spos.info http://www.spos.info/subpages/autorske_stranice/tekst.php?

id=3
Savez pelarskih organizacija Srbije
Oktobar je pravi jesenji mesec, bez obzira to je kalendarska jesen poela nekih desetak dana ranije. Karakteriu
ga osetni padovi temperature u odnosu na Septembar, kao i manji broj sunanih dana. Meutim, deava se i
zadravanje stabilnog vremena i to naroito u njegovoj prvoj polovini. Onda dnevne temperature mogu biti i preko
26 - 27 to je, za to doba godine dosta toplo vreme i u narodu je poznato kao Miholjsko leto. I pored takvih lepih
dana, none temperature mogu da padnu nekada i na oko 10 - 12. Takoe, u ovom periodu imamo i vie
padavina kao i dana sa veim duvanjem vetra (vetrova), pa nam je i to neka od opomena da nam se blii zimski
period. Pele, kao nepogreivi meteroolozi oseaju sve te promene u prirodi pa svoj nain ivota maksimalno
usaglaavaju sa svim tim promenama.
Radovi poput zamene matica, skladienje medinjih nastavaka (magacin, nadstrenica, ispod konice plodita
kao tzv. duboka podnjaa) , blagovremeni pregled svih pelinjih zajednica (drutva, nukleusi), dopuna
plodinog prostora kvalitetnom hranom (medno-eerni sirup), kao i prvi deo tretmana protiv varoe (zavrava se
oksalnom kiselinom), trebalo je da budu zavreni u prethodnih nekoliko meseci (jul, avgust i septembar). Praksa
je pokazala, da se veina greaka napravljena nebrigom pelara u ovim mesecima teko ili u najgorem sluaju
nikako ne nadoknauje, pa eventualne greke koje smo (ako smo) napravili nikako ne smemo da ponovimo idue
godine.
Bez obzira to veina pelara zna ta im valja initi u gore navedenim mesecima, ja u izneti moju pripremu za
dobro (kvalitetno) zimovanje pela. U nju spadaju:
a) Zdrava i jaka drutva sa kvalitetnom maticom u veini sluajeva dobijenoj sopstvenom proizvodnjom na svom
pelinjaku (sistem presaivanja, matinjaci tihe smene).
b) Dobra, vie nego dovoljna zaliha kvalitetne hrane pravilno rasporeene u konicama.
c) Pravilna ventilacija u konicama za jesenje zimski period.
a-1) Nauno je dokazano da samo jaka drutva mogu ak i u slabijim godinama po prinosu da donesu pelaru
(kao i za sebe) odgovarajuu koliinu meda. Naravno, po pravilu to su ona drutva koja prosto kipe od pela.
Takva drutva su i zdrava, jer samo vitalne zajednice mogu da budu
imune na pojedine bolesti koje po pisano-nepisanom pravilu uvek
pogode srednje jaka a posebno slaba drustva. Po meni, za jaku
zajednicu (osim kvalitetne konice, saa itd.), najveu zaslugu ima
njeno velianstvo matica. Odavno postoji izreka koja kaze: Kakva
matica, takva i konica.
Matice, nadam se kao i veina pelara ne delim na mlade i stare,
ve iskljuivo na visokoproduktivne (kvalitet i koliina legla i pela) i
loe. Od kvaliteta matice upravo zavisi sa kojom koliinom jesenje-
zimskih pela ulazimo u period zazimljavanja.
Zdravim zajednicama smatram sve one zajednice koje nisu obolele od nekih bolesti (nozema, kreno leglo,
am.kuga) i koje su oiene veim delom od krpelja ispred perioda koji prethodi odgajanju zimskih pela. Na
mom pelinjaku u toku aktivne sezone za suzbijanje varoe koristim patete Apigarda koje najveu efikasnost
imaju u periodu od 15.07. pa do 15.08. Svaka moja konica ima napravljen odgovarajui drveni ram-prsten visine
50 mm i spoljnjih dimenzija konice, pa u njemu po potrebi mogu da osim Apigarda dodajem i pogae koje ne
moraju biti standardne debljine, kao i spajanjem takva dva prstena prostor za hranilice u kojima za par dana
mogu da dodam eljenu ili potrebnu koliinu medno-eernog sirupa.
Naravno, uz sve mere predostronosti (grabe). Prve lepe dane oktobra koristim za kontrolno tretiranje nekim
od dimnih sredstava, uz obavezno itanje fijoka ispod mreastih podnjaa, da bih zavrni tretman obavio sa
oksalnom kiselinom koju vie godina koristim i sa ijom sam efikasnou potpuno
zadovoljan. Sa ovim nainom rada, pele koje su se izlegle u pripremnom periodu za
jesenje-zimski period imaju veu masu tela, drelne lezde su im razvijenije, imaju
uveano masno tkivo kao i ukupnu koliinu rezervnih hranljivih materija. Utvreno je
da tako odnegovane i neizraene pele mogu da ive oko 150 180 dana. Naravno,
za to treba da zahvale neueem u negovanju legla kao i sakupljanju i preradi
nektara, odnosno to je jo gore preradom dodatog sirupa ili pogaa (iz nude) kad im
vreme nije. Po pravilu (bar je kod mene tako), jake zajednice imaju (u zavisnosti od
tipa konice) izmeu 8 i 10 ulica dobro zaposednutih sa pelom to bi po teini trebalo
da iznosi nekih 2,5 2,8 kg. pela u oktobru.
b-1) Pod pojmom dobre (na koliinu) i pravilno rasporeene hrane
podrazumevaju se optimalne koliine meda kao i polena perge. Kao i u
svemu, pa i u ovome postoje razna miljenja o idealnoj koliini hrane.
Raspon je irok i kree se od oko 15tak pa do 30 kg. hrane. Po meni je
najbolje da svaki pelar shodno lokaciji pelinjaka kao i nadmorskoj visini
kroz iskustvo (tue ili svoje) doe do potrebnog optimuma hrane sa kojim e
mu pele uspeno ui u jesenje zimski period. to se mene lino tie,
zastupam tezu da hrane (med, polen) uvek treba da bude u neto veoj
koliini, poto med osim uloge hrane ima i ulogu grejnog tela. Sve moje
zajednice ulaze u jesenji period sa oko 22 28 kg. hrane a u zavisnosti od
toga da li su uzimljene u DB-10 ili DB-12 konicama. Hrana u konicama osim u
koliini, mora da bude i pravilno rasporeena. Poto na svom pelinjaku drim
izuzetno jaka drustva (nisam selei pelar), u velikom broju sluajeva (90%)
nemam potrebe za naknadnim preureivanjem. Odreeni deo pelara smatra a
posebno s poetkom jeseni da e nekim svojim rasporedom pomoi pelinjem
drutvu pa razmetaju ramove mislei da im tako pomau. Ja smatram da je tu
vea teta nego korist jer samo pela (drutvo), a pogotovu jaka i vitalna najbolje
zna da napravi idealan raspored u konici i to tako da uz ramove sa bogatom
mednom kapom i buduim zimskim klubetom budu ramovi puni perge i meda kao i
ramovi zaliveni medom. Ako sam u situaciji da moram da izvrim preureivanje
legla onda to inim najkasnije do 20. avgusta. Sa tim rasporedom i ulaze u
uzimljavanje. To izgleda ovako:
- sa desne strane dva puna rama sa medom,
- ram bogat sa cvetnim prahom pergom,
- dobri ramovi (sa kvalitetnim radilikim saem u izvoenju nekoliko generacija pela, tzv.
toplo sae) sa leglom i bogatom mednom kapom irine najmanje 10 12 cm. (irina dobre
ake),
- ram sa medom i cvetnim prahom pergom,
- ram bogat sa medom,
- par ramova u kojima ima hrane (meda) ali koji e u prolee zbog starosti biti
menjani pretopljeni
Na ovaj nain pelinje klube ulazi u jesenje zimski period u centralnom delu
(izvoenje poslednjeg legla) konice sa obiljem hrane koju dohvata periferni
deo klubeta (postoji centranlni i periferni deo klubeta). Bez obzira na dovoljnu
koliinu hrane svaka moja zajednica u jesenjem periodu dobija po jednu
kvalitetnu pogau.
Moja iskustva sa pogaama su sledea:
- nikada je ne dajem iz nude,
- iskljuivo mi slui radi dopune hrane sa lekovitim komponentama,
- moje energetsko-proteinsko-vitaminske pogae imaju u sastavu: med, polen,
prirodni jod, kobalt-hlorid, selen, kvasac, eer u prahu
Med, polen kao i prirodni jod su iskljuivo moji proizvodi, zdravstveno
kontrolisani, tako da po pele ne predstavljaju nikakvu opasnost.
Ekstrat prirodnog joda dobijam potapanjem mladih oraia u med, a
zatim to u tegli sa zavezanom gazom stoji na sunanom mestu
odreeno vreme sve dok se oraii ne stope. Sa ovim dodatkom
sam eliminisao nozemu tako da nikakva druga gotova sredstva
(nozecid, fumagilin, urotropin) ne koristim. Jaka drutva (a samo takva
uzimljavam) ovakvu pogau obriu za nekoliko dana. Takoe, nikada u
svojim pogaama nisam koristio sojino brano. Mislim da ovakve pogae
(sopstveni proizvod) po svom sastavu ne mogu da tete pelinjim
zajednicama, a moje iskustvo sa njima je odlicno.
Napomena: Po Lebedevu 1 kg. pogae iz nude oslabi zajednicu za jednu ulicu pela.
Davanje ovakvih pogaa u jesenjem periodu mi odgovara i zbog toga sto u neposrednoj blizini pelinjaka imam
veliki kompleks hrastove ume, tako da nije retka pojava unoenja neke koliine medljike u konicama, a zna se
kakav je njen potencijalni uticaj na zimovanje pelinjih drutava.
c-1) Odreivanje pravilne ventilacije je od velikog, pa ak i izuzetnog znaaja za
uspeno zimovanje pelinjih zajednica. Mnogi, a posebno mlai pelari poetnici
neopravdano strahuju da e im se pelinje zajednice tokom jesenje zimskog
perioda smrznuti, pa pelinjim zajednicama ostavljaju minimalne otvore (neki samo
leta) na konicama. Nauno je dokazano da ni jedno pelinje drutvo nee uginuti od
hladnoe ako su dobro opremljena sa hranom i zdrava. Kod onih drutava, gde je
loa ventilacija, obavezno se pojavljuje preterana vlanost vazduha u konici, a gde
je tolika vlaga obavezno se javlja znojenje konice, buavost ramova i naravno
bolest drutva sa esto fatalnim krajem. Moja leta na konicama su otvorena
adekvatno jaini drutva i to po sistemu broj zaposednutih ulica puta 1,5 cm to
znai, da su mi leta otvorena nekih 12 15 cm. to se visine leta tie kod mene su u
jesenje-zimskom periodu na visini od 6 mm pa je ulaz glodara (mi, rovica)
potpuno eliminisan. Drugi otvor (otvori) na konicama nalaze se ispod krovova na
poklopnim daskama i predstavljaju tzv. mranu ventilaciju. Uvek se po pravilu
nalaze na prednjem delu poklopne daske (na prvoj treini duine poklopne daske).
Kod svih mojih konica u krovu-zbegu imam i bone otvore (po jedan sa strane) sa
rupom 2 cm. koji su sa unutranje strane krova-zbega prekriveni paretom
mreice sa okcima 3x3 mm pa uvek u krovnom delu imam blagu cirkulaciju vazduha.
Prilikom utopljavanja konica na novinskoj hartiji krunom zumbom buim onoliko
otvora na hartiji koliko ih ima na poklopnim daskama. Kod mene su dva otvora. Na
taj nain postiem dobru ventilaciju u konicama pa viak pare preko krova-zbega
izlazi van tako da u konicama nemam vlagu i buanje krajnjih ramova. Takoe,
dobru ventilaciju u konicama postiem i time to ispod svakog plodita imam
medini nastavak koji za vreme jesenje-zimskog perioda predstavlja tzv. duboku podnjau.
Ako su ova tri uslova ispunjena onda nam u oktobru ostaju jo neki manji radovi poput: stavljanje eljeva na leta
konica, provera ispravnosti konica (naroito podnjaa i krov), provera postolja na kojima stoje konice,
nivelacija konica za jesenje-zimski period, borba sa osama i strljenovima, borba sa pticama pelaricama,
zatita konica od una i detlia i provera ispravnosti ograde na pelinjaku.
* Sa poetkom oktobarskih dana, none temperature padaju po nekada i ispod
12. Na tim temperaturama pele ve poinju da ulaze u sastav klubeta pa su
poletaljke (leta) bez zatite od pela. Takve situacije mievi i rovice rado koriste pa
nesmetano ulaze u konice. Mislim da je mali broj pelara kome se pelinjak
(pelinjaci) nalazi u sklopu kue. Vecini nas, a takav je sluaj i samnom se nalaze
na manjoj ili veoj udaljenosti od mesta stanovanja.
Obino se pelinjaci granie sa poljima zasejanim
poljoprivrednim kulturama (penica, kukuruz) ili uz ivice
veih ili manjih uma. Takve povrine su idealna stanita
za miolike glodare, a posebno za umskog i poljskog
mia, kao i rovicu. Svaka od gore navedenih tetoina
moe sa ulaskom u konice da napravi tetu koja se ne
esto zavrava gubitkom drutva, upropaenim saem i
uprljanom konicom. Da se to ne bi desilo, postoje
odgovarajui eljevi koji se poetkom jeseni stavljaju na
leta konice i kroz koje tetoine ne mogu da prou. Na
mom pelinjaku je zatita od miolikih glodara reena maksimalnom
higijenom pelinjaka (uvek pokoena trava) tokom cele godine,
stavljanjem eljeva sa visinom od 6 mm. svojeruno napravljenim i
prilagoenim letnjim (sa veom irinom i visinom), kao i upotrebom
ivih miolovki, a to su make. One su tu preko cele godine poto
sam i ja svakodnevno tamo (radovi oko pela, volim prirodu, strastveni
sam lovac) pa problem te vrste uopte nemam. Upotreba bilo kakvih
otrova za glodare na mom pelinjaku ne dolazi u obzir.
* to se tie ispravnosti konica najvie panje treba posvetiti podnjai
i krovu. Podnjae, a pogotovu od punog drveta vremenom, a posebno
ako nisu dobro nivelisane pa u njih ulazi voda (umesto da izae zbog
nagnutosti) hoe da trunu. Na tako ranjiva mesta se stvaraju vei ili manji otvori koje
mievi jedva ekaju da bi uli, pa se mnogi pelari iznenade kada u prolee bez obzira na
stavljene eljeve zateknu nezvane goste u konicama. Krov, takoe vazan deo konice,
mora uvek da bude ispravan da ne bi kia ili kasnije otopljeni sneg pravili problema kroz
preveliku vlagu. Kod onih pelara (a nadam se da ih je sve vie) ije su konice iz delova i
precizno izraene uvek treba imati nekoliko podnjaa i krovova u rezervi, pa ako se i otkrije
(na vreme) neki nedostatak lako ih je promeniti. Veliki faktor sauvanosti podnjaa
(posebno drvenih) ini i pravilna odignutost od zemlje. Na mom pelinjaku je odignutost od
zemlje izmeu 40 50 cm.
* Postoje razna miljenja o postoljima vezana oko njihovog izgleda kao i materijala od koga
su napravljena. Po meni je najvanije da su bez obzira na izgled i materijal postolja
stabilna, da se ne klate i da na njima konice stabilno stoje. Na mom pelinjaku konice
su postavljene (najvei broj) na betonske blokove (irina bloka 20 cm, duzina 45 cm) preko
kojih se nalaze metalne ofarbane cevi promera 4x4 cm. Visina do podnjaa konica od
zemlje iznosi izmeu 40 i 50 cm u zavisnosti od terena i nivelacije. Smatram da su ovakva
postolja sa ovakvim materijalom izuzetno jaka i stabilna jer na sebi nose veliki broj
konica. Takoe, deo postolja mi je od bagremovog drveta. Stubovi su dimenzija 8x8 cm
preko kojih dolaze tafne dimenzija 8x5 cm. Za stubove i tafne koristio sam najtrajniji deo drveta tzv. "srce". Deo
stubova koji ulaze u zemlju je impregniran tzv. preraenim uljem. Ovakva postolja imaju dugi vek trajanja.
* Konice koje se nalaze na postolja treba postaviti tako da budu u blago
nagnutom poloaju za vreme jesenje-zimskog perioda. To se najbolje i najtanije
postie libelom. Koristi od ovog malog posla su velike jer sva voda koja na bilo
koji nain ue u unutranjost konice polako iscuri kroz leto. Ovo posebno koristi
pelarima ije su podnjae od punog drveta. Konica nagnuta nazad pa ak i u
vodoravnom poloaju zadrava vodu na podnjai tako da to teti i njoj i pelama.
* S poetkom jeseni ose i strljenovi su jo u punoj aktivnosti. Efikasna zatita od
njih se svodi na unitavanje njihovih gnezda u blizini pelinjaka uz sve mere
opreza i po pelara (ubodi) i po prirodu (opasnost od poara ako se koristi vatra) i
postavljanje flaa na odgovarajui broj konica sa poznatim sadrajem u njima
(pivo, sire, kvasac). Na mom pelinjaku zbog blizine ume ima dosta
strljenova, meutim, veliki broj njih sam uspeo da eliminiem obinim reketom za
badminton ija je povrina protkana strunom sa dovoljno sitnim okcima da trljena
koji leti ispred ulaza konice jo nisam promaio.
* Na svom jelovniku od ptica pelu imaju laste, pelarice, senice, vrapci, une i
detlii. Neke od navedenih ptica se hrane pelama onda kada im je glavna hrana
(razni crvii, bubice, larve insekata) u nedostatku (senica, detli, una, vrabac...)
dok se neke od njih kao to su laste i pelarice hrane pelama redovno. Njih
hvataju u letu. Laste naroitu tetu mogu da nanesu pelaru za vreme parenja
matica a pogotovu gde je lociran veliki broj oplodnjaka. Nije redak sluaj da se
mnoge matice zahvaljujui njima ne vrate sa parenja. Meutim, to nije nita u
poreenju sa pelaricama. Veliki deo pelara verovatno nikada nije imao priliku da
vidi pelarice. Utoliko bolje po njih. Ni lepe ptice, a ni vee tetoine za pelinju
zajednicu. Samo ime joj govori ta joj je osnovna hrana. Jedna ptica
moe dnevno da pojede ak i do 250 pela. Najveu tetu mogu da
naprave pred jesenju seobu a to je kraj septembra i poetak oktobra.
Poto uvek nadleu pelinjake u jatima (u jatu moe biti i do stotinak
ptica) nije teko izraunati koliko jedna dnevna poseta pelinjaku kota,
a to nije jedan dan nego vie. Ja imam tu sreu da svake godine imam
u veem ili manjem obimu najezdu pelarica. U tih desetak dana pred
njihovu seobu gledam da obavezno budem na pelinjaku i uz upotrebu
petardi i lovake puke sa patronama bez samenog punjenja ipak
uspevam da smanjim broj napada u toku dana.
Napomena: Pelarica spada u zatiene vrste ptica i kao takvu titi je Zakon o lovstvu
(Sl. glasnik R. Srbije br. 101/2005, lan 4 taka 2) i Pravilnik o visini tete za
protivzakonito ulovljenu ili na drugi nain unitenu divlja ((Sl. glasnik R. Srbije br.
60/2006, lan 2, taka 6).
Svim kolegama pelarima koji ele nesto vie da saznaju o ovoj ptici preporuujem
odlian tekst u asopisu Pelar br.10 iz 2004. godine.
* Detlii i une po pravilu mogu priiniti tetu na pelinjaku u kasnijem jesenje-
zimskom periodu. S obzirom na jak kljun vrlo lako mogu da naprave rupu na konici
kroz koju e lepljivim jezikom hvatati pelu jednu po jednu. Spas od ovih takoe
zakonom zatienih ptica je u postavljanju raznih plailica, redovnom obilasku
pelinjaka kao i upotrebi nekih pirotehnikih sredstava (petarde).
* Takoe u skladu jesenjih radova spada i provera ispravnosti ograde na pelinjaku.
Pored apsolutne higijene (uredno pokoen pelinjak), lino smatram da je potrebno ograditi adekvatnim
materijalom pelinjak i s vremena na vreme proveriti ispravnost ice, stubova, talpi Ako je neki od stubova
(obino drveni) zreo za zamenu sada je upravo vreme da se zameni a ica na ogradi kao i mrea zategne.
Samo ispravna ograda moe da zatiti pele u toku zimovanja od upada domae stoke, a takoe i nekih divljih
ivotinja (zec, lisica a negde i medved). Na kraju, propisno ograen pelinjak sa uredno pokoenom travom,
ofarbanim konicama i dobrim i stabilnim postoljima izgleda vizuelno jo lepe i
atraktivnije.
Oktobar je mesec sa mnogobrojnim pelarskim manifestacijama. Treba im
prisustvovati ili uestvovati u njima. Takoe mnoga drutva pelara poinju sa
jesenje-zimskim ciklusom predavanja. Po mogustvu treba ii na predavanja,
itati strunu pelarsku literaturu, pa ako je sve u najboljem redu ostaje nam da
uz lepu romansu Jesen stie, dunjo moja poelimo naim pelama tihu i
blagu jesen i miran i spokojan zimski san.