmiu, ali mu lice
ostade ozbiljno. Sa uivanjem
je posmatrao hitre pokrete de-
voj'ke koja je jo jednom obi
la itavu prostoriju u metodi-
noj potrazi za nekom zaborav-
1j enom sitn icom.
Nita naroito. Tig je uma
kao u pravcu Haitija, a mi ide
mo za njim.
To znam. emu urba?
urba? Zaboga, devojko,
umai e nam!
Prila mu je i naslonila obe
ake na nage grudi pod jo ne-
zakopamom kouljom.
Koliko je njih do sada
uspelo da ti umafcne, Lesli El-
dride?
Niko osmehnuo se.
Tano. Zbog ega misli
da e Tigu to uspeti?
Tig je spretniji i inteligen
tniji od dosadanjih protivnika.
I ima mnogo bolje organizova-
nu bandu, kao to si ve mogla
da se uveri. Ne smemo mu do
pustiti da organizuje novi na
pad, moramo ga slediti i ne do
pustiti mu da razmilja i prip
remi neki opasniji plan.
Mi njemu? A ta je s na
im razmiljanjem?
On kliminu glavom, privlae
i je u zagrljaj.
Sada govori tvoja ljubav
ree meko a ne razum,
Sumiko. Ona ti kae da je ova
potera opasna. J a sam ve do
voljno dugo razmiljao o sve
mu dok sam plivao prema oba
li.
Moda. Ovaj maloprea-
nji napad nije izmenio situaci
ju?
Ne, ne vidim da jeste. Ti
misli drukije?
Mislim. Imam i razloga za
to. Da si zastao da malo bolje
pogleda tog oveka na podu,
i ti bi ga video, Lesli.
Spustila je ruke sa njegovih
grudi i on se okrenuo i nagnuo
nad splet udova dvojice ljudi,
jedinog mrtvog i jednog onesve
emog.
Odvukao je Ruizovo telo u
stranu i kleknuo kraj oveka u
do maloas blisitavoj beioj ode-
i. Sada je bila gotovo crna od
skorele Ruizove krvi i barutnih
mrlja od hitaca isipaljemih u ne
posrednoj blizini.
Paljivo je prouio usko lice
sa izboenim jagodicama i ku
kais.tim nosom. Da, neprirodno
uta koa, to je odmah i pri-
metio, ali je to jedino to ovog
oveka izdvaja od ostalih. Sem
ako. ..
Naglim pokretom zavrmuo je
levi rukav nepoznatog i otkrio
mu podlakticu.
Tragovi igle bili su vidljivi.
J edan vrlo sve, drugi stari, od
pre tri-etiri dana,, neki ak i
mnogo stariji.
Tiho je zvizinuo i uspravio
se.
Zato je tako brzo reago-
vao, a? ree tiho.
Da. Primetila sam da su
njegovi pokreti uasno brzi im
je uao ovamo, sa pitoljem u
ruci. Ti zna da i j a i Pit ima
mo izvanredne reflekse, ali prd
tiv njega nismo imali nikakvih
ansi.
Koja droga, Sumiko?
Ona slee ramenima.
, To ne znam. Morali bi
smo uraditi detaljnu analizu
knvi' u vrhunskoj laboratoriji.
Kakve, uzgred, nema na hilja
du milija una'okolo. . .
Hmm. . . Cuo sam da se
govori o tom novom sredstvu
koje oveku daje natprirodnu
snagu i energiju, ali sam mi
slio da trgovci drogom preteru
j u kako bi digli cenu svojoj ro
bi. Det, tako ga zovu, zar ne?
Da, det. Mlanjak. Nije
lo naziv.
To te plai, devojioe?
Da, to uzdahnu ona.
Sam uvek govori da jedan
nepoznat element moe iz osmo
va izmemiti situaciju.
U redu on se vrati do
nje i ponovo je. privue u zagr
ljaj, oseajui njene napete vr
ste grudi kroz tanku tkaninu
bluze. Obeavam da u na
jahti razmisliti o tom novom
elementu. I pokuatti da doz
nam sve to se moe. doznati
od naeg prijatelja ovde. Zado
voljna ?
Sumiko klimmu glavom, na
slanjajui obraz na njegove mo
one grudi.
I zraz nenosti, ili. ..
I li pokuaj da se skriju suze
koje je maloas naslutio u tim
divnim oima?
Zaista, ponekad ak ni sve
vetine ninucua ne mogu- dati
odgovore na pitanja koja ve
hiljadu godina oveanstvu po
stavljaju enske suze. . .
*
*
Kako ti izgleda, devoji-
ce?
Sumiko nerno odmahnu gla
vom. Na palubi jahte za ijom
krmom je bio Tabasko Pit bilo
je izgovoreno malo rei od tre
nutka kada su sa svojim zaro
bljenikom Lesli i Sumiko preli
iz amca i ukrcali se za puto
vanje prema junoj obali Ha-
itija. Rei, zapravo, nisu ni bi
le potrebne, jer je svako od
njih troje bio zauzet svoj.im de
lom posla.
Tabasko Pit je uivao u br
zini kojom su leteii preko mi
rne povrine Karipskog mora,
gunajui tek pokatkad zbog
drskog vetra koji ih j e malo
usporavao. Sedei prekrtan ih
nogu pod razapetom nadstre
nicom koja ga je titila od su
nca, Lesli je razmiljao i pogle
dom pratio ono to se zbiva ne
koliko stopa dalje, tamo gde je
Sumiko strpljivo prouavala, po
gledom i dodirom nepomino
telo oveka u beloj odei.
'Njegova nesvesitica trajala je
suvie dugo. Svaki udarac nin-
e prava je mala studija ana
tomije i Lesli je taeno znao ko
liko dugo mora ostati u nesve-
sti ovek ovakve konstitucije i
Otpornosti.
Po njegovom proraunu, ne
poznati je morao doi sebi jo
pre jednog sata.
Det? upitao je tiho.
Sumiko neodluno slee ra
menima. Njenom racionalnom
duhu nagaanja i pretpostavke
bez osnova bile su strane, a ta
janstvema nova droga po ime
nu det jo uvsk je bila goto
vo nepoznata. v
Ne mogu rei. J o ne. Lo
gika kae da bi efekti mogli
biti ovakvi, ali. . .
ta, u stvari, znae bolji
refleksi, vea brzina i izdrlji
vost organizma, Sumiko? Tre
balo bi da to ve zna. Uzmi
mene za priimer, ako eli:
Vrlo rado devojka se
bleo osmehnu. Bolji refle
ksi i vea.brzima stiu se veba
njem, zar ne?
Da. I na veitaki nain,
kao to je uinio ovaj na pri
jatelj ovde. Po skupu cenu, ve
rovatno. Pogledaj njegovo lice
i kou.
Da, koa mu je. labava,
kao kod oveka koji naglo iz
gubi d ese't-petnaest funti tele-
sne teine.
Ba tako. Svaki ovek ima
svoj ritam razmeme materija i
posiledice poremeaja mogu bi
ti veoma opasne. Det oigle
dno daje samo energiju koja
odrava oveka veoma dugo na
samom vrhuncu njegovim mo
gunosti. Pre ili kasnije utro
ena energija mora da se nadok
nadi odmorom i jakom ishra
nom. Ovaj ovde to oigledno
nije inio.
Ili mu nisu dopustili da
ini, devcjice. Koliko znam o
Tigu. on je gospodar koji jako
mnogo zahteva od svojih slu
gu.
Da, i to je mogue. Tig je
verovatno pravi goni robova
sa svojim ljudima, ma kako ih
dobro plaao za prljave poslo
ve koje mu obavljaju-
Dobro, ima li ideju kako
da ovog momka vratimo u stva
most. Haiti nisu vie jako da
leko, zna; potrebne su nam
neke informacije o Tigu i nje
govoj plantai na H-a-va. Ne
suvie potrebne, pazi; mnogo
sam dozmao od onog tipa na Ti
govoj jahti, ali bih eleo da
uporeim njegovu izjavu sa ne
kom drugom.
Nemam nita ito bi mo
glo dati spektakularne rezulta
te, na alost. Kako bi bilo da
pokuamo sa neim sasvim obi
nim?
Osmehnuvi se, Lesli se us
pravi i dohvati vedro na dug
om uetu, privreno u uglu
palube za ogradu. Zahvatio je
svetlozelenu vodu iz mora, sa
ekao da se Suimiko mailo odma
kne, a onda pij usnuo itavo ve
dro po licu i grudima oveka u
beloj odei.
Pomae?
Suimiko se nagla nad nepoz
natog, skupljajui obrve.
Ne vidim nikakve promene.
Pokuaj jo jednom, Les.
Posle etivrtog tuiranja,
nepoznati malo pomeri ruku i
otvori usta, a itavo telo mu se
zatrese kao od udara elektrine
struje.
Ah, konano neka reakci
ja nasrne ja se Lesli, odlau
i svoje orue. I on i devojka
nagli su se nad lice svog zaro
bljenika, paljivo posmatraj.ui
pokrete na njemu.
Otvorio je oi iznenada, bez
prethodnog trzaja miia i ko
e oko oiju, karakteristino za
oveka koji se vraa iz duboke
nesvestice.
I ne samo to: pogled mu je
bio bistar i prodoran, pokazu
jui da je gotovo istog trenutka
stekao kontrolu nad svim svo
jim psihikim i fizikim sposo
bnostima.
ta se dog. . . ? poe sna
rnim, sigurnim glasom, ali na
glo zauta.. Ah, da oda-
de malo tie. Sada se se-
anu. . .
Vrlo dobro hladno se
osmehnu nima. Upravo mi
je potreban jedan momak sa
dobrom memorijom.
Nepoznati se lagano ispravi
u sedei poloaj i strese vodu
sa sebe. Lice mu je bilo savr
eno mimo, ak sa nekom vr
stom osmeha na usnama.
Ko si ti? upita otro,
gotovo arogantno.'
O? nina podie obr
ve. Tek doao sebi, a ve
postavlja pitanja? Na tvoju ne
sreu, nisi u poloaju da to i
ni; tavie, morae da odgo
vara na moja pitanja!
Pitanja o Tigu, pretposta
vljam ?
Da, pitanja o Tigu kli
mnu nina glavom.
Ovo to se dogaalo iznena
dilo je ak i njega, a po licu
Sumiko shvatio je da se devo
jka nalazi u nekoj vrsti oka.
Nepoznati se ponaao kao da
su svi konci igre i dalje u nje
govim rukama, bez obzira to
je od poetka morao znati da
stvari stoje sasvim drukije; to
je bila prva neloginost. Dru
ga se sastojala u samoj brzini
sa kojom je jo jednom reago-
vao u, za njega potpuno no
vim okolnostima. . .
Taj det je, izgleda, fantas
tino sredstvo, mislio je nin
a, prouavajui pogledom lice
i telo nepoznatog. Ovo je pri
lika da doznam neto vie o
njemu dok traje potera za Ti-
gom. . . i nimalo me ne bi izne
nadilo kada bi se otkrilo da
na dragi biznismen poseduje
tajnu njegove proizvodnje!
Ne mogu odgovarati na pi
tanja o Tigu mirno ree ne
poznati.
Les'li odlui da odapne nale
po jednu strelicu. U svakom
sluiaju, njeni efekti mogli bi
biti zanimljivi. . .
A o detu?
Ni pokreta na licu nepozna
tog! Da li pred sobom odista
ima jednog od najboljih igraa
pokera na svetu, ili. . .?
- Rekao si da ne moe da
odgovara na pitanja o Tigu
umea se Sumiko tihim -gla
som. Ni njoj, oigledno, nije
promaklo znaenje glagola koji
j e nepoznati upotrebio. Zb
og ega?
Zato to ne mogu. J edno
stavno ne mogu.
Ne zna? ponovo Lesli
jevo pitanje, upueno strogim,
hladnim glasom.
Znam mnogo toga izgo
vori sa osmehom. Ali vam
ne mogu rei ni rei. Cak ni
kada bih to eleo.
Lesli potrai pogledom oi
Sumiko. U njima je jo uvek
bilo tragova oka, iznenaenja,
ak. . .
Straha!
Znam nekoliko trikova
ree nina. lagano, pretei
koji bi i nemog naterali da pro
govori. . .
Ne sumnjam u to, prijate
lju. Samo, ni takvi trikovi nee
pomoi, veruj mi. Tig se obez-
bedio, veoma dobro.
Kako? Ei ni o tome ne mo
e da govori?
Mogu uzdahnu nepoz
nati. Bilo je to preko, na Ha
itij:u. Tig je pokupio nas neko
licinu, kljune ljude u organi
zaciji i odvukao nas dipom, u
neko selo usred1dungle. Nismo
znaM o emu se radi sve dok
u tu kolibu, u koju nas je sme
stio nije uao crni dripac pcd
nekom udnom maskom i po
eo da igra oko nas mumlajui
neto to nismo ra.zum.eli.. .
Lesli opet pogleda u Sumi
ko. Njene pobelele usne beu-
mno su oblikovale jednu re.
Vudu.
I ta se onda dogodilo?
zapita, nina, izvlaei iz svo
je memorije sve ono to je zn
ao o toj neobinoj animistikoj
religiji koju su crni robovi pre
neli iz Afrike, zajedno sa ko
zna kakvim fantastinim moi
ma..'
lili do sada nepoznatim dro
gama,, moda?
To zaista ne znam, prija
telju. .Mislim da je taj obred,
ili kako bismo ga ve nazvali,
trajao danima. U svakom slu
aju- kada sam konano doao
sebi, lice mi je bilo obraslo u
bradu, raizume.
I sve to vreme nisi nita
jeo?
Ni jeo, ni pio. Ako ne ra
unam neko sitno, gorko lie
koje nam je arobnjak esto gu
rao u usto-. Uglavnom,' kada je
Tig opet doao po nas, otkrili
smo da ne moemo da izgovo
rimo ni re o njemu i njegovim
posilovima. Vrlo udlno, a?
Proversno? upita nin-
a.
Provereno nepoznati
klimrnu glavom. Momak po
imenu Laindon umro je na moje
oi tvrdoglavo pokuavajui da
mi kae neto o Tigu to do ta
da nisam znao-. . .
Ti zna to je vudu?
sada je opet progovorila Surni-
ko.
Znam. Moda je to vudu.
U svakom s'l'uaijiu ona prokleto
maska tako je izgledala, a bu
bnjevi su negde u daljini ne
prestano udarali. U stvari. . .
Zna, kada se takvo neto do
gaa ovek vie ne zna ta je
iluzija, a to se stvarno doga
a.
U redu. Zna li to se s
tobom dogaa kada ti daju
det?
Koa na licu nepoznatog se
rastee u pokuaj osmeha.
Postone bog, ovee. Bog!
Vidi sve, uje sve, moe sve!
A posle?
Posle? Posle nije vano
On iskosa baci pogled na
svoju ogoljenu podlakticu.
Posle. . . posle moli Tiga da te
to pre poalje na neki gadan
posao kako bi ga opet mogao
dobiti. Ne. . . niko ne moe da
zamisilii kako to izgleda-. . .
Koliko traje dejstvo jed
ne doze?
Deset sati, dvadeset. . . Za
visi koliko si aktivan >u meu
vremenu ovek nervozno
obliznu usne. J a sam nau
io da produim efekte. Potre
bno je da u meuvremenu mi
ruje, to vie, da ga ne tro
i.
Det te ubija. To si do sa
da morao primetiti.
Da. Pa to?
Nina pogleda u evojiku. St
rah na njenom licu smemilo je
drugo oseanje: saaljenje.
Zaisto, ovek pred njima ni
je prvi koji misli da je kratak
ivot pun uzbuenja mnogo bo
lji od dosadnog bitisaJ nja, nije
prvi koji akciju stavlja ispred
meditacije. I njih dvoje, kao i
Tabasko Pit, u osnovi su ljudi
od akcije, ali to ne ine samo
zato da bi kod sebe stvorili ose
anje nadmoi nad ostalim, obi
niim ljudima1. ..
Gde se Tig sada nalazi?
iznenada upita nina.
ovek odmahnu glavom, kri
vei usne u onaj runi osmeh.
J o uvek sam bezbedan tu
ree. Ne znam.
Gde bi mu se javio kad
obavi svoj posao, do avola?
Ne znam. Okrenem jedan
broj u Port Antoniu, a oni mu
posle na neki nain proslede
poruku. Putem radija, pretpo
stavljam. Kad sam ja njemu
potreban, on mi se javi na sli
an nain, ili poalje nekoga po
metne.
Gdie je Tigova plantaa na
I l-aVa?
Lice nepoznatog se zgri.
To ne ree priguenim
glasom. Nemoj pokuavati...
I pak ti se ne umire, je li?
Ne, do avola uzdahnu
ovaj. A kome se umire? I ako
ie lako umre ti za Tiga.
Lako?
Da. Telio ne osea nita,
zina. Zato nikakvo muenje ne
bi pomoglo. Tig kae da je j e
dnom, jo u eksperimentalnoj
fazi, gledao oveka koji se hi
sterino smeje gledajui kako
mu seku ruku.
Lesli klimnu glavom. Ono
malo podataka koje je do sada
imao o detu, uz rei nepozna
tog, stvarali su ve potpuniju
sliku. Slliku koja mu se nije
dopadala.
Ipak, znao je ta jo mora
pokuati, i to odmah, pre nego
to stignu do june obale Hai-
tija.
Kako se zove? upita
tihim umirujiuim glasom. Gle
dao je pravo u oi svom zaro
bljeniku, podvrgavajui ga svo
joj volji onako kako to ine
najbolji svetski hipnotizeri.
Mot sI. Dom Sebastijan
Morel. . .
Lezi ponovo, Dome Seba-
stija.ne. Ti si umoran i potre
ban ti je odmor pre nego to
se vrati Tigu. On e ti dati
novu dozu deta i ti e ponovo
biti ono to eli da bude. Sk
lopi oi, Done Sebastijane; sve
je u redu i mi te sada vraamo
Tigu. Ono na J amajci bio je
samo tragian nesporazum, jer
mi nemamo nita protiv Tiga.
Stavie, dolazimo da mu pomo
gnemo i elimo da radimo za
njega. Ti si video da smo do
bri i da e naa pomo Tigu
biti dragocena. . . Biemo pri
jatelji, Done Sebasitijane.. . ra
diemo zajedno. . . za Tiga...
Morel lagano opusti miie,
ispruajui se po vlanoj palu
bi. Oni kapci su mu podrhta
vali, a'li su jo uvek odbijali
da se sklope.
Da, biemo prijatelji, Do
ne Sebasitijane. . . moda i vi
e od toga. . . Ti se dopada o-
voj devojoi, vidim to u. njenim
oima. . . Moda, moda e ti i
ona pripasti. . . I njoj e poka
zati koliko si jak, koliko si mu
karac. .. Te divne gradi bie
gole pred tvojim oima1. .. lju-
bie ih i milovati. . . bacie
se na nju kao oluja i dovesti je
do eksitaze. . . Done Sebastija
ne. . .
itavo Moreiovo telo se opu
sti i on sklopi oi sa osmehom
na usnama. Potpuno mokre pa
ntalone nisu mogle sakriti da
je Leslijeva sugestija kod nje
ga izazvala jaku reakciju.
Idemo sada zajedno kod
Tiga. . . Sito pre stignemo, ti
e je pre dobiti... Gde emo
nai Tiga, Done Sebastijane?
36
Da li e biti na plantai?
Ne. . . znam. . .
Morelovo lice sada je jo vi
e podseailo na mrtvaku lo-
bainju-. Glas mu je bio nesigu
ran, priguen, dah kao da je s
naporom prolazio kroz njegovo
grio da bi pokrenuo glasne i
ce.
Plantaa je na samoj oba
li, zar ne?
Da. . . da. . . na obali. . .
Ko e nas tamo saekati?
Naoruani ljudi?
AAAHHHH!
Morelovo telo odskoi od pa
lube u jednom jedinom sna
nom gru svih miia, ak i
onih najmanjih. Podsealo je
to na udar visokog napona.
Po svemu, pa i po posledica-
ma, . .
Nemoj se truditi ree
Lesili meltalmim glasam devojci
koja se hitro nagla nad sada ne
pokretno telo. Mrtav je. . .
Mntav? Ali. . .
Vuidu maija ipak de-
luje, kao to vidi. On zaista
nije mogao da nam da nikak
vu vitailnu informaciju o Tigu.
ao mi je, devajice. . .
ao? Koga?
Zao mi je to sam morao
upotrebiti tebe u pokuaju da
ga hipnotiem. Znam da ti nije
bilo prijatno, ali. . .
Ona ga uutka, polaui mu
ruku na rame, preko mrtvog
tela.
Videla sam kako. . . kaiko
gleda moje grudi ree tiho.
I savreno shvatam da si
morao iskoristiti njegove najini
e instinkte da bi ga hipnoti-
sao. . ..
Da li sada znamo neto vi
e o delovanju deta?
Mnogo vie nego do sada.
Samo to to jo uvek nije do
voljno. . ..
Dovoljno da znamo, da e
Tig biti mnogo opasniji protiv
nik nego to sam pretpostav
ljao. I da si ti ipak biila u pra
vu kada si upozorila da ne sme
mo srljati u pdteri za njim.
Devojka lagano kliminu gla
vom i uspravi se, okreui lea
i Lesili ju i mrtvom teliu na pa
lubi. K renula je lagano prema
stepenitu koje je vodilo pod
paiuibu.
Lesli nije gledao za Moreilo-
yim mrtvim telom koje je ne
koliko sekundi ostalo na zape-
njenoj povrini vode iza ja'hite.
Priao je Tabasko Pitu koji je
sve dotle bio neoni svedok do
gaaja na paluibi, vodei rau
na samo o tome da to pre do
segnu obalu Haitija.
Loe, a? dobaci plavo
kosi din preko ramena.
Da, prilino. Imam utisak
da smo potcenili protivnika,
Pite.
Po'tcenili? Koji ti je avo,
Les?
Nina ga potapa po irokom
ramenu.;
Kad malo bolje razmis
lim ree vie i nema ra
zloga za urbu.
37
Sta?!
Morao se nasmejati izirazu na
Tabalskovom licu.
Nema razloga za urbu,
kaem. Taj Tig je mnogo opre
zniji nego to sam mislio i bi
lo bi opasno krenuti direktno
na njegovo skrovite. On daje
svojim ljudima d'et, Pite!
Da, uo sam vae prijate
ljsko askanje na palubi isce
ri se Taibasko. Morelu det
nije ba pomogao protiv tebe,
a?
Ne, nije. Ali, pitam se ta
bi se dogodilo da su ga dobila
sva petorica.
Nita se ne bi dogodilo.
Sredili bismo ih opet. Govee,
mi smo roeni sa tom prokle
tom stvari u ilama, zar ne?
*
* *
um vode dopirao je u sa
lon pod palubom. Zbaaujui u
hodu sa sebe odeu, Lesli odgu
rnu vrata kupatila i zastade na
njima, uivajui u prizoru.
Svetlost sunca dopirala je
kroz uski prozori, obojena ze
lenom nijansom zraka odbije
nih od glatke povrine mora.
U toj svetlosti raskono telo de
vojke podsealo je na telo mo
rske sirene, uzbudljivo i zago
netno u svojoj nagoti.
Osmehnula mu se, sklanjaju
i dlanovima duge, vlane vlasi
sa lica.
Ovakve stvani ponekad u
ine da se ovek osea prlja
vim, zar ne, Les?
On odmahnu glavom, staja
i i sam pod mlaz svee, hlad
ne vode.
Pogreno oseamje, devoj
ice. Ono to mi inimo zapra
vo je ienje povrine planete
od prljavtine.
(Poloio joj je ruke na rame
na i privukao sebi. Uzdrhtala
je, osetivi njegovu elju na
svom telu, a onda mu uzvrati
la poljubac, eljno, zarivajui
mu prte u kosiu na potiljku i
pribijajui se vrstim grudima
uz njegove grudi.
Spustio se na koHena, lagano
prelazei usnama i jezikom po
glatkoj koi devojke. Zabacila
je glavu u ekstaizi, izbacujui
grudi napred snanim pokre
tom, pribliavajui bokove nje
govom licu i ramenima.
Uzmi me, Les! proste-
njaia je. Uzmi me brzo, od
mah!
Zario se u nju, grubo, ne ona
ko kako je obino inio i devo-
jka je vrisnuila, krikom u ko
jem su se meaii bol i strast.
Znao je da joj je upravo to po
trebno, bio je to ritual oie
nja posile dodira sa silama zla
koje deluju ak i ovde, na na
izgled mirnoj i neuprljanoj po
vrsini mora.. .
Podigao je jo vie, balansi
rajui krhko telo devojke na
snanim rukama. Prvi talas uz
buenja proao je njenim te-
lom, a on je sada jezikom opet
dotakao napete bradavice doj
ki, hitaj.ui da taj talas jo je
dnom privue natrag, prema
povrini.
Oslanjajui se akama o ra
mena nine, nogu obavijanih
oko njegovog pojasa, Sumiko
pokrete bokove, sklapajui oi
i zabacujui glavu unazad. Ste
zala je donju usnu zubima dok
je on vrhom jezika milovao je
dnu pa drugu bradavicu. Ubr
zavali su ritam, i jedno i dru
go, sve dok devojka jo jed
nom ne otvori usta da ispusti
trijumfalni krik ljudskog bia
koje doivljava vrhunac zado
voljstva.
Oh, Les. . .
Sve je u redu, devojice.
Pitam se. . . pitam se nije
li me Pit uo, gore na palu
bi?
Pit je veliki deko i zma
ta se dogaa izmeu dvoje lju
di koji se vole osmehnu se
Lesli. A onda, i taj motor
prilino je buan, zar ne? e
li me jo?
Da li. ..? Les, kakvo je to
pitanje ?
Pravo. Kao da si zaboravi
la da sam ovde, jo u tebi. Po
gled ti stalno luta prema pra
mcu. I Pit nije razlog to e
li da prekinemo, je li tako?
Ona klimnu glavom.
Da. .. Sad, kada si ti to
rekao, uhvatila sam sebe kako
mislim na ono to nas eka na
obali.. .
N'emoj misliti na to on
joj usnama dotae meki obraz.
Sada misli samo na mene i
nita drugo. avolski je nepri
jatno voditi ljubav sa enom
koja za to vreme razmilja o
tome to e se nositi idueg pro
lea u Santa Moniki ili Akapul-
ku.
Devojka se zvonko nasmeja.
Ti si laov! Lesli Eldride!
Od svih ena na svetu, posled-
nja sam koja se bavi takvim
mislima!
Ipak, oi su joj blistale i nje
ni kukovi ponovo se pokrenu-
e u onom hiljadama godina
starom, a opet iznova sveem i
uzbudljivom ritmu enskog te-
la koje se predaje mukarcu.
Ovoga puta vodili su ljubav ne
no, bez urbe, doputajui svo
jim teiima da ak i u tom na
izgled neudobnom poloaju la
gano dosegnu zajedniki vrhu
nac i produe taj trenutak do
krajnjih granica.
Odmorni i osveeni, vratili
su se u kabinu i Sumiko se sa
dubokim uzdahom spusti na
udobni leaj, pratei pogledom
Leslijevo kretanje.
Vraa se gore?
Da. elim da se dogovo
rim sa Pitom gde je najpogod
nije mesto da se iskrcamo. On
je prouavao pomorske karte
ovog ela Karipskog mora, ja
nisam.
eli da neopaeno stigne
mo na ostrvo?
Sto neupadljivije. Zatto Le
Kaje otpada, moramo nai ne
BORI LAKE i' E TI NE 72 39
ku drugu luku, ali ne predale
ko od Il-aVa.
Nema drugih -luka tamo,
Les. Aken je najblii, na dva
desetak milja daljine.
Vidim da Pit nije bio je
dini koji je prouavao pomor
ske kante osmehmu se nina
ve na stepenicama koje su vo
dile navie. Da, moe se do
goditi da odaberemo Aken. Ako
ni zbog ega drugog, ono zbog
toga to je podjednako daleko
od Il-aVa koliko i Le Ka
je. . .
Kada je stigao na palubu, jo
jednom se uverio da njih troje
veoma esto u istom tremitku
misle o istoj stvari. Drei je
dnu ruku na toku krme, Pit
se naginjao nad pomorsku kar
tu rairenu pred njim i prou
avao j e nabranog ela.
Dakle? Sta si o'dabrao, Pi
te?
Uh! tre se plavokosi
din. Opet si mi se priu-
njao sa lea kao duh, proklet
bio!
Izvini. Nisam hteo da te
iznenadim, zaisita.
U svakom sluaju, uspeo
si. Sta kae za Aken, ortak?
Aken nije lo. Pitam se
samo da li emo neopaemi doi
do nj ega...
" Obalska patrola?
Aha. Bejbi Dok ima prili
ono jaku mornaricu. I stina, ti
momci vie vode rauna da ne
ko ne umakme sa ostnva od nje
gove diktature nego o onima
koji dolaze na Haiti, ali. . . ni
kad se ne zna!
Pit se isceri.
Bojim se da oni ipak vi
e paze na brodove koji dola
ze; zbog robe u potpalublju,
zna. To je najbolji nain da
malo napune i sopstvene de
pove, pre nego to Bejbi Dok
zgrabi sve.
Moe biti. Hmm. . . da li
i Tig ima svoje veze u obaillskoj
patroli?
Ne bih znao, ali me ne bi
iznenadilo da ima. Taj tip, iz
gleda, ima svoje prste u svim
prljavim poslovima na zapad
noj hemisferi, ortak!
Pauk?
Sta?!
Pauk ponovi nina.
Upravo tako ga zamiljam: kao
debelog pauka koji je ispleo
svoju mreu i strpljivo eka da
u nju ulete neoprezne muve. . .
Da, pauk sloi se Ta-
basko. Samo to taj Tig nije
ni debeo, ni ugojm, video si
slike. Pravi plej'boj, proklet
bio!
Svejedno. . . on je pauk.
A pauka je vrlo teko iznena
diti, Pite, ne zaboravi. Najma
nji dodir jedne od niti njego
ve mree izaziva alarm i on hi
tro bei u neki mrani kut.
Drugim recima, bolje bi
bilo da izbegnemo patrole mo
rnarice, Les?
Da, adi nije strano i ako
nas zaustave. Tig nije mogao
zmaiti ime i registarski broj ove
40
jahte, nismo joj ni prili sve
vrerne boravka u Frenems
Kou'vu. A to se naeg opisa
tie. . . pa ni to mije naroiti
problem, a?
Ne, nije Pit se sa ui
vanjem isceri, seajui se us-
pelih preruavanja koje je tro-
jika esto koristila, zahvaljuju
i velikoj veitini nine. ta
emo biti ovoga puta? Bogati
turisti, ta misili? Umeo bih da
se uivim u tu ulogu, boga mu!
U to ne sumnjam os-
mehmu se Lesli. Uostalom,
u turiste emo se najlake i
preruiti. Nas dvoje mislim. . .
ne misli valjda da e bogati
turisti sami upravljati svojom
jahtom, a naroito kada je vla
sniku jahte sedamdeset godi
na!'
Sedamdeset? Kome je, do
avola, sedamdeset godina?
Meni.. . ili e uskoro bi
ti nasrne ja se Lesli. to
se Sumiko tie, moraemo da
je pretvorimo u jednu od de-
vojaka sa J amajke. Droljicu ko
j u smo pokupili u Montigo Be-
ju, na primer. Kako ti izgleda
moja zamisao?
Izvrsno. Iako ve vidim
svoju masku uzdahnu Tato a -
sko. Crna kosa, ruke i lice
zamazani uljem, a?
Tako neto. I sanduk sa
pivom uz noge. Odgovara?
Ekstaza na licu Tabasko Pi
ta bila je dovoljan odgovor, i
nina se smejui udalji. Posao
nije tragao dugo: dvadesetak
minuta kasnije duga kosa Su
miko bila je upletena u mno
tvo vitica, a prirodna boja nje
ne koe dobila tamnu nijansu,
karakteristinu za stanovnice
karipskih ostava. Uz boju ko
e, ila je i vatreno crvena ha
ljina, jako dekoltirana i prilj,u
bijena uz uzbudljive bokove de
vojfce.
Znatno vie posla bilo je kod
samog nine, ali je on radio
hitro i promiljeno. Seda ko
sa, smeuramo lice, vrat i ru
ke, tap sa upadljivo velikom
srebrnom drkom i konzsrvati
vna odea bogataa koji svoje
poslednje dane provodi na kr
starenju Karibima, konano od
luivi da digne ruke od bizni
sa kojem je posvetio itav svoj
ivot, sve to je dopunjavalo
sliku.
Naravno, sve troje bili su
spremni i za mogunost da ne
ko sluajno prozre njihove ma
ske. U Lesilijevom tapu krio
se katana, dugi samurajski ma,
omiljeno oruje nini. J edino
oruje Sumiko bila je jedva vi
dljiva elina ica, upletena u
kesu tako da je moe izvui je
dnim pokretom. Takva ica u
rukama majstora borilakih ve
tina a Sumiko je to bila
moe odsei glavu svakom
protivniku ako se ona nae u
takvoj zamci.
Sito se Pita tie, najvie se
oslanjao na svoje mone ake,
ali je pitolj velikog kalibra,
njegovo omiljeno oruje, bio
vesto skriven tako da ga brzo
moe dohvatiti. Za svaki slu
aj, tako je rekao, zadovoljno
se cerei. Posle jurnjave brzim
kolima ili brzim brodovima
nije bilo nieg u emu bi Ta
baskc Pit uivao vie nego u
dobroj pucnjavi ili borbi pesni
ama.
Plava linija june obaile Ha-
itija ve se jasno videla na ho
rizontu pred pramcem jahte ka
da se odnekud sa zapada pre
ma njima ustremio niski i hi
tri patrolni brod mornarice Ha
itija, jedan od onih malih ra
ketnih amaca amerike proi
zvodnje ije je naoruanje u
stanju da izae na kraj ak i
sa najveim raitnim brodovima.
Pod uslovom da mu oni dopu
ste da im prie, naravno. . .
Mornar u beloj uniformi na
pramcu patrolnog amca uur
bano je signalizirao zastavica
ma i Pit poslua njegova upu-
tstva: da se zaustavi i pripre
mi brod za pregled. Nekoliko
minuta kasnije mornari crnih
lica okretno su preskakali na
palubu jahte, radoznalo se
osvrui oko sebe. Oruje im
je bilo u rukama, ali su njiho
va lica govorila da se radi o
rutinskom pregledu od kojeg
ne oekuju nita spektakular
no-.
Pit i Sumiko saekali su ih
pod nadstrenicom, ugodno za
vadjeni u stolicama od trske,
sa aama ledenog pia pred so
bom. I trea stolica je bila tu;
nimalo sluajno. Prizor na pa
lubi neizostavno je morao bi
ti veoma privlaan za vrlo mla
dog kadeta lepukastog miula-
tskog lica koji je predvodio mo
rnare.
Dobar dan, mister po
zdravu on na loem egieskom,
prinosei dva prsta titu svoje
kape.
Samo napred, kapetane!
srdano ree Lesli upljim,
starakim glasom. Izvoll-ite,
se-dite malo sa nama? Raspo
loeni ste za pie, pretpostav
ljam, dok pregledate nae pa
soe i brodske papire. . .
K adet klimimu glavom i ski-
d-e kapu sa glave sputajui se
u praznu stolicu. I za njega, mor
nari su se cerili i podrugivali,
drsko i otvoreno zureoi u iz
rez devojine haljine.
Otrgavi s naporom pogled od
istog objekta, kadet poe da
pretura po hartijama na stolu.
Nije to trajalo dugo; sa blista
vim osmehom, Sumiko se nae
preko stola da mu doda au,
otkrivajui skoro potpuno svo
ju. uzbudljivu bistu. Pocrven-e-
vi do uiju, kadet prihvati zbu
njeno se zahvaljujui na engle
skom.
Uhh ree konano, us
pravfljajui se, lica oblivenog
znojem. Mislim da je sve u
redu. . . ovaj, siguran sam da
je sve u redu, mister.. . elim
vam prijatan boravak na Hai-
tiju. ..
Mornari se razoarano zgle-
dae. Smeei se kadetu, Lesli
je razmiljao o jadu mnogobro
jnih vlasnika slinih jahti ko
ju su verovatno posle jedne od
ovakvih poseta s tugom proua
vali spisak siitnica koje vie ni
kada nee videti.
Pozdravivi ponovo, sada sa
kapom na glavi, kadet iskosa
baci poslednji pogled na grudi
Sumiko, i dade rukom znak
mornarima da se vrate na pa
trolni amac. Ovaj jurnu tek
to je i poslednji ovek presko
io natrag na njegovu palubu;
zapovednik je verovatno rezo
novao da jo ima vremena da
potrai neki unosniji plen.
Zgledavi se, Sumiko i Lesli
se nasmejae jedno drugom.
Kako ti to uspeva, devoj-
ice? tiho upita ninda.
Kako mi uispeva ta?
Da izgleda tako uzbudij i
vo, do avola! Taj momak je
skoro poeo da kopa nogom po
palubi, a i ja bih inio isto, sa
mo da mi to ne zabramjujiu mo
je potovanja dostojne godine!
Ona se nasmeja, izazovnim
pokretom ponovo izlaui doj
ke njegovom pogledu.
Moja uloga je to zahte-
vala, Lesli Eldride, a, sem to
ga. . .
Sem toga?
Kojoj normalnoj eni ne
prijaju vatreni muki pogledi,
Les? Ti kao da si zaboravio na
to. . .
Ne, nisam zaboravio
osmehnu se i nina. tavi-
e, raunao sam s tim. . . ali iz
gleda da u ubudue rede mo
rati da izlaem tvoje drai po
gledima drugih mutkaraca. Za
svaki sluaj, to bi rekao Ta-
basko Pit. . .
*
* *
Zvezde su se ogledale na mi
rnoj povrini mora koje je, sa
svoje strane, svetducalo prigu
enim vatrama, koje tako ro
mantino izgledaju, a potiu od
nimalo romantinih naslaga pla
nktoina. Tek ponegde nad gla
tku povrinu iskoila bi pone
ka letea riba, graciozno zapio
vila kroz vazduh i uz tih um
opet nestala pod svetlucavim
slojem.
I l-a-Va proaputa Ta-
basko Pit pokazujui rukom
prema tamnoj masi na horizo
ntu. Nemamo jo mnogo da
plivamo, ortak. . .
Njihova jahta ostala je skri
vena gustom tamom uz obalu
jednog od manjih ositrva koja
se niu od june obale Haitija
do ostrva koje nosi naziv I i-a-
Va. Preavi za manje od pola
sata retko naselj<eno ostrvce,
nina i Tabasko Pit bacili su
se u sveitlucavu vodu i f^gano
zaplivald ka svom cilju, svesni
da e svaki neoprezan pokret
izazvati jae svetducanje mora
oko njih i tako ih odati Tito
vim straama du obale.
Il-a-Va, meutim, nije ma
lo ostrvo i potrebna je itava
armija da obezbedi svalku sto
pu njegove obale. I vie od to
ga, moda, ako imamo u vidu
da oni moraju spreiti da na
ostrvo stigme jedan od fantas
tinih japanskih nini. . .
Ovoga puita Lesili je na sebi
imao kompletnu opremu u ko
joj nine poiaze u obraun. Ko
stim od guste crine svile, sa ka
puljiom sa dva uska proreza
za oi na glavi. Preko leda uko
so prebaene kani je sa dugim
maem, oko pojasa koni opa-
sa sa itavim mini-arsenailom
koji niinu i ini tako smrto
nosnim protivnikom. U poree
nju s njim, Tabasko Pit bio je
samo lako naoruam; sva nje
gova snaga, meutim, ne bi
mu bila dovoljna u pokuaju
da prati ninu plivajui neko
liko milja pod nekim veim op
tereenjem nego to je pitolj
zataknut za pojas pamtalona.
Nisu znali koliko e se za
drati na ostrvu, naravno, i za
to je u paketiu zatienom od
morske vode nima vukao za
sobom i neto koncemtrisane
hrane i minijaturni radio-pre-
dajnik s kojim e biti u vezi
as Sumiko. Dobar deo noi
protei e u plivanju, posle e
ga e morati malo i da prea-
hnu, naroito Tabasko Pit. Iz
gledi da do j utra pronau Ti-
govo skrovite i probiju lanac
njegovih straa bili su mini
malni i stoga nisu naroito ni
urili, tedei snagu.
Pokazae se. meutim,,, da e
njihovo plivanje potrajati mno
go due nego to su i oekiva
li. . .
Kao i obino, haragei je pr
vi uznemirio misli nime, up
ravo u asu kada se ponovo di
vio lepoiti prizora pred sobom.
Prvi signal proao je gotovo ne
primeeno, dok je on pogled
om uranjao u nepregledne du
bine nebeskog svoda naikan
og zvezdama koje su prijatelj
ski treptale.
Lak dodir rukom opomenu
Pita da bude tih i njih dvojica
ostadoe da lebde pod slamom
svetlucavom povrinom, opre
zno se osvrui oko sebe.
Haragei je i dalje opominjao,
ali ne pojaavajui intenzitet.
Ma o kakvoj se opasnosti ra
dilo, zakljui nina, ona im se
ne pribliava, ve vreba negde
u tami, tamo uz samu obalu
ostrva.
Pola milje rastojanja. Previ
e da se roni, ak i za jednog
ninu.
Da li plivati neko vreme pa
ralelno sa obalom, dok se ne
zaobie opasno mesto? I hoe
li Pit imati snage za takav po
duhvat? Njegovo umno disa
nje odaje da je ve na granici
snaga, iako to plavokosi div ni
samom sebi jo ne eli da pri
zma. . .
Primakao je usne pod kapu
ljaom do samog Pitovog uha.
Ko bolje od nine zna kako se
daleko zvuk nou prenosi po
povrini vode.
44 BORI LAKE VEST I NE 72
Pite, ostani tu i predahni.
Otii u napred, u izvianje...
Ruka prijatelja stee se oko
njegove miice.
Ne! dahtao je Pit.
I demo zajedno. prokletstvo!
Nema snage za to, Pite...
Imam. J o koji sekund od
mora i mogu da plivam do Me
ksika, ako treba!
Zdrav razum i hidjadugodi-
nje iskustvo nimuGua govorili
su Lesliju da ne sme poslua
ti Tabaska, adi postoji neto ja
e i od tih oseanja. Oseanje
koje se zove prijaitedj'stvo.
Tabasko Pit bi pre umro ne
go to bi priznao da ga je strah
da ostane sam, tu na svetduca-
voj povrini mora, svestam da
je pri kraju svojih snaga. . .
'Ne moe ga ostaviti. Sada
vie ne. . .
U redu apnu Lesli.
Idemo, ali vrlo polako i op
rezno. .. eli jo da se od
mara?
J o malo. . . samo mado...
Sklapajui oi, nina 'isturi
glavu iz vode, oslukujui jed
va ujne umove koji su dopi
rali sa osrtrva, uvlaei u no-
zdrve mirise tropskog bilja ko
je je sunce grejalo itav dan,
nastojei dla itavim tedom upi
je slabane signale koji dopi
ru sa te strane.
Idemo apnu Pilt ne
koliko minuta kasnije. I de
mo, do avola!
Zaplivaili su, jo sporije ne
go maloas, svesni da svaki po
kret ostavlja fosforescentni tr
ag na povrini mora. Lesli je
odabrao pravac: pravo prema
mestu na obadi gde je predose-
tio opasnost.
Ako ve moraju da se suko
be sa tom sidom to preti iz
mraka, onda bolje to pre, dok
poslednji ostaci snage kod Ta
basko Pita, pruaju ovome pri
liku da uini neto za sebe i
svog prijatelja. ..
Dve stotine jardi. Signali ha
rageija postaju sve snaniji, ali
ne i odreeniji i nina j,o u-
vek ne moe da nasluti kakve
je vrste opasnost koja ih vre
ba:
Kako ide, Pite? apu-
tao je jedva ujan, ali ak i ta
kav predstavlja novu opasnost
za obojicu.
Uh. . . moe. . .
Sledeih stotinu jardi, tem
pom od nekoliko stopa u minu
tu. Tako sporo plivanje ume
da bude zamornije od brzog,
adi oni vie nisu imali izbora.
Otro oko nine ak i u tami
ve razabira konture kronji
koje tre nad beliastim poja
som to pokazuje mesto gde se
dodiruju voda i zemlja. . .
Da, tamo. . .
J edna tamna masa, upravo
na tom pojasu, ima sumnjivo
pravilan oblik. To je ono to
trai!
Pokretima je pokazao Pitu
to mesto i Tabasko je potvrd
no klimnuo glavom. Blizina o-
bade umirila ga je, jer je znao
da e sada. sigurno imaiti sna
ge da se doepa tvrdog tla, a
svaka prepreka na tom putu
samo e mu dati dodatnu sna
gu, stimulisainu gnevom.
Mali amac sa paljivim os-
maitraima skriven u tami pod
kronjama drvea i liem to
se nad'nosi nad samu vodu. Dve
prilike u njemu, bez sumnje na
oruane do zuba.
Duboko udahnuvi, Lesli ne
stade pod povrinom vode. Pra
vo je udo to ih osmatrai jo
nisu primetili, ali e ta njiho
va greka uskoro biti kanje
na.
Procena rastojanja, kao i u-
vek kod nini, bila je savrena.
I zronio je neposredno uz bok
a.mca, iako je poslednjih ne
koliko sitopa gotovo otpuzao po
peanom dnu, pod saunom po
vrinom.
.Bez uma, naravno; dvojica
ljudi u amcu nisu imali zaista
nikakvih izgleda!
Odbacujui se sa obe noge
od dna, nina rairi ruke. Nje
gove ake snano se stegoe o-
ko vrata oba oveka istovre
meno, povijajui im istovre
meno glave nanie.
'Njegove rairene noge pado
e onde gde je i eleo, na ivi
cu amca; teima nine i silina
njegovog zamaha bili su do-
voiljni da prevrm.u laki amac,
tako da se sva trojica nau u
plitkoj' vodi.
Povrina se nekoliko trenu
taka komeala, sitni talasii po
jurie od tog mesta prema i
rokom moru, u jednom trenut
ku ljudska ruka izroni iz vo
de, irei prste kao da eli da
se za neto uhvati. . .
Borba je trajala kratko, kao
i uvek kada se jedan nina bo
ri sa dvojicom obinih ljudi,
ma kako oni bili iskusni i opa
sni borci. Ostavljajui dva ne
pomina tela na peanom dnu,
Les,li izae na suvo i tiho zvi
znu.
Haragei mu je rekao da vi
e nikoga nema u blizini i da
i Tabasko Pit moe bezbedno
da izae na obalu. Nekoliko tre
nutaka kasnije, plavokosi din
buno dogaca i pade na tle po
red nine, umno diui.
Prokletstvo! zastenja.
Ono lenarenje u Fren-
menz Kouvu potpuno mi je
unitilo kondiciju! Totalno sam
ispao iz forme!
est milja plivanja nije
igra uitei ga nina. Do
bar smo posao obavili ove no
i, ortak. . .
estt milja? ! J esam li te
dobro uo? Rekao si est
milja?
Tano toliko. Par stotina
jardi tamo ili ovamo ne menja
stvar, zar ne?
ekaj malo! uprkos
umoru, Tabasko se uspravi u
sedei poloaj. Kad smo po
lazili na ovaj plivaki maraton
rekao si da nema vie od etiri
milje do ostrva!
J esam priznade nina
46
kroz smeh. ao mi je, Pite,
ali nisam imao izbora. Da sam
ti unapred rekao da emo pli
vati est milja, ti bi automatski
odbio pomisao da' je to mogu
e. I zaista me bi mogao da ih
prepliva. J eftin trik, ali efi
kasan, zar ne?
Prokletstvo. . . est milja
gunao je Tabasko ponovo
leui na sveu travu, jo to
plu od sunca. Zar j e ljud
sko telo mogue tako lako pre
variti ?
Mogue je. Zna, nifco jo
nije odista odredio gde su kraj
nje granice ovekovih mogu
nosti. . .
Mislim da sam te shvatio:
treba najpre da ubedi sebe da
je neto mogue, i onda e to
i uspeti da izvede, a? Ortak,
to mi malo previe smrdi ma
neku orijentalnu religiju. . . ta
ako ubedirn sebe da mogu da
dohvatim mesec?
Pokuaj da ubedi sebe,
Pite nasmeja se Lesli. Ko
zna, moda je ak i to mogu
e.
Moram pokuati ovih da
na sasvim ozbiljno odvrati
Tabasko im naem neto slo
bodnog vremena. . .
Nasmejali su se obojica, ali
taj smeh je trajao kratko. um
vetra u kronjama iznad njih,
pomalo pretei, kao da ih je
podsetio da se nalaze na nepri
jateljskoj teritoriji i da opasmo
st ponovo moe zapretiti sva
kog tremutka.
I jo neto ih je podseti'lo ma
to. Neto to je nima osetio i
tavirn telom, ispruenim po
tlu, mnogo pre nego to je ve-
tar iz dubine ostava domeo do
njegovog uha potmule udarce
nekog ogromnog bubnja.
uje li, Pite?
J a? Nita naroito. .. pre
mda mi u uima jo tutmji od
umora. . .
Ne uje bubnjeve? Pri-
makni uho tlu.
Pit ga poslua. Oslukivao je
nekoliko dugih trenutaka, a on
da podie glavu i potvrdno kli
mnu,
Kao da dopire ispod ze
mlje proaputa. ta je to,
Les? Vuu arolije, opet?
Da. Negde u dubim i osta
va u toku je obred. teta to
nemamo vremena da prisus
tvujemo; malo je ljudi, osim
domorodaca, koji su dobili ta
kvu priliku.
I ma li neke realme osno
ve u njihovim imima, Les? Cuo
sam svata, zma, ali jo nika
da nisam video nijedan primer
koji bi to potvrivao.
To nije mnogo vano. Bi
tno je da onaj na koga su ini
baeme veru je u njihovo delo-
vamje. Obino je to sasvim do
voljno. . . kao kada ubedi se
be da moe da prepliva est
milja.
Sugestija? Da, mislim da
znam ta hoe da kae. Ako
arobnjak mekome kae da e
umreti, taj momak jednostavno
se sMiupa i crkne, je li tako?
Upravo tako. Ne rauna
jui druge trikove koje vuu
-arobnjaci sigurno poznaju;
otrov u hrani ili vodi, ujed ot
rovnog insekta, druge nesree
koje je veoma lako aranirati
u divljim predelima. K rajnji
ishod je smrt odahrane rtve,
to samo pojaava verovanje
ostalih u moi arobnjaka.
Uhh! strese se Tabasko.
Onda je moda ipak bolje
da idemo pravo na tu planta
u, a?
Saekaj priguenim gla
som ree nina, zadravajui
ga rukom. Saekaj jo koji
trenutak.. .
ta se, do avola, dogaa?
Ne znam. . . J o ne znam.
Ali mislim. .. mislim da emo
to uskoro doznati!
Prvi vatreni stub osvetlio je
nebo, diui se odnekud iz sre
dita ostrva, moda ak ba sa
onog mesta odakle je do malo
as dopirao zvuk vudu-bubnje-
va. Dizao se i dizao, ne irei
se, do visine od stotinak stopa,
i ostao tako, osveti] avaj ui kr
ov dungle crvenom svetlou
koja kao da j e dopirala iz sa
mog pakla.
Drugi stub iznikao je pola
milje dalje, trei odmah za
njim. Nepokretni, dvojica pri
jatelja pratili su pogledom ka
ko se jedan za drugim die niz
koji je lagano odvajao jedan
deo od ostatka ostrva.
I ne samo da je odvajao. Niz
vatrenih stubova, postojano zra
ei crvenu svetilost, beumno
je smanjivao meusobno rasto
janje tako da je ta paklena og
rada postajala sve gua. . .
Les . ..
Da, Pite. Vidim.
- Misli. . . misli da je o-
vaj avolski vatromet zbog...
nas?
Da. Ti stubovi maruju
prema ovom delu ostrva, sve
blii jedan drugom. . .
Kao da ele da nas opko
le, je li?
Da, Pite kao i obino,
nina je sa savrenom preciz
nou proraumao meusobno
rasitojanje vatrenih stubova i
povrinu de'la ostrva oko kojeg
e se sklopiti neprobojni zid
od crvenkastog plamena. Za
manje od pola sata, ako nas
tave ovim tempom, nai emo
se u njihovom obruu.
Tigova plantaa im nije
na putu, pretpostavljam?
Ne, nije. Ako pourimo,
moemo jo proi pre nego to
se obru sklopi.
Sta onda ekamo, do a
vola? Idemo!
Saekaj. . .
Vazduh nad ostrvom treperio
je crvenkastom svetlou naj
dubljih jama pakla i na toj sve
tlosti lice Tabasko Pita izgle
dalo je staro, umorno, ak...
ak izoblieno strahom!
Sta etkamo, ovee? Kada
nas zatvore, mi. . .
Lesli mu vrsto poloi ruku
na rame.
Ma ko da je izazvao ovaj
vatromet, Pite, zna da smo mi
ovde. Ako sada bezglavo po
traimo prolaz izmeu stulbo-
va, ufleteemo im pravo u a
ke. A oni su spremni da nas
doekaju.
Pit pree akom preko ela
i zatrese glavom, malo post i-
emo.1
Da, u pravu si, ortak. Pa
nika me uhvatila, a? Ti ima
neki bolji predilog? Ili se bar
nadam da ga ima?
Samo ako nije matemati
ka, ortak. . . Zna da mi se od
tih brojeva uvek zavrti u gla
vi.
Nije matematika. Pokuaj
da mi odgovori kakva nam o-
pasmost preti od tih stuibova.
Pit skupi obrve, zurei u cr
venkastoj polutami u lice svog
prijatelja.
Ne znam ree neodlu
no. Ali. . .
Strah od nepoznatog.
Molim?
Strah od nepoznatog de-
luje, Pite. Na nepoznati su
parnik rauna sa tim. Nemoj
da se ljuti to pomnijem re
strah. To je sasvim normal
no ljudsko oseanje. I veoma
bitno u odranju vrste.
Te tvoje teorije me ne za
nimaju, ortak proguna Ta-
basko. Strah je oseanje ko
jeg se stidim, ma sta ti mislio
0 tome. Ali bih bio prokleta bu
dala kada ne bih priznao da se
bojim te avolske crvene svet-
losti!
Samo glupi ljudi ne zna
ju za strah. Hrabar je onaj ko
svoj strah savlada.
Da, to znam. Da li se va
ram to mislim da je tvoj pre-
dlog da poznatog avola zame
nirno ^nepoznatim?
Ne vara se. Ako poleti
mo u pravcu plantae, nalet e-
emo na zasedu, u to sam si
guran. Tig je ve pokazao ko
liko je lukav i ima puno sposo
bnih ljudi na svom platnom
spisku. Ta zaseda bie veoma
opasna, Pilte.
_U meuvremenu, luk stuibo-
va od vatre suavao se oko
njih, sporo, ali sigurno, oivia-
vajui sada prostor ne vei od
jedne kvadratne milje dungle
1 stenovite obale.
I znenada podigavi glavu, Pit
se gromko nasmeja.
Les, ti si zaista u pravu!
Taj vatromet je obian lovaki
trik, do avola! ele da nas
uhvati panika i da im uletimo
pravo u ake!
Tano. Na ovoj strani ne
e biti nikoga i mislim da e
mo lako uspeti da proemo iz
meu stuibova od vatre. Uosta
lom, jedno od pravila ninuoua
i zahteva da se uvek odigra po
tez koji protivnik najmanje o
ekuje, ma ta savremena te
orija igara mislila o tome. . .
I ne trudei se da budu po
sebno tihi, oni pooe pravo
prema temenu sve ueg luka
od vaitre, probijajui se izmeu
drvea uz ije je korenje ra
slo gusto tropsko bunje. Ni-
na je iao napred, oslanjaju
i se na haragei koji e ga na
vreme upozoriti na postojanje
neke nove pretoje.
Ovde, pod zelenim svodovi
ma dungle, svetlost je izgleda
la manje opasno i pretei. ta-
vie, njen odblesak pomagao
im je da lake odaberu prolaz
za sebe, tako da su ve posle
desetak minuta hoda stigli go
tovo do najblieg situba od va
tre.
Iz zaklona gustog bunja, ni
na je pogledom prouavao taj
neobini fenomen.
Samo podnoje stuba nije
mogao videti, zaklonj'eno rasti
njem, ali je sve drugo bilo up
ravo onako kako je i zamiljao;
pravilni vitki valjak od plame
na, prenika osrednjeg debla i
visok gotovo stotinu stopa. . .
Kako j e ta hiladna crvena va
tra nastajala? Kako se kretala?
I demo li? apnu Pit
nervozno iza njega. Sve se
vie pribliavaju jedan drugom,
vidi li! Nema ni dvadeset sto
pa, izmeu ova dva stuba ov
de, a vrelina. ..
Nema vreline, Pite. Ovaj
je plamen hladan.
Hladan plamen? Govee,
zna li kakvu si glupost upravo
izgovorio?
Pogledaj. Drvee kraj ko
jeg j e stub proao ostalo je ne
dirnuto, a sa ovog rastojanja
morao bi osetiti vrelinu na ko
i lica.
Boga mu!
Ne znam. Ili bar jo ne
znam. Idemo. . . plamene stu-
bove moemo prouavati i sa
one druge, bezbednije strane,
zar ne?
Poleiteo je dugim skokom na
pred, Pit za njim, sa prigue
nom psovkom na usnama. Za
ista nisu osetiili da je vazduh
oko usijanog stuba topliji, ia
ko su proli na svega desetak
stopa rastojanja od onog naj
blieg pre nego to su se ba
cili u zaklon rastinja. na dru
goj- strani.
Uhhh! protenja Pit,
uklanjajui aku sa trnovitog
buna u koji je neoprezno ule-
teia. Les. . , ta ako. . .
ta, to, Pite?
Ma ne, to je glupo!
Navikao sam na tvoje glu
posti osmehnu se nina pod
kapuljaom. Reci slobodno.
ta ako ta prokleta stvar
ima naina da otkrije da nismo
vie u obruu i vrati se po nas?
Ne. . . to bi ve bilo su
vie. Gledaj stubovi nastavlja
ju svoj nemi mar prema oba
li, kao da se ba niita nije do
godilo.
A mi?
50
Lesli se osvrte unaokolo, du
boko uiui, kao da ulom mi
risa pokuava da odredi ta sve
krije tama koja se sada pono
vo sklapala oko njih.
Bubnjevi se opet uju, Pi
te ree tiho. A iz pravca
plantae vetar donosi zadah sa
goreiog dizel-goriva.
Sta to znai?
Za bubnjeve ne znam. I :
A ovo drugo moglo bi znaiti
da neko u dipu kree da vi
di ko se to .uhvatio u zamku
vatrenih stubova.
Oh! Pit sa zadovoljst
vom protee telo. Bie gu
ve, dakle?
Samo ako j e Tig u tom
dipu. Ako nije, idemo prema
plantai. Hajde da potraimo
mesto odakle emo dobro moi
da vidimo ta se dogaa. ..
Dok su se oni mnogo opre
znije probijali kroz dunglu pre
ma obali, vatreni stubovi su se
zaustavili. Kako je nina i pro
cenio, sada su stvarali nepro
bojnu ogradu oko onog mesta
gde su se njih dvojica iskrcali.
Zvuk motora sada je sasvim
razgovetno odjekivao u potpu
noj tiini ostrva, j er su se ak
i none ptice utiale u asu ka
da je prvi vatreni stub iznikao
usred dungle. Po tom zvuku
Lesli zakljui da pravcem ko
jim se dip kree nema nikak
vog puta i da e uskoro, osim
tog zvuka, zauti i lomljavu
bunja koje snana maina be
zobzirno kri pred sobom.
Ovamo, Pite ree.
Iza ovog hibiskusa. . . Dip mo
ra proi blizu nas. . .
Povukli su se u zaklon od
raskonih cvetova, dok im je
zamamni miris ispunjavao plu
a. Dip im se ve pribliavao,
nalik prepotopskom udovitu
to se probija kroz dunglu u
potrazi za svojim plenom.
Metalni bok, obojen zatitn
om bojom proe na stopu ili
dve od njihovog zaklona, tako
blizu da ga je nina mogao do
taci rukom da je to eleo.
Na crvenkastoj svetlosti va
trenih stubova, lica etvorice
ljudi u dipu izgledala su kao
isklesana u kamenu. Osim vo
zaa, koncentrisanog na volan,
ostala trojica su. u rukama dr
ala sasvim nove automatske
puke amerikog porekla.
K ratko oiana kosa, odea
nalik na uniformu, vojniko dr
anje. Uz puke koje im sas
vim prirodno lee u rukama do
voljno elemenata da u ovoj e
tvorici prepozna profesionalne
vojnike, plaenike koji svoju
vetinu ubijanja prodaju sva
kom ko poeli njihove usluge,
u bilo kom delu sveta i u bi
lo kakve ciljeve.
Tig zaista nije tedeo na. so-
pstvenoj bezbednosti. Uz kla
sine revolverae ovde, na os-
trvu, drao je i sopstvenu pri
vatnu armiju. . .
Osim njega samog, postoji
li ovde jo neto to zavreuje
da se uloi toliki novac u za
titu ostrva?
Det?
O toj pomisli vredeio je ra
zmisliti, ali sada nije bilo vre
mena za to. etvorica plaeni
ka uskoro e otkriti da se zam
ka od vatrenih stubova zatvo
rila u prazno i o tome obave-
stiti svog gazdu. Ako Tig na
redi detaljnu pretragu ovog de
la ostrva, uprikos tami, Pit mo
ra biti to dalje od ovog mesta.
iDa, samo Pilt. J er on je ve
znao kako e neprimeeno pro
dreti na dobro uvanu Tigovu
plantau...
Nagnuvi se prema uhu pri
jatelja, on proaputa nekoliko
uurbanih rei, na to Tabasko
potvrdno klimnu glavom. Ne
koliko stvari pree iz jedne ru
ke u drugu, a onda se Pit iz
gubi u tami, nastojei da po
vea rastojanje od obale pre
nego to motor dipa prestane
da radi i unjanje kroz du
nglu uini mnogo opasnijim.
Klizei kao senka u svom cr
nom kostimu, nina je napre
dovao od zaklona do zaklona,
sledei vijugavu putanju koju
je vozilo ostavilo za sobom.
Snani farovi konano osve-
tlie ogradu od hladnog crve
nog plamena i dip se zausta
vi.
Iskoili su, hitro i lako, sva
etvorica, voza samo deli se
kunde kasnije, sa velikim au
tomatskim pitoljem koji mu se
iznenada stvorio u ruci.
Vrlo hitro i vrlo lako. ..
Pokreti su im bili glatki i
ekonomini dok su se raspore
ivali u streljaki stroj, bez ije
dne izgovorene rei, kao da o-
vaj posao rade po stoti ili hi-
I jaditi puit. Nina ih je palji
vo prouavao, opaajui brze i
koordinirane pOkrete njihovih
udova koji ga iznenada podse-
tie na atletiare ija je tehni
ka u jednoj odreenoj discipli
ni dovedena do savrenstva.
Veoma je malo boraca na
svetu koji postiu takvu hitri
nu i koordinaciju pokreta. Ve
ina od njih su japanske nine.
to se ove etvorice tie, Le
sli je bio sasvim siguran da bi
i na njihovim podlakticama ot
krio svee tragove uboda igl
om. Tig je bio oprezan kada ih
je poslao u napad i udesna dro
ga kolala je njihovim venama,
dajui im za izvesno vreme na
dljudske sposobnosti.
Koje ovoga puta nee doi
do izraaja. Nini su oni jo
uvek bili potrebni ivi, da ga
uvedu u Tigovo skrovite. Po
sle toga. . . posle toga, ve e
videti. . .
I sto onako iznenadno kao to
su se pojavili, stubovi od cr
venog plamena, nestadoe, os
tavljajui samo na trenutak svo
je vizualne otiske na mrenja-
i nine.
etiri oveka napredovala su
prema obali hitrim skokovima,
sa orujem na gotovs. Njih o
no to se dogodilo oevidno ni
malo nije iznenadilo. . .
Sleginuvi ramenima, nina
se spusti na tle i skliznu pod
dip, opipavajui osetljivim pr
stima metal iznad sebe. Klizav
od ulja i ns.italoene praine,
ali se oslonac za prste ruku i
nogu mogao nai, dovoljno si
guran da ga poskakivanje vo
zila po neravninama ne izbaci
iz ovog neudobnog s krov ita
kada dip krene natrag na pla
ntau.
Sklapajui oi, Lesli se ko
ncem tr iao na' umove koji su
dopirali iz pravca obale. Suta
nje lia, tihi koraci, jedva u
jni dodir talasa sa obalom. . .
Kidmuli su! progovori
neko tiho. I bez iznenaenja,
uini se nini.
Zaviri prvo u amac, do
avola! drugi glas.
Nema potrebe. I odavde
se vidi da u njemu nema niko
ga. ..
Neko je zagazio u vodu kraj
amca. Trenutak kasnije zau
se tiha psovka i zvuk kapljica
vode koje se slivaju sa neeg
tekog podignutog sa dna.
Straari su tu. Neko ih je
sredio.
Nesposobnjakovii.
J edna jedina re, nalik epi
tafu. I zgovorena bez uzbue
nja, tek kao konstatacija.
Vraamo se?
A ta bismo drugo? Valj
da e sad ef konano shvatiti
da ima ljudi kod kojih ti pro
kleti krikovi ne pale.
Oni ne mogu biti daleko,
Loueri. . . moda. . .
Moda ti uiva da se u-
nja kroz mranu dunglu iz
laui se svakog trenutka opa
snosti da naleiti na zasedu. Me
ni je tog sporta bilo sasvim do
sta preko u Namu, hvala. . .
Doi da malo bolje pogleda o-
vu dvojicu, Susiter!
Tih zviduk iznenaenja.
- Ubijeni golim rukama, a?
Ili zadavljeni kao maii
pljesak tekog ljudskog tela
prezrivo odbaenog natrag u
vodu. Hajde, idemo odavde.
S malo sree, moi emo i da
odspavamo pre nego to nas u
zoru dignu da proeljavamo
prokletu dunglu!
Vraali su se prema dipu,
ali je i sam um njihovih ko
raka nini govorio da u njiho
vom dranju nema opu'tanja i
da su im puke jo uvek spre
mne da svakog trenutka ponu
da bljuju plamen. Kao to e
na to biti spremne i sve dok se
za njima ne zatvore vrata Ti-
gove plantae.
Dip se zatresao dok su us-
kakali u njega, i on se vre
uhvati za neravnine na donjem
delu asije. Ova vonja nee
biti naroito prijatna, ali nee
previe dugo ni trajati.
etiri oveka nad njim nisu
progovorili ni rei. Nijedan od
njih nije ak ni cigaretu zapa
lio, znak da Tig ili ef nje
govog obezbeenja ne tole-
rie ni najmanji znak nedisci
pline.
Ili je to moda samo znak
koliko su ti ljudi iskusni, u sk
ladu sa onom starom vojnikom
izrekom koju neki pripisuju
jo Cezarovim legionarima. Sta
ri vojnik je oprezan vojnik,
zato i jeste STARI vojnik.
Desetak minuta kasnije to-
kovi dipa sa travnatog tla du
ngle preoe na stazu oznae
nu samo mnogobrojnim ukr-
tenim tragovima tokova. Sa
mesta gde se nina nalazio ni
je se videlo bogzna ta, ali mu
ulo mirisa ree da je iz vla
ne zapare dungle izaao na
otvoreni prostor, oivien samo
urednim redovima drvea pla
ntae.
Tigovo skrovite nije moglo
biti vie daleko i on pokua da
spusti glavu malo nie kako bi
mogao videfti poneto od oko
line, ali od toga nije bilo mno
go koristi.
Dip j e usporavao kada je
konano ugledao niz belih be
tonskih tabova izmeu kojih
su paralelno tekli gusti redo
vi bodljikave ice.
Odnekud sa strane i odozgo
blesnu snani reflektor, baca
jui senku vozila niz steu ko
jom je dolo. Voza zaustavi
dip; ne u se nijedan gles pro
testa, iako j e jaka bela sve-
tlost morala smetati oima one
etvorice nad ninom.
Standardna procedura za u
lazak, pomisli on. J o jedan
dokaz da Tig ne veru je ak ni
svojim ljudima. To nije loe
zrnati. . .
U redu je! ree jedan
dubok, promukao glas. ot
vori !
Motor dipa ponovo jae za-
urla i vozilo lagano krete, sle-
dei krila iroke eline kapije
koja je kripala, klizei po i
nama ugraenim u beton.
Nina u prolazu, pre nego to
se reflektor uz kapiju ugasi,
ugleda betonsko podnoje pra
vog bunkera podignutog uz sa
mu kapiju i zavrte glavom u
svom skrovitu.
Samler nimalo nije preteri-
vao kada mu j e rekao da je Ti
gova kua na ositrvu I l-a-Va
prava tvrava, oko koje bi se
morala pomuiti ak i armija
ako bi elela da je zauzme.
Tvrave, .meutim, imaju i
jednu nezgodnu stranu; veoma
lako se pretvaraju u smrtono
snu zamku za one koje, zapra
vo, treba da uva. . . a naroito
ka:da u srce takve tvrave pro
dre jedan nina!
*
*, *
Tookovi dipa sada su jedva
ujno klizili po glaitkoj stazi od
solidlnog betona koja je, pravo
kao Sitrela, vodila prema, kui,
upravo onako kako je Sandler
i opisao. Oko nje nije bilo dr
vea, samo nisko bunje rasko
nog tropskog cvea sa kojeg
je irio teak, sladaik miris, nad
uredno oianom gustom tra
vom.
Dip se na trenutak zaustavi
i jedan ovak iskoi. Nima je
pratio pogledom kako njegova
stopala odmiu po betonu do
stepenita kue, ali voza od
mah ponovo pokrete vozilo, obi
lazei kuu u irokom luku.
Proavi pored dugog niza sli
nih dipova i kamioneta par
kiranih pod nadstrenicom, dip
se konano zaustavi i motor za
u ta.
Uhhh! protee se ovek
koji je prvi iskoio. Idemo
li u krevet, arp?
Saekaj L ouerija skijo
canje upaljaa, zadovoljan uz
dah puaa koji ve dugo ez
ne za duvanskim dimom. Ko
zna ta e ef jo izmisliti?
Do avola s njim te re
i su bile izgovorene bez gne-
va; videlo se da ovek zapravo
nema nita protiv svog efa.
Sem to misli da je posao koji
on sada radi isto tako mogao
obaviti i neko drugi.
Vi momci ostajete tu do
j utra? to e biti glas voza
a. Sa svog mesta nina vidi
kako je zastao ispred prve dvo
jice, iroko razmaknutih nogu.
ak i njegov glas odaje kako
ima loe miljenje o svojim sa-
govornicima,
Aha leno, drsko. A
ti ide kod neke make u kre
vet, Mik?
Dobra ideja. Suster. U o
vo doba noi ene su najtopli
je. . .
Grubo se nasmejavi, voza
poe betonskom stazom. Ona
dvojica, utke su ga pratili po
gledom dok nije odmakao. Is
koristivi um koraka, nina se
spusti na beton proaran mrlja
ma od ulja i kao zmija mugnu
pod susedni kamion, odakle e
bolje moi da vidi tu dvojicu
Tigovih plaenika.
Taj prokleti I rac mi ve
ide na ivce! proguna prvi
i bes.no otjpdjunu sebi pred no
ge.
Ostavi ga.
Hou. . . aili neka on osta
vi mene na miru, proklet bio!
Ponaa se kao da je on ovde
gazda!
Malo je due tu nego mi.
to je sve, Suster ree drugi
ovek umirujuim glasom.
Moda. Ali ta ako se Lo-
ueri vrati sa nareenjem da od
mah ponovo krenemo u pate-
ru?
ta te briga? To je Mikov
problem, a ne na. ..
Gubimo vreme, boga mu!
Dok ga Loueri vrati, proi e
puno vremena!
Drugi ovek se promuklo na
smeja.
Ne znam kuda se tebi u
ri, Suster. Tipovi koji su sti
gli na ostrvo meni izgledaju pri
lino nezgodno. Ne umirem ba
od elje da se noas unjam kr
oz dunglu za njima. ta je s
tobom, do avola? Ne svia ti
se ovde?
Ne znam. . . bie da mi
je dosadno. . .
Dosadno? Nedostaju ti uz
buenja?
A-ha. . . prokleto dosadno.
Te crnkinje ti u prvo vreme iz
gledaju iva vatra, ali posle
shvati da' i nisu neto naroi
to. Zna, dao bih ne znam ta
da spustim ove dve ape na je
dnu od onih krupnih, rasnih pla
vua. Crno meso je moda do
bro, ali nije za mene, do avo
la!
Nije samo to, uster. . .
I znenadno podozrenje u u-
sterovom glasu:
ta time hoe da kae,
Tejt?
Nita vie od onoga to
sam rekao. Tebe jo neto gri
ze. . . ta, uster?
Ne znam. . . ipak e biti
da je samo dosada, a? Covee,
prolo j e dva meseca kako sam
ispalio poslednji metak iz ove
gvourije!
Ako je samo to, nije pro
blem. Predoseanje mi kae da
e ovaj dan biti veoma vru, a
ti zna moja predoseanja. . .
U redu, u redu. . . Ah, evo
Louerija!
Nina je mnogo pre njih uo
korake koji su se pribliavali
iza ugla kue i sada je oprez
no izvirio iz zaklona da pogle
da jo jednom Louerijevo lice.
I pri svetlosti male sijalice
pod nadstrenicom njegovo li
ce ponovo je izgledalo kao da je
isklesano' iz kamena, a kretao
se onom uroenom lakoom i
gipkou pravog borca. Droga
u njegovim ilama mora da je
od njega stvarala fantastino
opasnog protivnika, jer je ita
va njegova pojava govorila da
je opasan ak i bez doze deta
u sebi.
U krevet, momci ree
kratko. Gde ie Mik?
Otiao.
Otiao, a? Vrlo dobro. Idi
te u krevet. ef kae da e ve
ujutru biti posla. . .
O kej. Laku no, Loueri...
Laku no, momci. . .
Njih dvojica su otili na su
protnu stranu gde se, po Sadle
rovom opisu, nalazila baraka
za Tigove ljude. Sa cigaretom
u zubima, Loueiri je jo neko
vreme stajao pred redom vozi
la i osvrtao se oko sebe.
Njemu je priroda darovala
neto to predstavlja dobru os
novu za razvoj harageija, mi
slio je nina. Osea da neto
nije u redu, ali odbija da pove
ruje svojoj podsvesti. Moja je
srea to nije bolje razvio tu
sposobnost u sebi. . .
Odbacivi opuak cigarete,
Loueri se konano udalji u pra
vcu barake. Nina j e izaao iz
zaklona tek kada se um nje
govih koraka izgubio u daljini.
Najpre je pogledom prouio
zadnju stranu visoke kue, upo
reujui ono to vidi sa Sandle
rovim opisom. Da, sve je upra
vo onako kako je i zamiljao:
prozori prizemlja zatieni su
gustim reetkama, ali je Tig
smatrao da je prvi sprat nepri
stupaan i da 'takva predostro-
nost nije potrebna.
Varao se, naravno. Obian
zid od cigle i mailtera nije ni
kakva prepreka za ljude koji
su neopaeni uspevali da pro
dru u mnogo puta bolje uva
ne kamene tvrave ratobornih
japanskih feudalaca.
Nimucu poznaje dvadeset tri
razne tehnike koje poznavaoci
ma otvaraju prolaz u zatvore
ne i zatiene graevine. Za
ovu priliku Lesli je mogao isko
ristiti jednu od najjednostavni
jih, s obzirom da se Tig osla
njao na strae na kapiji i oko
ograde od bodljikave ice. Ako
neka partola i krstari unutar
ograde i oko gomilice zgrada,
otri sluh nine na vreme e ga
upozoriti na njen nailazak.
On kao sanka skliznu preko
kratko oianog travnjaka koji
ga je razdvajao od zadnjeg zi
da kue. Crni kostim stapao se
sa tarnnozelenom pozadinom
inei ga neprimetnim, i to je
bio laki deo posla.
Glatki beli zid, meutim, ble
ti i u tami i on e biti veoma
upadljiv u narednih nekoliko
minuta, pre nego to se dokopa
krajnjeg prozora na desnoj st
rani. Ali. to je jedan od rizika
koji se mora prihvatiti. . .
Leei u podnoju zida, on
na prste ruku navue po tri e
line kande, veoma nalik oru
ju kojim je priroda naoruala
tigrove i druge velike make.
Probe radi, tiho je zario kan
de na desnoj aci u zid nad
svojom glavom.
Lako su prodrle kroz povri
nu, moda ak isuvie lako. Mo
ra biti veoma oprezan ako ne
eli da se za minut ili dva pono
vo nae na ovom istom mestu,
u podnoju zida.
Stao je uz sam ugao kue,
jo jednom se hitro osvrnuo
oko sebe, a onda tiho zario ka
nde na levoj ruci u zid nad
svojem glavom. Ponovio je to
sa desnom rukom, a onda poda
ko preneo teinu itavog tela
na ta dva oslonca, oslanjajui
se stopalima o zid sa obe stra
ne ugla._
Da, ovako e ii. Dranje je
dnom rukom i oslonac na sto
pala vrsto pritisnuta uza zid
omoguie mu da kande dru
ge ruke zari je malo vie, na
predujui stopu po stopu.
Proao je kraj prozora prize
ml ja i malo zastao da se nad-
viri kroz njega. Oi su probi
jale tamu prostorije, ali se ni
ta zanimljivo nije dalo videti.
Taj pogled potvrdi ono to mu
je sluh ve govorio: da gotova
itava kua mirno spava.
Desetak minuta kasnije on
je lebdeo, opkoraivi ugao zi
da, na visini od petnaestak sto
pa nad.tlom, spremajui se da
kao muva po glatkom zidu pre
e popreko, do prozora koji e
ga uvesti u unutranjost kue.
I spruio je levu ruku to je
mogao dalje i vrlo tiho zario
kande jo jednom u zid. Pro
zor je bio otvoren i zatien
mreom protiv komaraca, a ose
tijivi sluh ninde ve pre izve-
snog vremena uo je ra-vnome-
mo disanje osobe koja je spava
la u prostoriji iza prozora. J e
dan jedini upadlji-viji um sa
njegove strane zida moe biti
dovoljain da upozori spavaa na
opasnost.
Pridravajui se obema ruka
ma, on iskorai levom nogom u
prazninu1, ispruajui je sve
dok vrhovima prstiju nije do
segao donju ivicu prozora.
Balansirajui na tom nesigur
nom osloncu, on privue desnu
ruku telu i jo jednom zari ka
nde u zid. Neko e ujutru ra
zrogaiti oi kada otkrije du
boke i uske rupe u glatkoj po
vrini, adi e on do tog trenu
tka biti daleko odavde.
Ili se bar nadao da e tako
biti. . .
Koristei oslonac o kande,
on i desnu nogu prebaci na ivi
cu prozora, ostajui priljubljen
uza sam zid kako se njegovo te
lo ne bi upadljivo ocrtavalo na
svettlijoj pozadini neba posmat-
rau koji se moda nalazi u
unutranjosti prostorije.
Disanje spavaa, meutim,
bilo je i dalje mimo i ravnomer
no i nina osetljivim prstima
opipa ivice mree. Bila je pri
vrena iznutra, to znai da e
morati silom da otvori sebi put.
uriken je namenjen prven
stveno za borbu na distanci, ali
otre ivice njegovih krakova
ovoga puta posluie kao sei-
vo koje beumno raspara mre
u du desne vertikalne ivice
prozora.
Provukao se kao zmija kroz
uski otvor, ispitujui pogledom
unutranjost prostorije.
Nevelika spavaa soba sa mi
risom ene koja upotrebljava
skupe parfeme i soli za kupa
nje. Postelja na samo korak od
prozora, toaletni stoi preko
puta nje, orman za garderobu
u suprotnom ugliu. Vrata koja
bez sumnje vode u hodlnik; dru
ga, odkrinuta, tako da sa ovog
mesta moe vide ti da je tamo
kupatilo.
Siao je tiho na pod i najpre
se pozabavio time da svue e
like kande sa prstiju, naginju
i se nad enu ispruenu pod
lakim svilenim pokrivaem.
Visoka i vitka, lepo graena.
Spava na levom boku, lica sko
ro zarivenog u jastuk po kojem
je neuredno razbacana duga
svetla kosa. Desno rame i ru.ka
su joj goli, jedna krupna i vr
sta dojka sa tamnom bradavi
com pomera se sa disanjem e
ne.
Lep prizor, pomisli nina,
osmehuijui se ispod kapuljae.
teta to ovamo nisam doao
zbog lepih enskih grudi, ve
da ubijem Tiga. . .
58
BORI LAKE 1ESTI NE 12
Ravnomemo disanje ene, me
utim, iznenada se prekide i u
njenom grLu se zau zvuk na
lik jecanju.
Nina se baci na pod, munje
vito, mislei kako mnogi ljudi
imaju uroeni dar da ak i u
snu osete neije prisustvo-u bli
zini.
utanje posteljine nad njim,
um koji je pokazao da se e
na naglo ispravila u sedei po
loaj, traei zamuenim pogle
dom po polutami ono to je iz
nenada probudilo. Lesli je znao
da e njen siedei pokret biti
da upalli lampu na stoiu po
red kreveta i zato se bez uma
otkotrljao u stranu, na pod is
pod kreveta.
Svetlost bijesnu. Trenutak
kasnije do uiju nine dopre
dubok uzdah olakanja kad e
na pomisli da je njeno naglo
buenje bilo bezrazlono.
ta e sada uiniti?
Ugasiti svetlost i ponovo zaspa
ti?
Teko. . . ak i ono malo to
je video bilo mu je dovoljno da
shvati da pred sobom nema o-
sobu koja se odmara od napo
rnog dana. Ova ena vrane pro
vodi u dokolici, a tenis je ve-
rovatno aktivnost na koju tro
i najvie energije. Takvi ljudi
su uglavnom none ptice, i ako
se njihov san jednom poreme
ti, posle toga vrlo teko uspeva-
ju da ponovo zaspe.
Obino se to u ovo doba no
i reava pilulama za spavanje.
Ako tako radi i ova plavua, za
desetak minuta najvie moi e
da napusti svoje skirovite i na
stavi potragu za Tigom. . .
Oh, boga mu! ree e
na tiho nad njim, sa malo gne
va u glasu. Lesli vide kako se
vitke noge sputaju na pod. Sa
mesta na kojem se nalazio vi
deo je samo duge noge, lepo iz
vajane bokove i ljupku stranji
cu dok je ena ila prema vra
tima kupatila.
Malo je ena koje hodaju kao
kraljice dok su same u sobi i
etaju do kupatila da zadovo
lje jednu od onih prozainih po
treba, ali je ova ena uinila
upravo to.
Glumica ili model, zakljui
nina. Njima je takav nain
hoda postao druga priroda. . .
um vode iz kupatila preki
de ga u tim mislima, i on se
zapita da li ima vremena da iza
e ispod kreveta i skoi do vra
ta pre nego to se ena opere.
Ona je, meutim, ve stizala
nazad, trljajui se pekirom ko
ji nemarno odbaci na pod pre
nego to se sa uzdahom pono
vo spustila na krevet.
Trenutak docnije Lesli u zve
ket stakla i oseti blagi miris
dobrog konjaka. Pilule za spava
nje, dakle, ne dolaze u obzir,
premda i konjak esto ima sli
no dejstvo. U svakom sluaju,
proi e prilino vremena pre
nego to se usudi da izae iz
svog ne ba udobnog zaklona.
59
Samo stopu-dve nad njim,
ena je srk u tala konjak iz svo
je ae, tiho pevuei. Cuo je
um njenih kukova na poste
ljini kada su se ritmino pokre
nuli i osmehnuo shvativi ta
radi.
Ono ogledalo iznad toaletnog
stoia preko puta kreveta? Da
li bi mogao neto videti u nje
mu?
Pomerio se beumno na po
du i malo izvukao glavu ispod
postelje.
Da. . .
Ne sluajno, ogledalo je bilo
postavljeno tako da se moe
videti gotovo itav krevet. e
na je upravo to i inila: u je
dnoj ruci bila joj je aa, dru
gu je spustila meu rairene
noge, milujui pogledom svoje
telo u ogledalu i tiho pevuei.
Vrlo lepa ena; pravilne cr
te lica, sone usne, -krupne ta
mne oi. Dojke joj sada stoje
skoro sasvim uspravno, izazov
ne sa svojim napetim bradavi
cama.
Ritam njenih pokreta se ma
lo ubrza i ona sklopi oi, ujeda
jui divnim belim zubima do
nju usnu. duboko je uzdahnu
la, stresla se itavim telom, a
onda otvorila oi i osmehnula
se svojoj slici u ogledalu, ot-
pijajui poslednji gutljaj iz a
e i paljivo je vraajui na
stoi.
Da li e sada zaspati? Ili...?
Ne. . . vatra koja gori u tom
raskonom telu ne da se ugasi
ti tako lako. . .
Lesli je uo kako se obre
brojamik telefona.
Halo, dragi! mazno re
e ena kad joj se sa druge st
rane ice javi nervozni muki
glas. Mogu li da doem kod
tebe?
Ne sada, do avola! I m
am posla! na mestu gde se
nalazio, za ninu nije bio nika
kav problem da uje glas mu
karca iz telefonske slualice.
Da li je to Tigov glas? Da
li je ova dama, to se tako la
godno protee na stopu iznad
njega, ena kojoj on trenutno
poklanja deo svoje panje? Ne
naroito veliki deo, sudei bar
po tonu- kojim joj se obraitio...
Zato? otegla je ona,
iako uho nine oseti neiskre
nost u njenom glasu. Ti me
ne voli vie, je li, dragi?
Nosi se do avola! od-
reza njen sagovornik otro.
ula si, imam posla!
U slualici krenu i veza se
naglo prekide.
Prokleti kukin sin ti
ho ree ena, ne isputajui slu
alicu iz ruke. U redu, pri
jatelju. . . sam si tako hteo.. .
J o jednom brojanik se ok
rete.
Halo! sada je enin ton
bio zapoveniki, arogantan.
Vanda Hejs. . . ne mogu da za
spim, neka mi Eulalio donese
vru aj.
Osvetniki je tresnula slua
licom o aparat i zadovoljno se
protegla, pumei sebi jo jednu
au konjakom. Oprezno vire-
i ispod postelje, ninda vide ka
ko se ponovo pokrila tankim
svilenim pokrivaem, ali tako
da joj nago telo pod njim de-
luje jo izazovni je.
Korake u hodniku uo je mno
go pre nje. Lak, elastian ko
rak vrlo krupnog i visokog o
veka, jednog od onih koji bez
napora nose svoje telo zahva
ljujui snanim miiima.
Euilalio je zaista bio visok i
krupan. I veoma skladno gra
en, vide nina kada su se vra
ta otvorila. Blistavo bela livreja
.sapinjaila mu teio, ali je crnpu
.rasto lice nad njom bilo neobi
no neno i mlado. I verovabno
vilo privlano za usamljene e
ne iju strast nije lako zadovo
ljiti. . .
Va aj, gospoo Hejs
ree mladi s potovanjem. I a
ko se povukao pod krevet da ga
sobar ne bi video sa vrata, Le-
sli u njegovom tonu os&ti samo
potovanje. Ako je Eulalio i mi
slio o zgodnom teJju Vande He
js, onda se zadravao samo na
praznom matanju, i ne sanja
jui da je zaista moe dobiti.
Prospi taj prokleti aj ne
gde u kupatilo i doi ovamo,
Eulalio ree ona tiho.
Da, gospoo?
Ne uje dobro glas joj
je ve promukao od elje.
Baci taj glupi pcsluavinik, iz
gleda smeno sa njim u ruci.
Gospoo, ja. . .
Zavei, Eudalio Lesli
u utanje svile i pokriva pa
de, guvajui se, na pod pored
njega. Svia li ti se ovo to
vidi, deko? Dobra sam, zar
ne?
O, da, gospoo. . . V i ... vi
ste divni!
U svom zaklonu nina zavr
te glavom, smeei se. Eulailio
nije tako naivan kao to bi se
zakljuilo gledajui mu u lice.
Kada j e jednom shvatio ta se
dogaa, veoma brzo e preuze
ti inicijativu.
I ti si lep deko, Eulalio.
Skini to sa sebe. . . hou najpre
da vidim kakav si. ..
Da, mladi je ve imao is
kustva sa damama kao to je
ova ovde. Svilaio se lagano, a
puui vatrene rei na engles
kom obilato pomeanom sa kre
olskim koji se govori na Haiti
ju.
Oh, ovee ree promu
klo ena. Pa ti si dobar, a
volski dobar! Znala sam da si
dobar, ali to. . . Doi ovamo!
K revet zakripa pod teinom
mladog oveka i nina se osme
li da jo jednom pogleda u og
ledalo. Kleei na ivici kreve
ta mukarac tamne koe drao
je enu obema rukama za ku
kove i lagano je privlaio sebi.
Ooooo! zaistemja ona.
J o, Eulalio. .. jo. . .
Nagli pokret koji izazva pri
guen vrisak na utsne ene.
0, boe, kaiko si veliki! 0,
boe, ekaj. . . ne pomeraj se
sada. . . ekaj. . . ekaj. . .
Doveden i protiv svoje volje
u poziciju voajera, nina je ra
zmiljao da li bi ovaj neplani
rani dogaaj mogao biti od ko
risti za njega.
Moda bi i mogao. . . ako je
prvi poziv maloas bio name-
njen Tigu, onda e uvenog ple
jiboja verovaitno zanimati s kim
trenutno provodi vreme njego
va ljubavnica. Pa ak i ako ni
je, prevareni ljubavnik, ma ko
bio, verovatno e napraviti pri
linu guvu i izazvati mnogo
galame.
Ovu uspavanu kuu treba ma
lo razmrdati, jer se niine mno
go bolje nego ostali snalaze u
kompl iko van kn situacijama. . .
&
Oprezno je izvirio ispod kre
veta, motrei u ogledalu vat
rene pokrete dvoje ljudi. Video
je samo iroka Eulalijeva lea
i dve duge bele noge ukrtane
na njima. Mladievi energini
i vesti pokreti izazivali su pri
guene krike na usne ene; u
ovom trenutku ni jedno ni dru
go ne mare mnogo za ostatak
sveta oko njih.
Utoliko bolje. . .
Brzinom zvearke, ruka nin-
e izroni ispod kreveta i svue
na pod telefonski aparat, ne
izazivajui nikakav um. Malo
as je Varnda obrnula samo dva
broja kune centrale i on ih je
urezao u memoriju, iako ih je
mogao odrediti samo na osnovu
zvrjanja brojanika koji se vra
a u osnovni poloaj.
Okrenuo je ista ta dva bro
ja, vrlo tiho, a onda pokrio slu
alicu akom ostavljajui mi
krofon otkriven.
Leei na leima, on oprezno
podie mikrofon do same ivice
kreveta. Onaj ko je sada na
drugoj strani linije nee imati
mnogo muke da raza.zna kakvi
to tajanstveni umovi sltiu do
njega.
I u-tae, koncentrisan na zvu
ke iz slualice. Sada moe ti
ho vratiti aparat na stoi, os
tavljajui, naravno, slualicu i
dalje pored njega.
Ooohhh, ovee! ste
njala je Vanda Hejs. Tako...
jo. . . tako, tako!
Povukavi se dublje pod kre
vet, nina je ekao. Znao je da
nee mora/ti dugo da eka.
Mukarci su, uglavnom, lju
bomorni. A ak i oni najirih
s hvatan ja vrlo teko oprataju
ako enu uhvate u 'krevetu sa
sobarom tamne boje koe. Bez
obzira na to koliko im je, zapra
vo, stalo do te ene.
Koraci u hodniku bili su br
zi i ustri. Covek koji je dola
zio nije zastao pred vratima,
nije se potrudio ak ni da ih
normalno otvori. Snaan uda
rac nogom izbio ih je iz leita
tako da su tresnula o zid, odki-
dajui jednu arku, u itavom
oblaku praine.
Zena vrisnu, visoko i prodo
rno. Eulalio skoi sa kreveta i
njegova stopala naoe se na
stopu pred licem nine. Listovi
nogu nekontrolisano su mu dr
htali i Les'li jasno u kako di
e ubrzano, kratkim gutljajima
vazduha, tipinim za uplaenog
oveka.
Panja nine, meutim, bila
je koncemtrisana na oveka ko
ji je sada zastao u okviru vra
ta, sa rukama oslonjenim o bo
kove, iroko se cerei.
Usko, preplanulo lice finih,
aristokratskih crta. Lepo i mu
evno, lice plej boja koji pokla
nja mnogo panje svom izgle
du.
Samo to ovaj plejboj nije
bio mekuac. Naprotiv. . .
Ti, droljo! ree prido-
iica kroz smeh. Ti prijava,
mala, kurvinska kuko!
Moda je taj smeh ohrabrio
enu, ali je nina ve po tonu
glasa znao da ovek na vrati
ma, iako nalazi da je prizor za
bavan, nee biti manje strog u
kanjavanju prestupnika.
J er, to je bio Tig. J udin Tig,
jedan od najbogatijih i najopa
snijih ljudi na svetu. . .
Dragi! poe ena histe
rino. Nemoj mu verovati!
Naruila sam aj, a taj prokle
ti crnac se bacio na. mene i. . .
Zavei, Vana. Ti. . . kako
se ono zove. . . Eulalio? Eula-
lio, ti e umreti! Sada, ovog
trenutka!
Govorei to, Tig naini ne
koliko zagonetnih pokreta ru
kama, fiksirajui sobara pogle
dom koji je blistao crvenim
plamenom.
Ta boja. . . kao oni visoki va
tren i stuibovi koj i su na vole-
ba.n nain proetali dunglom
I l-aVaa!
Vudu maija ponovo, bez
sumnje. Ko zna kako i kada,
Tig je savladao tajne vetine
prenete pre nekoliko stotina go
dina iz srca crne Afrike na ovo
karipsko ostavo!
Prsti na stopalima pred li
cem nine naglo se zgrie i
Lesli jasno u krkljanje, um
kakav oveku izbija iz grla ka
da ga neko stegne sa obe ru
ke.
Nije to trajalo' dugo, nekoliko
sekundi. Mnogo krae nego ua
snuti vrisak ene kada je shva
tila ta se to zbiva pred nje
nim razrogaenim oima.
Teko telo srui se na pod,
zatresavi ga, ali ne onako ka
ko obino pada telo tek umr
log oveka, meko, nalik vrei
sa krpama. Eulalio se sruio
ve ukruan, poput jedne od
onih vitkih kraljevskih palmi
kada se stablo presee iznad sa
mog korena. ..
J udine! aputala je
ena, povlaei se po postelji
prema prozoru. Nemoj.. .
nemoj me ubiti. . . ja. . . nisam
63
htela, zaista. . . Zvala sam te, a
kada ti nisi. . . ja. .' . Neeee!
I dalje se smeei. Tig je pri
lazio postelji. Lagano, bez ur
be.
Koncenitrisan je na njeno li
ce i oi, u elji da joj zada to
vie straha pre nego to pree
na samo kanjavanje. To je tre
nutak koji bih j a mogao iskori
titi. . .
Zakotrljao se po podu pre
ma suprotnoj strani leaja, jer
je na drugoj strani leala pre
preka od Euilalijevog tela. Na
trenutak mu je kroz glavu pro
letela pomisao da bi vudu
maiia moda mogla delovati i
na njega, bez obzira to ne ve-
ruje u njene moi, ali je tu po
misao odmah odbacio od sebe,
koncenttriui se na glatki, hitri
pokret kojim e iskoiti ispod
kreveta i ispraviti u onom u-
skom prostoru izmeu leaja i
prozora.
Izveo je taj komplikovani po
kret hitro i veto, unapred se
naslaujui izrazom iznenae
nja na Tigovom licu kada se po
jaivi pred njim.
Stao je, irei ruke, podignut
na vrhove nonih prstiju, spre
man da munjevito reaguije. On,
nina, stvorenje uasa iz starih
japanskih legendi, stvorenje i
ja sama iznenadna poja/va mo
ra uterati strah u kosti svakom
ko se nae pred njim!
Bilo je iznenaenja na Tigo
vom licu, zaista, ali je to tra
jalo kratko, krae od treptaja
oka. Odskoio je elastino una
zad, vrlo dugim skokom, i sam
irei ruke pokretom koji je
morao imati neko znaenje.
Hilai-! zaurla iz punih
grudi, dubokim, grlenim gla
som, nimalo nalik njegovom
prirodnom glasu. Mir-r-roa-
no!
Tigove ake sklopie se pred
njegovim grudima, uz glasan
zvuk, nalik na eksploziju. Mu
nja pakleno cnvene boje polete
preko prostorije, naglo se ire
i i izazivajui treperenje va-
zduha koje trenutno pomuti vid
nine.
HARAGEI!
Nikada jo do sada haragei
nije tako glasnim krikom upo
zoravao na smrtnu opasnost!
I znenadni impuls kojem ni
sam nije znao uzrok nagna ni-
nu da sa obe ruke istrgne ka-
tana iz korica privrenih uko
so preko lea. Plavi blesak ple
menitog elika sukobi se sa or
venom vatrom i vaizduh zapu-
cketa kao od jakog elektrinog
pranjenja. I spred nine, telio
ene zahvaeno crvenim, hlad
nim plamenom zakoprca se na
postelji i ona ispusti jo jedan
prodoran krik krajnjeg uasa.
Novi blesak, samo delimino
ublaen time to je trenutak ra
nije nina zatitio oi kapcima,
novo pucketanje u vazduihu,
snanije nego maloas. Nina
oseti kako mu obe ruke trnu,
ali katana ostade nepomian
pred njegovim licem i telom
dok su sa otrice od plemeni
tog elika vrcale bele iskre.
Novim skokom Tig se izgubi
kroz vrata, ali je nina oseao
njegov pogled na sebi sve do
trenutka kada ga j e zaklonio
zid.
Pogled koji moe da ubije,
taj izraz esto se uije u obi
nom razgovoru. Za ovaj pogled
ak ni nina nije bio siguran
da ne bi mogao ubiti. . .
'Neverovatmol, pomisli tre-
pui oima da odagna svet-l u -
cave take koje su jo lebdele
na mirenj.ai. -Neega opiplji
vog ima u tim v.udu maija
ma. . . opipljivog i smrtonos
nog!
Sta sada da uini?
Da potri za Tig om i jo je
dnom izazove odmeravanje sna
ga drevne japanske vest ine i
afrikih arolija?
Nine ne ine nita, a da ni
su sigurni u ishod takvog dela.
Ne iz straha. Svaki od njih sp
reman je da umre, ali tek po
to najpire izvri svoj zadatak...
Ne, bie vremena za nove o-
braune. Pire toga mora poku
ati da dozna neto vie o pri
rodi i opsegu moi kojima Tig
raspolae. Sa malo sree, Taba
sko Pit je do sada otkrio bar
mesto sa kojeg moe nastaviti
traganje. Pridruie mu se pre
nego to sunce izae iz mora;
dan pred njima nee biti ugo
dan, j er Tigovi ljudi e uskoro
poeti detaljnu preltragu itave
okoline.
Okrenuo se prema prozoru,
hitajui da nestane u tami pre
nego to Tig uspe da dozove
svoje strae. J edan skok i. . .
J o jednom hairagei ga upozo
ri u poslednjem trenutku na
opasnost, iako to upozorenje ni
je imalo onakav intenzitet kao
maloas. J o jednom je reago-
vao na najbolji nain, elastino
odskauii u stranu pred novim
napadom.
Telo ene iznenada se pokre
nulo na pos/telji iza njega i ona
je pokuavala da mu se baci na
lea, isputajui iz grla dubok
Ziverski krik.
Izbegao j e njen napad, ali se
ona doekala na noge tako da
mu presee put prema prozo
ru. I ne samo to. . .
Cim su njena bosa stopala
do,takla pod, ona se ponovo ba
ila na njega, pruajui prste
kao kande prema oima nine.
K retala se bre, snanije i sk
ladnije nego to bi njeno telo
normalno moglo da se kree,
ali to nije bilo ono najstrani
je-
Njene oi otvorie se kada
je bila na vrhuncu drugog sko
ka. Nini se uini da kroz dva
mala okrugla otvora gleda di
rektno u pakao!
Beonjae i enice nisu se da
le videti; iz oba otvora na licu
ene bletao je onaj isti uasni
orveni plamen s kojim se ve
borio!
Podiui sa obe ruke katana
popreko ispred sebe, nina od
baci telo ene snanim pokre
tom unazad, udarcem u nagi,
napeti trbuh. Vratila se, odbi
jena od zida, kao elastina op
ruga, izoblienog lica, iskeenih
zuiba, sa plamenom koji joj je
izbijao iz onih duplji.
Nije imao izbora, zaista ga
nije imao. . .
Dnvene stepenice u dubini
zgrade tutnjale su pod mnogim
nogama koje su hitale navie.
Oni e stii za najvie trideset
sekundi, sa ve punim i otko
enim automaitskim pukama.
Vrh katana zari se taino me
u dve savrene dojlke i proe
lako dalje, kao kroz vodu. Za
ustavljena na vrhuncu svog
skoka, ena sklopi obe ruke o-
ko plavkastog elika, nastojei
refleksnim pokretom da sprei
da joj prodre dublje u telo.
Crvenila naglo nestade iz nje
nih oiju i dva obina, lepa e
nska oka uasnuto se zagledae
u ninu. Otvarajui usta, ena
vrisnu, ali taj vrisak prigui
talas krvi koji joj navre na u-
sta, prskajui kao vodoskok sve
oko sebe.
Trzajem leve ruke nina i
upa mai iz njenih grudi, pu
tajui da se nago telo meko sr u
i na pod. Skoio je istog trenu
tka prema prozoru, _ kidajui
mreu za komarce teinom sv
og tela i silinom skoka.
Skok sa prvog sprata nije ne
to neobino za jednog ninu.
ak ni sa mnogo vee visine,
jer njihova tela mogu da pod
nesu mnogo vie od tela obinih
ljudi. . .
Sklopio je oi na trenutak
dok je izlletao kroz prozor. Taj
pokret imao je dvostruku fun
kciju: da zatiti oi od eventu
alnih povreda od pokidane mre
e i da ih prilagodi tami koja
e vladati napolju. Mnogi su
ljudi umrli zato to su irom
otvorenih oiju naglo izjurili
iz osvetljene prostorije u mrak.
Otvorio je oi u pravom tre
nutku da vidi dvojicu ljudi pod
sobom, njihova bleda, iznena
ena lica podignuta navie, ru
ke koje urno podiu cevi pu
aka prema toj senci to tako
nenadano stie sa prozora pre
ma njima.
uriken zazvida kroz vaz-
duh, izbaen iz Lesdijeve desne
ruke. J edan od dvojice Tigovih
ljudi, pogoen pravo u levo o-
ko, ispusti puku, prinosei o-
be ruke pogoenom mestu, ali
j e silina udara bila takva da
on ne stie da dovri taj pokret.
0krenuvi se jednom oko sebe,
kao oamuena maka, on se
bez glasa srui u trarvu.
Nina se meko doeka na no
ge na samo korak od drugog
oveka. Shvativi da nema vre
mena da upravi puku prema
njemu, ovek otvori usta da kri
kne. Da li je hteo da se pobuni
protiv dolaska smrti, ili jedno
stavno da dozove u pomo, ne
e se nikada doznati. ..
Ve krvav, kosi vrh katana
kratkim pokretom mu prereza
vrat, odvajajui bez napora gla
vu od teJ a. Vazduh koji je iz
plua navirao kroz dunik, izju
ri sa glasnim uzdahom kroz
stvoreni otvor, pre nego to je
mogao pokrenuti iznenaenjem
ukoene glasne ice.
Tih kao sama smrt, nina pre
tra uski travnjak i izgubi se u
ukrasnom bunju raskonih tro
pskih boja.
Svako drugi na njegovom me
stu bezglavo bi potrao u tamu,
to dalje od kue pune gnevnih
ljudi, ali nina uvek ine sup
rotno od onoga to njihovi pro
tivnici oekuju. . .
Ostao je u neposrednoj blizi
ni kue, posmatrajui kako se
pale svetla u gotovo svim pro
storijama, sluajui uzbuene
glasove ljudi koji su trali unao
kolo, maui pukama i doviku
jui jedni drugima glupe i ne
promiljene rei.
Kao uznemireni mravi, pro
lete nini kroz glavu. Zar je
mogue da Tig tako loe zapo-
veda svojim ljudima?
Sve to je do sada znao o ple
jiboju kriminalcu govorilo je
suprotno.
ta, dakle, znai ovaj zaklju
ak?
Slino nini, ni Tig ne eli
direktnu konfrontaciju, nesigu
ran u njen ishod. Prema to
me. . .
Kao i do sada, Tig se ne za
drava dugo na jednom mestu,
svestan prednosti begunca nad
progoniteljem. J er, kako kae
stara japanska izreka, begunac
ima sto puteva, a onaj koji ga
goni samo jedan. . .
Preputajui svojim ljudima
pote.ru za nepoznatim uljezom,
Tig e brzo napustiti ostrvo.
Brzo.
To znai ponovo nekim brzim
gliserom, ili. . .
Ili avionom?
Sandler mu je opisao polo
aj malog sportskog aerodro
ma u blizini plantae. Skriven
u dungli i veto kamufliran,
naravno.
J edini problem je to najkra
i put do aerodroma vodi pre
ko sada jarko osvetljenog pro
stara oko kue. itav taj pro
stor ve je do sada prepun Iju
di koji nee oklevati da puca
ju na prvu>sumnjivu sen'ku.
Osmehnuvi se pod svojom
kapuljaom, nina pognut po
e da se probija kroz bunje, i
to pravcem iz kojeg je i do
ao.
Neko e se uskoro setiti da
bi patrole na dipovima mnogo
bre i lake mogle da proe
ljaju plantau. Pre nego .to
se to dogodi, on se mora nai
u neposrednoj blizini nadstre
nice pod kojom sada mirno
dremaiju Tigova motorna vo
zila. . .
* *
(Njegova procena, kao i obi
no kod nini, bila je savre
no tana. J edino u emu se pre
vario bila je brzina sa kojom
je Loueri reagovao.. .
Skriven u dubokim senkama
rasitinja, nina je posmatrao
krupnu Louerijevu figuru ka
ko energino govori ljudima o-
kupljenim oko sebe ispred na
dstrenice. Pokreti njegovih ru
ku bili su precizni i jasni, ak
i sa ove razdaljine.
Grupe od po tri vozila kre-
nue na sve etiri strane sve
ta, vozei u cik-cak sve do og
rade plantae. Ukoliko ne otkri
ju tragove da je neko tuda iza
ao, ponovo natrag, sporije, de
taljno pretresajui svaki bun.
Zamisao koja obeava. Na
Lourijevu nesreu, ne bi dala
rezultate, jer ovoga puta nje
govi ljudi kreu u poteru za
jednim ninom.
Prost raun pokazae da je
tuce vozila nedovoljno da is
tovremeno pretrai itavu po
vrinu plantae unutar jake og
rade od bodljikave ice nai
kane alarmnim ureajima. Co
vek sa dovoljno nerava mimo
e saekati da vozila prou po
red njega ili im se tiho ukla
njati sa puta, ne marei za bu
ku motora i svetlost farova ko
ja klizi po bunju, travi i dr
veu. Loueri, naravno, rauna
da e se uljez odati nekim ner
voznim potezom, to bi se ve-
rovatmo i dogodilo da je u pi
tanju obian protivnik.
Razmislivi o Loerijevom pia
nu, nina se povue stotinak
jardi dalje od kue i odabra je
dno hlebno drvo u iju se kro
nju podigao bez imalo napo
ra, ostavi da lei skriven me
u krupnim miriljavim li
em.
J edan od dipova mora pro
i ispod njega, vozei u cik-
cak meu drveem. Ostala dva
koja krenu na ovu stranu, do
ovog mesta bie dovoljno dale
ko kada nina zapone napad.
Panja ljudi u njima okrenuta
je okolini, niko nee ni gleda
ti ta se zbiva na susednim vo
zilima.
Pouri, Loueri, ree nina
u sebi, posmatrajui kako lju
di u grupama od po trojica hi
taju prema dipovima. Tvoji
ljudi su jedini sauvali hladno
krvnost i ostali na okupu, to
pokazuje da si ih nauio ta je
disciplina, nasuprot onim ga-
lamdijama koji su se zatekli
u velikoj kui. Nemoj sada gu
biti vreme, inae e mi tvoj ga
zda umai. ..
Motori vozila, meutim, ve
su tutnjali i prvi dipovi sila
zili su sa betonskih staza da
bi se ustremili u tamu, probi
jajui je dugim mlazovima be-
le svetlosti.
Pazei da ga ne izda biesak
otrice, nina lagano izvue ka
tana iz korica i poloi ga uz
bok, skupljajui miie.
Njegov dip je onaj koji je
sada sasvim levo. Zastao je da
bi ljudi na njemu bolje ispi
tali bunje puno mranih sen-
ki. Utoliko bolje; ako malo za-
68
ostane, posada druiga dva vo
zila nee imati ni prilike da
primeti da se neto dogodilo
ovome.. .
J o trideset jardi. Sada ve
sasvim vidi ramena i glavu vo
zaa i siluete dvojice strelaca
koji paljivo motre napred i u
siranu, steui automatske pu
ke u rukama.
J o dvadeset jardi. .. jo de
set. . .
Duboko udahnuvi, nina sa
eka da prednji deo dipa do
e pod mesto na kojem je e
kao, a onda ga miii nogu od
bacie kroz lie, nanie.
Prvi udarac maem zadao je
pre nego to su mu noge do
takle vetaku kou zadnjeg se
dita otvorenog dipa. Glava
onoga koji je sedeo desno raz
dvoji se uz zvuk koji je pod-
seao na kripu kore od lube
nice pod otrim noem; drugi
ovek tre glavu da vidi ta je
to sa neba palo u dip, ali je
nina do tog trenutka ve imao
oslonac .za svoju desnu nogu.
Nesiguran oslonac, istina, ali
sasvim dovoljan da prstima le-
ve noge zada strahovit udarac
u slepoonicu svoje druge r
tve.
I sputajui ma iz desne ru
ke na pod dipa, on pade na
kolena, oslanjajui se o povi
jena lea dvojice mrtvaca. Nje
gove ake sklopie se otpozadi
oko vrata vozaa koji se izne
naeno okrenuo uvi komea-
nje iza sebe.
ovek ispusti volan, nastoje
i da se oslobodi stiska koji ga
je ubijao, ali su reakcije nin-
e, kao i uvek, bile strahovito
brze.
Prljenovi u vratu vozaa
glasno kljocnue, proputaju
i pod pritiskom. I ako mu os
lonac nije bio siguran, nina
uspe da snanim pokretom od
baci mirtvo talo u stranu, u mr
ak, i hitro se prebaci na sedi-
te vozaa, vrsto prihvatajui
volan i polaui nogu na pa
puu gasa.
'Dip poskoi, kao rasni konj
koji je na sebi prvi put osetio
jahaa koji e mu svojom ve-
tinom omoguiti da zaista po
kae sve to zna i moe. Nagi-
njui se da jednom rukom do
hvati katana sa zadnjeg sei-
ta, Lesli drugom hitro poe da
rnenja brzine, sve dok motor
dipa nije poeo da prede sa
maksimalnim brojem obrtaja.
Sada je ponovo morao da se
vrati volanu, naravno. Vonja
po neravnom terenu punom pre
preka ak i za reflekse jednog
nine nije bez opasnosti.
Neko je zaurlao u dipu de
sno od njega kada je proleteo
najveom brzinom, ali oni ne
e jo pucati. Tama i drvee
spreie ih da vide ko je za
volanom, a prvo to e im pasti
na pamet bie da je posada o-
vog dipa neto ugledala i kre
nula u poteru za njim.
Buka sada vie nije bila va
na. Za nekoliko minuta on e
uskoro presei plantau i stii
do ograde na drugoj strani, ta
mo gde se skoro paralelno sa
njom prua pista aerodroma.
Pripreme za poletanje aviona
svakako su ve pri kraju i on
vie nema vremena za gublje
nje. ..
Na vlanoj travi dip se na
glo zanese ,dokaivi desnim
bokom stablo drveta. Lim za-
kripa, ali to jedva da na tre
nutak umanji brzinu zahukta
log vozila iz ijeg je motora
nina izvlaio maksimum.
Druga dva dipa daleko su
zaostala za njim. Ma kako do
bri bili, njihovi vozai jedno
stavno ne mogu slediti tempo
koji im Lesli diktira. Njihovi
refleksi, im brzina .prede pe
deset ili ezdeset milja na sat,
vie nisu dovoljni da izbegnu
prepreke koje tako neoekiva
no izbijaju iz tame u ovom be
sputnom predelu.
Lavirajui meu krupnim dr
veem i bezobzirno krei pred
sobom nie bunove, dip se
probijao, nalik bolidu koji vi
e nita ne moe zaustaviti. J o
najvie jedna milja do ogra
de, manje od jednog minuta vo
nje. . .
Da li e stii na vreme?
Pogled mu je bio uprt pra
vo napred, tako da je samo kra
jikom oka opazio trenutak ka
da je sveti ost sa tla odozdo o-
basjala kronje udaljenog dr
vea.
Steui zube, on dodade gas,
ne marei za kripanje izmue
nog lima u dodiru sa jo .je
dnim drvetom koje dip nije
mogao da potpuno zaobie. Te
svetlosti pred njim govore da
su upaljene svetiljke du pis
te i da e travnatom povrinom
uskoro zaurlati jedan od onih
malih sportskih aviona kojih
Il-a-Va, po Sanlerovom iska
zu, ima dva ili tri u svakom tre
nuitku.
J o pola mil je.. .
Kroz bulku motora probi se
jo jedan um, veoma slian.
Negde na poetku jo uvek je
dva vidljive piste poeo je da
radi i motor aviona.
Ograda. .. visoki i vitki be
tonski stubovi koji se bele u
tami. Redovi bodljikave ice
razapeti izmeu njih jo se ne
vide u mraku, ali ,h a rage i j as
no najavljuje njihove eline
bodlje koje ine barijeru izme
u nine i njegovog cilja.
Kroz drvee sada se jasno na
zire pravac pruanja piste i
njenu duinu, jer se svetilost
probija kroz lie. I zbice goto
vo na sam kraj, otprilike kod
mesta gde e se tokovi avio
na odvojiti od tla.
Sagnuo se, zaklanjajui gla
vu i ruke u asu kada se dip
punom brzinom zario u elasti
nu prepreku od bodljikave i
ce. Lim ponovo zakripa, ovo
ga puta drukijim tonom, i na
trenutak se inilo da e gusti
redovi ice odoleti tom nasr
taju.
Uz melodian zvuk, meutim,
ica se pokida i naglo oslobo
eni kraijevi zazuijae kroz va-
zduh, ibajui oko sebe. Dip
poskoi na neravninama, ali Le
sli ne skide nogu sa papuice
gasa.
U pitanju su bili sekundi,
moda i delovi sekunde, jer
motor aviona ve radi punom
snagom postepeno poveavaju
i brzinu na travnatoj pisti.
Steui zube, Lesli usmeri
dip u najvei gusti. Zakon ve
rovatnoe rekao mu je da u
itavom tom spletu mora po
stojati bar jedno drvo dovolj
no debelo da zaustavi dip u
njegovom naletu, ali se on ovo
ga puta odluio na totalno ha-
zarderski potez.
Najzad, kako je to Tabasko
Pit veoma rado govorio, mo
da je taj prokleti zakon ba u
ovom trenutku na odmoru. . .
Mora da je ovoga puta zakon
verovatnoe odista bio na od
moru, jer zahuktalo vozilo go
tovo bez otpora probi posled-
nju prepreku. Preletevi izme
u svetiljki postavljenih na tlu
da oznae ivicu piste, dip za-
ora po ravnom, travnatom tlu
dok je Lesli svom snagom pri
tiskivao papuu konice, bore
i se sa volanom.
Desno od njega, mali avion
srljao je pravo na tu iznenad
nu prepreku na pisti. Nalazio
se u onom najkritinijem trenu
tku poletanja kada i najmanji
gubitak brzine znai katastror
fu; pilot sada ne moe da ui
ni nita drugo ve da pokua
da to p-re podigne avion u va
zduh i preskoi dip.
Razbacujui unaokolo travu
i parad zemlje, dip se uko
pa nasred piste. Dugim skok
om, Lesli iskoi i otkotrlja se
u stranu, motrei na elinu pti
cu koja je jurila na njega. J o
j e previe blizu, jer ako do su
dara zaista doe, rezervoari avi
ona buknue kao zapaljena i
bica, razbacujui unaokolo za
paljeno gorivo.
Kao oko kiklopa, reflektor
aviona probijao je tamu izmeu
dva paralelna niza svetiljki, nje
gov motor je urlao, kao da ti
me potpomae oajnike napo
re pilota to sada svom snagom
vue palicu navie nastojei da
podigne letelicu i odvoji je od
tla pre nego to naleti na smr
tonosnu prepreku.
J o trideset jardi. Tokovi
aviona napustie povrinu pi
ste, ali da li e to biti dovolj
no da ga spase?
Poslenjim dugim skokom ni
na se baci u zaklon jednog r
veta motrei preko ramena na
ono to se zbiva na pisti.
Njegova procena bila j e go
tovo sasvim tana: da je na pi
stu izleteo samo nekoliko sto
pa desno od mesta gde se sada
dip nalazi, avion ne bi uspeo
da preleti prepreku. Ovako, od
luili su delovi jednog jedinog
palca!
Gume aviona ak s mekim
umom dotakoe najvie delove
dipa, ali to vie nije bilo do
voljno. Podiui glavu da bi
pogledom ispratio pticu koja se
naglo uzdizala, Lesli izbaci za
njom promuklu psovku, jednu
od retkih koju je ikada sebi do
pustio.
Oseanje nemoi kod nini
je zaista prava retkost. To je
moda jedini razlog zbog kojeg
moramo oprostiti tu psovku na
em junaku. . .
Oslukujui kako se brujanje
aviona gubi na nebu, nina se
lagano uspravi. Motori dipo
va, jo uvek daleko od ograde
palntae, nisu ga uznemirava-
li; ovde, u dungli koja prekri
va dobar deo ostava, ista je
iluzija traiti jednog jedinog
oveka, ak i usred dana. Lou
eri i njegovi ljudi e to odmah
shvatiti, a naroito sada. ka
da im gazda vie nije tu.
Meutim. . .
Neko se kretao kroz iblje
levo od njega. Tiho i oprezno,
ali ipak nedovoljno tiho i op
rezno za ula jednog nine.
Povukavi se nekoliko kora
ka dublje, Lesli se priljubi uz
stablo jednog drveta, stapajui
se s njim. Taj koji dolazi kroz
umu nema nikakvih izgleda da
iv izae iz nje.
Zvui gotovo neverovatno, ali
Lesli u tim jedva ujnim neo
dreenim umovima prepozna-
de korake Tabasko Pita.
Samo, ta Pit ovde radi? Tre
balo je da se nau na drugom
kraju ostrva, skoro deset milja
od ovog mesta?
Hej? dobaci poluglas
no u tamu.
Tiina.
Ti si, Les?
A ko bi drugi bio? Nae
ptiice su odetele, proklete bi
le!
Ne trudei se vie da hoda
tiho, Tabasko izroni iz bunja,
traei pogledom prijatelja.
He-he-he! Nee daleko. . .
ta si rekao, Pite?
Rekao sam da nee dale
ko Pit u tami srdano stee
ruku nine ispruenu prema
njemu. I mao sam. dosta vre
mena pre nego to su oni sti
gli, pa sam se malo poigrao sa
pumpom za dovod goriva, he-
-he-he!
Ti si. . . ta! ?
Umesto odgovora, Pit podi
e glavu prema nebu. osluku
jui.
I do tada tiho zujanje avio
na iznenada se prekide, a ne
bo na severu naglo osvetli va
trena lopta koja na trenutak
procveta nad morem. Tutnja
va eksplozije stigla je nekoliko
sekundi kasnije, kada se sve-
tlost na severnom nebu ve u-
gasila.
Do avola! tiho ree
Lesli. Kad samo pomislim
da je ona luda trka kroz mrak
bila sasvim nepotrebna. . .
Zao mi je, ortak! ce
rio se Tabasko. Kao to vi
di, i mi obini ljudi, ponekad
uspemo da izvedemo poneto
to uvenim japanskim nina-
ma ne polazi za rukom. Hajde,
budi poten i priznaj: bio si u-
been da ti je Tig jo jednom
umakao?
Naravno da sam bio
osmehnu se i nina skidajui
kapuljau, ve vlanu od zno
ja. Ali, kako si se, do avo
la, stvorio ovde, Pite?
Uhh. . . to je prilino du
gaka pria. Verovatno zato to
je ono to si hteo da doznam
bilo mnogo blie plantai nego
to smo mislili. . .
Zaista? ta si doznao?
Pit zavrte glavom u tami, ok
levajui.
uj, . . nisam siguran da
u najbolje umeti da opiem
ono to sam video, Les. . .
Toliko neobino?
I vie nego neobino
uzdahnu Tabasko. U stva
ri, najbolje e biti da odemo
zajedno i pogledamo jo jedn
om, a? O.vde e ionako usko
ro postati veoma vrue, ako o-
vi motori to ujem znae da
su ti Tigovi siroii za petama.
U pravu si, treba se uk
loniti odavde klimnu nin
a glavom. Hajde, poi na-
pred. .:
K renuli su na jug, u dubinu
ostrva. Ne naroito tiho, j er bu
ka motora njihovih gonilaca pri
guie sve umove, a i Tabas
ko Pit je nedavno proao ovim
istim putem, to znai da na
njemu ne vreba nikakva opas
nost. Bar ne do onog mesta ko
je je toliko iznenadilo Pita svo
jom neobinou.
Nina se iznenada ukopa u
mestu.
Kakav je sad to zvuk?
Drugi avion na pisti? a li
je to mogue?
Pi te.. .
ta je bilo?
Tabasko zastade, nekoliko ko
raka ispred nine, j er je i do
njegovih uiju dopro novi zvuk.
Prokletstvo ree tiho.
Prokletstvo. . .
Ti si se, naravno, poigrao
samo sa prvim avionom, zar
ne? Niko ga nije uvao?
Ma jeste. Dripac koji mo
ra da je dremao na strai. Ni
je ni shvatio ta mu se dogo
dilo kad sam ga l'upio pesni
com u potiljak i uuitkao. A to
se aviona ti e.. . paaa, jeste, sa
mo taj prvi sam sredio. Treba
lo je i ostale, a?
Trebalo je, Pite. Sluaj...
Sa mesta u dungli gde su
se nali pista se vie nije mo
gla videti, ali je ono to je do-
piralo do njihovih uiju govo
rilo dovoljno: drugi mali avi
on preao je pistu i sada se di
zao u mrano nebo.
Progunavi neto, Pit tres-
nu otvorenom akom o obli
nje deblo.
Ne ljuti se teio ga je
nina. I sam sam smetnuo
sa uma Tigovu opreznost. . .
Tigovu? Ali. . .
Tig je u tom drugom avi
onu, Pite. Kad je video da ne
ma uvara, shvatio je ta se
moralo dogoditi i nije hteo da
reskira. U tom prvom avionu
bio je verovatno samo pilot,
moda sa nekim od Tigovih I ju
di. On sam lukavo je saekao
da se situacija raisti, a zatim
odleteo na sever. Prema Hai-
tiju, bez sumnje, ako pre toga
ne skrene nekud na drugu st
ranu. Ono to sam doznao o
njemu samo potvruje zaklju
ak da je zaista neprevidiv...
Proklet bio! procedi
Pit. ta sada? Zovemo Su-
miko i nastavljamo poteru,
i l i ... ?
Ne zovemo Sumiko. Ona
sada ima pune ruke posla.
Posla? Kakvog posla,
do avola, sem da sedi u on
om zatonu i eka da doe sa
jahtom do nas?
U jednom od onih zago
netnih sanduka u skladitu bi
la je i jedna zanimljiva igra
ka, Pite. Radar.
Radar?
Da, radar. Sumiko je do
voljno spretna da ga sama po
stavi na jahtu. Tigov avion je
na njenom ekranu i u ovom
trenutku, a ja sam joj naredio
da ga prati, ako to bude potre
bno.
Ne moe, Les. Avion je
mnogo bri od nae jahte!
Tano. Ipak, povrina oke
ana je idealna za tako neto.
Verujem da se Sumiko po pra
vcu leta otkriti krajnji Tigov
cilj i da e se posle toga vra
titi po nas.
A dotle? ta mi radimo?
Sedimo u dungli i priamo lo
e viceve jedan drugom, ili ide
mo do onog mesta koje sam
hteo da ti pokaem? Mislim,
ako je Tig odista umakao, sve
to vie nema nikakvog znaa
ja.
Verovatno. Meutim, pru
a nam se prilika da nauimo
neto novo. . . a takve prilike
ne treba proputati, zar ne,
Pite?1
*
* *
To je to mesto, Les a
putao je Tabasko uzbueno.
I prvi put sam doao samo do
vde i nisam se usuivao da pro
duim. Ne znam. . . ti zna da
nisam kukavica, ali ovo. . .
Les'li bez rei klimnu glavom.
Niz maski u prirodnoj velii
ni, poredanih po obodu male
istine usred dungle, zadavao
je strah ak i sada, kad crve
nilo na nebu najavljuje svet-
lost dana. U tami, ak i neus
traivi Tabasko Pit mudro se
zadrao na distanci, naroito
posle iskustva sa tajanstvenim
stubovima od paklene vatre.
Da, to su vudu-maske, bez
sumnje. Oni koji su ih prote
kle noi nosili sada su otili,
ostavljajui ih tu, na ugaenoj
travi. Pred svakom maskom je
bubanj obojen ivim bojama
proaranim nerazumljivim zna
cima.
Oni su jo bili tu kada si
dolazio, Pite?
Da. . . sve te maske kre
tale su se monotono ukrug, iz
govarajui neku litaniju koju
nisam razumeo, uz pratnju bu
bnjeva Pit se strese. u
dan zvuk imaju ti bubnjevi,
zna. Najeim se ak i sada kad
pomislim na to.
Da, udan zvuk. Ljudska
koa nije ba najbolji materi
jal za izradu bubnjeva, ali o-
vim moima ovde oigledno se
dopada.
Ljudska koa? ali se?
Ne, ne alim se. Siguran
si da su svi otili, Pite?
Do avola, i sam vidi da
nema nikoga!
Vidim, ali. . . iz one koli
be tamo dopire miris dima. ..
a sada se dim i vidi.
Boga mu. . . Hmm, da li
je to skrovite prvosvetenika,
ili samo momka iji je - posao
da ove maske isti i sredi po
sle svakog obreda, ta misli?
Ovo drugo, verovatnije
osmehnu se nina, svlaei
sa sebe kostim od crne svile.
Daj mi drugu odeu iz tor
be, Pite; tek to nije svanulo
i vie ne moram da izigravam
vampira. . .
Ui e. . . tamo?
Da. I ti sa mnom. Ili mo
da nee?
Pit se isceri.
- ovee, smem da uinim
sve to i ti. Ne kaem da u
USPETI da uinim sve to i ti,
ali avolski dobro znam da u
to bar pokuati. J e li to od
govor na tvoje pitanje?
I to odgovor koji sam oe
kivao. Hajdemo.
ekai malo. A ma? Oru
je?
Lesli odmahnu glavom.
Nosim ma, ali mislim da
mi nee biti potreban. U ovoj
igri oruje nee biti direktno
upotrebijeno. Ili mi tako bar
govori instinkt.
Haragei?
Ne, nije haragei. Samo
instinkt koji kae da stvari o-
bino nisu onakve kako izgle
daju na prvi pogled.
Na Leslijev znak, obojica su
izali na istinu, zagledajui iz
bliza v.udu-maske i bubnjeve
koji su sada utali. Ili su pra
vo prema kolibi, niskoj grae
vini od irokih listova palme
naslaganih preko kostura od dr
veta, iji je mrani otvor gle
dao pravo prema njima.
Dim je sada izbijao kroz dru
gi, manji otvor u liu na naj
viem delu krova i do njih je
dopirao prijatan miris sagore-
log drveta.
Pit u hodu proguna neto
nerazumljivo.
Samo napred ohrabri
ga nina. On ve zna da do
lazimo. Da je hteo da napad
ne, odavno bi to uinio. . .
Morali su se sagnuti da uu
kroz niski ulazni otvor. Cak i
u sredini, prostorija nije ima
la dovoljnu visinu da se sa
svim isprave.
Starac je sedeo uza zid, na
suprot ulazu. I spred njega, pla
meni jezici lizali su oveu po
sudu okaenu iznad vatre la
ncem pocmelim od ai.
Gledao ih je mirno, sitnim
ptijim oima pod neurednom
gomilom sasvim bele kose. Si
tan, mrav starac u beloj pa
munoj haljini, neobino istoj
za ovo mesto.
Lesli se osvrte unaokolo. Sem
leaja od trave u jednom uglu,
koliba je bila sasvim prazna.
Ti si onaj koji ima mo
ree starac gledajui u nje
ga. Govorio je onom vrstom en
gleskog jezika koja se govori
na J amajci, izmeanog sa mno
gim panskim i indijanskim re
cima, ali ipak sasvim razum
ljivog za Leslija. Sedi. Ho
e da govori sa mnom?
Da, elim da govorim sa
tobom odgovori Lesli ozbi
ljno, sputajui se u sedei po
loaj na pod kolibe. Tabasko
se nespretno smesti kraj njega,
zverajui zaueno okolo i ve-
rovatno se pitajui ega se to,
do avola, plai u ovoj primi
tivnoj kolibi, pred starcem ko
ga moe savladati i sa jednom
rukom vezanom za lea.
Da, ti ima mo progo
vori starac ponovo poto je iz-
vesno vreme pogledom proua
vao Leslija. Osetio sam to
onog asa kada si stupio na
moju zemlju. Neobina mo;
nikada jo takvu nisam sreo.
Ni tvoje moi nisu ma
nje obine, starce ree Lesli
sa potovanjem.
Ne, nisu. Moramo li da
budemo protivnici? I nemoj mi
sliti da to pitam zato to ose-
am strah pred tobom!
Znam da ne osea strah.
Ne elim da budem tvoj pro
tivnik, ali u to postati ako na
stavi da podrava oveka ko
ji je moj neprijatelj.
ovek koji je tvoj nepri
jatelj vie nije na mojoj zem
lji. Prema tome, ne moram da
ga podravam. Prema tome, ni
ti ne mora da se bori sa mn
om.
A ta je sa njegovim lju
dima? Sta ako ti se oni obrate
za pomo?
J a njih ne poznajem, stra
ne. Moje obeanje odnosi se
samo na senjor Euhenija.
Senjor Euhenio je J udin
Tig, je li tako?
Da. Kau da ga tako zo
vu na drugim mestima. Ne
znam. Nikada nisam stupio no
gom van svoje zemlje.
Zato si mu dopustio da
ivi ovde? Da li zna uopte
ime se sve bavi?
On se bavi svojim pos
lom. J a se bavim svojim posl
om. Moj narod je zadovoljan.
Senjor Euhenio je zadovoljan.
Bolji ti odgovor ne treba.
Da li od tebe Tig dobija
drogu koja oveka ini jaim
i brim, starce?
Da, od mene. A meni je
daju duhovi koji ive u veli
kom drveu i koji ele dobro
mom narodu. Senjor Euhenio
daje bogate darove i titi nas
od ljudi sa velikog ostrva na
severu. Oni su loi ljudi; ako
oni dou ovamo, moj narod e
biti uniten, kao to se to do
godilo pre stotinu godina na
Hispanioli. . .
Vi ste begunci sa Haitija?
Sa Hispaniole, kako je ti zo
ve?
Rekao sam Hispaniola za
to ito su prvi beli ljudi tako
zvali veliko ostr-vo. Haiti je na
e ime za njega. Moj narod ga
je uvek tako zvao. To znai vi
soka zemlja na jeziku Aravak
I ndijanaca.
Nina klimnu glavom. Poz
navao je i storiju ovih krajeva,
kao i svi beli ljudi, uglavnom
od vremena Kolumbovog dola
ska do danas. Aravak I ndija
naca u to vreme bilo je moda
gotovo milion na Haitiju. Sa
da, moda manje od pedeset hi
ljada. . .
Tako progonjen narod, pre
nego to iezne, stie kolektiv
nu svest o injenici da je pro
gonjen zato to mu bogovi ni
su skloni. Njegovi pripadnici
spremni su na sve da bi sebe
i svoje potomke sauvali od
unitenja...
Starce, ita e uiniti ako
ti kaem da drogu koja ove<
ka ini jaim i brim Tig pro
daje zlim ljudima i samo nji
ma?
Uiniti? Zato bih bilo
ta uinio? J a je prodajem se
njor Euheniu u zamenu za za
titu koju nam prua. Zadovo
ljan sam tom zatitom i nasta-
viu da je prodajem njemu,
sve dok je bude eleo.
Kako si preneo svoju mo
na njega, onda? Ne boji se da
je moe zloupotrebiti?
Ne, ne bojim se. Onaj ko
mo zloupotrebi bie i sam ka
njen od bogova zbog toga. A
onda, mo postoji samo na mo
joj zemlji; van nje ona se ne
moe upotrebiti. ..
Hvala ti klimnu nina
glavom. Sada znam dovolj
no. eleo bih samo da te upo
zorim da se Tig najverovatn'i-
je nikada nee vratiti ovamo.
J a u ga ubiti pre nego to to
uini.
J o jednom starac ga je pro
uavao dugim, upornim pogle
dom.
Da ree na kraju ti
bi to mogao uiniti. Ako us-
pe, vrati se ovamo. Govori-
emo o mojim i tvojim moi
ma. Poduavaemo jedan dru
gog, a ti bi moda bolje i od se
njor Euhenia mogao da nas ti
ti od ljudi sa severa.
Nastojau da se vratim
Lesli s potovanjem pognu gla
vu. - - Tvoja mudrost i snaga
bili bi mi dragoceni, ali ja im
am jo mnogo neprijatelja u
velikom svetu izvan tvoje ze
mlje.
Da, to se vidi u tvojim
oima. Progoni nepravdu, si
ne moj, a nikada se ne pita
da li je ponekad i sam ne na
nosi. . .
Nanosim je i svestan sam
toga. Ali neu prekinuti svoju
borbu protiv zla. Nikada.
Sta je zlo? Kako bismo
mogli da shvatimo ta je do
bro da nama zla?
Lesli se osmehnu, posmatra
jui ispod oka kako Tabasko
Pit poinje da se vrpolji im
je razgovor zagazio u duboke
filozofske teme.
Potrebno je mnogo dana
da se pribliimo odgovoru na
ta pitanja, starce, a jo uvek
nemam vremena koje bih ti
smeo pokloniti. Kada doem
ovamo sledei put, stariji i zre
liji nego to sam sada, govori-
emo i o tome.
Da, oseam ogromno ne
strpljenje u tebi, ali i neto
drugo: snagu koja to nestrplje
nje obuzdava u asu kada te
moe povesti u opasnost. Mlad
si, ali poseduje duboku mu
drost Bie pravo zadovoljstvo
uiti te i uiti od tebe. ekau
da se vrati ovamo i znam da
nee doi brzo, adi da e do
i. Neka bogovi Aravaka bu
du sa tobom, to je sve to ti u
ovom trenutku mogu pokloni
ti!
Starac ceremonijalno rairi
ruke i sklopi oi, mrmljajui
neke nerazgovetne rei.
Plamen vatre naglo se podi
e, bez ikakvog vidljivog uz
roka, obavijajui na trenutak
okaenu posudu. Tenost u njoj
prokljua, izbacujui u vazduh
isparenja otrog, ali ne nepri
jatnog mirisa. Tabasko Pit se
tre, ali ga Lesli umiri pokre
tom ruke'.
Duboko je udahnuo mirisni
vazduh, zadravajui ga u plu
ima. Dao je znak Pitu da ui
ni to isto i ovaj ga poslua, ia
ko bez velikog oduevljenja na
licu.
Efekti su doli gotovo trenu
tno; nina oseti kako mu se
telom iri osearj topline, ose-
aj gotovo bezgranine energi
je. I ne samo to: sva njegova
uda iznenada su delovada efi
kasnije nego ikada do sada!
Bio je potpuno svestan sva
kog, pa i najmanjeg uma ko
ji je dopirao iz okoline, inilo
mu se da pogledom sada mo
e da probije zidove od lia,
da prstima opipa mikroskopski
sitne pukotine na glatkom dr-
vetu.
Kraj njega Pit duboko uzda
hnu, napinjui miie. Na licu
mu je lebdeo blistav osmeh, iz
oiju sevao plamen ogromne
energije.
Plamen vatre jo jednom liz-
nu oko posude i poe da se po
vdai. Pognute glave, starac je
gledao pred sebe, i dalje nera
zumljivo mrmljajui. I sparenja
78
prestadoe da se diu iz posu
de, ali njihovi efekti jo uvek
su se oseali.
Idemo, Pite tiho ree
nina.
Uspravili su se i krenuli pre
ma izlazu. Starac nije gledao
u njih, ali su sada obojica bi
li svesni oreola ogromne sna
ge koji je obavijao tu krhku
priliku zgrenu u svom mra
nom uglu iza vatre. . .
Pit je progovorio prvi, ali i
on tek kada su odmakli itavih
stotinak jardi kroz umu i ka
da im se istina potpuno izgu
bila iz vida.
Les. . . osea li ono to
i ja?
Da, oseam. Vudu ma-
ija, Pite. Ovoga puta njene
dobre strane, sreom.
To to matori kuva u on
om njegovom loncu. . . to je
det, a?
Da, det. Taj koncentrat
Tig posle daje svojim ljudima
u malim dozama ili ga proda
je za basnoslovne sume. Delo-
vanje mu je zaista fontastino!
Fantastino je blaga re
za ovo to oseam! Cini mi se
da bih bez napora mogao da
iupam ono drvo tamo iz ko-
rena i bacim ga stotinu jardi
daleko od sebe!
Nemoj to initi, Pite
ozbiljno upozori nina.
ta? Ne misli valida
da... ?
Mislim. Ko zna, moda bi
mogao i uspeti. . . a starcu se
to nimalo ne bi dopalo!
*
* *
Ma do avola s njima!
proaputa Pit. Hajde da is
koimo iz ovog bunja i epa-
mo ih, a?
Lesli odmahnu glavom, pro
uavajui pogledom lica ljudi
koji su im se pribliili u iro
kom streljakom stroju, sa pu
kama na gotovs.
Suvie je opasno, Pite. Ti
ljudi znaju svoj posao; im nas
ugledaju, bacie se u zaklon i
otvoriti vatru, a te puke mo
gu za nekoliko sekundi da iz
bace avolski mnogo olova!
Tabasko se isceri.
Zujanje olova u vazduhu
je zvuk kojeg se nikada nisam
plaio, ortak, ali shvatam ta
hoe da kae. To det govori
iz mene, a? udno, efekti jo
ne prolaze, iako su malo sla
biji nego jutros.
Da, efekti su dugotrajni.
A kad smo kod toga, ne sme
zaboraviti da su ga i oni dobi
li, zar ne?
U redu, ali oterae nas da
lje od obale, prokleti bili!
Ne smeta. Sumiko jo u-
vek ne odgovara na pozive, to
znai da je van domaaja te
male stanice. Kad doe vreme
za to, ponovo emo se pribli
iti obali.
Nije to.. . smeta mi to
itav dan samo beimo kroz
dunglu pred tim tipovima, do
avola!
Bie i borbe, ne brini. Vre
me prolazi i umor ini svoje.
I oni e uskoro postati neopre
zni, a onda dolazi na as. Ha
jde, idemo polako natrag, ve
su nam se dovoljno pribliili...
J o jednom su dva prijate
lja zaronila u dunglu izmiui
pred mnogobrojnim patrolama
Tigovih ljudi, koje su se od ra
nog j utra ukrtale po prilino
predvidljivom obrascu, nasto
jei da do detalja pretresu o-
kolinu plantae, pomiui se
lagano prema dubini ostrva.
Sada su njih dvojica bili na
pe-t milja od severne obale II-
a-Va, na kojoj su se prethod
ne noi i iskrcali. K retali su
se po luku, paralelno sa oba
lom, ne elei da se previe u-
daljavaju od nje kako bi se br
zo mogli vratiti na ugovoreno
mesto u asu kada im se Sumi
ko konano javi.
Njeno utanje znailo je da
je Tig odluio da povea ras-
tojanje izmeu sebe i svojih
progonitelja i to se nije dopa
dalo Lesliju, dok je Tabasko
Pit gotovo kljuao od besa pri
pomisli da bi im plejboj mogao
umai. Nita drugo, meutim,
nije se moglo uiniti: i jedini
preostali avion i amci u ma
rini plantae bili su pod jakom
straom. Plivanje do susednog
ostava u ovom trenutku bilo bi
isto gubljenje vremena i ener
gije, uz dodatnu opasnost da
ih neko opazi na povrini mo
ra osvetljenoj arkim suncem.
Sat kasnije, ponovo su za
stali da se odmore u podnoju
grupice kokosovih palmi i Pit
jo jednom pokua da dozove
Sumiko minijaturnim radio-ure
dajem.
Sluaj, Les! izgovori
apatom. Sluaj!
Sumiko je dolazila, to je ti
ho, ali jasno tvrdio sdabani si
gnal koji je dopirao iz malog
zvunika!
Lesli klimnu glavom i osme
lm u se.
Dobro smo proraunali
ree. Ako odmah krenemo
prema obali, stii emo tamo
gotovo u isto vreme kada i o-
na, sudei po jaini ovog sig
nala.
Ahhh! Tabasko skoi
na noge zadovoljno se proteu
i. A ako taj Loueri, ili ne
ko od njegovih ljudi, pokua
da nas zadri, slomie mu ki
mu golim rukama i baciti ga u
dunglu kao ubrivo za koko
sove palme!
Oprezno, Pite upozori
nina, osmaitrajui okolinu.
Oni nisu ni neoprezni, ni neis
kusni, a umeju da upotrebe o-
ruje koje imaju u rukama. Ni
kome nee pomoi ako zavr
i sa metkom u trbuhu. Sem
moda Tigu.. . a nadam se da
to ne eli?
K renuli su pravo na sever,
nina na elu, doputajui svo
jim ulima, ojaanim delova-
80
njem tajanstvene droge sa os-
trva I l-a-Va da ispituju put
ispred njih.
Nije prolo ni dvadeset mi
nute, a pred nj'ima se ponovo
ukazao niz ljudi u odei kaki
-boje. Njih est svega, ali po
stavljenih tako da za hvata ju i
rok prostor ume koja je ov-
de, u blizini obale, bila mnogo
reda nego u unutranjosti.
Nemoj samo rei da emo
ih zaobii, ortak! proaputa
Pit iza njega. Nemoj samo
to rei, molim te!
Neemo. Iza njih i bo
no su jo dve sline grupe, po
stavljene tako da se preklapa
ju elovi ume koje pretrau
ju. ahovski raspored potere,
zar te nisu tome nauili u Vi
jetnamu?
Nauili su me da onaj ko
j i iznenada napada iz zaklona
ima avolski veliku prednost,
bez obzira na sve te ahovske
poteze!
Da, to je mudra taktika.
J edina razlika u odnosu na Vi
jetnam sada je to to moramo
biti tihi, da ne bismo privukli
panju ostalih grupa.
Tihi? Boga mu, kako bor
ba moe da bude tiha? Te nji
hove puke ne ume ju da govo
re tiho, zna!
Onda im ne smemo dati
priliku da progovore. . . Doi,
treba da pronaemo bolje ma
to za zasedu...
Neprestano bacajui poglede
prema ljudima koji su im se
bez urbe pribliavali, Les'li se
najpre potara da nae zaklon
za Tabasko Pite i vesto ga ka
muflira liem i granjem, ia
ko je ovaj neprestano gunao
protiv toga.
Maskirao je Pitovu ogromnu
figuru tako da je sa sigurno
u mogao tvrditi da e potera
proi na korak od njega, a da
ga ne primeti, a onda potraio
i zaklon za sebe.
J o stotinak jardi i kratki st
reljaki stroj stii e do njih.
Osetljivi sluh nine ve regi
stru je i umove koji u dungli
stvaraju koraci drage dve pa
trole, bono i iza one koja im
se pribliava.
Pedeset jardi. . .
Suenim oima nina motri,
nastojei da jednim pogledom
obuhvati svu estoricu ljudi,
iako je to teko, zbog drvea i
bunja koje ih povremeno za
klanja.
Onaj koji zaostane, makar
nekoliko koraka, bie njegova
prva rtva. To je vano, jer os
tali ne smeju odmah prknetiti
da se neto dogaa. Drugi uslov
je da krilo patrole bude u bli
zini sfcrovita Tabasko Pite, ka
ko bi u istom trenutku i nje
gov prijatelj mogao prei u na
pad.
Savreno miran u svom za
klonu, on je strpljivo ekao.
K atana u levoj ruci, dva uri-
kena u desnoj, sve oruje ko
je e mu u narednih nekoliko
sekundi biti potrebno. Sasvim
dovoljno, jer e napasti izne
nada, kao otrovnica skrivena u
travi. . .
Dvadeset jardi.
Sada jasno razaznaje oznoje
na lica ljudi koji vuku noge
kroz iblje, osvrui se oko se
be. Cak i najbolji i najiskusni
ji borci doivljavaju trenutke
u kojima monotonija nadvla
dava opreznost i to je pravi as
za protivnika da napadine.
Desna ruka n-ine lagano se
dizala u vazduih, da ne bi na
glim pokretom privuikla pa
nju jednog od njih.
ovek koji je iao sasvim le
vo zastede nekoliko koraka od
Tabasko Pita, briui znoj sa
ela. Sa podignutom rukom, Le
sli je ekao da on produi svoj
put, iako je ve mogao lansira
ti prvi uriken prema rtvi ko
ja je zaostala nekoliko jardi iza
streljakog stroja.
Nesvesni da su na samo ko
rak od smrti, ljudi produie,
teko diui u toplom, vlanom
vazduhu.
Nina je ekao jo uvek vre
bajui pravi trenutak. Ovo ne
moe potrajati jo dugo, jer e
onaj sasvim levo suvie izmai
Tabasko Pitu.
SADA!
uriken siknu; ako je neko
i uo taj um, nije obratio pa
nju na njega. Petorica ljudi iz
patrole nastavie da hodaju kao
i do tada, ne primetivi da je
onaj esti, iza njih, naglo za
stao kada se komad elika sa
otrim kracima iznenada zario
u njegovo grlo.
um granja na koje se sru
io bi je za njih prvi znak da
neto nije u redu. Poskoili su,
sva petorica gotovo istovreme
no, ali je tada ve bilo preka
sno da bilo ta uine za sebe.
Kao tigar, Tabasko Pit izro
ni iz svog zaklona i baci se na
lea ovelku pred sobom. I ni
na je takoe delovao: drugi
uriken je zujao u vazduhu kao
razljuena osa, a katana ble-
snu na suncu to se probijalo
kroz zeleni pokrov dungle.
Covek koji je se naao naj
dalje od nine umro je prvi,
sa urikenom zarivenim u srce.
Dvojica najbliih gledali su na
pogrenu stranu, privueni u
tanjem grmlja pod prvim mr
tvim telom, kada je ma zvi-
znuo, paralelno sa tilom. J ed
nom, pa drugi pult, jer je ni
na jednim jedinim dugim sko
kom savladao rastojanje koje
ga je delilo do sledee rtve.
Udarcu kojim se posluio ne
dostajalo je elegancije, ali je
zato bio utoliko efikasniji. O
trica ka.tana u ruci nine, ka
da se kree horizontalno, ree
sve pred sobom: tanak elini
oklop, tanko drvee, ljudske
vratove. . .
I za njegovih lea, Tabasko
Pit ve je skakao na noge, os
tavljajui u grmlju svoju rt
vu sa slomljenim vratom. Na
dao se da e za njega biti jo
posla, ali ak ni stimulisani
82
detam njegovi pokreti nisu bi
li dovoljno brzi za takav po
duhvat.
esti ovek iz patrole bio je
jedini koji je nainio bar si
mbolian pokuaj da se odbra
ni, podiui puku prema figu
ri koja je tako naglo izronila
iz bunja, sejuii smrt oko se
be.
K ratki, teki no ve je le-
teo prema njegovim grudima,
izbaen iz leve ruke nine.
Cu se dvostruki tup udar; prvi
kad vrh noa. probi rebra, dru
gi kad prikova ve mrtvo telo
za stablo drveta pred kojim se
naao.
Zastavi, nina lagano ispu
ni plua vazduhom, oslukuju
i kretanje dveju susednih pa
trola.
Nikakvog neobinog uma.
Oni su nastavljali svoje traga
nje kroz umu i ne sanjajui
da su na samo stotinak jardi
od njih estorica ljudi umrli u
vremenskom razmaku od sve
ga dve ili tri sekunde. . .
Ovo je bilo dobro, ortak!
iroko se cerio Tabasko Pit,
preleui pogledom preko obo
renih protivnika. Ovo je bi
lo dobro!
Nina se se da obrie otri
cu maa o odeu jednog od dvo
jice ljudi koji su umrli od nje.
Osvrui se unaokolo, on ode i
po svoj no i po oba urikena.
To oruje iskovano je pre mno
go stotina godina, od elika i
ju je tajnu poslednji japanski
srenjovekovni kova odneo u
grob. Svaka od tih elinih zve
zda- dragocena je sama po sebi
i on se trudio da ih povrati u
skrovite pod svojim opasaem,
kad god je to bilo mogue.
Saekali su da dve susedne
patrole odmaknu, a onda su
produili hodanje prema obali.
Tamnoplava povrina mora sve
ee' im se ukazivala kroz otvo
re u rastinju, ali to nije uma
njilo njihovu opreznost. Posle-
dnje deonice svakog puta uvek
su opasnije zato to ovek i ne-
svesno poinje da se oputa mi
slei da je stigao na cilj. . .
Da je to zaista tako upozori
ih dugi rafal iz automatske pu
ke koji iznenada odjeknu u u
mi iza njihovih lea, upravo
kod mesta gde su ostavili est
krvavih leeva.
I nstinkt starog borca elovao
je kod Tabasko Pita gotovo sa
vreno: bacio se u stranu i ot
kotrljao u bunje jo pre nego
to je strelac iza njih ispalio
poslednji hitac.
Hajde! dobaci mu Lesli
smeei se. Niko ne puca na
tebe, ortak. To je samo znak
da su otkrili leeve i da se sa
da okupljaju da bi ponovo kre
nuli za nama.
Uhhh! Tabasko se s mu
kom izvlaio iz bunja, s gae
njem razgledajui tragove tr-
nja po svojoj koi. Mogao
si to i ranije da mi kae, a?
Potrali su sada tedei sna
gu, jer su znali da ih eka jo
i plivanje od najmanje pola mi
lje do jahte, poto je Lesli za
branio devojci da prilazi obali
na manje rasto janje i izlae se
hioima iz gustia.
Iza njih ve su urlali motori
dipova, ali e proi jo neko
liko minuta pre nego to pote-
ra zaista pone. Loueri, ili ne
ko drugi ko vodi Tigove ljude,
bie mnogo oprezniji poto po
gleda est krvavih tela pred svo
jim nogama.. .
Eno jahte! dahtao je
Tabasko, ne smanjujui brzinu.
Maloas sam je ugledao kroz
otvor u liu!
Nina je elastino trao iza
njega, esto se osvrui i oslu
kujui zvuk motora. Da, sada
su ve krenuli za njima, ali do
sta sporo, probijajui se kroz
dunglu i irei se lepezasto ka
ko bi pokrili to vei prostor.
J o pola milje do mora, mo
da i manje, jer ovde se jedan
za,liv uvlai duboko u kopno.
Idi, Pite! Nemoj stajati!
iznenada uzviknu nina me
njajui pravac kretanja.
Pit nastavi da tri, ali njego
vo oznojeno i napregnuto lice
bilo je okrenuto ulevo, tamo
odakle se iznenada zauo zvuk
motora vozila koje se probijalo
kroz dunglu na samo stotinak
jardi rastojanja od njih.
Sa psovkom na usnama, Ta
basko nastavi da tri prema o-
bali. Nina je hitao na stranu,
prema zvuku motora, svestan
da ih posada tog vodila ne sme
zadrati vie od nekoliko seku
ndi, ako ne ele da ih ostali pri
stignu.
Sada je ve i video tupu nju
ku dipa tamnozelene boje. Pro
bija se kroz iblje kao neko pre
potopsko udovite koje traga
za plenom.
Bilo bi mnogo lake saekati
ga u bezbednom zaklonu, ali
za to nije bilo vremena, j er sa
da i sekunde odluuju. Izlaui
se opasnosti da ga posada di
pa ugleda, on nastavi da tri pra
vo prema njemu, steui uri-
ken prstima desne ruke.
Ovoj elinoj zvezdi sueno
je da ostane na I l-aVa, jer
ve sada zna da nee imati vre
mena da j e izvlai iz tela ove-
ka koga e uskoro pogoditi. . .
Bie to voza, naravno, jer
e tako pogodak imati i najve
e efekte. U asu kad njegove
ruke ispuste volan, i preostala
dva oveka na dipu nee mo
i precizno da ciljaju sa voziila
koje se kree bez kontrole.
J o dvadesetak j ardi ... zar
je mogue da ga jo nisu pri-
metili!
Haragei ga upozori da jesu i
on munjevito promeni pravac
kretanja. Ni trenutak prerano,
jer meci iz automatske puke
zadobovae po liu i stablima
drvea oko mesta gde se tre
nutak ranije nalazio.
Rizik kojem se izlagao bio je
sasvim prihvatljiv i on nastavi
da tri prema dipu nesmanje
nom brzinom, diui desnu ru
ku sa u-rikenom.
J o samo korak i on e ja
sno ugledati lice vozaa iza ve
trobrana, a onda. . .
Suriken zazvida, a nina se
baci ukoso u stranu, iza debe
log stabla koje e ga zatititi
od metaka- to ve lete prema
njegovom telu.
U asu kada dip naglo skre-
te, krei bokovima bunje, on
ponovo izlete iz zaklona. J edan
ovek na dipu je neto urlao,
buljei u vozaa, drugi je odba
cio puku u pokuaju da preko
mrtvog tela dohvati volan.
Nina iskoi iz zaklona u a
su kad se dip nae kraj njega
i katana fijuknu kao bi, pre
polovivi telo oveka blieg nje
mu.
Dobro je proraunao mesto,
jer susedno stablo s treskom za
ustavi vozilo, bacajui jedinog
preivelog oveka preko tela
vozaa do samog vetrobrana. Iz
diui se na prste i isteui de
snu ruku, nina mu munjevi-
tim potezom zari vrh maa u
lea do samog srca.
Potrao je dalje dvostruko br
e nego maloas, jer vie nije
morao da vodi rauna o brzini
kretanja Tabasko Pita. Izbio je
na obalu svega dva minuta ka
snije i opazio da Sumiko ipak
nije potovala njegove instruk
cije.
Diui talas od bele pene
pred svojim kljunom, jahta je
punom brzinom ila pravo pre
ma obali.
Stene, pomisli nina. Ako
uskoro ne skrene, naletee na
stene, a onda smo sve troje iz
gubljeni!
Ve do pojasa u vodi, Taba
sko Pit je ekao, napetog lica.
Kad ugleda ninu, on neto dre
knu i baci se u vodu, plivajui
snanim zamasima prema ja
hti.
Naglo skrenuvi, jahta poe
da se zaustavlja, aljui visoke
talase prema obali, na svega
nekoliko stopa od stena koje su
pretile pod samom povrinom
vode. Tabasko Pit plivao je
svom brzinom, ali se jasno vi-
delo da nee na vreme" stii do
boka jahte.
Obmuvi se na lea, to ni
malo ne umanji brzinu njego
vog plivanja, nina je osmat
rao obalu, oslukujui sada ve
gnevni zvuk motora i lomljavu
iblja pred dipovima koji su
stizali u irokom frontu.
J o tridesetak sekundi i oni
najbri zaustavie se na obali.
Srea to kod sebe nemaju te
eg oruja od automatskih pu
aka; bokovi jahte pruie im
zaklon sve dok ne umaknu van
njihovog dometa. J edini prob
lem, dakle, sastoji se u tome da
bezbedno stignu do svog cilja. . .
Bie skoro puna dva minuta
izloeni vatri iz desetak auto
matskih puaka, on ak neto
due nego Pit koji ima znatnu
prednost:
85
Mnogo vremena. Savremene
puke u stanju su da za to vre
me ispalp jako mnogo smrtono
snog olova. . .
Izgledi su jedan prema sto
da se izvuemo nepovreeni,
hladnokrvno zakljui nina. To
i nije tako loe. . . ali ne i na
roito dobro. . .
Lomei sve pred sobom, prvi
dip izlete na uski pojas peska
na obali i zanese se, naglo ko
ei. Prednji tokovi zagazie
do polovine u plitku vodu, ali
su dvojica ljudi iza vozaa ve
prinosili puke ramenu, traei
u nianu glave dvojice plivaa.
U sledeem trenutku obojica
e pritisnuti okidae, ne marei
za druge dipove koji izleu je
dan po jedan na obalu, spre
mni da i sami odmah otvore
vatru. Kao biem, meci e po
eti da ibaju po vodi, a onda...
Neto prozvida nad glavom
nine i on instinktivno zaroni,
osetivi dah vrelog vazduha na
licu. Promenio je pravac kre
tanja pod vodom, znajui da e
strelci sa obale nastaviti da ga
daju mesto gde su ga ugledali
poslednji put.
Snana eksplozija prenese se
i kroz vodu, potresajui mu i
tavo telo i on naglo izroni, u
pravi as da vidi kako se dip,
zajedno sa trojicom ljudi, pre
tvorio 'u buktinju. Pogodak ku
mulativnom minom direktno u
motor ima spektakularne efek
te, i vozai sledea dva dipa
ve su urno nastojali da una-
trake vrate svoja vozila u za
klon drvea, dok strelci zasipa
ju vatrom palubu jahte odakle
im je zapretila neoekivana o-
pasnost.
Okrenuvi se ponovo u vo
di, nina vide kako Sumiko pri
nosi ramenu nezgrapni raketni
baca, jo jednu od onih igra
aka koje su raskiopljene puto
vale u sanducima na dnu jahte.
Uostalom, devojka jednog ni
ne i sama mora biti opasna,
zar ne?
Sledea raketa dolete preko
zaliva, nisko nad povrinom mo
ra. Promaaj ovoga puta, ali do
voljno blizu mesta gde je je
dan dip nastojao da izbegne
smirt u plamenu da posadu na
tera da ga hitro napusti i po
vue se dublje u umu, odakle
je dopirala neprecizna, sporadi
na vatra.
Nekoliko jardi pred njim, Ta
basko Pit se snanim pokretom
izvue na palubu jahte, zasta-
vi samo na trenutak da pomo
gne Sumiko da namesti treu
raketu na cev lansera. Cim je
to obavio potrao je pod palu
bu, spreman da najveom brzi
nom udalji jahtu iz opasne zo
ne.
Krei, Pite! viknu on
punim pluima, bacajui se na
palulbu pored Sumiko i grabe
i iz njenih ruku ve vrelu cev
lansera. J o jednu raketu,
devojice. . . tek koliko da im
pokaemo s kim imaju posla!
* *
Ostrva K ajman? razro
gai Pit oi. Sigurna si da je
tamo odleteo?
Gotovo stopostotno sle-
e Sumiko ramenima. Pratila
sam na radaru kurs aviona sve
dok nije izmakao van dometa.
U redu, u redu. . . koliko
ono ima tih prokletih ostrva?
Tri? etiri? Kako emo otkriti
gde je, proklet bio?
Ako je jo tamo, a mislim
da jeste, jer su Karibi sredite
njegove delatnosti, onda e to
biti Grend Kajman, najvee o-
strvo. Ostala dva nisu mnogo
zanimljiva, sem moda za turi
ste i lovce na kornjae.
U poslednjih desetak go
dina umea se nina Do
rd Taun, glavni grad ostrva,
postao je jedan od najznaaj
nijih finansijskih centara sve
ta. Najmanje etiri stotine ba
naka ima ve svoje poslovnice
u gradu, a nove se neprestano
otvaraju.
Sta se to dogodilo? u
dio se Pit. Ljudima vie nisu
dovoljne dobre stare vajcarske
banke, a?
Ostrva Kajman imaju j e
dnu ne ba beznaajnu pred
nost osmehnu se Sumiko. Ne
ma poreza, ba nikakvih. Ban
ke, trgovina i turistika indus
trija cvetaju. Sve je vie polo
vnih ljudi koji neto znae na
ovoj planeti. Mene nimalo ne
udi to je i Tig odleteo tamo;
njegovi poslovi obuhvata ju, bez
sumnje, i pranje velikih ko
liina novca, a etiri stoti ne ba
naka za takav posao dole su
mu kao naruene!
Pit tiho zviznu, zaboravljaju
i ak i na konzervu sa svojim
omiljenim pivom u ruci.
Onda nee biti lako nai
tog tipa u dungli banaka, ta
misli, Les?
A ni naroito teko. Gre
nd K ajman ima povrinu oko
pedeset kvadratnih milija, ili ne
to manje. I svega oko petnaest
hiljada stanovnika utei ga
nina. Ako je tamo odista
zbog posla, Tig ak ne sme upo
trebiti ni lano ime; a dovolj
no je poznat da bi mu se lako
moglo ui u trag.
Nevolja je to to i on zna
tiho ree devojka, Bie
avolski oprezan, naroito ka
da dozna da smo umakli sa II-
-aVa.
Da, bie avolski oprezan
sloi se nina. I mi mora
mo biti avolski spretni. to
je najgore, on sada zna s kim
ima posla: Video me je u kosti
mu nine i do sada svakako pri
kupio informacije o ninama.
Na njegovom mestu, ja bih po
kuao sa zamkom.
Sa njim samim kao mam
cem? Ne verujem da e se usu
diti da izvede takvo neto!
A j a opet verujem na-
smeja se Lesli. Tig nema dru
gog izbora nego da odabere ot
vorenu borbu. Imae itavu ar
miju uz sebe, u to ne sumnjam.
Bilo je dovoljno vremena da
prikupi pojaanja iz itavih Ka
riba.
Ovoga puta nee biti ni
kakvih arolija? upita Taba
sko. Obeava ?
Cuo si matorog arobnja
ka kao i ja, Pite. Tig poseduje
moi, ali samo na starevom
ostrvu, dok ja moje moi mogu
da primenim bilo gde i bilo kad.
J edino to treba da nas zabri
ne jeste det koji e dati svo
jim ljudima, ali se pokazalo da
ni to nije odluujua prednost.
to znai da e konano
biti i prave pucnjave! plje-
snu se Pit rukom po kolenu.
Zao mi je turistike komore
Kajmana, ali izgleda da e do
i do prvog rata u istoriji tih
ostrva!
Nina klimnu glavom, ali mu
je lice ostalo ozbiljno.
Da, bojim se da si u pra
vu, Pite. Tig e sebe postaviti
kao mamac u paljivo smilje
nu zamku i okruiti se ljudima
naoruanim do zuba. Vodiemo
pravi mali rat da bismo dospe-
li do njega i zato je vreme da
se pozabavimo sklapanjem i i
enjem oruja koje smo done-
li ovamo. Bez raketnih bacaa
ovoga puta; suvie su glomazni
da bismo ih vukli za sobom po
kopnu. . .
Nekoliko sati kasnije, dok
je sunce tonulo u more na za
padu, Sumiko podie ruku.
Pogledaj onu liniju tamo,
Les. To je ostrvo ree tiho.
Da. vrlo je nisko. Blie
smo nego to bi se dalo zaklju
iti po ovome. Imamo, meu
tim, jo dosta da plovimo do
Boden Tauna.
Boden Tauna? Zar neemo
direktno u Dord Taun?
Ne. Ako se iskrcamo na
junoj obali i iznajmimo auto
mobil, imamo svega deset ili
dvanaest milja dobrim putem
do Dord Tauna. Obilazak oko
istonog rta ostrva oduzeo bi
nam mnogo vie vremena.
Misli da e uspeti da iz
nenadi Tiga, Les?
Ne, ne mislim. On nee
smetnuti sa uma tako oigle
dan potez nae strane. Njego
ve uhode sada su po itavom
ostrvu, a ne bi me iznenadilo
da radio-ureaj jednog od o-
nih ribarskih brodova koje smo
mimoili ve alje ifrovanu po
ruku svom gazdi na ostrvu.
Hoe li opasnost poeti
im se iskrcamo?
Mislim da nee. Bilo bi
rasipanje snaga ako bi posta
vio zasede svud po ostrvu. Ne,
Tig je pauk. i po metodu svog
rada i po svojoj psihologiji. On
se smestio u sredite svoje mre
e, i sada eka da upadnemo u
nju kako bi zadao odluni uda
rac.
utali su, dok je ostrvo ra
slo pred njihovim oima, osve
ti j eno poslednjim zracima za-
lazeeg sunca.
Olupina, Lesli! uskli-
kn u iznenada devojka, hvata
jui ga za ruku. Pogledaj,
tamo na hridima!
Nina se nasmeja.
Zaboravlja da su olupi
ne brodova jedna od turisti
kih znamenitosti K ajmana
ree. Ili su turistike vodi
e smatrali nepotrebnim u o-
noj masi materijala o K arips-
kom moru koju smo prouili
pre poetka potere za Tigom?
Zaista nisam itala turis
tike vodie nasmeja se o-
na. Ali samo zato to nisam
imala vremena za to. Stvarno
ima puno olupina?
Preko tri stotine. Ovo to
vidimo je Ridfild, teretnjak
koji se tu nasukao jo 1943.
Nikom se nije isplatilo da ga
izvlai, sav teret predstavljalo
je sto sanduka piva.
Nemoj da te Pit uje. . .
Za njega je takav teret drago-
ceniji od svih zlatnih poluga
na svetu!
Da se rodio ovde, veruijem
da bi pripadao pljakaima olu
pina. U svoje vreme to je bi
la giavna privredna grana no
ostrvu, zna.
Nije se mnogo promeni-
lo promrmlja devojka.
Sve te banke koje se otvaraju
rezonuju veoma slino. . .
Svetla manjih i veih naselja
na junoj obali promicala su
pored njih, dok je jahta pun
om brzinom hitala na istok.
Gan Bej, zatim I st End, pa Bre
jkers. Do zaliva Boden i Tau-
na ostalo je svega etiri-pet
milja.
Nema mnogo saobraaja
na putu du obale primeti
Sumiko. Vrlo retko se vide
farovi nekog automobila.
Ovaj deo ostrva je ma
nje zanimljiv od zapadnog, gde
su koncentrisana naijvea nase
lja i novi hoteli. Utoliko bolje,
uostalom; brzo emo stii do
Dord Tauna. Pod uslovom da
Tabasko Pit ne vozi, naravno!
Pit? Zato? Do sada si bio
zadovoljan njegovom vonjom!
Videe osmehmu se
nina. Videe. . .
Pola sata kasnije, jahta la
gano uplovi u zaliv Boden u
ijem se dnu nalazio gradi is
tog imena i usidri se pored kra
tkog betonskog mola.
Formalnosti su bile minimal
ne, jer od graana SAD uprava
ostrva K ajman ne trai ak ni
paso. Zevajui, slubenik u
zgradi na obali pogleda njihova
dokumenta i vrati im ih, glu
mei ljubazan osmeh.
Gde moemo da iznajmi
mo kola upita Lesli. Vea
kola, po mogustvu stejn-va-
gon, ili neto slino.
Trea zgrada odavde
odgovori ovek. Ako sluaj
no nema nikoga, svratite u bar
preko puta i pitajte za Fredija
Lamonta, on vodi agenciju za
iznajmljivanje automobila, mi-
ster Eldrid.
Tabasko Pit progovorio je tek
kada su ponovo izali na osvet
ljenu ulicu.
Prokletstvo, ovo mesto u-
opte ne lii na K aribe pro
mrmlja. Kao da smo zalu
tali u neki engleski provincij
ski grad.
Kau da je u tome ar
ovog ostrva n asm ej a se Le-
sli.
Fredi Lamont je bio na sv
om radnom mestu, pred agenci
jom za iznajmljivanje kola.
Preao je pogledom po nji
ma, a onda skoio na noge.
Vi. .. rekao je uzbu
eno vi dolazite jahtom sa
Haitija?
Da osmehnu se nina.
Oekivao je da e se neto sli
no dogoditi, im je dodirnuo
prvu nit velike Tigove mree.
Nije biltno to je ta nit ovek
po imenu Fredi Lamont; za
Tiga su ljudi sredstvo kao i
svako drugo. . .
J a. . . imam poruku za
vas.
Od J udina Tiga, pretpo
stavljam?
Ne znam. . . meni je re
eno da kaem samo etiri re
i. . .
J e li? nina podie ob
rve. A kako glasi ta poru
ka?
Razumete, j a nemam ni
kakve veze sa tim urno je
objanjavao ovek. asna
re. Rekli su mi samo da pre
nesem tu poruku, nita vie.
Cesto prenosi poruke ko
je ne shvata ?
J a ne. .. ali znam ljude ko
jima se to dogodilo. Nije zdra
vo odbiti to, mister.. .
Tako sam i mislio kli
mnu Lesli glavom. Covek pr
ed njim bio je jedan od onih
potenih i radnih ljudi koje je
sticaj okolnosti upleo u Tigo-
vu mreu. Samo nakratko, sre
am, to ne znai da T.ig usko
ro ne bi zatraio i druge uslu
ge. Dakle? Hou li uti tu
poruku ili ne? etiri rei, je
li tako?
Da. ekam te u paklu. ..
(Prostrani bentli jurio je
obalskim putem na zapad, os
tavljajui za sobom svetla Bo
den Tauna. Za njegovim vola
nom sedeo je Lesli; sposobnost
prilagoavanja, jedna od osno
vnih osobina svakog nine, ve
posle nekoliko minuta vonje
omoguila mu je da levom stra
nom puta vozi isto onako brzo
i spretno kao to bi to inio i
na desnoj strani u svojoj Kali
fomiji.
ekam te u Paklu pro
mrmlja Pit sa zadnjeg sedita.
Les, da li to znai da emo
nas troje sada sii stvarno u
pakao? Ne da se plaim, nije
to. . . nego, ako idemo na ta
kvo vrue mesto, da kupim us
put koju konzervu piva!
'Nina se glasno nasmeja, pa
ljivo osmatrajui put iza se
be, za sluaj da ih neko prati.
Pakao je mesto udaljeno
90
odavde svega petnaestak milja
objanjavao je. To je pre
deo gde su vetar i more pret
vorili formacije cmih stena u
pravi lavirint razliitih oblika
koji je sada postao turistika
atrakcija. Tig je odabrao zgo
dno mesto: tamo se moe sa
kriti itava armija ljudi i po
staviti najmanje stotinu opas
nih zaseda.
Uhh. . . onda ipak stani
kod prvog dragstora, Les. To
ipak zvui kao vrue mesto i
pivo e nam dobro doi!
Prednost je to u Paklu
moe kupiti razglednice na-
smeja se nina overene zva
ninim peatom uprave.' ta
misli, ta e ti rei ona rio-
kosa iz -Palo Alto kluba kad
joj pokae overen dokaz da si
bio u paklu, Pite?
Nasmejali su se, ali to nije
trajalo dugo, jer su sve troje
razmiljali o onome to ih e
ka na. mestu sa tako neprijat
nim imenom.
Lesli je u glavi obrtao jedan
plan koji je u poetku izgledao
veoma opasno, ali mu se sve
vie dopadao to je vie razmi
ljao o njemu. . .
Ako iko poznaje konfigura
ciju Pakla, onda e to biti Tig,
ili neko od njegovih ljudi. Oni
o tom mestu ne znaju prakti
no nita; jedino to je Lesli do
sada video bila je fotografija
gomile stena crne boje.
Tig se nadao da e otvoreni
izazov delovati i da e oni kre
nuti pravo prema otvorenim
eljustima njegove zamke. Do
sada oni to i ine.
Postoji li mogunost da se
Tig ipak iznenadi?
Pite. . .
Da, ortak?
Izgleda da emo ipak svra
titi negde na pivo.
J e li? Otkud ta iznenad
na pramena plana?
Malo sam razmiljao. O-
va auto-karta tvrdi da postoji
lokal koji radi itavu no kod
raskrsnice za aerodrom, a ta
mo emo biti za desetak minu
ta.
U redu. ta onda?
Ui emo i popiti po je
dno pivo. Tig tu svakako ima
ljude koji motre na nas. Kad
budemo izlazili, ti e sesti za
volan, a ja na zadnje sedite.
J edina razlika je u tome to
u ja izai na suprotnu stranu,
a Sumiko e baciti za mnom
moj'U torbu sa opremom nin-
e. . .
Znao sam! dreknu Ta
basko. Znao sam!
Zao mi je, Pite slee
nina ramenima. Pakao je
suvie opasno mesto. . . pa ak
i za tako bezgrene due kao
to je tvoja! Bojim se da i o-
vaj posao moram obaviti sas
vim sam. . . a vi oboje znate za
to je tako. . .
Sumiko mu samo dodirnu ra
me, ali je Pit nastavio da psuje
priguenim glasom.
U redu ree svaala
91
kim tonom. ta nas dvoje
radimo kad te izbacimo iz ko
la?
Nita naroito. Otii ete
u grad i kruiti po njemu da
se otresete eventualnih prati
laca. Ne smete uspeti u tome.
ta?
Ne smete uspeti u tome.
elim da misle da smo sve tro
je neprestano pod kontrolom.
To e Tiga uiniti neopreznim.
U redu. I ta onda?
U meuvremenu, ja u
nai naina da se prebacim do
Palila i smrsim konce naem
prijatelju Tigu. To je sve. Na
i emo se ujutru na plai od
sedam milja. ..
Plan se odvijao upravo ona
ko kako je nina i zamislio.
Poluprazni lokal na raskrsnici
pokazivao je da stalni stanov
nici ostrva ne vole mnogo no
ne zabave svojih gostiju iz
itavog sveta.
Popili su po jedno pie mra
nih i zabrinutih lica, kako bi
Tigovoj uhodi pokazali kako se
plae onoga to sledi. ovek
nije bio naroito spretan; Le-
sli se iskotrljao iz bentlija i
sakrio pod susedna kola goto
vo pred samim njegovim nos
om.
Bio je skriven uz bok auto
mobila iz kojeg je Tigov ovek
telefonirao sledeem u lancu
uhoda, govorei kako su sve
troje upravo krenuli prema gra
du.
Saekao je da uhoda odjuri
u svom automobilu, a onda oda
brao jedan neupadljivi sivi au
tomobil sa parkinga i krenuo
u istom pravcu u kome i dvo-
ja kola pre njega.
Petnaest minuta kasnije, pro
avi kroz Dord Taiun i du
uvene Plae cd sedam milja,
on projuri kroz Vest Bej, tra
ei pogledom putokaz koji u-
puuje u Pakao.
Proao je raskrsnicu, ne srna
njujui brzinu. I ovde neko oe
kuje njegov dolazak i zato e
izai iz kola milju sevemije i
peice se vratiti do Pakla, kroz
umu koja okruuje prirodnu
formaciju crnih stena.
Turistiki vodi koji je pre
listao uz pivo bio je mnogo in
formativniji. Znao je gde e u
Paklu nai Tiga.
Plejboj svakog trenutka mi
sli na sopstvenu udobnost. Ni
je liilo na Tiga da dobar deo
noi provede meu hladnim cr
nim stenama, ekajui supami
ka koji eli da ga ubije.
Neko je podigao mali resto
ran na sevemom kraju Pakla,
raunajui da e gosti koji o-
vamo stignu biti dovoljno e
dna da narue pie ne pitaju
i za cenu. Lokal je dobro ra
dio, govorio je prospekt, ali sa
mo preko dana. Najzad, niko
pametan i ne usuuje se da za
e u Pakao po mraku...
Sto za Tiga nee predsitav-
ljati naroitu prepreku, nara
vno. Njegove gorile provalie
vrata restorana ako bude po
trebno da bi svom gazdi obe-
zbedili udobnu stolicu i au
sa ledenim piem.
Cuvae ga ak i tu, svaka
ko, ali je veina Tigovih snaga
rasporeena meu stenama ju
no od tog mesta, na strani o-
dakle oekuju da dou nina
i njegovi prijatelji.
Bojim se da ete ekati vr
lo dugo, gospodo, proaputa
nina za sebe, navlaei kapu
ljau od orne svile na glavu.
Dovrivi svoje pripreme, on
bez oklavanja izroni iz ume i
zae meu crne stene, divei
se njihovim oblicima.
Put kojim je krenuo vijugao
je zaobilazei prepreke, ali o-
seaj orijentacije kod nini je
nepogreiv. Tamni krov onis-
ke zgrade uikaza se pred njim
samo pet minuta poto je u-
ao u taj lavirint od stana.
'Zadnji zid zgrade imao je sa
mo jedna vrata. Zakljuana.
Nikakva prepreka za ninu...
Otvorio ih je tiho i zastao,
oslukujui.
Kroz dvostruka vrata koja
odavde vode u salu restorana
uju se tihi glasovi. Svud una
okolo u polumraku svetlucaju
kuhinjski sudovi.
Izvi-rio je oprezno i odmah ot
krio Tiga pogledom.
Sedeo je u udobnoj fotelji,
licem okrenut velikom prozoru
sa kojeg se pruao divan po
gled na crne stene obasjane me
seinom.
Automatska puka bila je os
lonjana o sto, nadohvat njego
ve ruke. J edan ovek irokih
ramena stajao je pored fotelje
i neto tiho govorio, pokazuju
i rukom.
Slegnuvi ramenima, nina
beumno izvue uriken iz sv
og opasa a. Za ovaj je sigurno
znao da e se vratiti na isto me
sto poto ga najpre pokvasi
krv. . .
Kratak, otar zviduk. Pre
kinut u pola rei, ovek rai
ri ruke i pade pravo na lice,
Tigu pred noge. aa iz ruke
plejboja tresnu o pod i on u
stro skoi na noge, grabei pu
ku.
Det!, pomisli nina, pra
tei pogledom munjevite Tigo-
ve pokrete. Pun je deta i za
to uasno brz!
J ednim jedinim glatkim po
kretom, Tig otkoi puku i u-
baci prvi metak u cev. . .
A onda stade, ponet iluzi
jom da jo jednom dri stvar
u svojim rukama!
Nina! ree promuklo,
ali u tom glasu nije bilo stra
ha. Kako si stigao ovamo,
proklet bio?
Prilino jednostavno
slee ovaj ramenima. Ti ip
ak nisi toliko lukav i intelige
ntan kao to misli, Tig!
Ha-ha-ha! Govee, pa ti
ne vidi dobro? Moda ti sme
ta mrak? J a imam puku u ru
kama, a ti taj smeni stari ma
preko lea! Pogledaj, ovo je
puka! Puka!
93
Da, vidim. Pa ta s tim?
Ubiu te, nino! ree
kroz zube. Sada u te ubiti!
'Nina pokaza rairene prste
svojih praznih aka.
Kao to vidi, nemam o-
ruja ree. Ali, tebi ipak
nee uspeti da me ubije!
Tig trijumfalno zaurla, pri
tiska j ui okida. Ne moe pro
maiti sa takvog rastojanja,
znao je, i zato je nastavio da
pritiskuje komad elika svom
snagom ubrzano trepui da za
titi oi od bleska plamena na
ustima cevi.
Zato nije video da nine vi
e nema na puitanji kojom le
te meci, da oni udaraju u dr
vo i staklo suprotnog zida, is
punjavajui prostoriju zaglu
nom bukom?
Ne! ree uasnuto, ispu
tajui puku. Ne, to je ne
mogue !
U Paklu je sve mogue
odgovori nina. Otrica ka-
tana blesnu u tami, rasecajui
oblak barutnog dima i glatko
razdvajajui Tigoviu glavu i
gornji aeo tela na dve sime
trine polovine.
Osvrnuo se oko sebe, ne gle
dajui mrtvo talo o iju je je
dnu polovinu obrisao otricu
maa. N ema razloga da se ov-
de due zadrava.
Ipak, samo jedan trenutak.
Tek koliko da u prolazu sa a
nka dohvati nekoliko razgled
nica sa uredno sloene gomile.
I stina, Tabasko Pit nije bio
u Pakliu, ali e ona riokosa
valjda poverovati zvaninom
peatiui. ..
KRAJ
U JUNU NINA 73
SMRT J E MOJ A LJ UBAVNICA
Kako je i kada ninucu nastao ree imaza tajna je ve oda
vno zapretana pepelom vremena. Jedino to se o ninama pouzdano zna
to je da postoje. Jo uvek. ao mi je, ali to je sve to mogu rei.
Prokletstvo, i nine su ipak ljudi! I oni moraju imati slabih ta-
aka! Kako je sa novcem? enama? Slavom?
Slava i novac ih ne zanimaju. Ili bar ne na isti nain kao obine
ljude. to se ena t i e . . . za njih vai ona stara japanska izreka koja ka
e da je smrt jedina prava ljubavnica svakog nine. . .
I GRANI
FILM
MI RKO
I
SLAVKO
,,D!SKOS
37230 ALEKSANOn CVAC
Kr uevak a 22
t el 037/ 751-296
Isei i obavezno sauvati
ZAJEDNIKA NAGRADNA
IGRA ROMANA >NINA <1
SPECIJALA >TAME NINI*
U prolom (aprilskom) broju roma
na NINA (Ledeni strah smrti) ob
javili smo jedan NINA STRIP KAI
u okviru zajednikog VELIKOG NA
GRADNOG KONKURSA redakcije
asopisa TAJNE NINI i redakcije
roto-romana u sveskama NINA. Taj
NINA STRIP-KAI trebalo je da ise-
cete iu sauvate.
U ovom (majskom) broju romana
NINA (Ubiu te,nino) objavljuje
mo jo jedan NINA-STRIP KAI.
U asopisu TAJNE NINI/OOS
(koji je izaao sredinom marta i proda
vao se do sredine aprila) objavili smo,
takoe, neophodan NINA-STRIP
KAI. Takoe i u TAJNAMA NIN-
I/009 (koje izlaze sredinom aprila).
Dakle, za uee su potrebna 4
NINA STRIP-KAIA (dva iz romana
NINA i dva iz asopisa TAJNENIN-
I). ^
Bie Vam potreban i obavezni NIN
A STRIPKUPON koji emo (na ce-
loj strani) objaviti u majskom broju
TAJNE NINI koji izlazi sredinom
maja 1989. Na njega ete nalepiti sva
4 NINA STRIP-KAIA tj. .sastaviti
kompletan strip, popuniti podatke o
uesniku, isei i zalepiti crte-adresii
redakcije TAJNE NINI i u obinom
kovertu poslati u drugoj polovini maja
1989.
PONAVLJAMO
v Ne aJjite sada NINA-STRIP KAI-
SEVE pojedinano. Sakupite sva 4, sa
stavite logian NINA-STRIP, zalcpi-
riiitoA Lcjnvn^K
te ga 11a N1NA-STRIP KUPON i tek
onda .po.saljile.
Svi detalji o nainu slanja, rokovi
ma i dr. bie objavljeni u asopisu
TAJNE MMJI/niO 'maj 1989) koji
izlazi, sredinom maja.
OBAVEZNO
Obavezno kupite TAJNE- NIN-
I/009 april 1989. koje su izale sre
dinom aprila, ali se na svim. kioscima
prodaju sve do sredine maja 1989!
SPECIJALNO
Specijalno /.a one itaoce romana
NINA koji ele da uestvuju u VELI
KOM ZAJEDNIKOM NAGRAD
NOM KONKURSU, a koji su propus
tili da kupe martovski broj TAJNE
NIN1/008 (u kome je objavljen jedan
NINA STRIP-KAI) u aprilskom
broju TAJNE NIN1/009 ponavljamo
taj kais! Naravno, on potpuno zame-
njuje onaj iz martovskog broja. U is
tom, aprilskom broju TAJNE NIN-
I/009 (koji je jo uvek na kioscima,
sve do sredine maja izaao je i drugi
neophodan NINA STRIPKA1.
Dakle, ako nemate NINA
STRIPKAI iz martovskih TAJNI
NINI ne sekirajte se! Obiite kioske
i kupite APR1LSK1 broj TAJNE NIN
I/00 9 (koji je u prodaji sve do sredine
maja'. U njemu ete nai ponovljen
NINASTRIP KAI i jo jedan, novi
NINA STRIP-KAI.
Dva NINASTRIP-KAIA iz aso
pisa TAJNE NINI i dva iz. romana
10 NINA-
LETOVANJA
Da, super-premije na konkur
su su 10 N.INA-LETOVANJA
na moru u punoj letnjoj sezoni
19891
Kompletan spisak nagrada
proitajte u asopisima TAJNE
NINI. Da pomenemo samo jo
neke: 5 super nina.oela, 5 let-
njih tabi nina-papua, nina-
nunake, 20 Ietnjih nina-maji-
ca i mnoge druge.
NINA (ukupno etiri) dovoljni su za
uee u naem zajednikom VELI
KOM NAGRADNOM KONKURSU.
NEOPHODNO
Ne zaboravite da kupite i majski
broj TAJNE NINI/010 koji izlazi u
drugoj polovini maja 1989. U njemu
emo objaviti NINA STRIP-KUPON
na koji ete nalepiti sva 4 NINA
STRIPKAISA kao i sve ostale detalje
o konkursu.
VANO
Priznavaemo samo originalne
NINA STRIP-KAIEVE iz asopisa
TAJNE NINI i roto-romana u sves-
kama NINA. Fotokopije ili precrta
vanja - ne priznajemo.
L
e
t
n
j
i

N
I
N
A
-
T
R
E
N
I
N
G

L
e
t
n
j
i

N
I
N
A
-
T
R
E
N
I
N
G

L
e
t
n
j
i

N
I
N
A
-
T
R
E
N
I
N
G
NAJVEC NINA-HIT!
Letnji NINA-TRENING
Prva i j edi na knj i ga o NI NA-TRENI NGU
naj zad j e i zal a i z t ampe, a prvo i zdanj e
ve j e rasprodat o*
t a Vam vredi t o vol i t e ni nde i ni nucu
kad ne moet e da vebat e kao ni na i po
st anet e ni nda?! Uz pomo knj i ge tetnj i
NI NA-TRENI NG t o et e moi DRUGO
I ZDANJE ve j e u prodaj i samo preko ovi h
ogl asa!
Kompl et na NI NA- k ol a po uzor u na
l egendar nog dr Masaak i Hacumi j a: Nm-
a-zagr evanj e. Ni nda-t ai ucu t ehni ke
borbe bez oruj a (st avovi , pokret i , zahvat i ,
bacanj a, udar ci . . . ). Borba ni na-or uj em
(bo-5t ap, ma, uri ken, .no, nunak e).
Ni nda-odmaranj e.
SPECIJ ALNI DODATAK: Taj anst vene
ni na-vet l ne (nevi dl j i vo hodanj e po
vodi , i t anj e mi sl i , govor srca, l et enj e, ne
uj no kret anj e, mi kj o-t ehni ke, ar i i vet i -
ne kunoi i n i n a -e n e ...).
SUPER-POKLOU SVAKOM NARUIOCU:
Speci j al na nal epni ca sa Suri kenom zl at ne
boj e i ori gi nal ni m j apanski m ni na-zna*
k om. Dobi et e j e uz knj i gu!
Knj i ga 1.E
Fo r ma t pr ave depne k nj i ge. Super k o -
Jo r (k o r i c e ). Fi ni papi r . Kval i t et an po
ve z. Lat i ni ca. Ok o 300 speci j al no sni m
l j eni h f ot osa. Naj bol j e sl i k e svet sk i t i
ni na-maj st or a.
Nar udbeni cu al j i t e na o vu adr e su (i s eci t e Je I za l epi t e)
EDI - Edi ci j a dobri h i zdanj a
Pot anski f ah 65
1.1060 BEOGRAD 38
NARUDBENICA
Ovi m neopozivo naruuj em k nj i ga Let nj i NI NA-TRENI NG p o c e n i o 6S 000 di na-
r a.'Khj i gu u pl at i t i pot aru pri l i kom pri j ema. Naj skupl j u i naj si gurni j u pot ari nu pl a
amo mi . Obavezuj em se da NE SMEM odbi t i pri j em knj i ge. Uk ol i k o t o i pak ui ni m
obavezan sam da i zdavau' nadoknadi m sve t rokove pakovanj a, sl anj a i povraaj a
(u i znosu od naj manj e 10.000 di nara).
STALNA KUNA ADRESA POPUNITE ITKO- TAMPANIMSLOVIMA'
Prvo
sl ovo
prezt
mena
Ost al a sl ova prezi mena
Ul i ca
ime

i broj spr at st an
Pot anski broj
OBAVEZNO: Za narui oce ml ae od 18 godi na obavezan j e pot pi s i broj l i ne kart e
j ednog od r odi t el j a._________________________________________ ___
Ova narudbenica vazi do 1. juna 89.
Letnji NINA-TRENING
Letnji NINA-TRENING
L
e
t
n
j
i

N
I
N
A
-
T
R
E
N
I
N
G

L
e
t
n
j
i

N
I
N
A
-
T
R
E
N
I
N
G

L
e
t
n
j
i

N
I
N
A
-
T
R
E
N
I
N
G
15. maja
na svim kioscima
.C ^
v. o fijs
v j k s
Garancija kvaliteta
roto romana
cDECJE NOVINE
Gornji Milanovac

Nindja 072 - Derek Finegan - Ubicu Te Nindjo (MGarret & Emeri) (3.3 MB)

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Nindja 072 - Derek Finegan - Ubicu Te Nindjo (MGarret & Emeri) (3.3 MB)

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

S

Das könnte Ihnen auch gefallen