Uvodna re:

ast mi je da vam predstavim prvi broj asopisa Slava!. asopis se bavi obnovom
stare slovenske vere i trenutno jedini tampani rodnoverni asopis u Srbiji.
Inicijativu za pokretawe asopisa dalo je udruewe Staroslavci, o kojima e biti
vie rei u jednom od lanaka. Izdavawe asopisa samo je jedna od aktivnosti
Staroslavaca koje za ciq ima upoznavawe javnosti sa rodnom verom. U planu je da
asopis izlazi dvaput godiwe s tim da postoji mogunost da kasnije izlazi i
kvartalno.
Zato asopis nosi ovaj naziv? Slava igra veoma bitnu ulogu u tradiciji naeg
naroda i neraskidivo je vezana za na nacionalni identitet. Kao obiaj, ona je vezana
za kult predaka, jedan od najbitnijih slovenskih kultova. ak i danas ona se vezuje za
pretke budui da predstavqa porodini praznik i nasleenu tradiciju slavqewa.
Ipak, pojam slave ne odnosi se samo na ovaj obiaj. Znaewe pojma je mnogostruko, to
ve dovoqno govori o tome koliko je pojam slave znaajan za Slo vene. Mogue je ak da
je iz ovog pojma izvedeno i ime Sloveni (Slaveni) to vidimo na primeru nekih
slovenskih jezika (ruski i beloruski Slavne, bugarski Slavni, bosanski i hrvatski
Slaveni. Dejuje mnogo loginije da je re Sloven skovana na ovaj nain, nego da je
izvednena iz rei rob (sclavus-servus) u ta pokuavaju da nas ubede.
Sloveni su, dakle, oni koji slave. Jo od drevnih vremena na rod slavio je prirodu,
bogove, pretke i heroje. Kasnije su bogovi i preci zameweni svecima, meutim
tradicija slavqewa ostala je skoro neizmewena. Kliui i nazdravqajui bogovima i
precima, Sloveni su uzvikivali Slava!, o emu saznajemo iz mnogih izvora. Slava!
je sluila i kao pozdrav meu Venedima, najstarijim slovenskim plemenom. Usklik
Slava! vezan je i za samo rodnoverje budui da se wime zavravaju svi rodnoverni
obredi. Ovaj usklik se meu rodnovernima koristi i pri nazdravqawu, pozdravqawu
i o mnogim drugim prilikama. Sve nas je ovo inspirisalo da asopisu damo ba ovaj
naziv.
Koncept asopisa bie sledei: teme broja usklaivae se sa periodom godine u kome
asopis izlazi. Odnosie se na obiaje i verovawa vezana za taj pe riod, mitove, pesme
i bajke koje su s tim periodom povezane, biqke koje u tom periodu rastu itd. Dakle, ako
asopis izlazi, na primer,na letwu dugodnevnicu, tekstovi u tom broju bavie se
letwim praznicima, ivawskim obiajima i slavqewem Kupala, obredima koji se u
slovenskim zemqama danas slave na dugodnevnicu itd. S tim u vezi reili smo da ovaj
uvodni broj posvetimo slovenskom kalendaru. Na osnovu tog kalendara izraunavaju se
datumi proslavqawa praznika i vreme vrewa odreenih obreda, sve u skladu sa
godiwim kretawem Sunca. Rodnoverni kalendar bie upotpuwen jo nekim starim
evropskim kalendarima, a bie rei i o onim hrianskim (dakle, izvorno
ne-evropskim) kalendarima kao to su julijanski i gregorijanski. Sve ovo, naravno,
ne znai da e se asopis baviti samo navedenim. Pripremili smo vam i mnoge druge
lanke koji se bave ivotom slovenskih naroda (ovaj broj bie posveen narodnoj
nowi), lanke o rodnoj veri i rodnovernim organizacijama, intervjue sa wihovim
predstavnicima itd. Bie tu i raznih drugih intervjua, a tu su i vesti, recenzije,
najave dogaaja i mnogo ega jo.
Nadamo se da ete uivati u itawu ovog broja kao i u itawu sledeih izdawa
Slave!. Provedite praznike koji nas oekuju u veseloj atmosferi i sreno Koledo!
Vesna Kakaevski
1
Sadraj
Uvodna re: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Predstavqamo vam:
Rodnoverno udruewe Staroslavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Rodna vera:
ta je rodna vera?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Narodni obiaji i rodnoverje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Folklor:
Koriewe crvenog konca u slovenskom vezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Intervju:
Vesna Pei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Deavawa:
Tragovi predaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Skup rodnovernih Ogaw jesewi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Tema broja:
Godiwi ciklus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Rodnoverni kalendar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Romejski kalendar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Raunawe vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Julijanski, gregorijanski i Milankoviev kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Narodni nazivi meseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Stari evropski kalendari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Zemqoradniki kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Keltski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Nordijski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Stari nazivi meseci: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Kalendar biqaka:
Biqarewe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Pelagiev biqarski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Narodna verovawa o boru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
U susret praznicima:
Kratkodnevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Kraun: staro ime Boia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Slovenske bajke:
Dvanaest meseci slovaka bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2
Izdaje: Vesna Kakaevski, Jovana Isailovia 42, Beograd
Glavni i odgovorni urednik: Vesna Kakaevski
Broj pripremili: Andrej Stefanovi, Vesna Kakakaevski, Vukain Lutovac, Jelena olak
Ustvarawu asopisa uestvovali: Vojin Stankovi, Gorjanka Panajotovi, Mi lan
Dmitrainovi
Dizajn rodnovernog kalendara: Mi lan Trpkovi
Grafiko ureewe: Saa Pei, Novi Sad
tampa: MBM plas, Omladinska 93, Novi Sad
Cena asopisa: 150 din.
Tira: 200 primeraka
Predstavqamo vam:
Rodnoverno udruewe
Staroslavci
Mi smo Staroslavci udruewe rodnovernih
Srbije. Izuavamo staru slovensku veru i irimo
znawa o naoj prolosti. Potujemo mudrosti
pre daka i pamtimo wihova velika dela. Oiv qa -
vamo stare narodne obiaje i vraamo se naim
korenima i prirodi. Vraamo se pravim vredno -
stima. Mi stvaramo, rastemo i jaamo. Borimo se.
Naa borba stvara promene, svaka promena za nas je
napredak. Napredak ispuwava nae ivote drugai -
jim smislom i daje nam veru u opstanak naih dela.
Mi smo zajednica. Zajedno iznosimo najvrednije
unu tar nas jedine stvari vredne pomena. Branimo
nae vrednosti. Branimo pravo da ivimo na sop -
stvenoj teritoriji, branimo prostor nae stare
civilizacije. Trudimo se da ivimo u skladu sa
prirodom, pronalazimo mudrosti u wenim zako -
nima i boanskim pravilima predstavqenim u woj.
Deo nas potuje i slavi slovenske bogove. Bez pravi -
la, bez obaveza, bez morawa. Nije bitno gde, kada i na
koji nain. To ne treba da udi jer vera u nae bogove
jeste tradicija koju nastavqamo.
22. koledara (decembra) 7520. (2012) godine, Staro -
slavcisu registrovani kao prvo i jedino udruewe
rodnovernih u Srbiji. Ovim udruewem upravqa
Savet. Savet je izvrni or gan udruewa i stara se o
sprovoewu ciqeva utvrenih Statutom. Sastoji se
od deset qudi koje glasawem bira Sabor. Sabor se
sastaje jednom godiwe i ine ga svi lanovi udru -
ewa. Odluke donosimo zajedno, najee dogovo -
rom kroz konstruktivne rasprave, ree glasawem.
Broj naih lanova neprestano raste. Svaka puno -
letna osoba moe postati deo udruewa. Punopra -
van lan ima pravo glasa, ima pravo i obavezu da
uestvuje u radu, moe da bira svoje predstavnike i
da bude biran u bilo koji upravqaki or gan udru -
ewa.
ivimo u XXI veku i dosta komuniciramo putem
interneta, ali nismo virtuelna zajednica. Mi
delujemo uivo. Odravamo sastanke, planiramo
razne akcije i ostvarujemo ih. Organizujemo skupove
koji postaju sve poseeniji. Okupqamo i povezujemo
sve zainteresovane za rodnoverje najstariju slo -
vensku duhovnost obnovqenu u savremenom dobu.
Poto se sami finansiramo, lanarina je obavezna.
Ova lanarina je skromna i pomae nam da orga -
nizujemo skupovekoji su besplatni za posetioce.
Ukoliko elite da postanete lan Staroslavaca, pr -
vog udruewa rodnovernih u Srbiji, moete nas
kon taktirati putem adrese staroslavci@mail.com ili
na na broj mobilnog 0643939208. Oni koji su iz
Beograda ili su u mogunosti da dou u ovaj grad,
mogu se lino videti sa nama na nekom od sastanaka,
koje esto organizujemo, ili na veim skupovima
koji su najmawe etiri puta godiwe.
Dobrodoli ste da nam se pridruite u radu i
doprinesete borbi za popularizaciju slovenske vere
kao bitnog dela nae slavne prolosti.
Andrej Stefanovi, jedan od osnivaa udruewa
Staroslavci
3
Staroslavci
Rodna vera:
ta je rodna vera?
Da bismo itaoce Slave! upoznali s rodnom verom,
daemo ukratko definiciju wenog pojma. Pojam
rod na vera oznaava prethriansku veru naih
predaka, ali i wenu obnovu u vremenu kome ivimo.
U Rusiji se ova vera naziva rodnoverjem (rodno -
verie), u Ukrajini ridnom virom (rdna vra), u Poq -
skoj se sree i naziv slovjanska vera (sowiaska
wiara) itd. Pored ovih naziva moemo se sresti i sa
terminima: jaziestvo (zestvo), vidjanstvo, no -
vo drevno vedomecstvo i sl. Ipak naziv rodna vera
ve se gotovo ustalio, zbog ega emo ga i mi u ovom
lanku upotrebqavati da oznaimo staru i obnov -
qenu veru Slovena. Da bismo boqe shvatili rodnu
veru, trebalo bi da se upoznamo i sa znaewem pojma
rod u okviru konstrukcije rodna vera. Jer re
rod se ne odnosi samo na krvno srodstvo, i u ovom
kontekstu ima ire znaewe. Na rod nisu samo
lanovi nae poRODice, ROa ci i blii i daqi
preci, zakquno sa RODo naelnikom nae fami -
lije. Rod je i naROD kome pripadamo, a u irem
znaewu to moe da se odnosi i na ceo slovenski
narod. Rodnoverje bismo mogli da gledamo i kao
rodoqubqe, jer je zasnovano na qubavi oveka prema
svom rodu i roenima, i qubavi roda prema svoj
svojoj deci, poRODu, potomcima.
U rodnoj veri postoji i rod kao neka vrsta prin -
cipa povezana sa istonoslovenskim boan stvom
istog imena. Profesor Qubinko Radenkovi smatra
da Rod zapravo predstavqa jedinstvo svih predaka, i
ovo shvatawe je vrlo bitno za rodnu veru. Rodnoverje
nije samo vera u bogove, ve je to i svest o boanskom
i prirodnom, vera u lino duhovno iskustvo i ver -
nost zavetima predaka. Rodnoverni ne veruju dogmat -
ski: veruju u svoj razum, izvor qudske spoznaje. Veruju
u svoje moi, razlog qudske stalne promene. Veruju u
duu, boanski deo u oveku. Rodnoverje ui da su
svi qudi sinovi i erke bogova i prirode, a sva
iva bia jesu wihova rodna braa u jednoj velikoj
porodici. Rodnoverni veruju da bogo vi daju smisao
qudskom postojawu. Za razliku od hri anstva,
rodnoverje nema crkvenu hijerarhiju. Hijerarhija
ipak postoji jer bogovi stvaraju hije rarhijski, raz -
no liko i meusobno upotpuwavajui red. Rodnoverje
ne obavezuje svoje sledbenike da uestvuju u zajed ni -
kom skupovima, da poseuju sve ti lita i hramove u
odreenim satima i strogo odreenim danima, da
no se istu odeu itd. Obredi rodnovernih su
drugaiji upravqaju se ka praewu ritma prirode,
neguju odnos sa etnikom i duhovnom zajednicom.
Rodnoverje smatra prvim svetilitem samo srce
oveka, zatim celokupnu prirodu, i poje dina
prirodna sveta mesta (sveto drvee, planine, izvore,
reke). Tek na treem mestu nalaze se rukom prav -
qena svetilita.
Perunov kip
Postoji velika razlika izmeu rodne vere i svet -
skih religija (na prvom mestu monoteistikih), jer
rodnoverje nije skup dogmi to je ivo uewe o i -
votu, koje se stalno razvija, zajedno sa razvojem sveta,
oslawajui se pri tome na duhovne temeqekoji
postoje vekovima nepromeweni. Rodnoverni veruju
da bogovi tite od zaborava dela naih praotaca,
kao i naa dela, dela nae dece i naih unuka.
Duhovni temeqi kao i najvrednija dela bie pre -
noeni i postojae u venom krugu koji obnavqa
ivot. Rodnoverni pretpostavqaju da je smrt oveka
kraj wegove fizike biti. To je stawe prelaska u
novi oblik postojawa. To je odbaeni deo starog,
istroenog, oblika. Plemeniti, uporni i hrabri
bie nagraeni ulaskom u neprekidne i sve vie ni -
voe postojawa, promiqeniji, znamenitiji i bli -
i bogovima.
Andrej Stefanovi
4
Narodni obiaji
i rodnoverje
Boqe je da selo propadne, nego u selu obiaj.
Boqe je zemqu prodati, nego joj obiaj izgubiti.
Budui da je rodnoverje narodna religija, neraski -
divo je vezana za duh jednog naroda, tako da je vezana i
za narodne obiaje.
Narodni obiaji su iskustvom i navikom stvorene
odredbe. Kao neki nezapisani zakon koji upravqa
celokupnim ivotom drutva. Stara slovenska
vera, danas poznata pod imenom rodnoverje, izra -
avala se kroz narodne obiaje i obrede.
Niko ne moe tano navesti pe riod nastanka
obiaja, isto onako kao to je teko rei i vreme
postanka narodnih pesama, igara, obreda i drugih
optih tvorevina i tekovina jednog naroda.
Prvobitno mnoga verovawa i obiaji, sigurno i
wihov najvei broj, bili su iskustvom steene
navike, koje su najvie odgovarale optim
potrebama jedne drutvene zajednice. Te navike
ulazile su u stalnu upotrebu, dok im se nisu
prilagodili svi weni lanovi i poeli ih
smatrati kao neto neophodno. Kada se na ovaj nain
jedno qudsko drutvo potpuno uivi u svoje navike,
kada po wima stalno ivi i radi, onda one nisu
vie navike, ve obiaji.
Slovensko selo, I.I. Pelko
Narodni obiaji i verovawa imali su naroito
veliku mo kod prethrianskih tj. tzv.
primitivnih qudskih zajednica. Kod wih oni
obuhvataju i reguliu celokupni ivot i sav rad.
Po wima se qudi obraaju boanskim biima i vode
borbu protiv zlih sila. Po wima se kawavaju
greke, otklawaju drutvene nemoralnosti i
uspostavqa red. Takoe, one uvaju oveka i lee od
bolesti. Na kraju, po wima se ovek ispraa na onaj
svet i vodi brigu o wegovom ivotu na tom drugom
svetu. Kod primitivnih naroda obiaji, obredi i
verovawa su imali takvu mo da niko nije nita ra -
dio van wih. Kad se drutvena zajednica sa svim
prilagodi svojim obiajima, ono ih se uporno dri,
i ne naputa ih bez velike nevoqe. Tako da u
narodu postoje poslovice koje kau: Boqe je da selo
propadne, nego u selu obiaj, Boqe je zemqu
prodati, nego joj obiaj izgubiti. Obiaja se treba
drati i onda kada prestanu razlozi za wihov
opstanak, pa ak i onda kada im se zaboravi
prvobitni znaaj i smisao. Ba iz tog razloga,
mnogi danawi obiaji su vrlo stari. Oni vie
nemaju znaaj i namenu koji su ranije imali, ali kada
se dobro proue, na wima se mogu uoiti pogledi i
shvatawa naih predaka. To to stari obiaji danas
nemaju znaaj i namenu, ne mora da znai da im ne
moemo to dati. Nema razloga da mi rodnoverni,
uprkos modernim vremenima, te obiaje ne oivimo
i damo im znaaj u naem linom ivotu.
Promenom teritorije, ekonomije i religije, mewa se
nain ivota oveka i wegovog naroda, a time i
narodni obiaji, koji gube imperativnu mo ili
sasvim iezavaju. Iz tih razloga nai narodni
obiaji i verovawa nisu ostali onakvi kakvi su
bili u naoj dalekoj prolosti. Primawem
hrianstva i naputawem plemenskog naina
ivota, i ulaewem u dravnu organizaciju koja
namee pisane zakone, stari narodni obiaji su
znatno oteeni i zaboravqeni.
Budui da su usko vezani za bie jedne drutvene
zajednice, obiaji mogu da se posmatraju kao wena
specijalna osobina ili kao wena etnika odlika.
Zbog toga je jako bitno da se ouva ono to je ostalo
od obiaja i obreda, kako kroz rodnu veru tako i na
neki drugi nain.
Vukain Lutovac
5
Folklor:
Koriewe crvenog konca
u slovenskom vezu
Veina naroda, ukquujui tu i Slo vene, koristi
crvenu boju iz istih razloga. Crvena je boja krvi, i
od nastanka qudske kulture ona se povezuje sa
ivotom i ivotnom silom. To je boja qubavi, ali i
rata. U narodnoj magiji, ona se koristila u ciqu
zatite, a kao takva koristi se i dan-danas (crveni
konac oko ruke).
Koriewe crvenog konca u slovenskom vezu zasni -
va se upravo na verovawu o zatitnikoj moi
crvene boje. Ovakvim koncem Sloveni su se titili
od zlih duhova, pre svega od duhova bolesti koje su u
to vreme harale Evropom. Verovalo se da e crveni
konac odbiti ove duhove bolesti, ili bar delimino
zatititi onog ko ga nosi na odei. Zbog toga su se
crvenim koncem bogato ukraavali okovratnici
bluza, kao i rukavi i glewevi na pantalonama. Vez
ovog tipa, dakle, nije bio prosta dekoracija. On je
postavqao granicu zlim duhovima i stvarao oko
oveka magijski krug zatite. Crveni konac
spreavao je duhove bolesti da uu u ovekovo telo, i
nije uopte sluajno to su se wime ukraavali
samo odreeni delovi odee. Ruke i vrat smatrali su
se ovekovim slabim takama, delovima tela koji su
posebno nezatieni i izloeni uticaju zlih sila.
Iz istih razloga se amajlije i talismani nose oko
vrata, a takoe se nose i narukvice sa raznim
simbolima zatite.
Zubuni sa crvenim vezom (Kosovo i Metohija)
esto su se i sami simboli zatite uivali na
odeu. Oni su nekad predstavqali deo are veza, a
nekad bivali uivani odvojeno od ovih ara.
Pojedini motivi postali su deo nekih veoma
popularnih ara, iako je wihovo znaewe odavno
izgubqeno. Prihvatawem hrianstva, talismani i
amajlije uivali su se u odeu da bi se osoba koja je
nosi zatitila od maije. Strahujui od vetica
i wihovih ini, Sloveni su se naoruavali
crvenim krstovima i slinim simbolima. Ipak,
nisu svi motivi u obliku krsta hrianskog
porekla. Krst se koristio i u vreme paganizma pa je
teko odrediti poreklo pojedinih ara na vezu.
Simboli zatite izvezeni crvenim koncem
najee su se nalazili na odei dece i trudnica, jer
se smatralo da su oni posebno podloni magijskim
napadima.
Dve are u formi krsta ruski i ukrajinski vez
Crveni konac se nije koristio samo za ukraavawe
odee. Wime su bile izvezene i tkanine koje se
koriste u domainstvu kao to su pekiri,
stolwaci, razni prekrivai Razlog koriewa
crvenog konca bio je isti omoguavawe zatite.
Nai preci nadali su se da e na ovaj nain
spreiti duhove bolesti da uu u kuu. Kao i u sluaju
odee, i ove are su mogle biti jednostavne, ali i
vrlo sloene. Najednostavniji ukras bio je zazpravo
obina crvena linija koja je prolazila kroz
tkaninu. Na ovaj nain su se, pre svega, ukraavali
runici, platneni pekiri popularni meu
Istonim Slovenima. Runici su se koristili za
sluewe aja, soli ili hleba gostima, ali i pri
religioznim obredima, venawima, sahranama.
Vesna Kakaevski
6
Intervju:
Vesna Pei
Vlasnica i osniva izdavake kue
Pei i sinovi
Izdavaka kua Pei i
sinovi osnovana je 1995. godine
pokretawem biblioteke pod
nazivom Tragom Slovena. Ciq
pokretawa biblioteke bio je
predstavqawe starih i novih
istorijskih izvora o poreklu
Slovena i odlikama slovenske
kulture, kao i predstavqawe
razultata brojnih naunih
istraivawa preduzetih da bi se
osvetlila slovenska
civilizacija. U publikacijama
ove kue vrednuju se napori svih
kategorija zasnovani na strogo
naunoj zakonitosti u ciqu
otkrivawa novih svetlosti
paleoslovenske civilizacije, i
pravog znaaja wenog doprinosa u
razvoju univerzalne
civilizacije.
Nakon uspene prezentacije na
Sajmu kwiga koju su organizovali
Pei i sinovi imali smo
ast da razgovaramo sa osnivaem
i vlasnicom ove kue, Vesnom
Pei.
Za poetak, predstavite nam
ukratko biblioteku Tragom
Slovena koja ini temeq rada
kue Pei i sinovi. Kuda nas
moe odvesti praewe ovog traga?
Biblioteka Tragom Slovena
predstavqa okosnicu izdavakog
poduhvata Pei i sinovi i
moglo bi se rei da su sadraji
kwiga ove biblioteke bili
glavna zamisao osnivawa
izdavake kue pre 18 godina.
Svima je poznato da se istorija
esto prikazuje na pogrean,
falsifikovan nain, da se mnoge
iwenice konstruiu u
zavisnosti od ukusa autora,
publike ili naruioca dela.
Postoji i ona dobro poznata
izreka da istoriju piu
pobednici. Pomou kwiga
objavqenih u ovoj biblioteci
vri se temeqna analiza
konstruisanih teorija sa svim
posledicama koje su te teorije
proizvele. Publikujui
istorijsku grau, vremenom
zaboravqenu, ili zabrawenu od
strane zvanine nauke, pa time
nedostupnu javnosti na uvid,
istovremeno pomaui slobodno
istraivawe, ova biblioteka
pomae prodore do novih izvora
i otkrivawa novih istina koje
bi mogle dati verniju sliku
razvoja civilizacije sa
posebnim akcentom na veoma
zapostavqenu Slovensku
civilizaciju.
Recite nam par rei i o Centru
za paleoslovenska istraivawa?
S kakvom namerom je Centar
osnovan, ime se konkretno bavi i
kakvi su rezultati istraivawa
koja vode lanovi Centra?
Centar za paleoslovenska
istraivawa je osmislio
srpski paleolingvista Radivoje
Pei sa sledeim namerama:
7
Slobodno prikazivawe novih
istorijskih izvora i grae
osmiqeno transistorijskom
orijentacijom i
multidisciplinarnim
pristupom uz duno uvaavawe
dosadawih rezultata van
dogmatskih i dnevno-politikih
okvira i vrednovawe novih
napora svih kategorija
zasnovanih na strogo naunoj
zakonitosti u ciqu otkrivawa
novih svetlosti paleoslovenske
civilizacije i pravog znaaja
wenog doprinosa u razvoju
univerzalne civilizacije.
Centar je osnovan 1989. godine u
Beogradu i povezan je saradwom
sa slinim institucijama u
svetu: sa Institutom za
istraivawe drevnih Slovena u
Londonu, Institutom za
Homerska istraivawa u
Meksiku, Institutom za
istraivawe Velesove kwige u
Ahenu sa brojnim saradnicima
iz nae zemqe i sveta. Rezultati
saradwe vidqivi su u brojnim
predavawima i publikacijama na
temu Slovenske civilizacije
koje je objavila izdavaka kua
Pei i sinovi.
Kako nam prouavawe
mezolitskih kultura na tlu
Srbije i istraivawe vedskog
naslea moe pomoi u
prouavawu stare slovenske vere?
Mezolitske i neolitske kulture
na naem podruju su deo nae
kulturne batine koje smo
dobili u naslee i ve sama ta
iwenica obavezuje nas na
wihovo prouavawe i negovawe
bez obzira da li e nauka u
budunosti dokazati da su
pripadnici ovih kultura bili
nai preci ili ne. Meutim,
ve sada postoji mnogo dokaza
koji idu u prilog tvrdwama da
Sloveni nisu naselili Balkan
(Helm) u periodu kako to uimo u
kolama ve mnogo ranije. To su
vrlo ekzaktni dokazi kojima se u
najnovije doba pridruuju i
iwenice iz genetike. Ono to
sa sigurnou moemo tvrditi
jeste da su lingvistiki dokazi
vedskog perioda prisutni u
slovenskom nasleu. Te iwenice
dokazali su mnogi istraivai a
meu wima je svakako i
Branislava Boinovi, autorka
trotomnog Renika srodnih
sanskrtskih i srpskih rei koja
je neposrednu vezu izmeu
srpskog i sanskrta, takozvanog
jezika etalona, najstarijeg
jezika na kojem su napisana
najdrevnija znawa, utvrdila u
svojim istraivawima.
Boinovieva je tragala za
slinou do vedskog nivoa,
dakle, najstarijeg nivoa za koji
naa civilizacija zna, i tu
utvrdila neverovatne slinosti
izmeu ova dva jezika. Ako znamo
da Rg-veda danas predstavqa
najstariji korpus
filosofsko-religioznih
razmatrawa drevnih Arijevaca,
onda je logino da su zbog
slinosti srpskog jezika i
sanskrta, ova znawa duboko bila
ukorewena i nau drevnu veru.
To svakako pomae pri
izuavawu i rekonstrukciji vere
naih predaka.
Koliko je uopte bitno baviti
se svojom istorijom i svojim
identitetom u vremenu u kome je
poeqno misliti samo na
sadawost i svetlu budunost?
Ne postoji doba u kojem ovek ne
treba da se bavi svojom
istorijom. Istorija nisu samo
puke iwenice i gomile datuma
koje nas teraju da u koli
nauimo napamet. Poznavawe
istorije podrazumeva razumevawe
prolosti bez koje je
nezamislivo vae odreewe u
sadawosti. Poznavati
prolost sopstvenog naroda je
obaveza svakog misleeg oveka
ukoliko hoe da odredi svoj
identitet u kontinuitetu sa
prolou i budunou. Na
taj nain ovek daje i svoj
sopstveni doprinos ugraujui
ga u opteovenansko. ovek se
ne moe udaqavati ni odricati
svog porekla jer je poreklo u
sutini wegova religija. To je
takoe i vrsta odgovornosti
prema buduim naratajima.
Niko ne eli da bude zaboravqen
ili izbrisan kao da nije ni
postojao. Ravnoduan stav prema
prolosti proizvodi posledicu
da ete jednog dana biti izbisani
iz budunosti. Ma kako svetla
ona bila.
Kao neko ko istrauje slovenski
identitet, ta mislite da je
zapravo izvorna slovenska
duhovnost?
Svet slovenske duhovnosti
prekriva prostranstva dva
kontinenta i ima tradiciju dugu
preko 6000 godina. Izvorna
slovenska duhovnost ugraena je u
nae bie bez obzira koliko je
nae bie nesvesno te iwenice.
Mogli bi se napisati tomovi
kwiga o i danas ivom prisustvu
drevnih slovenskih bogova u
naem narodu, u biu naroda,
wegovim obiajima i odnosu
prema drugima. Poznato je iz
daqe i novije istorije da
slovenski svet nikada nije bio
agresor prema drugim narodima
ve da je ratovao uglavnom kada je
bio prinuen da se brani. Ta
qubav prema Zemqi-Majci je
jedna od bitnih karakteristika
duha naeg naroda. To je dokaz da
slovenski duh boga vezuje za
zemqu a ne za nebo, otuda i
uverewe da smo boji potomci.
Poznata je takoe slovenska,
posebno srpska gotoqubivost,
na odnos prema gostu, eqa da
8
pokaemo i ponudimo najboqe
to imamo. Slovenski duh vezuje
se za porodicu kao centralni
stoer svakog ivog bia,
najvii ideal kome se tei i iz
koga se potie. Poznat je na
odnos prema junacima,
opredeqewe ka nebeskom,
vanvremenom carstvu a ne
zemqskom, prolaznom. Sve to
sam nabrojala nije dolo
niodkuda, to su osobine ugraene
u nau duhovnost od pamtiveka.
To je arhetip na koji moemo
biti ponosni ak i ako nam se
ini da ovo nisu adekvatna
vremena u kojima bi se takav duh
mogao ceniti. iwenica je
meutim, da su sva vremena
prolazna a da je energija duha
akumuliranog vekovima
neunitiva.
Vaim izdawima pokuavate da
zainteresujete javnost za
slovensku istoriju, kulturu i
veru, to predstavqa teak
poduhvat u zemqi u kojoj ivimo i
u vremenu u kome ivimo. Koji
savet moete dati onima koji
tek kreu da se bave
popularizacijom slovenskih
vrednosti i slovenske
duhovnosti?
Lino sam veoma ponosna na
obimnu dokumentaciju koju su
nae kwige pruile na uvid
irokoj italakoj publici jer
taj korpus dokaza daje jednu
drugaiju sliku sveta koja se
suprotstavqa eksperimentima sa
qudskom sveu, sa logikom
zdravog uma. Danas nije lako
baviti se bilo ime u zemqi koja
je potpuno posrnula. Ali ako
neto mnogo volite, ako mnogo
verujete u to to radite, onda
treba hrabro napraviti prvi
korak. Uostalom, nemate sto
ivota da biste oklevali pri
izboru.
Kako gledate na fenomen
obnavqawa stare slovenske vere
kod nas i u ostalim slovenskim
zemqama?
To je, po mom miqewu, fenomen
suoavawa sa jalovou svih
dosadawih religija koje su se
pokazale neodrivim. Mnotvo
religija i sekti preplavilo je
svet dok se ivot odvija u
duhovnoj kataklizmi i
lobotomiji. Istovremeno,
povratak na staru slovensku veru
je prepoznavawe duhovnosti koja
vodi ka svetlosti. Qudi
jednostavno prepoznaju principe
koji ih ne otuuju od sopstvene
prirode zato to su principi
slovenske duhovnosti
nerazorivi. Oni su uvideli da je
svaka druga alternativa
katastrofa koja vodi u sunovrat
i obnavqawa stare slovenske
vere kod nas i u ostalim
slovenskim zemqama je povratak
izvorima koji jedino mogu
obnoviti energiju potrebnu za
opstanak.
Hvala najlepe na odgovorima.
elimo Vam uspeh u daqem
istraivakom radu i
izdavatvu.
Intervju vodila Vesna
Kakaevski
9
Deavawa:
Tragovi predaka
27. septembra u prostorijama Udruewa kwiev -
nika Srbije, izdavaka kua Pei i sinovi
predstavila je dvojicu autora, svetski poznate
istoriare Robera Lirisa i Pavela Tulaeva. Rober
Liris upoznao je javnost sa svojom kwigom U
tragawu za evropskim identitetom, dok je Pavel
Tulaev prezentovao dva svoja dela: Veneti i
Slovenski bogovi. Sala je bila popuwena do
posledweg mesta, tako da je veliki broj gostiju
predavawe ispratio stojei. Kao poseban gost
veeri nastupila je sakupqa i izvoa etno pesama
Svetlana Stevi Vukosavqevi, koja je svojim
neverovatnim glasom oduevila prisutne. Autori
su odrali kraa predavawa, razgovarali sa
posetiocima i odgovarali na wihova pitawa.
Tema ove prezentacije bila jestara evropska isto -
rija o kojoj se jako malo zna i koja jo uvek nije
istraena na odgovarajui nain. Zbog toga postoje
mnoge predrasude vezane za poreklo Slovena i
kulturni nivo slovenske civilizacije, a isto vai
i za preistorijske civilizacije koje su nastale na
teritoriji nae zemqe. Dominacija takozvane
nordijskekole u istraivawu istorije i izlagawu
istorijskih iwenica doprinela je razvitku
veine ovih predrasuda, kao to je, npr. teorija o
necivilizovanosti Slovena. Uporno negirawe
postojawa autentine slovenske kulture i omalo -
avawe wenog znaaj u istoriji uzrokovalo je nasta -
nak teorija koje pre spadaju u ideologiju nego u nauku
(recimo, teorija o nepostojawu autentinog slo -
venskog pisma i teorija o varvarskim odlikama
stare slovenske religije). to se tie istorije
civilizacija na teritoriji Balkana, u svetu je skoro
opte prihvaena teorija da na ovom prostoru ive
i oduvek su iveli varvarski narodi. Stvari,
zapravo, stoje sasvim drugaije. Najstarije evropske
kulture potiu upravo sa ovog prostora (Vina,
Lepenski vir, Starevo). Takoe, kulturna dostig -
nua slovenske civilizacija ni za im ne zaostaju za
kulturnim dostignuima ostalih civilizacija, pa
nema razloga da slovenski narodi smatraju infe -
riornim, divqim i tome slino. Zbog toga je vrlo
bitno da imamo to vie dela kao to su istra -
ivaki radovi Robera i Tulaeva, kao i da kroz
prezentacije koje se bave ovakvim temamanastavimo
da upoznajemo javnost sa preutanom istorijom.
10
Rober Liris jedan je najpoznatijih
fran cuskih istoriara danawice.
Svoj i vot posvetio je izuavawu ev -
ropskog porekla, sa akcentom na Vinu
i Lepenski vir kao kolevke evropske
civilizacije. U svom delu U tragawu
za evropskim iden titetom ukazao je na
kontinuitet iv qewa Evropqana na
Starom kontinentu, kao i na duboku
povezanost vinanske ci vilizacije i
evropskog kulturnog iden titeta.
Pavel Tulaev je istoriar, dopisni
lan iri lo-Meto dijeve akademije
slo venskog prosvetqewa, osniva i
glavni urednik asopisa Ateney. Au -
tor je kwiga i pub likacija razliitih
anrova, od kojih su mnoge prevedene
na nekoliko evropskih jezika. Kwiga
Veneti govori o mawe poznatom po -
reklu Slovena i wihovoj srod nosti sa
staro evropskim plemenima. Tula ev je
oznaio pleme Veneta kao pretke svih
Slovena i na taj nain pridruio se
tvrd wama velikog broja istoriara
koji sma tra ju da su slovenski narodi
starosedeoci Evrope.
Skup rodnovernih
Ogaw jesewi
Skup rodnovernih, esti po redu, odran je 21.
septembra kod Hajduke esme na Koutwaku.Skupu
je, uprkos nepovoqnim vremenskim uslovima, pri -
su stvovalo vie od sedamdeset qudi iz raznih
krajeva Srbije. Meu okupqenima bili su mnoge li -
no sti koje se, na ovaj ili onaj nain, bave rodnom
verom piscikwiga o staroj veri Slovena, urei -
vai rodnovernih sajtova, umetnici, izdavai i
drugi. Kao i prethodne skupove i ovaj je prgani -
zovalo rodnoverno udruewe Staroslavci.
Ogaw jesewi predstavqao je izuzetnu priliku da se
okupqeni za trenutak vrate u svet prolosti u kome
su wihovi preci potovali bogove i slavili
praznike plodnosti. Posetioci skupaimali su
prilike da se upoznaju s raznim vrstama starog
oruja (lukovima, strelama, maevima), da isprobaju
razna tradicionalana jela, i da uivaju zvucima
muzike predaka. Za ovo posledwe bila je zasluna
interpretatorka izvornih pesama Svetlana Stevi
Vukosavqevi, koja je dobro poznata javnosti. Weno
tradicionalne pevawe specifino je po tome to
se izvodi nazalno, bez instrumentalne pratwe, a
ovakav nain izvoewa tipian je za obrednu
muziku. Organizovano je i takmiewe u streqatvu
kao i takmiewe u navlaewu konopca.
Proslava jesewe ravnodnevice zavrena je paqewem
svete vatre i itawem obrednih tekstova. Preska -
kawe vatre u ciqu duhovnog i fizikog proi -
ewa takoe je inilo deo obreda, kao i izgovarawe
molitivi bogovima predaka. Sledee okupqawe
Staroslavaca najavqeno je za dan proslave zimskog
solsticija, 21. decembar.
11
Posledwa vest: Pre nego to smo prvi broj
Slave! poslali u tampariju stigla nam
je vest da su na jugu Srbije otkriveni ostaci
staroslovenskog hrama! Ostaci se nalaze
na Peterskoj visoravni i pretstavqaju
temeqe kamene graevine u obliku kvadrata
ucrtanog u krug. Nedaleko od ovog nala -
zita otkrivena su jo tri slina temeqa,
a nau nici iz muzeja Stari Ras povezuju
ovaj hram sa kultom boga Svetovida. Vie o
ovom otkriu u sledeem broju Slave!
Tema broja:
Godiwi ciklus
Rodnoverni kalendar
Pravqewe kalendara za 7522. godinu (2014.) samo je
jedan pokuaj rekonstrukcije naeg rodnovernog
kalendara. Takoe, ovaj kalendar nije samo srpski
nego sveslovenski jer su osim datuma naih, srpskih
i junoslovenskih praznika korieni datumi
slavqewa odreenih praznika koji su prihvaeni u
razliitim rodnovernim zajednicama irom
slovenskog sveta. Na taj nain priseamo se kod nas
zaboravqenih bogova i obiaja i popuwavamo
praznine nastale zaboravom usled vekovnog progona
potovalaca stare vere. Bez obzira na to to ne
moemo biti potpuno sigurni u datume praznika
koje navodimo, miqewa smo da je boqe proslavqati
praznike bilo kog dana nego ih uopte ne
proslavqati. Prihvatajui ve odreene datume
kojih se dre druge rodnoverne zajednice, prih -
vatamo i mogunost greaka koje su one, eventualno,
napravile. Isto tako, i pored velikog truda, naa
tumaewa domaih praznika i obiaja ne moraju
biti potpuno tana to znai da su mogue promene
i prepravke. Iz tih razloga, ovaj kalendar nije
zavren, ovo je samo polazna osnova za neki boqi i
savreniji do kog emo, uz pomo bogova, vremenom
doi. Ovaj kalendar bi trebalo da bude i korak
unapred u odnosu na dosadawe obeleavawe
slovenskih praznika kod nas, koje je bilo puko
prepisivawe i prevoewe uglavnom ruskih opisa i
datuma praznika. U ovom radu emo se truditi da se
to mawe zadravamo na opisima samih boan -
stava, kao i obiaja koji se za wih vezuju, a vie na
razlozima zbog kojih slavimo praznike naodreene
datume.
Romejski kalendar
Ponimo od tumaewa 7521. godine, odnosno tzv.
romejskog raunawa vremena. Postoje nedoumice
da li je danas 7520, 7521. ili 7522. godina. Ako
pogledamo zapis s Mramornog stuba, za koji se veruje
da ga je podigao (oko 1402. god.) des pot Stefan
Lazarevi u ast poginulima na Kosovu, videemo
sledee:
Ne in bo drugi useknu jego, o qubimici,
i sama ruka ubice togo sina Amuratova.
I si vasa reena savrie se va leto 6897
Boj na Kosovu je bio 1389, pre 624 godine (2013 624 =
1389), pa ako na 6897 dodamo 624 dobijamo danawu
7521. godinu. Godina 7522. poiwe 22. koledara
(decembra) 2013. po zvaninom kalendaru.
Nema jakog razloga iz kog bismo prednost u brojawu
godina dali kalendaru po kome je 2013. godina od
roewa Hrista u odnosu na tzv. romejski po kome je
danas 7521. godina. Postoje razne teorije koje se tiu
ovog kalendara. Kalendar je zvanino poeo da se
koristi 988. godine u Istonom rimskom carstvu
(tzv. Vizantiji) u vreme vladavine Vasilija II, a
korien je do propasti carstva 1453. godine.
Upotrebqavan je u Srbiji kao i u drugim zemqama
pod vizantijskim uticajem. U Rusiji se zadrao ak
do 1700. godine.
Postoje sumwe da je ovaj kalendar preuzet od sta ro -
sedelakog stanovnitva Balkana, koje je u srodstvu
sa srpskim, odnosno slovenskim narodima. Postoji
i teorija o Srbima kao starosedeocima Balkana, koja
je totalno suprotna zvaninoj verziji o velikoj
seobi Slovena u VI veku (odlino obja weno u
kwizi Kontinuitet vinanske civili zacije,
Dragoqub P. Anti). Polazei od tih teorija javqa
se sumwa da je Vasilije II planski usvojio taj (kod
balkanskih naroda ve postojei) kalendar kako bi
hrianstvo pribliio i lake nametnuo
okolnim slovenskim narodima. irewe hrian -
stva imalo je za ciq stvarawe novih podanika,
12
No na Ivana Kupalu, Boris Olanski
jaawe vlasti Vasilija II, kao i irewe vizantijskog
uticaja. Vasilije se posebno trudio da hrianstvo
proiri na mnogoboaki sloven ski istok. Ne
zaboravimo da je Rusija u to vreme pod knezom
Vladimirom primila hrianstvo. Pre toga Vla -
di mir je oenio hrianku sestru Vasilija II.
Postoji jo jedna teorija o nastanku kalendara. Pe -
riod stvarawa sveta od pre oko 7.500 godina po tzv.
romejskom kalendaru poklapa se sa poecima star -
evake kulture i trajnim naseqavawam stanov -
nit va u predele sadawe Srbije i okolnih zemaqa.
Isto tako, pe riod nastanka sveta od pre 7.500 godina
poklapa se sa Rajan-Pitmanovom (Ryan-Pitman) teo -
rijom o potopu, po kojoj je Crno more nekada bilo
slatkovodno jezero okrueno plodnim zemqitem i
naseqeno organizovanim qudskim zajednicama.
Pri livom vode iz Sredozemnog mora dolo je do
velikog potopa i velike seobe preivelog stanov -
nitva. U prilog toj teoriji idu i novija otkia
istraivake ekipe na ijem elu je bio pronalaza
Titanika, Rob ert Balard (Ballard). Istraivai su u
dubinama Crnog mora nali potopqenu obalu kao i
slatkovodne biqne i ivotiwske vrste ija je
starost procewena na oko 7.000 godina. Istra -
ivai veruju da je prilikom potopa poplavqeno
oko 150.000 kvadratnih kilometara zemqita. Mla -
i slatkovodni primerci nisu naeni jer su ih
zamenile morske biqke i ivotiwe. Po Rajan-Pit -
manovoj teoriji, velike migracije stanovnitva
doprinele su naseqavawu panonske oblasti i i -
rewu neolitske civilizacije po celoj Evropi. Do -
avi u nae predele, preiveli su verovatno
poeli da broje godine od velike nesree koja ih je
zadesila i od novog poetka, odnosno od naseqavawa
na nae prostore.
Slinog miqewa je i arheolog Dragan Jacanovi:
Grci i Rimqani su poeli da broje godine i da se
slue kalendarom, tek u prvom milenijumu pre nae
ere i ne poznaju nikakvu godinu stvarawa sveta.
Znajui da su osnivai Vizantije, od Konstantina do
Justinijana, roeni po balkanskim prostorima,
namee se jedini logian zakquak da su Vizantinci
(Romeji) godinu stvarawa sveta preuzeli od autoh -
tonog balkansko-karpatsko-panonskog stanov nit -
va.
Vreme e pokazati da li su ove teorije tane, ali mi
emo se do tad i daqe drati staroga kalendara jer
smo rodnoverni i nema razloga da brojimo godine od
Hristovog roewa.
Brojawa godina po ovom kalendaru, osim nas, dre se
razne rodnoverne zajednice, irom slovenskog
sveta, meu kojima je najvea ukrajinska Obdnann
Rdnovrv Ukrani sastavqena od 26 rodnovernih
optina, zatim Vserossiyskiy religiozny soz
Russka Narodna Vera, Savez Hrvatskih Rodno -
vjeraca i mnogi drugi.
Raunawe vremena
Kod nekih rodnovernih zajednica moemo prime -
titi da se datumi praznika ne poklapaju sa datumima
astronomskih promena, nego kasne nekoliko dana
ili ak poiwu ranije. Nema razloga za takav ne -
sklad. Nai preci, ivei u skladu s prirodom,
obraali su veliku pawu na sve astronomske pojave
usklaujui sa wima svoj ivot i rad. Uprkos na -
metnutom miqewu da su pre primawa hri anstva
Sloveni bili divqaci, gotovo qudoderi, istina je
sasvim drugaija. Stari Sloveni su imali velika
znawa o svim ivotnim oblastima, pa i o astro -
nomiji i raznim prirodnim pojavama od kojih im je
zavisio ivot. Znali su za kalendar o emu svedoe
iskopavawa u Volinskoj oblasti (Ukrajina) gde su
naene dve glinene posude iz III ili IV veka na kojima
je utisnut stari kalendar. Slian kalendar naen je
i na kragu iz IV veka u selu Romaki u blizini
Kijeva. Nai preci su umeli sa velikom tanou
da odrede datume astronomskih pojava i to na vrlo
jednostavne naine: pomou tapa, krugova tj. gumna,
merewem duine senke, gledawem u zvezde itd. De -
taqna i veoma zanimqiva objawewa merewa vreme -
na mo emo proitati u kwizi Kalendar predaka
Alek sandre Baji.
Kao to smo rekli, zabluda je da stari narodi nisu
imali astronomska znawa koja bi im omoguila da
odreuju tane datume nekih astronomskih pojava
13
Nema potrebe da rodnoverni raunaju
vreme od Hristovog roewa. Po rodno -
vernom kalendaru, godina koja sledi je
7522. i ona poiwe od 22. decembra.
Arkaim
(npr. ravnodnevice, kratkodnevice, dugodnevice).
Setimo se samo drevnih kamenih graevina op -
servatorija, koje postoje irom sveta. Takva jedna
graevina (zvezdarnica-opservatorija) jeste i
Stoun henx, ija je gradwa poela pre oko 5.000
godina. Veoma je popularna teorija astronoma
Xeral da Hokinsa (Hawkins) iz 60-tih godina, koji je
smatrao da su qudi pomou Stounhenxa predviali
kratkodnevicu i dugodnevicu, pa i pomraewa
Sunca i Meseca.
Primawem hrianstva stari praznici sevezuju za
nove, hrianske, a raunawe datuma praznika ume -
sto narodnih meraa vremena preuzima crkva
(pome rajui datume i raunajui vreme nepreciz -
nim kalendarom), pa danas dolazimo do toga da
postoji velika vremenska razlika izmeu starih
narodnih i hristijanizovanih narodnih praznika.
Miqewa smo da nae najvee rodnoverne praznike
treba obeleavati u skladu sa prirodnim deava -
wima nipre, ni posle, nego tano na dan odreene
astronomske pojave: Koledov dan 21.12. na dan zimske
kratkodnevice, Mladence 20.3. na dan prolene
ravnodnevice, Kupalov dan 21.6. na dan letwe
dugodnevice, i Radgostov dan 23. 9. na dan jesewe
ravnodnevice.
Julijanski,
gregorijanski
i Milankoviev
kalendar
Primawem hrianstva nai stari praznici
zameweni su novim, hrianskim, a odreivawe
datuma praznika preuzima crkva. Zvanini
kalendar crkve bio je julijanski, koji je 45. godine
pre nove ere napravio grki astronom Sosigen na
inicijativu Julija Cezara. Osim to kalendar nema
nikakve veze sa hrianstvom, on je i veoma
neprecizan kasni 11 minuta i 14,75 sekundi za
astronomskom godinom, pa je pitawe zato ga SPC
jo uvek primewuje. ta to tano znai za nas
rodnoverne? Ako je neki na stari praznik zamewen
hrianskim, a vreme praznovawa je ostalo isto, to
vreme se danas poremetilo zbog nepreciznosti
julijanskog kalendara. Godine 1582, kada je
katolika crkva poela da koristi gregorijanski
kalendar, razlika izmeu tog i julijanskog
kalendara iznosila je deset dana. Danas je ta razlika
trinaest dana i ide ka etrnaest. Neprecizan
kalendar sve vie udaqava nae narodne praznike,
sauvane delimino u hrianstvu, od pravog
datuma slavqewa. Danas smo u situaciji da je (zbog
nepreciznosti kalendara kao i raznih pomerawa
datuma) razlika izmeu hristijanizovanog i starog
narodnog Boia 16 dana i ide ka 17! Zbog toga pri
odreivawu datuma praznika koristimo trenutno
najsavreniji Milankoviev kalendar (tanije
Trpkovi-Milankoviev ili novojulijanski) koji
se poklapa sa gregorijanskim samo je mnogo taniji
kasni 2,75 sekundi za astronomskom godinom i treba
ga korigovati tek za 28.000 godina!
Narodni nazivi meseci
Kao i svi drugi Sloveni, i Srbi su imali svoje
nazive za mesece u godini. Nisu zapameni
zajedniki nazivi za sve krajeve gde je iveo na
narod, ali ima mnogo naziva koji imaju isti koren
rei. Nai preci iveli su na dosta velikom
podruju, na kojem su bile razliite vremenske
prilike; naime, godiwa doba nisu svuda poiwala
u isto vreme, kao ni radovi vezani za wih (brawe
voa i povra, setva, etva itd.), pa se samim tim
razlikuju i nazivi. Tako je negde studen novembar,
negde decembar; seaw moe da bude januar ali i
februar itd.
Ovo su imena meseci koja su danas najpoznatija i
opteprihvaena kao naa narodna, ali pored wih
naveemo i ostale poznate nazive:
1. januar koloeg (prosinec, seaw)
2. februar seko (seen, seew, seaw, quti,
veqaa, veliki seko)
14
3. mart derikoa (suhi, suvi, laak, laak,
lastujak, oujak, mali seko)
4. april laitrava (brzosok, lisni, berezok,
travan)
5. maj cvetaw (traven, trven, travan, svibaw,
sviban)
6. jun trewar (izok, lipaw, lipan,
erewar)
7. jul etvar (srpaw, srpan, erven, rven)
8. avgust gumnik (zarev, kolovoz)
9. septembar grozdober (rujen, rujin)
10. oktobar umopad (listopad, listopan)
11. novembar studen (studeni, gruden)
12. decembar koledar (studenij, studen,
prosinac)
Detaqnije o nazivima meseci moemo proitati u
kwizi Godiwi obiaji u Srba koju je napisao
na etnolog Mile Nedeqkovi, ili u Srpskom
kalendaru Duwe Mati. Sigurno ima skeptika koji
e rei da su ovi nazivi novijeg datuma. Dokaz da
nije tako imamo u vie starijih izvora gde vidimo
ba ovakve ili veoma sline nazive. Neke od wih
zapisao je polovinom XIX veka Savatije M. Grbi u
kwizi Srpski narodni obiaji sreza boqevakog.
Veina naziva je ista kao s poetka teksta, neki su
zaboravqeni, dok se samo tri znatno razlikuju:
januar zaboravqen narodni naziv
februar veliki seko
mart mali seko ili derikoa
april ili urevski mesec
maj zaboravqen narodni naziv
jun trewar
jul etvar
avgust gospodinski mesec
septembar grozdober
oktobar listopad
novembar mratiwi mesec
decembar boini mesec ili koledar.
Mi emo se drati naih narodnih naziva jer pored
wih nema razloga da koristimo tue.
Dakle, sada kada smo odredili godinu i usvojili
stare nazive meseci dobili smo osnovna obeleja
rodnovernog kalendara. Kalendar za 2014.godinu
koji prilaemo u sredini asopisa sadri pre -
cizno odreene datume ekvinokcija i solsticija,
ali i datume drugih praznika koji se svake godine
mewaju (pokretni praznici). U sledeim brojevima
Slave! objasniemo zato se odreeni praznici
slave na odreen da tum, a u pripremi je i prvi xepni
rodnoverni kalendar.
Andrej Stefanovi
Stari evropski
kalendari
Pre nego to su prihvatili julijanski i gregori -
janski kalendar, stari Evropqani imali su veoma
sline kalendare. Oni su se bazirali na godiwem
kretawu Sunca pa su najbitniji datumi bili ekvi -
nokciji i solsticiji. Ovi kalendari imali su isto
praktinu primenu odreivali su vreme sejawa,
vreme etve i vreme ubirawa plodova. U ciqu
oznaavawa bitnih datuma nai preci su orga -
nizovali proslave.
Da biste lake shvatili kako su nai evropski
preci zamiqali univerzum, posmatrajte prirodne
procese kao odnos dve sile: sile koja poseduje mo
plodnosti i sile koja omoguuje plodnost. Prva sila
je sposobnost zemqe da raa, ali ona to ne bi mogla
bez sile koja podstie ovaj proces raawa. Ove dve
sile bile su oliene u enskim i mukim boan -
stvima starih religija, pa i religije Slovena. U
periodu zime, kada zemqa ne moe da raa i kada je
plodnost onemoguena, enski boanski princip
pojavquje se u liku bogiwa zime i smrti. Neke od wih
su Morana, Hela, Hekata i sl. Muki princip
plodnosti, s druge strane, pojavquje se u liku
boanskog deteta koje se nakon smrti ponovo raa
(Koledo, Svaroi, Boi tj. mali bog). Kada je
bogiwa jo neoploena, devica, ona se predstavqa
u liku devianskih bogiwa (Devana, Dijana, Brigid).
Wen muki boanski par predstavqen je u liku
mladia koji je spreman da donese plodnost (re cimo,
Frej koji zavodi devicu Gerd). Ovi bogovi i bogiwe
slave se krajem zime i poetkom prolea,kada pri -
roda poiwe da se budi.
Pe riod plodnosti vezuje se za bogove kao to su Tor
i Jarilo dok je ensko boanstvo olieno je u liku
bogiwa-majki (Zemina, Majka Vlana Zemqa). Pone -
kad se zamiqa da se ove bogiwe venavaju sa svojim
mukim parwacima pa tako imamo venawe
bogiwe Saule i Perkunasa u baltikoj mitologiji.
Zavretkom perioda plodnosti na scenu stupaju
boanstva povezana sa podzemnim svetom, ime se
krug zatvara. Sve ovo, naravno, ne znai da mito -
logije evropskih i drugih naroda treba da tumaimo
samo po navedenom kquu. Ipak, bitno je pred -
staviti ovakav nain razmiqawa jer se on nalazi u
osnovi starih kalendara.
15
8
1

i
n
a
r
t
s

a
n

k
a
v
a
t
s
a
n
Zemqoradniki kalendar
Treba spomenuti i da su stari Eropqani delili
godinu na svetlu i tamnu polovinu. Ova podela
poklapala se za podelom na pe riod plodnosti i
neplodnosti, meutim, bila je vezana i za neke druge
pojave. Recimo, tamni pe riod godine bio je za
nae pretke vreme htoninih sila, doba kad su one
na vrhuncu svoje moi i kada dolaze u svet qudi.
Evropqani su tada slavili praznike mrtvih,
stupali u kontakt s precima, prinosili rtve duho -
vima i vilama. Zato u starim kalendarima moemo
pronai mije i psee praznike (Sloveni),
pro slave u ast Disira (Germani), fes ti val Sam -
hain (Kelti).Svetla polovina godine bila je doba
vladavine solarnih bogova. U sledeim tekstovima
prepoznaete ih po tome to su vezani za Sunce,
vatru, hrast i imelu. Granini datumi koji dele
godinu na svetlu i tamnu polovinu, to su, naravno,
ravnodnevice: datumi koji predstavqaju ravnoteu
svetla i tame, tj. dana i noi. Meutim, naim
precima su zanimqiviji bili datumi kada su dve
suprotstavqene sile na vrhuncu svoje moi, kada
zapoiwu svoju vladavinu, odnosno preuzimaju
presto. Ti datumi bili su letwa dugodnevica i
zimska kratkodnevica.
Predstaviemo sada keltski i nordijski kalendar,
budui da su najsliniji naem narodnom kalen -
daru. Nordijski kalendar izabrali smo jer je vezan za
jednu geografsku oblast (umesto na deo Evrope koji
naseqavaju svi germanski narodi) ime se izbeglo
suvie uopteno izlagawe. Keltski kalendar
odnosi se na Kelte u Britaniji, ali e biti spome -
nuti i neki stariji britanski kalendari.
Vesna Kakaevski
Keltski kalendar
Za razliku od ostalih kalendara evropskih naroda,
keltski kalendar bio je istovremeno solaran i
lunaran. Kelti su slavili praznike iji su datumi
bili usklaeni sa godiwim kretawem Sunca, ali
oni su raunali vreme i u skladu sa fazama Meseca.
ta to znai? Znai da su se wihovi praznici i
festivali plodnosti odravali na ravnodnevicu,
dugodnevicu i kratkodnevicu, datume povezane s
pozicijom Sunca u odreenom periodu godine. Ova
etiri glavna praznika bila su upotpuwena sa jo
etiri, i ti praznici odravali su se u periodu
izmeu solsticija i ekvinokcija (2. februara, 30.
aprila, 1. avgusta i 31. oktobra). S druge strane,
keltska godina imala je nekad 12 a nekad 13 meseci
(lunarna godina). Dakle, Kelti su raunali vreme
pratei kretawe Meseca iji ciklus traje 29 dana.
Da bi vam sve ovo bilo jasnije, moete sebi pred -
staviti dva razliita kalendara. Jedan kalen dar se
koristio za izraunavawe datuma praznika, a drugi
odreivao poetak i kraj meseca u godini.
Predstaviemo prvo kalendar keltskih praznika,
odnosno solarni kalendar. Kalendar e se odno -
siti na ovu i sledeu godinu, da bi se izbeglo ne -
precizno navoewe datuma praznika. Poeemo sa
predstavqawem praznika zimske kratkodnevice koja
odgovara slovenskoj proslavi Koleda.
2013.
Zimska kratkodnevica (21. decembar).
Kao i u sluaju ostalih kalendara koji prate go di -
wi ciklus Sunca, i kod Kelta ovaj da tum ozna ava
smrt sunanog boga. U trenutku kada preovladava
tama (najdua no) Sunce simboliki umire, to se
predstavqa odlaskom solarnog boga u podzemni svet.
Kod Kelta je ovaj proces predstavqen raznim mito -
vima. Neki od mitova opisuju odlazak boanstva
ili vladara u Zemqu mrtvih, neumirue ostrvo,
zapadne zemqe i sl. Najpoznatije ovakvo prebi -
valie je, svakako, Avalon koji nam je poznat iz
legendi o kraqu Arturu. Jo jedan simbol smrti, ali
i mesta ponovnog raawa, jeste kotao boga Brana.
Kotao je vraao pale ratnike u ivot, a sline
kotlove imali su Dagda i Keridven. Dakle, nakon
zimske kratkodnevice, bog Sunce se ponovo raa,
obnavqa u kotlu regeneracije, prikupqa svoje snage u
zemqama besmrtnih. Pored navedenih mitova, tu je i
mit o Svetom kraqu koji vlada od letweg do zimskog
solsticija. Wega smewuje Kraq hrasta, vladalac
svetle polovine godine. Zimsku kratkodnevicu
slave i danas oni koji obnavqaju keltsku religiju, i
18
to kao Alban Arthan (druidi) i Yule (popularniji
naziv).
2014.
2. februar.
Praznik koji se slavio drugog februara bio je
posveen Brigid, bogiwi vatre, raawa i leewa.
Ona je vladala nad svim onim to raste, to se
uzdie i obnavqa (roewe deteta, klijawe mlade
biqke i sl.). Na kosmikom planu ovaj da tum
oznaava rast mladog boga Sunca, koji je roen nakon
zimske kratkodnevice. Simbolika praznika vrlo je
jasna: ovaj da tum oznaava poetak kraja zime, kada se
priroda polako budi, biqke klijaju a Sunce, kao
boansko dete, raste. Svetlost se uzdie jer je ve
poela svetla polovina godine, a sve je ovo olieno u
pojavi Brigid koja vlada silama stvarawa i obnove.
Kada su Kelti prihvatili hrianstvo, ovu bogiwu
zamenila je sveta Brigita iji se praznik slavi
neto ranije, prvog februara. Velani slave ovaj
praznik kao Gwyl Fair y Canhwyllau, a oni koji
obnavqaju keltsku religiju kao Imbolc.
Prolena ravnodnevica (20. mart)
Prolena ravnodnevica ima veoma poetski naziv
Svetlost zemqe, odnosno, Alban Eiler. Nedaleko od
Dablina nalazi se jedan kameni kompleks korien
da bi se precizno odredio momenat ove ravno -
dnevnice. Evo i kako: u trenutku kada se Sunce, tj.
svetlost zemqe, nalazi na odreenoj poziciji,
wegov zrak prolazi kroz otvor u kamenu. Prolazei
kroz otvor, zrak pada na zid i osvetqava astroloke
simbole koji su na wemu ucrtani. Sam praznik
oznaava buewe sila plodnosti, olienih u liku
Brana i Rianon. Za one koji to ne znaju, rei emo da
je Bran smatran sinom Sunca, dok je Rianon bila
vezana za kowe (simbol plodnosti). Inae, za vreme
ovog praznika bilo je uobiajeno da se na obredan
nain ostvaruje veza sa zemqom. Da bi se to
omoguilo, qudi i deca su grumenom zemqe iscr -
tavali krst na elu. Kelti su, znai, koristili
simbol krsta i pre nego to su prihvatili hri -
anstvo. Najpoznatiji keltski krst, onaj sa krugom u
sredini, zapravo je simbol godiweg ciklusa i
etiri glavna praznika plodnosti.
30. april
Tridesetog aprila slavio se fes ti val poznat kao
Beltain. Bio je vezan za boga Sunca Belusa, u iju su
ast paqene svete vatre. Ime praznika zapravo se i
prevodi kao Vatre Bela (Bel-tinne). Vatra je za
vreme ovog praznika igrala veoma bitnu ulogu. Osim
to je bila simbol moi sunanog boga, izmeu dve
vatre provodila se stoka i tako se blagosiqala.
Mnogima je Beltain asocijacija za Majski stub, koji su
na ovaj da tum gradili i jo neki evropski narodi.
Majski stub su podizali An glo-saksonci i ostali
Germani, a isto su inili i preci danawih Slo -
venaca (kod kojih je ovaj stub bio poznat kao Mlaj).
Interesantno je da je ovaj obiaj opstao i do dana
danaweg. ak i oni koji se ne bave obnovom starih
evropskih religija rado uestvuju u pravqewu Maj -
skog stuba. Isto vai i za birawe Majske kraqice,
to je obiaj koji potie jo iz paganskih vremena.
Najverovatnije se radi o jednom obliku prizivawa
bogiwe plodnosti u svet qudi, tj. slavqewu ove
bogiwe u liku Kraqice maja.
Letwa dugodnevica (21. jun)
Proslava dugodnevice poiwala je uvee. Tokom ove
veeri sakupqale su se biqke koje su kasnije
koriene u razliite svrhe. Najee su u pitawu
bile biqke koje su sluile za magijsku zatitu
(kopriva, breza, divqa miroija itd.). Da bi
zatitili kuu od negativnih uticaja, Kelti su
pleli vence i veali ih na svoja vrata i prozore.
Slian obiaj postojao je i kod nas (ivawski venci),
o emu je pisao Veselin ajkanovi. Kelti su sma -
trali da biqke sakupqene za vreme dugodnevice
imaju veliku mo, a neke od wih mogu ak da uine
19
Kraq Hrasta
oveka nevidqivim. Na ovaj dan, smatralo se, bog
Sunca je na vrhuncu moi, nakon ega wegova mo
opada i poiwe tamna polovina godine. Solarni
bog Belus tada odlazi u podzemni svet, zbog ega su
paqene vatre koje bi mu osvetqavale put. Osim to je
ovaj praznik bio povezan sa Belusom, vezivao se i za
Luga, kao i za Svetog kraqa, koga smo ve spomenuli.
Sveti kraq je simbolizovao tamnu polovinu godine
i na dan letwe dugodnevice on je preuzimao vla -
davinu od Kraqa hrasta. Druidi danas ovaj praznik
slave kao Alban Hefin.
1. avgust
Lughnasad je bio naziv festivala koji se slavio 1.
avgusta. Iz wegovog naziva vidimo da je bio posveen
Lugu, jednom od solarnih bogova Kelta. Lugovoj majci
Tailtiu se takoe odavala poast: dodue, ne di -
rektno, poto joj nisu prinoene rtve. Woj u ast
odravala su se atletska takmiewa slina Olim -
pijskim igrama u antikoj Grkoj (enach Tailteann).
Kako je Tailtiu zasluila ovakvu ast? Prema mitu,
ona je raskrila jednu umu da bi do bila obradivo
zemqite. Zbog toga je bila pogub qena, pa nije ni
udo to se ovo boanstvo slavilo u jednom zemqo -
radnikom drutvu. Tailtiu je, dakle, sama Majka
Zemqa, koja na Lughnasad sim boliki umire jer vie
ne moe da raa. Sa wom umire i muki princip
plodnosti olien u samom Lugu. Lughnasad se dru -
gaije naziva Prvom etvom i jedan je od tri
keltska praznika etve. Zajedno s tim praznikom u
ovu grupu spada i proslava jesewe ravnodnevice, kao
i praznik poznat kao Samhain. Inae, prvog avgusta
sklapali su se probni bra kovi koji su se poni -
tavali nakon godinu dana ako se pokau neu -
spenim.
Jesewa ravnodnevica (23. septembar)
Jesewa ravnodnevica slavila se i pre dolaska Kelta
na Britansko ostrvo. To pokazuju ostaci najstarije
britanske kulture koja je za sobom ostavila spo me -
nike kakav je Stounhenx. Spomiwali smo ve kameni
kompleks u blizini Dablina koji se koristio kao
svojevrsna opservatorija. U Irskoj ima vie ovak -
vih spomenika a veina wih pokazuje vreme
prole ne i jesewe ravnodnevice. Neki od ovih ta -
kozvanih hramova ravnodnevice veoma su stari:
opser vatorija u Longkruu pokazuje precizne datume
ve 6.000 godina!
Bilo kako bilo, jesewa ravnodnevica vezivala se za
pe riod etve i sakupqawe plodova. Kelti su se
zahvaqivali bogovima na hrani i prinosili im
rtve, a rtva se prinosila i Zelenom oveku. Rei
emo koju re o ovoj figuri. Zeleni ovek bio je
umski bog, slian nordijskom Vidaru i sloven -
skom Lesniku. Jedan od wegovih likova je pomenuti
Kraq hrasta, a tragove wegovog kulta nalazimo i u
mnogim legendama. Najpoznatija je, naravno, ona o
kraqu Arturu i u woj se Zeleni ovek pojavquje kao
Zeleni vitez. Danas se ovaj praznik slavi kao Mabon,
to je naziv koji je skovao Aidan Keli (Kelly) 1970.
godine. Iako bog Mabon zaista postoji u keltskoj
mitologiji, wegova uloga nije toliko bitna. Takoe,
Mabon nije striktno vezan za jesewu ravnodnevicu.
Druidi ovaj praznik slave kao Alban Efed, dok je
velki naziv praznika Men Fmhair.
31. oktobar
Na ovaj da tum slavio se Samhain, koji je u moderno
vreme postao popularan kao No vetica. Radilo
se o prazniku koji je zaista imao neke veze sa
htoninim silama, meutim u vreme paganizma te
sile se nisu smatrale neim mranim i negativnim.
Za razliku od hriana, pagani nisu zamiqali
jedan crno-beli svet, ve su posmatrali univerzum
kao celinu. Sile o kojima je ovde re bile su zapravo
duhovi predaka, ali i bia poznata kao Sidhe, koja
predstavqaju ekvivalent naim vilama. Za vreme
Samhain-a, prema verovawu Kelta, otvarale su se
dveri izmeu sveta ivih i sveta mrtvih i preci su
dolazili u posetu potomcima. Zato se za vreme
savenske gozbe precima ostavqalo prazno mesto za
stolom, to veoma nalikuje nekim naim obi -
ajima. Sidhe (ita se ii) izlazili su iz svojih
stanita koja se nalaze pod zemqom ili u unutar
planina, i prolazili kroz vrata izmeu svetova.
20
Wihove posete izazivale su strah jer se deavalo da
vile i vilewaci kradu qude i odvode ih u svoja
stanita. Zbog toga su se preduzimale razne mere
zatite: qudi su se zatvarali u svoje domove ili, ako
su ve morali da izau, naoruavali se soqu ili
komadima gvoa. Takoe su oblaili odeu okre -
nutu naopake, sve u nadi da e ih Sidhe nekako
zaobii. Na gozbama prireivanim za Samhain
obil no se toio alkohol. Palile su se svete vatre,
pre svega na vrhovima brda i planina kao to su vi -
sovi Hajlenda u kotskoj. Praznik se vezivao za
mnoga boanstva vrhovnog boga Dagdu i bogiwu
rata Morigan, kao i za Kroma Kruaha. Samhain je
predstavqao keltsku Novu godinu koju i danas slave
oni koji obnavqaju religiju Kelta.
Trinaest meseci keltskog kalendara
Najstariji solarno-lunarni kalendar Kelta prona -
en je u mestu Koliwi u Francuskoj i datira iz II
veka nove ere. Iz ovog kalendara vidimo da je keltska
godina trajala dvanaest meseci, ali se svake dve i po
godine dodavao jo jedan mesec interkalarni. Ovaj
mesec se dodavao da bi kalendar bio u skladu sa
mesenim ciklusom, koji traje, kao to smo ve
rekli 29 dan. Nazivi meseci su rekonstruisani na
osnovu galskog renika Xa vier Delamarre, Dictionnare
de la langue gauloise. U skladu s renikom, trinaest
meseci keltskog kalendara nose sledee nazive:
Samonios, Duman, Riuros, Anagantios, Ogron, Cutios,
Giamonios, Simiuisonna, Equos, Elembiu, Aedrini, Cant -
los, Sonnocingos (interkalarni). Godina je, kao to
ve znamo, poiwala Samhain-om (Samonios), mese -
com iz ijeg imena je izveden naziv praznika.
Danas je mnogo popularniji Kalendar drvea koji
svoju osnovu ima u kwizi Roberta Grevsa (Graves)
Bela bogiwa. Nazivi meseci predstavqaju imena
odreenih vrsta drvea, i mi emo ih ovde navesti:
Beath (breza): 24. decembar 20. januar
Luis (oskorua): 21. januar 17. februar
Nion (jasen): 18. februar 17. mart
Fearn (jova): 18. mart 14. april
Saille (vrba): 15. april 12. maj
Huath (glog): 13. maj 9. jun
Duir (hrast): 10. jun 7. jul
Tinne (zelenika): 8. jul 4. avgust
Coll (leska): 5. avgust 2. septembar
Muin (loza): 2. septembar 29. septembar
Gort (brqen): 30. septembar 27. oktobar
Ngetal (trska): 28. oktobar 24. novembar
Ruis (zova): 25. novembar 22. decembar
Vesna Kakaevski
Nordijski kalendar
Pre nego to predstavimo nordijski kalendar, upo -
znaemo itaoce s jednim mitom. U pitawu je mit o
Balduru, Odinovom sinu i bogu Sunca. Shvatawem
uloge koju Baldur igra u nordijskoj mitologiji, bie
nam lake da shvatimo sam nordijski kalendar.
Baldur je, dakle, samo Sunce, najlepi i najsvetliji
meu bogovima. Zbog svojih kvaliteta on postaje
predmet Lokijeve mrwe zbog ega biva ubijen. Loki
nagovara Baldurovog slepog brata Hoda da, iz ale,
gaa Baldura strelom od imele, to ovaj i ini,
nesvestan posledica. Hoda zbog toga ubrzo stie
kazna. Wega ubija Vali, jednu no star, koji od
deteta postaje ovek da bi osvetio brata. Sunani
bog tako odlazi u podzemni svet. Ovo se deava na
zimsku kratkodnevicu, kada no nadvlada dan (slepi
Hod). Ipak, no i tama bivaju pobeeni od strane
boga novog solarnog ciklusa koji se pojavquje u liku
Valija. Vali je tek roeno sunce, sunano dete, koje
jednu no staro preuzima vladavinu od svog brata. Na
ovaj nain su, znai, stari Nordijci sebi tumaili
sunani ciklus i slikovito predstavqali krug
godine.
U jednom od najstarijih nordijskih kalendara, run -
skom kalendaru, kratkodnevica se oznaava upravo
simbolom deteta. Tu je i simbol strele, koja pred -
stavqa oruje kojim je ubijen Baldur.Slinost sa
slovenskim kalendarom je vie nego oigledna. Bal -
dur je umirue Sunce dok je Vali isto to i Koledo,
tj. mali bog Boi. Budui da je zimski solsticij
najbitniji da tum u nordijskom kalendaru, predstav -
qawe nordijskog kalendara poeemo ovim prazni -
kom. Za wim e slediti ostali praznici iji e
datumi biti usklaeni sa solarnim ciklusom 2013.i
2014. godine.
21. decembar
Svetkovina zimske kratkodnevice nazivala se
Yuleto znai toak. Naziv sasvim odgovara datumu,
21
jer na ovaj dan krug godine ponovo poiwe da se
okree. Novi solarni ciklus zamewuje stari (Vali
stu pa na Baldurov presto). Budui da se Jule slavio
dvanaest dana, u pitawu je bio fes ti val ito jedan
od tri najbitnija godiwa festivala. Tokom ove
svetkovine obilno se jelo i pilo, a na gozbe su se
pozivali i oni najsiromaniji. Nordijci su pri -
nosili rtve bogovima, a najpopularnija rtva bio
je vepar. ak i nakon prihvatawa hrianstva obi -
aj rtvovawa vepra je nastavio da ivi. To se,
dodue, inilo u neto izmewenom obliku. U po -
krajni Gotland izvodio se sledei obred zavreme
Boia: jedan mladi napravio bi brkove od slame i
igrao ulogu rtvovanog vepra. Takoe, irom
ved ske pravili su se kolai u obliku vepra, a ovim
kolaima se hranila stoka.
Kao simbol plodnosti vepar se rtvovao Freju ali
je takoe bio posveen i Odinu. Pe riod oko krat -
kodnevice bio je vreme u kome je Odin, po verovawu,
na vrhuncu moi. On tada vodi Divqi lov, vojsku
duhova koja qudima uteruje strah u kosti. Od za -
straujue Odinove vojske Nordijci su se ti tili
na isti nain kao i Kelti od svojih ija (Sidhe).
Izbegavali su da u tom periodu izlaze na otvoreno,
bio je tu i itav niz ritualnih radwi vrenih da bi
se skrenula pawa duhovima.
Izmeu dva velika godiwa festivala Yule-a i
Disting-a vrio se obred Blagosiqawa pluga. Za
tu priliku su se prinosile rtve u hrani: kolaii
razne vrste itarica. Verovalo se da e zbog svega
ovog zemqa postati plodnija. Praznik se slavio 3.
januara i jedan je od najstarijih zemqoradnikih
praznika.
2. februar
Na ovaj dan slavio se Disting, drugi veliki fes ti val
Nordijaca. Bio je posveen Disama, odnosno biima
poznatim kao Disir (jednina: Disa). U pitawu su bila
enska boanstva, nekadawe kraqice plemena,
koje su nakon smrti proglaene bogiwama. Verovalo
se da ove vladarke i nakon smrti uvaju svoje pleme,
zbog ega su im se prinosile rtve. Prema legendi
koju navodi folklorista Benxamin Torp (Thorpe),
postojala je i nekakva kraqica Disa. Ona je pomogla
svom narodu da preivi pe riod gladi, vrativi
blagostawe zemqi. Torp smatra da je Disa sama Majka
Zemqa koja, nakon perioda besplodnosti, ponovo
poiwe da raa.
20. mart
Prolena ravnodnevica danas je poznata kao Ostara,
a naziv je dobila po istoimenoj bogiwi prolea.
Bogiwa se potovala i kao Eostre, a iz ovog imena
izveden je engleski naziv za Uskrs (Easter). Ostara je
bila praznik plodnosti i regeneracije. Zbog toga su
se na ovaj dan razmewivala obojena jaja, kao to se to
i danas ini na Uskrs. Uskrwi zec takoe je bio
vezan za Ostaru. Za sve ove obrede postoji logino
objawewe: i zec i jaja su simboli plodnosti, zec
kao simbol reprodukcije, a jaja kao simbol novog
ivota.
30.april
Tridesetog aprila slavila se Valpurgijska no,
praz nik koji nam je poznat iz Geteovog Fausta. Bio
je posveen bogiwi prolea Valborg, a koja se u
Nemakoj slavila kao Valpurga. Nordijci su, kao i
Kelti, na ovaj dan pravili Majski stub i birali
Kraqicu maja. Oba ova obiaja popularna su i danas,
s tim da su pretrpela izvesne izmene pod uticajem
hrianstva. U Skandinaviji, kao i u ostalim
zemqama gde postoji ova tradicija, Majska kraqica
povezuje se sa Bogorodicom, tj. Devicom Marijom,
kako je tamo nazivaju. Kao i obiaj pravqewa Majskog
stuba i obiaj birawa Majske kraqice, Valpurgijska
no je nastavila da se slavi i nakon prihvatawa
hrianstva. Dodue, ne do danawih dana, osim u
sluaju onih koji obnavqaju staru germansku reli -
giju. U sredwem veku su ovaj praznik slavile ene
koje su smatrane veticama. Navodne vetice okup -
qale su se na planini Blokula u vedskoj, dok su
nemake vetice odlazile na Bro ken.
22
Baldurova smrt, Kristofer Vilhelm Erkersberg
21. jun
Videli smo ve da je letwa dugodnevica bila dan za
sakupqawe biqa. I to ne bilo kakvog biqa. Sve to
bi se ubralo na ovaj dan koristilo se u magijske
svrhe. Recimo, u svrhe zatite. Da bi zatitili
stoku, Nordijci su veali strukove biqa po stajama.
Bavili su se i qubavnom magijom tako to su ubrano
biqe stavqali pod jastuk;kako bi osvojili eqenu
osobu, aputali su nene rei nad ovim biqem.
Nadali su se i snovima u kojima se ta osoba pojavquje,
jer koga budu sawali te noi, taj e postati wegov
ili wen ivotni saputnik. Dan letweg solsticija
bio je pogodan i za proricawe. Da bi saznali ta ih
eka u budunosti, Nordijci su odlazili na raskr -
a i oslukivali aputawa duhova. Glasove iz
budunosti oslukivali su i na tavanu, prekriveni
belim ebetom toje praksa koja se odrala i
nakon primawa hrianstva.
1. avgust
Prvog avgusta slavio se Freyfaxi, koji je bio veoma
popularan na Islandu. Iako je bio posveen Freju
kao bogu plodnosti, praznik je imao i solarni
karakter. Ovo saznajemo iz imena praznika: Freyfaxi
oznaava Frejevog kowa (ime se, inae, davalo
najboqim islandskim kowima). Kow je, kao to
znamo, simbol plodnost ali i simbol Sunca, poto
se Sunce uvek predstavqa u koijama sa kowskom
zapregom. Praznik se povezivao i sa sunevim
tokom, simbolom koji se nazivao Fylfot a koji je
poznatiji kao svastika.Za Freyfaxi-ja siromanima
se davao hleb ukraen ovim simbolom, jer se
verovalo da e im on doneti sreu i blagostawe.
Danas se praznik slavi kao Lithaili kao praznik
Prve etve.
23. septembar
Praznik jesewe ravnodnevice nije bio toliko
znaajan, pa emo ga ovom prilikom samo navesti.
Bio je to praznik Druge etve, apod tim imenom se
slavi i danas. Oni koji obnavqaju staru nordijsku
religiju slave ga i kao Mabon, to je popularniji
naziv iako ne izvorno nije nordijski.
8. oktobar
Za kraj smo ostavili fes ti val Zimska no, koji je,
kao to vidimona slici, trajao tri dana. Poiwao
je u oktobru, na pun Mesec. Zbog toga je drugi naziv
festivala bio Zimski pun Mesec ili Winterfyllith.
Praznik je oznaavao kraj leta i poetak zime, to
nama moda deluje neobino jer smo navikli da
imamo etiri godiwa doba. Meutim,oni koji
ive na Severu imaju zapravo samo dva.
Kao i keltski Samhain, Winterfyllithje bio povezan sa
mrtvima. Verovalo se da na taj dan preci dolaze
svojim potomcima, zbog ega im treba prineti
rtvu. rtva se najee sastojala u hrani, jer ovo je
bio jo jedan etelaki praznik (Trea etva).
Stari nazivi meseci:
Staronordijskikalendar imao je dvanaest neseci
podeqenih u dve grupe. Prvoj grupi pripadali su
zimski meseci, zvani kratki dani (Skammdegi). U
drugoj grupi bili su dani bez noi (Nttleysa),
letwi meseci.Evo kako suglasila wihova imena:lir,
Mrsugur, orri, Gi, Ein-mnur, Harpa, Skerpla,
Sl-mnur, Heyannir, Tvmnur, Haust-manu,
Gor-mnur.
Vesna Kakaevski
23
Kalendar biqaka:
Biqarewe
Nai paganski preci iveli su u skladu s pri -
rodom. Oni su se trudili da prate wene ritmove,
usklaujui svoj ivot sa prirodnim ciklusima. Za
jednu agrikulturnu zajednicu najvanije je bilo da
prati takozvani ciklus plodnosti. Ipak, nai pre -
ci prouavali su i ostale cikluse (pre svega solarni
i lunarne), a sve je ovo rezultiralo stva rawem ka -
lendara. U staro doba smatralo se da postoji pravo
vreme za sve: vreme za setvu, vreme za etvu, vreme za
voewe rata i vreme za uspostavqawe mira. Takoe se
znalo kada je pravo vreme za skla pawe brakova, na
koji da tum se moe saznati bu dunost, a kada je pravi
trenutak za stupawe u kon takt s mrtvima. Potujui
kosmiki ritam na predak je iveo jedan kva -
litetan i ispuwen ivot, u harmoniji sa samim
sobom i svetom oko sebe.
Biqke su se takoe brale u tano odreeno vreme.
Pratei solarne i lunarne cikluse nai preci su
sakupqali biqe u tano odreeno doba godine, ali i
uskladu s odreenom fazom Meseca. Sledei ka -
lendar biqaka sainio je Vasa Pelagi i izloio u
svom Narodnom uitequ. Ovaj kalendar je ujedno i
uvod u lanke posveene sezonskim biqkama, koje
emo predstaviti u ovom i sledeim izdawima
Slave!.
Pelagiev biqarski
kalendar
Kad koje biqe treba brati?
Januara:
imela.
Februara:
imela, borovi, brezovi i drugi pupoqci, zubaa i
pirevina, maslaak, cvet podbela i drugo.
Marta:
zubaa, hrastova i druge kore, jagorevina, kopriva,
kruina, qubiica, maslaak, pirevina, podbel,
repuina, srewak, pupoqci od topole, breze i
drugog cvea, velika bedrenika, vodopija, vrbova
kora i drugo.
Aprila:
bour, dobriica, glog, gorka detelina, gorocvet,
jagorevina, kamilica, kopriva, lazarkiwa, qubi -
ica, dan i no, maslaak, oman, pluwak, podbel
(cvet i list), repuina, rusa, rusomaa, sasa,
srewak, trn, velika bedrenika i drugo.
Maja:
bourov i bagremov cvet, bokvica, breza, buha,
bunika, dig i talis vunasti, urevak, divqi kesten,
dobriica, glog, gorka detelina, gorocvet, island -
ski liaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pi -
tomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkiwa, lipa,
mas laak, majkina duica, matiwak, milogled,
medvee groe, pluwak, podbel, rastavi, rusa,
virak, zova, alfija
24
Juna:
beli slez, bokvica, borovnica, breze, brusnica,
buha, bunika, dan i no, dig i talis, divizma, dob -
riica, glog, gorka detelina, hajduica, island ski
liaj, kesten pitomi, jagoda, jagorevina, kanta -
rion, kiica, kopriva mrtva bela, kruka, kupina,
malina, matiwak, majkina duica, majska rua,
nana, nar, neven, orah, pelen, pluwak, rusomaa,
rutvica, rastavi, razliak, slez crni, sitnica,
suruica, tatula, titrica ili kamilica, turinak,
velebiqe, virak, vranilovka, zova, avorwak i dr.
Jula:
bokvica, borovnica, breza, branka, brusnica, bu -
nika, crvotoina, divizma, divqa rue, dupac,
hajduka trava, islandski liaj, jagoda, kaduqa ili
alfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kop -
riva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matiwak,
majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, pod -
bel, rastavi, rosuqa, slez beli, slez crni, sitnica,
tatula, tamijan, titrica, tranadaviqe, troskot, ve -
le biqe, turinak, vidac, virak, vranilovka, vra ti,
zova, avorwak
Avgusta:
bokvica, borovnica, branka, bunika, emerina,
crvotoina, divizma, hajduica, hmeq, ivawsko
cvee, islandski liaj, kantarion, kim, kleka,
kopriva, kupina, majoran, majkina duica, mrazo -
vac, miloduh, neven, pasuq, pelen, petrovac, podbel,
slez beli i crni, sitnica, smiqe, smrdua, srcopuc,
razgon, razliak, rosuqa, rutvica, tatula, tranda -
viqe, troskot, velebiqe, vidac, vrati, avorwak
Septembra:
emerika, crvotoina, dig i talis vunasti, divizma,
divqa rua (ipak), drewine, hmeq, hrastova kora
i ir, islandski liaj, klekiwe, kokotoac, kru -
ina, lincura, mora, mrazovac, nana, nar, navala,
neven, odoqen, oman, orah, oskorua, pasuq, pas -
dren, pelen, perun, pirevina, repuina, sapuwaa
(crvena i bela), slez beli, sitnica, tatula, trava od
srca, trandaviqe, trwine, velebiqe, vrati, zeji
trn, slatki koren, zubaa, utika i dr.
Oktobra:
angelika, apta, branka, emerika, duwa, glog, ini -
rot, jedi, klekiwe, kopriva, lincura, maslaak,
mora, navala, odoqen, pasdren, pasuq, perun, re -
pu ina, sapuwaa, selep, slez beli, tatula, trava od
srdoboqe, srewak, trwine, zeji trn, slatki koren,
zova i dr.
Novembra:
glogiwe, iirot, klekiwe, maslaak, odoqen, zubaa,
repuina, trava od srdoboqe, bundevino seme, zeji
trn, zubaa i dr.
Decembra:
imela.
Priredio Andrej Stefanovi
25
Kesten
Zova
Kopriva
Narodna verovawa
o boru
U naem narodu postoje brojna verovawa da su
odreene biqke posebne, da imaju magijska svojstva
ili da su, na neki nain, povezana sa starim
slovenskim boanstvima. Ako priamo o drveu,
svima nam je poznat hrast kao drvo boga gromovnika.
Lesku i zovu znamo kao magino drvee, a mnogi
stari narodni obiaji koji su uprawavani kod
ovog drvea kasnije su preneti u hrianstvo. Lipa
je, kao i hrast, sveto drvo. Lipovi gajevi sa
svetilitima postojali su kod svih slovenskih
naroda. Imamo, zatim, magini glog, jasen, vrbu, pa
jelu i mnogo drugo drvee koje je, na nau sreu,
ostalo upameno. Bor je drvo o kome danas malo
znamo, ali sudei po sauvanim pisanim izvorima,
pogotovo narodnim pesmama i pripovetkama,
moemo zakquiti da je ovo drvo bilo veoma bitno
naim precima.
Bor (bora, borika), lat. Pinus, jeste rod zimzelenog
drvea iz roda Pinaceae. Postoji izmeu 105 i 120
vrsta borova rasprostrawenih irom severne
polulopte. Re bor je praslovenska. Bor je istak -
nuto senovito drvo. To verovawe nalo je izraza u
brojnim motivima iz narodnih pesama i pripo -
vedaka. U nekim srpskim pripovetkama iz ubijene
cariine dece izniknu borovi; isti motiv javqa se
i u narodnim pesmama o nevino poginulima, ili
nesrenim qubavnicima:
Te sarani dvoje dece svoje:
Na Momiru zelen bor nikao,
Na Grozdani vinova lozica;
Savila se loza oko bora
Takoe postoji esto uporeivawe oveka s borom:
Dva su bora naporedo rasla,
Meu wima tankovrha jela:
To ne bila dva bora zelena;
Ve to bila dva brata roena.
U boru moe biti otelotvorena i ala: takav je bor
koji pliva Drinom i ometa podizawe viegradske
uprije. Bor moe biti i sedite vile, koja se
nalazi pod korom. U narodnoj pesmi bog daje momku
zlatne rogove i kada ovaj probode koru:
Al u boru mlada moma,
Pak zasija kao Sunce
Za bor se vezuju i vie predstave. On moe biti
sveto drvo pa i predstavqati samo boanstvo. Takav
karakter obino imaju pojedini borovi koji su
tabuirani i za koje je vezan itav kult. Postoje i
borovi koji predstavqaju zapis to dovoqno
govori o tome koliko je bor bio znaajan u naem
folkloru. Oko srpskih manastira i daqe rastu
visoki i stari borovi. Veruje se da su manastiri
graeni na mestima koja su bila posebna, kultna pre
primawa hrianstva. To su bila stara svetilita
ili sveti gajevi, uglavnom hrastovi, lipovi ili
borovi. O vezivawu bora za boanstva svedoe nam
narodne pesme koje je zapisao Milo S. Milojevi
sredinom XIX veka:
Mi palimo lile
Milom boru Koledu
Mlaem bratu Kupalu
26
Letela sam Gospodaru
Naem silnom Triglav boru
Te gledala to nam ini
to nam ini zapoveda
Uglavnom, sveti borovi su oni za koje se veruje da su
ih posadile izvesne velike linosti iz daleke
prolosti. Tako je u Nerodimqu jedan bor posadio
kraq Milutin, drugi car Uro. U jednom poqu sela
Rakqe (blizina Kruevca) postoji bor koji je
ponikao iz granice koju je carica Milica pobola u
zemqu na dan roewa svoga sina Lazara.
Naroito je interesantan bor kraqa Milutina. Kod
wega su se odravali sabori, gde je zajedniko
obedovawe bilo veoma bitno, pri kome mesto u
zaequ zauzima bor. Oko bora izvode se i viteke
igre, igraju kola, pevaju se obredne pesme u kojima se
spomiwe bor.
Po narodnom verovawu, ko god je u bor dirao, zlo je
proao. Veselin ajkanovi je zapisao dogaaj: kada
je jedan Arnaut sekao sa bora lu, da bi osvetlio svoj
tor, uo se iz korena bora pisak, i te noi Arnautu su
vukovi poklali sve to je u toru imao kraj opora
pasa koji nisu ni lanuli. Kad je taj bor, u trewaru
(junu) 1932. izvalila nepogoda, seqaci su koren i
jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo
rezervisali za ikonostas. Da li im je pomogao taj
ikonostas to ne znamo.
Poetkom XX veka po selima i pravoslavnim i
muslimanskim izmeu Nove Varoi i Priboja,
bilo je mnogo ouvanih starih borova (a takoe i
drugog drvea) koji su svetiwa i ne smeju se sei.
Pravoslavni su tu drali sabore, a muslimani
teferie. Izuzetno, na ova mesta dolaze i mukarci
i ene islamske vere. Iznad manastira Mileeva u
selu nekad Mileevcu sada Hisarxiku, u kome su
iveli Srbi muslimani, nalazio se bor iz naj -
starijih vremena, koji su uvali kao sveto drvo. Ne
sme se ni grana sa wega odsei, jer je alovito. Qudi
koji su pokuali da skidaju sa wega smolu, ili
pokupe opale grane, ostali su osakaeni ili po -
vreeni.
Izvesnu versku pozadinu ima moda i staro zak -
liwawe bora mi, i borme boga mi i bogme.
Po jednom objawewu, tako qudi govore kada nee
boga da spomiwu uzalud. Mogue je, meutim, da mi
ovde imamo starinsku kletvu samim borom, odnosno
imenom ili boanstvom koje je u wemu. Moemo da
uporedimo slinu kletvu sa drugim jednim magi -
nim drvetom: gloga mi.
Bor je imao iroku primenu u narodnoj medicini.
Veselin ajkanovi je zapisao da je borova vodica
(koja istee iz zaseenog bora) lek od raznih bolesti.
Od borove smole pravi se melem za svaku ranu.
Borovi izdanci upotrebquju se kao lek od hemoroida
i dizenterije i kao diuretik. Vasa Pelagi je, u svom
Narodnom uitequ, naveo da raani hleb namazan
borovom smolom lei bolesti prstiju, kaaq i
tuberkulozu (ako nije u kasnijem stadijumu), a pro -
tiv bolesti grla pomae krpa namazana borovom
smolom obavijena oko vrata.
Andrej Stefanovi
27
U susret praznicima:
Kratkodnevica
Kao to nam je poznato da su stari Evropqani
proslavqali veliku svetkovinu letwe dugodnevice,
tako nam je isto poznato da su proslavqali i
kratkodnevicu, zimski solsticij. Tragove zimskog
solsticija moemo danas primetiti i kod nas.
Zimski i letwi solsticiji su dve velike pre kret -
nice u prividnoj putawi Sunca preko neba. Kod
pravoslavaca, prastara svetko vina s vatrom zadr -
ala se u starom obiaju paqewa badwaka, na Badwi
dan. Nekada je obiaj bio rasprostrawen u celoj
Evropi i Rusiji. Kod junih Slovena imamo naj -
potpunije izvetaje o tom obiaju. Badwak je paqen
(kod nas je to jo uvek sluaj) unutar kue zbog
hladnog zimskog vremena. Zimski solsticij dobio je
karakter privatne ili domae svetkovine, koja odu -
dara od javne letwe svetkovine, o kojoj se narod
skupqao na nekom otvorenom mestu ili upadqivoj
uzviici, gde je zajedniki palio ogromnu vatru i
oko we igrao i veselio se. Do sredine XIX veka, stari
obiaj u vezi s badwakom odravan je u nekim
delovima Nemake. Badwak je ustvari jedna teka
hrastova klada, uglavqena u pod ogwita. Kada se
sledee godine stavqa nova klada, ostaci stare se,
izmeu Boia i Bogojavqewa, pospu po poqima;
verovalo se da to podstie boqe napredovawe useva.
U nekim selima bio je obiaj da se badwak izvadi iz
vatre im malo nagori; zatim je paqivo uvan i
stavqan u vatru kad god pone da grmi, jer se
verovalo da grom nee udariti u kuu u kojoj se dimi
badwak. U nekim delovima Francuske, naroito u
Provansi, dugo je uprawavan obiaj sa badwakom,
gde su verovali da ostatke badwaka, koji stave u vatru
prvi put na Badwe vee, vaqa drati ispod kreveta
ukuana, jer e ih tititi cele godine. irom Ev -
rope su postojali slini obiaji i verovawa sa
badwakom. Obiaj donoe wa badwaka uz sveanosti
odrali su Sloveni, a naroito Srbi.
Badwak je od hrastovog drveta. Verovalo se da e se
imati onoliko teladi, jag wadi, sviwa, jaria, no -
vaca i sree koliko iskri iz zapaqenog badwaka iz -
leti dok xaraju vatru. Neki odnesu pare badwaka u
poqe da ih zatiti od grada. Badwak gori o Boi i
pepeo se rasipa po poqima da bi ona bila plodna.
Stari Sloveni su palili vatru trewem dva drveta na
Badwe vee i odravali je da se ne ugasi. Sva ova
verovawa su ostaci stare arijevske vere, u kojoj je
hrastovo drvo asociralo na boga groma.
Vukain Lutovac
28
Kraun: staro ime Boia
Stari slovenski praznik, koji je kasnijezamenio
hrianski Boi, nazivao se Kraun. Kraun je
bio praznik zimskog solsticija. Naziv kraun,
praslovenski korun, istog je slovenskog porekla.
Izveden je pomou sufiksa un od glagola koriti
jednomnogom koraknuti. Oznaava dan koji zakora -
ava u nov pe riod. Ta praslovenska re korun,
srpski kraun, kod nas se izgubila. Potpuno ju je
istisnuo naziv hrianskog praznika, Boia.
Srbi su, od svih evropskih naroda, to se tie
Boia najboqe ouvali prastare obiaje iz pagan -
skih vremena. Ovi obiaji su, posle prihvatawa
hrianstva, prebaeni na praznik Hristovog
roewa. To je ve sigurno dokazano i o tome je dosta
napisano. Treba se samo obazirati na badwak koji je
u samom centru celokupnog boinog rituala.
Obiaj polagawa badwaka na vatru bio je zastupqen i
kod drugih slovenskih naroda.
Sima Trojanovi smatrao je badwak idolom koji
zbog sunevog prividnog hoda i povratka, nebesku
scenu odigrava na domaem ogwitu i svake godine
se mora obnoviti kao i Sunce. Prema tome i sila
badwaka i wegovo delovawe na poqske, qudske i
stone demone traje samo godinu dana. Dok Troja -
novi u badwaku vidi tragove kulta Sunca, Veselin
ajkanovi smatra da je badwak zapravo boanstvo
koje se spaquje da bi ponovo vaskrslo iz mrtvih.
Nema sumwe da je prastari obiaj, a koji je zamenio
Boi, obeleavan kao poetak nove godine. Isto
kao to nema sumwe da je bio praznik zimskog
solsticija.
Re badwak, po pisawu Henrika Baria, stoji u vezi
sa bdeti. Badwak, Badwi dan, znai i dan uoi
Boia. Tada se badwak polae na domae ogwite.
Hen rik Bari iznosi tvrdwu da je badwak u znaewu
bdenije stariji i da nije hrianskog porekla.
Stime se moramo sloiti. Ako je Kraun paganskog
porekla, jasno je i da e bdewe uoi dana zimske
ravnodnevice biti doekivawe nove sunane godine.
Bdewe oznaava postojanu budnost. Prema tome,
badwak je slovensko ime za bdewe pred novu godinu,
koju otvara Kraun.
Vukain Lutovac
29
Slovenske bajke:
Dvanaest meseci
slovaka bajka
Bila jedna majka i imala dve keri: Holena je bila
wena, a Maruka pastorka. Svoju je odve volela, a
pastorku gledati nije mogla, samo zato to je
Maruka bila lepa od wene Holene. Dobra
Maruka nije bila svesna svoje lepote, pa nije mogla
ni slutiti otkuda to da se majka srdila na wu kad god
je pogleda. Sve poslove je morala sama raditi:
spremala je kuu, kuvala, prala, ila, prela, tkala,
nosila travu i bez iije pomoi vodila brigu o
kravi. Holena se samo oblaila i etala po odajama.
Maruka je, uprkos svemu, rado obavqala sve poslove
i sa puno trpeqivosti podnosila sestrine i majine
efove, ba kao krotka ovica. Ali, ma koliko da je
bila vaqana, one su prema woj bivale iz dana u dan
sve gore, a jedino zato to je Maruka, kako je vreme
odmicalo, postajala sve lepa, a Holena sve runija.
Jednom pomisli majka: ta mi treba da lepu
pastorku drim u kui; ako momci dou na razgovor,
zagledae se u Maruku, a Holenu nee hteti. Od
toga trenutka gledahu maeha i wena ki da se otarase
uboge Maruke; morile su je glau, tukle, ali ona je
sve podnosila i, prkosei nevoqama, postajala
svakim danom sve lepa. Majka i ki su za wu
izmiqale takve muke kakve estitom oveku ni na
um ne bi pale.
A jednog dana, negde polovinom januara, prohte se
Holeni da omirie qubiice.
Idi, Maruka, donesi mi iz ume liticu
qubiica, hou da je zadenem za pojas da bih je
mogla mirisati zapovedi sestri.
Ah, pobogu, sestrice mila, ta te je spopalo! Ko
je jo uo da qubiice rastu pod snegom? ree
uboga Maruka.
Ti, slinavice slinava, nema ta da pria
kad ti ja zapovedam! Idi brzo, i ako ne donese
iz ume qubiice, ubiu te! zapreti Holena.
Maeha dograbi Maruku, izgura je kroz vrata, a
vrata za wom vrsto zatvori. Devojka je ila kroz
umu gorko plaui. Sneg je bio visok, a na wemu ni
stope. Lutala je, dugo lutala, glad je morila, tresla se
od zime i inilo joj se da bi bilo najboqe kad bi
nestala sa ovog sveta. Tada ugleda nekakvo svetlo.
Poe prema svetlucawu i stie ak na vrh planine.
Na vrhu gori velika vatra, a oko vatre poreano
dvanaest kamenova; na tim kamenovima sedi dva -
naestoro qudi: tri oveka su sedobrada, tri neto
mlaa, tri jo mlaa, a tri sasvim mlada i najlepa
meu wima. Nisu nita govorili, ve su mirno
sedeli i gledali u vatru. Tih dvanaestoro qudi bili
su meseci. Januar je sedeo na najviem mestu, kosa i
brada bili su mu beli kao sneg, a u rukama je drao
tap. Maruka se zbuni i jedan trenutak je tako
zaueno stajala. Onda se osmeli, prie i zamoli.
Dobri qudi, hoete li me primiti da se ogrejem
kraj vatre? Zima mi je!
Januar se, podigavi glavu, javi devojci:
Zbog ega si dola, devojice moja, ta trai
ovde?
Idem po qubiice odgovori Maruka.
Sada nije vreme da se ide po qubiice.
Ah, znam ja to, vidim, ali sestra Holena i maeha
zapovedile su mi da im donesem qubiice iz
ume. Ako im ne donesem, ubie me. Lepo vas
molim, strievi moji, pokaite mi gde ih mogu
nai.
30
Tada se uspravi Januar, pa prie najmlaem mesecu,
dade mu tap u ruke i ree:
Brate Marte, sedni na vrh!
Mesec Mart sede na kamen koji je bio na najviem
mestu i zamahnu tapom preko vatre. U istom
trenutku vatra silnije buknu, sneg poe kopneti,
napupee grane, a pod bukvama se zaee novi
izdanci i zazelene trava. U travici se razbuktae
pupoqci nastade prolee. U grmqu, pod lisnatom
odeom, rascvetae se tada i qubiice, a bilo ih je
toliko da se Maruki inilo kao da se nekakav
plavi pokriva rastire po zemqi.
Brzo beri, Maruka, hitaj! ree joj Mart.
Radosno je Maruka brala, brala i ubrzo nabra
veliku kitu qubiica. Potom se mesecima lepo
zahvali i veselo pouri kui. Zaudi se Holena,
zaudi se maeha spazivi Maruku gde nosi
qubiice: pohitae i otvorie joj vrata; uto miris
qubiica ispuni celu odaju.
Gde si ih nabrala? upita je otro Holena.
Tamo gore. U umi, pod grmqem, rastu i ima ih
puno odgovori Maruka.
Holena uze qubiice, zadenu ih za pas, mirisala ih
je, dala i majci da uiva, a sestri nije rekla ni
omirii ih. Drugog dana, dok je sedela kraj pei,
prohte se Holeni jagoda. I odmah dozva sestru,
rekavi joj:
Idi, Maruka, i donesi mi iz ume jagoda!
Ah, pobogu, sestrice mila, gde da naem jagode?
Od koga si to ula da pod snegom uspevaju jagode?
uzviknu Maruka.
Ti, slinavice slinava, ta jo pria kad ti ja
zapovedam! Brzo idi, i ako ne donese, ubiu te!
zapreti joj zla Holena.
Majka opet dograbi Maruku, izgura je kroz vrata, a
vrata za wom vrsto zatvori. Gorko plaui, devojka
iae kroz umu. Sneg je bio visok, a na wemu ni
stope, ni traga. Lutae devojka, lutae dugo; glad ju
je morila, od zime se tresla. Onda ugleda isto ono
svetlo koje je videla prethodnog dana. S radou se
ka wemu uputi. Ponovo doe do velike vatre oko koje
je sedelo dvanaest meseci. Januar je jo uvek bio na
vrhu.
Dobri qudi, hoete li me pustiti kraj vatre?
Zima mi je! zamoli Maruka.
Okrenuvi glavu, ree joj Januar:
Zato si ponovo dola, ta ovde trai?
Idem po jagode odgovori Maruka.
Zar ne vidi da je zima, a na snegu jagode ne
rastu veli Januar.
Pa ja to znam tuno odvrati Maruka ali
sestra Holena i maeha su mi naredile da
donesem jagode; ako ih ne donesem, ubie me. Lepo
vas molim, strievi moji, pokaite mi gde da ih
naem.
Die se Januar, prie mesecu koji mu je sedeo
nasuprot, dade mu tap u ruke i ree:
Brate June, sedni na vrh!
Mesec Jun sede na kamen, jara ogwena sasvim otopi
sneg, zemqa se zazelene, drvee se zaodenu listom,
ptice zapoee pesmu, crveni cvetovi se u umi
rascvetae nastade leto. Radosna Maruka poe
brati jagode. Zaudi se Holena, zaudi se maeha kada
videe da Maruka donosi kui punu pregau
jagoda. Potrae obe da joj otvore vrata, a uto se kua
ispuni mirisom jagoda.
Gde si ih nabrala? upita je radoznalo Holena.
Gore, u umi. Mnogo ih tamo rastu pod mladim
bukvama odgovori joj Maruka.
Holena uze jagode, najede se do sita, i maeha se najede,
a Maruki ne rekoe ni uzmi jednu. Jagode su bile
tako ukusne da ukusnije u ivotu nisu okusile.
Poelee da ih imaju jo, i to to vie.
Daj mi, majko, kotaricu, idem sama u umu!
ree najdenom Holena.
Ta slinavica bi nam pola po putu rasula. Nekako
u nai mesto i pobrati sve jagode.
Majka se protivila, ali Holena uze kotaricu, stavi
je na glavu i poe u umu. Bilo je puno snega, nigde
stope. Holena je lutala, dugo lutala, ali prijatan
31
ukus jagoda ju je gonio sve daqe i daqe. Najzad ugleda u
daqini svetlo. Poe ka wemu. Stie na sam vrh, a
tamo gori velika vatra a oko vatre dvanaest kame -
nova na kojima sede dvanaest meseci. Holena se
primae vatri i isprui ruke da bi se ogrejala, a ne
pozdravi qude niti zapita sme li da se ogreje.
Zato si dola, ta trai? - qutito je upita
Januar.
to me pita, starkeqo, ne mora ti znati
kamo ja idem obrusi drsko Holena, pa se okrenu
od vatre i poe daqe u umu.
Januar nabra elo i mahnu tapom iznad glave. U
istom trenutku nebo se natmuri, plamen vatre
smawi, a sneg poe da pada tako gusto kao da se
rasipaju perine noene ledenim vetrom. Holena
nije videla ni prst pred nosom. Lutala je, lutala,
padala na smetove, sve sporije ila, posrtala. A sneg
je neprestano zasipa, ledeni vetar udara, pa Holena
grdi Maruku, grdi sve odreda. Udovi joj se u
debelom kouhu mrznu. Majka je ekala Holenu,
provirivala kroz prozor, izlazila pred vrata,
zabrinuta to Holene jo nema. Prolaze asovi, a
Holena ne dolazi. Zar su je jagode zaarale kad se od
wih ne moe da odvoji? Moram otii da sama
pogledam ta je s wom, pomisli maeha, uze
kotaricu, stavi je na glavu i zaputi se u umu za
Holenom. A snega puno, nigde stope. Dozivae
Holenu, ali niko joj se nije odazivao. Lutala je, dugo
lutala, sneg je sipao, ledeni vetar duvao po umi.
Maruka skuva ruak, pobrinu se o kravi, a Holene i
maehe ni od korova. Gde li su se tako dugo za -
drale? pitala se Maruka sedajui uz preslicu.
Ve je puno vreteno, ve je u kui zatamnelo, a Holena
i maeha se ne vraaju. Ah, zaboga, ta li im se
dogodilo! udi se dobra devojka i proviruje kroz
uzani prozor. Izjutra ih je ekala na doruak, ekala
na ruak, ali ne doeka ni Holenu ni maehu, nikada
vie. Obe su se u umi smrzle. Ostala je dobroj
Maruki koliba i kravica, i komadi poqa, naao
se tome i domain, pa su on i ona iveli dobro i
spokojno.
Priredila Jelena olak
32