Moderna arhitektura

Arhitektura XX veka izrazila je vie nego bilo koja druga umetnost industrijski i tehniki napredak i svoj
meunarodni karakter. Veze izmeu arhitekta svih zemalja i naroda, koje su uspostavljene preko
eksperimentalnih centara, izlobi i publikacija, bile su vrde nego u bilo kojoj drugoj oblasti umetnosti i
ivota. Osobenosti meunarodnog stila u arhitekturi su funkcionalnost graevine, upotreba novih
graevinskih materijala, naroito elika i armiranog betona, koji diktiraju i nove geometrijske oblike i
drutveni karakter ove umetnosti.
Jedan od osnovnih principa meunarodnog stila u arhitekturi je odstranjivanje nosedih zidova. Spoljanji
zid postaje prozirna obloga od stakla, ili neprozirna od metala i opeke, na kojoj se, bududi da nita ne
nosi, otvori za vrata i prozore mogu umnoavati i proirivati u funkcionalnom i estetskom smislu.
Vertikalni nosai graevine uslovljavaju njenu pravougaonu ili kvadratnu pravilnost, bez naglaavanja
centralne ose koja je postojala u arhitekturi istorijskih stilova. Estetska vrednost nove arhitekture ne
zasniva se vie na dodatnoj dekoraciji ved na rasporedu povrina punih i praznih, prozirnih i
neprozirnih, sjajnih i mat. U socijalnom smislu moderna arhitektura se pokazuje pogodna za masovnu i
brzu stambenu izgradnju u velikim gradovima, jer koristi standardne a samim tim i jeftine elemente.
Jedan od prvih velikih modernih arhitekata je Frenk Lord Rajt. Njegova kuda Robi u ikagu, jedna je od
prerijskih kuda, koje su svojim niskim horizontalnim linijama trebalo da odgovaraju ravnici koja ih
okruuje i da se stope s njom. Otvoreni i zatvoreni blokovi, rasporeeni oko sredinjeg dimnjaka,
ostvaruju stalno proimanje unutranjeg i spoljanjeg prostora u kontrast svetlo tamnog. Prazan
prostor i vrsti, puni volumeni odgovaraju ranom kubizmu u slikarstvu i skulpturi Henrija Mura.
Nemaki arhitekta Valter Gropijus projektovao je uvenu zgradu s radionicama kole Bauhaus u Desau,
iji je on bio direktor. Krilo s radionicama pokazuje pravougaonu pravilnost graevine. Umesto nosedeg
zida, tanki elini nosai omogudili su stakleni zatitni zid iza kojeg se nalazi neprekidni enterijer.
Najplodniji arhitekta XX veka, za ije se ime obino vezuje nastanak meunarodnog stila, bio je
projektant i teoretiar, slikar i pedagog Eduard anere, poznatiji kao Le Korbizije. Projektovao je mnoge
stambene zgrade, stadione, muzeje i dao urbanistika reenja za mnoge gradove u svim delovima sveta.
Njegovo ime vezano je i za Indiju, gde je, pored ostalog, dao urbanistiko reenje za grad andigar, i za
Brazil, gde je radio na izgradnji nove prestonice Brazilije, u kojoj je neke graevine projektovao sam, a
neke su projektovali njegovi uenici Luio Kosta i Nimajer.
Le Korbizije je stvorio mnoge znaajne tekovine moderne arhitekture. U poetku su njegova nastojanja
bila usmerena na problem kude za koju je stvorio izraz maina za stanovanje, koja mora imati sve to
de porodici omoguditi ivot dostojan oveka. Crte iz 1914. godine pokazuje reenje do kojeg je doao.
est vitkih stubova, postavljenih na irokoj ravnoj povrini, nose dva sprata, povezana slobodno nosedim
stepenicama. Struktura se zavrava ravnim krovom. Minimum elemenata u ovoj strukturi pokazuje
njegovu filozofiju kude. Bilo kakvi spoljanji zidovi, mogu se obesiti na ovaj kostur, a i unutranji zidovi se
mogu rasporeivati po elji. Najznaajnije je da se ova struktura moe ponavljati u bezbroj varijacija. Na
ovom principu zasnivaju se Korbizijeova Vila Savoja kod Pariza, vajcarski studentski paviljon u Parizu i
Jedinstvo stanovanja u Marselju.
Na Jedinstvu stanovanja u Marselju Le Korbizije je poeo da obogaduje grube, neobraene betonske
povrineskulptoarnim elementima spoljnim spiralnim stepenicama. Taj novi skulpturalni stil dostie
vrhunac u hodoasnikoj crkvi u Ronamu. Izgraena na vrhu jednog brda, izlivena u betonu, ona ima
krov u obliku amca i valjkaste tornjeve. Dok je spoljanost oivljena svetlo tamnim kontrastom,
unutranji prostor je, zahvaljujujdi vitraima i naroitom obliku prozora, oivljen raznobojnom i u
odreene take usmerenom svetlodu, koja stvara tajanstvenu duhovnu atmosferu.
U prvoj polovini XX veka nau arhitekturu obeleava naputanje istorijskih stilova i prevladavanje
secesije. Spontan i normalan razvoj arhitekture bio je prekinut Prvim svetskim ratom, iz koga je Srbija
izala poruenih gradova i bez tredine stanovnika. Zahvaljujudi nekolicini darovitih arhitekta, meu
kojima se istie Nikola Dobrovid, u periodu izmeu dva svetska rata udareni su temelji modernoj srpskoj
arhitekturi. Najznaajnija njegova ostvarenja, meutim, nastala su posle Drugog svetskog rata. On je
inicijator izgradnje Novog Beograda i autor njegovih prvih urbanistikih reenja. Dobrovidev doprinos
modernoj srpskoj arhitekturi je odbacivanje spoljne dekoracije ikoridenje najsavremenijih tehnikih
dostignuda u nainu gradnje i primeni materijala.
Poetkom XX veka arhitektura u Hrvatskoj i Sloveniji bila je pod jakim uticajem secesije, odnosno Bea. Iz
secesije je izrastao veliki slovenaki arhitekta Joe Plenik. U Pragu je radio na preureenju Hradana, a
u Ljubljani je izgradio Narodnu i Univerzitetsku biblioteku i Tivoli. Kao profesor na tek osnovanom
univerzitetu u Ljubljani, obrazovao je i vaspitao grupu arhitekta, koji de u kratkom vremenskom periodu
nastojati da realizuju Korbizijeove ideje u arhitekturi Slovenije.