1

2
Sandra Maksimovi
Ivica Milari
Saa Robnik
Milka Kneevi-Ivakovi
Igor Ivanievi
Andrea Baskin
Damir Miklo
Vladimira Beci
Goran Segedinac
Pavle Zeli
Milo Petkovi
Lada Vuki
Radoslav Slavni
Nenad Pavlovi
Relja Antoni
Boris Mii
3
PREDGOVOR
Prologodinja zbirka horor pria Neto die u mojoj
torti, nastala je kao plod entuzijazma grupe mladih autora oku-
pljenih sasvim drugaijim povodom.
Nakon nekoliko meseci uspene saradnje na drugom projek-
tu, voeni eljom da ljubiteljima anra potpuno besplatno ponude
kolekciju pria, autori nisu mogli ni da naslute da e pilot Torta
biti preuzeta preko 5000 puta sa jedinstvenih adresa, ime je potuk-
la do nogu veinu tampanih tiraa u tradicionalnom izdavatvu.
Umesivi prvu Tortu, ukazali smo na anse koje prua moderna
tehnologija, ali i na velike prednosti zajednikog rada.
Pred kraj 2013. godine, ponosno moemo rei da se pred
vama nalazi jo jedna poslastica druga po redu sa veim brojem
uesnika nego njena prethodnica. Mnoge kolege i autori podrali
su nas na naem putu i postali deo ove jedinstvene horor kuhinje.
O kvalitetu horor dezerta ete suditi vi, a mi smo se potrudili da
vam ga i ove godine serviramo potpuno besplatno.
Verujte nam na re ako je zagrizete, ispunie vas stra-
vom. U suprotnom, uzalud ete je ignorisati.
Torta nikada nee prestati da die.
4
5
SADRAJ:
Sandra Maksimovi S one strane prozora......................................................6
Ivica Milari Trake.........................................................................................9
Saa Robnik Okno K-14, Azra.....................................................................29
Milka Kneevi-Ivakovi Nee pogoditi ko dolazi na veeru...................44
Igor Ivanievi Anela..................................................................................55
Andrea Baskin Krokodil...............................................................................77
Damir Miklo Uspavanka za Beliala............................................................82
Vladimira Beci Novi poetak...................................................................104
Goran Segedinac Major..............................................................................109
Pavle Zeli Deda Mraz sa Odeljenja B...................................................131
Milo Petkovi Darovi iz sanduka..............................................................140
Lada Vuki Requiem.................................................................................172
Radoslav Slavni Miolovka.....................................................................182
Nenad Pavlovi Trepti zvezda crvenim okom...........................................217
Relja Antoni U planinama, tama..............................................................226
Boris Mii Igra krvi i praine...................................................................313
6
SANDRA
MAKSIMOVI
Sandra Maksimovi je roena 1986. godine u Kruevcu. Diplo-
mirala na Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu, grupa
Srpska knjievnost i jezik. Trenutno zavrava postdiplomske
studije, radi kao profesor u koli i kao saradnik asopisa Black-
sheep. Pie poeziju i prozu. Prisutna u zbirkama Alma, Znak
Sagite.
7
S ONE STRANE PROZORA
Silaze niz ledinu uvlaei goludrave vratove pred na-
letima vetra. Zakovitla se po njima u smetovima, terajui ih da se
zbijaju jedni uz druge. Njihov smeh je lepljiv od slina i uzbuenja
koje ih oekuje na okuci. Ve su pred kapijom. Otvaraju je polako,
oslukujui zaralu kripu rafova. U dvoritu ih zatie zlokobna
pusto iz koje se kao strano Kiklopovo oko crveni prozor...
Lei u krevetu i prati ritmino klaenje svojih pantalona
od crvenog plia. Obeene o kuku na plafonu, gibaju se i uvijaju
pod vetrom koji struji s napuklog prozora. Smrdi na bu i urin.
Smrdi na bedu od koje mu se utroba nadima, prieljkujui da se
zaklati zajedno sa onim pantalonama.
Ve deceniju je le. Crveno crevo oajanja, baeno i zagu-
bljeno u ovom uglu kao dotrajali komad odee. Kao taj crveni
pli to visi, poput klatna, nad njim i podsea na svu uzaludnost i
jalovost ivota.
Ho, ho, ho, pokuava da nadigra gorinu koja se sku-
plja pod jezikom, ali ne uspeva. Iz njega, kao izduvanog balona,
izlazi mrtvako itanje, dok crvena kazaljka pantalona nastavlja
da prati tu nevidljivu osu u vazduhu. Vreme je. Njegovo vreme.
Koliko je prolo? Koliko otkako je odelu naao bolju
namenu na onom plafonu? Otkako je pojeo irvase? Poslednjim
deijim pismom podupro noicu stola?
Jedno je dobio pre desetak godina, ali ga je u njemu drava
8
podseala da izmiri dugove. A nekad je eleo da bude stvaran.
Smeno. Ne koliko i pokuaj irenja novogodinje euforije meu
uterivaima duga. Ono ho, ho, ho umalo ga tada nije kotalo
noi u samici.
Znate, gospodine, pesnica je govorila izmeu dva
udarca, nije lepo da pijete u tim godinama. Sanke emo mora-
ti da zaplenimo. Gledajte na to kao na brigu za bezbednost u
saobraaju.
Ali, ja sam Deda Mraz. Kako u bez saonica?
Ne sea se je li stvarno izgovorio. Do jutra je u njegovoj
krvi bila tolika koliina rivotrila da se sve razlilo, zamutilo. Prva
Nova godina koju je prespavao. A svaka sledea imala je neto od
te mune jutarnje vrtoglavice.
Crvena kazaljka ne miruje. Jo samo jedan nevidljivi
podeok deli je do dvanaestice. Ali krik najednom prekida njeno
pulsiranje. Odakle dopire? Da li se ono crevo konano raspetljava
i iri po stomaku, gurajui mu srce na usta? Da li to vriti nje-
gova smrdljiva utroba i, teka i lepljiva, nalazi put napolje? S one
strane prozora...
Gledajui ih izdaleka, ovek bi najpre primetio njihove
deformisane ruke, nesrazmerne u odnosu na ostatak tela. Te ruke
su teke, vornovate, pune pega i uljeva. Nimalo deije. One riju
po snegu kao lopate u potrazi za zlatnim grumenom. Zatim ga
vade iz zemlje i uz siktavi smeh bacaju u pravcu irvasa svezanog
kraj kapije. Mrava ivotinja se nemono propinje pod udarcima.
Kanap kojim je svezana zaustavlja svaki pokuaj bega, svaki na-
por uzmicanja pred crnom kamenicom koja se useca meu rebra,
sapi, na elu. Jedino to ostaje je onaj prozor. Ali, prilika iza njega
je nepokretna, nema. I, sred crvenila koje se sliva po kapcima
u sve veim bujicama, vie ne zna da li taj prozor i prilika jo
postoje, ili se to njegova gnjecava unutranjost razlila pred njim
i progutala svet.
9
IVICA
MILARI
Ivica Milari je roen 1983. godine u Novom Sadu, gde je zavrio
osnovnu i srednju kolu. U Novosadskoj novinarskoj koli je
2007. godine zavrio specijalizovane studije novinarstva, a 2009.
godine je diplomirao psihologiju na Filozofskom fakultetu u rod-
nom gradu.
Objavljivan u zbirkama Utkane prie, Antidepresiv i Anoma-
lija, Tragovima bosanskog kraljevstva i Baton u Bosni i Her-
cegovini i zbirci Prie o dinosaurima u Republici Hrvatskoj.
Saraivao sa asopisima Gradina, Emitor, Znak Sagite i
nedeljnikom Grad.
Oktobra 2009. godine osvojio je nagradu ura ukanov za ru-
kopis zbirke pripovedaka Novosadska zadovoljstva koja je ob-
javljena u januaru 2010. godine, a 2013. godine objavljuje Pre-
motaj roman - Ekspert - prvi domai roman u obliku Android
aplikacije.
10
TRAKE
Sirene. Rotacije koje kupaju kukuruze u crvene i plave
talase. Mesto uviaja. Boa mi je priao.
Zna da mi se sin eni?
Ne. estitam, izgovorio sam. Nisam ni znao da ima
sina.
U martu. Sve sami plaaju. On plaa. Sa viom poslov-
nom i tri godine radnog staa. Pravi delove za avione u Kau. Da
ne poveruje ovek, sve ekam kada u u vestima gledati njegovo
hapenje.
Odmah mrai. Avioni su dobri. Bolji nego kola, u sva-
kom sluaju.
Tragovi koenja. Malo plastike sa branika i vei komad
okvira koja dri registarsku tablicu. Moj dah i magla iza njega
koja poput mrlje u oku nestaje u trenutku.
Delovi za avione. Kod mene u selu smo to zvali pljuge,
nafta, oruje, it; pre e biti neto od toga, ali neu da greim
duu. Moram da kupim novo odelo, kae Duka da izgledam u
starom kao sarmica. Ali, idem sada, da te ne udavim. Javi kada
zavri.
Jo tragova koenja. Koraao sam polako uz njih, osvetl-
jen farovima i refektorima vatrogasaca. Okolne njive delovale su
praznije od crnog neba.
11
Hajde, sada u ja, rekao sam sebi.
Pratio sam punu belu liniju, hodajui po njoj kao ovek
koji balansira na ivi, sve do olupina. eoni sudar, brzina oko
sto deset, ili vie. uo sam krckanje sre ispod onova. Nekoliko
koraka dalje, video sam kako se lokva krvi mea sa vodom iz
vatrogasnog creva i benzinom. Izvadio sam rokovnik i poeo da
beleim, oseajui da me posmatra iz zguvanog metala, popuca-
le plastike i sedita natopljenih urinom i fekalijama.
Nisam uzvratio pogled, ve pustio da pree preko mene
dok je, siguran sam, upijao ovu scenu. Ja sam bio samo umo-
ran radnik, jedan od desetina koji su pokuali da spasu putnike u
vozilima, ili naue neto iz njihovog groznog kraja; da li je bila
u pitanju nepanja vozaa, alkohol, loi uslovi na putu, ili neto
etvrto.
Paljivo sam unosio vrednosti u rokovnik, a srce mi je
dobovalo. Oseao sam strah usled prisustva uasa, ali on sam
mi nije bio poznat. Pored njega, stajalo je neto mnogo vanije
treperavo uzbuenje, moda promena. Pitao sam da li se tako
oseala svaka rtva koja je odluila da vie ne eli to da bude.
Nastavio sam da zapisujem stvari, i prisilio se da
razmiljam Boinom sinu i svemu osim tami iza sabijenih prozo-
ra i koliko me je podseala na oi.
* * *
Otkljuao sam ulazna vrata i polako se skinuo u hodniku,
bez paljenja svetla. uo sam Anu kako tiho die u spavaoj sobi.
Polako sam se dounjao do vrata sinove sobe. Jedva ujni izdi-
saji iza njih su mi ispunili misli nestalnim spokojem. U majici
i gaama, bez arapa, tiho sam priao krevetu i pomazio ga po
plavoj kosi. On se promekoljio, ispustio nekoliko jedva ujnih,
ali munih zamuckivanja, zarobljen negde daleko u deijem
12
komaru. Odluio sam da ga ne budim, ve sam samo posmatrao
kako se ciklus nastavlja jo tri puta, sa razmakom od nekoliko
sekundi. Telo mu se potom opustilo ispod arava i ebeta, a kada
mu je disanje ponovo primilo redovan ritam, povukao sam se ka
hodniku. Nisam mu video lice.
Ali, zahvaljujui podignutim roletnama i prozorima koji
su putali plaviastu svetlost, u dubini sobe ugledao sam nepoz-
nat predmet. Oblik je stajao na podu, a ja sam posegnuo za njim
i podigao ga. Ve sam u aci mogao da shvatim ta je, i drhtaj
mi je proao kroz unutranjost prljenova. Automobili. Igraka.
Stegao sam ga tako jako da se minijaturni krov iskrivio, a zubi
mi zakripali od stezanja vilica. Izaao sam i pritvorio vrata za
sobom.
Na terasi, gola stopala su mi se grila dok sam posmatrao
iskrivljeni predmet. U svest mi je polako curila ideja da sam i od
deije triarije uspeo da stvorim udes. Zbog toga sam se nacerio
samome sebi, a led koji sam oseao iznutra bio je hiljadu stepeni
hladniji od onog pod koom peta. Zamahnuo sam rukom i pos-
matrao kako njegov obris nestaje u golim kronjama Limanskog
parka.
Ana se probudila kada sam se uvukao pod pokrivae.
Noge su ti se smrzle.
Sada e se ugrejati. Samo spavaj, tiho sam odgovorio i
pribio se uz nju.
Sluao sam kako sat kuca u predsoblju i razmiljao o
uviaju. Mogao sam da se setim svakog detalja, svake feke i
zrnca vetrobranskog stakla koje se caklilo na asfaltu. Ana je nas-
tavila da spava, a moja stopala su ostala sasvim hladna. Nisam ni
primetio kada sam zaspao.
13
* * *
Dobro, dobro, srknuo je ef kroz brkove. Vidim, aha.
Da, slaem se sa ovim. I sa ovim ovde, pokazivao je prstom na
merenja, a ja sam mogao da osetim starost njegovog sivog sakoa
svaki put kada mu je ruka prola pored moje glave.
Prepodne je prelazilo u podne, a nismo skoro nita uradili.
Svi su pili kafu i itali novine, besplatne i one koje se kupuju.
Drugi su kasnili po etiri sata na posao, jer su morali da vode decu
kod lekara, ili da pomau roditeljima da odu kod lekara, ili su
radili neto tree sa posetama i lekarima. Ja sam pisao i raunao,
pregledao fotografje, ne za mene, ve za druge koji e, kao ef,
prouavati sluaj.
Ba neobina nesrea.
Jeste. Ali svata e autoput da izrodi, ef je zakljuio
i srknuo ponovo. I kae da si sve zavrio? Odlino majstore.
Jako dobro.
U toj rei je bilo prekora u istoj meri koliko i pohvale.
Ali, vidite. Koenje je nastupilo mislim, nema nikak-
vog smisla.
Da, nema. Smrt obino nema smisla, zakljuio je, a f-
nalnost u njegovom glasu bila je otrija od listia brijaa. Ako
nema vie sluajeva, idi kui, skuvaj pasulj, gledaj sapunicu, ne-
moj da trune ovde. Ja imam roite u sudu, pa u i ja da kreem
neto ranije, nasmeio mi se kroz kapljice kafe u brkovima koji
su videli sahranu Tita i sva ratita koja su usledila. Istovremeno,
oi su govorile neto sasvim drugaije.
Ne kopaj gde nema niega da se iskopa.
Spustio sam glavu ka papirima.
14
Sada u i ja, izgovorio sam iako sam znao da u ostati
za stolom do isteka zvaninog radnog vremena. eleo sam svaki
put da ostanem i due, ali sam se plaio da e tada svi biti sigurni
da sam zaista i poludeo, umesto da to samo sumnjaju.
Pretpostavljao sam da e ef tako reagovati. U dubini,
u kostima koje su izbegle gelere i zrna kalanjikova teritorijal-
ne odbrane vie republika, i on je znao da stvar nije ono na ta
lii. Meutim, njegov mozak, iskrivljen decenijama posmatranja
sveta kroz odreenu perspektivu, video je teorije zavere druge
vrste moda je voza bio na nekom crnom spisku, i morao je da
skona iz jednog od hiljadu razloga zaveo je tuu enu, privati-
zovao je pogrene frme, rasporeivao pogrean budet. I onda ga
je smrt odnela na putu, uz pomo nekog ko-zna-kako da uini
da stvar izgleda prirodno, bez obzira to mi, ljudi koji gledamo
saobraajke svaki dan, znamo da se neto ne uklapa. Ja, kao ni
ef, nisam u stanju da kaem ta tri, ali znam da je neto, slino
oseaju da vam je neko provalio u kuu i svaki predmet pomerio
za pola centimetra. Sve je tu i sve je kako bi trebalo da bude, a
opet, nita nije.
ef je to razumeo, ali on u dilemi vidi klanove, partije,
tajkune i velike pare koja mogu da dovedu eksperte sa znanjem da
nekog rastave sa ivotom na ovako prefnjen nain, umesto da mu
na izlazu sa nekog beogradskog splava prosto stave tri rascvetale,
olovne kuglice u lobanju, ili na isto to vozilo stave tri tapa di-
namita spojena sa baterijom mobilnog telefona.
On vidi mrak, ba kao i ja. On to ne shvata, ali njegov
strah je ono to ja prieljkujem ve godinama i godinama dokazu-
jem samome sebi da nisam u pravu. Jer, njegov mrak je ljudski.
Nastavio sam da radim do kraja radnog vremena, paljivo
spremajui sluajeve koje nikada neu pokazati. Potom sam ih
sve skupio i stavio u torbu. Kada sam izaao, osmotrio sam do-
bro sva ta troma, nezainteresovana i nesvesna lica, opratajui se
pogledima, a ne delima ili reima.
15
* * *
Koraao sam polako prema kui. Uz sebe sam nosio bro-
jeve i slova koji su opisivali nain na koji su ljudi umirali. Dokazi
koje nee usvojiti, a ak i kada bi ih usvojili, ta bi mogli uiniti?
Koga e ef pozvati? Da li e okrenuti crkve, da naprave ekumen-
ski isterivaki tim koji e, naoruan simbolima vera, da se vozi
u kombiju sve dok ne nalete na kamion prepun cevi koje e od
njih napraviti ljudske ranjie. Pozvati naunike i istraivae koje
e meriti, snimati i procenjivati, ba kao ja, i otkriti nita. Znam
da su podaci koje uvam iskljuivo moje relikvije, dokaz veito
poljuljane vere.
Ono nije u brojevima i slovima, ve iza njih, gde bi tre-
balo da postoji samo praznina, indiferentnost koja nema cilj ni
svrhu. Ali praznina je ispunjena mrakom, a on je gladan.
Stresao sam se od hladnoe, a nekoliko pahulja spustilo
se sa sivog neba. Uhvatio sam jednu i posmatrao njenu aru u
aci. Nije se topila, pa sam je ispustio i dozvolio da se sa braom
i sestrama domogne betona Novog Sada.
Kui, Ana se nalazila u kuhinji, okrenuta leima, i inilo
mi se da nita ne radi.
Nema ruka danas.
Nema veze, skinuo sam kaput i pogledao pritvorena
vrata sinove sobe.
Opet spava?, pitao sam tiim glasom.
Da, Ana svoj nije stiala, oigledno sigurna da je dete
bilo u dubokom snu. Umoran je.
Priao sam joj i zagrlio je oko struka. Pribio sam se uz
nju.
16
Volim te.
Znam.
Volim te, ali postoji neto to moram da uinim.
Znam i to. Znam sve, ton njenog glasa bio je ravan.
Stajao sam uz nju, ali nisam oseao poudu niti glad, ni
za hranom, ni za intimom. Oseanja su bila prisutna, ali tupa i na
minimumu snage, vie nalik prii o oseanjima koja mi je davno
ispriana, a zatim skoro zaboravljena. U toj emotivnoj izmagli-
ci, iskakalo je samo kajanje. Ana je bila moja ena, a sin mi je
spavao u drugoj prostoriji. Iako tano, sve je bilo tako izbledelo i
krto. Sporo, previe sporo, pomislio sam iz nekog razloga. Nisam
imao dovoljno razloga da odugovlaim i premiljam se. Zapra-
vo, inilo mi se da sam tog poslepodneva doao kui samo zato
to sam traio konicu, sidro koje e sin ili Ana nekako baciti i
zaustaviti me. Zato mi je na neki nain bilo drago kada sam za-
tekao prazninu.
ao mi je to nisam bio bolji suprug. I otac, takoe.
Bio si ono to si bio, takav si od kako postoji. A, sada
ide, je li tako?
Da. Veeras idem. Moda ne znam ta e se desiti kada
sutra izae sunce.
Nas dvoje nee zatei ovde, to je sigurno.
Pretpostavljao sam neto slino. Moda je tako bolje.
Da li bi voleo da sam bila drugaija, da sam se drugaije
postavila? Ne bi to napravilo razliku, rei su izlazile iskreno iz
Ane, bez fltera ili zadrke, kao da razgovaram sa samim sobom.
Ne bi. Preuzimam odgovornost za sve to sam uinio,
ali ini mi se da je ovaj kurs zacrtan davno, pre nego to je svet
uopte postojao. Ve tada je zapisano negde da ovaj dan dolazi,
izlazile su iskreno i iz mene.
17
Nema vie nita da se kae.
Pustio sam je, a ona se nije okrenula. Izaao sam iz kuhinje
i dodirnuo vrata sinove sobe. Zastao sam, a zatim odustao. Obu-
kao sam se i izaao iz stana koji mi je tada delovao potpuno pust,
kao da u njemu nema ive due. Poneo sam torbu, ali sam ostavio
kljueve, koji mi vie nee biti potrebni. Ostavio sam i porodicu,
ali sam poneo telefon i pitolj.
Torbu sam bacio u prvi kontejner na koji sam naiao.
* * *
Halo, Boo? Da li si se uo sa onim tvojim iz slube?
Da. Da. Sada, za narednih sat vremena. Moda malo manje. Ali,
potrebna mi je tana adresa. Ne. Neu praviti sranja. Ne brini se
nita. Da. Ne brini, bie sve OK, samo hou da priam sa njim,
lagao sam bez trunke saoseanja prema problemima u koje u
sigurno baciti Bou.
Dva minuta nakon to sam zavrio razgovor, dobio sam
SMS u kom se nalazila adresa i ime restorana u Veterniku, uz
napomenu stigao pre 13 minuta da dogovori doek Nove godine
sa vlasnicima, nadgledanje se obustavlja do 21:30 i registarskom
tablicom. Sivo nebo se bojilo u crnu, a ja poeo da koraam.
* * *
Na parkingu je bilo nekoliko dipova, a sjaj njihovog hro-
ma kvarilo je jedino prisustvo usamljenog, raspalog Kadeta. U
najdaljem uglu, pribijen uz visok zid od cigle, nalazilo se vozilo
sa tablicama koje sam traio. Pogledao sam Mercedes i potpuno
neoznaen gepek, gde je trebalo da se nalazi oznaka SLS AMG.
Neno sam spustio prste na vrata sa suvozaeve strane. Jagodice
18
su napipale neopisivu pravilnost, praenu hladnoom, ali neke
dobre vrste, tako probojnu i otru da mi je delovala kao vrelina.
Njegove krivine stapale su se sa mrakom samo dva koraka od
mene, savreno i prostoduno, bez napora, kao da je stvoren da
se sjedini sa tamom. Milioni radnih sati, u koje je uloena ljudska
krv, putena na fabrikoj traci usled nesrea i nemara radnika u
jednakoj meri kao i intelekt kroz trud inenjera i dizajnera koji
su taj objekat oblikovali u mislima godinama, ispravljajui pro-
bleme i traei formu najbliu onoj neodoljivoj za kupce; sve to,
stajalo je na parkingu nita vie ivo nego obian kamen.
Proao sam prstima du vrata, sve do haube i farova, spo-
jenih tako precizno da nisam ni osetio prelaz. Automobil je bio
usnuo, a ja sam eleo da mu udahnem svest. Zato sam utnuo
prednju desnu gumu iz sve snage.
Mercedes se razbudio poput utinutog deteta, naglo i bez
zadrke. migavci su se upalili, svetla u kabini i farovi uinili
isto, alarm je zavijao kompleksnu melodiju koja mi je parala bub-
ne opne.
Posmatrao sam festival zvuka i svetla, sve dok nisam
zauo besne korake na ljunku iza sebe.
Alo, bre, ta to radi, konju?!
Glas je bio grub, preoran alkoholom i dimom cigareta koji
su previe puta pregazili njegove glasne ice. Ton je odisao na-
vikom da se esto podie.
Alo, jesi gluv?, uo sam klik dugmeta, a Mercedes se
u istom trenutku spustio u san. Okreni se, bre, alo, pomeri se od
kola!
Bio je krupan, vie debeo nego snaan. Ramena, sakrivena
iza koulje natopljene znojem, bila su iroka i pripadala oveku
koji je od ranog detinjstva radio rukama. Bio je elav, oekivano,
i nemarno obrijan; nos mu je bilo polomljen vie puta. U oima
nije bilo ni jednog zrna mekoe ili topline, zbog koje bih mogao
19
da se predomislim.
ta radi to, bre?!
Potrebna su mi tvoja kola. Spusti kljueve na zemlju.
Pitolj je stupio na scenu, a on ustuknuo od prizora. Zeb-
nja mu je preletela preko lica, ali je trening koji mu je ivotni stil
nametnuo brzo preuzeo kontrolu.
Zna li ti ko sam ja. Od koga krade kola?
Spusti se na kolena.
Na trenutak je razmiljao da li da pokua juri.
Nisam dobar strelac, ali u ti staviti metak u stomak, to
sam siguran. Da li stvarno eli da oseti kakav je oseaj kada ti
se govna, kiselina i krv meaju u utrobi? Siguran sam da si video
to i ranije, ali... da li eli da to i oseti?
Verujem da mu je moj glas delovao opasnije od pitolja.
Samome sebi sam zvuao nekako iskljueno, sliniji umornom
alterskom radniku nego ubici.
Evo, kleknuo je i potmulo zakripao zubima kada su mu
kolena dodirnula nepravilnu podlogu. ta emo sada?
Kljuevi. Ovamo.
Bacio je privezak i starter karticu pred moja stopala.
Nisam se savio da ih podignem.
Zna, potreban mi je samo automobil. Mogu da te pustim,
ili da te udarim i ostavim da se valja dok ne stignu konobari da ti
pomognu. Ti si nita za mene.
Ma pui mi kurac, bre, majmune, kada te naem,
napraviu od tebe pomije za svinje, majke mi, proklinjao je, a
pljuvaka mu izletala iz usta poput malih zvezda padalica.
Ba nita. Ko zna koliko e iveti, moda samo neko-
liko dana pre nego to neki dil propadne, ili neko odlui da vie
20
nisi od koristi. Moda ti srce stane, moda se onesvesti pijan i
drogiran na leima i ugui povraajui.
Kada sam uutao, nove kletve nisu stigle. Samo me je
posmatrao, nesiguran po prvi put od kako me je ugledao.
Ali, ona devojka koju si izlomio, kako se zove uo
sam da je u bolnici, da se bore da je zadre iznad vode. Zato,
mislim, zato si to uradio? setio sam se sluaja o kom mi je neko
usput priao u stanici. Nisam imao pojma odakle te misli, ba u
tom trenutku.
Ponaala se kao prava drolja na svadbi na kojoj smo bili,
pred mojim ljudima. Napila se, glupaa, a zna kakav sam kada i ja
popijem, nezgodan, odgovorio je prosto, bez uvijanja, iako sam
mogao da vidim kako strah raste u njegovim oima. Brate, ta je
ovo? Imamo dogovor, napravili smo dogovor, kapiram kako stvar
stoji. Vi ste glavni, to je okej, nemam problem sa tim. Je li treba
jo para? Nije greda, imam para, moemo se dogovoriti. ekaj!
Zakoraio sam prema njemu i stavio mu cev na elo. Kap-
ci su mu se skupili kao kod deteta.
Otvori oi. Otvori ih.
Nemoj. Imam sina.
Kako se zove devojka.
Imam sina, keva mu je na metadonu, moram da budem
tu, bar jo malo. Zbog sina, molim te.
Kako se zove?
Sandra.
A, da. Sandra. Sada sam se setio.
Rog crvene izmaglice stvorio se iz njegovog potiljka, a
oi mu iznenada postale sanjive. Zenice su se okrenule na gore,
kao da trae neto u sopstvenoj glavi i prikazale mreu kapilara
u belim beonjaama. U vorteksu koji je zrno napravilo, lobanja
21
i modano tkivo izleteli su u mlazu i stopili se sa ljunkom. Mli-
tavo telo sruilo se unazad, a noge u kolenima iskrivile do vodo-
ravnog poloaja, kidajui tetive. Grudni ko i bela tkanina preko
njega nejako su se podigli jo nekoliko puta, a onda umirili. Crne
oi posmatrale su prazno nebo. Bacio sam pitolj pored njega i
podigao privezak. Krajikom oka video sam neto to je moglo
da bude komeanje u restoranu, ali sam ve izlazio sa parkinga,
sa akom na hladnom volanu Mercedesa.
* * *
Tokovi su se utiali kada sam izaao na nov deo autopu-
ta. Vozio sam u srednjoj traci, obilazei samo vozila koja su bila
neopisivo spora, dok su mene obilazili ljudi za volanima automo-
bila srednje klase, sinovi lokalnih biznismena, mladi menaderi u
poslovnim kolima i estradne umetnice u dipovima. Mogao sam
da osetim njihovu zbunjenost. Pitali su se ta automobil poput mog
radi u srednjoj traci, meu drevnim proizvodima jugoslovenskih
i sovjetskih fabrika na domaim, polovnim gumama, kamionima
i starim modelima?
Zato nisam dvadeset kilometara dalje, samo bledea tra-
ka crvenih linija u njihovim oima?
Nisam uzvraao pogled, ve sam gledao napred, u tamu,
gde svetlei markeri nestaju iz postojanja pre nego to dobiju zrak
iz farova koji e im udahnuti puls na nekoliko sekundi. Nisam ni
alio sve te mlade, bogate ljude u svojim cenjenim prevoznim
sredstvima i njihovu nesvesnost opasnosti u koje se stavljaju. Kao
foke premazane krvlju, nehajno su skakali u vodu gde velika siva
ajkula eka sa bezbroj redova zuba. U treptaju oka mogao sam
da vidim polomljen dizajnerski ram naoara koji je broker nosio,
ili komad silikonskog implanta probijen osovinom volana. Tela u
mainama koja nisu svesna da su zapravo tela za mainu.
22
Dodao sam gas i pretekao pretovarenog Juga sa iskrivlje-
nim tokovima.
Maina je ekala rtvu, a ja sam nameravao da ponudim
sebe. Nisam tano shvatao zato pokuavam da zatitim sve te
nehajne vozae, samo sam znao da to moram da uradim.
Mercedes se pobunio na trenutak. U sledeem, savez
kompjutera i maina prihvatio je predlog mog stopala i poveao
brzinu. Ostao sam u levoj traci, a pritisak kretnje koji sam oseao
bio je neto poznatije od disanja. Nisam mogao da se setim kada
sam poslednji put seo za volan. Mera je pokazivao sto trideset
kilometara na sat i nastavljao da raste.
Komeanje na obodima bilo mi je dostupno im sam
izaao na put, slaba melodija koja se uje iz stana pored vaeg.
Melodija se polako pojaavala, a obodi pribliavali ka meni. Ono
nije moglo da odoli, zbog ega sam odahnuo i stegnuo se u isto
vreme.
Koliko god da sam bio siguran da sam uvideo obrazac
i pravilnosti, uveren da hiljade sati iznad stotine saobraajnih
nesrea nisu baene u vetar, skeptik u meni se nije utiao. Valjda
nikada nisam bio jedan od onih kojih nepokolebljivo veruju, ak
ni sebi.
Tada, meutim, vie nisam sumnjao. Ono me je vide-
lo, registrovalo moje prisustvo, pratilo i procenjivalo, a sada se
odluilo na izbor.
Mera brzine preao je 150 kilometara na sat.
Predivan automobil, uo sam glas, moda u sebi, a
moda i ne.
Jeste.
Uskoro e se spojiti sa njim.. Bolee, bie to agonija
bolova, ali e biti predivno. ivie veno u mojim seanjima.
Nisam usporio, nisam pokuao da koim, niti da promenim
23
pravac. Samo sam dodatno pritisnuo gas. inilo mi se da glas
dolazi iza mene, ali nisam pogledao u retrovizor.
Brzina. Tako je, poveaj brzinu, oseti tu toplinu, posebno
dok ima kontrolu. Bie divno.
Nikada nisam imao poseban plan za taj trenutak. Nisam to
uvlaio u zamku, nisam imao isplaniran obrazac koji u iskoristiti
da ga porazim. eleo sam samo susret i bio spreman na njegove
posledice. Oseao sam kako moje misli vie nisu samo moje.
Da li osea golicanje u glavi? To sam ja. Sada delimo
tvoje telo, kao to delimo ovaj oaravajui automobil. Uskoro e
sve biti jedno. Uskoro u uiniti da uradi neto zbog ega emo
se sjediniti sa brzinom.
Dugo sam te traio, tiho sam izgovorio i pritisnuo
papuicu do kraja.
Automobil je prodirao mrak, trake su se spojile u jednu,
a druga vozila se sklanjala ispred mene.
Traio si me, nekako, znao sam da je glas postao ne-
sigurniji. Ja nisam smrt, ako je to ono to eli. Ja sam neto
mnogo gore. Prodrau te uskoro, i nita ne moe da uradi po-
vodom toga.
Iza mene, stizalo je titranje koje se prostiralo na moje ruke,
ake, noge i stopala. Ono je elelo da ih povue, pokrene, otme od
mojih namera. Oseao sam kako se napinje, kako gura u prostor
koji je odavno popunjen. Odmahnuo sam glavom. Bio sam jai,
kao to sam oduvek znao. Morao sam samo to da pronaem.
Ne moe to da uradi. Neu se slupati, kola se nee
zabiti u drugo vozilo, niti e sleteti sa puta.
Ko si ti?, glas je bio uplaen, iako se napinjao do grani-
ca snage da me sputa ili preotme.
Ja sam, nisam znao ta da mu odgovorim. Ja sam
ovde. I sada u da stanem.
24
Ludilo i vritanje ispunilo je moje misli, to me nije ome-
lo. To se bacalo po vozilu i mom biu, traei izlaz, ili prostor za
beg. Izgledalo mi je kao da se ja irim, a ono se skuplja i skvrava.
Meutim, oko jednog je bilo u pravu brzina je zaista bila pre-
divna, a bilo mi je potrebno skoro deset kilometara da se napokon
zaustavim. I nije prestalo da vriti.
Izai, naredio sam i otvorio vrata. Zaustavio sam se na
praznom odmoritu i iskoraio na razdrobljen beton.
Ispred mene, ovek je bio na kolenima. Glava mu je bila
pognuta, a telo se cimalo kao da proliva suze.
Oprosti mi. Samo sam eleo brzinu.
Pogledaj me, naredio sam.
Imao je lice prosjaka, beskunika, gubavca, oveka
osakaenog nedovoljnom mentalnom razvijenou. Izgledalo je
kao da mu je koa spaljena i pogreno zaceljena. Njegovo nos bio
je spojen sa gornjom usnom, kapci su mu bili debeli kao komadi
mesa ostavljenog na suncu. Iz oiju su se slivale suze, usta su
ridala rei.
Oprosti. Nije te bilo tako dugo a, ja sam bio gladan,
ovde, u hladnoi. Nisam te prepoznao. Hvala hvala to si doao
po mene. Kazni me kako god misli da je prikladno. Tvoj sam,
veno tvoj.
Uhvatio mi je nogu i obavio se oko nje kao dete. Srce mi
je stalo, a plima znanja i seanja prekrila moj um, koji se i dalje
trudio da podie prepreke i gradi brane. Talas je, meutim, bio ne-
zaustavljiv. Okrenuo sam se polako prema Mercedesu i pogledao
svoj odraz u tamnom staklu. Video sam samo konture ramena i
glave, ali to me nije zanimalo. U mraku, posmatrao sam sopstve-
ne oi kako sijaju, obasjani vatrom iznutra.
Uhvatio sam ga za vrat i podigao u visinu oiju. I ja sam
plakao.
Ti ti ne zna? I ja sam zaboravio, skiao je. Ali, ja
25
sam ostao slobodan, ostao sam veran sebi, ostao sam veran brzi-
ni, siktao je. Ti ti si lovio mene? Kako kako si to mogao.
Ali, evo te ponovo ovde, sa mnom. Zamislio zamislio si da si
ovek?!
Lednici su se sudarali, komete padale sa neba i podizale
planine koje su se ruile jedan za drugom. Setio sam se stana u
kom sam iveo, praznog, bez jedne druge osobe. Setio sam se su-
pruge i deteta koje sam izmislio. Nita od toga nije bilo stvarno.
Nisam bio mu i otac, nisam bio ak ni ljudsko bie. Zubi su mi
se stegli.
Prestani da govori.
Ali, brzina te je vratila do istine. Nikada je neemo za-
boraviti, brzinu, ne nakon svega to smo za nju uinili. Da li se
sada sea?
Prsti su mi se skupili oko neega to mi se stvorilo u aci.
Bes u meni spaljivao je razum, gorei jae od plamteeg maa
koji mi se naao u aci.
Dosta, rekao sam mu, a seivo je prolo kroz njegovo
telo bez otpora, kao igla kroz kesu smea. Dosta.
Nasmejao mi se.
Putujemo zajedno, ti i ja.
Primetio sam bode tek kada ga je izvukao iz mene. Ni-
sam ga pustio iz stiska, a vatra sa seiva prela je na njegovo telo.
Nastavio je da me ubada, a ja sam ga privukao blie, ba kako su
plameni skoili i na mene.
Da, putujemo zajedno.
26
* * *
Seam se.
Princ Zore nam se obratio, buntovnik i pobunjenik,
rairenih krila obojenih u crno, u inu prkosa zakona. Klicali smo,
jer nismo eleli da budemo robovi, da koraamo pognute glave
kada moemo da letimo beskrajno visoko, beskrajno brzo.
Zakon je traio pokornost i bio statian, jednom i zauvek.
Prineve rei su nam bile potrebne, jer su strgle okove pravila.
Rat je objavljen tada i tamo, a mi smo stupili u njega, posrnuli
vitezovi i njihove titonoe protiv pokornih legija nemenjana.
Ponovo smo bili tamo, na mestu sa kog smo zauvek prog-
nani.
Pozdravljamo te, oslovio me je uvar kapije, isti koji
me je porazio na bojnom polju pre toliko vremena. Napustili ste
istilite i vidimo da nam se niste vratili oieni.
Neu se saviti sada, moj titonoa je izjavio. Uzeli smo
mnogo dua i osetili ono to nam je zabranjeno. Deca zakona su
kao mi, a ne kao ti. Oni ude za brzinom, ude za promenom
i to nas je hranilo, u ast neuspelom eksperimentu. Kupao sam
se u njihovoj patnji, u objektima ubrzanja koja su sami stvorili,
ba kao to sam obeao da u uiniti. Sada me poalji tamo gde
pripadam!
uvar se nije pomerio, a titonoa je nestao. inilo mi se
da mogu da ujemo njegov krik.
Pokuao sam. Ali brzina me je uvek vraala. Zaboravljao
sam na stotine puta, ali uvek sam ostajao blizu mesta gde deca za-
kona odluuju da se protive pravilima mira i reda. Gde odluuju
da ubrzaju stvari.
Neko eli da te upozna, rekao mi je i stavio blistavu
27
ruku na rame devojke. Nikada je ranije nisam video.
Ja sam Sandra.
To nita ne znai. Ve je bila mrtva, a ja sam zbog toga
ubio jo jedno dete. Zato je ona tu, da bude moj svedok?
Ona je tu da ti pokae da ti je i dalje stalo do njih.
Nasmejao sam se, prvi put iskreno posle ko zna koliko
vremena.
Pljujem na zakon, na tebe i nju. Poalji me na mesto gde
pripadam.
Na trenutak, inilo mi se da vidim razoarenje u oima
uvara kapije, a onda vie nije bilo ni njega ni Sandre.
Bio sam u uskomeanoj tami i jurio na dole, gde senke
imaju zube, a srca poznaju samo strah i kajanje. uvar je bio u
pravu, iako mu to nikada ne bih priznao zaista mi je i dalje bilo
stalo do dece i nisam mogao da ostavim sebe ni titonou da ih
anjemo u domenu koji nikada i nije bio predvien za nas. Ali,
vie od toga, bilo mi je stalo da brzine. Smeio sam se dok je tama
kidala sve sa mene i razdirala mi bie, srean to jurim, to moja
brzina samo raste i raste, pravo do nitavila.
* * *
Oseam samo kako trepem. Stojim, obuen u odelo koje
mi deluje poznato. Nigde nema princa Zore kom mogu da se pok-
lonim, ve oko sebe vidim samo gole zidove i podignute roletne.
Sobe stana su prazne, bez nametaja, a iza stakala prozora
vidim grane drvea kako se neno meusobno dodiruju. Poznato
mi je sve to stan u kom sam iveo sa senkama kojima sam
nametnuo ljudska oblija.
Zatvaram oi, a kada ih ponovo otvaram, moja umiljena
28
supruga stoji ispred mene. Njeno lice je umorno, a pogled pra-
zan.
Zdravo! Nisi mi rekao da e morati da radi i preko
Nove godine, pozdravlja me, a ja se grim u sebi. Samo tiho,
sin ti spava, kae mi i okree se ka kuhinji.
Izvan mog lanog doma i lane porodice, eka me
titonoa, koji takoe ponovo poinje nau kanjeniku igru.
Stigli smo u novu godinu, izgubljeni u istilitu koje nismo bili
sposobni da napustimo, on i ja, osuenici neuspele pobune i vie
od toga nae potrebe za promenom, za brzinom. Sve u meni se
kida i lomi, shvatam da nema izlaza niti nade, a onda, ponovo,
odluujem da zaboravim sve to.
Odlazim za suprugom u kuhinju. Oseam da mi je hladno
i umoran sam, ali sutra me eka novi sluaj. Moram se odmoriti.
29
SAA
ROBNIK
Saa Robnik roen je 1969. godine u Sarajevu. iveo je i kolovao
se u Nemakoj do svoje petnaeste godine, gde je kroz stripove, ra-
dio drame i ilustracije upoznao i zavoleo anr ija je dostignua
pratio sve do 1992. godine. Nakon nemilih godina se nastanjuje u
Novom Sadu, gde i danas ivi, radi i pokuava da egzistira.
Na jednom od domaih SF foruma, 2009. godine, njegove
pokuaje pisanja otkriva vlasnica izdavake kue Tardis i na-
redne godine objavljuje zbirku pria urbane i folklorne fantas-
tike Aneli na kocki eera. Uestvovao u prevodu Periodnog
sistema naune fantastike Majkla Svonvika i pisao lanke i prie
za ezin Vektor.
Redovno uestvuje na knjievnoj radionici foruma Znak Sag-
ite, gde je do sada imao dva najbolje rangirana rada, od kojih je
jedan objavljen u asopisu Znak Sagite br.20.
30
OKNO K-14, AZRA
Plaam raun, oblaim jaknu i naputam mesto dokonih
i zalutalih. Njihov amor zaostaje kako odmiem mokrim tro-
toarom kroz no.
Samo me svetlost neonske reklame pretie, meajui se sa
koracima na asfaltu.
No je ista kao osmeh novoroenog. Udiem je koliko
plua mogu da prime. Godi mi da mrani vazduh istera otrove
koje su me proimali za ankom, ali znao sam, a i sada znam:
nema veeg otrova od kajanja i krivice. Nije lek u aici rakije,
samo zaleenje i produetak agonije koja razara bie iznutra.
Opet, ini da se na tren zaboravi, ako ste se odvojili od samoe
a ako niste, pojaava taj otrov svakim gutljajem.
Otkljuavam vrata i palim svetlo. Hodnik me doekuje
prazninom i golom aruljom ija svetlost sve to ini zlokobnim.
Kaim kaput na iviluk, izuvam cipele i oklevam. Znam da je tu,
da vreba, nekad u sobi, nekad u kuhinji, zna i u kupatilu, ali ipak
ponajvie u sobi.
Ulazim. Tu je, u zelenom kaputu, belim pantalonama i sa
kaketom na glavi. Stoji u uglu, okrenut zidu uvek prema zidu.
Nijednom mu nisam video lice. Ponekad to poelim, pa ta bude,
ali ne umem da ga prevarim da se okrene, a nemam hrabrosti da
ga dodirnem. Strah pred nepoznatim jai je.
Znam kako se zove, dobro ga poznajem, dozivao sam ga,
Bog mi je svedok, kumio ga da me pogleda u oi, ali nisam us-
peo.
Sedam na sofu i ukljuujem televizor. Slike na ekranu sa
31
glasom spikera mi migolje iz svesti. Svetlost sa ekrana obasjava
sobu u kojoj nepokretan sedim, dok mi seanje skae od onoga
to je bilo do onoga to je moglo da bude ali nije. Zlehuda kob je
postala moja krivica. I njegova. Naa.
Odavno sam prestao da oseam miris oko njega, Opori,
teki miris umura i praine, svojstven svakom rudaru, sada mi
ispunjava nozdrve i namee uspomene. Odbacujem ih, neeljene
su.
Na ekranu se smenjuju reklame a meni se spava. Jedva
ekam san, donosi olakanje i zaborav koji proe u treptaju oka,
izmeu tame i buenja. Dok mi se oi sklapaju, a san me grli na
svoja nedra, ujem ga kako jeca. Uvek me tako isprati. Leem i
putam snu da me odnese.
Sat zvoni. Ustajem i spremam se za posao polako i nat-
enane. Nikad ne kasnim kasne oni kojima je san potreba, a ne
beg. Miris kafe i sunce koje se probija kroz malice razmaknute
roletne otvaraju mi jo jedan dan. On je nestao. Verovatno je u
hodniku. Gasim ringlu, uzimam olju, vraam se na sofu, pa kri-
vim vrat. Tamo je. Poinje da apue zidu, brzo i nerazgovetno.
Palim cigaretu i pojaavam ton. Kau, bie lep dan, bez pada-
vina.
Okreem klju, teram motor da se otrgne ledenoj hiber-
naciji. Uz kaljucanje i sumanuto stiskanje gasa, jedva uspeva.
Ostavljam ga da radi u leru, izlazim da skinem led sa vetrobrana.
Dok mi prsti trnu od mraza, pogled mi se iskrada do prozora na
etvrtom. ini mi se da vidim siluetu, osvetljenu zubatim suncem.
Siguran sam da je on, nema ko drugi. Gleda me, zaklonjen iza
sive zavese.
Izlazim iz auta i zatiem svoje pripravnike, mlade momke
taze iz kole. Piju kafu, avrljaju o doeku. Momci imaju planove
sa curama, cerekaju se mladalaki razdragano.
Pozdravljaju me uljudno, sipaju mi olju sa pitanjem na
licu. Klimam glavom, smeim se i aljem Gorana u kancelariju.
32
Vraa se sa faom i aicama. Sipa po jednu da nazdravimo na-
rednoj godini. Iskapljuju do dna i mrte se.
Jo po jednu? pitam. Dobri su to momci, odmahuju
glavom i okreu priu na posao. Odreujem zadatke. Ivica da
uradi mali servis na Golfu, ovek je nestrpljiv, treba da putuje za
Beograd. Peoa, koji od sino stoji podignut na dizalici, dodelju-
jem Goranu, da zameni koione ploice i sajlu rune. Fiata uzi-
mam na sebe, im Boki donese glavu motora sa ravnanja. Pustiu
ga da radi sam, ali u ga nadgledati. Pipljiv je to posao, valja
nabaciti zupasti i propisno ga uzubiti da ne probiju ventili, pa
daba kreenje.
Konano i Rao stie. Ne ljutim se na njegova kanjenja,
momak ivi podalje od radionice. Bez rei se bacaju na zadatke.
Kao to rekoh, dobri su to momci.
Pesme sa radija ispunjavaju radionicu. Vole momci muzi-
ku dok rade, nije im zameriti. Nekad ne ujem zvono telefona u
kancelariji, ali ne moe sve da bude potaman. Doputam im to
malo zadovoljstvo koje prati mladost, nemam prava da im to
uzmem. Kao to su uzeli meni.
Boki postavlja blokator na ventile Fiata, nesigurno, ali
precizno. Ostaje mu da dovede klipove u fazu. Prekrtenih ruku
i sa zanimanjem iekujem ishod. Radi paljivo i usredsreeno,
poetna nesigurnost je nestala. Bie to dobro.
Dobar dan majstori, ujem glas i okreem se ostavljajui
Bokija da dovri. Moje nadgledanje nije vie potrebno, dekl ven-
tila moe sam da vrati.
Otpozdravljam pridolicu i merkam ga. Ciganin, mlai.
Dobre muterije ti Cigani, cene majstorski rad i uvek ostave
baki. Da ih zapamtim. Iza njega vidim stari PZ 125p, ujem
kako tandre u leru i udim se da jo uvek krstari drumovima.
Auto, kojeg je Ciganin dovezao, zlokobno me posmatra
duplim farovima i izaziva plimu seanja zbog kojih beim po
kafanama, meu ljude i aice.
Srce mi ubrzava lupanje dok prilazim. Nemogue,
nemogue, nemogue, vriti svaka pora moga bia. Kao da je sam
33
usud ukotrljao ovo vozilo u dvorite radionice, bakarei se pred
mojim oima, opominjui da zaborava nema.
Trepne su trule, boja matirala, a ra felne naveliko dere.
Prednji blatobran i branik su menjani. Nepravilan i udubljen lim
zbori prie o nepanji i traljavom odravanju. Sve to primeujem
nesvesno godine mehanike upravljaju umom putajui seanje
da pluta.
Kao izdaleka ujem Ciganina kako mi zbori o anlaseru,
guranju da upali, patnji i novogodinjoj noi. Glas mu se gubi u
plimi besa, uspomena i aljenja.
Otvaram vrata da vidim unutranjost. Sva znamenja su
tu, nisu dirana kroz toliki niz godina. Poderotina na seditu, bela
kugla sa crnim takicama na ruici menjaa i nalepnica trumfete
ispod radija. Nalepnica koju sam, nekada davno, ja zalepio.
Tamni oblaci mi se kovitlaju ispred oiju, a krv mi umi
u uima. Duboko udiem, okreem se ka Ciganinu, a on i dalje
pria:
Teak je to auto majstore, ne moemo da guramo. Lju-
bim te kao brata, koliko kota neka kota
Ne, uzvikujem, ne elei da gledam ni njega ni auto.
Previe bola mi nanosi.
Zuri u mene zaprepaeno, iskolaenim oima.
Vozi to odavde, odmah! Ne radim kreve! Cedim kroz
zube i okreem mu lea. Momci stoje na ulazu u halu, sa alat-
kama u rukama, iznenaeni mojim prostaklukom.
Grabim prema kancelariji, prema fai. Iza, Ciganin psuje,
seda u auto i odlazi.
Sipam aicu. Nemam obiaj ujutro, posao zaokuplja,
meu narodom sam, a nije mi potrebno. Sada jeste.
Otvaram foku na zamaenom stolu i ispod hrpe faktura
nalazim poutelu sliku. Okreem je i gledam u lice mladog vojni-
ka, ne vie od devetnaest godina. Na glavi mu titovka sa petokra-
kom, a u pozadini vagoni kompozicije. Oi su mu ozbiljne, crne,
a obrazi upali.
34
Otac, slikan pre mog roenja.
Poseem za seanjima iz najranijih dana...

Tata dolazi sa posla. Sedim na ebetu, u bati trone
radnike barake, sa mlaom sestrom. Igramo se. Prolazi kapiju, a
iroki osmeh na njegovom licu nas nagoni da mu potrimo u sus-
ret. Nju die, visoko iznad glave, a ona razdragano cijue. Grlim
mu nogu. Jedva da mu seem do pojasa crnog rudarskog odela.
Miris rudnika izbija iz njega.
Igra se sa nama, trkaramo po bati i smejemo se.
Majka izlazi na verandu i zove na ruak. Smei se.
Vrata kancelarije se otvaraju. Goran ulazi i pita da li mogu
ranije kui, da se spreme za doek. Odobravam i toim jo rakije
u aicu. Oni dolaze, presvueni, ele mi sve najbolje. Vidim da
me udno merkaju, ali ne hajem, dobro je to ne slute uase koji
me pohode, uasi stvoreni uoi jedne davne Nove godine.
Odlaze, avrljaju i smeju se.
Tokom narednih asova dovravam poslove, spremam
radionicu i doekujem vlasnike vozila. Plaaju raune, ele mi
sve najbolje, pa odlaze u susret novoj godini. Poslednje vozilo
naputa radionicu i konano ostajem sam.
Presvlaim se i toim putnu. Dok je tresem niz grlo, pros-
toriju plavi miris umura i praine.
Mislio sam da sam se navikao na to. Jesam donekle, ali
uvek u kui, nikad vani. Od kako sam puten iz doma, pre tri
decenije, sa zanatom u depu i adresom servisa u kojem u da
radim, uvek je bio u stanu.
Polako okreem glavu i gledam u njegova lea. Pognute
glave, stoji okrenut zidu, ispred postera jarkocrvenog Ferarija.
ta radi ovde? pitam, znajui da odgovora nema. Nikad
ga nije bilo, za sve ove godine. Na stotine pitanja za stotinu mu-
kova i veitu tiinu.
35
Mozak mi grozniavo radi, sipam treu i palim cigaretu.
On poinje da lomi prste; kljocanje kostiju odjekuje u kancelariji.
Povremeno prekida i ini se, trlja oi. Ili suze. Ko e ga znati.
Dolazim u iskuenje da ga dodirnem, nikad se nisam usu-
dio, ali sada su okolnosti drugaije. Pruam ruku. Jo nekoliko
centimetara do ramena zelenog kaputa, kao da oseam materijal
na jagodicama, ali zastajem. On naglo podie glavu i lomljava
prstiju prestaje.
Trzam se, hitro odlazim iz kancelarije, zakljuavam halu i
kapiju, sedam u Floridu i uz kripu guma, odlazim.
Psujem. Ve dvadesetak minuta stojim zarobljen u kolo-
ni. Na raskrsnici je udes, jasno vidim plava rotaciona svetla u
nadolazeem sumraku ispred, u daljini. Palim cigaretu i otvaram
prozor do pola. Proklinjem pijane vozae koji se nalivaju u svojim
kancelarijama pa sedaju za volan, urei da se za doek jo naliju,
balavei narodne hitove preko prasetine, oznojani, rairenih ruku
i sa opukom u ustima.
Na trotoaru ide majka sa dvoje dece. Deica u rukama nose
paketie i balone, ozbiljnog izraza na licu. Sigurno grozniavo
razmiljaju ta su dobili na dar, u vrtiu. Smeim se njihovim iz-
razima, pa se ponovo vraam u prolost.
Tatini drugovi sede u bati. Majka postavlja meze,
kominica iznosi kafu, a tata dodaje pivo. Mi, deca, ganjamo lop-
tu. Ima nas taman za dve ekipe.
Otac sija od sree i ponosa, pa asti drugove iz jame.
Ispred kapije stoji nov PZ 125p, cakli se na jesenjem suncu.
Nazdravljaju, ele mu sreu, da auto dobro slui.
Kako vreme odmie, pria za stolom dobija ozbiljan ton,
kao da su se oblaci od olova spustili iznad sofre, u glave i oi
drugova. Ne nazdravljaju, niti se smeju, lica su im tvrda kao
stenje koje ih u jamama okruuje. Samo miris ugljene praine
ostaje nepromenjen u naoj bati.
36
Lopta pada na sto i obara au. Pivo se iri po belom
stoljnjaku, pa zamie ispod tanjira. Srce mi bubnja u grudima, a
eludac se vezuje u vor. Nemo posmatram oca kako uzima loptu
i pogledom me zove.
Odlazim do njega, spreman na ljagu, dlaice na vratu mi
se kostree od oekivanog udarca, ali nita od toga se ne deava.
Bez rei mi dodaje loptu a ja ostajem u udu. Ne miem
se, do uha mi dopiru glasovi tatinih drugova:
Kaem vam, sam ejtan lunja po Azri.
Nusrete, ne budali. ta te spopalo?
U pravu je. Jue sam kopao tamo. Nisu ista posla...
Ma, niste normalni, kako okno moe da bude zlo?
Branko, ti si radio tamo, ta veli?
Zna dobro ta mi se desilo
Ma, gluposti
Raja me doziva da nastavimo fudbal. Dok polazim ka nji-
ma, ujem tatin glas:
Ne znam ta da vam velim, rasporedili su me tamo, dobio
napismeno, okno K-14, lepa Azra, u decembru. Nije mi svejedno.
Nego deder da mi nazdravimo, pusti prie
Vozilo iza mene nestrpljivo trubi. Naputam seanja i
ubacujem u prvu. Vozim kroz okieni grad i upijam razdraganu
atmosferu. Svi negde ure, sa osmesima i punim kesama. Zaustav-
ljam se ispred marketa; puka je srea da sam pronaao slobodan
parking.
Ulazim i grabim korpu. Toplota uz tihu muziku sa raz-
glasa me ne oputa, pitam se po hiljaditi put da li je to zlo iz
okna Azra, tamo preko Drine, nagnalo uas koji mi je obeleio
ivot, odnosei ono najdrae? Ili to bejahu prie sujetnih rudara?
Uzalud se trudim da shvatim ono to se shvatiti ne moe. On je
tamo i eka me, napustio je stan po prvi put. Nisam skrenuo sa
uma, siguran sam u to, kao to sam siguran da je sutra novi dan.
37
Zakljuujem da je iznenadna pojava naeg starog auta
pokrenula ova razmiljanja. I njega iz stana.
Telefon zvoni. Ona je.
Doi veeras. Nova je godina.
elim da budem sa njom. Zanemario sam je u poslednje
vreme, udi me da uopte zove.
Neu biti neko drutvo, ne ove noi, odgovaram i biram
namirnice. Rakiju ne zaboravljam.
Znam. Ali, ipak doi. Vreme je da pusti runa seanja,
pobogu, prolo je toliko godina
utim. Sluam njeno disanje. Ona zna da se dvoumim,
zna da je nagovaranje besmisleno, puta me da vodim izgubljenu
bitku izmeu elje i usuda.
Ne, ne mogu duo, ao mi je
Znala sam da ne moe, ali ipak sam morala da pokuam
da te nagovorim. Dolazi, onda, sutra na ruak?
Svakako. Sve najbolje ti elim. Ljubim te.
I ja tebe.
Prekidam vezu i odlazim do kase, udei se njenoj upor-
nosti. Sama je sa detetom, a ja ne elim da budem u blizini dece.
Ne noas. Valjda se to zove ljubav. Slepa ljubav. enska posla.
Zaobilazim kafanu. Obesni smeh iz nje me odbija da
uem, a ne ide mi se kui, zbog onoga to me tamo eka, i zbog
onoga to u meni izaziva. Ipak, kreem. Namah se setim moma-
ka. Siguran sam da se lickaju i spremaju za doek. Bezbrini i
radosni, daleko od tame koja vreba iz Azre. Da postoji sabirni
centar novogodinjih elja, uputio bih im jednu sa naslovom Ur-
gentno: Da se okno K-14 Azra, sa svim ivim i neivim u njemu,
urui zauvek, do kraja vremena.
Otkljuavam stan i ulazim, nevoljno. Izuvam se, odlaem
38
bakaluk i spremam se za tuiranje.
Oas se kupatilo ispunjava parom. estoko se trljam, mir-
is mainskog ulja je u svakoj pori moje koe. Miris tekog rada.
Kao oev.
On stoji pored ve maine, okrenut leima. Od pare ne
vidim ta radi rukama, niti ujem od mlaza vode apat.
Zavravam tuiranje i odlazim u kuhinju. Sipam aicu,
da mi pravi drutvo dok spremam obrok.
Televizor obasjava sobu u kojoj nikad ne palim svetlo.
Nekako mi je tako ugodnije, a mislim da je i njemu. Sakrije se u
senku, da ga ne vidim, iako se trudi da spoznam da je tu.
Reem meso velikim otrim noem. Trenutak nepanje je
dovoljan da mi krene krv iz prsta. Psujem i stavljam ga pod mlaz
hladne vode. Na nou ostaje krvava nit.
Voda curi niz prst, odnosei krv u slivnik.
Onu no ne bi vode da odnese krv, ostala je lokva u kuhinji,
a u lokvi oni. Svi.
Odmahujem glavom da rasteram te misli. Zavijam prst i
sipam jo jednu. Smeim se. Pomiljam na dezinfekciju, iznutra.
Nastavljam da pripremam meso. Svaki rez me podsea na
rane koje sam video, i koje sam, izbezumljen, zadavao.
Azra. Zlo. On. Pijem naiskap, pa sipam jo jednu.
Nikada nisam bio u oknu, uprkos nebrojenim molbama
kojima sam obasipao oca. Slutio je tajnu Azre i zato me nije vo-
dio, sada sam siguran. Slutili su i rudari, tatini drugovi. A eleo
sam da vidim okno K-14 posle posete tatinih drugova i onog krat-
kotrajnog razgovora za sofrom.
Nateem iz fae.
Prokleti Pezejac. Od onolike drave, izabrao je moj servis.
Izabrala ga je Azra, dovela do mene, da me podseti. Ponovo
nateem.
Guram meso u rernu i odnosim tanjir meze u sobu. Na
39
televiziji novogodinji program, ba kao onda. Sveano i gran-
diozno.
Umesto kicokih voditelja i polugolih pevaica, vidim
Pezejca, vidim tatine drugove za stolom, majku u kuhinji i ses-
tricu na ljuljaci.
Prebacujem kanal. Ista slika iz seanja koja se mea sa
novogodinjim.
Ustajem i proveravam meso. Daleko je od peenog. elim
da jedem, da se napijem, da legnem i utonem u zaborav. Pre
ponoi.
Iz susednih stanova ujem salve smeha i pesmu. Svud
oko mene, a ja kao prokuen sedim sam, sa svojim avetima i
uasnim seanjima na ovu no. I faom rakije. Nateem i uivam
u tekuini koja pali grotlo i greje utrobu.
Senka prolazi ispred mene. On.
Gledam ga kako odlazi u hodnik, pognute glave.
Gde e, babo? Jes video danas svog Pezejca, a?, pitam
podrugljivo.
Zaustavlja se na pragu. Nateem ponovo i nastavljam:
Ima i nalepnicu ispod radija, onu koju si mi kupio na
trafci
Uzimam komad sira i palim cigaretu. On ne mie sa praga,
poinje da grize nokte.
Sa televizije poinju prvi akordi Jedne noi u decembru
Kemala Montena.
Usud ponovo hodi svojom utabanom stazom. Nemogue
da je sluajnost, previe ih je na dananji dan. Ta pesma je emi-
tovana onda, onog doeka, kada se tata vratio sa posla, iz okna
K-14, Azra.
Iznebuha mi postaje jasno, oblaci nevere i sumnji mi
oslobaaju um, nestaju.
Otac nije kriv. Sve vreme sam znao, tinjalo mi u podsvesti,
40
oseao sam, ali nikada nisam prihvatio. Njegova krivica mi je bila
potrebna, kao vazduh koji udiem, da opravdam svoju.
Kemal nastavlja pesmu, i prenosi me u ono vee
Majka pravi baklave i pevui sa Montenom. Sestrica
skakue oko stola i kobajagi pomae. Ja sedim u sobi i listam
Politikin Zabavnik. Nikad nisam voleo Kemala, ne obraam
panju na televizor. Dosadilo mi je treptanje lampica na jelki koju
smo tata i ja postavili i okitili.
Iznenada, majka vie iz kuhinje da joj donesem veliki no
iz pajza, veli da joj je ostao u tepsiji sa pitama. Tetak voli ma-
mine pite, spremila ih je posebno za njega. Najavili se, da zajedno
doekamo novu.
Pravim se lud, zbog Kemala i njegove odvratne pesme ko-
jom je zarazio ene u kui. Govorio je tata, vazda ko e njima
znati, sine, ensko je to, i smejao se, a mama bi se mrtila i od-
brusila mu, kako je tata rekao boga njegovog.
Majka ponovo vie, trai no. Nevoljno ustajem sa kaua i
kreem niz hodnik do pajza. Otvaram vrata, na policama nalazim
pitu, a na njoj no.
Ulazna vrata se otvaraju. Tata prolazi kraj mene, ne vidi
me, a mirisni oblak umura i praine ostaje za njim. Uzimam
no.
Nije skrenuo u kupatilo da se opere, kao to uvek ini
sa posla, zaputio se pravo u kuhinju. Ne nosi ni paketie koje je
obeao. Siguran sam da ih je ostavio u Pezejcu. Sad e mu mama
galamiti to prljav ulazi u kuhinju.
Kreem za njim i ujem majku:
Idi se sredi, bolan, ta si takav upao ovde?
Otac ne odgovara. Ona nastavlja:
Jesi li ti to pijan? Bog te ne ubio nikada, sad e tetak, a
ti takav
Nije dovrila reenicu. Otac je grabi za kosu i lupa joj
41
glavu o sto, u tepsiju sa baklavama. Njegov izraz lica je tvrd, kao
kamen, a oi crne kao ugalj koji iskopava.
Sestrica poinje da vriti. Kemal peva o decembru i hlad-
noj zimi.
Uasnut, ne pomeram se sa vrata kuhinje. Ne verujem
sopstvenim oima, kao san shvatam prizore ispred sebe. Otac
nastavlja, majina glava je krvava, a dok je die i udara, vidim
da nema lica. Nestalo je u krvi na stolu. Sestrica nastavlja vrisku,
pokrila je oi ruicama.
On puta majku, koja klone na pod kao krpa koja sklizne
sa ruke poreta, i okree se sestri. Konano mi se razum vraa u
javu, a snaga u noge. Prilazim, idem preko kuhinje i plaem.
Nemoj tata, molim te, nemoj
Ponavljan to, ini mi se, bezbroj puta, ali tata me ne uje.
Grabi sestricu, podie je iznad glave i svom svojom snagom je
baca na pod kuhinje.
Uas mi se trajno urezuje u svest.
Sestra lei na podu, kao jedna od njenih lutaka, i rope.
Njen pogled je staklast, ini se da iz njega migolji ivot.
Otac se saginje i pesnicom joj udara lice. Sporo odie
aku, pa je silovito sputa.
Okrenut mi je leima, oseam teinu noa u ruci, noge mi
se pokreu i zarivam seivo u njegova iroka lea. On ne osea
ubod, nastavlja da udara sestru, nesvestan mene i rane koju sam
mu naneo.
Ubadam no ponovo i ponovo, a on ne prestaje da udara
devojicu iz koje je nestalo ivota.
Konano se rui na linoleum, pokraj majunog tela. Mr-
tav.
Tetkove ruke me grabe, tetka vriti, a Kemal zavrava
svoju pesmu.
42
Naginjem rakiju iz fae dok mi suze teku niz obraze. Ne
seam se vie majinog lika, ni sestrinog, ali se seam svakog
trena one veeri, dok je Kemal pevao ovu istu pesmu.
Briem suze koje nisam brisao decenijama. Poslednje su
tekle dok sam molio oca da prestane. Odrastanje u domu ih je
zauvek presuilo. Sve do sada.
On, u svom zelenom kaputu, belim pantalonama i
kaketom na glavi, stoji na vratima sobe, nepokretan kao ploa
iznad groba. Ne pomera ruke, niti apue. Prvi put ga vidim da
stoji tako, nepokretan. Kao da sluti o emu sam razmiljao.
Tata, dozivam.
Po prvi put, okree glavu ka meni. Konano, posle toliko
godina, vidim mu oi. Nisu crne kao one veeri, nego smee i
tople, kao to su uvek bile. Gledamo se nekoliko trenutaka, dugih
kao protekle godine bez majke i sestre.
Tata, opratam ti. Opratam ti svim srcem. I majka i ses-
tra, opratamo ti. Nisi ti kriv. Molim te, oprosti i ti meni
Suze mu kreu niz obraze. Kreu i meni, ponovo. Prilazi
mi i iri ruke, nudei zagrljaj.
Prihvatam ga, oseam njegove ruke i upijam dragi miris.
Upijam sve protekle godine, majin smeh i sestrino kikotanje,
nau batu, ljuljaku i oskudnu radniku baraku. Upijam sve
vonje Pezejcem, i od Azre otrgnute godine.
Njegov glas, koji nisam uo tolike godine, iznebuha
ispunjava prostoriju.
Sve je dobro, sine. Sve je u redu. Ja nemam ta da ti
oprostim. ivi sreno!
Potom, nestaje. Za njim i miris.
Tata?
Nema odgovora.
Namah me ispunjava praznina i enja, ali su ti oseaji
43
nitavni pred olakanjem koje se otvara kao ponor u mojoj sves-
ti, ponor u koji nepovratno klize krivica, kajanje i tuga, uprkos
spoznaji da je okno ostavilo neizbrisive tragove svog uasa u
meni, da neto i dalje vreba u njemu.
Telefon stoji na stolu. Uzimam ga i biram broj. Vie ne
elim da budem sam za doeke. Ona se javlja.
Je l kasno da doem?
Ne odgovara odmah, iznenaena je.
Naravno da nije, pouri.
Prekidam vezu i spremam se.
Osvrem se, traim tatu pogledom, ali ga ne nalazim.
Nema ga.
Ali, ima ivota. I sree. I znam ta mi je initi sa tim.
Uprkos oknu K-14, Azra.

44
MILKA KNEEVI -
IVAKOVI
Roena 1961. godine, u Beogradu. Diplomirala Svetsku
knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Slobodni umet-
nik, lan UKS.
Dela: romani Veliko drvo, 13, jedno seanje na sedamdesete,
Bez daha, Tango Macabre, Izgubljeno lice, avolji tobo-
gan, zbirka pripovedaka Najbolji prijatelj, zbirka eseja Kua
straha.
Nagrade: I nagrada Radio Beograda za kratku priu Poklon za
Anelu, III nagrada borske biblioteke za priu Meed, nagra-
da Andra Gavrilovi za priu Samsara.
www.milkaknezevicivaskovic.com
45
NEE POGODITI
KO DOLAZI NA VEERU
Stevo, Stevooooo, dozivala je iz sobe.
Zidni sat pokazivao je etrdeset pet minuta do ponoi, i ta-
man se bio ponadao kako e uspeti da uhvati malo okrepljujueg
sna.
Mogao je samo pretpostaviti koliko je fzikog napora
uloeno u taj poziv, koliko snage za vapaj koji jedva da je liio
na krik. Da mu nije bila supruga ve skoro pet decenija, i da se
kobna bolest nije podmuklo uunjala u njihov dom, nikada ne bi
dozvolio da mu se ivot tokom poslednjih est meseci pretvori
u dvadesetetvoroasovno bdenje, unapred osueno na uzalud-
nost. Dobro, moda nije deurao ba puna dvadeset etiri sata,
i svakako nije stalno mislio na enine patnje... a i saoseanje je
veim delom iskapalo, pretvorivi se u ravnoduno iekivanje
smrti i povremeno u prezir prema bliskom biu koje se tako
brzo i lako lomi pod teretom bolesti.
Naravno, on joj nikada ne bi priznao svoj stav o preko
potrebnoj dostojanstvenosti umiranja. Dovoljno dugo su iveli
zajedno da zna kad i ta ne treba rei ili, ak, kada je treba pogle-
dati u oi i slagati bez grie savesti. Teio je i bodrio enu, kao to
su mu lekari savetovali, mada niko od njih, pa ni on, nije verovao
u foskulu o samoizleenju toplim reima i mantrama iz instant
psiholokih prirunika. Ipak, oseao se dunim da je to priklad-
nije isprati na onaj svet. Zarad pedeset godina braka i relativne
46
sloge koju je mogao pripisati iskljuivo svom blagom tempera-
mentu.
Bio je to jalov brak, bez dece. Sklopljen na brzinu, im je
prola zaljubljenost, pokazao se kao sudar dva sveta. Oekivao
je neto krupnije i uzvienije, neki fantastian spoj srodnih dua.
Oekivao je enu s kojom e se razumeti i dok ute; partnerku
koja e mu nesebino podariti celu sebe, i on bi da je takvu
pronaao u njoj uzvratio istom merom. Nije mogao okriviti sop-
stvene ideale, taj konglomerat namera i elja koji su se ispostavili
kao snovi; mogao je samo zakljuiti da je njihov zajedniki ivot
rezultat neslane kosmike ale.
Svakako da je (posle prvog oka zbog dijagnoze) bio
tuan zbog njenog munog stanja, i da mu je bilo teko da bude
svedok eninog laganog umiranja, ali u poslednje vreme oseanja
su mu bila izmeana i borio se sa jednim, posebno neprijatnim
ljutnjom. Jer, ena je sve vie liila na ogromnog parazita koji
mu se grevito zakaio za telo i mozak. Iz njega je isisavala en-
ergiju; radio je sve to je bilo neophodno da je odri, ali trud nije
davao rezultate. Naprotiv. Ulagao je snagu, matu i volju da joj
spremi hranu, a ona se i pored toga topila. Svakog dana kupao je
njeno telo pekirima natopljenim u miriljavu sapunicu, a ona je
sve vie smrdela na le. Po celu no zabavljao ju je kojekakvim
priama, napinjui se da od umora i pospanosti ne padne sa sto-
lice, a ona je traila jo, jo ... jo.
Neka se malo strpi, pomislio je zlovoljno. A, ta bi bilo da
ja nisam ja, da sam jutros zaboravio da stavim sluni aparat, ili
sam, ne daj Boe, kljakav, pa se teko kreem?
Doi brzo, ulo se. Glas je sada ve zvuao kao
samrtniki poziv u pomo. Moda je doao ONAJ trenutak, palo
mu je na pamet, i na mah je osetio meavinu uzbuenja i tuge.
Zamislio je scenu u kojoj suprugu neno dri za ruku, a njena
dua se, poput magliastog oreola, izdie i nestaje kroz prozor s
47
poslednjim tragovima stare godine.
A, onda se, na pragu spavae sobe, suoio sa stvarnou.
Soba je vonjala na egzistencijalni oaj i bedu: asepsol, jeftinu
kolonjsku vodu kojom je pokuavao da prikrije vonj mokrae,
i ustajali duvan. enino izmravelo telo, uvijeno u auru od jor-
gana, u krevetu pod diskretnom svetlou lampe, podsetilo ga je
na sveu humku na meseini.
Molim te, daj mi jednu cigaretu, kazala je tiho.
Nije odgovorio, samo je podigao obrve.
Jednu. Zaboga, veeras je Nova godina, moda moja
poslednja!
Oboje su znali da je moda viak u reenici. Izvadio je pak-
licu iz depa kunog mantila, zapalio i utke joj pruio. Povukla
je dim i zakaljala se: kaalj je bio suv i njegov zvuk liio je na
cepanje istrulelog platna, istanjenog od dugogodinjeg stajanja u
ifonjeru i naetog moljcima.
Eto, vidi da ti kodi, prokomentarisao je, iako je i
ta reenica kao i mnoge druge, izgovorene tokom poslednjih
meseci zvuala besmisleno.
Drhtavom rukom vratila mu je cigaretu.
Zavri je ti, promrmljala je.
Ne, nikako ne bi mogao da stavi usne na neto to su njena
dotakla. Poenta nije bila u strahu od bolesti, jer bolest nije bila
zarazna. Grozio se eninog mirisa koji je prizivao slike raspa-
danja; njenog daha, smrdljivog poput pokvarenog mesa; dodira
ledenih prstiju koga je doivljavao kao gmizanje vlanih crva.
Jednostavno, oseao je gaenje.
Bilo mu je loe. Tog jutra aparat za merenje pritiska obo-
rio je sve dotadanje rekorde, a i stari ir na elucu proradio je
punom parom. Kada bi samo povezao nekoliko sati mirnog sna,
verovatno bi imao manje tegoba. Meutim, ena se, samoiva u
48
agoniji, prema njemu ophodila kao prema slugi ili robu. Najtea
je, ipak, bila uloga sluaoca opirnih i sto puta isprianih pria i,
naroito, ramena za jadikovke nad boletinom koja ju je, ni krivu
ni dunu, polako prodirala.
Sedi malo pored mene, proaputala je, lica zgrenog u
bolnoj grimasi. Moramo da razgovaramo.
Primakao je stolicu do kreveta, pokuavajui da se otme
uasnom utisku kako supruga iz sata u sat biva sve sitnija i da,
takorei, pred njim nestaje. Nije bilo vie nieg privlanog ili
produhovljenog u njenom izgledu, u proreenoj kosi koja je ot-
krivala belinu lobanje.
Izvadila je zubnu protezu iz ae sa nonog stoia i stavi-
la je u usta, to je doprinelo jo grotesknijoj slici: upali obrazi
odjednom su dobili na punoi, i bili u neskladu sa licem na kome
se koa, usled mravosti, neprirodno zategla preko jagodinih ko-
stiju.
elim da mi neto pokloni za Novu godinu, kazala je,
uspravivi se s naporom, kao da je poloajem tela htela da naglasi
ozbiljnost i, moda, dramatinost momenta. Ne brini, nita to
iziskuje troak, nikakve opipljive poklone. Htela bih da nekog
pozove...
U ovo doba? Koga, draga?
Nije imao koga da pozove, ne samo zato to su u to doba
ljudi ve uveliko slavili doek, ve i zbog toga to u telefonskom
imeniku vie nije bilo nijednog imena koje bi se odazvalo pozi-
vu.
S naporom se nasmeila. Pokuao se setiti kada ju je pos-
lednji put video da se smeje, ili makar osmehuje, a da joj osmeh
nije bio cinina, ili tuna zagonetka koja nagovetava svae i
suze. Nekada davno, tokom ljubavnih maenja? Ne, ni tada se nije
smekala; i tada je bivala daleka i okrenuta sebi. Na putovanjima?
Moda, ali su joj osmesi bili rezultat tajanstvenih unutranjih
49
doivljaja koje nikada nije podelila sa njim. U drutvu prijatelja?
Drutveni ivot odavno su, zbog njene posesivne udi, zapostavili
i iveli kao samotnjaci, odseeni od spoljnog sveta u odglum-
ljenoj samodovoljnosti.
Nakrivila je glavu u stranu i za trenutak mu se uinilo
kako su joj oi inae ve dugo mutne i ispunjene tugom vrago-
lasto zaiskrile. Moe li pogoditi ko bi veeras bio dobrodoao?
Hajde, pogaaj...
Promene u njenom glasu i stavu, koje bi u drugoj prilici
smatrao znacima poboljanja, donele su neodreenu, ali nepri-
jatnu slutnju. Moda je supruga izgubila i poslednje uporite ra-
zum, prohujalo mu je kroz glavu. I ta ga sad dalje eka - naporna
no u sluanju neumornog i nesuvislog brbljanja, jer joj se mozak
rastae u jo jednoj od metastaza? I koliko e to trajati, dan, ne-
delju, mesec... dva? Najeio se od te mogunosti.
Ne mogu, umoran sam, odgovorio je. Hou rei: umo-
ran sam da bih pogaao.
Od ega si umoran?
Nalet besa osetio je kao iznenadan ujed za ruku.
Ima obraza da mi postavi takvo pitanje! Od SVEGA sam
umoran! Oduvek je samoiva, ne vidi... ne zna za moju rtvu.
Gospoa bi htela da se igra, i ne pada joj ni na kraj pameti koliko
puta sam sam danas trao po njenoj komandi. Donesi, prinesi,
nahrani, presvuci, poisti, operi, promeni posteljinu... i uz to,
obavljaj sve ono to spada u voenje domainstva. A sad bi da
me iscrpi glupom igrom pogaanja ... kao da smo deca, a ne ...
Star sam, promrmljao je.
Pa, ta? odbrusila je s pakosnim prizvukom u glasu.
Starost je samo stanje. Nema pojma koliko bih volela da, umesto
bolova, ponovo osetim zdrav, staraki umor.
Glasno je uzdahnula i ponovo naslonila glavu na jastuk:
Dobro, rei u ti koga da pozove. Ali, molim te, prvo nam sku-
50
vaj aj, onakav kakav jedino ti ume, sa cimetom i medom da ga
popijemo zajedno kao nekada... Hoe li to uiniti za mene, svoju
bolesnu enu? Glas je sada bio umilan i dirljivo slabaan.
Da, da... evo, odmah, odgovorio je i sa izvesnim
olakanjem pohitao u kuhinju.
Supruga bio je ubeen nije svesna koliko je blizu kraja.
Da jeste, pokazivala bi vie razumevanja za svakodnevne rituale
kroz koje on mora da prolazi, a koji su se ticali brige o njoj. Bila bi
obzirnija, manje usredsreena na sebe, i moda bi ga shvativi
koliko zavisi od njegove snage potedela silnih jauka od kojih
nou nije mogao da spava. Ali, za sve je bilo prekasno tmurno je
razmiljao nosei posluavnik u sobu: ivot je protutnjao kao brzi
voz, pun bledih uspomena, ostavljajui za sobom trunicu nade u
lepih narednih, najvie pet ili est godina.
Zatekao ju je kako po rukama prevre album sa starim
fotografjama. Bili smo tako mladi i lepi, rekla je. I mnogo
smo se voleli.
Da, promrsio je.
Voli me jo uvek, zar ne?
Aha.
Nije to ista vrsta ljubavi, naravno... i normalno je da se
ljubav menja. Zna kako se kae: ako se ljubavnici izgube, ljubav
nee.
Nije mu bilo sasvim jasno ta je htela da kae, ali ve dugo
vremena je nije razumeo kao to je umeo nekad, vrsto uveren da
je u pitanju tipino enska nekoherentnost misli i rei.
Prineo joj je olju aja. Uasnuo se od ispucalih i bledih
usana, stopljenih sa sivom bojom lica, nalik samostalnom biu
koji se pomera po nekom automatizmu, proizvodei odbojne,
glasne zvuke srkanja.
elim da pozove Smrt, rekla je. Veeras. Odmah. Ne
51
mogu vie da ekam.
Pre nego to je, zaprepaen, stigao da odgovori, nastavila
je: Dae mi boicu sa tabletama, i ja u ih sve popiti. Da mogu,
sama bih ustala i uzela ih. Ali, ne mogu. Uinie to za moju
ljubav.
Ne, kazao je.
Zato nee? Boji se?, pitala je podrugljivo. Zatim se
glasno nasmejala. Bilo je to odbojno, skoro zlobno cerenje.
Da li je uopte shvatala ta trai od njega da bude ubi-
ca?
Niko nikada nee saznati, a meni e olakati. Uostalom,
samo e ostaviti boicu na nonom stoiu, ba kao da si je tu
sluajno zaboravio. Ne traim od tebe da bude prisutan dok bu-
dem... budem odlazila. Mada, bilo bi mi lepe da me u tim trenu-
cima neko... ti dri za ruku... da se ne osetim usamljeno.
Nije fer, razmiljao je. Ljubav je davanje, a ne uzimanje.
Kako se usuuje da od njega zahteva sauesnitvo u tako gnusnoj
stvari? Kako bi on nastavio ivot pod teretom zloina?
To je moja poslednja elja i ispunie je ako me voli.
Ali, ne volim te, hteo je rei. Navikao sam na tvoju prisut-
nost, i navika je sve to je ostalo od ljubavi. Ne volim te dovoljno,
ak ni da bih ti skratio muke i rizikovao griu savesti. Pa ipak,
deo svesti govorio mu je da bi bilo daleko lake kada bi ona sada
umrla, nego kada bi ivela (ako bi njeno bolno propadanje uopte
mogao nazvati ivotom) narednih mesec, ili dva.
Ti si mi mu, ovek kome sam sve podarila, uo je da
govori. I opet je osetio kako u njemu raste ljutnja: ta je to sve?
Zar je pod sve zaista smatrala one opiljke koje mu je davala
tokom pedeset godina, a koji su bili nedovoljni ak i za njegova
umerena oekivanja?
Voli me, zar ne?, a zatim neno, vrlo neno: Stevo,
52
tako si mi potreban...
Stevo, tako si mi potreban reenica je koja je budila
alarm u glavi; njome se uvek stavljala taka na odbijanje eninih
molbi; reenica zbog koje je, ak i protiv sopstvene volje, refek-
sno inio sve to se od njega trailo.
Sada je utao. Ako treba da bira hoe li eni priznati da je
ne voli, ili je ubiti kako bi joj skratio patnje, radije e se opredeliti
za prvo, bez obzira koliko surov ispao u njenim oima. Nee ga
ucenjivati lanom ljubavlju. Jedini nain da vie ne bude hronino
nezadovoljan jeste da se suoi sa istinom, makar i istinom o sa-
mom sebi kao slabiu kome je bio potrebno itavih pola veka da
je spozna.
Lice joj je bilo skrueno, kao da je i ona u tom trenutku
shvatila teinu istine. Dobro, ne mora. Nita se ne mora ... osim
umreti.
Bio je dirnut eninom izjavom; iako je zvuala patetino,
znaila je da je konano odustala.
Makar me zagrli, zamolila je plano.
Nagnuo se nad nju, a ona ga je obujmila mravim, pau-
kolikim rukama, snagom za koju nije verovao da jo postoji u
njenom telu. Kao da je grlio dak kostiju, pa ga je opet zapljusnuo
dah nelagode, lak poput pera i pomean sa saaljenjem. Eto, su-
pruga e umreti, i on e biti slobodan od munih obaveza, i bie
usamljeni kralj prostora, tiine i ogranienog vremena.
Jedva se izmigoljio iz njenog zagrljaja.
aj nije dovoljno sladak, proaputala je, pogleda uprtog
u plafon.
Hteo je da je odobrovolji, a i nije mu nakon morbidne
prie o ubistvu iz milosra bilo teko doneti i celu teglu meda,
ako joj se tako prohtelo. Pourio je u kuhinju, usput ukljuio ra-
dio, pa su kao i svake veeri delili etiri zida, nostalginu
muziku i aj sa cimetom i medom. Ni manje, ni vie od toga.
53
Neko vreme su utali. Napolju je poinjalo da snei. Uli-
ca se orila od pesme pijanih prolaznika. Kroz prozor je dopiralo
nebo, osvetljeno vatrometom, prostrano kao gria savesti.
Dok nas smrt ne rastavi, prekinula je muk. Zna, smrt
ipak ne mora biti rastanak.
Mrzeo je blebetanje o smrti; mrzeo je mrane teme u
praskozorje nove godine. Odjednom je eleo MORAO da
izae iz sobe. Prisustvo smrti bilo je sve nametljivije i inilo mu
se da e ga uguiti. Ali, kuda bi otiao, gde se kukaviki sakrio
od umirue supruge kojoj je bio duan jo malo zajedniki pro-
vedenih sati?
Nemojmo o smrti za Novu godinu, odgovorio je,
oseajui kako ga, opijenog toplotom, obuzima san. Videe,
ujutru e ti sve izgledati drugaije. Hteo je jo da doda kako je
jutro pametnije od veeri, i kako e je samoubilake misli sigurno
do tada napustiti i, u svetlu novog dana liiti na besmislicu nas-
talu u prolaznom oaju... ali mu se strahovito spavalo.
ena je, glasom koji kao da je dopirao iz velike udaljenos-
ti, kripavim kao lelujanje arki na vratima grobnice, nastavila da
pria: Nikada ti nisam priznala koliko se bojim odlaska. Ne zato
to me brine ta me eka tamo, nego zato to ne elim da budem
sama bilo u nitavilu, raju, ili paklu. Ne mogu i neu dalje sama.
Potreban si mi.
Odjednom se uplaio sumraka u sobi, nekih senki kojih
ranije nije bilo tu, i odlunosti u eninoj samrtnikoj tiradi
odlunosti koja je pobuivala sumnju. Jedva je uspeo da, drhta-
vim prstima, dosegne do depa bademantila. Unapred je znao ta
nedostaje: boica s lekovima.
Uinila sam to iz ljubavi prema tebi. Ne ljuti se, je l
da?
Njen glas bivao je sve udaljeniji: Uopte nije teko, Ste-
vo: put je u umu, treba samo da zatvori oi, ako zna kuda eli
54
da ide.
Pokuavao je da otvori usta i vikne: Ali, ja NE ELIM
da odem! Meutim, neto udno se deavalo sa njegovim telom,
nepokretnim i nemonim da odgovori na zapovest uma.
Tada je zidni sat otkucao pono, i oznaio poetak veite
noi.
55
Igor Ivanievi je roen 1989. godine u Kragujevcu. Student je
Pravnog fakulteta, a u slobodno vreme pie, fotografe i uiva u
horor anru.
Dobitnik je pohvala, priznanja i nagrada iz oblasti umetnike fo-
tografje, a jula 2012. otvara i prvu samostalnu izlobu pod na-
zivom Bez pisma od Boga.
Od ranog detinjstva pie poeziju i prozu. Septembra 2012. godine
u sklopu zbornika Poetsko oe, izdaje jednu od pesama u iz-
danju Poete. Zavrava prvi roman.
IGOR
IVANIEVI
56
ANELA
Svoje loe nijedno dobro ne moe da voli,
A ni zlo ono dobro,
Kako neko moe da voli drugu sliku sebe,
Sliku koja sada nije tvoj deo,
A ipak je potekla od tebe?
(lice naliju)
(31.decembar, 2013. 20:50)
Da li vam je udobno, gospodine Avrame?, pitala je
medicinska sestra pacijenta koji je leao u krevetu i pomirljivo se
smekao. Namestila je malo bolje jastuk ispod njegove glave.
Nije je uo. Samo je, iako skoro slep, video ruiaste usne
kako se pomiu i otkrivaju dva niza belih zuba. Bila je lepa i mla-
da. Po njegovoj proceni tek to je navrila tridesetu. Mogao bi
da joj bude otac, ako ne i deda, ali ta injenica nije porazno uticala
na nabrekli penis ispod bolesnike pidame. Noima je murei
zamiljao istu sliku mlada ena, fantazija iz rane mladosti, lepa
kao boginja i vulgarna kao kurva, ulazi u bolesniku sobu i seda
na krevet. Nemirnim oima posmatra njene grudi kako kipe iz
57
uzane uniforme i pokuavaju da izau na slobodu. Vidi je kako
skida kapicu i mirie vlasi plave, svilene kose na svom, starakim
pegama ispunjenom licu. Onda oseti aromu lekova i iglu koja kao
no prodire u izmuenu venu, i uvek se vrati u smrdljivu stvar-
nost. Osea da mora da mokri.
Sedamdeset i tri godine baene uz vetar. Samac, penzi-
oner kome drutvo ve etvrtinu veka pravi samo zubna proteza
koja sada u tegli sa ustajalom vodom stoji na polici.
Zatvorio je oi i kada je ponovo progledao, kroz maglu je
video nju kako se smeka i odlazi ka prozoru.
Vi ste moj Aneo, procedio je oklembeenih ustiju. Ta
ista Anela mu je danima salvetom brisala bale koje su mu kapale
niz bradu.
Nita nije rekla, samo se nasmeila. Pogledom je preletela
po sterilnoj, bolnikoj sobi, a onda taj isti pogled uperila napolje.
Ve tri godine je radila kao medicinska sestra u maloj, mesnoj
bolnici i svakim danom pokuavala da iz misli izbaci bajati miris
umiranja i propadanja tela u ve okrnjenom duhu. Sve tee joj je
uspevalo. Noima se budila znojava i ranjiva iz brojnih komara
i kao davljenik hvatala se za jedino svetlo koje je negde u daljini
iz mraka virilo. I ono je vremenom postajalo prozirno. Imala je
oseaj da ga gubi i da samotnu tiinu prekidaju samo vapaji onih
koji su na njenim rukama umrli, ili krici onih koji tek treba da
odu. Nije tako zamiljala dolazak u slubu. Pre tri nepune godine
u ogledalu je videla bie prepuno ideala, elja i mogunosti, a
sada je jedino elela da pobegne od zadaha koji ju je okruivao.
Poinje da pada sneg, prozborila je sneno, a onda neu-
verljivo dodala. Bie ovo lepa no.
Moda vama. Bolnice nou nisu nimalo gostoljubive
kue. Starac je govorio tiho, gledajui u plafon. Preko dana
ovek moe da se zavarava i uiva u buci koja dolazi spolja. Sobe
i kreveti su za bolesnike gore od sanduka i crva, jer su one put
koji do tamo vodi. Tavanica iznad mene je bela i prazna, a takve
58
su i noi. Pogotovo u doba praznika. Lampioni i ivot svetle na
drugom mestu. Mi se spremamo za umiranje.
Sestra je navukla zavesu i prila Avramovoj postelji. Uze-
la je kesu punu mokrae.
Prazne prie, Avrame. Ljudi koji govore o umiranju uvek
umru poslednji. Ovo je obina no. Ve sutra e sve biti isto. I
dalje ete leati tu, a ja u nositi vae fekalije. Nasmeila se
detinje, a onda nastavila: Bela uniforma nije ista kao to mis-
lite, a krila nikada nisam imala.
Pogasila je svetla i krenula prema vratima. Tiho je pevuila,
za starca nepoznatu, novogodinju uspavanku.
Moja smena istie, rekla je na kraju. Ako vam neto
zatreba, pozvonite deurnoj sestri.
Zastala je, pa trudei se da deluje veselo, dodala: Srena
Nova godina, stare.
Srena i tebi, Anela. Ne sumnjam da e je provesti
bolje nego ja.
uo je kako se vrata za njom zatvaraju i korake kako
nestaju u daljini. Pogledao je oko sebe, a jedino to je mogao
da napipa ispod jastuka bila je porazna samoa. Pahulje snega
su zavejavale prozorska okna, a iz spoljanjosti su dopirali zvuci
petardi. Neko dete je vikalo, a gume automobila kripale. Pas
u daljini je lajao i lave se ponavljao kao eho kroz bolniku
sobu. Zavukao je ruku u gae i napipao penis. Jo uvek je bio tu,
oklembeen dodue. Samo dodir je bio potreban da mu se ponovo
digne na svog Anela. Ali, Anela je otila u nepoznatom pravcu.
ekao ju je ivot, a njega zemlja crnica. Nita mu nije ostalo osim
sirove mate, pa se, kao mnogo puta u toku bednog ivota, njoj
jo jednom prepustio.
I... drkao je.
59
(31.decembar, 2013. 22:10)
Na ulaznim vratima od orahovine obeen je visio veliki,
novogodinji venac. Unutar njega nalazila se pijunka kroz koju
je starac sa panjom odmeravao izoblien Anelin lik. Nosila je
raskopanu bundu od vetakog krzna i kratku, konu suknju.
Meu prstima je drala mutiklu i dim iz cigarete duvala ka vra-
tima. inilo se kao da je pogledom rezala orahovinu i da je mogla
da prepozna ivotinjsku uzbuenost koja je rasla u nevidljivom
oveku, a to joj se dopadalo. Znao je da e ona uspeti da zado-
volji njegovu glad, ali se detinje bojao da e je razoarati. No,
elja koju je oseao bila je kilometrima dua od straha koji ga je
lomio, te je ucveljeni, proelavi udovac oblizao suve usne i pus-
tio gospodaricu noi u hodnik.
(31.decembar, 2013. 22:30)
Uinilo mu se da je na trenutak zaspao, ali, kada je ot-
vorio oi, video je da se i dalje nalazi u pustoj, bolnikoj sobi.
Nekada u prolosti, a u poslednje vreme sve ee, imao je te,
kako ih je nazivao, tunele u iskrzanom seanju. Jo uvek je u
mislima gajio sveu sliku Aneline pojave, ali je uveliko smetnuo
sa uma sve ono o emu su danima, dok su ljudi umirali u sobama
pored, priali i utali. Danas se ak nije seao ni ta je veerao.
U ustima mu je ostao samo bljutavi miris barenog povra koji
mu je izazivao muninu. Dozlogrdila mu je bolnica, ali isto tako
nije imao ni milimetar elje da se vrati hladnom, praznom stanu
u kome ga je korak delio od konopca, koji je pre nepune dve
nedelje privezao za nestabilan luster. On, neko ko je voleo ivot,
odjednom se naao u poziciji pacova ubaenog u klopku i samo
trenutak sree u nesrei je bio presudan da se kao kakva lutka ne
obesi o plafon. Seao se da je dovlaio hoklicu na odgovarajue
mesto kada ga je snana bol u grudima bacila na pocepan tepih.
60
Naredno to je video bile su krupne, zelene oi Anela. Previjala
se nad njim i, kao krvnik, bola mu venu. Priala je neto to nije
razumeo, ali oseao je da su iz nje izlazile rei pune ljubaznosti
i smiraja.
Zato je uopte hteo da se ubije?
Nije znao ili hteo da odgovori na to pitanje. Tuneli,
koliko god bili mrani i beznadeni, nekada su predstavljali i bek-
stvo od vlastitih oiju i poraznih saznanja. U njima se nalazio spas
i opravdanje nad slabou. Zamurio je i ponovo otplovio u laki
dreme, kada ga je buka doboa probudila. Isprva je zvuk dola-
zio naizmenino i u daljim intervalima, izmeu kojih se gurala
neprijatna pauza, ispunjena iekivanjem, ali iz minuta u minut,
udarci su postajali blii i silovitiji. Uplaeno, poput deteta koga
u komaru napadaju aveti, Avram se pridigao iz kreveta, onoliko
koliko je mogao, i zakiljio u pravcu hodnika. Ispod zatvorenih
vrata titralo je crveno, zagasito svetlo, koje je poput pare ulazilo
u sobu i mirisalo na neobinu kombinaciju tamjana i voska. Za-
tim nepodnoljiva galama i neartikulisani zvuci koje nije mogao
da uporedi ni sa jednim poznatim tonom. Nalikovalo je na vrisku
ena i mukaraca, ali u pozadini svega krio se milozvuni, pevajui
glas. Na trenutke je podseao na deiji, a potom na glas popa
koji ita boinu molitvu. Uas u upletenim vriscima, praenim
udaranjem doboa i glasom koji je pevao, mogao se sei tupim
noem, a njihova visoka frekvencija je poput sirene za uzbunu
kidala une koljke.
Odjednom je tiina ponovo uplovila u prostoriju i, nalik
smiraju, pomilovala starevu umornu duu. Prolo je nekoliko
minuta, pre nego to je pozvonio deurnoj medicinskoj sestri.
Nakon drugog udara zvona, vrata su se otvorila i prostorija se
okupala zagasitim svetlom.
Jeste li to vi? pitao je Avram. kiljio je pred siluetom
koja je stajala kraj vrata, ali nije video nita osim senke. ta se
dogaa? Je l sve u redu?
61
Ja sam, odgovorila je senka blago promuklim glasom i
ula u mrakom ispunjenu sobu, ostavljajui vrata iza sebe irom
otvorena. Sve je u redu, dodala je. Mora da ste loe sanjali.
Nikada ne sanjam, uzvratio je starac. ta se to deava
u hodniku? bio je uporan.
ena je stajala u podnoju njegovog kreveta sa rukama
naslonjenim na ivice dueka i tiho se cerekala.
Sami smo veeras. Jedan pacijent. Jedna sestra. Imali
smo problema sa strujom, i to je sve. Glavni generator se pok-
vario, tako da je ukljueno pomono crveno svetlo.
A, ta je sa ostalim pacijentima? Ko se noas stara o
njima? Zar je mogue da ste vi jedina deurna sestra u itavoj
bolnici? Kako se zovete?
Mnogo pitanja odjednom, gospodine...
Zovem se Avram.
Gospodine Avrame, nastavila je ena smirenim, pevlji-
vim glasom, ja sam Gordana, milo mi je. Zaduena sam za vas.
Vi ste jedini preostali pacijent, a novogodinje je vee i mislim da
bi bilo odlino kada bismo se od poetka dobro slagali i izbegli
neprijatnosti.
Va glas mi ne zvui poznato, nastavio je starac nep-
overljivo. Nisam ga do sada uo.
Niste ni mogli. Vidite, sada sam stigla. Menjam
gospoicu Valeriju. Otila je na veeru sa verenikom. Zar to nije
lepo?, postavila je retoriko pitanje. Romantina veera u os-
vit poslednjeg dana u godini. Dva zaljubljena golupia i dve ae
pune vina uz gramofon i lagani dez. Svi misle da pripadaju jedno
drugom, a na kraju se razoaraju. Pretpostavljam da ljudi pate za
tim da budu voljeni, zatim je rezignirano dodala: Ljubav zna
biti tako otuna u poslednje vreme.
Otila je do prozora i sklonila zavese. Leima je stajala
62
okrenuta gospodinu Avramu i gledala u dvorite. Nije mogao da
je vidi najbolje. Mrak ju je obasjavao uprkos meseini koja je
dopirala spolja. Jo uvek je za njega bila samo senka.
Gospoice Gordana, zamolio je. Moete li, molim vas,
da ukljuite svetlo u sobi?
Medicinska sestra je dva puta pljesnula dlanom o dlan i
krenula ka vratima.
Znam biti tako zaboravna, prokomentarisala je.
Prostoriju je okupala crvena svetlost i Gordana se vratila
pacijentu koji je uplaeno sedeo u krevetu i gledao u nju.
Vaa uniforma, procedio je sa nevericom. Crna je.
Gordana je spustila pogled na odeu i rukama prela po
glatkoj povrini materijala.
Zar? A, kakva bi zapravo trebalo da bude, gospodine
Avrame? Seate li se kada ste kao mali uoi Nove godine sedeli
kraj prozora i zamiljali kakav e va ivot da postane i ta ete da
budete kada porastete?, pitala je saoseajno. Detinje ste verov-
ali da ivot moe da se izabere i, kao glavno jelo, servira na tacni.
Nekada ne moemo da dobijemo ono to elimo, ve moramo da
se zadovoljimo stvarima koje imamo.
Primakla se Avramu, pa promuklim glasom dodala: Vi ste
pobegli i ukrali ivot ivotu , nasmejala se, pa sarkastino nas-
tavila, kaite mi... volite da zamiljate Anelu, zar ne? eznete
za time da kao beba sisate njene mlade dojke i kao pas joj dahete
o vrat. Na to vam se die?
Ko ste vi?, viknuo je starac. Uzvik mu je bio ispunjen
oajem i patnjom. Pogledao je u enino lice, koje mu se uljudno i
milo smeilo. Ria kosa joj je bila zavezana u punu, a crna uni-
forma je na opskuran nain isticala njen porcelanski ten. Vi niste
medicinska sestra. Ko vas je pustio unutra?!
Vi nikako da shvatite... Ja sam Gordana, a ovo vie nije
63
bolnica.
Upomo, drao se starac u agoniji. Neka mi neko po-
mogne.
Nema koristi, rekla je Gordana ravnoduno. Ne moete
ak ni da pobegnete u neki od vaih tunela, jer ih sve znam napa-
met. Odrasla sam u njima. Rasla sam uz vas kao kakav mlade,
koga ste operacijom pokuali da otklonite. Znam vam zadah.
Nain na koji mislite. I taj bedni oseaj olakanja svaki put nakon
to svrite, jer ste sreni to tako matori uopte i moete. eleli
biste da kreete Anela, ali tog Anela razvlai neko drugi i ona
uiva u tome
Nacerekala se i uzviknula: O, da! Stalno govori jo!
Ponavlja iznova i iznova! Neukrotiva je. Nezasita kurva. Vlana i
eljna svih, samo ne Avrama!
Zautala je i neno pogledala u pacijenta. On nije znao ta
da misli. Imao je utisak da je napokon poludeo i jedino na pameti
mu je u ovom trenutku bila hoklica i al za time to je nije pravilno
iskoristio. Trebalo je da umre! Trebalo je da umre! Ponavljao je u
sebi do besvesti, a onda postavio jedno jo apsurdnije pitanje. Da
li je umro? Da li je ovo izvrnuti prikaz smrti? Ili moda... i
sam pakao.
Pogled mu se polako bistrio i uspeno plovio kroz crvenu
izmaglicu ka prozorskom oknu.
Tamo je zatekao sneg.
Ni on vie nije bio beo kao uniforma njegovog Anela.
Crne pahulje su u izokrenutoj stvarnosti letele ka nebu. Zatvo-
rio je suzne oi i poeleo da se probudi iz komara, ali... kako
ovek koji nema snove moe da sanja komare? U njemu je odu-
vek postojala praznina. Pogledao je u crnu sestru. Vie nije bila
sama. Ispred nje su stajali deak i devojica sijamski blizanci.
Iz jednog tela, kao iz trulog drveta, granale su se dve patuljaste
glave. Gordanine bele ruke poivale su na deijim ramenima, a na
64
njenom licu mogao je, kao u sopstvenom odrazu u ogledalu, da
vidi jedino prazninu. Spustio je glavu i pogledao u ostarele ake
i krv koja se sa njih slivala. Bela, bolnika posteljina se kupala u
crvenom soku.
Dadiljo, ovo je na tata? pitala je devojica.
Gordana je potvrdno klimala glavom.
(31.decembar, 2013. 22:40)
Crni saten je grlio Anelino belo telo, a ona je, glave
zabaene unazad, posmatrala veliki luster u kojem je plamtela
svetlost. Dok je elavac ljigavim, tuinskim prstima prelazio
preko njene koe, ostavljajui masnice, uivala je u odvratnosti.
Tek ponegde u svesti, napipavala je trunku kajanja, ali slast sa
kojom se kao kurva za male novce davala strancima, budila
je u njoj ivotinjski instikt, i ona mu se nije opirala. Svi njeni
mukarci te odvratne, matore, maljave, oklembeene drtine, sa
jednom nogom u bolnikom krevetu, a drugom ve u grobu, su
iz nje isisavale ivot, ali samo onoliko koliko su joj ga i davale.
Bili su potreba, kazna i uivanje. Dok je sluala mujakovo pala-
canje jezika po svojim preponama, mislila je o krofnama, koje
je baba Rua nedeljom za nju spremala. Jela bi ih halapljivo, a
potom musava oko usana traila jo. Rua bi kaiprstom, poput
vetice, naizgled strogo, mahala, ali bi uvek servirala novu por-
ciju. Stavila bi poslednju krofnu na tacnu, a onda neozbiljno
zapretila: ako se bude toliko tovila, ugojies se. Nekoliko go-
dina kasnije ponovila je neto slino: ako se bude toliko jeba-
la, zatrudnee. Ubrzo je umrla i da nije bilo tih ukusnih krofni,
njena unuka je se ne bi ni seala.
Ako se ne budem toliko jebala umreu, procedila
je Anela kroz odglumljene dahtaje i u mislima svrila, kada se
setila majke kako plae nad polomljenom fgurom keramikog
65
anela.
Polomila si mu krila, bezobrazna devojice, vikala je
majka udarajui je po zadnjici. Karirana suknja je leprala as
levo, as desno. Rekla sam ti da ne prilazi mojim dragocenos-
tima. Vidi ta si mu uradila
Mama, zalepiemo ga, plakala je malena.
Da mu zalepimo krila? Misli da e onda biti isti? Kai
mi, Anela, kakav bi to onda aneo bio?
Uzela je delove polomljene fgure, bacila je u ubre, a onda
otila u toalet. Uplakana Anela je stajala kraj vrata. Milovala je
drvo majunim prstima i neumorno cvilela.
Ne plai, mama. Kupiemo novog. Mama
Mama nije plakala. Popravljala je minku, posle kriom
zapalila cigaru i na kraju piala.
Starkelja je bio u njoj. Prodirao je smotano i umrtvljeno.
Oseala se kao le kojeg pogrebnik polako zakopava. Nije elela
tako.
Bre. Bre Jae! Sve moje tate su volele grubo! Ur-
lala je, zarivajui nokte u ovekova lea.
Znoj sa starevog ela je padao na bujne grudi. Gnuala
ga se, ali bi ga rado celog polizala. Tako je bilo ispravno. Jednom
naueno i nikada zaboravljeno. Starije vino ju je uvek bolje gre-
jalo, pogotovo u otunim, zimskim noima kao to je bila ova.
Trenjenje je ilo preteko, pa je stoga uvek nalivala jo.
Zamurila je i razmiljala o novogodinjim poklonima.
Ispod jelke ju je ekao paket. Sama sebi ga je naruila i otvorie
ga kada bude stigla kui. Ali, duga je no bie jo puno tata do
jutra.
66
(31.decembar 1965. 00:24)
Avram je spustio pogled na ake i krv koja se sa njih
slivala. Bela, sveana koulja se kupala u crvenom soku. Isprva,
nije mogao da shvati odakle toliko krvi na njegovim rukama, ali
im ju je omirisao, znao je da je njegova. Pokuao je da se seti.
Deco, doao je tata, rekao je samo sat ranije te
veeri, odmah nakon to je uao u kuu i istresao sneg na otira is-
pred vrata. Doite, da vidite ta imam za vas.
Na sto je stavio veliki paket, umotan u ukrasni papir, a
onda otiao do kuhinjskog anka i natoio rakiju. Lampioni na
prozorima i jelci su treperili, dok je u kui vladao mir. Osetio je
topao dah na vratu i iza sebe zauo nean glas supruge. Kratko
oiana ena, obuena u cvetnu, kunu haljinu, prekrtenih ruku
je stajala i posmatrala ga sa razoarenjem. Avram nije ni primetio
kada je dola. Uvek je mrzeo njen maiji hod i te ukaste oi, koje
su ga sa prebacivanjem danima posmatrale i negodovale.
ekali smo te celo vee, rekla je ena. Deca su se umo-
rila i zaspala. Opet si pio, omirisala ga je. I, vidim, na tvojoj
kragni, crveni karmin. Je li bila mlada?
Avram se cinino nasmejao i odmakao od ene. Pokuala
je da ga uhvati za ruku, ali ju je bacio na pod.
Da mi vie nikada tako neto nisi rekla, drao se izbezum-
ljeno. ena je sklupano leala. inilo se kao da se bojala da us-
tane i sukobi sa muevljevim besnim pogledom. Seala se vrlo
dobro dana kada je rano stigao sa posla. Sedela je kraj kamina i
heklala ustiklu, a on je stao pored nje i nasmeio se. Pomilovao
ju je po licu, poljubio i sklonio neposlunu kosu sa ela, ali ve
u narednom trenutku, sva toplina koja se nalazila u muevljevom
izrazu se istopila i pretvorila u hladan elik. Uzeo je metalnu
ipku i udarao je njome sve dok nije pala na pod i preklinjala ga
da prestane. Ostavio ju je na miru tek kada je umoran i znojav seo
67
na fotelju i pripalio cigaru.
Bila je bolja od tebe, Marta, nastavio je ovek, dok je
otkopavao koulju. Moe li bar nekada da oslobodi onu enu
koju sam upoznao i u koju sam se zaljubio?
Marta je utala, dok je polako ustajala i nametala kunu
haljinu. Nervozno je rukama prola kroz kosu i na lice namakla
ljubazan izraz.
Hoe li da ti sipam rakiju? pitala je poput kune
pomonice. Verujem da bi ti jo jedna prijala.
Moe, rekao je ovek. Ali, prvo elim da vidim
decu.
Spavaju, Avrame. Nemoj da ih budi. Videe ih sutra.
Bila je ovo naporna no za njih. Dugo su te ekali.
Ali, elim da im noas dam poklon. Nova godina je
sada, a ne sutra. Znam da e im se svideti.
Ipak, mislim nastavila je ena, ali ju je mu prekinuo.
Sipaj tu rakiju i ne misli vie.
Marta je posluno otpuzala do anka i u dve aice nasula
rakiju. Okrenula se i osmotrila mua. Nervozno je koraao po
sobi i drao poklon u ruci. Krenuo je ka stepenicama, ali ga je
zaustavila.
Blizanci ve uveliko sanjaju, procvrkutala je ena, dok
je donosila rakiju. elim da nazdravimo. Za ovu divnu no. Da
nikada vie ne budemo bliskiji i nikada dalji.
Avram ju je osmotrio ispod oka i spustio paket na parket.
Potvrdno je klimnuo i omirisao rakiju. Za to vreme ena ju je po-
pila i rumena u licu grlila mua.
Popij je, lepotane moj. Kako si samo jak i lep Zna,
plaila sam se Jako sam se plaila
ega to? pitao je zbunjeni mukarac. Mene?
68
Ne. Ne tebe. ak mi prija bol koju mi zadaje, jer znam
da me voli. Naporna sam i ne cenim sve to si mi dao. Ponekad
ne razmiljam. Ti si mi obezbedio lepu kuu, udobnost i ljubav.
Ne bojim se tebe ve dece.
Dece? Kakve to gluposti pria?
Jeste, nastavljala je Marta. Ne zna, jer stalno dolazi
pijan. Ja sam ta koja ih noima stavlja u krevet, ujutru budi, hrani
i sa njima deli dan. Jezivi su, Avrame. Gledaju me onim tamnim
oima i imam oseaj da me mrze zbog toga to sam ih rodila. Bude
u meni neto, neto maliciozno. I meni postane krivo to sam ih
donela na svet. Kada ujem kako se smeju, bude mi jo tee, jer se
zapitam odakle, posle svega, njima snage da se smeju?
Avram je pljunuo na nju i gurnuo je od sebe. ena, sa
ustima izvezenim u osmeh, je muevljevu pljuvaku radosno
razmazala po licu. Popij rakiju, Avrame, cerekala se. Popij, pa
da zauvek budemo zajedno. Decu sam ve uspavala.
ta si im uradila, glupao? ta ima u rakiji?
Otrov, rekla je ena. Ja sam ga ve popila. Na tebe je
red.
Suprug ju je uhvatio za ramena.
Da li su deca dobro, Marta? Kai mi, da li su deca do-
bro?!
O, da spavaju. Spokojno kao anelii. Razdvojila
sam ih. Doktori su rekli da je nemogue, ali ja sam uspela.
Avram je ostavio enu, koja je nastavila da se cereka, dok
je gledala u njegova lea koja su se odaljavala. Gde es? Vrati
se! aputala je za njim i akom pokuavala da uhvati vazduh
ispunjen muevljevim mirisom.
U deijoj sobi je vladao mrak, pa je Avram ukljuio svet-
la. Otrao je do kreveta i video deaka i devojicu kako spavaju.
Glave su im leale na istom jastuku, a mrlje od krvi su bile svuda
69
po jorganu. Pored kreveta je stajala sekira. Zatvorio je oi i ba-
cio jorgan na pod. Njegova deca, divni sijamski aneli, leali su
rastavljeni na polovinu. Nadvio se nad njih i kroz suze ih grlio i
ljubio. Mala, izmrcvarena tela nisu odgovarala na molbe da se
probude iz okrnjenog sna. Otac je spustio glavu i pogledao u ake
i krv koja se sa njih slivala. Bela, sveana koulja se kupala u cr-
venoj tenosti, a dva blizanca nisu mogla da otvore oi.
Za to vreme u salonu, Marta je sa osmehom na licu umrla.
Sedela je na fotelji sa glavom zabaenom unazad i mrtvim, stak-
lastim oima gledala u tavanicu, ekajui mua da sa rastavljenim
blizancima doe na proslavu.
(31.decembar, 2013. 23:30)
Anela je hodala pustom ulicom.
Iz oblinjih kua dopirali su zvuci veselja, svetla su ig-
rala omamljujue, a ona je u sebi oseala jedino beznae. Pa-
hulje su joj padale na lice i vlaile ve razmazanu minku, ali vie
nije plakala. Zaboravila je kako se to radi negde izmeu treeg i
etvrtog puta kada ju je Deda Mraz silovao. Onda se vie nije opi-
rala. Stopila se sa njim, jer je tako morala, prihvatila, pa i zaelela.
Kada je odrasla nastavila je onako kako je bila nauena. I, iako je
bila dugotrajnom patnjom dotuena, nije sebi mogla da dozvoli
da postane neka druga ena.
Jo uvek je na sebi oseala miris proelavog starca i iz
misli nije mogla da izbaci plamtei pogled koji joj je uputio kada
ju je ispraao. Izgledalo je kao da je svoju starost zamenio za
njenu mladost. Ula je kao mlada, a izala kao posramljena baba.
Opet dotuena i nimalo zadovoljena. Trebalo joj je jo. Okrenula
se oko sebe, ali nikoga nije bilo na ulici.
Gde su svi ti mukarci koji su mi potrebni? Kako da utolim
ovu nezasitu glad?, mislila je dok se izgubljeno okretala oko svoje
70
ose mlatei tanicu u ruci.
Seala se vrlo dobro prvog radnog dana u bolnici. Obuena
u belu, ispeglanu uniformu medicinske sestre, po prvi put u ivotu
se oseala vanom i korisnom, ali posle svake nove smrti koju je
rukama pozdravila, poela je da shvata da nee moi jo dugo da
izdri. elela je da ublaava tue boli, a nije nauila da se nosi sa
sopstvenom. U ispijenim oima onih koji umiru nije videla nita
drugo do lini odraz. Potom je pokuala da pobegne, ali nije stigla
daleko. Saplela se o prvog doktora koji joj je ponudio da legne
na njegov sto i koliko god pokuavala da ode od sebe, bremena,
bolnice i ivota koji je ivela, nije radila nita drugo, osim to se
tom ivotu preputala. Nije bila kurva, ali je volela da se osea
kurvinski. Postojalo je neke opojne ari u davanju tela strancima
i posebno lepe tuge koja bi je kasnije ispod tua, dok bi uasnuto
prala tue dodire sa meunoja, prodirala.
Meutim, ono to ju je sada najvie prodiralo nije bila
glad za telesnim dodirima, ve potreba za obinim zagrljajem i
za toplim glasom koji bi je nazvao anelom. Ludi starac ju je
tako oslovio pre nekoliko sati i to je pokrenulo itavu buru emo-
cija i pitanja na koje nije mogla da nae odgovor. Bila je daleko
od bezgrenog bia, ali je teila slobodi, a tu slobodu je naivno
stvarala tako to se jo vie uvlaila u reetke koje je duhu i telu
sagradila. Ali, ne vie.
Od sutra e sve biti drugaije. Poelee elju u pono i
potruditi se da je ispuni. Bila je sita Deda Mrazeva, lanih irvasa i
krezubih stareva po okovima. Trebalo joj je neto opipljivo, za
ta e se uhvatiti prilikom kreiranja novog poetka, a to neto
ju je ekalo kod kue.
Nastavila je da hoda.
71
(31.decembar, 2013. 23:30)
Crni sneg je i dalje padao navie kada je Avram zagnjurio
glavu u ake i uasnuto vrisnuo. U tom kriku uo je hiljade izlom-
ljenih i pokidanih vrisaka, koje je prethodno te noi uo iz hod-
nika. I mukih, i enskih, i deijih, i odraslih. Dobo je odzvanjao,
blizanci pevali, dok je sestra Gordana dirigovala.
Seao se
Te davne novogodinje noi, nosei dva izlomljena tela u
rukama, spustio se u salon i gledao u enine mrtvilom ispunjene oi.
Poeleo je da je mrzi, ali nije mogao. I tada, isto kao i sada, imao
je utisak da sanja. Spustio je blizance na krevet i enu smestio
pored njih. Odaljio se nekoliko koraka i posmatrao prizor usnule
porodice. Sedeli su nalik polomljenim marionetama, a svi konci,
koji su ih do skoro drali, pokidano su visili po podu. Naao je
aparat i fotografsao lica. Nisu se smejali. Nisu ak ni trepnuli.
Onda je sa stola uzeo aicu rakije, koju mu je ena velikoduno
spremila i prineo ustima.
Nije trebalo da odustanem, procedio je sadanji Avram
kroz pla. Trebalo je da odem sa vama. Nisam imao hrabrosti,
deco. I pored svega, hteo sam da ivim.
Blizanci su prili ocu i prstom dotakli vlano lice.
Kakva je ovo voda? pitao je deak.
Voda kukaviluka, odgovorila mu je sestra Gordana.
To je voda to potee onda kada ovek samog sebe ali.
Avram je pogledao u medicinsku sestru.
Kako sam mogao da zaboravim, za ime Boga?! uasnuto
je pitao starac.
72
Ne upliimo Boga u ovo. Nikada niste bili vernik.
Moja dva anela, jecao je.
Mrtva anela.
Moj ivot
Koji si proiveo bez seanja na njih. Do sada nisi znao
ni da su postojali.
Kako je to mogue?
Tuneli nekad znaju biti bekstvo od onog to oveka boli,
a vi ste ih velikoduno koristili. oveka najvie pogaaju njegovi
gresi. Dola sam da vam ih pokaem.
Ko ste zapravo vi?
Sestra se nasmejala i otila do prozora. Nekoliko sekundi
je brojala pahulje koje su, kao kakvi crni biseri, letele ka nebu, a
onda je slegnula ramenima.
Samo Gordana. Mnogi su pokuavali da me ukalupe u
razliite posude, a ja imam oblik koji mi ovek da. Za vas sam
crna sestra. Tako ste me kreirali. ak i na mene vam se u tajnosti
die.
Ali, zato sada?
Zato to umirete, stare. Nekad je ovek budniji u smrti
nego u ivotu.
A, vi ste moja ispovedaonica?
Ne. Nikada nisam znala dobro da sluam. Uvek sam
elela da budem glas savesti koji se slua.
Poveli ste me njime...
Jo ne. Smeno je to kako ovek nikada ne prihvata da
je kriv, i uvek za greke krivi druge. ak i kada mu se stvarnost
servira na tacni poput predjela, on je jede, ali odbija da je svari.
Sada sam svestan, govorio je ozbiljno Avram. Kriv
73
sam za smrt svoje dece. Moda nisam zadao konaan udarac, ali
sam udarao u vazduh i beao od onog to najvie volim. I Marta je
bila rtva moje sebinosti. Nazovite to kukavilukom, ali nisam
znao drugaije. Sam Bog zna koliko ih volim...
I avo zna kako ste ih napustili, dodala je hladno.
To je tano, klimao je Avram glavom i plakao. Dopus-
tio sam da odu od mene. Nisam bio tu kada je bilo najpotrebnije.
Kajem se.
Gordana se zakikotala.
Vi i dalje beite, stare. Birate najbolju alternativu vae
grie savesti samo da bi vas manje ujedala, ali pas ujede kad-
tad.
Prila je krevetu. Zvuk potpetica je odjekivao po
ploicama.
Tuneli, tuneli..., tiho je pevuila, kad iz jednog
pobegne, pojavi se njih jo. Da od jednog pobegne, ti u drugi
upadne.
A, sada, Avrame, dozvoli da ti pokaem ta se zaista de-
silo, kazala je.
Deco, doao je tata, rekao si te veeri, odmah nakon to
si uao u kuu i istresao sneg na otira ispred vrata. Doite da
vidite ta imam za vas.
Onda si otiao do anka i nasuo rakiju. Nastavio si da
sipa, dok nisi ispraznio fau. U kui je vladala tiina, i jedni
zvuk koji se uo je bio um tvog disanja. Kada si dovoljno popio,
otiao si u deiju sobu nosei poklon u rukama. Spavali su. Disali
ravnomerno ispod belog jorgana. Gledao si ih kako sanjaju, a
onda izvadio poklon i stavio ga pored jastuka, jer ti je bilo ao da
ih budi. Veliki, punjeni medved. Otiao si do ostave i uzeo sekiru
za drva, pa se vratio u sobu sijamskih anela. Samo udarac je bio
74
dovoljan da ih dokrajii, ali nisi se zaustavio dok ih, kao nevet
hirurg, nisi podelio na jednake polovine. Pokrio si ih jorganom.
Poljubio i otiao u eninu sobu. Nije spavala. Buka ju je probu-
dila. Kada te je videla, navlaila je cvetnu, kunu haljinu.
ta se to deava? Da li su deca dobro, Avrame? pitala
te je zabrinuto.
Crna sestra je zautala i nasmeila se pacijentu. Moda
sada zna ta se kasnije desilo?
Stavio sam joj omu oko vrata i obesio je, odgovorio je
Avram prestravljeno.
Upravo, crna sestra je lupila dlanom o dlan. Potom si
ih sve poreao na krevet, odaljio se nekoliko koraka i posmatrao
prizor usnule porodice. Sedeli su nalik polomljenim marioneta-
ma, a ti si naao aparat i fotografsao lica. Nisu se smejali. Nisu
ak ni trepnuli. Jedino si disao TI.
Avram je podigao pogled. Blizanci vie nisu stajali pored
njega. Mrtvi i rastavljeni leali su na bolnikom podu.
Ne! vrisnuo je, a u daljini se opet zauo dobo. To nije
istina! elim da se probudim iz komara.
Gordana je sela na Avramov krevet i starac je tek tada
primetio neodoljivu slinost izmeu nje i Anele. U tom trenutku,
pod zagasitim svetlom bolnike sobe, koja je zaudarala na urin i
lekove, liile su kao jaje jajetu, ali su im se usne drukije sme-
jale i oi razliito svetlele. Kao belo i crno. Lice i nalije. Eros i
Thanatos.
Ali, budan si, proaputala je milo i poljubila ga u elo.
Nalikovala je na majku koja budi dete za kolu. Opet je ponovila:
Napokon si budan

75
(31.decembar, 2013. 23:50)
Anela je ula u stan i zakljuala vrata. Dok je hodala, sa
sebe je skidala odeu i ostavljala je da lei na podu. Ula je u tu
kabinu i osetila kako joj mlaz tople vode miluje lice. Prijalo joj je.
Imala je oseaj da voda skida prljavtinu i sav greh nagomilavan
kroz godine. Dugo je ribala meunoje, a onda, umorna od umora
i zamotana u beli, frotirski pekir, istrala je u hodnik. Posmatrala
je odraz u malom, mutnom ogledalu. U staklu nije videla sebe,
ve majku.
Dabe si lepila anela. Jednom polomljeno, uvek polom-
ljeno, siktala je poput zmije ena iz ogledala.
Anela je svukla pekir i prebacila ga preko majinog
odraza. Dok je gola, bosa i raupana ila ka dnevnoj sobi, negde
u daljini, kao iz guste magle, nazirala je babinu siluetu. Mirisalo
je na krofne.
Mnogo si se jebala, odjeknula je starica. Kako to da
nisi zatrudnela?
Devojka je sela na kau i zapalila cigaru. Dok joj je dim
pravio oreol oko glave, Anela je razmiljala o razmiljanju, a
jedino je elela da vie ne misli. Na stolu je, pored velike vaze sa
uvelim cveem, stajala fgura keramikog anela. Nasmeila se
dok ga je posmatrala i duvala dim u nevino lice. Krila su mu bila
zalepljena i jedini pokazatelj da su nekada bila pokidana, bila je
napuklina koja se prostirala du njegovih lea.
Ugasila je cigaru u pepeljaru i otila do oskudno ukraene
jelke u ijem podnoju je stajala obina, kartonska kutija. Anela
ju je otvorila i iz nje izvadila pitolj, koji je tri dana pre kupila od
oblinjeg dilera. Nije imala novca, pa mu je platila telom, to joj
se nije dopalo. Bio je mlad i zelen nikako njen tip mukarca.
Na zidovima sobe uramljeno su visile Aneline fotografje
iz detinjstva. Prvi razred ona sa drugovima i uiteljicom, krezubo
76
se smei dok eka da je ovekovee; zatim, fotografja sa masken-
bala iz treeg razreda obuena je kao Crvenkapa, dri korpicu
punu slatkia i merka koji e prvi da pojede. Na svim ostalim sedi
u oevom krilu i deijim akama stiska paketi pun dragocenosti.
Iza maske Deda Mraza i iznad velike brade napravljene od vate,
Anela sada vidi oev svetlucavi pogled. Shvata da ni blic nije
uspeo da ga oljuti. Ostao je da na fotografji beskonano traje
i sea je na sve Deda Mrazeve koji su joj u ivotu davali slatke
poklone.
Rairila je noge i cev pitolja gurnula u vaginu.
Narednih nekoliko minuta je gledala u fotografje, svrila
zamiljajui Avrama u sebi, a onda povukla oroz.

(31. decembar, 2013. 00:00)
77
ANDREA
BASKIN
Andrea Baskin je roena 1982. godine u Augsburgu. Pie poeziju
i prozu. Roman ovek bez lica objavljuje 2010. godine, a tri
godine kasnije, izlazi i roman Tama i osveta: Lutkareva igra.
Objavljena u asopisu Znak Sagite.
ivi i radi kao instruktorka ftnesa u Subotici, gde u slobodno
vreme i svira, pie tekstove za razne bendove, fotografe, pre-
vodi engleski i nemaki i PR menader je benda HYPE.
78
KROKODIL
Rrrei u te tati, da nee da spava! grdila je sestricu.
Kao odgovor je dobila grimasu koju je malecka pravila
svaki put pre nego to bi zaplakala. Desnom rukom je sklonila
crne ikice, koje su joj prkosno padale preko oiju i ponovila:
Stvarrrno u te rrrei!
Ne! Ako Milica spava, doe baba oga, u oima deteta
videla je strah.
Baba rrroga ne postoji, a sada spavaj!
* * *
Mali kokodil papisiti hoe sad!, Milica je postajala upor-
na.
ta kae? Aleksandar je prevrnuo oima i okrenuo
kovrdavu glavicu prema Sanji.
Ve neko vreme su besciljno lutali.
Kae da mali krrrokodil hoe sada da jede, prevodila je
Sanja rei mlae sestre.
Reci joj da uti! Krokodili ne postoje ovde, ljutio se.
Ali, ona tvrrrdi da ga vidi.
79
Ona ima tri godine!
Kokodil tu! Kokodil gadan!, uvreeno je izustila Milica.
Objasni joj da smo se izgubili i da krokodil ne postoji!
Milice...
Kokodil tuuuuu, devojica je zaplakala.
Sanja ju je pomilovala da bi je umirila.
U redu, neka nam tvoj krokodil onda trai put nazad!
Dobo, odluno je odgovorila, podigla ruicu na visinu
usta, apnula neto i spustila je do zemlje. Kokodil nae,
okrenula se prema Sanji i Aleksandru sa osmehom na licu. Pita
maja, maj dobla, dodala je.
Zmaj je dobar?
Da, maj dobla. Kokodil i maj cuvaju Milicu, radost se
ukazala na detetovom licu.
Deak je ponovo negodovao. Bila je tako mala i dosad-
na.
Ljubiasto lie je lelujalo na vetru. Oblaci kao da su bili
od eerleme a vazduh je bio ispunjen mirisom bombona. Reica
od karamela proticala je blizu njih. areni krilati poniji trkarali
su po poljanama. Ostale ivotinje bile su pliane i inilo se da su
zauzete nekim poslom. Nisu obraale panju na njih. Milica je
vrisnula.
ta je bilo Milice?
Kokodil kae dolazi baba oga!
Baba Roga ne postoji.
Dete je ponovo plakalo.
Kokodil gize baba ogu, ali baba oga juta, tue kokodil,
tue Milicu.
80
Nee tebe niko tui!, umeao se Aleksandar.
Nebo je najednom postalo mrano. Koraci koji su im se
pribliavali odzvanjali su kao snani udarci ekiem u rudniku.
Zagrmelo je. ak se i neustraivi Aleksandar uplaio.
ta je ovo?
Baba oga., proaptala je Milica.
Moramo se sakriti, predloio je deak.
Ali gde? upitala je Sanja. Ne znamo ak ni gde smo!
Milica pokae, mrcnula je mala.
Uhvatila je sestru za ruku, a ona je povela drugara. Potrali
su.
Pred njima se posle kraeg vremena ukazala planina slina
ogromnom deijem krevetu.
Tu!
uurili su se ispod. Koraci su ubrzali i oni zaue glas.
Zvuao je kao rikanje gorile.
Milice!
Otkud Baba roga zna tvoje ime? zaudio se deak.
Baba oga tata.
ta?
Baba oga tata.
Na tata? upitala je Sanja.
Da.
On te je tukao?
Daaa. Tata uzme kai i tue Milicu. Jako. Nije dobla
tata.
Ne, nije dobarrr, ako te je tukao. Ali zat...
81
Ruka se stvorila izmeu njih prekidajui Sanjine rei.
Milica je zaplakala.
, prosiktao je Aleksandar, ali prekasno.
Din ju je ve izvlaio iz skrovita. Deca su istrala da joj
pomognu, ali ih je strah paralisao. Kopa na kaiu je bljesnula na
svetlosti narandastog sunca. Kraj crvenog kaputa se vijorio kao
zastava. Stajali su kao ukopani. Prljava vetaka brada, podsetila
je Sanju na Zlatokosinu kosu. Krv je iknula. Dete je zaurlalo.
Ne, vrisnula je Sanja i u tom momentu se probudila.
Leala je u krevetu. Crtei iz zabavita bili su joj okaeni
iznad glave. Jelka u uglu sobe bila je ukraena igrakicama koje
su pravili sa majkom. Na kalendaru je crvenim fomasterom bio
precrtan broj 31. Gore je pisalo DECEMBAR.
Milica je spavala u krevetiu na drugom kraju sobe. Mrak
ju je skrivao.
Sanja je pritrala sestrici.
Milice! Milice! Milice, prrrobudi se!
Na detetovom licu nije bilo znakova ivota. Mlitavo telo
prestravilo je Sanju. Njena sestrica nije disala. Prstom ju je gurka-
la, ne bi li izazvala reakciju, ali je nije bilo. Suze joj potekoe.
Tata se promenio nakon majine smrti i ona je to primetila. Prazne
fae koje su smrdele nisu joj se dopadale. Ostavljao ih je svuda
po kui. esto se ljutio i vikao na ivahno dete koje je ruilo
stvari igrajui se i pleui po kui. Ali, Sanja nije znala da ju je
tukao zbog toga. Skinula je ebence sa sestrice. U ruici je leao
gmizavac.
Mali zeleni krokodil.
Nepomian.
Mrtav.
82
DAMIR DAMIR
MIKLO
Damir Miklo roen je u Subotici 1979. godine. Pisao je za fanzin
Emitor i Politikin Zabavnik.
Posle due pauze ponovo poinje da pie, i objavljivan je u okviru
Paladinovih tematskih antologija koje je priredio Goran Skrobonja,
priama o smaku sveta Apokalipsa jue, danas, sutra obimne
antologije objavljene 2011. godini i u zbirci U znaku vampira -
prie o krvopijama, 2012. godine. Pobornik je anrovske kulture
i horora, anra u kojem najee pie, ali stoji iza izjave da sve
mora da se radi sa stilom. Trenutno sa suprugom ivi, radi i sanja
u Beogradu.
83
USPAVANKA ZA BELIALA
Nikada nita ne poinje i nikada se nita zaista ne zavrava,
mudrovao je otac Donovan, a evo nas, ipak, na kraju jedne ere.
Kvikveg je rekao da ne lii na njega da ba toliko sere;
iako svetenik, Donovan je uvek bio praktian ovek, ali sam ga
razumeo nervoza mu je razvezala jezik. Poslednjih pola sata je
drhtao, to od snega koji mu je nemilosrdno punio kragnu, to od
pogleda na mesto u kome se krio ovek kojeg sam traio, ini mi
se, celog svog ivota.
Zgrada beogradskog Centralnog Zatvora isisavala je snagu
i pri samom pogledu na sivo proelje, ali kada je dolo vreme da
nas inspektor Drai povede preko dvorita, svetenik je revnosno
i bez oklevanja pruio korak. Morao sam da mu odam priznanje,
svojski se trudio da ne pokae koliko je umoran. Kvikvegova
tamna prilika je trkala za njim, povijene glave stiskao je usne
vidno zazirui od tolikog broja belaca. Od toliko naoruanih be-
laca. A njihove plave uniforme nimalo ga nisu teile. Naneli su
mu, apnuo mi je, vie nevolja nego zli duhovi Bupa i Ni-ni za-
jedno.
Silazak u podrum podseao je na silazak u pakao.
Oguljeni zidovi niz koje se slivala kreom zamuena voda
nisu ni pokuavali da sakriju runou ovog mesta; slavili su je. Sa
plafona je na svakih pet metara visila gola sijalica koja je drhtala
na neprekidnoj promaji. Koraci su nestajali u tami; smrt je vre-
bala na svakoj skliskoj stepenici, ali bili smo zahvalni na utenom
84
zagrljaju mraka niko od nas nije eleo da vidi kakva to ogavna
stvorenja pucaju pod klizavim onovima.
Usredsredio sam se na jedinu taku koja je svetlela u tami:
ogoljeno teme inspektora Draia koji je opreznim, ali odlunim
korakom, ljapkao niz stepenice. U desnici je stezao zapeti pitolj
toliko vrsto da su mu zglavci pobeleli.
Uprkos kostolomnoj vetrometini, smrad je bio nepodnoljiv.
Urin i izmet, znoj i krv. Nasilje i smrt. Svakim korakom sam bio
sigurniji da smo na pravom mestu.
Kada je inspektor stigao do dna, napravio nam je mesta u
uskom crevu betonskog hodnika. Mrana grotla elija gladno su
zijala.
Budaletine, odmeri nas Drai, odmahujui glavom.
Pod retkim brkovima se krio zakamufirani osmeh, stavljajui
nam do znanja da se opaska pre svega odnosi na njega samog.
Evo, ree. Zavukao je ruku u unutranji dep kaputa.
Izvukao je nae pasoe i dao ih ocu Donovanu u ruke, koji
ih je sumnjiavo gurnuo pod nos naoare su mu jo bile musave
od susneice a onda ih, uz klimanje, pomno smestio u dep. Uz
tiho gunanje, vratio se revnosnom trljanju opoganjenog epitrahi-
lja kojim je zakaio ivicu vlanog zida.
Dah promaje zvuao je kao samrtniki hropac ponavljan
hiljadama puta.
Kvikveg je svetlim oima premeravao hodnik koji se pruao
du podruma. Njegova mrka koa utopila se u okolnu tminu; video
sam samo iskeene bele zube i urezanim runama ukraenu vo-
lovsku ilu kojom se poigravao, nervozno je prebacujui iz dlana
u dlan. Zaao je korak u stranu i pod njegovim golim stopalom
nikada nisam video Kvikvega da nosi obuu neto prsnu,
odjeknuvi kroz uske zidove hodnika poput praska malokalibar-
ske puke. Iskrivivi usta, podigao je stopalo, otkrivajui krhotine
ukrasne crvene kugle od tanko duvanog stakla.
85
Feliz Ao Nuevo, lanu na loem panskom, kezei se.
A?, inspektor podie pogled.
Sretna nova godina, prevedoh bez razmiljanja.
Aha... Pa, ree bacajui pogled na runi sat, ne ba. Ne
jo, u svakom sluaju. Ima vremena.
Sasvim dovoljno, promrmljah.
Da, dobro... bogu hvala da dobro govorite srpski, inae
bismo jo bili gore i pokuavali da razmrsimo konce. Gde ste ga
nauili?
Astarot govori sve jezike, uskomea se
glas, crve.
Tu i tamo, rekoh, izbegavajui odgovor i pogled ljubo-
pitljivih oiju. inile su mi se previe pronicljivim.
Kada je zakljuio da nee izvui nikakav podatak, okrenuo
se i suoio sa hladnoom hodnika. Pitolj je drao podalje od tela,
kako ga u brzini, zlu ne trebalo, ne bi zakaio za peeve kaputa.
Nesigurnim korakom je zakoraio u hodnik, pokuavajui da iz-
begne brojne krhotine stakla, ali uzalud: hrskale su pod onom
kao ugrizi zuba po tronim kostima. Inspektor poe da proklinje
ispod glasa.
Neka, rekoh. Neka zna da dolazimo.
Mislite da je to mudro? upita, ne osvrui se.
Klimnuh kratko. Nema drugog izlaza?
Ne. Ako Zolja misli da izae, mora da proe kraj nas. A
kao to vidite, ree rairivi ruke prstima je mogao da dohvati
zidove sa obe strane hodnika teko da e se provui. Jedina
je opasnost, ree zvirkajui u jednu od naputenih zatvorskih
elija, ako se zavukao u neku od ovih. To e nas dosta uspo-
86
riti. Ako zapuca prvi... pa, sa dva dobro naciljana metka moe da
pokosi svu etvoricu.
Nee.
Inspektor nervozno zagrize ivicu brka. Mislite?
Pa, slegnuh ramenima, ako je u pitanju na ovek,
onda nee.
A, ako nije?
Nakezih se. U tom sluaju novu godinu ekamo u pak-
lu.
Tamo je bar toplo, isceri se inspektor.
Neko se nasmeja i halapljivo coknu usna-
ma. Smeh nisam prepoznao, ali samo se Belfegor
toliko naslaivao priama o umiranju.
Inspektor krenu dalje i zagazi u baru ledene vode, sku-
pljenu u rupu u izlomljenom betonu.
E, nazdravlje ti govno, promrmlja i nastavi da se pro-
bija kroz lepljivu tmuu zatvorskog podruma, otresajui mokru
cipelu.
Napredovali smo sporo, jer je inspektor zazirao od svakog
tamnog ugla, a takvih je bilo mnogo. Njukao je po svakoj eliji.
Svaka je bila slina, moda dva metra iroka i dva puta toliko
dugaka, oguljenih ploica, crna od godina propadanja. U njima
su se nalazili kosturi starih kreveta na sprat, rasparani madraci
koji su izgledali kao rve zlostavljanja. Svaka je bila identina,
a opet razliita napukline u zidovima pravile su udan mozaik
sainjen od snova, pod je bio pun troke iznojanih nonih mora.
Na grubom nacrtu koji je inspektor nakrabao u snegu ispred zat-
vora, pokazao nam je raspored prostorija u podrumu i objasnio da
87
se ne koristi ve skoro dvadeset godina. Slike koje nekim udom
vlaga jo nije sljutila sa zidova bile su freske neke druge ere.
Ufekane fotografje golih grudi vremenost je davno ispila, a fo-
tografje deijih obraza bile su izborane kao u prii o Dorijanu
Greju.
Bacio sam pogled ka Kvikvegu, koji je odmahnuo glavom.
Jo nije namirisao opasnost, dakle, ali policajca ne bi vredelo
da pourujemo. Vera je stvar izbora, irine iseene po linim
arinima, a po znoju koji se taloio na kragni njegovog kaputa
znali smo da nas ionako ne bi posluao.
Srea, procedi inspektor kroz stisnute zube, pa ste mo-
gli brzo da doete.
Da. Pa, prolazili smo kroz Bugarsku.
Otac Donovan podie oi, a onda ih brzo spusti, pomo-
drelih obraza. Svetenik je govorio samo engleski i neto galskog
kada prebrzo doe do dna dobro zainjene irske kafe, ali e ga re
Bugarska dugo progoniti. Kao i sve nas; krvavu brljotinu koju
smo za sobom ostavili nosiemo na dui dugo, a na hitri noni
odlazak iz Bugarske nije bio nita drugo do beg od nas samih.
Samo da znate, ja ne verujem u sve to, ree. Ali, ako e
nam pomoi da dopremo da talaca, neka vam bude.
U redu je.
Lae, apnu Mefsto.
Ah, la. Inspektorova umorna, stegnuta ramena su bila
zgrena, pritisnuta godinama truda koji nije urodio plodom. Kao i
tolike druge, stvarnost ga je guila. Bio je spreman za neto novo.
Novoroeni vernik, iznikao iz pepela i kaljuge, gladan saznanja,
edan potreba da vidi da ono to radi ne prolazi nezabeleeno i
nezapameno. Traio je kap smisla u moru beznaa. Moda ga je
88
upravo to nagnalo da nas potrai.
Kako ste znali da treba da nas potraite?
Pa, i nisam... jedan od talaca je uspeo da pobegne.
Zar?
Inspektor se osmehnu na moje podignute obrve, pa klim-
nu.
Trebalo je da popriamo sa njim, rekoh.
Draieva glava klonu, kao da je u jednom dahu sva snaga
iilela iz njega.
Teko, odmahnu glavom i uzdahnu. Preminuo je jo
jue.
ao mi je.
Da, i meni. Izvadili su zrna, ali nisu uspeli da zaustave
unutranje krvarenje.
ta? Zaustavio sam se. Moji pratioci uinie isto,
iznenada alarmirani tonom mog glasa. Dovoljno dugo su me poz-
navali da znaju da mogu da se pouzdaju u moj instinkt. Bio je
pogoen?
Dva puta u grudi. Jednom u vrat.
Dodirom mi je pokazao mesto ulaska metaka. ak i kroz
kaput mogao sam da osetim kako su mu prsti ledeni. Tresli su se,
ali ne od hladnoe. ovek je bio na ivici nerava. A ja u prevelikoj
urbi da bih mario za krhkost njegovog intelekta.
Trebalo je to da nam kaete.
Zgrabio sam ga za rame. Nije stigao da reaguje, ali su mu
se usta iskrivila u iznenaenju kada sam ga stegnuo. Instiktivno
je podigao oruje da se odbrani.
Pre nego to je stigao da izravna cev pitolja sa mojim licem,
ugledao sam kap znoja koja mu je tekla niz vrh nosa. Nabubrila je i
89
zaoblila se poput trudnice, ali se nije odvojila od nosa. Poela je da
se izduava i da klizi na dole u naizgled neprekidnoj liniji koja je
prkosila zakonima fzike.Vreme se usporilo...
Stalo.
Tamuz zaurla.
Pogani jezici i otrovne crne misli... ali,
skviali su kao mievi kada bih ih podvrgao svojoj
volji. Liio sam ih moi da se odupru, a to ih je
bolelo vie od krsta.
Tamuz je vritao, ali sam ga stisnuo i zauzdao. Svako od njih
je ve video moje lice, ali u njihovim umovima ostala je urezana
druga, nimalo privlana slika videli su me kao ratnika stravino
izbrazdanog lica s parom nabijenih revolvera ukrtenim nisko o ku-
kove, i tekim sedlom prebaenim preko ramena. Jaha Demona.
Popustio sam mentalni stisak i pustio Tamuza da me vodi.
Poput strele ispaljene iz luka Zen strelca, uplovio je u inspekto-
rove misli, sekui put kroz nevane slike. Rovario je kroz misli,
razdvajajui mirise i oseanja... i kada je pronaao pravo seanje,
zakaio se za njega poput parazita.
Ugledao sam dvorite centralnog zatvora. Niz belih ave-
ti na prozorima, lica prestravljenih zatvorenika. Slika manije
kalemljene na maniju, kao da strahu od svakodnevice treba dodati
i strah od nepoznatog. Zatvoreni i izolovani, zarobljeni sa udnim
kricima iz podruma. Zabravljena vrata i reetke nisu inili da se
osete bezbednim. Tresli su reetke na prozorima i urlali, ali nji-
hova preklinjanja padala su na gluve ui.
I u dvoritu je bilo buke, ali drugaije vrste. Policajci su
se meali sa uvarima zatvora. Razmenjivane su mape zatvora
i praktina iskustva, prie i nagaanja... na jednoj strani uskog
dvorita, komandant antiteroristike jedinice je vrio smotru
90
svojih jedinica.
A onda, usred sve te buke, metalna vrata koja su odvajala
podrum od dvorita zabrujae od tekih udaraca koji su zaparali
ledeni vazduh. Sva su se lica okrenula prema izvoru buke, graja
u dvoritu i na prozorima prestala je u trenu. Vrata su se lagano
odkrinula i iz mraka su izronile dve ake, crne kao ruke davlje-
nika. Drekavac iz podruma je izaao u no.
Izlazim, izlazim! Nisam naoruan!
Na sneg izroni tamna prilika ruku podignutih visoko u
vazduh. Nisam naoruan! Ne pucajte, ljudi! Pomagajte!
Kaljav od bosih nogu do vrha ela, ovek je preao par
teturavih koraka, a onda izgubio snagu. Sruio se u sneg koji je
u sebe upio prljavtinu. Kada se stenjui obrnuo na lea, uvari
su pohitali ka njemu. Konano su prepoznali jednog od svojih;
jednog od otetih. U par koraka su se nali kraj njega. Pomogli su
mu da ustane i skloni se od vrata iz kojih je strujao otar vazduh
pun smrada ustajale vode. Oas posla se tu nalo i ebe koje su
mu prebacili preko ramena. urnim koracima su ga preneli preko
snega, pravo prema ambulantnim kolima koja su okupirala poza-
dinske redove.
To je on, ree neko kraj inspektora. Drai se okrenu
i ugleda jednog od uvara. Lice mu je bilo bledo, jagodice nad
modrim obrazima ute poput zglavaka prstiju kojima je stezao
puku. To je on!
uvar je preskoio preko oienih nameta snega koji
su na brzinu lopatama razbacali u stranu. Okliznuo se i udario u
ljude koji su stajali na stazi. Poput loptice u fiperu odskakao je
od jedne grupe ljudi do druge, svakim korakom blii skupini koja
je odvodila taoca.
Zolja! Stani, Zolja!
Uleteo je u guvu i krvnikim zamasima kundaka napravio
sebi mesta meu iznenaenim ljudima.
91
Ne ide ti nikuda, apnuo je i podigao puku.
Tamuz dopusti mislima da se raspre. Stvar-
nost poe da sipi nazad u podrum.
Inspektor jeknu i srui se na zid. Srozao se u kaljugu uz
zvuk ljapkanja kada se njegova pozadina susrela sa mokrim po-
dom.
ao mi je, proaptah.
Drai podie staklaste oi. Izgledalo je kao da se budi.
A onda je iskrivio usta, kada je bol konano pronala slobodne
sinapse kojima e se razleteti irom modanih elija.
ta... ta je to bilo?, glas mu je bio raspuknut i slab.
Izvinjavam se jo jednom... Odgovor mi je bio potreban
brzo, i morao sam da znam istinu, ali Tamuz je u inspektorovom
mozgu bez sumnje ostavio tragove poput pua golaa koji plazi
niz svee okreen zid. Morao sam da razvejem njegove sumnje.
To je deo onoga ime se bavimo. Bilo mi je potrebno da znam
istinu.
Uh... Zato? Inspektor se uhvati za glavu. Ne sumnjam
da je u njoj zvonilo kao u crkvenom tornju dok su mu se misli su-
darale, pokuavajui da nau prirodno mesto posle uragana koji
mu je projurio kroz um.
Ako je taj ovek, Zolja, pucao, onda on nije onaj koga
traimo.
Kako sad pa to?
Posednuti nije sposoban da drugome oduzme ivot. Moe
da napadne domaina kojeg je zaposeo, da ga povredi i telesno i
duevno, ali ne i da mu uzme ivot.
Zolja je sposoban, ne sumnjajte.
92
Odmahnuh glavom. Ne, ako je zaista posednut. To je
protiv pravila igre. Vidite, on eli da umre. Zbog toga je i nas-
tala cela ova... ujdurma, kako bi vi rekli. Zbog toga je i potraio
telo osuenika na smrt. Da umre od tue ruke. Ali, kada je kazna
odloena...
Inspektor klimnu.
Poeli su da se predomiljaju... neko vreme je smrtna ka-
zna bila zabranjena, ali sada, kada je opet uvedena, nekome je guza
poela da igra. Nastala je opta prpa i prebacivanje odgovornosti.
I Moloh se naao u zamci. U telu iz kojeg ne moe da
pobegne. Zato je i poludeo, uzeo taoce. eli da ga ubijete. On
ne sme da poini samoubistvo, ne sme da okona ivot tela koje
je poseo. Time bi postao jo ranjiviji. I zalupio bi vrata pakla
praktino sebi pred nosom.
Da, pa... ko bi uopte eleo tamo?
Dopustih sebi kez. Samo onaj koji eli da pobegne od
nas.
Oholost. Dobro, dobro, nasmeja se Mefsto.
Ali u glasu sam mu uo strah.
Negde pred nama, mrak se konano probudio.
kripanje reetke zvualo je kao cviljenje primordijalne
zveri, a ljapkanje koje je usledilo ledilo je krv u ilama. ekali
smo u tmini da mrak porodi svoje uase. Igra svetlosti sa zanjihanih
sijalica samo je pojaavala strepnju. Nervi su ve bili natopljeni
strahom. Senke su se mnoile.
Izdanak Molohovog ludila puten sa lanca isprva samo
obris, uznemirujue iva crna taka u dubini hodnika prilazio
nam je sa munom sporou. ljapkanje je bilo propraeno dubo-
93
kim hroptanjem, bolnim udisajima kroz iskidana plua. Voda na
podu se talasala, minijaturna plima je natapala razbijene komade
betona u ritmu sporih koraka, poput obeanja o nadolazeoj
katastrof.
Obris poe da poprima boju i proporcije, kada sijalica u
dubini hodnika prsnu uz prasak varnica.
Pustio sam da inspektor odmakne par koraka, pa sam po-
vukao Kvikvega i svetenika u jednu od elija. Bili smo u stanju
da savladamo svaku gadost koju je Moloh mogao da izmisli ali,
ovo je bila Draieva kunja. Ako ne bude u stanju da izae na
kraj sa ovim, susret sa Molohom nee preiveti. A postojala je i
opasnost koje smo stalno bili svesni: mogao bi i da se okrene pro-
tiv nas, jer takav je uticaj demona na ljude slabe volje.
Ljudi?, javi se Drai, shvativi da iza njega nema niko-
ga. Hej?Alo!
ljapkanje postade glasnije i blie. Jo jedna sijalica prsnu,
ovoga puta glasnije jasno smo uli zvuk staklia koji reetaju
zidove. Nasilna smrt elektrike zavi nas u potpunu tamu. Inspektoru
pobee pridavljeni krik koji je zamro u pluima. ak i nama, preka-
ljenim u bezbrojnim okrajima sa natprirodnim, nije bilo svejedno.
Niko nije imun na strah u zagrljaju mraka, sa nepoznatim nepri-
jateljem udaljenim svega par koraka od nas. Osetih kako me obuz-
ima strava; u mrklom mraku, poprimala je titanske razmere. Ne-
prijatelj je mogao da bude bilo gde: titraj koe na vratu je mogao
da bude dah stvora. Mogao je da eka kraj moje ile kucavice da
me strah potpuno obuzme, pa da nasrne i pone da se naslauje
uasom natopljenom krvlju.
Zauh zvuk struganja tkanine po mokrom zidu, priguenu
psovku kada se inspektor neoekivano susreo sa dovratkom,
reanje stvora na par koraka od nas. Osetio sam njegov vonj i
strujanje vazduha kada je proao kraj reetki iza kojih smo sta-
jali, nesvestan naeg prisustva... ili reen da krene od najslabije
karike.
94
Drai viknu od iznenaenja prvi dodir je i najgori, tre-
nutak kada e ga strah zadaviti ili preobratiti u pobednika. Zaulo
se kljocanje oroza, zatezanje obaraa. A onda, prazan udar kada
je igla udarila u metak. Zrno je odvratilo tupim metalnim udarom.
I utnjom.
Uh, mamu ti... jebem ti, jebem ti. Mr!
Udarci u tami. Zvuci sudaranja tela, udar mesa o meso.
To nam je bilo dovoljno. Drai je ostao na mestu. Otac
Donovan je izvukao baterijsku lampu i osvetlio nam put. Kvikveg
i ja istovremeno nasrnusmo kroz reetku, gurajui se ramenima.
Tanak snop svetlosti pade na Draievo belo lice, a onda i na stvora
koji se koprcao podno nogu. Inspektor je, lica zgrenog u gaenju
i besu, podigao on i zario ga u iskeeno lice pod sobom.
Pod slojevima kala i sluzi bilo je teko u crvolikom obliju
nazreti ostatke ljudskog bia. Rukama je obujmio inspektorove
noge i spremao se da zarije zube u meso butine ljudski je ugriz
otrovan, ali bi eljust ovog kanibala bila daleko pogubnija. Sa dva
snana uta u crno lice, Drai se odvojio od stvora, preneraenih
oiju.
Kvikveg je odobravajui zagroktao i vinuo se u vazduh.
Pao je na ovekova lea i obema akama ga zgrabio za ostatke
blatom umazane kose. Svom silinom mu je zario lice u pod. Stvor
je pokuao da se okrene i suoi sa novom pretnjom, ali Kvikveg ga
je stisnuo mravim butinama. U rukama mu se nala njegova vo-
lovska ila rune na njoj sada su sevale poput svitaca zarobljenih
u ilibaru pa je zario u lice pred sobom. Mlaz krvi okupao mu
je dlanove; crna koa sijala je kao namazana uljem. Kvikveg je
pritisnuo kvrgu na dnu batine, a iz vrha je izvirio metalni iljak,
petnaest santimetara dugaak.
Nemoj, inspektor se bacio napred, ali ga je Donovan
zadrao u medveem zagrljaju.
iljak kliznu kroz oko. Telo se stravino trznulo kada su
95
se nervi pobunili protiv nasilja, pokuavajui da nateraju miie
da izbace strani objekat i trgnu se iz nailazee obamrlosti.
Sa smru, izobliene crte lica poprimile su trag ljudsko-
sti.
Isuse, inspektor proe rukom kroz retku kosu, zalizujui
je znojem koji je tekao sa ela. To je jedan od njih... jedan od ta-
laca.
Moloh, rekoh.
Re se razli meu elijama. Zvuala je hladnije od vlage
koja curila sa zidova.
Dovoljan mu je bio samo jedan dan da provede meu
ovim ljudima, pa da ih iai. Vidi, ovaj se povinovao njegovoj
volji strah, slabost, ili prazna obeanja, svejedno je. Mora da
razume, uhvatih inspektora za miicu, on ne bi stao dok nas ne
bi pobio. Nismo imali drugog izbora.
Mogli smo da ga sputamo, inspektor iz depa izvue
par lisica. Da ga veemo za reetku, moda.
I ta onda? ta kada bismo se vratili po njega?
Pa, ta ja znam...moda bi doao sebi. Mogli smo da ga
poaljemo na leenje, recimo, dok se ne oporavi.
Odmahnuh glavom. Kvikveg se nasmeja, zviznu i rukom
par puta mahnu kroz vazduh, pokazujui univerzalni znak za lu-
dilo.
Nije imalo ta da se oporavi. Umro bi u tom stanju, na
ovaj ili onaj nain. A u meuvremenu, ko zna koliko bi zla naneo.
Svojoj porodici. Ljudima u bolnici. Uinili smo uslugu i njemu i
drugima.
Inspektor je tmurno posmatrao telo pod sobom, zamagljenih
oiju, a onda se zabuljio u pitolj u ruci i stisnuo zube. Povukao
je obara; sa tim seanjem doao je i stid. Vratio je neupotrebljivi
pitolj u futrolu pod kaputom.
96
U redu. Hajde da naemo Zolju i zavrimo s ovim. Nije
ostalo jo mnogo mesta na kojima bi mogao da se sakrije. Zapra-
vo, siguran sam da znam i gde je.
Sa novootkrivenom snagom u sebi, on nas povede napred.
Bliili smo se kraju hodnika i poslednjim elijama u nizu.
Blizu smo, ree. Ponekad, u vrlo retkim sluajevima
kakav je i ovaj smrtna kazna se primenjivala u samoj zgradi,
u posebnoj prostoriji. Nita posebno, samo mali oronuli sobiak.
Moda i najgora rupa: sama troka i smrad.
Preveo sam ovih par rei sadruzima; sloili su se, stisnutih
zuba, da je inspektor potrefo u sam centar. Ako se Moloh igde
osea na svom, onda je to na takvom mestu, u sobi smrti.
Ne uri, rekoh. Natrae. Moloh je sada moda usam-
ljen, ali on je bio veliki general. Nee se predati bez borbe. On je
poslednji od Neprijateljevih velikih ratnika.
Poslednji?, inspektor podie oi. Svetlucale su u mraku,
ispunjene uenjem i oaranou: verovao je.
Da, dopustih sebi osmeh, poslednji. Posle njega, go-
tovo je.
Demoni zagrajae.
Poput besnih majmuna, tresli su reetke
svog nevidljivog zatvora.
Urlali su uvrede.Psovali i pretili.
Otrovna pljuvaka koja je letela sa nji-
hovih usana pekla je kao kiselina.
On to dobro zna. I borie se do kraja. A ovo je i njegovo
vreme.
Kako to misli?
97
Decembar je... svaki veliki demon ima svoje vreme. De-
cembar pripada Molohu.
Kao u potvrdu ovih rei, hodnik ispuni jeanje. Muklo i
uporno, vodilo nas je kroz poslednje elije prema mranoj komori
na kraju.
U poslednjoj eliji leali su taoci. Poreani uz zid, sabijeni
kao red okrvavljenih haringi, spavali su, mueni divljim morama,
lica izbrazdanih strahom koji je galopirao i kroz snove. Samo je
jedan bio budan. Sedeo je na krevetu. Oi su mu bile iskolaene,
zubi iskeeni kao u razdraenog pavijana. Zurio je u sadruge i
laganim pokretima cepao lice paretom stakla. Koa je u dronjci-
ma visila sa njegove vilice. Obuze me jeza kada sam shvatio pravu
prirodu njegovog osmeha odsekao je svoje usne, ogolivi zube.
Iako vidno proet uasom, Drai mu je lagano priao.
Odmeravao je svaki korak. Oekivao je da ovek svakog trena
nasrne, ali nita se slino nije dogodilo. Neno je razdvojio klizave
prste od pareta stakla i bacio ga u dno prostorije, a onda prihvatio
oveka ispod ruke. Nesrenik se nije pobunio kada mu je inspektor
pomogao da se spusti kraj otvorenih vrata, niti kada ga je lisicama
privezao za reetke.
Ne mora dalje, rekoh, spustivi mu ruku na rame.
Drai podie glavu. Musav od brade do vrha ela, stis-
nuo je vilice. Moram.
Razumeo sam ga. Morao je, jer u tmini, kucalo je ogrom-
no srce koje nas je izazivalo. Komora je ekala.
I u njoj, Moloh.
Sedeo je na podu, nogu podvijenih pod sebe. Bio je to
ovek koga su nam pokazali na fotografji, Dragutin Zori Zolja.
Strpljiv u strpljivoj stvari, posmatrao nas je bez rei. Na usnama
mu je lebdeo greviti osmeh.
Srea pa ste doli, ree tankim glasom. Potrebna nam
je pomo.
98
Ne sluaj ga, rekoh. Ne veruj mu ni re. Ovo nije va
ovek. uvaj vrata.
Od koga?
Zastao sam... postojale su granice, stvari koje inspektor
nije morao da zna. Isto je vailo i za Kvikvega i oca.
Moda e pokuati da pobegne, upozorih ga.
Strah i ludilo obuzee demone. Venost se
inila tako dalekom. Izmicala im je iz ruku.
Ova je bitka pripadala ocu Donovanu.
Crux sacra sit mihi lux, poe svetenik.
Vera bee njegova uzdanica. Rituale Romanum, iskustvo
brojnih bitaka i sirova snaga pesnica njegovo oruje.
Pljuvanje, obmane i lai oruje su demona.
Lae! On lae!, vritao je Moloh dok su mu svetenikove
molitve krale dah iz plua. Prevarie vas sve!
Rei su na tren pokolebale svetenika; video sam kako
pesnice stisnute oko Zoljinog ela poputaju od umora. Kvikveg je
preskoio par koraka i naao se uz svetenika, mrmljajui molitvu
njegova nije bila upuena hrianskom Bogu, ali je amanova
mo bila nepobitna.Vera vra od granita, volja nesalomiva.
Zolja poe da vriti i otima se. Proces odvajanja demona od
due uz koju je parazitirao kidao je telo i demona i rtve. Poeo je
kretanjem koje je dopiralo iz Zoljinog i Molohovog grla, udnim
dvojstvom pomeanih glasova koji su vritali u neskladnoj uniji.
Telo mu se zatreslo i iskrivilo.
Kvikveg povika od kakofonije koja je potresala prosto-
riju nisam ga razumeo, ali znao sam da je trenutak doao.
99
Kvikvegove oi zasjae u ritmu sa bljetavim sjajem runa
urezanim u njegovo oruje. Skriveni iljak ponovo iskliznu na vi-
delo. Stajao je, miran kao statua, i posmatrao svetenikovu borbu
poput pantera koji se spremao da se iz kronje stuti na rtvu koja
nita ne sluti. udno miran u haosu, bio je postojani stub zariven
u morsko dno oko kojeg besni uragan...
Iznenada polete, bri od oka i zari iljak u zid, tik iznad
Zoljine nagnute glave.
Posednuti iznenada klonu, skrhan. Svetenik se srui kraj
njega, sklopljenih oiju bitka je za njega bila gotova. Vrisnuo je,
podiui ruke ka nebu. Pobedio ili izgubio, sa ocem Donovanom
je bilo svreno.
Cvilei vrisak nalik zvuku upanja eksera iz kosti proburazi
vazduh. Kvikveg se odmaknu.
Uz zid, prikovan iljkom, koprcao se Moloh. Poslednji od
ivih demona.
Belfegor. Levijatan. Astarot. Baal. Belial.
Tamuz... svi oni, i jo mnogi drugi, utali su. Po
prvi put od kada su se odvojili od Sotonine crne
dojke, po prvi put u mnogo eona, utali su.
Priao sam Molohu na pola koraka. Lice mi je bilo na par
santimetara od njegovog.
Nije liio bog zna na ta: crna senka mijih oiju i aka
sklopljenih oko oruja koje ga je dralo zarobljenog.
Posegnuh ka njemu.
I vrisnuh.
Stravian bol mi razdera celo telo. Hiljadu prstiju je trgalo
moje miie, hiljadu zuba je grizlo nervne zavretke, hiljadu aka
100
je kopalo po mozgu.
Bitka! Poslednja bitka! Krv ratnika je kolala
njihovim venama i sada je vrelina izbila na povrinu
u poslednjem naporu da se sauva zagrljaj venosti.
Navala je bila toliko snana da mi se pred oima pomuti-
lo. Um mi ispuni beskrajna crnina i vritanje. Ujedinjeni, demoni
poee da me razdiru. Stare zaevice zaboravljene, mrnja po-
tisnuta i zailjena samo sa jednom svrhom da me uniti, da se
ujedinjenom snagom razvale reetke zatvora koji ih je krio.
Osetih kako se deo mene cepa, kako mi se telo i dua
razdiru i kako neto bei iz mene.
Belial! Belial!, povika Kvikveg. Aih, Belial! Poka-
zivao je na stvora koji se razlio iz mog grla i otpuzao do zida.
O, jebe Beliala, zaurlah. Zagrebah rukama po vazduhu
i prsti se zakaie za Moloha. Stisnuh ga. Strgao sam ga sa zida,
razdirui ga u komade. Prineo sam ga ustima. Progutao sam crno
telo koje se jo koprcalo. Rukama i nogama je utirao po mojim
zubima, grebao grlo dok je klizio niz drelo... a onda se naao
meu sabraom. Tukao je po unutranjosti mog uma i vritao,
ali uzalud. Misli su mi se razbistrile. Ugledao sam Kvikvega koji
je uao kraj Donovanovog tela i merkao senku koja je puzala
uz oak prostorije. Iupao je svoje oruje iz zida i ekao pravi
trenutak da hitne oruje.
Ali nije ga doekao.
Osetih udarac u lea, muki ut u bubrege. Inspektor me je
oborio na kolena. Preletevi me, stutio se na Kvikvega i sruio ga
varvarskim udarcem drke pitolja po glavi. Krv je obojila metal
i inspektorove ake. Priao je Belialu koji se uurio u uglu. Po-
lako ga je nagazio onom i podigao pogled prema meni.
U njegovim oima nije bilo nesigurnosti ili oklevanja.
Ugledao je mo, pravu mo. udo koje je oekivao moda je
101
imalo drugi oblik nego to se nadao, ali je bilo tu, na dohvat
ruke. Demon je iskoristio priliku prihvatio je otvoren poziv.
Kao i uvek, spajanje je bilo brzo i nasilno. Gr koji proima celo
telo, pridavljeni krik... i Belial je stajao nada mnom, ne krijui
osmeh pod tankim brcima.
Pogladio je drku pitolja, unapred se naslaujui. Priao
mi je na korak i podigao oruje, cerei se. Pustio sam da me vr-
toglavica obori u stranu i bacio se prema Kvikvegovom telu. U
ruci mi se nala volovska ila, jo topla od amanovog dodira
rune su zgasnule, ali bio je potreban samo jedan oajniki trzaj
da se iljak nae u inspektorovoj butini. On kriknu i utnu me, a
onda preko mene pobee u mrak.
Uskobeljao sam se na noge. U glavi mi je zujalo, bubreg
je pulsirao kao otvorena rana koja se ve gnojila, ali znao sam da
ne smem da ekam.
Bacio sam pogled na umrljani sat na zglobu. Svega neko-
liko minuta do ponoi. Do prvog januara. Belialovog meseca. A
bez Donovana i Kvikvega, imao sam male anse da preivim sus-
ret sa Belialom u danima njegovog najjaeg uticaja.
Poleteo sam niz hodnik, preskaui tela i kr. Teturao sam
se, ramenima udarajui o zidove, ali uo sam ga ispred sebe. Pra-
tio sam njegove nejednake korake i svee kapljice krvi iz ranjene
noge koju je vukao za sobom. inila se venost otkad smo sili
niz podrumske basamake, ali oas posla smo se nali na zavijuci-
ma stepenita. Bio sam na svega par koraka iza njega, epao sam
ivicu njegovog kaputa, ali se istrgao. Uspeo je da se doepa vrata
i izleti u dvorite, pod svetlo refektora koji su sekli no.
Svetlost ga je zaslepila na trenutak, ali dovoljno dugo da
ga sustignem.
Zgrabio sam ga u zagrljaj i svom snagom nalegao na nje-
govu desnicu. Uspeo sam da istresem pitolj iz njegovih prstiju
da je stigao da ga podigne prema kordonu, neiji refeks bi pro-
radio dovoljno brzo da ispali rafal pre nego to bi inspektor stigao
102
da izravna muicu sa ljudima u prvim redovima.
Sruili smo se na tlo, obojica grokui od napora. Pod
prstima mi se nala drka Kvikvegovog oruja. Iupao sam pali-
cu iz inspektorove noge, aljui vodoskok arterijske krvi u vazduh,
i u dugom luku je spojio sa ukaljanom belinom Draievog vrata.
Vrela krv mi je okupala prste. Demoni poee da vrite od radosti.
Istog asa, Belial se iskobelja iz inspektorovog tela koje je sva-
kim otkucajem srca i brizgajem krvi bilo blie smrti.
Zemlja pue. Rastvorila se poput vatrenog ira na par ko-
raka od nas. Rupa je pozivala Beliala koji je hrlio napred, palei be-
ton i topei sneg pod sobom. Samo na korak od bezdana, okrenuo
se da mi podari pobedniki kez.
Bacio sam se napred i epao ga, ne hajui za vrelinu koja
mi je palila lice. On vrisnu, oiju iskolaenih od uasa.
Poslednji, konano u mojim rukama. Proaputao sam mu
par utenih rei, tetoio ga lanim obeanjima; rei uspavanke za
Beliala.
Policajci zavikae, konano prenuti iz oka. Nisu mogli da
vide demona u mojim rukama, niti gladni ambis koji je nazivao
domom.
Dok sam poslednjeg ratnika pakla gurao u drelo, zauh
povike iz gomile.
Ubio je inspektora!
Dr te ga!
Pucaj. Pucaj!
Zauh repetiranje puaka, metalnu uvertiru koja je pretho-
dila grmljavini baraa, ali vie nisam mario za to.
Fuzija je poela. Demoni se uskomeae u meni. Njihovi
bezbrojni glasovi ujedinjeni u vritanju pretvorie se prvo u apat,
a potom u riku jednog jedinog glasa, monijeg od svih do sada.
103
Pucnji odjeknue dvoritem. Tu i tamo, pokoja puka bi
eksplodirala, donosei munu smrt strelcima. Zrna su krunila zid
iza mene. Zujala su mi kraj uiju dok sam se podizao na noge,
smeei se.
Nijedno me nije dotaklo. Poput streljakog voda kojem
savest ne doputa da ubije nevinog oveka, pucali su mimo mete.
Znali su, na mom licu su mogli da proitaju ta se dogodilo. Znali
su da sam ja taj koji je svet oslobodio od demona.
Nije preostao nijedan.
Samo ja, Legija.
104
VLADIMIRA
BECI
Roena u Zadru 1971. godine. Psiholog po struci, vojnik stjeca-
jem okolnosti, pisac igrom sluaja. Autor brojnih kratkih, a i onih
ne tako kratkih pria. Roman Orsia nakladnika kua Algori-
tam objavljuje 2013. godine. Suradnik Grifona, prvog fantasy
asopisa u Hrvatskoj, fantasy-SF portala Fantasy Hrvatska,
gdje joj je ua specijalnost podruje idovske mitologije, te por-
tala za znanstvenu fantastiku, fantastinu knjievnost i flm In-
verzija.net.
Pasionirani itatelj kriminalistikih i fantasy romana. Nada se jed-
nog dana napisati roman u stilu Agathe Christie. Ili barem stvoriti
novog Sherlocka Holmesa.
www.vladimira-becic.com
105
NOVI POETAK
im sam uao u kupolu, znao sam da e se neto loe
dogoditi. Oba su mjeseca bila puna i jarko crvena
Okruglim licem pjegavog djeaka potekle su suze. Nije ih
brisao. Gledao je u pod, ne diui pogled. Kosa isprano tirkizne
boje priljubila mu se uz glavu poput druge koe, kovitlajui se
u spiralama tek na ispucanim vrhovima, ne ostavljajui nimalo
lijep dojam. Njegov se sitni torzo pokretao u sve brem ritmu
sprjeavajui jecaju prelazak preko blijedih usana skupljenih u
crtu.
Uvijek su takvi na poetku novog ciklusa. Na je planet
poznat po tome. ak ga i zovu Crveni poetak, upravo zbog te
pojave. Nisu ti to rekli kad si doao?
Djeak odmahne glavom i tirkizne spirale se zaljuljaju.
I dalje je promatrao pod, ne diui pogled. Tiina se produila.
U metalom optoenoj odaji vladala je potpuna tiina. Nikakav
zvuk nije dolazio s druge strane staklene stijene, iako su letjelice
i transporteri zujali oko tornjeva, traei svoj put kroz olovno-
crveno jutro.
Kladio bih se da ni nas nitko ne moe uti izvana. to
da se neto desi? to da ponem vritati? Bi li me iko ikada uo
u ovom kavezu od metala i stakla? Osjeti kako mu srce poinje
bre kucati, a dah se ubrzavati. Ne smijem paniariti. Ne smijem!
zapovijedi sam sebi.
106
I to se tada dogodilo? Kad si uao u kupolu.
Glas je bio mekan i podatan poput tmine u suton i djeak
na trenutak makne pogled s poda i proguta slinu. Odaja je bila
okrugla i hladna, hladna poput glasa koji mu se obraao.
Kako neto moe biti i mekano i hladno istovremeno, zapi-
tao se.
Bio sam ljut. I bijesan. I nisam mogao nita napraviti.
Nita!
Nije to tvoja krivica.
Transportni spremnik tromo sleti na susjedni toranj.
Djeak ga je pratio pogledom. Spustio se nezgrapno, kao da e se
raspasti, ali svejedno nijedan zvuk nije prodro kroz debelo staklo
prihvatne jedinice. Odsjeeni smo od ostatka svijeta.
Reci mi, to si vidio u kupoli?
Glas je dobro krio znatielju, ako je uope i bio zainteresiran za
sam dogaaj. Vlasnika glasa je vie zanimao sam djeak sklupan na
okrugloj fotelji, sliniji makolicima nego ljudskom biu. Makolici
te ili pojedu ili prime kao jednog od svojih! Ne rade ti ovo... Proma-
tran analitiki, bez imalo suosjeanja, djeak zadrhti. Za njega sam
ja samo broj. Kao i svima ovdje. Viak koji je grekom preivio smrt
svog planeta. Suze nemoi ponovno mu krenu niz lice.
Reci mi. to se dogodilo u kupoli?
Nije ga briga za moje suze. Nikoga nije briga. Nikoga.
Nikoga. Nikoga.
Prvo nita. Pa bljesak. Kao sva tri Sunca kad se nau u rav-
nini. Svjetlost mi je pekla oi. I bilo je uasno tiho. Uasno
U kupoli ste bili samo vas dvojica? Nitko drugi?
Nikoga nisam vidio. Tresao sam se. Poeo sam drhtati
sve jae i jae. Sve se oko mene poelo vrtjeti i onda se raspli-
nulo. Bio je mrak. I tiina.
107
Djeak je sad opet zurio u pod od metalnih strugotina
upletenih u are tepiha. Uini mu se da se are miu, da kreu
u napad prema njegovim nezatienim stopalima, a onda obrie
suze. Umiljam. Vidim stvari kojih nema.
Izgubio si svijest. To je sasvim normalno. Sjea li se to
si vidio kad si doao k sebi? Prije nego si pozvao uvare?
Vidio sam krv. Puno krvi. I nita vie. Bio sam sam. Ali
sam bar disao i nisam se vie guio. Sve je oko mene bilo jasno i
isto.
isto? ponovi glas.
isto.
Rekao si da je bilo puno krvi, kako onda moe biti
isto?
Tako.
Vlasnik glasa se zagleda u djeaka. Promatrao ga je dugo,
tu i tamo dignuvi upitno obrvu. Nakon nekog vremena, djeak
se promekolji i zabije ruke u depove. Tek tada glas promijeni
temu:
To ti je bila prva smrt koju si vidio?
utnja potraja due od oekivanog. Pratio ju je tihi odgo-
vor: Da.
Sve to osjea je normalno. Svaka je smrt ok. Pogo-
tovo ona koju si vidio vlastitim oima. S vremenom e slika izbli-
jedjeti i bit e ti bolje, glas je ove rijei izgovarao s uvjerenjem
propovjednika i djeak protiv svoje volje digne pogled prema
vlasniku glasa:
A to ako ih bude jo?
Smrti?
Da.
Na alost, postoji i ta mogunost. ivimo u nesigurnim
108
vremenima.
Hoe li mi svaki put biti ovako?
Nee. Kau da se ovjek navikne. Ali, ti ne treba razmiljati
o tome. Mala je vjerojatnost da e opet vidjeti ubojstvo. Stoga
nee biti potrebe za navikavanjem. Sve e biti dobro. Vidjet e.
Kako moe znati? Kako moe biti tako siguran u to?!
Ali, ako budem vidio, bio je uporan djeak, sigurno
nee biti ovako grozno?
Nee. Ovo ti je bio prvi put. Prvi put je uvijek najgore.
Djeak zamiljeno kimne glavom a tirkizno mu pramenje
sakrije oi dok je vadio ruku iz depa. Mala je aka vrsto drala
bljetavi disk. Trenutak kasnije prostoriju obasja svjetlost ravna
svjetlosti triju Sunaca, a kapljice krvi obloe odaju grimiznom
ipkom.
To mi je rekao i prvi psiholog. I bio je u pravu. Drugi put
je manje strano.
109
GORAN
SEGEDINAC
Roen 1984. godine u Sarajevu. Diplomirao komparativnu
knjievnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Njegove prie iz domena horora i fantastike objavljivane su u
zbirci Gradske prie 3 Fantastika, asopisu na rumunskom
jeziku Europa i fanzinu Emitor.
Priom Nedonoe 2009. godine je osvojio prvo mesto na
konkursu za horor priu u organizaciji sajta Eniaroyah.com.
Godine 2010. objavio je zbirku kratkih proznih ostvarenja Iz-
nutra (Vega Media, Novi Sad).
ivi i radi u Novom Sadu.
110
MAJOR
Ni bluz vie nije mogao da ga prevari kako ima izbor.
Magija u njemu prodirala je duboko u duu i izvlaila na povrinu
poslednje ostatke dobrog samo to to vie nije bilo dovoljno.
Ili je postao potpuno prazan, ili e morati da primeni drugaiju
terapiju za svoju boljku.
A ostao je samo jo jedan nain.
Sve do veeras se nadao da nee morati da potrai Sandru.
Razlog iz kog je odlagao susret bio je praktian koliko i sebian:
ukoliko ne uspe, nee mu preostati apsolutno nita. Da je imao
makar jednu dodatnu soluciju, samo nagovetaj alternative koja
e mu ponuditi svrhu ako omane, prekratio bi ekanje.
Sreom, tu su bili komari.
Lekovi za smirenje nisu odavali prisustvo u organizmu,
nakon popodnevnog sna iz kog se probudio drhtei. Moda je
pretpraznina atmosfera imala lo uticaj na njega, moda bi post-
alo lake ukoliko izdri do februara, hiljadu moda mu se rojilo
u slepoonicama, ali je konano doneo odluku i odustao od bek-
stva. Vie se nije moglo.
Poludee.
Ako ve nije.
Hoe li piti jo neto?, vie anker. Zna ga otkad dolazi
u Kriglu. Uvek druga smena, gotovo uvek ista majica. Nikada ga
nije pitao za ime, ali su ve odavno preli na ti.
111
Razmilja o viskiju, kako bi dobro legao sa pesmom koja
se trenutno vrti, meutim, suvie je skup. Voleo je da pije istu
cugu, da ne mea. Njegov dep podneo bi dve ili tri aice, a
trebalo mu je mnogo vie. Mnogo, mnogo vie.
Daj mi onu domau!
ljiva? Ili kruka?
Kruka.
Rakija je bolja od viskija, po svemu osim po tome to nije
viski. Ne ide uz bluz, a on ne ide bez bluza. Srea da je prestao da
veruje u savrene trenutke.
Sliva se niz grlo kao vatra. Stvarno je brlja. Samo jednom
je pio goru od nje, u brdima pokrivenim snegom. Sea se ledenog
sunca i mraza u nozdrvama, i kako se svetlost prelamala kroz
fau dok se pitao...
Ko bre moe da pije ovu piaku?
Ajde, majore, nemojte biti na kraj srca. Dobra je, bolja
nego nita.
Gleda u malog, pa mu prosto doe ao. Uniforma mu ve-
lika i sav se nakrivio od teine puke na ramenu. I ostali su ug-
lavnom deca, ali ovaj je najsitniji.
ta ti, dete moje, zna o rakiji, kad ni ivot nisi estito
okusio?, pita naglas i ali zbog toga. Umoran je, dosta mu je
svega, pa pravi greke. Vojsci treba dizati moral, a on radi up-
ravo suprotno.
Ne zna nita, kao ni mi. Al ko nas je pitao, majore?,
progovara Dugi. Ima momina dva metra visine, pa mu stalno
zadaje brige kad se prikradaju. Jue je poginuo Branko i svi su
potreseni zbog toga. Zato je i dozvolio da ostanu jedan dan u selu.
Zato im je i dao da piju rakiju. Bili su dovoljno poteni da mu je
prijave, pa nije imao srca da im brani.
112
Gde ste nali ovu fau?, pita ih.
Trea kua odozgo. Zadnja ostala. Ostavili nam kad su
beali, da imamo za Novu godinu!
On gleda u Darka Bogovia i pita se od ega je naprav-
ljen. Zadaje mu najvie brige. Mladi bez emocija, ovek rata.
Znao je za takve primere, ima ih na Balkanu i vie nego dovoljno.
Neki se jednostavno rode sa tim ubilakim genom u sebi i samo
ekaju priliku da dostignu svoj puni potencijal. Oseao je da
Darko jo uvek nije dao svoj maksimum, i nadao se da e ga bog
uzeti k sebi pre nego to bude imao priliku to da doivi.
Jeste li sigurni da je selo prazno?
Sve smo obili majore, svaku kuu. Nema ni leeva.
Gde mogu biti ti ljudi? Okolinu dobro poznaje, nigde
nema peine da se sakrije stotinak dua. U umama bi se smrzli
u roku od nekoliko dana. Ovo selo prazno je mnogo due. Nigde
znakova borbe, nigde traga nestalima. Bie da su odvedeni, pa
pokopani negde.
Sada i to radimo, pomisli on.
Prolog meseca razgovarao je preko sigurne veze sa Po-
tonjcem, dobrim prijateljem i starom vojniinom. Raznela mu
granata stopalo. Razmenili su svega nekoliko reenica, ali je bit-
nije bilo ono to je stari ratnik preutao. Nije se krenulo dobrim
putem, nikako.
Nemojte da se napijete, moramo da poemo im smrkne.
Jasno?
Jasno!
Naputa Kriglu, jer bi sigurno povratio. Ne od alkohola,
ve od nervoze. Uvek je imao osetljiv eludac. Rakija evocira
loe uspomene. Bolje je da misli na Sandru.
113
Sandra rokerka. Slovo srama za svog oca, generala Marka
Babovia. Sea se koliko su mu je puta drugovi opisivali dok bi
dokoliarili u kasarni. Kako se oblai, kako minka, dupe, sise,
ponaanje i sve ostalo. Divio se generalu i pomalo ga alio zbog
toga. Vojska je kao porodica, kada pone da te bije lo glas uje
se daleko. Teko je bilo kriviti ga, jer je svoj ivot posvetio armiji,
a uz to se pria i da je rano izgubio suprugu. Najgore je kada te
saplete roeno dete.
A onda ju je upoznao sasvim sluajno i zauvek promenio
svoje stavove o njoj.
Zaustavila ga je u hodniku.
Oprostite, traim oca. Generala Babovia.
Mislim da je otiao jutros za Kragujevac.
Tuan pogled u njenim oima. Iz-
gledala je drugaije nego u priama drugova.
Bila je aneo.
Kao u bunilu, zapoeo je razgovor, svestan samo potrebe
da ostane to due u njenom prisustvu. Sreom, nije mu branila.
Videli su se i sutradan, i jo mnogo puta posle toga. A onda je,
jedne kine veeri, dok su lutali gradom u potrazi za mestom koje
bi ih ugostilo na jo jednom piu, sudbina uredila da im se usne
spoje u poljubac.
Metalni glas vraa ga u neprijatnu stvarnost ulice.
Izvini drue, izvini... samo da te pitam neto.
Gleda ispijenog narkomana. U poslednje vreme, sve ih
je vie.
Jel ima petsto dinara? Ba sam u problemu...
Razdaljina meu njima se brzo smanjuje, a on nema trunku
volje da ga izbegne, pomeri se u stranu, ili zauzme gard. Najradije
bi mu dao to to trai i potedeo se muke, ali vie nije bio u prilici
da se odrie novca.
114
Nemam nita. Mani se.
Kasno je. Bitanga ga ve grabi za rukav i unosi mu se u lice.
Petlja po depu oigledno da bi ga zastraio, ali nije iskljueno da
ima no, ili neko drugo oruje.
Nemoj me lagati, razume?, tiho sike. Moe da ose-
ti smrad. Pogled se sree sa zastakljenim oima i on shvata da
je mladi pod maskom bolesti koju je sam odabrao, veoma lep.
Rastojanje je savreno. Umesto odgovora elo se sree sa licem
razbojnika i kost puca. Siguran je u to, taj zvuk dovoljno je samo
jednom uti da bi se zauvek pamtio. Nikada nee zaboraviti kako
ulazi u ono to je preostalo od kue i...
Zatie uas.
Naselja nije bilo na mapi.
Odakle god da su doli, dobro su se zabarikadirali i
raspalili po njima. Ne moe da prebroji stradale, zna da samo
juriaju i briu sve pred sobom. Kada konano probiju odbranu,
zatiu svega tri kue, verovatno nekakvo vikend naselje u srenim
vremenima, a sada poslednje uporite pred neminovni poraz.
uje svoje kako se dozivaju, neto je eksplodiralo, ali nema vre-
mena da razmilja o tome. U jednoj od kua moe biti snajper, a
klinci nisu obueni za takve situacije. Nareuje im da pregledaju
bunker, dok on izvidi.
Prva je ista. Samo zalihe hrane koje e im dobro doi.
Dva dana ni zalogaj nisu okusili, i voda je na izmaku. Pogreio
je odreujui smer, ali to ne sme da im prizna. Nema veze im
ovde zavre, pokuae da ih vrati na pravac. Provlai se ispod
tarabe i prelazi kod suseda. Prozor je otvoren, uju se glasovi
borbe i on zauzima poziciju i niani pravo u uas kog se ve dugo
pribojavao.
Darku su pantalone sputene do kolena. Puka na podu,
pitolj u ruci. ena je licem okrenuta ka podu dok je dri za kosu
115
i udara. Sav je u bunilu. Lokva krvi je velika, zubi ostaju u njoj
svaki put kada joj podigne glavu kako bi je opet spustio uz tri-
jumfalan krik. Njegov ivotinjski pogled fksira devojicu, koja
sklupana kraj poreta, oiju rairenih u uasu, gleda prizor.
Vidi, vidi, urla on razdragano. Vidi mamu, pika ti
materina!
Stani! Darko, prestani!
Vidi mamicu! Vidi!
Darko!
On prekida zabavu i pogledi im se sreu. Trenutak je do-
voljan da zna ta treba da uini. Metak promauje glavu i pogaa
ga u rame. Darko kao da nije iznenaen na njegovom licu nema
reakcije. Umesto da uzvrati njemu on ispaljuje hitac u pravcu
devojice.
Stani!
Ubija ga sledeim metkom, ali za malu je kasno. Ostala
je u sedeem poloaju, tiha kao to je i bila. Kako li je ovaj mon-
strum od oveka uspeo da stigne do kue pre njega?
Majore, slomljen glas iza njegovih lea. Majore...
Dugi ga gleda, a oi mu pune suza.
Skrenuo je Dugi. Morao sam ga ubiti.
Majore, vojnik plae. Gleda ga u neverici. Ovo je
previe za njega, samo da ostali izdre. Jo samo malo, dok ih
ne odvede na sigurno. Posle e se pobrinuti da ih vrate kuama.
Videli su dovoljno rata.
Dugi smiri se. Darko je poludeo.
Majore.
ta je, Dugi?
Samo ja sam ostao.
116
Napada se onesvestio ne pustivi glasa. Krv lipti iz po-
lomljenog nosa i sliva se niz obraze. Dobro je to nije morao jo
da ga udara.
Sandra, zaboga gde si?
Samo jednom su se sreli nakon to se vratio sa fronta. Samo
jednom bilo je dovoljno da joj stavi do znanja da je drugaiji od
onog oveka koga je ispratila do konvoja koji e ih zauvek razd-
vojiti. Mnogo stvari je doneo sa sobom, a ona je stajala pred nje-
govim vratima, nita manje srena nego pre. Uz to, po svoj prilici
i verna, a to je bolelo najvie od svega.
ta oekuje, da cvilim od radosti?, upitao ju je.
Tada je jo uvek bio sve. Nije ni mogao da nasluti koliko
e mu biti potrebna. U to vreme, jo uvek je verovao da se sve
stvari mogu ostaviti za sobom.
Zato li je ubio njihovu ljubav?
Mnogo puta je postavljao sebi ovo pitanje, i nikada nije
otkrio odgovor koji bi mu doneo mir. Glava puna starih duhova
pretila je opasnim bolom, i on se skoro nasmeja, konano svestan
vrstine odluke da stavi taku na patnju.
Ove veeri on zna da mora da pronae Sandru.
Zato nema mobilni telefon?
Poznavao je njenu duu, njen temperament tinejderke.
Iako vie nije u dvadesetim, nije bilo anse da propusti petak
vee. Samo je hladne glave trebalo razmisliti o moguim mes-
tima i sigurno e je sresti. Samo dobro razmisliti i pronai e je.
Kada je skrenuo iza ugla, gotovo se sapleo i poljubio beton poput
svog prethodnog sagovornika. Kutija sa cveem. Starica se u prvi
mah uplaila, a onda mehaniki zakretala.
Cvee sine, evo buket za sto dinara! Jo malo baba
ima.
117
Otkud to da prodaje u ovo doba? Nematina u dravi
pomerala je sve granice. Nije znao koliko e morati da luta, pa je
buket moda bolje bilo ostaviti za neki drugi put. Njene sitne oi
mirkaju ispod marame, i dok ih gleda sa gaenjem, jo jednom
dozvoljava da ga preplave seanja...
Neu baba!
Ajde, mora, nita nisi jeo danima. Vratie ti se sna-
ga.
Ona prua svoju krastavu ruku prema njemu. Runa je
toliko da osea kako mu se eludac gri u pokuaju povraanja.
Vie nema ta da izbaci, potpuno je prazan. Baba dri komad
mesa. Jue je kuvala, u prostoriji se jo uvek osea smrad. Vezan
je, ne moe da se brani.
Ajde, zini!
Bei od mene, kurvetino! Ubiu te!
Ona se cereka. Kao u flmovima strave, gleda u njena usta
puna kvarnih kostiju, i pokuava da shvati sve to se dogodilo.
Dugi i on lutali su danima nakon to su pokopali poginule
borce. U prvi mah su se obradovali zalihama, ali je sva hrana
bila pokvarena. Konzerve i pakovanja bez oznake, puni trulih,
ogavnih stvari. Svee vode nigde, ali to ih nije toliko brinulo jer
se jo uvek moglo nakupiti snega.
Stvar je bila utoliko gora, to nije imao pojma gde se nal-
aze. Razum i sve to je tokom kolovanja uio govorili su jedno,
ali je realnost bila potpuno drugaija. Bili su izgubljeni.
Sve vie su se umarali, pogotovo Dugi. Halucinirao je,
glasovi ubijenih su ga proganjali. Voda koju su sakupljali imala
je udan ukus, kao da je zemlja bila zatrovana. Nakon beskrajno
mnogo vremena, kako mu se inilo besciljnog hodanja u krug,
konano se probudio na drugaijem mestu. Njegovu bojazan da
118
su zarobljeni i nadu da su spaeni veoma brzo smenio je uas
spoznaje.
Prljava postelja za koju je bio vezan nalazila se kraj
drvenog stola. Na stolu Dugi, kraj stola poret, a za poretom
baba. Smeje se kada vidi da je budan, pa prilazi i gura mu au
da pije. Ne moe da odvoji pogled od raskomadanog vojnika.
Poznaje mu aku, tetovau na nadlaktici, uniformu. Ona trpa ko-
made u kazan i zadovoljno se smeje.
Jedi, da i tebe ne ubijem.
Kao da eli da mu dokae ozbiljnost, lomi mu mali prst.
Cirkulacija je slaba od kanopaca kojima je vezan, ali otar bol mu
se u sekundi rasplamsava itavim telom. Osea srce kako ludaki
udara i samo eli da sve prestane. Samo je jedan nain. vae, pa
pljune. Jo bola. Okree glavu. Bol. Na kraju proguta.
Tako, tako, lepi moj. Samo jedi.
Ulice su prepune mladog sveta. Parovi, pojedinci, ug-
lavnom pijani, eljni dobre zabave i sreni. Ako uspe da je pronae
moda se i njemu popravi raspoloenje. Pab pred kojim se nalazi
je poznat i budi daleko lepe uspomene.
Poljubi me opet, kae Sandra, dok ga gleda kroz polu-
zatvorene kapke. On se smeje, pribliava joj usne, pa brzo dune u
kriglu i poprska je penom.
Mar stoko, smeje se i udara ga. Onda zadri ruku
na njegovoj i brzo se privue. Ljubi je dugo. Njegova Sandra.
Razmilja o tome kako je svestan svoje sree, i nada se da nikada
nee spoznati stvari koje bi mogle da je pokvare.
Na poznatom mestu sada stoje dva momka. Nazdravljaju.
Od nje ni traga. Zagleda polumrani separe, ank stolice, viri u
enski toalet. Uplakana tinejderka ga ljutito gleda.
119
Alo, bre, ovo je enski!
Pardon.
Izlazi na ulicu. Mora tragati. Bilo bi lake kada bi znao
gde sada ivi. Uvek se gnuala tehnologije. Ostavila je pismo
u sanduetu, nakon to joj je bezbroj puta spustio slualicu, ili
je nemo posmatrao kroz pijunku na vratima, svaki put kada bi
pokuala da izgladi stvari meu njima. Svaki put kada bi samo
pokuala da razgovara.
Ruiasti koverat, njen miris u njemu. Prsten koji pada na
pod i zvuk papira koji razmotava i otkriva sadraj.
Jaje.
Dugi je jednim delom pojeden. Ostatke melje i trpa u tegle,
on joj pomae u tome. Ima ih na desetine.
Nema snage da se suprotstavlja Babi. Ona ima pot-
punu kontrolu nad njim, ne zna kako, ali to osea. Odavno ga
je odvezala. Puta ga da proeta. Selo je mirno i netaknuto, tek
poneka zavesa se pomeri, ali stanovnike ne sree. Ne pomilja da
pobegne. Ako se udalji vie nego to sme, oseti njene kande na
vratu i vraa se nazad. Onda jede, pa zaspi, ukoliko ne mora da
pomae u kuhinji.
Jaje.
Te noi ga budi i daje mu smotuljak papira. Razmotava i
zaueno gleda u nju.
Ako ga razbije ode ti glava, govori mu. Kad izae
odavde, idi samo pravo, dok ne doe do prve raskrnice. Onda e
znati kuda dalje. Kuu e prepoznati. Ui u avliju i zakopaj ga
na pragu. Nemoj brinuti, sada tamo nema nikoga, ali domain e
se uskoro vratiti sa svojima. Ti e ove sihire za njih postaviti.
Bez problema dolazi do cilja, ba kako je stara i rekla.
Velika, oigledno, nekada bogata kua. Prstima vadi zemlju i
120
paljivo zakopava. ini mu se da i on uje glasove kao to je
nekada Dugi, ali oko njega nema niega.
Baba je zadovoljna. Mazi ga.
Bravo sine. Bravo, oi moje.
Trese glavom, pomalo ljut na injenicu da ne moe da
zaboravi. Seanja su slojevita i zadiru duboko, a bio bi najsreniji
kada bi slike iz rata bile slabije. Onda bi nesmetano mogao da
misli na nju. Preteko je ovako.
U Sandrinom papiru nije bilo jajeta, samo rei. Teke rei
koje je toliko puta proitao. Zadavale su tup bol, ali nisu mogle
da izmame suze.
Ljubavi moja,
Nadam se da e me udostojiti itanja
ovih redova. Ne znam ta se desilo. Mogu da
shvatim rat, mogu da pokuam da zamislim
uase koje on nosi sa sobom. Mogu da shvatim
i to to me vie ne eli, ali ne mogu da shva-
tim da ne moe da me pogleda kao oveka i
razgovara sa mnom.
ekala sam te, strpljivo i ponos-
no. Ljubomorno sam uvala svaku emociju,
zamiljajui trenutak kada e se vratiti u moj
ivot. Ali, to se nije dogodio. Ne onako kako
sam elela, kako je trebalo da bude.
Mogu da ti piem kroz ta sam prolazila,
o stvarima uasnim poput samog rata, koje su
se deavale ovde. Neu to uiniti, vie nemam
elju.
Ovo ti piem zato to ne mogu da te
121
napustim u tiini. Vraam ti prsten u nadi da
e jednog dana imati snage da ga da nekom
drugom. To ti elim od srca, s onoliko ara sa
koliko sam i sama elela da ga veno nosim na
ruci.
Stan sam prodala jue. Previe toga u
njemu me vezuje za tebe. U svakom kutku sam
matala o nama, ekala da pozvoni na moja
vrata, sreivala se pred nae odlaske u grad.
Prepun je prolosti. Tata je umro, to si vero-
vatno uo, tako da ionako prevazilazi moje
potrebe. Nas, kako stvari stoje, nikda nee biti
u njemu.
Novu adresu ti neu dati. Nisam ljuta.
Ne elim vie da se nadam. Gotovo je.
elim ti puno sree u ivotu.
S.
Nije ni pomiljao da je krivi zbog onoga na ta ju je sam
naterao. Jedno vreme, dok je magija bluza delovala, teio se da je
tako najbolje za nju. Ipak, duboko u sebi znao je da e doi dan
kada e morati da je pronae.
Gde je mogla da ode?
Negde oko dva posle ponoi postao je svestan neprijatne
verovatnoe neuspeha. Samo gvozdena vojnika volja terala ga
je da nastavi potragu. Kafi, klubovi... ve je rutinski ulazio u
njih i skenirao goste. Nije ga plaila urba, Sandru nije bilo teko
uoiti. Njemu pogotovo.
Samo gledaj i pronai e, govorio je sebi. Mali je ovo
grad, koncentrii se, i gledaj.
122
Gledaj.
Baba ga grabi za glavu i izvlai iz kreveta. Poslednjih
dana sve tee je razdvajao san od jave i trebalo mu je due vre-
mena da se razbudi. Kao da je isisavala ivot iz njega.
ta da gledam?, odgovara on uplaeno.
Gledaj! Kroz prozor!
Meseina obasjava dvorite, vidi se kao na dlanu. Grobna
tiina, ako se izuzmu kripavi udisaji starice i srce koje mu se u
grlo popelo. U dvoritu zakrljala kruka, a u kronji sedi Darko.
Lepo ga vidi, kao po danu. Puku stavio u krilo, pa nemo gleda
u njega.
On je mrtav, govori Babi. Lino sam ga ubio.
Ona se smeje, pa pljune meu prste i mahne rukom.
Hodi vojnie, hodi ovamo!
Darko kao pero skae na zemlju, pa pravo prema prozoru.
Samo je proao kroz zid, i eto ga kraj kreveta. Uniforma zateg-
nuta, kosa oeljana, oi upale u glavu, jedva da se vide.
Stao mirno, pa gleda u njega.
To je tvoj vojnik, vidi kako te gleda, kae stara.
Nije on vie moj vojnik. On je mrtav.
Nita nije mrtvo, pa ni on. Ajde, naredi mu neto.
On uti. Najradije bi zamurio i ekao da ovaj komar
proe, ali strah ga je od babe.
Naredi mu!
Odstupi, vojnie, govori tiho, a Darko se istog trenutka
povlai u oak.
Do rata je verovao samo u slubu. Posle rata, nije sumnjao
123
u postojanje vie sile, ali ju je iskljuivo psovao. Ugledavi Anu,
po prvi put je poeleo da joj se zahvali. Nekada davno njegova
poznanica, a ako se stvari nisu promenile, i Sandrina najbolja pri-
jateljica. Stajala je sa jo dve devojke u redu ispred kioska brze
hrane.
Ana.
Bled pogled, potom osmeh prepoznavanja.
Ej, pa ao.
Prua mu ruku, pridravajui torbicu. Drugarice gledaju u
njega sumnjiavo. Osete da joj je neprijatno.
Kako si?
Dobro sam. Kako si ti?, uzvraa joj pitanje.
Evo, malo iz izlaska...
Bile ste u gradu. Lepo.
Ti?
I ja isto. Krenuo na spavanje, zna kako je, godine su
to.
Ana se smeje i odmahuje glavom. Muan trenutak tiine.
Kako je Sandra, via li je?, reen je da pokua pa ta
bude.
Viamo se. Dobro je.
Nismo se uli dugo.
Znam.
Voleo bih da je vidim.
Ana uti. Defnitivno su jo uvek u dobrim odnosima,
moe da oseti koliko bi mu runih stvari skresala u lice da je u
tome ne spreava vaspitanje.
Da li bi ti bio problem, samo na trenutak?, pokazuje joj
124
rukom da se pomere iz reda.
Ona ga, zaudo, slua.
Moe li mi rei kako da je naem? Ispao sam budala
kada smo nas dvoje u pitanju. Hteo bih samo da je vidim, da se
izvinim.
ovee, ne verujem da ona hoe da te vidi. Mnogo je
patila. Nema pojma kako joj je bilo.
Ana, veruj mi, ne zna ni ti kako je bilo meni.
Ali, jedva se povratila. Samo e napraviti tetu.
Neu. Hajde, Ana, zna koliko sam je voleo.
Ana uti. Dvoumi se.
Mogu ti dati njen broj mobilnog telefona, progovara na-
jzad.
Ne trudi se da prikrije iznenaenje. Sandra je zaista
odluila da promeni nain ivota.
Otkud to da ona ima mobilni?
Svi imaju mobilni. Hoe li da zapie?
Naravno, hvala ti.
Nemoj da joj kae da sam ti ja dala. Izmisli neto. Molim
te.
Nema problema.
urno unosi brojeve u imenik aparata, zahvaljuje se i
odlazi. Imao je sree. Sada jo jedino ostaje da se nada da e hteti
da mu uje glas. Nema vremena za gubljenje, pozvae je im od-
makne niz ulicu.
U jedno je sasvim siguran...
Osea se bolje. Svako jutro je sve snaniji i poinje da
125
razmilja o naputanju matore vetice. Dosta je ovrsnuo, pa lako
podnosi gnusne obroke i tei se injenicom da njegova agonija
nee jo dugo trajati. Jo uvek ne zna u kom pravcu bi mogao da
krene, ali je i smrt od metka bolja od zatoenitva. Samo strpljivo,
i trenutak e doi.
Darko ih ne naputa. Svake noi ga vidi kako stoji u uglu,
posluan, na mestu na koje ga je sam poslao. Ve se navikao na
njega, ne pomilja da mu se ponovo obrati. Njegova tamniarka
ne insistira na tome. I ona kao da ga ne primeuje.
Jedno jutro je ipak drugaije.
Bjeanje moe da zaboravi, kae mu Baba.
to?, pita on. Nije iznenaen to zna za njegove na-
mere, no njene stege su oslabile. Ima utisak kao da bi istog tre-
nutka mogao da ode.
Veliki baksuzluk je bio u onom jajetu, a ti si ga zakopao.
Nee proi nekanjeno zbog toga.
to?
Ko urok postavi, njemu se i vrati. Zlo e da te snae.
Kakvo zlo?
Smrt.
On uti i gleda je. Zna da se ne ali za svata je spo-
sobna, u to je mogao da se uveri. Postaje mu jasno zato ga vie
ne dri tako vrsto. Vezan je daleko ozbiljnijim silama.
Ne boj se. Kada doe vrijeme pustiu te ja na slobodu,
njen krezubi osmeh budi gnev u njemu.
A, kada je to, baba?
Budi strpljiv. Uskoro.
Nije bilo potrebe da se predstavlja, prepoznala mu je
126
glas.
Otkud ti?, Jednostavno i iskreno pitanje, bez trunke
emocija.
Imam jaku potrebu da te vidim.
Nekoliko sekundi tiine sa druge strane.
I sada si toga postao svestan?
Oduvek sam svestan toga.
Opet tiina. Nije hteo da je prekida.
Ne znam ta ti je sada u glavi, ali, ako se ne varam, pruila
sam ti vie nego dovoljno ansi da me vidi.
Koliko god da je savreno delovala, bila je i sujetna.
Molim te, sve mogu da ti objasnim.
Nemoj, prekide ga.
Molim te! Moram da te vidim.
Malo je kasno za objanjenja.
Nikada nije kasno, Sandra.
ovee, prestala sam da oseam bilo ta!
U ovo je poverovao.
Ne traim da se pomirimo, traim da razgovaramo.
Sandra uti. Moe da je zamisli kako grize usnu i uvre pra-
men kose oko prsta. Uvek je to radila kada je sateraju u oak.
Pozovi me sutra. Sada sam umorna.
Sluaj, Sandra. Stvarno nije patetika, ali ja ne znam da
li e me sutra biti. Traim samo da se vidimo i da porazgovara-
mo.
Zato te ne bi bilo? Jesi li bolestan?
Ne.
127
U ta si se onda upetljao?
Nisam se upetljao.
I hoe da se naemo sada? U ovo doba?
Tako je. Doi kod mene.
Kod tebe?
Da.
Ti si lud ovek.
Moda. Ali, ipak doi. Hajde, Sandra, uini to zbog
mene.
Znao je da pristaje i pre nego to je odgovorila. Tiinu sa
druge strane remetilo je njeno disanje.
U redu.
Vratio je telefon u dep. Po prvi put nakon dugo vremena,
urei da se to pre vrati u stan, oseao se onako kako je i treba-
lo.
Mirno!
Vojnici su disciplinovani. Njih desetorica, pod punom
ratnom opremom. Neka lica deluju mu poznato, ali samo Darka
poznaje dobro. Svi su sili sa kruke i postrojili se pred njim. I
baba je prisutna, stoji mu iza lea i apue.
To su Drekovi, due vojnika. Ne idu ni gore ni dole, ve
lutaju po ovom svijetu, zbog grijehova koje su inili.
ta ja da radim sa njima?
Ti e ih voditi u bitku.
Kakvu bitku?
Bitku za njihove due.
128
Ne razumem.
Oni moraju okajati grijehe, inae e se vjeno patiti. Ti
e im komandovati, a tvoj vojnik e vam pokazati put. Puku u
da ti vratim. Ako sve uradi kako treba, slobodan si otii.
Protiv koga se borimo?
Protiv onakvih kakvi su i oni za ivota bili.
Kada kreemo?
Sada.
Darko vodi, oni ga prate. Posmatra im uvela lica, dok
grabe po neravnom umskom tlu. Ne osea nita kao da je i
sam mrtav. Oni ne govore, a ako im izda neku komandu, samo ga
nemo posluaju. Jedva da se vidi prst pred okom.
Odjednom, drvee se proreuje, a pred njima istina. Bri-
san prostor. Na zemlji razapeti atori, i helikopter. No je vedra,
pa se razaznaje straar, ali ini se kao da spava.
Iza njega dve barake, a kraj jedne vezani starac i dete.
Da li je mogue da e da ih uhvate nespremne?
Gleda svoju vojsku, dok razmilja o taktici. Njegovo tam-
novanje uzelo je maha, sve to je ikada nauio ini se nepotreb-
nim. ta moe da naudi armiji mrtvih? Gotovo da se smeje dok
ispunjava svoju beznaajnu ulogu.
Kreni!
Oni ne tre, ve lete. Jedan od krupnijih prolazi kroz usnu-
log vojnika i ostavlja ga da se batrga u lokvi sopstvene krvi. Vrata
prve barake se otvaraju, a puke ispadaju iz ruku pred uasom sa
kojim se sreu. Ipak, neprijatelj je brojniji.
uju se prvi pucnji, ali oni samo usporavaju njegove, bez
vee tete. Kao da se samo zbog seanja na metak zaustave, a
potom ve idueg trenutka nastave svoj pir. Njihove puke ne pu-
129
caju, one kidaju. Ne pada mu na pamet da ulazi u borbu. Lagano
puzi i posmatra prizore pred sobom.
Tada prepoznaje generala Babovia, jasno ga vidi kako
puca u vezanog starca koji pokuava da se oslobodi stega, i uzima
dete za taoca. Polugolo, tanko kao skelet, ono vriti pred prizorom
koji vidi. Dve utvare pokuavaju da dograbe njegovog otmiara,
ali ustuknu svaki put kada mu on prisloni cev uz krhko telo.
Vazduh se kida od buke, dok helikopter odnosi onoga po
iji ivot su doli. Opijen trijumfom, on puca u nejako stvorenje i
puta ga da padne pred utvarnu masu koja urlie od besa.
Umesto spokoja, dovravaju ono to su zapoeli, sa preo-
stalim, ivim vojnicima.
Ui.
Sandra ga gleda nekoliko trenutaka, pa prelazi prag. Go-
dine nisu ostavile traga na njoj, i dalje izgleda kao devojica. Nije
joj prijatno to zakljuava vrata, ali pravi se da je sve u redu.
Evo me, okree se prema njemu i gleda ga u oi. Na
trenutak pomilja da pokua da je poljubi, i pita se da li to ona
oekuje.
Hvala ti to si dola, ozbiljno to misli.
Ona odmahuje glavom. Nudi joj da sedne, i gleda je dok
se sputa u fotelju.
Idem da nam donesem pie.
Donesi fau.
Misli li da e nam toliko trebati?
Vie nita ne mislim.
Odlazi u kuhinju i uzima dve aice. U jednu sipa rakiju
za sebe, dok za Sandru otvara posebnu fau. Pogled mu prelazi
preko pitolja na friideru, i on nehajno prebacuje krpu preko
130
njega. Sve u svoje vreme.
Sandra pije naiskap, sipa opet, pa ponovo popije. Razgo-
vara sa njom mehaniki, govori ono to zna da eli da uje i eka
da rastvor pone da deluje. Nije imao srca da je savlada svesnu,
niti elje da pred njim shvati da ju je jo jednom izdao. Ovako je
bolje.
Konano, ona poinje da govori usporeno, i pada u san.
Ostalo je rutina. Vezuje je vrsto, posebno vodei rauna da joj
usta budu zatvorena. Fotelju okree ka prozoru, dok meseina
obasjava granatu kronju u kojoj sedi Darko. Ludaki kez na mrt-
vom licu otkriva da zna ija se krv pred njim nalazi.
rtva je spremna.
Naputa stan pre nego to vojnik prodre u sobu. Do zore je
ostalo dovoljno vremena. Sumnja da e Sandra imati toliko sree
da se ne probudi. Samo se nada da nee zatei veliki nered kada
se vrati. On, svakako, nee biti taj koji e da uklanja ostatke, ali
mu svejedno ne bi bilo prijatno da je takvu vidi. Pokuae da se
ne obazire i to pre ode u kuhinju.
Tamo se nalazi friider, a na njemu pitolj prekriven
krpom. U pitolju se nalazi samo jedan metak. Sada, kada sa
sigurnou zna da e loza zloinca biti izbrisana, taj metak mu
moe doneti mir.
Negde u daljini prasnu prednovogodinja petarda, ali
vie nita nije moglo da mu probudi seanja. Umesto povratka u
prolost, on konano krenu napred, pevuei davno zaboravljeni
bluz.
131
PAVLE
ZELI
Pavle Zeli je roen 1979. godine u Beogradu, po zanimanju je
diplomirani farmaceut i radi u struci. Prie su mu objavljivane u
Politici, Gradini, Ulaznici, i mnogim drugim knjievnim i
popularnim asopisima kao i u velikom broju antologija u zemlji
i regionu.
Pie flmsku, knjievnu i kritike stripova, kao i eseje za razne
tampane i online asopise.
Urednik je zbirke pria erotske fantastike Ugriz strasti (2007.
godina). Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za
ediciju Prva knjiga, 2009. godine, objavljena mu je zbirka pria
Poslednja velika avantura. Dobitnik je i nagrade Ljubomir
Damnjanovi za godinu 2007/2008 i nagrade za najboljeg mla-
dog strip teoretiara na XI Balkanskoj smotri mladih strip autora
u Leskovcu 2009. godine.
Bio je scenarista veeg broja kratkih stripova, a 2011. godine mu
je objavljen prvi strip album: Druina Dardaneli koji je nacrtao
Dragan Paunovi. Prvi roman Peana hronika mu je objavljen
2013. godine za Lagunu.
132
DEDA MRAZ SA ODELJENJA B
Novogodinja je no, i Deda Mraz se unja hodnicima
bolnice u Tirovoj. Muklo je doba, i niko ga ne uje kada otvori
vrata Odeljenja B. Na prstima prilazi nizu kreveta u kojima lee
deca. Oslune duboko disanje i zadovoljno cokne jezikom.
Ho, ho, ho! Spavaju, ni ne sanjaju ta im se pred nose-
vima deava!
Prebacujui se sa noge na nogu, prilazi jednom krevetu.
Ogromne crne izme zakripe na linoleumu. Deak u krevetu se
promekolji i hrapavo nakalja.
Samo jedno ups! pobegne Deda Mrazu koji zastane
raskreen u pola koraka, sa jednom nogom u vazduhu. Kaalj za-
mukne i deak se, ne otvarajui oi okrene na drugu stranu.
Hi, hi, hi! Oprezan biti moram. Iznenaenje da ne pok-
varim.
Sa udvostruenom panjom prilazi do podnoja i radoz-
nalo skine bolniku kartu sa okvira kreveta. Iskrene tablu prema
meseevoj svetlosti koja obilato nadire kroz ogromne prozore i u
kojoj se kupa cela prostorija.
Miki Rajkovi. I mislio sam da to si. Dobar ove godine
bio si Miki, i poklon vredan sleduje tebi.
Krene da rukom zahvati iza lea, iz prepunog daka ve-
likog koliko i on sam, kada mu neto privue pogled.
133
Hm, hm, hm! A, ta ovo je?
Namesti naoare na vrh nosa da bolje pogleda osnovne
podatke o bolesniku i njegovom stanju.
Termi-nalna faza bub-rene in-suf-cijen-cije, pie ovde.
Slobodnom rukom poe da upka bradu.
Uf, fu, uf! Ovo dobro nikako nije.
Obie krevet i nagnu se nad Mikija. Poslua malo deakovo
otro i plitko disanje, pa ustade vrtei glavom.
Ne, ne, ne! Miki, nov bubreg, ne elektrini voz, treba
ti. Ma, ta priam to! Problem moj to nije, donora za malo dete,
valjda, lako nai je!
Opet uzme u ruke karton. Oekivano vreme ekanja or-
gana: dve godine! Ali, Miki dobar bio je! Zar ne zasluuje ga
ranije? Ne bee nikog da odgovori Deda Mrazu. Utom mu sat na
ruci zvonkim otkucajem objavi da je dva sata posle ponoi.
Podseanje, dobrodolo je. Druge mi nema, moram da
urim. Bezbrojnu decu noas da usreim. Miki, ao mi je, to
bolje neto za tebe nemam, ree Deda Mraz i spusti mu u sjajan,
zeleni papir umotan poklon pod noge. Korakom u kojem je nesta-
lo neto od onog malopreanjeg poleta se dogega do sledeeg
kreveta.
Ljubice, lepotice! Otkud i ti ovde?
Tuce kreveta kasnije, Deda Mraz nije imao volje da napra-
vi i jedan korak vie. Vrea mu skliznu sa ramena i on tromo sede
na nju. Lepo se ulo krckanje osetljivijih poklona, ali on vie nije
o tome mario.
Nikad na pamet palo mi nije, da deci od poklona neto
moe biti potrebnije. Auto i lutka i bicikl ak, a ne srce, jetra i bu-
breg, mrmljao je sebi u bradu Deda Mraz. Reiti to neko drugi
134
e, brinu me brige vanije.
Pogledao je ka Mesecu koji je neumoljivo trasirao svoj
put preko neba, kao najvei asovnik na svetu. I onda ga je pono-
vo presekao zvuk dece koja kalju i jee u snu. Desilo se to skoro
istovremeno, kao da nisu hteli da ga puste, kao da je morao da zna
da ne moe da ode.
A onda, kao da je dobio novu ideju, ustade ponovo i novi
sjaj se pojavi u njegovim oima koje su zverale okolo.
Moda, ipak, ima neeg... samog, na dnu...
Zaronio je u vreu, izbacujui bez reda i obzira pok-
lone upakovane u sjajnu hartiju i obavijene arenim trakama i
manama. Najzad je izronio, drei obema rukama neto neu-
padljivo i obino, predmet koji nije bio ni umotan.
Doktore... Doktore Toiu?
Na te rei, Deda Mraz se okrenuo naglo, samo da bi se
susreo sa mranom siluetom u okviru od svetla kojeg su inila
raskriljena vrata.
Too, ti si?
Deda Mraz je utao, a tvrd izraz mu se navukao na lice. Iz
svetla je iskoraio mlad lekar, sa trodnevnom bradom, u mantilu
koji je noen na previe operacija da bi se iz njega mogla sasvim
isprati krv.
Odgovori mi, molim te, ne zveraj kao neki ludak.
Ne znam ko taj Toi je, Deda Mraz meni je ime,
proaputa starac.
Hajde, bogati, Too, kao da se ne znamo tolike godine...
To sam ja, Damjan. I ta e ti taj kostim, bila je ve podela paketia
za klince danas. Uostalom, ti odavno ve ne radi ovde.
Kao da ga ne uje, ili mu nije stalo, Deda Mraz je nastavio
ka prvom krevetu koji je obiao. Nije stigao do tamo. Put mu je
135
prepreio mladi, koji ga je uhvatio za ramena.
Doktore, saberi se. Znam koliko ti je teko pala penzija,
dao si toliko, ceo svoj ivot klinici, spasao silnu decu, uveo nove
protokole i metode... ali, dosta je, brate. Pusti nas malo da radimo.
Dobro si nas nauio.
Deda Mraz ramenima otrese ruke koje su ga spreavale
i nastavi svoj put. Kada se ponovo naao kraj kreveta Mikija
Rajkovia, neno ga je pogladio po kosici, i spustio omanju kutiju
na krevet, kraj njegovih nogu. Onda je opet uzeo bolniki karton,
i krenuo frenetino neto da pie preko njega.
Hej, ta to bre radi, Too?!, jo jednom se Damjanova
ruka nala na starevom ramenu. Ne sme po tome da vrlja!
Ovoga puta, pokret je bio skoro neprimetan u svojoj br-
zini, i nikako se nije mogao oekivati od do tada usporenog Deda
Mraza. Na grlu mladog doktora se naao skalpel, pritisnut uz ka-
rotidnu arteriju. Pustio je tek par crvenih kapi, jedva da ovlai i
ugreje hladan elik, ali Damjan je znao da je dovoljan tek naj-
manji pokret i rez bi oslobodio fontanu krvi.
Ne! Ne... prekidaj me, proita Deda Mraz kroz zube.
Pobei misao e mi, dodade, sa znatno blaim poluosmehom,
ali i dalje ne miui seivo sa Damjanovog vrata. Udalji polako
se ti, ne smetaj vie meni.
Umesto toga, im je dobio dozvolu, mladi doktor se trgnuo
dalje od otrice, izgubio ravnoteu i gotovo komino se preturio
preko zaboravljenih kolica.
Ho, ho, ho! Odlino, ostani tu zasad, video si ta mogu i
umem...
Da kolje prasad, Damjan sa poda skoro uzviknu
neoekivanu rimu.
-ta?
Kaem, ume da kolje prasad. Ali, i da ih sastavi posle
136
toga. Vrati u normalu, kao da nita nije bilo. Rezovi se skoro
nisu videli, koliko si bio dobar. Sea li se? Too? Sea li se
kako si me uio tome, kako smo vebali zajedno, drhtavi uenik
i beskrajno strpljivi uitelj... Niti jedno dete posle toga mi nije
umrlo na operacionom stolu. Sve zahvaljujui tebi. Postao sam i
naelnik, sve to zahvaljujui vetini koju si mi usadio. Uprkos
nareenju, Damjan je ustajao sa zemlje. Too, ne znam ta ti se
desilo, uo sam prie, ali nisam u to verovao. Da si skrenuo, da
dolazi na kliniku, dosauje ljudima, hoe da operie... Ti nisi
Deda Mraz. On ne postoji. Ti si Mihailo Toi, primarijus i leg-
enda ove klinike i deije hirurgije u Srbiji. Nisi ak ni toliko star,
moda ne ovde, ali sigurno ima mesta gde jo moe...
uti, molim te uti. Ti ne zna, ne zna kako je...
Damjan mu nije prilazio, samo je umirujue pruio ruke
pred sebe. A onda je primetio drugu ruku, onu kojom je jo drao
metalnu tablu sa kreveta. Tresla se nekontrolisano, podrhtavajui
kao da je drma struja niskog napona. Tek sada ga je sagledao
kako treba, bolesnog starca, u prevelikom i jeftinom odelu Deda
Mraza, koje je tuno visilo sa mravog tela i ve se pocepalo na
nekoliko mesta. Samo su brkovi i brada delovali kao pravi, ali su
i oni bili puni mrvica, pouteli i masni.
Zautao je, ali zato je starac nastavio:
Sedi na ta kolica. I da vie nisi pisnuo.
Ponovo mu je pripretio skalpelom i Damjan je konano
odustao. Nije vie bilo rima, niti ijednog drugog traga dedamra-
zovskog ponaanja, primeti Damjan dok ga je njegov bivi men-
tor vezivao ime god je mogao crevima za povesku, zavojima
i posteljinom. Ipak, oseao je i jasno video toliko onog starog
Toe u ovoj karikaturi, i zato nije vie protestovao, pa ak ni gajio
ikakvu sumnju da e na bilo koji nain nauditi deci. Toliko ih je
voleo. Moda i previe, pomisli Damjan, pitajui se koliko je jo
toga stari doktor usadio u njega.
Kada je zavrio, i sam mladi je nalikovao novogodinjem
137
poklonu, dodue krajnje neveto upakovanom. I smesta, kao da mu
vie uopte nije vaan, Deda Mraz je nastavio sa svojim poslom.
Brzo, pa sve bre, skakutao je od jednog do drugog leaja, vadio
nove i nove kutije iz vree kojoj kao da nije bilo dna, i ostavljao
ih kraj kreveta, uz obavezne ispisane opaske na bolnikim kar-
tonima.
Dok je zavrio, i Damjan je uspeo da se oslobodi nejakih
veza i ponovo nae na nogama. Ipak, pouen iskustvom, saekao
je da starac zavri ta je poeo, i tek onda mu se suprostavio.
ta je u kutijama? Kakvi su to pokloni?
Deda Mraz nije izgledao iznenaeno. Oni najvaniji, bez
kojih ne mogu.
ta?, hteo je opet da ga upita, da bi smesta, na nejakom
svetlu iz hodnika, prepoznao najbliu tajanstvenu kutiju. Iako nije
imala uobiajene oznake, bez sumnje se radilo o minijaturnoj kuti-
ji za prenos organa. Osvrnuo se, pa zatim i okrenuo tri stotine i
ezdeset stepeni, a svuda oko njega su bile iste kutije, vee i manje,
rasute po bolesnikim krevetima usnule dece na odeljenju B,
odeljenju gde deca lee dok oekuju te iste organe. Odeljenje gde
neretko i umiru, nikada ih ne doekavi.
To... Deda Mraze, oda-odakle ti ovi... pokloni?, jedva
je naterao sebe da postavi pitanje.
Stari doktor ga je pogledao sa nepojmljivom tugom u
oima. Ovo su dani kada ne nedostaje organa. Mnogo pijanih
vozaa, mnogo nepotrebnih nesrea...
Ukrao si ih!? skoro povika Damjan, i odmah se ujede
za jezik kada se nekoliko dece neprijatno promekoljilo. Pa ti si
potpuno lud, reao je mladi kroz zube. Zna li ta e ti uraditi
zbog ovoga? Strpae te u zatvor, ne, u ludaru, do kraja ivota!
Zar? Nisi li sam rekao kako je taj... Toi, umeo da see
tako da se posle ni trag ne vidi? Vlasnici ovih organa su pokojni i
pokopani. I niko nita nije primetio. Ovim to radimo emo samo
138
crvima uskratiti obrok vie. A mi, mi moemo dati celoj ovoj sobi
nov ivot. Na poklon.
Mi?! Koji mi?
Malo po malo, skoro neprimetno, Deda Mraz je uzmicao
od Damjana, i sad je iznenada jednu nogu prebacio kroz prozor na
samom dnu duge sobe. Umesto da ita vie kae, samo je onom
drhtavom rukom odmahnuo, i bacio se napolje.
DEDA MRAZE!
Damjan je pritrao prozoru i isturio pola tela na leden
vazduh. Nije video nita, ni pravo ispod, na betonu tri sprata dole,
niti u okolini koju su kiljave, skromno okiene uline svetiljke
neravnomerno obasjavale. Uinilo mu se za trenutak da je neto
zaklonilo Mesec, ali dok je bacio pogled ka njemu, ve je nestalo,
ta god da je to bilo.
Nije ni mogao vie da gleda, jer je njegov povik konano
probudio maliane, i doveo stranu glavnu sestru Stanu u sobu.
Doktore Subotiu! Da vas bude sram tog slavnog prezi-
mena! Na ta to lii, budite decu u pola noi!
Pre nego to je Damjan stigao da kae ita, Stana je ve
bila kraj onih najuznemirenijih, smirujui ih i uukavajui nazad
u postelju. Nije proputala da ga prostreli pogledom, dok je trala
od jednog do drugog kreveta, a Damjan je i dalje mogao samo da
stoji kraj prozora, i zvera u novogodinju no.
Kada je konano zavrila, prila mu je i konspirativno ga
upitala: Doktore... ta e sve one kutije po dejim krevetima.
Zvirnula sam u par. Znate li ta je unutra?
Znam, suvo odgovori Damjan. I ao mi je to sam
probudio decu, ali bojim se da nee jo dugo moi da spavaju.
Zamoliu vas da mi pozovete deurnu ekipu za transplantaciju... U
stvari, zvaemo sve koji rade transplantacije, ovde, na Klinikom,
svuda. Trebae nam sve vete i obuene ruke koje moemo da do-
bijemo. Ne zanima me ako su u provodu, ako spavaju, ta god da
139
rade, moraju biti ovde koliko odmah. Uzdam se u vaih etrdeset
godina slube da znate kako da ih dovedete. I otvoriemo sve
sale. Noas ovde niko nee spavati.
Stana ga je samo gledala, ali Damjan nije ni za trenutak
sumnjao da e uraditi sve to bude traio od nje. Video je isti ar
koji je sve te godine imao i Toi, ar koji je svakog jutra susretao
u ogledalu.
Borie se za tu decu do kraja.
I jo jedna stvar, ree, kada je sestra ve krenula da se
udaljava od njega i da hitrim prstima poziva prvi broj na mobil-
nom telefonu. Vi nita niste znali. Ja u preuzeti svu odgovor-
nost.
Ne lupajte, odbrusi mu glavna sestra. Prvi put u ivotu
ju je video nasmejanu. I pustite me da radim.
Znao je da je ovo kraj njegove karijere. Moda e uspeti
da izgura ovu no, da urui sve poklone deci sa odeljenja B, ali
neko e ve sutra poeti da postavlja neugodna pitanja, a on nee
imati odgovor ni na jedno. Iz nekog razloga, nije ga bilo briga.
Poeo je da pevui sam za sebe a osmeh mu se nije skidao
sa lica:
Deda Mraze, Deda Mraze,
Ne skrei sa staze,
ne oklevaj ne dremaj
ve poklone spremaj...
140
MILO
PETKOVI
Milo Petkovi roen je leta Gospodnjeg 1986. godine u Niu.
Spada u grupu najmlaih i najproduktivnijih pisaca epske fantas-
tike u regionu.
Autor je trilogije Vukovi Sudbine koja je tampana u tri izdanja,
romana Perunov Hroniar (Portalibris 2012) i nastavka Rog
Slovenskih Bogova (Portalibris 2013) za koji je aprila 2013. go-
dine dobio Medijaninu nagradu Sveta Petka. Za 2014. najavljen
je i trei deo trilogije Perunov Hroniar, pod naslovom apat
avolje Varoi i novo, etvrto izdanje Vukova Sudbine. ivi u
Niu, oenjen je, ima erku.
141
DAROVI IZ SANDUKA
London, 28. decembar, godina nepoznata
Crna koprena noi neujno se spustila na usnuli London
okovan ledenim, zimskim lancima. Vetrovi su veselo pucketali
svojim korbaima po pustim ulicama, pod svetlou ulinih fenjera
i prozirnog meseca. Poigravali su se sa krupnim pahuljama kao da
su polen zimskog cvea iz nordijskih legendi.
Sve to je sa prozora svog kabineta posmatrao mladi bri-
tanski naunik, mislei kako ne bi bilo nimalo prijatno ekati na-
polju. Zato je i uzeo kljueve Prirodnjakog muzeja od starog
Henrija, nonog uvara, i dao mu slobodno. U jednoj ruci drao
je zamagljenu au ispunjenju dobrim zlatastim brendijem, a u
drugoj tap kojim je pomerio zavesu.
Ovako izgleda pakao kada se smrzne, ree vie sebi
nego prijatelju koji je sedeo u mekanoj fotelji, sa nogama podig-
nutim na radni sto i eirom preko oiju. On se samo promekoljio
i pucnuo prstima koje je, upletene, drao na stomaku.
Hauarde, ta misli, hoe li doi? upitao je dremljivog
prijatelja. Iskapio je brendi do kraja, odloio au na stoi i poeo
nervozno da koraa po kabinetu.
Naravno, Filijase... Nemoj da brine, nego bolje namakni
zavesu, zna da niko ne sme da zna da smo bili ovde.
Znam, Hauarde, ali nema nikog dovoljno ludog da sada
142
bude napolju, po ovom kijametu. Uostalom, ja radim ovde, tako
da...
Tu Filijas zastade, videvi obrise crne koije koja se
pribliavala muzeju. Nadao se da e se zaustaviti pred ulazom.
Kada se to, nekoliko trenutaka kasnije zaista i desilo, Filijas odah-
nu i bez rei napusti kabinet. Pre toga je uputio prezrivi pogled
prijatelju koji je uveliko hrkao u fotelji. Dogovor je bio da gosta
saeka na stranjim vratima muzeja. Svaki sekund proveden u
ekanju trajao je kao sat, ne toliko zbog mraka, koliko zbog prov-
ale koja se desila pre dve veeri. Hrabrost mu, inae, ne bee jaa
strana. Kada je zauo tri ravna udarca u vrata, Filijas Fog posegnu
za kljuem, udenu ga u bravu i otvori ih. Odmah je pruio ruku
pozdrava prema gostu, ali...
Ovaj kao da je ne vide, hitro ueta unutra i sam zatvori
vrata za sobom.
Tek tada su se rukovali: Filijas se zadovoljno osmehivao,
dok je viljasti ovek srednjih godina piljio u neku taku iza nje-
ga.
Dobro mi doli detektive... Dobro mi doli.
Nadam se da me niste uzaludno izvlaili iz stana, gosn
Fog. Mada... ionako u poslednje vreme ne radim ba nita ko-
risno, ree ovaj, rugajui se samom sebi.
Verujem da vi uvek radite neto korisno, gospodine Hol-
ms. ta vie, prokleto sam siguran u to.
Nemojte mi laskati, nemamo vremena za to. Vodite
me...
Kada su uli u kabinet, zatekli su Filijasovog prijatelja u
dubokom snu. Uprkos nevetom kaljanju, Fog nije uspevao da
ga probudi, te ga je tapom udario po vrhu leve cipele. Ovaj se
umalo nije prevrnuo, pa krenu sa psovkama, ali kada vide da je
njihov gost stigao, uspravi se kao pitomac zateen u krevetu nakon
jutarnjeg podizanja zastave, i pozdravi ga klimanjem glavom.
143
Imate moje potovanje, gospodine Karter, ree erlok
Holms ljubazno i prui ruku ka uvenom arheologu. Kako ste?
Penzionerski... Hvala na pitanju. Od kad sam se vratio iz
Egipta, ne mogu da se naviknem na ovo nae, prokleto vreme.
U potpunosti vas razumem. Moj prijatelj, doktor Votson,
dugo je imao sline probleme nakon povratka iz Indije.
Karter se blago osmehnuo uvi ovo, te se okrenuo ka
Filijasu i krajnje neoekivano uskliknuo: Pobogu, prijatelju, ta
e vama taj cilindar na glavi? Nismo na ulici... u vaem smo kabi-
netu.
Moj cilindar je moja lina stvar i... moj zatitni znak. Vi
ste ve zauzeli brkove i nemate potrebu da ih stalno skidate, ba
kao to gospodin Holms ne mora da skida svoj orlovski... tu Fili-
jas zastade, shvativi ta je upravo krenuo da kae, te pocrvene u
licu kao svea paprika.
Hteli ste da kaete nos. Opustite se, gosn Fil, nimalo
vam ne zameram. Starom njukalu kakav sam ja nos i treba da
bude... kako ste ono rekli, da... zatitni znak.
Da preemo na stvar. Znate li zato smo vas pozvali
ovde?, upita Holmsa Hauard Karter.
Dakako. itao sam u svim novinama o misterioznoj
provali, ali... Zvanian policijski izvetaj je neto detaljniji, a u
njemu sam video da nita ne nedostaje iz muzeja. Morate priznati
da je to krajnje udno.
Ba tako. Ono to je jo interesantnije provalnici uopte
nisu bili u izlobenim odajama, ve u podrumu. On nam slui kao
skladite za manje bitne, neatraktivne eksponate..., poe da se
pravda Fog, ali ga erlok presee pitanjem: Vrata koja su obi-
jena vode u podrum?
Poto je Filijas potvrdno klimnuo glavom, erlok dodade:
Vodite me tamo. Vama ili vaim kolegama su eksponati iz pod-
ruma neatraktivni i manje vani, ali to moda nije bio sluaj i sa
144
provalnicima, zar ne?
Dobro razmiljanje, mada... Gledali smo po spisku, ni
tamo nita ne fali, suvereno ree Fog.
Prepustite to meni. Sumnjam da je neko provalio u pod-
rum muzeja samo da bi sklonio od hladnoe. Imate li kod sebe taj
spisak?
Fog potvrdno klimnu glavom i izvadi izguvani sveanj
papira iz unutranjeg depa crnog kaputa. Pruio ga je Holmsu,
ali ga ovaj ni ne pogleda, ve kratko ree:
Dobro. Nee nam trebati. Vodite me sada u podrum.
Fog ostade skamenjen, zbunjen i pomalo uvreen, a Karter
umalo ne prasnu u smeh. Rukama je prekrivao usta, ne bi li dre-
knuo na sav glas. Umesto njega to je uinio Holms:
Gospodo! Dosta je bilo, vreme je za pokret! Treba li da
ponavljam...?
Filijas odmahnu rukom u kojoj je jo uvek stezao spisak
i povede ih hodnikom do stepenita. Kada se okrenuo, vide na
krajiku Karterovih usana blagi, podrugljivi osmeh.

* * *
Kada su se kripava vrata podruma otvorila, otkrie im
zamraenu odaju i nejasne obrise golemih, drvenih kutija za
skladitenje eksponata. Filijas Fog je, u maniru slepog oveka,
napipao povrinu pranjavog kredenca na kojem je uvar Henri
obino ostavljao gasnu lampu. Na njegovu sreu, i sada je bila
upravo tu.
Prva ibica se slomila, ali Fog nije imao obiaj da psuje
(maniri, pre svega) , tako da je uspeo iz drugog pokuaja. Kada
je stari, rom naeti fenjer podigao iznad glave rasterao je tamu i
145
uveo ih u lavirint ije su zidove sainjavale drvene kutije, mnotvo
raznoraznih, uglavnom kamenih statua i pomagala za prenoenje
istih. Vazduh je mirisao na prainu, prainu... i opet prainu. Ar-
heolozi i naunici po nepisanom pravilu vole prainu, ili su barem
naviknuti na istu, dok su detektivi ravnoduni na njen miris, ali...
Ona im moe rei mnogo vie nego to bi arheolozi i naunici i
mogli pomisliti.
Ovo nisu obijena vrata, zar ne?, upita Foga Holms i prs-
tom mu pokaza na vrata na koja su uli u podrum muzeja.
Ne, nisu, gospodine Holms. Pratite me.
Fog ih je poveo kroz pranjavi lavirint do istonog dela. Tu
su se nalazile stepenice i staza kojom su se na tokovima muzejskih
kolica eksponati unosili u skladite. Ovo su vrata koja su obijena
pre dve veeri.
erlok Holms se zadovoljno osmehnuo, popeo stepenica-
ma do elinih vratnica i rukom pokazao Fogu da mu se pridrui.
Karter je ostao u podnoju i iskoristio trenutak da pripali ciga-
retu.
Fogu je bilo jasno da detektivu treba svetlost kako bi
mogao da osmotri bravu, ba kao i kljuevi, te mu je dodao fenjer
i izvadio zveckavi sveanj iz unutranjeg depa. Nakon to je pri-
palio lulu, Holms je prineo fenjer i zadovoljno mrmorio neto sebi
bradu. Da... Hm... Da... Ba kao to sam i pretpostavljao...
ta to?, radoznalo ciknu Fog.
Morate biti strpljivi, gosn Fil. Ako ste pronali eljeni
klju, prestanite da zveckate njime ve ga ubacite u bravu...
Ometate me u odsudnim trenucima inspiracije, ree Holms
prilino strogim glasom, dok je vrhom prsta lagano prelazio po
povrini mesingane kvake. Nakon to je Fog ubacio klju, detek-
tiv ga okrenu i brava kljocnu. Otkljuavao ih je i zakljuavao
nekoliko puta, da bi na kraju pogledao proreze u vratnicama.
Od spolja je navirao talas ledenog vazduha, propraen hordom
146
golemih pahulja od kojih se nije videlo gotovo nita.
Dovoljno je, gosn Fil, sada moete zakljuati vrata.
Daete mi taj fenjer, ree Holms i uzme ga od mladog britan-
skog naunika. Krenuo je laganim koracima ka dubini mranog
lavirinta, pukajui pritom lulu od kedrovine. Odavao je oblaie
sivkastog dima poput udnovate lokomotive. Usput je nastavio sa
nerazgovetnim mrmorenjem.
Dvojica prijatelja se zgledae i krenue da prate uvenog
osobenjaka iz Bejkerove ulice, sve dok ovaj nije nestao u jed-
nom od hodnika. Svetlost im je dopirala sa desne strane, te kada
stigoe do dve hrpe golemih sanduka, zatekoe Holmsa kako
lei na pranjavom podu, dok je fenjer stajao kraj njegove glave.
Samo zahvaljujui izrazu lica i stanci u mrmorenju, pomislili su
da je detektiv primetio neto neobino, ali... Holms ne ree nita,
ve ustade i uzvera se na oblinji sanduk. Fenjer mu je ponovo
bio u ruci, dok su Karter u Fog ostali nema, zbunjena publika.
Iznad drvenih sanduka mogao se videti niz uskih prozora koji su
gledali na ulicu. Sa spoljne strane bili su u visini nonih lanaka,
ali sa unutranje, gotovo na sedam stopa visine.
Nisu ba najbolje videli ta je Holms akao oko prozora,
ali se iznenadie i ustuknue po korak-dva unazad kada on doskoi
sa kutije pravo pred njih. Ispustio je jo jedan kolut dima, pravo u
lice Filijasa Foga koji se zakaljao, i rekao: Polako stvaram sliku
onoga to se desilo, prijatelju. Ostaje samo jo jedan, eventualno
dva detalja.
Filijas zadovoljno klimnu glavom, a Holms krenu dalje
niz hodnik, sve do orsokaka koji se zavravao policama preplav-
ljenim hrpom starih, pranjavih knjiga. I ovde su bone zidove
inili drveni sanduci i kutije razliitih veliina i oblika.
Detektiv je dvojici domaina pokazao da ostanu iza njega,
te je ponovio izleavanje po podu, da bi naposletku dopuzao do
polica. Tu je, pomaui se lupom, posmatrao knjige, vadio ih i
ponovo vraao nazad. To je potrajalo dobrih etvrt sata, da bi se
147
na kraju, pranjaviji od knjiga, Holms vratio do njih i pruio im
dve. Jedna bee pozamana, u povezu od crne koe i sa ukrasnim,
mesinganim ivicama. Iako behu u polutami, Fog je uspeo da ra-
zazna kitnjasta, zlatna slova: The History of Balkan. Druga je
delovala obino, na sivkastoj korici se nije mogao proitati izli-
zani naslov; delovala je prastaro.
Priuvajte mi ovo, treba mi... jo nekoliko trenutaka,
ree sigurnim glasom i ode do naslaganih kutija sa leve strane.
Neke su bile pokrivene nekada belim aravima, te ih je Holms
ustro otkrivao, mrmljao neto i ponovo ih prekrivao. Ceo ovaj
njegov performans, metode, ako se tako uopte i mogu nazvati,
ostavljale su utisak da je pred Fogom i Karterom amater, var-
alica, moda ak i ludak, ali... Holmsova reputacija bila je be-
sprekorna, zato ga je Fog i zvao u pomo. Nije mogao da provede
novogodinje praznike, a da ne pokua da ue u trag misterioznim
provalnicima koji nisu ukrali ama ba nita. Mislio je, zapravo,
bio je siguran da je erlok Holms pravi ovek za reavanje ovog
problema.
Gospodo, zavrio sam. Mozaik je sklopljen. Krenite sa
mnom do vrata, pa emo posle do kancelarije. Imamo mnogo toga
da prodiskutujemo, uz brendi, razume se, ree pomalo teatralno
detektiv i osmehnu se zlokobno, poput vuka koji je dve ovce sat-
erao uza zid obora.
Fog i Karter bez rei krenue za njim, i kada su stigli do
podnoja stepenita, stadoe. Holms se popeo gore, do vrata, i
rukom pokazao Fogu da mu dobaci sveanj kljueva. Otkluao ih
je, i dok su pahulje navirale unutra, ponosno ree: Za poetak,
otkriu vam samo jedan mali deli mozaika, a ostalo... ostalo
emo uz onaj brendi.
Pretvorili smo se u uho, detektive, ree Karter.
Vidite... Stvar je prosta... Te fatalne noi niko nije uao
kroz ova vrata.
Kako? Kako nije?, zbunjeno e Fog.
148
Tako lepo nije. Ali... Neko je izaao, a ve sada imam
ideju ko bi, ili ta bi, to moglo da bude.
Fog, uvi ovo, proguta knedlu, i uputi zabrinut pogled
svom prijatelju. Arheolog mu nije uzvratio, ve je, zabezeknut,
zurio u Holmsa ije su oi sjale kao par zlokobnih, zalutalih svi-
taca.
* * *
Sada je Holms sedeo za stolom, a Karter i Fog stajae
kao dva osuenika pred sudijom koji se sprema da ih, u najbolju
ruku, poasti doivotnom robijom. Prolo je nekoliko trenutaka
neprijatne tiine, nakon koje se detektiv nakaljao kako bi njih
dvojicu pripremio na monolog. A i sami su rekli da su se pret-
vorili u uho.
Gospodo, sve to se mislilo ovih dana, a vezano je za
provalu, velika je zabluda. Ponavljam: niko nije razvalio vrata
podruma, barem ne sa spoljne strane.
Nastavite, procedio je Hauard Karter, dok je Fog ner-
vozno grickao nokte, zaboravivi na manire.
Hvala. Vratiu se na taj deo malo kasnije. Ono to sam
zakljuio je da je te noi u podrumu bio samo jedan jedini proval-
nik. Malo su mi smetali tragovi Jardovaca, ali sam gotovo siguran
u svoju tvrdnju.
Ali, malopre ste rekli da je vie njih napustilo podrum, a
sada demantujete sami sebe, skoro ljutito ree Fog.
Polako, gosn Fil, polako... Pokaite malo strpljenja.
Poto je Fog potvrdno klimnuo glavom, erlok nastavi svoju
priu. Vidite, taj provalnik uao je kroz prozor, onaj do kojeg
sam se penjao... Slabo dihtuje. Pretpostavljam da uvar njega ko-
risti kada provetrava podrumske prostorije, zar ne?
149
Fog ponovo klimnu, shvativi da, bar za sada, Holms
zdravo rasuuje. Naravno, detektiv nikako nije mogao znati da
matora pijandura Henri koristi ba taj prozor za provetravanje.
Naime, taj neko je zamenio jedno od etvrtastih staka-
la manjim paretom za koje sam odmah primetio da je... kako
bih rekao... previe novo. Da. Umesto lepka je koristio obian
svearski vosak tako da je lako skinuo staklo, proturio ruku kako
bi otvorio rezu, uao, izaao i, zatim, staklo vratio nazad.
Fascinantna pretpostavka, proapta Karter oduevljeno,
ali mu Holms ree: Daleko je to od pretpostavke, dragi moj
gospodine... To je ono to se desilo. Dalje... Taj neko, veoma
nepaljivo, ili previe samouvereno, doskoio je sa kutija na pod
i ostavio trag. Naravno, nije raunao da e posle policije doi i
niko drugi do erlok Holms.
U nekoj drugoj situaciji dvojica starih prijatelja bi se gro-
hotno nasmejala, ali sada... Sada su ostali vie nego ozbiljni. To je
bio znak koji je Holmsu kazivao da nastavi sa izlaganjem.
Na misteriozni provanik nije ba najsrenije izabrao
obuu te veeri. Naime, odmah sam uvideo da je u talogu praine,
visokim potpeticama, prilikom doskoka, ostavio jasan trag. Ono
to je jo interesantnije, jasno se vide inicijali: nije mi trebala ni
lupa za to! Inae, inicijali na onu su D.G.
Kazuje li vam to neto odreenije... moda? Fog je do
sada bio fasciniran onim to je Holms prikazao, oekivao je pot-
vrdan odgovor, ali... Detektiv je, izgleda, uvao neke injenice za
kasnije.
Kazuje mi mnogo vie, nego li hrpa tragova koje su os-
tavili pripadnici policije, da. Nekoliko pretpostavki imam, ali ne
bih o njima, bar ne dok sa vama ne podelim i ostala... otkria.
Uslov za to bio je brendi, koji je svima nasuo Fog. Tiho
nazdravie te Holms nastavi sa izlaganjem.
Pitate se sigurno kako sam znao da je na provalnik
150
otiao do knjiga. Priznau vam: nisam imao pojma, tragovi su me
odveli do tamo. D. G. je znao ta trai i gde se to nalazi, otiao je
pravo do polica.
Kako znate da su ga zanimale ba ove dve knjige?, ree
Karter i uperi prst u zagonetnog detektiva.
Mala ispravka ne samo te dve. Bila je i trea.
Ali, kako, pobuni se Fog, utvreno je da nita nije
nestalo iz muzeja?
Holms kao da nije uo njegove rei, ostavi sada praznu
au na sto i uze golemu crnu knjigu. Vidite, na hrbatu ove knjige
jasno se vide otisci prstiju, dodue, u rukavicama. Svei su, to mi
je apnula praina. Nakon nekoliko trenutaka smejuljenja, nas-
tavio je: Pripiite to maloj nepanji ili, moda, bahatosti naeg
D. G.-a, kako vam volja. Defnitivno, veoma mu se urilo. Poto
im je pokazao tragove na hrbatu, uze drugu knjigu. Ovde je bio
jo bahatiji... Vidite, knjiga je prastara, papir previe tanak... Do-
voljno je da samo malo ustrije prelistate stranice i naneete joj
nekoliko rana. Listajui je pred njima, Holms im pokaza mesta
na kojima su vrhovi nekih stranica okrnjeni. Inae, u pitanju je
nekakav dnevnik. Na latinskom.
Kako znate da se to nije desilo ranije? Ovo Karterovo
pitanje oduevilo je Foga: pomislio je da detektiv ovoga puta nee
imati adekvatan odgovor.
Ne mogu vam rei. To pripiite mom estom ulu.
Neka bude tako, frknu Fog. ta je sa treom knjigom?
Holms posegnu rukom ispod kaputa i iz unutranjeg depa
izvadi treu knjigu. Bee udnog formata, duguljasta i uzana,
tamnoplave boje. Istorija britanskih zamkova, proita naglas
Holms i poe da je lista. Neete mi zameriti, ostavio sam nju za
kraj, videete i zato.
Dvojicu prijatelja vie je udilo to to je Holms knjigu
uzeo u podrumu i stavio je u svoj dep, nego li bilo ta drugo.
151
Ipak, to ne bee prva udna stvar te veeri, a znali su da e ih biti
jo, verovatno jo udnijih.
Negde pri kraju knjige Holms zastade, okrenu knjigu ka
Fogu i Karteru i ponosno ree: Bili ste u pravu, nita ne nedostaje
iz podruma, ali... Neko je iz ove knjige istrgao etiri lista. Zaista,
videlo se da su listovi iz te knjige grubo pocepani.
Lako emo zakljuiti ta nedostaje, na provalnik je zab-
oravio da pocepa i sadraj, ree Holms, liznu kaiprst i okrenu
poslednji list. Nekoliko sekundi kasnije gotovo da uzviknu: Za-
mak Vorvik!
Jedan od najznaajnijih, proaptao je Fog, a Karter se
nadovezao: Znam gotovo sve o tom velelepnom zdanju.
Sluam vas, gosn Kartere, mada i sam znam poneto,
promrmlja erlok Holms.
Izgraen je na razmeu desetog i jedanaestog veka,
za erla od Vorvika. Kroz vekove je predstavljao glavno sedite
engleske vojske u centralnom delu ostrva. Ali... ima i mraniju
stranu.
Nastavite, i ja se pretvorih u uho. Iako je gotovo sve to
je Holms govorio imalo aljiv karakter, izraz na njegovom licu
govorio je suprotno.
Tamnice koje su tamo... Holmse... U njima se i dan-da-
nas uvaju sprave za muenje. A i svi znaju legendu o duhu lor-
da Fulkea Grevila koji, navodno, luta hodnicima zamka. Ovde
Karter zastade i pogledom potrai podrku svog prijatelja. Fog je,
poput deteta, klimao glavom i govorio: Da, da. Puno puta sam
uo tu priu... zaista jesam.
E pa, gospodo, doli smo do kraja... Sada me dobro
sluajte, ovo u rei samo jednom.
Fog i Karter se ponovo pretvorie u uho.
152
* * *
Tvrdite da nedostaje sadrina tri drvena sanduka... Ali,
kako? Fog se, po ko zna koji put te veeri naao u udu, ali
Holms bee miran i staloen kao kakav psihijatar.
Pogledajte u spisak, sada nam je potreban. ta pie? ta se
nalazilo u kovezima koji su bili prekriveni belim aravima?
Nekoliko trenutaka kasnije, Filijas Fog, bled kao krpa,
tiho procedi kroz zube: Pie da nikada nisu otvarani... Ne mogu
da verujem. Sa strane je pribeleeno da su u pitanju neke nevane
stvari doneene sa... sa Balkana. Odbor muzeja ih je odmah poslao
u skladite.
Naravno, koga briga za Srbe... Sorabe... Jugoslovene...
Slovene... Nazovite ih kako vam volja, oni ni sami ne znaju ko
su. Oni nemaju zlato i dragulje poput Egipana, statue sline
grkim ili rimskim, oruja i oklope kakve su pravili Nordijci ili
Istonjaci. Ne. Ipak, neto vredno naem provalniku je izneeno
iz tih kovega, ili... ili je samo izalo napolje.
Karteru nije bilo nimalo prijatno da slua sve ovo, kao
oveku koji je otkrio Tutankamonovu grobnicu i, grubo reeno,
poharao vei deo Doline kraljeva. Fogu je, s druge strane, strah
okupirao celo bie, toliko da nije imao snage da bilo ta kae.
Na provalnik je uao kroz prozor, utvrdili smo ve kako,
zapoe Holms, ne elevi da eka pitanja i potpitanja domaina.
Doskoio je na pod, uzeo ove tri knjige koje stoje preda mnom
i uradio neto to u znati sutra... Ipak, ono to znam, na osnovu
tragova na kovezima: neto je napustilo podrum tako to je raz-
valilo vrata. Teoretski gledano, D.G. je moda, u meuvremenu,
napustio podrum, te se kroz prozor ponovo vratio da sredi nered i
prikrije tragove... to je, dodajem, uradio vie nego traljavo.
ta nam je initi?, upita zabrinuti Fog, koji jo uvek nije
153
bio siguran sme li u potpunosti da veruje legendarnom detektivu.
To je pravo pitanje, gosn Fil. Vidite, gosn Karter treba
da se, u toku sutranjeg dana, raspita ta se za doek Nove godine
dogaa u zamku Vorvik: negde sam proitao da ga je neko unaj-
mio i da tamo prireuje zabavu.
Budite sigurni da e to biti sreeno detektive, sigurnim
glasom kazao je Karter.
Vi ete, Filijase, potraiti ovog oveka. Holms je iz
depa izvadio papir i penkalo, za tren napisao ime i dodao Fogu.
Ovaj ga proita i zbunjeno pogleda Holmsa pravo u oi.
Siguran sam da je sada u Londonu. Kada ga pronaete,
ubedite ga da sutra navee doe u moj stan. U sedam... bilo bi
idealno.
A vi? ta ete vi do tada raditi?
Moram do Oksforda, da posetim starog prijatelja, ree
Holms, pritom pripalivi lulu koja se ugasila prilikom izlaganja.
Mora da pogleda ove knjige.
Ali... Kako ete stii nazad do sutra uvee..? Oksford je
predaleko.
Tu ete mi pomoi vi, dragi prijatelju. Zaboravljate da
ste, ne tako davno, obili ceo svet za samo osamdeset dana.
Po prvi put te veeri, Filijas Fog je zaboravio na strah i
smejao se poput bezbrinog deteta koje se raduje doeku Nove
godine.
154
* * *
Ulica Bejker 221b, London, 29. decembar, godina nepoznata
Sat je pokazivao tano sedam asova. Napolju je vejao
sneg, a Holms je posmatrao knjige koje je uzeo iz muzeja, odneo
u Oksford, a zatim vratio u London. Uvijen u omiljeni kuni ka-
put, pokuavao je da se ugreje: promrzao je u leteem balonu
Filijasa Foga, ali je vredelo. Vatra je veselo pucketala u kaminu
i odavala toplinu koja ga je, tek donekle, vraala u ivot. Mislio
je na morfjum, ak i na kokain, kao laka i bra reenja, ali...
Setio se rei dragog prijatelja Votsona koji ga je napustio kada se
oenio, ali mu na rastanku po ko zna koji put ponovio: I nemojte
se trovati tim lekovima... unitavate svoju inteligenciju. Postaete
tupi kao kuhinjski noevi gospoe Hadson, a sada... pa jo uvek
ste otri poput katane.
Hah... Stari laskavac Votson, proapta setno erlok
i pree pogledom po slikama koje su stajale u ramovima iznad
kamina. Datirale su iz vremena kada su njegov partner i on reili
mnoge sluajeve. Dok je, sam sa sobom, evocirao drage us-
pomene, zauo je kucanje na vratima.
Napred, gospoo Hadson. Sluh ga je, takoe, sjajno
sluio. Znao je ko je sa druge strane. Njegova gazdarica oprezno
je otvorila vrata, proturila glavu i zvaninim tonom rekla: Im-
ate goste, gosn Holms. Dole su tri oveka, kau da imaju zaka-
zano.
Ah... Sjajno je to uti. Dakle, svi su stigli. Molim vas,
recite im da mi se pridrue. Istog trena kada je gospoa Had-
son napustila stani u koji zapravo nije ni ula, erlok Holms je
poskoio kao oparen, prebacio mantil preko naslona i iz vitrine
uzeo samo tri ae. Sebi je sipao brendi i stao kraj prozora.
155
Odatle je mogao uti kripanje stepenica, te je, jo pre nego
to je neko od gostiju pokucao na vrata, uzviknuo: Napred!
Prvo je uao Karter. Iza njega se, pomalo stidljivo, pomaljao
Filijas Fog da bi, na kraju, u Holmsovo gnezdo uetao pleati div
od oveka, pravi gorostas aristokratskog lica i duge kose vezane u
rep. erlok ih je poastio prijatnim osmehom i zamolio ih da sednu.
Bez pitanja je i preostale dve ae ispunio brendijem te ih pruio
Karteru i Fogu. Pogledao je, samo na tren, ka gorostasu i rekao: Vi
ne pijete, lorde.? To je vie bila konstatacija nego pitanje.
Ne, gospodine. Radije bih da odmah preemo na stvar.
Slaem se. Nemamo vremena, moramo biti veoma, veo-
ma brzi. Ako se neke od mojih pretpostvaki pokau tanim, a sva
je prilika da hoe, situacija nije nimalo bezazlena. Naprotiv.
Sluamo vas, ree Karter i srknu brendi.
Ne Hauarde. Dosta ste sluali mene, doao je trenutak da
ja malo ujem vas. Recite mi, ta ste saznali?
Doao sam do krajnje interesantnih saznanja. Naime, za-
mak Vorvik je iznamljen za Novu godinu... Tamo e biti odran
maskenbal. Inae, spekulie se da je za to izdvojena enormna
suma novca.
Znao sam, povika Holms. Ipak, niste mi rekli ono
najvanije...
Tako je, nisam... Zamak nije unajmilo neko drutvo, kako
sam pretpostavljao, ve jedan ovek. Zove se Dorijan Grej.
I, eto naeg D.G.-a! Ipak, teko da nam jedan trag, koji
je do sada previe izbledeo, moe doneti eljene rezultate. Sada,
kada znamo da je te veeri tamo bio taj promiskuitetni snob sum-
njivih namera, taj ludak o kojem bruji cela Britanija, trebamo
saznati razlog.
Ali, kako emo to uiniti?, upita Fog, sa ne ba preveli-
kim optimizmom u glasu.
156
Vidite, moj stari prijatelj, profesor Tolkin, koji predaje na
Oksfordu, pomogao mi je da doem do nekih pretpostavki. Ostaje
nam da veeras, u gluvo doba, odemo do muzeja, a to je za svega
nekoliko asova, i pretpostavke pretvorimo u vrste dokaze.
Kako vam ja tu mogu pomoi, Holmse? Zato ste me,
zapravo, zvali?, upitao je detektiva lord Grejstok, a ostali su sa
podjednakom znatieljom ekali odgovor.
Ukoliko se pretpostavke profesora Tolkina ispostave
tanim, vi ete biti najznaajniji deo ovog kvarteta, dragi moj.
Uveravam vas da niste dolazili uzalud... samo imajte malo
strpljenja.
Tada je Fog priao do detektiva, uhvatio ga za ramena,
dobro ga prodrmusao i skoro povikao: I ta onda, Holmse,? ta
onda?!
Onda? Onda emo morati brzo da pronaemo
odgovarajue maske za proslavu. Idemo na maskenbal dragi
moj... Idemo na maskenbal...
* * *
uvar Henri, pijan kao ep, spavao je u portirnici. Jedva
su ga probudili lupanjem u stakleni deo vrata... Nije ni udo to
je provalnik neprimeeno uao u skladite i vrljao, matori alkos
ne bi mogao da sauva ni svinju u Teheranu, mislio je Fog dok je
uvaru objanjavao da nikome ne govori o njihovoj poseti. Henri
je potvrdno klimao glavom i vratio se u portirnicu: zaspao je za
svega nekoliko sekundi.
etvorolana grupa produila je do podruma, gde se Fog
ponovo latio gasne lampe i odveo ih do polica sa knjigama i
erloku sumnjivih sanduka.
Ja u preuzeti ovde. Grejstoe, pomozite mi, molim vas,
157
rekao je Holms i uhvatio jedan kraj sanduka. Pleati gorostas je
lako podigao jedan od kovega: detektiv mu nije ni trebao za tako
neto. Nakon nekoliko trenutaka provedenih u osmatranju, erlok
je kljetima koja je izvadio iz depa istrgao zarale eksere koji su
drali poklopac i zamolio Foga da prie. Poto je ovaj podigao
lampu iznad kovega, detektiv pomeri poklopac u stranu i u tre-
nutku se ukoi kao kobra iznad nesrenog pacova.
Znao sam da je Don bio u pravu, ree kratko, mislei
na oksfordskog profesora i uze predmet koji je bio u kovegu.
Bee to neugledni komad drveta, zailjen na jednom kraju: osim
njega u kovegu nije bilo niega.
Ovo je, draga gospodo, glogov kolac. Time se nagaanja
profesora Tolkina, a i moja, i zvanino potvruju.
ta hoete da kaete, Holmse?, upita ga Karter. Bio je
zbunjen, ba kao i Filijas Fog, dok je lord Grejstok odavao utisak
mirne, strpljive osobe u tim trenucima.
ekajte da pogledamo i preostala dva kovega, pa u
vam rei, kazao je Holms i ponovio postupak. Sadrina druga
dva kovega bee istovetna: samo po jedan glogov kolac.
Vidite, Balkansko poluostrvo, preciznije Srbija, kako
bih rekao... prapostojbina je bia mnogo stranijih od Trboseka
i gosn Hajda zajedno. To su krvopije sline lamijama iz grke
mitologije, ali... Mnogo vie lie na ljude. Srbi ih zovu vampiri.
Kakve to ima veze sa naom situacijom?
Ima mnogo vie nego to bismo to voleli vi i ja, Filijase.
Seate se da sam pomenuo da je neko... ili neto one veeri kada
se desila provala izalo iz ovog podruma. E, tu smo! vrsto veru-
jem da su u pitanju bila tri vampira.
Ovo je neuveno! Ma, vi se alite sa nama, s nevericom
u oima ree Fog, dok je Karter samo potvrdno klimao glavom.
Naalost, smrtno sam ozbiljan. Glogov kolac, po predanju,
zabija se pokojniku u srce, kako se ne bi povampirio. Ova tri kovega
158
donesena su sa Balkana, tanije iz Srbije, i to je Dorijan Grej znao.
Knjiga koja je napisana na latinskom dnevnik je oca Augustina iz
Vatikana, koji je dobar deo ivota proveo lutajui Srbijom. Naime,
sakupljao je prie tamonjeg ivlja, vezanog uglavnom za bliske sus-
rete sa vampirima.
Fog i Karter su utali kao zaliveni, ali tiinu prekide Grejs-
tok: Nastavite, prijatelju, imate moju punu panju.
Hvala. Druga knjiga, ona o istoriji Balkana, posebno je
zainteresovala profesora... Pokazao mi je i preveo pasuse koji se
tiu tih betija. Sve ukazuje da je Dorijan Grej te veeri, ba ovde,
oslobodio drevno zlo.
Gde je tu interes tog... Dorijana Greja?, upita ga lord
Grejstok, koji je delovao sve vie zainteresovan za detektivovu
priu.
Pravo pitanje! Vidite, o njemu kolaju prie da je pronaao
fontanu mladosti... Neki pak priaju da ima sliku, preciznije por-
tret, koji stari umesto njega. Recimo da je nepanjom, a ve je
pokazao da joj je sklon, izgubio tako vredan artefakt. Vampiri bi
mogli da mu daju besmrtnost za tili as jednim ugrizom koji ga
ne bi ubio. Ako bi on, nakon toga, okusio vampirsku krv, dobili bi
jednog opakog vampira u Londonu... a i ire.
Da li je tako neto mogue?
Jeste, lorde, po mom skromnom miljenju itekako jeste.
Ipak, mene plai neto drugo, a to je koliko je Grej spreman da im
plati tu... uslugu.
Kako to mislite? Fog je i sam poeo da veruje u ove
Holmsove rei, ba kao i njegov prijatelj Karter.
Ti vampiri dugo su bili zatoeni u ovim kovezima. Sig-
urno su gladni, a njihova jedina hrana je ljudska krv. Verujem da
je Dorijan Grej spreman da im priredi jedan krvavi doek Nove
godine u zamku Vorvik... Ba kao i brojnim zvanicama.
Filijas Fog je zinuo od uda, dok mu se nelagodna jeza
159
penjala uz kimu sve do vrata. Nikada ranije nije bio toliko
uplaen.
* * *
Okolina zamka Vorvik (reka Avon), 31. Decembar
Drago mi je da ste pristali da krenete sa nama, lorde
Grejstok... Vae vetine nam mogu biti od velike koristi u ovom
poduhvatu. erlok Holms je ponekad umeo da pretera sa las-
kanjem, ali ovoga puta to nije bio sluaj. ovek koji je vei deo
ivota proveo u Africi, u surovim praumama centralne i zapadne
Afrike, jeste predstavljao pravo pojaanje.
Nadam se da ste u pravu, ree ovaj, a Holms htede da
doda da je gotovo uvek u pravu, ali se ugrize za usnu. Sada nije
bilo vremena ni za likovanje. etvorolana druina doletela je
Fogovim balonom do junog prilaza drevnog zdanja, do obale
reke Avon. U putu im je Holms pokazao oruja kojim ga je profe-
sor Tolkin opremio. Bilo je tu nekoliko glogovih koeva, revol-
vera sa srebrnim mecima, stileto napravljen od srebra, ogrlice sa
masivnim krstovima i boice sa osveenom vodicom. Pre nego
to su napustili London, kupili su musketarske kostime, u elji da
se prerue u uvene Dimine junake. Svi za jednog, jedan za sve,
ponavljao je u sebi Filijas Fog, molei se bogu za uspeh.
Poto su balon ostavili na sigurnom, u umarku nedaleko
od reke, preruie se u musketare i, naoruani, odoe do zamka.
Oksfordski profesor je Holmsu dao mapu Vorvika, tako da su mo-
gli da naprave plan tajnog ulaska, jer nisu imali pozivnice.
Ponovite mi, Holmse, sa ime oekujete da emo se tamo
suoiti?, upita Hauard Karter detektiva, a ovaj ree: Imena vam
nee znaiti puno, ali... Jedan se zove Sava Savanovi, selo Zaroje,
za ivota je bio vodeniar... Drugi je Arnaut Pavle, selo Medvea,
160
nekada vojnik... Trei... samo da pogledam... Petar Plogojevi,
selo Kisiljevo... To je sve to mi je profesor zapisao. Nakon to je
zavrio, vratio je ceduljicu u dep i kroz maglu posmatrao blede
obrise zamka Vorvik. Kada su prili do reke, mogli su jasno da
vide stamene zidove junog dela u kojem se nalazila prestona
dvorana, biblioteka, kapela... Iako je krajolik bio posut belim, zi-
dine zamka behu previe crne u njihovim oima. Mrak je pao rano
zbog duboke, hladne zime, tako da je ostalo jo nekoliko asova do
ulaska u Novu godinu.
Po mapi, postoji tajni ulaz u podrum biblioteke, evo ba
ovde, ree ostalima Holms i prstom pokaza na podnoje zidina.
Kako emo do tamo?
Evo amca, ree Filijas Karteru. Bilo je dovoljno os-
vetljeno zbog svetlosti koja je kroz vitrane prozore zamka dopi-
rala sve do dalje obale reke Avon. Lagano, ali sigurno, preli su je
amcem i priunjali se do zidina. Tu, pored niza uzanih prozora sa
elinim reetkama stajalo je malo, drveno pristanite za tovarne
amie. Tu su se iskrcali i kroz krgutavi sneg dotrali do zidina
utvrde. erlok je znao ta trae odmah je spazio eljeno mesto.
Bio je to maleni ispust za vodu, sada zaleen, kroz koji je voda
oticala iz zamka u reku Avon. Ne vii od tri stope, ispust bee za-
tvoren elinom reetkom koju su sada krasile masivne ledenice.
Liila je na eljusti kamene nemani koja se uzdizala pred njima.
erloka proe jeza ali ne od hladnoe kada pomisli da e tuda
morati da se uvuku u zamak.
Ovde, priite, proaptao je i priao. Izvadio je specijal-
nu testeru za metal i krenuo da see prvu ipku. To bi, verovatno
potrajalo, vie od celog sata, da mu lord Grejstok nije rekao da
se pomeri i sam priao do otvora. Snanim rukama uhvatio je
reetku, upreo nogama u hladno tle i svim silama krenuo da vue
unazad, kao da eli da je celu istrgne iz zida. Prvo se zaulo pu-
canje leda, te krivljenje elika koji je u njegovim rukama delovao
poput mekanog mesinga. Reetka se iskrivila na mestima gde je
bila uvrena u kamen te ju je gorostas, nakon nekoliko silovitih
161
pokuaja, celu istrgao napolje. Ostali su ga nemo posmatrali, ali
on se samo blago osmehnuo, uperio rukom u prolaz i rekao: Iz-
volite, gospodo, ja u za vama.
Zabezeknuti, i u neverici, trojica Britanaca uoe u ispust,
a Grejstok krenu za njima, vukui pritom vreu sa orujem. Bila je
crvena i obrubljena belim krznom kako bi liila na onu u kojoj bi
se mogli nai novogodinji pokloni. erlok je jo ranije, tumaei
mapu, uvideo da negde na sredini ispusta postoji stepenite koje
vodi do biblioteke, te se veoma obradovao kada ga je ugledao u
tami. Jedino svetlo koje je sada imao bile su ibice.
Hajmo gore, ovde je hladnije nego u grobu, ree i
krenu.
Neke su jo i posebno tople, poput onih u Egiptu, do-
dade Karter i nasmeja se.
Brzo su doli do kraja, gde je erlok primetio bledu
vetaku svetlost koja je dopirala kroz proreze u tavanici. Propeo
se na prste, rukama se upreo u taj deo i uspeo da ga podigne. Pre
nego to ga je pomerio u stranu, pokuao je da oslune i uvidi je
li vazduh ist. Tada je iz tame otpozadi zauo glas: Nema nikoga
opasnog gore, Holmse, verujte mi na re.
erlok se osmehnuo setivi se svih pria o lordu Grejs-
toku, kojeg su u Africi zvali Tarzan. Odmah je pomerio poklopac
u stranu i popeo se u biblioteku zamka Vorvik. Tamo ga saekae
zvuci novogodinje proslave koji su dopirali iz okolnih odaja
prastarog zamka.
* * *
Srednjovekovni lusteri od masivnih kolskih tokova visili
su na lancima iznad njihovih glava i polica sa starim knjigama.
Sve svee su gorele, biblioteka bee osvetljena ali je delovalo da
u njoj nema nikoga. Kada su se svi popeli gore, erlok je pok-
162
lopac vratio nazad i pokazao im rukom da ga prate.
Nakon to nekoliko hodnika ovog knjikog lavirinta
ostavie iza sebe, erlok iznenada stade. Podigao je visoko ruku,
te i ostali stadoe. Neki nejasni zvuci dopirali su odmah iza oka,
ali erlok pogledom pokaza Grejstoku da jo uvek ne vadi oruja
iz vree, te zvirnu na sekund. Jednom rukom je prekrio usta, a
drugom se uhvatio za stomak i ponovo zvirnuo. Fog pomisli na
neki ogavan prizor od kojeg je Holmsu pripala muka, te i sam
poele da pogleda sa druge strane i odagna sve sumnje vezane za
postojanje vampira. Odjednom, sva etvorica zaoe u hodnik i
zatekoe krajnje neoekivani prozor.
Naime, ovek obuen kao delat, sa crnom kukuljicom na
glavi i ogromnom sekirom na koju se oslanjao, stajao je naspram
njih, a pred njim je kleala izvesna dama sa krilima preruena
u vilu. Glavu je ritmino pomerala napred-nazad dok je delat,
u ekstazi, isputao grgotave zvuke zadovoljstva. Kada je, posle
nekoliko trenutaka, ugledao DArtanjana, Atosa, Portosa i Ara-
misa pred sobom povukao se korak unazad i spustio svoju crnu
haljinu. Vila se okrenula na tren, uzdahnula i bre-bolje prekrila
lice rukama.
Samo vi nastavite, mi moramo dalje. Svi za jednog je-
dan za sve, uzviknu Holms, podie ruku i nestade u sledeem
hodniku, praen svojim prijateljima. Neko vreme su se grohotno
smejali da bi se, kada su doli do izlaznih vrata, smrtno uozbilji-
li.
Gospodo, zadenite revolvere, vi Filijase uzmite i stileto,
svakom po boica svete vode i krst u nedra. Budite kraj mene sve
vreme, im doznam ono to me zanima, podeliu vam uloge.
Rekavi ovo, ispruio je ruku, te mu se ostali pridruie. Tiho je
proaptao, a ostali su ponovili: Svi za jednog jedan za sve.
Sat koji se nalazio nedaleko odatle, u prestonoj dvorani, otkucao
je devet asova.
163
* * *
Sav rasko viktorijanske Engleske kao da je nekom magi-
jom bio prenesen u prestonu dvoranu zamka Vorvik te veeri, gde
su bogati lordovi, vienije vojvode, advokati na dobrom glasu i
njima slini, prerueni u arapske trgovce, arobnjake, vitezove,
jurcali tamo-amo sa aama, traei moda kakvu vilu, koja
e ih za Novu godinu poastiti felacijom. Svugde okolo bilo je
boanstvenih slika, prelepih tapiserija po zidovima, vitekih ok-
lopa kao umiveno lice zamka u kojem su mnogi umrli od pos-
ledica stranog muenja.
Musketari nisu privlaili previe panje, bilo je zaista
nekih ukusnih i autentinih kreacija zbog kojih bi preostali pose-
tioci mogli da osete ljubomoru. erloka ta, prostom oku privlana
arenolikost, nimalo nije bila interesantna, on je pogledom traio
organizatora cele ove parade. Naravno, jo pre toga je znao da
tamo nee nai Dorijana Greja. Ipak, neto mu bee previe udno:
niko se nije zadravao vie od nekoliko sekundi na jednom mestu,
gotovo niko nije plesao uz muziku srednjovekovnih bardova, ve
su svi bezglavo jurcali na sve strane. Primetio je debeljukastog
brkajliju preruenog u gusara, pijanog toliko da je jedva stajao na
nogama, te mu je oprezno priao. Usput je uzeo au belog vina
sa stoia i nazdravio.
Arrrr, dreknu gusar i pogleda ga jednim okom. Naravno,
drugo mu je prekrivao povez.
I vama, gospodine, i vama... Recite mi, moji prijatelji i ja
smo malo zakasnili... Moete li mi rei, ta se ovde zbiva?
Na ta tano... hik... mislite... hik... gospodine..., promrm-
lja ovaj.
Na svu ovu... haotinu jurnjavu, ree Holms i okrenu se
oko sebe. Pijani gosti i dalje su jurcali tamo-amo, kao sumanuti.
164
Ah, to... Pa to je... hik... zbog zadatka gospodina Greja...
hik!...
Kakvog zadatka?
Pijani gusar mu je tada, uz dosta muke, ispriao o emu
se radi. Naime, Dorijan Grej je jo na poetku veeri, sa tri os-
kudno odevene dame, izaao pred goste i objavio poetak
novogodinje proslave i zanimljivog zadatka. Svi gosti dobili su
ulogu tragaa, jer su u zamku, navodno, sakrivena tri prekrasna
rubina. Srenici koji ih pronau pre nego to veliki sat otkuca
dvanaest asova dobie glavnu nagradu. Ukoliko neko od pobed-
nika bude mukarac dobie jednu od tri lepotice po izboru, dok e
ene moi da podele postelju sa njim, Dorijanom Grejom, lino.
Naravno, moi e i da zadre dragulj. Nakon ove objave, Dorijan
se sa tri dotine dame povukao u odaje koje su u davninama pri-
padale erlu od Vorvika, u Klarensinom tornju, kako bi ih zagrejao
za potencijalne pobednike.
Veoma originalno, mora se priznati, ree Hauard Karter
nakon to je pijani gusar zavrio svoju priu.
Jeste... I to e nam dodatno oteati posao, dodade poma-
lo ljutito Holms.
Zato?
Zato to emo, dragi gospodine Fog, morati da se pode-
limo.
* * *
Cezarova kula, zamak Vorvik, dva sata do Nove godine
Pitam se, kako li je erlok sve ovo znao?, upitao je
Hauarda Kartera veito radoznali Filijas Fog.
165
Pripiite to njegovom estom ulu, dragi prijatelju, pola
u ali, a pola u zbilji ree arheolog.
Zajedno su zali u polutamu Cezarove kule koja se nalazi-
la na jugoistonoj strani zamka. Tu ih je, nakon to je jo jednom
pogledao mapu, poslao erlok Holms. Grejstoku je rekao da ide
pravo u sledeu, Gajevu kulu, dok je on sam otiao do Medvee
kule, koja se zajedno sa Klarensinom, uzdizala nad glavnom,
severnom kapijom zamka Vorvik. vrsto verujem da se na tim
mestima navodno kriju dragulji, ali mi... mi znamo ko se tamo
zapravo krije... vreba... eka... Zato... Hitajte prijatelji, rekao
im je pre nego to su jedni drugima poeleli sreu i rastali se u
centralnoj bati.
Rekao je da traimo u podrumu, priseao se naglas Fog,
dok su prilazili mranim stepenicama. Tada iz tame pod njima
zaue korake, a zatim i enski glas: Nema niega dole, taj neko
vas je izlagao.
Premree od straha, ali sledeeg trenutka pred njih izie
zajapurena ena srednjih godina, preruena u princezu... Dem-
belije moda, pomisli Karter i osmehnu se.
Dole nema podruma, samo neke jezive tamnice, vikala
je. Ja idem gore, a vi... nemojte me pratiti. elim da naem taj
rubin i novu godinu ponem dobrom jebainom.
Njih dvojica se razmakoe i rukama joj, uz naklon,
pokazae da slobodno proe. Kada je, psujui kao koija, ena
nestala u tami drugih stepenica, koje su vodile ka gornjim oda-
jama kule, Filijas i Hauard pripalie baklje koje su nali na zido-
vima i sioe. Bilo je previe hladno da bi se oseao konkretan
miris.
Krenue niz levi hodnik, jer su ve odatle mogli da vide
da se desni zavrava glomaznim, okovanim vratima.
Ni na tu stranu nisu poodmakli daleko, a naioe na
reetkasta vrata iza kojih su se nazirale stepenice. Naravno, vodile
166
su na dole. Vrata behu odkrinuta, tako da su provukli pored i
lagano krenuli u dubinu. Hauard je tada uzeo pitolj, a Fog je
sledio njegov primer.
Na dnu stepenita saekala ih je hladna, prostrana odaja
ispunjena tamom koju su rasterali bakljom. Progutae knedle
kada ugledae obrise prvih sprava za muenje. Hauard je pripalio
dve baklje koje su stajale u postoljima na obe strane zidova, te
obojica lagano krenue ka centralnom delu prostorije. Tamo su,
na gvozdenoj stolici, primetili nekoga.
Bee im leima okrenut, iznad naslona se naziralo samo
elavo teme i retki busenovi kose sa strane. Sa uperenim pitoljima
u rukama, obojica prioe sa po jedne strane i ostadoe skamenjeni.
ovek kojeg su nedavno zatekli u biblioteci, isti onaj delat kojeg
je vila malo ranije darivala poklonom, sedeo je u stolici. Nije imao
kapuljau preko glave, ali je i dalje nosio crnu mantiju. Sekira je
leala pred njegovim nogama, u lokvi svee krvi.
Blagi boe, proapta Karter. Pa, on je ostao bez kapi
krvi, dodade i vrhom pitolja ga dodirnu po smeuranom, kao
kre belom licu. Oi su mu se uvukle u duplje, usne caklile ro-
zikasto, a obrazi nabrkali kao da ih je neko zguvao. Na vratu su
se jasno videle dve modre rupice.
Holms je bio u pravu, ree prestravljeni Fog, kojem
neto kapnu sa tavanice, prvo na musketarski eir, pa na rame, i
na kraju, na aku. Kada je podigao glavu ugleda vilu gde visi na
kuki lanca, lica belog poput snega. Nije ni stigao poteno da se
uplai, kada zau tiho roptanje iza sebe. I Karter i on se istovre-
meno okrenue i ugledae bie sa onoga sveta, vampira o kojem
im je priao erlok Holms... Dva duga onjaka virila su ispod
modrih usana, sa brade je kapala krv, ali oi... Tada pomislie
kako su, navodno, krenuli u potragu za krvavocrvenim rubinom,
a pronali su dva...
Kada je nemrtvi razjapio eljusti, osetie miris ledenih
grobnica. Panterskim skokom, vampir je oborio Foga koji je kas-
167
no opalio iz pitolja i pogodio tavanicu. Tom prilikom, naunik
je udario glavom u stolicu i na kratko ostao bez svesti. Ni sam
nije znao koliko je vremena ostalo, kada ga je probudio jedan
pucanj, pa jo jedan... i jo nekoliko njih. Otvorio je oi i ugledao
Hauarda Kartera kako, pod svetlou baklje, stoji nad hrpom crne
praine, sa pitoljem u ruci. Hrabri arheolog uspeo je da savlada
stranu neman. Fog je pokuao da ustane, ali nije mogao... Bol u
vratu i gornjem delu lea ga je razdirao.
Polako, prijatelju... ja u ti pomoi. Gotovo je.
Uz dosta muke, Karter je uspeo da podigne Filijasa i
ponese ga napolje. Obojica se nadae da su i ostali imali sree
koliko i oni. Iako to nisu znali, sat je otkucao jedanaest asova...
* * *
Gajeva kula, zamak Vorvik, dva sata do Nove godine
Grejstok je samouvereno uetao u Gajevu kulu. U pred-
vorju je ugledao nekoliko oveuljaka preruenih u svetenike.
Kada su ugledali musketara-gorostasa, prestae sa ukanjem i
zbie svoje redove. Neko, ko nije znao pozadinu prie, pomislio
bi da su pronali rubin.
Uzalud ste ovde dolazili, gospodine, nita nismo pronali
u ovoj kuli, ree jedan od njih.
Ne traimo iste stvari, kratko i odseno procedi ovaj
kroz zube i osvrnu se okolo. Njegov njuh bio je deset puta jai od
ljudskog, iako je i sam bio ovek. Pokuavao je da, putem mirisa,
nasluti makar odakle da pone, ali ga prekinu isti svetenik koji
mu se malopre obratio.
Opet vam kaem gospodine, gubite vreme. Slobodno
moete produiti dalje.
168
Grejstok ljutito zakrguta zubima i, bez ijedne progov-
orene rei, prie do zdepastog oveka. Jednom rukom ga je uhva-
tio za vrat i podigao sa zemlje kao da je guije pero.
Sluaj ti, nerazumni ovee, ja sam..., zapoe Grejstok,
ali ga jeziv, prodoran vrisak zaustavi u nameri da dobro protrese
nekulturnog svetenika. Doao je sa prvog sprata, tako da je bacio
oveka natrag meu pajtae i bre-bolje potrao ka stepenicama.
Oni ostadoe skamenjeni, vie zbog impresivne brzine i gipkosti
visokog musketara, nego li zbog vriska kojeg su uli.
Penjui se uz spiralne stepenice, lord Grejstok prisetio se
starih dana kada je u dunglama Afrike bio Tarzan, gospodar zveri,
kralj majmuna... te se oslanjao i na ruke i na noge. Poput jurinog
ovna za razbijanje tvravskih kapija uleteo je kroz zatvorena vrata
prostorije iz koje se zauo jo jedan vrisak. Zatekao je uplakanu
enu nad telom mrtvog policajca, belog, sperukanog lica i ruku,
dok se na drugom kraju prostorije ogavno, pogureno bie uvi-
jalo nad telom arobnjaka i lokalo njegovu krv. Kada je zavrilo,
okrenu se ka Tarzanu i prostreli ga skerletnim, zaarenim oima.
Dugaak, odvratni jezik palacao je izmeu krvavih onjaka. U
pozadini se ulo jecanje prestravljene ene.
Sledeeg trena, obojica skoie jedan drugome u susret.
Vampir je pokuao da ugrize Tarzana za vrat, ali gipki gorostas
nadljudske snage silovito ga je udario po vratu. Ovaj odlete u
stranu i udari u zid, uz pisak koji je parao ui. Tarzan nije eleo
da kua sreu i eka sledei napad, posegnuo je u nedra, izvadio
krst i uzviknuo:
U ime Boga!
Vampir prekri rukama lice pred svetom relikvijom i,
razbivi staklo prozora, iskoi na balkon. Dok je Tarzan izaao
napolje ovaj se, s neverovatnom lakoom, ve popeo uz zid kule,
elei da dopre do krova.
Uvidevi to, Tarzan se vratio do stepenica i pojurio na
gore. Sve se odvijalo munjevito: prvo je razvalio vrata tavana,
169
uleteo gore poput oluje, a zatim se preko greda obreo na krovu,
tako to je razbio stare crepove. Vetar je ovde besneo poput div-
ljeg korbaa, bilo je klizavo, ledeno, ali Tarzan je znao da mora
da pokua.
Nemrtvi se ve uzverao do vrha kule, gde se pridravao za
gromobran i ludaki kezio ka hrabrom oveku. Lativi se pitolja,
Tarzan je pokuao da ga uutka za sva vremena, ali nije imao
sree. Potroio je srebrnu municiju, a nijedan hitac nije ni okrznuo
krvopiju. Nakon to ga je bacio u tamu noi, Tarzan posegnu za
kocem, prekrsti se, jer je znao da e imati samo jednu ansu i skoi
ka nemrtvom. Uspeo je levom rukom da se uhvati za gromobran,
a desnom je, kao da vitla maem, pokuavao da proburazi nepri-
jatelja. Posle nekoliko neuspelih pokuaja uhvatie se u kotac, te
vampir otrgnu Tarzanu ogrlicu sa krstom i izbi mu kolac iz ruke.
Ovako razoruanog, vampir ga je oborio na krov i bacio se preko
njega. Drei se jednom rukom za gromobran, Tarzan je drugom
blokirao napade vampira. Iako snaan poput bika, znao je da nee
jo dugo izdrati taj pogled, taj zadah, tu neprirodnu silu...
Sada je imao samo jednu... zapravo, poslednju ansu. to
je jae mogao, stegnuo je vampira za vrat i pustio gromobran.
Isprva su lagano krenuli da klize niz kosi krov kule, pa sve bre i
bre. U tim trenucima Tarzan je slobodnom rukom veto izvadio
boiu svete vode iz unutranjeg depa, palcem otvorio pampur i
grli zabio krvopiji pravo u razjapljene eljusti. Tada su ve bili
na ivici krova... Tarzan je uspeo da se podupre nogama o ivicu
i snano odbaci vampira od sebe. Ovaj je, letei kroz vazduh,
progutao sadrinu boice i buknuo u plamenu, pretvorivi se u
jato svetlucavih iskrica. Istog trena neko je ispalio probni va-
tromet u dvoritu, jer se bliila pono, te je Tarzan, nakon to se
pridigao, kratko rekao u vetar:
Srena ti Nova godina, betijo.
170
* * *
Centralna bata zamka Vorvik, pred pono
Prvi je na dogovoreno mesto stigao lord Grejstok, etvrt
asa kasnije pridruili su mu se Karter i Fog. Najgore je proao
ovaj poslednji, s obzirom da nije mogao da stoji na nogama, bar
ne uz neiju pomo. Na sreu, nee imati trajne posledice i os-
tati invalid, uspeo je da se makar pridigne. Uz Karterovu pomo,
dodue.
Uspeli smo da naemo nemrtvog, u tamnicama, i poslali
ga Bogu na istinu, ree zadovoljno Karter.
Ja sam, kao i svaka kukavica, prespavao zabavu... Da
mi je neko rekao da e mi biti drago to me je probudio pucanj
pitolja, nikada mu ne bih poverovao, dodade Fog, uz bolnu gri-
masu na licu.
Ja sam mog savladao gore, na krovu. Gadna spodoba...
Radije bih se pohrvao sa oporom lavova, nego li se jo jednom
susreo sa nekim vampirom, priznade Tarzan.
Smrzavali su se i ekali vie od pola sata, ali nije bilo ni
traga ni glasa od erloka Holmsa. Dogovor je bio da se tu nau
najkasnije do dvanaest, ukoliko svi uspeju da izau kao pobed-
nici, u suprotnom: krenue dalje, do kraja... i Klarensine kule.
Taman kada je Tarzan hteo da predloi polazak, videe de-
tektiva kako se lagano probija kroz nanose dubokog snega. Ipak,
nije bio sam. Kada im se pribliie dovoljno blizu, ostali videe
oveka u mrkom kaputu, sa eirom na glavi i samostrelom u ru-
kama.
Ah... dragi prijatelji... Vidim da ste bili uspeni. I ja sam
uspeo, ali moda i ne bih, da se nije pojavio moj stari prijatelj.
171
Predstavljam vam doktora Abrahama... Abrahama Van Helsinga.
Doktor koji nimalo nije liio na doktora uhvatio se za obod eira
i klimnuo glavom u znak pozdrava.
Van Helsing je specijalista za borbu protiv neastivih
sila... Zato sam mu jo iz Oksforda poslao pismo i, hvala Bogu,
na vreme je stigao.
ta emo sada, Holmse?, upitao ga je Filijas Fog.
Kako, ta? Pa, idemo pravo do Klarensine kule. Idemo
da estitamo Novu godinu naem dragom Dorijanu Greju.
Krenue odmah, sigurnim koracima, pojaani misteriznim
doktorom Van Helsingom. Naalost, niko od njih nije primetio da
se Hauard Karter dri za vrat, zbog dve rupice iz kojih je, sada
sve manje i manje, navirala vrela krv. Kada su stigli pred kulu sat
je otkucao dvanaest asova i neko je ispalio vatromet. Prijatelji,
srena vam Nova godina. Ljubljenje emo ostaviti za kasnije,
ree im Holms i prvi ue u kulu, dok su nad njima bletale iskre
novogodinjeg vatrometa.
172
LADA
VUKI
Mjesto roenja i ivljenja, Zadar, Hrvatska. Osvojila neke
knjievne nagrade:
Ulaznica 2011 3.mjesto
Priigin 2012 3. mjesto
PitchWise 2012 Sarajevo (pria uvrtena u zbirku)
Matica Hrvatske ogranak Velika Gorica (ula u fnale) 2013
Lush nagrada 3. mjesto 2013.
U okviru knjievne nagrade Ranka Marinkovia objavljena je
pria koja konkurira za nagradu Veernjeg lista. Godine 2012
aktivno sudjelovala u radu Knjievne radionice foruma Znaka
Sagite.
173
REQUIEM
Smrad je bio nesnosan, a zrakom se osim estica pepela,
vukao i oduran zadah crkotine. Okruio ih je svijet zaustavljen
u grotesknim slikama. Napuhnute ivotinje leale su posvuda,
poput balona ispunjenih helijem. Sloili su se kako je no najbolji
dio dana za akciju. Da ih to manje ljudi vidi, i da oni to manje
susretnu ivih stvorenja. Nije bila prilika za druenjem bilo koje
vrste.
Da su okolnosti bile drukije, Mozart bi glatko i bez
razmiljanja odbio elju, ali ovako, u pitanju je bio dug, i bez da
ga je ovaj na to podsjeao, znao je kako ba njemu duguje tota,
pa i sam ivot.
Da te neto pitam, ree eljo dok je jednom rukom
pridravao volan a drugom pripaljivao cigaru. Od kad smo krenu-
li, ja priam, ti uti. Nudim te cigarama, ti odmahuje glavom.
Traim pomo, ti je dodue, ne odbija, ali se utke pokorava.
Jesmo li jo uvijek prijatelji, je li sve u redu?
Naravno! to ti je? Kao da ne zna moje probleme s
glavoboljom i sluhom. Ponekad dou i halucinacije. I to ne samo
slune. Nema to veze s tobom. Zanemari., odgovori Mozart te
nastavi motriti sumraan okoli kroz koji su prolazili.
E, pa zna to brate, srlja. Ne znam kome je jo buljenje
u jednu toku donijelo dobro. Trgni se! povisi glas eljo te bubne
laktom utljivog suvozaa ne bi li ga nekako probudio iz utonu-
log mrtvila nalik onom s vanjske strane automobila. Vremena su
174
drugaija, ni ljudi vie nisu isti. Pogledaj samo nas dvoje, da nam
je netko rekao u to emo se pretvoriti nakon... traio je pravu
rije, ali je na kraju rekao samo, nakon svega.
Dok ti bude tupo sjedio, kljukao se Normabelima i utljivo
motrio svijet koji vie nije krojen po tvojoj mjeri, drugi e loviti u
mutnom, grabiti, hvatati veze, snalaziti se... Razumije?
Sa suvozaeva mjesta mogli su se uoiti tek neznatni
pokreti, mekoljenje na sjedalu i neodreeno klimanje glavom,
to je moglo znaiti i tako je i nije tako.
Ne razumije. Ne mora mi nita ni rei, predobro te
poznajem. Zapamti, glazba, ali ne ona koju prieljkuje, ve ona
od oruja, jo e dugo i nakon rata, zveckati nad naim glavama.
Ali da zna, nemam namjere vie ikoga izvlaiti iz sranja. Ne na-
kon rata. Sada, kada je svreno, svatko ide svojim putem...
Deset godina, pomisli Mozart ne odgovorivi nita, jer
donekle se morao sloiti. Nije bio stvoren za ovaj svijet. Za ove
ljude. Za ovo vrijeme. Nije ak ni glumio da jest! Odavno je
prestao brojiti godine bez dodira s crno bijelim tipkama. Ponekad,
negdje u rovu, ili u blatnom glibu pod pljuskom, ili pod zvjez-
danim nebom, znala je nastupiti neka udna i podmukla utiha,
nakon ega bi u odreenim dijelovima tijela uo glazbu. Zatvorio
bi oi i svirao prstima zamiljajui tipke na kori stabla, zemlji,
puki... Mogao je uti svaku notu, vidjeti kako mu pred oima
uzmiu kao ptice u letu. I sada je tako. Nagne li glavu kroz vjetro-
bransko staklo vidi pokidane strujne ice kao rasparano notno cr-
tovlje s kojeg su odavno otprhnule cvrkutave etvrtinke... I to je
sada sve. Klimava glazba i rasute note strujale su kroz no.
uj, neemo ulaziti u prve kue, pretpostavljam da su
sasvim ispranjene i opeljeene. Dublje emo ui u naselje. Na-
dam se da nismo zakasnili, ree eljo i zapilji se jo jednom u
prijatelja otpuhnuvi gusti dim smrdljive cigare, a zatim se ljutito
otrese:
Samo ti i dalje dri taj izraz na licu! Svetaki! Misli da
175
ga ne vidim? Da sam glup?
Nisam nita rekao
Nisi ni morao! itam ti lice bolje nego rijei kojima se
slui! Gadi ti se ovo to radim, gadim ti se moda ja?! Zar sve
zbog toga da ti ova posljednja ratna prljavtina ne bi sluajno
podvukla crno pod noktom? Ne znam to mi je dolo da se ba
tebi obratim za pomo? Od istunaca redovno bljujem, zna... Jel
shvaa da emo uzet samo ono to nam treba? Samo nuno i to
nam nedostaje. Moe i ti. Tko ti brani. Ni tebi ne cvjetaju rue
doma.
Hajde to ne cvjetaju, ali to je s onim drugim?, pomisli
Mozart.
Recimo: klavir. Prodali su ga kad je Darija izgubila posao.
Ali su zato ubrzo dobili bebu. Ratna beba, tako su zvali Ma-
teu. Sada ima pet godina. Tko zna zato se razboljela i dobila
rijetku bolest miia? Moda zbog rata, a ne genetike kako su mu
pokuali objasniti nakon njegove sumnje u tu mogunost. Moda
zato, tvrdio je dalje, jer je u ratu ionako sve trulo, pa zaraza nakon
to se zasiti tijela, samo eka trenutak kada e se objesiti o duu.
Nije li ba on ivi primijer? Preporuili su im da joj nabave bicikl,
jer e tako sprijeiti brz razvoj bolesti. Dovoljno malen da moe
sama pedalirati. Doi do njega u ratnim uvjetima, bilo je jednako
teko kao i doi do lijeka koje se jedino mogao nabaviti iz hu-
manitarnih donacija kontaminiran prastarim datumom.
No je, kao suprotnost sceni skrojenoj od krnjih kua i
naprasno utihlih ivotinja, bila vedra i jasna.
Nebo posuto zvijezdama, dok je mjesec visio sasvim ni-
sko, zamalo na dohvat ruke, ut kao pogaa.
E, u ovu emo ui!, iznenada eljo zakoi i upre prs-
tom. Pogledaj je. ini se nedirnuta. ekaj me vani, ja u ui prvi,
ti kontroliraj situaciju izvana, ide li tko...
Razvaljena eljezna vrata objeena su se klatila na zad-
176
njoj ici, jednako kao i ovjek na posljednjem dahu. Cviljela su
siunim atomima snage. Moglo se uti kako eljo unutar kue
gazi po staklenim krhotinama, i kako zadovoljno uzdie:
Mozarte! Imamo sree, neemo trebati ii dalje. Ovdje
ima i za mene i za tebe. A tek slike na zidu!? Nisam neki strunjak,
al, tvoje e oko bolje znati procijeniti...
Mrmljanje je dolazilo iz dubine kue, ali Mozartu nije
padalo na pamet zakoraiti tuim pragom. Da dirne i pogleda
ita.
Osim...
Na sred dvorita, od neega to se u poetku inilo kao
hrpa crne vunene tkanine, leao je mrtav pas. Otvorenih i ukoenih
oiju, zastraujueg smrznutog kesa po sred njuke, nalik netom
prepariranoj ivotinji i neobinoj mumifkaciji. Mozart une i
zavue ruku u to od krvi i kojeega drugoga zapetljano krzno. I
tada mu se uini, na nain kako mu se ve u zadnje vrijeme svata
priinjalo, da je mrtvo tijelo nekim udom zadralo toplinu. Go-
tovo bi se okladio kako je pod prstima osjetio lagano podrhta-
vanje, dok je u irom rastvorenim i staklastim oima, poput ivih
slika odjednom ugledao ljude i psa kako slijepom odanou prko-
si napadaima. Kratko je to trajalo, vie kao nesuvislo posloene
slike poremeenog uma, nego kao stvarnost. A onda je sve zgas-
nulo i psee su se oi zacrnjele.
Znai tako, pomisli, ovjek se ugasi kao zvijezda padali-
ca, i pokrije ga tama. uje li se tamo gdje odlazi glazba? Ili samo
nastupi tiina...
O-kej, na tuem je pragu poput domaina stajao eljo,
raskreenih nogu i rukama o boku. A to si se ti ukipio? Doao si
ovdje gladiti strvinu, ili e mi pomoi iznijeti stvari do prikolice?
Trebao sam znati da si zakurac! Nikakve pomoi od tebe. Jebo ja
sebe, gdje nao muzikanta za prijatelja!
177
Krevet, komoda, stol, stolice... nizale su se stvari kroz
eljezna dvorina vrata kao na tvornikoj traci.
Nee valjda i posteljinu? neoekivano se pobunio
utljivi Mozart kad je ovaj otvorio ormare. Sve se u njemu us-
protivilo tom inu, posezanju za tuim odjevnim predmetima,
naroito jastunicama i plahtama, te isticanju nunosti kao oprav-
danja. Ne preputamo li bezuvjetno ba njima svu nau nagost,
snove i najdublju vrstu intime?, zamrlo je u njemu neizgovoreno
pitanje.
Zato ne? to fali posteljini? Ko nova je... sve stoji kao
da je tek utirkano. Ako ne uzmem ja, netko drugi e. to kae za
one slike na zidu? Nita? Ti si umjetnik, ne pravi se blesav. Zna
da ja o tome nemam pojma...
Ti zna to ja mislim o ovom, ve i ovako osjeam...
Prestani srati o osjeajima! Napni miie, a ne srce! Daj,
guraj te stvari u prikolicu...
I ba kad je eljo rekao, eto, to bi bilo sve, gotovi smo,
Mozart uz sam rub kue primijeti uti bicikl. I nekako mu se, go-
tovo nesvjesno, otelo s grla:
Gle! eljo! Bicikl, ba kao stvoren za moju Mateu? to
kae?
Kaem da ne vjerujem vlastitim uima! to eka? to se
udi? Nosi! Ima mjesta za sve, pa da krenemo vie.
Ohrabren donekle, Mozart stavi ruke na bicikl ne bi li ga
pogurao, kad kota zapne o neto. Podigavi predmet s poda, shvati
da u ruci dri djeju cipelicu. A onda mu se oi privuene kao mag-
netom, opet zalijepe za izrepljenog psa, pod kojim se rairila tamna
i skorena feka. Sad mu se priinilo kako lei, ne u krvi ve u lokvi
duboke i prijetee sjene. ak i sada, s te udaljenosti, u ukoenim je
zjenicama opet mogao vidjeti dijete, bicikl i noicu kako u urbi i
grubosti zapinje za pedalu. Zaumi mu u glavi, i zau opet tonove,
akorde, ratimane i besmislene. Zaepi ui i snano stisne oi, ne
178
bi li slike i zvuci nekako nestali.
Koji ti je kurac, ozbiljno te pitam? ree eljo i sasvim
mu se priblii. Ako ga ti nee uzeti, ja u. Ja u ga dati tvojoj
Matei. to ti je? Trebam li te podsjetiti to smo sve proivjeli
kroz ove godine? Poslije e mi zahvaljivati za ovo, zna? Sad
ne moe jer nisi sav svoj, ali za desetak dana hoe, kad ugleda
malu kako ga vozi. Gotovi smo, vraamo se nazad, ree eljo i
ubaci bicikl meu ostale stvari.
Vozili su se neko vrijeme u tiini, a zatim je eljo, da raz-
bije nastalu napetost, upalio radio, te je sada uz ivahan ritam nep-
rimjeren trenutnim okolnostima, istiskivao preostao kisik, palei
cigaru za cigarom. Zatim je u neko doba, sasvim neoekivano s
obzirom na vedru no, nestalo mjeseca i sve se zamrailo. Kao
da je netko povukao zastor na nebu i rekao kraj! Nestalo je
jedine svjetlosti, i sada su jedva nazirali put, kreui se puevim
koracima kroz tenkovima razrovanu cestu. Svud uokolo, i dalje
se vuklo ono to je Mozart nazivao pokidanim notnim crtovljem i
iskrivljenom ivotnom melodijom.
Potom se iznenada rasvijetlilo, a mjesec se opet ukazao.
I kao da je opet netko, negdje, krenuo podeavati nebeske refek-
tore, traei odgovarajui izbor svjetla i sjene, poigravajui se s
njima, jer, tko bi doista i mogao tvrditi drugaije, osim da ljudi i
nisu nita drugo do obine marionete!
I tada su ga oboje ugledali. Velikog crnog psa. U zadnji
su tren stali.
Za dlaku!, povie eljo.
Za dlaku, ali iju?, pomisli Mozart. Bio je sad sasvim
siguran, iako se to uvjerenje odupiralo logici, kako ih je ba psea
njuka tko zna kakvom snagom zaustavila! Instinkt i neki lo
predosjeaj uznemire mu sva osjetila, kao i spoznaja da eljina
noga nije ni dodirnula konicu.
ivotinja se ni pod cijenu vlastita ivota, nije imala
179
namjere pomaknuti s mjesta. Sjedila je na stranjim nogama i fk-
sirala ih oima.
Jebe mi mater, ako se ne makne, zgazit u ga. Otkud
sada u ovoj pustoi pseto?, zapjenio je eljo ne shvaajui da
okree klju u prazno, i da je njihov automobil upravo izdahnuo
kao i sve uokolo. Mozartu tada padnu na pamet rijei, po prvi
puta te veeri; biti predodreen za smrt. Ili, kako upravo stoje
na samom rubu da to postanu, i da im se smrt, mogue, toliko
pribliila, te joj, udiui je iz pretjerane blizine, preklopljenih
sjena, ne osjeaju smrdljivi zadah za vratom.
Meni se ini da je to onaj isti iz dvorita. Onaj mrtav!
Daj ne seri, Mozarte, kako moe mrtav pas stajati po sred
ceste? Jesi li sasvim enuo? Da nisi neto halucinogeno uzeo prije
nego to smo krenuli?
Kaem ti da je isti, vidi, skorena dlaka, lokva krvi pod
njim, mrtav pogled. Mislim, a da se vratimo nazad i te stvari ipak
ostavimo?
Ne seri vie! Koliko ti puta moram ponoviti? Ne vraamo
se nikamo. Sve u prikolici je sad moje i niije. Ja ne punim gae
zbog bijednih dukela. Zar nakon svega? Zna to, ako sad izaem
van, golim u ga rukama
Ali pas s mrtvim oima u tom trenu zalaje.
Samo malo, eljo, priekaj da vidimo to nam eli
rei...
Od kad si postao ekspert za psei jezik? I to mrtvih pasa!
Svata s tobom. Sjeti se to sam ti govorio o ljudima i buljenju u
jednu toku? Budala i ja, s kim sam se veeras udruio
Mozart izie iz auta, krene prema psu i prui ruku ne bi li
se nekako izbliza uvjerio da je u pitanju ba onaj isti iz dvorita
i nijedan drugi, ali u taj mah on zacvili, odskoi i potri prema
oblinjoj umi. Na samom rubu zastane, okrene se prema njemu,
pa ga lajanjem stane dozivati da mu se pridrui, i zamakne meu
180
prvim stablima.
ekaj me ovdje, ree Mozart. Samo da vidim to hoe
i gdje me vodi.
U pizdu materinu, eto gdje te vodi. Ti si lud! Jel me
uje? Lud si! Moda je zasjeda, to zna? Moda se neki od nji-
hovih skrivaju u umi. Ja ne idem nigdje, a ti kako hoe. Znaj,
ovaj put e se sam pobrinuti za svoju kou!
Zaao je tek nekoliko metara u umu, ali ga okom vie
nije mogao dohvatiti. Pa ipak, pucketanje suhih granica i povre-
meno psee dahtanje, dolazilo je odasvud; iz golih kronji, stvrd-
nute zemlje, zasienog zraka... Mada, nakon nekog vremena, vie
nije bio siguran ni u to, sumnjajui nije li sve ujno samo njegov
veliki, veliki umiljaj.
Iznenada, pred njim pukne mala istina, a na njoj, kao
arolijom i niotkud stvoren, crni pianino, nalik onome kakvoga je
i sam jednom imao. I vie nita osim vlastitog disanja smjetenog,
ne u pluima, ve visoko u grlu, nije mogao osjetiti.
Stisne ake, pa ih opusti, pa opet stisne, i tako nekoliko
puta, ne bi li vratio osjet utrnulim rukama. Prilazei instrumentu,
tiina je uzmicala pred nadolazeom glazbom.
Dodirnu ga, pitajui se, kako je mogue da takav sjajan i
crn, dodue s ranama kao dokazom kalvarije kroz koju je proao,
stoji tu poput neke fatamorgane.
I nema zapravo nikakve sumnje, uvjeravao se dalje, kako
instrument nikome ne pripada, moda nikada i nije, i naravno,
svetogre je ostaviti ga tu da trune izloen vjetru i kii. Podigne
lice k mjeseini, a ukoeni prsti naslijepo potrae poziciju meu
tipkama.
Od eksplozije, i mjesec se razlomi na stotine utih
181
komadia, a onda nastupi tama iz koje je postupno metastazirala
zloudna tiina.
Najprije je krenulo iz ume. Tiho i prijetee reanje. I ba-
lavo dahtanje.
eljo ga je odmah uoio. Stajao je na samom rubu ume,
kao crna dlakava lopta iz koje su izlazili nimalo privlani zvu-
kovi. Tutnjalo mu je u grudima i glavi dok se pitao:
A, to sad?
Eksplozija ga je zaustavila u kretanju na pola puta izmeu
automobila i ume prema kojoj je na kraju ipak krenuo.
K vragu! Nije mu elio okrenuti lea. Nikada nikome nije,
i zato, nije li smijeno to sada uiniti jednom psu? Ako je ovo
kraj, radije bi mu gledao u oi.
Mogunost da se izvue, bila je jednaka i onoj drugoj
mogunosti, mozgao je napetim umom, i odnekud mu kao loa
utjeha nadou tko zna ije misli, o tono odreenim i doziranim
ljudskim koracima i udisajima.
Pomisao na vlastite, izbije mu elju za daljnjim
razmiljanjem, poudno udahne i hitro se pokrene s toke u koju
se samo na tren neodluno ukopao.
182
RADOSLAV
SLAVNI
Radoslav Slavni roen je 1985. godine u Sremskoj Mitrovici,
a ivi u Rumi. Apsolvent je Fakulteta za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju u Beogradu.
Saradnik je asopisa RU-Magazin i sajtova Rumski Urbani
Magazin, SF-Serbia, HellyCherry i RemixPress.
Prvu zbirku kratkih pria, pod nazivom Svetlost na kraju
ulice, objavio je po zavretku osnovne kole. Roman prvenac
Nemezis objavio je 2011. godine, a godinu dana kasnije, za
izdavaku kuu New Look Entertainment, izdaje i proireno
elektronsko izdanje.
Prie objavio na sajtu Art-Anima i u asopisu Emitor.
U saradnji sa studentima FASPER-a, snimio dokumentarni flm
Kad porastem biu...., a sa Nezavisnom Omladinskom Orga-
nizacijom Rume uestvovao u snimanju flma Drugi On, in-
spirisanom priom Bezimeni.
lan je Srpskog pevakog drutva u Rumi, a peva i tekstopisac
benda Vultures.
183
MIOLOVKA
Al gle, dok luda rulja vrvi,
nekakve gmizave sene,
vije se kao sva u krvi
nasred samotne scene!
Vije se! vije! jez shrva
lutke to su rtve njene,
aneli plau ispred crva
iji se zubi krvlju pene.
Edgar Alan Po
Crv pobednik
1.
Poslednji univerzum ispao je ba loe kombinovan,
odjeknuo je izoblieni odraz u ogledalu, nakon dvanaest meseci
mune introspekcije, probijanja modanih barijera i prebiranja
po vizijama prethodnih i paralelnih oblika postojanja. Najloije,
184
zapravo.
Toliko loe, da bi bilo bolje da se nismo ni obreli u njemu,
klimnu sagovornik sa suprotne strane stvarnosti, zakljuan u jefti-
nom hotelskom sobiku, a zarobljen izmeu oteklih slepoonica
ranjivog organizma.
Ove rei su okonale itavu godinu neljudskog nutrenja,
kao i prethodnu venost pogrenih odluka i stranputica, a pre-
lomni trenutak zagadile navlaenom prljavtinom decenijama ra-
bljene prostorije. etiri trona zida, nad etiri slepa bez prozora
i vrata, da odagnaju muninu. A munine sve vie pod koom i
mesom. Teko to bee tkanje za ogrnuti zauvek, ispostavilo se do
kraja.
Koliko god da mu je prijala unutranja interpretacija prela-
manja svetlosti, ritma none kie i dodira svile i kamira, toliko
mu je teko padalo fnale egzistencije trenutak pucanja lanca
kombinovanih segmenata biti. ak su mu se i senzacije ukusa i
mirisa, uz igrariju strukturama znanim kao misli, sada inile
kao bedna nadoknada pred krajnjim ishodom, gorkim i pustim,
sakatim meu zgrenim nervima. Ljudsko telo je, kroz venost
mu se otkrovilo, samo izgledalo kao izuzetan konstrukt, obdareno
dragocenom sposobnou ulne spoznaje i arima mesa. Ali, elja
za zadovoljenjem neukrotivih potreba, iz slinih muljavih dubina
prodisala, u stvari je bila fatalna i vodila je nastanku rupa u istom
mesu, oslobaajui oseaj jai od bilo kojeg drugog...
Bol.
Ljudi su ve dovoljno neorganizovani, Ono se, nakon
krae pauze, nanovo obratilo suprotstavljenom zguvanom licu
okienom asimetrinim rumenilom. Nije nuno da im jo i naa
bit otea venost.
Odraz se sloio sa konanom odlukom o brisanju inilaca
iz sistema, a kroz zategnutu kou ela, kao peat reenju jednaine,
probi mu se nekoliko crvenih kapljica.
185
Ono se nasmejalo, nenadano, skoro nesvesno, setivi se
prie o Isusu i krvavom znoju. Kako je saznalo vremenom, zapra-
vo se radilo o najobinijem odgovoru fragilnog oveijeg organiz-
ma na stres, strah i estoku mentalnu aktivnost, jedva izdrljivu
za temelj od tkiva. Fiziolozi su pojavu imenovali komplikova-
nom kovanicom i svrstali je meu ostala obina oboljenja, a
genetiari se potrudili da joj prikae uzrok nasledne prirode. Ipak,
Ono samo je bez muke, poueno iskustvom, shvatilo da se radi
o nesavladivoj unutranjoj snazi pojedinca i nemoi kontrolnog
pogona prozvanog mozak da je obuzda ispred ideje o besk-
raju. Nakon takvog saznanja, poraavajueg za svet i oveka,
svrha psalma i nauke postala je potpuno prozirna i lako lomljiva.
Koliko god krvi i znoja da se prolije, udo e, oigledno,
izmai ovoj rasi, zakljuilo je Ono, pa skupilo usne i odstupilo od
ogledala, a pogled mu sa konfrontiranog istovetnika sleti na znat-
no privlaniji lik, uramljen i zastakljen, pa poloen na pranjavu
povrinu nonog stoia. Portret smrznut u vremenu, retuiran i
lien boje stvarnosti kao jedino preostalo opredmeenje alosti
za pokojnicom, dodatno mu je oteavao funkcionisanje u okviru
postojeeg sistema. Smatralo je da takve tekoe vode poreklo od
onog to su smrtnici nazivali tuga.
U maniru Zemljana, kaiprstom je opcrtalo ivice portreta,
zamastivi staklo, a potom skupilo kapke, oslobodilo krvavu suzu i
prepustilo se talasu seanja poslednjem, pred misijom brisanja.
Devojka sa fotografje uzvratila je urlikom.
Soba ehom.
Ono jaukom.
A prolost... bolom.
Svi skupa se stopie u odrazu i rastvorie meu nago-
milanim seanjima na neto to se u prethodnoj godini, po kriteri-
jumima srca i due, moglo svrstati meu oseanja slina ljubavi.
186
ak i bez dranja za ruke i grljenja na meseini, bili su
skladniji par od savreno istesanih, susednih delova slagalice.
Ono se nije bunilo kada bi dolo vreme da se zadovolje njeni
telesni apetiti, iako je mnogo vie uivalo u bistrenjima rasteg-
nutim do jutra, a zainjenim pepelom cigarete ili dointa, pa
natopljenim vinom, pivom, ili domaom rakijom. inilo mu se
da su njena shvatanja realiteta, za razliku od ubeenja ostalih us-
pravljenih saputnika, bila sveobuhvatnija, na nain poznat samo
entitetu kompleksnijem od proste due oveka kao da je bila
blie istini od ostalih zavaranih dooa i sledbenika reklamnih
kampanja turbandija, krstaa, elavih i dugom obojenih. Uz to,
volela je flmove i pozorine predstave i pristupala im kritiki,
neretko glasno i objektivno, spremna da ustane za sopstveni stav
pred omiljenim joj i jednako ostraenim sagovornikom. Kuma
nije smatrala vrhuncem moderne kinematografje, a argumente
vezane za takvo svetogre umela je da iznosi satima nakon zbla-
nutog pogleda ekipe za kafanskim stolom i kojom progutanom
psovicom. Takoe, Gejblov citat iz Prohujalo sa vihorom, ili
Nortonov iz Borilakog kluba, nije nalazila pogodnim za isti-
canje na socijalnim mreama u o meni sekciji, dok bi pred bio-
skopskim repertoarom radije pruila ansu delu mlaeg reisera
u pokuaju, nego reprizirala Taksistu bez preke potrebe. Ono
je takva smela opredeljenja nalazilo fascinantnim i zato joj se
povinovalo kada bi se nali na raskru hodnika ka bioskopskim
salama.
Bioskop..., razgrui masne naslage uspomena, postalo
je gotovo sigurno da je upravo projekcija sa popustom u lokalnom
bioskopu presudila prologodinjem doeku i kaznila ga krvavim
epilogom. Ko jo ide u bioskop za doek?
Kao nepoueno priom o Betmenovom traginom
detinjstvu i sopstvenom istorijom iz kvartova bez uline ras-
vete, Ono je te novogodinje noi nesmotreno dozvolilo pricerom
omamljenoj lepotici da korakne u zaputeni prolaz iza zadnjeg ula-
za sale.
187
Odjavna pica flma Poverljivo iz El Eja bila je pri kraju,
kada je naglasila da u poslednja dva sata obuzdava pulsiranje meu
nogama i da zna za skrovito, snegom netaknuto mesto, za usputni
brzak. Prolaz je decenijama sluio ljubavnike u urbi i nesret-
nike slabih beika, ali Ono kao da je predosealo da su zidine te
veeri jo nekome posluile kao utoite. Ipak, pre rune opomene,
a potom i gromoglasnog pucnja, zauzetih ruku i pogleda, jedva da
je primetilo dva maloletna huligana, lica skrivenih kapuljaama i
zaboravljenom tminom. Samo vrisak kasnije, jecajui na kolenima,
shvatilo je da su ti klinci sada udaljeni dovoljno da je zamirao ak
i odjek njihove obue i psovki prelomili sudbinski tok i za korak
mu skratili put ka Svesvesti.
Indijski flozof bi, verovalo je, takav scenosled okara-
kterisali kao karmiki, a antiki tragiari bi se, aplaudirajui iz
publike, usudili da promucaju i deus ex machina. Ipak, Ono
je pretpostavljalo da se radi samo o izuzetno looj kombinaciji
flma, ljubavi, ivota kombinaciji, koja se, nakon celih godinu
dana ispitivanja svrhe i biti, morala prepraviti, i to izbacivanjem
glavnog lika iz scenarija.
Svee osveeno, pretpostavljalo je da bi rekonstrukcija
karika lanca mogla usmeriti kraj ka drugaijoj, lepoj venosti,
ali je isto tako dobro znalo i da su svekoliko prisustvo i gotovo
opipljiva glad niza prethodnih utelovljenja za ugoajima nerava i
mesa zahtevali da se izmeni svaki od segmenata kombinacije.
Shodno tome, nain se naprosto nametao...
Izbrisau ih sve, poslednji put je odmahnulo u smeru
odraza, sklopilo oi, udahnulo duboko, kao na pozornici, i aktu-
elno novogodinje vee uinilo sudbonosnim.
Za bie nalik njemu, sledujui put nije predstavljao nesav-
ladivu razdaljinu, nakon toliko noi meditacije i praktikovanja
vetina nepojmljivih ljudskoj svesti.
188
Sr afekta, kratkotrajni intimni odnos i gorina gubitka ot-
vorili su prethodnog doeka pitanja o sveukupnosti, a ve nedelju
dana kasnije, alopojku ukaljanu estitkama sledbenika najveeg
pravoslavnog praznika, ispratio je i bol u slepoonicama, kao i
prva vizija prastarog, praiskonskog postojanja jedinjenja svet-
losti i tame, i celine unutranjeg i spoljanjeg. Bilo je to bie
nesagledivih prostornih i vremenskih dimenzija, izoblieno bez-
brojnim perspektivama i preklapanjima nezavisnih sluajeva. Bilo
je to Ono samo, pojmljivo iskljuivo svesti lienoj afektivnog i
ulnog zagaenja preiena funkcija biti i bit funkcije... forma
univerzalnog.
U narednim mesecima, dok su ui krvarile, a koa pretila
cepanjem, Ono je uspelo da se otvori pred novom sferom imaginaci-
je, a samo godinu dana kasnije, ispucalih kapilara i bolnog potiljka,
u potpunosti se uklopilo u refeksiju, nadvladalo slabost ljudskog
orgnizma i doivelo sebe kao sposobnog putnika u bezgraninom i
veitom.
Takvim iskutvom obdareno, bilo je spremno da rekonstruie
sudbinski lanac...
I dok se realitet cepao, a vreme vijugalo i guilo se u vlas-
titom kontinuumu, Ono se nadalo da e sledea era postojanja, na-
kon ispravka kombinacije, osloboditi mesto novoj, manje munoj
ulozi, i da se ljuskog bia vie nikada nee setiti...

2.
Mnogo je loe rakije oteklo kod Doa, dok gazda nije
poverovao da se istina probila iz drugaijeg bureta i da iz bliske
budunosti, sa puta do smaknua, zaudaraju trule i mokraa. Tek
je krajem septembra, naoigled zblanutih predstavnika zakona,
sudbinsku crtu iza anka upisao i samom sebi, i to metkom ka-
189
libra etrdeset i pet. Ipak, brlje je do tog momenta popijeno sas-
vim dovoljno, da progrize kroz grlo i trbuh ee od aligatora iz
bazena iza lokala, a eludac natera da zaigra kiselo kroz ak dva
naredna segmenta kombinacije.
Zakljuak je bio jednostavan: vreme je smlailo svesti, a
raestilo pia.
Koliko je lake sve ilo sa antikim herojima! Ratnici bi
sami, kada bi se nali u zapeku, ili lieni oruja, grudima naletali
na koplja, verujui da je ivot vredniji ako se odbaci, nego podari
neprijatelju ili se, bar, pretvarajui da je tako. Od miiavih le-
gionara, preko ponosnih bradonja, a za njima i srednjovekovnih
siledija, jednookih lopurdi i gospodara talasa, radije se skakalo
sa planinskih vrhova, paluba brodova i zidina utvrenja, nego
klealo pred tuim seivom. ak su i pojedine krezube bundije,
u beloj mantiji, a pred spaljenim krstom jo tokom prve inkar-
nacije skupine radije prosipale sopstvenu krv za superiornu
rasu, nego dozvoljavale da ih sustigne zakon.
Sa modernim zlotvorima, pak, postalo je komplikovani-
je.
Kmeknuvi pred kapijom dvadesetog veka, inilo se da
su odustali od traenja ivota za ast, te im se moralo pristupi-
ti promiljenije. Ve su se sa Dekom javile prve tekoe, pa
se skoro etiri godine razglabalo i napinjalo, dok bezobzirni
dvadesetestogodinjak konano nije prihvatio predlog da raspori
i sopstveni trbuh i pusti da istina o misteriji zamagljenih london-
skih kvartova zajedno sa krvlju otee u nepovrat.
Drugaije ne bi porodio novi vek, uz nagovetaj
obrazloenja spolja, muni deo je odradio ego, zajedno sa sveu
o ranijem iskustvu i onome to se naziralo u sutranjici.
Fer pogodba za dva takva igraa.
Deka, Doa i prethodno eliminisane nasledio je jo gori
drko, reen da se oproba u najbolje nauenom ve u dvanaestoj
190
godini, pa je valjalo delati na vreme. Tek kada su mu odseene
obe ake, bezobraznik se smilovao da iskoristi preostale udove i
baci se sa krova naputene austrijske zgrade u kojoj je prvi put
vetim ubodom ila u vrat upokojio jednu od doseljenica.
Rii Vampir je, sa druge strane, skoro itavu deceniju
odolevao ubeivanjima i izmicao smrti, bulaznei o vanzemaljci-
ma i nacistima, pa su se svi prijatno iznenadili kada je zaspao
zauvek, u san uljuljkan jaom od preporuene mu doze medika-
mentozne terapije.
Sledei po redu nije bio toliko problematian. Sa jed-
va navrenih esnaest, u alkoholnom bezumlju, samostalno je
zaustavio seriju rafala ispaljenih u prethodnim godinama i prekin-
uo talas klinakog ulinog kriminala prestonice. Po zahtevu
bratske opklade, umrknuo je vie seenog nego to je mii
mogao da izgura, pa mu se uinilo da je zlato oko vrata otealo,
a zima se provukla izmeu konjaka i trenerke. Pre poslednjeg
uka, jebote, dodue, nije stigao da poljubi plusi, pa ga os-
tatak bratije nije sahranio uz zasluene poasti, hladnu prasetinu
i tugaljivu pesmu majke nacije, ve pokopao u blatu pokraj puta
ovenanom smogom kamiona i naikanom otiscima platformi
jednookih kafanskih radodajki.
Tako se stiglo i do pretposlednjeg krvnika. Verovalo se
da je bio dovoljno iskusan i racionalan da mu uz nadu da e ga
prihvatiti vredi ponuditi i objanjenje...
3.
Dejan je jedini i dalje disao, a istovremeno znao da smrt
izaziva svrbljivo tinjanje pod potiljkom i vae nervne zavretke
poput grozniavog, balavog sna.
Za trideset godina u sveem mesu, etiri u teretani i dve iza
reetaka, nauio je da je tua nesmotrenost za poker aparatima iz-
191
vor izuzetnog prihoda, sa ak trideset posto kamate na mesenom
nivou. Takoe, ispekao je zanat ubadanja najbolnijih taaka pod
rebrima i otkrio koliko je prekomerna doza soli efkasno sred-
stvo ubeivanja. Jo je uvebao da mahne pitoljem tu i tamo, uz
par runih rei, i sve to omoguilo mu je da glavnicu preostalog
slobodnog vremena posveti posebnom hobiju planiranju, orga-
nizaciji i pripremi za najbitnije vee u godini.
Jedino su mu noi i snovi prekidali harmoniju rutine u
sportskim centrima i kafima, gde se espresso izgovarao sa k,
a tiket vrednovao vie od diplome. Mrak je donosio vlastite sen-
zacije i plasirao ih kroz ivopisne komare, a besvesni Dejan se
davio u moru krvi i iupanih udova, ogranienom paralizovanim
vidnim poljem. Iznad, van dometa razuma, zatitrala bi pokatkad
svetlost i rasula mu se pred licem, kao pred bioskopskim platnom,
ili pozorinom scenom, i tek to bi zinuo da vrisne, pod jezikom bi
mu se razgorela seanja i odluke, samo da bi mu se plua skvrila,
a zubi zacvokotali u borbi protiv prvog i poslednjeg daha.
Nemoan pred otkrovenjem, zaspao bi jo jednom, unutar
sna, a ujutro bi se obreo pod istom, ili neto sveijom koom u
sveijem danu, ili sveijem ivotu. Obliven hladnim znojem, sa
zaostalim krikom u grlu i bolnim vratom, ispred umornih uspomena
i spetljanih raskra, za tren bi postao svestan da e po ko zna koji put
ponovo proi kroz sve.
Nije to bilo toliko loe...
Zadovoljan se, zapravo, budio taj Dejan. Prijalo mu je
peckanje pri vrhu kime, iskasapljena tela mu nisu previe smrde-
la, a voleo je i bioskope, pozorita i snove. ivote, takoe sop-
stvene, tue, zasluene i bespravno prigrabljene.
Uz to, jedini je disao i znao...
Ili je tako bar mislio.
4.
192
Pored sudbonosnog udarca, iz bliske prolosti probijali
su se jo smrad izmeta i sperme, uz nejasnu predstavu uzanog
prolaza razapetog izmeu ogoljenih zidova i kaldrme uronjene
u tminu orsokaka nonog utoita za beskunike, propalice,
alkose i drolje, a njegovog linog kutka, namenjenog neastivim
zadovoljstvima. Prisetio se, onako smeten, i mukarevih lea,
senke to ih je grlila, i vreline u grudima, oko vrata i pod uhom...
oseaja osobenog za novogodinje noi i trenutke dominacije
oblivene krvlju.
Svaki doek u poslednjoj deceniji potpisao je novim
seivom, svee prerezanim vratom i jedinstvenim orgazmikim
trzajem iz dubine utrobe, a potom i jutarnjom fantazijom smekanih
testisa. Kada bi se vratio u iznajmljenu hotelsku sobu u okolini cen-
tra, oslukujui zamirue krike novogodinjih pijandura, legao bi u
krevet, pa zamiljao kako se beivotna tela naputena u senci doeka
stapaju sa uvredljivom arhitekturom orsokaka, ba kao to su i due
rtava postale deo njegove, opsenije biti. U budnim snovienjima,
maljave grudi skitnica bi ponirale u matricu fasadne cigle i okolnih
ogoljenih zidova, a zakrljali udovi prekriveni ebadima i krpama
meali bi se sa razbacanim smeem i postajali graa nove, origi-
nalne mase produkta njegovog zanimanja. Novogdinja jutra su
oslikavala bujajui volumen gadljivog sivila nadojenog nezdravim
mesom, otpadom i kricima nesretnika, i proaranog kapilarima pred
pucanjem, sve dok perverznu vizuelizaciju ne bi okonala svest o
njegovom telu. Znao je da ono nikada nee postati deo te tumorne
strukture, i ta ideja kao da mu je otvarala kapije mirnog sna, a
pulsirajue ludilo mutne materije guila do narednog doeka.
Novinari su ga, nekoliko najluih noi unazad, prozvali
Mraz, a on je, iz godine u godinu, razvuenih usana preletao
preko kolumni hronike, iako je priznao bi povremeno bledim
zidovima i odrazu u ogledalu nakon toliko smrti, oekivao pom-
pezniji nadimak. Raniji radovi bi mu bili nagraivani zvunim
193
sintagmama, kolumnom vie, ak i priznanjem, doivotnim ro-
bijom, ili senzacionalnim javnim smaknuem dostojnim jednog
kvalitetnog ubice, a danas, ak i uz razraeniji plan, medijska
panja bi iz nepoznatog razloga skliznula meu noge svakojakih
nikogoviki, ili se isprala pred ne naroito okantnim snimcima
nedeljom uvee i besmislenim politikim duelima. Odnos javnog
mnjenja ka nasilju i zloinu izgledao mu je nezrelo, nalik deijem,
i to ga nije naroito radovalo. Ukoliko bi ga sluajno uhvatili i
otkrili mu identitet, pretpostavljao je, verovatno bi ga, u skladu
sa novim medijskim argonom, prozvali Deja Mraz, ili jo be-
zazlenije. Moda ak i Dekster, po aljkavom kasapinu sa TV-a,
to se vazda premiljao.
Vremena su takva, jebe ga, odbrusio bi u odbrani od
nasrtaja unutranjih glasova i pustio da se nelagoda spere, pa pri-
hvatio skromno mesto na stranicama iza ekonomije, a ispred za-
bave i sporta.
Razlog takvog kratkotrajnog, prostakog nezadovoljstva,
karakteristinog za one otvorenih utroba, izmicao mu je u komarnim
lutanjima, ali se mogao zakleti da je imao veze sa onim to su okolni
puai lula i dive u ljateim haljinama pominjali u kontekstu su-
jete. Brzo bi, pak, odustao od kopanja po rovitoj unutranjosti, uz
obrazloenje da se ivi na povrini, a ne u dubini, pa bi se obliznuo i
setio slasne vreline pod pantalonama, kada bi seivo zaparalo kou,
a rana pustila da oteknu nove godine pokorene budunosti.
Ipak, ovog puta, u stvarnosti su ga, umesto znoja i skrom-
nog lanka u novinama, doekali eho odbrojavanja sa gradskog
trga, bolna vilica, ukus krvi u ustima i... bes.
Mamu u ti jebati, prenuvi se, zamahnuo je ramenom,
u pokuaju da razdvoji udove sputane lancima. ake su mu,
vrsto stegnute, poivale u krilu, a okatanena stopala se oduzela
od hladnoe i mirovanja. Nesposoban da se uspravi, stresao se
silovito, pa zastenjao.
194
Bespomonost ujedno sa smrznutim seanjem na okret
mukarca kojeg je pratio i sudar sa pesnicom koja ga je odvoji-
la od svesti terala mu je suze na oi, a dah inila nestalnim.
Takvo stanje, takvu... neravnoteu, nije mnogo puta doiveo u
viemilenijumskom iskustvu. Slian oseaj obeleio je mali broj
ispada tokom dugovenog spokojnog ivota: davno ratno jutro,
kada se probudio ranjen i zauo pobedniki pokli neprijatelja is-
pred bolnikog kampa, zatim runu no sa kraljicom londonskih
crvenih fenjera, raskomadanom nekoliko dana kasnije, a potom i
prvi susret sa simptomima siflisa.
Jo jednom se, u to ime, brecnuo na nejasan bat onova u
blizini i nespretno propeo na kolena, pretraujui pomrinu. Pod-
loga mu, meutim, odgovori vragolastim njihanjem, i on shvati
da mu se pogled gubi meu reetkama skuenog viseeg kaveza,
nalik onima iz dana kada se pod znakom nasilnog pravoverja, os-
vetljen lomaom, borio protiv jeresi. Na poreenje se nadovezae
iskrivljene crte devojakih lica i igosanih dlanova, uz bune osude
gonia u mantijama i smrad balege razmane po nakaznim telima
optuenih grenica, pre nego to bi ih progutala istoa plamena.
Takva kombinacija stimulusa iz prolosti stvarala je predstavu
simetrinu novogodinjoj mesnatoj masi.
Izgledalo mu je kao da su mu ti engrami, niim izazvani,
u trenutku prsnuli pod temenom i oslobodili ar kiseline, i to ga
dodatno razljuti.
Ubiu te, zareao je, svestan besmisla pretnje, a izostanak
jaeg odjeka mu nagovesti da se nalazio u manjoj, zatvorenoj pros-
toriji. Mrani, zapostavljeni kutak zadovoljstva kao da je bio kilo-
metrima i eonima udaljen, a nekadanji vladar noi ostao vakumiran
u pustoj ljuturi, zakljuan sa zluradim uspomenama.
Mrtav sam, ta god da se desi, iznenadivi ga, zvonki
glas probi se kroz redak vazduh, a zvuk koraka se uini bliim.
Bar se nadam tome.
Ko si ti? Dejan epa reetke poput zamorca i upre
195
pogled ka sagovorniku oblivenom tamom, a lanci zazveketae
u sudaru sa reetkom i ublaie kripu njegovih oteklih glasnih
ica. ta oe od mene?
Ja sam neko jai, sposobniji, iskusniji i... stariji od tebe,
rumeno elo i staklaste oi pogodi zalutali traak svetlosti.
Dejan je prepoznao otre crte i upeatljivu fzionomiju.
Bio je to lik pukom sluajnou odabran za ulogu nove rtve u
svetoj misiji. Jo na gradskom trgu, pre novogodinjeg odbroja-
vanja, zapazio ga je meu oteklim facama i ukavim jaknama.
Probijao se taj mi kroz masu, brzopleto i bahato kao i svi
novogodinji piai i neosveeni grenici eljni besplatne rakije
i mesa peenog vola inilo se, potpuno nesvestan pratioca sa
konim rukavicama i otrim seivom u depu kaputa.
Jo jedan e skonati sa mesancem pod prstima, meu
zidovima umazanim govnima, Dejan se prisetio da je zaustio,
senei kaldrmu iza plena i opirui se orgazmikim trzajima iz
dubine.
A onda se, najednom, prokletnik okrenuo, i tamu orsokaka
pocepao je bljesak promiljenog, munjevitog udarca, koji je lov-
ca za tren potopio pod obrise svesnog. I sada ga je taj, naizgled
nasumino poastvovani crv, drao u okovima, epurei se bistri-
nom svetlih oiju i priajui o nemerljivoj starosti.
ta lupa ti, bre? Dejan se nagnu i zaljulja kavez,
ogledajui besom deformisano lice u mirnom izrazu suparnika.
Reci mi ko si i ta oe od mene, pa ti neu kimu slomiti, kad
izaem odavde!
A ta bi bilo, ukoliko bih, umesto toga, sa tobom podelio
istinu o igri make i mia? Mukarac odsenim pokretom zausta-
vi zamah kaveza, nasmeja se, pa nastavi, ne oekujui odgovor.
Golja die, eprka po smeu, mljacka, pa rei da povue smrt za
brke. Kad shvati da je preterao i probudio zlu kob, on utri u rupu,
prividno bezbedan i nesvestan...
196
Da je smrt odvajkada tu, vreba u mraku i zadovoljno
prede, Dejan dovri, cedei vlastitu misao kroz stegnuto grlo,
poput poraenog govornika. U dubini utrobe mu zaigra gorki
predoseaj.
Ponosno bi izgovarao te rei pred utobradim odrpan-
cima i mievima, kako ih naziva, mukarac izvue Dejanov
no i zagreba po reetkama, pre nego to bi im presekao grkljan,
zar ne?
Ti... uo si me, slogovi su se saplitali preko Dejanovih
usana. Video si me... je l?
Ideja o svedoku nije ga plaila, ve iritirala. Smetali su mu
mievi sa njukama zabijenim preduboko u njegov posao. Ipak,
inilo se da je ovaj odudarao od ostalih beznaajnih glodara da
nije, ne bi uspeo da ga namami u kavez. Uostalom, pria o starosti
nije obeavala srean i jednostavan zavretak.
Kao da je i sam promislio isto, mukarac klimnu, a osuujui
pogled ostade smrznut u iekivanju reakcije zatoenika.
Ali, oni nisu zasluili da ive, Dejan prihvati igru, pa po
uzoru na sociopate sa flma nehajno ispljunu opravdanje. Bili su
beskorisni. Mievi, bre...
I sam zna da to nije istina, mukarac ga prekinu,
zagladivi mu obraz seivom. Razlozi za prolivanje tolike krvi
kriju se mnogo dublje, ali ti odbija da ih potrai.
Kakvi razlozi, ovee?, ovaj ustuknu, a glasne ice mu
se ponovo ukrstie, pa mu se nad dahom izmigolji samo histerini
cik. ta ti zna o razlozima?
Znam da su mnogobrojni, stotinama godina stari i... neis-
kreni. No je, jo jednom, lako naao put do obraza nekadanjeg
vlasnika. Neiskren si preda mnom, ali i pred samim sobom...
Ko je neiskren, bre? Zna li ti ko sam ja?
Znam ko si ti, a poznati su mi i tvoji besmisleni razlozi.
197
Dodue, ne krivim te, jer trenutno zaista veruje u sumanutu ideju
o makama i mievima. Samoobmana je udo, Dejane.
Glupo a? strovalilo se preko dunika ubice i ostavilo ga
razjapljene vilice pred, naizgled, sveznajuim strancem. Istina iz
dubine je postajala sve bunija i probijala se u stvarnost noena
njegovim lakim glasom:
Danas, kao i decenijama unazad, upokojene paenike
optuuje za parazitiranje nad ranjenim drutvom i pominje
sline gluposti u koje si poverovao samo zato to su svi ostali
izgovori otupeli u prethodnom veku i onima pre njega.
Krupne grake znoja na Dejanovom elu i hladnoa u
pluima ispratile su stranevo obrazloenje.
Kakve to... vekove pominje? elini vrh pustio je malo
krvi ispod Dejanovog oka i, zajedno sa novootkrivenim saznanjem,
naterao ga da se upristoji. Ne razumem...
Ne pravi se zbunjen, molim te, mukarac spretno vra-
ti seivo pod dugi, tamni kaput. Udaljio se od kaveza u lakom
skoku, pa zapoeo hipnotiku krunu etnju oko zatvorenika,
doputajui da mu se povremeno licem razlije slabana svetlost i
istakne crvenilo obraza i ela. Znam za tvoju tajnu.
Ali...
Bez ali, molim te, koraci su postali tei. I sam se
seam koliko je sve lake bilo, kada si se rodio prvi put. Davno,
kada su savest i krivica bile u najavi, a ivoti se oduzimali pod ko-
mandom vrhovnog poglavara. Voleo si, Dejane, da bude instru-
ment smrti i bezumno prosipa utrobe, potpuno nesvestan onoga
to si prodao za miie, krv i bes. Tada dua nije prigovarala, jer
svest nije bila dovoljno snana da bi je prizvala.
Ti... zaista zna kada sam se rodio prvi put?, boja De-
janovog glasa oslikavala je njegovu zateenost, dok su fragmenti
zaboravljene prolosti izbijali na povrinu, gonjeni rikom ranje-
nika i umiruih, i kripom ukrtenih otrica.
198
I drugi put, i svaki sledei, nadovezao se stranac. Znam,
takoe, koliko si iznenaen bio, kada si prvi put ispustio oruje na
bojnom polju i nesmotreno ostao bez glave, samo da bi ponovo
prodisao u novoroenom, nevinom telu, ali sa istim prljavim mis-
lima i kunim seanjem na ma i bojni pokli.
Rei kao da su probile do samog centra svesti pritvorenog
i razgorele mu prividno zgasnute uspomene na majine bradav-
ice i dan kada je shvatio da je krv ukusnija od mleka trenutak
spoznaje o venom bivstvovanju u novom mesu. Svako iupano
srce me za duinu jo jednog ivota udaljava od kraja, priseao
se kvarnih zakljuaka, dok je iznova uio da hoda i govori,
ovladavajui telom i radujui se navali novih talasa zrelosti na
dohvat skupljene ake, samo da bi uspeo da zajae konja, mahne
orujem i ue u novi duel.
Nepozvana, kao da je pljusnula iz trulei prosute utrobe,
grlo mu opri bljuvotina.
Bio si neprocenjiv ratnik, zaista, oko kaveza se, zajedno
sa smradom nesvarene hrane, razlio i nehajni osmeh sagovornika.
Uletao si u bitke bez razmiljanja, kao neopevani heroj, ali ne
da bi spasao ivote ena i dece iz plemena, ve da bi oduzimao
tue...
Prestani! Dejanov eludac se i dalje grio, pokuavajui
da se oslobodi teine greha, ali vie nije imao ta da izbaci, pa mu
se munina pope sve do grudi.
Samo da bi osigurao novo roenje, mukarac zakljui.
Molim te..., bes je utihnuo pred pokornou, a ovu izno-
va proguta gorina.
Sa sigurnou da e prodisati ponovo, stranac je nas-
tavio kada se uverio da je ponovo pridobio panju zatoenika,
mogao si da priuti prostaku bezbrinost u borbi, pa si se u
potpunosti odaljio od ideje o ivotu i asti, a priklonio onoj o
smrti, koja te je i smestila u kavez.
199
Ubica je pokuao da se zatiti od osuujuih rei, mes-
natim dlanovima prekrivi une koljke. Ipak, istina je bila neu-
moljiva, kao da se oslobaala iznutra, iz dubine potisnutog, tako
nasilna i stabilna, nemogua za skriti.
I tako si iveo i umirao lako, bez spoticanja, sve dok se
svet nije izmenio, zar ne?, mukarac je nastavio, izazivajui. Dok
bradati mievi, sedei na prestolima i visei na raspeima, nisu
izmislili dobro, zlo, principe i zakone, i zabranili ti da bespravno
prosipa ono to je lilo najlepe!
Preklinjem te...
Ni to te, pak, nije spreilo da se pridrui saborcima sa
maevima i bakljama, i uestvuje u venim ratovima, iako si, po
sopstvenoj, izmiljenoj logici, ve tada oduzeo dovoljno dua, da
se rastegne kroz istu tu venost!
Nikada nije dovoljno, Dejan je keftao, steui ukoeni
potiljak, dok mu je na jeziku goreo ukus posoljene zemlje, a u svest
mu prodirali vrisci nedunih stanovnika spaljenih sela i razruenih
gradova i besne kletve osvajaa. Venost je nedostina...
To su, i sam zna, samo izgovori u borbi protiv namet-
nutih vrednosti, straneve rei bile su bolno osveujue. Prizna-
jem, dodue, da si se vremenom malo upristojio, pa odustao od
traenja ivota na jednostavne duele i bezumno, divljako klanje
po bitkama. Ali, i to si uinio samo da bi izbegao preranu smrt i
patnju sa novim, nemonim telom deteta.
Dejan se u trenutku priseti napornih odrastanja i nelagode pri
potinjavanju novog mesa starim eljama naizgled beskrajnih dana
sakaenja nedunih ivotinja i noi u vrelom, svee podojenom telu.
Muno je bilo ekati na zrelost i sposobnost da se oruje iskoristi u
punoj snazi.
Ipak, najzanimljivije bi bilo kada bi se rodio u telu ene,
a nabrekle grudi i tanjuan glas te izdali pred kapijom vojnog
kampa...
200
Kako zna za sve to?, gr u vilici i sudar Dejanovih zuba
rascepae mu desni i osveie krvavi ukus u ustima.
Opet, ak i van bitke, inilo se da mukarac i dalje nije
bio spreman da mu pokloni taj odgovor, lako je bilo izbei grad-
ske straare i prerezati pijani grkljan u senci seoske kafane... ali,
bez opravdanja u rukavu, ili pod pupkom, ono to su zvali savest
ti nije dalo mira, zar ne?
Kavez se zatresao pred novom evokacijom, a Dejanove
prepone zaigrale pred smradom hiljadama godina starog, prokislog
zadaha siledije. Tako davno je oblinama i smekom izazvao zno-
javog bradonju, i dopustio mu da ga nasilno ima, kako bi meu
noge i vijuge usadio dovoljno jak motiv da ga kazni... njega i
nebrojene mukarce budunosti, njiui pozadinom u novim
nenijim inkarnacijama.
Maestralno si obigravao oko prekora savesti, prizna-
jem, straneve rei borile su se za prevlast nad sve jaim kricima
iz natrule prolosti zarobljenika. Toliko godina si, pod razliitim
izgovorima, svesno voen pogrenim naelima i tekim predrasu-
dama, veao prestupnike, dvorske veere paprio otrovima, odru-
bljivao glave smekajui se ipod maske...
Molim te, prestani, ubica se previjao pod pritiskom us-
pomena na lelujavom podnoju kaveza. Boli me glava!
Ljudsko telo ga je upoznalo sa neprijatnim senzacijama
posekotina, opekotina, odseenih udova, iskopanih oiju, tumora,
greva, modanih i sranih udara, vodenih kolena, pa i same sm-
rti. Ipak, bujajui pritisak pod elom, izazvan stranevim mono-
logom, lako mu je izobliio senzibilitet, zasenio prethodna bolna
iskustva i obeao mu odraz venosti u neizdrivoj agoniji.
Pucao si u nenaoruane strance na novom tlu, razapinjao
preplanula tela pod zvezdama, uasavajuom parolom i belom
kapuljaom...
Boli me..., svaka naredna optuba dodatno je nadimala
201
Dejanovo modano tkivo, a lobanju inila premalom za oteklu
masu.
Iako su mu kapci bili zgreni od bola, jecajui je, kroz
upletene trepavice, shvatio da se iza ramena suprotstavljenog
muitelja osipa svetlost iz, naizgled, nepostojeeg izvora.
Obarao si kraljeve i prosjake, borio si se za strane ene,
decu, nezbrinute i elitu, diktatore i revolucionare, a zapravo, samo
za jo dragocene krvi...
Novi gresi osvetljavali su delove prostorije i otkrivali
njenu prostranost. Na poetku, u pomrini, Dejanu se tamnica
inila skuenom, ali sada, gotovo nedokuivu razmeru spontano
su plavili redovi crvenih tapaciranih sedita, nalik onim u luk-
suznim salama svetskih bioskopa i pozorita. Dodue, prvi put
izloen na sceni, pod svetlou nepostojeih refektora, Dejan se
nije oseao prijatno koliko i sa kesicom kokica u krilu, zavaljen
pred platnom, ili na balkonu, uz au vina i najbolju cigaretu.
Molim te...
Prosipao si utorbe zaraenih grenica po zaparloenim
londonskim zapecima, najavljujui sopstveni ulazak u dvadeseti
vek, mukareve rei uhvatie ritam nizanja sedita, uklopivi se
sa eksplozivnim batom Dejanove unutranjosti, tek da bi neto
kasnije, nekritiki, poeo da lomi vratove i onim nevini, a sada
ima dovoljno smelosti da moli...
Nisam to eleo... naterali su me...
Ko te je naterao?, mukarac podviknu. inilo se da su
mu prenemagajue upadice crpele strpljenje.
Vojskovoa? Car? Regent? Voa klana? Advokat? Na-
gonska sila, moda?
Morao sam...
Krivicu je najlake odbiti u tuem smeru, ili je pripisati
prirodnom ustrojstvu, sada potpuno osvetljen, govornik je be-
202
zobzirno prizivao leeve iz prolosti, dok su iz mekanih lebova
bioskopskih sedita, pred Dejanovim stravom okovanim pogle-
dom, nicala davno zaboravljena lica i tela. Najbedniji si bio,
kada si, nakon venosti u mesu, poverovao... ubedio se, zapravo,
u teorije o genetskoj predrodreenosti za greh, kao da se nisi seao
da si razmazao toliko razliitih krvavih otisaka prstiju.
Ali...
Kraj muenikovog zapomaganja ukrao je prizor u srcu
sale. Miiavi, preplanuli ratnici, vraevi i vidovnjaci, civili,
deca, silovatelji, zlikovci, kurve i potpuno nevini svi su bili tu,
pred nepoznatim izrazom i treperavim dahom krivca, smrznutim
u nozdrvama, u poslednjem trenutku ivota. Svi modri, stisnutih
zuba i uzanih zenica, bezizraajni u bolu. Rana opcrtanih vekovi-
ma truljenja, kao da su inili kompoziciju poznatog ornamenta
povrine ogavne, testaste mase. Nakaradne segmente raspadajue
materije vezivali su redovi sedita, stvarajui beskrajni natruli
lanac Dejanovih greha. Iako naizgled nemi i beivotni, nakalem-
ljeni krvlju i ucrvljalim oiljcima, kao da su vritali iz prolosti,
razgaljujui krivicu.
Mar odavde, ovaj je zaklonio oi, ali to nije zaustavilo
mukarev recital, niti ulazak novih posetilaca u beskrajnu salu.
Konano, ne elei da iznova prolazi kroz besmislene
smrti i nova naporna odrastanja, postao si jo oprezniji, reio da
izbegne ne samo ratne, ve i sukobe sa zakonom, pa si deve-
desetih godina prolog veka parazitirao u kunoj prestonici ove
uklete zemlje, kada su pitolj i sila bili neprikosnoveni, a ivot bio
jeftin kao u vreme tvog prvog roenja. Idealni uslovi za banjanje
u tuoj krvi, bez posledica...
Gromki zvuk otpozadi natera Dejana da progleda i osvrne
se. Iza, oslonjeno na senke grimizne zavese, zablistalo je ponosno
bioskopsko platno, samo da bi ga, kada je vratio pogled, iz suprot-
nog smera doekalo svetlucanje kljua. inilo se da je mukarac
eleo da ga oslobodi, iako razlog za tako neto nije bio poznat.
203
Dva kratka obrtaja brave i zveket mehanizma katanca olabavie
rezu kaveza i reetka skliznu u stranu.
Ali, kada je bes naroda zgasnuo, a ljudi se primirili nak-
ljukani lanim obeanjima i nametnutim vrednostima, shvatio si
da tlo vie nije naubreno mrnjom, pa si, ponovo roen, pobegao
u manji grad i poeo da izigrava sudiju pred kloarima, pros-
jacima i beskunicima, mukarac epa lanac izmeu Dejanovih
stopala, snano trgnu, izvue mlitavu telesinu iz kaveza i odbaci
je na daske pozornice.
Okupljena masa je pozdravila potez aplauzom, a Dejan
progutao jauk i pokuao da se uspravi.
Priznajem, seam se svega, ake su mu bile spojene, a telo
skupljeno u ponizni gr, slian moleivom, iskrivljenom poloaju
raznolikih verskih izaslanika, ije je ui u prolosti najradije kaio
na ogrlicu. Preklinjem te, oprosti mi...
Nad vapajem okrivljenog i zateenim pogledom ukoene
publike, nadvila se tiina.
Neverovatno je to to si njih optuivao da su mievi
kakvih se najvie gadi, i bespravno im oduzimao ivote svake
novogodinje veeri, mukarac se zasmejao, onom cipele jo
jednom priljubivi Dejanovo lice uz daske pozornice. A za
pomilovanje, pred redovima rtava iz publike, ipak moli mene.
Ne znam ni sam vie koga da molim i ta da radim,
Dejan je zajecao, slab i skruen. Ovo je san... samo grozniavi
san.
Snovi nisu ovoliko bolni, veruj mi. Seivo se jo jed-
nom nalo u ruci muitelja.
Ali, kako je ovo mogue, bre?, besni vapaj, ali neuver-
ljiv, poput teatralnog praskanja neukog glumca, odskoio je od
scene i izazvao komeanje u publici. Ko si ti, uopte?
Da bi naao odgovor na to pitanje, morao bi da otkrije
ko si, zapravo, ti. Spretna aka povede seivo u ples pred oima
204
oborenog i zaslepi ga. Vekovima unazad umilja da mudro
prede u tmini, prekriven crnom dlakom, a zapravo si bedniji od
onog njukala, to je omrsilo brk pre nego to mu je miolovka
stegla vrat i ostavila ga da se batrga u borbi protiv neizbenog.
ta pria ti, ovee?
Opsednut pojmom venog ivota, toliko dugo si, igrajui
razliite uloge, zamazivao oi dui, a nikada se nisi zapitao o pra-
vim razlozima postojanja, poetka i kraja. Tvoja venost je izgu-
bila svrhu, jer si je ispunio laima i glupou, eonima udaljen od
vlastitog bia.
Stranve rei nametale su odgovor, istovremeno potpirujui
hiljadama godina potiskivano nezadovoljstvo. Bol je razdirao
tkivo, a ponienje drobilo samopouzdanje. Konano, Dejanovo
strpljenje je skliznulo pred mukom.
Pa, ajde onda vie, u pizdu materinu, izazivaki se
zgrio i skupio snage da se trgne i okrene. Opruio se duinom
lea po pozornici i poturio grkljan pod otricu. Reci mi, ko sam
to ja, zapravo...
Za poetak ti mogu rei da zasigurno ne pripada ljud-
skoj rasi, ali ipak, na tvoje pitanje najbolje mogu odgovoriti oni,
mukarac mahnu ka publici.
Nebrojeno uspravljenih tela spojenih u gnusno jedinstvo
sada je fanatino aplaudiralo, cedei krv izmeu dlanova, kao iz
otvorenih rana, a pogleda uprtih ka nejasnoj projekciji na bioskop-
skom platnu.
Ti si svaka kap krvi to uzlee sa njihovih aka i nata-
pa belinu platna, mukarac je kaskao preko slogova, kao da je
pevao, jer si neljudskim moima obdarenu bit proveo slavei i
ivei iskljuivo njihove, ljudske smrti, ponaajui se kao instru-
ment vremena u prolazu.
Aplauz je postajao sve glasniji, i podran udarima iz
prolosti, uinio je da Dejanove ui prokrvare.
205
Shvatanja ivota su ti postala ogranienija od ljudskih,
jer si samo meseario kroz vekove i prividnu stvarnost, u potrazi
za njima nedostinom, a tebi poklonjenom povlasticom. Nikada
nisi zastao da udahne vazduh, oseti ga u pluima, zavoli neko-
ga, podari ivot, ili bilo ta drugo ovoj planeti, vremenu i rasi.
Poslednji pokuaj zatite od tekog saznanja Dejanu
osujetie uspomene na silne erekcije i razgranat repertoar senzaci-
ja, doivljenih odvratno neposredno, samo kao potvrdu venoj
telesnoj egzistenciji. Nikada ih, shvatio je, nije proiveo, kao to
su to inili oni koje je ubijao. Oseaj praznine odjeknuo mu je
unutranjou, kao da se sva venost skupila u jednom otkucaju
srca i nainila ga glupim i bezrazlonim.
Iz univerzuma si, suparnik mu nije dozvoljavao da se
oporavi od rana, ve ih je neprestano solio, opsednut igrom
make i mia, izbacio sve ono to ga ini smisaonim, a nesret-
nicima iupanih srca oduzeo pravo da tako neto ak i pokuaju
da dosegnu.
Kao prozvana poslednjom reenicom, gusenica nemrtvih
obrui se na tapacirana sedita, a aplauz utihnu, omoguivi stran-
cu da iznese zakljuak u punoj moi.
Takav zloin, veruj mi, nema veze sa izmiljenim vrednos-
nim principima, niti zakonima morala, ve sa obesmiljavanjem
venosti, izbacivanjem istog zadovoljstva iz nje i pretvaranjem
svega razlonog u prazne sekunde, minute, godine i vekove.
Ali..., Dejanov uzdah pred neumoljivom istinom
zaustavilo je horsko negodovanje publike.
Uivao si, zapravo, jedino u odlascima u bioskop i
pozorite, i u slasti nad traginim sudbinama protagonista,
mukarac je, unuvi, govorio tie, gotovo apatom. Ali, i to
su bile samo interpretacije tuih ivota, iza kojih si krio neoprav-
danost sopstvenog.
Ja...
206
Mogao si da gospodari logikom postojanja, a umesto
toga si je proigrao i prodao je za beskraj u besmislu, opirui se
svrsi, a pravdajui izbor lakeg, ljudskog puta nesvesnom ljubav-
lju ka onome to si radio besprekorno, iako te je to zadovoljavalo
samo na najbednijem nivou, mukarac je nastavio neto glasnije,
a misli poletee uz osmeh. Verujem da i sam zna da se radi
o...
Ubistvu, noen uzdahom nad prolivenom suzom, odjek
poslednjeg Dejanovog repa straneve reenice osvoji salu na tre-
nutak, a potom izmami jecaje meu posetiocima.
Tako je, mukarac kao da je lamentirao Bit si posvetio on-
ome to te je oveanstvo nauilo po roenju, a organizam podrao
glau. Od prvog ubistva, pa sve do danas, kroz vekove evolucije,
nisi mrdnuo od svesti obine neukroene make miolovke.
Hoe da kae da sam ja..., Dejan se osmelio i pokuao
da se pridigne, Bog?
Hou da kaem da si loe odigrao ulogu onoga kojeg na-
zivaju bogom, stranac ga je zgrabio za nadlaktice, pomogao mu
da se uspravi i stresao mu prainu sa revera.
Tek tada Dejan je primetio nekoliko crvenih kapljica
na elu sagovornika, pa oseti svrab i pod vlastitim zaliscima.
Protrljavi teme, poput zbunjenog klinca, shvati da je razderao
iziritiranu kou i otvorio put krvi.
Vidim, i tvoje telo je odreagovalo na pravo saznanje o
postojanju, stranac izvadi maramicu iz unutranjeg depa sakoa
i oisti Dejanove slepoonice od tragova slabosti. Ljudski mo-
zak te je godinama sputavao i zadravao u prizemlju, ali vie ne
moe da podri snagu istine o svekolikoj biti, kakva si zapravo.
Ali, kako sve to zna? Dejan kljocnu vilicom i izbei
se, opirui se bolu i nesvestici. Jesi li i ti bog, poput mene? Ko-
liko nas, uopte, ima ovakvih? Jesi li ti moj... brat?
Mislio sam da e shvatiti ranije, stranac je izgledao
207
razoarano. Nisam ti brat, niti nas ima vie. Obojica smo ista
bit, ali u razliitim vremenima i drugaijeg iskustva. Meu nama
nema razlika, jer smo jedno.
Ti si..., Dejan ustuknu, a isprati ga uzdah iz publike.
Ja?
Ja sam tvoja budunost, mukarac klimnu. Tvoj na-
redni izopaeni vek od krvi i mesa, koji je dopustio samom sebi
da oseti venost na pravi, ili pogrean nain. Drugaiji nain, u
svakom sluaju. Ljudski, recimo.
Svetlost u sali zgasnu i jedino je jo sivkasto tinjanje bio-
skopskog platna isticalo otre crte lica govornika na sceni.
Dozvolio sam sebi da zavolim drugo ivo bie, mukarac
je jo jednom klimnuo, ovog puta dajui Dejanu znak da se ponovo
osvrne, kao to su naa prethodna otelovljenja zavolela smrt.
Iz pucketavih oteenja na traci najednom izroni ensko
lice i osvoji platno. Iako se mogao zakleti da ga nikada nije imao
u iskustvu, Dejanu se inilo blisko, gotovo opipljivo. Ipak, kon-
cept ljubavi kao da mu je uporno izmicao. Priseao se nadvijenih
mukih i enskih tela najee upokojenih nakon ina penetraci-
ja, roditelja, roaka i prijatelja, ak i siunih ivotinja i zamoraca,
razrezanih trbuha i izvaenih creva. Nita od toga nije mogao da
dovede u vezu sa pojmom ljubavi, osim ina samog ubistva, kao
to mu je i stranac potvrdio neto ranije. Smatrao je da nije bilo
mudro podeliti to sa mukarcem skupljenih obrva, zagledanim
u platno. Ovaj, sa druge strane inilo se, opinjen vlastitom
teorijom i zamiruim likom uokvirenim rubovima flmske trake
hipnotiki nastavi sa izlaganjem.
Ljubav, naroito ukoliko si veno postojanje nesretno
privueno arima smrtnika, nuno podrazumeva i gubitak, ali
kraj mojoj ljubavi doao je nenadano, prerano i bio je pogreno
isceniran.
Na platnu se, pratei stranev narativ, ukrstie senke etiri
208
prilike dve spojene, a razigrane u ljubavnom klinu, suprotstav-
ljene teturajuem dvojcu.
Pretpostavljam da mi je oveanstvo na najpodliji, a is-
tovremeno i najefektniji nain naplatilo silne zloine iz prolosti,
mukareve rei oslikale su cev pitolja, nadvijenu nad ljubavnim
parom. Uspeli su da me... da NAS osakate ispod mesa, dublje i
tee, bez mogunosti regeneracije u sledeem ivotu.
Ispaljene psovke u estokom sukobu aktera Dejan je do-
veo u vezu sa plesom sa avolom na punoj meseini pozna-
tom iz jednog od omiljenih flmova a, nedugo zatim, ispratio ih
je i sudbonosni metak, napustivi cev pitolja zloinaca, u potrazi
za najbolnijom metom.
Nesretnica se, ljubavi zarad, odrekla sopstvenog ivota,
glas budunosti se lomio, dok je blistavi metak probijao kou
nenije siluete, koja mu se iznenada ispreila na putu do mukarca
podihnutih ruku. A ja sam je samo zbunjeno posmatrao, onespo-
sobljen da pojmim da je iko od pripadnika te uvrnute rase spre-
man da strai svoje jedino, da bi spasao ono ega ja... mi, zapravo,
imamo na bacanje.
Uzdah iz publike isprati jo samo Dejanovo rezignirano
jebote, pre nego to je njegova budua unesreena inkarnacija
ispratila odjavnu picu flma:
Tada sam shvatio da naoj biti ovde nema mesta.
Ne razumem, Dejan se osvrnuo i zapazio da se od
stranevog ela, preko nosa, pa sve do usana rastegao novi mlaz
krvi. Crvenilo odsjaja mu je peklo zenice, dok je svetlost ponovo
nadirala u salu, i uz propratno saznanje, eleo je samo da se pred-
stava to pre okona.
Dokle god bude ljudi sposobnih da ubiju one koji bi sopst-
veni ivot poklonili drugome, mukarac slegnu ramenima, dotle e
poloaj metka u cevi, ili mesu, odravati ravnoteu izmeu ljubavi i
mrnje.
209
Publika horski uzdahnu, pa pusti govornika da dovri:
A u takvom ishitrenom, nepredvidljivom univerzumu,
zasnovanom na istoj sumanutosti oseaja, logiki funkcionalno
bie, poput nas, Dejane, ne moe pronai utoite.
Ali, i ti si voleo, zar ne? Obojica smo, zapravo...
Jesmo, a ta ljubav bila je bolna i za nas i za druge.
Na ove rei, iz srca sale probilo je brujanje nalik kranju
creva. Dejanu je izgledalo kao da mu je inkarnacija iz budunosti
ostala duna za objanjenje, pa samo odmahnu glavom u revoltu,
ovlastivi sagovornika da nastavi.
Nisam smeo da dopustim da univerzum moje jedine ljuba-
vi skona od metka namenjenog meni, mukarac je odgovorio na
gest, pa sam, istraujui sr postojanja u narednoj godini, shvatio
da mogu da iskoristim sopstvene nadljudske sposobnosti, kako bih
izmenio tok prolog i aktuelnog realiteta...
To je mogue? Dejanovu nepristojnu upadicu doeka
iziritiran pogled suprotstavljenog govornika i tajac u dvorani.
Sve je mogue za nekoga poput nas, podviknu ovaj.
Drugaija kombinacija karika u lancu postojanja kojeg pletemo
kroji alternativnu realnost i razliite ishode. Upravo zato, da bih
spasao devojku sa platna, bilo je neophodno ukinuti sva prethod-
na otelovljenja.
Ukinuti?, Dejan prostenja, vidno zastraen.
Izbrisati iz prolosti u svakom smislu i osigurati budunost
netaknutu naim ueem, mukarac je potvrdio i latio se noa.
Samim tim, osloboditi svet bar od smrti izazvanih naim dejst-
vom.
Ali, zato, jednostavno, nisi ubio one zloince?, Dejan
je zatresao lancima i napravio korak unazad.
Lakim doskokom, mukarac mu je nagovestio da nije bilo
mogue pobei iz sale, niti izmeniti tok nove predstave, koje je i
210
sam postao uesnik.
Iskuana oseanja naterala su me da shvatim da nisam
ubica, iako ti je trenutno teko da poveruje u to.
Zato, onda, vrativi se u to vreme, nisi skoio pred
metak, ili odustao od odlaska u bioskop?
Nakon kratkog osmeha, mukarac obrazloi:
Znao sam da bi gubitak svakako usledio u budunosti,
umesto noa, iz depa kuaputa izvue klju, pa se prihvati lana-
ca oko Dejanovih lanaka. Ljudi ne ive zauvek, a vezuju se
meusobno kao da e zajedno provoditi itave venosti. Zato
nam nije mesto meu njima, kao to ve rekoh.
Iznenaen mukarevim postupkom, Dejan jedva da je
primetio da su redovi publike ponovo na nogama, ili uspravljeni
na nebrojenim koatim izratajima oslonjenim na dno. Vie nije
mogao ni da pretpostavi ta je mukarac smerao, pa mu dopusti
da dovri priu i raspusti lance.
Uostalom, morao sam da se pobrinem da se nekom od
prethodnih nas ne omakne, i ne desi prelazak u postojanje koje
bi ga sluajno dovelo do nje i izazvalo jo runiji scenosled. Uko-
liko je ve morala da umre, eleo sam da joj duu isprati neko ko
bi smrt mogao razumeti na ispravan nain drugi ovek.
I, ta? Kao, ubio si sve nae prethodnike? Iako povreene
i neprirodno krute, Dejanove noge sada su bile osloboene stiska
lanca. Ipak, nije se usuivao da pokua da pobegne, ve nastavi
da trai obrazloenje. Kako, uopte, moe ubiti nekoga ko e se
samo preseliti u naredno telo?
Mukarac ga nije udostojio pogleda, zauzet katancima,
ve nastavi iskrzanim glasom, oslonjenim na grlo, kao da mu je
pod grudima poigravao ve svareni smeak.
I dalje ne shvata da te u ovom, kao i u prethodnim te-
lima, uva iskljuivo elja za arima mesa. Moe postati sve os-
talo u ovom ili drugim univerzumima kada god poeli! Tuno je
211
to to smo toliko vremena proveli zarobljeni u ovakvim oblijima,
pored toliko predstojeih.
Znai, ti si ih..., kljocanje katanca u blizini De-
janove ake i apsurd nametnute hipoteze ostavie reenicu
nedovrenom.
Tako je, saglasnost je obeleio i zloudni, gotovo ponos-
ni osmeh. Potpuno nesvesne da odlaze u nepovrat, naterao sam
ih da dignu ruku na same sebe, a u odsustvu elje za odbaenim
telima, egzistencija se automatski preobrazila!
Dejan nije mogao da pojmi kako bi takav preobraaj mogao
da izgleda. Bez obzira na to to je itavu venost u najprljavijim
zapecima uma projektovao stapanje rtava sa prolou, gradei
fzioloku gadost koja ga je sada revoltirano osmatrala iz publike,
nije bio u stanju ak ni da pretpostavi na ta bi liilo otuenje sveko-
like due od besmislenog mesita.
Prevario si ih, osloboene ruke i gnev pruie mu do-
voljno smelosti da podvikne u maniru postojanja iz devedesetih i
zloslutno krcne zglobovima.
ta je odricanje od smene, izmiljene ljudske vrednosti,
naspram toliko spasenih sudbina i ouvanih prava na najosnovni-
je?, suparnik je ovo izgovorio sa zanosom pravog glumca.
Dejan uzdahnu, i sam zamiljen nad idejom, pa prostenja:
Ali, kako si, uopte, siguran da su mrtvi?
Nestale su njihove uspomene, zbrzao je mukarac.
Seanja na njih postoje i dalje, ali njihova vlastita seanja, ona
to ti trenutno nanose bol, iezla su zajedno sa biti. Ali, dosta je
bilo igre pitanja i odgovora. Treba prei na onu to igraju make
i mievi.
Neko vreme venost ili trenutak, bilo je nejasno, a i
nevano Dejan se utke borio protiv glavobolje na koju ga je
objanjenje podsetilo.
212
Ipak, hitro zauze borbeni stav i doeka protivnika, nakon
to je ovaj, gotovo teatralno, odbacio kljueve i isukao seivo iz
unutranjosti kaputa. Publika isprati konfrontaciju onim istim
napetim brujanjem. Dejanu se uinilo da su svi leevi iznenada
prodisali, a da im se turobni dah stopio u puls masne gusenice
rastegnute salom zvuk mehanizma ogromnog sata pred krajem
vremena. Sve je liilo na odbrojavanje pred kulminacijom i, naiz-
gled, vodilo svretku poslednjeg ina.
Ne brini, Dejane, mukarac ispljunu gotovo pevljivo,
to je na trenutak umanjilo napetost. Nema svrhe da pokuavam
da te ubijem, zar ne? Samo e ponovo progledati izmeu tuih
slepoonica.
Pa, ta oe onda od mene? ovo izlete neoekivano pis-
kutavo, izoblieno nemirom i tremom.
Nekoliko dua iz publike se zakikotalo, ali lako zaustavi-
lo, kad shvatie da su malobrojni.
elim da tvoja odluka obelei epilog ove predstave,
mukarac spretno obrnu no, izmeu palca i kaiprsta doeka
otricu, a drku uperi ka Dejanu. Poslednji si u nizu otelovljenja
koja sam uskratio za dalje uitke, te sam osetio potrebu da ti ob-
jasnim kako stvari zaista stoje, i prepustim ti fnalni izbor, u nadi
da e doneti pravu odluku.
Ne razumem, Dejan je, u neverici, poput poniznog
prosjaka ili glodara pred mamcem, sumnjiavo odmerio a zatim i
opipao oruje, pa ga zgrabio i prisvojio tek kad je utvrdio da se ne
radi o zamci. Daje mi ansu...
Ne ansu, mukarac odmahnu, ve mogunost, da sam
dovede stvari u red.
Ali, zato veruje da te neu ubiti?, Dejan zaropta, dok
se na sam pomen ubistva meu posetiocima razlio uzdah.
Kako god da bude, kao to sam ti pomenuo na samom
poetku, novu godinu u doekati mrtav. Na ove rei nadovezao
213
se i aplauz. Ukrueni dlanovi stopljenih kreatura, sudarajui se,
ponovo su prskali krvlju, kao znak podrke omiljenom akteru i
onom to e ih izvesti iz tog sumanutog teatralnog limba.
Na sceni su dva glumca, Dejane, dvojnik je zaorao poput
dramskih legendi. Samo jedan od njih zasluuje da je napusti, a
ti e odluiti koji e to biti.
Ali...
Dejane..., aplauzu i ljapkanju razlivene krvi, najednom
se pridruila i vazduasta, itava mantra istisnuta kroz rasporene
vratove gledalaca i neurednim tkivom nacifran ornament razvuen
preko utrobe crva pobednika. Ne daj seee...
ta je ovo, bre?, vrisnuo je Dejan, dok se zvonjava
volebnog odbrojavanja ritmiki sklapala sa podrkom iz prvih
redova. Zato sad ja odluujem? I zato se ovi dernjaju ovako?
Bodre te, dvojnik, ogoljen krvlju to mu je sa lica sprala
masku budunosti, Dejana je, najednom, podseao pre na sopst-
veni odraz, nego na suparnika. Veruju, kao to i sam verujem, da
e, nakon celog obrazloenja, doneti valjanu odluku i no zabiti
u pravo srce.
ekaj...
Takoe, najiskrenije vie me ni ne zanima kako e se sve
zavriti, odraz se nakezio, pa ga u trenutku podsetio na Taliju, su-
protstavljenu zbunjenoj Melpomeni, iskrivljenih, zgrenih usana.
Nakon toliko smrti nanetih drugima, pa niza izazvanih samome
sebi, neizdrivo je opirati se gorini izbora. elim samo da se ovaj
cirkus runog arenila to pre zavri.
Mamu ti jebem, sve jaa mantra Dejanu nije dozvolila
da izusti bilo ta smislenije. No mu je podrhtavao u aci, gladan
dobro poznatog oseaja prodiranja kroz kou, a pljuvaka u grlu
zastala nad odlukom o ijoj e se koi raditi.
Izbor je jednostavan, glas odraza bio je izrezbaren
ritmikim brujanjem, ali ipak dovoljno jasan da podupre muninu.
214
Izbaci sopstvenu ulogu iz prie i zauvek izbrii sva ubistva, osig-
uraj sretnije postojanje celom oveanstvu i prevazii bivanje u
mesu... ili... probodi moje srce, pa nastavi da ubija, sve dok se
ne ovaploti pod mojom koom i doivi ono to sam doiveo i
sam.
Ono to je u masi povika na poetku razumeo kao nabodi
ga i protumaio kao tipini navijaki pokli sa kojim se susreo na
nekoliko utakmica, Dejan je sada, u koliziji sa odbrojavanjem, ra-
zumeo kao oslobodi nas. Ta molba se u ludakim ritmikim cik-
lusima cedila kroz ispucale kapilare crvolikog oblija, ponirala sve
dublje ka dnu krvavog bazena niklom iz fanatinog aplaudiranja,
pa poput oteenja na flmskoj traci, nervozno poigravala na bio-
skopskom platnu. Sekvenca se ponavljala sve dok nivo bljuzgave,
crvene plazme, rastvorivi materiju greha, nije preiao visinu bine,
pa se izdigao do vratova glumaca.
Pouri, Dejane, odraz se trudio da nadjaa buku i rum
stimulusa. Odbrojavanje je zavreno! Ili ti, ili ja!
ovek... crv... pobednik, ispustio je rezignirano,
podsetivi se kratkotrajnog interesovanja za poeziju, pa udahnuo
kao da e da zaroni.
Davio se u truloj unutranjosti vlastitih rtava, dok su
zastraujue, a istovremeno i poraavajue vizuelne sekvence
iz prethodnih inkarnacija topile platno. Potiljak mu je goreo,
slepoonice pulsirale, a vilica se grila od bolova.
Pouri, bile su poslednje rei krvavog dvojnika.
Dejanovi prsti se zgrie oko uzdignutog seiva.
On zamahnu.
Pocepa kou.
Sklopi oi.
Odjeknu...
215
5.
Srena Nova godina!
Kola razdraganih iscepkanih glasova spolja pretvorio
se u tu poljubaca, poneki osmeh, ukanje folije obmotane oko
poklona, mrmljanje kroz prolost i niz topovskih udara proetih
prkosnim prtanjem vatrometa i petardi.
Srena vam Nova godina... mievi, prostenjao je Dejan,
nakon to je leima tresnuo o zid hotelske sobe, kao nepozvanom
maginom silom odbaen od ogledala. Crvi...
Skliznuo je, poput likova iz animiranih flmova kada bi
ih silovito priljubili uz vertikalnu povrinu, a kako se prizemljio
i naslonio uho na pod, komija odozdo odgovori mu gotovo near-
tikulisanim, ali svakako postojanim: Pobedio sam! Nagrada je
moja!
Usledila je vriska nalik borbenoj, ali se kakofonija ubrzo
utopila u sve dominantnijem jauku hora maaka sa krova hotela.
Dejana nije naroito interesovalo ko je i u emu pobedio,
ta je osvojio, niti ta se, uopte, deavalo sprat nie ne dok
je bio oamuen, okruen nepoznatim zidovima, izmuen, i pred
krajem poslednjeg ina, kojeg su ak i make, poput anela smrti
sastruganih krila, najavljivale sablasnim pononim pojem.
Skupivi snage da se odupre bolu u grudima, uspravio se
na kolena, pa zagledao u ogledalo oslonjeno o suprtoni zid sobe.
Umesto odraza, bezobrazno staklo puklo je pred njegovim
oima pogledom u zamraeni orsokak. Senka mukarca koji je
odlazio, nestajui u stvarnosti nedostupnoj njegovim ulima, ota-
pala se sa zida okrznutog svetlou udaljene gradske rasvete.
Ispred ogledala ili prolaza u drugo sutra, kako ga je
Dejan u trenutku bunila nazvao poivao je ram za fotograf-
216
je. Otetog portreta, a praznine umazane crvenilom, liio je na
svedoanstvo o zloinu. Uz krvlju glazirano seivo, pedantno
odloeno sa suprotne, unutranje strane ogledala, sticao se uti-
sak da se ubistvo ve odigralo.
Posle toliko oduzetih ivota, mizanscen zloina, uz
puls bolnih grudi, natera Dejana da spusti pogled ka zjapeoj
rani i razoarano prokomentarie, oekivao sam da u bar srce
pogoditi.
Sruio se jo jednom, nemono opruio, pa ispljunuo
tanak mlaz krvi.
Stigao je ak i da se nasmeje, uvidevi simboliku centi-
metrima promaenog srca i protumaivi ga kao odraz elje da
mimoie ljubavnu tragediju u narednom inkarnaciji isti odraz
koji ga je naveo da prekrati sopstveni vek u mesu. Iako je bio
svestan da e ga takav postupak zauvek odvojiti od sveta ula
i telesnih zadovoljstava, ideja o samoubistvu mu je delovala
privlanije od sumanutosti budueg ivota obeleenog raanjem
neobjanjivih ljudskih oseanja.
I dok ga je poslednje telo izdavalo na najmuniji nain
dovoljno sporom smru, da mu omogui da se pokaje i ponada da
ga put postojanja u nekom drugom smeru nee kazniti jo jednom
grekom nalik oveku izustio je jo samo:
Ovaj... poslednji univerzum... ispao je ba loe kombino-
van!


217
NENAD
PAVLOVI
Roen je u Niu 1983. godine, gde je i odrastao. Diplomirao je
engleski jezik i knjievnost na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj
Mitrovici. Pisanjem se bavi od detinjstva.
Pie recenzije flmova i romana kao i kratke prie sa tematikom
naune i epske fantastike, proete satirom i suptilnom drutvenom
kritikom. Prie objavio u asopisima Gradina, Raketla, Mar-
sonic i Argus Books Online. Autor je nagraenog romana
Hokus Lokvud (Mali Nemo, 2013.).
Pisao je recenzije i za asopis Svet kompjutera, za emisiju na
nikoj televiziji NTV i radi kao saradnik na sajtu SF-Serbia.
ivi i radi u Norvekoj.
218
TREPTI ZVEZDA CRVENIM OKOM
Uspeh Sebastijana Stajna na globalnom nivou je iz-
vanredan, to stoji. Istina je da je obrazovan, naitan i da ima raz-
vijen i dopadljiv stil. Meutim, oigledno je u svim knjigama koje
je napisao, da crpi inspiraciju iskljuivo iz drugih dela. Nema
tu linog iskustva, i to se vidi. ovek pie horore, a najstraniji
dogaaji u njegovom ivotu su bili kada se ubo na penadlu, ili
video pauka u kadi...
Sebastijan se namrti i ugasi radio iz kog je blebetao
umiljeni kritiar. Bolela ga je istina u ovim reima.
Pa ta, ako nisam sve lino doiveo? Je l ovek mora da
se sretne uivo sa vampirom da bi pisao o vampirima?
On dade gas na razdrndanom pik-apu, da bi adrenalinom
razbio mrzovolju, na ta auto poskoi po zavejanom putu. Ovoj
krntiji je pre bilo mesto u muzeju tre-umetnosti, nego na drumu,
ali je trenutno bila jedino vozilo na raspolaganju.
ta zna glupi kritiar? Tano je da je koristio istinite
krvave dogaaje irom sveta kao inspiraciju za svoje romane. Ali,
bio je najbolji u tome.
Ova godina bila je posebno berietna: objavio je est ro-
mana, i svi su postali bestseleri. Moda zato to je bilo dosta in-
spirativnih zloina, a moda se samo uhodao u pisanju. Dolo je
vreme da uiva u plodovima rada. Otrim okretom volana skrenu
vozilom sa glavnog puta na sporedni, zemljani, koji je vodio ka
njegovom novom domu.
219
uma proguta beli pik-ap gubicom od nazubljenih senki.
Kuu je gradio skoro godinu dana i konano je bila go-
tova i opremljena. Neposredno nakon uspeha Otrice iz senke,
etvrtog romana, naleteo je na ponudu jeftinih placeva na sa-
mom severu Kanade. Ovo mesto, Kantou, osnovano je nedav-
no, kada je u blizini otkrivena nafta. Meutim, lokalne vlasti su
reile da ga zbog izuzetne prirodne lepote pretvore u ekskluzivno
odmaralite.
Plac koji je odabrao bio je vie nego savren. Iskoeno
uzvienje na kom se nalazio prualo je neverovatan pogled na
zaleeni zaliv na severu i gustu etinarsku umu na jugu. Stena
iekivanja nazvali su ga domoroci. Lokalni graevinar mu je
savetovao da odabere jednu od gotovih kua, ali Sebastijan nije
hteo ni da uje. Izgradnja ga je kotala itavo bogatstvo, ali je vre-
delo: dobio je prvoklasnu vikendicu, kao stvorenu za pisca nje-
govog kalibra. Zbog velike medijske panje koju je privukao u
poslednje vreme, prijalo mu je to to je kua zaklonjena i udaljena
od radoznalih pogleda.
Kada su kopali temelje, nali su gomilu polomljene
grnarije - rekao mu je nadzornik izgradnje. Sebastijan se naali
i upita da nisu sluajno nabasali na ukleto indijansko groblje.
Nije bio sujeveran, ali se plaio da bi arheoloki zavod mogao
da mu stavi zabranu na izgradnju. Ispostavilo se da nije u pitanju
arheoloko nalazite, ve otpad. Dobar deo grnarije bio je star
samo par godina.
U radnji je izgubio mnogo vie vremena nego to je
planirao. Svi radnici sa buotine imali su slobodan dan i pohrlili
su u jedinu prodavnicu u Kantou, da kupe hranu, pie i ostale
potreptine. ekajui u predugom redu za kasom, uo je da se u
oblinjem kafu organizuje proslava doeka Nove godine, ali
ta vest ga nije naroito zainteresovala. Kasirka ga je upitala da li
e, moda, ii, na ta se Sebastijan nasmeja i odmahnu glavom.
Odbio je ponudu kolega za doek Nove godine u paniji tako da
svakako nije planirao da ide na bednu proslavu u seoskoj kafani.
Ne, ovu Novu godinu je eleo da doeka sa porodicom u toplom
domu.
220
Lina i Dejkob su bili oduevljeni kuom i nestrpljivo
su ekali da doe iz centra sa namirnicama. Sebastijan se samo
nadao da e beba spavati celu no Donas je bio premali da
uestvuje u proslavi.
Kada je krenuo da ponovo ukljui radio, luk crnih borova
oko puta nestade i on izae na prilaz. Prizor novog doma ga jo
jednom ostavi bez daha.
Sve je bilo gotovo spremno. Kua je bila ukraena
raznobojnim papirnim trakama, a sa radija je svirao lagani dez.
Lina je bila u kuhinji, zauzeta pravljenjem posebne novogodinje
torte, beba je vrsto spavala, a Dejkob se tuirao. Sebastijan je
sipao au brendija kada je zauo zvono.
Zaudio se, jer nisu imali susede u radijusu od gotovo
dvadeset kilometara, a nisu oekivali ni goste. Udaljenost od cen-
tra je bila istovremeno i najvea prednost i mana isto se moglo
rei i za odsustvo suseda. Vidno zaintrigiran, on paljivo otvori
vrata.
Na vratima je stajao matori Inuit. Nosio je prljavu sivu
konu jaknu u savrenom skladu sa proreenom kosom koja mu
je padala do ramena. U sivim oima su mu se ogledale odlunost,
ali i iznurenost. Priao je nerazumljivo i gurao predmete koje je
drao u rukama Sebastijanu.
Ne, hvala, ne treba nam nita!
Perpok! Tigusivok! Aupaluktok ublureak utterpok!
Sebastijan ispui ruku sa podignutim dlanom i odmahnu
glavom, to je, kako je nauio na oping-turama po Bliskom is-
toku, bio univerzalni znak za odbijanje navalentnih trgovaca.
Hvala, ne treba!
Sebastijan pokua da zatvori vrata, ali mu starac ugura
robu kroz odkrinut prostor. Ne elei da se svaa, ili da stie
neprijatelje u novom komiluku, polako uze stvari od Eskima. U
desnoj ruci Sebastijan je drao neveto napravljen glineni krag,
a u levoj predmet toliko neobian da je bio siguran da ga njegov
sin ne bi prepoznao. Stara audio kaseta. Papirna nalepnica je bila
221
gotovo potpuno oguljena i ulepljena neim. ime Sebastijan
nije eleo da zamilja. Uze krag i kasetu i ostavi ih na stoi kraj
vrata, pa uze aku novia iz ase da ih da starcu. Meutim, ovaj
je ve silazio niz stepenice klecavim korakom.
Hej! Nisam ti platio!
Starac ga nije uo, ili se nije obazirao.
Moda nije hteo da mi proda ovo? Moda je to poklon
za useljenje?, pomisli Sebastijan, a zatim zatvori vrata i vrati
se brendiju. Odluio je da sauva bocu, a kasetu baci u ubre,
meutim, nije imao volje da to uini odmah, pa neobini pokloni
ostae na komodi.
Lagano mukajui pie u ai, gledao je kroz prozor. Sneg
na glaziranim borovima i zaleeno more refektovali su zvez-
dani sjaj toliko jako, da je napolju bilo gotovo potpuno svetlo,
iako je bila no. A zvezde... Sebastijan nikada nije video zvezde
tako isto, tako blizu! Delovale su kao da se pribliavaju sva-
kim treptajem. Primetio je i neke koje nikad ranije nije video.
Moda zato to smo na drugoj strani sveta? Velika, treperava
plava zvezda, i manja, zlokobna crvena taka iza nje. Morau
da pitam nekoga koje su ovo zvezde. Sve moe da poslui kao
potencijalna inspiracija, zakljui Sebastijan, iskapi pie i ode u
kuhinju da pomogne eni sa pripremom veere.
Napolju je provejavalo, a kuom se irio miris peenja.
Cela porodica je uestvovala u postavljanju trpeze. Na kraju su
seli za sto, zapalili veliku crvenu sveu i bacili se na hranu.
Bio je to najbolji doek Nove godine u Sebastijanovom
ivotu. Veera je bila ukusna, vino prvoklasno, TV program zaba-
van, deca mirna, a vee puno smeha i radosti. Kada je sat obeleio
pono, preplavio ga je takav neobjanjiv nalet zadovoljstva i
spokoja, da se najeio. Dejkob je jedva doekao taj trenutak i
zadremao odmah zatim na kauu, pa ga je Sebastijan odneo u
krevet. Donas je veselo balavio za stolom zajedno sa njima, ali je
i njega oko dvanaest savladao umor. Kada su deca bila u krevetu,
Sebastijan i Lina su otili u spavau sobu, vodili ljubav i zaspali
mirno.
222
* * *
Probudio ga je snaan udar u zid desno od kreveta. Bio je
toliko silovit da mu se uinilo da se itava kua zatresla. Sebasti-
jan bunovno skoi na noge. Supruga nije bila pored njega. ta
je to moglo da bude? Los? Auto? motao je po glavi, dok se nije
setio da ni jedna od te dve stvari nije bila mogua, jer je zid bio
kraj litice.
Meteor?
On ustade i zaljulja se na nogama.
Nisam valjda toliko popio? zapita se, zurei kroz tminu
sobe, koja kao da je poprimila blagu grimiznu nijansu. Sve je bilo
mutno i nejasno. Pogled mu privue predmet na nonom stoiu.
Pa, da. Naravno da ne vidim nita kad nisam stavio
olovku u oko.
Zaustavio je olovku kada joj je naotreni vrh bio na
milimetar od ronjae, a potom je ispustio uasnuto. ta ja to
radim?! Tresao se, a um mu je bio zamagljen koprenama poznatog
i nepoznatog straha i panike.
Lin, pisac potra niz hodnik. Graevina je delovala
strano i neprijateljski, poput lavirinta. Vie se nije oseao kao kod
kue. Iz svake krvave senke vrebao je minotaur. Nije znao da
li ovaj oseaj potie iz same kue, iz njegove glave, ili nekog
treeg izvora, ali dok je bauljao kroz hodnike oseao se kao u
grozniavom snu.
Prolazio je pored otvorenog kupatila kada mu panju
privue neto.
Kroz zavesu za tuiranje nazirao se ogroman, dlakavi
pauk. Zavesa je skrivala i deformisala njegov oblik, ali pisac vide
da je dugaak bar metar. Sebastijan se prvo ukoi od straha, a
potom polako krenu da prilazi.
Moram da ga ubijem! ta ako napadne Dejkoba, ili
223
Donasa?
Priunjao se kadi i silovito se bacio na pauka, zarobivi ga
plastinom zavesom. Metalni dra se uz tresak odvalio i udar-
io o pod, a pauk siknuo pretei. Njegovi tanki udovi su ugibali
plastinu barijeru pretei da je probiju. Kako je jak, udio se
Sebastijan, pritiskajui sve jae. Upirao se svom snagom, gnjeei
telo udovita kolenima, dok konano nije prestalo da se koprca.
On pritisnu jo jednom i kada krckajui zvuk potvrdi da je pauk
mrtav, polako ukloni okrvavljenu zavesu.
Njegov uas dostigao je novi nivo. Krv mu je napustila
lice, a usta drhtavi uzdah. Ispod zavese se nalazio le njegovog
starijeg sina sina kojeg je ubio sopstvenim rukama.
Nalet panike ga vrati u realnost. Nije imao snage da se
suoi sa situacijom, pa potra ka dejoj sobi. Lina je stajala kraj
otvorenog prozora kroz koji je ulazio leden vazduh i uznemirujue
blisko zavijanje. Dejkob je kmeao.
Bebi je vrue, Sebastijane, izgovarala je rei kroz iskriv-
ljen osmeh. Baciu ga da se igra s drugovima!
Ne, Sebastijan skoi na suprugu pre nego to je uspela
da zgrabi njihovog sina.
Borila se, sa osmehom na licu, kao da je u pitanju ala,
iako ga je grebala noktima. Uskoro su mu nadlaktice bile krvave,
a ona je bila sve blie uplakanoj bebi. Crvena iskra u glavi zasija
ponovo i njena svetlost zameni razum. Talas besa proe kroz Se-
bastijana i on svom snagom odgurnu enu od sebe. Ona udari
leima u prozor, preturi se i ispade kroz njega. Sebastijan dotra
do prozora i kroz tminu noi vide njen le na snenoj podlozi.
Ubrzo se nad njom nadvie sive senke. uo je zvuke pucanja
tetiva i kostiju.
Sebastijan se uhvati za glavu. Bio je zarobljen u komaru,
previe jezivom da bi bio stvaran i previe stvarnom da bi bio san.
Shvatio je da mora neto da uini. Sve to je potrebno da sauva
sopstveni ivot i ivot svog sina. Dok je zatvarao prozor, kroz
glavu mu proe misao.
Eskim! Neto je priao... Mora da ima veze!
224
Ova misao je bila suluda, ali mu nita drugo nije padalo
na pamet.
Sebastijan otra do hodnika i zgrabi kasetu. Ali, gde bi
mogao da pusti kasetu? Kasetofoni su davno bili stvar prolosti.
Pik-ap! Prastari pik-ap ima kasetofon!
Pokua da zgrabi i krag, ali promai drku i ovaj pade
na pod i raspade se u komade. Obuzet panikom, Sebastijan uze
praznu vinsku fau.
Morae da poslui.
Napolju ga doeka mrak, sneg i sve blie zavijanje.
Izdri, Donase!
U kolima je, inilo mu se, bilo hladnije nego napolju.
Ruke su mu se tresle dok je pokuavao da smesti kasetu u otvor.
Na haubu skoi neto veliko, teko i mrano. Sebastijanu se uini
da je imalo ljudske ruke, ali nije eleo da razmilja o tome. Borio
se protiv impulsa da upali auto i odveze se bilo kuda, samo daleko
odavde.
Pustio je traku.
Iz zvunika zapeva muki glas propraen aritminim bub-
njanjem. Kvalitet zvuka je bio oajan, ali se Sebastijanu uinilo
da je osetio olakanje im je stisnuo dugme play kao prola-
zak pijanstva, ili podizanje tereta s grudi. Grimizni sjaj obasut
po svemu polako je ileo, pesma ga je gonila sa ovog sveta. Sa
svakim udarom bubnja i napevom na nepoznatom jeziku, ludilo,
strah i gnev, polako su nestajali ostavljajui potpunu prazninu u
njegovoj glavi.
Prolo je par minuta. Snimak sa kasete se zavrio i u koli-
ma je vladala tiina. Sebastijan vrati zatvara na fau: slutio je da
to treba da uradi. Oseti neverovatnu istou misli. Vie nije bilo
crvene koprene, niti neodreenog uasa ili konfuzije. Na njihovo
mesto doe pravi uas.
Dejkob, mrtav u kadi.
Shvatanje.
225
Lin, mrtva, rastrgnuta.
Letargija...
Upalio je motor.
* * *
Vonja do centra Kantoua je bila poput transa. Nije je se
seao uopte. Na ulazu u kaf treperila je crvena neonska rekla-
ma. Sjaj je donosio runa seanja. Uao je u poluprazan lokal
steui fau. Kaf je bio lo klie. Drveni inventar i ank, zadim-
ljen vazduh, polumrak i likovi kao iz jeftinog romana. Lovaki
prsluci, crvene bejzbol kape, karirane koulje. Radnici sa plat-
forme, pijani resto novogodinje proslave.
Sebastijan sede za ank pored debelog bradonje. Hteo je
da zove policiju, ali nije znao ta da im kae.
Ovo li je onaj pisac? E, al izgleda da su stvarno svi isti
ko to se pria. Svi alkoholiari, do jednog. ak je doneo svoju
fau.
Sebastijan u kako pljuvaka udara o pod.
Debeljko pored njega nastavi:
Zna ti malo sutra ta je horor. Kladim se da...
Zelena faa udari o kosmatu glavu i polomi se u
paramparad, irei crvene kapi i izmaglicu.
Kada je policija u novogodinje jutro dola u lokal Rua
severa, doekao ih je smrad skorele krvi, mir i tiina.

226
RELJA
ANTONI
Relja Antoni je roen u decembru 1988. godine u apcu, gde je
zavrio i Gimnaziju. Upisao je dizajn i grafku, mada namerava da
se posveti sedmoj umetnosti. Bavi se crtanjem, slikanjem, pisanjem i
stripom. Trenirao je kendo i trenirae ga ponovo.
Rado e priznati da je nefunkcionalan u prostoru-vremenu, a i
dalje nije siguran koju od svojih ideja ili koji od zapoetih teksto-
va da pretoi u svoj prvi roman (mada su pojedini tekstovi postali
zasebni, rastui entiteti koji se sami ispisuju). Ima iza sebe niz
pripovedaka, ali nije objavljivan jo od osnovne kole. Takoe,
ima oko sebe krug sainjen od nekolicine pisaca s kojima se do-
pisuje (i to na pravoj hartiji) i takmii ko je ostao vie anoniman.
Mogue je da ipak na neki nain sarauje sa drutvom Lazar
Komari.
Autor je jednog kratkog (i buavog) flma kog se upravo sada
odrie, i drugog, na brzinu skarabudenog, koji planira da rime-
jkuje i (malice) popravi. Uradio je nekoliko serija portreta i (ug-
lavnom) karikatura ljudi u abakom Irish Pub-u i dece na slavlju
megamarketa Roda, i za to mu je ak plaeno. Takoe je ilus-
trovao zbirku poezije abakog autora eljka Pantelia, i za to mu
je, takoe, plaeno. Nada se da e mu jednog dana biti plaeno za
ilustracije i ulja na platnu koja priprema za prodaju.
Relja i dalje ivi u apcu (na alost, ili na sreu) i oekuje da
stekne uticajne poznanike koji bi ga astili piem.
227
U PLANINAMA, TAMA

Posle nekoliko stotina ubistava i hiljada samoubistava i
samosakaenja, najbolja knjiga na svetu je povuena iz prodaje.
Bilo je isprva teko ustanoviti da se sve nesree jesu dogodile
zbog nje. Istraga je trajala due od godinu dana. Morali su je
voditi oni koji nisu itali problematini spis. Na sasluanjima, a
potom i tokom suenja, pitali su autora O emu se radi u vaem
romanu? i Da li vae delo propagira nasilje/oboavanje Sa-
tane?, dok su religijske i desniarske grupacije padale u vatru,
protestovale po ulicama, traile smrtnu kaznu...
Zavrna re koju je spisateljica dala ula je u zapisnik u
sledeoj formi:
Ovo Vam govorim po milioniti i poslednji
put. Neu vie ponavljati isti iskaz. Kada zavrim,
radite sa mnom ta god hoete.
Moj roman ne sadri nijednu uvredu! Ni-
jedan religijski, anti-religijski ili ideoloki stav!
Ne sadri ni navodnu satanistiku propagandu, a
ak se u istom uopte ne deava nijedan trenutak
nasilja nad drugim licem (a i da se deava, bilo
bi svejedno). I to je neto to biste znali da ste ga
proitali, umesto da Vam ja objanjavam ono to i
228
tako neete verovati. Oni koji su ga proitali i ipak
nekako nisu poludeli znaju to.
Jedino o emu se u knjizi radi jeste o
danu kada se trinaestogodinja devojica i
etrnaestogodinji deak gube na planinarenju,
u razmaku od dva sata, i nastavljaju da lutaju
sve dublje kroz bespua i vrleti, u pokuaju da
se meusobno pronau. to vie lutaju, dalje su
od pomoi svoje grupe i spasilakog tima, a i
jedno od drugog. I svesni su toga, ali nastavljaju.
Devojica je veoma boleljive prirode, a deak je
hipohondar u razvoju. Roman prati njihovu volju
da se pronau, njihova oseanja, rast slabosti i
opadanje hrabrosti, i sve se vie se okree oseaju
izolovanosti i majunosti u bespreglednom, tam-
nom i ravnodunom svetu. Delimino je baziran
na mom linom iskustvu iz tinejderske dobi je-
dino to sam ja tada traila mamu, pored reke, a
ne u planini, i to se ta epizoda mog ivota, za raz-
liku od ovog FIKTIVNOG i optuenog knjievnog
dela, nije zavrila tragino. Zavretak je (a ovo
zaista ne elim da vam kaem, i vie bih volela da
ste sami proitali) sledei: oboje dolaze do dve
razliite litice, usponima koji su se na neobian
nain menjali iza njihovih lea, te ne mogu vie
da se vrate, dok se napred nema kud. Ispostavlja se
da se predeo sve vreme zaista fziki transformisao
po njihovom prolasku, pomaui im da zalutaju - i
to je jedini fantastini motiv celog dela, s razlogom
ubaen (imam pravo na njega, jer je re o fkciji).
Ja kao spisateljica ne odgovaram za is-
pade svakoga ko je knjigu uzeo u ruke. Takoe
nisam duna da se prilagoavam na taj nain da
se nijedna budala ne nae uvreenom. Optuite
me za manjak empatije, ali ne moete me sma-
229
trati krivom za tue postupke, kao to se od mene
ne moe traiti ni da menjam svoje delo da bi se
nekome svidelo. Knjiga fkcije je ogledalo, i iznad
je neijih potreba za korektnou i cenzurom.
Empatiji se iz nje ui samo onaj ko istu ima u sebi.
U mom romanu se, kad sam ja u pitanju, ogleda
usamljenost i seanje na dan kada sam se zbilja
izgubila, oseanja prema ljudima i neki od straho-
va koje sam negovala. Onaj ko gledajui u tu vrstu
ogledala vidi monstruma, moda e nauditi sebi
ili drugom. Budala e videti budalatinu, koliko
god se po profesionalnim ili prijateljskim krugo-
vima govorilo o kvalitetu. Samim tim, satanizam
ne moe da vidi neko ko sam nije rob Sotone, a
samo samoubica moe osetiti da je dobio zeleno
svetlo za suicid.
Rekla bih vam da mi je ao zbog svega
ovoga. Samo to nije. Ne pada mi na pamet da
alim jer napisala sam kvalitetan roman, kakav
sam oduvek elela s mukom izroditi.
Spisateljica je govorila istinu, ali to joj nije mnogo po-
moglo. Ipak, na kraju nije zavrila u zatvoru. Proglasili su
je neuraunljivom i poslata je na leenje. Knjigu, objektivno
najbolju na svetu, vie niko nije itao, to iz straha, to jer je
postalo nemogue nabaviti je. Iako najkvalitetnija, nije pomogla
knjievnosti. Stvorila je averziju i prema drugim delima pisane
rei.
230
* * *
Lepa pria, konstatovah.
Ljubavi, zato smo ovde, jo jednom mi reci?
Zato to je strano, odgovorio sam. Vratiemo se u
kolibu posle. Hteo sam da priamo jezive prie pored vatre, na
raskrsnici naputenog puta, u ovo doba kada su noi najdue.
Nasmejao sam se. Znao sam ta e ona sledee da primeti,
i uivao sam pomalo u predvidljivosti naredne reenice.
Strano? Straniji je onaj jednooki ia kog si pitao gde
moe nai ovakvo mesto. Blizu smo odmaralita, vukovi nee
dolaziti i niko sem nas nije lud da bude napolju po ovoj ledari.
Verovatno nas ni on ne bi traio po ovakvom vremenu.
Zar je mogue da tebe on najvie brine?
Jok, ko e drugi... ta je stranije?! Jezivi starac sa rupom
umesto oka, ili to to e ti sada verovatno da pria kako Ktuluov
roak koji ne postoji spava pod planinom i eka da ga Ktulu
probudi kada i sam ustane iz mora? Ba si njega naao da pita...
izvini, ne mogu da verujem osobama koje su pri ko zna kakvom
inu izgubile oko!
Moda ga je prodao. ta ako je taj ia ba Odin, lino,
koji u ovim vremenima izjahuje u svoj Veliki Lov na svom os-
monogom konju Slipniru, i svojim monim kopljem ubija pogane
stvorove koji u najmranijim noima u godini ispuu iz svojih
jama?
E, jeste, ba je on, rekla je sarkastino. ta ako je bivi
masovni silovatelj kome je jedna od rtava, deak od deset go-
dina, iskopao oko ledenicom, da bi ovaj nastavio da ga siluje
dok mu oko curi iz glave, i posle ga bacio u neku od jama koje
pominje, gde je deak umro od smrzavanja? I onda je matori
reio da se sveti, i pravi ogrlice od oiju dece, ili od oiju de-
231
vojaka koje je pre toga silovao odseenim ukruenim penisima
njihovih nadobudnih momaka prethodno obeenih o bukvu, samo
zato to se njemu vie ne die?!
Ko sada nije romantian, bolesti malena? pitao sam je.
Poljubili smo se, i privila se uz mene. Vatra je plamtela si-
lovito. Nema ta, strunjak sam mogu da zaloim istu i sleenim
oblicama, da gori danima. Uopte nam nije bilo hladno, a sneg i
led su se topili oko nas... to su situacije koje se retko deavaju po
ovakvom vremenu.
Poinje meava, proaputala je.
Pa ta? Ova rupa u kojoj sam zaloio je toliko duboka da
nijedan pljusak ili hladnoa ne moe ugasiti oganj.
Namerno sam rekao oganj.
Ba kao i meu nama, dodala je.
Razvukao sam sreni kez.
ta e da mi pria? O Odinovom Velikom Lovu?
Moda, kasnije. Sad imam neto bolje.
* * *
Tako se moj deda zadrao na putu mnogo due nego to
je planirao. Hramao je na jednu nogu, jer se povredio na poslu,
bio je jako iscrpljen, popio je koju peurkovau vie... ili ve neku
drugu rakiju, boktepita ta se tada pilo... i ba nadomak skretanja
ka svom selu V, u kome je iveo, bejae jedno raskre koje je
trebalo proi.
A na tom raskru... mislim da je jo uvek tamo, poka-
zao mi ga je aa, ali trebalo je da ga presee trea staza koja
povezuje dve ume uglavnom, bilo je pre ba kao ovo na kome
boravimo... tu ga je ekao beli konj. Stajao je pravo ispred njega.
232
Deda je skrenuo desno, ka V, pokuavajui da se ne obazire na
jezivu prikazu, koja mu se prikljuila im je stupio na zaravan
ukrtenih puteva. Konj je kasao za njim, veoma lagano, ali se
pribliavao. Deda se nije osvrtao. Meutim, kad ga je zauo tik
iza lea, ubrzao je hod. Konj je ubrzao kas, drei se odmah iza
njega. Kada je deda bio u iskuenju da se okrene, samo to je
spustio pogled na svoje rame, video je kako se nad istim nadvija
izduena gubica. Izmakao se, a konj je kljocnuo zubima. Deda je
ubrzao hod. Kas se ubrzao. Deda je jo pootravao brzinu. Tempo
konja ga je pratio. Povremeno bi zauo kljocaj. Samo to nije
potrao pred kraj.
Doavi do dvorita, utrao je i zalupio kapiju. Beli konj
je njisnuo. Deda je zastao i gledao ga kako se belasa u mraku.
Stvor se nadvirivao preko tarabe, kao da eka da bude pozvan
unutra. Delovao je veoma sigurno da pozvan hoe biti.
Zakukurikao je prvi petao.
A konj je PROGOVORIO:
SREA TVOJA, TE SE PETAO OGLASI, INAE BI TI
NAJEBO KO UTI!
* * *
Mrzela sam tu priu. inilo mi se da je istu, ili neku drugu
verziju sa utvarnom ivotinjom, ranije ispriao. Nisam htela da
mu kaem, bilo mi je ao. Iz nekog razloga, taj konj mi je bio
straniji od pomisli na jednookog masovnog silovatelja-ubicu.
Moda to i nije bila mrnja, ve ambivalentan odnos, jer sam se
useravala od toga, ali sam volela da istu vrstu pripovesti prepriam
prijateljima. Utvarne ivotinje poput providnog psa, belog konja i
bezglavih ovaca su uvek izazivale oseaj udne strave.
Bilo mi je hladno. Ne stalno, no samo na momente. Vatra
jeste silno grejala, i on je oigledno mislio da je pretopla, ali kada
233
bi vetar dunuo sa planina, tada nismo delili miljenje. Valjda emo
se uskoro vratiti u kolibu, pomislih... Ne znam da li iz straha, ili
zbog toga to nisam htela da saekam da nam postane hladno i da
se smrznemo. Bili smo blizu cenim da bi nas uli kako vritimo
u sluaju da nas neko napadne. I tada me je pitao:
Jesi li znala da u ovim krajevima u toku zime nestaje vie
stoke nego u celoj Srbiji zajedno? itava stada ovaca za jednu
no!
Nisam, odgovorih. Verovatno su vukovi.
Ovde nema vukova. U stvari, niko ih ne via zimi.
Metani tvrde da su nalazili tragove ogromnih opora ali, nika-
da oko torova, a niko ih zimi nije lovio. Nema hajki. Zar ne misli
da bi neko organizovao hajku?
Nasmejao se ugliem usana, na onaj nain na koji mi se
inae svia.
A u toku leta nalaze legla istih. Jednom pastiru je vuica
prosula creva prolog leta, jer je dirao vuie.
Ne seri! Izmislio si ovo poslednje.
Nisam. Ja samo razgovaram sa metanima, dok se ti sa-
tima raspakuje. Dodue, moda umar preteruje, pun je lovakih
pria i mnogo loe rakiju...
Moda.
A moda i ne. Je l zna da sve te ovce, kao i ostala sto-
ka... pa...
ta? Ne pravi horor-tenziju namerno! Nervirao me je
kad bi to radio.
Nita. Nisu ostavile kosti iza sebe.
234
* * *
Tada je mama nala takozvani hodin zapis u naoj
kui. I zmijsku glavu u dvoritu. Ali interesantno je da je ma-
tora roaka umrla od siflisa. Tata je naao neto ogromno i
matematiki komplikovano iscrtano u podrumu, i poruku u kover-
ti. Pisalo je: Nema na emu.
Nije izbrisao nacrt sa zida, niti ga prekreio samo ga
je zaklonio policom da se ne vidi kad se ue u podrum. Crte je i
dalje ispod, netaknut.
Godinu dana kasnije su dobili mene.
* * *
Jesi li primetila da su sve te magine prie koje imamo
smetene negde u prolost, ili bilo ta udaljeno od nas? pitao me
je.
Nisam nikada razmiljala o tome, odgovorih.
Pa, kad jesu! Pre tvog i mog roenja, u doba mog dede,
u doba ovog tvog pretka M-a koji je probio tri groba glogov-
cem...
I o satanistima! sinulo mi je. Sve te prie o ljudskom
rtvovanju, orgijama, obrednim zlostavljanjima, generacijskom
satanizmu... sve su u Americi.
Manje-vie. Ima prie koje se deavaju kod nas, ali
izgleda da nijedna nije toliko ekstremna... niti je generacijska.
Zato nije?
Slegnula sam ramenima.
Moda su domai pseudo-satanisti gomila frikova i glu-
pih klinaca koji poziraju i zakolju neku koko, napue se drogama,
235
ili drkaju na groblju, a u Americi, ili ko zna gde, se zaista neto
gadno praktikuje...
A moda su svuda te silne Crne rue opori patetine
balavurdije. Dobro, ni ja ne verujem u te gluposti o satanistikim
kultovima na svakom koraku. Ali, pokuavali smo da mrane ritu-
ale, oito, to u stranim priama, a to u blebetanjima moralnih
paniara u novinama, smestimo makar preko okeana. Kao, odatle
sve dolazi... a valjda smo samo pokuavali da ih sklonimo to dalje.
Kod nas se drogiraju i prostituiu, u Norvekoj pale crkve i dva-tri
blek-metalca su rezala grla svojim drugarima, ali u Americi... joj,
kakvih tamo rituala sve nema! Pa je to jo generacijsko naslee
zamisli a oni, na primer, svoje prie o ljudskim rtvovanjima i
kojeemu ne sklanjaju na Stari Kontinent, nego ih hrabro smeste
da se odvijaju u blizini, kod komije koji ne ide nedeljom u crkvu, i
to u garai, i sline pike materine... valjda su, osim to su prirodno
paranoian narod, preozbiljno shvatili svoje horor-autore one koji
se posveuju delanju zlih sila u komiluku.
Izuzev Lavkrafta.
Izuzev Lavkrafta. Al on je ksenofob, pa se to ne rauna.
Daljina, nepoznato, stranci i slino sve grdno je fear of the un-
known, kult je doo iz Kine, pa onda po nalogodavcima iz Kine
operie u onoj zgradi prekoputa... na primer. A ta ksenofobija
pomae izlazak iz bezbedne zone.
Poeo je da se osmehuje. Nos mu je bio crven od hladnoe,
i izgledao je simpatino sa tim sjajem u oima.
I vidi, udi me da grozomorni, bogohulni rituali, iz srpskih
novina i pria pored vatre, nisu smeteni u Evropu... Zna, uzevi u
obzir kakve su stvari praktikovale paganske grupacije, mnogo pre
hrianstva i satanizma. Onog satanizma u koji sam neuporedivo
manje spreman da verujem nego u matore NEZNABOAKE
magove sa osvita vremena na kakve je Hauardov Konan naletao i
njihova usahla ramena liavao obrijanih glava. Zna, moram da se
zaudim da u zemlji u kojoj su crne hronike dupke pune odvratnih
236
zloina, svi zloini budu afektivni, i nigde osim u umovima para-
noika nema direktne povezanosti istih sa silama mraka...
Na ta cilja?
Pa, to je otilo ODAVDE tamo, ako je ikako opstalo do
danas. Te prie su ozbiljniji horor od vlake magije i drobljenja
onog smarakog elavog SEKTOLOGA i onog adventiste, a
radikala... pazi kombinacije.
A ovo to si rekao za nau prolost...
Naa natprirodna strava je smetena u prolost. Pogledaj
samo, danas ima neku babu to zakuvava kafu sa nizguznom
vodicom, ali kada si ula da se neko u nae vreme vampiri, ili da
ga jure bezglave ivotinje i utvar-konji? I ne, ne mislim da je to
jer smo NAPREDNIJI i jer smo PREVAZILI SUJEVERJE
za svega pedeset godina. ta ako se to jo uvek dogaa? Blie
nama, a ne tamo negde, daleko od oblinjeg sela, ALI pre
stotinak godina do hiljadama kilometara udaljenog amerikog
redneka koji je BA JUE zaklao crnog pevca u pentagramu? I
ne mora da se pria kako crna magija deluje, ali ta ako dvadeset
hiljada godina star kult poreklom iz Lepenskog Vira rtvuje ljude
u katakombi pod Knez Mihailovom? Na primer... I, ako je onaj
na spratu iznad mene ritualni kanibal iz kulta koji postoji od pre
Horusa... hipotetiki govorei... Vea verovatnoa je da to zadesi
nas nego nekoga TAMO to jest da se deava ne bi li nam se
onda ve desilo, jednom, dvaput?
Poela sam da se kliberim, ali nisam bila previe sigurna
u sebe.
Jednom da budemo rtvovani, moda dvaput?
Ne, nego da se jednom u ta deavanja osvedoimo,
moda dvaput. A, i ako su se ljudi ikada zaista vampirili, nee
sada prestati zato to vie u to ne verujemo.
Shvatam ta hoe da kae. Ali, ne shvatam ta time
pokuava...
237
Pogledao me je udno. Zastao je, to se retko deava kada
tako zapeni dok brblja. Kao da se naprezao da mene pita ta ja i
kako ja to ovoga puta mislim.
Da li pokuava da pripremi atmosferu za jo jednu priu,
ili samo diskutuje? Da li sada hoe da mi ispripoveda o tome
kako svu stoku iz ovih krajeva krade pradrevni koven kultista, ili
je jato vampira odnosi u svoje leglo? pitala sam. Moda mi je
osetio malo panike u glasu, ali nije mi se smejao.
Mislio sam isprva. Ali, nije mi to toliko interesantno.
Dra veine jezivih pria je ba u tome to su se nekada davno,
ili jue, a negde daleko, desile nekome... esnaestom. Da sada ja
krenem tebi da lupetam i pripovedam kako sam pre mesec dana
lino preiveo jezivi i drevni kosmikolavkraftovskonepojmljivi
uas, bilo bi manje uverljivo ne bi mi onako... pomalo verovala
pomalo, koliko treba. Plus, ako ti priam lini doivljaj, onda ne
mogu da ubijem protagonistu.
Dobro, to je znailo da znam ta je nameravao. Ubie
glavnog lika u narednoj prii, rekoh sebi. U sebi sam se takoe i
nasmejala. Spojler, to bi rekli... nekada prosto ne moe a da ne
otkrije kraj im neto najavi ljudima. To je njegova boljka. Reih
da ga jo neto pitam.
Kao to ti neto ne verujem kad kae da si na naputenom
groblju odronjenom na putu, u selu R, pre dve godine, naao dva
metra visok kolac zabijen u grob koji nema spomenik i obeleen
je navaljenom stenugom?
Ali jesam to video!
Naravno da jesi.
238
* * *
Postoji posebna tama na ivici Univerzuma. Velika Tama.
I ta jedinstvena, Velika Tama je gusta kao sirup, ali je ipak praz-
na. U njoj nita ne opstaje, jer ona ne samo da ubija ivot, nego
razgrauje sve ega se dotakne, izazivajui stanje kakvo bi nas
ekalo u Mranoj Eri Univerzuma, za oko sedecilijardu godina.
Kada hladna smrt prostor-vremena doe i protoni se razgrade, to
hoe biti njeno doba.
Meutim, ona je na svoj nain svesna. Dotakne li svako
parence Univerzuma ranije, kao to je i naumila, trebae joj
mnogo manje od sedecilijarde zemaljskih godina da ostavi en-
ergetsku i materijalnu pusto svuda gde bi se, makar u naim
fantazijama o daljinama, moglo pobei. Jedino to joj treba jesu
svesni agenti.
Ona kratkotrajno parazitira na svesti. Moda joj to crpljenje
iste daje ideju o svrsi i o akciji koju treba da preduzme. Jer, svako
svesno bie koje ona dodirne i raspri, zadrava odjek dovoljno
dugo da bi za sebe verovalo kako je i dalje stvarno, a za iluzornu
okolinu da je i dalje postojea i opipljiva. Mada, i ta svest kon-
zumiranog bia biva obrisana kroz nekoliko objektivnih trenu-
taka, subjektivni doivljaj trajanja biva neuporedivo dui.
Velika Tama dolazi kada se u mraku mnogo pria o njoj,
ili kada se previe strahuje dok se ide kroz no. Dolazi, jer uje da
je dozivaju, iz beskonano dalekih predela. Ne treba joj vreme da
putuje, i ne vue se brzinom svetlosti, jer je veina pomraenog
Univerzuma povezuje samim tim to jeste... to jest, mraan.
I, kada iz Spoljanjosti procuri u mesto i vreme gde je
prizvana, rtva oseti da je no oko nje postala nekako drugaija.
239
* * *
Pizda ti materina!
ta je bilo? pitao sam, smejui se.
Zato si morao da ispria to i potom ubaci sneg u va-
tru?!
Zato to me je zabavio efekat koji sam postigao, rekoh.
Isprva, kada sam poinjao priu, injae se da joj je ova dosadna,
pa sam u hodu smislio nain da zainim sve ba onda kada i sama
postane jezovita. Zvrka je radila i vie nego dobro. U pravom
trenutku uiniti da atmosfera na kratko trepne i postane mranija
i to spada u umetnost pripovedanja, zna...
Mar!
ta e sada ti da pria? pitao sam.
Ne znam. Neto grozno, da ti se osvetim. Moda o isto-
riji matorog jezivog silovatelja bez oka.
Mmm, ne, promrmljah, jer sam te izgubio kada je
preiveo ledenicu koja mu je zarivena duboko u oko. Kako bi je
preiveo, ako hoe sleer priu bez natprirodne strave?
Odin bi mogao da je preivi, rekla je ironino.
Da, ali zato bi on silovao deake kad je on bog gnevnog
i krvavog ubijanja i veanja ratnika?
Zato bi to njegovi Vikinzi radili?
Vatra je pucketala i gorela nesmanjenim intenzitetom. Je-
dino neznatno opadanje bilo je izazvano mojim pripovedakim
efektom, kada sam bacio pregrt snega preko iste da uplaim
svoju jednolanu publiku a i ono je ostalo daleko iza nas. Sada
sam joj davao vremena da smisli priu kojom bi mi parirala.
240
Ne mora da smilja neto, ako nee, proaputao sam.
Moe da se vrati na anr pria koje su istinite i pseudo-
istinite, koje je doiveo tvoj deda, ili ti, ili kumina prija...
ut sad!
Samo kaem da je usmeno narodno predanje takoe u
redu, ba kao i autorske prie.
Pssst!
ulo se zavijanje. Sa vie strana. Meava je urlala, i glave
nam jesu bile pokrivene debelim kapama, ali jasno smo nazira-
li i druge zvukove razasut opor koji zavija, cviljenje koje se
pomeralo kroz umu, moda ak i zvuk nalik medveem brun-
danju.
Vukovi, rekla je. uje lepo da ih ima.
Rekoh ti da ih nema zimi. Ne znam zato, moda se
negde sputaju sa planine. Pre e biti kerovi.
Zar je bitno ta su, ako nas napadnu i pocepaju?
Vukovi ne bi prili ovamo, tako blizu ljudima. Prva koli-
ba je na svega sto metara.
Kerovi bi. Kada emo da idemo?
Za koji sat. Ne brini, ako zapitimo, ue nas umar.
Iz nekog razloga, pao mi je na pamet invalid kojeg smo
videli kada smo sili sa autobusa. Hramao je na jednu nogu, a
pomagao mu je plavokosi mladi koji ga je psovao.
Odakle nama uopte dolaze ovakve ideje za prie, u tre-
nutku?
Ne znam. Moda smo vidoviti.
Nasmejao sam se. Ona se namrtila. Nije joj prijala misao
da bi ideja o Tami, ona koju sam izneo, mogla biti istinita ne u
mraku planina, kada nas brani samo jedna vatra.
241
Moda smo ludi, rekla je.
Naravno da jesmo. Ko eirdija.
Ali, tada je ona poela da pria svoju jezivu pripovest...
* * *
Uglavnom, nije poklao sve u soliteru zato to je bio narko-
man u krizi. Da se kae da je bio zaposednut, i to bi bilo pogreno.
Bio je zver po prirodi i imao je mrak u dui daleki potomak
poluivotinje u pseudo-ljudskom obliju i demonskog entiteta. Je-
dan od miliona smeanih u ljudsku civilizaciju.
Jer, na planeti ih ima nebrojeno, i moda ih imamo ak i
u svojoj porodici. Ali, ne znai da su svi lanovi porodice takvi
nego da moe biti bilo koji: onaj koji je ivotinjsko-demonske
karakteristike nasledio. Bezumna mrana zver se moe aktivirati
nenadano, kod osobe od koje to nisi oekivao samo zato to joj
je crnilo nasleeno od demonskog pretka izjelo ono malo due
koja se i dalje opirala unutar tela.
Postoje znaci po kojima moe predvideti transformaci-
ju. Idueg puta sluaj ljude kada ponu priati sami sa sobom.
Ukljuujui i sebe. Sebe prvog, za svaki sluaj.
* * *
Ova mi se posebno svia.
ta ako JESMO vidoviti, podbodoh samog sebe. Bila je to
prva naznaka neprijatne misli od poetka veeri. Ima predugaak
jezik... hm, predugaak astralni jezik.
Ne zameri to u odmah da se ubacim u teoriju, ali,
osim ekstremnih opisa na poetku, na mene je posebno uticalo
242
to mistino, mitoloko objanjenje fenomena. Mi znamo da su se
u naim krajevima zle crnomagijske i ostale arenomagijske sile
povukle u peine i zabiti, i izumrle po gradovima, ali ovo ih vraa
u velikom stilu. Mogue je da su nemaki nacisti, oni zagrieni
i slueni pod jurisdikcijom kokoara Himlera, vrili zlokobne
obrede, ali oni su pokuavali svakakve gluposti traili su i Ek-
skalibur i Koplje Sudbe. ta je sa nama i sa srodnim narodima?
Najogavnija nedela su na ovom prostoru uinjena iz iste ljud-
ske mrnje i gneva, i kakvi god bili, bili su ljudi ova pria je
stoga romantizovana, jer nam prua utehu time to zloince de-
humanizuje, ini ih neime to nismo mi, homo sapiensi. Pra-
va natprirodna ili neprirodna strava pojaava strah aljui ga ka
nepoznatim daljinama, ali ipak tei humano eljade na primer,
Lavkraftova ksenofobija je pomogla njegovom opisu stravinosti
nepoznatog, gradativno se udaljavajui od urbanih Anglosak-
sonaca preko onih neprijatnih stranaca do najdaljeg kosmikog
i vankosmikog uasa; zato ponekad mislim i da je namerno raz-
vijena za potrebe fkcije. Jer, ako mi znamo na ta je sve naa
vrsta spremna, a oni drugi su JO GORI OD NAS, onda kroz
samo delimino otvorena vrata naziremo uase daljina i dajemo
mati na volju. Ovakve prie nas stoga i uplae i utee, jer i krivicu
prebacuju na...
Prestani, rekla je. Znam da si u pravu, ali prestani,
molim te. Nemam elju da preduboko zalazim u to. Zna da se
samih ljudi plaim vie no karakondula. Ne prija mi da u mraku
neke zabiti, pored vatre koja nikada nije dovoljno velika niti do-
voljno svetla, analiziram mrak naih dua i teinu kajanja oveka
koja se manifestuje u fantaziranju o nekom ili neemu jo surovi-
jem, to e SASVIM ZASLUENO da nas kazni. Znam, ZNAM
da sam podsvesno to htela da nagovestim, ali je l moemo oz-
biljnije da priamo o tome kada budemo negde gde je bezbednije
i gde ima vie svetla? Ovako u da razmiljam o tome koliko
sama uma i sama planina mogu biti besne, i eleti da nam se os-
vete samo jer smo pripadnici one vrste iji su saplamenici njima
naudili...
243
* * *
A rekla je to njihova kolektivna svest, horsko blejanje koje
iz ironije podraava ljudski glas.
Ne, carski rez. Ne. Neka dvoje uu unutra i izvuku
dete!
ena je vritala i vritala, i glas joj je potonuo i utih-
nuo ak i pre nego to je goludravo stado izlomljenih vratova
odluilo koje dve jedinke e da povuku dete iznutra. Onesvestila
se jo pre nego to je zahvat poeo, pomislivi pritom da kod sebe
ima dovoljno astraganskih bundi da bi je proganjalo bar jo est
stotina jaganjaca.
Poslednje to je ula bilo je blejanje reenice:
Ne zaboravite da mu polomite vrat pre nego to ga iz-
vadite!
Majk je uao u dvorite i poeo da se pita zato je sve toliko
tiho. Otvorio je vrata kue i slepo zakiljio u mrak, pokuavajui
da navikne oi.
Helen? pozvao ju je.
Pritisnuo je prekida. Zlatno svetlo je ispunilo ceo hol, a
on je istog trenutka povratio. Podigao je glavu. Gurnuo je vrata,
da svet uasa odvoji od onoga napolju. Na istima je, s unutranje
strane, pisalo:
B A B Y K I L L E R
Natpis je bio crven i curio je. Majk je poeo da plae,
suze su ga guile, a nije mogao glasa da ispusti dok je okretao
glavu. U oku je leala njegova ena, krvava, zgrena, drhtei,
plaui, stenjui, mrmljajui neke nerazumnjive rei. Svi zidovi,
pod i plafon, bejahu izmazani krvavim tragovima veoma sitnih
244
papaka. Preko celog jednog ogromnog zida pisalo je, kao da su
crveni papci trali tako da formiraju te rei:
A oko ponoi pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj,
od prvenca Faraonova koji htede sedeti na prestolu njegovu do
prvenca sunja u tamnici, i to god NE BEE prvenac od stoke.
* * *
Mar tamo! Crkni!
ta je sad? ponovo se napravih nevet. Pa, deava se
daleko, u Americi, a ti takoe ne nosi, niti bi ikada nosila, astra-
gan.
Dabogda ti neupokojeni bik pojeo pleku, butku, paufek
i vrat i potom nosio jaknu, izmice i pantalone od tvoje koe!
Pa, nee moi to samo od mene da napravi. Trebae mu
jo neija koa.
I tad je utinuh kroz rukav jakne.
Ku, more!
Sad ja stavih prst na svoja usta. Delovalo je to jako
nezgrapno, zbog debele rukavice. Pomislila je da hou ponovo
da je plaim, ali podigoh prst i pokazah joj da oslune. Sva stoka
u okolini se panino oglaavala. Meava je uplje huala u viso-
vima, a horski mukala i blejala i meketala irom doline. Prvi put
se i sam zapitah da li treba da ignoriemo ovakve stvari. Moda...
moda su nas horor minijature uljuljkale, pa stvarno proputamo
ono bitno, ono to je odista zabrinjavajue. A, moda sam ba ovo
pomislio i pod uticajem tih pria.
Dobro, stoka se oglaava.
Preglasna je. I to sva arlaue horski? upitah. Ovoga
puta ni sam nisam bio siguran u sebe. Ali, zapostavih tu misao, i
245
reih da se naalim prvom prilikom.
Evo, utihnuli su. Ko zna zato ivotinje tako masovno
poandrcaju na momente, rekla je uteno, mada joj oi nisu to
govorile.
Moda ba u ovom trenutku nestaju, odgovorih, i oboje
se tada nasmejasmo.
Nisam ni slutio koliko sam bio u pravu.
* * *
Video sam mrtve gradove, i rastinje koje ih osvaja, a po-
tom vene i buavi; i prainu kako se valja. Sateliti i kapsule su
padali sa neba, ali nije bilo nikoga da ih otvara. Pacovi su trali
naokolo, crni i odvratni, prerasli veliinu maaka, i pogan je
prekrivala svet. I oni su trulili, i svuda gamizahu larve i slepe
bele zmije. Trava se suila, a peare i pustinje su rasle, gutale
zemlje i potom su sivele. Prah i pepeo padae po nebrojenim gro-
bljima i nekropolama. Videh, potom, kako se kontinenti smrza-
vaju i ivotinje mutiraju.
Divljaka plemena nekih novih ljudi izaoe iz tmine, i
maijae na odvratne naine, dok ih crnilo i nevidljive grozote
ne izjedoe. Posle drugih ljudi izaoe trei, krznati, pa pomree,
pa etvrti ljudi izbie iz mora. Vreme zaigra, slike se zamutie i
potom videh kako im se lica osipaju u prah zemlje, i opinjeno
posmatrah nagojene crve koji se razlau u smrdljivu tenost im
im ispuu iz praznih onih duplji.
Drvee, trulo, ljigavo i bez lia, grabilo je pripadnike
umirue svinjske civilizacije i gaalo njihove stravine zadubine
svojim titanskim semenkama to probijaju kamen kad ga udare.
Morskim sisarima crnilo razori gradove, i oni propadoe u am-
bis. Vrtlozi povukoe okean, a polovi se ponovo zaledie. Iz leda i
mora su ispuzale silne vojske pedesetine novih vrsta bubavaba.
246
Opinjeno gledah kako, potom, nekakve bogomoljke narastaju,
uspravljaju se, grade, i ubrzo, kada vreme ponovo zaigra pred
mojim oima, videh kako lee sasuene dok ih naputaju sluzava
bia koja su ih moda jela mrtve, a moda i za njihova ivota
nosila njihove ljuske.
Osetih se rasutim, a potom videh kako Mars kida Fobo-
sa, te i on rasut u prsten praine obilaae oko njega. Radijacija
buknu iz dubine svemira i prosu se po pocrnelim planetama.
Lebdeo sam i gledao ta dalje biva.
* * *
Gledala sam kako se osvre po mraku, i zapitah se da li
je ovo uzajamno pripovedanje uticalo i na njega. Oduvek je imao
tu udnu tendenciju da veruje u svata. Oekivao je neverovatne
stvari od sveta, i nadao se natprirodnim iskustvima, a ova no nas
je mogla oboje opiniti. Odabrali smo da oko Nove dve hiljade i
etrnaeste idemo na zimovanje, a otili smo dvadeset i etvrtog,
u tu no, uoi paganskog praznika koji predstavlja pola puta iz
mraka. Takve stvari su njega opinjavale, a ni ja nisam nikada
bila ravnoduna. Vee je bilo magino, ali sam se brinula da,
ako preteramo sa priama i piem, i vratimo se kasno, magija ne
bude pokvarena. Ako se posmrzavamo sada, teko emo veseli
doekati Novu godinu.
Nee nita videti u mraku, od vatre, rekla sam mu.
Koga uopte oekuje?
Nikoga. Volim da zagledam i da oslukujem, rekao je.
Pogotovo sumnjive zvukove, zar ne?
Upravo.
Nasmejala sam se, ali me je iznenada, odmah potom,
prola silna jeza. Sad mi se ba urilo ka naoj kolibi. Ona je bila
247
najblie mestu gde smo sada postajali postepeno zavejani, zatim
je dolazila ona u kojoj je umar, i nekoliko drugih. Dosetih se.
Nema svetla u ostalim kolibama.
Moda su svi mrtvi, rekao je i poeo da se kezi.
uti! uti, uti, utiutiuti...
ta je bilo?
Neko je ovde, rekoh zabrinuto. Neko osim nas.
Zaista sam se nadala da je umar doao po nas, jer smo
budale. Ne mogu opisati koliko sam silno elela da to bude istina.
Meutim, huk vetra se pojaao i ja zamislih eljusti koje duvaju.
Neto pade preko vatre. Mislim da je on hteo rei da ne brinem,
da je to samo meava, ali uutao je, jer smo oboje istovremeno
shvatili. Prah koji je popadao po vatri je pod njenom svetlou
odavao tamnu sivoljubiastu boju.
Doivesmo kratke ali ne preterano intenzivne halucinacije
od oblaka smradnog isparenja koje se uzdiglo sa vatre, a potom
se sruismo u sneg. Svet potamne, ali nismo bili blagosloveni
obinim mrakom, jer poee urliui komari...
* * *
Oseala sam kako propadam, i uzana jama se rairi u
nepojmljivo ogromnu dvoranu, koju sam nekako mogla da sagle-
dam celu. U njenom dnu se nalazio prsten tla irok hiljadama
milja, a obim, a i prenik mu bejahu vie milijardi istih. Propala
sam tano prema centru rupe, i videh da ispod ovog pojasa sa
sopstvenom geografjom lee slini prstenovi, ali ueg prenika.
Pre no to mi je svest izvetrila, setih se Danteovog Pakla, ali ovo
mesto je bilo neuporedivo vee i prstenovi su bili bezbrojni. Pro-
lazila sam kroz jedan za drugim, neprestano. Iako sam se irila,
dok su se oni suavali i zatvarali, i znala da nemam telo, bila sam
248
svesna silne vreline koja je buktala oko mene.
Potom je bezdan poinjao da se postepeno hladi, dok
nisam pala do dubine koja je sasvim izgubila temperaturu. Pod
demonom okovanim tamo, nalazila se eljust. Progutala me je i
oseala sam kako se jo vie razlaem nego pre, kako se irim i
razbijam i kidam u delie, i svaki u tom roju bejae svestan sebe
kao celine. Uruih se nadole i pomislih da nestajem.
* * *
Dobro jutro, deice!
ak i kada sam sanjao stravu i budan zamiljao kako mi
se deava i ta pri tome preduzimam, uvek sam se nadao da mi
se dumanin nee predstaviti stereotipnom reenicom flmskog
zlikovca. Sama ironija ne predstavlja problem, ali ovakve izjave
sam smatrao previe jeftinim.
On je bio uvijen odedom nejasne tamne boje, nijanse
uoljivo udaljene od potpunog crnila, dok su iza njega stajale
sasvim zakukuljene prilike i nadvijale se poput leinara. Bio je
visok, ali nii od veine njih. Leao sam na boku i trzao glavom.
Pogledao sam prema svojim udovima, i zapitao se zato mi ni ruke
ni noge nisu sputane konopcima ili lancima. Potom sam pokuao
da se okrenem ka svojoj devojci i vidim da li je moda ona veza-
na, ali nisam mogao. Nisam bio u stanju da pomeram veinu tela,
i tada sam shvatio da nije ni bilo potrebe za korienjem veziva, te
sam pretpostavio da smo oboje drogirani ili otrovani da ne bismo
mogli preuzeti kontrolu nad svojim telima.
Protivnikova glava nije bila zakukuljena. Primetio sam
da je zdepast u odnosu na nemalu visinu, jako nabijen u rameni-
ma, i pored bunaste brade, mogao sam da nazrem koliko mu je
robustna vilina kost, ba kao to sam bio svestan spljotenosti
njegovog nosa. Jednom se tako pomerio da sam primetio i
249
zapanjujuu veliinu aka, koje su inae uglavnom bile prekrivene
predugakim rukavima odede smotanim spreda. I znao sam ta
moja pratilja i sapatnica misli, i ta joj je isprva palo na um ali
smo oigledno oboje shvatili da nije to u pitanju. Kultista nije
bio jednooki ia o kom smo razgovarali, i nije bio ubogaljeni
ovek ili njegov pratilac. Nije liio ni na pijanog, niskog umara.
Nije me podseao ni na jedno ljudsko bie koje sam ranije sreo.
Brada i kosa ograniena veoma izdignutim zaliscima bejahu crnje
od svih brada i kosa koje sam ikada video, mada su i jednu i
drugu kvarili mestimini i neoekivani sedi pramenovi. Oi su
mu bile mrtve, morbidno svetle plave boje i naizgled prekrivene
beliastom skramom. U svome ivotu nisam posmatrao, niti se
nadam da u ikada ponovo posmatrati, lice lue od ovog.
Uprkos oekivanjima, napolju je bio dan. Ne preterano
svetao dan, ali nismo se probudili na vreme za nono rtvovanje,
valjda. A moda, pomislih, ne treba ni da se odvija nou.
Napolju, kaem, jer bili smo u jami koju je neko preob-
likovao u odaju, ali se nije naroito potrudio. Na centralnom delu
svoda bejae rupa kroz koju se muno otezalo mutno svetlo, i
kroz koju su nas, kao to pretpostavismo, spustili. Ono to me je
zabrinulo, dok sam mozgao i pokuavao uspostaviti vlast nad dro-
giranim ulima, i dok sam sluao voljenu sapatnicu kako stenje
iza mojih lea, jeste da su plamenovi koji su osvetljavali rupu bili
ljubiasti, i da nisu ni oblikom nalikovali na vatru na kakvu sam
navikao. I bilo je smrtno hladno, kao da je dodatna studen izbi-
jala iz manje rupe u centru jame-dvorane. Pored te crne centralne
rupe se nalazila grubo izdeljana kamenuga rtvenik, kako sam
pretpostavio i potom se odmah osvedoio da sam u pravu. Tik do
istog leala je obezglavljena drvena statua paganskog boanstva
gde je baena glava, nisam video. Iznad iste se nadvijao drugi
idol od hrastovine, takoe bez glave. U stvari, bez sraslih glava
kada sam se bolno izvijajui vrat osvrnuo po podzemnoj dvorani,
video sam da su na etiri strane iste, dvadeset metara visoko unu-
tar rupa u zidovima, bile postavljene etiri omanje glave koje
odgovarae toj statui i svaka je bila okrenuta ka unutranjosti,
250
gledajui prema nama, umesto na etiri strane sveta. Smatrao sam
se krivim to, koliko god se trapavo izvijao, jedino ka saputnici
ne mogu da se okrenem, jer bejae odmah iza mojih lea, i oseao
sam kako se trudi da se pomeri, kako me vaka po leima i vero-
vatno, pretpostavih, pokuava da me zagrli dok tiho jei.
U podzemnoj sumranoj jami, kroz iji centar plafona
prolaae to malo sunca, bejae preko etrdeset kultista... ili sam
tako priblino mogao da ocenim vidim u ovih ezdesetak proce-
nata okoline ka kojoj sam mogao da se s mukom okrenem. Poto
su se mahnito, i verovatno ritualno, kretali kroz kr, nisam zaista
bio u stanju da ih izbrojim, prvo stoga to nisam bio u stanju da ih,
tako zamotane u odede, uopte razlikujem jedne od drugih. Ceo
pod je bio prekriven kostima ovce, koze, goveda, divlje svinje,
ak i oni vukovi za koje sam, pogreno, smatrao da se sele sa
planine tokom leta. I to je bio taj kr kroz koji su zakukuljeni ga-
dovi hodali. Umem dobro da razlikujem ivotinje po posmrtnim
ostacima, a obezglavljene vukove sam poznao po koama, koje
su, svee, visile na truplima. Skeleti su se gomilali prema centru,
rtveniku i rupi ka kojoj se odaja sferino sputala. Blizu same
rupe su, na silnoj kotanoj gomili to se drobila pod teinom,
leala svea trupla zaklanih i esto i bezglavih stvorenja a osim
etvorononog ivlja, bejae i mnogo obezglavljenih zmija. Iz
dubine je, i pored sve stravine hladnoe, ipak uspevao da izbija
smrad masakra i bezbroja razvaljenih grobova, kao i neki pose-
ban, neverovatno neprirodan miris, od koga trnci prolaze kroz
kimu. I tada pomislih, da se bilo kakvom umnom aktivnou
odbranim od uasa koji se sprema, i zasitim radoznalost od koje
bolujem, da konano znam gde zavravaju apsolutno svi vukovi
jedne generacije koji nestaju tokom zime, u ovom kraju koji bi
trebalo da je prepun gladnih opora. Jer, kako svojim sputanim
mozgom izbrojah, vukova je bilo najvie vie nego sve stoke
zajedno.
Smejao nam se. Boe, kako sam ga mrzeo takav ste-
reotipni flmski zlikovac, negativac iz prirunika za prvi razred
kole negativaca. Jedino me je suludo mrtvilo poluljudskog lica
251
spreavalo da se ponem i sam glasno smejati njegovoj bedi ne
toliko iz straha, jer jesam se u svim periodima depresije nadao
da e me neko ritualno zaklati, koliko iz scenarija u kome neu
saznati ta se, i zato se, doavola, deava.
Naravno negativac kao negativac on poe da objanjava.
Moda zaista svi imaju potrebu da oveku slome duh, dosetio
sam se. Moda mi je i proitao misli, ree duboki i prastari glas
skriven u dubini mog uma. Moja devojka je utala, i pomislih
koliko puta mora biti hrabrija od mene, makar u praktinim situ-
acijama to jest, kada fkcija postane bolno stvarna. Mislio sam
da bih se upiao, to od hladnoe i nalivenosti alkoholom, to od
same navale adrenalina. Ali, prvo to je voa (jer niko drugi nije
mogao biti njihov voa) rekao, bilo je:
Gledajte sada, deco, kako u darivati prve ponude jami.
U ova dva upa sam istoio vau mokrau dok ste spavali. Nadam
se da se ne ljutite.
Prosuo je sadrinu upova u grotlo pored rtvenika. Pade
mi na pamet da, iako pria modernim jezikom, zvui drevno, na
neobian nain. Neto mu je u akcentu bilo udnjikavo, ali takoe
je zastajao i odavao utisak da trai pravu, i danas razumljivu re.
Zvuao je poput nekoga ko bi radije govorio arhainim oblikom
naeg jezika, ili moda ak i drevnim i zaboravljenim narejem
nepoznatog plemena, ali se oprezno krije, te zakljuih da se vero-
vatno normalno kree meu ljudima, kada iste ne priprema za
rtvovanje.
Noem od opsidijana je potom zasekao drvenog idola,
onog kome nedostaju etiri lica iznad ramena, i zatim pustio malo
svoje tamne krvi iz zapea, da kapne po oltaru. Iz nekog razloga,
nisam mogao jasno videti tenost koja mu curi iz ruke pre no to
je zasekotinu pokrio rukavom odede. Prilike iza njega su poele
da mrmljaju i krkljaju. U uasu sam shvatio da su ti gadni zvukovi
zapravo bili njihovo zapevanje, a ne budalasto reanje. Grozio
sam se razmiljanja o tome koliko je taj jezik jer shvatih da
nazovi-ljudski zvukovi imaju prizvuk smisla daleko od ijednog
252
nama poznatog. Pomislih da sam negde, al nisam se mogao setiti
gde, proitao otvorenu tvrdnju da grozomorni jezik Aklo odista
postoji, i da nije fktivna tvorevina Artura Makena. Nisam sigu-
ran kako mi je ba to palo na um, pored svih jezika Zemlje koji
su izumrli tokom njene duge istorije. Dobio sam napad panike,
vrtelo mi se u glavi i teko sam disao. Vijugao sam poput crva,
na smrznutom kamenu poda mnom. Moja devojka takoe, oseao
sam kako mi kai lea svojim sputanim telom. im sam uhva-
tio malo smrdljivog vazduha u plua, napad panike je zamenjen
napadom besa. Gnevno sam trzao nogom koju nisam mogao da
pomerim vie no to bi je savijao neko s povreenom kimom.
uo sam dragu kako ubrzano i panino die, i prehlaeno mrca i
kaljuca iza mene. Osetio sam umor vei od sabranog tereta svih
iscrpljujuih dana mog ivota. Pomislio sam da u umreti od sm-
rzavanja pre no to me degenerine siluete, koje su plesale oko
nas po kotanom podu, prikolju. Oi su mi se sklapale, kapaka
otealih kao da ih neznana sila vue kandama. Prestao sam da se
trzam, jer bilo je uzaludno.
Pomislio sam da su mi sapatnicu namerno namestili u
slepi ugao, tako da ne mogu da je vidim, jer sam ipak bio u stanju
da dovoljno okreem glavu i sagledam veinu prokletog hrama,
ali od nje nisam mogao videti ni prsti ruke, niti stopalo. Da mi
to nije toliko krilo duh, moda bih se zadivio matematikom
genijalnou te pakosti jer toliko je blizu a ne mogu da je sagle-
dam niti dohvatim, i samo me blag sluajni dodir bolno podsea
da je tu. A opet, moda ovakvo slamanje mog i njenog duha i jeste
bio cilj sve ove pripreme. Verovatno zlobni koljai smatraju da
se njihov gospodarski entitet hrani bolom i oajanjem, ili time
to iscrpi svu nadu iz potlaenih. Ko god bio, ili ta god bio taj
entitet... A onda se setih statua, i izmozgah, sa tekim mentalnim
naporom koji mi je uporno izmicao.
Svetovid, promrmljah.
Opa... svaka ast, odgovorio je kletnik. Suze su mi tekle
niz obraze, ali nisam bio siguran da je to samo od studeni koja se
253
iri hramom u jami. Nisam ni sumnjao da e neko od vas poka-
zati poznavanje tog paganizma kojim se oduevljavate.
Obez...
Da.
Krijete se, zastenjah. Usne i jezik su mi otkazivali. Od
njegovih. Obrazi su mi bili hladni, napor izuzetan, dok sam se
izvirivao ka njemu.
Moda. Ili od njega, nasmejao se. Gadno lice se mutilo
pred mojim oima. Umesto na sve strane sveta, lica gledaju ka
mraku. A odseena su od tela, pa ne mogu da nas nadziru. Mudro,
zar ne misli?
Zajeao sam. Napregao se... Sloven...
Ne, ne ba. Pre bih rekao da smo u sukobu sa svim starim
verama. Ne mora da se toliko napree. I tako bih ti sve objasnio.
Pogodio si da svrha jeste skren duh, pre svega.
Hladna ruka mi se stegla oko srca, a druga oko prazne
beike. Otrovima sputana, ljubav mog ivota je zajeala, na nevi-
dljivoj poziciji iza mene.
Objasniu, naravno, i ostatak, ree krni crnobradi
provosvetenik. Zna kako su svi vai... evropski narodi oko Ju-
lea, s poetka zime, palili vatre i prinosili darove i rtve da bi
Sunce ponovo izalo posle najdue noi? A i hriani to rade, ne
znajui zato... E, mi se trudimo da postignemo suprotno. Hoemo
da Sunce vie ne izae, da to tako kaem.
Pokuah da se ludaki nasmejem. Nije mi, naravno, bilo
do smeha, ve mi je um kvrcnuo pod pritiskom i banalnou
svega. Zaitao sam, i potom apatom pokuao da mu odgovorim,
dok je u tom trenu cela odaja morbidno zautala, iekujui:
Ne znam u kom veku vi ivite, ali mi sada znamo da
Sunce ne izlazi, nego se Zemlja vrti oko njega i ono... ono UVEK
iskrsne na nebu i luk du kog ga vidimo... raste. Bio sam siguran
254
da nema svrhe da ovo kaem, ali on je sloio ozbiljni izraz lica i
tiho mi odgovorio.
Dobro sam upoznat sa dananjim znanjima. Uvek sam i
bio. Ne priamo o istom.
Izvio sam beskorisno truplo da ga bolje vidim i zastenjao.
Nisi me uvredio, nastavio je, no naprotiv. Ali, ni mi
ne govorimo o tome. Re je o mranoj praznini izvan vremena i
prostora, koja e, ako se dovoljno nahrani, imati dovoljno snage,
moi da prodre i... da uniti Sunce. I ugasi vatru Zemlje.
Jo vea ludost. Mada nisam mogao da se kladim ko je od
nas lui u ovom trenutku.
Zato? zauh promukao glas iza sebe kako progovara po
prvi put. Bez osude i moleivog pitanja, glas je odisao zbunjenou,
a moda i razoarenjem suludim besmislom takvih obreda.
Zato?! Zato?! Deco, tako ste naivni... Zato to u da se
voznesem kada to bude gotovo. Zato to u da budem mnogo vie
od onoga to je vaa vrsta ikada smatrala bogovima.
Da, banalno, banalno, prokleto besmisleno ludilo, pomis-
lih.
MMMMMMM... ulo se odasvud. Bili su to glasovi i bila
je to pesma kamena. Pokuah da pitam emu to, ali glas mi po-
tonu. Stene u etiri ugla, od kojih sam video tri veoma tupa, a za
poslednji nagaao da im je identian, se rastvorie. Topla i ivahna
isparenja su ulazila u ovu mrtvu i hladnu odaju, kroz otvore koje
videh smetene na pola puta izmeu baklji bolesnog neprirodnog
plamena to stajae pod odseenim drvenim glavama Svetovida.
Tuda navalie ivotinje, uplaene, poterane od strane novih de-
formisanih pastira u mantijama, sa suvim i rezbarenim mougama
u rukama. Ovce i koze nagrnue kroz jedan ulaz, ukoeno zurei
pred sebe dok gaze kosti svojih prethodnika, i pomireno ute. Na
drugi su ule svinje, pitome i divlje, vritei, i goveda koja su
plakala i mukala, mestimino oklevajui ali, poterana veim stra-
255
hom, drobei ostatke svoje vrste. Na sledei uoe brojni vukovi,
uplaeni, gnevni i oajni, opasniji a bespomoniji no ikad jo
njih to preivee prethodni masakr; a ovima bejahu pridrueni
psi i poneka lisica, koji se preplaeno otimahu. Pritrae im zaku-
kuljeni kultisti i poee ih vui. Ne znam ta je ulazilo na etvrti,
ali vritalo je stravino, izbezumljeno silnim strahom.
MMMMMM... ulo se to jo neko vreme, i zatim um-
uknu.
Bik predvodnik, ogroman, bi izveden pred rtvenik. Seo
je i plakao kao dete. Otreznih se od mrtvila videvi te suze. Bra-
dati brbljivac ga udari po vratu opsidijanskim seivom, i vrela krv
iknu po oltaru. Zapanjujue snano, utnu bika u sapi. Ovaj se
pridie, krvarei, i dalje uplaeno cvilei, a potom i urliui (to
vie nije ni liilo na govei, nego na ljudski glas), prevali se preko
ivice rupe i potmuli se krik ugui negde u studenim dubinama.
Ovna bacie na rtvenik, preklae i prevalie u grotlo. Jarcu su
bacili telo u isti crni ambis, ali su mu glavu tutnuli u kraj odaje.
Potom je nekoliko njih besomuno kasapilo dvoje vukova-pred-
vodnika, opavog mujaka i ogromnu enku, bacilo ih u mranu
eljust rupe, treeg su obezglavili i ostavili da se cedi, a zatim su
isto uinili velikom crnom psu i jednom zaista preraslom akalu.
Saputnica je zajecala, i kako sam nagaao, izgubila svest. Oseao
sam kako je i ja gubim, posle vrlo kratkog otrenjenja, ali mi se
takoe uini da sam nauo groznog provosvetenika kako, slaui
glave na kamenugu oltara, kae: Od ovih emo praviti nove
psoglavce, i potom sam postepeno tonuo u ludake snove, dok
su silne ivotinje kasapljene, ili naivo bacane u dubinu za svojim
jadnim predvodnicima.
* * *
Posmatrao sam ceo Sunev sistem, dok sam se rasprivao
po tami. Smrtonosna spoljanja radijacija, koja je sevala irom
256
istog, sprila je silne stvorove, mnoge od njih pripadnike hom-
inidnih, sub-ljudskih i post-ljudskih vrsta slinih otelovljenoj
mati Dugala Diksona. Zemlja je najvie postradala, i poslednja,
stara i otrovna mora, ispirae i samlee bezbrojne skelete. In-
sekti i zglavkari ponovo izmilee, izoblieni, prerasli, mutirani...
pomree. Neptun rastoi Tritona i razvue ga u prsten oko sebe.
Zemlju udari stravina stenuga, pobi jo jednu generaciju vaskrs-
lih vrsta crva, buba i zglavkara, i potom se sve prividno umiri,
dok je, polako, novi najvii planinski venac solarnog sistema
nicao iz negdanjeg Sredozemlja i strpljivo mleo beskonano
dugo mrtve gradove raznolikih vrsta sahranjenog ivlja. I naa
galaksija se umiri od haosa, a bivi Atlantik se zatvori sa sviju
strana, pretvorivi se u nepregledno mastiljavo jezero, tamno i
sa udnim odsjajima, otrovno i ispunjeno truleima svake vrste.
Gljive osvojie Zemlju, osvojie i crvene mrtve pustoi Marsa,
osvojie i druga, daleka mesta, dolazei na raspadnim produk-
tima nebeskih tela. Vode Zemlje isparie poslednji put, i ona se
pretvori u usijani pakao poput njene bliznakinje Venere.
Mesec se izvali iz orbite i pobee od matine planete, koja
se, gorei i umirui, ljuljala na sve strane, pokuavajui da opie
krug oko matine zvezde. Potom videh kako Merkur pada u Sunce,
koje se nastavi iriti i poe se krvavo crveneti. Ono, meutim,
dok postajae crveni din, odbaci sprene kamenuge koje bejahu
Zemlja, Venera i Mars u tamu svemira, i prazne stene se poee
mrznuti, odlazei neznano kuda.
Rairih se jo po gustom mraku. Moja sve rea i prazni-
ja svest bejae sve manje sposobna da razume ta predstavlja-
ju i znae te stvari koje opaam neznanim ulima kakva tela ne
poseduju...
* * *
Drugo buenje mi je tee palo. Oseala sam stravinu
257
hladnou i huk promaje iz naredne rupe. Shvatila sam da smo
sputeni u drugaiju odaju odmah poto sam otvorila oi. Pitala
sam se koliko nivoa poseduje ova primitivna jama koju je gamad
uinila svojim hramom. Potom sam shvatila da sam gola.
Imala sam uteni utisak da neemo biti silovani. Ovaj crni
kult je delovao kao gomila ludaka kakvi su u potpunosti potisnuli
seksualne nagone zarad nekroflskog uivanja u klanju. Strahovi
rtvi kojima su se hranili bili su oni od psihikog muenja i ubi-
stava, ne i oni od seksualnog zlostavljanja. Nisam bila sigurna
kako to znam. Moda mogu da nam ulaze u umove i tako nas
lake pripreme da budemo oajnici pred neizbenom sudbom.
Oseala sam da su i sami natprirodni, ne da se samo klanjaju
neem natprirodnom. Moj uobiajeni pogled na svet je time bivao
uzdrman, a verovatno je to predstavljalo i cilj koljake bulumente
koja nas je drala zatoenima. ula sam svog ivotnog pratioca
kako stenje iza mene. elela sam da ga dodirnem, ili makar vi-
dim. Hladnoa je sekla moje meso. Isparenja iz usta su bojaljivo
oformljivala jezive oblike.
Ovo je nivo na kome veina ljudi biva rtvovana, rekao
je onaj koji se predstavio kao protivnik Svetovida, Sunca i veine
religija. Naravno, prvo dodamo jo jednu malu ponudu jami,
dodao je. Nekoliko visokih prilika mu je prilo i nadvijalo mu se
preko ramena. Krivila sam vrat da ga prezrivo pogledam.
Smr...
Ne, neete se smrznuti pre no to vas pobijemo, odgo-
vorio je, ali e vam to dodatno slomiti duh. Vidite, praznini treba
vaeg straha i oajanja, jer jedino od njih na kratko dobija vie
svesti o sebi i svojim namerama. Dao sam joj vau odeu, da bi
po tragovima koje ste ostavili mogla da proceni koliko toga od
vas treba da joj damo.
Natprirodan ili ne, on je najporemeenija kvazihumanoid-
na meina to se hrani smru, pomislih. Pri tome se nasmejao, to
me zabrinu. Zagledah malo odaju. Bila je puna bezglavih skeleta
258
ljudi, kao i sveih nagih leeva. Smrdela je uprkos neizmernoj
hladnoi. Iz rupe je hualo i bualo, i ljubiasti plamenovi baklji
su treperili. Pitala sam se da li je ta navodna vatra tu samo da bi
rtve pomou vida postajale svesnije svega to im se sprema. Ako
se taj entitet zbilja hrani strahom, isti bi trebalo nekako potpiri-
ti. Ako je to uopte entitet, a ne oni. Primetih da meu leevima
nema dece, i pade mi na pamet da bivaju sputena na naredni
nivo.
Na rtveniku ove odaje je stajala odseena glava idola
prekrivena srebrom i zlatom. ula sam kako moj momak apue
Perun i doivela trenutak manijake radosti, jer sam ispravno
pretpostavila. Neto mnogo manje bitno od nae neumitne smrti u
kunoj rupagi je uspelo da mi izazove plimu veselja. I osetila sam
kako je tu radost neto popilo, moda ak i kako mi je implemen-
tirana nova ideja u um. Sledea nasumina misao me je podsetila
danas je 25-ti, i uhvatih sebe da u ovoj stravinoj krizi buda-
lasto alim to Juletid i takozvani katoliki Boi proivljavam
kao svinje spremljeno za drugo klanje, poto prvo nije nasitilo
goste. Neto mi je govorilo da ne pokuavam da se odbranim
razmiljanjem o trivijalnostima, ali nisam sluala. Drhtala sam
gola u tami dok su me posmatrali manijaci bez ikakve elje ili
strasti. Ba kao to posmatraju svinju pred klanje. Gde si jo vide-
la obuenu svinju, osim u crtau? I on je drhtao iza mene. Mogla
sam da ga zamislim modrog, kako cvokoe, kako osea bol u
kimi i bubrezima i eli da se skupi, a ne moe, jer smo paralisani
drogama i natprirodnim dejstvom naih dumana. Pogledala sam
Perunovu glavu jo jednom. Oi su joj bile namazane pepelom i
trulei lea.
Zavidela sam svom najdraem na hrabrosti. Mogao je da
pria sa ovim stvorenjem to lii na dete ljubavi Kvazimoda i
Baba Jage, i da mu postavlja radoznala pitanja. Tako se valjda
branio od straha i oajanja. Zaboravila sam ta je pitao. Ja sam
skupljala hrabrost da utim i da ne plaem. Suze su mi tekle od
hladnoe, ali to se ne rauna u plakanje.
259
Iz mrane rupe se uo glasniji huk.
Opa... Izgleda da imamo posla sa dvoje mnogo
matovitijih, ivljih i svesnijih ljudi nego inae. Spustite ih na
nivo sa decom!
Dve neme kreature u kukuljicama su nas uhvatile za noge
i poele vui prema hodnicima koji silaze dublje u jamu. Sise
su mi se grebale o smrznuti kamen, ali me za to nije bilo briga.
Videla sam masu mantijaa kako polako hodaju za nama kao u
spotu Gregorijana. Za razliku od dvojice nemih koji su nas vukli,
ostali su zapevali poput narikaa, lica skrivenih kao u Nazgula,
podvriskujui na trenutke slino njima.
Akhla gn-gnag IIII-gaaaa GAAAA EAhhhhl eaaaa
IIIIIIIII KHEEEh KHEE-eeeee haaaklaaaagh gngnugh
ooooognaaah IIIIII hliii-glaa khaaaaallllaaaa-nngng-ndredre
vaaaakhaaa aaaaaaAAAAAAA IIIII AAAAA aaaahkhlaaaaA
khaklahummm...
* * *
eljust koja je inila dno mog danteovskog Pakla me je
pregrizla. Nisam bila sigurna u ta je zagrizla, ali sam opazila
kako se sklopila, i znala sam da sam potom jednim delom svesti
bila prisutna unutar drela iste, dok je drugi, nekako, propao kroz
jedan od tunela u ledu i izaao iz potpune tame.
drelo se inilo nepreglednim, a tama u njemu lepljivom.
Znala sam da nemam telo, pa nisam shvatala na koji nain pojmim
te ulne osete. Sve sporije i sporije, tonula sam u dubinu. Crnilo
je postepeno postajalo gue, sastavljalo je svoj gnjecavi dodir
oko mene, a neverovatno unutranje oko je i dalje kroz njega
naziralo nabore nepojmljivo udaljenih zidova grotla niz koje sam
se sputala. Shvatih tada da se vantelesni svesni oblak koji me
je sainjavao iri, a da se ti zidovi suavaju. To je potrajalo dok
260
se nisam zaglavila unutar monstruoznog jednjaka, nesposobna
da se okrenem, svesti suene tako da ovoga puta ne gledam na
sve strane, nego samo ispred sebe, i u smeru koji mi se, usled
padanja, inio okrenutim prema dole.
Druga ja je silovito izletela kroz tunel, i ugledala
bezgraninu spoljanjost. Dimenzije ledenog kra koji se uzdizao
na toj strani bejahu titanskije od iega to ljudski um moe zamis-
liti kao jedinstvenu celinu. Obruavale su se ka nebeskoj praz-
nini prema kojoj sam nastavila padati, valjda zbog zaleta koji
sam uhvatila obruavajui se kroz nebrojene krugove Pakla (kako
u ih od sada zvati). Proirenje koje sam po izlasku doivela
rasprivalo me je na sve strane, sem na onu s koje sam dola, i pri
udaljavanju videh reku kosmikih razmera koja zapljuskuje lede-
ni kr iji otri dugaki vrhovi odlaze daleko u mrak. Odvaljivala
je kiklopske sante sa monolitne celine, snagom nemerljivom na
mojoj bivoj planeti. Iste su lansirane odlazile u etar, verovat-
no postajui komete, ili su se sputale niz milijarde bujica i up-
livavale u i isplivavale iz miliona virova, smanjujui se i topei se
u vrelom toku, ili odlazei nizvodno prema narednom mestu koje
je uspelo da se zaledi. Niz tok sam videla hladnu maglu. Uz tok
sam videla kljuanje i isparenja. U jednoj uvali u ledu zajazila
se vrela prostrana movara u kojoj su se okamenila nebrojena i
nezamisliva stvorenja. I spazih da je i ta movara negde oticala
pretpostavila sam da njeni rukavci odlaze u navedeni Pakao, i
oformljuju ono to bih mogla nazvati Stiksom, jer je jedna reka sa
pritokama prolazila kroz brojne krugove i kuvala te okamenjivala
razne paklene entitete. Ja meutim, prooh preko velikog toka i
preko nepreglednih pustolina, i, negde gde se poelo uzdizati ko-
renje koje se gubilo u predelima to ih jo uvek ne videh, primetih
da se eterino kreem uz planinu fziki neodrive veliine.
261
* * *
Izgovorio sam Perunovo ime jo jednom, kao to bi Rim-
jani u Asteriksu rekli Jupitera mu. Voa kulta mi je odgovo-
rio da nema tu nikakvog belog gada, ali ako hou, da mogu da
zamiljam kako se sputam u Pakao. Pokuavao sam da se izvi-
jem toliko da ne sastruem spolovilo o hrapave sleene stene. U
tome sam uspeo, ali su kolena jo mnogo gore postradala. Udar-
io sam i lice pri jednom jaem trzaju, uprkos pokuajima da ga
sauvam izvijanjem vrata. Konano su nas, posle mnogo odska-
kanja i struganja, dovukli do sledeeg dna. I nije ni ono bilo
poslednje. Pitao sam se da li ovaj hram degenerika ima devet
nivoa. Tokom preseljenja, na tri sekunde sam uspeo da ugle-
dam svoju devojku. Razmiljao sam kako ja verovatno izgledam
duplo groznije i izmuenije, sa krvavog nosa kojim sam tresnuo
u kamen.
E, da... srean Koledo, rekao je ironino.
Jebem ti mater, olou... Postideo sam se ove demon-
stracije nemoi odmah poto sam je pokazao.
Hvala.
Nije mi mnogo snage preostalo. Krvava feka koju sam
oseao ispod nosa bila je hladna, a mislim da su se sa mene celog
podizala isparenja. Sa ovako otkrivenim svim povrinama tela, na
ovoliko hladnom mestu, samo je pitanje minuta kada emo um-
reti od smrzavanja. Rekao mi je da ne brinem zbog toga, jer ni oni
ne vole hladnu krv mrtvaca. Ostali kultisti su ostali bezizraajni
kao to su bivali nemi sve dok ne ponu zapevati na idiotskom
nareju onoga za ta sam sada verovao da je degradirani oblik Ak-
lo-jezika, i da su ga pojedinim ljudima u naslee ostavila mnogo
gora i starija bia. Moda je to zaista jezik koji se provlai u kore-
nima govora i magijatva u svim vidovima postojanja. O tome se
262
ve nisam usuivao da pitam, ali jesam tako oseao.
Na podu ovde bejae manje kostiju. Bili su to skeleti dece
i omladine koja jo nije narasla na punu veliinu. Svi su bili stari,
razjedeni od trulei i crva koji su odavno i sami pocrkali, polov-
ina njih bez glava. Zgaen, oseao sam jo vei bes i jo veu
potrebu da se odupirem uasu dokle god mogu. Jedva izustivi,
zazvao sam ime Peruna jo jednom, jer je sada slovensko rod-
noverje delovalo najrazumnijom religijom. Tiho. Toliko tiho, dok
je kletnik neto govorio zakukuljenim pajtaima, da mislim kako
me po prvi put nije uo... iako je, sve vie bejah siguran, mogao
da uje i misli. Smrad rupe u sredini je, uprkos hladnoi, postao
toliki da prestadoh da ga oseam.
Spremite se, Tama e vas sada probati preko zuba dvojice
svojih vampira, bio je veseo. Bio sam siguran da je namerno
pravio tenziju pre no to nam je otkrio prirodu svojih mailuka.
Zvuk koji sam zauo iza sebe vie je liio na smoreni uzdah no na
jecaj. Divio sam se njenom utljivom junatvu.
Naravno, procedih cvokoui od zime. Vampire bih i
oekivao.
Nisu svi vampiri. Gore je ostalo i neto ljudi, na viim
nivoima. Oni su, da tako kaem, na listi ekanja. A raspolaemo i
drugim stvorovima.
A ko vas je uzdigao? upitah.
Ja, ree nasmejan, dok sam ga gledao oima to suze od
hladnoe, sada ve smanjenog straha, a poveane znatielje. ta
misli koliko je vremena bilo potrebno da nauim SVE jezike, ili
da nove regrute uim Aklou, Durzinu i Tijamatinu, i magijskim
jezicima starijim ak i od toga? I koliko je tek trebalo nahraniti i
sebe i Tminu za sve to vreme, da se ne bih i ja ispraznio?
Dvojica najkrupnijih kultista svukoe kapuljae. Lica koja
su otkrili bila su crvena i naduvena. Jedno je bilo crvenije, duplo
vie oteeno no drugo, a ljubiasta polusvetlost odaje je otkrivala
263
da su mu oi potpuno crne, bez beonjaa, i odavao je utisak da je
drevniji meu dvojicom. Prepoznao sam ono drugo. Video sam
ga prethodnog dana u selu u koje doosmo autobusom, i iz kog
smo se zaputili u dom. Zaustih da pitam, ali me vrhovni prekide.
Zna i sam. Predanje lepo kae da kada se dovoljno nalipa-
ju krvi, kada utamane sav svoj rod i dugo imaju redovnu ishranu,
mogu da se oslobode svojih pokrova i ostalih injarskih zakoljica
koje ih sputavaju nekada ak i potrebe da budu pozvani unu-
tra a mogu da hode i po suncu. Posle tamanjenja celog svog
nekadanjeg roda postaju zaista dugoveni, moni i ne otkriva ih
smrad na pet kilometara daljine. Jedino jo mnogo milenijuma
treba da ostare da ne bi na kratko izgubili veinu svojih maginih
moi poto zauju petla!
Tada se iskezio.
Zbog toga je tradicija da porodice kolju crne petlove po
mom zahtevu, da im ne bih dolazio u kue i naudio im. Naravno,
ne drim se ba tih obeanja.
Od dva ujeda i sisanja krvi iz svojih ve iscrpljenih tela,
poesmo da se onesveujemo. Ona se oglaavala bunovnim zvu-
kom koji je tonuo, a meni se zamaglilo pred oima. Onesveujui
se, zauo sam glas svog protivnika kako govori:
Ma, nije mogue da ovih dvoje imaju u sebi toliko bola,
tuge i egzistencijalnog straha, i toliko svesti... Beskrajno davno
bejae kad smo sputali nekoga na jo nii nivo.
Znao sam da je likovao, ali, gubei svest, osetio sam to
kao neku vrstu pohvale.
Probudio sam se na nivou ispod, i odmah poeh da
se udim. Priznajem da sam esto, potpuno kontrarno svome
(navodnom?) humanizmu i ekolokom stavu, preko svake
mere mrzeo zloinaki ksenofobini ljudski rod, a onda sam uz
isti bespravno dodavao i ostatak ivlja planete. Priznajem da sam
takoe u potonje vreme govorio: Voleo bih da je sad jedanaesti
264
vek, pa da ove dve komete, ISON i Lavdoj, donesu Zemlji kugu
i teak baksuz, i da svi pocrkamo jer nismo za bolje. Ali, silno
sam se muio da bih razumeo kako neko kasapi iva bia samo
da bi SVE nestalo, a pogotovo sam lupao glavu oko koncepta
legla vampira koji hrane nekakvu navodno praznu, a opet gladnu
Tminu, ba onu iz moje prie, ne bi li ista pojela nae Sunce i
svet. Ako potpuno unite planetu, ne znai li to da nee ni oni
moi vie da se hrane, i da ih nee ni biti? Da ne pominjemo to
to bi bez Sunca crko sav taj ivot na kome parazitiraju, sve i da
sauvaju trei kamen od mrane rupe poto naprave mranu
rupu... Nije li ta svekonzumirajua Tama neprijatelj ak i samim
vampirima, nee li ih razgraditi i time ponititi njihove potrebe za
venim opstankom nautrb svega drugog?
* * *
Zaglavljena u suetku groznog drela, nisam imala ime
da vrisnem. Iako bejah bez usta i organa, mislila sam da bih neka-
ko mogla da proizvedem vetar. Moda bi on huao kroz malenu
rupu iz koje sam, opet beulno, a uprkos beulnosti, oseala
nadiranje vreline. Stravino sam oajavala to ne mogu da vr-
isnem. Samo toliko. Samo da jednom vrisnem. Nisam htela da
razmiljam kako mogu da oajavam bez telesne hemije, i kako
se neto bestelesno moe zaglaviti, a nisam ni mogla, jer ova
sveprimajua svest za koju sam se grevito drala jeste vetrila
od izuzetno usredsreene prema entropijski praznoj. U ovom vidu
nisam bila svesna druge sebe, od samog poetka, niti je taj vid
bio svestan mene.
Posle perioda koji mi je delovao beskonano, poela
sam da curim kroz rupu, postepeno. Procurivi, uvidela sam da
granice prostora u kome sam ne mogu videti. Padala sam i irila
se u smeru koji e za mene zauvek ostati ono dole, i prolazila
sam kroz rojeve lebdeih monolitnih objekata po kojima je hodila
265
i radila svakakva gadija. I dnom su etale nezamislive kolone, a
malo toga je liilo na ljude. Pri dnu je bilo nepreglednih terasa, i
deformisani crvi su se uvijali na njima.
Vie nisam umela pojmovima da defniem slike koje vi-
deh. Ovo opisujem po seanju, kao mutan san, a ni hiljaditi deo
onoga to sam opazila nije upamen, ni bilioniti opisan. Jedva se
tada dosetih rei Pakao, i tako s mukom vezah jo jednu suvislu
misao, te jo jednu. Prvo se iznenadih Paklu ispod Pakla. Zapi-
tala sam se potom zato ne ulazim ni u jedno telo, ako u ve biti
muena.
U dnu svih nasumino naslaganih terasa bila je pusto.
Rastezala se poput beskonanog irokog puta, a istim su, iz
neizmerne daljine prema beskonanoj daljini, hodile sene na-
jraznovrsnijih oblija, gonjene od strane odvratnih kreatura. Bie
nalik adaji ili zmijurini, preraslo i glomazno ak i za dimenzije
koje sam do tada pojmila, ogromnije no to sam zamiljala kosmos
kada mi je svest bila celovita, bilo je smotano preko pustoi, oko
terasa, iznad okolnih beskrajno dubokih jama, svuda. Nitavilo
nad kojim je visilo je pretilo da ga proguta, emitujui nekakve ta-
lase crnila ka njemu. Titanski pipci i udovi koji izbijahu odnekle,
a to ne behu jame sa nitavilom, vukli su neman i kidali joj meso.
Od beskraja, gde se telo bezokog stonogog uasa verovatno
konano trebalo privesti kraju, iznicala je, ni iz nitavila ambisa,
niti iz sveta grabeljivih pipaka, nego neznano odakle, nepregled-
na masa nalik ubualom tumoru to neprekidno raste i isputa
nezamislive parodije oblika koje ponovo guta u sebe kretala
se od repa ka glavi. ta god to bilo, jelo je... Nidhoga, setih se
odnekle imena (a sada znam i da je to ime iz nordijskog mita).
Njegova gigantska glava je grizla jedan visei koren, i eljust
vea od sveta je bila puna istog. Povremeno se okretala i naslepo
prodirala gomilu senki i njihovih demonskih progonitelja. Ovi
u silnom strahu izbegavae grozote koje su upale Nidhoga, ali
neizmernoj nemani nisu mogle pobei.
Kada sam upala u ogromnu eljust, poslednje to sam se
266
zapitala bilo je hoe li ovome padu biti kraja.
* * *
Videh kako se nebesa menjaju dok Solarni sistem umire.
Tada zbunjen, sada znam da to bejae sudar i srastanje naeg
Mlenog puta sa Andromedom. Mnogi objekti propadoe tada i
nestade ih u crnilu. Mnogi se sabrae i goree uveanim ognjem.
Neki se razmazae u maglu a neki izrazbijae, a mnogi sistemi
ostadoe netaknuti sudarima, iako im se orbite izmenjae a radi-
jacija ih okupa. Posmatrao sam sebe spolja i iznutra, oseavi se
poput pepela spaljenog pokojnika koji je neko razbacao po ce-
lom kontinentu. Nova, mutna galaksija se irila i ustupala mesto
nepremerivim upljinama. Gnevno crveno Sunce je sagorevalo
samrtnikom snagom. Bilo je dvesta puta vee u preniku, ali
znao sam da je neuporedivo praznije no pre, i da ga Nitavilo
izjeda. Ba kao i moju razasutu svest koja se sve tee usmeravala i
konkretno pojmila svoje okruenje. A okruenje je raslo. Dok sam
bez oiju gledao kako tokom eona ona zvezda koju sam smatrao
matinom besni u kripcu i postepeno se skuplja u patuljasto
oblije hladnije od tela stanovnika negdanje Zemlje, a pusti
gasoviti dinovi i stene titanskih dimenzija padaju prema praz-
nini, i sam sam se obruavao sa njima u svim pravcima. Mrani
univerzum postajae jo mraniji, i samo se kroz maglu sada
seam onoga to sam video, a to tada ne umedoh da pojmim.
Zemlja, sada kamen bez atmosfere poput svog starog
meseca, lutae smrznuta i kretae se nasumino, bez orbite. Na
i pod njom visilo je crnilo toliko gusto da se inilo da nije de-
lom uobiajene svemirske tame. Beli eterini stvorovi stupie na
njeno tlo iz beskraja, i hodali su besciljno eonima, pokuavajui
da izvre neto to je bilo kosmiki besciljno uprkos njihovoj
uzvienosti. Tlo je pucalo i tama ih je prodirala.
Gledah Mesec, stari satelit onog kamena sa kog potekoh, i
267
videh kako trpi niz novih sudara i ovoga puta im podlee, umoran
od svoje burne istorije. U nepojmljivim daljinama u koje je otiao
raspade se u prah. Taj se prah drao jo neko vreme. Izgledae
da je taj oblak u neko doba bio svestan, ali i njega pojede Ambis.
Mars je prvi uleteo u neku od crnih rupa koje su se mnoile u
daljinama. Venera je razbijena na pet krhotina, koje se nisu pre-
oblikovale u lopte jer sva njena magma bejae odavno stvrdnuta.
Valjale su se i kotrljale u razliitim smerovima usled impakta, ne
prestajui. I to bi sve to je ostalo od tog zgaslog planetarnog
pakla bezoblini odlomci na putu ka starim zvezdama. Vreme se
otezalo, i naredni period koga sam sada svestan a tada ne bejah
kao devedesetine milijardi godina po raunanju stare Zemlje,
bejae vema mraan i pust. Malo ivota videh, i mnogo veu
propast koja ga snae.
Superjato Device svo je kolabiralo u jednu neizmer-
nu galaksiju. I dok su stotine i hiljade njih postajale jedna, vi-
deh smrti vie no u celoj dosadanjoj kosmikoj istoriji. Videh
najvee borce za ivot kako odumiru, do neprepoznatljivosti evo-
lutivno promenjene potomke ljudskih i tuinskih kolonizatora to
napustie svoje planete jo na poetku, a ognjena boanstva u te-
lima poslednjih preivelih tinjala su dok su tela plakala za svojim
saplemenicima. Poznavao sam tada bogove u ivim telima, to
ostae da oale ivote koje nisu mogli spasti i da potom zgasnu
sa svojim zvezdama od ije vatre potekoe. I zelene i crvene ku-
gle bola same odumirae, a zverske stvari to svetle poganom
bojom i zaposedaju rtve najteih fzikih patnji takozvani bo-
govi agonije, takoe izvetrie, jer vie ne bi osakaenog ivota
u koji bi se uselili. Senke su padale na svetove i odlazile gladne,
nemajui koga da pojedu na bezbrojnim planetama, dok na kraju
ne pronaoe jednu i alavo je iscrpee.
Malo ivota je ostalo oko mene, i malo svesti u meni,
razmrljanom preko beskonanih obzorja prema drugim Superja-
tima koja srastaju u mraku.
268
* * *
Tri glave, rekla sam sebi, dakle Triglav. Dobro, nisu ih bile
tri na zlatnom minijaturnom idolu koji je stajao na rtveniku... ali
je trebalo da budu. Videli su se vratovi na kojima je trebalo da
poivaju desna i srednja glava. Leva je bila pognuta niz grudi,
kosa na njoj je bila nainjena od bakra, a zlatom vezeni povez je
oigledno bio podignut sa oiju koje je prekrivao.
Evo ga, ree voa krvopija stavi, nagaala sam, tako
da ga oboje vidimo kraj etvrtog rtvenika zaredom, dragulj
moje kolekcije.
Primetiete, nastavi, da ovde imamo instrument volje
Svarogove. Glavica koja je stajala ovde gleda Nebesa, Irij, Prav i
Svargu, i Njemu prenosi vesti, i od Njega prima volju koju preno-
si dalje. Brani se modrim plamenom. Ovde je bila srednja, koja
vidi sve to je na planetici na koju se usredsredi. Na primer, njen
ovdanji oblik je u Svetovidu, koji gleda na etiri strane. I uja
nema je! Poslednja, ova, je veza sa Navom. Zovem je: moj vid!
I evo je, samo nju sam zato i ostavio. Ona se brani studenim ve-
trom a u novijim dobima takvih imamo dva: onaj to uobiajeno
obitava u Navu, i onaj koji najavljuje Prazninu. Nadam se da sam
vam nagovestio jo malo beznadenosti vae situacije. Takvi kao
vi su izrazito borbeni a oni dobro dou da ovoj jami daju vie
svesti i moi, jer vei ih strah i jad pokree. Oito, hladnoa i
stravini prizori nisu bili dovoljni za vas. ao mi je. Da ste bre
postradali, bre biste dobili potpuni mir nepostojanja i zaborav.
Jedino Tama Praznine, Majka Nitavila, Moj Istinski Roditelj i
Nevesta Od Mraka, moe da vam ga da ali samo onda kada
od vas dobije neto za uzvrat. Bio bih zadivljen ovime to ste
izdrali, samo kada vas ne bih saaljevao.
Objasnio je da su tu ubijali trudnice, arobnjake, injarice
i neke vrste vetica, zatim polunonike i repae, vidovite kaluere
269
i, u poverenju, dosta zaboravljenih hrianskih svetitelja. Od nekih
bi sauvali oko, a od drugih pinealnu lezdu, i potom ih umetali u
glave psoglavaca koje su pravili. Rekao je da su tu takoe rtvovali
i neobeleenog vranca, onog koji otkriva vampire, kakvog jae i
sam Triglav a ako bi sumjali da je pravi konj Triglava u pi-
tanju, onda bi istog bacali dublje u rupu da se napuni crnilom
i izae da bi ga prvosvetenik lino jahao kroz mrane zimske
noi. Poinjala sam da se oseam zagueno grozom i klaustrofo-
bijom, dok je brbljao. Dodue, primetila sam da me, posle onog
nedovoljno uspelog prvog talasa, svakim sledeim, strah sve tee
i tee dotie. Nadala sam se da se i moj pratilac makar jednako
dobro, ili bolje, dri. Brbljivi kralj krvopija je potom rekao da od
svih ostalih obezglavljenih vranaca i od mnogih prepolovljenih
ljudi u dalekom tamnom vilajetu opori Nava prave konjanike
koje na narod zove Todorcima. Izrekao je i njihovo tabuisano
ime. Momak i ja smo toliko zadrhtali da smo se dodirnuli, i shva-
tismo tada zato se njihovo ime ne izgovara. Opisivao nam je dalje
uase ove i slinih poganih jama, ali poto mi se u glavi mrailo od
iscrpljenosti, mogue je da je to uvalo moj duh od potpunog sla-
manja. Rekao je da Nave dobijaju od dece to umiru u trudnicama
na ovom mestu, a drekavce od posebnih maloletnih pojedinaca sa
gornjeg nivoa, ponekad ih ukrstivi sa ivotinjom. Ubedila sam
sebe da sanjam pa je munina u stomaku prestala. Gunao je neto
o nekom konju koji je danju beo a nou crn, i kako je besan to ne
moe da ga nae i isprazni, ali tada sam se ve onesvestila.
Mislila sam da sam dola sebi za sat, moda manje. Poto
nisam bila mrtva i sleena, zakljuih da je ipak bio minut. Tihim
glasom, jedva ujnim, izmuena ljubav iza mene upita odakle
jednom voi vampira tolike moi, i kako bi mogao, koliko god
bio star, da napravi i uzdigne takva stvorenja. Bradata nakaza
progovori:
A da imam rogove poput mog oca-po-semenu, da li biste
me onda prepoznali?
Ree da se zove Crnobog. Sjajno, pomislih, ponovo
270
sumnjiava i preplavljena strahom, razbuena od nesvestice kao
da mi je neko ulio sveu krv u vene, imamo problem sa zlim bo-
gom, koji je takoe negativac u Diznijevoj Fantaziji. Nisam
znala zbog ega bih mu verovala na re, ali jesam verovala. A
kralj crnog Pakla nastavi da pripoveda, i ovog puta sam bila sig-
urna da ga oboje sluamo, bez traga nesvestice.
* * *
Postojanje, makar u ovom obliku, jeste pod Njim,
Svarogom, smetenim u Svargi, Njegovom domu (veinom) u
Pravu a Prav je ono na osnovu ega vai narodi sude o istini
i stvarnosti. Jer oni su oduvek jezik razvijali na osnovu verovan-
ja, priav da neko govori ISPRAVNO i da je U PRAVU i rekav
da je neto NAPRAVLJENO, i time nagovestiv da neko vidi ono
odistinsko ili da ga ume prikazati drugima. Unapreivahu svoju
govornu mo na taj nain, jer je Oganj esto birao tela njihovih
saplemenika za stanovanje, te su pojedini saplemenici bili i njiho-
vi bogovi, otkrivaju im tajne. Bogovi svetla su u svim kulturama
prisutni, i svi razvijeni jezici imaju ak i u svetovnom govoru poj-
move za boansko vezane. Prav stoji iznad pojavnog sveta, onog
kog nazvae Jav i po kome vi svoju budnost nazivate javom,
iako je vaa java zapravo san Tvorca Svaroga, onog ija je Re,
onog kog su u Khemu zvali Amonom, Onog Koji Jeste, onog za
ije se ruke veli da su gvozdene a za ije se prikaze govori da su
Mu deca. Onog kome su ak i jednoboake vere okrenute ili
su bile. Iza kulisa Java je Nav, svet smrti, duhova i demona na-
lik vaem Paklu, ili va Pakao, ako tako hoete. No, to moda i
znate. U visinama iznad tog prostranstva aveti stoji Irij, znan i
kao Raj, dre ova dva oblika postojanja vezana za Prav, istinsku
budnost u kojoj je On. Sve navedeno jeste beskrajno. Ispod prve,
gornje ravnice Nava su svi zamislivi oblici paklova svih svetova
i verovanja. Postepeno, u bezbrojnim nivoima, Nav se pretae u
Irij, a dvor zvani Svarga stoji i u vrhu Irija i u Pravu. Onih De-
271
vet Svetova vaih nordijskih srodnika rasporeeni su du Drveta
ivota koje se protee ovim nivoima. Njihov Midgard je isto to
i va Jav, a neiji jedini oblik stvarnosti. U ostalih Osam Svetova
drveta Idgrasila, a i u sve ostale svetove na relaciji Nav-Irij, izlazi
se kroz kulise vaseljenskih objekata vae materijalne iliti budne
egzistencije. Ali, dno postojanja, u dubinama Nava, visi iznad Praz-
nine gladnog Nitavila slinog Velikoj Tami o kojoj ste razgo-
varali... uo sam vas. U isto, pri Njegovom kratkom buenju ili
kakvom bilo nemiru u snu, prodiru i bezumne stvari Pre-Kreacije
naumljene da razore tkivo Njegova sna, ili da udare na dvor Sv-
argu. I kao da ni to nije dovoljno, slinava bezgranina... vi biste
rekli mutacija koja sve upija u sebe, suta suprotnost Njega i
Ustrojstva koje je postavio, curi i lepi se za okovane demone i
zarobljene nemani s Dna.
Neki od nas, parii svesti Tvorca, deca Njegova, zadueni
smo da uvamo Nav od prodora svega to navedoh. Ogavnost i
zlo toga nas dodiruju, i uzrokuju nam veliku patnju. Zovu nas
bogovima podzemlja. Prazne ljuture u kojima sam nekada bio
inkarniran i sada blude po tim prostranstvima, zajedno sa mrt-
vima koje ugrabimo. Starice uma i Kuga etaju tuda. Dok ovo
govorim i stojim u ovozemaljskoj jami, istovremeno vrim svoje
krvnike dunosti na ostalim javnim svetovima i boravim i u
Navu. Moj avatar je poseban ostali ne mogu da gledaju vie
stvarnosti istovremeno. Za to sam zaduen i stvoren da budem od
Ognja kao i ostala braa i sestre, nosim u sebi Smrt koja je Njegov
odraz, poput Morane, i nosim entitet steen dodirom Pre-Kreacije i
Tame Nitavila. Od samog poetka nisam imao drugog izbora, do da
budem dumanin svima. Pre sam inio u skladu sa Ustrojstvom, ali
Tama raste u meni. Kako sam joj postao sklon, mogu da radim kao
njen glasnik i da je hranim. Nekada ona razgradi cele stvorove.
Nekada im se samo napije krvi, i straha, i ivotnih soli. Zavisi ta
odgovara njenom cilju a ba kao to je momak naslutio, postaje
svesna samo uvi svest onih koji tumaraju po ovom mranom
postojanju. Pojedine, retke entitete zaposeda i eta u njima i
hrani se preko njih vampire, bauke i neke vrste injarica koje
272
nazivate veticama, na primer. Bogova koji su je pre sekli i prili,
a koji joj daju najvie samosvesti, bi se najradije doepala a
imala bi ta i da pojede. Ali i oni, ili njihovi preci koji su od nje
otimali, svojim su radnjama zgruali odreene meuzvezdane
entitete koji se obruavaju na svetove i sami uzimaju svoje rtve,
a neretko prave svoje vampirske sluge. Dobro se kriju, ak i od
mojih umreenih pipaka, a verovatno ni sami ne znaju zbog ega
to rade. Jednog smo primetili ak u ovoj zemlji, prvi put tokom
njegovog viemilenijumskog lova nakaio se nekom dosadnom
piscu proletos, poto ga je pratio jo od vaeg Boia. Roblje koje
su oni vampirili moete i sami osetiti: traei nelagodu u vaim
umovima, jer samo nju mogu da vidim, saznao sam za jednu ka-
fanu koja vam oduzima ivotnu energiju kad god je posetite, i iz
koje se vraate depresivni, samoubilaki nastrojeni ili krvniki
posvaani uzajamno ili sa nekim, a nadasve oslabljeni. Tu jeste
ukopan rob-vampir, ojaan isisavanjem ivota toliko da ne mora
da izlazi. Jedan je sasvim sigurno i pod zgradom u kojoj ti ivi,
i isuuje one u kojima bi trebalo da bude najvie ivosti, i igra se
duama ljudi, pretvarajui celu graevinu u masovno leglo svoje
vrste. Pojedinci iz narodnog verovanja, poput Save Savanovia
ili Jure Granda, takoe su uzdignuti od strane nekog drevnog
kosmikog vampira neki pak nisu, no su nai. Drevni stoje i
iza sumnjivih smrti mnogih slavnih linosti. Oni nisu svesni svoje
sutine i deluju naizgled nezavisno ali jednom e se spojiti sa
svojom Majkom Nitavila.
Predstavio sam vam se. Zovu me Crnobogom, ili ernobogom.
Ni ovo telo nije pripadnik ljudske vrste. Inkarnirao sam se u njemu
pre sve svoje brae i sestara iz ogranka porodice koju je va narod
upoznao. Semeni otac mi je bio zaposednut vrhovnom kuglom
gneva i Ognjem. uli ste za njega u predanju. Besomar. On je i
sam bio dodirnut i pre toga ogromna crvasta adaja crne glave
i belog tela, menja oblika, bila je nejgov otac. Majka mu je bila
od roda divova, preanje rase po kojoj ste nazvali divljinu. Ho-
dio je Navom i Javom i putao gnevne horde da zaposedaju ivalj.
Tama ga je ispunila i, pustivi delove nje i svoje robove Besove,
273
nahranio je istu rasom divova, koji su se istrebili i iskrvarili u
zemaljske jame u kojima je vrebala. Mene je napravio silovan-
jem enke primata srodnog ljudima. Tako sam, roen od takvog
stvora i sa takvim... khm, pedigreom... od roenja nosio Crnobo-
ga u telu jer za inkarnaciju istog, potrebno je imati odreenu
porodinu lozu. Napunjen prazninom u Navu, napunjen istom u
prethodnom telu koje je palo u vremenu zmajevitih gmazova, i
nasledivi deo oeve, rodio sam se na Zemlji crnji iznutra nego
ikad, i crnji no to sam zamiljen. ivot je bio toliko bolan da
sam eleo da ga potpuno prepustim Tami, Majci Nitavila, dok
sam istovremeno gledao kako ista milenijumima crpi um, duu
i telo mog poganog oca Besomara, jer vie nije imao ime da je
nahrani. Zaratio sam sa Suncem, i sa suncima drugih svetova po
kojima sam hodio u ovom nakaznom telu, hranei nju pariima
Nava i Java i ekajui da prodere zvezde pod kojima vreba, kao
i njihove svetove. Dajui joj dovoljno, ouvao sam svoju svest,
te nije nasilniki razgradila sve ostale iskre u meni. I eleo sam
da prestanem oseati, ali se i sada gnuam procesa kroz koji je
proao Besomar. Jame irom vaseljene napunile su se pipcima
Tame, koji su svrdlali pod tlom, drali i slali vesti njoj, beskrajnoj
izvan egzistencije. Bogovi drugih svetova su je prili i izgnali.
Ovde je ostala u jamama. Doli su ljudi, i sa svojim junacima koje
zaposednue bogovi su ratovali protiv mene. Izgubili su. Doao je
va narod i sreo me. Moj beli blizanac je poveo brau i sestre, kao
i smrtnike tog ivlja, na mene.
Sva plemena su se okomila na Kult Mraka. Nemojte mis-
liti da ne znam o drugim narodima. Znam one koji su zatoili
i mrak Nitavila i haotine spodobe iz Pre-Kreacije pod svojim
gradom-peatom Teotihuakanom poto su unitili mog slugu, pa
pomrli u krvi dok je uas ispod rastao a drugi narod naselio taj
grad i hranio ga krvlju i srcima, ne smejui da ga oslobodi. Znam
ta je sputano ispod beduinskih Tokova Starih Ljudi u pustinji
i ispod Stenovitog Monumenta u Galilejskom moru. Znam sve o
oveijem rodu. O krvi dece koju je popio moj zarobljeni srodnik
i saveznik Krom Kruah, baen u tamu pod monolit i znam da
274
je zabludeli Patrik oslobodio njegovu mrakom ispranjenu senil-
nu ljuturu, ne znajui ta radi i mislei da ga proteruje. Znam
od ega su se otcepili parii koji postadoe mastiljave spodobe
kakve svake zime jednooki germanski gad proganja u svom Ve-
likom Lovu. I ta je pobeglo iz hrama svih Svaroia u Arkoni na
ostrvu Rujan, izgraenog da ga zadri njihovim moima, kada
su moje sluge iz danskog roda predvoene ojaanim vampirom
razorile isti i unitile idole dok su hriani mislili da ovi rade za
njih, a ne protiv. Milenijumima ranije sam izgubio celo leglo vam-
pira kada nam je jama u blizini dananjeg grada Goseka zatrpana
i tu postavljena opservatorija i sudnica pagana a zapravo peat
to zatvara grobnicu i zatvor Tmine, i s mukom sam naao nove
kultiste da prolivaju krv i ponovo hrane ono ispod, nagovarajui
i tue vernike da kolju, poto su zaboravili svoja drevna znanja.
Hranio sam i jamu nad kojom je moj rod, proteravi me, zasa-
dio drvo.
Bio sam svuda, ali najvie volim da traim nove rupe to
vode ka Majci Tami u zemljama onih koje su moja braa-po-Izvoru
povela protiv mene. I cedei ovo malo preivelih oseanja, trudim
se da se radujem kada tu, nanovo i nanovo, saseem Volosa i pos-
vetim ga tami, i okrenem polovinu prirode njenoj propasti iako
ga moj beli blizanac Per... ON ubije svakog puta kada ovaj po-
ludi. alim to sam propustio krvave obraune balkanskih naroda
u skorije vreme. Na primer, kada su ustae u Jasenovcu poklale
toliko svojih suseda hranei ogavne bogove agonije iskasapljenih,
strance koje moj Otac Svarog mrzi vie nego mene. Svi ti ljudi su
mogli dobiti zaborav Nitavila, umesto neprestanih dugotrajnih
muka a zar nije to ono to svi na kraju ele?
Kultiste sada imam svuda u Evropi. Meni je podreen Red
Tartara u Grkoj ja sam njihov Tartar i moje odaje su isto Tar-
tar, i oni me toluju kako zasluujem. Boginja Hel radi sa mnom.
Ispod Egipta i Indije imam svog nakota i slugu, iako mi niko iz
panteona njihovih bogova nije naklonjen. Divljaka crvena fgura
zaposednuta gnevom i okupana u krvi, to stoji na brdima lobanja
ona od koje su Evropljani napravili Deda Mraza, odavno je
275
preklana i ispranjena, te nalivena Mrakom. Ali vas preseljene
severnjake izmeane sa azijatsko-indoevropskim Skitima i osta-
lom ljudskom pogani mrzim najvie uprkos tome to sam izgubio
veinu oseaja do sada. Ludog i praznoglavog, bolesno izlapelog
oca-od-semena Besomara ste mi, predvoeni svojim smenim bo-
govima koji su mi nekakav rod, ubili vatrom u umama iza Vrata
Naroda! Ostaje mi samo Tama, Majka Nitavila, moja druga ili
moja odistinska majka. Na svog Izvornog Oca u na kraju udari-
ti, i pae Svarga, Njegov budni svet sa svim svojim laima. Ako
Majku nahranim, vozdii u se i sam biti Tama to dere, vea od
svih Kreacija, a konano u zaboraviti! Ah, zaboraviti!
* * *
Njegova pria je, uprkos svoj strahoti koju otkriva, imala
kontra-efekat u odnosu na ono to je oekivao. Valjda se to do-
godilo dejstvom mojih slepih mehanizama odbrane, te sam, ne
mogavi da pojmim toliko ludilo, iskoristio prvu priliku da bu-
dem bezobrazan prema sili neuporedivo monijoj od mene.
Dakle, hoe da kae da je veliki vladar carstva tame,
ernobog, zapravo razmaeni sini, ili pre kukica Vrhovnog
Svaroga, koja je napunjena tatinim esencijama dobila zaduenje
koje joj se ne svia, pa je zato, inkarnirana u telu polu-majmu-
na polu... hm, nekakve spodobe reila da izda tatu-po-esenciji
obinom agresivnom nitavilu koje mu je inae izjelo onog
drugog, biolokog oca?! Postao sam neprilino buan za ovakvu
situaciju i smejao sam se manijaki, dok je on ostao zapanjen
onime to uje, i verovatno iznenaen pojavom te glasno izgo-
vorene misli koju nije protao u nastajanju. Kladim se da zato
predanje govori o tome kako je obiaj zvani LAPOT prinoenje
rtve tebi, jer su ti ubili senilnog biolokog oca koga si praktino
prodao. Ha! Perun zvani Belobog daje, a Crni Bog uzima, pa ni
manje ni vie no senilne starce nije nego...
276
uo sam oajan smeh iza sebe, ali makar smeh. Bradati
manijak je zurio u mene svojim morbidnim oima, sa neveri-
com.
Nema pojma ta govori, CRVE!!! Pika ti materina!
Kakav uspeh, pomislih. Jedan bog je spao na to da se
takvim oajanjem obraa smrtniku koji i tako pripada njego-
voj farmi mrava. Jedan prema nula, rekoh sebi i nasmejah se
unutranjim biem.
Jurodiva budalo, otpoeo je, dodajui tu jo psovke na
Aklo-jeziku i mnogim drugim, moda ak i na guderatiju (jer
uo sam negde i abesa tu mange, kao i oprem), zar misli da
je zaborav TOLIKO precenjen?! ta misli, zato mi se toliko
ljudi do sada prikljuilo, neki u Kult, a neki ak da budu dobro-
voljno ubijeni? Zato ih ima i u vaoj valjivoj i truloj prestonici,
i u Lapovu i Sopotu i ak i vaem kunom gradu?! Ljudi ELE
da zaborave! A elela su to i druga bia ak i meu drevnim
dvononim zmaj-guterina od Dinosaurije, onima koje je glupi
Volos svojatao u jednom od svojih prethodnih tela, kao i RANIJE
u jednom skrivenom kultu maloumnih dvopolnih vodozemaca
koji su se meusobno trovali i koji su i stvorili VAS bedne sisare!
Misli li da je bilo koja druga mogunost bolja od nepostojanja,
koje se plaa samo sa MALO straha pre no to nestane?! Misli
li da SVE ovo ne pripada PRAZNINI jer, od nje je oteto? Ili
da je prijatno trpeti Oganj, ili ivotni sok od koga elije ubrzano
i bolno rastu, ili samu svetlost, ita vie no to je lako trpeti bo-
gove istog bola to zaposedaju bolesne, ili one ogavne stvoro-
ve potpune agonije MESA koji otimaju iskasapljena tela rtava
raznoraznih muitelja?! Da je jednookom gadu kom su se vabe
i Vikinzi klanjali lako u njegovim telima, svim smrvljenim ZA-
KONIMA? Ili da je Per... beloglavom dubretu...
Perunu, dobacih, oajniki se nadajui da e ga bes
nasleen od biolokog oca na neki nain poremetiti.
BELOM UBRETU! Lako da istrpi plamen i munje svog
277
tela?! Ili Toru?! Bilo kome... Smatra li, takav glup i bedan kakav
si, da je to neto dobro?! Da injarice koje su spaljene na lomaama
UIVAJU to oseaju isto to prenje nanovo i nanovo ako im u
telo ue boginja BILO KOJA?! Da boanska LJUBAV nije
BOLELA onog vaeg Isusa, pogotovo kada je primio VEINU
VRSTA BOANSTAVA u sebe na kraju i onu krvoednu kuglu
koja dolazi u agoniji muenih? Ili Imhotepa, mnogo ranije, kad
se u njega uselio Ptah sa svojim idejama koje neizmerno bole,
kroz vie od dvadesetine generacijskih inkarniranja, i potom pat-
nji koje su istrpeli njegov telesni otac i tupava ena Kheredu-ankh
koja ga je rodila uprkos krvnikim mukama skoro-pa-besmrtnog
tela... a to telo je na kraju IPAK UMRLO, kao i SVE DRUGO!
Misli da Ra i Horus i Hromi Vuk i Mitra nisu goreli iznutra u
svim svojim telima, bezumna maso sluzi?! Oni, Izabranici tog
vaeg Sunca kome se oduvek klanjate... Da onaj kog zovu Loki-
jem nije poludeo od Ognja koji ga pee u glavi i u srcu? Budalo.
Poeo sam ja i ranije da se borim za Pad Svega, pre no to sam
izgubio praznoglavog biolokog oca!
Dakle, Crni Bog, to jes Crnobog, iliti ernobog, je
takoe i KUKAVICA, a ne samo DERLE? I onda mu treba oprav-
danje zbog toga to je navukao gomilu kukavica da rade za njega?
U emu bi bila poenta svega ako bismo bili lieni patnje?
Glupa telesino, meni se na kraju okrenula i gomila navod-
nih hriana! Tri-nula. Histerian je na pomen bratovljevog im-
ena, histerian je i po pitanju ovoga. Slab mu je argument, takoe.
Via inteligencija, kurac moj...
Pa? upitah. Bilo mi je muno, ali je neka strana sila u
meni nastavila. Sam si rekao navodnih. Da ne pominjem to to
previe brblja za nekoga ko hoe da zaboravi... i zar si toliki
plaljivac da ne sme u usta da uzme imena svoje esencijalne
brae, Peruna i Dajboga? Osetio sam da imam potrebu da se
userem, uprkos svom inatu, ali izgleda da su mi creva bila praz-
na, poto je prolo mnogo sati od momenta kada su nas zarobili.
Uivao sam u enskom smehu iza lea, ali sam se oseao kako
278
kukavica spram nje, jer je ovo sve bilo oiti iskaz mog straha.
Brbljao sam, kao i on. Nadao sam se da e da nasedne. I nastavih:
Je li, budalo (BOEZGROMIEME, rekoh sebi), je l te zbog tih
crnih dlaka kojima krije nakaznost svoje ivotinjske face takoe
zovu i Crnoglav? Nisam mogao da verujem sebi koliko daleko
sam dobacio borei se sa oajem. Molim te, upecaj se.
Ne, rekao je, pokavajui da se uzdri, poto je vero-
vatno osetio razlog mog bezobrazluka moda jer sam se previe
usrao pa mu otkrio pokoju groznu misao, kakve je jedino u stanju
da ita, nego zato to je tvoj narod oduvek bio sklon rasizmu.
ta misli, zato va munjevito-zmajevito-solarni heroj Marko
Kraljevi ubija Arapkinju u onom fnom epskom napevu?! A?
Zar se tu ne kae da je to zato to je crna, a belih zuba? Da nije
imenovanje mene uzrokovano bojom koe?
Touche!
Ne bih reko. Pre e biti stoga to su znali ko je tvoj deda,
crvoliki menja oblika crne glave. A mene naziva crvom...
Pui kurac!
Opa, pomislih, vidi tog modernog nemonog izraavanja
Gospodara Tame. Ja etiri, zli bog nula. udo nevieno!
Samo sabiraj poene, maloumna parodijo ivota, rekao
je, i tada prvi put osetih istinsko presecanje iznad onih bubrega
koje sam ve smatrao mrtvima. Svi dosadanji strahovi bili su nita
spram tog sadanjeg oseaja. Hteo sam da se skupim i crknem
znojei se od klaustrofobije, ali bio sam nepokretan toliko da je
nemo narastala, svet se oko mene zatvarao, a od hladnoe nisam
mogao da se znojim ili dobijem lupanje srca, niti je strah mogao
da me gui, jer je ledeni vazduh sam irio moje disajne kanale i
nasilno prolazio. Crnobog se nasmejao. Niste ni jedno ni drugo,
ti zastraeni brbljive i ti utljiva izgubljena devojice, svesni ko-
liko smo vas do sada oslabili. A to je najcrnje, da su vae due
manje sklone opiranju, zavrili bismo sa vama ranije, umesto to
smo vas sada spustili na nivo nii od svakog groba na planeti, gde
279
ni vampiri ne silaze. Ali lako ete se suoiti sa poslednjim od roda
bauka, i sa psoglavcima, zar ne? Jer gledaj evo svee skrpljenih
psoglavaca, koji su najmanje stotinu godina ekali da dobiju svoje
tree oko a dve stotine da im se pokloni glava dovoljno pametnog
pseta na njihova arobnika i repaka tela GLEDAJTE CRVI
i drhtite, jer zaboravili ste da je i drhtanje od studeni izazvano
strahom i zaboravili ste ODAKLE STRAH OD MRAKA, iako
ste mislili da to znate...
Psee-ljudska gamad je izala iz tunela koji su okruivali
sve odaje u koje smo sputani. inima ouvane, glave velikih
dukela i preraslih akala su jo uvek krvarile pod ljubiastim po-
lusvetlom, zaivene na nepodobne vratove. Bilo ih je i sa vujim
glavama, ali malo. Trojica najsveijih, ijoj smo dekapitaciji
prisustvovali, imala su tikove. Preostali su kuno smrdeli, i njihove
tree oi bile su nasilno nagurane u prastare rupe koje je trebalo
da budu, ali nisu bile, ucrvljane. Spustio sam pogled, stiskajui
adrenalin i prazna a razigrana creva u dnu utrobe. Oseao sam
hladnou veu no ikad u ivotu, a retko je uopte oseam. Pod
rtvenikom na kom smo leali videh dve glave Triglavljevog ido-
la sa prethodnog nivoa. Bile su zakovane u sleeno tlo dugakim
klinovima, licem nadole, a mala lica su zadrala poveze koji su
im prekrivali oi. Oseao sam kako se parodije nad egipatskim
Anubisom nadvijaju nad nama, i uh nju iza sebe, a potom i sebe
zauh kako jecam. Gutali smo nepostojee knedle i znao sam da
oboje elimo da se skupimo u fetusni poloaj vie no ikad. Pitao
sam se da li e zveri da odgrizu moju mukost ili njene grudi,
gadei se sebe to sam dozvolio da razmiljam o tome.
Jedna spodoba izae pred mene i poe me njuiti od lica
do nonih prstiju. Nisam imao ta ispiati, ali voleo bih da jesam,
i to njoj u tree oko koje se belasalo na elu, tako da proe sve do
epifze velikog maga ili kaluera koju je ovaj olo od boanstva,
sa svojim vampirima i poslednjim baukom, nabio u njenu re-
tardiranu glavu.
Vidite sada, progovori onaj koji je mislio da nas je po-
280
razio, uprkos tvrdoglavosti i ilavosti veine pripadnika ljudske
vrste, kako vas Psoglavci proveravaju. Ako sada puknete,
prodrae vas oboje, gnevni to ste ih zadravali u ovom svetu,
dok u ONOM spremaju vojsku. Oni uvek nastaju u ovim danima,
dvanaestodnevlju Volosovih Svetih, kada on, maloumnik, istroen
blagoslovima tuih predaka i ubrenjem zemlje, oslabi i iskreno
i moleivo saeka da ga saseemo i zaposednemo, nesposoban da
nadgleda ivi svet, koji s tolikim uivanjem nagrujemo. Tada,
kada svi Oni slabe, sva gospoda i dame, braa i sestre Svaroii, i
svi ostali glupi bogovi kojima su se vai narodi klanjai od svojih
beznaajnih poetaka, TADA JA vladam! Nav je otvoren ovih
dana, od Koleda zvanog Juletid pa do Vodokresa, sadanjeg pra-
voslavnog Boia, kada e i Dajbog i tatica-Svarog pokuati da
sipaju demonski Oganj svojih kovanica u sve vode pod vlau
glupoga Volosa... ali jednom e biti kasno za to! Protiv mene, i
protiv mog roblja, ne moe se izboriti. Vratiu se ako treba i kvi-
gentilijardu puta, uspe li ijedna slaboumna masa gamadi da me na
prevaru ubije! A kada se vratim, doveu i va Mrak i va strah
od istog ponovo za sobom! I jo neto... znate kako pae ume
da nanjui ak i skrivene, unutarnje rak-rane? Psoglavac ume da
nanjui SVE! On vas proverava koliko ste podloni Tmini... Samo
se opirite. to se vie opirete i to ste hrabriji, vie ste zapravo
podloni strahu ba onome to NJOJ treba da bi se nahranila
i stekla samosvest... Bolje je bre se prepustiti i zaboraviti sve,
rekoh vam. Jer oni hrabri najvee su kukavice, najveoj boli
podloni!
Smejao se ponovo, mislei da je pobedio. Mrtio sam se,
zgaen. Za drugo nisam imao vie snage. Parodija Anubisa je
dahtala prema mojim slabinama. Tresao sam se od straha. Na-
kezila je svoju gubicu, i videh eline navlake na ogavnim, pre-
velikim zubima. Brzo sam razmiljao, te potom izustih, tiho, ali
dovoljno glasno da se uje u ovoj kunoj odaji...
Gadijo, upravo ste priznali da niste imuni na svoj rod
kog ste se odrekli. Ni ti, ni tvoje nemani... Uzgred, shvatio sam
da mora postojati razlog to od svih bogova, jedino svog brata
281
Peruna ne sme da oslovi po imenu.
Umukni, etvoronona glisto, vrisnuo je. Psoglavac se
sklonio sa mog meunoja, nad kojim je visio neizmerno dugo
i kome se tri puta vraao. Uostalom, oni kau da ste zaradili
jo jedan nivo. Znam koliko serete od straha, uzalud se trudi da
bude gori od mene... Nego, nema ni veze. to dublje zavrite, to
e Moja Mati imati veu mo nad svetom. Pa se oboje ponosite,
i ti se, devojko, kezi tim maloumnim osmehom! Psoglavci mi i
tako trebaju, jer mogu svojim eljustima da progrizu put do Nava,
i moda e se Todorci zvani (i ovde ree stravino tabuisano ime
tih kreatura to parodiraju kentaure, te oboje zadrhtasmo i potom
bejasmo sreni, jer smo se dodirnuli) uspeti da, kroz taj prolaz,
stignu do vaeg sveta ranije, i da juriaju pre kraja februara kog
su Sloveni zvali veljaom, i pre no to ona ogavna sestra koju,
dok ovo govorim moja vojska opkoljava negde napolju, doe da
donosi bolni ivot i toplotu vama koji to i tako ne zasluujete!
Moram da primetim da se istovremeno raduje to ima-
mo ta da ponudimo tvojoj gospodarici, ili gospodaru, koji je
nitavan, ali i da strahuje od toga od te snage, koju ja zapra-
vo ne oseam u sebi, a koju ti ipak nisi mogao da ne pohvali,
ree ona Crnobogu, zapanjivi me proraunatom ali herojskom
reenicom, posle toliko dugog utanja.
Mislim da u da vas oboje opauim po upljim tikvama
pre no to vas preselimo, a gosn bauk neka vas oboje uprti na
svoja ramena, ree Crnobog, i nekoliko trenutaka kasnije, svesti
nam se pomraie.
Postepeno sam zatvarao i inae silno izmorene oi kroz
mlaz krvi koji mi je posle udarca, koji ak nije ni izazvao bilo
kakav bol, curio niz slepoonicu. Iza mene se uo tuan a tih jauk,
i potom jo jedan prasak.
282
* * *
Prolo je deset puta toliko vremena. Nisam primetio.
Vie na sebe nisam gledao ni kao na prah, kada sam se uspevao
fokusirati. Borio sam se sa sopstvenom prazninom toliko dugo,
eonima due no to sam smatrao da u imati snage. Poslednje
novoroene zvezde su se prestale formirati, dok su sve stare
ve uveliko bile mrtve. Oblaci gasa su se potroili i sagoreli, a
neke je tama prodrala. Sa njima su stradala i bia od svesnog
metana i svemir ostade prazniji i blii entropiji. Razvuen preko
svih gigantskih galaksija, osetih nesvesticu. Kada sam se ponovo
probudio, videh da stenu koja je nekada bila Zemlja zarobljava
novooformljeni binarni sistem. Sve mrtve planete su prole slino,
one to ne upadoe u singularitete. Ali malo je ivota ostalo da ih
infcira, i malo snage koja je gurala evoluciju. Ono to je Zemlju
infciralo puzalo je po kamenu i spaljivano je radijacijom tokom
perioda stotinama puta dueg od sveg trajanja preanjeg evo-
lutivnog ciklusa planete. Seam se da sam doao svesti nekoliko
puta drugog je tek postalo vieelijsko, a poslednjeg sam video
civilizaciju izduenih crvenih bia koja su jela prah kamena, gra-
dila, cvilela u agoniji i umirala prerano, ispeena i deformisana
zraenjem, dok je crnilo koje je izjelo unutranjost planete ekalo,
gladno, da bi ih napokon nekako postalo svesno i konzumiralo ih.
Videh i ostale, retke, egzoplanete to behu ponovo naseljene meu
pustim i beivotnim kvadrilionima mrtvih stena, i ivalj krajnjih
civilizacija koji drhti u strahu predoseajui da ga mastiljavi mon-
strumi nainjeni od mraka i ljigave parazitske nemani trae kroz
beskraj. I sve pade u mrak i tamu na kraju, sem dve rase samodo-
voljne da budu unitene ratom, i potom plamenom crvenih dinova.
Videh bogove bolnih ivotnih sokova i one smrvljenih zakona koje
predstavljaju, koji u oslabljenim telima svojih milijarditih avatara
odjahuju da se sukobe sa nadolazeim ledom, ali i ognjem koji se
oteo kontroli njihovih izumrlih srodnika, i prazninu koja je usle-
283
dila kada ni njih vie ne bi.
Svest mi se ponovo pomrai i osvestih se u toliko dalekoj
i mrtvoj budunosti da ni iz jedne hladne supergalaksije vie ne
mogah videti nijednu drugu, a potom videh kako izumiru i zvezdice
zvane crveni patuljci, ostavljajui iza sebe samo zvezde poput be-
lih, smeih i crnih patuljaka, da nad njima dominiraju nemani
crnih rupa. Galaksije ostadoe mrane i hladne, i nie jo jedna
gljivasta civilizacija da gradi u nihilistikom svetu bez bogova
ognja, bola i agonije ili bilo ega drugog, elei samo da nes-
tane i da zaboravi. I to ih zadesi. Senke su se obruile s mranih
nebesa, a unutar nepoznate planete se otvorila crna jama. Bia
bez bola i opiranja stradae, a gladni ambis potom pojede i vam-
pirske senke koje su sletele, i koje tek tada sa radou shvatie
sutinu svoga postojanja i pripadnost matinom Nitavilu, posle
parazitiranja na kvintilionima svetova i oktilijardama entiteta.
Fleka tame gue od tame se rairi i odstrani sav vieelijski ivot
univerzuma. Preostale ive planete su odumirale i slale oblake
plavog i ljubiastog gasa u prazninu. Zvezdice su tinjale, nevi-
dljive iz daljine. Potom je stelarnoj eri doao muan kraj, i mrtve
stene su upadale u crne rupe.
Tokom te, degenerativne ere univerzuma, osetih kako
mi se i samom kidaju parii i bivaju usisani u crne rupe, osim
kojih ne preostade nita vie u celom beskraju. Sve gluplji i sve
ee onesveen, besciljno sam lebdeo irom svega... ili je to bilo
nita...
* * *
Dobro jutrooo! Ne, dobro vee!
Ove kosti opet lie na ljudske.
To sam bila ja. Reila sam da progovorim, poto sam
shvatila da on, dvadeset sekundi poto je stenjanjem najavio da
284
se budi, nije progovorio. Bila sam budna oko devedeset sekundi
pre jauka.
ta je ovo, OOO, Crni Boeee?!
Oseala sam se bedno, uprkos novootkrivenoj drskosti.
Tako bi se on branio, zar ne?
Nisi li, negde tokom sati ranijeg brbljana, moda
spomenuo da na ovom nivou vie nema ljudi?
Iznerviraj se, mamicu ti tvoju rano-primatsku...
Pa i nema. Moe da kae zdravo vilicama i vilenjaiima.
Reci zdravo, Raviojla, otkud ti ovde, reci, reci...
Gubi se, ree on, zinuvi po prvi put malo ozbiljnije.
Zato mi ne persirate, deco?
Obino ne persiram svakom smradu kog sretnem, rekla
sam. I moji roditelji su vazda govorili: (ovde se predstavih), ne
ponaaj se utivo prema ljudima s kojima ne treba uopte progo-
varati.
Ja nisam ljud, odgovori crno boanstvo na nain koji
bi uvredio moj humor. Ali, ree, mogao bih da vam estitam,
deice... Stigli ste na dno dna... dobro, jo malo... a tu nijedan
ovek nije stupio ve vekovima! Mazel tov ha, vidite kako znam
i o hebrejskom rodu...
Onom koji bi voleo da zaboravi, zajedno sa svime os-
talim? upitah.
JESTE! Voleo bih! Vie mi je muka od sve vae humanos-
ti i plemenitosti i ideja koje prosipate jo od kada sam gledao
kako se diete iz blata! Jedva ekam da Sunce vie nikada ne izae
i da vi svi lepo nestanete! A ti, deko? Misli da e Per... ONAJ
BELI da vas spase, poto si mu toliko puta izgovorio ime? VARA
SE! Zna li da je ON, lepotica, izgubilO oko pedeset tela jo od
kada je u tvom narodu?! A ja nijedno! Nisi impresioniran? A ti,
devojko? Jesi li ti oduevljena injenicom da je ovaj omraeni
285
bog sauvao svoje, makar i nakazno i majmunsko, telo, uprkos
pokuajima TVOJE vrste?!
Bila sam pomalo impresionirana, zapravo, i time i
injenicom da barata svim jezicima (i argonima, oigledno), ali
to nije ni na koji nain sputavalo neizmerno gaenje.
I ta onda sad bi da nam kae da prvi eli da zaboravi
i da bi voleo da te nikada nije bilo u formi osobe, glupi majmuno-
crve, a sauvao si svoje telo desetinama puta due nego oni koji
se bore za ouvaje SVEGA?!
Mislim da usvajam drnost, bezobrazluk i inat od svog
deka.
Umukni, ovco bezumna!
Uf, to smo staloeni... A, reci mi, ta je sa ovim predi-
menzioniranim kostima, od kojih neke imaju rogove? Razbudi
se, ljubavi, i ne smej se mojoj drskosti dok ja govorim umesto
tebe! Molim te, priaj ti...
Vai, i vilenjacima isto, dobri divovi... Dobro, nisu
BA dobri, oni poslednji to su preiveli Besomara su jeli ljude,
ali bilo je vie krvi u njima. Jo od vremena Cara Duana nismo
nali ni jednog jedinog, a gledamo svuda... tako su soni. A, eto
nekih dole na poslednjem nivou, bacali smo im tela kroz rupu...
u stvari, ne ba, NEMA IH jer na poslednjem nivou Mama sve
izjede cele...
Joj... eh... ako sam dobro... razumeo... to ni na koji nain
nije tvoja mama... osim po tome to si joj prodao aleta...
Uginite ve jednom oboje, idete mi na kurac!
Ah... joj... je l na onaj... a... zato je svim ostalim prima-
tima manji nego to je... ahhhh.. kod ljudi?
Ha, ajde sada zaboravi, podvrisnula sam.
BUM! Kamen mi tresnu o glavu. Padajui u nesvest u ko-
joj me ekaju komari, pomislila sam da smo nas dvoje uspeli da
286
nervno oslabimo vrhovnog boga mraka.
BAM!
* * *
Eoni su muno curili, i oseao sam se loe uprkos tome
to veinu vremena ne bejah svestan. U ovoj uzaludnosti pomis-
lih: i ja sam nita. Jesam Nita, ali ko sam ja, pitao sam se. Svo
se kamenje razloilo na atome, samo od sebe ako mu to nije
uradila crna rupa. Potom su se i atomi rastavili. Crne rupe su
ispustile ono to sada, kad sam ponovo svestan, mogu defnisati
kao Hokingovu radijaciju. I tada vie ni njih nije bilo. Ali, ostala
je tama. I smrt.
I tada, poslednjim trakom svesti, shvatih: nije to smrt,
uopte. Sve to sam gledao tokom nebrojenih razdoblja predstav-
ljalo je ono to e se desiti egzistenciji: sve e se vratiti Nitavilu.
Prostor, vreme, ideje, snovi, ivot, bogovi, Bog i Kreacija, svaka
kontura misli, pa i SMRT SAMA. Jer, od Nitavila otima i nad
Njime oduvek visi, nigde ne pripadajui. Moe se protiv toga bor-
iti, ali uvek e biti u opasnosti, a ne postoji ono to je na njega
imuno.
Ovo to je sada preostalo, pretvarajui i mene u Nita, bila
je gusta tama koja je sezala ka beskraju. Nepregledno Nitavilo
to se prua samo prema sebi.
* * *
estitam na opiranju, doli ste do kostiju zmajeva! Ni-
jednog zmaja nismo klali ve osamdeset leta, ali mogu rei da se
isti, koliko god bili ilavi, na kraju plae vie nego pripadnici koje
druge vrste! Bilo je i ljudi ovde i ne mislim samo na daleko pot-
287
mstvo preivelih zmajevitih gutera i ljudske bede, nego dolazili
su i obini ljudi... dobro, ne obini, rekoh da ovek ovde nije
silazio bili su to polubogovi... pre PETSTO GODINA! Samo
se vi i dalje nadajte neemu, poto NAMA to najvie i pomae!
Uzgred, treba li da pomenem da su ale iz vaih predanja na odgo-
vor na postojanje zmajeva i potom zmajevitih junaka meu lju-
dima?!
Uz nas su bili samo on i poslednji bauk. Objasnio je da
su bauci zapravo demonski obraena stvorenja koja su ivela
pre ljudi. Nije rekao demonski, ali zapravo to jeste prava defn-
icija. Kazao sam mu to, iako sam s tekim naporom mrdao usta.
Odgovorio je time to je potegao opsidijanski no iz pojasa i
obeao da nee ekati dalja uputstva ako nastavim da zajeba-
vam, jer on vrlo dobro zna da zajebavam, jer se neemu nadam.
Rekao sam da Nita ne moe da razume takvo ponaanje, jer je
NITA. On se potom nadovezao da mogu da idem dole i bez oka.
Smirio sam se... malo.
I tada nam je oboma izvrio ublaeni in lobotomije
bocnuo nas je kroz lobanje, neprestano trtljajui ta radi, ne bis-
mo li se sjebali, i onda je ice kojima je to uinio ubacio u rupu iz
koje je duvao vetar topao verovatno koliko i apsolutna nula. Nai
umovi su time postali neuporedivo manje sposobni da se nose
sa pritiskom, ak i kada su tu samo Crnobog i poslednji bauk.
Boleli su.
AKHLA AKHHH ABEH DOVEDITE IH KRIII
OVAAAAMOOOO IIIIKHVII!
usmo i mi, i sledismo se. Pre toga nas jeste zasuo gra-
donosni oblak i sve je potamnelo kao da nam je neko navukao
poveze. Uprkos huci i buci ALOVITOSTI, uli smo i zvuk koji
bi trebalo tumaiti kao njuenje. Leao sam nag i drhtao, verujui
da mi telo truli i nadajui se da je ona iva, posle toga. Kada se
288
TO oglasilo, pod otvorio i sruio nas u jamu sa rtvenika, uo sam
da oboje imamo mnogo vie glasa no to smo mislili da moemo
ikada proizvesti, a ne samo u ovoj prilici, kada drogirani, iscrplje-
ni i sputani bez konopaca, bez odee na telu, leimo u hladnjai
nekog meu paklovima, da bi se ista potom otvorila i propustila
nas kroz svoje dno...
* * *
eljust i unutranjost adaje zvane Nidhog bejahu nepre-
gledne. Iako nisam znala kako mogu poznavati oseanja bez
hemijskog procesa, oseala sam egzistencijalni strah. Jer, ono to
je inilo tu unutranjost bio je jo jedan Pakao, iskljuivo organ-
ski. Kaem organski iako ne verujem u ivost te stvari koja je
grabila i grizla i urastala (u) i sodomizovala i asimilovala sve
ega se dotakla, a to je grozomorna ogromna adaja prodrala
celo. Moda je takva adaja i postojala da bi mogla da pojede
neto vee od sveta... itav kosmos jer ovo je bilo nepregledno
prostranstvo gusto popunjeno izraslinama (da, to jeste raslo) koje
su se umnoavale i napadale sve oko sebe, kao to su iznutra, ili
spolja, jele neman od repa. Napadale su tela tu zarobljenih de-
formisanih entiteta dodatno ih deformiui, a ja sam, razvuena
na sve strane, na trenutak pomislila da mi je drago to nemam
telesnog oblija.
Centralna nakaza, urasla sa svih strana, koja se zlopatila
i samu sebe kidala u agonii , verovatno pokuavajui da odri jo
malo razuma, otvori dva para svojih mnogih oiju kada ga ugle-
dah. Nisam tada imala ideju ko bi to mogao biti, ali to nije neko
merilo nisam znala ni ko sam sama.
Iz otvorenih oiju bljesnu talas silovitog svetla i okupa
me...
289
* * *
Eto i tebi i tvojoj Novoj 2014-oj u planinama, i stranim
priama u umetini, rekla je piskavim glasom. Kakva snaga,
pomislih, posle SVEGA, bocnutog mozga, setiti se toga... jer ja
nisam bez pomoi mogao da se dosetim ime smo sebi doveli ovu
munu sudbu. Ne posle sve traume... ali, dobro sam se seao ko
sam, jo uvek.
Crnobog je siao i u ovu odaju... Ili je dolebdeo dole,
poto se pod otvorio i pad nas onesvestio. Ovoga puta je bio sas-
vim sam. Znaenje toga je uteralo vei strah u moje prebijene
kosti no to sam mislio da je mogue... mada, nisam nikada bio od
nekih koji bi mislili da neto poput STRAHA moe uopte da se
oseti U KOSTIMA - ne zaista. Nisam video kada je sleteo, ali bio
sam ubeen da je to uradio, poto sam se osvestio. Mogao sam da
okrenem glavu na stranu, leei na leima, i da po prvi put tokom
celog ovog munog iskustva, vidim svoju voljenu iz profla. Leao
sam i mrznuo se. Njoj su tekle suze. Ja vie nisam imao tenosti
u telu, drhtao sam suvih oiju i ekao kraj, jer mi je bilo previe
svega ovoga. Dumansko boanstvo je reklo da ak ni bauci ne
silaze ovde. Rekao je da ni sam nee ostati dugo da nas zadirkuje,
jer je Majka moda toliko ogladnela i obezumila da ga nee pre-
poznati... a da njegova misija nije jo uvek gotova. Priao je neto
o tome kako nee sasvim izvetriti jer ne slui samo jednom gospo-
daru, i kako e se vozneti i kako e moi beskonano da se naduje
od onoga to pojede, poput Majke, a da e opstati kao entitet bez
oseanja ali svestan svoje veliine i znaaja zahvaljujui... neko-
me. Mislio sam da e to to ga vie uopte ne sluam nekako da
mi pomogne, ali sam duboko u sebi znao da ni sam vie nemam
nade. Uprkos tome, upitao sam ga da li i sam PERUN izbegava to
mesto, ili samo bogovi poput njega.
Otiao je. Leasmo na leima i oboje smo uutali. Ja sam
290
spremao unutarnju snagu da se suoim sa sledeim iskuenjem,
ali nje nije bilo ni u tragovima. Nadao sam se da i ona radi neto
slino... moda malo efektnije.
Dobrodoli, vi sa nevidljivom budunou. Neka vas Mi
brzo proderemo na mestu gde su mnogi bogovi pogubljeni i
prodrani. HVALA VAM NA SVESTI.
I tada je ta Tmina to je vie od tmine poela da aktivira i
crpi nae fobije...
Nepokretnih udova na dnu dna jametine s praga Pakla,
oekivao sam od ovog ogavnog entiteta da mi budi drugaije stra-
hove. Da e pokazati neko udovite iz meuzvezdane praznine.
Ili da e probuditi uspomene na line deformitete i zveri, i jedne
i druge iz nonih mora kakve sam imao u detinjstvu. Mislo sam
da e me plaiti seoskim i umskim monstrumima, ovde gde
sam se ve uverio u njihovo postojanje, kao i u proces stvaranja
istih. Nije. Razbudio je i drao one istinske strahove iz mog ur-
banog ivota. Shvatio sam ta za mene zbilja predstavlja uas,
i to u svakodnevici koju pohaam. Jer uas je iveti meu glu-
vima. U gradu gluvih. Drugaije vrste gluvih, jer postoje oni koji
itaju znakove koje rukama pokazujemo. To saznanje, zajedno sa
ve ranije otkrivenom klaustrofobijom, meni je doaravalo pravi
i neizleivi uas, uas onoga koji vie i vriti na gluve da ga uju,
uzalud, onoga koji, nemoan pred svetom, urlicima moli jednu
grupu gluvih da ga ostave na miru samo da bi ga sasvim druga
grupa ostavila, ona od kojih nikada nije eleo da bude miran. Na
planeti gluvih. Uas je vikati toj planeti, i uprkos svemu se nadati
da e da uju, iako ni psihiki, bioloki i fziki, nekoliko centi-
matara bliske, nita ne moe dozvati ak ni odatle. Seao sam se
tog oseaja, nemajui snage ni da se iznenadim ovom nemilosrd-
nom psiholokom studijom. Uas i strah je ne moi dosegnuti
ni one udaljene za duinu prsta, i nemoan pred samim svetom,
291
ukljuiti program SETI i slati pitanja, slati apat, slati muziku i
slati svoje bolne usamljene urlike u kosmos. Jer moje strahote
stopie se u strahote drugih ljudi. Uprkos mogunosti stravine
sudbine, dolaska onih to donose kaznu, vritati. Milionima i
milijardama godina vritati prema nesavladivim daljinama. Zvati
gluv svemir upomo. Onemeti, to je uas. Onemeti, a nastaviti.
Kao to sam sada bio nem. Raditi neto uzaludno, nem, i ekati
makar kaznu za drskost. Uas je initi neto uzaludno, a morati.
Buniti se onime to dobije, kao to si se bunio od vrtia, pa do
susreta sa Crnobogom, jer si morao. I potom shvatiti da su ljudi
izmislili moranje, a opet nastaviti. Biti jedan od ljudi. Biti ak i
vie od ljudi. Svejedno hrana. Biti transhumanista tamo gde ni
za ljude nema mesta, e, to je uas. I dalje morati to, a znati ta mo-
ranje znai, stalno se nanovo doseati da je ak i ono izmiljeno.
I opet morati. Razmiljati o oseanjima i praktikovati ih, koliko
god to bilo uzaludno. Jer, u jami si, a eleo si samo da se okrene,
kao to se Orfej okrenuo prema Euridiki i izgubio je i sad si se i
ti okrenuo, najzad. Patiti, iako je patnja uzaludna kada je niko ne
uje. Vikati da uju, i dalje. Uprkos strahu da e to otkriti vie o
drugima, da e im ogoliti njih same i tako ih ranjavati i unitavati,
vikati. iveti i sanjati, zatvoren tako da se nema gde, iako je sve
tu, i beskonano je. Urlikati, klaustrofobian, vritati i traiti
osloboenje, nem, njima gluvima. Na dnu jame,bez mogunosti
da se pomeri i bei, ali ne tako zatvoren da ti telo bude fziki
ogranieno zidovima. Biti biljka u saksiji koja joj postaje tesna.
Ostati zazidan nevidljivim barijerama to je jo gore od vid-
ljivih. Poput onoga to vas je paralisalo sada. Sve je to poveza-
no, strah je povezan. I nastaviti zvati upomo, nem, sve, ili bilo
koje gluve celog Postojanja. I sada bi pokuavao, mislio sam,
ali je moe vie ni usta da otvori. I kae se da su pripovedai
jezivih pria sreni... Pravi je uas znati da nisu, da niko nije,
negde dubinski iznutra, iako uspeva tako da deluje. A veselio si se
pripovedajui u umi o Tami, sve dok nije dola do tebe. Stravino
je znati da ipak treba biti srean. Biti veseo u neprijateljskom, il
prosto potpuno ravnodunom Beskraju. Jer uas je tu. Sada je tu
292
vie nego ikad, ali pratio te je jo od kolevke. Znati zato se ljudi
mole i urliu, znati da to nekad rade u sebi ili apatom, iako je
neto bezgranino toliko prazno da bi moralo biti gluvo. Perune.
Nastaviti, ponovo. I ponovo. Nem. I sada te ujem kako vriti,
vriti sebi jer ne moe napolje. Nema onoga napolju. Posle toga
se probuditi nekog jutra, i egzistirati u bolu, i voleti nekoga, nem
da bi saoptio, a oseati to unutar beskonane, obesmiljavajue
gadosti SVEGA. Ali, osetih, sada vie nee morati da brine
oko toga. Ili oko nevidljive budunosti... Kako je nevidljiva?
Ne zavrava li se ovde? Leae nem, drhtah u sebi jer se ak ni
drhtanjem telo nije pomeralo, i niko te nee uti, ree drugi glas.
E, onda shvatiti da su, posle onemljenja, svi prestali da budu gluvi.
A nem si kao Munkova slika Vrisak, veno zaleen u neujnom
egzistencijalnom kriku. Priati prie takvim, nepostojeim gla-
som i pokuavati stvaralatvo potom, tih poput veno smrznutog
ulja na platnu. Ali od ovog dana vie ne mora, rekoh. Ne verovati
vie, ili uopte, u bajke, a eleti verovati. Nema ni Peruna, niti
tvog Lovca, muka Crvenkapice. I potom shvatiti da su i bajke u
svojoj originalnoj formi bile najjezovitiji mogui horori. Crven-
kapa je umrla, pojedena. I dalje brinuti, i dalje nem, dok su svi
negdanji gluvai sada ve oslepeli, pa ne umeju itati sa usana.
Ali vie nema veze to si hteo da govori, vie se nema kome go-
voriti. Pokuavati da plae, suvih oiju. Kao kada i dehidrira i
promrzne u sleenoj jami u kojoj te niko nikada nee nai, nie od
svih mesta na koja sami vampiri, psoglavci i onaj usamljeni Bauk
silaze, blie bezgraninom Ponoru koji se ugnezdio ispod i eka
te. Opirati se Zaboravu zvanom Praznina a znati da, izuzev istog,
ne postoje izbori. I tada shvatiti ta je u osnovi sveg stvaralatva,
slike, pisane rei i karakterne studije. U osnovi sveg truda. I shva-
titi koliko je isti uzaludan spram SVEGA to je zapravo prazno.
I truditi se. Biti radoznao oko onoga to visi o koncu, a ne moi
da pita, nem. I sada bi da dozna neke stvari, razmiljao sam
i govorio sebi, u svome poslednjem asu. To je bio i jeste i bie
odistinski UAS. Zazivati ime Peruna ili nekog gromovitog boga,
dok glas ostaje uguen pred Krajnjom Propau, zato to bi isti
293
valjda trebalo da se odazove, jer bajka kae da Gromovnici tako
funkcioniu... a spas je manje bitan, jer TI IMA PITANJA... I
nadasve, imati volje i snage usprotiviti se neuporedivo monijim
silama (pod uslovom da ih nae, nem meu gluvima, bivim glu-
vima i slepima), i biti zgromljen. I eto sveg mog uasa.
Poto sam osetio sve navedeno, shvatih da je gotovo.
Tmina me je na kraju slomila. Sila, potpuno strana, podie nas i
uspravi da lebdimo, goli u vazduhu na dve suprotne strane bez-
dana u kamenu. Videh svoju (i NAU, viknuh sebi samome)
konanu propast, i crni pipak nalik dimu krenu iz te krajnje rupe,
napolje. Ljubiasta svetlost one jedne baklje s poslednjeg nivoa
je treperila dok se jezivi gusti mrak uzdizao ka nama, spremnim
za veliko fnale patnje. To isprva halapljivo udari nju, pravo u di-
vni, ogoljeni bledi stomak, ja htedoh da vrisnem NEEE ali nisam
imao vie ikakvog traga od glasa, i videh kako je zauvek nestade
sa kostiju, i potom se i kosti rasprie na subatomski nivo, sem
lobanje. Pipak se podie poput kobre.
Sauvaemo lobanje, da ih tokom ovih dvanaest dana
posveenih jednom od neprijatelja gladimo i prouavamo, te
potom rastopimo.
Videh najcrnji zamislivi dimni pipak kako nadire, pogle-
dah pod sebe i on me udari. I tada umreh, u trenu videvi sudbu
univerzuma pre no to se sve to me je inilo nepovratno razloilo
osim lobanje, verovatno. Video sam mrtve gradove, i rastinje
koje ih osvaja, a potom vene i buavi, i prainu kako se valja...
* * *
Planinuga je bila u terasama. Sve tee sam se vraala
slovesnosti koja se razmazivae u svim pravcima i smerovima,
294
te sam ve pri poetku sagledavanja ovog novog prostranstva
jedva uspevala da se setim ko sam ili da sebi opiem oblike koje
videh. Na svu sreu, povremeni periodi lucidnosti, koji su bivali
sve kratkotrajniji i progresivno rei, jesu zasluni to se uopte
seam ove fantazmagorine vizije, uprkos osiromaenosti iste i
nemogunosti ljudskog uma da predoi i opie ak i ono to vi-
deh. Znam da spazih ljude i mnoge druge narode koji su se raali
posle smrti na terasama, u novim telima, te su ih gubili tokom
krunog mara, i potom odlazili nazad u ivot. Ili sada mislim da
je to ono to se dogaalo. Znam da kosmika reka uglavnom nije
imala obale, a da je bila povezana sa nekom drugom nepregled-
nom vodenom masom spolja, i s visine iznad planine videh da
je poinjala kada i vreme, u ognju i isparenju koje se hladilo, a
da se zavravala u ledu. Led je marirao kroz magle uz, a vatra
niz reku. Sad bih to opisala kao sukob ognjenog Muspelhajma
sa poetka vremena i studenog Jotunhajma s kraja istog, gde se
giganti iz jednog i iz drugog sukobljavaju kreui se u prolost i
budunost, kao u centralnom motivu dela Zlatana Dabia. Nad
planinom smetenom na pustom ostrvu se nadvijalo drvo ije sam
nepregledne korenove ranije ugledala.
A tada, eterino se irei kroz svetove, shvatih da se sku-
pljam. I da se ceo ovaj kosmogonijski prikaz skuplja u smeru u
kom sam padala. Kretala sam se prema vrhovima kronje Velikog
Drveta ali istovremeno i prema kljualom izvoritu reke i njenim
vodonikim plamenovima. Prvo videh da bogovi svetla i ivotnih
sokova izjahuju. Vaniri, predvoeni stvorom kog i Dabi i Plavi
u svojim priama defniu kao Mundilfarija. Drugi su morali biti
Asiri, tmurni i surovi bogovi zakona, predvoeni Odinom. Videvi
njihov bezrazloni sudar, nastavila sam padati unazad kroz
vreme i prema gore. Tada sam ugledala sveokruujue Nitavilo.
Ono se irilo kako se vreme skupljalo. I tu videh preteu bogova
raznih panteona kako udaraju plamenom po tmini, i ire svetlost
otimajui od nje, dok se ova gri jer ih je, usled samog njiho-
vog postojanja, postala svesna. Beala je u ambise ispod svetova,
ali gledano prema gore, irila se. I seam se sada da postadoh
295
ponovo svesna da sam bila neko, i gledajui u Tminu Nitavila,
pomislih da ona ne napada samo unapred no i unazad kroz vreme.
Sitni komadii odbijeni od nje postadoe svesni sebe ali ne i svog
porekla, i razbeae se po meuzvezdanom mraku. Pri samom
vrhu kupe ugledah sunca Njegovih Nebesa, i neka su ratovala i
sudarala se. Neka otpadoe i postae HV-zvezde pune demona, ili
su same bile demoni. Osvrnuvi se ka onome to je tehniki bilo
iza mene, primetih kako udaraju u mlae zvezde negde daleko
u budunosti, cepaju se i upadaju u jame novonastalih uarenih
planeta. Prolazila sam beskrajno dugo kroz Nebesa, a izmeu
tih najstarijih zvezda su ratnici udarali po Nitavilu, i dalje u
prolost dok sam ila prema postanju.
Meutim, gusti bezgranini mrak sve opkoli i prvi put se
zapitah, poslednjim tragovima svesti, dva pitanja. Prvo je bilo da
li bi mi svaka smrt bila ovakav kosmiki prikaz onoga iza ku-
lisa. Drugo je sinulo u mom bestelesnom umu, izazvano prvim,
uprkos tome to nisam imala pojma o svom identitetu: ZATO ON
NIJE OVDE?
Nakon toga sam ugledala svetlost usred tog nitavila.
Onaj bljesak, ekvivalent Velikom Prasku ovde iza kulisa, iz kog
su krenule vodonike vatre i velika reka puna nepreglednih os-
trva, ali bez obala. Uleteh u tu svetlost, osetih ake kako me dre
i belina me proguta.
* * *
Dobrodoli, vi sa nevidljivom budunou. Neka vas
Mi brzo proderemo na mestu gde su mnogi bogovi pogublje-
ni i prodrani. HVALA VAM NA SVESTI.
Mislila sam da e ta, na momente svesna mrana gadost,
da me plai kakvim svemirskim udovitem u iju egzisten-
296
ciju ne sumnjam. Moda ime nezamislivim, ili nevienim to
na kosmikom planu iri znaenje rei ksenofobija. Ili neime
to moj dragi izmilja ili pozajmljuje iz raznih panteona naroda
i pisaca s kojima je upoznat. Neim velikim. Sada shvatam da i
uobiajene ivotne sitnice kojima mi je zasrala poslednje trenutke
egzistencije jesu umreene sa svime to jeste ili eli da jeste, ali su
meni blie, te samim tim manje sklone da me oteraju u manijaki
otpor i sposobnije da me zaplae.
Tada, na kraju svakog svog puta, saznadoh ta za mene
predstavlja uas. A uas je bio izgubiti sebe. Ne znati vie ko si,
a nemati ko da bude. Ili moda, postati neko preko svake mere
drugaiji, vrsta koje bih se ja inae gnuala, a u koju mutiram. De-
humanizacija. Potpuna omaka u buduoj evoluciji, sasvim suprot-
na od oekivanja. Uas i tema samoga horor anra bilo bi to. Tema
bi bilo i bilo kakvo gubljenje kontrole. Oni ljudi-itaoci o kojima si
priala pored vatre, i sami uplaeni i izgubljeni, kojima se otkriva
kakvi su zapravo. Sputanost situacijom iz koje ne moe, ali i ne
sme da se otrgne. Kao na primer, tvoj boravak ovde i sada, ree
mi unutarnji glas za koji sam se pitala da li je moj. Strani entitet
koji ti preoblikuje um od prvog psihopate kakvih ima jedan u
sedam onih s kojima se sretne pa do ovoga sada to apue tvom
umu ono to otkriva strahove. Osim karaktera, izbubiti i identitet.
A znati da u neprijateljskom okruenju niko ne moe postii neto
to e na kraju biti ikakvog znaaja, bez da se prethodno odrekne
najbitnijeg bez potonua u crnilo, bez potpune dehumanizacije
i depersonalizacije. Kao da oni iz tvoje prie i sami nisu bili do-
voljno POGRENI. Znati ta su ljudi u pravom Beskraju, a ne u
samoutenim priama Oca Joila po internetu: eto jo uasa! Je-
zovito je uopte pomisliti koliko nema smisla slaviti roendane i
novogodinje praznike, bejavi trunka meu milijardama, koje su
sve zajedno opet jedna trunka u oblaku trunja, koje je samo nesta-
bilni bljesak u Praznini. Iluzije znaaja su uasne. A znati da ih tre-
ba imati, jo vei je uas. Jer ima ih, ree glasi, zato bi se inae
i sada nadala da e neko da vas spase? U bljesku pokuati neto
izvesti je jezivo. I u milijardu bljeskova takoe. Jer sve okolo je
297
mrak. I ispod tebe je mrak, rekoh ja sebi, ili ree mrak useljen u
meni. Biti sama i nezatiena trunka planktona u beskonanom
okeanu svega krvoednog i gnevnog, i poneega to nije gnevno
ali je, to je jo gore, ravnoduno. Ili je samo GLADNO. Kao
da je i onog Azijata to jede divnu salatu od prenih skakavaca
(kakvu si i sama probala) briga za jednog od njih, sve i da taj
doe u neizbrojivom jatu koje pustoi polja... jer se i jato moe
savladati, i potom zaboraviti. I gledati druge, insekte meu noso-
rozima, kako takoe gube sebe, ba kao i ti. Sve i da ne gube, vi
ljudi stalno krijete ko ste zapravo. A, u nemogunosti da se ita
preduzme, biti NEMA pred svime loim i pogubnim, pred svime
to se pred oima odvija. Sasvim sama u beskonanosti postojanja
u kojoj niko ne znai niemu, ak ni onome to narod zove svojim
Bogom ili bogovima. I bogovi su sitnica pred mrakom koji im
preti, i koji e ih zaboraviti. Moli se sada. I opet, i pored toga, vo-
leti malu, i, makar Beskraju, nebitnu osobu, uprkos znanju koliko
je ista mala, nemona, bedna spram neumitnog i svojim siunim
telom beznaajna spram onog beskonanog. Voleti je i znati da
mora. I znati da moranje postoji kao i sve to smo mi ljudi izmis-
lili ast i dunost i sama ljubav i sve apstraktno, jer nam treba.
I sada veruje da ti treba, rekao je unutarnji glas. Znati da sve
navedeno i izmiljeno treba ljudskom rodu i da se mora oseati. I
setiti se ponovo da morati i oseati ne znai nita spram ono-
ga to ne primeuje ak ni moranje umiranja a ne bi ga primetilo
sve i kada ono to prodire umre. I pri svemu ovome navedenom
o oseanjima i socijalnim konstruktima misliti samo na preveliki
svet, a tek potom se vratiti onome to je zbilja bez kraja i konca.
Nisi ila u svemir a osea beskraj i sa Zemlje, rekoe misli i
ne prija ti. I uas raste, a osoba se smanjuje. Rastao je i pre. I
raste kada treba imati snage biti tuna i depresivna u kui, gradu,
dravi, svetu i svemiru u kome nema ikoga da saosea a i da
ima, ne bi napravio razliku i potom ustajati iz kreveta, i uzalud
voleti, i biti voljena uzalud. Uskoro vie nee biti depresije. Jer,
sve je uzaludno malim biima. A kao fnale, najstranije je biti
samo tvar neijeg sna, koja e da nestane kada se isti probudi ili
298
samo prevrne u postelji, i koje potom vie nee ni biti. Nikada
biti, ni unazad, jer lako se zaboravlja tvar i stvar sna. Potom, na
vrhuncu uasa, shvatiti da si i sama osoba koja to uradi nekome
nepoznatom iz svog sna, izbrisavi ga i nikada ga ne upamtivi. I
posle toga pokuati zapitati se emu sve to, i moe li se oekivati
mnogo i vredi li brinuti se, kada je sve veinom hladno i prazno u
egzistenciji, a kamoli neegzisztenciji... i vie je nebitno postoje li
vile i vilenjaci. Nee znati o njima, pomislih, kao ni o sebi vie.
I na kraju se zapitati vredi li iemu i sam strah i uas, kad je sve
gluvo i nemo, takoe i nezainteresovano, to znai nestati. I i dalje
voleti dok nestaje, ak i tada nekako ii dalje, to je jo vei uas.
I to je valjda, VALJDA, osnova i tog horora kojim se ljudi baku,
ali i svega to ikada iskazuju... Mnogo laete sebe, devojice, ree
mi ono to sada sumnjam da sam bila ja, niste li i ti i tvoj momak
eleli da vas nema? Ne da se ubijete, nego da vas nema, i da vas
nikada nije ni bilo? Niste li RAZGOVARALI izmeu sebe o tome,
redovno?
Kada sam spoznala sve ega se plaim, znala sam da je
gotovo. Svo nae odupiranje tom velikom Niemu bilo je uzalud-
no. Znala sam da mi je poslednji as jo pre no to nas je oboje
neznana sila namestila jedno spram drugog da gledamo kako se
nestaje. Nadala sam se da joj zaista oajniki treba naa svest, ba
zbog svog oseanja uasa koji mi je usadila u glavu, te da postoji
nain da je toj sili Nitavila makar na kratko stane ne put, da se
ista, makar na tren u Venosti, sputa. I da nam se da bilo kakva
nada ak i sada. Ali da se da, sa strane, jer je ja vie nisam imala.
I htela sam da mu viknem da ga volim, dok je go visio prekoputa
mene nad rupom iz koje je kuljalo crnilo, znajui da u prva um-
reti. Ali bejah nema, ba kao to sam se plaila da hou biti. Mis-
lila sam da bi i on neto rekao, ali bio je neujan, ba kao i ja.
Nestade me iz fzikog sveta. Znala sam da je iskustvo
ovog umiranja lano spram one prave smrti koju bih imala inae.
Znala sam da traje svega trenutak u mojoj umiruoj svesti, izmeu
sekunde kada mi je entitet pipnuo stomak svojim pipkom, i one
druge kada sam znala da mi samo minijaturno pare tela preosta-
299
je, za kasnije, kao desert Nitavilu koje bi htelo da privremeno to
ne bude, da bi ta grozota itala sve moje najgore oseaje iz njega.
Pojavila sam se u pseudo-zagrobnoj viziji, meni beskrajnoj, ali
kratkotrajnoj AK i za fziki svet, onaj koji je nita do treptaja
venog oka. Oseala sam kako propadam, i uzana jama se rairi u
nepojmljivo ogromnu dvoranu, koju sam nekako mogla da sagle-
dam celu. U njenom dnu se nalazio prsten...
* * *
Ja sam nita, samim tim i niko. Ali, ko sam bio? Znam da
nije bitno, ali morao bi postojati razlog zbog kog se i dalje borim,
i dalje postajem svestan sebe rasprenog i ujedno sjedinjenog sa
crnilom koje me brie.
Konzumacija se nije zavrila jednim univerzumom. Hlad-
ni bezoblini potpis negdanjeg svemira se toliko razmazao da
sam se sada nalazio u prazninama bez prostorvremena u kojima
su uporno i istrajno bljeskali novi univerzumi. Nadgledao sam ih
sve, kako Velikim Praskom otpoinju i bivaju na kraju pojedeni u
tami, sa veoma slinim ili istim istorijskim ishodina kao u onom
u kome krenuh na putovanje. Ko sam bio? Nisam znao. Zato se
borimo protiv Niega, kada je to Nita i kada je sve bilo, i bie,
Nita? Zato On, Svarog, Amon, Logos, apsolutni Bog naroda i
planeta i dalje uporno izaziva pokoravanje Praznine, koristei se
samom Njenom silom da iz iskre razvue nepregledni svemir koji
Ona na isti taj nain savlada i razloi?
I da li u uvek u smrti gledati istorije raspadanja ovog i
svih svemira? Sam... I tada se, poslednjim tragom odavno izve-
trilog sopstva, setih neega: ONA NIJE TU.
Iz varnice i ognja jednog od nebrojenih Velikih Praskova
videh neto nalik rukama, i osetih kako me je povuklo u svetlost.
300
* * *
Otvorio sam oi (iznenaen ponovnim posedovanjem
oiju) i vritao, vritao i vritao. Rekli su da ne brinem, da su
zlotvora ubili i proterali tu njegovu posebni tamu sa sveta. Nas-
tavo sam vritati. Priznali su da su je zapravo proterali samo sa
ovog dela sveta. Vritao sam glasnije. Rekli su da se smirim na
trenutak. Smirio sam se, na trenutak. Kada sam zinuo da ponovo
vritim, moji lekari su mahnuli rukama i uzdrao sam se (makar
nisam bio nem, uteih se), pa su se pomerili do moje devojke,
jedan je podviknuo da umuknem poto sam krenuo ponovo vr-
isnuti, i potom su nju izleili. Nikla je, celim telom punim ko-
stiju i mesa, iz svoje lobanje, u hiper-preuvelianom poroajnom
bolu, koji nisam mogao ni da zamislim, jer se ovog svog nisam
seao!!!
I dalje smo bili u jami. I goli. Samo to je rupa iz koje
nas je proderao pipak tame sada bila vrela. Skoio sam na noge,
nespreman da se udim iznenadnoj pokretljivosti osim ako je
sve vreme bio u pitanju sluaj snevake paralize, kao to sam
bio siguran da nije i pogledao dole. Video sam magmu. Ourio
sam lice. Kazae da vie u utrobi Mati irnje Zam(l)je vie nema
prolaza do tamo gde je Nita. Makar ne ovde. Znao sam da nije
kraj, niega. Znao sam da nikada nee ni biti. Previe bi bilo lako
da bih se ubedio kako sam sanjao. A i poto je osoba s kojom
se vuem zajedno poput creva urlikala sve to vreme, misli su
mi postale istije. Reeno nam je da prestanemo, jer nismo vie
nemi. Oboje smo jednoglasno viknuli da jedu govna. I zajedno
smo ponovo vritali. Urlikali smo toliko da bi nas verovatno
Svarog uo.
Svarog bi vas uo, pa se probudio i sve bi onda nesta-
lo, mater vam jebem karakuljivu, mekucima, ree jedan od
lenika. I tada sam ga prepoznao. Bio je to ovek sa kljakavom
301
nogom kroz iji zavoj je curila krv, onaj kog sam video u selu. Nas-
mejao se krvniki, i tek tada shvatih: Hromi Vuk... Dajbog, pika
li mu materina... Njegov opor, na elu sa vrljavim mujakom, je
bio poklan odmah posle naeg prvog buenja.
Koliko? upitao sam.
Devet dana od kako vas je ugrabio. Ovo je deseti.
Delovao je iznenaeno, kao da nikada nije video da neko
ustaje iz mrtvih.
Toliko smo se dugo probijali. Da ste due bili crknuti,
ni Galilejac ni Egipanin ne bi mogli pomoi... Dobro, ja sam na
ivici smrti svake zime, a ostali Slini zapravo ponekad i umiru,
ali malo koji je ostao mrtav toliko dana... a da smo Mi mogli de-
lovati...
ta sad ti oe, slepino?! viknula je ona poto se opo-
ravila od cepanja grla egzistencijalnim urlikom novoroeneta.
Da nee moda da ti ljubimo dupe jer si nam objasnio da se
i iz mrtvih ustaje? I nadasve, imati volje i snage usprotiviti se
neuporedivo monijim silama, i biti zgromljen. Ja sam dodao da
ne treba da nas zajebava u ovakvom stanju u kome smo, a njoj
rekoh pst, iako sam se slagao sa njenim besom. Ali, nije mi se bu-
nilo previe agresivnim tonom, jer sam se ponovo, nekim udom,
nadao neemu, a ove su osobe oigledno bile bogovi. I bognije.
Jedna je stajala sa kapuljaom u okvirima razvaljenog tunela,
i zverala u nas, poput prvog puta poeanog teneta. Naravno,
takoe sam mislio da nas ne bi uzdizali iz mrtvih uzalud.
Uzdigli smo ih uzalud, ree plavuan toliko svetle kose
da je bila skoro bela, i tad ga prepoznah. To je onaj to je vodio
boga... Dajboga i psovao ga. I to je Perun, ako je verovati onom
mranjakom smeu...
uti, saekaj.
Jeste, uzalud je, ree boginja to stajae po strani, i
iskezi vuje zube. Morana. Smrt.
302
uti ti, avetinjo, rekao je Dajbog.
ta, samo...
ut! E, tako. Da vidimo prvo koga smo sve izgubili...
Vesnu, Jarila, sigurno?
Da, ree Perun, sigurno.
Hvala, Morana, za ne mogu nikome da pomognem, nja,
nja...
Ne budi detinjast jednom u tom svom novom telu, ree
Morana. Zna da ne mogu. Dovoljno je to sam tu da umem ak
i krvnika da uklonim, ako se nae na OVOM a NE na ONOM
svetu, i ako mu paljivo spalite ljuturu.
A zimu moe da donosi, onako usput? Koga sad treba
da donese na brat, kada ti sestra vie nema telo?! Ti, najstariji
brate ta je sa Volosom? Je l mrtav?
Jeste. Ba me briga, ima ih jo pet.
I poto si krknuo jednog iz potrebe, jer su ga zaposeli,
drugog e zbog otimaine oko ene?!
Jeste.
Dosta! Niste smeni! Imate ovde dvoje NORMALNIH
ljudi koji su bili mrtvi devet dana! Dajbog me je pomno posma-
trao, poto sam progovorio. Bilo mi je smeno da razmiljam o
sebi kao o normalnom.
Da, to se tie toga... poe. Okrenuo se ka ostalima.
Moja devojka je izgledala depresivnije nego ikada. Iz iskustva
sam znao da je to najblii put do eksplozije besa. Od kada se
mi to smejemo iz radosti ivota? upita. Svi su drali skolpljena
usta, preostalih troje. Perun, Morana i Vid, shvatio sam, jer je
poslednji, jedini koji nije bio peak, drao uz sebe blatnjavog
izmorenog konja. Dalje... a, vas dvoje ete utati... Nakot?
Mnogi pobijeni, neto se razbealo, nastavi Gromovnik.
303
Kad smo udarili, jedan psoglavac je u begu ujeo umara pre no
to je progrizo put negde drugde. Mislim da ovog malo sprimo,
da ne sluam posle o vukodlacima... Najeio sam se. Pogledao
sam nju. Takoe se vidno jeila po svakom centimetru tela, iako
je sada jama grejala vulkanskom jarom.
Dobro, bre, ree Dajbog, jesam li ti lepo reko da je to
on, kad smo ga videli u Beogradu?! Ja ne zaboravljam tela i lica,
a ovaj nije promenio nijedno...
O, izvini, moda sam previe bio zauzet razmiljanjima
i ivotom gospodina R. Vitezovia, poto nikada nismo negirali
narodu njihovu ljudsku (a pre ni zmajevsku ili divovsku) stranu i
delili smo njihove ivote s njima... Zar ne, gosn Ognjene?
U pravu si. Ali, tvrdim da bi bilo bolje... A ti, Vide? Gde
si ti bio kada je trebalo prepoznati pretnju?! Da nisi vodio speci-
jalnu oftamoloku ordinaciju?
Poljubi me u sveto dupe, po prvi put se oglasi trei
mukarac, i nastavi: Umiljeni tatin sine... Esencijalno najstariji,
a poslednji doe da brani zemlju od vampira... i svega ostalog. Ko
jae po celu no ovde, ve vekovima? Ko vadi stvar kad vi, buda-
letine, izginete?! Ja sam jedini bio u Drugom svetskom ratu...
Bila sam i ja.
Uuti, Morana!
Ma, dosta svi, mamu vam jebem, viknula je moja svee
vaskrsla saputnica.
Dabe se trudi, mlada, ree Morana i razvue vuji
kez. Ja odavde nosim najmanje jedno. Odnee Stribog tebe,
mamicu ti alavu, rekoh u sebi, nismo mi dabe ustajali. Deko,
ne baljezgaj, odogovorila je. udio sam se svojoj novonastaloj
drskosti. Izgleda da je beznadeno-borbeni duh pretekao iz jame,
da se srdi u svakoj teskobnoj situaciji. Imati volje i snage uspro-
tiviti se neuporedivo monijim silama, i biti zgromljen...
Pst, prosikta Dajbog, glavni meu Svaroiima. Da
304
reimo ovo... Dakle, Perune, ti ima jo pet Volosa da s njima
razvlai mikroklime po nekoliko svetova, i imamo drugog
Crnoboga, koji nije Neprijatelj da njemu otima oteto i vraa
onima kojima si darivo, a nemamo sestru ove crno-bele spodobe,
da Stribog odnese jednu i donese drugu... dakle, samim tim
nemamo ni mikroprolee?
Ej, zato sam ja spodoba? Znate li koliko je prava smrt
lepa i razumnija od onoga to su njih dvoje doiveli?
Hvala Tati vaem da ste nas pomenuli!
* * *
Dobro ste nas podsetili da imamo problem, rekoe svi
zajedno.
Kakav problem?
Vas, izusti onaj kog sam registrovala kao Peruna, i
odmah postadoh dodatno besna.
Kako, bre, nas?! rekosmo oboje uglas.
ta ste nas, kog kurca, onda i vraali iz mrtvih, ako smo
problem?! vritao je on. Sad je trebalo da se nadam neemu, da
me tako ujebete? Da nju ujebete?! Bogovi su nas gledali blen-
tavo, skoro poput dece.
Znate li koliko je PRAVA smrt bolja od onoga? upita
Morana.
A ti, kao, zna kako je bilo, je li? Sada sam ja vritalja
na nju.
Znam. itam iz umova sve to ima makar i prividne veze
sa umiranjem. ao mi je.
Ali zato, kad smo ve ustali... pitao je moj saputnik.
305
Rizikovali bismo nove vampire, ree Perun. Moda
ak i novog Crnogboga Dumanina, otkud znam... Nemamo poj-
ma koliko je tmine u vama. Morali bismo da vas sprimo...
Poto ste nas ve uzdigli?
Da, neodgovorno se nasmejao kroz bledunjavu bradu.
Uzmite to ovako... Jednooki Odin, koji je ba ovde u ovim plani-
nama nastavljao Divlji Lov zapoet prole godine u centralnoj
Evropi, pretprole u svojim krajevima na severu... on... on vas
nikada ne bi uzdigao. Jer se zakonom bavi. Krvlju i veanjem.
I slinim. Bavim se i ja, pomalo, ali... nai smo, pa smo ga svi
zajednikim snagama malo prekrili iz zahvalnosti. Makar smo
vas nali, jer sam ja uo da me zove. Da, svakog Gromovnika
moe dozvati vie od sedam povika njegovog imena, ako je u
pitanju neto to ga interesuje. Rekao bih da me je interesovalo.
Spasli ste svet, i Sunce, i odloili neumitno. Hvala. A sada...
ekaj malo, javila sam se.
Da?
Pitanje je za boginju to donosi smrt i zimu. Hoe li to
uvek da bude na nalik onome to smo videli? Primetih da je on
zinuo. Verovatno bi je pitao isto to. Zna ta smo doiveli, zar
ne? Ako si ve boginja smrti...
Znam, ree. Bie slino. Moete da birate bilo
koje odredite u onome to ste videli ti u budunosti Java, a
ti u istilitima iza kulisa svetova. ta god hoete od svega
ponuenog.
Ne dolazi u obzir gadovi jedni! Mislite li da u opet tamo
bez njega?!
On je izvritao identinu reenicu, samo je umesto njega
rekao nje. Bila sam presrena. Imati volje i snage usprotiviti se
neuporedivo monijim silama, i biti zgromljen, sinulo mi je tada,
ne znajui odakle.
Perun je rekao da doemo do njega. Napravili smo oboje
306
pet koraka, stali, i trojica mukaraca su pruila svoje ruke koje
su plamtele. Stravian bol i zaslepljujua svetlost nas oboje
prekrie...
* * *
Poto sam ponovo uspeo otvoriti oi, logino bi bilo da
sam iv, ponadah se. I bilo je tako. Kako je i dalje oko nas bila
jama, koja sada postajae vulkansko grotlo, uspeo sam da utvrdim
da ipak nije u pitanju varka reinkarnacije. Nisam spren, nisam
ni zaglavljen. Morana je rekla da e odneti bar jedno!!! Vrisnuh
ponovo, neartikulisano, poto sam se toga setio. Izgleda da mi je
to postala praksa pri buenju.
Meutim, na moju neizmernu radost, i ona je disala. Od-
bijala je da otvori oi, kao da se suna, naga. Ili, pre kao da lei
u sauni - nije bilo sunca ovoliko duboko. Svaka naredna odaja
jame je bila duplo dublja od prethodne, te smo ovde stvarno
bili u neemu to je i prirodno trebalo da bude krater vulkanske
planine koja je jo u doba Jure bila pred erupcijom. I trebalo je
da ostanemo bez kime pri poslednjem padu, da nas neto nije
htelo onakve kakvi smo bili. Dajbog i Vid su priali o prob-
lemu iznenadne pojave vulkana usred Srbije. Jedva sam nauo
razgovor, iako su stajali tik do mene. Stajao sam pritisnut post-
traumatskim stresom (verovatno), sposoban da malo uivam ali
nesposoban da se uopte nasmejem mislio sam da nikada vie
neu moi i gledao njenu golotinju dok je leala u polusvetlosti
novoroenog vulkana. Ljubiasta polusvetlost je bila mrtva. Bio
sam zahvalan na tome. Gledao sam i eleo da se osmehnem, ne
mogavi. Moda posle nekog vremena, rekoh sebi. Konano se
osvrnuh prema mukim bogovima i nezadovoljnoj Morani. Perun
mi ree da je prva bitka o Gromnici, drugog februara. Takoe ree
da emo oboje znati blagovremeno sve to treba da se zna.
Dajbog, znan i kao Dabog, i pod ljudskim imenom Og-
307
njen, smueno ree da se pazimo.
Kako to da se svi vi, bogovi i boginje, toliko zajeba-
vate u ovoliko stranim situacijama? upitah Peruna. Zar celo
oveanstvo, ili masovna propast koju je onaj dumanin doneo, i
uopte vae silne pogibije, nita ne znae? I, zar na sve ovo zaista
gledate kao na svoju alu?
Ma, ne. Svaka pogibija je patnja. A ne znam da li ti je
rekao pre no to si me dozvao, ali i svaki trenutak jednog boga
je neizdriv smrtnicima stravino bolan i tuan, preko svake
mere jeziv ZATO TO VIDI. Ali zar se nisi nikada iz ista
mira zasmejao na sahrani, iako hoe srce da ti pukne? Zar nisi
bio histerian, i ti i... gospoica, kada ste bivali pripremani za
ludilo Crnoglava? Zamisli da je svaki dan takav... kao to e vam
i biti. Jedino tako ete se braniti od ludila nikad sreni, a uvek
se trude da budete veseli...
Kao ljudi.
I stvarno se pazite. Uneli smo u vas koliko god smo svet-
losti, munje i vatre mogli, ali i dalje ste podeljeni izmeu Ognja i
Tame, koji e se doveka boriti i kidati...
Da. Ba kao ljudi.
Mrana strana e, sa svojim parazitskim potrebama,
pokuavati da razori sve oko vas, dok e je vai plamenovi priti
i braniti i vas i svakoga drugog, ali e vam opet uzrokovati oseaj
krivice, ubaci se Hromi Vuk Dajbog.
Da, Ognjene, shvatio sam. Ljudi!
* * *
Hej, ta je bilo sa time to moram da odnesem makar
jedno?!
308
Zaista, ta je bilo s time? Znate da sestru nismo nikada
odbili... pogotovo ne ako neto mora...
Ma, ko te jebe, nosi jednog meu Volosima!
Sveu Protiv Bezumlja, viknu Dajbog za nama.
Odgovorismo mu pokliem koji smo nauli.
* * *
ekaj, ekaj... i zato je onaj gad stalno govorio kao da je
s nama odrastao? upitala je.
Pa da. Obilazio je sve gradove na Balkanu i u polovini
Evrope zadnjih sto godina istim saobraajem koji i ti i ja koristi-
mo, i niko nije primetio da je neto pogreno preko svake mere.
Ljudi, rekla je. udna smo sorta. Moda ZATO nismo
imali natprirodne prie iz skoranjeg vremena a iz susedstva jer
su svi poeli da ignoriu ono to nisu ve zaboravili. A bogovi
makar oni nai nose tela ljudi, pa e opet isto da oseaju to i
ovi.
Moda.
A moda ih je neko i naterao da ignoriu, pomislih. I dalje
nedovoljno odmornog, pomalo me je mrzelo da otvorim usta. No
sada, posle svega, mogue je i da me je ula kako mislim.
Bio je drugi januar. Bezvoljno smo estitali jedno
drugome novu dve hiljade etrnaestu, i bi nam pomalo krivo zbog
zakanjenja. Primetila je da sam dobio nekoliko narandastih pra-
menova u kosi, i rekla da sam ginger. Izrazito svetlo jutro. Zima
se povukla, smrt se povukla... ona na koji minut, maksimalno,
ali nema veze jer i Tama se povukla, na neko kratko razdoblje.
Sneg je malo okopnio, i kia je padala izmeu pet, i est i dvade-
set (udio sam se to instiktivno znam koje je vreme), a ak je i
309
grmelo i sevalo pre svitanja, usred zime kad mu vreme nije ba
kao u pesmi Poetak bune protiv Dahija. Sve se jeste pokrenulo
prema toploti i proleu ranije no to treba, ali trenutak samog izlas-
ka Sunca, oko sedam i petnaest, bio je kao zaleen ne u snegu
no u vremenu. To kratko potraja, i sve se ponovo pokrenu. Obe
komete, i ISON i Lavdoj jedna narandasta a druga zelenkas-
ta, videle su se dok cela zvezda boje krvi nije izbila nad brda i
poprimila boju sira, kada nestadoe. Za Sunce koje nije zlatno
nego boje ispranog utopljenika, izgleda lepo. Tako sam se trudio
da mislim, ali sve boje me jesu podseale na ubistva i smrt. Pet
sekundi sam se na silu divio svemu, da bih se potom pet sekundi
gadio. Moda stvari nikada vie nee biti iste, ali mogao bih da se
nauim da bolje gledam, rekoh sebi. I jo sam se ubeivao kako
sve u Kreaciji postaje jo lepe i znaajnije kada shvati koliko je
maleno i u kakvoj je opasnosti.
Silazili smo niz brda i kroz umu nekoliko sati. Ispostavilo
se da smo odvueni prilino daleko od kolibe. Usput smo razme-
nili svoja iskustva umiranja. Iz varnice i ognja jednog od ne-
brojenih Velikih Praskova videh neto nalik rukama, i osetih kako
me je povuklo u svetlost, zavrih svoju priu. Uleteh u tu svetlost,
osetih ake kako me dre i belina me proguta, zavri ona svoju.
Ja, zapravo, ne mogu da poverujem koliko smo se oboje
ponaali drno i kretenski prema bogovima koji su nas vaskrsli,
rekla je skoro na samom pragu planinarskog kompleksa. A oni
su, da ne umanjujem, moniji od nas dvoje vie no to smo mi
moniji od jedne bakterije koja nema armiju i na koju smo i tako
imuni.
Bili su moniji. Mislim da sada nije tako. Sada emo
morati da se redovno ukljuujemo u borbu onoga to postoji pro-
tiv onoga to ne postoji ne zaista i onoga to ne dozvoljava
postojanje!
ekaj, a onda treba da prihvatim da postoje, ili su pos-
tojale, vile, divovi, kak se kae... repai, pa vodenjaci, ribe-her-
mafroditi...
310
Vodozemci!
ta god, vodozemci-hermafroditi to zidae gradove i
trovae se meusobno, zmajevi, karakodule i neto takvo, a da
Nita ne postoji?
Tako je, nita ne postoji odgovorih i pokuah da se nas-
mejem, ali samo sam se mrtio. Predugo e prei pre ponovnog
smeha, makar i uplaeno-ludakog, posle ovoga. Moda tek kada
me ponovo budu zarobili i muili... a moda ak ni tada.
Ne zajebavaj.
Dobro. Neu.
Dakle?
ta dakle?
Daaakle?
Pa, to NITA apsolutno znai nepostojanje. Ono JESTE
nepostojanje. Nemoj se vie glupirati, i sama zna da je tako. A
ono ega objektivno IMA ili bar to se tie tvog i mog znanja
toga ima, i gotovo. Nepostojanje istoga je neprijatelj... otpri-
like svega to znamo... ili jedan od njih. Nisam neto siguran ni
u pitanje one Pre-Kreacije ili slinave mutacije, garant su i oni
neto to bi nas se ticalo znam da smo ih u naim NDE oseali
kao pretnju, ali sada shvatam da nemamo znanja o istima. Ali
saznaemo. Sveu Protiv Bezumlja, kako ree Dajbog.
Sveu Protiv Bezumlja, ljubavi. Uvek.
Je l misli da smo mi sada ludi? upitao sam.
Ko eirdija! A, jesmo li sad poput bogova, ili emo
da se povampirimo kad umremo? Ili smo samo oboleli od PSP-a
posle prevelike doze droge i devet dana zlostavljanja?
Da.
ta da?
Tako je.
311
Razmenivi te produktivne misli, otili smo da provalimo
kolibu koju smo iznajmili, i da obuemo odeu na sebe. Nismo
vie imali kljueve, jer ih je Tmina iz Crnobogove Jame izjela
zajedno sa jaknama, izmama, odeom, kapama, rukavicama,
arapama i gaama. I dalje se nadam da nas niko nije video gole
na snegu, u planini, gde ne samo nama, no NIKOME golom mesto
nije. Tada sam samo pokuavao da razmiljam o tome koliko u
doveka biti uplaen i nesrean, i inilo mi se da je njena ruka naj-
manje stotinu stepeni topla, i da se sneg topi od vreline i jednog i
drugog, dok hodamo divljinom, isparavajui.
* * *
Nismo vie imali kljueve, jer ih je Tmina iz Crnobogove
Jame izjela zajedno sa jaknama, izmama, odeom, kapama, ru-
kavicama, arapama i gaama. I dalje se nadam da nas niko nije
video gole na snegu, u planini, gde ne samo nama, no NIKOME
golom mesto nije. Tada sam samo pokuavao da razmiljam o
tome koliko u doveka biti uplaen i nesrean, i inilo mi se da
je njena ruka najmanje stotinu stepeni topla, i da se sneg topi od
vreline i jednog i drugog, dok hodamo divljinom, isparavajui.
* * *
Vas dvoje ste prokleti retardi!
Je l? A zato?
Samo smo vas pitali kako ste se proveli u planini o No-
voj godini i zato se niste javljali danima... Niste morali da nas
zajebavate!
DUM! Vrata se zalupie.
312
Hristos se rodi!
Poto su svi izali iz sobe, pogledala sam ga i nasmeila
mu se, mada s mukom kao da mi neko rukama razvlai lice, jo
nenaviknuta na to koliko je teko smejati se dok oseam strah,
koji je do skoro bio potpuno nepojmljivih dimenzija. I on se
konano uspeo nasmejati. Nije bilo neto, ali bio je prvi put posle
koledarskog (ili juletidskog) i novogodinjeg zimovanja. Moda
emo jednom stvarno nauiti da se smejemo i glupiramo poput
drskih viih bia, da ne bismo poludeli od onoga to oni znaju. A
moda, zamislih se, moda su i oni ve uveliko ludi... jer moda
je ludilo jedini odgovor. Neozbiljno manino ludilo, kakvo prak-
tikuje eirdija iz Alise. Jer, samo tei kliniki sluaj moe da
pokua da se potrudi oseati se dobro, posle straha i depresije sa
potonjeg nivoa jame... Pokuaemo s ludilom. Sa novim silama
u nama, moe nas privremeno uteiti to to emo ubudue biti
manje neprimetni.
Jo samo treba savladati eirdijin smeh. Ve smo us-
peli svu turobnost ogavnih tragova ideje o bezgraninosti, tek one
prve u ivotu, nakititi neozbiljnou prema prijateljima... zar ne?
313
BORIS
MII
Boris Mii roen je 1974. godine u Rijeci , a od 1995. godine
ivi u Novom Sadu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Lju-
bitelj je fantastike, horora, krimi romana i stripova. Saradnik je
portala SF-Serbia. Objavljivani su mu radovi : Crvena, plava,
uta u fanzinu Emitor (krimi Emitor, br.481), avolji mo-
zaik u asopisu Znak Sagite br.20, Dete Dinare i Peti svet
u e-fanzinu Raketla, kao i vie pria u razliitim elektronskim
asopisima (Afrmator, Libartes, Helly Cherry, Argus
Books Online Magazine).
314
IGRA KRVI I PRAINE
Alvarez je nervozno mirkao posmatrajui sunce kako
zalazi iza Siera Madre.Vatrena narandasto-crvena kugla topila
je zrnca praine, aljui mu toplotu kroz elo direktno do moz-
ga. Ponovo je mirnuo, proverio pitolj i opremu, pogledao niz
put. Dvojica lokalnih alkosa dremali su ispred bara; na sredini
ulice, u praini, igrala su se upava i bosonoga deca. Tri deaka i
devojica. Bili su prljavi i u ritama. Alvarez je, ipak, zapazio tople
i blistave smee oi devojice, njen dugi vrat i slap neuredne, div-
lje smee kose. Nesvesno se obliznu, a ruka mu pomilova no.
Bie vremena da se pozabavi devojicom, pomisli, bie
nakon to obavi ono za ta je doao u ovu zabit.
Tada ju je ugledao. Gde su mu bile oi?
Mora da ga je vruina prevarila, pomisli.
Sedela je na verandi ispred bara zakleo bi se da sekund
ranije nije bila tu. Posmatrala ga je oima beskrajne noi. Pune,
ulne usne izvie joj se u prezriv osmeh kada mu uhvati pogled
koji joj je arao po bluzi. Jednu sandalu je izula, i bosom nogom
se igrala po praini. Alvarezu je taj gest izgledao pun skrivenog,
erotskog znaenja; nije umeo tano da kae zbog ega, ali u tom
pokretu, u toj igri , bilo je neeg neobino izazovnog. Gotovo
smrtonosnog.
Pomisli kako ima simbolike u tome to e poslednjoj iz
njene vrste presuditi u novogodinjoj veeri, na razmei dva veka
315
i milenijuma. Deca noi bila su brza, ali meci su bili bri. Nikada
nije promaio metu.
Kada je pogledao ponovo, eleo je da jo samo tren uiva
u njenoj lepoti, pre nego to joj prosvira metak kroz glavu. Taj
tren ga je kotao svega.
Pogledi su im se sreli paralisala mu je udove. Nije mogao
da pokrene ni mali prst na ruci, panika je plivala u njegovom umu,
a zajedno sa panikom na povrinu je izbijalo i neto drugo. Pri-
hvatanje, pomirenost, elja da se potraga okona i da se prepusti
bezumnom talasu kojeg se plaio i za kojim je oajniki udeo.
Devojka se pokrenu.
Alvarez je skamenjen posmatrao njen ples. Izvodila je
pokrete koji su odudarali od svakog standarda i tradicije. Deca su
oduevljeno pljeskala. Pitao se da li e njegova smrt oznaiti kraj
ovog neobinog pozorita na otvorenom. Nakon svakog pokreta
devojke, u praini je ostajao mali crte. Alvarez shvati da crte
predstavlja dve prilike, muku i ensku, koje zajedno odlaze ka
zalasku sunca. Grlo mu je bilo suvo od straha, ali oseao je is-
tovremeno udnu plimu zadovoljstva .
Kao da mu ita misli, devojka stade sa plesom. Na lici-
ma dece Alvarez ugleda razoarenje, ali ona se ubrzo opustie i
vratie se igri. Devojka mu je polako prilazila, i Alvarezu zastade
dah.
Zaista je lepa, pomisli. Nije osetio bol kada ga je ugrizla,
niti kada je ugledao sopstvenu krv kako kaplje na pranjavo tlo.
Posmatrao je kao hipnotisan, bez rei, kako se devojka smei i
stopalom razmazuje njegovu krv po praini.
Nervi poee da mu se bude, udovi da se pokreu. Gledala
ga je mirno, a u njenim oima su plivale zvezde i Mesec. Kroz
njene usne Alvarez je uo apat drevnih, davno zaboravljenih
bogova i duhova. Osetio je da je vreme na trenutak stalo, da se
prostor rairio u beskrajnu pukotinu koja se pruala od zvezde do
316
zvezde, u kojoj su nestali svi njegovi snovi i elje. Osim jedne.
Da lovi. Beskonano, bezumno, da lovi na dve noge i na etiri,
lovi i ubija, zauvek, do kraja vremena, da mu svea krv kaplje iz
eljusti, dok jo topao plen sputa pred njene noge. Da mu zvuk
njenog bia, dok mu u zahvalnost za ulovljenu veeru para kou,
bude najlepa muzika. Vena melodija, koja nikada nee prestati.
Nikada.
Dok je otkopavao opremu, sputao pitolj i no u prainu,
boja tla se pod platom vrele tropske veeri menjala; od sive i
braon, do nijansi narandaste i crvene. Deca pogledae u nebo,
kao da oekuju kiu. Za to vreme, devojka prui Alvarezu ruku,
a on je bez rei prihvati i poe za njom. Deca okrenue glave u
njihovom pravcu, ali za sekund prekasno. Neobini par ve je
nestao u noi.
U tom trenutku, bez najave, niotkuda, poela je padati kia.
Smeokosa devojica zaplaka. Njeni drugovi je upitno pogledae,
a ona prstom pokaza na mesto gde se nalazio crte u praini.
Kia ga je potpuno izbrisala.
317
318
NETO DIE U MOJOJ TORTII

Autori:
Sandra Maksimovi
Ivica Milari
Saa Robnik
Milka Kneevi-Ivakovi
Igor Ivanievi
Andrea Baskin
Damir Miklo
Vladimira Beci
Goran Segedinac
Pavle Zeli
Milo Petkovi
Lada Vuki
Radoslav Slavni
Nenad Pavlovi
Relja Antoni
Boris Mii
Lektura i korektura:
Andrea Baskin
Radoslav Slavni
Ilustracije:
Relja Antoni

Dizajn korica, prelom i priprema teksta:
Radoslav Slavni
Kontakt:
HOROR TORTA
horortorta@gmail.com
Podrka:
Art-Anima SF-Serbia Helly Cherry RemixPress Znak Sagite
Pogled iz svemirskog broda Horor Filmovi

319