Daglas Pre ston & Lin koln ajld

MRTVA PRI RODA

S VRANAMA
Sa en gle skog pre veo
Ne manja Jo vanovr
Naziv ori gi nala:
Do u glas Pre ston & Lin koln Child
Still Life With Cro ws
s o l a r i s
Novi Sad, 2005.
SADRAJ
JEDAN
DVA
TRI
ETI RI
PET
EST
SEDAM
OSAM
DEVET
DESET
JEDANAEST
DVANAEST
TRI NAEST
ETRNAEST
PETNAEST
ESNAEST
SEDAM NAEST
OSAM NAEST
DEVETNAEST
DVADESET
DVADESET I JEDAN
DVADESET I DVA
DVADESET I TRI
DVADESET I ETI RI
DVADESET I PET
DVADESET I EST
DVADESET I SEDAM
DVADESET I OSAM
DVADESET I DEVET
TRI DESET
TRI DESET I JEDAN
TRI DESET I DVA
TRI DESET I TRI
TRI DESET I ETI RI
TRI DESET I PET
TRI DESET I EST
TRI DESET I SEDAM
TRI DESET I OSAM
TRI DESET I DEVET
ETRDESET
ETRDESET I JEDAN
ETRDESET I DVA
ETRDESET I TRI
ETRDESET I ETI RI
ETRDESET I PET
ETRDESET I EST
ETRDESET I SEDAM
ETRDESET I OSAM
ETRDESET I DEVET
PEDESET
PEDESET I JEDAN
PEDESET I DVA
PEDESET I TRI
PEDESET I ETI RI
PEDESET I PET
PEDESET I EST
PEDESET I SEDAM
PEDESET I OSAM
PEDESET I DEVET
EZDESET
EZDESET I JEDAN
EZDESET I DVA
EZDESET I TRI
EZDESET I ETI RI
EZDESET I PET
EZDESET I EST
EZDESET I SEDAM
EZDESET I OSAM
EZDESET I DEVET
SEDAM DESET
SEDAM DESET I JEDAN
SEDAM DESET I DVA
SEDAM DESET I TRI
SEDAM DESET I ETI RI
SEDAM DESET I PET
SEDAM DESET I EST
SEDAM DESET I SEDAM
SEDAM DESET I OSAM
SEDAM DESET I DEVET
OSAM DESET
EPI LOG
1
2
3
PRI ZNANJA
erci Ve ro ni ki.
Lin koln Cajld
Mari ju Spe ci ju.
Daglas Pre ston
M
JEDAN
edi sin Krik, Kan zas. Rani av gust. Zalazak sun ca.
Prostrano more utog kukuruza prua se ispod tmurnog neba
od horizonta do horizonta. Kada se vetar podigne, kukuruz se
mekolji i uka kao da je iv, a kada vetar prestane, kukuruz se ponovo
utia. Talas vreline ulazi u treu nedelju i beivotni vazduh lebdi nad
ku ku ru zom po put tre pe rave zave se.
Jedan drum proseca put kroz kukuruz sa severa na jug; drugi sa
istoka na zapad. Na mestu gde se dva druma ukrtaju lei grad. Sumorne
sive zgrade zbijene oko raskra du oba puta postepeno se proreuju u
pojedinane kue, zatim prelaze u ratrkane farme, pa u nita. Sa
severozapada tee potok oivien razbaruenim drveem, lenjo vijuga kroz
gradi i nestaje na jugoistoku. To je jedina krivudava stvar u ovom
pejzau pravih linija. Na severoistoku se uzdie grupica humki, okruena
drve em.
Juno od grada stoji dinovska klanica, izgubljena u kukuruzu,
metalnih stranica uglaanih godinama olujne praine. Blagi miris krvi i
sredstava za dezinfekciju prua se od fabrike prema jugu, noen
spazmatinim vazdunim strujama. Iza nje, tik iza horizonta, stoje tri
ogrom na si lo sa za ito, po put bro da vi so kih katarki iz gu blje nog na moru.
Temperatura je tano etrdeset stepeni. Munje neujno trepere u dnu
severnog horizonta. Kukuruz je preko dva metra visok i stabljike su
naikane de be lim kli po vi ma. Berba je kroz dve ne de lje.
Sumrak prekriva predeo. Narandasto nebo se preliva u crveno. U
gradu se pali ai ca sve tilj ki.
Crno-bela policijska patrolna kola prolaze glavnom ulicom, kreui se
ka jugu prema velikom nitavilu kukuruza, dok im farovi probijaju
pomrinu koja se sputa. Nekoliko kilometara ispred vozila, jato leinara
lagano krui iznad kukuruza na termalnoj struji. Spuste se, pa se opet
podignu, beskrajno kruei, neodluno se tako podiui i sputajui u
pravil nim vre men skim raz maci ma.
erif Dent Hejzen je petljao po komandnoj ploi i psovao mlak vazduh
koji je kuljao iz ventilacionih otvora. Stavio je ruku na proreze, ali
vazduh nije postao hladniji: klima-ureaj je konano crkao. Promrmljao
je jo jednu kletvu i otvorio prozor, izbacujui napolje opuak. Vazduh
kao iz pei pokuljao je unutra i automobil se ispuni mirisom poznog leta
u Kanzasu: zemlja, stabljike kukuruza. Mogao je da vidi kako se leinari
kruei uzdiu i poniru, iznad nestajue mrlje zalaska sunca na
horizontu. Kakve ogavne ptiurine, pomisli Hejzen i baci pogled na
vinesterku koja je leala na susednom seditu. Uz malo sree, prii e
do volj no bli zu da po alje dve ili tri na onaj svet.
Usporio je i jo jednom bacio pogled na tamne oblike koji su se
ocrtavali na nebu. Do avola, zato nijedna od njih ne slee? Siavi sa
glavnog druma, poterao je automobil jednom od mnogobrojnih
razrovanih blatnjavih staza koje su prosecale put kroz hiljade kvadratnih
kilometara kukuruza koji su okruivali Medisin Krik. Napredovao je
dalje, ne skidajui pogled sa neba, dok se ptice nisu nale skoro tano
iz nad nje ga. Ko li ma se vie nije mo glo. Dalje e mo rati pe i ce.
Izbacio je menja iz brzine i ukljuio stop-svetla, vie iz navike nego iz
potrebe. Izvukao se iz auta i zastao na trenutak pred bedemom od
kukuruza, prelazei grubom rukom po neobrijanoj bradi. Redovi su ili u
dugom pravcu i bie zajebano provlaiti se kroz njih. Osetio je umor ve
pri samoj pomisli na probijanje kroz sav taj kukuruz i na trenutak je
pomislio da okrene auto i vrati se u grad. Ali bilo je ve prekasno za to:
poziv iz komiluka ve je prijavljen. Matora Vilma Lauri nije imala nita
pametnije da radi nego da gleda kroz prozor i prijavljuje lokacije mrtvih
ivotinja. Ali ovo je bio njegov poslednji poziv za danas, a nekoliko
dodatnih asova petkom uvee barem mu je garantovalo dugo, lenjo,
pi jano ne delj no pe canje na je ze ru Hamil ton.
Hejzen upali jo jednu cigaretu, zakalja se i poea, posmatrajui
suve redove kukuruza. Pitao se da li je re o neijoj kravi koja je zalutala
u kukuruz i sada lei mrtva od naduvenosti i pohlepe. Otkada je traenje
mrtve stoke spadalo u erifov posao? Ali ve je znao odgovor: otkako je
stoni inspektor otiao u penziju. Nije bilo nikog da zauzme njegovo
mesto, a ni potrebe za tim. Svake godine je bilo sve manje porodinih
farmi, stoke i ljudi. Veina ljudi je drala krave i konje iz iste nostalgije.
i tav okrug je oti ao do avo la.
Shvativi da je dovoljno odlagao posao, Hejzen uzdahnu, namesti svoj
zveckavi slubeni pojas, izvue baterijsku lampu iz futrole, stavi
samari cu na rame i zapu ti se kroz ku ku ruz.
Uprkos kasnom satu, vazduh je i dalje bio zaguljiv. Zrak svetla iz
baterijske lampe probijao se izmeu stabljika kukuruza, koje su se
pruale pred njim poput beskonanih redova zatvorskih reetaka.
Nozdrve su mu se ispunile mirisom suvih stabljika, tim neobinim
mirisom re, toliko poznatim da je predstavljao deo njegovog bia. Pod
stopalima je mrvio suve grudve zemlje, podiui prainu. Prolee je bilo
vlano i letnje sunce je dobroudno sijalo sve do pre nekoliko nedelja,
kada je stigao talas vreline. Stabljike su bile najvie otkako je Hejzen
pamtio, dostizale su tridesetak centimetara iznad njegove glave.
Neverovatno koliko brzo se crna zemlja, u odsustvu kie, pretvarala u
prainu. Jednom je kao mali utrao u njivu da pobegne od svog starijeg
brata i zalutao je. Na dva sata. Dezorijentacija koju je tada osetio sada se
vratila. Vazduh je bio zarobljen izmeu redova kukuruza: topao,
smrdljiv, svrbljiv.
Hejzen povue dim cigarete i nastavi dalje, nervozno otkidajui
debele klipove. Polje je pripadalo Basvel Agrikonu iz Atlante i erifa nije
bilo briga da li e izgubiti nekoliko stabljika zbog njegovog nepaljivog
prolaska. Za dve nedelje, Agrikonovi ogromni kombajni e se pojaviti na
horizontu da oberu kukuruz. Svakim prolaskom pretvarae pola tuceta
redova u zrnevlje koje e se slivati niz levak u prikolicu. Kukuruz e biti
smeten u jedan od dinovskih itnih silosa, tik iza severnog horizonta, i
odatle e biti razvezen eleznicom od Nebraske do Misurija, da nestane u
gubicama bezumne kastrirane stoke, koja e zatim biti pretvorena u
velike debele zaobljene nicle za bogate upke u Njujorku i Tokiju. Ili je
moda ovo bilo jedno od onih gasoholnih polja, iji kukuruz nije sluio za
ishranu ljudi, pa ak ni stoke, ve za sagorevanje u automobilskim
mo to ri ma. Kakav svet.
Hejzen je krio sebi put, red za redom. Ve mu je curilo iz nosa. Bacio
je opuak cigarete, da bi shvatio da ga je verovatno prvo trebalo ugasiti.
Ma nek ide do avola. Da izgori hiljadu hektara prokletog kukuruza,
Basvel Agrikon verovatno ne bi ni primetio. Trebali bi da se sami staraju
o svojim poljima, da sami skupljaju mrtve ivotinje. Guzonje verovatno u
i tavom svom i vo tu nisu kro i le u pravo po lje ku ku ru za.
Poput skoro svih ostalih u Medisin Kriku, Hejzen je poticao iz
porodice bivih poljoprivrednika. Svi su prodali svoju zemlju
kompanijama kao to je Basvel Agrikon. Stanovnitvo Medisin Krika je
ve vie od pola veka u opadanju i velika industrijska polja kukuruza sada
su naikana naputenim kuama, iji su prazni prozorski okviri poput
mrtvih oiju zurili u ustalasanu letinu. Ali Hejzen je ostao. Ne zato to
mu se Medisin Krik naroito sviao; svialo mu se da nosi uniformu i
bude potovan. Voleo je gradi zato to ga je poznavao, svaku osobu,
svaki mrani ugao i svaku neprijatnu tajnu. Stvar je bila u tome da nije
mogao da zamisli sebe nigde drugde. Bio je deo Medisin Krika koliko je i
Me di sin Krik bio deo nje ga.
Iznenada se zaustavio. Preao je baterijskom lampom preko stabljika
pred sobom. Vazduh ispunjen prainom sada je nosio jo jedan miris:
zadah trulei. Podigao je pogled. Leinari su sada bili visoko, tano iznad
njegove glave. Jo pedesetak metara i bie tamo. Vazduh je bio
nepomian, a tiina potpuna. Skinuo je samaricu sa ramena i oprezno
nastavio.
Miris raspadanja lebdeo je izmeu redova, svakog trenutka sve slai.
Hejzen je sada mogao da vidi istinu meu kukuruzom, proplanak pravo
is pred sebe. udno. Nebo je iz ve lo svoj vatre ni po zdrav i zamrai lo se.
erif podie puku, otkoi je palcem i probi se kroz poslednje redove
kukuruza na istinu. Na trenutak se osvrnu u divljoj neverici. A tada je,
pri lino iz ne nadno, shvatio ta vidi pred so bom.
Puka je opalila kada je pala na zemlju i sama je prozujala kraj
Hej ze no vog uha. Ali e rif je dva da je to pri me tio.
D
DVA
va sata kasnije, erif Dent Hejzen je opet stajao na priblino
istom mestu. Kukuruzno polje je sada bilo pretvoreno u
dinovsko mesto zloina. Proplanak je bio okruen portabl
reflektorima koji su obasjavali prizor otrim belim svetlom, a negde u
kukuruzu reao je generator. Dravni policajci su buldoerom probili
prilazni put do istine i sada se skoro tuce policijskih automobila,
kombija, ambulantnih kola i drugih vozila guralo na instant parkiralitu
izravnanom meu kukuruzima. Dva fotografa su radila svoj posao,
uznemiravajui no blicevima, dok je usamljeni sakuplja dokaza uao u
bli zi ni, pre bi ru i pin ce tom po ze mlji.
Hejzen je zurio u rtvu sa muninom u stomaku. Ovo je bilo prvo
ubistvo u Medisin Kriku u njegovom ivotu. Poslednje ubistvo se desilo
za vreme prohibicije, kada je Roker Mening ustreljen kraj reke dok je
kupovao tovar domae brlje to je bilo, recimo, 1931. Njegov deda je
vodio sluaj i uhapsio ubicu. Ali to nije bilo ni nalik ovome. Ovo je bilo
ne to sasvim dru go. Ovo je bilo je be no lu di lo.
Hejzen je okrenuo lea leu i zagledao se prema improvizovanom
putu kroz kukuruz, proseenom da policajcima utedi etnju od pola
kilometra. Postojala je velika verovatnoa da je put unitio dokaze. Pitao
se da li je to bila standardna procedura i da li su uopte imali proceduru
za ovakve situacije. Sva aktivnost je delovala ad hoc, kao da su dravni
policajci bili toliko okirani zloinom da su usput smiljali ta bi trebalo
da rade.
erif Hejzen nije naroito cenio dravnu policiju. Kad bolje razmisli,
oni su bili samo go mi la uo brae nih idi o ta u iz glan canim i zmama. Ipak je
saoseao sa njima. Niko od njih nije bio spreman za ovo. Upalio je novi
kamel opukom i podsetio sebe da ovo u stvari nije bilo njego vo prvo
ubistvo. Ovo uopte nije bio njegov sluaj. Moda je pronaao telo, ali se
ono nalazilo izvan gradske oblasti i stoga van njegove nadlenosti. Ovo je
bila stvar drav ne po li ci je i zahvalio je bogu na tome.
erife Hejzen? Krupni kapetan kanzake policije u blistavim crnim
i zmama pri ao mu je gaze i po patrlj ci ma stablji ka, is pru e ne ruke i usta
zategnutih u neto to je trebalo da predstavlja osmeh. Hejzen je
pri hvatio ruku i pro tre sao je, iz nervi ran o ve ko vom vi si nom. To je bio ve
trei put da mu kapetan prua raku. Hejzen se pitao da li pati od loeg
pamenja ili je bio toliko uznemiren da je rakovanje predstavljalo
nervo znu re ak ci ju.
Medicinski istraitelj stie iz Garden Sitija, ree kapetan. Bie ovde
za deset minuta. erif Hejzen zaali to ovoga puta nije poslao Tada.
Rado bi se odrekao nedeljnog pecanja - ak bi ostao trezan - da je mogao
da propusti ovo. Sa druge strane, pomisli on, moda bi ovo bilo previe za
Tada. On je na neki nain jo bio dete.
Imamo posla sa umetnikom, ree policajac odmahujui glavom.
Pravim umet ni kom. Mi sli li da e ovo sti i do Kan zas Siti Stara?
Hejzen mu ne odgovori. Nije razmiljao o tome. Pomisli na svoju
sliku u novinama i shvati da mu se to uopte ne svia. Neko je proao sa
fluoroskopom i zakaio ga u prolazu. Hej, ovde je vea guva nego na
bapti stikom ven anju.
Napunio je plua duvanskim dimom, a zatim je naterao sebe da
ponovo osmotri mesto zloina. inilo mu se da je vano da ga pogleda jo
jednom, pre nego to sve bude pokupljeno, potrpano u vree i odneto.
Pogled mu je etao po prizoru, automatski beleei u seanju svaki jezivi
de talj.
Bilo je nameteno poput scene u predstavi. U srcu kukuruzne njive
napravljena je istina, a slomljene stabljike paljivo su poslagane sa
strane, ostavljajui proplanak od petnaestak metara u preniku,
prekriven grudvama zemlje i patrljcima stabljika. ak i u stravinoj
nestvarnosti ovog trenutka, Hejzen je shvatio da se divi geometrijskoj
preciznosti kojom je krug napravljen. Na jednoj strani istine nalazila se
mala uma zaotrenih tapova duine oko pola metra, zabodenih u
zemlju, surovo zailjenih krajeva uperenih uvis. Tano u sredini istine
nalazio se krug mrtvih vrana nabodenih na koeve, zapravo na
indijanske strele, sa pljosnatim kamenim vrhovima. Bilo je sigurno
nekoliko tuceta ptica, moda i vie, njihove prazne oi su zurile a
klju no vi po kazi vali pre ma sre di tu kru ga.
A u sre di tu kru ga od vrana le alo je telo ene.
Barem je erif Hejzen mislio da je u pitanju ena: njene usne, nos i
ui su ne do stajali.
Le je leao na leima, irom otvorenih usta koja su liila na ulaz u
ruiastu peinu. U plavo ofarbana kosa bila je otkinuta i odneta: odea je
bila iseena u bezbrojne tanke, pravilne, paralelne trake. Sve je odavalo
utisak urednosti. Odnos poloaja tela i glave izgledao je pogrean:
Hejzen je mislio da joj je vrat najverovatnije bio slomljen. Ali na vratu
nije bilo modrica koje bi ukazivale na davljenje. Ako je bio slomljen, to je
urae no jednim snanim trzajem.
Hejzen je zakljuio da se ubistvo desilo negde drugde. Mogao je da
vidi tragove na zemlji koji su vodili skoro do kraja istine i koji su
pokazivali da je telo dovueno ovamo; pratei dalje liniju, primetio je
procep u redovima kukuruza gde su stabljike bile polomljene. Dravna
policija ga nije opazila. Stavie, neki od tragova bili su izbrisani
prolascima policajaca. Okrenuo se prema kapetanu da mu ukae na ovo.
Onda se zaustavio. ta nije bilo u redu? Ovo nije njegov sluaj.
Odgovornost nije njegova. Kada pone da smrdi, vetar e duvati prema
nekom drugom. Onog trenutka kada otvori usta, vetar e promeniti
pravac. Ako kae Kapetane, unitili ste dokaze, za dva meseca e biti
primoran da to ponovi nekoj upini od branioca na klupi za svedoke. Sve
to sada kae isplivae na suenju manijaku koji je uinio ovo. A suenja
e biti. Neko ovako lud ne moe se skri vati dugo.
Udahnuo je oblak jetkog dima. Dri jezik za zubima. Pusti ih da
prave gre ke. Ovo nije tvoj slu aj.
Bacio je opuak i zdrobio ga nogom. Jo jedan automobil paljivo se
probijao prilaznim putem, a svetla farova skakutala su po kukuruzu.
Zaustavio se na improvizovanom parkiralitu i iz njega je izaao ovek u
be lom koji je no sio crnu torbu. Mek hajd, me di cin ski is trai te lj.
erif Hejzen je posmatrao kako se ovek paljivo kree preko
sasuenih grumenova zemlje, ne elei da uprlja cipele. Popriao je sa
kapetanom i zatim je priao telu. Nekoliko trenutaka ga je posmatrao iz
razliitih uglova, a onda je kleknuo i paljivo vezao plastine vree oko
dlano va i sto pala rtve. Nakon toga je iz vadio ne kakav ure aj iz svo je crne
torbe - to je analna sonda, iznenada se setio erif Hejzen. Tada je
medicinski istraitelj uradio neto intimno leu. Izmerio mu je
tem pe ratu ru. Isu se. Kakav po sao.
erif Hejzen je podigao pogled ka mranom nebu, ali leinari su
odav no oti li. Barem su oni znali kada tre ba da odu stanu.
Medicinski istraitelj i bolniari poeli su da pakuju telo za transport.
Policajac je izvlaio strele sa vranama, obeleavao ih i pospremao u
rashlaene ormarie za dokaze. A erif Hejzen je shvatio da mora da se
olaka. Sva ta prokleta kafa. Ali nije bilo samo to u pitanju; kiselina je
poela da mu se podie u stomaku. Nadao se svim srcem da nije opet u
pi tanju ir. Nije e leo da mu po zli pred ovim ti po vi ma.
Osvrnuo se oko sebe, uverio se da ga niko ne posmatra i zamakao u
mrani kukuruz. Poao je niz red, duboko diui, trudei se da odmakne
dovoljno daleko da njegova mokraa ne bude pronaena i obeleena kao
dokaz. Nije morao da ode daleko; ovi policajci nisu pokazivali mnogo
in te re so vanja za bilo ta iz van samog me sta zlo i na.
Zaustavio se tik izvan osvetljenog kruga. amor glasova, prigueno
zujanje generatora i bizama nasilnost mesta zloina su ovde, usred mora
kukuruza, delovali kao neto daleko. Prohujao je povetarac, vie kao
blago kretanje sparnog vazduha, ali se kukuruz oko njega zatalasao i
zautao. Hejzen je za trenutak oklevao, udiui vazduh. Zatim je
otkopao lic, zabrundao i poeo da glasno urinira na suvu zemlju.
Konano je, uz snani glasni trzaj od koga su njegov pitolj, lisice, palica i
klju e vi zae grtali, vratio sve nazad i zakopao se.
Dok se okretao, ugledao je neto pod svetlou reflektora. Zastao je i
osvetlio baterijskom lampom redove kukuruza. Nalazilo se u sledeem
redu. Osmotrio je paljivije. Komad tkanine, zakaen visoko na jednoj od
suvih stabljika. Izgleda da je bio od istog materijala kao odea rtve.
Osve tlio je red u oba sme ra, ali nije ugle dao ni ta vie.
Uspravio se. Ponovo je to radio. Ovo nije bio njegov sluaj. Moda e
im pomenuti ovo; moda e ih pustiti da to sami nau. Ako je uopte bilo
od neke vano sti.
Kapetan mu je priao im se probio nazad na istinu. erife Hejzen,
traio sam vas, ree. Nosio je runi GPS{ 1 } ureaj u jednoj i
topografsku mapu u drugoj ruci, a njegovo lice je imalo mnogo drugaiji
iz raz nego samo par tre nu taka rani je. e sti tam.
Na emu? upi ta Hej zen.
Kapetan je pokazao na GPS ureaj. Sudei po merenjima, nalazimo
se unutar gradskog podruja Medisin Krika. etiri metra unutar
podruja, da budem precizan. to znai da je ovo Va sluaj, erife.
Naravno, ovde smo da pomognemo, ali sluaj je va. eleo bih da budem
prvi koji e vam e sti tati.
Osmeh nuo se i is pru io ruku.
erif Dent Hejzen je ignorisao njegovu ruku. Umesto toga je izvadio
paklu cigareta iz depa, istresao jednu napolje, stavio je izmeu usana i
zapalio. Uvukao je dim i progovorio, a kolutovi dima izali su sa reima.
e ti ri me tra? po no vio je. Isu se Hri ste.
Kape tan je spu stio ruku.
Hejzen poe da pria. rtva je ubijena negde drugde i donesena je
ovamo. Ubica je doao odande kroz kukuruze, vukao ju je poslednjih
desetak metara. Ako nastavite niz red od one polomljene stabljike, nai
ete komad otkinute tkanine. Tkanina odgovara rtvinoj odei, ali je
previe visoko na stabljici, tako da ju je verovatno nosio na leima.
Moda ete nai moje tragove i mesto gde sam se olakao; ne gnjavite se
sa tim. I, zaboga, kapetane, da li su nam potrebni svi ovi ljudi? Ovo je
mesto zloina, a ne parking ispred robne kue. Neka ostanu samo
medicinski istraitelj, fotograf i sakupljai dokaza. Ostali neka se
po vu ku.
e ri fe, tre ba da prati mo pro ce du ru
Moja pro ce du ra je sada i vaa pro ce du ra.
Kape tan pro gu ta kne dlu.
elim da se par proverenih, obuenih policijskih pasa to pre stavi na
trag. I e lim da po zo ve te tim fo ren zi ara iz Do da.
U redu.
I jo jedna stvar.
Koja?
elim da vai momci zaustave sve novinare koji budu dolazili.
Posebno televizijska vozila. Zaokupite im panju dok ne zavrimo
po sao.
Da ih zau stavi mo? Sa ko jim obrazlo e njem?
Podelite im svima kazne zbog prebrze vonje. Vi momci ste dobri u
tome, zar ne?
Kape tan je jo vie ste gao vi li cu. A ako ne budu vo zi li pre brzo?
e rif Hej zen se is ke zi. Vo zi e oni pre brzo. Mo e da se kladi u to.
Z
TRI
amenik erifa Tad Frenklin sedeo je poguren nad svojim stolom,
ispunjavajui hrpe nepoznatih obrazaca i pokuavajui da se
pretvara da uopte ne primeuje neposlunu gomilu televizijskih i
novinskih izvetaa pred velikim prozorom erifove kancelarije Medisin
Krika. Tad je oduvek voleo to to se erifov tab nalazio u bivoj
prodavnici sa izlogom, tako da je mogao da mae prolaznicima, pria sa
prijateljima i prati ta se deava. Ali sada su nedostaci ove kancelarije
iz ne nada po stali oi gledni.
Blistava svetlost jo jednog vrelog avgustovskog izlaska sunca razlila
se ulicama, izduujui senke reporterskih kombija i pozlaujui nesrena
lica izvetaa. Bili su budni itave noi i raspoloenje im se pogoravalo.
Neprekidna reka je ulazila i izlazila iz Mejsinog restorana na drugoj
strani uli ce, ali ih je bez u ku sna hrana i ni la jo nervo zni jim.
Tad Frenklin je pokuao da se usredsredi na papirologiju, ali je
shvatio da nije u stanju da ignorie kuckanje po prozoru, pitanja,
povremene vulgarne povike. Ovo je postajalo neizdrivo. Ako probude
erifa Hejzena, koji je hvatao par trenutaka sna pozadi u eliji, stvari e
postati jo gore. Tad ustade, pokua da nabaci to namrgoeniji izraz i
otvo ri pro zor.
Jo jednom u vas zamo li ti da se udalji te od stakla, re kao je.
Ovo je bilo doekano priguenim horom buntovnih komentara,
upitnim povicima i optim nezadovoljstvom. Tad je po natpisima na
kombijima znao da nisu u pitanju lokalni izvetai: bili su iz Topeke,
Kanzas Sitija, Tulse, Amarila i Denvera. Pa, mogu svi lepo da se vrate kui
i
Tad iza sebe zau lupu vrata i kaalj. Okrenu se i ugleda erifa
Hejzena koji je zevao i eao svoju neurednu bradu, a kosa na jednoj
strani glave trala mu je pod pravim uglom. erif ju je poravnao i
obe ma ru kama natakao e ir.
Tad zatvori prozor. Izvinite erife, ali ovi ljudi jednostavno nee da
odu
erif je zevnuo, bezbrino odmahnuo rukom i okrenuo lea gomili.
Posebno razgnevljeni izveta iz pozadine izrui bujicu uvreda, od kojih
su se ule rei minijaturna seljaina. Hejzen je priao aparatu za kafu i
sipao tenost u olju. Uze gutljaj, napravi grimasu, ispljunu kafu nazad u
o lju, pro i sti grlo, is plju nu i to u o lju a onda sve to lepo vrati u bo kal.
Ho e te li da napravim novu turu? upi ta Tad.
Ne, hvala, Tade, odgovori erif, potapavi zamenika po leima.
Zatim se ponovo okrenu ka gomili sa druge strane stakla. Ovim ljudima
treba neto za vesti u est sati, zar ne? ree. Vreme je za konferenciju za
tam pu.
Konferenciju za tampu? Tad nikada u svom ivotu nije ni bio na
konferenciji za tampu, a kamoli da je znao kako da je odri. Kako se to
radi?
erif Hejzen se nasmeja, nakratko otkrivajui red utih zuba. Izai
emo napolje i odgovarati na pitanja. Priao je starim staklenim
vrati ma, ot klju ao ih i pro mo lio glavu napo lje.
Kako ste, naro de?
Na ovo je burno odgo vo re no ne razu mlji vom zbrkom pi tanja.
erif Hejzen je podigao ruku, dlanom okrenutu prema gomili. Jo
uvek je nosio koulju kratkih rukava od prethodne noi i ovaj gest je
otkrio znojavi polumesec koji se sputao na pola puta do njegovog
struka. Bio je nizak, ali graen kao buldog i neto u vezi sa njim je
izazivalo potovanje. Tad je video kako je erif rasklimao zube
osumnjienog skoro dvostruko veeg od njega. Nikad se nemoj kaiti sa
nekim ni im od metar i sedam deset, re kao je u sebi. Go mi la se uti ala.
erif spusti ruku. Moj zamenik, Tad Frenklin i ja emo dati izjavu i
odgovoriti na pitanja. Hajde da se ponaamo kao civilizovani ljudi. ta
kae te na to?
Gomila se promekoljila. Upaljeni su reflektori i isprueni mikrofoni;
ulo se kljo canje dik tafo na i zu janje kame ra.
Tad, po nu di ovim lju di ma malo sve e kafe.
Tad po gle da Hej ze na. Hej zen mu namignu.
Tad je zgrabio bokal, zavirio u njega i ustro ga promukao. Zatim je
posegnuo za hrpom plastinih aa, izaao napolje i poeo da deli kafu.
Po ne ko je uzeo gu tljaj ili je kri om omi ri sao napi tak.
Ispijte! Hejzen je dobroduno uzviknuo. Neka niko ne kae da mi u
Me di sin Kri ku ni smo do bri do mai ni!
Nastalo je opte komeanje, jo otpijanja, poneko prikriveno
is pi ti vanje sadri ne ae. i ni lo se da je kafa umi ri la, ako ne i slo mi la duh
grupe. Iako je tek svanulo, vruina je ve bila estoka. Nije bilo mesta da
se spuste ae, ni kante za smee u koje bi ih bacili. Na znaku ispred
vrata erifove kancelarije pisalo je: ZABRANJENO BACANJE SMEA:
KAZNA 100$.
Hejzen je namestio eir i iskoraio na plonik. Osvrnuo se oko sebe i
isturio grudi prema gomili, dok su kamere zujale. Obratio se
okupljenima. Suvim policijskim renikom opisao je otkrie tela; opisao je
istinu, telo i ptice. Sve je to bilo vrlo slikovito, ali je erif uspeo da odri
prisebnost, tu i tamo ubacujui narodski komentar na nain koji je
neutralisao veinu groznih detalja. Tada je zapanjilo koliko je njegov ef
umeo da bude opu ten, ak i arman tan, kada je to e leo.
Zavrio je u roku od dva minuta. Nakon Hejzenovog govora usledila je
bu ji ca pi tanja.
Jedan po jedan; podignite ruke, ree erif. Kao u koli. Ko bude
vikao bie poslednji. Vi prvi. Pokazao je na spektakularno debelog
re porte ra.
Imate li trago va ili osum nji e nih?
Ispitujemo neke veoma zanimljive podatke. Ne mogu vam rei nita
vie od toga.
Tad ga iznenaeno pogleda. Koje podatke? Jo uvek nisu imali
ni ta.
Vi, ree Hej zen, po kazu ju i na sle de eg.
Da li je rtva odav de?
Ne. Radimo na identifikaciji, ali nije odavde. Znam sve iz ovih
kraje va i mogu vam to garan to vati.
Znate li kako je ena ubi je na?
Nadamo se da e nam to rei medicinski istraitelj. Telo je poslato u
Garden Siti. Kada do bi je mo re zul tate au topsi je, vi ete prvi saznati.
Glavnom ulicom je projurio jutarnji autobus na putu za Amarilo i uz
kripu konica zaustavio se ispred Mejsinog restorana. Tad je bio
iznenaen: autobus se skoro nikad nije zaustavljao. Ko je jo dolazio ili
odlazio iz Medisin Krika u Kanzasu? Moda je u pitanju bilo jo
no vi nara, pre vi e krtih da bi do li sopstve nim pre vo zom.
Go spo o, vi tamo. Vae pi tanje?
ilava crvenokosa ena uperila je mikrofon prema Hejzenu. Koje
po li cij ske organi zaci je ue stvu ju u ovo me?
Dravna policija je bila od velike pomoi, ali poto je telo pronaeno
u Me di sin Kri ku, slu aj je na.
FBI?
FBI se ne mea u lokalne sluajeve ubistva i ne oekujemo da e se
zainteresovati za ovo. Aktivirali smo znaajne policijske resurse na ovom
sluaju, ukljuujui specijalnu kriminalistiku laboratoriju i Odeljenje za
ubistva u Dod Sitiju. Ljudi su proveli itavu no na mestu zloina.
Nemojte misliti da emo Tad i ja pokuati da sami ovo reimo. Mi smo
dobri u vikanju i vikaemo dovoljno glasno kako bismo dobili sve to
nam je potrebno da bismo reili ovaj sluaj, i to brzo. Nasmejao se i
namignuo.
ulo se tutnjanje dok je autobus kretao u kovitlacu praine i
benzinskih isparenja. Zvuk je privremeno nadjaao konferenciju za
tampu. Kada se oblak raistio, otkrio je usamljenu figuru, koja je
stajala na ploniku sa malim konim koferom pored sebe. Bio je visok i
mrav, obuen u pogrebnu crninu i na jutarnjem svetlu bacao je senku
koja se pru ala pre ko pola Me di sin Kri ka.
Tad je bacio po gled pre ma e ri fu i pri me tio da je i on vi deo o ve ka.
o vek ih je po smatrao sa dru ge strane uli ce.
Hejzen se prenu. Sledee pitanje, ree otro. Smiti? Pokaza ka
izboranom licu Ludviga Smita, vlasnika-izvetaa Kraj Kaunti Kurira,
lo kal nih no vi na.
Postoji li objanjenje za neobinu postavku? Imate li teoriju o
po lo aju tela i ostalog pri bo ra?
Pri bo ra?
Aha. Znate, stvari koje su bile oko lo.
Jo uvek ne.
Da li je mo da u pi tanju neka vrsta satani stikog obre da?
Tad je nesvesno bacio pogled na drugu stranu ulice. Prilika odevena u
crno podigla je svoju torbu, ali je jo uvek nepomino stajala na istom
me stu.
Tad zatim vide kako ovek u crnom zakorauje na ulicu, nonalantno
im prilazei. Ko bi to mogao biti? Sigurno nije liio na novinara, policajca
ili putujueg trgovca. U stvari, Tadu je najvie liio na ubicu. Moda ba
nji ho vog ubi cu.
Primetio je da je i erif zurio u njega, pa ak se i nekoliko
predstav ni ka tam pe okre nu lo.
Hejzen je izlovio paklu cigareta iz depa koulje. Nastavio je da
govori. Bilo da je u pitanju obred, ili ludak, ili ta ve, elim samo da
naglasim - i Smiti, ovo e biti vano tvojim itaocima - da imamo posla sa
ne kim ko nije iz grada, pa mo da ak ni iz drave.
Hejzenov glas je zadrhtao kada se prilika u crnom zaustavila na ivici
gomile. Temperatura je ve prela trideset stepeni, a ovek je bio obuen
u crno vuneno odelo, utirkanu belu koulju i svilenu kravatu iji mu je
vor bio vrsto stegnut oko vrata. Pa ipak, delovao je svee, hladan kao
krastavac. Pogled njegovih srebrnastih oiju bio je poput strele uperen u
Hej ze na.
Nastao je muk.
Prilika u crnom je progovorila. Ton nije bio glasan, ali se inilo da na
neki nain gospodari gomilom. Ni na emu zasnovana pretpostavka,
re kla je pri li ka.
Zavladala je ti i na.
Hejzen je polako otvorio paklu, istresao cigaretu i stavio je u usta.
Nije re kao ni ta.
Tad je zurio u oveka. Delovao je strano mravo - njegova koa kao
da je bila providna, a plavo-sive oi toliko blede da se inilo da svetle -
kao hodajui le, vampir koji je tek ustao iz groba. Ako nije bio ivi
mrtvac, mogao je lako biti i pogrebnik: kako god bilo, definitivno je
aso ci rao na smrt. Tad ose ti da mu je ne pri jat no.
Upalivi cigaretu, Hejzen je konano progovorio. Ne seam se da sam
vas pi tao za mi lje nje, go spo di ne.
ovek je proao kroz gomilu koja ga je propustila u tiini i zaustavio
se na tri metra od erifa. Ponovo je progovorio milozvunim akcentom
najdubljeg Juga. Ubica deluje u mranoj noi bez meseca. Pojavljuje se i
nestaje bez traga. Jeste li stvarno toliko sigurni, erife Hejzen, da nije iz
Me di sin Kri ka?
Hejzen je duboko povukao dim, ispustio oblak plave izmaglice u
prav cu ne po znatog do ljaka. A ot kud to da ste vi to li ki strunjak?
To je pitanje na koje u najbolje odgovoriti u vaoj kancelariji,
erife. ovek je ispruio ruku, pokazujui da bi erif i Tad trebali da uu
u svo je pro sto ri je.
Kog ste avola vi da me pozivate u moju kancelariju? ree Hejzen,
gu be i iv ce.
ovek ga je blago pogledao i odgovorio mu istim tihim, medenim
glasom. Mogu li da vam predloim, erife Hejzen, da vam na to
podjednako izvanredno pitanje odgovorim nasamo? Hou rei, za vae
do bro.
Pre nego to je erif Hejzen stigao da odgovori, ovek se obratio
izvetaima. Sa aljenjem vas moram obavestiti da je ova konferencija za
tam pu zavre na.
Na Tadovo potpuno zaprepatenje, oni se okrenue i poee da se
razi laze.

ETIRI
erif se smestio za svoj izubijani sto od formike. Tad je seo u svoju
stolicu, obuzet iekivanjem. Stranac u crnom spustio je svoju
torbu kraj vrata i erif mu je ponudio tvrdu drvenu stolicu za
posetioce, za koju je tvrdio da moe da slomi svakog osumnjienog za pet
minuta. ovek se smesti u nju jednim glatkim, elegantnim pokretom,
pre baci jednu nogu pre ko dru ge, zavali se i po gle da e ri fa.
Do ne si naem go stu o lju kafe, ree Hej zen, blago se osme hu ju i.
U bo kalu je bilo kafe za pola o lje, koja je brzo do ne ta.
ovek je prihvati, osmotri, spusti na sto i osmehnu se. Veoma ste
lju bazni, ali radi je bih aj. Ze le ni aj.
Tad se zapi tao da li je o vek ne kakav u dak, ili mo da pe der.
Hejzen proisti grlo, namrti se i promekolji svoje zdepasto telo. U
redu, go spo di ne, bo lje bi vam bilo da imate ta da kae te.
ovek je oputenim pokretom izvadio koni novanik iz depa sakoa i
pustio da se otvori. Hejzen se nagnuo napred, zagledao ga i zavalio se u
sto li cu uz uz dah.
FBI. Sranje. Trebalo je da znam. Bacio je pogled prema Tadu. Sada
igramo sa ve li kim mom ci ma.
Da, gospodine, ree Tad. Iako nikada pre nije sreo agenta FBI, ovaj
tip je izgledao upravo suprotno od onoga kako je zamiljao da agenti FBI
iz gle daju.
U redu, go spo di ne
Spe ci jal ni agent Pen dergast.
Pendergast. Pendergast. Loe pamtim imena. Hejzen upali jo
jednu cigaretu i snano povue dim. Ovde ste zbog ovog ubistva sa
vranama? Rei su izale u oblaku dima.
Da.
I to je zvanino?
Ne.
Znai samo ste vi tu.
Za sada.
Iz koje ste kan ce lari je?
Tehniki gledano, pripadam njuorleankoj kancelariji. Ali radim pod
spe ci jal nim uslo vi ma, da se tako iz razim. Pri jat no se nasme io.
Hej zen je zarok tao. Ko li ko dugo ete ostati?
Do zavret ka.
Do zavret ka ega, zapi tao se Tad.
Pendergast uperi svoje blede oi prema Tadu i nasmei se. Svog
odmo ra. Tad je ostao bez rei. Da li mu je ovaj tip i tao mi sli?
Vaeg od mo ra? Hejzen se ponovo promekoljio. Pendergaste, ovo
nije po propisima. Bie mi potrebna neka vrsta zvanine potvrde od
lo kal ne kan ce lari je. Ovo nije odmarali te za Kvan ti ko.
Nastupila je tiina. Prekide je ovek po imenu Pendergast. Sigurno
me ne e li te ovde u zvaninoj funk ci ji, e ri fe Hej zen?
Kada je to doekano tiinom, Pendergast ljubazno nastavi. Neu se
meati u vau istragu. Delovau nezavisno. Redovno u se konsultovati
sa vama i deliu sa vama informacije kada to bude potrebno. Svako,
hapenje e biti vae. Ne traim niti u prihvatiti zasluge. Sve to traim
je uo bi aje na saradnja iz me u po li cij skih slu bi.
erif Hejzen se namrti, poea i ponovo namrti. to se tie
hapenja, da budem iskren, ba me zabole kome e pripasti zasluge.
Samo e lim da uhvatim kuki nog sina.
Pen dergast klim nu glavom sa odo bravanjem.
Hejzen povue dim, izbaci ga i povue jo jedan. Razmiljao je. U
redu, Pendergaste, moete provesti svoj odmor ovde. Samo budite
ne u padlji vi i ne moj te pri ati sa no vi nari ma.
Pri rodno.
Gde ste odse li?
Nadao sam se da ete me vi po save to vati.
erif se zakikotao. Ima samo jedno mesto u gradu, a to je kua
Krausovih. Krausove peine. Proli ste ih u dolasku, velika stara kua
meu kukuruzima, oko kilometar zapadno od grada. Stara Vinifred
Kraus iznajmljuje sobe na gornjem spratu. Dodue, nema mnogo
muterija ovih dana. I nagovorie vas da obiete njenu peinu.
Ve ro vat no ete biti prvi po se ti lac ove go di ne.
Hvala vam, ree Pen dergast, ustaju i i po di u i torbu.
Hej ze no ve oi su ga prati le. Imate li auto?
Ne.
e ri fo va usna se je dva pri met no po vi la. Odbaci u vas.
Ui vam u et nji.
Jeste li sigurni? Napolju je skoro etrdeset stepeni. A to vae odelo
ne bih ba nazvao pri kladnim za ove kraje ve. Hej zen se sada ce rio.
Da li je stvarno toliko toplo? Agent FBI se okrenu i posegnu za
kvakom, ali Hej zen je imao jo jedno pi tanje.
Kako ste tako brzo saznali za ubi stvo?
Pendergast je zastao. Imam nekog u Birou ko prati pozive i
elektronsku potu lokalnih policijskih snaga. Kad god iskrsne zloin
odreene vrste, odmah me obaveste. Ali, kao to sam rekao, ovde sam iz
linih razloga, poto sam nedavno zavrio prilino napornu istragu na
istoku. Jednostavno sam zaintrigiran prilino, hm, neobinom prirodom
ovog slu aja.
Neto u nainu na koji je ovek rekao neobinom najeilo je dlake
na Tado vom vratu.
A o kakvoj odreenoj vrsti govorimo ovde? Sarkazam se polako
vraao u e ri fov glas.
Se rij ska ubi stva.
udno, ovde vi dim samo jedno ubi stvo.
Prilika se polako okrenula. Njegove hladne sive oi se zaustavie na
e ri fu Hej ze nu. Ve o ma ti him glasom pro mrmlja: Za sada.
V
PET
inifred Kraus je prekinula sa heklanjem da bi osmotrila veoma
udan prizor pod svojim prozorom. Pomalo se uplaila. Sredinom
druma je hodao visoki ovek u crnom, koji je nosio kono
kofere. Bio je udaljen nekoliko stotina metara, ali Vinifred Kraus je
imala otre oi i mogla je da vidi da je liio na avet, mravu i bestelesnu,
na blistavom letnjem suncu. Uplaila se zato to se setila da joj je, pre
mnogo godina kada je bila mala, otac priao da e smrt ovako doi; da e
se to desiti kada najmanje bude oekivala; samo e doetati putem,
popeti uz stepenice i pokucati na vrata. ovek u crnom. A kada bude
po gle dala pre ma nje go vim sto pali ma, ume sto ci pe la e vi de ti ko pi ta i tada
e osetiti miris sumpora i paljevine i to e biti to, a zatim e, vritei, biti
odvu e na u pakao.
ovek je prilazio dugim, staloenim koracima, dok je njegova senka
gutala drum pred sobom. Vinifred Kraus ree sama sebi da ne bude
glupa, da je to bila samo pria i da smrt ionako nije nosila kofere. Ali
zato bi bilo ko bio obuen u crno u ovo doba godine? ak ni pastor
Vilbur nije nosio crno po ovakvoj vruini. A ovaj ovek je nosio crno
odelo, od glave do pete. Da li je neto prodavao? Ali gde mu je onda
automobil? Niko se nije etao Kraj Roudom - niko. Bar ne otkad je ona
bila mala devojica, pre rata, kada su skitnice prolazile u rano prolee na
putu za po lja Kali forni je.
ovek je zastao na mestu gde se njen izrovani i pranjavi prilaz sretao
sa makadamom puta. Pogledao je prema kui, tano prema njenom
prozoru, a Vinifred je instinktivno odloila svoj hekleraj. Sada je
zakoraio na njenu stazu. Prilazio je kui. Stvarno je prilazio kui. A
nje go va kosa bila je tako bela, koa tako ble da, ode lo tako crno
Zaulo se tiho kuckanje zvekira. Vinifredina ruka poletela je prema
usti ma. Da li da otvo ri? Ili mo da da sae ka da on ode? Da li e oti i?
e kala je.
Po no vo se zau lo ku canje, ovo ga puta snani je.
Vinifred se namrtila. Ponaala se kao matora luda. Duboko
udahnuvi, podigla se iz stolice, prela kroz salon do predsoblja,
ot klju ala vrata i mal i ce ih otvo ri la.
Go spo i ce Kraus?
Da?
ovek se ak i poklonio. Da li ste vi gospoica Vinifred Kraus, koja
iznajmljuje smetaj putnicima? I, kako mi je reeno, jedna od najboljih
ku vari ca u oblasti Kraj u Kan zasu?
Ovaj, da. Vinifred Kraus je jo malo otvorila vrata, oduevljena to
vidi lju baznog den tl me na ume sto Ko saa.
Zovem se Pendergast. Pruio je ruku i Vinifred je sledeeg trenutka
pri hvati. Bila je iz ne nau ju e hladna i suva.
Ba ste me pre pali, do laze i tako niz drum. Vie niko ne ide pe i ce.
Do ao sam au to bu som.
Naglo se prisetivi svojih manira, Vinifred irom otvori vrata i
zakorai u stranu. Izvinite, uite. Hoete li malo ledenog aja? Mora da
vam je uasno toplo u tom odelu. Oh, oprostite, da niste imali smrtni
slu aj u po ro di ci?
Le de ni aj bi mi ba pri jao, hvala vam.
Oseajui neobino prijatnu zbunjenost, Vinifred je pourila do
kuhinje, sipala aj u au sa ledom, dodala sveu granicu metvice iz
sak si je na sim su, stavi la au na sre brni po slu av nik i vrati la se.
Iz vo li te, go spo di ne Pen dergast.
Vrlo lju bazno od vas.
Ho e te li se sti?
Seli su u salon. Ljubazni ovek je prekrstio noge i otpio gutljaj aja.
Vinifred je videla da izbliza izgleda mlae neko to joj se na prvi pogled
uinilo: kosa za koju je mislila da je seda u stvari je bila izuzetno plava.
Bio je takoe veoma privlaan i elegantan, emu nisu smetale ni tako
ble de oi i koa.
Iznajmljujem sobe na spratu, objasnila je. Bojim se da biste morali
da de li te ku pati lo, ali tre nut no nema ni ko ga
Uzeu itav sprat. Hoe li pet stotina dolara nedeljno biti
pri hvatlji vo?
Oh, zabo ga.
Prirodno, platiu dodatno za ishranu. Bie mi potreban samo laki
do ru ak i po vre me ni po podnev ni aj i ve e ra.
To je mnogo vie novca nego to obino traim. Ne bi mi bilo pravo
da
ovek se nasmeio. Bojim se da ete otkriti da sam zahtevan
podstanar.
Pa, u tom slu aju
Otpio je gutljaj aja, spustio au na podmeta i nagnuo se napred.
Ne elim da vas okiram, gospoice Kraus, ali treba da vam kaem ko
sam i zato sam ovde. Pitali ste me za smrtni sluaj. U stvari, kao to
verovatno ve znate, desio se jedan. Ja sam specijalni FBI agent i
is trau jem ubi stvo u Me di sin Kri ku. Po kazao joj je znaku.
Ubi stvo!
Niste uli? Na drugoj strani grada, otkriveno je ove noi. Bez sumnje
ete i tati o tome u su tranjim no vi nama.
Oh, zaboga. Vinifred Kraus se oseala oamueno. Ubistvo? U
Me di sin Kri ku?
ao mi je. Da li to menja vae miljenje o tome da me uzmete za
podstanara? Ako je tako, razu me u.
Oh, ne, gospodine Pendergast. Nikako. U stvari, oseau se mnogo
bezbednije ako budete ovde. Ubistvo, kako je to uasno Zadrhtala je.
Ko bi uopte?
Bo jim se da u mo rati da vas razo aram kao izvor in formaci ja o ovom
sluaju. Mogu li sada da pogledam svoje sobe? Nema potrebe da me
prati te gore.
Naravno. Vinifred Kraus se zaneseno nasmeila dok ga je gledala
kako se penje uz stepenice. Kakav ljubazan mladi gospodin, i tako Onda
se setila ubistva. Ustala je i otila do telefona. Moda Deni Parker zna
vie. Po di gla je slu ali cu i okre nu la broj, odmahu ju i glavom.
Posle kratkog obilaska, Pendergast je izabrao najmanju sobu - smetenu
pozadi - i spustio je svoju torbu na veliki krevet. Na komodi se nalazilo
ogledalo na postolju ispred kojeg je stajao lavor od kineskog porcelana i
bokal. Otvorio je najviu fioku, oslobaajui blagi miris ruine vodice i
hrastovine. Fioka je bila postavljena iskrzanim listovima novina iz ranih
1900-tih koje su reklamirale poljoprivrednu opremu. U uglu je stajao
nokir, sa poklopcem postarinski okrenutim naopako. Zidovi su bili
prekriveni tapetama sa viktorijanskom cvetnom arom, sada prilino
izbledelom; pervazi su bili obojeni u zeleno, tavanica je bila od
re zbare nih dasaka, zave se od runo ve ze ne ipke.
Vratio se do kreveta i meko spustio ruku na posteljinu. Bila je
ukraena goblenima rua i boura. Paljivije je osmotrio vez. Runi rad.
Nekome - bez sumnje gospoici Kraus - bila je potrebna barem godina da
to uradi.
Pendergast je ostao nepomian, zurei u goblen, upijajui drevni
vazduh spavae sobe. Zatim je ustao, preao preko kripavog poda do
starog, talasastog pro zorskog stakla i po gle dao je napo lje.
Sa njegove desne strane, malo dalje od kue, Pendergast je mogao da
vidi ofucani niski metalni krov prodavnice suvenira. Iza nje, ispucala
betonska staza sputala se u udubljenje koje je vodilo do pukotine u tlu,
gde je nestajala u pomrini. Na izguljenom natpisu pored prodavnice
su ve ni ra pi salo je:
KRAUSO VE PEI NE
NAJVEA PEI NA U OBLASTI KRAJ, KANZAS
PO ELI TE ELJU U JEZERCETU BESKRAJA
SVI RAJTE NA KRI STALNIM ZVO NI MA
VI DI TE PRO VALI JU BEZ DNA
TURE SVAKOG DANA U 10:00 I 2:00
TURI STI KE GRUPE I AUTO BUSI SU DO BRO DO LI
Isprobao je prozor i otkrio da se otvara sa iznenaujuom lakoom. U
sobu je uao zaguljivi talas vazduha, nosei sa sobom miris praine i
useva. ipkane zavese su se zatalasale. Napolju se do horizonta prualo
ogromno more utog kukuruza, preseeno samo udaljenom linijom
drvea du korita Medisin Krika. Jato vrana podiglo se iz beskrajnog
kukuruza i ponovo zaronilo nadole, gostei se zrelim plodovima. Na
zapadu su se gomilali olujni oblaci. Tiina je bila nepregledna poput
pej zaa.
U hodniku podno stepenica, Vinifred Kraus je vratila slualicu na kuku.
Deni Parker nije bila kod kue. Moda je u gradu, u potrazi za
no vo sti ma. Nazvae je po no vo po sle ruka.
Zapitala se da li da ovom finom oveku, gospodinu Pendergastu,
odnese jo jednu olju aja. Junjaci su bili tako lepo vaspitani; verovala
je da piju mnogo ledenog aja na velikim senovitim verandama. Otila je
u kuhinju, sipala aj i krenula uz stepenice. Ali ne - trebala bi da ga pusti
da se raspakuje na miru. Kako joj to nije palo na pamet? Vesti o ubistvu
su je pot pu no slu di le.
Okrenula se da sie niz stepenice. Ali tada je ponovo zastala. Odozgo
se zauo glas: Pen dergast je ne to go vo rio. Da li se obraao njoj?
Vinifred je nagnula glavu, oslukujui. Kua je na trenutak utonula u
tiinu. Zatim je Pendergast ponovo progovorio i ovog puta je razabrala ta
je re kao.
Odlino, zauo se mi lo zvuni glas. Zai sta odlino.
P
EST
ut je bio prav, koliko je zemljomer iz devetnaestog veka mogao
odoka da proceni, i bio je oivien sa dva nepomina zida od
kukuruza. Specijalni agent Pendergast kretao se usijanim
drumom, a njegove uglaane crne oksfordke - runi rad Dona Loba iz
ulice Sv. Dejmsa u Londonu - ostavljale su niz bledih otisaka na
le plji vom as fal tu.
Pred sobom je video mesto gde su teka vozila skretala u kukuruzno
polje i iz njega, ostavljajui smee tragove i grudve zemlje na putu.
Priavi blie, skrenuo je na grabi prilazni put koji je probijen
bul do e rom do me sta ubi stva. Sto pala su mu to nu la u pranjavu ze mlju.
Na mestu gde se put irio u improvizovano parkiralite stajalo je
vozilo dravne policije, upaljenog motora, a voda iz klima-ureaja
curkala je u prainu. uta traka mesta zloina blokirala je prolaz,
vijugajui oko visokih koeva zakucanih u zemlju. U patrolnim kolima
se deo je po li cajac i i tao knji gu.
Pendergast je priao i zakucao na prozor. ovek se trgao, da bi se
pribrao ve sledeeg trenutka. urno odloivi knjigu, izaao je napolje i
suoio se sa Pendergastom, gurajui paleve u ome za kai. Reka sveeg
vazdu ha po ku ljala je napo lje.
Ko ste, do avola, vi? eleo je da zna. Policajeve ruke bile su
prekrivene finim riim dlakama i koa njegovih izama kripala je kada
bi se po kre nuo.
Pen dergast iz vadi svo ju le gi ti maci ju.
Oh. FBI. Izvi ni te. Po li cajac se osvrnuo oko sebe. Gde vam je auto?
e leo bih da po gle dam me sto zlo i na, odgo vo rio je Pen dergast.
Samo iz vo li te. Mada nije vie ostalo ni ta. Sve je odne se no.
Nema veze. Molim vas, ne dozvolite mi da i dalje troim vae
vre me.
Kako god elite, gospodine. Policajac se sa primetnim olakanjem
vrati u auto i zatvo ri vrata.
Pendergast je proao kraj automobila i oprezno se provukao ispod
ute trake. Preao je poslednjih dvadesetak metara do prvobitnog
proplanka. Tu je zastao, osmatrajui istinu. Bila je prazna, kao to je
policajac rekao: nieg osim praine, zdrobljenih kukuraznih stabljika i
hiljade otisaka stopala. U samom sreditu istine nalazila se ne naroito
ve li ka mrlja.
Pendergast je nekoliko minuta ostao nepomian pod nemilosrdnim
suncem. Samo su mu se oi kretale dok su upijale prizor. Zatim je
posegao u dep svog kaputa i izvadio fotografiju tela in situ, snimljenu
izbliza. Sledea fotografija prikazivala je itav proplanak, probodene ptice
i umu tapova. Pendergast je ustro rekonstruisao originalnu scenu u
svo joj glavi i zadrao je tamo, pro u avaju i je.
etvrt sata je stajao nepomino. Tada je konano vratio fotografije u
dep sakoa i zakoraio napred, usmerivi panju na patrljak stabljike
kukuruza pred sobom. Bila je slomljena, a ne preseena. Nastavivi dalje,
podigao je sledei patrljak, zatim trei i etvrti. Svi su bili slomljeni.
Pendergast se vratio do oboda istine i izabrao stabljiku kukuruza koja je
i dalje stajala uspravno. Kleknuo je dole i zgrabio je pri dnu, ali bez
obzi ra ko li ko se tru dio, nije je mo gao slo mi ti.
Nastavio je da prouava istinu. Nije bilo naroito vano gde je gazio -
sve je ve bilo ispremetano. Napredovao je polako, tu i tamo se saginjui
da bi ispitao neto u meteu kukuruza i praine. S vremena na vreme bi
podigao neto pincetom koju je izvadio iz depa sakoa, prouio i vratio.
Kretao se istinom na ovaj nain skoro itav sat, pognut pod preim
sun cem.
Nije zadrao ni ta.
Konano je stigao do drugog kraja proplanka i zaao meu zbijene
redove kukuruza. Tamo se nalazilo nekoliko komada otcepljene tkanine,
zakaenih za kukuruzne stabljike, i nije bilo teko nai oznake koje su
ukazi vale na njih.
Pendergast je krenuo niz prolaz, ali je naiao na toliko otisaka stopala
i pseih apa da je praenje tragova bilo beznadeno. Izvetaj je navodio
da su dva razliita tima lovakih pasa stavljena na trag, ali da su oba
odbi la da ga prate.
Zastao je u umi kukuruza da iz depa izvadi rolnu sjajnog papira, a
zatim ju je razmotao. Bila je to fotografija koja je prikazivala njivu iz
vazduha, snimljena u neko neodreeno vreme pre zloina. Redovi
kukuruza nisu ili u pravoj liniji, kako se inilo sa zemlje, ve su vijugali
pratei topografiju podruja, stvarajui eliptine staze nalik lavirintu.
Pronaao je red u kojem se nalazio i paljivo ispitao njegovu krivulju.
Zatim se sa tekoom probio u sledei kukuruzni red, a potom u sledei.
Ponovo je prouio vazdunu fotografiju, pratei putanju ovog reda. Ovo je
ve bilo bolje: nastavljao je pravo dugo vremena i zatim se sputao
prema udolini du Medisin Krika, u taki gde se potok okretao natrag
pre ma gradu.
Bio je to, u stvari, je di ni red koji je iz lazio na po tok.
Pendergast je krenuo niz prolaz, udaljavajui se od mesta zloina.
Vruina se spustila meu kukuruze i, u odsustvu vetra, prila je sve oko
sebe. Dok se zemljite postepeno sputalo prema reici, otkrivao se
monotoni pejza kukuruza, koji se pruao do udaljenog horizonta i
pritiskao svojom za tlo zakovanom veliinom. Daleki potok, sa svojim
grupicama razbaruenih, polumrtvih topola, samo je doprinosio utisku
pustoi. Dok je Pendergast hodao, povremeno bi zastajao da ispita
stabljiku kukuruza ili komad zemlje. Pincetom bi podigao neto, a zatim
vratio gde ga je naao.
Kukuruzni red se konano otvorio prema udolini du reice. Kada su
stabljike kukuruza i zemlja ustupile mesto peanoj obali, Pendergast je
zastao i po gle dao nado le.
Ovde, u vrstom pesku, videli su se otisci stopala: bili su neobuveni i
duboko utisnuti. Pendergast se sagnuo i opipao jedan otisak. Bio je to
oti sak sto pala broj e trde set est. Ubi ca je no sio te ko telo.
Pendergast se podigao i ispratio tragove do mesta na kome su ulazili u
potok. Tragovi se nisu nastavljali na drugoj strani. Pregledao je obalu
uz vodno i ni zvodno u po trazi za me stom iz laska i nije naao ni ta.
Ubi ca se udaljio samim ko ri tom po to ka.
Pendergast se vratio do reda kukuruza i poeo da se probija nazad
prema proplanku. Gradi Medisin Krik bio je nalik ostrvcetu u moru:
niko nije mogao da sa lakoom dolazi ili odlazi a da ne bude primeen.
Svako je poznavao svakog. Stotine pari otrih starih oiju zurile su sa
tremova i prozora i posmatrale prolazak automobila. Jedini nain na koji
bi doljak mogao da se neopaeno uvue u grad bilo je kroz more
ku ku ru za - tri de set ki lo me tara do sle de eg grada.
Njegov prvi instinkt bio je potvren; ubica je najverovatnije bio meu
nji ma, ovde, u Me di sin Kri ku.
H
SEDAM
ari Hoh, drugi najbolji prodavac poljoprivredne opreme u
oblasti Kraj, ovih dana je retko kupio autostopere, ali u ovom
sluaju je smatrao da bi trebalo da naini izuzetak. Na kraju
krajeva, gospodin u alosti je tako tuno stajao kraj puta. Hohova majka
pre mi nu la je pre go di nu dana i on je znao kakav je to ose aj.
Zaustavio je svoj ford taurus na ljunku, malo dalje od mukarca, i
blago je trubnuo. Dok je o vek pri lazio, spu stio je pro zor.
Gde ste se zapu ti li, pri jate lju? upi ta Hoh.
U bol ni cu u Garden Si ti ju, ako vam to nije pro blem.
Hari se trgao. Jadan ovek. Okruna mrtvanica nalazila se u
podrumu. Mora da se to upravo desilo. Nikakav problem. Upadajte
unu tra.
Bacio je diskretan pogled dok je njegov saputnik ulazio u auto. Ako ne
bude pazio, sa tako bledom koom e zakaiti opasne opekotine. I sasvim
si gurno nije bio iz ovih kraje va; sa tim ak cen tom, nije bilo an se.
Moje ime je Hoh. Hari Hoh. Pru io je ruku.
Hladna, suva ruka je skliznula u njegovu. Drago mi je to smo se
upo znali. Zo vem se Pen dergast.
Hoh je ekao da uje ime, ali nije ga bilo. Oslobodio je ruku i nagnuo
se da pojaa klima-ureaj. Iz otvora je pokuljao ledeni vazduh. Napolju je
bilo kao u paklu. Ubacio je menja u brzinu i pritisnuo gas, izbijajui
nazad na put i ubrzavaju i.
Dovoljno toplo za vas, Pendergaste? ree Hoh nakon kratke pauze.
Iskre no da vam kaem, go spo di ne Hoh, vru i na mi pri ja.
Da, u redu, ali etrdeset stepeni uz sto posto vlanosti? Hoh se
nasme jao. Mo gli bi ste is pri ti jaje na hau bi au to mo bi la.
Ne sum njam u to.
Nastu pi la je ti i na. u dan mo mak, po mi sli Hoh.
Njegov saputnik nije bio raspoloen za askanje, tako da je Hoh
zautao i vozio dalje. Srebrni taurus je leteo poput strele pravim putem
brzinom od sto etrdeset kilometara na as, ostavljaui za sobom
ustalasani, uzdrhtali kukuruz. Svaki kilometar je izgledao isto, a na ovom
delu puta nikada nije bilo policije. Hari je voleo da brzo vozi na ovim
usamljenim, sporednim putevima. Osim toga, bio je dobro raspoloen:
upravo je prodao kombajn kejs 2388 sa estorednim beraem
kukuruza i dodatnom prikolicom za prosejavanje pleve za 120,000
dolara. To mu je bio trei ove sezone i zaradio mu je put u San Dijego na
vi kend pun cuge i kre sanja gabo ra u Del Mar Bluu. ta e vie.
Drum se na jednom mestu za trenutak proirio i auto je prozujao kraj
grupe ofucanih naputenih kua; red dvospratnih zgrada od cigala,
suvonjavih i bez krovova; i silos za ito ija se gornja polovina naginjala
pre ko ko ro vom zagu e nog e le znikog ko lo se ka.
ta je to? upi ta Pen dergast.
Krejter, Kanzas. Ili bi bolje bilo rei, to je bio Krejter, Kanzas. Pre
tridesetak godina to je bio normalan gradi. Ali je jednostavno presuio,
kao toliko drugih. Uvek se deava na isti nain. Prvo se zatvori kola.
Zatim bakalnica. Onda ode prodavnica poljoprivredne opreme. Poslednja
stvar koju izgubite je potanski broj. Ne, to nije sasvim tano: poslednje
to ode je kafana. To se deava u itavoj oblasti Kraj. Jue, Krejter. Sutra,
De pju. Pre ko su tra, ko zna? Mo da Me di sin Krik.
Sociologija umirueg gradia mora da je prilino sloena, ree
Pen dergast.
Hoh nije bio siguran na ta je Pendergast ciljao i nije se usudio da
odgo vo ri.
Za manje od sat vremena, liftovi za ito Garden Sitija poeli su da se
uzdiu na horizontu poput loptastih oblakodera, dok je sam grad bio
ni zak, pljo snat i ne vi dljiv.balk an d own lo ad. o rg
Ostaviu vas tano ispred bolnice, gospodine Pendergast, ree Hoh.
I znate, ao mi je ko god bio u pitanju. Nadam se da nije bila smrt u
ne vre me.
Dok su stizali pred bolnicu od narandaste cigle, okruenu morem
blistavih automobila, Pendergast odgovori: Vreme je oluja u kojoj smo
svi iz gu blje ni, go spo di ne Hoh.
Hohu je trebalo jo pola sata brze vonje sa sputenim prozorima da
se oslo bo di ose anja jeze.
erif Hejzen je stajao i posmatrao kolica u mrtvanici, obuen u hirurki
mantil koji mu je bio dva broja prevelik i papirni eiri zbog kojeg se
oseao kao idiot. Sa desnog stopala visio je natpis, ali nije morao da ga
proita. Gospoa ila Sveg, dva puta razvedena, bez dece, trideset dve
godine, naselje za kamp-kuice Vispering Medouz broj 40A, Bromid,
Oklaho ma.
Je be no belo sme e.
Leala je na elinom stolu, raseena poput krmenadle, sa organima
uredno poreanim sa strane. Vrh lobanje joj je bio skinut i njen mozak je
leao u oblinjoj iniji. Zadah raspadanja bio je neizdriv: leala je u tom
vrelom Polju kukuruza dobrih dvadeset etiri sata pre nego to je doneta
ovamo. Medicinski istraitelj, bistri mladi bunaste kose po imenu
Mekhajd, naginjao se iznad nje, veselo je seckajui i komadajui i
brbljajui medicinskim argonom u mikrofon koji mu je visio nad
glavom. Daj mu jo pet godina mislio je Hejzen, i nagrizajua kiselina
stvarno sti olju ti e taj ve se li sjaj.
Mekhajd je preao sa njenog torzoa na grlo i poeo je da ga secka
kratkim pokretima desne ruke. Neki od zahvata prouzrokovali su krckavi
zvuk koji se Hejzenu uopte nije sviao. Prekopao je dep u potrazi za
cigaretom, setio se znaka koji je zabranjivao puenje, pa je umesto toga
zgrabio oblinju teglu sa mau od mente, namazao pomalo ispod obe
nozdrve i okrenuo svoje misli neem drugom: Dejn Mensfild u Devoj ka
tu ne moe nita, veeri polke u Diper Elks Lodu, nedelja sa kartonom
piva u drav nom parku Lejk Hamil ton.
Hmm, ree me di cin ski is trai te lj. Vidi ti ovo.
Prijatne misli su nestale istom brzinom kojom su se i pojavile. ta?
upi ta Hej zen.
Kao to sam i sumnjao. Slomljena jezinjaa. Bolje reeno
zdro bljena jeziniaa. Na vratu je bilo veoma malo modrica, a ovo to
po tvru je.
Zadavlje na je?
Ne ba. Vrat je zgrabljen i slomljen jednim zahvatom. Umrla je od
te ke po vre de kime nog stu ba pre nego to je mo gla da se ugu i.
Sec, sec, sec.
Upotrebljena sila bila je ogromna. Pogledajte ovo. Prstenasta
hrskavica je potpuno odvojena i od tiroidne hrskavice i od lamine. Nikad
nisam video nita nalik ovome. Dunik je zdrobljen. Vratni prljenovi su
slo mlje ni na, da vi di mo, e ti ri me sta. Pet me sta.
Ve ru jem vam, dok to re, ree Hej zen, odvraaju i po gled.
Dok tor ga po gle da i nasme i se. Prva au topsi ja, a?
Hej zen je po eo da se nervi ra. Narav no da nije, slagao je.
Teko je navii se, znam. Pogotovo kada ponu malo da se oseaju.
Leto nije do bro vre me za ovo. Ni kako.
Dok se doktor vraao svom poslu, Hejzen je postao svestan neijeg
prisustva iza sebe. Okrenuo se i poskoio: tamo je stajao Pendergast,
stvo riv i se ni ot ku da.ba;lk:a.do:w.nl:o:ad
Doktor je iznenaeno podigao pogled. Gospodine? Izvinite, mi
smo
U redu je, ree Hejzen. On je iz FBI, sarauje sa mnom na sluaju.
Spe ci jal ni agent Pen dergast.
Specijalni agente Pendergaste, ree medicinski istraitelj, sa novom
otrinom u glasu, moete li da se identifikujete na magnetofonskoj
traci? I obucite mantil i rukavice, ako nemate nita protiv. Moete ih
uze ti tamo.
Narav no.
Hejzen se zapitao kako je Pendergast uspeo da stigne, onako bez
vozila. Ali nije mu bilo krivo to ga vidi. erifu Hejzenu je palo na pamet,
ne po prvi put, da bi Pendergast mogao biti od pomoi na ovom sluaju.
Pod uslo vom da ne radi na svo ju ruku.
Pendergast se sledeeg trenutka vratio, poto je veto navukao
mantil. Doktor je sada radio na rtvinom licu, gulei ga i privrujui
debele gumenaste komade koe. I pre je bilo gadno, kada su nedostajali
samo nos, usne i ui. Hejzen je zurio u trake miia, belinu ligamenata,
tan ke ute pru ge sala. Boe, stvarno je bilo odvrat no.
Mogu li? upi ta Pen dergast.
Doktor se pomeri i Pendergast se nagnu nad telo, na nepunih pet
centimetara od smrdljivog, nateklog, izoblienog lica. Posmatrao je
pokidana i krvava mesta na kojima su nekada bili nos i usne. Skalp je bio
povuen unazad, ali Hejzen je jo uvek mogao da vidi u plavo izbeljenu
kosu sa crnim korenovima. Zatim se Pendergast odmae. Izgleda da su
am pu taci je iz ve de ne gru bim in stru men tom.
Dok tor je po di gao obrve. Gru bim in stru men tom?
Predloio bih povrni mikroskopski pregled sa sveobuhvatnom
serijom fotografija. I delovi skalpa su otkinuti, kao to ste, bez sumnje,
pri me ti li.
U redu. Do bro. Dok tor je zvu ao kao da ga je ovaj savet iz nervi rao.
Hejzen se morao nasmeiti. Agent je drao doktoru bukvicu. Ali ako je
Pendergast bio u pravu oko ovoga Suzdrao se da ne upita na kakvu
vrstu grubog instrumenta je mislio. Oseti kako mu se utroba prevre i
is tog tre nut ka okre nu svo je mi sli ka Dejn Mens fild.
Ima li trago va na usnama, ui ma i nosu? upi ta Pen dergast.
Po li ci ja nije uspe la da ih nae, ree is trai te lj.
Hejzen je osetio nalet ozlojeenosti zbog ove nagovetene kritike.
Medicinski istraitelj ga je podbadao itavo popodne, stavljajui jednu
sarkastinu primedbu za drugom u vezi sa nedostacima u Hejzenovom
izvetaju i, samim tim, njegovim policijskim sposobnostima. Istina je bila
da je dravna policija ve kraljevski zasrala stvar do trenutka kada je on
stu pio na sce nu.
Doktor je nastavio da secka zemaljske ostatke ile Sveg. Pendergast je
poeo da krui oko stola, zagledajui jedan organ za drugim, ruku
stavljenih iza lea, kao da prouava skulpture u muzeju. Stigao je do
nat pi sa na pal cu.
Vi dim da ste iden ti fi ko vali rtvu.
Aha, ree Hejzen uz kaalj. Nekakva sirotica iz prosjakog kraja
Oklahome. Otkrili smo njen automobil, jedan od onih korejskih
sagorevaa rie, skrivenog u kukuruzu sedam kilometara od druge obale
Me di sin Kri ka.
Imate li ikakvu predstavu ta je trai la tamo?
U prtljani ku smo pro nali go mi lu lo pata i pi ju ka. Lo vac na re li kvi je -
oni se uvek unjaju oko humki, tragajui za starim indijanskim
arte fak ti ma.
Znai da je to uo bi aje na po java?
Ovde ne toliko, ali neki ljudi tako zarauju za ivot, vozei se od
drave do drave i kopajui na drevnim mestima u potrazi za stvarima
koje mogu prodati na buvljaku. Svaka humka, bojite i groblje od Dod
Si ti ja do Kali forni je meta su za njih. Ni eg ih nije sram.
Ima li do si je?
Sitna sranja. Prevare sa kreditnim karticama, prodaja falsifikata na
in terne tu, sit ne muke sa osi gu ranjem.
Obavi li ste odli an po sao, e ri fe.
Hej zen odseno klim nu glavom.
Pa, ree doktor, skoro smo gotovi ovde. Ima li neko od vas nekakvo
pi tanje ili po se ban zahtev?
Da, ree Pen dergast. Pti ce i stre le.
U fri i de ru su. e li te da ih vi di te?
Ako do pu sti te.
Doktor je nestao i vratio se trenutak kasnije gurajui druga kolica, na
kojima su vrane bile uredno poreane u nizu, svaka sa svojim natpisom
na nozi. Ili natpisom na kandi, moda, pomisli Hejzen. Pored njih je
stajala hrpa stre la na koje su pti ce bile nabo de ne.
Pen dergast se nagnu iz nad njih, is pru i ruku i zau stavi se. Mogu li?
Samo iz vo li te.
Po di gao je stre lu ru kom u ru kavi ci od latek sa, okre u i je po lako.
Takve replike moete kupiti na skoro svakoj benzinskoj stanici
odav de do Den ve ra, ree Mek hajd.
Pendergast je nastavio da je okree na svetlu. Ovo nije replika,
doktore. Ovo je originalna trana strela Junih ejena, sa velikim
perom gologlavog orla i vrhom od kremena iz rudnika Alibates. Iz
pe ri o da iz me u 1850. i 1870., ree.
Hejzen je buljio u Pendergasta dok je ovaj sputao strelu na mesto.
Sve ove? upi ta.
Sve. Oigledno je u pitanju komplet. Zbirka originalnih strela poput
ove, u ovako izvanrednom stanju, dostigla bi cenu od bar deset hiljada
do lara kod Sot bi ja.
U tiini koja je nastupila, Pendergast podie pticu i paljivo je okrenu,
opi pavaju i je. ini se da je pot pu no zdro blje na.
Ma, je li tako? Dok to rov glas je po pri mio notu opre za i nervo ze.
Da. Svaka koica je slomljena. Pretvorena je u kau. Podigao je
po gled. Vi plani rate da obavi te au topsi ju ovih pti ca, zar ne, dok to re?
Dok tor mrk nu. i tava dva tu ce ta? Pre gle dae mo jednu ili dve.
Srdano bih pre po ru io da ih pre gle date sve.
Doktor ustuknu od kolica. Agente Pendergast, nije mi jasno kakva bi
bila korist od toga, osim troenja mog vremena i novca poreskih
obve zni ka. Kao to sam re kao, pre gle dae mo jednu ili dve.
Pendergast je spustio pticu nazad na kolica i podigao je drugu, opipao
je, a zatim jo jednu, pre nego to je konano izabrao jednu od njih. Tada
je, pre nego to je doktor stigao da prigovori, podigao skalpel sa
hi rurkog po slu av ni ka i napravio dug, du bok zasek du sto maka pti ce.
Doktoru se vratila mo govora. Samo malo! Vi niste ovlaeni
Hejzen je posmatrao kako Pendergast otvara vranin stomak. Agent je na
tre nu tak zastao, sa po dignu tim skal pe lom.
Spu sti te tu pti cu ovog tre nut ka, ree dok tor be sno.
Pendergast je jednim ustrim potezom otvorio stomak ptice. Tamo se
meu natrulim zrnima kukuruza nazirala izobliena ruiasta stvar za
koju Hejzen iznenada shvati da predstavlja ljudski nos. Stomak mu se
po no vo pre vrnu.
Pendergast spusti vranu nazad na kolica. Ostaviu potragu za
usnama i uima u vaim sposobnim rukama, doktore, rekao je,
skidajui rukavice, masku i mantil. Molim vas da mi preko erifa
Hej ze na po alje te pri me rak vaeg ko nanog iz ve taja.
Zatim je izaao iz pro sto ri je, ne osvru i se.
L
OSAM
udvig Smit je sedeo za pultom Mejsinog restorana i meao oljicu
kafe sa jedva naetom porcijom hladne vekne od mesa ispred sebe.
Bilo je est sati i kasnio je sa priom, a nije imao nita. Pomislio je
kako je pria moda bila prevelika. Moda joj nije dorastao. Moda je
tokom svih ovih godina pisanja o poljoprivrednim sajmovima i
povremenim automobilskim nesreama izgubio otrinu. Moda je nikad
nije ni imao.
Me ko ljio se i me ko ljio.
Kroz stakleni izlog restorana mogao je da vidi zatvorena vrata
erifove kancelarije na drugoj strani ulice. Boe, kako ga je nervirao taj
svadljivi, glupavi erif. Smit nije bio u stanju da iz njega izvue bilo
kakvu informaciju. A ni u dravnoj policiji mu nisu rekli nita. Nije ak
mogao ni da dobije medicinskog istraitelja na telefon. Kako su, do
avola, to uspevali u Nju jork tajm su? Bez sumnje tako to su bili veliki i
uti caj ni, pa je bo lje go vo ri ti sa nji ma.
Ponovo se zagledao u svoju kafu. Problem je bio u tome to se niko
nije plaio Kraj Kaunti Kurira. Uglavnom je predstavljao lokalnu
sprdnju. Kako bi ga mogli potovati kao novinara kada bi jednog dana
doao da prodaje oglasni prostor, a sledeeg bi se pojavio za volanom
kamiona za dostavu, zato to je njegov voza, Pol Keam, morao da vodi
svo ju enu u Dod Siti na he mo te rapi ju?
Ovde je bila najvea pria u njegovoj karijeri, a on nije imao nita za
sutranje novine. Ba nita. Naravno, uvek je mogao da reciklira ono to
je napisao jue, da obradi novi ugao, da nagovesti postojanje novih
tragova, da se osvrne na izjave bez komentara i napravi podnoljiv broj.
Ali surovost i neobinost zloina je uzburkala usnuli Medisin Krik i ljudi
su eleli da saznaju vie. A i jedan deli njega eleo je da se pokae i
uradi ovo kako treba. Deli njega je eleo - sada, kada je konano imao
pri li ku - da bude pravi no vi nar.
Nasmei se samom sebi i odmahnu glavom. Evo ga ovde, sa enom
koja je preminula, erkom koja je davno otila na zapadnu obalu u
potrazi za boljim ivotom, novinama koje nisu zaraivale nita, a on se
pribliava ezdeset petoj. Pravi novinar. Bilo je malice kasno za to. ta
ga je spo palo?
Smit primeti kako tihi amor konverzacije u restoranu naglo
posustaje. Krajikom oka opazi crnu priliku koja je stajala ispred vrata.
Bio je to agent FBI, koji je prouavao jelovnik nalepljen na staklo. Agent
pri e vrati ma i otvo ri ih. Male no zvon ce se oglasi lo.
Ludvig Smit se polako okrenu na stolici. Moda nije bilo sve
izgubljeno. Moda je mogao da izvue neto iz agenta. Izgledalo je malo
verovatno, ali je vredelo pokuati. ak i najmanja mrvica e biti od
po mo i. Smit je umeo da napravi uda od mrvi ce.
ovek iz FBI - kako se ono zvao? - skliznuo je u jedan od separea i
Mejsi se odgegala da uzme narudbinu. Nije bilo teko uti Mejsi - njen
gromki glas je odjekivao u svakom kutku restorana - ali je morao da se
napregne da bi uo agen to ve tihe odgo vo re.
Dananji spe ci jali tet kue je, grme la je Mej si, vek na od mesa.
Narav no, ree o vek iz FBI. Vek na od mesa.
Aha. Vekna od mesa i beli sos, pire krompir sa belim lukom -
domai, ne iz kutije - i graak kao prilog. U graku ima gvoa, a vama bi
prijalo malo gvoa. Smit je morao da suzbije osmeh. Mejsi se ve
doepala jadnog stranca. Ako se ne ugoji pet kilograma pre povratka kui,
to nee biti zbog ne do stat ka pri di ko vanja.
Vidim da imate pasulj sa svinjetinom, ree ovek. Koju vrstu
mahu na ko ri sti te?
Mahune? U naem pasulju sa svinjetinom nema mahuna! Samo
svei sastojci. Ponem sa najboljim crvenim pasuljem, ubacim malo
svinjske slanine, melase, zaina, onda to kuvam preko noi, na vatri tihoj
poput apata. Pasulj se prosto topi u ustima. Jedno od naih
naj po pu larni jih jela. Pasu lj sa svi nje ti nom, onda?
Ovo je poinjalo da biva zabavno. Smit se nagnuo napred da bi bolje
vi deo ta se de ava.
Slanina, boe moj, da, ba lepo ponovi agent neodreeno. A
pe e na pi le ti na?
Dvaput uvaljana u Mejsin specijalni kukuruzni poh, re isprena i
po to plje na u beli sos. Ide odlino uz nae spe ci jal ne pre ne krom pi ri e.
ovek je podigao pogled sa jelovnika do Mejsi i ponovo ga spustio na
jelovnik sa neobino praznim izrazom lica. Zatim je progovorio. Mora da
u ovom kraju imate prvo klasnu go ve di nu.
Naravno da imamo. Mogu da vam pripremim niclu na bezbroj
naina. Prenu, prenu sa piletinom, sa rotilja, dinstanu ili peenu. Sa
prenim krompiriima i zelenom salatom. Slabo, srednje i re peenu.
Re ci te mi ta e li te i ako ne mogu da vam napravim, onda ni ne po sto ji.
Imate li moda rozbratne? raspitivao se. Imao je mek, skoro sklizak
glas, ko jeg je, pri me ti Smit, palji vo slu alo pola re sto rana.
Moete se kladiti. Sjajne rozbratne, file, njujorku niclu, samo
re ci te, imamo sve.
Nastupila je duga pauza. Kaete da ste spremni da pripremite niclu
na bilo koji nain?
Tako je. Brinemo o svojim muterijama. Mejsi je bacila pogled
pre ma Smi tu. Brzo se nasme io. Reci, Smi ti.
Tako je, Mej si, odgo vo rio je. Ova vek na od mesa je bo gov ska.
Onda bo lje pri o ni na po sao i do vri je!
Smit klim nu glavom, jo uvek se sme kaju i.
Mejsi se ponovo okrenula prema oveku iz FBI. Recite mi kako je
e li te i biu srena da vas uslu im.
Pitao sam se da li biste bili toliko ljubazni da mi donesete jednu lepo
odse e nu ro zbrat nu od oko dve sta grama da je po gle dam.
Mejsi nije ni trepnula na ovaj zahtev. Ako je ovek eleo da vidi
niclu pre nego to mu je ispee, onda e je i videti. Smit je posmatrao
kako odlazi pozadi i vraa se sa lepim fileom. Znao je da najbolje uva za
Tada Fren kli na, koji joj je pri rastao srcu.
Nagnula je tanjir prema ovekovom licu. Eto vam. I neete joj nai
rav na sve do Den ve ra, to vam mogu garan to vati.
ovek je pogledao niclu, zatim je podigao no i viljuku i odsekao
masnou du jedne stranice. Zatim joj je vratio tanjir. Bio bih vam
zahvalan ako biste je propustili kroz mainu za meso, podeenu na
srednju krupno u.
Smit se ukoio. Da propusti file minjon kroz mainu za meso? Kako
e Mej si re ago vati na to? Prak tino je zadravao dah.
Mejsi je zurila u agenta FBI. Restoran se potpuno utiao. A kako
e li te da vam is pe em va, hmm, ham burger?
Si rov.
Mi sli te blago pe en?
Mislim sirov, ako nemate nita protiv. Molim vas, posluite mi ga sa
jednim sveim jajetom, u ljusci, kao i malo sitno seckanog belog luka i
peruna. Mejsi je upadljivo progutala knedlu. Obina zemika ili sa
su samom?
Bez ze mike, hvala.
Mejsi je klimnula glavom, okrenula se i zatim je - osvrnuvi se samo
jednom - uzela tanjir i nestala u kuhinji. Smit ju je posmatrao kako
odlazi, saekao je trenutak, pa je stupio u akciju. Duboko udahnuvi,
pokupio je svoju kafu i priao, zaustavivi se ispred agenta FBI. ovek je
podigao glavu i osmotrio Smita dugim, hladnokrvnim pogledom izuzetno
ble dih oi ju.
Smit je is pru io ruku. Lu dvig Smit. Urednik Kraj Kaun ti Ku ri ra.
Go spo di ne Smit, ree o vek, pri hvataju i po nu e nu ruku. Moje ime
je Pendergast. Izvolite sedite. Bili ste na konferenciji za tampu rano
ju tros. Mo ram rei da ste po stavi li ne ko li ko pri lino pro niclji vih pi tanja.
Smit se zarumeneo na neoekivanu pohvalu i ugurao je svoje
kri pu tavo i ne ba tako mlado telo u dru gi kraj se parea.
Mejsi se ponovo pojavila na vratima kuhinje. U jednoj ruci je drala
tanjir sa svee samlevenom rozbratnom, a u drugoj tanjir sa ostalim
sastojcima i jajetom na stalku za jaja. Spustila je oba tanjira ispred
Pen dergasta.
Jo neto? upitala je. Izgledala je potreseno - a ko i ne bi, pomisli
Smit, da je pro te rao pri stoj nu ro zbrat nu po put ove kroz mai nu za meso?
To bi bilo sve, hvala.
Kako vi kaete. Mejsi je pokuala da se osmehne, ali Smit je mogao
da vidi da je pot pu no po rae na. Ovo je bilo ne to pot pu no novo za nju.
Smit je - kao i itav restoran - posmatrao kako Pendergast posipa beli
luk po sirovom mesu, dodaje so i biber, razbija jaje odgore i paljivo
presavija sve sastojke. Zatim je uobliio gomilu viljukom, posuo odgore
peru nom, i zavalio se da po smatra svo je delo.
Smit je iznenada shvatio. Tartar biftek? upita, pokazujui glavom
pre ma tanji ru.
Da, upravo tako.
Vi deo sam kako se pravi na ku varskom kanalu. Kakav je?
Pendergast je neno podigao zalogaj do usta i savakao ga
po lu zatvo re nih oi ju. Ne do staje samo Le o vil Po i fer iz 97.
Stvarno biste trebali da probate veknu od mesa, odgovorio je Smit,
sputajui glas. Mejsi ima svoje vrline i mane: vekna od mesa je jedna
od nje nih vrli na. U stvari je da prste po li e.
Raz mi sli u o tome.
Odakle ste, gospodine Pendergast? Ne mogu da prepoznam
ak ce nat.
Iz Nju Orle an sa.
Kakva slu aj nost! Bio sam jednom tamo na karne valu.
Ba lepo. Ja lino ni kada ni sam pri su stvo vao.
Smit je oklevao sa osmehom zaleenim na usnama, pitajui se kako
da usmeri razgovor prema mnogo vanijoj temi. Tihi amor razgovora
oko nje ga se po no vo nastavio.
Ovo ubistvo nas je stvarno potreslo, rekao je jo tiim glasom.
Nita nalik ovome nikada se nije desilo u uspavanom malom Medisin
Kri ku.
Slu aj ima svo je ne u o bi aje ne aspek te.
inilo se da Pendergast odbija da se upeca. Smit je popio svoju kafu i
po di gao o lju iz nad glave. Mej si! Jo jednu!
Mejsi je prila sa bokalom i jo jednom oljom. Treba da naui da se
ponaa, Smite, ree, punei mu olju i sipajui drugu Pendergastu.
Tako ne bi do baci vao svo joj maj ci.
Smit se isceri. Mejsi me ui lepom ponaanju poslednjih dvadesetak
go di na.
Uzalu dan trud, ree Mej si, odlaze i.
askanje je omanulo. Smit je reio da proba direktan pristup. Izvadio
je belenicu iz depa i spustio je na sto. Imate li vremena za nekoliko
pi tanja?
Pendergast zaustavi viljuku sa sirovim mesom na pola puta do
svojih usta. erifu Hejzenu se ne bi svidelo to razgovaram sa
no vi nari ma.
Smit spusti glas. Po trebno mi je neto za sutranji broj. Graani su
zabri nu ti. Boje se. Imaju pravo da znaju. Mo lim vas.
Uutao je, i sam iznenaen dubinom oseanja u svojoj izjavi. Oi
agenta FBI su ga posmatrale pogledom koji kao da je trajao minutima.
Pendergast je konano spustio viljuku i progovorio glasom jo tiim od
Smi to vog.
Po mom mi lje nju, ubi ca je odav de.
Kako to mi sli te, odav de? Iz ju go zapadnog Kan zasa?
Ne. Iz Me di sin Kri ka.
Smit oseti kako mu boja nestaje sa lica. Nemogue. Poznavao je
svakog u gradu. Agent FBI je gadno po gre io.
Zato to mi sli te? upi ta slabanim glasom.
Pendergast je zavrio obrok i zavalio se. Odgurnuo je olju sa kafom i
podigao jelovnik. Kakav je sladoled? upitao je, sa tihim, ali jasnim
pri zvu kom nade u glasu.
Smit mu tiho odgo vo ri. Nil to na ek stra kre masti.
Pen dergast se stre sao. Pita od bre skve?
Iz kon zerve.
Ko la od me lase?
Ne pi taj te.
Pen dergast spu sti je lov nik.
Smit se nagnu blie. Deserti nisu Mejsina jaa strana. Ona je
strunjak za meso i krom pir.
Shvatam. Pendergast ga je jo jednom odmerio svojim bledim
oima. Zatim je progovorio. Medisin Krik je izolovan poput ostrva na
Paci fi ku. Niko ne moe da doe ili ode pu tem a da ne bude pri me en, a do
Dipera, najblieg gradia sa motelom, ima trideset kilometara peke kroz
kukuruz. Zastao je, bledo se nasmeio i bacio pogled prema notesu.
Vi dim da ne hvatate be le ke.
Smit se nervozno nasmejao. Dajte mi neto to mogu da objavim.
Postoji samo jedna stvar oko koje su ljudi u ovom gradu sigurni: ubica i
rtva su oboje izdaleka. Kod nas ima problematinih, ali verujte mi da
nema ubi ca.
Pendergast ga je radoznalo posmatrao. ta tano podrazumevate pod
pro ble matinim u Me di sin Kri ku?
Smit je shvatio da e morati da da neto zauzvrat ako eli informacije.
Mada nije bilo mnogo toga da se kae. Nasilje u porodici, ponekad.
Subotom uvee moe doi do nereda izazvanih pijanstvom, ili do trkanja
na Kraj Roudu. Prole godine se desila provala u Gro-Bejn fabriku, takve
stvari. Zastao je. Pen dergast kao da je e kao jo ne to.
Klinci koji duvaju lepak, povremeno predoziranje. A i neeljena
trudno a je odu vek predstavljala pro blem.
Pen dergast po di e obrvu.
Uglavnom se to rei tako to se deca uzmu. U starim danima bi
devojka bila poslata od kue da se porodi, a dete bi se dalo na usvajanje.
Znate kako je to u ovako malim gradiima, mladi nemaju ta da rade
osim Smit se nasmeio, setivi se dana kada su on i njegova ena bili
srednjokolci, subote uvee u kolima, parkiranim kraj reke, zamagljenih
prozora Izgledalo je tako daleko, deo sveta koji je potpuno iezao.
Odagnao je seanja. Pa, rekao je, to bi bili svi problemi sa kojima se
sre e mo ovde. Do sada.
Agent FBI se nasmeio i nagnuo blie, govorei tako tiho da ga je Smit
jedva uo. rtva je identifikovana kao ila Sveg iz Oklahome. Sitni
kriminalac i prevarant. Pronali su njen automobil skriven u kukuruzu,
sedam kilometara niz drum. Izgleda da je kopala po indijanskim
humkama u okolini. Smit je pogledao Pendergasta. Hvala vam, ree. E,
ovo je bilo ve mnogo bolje. Ovo je bilo vie od mrvice. Ovo je bio
prak tino i tav ko la. Ose tio je nalet zahval no sti.
I jo jedna stvar. Pored tela su nali vei broj skoro savreno
ou vanih stre la Ju nih e je na.
Smitu se uini da ga Pendergast paljivo posmatra. To je neobino,
odgo vo ri.
Tako je.
Prekinula ih je iznenadna guva napolju, izazvana glasom koji je otro
protestovao. Smit baci pogled na drugu stranu ulice i ugleda erifa
Hejzena, koji je trotoarom vodio mladu devojku prema svojoj kancelariji.
Devojka se energino opirala, ukopavajui pete, pokuavajui da se
izvue iz lisica i sekui vazduh noktima ofarbanim u crno. Odmah mu je
bilo jasno ko je u pitanju: bila je prepoznatljiva u crnoj konoj mini-
suknji, blede koe, sa ogrlicom sa bodljama, ljubiastom kosom i
pirsingom koji se sijao. Uspeo je da razabere deo njene vriske kroz
debelo staklo Mejsinog restorana - udavio se u ilerima, smrdljivi
gutau cigareta - pre nego to ju je erif ugurao kroz vrata kancelarije i
zalu pio ih za so bom.
Smit odmah nu glavom u rado znaloj ne ve ri ci.
Ko je to? upi ta Pen dergast.
Kori Svonson, na deurni delikvent. Verujem da je ono to klinci
zovu darkerom ili tako nekako. erif Hejzen i ona se ba ne miriu.
Su de i po li si cama, ko nano je naao razlog da je uhapsi.
Pendergast spusti krupnu novanicu na sto i ustade, pozdravljajui
Mejsi klimanjem glave. Verujem da emo se ponovo sresti, gospodine
Smit.
Narav no. I hvala na po daci ma.
Vrata su se zatvorila uz zvonjavu. Smit je posmatrao mranu figuru
specijalnog agenta Pendergasta kako prolazi kraj izloga i nastavlja niz
uli cu, da bi se sto pi la sa spu taju om tamom.
Smit je polako pijuckao kafu, razmiljajui o onome to je Pendergast
rekao. Dok je to radio, naslovna strana koju je sastavljao u glavi se
promenila; rastavio je slog i ponovo napisao uvodni pasus. Bila je to
prava bomba, pogotovo ono o strelama. Kao da samo ubistvo nije bilo
dovoljno strano, te strele e pogoditi posebno neugodnu icu kod
svakoga ko je bio upoznat sa istorijom Medisin Krika. Ustao je od stola
im je sastavio pasus. Imao je vie od ezdeset godina i probleme sa
zglobovima, naroito na vlanom vremenu. Ali, iako nije bio mlad kao
nekad, jo uvek je mogao da ostane budan do pola noi, napie pronicljiv
lanak sa dve ae viskija pod pojasom, sastavi besprekoran broj i objavi
ga na vre me. A ve e ras je imao da napi e avol ski do bru pri u.
V
DEVET
inifred Kraus se motala po starinskoj kuhinji, pravei tost,
spremajui bokal sa sokom od pomorande i kuvajui svom
gostu jaje i zeleni aj. Njena marljivost je predstavljala pokuaj da
iz glave izbaci stravine vesti koje je tog jutra proitala u Kraj Kaunti
Ku ri ru. Ko je mogao da uradi neto tako uasno? I strele koje su
pronali kraj tela sigurno nisu mogle znaiti da Odagnala je ove misli iz
glave uz slabaan drhtaj. Bilo joj je drago to ima agenta Pendergasta pod
kro vom, uprkos udnom raspo re du po ko jem je i veo.
ovek je bio prilino izbirljiv po pitanju hrane i aja i Vinifred se
potrudila da sve bude savreno. ak je izvadila i stari ipkani stolnjak
svoje majke i prostrla ga, svee ispeglanog, na trpezarijski sto, zajedno sa
malom vazom svee ubranih nevena, ne bi li sve delovalo to veselije. To
je bilo de li mino zato da bi umi ri la sopstve nu nervo zu.
Dok je radila po kuhinji, Vinifred je osetila kako njena uasnutost
zbog ubistva postepeno ustupa mesto nestrpljenju. Pendergast ju je
zamolio da ga povede u jutarnji obilazak peina. Pa, nije je ba zamolio,
ali je delovao prilino zainteresovan kada mu je to prethodno vee
predloila. Poslednji posetioci peina bila su dva fina mlada Jehovina
svedoka pre dva meseca, a zatim su bili toliko ljubazni da provedu
ostatak dana askaju i s njom.
Tano u osam sati zaula je tihe korake na stepenicama i gospodin
Pen dergast je do je zdio do nje, obu en u svo je uo bi aje no crno ode lo.
Do bro ju tro, go spo i ce Kraus, re kao je.
Dok ga je Vinifred pratila u trpezariju i postavljala mu doruak,
osetila je kako je ostala bez daha. Jo kao devojica je volela porodini
posao: razliiti ljudi iz svih krajeva zemlje, parkiralite prepuno velikih
automobila, zauena i zadivljena mrmljanja tokom obilaska.
Pomaganje oko peine i voenje tura bio je nain na koji je pokuavala da
se umili svome ocu. No, iako su se stvari iz korena promenile kada je
izgraen autoput na severu, taj oseaj uzbuenja pred obilazak nikada
nije ne stao - ak i kada je u pi tanju bila gru pa od jednog o ve ka.
Kada su zavrili doruak, ostavila je Pendergasta sa jutarnjim
primerkom Kraj Kaunti Kurira i skoknula do peina. Poseivala je
peine barem jednom dnevno ak i kada nije bilo posetilaca, samo da
poisti prainu i zameni sijalice. Sada je na brzinu bacila pogled i uverila
se da je sve bilo u odlinom stanju. Zatim je stala za pult prodavnice
suvenira i ekala. Pendergast se pojavio nekoliko minuta pre deset sati.
Naplatila mu je ulaznicu - dva dolara - i povela ga niz betonsku stazu do
pukotine u zemlji i gvozdenih vrata sa katancem. Poinjao je jo jedan
vreli dan i svei vazduh koji je izbijao iz peine prijatno je mamio.
Otkljuala je vrata i skinula katanac, a zatim se okrenula i zapoela
uvodni govor, koji se nije menjao jo otkada joj ga je njen otac pre pola
veka usadio u glavu i bom i le nji rom.
Krausove peine, poela je, otkrio je moj deda, Hiram Kraus, koji se
doselio u Kanzas sa severa drave Njujork 1888. godine u potrazi za
novim ivotom. On je bio jedan od prvih stanovnika oblasti Kraj i
pri svo jio je sto e zde set hek tara ze mlje du Me di sin Kri ka.
Zastala je i zadovoljno porumenela zbog paljive usredsreenosti
nje nog slu ao ca.
Petog juna 1901, dok je tragao za izgubljenom junicom, naiao je na
otvor peine, skoro potpuno skriven bunjem i ibljem. Vratio se sa
fenjerom i sekirom, prosekao put niz strminu do peine i poeo da
is trau je.
Da li je pro naao ju ni cu? upi ta Pen dergast.
Pi tanje je po me lo Vi ni fred. Niko ni kada nije pi tao za ju ni cu.
Oh, da, jeste. Junica je ula u peinu i upala u Provaliju Bez Dna. Na
ne sre u, bila je mrtva.
Hvala vam.
Da vidimo. Vinifred je stajala na ulazu u peinu, pokuavajui da se
seti gde je stala. Oh, da. Ba u to vreme, automobil se pojavio na
amerikoj sceni. Kroz okrug je poeo da se odvija saobraaj, uglavnom
sastavljen od porodica na putu za Kaliforniju. Hiramu Krausu bilo je
potrebno godinu dana da izgradi drvene staze - iste staze po kojima i
danas hodamo - a zatim je otvorio peinu za javnost. Ulaz je u to doba
kotao pet centi. Zastala je zbog uobiajenog smeha i pomalo se zbunila
kada ga nije bilo. Bio je to pun pogodak. Ubrzo je izgraena i prodavnica
suvenira u kojoj posetioci mogu da kupe kamenje, minerale i fosile, kao i
rukotvorine i goblene od kojih prihod ide crkvi, a sve to sa deset posto
popusta za one koji su bili u obilasku peine. A sada izvolite proi ovuda,
ui emo u pe i nu.
Otvorila je gvozdena vrata i pokazala Pendergastu da je prati..Sili su
irokim, izlizanim stepenicama, izgraenim na nizbrdici koja je vodila u
utrobu zemlje. Sa obe strane su se uzdizali zidovi od krenjaka koji su
formirali tunel. Na kamenoj tavanici visile su gole sijalice. Nakon spusta
od se dam de se tak me tara, ste pe ni ce su ih do ve le do drve ne plat forme koja
je otro skre tala na ulasku u pe i nu.
Ovde, duboko pod zemljom, vazduh je mirisao na vlagu i mokar
kamen. Bio je to miris koji je Vinifred volela. Nije bilo neprijatne arome
bui ili izmeta: u Krausovim peinama nije bilo slepih mieva. Drvena
staza pred njima vijugala je kroz umu stalagmita. Jo sijalica,
postavljenih meu stalagmitima, bacalo je groteskne senke po zidovima
peine. Tavanica peine uzdizala se u tamu. Produila je do sredita
pe i ne, da bi zastala i okre nu la se rai re nih ruku, ba kako ju je otac uio.
Sada se nalazimo u Kristalnoj katedrali, prvoj od tri velike peine u
ovom sistemu peina. Ovi stalagmiti su visoki oko sedam metara u
proseku. Tavanica je skoro trideset metara iznad naih glava, a peina
ima e trde set me tara od jednog kraja do dru gog.
Ve li an stve no, ree Pen dergast.
Vinifred se razvedrila i nastavila da pria o geologiji krenjakih
naslaga jugozapadnog Kanzasa i nainu na koji se peina formirala usled
laganog protoka vode tokom nekoliko miliona godina. Zavrila je
recitovanjem imena koje je deda Hiram dao raznim stalagmitima:
Sedam patuljaka, Beli jednorog, Deda Mrazova brada, Tgla i
ko nac. Zatim je uu tala, oe ku ju i pi tanja.
Da li su svi u gradu bili ovde? upi ta Pen dergast.
Pitanje je ponovo zateklo Vinifred nespremnu. Ovaj, da, mislim da
jesu. Naravno, ne naplaujemo ovdanjima. Ne bi bilo u redu da
zarau je mo od svo jih kom i ja.
Poto nije bilo drugih pitanja, okrenula se i povela ga kroz umu
stalagmi ta u ni zak, uski pro laz koji je vo dio u sle de u pe i nu.
Pazite da ne udarite glavu! upozorila je Pendergasta, dobacujui mu
preko ramena. Ula je u drugu peinu, prila sreditu i okrenula se uz
le pranje halji ne.
Sada se nalazimo u Dinovoj biblioteci. Moj deda ju je tako nazvao
zato to, ako pogledate sa vae desne strane, moete da vidite kako su se
naslage travertina nataloile tokom miliona godina da bi formirale neto
to lii na naslagane knjige. A sa ove strane, vertikalni stubovi krenjaka
du zi do va iz gle daju kao po li ca sa knji gama. A sada
Ponovo je krenula dalje. Skoro su stigli do njenog omiljenog dela,
Kristalnih zvona. A tada je iznenada shvatila: zaboravila je svoj mali
gumeni eki. Opipala je dep u kojem ga je drala nadohvat ruke,
spremna da ga izvadi i iznenadi posetioce. Nije bio tamo. Mora da ga je
ostavila u prodavnici suvenira. Takoe je zaboravila i baterijsku lampu,
koju je uvek nosila u sluaju da nestane struje. Vinifred je bila
pre stravlje na. Pe de set go di na vo e nja tura i ni jednom nije zabo ravi la svoj
mali gu me ni e ki.
Pendergast ju je paljivo posmatrao. Da li je sve u redu, gospoice
Kraus?
Zaboravila sam gumeni eki kojim sviram po Kristalnim zvonima.
Bila je na ivi ci plaa.
Pendergast se osvrnuo po umi stalaktita. Shvatam. Pretpostavljam
da pro i zvo de to no ve kada ih udari te.
Klimnula je glavom. Moete svirati Betovenovu Odu Radosti na
ovim stalak ti ti ma. To je naj lepi deo obi laska.
Zvui veoma zanimljivo. To znai da u morati ponovo da doem.
Vinifred je pokuala da nastavi razgovor, ali se nije mogla setiti niega.
Po e la je da je hvata pani ka.
Ovaj grad mora da ima interesantnu istoriju, ree Pendergast dok je
bez bri no raz gle dao perca gipsa koja su sve tlu cala na zidu.
Vinifred oseti zahvalnost zbog ovog malog pojasa za spasavanje. Oh,
da, svakako da ima.
Vi mora da znate ve i nu toga.
Verovatno znam skoro sve, rekla je. Oseala se malo bolje. Sada se
mogla nadati jo jednom obilasku, a gumeni eki nee nikada vie
zaboraviti. Ono stravino ubistvo ju je poprilino uznemirilo. Moda i
vie nego to je mi sli la.
Pendergast je poeo da prouava novu hrpicu kristala. Prole veeri
se pred Mejsinim restoranom desio neobian incident. erif je uhapsio
de voj ku po ime nu Kori Svon son.
Oh, da. Ona je ve godinama problem. Otac ih je napustio, a majka je
koktel konobarica u Kuglakom zamku. Nagnula se napred i
pro apu tala. Mi slim da pije. I via mu karce.
Ah! ree Pen dergast.
Vinifred se ohrabrila. Da. Kau da se Kori drogira. Otii e iz Medisin
Krika, kao i mnogi drugi, i srean joj put. Tako vam je to danas,
gospodine Pendergast: odrastu i odu, da se nikada ne vrate. Iako ovde
ima nekih koji se motaju okolo a trebali bi da odu. Poput upavog
Dima, na primer. inilo se da agent FBI paljivo prouava oblik nastao
kapljanjem vode. Bilo je lepo videti nekog tako zainteresovanog. erif je
de lo vao pre pun en tu zi jazma to hapsi go spo i cu Svon son.
Ne udi me. Pa ipak, erif je siledija. To je moje miljenje. To u rei
svakome. Jedina osoba prema kojoj se pristojno ponaa je Tad Frenklin,
njegov zamenik. Zastala je, pitajui se da li je otila predaleko, ali
Pen dergast ju je gle dao i kli mao glavom sa razu me vanjem.
I onaj njegov sin je takoe siledija. Misli da mu to to mu je otac
erif daje za pravo da radi togod poeli. ujem da maltretira sve u
ko li.
Shvatam. A taj u pavi Dim ko jeg ste spo me nu li?
Vinifred je odmahnula glavom. To je najozloglaeniji ovek kojeg ste
ikada videli. Zakikotala se sa neodobravanjem. ivi na otpadu na putu
za Diper. Tvrdi da je potomak jedinog preivelog u masakru u Medisin
Kriku. Bio je u Vijetnamu, znate, i to je ostavilo posledice. Zaludelo mu je
mozak. Nigde neete nai nii primerak ljudske rase, gospodine
Pen dergast. Bo go hu li. Pije. Ni kada se ne po javlju je u crkvi.
Prolo vee sam video da postavljaju veliki natpis na travnjaku
crkve.
To je u ast go spo di na sa Kan zakog uni verzi te ta.
Pen dergast ju je po gle dao. Mo lim?
Hoe da ovde zasadi novo polje kukuruza. To je nekakav
eksperiment. Suzili su izbor na dva grada, nas i Diper. Odluka e biti
objavljena sledeeg ponedeljka. ovek sa univerziteta trebalo bi da
stigne danas i grad mu prostire crveni tepih. Naravno, nisu svi sreni
zbog toga.
A zbog ega?
Zbog neeg u vezi sa kukuruzom kojeg ele da testiraju. Izmenjen je
na neki nain. Iskre no da vam kaem, uopte se ne razu mem u to.
Znai tako, ree Pendergast i isprui ruku. Ali ja sam vas svojim
pi tanji ma pre ki nuo u pri i.
Vinifred se prisetila nastavka. Veselo je pourila napred, vodei
Pendergasta do ivice iroke, mrane rupe iz koje se podizao jo hladniji
vazduh. A ovo je Provalija bez dna. Kada je deda prvi put doao ovamo,
bacio je unutra kamen i nije uo kada je pao. Napravila je pauzu radi
efek ta.
Kako je znao da je ju ni ca dole? upi ta Pen dergast.
Iz ne nada je obu ze pani ka. Niko joj nije po stavljao ni ovo pi tanje.
Pa, ne znam, re kla je.
Pen dergast se nasme i, odmahu ju i ru kom. Nastavi te.
Stigli su do Jezerceta beskraja, gde se Vinifred razoarala to nije
poeleo elju - skupljanje baenih novia je nekada donosilo pristojnu
zaradu. Staza se od jezerceta vraala do Kristalne katedrale gde su
zapoeli obilazak. Zavrila je svoje predavanje, rukovala se sa
Pendergastom, da bi se iznenadila i obradovala velikodunoj napojnici.
Zatim ga je polako povela uz stepenice do spoljnog sveta. Vruina na
po vri ni ju je udari la po put e ki a. Jo jednom je zastala.
Kao to sam ve spomenula, na dan obilaska postoji popust od deset
posto za sve koji su bili u obilasku. Pourila je nazad u prodavnicu
su ve ni ra i bilo joj je drago kada je vi de la da je Pen dergast prati.
Vo leo bih da vi dim go ble ne, ree.
Naravno. Uputila ga je prema vitrini, pred kojom je proveo dosta
vremena razgledajui radove, pre nego to je izabrao prelepu, krstiima
izvezenu jastunicu. Vinifred je bila posebno srena, poto je nju sama
napravi la.
Moja draga teta Komelija e biti oduevljena, ree Pendergast dok je
plaao jastunicu. Ona je invalid, znate, i moe da uiva jedino u malim
stvari ma.
Vinifred se nasmeila dok je umotavala poklon. Bilo je tako lepo
imati kraj sebe gospodina nalik Pendergastu. I kako je bilo paljivo od
njega to je mislio na svoju staru roaku. Vinifred je bila sigurna da e se
Pen dergasto voj tet ki svi de ti jastuni ca.
K
DESET
ori Svonson je sedela na malom leaju na sklapanje u pustoj
eliji zatvora Medisin Krika, zurei u grafite koji su prekrivali
oljutene zidove. Bilo ih je poprilino, i uprkos razliitom
mastilu i rukopisima bili su upeatljivo dosledni temi. ula je televizor
koji je tretao ispred, u erifovoj kancelariji. Bila je to jedna od onih
bolesnih sapunica za domaice sa praznim ivotima, sve u kompletu sa
drhtavim zvukom orgulja i histerinim enskim plaem. I mogla je da
uje kako se erif buno mota po kancelariji u svojim klovnovskim
cipelama, nemiran poput lasice u kavezu, ukajui papirima i
razgovarajui telefonom. Kako je tako nizak ovek mogao da ima toliko
velika stopala? I cigarete, takoe - ovo mesto je zaudaralo. Jo etiri sata i
njena majka e biti dovoljno trezna da doe ovamo i pokupi je. I evo je
ovde, da bi nauila lekciju - rei njene majke - sedi i slua mekoljenje
najglodarskijeg ljudskog bia na svetu. Kakva lekcija. Pa ipak, nije bilo
nita gore nego da sedi kod kue i slua zvocanje ili pijano hrkanje svoje
majke. A leaj na sklapanje nije bio nita manje udoban od rasturenog
madraca u nje noj sobi.
ula je lupanje vratima u glavnoj kancelariji, korake, priguene
pozdrave. Kori je prepoznala jedan od glasova. Bio je to Bred Hejzen,
erifov sin i njen poznanik iz razreda, sa svojim praznoglavim
pri jate lji ma. Re kli su ne to o tome kako idu nazad da gle daju te le vi zi ju.
urno je le gla na le aj i okre nu la se li cem pre ma zidu.
ula je kako se motaju po unutranjoj kancelariji. Jedan od njih je
poeo da menja kanale, prsta pritisnutog na dugme koje je izbacivalo
jedan kripavi program za drugim: kvizovi, sapunice, crtai, izmeani
glasnim udari ma buke.
Nakon neuspene potrage, ponovo su se zauli koraci i prigueni
komentari. Kori je ula kako kroz otvorena vrata ulaze u zadnju
prostoriju u kojoj su se nalazile elije. Nastala je iznenadna tiina, a onda
je Bred progovorio tihim glasom. Hej, momci, da vidite ko je ovde. Vidi,
vidi.
Neko je usnama imi ti rao zvuk prde a. uo se pri gu e ni smeh.
ta to smrdi? Bio je to po no vo Bred. Jel neko ugazio u ne to?
Jo pri gu e nog sme ha. ta si uradi la ovog puta?
Kori je progovorila ne okreui se. Tvoj slavni erif Don. K.
Pacovska Faca ostavio je upaljen auto, sa kljuevima i sputenim
prozorima, ispred Kolskog toka dok se on itavih pola sata tovio
ile ri ma. Kako sam mo gla da odo lim?
Moj ta?
Tvoj Riplijev-verovali-ili-ne-velianstveni-puim-sto-na-dan-i-
pre tvaram-ile re-u-gov na tati ca.
O emu, do avo la, pri a? Po di gao je glas.
Tvoj otac, magare.
Pri gu e ni smeh nje go vih pri jate lja.
Kakav ljam, ree Bred. Ja bar imam oca. to je vie nego to mogu
da kaem za tebe. A nema ba ni neku majku, kad smo ve kod toga.
Zacerekao se, a neko - verovatno ed - ponovo napravi odvratni zvuk
usti ma.
Gradska drolja. Bila je u toj istoj eliji prolog meseca, zar ne, zbog
remeenja reda u pijanom stanju. Kakva majka, takva i erka. Izgleda da
iver nikada ne pada daleko od klade. Ili, u tvom sluaju, govno nikada ne
pada dale ko od upka.
ula se jo jedna salva priguenog smeha. Kori je mirno leala,
okre nu ta pre ma zidu.
Bred je nastavio da apue. Hej, jesi li itala dananje novine? Pie da
je ubica moda odavde. Moda je oboavalac avola. Ti se uklapa u opis,
sa tom sjebanom ljubiastom kosom i crnom minkom. Da li to radi
nou? Iz lazi napo lje i baje?
Tako je, Brede, ree Kori, jo uvek se ne okreui. Kada mesec zae,
kupam se u krvi novoroenog jagnjeta i recitujem Kletvu Devet Kapija, a
zatim prizivam Lucifera da uini da ti otpadne kita. Ako je uopte ima.
Ovo je izmamilo prigueni smeh Bredovih prijatelja, ali se Bred nije
pri dru io.
Kuko, promrmljao je Bred. Priao je korak i progovorio jo tie.
Pogledaj se. Misli da si tako kul to se oblai u crno. E, pa nisi. Ti si
gubitnik. I kladim se da ovoga puta ne lae. Kladim se da stvarno
izlazi nou da ubija ivotinje. Ili jo bolje, da se jebe sa njima. Tiho se
zakikotao. Zato to te nijedan mu karac nikad ne bi kresnuo, nakazo
jedna.
im vi dim ne kog mu karca, javi u ti, odgo vo ri Kori.
ula je kako se vrata prostorije otvaraju i iznenada je zavladala tiina.
e rif je pro go vo rio, ti him i mirnim glasom pu nim pret nje.
Bre de? ta to mi sli da radi?
Oh, zdravo tata. Samo smo pri ali sa Kori, to je sve.
Zai sta?
Da.
Ne moj da mi se re. Tano znam ta radi te.
Nastu pi la je napregnu ta ti i na.
Ako te jo jednom uhvatim da maltretira moje zatvorenike, lino u
te zatvo ri ti. Jesi li me uo?
Je sam, tata.
Sada se gubi odav de, i ti i tvo ji pri jate lji. Kasni te na tre ning.
uo se zvuk uurbanih koraka dok su Bred i njegovi prijatelji
napu tali pro sto ri ju. Jesi li u redu, Svon so no va? upi ta e rif nabu si to.
Kori je ignorisala pitanje. Uskoro su se vrata zatvorila i ponovo je bila
sama, leala je i oslukivala zvuke televizora i glasove u spoljnoj
kancelariji. Pokuavala je da die normalno, da zaboravi ono to je Bred
rekao. Jo jedna godina i pokupie se iz ovog gubitnikog grada, ovog
upka Kanzasa. Jo jedna godina. I onda zbogom, usrani Medisin Kriku.
Po milioniti put se podsetila da bi ve bila daleko odavde da nije usrala
stvar u drugom razredu. A sada je to ponovo uradila sebi. Pa, nije imalo
svrhe raz mi ljati o tome.
Vrata glav ne kan ce lari je su se po no vo oglasi la. Neko je uao unu tra. Iz
kancelarije se uo razgovor. Da li je to bio Tad, zamenik? Ili njena majka,
za promenu trezna? Ali ne - pridolica je, ma ko to bio, imala tako mek
glas da Kori nije mogla da utvrdi da li je u pitanju mukarac ili ena.
erifov glas je, sa druge strane, dobio na tvrdoi, ali Kori nije mogla da
razabe re rei od tre tanja te le vi zo ra.
Ko nano je ula ko rake u unu tranjoj pro sto ri ji.
Svon so no va?
Bio je to erif. ula ga je kako silovito uvlai dim cigarete i namirisala
je sveu aromu duvana. ulo se zveckanje kljueva i kljocaj kada je
ot klju ao nje nu e li ju. Zarala gvo zde na vrata zakri pae.
Gubi se odav de.
Nije se pomerila. Hejzenov glas je bio grublji nego obino. Neto ga je
raz be sne lo.
Neko ti je upravo platio kau ci ju.
I dalje se nije pomerala. Tada je progovorio i drugi glas. Bio je tih i
mek, sa ne po znatim ak cen tom.
Go spo i ce Svon son? Mo e te da ide te.
Ko ste vi? upi tala je ne okre u i se. Da li vas je mama po slala?
Ne. Ja sam spe ci jal ni agent Pen dergast iz FBI.
Boe. To je bio onaj jezivi ovek koji se etao po gradu u grobarskom
ode lu.
Nije mi po trebna vaa po mo, ree.
Hejzen se obratio Pendergastu, glasa jo uvek ispunjenog besom:
Moda ste trebali da utedite svoj novac i da se ne meate u rad lokalne
po li ci je.
Ali Kori nije mogla da se odupre radoznalosti. Posle par trenutaka
upi ta: U emu je kvaka?
Pri ae mo o tome napo lju, ree Pen dergast.
Znai po sto ji kvaka. Kladim se da znam ta je u pitanju, ti
perverznjaku.
erif Hejzen je prasnuo u smeh, koji se zavrio puakim kaljem.
ta sam vam re kao, Pen dergaste?
Kori je ostala sklupana na krevetu na sklapanje. Pitala se zato se
ovaj Pendergast ponudio da je izvue. Bilo je oigledno da se Hejzenu
Pendergast nije naroito sviao. Prisetila se izreke: neprijatelj tvog
neprijatelja tvoj je prijatelj. Ustala je i osvrnula se oko sebe. Tu je bio on,
grobar, stajao je prekrtenih ruku i paljivo je posmatrao. Kraj njega je
stajao mali buldog Hejzen, sa rukama na kukovima, ela koje je blistalo
is pod sve ree voj nike fri zu re i sa po se ko ti nama od bri jaa na licu.
Znai, mogu da jedno stav no ustanem i ie tam odav de? upi ta ona.
Ako to e li te, odgo vo rio je Pen dergast.
Ustala je, pro la kraj agen ta FBI i e ri fa i kre nu la pre ma vrati ma.
Ne zaboravi kljueve od automobila, povikao je Hejzen za njom.
Zastala je na vratima, okrenula se i ispruila ruku. erif je stajao i
zveckao kljuevima. Nije ni pokuao da joj ih da. Prila je korak blie i
is trgla mu ih iz ruku.
Auto ti je pozadi na parkingu, rekao je. Taksu od sedamdeset pet
do lara za le po vanje mo e plati ti kasni je.
Kori je otvorila vrata i izala napolje. Posle raslaenog vazduha u
zatvoru imala je utisak da je zakoraila u vrelu supu. Trepui na
bletavom svetlu, zala je za ugao i prola uliicom do malog parkiralita
iza erifove kancelarije. Tamo se nalazio njen gremlin, a naslonjen na
njega stajao je perverznjak u crnom odelu. Kada je prila blie, koraknuo
je napred i otvorio joj vrata. Ula je bez rei i zalupila vrata za sobom.
Ubacila je klju i upalila motor, koji se posle nekoliko pokuaja vratio u
ivot, izbacujui ogroman oblak masnog dima. ovek u crnom se
po me rio u stranu. Okle vala je tre nu tak, pa se nagnu la kroz pro zor.
Hvala vam, re kla je mrzo volj no.
Bilo mi je zado volj stvo.
Pri ti snu la je gas i mo tor se ugasio. Sranje.
Ponovo ga je upalila, turirajui ga nekoliko puta. Dim je ponovo
pokuljao. ovek iz FBI je jo uvek stajao tamo. ta je, kog avola, hteo?
Morala je da prizna da nije ba liio na perverznjaka. Radoznalost je
ko nano pre vladala i po no vo se nagnu la kroz pro zor.
U redu, go spo di ne spe ci jal ni agen te. U emu je kvaka?
Objasniu vam dok me budete vozili nazad do kue Vinifred Kraus.
Tamo sam odseo.
Kori Svonson je oklevala, a zatim otvori vrata. Upadajte. Gumula je
gomilu otpadaka iz Mekdonaldsa sa suvozakog sedita na pod. Nadam
se da ne e te po ku ati ne to glu po.
Agent FBI se nasmei i skliznu unutra spretno poput make. Moete
mi ve ro vati, go spo i ce Svon son. Mogu li ja ve ro vati vama?
Po gle dala ga je. Ne.
Pustila je kvailo i izletela sa parkiralita, ostavljajui za sobom
koprenu dima i lep par etvrt metra dugakih otisaka guma na erifovom
asfaltu. Dok je vrdala kroz uliicu i izletala na put, bilo joj je drago to
vidi zatupastog malog erifa kako besno ispada na vrata i vie neto
upravo u tre nut ku kada su ga crni iz duv ni gaso vi uklo ni li sa vi di ka.
P
JEDANAEST
oslovna etvrt Medisin Krika u Kanzasu sastojala se od tri sivo-
smea bloka cigala i drvenih fasada, Kori je bilo potrebno tri,
moda etiri otkucaja srca da stigne do njenog kraja. Dok je
stiskala gas, zarala asija gremlina je poela da se trese. Prostor
izmeu prednjih sedita bio je zatrpan sa tridesetak audio-kaseta: njen
omiljeni death metal, dark ambient, industrial i grind core. Jednom
rukom je prebrala po njima, sklanjajui Discharge, Shinjuku Thief i
Flesh crawl da bi konano izabrala Lust mord. Dislocirani, opskurni
zvuci Jeresi, 1. deo poeli su da ispunjavaju mali auto. Majka joj nije
dozvoljavala da glasno puta svoju muziku u kui, pa je ugradila
kase to fon u stari gre mlin.
Kad smo ve kod njenih dragih, brinih roditelja, povratak kui e biti
zeznut. Njena majka e do sada ve biti napola pijana, napola mamuma -
najgora kombinacija. Odluila je da e ostaviti ovog Pendergasta kod
matore Krausove, a onda e se parkirati ispod dalekovoda i ubiti
ne ko li ko sati uz knji gu.
Bacila je pogled na oveka iz FBI. Nego, u emu je stvar sa crnim
ode lom? Jel neko umro?
Kao i vama, odgo vara mi boja.
Smrk nu la je. Kakva je to kvaka o ko joj ste go vo ri li?
Po tre ban mi je auto sa vo zaem.
Kori nije mogla da se ne nasmeje. ta, ja i moj luksuzni AMC
gre mlin?
Doao sam autobusom i prilino mi je nezgodno da se kreem
pe i ce.
Mora da se alite. Priguiva je probuen, stvar troi litru ulja
nedeljno, nema klima-ureaj i unutranjost je toliko ispunjena izduvnim
gaso vi ma da mo ram da vo zim otvo re nih pro zo ra, ak i zimi.
Predlaem nadoknadu od stotinu dolara dnevno za automobil i
vozaa, plus standardnu tarifu od dvadeset centi po kilometru za gorivo i
odravanje. Sto dolara je bilo vie novca nego to je Kori ikada videla na
jednom mestu. Ovo nije moglo biti stvarno, mora biti da je u pitanju
nekakva zajebancija. Ako ste stvarno agent FBI, gde su va auto i
vo za?
Po to sam teh niki na odmo ru, nije mi do de lje no vo zi lo.
Da, ali zato ba ja?
Vrlo je jedno stav no. Po tre ban mi je neko ko po znaje Me di sin Krik, ko
ima automobil i nema nita pametnije da radi. Vi se uklapate u to. Vie
ni ste malo let ni, je li tako?
Upravo sam napunila osamnaest. Ali imam jo jednu godinu srednje
ko le. A onda se gu bim iz ove kan zake vu ko je bi ne.
Nadam se da u zavriti svoj posao mnogo pre nego to kola pone
sledeeg meseca. Najvanija stvar je da vi po znajete Medisin Krik - zar
ne?
Nasmejala se. Ako je mrzeti isto to i poznavati. Jeste li razmiljali o
tome ta e e rif rei na ovaj do go vor?
Pret po stavljam da e mu biti drago to ste nali po ten po sao.
Kori odmah nu glavom. Vi ba i ne znate mno go, zar ne?
Nedostatak znanja i jeste ono to pokuavam ovim da ispravim.
Pre pu sti te e ri fa meni. Da li smo se do go vo ri li, go spo i ce Svon son?
Sto dolara dnevno? Naravno da smo se dogovorili. I molim vas, da li
vam li im na go spo i cu Svon son? Zo vi te me Kori.
Zvau vas gospoica Svonson a vi ete mene zvati specijalni agent
Pen dergast.
Prevrnula je oima i sklonila ljubiastu kosu sa lica. U redu,
speci jal ni agen te Pen dergast.
Hvala vam, go spo i ce Svon son.
Izvukao je novanik iz depa sakoa i izvadio pet novanica od po sto
dolara. Jedva je uspela da skine pogled sa novca dok je oputeno otvarao
njenu iskrivljenu ladicu za rukavice, stavljao novanice unutra i ponovo
ga zatvarao. Zapisujte preenu kilometrau. Prekovremeni rad preko
osam sati dnevno bie vam plaen dvadeset dolara na sat. Ovih pet
sto ti na do lara vam je plata za prvih ne de lju dana.
Izvadio je jo neto iz sakoa. Ovo je va mobilni telefon. Stalno ga
drite ukljuenog, ak i nou kada ga punite. Nemojte ga koristiti za
pri vat ne raz go vo re.
Koga bih zvala u Smrdi gradu?
Nemam ni najblau predstavu. A sada, da li biste bili toliko ljubazni
da okre ne te auto i po kae te mi grad?
Moe. Kori je bacila pogled na retrovizor da se uveri da je put
prazan. Tada je divlje okrenula volan, koei i ubrzavajui u isto vreme.
Gremlin se uz kripu guma obrnuo za sto osamdeset stepeni, ponovo se
okreui prema gradu. Okrenula se prema Pendergastu i iscerila. To sam
nau i la igraju i Grand Theft Auto na kol skim kom pju te ri ma.
Veoma impresivno. Meutim, moram insistirati na jednoj stvari,
go spo i ce Svon son.
Ko joj? pi tala je, ubrzavaju i pre ma gradu.
Ne smete kriti zakon dok radite za mene. Sva saobraajna pravila
mo raju biti po to vana.
U redu, u redu.
Ogranienje brzine na ovom putu je sedamdeset kilometara na sat,
ini mi se. I ni ste ve zali po jas.
Kori spusti pogled i vide da vozi osamdeset na sat. Smanjila je brzinu
do dozvoljene, da bi jo vie usporila kada su stigli do periferije grada.
Pokuala je da dohvati pojas ispod sedita, a vozilo je vijugalo po drumu
dok je upravljala ko le nom.
Mo da bi vam bilo zgodni je da stane te dok to radi te?
Kori je nervozno uzdahnula i stala, pronala pojas i vezala se. Ponovo
je kre nu la uz kri pu guma.
Pendergast se zavali u polomljeno suvozako sedite i spusti u
poluleei poloaj, tako da mu je glava bila jedva u visini prozora.
Obi lazak, go spo i ce Svon son? pro mrmljao je, po lu zatvo re nih oi ju.
Obi lazak? Mi sli la sam da se ali te.
Ne strpljiv sam da vi dim zname ni to sti.
Mora da ste drogirani. Jedine znamenitosti ovde su debeli ljudi,
ru ne zgrade i ku ku ruz.
Pri aj te mi o nji ma.
Kori se isceri. U redu, naravno. Upravo se pribliavamo predivnom
gradiu Medisin Krik, Kanzas, stanovnitvo tri stotine dvadeset pet dua,
svakim danom sve manje.
Zbog ega je tako?
ali te se? Samo bi bu dal i na ostala u ovakvom gradi u.
Zavladala je ti i na.
Go spo i ce Svon son?
Mo lim?
Vidim da vas je neadekvatan, moda ak i neuspeo proces vaspitanja
naveo da ve ru je te da ru ne rei daju snagu iz raavanju.
Kori je bilo potrebno nekoliko trenutaka da shvati ta je Pendergast
hteo da kae. Bu dal i na nije ru na re.
Zavi si od toga kako je iz go vo ri te.
ek spir, o ser i Dojs su upo tre bljavali ru ne rei.
Vidim da imam posla sa kvaziintelektualcem. Takoe je tano da je
ek spir napi sao:
U ovakvu no,
Dok je po ve tarac blagi ne no lju bio kro nje
a sa njih se um odzi vao nije, u ovakvu no
Tro il se, drim, uz ve ra uz zi do ve Tro je,
Da bi uz di u i slao duu ka grkim ato ri ma,
Gde Kresi da leae.{ 2 }
Kori je posmatrala oveka zavaljenog u seditu kraj nje, oiju i dalje
po lu zatvo re nih. Bio je ozbilj no uvrnut.
A sada, ho e mo li nastavi ti sa obi laskom?
Kori se osvrnu oko sebe. Kukuruzne njive su se ponovo pojavljivale
du obe strane puta. Obi lazak je go tov. Ve smo pro li kroz grad.
Pendergast joj nije odgovarao i na trenutak se uplaila da e njegova
ponuda biti povuena i da e sav onaj novac u ladici za rukavice nestati u
crnom ode lu. Mogu vam po kazati hum ke, do dala je.
Hum ke?
Indijanske humke, dole, kraj reke. To je jedina zanimljiva stvar u
itavom kraju. Mora da vam ih je neko spominjao, kletvu etrdeset
Pe to ri ce i sva ta sranja.
Pendergast je nekoliko trenutaka razmiljao o ovome. Moda emo
kasnije obii humke. Za sada bih vas molio da se okrenete i ponovo
pro e te kroz grad, to je spo ri je mo gu e. Ne e lim ni ta da pro pu stim.
Mi slim da to ne bi bilo pamet no.
Zato?
e ri fu se to nee svi de ti. Ne voli kad se vo zi kamo oko lo.
Pendergast je potpuno zatvorio oi. Zar nisam rekao da je erif moja
bri ga?
U redu, vi ste gazda.
Zastala je na ivici puta, okrenula se po propisima i polako krenula
nazad prema gradu. Sa vae leve strane, ree, nalazi se kafana Kol ski
to ak koju dri veanin Kejhil. On je pristojan tip, mada ne ba bistar.
Njegova erka je u mom razredu, prava Barbika. To je uglavnom mesto
gde se pije, nema neke hrane osim okoladica, kikirikija, dinovskog
bureta sa kiselim krastavcima - i, da, naravno, okoladnih ilera. Verovali
ili ne, po znati su po svo jim o ko ladnim ile ri ma.
Pen dergast je ne po mino le ao.
Vidite li onu enu na trotoaru, sa frizurom nalik Frankentajnovoj
nevesti? To je Klik Rasmusen, ena Meltona Rasmusena, vlasnika
lokalne bakalnice. Vraa se sa ruka u Klubu zamak, a u toj vrei su
ostaci sendvia sa peenom govedinom za njenog psa, Breskvicu. Ona ne
jede u Mejsinom restoranu zato to je Mejsi bila devojka njenog mua
pre nego to su se uzeli, pre nekih trista godina. Kad bi samo znala ta
Mel ton radi sa e nom nastav ni ka fi zikog.
Pen dergast ne ree ni ta.
A ona sasuena babuskara koja izlazi iz prodavnice sa oklagijom je
gospoa Bender Leng, iji otac je umro kada im je kua izgorela u
podmetnutom poaru. Nikada nisu otkrili ko je to uradio i zato. Kori
odmahnu glavom. Neki misle da je to bio stari Gregori Flet. On je bio
gradska pijanica i pomalo lud i jednog dana je jednostavno odlutao u
kukuruz i nestao. Nikad nisu pronali njegovo telo. Stalno je priao o
vanzemaljcima. Lino mislim da mu se konano ispunila elja i da je bio
otet. Te noi kada je nestao videla su se neka udna svetla na severu.
Podrugljivo se nasmejala. Medisin Krik je tipian ameriki gradi i
svako ima mranu taj nu. Ba svako.
Ovo je barem prodrlo do Pendergasta, koji ju je pogledao
po lu o tvo re nih oi ju.
O, da, ak i ona budalasta stara gospoa u ijoj kui odsedate.
Vinifred Kraus. Moda glumi pobonost, ali to je sve gomila gluposti.
Njen otac je bio krijumar alkohola. I maha Biblijom, povrh svega. Ali to
nije sve. ula sam da je stara Vinifred u svojim mlaim danima bila
prava gradska zavodni ca.
Pen dergast je trepnuo.
Kori se zacerekala, prevrui oima. Da, ima dosta toga u Medisin
Kriku. Poput Vere Estrem, koja voli provod sa mesarom iz Dipera. Ako
njen mu ikada sazna, bie krvi. Dejl Estrem je na elu udruenja
farmera i on je najvea zloa u Medisin Kriku. Njegov deda je bio
nemaki emigrant i za vreme Drugog svetskog rata vratio se da se bori na
strani nacista. Moete zamisliti ta su u gradu mislili o tome. Nikada se
nije vratio. U su ti ni je ze znuo i tavu po ro di cu.
Po pri lino.
Imamo i mi svoje ludake. Kao to je onaj kotlokrpa koji prolazi
ovuda jednom godinje i kampuje negde u kukuruzu. Ili upavi Dim,
koji je odradio jednu turu previe u Vijetnamu. Pria se da je ukokao svog
po runi ka. Svi samo e kaju da mu puk ne film jednog od ovih dana.
Pendergast se ponovo zavalio u sedite. Izgledalo je kao da spava.
Idemo dalje. Ono je Reksal apoteka. U onoj praznoj zgradi je nekad bila
prodavnica muzike opreme. Ono je luteranska crkva Kalvarija. Deo
Misurijskog sinoda. Svetenik je Don Vilbur. Pravi fosilizovani
pri me rak ljudske rase.
Pen dergast je u tao.
Sada prolazimo kraj Ernijeve Ekson pumpe. Nemojte tamo
popravljati auto. Eno ga i Emi sa crevom. Njegov sin je najnaduvaniji lik
u oblasti Kraj, a stari Emi nema poj ma o tome. Ona stara drve na zgrada je
Rasmusenova bakalnica koju sam vam spominjala. Njihov moto je ako
ne moete da ga naete ovde, onda vam tamo ni ne treba. Uvek sam se
pitala gde je tamo. Sa leve strane je erifova kancelarija, ali teko da vam
to moram pokazivati. A sa desne strane je Mejsin restoran. Njen rolat od
mesa je jestiv. Od deserta bi hijena dobila proliv. O ne, znala sam. Evo
ga.
Kori je u retrovizoru posmatrala kako erifov automobil izlazi iz
uli i ce sa upalje nim sve tli ma.
Hej, rekla je nepominom Pendergastu. Probudite se. erif me
zau stavlja.
Ali i ni lo se da je Pen dergast vrsto zaspao.
erif im je priao otpozadi i trubnuo. Zaustavite se sa strane, uo se
hrapavi glas iz zvuni ka na kro vu patrol nih kola. Ostani te u vo zi lu.
Ista stvar joj se ve desila barem desetak puta, ali ovoga puta je sa
njom u kolima bio i Pendergast. Shvatila je da ga erif verovatno nije
video, toliko je nisko sedeo u seditu. Oi su mu ostale zatvorene uprkos
si re ni i buci. Mo da je umro, po mi sli la je. De fi ni tiv no je tako iz gle dao.
Vrata policijskog automobila se otvorie i erif se izvue napolje, sa
pendrekom koji mu je lupkao po boku. Poloio je svoje mesnate dlanove
na otvoreni prozor sa suvozake strane i nagnuo se unutra. Kada je
ugle dao Pen dergasta, naglo se trgao unazad. Isu se! vik nu.
Pen dergast otvo ri jedno oko. Po sto ji li pro blem, e ri fe?
Kori je uivala u izrazu na erifovom licu. itavo lice mu je oblilo
crvenilo, od maljama pokrivenih nabora koe koji su se nagomilali iznad
okovratnika, do vrhova njegovih dlakavih uiju. Nadala se da e Bred
ostari ti ba kao i nje gov otac.
Pa, agente Pendergast, ree Hejzen, stvar je u tome da ne
dozvoljavamo besposleno vozanje po gradu. Proli ste ovuda ve trei
put.
erif je zautao, oigledno iekujui nekakvo objanjenje, ali posle
duge ti i ne po stalo je oi gledno da ga nee do bi ti.
Ko nano se odmak nuo od auta. Mo e te da nastavi te, ree.
S obzirom da se interesujete za nae kretanje, ree Pendergast lenjo
oteui, mogu da vas obavestim da emo proi kroz grad jo jednom, a
moda i peti put, dok mi gospoica Svonson bude pokazivala
zname ni to sti. Na kraju kraje va, ja sam na od mo ru.
Dok je Kori posmatrala sve mraniji izraz na licu erifa Hejzena,
pitala se da li je takozvani specijalni agent Pendergast stvarno znao ta
radi. Nije bila ala stei neprijatelja poput Hejzena u gradiu kao to je
Me di sin Krik. Ona je bila do volj no glu pa da to uradi.
Hvala vam na vaoj brizi, erife. Pendergast se okrenu. Gospoice
Svon son, da nastavi mo?
Oklevala je trenutak, posmatrajui erifa Hejzena. Zatim je slegla
ramenima. Ma nek ide do avola, pomisli dok se odvajala od ivinjaka
uz kri pu i novi oblak crnog dima.
S
DVANAEST
unce je tonulo u krvavu mrlju oblaka na horizontu kada je agent
Pendergast izaao iz Mejsinog restorana, praen vitkim ovekom u
uni formi Fe de ral Ek spre sa.
Rekli su mi da u vas pronai ovde, rekao je ovek. Nisam
name ravao da vam pre ki dam ve e ru.
Sve je u redu, odgo vo ri Pen dergast. Ni sam bio naro i to gladan.
Ako pot pi e te ovde, mogu vam sve do stavi ti do kue.
Pendergast je potpisao ponueni formular. Gospoica Kraus e vam
po kazati gde da sve to ostavi te. Nee vam sme tati da bacim po gled?
Samo iz vo li te. Zau ze lo je pola kami o na.
Blistavi Fedeksov kamion bio je parkiran ispred restorana, upadljiv na
pranjavoj, monohromatskoj ulici. Pendergast zaviri u njegovu
unutranjost. Du jednog zida stajalo je skoro itavo tuce velikih kutija.
Na ne ki ma od njih pi salo je KVARLJI VO - PAKO VANO U LEDU.
Sve su iz Nju jorka, ree vo za. Otvarate re sto ran, ili tako ne to?
To je moj spas od Mej si.
Mo lim?
Hvala vam, iz gle da da je sve u redu.
Pendergast se pomeri u stranu posmatrajui kako se kamion utapa u
zaguljivom sumraku. Zatim je krenuo prema istoku, udaljavajui se od
umirueg sjaja na horizontu. Pet minuta kasnije, napustio je Medisin
Krik. Put se pru ao napred nalik mranoj napu kli ni u ku ku ru zu.
Ubrzao je korak. Cilj mu je bio maglovit, pre zasnovan na intuiciji
nego na nameri. Pendergast je znao da je intuicija konani rezultat
naj so fi sti ci rani jeg obli ka zaklju i vanja.
Sa polja su se podizali sumrak i vrane, a vazduhom je lebdeo miris
kukuruza i zemlje. Pojavili su se farovi, postali su vei, a zatim je pored
njega projurio ogromni teretnjak, ostavljajui za sobom prainu i miris
di ze la.
Na tri kilometra od grada, Pendergast se zaustavio. Sa asfalta se
odvajao zemljani put, skreui levo izmeu zidova od kukuruza.
Pendergast je krenuo njime, napredujui dugim, tihim koracima. Put je
poeo da se otrije uzdie u pravcu mrane skupine drvea na horizontu,
koja je okruivala tri tamna, niska oblika koja su se ocrtavali naspram
sumranog neba: humke. Naputajui kukuruz, put se pretvorio u stazu.
Napred je bilo drvee, dinovske topole masivnih stabala i kore grube
poput ispucalog kamena. Na zemlji su leale polomljene grane,
kan do li kih gran i ca okre nu tih ka nebu.
Kada je zaao u senoviti umarak, Pendergast se osvrnu oko sebe. Tlo
se sputalo prema gradu u dugoj, blagoj padini. Daleka ulina svetla
formirala su blistavi krst u moru tamnog kukuruza. Juno od grada
leala je fabrika Gro-Bejn, usamljena skupina svetala. Izmeu je tekao
potok, meandrirajua linija topola koja je vijugala kroz kukuruz. Koliko
god da je tlo na prvi pogled delovalo ravno, imalo je svoja blaga talasanja,
svoje uzbrdice i udoline. Mesto na kojem je stajao bilo je najvia taka u
oko li ni.
Letnja tama se teko spustila na zemlju. Vazduh je postao jo
zaguljiviji, ako je to uopte bilo mogue. Nekoliko treperavih planeta
bli stalo je na nebu.
Pendergast se okrenuo i zaao dublje u tamu umarka, postajui
praktino nevidljiv u svom crnom odelu. Pratio je stazu koja je
nesigurno tumarala kroz iblje i visoku travu. Posle jo par stotina
me tara, Pen dergast se po no vo zau stavio.
Hum ke su bile tik is pred nje ga.
Bilo ih je tri i bile su niske i iroke, postavljene u trougao sedam
metara vii od okolnog zemljita. Stranice dveju humki su erodirale,
otkrivajui krenjake ploe i teko kamenje. Topole su ovde bile gue, a
sen ke ve o ma du bo ke.
Pendergast je oslukivao zvuke avgustovske noi. Hor insekata je
frenetino zujao. Treperavi svici su lebdeli izmeu nemih stabala, a
njihova svetla meala su se sa letnjim munjama koje su bleskale na
severu. Srpasti mesec visio je tik iznad horizonta, sa oba kraka uperena
uvis.
Pendergast je ostao nepokretan. Nono nebo je sada procvetalo
zvezdama. Pojavili su se i drugi zvuci: ukanje i grebuckanje malih
ivotinja, lepranje ptica. Par blizu postavljenih oiju na trenutak je
zatreperio u tami. Dole kraj potoka zaulo se zavijanje kojota, a pas je
zalajao u odgovor iz pravca grada, na samoj granici ujnosti. Cepka
meseca bacala je taman toliko svetlosti da se moglo videti. Oglasili su se
cvrci, je dan za dru gim, tako da se ori lo iz vi so ke trave.
Pendergast konano nastavi dalje, prema trima mranim humkama.
Hodao je tiho i polako, dok nije nagazio na suvi list. Cvrci su se odmah
uutali. Pendergast je ekao da ponovo ponu svoju pesmu, jedan po
jedan. Zatim je nastavio dalje dok nije stigao do podnoja prve humke.
Tada je tiho unuo, sklonio u stranu mrtvo lie i zario prste u zemlju.
Podigao je punu aku zemlje, rastresao je rukama i pomirisao. Razliite
vrste zemljita imaju karakteristine mirise. Uverio se da je ovo bila ista
zemlja kao ona koja je naena na alatkama u prtljaniku automobila ile
Sveg. erif je bio u pravu: tragala je za relikvijama oko humki. Pokupio je
malo ze mlje u malu stakle nu epru ve tu, zatvo rio je i ubacio u dep sakoa.
Ponovo je ustao. Mesec je nestao iza horizonta. Svici su prestali da
trepere; letnje munje su se proredile, zatim u potpunosti prestale.
Hum ke je po ste pe no obu ze la du bo ka tama.
Pendergast je proao kraj prve humke, zatim i druge, da bi se
zaustavio izmeu njih, dok su tri mrane uzvisine bile sve manje
ras po znatlji ve. Sada je tama po stala pot pu na.
Pen dergast je i dalje e kao. Pro lo je pola sata. Zatim sat.
A tada su se cvrci iz ne nada uti ali.
Pendergast je ekao da ponovo zaponu svoju pesmu. Miii su mu se
skupili, zateui se. Osetio je prisustvo u tami sa svoje desne strane:
dobro prikriveno prisustvo. Kretalo se veoma tiho - pretiho i za njegove
izuzetno osetljive ui. Ali cvrci su mogli da osete vibracije u tlu koje
ljudsko uho nije mo glo da uje. Cvrci su znali.
ekao je, napet, dok se prilika nije pribliila na manje od dva metra.
Zau stavi la se. I e kala.
Jedan po jedan, cvrci su se ponovo oglasili. Ali Pendergast se nije dao
pre vari ti. Pri li ka je jo bila tu. e kala je.
A tada se ponovo pokrenula. Polako je prilazila. Jedan korak, dva, sve
dok nije bila to li ko bli zu da ju je mo gao do tai.
Pendergast se jednim pokretom bacio u stranu, izvukao svoju
baterijsku lampu i pitolj i uperio ih u figuru. Zrak lampe je osvetlio
oveka divljeg izgleda koji je uao u praini sa dvocevnom samarom
uperenom prema mestu na kojem je Pendergast stajao trenutak ranije.
Puka je opalila uz stranu grmljavinu i ovek se zateturao unazad,
nerazgovetno viui. U tom trenutku Pendergast se bacio na njega.
Samarica se nala na zemlji, a ovek je uao, sa Pendergastovom
rukom oko vrata i pitoljem prislonjenim na slepoonicu. Pokuao je da
se oslo bo di, pa se umi rio.
Pendergast je popustio stisak i ovek je pao na zemlju. Leao je tako,
neobina figura obuena u jelensku kou, sa niskom krvavih veverica
prebaenom preko ramena. Za pojasom mu je bio zadenut dinovski,
runo izraeni no. Bio je bosonog, stopala irokih i prljavih. Njegove
izuzetno sitne oi bile su usaene u lice toliko izborano da se inilo kako
pripada oveku van vremena. Pa ipak, njegova fizika graa i sjajna i
neobino dugaka kosa i brada govorili su da je u pitanju osoba ne starija
od pe de se tak go di na.
Nije pametno brzopleto pucati iz oruja, rekao je Pendergast, stojei
iz nad nje ga. Mo gli ste ne ko ga po vre di ti.
Ko ste, do avo la, vi? vri snuo je o vek sa ze mlje.
Upravo to pi tanje sam hteo vama da po stavim.
ovek je progutao knedlu, pribrao se i uspravio. Sklonite to prokleto
sve tlo sa mog lica.
Pen dergast spu sti sve tilj ku.
A sada, ta zamiljate, ko ste vi, da tako nasmrt prepadate potene
lju de?
Potenje tek treba da utvrdimo, ree Pendergast. Molim vas,
ustani te i predstavi te se.
Gospodine, moete da molite koliko god hoete, zabole me za to.
Ipak se podigao na noge i istresao lie i granice iz svoje brade i kose.
Zatim je iskaljao ogromnu grudvu lajma i ispljunuo je u tamu. Obrisao
je bradu i usta prljavom ru kom i po no vo plju nuo.
Pendergast je izvadio svoju znaku i mahnuo njome ispred ovekovog
lica.
Oi su mu se rairile, zatim ponovo skupile. Nasmejao se. FBI?
Ni kad ne bih po go dio.
Specijalni agent Pendergast. Futrola se zatvorila uz pucanje koe i
po no vo ne stala u nje go vom sakou.
Ne pri am sa FBI.
Pre nego to date jo neku ishitrenu izjavu, zbog koje biste kasnije
mogli izgubiti obraz, trebali bi da znate da imate izbor. Moete ovde
ne o bave zno po razgo varati sa mnom Zastao je.
Ili?
Pendergast se iznenada nasmeio i njegove tanke usne su se rairile,
otkrivajui red savreno belih zuba. Ali, pod svetlou baterijske lampe,
re zul tat je bio dale ko od pri jatelj skog.
ovek je iz depa izvadio izoblieni komad duvana za vakanje,
ot ki nuo je pare i nabio ga u usta. Sranje, ree i plju nu.
Mogu li vas upi tati za ime? upi ta Pen dergast.
Ti i na se pru ala mi nu tu, zatim dve.
Do avola, konano je rekao ovek. Pretpostavljam da nije zloin
imati ime, zar ne? Gasparilja. Loni Gasparilja. Mogu li sada dobiti svoju
pu ku nazad?
Videemo. Pendergast je uperio zrak svetiljke prema krvavim
ve ve ri cama. Da li ste zbog toga ovde? Lo vi te?
Ne mo tam se oko hum ki zbog le pog po gle da.
i vi te li u bli zi ni, go spo di ne Gaspari lja?
ovek se zakikotao. Dobar vic. Kada Pendergast ponovo nije
odgo vo rio, po kazao je glavom u jednom prav cu. Ulo go rio sam se tamo.
Pendergast je podigao samaricu, otvorio je, izvadio potroene
patro ne i pru io je Gaspari lji praznu. Po kai te mi, mo lim vas.
Pet minuta hoda ih je dovelo do ivice drvea i mora kukuruza.
Gasparilja je zaao izmeu redova i krenuli su pranjavom, utabanom
stazom. Jo nekoliko minuta hoda dovelo ih je do umarka topola koji je
pratio obalu Medisin Krika. Vazduh je ovde mirisao na vlagu i uo se tihi
zvuk uborenja vode po pesku. Pred njima se ukazao crvenkasti sjaj
logorske vatre, zapaljene na nasipu od gline. Na vatri je kljuao veliki
gvo zde ni ko tao, i re i oko sebe mi ris luka, krom pi ra i papri i ca.
Gasparilja je podigao nekoliko komada drveta sa gomile i gurnuo ih
meu ugljevlje. Plamen se razgoreo, osvetljavajui mali kamp. Videli su
se masnjikavi ator, deblo umesto klupe i rashodovana drvena vrata na
ce pani cama koja su slu i la kao sto.
Gasparilja je skinuo zaveljaj veverica sa ramena i spustio ih na
priruni sto. Zatim je izvadio no i prionuo na posao, sekui ih, vadei
creva i bacajui ih u stranu. Zatim jednim snanim trzajem skinu kou.
Nizom ustrih zamaha noem odsekao bi glavu, ape i rep; sa jo par
rezova raetvorio bi ivotinju i ubacio je u kljuali kotao. Postupak je
trajao dvade se tak se kun di za svaku ve ve ri cu.
ta radi te ovde? upi ta Pen dergast.
Na pro pu to vanju sam, ree o vek.
Pro pu to vanju?
Otrim alat. Tokom toplih meseci dva puta obiem svoju teritoriju.
Kad doe zima, idem na jug u Braunsvil. ta god imate, ja u vam
nao tri ti, od mo torne te ste re do kom bi no vanih ro to ra.
Kako se kre e te oko lo?
Au tom sa pri ko li com.
Gde je parki ran?
Gasparilja jo jednom divlje zamahnu noem i ubaci poslednju
vevericu u kazan. Tada je mahnuo glavom prema putu. Tamo je, ako
e li te da pro ve ri te.
Name ravam upravo to.
Znaju me u gradu. Nikada se nisam naao na pogrenoj strani
zakona, moete proveriti kod erifa. Zaraujem za ivot, ba kao i vi.
Samo to se ja ne unjam po mraku, ne upirem svetlo ljudima u lice i ne
pre padam ih na smrt. Ubacio je aku sasu e nog pasu lja u ko tao.
Ako vas znaju u gradu, kao to kae te, zato lo go ru je te ovde?
Vo lim da imam pro sto ra za sebe.
A bosa sto pala?
Ha?
Pen dergast upe ri sve tilj ku pre ma o ve ko vim prljavim prsti ma.
Cipele su skupe. Pretraio je depove, izvadio komad duvana za
vakanje, otkinuo jo jedno pare i nabio ga u usta. ta ovek iz FBI
trai ovde? upita, bockajui obraz prstom i nametajui duvan za
vakanje.
Verujem da i sami moete da odgovorite na to pitanje, gospodine
Gaspari lja.
o vek ga je po pre ko po gle dao, ali nije odgo vo rio.
Ko pala je oko hum ki, zar ne? ko nano upi ta Pen dergast.
Gaspari lja plju nu. Aha.
Ko li ko dugo?
Ne znam.
Da li je nala ne to?
Slegao je ramenima. Nije prvi put da kopaju po humkama. Ne
obraam mnogo panje na to. Kada sam ovde, idem tamo samo da bih
lo vio. Ne pe tljam se sa mrtvi ma.
Ima li grobni ca u hum kama?
Tako kau. Takoe se tamo jednom desio masakr. To je sve to znam
i to elim da znam. Hvata me jeza od tog mesta. Ne bih ni iao gore da
tamo nisu sve ve ve ri ce.
uo sam da se pria da to mesto ima veze sa nekakvom legendom.
Kle tvom e trde set Pe to ri ce, ve ru jem da se tako zove.
Gasparilja ne ree nita i logor je neko vreme bio tih. Promeao je
sadri nu lon ca tapom, po vre me no bacaju i po gled pre ma Pen dergastu.
Ubistvo se desilo pre tri noi, u vreme mladog meseca. Da li ste
vi de li ili uli ne to?
Gaspari lja po no vo plju nu. Ni ta.
Gde ste vi bili te ve e ri, go spo di ne Gaspari lja?
Gasparilja nastavi da mea. Ako nagovetavate da sam ja ubio tu
enu, onda mi se ini da je ovaj raz go vor zavren, go spo di ne.
Re kao bih da je tek po eo.
Ne bu di te drski. Ni kada ni sam ni kog ubio.
Onda ne e te imati ni ta pro tiv da mi opi e te svo je kre tanje tog dana.
To mi je bio drugi dan ovde u Medisin Kriku. Lovio sam kod humki
kasno tog popodneva. Ona je bila tamo, kopala je. Vratio sam se ovamo
do zalaska sun ca i pro veo no u lo go ru.
Da li vas je vi de la?
Da li ste me vi vi de li?
Gde je tano ko pala?
Svuda. Zaobiao sam je u irokom luku. Prepoznajem nevolju kada je
vidim. Gasparilja ustro promea po kazanu, izvadi emajliranu iniju i
izubijanu kaiku i usu unutra malo paprikaa. Pokupi ga kaikom, dunu
da se ohladi, uze zalogaj i ponovo zahvati kaikom. Onda zastade.
Pret po stavljam da i vi e li te malo.
Ne bih odbio.
Bez rei je iz vadio dru gu i ni ju i pru io je Pen dergastu.
Hvala. Pendergast se poslui iz kazana i proba paprika. Burgu{ 3
}, pret po stavljam?
Gasparilja klimnu glavom i nabi pozamaan zalogaj u usta, dok mu je
sos curio u zamrenu crnu bradu. Glasno je savakao, ispljunuo nekoliko
ko i ca i pro gu tao. Obri sao je usta ru kom, a zatim obri sa ruku o bradu.
Zavrili su paprika u tiini. Gasparilja je sklonio inije, zavalio se i
otkinuo komad duvana za vakanje. A sada, ako ste dobili ono to ste
eleli, gospodine, nadam se da ete nastaviti svojim poslom. Volim da
pro ve dem vee u miru.
Pendergast ustade. Gospodine Gasparilja, ostaviu vas nasamo. Ali,
ako elite jo neto da dodate, savetujem vam da to uradite odmah,
ume sto da e kate da to sam ot kri jem.
Gasparilja ispljunu smeu traku pljuvake u pravcu potoka. Nije mi
naro i to stalo da se me am u to.
Ve ste umeani. Ili ste ubica, gospodine Gasparilja, ili vas vae dalje
pri su stvo ovde do vo di u ve li ku opasnost. Jedno ili dru go.
Gaspariljaje zagunao, odgrizao jo jedno pare i ponovo pljunuo.
Onda upi ta: Ve ru je te li u avo la?
Pendergast ga je promatrao bledim oima koje su treperile na
sve tlo sti vatre. Zato to pi tate, go spo di ne Gaspari lja?
Zato to ja ne verujem. to se mene tie, avo je samo gomila
svetenikog sranja. Ali zlo po sto ji na zemlji, gospodine agente FBI.
Pitali ste me za kletvu etrdeset Petorice. Pa, moete se odmah vratiti
kui, poto nikad neete otkriti istinu o tome. Zlo o kojem priam se u
veini sluajeva moe objasniti. Ali ponekad, Gasparilja pljunu jo soka
od duvana, a zatim se nagnu napred, kao da eli da mu poveri tajnu,
po ne kad jedno stav no ne moe.
L
TRINAEST
udvig Smit zaustavi svoj AMC pejser na parkiralitu ispred
luteranske crkve Kalvarija, ispunjenom vrelim vozilima koja su
blistala na avgustovskom suncu. Na fasadi skladne crkvice od
crvenih cigala bio je privren veliki natpis, koji se ve uvijao na
neizdrivoj vruini. Na njemu je pisalo: 33. GODINJI UREI
ROTILJ. Drugi, jo vei natpis kraj njega je vritao: MEDISIN KRIK
ELI DOBRODOLICU PROFESORU STENTONU ONSUU!!! Bilo je
malo oajanja u ta tri uzvinika, pomisli Smit. Parkirao je auto na
udaljenom kraju parkinga, izaao napolje, obrisao vrat maramicom i
pri ao ulazu u crkvu.
Onda je zastao, sa rukom na vratima. Grad se tokom godina navikao
na njegove tople ljudske prie: na njegovo nekontroverzno izvetavanje iz
crkve i kole, sa poljoprivrednih sajmova i skupova izviaa. Navikli su se
na to da Ku rir umanjuje, pa ak i ignorie sitne prestupe njihove dece -
povremene divlje vonje i pijane urke. Uzimali su zdravo za gotovo
njegovo prelaenje preko problema sa inspekcijom u Gro-Bejnu, sve
veim brojem povreda u fabrici, probleme sa sindikatom. Zaboravili su da
j e Ku rir list, a ne gradski odsek za odnose s javnou. Jue se sve to
promenilo. Ku rir je postao pravi novinski list, koji je prenosio prave
ve sti.
Lu dvig Smit se pi tao kakva e biti re ak ci ja na to.
Slobodnom rukom je nervozno opipao svoju leptir-manu. Izvetavao
je sa ureih rotilja sve ove trideset i tri godine i nikad ga nije
obuzimala ovakva strepnja. U ovakvim trenucima najvie mu je
nedostajala njegova ena, Sara. Bilo bi mu lake sa njenom rukom u
nje go voj.
Saberi se, Smi ti, re kao je sebi, otvaraju i vrata.
Crkvena sala je bila prepuna. Praktino itav grad je bio prisutan. Neki
su ve sedeli i jeli, dok su drugi stajali u dugim redovima za krompir-pire,
sos i zeleni pasulj. Neki su ak jeli i meso, iako je Smit primetio da su se
radnici iz Gro-Bejna, kao i obino, drali podalje od redova za uretinu.
To je bila jedna od onih stvari koje niko nikada nije spominjao: koliko
malo u re ti ne se u stvari po je de na u re em ro ti lju.
Dinovski plastini transparent na jednom zidu zahvaljivao je Gro-
Bejnu i njegovom direktoru, Artu Rideru, na njihovoj velikodunosti u
nabavci uraka. Drugi natpis na suprotnom zidu zahvaljivao je Basvel
Agrikonu na njihovim estim prilozima za odravanje crkve. A trei
plakat, najvei od svih, gromoglasno je najavljivao dolazak Stentona
onsija, ovogodinjeg poasnog gosta. Smit se osvrnuo oko sebe. Sva lica
su mu bila poznata. Jedna od radosti ivota u malom amerikom
gradi u.
Na drugom kraju sobe primetio je Arta Ridera. Rider je nosio
kestenjasto-belo odelo od poliestera i na njegovom neprirodno glatkom
licu bio je zalepljen uobiajeni osmeh. Telo mu je podrhtavalo poput
komada loja dok se polako kretao kroz gomilu, ne skreui sa svoje
putanje. Ljudi su se sklanjali sa njegovog puta, a ne obrnuto, pomisli
Smit. Moda je u pitanju bio slabi miris zaklanih uraka koji ga je pratio,
uprkos velikoj dozi Old Spajsa; moda je to zato to je bio najbogatiji
ovek u gradu. Rider je prodao postrojenje za preradu uretine Gro-Bejn
poljoprivrednim proizvodima a zatim je ostao na poloaju direktora, iako
su mu napisali prilino mastan ek. Govorio je da mu se svia posao.
Smitu je delovalo verovatnije da se Rideru sviao status gradskog oca
ko jeg mu je po lo aj efa fabri ke obez be i vao.
Rider je i dalje prilazio, pogleda prikovanog za novinara i osmeha
sraslog sa licem. Od svih prisutnih ljudi, on je verovatno najmanje cenio
ju e ranji lanak o ubi stvu. Smit se pri pre mio na ono to je sle di lo.
A onda, niotkuda, spasenje - gospoa Bender Lang je dotrala i
apnula neto Ridera u uho. Njih dvoje se iznenada udaljie. Onaj onsi
je verovatno stigao, pomisli Smit. Nita drugo ne bi nateralo Ridera da
se tako brzo kre e.
Za sve trideset i tri godine, koliko je trajao rotilj, ovo je bilo prvi put
da poasni gost nije bio neko od stanovnika grada. To je samo po sebi
pokazivalo vanost koju je za Medisin Krik imao utisak koji e ostaviti na
dr Stentona onsija sa Kanzakog univerziteta. onsi je bio taj koji e do
sledeeg ponedeljka doneti odluku da li e Medisin Krik postati lokacija
za te sti ranje ne ko li ko hek tara ge net ski mo di fi ko vanog ku ku ru za, ili
Iz razmiljanja ga je trgao visok, piskav glas. Kako se usuuje,
Smite! Okrenuo se i kraj sebe ugledao Klik Rasmusen, sa frizurom u
obliku konice koja je poskakivala u visini njegovog ramena. Kako bi to
mo gao biti neko od nas?
Su o io se sa njom. Ne moj tako, Klik, ni sam re kao da ve rajem
Ako ne veruje u to, kukala je Klik Rasmusen, zato si to
napi sao?
Zato to je moja du nost da objavim svaku te o ri ju
ta se desilo sa svim onim lepim lancima koje si nekada pisao?
Ku rir su ne kada bile tako div ne no vi ne.
Nisu sve ve sti lepe, Klik
Ali Klik mu nije dozvolila da zavri. Ako eli da pie gluposti, zato
ne pie o onom agentu FBI koji se mota po gradu i postavlja pitanja,
zabada nos tamo gde mu nije mesto i puni ti glavu budalastim idejama?
Da vidimo kako se to njemu svia. A povrh svega, spominjati itavu onu
stvar sa Sablasnim Rat ni ci ma, kle tvom e trde set Pe to ri ce
U no vi nama nije bilo ni eg o tome.
Ne ba tim reima, ali tom priom o starim indijanskim strelama,
ta e dru go ljudi pomisliti? Samo nam jo to treba, oivljavanje te stare
pri e.
Molim te, budimo razumni Smit je ustuknuo. U daljini je video
enu veanina Kejhila, Gledis, koja im je prilazila, spremna da se
ume a. Ovo je bilo gore nego to je zami ljao.
Iznenada se niotkuda pojavila Mejsi, krupnog tela prekrivenog belom
keceljom. Klik, ostavi Smita na miru, ree. Sreni smo to imamo
njega. Veina okruga nae veliine uopte nema novine, a kamoli
dnev ne.
Klik ustuknu jedan korak. Smit je bio dvostruko zahvalan Mejsi zbog
nelagodnosti za koju je znao da postoji izmeu ove dve ene. Mejsi je
verovatno bila jedina osoba u prostoriji koja je mogla tako brzo da odbije
napad Klik Rasmusen. Klik je bacila jedan mraan pogled prema Smitu, a
onda se okrenula prema Gledis Kejhil i njih dve su se udaljile u pravcu
sto lo va sa u re ti nom, pri aju i pri gu e nim glaso vi ma.
Smit se okre nu ka Mej si. Mno go ti hvala. Spasi la si me.
Uvek vodim rauna o tebi, Smite. Namignula mu je i vratila se do
sto la sa po slu e njem.
Kada je Smit krenuo za njom, primetio je kako je prostorijom
zavladao muk. Sve oi su se okrenule prema vratima. Smit je
instinktivno uinio isto. Tamo je, naspram zlatnog neba, stajala prilika u
crnom.
Pen dergast.
Bilo je neega upadljivo jezivog u nainu na koji je agent FBI zastao
na vratima tako da je blistavo sunce uokvirivalo njegovu otru figuru,
nalik revolverau koji ulazi u salun. Zatim je hladnokrvno zakoraio
unutra, pogledom preleui preko okupljenih dok nije ugledao Smita.
Pendergast je odmah promenio pravac, jezdei kroz gomilu prema
nje mu.
Drago mi je to vas vidim, gospodine Smit, ree. Ne poznajem ovde
nikoga osim vas i erifa, a ne mogu oekivati od prezaposlenog erifa da
mi po mogne sa upo znavanjem. Mo lim vas, poni te.
Da ponem? upi ta Smit.
Potrebno mi je da upoznam ljude, gospodine Smit. Tamo odakle
dolazim smatra se nepristojnim da se sam predstavi, umesto da te neko
drugi pravilno predstavi. A kao izdava, urednik i glavni izveta Kraj
Kaun ti Ku ri ra, vi znate sve u gradu.
Pret po stavljam da je tako.
Odlino. Da ponemo sa gospoom Meltona Rasmusena? uo sam
da je ona jedna od vo de ih dama.
Smitu zastade dah. Od svih ljudi, Klik Rasmusen, od koje se upravo
spasao. Obuzelo ga je snano oseanje neprijatnosti dok se osvrtao po
prostoriji. Klik je bila kraj jednog od stolova sa uretinom, priala je sa
Gle dis Kej hil i ostat kom dru i ne.
Tamo, ree, predvo de i ne volj nim ko rakom.
Grupica ena se utiala dok su prilazili. Smit primeti da Klik gleda
Pen dergasta, lica zategnu tog od ne zado volj stva.
e leo bih da predstavim poe Smit.
Od lino znam ko je ovaj o vek. Imam da kaem samo ovo
Iznenada je zautala kada se Pendergast poklonio, uzeo je za ruku i
prineo je na centimetar od svojih usana, u francuskom maniru. Veliko
mi je zado volj stvo, go spo o Rasmu sen. Zo vem se Pen dergast.
Zabo ga, re kla je Klik. Ruka joj se oklem be si la u nje go voj.
Go spo o Rasmu sen, u jem da ste vi zaslu ni za de ko raci je.
Smit se zapitao gde je Pendergast pokupio ovaj podatak. Njegov
junjaki akcenat se produbio i postao gust poput melase, dok je svojim
udnim oima netremice posmatrao Klik. Na Smitovo skriveno
zado volj stvo, Klik Rasmu sen je po crve ne la. Da, tako je, re kla je.
Oaravaju e su.
Hvala vam, go spo di ne Pen dergast.
Pendergast se ponovo poklonio, jo uvek je drei za ruku. uo sam
puno toga o vama i drago mi je to sam vas ko nano upo znao.
Klik ponovo pocrvene, jo rumenije. Opazivi ovaj susret izdaleka,
Melton Rasmusen se iznenada stvori kraj njih. Vidi, vidi, ree srdano,
pruajui ruku i ubacujui se izmeu svoje bucmaste, pocrvenele ene i
Pendergasta, dobro doli u Medisin Krik. Ja sam Mel. Melton
Rasmusen. Shvatam da bi okolnosti mogle biti veselije, ali mislim da ete
otkriti kako je kanzaka gostoljubivost Medisin Krika ista kao to je
odu vek bila.
Ve sam to otkrio, gospodine Rasmusen, ree Pendergast, rukujui
se sa njim.
Odakle ste, Pen dergaste? Nije mi po znat ak ce nat.
Iz Nju Orle an sa.
Ah, uveni Nju Orleans. Da li je istina da tamo jedu aligatore? uo
sam da imaju ukus nalik pi le ti ni.
Po mom miljenju, ukus je sliniji mesu iguane ili zmije nego
pi le ti ni.
Tako, dakle. Pa, ja u se drati uretine, ree Rasmusen kroz smeh.
Svrati te jednom do moje pro dav ni ce. Do bro do li ste u svako doba.
Ve o ma ste lju bazni.
Pa, ree Rasmusen, prilazei blie, ima li vesti? Kakvih novih
trago va?
Prav da ni kada ne spava, go spo di ne Rasmu sen.
Nego, ja imam svo ju te o ri ju. e li te li da je u je te?
Bie mi zado volj stvo.
To je delo onog prijana koji logoruje kraj reke. Gasparilje. Trebalo bi
da ga pro ve ri te. On je odu vek bio u dan.
Molim te, Mel, prekori ga Klik. Zna da on dolazi ve godinama i da
ni kada nije pravio pro ble me.
Nikada ne zna kad e neko da pobrljavi. Zato logoruje tamo kraj
po to ka? Zar mu grad nije do volj no do bar?
Pitanje je ostalo da lebdi u vazduhu. Klik se zagledala pored svog
mua, a usta su joj formirala, malo, savreno slovo o. Smit je uo kako se
meu okupljenima iri prigueni amor. Zauo se kratak aplauz.
Okrenuo se i ugledao Arta Ridera i erifa koji su kroz gomilu sprovodili
oveka kojeg nije poznavao. ovek je bio sitan i mrav, sa kratko
podianom bradom, i nosio je svetloplavo pamuno odelo. Za njima je
ila go spo a Ben de ra Lan ga i jo ne ko li ko vo de ih gradskih dama.
Dame i gospodo, prijatelji i komije Medisin Krika! Obratio se
okupljenima Art Rider. Imam veliku privilegiju da vam predstavim
ovogodinjeg poasnog gosta, dr Stentona onsija sa Kanzakog
uni verzi te ta!
Ovo je bilo propraeno gromkim aplauzom i zagluujuim
zviducima. ovek po imenu onsi je iskoraio, klimnuo glavom
okupljenima, okrenuo im lea i obratio se Rideru. Aplauz se postepeno
uti ao.
Gospodine Smit, ree Pendergast. Ona gospoda to stoje u
naj daljem uglu?
Smit pogleda na pomenutu stranu. etiri ili pet mukaraca u radnim
kombinezonima pili su limunadu i priali tihim glasovima. Umesto da se
pri dru e aplau zu, be sno su po smatrali on si ja.
Oh, to je Dejl Estrem i ostatak udruenja farmera, odgovori Smit.
Poslednji od zagrienih zemljoradnika. Oni su jedini koji nisu prodali
sve velikim poljoprivrednim konglomeratima. Jo uvek poseduju
sopstve ne farme oko Me di sin Kri ka.
A zato se ne pri dru u ju gradskom ve se lju?
Udruenje farmera ne eli da ima nita sa genetski modifikovanim
kukuruzom. Boje se da e se ukrstiti sa njihovom letinom i upropastiti
je.
Rider je upravo predstavljao oveka iz Kanzasa odabranom krugu
lju di.
eleo bih da me upoznate sa jo nekim ljudima, ako nemate nita
pro tiv, ree Pen dergast. Sa sve te ni kom, na pri mer.
Naravno. Smit je traio preasnog Vilbura meu okupljenima,
ko nano ga pri me tiv i samog u redu za u re ti nu. Ovu da.
Is pri aj te mi prvo ne to o nje mu, mo lim vas.
Smit je oklevao, usteui se da govori loe o nekome. Preasni
Vilbur je ovde vie od etrdeset godina. Ima najbolje namere. Stvar je u
tome da Zastao je.
Da? ree Pendergast. Pogled njegovih sivih oiju je u Smitu izazivao
ne pri jat nost.
Pretpostavljam da biste mogli rei da je malo staromodan. Nije ba u
toku sa onim to se ovih dana deava, ili ne deava u Medisin Kriku. Na
trenutak se borio sa samim sobom. Neki misle da bi mlai, energiniji
svetenik pomogao da se oivi grad, da se zaustavi odlazak mladih ljudi.
Da is pu ni du hov nu prazni nu koja se ovde stvo ri la.
Shvatam.
Svetenik je podigao pogled dok su prilazili. Na vrhu njegovog nosa su
se, kao i obino, nalazile naoare za itanje, iako nije nita itao. Smit je
verovao da ih nosi kako bi delovao ueno. Treasni Vilbure? ree Smit.
e leo bih da vam predstavim spe ci jal nog agen ta Pen dergasta iz FBI.
Vil bur je pri hvatio po nu e nu ruku.
Zavidim vam, preasni, ree Pendergast. Brinete se o duama
zajedni ce kao to je Me di sin Krik.
Vilbur je dobroduno posmatrao Pendergasta. U nekim trenucima
briga o tolikim stotinama ljudi predstavlja zastraujuu odgovornost,
go spo di ne Pen dergast. Ali laskam sebi da ih vo dim do bro.
ini mi se da je ivot ovde dobar, nastavio je Pendergast. Hou rei,
za bo i jeg o ve ka po put vas.
Bog je naao za shodno da me istovremeno blagoslovi i stavi pred
brojne prepreke. Svi podjednako nosimo teret Adamove kletve, ali ljudi
od mantije moda nose vei teret od ostalih. Vilburovo lice je poprimilo
sve taki, sko ro mu e niki iz raz.
Smit je prepoznao taj pogled: Vilbur se spremao da ih poasti jednim
od svo jih omi lje nih sti ho va.
Avaj, poe Vilbur, ta nas nagoni s nesmanjenim arom, na prosti,
prezreni pastirski zanat? Sa neskrivenim zadovoljstvom pogledao je
Pen dergasta kroz svo je nao are za i tanje. Mil ton. Pri rodno.
Pri rodno. Li ki das.
Vil bu raje ovo iz ne nadi lo. Ah, ve ru jem da ste u pravu, tako je.
Na pamet mi pada jo jedan stih iz te elegije: gladne ovce podigoe
po gled, ali ne behu nahranje ne.
Zavladala je tiina. Smit prelete pogledom sa jednog oveka na
dragog, ne shvataju i u pot pu no sti ta se upravo do go di lo iz me u njih.
Vil bur trepnu. Ja
Ne mogu da doekam da se ponovo sretnemo u crkvi u nedelju,
pre ki nuo ga je glat ko Pen dergast, po no vo sti snuv i Vil bu ro vu ruku.
Ah, da, da, ni ja, ree Vilbur, sa i dalje primetnom zbunjenou u
glasu.
Izvinite! Gromki glas Arta Ridera koji je odjeknuo iz zvunika
ponovo je presekao amor brojnih razgovora. Dame i gospodo, ako biste
svi bili toliko ljubazni, na poasni gost bi eleo da kae par rei. Dr
Stenton onsi! Svuda u dvorani ljudi su spustili svoje viljuke i usmerili
panju na malog o ve ka u tan kom pamunom ode lu.
Hvala vam, ree. Stajao je uspravno, ruku prekrtenih ispred sebe
kao da se nalazi na bdenju. Moje ime je Stenton onsi. Doktor Stenton
onsi. Predstavljam Odeljenje za agrikulturu Kanzakog univerziteta. Ali,
naravno, svi to znate. Glas mu je bio visok, a nain govora toliko jasan i
pre ci zan da su rei zvu ale sko ro pre naglae no.
Genetsko usavravanje kukuruza je zamrena tema, u koju nisam
spreman da se detaljno uputam u ovakvoj prilici, poeo je. Ona
zahteva poznavanje odreenih oblasti kao to je organska hemija i
biologija biljaka, to ne oekujem od ovakvog skupa. mrknuo je.
Me u tim, po ku au da vas ovog po podne va upu tim u naj o snov ni je crte.
Raspoloenje svih okupljenih u dvorani kao da se u istom trenutku
srozalo. uo se zajedniki uzdah. Ako su se nadali da e uti pohvale
njihovom gradu ili ovom skupu, ili ak - da li se iko smeo tome nadati? -
nagovetaje onsijeve iekivane odluke, bili su gorko razoarani.
Umesto toga, on se upustio u toliko detaljne opise sorti kukuruza da je i
najvee entuzijaste meu okupljenim farmerima progutala dosada.
Smitu se skoro inilo da se onsi tru dio da ih to vie ugnjavi. Tihi
razgovori su se nastavili: viljuke pune pirea i uretine podizane su
prema gladnim ustima; potoii ljudi poeli su da mile po udaljenim
krajevima dvorane. Dejl Estrem i grupica iz udruenja farmera stajala je
u po zadi ni, skrte nih ruku i mrkih lica.
Ludvig Smit iskljui dosadni glas dok se osvrtao po dvorani. Uprkos
svemu, cenio je ovu atmosferu malog gradia: njegovu kuevnu
provincijalnost i injenicu da je drala zajednicu na okupu, pa ak i
prisiljavala ljude koji se nisu podnosili da prihvate jedni druge i
ponaaju se pristojno. Bio je to jedan od mnogih razloga zbog kojih
nikad nije eleo da ode odavde - ak ni poto mu je ena umrla. U
Medisin Kriku nikog nisu ostavljali na cedilu. Pobrinuli bi se za sve, niko
ne bi bio zaboravljen, svako je imao svoje mesto. Nije to bilo kao u Los
Anelesu, gde su stari ljudi umirali sami i naputeni svakog dana. erka
ga je u poslednje vreme esto zvala, molei ga da se preseli blie njoj. Ali
on nije eleo da to uradi. ak ni kada ugasi novine i penzionie se. I u
dobru i u zlu, okonae svoje dane u Medisin Kriku i bie sahranjen na
gro blju kraj puta za Di per, po kraj svo je ene.
Bacio je pogled na sat. ta je prizvalo ova razmiljanja o smrti? Imao
je rok koji je morao da ispotuje iako ga je sam sebi nametnuo, i bilo je
vre me da ode kui i sastavi lanak.
Neupadljivo se provukao do otvorenih vrata dvorane. Na drugoj
strani, kasno popodnevno sunce je osvetljavalo prostrani zeleni travnjak
ispred crkve. Vruina je neumoljivo pritiskala travnjak, parkiralite i
kukuruzna polja poput zaguljivog ebeta. Ali uprkos vruini - i, u stvari,
uprkos svemu - deo Ludviga Smita oseao je olakanje. Mogao je proi
mnogo gore u rukama svojih sugraana: dugovao je zahvalnost Mejsi, a
moda i Pendergastu. A u vezi sa manje sebinom temom, moi e da
napie vedar lanak o skupu bez prikrivanja. inilo mu se da je poelo
sumornim raspoloenjem: stoikim stavom da se predstava mora
nastaviti, uprkos svemu. Ali oaj i napetost su nestali. Grad je ponovo
liio na sebe i ak ni onsijevo zatupljujue predavanje, koje se i dalje
razvlailo iza njega, nije to moglo promeniti. Trideset trei godinji
u re i ro ti lj do i veo je uspeh.
Ludvig je duboko i polako udahnuo i zakoraio na crkvene stepenice.
A onda se iz ne nada sle dio.
Jedan po jedan, ljudi oko njega koji su pogledali kroz drvena vrata
uradili su to isto. uo se uzdah, tihi amor. Poput elektrine struje,
amor se poeo iriti sa osobe na osobu, prenosei se na ljude u samoj
dvorani i pojaavajui se dok nije zapretio i onsijevoj egzegezi
ku ku ru znih zrna.
O emu se radi? ree onsi, zaustavljajui se usred reenice. ta se
de ava?
Niko mu nije odgovorio. Sve oi bile su uperene prema horizontu iza
otvorenih vrata dvorane, na kojem je, naspram utog neba, lenjo jato
le i nara kru i lo u sve te njim kru go vi ma iz nad bes kraj nog ku ku ru za.
K
ETRNAEST
ada je Kori Svonson stigla do crkve, ljudi su stajali na travnjaku i
nervozno se doaptavali, zbijeni u grupe. S vremena na vreme,
neko bi se odvojio od jedne od grupa i pogledao u pravcu
kukuruznih njiva. Mora da je ispred bilo bar pedeset ljudi, ali nije videla
Pendergasta meu njima. A to nije imalo smisla, poto joj je on rekao da
odmah doe. U stvari, in si sti rao je na tome.
Skoro da joj je laknulo to ga nije nala. Pendergast e je uvui u jo
vee nevolje od onih u kojima je ve bila u ovom gradu - oseala je to u
kostima. Ve je bila gradski izgnanik broj jedan. Po ko zna koji put se
zapitala u ta se to upetljala. Novac je jo uvek progorevao rupu u njenoj
ladici za rukavice. Uvalie je u nevolje i onda e otii, a ona e ostati
zaglavljena u Medisin Kriku da se nosi sa posledicama. Ako je dovoljno
pamet na, vrati e mu no vac i oprati ruke od i tavog po sla.
Refleksno se trgnula kada se u crno obuena figura materijalizovala
kraj njenog auta. Pendergast je otvorio suvozaka vrata i uvukao se
unu tra ve to po put make. Po ne kad se je i la od nai na na koji se kre tao.
Posegnula je prema komandnoj tabli i utiala tretee zvuke
Starfuckers od Nine Inch Nails. Pa, kuda, specijalni agente? ree to je
opu te ni je mo gla.
Pendergast klimnu glavom prema poljima kukuruza. Vidite li one
ptice? Zaklonila je oi od sjaja zalaska sunca. ta, one leinare? ta sa
nji ma?
Tamo ide mo.
Turirala je motor; automobil je zadrhtao i iskaljao crni dim. U tom
prav cu nema pu te va, a ovo je gre mlin, a ne hamer, ako ni ste pri me ti li.
Ne brinite, gospoice Svonson, neu vas zaglaviti u kukuruzitu.
Kre ni te na zapad Kraj Ro u dom, mo lim vas.
Kako god kaete. Nagazila je na gas i gremlin se odvojio od
ban ki ne, po drh tavaju i od napo ra.
Pa, kako je bilo na ureem rotilju? upita. To je glavni dogaaj
go di ne u Smrdi gradu.
Bilo je ve o ma po uno - sa an tro po lo ke take gle di ta.
Antropoloke? Aha, naravno, specijalni agent Pendergast meu
divljacima. Da li su predstavili onog tipa sa univerziteta, onog to hoe da
ovde gaji radi o ak tiv ni ku ku ruz?
Ge net ski mo di fi ko vani ku ku ruz. Jesu.
I, kakav je? Jel imao tri glave?
Ako je ste, dve mora da su mu uspe no odstranje ne u de tinj stvu.
Kori ga je pogledala. Uzvratio joj je pogled sa slomljenog sedita sa
uobiajenim mirnim, blagim, ozbiljnim izrazom na licu. Nikada nije
mogla da utvrdi da li je bio ozbiljan ili se alio. Mora da je bio
najuvrnutija odrasla osoba koju je ikada upoznala, a s obzirom na sve
li ko ve koji su se e tali po Me di sin Kri ku, to je stvarno bilo ne to.
Go spo i ce Svon son? Po no vo ju ri te.
Izvinite. Usporila je. Mislila sam da vi iz FBI vozite koliko god brzo
e li te.
Na odmo ru sam.
erif se svuda vozi brzinom od sto ezdeset na sat, ak i kada nije na
dunosti. I uvek znate kad u Kolskom toku imaju svee ilere. Onda
vozi dve sta.
Neko vre me su ju ri li glat kim as fal tom u ti i ni.
Gospoice Svonson, pogledajte niz drum. Vidite li gde je parkiran
e ri fov auto? Stani te iza nje ga.
Kori je zakiljila kroz prvi sumrak. Pred sobom je videla policijsko
vozilo parkirano u suprotnoj traci, upaljenih svetala. Iznad njene glave i
moda tristotinak metara dublje u kukuruzu, jasno je videla jato
le i nara.
Iz ne nada je shvati la. Isu se, ree. Nije valj da jo jedno?
To tek tre ba da ot kri je mo.
Kori je stala iza patrolnih kola i ukljuila stop-svetla. Pendergast je
izaao napo lje. Mo da u se zadrati.
Zar ne idem sa vama?
Bo jim se da je tako.
Nema pro ble ma, po ne la sam knji gu.
Iznervirano je posmatrala kako Pendergast zalazi meu kukuruze i
nestaje. Zatim je usmerila svoju panju na zadnje sedite. Uvek bi imala
pet-est knjiga baenih tamo pozadi - naunu fantastiku, horor,
sple terpank{ 4 }, povremeno tinejderski ljubavni roman koji nikada ne
bi dozvolila da je neko uhvati da ita. Bacila je pogled na hrpu. Moda e,
dok eka, poeti sa itanjem onog novog trilera, Iza granice leda{ 5 }.
Podigla ga je i ponovo zastala. Ideja sedenja nasamo u autu i itanja
knjige nekako joj nije delovala toliko primamljivo kao pre. Nije mogla a
da ne baci jo jedan pogled na jato leinara. Sada su bili na veoj visini.
ak i u nastupajuoj pomrini mogla je videti da su bili uznemireni.
Moda ih je erif oterao. Osetila je bockanje radoznalosti: moda je tamo
u kukuruzu bilo neeg mnogo zanimljivijeg od bilo ega to e pronai u
jednom od nje nih eskapi stikih ro mana.
Bacila je knjigu na zadnje sedite, nestrpljivo mrknuvi. Pendergast
je se nee tako lako otarasiti. Imala je pravo da vidi ta se deava kao i
bilo ko dru gi.
Otvorila je vrata automobila i zaputila se kroz kukuruz. Mogla je da
vidi tragove koje je erif ostavio u praini. Video se jo jedan, ui par
stopala koja su gazila preko erifovih klovnovskih cipela: verovatno je u
pitanju bio njegov dobroduni, ali maloumni zamenik Tad. A kraj njih se
vi deo trag Pen dergasto vih lakih ko raka.
U kukuruzu je bilo veoma toplo i klaustrofobino. Klipovi su se
uzdizali visoko iznad Korine glave i egrtali dok je prolazila, zasipajui je
prainom i polenom. Na nebu je jo uvek bilo svetla, ali meu
kukuruzom se inilo da je no ve pala. Dok je hodala, Kori je osetila da
joj se disanje ubrzava. Poela je da se pita da li je ovo ipak bila dobra
ideja. Nikada se nije etala kroz kukuruz. itavog ivota je mrzela
kukuruzna polja. Nastajala su s prolea u vidu beskonanog blata, sa
dinovskim mainama koje su kidale zemlju, ostavljajui iza sebe oblake
praine koji su prekrivali grad i punili njen krevet trunjem. A tada bi se
pojavio kukuruz i sledea etiri meseca svi bi priali samo o vremenu.
Putevi bi polako bili opkoljeni klaustrofobinim zidovima kukuruza, sve
dok vam se ne bi uinilo da se vozite kroz zeleni tunel. Sada je kukuruz
bio ut i dinovske maine e se uskoro vratiti da uine zemlju golom i
ru nom po put obri jane pu dli ce.
Bilo je uasno: praina je ispunjavala njene nozdrve i pekla joj oi, a
od plesnivog, papirnatog mirisa pripala joj je muka. Sav ovaj kukuruz,
koji verovatno nije rastao da bi hranio ljude ili ak ivotinje, nego
au to mo bi le. Au to mo bil ski ku ku ruz. Bo le sno, bo le sno, bo le sno.
I tada je prilino iznenadno izbila na malu, utabanu istinu. Tamo su
bili erif i Tad sa baterijskim lampama i naginjali se iznad neega. Sa
jedne strane stajao je Pendergast, koji se okrenuo prema njoj kada je
kro i la na i sti nu, ble dih oi ju, sko ro bli stavih u po lu mraku.
Korin stomak se prevrnuo. Izmeu njih je lealo neto mrtvo. Ali kada
je pri si li la sebe da po gle da, shvati la je da je to bio samo ugi nu li pas. Bio je
sme i toliko naduven od trulei da mu je krzno bilo nakostreeno,
dajui mu uasno bizaran izgled, poput balona sa nogama. U
nepominom vazduhu visio je grozan slatkasti miris i ulo se neumoljivo
zu janje muva.
erif se okrenu. Pa, Pendergaste, ree ljubaznim glasom, izgleda da
smo se uzmuvali ni zbog ega. Pogled mu je sevnuo preko
Pendergastovog ramena i pao na nju. Posmatrao ju je nekoliko
neprijatnih sekundi pre nego to je ponovo pogledao Pendergasta. Agent
nije re kao ni ta.
Pendergast iz depa izvadi malu svetiljku i poe da prelazi njenim
snanim zrakom preko naduvenog lea. Kori oseti muninu: prepoznala
je psa. Bio je to labrador boje okolade koji je pripadao sinu Sveanina
Kej hi la, malom pe gavom klin cu od dvanaest go di na.
Okej, Tad, ree erif, pljesnuvi krupnog zamenika po ramenu,
vi de li smo sve to ima da se vidi. Do sta je za danas.
Pendergast je priao blie i unuo da paljivije proui psa.
Uz ne mi re ne muve su se ro ji le oko lea u di vljem oblaku.
erif je proao kraj Kori ni ne pogledavi je, da bi se okrenuo na ivici
i sti ne. Pen dergaste? Ide te li?
Ni sam zavrio is pi ti vanje.
Je ste li nali ne to zani mlji vo?
Nastupila je tiina, a onda Pendergast ree: Ovo je jo jedno
ubi stvo.
Jo jedno ubistvo? To je mrtav pas u kukuruzu, tri kilometra od
me sta ubi stva ile Sveg.
Kori je sa nejasnim uasom posmatrala kako agent FBI podie glavu
psa, pomera je napred-nazad i sputa dole, a zatim upire svetlost u usta,
ui, du bo ko va. Be sno zu janje muva po stalo je glasni je.
Pa? upi ta e rif gru bljim glasom.
Vrat ovog psa je slo mljen ve li kom snagom, ree Pen dergast.
Udario ga je auto. Do vu kao se ovde da umre. To se stal no de ava.
Auto ne bi uradio to sa re pom.
Ko jim re pom?
Upravo tako.
I erif i Tad su uperili baterijske lampe prema zadnjici psa. Tamo gde
je nekada bio rep nije bilo nieg drugog osim iskrzanog ruiastog
patrlj ka sa be lim ko madi em ko sti u sre di tu.
e rif je u tao.
A ovamo, Pendergast uperi zrak svetlosti prema kukuruzu,
verujem da ete nai tragove ubice. Otiske golih stopala, broj etrdeset
pet, koji se vraaju prema potoku. Isti kao i otisci pronaeni na mestu
prvog ubistva. Ponovo je zavladala tiina. A zatim je erif progovorio.
Pa, Pendergaste, mogu samo da kaem da mi je pomalo laknulo. Mislili
ste da imamo posla sa serijskim ubicom. Sada znamo da je u pitanju
samo neki bo le snik. Ubio je psa i odse kao mu je rep. Isu se Hri ste.
Ali, primetiete razliku ovde. Ovo ubistvo je izvedeno bez
ce re mo ni je, ne iz gle da kao da je telo name te no en tableau.
Pa?
Ne uklapa se u obrazac. Ali to, naravno, znai samo da imamo posla
sa no vim obrascem - u stvari, pot pu no no vim ti pom.
No vim ti pom ega?
Se rij skog ubi ce.
Hejzen je teatralno prevrnuo oima. to se mene tie, jo uvek
imamo po sla sa jednim ubi stvom. Pas se ne rau na. Okre nuo se ka Tadu.
Pozovi medicinskog istraitelja da odnese ovog psa u Garden Siti na
autopsiju. Dovedi ovamo forenziare da obrade lokaciju i da pokupe sve
otiske stopala koje pronau. I reci onima iz dravne policije da postavi
nekog ovde. Hou da se ovo mesto zapeati. Bez neautorizovanog
oso blja. Jel jasno?
Je ste, e ri fe.
Odlino. A sada, Pendergaste, nadam se da ete odmah ispratiti svo
neau to ri zo vano osoblje sa mesta zloina. Kori se trgnula kada je
iz ne nada upe rio sve tilj ku pre ma njoj.
e ri fe, ne mi sli te valj da na moju asi stent ki nju?
Zavladao je muk. Kori ga je pogledala, pitajui se kakvu igru sada igra.
Asistentkinja? Njene stare sumnje su ponovo izronile; sledee to e
pro bati je da asi sti ra sa nje nim gai cama.
Nakon trenutka utnje, erif je progovorio. Asistentkinja? Da li
mislite na delikventkinju koja stoji kraj vas i koju eka optuba za sitnu
krau drugog stepena, koja, usput, predstavlja krivino delo u dravi
Kan zas?
Ba tako.
erif klimnu glavom. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio
neobino blag. Ja sam strpljiv ovek, gospodine Pendergast. Rei u vam
samo ovo: po sto ji grani ca.
U tiini koja je nastupila, Pendergast ree: Gospoice Svonson,
hoete li biti tako dobri da mi pridrite svetiljku dok prouavam zadnjicu
ovog psa?
Zaepivi nos pred smradom, Kori je uzela baterijsku lampu i uperila
je ka eljenom mestu, svesna da kraj nje stoji erif Hejzen i zuri u njen
po ti ljak tako in ten ziv no da je ose ala kako joj se kosa uvre.
Pendergast se okrenu, ustade i spusti ruku na erifovo rame. ovek je
pogledao njegovu ruku kao da se sprema da je zbaci. erife Hejzen, ree
Pendergast, glasom koji je iznenada bio ispunjen potovanjem, moda
vam se ini da sam ovde doao samo da bih vas nervirao. Ali uveravam
vas da iza svega to radim stoje dobri razlozi. Nadam se da ete nastaviti
da pokazujete strpljenje koje ste ve tako zadivljujue ispoljili i da ete
jo malo istrpeti mene i moje neuobiajene metode - i moju
neuobiajenu pomonicu. inilo se da erif neko vreme razmilja. Kada
je ponovo progovorio, glas mu je zvuao malo smirenije. Ne mogu
iskreno rei da mi se svia nain na koji vodite ovaj sluaj. Vi momci iz
FBI izgleda zaboravljate da, jednom kada uhvatimo poinioca, moramo i
da ga osu di mo. Znate kako je: ako zezne dokaze na bilo koji nain i
krivac e biti osloboen. Pogledao je Kori. Bolje bi joj bilo da ima
odo bre nje za me sto zlo i na.
Imae ga.
I nemojte zaboraviti kakav e utisak ostaviti pred porotom sa tom
ljubiastom kosom i bodljikavom ogrlicom za pse. Da ne spominjem
kri vino delo u do si jeu.
Pre i emo taj most kada stigne mo do nje ga.
erif ga je smrknuto posmatrao. Onda u redu. Ostaviu vas da se
pobrinete za Fida. Zapamtite ta sam vam rekao. Hajdemo Tad, moramo
po zvati sve te lju de.
Zatim se okrenu, zapali cigaretu i nestade u bedemu od kukuruza. Tad
ga je pratio. Kada su zvuci lomljave utihnuli, na proplanak se spustila
ti i na.
Kori je ustuknula nekoliko koraka pred zadahom raspadanja. Agente
Pen dergast?
Go spo i ce Svon son?
Kakve su to glu po sti o asi stent ki nji?
Pretpostavio sam da ste spremni da prihvatite posao s obzirom da
niste posluali moje nareenje i da ste doli ovamo, time pokazavi
in te re so vanje za fo ren ziki aspekt zlo i na.
Da li se opet alio? Samo ne volim da me ostavljaju. Sluajte,
nemam pojma o detektivskom poslu. Ne umem da kucam, ne snalazim se
sa telefonima i sasvim sigurno neu hvatati beleke ili raditi ta ve
asi stent ki nje rade.
To mi nee biti potrebno. Ovo e vas moda iznenaditi, ali ja sam o
ovome dobro razmislio i doao sam do zakljuka da biste bili odlian
pomonik. Potreban mi je neko ko poznaje grad, ko poznaje ljude, ali ko
je takoe autsajder i ne odgovara nikome. Neko ko e mi rei neulepanu
isti nu, onako kako vidi. Zar vi ni ste upravo takva oso ba?
Kori je razmislila o tome. Autsajder koji ne odgovara nikome
Naalost, iz gle da da je odgo varala opi su.
Sa unapreenjem dolazi i poviica od pedeset dolara dnevno. Imam
sva dokumenta u autu, ukljuujui i ogranienu autorizaciju za mesto
zloina. To znai da ete se morati doslovce pridravati mojih nareenja.
Nema vie izlaenja iz automobila kad vam se prohte. Kasnije emo
de talj ni je po pri ati o vaim no vim obave zama.
Ko me plaa? FBI?
Plaau vas iz sopstve nog de pa.
Ma haj de, znate da ni sam vredna to li ko. Bacate svoj no vac.
Pendergast se okrenu i pogleda je. Ponovo je bila zateena snagom
koja je leala iza tih sivih oiju. Ve znam jednu stvar: imamo posla sa
izuzetno opasnim ubicom i nemam vremena za gubljenje. Koliko vredi da
se spasi je dan i vot?
Ma da, ali kako bih ja mogla pomoi? Hou da kaem, erif je u
pravu. Ja sam samo glu pi de li kvent.
Ne bu di te aavi, go spo i ce Svon son. Je smo li se do go vo ri li?
U redu. Ali sve poinje i zavrava kod asi stent ki nje. Kao to sam ve
re kla, ne moj te da vam svata padne na pamet.
Po gle dao ju je. Mo lim?
Mu karac ste. Znate o emu pri am.
Pendergast odmahnu rukom. Gospoice Svonson, i sama pomisao na
to potpuno je nezamisliva. Dolazimo iz dva razliita sveta. Izmeu nas
postoji ogromna razlika u smislu godina, temperamenta, vaspitanja,
porekla i relativnih pozicija moi - da ne spominjemo va probueni
jezik. Uprkos tome to bi nam pruila znatan predah, takva veza bi po
mom mi lje nju bila iz u zet no ne smo tre na.
Ovo objanjenje je blago iznerviralo Kori. ta fali mom probuenom
je zi ku?
Moda nita. ene iz plemena Vimbu sa Andamanskih Ostrva bue
labiju i ukraavaju je niskama kauri koljki. Kada hodaju, koljke
zveckaju ispod njihovih sukanja. Njihovi mukarci to smatraju veoma
pri vlanim.
To je to tal no gro zno!
Pendergast se nasmei. Znai da niste kulturni relativista za kojeg
sam vas smatrao.
Vi ste ozbilj no uvrnu ta oso ba, znate li to?
Gospoice Svonson, alternativa tome mi se uopte ne svia. Uzeo je
svetiljku od nje i osvetlio je psa. A sada, posao moje pomonice moete
po e ti tako to ete mi rei iji je ovo pas.
Pogled joj se i protiv njene volje vratio na naduvenog psa. To je Dif.
Pri padao je En di ju, sinu ve ani na Kej hi la.
Da li je Dif no sio ogrli cu?
Je ste.
Da li je obino bio na slo bo di?
Ve i na pasa u gradu eta slo bodno, uprkos pro pi si ma o uz i ci.
Pendergast klimnu glavom. Znao sam da moje poverenje u vas nije
bilo bez po vo da.
Kori ga pogleda kao da ju je ovo zabavljalo. Vi ste stvarno neto
dru go, znate li to?
Hvala vam. Izgleda da imamo neto zajedniko. Ponovo je osvetlio
psa. Tiina se spustila na grubu istinu dok se Kori pitala da li je to bila
uvreda ili kompliment. Ali, dok je pogledom pratila zrak svetlosti, osetila
je iznenadan nalet saaljenja: saaljenja koje je nadjaavalo uasni smrad
i zujanje muva. Endiju Kejhilu e ovo slomiti srce. Neko bi trebao da mu
kae i izgleda da e taj neko morati da bude ona. Sasvim je sigurno da to
nije mogla da ostavi erifu ili njegovom pomoniku, na koje je mogla
raunati da e rei pogrenu stvar. Niti je smatrala da je Pendergast, uz
svu svoju ljubaznost, prava osoba da detetu saopti vest. Podigla je
po gled i, na svo je iz ne nae nje, ot kri la je da je Pen dergast po smatra.
Da, rekao je, mislim da bi bilo lepo od vas da saoptite vest Endiju
Kej hi lu.
Kako ste?
U isto vreme biste u neobaveznom razgovoru mogli pokuati da
saznate kada je Endi poslednji put video Difa i gde je pas otiao,
go spo i ce Svon son.
Dru gim re i ma, e li te da iz i gravam de tek ti va.
Pendergast klimnu glavom. Vi ste, na kraju krajeva, moja nova
asi stent ki nja.
M
PETNAEST
ardori Tilender je sedela iza starog drvenog stola u svojoj
spartanski ureenoj kancelariji, marljivo seckajui kupone sa
jednim okom na kvizu To je prava cena. Slika na starom crno-
belom televizoru bila je toliko rava da je morala da pojaa zvuk do kraja
kako ne bi nita propustila. Dodue, danas ba i nije bilo ta da se
propusti; odavno nije videla tako bednu grupu takmiara. Nudili su puno,
nudili su malo, nudili su svata, a da nisu prili ni na kilometar pravoj
ceni. Prekinula je sa seckanjem da bi pogledala na ekran i oslunula. Svi
su ve dali ponudu za najnoviji predmet osim poslednjeg takmiara,
mrave Azi jat ki nje koja nije mo gla imati vie od dvade set go di na.
Ponudiu hiljadu etristo i jedan dolar, Bobe, rekla je devojka uz
sti dlji vi osmeh i kli manje glavom.
Pobogu. Mard je coknula sa neodobravanjem i vratila se svom
seckanju. Hiljadu etiristo dolara za mainu za ve? Na kojoj su planeti
iveli ovi ljudi? Ne moe kotati vie od devetsto pedeset dolara. A ni
publika nije bila ni od kakve pomoi, poto je ohrabrujue klicala pri
svakom neuspelom pokuaju. A da je ona u emisiji, publika bi videla
jedno ozbilj no ienje. inilo se da je uvek mogla da pogodi pravu cenu
i izabere prava vrata. Niti bi se ona zadovoljila nekom od onih bezveznih
nagrada poput upe za alat od kedrovog drveta, triavih ormana ili
godinje zalihe voska za podove. Izabrala bi Kris-Kraft motorni amac od
pet metara; imala je roaka kraj jezera Skot koji je imao dok i vez.
Ironija je bila da je konano uspela da nagovori Rokija da je odvede do
studija, a sledee nedelje lekari su mu otkrili emfizem. A sada, Bog da mu
duu prosti, sigurno nije mogla ii sama, bilo bi to previe E, ovo je
zanimljivo: dvadeset posto popusta na Vulajt deterdent pri kupovini od
30 dolara ili vie. Jedva da ga je ikada bilo u prodavnicama, a sa
trostrukim kuponima vikendom moi e da ga kupi skoro upola cene.
Morae da napravi zalihe. to se tie cena, nita nije moglo da se meri sa
Palatom kupovine u Ilisisu. Crvena sova u Garden Sitiju je, naravno,
bila blia, ali ako ste ozbiljno nameravali da utedite neto novca,
Talata je bila prava stvar. A subotom bi dobila popust od dva centa po
litri obinog benzina - tako da bi ve tu nadoknadila dodatnu
kilometrau. Naravno da ju je pomalo grizla savest to ne kupuje kod
Ernija, ali ovo su bila teka vremena i morala je da bude praktina E,
ovo je bilo da ne poveruje. Devetsto dvadeset pet za mainu za ve. Ba
bi lepo izgledala kraj njenog lavaboa. Moda bi trebala da popria sa Elis
Frenks o ne koj ek skurzi ji au to bu som koja bi
Iznenada je shvatila da je pred njenim stolom stajao jedan neobian
ovek. Majko boija! Mard je urno utiala zvuk televizora. Prepali ste
me, mladiu. Bio je to ovek u crnom kojeg je viala okolo u poslednje
vre me.
Primite moje izvinjenje, odgovorio je ovek glasom koji je prizivao
slike koktela sa metvicom, pralina i empresa. Formalno se naklonio i
nastavio da stoji ispred nje, sa rukama sputenim niz bokove. Imao je
vitke, skladne prste sa noktima koji su - primetila je iznenaeno - bili
suptil no, ali struno iz mani ki rani.
Ne morate se izvinjavati, rekla je. Samo se nemojte tako unjati.
ta mogu da ui nim za vas?
ovek je klimnuo glavom prema kuponima. Nadam se da vas nisam
uhvatio u ne zgodno vre me.
Ovo je nasmejalo Mard. Ha! Nezgodno vreme! Dobra ala. Sklonila
je kupone u stranu. Gospodine Strane, imate moju nepodeljenu
panju.
Moram vam se jo jednom izviniti, ree ovek. Nisam se
predstavio. Zo vem se Pen dergast.
Mard se iznenada setila lanka iz novina. Naravno. Vi ste onaj
momak sa juga koji istrauje ubistvo. Naravno, odmah sam primetila da
ni ste odav de. Ne sa takvim iz go vo rom.
Pogledala ga je sa obnovljenom radoznalou. Bio je prilino visok,
kose toliko plave da je bila skoro bela, i uzvraao joj je pogled bledim
oima punim blage ljubopitljivosti. Iako je bio vitak, nije odavao utisak
krhkosti: u stvari, ba suprotno od toga, iako mu je odelo bilo tako
neprozirno crno da nije mogla rei sa sigurnou. Bio je veoma privlaan,
na Ju njaka uteha nain.
Drago mi je to sam vas upoznala, gospodine Pendergast, ree.
Ponudila bih vam da sednete, ali ova moja stolica je jedina. Ljudi koji
do laze ovamo obino ne ele da se zadravaju. Po no vo se nasme jala.
A zbog ega je tako, gospoice Tilender? Pitanje je postavljeno tako
lju bazno da Mard nije ni pri me ti la da joj je ve znao ime.
ta mislite? Naravno, moda se vama svia da plaate porez i
po pu njavate formu lare.
Da, naravno. Shvatam. ovek po imenu Pendergast priao je korak
bli e. Go spo i ce Ti len der, shvatio sam da
Pet sto do lara, pre ki nu la ga je.
o vek je zastao. Mo lim?
Ni ta. Mard je odvo ji la oi od sada uti anog te le vi zo ra.
Shvatio sam da ste vi u var jav nog arhi va Me di sin Kri ka.
Mard je klim nu la glavom. Tako je.
I da ste zapo sle ni kao gradski admi ni strator.
Pola radnog vre me na. I manje od pola, ovih dana.
Tako e vo di te Ko mu nal no ode lje nje.
Oh, to samo znai da pazim na Henrija Fleminga, koji vozi sneni
plug i me nja si jali ce na ulinim sve tilj kama.
Kao i da ubi re te po rez na ne kret ni ne.
Da, a to je razlog to nikad nisam pozvana na partije kanaste kod Klik
Rasmu sen.
Pendergast je ponovo zastao na trenutak. U sutini bi se moglo rei
da vi vo di te Me di sin Krik.
Na Mardinom licu pojavio se irok osmeh. Ni sama to ne bih bolje
rekla, mladiu. Naravno, erif Hejzen i Art Rider moda ne bi delili vae
gle di te.
Onda emo ih pu sti ti da mi sle ta god ele.
Ma vidi ga, znala sam! Mardin pogled je odlutao do televizora i sa
napo rom se po no vo usredsre di la na svog go sta.
Pendergast je izvadio koni novanik iz depa svog sakoa. Gospoice
Tilender, rekao je, otvarajui ga da bi izloio zlatnu znaku koja se
nalazi la unu tra, sve sni ste da sam ja agent Fe de ral nog is tranog bi roa?
Tako sam ula u fri zerskom salo nu.
eleo bih da steknem bolju, da tako kaem, bi ro krat sku sliku
stanovnika Medisin Krika. ta rade, gde ive, kakav je njihov ekonomski
status. Takve stvari.
U tom sluaju ste doli na pravo mesto. Znam sve pravne stvari koje
se mogu znati o svakoj blago slo ve noj dui u gradu.
Pendergast je mahnuo rukom. Tehniki gledano, za takvo ispitivanje
bi mi, narav no, bio po tre ban nalog.
Gde mislite da ste, mladiu? U Grejt Bendu? Moda u Viiti? Neu
ceremonijama zamajavati slubenika zakona. Osim toga, ovde nema
taj ni. Barem ne takvih koje bi vas zani male.
Znai da ne vidite nikakvu smetnju u tome da me, hm, bolje
upo znate sa stanov ni ci ma.
Gospodine Pendergast, nemam nita u kalendaru do dvadeset
drugog avgusta, kada moram da otkucam raune za porez na imovinu za
e tvrti kvartal.
Pendergast je dojezdio blie stolu. Nadajmo se da nee potrajati
to li ko dugo.
Jo jedna sal va sme ha. To li ko dugo! Ma ta vam je do bra.
Mard je okrenula svoju stolicu prema zadnjem kraju kancelarije, gde
je stajao starinski sef. Bio je masivan i po ivicama ukraen izbledelim
zlatnim listiima. Pored stola i male police za knjige, to je bio jedini
komad nametaja u sobi. Okrenula je njegov veliki centralni brojanik
napred i nazad, unosei kombinaciju, a zatim je zgrabila kvaku i otvorila
gvozdena vrata. Unutra se nalazila manja kutija zatvorena katancem.
Otkljuala je katanac kljuem koji joj je visio oko vrata. Posegnula je
rukom unutra i izvadila jo manju, drvenu kutiju. Zatim se ponovo
okre nu la u svo joj sto li ci i spu sti la je na sto iz me u sebe i Pen dergasta.
Evo, izvolite, rekla je, zadovoljno lupkajui po kutiji. Odakle elite
da pone te?
Pen dergast je po gle dao ku ti ju. Kako to mi sli te?
Re koh, odakle e li te da pone te?
Hoete da kaete da je to Na samo jedan trenutak njegovo lice je
bilo potpuno bezizraajno, da bi ponovo dobilo izraz oputene
rado znalo sti.
ta, zar ste mislili da je za gradi kao to je Medisin Krik potreban
kompjuter? Imam sve to mi je potrebno u ovoj maloj kutiji. A ono to
nije tu, to je ovde, kucnula je prstom po slepoonici. Gledajte,
pokazau vam. Otvorila je kutiju i nasumice izvadila indeksnu karticu.
Sadrala je moda desetak redova urednog rukopisa, praenih kolonom
brojki, nekoliko vrljotina i simbola i nekoliko nalepnica razliitih boja:
crvene, ute, zelene. Vidite? ree, maui njome ispred Pendergastovog
nosa. Ovo je kartica Dejla Estrema, namorastog mladog farmera. Otac
mu je bio namorasti matori farmer. A njegov deda - pa, neemo o
njemu. Dejl i ostale bundije u udruenju farmera, protive se svakom
napretku. Vidite, ovde pie da kasni dva kvartala sa plaanjem poreza, da
je njegovo najstarije dete moralo da ponavlja prvi razred srednje, da
njegove septike jame nisu u saglasnosti sa propisima i da se prijavljivao
za pomo farmerima sedam puta u poslednjih sedam godina. Coknula je
sa ne o do bravanjem.
Pendergast spusti pogled sa nje na kartice, pa je ponovo pogleda.
Shvatam, ree.
Imam ovde devedeset tri kartice, po jedna za svaku porodicu u
Medisin Kriku i u oblastima oko njega. O svakoj bih mogla da priam po
jedan sat, dva ako je neophodno. Mard oseti kako je obuzima
uzbuenje. Nije se svakog dana deavalo da se neko zvanian zanima za
njenu evidenciju. A Bog zna da ba i nije imala sa kime da pria otkako je
Roki umro. Kad zavrim sa vama, obeavam vam da ete znati sve to se
moe znati o Me di sin Kri ku.
Ovo je do e kano du bo kom ti i nom.
Naravno, rekao je Pendergast nakon par sekundi, kao da mu je
tre balo vre me na da se pri be re.
Pi tau vas po no vo, go spo di ne Pen dergast. Odakle e li te da pone te?
Pendergast je razmiljao trenutak. Pretpostavljam da bismo trebali
po e ti od A.
U Medisin Kriku nema prezimena koja poinju na A, gospodine
Pendergast. Poeemo od Dejvida Bamsa sa Kraj Rouda. ao mi je to
nemam stolicu za vas. Moda bih vam sutra, kada nastavimo, mogla
doneti jednu iz moje kuhinje. Vratila je karticu na njeno mesto, poletno
liznula prst, izvadila prvu karticu iz kutije i poela da pria. Kraj njenog
lak ta je na te le vi zo ru treptao sada pot pu no zabo ravlje ni kviz.
Z
ESNAEST
amenik erifa Tad Frenklin uterao je svoj patrolni automobil na
ljunkovito parkiralite izmeu stare viktorijanske kue i
prodavnice suvenira. Zaustavio se uz kripu, otvorio vrata
automobila i izvukao se na vrelo avgustovsko sunce. Zastao je da se
protegli, poeao po svojoj kratko oianoj crnoj kosi i pomalo oprezno
osmotrio kuu. Bela drvena ograda oguljene boje, koja ju je okruivala,
raspadala se, letve su trale u svim pravcima. Iza nje se nalazilo
zaputeno dvorite. Dinovska stara kua sa zabatom izgledala je kao da
nije okreena pedeset godina. Kanzake peane oluje su je ostrugale do
ofucanog drveta, a sada su gulile i drvo i otkrivale nakatranisani papir.
Iskrivljeni natpis Krausove peine sa svojim velikim trakama oguljene
crvene i bele boje izgledao je kao rekvizit iz drugorazrednog horor filma.
itavo mesto ga je deprimiralo. Morao je da ode iz Medisin Krika. Ali da
bi mu to uspelo, morao je da eka, da stekne jo malo iskustva. A
uasavao se ideje da to saopti erifu Hejzenu. Tad je znao da ga erif na
svoj grubi oinski nain obuava da zauzme njegovo mesto. Nije hteo da
misli o tome ta bi mu erif rekao, kada bi saznao da prihvata posao u
Vi i ti ili To pe ki, bilo gde, van Me di sin Kri ka.
Naterao je sebe da proe kroz kapiju, du korovom zaguene staze i uz
stepenice do izvitoperene verande koja se pruala oko kue. Njegove
kone izme uplje su odzvanjale dok je prilazio vratima. Vazduh je bio
nepomian i u kukuruzu je mogao da uje zujanje cvraka. Zastao je i
po ku cao na vrata.
Otvo ri la su se to li ko brzo da je po sko io. Spe ci jal ni agent Pen dergast.
Zame ni e Fren klin. Ui te, mo lim vas.
Tad je skinuo eir i uao u predsoblje, oseajui se neprijatno. erif
je traio od njega da diskretno proveri ta je Pendergast nameravao i ta
je jo saznao o ubijenom psu. Ali sada, kada je doao, bilo mu je
neprijatno. Nije mogao da pojmi kako e povesti razgovor a da razlog
nje go vog do laska ne bude oi gle dan.
Stigli ste na vreme za ruak, ree agent, zatvarajui vrata za njim.
Roletne su bile sputene i unutra u hladu je malo sveije, ali bez klima-
ureaja je i dalje bilo neprijatno toplo. Nedaleko od ulaznih vrata stajala
su dva masivna kofera - u stvari, kovega za garderobu - na ijoj skupoj
konoj spoljanjosti su i dalje stajale nalepnice ekspresne pote.
Iz gle dalo je kao da se Pen dergast spre mao za dui bo ravak.
Ru ak? po no vi Tad.
Laka salata sa predjelom. Pruta San Danijelo, oviji sir sa tartufima
u medu, bo rani ja, paradajz i ru ko la. Ne to lagano za to pao dan.
Ovaj, naravno. Odlino. Ako e jesti italijansku hranu, zato se ne
dre pice? Priao je korak blie, ne znajui ta da kae. Ko rua u jedan
sat? On je jeo u normal no doba, u pola dvanaest.
Gospoica Kraus se ne osea dobro. Otila je da prilegne. Ja je
zame nju jem.
Shvatam. Tad je pratio Pendergasta u kuhinju. Hrpa kutija Federal
Ek spre sa i DHL-a je u jednom uglu bila uredno naslagana do pola puta do
tavanice. Pult je bio zatrpan sa barem tuce posuda za hranu sa stranim
imenima: Kod Balduija, Zabar. Tad se zapitao nije li Pendergast moda
Itali jan ili Fran cuz. Si gurno nije jeo kao Ame ri kanac.
Pendergast se bacio na posao u kuhinji, vetim i ekonominim
pokretima brzo slaui hranu neobinog izgleda na tri tanjira - unku i sir
i neto to je verovatno bilo neka vrsta zelene salate. Tad ga je
po smatrao, pre bacu ju i e ir iz jedne ruke u dru gu.
Samo da odne sem ovaj tanjir go spo i ci Kraus, ree Pen dergast.
U redu. Vai.
Pendergast je nestao u zadnjem delu kue. Tad je uo Vinifredin
slabani glas i Pendergastov prigueni odgovor. Trenutak kasnije, agent
se vratio.
Da li je ona u redu? upi ta Tad.
Jeste, ree Pendergast tihim glasom. Problem je vie psiholoke
nego fizike prirode. Takve zakasnele reakcije su uobiajene u ovakvim
sluajevima. Moete zamisliti kako ju je potreslo kada je ula za
ubi stvo.
Svi smo bili o ki rani.
Naravno da jeste. I sam sam nedavno zakljuio prilino neprijatan
sluaj u Njujorku, gde su ubistva, naalost, uobiajena. Navikao sam na
njih, gospodine Frenklin, barem onoliko koliko se jedno ljudsko bie
moe na to navii. Ne sumnjam da je za sve vas ovo bilo - i jo uvek jeste
- vrlo ne pri jat no novo is ku stvo. Mo lim vas, se di te.
Tad je seo, spustio eir na sto, odluio da to ba i nije najbolje mesto
za njega, spustio ga na stolicu, a onda ga ponovo zgrabio, uplaivi se da
e ga mo da zabo ravi ti.
To u ja uzeti, ree Pendergast, kaei ga na oblinju vealicu za
e i re.
Tad se promekoljio u stolici, oseajui se svakog minuta sve
neprijatnije. Pred njim se naao tanjir. Buon appetito, ree
Pen dergast, po kazu ju i mu da navali.
Tad je podigao viljuku i zabo je u komad sira. Otkinuo je pare i
opre zno ga je pro bao.
Bolje vam je da ga prelijete sa malo ovog miele al tartufo bianco,
ree Pen dergast, nu de i mu malecnu te glu sa me dom ne o binog mi ri sa.
Radi je bih ovako, hvala.
Gluposti. Pendergast je uzeo kaiicu sa bisernom drkom i prelio
me dom ostatak Tado vog sira.
Tad uze jo je dan zalo gaj i zaklju i da nije loe.
Jeli su u tiini. Tad je otkrio da mu se hrana veoma svia, pogotovo
male kri ke ne kakve salame. ta je ovo? Upi tao je.
Cinghi ale. Di vlji ve par.
Oh.
Pendergast je sada sve prelio maslinovim uljem, kao i nekakvom
teno u, crnom kao katran.
A sada, zame ni e, pret po stavljam da ste do li radi bri fin ga.
Tako neuvijeno izgovorena, itava stvar je delovala nekako manje
ne pri jat no. Pa da. Tako je.
Pendergast je obrisao usta i zavalio se u stolici. Pas se zvao Dif i
pripadao je Endiju Kejhilu. uo sam da je Endi prilino radoznao
istraiva i da je svuda iao sa svojim psom. Moja asistentkinja e me
usko ro obave sti ti o re zul tati ma nji ho vog raz go vo ra.
Tad je potraio svoju belenicu, izvadio je i poeo da hvata beleke.
Izgleda da je pas ubijen prethodne noi. Moda se seate da je bilo
oblano nekoliko sati posle ponoi i verovatno se ubistvo tada desilo.
Ovde su mi rezultati autopsije koje sam upravo primio. Prljenovi C2, 3 i
4 su bukvalno smrvljeni. Nema indikacija da je upotrebljena bilo kakva
maina ili instrument, to je problematino, poto bi drobljenje golim
rukama zahtevalo primenu znaajne sile. Rep je odseen grubim
se i vom i odnet je sa me sta, zajedno sa ogrli com i plo i com.
Tad je urno hvatao beleke. Ovo je bilo vano. erif e biti
zadovoljan. Sa druge strane, on je verovatno dobio isti izvetaj. Za svaki
slu aj, nastavio je da pie.
Pratio sam otiske bosih stopala koji vode do mesta zloina i sa njega.
U oba sluaja vode do istog reda kukuruza, koji vodi do Medisin Krika.
Jednom kada stignu do reke, tragovi se vie ne mogu pratiti. Zato sam
proveo prepodne sa gospoicom Tilender, gradskim administratorom, da
bih upoznao lokalne stanovnike. Bojim se da e taj zadatak potrajati
mno go due nego to sam u po et ku
Iz zadnjeg dela kue se uo drh tavi glas. Go spo di ne Pen dergast?
Pendergast je prineo prst usnama. Gospoica Kraus je ustala iz
kreveta, promrmljao je. Nee joj prijati ako nas uje da priamo o
ovo me. Okre nuo se i re kao glasni jim to nom: Da, go spo i ce Kraus?
Tad je video kako se na vratima pojavljuje silueta starice, uprkos
vre li ni umo tane u spavai cu i ogrta. urno je ustao.
Oh, zdravo, Tade, ree starica. Nisam ba najbolje, zna, a gospodin
Pendergast je bio toliko ljubazan da se brine o meni. Nemoj ustajati zbog
mene. Sedi, mo lim te.
Da, go spo o, ree Tad.
Sela je teko na stolicu kraj stola, vidno iscrpljena. Moram vam rei
da mi je ve dosta kreveta. Ne znam kako invalidi uspevaju. Gospodine
Pendergast, da li biste mi sipali olju onog vaeg zelenog aja? Smiruje
mi iv ce.
Vrlo rado. Pen dergast je ustao i pri ao po re tu.
Uasno je, zar ne, Tade?
e ri fov zame nik nije tano znao kako da odgo vo ri.
Ovo ubi stvo. Ko bi to uradio? Da li iko zna?
Pratimo izvesne tragove, odgovori Tad. Bila je to reenica koju je
e rif uvek ko ri stio.
Gospoica Kraus je jo vre stegla krajeve ogrtaa. Oseam se
strano, upravo strano, znajui da je neko takav na slobodi. A moda je
ak i neko od nas, ako se moe ve ro vati no vi nama.
Da, go spo o.
Pendergast je svima sipao aj i drutvo za stolom se utialo. Tad je
kroz zavese od gaze posmatrao prostrana polja kukuruza
monohromatski ute boje re koja su se pruala prema horizontu. Od
samog posmatranja bi mu se umarale oi. Po prvi put mu je sinula ideja
da bi rad na ovom sluaju - ako bi bio uspeno zakljuen - mogao
predstavljati priliku koju je iekivao. Proveravanje Pendergasta
iznenada vie nije predstavljalo teret. Umesto toga je izgledalo kao neto
to bi trebao raditi redovno. Ali gospoica Kraus je ponovo progovorila i
on je lju bazno obratio panju.
Bojim se za na mali grad, ree Vinifred Kraus. Sa tim ubicom
ne gde napo lju, stvarno se bo jim za sve nas.
K
SEDAMNAEST
ori Svonson je zaustavila gremlina uz trzaj, podiui kovitlac
praine koji se rastvorio u vazduhu. Boe, kako je bilo toplo.
Pogledala je na suvozako sedite. Pendergast joj uzvrati pogled,
blago podignutih obrva. Ovo je to mesto, ree. Jo uvek mi niste rekli
zato smo ovde.
Ide mo u po se tu iz ve snom Dejm su Drej pe ru.
Zato?
Shvatio sam kako tvrdi da zna dosta o masakru u Medisin Kriku.
Mi slim da je vre me da saznam vie o tome.
u pavi Dim tvrdi svata.
Sum njate u nje go ve tvrdnje?
Kori se nasme jala. On ne ume da kae ni zdravo a da ne slae.
Primetio sam da laovi na kraju kau vie istine nego oni koji su
iskre ni.
Kako to?
Tako to je isti na naj si gurni ja la.
Kori je lagano pokrenula kola, odmahujui glavom. Nije bilo sumnje:
uvrnut, uvrnut, uvrnut.
upavi Dim je iveo na komadu zemljita kraj druma za Diper,
ograenom bodljikavom icom. Drvena prizemna kua je bila prilino
daleko od puta, a usamljena topola ispred nje pruala je minimum
privatnosti. Kua je bila okruena morem pokvarenih automobila, starih
kamp-kuica, zaralih bojlera, naputenih friidera, maina za sudove,
starih bandera, kompresora, nekoliko brodskih korita, neim to je liilo
na parnu lo ko mo ti vu i dru gim stvari ma oro nu lim do ne pre po znatlji vo sti.
Kada je Kori skrenula na zemljani prilaz, prejako je pritisnula gas i
auto je zadrhtao, gromoglasno protestovao i zamro. Sve je na trenutak
utihnulo. Onda su se vrata kue otvorila uz tresak i u senci trema se
pojavio ovek. Dok su izlazili iz automobila, zakoraio je na svetlo. Poput
veine stanovnika Medisin Krika, Kori se trudila da izbegava upavog
Dima, pa ipak je izgledao tano onako kako ga je zapamtila: gomila
svetlocrvene kose i brade koja mu je rasla po itavom licu, ostavljajui
vidljivim samo par sitnih crnih oiju, par usana i komad ela. Nosio je
debele farmerice, velike jahae izme boje okolade, plavu koulju sa
lanim bisernim kopama i otrcani filcani kaubojski eir. Oko njegovog
debelog vrata visila je bolo kravata sa komadom tirkiza, dovoljno
velikim da rascopa glavu mazgi, pletene koe delimino zaklonjene
gustom bradom. Imao je vie od pedeset godina, ali uz takvu kosu i
bradu uspevao je da deluje deceniju mlae. Uhvatio se za stub i
sum nji avo ih osmo trio.
Pen dergast je kre nuo ka tre mu, a kraje vi sakoa su mu le prali.
Stanite tu gde jeste, doviknu mu upavi Dim, i recite ta traite
ovde. Odmah.
Kori je progutala knedlu. Ako e se desiti neto loe, desie se sada.
Pendergast se zaustavio. Verujem da ste vi gospodin Dejms Drejper,
prau nuk Isai je Drej pe ra?
upavi Dim se na ovo jedva primetno ispravi. Izraz nepoverenja nije
ne stao. Pa?
Zovem se Pendergast. elim da saznam vie o masakru u Medisin
Kriku 14. avgusta 1865. godine, u kojem je va pradeda bio jedini
pre i ve li.
Spominjanje masakra dovelo je do dramatine promene u dranju
upavog Dima. Sumnjiavi sjaj u njegovim oima je primetno omekao.
A mlada dama? Ko je ona?
Go spo i ca Kori Svon son, odgo vo ri Pen dergast.
Dim se na ovo jo vie ispravi. Mala Kori? iznenaeno ree. ta se
de si lo sa tvo jom le pom plavom ko som?
Jela sam previe plavog patlidana, zamalo da je rekla Kori. Ali
upavi Dim je bio nepredvidljiv i naprasit, pa je odluila da je sleganje
rame ni ma naj bo lji odgo vor.
Kori, izgleda uasno, tako sva u crnom. Na trenutak je stajao i
oboje ih posmatrao. Zatim je klimnuo glavom. Pa, mogli biste i da
ue te.
Prati li su u pavog Di ma u zagu lji vu unu tranjost nje go ve kue. Nije
bilo puno prozora a kua je bila mrana i pretrpana mranim
predmetima. Smrdelo je na ustajalu hranu i prepariranje koje je polo po
zlu.
Sedite i uzmite koka-kolu. Friider je bacio pravougaonik
dobrodolog svetla kada ga je Dim otvorio. Kori se smestila u stolicu na
sklapanje, dok je Pendergast - nakon to je hitro osmotrio prostoriju - seo
na jedino pare sofe od kravlje koe koje nije bilo zatrpano pranjavim
primercima Drumova Arizone. Kori nikada nije bila unutra i nervozno
se osvrtala oko sebe. Zidovi su bili prekriveni starim pukama,
jelenskom koom, daskama sa nalepljenim vrhovima strela, suvenirima
iz Graanskog rata i ploicama sa razliitim tipovima bodljikave ice. Na
jednoj polici stajao je red plesnivih starih knjiga, poduprt ogromnim
komadima neobraenog okamenjenog drveta. U jednom uglu je strau
uvao itav preparirani konj, Apaluza, izanao i prekriven tragovima
moljaca. Po podu su bili razbacani prljavo rublje, slomljeni stalci za
sedla, komadi koe i druge starudije. Neverovatno: itavo mesto je
delovalo poput pranjavog muzeja posveenog relikvijama Divljeg
zapada. Kori je oekivala da vidi uspomene iz Vijetnama: oruja, oznake,
fotografije. Ali nije bilo apsolutno niega, ni traga od rata koji je navodno
zau vek pro me nio u pavog Di ma.
upavi Dim je Kori i Pendergastu pruio konzerve koka-kole. E sad,
go spo di ne Pen dergast, ta tano e li te da znate o masakru?
Kori je posmatrala kako Pendergast sputa konzervu kole u stranu.
Sve.
Pa, to je po e lo za vre me Graan skog rata.
upavi Dim spusti svoje masivno telo u veliku fotelju i glasno
potee gutljaj. Kao istoriar, gospodine Pendergast, siguran sam da
znate sve o Krvavom Kan zasu.
Ja nisam istoriar, gospodine Drejper. Ja sam specijalni agent
Fe de ral nog is tranog bi roa.
Zavladala je mrtva ti i na. Tada u pavi Dim pro i sti grlo.
U redu, onda, gospodine Pendergast. Znai vi ste iz FBI. Smem li da
vas pi tam ta vas do vo di u Me di sin Krik?
Sko ranje ubi stvo.
Izraz sumnje na lice upavog Dima vratio se u punoj snazi. A kakve
to tano veze ima sa mnom?
rtva je bila lovac na iskopine po imenu ila Sveg. Kopala je po
hum kama.
upavi Dim je pljunuo na pod i izmom utrljao pljuvaku u zemlju.
Prokleti lovci na iskopine. Trebali bi da ostave sve to u zemlji. Istog
trenutka je ponovo pogledao Pendergasta. Jo uvek mi niste rekli kakve
veze ubi stvo ima sa mnom.
Shvatam da je istorija humki i masakra u Medisin Kriku
isprepletena. Zajedno sa neim to sam uo da zovu kletvom etrdeset
Petorice. Kao to ste moda uli, kraj tela je bio poreani velik broj
stre la Ju nih e je na.
u pavi Dim je raz mi ljao o ovo me. Kakvih stre la? ko nano upi ta.
Bile su od trske, sa perima gologlavog orla i vrhovima od kremena iz
Alibatesa, ukraene crvenim jaspisom. Usput, u pitanju je bio kompletan
set u sko ro savre nom stanju. Po ti u ot pri li ke iz vre me na masakra.
upavi Dim ispusti dugi zviduk, a zatim utonu u utanje, obrva
sku plje nih u raz mi ljanju.
Go spo di ne Drej per?
upavi Dim je ostao tih jo nekoliko trenutaka. Zatim je, uz lagano
odmahi vanje glavom, zapo eo svo ju pri u.
Pre Graanskog rata, jugozapadni Kanzas je bio potpuno nenaseljen,
osim e je na i Arapaha, Po ni ja i Si juk sa. Je di ni beli lju di bili su oni koji su
prolazili putem za Santa Fe. Ali naseljavanje je dolazilo sa granicom, koja
je u to doba bila du istonog Kanzasa. Ljudi su bacili oko na dobru
zemlju u dolinama reka Simaron, Arkanzas, Krive Reke i Medisin Krika.
Kada je izbio Graanski rat, svi vojnici su otili, ostavljajui teritoriju bez
odbrane. Doseljenici su terorisali Indijance i sad je bilo vreme za naplatu
dugova. Dolo je do itavog talasa indijanskih napada du granice. A kada
se Graanski rat zavrio, mnogi vojnici su se vratili, naoruani i puni
gorine. Oni su videli rat, gospodine Pendergast. I tu mislim na rat.
Takva ko li i na nasi lja uradi ne to o ve ku. Ote ti mu um.
Zastao je i pro i stio grlo.
Tako su se vratili i poeli da organizuju osvetnike grupe kako bi
potisnuli Indijance na zapad i uzeli im zemlju. To su nazivali
raiavanje zemljita. Preko, u Dodu, bila je osnovana grupa koju su
zvali etrdeset Petorica. Naravno, to onda jo nije bio Dod, samo ran
brae Hikson. Bilo ih je etrdeset pet, najveih otpadaka ljudskog
drutva, ubica i razbojnika isteranih iz civilizovanih gradova dalje na
istoku. Moj pradeda Isaija Drejper imao je samo esnaest godina, tek
momi, i bio je uvuen u sve to. Pretpostavljam kako je verovao da je
propustio rat i da bi mu bolje bilo da pouri i to pre dokae svoju zrelost
dok jo ima pri li ku.
u pavi Dim uze jo je dan bu an gu tljaj.
Kako god bilo, juna 65. etrdeset Petorica su poeli sa
pustoenjem, sputajui se niz reke juno od Kanadijena i Simarona u
dolinu Oklahome. To su bili veterani Graanskog rata, koji su znali sve o
borbi protiv neprijatelja na konju. Bili su to ogrubeli ljudi, prekaljeni
ratnici najgore vrste. Gospodine Pendergast, oni su proli kroz vatre
pakla. Ali bili su takoe i kukavice. Ako hoete da preivite rat, nema
nieg boljeg nego da ste samoivi, kukaviki poltron. ekali bi dok
ratnici ne odu u lov, a onda bi nou napadali indijanska naselja,
uglavnom ubijajui ene i decu. Nisu imali milosti, gospodine
Pendergast. Imali su izreku: iz larvi izrasta gamad. Ubijali su ak i bebe.
Klali su ih bajo ne ti ma da bi ute de li mu ni ci ju.
Jo jedan gutljaj. Njegov duboki hrapavi glas delovao je hipnotiki u
mranoj, prohladnoj sobi. Kori se inilo skoro kao da opisuje neto to je
sam vi deo. Na neki nain, mo da i je ste Odvrati la je po gled.
Mome pradedi se smuilo ono to je video. Silovanje i ubijanje ena i
klanje beba nije bilo ono to je smatrao procesom sazrevanja. eleo je da
napusti grupu. Ali, da je pokuao da sam stigne kui, uz razbesnele
Indijance, bio bi osuen na smrt. Zato je ostao sa njima. Jedne noi su se
napili i prebili ga zato to nije hteo da se prikljui zabavi. Slomili su mu
ne ko li ko re bara. To mu je na kraju spasi lo i vot - slo mlje na re bra.
Do kraja avgusta su unitili pola tuceta ejenskih naseobina, a
ostatak njih su isterali iz Kanzasa prema severu i zapadu. Ili su bar tako
mislili. Vraali su se na ran Hiksonovih kada su se zaustavili ovde. U
Medisin Kriku. U noi etrnaestog avgusta ulogorili su se na humkama -
je ste li bili do hum ki, go spo di ne Pen dergast?
Pen dergast klim nu glavom.
Onda znate da je to najvia taka u okolini. Tada tamo nije bilo
drvea, samo gola uzviica sa tri ibljem prekrivene humke na vrhu.
Pogled se pruao kilometrima daleko. Postavili su strau, kao i uvek.
etiri straara na sve etiri strane sveta, na pola kilometra od kampa.
Sun ce je zalazi lo i po di gao se ve tar. Olu ja je do lazi la i prai na se po di gla.
Mome pradedi su bila slomljena rebra i odneli su ga u malo
udubljenje tik iza humki, moda stotinak metara dalje. Vidite, sa
slomljenim rebrima nije mogao da ustane, a praina koja se vitlala po
zemlji ga je izluivala. Zato su ga smestili u taj mali zaklon od iblja,
dalje od vetra. Pretpostavljam da im je bilo ao zbog onoga to su mu
uradi li.
Upravo kada je sunce zalazilo i svi su se spremali da veeraju, to se
do go di lo.
Nagnuo je glavu unazad i po te gao ve lik gu tljaj.
Tik iznad njih zauo se topot kopita. Iz praine je izjurilo trideset
ratnika na belim konjima, namazanih crvenim okerom. Indijanci su bili
pod punom opremom, sa perjem i egrtaljkama i namazanih lica - i
sjurili su se urlajui i ispaljujui strele. Samo tako, niotkuda. Zatekli su
etrdeset Petoricu potpuno nespremne. Projurili su nekoliko puta i
pobili ih sve do poslednjeg. Straari nisu videli nita. Nisu uopte
primetili jahae dok su se pribliavali, nisu uli nita. Straari su,
gospodine Pendergast, po sled nji bili ubijeni. Ako poznajete zapadnjaku
vojnu istoriju, onda znate da je to upravo suprotno od onoga to se
obino desi.
Dodue, ni ejeni nisu proli glatko. etrdeset Petorica su bili
prekaljeni borci, estoko su se branili i ubili barem treinu napadaa i
gomilu konja. Moj pradeda je video sve sa mesta na kojem je leao.
Poto su poto su ubili i poslednjeg oveka, Indijanci su ujahali nazad
u ogroman oblak praine. Nestali su, gospodine Pendergast. A kada se
praina raistila, Indijanaca vie nije bilo. Ni konja. Samo etrdeset
etiri bela oveka, mrtva i skalpirana. ak su i mrtvi indijanski ratnici i
ko nji i e zli.
Dva dana kasnije, patrola etvrte konjice pronala je mog pradedu
blizu puta za Santa Fe. Odveo ih je nazad do poprita masakra. Pronali
su tragove krvi i hrpe truleih creva indijanskih konja, ali bez ijednog tela
ili svee iskopanog groba. Po itavom brdu bilo je otisaka kopita koji nisu
vodili nikuda. Nijedan trag nije iao dalje od mesta na kojem su ubijeni
straari. Sa etvrtom su bili nekoliko Arapaho tragaa koji su bili toliko
pre stravlje ni ne po sto janjem trago va da su po e li da ku kaju kako su to bili
sablasni ratnici i odbili su da tragaju dalje. Nastala je velika galama i
konjica je spalila jo nekoliko ejenskih naselja da ih naui pameti, ali
veini ljudi je bilo drago to su etrdeset Petorica uniteni. Bila je to
gadna sku pi na.
To je bio kraj za ejene u zapadnom Kanzasu. Dod Siti je osnovan
1871, a 1872. je napravljena eleznika pruga za Santa Fe i Dod je
uskoro postao kaubojska prestonica Zapada, kraj teksake staze, poprite
revolverakih obrauna, Vajat Erp, But Hil i sve to. Medisin Krik je 1877.
osnovao odgajiva stoke H. H. Kajzer, stoni ig slovo H visoko na levom
ramenu, konjski ig iskoeno H na desnom. Meava iz 86. izbrisala je
jedanaest hiljada grla. Sledeeg dana je Kajzer naslonio svoju glavu na
cevi samarice i povukao oba okidaa. Ljudi su priali da je u pitanju
kletva. Onda su stigli farmeri i naseljenici i dani stonih barona bili su
zavreni. Prvo su posadili penicu i eernu trsku, to je dovelo do
erozije, pa je onda to bio kukuruz za ishranu i konano za gorivo. Ali za
sve to vreme niko nikada nije reio misteriju Sablasnih Ratnika i
masakra kod Me di sin Kri ka.
Uzeo je jo je dan gu tljaj i te atral no spu stio kon zervu.
Kori je pogledala Pendergasta. Bila je to dobra pria, a upavi Dim ju
je odlino priao. Pendergast je bio toliko miran da se inilo da spava. Oi
su mu bile po lu zatvo re ne, prsti sastavlje ni, a telo uto nu lo u sofu.
A va prade da, go spo din Drej per? pro mrmljao je.
Nastanio se u Diperu, oenio i sahranio tri ene. Zabeleio je itav
dogaaj u svome dnevniku, uz mnogo vie detalja nego to sam vam
ispriao, ali dnevnik je zajedno sa mnogim drugim njegovim
dragocenostima prodat za vreme Ekonomske krize i sada tavori u nekoj
biblioteci negde na Istoku. Nikad nisam otkrio gde. Priu sam uo od
svog oca.
A kako je on us peo da vidi sve usred pe ane olu je?
Pa, ja znam samo ono to mi je otac rekao. Kada se u ovim
kraje vi ma po digne prai na, to se ni kad ne zna.
A zar ejeni nisu ve bili poznati meu konjicom SAD kao Crvene
Utvare zbog toga to su mogli da se priunjaju i najopreznijem straaru i
pre re u mu grlo pre nego to bi on to shvatio, go spo di ne Drej per?
Izgleda da znate puno toga za jednog agenta FBI, gospodine
Pen dergast. Ali mo rate zapam ti ti da se ovo de si lo pred zalazak sun ca, a ne
nou, i da su se njih etrdeset petorica upravo borila na strani
Konfederacije i izgubila rat. Znate li kako je to kad izgubite rat? Moete
biti pro kle to si gurni da su drali oi otvo re ne.
Kako to da In di jan ci nisu ot kri li vaeg prade du?
Kao to sam ve rekao, ostalima je bilo krivo to su ga isprebijali i
po di gli su mu mali zaklon. Po vu kao je te grane na sebe da se sakri je.
Shvatam. I sa tog mesta, leei u udubljenju i prekriven granjem,
barem sto metara niz brdo od kampa, usred peane oluje, mogao je da
vidi sve to to ste upravo opisali tako detaljno. Sablasne Ratnike koji su
ne stali kao da su zaarani.
Oi upavog Dima su opasno blesnule dok se podizao iz fotelje. Ne
pokuavam nita da vam podvalim, gospodine Pendergast. Ovde se ne
sudi mom prade di. Samo vam pri am pri u onako kako sam je uo.
Imate li onda teoriju, gospodine Drejper? Lino miljenje, moda? Ili
stvarno mi sli te da su to bili du ho vi?
Zavladala je ti i na.
Ne svia mi se va ton, gospodine Pendergast, ree upavi Dim,
sada ve na nogama. FBI ili ne, ako neto elite da kaete, hou to da
u jem bez uvi janja. Od mah.
Pendergast nije odgovorio odmah. Kori je sa tekoom progutala
kne dlu, a po gled joj je skli znuo pre ma vrati ma.
Hajdete, gospodine Drejper, konano ree Pendergast. Niste
bu dala. e leo bih da u jem vae stvarno mi lje nje.
U jednom napetom trenutku niko se nije pomerio. Onda je upavi
Dim smek ao.
Gospodine Pendergast, izgleda da ste me prozreli. Ne, ne mislim da
su ti Indijanci bili duhovi. Ako odete na humke, moete primetiti - sada
malo tee, sa svim ovim drveem - da se od potoka uzdie dugako
udubljenje u tlu. Grupa od trideset ejena mogla je proi tim
udubljenjem vodei konje, skrivena od strae. Zalazee sunce bi ih
sakrilo u senku humki. Mogli su saekati da se podigne praina, brzo
uzjahati konje i jurnuti. To bi objasnilo iznenadan topot kopita. I mogli
su otii na isti nain, nosei svoje poginule i briui tragove. Uostalom,
ni kad ni sam uo za Arapaha koji je mo gao da prati e je ne.
Nasme jao se, ali je to bio ne ve seo smeh.
ta je sa mrtvim konjima ejena? Kako su oni nestali, po vaem
mi lje nju?
Vas je teko zadovoljiti, gospodine Pendergast. I o tome sam
razmiljao. Kada sam bio mlad, video sam osamdesetogodinjeg
poglavicu plemena Lakota kako je istranirao bizona za manje od deset
minuta. Bizon je poprilino vei od konja. Indijanci jedu konjetinu.
Mogli su raskomadati konje i spakovati meso i kosti zajedno sa mrtvima
ili ih odvui na nosiljci. Vidite, ostavili su creva da olakaju teret. A,
uostalom, moda nije ni bilo vie od dva ili tri mrtva indijanska konja.
Moda je pradeda Isaija malo preterivao kada je rekao da je stradalo tuce
nji ho vih ko nja.
Moda, ree Pendergast. Ustao je i priao sklepanoj polici.
Zahvaljujem vam na izuzetno informativnoj prii. Ali, kakve veze ima
pria o masakru sa kletvom etrdeset Petorice koju ste spomenuli i o
ko joj niko nee da pri a?
upavi Dim se promekolji. Pa sad, gospodine Pendergast, ne
ve ru jem da je to stvar hte nja. To nije naro i to lepa pri a i to je sve.
Pre tvo rio sam se u uvo, go spo di ne Drej per.
upavi Dim oliza usne. Onda se nagnu blie. U redu. Seate se da
sam re kao da su straari ubi je ni meu po slednji ma?
Pendergast klimnu glavom. Podigao je iskrzani primerak Prve
amerike zbirke batlera i kom pani je i po eo da ga li sta.
Poslednji je umro momak po imenu Hari Bomont. On je bio voa
etrdeset Petorice i okorela propalica. Indijanci su bili van sebe od besa
zbog onog to su uradili njihovim enama i deci i kaznili su Bomonta
zbog toga. Nisu ga samo skal pi rali. Unakazi li su ga.
Ni sam si gu ran da razu mem.
Pa, dovoljno je rei da su se potrudili da Harija Bomonta niko od
porodice ne prepozna na onom svetu. A kada su zavrili, isekli su mu
izme i ogulili su mu kou sa stopala da ih njegov duh ne bi mogao
pratiti. Zatim su sahranili izme na suprotnim krajevima humki, za svaki
slu aj, da bi tamo zau vek zaro bi li nje gov zao duh.
Pendergast je vratio knjigu, izvukao drugu, jo iskrzaniju, pod
nazi vom Trgo vi na preri je. Pre li stao je strani ce. Shvatam. A kle tva?
Ljudi e vam ispriati razliite stvari. Neki kau da Bomontov duh jo
uvek luta oko humki u potrazi za svojim izgubljenim izmama. Neki
priaju jo gore stvari koje ne bih ponavljao pred damom, ako nemate
nita protiv. Ali, ono to vam zasigurno mogu rei jeste da je Bomont
pred svoju smrt prokleo i samo tlo oko sebe - na itavu venost. Moj
pradeda je jo uvek bio sakriven u udubljenju i uo ga je sopstvenim
ui ma. On je bio je di ni pre i ve li sve dok.
Shvatam. Pendergast izvadi jo jednu knjigu, veoma tanku i
dugaku. Hvala vam, gospodine Drejper, na veoma interesantnom
pre davanju iz isto ri je.
u pavi Dim je ustao. Nema na emu.
Ali Pendergast kao da ga nije uo. Paljivo je prouavao tanku knjigu.
Kori je primetila da je imala jeftine platnene korice i da su joj stranice
bile is pu nje ne gru bim crte i ma.
Oh, ta stara stvar, ree upavi Dim. Moj otac je to kupio od
udovice jednog vojnika, pre mnogo godina. Prevarili su ga. Sramota me je
to su ga preli takvim lanjakom. Odavno planiram da je bacim u
u bre.
Ovo nije lanjak. Pendergast prelista par stranica sa oiglednim
potovanjem. Po svemu sudei, ovo je autentina indijanska belenica.
Uz to i odlino ou vana.
In di jan ska be le ni ca? po no vi la je Kori. ta je to?
ejeni su imali obiaj da uzimaju stare vojne intendantske belenice
i crtaju po stranicama - scene borbi, udvaranja, lova. Ove slike bi
opisivale ratnikov ivot, kao neka vrsta biografije. Indijanci su verovali da
ukraene belenice imaju natprirodnu mo i ko bi nosio neku od njih,
postao bi nepobediv. Njujorki prirodnjaki muzej uva belenicu koja je
pripadala ejenu po imenu Mali Nokat. Nije bila toliko magina koliko bi
Mali Nokat eleo: jo uvek nosi trag metka iz vojnog karabina koji je
pro ao kroz be le ni cu i kroz nje ga.
upavi Dim je zurio u njega irom rairenih oiju. Hoete da
kaete izusti u neverici. Hoete da kaete da sve ovo vreme ta stvar
je prava?
Pendergast klimnu glavom. Ne samo to, nego je, ako ne greim, u
pitanju delo od izuzetnog znaaja. Ova scena ovde deluje karakteristino
za Litl Big Horn. A ovo, na samom kraju knjige, lii na prikaz religije
Plesa Duhova. Paljivo je zatvorio knjigu i pruio je upavom Dimu.
Ovo je delo poglavice Sijuksa. A ovo je moda njegova oznaka, koja bi se
mo gla pro tu mai ti kao Bi zo no va Grba. Po trebna su do dat na is pi ti vanja da
bi smo bili si gurni.
upavi Dim je drao knjigu u ispruenoj ruci, drhtei, kao da se
plaio da je ne is pu sti.
Znajte da je vredna nekoliko stotina hiljada dolara, ree Pendergast.
Moda i vie, ako odluite da je prodate. Mada joj je neophodna
konzervacija. Pulpa od koje je napravljen papir belenice sadri veliku
ko li i nu ki se li ne.
upavi Dim polako uhvati knjigu i prelista par stranica. elim da
zadrim ovu knjigu, gospodine Pendergast. Novac mi nita ne znai. Ali
kako da je kon zervi ram?
Poznajem gospodina koji ini uda sa oteenim i krhkim knjigama
po put ove. Bie mi zado volj stvo da se po bri nem za to, narav no gratis.
upavi Dim je nekoliko trenutaka posmatrao knjigu. Zatim ju je bez
rei pru io Pen dergastu.
Pozdravili su se. Dok je Kori vozila prema gradu, Pendergast utonu u
tiinu, zatvorenih oiju, duboko u mislima, u jednoj ruci veoma neno
dre i palji vo umo tanu be le ni cu.
V
OSAMNAEST
ili Stot se kretao po klizavom betonskom podu, rasprskavajui
toplu meavinu izbeljivaa i vode, potiskujui zalutale eluce,
glave, kreste, creva i ostale ivinske otpatke - meu radnicima
kolektivno znane kao sitne - prema ogromnom kanalu od nerajueg
elika u podu du odeljka za klanje. Godinama sticanom strunou, Stot
je mahao crevom levo-desno, mlazom tenosti istei zaostale gomile
otpadaka, uredno ih gomilajui dok ih je gurao prema sreditu. Stot je
koristio mlaz kao to umetnik koristi etkicu, sabijajui sve u dugaki
krvavi konopac, pre nego to bi ga konanim trzajem prevrnuo u odvod
uz mokro pljuskanje. Jo jednom je preao po podu, bacajui mlaz tu i
tamo, ne bi li pokupio nekoliko zaostalih komadia creva i pokoji zalutali
kljun, te raju i ot pat ke da po skaku ju i igraju pod nale tom teno sti.
Stot je prestao da jede uretinu nekoliko dana poto se zaposlio u
Gro-Bejnu, a nekoliko meseci kasnije potpuno je prestao da jede meso.
Skoro svi koje je poznavao, a koji su radili ovde, uinili su to isto. Za Dan
Zahvalnosti, Gro-Bejn je delio besplatne urke svojim radnicima, ali Stot
jo nije upo znao ni kog ko ih je stvarno jeo.
Kada je zavrio posao, iskljuio je dovod i okaio crevo. Bilo je deset i
petnaest i poslednji radnici iz druge smene su otili jo pre nekoliko sati.
Do pre nekoliko godina postojala je trea smena, od osam do etiri
uju tro, ali ti dani su pro li.
Osetio je uteni pritisak u zadnjem depu kojeg je izazivala pljoska
starog dedice. Da nagradi sebe za obavljeni posao, izvadio je pljosku,
odvrnuo zapua i potegao gutljaj. Ugrejan na temperatura tela, viski je
ostavio topao peckavi trag do njegovog stomaka, a par trenutaka kasnije i
nazad do glave.
i vot nije bio tako rav.
Uzeo je jo jedan gutljaj i ispraznio bocu, vratio je u dep i skinuo
veliku etku koja je visila na ploicama prekrivenom zidu. Napred-nazad,
napred-nazad, za pet minuta su pod, platforma za radnike i pokretna
traka iznad njega bili toliko isti i suvi da si mogao jesti sa njih. A smrad
ureeg izmeta, straha, krvi i creva zamenio je isti, jetki miris
izbeljivaa. Jo jedan odlino uraen posao. Stot je osetio blagi nalet
po no sa.
Posegao je za pljoskom, a onda se setio da je bila prazna. Bacio je
pogled na sat. Kolski toak e biti otvoren jo trideset minuta. Ako
Di mi, noni u var, doe na vre me, sti i e tamo bez pro ble ma.
Bila je to pre div no uljulj ku ju a po mi sao.
Dok je sklanjao poslednje komade opreme za ienje, uo je Dimija
kako ulazi u fabriku. ak je doao pet minuta ranije - ili je njegov
prokleti sat kasnio, to je bilo verovatnije. Otiao je na platformu da ga
saeka. Minut kasnije, uo ga je kako prilazi, zvonei svojim kljuevima i
ostalim glu po sti ma kao kami on sa slado le dom.
Hej, Di mi, deko, ree Stot.
Vili. Hej.
Sve je tvo je.
Kako god.
Stot je izaao na opustelo parkiralite za zaposlene, gde je njegov
pranjavi automobil usamljeno stajao ispod svetiljke na drugom kraju.
Poto je dolazio u jeku druge smene, njegovo vozilo je uvek bilo
najudaljenije. No je bila topla i tiha. Koraao je osvetljenom stazom do
svog automobila. Kukuruzno polje oko parkiralita protezalo se u
pomrinu. Najblie stabljike - one koje je mogao da razazna - stajale su
mimo i uspravno. Kao da su oslukivale. Nebo je bilo oblano i bilo je
nemogue odrediti gde se zavrava kukuruz, a gde poinje no. Sve je
liilo na ogroman ceni ponor. Ubrzao je korak. Nije bilo prirodno biti
okru en sa to li ko pro kle tog ku ku ru za. To je i ni lo lju de udnim.
Otkljuao je kola i uao unutra, zalupivi vrata za sobom. Nagli
pokret je stresao tanki prekriva od praine i polena koji se nataloio na
krovu. Zakljuao je vrata, isprljavi ruke prainom. To sranje je bilo
svuda. Hriste, ve je mogao da oseti veaninov viski kako mu pri i
ispi ra grlo.
Upalio je auto, stari AMC hornet. Mo tor se upalio, zakaljao i stao.
Opsovao je, bacivi pogled kroz prozor. Sa desne strane, tama. Sa leve,
prazno parki rali te sa svo jim pravil nim in tervali ma sve tlo sti.
Saekao je malo i ponovo okrenuo klju. Motor se ovoga puta
pokrenuo. Nekoliko puta je turirao gas a zatim je ubacio u brzinu.
Au to mo bil je kre nuo uz uo bi aje no zve ke tanje iz rau bo vanog me tala.
Kol ski toku, sti e mo.
Obuzelo ga je oseanje topline dok je razmiljao o jo pola litre
viskija, jo jednom gutljaju, neemu to bi ga dralo do Naselja brestova,
tunog malog kraja na drugoj strani grada u kojem je iveo. Dodue,
mo gla je oti i i li tra. Ovo je li i lo na takvu no.
Svetla Gro-Bejn fabrike zatreptala su kraj njega, a zatim je Stot jurio
kroz tamu, izmeu dva zida od kukuruza koja su proletala kraj njega, dok
su farovi osvetljavali malo pare pranjavog druma. Pred njim je put
zavijao, lenjo skreui prema Medisin Kriku. Sa leve strane videla su se
sve tla grada, sjaj na nebu iz nad ku ku ru za.
Kada je skrenuo za okuku motor ponovo zazveketa, ovoga puta
mno go zlo kobni je. A onda je stao, i te i i kalju i.
Sranje, pro mrmlja Vili Stot.
Stari hornet se polako zaustavio na ivici puta. Stot ga je izbacio iz
brzi ne i okre nuo klju, ali ni ta se nije de sio. Vo zi lo je bilo mrtvo.
Sranje! povikao je ponovo, lupajui po volanu. Sranje, sranje,
sranje!
Glas mu se izgubio u unutranjosti kola. Okruili su ga tiina i mrak.
Sta god da se upravo desilo njegovom autu, zvualo je prilino jebeno
ko nano, a on nije ak ni imao bate rij sku lam pu da zavi ri pod hau bu.
Izvadio je pljosku, otvorio je i nagnuo, istresajui i poslednju vatrenu
kap. Olizao je usne, prevrui bocu po rukama i zurei u nju. Kui vie
nije imao ni malo.
Zavitlao ju je kroz prozor u kukuruz i pogledao na sat. Kolski toak e
se zatvoriti za dvadeset minuta. Bio je udaljen oko kilometar i po. Jo
uvek je mo gao sti i pe ke ako bude ho dao brzo.
Tada je zastao, sa rukom na bravi, razmiljajui o nedavnom ubistvu i
o ne pri jat nim de talji ma koje su no vi ne nago ve tavale.
Ma da, sigurno. Pet miliona hektara kukuruza i neki manijak ui u
zase di ba na putu za Kol ski to ak.
Sparan noni vazduh pokuljao je unutra kada je otvorio vrata. Hriste,
dvadeset do jedanaest i jo uvek je bilo toplo kao u paklu. Oseao je
miris kukuruza i vlage. Zrikavci su se javljali iz mraka. Letnje munje su
tre pe ri le na dale kom ho ri zon tu.
Ponovo se okrenuo prema automobilu, pitajui se da li da ukljui
stop- -svetla. Onda je odluio da to nije potrebno. To bi samo dodalo
prazan akumulator njegovim problemima. Uostalom, niko nee proi
ovim dru mom do do laska predsme ne u se dam.
Bolje bi mu bilo da krene, ako eli da stigne do Kolskog toka na
vre me.
Hodao je brzo i njegove mrave noge gutale su put. Za svoj rad u
fabrici dobijao je sedam i po dolara na sat. Kako e popraviti svoj prokleti
auto sa sedam i po dolara na sat? Emi e mu progledati kroz prste, ali
delovi kotaju pravo bogatstvo. Novi anlaser kota oko trista pedeset,
etristo dolara. Dve nedelje rada. Mogao bi da se vozi na posao sa Ripom.
Pozajmljivae auto od Dimija da se vrati kui i doi e ujutro u sedam da
ga pokupi, kao i proli put. Problem je u tome to je Dimi oekivao od
njega da plaa sav benzin tokom ovog dogovora, a gorivo je ovih dana
ko talo pravo bo gat stvo.
To nije bilo u redu. On je bio dobar radnik. Trebali bi da ga plaaju
vie. De vet do lara na sat, naj manje osam i po.
Ubrzao je korak. Topli sjaj utog osvetljenja u Kolskom toku, dugi
drveni ank, setni duboks, flae i ae koje su blistale na policama kraj
ogle dala - sli ke su is pu ni le nje go vo srce i po te rale nje go ve noge.
Iznenada je stao. Uinilo mu se da je uo neto u kukuruzu sa svoje
de sne strane.
Stajao je trenutak, oslukujui, ali sve je bilo tiho. Vazduh je bio
ne po kre tan. Let nje mu nje su zatreptale, jednom, dragi put.
Nastavio je da hoda, pomerivi se prema sredini puta. Vladala je
tiina. Bila je to neka ivotinja, verovatno rakun. Ili je moda u pitanju
nje go va mata.
Misli su mu se ponovo okrenule Kolskom toku. Mogao je da vidi
veliku dobrodunu figuru veanina sa njegovim rumenim obrazima i
brkovima poput upravljaa bicikla kako se eta za ankom: dobri stari
veanin, koji je uvek ima prijateljsku re za svakoga. Zamiljao je kako
veanin ispred njega stavlja au za estinu preko ijih ivica se prelivao
velikoduno sipan viski; zamislio je kako je podie do usana; zamislio je
zlatnu vatru koja se sputala do njegove utrobe. Umesto da uzme pola
litre za poneti, platie malo vie i pie za ankom. veanin e ga odvesti
kui, on je bio dobar prema svojim muterijama. Ili e se moda
jednostavno izvrnuti u zadnjoj prostoriji i ujutru otii pravo do Ernija. Ne
bi mu bio prvi put da prespava u Kolskom toku. U svakom sluaju,
bolje nego da ide kui svojoj rospiji. Nazvae je iz kafane, smisliti
ne kakav iz go vor.
Po no vo se uo zvuk iz ku ku ru za.
Oklevao je samo za trenutak, a zatim je nastavio da hoda, meko
gazei po toplom asfaltu svojim radnim cipelama. Onda je ponovo uo taj
zvuk, sada bli e, do volj no bli zu da ga pre po zna.
Bio je to zvuk pro vlae nja kroz sasu e ni ku ku ruz.
Zagledao se u no, pokuavajui da razabere neto. Ali mogao je da
vidi samo vrhove stabljika naspram mutnog neba. Ostalo je bilo zid od
tame.
A onda, dok je posmatrao netremice, ugleda kako jedna stabljika
po drh tava naspram neba.
ta je to bilo? Je len? Ko jot?
Hah! vik nu, mau i ru kama u prav cu zvu ka.
Krv mu se zaledi kada je uo odgovor. Bilo je to roktanje, ljudsko, a
ipak ne ljudsko.
Muh, zauo se zvuk.
Ko je, do avo la, to?
Nije bilo odgo vo ra.
Jebi se, ree Stot, ubrzavajui korak i skreui prema drugoj strani
dru ma. Ne znam ko si, ali jebi se.
Zau se ukavi zvuk provlaenja kroz kukuruz, sada breg, kao da
po ku ava da odri ko rak sa njim.
Muh.
Stot je po eo da tri du su prot ne ivi ce puta.
ukanje u kukuruzu je odravalo korak. Zvuk, neobini dahtavi zvuk,
po stao je glasni ji i napadni ji. Muh! Muh!
Stot se baci u trk. Odgovoreno mu je lomljavom u kukuruzu sa
njegove desne strane. Naspram neba je video kako se vrhovi stabljika du
puta tresu i lome. Zau se nova lomljava, a onda vide nekakav mrani
oblik kako velikom brzinom izlee iz kukuruza, prvo se kreui paralelno
sa njim, zatim pri laze i sve bli e.
Sledee sekunde, nekakav atavistiki instinkt je naterao Vilija Stota da
preskoi jarak na levoj strani puta i glavom bez obzira jurne u kukuruz.
Dok su se dugi listovi sklapali oko njega, osvrnuo se iza sebe samo na
trenutak. Tada je ugledao krupnu, mranu priliku koja je uasnom
brzi nom pre lazi la put iza nje ga.
Stot je proleteo kroz sledei red, zatim jo jedan, glasno diui i
gonei sebe to dublje u mrani, zaguljivi kukuruz. Ali i dalje je iza sebe
uo lo mljavu gae nja su vih stablji ka.
Skrenuo je pod pravim uglom i potrao niz red. Lomljava iza njega je
pre stala.
Stot je trao. Imao je dugake noge i u srednjoj koli je bio u
atletiarskom timu. To je bilo davno, ali je jo uvek umeo da tri. I tako je
trao, ne mislei ni na ta drugo osim kako da stavi jednu nogu ispred
dru ge i umak ne ono me to ga je ju ri lo, ta god to bilo.
Uprkos kukuruzu koji ga je okruivao, jo uvek nije bio potpuno
dezorijentisan. Medisin Krik je bio ispred njega, na manje od dva
ki lo me tra. Jo uvek je mo gao da stigne do nje ga.
Tada je iza sebe zauo glasno trupkanje stopala po zemlji. I sa svakim
ko rakom, rit mini rok taj.
Muh. Muh. Muh.
Dugi red kukuruza se blago zakrivio, pratei topografiju tla, i on je
po le teo nji me, tre i brzi nom ro e nom iz i stog uasa.
Muh. Muh. Muh.
Hriste, bilo je sve blie. Skrenuo je, oajniki se probivi u novi red,
tre i dalje.
Iza sebe je uo slinu lomljavu kada je gonilac provalio u red, pratei
ga i pri bli avaju i se.
Muh. Muh. Muh.
Ostavi me na miru! vri snuo je.
Muh. Muh. Muh.
Bilo je sve blie, toliko blizu da mu se skoro inilo kako moe da oseti
oblaie toplog daha na vratu, koji su drali ritam sa trupkajuim
koracima. Po butinama je iznenada osetio vlanu toplinu kada mu je
beika popustila. Skrenuo je, probio se u novi red i zaokrenuo u pravcu iz
kojeg je doao. Stvar je bila iza njega, blie, sve blie. Muh! Muh! Muh!
Muh! Jo uvek mu se pri bli avala ve li kom brzi nom.
Stot oseti kako ga neto hvata za kosu, neto uasno snano. Pokuao
je da istrgne glavu i obuzeo ga je iznenadan i stravian bol, ali stisak nije
po pu stio. Plu a su mu go re la. Ose tio je kako mu noge kle caju u uasu.
Neka mi neko pomogne! vrisnuo je, bacajui se u stranu, otimajui
se i cimajui glavu tako snano da je osetio kako mu se kosa odvaja od
lobanje. Stvar je sada bila iznad njega. A onda oseti iznenadan paraliui
stisak na zadnjem delu vrata, brutalni trzaj i krckanje i najednom mu se
inilo da je napustio tlo i da je leteo, leteo, prema mranom nebu, dok je
glas u tri jum fu vri tao:
Mu u u u u u u u u u u u u u uhhhhhhhhhhhhhhhhh!!
L
DEVETNAEST
udvig Smit je zakljuao vrata Kraj Kaunti Kurira i spustio
kljueve u dep. Dok je prelazio ulicu, podigao je pogled prema
jutarnjem nebu. Veliki sterilni olujni oblaci gomilali su se na
severnom horizontu, kao i svakog dana tokom protekle dve nedelje. Do
veeri bi se rairili po nebu i do jutra nestali. Jednog od ovih dana,
temperatura e pasti i izbie estoka oluja. Ali inilo se da e vrelina
sti skati grad barem jo neko vre me.
Ludvig je imao prilino dobru predstavu o emu su Art Rider i erif
eleli da priaju sa njim. Mada to nije bilo bitno: ve je napisao lanak o
psu i stavie ga u tampu ovog popodneva. Hodao je trotoarom, oseajui
vrelinu koja se probijala kroz onove njegovih cipela i pritisak na
te me nu. Megin Kuglaki zamak bio je na pet minuta hoda, ali nakon dva
minuta Smit je shvatio da je pogreio to se nije odvezao autom. Stii e
znojav i razbaruen: taktika greka. Teio je sebe da je Zamak barem
ras hlaen do tem pe ratu re tun dre.
Zakoraio je kroz dvostruka vrata u struju ledenog vazduha i doekan
je tiinom: u ovo doba jutra staze su bile u mraku, kegle su se u
polumraku sijale kao dugi beli zubi, a maine koje su ih slagale bile su
neme. Sa druge strane staze video je svetlo u Klubu Zamak, gde je Art
Rider svakog jutra zasedao uz novine i doruak. Smit je namestio
kragnu, ispravio rame na i kre nuo napred.
Klub Zamak i nije bio toliko klub, koliko zastakljeni restoran sa
separeima od vetake koe, stolovima od formike napravljene da lii na
drvo i iskoenim ogledalima sa lanom pozlatom. Smit je uao unutra i
priao stolu u uglu za kojim su Rider i erif sedeli i tiho priali. Rider je
primetio Smita, ustao sa irokim osmehom, ispruio ruku i ponudio
no vi nara sto li cu.
Smi ti! Lepo od tebe to si do ao.
Narav no, Arte.
erif nije ustao i sada je samo klimnuo glavom kroz duvanska
is pare nja. Do bar dan, go spo di ne Smit.
Do bar dan, e ri fe.
Nastupilo je kratko zatije. Rider se osvrnuo oko sebe, isteui se u
svojoj kragni od poliestera. Em! Kafu! I donesi gospodine Smitu jaja i
slani nu.
Ne je dem puno za do ru ak.
Glu po sti. Danas je vaan dan.
Zato?
Zato to e nam se za petnaest minuta pridruiti dr Stenton onsi,
pro fe sor sa KSU. Vo dim ga u obi lazak grada.
Usledila je kratka pauza. Art Rider je nosio ruiastu koulju kratkih
rukava i svetlosive pantalone sa dvostrukim avom, a njegov beli blejzer
bio prebaen preko naslona stolice. Bio je okrugao, ali ne naroito
mli tav. Sve one go di ne rvanja sa urkama na nje go vim ru kama stvo ri le su
mi i e koji se nisu tek tako iz gu bi li. Pro sto je bli stao od zdravlja.
Ne mamo puno vre me na, Smi ti, tako da u biti di rek tan. Po znaje me:
go spo din Di rek tan. Ri der se blago zaki ko tao.
Naravno, Arte. Smit se nagnuo unazad da bi dozvolio konobarici da
ispred njega spusti masni tanjir sa jajima i slaninom. Pitao se ta bi pravi
no vi nar ui nio u ovom tre nut ku. Izaao? Lju bazno odbio?
U redu, Smi ti, stvari sto je ovako. Zna da taj tip, on si, trai me sto da
posadi polje eksperimentalnog kukuruza za Kanzaki univerzitet. U
pitanju smo ili mi ili Diper. Diper ima motel, Diper ima dve benzinske
pumpe, Diper je trideset kilometara blii autoputu. Okej? Moda e se
zapi tati, kakve an se uopte imamo? Zato mi? Prati li me?
Smit klim nu glavom. Prati li me? bio je Ri de rov omi lje ni iz raz.
Rider podie olju sa kafom, primae je svojom dlakavom rukom i uze
gu tljaj.
Imamo neto to Diper nema. Sada me sluaj paljivo, poto ovo nije
zvanini stav KSU-a. Imamo izo laci ju. Napravio je dramsku pauzu.
Zato je izolacija bitna? Zato to e ovo polje kukuruza biti upotrebljeno
za testiranje genet ski-iz menjenog-ku ku ru za. Poeo je da zvidi
me lo di ju iz Zone su mraka, pa se is ce rio. Prati li me?
Ne ba.
Svi mi znamo da je genetski modifikovan kukuruz bezopasan. Ali
gomila neukih gradskih ljudi, liberala, boraca za zatitu okoline - zna na
koga mislim - veruje da je genetski izmenjen kukuruz opasan. Ponovo
je odzvidao temu iz Zone sumraka. Pravi razlog zato je Medisin Krik
u uem izboru je zato to smo izolovani. Nema hotela. Duga vonja
ko li ma. Nema ve li kog trnog cen tra. Naj bli a radio i te le vi zij ska stani ca je
na sto pedeset kilometara. Ukratko, ovo je najgore mesto na svetu za
organizovanje protesta. Naravno da ni Dejl Estrem i udruenje farmera
nisu naroito sreni zbog toga, ali njih je samo nekoliko i mogu se
iz bo ri ti sa nji ma. Prati li me?
Smit klim nu glavom.
Ali sada imamo jedan mali problem. Imamo ludog kukinog sina koji
jurca okolo. Ubio je osobu, ubio je psa i bog zna kakvu psinu jo sprema,
moda i jebe ovce. Upravo u trenutku kada je Stenton onsi, ef projekta
programa agrikulturalnog razvoja sa Kanzakog univerziteta, u gradu da
bi odluio da li je Medisin Krik pravo mesto za ova polja. A mi elimo da
mu pokaemo da ovo jeste dobro mesto. Miran, bezbedan gradi. Bez
droge, bez hipika, bez demonstracija. Naravno da je uo za ubistvo, ali on
misli da je to samo nasumini dogaaj koji se nee ponoviti. Nije
zabrinut i ja elim da tako i ostane. Zato mi je potrebna tvoja pomo oko
dve stvari.
Smit je e kao.
Kao prvo, oladi malo sa ovim prokletim lancima o ubistvu. U redu,
desilo se. Sada malo odmori. I ta god radio, zabo ga ne objavljuj priu o
mrtvom psu.
Smit proguta knedlu. Zavladala je tiina. Rider je zurio u njega
crvenim oima sa tamnim krugovima oko njih. Stvarno je shvatao ovo
ozbilj no.
Ta pria predstavlja vest, ree Smit, ali mu je glas drhtao dok je to
go vo rio.
Rider se nasmei i spusti krupnu aku na Smitovo rame. Mo lim te
z a uslu gu Smiti, da saeka nekoliko dana sa priom. Samo dok tip sa
univerziteta ne ode. Ne traim od tebe da odustane od nje, ili tako
neto. Blago je stisnuo Smitovo rame. Sluaj, ti i ja obojica znamo da
fabrika Gro-Bejn nije naroito sigurna. Kada su 96. ukinuli nonu
smenu, dvadeset porodica je napustilo grad. To su bili dobri poslovi,
Smiti. Ljudi su izgubili dosta, morali su da se odsele i ostave domove koje
su izgradili njihovi pradedovi. Ne elim da ivim u gradu koji umire. Ti ne
eli da ivi u gradu koji umire. Ovo bi moglo biti od velikog znaaja za
nau budunost. Jedna ili dve njive je tek poetak, ali genetski
inenjering useva je u zaletu, tu lei dosta novca i Medisin Krik moe
postati deo toga. Od ovoga mnogo zavisi, Smiti. Mnogo vie nego to
misli. I ja te molim, jedi no to te molim je da prieka dva-tri dana. On
e objaviti svoju odluku u ponedeljak. Jednostavno priekaj i objavi to
kada ode. Uto rak uju tro. Prati li me?
Shvatam ta e li da kae.
Stalo mi je do ovog grada. Kao i tebi Smiti, znam to. Ovo nije zbog
mene. Samo se tru dim da obavim svo ju graan sku du nost.
Smit primeti da se njegova jaja zgruavaju na tanjiru i da se slanina
ve udrve ni la.
erif Hejzen je konano progovorio. Smiti, znam da je izmeu nas
bilo nesuglasica. Ali postoji jo jedan razlog da ne objavi nita o psu.
Forenziki psiholozi iz Doda misle da se ubica hrani publicitetom. Cilj
mu je da terorie grad. Ljudi se ve priseaju starih glasina o masakru i
kletvi etrdeset Petorice i one proklete strele su bile ostavljene upravo
zato da oive itavu tu stvar. Izgleda da ubica oivljava neku svoju
uvrnutu fantaziju o kletvi. Kau da bi ga lanci u novinama mogli jo vie
ohrabriti. Ne elimo nita to bi moglo da dovede do jo jednog ubistva.
Sa ovim ti pom nema ale, Smi ti.
Svi su zau tali.
Konano, Smit uzdahnu. Moda bih mogao da odloim priu o psu na
ne ko li ko dana, ree ti him glasom.
Rider se nasmeio. To je odlino. Odlino. Ponovo je stisnuo
Smi ti je vo rame.
Po me nuo si dve stvari, ree Smit slabim glasom.
Tako je, jesam. U redu. Razmiljao sam - opet kaem, ovo je samo
predlog, Smiti - mogao bi da popuni prazninu priom o doktoru
Stentonu onsiju. Svako voli malo panje i ovaj tip nije izuzetak.
Projekat - moda ne bi trebalo da se naroito udubljujete u to. Ali pria o
njemu, ko je, odakle dolazi, sve njegove velike diplome, sve sjajne stvari
ko ji ma se bavi na uni verzi te tu - prati li me, Smi ti?
To nije loa ideja, promrmlja Smiti. I, na kraju krajeva, to stvarno
nije bila loa ideja. Ako tip ispadne zanimljiv, to moe biti dobar lanak i
to upravo od one vrste koju su ljudi eleli da itaju. Budunost grada je
odu vek bila tema broj je dan u Me di sin Kri ku.
Odlino. On e biti ovde za pet minuta. Upoznau vas i zatim vas
ostavi ti nasamo.
Lepo. Smit po no vo pro gu ta kne dlu.
Rider je konano popustio stisak na njegovom ramenu. Osetio je
hladan vazduh na mestu gde je bila topla, vlana ruka. Ti si dobar
mo mak, Smi ti.
Narav no.
Upravo tog trenutka, erifov radio je oiveo. Hejzen ga je skinuo sa
pojasa i pritisnuo dugme za prijem. Smit je uo Tadov metalni glas koji je
erifu davao izvetaj o jutarnjim dogaajima. Neki aljivdija je ispustio
vazduh iz guma na autu tre ne ra fudbal skog tima, uo se Tadov glas.
Dalje, ree Hej zen.
Jo je dan mrtav pas. Ovaj je ot kri ven kraj puta.
Isu se. Dalje.
ena Vi li ja Sto ta kae da se si no nije vratio kui.
erif prevrnu oima. Proveri kod veanina u Kolskom toku.
Ve ro vat no je po no vo pre spavao po zadi.
Da, go spo di ne.
Sam u pro ve ri ti psa.
Nalazi se oko e ti ri ki lo me tra niz put za Di per, sa zapadne strane.
Odjavlju jem se.
Hejzen zakai radio za opasa, smrvi cigaretu u pepeljari, pokupi eir
sa prazne stolice kraj sebe, stavi ga na glavu i ustade. Vidimo se, Arte.
Smi ti, hvala. Mo ram da be im.
erif je otiao, a zatim se dr Stenton onsi, kao po dogovoru,
mate ri jali zo vao na dru gom kraju ku glane, osvru i se oko sebe.
Rider ga pozva, maui mu kroz staklo. onsi klimnu glavom i proe
kraj staza do kluba. Hodao je istim ukoenim hodom kojeg je Smiti
primetio na rotilju. ovek baci pogled na plastine ukrase i Smitu se
ui ni da je u nje go vim oi ma vi deo ble sak ne e ga. Osme ha? Pre zi ra?
Ri der ustade, kao i Smit.
Nemojte ustajati zbog mene, ree onsi. Rukovao se sa njima i svi
se do e.
Dr onsi, poe Rider, elim da vam predstavim Ludviga Smita iz
Kraj Kaunti Kurira, naih lokalnih novina. On je izdava, urednik i
no vi nar. To je bend od jednog o ve ka. Nasme jao se.
Par prilino hladnih plavih oiju se okrenu prema Smitu. To mora da
je ve o ma zani mlji vo, go spo di ne Smit.
Zovite ga Smiti. Mi u Medisin Kriku ne polaemo puno na
formal no sti. Ovo je srdaan grad.
Hvala ti, Arte. onsi se okrenu prema Smitu. Smiti, moete me
zvati Sten.
Rider je progovorio pre nego to je Smiti stigao da odgovori. Stene,
slu aj. Smi ti eli da napi e lanak o tebi, a ja mo ram da be im, zato u vas
ostavi ti. Naru i te ta e li te; ja plaam.
Sledeeg trenutka je nestao i onsi je okrenuo svoja dva suva oka
prema Smitu. Smit se na sekund zapitao ta je ekao. Onda se setio da je
tre bao da ga in tervju i e. Iz vadio je svo ju be le ni cu i pro naao olov ku.
Ako nemate nita protiv, vie volim da radim ovo sa unapred
do stavlje nim pi tanji ma, ree on si.
Voleo bih da smo tako dobro organizovani, ree Smit, uspevi da se
nasme i.
onsi se nije nasmejao. Recite mi kakvu vrstu prie ste imali na
umu.
To bi, u su ti ni, bio pro fil. Znate, o vek iza pro jek ta, i tako to.
Zavladala je tiina. Imamo posla sa osetljivom temom. Mora se
obradi ti kako treba.
To bi bio povoljan, nekontroverzan lanak, koji bi se usredsredio na
vas, a ne na de talje o ek spe ri men tal nom po lju.
onsi je razmiljao trenutak. Morao bih da ga vidim pre nego to
bude objavljen.
To obino ne radi mo.
Moraete da napravite izuzetak u mom sluaju. Univerzitetska
po li ti ka.
Smit uz dah nu. Pa, do bro.
Nastavi te, ree on si. Zavali se u sto li ci.
e li te li kafu, mo da do ru ak?
Jeo sam pre par sati, jo u Di pe ru.
U redu, onda. Da vidimo. Smit otvori belenicu na praznoj stranici,
izravna je, pripremi olovku i pokua da se priseti nekoliko jezgrovitih
pi tanja.
onsi je pogledao na sat. Ja sam veoma zauzet ovek, tako da bih vas
molio da ovo ograniimo na petnaest minuta. Sledei put biste trebali da
pripremite pitanja umesto da ih smiljate na licu mesta. To predstavlja
jednostavan znak potovanja kad intervjuiete nekoga ije je vreme
drago ce no.
Smit je izdahnuo vazduh. Pa, priajte mi o sebi, gde ste ili u kolu,
kako ste se zain te re so vali za agri kul tu ru, takve stvari.
Roen sam i odrastao u Sakramentu u Kalifomiji. Tamo sam iao u
srednju kolu i pohaao sam Kalifornijski univerzitet u Dejvisu, sa
biohemijom kao glavnim predmetom. Diplomirao sam 1985, kao Fi Beta
Kapa, summa cum laude. Zastao je. elite li da vam spelujem sum ma
cum lau de.
Mi slim da u se snai.
Zatim sam se upisao na Stenford i doktorirao za etiri godine, 1989,
tezom iz molekularne biologije. Moja disertacija je osvojila Henslijevu
medalju. To je H-E-N-S-L-I. Ubrzo sam dobio mesto stalnog profesora na
Kanzakom univerzitetu. Godine 1995. dodeljena mi je katedra za
molekularnu biologiju Leona Trokmortona, a 1998. godine sam postao
di rek tor Pro grama za agri kul tu ral ni razvoj.
Zastao je da bi do zvo lio Smi tu da uhvati ko rak.
Smit je radio na dovoljno dosadnih pria da bi znao kako miriu, a ova
je smrdela do neba. Isuse Hriste, Hen sli jeva medalja. Kakav je seronja
ovaj lik.
U redu, hvala. Stene, kada je genetski inenjering privukao tvoje
in te re so vanje? Kada si odlu io ta e li da po stane?
Ne koristimo izraz genetski inenjering. Mi to zovemo genetsko
usavravanje.
Onda ge net sko usavravanje.
Poboni izraz je nakratko proao onsijevim licem. Kada sam imao
dvanaest ili trinaest godina, u asopisu Lajf video sam fotografiju gomile
izgladnele dece u Bijafri, okupljene oko kamiona UN-a, koja su
pokuavala da dou do malo pirina. Pomislio sam, elim da uradim
neto za tu izgladnelu decu. Kakvo sranje. Ali Smit je posluno zapisao
sve.
A va otac? Majka? ime su se oni bavili? Je li bavljenje naukom
nasledno u vaoj po ro di ci?
Nakratko je zavladala tiina. Vie bih voleo da se usredsredimo na
mene. Otac mu je verovatno vozio kamion i tukao enu, pomisli Smit.
U redu. Re ci te mi, je ste li objavi li ne kakve rado ve ili knji ge?
Da. Veliki broj. Poslau faksom kopiju mog Curriculum Vitae u vau
kan ce lari ju, ako mi date broj.
Ne mamo faks. ao mi je.
Shvatam. Da budem iskren, mislim da ovakav intervju predstavlja
gubljenje vremena i da bi vam bilo mnogo jednostavnije da nabavite ove
informacije od Odeljenja za odnose sa javnou na Univerzitetu. Imaju
dosije o meni debeo itavu stopu. I bilo bi mnogo lake da ste pro i tali
neki od mojih radova pre nego to me intervjuiete. To bi svima utedelo
do sta vre me na. Po no vo je po gle dao na sat.
Smit je pre ao na dru gu temu. Zato Me di sin Krik?
Mogu li vas podse ti ti da jo uvek ni smo izabrali Me di sin Krik.
Znam, ali zato je u kon ku ren ci ji?
Traili smo proseno mesto sa tipinim uslovima uzgoja. Medisin
Krik i Diper su se pojavili kao rezultat obimnog, dve stotine hiljada
dolara vrednog kompjuterskog istraivanja u kojem je uestvovalo skoro
stotinu gradova u zapadnom Kanzasu. Korieno je na hiljade
kriterijuma. Sada smo u treoj fazi istraivanja i utvrujemo konani
izbor za projekat. Ve smo sklopili dogovor sa odgovarajuim
poljoprivrednim kompanijama u vezi sa moguim zakupom njihove
zemlje. Sve to je potrebno sada jeste da odluimo izmeu dva grada. A
zato sam ja ovde: da donesem tu konanu odluku i objavim je u
po ne de ljak.
Smit je zapisao sve to, svestan da, kada stvarno razmisli o tome ta je
o vek re kao, shvati da nije re kao ni ta.
Ali ta mi sli te o gradu? upi tao je.
Za trenutak je vladala tiina i Smitu je bilo oigledno da je ovo pitanje
na koje on si nije imao spre man odgo vor.
Pa, ja Naalost, ovde nema hotela, a jedino mesto na kome bih
mogao da odsednem je ve zakupio neki ovek, prilino teak, kako mi se
ini, koji je zauzeo itav sprat i kategoriki odbio da mi prepusti sobu.
Napuio je usne, kostreei kratke dlake oko usta. Zato moram da
odsedam u Diperu i svakog dana vozim zamornih etrdeset kilometara
ujutru i uvee. Ovde stvarno nema niega, osim kuglane i restorana
Nema biblioteke, nema kulturnih dogaaja, nema muzeja ili koncertne
dvorane. Da budem iskren, Medisin Krik stvarno nema niega to bih
mo gao da pre po ru im. Na tren se nasme io.
Smit oseti kako kljua. Ovde imamo dobre, solidne, staromodne
ame rike vredno sti. To vre di ne to.
onsi se blago stresao. Ne sumnjam u to. Kada napravim konaan
izbor izmeu Dipera i Medisin Krika, vi ete bez sumnje prvi to saznati. A
sada, ako ne mate ni ta pro tiv, imam vana po sla. Ustao je.
Smit je ustao zajedno sa njim i pri hvatio pru e nu ruku. Krajikom oka
je ugledao suncem opaljene, kratko podiane figure Dejla Estrema i jo
dvojice farmera koji su ih posmatrali kroz stakleni izlog kuglane. Videli
su unutra onsija i oigledno su ga ekali da izae. Smit je potisnuo
osmeh.
Moete poslati lanak Odeljenju za odnose sa javnou faksom ili i-
mejlom, ree onsi. Broj je na mojoj posetnici. Oni e ga odobriti i
vratiti vam ga do kraja nedelje. Pljusnuo je posetnicu na sto i spremio se
da kre ne.
Do kraja nedelje. Smit je posmatrao kako mali seronja kruto prolazi
kraj staza za kuglanje, uzdignute glave, ispravljenih lea, malih nogu koje
su se kre tale u stro po put mai ne. on si je otvo rio vrata koja su vo di la na
ulicu i sada mu je prilazio Dejl Estrem, maui svojim velikim
farmerskim ru kama.
Zvuk njegovog povienog glasa je uspevao da se probije i u utoite
Klu ba Zamak. Iz gle dalo je kao da se on si ju spre ma verbal no ri banje.
Smit se nasmei. Dejl Estrem: e, to je neko ko je uvek spreman da
kae svoje. Zajebi onsija, zajebi Ridera i zajebi erifa. Smita je ekalo
objavlji vanje bro ja.
Pas ostaje.
T
DVADESET
ad je izaao iz Kolskog toka u vrelinu usijane penice. Do sada
nije imao sree, Vili Stot nije prespavao u zadnjoj prostoriji. Ipak
mu je ba bilo drago to je odvojio vremena da se uveri u to.
Ubacio je mentol bombonu u usta - ve drugu - ne bi li prikrio
eventualni miris piva od ledenog kursa kojeg mu je veanin Kejhil
tutnuo ispod anka. Stvarno je prijalo po ovako toplom danu. veanin
Kej hil je bio pro kle to fini mo mak.
Tadova patrolna kola stajala su ispred erifove kancelarije, prei se
na suncu, i Tad krenu pravo prema njima. Skliznuo je unutra i pokrenuo
motor, trudei da mu to manji deo lea i zadnjice doe u dodir sa
usijanom koom sedita. Kad bi uspeo da dobije kancelarijski posao u
Topeki ili Kanzas Sitiju, ne bi morao da provodi dane trkajui po
zaguljivoj vruini, primoran da vozi auto koji je u sebi nosio svoj
sopstve ni mali pakao.
Pre bacio je svoj radio na fre kven ci ju oblasnog di spe e ra.
Je di ni ca dvade set je dan zove di spe e ra, ree.
Zdravo, Tade, uo se glas Lavern, koja je radi la u dnev noj sme ni. Tad
joj se dopadao i, da je bila moda dvadeset godina mlaa, moda bi i on
ose ao isto.
Lavern, ima li ta novo? upi tao je.
Neko iz Gro-Bejna je upravo prijavio vozilo parkirano na prilaznom
dru mu. De lu je napu te no.
Koji model? Tad nije morao da pita za marku auta. Osim kaprisa
Arta Ridera i policijskih mustanga iz 91, kupljenih od policijske
stanice u Grejt Bendu, sva druga vozila bila su marke AMC. To je bio
jedini salon automobila na sat vonje odavde. Ipak se, kao i sve drugo
ovde, zatvo rio jo pre ne ko li ko go di na.
Hornet, re gi starske tabli ce Vi ski Eho Fok strot dva de vet se dam.
Zahvalio je pre nego to je skliznuo nazad u formalniji argon.
Je di ni ca dvade set je dan kre e, ree i vrati radio-pri jem nik na me sto.
To je bio Stotov hornet. Bez sumnje je spavao na zadnjem seditu,
kao to je to uradio poslednji put kada se njegova klopocija pokvarila
izvan grada. Sklupao se i organizovao mali veernji provod, samo za njih
dvo ji cu, nje ga i Starog Dedi cu.
Tad je ubacio menja u brzinu i odvojio se od ivinjaka. Bilo mu je
potrebno petnaest sekundi da ostavi grad iza sebe. etiri minute kasnije
skrenuo je na put za fabriku. Ispred njega se vukao ogroman kamion sa
tovarom ivih uraka, ostavljajui za sobom na putu smrad ureeg
iz me ta, to li ko jak da se sko ro mo gao vi de ti. Tad je pre sti gao kami on to je
bre mogao, bacajui pogled na nagomilane kaveze prepune
pre stravlje nih u raka is ko lae nih oi ju.
Tada je posao nekoliko puta odveo u Gro-Bejn fabriku. Prvi put ju je
posetio negde pred Dan Zahvalnosti i te godine su on i njegova majka,
udovica, uivali u lepom svinjskom peenju. Od tada je uvek jeo svinjsko
pe e nje. Tadu je bilo drago to ni kada nije vi deo svinj sku farmu.
I eno ga: hornet Vilija Stota, parkiran kraj druma, skoro nevidljiv u
senci kukuruza. Tad se zaustavi kraj njega, upali migavce i izae
napolje. Prozori su bili otvoreni i automobil je bio prazan. Nije bilo
kljua u bravi. Kamion sa urkama projurio je pored njega, talasajui
kukuruz na obe strane puta i ostavljajui za sobom smrad dizela i
us pani e ne i vi ne. Tad se okre nu mrte i se. Zatim ski de radio sa po jasa.
Da? uo se Hej ze nov odgo vor kada ga je po zvao.
Ovde sam kraj Stotovog auta. Parkiran je na prilaznom putu za Gro-
Bejn. Prazan je, nema ni traga od Sto ta.
Lo gino. Ve ro vat no spava ne gde u ku ku ru zu.
Tad pogleda prema moru kukuruza. Nekako nije verovao da bi iko
re io da tamo spava, makar i pi jan. Stvarno tako mi sli te?
Narav no. ta bi dru go mo glo biti?
Pi tanje je vi si lo u vazdu hu.
Pa
Tade, Tade. Ne sme dozvoliti da ova ludnica utie na tebe. Nije
svaka nestala osoba ubijena i unakaena. Sluaj, ja sam ovde kod psa. I,
po go di?
ta? Tad ose ti ste zanje u grlu.
To je samo pas ko jeg je udario auto. Jo uvek ima rep i sve ostalo.
To je do bro.
Zato sluaj. Poznaje Vilija koliko i ja. Auto mu se pokvario i krenuo
je peke da pokvasi njuku u Kolskom toku. Usput nosi flau u svom
zadnjem depu i otpija iz nje dok je ne isprazni. Tada odlui da malo
odrema u kukuruzu. Tamo e ga i nai, mamurnog kao sam avo, ali
inae netaknutog. Vrati se polako autom niz put, verovatno e ga videti
ne gde u jarku. U redu?
U redu, e ri fe.
Do bar deko. Budi paljiv, a?
Vai.
Upravo u trenutku kada je ulazio nazad u vozilo, Tad je primetio da
neto sija na zemlji kraj Stotovog horneta. Prazna flaa od pola litre.
Priao je blie, podigao ju je i omirisao. Nozdrve mu je ispunio miris
sve eg burbo na.
Bilo je upravo onako kako je erif rekao. Hejzen je znao sve to se
deavalo u gradu, skoro i pre nego to bi se desilo. Bio je dobar policajac.
I uvek se odnosio prema njemu poput drugog oca. Tad bi stvarno trebao
biti zahvalan to radi za takvog o ve ka.
Spustio je flau u plastinu vreicu za dokaze i obeleio mesto na
kojem je leala. erif je cenio temeljitost, ak i u malim stvarima. Dok se
vraao do svog automobila, proao je jo jedan kamion. Ali ovaj je
dolazio iz smera fabrike, vozei rashlaenu prikolicu punu lepih,
oienih, smrznutih ureih medaljona. Bez smrada, bez iega. Voza
mu veselo mahnu. Tad mu otpozdravi, ue u auto i nastavi putem kojim
je i do ao, trae i Sto ta.
Zaustavio se dvesta metara dalje. Kukuruzne stabljike na levoj strani
su bile polomljene. A sa desne strane kukuruz je takoe bio izgaen, a
nekoliko stabljika bilo je otro nagnuto u stranu. Tadu je izgledalo kao da
je neko utrao u kukuruz na levoj strani, dok je neko drugi izaao na put
sa de sne strane.
Zau stavio je vo zi lo, dok mu se ose anje ne lagodno sti vraalo.
Izaao je iz auta i osmotrio zemlju oko kukuruza sa leve strane
druma. Suvo grumenje bilo je razbacano. Sve je ukazivalo na to da je
neko hodao - ili, verovatnije, trao - po zemlji izmeu dva reda kukuruza.
Malo dalje du reda, Tad je mogao da vidi slomljene stabljike i nekoliko
su vih kli po va koji su i u pani le ali na ze mlji.
Zaao je u prvi red, pogleda prikovanog za zemlju. Srce mu je lupalo
nekontrolisanom brzinom. Bilo je teko razaznati otiske u grumenastoj,
suvoj zemlji, ali je bilo udubljenja koja su liila na tragove stopala,
ugaenih mesta na kojima je grumenje zemlje bilo isprevrtano,
pokazujui svoju tamnu stranu. Zastao je opirui se elji da pozove
erifa. Trag je vodio dalje, probijajui se u sledei red kukuruza,
srav nju ju i pri tom ne ko li ko stablji ka.
inilo se da ima vie od nejasnog, isprekidanog para tragova. Tad nije
eleo da prizna, ak ni sebi, na ta je ovo poinjalo da lii. Liilo je na
po te ru. Isu se, stvarno je po i njalo da lii na po te ru.
Nastavio je dalje, nadajui se kako e se ispostaviti da je u pitanju bilo
ne to sasvim dru go.
Trag je vodio u jo jedan red, neko vreme ga je pratio, da bi se probio
u sledei. A tada je Tad iznenada naiao na mesto sa obiljem tragova u
praini. Tuce stabljika bilo je polomljeno i razbacano. Tlo je bilo skroz
izrovano. Pravi haos. Izgledalo je kao da se ovde desilo neto nasilno,
stvarno nasil no.
Tad proguta knedlu, paljivo zagledajui tlo. I tu je, konano - na
dru gom kraju ras ko pane i sti ne - ugle dao jasan trag u su voj ze mlji.
Bio je to trag bo sog sto pala.
Oh, boe, pomisli, dok mu se utrobom irilo oseanje munine. Oh,
boe. Ruka mu zadrh ta dok je pri no sio radio usnama.
K
DVADESET I JEDAN
ori Svonson je uterala rasklimatanog gremlina na zemljano
parkiralite ispred Krausovih peina, parkirajui ga u kovitlacu
praine koji se podigao visoko u vazduh. Pogledala je prema satu
na komandnoj tabli: bilo je tano est i trideset. Boe, kako je bilo toplo.
Iskljuila je treteu muziku, otvorila vrata i izala napolje, pokupivi
usput svoju novu belenicu. Prela je preko parkiralita i popela se uz
stepenice starog, viktorijanskog kra. Ovalni prozorii na vratima nisu
otkrivali mnogo u pomrini iza njih. Podigla je veliki gvozdeni zvekir i
pustila ga da padne, jednom, dvaput. ula se meka kripa koraka, a zatim
se na vrati ma po javio Pen dergast.
Gospoice Svonson, ree. Tani ste, veoma tani. Mi, sa druge
strane, kasnimo. Priznajem da imam izvesne potekoe sa navikavanjem
na rane ve e re u ovom kraju.
Kori ga je pratila u trpezariju, gde su se pod svetlou svea jo uvek
videli ostaci neega to je liilo na obilnu veeru. Vinifred Kraus je
se de la za e lom sto la, palji vo bri u i usta ipkanom marami com.
Mo lim vas, se di te, ree Pen dergast. Kafa ili aj?
Ne, hvala.
Pendergast nestade u kuhinji, da bi se vratio sa metalnim ajnikom
neobinog izgleda. Sipao je dve oljice zelene tenosti, pruajui jednu
Vinifred, a drugu zadravajui za sebe. Gospoice Svonson,
pret po stavljam da ste obavi li va raz go vor sa En di jem Kej hi lom.
Kori se promekolji u svojoj neudobnoj stolici i poloi belenicu na
sto.
Pen dergast po di e obrvu. ta je to?
Moja belenica, ree Kori sa odbrambenim prizvukom u glasu koji
nije u potpunosti razumela. Traili ste od mene da porazgovaram sa
En di jem i to sam i ui ni la. Mo rala sam to ne gde da zapi su jem.
Izvrsno. Da ujemo izvetaj. Agent FBI se namesti u stolici i sastavi
dlano ve.
Kori otvo ri be le ni cu, ose aju i se ne u godno.
Kako ima divan rukopis, draga, ree Vinifred, naginjujui se
mal i ce pre bli zu.
Hvala. Kori pri mae be le ni cu sebi. Name tlji va mato ra alapaa.
Otila sam sino do Endijeve kue. Bio je izvan grada, na ekskurziji
na poljoprivrednom sajmu. Rekla sam mu da mu je pas poginuo, ali mu
nisam rekla kako. Pustila sam ga da pretpostavi da ga je udario auto. Bio
je pri lino po go en. Vo leo je tog psa.
Zastala je. Pendergastove oi se ponovo skupie u proreze. Nadala se
da nee po no vo zaspati.
Rekao mi je da se poslednjih nekoliko dana Dif neobino ponaao.
Nije eleo da izae napolje i etao je po kui cvilei i skrivajui se toliko,
da su mo rali da ga iz vlae is pod kre ve ta kada bi bilo vre me za ve e ru.
Okre nu la je strani cu.
Ko nano, pre dva dana
Taan datum, mo lim vas.
De se ti av gust.
Nastavi te.
Desetog avgusta, Dif se, hm, olakao na tepihu dnevne sobe.
Nervozno je podigla pogled u tiini koja je usledila. Izvinite, ali to je
uradio.
Draga moja, ree Vi ni fred, tre bala si rei da je pas uprljao te pih.
Ali nije samo uprljao tepih, on se, znate, is kenjao na njega. Imao je
proliv, da budem precizna. Zato je ova nametljiva starica uopte bila
ovde i sluala njen izvetaj? Zapitala se kako je Pendergast mogao da je
trpi.
Mo lim vas, nastavi te, go spo i ce Svon son, ree Pen dergast.
Sve u svemu, gospoa Kejhil, koja je pomalo kuka, popizdela je,
izbacila Difa iz kue i naterala Endija da poisti nered. Endi je hteo da
odvede Difa kod veterinara, ali njegova mama nije htela to da plati. To je
bio po slednji put da je vi deo psa.
Bacila je pogled na Vinifred i opazi da joj se lice skamenilo. Trebalo joj
je par tre nu taka da shvati da je to bilo zato to je upo tre bi la re kuka.
U ko li ko sati se to de si lo? upi ta Pen dergast.
U se dam sati uve e.
Pen dergast klim nu glavom, spajaju i prste. Gde Kej hi lo vi ive?
To je poslednja kua na putu za Diper, oko kilometar i po severno od
grada, ne dale ko od gro blja i malo pre mo sta.
Pendergast klimnu sa odobravanjem. A Dif je nosio svoju ogrlicu
kada je bio iz baen iz kue?
Da, ree Kori, prikrivajui nalet ponosa to je pretpostavila da e
po stavi ti to pi tanje.
Odlian posao. Pendergast je ustao. Ima li novosti o nestalom
Vi li ju Sto tu?
Ne, ree Kori. Zapoeli su potragu. ula sam da e poslati avion iz
Dod Si ti ja.
Pendergast ponovo klimnu glavom, ustade od stola i prie prozoru,
ukrsti ruke na le i ma i po gle da pre ma bes kraj nom ku ku ru zu.
Mi sli te li da je ubi jen? upi ta Kori.
Pendergast je nastavio da posmatra kukuruz, dok se njegova mrana
figura ocrtavala naspram veernjeg neba. Drim na oku ptiiju faunu
Me di sin Kri ka.
Da, narav no, ree Kori.
Na pri mer, ree Pen dergast, Vi di te li onog le i nara?
Kori je stala kraj nje ga. Nije vi de la ni ta.
Tamo.
Onda ga je videla: usamljena ptica, ocrtana naspram narandastog
neba. Ti le i nari uvek lete oko lo, re kla je.
Da, ali maloas je leteo na termalnoj struji, kao to je to radio
pro te klih sat vre me na. Sad leti uz ve tar.
Pa?
Leinaru je potrebna velika koliina energije da bi leteo uz vetar. To
rade samo u jednom sluaju. utao je, netremice gledajui kroz prozor.
Sada, gledajte - napravio je zaokret. Ugledao je ono to eli. Pendergast
se naglo okrenu prema njoj. Doite, promrmljao je. Nemamo
vremena za gubljenje. Moramo stii na poprite - za svaki sluaj,
razumete - pre nego to nagrnu legije dravnih policajaca i sve
upropaste. Okrenuo se prema Vinifred Kraus i glasnijim tonom ree:
Go spo i ce Kraus, opro sti te nam zbog ovako naglog odlaska.
Stari ca je ustala, po ble de log lica. Nije valj da jo jedno
Moe biti bilo ta.
Po no vo je sela, kre i ruke. Oh, boe.
Moemo ii putem uz dalekovode, ree Kori dok je pratila
Pendergasta napolje. Ipak, morali bi da peaimo poslednjih pola
ki lo me tra.
Razumljivo, odgovori joj Pendergast kratko, ulazei u vozilo i
zatvarajui suvozaka vrata. Ovo je situacija u kojoj moete prekriti
ograni e nje brzi ne, go spo i ce Svon son.
Pet minuta kasnije, Kori je navodila gremlina niz usku, razrovanu
stazu, poznatu meu lokalnim stanovnitvom kao put uz dalekovode.
Poznavala je ovaj izolovani, pranjavi komad druma; ovde je dolazila da
ita, sanjari, ili da jednostavno pobegne od svoje majke ili morona iz
kole. Podilazili su je marci na pomisao da se ubica unjao - da se
mo da jo uvek u nja - kroz ova udalje na ku ku ru zna po lja.
Ispred njih, leinaru se pridruila jo nekolicina i sada su polako i
lenjo kruili. Automobil se truckao i grebao po ustalasanim dombama.
Na zapadu se video poslednji pozdrav zalaska sunca, orgija krvavih
oluj nih oblaka koji su po lako to nu li u tamu.
Ovde, ree Pen dergast, sko ro sebi u bradu.
Kori zakoi i izaoe napolje. Leinari su se podigli na nebu,
prestraeni njihovim prisustvom. Pendergast je urno zaao meu
ku ku ru ze i Kori je kre nu la za njim.
Pendergast naglo stade. Gospoice Svonson, ree. Setiete se mog
nedavnog upozorenja. Mogue je da emo meu kukuruzom pronai
ne to mno go gore od mrtvog psa.
Kori klim nu glavom.
Ako e li te da sae kate u ko li ma
Kori je uspela da joj glas zvui staloeno. Ja sam vaa pomonica,
se ate se?
Pendergast ju je na trenutak ljubopitljivo posmatrao. Zatim klimnu
glavom. Dobro. Verujem da ste sposobni za ovo. Molim vas, imajte u
vidu da imate ogranien pristup mestu zloina. Ne dodirujte nita,
ho daj te kuda i ja i palji vo sle di te moja uput stva.
Shvati la sam.
Okrenuo se i poeo je da se provlai kroz redove kukuruza, neujno i
hitro, izmeu lia koje jedva da je zautalo pri njegovom prolasku. Kori
ga je pratila, trudei se da odri korak. Ali napor je bio dobrodoao;
odvraao joj je misli od onoga to ih je moda ekalo. Ali ta god to bilo,
pomisao na ostanak u autu u pomrini koja se sputala bila je jo
neprijatnija. Videla sam mesto zloina, mislila je. Videla sam psa. ta
god to bilo, mogu da se no sim s tim.
A tada se Pendergast opet naglo zaustavi. Kukuruzne stabljike ispred
njih bile su polomljene i sklonjene u stranu, to je stvorilo mali
proplanak. Kori se ukipila kraj agenta kada ju je iznenadan ok zaledio u
mestu. Svetlo je bilo slabo, ali ne dovoljno slabo da je potedi uasa koji
je le ao pred nji ma.
I dalje nije bila u stanju da se pomeri. Vazduh nad groznim prizorom
je mirovao. Korine nozdrve su se ispunile mirisom koji je podseao na
pokvarenu unku. Osetilo je iznenadno stezanje u grlu, vrelinu grenja
abdo mi nal nih mi i a.
O, sranje, po mi sli la je. Ne, ne sada. Ne pred Pen dergastom.
Naglo se presamitila u stranu i povratila u kukuruz; ispravila se;
zatim se sagnula i ponovo povratila. Zakaljala se, borei se da se
uspravi, a onda je obrisala usta nadlanicom. U njoj su se borili gaenje,
strah, uas.
Ali Pendergast kao da to nije ni primetio. Krenuo je napred i kleknuo
u sreditu istine, potpuno zanet. Sam fiziki in povraanja kao da je
razbio njenu ukoenost i moda ju je ak i bolje pripremio na stravian
prizor. Jo jednom je obrisala usta i oprezno je zakoraila napred, da bi
zastala na samom obo du i sti ne.
Telo je bilo golo, poloeno na lea, iroko rairenih ruku i nogu. Koa
je bila nestvarne sivo-bele boje, kao vetaka. Odavala je lepljivi sjaj. Le
je delovao nekako labavo, kao da su se koa i meso rastoili, spadajui sa
kostiju. Uz drhtaj je shvatila da u stvari i jesu spadali sa kostiju. Koa lica
je visila, odvojena od vilice i zuba; meso se opustilo i popucalo na
ramenima i ispod se videla belina kostiju. Na zemlji je lealo uho,
izoblieno i ljigavo, potpuno odvojeno od tela. Drugo uho je u potpunosti
nedostajalo. Kori je osetila kako joj se grlo ponovo stee. Okrenula se i
nakratko zatvorila oi, svesno usporavajui disanje. Onda je ponovo
po gle dala.
Telo je bilo sasvim bezdlako. Muki seksualni organi su takoe
otpali, iako je delovalo kao da je nainjen pokuaj da se ponovo privrste,
ili da se bar nameste na pravom mestu. Kori je viala Stota po gradu, ali
nije bilo naina da se utvrdi da li je ovo telo mravog pijanice koji je bio
ista u Gro-Bejnu. Nije ak ni izgledalo kao ljudsko telo. Bilo je
naduveno poput mrtve svinje. Kada su prvobitni ok i uas poeli da se
povlae, primetila je i druge detalje mesta zloina. Kukuruzna strnjika je
tu i tamo bila poreana u neobine geometrijske oblike. Bilo je nekoliko
predmeta, veoma grubo izdeljanih iz kukuruzne komine. Mogli su
predstavljati inije, ili olje; ili neto sasvim drugo; Kori nije bila
si gurna.
Najednom je postala svesna glasnog zujeeg zvuka tano iznad njih.
Podigla je pogled. Mali avion je kruio oko mesta zloina, letei nisko.
Nije ga uopte ula dok se pribliavao. Avion je zamahao krilima,
okre nuo se i odle teo pre ma se ve ru.
Shvatila je da je Pendergast posmatra. Izviaki avion iz Doda. erif
e biti ovde za de set mi nu ta, a ne du go zatim e sti i i drav na po li ci ja.
Oh, je dva je iz go vo ri la.
Pendergast je u jednoj mci drao svoju malu baterijsku lampu. Jeste
li do bro? upi ta. Mo e te li da pri dri te ovu sve tilj ku?
Mi slim da mogu.
Iz vrsno.
Kori duboko udahnu i zaepi nos. Zatim uze svetiljku i uperi je tamo
gde je Pendergast pokazivao. Mrak se sputao velikom brzinom. Iz
Pendergastovog sakoa je izronila epruveta i agent je sada kleao,
pincetom stavljajui u nju nevidljive trunice. Zatim se pojavila jo jedna
epruveta, pa jo jedna i svaka je odmah bila ispunjena uzorcima. Radio je
hitro, obilazei oko tela u sve manjim krugovima, povremeno mrmljajui
tiha uput stva u vezi sa po lo ajem sve tla.
Kroz kukuruz se ve uo slabaan zvuk sirene na erifovim patrolnim
ko li ma.
Pendergast je sada pregledao telo u jo veoj urbi, lica na nekoliko
centimetara od koe, pronalazivi poneto, tu i tamo. Smrad istrulele
un ke nije slabio i ose ti la je jo je dan gr du bo ko u sto maku.
Sirena je postajala sve glasnija, da bi na kraju umukla. ula je
lu panje vrati ma pre ko pro stran stva ku ku ru za.
Pendergast se uspravi. Sav njegov pribor je skoro udesno iezao u
nabo ri ma nje go vog palji vo is pe glanog ode la.
Odmak ni te se, mo lim vas, ree.
Povukli su se do ivice istine upravo u trenutku kada je stigao erif,
praen svojim zamenikom. Sada se ulo jo sirena i zvuk radija koji je
tre tao u ku ku ru zu.
To ste vi, Pen dergaste, ree e rif, pri laze i. Kada ste sti gli?
Zamo lio bih za do zvo lu da pre gle dam me sto zlo i na.
Kladim se da ste to ve uradili. Bie vam dozvoljeno poto ga mi
pre gle damo.
Sada se jo ljudi probijalo kroz kukuruz: dravni policajci i ljudi
strogih lica u plavim odelima, za koje je Kori pretpostavila da su
pri padni ci Ode lje nja za ubi stva Dod Si ti ja.
Postavite ovde perimetar! urlao je erif. Tade, razvuci traku!
Okrenuo se prema Pendergastu. Moete stati iza trake i ekati svoj red,
kao i svi ostali.
Kori je bila iznenaena Pendergastovom reakcijom. inilo se da je
sasvim izgubio interesovanje. Umesto toga, poeo je da luta du
periferije poprita, ne tragajui ni za ime odreenim. Izgledalo je kao da
je besciljno odlutao u kukuruz. Kori ga je pratila. Saplela se jednom,
dvaput, da bi shvati la da je jo uvek u oku.
Pendergast se iznenada zaustavio izmeu dva reda kukuruza. Paljivo
je uzeo svetiljku od Kori i uperio je prema tlu. Kori se zagledala, ali nije
vi de la ni ta.
Vi di te li ove trago ve? pro mrmlja Pen dergast.
De li mino.
To su otisci stopala. Bosih stopala. Izgleda da se kreu prema
po to ku. Kori ustuk nu za ko rak.
Pendergast ugasi svetiljku. Uradili ste - i videli - vie nego dovoljno
za jedan dan, gospoice Svonson. Veoma sam zahvalan na vaoj pomoi.
Bacio je pogled na sat. Sada je pola devet, jo uvek je dovoljno rano da se
bezbedno vratite kui. Vratite se do svog auta, idite pravo kui i dobro se
odmo ri te. Ja u nastavi ti sam.
Ali, ko e vas odve sti
Vratiu se nazad sa nekim od ovih sjajnih, vrednih, mladih
po li cajaca.
Si gurni ste?
Je sam.
Oklevala je, zaudo ne elei da ode. ao mi je to sam povratila
tamo. U tami je jedva nazrela njegov osmeh. Ne brinite za to. Ista stvar
se desila mom bliskom poznaniku, poruniku, veteranu Njujorke
policije, na mestu zloina pre nekoliko godina. To samo dokazuje vau
ljudskost.
Ponovo je progovorio kada se okrenula da poe. Jo jedna stvar,
go spo i ce Svon son.
Zau stavi la se i po no vo ga po gle dala. Da?
Kada se vratite kui, obavezno se zakljuajte. Obavezno. U redu?
Klimnula je glavom i ponovo je krenula, hitro se probijajui kroz
kukuruz prema traftastom crvenom blesku policijskih svetala, mislei
na Pendergastove rei: jo uvek je dovoljno rano da se bezbedno vratite
kui.
P
DVADESET I DVA
aljivo zaklanjajui svetlost lampe, Pendergast je pratio otiske
bosih stopala u tami kukuruzne njive. Otisci su sada bili prilino
jasni na suvom tlu izmeu kukuruznih redova. Galama sa mesta
zloina se utiavala dok je napredovao. Kada je polje poelo da se polako
sputa prema potoku, zaustavio se i osvrnuo oko sebe. Red dalekovoda se
poput skeleta ocrtavao na poslednjem svetlu na nebu; elini uvari
iznad kojih su se pojavljivale prve zvezde. Vrane koje su se gnezdile na
dalekovodima spazmatino su graktale. ekao je dok se graktanje vrana
nije utialo. Drugih zvukova nije bilo. Vazduh je bio nepomian i
zagu ljiv kao u grobni ci i mi ri sao je na prai nu i sasu e nu ku ku ru zo vi nu.
Pendergast je zavukao ruku u sako i izvadio svoj les ber kalibra 45.
Jo jednom je prouio otiske, paljivo zaklanjajui svetlo. Vodili su pravo
kroz ku ku ruz, bez urbe, me to dino napre du ju i pre ma po to ku.
Pravo pre ma Gaspari lji nom lo go ru.
Ugasio je svetlo i saekao da mu se oi priviknu na tamu. Zatim je,
tiho poput make, krenuo kroz redove kukuruza, senka meu senkama.
Redovi su blago savijali dok se pribliavao reici i mogao je da razabere
mesto na kojem je prolazak ubice iskrivio nekoliko stabljika. Okrenuo se
postrance i provukao se i sam kroz pukotinu, da bi sledeeg minuta
sti gao do ivi ce ku ku ru znog po lja.
Ispred i ispod njega prostirala se rena dolina, dok su samu reicu
tamom obavijale senke topola du njenih obala. Pendergast je uz jedva
ujno ukanje krenuo dalje ivicom njive i trenutak kasnije nestao u
pot pu nom mraku drve a.
Zastao je. Zvuk potoka koji je klokotao kroz svoje korito bio je jedva
ujan. Jo jednom je proverio oruje, uverivi se da je metak u cevi. Tada
je unuo i, paljivo sklopivi ruke, upalio svetiljku. Bledi uti krug je
osvetlio jasne tragove u pesku. I dalje su vodili prema Gaspariljinom
logoru. Sagnuo se i prouio tragove. Bili su isti kao i proli put: muki
otisci, broj etrdeset est. Ali u finom pesku mogao je da opazi da se oko
otiska pete i palca nalazio niz nepravilnih tragova i pukotina, kao da su
stopala bila neobino kvrgava i gruba. Nainio je nekoliko kratkih
beleaka i crtea, a zatim je stavio vrhove prstiju u jedno od udubljenja.
Tragovi su nainjeni pre dvanaest do petnaest sati - negde pred zoru
istog dana. Kretanje je ovde bilo bre: ubica je hodao ustrim korakom,
nije ba urio, ali se kretao sa ciljem. Nije bilo oseaja urbe ili straha u
nainu na koji se kretao. Bio je oputen. Bio je zadovoljan. inilo se kao
da je iao kui.
Iao je kui
Gaspariljin kamp je bio pravo napred, na samo par stotina metara.
Zaklanjajui baterijsku lampu tako da je bacala tek toliko svetla da
razabe re trago ve, agent je nastavio da se u nja sa mu ko trpnom spo ro u.
Zastao je, paljivo oslukujui, a zatim je ponovo krenuo napred.
Ispred njega je vladao mrak. Nije bilo ni vatre ni svetlosti. Kada se naao
na stotinu metara od kampa, ugasio je slabaan zrak svetla i krenuo
nasle po. Lo gor je bio tih.
A onda je uo ne to: tih, sko ro ne razgo ve tan zvuk. Sle dio se.
Pro ao je mi nut.
Zatim ga je po no vo uo, ovaj put glasni je: du gaak, otegnut uz dah.
Pendergast je napustio trag i zaobiao kamp zdesna, kreui se sa
izuzetnom panjom. Dok je prilazio niz vetar, nije oseao miris dima ili
hrane. Nije se ak vi deo ni sjaj ti njaju e hrpe uglja.
A ipak, u kam pu je de fi ni tiv no bilo ne kog, ili ne eg.
Ponovo zvuk disanja. Mokar, naporan, skoro kao hropac. Ali neto je
bilo udno u vezi sa njim: bio je grub, pri malan, ne ba sasvim ljudski.
Trudei se da ne naini nikakav zvuk, Pendergast je podigao pitolj.
Buka je do pi rala iz sre di ta Gaspari lji nog lo go ra.
Po no vo se uo zvuk.
Gasparilja - ili ta god je dizalo buku - nije bio dalje od petnaestak
me tara. Tama je bila pot pu na. Pen dergast nije vi deo ni ta.
Sagnuo se dole i po di gao kamen i. Bacio ga je na dru gi kraj lo go ra.
Tap.
Iz ne nadna ti i na. Zatim grle ni zvuk, nalik re anju i vo ti nje.
Pendergast je ekao dok se tiina ponovo protezala u minute. Sva
njegova ula su bila na oprezu, napreui se da utvrde da li se neto
kree prema njemu. Gasparilja se ve pokazao kao vet u kretanju u
mraku. Da li je opet to radio?
Pendergast je polako podigao jo jedan kameni i bacio ga u drugom
prav cu.
Tap.
Ponovo mu je odgovoreno krkljanjem: kratkim, veoma glasnim, sa
is to vet nog me sta. Ko god - ta god - to bilo, nije se po me ri lo..
Pendergast je upalio svetiljku i istovremeno stegao drku svog
pitolja, aktivirajui laserski nian. Zrak svetlosti je osvetlio oveka koji
je leao na leima u praini, zurei uvis ogromnim zakrvavljenim oima.
Lice i glava su mu bili pot pu no pre kri ve ni krvlju.
Crvena taka niana je na trenutak zaplesala po groznom licu. Tada je
Pen dergast sklo nio pi to lj i zako raio napred.
Gaspari lja?
Lice se trzalo napred-nazad. Usta su se otvorila napravivi krvavi
balon od plju vake.
Pendergast je sledeeg trenutka kleao nad njim. To je nesumnjivo
bio Gasparilja. Pendergast je preao svetlom po njegovom licu.
Nedostajala mu je sva njegova sjajna crna kosa i gusta brada, iupana
zajedno sa skalpom; ivice koe su nosile tragove nekakvog primitivnog
oruja: moda kamenog noa. Pendergast je hitro pregledao ostatak tela.
Gaspariljin levi palac je bio delimino odseen i zatim otkinut brutalnim
trzajem koji je za sobom ostavio beli patrljak kosti i nekoliko delia
hrskavice. Sa izuzetkom toga i kose, ovek je izgledao fiziki nepovreen.
Izgubio je malo krvi, osim kod skalpa. inilo se da je vea teta naneta
duhu nego telu.
Uhmm! oglasi se Gasparilja, naginjui se napred. Oi su mu bile
di vlje, bez um ne. Is kaljao je oblak krvave plju vake.
Pen dergast se sagnuo bli e. Sad je sve u redu.
Pogled je nekontrolisano lutao, ne mogavi da se usredsredi na
Pendergasta, niti na bilo ta drugo. Kada se zaustavio, oi kao da su
divlje zadrhtale, a zatim ponovo poee da kolutaju, kao da im je sam in
fo ku si ranja ne podno ljiv.
Pendergast ga uhvati za ruku. Pobrinuu se za vas. Izvui u vas
odav de.
Uspravio se i osvetlio oko sebe. Tu je bilo mesto napada: petnaestak
metara severno od logora. Dolo je do borbe, otisci ubice su bili
is pre ple tani sa Gaspari lji nim.
Pendergast je ustao i priao tom mestu, prelazei zrakom svetlosti po
tlu. Videlo se mesto na kojem je Gasparilja pao, i sa kojeg se - tokom
poslednjih petnaest sati - vukao i kotrljao kroz prainu. A tamo, na
drugom kraju logora, videli su se otisci, lepo ocrtani u mokrom pesku,
koji su vo di li do po to ka.
Ubi ca, koji je odlazio sa svo jim tro fe ji ma.
Pe sak je pri ao pri u.
Pendergast se vrati nazad i zagleda duboko u divlje iskolaene oi.
Nije video nita: nikakav intelekt, nikakvo seanje, ljudskost, nita osim
i ste strave.
Nee dobiti nikakve odgovore od Gasparilje; ne sada - niti moda
ikada.

DVADESET I TRI
erif Hejzen je siao u laboratoriju u podrumu i nevoljno se
osvrnuo oko sebe. Oseao se onaj isti kiseli zadah, pogoran
slojevima sredstava za dezinfekciju i drugih hemikalija. Isti
betonski zidovi obojeni u proliv-smeu; iste zujee fluorescentne
svetiljke. Disanje na usta nije nimalo pomagalo - hirurka maska je samo
dopunjavala meavinu mirisom antiseptikog papira. Bila mu je
po trebna pro kle ta gas-maska.
Prizvao je itav niz smirujuih zvukova i prizora: balade Henka
Vilijemsa; ukus prvog veernjeg Grejn Belta; odlazak na festival etve sa
ocem i bratom kada je bio mali. Nita od toga mu nije pomoglo. erif
Hej zen se stre sao, ne samo zbog mi ri sa smrti.
Krenuo je prema osvetljenom kraju laboratorije, utei mantilom.
Medicinski istraitelj je ve bio tamo, obuen u plavo, kao i on, i Hejzen
je uo tihi razgovor. Kraj medicinskog istraitelja stajala je jo jedna
prilika i, uprkos tihom glasu, prepoznao je junjaku kadencu.
Pen dergast.
Pendergast je bio u pravu. U pitanju je bio serijski ubica. I verovatno
je bio u pravu da je ubica bio odavde. Hejzen nije mogao da poveruje u to,
ni j e eleo da poveruje u to. Grohotom se smejao kada je uo da je
Pendergast provodio sate zatvoren sa Mard Tilender, znajui da e mu
stara gnjavatorka samo troiti vreme aljui ga u uzaludan lov po
itavom gradu. Ali sada, u svetlu novog ubistva, bio je primoran da
prizna da su okolnosti ukazivale na lokalnog ubicu. Bilo je prokleto teko
doi i otii iz Medisin Krika a da te niko ne primeti. Pogotovo nou, kada
je par automobilskih farova u daljini bio dovoljan da ljudi izau na
prozor da bi videli ko dolazi. Ne, ovo nije bilo delo nekog skitnice koji je
ubio i produio dalje. Izgleda da je u pitanju neko ko je iveo u Medisin
Kri ku. Zvu alo je ne ve ro vat no, ali bilo je tako. Neko iz grada.
To je znai lo da po znaje ubi cu.
Ah, erife Hejzen, drago mi je da vas vidim. Mekhajd klimnu
glavom lju bazno, ak sa po to vanjem.
Stvarno je promenio plou. Vie nije bilo dr Arogantnog. Sluaj je sada
bio vaan i medicinski istraitelj je mogao da namirie publicitet. Ovo je
predstavljalo kartu iz zapadnog Kanzasa za svakog ko je eleo da uskoi u
voz.
Dobro jutro, erife Hejzen, ree Pendergast, klimnuvi glavom u
znak po zdrava.
Do bro ju tro, Pen dergaste.
Na trenutak su se svi uutali. Telo je lealo pokriveno na kolicima.
Izgledalo je kao da medicinski istraitelj nije poeo sa radom. Hejzen se
gorko po kaja to je sti gao to li ko rano.
Me di cin ski is trai te lj je pro i stio grlo. Se stro Malo un?
Odne kud se uo glas. Da, dok to re?
Da li smo sprem ni da pone mo?
Da, dok to re.
Odlino. Uklju i kame ru.
Da, dok to re.
Obavili su uvod i svako ree svoje ime i titulu. Hejzen nije mogao da
odvoji pogled sa prekrivenog lea. Naravno, video ga je kada je leao na
livadi, ali videti ga u ovoj sterilnoj, vetakoj sredini bilo je drugaije.
Mno go gore.
Medicinski istraitelj je zgrabio ivicu i polako i paljivo je podigao
arav. I tu je leao Stot, naduven, sa mesom koje je bukvalno spadalo sa
ko sti ju.
Hejzen hitro skrenu pogled. Zatim lagano primora sebe da ponovo
po gle da pre ma ko li ci ma.
Viao je mrtvace u svoje vreme, ali sasvim sigurno nisu izgledali
ovako. Koa je pukla du grudne kosti i povukla se sa nabubrelog mesa
kao da se skupila. Takoe se pocepala na kukovima i preko lica.
Istopljeno salo je iscurilo na nekoliko mesta i napravilo barice na
kolicima, gde se usled hlaenja zgrualo u belu, tvrdu masu. Ipak, nije
bilo crva - udno, veoma udno. I inilo se da telu nedostaje komadi. Da:
iskrzano pare bilo je otkinuto sa leve butine, a tragovi zuba jo su bili
vidljivi. Liili su na psee. ovekov najbolji prijatelj. Hejzen je progutao
kne dlu.
Me di cin ski is trai te lj je po eo da go vo ri.
Ovde imamo telo identifikovano kao Vilijem Laru Stot, belac, star
trideset dve godine. Nastavio je da melje za snimak dok su svi stajali oko
lea. Uvodna govorancija bila je milosrdno kratka. Medicinski istraitelj
se okrenu prema Pendergastu i ljubazno upita: Specijalni agente
Pendergast, pre nego to nastavimo dalje, imate li kakvih primedbi ili
pre dlo ga?
Ne ovog tre nut ka, hvala.
U redu. Ovog jutra smo obavili preliminarni pregled tela i opazili
ne ko li ko bit nih ano mali ja. Po e u sa optim stanjem.
Zastao je i proistio grlo. Hejzen je primetio kada su mu oi blesnule
pre ma kame ri po stavlje noj iz nad ko li ca. Ma, iz gleda od lino, doco.
Prva stvar koju sam primetio bila je odsustvo insekata na telu i
injenica da je raspadanje tek poelo, uprkos injenici da je rtva leala
preminula barem osamnaest sati na temperaturi ne manjoj od trideset
pet stepeni, a na najjaem suncu ne manje od dvanaest sati. Jo jednom
pro i sti grlo.
Druga anomalija je oiglednija. Kao to se moe videti, meso na
ekstremitetima poelo je da se odvaja od kostiju. To je najizraenije po
licu, rukama i stopalima - nos i usne izgledaju kao da su se istopili. Oba
uha nedostaju: jedno je pronaeno na mestu zloina. Ovde, na kukovima
i ramenima, koa je napukla, odvojila se, a negde se i povukla,
otkrivajui masno tkivo. Prisutno je obilje lojne, zgruane supstance,
rezultat topljenja i ponovnog hlaenja. Kosa i skalp su nestali - oigledno
su uklonjeni posle smrti i posle, hm, obrade - a masno tkivo se
delimino pretvorilo u tenost. Sve to i jo itav niz drugih neuobiajenih
karakteristika moe biti objanjeno samo jednom jednostavnom
i nje ni com.
Zastao je i uvu kao vazduh.
Telo je bilo sku vano.
Pen dergast klim nu glavom. Upravo tako.
Hej zen nije za tre nu tak mo gao da po ve ru je. Sku vano?
Telo je oigledno bilo potopljeno u vodu, koja je zatim zagrejana do
kljuanja, i ostavljeno tako barem tri sata, moda i due. Autopsija i
biohemijska ispitivanja e preciznije utvrditi trajanje postupka. Ipak,
moemo zakljuiti da je kuvanje trajalo dovoljno dugo da izazove
odvajanja koja vidite ovde du donje i gornje vilice - prstom je dodirnuo
otvorena usta, podiui obraz sa kosti - a ovde, na stopalu, moete
primetiti da je veina noktiju otpala. Nokti na rukama takoe nedostaju,
kao i drugi i trei prst na levoj ruci do metakarpalne kosti. Obratite
panju na ne do statak kapsu le prok si mal nog prst nog zglo ba, ovde i ovde.
Hejzen je posmatrao sa rastuom nevericom. Neka bude proklet ako
to nije izgledalo ba kao skuvana svinja. Ali, ekajte - bili bi potrebni
dani da se telo ovako sku va.
Varate se, erife. Jednom kada ukupna temperatura dostigne stotinu
stepeni Celzijusa, slon e se skuvati podjednako brzo kao i pile. Vidite,
kuvanje je u sutini proces razlaganja kvartarne strukture molekula
pro te i na pri me nom to plo te
Shvatio sam, ree Hej zen.
Nedostajui prsti nisu pronaeni na mestu zloina, ree Pendergast.
Sto ga, tre ba da pret po stavi mo da su odvo je ni to kom ku vanja.
To je razumna pretpostavka. Pored toga, imamo neto to lii na
ozbiljne opekotine od konopca na zglobovima i lancima. To nam
ukazu je na to da je, ah, ku vanje mo da po e lo pre tre nut ka smrti.
Ovo je bilo stvarno previe. Hejzen je oseao kako mu njegov mali
svet izmie pod nogama. Gore u bolnici je leao Gasparilja, ekscentrian,
ali bezopasan stari tupan, sa dlakama skalpiranim ne samo sa glave, ve i
brade, gornje usne, pazuha, pa ak i prepona; a ovde dole leala je druga
rtva - nita manje nego iva skuvana. A on je traio lokalnog masovnog
ubicu koji se naokolo etao bos, koji je komadao i skalpirao svoje rtve i
name tao ih po put igro kaza.
Gde bi neko naao dovoljno velik lonac da u njemu skuva oveka?
pi tao je. I zar ne bi neko to ose tio?
Primetio je da ga Pendergast gleda svojim hladnim sivim oima. Dva
izvrsna pitanja, erife, koja vam otvaraju dva obeavajua pravca
is trage.
Obeavajua pravca istrage. A ovde je leao Stot, momak sa kojim je
po pio vie od ne ko li ko pia u Kol skom toku.
Nije potrebno naglasiti, nastavi medicinski istraitelj, da u ovu
hipotezu proveriti uzorcima tkiva i biohemijskim analizama. Moda u
ak i biti u stanju da vam kaem koliko dugo je kuvan. A sada bih
usmerio vau panju na osam centimetara dugu dijagonalnu poderotinu
na levoj butini. Duboka je, prolazi kroz vastus lateralis i u vastus
in termedi us, ot kri vaju i but nu kost.
Hejzen veoma nevoljno pogleda blie trag ugriza. Bio je veoma
is krzan; meso, tam no sme e od ku vanja, bilo je ot ki nu to sa ko sti.
Grubi pregled oblasti jasno otkriva tragove zuba, ree medicinski
is trai te lj. Ovo telo je de li mino po je de no.
Psi? Hej zen je dva iz go vo ri ovo pi tanje.
Ne, ne verujem. Raspored zuba je definitivno ljudski, iako pokazuje
iz u zet no razvi je ni zubni kari jes.
Hejzen ponovo odvrati pogled. Na pamet mu vie nije padalo nijedno
pi tanje.
Obavili smo merenja, snimili fotografije i uzeli uzorke tkiva. Telo je
je de no po sle ku vanja.
Najverovatnije neposredno posle kuvanja, promrmlja Pendergast.
Pogledajte, prvi ugrizi su bili mali, isprobavajui, kao da su uzeti dok je
e kao da se telo do volj no ohladi.
Eh, da. Tako je. Uz malo sree uspeemo da izdvojimo DNA iz
pljuvake osobe koja je to uradila. Uprkos veoma loem stanju zuba,
po sto je do kazi iz u zet no energinog vakanja.
erif je zatekao sebe kako prouava veoma zanimljive are ploica na
podu, putajui da Dam balaja Henka Vilijemsa ugui glas medicinskog
is trai te lja. Po jeden.
Melodija je due vreme svirala u njegovoj glavi. Kada se zavrila i
kada je konano podigao pogled, otkrio je da je sada Pendergast stajao
nagnut nad leom, lica udaljenog ni deset centimetara od nadute, iarane
koe. Hej zen je uo glasno mrkanje.
Mogu li da opi pam? upi ta Pen dergast, is pru aju i prst.
Me di cin ski is trai te lj klim nu glavom.
Pendergast bocnu le prstom, a onda protrlja ruku i lice lea vrhom
prsta. Zatim je po gle dao svoj prst, pro trljao ga pal cem i po mi ri sao.
Ovo je bilo previe. Hejzen je ponovo pogledao nadole prema
ploicama i ukljuio Bluz za zaljubljene. Ali upravo kada je poeo
gi tarski uvod, uo je Pen dergastov glas. Smem li ne to da pre dlo im?
Narav no, ree me di cin ski is trai te lj.
ini se da je koa na telu prekrivena nekakvom zejtinjavom
supstancom koja se razlikuje od otopljene ljudske masti stvorene
kuvanjem. Skoro da izgleda kao da je telo namerno namazano.
Preporuio bih da se obavi serija hemijskih analiza da bi se tano
utvrdi la pri ro da masno a ili masnih ki se li na.
Uze e mo to u raz matranje, agen te Pen dergast.
Ali Pendergast kao da to nije uo. Netremice je posmatrao telo.
Prostorijom je zavladala tiina. Hejzen je bio svestan da su svi,
uklju u ju i i nje ga, e kali da uju ta e Pen dergast sle de e rei.
Pendergast podie pogled sa stola. Takoe primeujem i drugu
supstancu na koi, rekao je, udaljujui se kao da je zavrio. Predlaem
da se te sti ra na pri su stvo C
12
H
22
O
11
.
Ne e te valj da da kae te? Me di cin ski is trai te lj naglo zau ta.
Hejzen podie pogled. Medicinski istraitelj je bio zapanjen. Ali ta bi,
do avo la, mo glo biti ne ve ro vat ni je od ono ga to su ve ot kri li?
Bojim se da je tako, ree Pendergast. Izgleda da je telo bilo
namazano pu te rom i zae e re no.
P
DVADESET I ETIRI
ostrojenje za preradu ureeg mesa Gro-Bejn bila je niska i
izduena masa u ogromnom moru kukuruza koje je zapljuskivalo
njene zidove od talasastog metala. Bila je iste boje kao i kukuruz:
prljavouta boja ju je sa vee daljine inila skoro nevidljivom. Kori
Svonson je ula svojim gremlinom na veliko parkiralite. Bilo je
zakreno usijanim blistavim automobilima i morala je da se parkira
prilino daleko od ulaza. Pendergast otvori suvozaeva vrata, isprui
svoje u crno odevene noge i jednim skladnim pokretom izae napolje.
Osvrnu se oko sebe.
Je ste li ikada bili unu tra, go spo i ce Svon son?
Ni kada. ula sam do volj no pri a.
Pri znajem da sam rado znao da vi dim kako to rade.
Kako rade ta?
Kako svakog dana pretvore pedeset tona ivih uraka u smrznute
po ho vane ku gli ce.
Kori mrk nu. Ja ni sam.
Veliki kamion sa prikolicom priao je fabrikoj platformi za istovar, a
konice su skviale i kripale dok je u rikverc doterivao ogroman tovar
naslaganih ureih kaveza. Kraj platforme za istovar nalazio se ogroman
prolaz prekriven irokim trakama crne gume, poput onih koje je Kori
viala u perionici kola u Diperu. Dok je posmatrala, kamion je uterao
zadnji kraj prikolice u prolaz i urei kavezi poeli su da nestaju iza
gumenih traka, dok na vidiku nije ostala samo kabina kamiona. Ponovo
se ulo i tanje koni ca i vo zi lo se zau stavi lo.
Agen te Pen dergast, mogu li vas pi tati ta trai mo ovde?
Naravno da moete. Ovde smo da bismo saznali vie o Vilijamu
Larnu Sto tu.
Kakve ovo ima veze?
Pen dergast se okre nu pre ma njoj. Go spo i ce Svon son, bave i se ovim
poslom, otkrio sam da je sve povezano. Moram upoznati ovaj grad i sve i
svakog u njemu. Medisin Krik nije samo lik u ovoj drami, ve i
pro tago ni sta. A ovde pred nama je biznis - klanica, da budem precizan -
na kome poiva ekonomska stabilnost grada. Mesto zaposlenja nae
druge rtve. Ova fabrika je, oprostiete mi ovu metaforu, ila kucavica
Me di sin Kri ka.
Moda bi trebalo da saekam u autu. Mrtve urke ba i nisu za
mene.
Mislio sam da bi se to odlino uklopilo u va Wel tanschau ung{ 6 }.
Pokazao je rukom na gotske ukrase rasute po autu. I nisu mrtve kada
stignu. U svakom slu aju, slo bodni ste da radi te ta e li te.
Kori ga je neko vreme posmatrala. Zatim je otvorila vrata gremlina i
po u ri la za njim.
Pendergast se pribliavao elinim vratima bez stakla na kojima je
pisalo ULAZ ZA ZAPOSLENE - MOLIMO UPOTREBITE KLJU.
Pritisnuo je kvaku, ali bila su zakljuana. Kori ga je posmatrala kako
sputa ruku u unutranji dep sakoa. Onda ju je ponovo izvukao, kao da
se pre do mi slio.
Za mnom, ree.
Betonska staza ih je odvela do betonskih stepenica. Stepenice su
vodile pravo na platformu za istovar pored koje je stajao kamion, iji je
tovar uraka ve nestao u samoj fabrici. Pendergast se provukao izmeu
irokih gumenih traka i nestao u otvoru. Kori je progutala knedlu,
du bo ko udah nu la i kre nu la za njim.
Platforma za istovar se irila u veliku prijemnu halu. ovek sa
debelim gumenim rukavicama skidao je kaveze sa urkama sa poda
kamiona i otvarao ih. Iznad njegove glave prolazila je pokretna traka sa
koje su visile eline kuke. Sledea tri oveka uzimali su urke iz
otvo re nih kave za i kai li ih naglav ce na e line kuke. Ve to li ko prljave od
vonje da se jedva raspoznavalo da su u pitanju ptice, urke su
protestovale i slabano se otimale dok su visile naglavake, kljucajui
vazduh i unereujui se u uasu. Pokretna traka se kotrljala dalje, veoma
polako, nestajui u uskom prolazu u zidu na drugom kraju platforme za
istovar. Mesto je klima-ureajima bilo rashlaeno do polarnih
tem pe ratu ra i smrde lo je. Boe, kako je smrde lo.
Gospodine? Mladi slubenik obezbeenja dotra do njih.
Go spo di ne?
Pendergast se okrenu prema njemu. FBI, ree, nadvikujui se sa
bu kom i mau i fu tro lom sa do ku men ti ma is pred mladi e vog lica.
Razumem, gospodine. Ali niko ne moe da ue u postrojenje bez
odgovarajue dozvole. Ili su barem tako meni rekli. Takva su pravila
Bo jalji vo uu ta.
Naravno, ree Pendergast, vraajui dokumenta u dep. Doao sam
da is pi tam go spo di na Dejm sa Bri na.
Dimija? On je radio u nonoj smeni, ali nakon ubistva je traio
pre me taj u dnev nu.
Tako sam uo. Gde je on zapo slen?
Na traci. Sluajte, morate staviti lem i obui mantil, a ja moram da
obave stim efa
Na traci?
Na traci. Mladi je delovao zbunjeno. Znate, na pokretnoj traci.
Po kazao je nago re pre ma nizu obe e nih i vo ti nja.
U tom slu aju emo jedno stav no prati ti traku dok ga ne nae mo.
Ali gospodine, to nije dozvoljeno Pogledao je Kori kao da je moli
za pomo. Kori ga je poznavala: Bart Bledso. Praznoglavi Bart. Prole
godine je zavrio srednju kolu, prosek dovoljan, i evo ga ovde. Prava
pri a o uspe hu u Me di sin Kri ku.
Pendergast se zaputi po klizavom betonskom podu, dok je njegov sako
leprao za njim. Bledso ga je pratio, jo uvek protestujui, i zajedno su
nestali u malom prolazu u zadnjem zidu. Kori se hitro provukla za njima,
zaepivi nos i trudei se da izbegne urei izmet, koji je kao kia padao
sa po kret ne trake.
Sledea prostorija je bila mala i sadrala je samo dugi, plitki valov sa
vo dom.
Iznad njega je visilo nekoliko utih natpisa koji su upozoravali na
opasnost od struje. urke su polako napredovale pod tankim mlazom
vode dok ne bi stigle do valova. Kori je sa bezbedne razdaljine
posmatrala kako njihove glave bespomono zaranjaju pod vodu. ulo se
zujanje i kratak pucketavi zvuk. urke su prestale da se otimaju i
iz ro ni le su mli tavo iz vode.
Shvatam, oamuujete ih, ree Pendergast. Humano. Veoma
hu mano.
Kori je jo jednom progutala knedlu. Mogla je da pogodi ta je bilo
sle de e.
Traka je nastavljala dalje kroz mali prolaz na sledeem zidu,
okruenom dva prozora debelim staklom. Pendergast je priao jednom od
prozora i pogledao unutra. Kori je prila drugom i sa strepnjom provirila
kroz nje ga.
Odaja je bila velika i krunog oblika. Dok su se sada nepokretne
urke polako kretale preko nje, maina im bi se primakla i sa
preciznou im presekla vratove malim seivom. Krv bi istog trenutka
potekla u pulsirajuem mlazu, prskajui zidove koji su se pod nagibom
sputali prema neemu to je Kori liilo na jezero krvi. ovek sa orujem
nalik maeti stajao je sa strane, spreman da zada konani udarac svakoj
urki koju bi mai na pro mai la. Skre nu la je po gled.
Kako se zove ova pro sto ri ja? upi ta Pen dergast.
Soba krvi, odgovori Bledso. Prestao je da se buni i poraeno je
obo rio rame na.
Pri kladno. ta se de ava sa krvlju?
Odvo di se u re zervo are. Odvo ze je kami o ni ma, ne znam kuda.
Bez sumnje se koristi za ishranu ivotinja. Ta krv na podu deluje
pri lino du bo ko.
Duboka je pola metra, moda, u ovo doba dana. Nivo se podigne
kasni je to kom sme ne.
Kori se stresla. Ovo je bilo skoro isto toliko uasno kao Stot u
ku ku ru zu.
A gde urke idu nakon toga?
U opari va.
Ah. A kako se vi zo ve te?
Bart Bledso, go spo di ne.
Pendergast je potapao zbunjenog mladia po leima. Vrlo dobro,
go spo di ne Bledso. Vo di te nas dalje, ako ne mate ni ta pro tiv.
Proli su mostiem koji je vodio oko sobe krvi - miris svee krvi je bio
muan - i kroz pregradu. Zgrada se iznenada otvorila pred njima i Kori se
nala u gigantskom prostoru, jednoj ogromnoj hali po kojoj je vijugala
pokretna traka sa obeenim urkama, ulazei i izlazei iz velikih elinih
kutija. Podsealo je na nekakvu paklenu napravu Ruba Goldberga{ 7 }.
Buka je bila nepodnoljiva, a vlanost je bila iznad praga zasienosti: Kori
je oseala kako joj se kapljice kondenzuju po rukama, nosu, bradi. Mesto
je smrdelo na mokro uree perje, izmet i neto jo neprijatnije to nije
mo gla da iden ti fi ku je. Po e le la je da je ostala u autu.
Mrtve, beskrvne ptice su izranjale iz sobe krvi i ponovo nestajale u
ogromnoj kutiji od nerajueg elika iz koje se uo zagluujui itei
zvuk.
ta se tu deava? upita Pendergast kroz tutnjavu, pokazujui prema
e linoj ku ti ji.
To je opari va. Pti ce se obrau ju parom.
Na drugom kraju oparivaa izranjala je beskrajna pokretna traka, na
ko joj su sada vi si le opare ne pti ce, i ste, bele i de li mino oe ru pane.
A dalje? upi ta Pen dergast.
Idu u e ru pa.
Pri rodno. e ru pa.
Bledso je oklevao, a zatim kao da je doneo odluku. Molim vas,
go spo di ne, sae kaj te ovde. A onda je ne stao.
Ali Pendergast ga nije ekao. Pourio je dalje, sa Kori za petama, i
proli su kroz pregradu koja je okruivala erupa, koji se u stvari
sastojao od niza od etiri maine. Svaka je bila opremljena desetinama
gumenih prstiju bizarnog oblika koji su se manijakalno vrteli, upajui
perje sa odreenih delova ptice. Na drugom kraju su izranjali roze-uti
leevi, oklembeeni i goli. Pokretna traka se zatim podizala i skretala za
ugao, nestajui sa vidika. Do tog trenutka sve je bilo automatizovano;
osim oveka u sobi krvi, inilo se da su jedini radnici ljudi koji
nadgle daju mai ne.
Pendergast je priao eni koja je posmatrala neke brojanike na
kon zo li za e ru panje. Mogu li da vas pre ki nem? upi ta.
Kada se okrenula prema njemu, Kori je prepoznala Doris Vilson,
trezvenu pedesetogodinju ofarbanu plavuu sa irokim, zajapurenim
licem i puakim kaljem, koja je ivela u istom naselju za prikolice kao i
ona, u Vin dem Parku.
Ti si onaj iz FBI?
A vi ste?
Do ris Vil son.
Mogu li vam po stavi ti ne ko li ko pi tanja, go spo i ce Vil son?
Samo iz vo li te.
Da li ste po znavali Vi li ja Sto ta?
Bio je noni i sta.
Da li se slagao sa dru gi ma?
Bio je pri lino do bar radnik.
Re kli su mi da je pio.
Po malo. Ni kad nije uti calo na po sao.
Odakle je bio po re klom?
Sa Aljaske.
ime se bavio tamo?
Do ris je zastala da po de si par po lu ga. Kon zervi ranjem ribe.
Znate li zato je oti ao?
ula sam da je upao u ne vo lje zbog ene.
A zato je ostao u Me di sin Kri ku?
Doris se iznenada isceri, otkrivajui red smeih, iskrivljenih zuba.
Pitanje koje svi postavljamo sebi. U Vilijevom sluaju, zato to je
pro naao pri jate lja.
Koga?
veanina Kejhila. veanin je najbolji prijatelj svakome ko pije u
nje go voj kafani.
Hvala vam. Moete li mi sada rei gde mogu nai Dejmsa Brina?
Pokazala je glavom niz pokretnu traku sa urkama. Na Odeljenju za
iznutrice. To je napred, odmah pre Odeljenja za vaenje kostiju. Debeli
mo mak, crna kosa, nao ari. Brblji vac.
Hvala jo jednom.
Nema pro ble ma. Do ris klim nu glavom Kori.
Pendergast nastavi uz metalne stepenice. Kori ga je pratila. Penjui se
pored njih, pokretna traka obeenih tela tutnjala je prema visokoj
platformi, koju su, konano, opsluivali ljudi, a ne maine. Obueni u
belo, sa belim kapama, struno su rasecali urke i isisavali organe
dinovskim usisavaima. urke su zatim nastavljale do sledee stanice,
gde su iene mrkovima pod visokim pritiskom. Dalje niz traku Kori je
videla dva oveka koji su odsecali glave urkama i ubacivali ih u iroku
cev.
Dan Zahval no sti vie ni kad nee biti isti, po mi sli.
Kraj trake su videli jednog debeljka crne kose koji je priao glasno,
buno prepriavajui priu. Kori je ula ime Stot, zatim poslednji koji
ga je vi deo i vog. Po gle dala je Pen dergasta.
Odgo vo rio joj je malim sme kom. Ve ru jem da je to na o vek.
Dok su hodali po platformi prema Brinu, Kori primeti da se Bart
vraa, raupane kose, praktino trei. A ispred njega je iao Art Rider,
di rek tor fabri ke. Nje go ve krat ke noge grabi le su po be ton skom podu.
Zato mi niko nije rekao da je FBI ovde! vikao je nikom
odreenom. Lice mu je bilo jo crvenije nego obino i Kori je videla
mokro uree pero zalepljeno za njegov isfenirani lem od kose. Ovde
nije do zvo ljen pri stup!
Izvinite, gospodine. Bart se sav uspaniio. Jednostavno je uetao.
Is trau je
Odlino znam ta istrauje. Rider se popeo uz stepenice i okrenuo
prema Pendergastu, teko diui, trudei se da na lice vrati svoj poznati
osmeh. Agente Pendergast, kako ste? Ispruio je ruku. Art Rider.
Se am se da sam vas vi deo na ro ti lju.
Drago mi je to smo se upoznali, odgovori Pendergast, prihvatajui
po nu e nu ruku.
Rider se ponovo okrenu prema Bartu i osmeh mu nestade sa lica.
Vrati se na platformu. Pobrinuu se za tebe kasnije. Zatim se obrati
Kori. ta ti radi ovde?
Ja sam Bacila je pogled prema Pendergastu, ekajui da on neto
kae, ali je on ostao nem.
Ja sam sa njim, ree.
Rider baci upitan pogled prema Pendergastu, ali agent je bio
zadubljen u prouavanje raznorazne neobine opreme koja je visila sa
plafo na.
Ja sam nje go va asi stent ki nja, ko nano ree Kori.
Rider glasno uzdahnu. Pendergast se okrenu i odeta do mesta na
kojem je radio Dimi Brin - koji je zautao kada mu se ef pojavio - i
po eo da ga po smatra dok je radio.
Rider je progovorio smirenijim glasom. Gospodine Pendergast, mogu
li vas po zvati u svo ju kan ce lari ju, gde e nam biti mno go udobni je?
Imam ne ko li ko pi tanja za go spo di na Bri na.
Odmah u po slati Bri na tamo. Bart e vam po kazati put.
Nema po tre be da ga pre ki damo u po slu.
U kan ce lari ji je mno go manje buke
Ali Pendergast se ve obratio Dimiju. ovek je nastavio da radi,
zabadajui crevo u urku i isisavajui utrobu uz glasno lok. Pogledao je
Ri de ra i onda Pen dergasta.
Go spo di ne Brin, uo sam da ste vi po slednji vi de li Vi li ja Sto ta i vog.
Je sam, je sam, poe Di mi. Jadni ak. To je zbog onog nje go vog auta.
Mrzim to ovo moram da kaem, ali pare koje je trebao da potroi na
popravku tog ubreta, on je troio kod veanina. Ta hrpa otpada se
stal no kvari la
Kori pogleda Arta Ridera, koji je sada stajao iza Dima, sa jezivim
osme hom po no vo na licu.
Dimi, prekinuo ga je Rider, crevo ide skroz unutra, a ne tako.
Opro sti te mi, go spo di ne Pen dergast, ali ovo mu je prvi dan na po slu.
Da, go spo di ne Ri der, ree Di mi.
Gore, upravo tako. Unutra i gore, to dublje moe. Zabio je crevo
nekoliko puta u urku da bi demonstrirao, a zatim ga je vratio Dimiju.
Prati li me? Tada se sa osmehom obratio Pendergastu. Ja sam poeo
ba ovde, gospodine Pendergast, na Odeljenju za iznutrice. Probio sam se
skroz do vrha. Volim da vidim da se stvari rade kako treba. U njegovom
glasu se ose ao pri zvuk po no sa koji je Kori zvu ao je zi vo.
Kako vi kae te, go spo di ne Ri der, ree Di mi.
Gde ste stali? Pen dergast nije ski dao po gled sa Bri na.
Hm, da. Prolog meseca, Vilijev auto se pokvario i morao sam da ga
vozim na posao i nazad kui. Kladim se da se ponovo pokvario i da je
reio da se odeta do veanina. I neko ga je koknuo. Isuse. Zahtevao
sam pre me taj is tog ju tra kada su ga pro nali, zar ne, go spo di ne Ri der?
Jesi.
Radije bih isisavao sitne iz urke nego da ostavim svoj sitne u
po lju. Di mi je ve usne su se rai ri le u vlaan osmeh.
Bez sumnje, ree Pendergast. Priajte mi o vaem prethodnom
po slu.
Bio sam noni uvar. Ostajao bih u fabrici od ponoi do sedam
uju tru, kada do lazi predsme na.
ta predsme na radi?
Proverava da li je sva oprema u ispravnom stanju, tako da se ptice
mogu obraivati odmah im stigne prvi kamion. Ne smete da ostavite
ptice u vrelom kamionu koji stoji dok vi neto ne popravite, poto ete
do bi ti lep to var mrtvih u raka.
Da li se to e sto do gaa?
Kori je primetila da je Dimi Brin bacio nervozan pogled prema
Ri de ru. Sko ro ni kada, ree Ri der brzo.
Kada ste se vozili do fabrike te veeri, upita Pendergast, jeste li
pri me ti li ne kog ili ne to na putu?
ta mislite, zato sam traio dnevnu smenu? Tada sam mislio da je u
pi tanju krava koja je zalu tala u ku ku ruz. Ne to ve li ko i po gu re no
Gde se tano to de si lo?
Na pola puta. Na oko tri kilometra od fabrike, tri kilometra od grada.
Na levoj strani druma. Kao da je ekalo. Uinilo mi se da je jurnulo u
kukuruz kada su moji farovi blesnuli iza krivine. Skoro kao da je
odgalopiralo na sve etiri. Nisam bio sasvim siguran. Moda je u pitanju
bila sen ka. Ali ako je ste, bila je to krupna sen ka.
Pendergast klimnu glavom. Okrenu se prema Kori. Imate li vi neko
pi tanje?
Kori je obuzela panika. Pitanja? Shvatila je da je Rider posmatra
su e nih oi ju.
Narav no. Aha. Imam.
Usle di la je pau za.
Ako je to bio ubica, ta je tamo radio, ta je ekao? Hou da kaem,
nije mogao da oeku je da e se Stotov auto pokvariti, zar ne? Da ga nije
mo da zani mala fabri ka?
Zavladala je tiina i ona je shvatila da se Pendergast jedva primetno
sme ka.
Pa, boga mu, ne znam, ree Di mi, okle vaju i. To je do bro pi tanje.
Dimi, prokletstvo, iznenada se ubaci Rider. Pustio si da ti ta urka
promakne. Bacio se napred i zgrabio je urku dok se ljuljala dalje.
Jednim dugim pokretom zavukao je ruku u nju, iupao creva i zafrljaio
ih u usisava, koji ih je istog trena progutao uz uasno grgotanje. Onda se
ponovo okrenu prema njima, otresajui ostatke sa prstiju divljim
trzajem zglo ba. Nasme jao se i ro kim osme hom.
U moje vreme nije bilo usisavaa, rekao je. Na ovom poslu se ne
sme bo jati da malo zaprlja ruke, Di mi.
Da, go spo di ne Ri der.
Potapao je Dimija po leima, ostavljajui krupan smei otisak.
Nastavi.
Ve ru jem da smo zavri li ovde, ree Pen dergast.
Rideru kao da je laknulo. Ispruio je ruku. Drago mi je to sam bio
od po mo i.
Pen dergast mu se uti vo naklo ni, okre nu i poe.
K
DVADESET I PET
ori Svonson je stajala kraj ivice puta i sa rukama na kukovima
posmatrala kako Pendergast vadi delove maine udnog izgleda iz
prtljanika njenog auta i poinje da ih sastavlja. Kada je dola da
ga pokupi ispred kue Krausovih, stajao je pored druma i ekao, sa
kutijom metalnih delova kraj nogu. Tada joj nije objasnio ta namerava, a
inilo se da to ne namerava ni sada. Stvarno volite da drite ljude u
mraku, zar ne? re kla je.
Pendergast je zavrnuo i poslednji deo na njegovo mesto, osmotrio
napravu i uklju io je. Zau lo se tiho, pro dorno zu janje. Mo lim?
Znate vi o emu govorim. Nikada ne govorite nikom nita. Kao, na
pri mer, ta name ravate da radi te sa tom stvari com.
Pendergast iskljui mainu. U ivotu nita nije zamornije od
objanjenja. Kori se morala nasmejati na ovo. To je bilo istina; od njene
majke, preko direktora kole, do onog kretena od erifa, svi su govorili
isto: Ima puno toga da objasni.
Sunce se podizalo nad kukuruzom, ve uveliko prei sasuenu
zemlju. Pendergast ju je pogledao. Da li ova radoznalost znai da se
zagre vate za ulo gu mog po moni ka?
To znai da se zagrevam za sav onaj novac kojim me plaate. A kad
me neko nate ra da ustanem u cik zore, e lim da znam zato.
U redu. Danas emo da ispitamo takozvane Sablasne Ratnike i
masakr na hum kama.
To mi vie lii na detektor za metal, nego na nekakvu mainu za
is te ri vanje du ho va.
Pendergast je prebacio mainu preko ramena i poao zemljanom
stazom koja je kroz nisko rastinje vodila do potoka. Dobacio joj je preko
rame na. Kad smo ve kod du ho va, ta vi mi sli te?
ta mi slim o emu?
Ve ru je te li u njih?
Smrknula je. Zar vi stvarno mislite da ovde luta nekakav skalpirani,
unakae ni le, u po trazi za svo jim i zmama, ili ime ve?
Oe ki vala je odgo vor, ali nije ga do bi la.
Nekoliko minuta kasnije stigli su u hlad drvea. Tu se jo zadrao
slabaan daak none sveine pomean sa mirisom topola. Nekoliko
minuta kasnije, stigli su do samih humki koje su se blago uzdizale iz
okolnog tla, kamenite u osnovi i delimino prekrivene travom i bunjem
oko vrha. Pendergast je zastao da bi opet ukljuio napravu. Ureaj se
oglasio pitanjem koje se utialo kada je podesio brojae. Konano je
uutao. Kori je posmatrala kako agent iz depa vadi icu sa malom
narandastom zastavicom na jednom kraju i zabada je u tlo kraj svojih
nogu. Iz drugog depa je izvadio spravu koja je liila na mobilni telefon i
po eo je da se zamajava njo me.
ta je to?
GPS ure aj.
Pendergast je zapisao neto u svoju sveprisutnu koom povezanu
belenicu i zatim je, drei kruni namagnetisani namotaj detektora za
metal na samo nekoliko centimetara od zemlje, polako krenuo prema
severu, zamahujui ureajem napred-nazad. Kori ga je pratila, oseajui
kako rado znalost u njoj ras te.
Detektor za metal je otro zapitao. Pendergast se hitro spustio na
kolena. Poeo je da raskopava zemlju irokim elastinim noiem i za
ne ko li ko tre nu taka pro naao je bakarni vrh stre le.
Vau, ree Kori. Kleknula je kraj njega ni ne razmiljajui o tome.
Da li je to in di jan sko?
Da.
Mi sli la sam da su vrho ve stre la pravi li od kre me na.
Oko 1865, ejeni su upravo poinjali da se prebacuju na metal. Do
1870. su ve imali puke. Ovaj metalni vrh datira lokaciju prilino
pre ci zno.
Posegnula je rukom da ga podigne, ali Pendergast je zaustavi. Neka
ostane u zemlji, ree. Zatim je tihim glasom dodao: Obratite panju na
pravac koji po kazu je.
Belenica i GPS ureaj su se ponovo pojavili; Pendergast je napravio
jo par beleaka; zatim su ponovo nestali u njegovom sakou. Postavio je
jo jednu zastavi cu na tom me stu i nastavi li su dalje.
Preli su moda dvesta metara koje je Pendergast pregledao
ureajem, obeleavajui svaki vrh strele i metak koji bi pronali. Kori je
zapanjilo koliko se kra nalazilo pod zemljom. Zatim su se vratili do
mesta sa kojeg su poli i krenuli su u dragom pravcu. Pendergast je
mahao napravom. Ponovo se ulo itanje. Kleknuo je i zagrebao tlo,
ovo ga puta ot kri vaju i po klo pac kon zerve iz se dam de se tih.
Zar ne e te obe le i ti ovaj isto rij ski arte fakt? upi ta Kori.
Pre pu sti e mo to ne kim bu du im arhe o lo zi ma.
Jo pitanja; jo poklopaca od konzervi, vrhova strela, nekoliko
olovnih metaka, zarali no. Kori primeti da se Pendergast mrti, kao da
ga ono to su pronali uznemirava. Zamalo da ga pita o tome, a onda se
zaustavi. Zato je uopte bila toliko radoznala? Ovo je bilo podjednako
uvrnu to kao i sve dru go to je Pen dergast radio.
U redu, ree Kori, zbunjena sam. Kakve veze ima sve ovo sa
ubistvima? Osim, naravno, ako ne mislite da je ubica duh jednog od
etrdeset Petorice koji je prokleo ovo tlo na itavu venost, ili tako
ne to.
Odlino pitanje, odgovori Pendergast. U ovom trenutku ne znam da
li su ubistva i masakr povezani. Ali ila Sveg je ubijena dok je kopala po
ovim humkama, a Gasparilja je proveo mnogo vremena lovei ovde. A
zatim su tu i govorkanja po gradu, na koja aludirate, da je ubica duh
Harija Bomonta koji se vratio da se osveti. Moda se seate da su mu
ise kli i zme i ogu li li kou na tabani ma.
Vi ne ve ru je te u to, zar ne?
Da je ubica Bomontov duh? Pendergast se nasmei. Ne. Ali moram
da priznam da prisustvo autentinih strela i drugih indijanskih
arte fakata nago ve tava vezu, makar samo u umu ubi ce.
I, kakva je vaa te o ri ja?
Velika je greka razvijati preuranjene hipoteze u odsustvu
proverenih podataka. Svim silama se trudim da ne razvijem nikakvu
teoriju. Za sada samo elim da prikupljam podatke. Nastavio je sa
pre tragom i obe le avanjem.
Sada su bili na treoj deonici, koja ih je vodila preko jedne od humki.
U njenom kamenitom podnoju pronali su grupicu oznaka. Pendergast
je primetio svee iskopane rupe u zemlji na nekoliko razliitih mesta,
koje je neko bezuspeno pokuao da prikrije granjem. Skoranji radovi
ile Sveg. Nastavi li su dalje.
Znai, nemate ni kakvu predstavu ko bi mogao biti ubica? bila je
uporna Kori.
Pendergast nije odmah odgovorio. Kada je progovorio, glas mu je bio
ve o ma tih. Naj vi e sam zain tri gi ran onim to ubi ca nije.
Ne razu mem.
Imamo posla sa serijskim ubicom, toliko je jasno. Takoe je jasno da
e ubijati dok ga ne zaustavimo. Ono to je zanimljivo je to da razbija
obrazac. Ne lii ni na jednog po znatog se rij skog ubi cu.
Kako znate? upi ta Kori.
U centru za obuku FBI, u Kvantiku u Virdiniji, postoji grupa
poznata kao jedinica za bihejviorizam, ija je specijalnost profilisanje
zloinakog uma. Poslednjih dvadeset godina oni prouavaju sluajeve
serijskih ubistava iz itavog sveta i klasifikuju ih u ogromnoj
kompjuterskoj bazi podataka. Pendergast je napredovao dalje dok je
govorio, maui detektorom dok su se sputali niz drugu stranu humke i
zalazili meu drvee u podnoju. Pogledao ju je. Jeste li sigurni da elite
pre davanje iz fo ren zike bi hej vi o ral ne nau ke?
Mno go je zani mlji vi je od tri go no me tri je.
Serijska ubistva, kao i drugi oblici ljudskog ponaanja, stvaraju jasne
obrasce. FBI je klasifikovao serijske ubice u dve grupe: organizovane i
neorganizovane. Organizovani zloinci su inteligentni i drutveno i
seksualno kompetentni. Paljivo planiraju ubistva: rtva je stranac,
paljivo odabran; raspoloenje je kontrolisano pre, za vreme i nakon
zloina. Mesto zloina je, takoe, paljivo kontrolisano. Le rtve se
obino odno si i sakri va. Zlo in ce ovog tipa je obino te ko uhvati ti.
Neorganizovani ubica, sa druge strane, ubija spontano. esto je
drutveno i seksualno nesposoban, bavi se fizikim radom i ima nizak IQ.
Mesto zloina je neuredno, esto nasumice odabrano. Telo ostavlja na
mestu zloina; ni ne pokuava da ga sakrije. Ubica najee ivi u blizini i
poznaje rtvu. Napad je obino munjevit, iznenadan i nasilan, bez
pret hodnog plani ranja.
Nastavi li su dalje.
ini mi se da na ubi ca spada u organi zo van tip, ree Kori.
U stvari, ne ba. Pendergast je zastao i osmotrio je. Ovo su ozbiljne
stvari, go spo i ce Svon son.
Snai u se.
Posmatrao ju je neko vreme, a zatim je rekao, skoro za sebe.
Ve ru jem da ho e te.
Maina je poela da zavija i Pendergast kleknu i zagreba zemlju,
otkrivajui mali, zarali automobil-igraku. Videla je da se jedva
pri met no nasme io.
Ah, mini moris. Imao sam takvu korgijevu zbirku kad sam bio
mali.
Gde je ona sada?
Preko Pendergastovog lica je prela senka i Kori nije navaljivala sa
pi tanjem.
Na ubica na prvi pogled spada u organizovanu grupu. Ali postoje
znaajna odstupanja. Kao prvo, bukvalno sva organizovana serijska
ubistva imaju seksualnu komponentu. ak i kada nije jasno vidljiva, ona
je tu. Neke ubice proganjaju prostitutke, neke homoseksualce, neke
parove u parkiranim automobilima. Neke ubice izvode seksualna
kasapljenja. Neke ubice prvo siluju, a zatim ubijaju. Neke ubice samo
po lju be le i ostave cve e, kao da su bili na sastan ku.
Kori se stre sla.
Sa druge strane, ova ubistva nemaju ba nikakvu seksualnu
kom po nen tu.
Nastavi te.
Organizovane ubice takoe prate modus operandi, koji forenziki
bihejvioristi zovu ritual. Ubistva se izvode ritualno. Ubica esto nosi istu
odeu za svako ubistvo, koristi isti pitolj ili no, i obavlja ubistvo na
potpuno isti nain. Ubica nakon toga esto nameta telo u ritualnu pozu.
Ri tu al mo da nije oi gle dan, ali je uvek pri su tan. To je deo ubi stva.
To se po klapa sa naim se rij skim ubi com.
Naprotiv, nije tako. Da, na ubica obavlja ritual. Ali u ovome je stvar:
to je svaki put potpuno drugaiji ritual. I ovaj ubica ne ubija samo
ljude: on ubija i ivotinje. Ubistvo psa je potpuno zbunjujue. Tu uopte
nije bilo rituala. Ima sva obeleja neorganizovanog tipa. Jednostavno je
ubio psa i otkinuo mu rep. Zato? I oportunistiki napad na Dona
Gasparilju je bio slian - bez rituala, bez namere da ubije. Samo je uzeo
ono to mu je bilo potrebno - ovekovu kosu i palac - i otiao. Drugim
reima, ova ubistva nose peat i organizovanog i neorganizovanog
se rij skog ubi ce. To jo ni kad nije zabe le e no.
Prekinulo ga je eksplozivno pitanje detektora metala. Skoro su stigli
do kraja deonice; travnata padina se pred njima sputala u velianstveno
more kukuruza. Pendergast unu i raskopa zemlju. Ovog puta nije
pronaao nita. Namestio je detektor za metal tano na to mesto i
po de sio je ko man de, dok je mai na nastavi la da pro te stu ju e zavi ja.
Na dubini je od barem pola metra, ree. U ruci mu se stvorila
mi stri ja i po eo je da kopa.
Za nekoliko minuta iskopao je poveu rupu. Zatim je mnogo
paljivije poeo da obrauje dno rupe, napredujui milimetar po
mi li me tar, dok mi stri ja nije do takla ne to vrsto.
U ruci mu se stvorila veoma mala etkica i poeo je da isti prainu sa
predmeta. Kori mu je virila preko ramena. Neto je polako poelo da se
raspoznaje: staro, iskrivljeno, skvreno. Jo nekoliko zamaha etkicom u
potpunosti je otkrilo kaubojsku izmu sa ekserima okovanim onom.
Pendergast ju je izvadio iz rupe i okrenuo u rukama. Pozadi je bila
uredno rase e na no em. Po gle dao je Kori i re kao:
Iz gle da da je Hari Bo mont no sio broj e trde set est, zar ne?
Odnekud se uo povik. Izmeu humki je izronila prilika i krenula
pre ma nji ma, mau i ru kama. Bio je to Tad, zame nik e ri fa.
Go spo di ne Pen dergast! do zi vao je. Go spo di ne Pen dergast!
Pendergast se podigao dok im je prilazila zajapurena, mrava prilika,
zno je i se i dah u i.
Gasparilja u bolnici. Doao je svesti, i Tad je zastao, dolazei do
daha. I trai da pri a sa vama.
H
DVADESET I EST
ejzen je sedeo u jednoj od dve plastine stolice na sklapanje,
postavljene ispred Gaspariljine sobe na intenzivnoj nezi. Bio je
zadubljen u misli o prvim sveim jesenjim noima; kuvanom
kukuruzu sa puterom; reprizama Medenog meseca; goloj Pameli
Anderson. Ono o emu se estoko trudio da ne misli bilo je neprekidno
stenjanje i uasni zadah koji je dopirao iz sobe iza njega, probijajui se i
kroz zatvorena vrata. eleo je da ode odavde. Svim silama je eleo da
moe bar da se udalji do ekaonice. Ali ne: morao je da sedi ovde i eka
Pen dergasta.
Isu se Hri ste.
A evo i njega lino, u kompletnoj grobarskoj opremi, kao i obino,
prilazio je krupnim koracima svojih dugih, u crno obuenih nogu.
Hejzen je ustao i nevoljno prihvatio ponuenu ruku. inilo mu se da su
se rukovali pet puta dnevno otkako je Pendergast doao. Odlian nain za
pre no e nje kuge.
Hvala vam to ste sae kali, e ri fe, ree Pen dergast.
Hej zen zagun a.
Sa druge strane vrata dopro je jo jedan dugi, mrmljajui jecaj, skoro
nalik kri ku pti ce gnjurca.
Pendergast pokuca i vrata se otvorie, otkrivajui deurnog lekara i
dve medicinske sestre. Gasparilja je leao na krevetu, umotan poput
mumije, a masivni beli namotaji zavoja otkrivali su samo njegove crne
oi i prorez za usta. ice i cevice virile su iz njega sa svih strana. Svuda
oko njega, nizovi aparata su kuckali i treptali i pijukali i zujali poput
elektronskog orkestra. Miris je ovde bio mnogo jai; visio je u vazduhu
poput opipljive stvari. Hejzen je ostao blizu vrata, elei da moe da upali
kamel, posmatrajui Pendegrasta kako prelazi preko sobe i naginje se
nad le e u fi gu ru.
Veoma je uznemiren, gospodine Pendergast, ree doktor. Neprestano
trai da vas vidi. Nadali smo se da e ga vaa po se ta smi ri ti.
Gasparilja je jo neko vreme nastavio da stenje. Zatim kao da je
iznenada primetio Pendergasta. Vi? povikao je, a telo mu se naglo
po e lo bo ri ti sa zavo ji ma.
Doktor je spustio ruku na Pendergastovo rame. Samo elim da vas
upo zo rim da ete mo rati da ode te ako ga ovo bude pre vi e uz bu i valo
Ne! vrisnu Gasparilja glasom punim panike. Pustite me da
govorim! Koata ruka, umotana u gazu, izlete ispod prekrivaa i zgrabi
Pendergastov sako, stiskajui i grabei toliko frenetino da je dugme
odle te lo i zako trljalo se po podu.
Ni sam vie si gu ran da je ovo pamet no po no vo poe dok tor.
Ne! Ne! Moram da govorim! Glas se podie poput krika utvare.
Jedna od sestara hitro zatvori vrata iza Hejzena. ak su i maine
re ago vale ti him i u strim pi sko vi ma i trepu im crve nim sve tlom.
To je to, ree doktor odluno. ao mi je. Ovo je bila greka; on nije
u stanju da go vo ri. Mo ram vas zamo li ti da izae te
Neeee! Drugom rukom je zgrabio Pendergasta za ruku, povlaei ga
nie.
Sada su maine stvarno pobrljavile. Doktor ree neto i sestra prie
bli e sa pri cem, zabo de ga u ulaz na in fu zi ji i is prazni.
Pu sti te me da go vo rim!
Ne mogavi da se odvoji, Pendergast se nae blie. ta je bilo? ta ste
vi de li?
Oh, boe. Gaspariljin napaeni glas se upinjao i grcao, borei se sa
se dati vom.
ta? Pendergastov glas je bio tih i uporan. Gaspariljina ruka ga je
drala za odelo i guvala, privlaei ga jo blie. Uasni smrad kao da se u
talasi ma po di zao sa kre ve ta.
To lice, to lice!
ije lice?
Hejzenu se inilo kao da je Gasparilja stao u stav mimo, leei na
krevetu. Telo mu se ukrutilo i naizgled izduilo. Seate li se ta sam
re kao? O avo lu?
Da.
Gaspari lja je po eo da se oti ma, a glas mu je grgo tao. Po gre io sam!
Se stro! Dok tor se sad obraao krupnoj me di cin skoj se stri.
Jo dva mi li grama ati vana i od mah iz ve di te ovog o ve ka!
Neeee! Prsti nalik kan dama ste zali su Pen dergasta.
Rekoh napo lje! vikao je doktor, dok je pokuavao da odvoji
ovekove ruke od Pendergasta. erife! Ovaj va ovek e mi ubiti
paci jen ta! Vo di te ga odav de!
Hejzen se namrti. Va ovek? Ali je priao i pridruio se doktoru u
pokuaju da odvoji jednu od Gaspariljinih mravih ruku. Bilo je to kao da
je pokuao da savije elik. A Pendergast nije ni pokuavao da se izvue iz
stiska. Pogreio sam! Vritao je Gasparilja. Pogreio sam, po greio
sam! Medicinska sestra je zabola drugi pric u infuziju i dala mu jo
jednu dozu se dati va.
Niko od vas nije be zbe dan, niko, sada kada je on ovde!
Dok tor se okre nu pre ma se stri. Po zo vi te obez be e nje, zalaja.
Alarm se oglasio ne gde sa uz glavlja.
Pen dergast upi ta ti him, ube dlji vim glasom: ta ste vi de li?
Gasparilja se iznenada uspravio u krevetu. Nosne cevice, iupane uz
slabaan mlaz krvi, skotrljae se sa ivice kreveta. Kandolika ruka se
obavi oko Pen dergasto vog vrata.
Hej zen se rvao sa njim. Hri ste, Gaspari lja e udavi ti Pen dergasta.
avo! Do ao je! Ovde je!
Gasparilja je zakolutao oima kada je druga injekcija poela da
deluje. Pa ipak, kao da je stiskao jo jae. On stvarno postoji! Video sam
ga one noi!
Da? upi ta Pen dergast.
I on je dete dete
Hejzen iznenada oseti kako Gaspariljin stisak poputa. Iz gomile
aparata se oglasi jo je dan alarm, ovo ga puta rav no mernim to nom.
Uz bu na! po vi ka dok tor. Imamo uz bu nu ovde! Do ne si te ko li ca!
U sobu je utralo nekoliko ljudi odjednom: radnici obezbeenja,
medicinske sestre i doktori. Pendergast se uspravi, oslobaajui se sada
mlitavih ruku i ispravljajui sako. Njegovo obino bledo lice bilo je
rumeno, ali osim toga je delovao neuznemiren. Sledeeg trenutka
me di cin ske se stre su iz ve le nje ga i Hej ze na napo lje.
ekali su u hodniku - deset, moda petnaest minuta - dok su iz
Gaspariljine sobe dopirali zvuci uurbane aktivnosti. A zatim je, kao da je
neko okrenuo prekida, nastupila iznenadna tiina. Hejzen je uo
gae nje aparata i uti avanje alarma, a zatim blago slo ve nu ti i nu.
Prvi se pojavio deurni lekar. Izaao je polako, skoro besciljno,
pognute glave. Dok je prolazio kraj njih, podigao je pogled. Oi su mu bile
zakrvavlje ne. Po gle dao je Hej ze na, a zatim Pen dergasta.
Ubi li ste ga, ree umorno, sko ro kao da vie nije ni mario.
Pendergast je spustio ruku na lekarevo rame. Obojica smo samo
radili svoj posao. Nije se moglo zavriti drugaije. Jednom kada me je
imao u tom stisku, doktore, uveravam vas da nije bilo izlaza dok ne kae
ta ima. Mo rao je da go vo ri.
Dok tor odmah nu glavom. Ve ro vat no ste u pravu.
Iz sobe su sada izlazile sestre i medicinski tehniari, svako svojim
poslom. Moram da vas pitam, nastavi Pendergast. Od ega je tano
umro?
Od masivnog sranog udara, nakon dugog perioda fibrilacije.
Jednostavno nismo mogli da mu stabilizujemo srce. Nikada nisam video
da se neko tako bori sa sedativima. Kardijalna eksplozija. Srce je
jedno stav no pu klo.
Imate li predstavu ta je pro u zro ko valo fi bri laci ju?
Doktor umorno odmahnu glavom. U pitanju je inicijalni ok usled
onoga to mu se desilo. Ne same povrede, koje nisu bile ozbiljne, ve
duboki psiholoki ok koji je doao sa povredama i od kojeg nije mogao
da se opo ravi.
Dru gi ma re i ma, umro je od straha.
Doktor pogleda prema medicinskoj sestri koja je izlazila iz sobe,
gurajui kolica. Gaspariljino telo je sada bilo od glave do pete umotano u
belo i vrsto privezano platnenim kaievima. Doktor je zatreptao i preao
rukavom preko ela. Posmatrao je telo dok je nestajalo kroz dvokrilna
vrata.
To je prilino melodramatian nain da se to opie, ali da, otprilike je
tako, ree.
N
DVADESET I SEDAM
ekoliko sati kasnije i tri hiljade kilometara istono, zalazee
sunce je obojilo reku Hadson bogatom bronzanom nijansom.
Ispod velianstvene senke mosta Dorda Vaingtona bara je
polako plovila rekom. Malo dalje prema jugu, dve jedrilice, male poput
igraaka, jedva da su lomile mirnu povrinu vode dok su plovile prema
gornjem delu Nju jorkog zali va.
Iznad strmog nasipa stenovitog tla Menhetna, na kojem je poivao
Riversajd Park, bulevar nazvan Riversajd Drajv pruao je izuzetan pogled
na reku. Ali etvorospratna vila u Beaux Arts stilu, koja se pruala
istonom stranom ulice izmeu 137. i 138. ulice, ve mnogo godina nije
pruala nikakav pogled. kriljane ploe na njenom krovu bile su
napukle i rasklimatane. Nikakvo svetlo nije sijalo kroz njene olovnim
ploama prekrivene prozore; na njenom nekad elegantnom kolskom
prilazu nije bilo vozila. Kua je stajala, sumorna i tiha, pod zaputenim
ru ama i hrasto vi ma.
Pa ipak - u ogromnoj konici odaja koje su se poput upljeg korenja
pru ale is pod kue - ne to se mi calo.
Beskrajnim tunelima od kamena, proetim mirisom praine i drugim
egzotinijim mirisima, kretala se neobina prilika. Bila je mrava, skoro
nalik leu, sa sedom lavljom grivom do ramena i tankim sedim obrvama.
Nosila je beli laboratorijski mantil, iz ijeg depa je virio crni marker, par
bibliotekarskih makaza i tuba sa lepkom. Ispod jednog mravog lakta bila
je zadenuta belenica. Svetiljka rudarskog lema na njegovoj glavi bacala
je zrak utog svetla na vlano kamenje i redove raskonih drvenih
kabi ne ta.
Prilika se sada zaustavila ispred niza visokih hrastovih kabineta, od
kojih je svaki imao na desetine tankih, dubokih fioka. ovek je preao
prstom preko niza natpisa ispisanih izbledelim i jedva itljivim
elegantnim rukopisom. Prst se zaustavio na jednoj od etiketa, zamiljeno
kuckajui po njenom mesinganom okviru. Zatim je oprezno otvorio
fioku. Pogled mu je pao na redove luna moljaca, bledozelenih pod
svetlom lampe: retka mutacija boje ada koja se mogla pronai samo u
Kamiru. Odmaknuo se korak unazad i zapisao par redova u belenicu.
Zatim je zatvorio fioku i otvorio sledeu ispod nje. U njoj je stajalo,
prikaeno u mukotrpno preciznim, pravilnim razmacima na drvenu
plou, na desetine redova krupnih indigo moljaca. Na njihovim leima su
se videli neobini srebrnasti otisci oka bez kapaka koji su ga posmatrali iz
vitrine. Lachrymosa codriceptes, krilata smrt, izuzetno lep i izuzetno
otro van leptir iz Ju katana.ba;lk:a.do:w.nl:o:ad
ovek je nainio jo jednu zabeleku u svom notesu. Zatim je
zatvorio drugu fioku i nastavio dalje kroz nekoliko odaja, meusobno
odvojenih tekim platnenim tapiserijama, dok nije stigao do prostorije
ispunjene staklenim vitrinama. Na kamenom stolu u njenom sreditu
sijao je ekran laptopa. ovek mu je priao, spustio belenicu i poeo da
kuca po tastatu ri.
Jedini zvuk koji se uo tokom sledeih nekoliko minuta bilo je
kuckanje tipki i povremeno udaljeno kapanje vode. Tada se iz depa
nje go vog labo rato rij skog man ti la zau lo buno zu janje.
ovek prestade da kuca, posee rukom u dep i izvadi mobilni
telefon. Samo dvoje ljudi na itavom svetu znali su da ima mobilni
telefon, a samo jedna osoba je znala broj. ovek je ukljuio telefon i
pro go vo rio: Ve ru jem da je to spe ci jal ni agent Pen dergast.
Upravo tako, odgo vo ri glas sa dru ge strane. A kako ste vi, Rene?
Pi taj te me su tra i pi tae te mrtvog o ve ka.
U to iskreno sumnjam. Jeste li zavrili va catalogue raisonne
bi bli o te ke na prvom spratu?
Nisam. To uvam za kraj. U njegovom glasu uo se neskriveni
drh taj zado volj stva. Jo uvek sastavljam po pis zbirke u po dru mu.
Stvarno?
Da, stvarno, hypocrite lecteu{ 8 }. I oekujem da u se time baviti
najmanje jo nekoliko dana. Zbirka vaeg ukunujaka je, da se blago
izrazim, obimna. Osim toga, mogu da budem ovde samo preko dana.
Moje noi su rezervisane za biblioteku. Nita ne moe da ometa moj rad
tamo.
Prirodno. I vodili ste rauna o mom upozorenju da ne zalazite u
po slednje odaje iza napu te ne labo rato ri je?
Je sam.
Odlino. Da li je bilo ne kakvih zani mlji vih iz ne nae nja?
Oh, mno go, mno go. Ali mogu da sae kaju. Barem mi slim.
Mi sli te? Objasni te, mo lim vas.
Ren je nakratko oklevao na nain koji bi njegovi prijatelji - da ih je
imao - smatrali neuobiajenim. Nisam ba sasvim siguran. Ponovo je
zastao, na trenutak bacajui pogled preko ramena. Znate da mi tama i
trule nisu strani. Ali tokom svog rada ovde, u nekoliko prilika sam
osetio neto neobino. Neto veoma neprijatno. Uinilo mi se kao da,
sni zio je glas, kao da me neko po smatra.
Nisam naroito iznenaen to to ujem, odgovori Pendergast nakon
nekoliko trenutaka. Bojim se da bi taj kabinet udesa i najmanje
matovita osoba na svetu smatrala uznemirujuim. Moda sam pogreio
to sam vas zamo lio da se pri hvati te ovog zadat ka.
Oh, ne! ree Ren uzbueno. Ne, ne, ne! Nikad ne bih propustio
ovakvu priliku. Nisam trebao to da spominjem. Mata, mata, ba kao to
ste rekli. Vidimo vie demona no to ogromni pakao sadri: trikovi takvi
snanu matu bude{ 9 }. Bez sumnje je u pitanju seanje na stvari
ko ji ma su ovi zi do vi sve do ci.
Bez sumnje. Dogaaji od prole jeseni jo ne prestaju da zaokupljaju
moje misli. Nadao sam se da e ih ovo putovanje u izvesnoj meri
odagnati.
To nije uspelo? Ren se sada zakikotao. Nije iznenaujue, s
obzirom na vae shvatanje odmora: istraivanje serijskih ubistava. I to
prilino neobinog niza ubistava, koliko sam shvatio. U stvari, toliko su
neobina da skoro deluju poznato. Da nije nekim sluajem va brat na
odmoru u Kanzasu? Neko vreme nije bilo odgovora. Kada je Pendergast
ponovo progovorio, glas mu je bio hladan i dalek. Rekao sam vam, Rene,
da ni kad ne spo mi nje te moju po ro di cu.
Narav no, narav no, odgo vo ri Ren urno.
Zovem u vezi sa jednom molbom. Pendergastov glas je poprimio
otar i po slo van ton. Po trebno mi je da pro nae te je dan predmet, Rene.
Ren uz dah nu.
U pitanju je rukom pisani dnevnik izvesnog Isaije Drejpera, pod
nazivom Pria o etrdeset Petorici iz Doda. Moja istraivanja
nagovetavaju da je ovaj dnevnik postao deo zbirke Tomasa Van Dajka
Seldena, prikupljene na njegovom putovanju kroz Kanzas, Oklahomu i
Teksas 1933. Otkrio sam da se njegova zbirka danas nalazi u Njujorkoj
jav noj bi bli o te ci.
Ren se namrti. Seldenova zbirka je najneurednija,
najneorganizovanija hrpa nevanih stvari koja je ikada sakupljena.
ezdeset sanduka koji zauzimaju dva magacina i sve je potpuno
bez vredno.
Ne sve. Potrebni su mi detalji koji se mogu nai samo u ovom
dnev ni ku.
Zbog ega? Kakvo bi svetlo stari dnevnik mogao baciti na ova
ubi stva? Odgo vo ra nije bilo i Ren opet uz dah nu.
Kako taj dnev nik iz gle da?
Naalost, ne znam.
Oso be ni znaci?
Ne po znati.
Ko li ko vam je brzo po tre ban?
Do pre ko su tra, ako je mo gu e. Do po ne delj ka.
Mora da se alite, hypocrite lecteur. Danju sam zauzet ovde, a
nou pa, poznajete moj posao. Toliko oteenih knjiga, a toliko malo
vre me na. Pro nalae nje odre e nog predme ta u tom uraganu
Narav no, bi e te po sebno nagrae ni za va trud.
Ren odmah zau ta. Oli zao je usne. Mo lim vas, re ci te mi.
In di jan ska be le ni ca ko joj je po trebna kon zervaci ja.
Nastavi te.
Iz gle da da je u pi tanju delo od ve li ke vano sti.
Ren sti snu slu ali cu bli e uhu. Re ci te.
Prvobitno mi je izgledalo kao rad Bizonove Grbe, poglavice Sijuksa.
Ali paljivijim ispitivanjem sam se uverio da je u pitanju delo samog Bika
Koji Sedi, verovatno nastalo u njegovoj kolibi kod Uspravne Stene,
moda za vreme Meseca opadajueg lia u poslednjim mesecima pred
nje go vu smrt.
Bik Koji Sedi. Ren je izgovorio te rei paljivo, s ljubavlju, poput
po e zi je.
Bie u vaim rukama do ponedeljka. Samo radi konzervacije. Bie
vam na ras po laganju dve ne de lje.
A dnev nik - ako stvarno po sto ji - bie u vaim.
Postoji. Ali neu vas vie uznemiravati u radu. Do vienja, Rene.
Bu di te palji vi.
Do skorog vienja. Vrativi telefon u dep, Ren se okrenuo svome
laptopu, u glavi prelistavajui raspored Seldenove zbirke, dok su mu
venama iarane ruke skoro drhtale na samu pomisao da e kroz dan ili
dva drati be le ni cu Bika Koji Sedi.
Iz mora tame iza zastakljenih vitrina, par malih, ozbiljnih oiju
palji vo je po smatrao kako Ren nastavlja da kuca.
L
DVADESET I OSAM
udvig Smit je u poslednje vreme retko iao u crkvu, ali kada je
ustao tog brutalno toplog nedeljnog jutra, oseaj mu je govorio da
bi vredelo otii. Nije mogao da tano kae zato, osim zato to je
napetost u gradu dostigla vrhunac. Ljudi nisu priali ni o emu drugom
osim o ubistvima. Komije su se gledale popreko. Ljudi su bili uplaeni,
nesigurni. Tragali su za utehom. Njegov novinarski njuh govorio mu je da
e je po trai ti u crkvi.
Dok je prilazio urednoj zgradi od cigala sa njenim belim tornjem,
shvatio je da je u pravu. Parking je bio prepun automobila, nanizanih du
obe strane ulice. Parkirao je na sledeem oku i morao je da peai
skoro pola kilometra. Bilo je teko poverovati da je toliko ljudi jo uvek
i ve lo u Me di sin Kri ku u Kan zasu.
Vrata su bila otvorena i neko mu je na ulazu pruio program, kao i
obino. Probio se kroz gomilu u pozadini i stao sa strane, gde je imao
pristojan pogled. Ovo je vie od crkvene slube; ovo je pria. U crkvi su
bili ljudi koji nikad u svom ivotu nisu kroili unutra. Potapao se po
depu i sa zadovoljstvom se uverio da je poneo svoju belenicu i olovku.
Izvadio ih je i kriom poeo da hvata beleke. Bili su tu Bender Langovi,
Klik i Melton Rasmusen, Art Rider i njegova ena, Kejhilovi, Mejsi i Dejl
Estrem sa svojim uobiajenim drutvom iz udruenja farmera. erif
Hejzen je stajao sa strane, izgledajui namorasto - njega nije video u
crkvi otkako mu je majka umrla. Kraj njega je stajao njegov sin sa
razdraenim izrazom na zajapurenom licu. A tamo, u mranom uglu,
stajao je ovek iz FBI, Pendergast, i Kori Svonson, sva u bodljikavoj
ljubiastoj kosi, crnom karminu i njiuim srebrnim stvaricama. E, to je
bio ne o bi an par.
Na skup se spustila tiina kada se preasni Don Vilbur sitniavo
probio do propovedaonice. Sluba je, kao i obino, poela uvodnom
himnom i molitvom dana. Tokom itanja koje je usledilo, tiina je bila
apsolutna. Smit je video da ljudi ekaju na propoved. Pitao se kako e se
preasni Vilbur izboriti sa time. Uskograd i pedantan, on nije bio poznat
po govornikoj sposobnosti. Natrpavao je propovedi citatima iz engleske
proze i poezije u pokuaju da pokae eradiciju, ali je samo odavao utisak
pompeznosti i brbljivosti. Za preasnog Vilbura doao je trenutak istine.
Grad se nalazio u ve li koj kri zi.
Hoe li po kazati da je do rastao si tu aci ji?
itanje iz Jevanelja se zavrilo; vreme je za propoved. Vazduh je bio
naelektrisan. To je bilo to: doao je trenutak duhovnog osnaenja za
ko jim su lju di e znu li i koje su e kali.
Svetenik se popeo na propovedaonicu, dvaput se tiho nakaljao u
svoju skupljenu aku, napuio tanke usne i uz pucketanje ispravio
po u te le papi re koji su le ali skri ve ni iza palji vo iz re zbare nog drve ta.
Ovog jutra su mi na pamet pala dva citata, ree Vilbur, posmatrajui
oku plje ne. Je dan je, narav no, iz Bi bli je. Dru gi je iz slav ne pro po ve di.
Nada se razbuktala u Smitovom srcu. Ovo je zvualo novo. Ovo je
zvu alo obe avaju e.
Setite se boijeg obeanja Noju u Knjizi postanja: Dokle bude
zemlje, bie setve i etve, hladnoe i vruine, leta i zime, dana i noi{ 10
}. I rei dobrog doktora Dona: Bog ti dolazi, ne kao svitanje dana, ne kao
cvetanje u prolee, ve kao snop u etvi.Vilbur je zastao da osmotri
pre pu nu crkvu pre ko svo jih nao ara za i tanje.
Smitova nadanja su se naglo istopila, i jo vie time to su bila lano
podsticana. I previe dobro je poznavao ove citate. Vilburov pristup
uvebane improvizacije ga je prevario. Oh, moj boe, pomisli, nee valjda
da po no vo dri etvenu pro po ved?
A ipak, protivno svakom razumu, izgleda da je to bila Vilburova
name ra.
Evo nas, jo jednom, u malom gradu Medisin Kriku, okrueni
boijom nagradom. Leto. etva. Svuda oko nas su plodovi boije zemlje,
boijeg obeanja nama: ku ku ruz, ije stabljike drhte pod teinom zrelih
kli po va pod dare lji vim let njim sun cem.
Smit se oajniki osvrnu oko sebe. Bila je to ista propoved koju je
Vilbur uvek drao u ovo doba godine, dokle god mu je seanje dopiralo.
Postojalo je vreme, dok je njegova ena jo bila iva, kada je Smit
Vilburov ciklus propovedi - predvidljiv kao ciklus godinjih doba -
smatrao po u zdanim i umi ru ju im. Ali ne sada. Po go to vo ne sada.
Onima koji tragaju za znacima boije nagrade, onima kojima je
potreban znak Njegove dobrote, poruujem ovo: idite do vrata. Idite do
vrata i pogledajte to velianstveno more ivota, polja kukuruza
spremnog da bude ubran i pojeden, da prui fiziku snagu naim telima i
du hov nu ute hu naim du ama
Hoe da kae, da bude pretvoren u gasohol za nae automobile,
Lu dvig je uo kako neko u bli zi ni mrmlja.
ekao je. Moda se propovednik samo zagrevao i uskoro e prei na
pravu temu.
Dok je Dan Zahvalnosti prihvaeno vreme kada zahvaljujemo bogu
na bogatstvu njegove zemlje, eleo bih da sada iskaem zahvalnost, pre
etve, kada je boija dobrota otelotvorena svuda oko nas, u poljima
kukuruza koja se prostiru od horizonta do horizonta. Poimo svi, kao to
je rekao besmrtni bard Don Grinlif Vitijer, sa njiva bogatih
kukuruzom. Zastanimo svi i pogledajmo velianstvenu kanzaku zemlju
pre kri ve nu le ti nom i zahvali mo. Zastao je radi efek ta.
U prostoriji je i dalje preovladavalo oseanje neizvesnosti, oajnike
nade da e pro po ved do ne ti ne o e ki vani pre o kret.
Pre neki dan, nastavio je svetenik mnogo veselijim tonom, iao
sam u Di per sa svo jom e nom, Lusi, kada nam je ne stalo ben zi na.
Oh, ne. Tu pri u je is pri ao pro le go di ne. I pret pro le.
I stajali smo tako, na ivici druma, potpuno okrueni kukuruzom.
Lusi se okre nu la pre ma meni i upi tala: ta emo sad, dragi?
Odgo vo rio sam joj: Ve ruj u boga.
Zakikotao se, bezbrino nesvestan neprijatne struje koja se poela
iriti skupom. E, ona se na to naljutila. Vidite, poto sam mukarac, ja
sam trebao da napunim rezervoar i ja sam bio kriv to smo ostali bez
goriva. Ti veruj u boga, rekla je, Ja u da verujem u moje dve noge. A
zatim je izala iz auta
Iznenada se zaori glas uzela kanistere iz prtljanika i otpeaila do
ben zin ske pum pe!
veanin Kejhil je bio taj koji je zavrio svetenikovu reenicu:
veanin Kejhil, najljubazniji ovek u gradu. A sad je bio na nogama,
crven u licu.
Preasni Vilbur je stisnuo usne toliko snano da su skoro nestale.
Gospodine Kejhil, mogu li da vas podsetim da ste u crkvi i da drim
pro po ved?
Odlino znam ta radi te, pre asni.
Onda u nastavi ti
Ne, ree Kej hil, te ko di u i. Ne, ne e te.
Zabo ga, sedi dole, Kej hi le, do baci glas odne kud.
Kejhil se okrenu prema glasu. U ovom gradu su se desila dva
stravina ubistva i sve to on zna da uradi je da ita propoved koju je
napi sao 1973? Ne, to nee pro i. Kaem da to nee pro i.
ena je ustala: Klik Rasmusen. veanine, ako ima neto da kae,
imaj pri stoj no sti da sae ka dok
Ne, on je u pravu, prekinu je drugi glas. Smit se okrenu. Bio je to
jedan od radnika iz fabrike Gro-Bejn. veanin je u pravu. Nismo doli
ovamo da sluamo prokletu propoved o kukuruzu. Ubica je na slobodi i
niko od nas nije be zbe dan.
Klik okrenu svoju nisku, razbesnelu figuru prema njemu. Mladiu,
ovo je crkve na slu ba, a ne gradski sastanak!
Zar niste uli ta je onaj Gasparilja rekao na samrtnikoj postelji?
povika veanin. Lice mu se jo vie zajapurilo, ako je to bilo mogue.
Ovo nije ala, Klik, grad je u kri zi.
Zau se opti amor odobravanja. Ludvig Smit je zapisivao kao lud,
po ku avaju i da po hvata ve ani no ve rei.
Mo lim vas, mo lim vas! viknu preasni Vilbur, podiui mrave ruke.
Ne u bo i joj kui!
Ali i drugi se podigoe na noge. Tako je, ree drugi radnik iz fabrike.
uo sam ta je Gaspari lja re kao. Pro kle to do bro sam uo.
I ja sam.
To ne moe biti isti na, zar ne?
Zamor glaso va se dramatino po jaao.
Preasni, ree veanin, ta mislite, zato je crkva puna? Ljudi su
ovde zato to su prestraeni. Ovaj kraj je ve video teka vremena,
uasna vremena. Ali ovo je drugaije. Ljudi priaju o kletvi etrdeset
Petorice, o masakru, o tome da je i sam grad proklet. I da su ova ubistva
ne kakva stravina kazna. Okre u se vama radi vostva.
Gospodine Kejhil, kao lokalni krmar, teko da ste u poziciji da mi
po pu je te o mo jim du no sti ma kao sve te ni ka, ree Vil bur be sno.
Slu aj te pre asni, uz du no po to vanje
A ta je sa onim uvrnutim kukuruzom koji ele da gaje ovde? javio
se veoma dubok glas. Bio je to Dejl Estrem, sada na nogama, maui
mo ti kom u sti snu toj pe sni ci. ta sa time?
Poneo je tu motiku kao rekvizit, pomisli Smit, mahnito zapisujui.
Do ao je spre man da napravi sce nu.
Razmnoie se i zagaditi naa polja! Ti naunici ele da dou ovamo i
igraju se boga sa naom hranom, preasni. Kada ete da govorite o
tome?
Tada se zaori mnogo histeriniji glas, koji je nadjaao sve ostale.
Starac, mrav poput pritke, sa ogromnom Adamovom jabuicom na kojoj
su mu dlake bile nakostreene kao bodlje, ustao je i besno zamahao
pesnicom prema Vilburu. Bio je to matori Vit Bauers, samotnjak koji je
radio na gradskom otpadu. Sudnji Dan je doao! Zar ne vidi to, slepa
bu dalo!
ve anin se okre nu. Slu aj, Vite, to nije ono to sam hteo da
Svi ste vi go mi la bu dala ako to ne vi di te! avo eta meu nama!
Glas mu je bio kripavo visok i hrapav i sekao je kao no kroz
galamu. Sam avo je u ovoj crkvi! Jeste li svi slepi? Zar ga ne vidite?
Zar ga ne oseate?
Preasni Vilbur je podigao ruke i povikao neto, ali njegov suvoparni,
pedantni glas nije se mogao takmiiti sa optim amorom. Svi su sada
sko i li na noge. Crkva je bila u hao su.
Ovde je! vritao je Vit. Pogledajte svog komiju! Pogledajte svog
prijatelja! Pogledajte svog brata! Da li vam to oi avola uzvraaju
pogled? Gledajte paljivo! I uvajte se! Da li ste zaboravili Petrove rei?
Budite trezveni i budni; jer suparnik va avo hoda okolo kao lav
ri u i i trai koga da pro dere{ 11 }!!
Drugi su pokuavali da ga nadglasaju. Ljudi su se komeali izmeu
klupa. uo se povik i neko je pao. Smit je spustio svoj bloki i podigao se
na prste da bi bolje video. Pendergast je i dalje stajao u svom senovitom
kutku, nepomian poput lea. Kraj njega je stajala Kori i sa uivanjem se
ce ri la. e rif je vi kao i ge sti ku li rao. Go mi la je iz ne nada uz makla.
Kukin sine! Povika neko. Video se nagli pokret i uo se udarac
pesnice. Boe, izbila je tua, ba usred crkve. Smit je bio zapanjen. urno
se popeo na klupu da bi bolje video, sa belenicom u ruci. Bio je to
Rendal Penojer, Stotov prijatelj, koji se makljao sa drugim fabrikim
radni kom. Niko ne zaslu u je da umre tako, sku van po put svi nje!
uli su se novi zbunjeni povici i nekoliko ljudi poletelo je napred da
razdvoji kavgadije. I sam Rider se gurao, viui i pokuavajui da dopre
do tue. I erif Hejzen takoe se probijao prolazom sputene glave, nalik
buldogu. Dok je Smit posmatrao, Hejzen je pao preko Berte Blodget i
ponovo ustao, lica mranog od besa. Uasnuti glasovi su odjekivali od
lune tavanice. Ljudi u zadnjim redovima otvorili su vrata i nagrnuli
napo lje u zbu nje nom me te u.
Klu pa se pre vrnu la uz pre stravlje ne en ske kri ke.
Ne u bo i joj kui! vi kao je Vil bur, is ko lae nih oi ju.
Apokaliptini Vitov glas nadjaavao je sve, uzvikujui kretavo
upozorenje: Pogledajte u njihove oi i videete! Udahnite vazduh i
osetiete sumpor! Lukav je on, ali ete ga otkriti! Da, hoete! Ubica je
ovde! On je jedan od nas! avo je doao u Medisin Krik i hoda ruku pod
ruku sa nama! uli ste: avo sa li cem de te ta!
K
DVADESET I DEVET
ori Svonson je sedela u svom autu u senci drvea malog umarka
kraj reke, gde je Pendergast traio - u svom tajanstvenom maniru
- da ga doveze. Tek to je prolo podne i vruina ih je guila. Kori
se promekolji u svom seditu, oseajui kako joj se kapljice znoja
skupljaju na elu i vratu. Pendergast se opet ponaao udno.
Jednostavno se zavalio u svom pokvarenom seditu i zatvorio oi.
Izgledao je kao da je zaspao, ali Kori je, naravno, ve shvatala da nije
spavao. Razmiljao je. Ali o emu? I zato ovde? I o emu god razmiljao,
zato mu je tre balo vie od sat vre me na?
Odmahnula je glavom. Ba je bio udak. Fini udak, ali svejedno
u dak.
Podigla je knjigu koju je itala, Iza granice leda, pronala obeleeno
me sto na po et ku e stog po glavlja i nastavi la da ita.
Morski horizont je leao naspram neba, plavo naspram savreno plavog, i
kao da je do zi vao brod na jug, dalje na jug.
Zatvorila je knjigu i ponovo je spustila. Nije bilo loe, ali mu je
nedostajala snaga originala. Ili je moda stvar bila u tome to su joj misli
bile zaokupljene neim drugim. Kao, na primer, onim to je upravo
vi de la u crkvi.
Njena majka nije ba bila sklona odlascima u crkvu i Kori je bila
unutra tek nekoliko puta. Ipak, verovala je da niko u gradu, bez obzira
koliko je puta bio u luteranskoj crkvi Kalvarija, nije nikad, ni kad video
neto nalik ovome. itav grad se raspadao. Onaj preasni Vilbur, koji je
uvek odvraao oi i sa neodobravanjem stiskao usne kada bi proao kraj
nje, zabrljao je stvar. Kakva samoiva guzica. Nije mogla a da se jo
jednom ne nasmeje na prizore koji su joj prolazili kroz glavu: ludi matori
Vit koji urla o paklu i prokletstvu, Estrem koji mae svojom motikom,
ljudi koji bee napolje i padaju niz stepenice, radnici iz fabrike koji se
tuku i prevru klupe. Toliko puta je u svojim sanjarijama zamiljala kako
zemljotresi sravnjuju grad sa zemljom, bombe padaju, ogromni poari
prodiru sve, na ulicama su neredi, a srednja kola propada u rupu bez
dna. A sada se, na neki nain, to i desilo. Jo uvek se smeila na te slike,
ali osmeh joj se zale dio na licu. Stvarnost nije bila naro i to sme na.
Bacila je pogled na Pendergasta i skoro poskoila. Sedeo je potpuno
us prav no, po smatraju i je svo jim ble dim mai jim oi ma.
Vo zi te u Klub Zamak, mo lim vas, ree tiho.
Kori se brzo pri bra. Zato?
ujem da e erif Hejzen i Art Rider tamo ruati sa dr onsijem. Kao
to znate, onsi e sutra objaviti koji grad dobija eksperimentalno polje.
Graani Hejzen i Rider bez sumnje pokuavaju da daju poslednji
doprinos u korist Medisin Krika. Poto onsi sutra odlazi odavde, eleo
bih da mu prvo po stavim neka pi tanja.
Ne mi sli te valj da da je on ume an?
Kao to sam rekao, za sada se trudim da to manje upoljavam svoje
de duk tiv ne spo sobno sti, a to isto pre po ru u jem i vama.
Stvarno mislite da e biti tamo? Hou rei, posle onoga to se upravo
de si lo u crkvi?
onsi nije bio u crkvi. Moda uopte nije upoznat sa onim to se
desilo. Bez obzira na to, erif i gospodin Rider e se potruditi da ostave
uti sak normal no sti. Da ga umi re, ako to bude po trebno.
U redu, ree Kori, po te rav i gre mli na u ri kverc. Vi ste ef.
Iako ju je grizlo to mora to da radi, Kori je odravala brzinu u
granicama dozvoljene, dok se Medisin Krik izdizao iznad kukuruza.
Sledeeg trenutka su se nali na velikom parkiralitu ispred kuglane.
Primetila je da je bilo skoro prazno: ali opet, ovo je bio Medisin Krik, i
pu sto je bila normal na.
Pendergast joj je pokazao da ga sledi i uli su u kuglanu, pored staza,
sve do zastakljenog ulaza u Klub Zamak. Unutra su za Riderovim
uobiajenim stolom sedeli onsi, Rider i Hejzen. Osim njih, mesto je bilo
pu sto. Sva tro ji ca su zu ri li u njih dok su ulazi li.
Hej zen je ustao i hi tro im pri ao, pre sre u i ih na sre di ni pro sto ri je.
ta je sad bilo, Pendergaste? upita tihim glasom. Ovde smo usred
vanog po slov nog sastan ka.
Veoma mi je ao to prekidam va ruak, erife, odgovori agent
blago. Imam ne ko li ko pi tanja za dr on si ja.
Ovo nije pravi tre nu tak.
Jo jednom, veoma mi je ao. Pendergast je proao kraj erifa, a
Kori ga je prati la.
Dok su prilazili stolu, Kori primeti da je i Art Rider takoe ustao, sa
be snim osme hom zamrznu tim na nje go vom glat kom, bucmastom licu.
Ah, specijalni agente Pendergast, ree glasom koji skoro da je
zvuao prijateljski. Drago mi je to vas vidim. Ako je ovo u vezi sa
sluajem, brzo emo vam se pridruiti. Upravo zavravamo sa dr
on si jem.
Ali dr onsi je taj koga sam eleo da vidim. Pendergast prui ruku.
Zo vem se Pen dergast.
onsi nije ustao, ali je prihvatio ruku i protresao je. Seam vas se,
momak koji je odbio da mi prepusti sobu. Smeio se ljubazno, ali u
oi ma mu se nazi rala raz drae nost.
Dr on si, shvatam da nas su tra napu tate?
U stvari, danas, ree on si. Objavi e mo odlu ku na Uni verzi te tu.
U tom slu aju, imam ne ko li ko pi tanja.
onsi je sloio svoju salvetu u uredan kvadrat, ne urei, a zatim je
spu stio po red tanji ra po lu po je de nog bare nog paradaj za. ao mi je, ali ve
kasnim. Moraemo proaskati neki drugi put. Ustao je i ogrnuo svoj
sako.
Bo jim se da to nije mo gu e, dr on si.
onsi se okrenu i prostreli ga arogantnim pogledom. Ako je ovo u
vezi sa ubistvima, prirodno, ne znam nita. Ako je u vezi sa
eksperimentalnim poljem, onda ste izvan svoje nadlenosti, policaje, i vi
i vaa po moni ca. Znaaj no je po gle dao Kori. A sada, ako me izvi ni te?
Kada je Pendergast ponovo progovorio, glas mu je bio jo blai. Ja
sam taj koji odlu u je da li je is pi ti vanje oso be od znaaja.
onsi posegnu za dep sakoa, izvadi novanik i iz njega izvue
posetnicu. Pruio ju je Pendergastu. Znate pravila. Odbijam da se
podvrgnem is pi ti vanju, osim u pri su stvu svo ga advo kata.
Pen dergast se nasme io. Narav no. Kako se zove va advo kat?
on si je okle vao.
Dok mi ne date ime i broj telefona vaeg advokata, dr onsi, moram
ko mu ni ci rati di rekt no sa vama. To su, kao to ste re kli, pravi la.
Slu aj te, go spo di ne Pen dergast poe Ri der.
onsi zgrabi posetnicu iz Pendergastove ruke i navrlja neto na
poleini. Prui mu je nazad. Za vau informaciju, agente Pendergast,
uestvujem u poverljivom projektu od velike vanosti za Agrikulturno
odeljenje Univerziteta u Kanzasu, kao i za sve gladne ljude sveta. Neu
dozvoliti da budem usisan u lokalnu istragu nekoliko odvratnih
ubistava. Okrenuo se. Gospodo, zahvaljujem na ruku. Ubacio je
kratku pauzu ispred rei ruak, zbog koje je to zvualo skoro kao
uvre da, a ne kom pli ment.
Ali i pre nego to je onsi zavrio reenicu, Pendergast je iz odela
izvadio mobilni telefon i poeo da ukucava broj. Ovaj neoekivani potez
je nate rao sve da zastanu. ak je i on si okle vao.
Gospodine Blater? ree Pendergast, bacivi pogled na onsijevu
posetnicu. Ovde je specijalni agent Pendergast iz Federalnog istranog
bi roa. on si se strano namrtio.
Nalazim se u Medisin Kriku sa vaim klijentom, dr Stentonom
onsijem. eleo bih da mu postavim nekoliko pitanja u vezi sa
ubistvima koja su se desila ovde. Moemo to izvesti na dva naina; prvi je
da to uradi ovde dobrovoljno; a drugi je da to uradi kasnije, uz sudski
poziv, koji bi izdao sudija u zvaninom postupku. Doktoru onsiju je
potreban va savet. Pruio je telefon onsiju. On ga je zgrabio.
Blate ru?
Nastupila je dugotrajna tiina, a zatim je onsi eksplodirao u telefon.
Blateru, ovo je obino maltretiranje. ele da provlae Univerzitet kroz
blato. Ne smem da dopustim bilo kakav negativan publicitet. Ovo je
de li katan tre nu tak
Usledilo je novo, jo due zatije. onsijevo lice se smrailo. Blateru,
pro klet stvo, neu pri ati sa ovim po li caj cem
Nova pauza. Zatim Hriste! prekinuo je vezu i skoro bacio telefon na
Pen dergasta. U redu, pro mrmljao je. Imate de set mi nu ta.
Hvala vam, ali potrajae onoliko koliko bude potrebno. Moja veoma
spo sobna po moni ca e hvatati be le ke. Go spo i ce Svon son?
ta? Aha, naravno. Kori se uspaniila. Ostavila je svoju belenicu u
autu. Ali belenica i olovka su se, kao nekom magijom, stvorile u
Pendergastovim rukama. Uzela ih je i prelistala stranice, pokuavajui da
de lu je kao da je ovo ne to to je radi la svaki dan.
Rider ponovo progovori. Hejzene? Hoe li samo stajati i dozvoliti da
se ovo de ava?
Hejzen je pogledao Ridera, lica poput neitljive maske. A ta eli da
uradim?
Zau stavi ovu farsu. Ovaj agent FBI e upro pasti ti sve.
Hejzenov odgovor je bio tih. Dobro zna da ne mogu to da uinim.
Okrenuo se prema Pendergastu i nije rekao nita, a lice mu je bilo
bezizraajno. Ali Kori ga je dovoljno dobro poznavala da bi umela da
pro i ta po gled nje go vih oi ju.
Pendergast se veselo obrati onsiju. Recite mi, dr onsi, kada se
Medisin Krik po prvi put pojavio kao potencijalni domain za
ek spe ri men tal no po lje?
Kompjuterska analiza ga je izbacila prole godine. U aprilu. onsi je
go vo rio odsenim i mo no to nim glasom.
Kada ste prvi put po se ti li grad?
U junu.
Da li ste tada kon tak ti rali sa ne kim odav de?
Ne. Bilo je to samo pre li mi narno pu to vanje.
ta ste onda tano radi li?
Ne vi dim kako
Pendergast podie telefon i vedro ree: Samo pritisnite ponovno
biranje. onsi naini ogroman napor da se kontrolie. Ruao sam u
Mej si nom re sto ranu.
I?
I ta? Bio je to najodvratniji ruak kojeg sam ikada imao nesreu da
kon zu mi ram.
A po sle toga?
Pro liv, narav no.
Pre nego to je mogla da se suzdri, Kori prsnu u smeh. Rider i
Hejzen se pogledae, ne znajui kako da reaguju. onsijevim licem je
preao neveseo osmeh; inilo se da mu je polo za rukom da povrati svoj
mir, ako ne i aroganciju. Zatim je nastavio. Ispitao sam polje u
vlasnitvu Basvel Agrikona, agrikulturnog kombinata i naeg partnera u
ovom po du hvatu.
Gde?
Dole po kraj reke.
Gde tano po kraj reke?
Peta optinska zona, prvi lanac, severozapadni kvadrant devetog
sek to ra.
U emu se sasto jalo is pi ti vanje tih po lja? Kako ste tamo do li?
Pe i ce. Uzeo sam uzorke ze mlje, ku ku ru za i dru gih stvari.
Kao na pri mer?
Vode. Biljaka. Insekata. Nauni uzorci. Stvari koje ne biste razumeli,
go spo di ne Pen dergast.
Kog dana je to tano bilo?
Mo rao bih da po gle dam u svoj dnev nik.
Pen dergast je pre krstio ruke, e kaju i.
Mrtei se, onsi izvue dnevnik za depa i prelista stranice.
Je danae sti jun.
Da li ste vi de li ne to udno? Ne to ne u o bi aje no?
Kao to sam ve re kao, ni sam vi deo ni ta.
Recite mi, sa ime e tano to eksperimentalno polje
ek spe ri men ti sati?
onsi se podie. ao mi je gospodine Pendergast, ali ti nauni
koncepti su previe kompleksni da bi ih laik razumeo. Za mene je
be smi sle no da odgo varam na pi tanja o toj temi.
Pendergast se snishodljivo nasmei. Moda biste onda mogli da ih
po jedno stavi te tako da ih i idi ot moe razu me ti.
Pretpostavljam da bih mogao pokuati. Pokuavamo da odgajimo
sortu ku ku ru za za pro i zvodnju gaso ho la - znate ta je to?
Pen dergast klim nu glavom.
Potrebna nam je sorta sa visokim sadrajem skroba, a koja proizvodi
prirodni pesticid koji uklanja potrebu za spoljnim pesticidima. To vam je
objanjenje za idiote, gospodine Pendergast. Verujem da ste ga
razu me li. Na tre nu tak se nasme io.
Pendergast se blago nagnu blie, a lice mu postade bezizraajno.
Podsetio je Kori na maku koja se sprema da skoi. Dr onsi, kako
nameravate da spreite unakrsnu oplodnju? Ako vaa genetski
modifikovana sorta umakne u more kukuruza oko nas, neete vie moi
da vrati te duha u flau, da se tako iz razim.
onsi nije delovao zabrinuto. Stvoriemo tampon zonu. Uzoraemo
zonu od tri de set me tara oko po lja i po sadi ti al fal fu.
A ipak, Adison i Makram, u lanku objavljenom u izdanju urnala
bio mehani ke iz aprila 2002, navode da je dokazano da je do oplodnje od
strane genetski modifikovanog kukuruza dolazilo i nekoliko kilometara
od posmatranog polja. Sigurno se seate tog lanka, dr onsi? Adison i
Markam, april
Upo znat sam sa tim lan kom! ree on si.
I takoe sigurno znate za istraivanja Engelsa, Traumeraja i Grina,
koji su demonstrirali da genetski modifikovan kukuruz sorte 3PJ-5
stvara polen toksian za leptire monarhe. Da li vi nekim sluajem radite
sa sortom 3PJ?
Da, ali do smrtnosti monarha dolazi samo kod koncentracije vee od
e zde set zrna po le na po kvadrat nom mi li me tru
Koja je prisutna na najmanje tri stotine metara niz vetar od njive,
prema studiji ikakog univerziteta, objavljenoj u izvetaju o treoj
go di njoj
Znam za pro kle tu stu di ju! Ne mo rate da mi je ci ti rate!
Dobro, dr onsi, onda u vas pitati jo jednom: kako ete spreiti
ukrtanje i kako plani rate da zati ti te lo kal nu po pu laci ju lepti ra?
To i jeste svrha itavog ovog eksperimenta, Pendergaste! Upravo to
su pro ble mi koje po ku avamo da re i mo
Znai Medisin Krik e biti, u sutini, zamore na kojem ete testirati
mo gu a re e nja ovih pro ble ma?
onsi je na trenutak zamucao, ne mogavi da odgovori. Izgledao je
apoplektino. Kori je shvatila da je potpuno izgubio kontrolu. Zato bih
morao da opravdavam svoj vaan posao jednom-jednom-jednom
je be nom po li caj cu!
Zavladala je tiina dok je onsi teko disao, a znoj sa ela mu je curio
pod kragnu nje go ve ko u lje.
Pendergast se obrati Kori. Mislim da smo ovde gotovi. Da li ste sve
zapi sali, go spo i ce Kori?
Sve, gospodine, ukljuujui i jebenom policajcu. Zalupila je
belenicu i zabila olovku u jedan od depova na svojoj konoj jakni, a
zatim se iroko osmehnula drutvu za stolom. Pendergast klimnu
glavom i okre nu se da poe.
Pendergaste, ree Rider. Glas mu je bio tih i veoma, veoma hladan.
Kori nije mo gla a da ne zadrh ti kada je vi de la iz raz na nje go vom licu.
Pen dergast zastade. Da?
Riderove oi su se sijale poput liskuna. Prekinuli ste na ruak i
iznervirali naeg gosta. Zar vam se ne ini da imate neto da nam kaete
pre nego to ode te?
Ne verujem. Pendergast kao da je na trenutak razmiljao o tome.
Osim, moda, Ajntajnovih rei: Jedina stvar opasnija od neznanja je
arogancija. Mogu da poruim dr onsiju da je kombinacija ove dve
osobine jo opasnija. Kori je pratila Pendergasta kroz mranu kuglanu
napolje na blistavo sunce. Dok su ulazili u auto, nije vie mogla da se
su zdrava i nasme jala se.
Pen dergast je po gle da. Zabavljate se?
Zato da ne? Stvarno ste on si ju napravi li novu rupu na du pe tu.
To je dru gi put da u jem taj ne o bi an iz raz. ta on znai?
Pa, znai da ste ga napravi li bu dalom kakva i je ste.
Barem da je tako. onsi i njegov soj su sve, samo ne budale, i kao
takvi su mno go opasni ji.
B
TRIDESET
ilo je devet sati kada se Kori vratila u Vindem Park, naselje kamp-
kuica tik iza kuglane gde je ivela u prikolici sa svojom majkom.
Poto je ostavila Pendergasta, odvezla se na svoje tajno mesto za
itanje na putu du dalekovoda, ali se uplaila im je sunce zalo i
odlu i la je da pro du i kui.
Paljivo je otvorila rasklimatana ulazna vrata i zatvorila ih za sobom u
tiini, zahvaljujui godinama vebe. Njena majka bi dosad ve trebalo da
spava. Bila je nedelja, slobodan dan njene majke, i obino bi poinjala da
pije im bi ustala iz kre ve ta. Ipak, ti i na je uvek bila naj mu dri ji iz bor.
Uunjala se u kuhinju. Kamp-kuica nije imala klima-ureaj i vladala
je uasna sparina. Otvorila je ormari, izvadila kutiju ovsenih pahuljica i
iniju i paljivo je napunila. Sipala je mleko iz friidera i poela da jede.
Boe, kako je bila gladna. Ispraznila je i drugu iniju pre nego to se
zasi ti la.
Paljivo je oprala iniju, obrisala je i sklonila, vratila je pahuljice i
mleko i izbrisala svaki trag svog prisustva. Ako je njena majka stvarno
bila u nesvesti, moda e ak i moi da sat ili dva igra najnoviji Resi dent
Evil na svojoj Nintendo konzoli pre nego to ode na spavanje. Izula je
ci pe le i po e la da se u nja kroz hodnik.
Kori?
Sledila se. Kako to da je njena majka bila budna? Hrapavi glas koji se
uo iz spavae sobe nije slu tio na do bro.
Kori, znam da si to ti.
Da, mama? Tru di la se da joj glas zvu i to opu te ni je.
Zavladala je tiina. Boe, kako je bilo toplo u prikolici. Zapitala se
kako njena majka izdrava ovde po itav dan, prei se, znojei se, pijui.
To ju je ras tu i lo.
Mi slim da ima ne to da mi kae, mlada damo, u se pri gu e ni glas.
Kao na pri mer? Kori se tru di la da zvu i ve se lo.
Kao na pri mer, o tvom no vom po slu.
Kori se snu di. ta sa time?
Oh, pa ne znam, samo to da sam ti ja majka i mislim da mi to daje
pravo da znam ta se deava u tvom i vo tu.
Kori pro i sti grlo. Mo e mo li da o tome pri amo uju tro?
Mo e mo da o tome pri amo odmah. Ima mno go toga da objasni.
Kori se pi tala odakle da pone. Kako god to is pri ala, zvu ae udno.
Radim za agne ta FBI koji is trau je ubi stva.
To sam ula.
Onda ve zna.
Zau lo se mrkanje. Ko li ko te plaa?
To te se ne tie, mama.
Stvarno? Ne tie me se? Misli da moe da ivi ovde besplatno,
je de bes plat no, do lazi i odlazi kako ti se svi di? Jel to mi sli?
Ve i na dece ivi bes plat no sa svo jim ro di te lji ma.
Ne kada imaju po sao koji se do bro plaa. Oni ne to pri lo e.
Kori uzdahnu. Ostaviu neto novca na kuhinjskom stolu. Koliko je
para bilo potrebno da se kupe ovsene pahuljice? Nije mogla ni da se seti
kada je poslednji put njena majka otila u kupovinu ili skuvala veera,
osim to je donosila kui grickalice iz kuglane gde je preko nedelje radila
kao konobarica. Grickalice i one minijaturne flaice votke. Na to je
odlazio sav no vac, na sve te mini-vot ke.
Jo uvek ekam na odgovor na moje pitanje, mlada damo. Koliko te
plaa? Ne moe biti mno go.
Rekla sam ti da te se ne tie.
Nema nikakvih vetina, koliko uopte moe vredeti? Ne zna da
kuca, ne zna da pie poslovna pisma - iskreno reeno, ne mogu da
zami slim zato bi te zapo slio.
Kori odgovori besno: On misli da vredim. I isto da zna, plaa me
sedamsto pedeset dolara nedeljno. Jo dok je to govorila, shvatila je da
pravi ve li ku gre ku.
Nastu pi la je krat ka pau za.
Da li si re kla se dam sto ti na pe de set do lara nedelj no?
Tako je.
A ta tano radi da zaradi taj no vac?
Ni ta. Boe, zato je do zvo li la maj ci da to iz vu e iz nje?
Ni ta? Ni ta?
Ja sam nje go va asi stent ki nja. Hvatam be le ke. Vo zim ga oko lo.
ta ti zna o poslu asistentkinja? Ko je taj ovek? Koliko ima
godina? Vo zi ga oko lo? U tvom autu? Za sedamsto pedeset dolara
nedelj no?
Da.
Ima li ugo vor?
Ovaj, ne.
Nema ugovor? Zar ti ne zna ni ta! Kori, ta misli zato te plaa
sedamsto pedeset dolara? Ili ti ve zna zato - je li dotle dolo? Nije ni
udo to me lae, to skriva od mene taj tvoj mali posli. Mogu samo da
zami slim kakvu vrstu po sla obavlja za nje ga, mlada damo.
Kori je stavila dlanove preko uiju. Kad bi samo mogla da izae
napolje, da ue u auto i da se odveze. Bilo kuda. Mogla bi da spava u autu
dole kraj potoka. Ali bila je prestraena. Bila je no. Ubica je bio napolju,
ne gde u ku ku ru zu. Mama, nije tako, u redu?
Nije u redu. Nije u redu. Ti si samo dete iz srednje kole, ne vredi
nita, a kamoli sedamsto pedeset dolara. Kori, nisam ja pala s kruke.
Poznajem te stvari. Poznajem mu karce, znam ta ele, kako
razmiljaju. Znam kakva ubrad mogu biti. Pogledaj samo svog oca, kako
me je ostavio, kako je ostavio nas. Nikad mi nije dao ni pare za staranje o
tebi. Bio je bezvredan, gori od bezvrednog. I odmah mogu da ti kaem da
taj tvoj tip nije agent FBI. Koji agent FBI bi zaposlio delikventa sa
do si je om? Ne lai me, Kori.
Ne laem te. Kad bi samo mogla da pobegne, samo ove noi. Ali
veeras je itav grad bio tih poput grobnice. Posledica nereda u crkvi. I
sama vonja do kue ju je prestraila. Sve kue su bile zakljuane i
zaman dalje ne. A bilo je tek de vet sati.
Ako je to sve regularno, onda ga dovedi ovamo. elim da ga
upo znam.
Pre bih umrla nego to bih ikada dozvolila da vidi ovu rupu! povika
Kori, ble da od besa. Ili tebel
Kako se usu u je da tako raz go vara sa mnom, mlada damo!
Idem na spavanje.
Ne moj da odlazi dok raz go varam s to bom
Kori je otila u svoju sobu i zalupila vratima. urno je stavila
slualice i ubacila disk u plejer, nadajui se da e Kryptopsy uguiti
besni glas koji se jo uvek uo kroz zid. Bilo je vrlo verovatno da njena
majka nee ustati iz kreveta. Stajanje je donosilo glavobolju. Na kraju e
se umoriti od urlanja i, ako Kori bude imala sree, ujutro se nee ni
seati ovog razgovora. Ali, sa druge strane, moda i hoe. Delovala je
uz ne mi ru ju e tre zno.
Do vre me na kada se zavri la zaglu u ju a buka po slednje pe sme, sve je
bilo tiho. Skinula je slualice i otila do prozora da udahne noni vazduh.
Iz tame su se uli zrikavci. U sobu je uplovio miris noi, kukuruza oko
naselja i lepljive vreline. Napolju je bilo veoma mrano; svetiljke u
njihovoj ulici su davno pregorele i nikad nisu bile zamenjene. Neko
vreme je zurila u tamu, briui neme suze iz oiju, a zatim je u odei
legla na krevet i ponovo pustila album od poetka. Pogledaj samo svog
oca, rekla je njena majka. Bio je beskoristan. Kori se, kao i uvek, trudila
da ne razmilja o njemu. Razmiljanje o njemu je jo vie bolelo, zato to
je, uprkos svemu to je njena majka rekla, ona imala samo lepe
uspomene na njega. Zato ih je tako ostavio? Zato joj nikad nije pisao,
ba nijednom, da joj objasni. Moda je stvarno bila bezvredna,
beskorisna, i nije zasluivala ljubav, kao to je njena majka toliko puta
is takla.
Pojaala je ton, pokuavajui da razbije tok misli u svom umu. Jo
jedna godina. Jo samo jedna godina. Leei na svom krevetu u
umiruem gradu usred niega, jo jedna godina je liila na venost. Ali
svako moe istrpeti godinu. ak i ona Neto ju je probudilo. ta je to
bilo? San? Ali nije se se ala ni kakvog sna. e kala je, oslu ku ju i.
Ni ta.
Ustala je i otila do prozora. Cepka meseca izronila je iza oblaka,
zatim ponovo nestala. Letnje munje su plesale du horizonta, mali
treptaji mutno- -ute boje. Srce joj je tuklo, a nervi su joj bili zategnuti.
Zato? Mo da je u pi tanju bila je zi va mu zi ka uz koju je zaspala.
Prie blie otvorenom prozoru. Unutra je ulazio noni vazduh, vlaan
i lepljiv, zasien mirisom njive. Bilo je uznemirujue mrano. Iza crne
siluete susedne prikolice, mogla je da vidi udaljenu tamu kukuruznih
po lja i usamlje nu bli stavu zve zdu.
ula je zvuk. Nju kanje.
Da li je to bila njena majka? Ali inilo se da dopire odnekud spo lja:
odne kud iz mraka.
Po no vo mrkanje, po put ne kog sa gadnom pre hladom.
Paljivo se zagledala u pomrinu, u duboko more senki koje se
prostiralo oko prikolice. Ulica je liila na crnu reku. Upinjala se da vidi,
svih ula na oprezu. Tamo kraj ive ograde koja se pruala du ulice: da li
se tamo neto kretalo? Neki oblik? Da li je u pitanju bila samo njena
mata?
Spustila je ruku na prozor i pokuala da ga zatvori, ali bio je
zaglavljen kao i obino. Prodrmala ga je, pokuavajui da odglavi
me hani zam, ose aju i kako u njoj ras te pani ka.
ula je ponovno njukanje, nalik tekom dahtanju krupne ivotinje.
Sada je zvualo veoma blizu. Ali in oslukivanja natera je da zastane
samo na trenutak; onda je, uz iznenadan nalet panike, udvostruila svoje
napore da zatvori prozor, oajniki ga cimajui, pokuavajui da pomeri
jeftinu aluminijumsku kvaku. Neto se tamo pomeralo. Mogla je da ga
oseti, mogla je da ga nasluti - a sada, sada je bila sigurna da ga je i
vi dela: pogrbljena, deformisana senka, masa, crna naspram crnog, koja
se u njala pre ma njoj.
Instinkt je preuzeo kontrolu i ona je ustuknula od prozora,
odustajui od pokuaja da ga zatvori u korist svetlosti i rasterivanja tame.
Napi pala je ru kama, pre vrnu la CD ple jer, pro nala pre ki da za sve tlo.
Onog trenutka kada ga je pritisnula, soba se osvetlila i prozor se
pretvorio u neproziran kvadrat crnila. ula je iznenadni roktaj; tup
udarac; fre ne tino u kanje. A zatim, ti i nu.
ekala je, polako se udaljivi nekoliko koraka od prozora. Telo joj se
nekontrolisano treslo, a grlo joj je bilo suvo. Napolju nije videla nita, ba
nita. Da li je to posmatralo kroz prozor? Prola je minuta, zatim jo
jedna, pa jo jedna. Zatim je ula, malo dalje, neto to je zvualo kao
kaalj i stenjanje: veoma duboko, toliko proeto uasom i bolom da ju je
sledilo do sri. Naglo je prestalo, zamenjeno neobinim vlanim zvukom
cepanja, a zatim bukom koja je zvuala kao da neko prosipa vedro vode
po ulinom ploni ku. Zatim, ti i na: pot pu na, to tal na ti i na.
Tiina je nekako bila jo gora od buke. Osetila je kako joj se u grlu
po di e ne kon tro li sani vri sak.
Tada se iznenada zau prasak, grgotanje i itanje, koje se polako
uti alo do rav no mernog u kavog apata.
Trgla se, a zatim se opustila. To se samo palio sistem za zalivanje
go spo di na Dej da, kao to je to i nio svakog ju tra, tano u dva.
Baci la je po gled na sat: upravo tako, bilo je 2:00.
Koliko puta je ula kako prskalice kaljucaju i grgou i proizvode
svakojake udne zvukove kada se pokrenu. Saberi se, pomisli. Njena
mata je stvarno radila prekovremeno. To nije bilo iznenaujue, s
obzirom na sve to se deavalo u gradu i s obzirom na ono to je,
zajedno sa Pen dergastom, vi de la u ku ku ru zu.
Vratila se do prozora i uhvatila bravu, oseajui se pomalo glupo.
Ovoga puta je jedan brutalni zamah bio dovoljan da ga zatvori.
Zaklju ala je pro zor, vrati la se u kre vet i ugasi la sve tlo.
Zvuci prskalica su se probijali kroz staklo i lagani pljusak kapljica bio
je nalik uspavanci. Pa ipak, bilo je ve etiri sata kada je konano uspela
da po no vo zaspi.
T
TRIDESET I JEDAN
ad se prevrtao tako estoko da je ispao iz kreveta. Uspravivii se na
kolena, preao je rukom preko lica, a zatim naslepo posegnuo
prema telefonu koji je zvonio. Pronaao ga je, zgrabio i podigao do
uha.
Halo? promrmlja. Halo? Kroz svoje od sna oteale kapke mogao je
da vidi da je napolju jo uvek bio mrak, na nebu su sijale zvezde, a na
istonom ho ri zon tu se nazi rala samo ble da li ni ja ute sve tlo sti.
Tade. Bio je to Hejzen i zvuao je veoma budno. Ovde sam na
Fervjuu, pored bonog ulaza u Vindem Park. Potreban si mi ovde. Ima
de set mi nu ta.
e ri fe? Ali li ni ja je ve bila pre ki nu ta.
Sti gao je tamo za pet mi nu ta.
Iako je sunce tek trebalo da izae, ve se skupila gomila stanovnika
oblinjih prikolica, veina u kunim ogrtaima i papuama. Tamo, na
sredini ulice, stajao je i Hejzen, postavljao je policijsku traku dok je
priao u mobilni telefon kojeg je pridravao ramenom. A tu je takoe bio
i tip iz FBI, Pendergast. Stajao je sa strane, vitak i skoro nevidljiv u svom
crnom odelu. Tad se osvrnuo oko sebe, sa neprijatnim oseajem u
stomaku. Ali nigde nije bilo tela, nije bilo nove rtve; samo grumuljasta,
nepravilna mrlja na sredini ulice. Kraj nje je leala platnena vrea, puna
neega. Neprijatno oseanje je ustupilo mesto olakanju. Izgledalo je kao
da je u pi tanju bila jo jedna i vo ti nja. Zapi tao se emu i tava ova gu va.
Kada je priao blie, Hejzen prekide vezu. Povucite se, svi vi!
povika, maui telefonom prema gomili. Tade! Preuzmi ovu traku i
po teraj ove lju de nazad!
Tad hitro krenu napred, zgrabivi kraj trake. Dok je to radio, pomnije
je osmotrio hrpu na ulici. Sjajila se crveno, blistavo, puei se na svetlu
zore. urno odvrati po gled i pro gu ta kne dlu.
U redu, narode, poe Tad, ali glas mu nije ba zvuao kako bi
trebalo i on zastade, ponovo progutavi knedlu. U redu, narode,
po vu ci te se. Jo. Jo. Mo lim vas.
Gomila se povukla, u tiini, lica bledih u polumraku. Prostro je
plastinu traku preko puta i vezao je za drvo, obmotavajui je nekoliko
puta i zatvarajui kvadrat kojeg je Hejzen zapoeo. Video je da Hejzen
razgovara sa metalkom, Kori Svonson. Pendergast je stajao kraj nje i
utao. Iza nje je stajala njena majka, izgledajui uasno, kao i obino,
retke smee kose zalepljene za lobanju, uflekane i ofucane ruiaste
kune haljine, vrsto obmotane oko struka. Puila je cigaretu za
ci gare tom.
ula si neto? Hejzenov glas delovao je skeptino, ali je svejedno
hvatao be le ke.
Kori je bila bleda i drhtala je, ali usta su joj bila vrsto stisnuta i oi su
joj bli stale. Pro bu di la sam se. Bilo je to malo pre dva
A kako zna ko li ko je sati bilo?
Po gle dala sam na sat.
Nastavi.
Neto me je probudilo, nisam bila sigurna ta. Otila sam do prozora
i tada sam ula taj zvuk.
Kakav zvuk?
Po put nju kanja.
Psa?
Ne. Vie nalik nalik ne ko me sa gadnom pre hladom.
Hej zen je hvatao be le ke. Nastavi.
inilo mi se kao da se neto napolju pomera, tik pod mojim
prozorom, ali ga nisam mogla stvarno videti. Bilo je previe mrano.
Upali la sam sve tlo. I tada sam ula dru gai ji zvuk, nalik ste njanju.
Ljudskog?
Kori trepnu. Te ko je rei.
Zatim?
Zatvo ri la sam pro zor i oti la na spavanje.
Hejzen spusti belenicu i zagleda se u nju. Nije ti palo na pamet da
pozove mene, ili tvog, hm, efa? Pokazao je glavom prema
Pen dergastu.
Ja - mislila sam da je to samo sistem za zalivanje, koji se ukljuuje
svake noi oko dva. On is pu ta udne zvu ko ve.
Hejzen skloni svoj notes. Okrenu se prema Pendergastu. Ba imate
sjaj nu asi stent ki nju. Zatim se obrati Tadu. U redu, evo ta imamo. Neko
je izbacio gomilu creva na ulicu. Meni lii na kravlja, ima ih previe za
psa ili ovcu. A ta vrea, koja lei pored, puna je svee ubrane
kukuruzovine. elim da se raspita po svim okolnim stonim farmama,
da proveri da li nekom nedostaje krava, svinja, bilo kakvo krupno
govee. Pogled mu je odlutao do Kori pre nego to se vratio na Tada.
Spu stio je glas. Ova stvar sve vie lii na delo ne kakvog kul ta.
Tad je preko Hejzenovog ramena primetio da je Pendergast priao
hrpi i kleknuo ispred nje. Posegao je rukom i ak dodirnuo neto prstom.
Tad je odvratio pogled. Pendergast se zatim nagnu i jednim prstom rairi
otvor plat ne ne vre e.
e ri fe Hej zen? do zva Pen dergast, ne ustaju i.
Hej zen je ve po no vo pri ao te le fo nom. Mo lim?
Pre dlaem vam da ume sto toga po trai te ne stalu oso bu.
Zavladala je uasnu ta ti i na dok je znae nje tih rei po stajalo jasno.
Hejzen spusti mobilni telefon. Kako znate da su ovo Nije mogao
da nate ra sebe da do vri re e ni cu.
Krave obino ne jedu neto to lii na Mejsinu veknu od mesa,
zali ve nu kri glom piva.
Hejzen je priao korak blie i uperio baterijsku lampu u svetlucavu
hrpu. Progutao je knedlu. Ali zato bi ubica Ponovo zastade. Lice mu
je bilo samrtniki bledo. Hou da kaem, zato bi odneo telo, a ostavio
ovde cre va?
Pendergast ustade, briui prst maramicom od bele svile. Moda,
ree smrk nu to, da bi olak ao te ret.
B
TRIDESET I DVA
ilo je jedanaest sati kada se Tad konano vratio u erifovu
kancelariju. Znoj mu je curio sa ela i njegova uniforma bila je
natopljena do manetni. On se vratio poslednji: Hejzen i dravni
policajci, koji su takoe ili u potragu, stigli su pre njega. Unutranja
kancelarija pretvorena je u komandni centar u kojem se nalazio veliki
broj policajaca, telefona i radio-stanica. tampa je, prirodno, saznala za
vest i ulica je opet bila zakrena TV kombijima, izvetaima i
fotografima. Ali oni su bili jedini ljudi na vidiku: svi stanovnici su se
zatvorili i zakljuali u svojim kuama. Kolski toak je bio zatvoren i
zamandaljen. ak su i radnici u Gro-Bejnu poslati kui. Osim navale
gladnih me di ja, Me di sin Krik je po stao grad du ho va.
Jesi li ot krio ita? upi ta Hej zen im je Tad uao na vrata.
Ne
Pro klet stvo! erif lupi pesnicom po stolu. Tvoj kvadrant je bio
poslednji. Odmahnuo je glavom. Tri stotine dvadeset pet ljudi i svi do
poslednjeg su na broju. Upravo proeljavaju Diper i okolne farme, ali
niko ne ne do staje.
Je ste li si gurni da su, hm, cre va ljudska?
Hejzen pogleda Tada popreko, crvenim oima uokvirenim tamnim
krugovima. Tad nikada nije video erifa pod tolikim pritiskom. Njegove
mi i ave ake bile su sku plje ne u pe sni ce, a zglo bo vi beli.
I ja sam se pitao isto. Ali ostaci su sada u Garden Sitiju i Mekhajd me
uve rava da su ljudski. To je sve to znaju zasad.
Tad oseti muninu. Prizor vekne od mesa, koja tri iz iskrzane
poderotine u unitenim crevima, pivska pena pomeana sa krvlju - to e
ga pro go ni ti do kraja i vo ta. Nije tre bao da po gle da. Ni po to.
Moda je to neko ko je bio u prolazu, ree slabano. Ko bi od
ov danjih lju di uopte bio napo lju u to doba noi?
I na to sam tako e po mi slio. Ali gde je auto?
Skri ven, kao kod ile Sveg?
Pro ve ravali smo svu da. Iz vi aki avi on je gore od osam.
Nema kru go va u ku ku ru zu?
Nita. Nema skrivenog auta, nema krugova, nema baenog tela,
niega. Ovoga puta nema ni otisaka stopala. Hejzen nadlanicom obrisa
elo i sede u sto li cu uz tre sak.
Bilo je teko koncentrisati se, dravni policajci su podizali stranu
buku svojim radio-prijemnicima i mobilnim telefonima. I, to je bilo jo
gore, napolju su kampovali novinari i baterija kamera je kroz stakleni
izlog bila upe re na pravo u njih.
Da nije to mo da bio neki pu tu ju i trgo vac? upi ta Tad
Hejzen mahnu glavom prema unutranjoj kancelariji. Dravna
po li ci ja pro ve rava sve mo te le u oblasti.
ta je sa vre om ku ku ru za?
Radimo na tome. Isuse, ni ne znamo da li ju je ostavio ubica ili ju je
rtva no si la sa so bom. Ali kog avo la bi neko usred noi no sio vre u punu
kukuruza? Pored toga, svaki klip je bio oznaen nekakvom uvrnutom
ifrom. Bacio je pogled prema moru kamera ispred ulaznih vrata. Poeo
je da ustaje, seo dole i ponovo ustao. Donesi mi onu kantu krea i etku
iz magaci na, okej?
Tad je tano znao ta e Hejzen uraditi. Kada se vratio, Hejzen je uzeo
kantu iz njegovih ruku, skinuo poklopac, umoio etku i poeo da
pre farbava staklo.
Kopilad, mrmljao je dok je mahao etkom, a farba se slivala i
stvarala barice na simsu. Ko pi lad. Fotografiite ovo da vidim kako vam
se svi a.
Daj te da vam po mognem, ree Tad.
Ali Hejzen ga je ignorisao, nanosei farbu u irokim zamasima dok
itav izlog nije bio prekriven. Onda je ubacio etku u kantu, vratio
poklopac i ponovo se sruio u stolicu, zatvarajui oi. Uniforma mu je
bila is prskana be lom farbom.
Tad je seo kraj njega, zabrinut. Hejzenovo etvrtasto lice imalo je
sivkast sjaj, poput pareta mrtve ribe. Njegova kosa boje peska mlitavo je
vi si la pre ko ela. Na de snoj sle po oni ci pul si rala mu je vena.
Iznenada je irom otvorio oi. To se desilo toliko naglo da se Tad
trgao.
Hej ze no ve usne se raz dvo ji e. Pro mrmljao je samo jednu re:
on si!
N
TRIDESET I TRI
egde oko podneva, Hejzen odlui da vie ne posmatra kako se
dreser pasa, Lefti Viks, bori sa psima. Viks je bio jedan od onih
ljudi koji su Hejzenu stvarno ili na ivce: maleni ovek belih
obrva, velikih uiju, dugog mravog vrata i crvenih kapaka, unjalo i
slabi koji nikada nije prestajao sa priom, ak i kada su mu jedina
publika bili par beskorisnih pasa. Vazduh ispod topola bio je vreo i
nepomian i Hejzen je oseao kako mu grake znoja izbijaju po elu,
vratu, pazusima, leima, kako cure i slivaju se niz svaki pregib i av, ak i
niz procep njegovog dupeta. Mora da je bilo preko etrdeset dva valjiva
stepena. Nije smeo da pui zbog prokletih pasa, ali svejedno je bilo toliko
to plo da nije ni ose ao e lju. E, to je stvarno bilo ne to.
Dva psa su ponovo poela da cvile i trkaraju ukrug, repova vrsto
zade nu tih iz me u nogu. Hej zen po gle da Tada, a zatim po no vo pse. Viks je
vi kao na njih pi skavim glasom, psu ju i i bez o se aj no trzaju i uz i ce.
Hejzen mu prie i ustro utnu jednog od pasa u slabinu. Pronai tog
kuki nog sina! pro drao se. Haj de, po me ri se.
Pas zacvi le i jo vie se sku pi.
Ako nemate nita pro tiv, erife poe Viks, uiju providnih i
upalje nih na vru i ni.
Hejzen se okrete ka njemu. Vikse, ovo je ve trei put da dovodi pse
ovamo i svaki put se desi ista stvar.
Znate, nee po mo i ako ih u ti rate.
Hejzen se borio da obuzda svoju narav, ve se kajui to je udario psa.
Dravni policajci su ga sada posmatrali bezizraajnih lica, ali bez sumnje
mislei kako je on samo jo jedna zadrta seljaina od erifa. Progutao je
pljuvaku i rekao smirenim glasom. Lefti, sluaj. Ovo nije ala. Nateraj
ove pse da prate trag, inae u po slati zvaninu al bu u Dod.
Viks se mrtio. Znam da su nali trag, znam to. Ali jednostavno nee
da ga prate.
Hejzen oseti kako opet kljua. Vikse, obeao si mi ovoga puta pse, a
pogledaj ih, puze kao pudlice pred mastifom. Hejzen zakorai prema
psi ma. Ovo ga puta, je dan od njih je zare ao.
Ne moj te, upo zo ri ga Viks.
Ne boji me se, kuka, iako bi trebalo. Pokuaj ponovo sa njom,
maj ku mu.
Viks je izvadio plastinu vreu u kojoj je bio trag - predmet sa mesta
dru gog ubi stva - i otvo rio je ru kama u ru kavi cama. Pas ustuk nu, cvi le i.
Haj de, de voj i ce. Haj de, mamio ju je.
Pas se vu kao napred-nazad, sko ro le e i na sto maku.
Viks je unuo, a mrava travestija od bradice skakutala je na
njegovom licu dok je pruao vreu, dozivajui. Hajde, devojice.
Po mi ri i! Trai! Podmet nu joj vre u pod nos.
u e i i drh te i, pas je is pu stio mlaz mo krae na suvi pe sak.
Oh, Boga mu, ree Hejzen, okreui se. Prekrstio je ruke i pogledao
pre ma re i ci.
Pregledali su je uzdu i popreko ve tri sata, vukui sa sobom pse koji
su se opirali itavim putem. Malo dalje odatle, Hejzen je video tim
dravne policije koji je tragao u kukuruzu. Na drugoj strani, tim
forenziara bio je na laktovima i kolenima, proeljavajui peano
korito potoka u potrazi za neim, bilo ime. Iznad njih su zujala dva
izviaka aviona, preleui u svim pravcima. Zato nisu mogli da
pronau telo? Da li ga je ubica odneo? Dravna policija je blokirala
puteve, ali ubica je mogao umai tokom noi. Moe daleko da stigne u
kan zakoj noi.
Podigao je pogled i ugledao Ludviga Smita, koji im se pribliavao sa
be le ni com u ruci.
e ri fe, mogu li da
Smi ti, ovde je zabranjen pri stup. Hej ze nu je bilo do sta.
Ni sam vi deo ni kakvu traku, i
Mii se odav de Smit. Ovog tre nut ka.
Smit se nije po me rio. Imam pravo da bu dem ovde.
Hej zen se okre nu pre ma Tadu. Ot prati go spo di na Smi ta do puta.
Ne mo e te to da uradi te!
erif okrenu lea njegovim molbama. Hajdemo, gospodine Smit ,
uo je Tada kako govori. Njih dvojica nestadoe meu drveem, a sparni
vazduh pri gu i pro te ste.
e ri fov radio zapucke ta. Po di gao ga je.
Hej zen ovde.
onsi nije bio u hotelu od jue. Bio je to Hal Brening, slubenik za
vezu sa dravnom policijom iz Dipera. Sino se nije vratio. Krevet nije
raz me tan.
Ale lu ja, ta je jo novo?
Nikom nije rekao ta radi i kuda ide. Niko ne zna nita o njegovom
kre tanju.
Proveriemo to, odgovori Hejzen. Izgleda da je imao problema sa
autom, ostavio je svoj saturn na Emijevoj Ekson pumpi. Insistirao je na
tome da bude popravljen istog dana, iako mu je Erni rekao da e mu
trebati dva dana. Poslednji put je vien kako jede kasnu veeru kod
Mejsi. Nije vie doao po auto. Izgleda da je otiao u kukuruz da
kriomice jo neto proveri u poslednjem trenutku, prikupljajui i
obe le avaju i kli po ve.
Brao je ku ku ruz?
Znam, znam. Suludo, s obzirom na ubicu koji se eta okolo. Ali ovaj
onsi je voleo da radi na miru. Verovatno nije eleo da neko zabada nos i
postavlja nezgodna pitanja. Hejzen odmahnu glavom, setivi se koliko je
on si ja uz ne mi ri la Pen dergasto va pri a o ukrtanju.
Pa, dobro. U svakom sluaju, upravo pregledamo onsijeve papire
zajedno sa nekoliko momaka erifa Larsena. Izgleda da je danas u podne
tre balo da da ne kakvu iz javu.
Tako je. U vezi sa projektom eksperimentalnog polja koje Medisin
Krik nee do bi ti. Jo ne to?
Nekakav rektor dolazi ovamo sa efom univerzitetskog obezbeenja.
Tre balo bi da bude ovde za pola sata.
Hej zen uz dah nu.
Povrh toga, sprema nam se peana oluja. Stigao je vremenski
iz ve taj za okrug Kraj i istoni Ko lo rado.
Kada?
Moda e stii do nas ve veeras. Kau da bi se moglo pretvoriti u
tornado.
Divno. erif iskljui radio, zadenu ga za pojas i podie pogled. Tako
je i bilo: na zapadu su se gomilali olujni oblaci, tamniji nego obino, kao
da se negde iza horizonta vodio atomski rat. Svaki Kanzaanin sa pola
mozga znao je ta su takvi oblaci znaili. Spremalo se vie od peane
oluje. U najboljem sluaju, nivo reice e se podii, ispunjavajui itavo
korito. Polja e biti natopljena, moda i poplavljena. Moda e pasti i
grad. Svi tragovi e biti izbrisani. Nee imati nita sa ime bi radili, do
do sledeeg ubistva. A ako se stvarno pojavi tornado, to e obustaviti
i tavu is tragu dok opasnost ne pro e. Kakav pro kle ti bak suz.
Vikse, ako ti psi nee da prate trag, vodi ih odavde. To to ih eta
gore- dole du po to ka samo kvari po sao ostali ma. Ovo je sramot no.
Ni sam ja kriv za to.
Hejzen krenu prema potoku. Trebalo mu je deset minuta do mesta na
kome je njegov auto stajao kraj druma, zajedno sa desetak dragih vozila,
obeleenih i neobeleenih. Nakaljao se, pljunuo i udahnuo kroz nos. U
vazdu hu je de fi ni tiv no bio taj ne o bi an mir koji je pret ho dio olu ji.
A na ljunanoj ivici puta Art Rider je izlazio iz svog vozila,
us pravljaju i se i mau i. e ri fe!
e rif mu pri e.
Hej ze ne, traim te svu da, ree Ri der, lica crve ni jeg nego obino.
Arte, imam lo dan.
To vi dim.
Hejzen duboko udahnu. Rider je moda bio velika gradska zverka, ali
on nee moi da is trpi jo puno sranja.
Upravo me je zvao tip po imenu Simor Fisk, sa Kanzakog
uni verzi te ta. Do lazi ovamo sa prat njom.
uo sam.
Rider je delovao iznenaeno. Stvarno? E, pa kladim se da ne zna
ovo. Slu aj, ne e mi ve ro vati.
Hej zen je e kao.
onsi je danas trebao da objavi da je Medisin Krik izabran za
ek spe ri men tal no po lje.
Upravo kada je mislio da mu ne moe biti toplije, Hejzen oseti talas
vre li ne. Me di sin Krik? Ne Di per?
Sve vre me smo to tre bali da bu de mo mi.
Hejzen je samo zurio, zatupljen vrelinom i iznenaenjem. Ne mogu
da ve ru jem.
Moda je mrzeo grad, ali to nije menjalo injenicu da je ovo
savreno mesto za njihovo polje. Rider obrisa svoje masno elo i zadenu
prljavu maramicu nazad u dep na sakou. Ovo je grad koji umire, erife.
Moja kua vredi ezdeset posto od onoga to je vredela pre dvadeset
godina. Pre ili kasnije, fabrika uretine e izgubiti jo jednu smenu, a
moda e se ak i zatvoriti. Zna li ta bi to polje znailo za nas? Genetski
inenjering, Hejzene. Jedno polje bi bilo samo poetak. Dola bi nova
polja, kompjuterski centar, smetaj za gostujue naunike i predavae,
moda i meteoroloka stanica. Prilike za gradnju, za prodaju zemljita,
vie posla za sve, posla za nau decu. Glas mu se podigao u umalom
vazdu hu. To po lje bi spaslo na grad.
Ne moj mo se zale tati, Arte, ree Hej zen kru to, jo uvek zapanjen.
Budala si ako to ne vidi! Ali misli da emo ga sada dobiti? Sada
kada su nji ho vom o ve ku i u pana cre va usred naeg grada? A?
Hejzen oseti kako ga pritiska straan umor. Nemam vremena za ovo,
Arte. Mo ram da pro naem telo.
Ali Rider mu preprei put. Sluaj, erife. Razmiljao sam. Snizio je
glas. Jesi li proverio onog tipa Pendergasta? Razmisli o tome. Pojavio se
u gradu prokleto brzo nakon prvog ubistva. Imamo samo njegovu re da
je iz FBI. Kako zna da on nije umean? Da on nije taj ludak? Prisutan je
kod svakog ubi stva, gu raju i svoj al bi no nos svu da
Ali Hejzen jedva da ga je uo. Riderov glas kao da je iznenada
iz ble deo.
Hej ze nu je pala na pamet ide ja.
Rider je bio u pravu: Diper e sada dobiti eksperimentalno polje, po
svakoj logici. Ali bi po svemu trebalo da ga dobije Medisin Krik. Upravo
na vee pred onsijevu objavu - na samo vee - on je ubijen. I sada e
Di per do bi ti po lje.
Di per e do bi ti po lje
Iz ne nada je sve imalo smi sla.
Iskljuio je Riderov dosadni glas, pokuavajui da razmilja. Prvo
ubistvo, ubistvo ile Sveg, desilo se tri dana pred onsijev dolazak. Na
dan kada je on doao, ubica je ponovo napao. U oba sluaja, ubica je
ostavio iza sebe svakakve tragove i bizarna sranja, strele i otiske golih
stopala i ta sve ne, kao da je pokuavao da iskoristi legendu o Sablasnim
Ratnicima i kletvu etrdeset Petorice. Ali strategija mu nije upalila.
onsi nije poklanjao mnogo panje ubistvima i nije ga uopte bilo briga
za legende i kletve. Nije ak ni itao novine. On je bio naunik koji je
posmatrao stvari dugorono. Duhovi i ubistva su moda preplaili
stanov ni ke Me di sin Kri ka, ali on si ja jedno stav no nisu do ti cali.
A onda, vee pre nego to je onsi trebao da objavi da je Medisin Krik
do bio po lje, i on je ubi jen.
Da li je moglo biti jasnije? To nije bio serijski ubica. Niti je bio neko
odavde, kao to je Pendergast verovao. Bio je to neko ko je mogao dosta
da izgubi ako Medisin Krik dobije eksperimentalno polje. Neko iz
Dipera. Art je bio u pravu: na kocki je bila hrpa novca, moda ak i
budunost grada - oba grada. I Diper je takoe bio u nevolji. Hriste, u
poslednjih trideset godina, populacija im je opala za pedeset posto, vie
nego u Medisin Kriku. Bili su vei i pali bi sa vee visine, a nisu ak imali
ni fabri ku u re ti ne.
Bilo je to: ubij ili budi ubi jen. Di per.
Prati li me? vi kao je Ri der.
Hejzen ga je pogledao. Arte, ree iznenada, imam neka vana
po sla.
Nisi uo ni jednu vrai ju re od ono ga to sam re kao!
Hejzen spustio ruku na njegovo rame. Reiu ova ubistva i moda u
ak i vrati ti to po lje u Me di sin Krik. Samo gle daj.
A kako, do avo la, plani ra da to uradi?
Ali Hejzen je ve krenuo prema svom autu. Rider ga je pratio,
oekujui odgovor. Hejzen zastade sa rukom na ruki od vrata. I jo
jedna stvar. U pravu si u vezi sa onim agentom FBI. On je izvor itavog
pro ble ma.
Ho e rei, on je ubi ca!
erif otvori vrata. Arte, ne budi idiot. Nije on ubica. Ali on jeste taj
koji je sve zajebao. Upao je ovamo, insistirajui na tome da je u pitanju
serijski ubica. Insistirajui na tome da je to neko odavde. Usmerio je
istragu u pogrenom pravcu od samog poetka. Toliko me je zbunio da
nisam mogao da razmiljam kako treba. Naterao me je da posumnjam u
sopstve ne in stink te.
O emu pri a?
Ne mogu da ve ru jem da to ni sam shvatio rani je.
Shvatio ta?
Hejzen se isceri, i srdano stisnu Artovo rame. Pusti mene da se
po bri nem za ovo, Arte. Ve ruj mi.
Hejzen je uao u auto i dohvatio je radio. Pendergast se pojavio bez
automobila i vozaa, bez podrke, i nije se javio lokalnoj kancelariji u
Do du.
Kukin sin je radio na svoju ruku. Bilo je vreme da to jednom
zasvagda okon a.
Hejzen ukljui radio. Hari? Ovde erif Hejzen iz Medisin Krika.
Sluaj, ovo je vano. U vezi sa ubistvima. Poznaje li nekoga u kancelariji
FBI u Dodu ko bi mogao da mi uini uslugu? Da, moram da te zamolim
za jednu veliku. Sluao je nekoliko trenutaka, pa je klimnuo glavom.
Hvala ti puno, Hari.
Dok je vraao radio, Rider se nagnu kroz prozor, lica osutog od
vruine. Iskreno se nadam da zna ta radi, Hejzene. Budunost
Me di sin Kri ka je na kocki.
Hej zen se is ce ri. Neka ti se svi sno vi ostvare, Arte.
Po kre nuo je mo tor i usme rio ve li ki auto pre ma isto ku, pre ma Do du.
L
TRIDESET I ETIRI
udvig Smit je neutean sedeo za Mejsinim pultom, istisnut iz svog
uobiajenog separea od strane glasne grupe izvetaa Aso i jeted
Presa, ili su moda bili iz Neenel Enkvajerera ili Vikli Vorld
Nju za. Nije bitno. Restoran je bio pun novinara i ovdanjih ljudi, koje
kao da je ovo mesto privlailo da svrate, da traare, osete sigurnost,
razmenjuju vesti i spekuliu. Svako novo ubistvo dovodilo je jo
izvetaa i svaki put bi ostali malo due. Ali nisu samo novinari zakrili
obino tihu kafeteriju. Bila je tu gospoa Bendera Lenga i njena grupica u
plavo ofarbanih lepotica; za drugim stolom je sedeo mehaniar Erni sa
svojim drugarima; bio je tu i veanin Kejhil, koji danas nije otvorio
Kolski toak, bilo je tu i osoblje Gro-Bejna, radnici za jednim stolom, a
uprava za drugim. Mesto je bilo prepuno, a buka je podseala na
nju jorki klub. Je di no je ne do stajao sam Art Ri der.
Kome da se obrati za ostatak prie, pitao se Smit? Osetio je kako je to
biti pravi novinar - tek osetio, istina, ali mu se svejedno svidelo. Izvestio
je o kletvi etrdeset Petorice, opisao je masakr Sablasnih Ratnika i
preneo je sve gradske traeve u vezi sa ovim temama. Skalpiranje
Gasparilje nekom vrstom primitivnog noa, povrh strela pronaenih kraj
lea ile Sveg, dovelo je govorkanja do vrhunca. Izvestio je o ubistvima i
guvi u crkvi i imao je spreman lanak o onsijevom nestanku. Ali eleo
je da ode korak dalje. Bilo mu je potrebno neto novo i bilo mu je
po trebno za su tra.
Pravi novinar ne bi sedeo u restoranu i pijuckao svoju kafu. Pravi
novinar bi bio napolju, na terenu, priajui sa policijom i saznajui
injenice. Ovaj siledija, Hejzen: mora da je postojala nekakva vrsta
pritube koju bi mogao da podnese. ta radi kada policija ne sarauje,
ako pre te da e te uhapsi ti samo zato to radi svoj po sao?
Po prvi put u svom ivotu, Smit je u zubima imao priu. Bila je
stvarna i bila je velika. On ju je otkrio i bio je u najboljoj poziciji da je
zavri. Boga mu, zaslu io je to, u najmanju raku. Sa ezdeset i dve
godine, bilo bi lepo otii uz vatromet. Njegovi unuci bi gledali poutele
brojeve Ku ri ra, listali stranice poput dragocenog pergamenta, i govorili:
Sea se onih ubistava 2003? Na deda je izvetavao o njima. E, to je bio
no vi nar.
Ovo prijatno sanjarenje je izbledelo kada je neko seo na stolicu kraj
njegove. Smit se okrenuo i video da mu ovek prua ruku. Pred oima mu
se nalo mlado, svee, marljivo lice. Videla se ekinjasta bradica, na
usnama je visila cigareta, kosa je bila raupana a kravata iskrivljena, ali
uprkos ko sti mu i dalje je li io na dete koje po ku ava da bude iz ve ta.
Smit je pri hvatio ruku.
Do Riki, Bo ston Glo ub.
Drago mi je. Smit je protresao ruku, pomalo iznenaen. Bo ston
Glo ub? Bio je dale ko od kue.
Lu dvig Smit, je li tako? Kraj Kaun ti Ku rir?
Lu dvig klim nu glavom.
Je li do volj no to plo za vas?
Vi deo sam i to pli je.
Stvarno? E, pa ja nisam. Izvadio je papirnu maramicu iz pakovanja i
preao njome preko slepoonica. Ovde sam dva dana i nemam ni kurca
od prie. Obeao sam svome uredniku neto drugaije, znate: komadi
amerikog folklora. To je moja rubrika: Amerike prie. Ljudi u
Bostonu vole da itaju o stvarima koje se deavaju u ostatku zemlje. Kao
to su ova ubistva ovde, ovek je skuvan i premazan puterom i eerom.
Zadrh tao je od zado volj stva.
Smit je posmatrao mladia. Na neki udan nain ga je podseao na
sebe od pre etrdeset godina. Boston Gloub? Klinac mora da je bio
talentovan. Izgledao je kao pravi kolarac, pametan i marljiv, ali bez
pravog no vi narskog is ku stva.
Kako god bilo, onaj va priprosti erif i dravna policija uopte me ne
zarezuju. Ali vi, vi ste odavde, vi znate gde je zakopana prljavtina.
Tako re i. Je sam li u pravu?
Narav no. Smit nije name ravao da kae klin cu da su u is tom sosu.
Biu u eim govnima ako se vratim praznih raku, nakon to mi je
Glo ub platio da do em ovde.
To je bila tvo ja ide ja? upi ta Lu dvig.
Aha. Bilo je po trebno do sta ube i vanja za to.
Smit je saoseao sa klincem. To je mogao biti on, da je prihvatio
stipendiju za Kolumbiju umesto posla za kopir-mainom u Ku ri ru, jo
davno, dok je bio vie od novina sa jednim zaposlenim. Sudbonosna
odluka, ali zbog koje, zaudo, nikad nije zaalio. Pogotovo sada kada je u
oi ma mladi a pro i tao oajanje, am bi ci ju, strah i nadu.
ovek se nagnu blie, snizivi glas. Samo sam se pitao. Ima li neto
to biste eleli da podelite sa mnom? Kunem se da u to zadrati za sebe,
dok vi to prvi ne objavi te.
E, pa, okle vao je Smit. Da bu dem iskren, go spo di ne Riki
Do.
Pa, Do, u ovom tre nut ku ni sam ne mam ni ta novo.
Ali si gurno bi ste mo gli ot kri ti ne to?
Smit pogleda mladia. Na neki nain je ak i liio na njega od pre
e trde set go di na. Mo gao bih po ku ati, ree.
Mo ram da pre dam tekst do ve e ras u je danaest.
Smit baci po gled na sat. Tri i tri de set.
U tom trenutku, otvorila su se vrata i Kori Svonson ulete u restoran,
zabacujui svoju ljubiastu kosu, dok su svi lanii i ukrasi na njenoj
maji ci zveckali uglas.
Dve velike ledene kafe za poneti, ree, jednu crnu, drugu sa puno
laga i e e ra.
Smit ju je posmatrao kako nervozno lupka sitniem po pultu, sa
dlanom na kuku i isturenim laktom, ignoriui sve u prostoriji. Radila je
za Pendergasta, njegova devojka Petko{ 12 }.I upravo je uzimala dve kafe
za po ne ti.
Po ne ti kuda?
Ali jo dok je postavljao pitanje, Smit se seti odgovora. Pendergast e
mu jo jednom pri te i u po mo.
Mej si je do ne la kafu. Kori je plati la i okre nu la se da poe.
Smit se kratko osmehnu Rikiju i ustade. Videu ta mogu da
uradim. Posegnuo je za novcem ali ga je Riki zaustavio. Kafu ja
plaam.
Smit klimnu glavom i izlete napolje za njom. Dok je izlazio, uo je
Ri ki jev glas: Biu ovde, go spo di ne Smit. I hvala vam. Puno vam hvala.
S
TRIDESET I PET
ve zgrade FBI izgledaju isto, pomisli Hejzen dok je kiljio uvis
prema beloj, etvrtastoj fasadi zatamnjenih prozora, koja se sijala
na popodnevnom suncu: gadne kao poljska kenjara. Upasao je
koulju, ispravio kravatu, ugasio cigaretu na asfaltu i namestio
eir. Zatim je proao kroz dvokrilna vrata u reku hladnog
vazdu ha koja bi, da je bila zima, pro u zro ko vala go mi lu al bi.
Zastao je kraj pulta, upisao se, pitao za pravac, prikaio privremenu
identifikaciju na koulju i poao uglaanim linoleumom niz hodnik do
lifta. Drugi sprat, drugi hodnik desno, trea vrata sa leve strane
Po navljao je uput stva u sebi.
Lift se otvorio prema dugakom hodniku, ukraenom zvaninim
objavama i otkucanim listama ezoterinih uputstava. Dok je hodao
njime, Hejzen primeti da su svaka vrata otvorena, a u svakoj kancelariji
su sedeli ljudi u belim kouljama. Isuse Hriste, u itavoj dravi Kanzas
nije bilo dovoljno zloina da odrava ovu gomilu zaposlenom. ta su oni,
kog avo la, radi li po i tav dan?
Hejzen je napredovao hodnicima dok nije konano pronaao
otvorena vrata sa natpisom POLSON, D., SPECIJALNI AGENT. Unutra
je sedela ena sa makastim naoarima i robotskom preciznou kuckala
po kompjuteru. Podigla je pogled, zatim mu glavom pokazala prema
unu tranjoj kan ce lari ji.
Ova kancelarija je izgledala podjednako sterilno kao i ostatak zgrade,
ali je barem na zidu bila uramljena fotografija vlasnika kancelarije na
konju, kao i njegova fotografija sa enom i decom na stolu. ovek je
odmak nuo sto li cu od sto la, ustao i is pru io ruku.
Dim Pol son.
Hejzen ju je prihvatio i zamalo izbegao da mu ruka bude zdrobljena.
Polson mu je pokazao na stolicu i zatim se spustio u svoju, prebacio
jednu nogu pre ko dru ge i zavalio se.
Pa, erife Hejzen, ta mogu da uinim za vas? ree Polson. Prijatelj
Hari ja Mek hale na je i moj pri jate lj.
Bez sranja, bez askanja. Ovo je bio gospodin Direktni, kratko oian,
dobro graen, u pristojnom odelu, plavih oiju, ak je imao i rupice na
obrazima kad bi se nasmeio. Verovatno je imao kitu veliine bandere.
San svake ene.
Hejzen je tano znao kako ovo da odigra. On je bio erif malog
gradi a, koji je samo po ku avao da radi svoj po sao.
Pa, znate, Pol so ne, ve o ma je lju bazno od vas to ste me pri mi li
Dim, mo lim vas.
Hejzen se nasmei poniznim malim osmehom. Dime, verovatno ne
po znaje te Me di sin Krik. To je mali gradi kod Di pe ra.
Ali sam, narav no, uo za nje ga, u vezi sa ovim ubi stvi ma.
Onda znate da je to mali gradi sa solidnim amerikim vrednostima.
Mi smo vrsto povezana zajednica i verujemo jedni drugima. A kao erif,
ja sam ote lo tvo re nje tog po ve re nja. Vi znate to bo lje nego ja. To nije samo
stvar spro vo e nja zako na. To je pi tanje po verenja.
Pol son sao se aj no klim nu glavom.
A onda se dese ova ubi stva.
Da. Tragino.
A poto smo mali grad, potrebna nam je svaka pomo koju moemo
do bi ti.
Polson se nasmei, pokazujui rupice. erife, voleli bismo da vam
pomognemo oko ovog sluaja, ali potrebni su nam dokazi o bekstvu u
drugu dravu ili slinim meudravnim ili teroristikim aktivnostima -
pa, erife, i sami znate koji su uslovi za uplitanje FBI. Sem ako postoji
ne to ega ni sam sve stan, moje ruke su ve zane.
Savreno, pomisli Hejzen. Glumio je iznenaenje. Oh, ali Dime, ba
u tome je stvar. Ve nam pomae FBI. Od samog poetka. Zar niste
znali?
Osmeh se zaledi na licu Dima Polsona. Nakon nekoliko trenutaka
po no vo se po me rio. Tako je. Narav no. Sad kad ste to spo me nu li.
Zbog toga sam ovde. Taj agent Pendergast iz FBI. On je na sluaju od
prvog dana. Znate sve o nje mu, zar ne?
Polson se opet promekolji, pomalo nelagodno. Moram vam rei da
ni sam u pot pu no sti upo znat sa nje go vim ak tiv no sti ma.
Niste? On kae da je iz njuorleanke kancelarije. Mislio sam da vam
se javio. Zar nije to uo bi aje na pro ce du ra?
Zastao je. Pol son je u tao.
U svakom sluaju, Dime, izvini. Jednostavno sam pret po stavio
nije do vrio re e ni cu.
Polson podie slualicu. Darlin? Donesi mi dosije specijalnog agenta
Pendergasta. Njuorleanko odeljenje. Tako je, Pen dergast. Spustio je
slu ali cu.
Sve u svemu, doao sam zato to, uz duno potovanje, elim da ga
FBI po vu e sa slu aja.
Polson ga pogleda. Je l tako? Uz njegov uredno obrijan vrat
us pi njalo se crven kasto ru me ni lo.
Rekoh vam da je Medisin Kriku potrebna svaka pomo koju
moemo dobiti. I to bi inae bilo tano. E sad, ja sam samo erif u
malom kanzakom gradu, ali dobijamo pomo od forenzike jedinice iz
Doda i dravne policije i - pa, da vam iskreno kaem, specijalni agent
Pendergast se ponaa Nije dovrio reenicu, kao da mu je bilo
ne pri jat no da kri ti ku je jednog agen ta pred dru gim.
Po naa se kako?
Pa, pomalo nezgrapno. I ne pokazuje potovanje prema lokalnim
organi ma reda.
Shvatam. Pol son je svakog tre nut ka bio sve nadrkani ji.
Hejzen se nagnu prema stolu i poverljivo proaputa: Da ti kaem
boiju istinu, Dime, eta se okolo u skupim odelima i runo raenim
en gle skim ci pe lama, re ci tu ju i po e zi ju.
Pol son klim nu glavom. Znai tako.
Telefon zazvoni i Polson revnosno podie slualicu. Darli? Odlino.
Do ne si ga.
Trenutak kasnije, sekretarica je ula unutra sa dugakim
kompjuterskim ispisom u jednoj ruci. Pruila ga je Dimu, koji joj
odgo vo ri lakim do di rom ruke.
San svake sekretarice, ispravi se Hejzen, dok mu je pogled pao na
sliku Polsona sa enom i decom na njegovom stolu. Slatka enica,
tako e. Lepo je imati dve.
Pol son je pro u avao is pis. Sa usana mu po be e tihi zvi duk.
Neobian tip, taj Pendergast. Lino ime Al-Al Ne mogu ni da ga
izgovorim. Prva nagrada na nacionalnom takmienju u streljatvu FBI
2002; Bronzana medalja FBI za izuzetne zasluge 2001.; Zlatni Orao za
hrabrost 2000. i 1999; Medalja za izuzetne zasluge 98; jo jedan Zlatni
orao 97; etiri Purpurna srca za ranjavanje na dunosti. Lista se
nastavlja. Radio je na dosta sluajeva u Njujorku - to sam i mislio - a
imao je jo dosta ranijih, poverljivih zadataka, za koja je dobio takoe
po verlji va pri znanja. Lii mi na voj nu slu bu. Ko je, do avo la, ovaj tip?
To sam se i ja pi tao, ree Hej zen.
Dim Poslon se sada stvarno razbesneo. I ko on misli da je, da se eta
po Kanzasu poput nekakvog kicoa? Ovaj sluaj ak nije ni u nadlenosti
FBI.
Hej zen je se deo mimo, ne go vo re i ni ta.
Polson tresnu papir na sto. Niko iz ove kancelarije mu nije dao
odobrenje. Nije ak imao pristojnosti ni da svrati i javi nam se. Podie
slu ali cu. Darlin, po zo vi Tal mi da u Kan zas Si ti ju.
Da, go spo di ne Pol son.
Trenutak kasnije, telefon je zazvonio. Polson podie slualicu.
Pogledao je Hejzena. erife, da li biste mogli da saekate u spoljnoj
kan ce lari ji?
Hejzen je vreme provedeno u spoljnoj kancelariji iskoristio da bolje
zagleda gospoicu Maije Oi. Iza tih blesavih naoara nalazilo se
ivahno maleno lice; ispod njega je bila lepa, trzava figura. ekanje nije
dugo trajalo. Polson se pojavi za manje od pet minuta. Ponovo je bio
smi ren i nasme en. Ru pi ce su se opet po javi le.
e ri fe? ree. Ostavi e te broj svog fak sa kod moje se kre tari ce.
Narav no.
Za dan ili dva emo vam poslati nareenje za povlaenje sa istrage,
koje ete biti zamoljeni da uruite specijalnom agentu Pendergastu. Niko
u njuorleankoj kancelariji ne zna ta on radi. Sve to su u Njujorku
znali da mi kau je da bi trebalo da je na odmoru. On tamo, naravno, ima
status agenta saradnika, ali to je otprilike to. Ne ini se da je prekrio
ikakvo pravilo, ali ovo je veoma neuobiajeno, a ovih dana moramo biti
iz u zet no palji vi.
Hejzen pokua da na licu zadri brian izraz, iako je jedva uspevao da
se su zdri da ne po sko i od sre e.
Ovaj tip ima mone prijatelje u Birou, ali izgleda da takoe ima i
mone ne pri jate lje. Zato samo sae kaj te nare e nje, ne go vo ri te mu ni ta i
ljubazno mu ga dostavite kada stigne. To je sve. Izvolite moju posetnicu,
u slu aju da bude pro ble ma.
Hej zen stavi vi zit-kartu u dep. Shvatam.
Polson klimnu glavom. Hvala vam to ste nam skrenuli panju na
ovo, e ri fe.
Nema na emu.
Jo jedan blesak rupica, pogled i namigivanje gospoici Maije Oi i
ef Odse ka ne stade.
Dan ili dva, mislio je Hejzen dok je gledao na sat. Nije mogao da
do e ka.
Sada je bilo tri sata. Mo rao je da stigne do Di pe ra.
K
TRIDESET I EST
ori je manevrisala gremlinom po zemljanom putu brzinom
pua, vozei jednom rukom, balansirajui dve ledene kafe u
krilu. Led se uglavnom ve otopio i butine su joj bile vlane i
utrnule. Automobil je poskoio preko jednog od dubljih ulegnua i ona se
stresla: priguiva joj je bio prilino rasklimatan u poslednje vreme i nije
e le la da joj ga jedna od ovih ubi stve nih brazdi ot ki ne.
Padine humki uzdizale su se pred njom meu okolnim drveem, a
svetlost popodnevnog sunca pretvorila je travu na njihovim obroncima u
oreole od zlata. Prila je to je blie smela, izbacila auto iz brzine i
oprezno se iskobeljala iz vozakog sedita. Popela se uz kosinu meu
drvee, sa kafom u rakama. Na severa su se gomilali bronzani olujni
oblaci, koji su ve prekrivali treinu neba, ogromne, opasne planine
proete tamnim prugama. Vazduh je bio nepomian, potpuno
ne po mi an. Ali to nee po trajati.
Zala je meu retko drvee i produila stazom prema humkama.
Tamo je stajao Pendergast, mraan i mrav, gledao je okolo, delimino
okrenut leima. Shvatila je da gledao nije bila prava re: vie je zurio.
Netremice. Skoro kao da je pokuavao da detaljno upamti sam predeo
oko sebe.
Stigla je kafa! viknula je, moda i previe veselo. Neto u vezi sa
Pen dergastom joj je uli valo jezu.
Polako se okrenuo, oi su mu se usredsredile na nju i blago se
nasmejao. Ah, gospoice Svonson. Lepo od vas. Na alost, pijem samo
aj. Ni kada kafu.
Oh. Izvinite. Na trenutak kao da je osetila razoaranje to nije
uspela da mu udovolji kao to se nadala. Odagnala je tu pomisao: sada
ima obe kafe za sebe. Dok se osvrtala oko sebe, primetila je da su
topografske mape i svakojaki dijagrami prostrti po zemlji i privreni
kamenjem. Pod jednim kamenom stajao je stari dnevnik, poutelih
strani ca is pu nje nih pau i nastim, de ti njastim ru ko pi som.
Ljubazni ste prema meni, gospoice Svonson. Skoro sam zavrio
ovde.
ta to radi te?
Pro u avam geni us loci{ 13 }. I pri pre mam se.
Za ta?
Vi de e te.
Kori je sela na kamen i poela da pijucka kafu. Bila je jaka i hladna i
slatka poput sladoleda: ba kako je volela. Posmatrala je kako
Pendergast obilazi okolinu, zastajui da bi minutima zurio u naizgled
nasuminim pravcima. Povremeno bi izvadio svoju belenicu i neto
zabeleio. U drugim prilikama bi se vratio do svojih mapa - neke od njih
su izgledale staro, kao da su barem iz devetnaestog veka - i uneo bi
oznaku ili povukao liniju. Kori je u jednom trenutku pokuala da postavi
pi tanje, ali je on tiho po di gao ruku da je uut ka.
Prolo je etrdeset pet minuta i sunce je poelo da tone u vrtlog
runih oblaka na zapadnom horizontu. Posmatrala ga je, zbunjena kao i
obino, uz perverznu vrstu divljenja koju nije u potpunosti razumela. Bila
je svesna elje da mu pomogne, da ga impresionira svojim
sposobnostima; da stekne njegovo potovanje i poverenje. Tokom
proteklih godina, nijedan uitelj ni prijatelj, a sasvim sigurno ni njena
majka, nikada je nisu naveli da se osea korisnom, znaajnom,
potrebnom. Sada se sa njim tako oseala. Pitala se ta je to motivisalo
Pendergasta da se bavi ovakvim poslom, da istrauje uasna ubistva, da
do vo di sebe u opasnost.
Pi tala se da li se mo da samo malo zalju bi la u nje ga.
Ali ne, to je bilo nemogue: ne u nekoga sa takvim jezivim dugim
prstima i koom bledom poput lea i udnom plavo-belom kosom i
hladnim srebrno-plavim oima koje kao da su uvek previe paljivo
posmatrale sve, ukljuujui i nju. I bio je tako star, imao je barem
e trde set go di na. Fuj.
Pendergast je konano zavrio. Priao joj je, vraajui belenicu u
dep od kapu ta.
Mi slim da sam spre man.
I ja bih tako e bila, da znam ta je u pi tanju.
Pendergast kleknu na zemlju izmeu svojih mapa i papira, paljivo ih
sku pljaju i. Da li ste ikada uli za palatu se anja?
Ne.
To je mentalna veba, jedna vrsta tehnike pamenja, koja potie
verovatno jo od starogrkog pesnika Simonidesa. Usavrio ju je Mateo
Rii krajem petnaestog veka, obuavajui kineske uenjake. Primeniu
slian oblik mentalne koncentracije, koju sam sam osmislio, i koja
kombinuje palatu seanja sa elementima ong Rana, drevnog butanskog
obli ka me di taci je. Svo ju teh ni ku zo vem men tal ni pre lazak.
Uopte vas ne razu mem.
Evo pojednostavljenog objanjenja: to je pokuaj da detaljnim
istraivanjem, praenim paljivom koncentracijom, u svom umu
re kon stru i em odre e no me sto u odre e nom tre nut ku u pro lo sti.
U pro lo sti? Mi sli te, po put pu to vanja kroz vre me?
Naravno, nije u pitanju stvarno pu to vanje kroz vreme. Umesto toga,
pokuavam da u svom umu rekonstruiem odreenu lokaciju u vremenu
i prostoru; da smestim sebe na tu lokaciju; i da zatim nastavim da
opaam stvari koje drugaije ne bih mogao. To mi daje perspektivu koja
se ne moe stei na bilo koji drugi nain. Na taj nain otkrivam komadie
podataka koji nedostaju i popunjavam praznine, koje inae ne bi ni bile
shvaene kao praznine. A kljune informacije esto lee upravo u tim
prazninama. Poeo je da skida svoj sako. U ovom konkretnom sluaju
to je od posebne vanosti, poto nisam nainio nikakav napredak
pomou uobiajenih metoda, ukljuujui tu i pomo dobre gospoe
Ti len der.
Pendergast paljivo sloi svoj kaput i poloi ga preko sakupljenih
mapa, tabela i dokumenata. Kori je bila zaprepaena velikim pitoljem
pri vre nim is pod nje go ve ruke.
To ete uraditi sada? ree Kori, oseajui meavinu radoznalosti i
nervo ze.
Pen dergast je le gao na ze mlju i umi rio se, nalik leu. Da.
Pre krstio je ruke na gru di ma.
Ali ta bih ja tre bala da radim?
Vi ste tu da pazite na mene. Ako ujete ili vidite bilo ta neobino,
pro bu di te me. Snano drmu sanje bi tre balo da me vrati nazad.
Ali
ujete li ove ptice? Zujanje insekata? Ako ujete da prestanu,
tako e me mo rate pro bu di ti.
U redu.
Konano, ako se ne probudim za jedan sat, morate me probuditi. To
su tri slu aja u ko ji ma ete me bu di ti. Ni u kom dru gom. Razu me te li?
Pri lino je jedno stav no.
Pendergast prekrsti ruke na grudima. Da je Kori tako leala, nema
anse da bi mogla da razmilja o bilo emu drugom osim o tvrdoj zemlji i
gran i cama is pod nje. Pa ipak, on je po stajao tako mi ran.
I, u koje vre me se vraate?
Vraam se u vee 14. av gu sta, 1865.
Na masakr Sablasnih Rat ni ka?
Upravo tako.
Ali zato? Kakve to veze ima sa se rij skim ubi stvi ma?
Znam samo da su te dve stvari povezane. Ono to se nadam da u
otkriti jeste na koji nain su povezane. Ako u sadanjosti nema
odgovora na ova nova ubistva, onda odgovor mora postojati u prolosti. A
upravo tamo name ravam da odem.
Ali u stvari ne ide te ni ku da, zar ne?
Gospoice Svonson, uveravam vas da se putovanje na koje idem
odvija iskljuivo unu tar mog sopstvenog uma. Ali i pored toga, to je dugo
i opasno unutranje putovanje u nepoznatu zemlju, moda ak i opasnije
nego to bi fi ziko pu to vanje bilo.
Ja ne Kori nije dovrila reenicu. Svako dalje pitanje bi bilo
bes ko ri sno.
Da li smo sprem ni, go spo i ce Svon son?
Pret po stavljam da je smo.
U tom slu aju, sada u vas zamo li ti za pot pu nu ti i nu.
Kori je ekala. Pendergast je ostao potpuno nepomian. Dok su
mi nu te pro lazi le i ni lo se da je pre stao da die. Po podnev no sve tlo se, kao
i obino, probijalo kroz drvee, ptice i zrikavci su pevali, olujni oblaci su
nastavili da se gomilaju iznad drvea. Sve je bilo kao i pre - pa ipak, kao
da je skoro mogla da uje tihi apat istog kasnog popodneva pre 140
godina, kada je trideset ejena izjahalo iz oblaka praine u potrazi za
naj u asni jom osve tom.

TRIDESET I SEDAM
erif Hejzen je uao na veliko parkiralite ispred trnog centra u
Diperu, prevezao se preko skoro pustog asfalta i smestio svoja
patrolna kola na jedno od mesta obeleenih sa samo za
pripadnike snaga reda ispred erifove kancelarije. Hejzen je dobro
poznavao erifa iz Dipera, Henka Larsena. Bio je dobar ova, pristojan,
iako pomalo spor u razmiljanju. Hejzen je osetio ujed zavisti dok je
prolazio kroz tihu spoljnu kancelariju, ispunjenu zujeim kompjuterima i
lepim sekretaricama. U Medisin Kriku nisu mogli sebi da priute ni
popravku klima-ureaja u patrolnim kolima. Gde su ovi tipovi nabavljali
no vac?
Bilo je skoro pet sati, ali svi su jo bili zauzeti podupirui uruavajue
Lavenderovo carstvo. Hejzena su ovde dobro poznavali i niko ga nije
zaustavio dok se probijao kroz zgradu prema Larsenovoj kancelariji.
Vrata su bila zatvorena. Pokucao je i onda ih je otvorio, ne ekajui
odgo vor.
Larsen je sedeo u svojoj drvenoj stolici na okretanje i sluao dva tipa
u ode li ma koji su pri ali u isto vre me. Zau tali su kada je on uao.
Savreni trenutak, Dente, ree Larsen uz hitar osmeh. Ovo je
Simor Fisk, prvi ovek Kanzakog univerziteta, i Cester Raskovi, ef
obez be e nja kam pu sa. Ovo je e rif Dent Hej zen iz Me di sin Kri ka.
Hejzen je seo, prouavajui dva oveka. Fisk je bio tipian akademik,
elav, krupne vilice, sa naoarima za itanje koje su mu visile oko vrata.
ester Raskovi je takoe liio na stereotip: smeeg odela, krupne grae,
sav znojav, blizu postavljenih oiju i stiska jo vreg od agenta
Polsona. Bilo je oigledno da mu je neostvareni san bio da bude
po li cajac.
Ne mo ram ti rei zato su ovde, nastavio je Larsen.
Ne. Hejzenu se stvarno sviao Henk i bilo mu je ao zbog onoga to
je morao da uradi. Neprekidno je razmiljao o svojoj teoriji i zapanjivalo
ga je kako se sve pre div no uklapalo.
Upravo smo razgovarali o posledicama koje e ovo imati za Medisin
Krik i Di per. Hou da kaem, po pi tanju ek spe ri men tal nog po lja.
Hejzen klimnu glavom. Nije urio. Trenutak je stvarno bio savren:
bila je neviena srea to su ljudi sa Univerziteta bili ovde da uju ta je
imao da kae.
Fisk se nagnu napred, nastavljajui sa onim to je priao pre nego to
je Hejzen uao. Stvar je u tome, erife, da ovo tragino ubistvo menja
sve. Jednostavno ne vidim kako bismo sada mogli da nastavimo sa
Medisin Krikom kao lokacijom polja. To nam, logino, ostavlja Diper.
Ono to od vas traim, erife, jeste garancija da se negativni efekat nee
preliti ovamo. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko bi publicitet bio
neizdriv. Neizdriv. itava svrha smetanja polja u ovaj tihi kutak
drave bilo je izbegavanje cirkuske atmosfere i suvinog publiciteta koji
stvaraju ljudi sa iracionalnim strahom od takozvanog genetskog
in e nje rin ga.
erif Larsen mudro klimnu glavom, a izraz lica mu je bio olienje
ozbiljnosti. Medisin Krik je udaljen trideset kilometara i zloini su
strogo vezani za taj gradi. Vlasti veruju - erif Hejzen e vam to potvrditi
- da je ubica iz Medisin Krika. Najozbiljnije vas uveravam da se to nee
odrazi ti na Di per. Ovde se nije do go di lo ubi stvo od 1911.
Hejzen nije rekao nita. Odlino, ree Fisk, uz klimanje glavom od
kojeg mu se zatresla vilica. Gospodin Raskovi je ovde da pomogne
policiji, klimnuo je prema erifu Hejzenu, u pronalaenju psihopate
koji je poinio ovaj stravian zloin, kao i u pronalaenju tela dr onsija,
za koje u je mo da jo uvek nije ot kri ve no.
Tako je.
Takoe e biti u vezi sa vama, gospodine Larsen, da bi se uverio da e
publicitet i bezbednosno stanje u Diperu biti odravano na
odgovarajuem nivou. Naravno, bilo kakva objava nove lokacije polja bie
odloena dok se situacija ne smiri, ali ovako meu nama mogu vam rei
da e to biti Di per. Ima li pi tanja?
Ti i na.
e ri fe Hej zen, ima li ne kakvih ve sti u vezi sa vaom is tragom?
Ovo je bilo ono na ta je Hejzen ekao. Da, rekao je blago. Moglo bi
se rei da ima.
Svi su se nagnuli prema njemu. Hejzen se namestio u svojoj stolici,
pu taju i da i e ki vanje naraste. Ko nano je pro go vo rio.
Izgleda da je onsi otiao prema potoku da u poslednjem trenutku
sakupi jo par uzoraka, koje je obeleio i pobrojao. Kau da je ekao da
ku ku ruz sazri, ili tako ne to.
Sva tro ji ca klim nu e glavom.
Druga novost je da ubica nije metanin. To jest, metanin Medisin
Kri ka. Hej zen je ovo re kao to je opu te ni je umeo.
Ovo ih je sve uz drmalo.
Takoe izgleda da ova ubistva uopte nisu delo nekakvog serijskog
ubice psihopate. Na to bi trebalo da lie. Skalpiranje, bosa stopala,
nagovetaj povezanosti sa nekadanjim masakrom Sablasnih Ratnika i
kletvom etrdeset Petorice - sve to je samo minka. Ne: ova ubistva su
delo ne ko ga sa mo ti vom starim ko li ko i sama brda - nov cem.
Sada je stvarno pri vu kao nji ho vu panju.
Kako to? upi ta Fisk.
Ubica je prvi put napao tri dana pre nego to je dr onsi trebalo da
doe. Zatim je napao je dan dan nakon to je on si do ao. Slu aj nost?
Pu stio je da re na tre nu tak lebdi u vazdu hu.
Kako to mi sli? Larsen je po stajao zabri nut.
Prva dva ubistva nisu imala eljeni efekat. I zato je onsi morao biti
ubi jen.
Ne razumem ta hoe da kae, ree Larsen. O kakvom eljenom
efek tu pri a?
Da se onsi ubedi da Medisin Krik nije pravo mesto za
ek spe ri men tal no po lje.
Bacio je bom bu. Zavladala je zapanje na ti i na.
Nastavio je. Prva dva ubistva predstavljala su pokuaj da se KSU
ubedi da odustane od Medisin Krika i odlui se za polje u Diperu. Ali to
nije uspelo. Zato ubica nije imao kud nego da ubije samog onsija.
Upravo na vee pre objavlji vanja nje go ve odlu ke.
e kaj malo poe e rif Larsen.
Pustite ga da zavri, ree Fisk, sputajui svoje u tvid obuene
lak to ve na tvi dom pre kri ve na ko le na.
Ova takozvana serijska ubistva nisu nita drugo nego nain da se
Medisin Krik prikae neodgovarajuim za osetljivi projekat poput ovog -
nain da se osigura da Diper dobije eksperimentalno polje. Sakaenja i
indijanske gluposti posluili su da se uzbuni Medisin Krik, da svi ponu
da priaju o kletvi, da izgledamo kao gomila sujevernih glupaka. Hejzen
se okrenu prema Henku. Da sam ja na tvom mestu Henk, zapitao bih se:
ko e naj vi e iz gu bi ti ako Me di sin Krik do bi je po lje?
Stani malo, ree diperski erif, podiui se sa stolice. Nadam se da
ne e li da kae da je ubi ca iz Di pe ra.
To je upravo ono to hou da kaem.
Nema ni trunice dokaza! Nema nita drugo osim teorije. Teo ri je!
Gde su do kazi?
Hej zen je e kao. Bo lje je bilo da do zvo li Hen ku da se malo iz du va.
Ovo je besmisleno! Ne mogu da zamislim da bi iko odavde brutalno
ubio tri o ve ka zbog pro kle tog ku ku ru znog po lja.
To je mnogo vie od prokletog kukuruznog polja, ree Hejzen
hladno krv no, kao to sam si gu ran da ti pro fe sor Fisk moe rei.
Fisk klim nu glavom.
Ovaj projekat je znaajan. U njemu lei veliki novac, i za grad i za
KSU. Basvel Agrikon je jedna od najveih poljoprivrednih kompanija na
svetu. Tu su u pitanju patenti, honorari, laboratorije, stipendije, ta god
hoe. Zato u ti ponovo postaviti pitanje, Henk: ko e u Diperu najvie
iz gu bi ti?
Neu otvo ri ti is tragu na te me lju su lu de te o ri je.
Hejzen se nasmei. Ni ne mora, Henk. Ja vodim sluaj. Ja u
otvo ri ti is tragu. Sve to traim je tvo ja saradnja.
Larsen se okrenu prema Fisku i Raskoviu. Ovde u Diperu obino ne
alje mo po li cij ske snage u uzaludne po trage.
Fisk mu uzvrati pogled. Iskreno reeno, ono to je erif Hejzen
re kao meni ima smi sla. Obrati se Ras ko vi u. ta ti mi sli, e ste ru?
Kada je Raskovi progovorio, zvuk je dopro iz dubine njegovih irokih
gru di. Re kao bih da je de fi ni tiv no vredno raz matranja.
Larsenov pogled je etao od jednog do drugog. Naravno da emo to
razmotriti, ali iskreno sumnjam da emo pronai ubicu ovde. Prerano
je
Hejzen ga glatko prekinu. Dr Fisk, uz duno potovanje, mislim da
biste trebali da ostavite otvorene opcije u pogledu toga gde e polje biti
smeteno. Ako je ubica pokuao da utie na vau odluku Napravio je
znaaj nu pau zu.
Shvatam ta ho e te da kae te, e ri fe.
Ali odlu ka je ve do ne se na, ree Larsen.
Nita nije uklesano u kamenu, ree Fisk. Ako je ubica iz Dipera - a
moram da kaem da ta teorija ima smisla - onda je ovo, iskreno reeno,
po sled nje me sto na ko jem bi zasadi li po lje.
Larsen je zautao. Barem je bio dovoljno pametan da zna kada treba
to da uradi. Bacio je pogled prema Hejzenu, mranog lica. Hejzenu ga je
bilo ao. On stvarno nije bio lo tip, ak i ako mu je nedostajalo i pameti i
mate.
Hejzen ustade. Moram da se vratim u Medisin Krik - i dalje imamo
da pronaemo telo - ali vraam se ve sutra ujutro da zaponem sa
svojom istragom. Henk, nadam se da emo moi da saraujemo na
pri jatelj ski nain.
Narav no da ho e mo, Den te. Henk je ovo je dva us peo da iz go vo ri.
Hejzen se okrenu prema ljudima sa Univerziteta. Drago mi je to
smo se upo znali. Obave tavau vas o napret ku.
Ce ni li bi smo to, e ri fe.
Hejzen izlovi kutiju cigareta iz depa i obrati se Raskoviu. Kada
stignete u Medisin Krik, svratite do moje kancelarije. Pobrinuemo se da
dobijete status privremenog slubenika snaga reda. To je savremeni
ekvivalent proglaenja za zamenika erifa. Bie nam potrebna vaa
po mo, go spo di ne Ras ko vi.
ef obezbeenja kampusa klimnu glavom kao da je to bila
najnormalnija stvar na svetu, a lice mu je bilo bezizraajna maska, ali
Hejzen je znao da mu je upravo porastao ugled u oima Glavnog
Drmadi je Kam pu sa, e ste ra Ras ko vi a.
D
TRIDESET I OSAM
isciplina ong Ran, koju je izmislio konfuijanski mudrac Ton
Vei iz dinastije Tang, preneta je iz Kine u Butan, gde je tokom
narednih pola milenijuma bila dalje usavravana u manastiru
Tenzin Torgangka, jednom od najizolovanijih manastira na svetu. To je
oblik koncentracije koji spaja potpunu prazninu sa hipersvesnou,
fu zi ju naj stro ih in te lek tu al nih ve bi sa i stim opaanjem.
Prvi izazov ong Rana bio je da se vizualizuje belo i crno u isto
vreme, ali ne kao sivo. Samo jedan procenat sledbenika je u stanju da
nastavi iza ove take. Iekuju ih mnogo tee mentalne vebe. Neke
ukljuuju simultane, protivrene zamiljene partije goa{ 14 }, ili mnogo
skorijih misaonih igara poput aha ili brida. U drugima, potrebno je
nauiti da sjedinjavate znanje sa neznanjem, zvuk sa tiinom, bie sa
uni te njem, i vot sa smru, uni verzum sa kvarkom.
ong Ran je veba antiteza. On nije sam po sebi cilj, ve sredstvo za
postizanje cilja. Sa sobom nosi dar neobjanjivih mentalnih moi. To je
ko nano usavravanje ljudskog uma.
Pendergast je leao na zemlji, savreno svestan svoje okoline: mirisa
sasuenog korova, oseaja lepljive vreline, granica i kamenia koji su ga
uljali. Izdvojio je svaki pojedinani zvuk, svaki cvrkut, uanj, lepet,
apat, sve do tihog disanja svoje asistentkinje nekoliko metara dalje.
Zatvorenih oiju, nastavio je da vizualizuje okolinu upravo onakvu
kakvu je svojim oima video da se prostire oko njega: vid bez gledanja.
Sastavio ju je, komad po komad: drvee, tri humke, igra senke i svetlosti,
kukuruzna polja koja su se pruala u daljinu, pretei olujni oblaci,
vazduh, nebo, iva ze mlja.
Uskoro se pejza u potpunosti uobliio. A sada, poto je izdvojio svaki
predmet, mo gao ih je uklo ni ti iz svo je sve sti, jednog po jednog.
Poeo je sa mirisima. Uklonio je, jednog po jednog, sloen miris
topola, vlagu, ozon nadolazee oluje, travu, lie i prainu. Zatim, ulo
dodira: nastavio je da eliminie, jedno za drugim, svaki oseaj koji se
nametao njegovoj svesti: kamenie pod njegovim leima, vruinu,
pu zanje mrava po nje go vim ru kama.
Zatim je na red doao zvuk. Prvo je nestalo zujanje insekata, zatim
utanje lia, sporadino kuckanje detlia, lepet krila i dozivanje ptice
meu drve em, blago stru janje vazdu ha, udalje na tut njava grmljavi ne.
Pej za je jo uvek po sto jao, ali je sada to bio pri zor apso lut ne ti i ne.
Zatim je u sebi suzbio samo oseanje telesnosti, taj uroeni oseaj
po se do vanja tela i znanja gde se to telo nalazi u pro sto ru i vre me nu.
Sada je bila potrebna prava koncentracija. Jednog po jednog,
Pendergast je uklonio sve objekte pejzaa. Ogolio ga je, obrnutim
redosledom od njegovog prizivanja. Prvo je nestao put, pa kukuruz,
zatim drvee, grad, trava, kamenje, pa i sama svetlost. Ostao je
matematiki ist pejza: ogoljen, prazan, crn poput noi, prisutan samo
po formi.
ekao je pet minuta, zatim deset, zadravajui ovo prazno fraktalno
savrenstvo u svojoj glavi i pripremajui se. A zatim je, polako, ponovo
poeo da sastavlja pejza: samo to to nije bio isti onaj pejza kojeg je
malo as uklo nio.
Prvo se vratila svetlost. Zatim je pejza prekrila trava, devianska
visoka trava naikana prerijskom astrom, divljim makom, razlicima,
obrtnikom i maslacima. Zatim je ponovo nagomilao bronzane planine
oblaka, kamene padine, senoviti potok koji je neometano vijugao preko
Velike nizije. Sada su i druge stvari poele dobijati oblik: krdo bizona u
daljini; plitke bare koje su srebrnasto treperile na kasnom popodnevnom
svetlu; svuda se prostirao beskonaan tepih divlje trave, talasajui se od
ho ri zon ta do ho ri zon ta po put ogro mnog uz burkanog ze le nog mora.
Sa obronka se podizao pramiak dima. Videle su se crne take ljudi
koji su se kretali i nekoliko dotrajalih atora. Pedeset konja je paslo kraj
po to ka, nju ki zagnju re nih u travu.
Pendergast je polako dozvolio, prvo zvucima, a zatim i mirisima, da se
vrate: glasovi koji su se smejali i psovali; vlaga iz tla; miris zapaljenog
drveta i peenih odrezaka bizona; udaljeno njitanje konja; zveckanje
mamu za i zve ket gvo zde nog po su a.
Pendergast je ekao, posmatrajui, svih ula na oprezu. Glasovi su
po stali jasni ji.
Di di je o vo se dlo se opet ot kai lo, re kao je glas.
Bacanje drva na vatru. Klo pa je sko ro sprem na.
Taj mali ne zna ni gde da pia ako mu njegova mamica ne usmeri
stoj ka.
Smeh. Okolo su stajali ljudi sa izubijanim limenim inijama u
ru kama. Sli ka je jo uvek bila mut na, drh tava, jo ne pot pu no formi rana.
Je dva e kam da stignem u Dod i spe rem ovu pro kle tu prai nu.
Evo ti ovo da spe re prai nu iz grla.
Zraci kasnog popodnevnog sunca prelamali su se kroz flau i ulo se
klokotanje tenosti. uo se zveket i zvuk zavrtanja gvozdenog poklopca.
Nalet vetra je podigao zavesu od praine, pa je opet razvejao. Komad
drve ta je zapucke tao u vatri.
Kada stignemo u Dod upoznau te sa damom koja e ti oistiti
prai nu sa jo jednog me sta.
Po no vo smeh.
Ovamo s vi ski jem, ami go.
ime nas ovo hrani, Hose, ku vanim ov i jim brabonj ci ma?
Ima ta ima, Krou.
Ovamo s vi ski jem, ami go.
Prizor se postepeno kristalisao. Ljudi su stajali oko vatre u podnoju
humke. Nosili su masne kaubojske eire, iscepane marame, ofucane
koulje i pantalone koje su bile toliko krute od prljavtine i masti da su
sko ro pucke tale dok su se kre tali. Svi su imali razbaru e ne brade.
Brdo je bilo pranjavo ostrvo u moru trave. Zemlja pred njima
pruala se u nedogled, prostrana i slobodna. Gusto iblje koje je u to
vreme prekrivalo podnoje humki bacalo je duge senke. Vetar je postajao
snaniji i uskovitlavao je travu u nemirnim, nasuminim talasima.
Vazduhom je lebdeo jasan miris divljeg cvea, meajui se sa slatkom
aromom dima topole, kljualog pasulja, neopranih ljudi. U zavetrini
jedne humke, ljudi su razmotali leajeve i uspravili sedla, koristei
postavu od ovije koe kao uzglavlje. Pored je bilo postavljeno nekoliko
pri lino is tru le lih ato ra. Iza njih, na pola puta do podno ja brda, stajao je
jedan od straara, na oprezu, sa pukom na gotovs. Na drugoj strani se
vi deo jo je dan straar.
Dok se ve tar po di zao, us ko vi tlavao je nove oblake prai ne.
Klo pa je sprem na.
ovek uskog lica, uskih oiju i sa oiljkom na bradi lenjo je ustao i
protresao noge tako da su mu mamuze zazveckale. Hari Bomont, voa.
Ti, Sink, po ku pi Veba i zameni straare. Vi ete jesti kasni je.
Ali pro li put
Jo jedna re, Sink, i pe cau u po to ku tvo jim jaj ci ma kao mam cem.
uo se pri gu e ni smeh.
Sea se onoga kod Tu Forksa, onog crvenokoca sa dinovskim
jaji ma? Cure su se si gurno oti male oko njih, se a se?
Jo sme ha.
Mora da je imao neku bo lest.
Svi oni imaju neku bo lest.
Nisi bri nuo o tome kad bi zasko io neku skvo, Di me.
Mo e li da zave e dok ne zavrim ve e ru?
Na drugoj strani, jedan ovek je poeo da peva, lepim, dubokim
glasom:
Nogu u uzen gi jama se ah u se dlu,
pratio sam i te rao du go ro gu sto ku,
pro lu no be jah na strai kad predvodnik raz bi re do ve,
po te rah ko nja i podbo doh ga u slabi ne,
ve tar poe du vati i kia poe padati,
i ni lo se, boga mu, da emo ih sve iz gu bi ti.
Dva straara su se vratila i naslonila svoje puke na sedla, a zatim su
prila, nosei svoje inije i otresajui sve guu prainu sa koulja i
pantalona. Kuvar je promeao pasulj i meso. Zatim je prekrstio noge i seo
u prai nu.
Pro klet bio, Hose, ova hrana je puna ze mlje!
Po mae vare nju.
Ovamo s vi ski jem, ami go.
iroki pojas prerije sada se talasao pod vetrom. Moglo se videti kako
se oluja pribliava, pritiskajui travu i otkrivajui njenu bleu stranu,
talas svetlozelenog. Stigla je do podnoja humki, skupljajui prainu i
uskovitlavajui je u zavesu. Sunce, koje se sputalo za horizont, naglo se
zatam ni lo.
Nastala je pauza, trenutak iekivanja, a zatim se uo iznenadan
to pot ko pi ta.
Kog avo la?
Ko nji, neko je pre plaio ko nje.
To nisu nai.
e je ni!
Pu ke, uz mi te pu ke.
Trenutni haos. Iz oblaka praine, koji se podizao sve vie, izronio je
beli konj, obojen krvavocrvenim otiscima ruku, praen jo jednim i jo
jednim. uo se krik. Bujica konja se razdvojila, sa obe strane
us ko me anih lju di: ko nja koji su se, sasvim bu kval no, po javi li ni ot ku da.
Ai e e e e e e e e e ee!
Iznenadno itanje u vazduhu. Strele su doletele iz dva smera,
praene nizom tupih udaraca. Krici, jauci, zveckanje mamuza, zvuk tela
koja padaju na ze mlju.
Praina ih je sada prekrila, okruujui ih maglom kroz koju su se
jedva nazirali obrisi ljudi koji su trali, padali, okretali oko sebe. uo se
pucanj, zatim jo jedan, neorganizovano. Konj je teko tresnuo na
zemlju. Nejasna figura pucala je izbliza u glavu Indijanca koji je bio na
nje mu, po di u i mali oblak tam ne tvari.
Praina se podizala i sputala u nadiruim talasima; vetar je jeao i
mumlao; ranjeni su vritali i grcali. Zvuk galopirajuih kopita je
iz ble deo, na tre nu tak pre stao, a zatim se po no vo zauo.
Vraaju se.
Nazad, vraaju se nazad, spre mi te se lju di.
Sablasne si lu e te jahaa po no vo se po javi e, nova dvo stru ka bu ji ca.
Ai e e e ee-jip-jip-jip-ai e e e ee!
Sada su oni koji su jo uvek bili ivi ispalili koordinirani rafal, uei
na nezaklonjenom tlu i paljivo nianei. Novo uasno pratanje tetiva i
itanje smrti u vazduhu, zvuk stotine strela koje se zabijaju u tlo i tela,
jo konja koji padaju, sudari i zveckanje uzdi i mamuza, ljudi koji se vuku
za odeu, jo pucnjeva. Iz pometnje je iznenada izronio ovek, teturajui
se, krkljajui, pokuavajui da izvue strelu iz usta; dragi se vrteo oko
sebe sa etiri strele u gradima; iznenada su mu se, kao nekom magijom,
jo tri stvorile u leima. Konj je stajao savreno mirno, oklembeene
glave, a cre va su mu bila pu e a hrpa pod no gama.
Jo jedan prolazak, okret, pa jo jedan. Miris krvi se podigao, itavi
po to ci su te kli od mrtvih ko nja i lju di.
Peti prolazak. Sada su se uli samo sporadini pucnji, hitro
uutkivani itanjem strela. Polje na kome su se jeei, stenjui,
koprcajui ljudi slabano pomerali meu nepokretnim oblicima. Ovoga
puta su Indijanci zaustavili svoje konje, sjahali i polako zali meu
ranjene, isukanih noeva. Postali su tamne siluete, koje su se saginjale
nad tamnim oblicima na zemlji. Krici, molbe, pla; vlaan zvuk otkidanja
skal po va; i zatim ti i na.
Tada su podigli oveka koji je leao na zemlji i pravio se mrtav.
Njegove molbe su se orile kroz prainu i zamirue jecaje: Hari Bomont.
Tamne siluete Indijanaca su se okupile oko njega, tihe, nalik sablastima
koje se nisu nikuda urile. Njegove molbe su dostigle vrhunac, postajui
nerazgovetne. Zgrabili su ga vrsto i povukli mu glavu unazad. Kroz
prainu se video blesak elinog noa: uo se krik. Pare mesa je
odbaeno u stranu. Indijanci su obraivali njegovo lice, zamahujui
rukama kratkim, otrim pokretima, kao da rezbare komad drveta; krici su
postali histerini, krkljavi. Odbaeni su novi crveni komadi. Jo jedan
vlaan zvuk cepanja, otegnutiji od prethodnih. Jo jedan krik. Dva
konana pokreta, jo dva komada mesa koji padaju na zemlju. Jo jedan,
krai vri sak.
I zatim su, pomou konopaca i motaka privrenih za sedla,
Indijanci poeli da odvlae svoje mrtve konje u zavesu od praine,
gomilajui svoje mrtve ratnike na nosila i odnosei i njih. Za manje od
jednog mi nu ta pot pu no su i e zli u prai ni iz koje su se po javi li.
Samo jedan ovek je ostao, teturajui se kroz prainu i plaui. Hari
Bomont. Sruio se na kolena izmeu humki. Nije vie imao lice; nije
imao nos, usne, ui ni skalp. Samo oval sirovog, crvenog mesa na mestu
na ko jem mu je ne kada bilo lice.
Unakaen.
Ljuljao se na kolenima, pognute glave, dok se krv skupljala oko
njegove unitene vilice i brade i curila na zemlju. Na krvavom ovalu
otvo ri la se mrana rupa i zauo se krik:
Kurvini finovi, froklinjem ovu zemlju froklinjem ovu zemlju nek je
zauvek frokleta nek je frekrije krv za moju krv utrova za moju utrovu
nek je fro kle to ovo fot mu klo tlo
Pao je po lako, krkljaju i i trzaju i se u krvavoj prai ni.
Dok se vetar stiavao, praina se slegala i vidljivost se polako vraala,
nije ostalo nita osim mrtvih belih ljudi. Mrtvi ejeni, mrtvi konji, sve je
nestalo. Ostala je samo beskrajna trava koja se prostirala od horizonta do
horizonta. A zatim se pojavila usamljena prilika koja se podigla iz
obraslog ulegnua u tlu, stotinak metara nizbrdo - deak, do tada
skriven, koji se sada podigao u uasu i potrao preko puste prerije, sve
dok njegova malena figura nije poela da bledi u narandastom sjaju
ho ri zon ta dok se vie nije mo gla razabrati.
A zatim, ti i na.
Kori je poskoila kada su se Pendergastove oi otvorile, srebrne i blistave
u sumraku. Sat je isticao i spremala se da ga probudi. Zamalo da ga je ve
probudila, kada je pesma ptica iznenada prestala; ali minut ili dva
kasnije se nastavila i njena nervoza je prola. Ustala je, na trenutak ne
znajui ta bi trebalo da kae. Pod drveem je sada bilo mrano i
zagu lji vi noni vazduh bio je is pu njen zvu ci ma ras pe vanih in se kata.
Da li ste do bro? ko nano upi ta.
Pendergast ustade, otresajui lie, prainu i travu sa svog sakoa i
pan talo na. Lice mu je iz gle dalo iz nu re no, kao da je bio bo le stan.
Do bro sam, hvala, odgo vo ri. Glas mu je bio bez bo jan.
Kori je oklevala. Oajniki je elela da zna ta je video ili otkrio, ali je
shvati la kako se boji da ga pita.
Pen dergast po gle da na sat. Osam sati.
Hitro je pokupio svoja dokumenta, papire i beleke i krenuo stazom
prema automobilu. Pratila ga je, posrui u naporu da odri korak. Ve je
bio na suvozakom seditu, ekajui, kada je stigla do svojih vrata i u
su mraku po e la da pe tlja sa kvakom.
Gospoice Svonson, odvezite me nazad do kue Krausovih, molim
vas.
Do bro. U redu.
Motor automobila zakripa nekoliko puta, a zatim zagrme i vrati se u
i vot. Uklju i la je faro ve i vrati la se na truckavu stazu.
Nekoliko minuta kasnije, nije mogla vie da izdri. Pa? upita. Kako
je bilo?
Pendergast se okrenu prema njoj i pogleda je oima koje su neobino
bli stale u mraku.
Vi deo sam ne mo gu e, bilo je sve to je re kao.
S
TRIDESET I DEVET
vetlost je izbledela i priunjao se sumrak. Tiho lie na otvorenom
tlu izmeu humki povremeno je otkrivalo figure mukarca i
devojke. Priali su, glasovima koji su sa ove razdaljine bili tihi
amor, ali sada je postojala samo tiina. ovek je legao na tlo, a devojka
je sedela na kamenu dvadesetak metara dalje, povremeno ustajui da
osmotri okolinu. Svetlost na zapadu je zamrla i ostao je samo bledi sjaj
nad pej zaom koji je hi tro ne stajao u noi.
Kukuruzna polja, mrana i tiha, prostirala su se iza skupine drvea.
Pojavila se zvezda. Sa svog mesta skrivanja, posmatra je pogledom
po traio jo jednu zve zdu i pro naao je. Zatim jo jednu, pa jo jednu.
Pogled mu se vratio do prilike koja je leala na zemlji. ta je to, za ime
sveta, Pendergast radio? Leao je tako, tiho, poput lea. Prola su dva sata
- dva protraena sata. Odavno je prolo sedam sati. A onom novinaru
Glo u ba, Dou Rikiju, uskoro e istei rok. Da ne spominjemo Smitov rok
za sledee izdanje Ku ri ra. Da li je ovo bilo nekakvo parapsiholoko
sranje? Nju Ejd komunikacija sa duhovima? Moda je ovde i bilo
nekakve prie, samo to nije pria za kojom je tragao. Ipak, to je jedina
pri a koju je imao i nee se po me ri ti dok ne vidi o emu se radi.
Ludvig Smit je pomerio svoje ukoene udove i zevnuo. Noni zrikavci
su za trenutak prestali sa pesmom, zatim su nastavili: uljujkujui,
poznati zvuk. itav pejza mu je bio poznat. Proveo je svoje detinjstvo
kraj ovih humki, igrajui se kauboja i Indijanaca sa svojim bratom, ili
plivajui dole u potoku. ak su nekoliko puta i kampovali ovde. Pria o
Hariju Bomontu i etrdeset Petorici i injenica da su humke imale
zloslutnu reputaciju samo je doprinela deakom oseaju avanture.
Seao se kako su ovde kampovali jedne avgustovske noi, posmatrajui
zvezde padalice. Izbrojali su ih stotinu i onda su stali. Njegov brat je
napustio Medisin Krik i danas je penzioner sa unucima u Leuru u
Arizoni. Tada je bilo drugo vreme. Majke se tada nisu brinule da puste
decu napolje da se po itav dan igraju, daleko od njihovih pogleda. Runi
savremeni svet je, malo-pomalo, stigao u Medisin Krik. A sada i ova
ubistva. Donekle mu je bilo drago to Sara nije doivela da ovo vidi. ak i
ako pro nau ubi cu, grad vie ni kada nee biti isti.
Smit je ponovo provirio kroz pomrinu. Pendergast je jo uvek leao
na tlu, potpuno nepomian. ak i usnula osoba bi se povremeno
promekoljila. I niko nije spavao u tom poloaju, savreno pravo,
skupljenih nogu i ruku prekrtenih na grudima. Nije ak ni izuo cipele.
Ovo je bilo ve o ma bi zarno.
Opsovao je sebi u bradu. Da li bi trebalo jednostavno da ustane i
prekine ih, da ih pita ta se deava? Ali nekako nije mogao sebe da
natera na to. ekao je ovoliko dugo, saekae da vidi ta e se desiti
kada
Pendergast naglo ustade i oisti se. Smit se hitro povue u najdublju
senku. uo se amor glasova, a zatim njih dvoje bez oklevanja krenue
pre ma au to mo bi lu.
Smit opet gorko opsova. Bilo je potpuno budalasto to je pratio Kori:
samozavaravanje, roeno iz pokuaja da pomogne mladom novinaru i da
pronae novu priu za sebe. Sada prie vie nije bilo, klinac e se nai u
ne vo lji, a su tranji Ku rir nee imati da kae ni ta novo.
ekao je da odu, dok je njegova gorina rasla. emu urba? Nije bilo
prie koju bi imao da napie, kod kue nikog kome bi se vratio. Mogao bi
i da presedi itavu no ovde. Nikom ne bi nedostajao, kao ni njegove
no vi ne
Ali Smitova tolerancija prema samosaaljenju bila je ograniena i nije
prolo mnogo pre nego to je i on ustao. Sakrio je svoj auto daleko od
Korinog, dalje niz put u kukuruzu, gde je znao da ga nee primetiti kad se
budu vraali. Otresao je prainu sa odela i osvrnuo se oko sebe. Svetlosti
vie nije bilo i poeo je da duva vetar - vetar u sumrak bio je siguran znak
da se sprema oluja. Lie je poelo da uti nad njegovom glavom, a
zatim da lepra pred iznenadnim naletom. Mesec je sada prekriven
oblaci ma koji su se urno kre tali i bilo je ve o ma mrano.
Video je blesak munje i ekao odbrojavajui. Tiha grmljavina je stigla
do nje ga po sle sko ro pola mi nu ta.
Olu ja je jo uvek bila dale ko.
Pognut pod sve jaim vetrom, otiao je do mesta na kojem je
Pendergast leao. Tamo je moda bilo neeg, nekakvog traga koji e mu
otkriti ta je to radio. Ali nije bilo ak ni bledog otiska. Smit izvadi
belenicu da zapie par redova, ali se onda zaustavi. Koga je on
zavi tlavao? Ovde nije bilo ni kakve pri e.
Vazduh je iznenada postao pun zvukova: utanje trave i lia, uzdasi
grana, ljuljanje drvea. Do njega je stigao miris vlage i ozona, pomean sa
aro mom cve a. Po nov no tiho tut njanje grmljavi ne.
Bo lje da po u ri nazad i saopti klin cu loe ve sti.
Sada je bilo toliko mrano da se na trenutak zapitao hoe li moi da
pronae stazu. Ali kao dete je iao njome hiljadu puta, a seanja iz
detinjstva ne umiru nikad. Siao je stazom, zaklanjajui se od vetra. Kraj
njega je letelo lie i granica mu se zaplela u kosu. Nakon nedelja
to plo te i spari ne, nale ti ve tra bili su sko ro pri jat ni.
Zastao je, svestan novog zvuka sa svoje desne strane. Moda ukanje
ne kakve i vo ti nji ce.
Saekao je, nainio korak, jo jedan - i tada je uo jasan zvuk
pucke tanja su vog li a pod sto palom.
Ali ne pod svo jim sto palom.
ekao je, i nije uo nita osim apata lia i vetra. Nakon to je
pro ao mi nut, nastavio je ubrzanim ko rakom.
Is tog tre nut ka po no vo zau ko rake sa svo je de sne strane.
Stao je. Ko je to?
Ve tar je du vao i to po le su kri pale.
Pen dergaste?
Nastavio je da hoda i skoro istog trenutka osetio je da ga neko prati.
Obu ze la ga je jeza.
Ko god da je to, znam da si tu! ree, ubrzavajui. Pokuao je da
zvui glasno i besno, ali nije mogao da prikrije drhtaj u glasu. Srce mu je
tu klo u gru di ma.
Ne po znata stvar je odravala ko rak.
Ovde, u mraku, Smit se i protiv svoje volje setio rei koje je stari Vit
citirao u nedelju u crkvi: avo hoda okolo kao riui lav i trai koga da
pro dere
Osetio je kako se bori za vazduh i iz sve snage se odupro
nastupajuem naletu panike. Uskoro e, govorio je sebi, izai iz umarka,
nazad meu zidove od kukuruza. Odatle je bilo samo dvesta metara do
puta i jo samo dve sto ti ne do kola. Barem e na putu biti be zbe dan.
Ali, oh boe, ti uasni, ge gaju i, dro be i ko raci!
Gubi se odav de! po vi kao je pre ko rame na.
Nije imao name ru da vie: to je iz bi lo iz ne eg in stink tiv nog, du bo ko u
njemu. Podjednako instinktivan bio je i suludi trk u koji se sada dao. Bio
je prestar da tri, posebno ovakvom brzinom, i inilo mu se da e mu srce
iskoiti iz grudi. Ali, ak i da je pokuao, ne bi mogao zaustaviti svoje
noge.
Stvar je odravala korak u tami oko njega. Smit je sada mogao da uje
di sanje - krat ke, rit mine rok taje koji su prati li te ke ko rake.
Mogao bih da utrim u kukuruz i sakrijem se, pomisli Smit kada izbi
izmeu drvea. Mrano more kukuruza pred njim umelo je i egrtalo,
ibano vetrom. Pekle su ga oi od praine. Na trenutak je blesnula
mu nja.
Muh! Iznenadni lave, zabrinjavajue blizu, i uas ga preplavi:
de lo vao je ljudski, a ipak u isto vre me tako ne ljudski.
Bei od mene! vrisnu, trei sada jo bre, bre nego to je i sanjao
da je mo gu e.
Muh, muh, muh, rok tala je stvar dok je trala naspram nje ga.
Jo jedan treptaj munje i u bledom blesku mogao je da nazre oblik
koji ga je pratio kroz kukuruz. Video ga je samo nakratko, ali sa
brutalnom jasnoom. U trenutku se zamalo sapleo u oku. To je bilo
zapanju ju e, ne ve ro vat no. Oh, blagi boe, to lice, to lice!!
Smit je trao. Dok je trao, uo je kako prilika odrava korak bez
imalo napo ra. Muh. Muh. Muh. Muh. Muh.
Drum, ble sak faro va, au to mo bil koji je upravo pro lazio!
Smit izlete na put uz sablasni krik uasa, vritei i trei du sredine
linije, maui rakama prema svetlima koja su se udaljavala. Njegovi
povici se zagluie novim udarom groma. Stade, pognuvi se napred, sa
dlanovima na kolenima, oseajui se kao da e mu pui plua. ekao je,
pot pu no is crpljen, na iz ne nadni udarac, na ubod vre log bola
Ali nije bilo ni eg, i sle de eg tre nut ka se us pravi i osvrnu oko sebe.
Vetar je bacao i lomio kukuruz sa obe strane druma, zagluujui sve
zvukove, ali na jedva razaznatljivom svetlu Smit je video da je udovite
nestalo. Moda ga je preplaio auto. Osvrnuo se oko sebe mnogo
energinije, duboko diui, kaljui i pokuavajui da doe do vazduha,
ne ve ru ju i ko li ko je imao sre e.
A nje gov auto bio je na samo dve sta me tara niz put.
Napola se teturajui, napola trei, Smit nastavi sredinom druma,
itei i dahui. Srce mu je tuklo divljim arom. Jo samo stotinu
me tara. Pe de set. De set.
Uz konani uzdah, izgurao je stazu na kojoj je sakrio kola. U naletu
olakanja, toliko snanom da su mu klecala kolena, vide slabano
blistanje metalnog boka na iskrzanoj istini meu kukuruzom. Bio je
bezbedan, hvaljen neka je bog, bio je bezbedan! Zgrabi bravu na vratima
uz je caj i uz dah i otvo ri vrata.
Iz tamnog polukruga okolnog kukuruza, stvar se bacila na njega uz
glasni urlik.
Mu u u u u u u UUUUUHHHHHHHHHHHHH!
Smi tov krkljaju i vri sak pro gu talo je hu janje ve tra.
I
ETRDESET
z svoje sobe na spratu stare kue Krausovih, Pendergast je
posmatrao kako na istonom horizontu svie prljava crvena zora.
Udaljene munje treperile su i tutnjale itave noi. A vetar je i dalje
jaao, talasajui kukuruzna polja i terajui natpis Krausove peine da se
ljulja i podrhtava na svom prastarom stubu. Drvee du potoka,
kilometar dalje, lepralo je pod naletima, i sa suvih polja podizala se
pranjava ko pre na, napre du ju i u us ko me anim nabo ri ma pre nego to bi
ne stala na prljavom nebu.
Odvratio je pogled od prozora. Po stoti put je u glavi razmatrao
detalje mentalnog prelaska, rekonstruiui pripreme, prikaz scene,
mentalnu dekonstrukciju i rekonstrukciju oblasti humki i dogaaje koji
su usledili. Bio je to prvi put da ga je mentalni prelazak izneverio. Poto
nije imao sree sa svojom istragom u Medisin Kriku dananjice, izveo je
prelazak u pokuaju da shvati dogaaje iz prolosti: da rei zagonetku
kletve etrdeset Petorice i da shvati ta se stvarno desilo tog dana 1865.
Ali, sve se desilo kao to je legenda tvrdila: Indijanci su se stvarno
po javi li ni ot ku da i zatim su po no vo ne stali.
Pa ipak, to je bilo nemogue. Osim ako je konano doao trenutak da
razmotri mogunost kojoj se oduvek protivio: da su ovde, u stvari, na
delu bile nat pri rodne sile, sile koje nije oe ki vao ni razu me vao.
Bio je to iz u zet no fru stri raju i obrt do gaaja.
Sa jugoistoka se ulo tiho zujanje. Podigavi glavu, Pendergast ugleda
takicu aviona koji je leteo visoko nad kukuruzom. Postajao je vei,
doleui preko neba i izrastajui u cesnu za zapraivanje letine. Dok je
polako nestajao prema suprotnom horizontu, zaokrenuo je i vratio se
nazad - iz vi aki avi on koji je jo uvek tragao za on si je vim te lom.
Novi zvuk se zau na sve svetlijem nebu i Pendergast ugleda drugi
avion koji je pristigao da bi pretraivao kukuruz, nadleui pejza na
dru goj strani.
Odozdo je uo zveckanje ajnika o poret. Trenutak kasnije, do njega
je stigla aroma svee skuvane kafe. Vinifred Kraus je takoe pravila aj,
tano onako kako ju je nauio. Nije bilo lako napraviti zadovoljavajuu
olju planinskog ulonga, pravilno podesiti temperaturu i vode i ajnika,
znati koja se koliina lia treba potopiti i na koliko dugo. Najvaniji je
bio kvalitet vode. Dugo joj je citirao odlomke iz petog poglavlja Lu
Juovog a inga, svetog pisma za pravljenje aja, u kojem pesnik
raspravlja o relativnim prednostima planinske, rene i izvorske vode, kao
i razli i tim fazama klju anja.
inilo mu se da ga je Vinifred sluala sa interesovanjem. A na
njegovo iznenaenje, voda iz esme u Medisin Kriku pokazala se
sveom, prijatnom, istom i izvrsnom, sa savrenom ravnoteom
mi ne rala i jona. Pru ala je ui tak sko ro savre ne o lje aja.
Pendergast je neko vreme razmiljao o ovome, posmatrajui dva
aviona koja su nadletala okolinu. A onda je, prilino iznenadno, jedan od
njih po eo da kru i.
Ba kao to su to i le i nari uradi li pre ne ko li ko dana.
Jo uvek duboko u mislima, Pendergast izvadi mobilni telefon iz
de pa sakoa i okre nu broj. Odgo vo rio mu je glas ote ao od po spano sti.
Gospoice Svonson? Oekujem da budete ovde za deset minuta, ako
nemate nita protiv. Izgleda da smo pronali telo dr onsija. Prekinuo je
vezu i okre nuo se na dru gu stranu.
Imae taman do volj no vre me na da po pi je aj.
K
ETRDESET I JEDAN
ori je pokuavala da ne gleda, ali negledanje je nekako bilo jo
uasni je. Pa ipak, svaki put kada bi po gle dala, bilo je jo gore.
Prizor je bio jednostavan: proplanak raien u kukuruzu, sa
paljivo razmetenim telom i rekvizitima. Zemlja oko tela bila je paljivo
izravnana i utabana i na njoj je bio nacrtan toak. Naleti vetra povijali su
kukuruz i podizali kovitlace praine koja joj je pekla oi. Tamni oblaci
be snog iz gle da sku pljali su se iz nad nji ho vih glava.
onsi je leao na leima u sreditu toka, go, ruku paljivo
prekrtenih na grudima, skupljenih nogu. Oi su mu bile irom otvorene
i zamuene, upravljene prema nebu pod uznemirujue razliitim
uglovima. Koa mu je imala boju trule banane. Iskrzani rez protezao se
od grudi preko itavog stomaka, a utroba mu je bila opsceno naduvena na
mestu gde je grubo zaivena debelim kanapom. inilo se da je neto
ugu rano unu tra.
emu ogromni toak? Kori je zurila u telo, ne mogavi da odvrati
pogled. Da li je u pitanju njena mata, ili se neto stvarno po meralo
unutar zaivenog stomaka, terajui kou da se blago zatee i oputa? U
nje mu je bilo ne eg i vog.
erif Hejzen stigao je prvi i naginjao se nad onsijevim telom
zajedno sa medicinskim istraiteljem, koji je stigao helikopterom. Neto
je bilo udno: Hejzen se ak i nasmeio kada su stigli, doekavi
Pendergasta srdanim pozdravom. Odjednom je delovao mnogo sigurniji
u sebe. Bacila je pogled prema njemu, dok je tiho razgovarao sa
medicinskim istraiteljem i ekipom forenziara, koji su proeljavali
prainu u potrazi za tragovima. Tu su bili i uobiajeni bosi tragovi, ali
kada ih pokazae erifu, on se samo znalaki nasmeja. Nad njima je sada
stajao je dan od fo ren zi ara, odli vaju i oti sak u plasti ci.
Sa druge strane, Pendergast kao da uopte nije ni bio prisutan. Jedva
da je progovorio i re otkako ga je pokupila i sada je zurio u daljinu,
prema humkama, kao da su mu misli bile negde daleko. Dok ga je
po smatrala, iz gle da da je us peo da se pri be re. Pri ao je bli e.
Doite, doite, ree erif srdanim glasom. Moete pogledati ako
vas zani ma, spe ci jal ni agen te Pen dergast. I ti tako e, Kori.
Pen dergast pri e bli e, dok ga je Kori prati la.
Me di cin ski is trai te lj se spre ma da ga otvo ri.
Save to vao bih vam da se strpi te do labo rato ri je.
Glu po sti.
Fotograf napravi nekoliko snimaka pomou blica koji je delovao
zasle plju ju e na slabanom sve tlu zore, a zatim se udalji.
Samo napred, ree Hej zen me di cin skom is trai te lju.
Medicinski istraitelj izvadi par makaza i paljivo zavue seivo ispod
kanapa. Snip. Stomak je nabubrio i kanap poe da se raiva pod
pri ti skom.
Ako ne budete paljivi, upozori ih Pendergast, neki od dokaza bi
mo gli da umak nu.
Ono unu tra je ne vano, ree e rif ve se lo.
Re kao bih da je ve o ma vano.
Moete da priate ta god elite, ree erif, ije je dobro
raspo lo e nje do pri no si lo drsko sti ovog ko men tara. Seci dru gi kraj.
Snip.
itav stomak se otvori i itava zbirka predmeta ispade napolje,
rasipajui se po zemlji. Rairio se uasan smrad. Kori se zagrcnu i
ustuknu, stavljajui ruku preko usta. Bio joj je potreban trenutak da
shvati ta se to isparavajui rasulo po tlu: suluda meavina lia,
granica, pueva, salamandera, aba, mieva i kamenia. Meu svim tim
ot paci ma le ala je lji gava oma koja je predstavljala pse u ogrli cu.
Ranjena, ali jo uvek iva zmija razmotala se iz hrpe i bolno je
odgmi zala u travu.
Kukin sin, ree Hej zen, ustuk nuv i sa gae njem na licu.
e ri fe?
Mo lim?
Eno vam ga rep.
Pen dergast je po kazi vao pre ma ne e mu to je tralo iz hrpe.
Rep? O emu vi to pri ate?
Rep koji je i u pan psu.
Oh, taj rep. Pobrinuemo se da ga spakujemo i analiziramo. Hejzen
se brzo pri bra i Kori pri me ti da je namignuo me di cin skom is trai te lju.
Kao i pse u ogrli cu.
Aha, ree Hej zen.
Smem li da vam skrenem panju, nastavi Pendergast, da izgleda
kao da je abdomen raseen istim grubim instrumentom koji je
prethodno iskorien za amputacije na ili Sveg, odsecanje pseeg repa i
skal pi ranje Gaspari lje.
Narav no, narav no, odgo vo ri e rif, ne slu aju i ga.
I ako ne greim, ree Pendergast, evo ga i sam grubi instrument.
Slo mljen i odbaen u stranu. Po kazao je na ne to to je le alo u prai ni.
erif baci pogled, namrti se i klimnu glavom jednom od forenziara,
koji ga je fotografisao in situ, a zatim gumom obloenom pincetom
pokupi oba komada i ubaci ih u vreicu za dokaze. Bilo je to indijansko
se i vo od kre me na pri vre no za drve nu drku.
Na prvi pogled bih rekao da je u pitanju praistorijski no Junih
ejena, sirovom koom privren za drku od vrbinog drveta.
Autentini primerak, moram dodati, koji je savreno ouvan sve do
trenutka kada je nespretnom upotrebom slomljen. Otkrie od velikog
znaaja.
Hejzen se isceri. Aha, znaajno. Kao jo jedan rekvizit u ovoj
se ratorskoj predstavi.
ta ste re kli?
Iza njih se zaulo komeanje i Kori se osvrnu. Dva dravna policajaca
uglancanih izama iz kukuruza izbie na istinu. Jedan od njih je nosio
stranicu faks-papira. erif se okrenu prema doljacima sa irokim
osme hom.
Ah. Upravo to sam ekao. Pruio je ruku, zgrabio faks i pogledao ga,
dok mu se osmeh i rio. Onda ga je pre dao Pen dergastu.
To je nareenje za povlaenje sa istrage, Pendergaste, pravo od
Cen trale za Srednji zapad FBI. Ski nut si sa slu aja.
Stvarno? Pendergast paljivo proita dokument. Zatim podie
po gled. Mogu li da zadrim ovo, e ri fe?
Razume se, ree Hejzen. Zadrite ga, uramite ga, okaite ga na zid.
Glas mu iznenada vie nije zvuao tako srdano. A sada, gospodine
Pendergast, uz duno potovanje, ovo je mesto zloina i nije dozvoljen
pristup neautorizovanim osobama. Crvene oi se okrenue prema Kori.
To se odno si na vas i na vau po moni cu.
Kori mu uz vrati po gled.
Pendergast paljivo presavi list i stavi ga u dep svog sakoa. Okrenu se
ka Kori. Ho e mo li?
Ona ga besno pogleda. Agente Pendergast, poe, neete mu valjda
do zvo li ti da se iz vu e tako?
Sada nije tre nu tak za to, Kori, ree blago.
Ali jedno stav no ne mo ete!
Pen dergast je uhvati za ruku i ne no ali odluno je odve de odatle, tako
da su izali iz kukuruza na uski zemljani put kraj njenog gremlina, pre
nego to je uspela da se pribere. Skliznula je za volan bez rei i upalila
mo tor, dok se Pen dergast sme stio kraj nje. Bila je sko ro sle pa od besa dok
je manevrisala kroz lavirint od parkiranih policijskih vozila. Pendergast je
do zvo lio e ri fu da ga po ni zi, da nju uvre di - i nije uradio ni ta.
Plakalo joj se.
Gospoice Svonson, moram vam rei da je voda iz esme u Medisin
Kriku izuzetno dobra. Kao to znate, ljubitelj sam zelenog aja i ne
ve ru jem da sam bilo gde nai ao na bo lju vodu za savre nu o lju aja.
Nije imala odgovor na ovaj non sequitur. Samo je zakoila
gre mli nom na sre di ni dru ma i po gle dala ga. Kuda ide mo?
Ostaviete me kod Krausovih. Zatim vam predlaem da se vratite u
svoju prikolicu i zabarikadirate sve prozore. Verujem da se pribliava
pe ana olu ja.
Kori mrk nu. Ve sam vi de la pe ane olu je.
Ne ove veliine. Peane oluje spadaju u jednu od najuasnijih
vremenskih pojava. U centralnoj Aziji su toliko strane da starosedeoci
daju imena vetrovima koji ih stvaraju. ak i ovde su, tokom perioda
erozije zemljita, bile poznate kao crne meave. Deavalo se da se ljudi
koje bi zate kle napo lju ugu e.
Kori je poterala autoputem uz kripu guma. itava situacija je
poprimala nestvaran prizvuk. Pendergast je upravo bio ponien, po
kratkom postupku smenjen sa sluaja koji je ak iz Njujorka doao da
is trai i je di no to mu je padalo na pamet je da pri a o aju i vre me nu?
Proao je minut, zatim dva. Konano vie nije mogla da podnese
tiinu. Sluajte planula je ogoreno, ne mogu da verujem da ste onom
se rato ru od e ri fa upravo do zvo li li da vam ovo uradi!
Da mi uradi ta?
To! Da tako po stu pa sa vama! Da vas iz baci sa me sta zlo i na!
Pendergast se nasmei. Nisi paret imperat{ 15 }. Onaj koji ne slua,
nare u je.
Ho e te da kae te da ne e te po slu ati nare e nje?
Gospoice Svonson, nemam naviku da razgovaram o onome ta
name ravam da ui nim, ak ni sa svo jim vernim po moni kom.
Uprkos svom besu, porumenela je. Znai, jednostavno emo da ga ne
posluamo? Da nastavimo istragu? Da oteramo to patuljasto kopile do
avo la?
Ono to nameravam da uinim u vezi sa, kako ste ga slikovito
nazvali, patuljastim kopiletom, vie ne moe biti vaa briga. Veoma je
vano da ne dozvolim da doete u sukob sa erifom zbog mene. Ah, evo
nas. Pro i te do garaa iza kue, mo lim vas.
Kori je stala iza kue Krausovih, gde se nalazio troni niz starih
drvenih garaa. Pendergast prie jednoj na kojoj je stajao novi lanac sa
katancem, otkljua ga i otvori vrata. Kori je unutra videla odsjaj
automobila - velikog automobila. Pendergast nestade u pomrini i
uskoro je ula grmljavinu motora, praenu tihim predenjem. Auto je
polako izvirio iz garae. Kori jedva da je mogla da poveruje svojim oima,
dok je na sivu prainu Medisin Krika izlazilo blistavo, ispolirano olienje
elegancije. Nikad nije videla takav auto, osim moda u filmovima. Polako
se zau stavi lo i Pen dergast izae napo lje. Odakle je ovo do lo?
Oduvek sam znao da je mogue da u izgubiti vae usluge i zato sam
po slao po svoj auto.
Ovo je vae? ta je to?
Rols-rojs iz 59, srebrni duh.
Tek tada je do nje prodrlo puno znaenje njegove poslednje reenice.
Kako to mi sli te, iz gu bi e te moje uslu ge?
Pendergast joj prui koverat. Unutra se nalazi vaa plata za ostatak
ne de lje.
emu to? Zar vie ni sam vaa asi stent ki nja?
Ne nakon nareenja o prekidu istrage. Ne mogu vas zatititi i ne
mogu traiti od vas da se sukobite sa zakonom. Naalost, od ovog
trenutka ne radite vie za mene. Predlaem vam da odete kui i nastavite
sa svo jim normal nim i vo tom.
Kojim normalnim ivotom? Moj normalni ivot je sranje. Mora biti
neto to mogu da radim! Osetila je nadolazeu plimu besa i
bes po mono sti: sada, kada se ko nano zain te re so vala za slu aj, ak je bila
fascinirana njime; sada, kada je oseala da je konano srela osobu koju bi
mogla da potuje i da joj veruje; sada, kada je konano imala razlog da
ujutru ustane iz kreveta, on joj daje otkaz. Uprkos svom trudu, oseti kako
joj po be e suza. Be sno ju je obri sala.
Pendergast joj se nakloni. Mogli biste mi poslednji put pomoi,
zadovoljavajui moju znatielju u vezi sa izvorom izvanredne vode
Me di sin Kri ka.
Zu ri la je u ne ve ri ci. Stvarno je bio ne mo gu.
Dolazi iz bunara koji su navodno povezani sa nekakvom
podzem nom re kom, ree, tru de i se da joj glas zvu i to hladni je.
Podzemnom rekom, ponovi Pendergast, bezizraajnog lica, kao da
mu je pogled okrenut unutra, prema iznenadnom otkriu. Nasmei se i
pokloni, uze njenu ruku i podie je na par centimetara od svojih usana.
Onda ue u svoj automobil i odjezdi, ostavljajui je da stoji na parkingu
kraj njene gomile kra, u kovitlacu praine, obuzetu meavinom jarosti,
u e nja i tuge.
P
ETRDESET I DVA
atrolna kola su projurila kraj redova kukuruza, ravnim putem,
laganom i oputenom brzinom od 170 kilometara na sat. Klima-
ureaj moda ne radi, mislio je Hejzen, i sedita moda ne lie ni
na ta, ali policijski model mustang 5,0 jo uvek nije bio za bacanje
ispod haube. Teka karoserija se ljuljala levo-desno i Hejzen je u
re tro vi zo ru vi deo kako su se ku ku ru zi na obe strane po vi jali za nji ma.
Hejzen se oseao bolje nego itave ove nedelje. Pendergast je ispao iz
igre. Sluaj je drao u vrstom zagrljaju, koji je postajao sve vri. Bacio
je pogled na estera Raskovia koji je sedeo kraj njega. Buda iz
obezbeenja delovao je malo sivkasto u licu i po elu su mu izbile grake
znoja. Brzina patrolnog vozila mu nije ba odgovarala. Hejzen bi mnogo
vie voleo da je na suvozakom seditu sedeo Tad, nego ovaj prainar sa
kampusa: konfrontacija koja e uslediti bi za njega predstavljala odlino
iskustvo. Po hiljaditi put, Hejzen poele da je njegov sopstveni sin Bred
nalik njegovom zameniku: ispunjen potovanjem, ambiciozan i mnogo
manji pametnjakovi. Hejzen uzdahnu. Sanjarenje sada nije bilo vano.
Ono to jeste bilo vano je da Raskovi bude u igri i, preko njega, dr Fisk.
Ako ovo odi gra palji vo, Me di sin Krik e do bi ti ek spe ri men tal no po lje.
Kraj njih su prozujale prve farme Dipera i Hejzen urno uspori na
propisanu brzinu. Ne bi bilo pametno zgaziti nekog klinca iz Dipera,
upravo sada kada je reenje sluaja bilo na vidiku i kada su stvari
kre nu le po nje go vom.
Kakav je plan, erife? uspeo je da izgovori Raskovi. Ponovo je
po eo da die.
Po se ti e mo ce nje nog go spo di na No ri sa Laven de ra.
Ko je to?
On poseduje pola grada, kao i nekoliko ovdanjih polja. Daje ih u
zakup. Nje go va po ro di ca je po se do vala prvi ran u ovim kraje vi ma.
Mi sli te da je ume an?
Lavender poseduje deo svakog kolaa ovde. Kao to sam pitao
Hen ka Larse na: ko moe naj vi e da iz gu bi? Pa, tu nema mi ste ri je.
Ras ko vi klim nu glavom.
Na vidiku se pojavi poslovni kvart Dipera. Na jednom kraju nalazio se
Hardijev restoran a na drugom A&V{ 16 }; izmeu njih, gomila ofucanih
ili zamandaljenih izloga; prodavnica sportske opreme; bakalnica;
benzinska pumpa; prodavac polovnih automobila (svi AMC krntije);
automatska perionica rublja; i motel Duboki san. Sve je bilo podignuto
pe de se tih go di na. Po put film skih ku li sa, po mi sli Hej zen.
Skrenuo je na parkiralite iza gradskog pozorita (odavno
naputenog) i frizerskog salona. Pozadi se nalazila niska jednospratna
zgrada od narandaste cigle, potpuno okruena treperavim
prostranstvom mekog asfalta. Hejzen je priao staklenim vratima ulaza i
parkirao svoj auto ispred hidranta, protivzakonito, proraunato da
prkosi. Henkovo patrolno vozilo bilo je uredno parkirano nedaleko
odatle. Hejzen odmahnu glavom. Henk jednostavno nije znao da obavlja
stvari na nain koji bi ulivao potovanje. Ostavio je auto sa upaljenim
ro taci o nim sve tli ma, da svi znaju da je ovde bio u slu be noj po se ti.
Hejzen je proao kroz otvorena vrata i uetao na prohladni vazduh
Lavenderove zgrade, sa Raskoviem za petama. Bacio je pogled prema
recepciji. Glasom, toliko efikasnim da se graniio sa neprijatnim,
prilino rana sekretarica ree: Moete ui pravo unutra, erife. ekaju
vas.
Dotakao je obod svog eira i krenuo hodnikom, skrenuo desno i
proao kroz jo nekoliko staklenih vrata. Nova sekretarica, jo zdepastija
od prve, mah nu im da pro u.
Ovde u Diperu stvarno gaje rugobe, pomisli. Mora da ih udaju za
ro ake.
Hejzen je zastao na pragu unutranje kancelarije i osvrnuo se oko
sebe suenih oiju. Ovo mesto je bilo prilino pomodno, delovalo je
uglae no i be lo svet ski: ko madi me tala i stakla u razli i tim ni jan sama sive
i crne, ogromni radni sto, debeli tepisi, smokve u saksijama. Meutim,
nekoliko ljigavih tampanih otisaka krpenih lutaka na zidu otkrivalo je
Lavenderove seljake korene. Sam Lavender je sedeo za dinovskim
stolom, smeei se, i kada ga je Hejzen pogledao, lako je ustao. Nosio je
trenerku sa trkakim traftama, a na malom prstu mu je treptao prsten
od platine sa dijamantom. Bio je vitak i prilino visok i kretao se sa
malaksalou koju je bez sumnje smatrao aristokratskom. Glava mu je,
meutim, bila nesrazmerno velika u odnosu na telo i imala je oblik
piramide. Veoma iroka usta su se smejala ispod dva blizu postavljena
prodorna oka, iznad kojih se lice suavalo u usko elo, glatko i belo
po put ko mada sala. Bila je to glava de be log o ve ka na mravom telu.
e rif Larsen, koji je se deo na sto li ci sa strane, tako e je ustao.
Lavender nije rekao nita, samo je ispruio ruku sa veoma malom
bledom akom, nudei mu da sedne. Bio je to izazov: hoe li ga Hejzen
po slu ati, ili e sam izabrati sto li cu?
Hejzen se nasmei, pusti Raskovia da sedne, a zatim i sam uze
sto li cu.
Lavender nastavi da stoji. Spustio je svoje deije rake na sto i polako
se nagnuo napred, i dalje se sme e i.
Dobro doli u Diper, erife Hejzen. A verujem da je ovo gospodin
Ras ko vi sa Kan zakog uni verzi te ta? Glas mu je bio gladak, nau ljen.
Hejzen ustro klimnu glavom. Pretpostavljam da zna zato sam
ovde, No ri se.
Tre ba li da po zo vem advo kata? Laven der to iz go vo ri kao alu.
To zavi si od tebe. Nisi osum nji en.
Laven der po di e obrve. Zai sta?
Zai sta. A deda mu je bio pro kle ti kri jum ar al ko ho la.
Zai sta, po no vi Hej zen.
Pa onda, dobro, erife. Da nastavimo? S obzirom da je ovo na
dobrovoljnoj bazi, zadravam pravo da u bilo kom trenutku prekinem
is pi ti vanje.
Onda u prei na stvar. Ko je vlasnik diperske zemlje izabrane za
po ten ci jal ni po lo aj ek spe ri men tal nog po lja za KSU?
Vrlo dobro zna da je to moja zemlja. Data je u zakup Basvel
Agri ko nu, part ne ru Uni verzi te ta na ovom pro jek tu.
Jesi li po znavao dr Sten to na on si ja?
Narav no. e rif i ja smo ga vo di li u obi lazak grada.
Kakvo si mi lje nje imao o nje mu?
Verovatno isto kakvo i ti. Lavender se na trenutak nasmei
osmehom koji je erifu Hejzenu rekao sve to je trebao da zna o
Laven de ro vom mi lje nju o on si ju.
Da li si unapred znao da je on si izabrao Me di sin Krik?
Ni sam. Vo leo je da bude tajan stven.
Da li si pregovarao o novom zakupu eksperimentalnog polja sa
Uni verzi te tom?
Lavender se mlitavo promekolji i nagnu svoju teku glavu u stranu.
Ne. Nisam eleo da upropastim dogovor. Rekao sam im da e, ako se
odlu e za Di per, do bi ti ze mlju po is toj ceni kao i Basvel Agri kon.
Ali, plani rao si da po digne cenu naj ma?
Lavender se nasmei. Moj dragi mome, ja sam ipak poslovan ovek.
Nadao sam se ve em naj mu kod bu du ih po lja.
Moj dragi mom e. Znai da si oe ki vao da e se pro je kat pro i ri ti.
Pri rodno.
Ti si vlasnik mo te la Du bo ki san, je sam li u pravu?
Vrlo do bro zna da je tako.
I po se du je Hardi je vu fran i zu?
To je je dan od mo jih naj bo ljih po slo va ovde.
Ti si vlasnik svih zgrada od Bobove sportske radnje do frizerskog
salo na, zar ne?
Sve se to moe nai u zvaninim do ku men ti ma, e ri fe.
I poseduje zgradu gradskog pozorita - trenutno praznu - i vlasnik si
Do bre nicle i mini-trnog cen tra okru ga Kraj.
Jo opte po znatih i nje ni ca.
Koliko je tvojih zakupaca u poslednjih pet godina raskinulo ugovor i
zatvo ri lo du an?
Lavenderovo iroko lice se i dalje smeilo, ali Hejzen je primetio da je
po eo da vrti di jamant ski prsten oko malog prsta.
Moje fi nan si je su moja stvar.
Pusti me da pogaam. Pedeset posto? Hotel je zatvoren, knjiare
nema odavno. Dimijeva kafana se zatvorila prole godine. Mini-trni
cen tar je oko dve tre i ne prazan.
eleo bih da istaknem, erife, da motel Duboki san trenutno radi sa
sto po sto kapaci te ta.
Da, zato to je ispunjen ljudima iz medija. ta e se desiti kada
ve li ka pri a pro e? Po no vo e biti po pu laran ot pri li ke kao mo tel Bejts.
Lavender se i dalje smeio, ali vie nije bilo veselja na vlanim
usnama koje su se pro sti rale pre ko do nje po lo vi ne nje go vog lica.
Koliko zakupaca kasni da izmiri kiriju? Problem je u tome da ba i
nisi u poloaju da izgubi strpljenje i izbaci ih zato to kasne sa
plaanjem, zar ne? Hou da kaem, ko bi zauzeo njihovo mesto? Bolje je
spu sti ti zakupni nu, raz vlai ti stvari, po vre me no po slati upo zo re nje.
Ponovo tiina. Hejzen se opusti, dozvoli da se tenzija gomila, bacivi
jo jedan pogled po kancelariji. Pogled mu pade na zid prekriven
fotografijama Norisa Lavendera sa raznim krupnim zverkama - Bili
Karter, predsednikov brat; par igraa amerikog fudbala; zvezda rodea;
peva kantri muzike. Hejzen na nekolicini njih primeti jo jednu figuru:
krupnu, tamnoputu, miiavu, namrtenu Luis Mekfelti, Lavenderovog
pomonika. Nije ga video kada je dolazio, iako ga je traio pogledom.
Nove injenice koje su ile u prilog njegovoj teoriji. Hejzen odvrati
pogled od oveka neprijatnog izgleda i ponovo se uz smeak obrati
Lavenderu. Ti i tvoja familija posedujete ovaj grad ve skoro stotinu
godina, ali izgleda da je imperija Lavenderovih na zalasku, zar ne,
No ri se?
erif Larsen progovori. Sluaj, Dente, ovo je isto maltretiranje. Ne
vi dim na koji je nain bilo ta od ovo ga po ve zano sa ubi stvi ma.
Lavender ga prekide gestom ruke. Hvala ti, Henk, ali od samog
po et ka sam znao kakvu igru igra Hej zen. Ovaj pas zna samo da laje.
Ma, je li tako? uz vrati Hej zen.
Tako je. Ovo nema veze sa ubistvima u Medisin Kriku. Ovo ima veze
sa time da je moj deda navodno upucao tvog jadnog starog dedicu u nogu.
Lavenderi i Hejzeni se ovde u okrugu Kraj nikada nisu voleli - a neki
ljudi jednostavno ne mogu da preu preko toga. Nasmeio se Hejzenu.
Pa, gospodine, to jednostavno nee da proe. Moj deda nikada nije
upucao tvog dedu, a ja nisam serijski ubica. Pogledaj me. Moe li me
zamisliti usred polja kukuruza, kako kasapim nekoga poput onih uraka
koje spre mate tamo u Me di sin Kri ku? Po gle dao ih je samo zado volj no.
Nee da proe. Eto ga, izviralo je na povrinu kao masnoa u
paprikau. Noris Lavender je mogao da ukrasi svoj govor sa svim zaista
i moj dragi mome na svetu, ali ipak nije mogao da sakrije smrad belog
u bre ta.
Isti si kao tvoj deda, Norise, odgovori Hejzen. I ti ima ljude koji e
obavi ti prljavi po sao za tebe.
Laven de ro ve obrve se po di go e. To zvu i sko ro kao optu ba.
Hejzen se nasmei. Zna, Norise, ini mi se da nisam video tvog
dru gara Lu i sa Mek fel ti ja kada sam do lazio. Kako je on?
Moj asistent, jadan momak, otiao je u Kanzas Siti da poseti svoju
bo le snu maj ku. Dao sam mu ne de lju dana odmo ra.
Hejzenov osmeh postade iri. Nadam se da nije u pitanju nita
ozbilj no. Po no vo je zavladala ti i na.
Hejzen se iskalja i nastavi. Moe da izgubi mnogo ako Medisin
Krik do bi je ovo ek spe ri men tal no po lje.
Lavender otvori drvenu kutiju punu cigara i gurnu je preko stola
pre ma Hej ze nu. Znam da ste strastven pu a, e ri fe. Po slu i te se.
Hejzen pogleda kutiju. Pazi molim te, ku ban ke. Odmahnuo je
glavom. Go spo di ne Ras ko vi? Ci garu?
Ras ko vi tako e odmah nu glavom.
Hej zen se zavali u sto li ci. Mo e da iz gu bi sve, zar ne?
Hoe li nekom smetati ako ja zapalim? Lavender posegnu u kutiju i
iz vadi ci garu, dre i je upit no iz me u dva de be la prsta.
Samo izvoli, ree Henk, bacivi zloban pogled prema Hejzenu.
Svako ima pravo da pui u sopstve noj kan ce lari ji.
Hejzen saeka Lavendera da uzme malenu srebrnu seckalicu sa svog
stola, odsee i poravna kraj cigare, razgleda svoje delo, uzme zlatni
upalja i zagreje kraj cigare, a zatim lizne drugi kraj, stavi ga u svoja
iroka usta i zapali cigaru. Postupak je trajao nekoliko minuta. Lavender
zatim ustade i odeta do prozora, prekrsti svoje male ruke iza lea,
posmatrajui parkiralite, oputeno pukajui, s vremena na vreme
vadei cigara iz usta da bi osmotrio njen vrh. Iza njegove vitke figure,
Hej zen je vi deo po put noi crn ho ri zont. Olu ja je do lazi la i bie strana.
Tiina se oduila sve dok se Lavender nije konano okrenuo. Oh,
ree Hej ze nu, glu me i iz ne nae nje. Jo uvek ste ovde?
e kam odgo vor na svo je pi tanje.
Lavender se nasmei. Zar nisam pre pet minuta pomenuo da je ovaj
razgovor zavren? To je bilo nepaljivo sa moje strane. Okrenu se
pre ma pro zo ra, pukaju i ci garu.
Pazi te da vas ne uhvati olu ja, go spo do, ree pre ko rame na.
Hejzen izlete sa parkiralita, ostavljajui iza sebe paljivo odmerenu
koliinu spaljene gume. Kada su se nali na glavnom putu, Raskovi ga
po gle da. Kakva je to pri a o Vaem i nje go vom dedi?
Samo dim na zave sa.
Zavladala je tiina i sa nezadovoljstvom je shvatio da je Raskovi jo
uvek ekao odgovor. Potrudio se da suzbije svoje nezadovoljstvo. Bilo mu
je po trebno da zadri KSU na svo joj strani, tre bao mu je Ras ko vi.
Lavenderovi su poeli kao raneri, a onda su dvadesetih godina
zaradili mnogo novca krijumarei alkohol, objasnio je. Kontrolisali su
svu proizvodnju brlje u oblasti, kupujui robu od proizvoaa i
distribuirajui je. Moj deda je tada bio erif u Medisin Kriku i jedne noi
su on i par carinskih slubenika zatekli kralja Lavendera kraj kue
Krausovih, dok je utovarivao brlju na mazgu - matori Kraus je u tim
danima imao destileriju u zadnjem delu svoje peine za turiste. Izbila je
arka i moj deda je pogoen. Izveli su kralja Lavendera na sud, ali je on
pot platio po ro tu i iz vu kao se.
Zar stvarno mi sli te da Laven der ima veze sa ubi stvi ma?
Gospodine Raskovi, u policijskom poslu tragate za motivom,
nainom i prilikom. Lavender ima motiv i on je prokleti kukin sin koji bi
uradio svata za no vac. Ono to tre ba da ot kri je mo su nain i pri li ka.
Iskre no re e no, ne de lu je mi kao neko ko bi po i nio ubi stvo.
Ovaj Raskovi je bio totalni moron. Hejzen je paljivo birao rei.
Mislio sam ono to sam rekao u njegovoj kancelariji. Ne verujem da je
on sam poinio ubistva: to nije Lavenderov stil. On bi unajmio nekakvog
ubicu da obavi njegov prljavi posao. Razmiljao je na trenutak. Voleo
bih da popriam sa Luisom Mekfeltijem. Bolesna majka u Kanzas Sitiju,
malo su tra.
Kuda sada ide mo?
Idemo da otkrijemo u ko li ko je tano velikoj nevolji Noris
Lavender. Prvo emo baciti pogled na njegove poreske prijave u gradskoj
venici. Onda emo da popriamo sa nekima od njegovih poverilaca i
neprijatelja. Saznaemo koliko je tano duboko u govnima sa ovim
poslom oko eksperimentalnog polja. Ovo mu je bila poslednja ansa i ne
bi me iz ne nadi lo da je stavio i farmu na kocku da e po sao uspe ti.
Zastao je. Malo odnosa sa javnou ne moe koditi. ta ti misli,
e ste ru? Ce nim tvo je mi lje nje.
To je odri va te o ri ja.
Hejzen se nasmei i okrenu auto u pravcu gradske venice. Teorija je
bila pro kle to odri va.
U
ETRDESET I TRI
dva i trideset tog popodneva, Kori se nemirno prevrtala po svom
krevetu, sluajui Tool na svom CD plejeru. U njenoj sobi mora
da je bilo barem etrdeset stepeni, ali nakon dogaaja od prole
noi, nije imala hrabrosti da otvori prozor. Jo uvek nije mogla da
poveruje da je onaj tip sa univerziteta ubijen tu dole niz ulicu. Ali, sa
dru ge strane, i tava pro la ne de lja bila je ne ve ro vat na.
Pogled joj odluta do prozora. Napolju su se ogromni, nakovnjima
slini olujni oblaci irili po nebu i mrak se prerano sputao. Ali
nado laze a olu ja je i ni la vazduh jo zagu lji vi jim.
ula je glas svoje majke kroz zid spavae sobe i pojaala ton u
odgovor. uli su se prigueni udarci dok je njena majka pokuavala da joj
privue panju udarajui o zid. Isuse. Njena majka je izabrala ba ovaj
dan da ne ode na po sao, kada vie nije bila po trebna Pen dergastu i kada je
morala da ostane kod kue, ne radei nita, jer bila je previe uplaena da
ode do svog uobiajenog utoita na putu uz dalekovode. Skoro da je
u de la da doe Dan Rada{ 17 } i da pone ko la.
Vrata njene sobe se otvorie i tamo je u spavaici stajala njena majka,
previe mravih ruku poloenih na previe debeo stomak. Puila je
ci gare tu.
Kori je ski nu la slu ali ce.
Kori, pro mu kla sam od urlanja. Jednog dana u ti uze ti te slu ali ce.
Ti si mi re kla da ih no sim.
Ne onda kada po ku avam da raz go varam sa to bom.
Kori je zurila u svoju majku, u njenu razmazanu maskaru i ostatak
sinonjeg rua koji je jo uvek bio razmrljan u uglovima usana. Pila je, ali
izgleda ne dovoljno da bi je to zadralo u krevetu. Kako je ovaj
van ze maljac mo gao biti nje na maj ka?
Zato nisi na po slu? Da li se taj o vek umo rio od tebe?
Kori nije odgovorila. Nije bilo vano. Njena majka e svejedno rei ta
je hte la.
Koliko se meni ini, dobila si platu za dve nedelje. To je hiljadu
pet sto do lara. Jel tako?
Kori je zu ri la.
Dokle god ivi ovde, morae da doprinosi. Ve sam ti to rekla, u
poslednje vreme sam imala gomilu trokova. Porezi, hrana, otplate auta,
ta god oe. A sada i gubim napojnice za itav dan zbog ove gadne
pre hlade.
Ho e da kae zbog gad nog mamurlu ka. Kori je e kala.
Naj manje to oe ku jem je da po de li mo pola-pola.
To je moj no vac.
A ta misli iji novac te je hranio poslednjih deset godina? Sigurno
ne one vree govana od tvog oca. Moj. Ja sam ta koja je odrala prste do
kostiju odgajajui te i, tako mi boga, mlada damo, sada e nadoknaditi
deo toga.
Kori je zalepila novac za dno svoje fioke i nije imala nameru da
dozvoli da njena majka vidi gde ga je sakrila. Zato, oh, zato je uopte
rekla svojoj majci koliko zarauje? Bie joj potreban taj novac za jebenog
advokata kada bude morala da ide na suenje. Inae e dobiti nekakvog
ugavog javnog branioca i zavrie u zatvoru. To bi ostavilo sjajan utisak,
da alje svo je pri jave za ko led iz zatvo ra.
Re kla sam ti da u ostavi ti ne to nov ca na ku hinj skom sto lu.
Ostavi e se dam sto pe de set do lara na ku hinj skom sto lu.
To je pre vi e.
Za to to sam te odgajala sve ove go di ne, je dva da je do volj no.
Ako nisi e le la da me odgaja, nisi tre bala ostati trudna.
Naalost, ne zgo de se do gaaju.
Kori je mogla osetiti jetki miris zapaljenog filtera, dok je cigareta
dogorevala do kraja. Njena majka se osvrnu oko sebe i ugasi cigaretu u
Korinoj posudi za mirisne tapie. Ako ne eli da doprinese, moe da
i vi ne gde drugde.
Kori se besno okrenu i ponovo stavi slualice, pojaavajui ton toliko
glasno da su je ui zabolele. Okrenula se prema flekavom zidu sa
skamenjenim izrazom na licu. Jedva da je ula kako njena majka vie na
nju. Ako me samo dodirne, mislila je Kori, vri tau. Ali znala je da nee.
Jednom ju je udarila i Kori je vritala toliko glasno da je erif doao.
Naravno, mali buldog nije uradio nita - u stvari je upozorio nju zbog
re me e nja jav nog reda - ali je maj ka vie ni kada nije ni do takla.
Njena majka nije mogla nita da uradi. Jednostavno e saekati da
ode. Dugo nakon to se njena razjarena majka vratila u svoju sobu, Kori
je nastavila da lei i razmilja. Naterala je sebe da ne misli na svoju
majku, prikolicu i depresivni, prazni, besmisleni pakao koji je
predstavljao njen ivot. Misli su joj se okrenule Pendergastu.
Razmiljala je o njegovom simpatinom crnom odelu, svetlim oima i
visokoj, vitkoj figuri. Pitala se da li je Pendergast oenjen i da li ima decu.
Nije bilo fer to ju je tako ostavio i otiao svojim minkerskim autom.
Moda ga je razoarala, kao i sve ostale. Moda ipak nije obavljala posao
dovoljno dobro. Bila je strano ozlojeena nainom na koji se erif
umeao i uruio Pendergastu one papire. Ali, on nije bio neko ko e tek
tako prihvatiti poraz. I zar joj nije nagovestio kako e nastaviti da radi na
sluaju? Mo rao je da je skine sa sluaja, govorila je sebi. To nije imalo
veze sa njom. I sam je to rekao: neu dozvoliti da doete u sukob sa
eri fom zbog mene.
Misli su joj odlutale do samog sluaja. Jo uvek joj je bilo uvrnuto da
veruje da je ubistva izvrio neko iz Medisin Krika. Ako je to stvarno bio
neko odavde, znai da je to neko koga je poznavala. Ali ona je znala sve u
Smrdigradu i nije mogla da zamisli da bi bilo ko od njih mogao biti
serijski ubica. Stresla se, setivi se mesta zloina koje je lino videla: pas
odse e nog repa on si, zai ven kao pu nje na urka
Najuvrnutiji je bio Stot, onako skuvan. Zato je ubica to uradio? I
kako e uopte nekog celog skuvati? Morao bi da zapali vatru i stavi
veliki kotao Delovalo je nemogue. Gde bi mogao da nabavi toliki
kotao? Kod Mejsi? Ne, naravno da ne: naj vei lonac koji je imala bio je
onaj koji je koristila za subotnji ili, a u njega ne bi stala ni itava ruka.
Klub Zamak je tako e imao ku hi nju - da li se to tamo de si lo?
Kori mrknu. Pomisao je bila smena. ak ni Klub Zamak nije imao
dovoljno veliki lonac da se skuva itava osoba: za to ti je bila potrebna
industrijska kuhinja. Ili je moda upotrebio kadu? Da li je neko mogao da
podigne kadu na poret i na taj nain skuva telo? Ili da postavi kadu u
kukuruzitu? Ali, izviaki avioni bi primetili. I dim od vatre bi se video
iz dale ka. Neko bi ose tio mi ris ku vanja; u naj manju ruku bi ose tio dim.
Ne, u Me di sin Kri ku nije bilo me sta na kome bi mo gao sku vati telo
Naglo je ustala.
Krau so ve pe i ne.
Bilo je to suludo. Ali, sa druge strane, moda i nije. Svi su znali da je
za vreme prohibicije matori Kraus krijumario brlju iz zadnjeg dela svoje
pe i ne.
Osetila je marce po leima: meavinu uzbuenja, radoznalosti i
straha. Moda se stara destilerija jo uvek nalazila tamo. Destilerije su
imale velike kotlove, zar ne? I da li bi takav kotao bio dovoljno velik da se
u nje mu sku va o vek? Mo da, mo da i bi.
Legla je na krevet, dok joj je srce snano udaralo. Ponovo joj je palo
na pamet koliko je itava ova ideja zvuala suludo. Prohibicija se zavrila
pre sedamdeset godina i stara destilerija sigurno odavno ne postoji.
Jednostavno nisi ostavljao neto toliko vredno da trune u peini. I kako
bi ubica ulazio i izlazio iz peine? Ona radoznala starica, Vinifred Kraus,
drala ju je vrsto zaklju anu i nadgle dala je po put kopca.
Nemirno se prevrtala. Brave su se mogle obiti. I ona sama je na
kolskom kompjuteru sa interneta skinula Prirunik za obijanje MIT{ 18
} i ak je i napravi la sopstve nu malu alat ku, ko jom je ek spe ri men ti sala na
katan ci ma kol skih ormari a.
Ako je ubica bio odavde, znao je za krijumarenje matorog Krausa i za
destileriju. Ubica je mogao da jedne noi donese telo, skuva ga i nestane
pre jutra. Stara Vinifred ne bi nita primetila. injenica je da skoro
uopte vie nije bilo obi lazaka.
Kori se pitala da li bi trebala da pozove Pendergasta. Da li je on znao
za destileriju? Sumnjala je u to - krijumarenje pia je predstavljalo
prastari komadi istorije Medisin Krika kojeg niko ne bi smatrao bitnim.
Zato je zaposlio nju, da mu pria upravo o ovakvim stvarima. Trebala bi
da ga nazove i ispria mu. U depu je napipala mobilni telefon koji joj je
dao, iz vadi la ga je i po e la da zove broj.
Onda se zaustavila. itava ideja bila je apsurdna. Glupa. Bilo je to
samo nagaanje. Pendergast e joj se smejati. Moda e se i razbesneti.
Nije uopte sme la da radi na slu aju.
Spustila je telefon i ponovo se polako okrenula prema zidu. Moda je
trebala prvo da proveri - za svaki sluaj. Samo da vidi da li je destilerija
jo uvek bila tamo. Ako jeste, rei e Pendergastu. Ako nije, nee
napravi ti bu dalu od sebe.
Ustala je i spustila stopala na pod. Svi su znali da je peina imala
samo jednu ili dve male odaje iza turistikog dela. Destilerija bi bila u
jednoj od njih. Nee biti teko pronai je. Zavui e se tamo, proveriti i
vratiti se. I izvui e se iz kue. Uradila bi bilo ta samo da ode iz ove
pro kle te rupage.
Uti ala je mu zi ku i oslu nu la. Maj ka je pre stala sa galamom.
Skinula je slualice i jo jednom oslunula. Zatim je paljvo ustala sa
kreveta, navukla odeu i polako otvorila vrata. Sve je i-dalje bilo tiho.
Poela je da se unja hodnikom sa cipelama u rukama. Upravo kada je
sti gla do nje go vog kraja, ula je kako se vrata otvaraju i maj ku kako vie.
Kori! Gde, do avo la, mi sli da si kre nu la?
Proletela je kroz kuhinju i istrala kroz vrata, pustivi ih da se zalupe
za njom. Uskoila je u svoj auto, bacila cipele na susedno sedite i
okrenula klju, molei se da upali iz prve. Zareao je, zagrcnuo se i
uu tao.
Kori! Majka se sada pojavila na vratima, kreui se uasno brzo za
ne ko ga sa gadnom pre hladom.
Kori po no vo okre nu klju, oaj niki pri ti skaju i pe dalu.
Kori!!
Motor je ovog puta oiveo i poletela je niz ljunkoviti put naselja
Vindem Park, ostavljajui za sobom kovitlac dima, praine i sitnog
ljun ka.
M
ETRDESET I ETIRI
ardori Lejn, glavna recepcionistkinja ABX korporacije, bila je
sve vie uznemirena prisustvom oveka u crnom odelu koji je
se deo u nje noj e kao ni ci.
Bio je tu ve devedeset minuta. To samo po sebi nije bilo neobino, ali za
to vreme on nije podigao nijedan od asopisa koji su mu leali na dohvat
ruke; nije upotrebio svoj mobilni telefon; nije otvorio laptop, niti je
uradio bilo koju od stvari koje ljudi obino rade dok ekaju da ih primi
Kenet But, direktor korporacije. U stvari, inilo joj se da se uopte nije
pomerio. Njegove oi, tako srebrne i udne, kao da se nisu pomerile sa
staklenog zida ekaonice koji je pruao pogled na centar Topeke i zelenu
geo me tri ju farmi iza pe ri fe ri je grada.
Mardori je radila u firmi dok je ova prolazila kroz itav niz nedavnih
promena. Kao prvo, odrekla se svog starog naziva, Istraivaka
kompanija basena Anadarko, u korist doteranog novog akronima i logoa.
Onda je poelo irenje na nove poslove, mnogo raznovrsnije od
istraivanja naftnih polja: trgovina energijom, fiberoptika vlakna,
komunikacije (ta god to bilo) i milion drugih stvari koje nije razumela, a
sudei po onome to je videla, niko ih drugi takoe nije razumeo.
Gospodin But je bio veoma zauzet ovek, ali i kada nije bio zauzet, voleo
je da pusti ljude da ga ekaju. Nekad ih je putao da ekaju po itav dan,
kao to je nedavno uradio sa rukovodiocima investicione banke koji su
do li da raz go varaju o ko zna emu.
eznula je za starim danima: kada je razumela ime se kompanija
bavi i kada ljudi nisu morali da ekaju. Bilo joj je neprijatno kada su ljudi
morali da ekaju. Prigovarali su, glasno razgovarali mobilnim
telefonima, lupkali po kompjuterima i besno se etali okolo. Ponekad bi
ko ri sti li ru ne rei i mo rala bi da po zo ve obez be e nje.
Ali ovo - ovo je bilo jo gore. Od ovog oveka podilazila ju je jeza. Nije
imala predstavu da li e ga gospodin But primiti uskoro i da li e ga
uopte primiti. Znala je da je bio agent FBI - pokazao joj je dokumenta -
ali go spo din But je i pre pu tao vane lju de da e kaju.
Mardori Lejn se pozabavila svojim poslom, javljajui se na telefon,
kucajui, odgovarajui na mejlove, ali sve vreme je krajikom oka
posmatrala crnu priliku, nepominu poput statue iz Graanskog rata.
Iz gle dalo je kao da ni ne trepe.
Konano, kada to vie nije mogla izdrati, Mardori je uradila neto za
ta je znala da ne bi sme la: po zvala je linu se kre tari cu go spo di na Buta.
Keti, ree tihim glasom, onaj agent FBI je ovde ve dva sata i
stvarno mi slim da bi go spo din But tre balo da ga pri mi.
Go spo din But je ve o ma zau zet.
Znam, Keti, ali stvarno mislim da bi trebalo da pri mi ovog oveka.
Imam ru an ose aj. Mo lim te, ui ni mi to.
Samo tre nu tak.
Mardori saeka. Trenutak kasnije, sekretarica se ponovo javi.
Go spo din But ima pet mi nu ta.
Mardo ri spu sti slu ali cu. Agen te Pen dergast?
Nje go ve sve tle oi po lako se okre nu e pre ma njoj.
Go spo din But e vas sada pri mi ti.
Pen dergast ustade, blago se naklo ni i bez rei pro e kroz vrata.
Mardo ri uz dah nu sa olak anjem.
Kenet But je stajao nad crtaim stolom koji mu je sluio kao radni sto -
radio je stojei - i polako je postajao svestan da je agent FBI uao u
njegovu kancelariju i seo. Zavrio je sa kucanjem zabeleke na svom
lapto pu, po slao ju je svo joj se kre tari ci i okre nuo se pre ma nje mu.
Bio je zapanjen. Ovaj agent FBI uopte nije liio na Efrema
Cimbalista mlaeg{ 19 }, jednog od junaka njegovog detinjstva. U stvari,
razlika nije mogla biti vea. Predivno skrojeno crno odelo, runo
napravljene engleske cipele, koulja po meri - da ne spominjemo bledu
kou i prefinjene ruke. Na njemu je bilo odee u vrednosti od pet-est
hiljada dolara, ne raunajui donje rublje. Kenet But je umeo da
prepozna dobru odeu, kao to je umeo da prepozna dobra vina, cigare i
ene - bilo je to neto to je svaki muki rukovodilac u Americi morao da
naui, ako je eleo da napreduje u poslu. Butu se nije sviao nain na koji
se agent raskomotio. Njegov pogled je lutao okolo na nain koji je vreao
Buta - sko ro kao da je rastavljao kan ce lari ju po gle dom.
Go spo di ne Pen dergast?
ovek ga nije pogledao niti mu je odgovorio. Pogled mu je nastavio da
luta, prouava, procenjuje. Ko je on mislio da je, da bude tako oputen u
drutvu glavnog direktora ABX, sedamnaeste najvee korporacije na listi
Nju jorke berze?
Imate pet minuta, jedan je proao, ree But tiho, vraajui se svome
crtaem stolu i kucajui novu beleku na svom kompjuteru. ekao je da
ovek progovori, ali nije se desilo nita. But zavri tekst i pogleda na sat.
Jo tri mi nu ta.
Ovo je stvarno bilo prilino iritirajue: sedeo je u njegovoj kancelariji,
raskomotivi se jo vie i posmatrajui suprotan zid. U stvari, zurei u
su pro tan zid. U ta je to gle dao?
Go spo di ne Pen dergast, imate jo dva mi nu ta, pro mrmlja.
ovek odmahnu rukom i konano progovori. Ne obraajte panju na
mene. Kada zavrite svoj posao i poklonite mi svoju nepo deljenu panju,
po pri ae mo.
But baci pogled preko svog ramena. Bolje bi vam bilo da kaete ta
imate, agente Pendergast, ree to je bezbrinije mogao. Zato to imate
jo tano je dan mi nut.
ovek ga iznenada pogleda i njegov pogled je bio toliko intenzivan da
But sko ro po sko i.
Sef se nalazi iza onog zida, je li tako? ree Pen dergast.
But je ostao nepomian uz ogroman napor volje. ovek je znao gde se
nalazio sef korporacije - to su znala samo tri slubenika i predsednik
Odbora. Da li je bilo nekakvog traga na zidu? Ali, za deset godina niko
nije ni posumnjao. Da li je bio pod prismotrom FBI? Ovo je bilo
sramotno. Sve ove misli javile su se duboko u Butovom umu i nisu se
mo gle pro i tati na nje go vom licu.
Ne mam poj ma o emu pri ate.
Pendergast se nasmei, ali to je bio blago uobraeni osmeh odraslog
koji udovoljava detetu. Gospodine But, vi ste u poslu u kojem odreena
dokumenta moraju biti strogo poverljiva. Ta dokumenta predstavljaju
krunske dragulje vae kompanije. Pri tom, naravno, mislim na vae mape
seizmikih merenja Anadarko formacije. Te mape, koje ste sainili uz
velike trokove, pokazuju lokacije nalazita nafte i gasa. Zato se
podrazumeva da imate sef. Poto ste osoba koja ne veruje nikom, logino
je da e se sef nalaziti u vaoj kancelariji, gde ga moete drati na oku. E
sad, na tri zida vae kancelarije stoje skupe slike starih majstora. Na tom
delu etvrtog zida stoje jeftine grafike. Grafike koje se mogu pomeriti i
skinuti, bez bojazni da e biti oteene. To znai da se Va sef nalazi iza
tog zida.
But poe da se sme je. Mi sli te da ste pravi erlok Holms, zar ne?
Pendergast mu se pridrui u smehu. Uz duno potovanje,
gospodine But, zamoliu vas - naravno, iskljuivo kao gest dobre volje -
da otvorite taj sef i date mi izvetaj o seizmikim istraivanjima okruga
Kraj u Kan zasu. Po slednji, sastavljen 1999.
But je shvatio da se sa naporom suzdrava. Kao i obino, uspeo je u
tome. Davno je nauio da tihi glas moe zvuati pretee i sada je jedva
ujno progovorio. Gospodine Pendergast, kao to ste i sami rekli, ta
istraivanja, gde god da su smetena, krunski su dragulji ABX
korporacije. Sami ti geoloki podaci predstavljaju trideset godina
seizmikih istraivanja i nagaanja, po ceni od oko pola milijarde dolara.
I vi e li te da vam ih jedno stav no dam? Hladno se nasme i.
Kao to sam rekao, iskljuivo kao gest dobre volje. Nikad ne bih
us peo da do bi jem nalog za takvu vrstu in formaci je.
ovek nije imao nikakvih opcija, nikakvih karata da odigra, kao to je
i sam priznao. Bila je to ala - ili trik. Neto u vezi sa itavom ovom stvari
inilo je da se Kenet But osea izuzetno neprijatno. Uspeo je da se
ljubazno nasmei. ao mi je to vam ne mogu pomoi, gospodine
Pen dergast. Ako je to sve, e lim vam pri jatan dan.
Vratio se svojim belekama. Ali krajikom oka mogao je da vidi da se
pri li ka u crnom nije ni po me ri la.
But progovori ne podiui pogled. Gospodine Pendergast, za deset
sekundi ete postati nepoeljni u ovoj kancelariji i biu primoran da
po zo vem obez be e nje.
Zautao je, saekao deset sekundi, a zatim je ukljuio interfon koji ga
je povezivao sa sekretaricom. Keti, odmah pozovi radnike obezbeenja
da isprate gospodina Pendergasta. But nastavi sa svojim poslom, piui
poruku svom potpredsedniku za finansije. Ali nije mogao a da ne primeti
da je kukin sin i dalje sedeo, lupkajui prstom po rukohvatu i ivahno
raz gle daju i oko sebe, kao da je bio u e kao ni ci kod le kara. Drsko ko pi le.
In terfon je zazu jao. Obez be e nje je sti glo, go spo di ne But.
Pre nego to je But stigao da odgovori, ovek je elegantno i ustro
ustao i naao se kraj crtaeg stola. But je buljio u njega, a protest mu je
zamro u grlu kada je vi deo iz raz na agen to vom ble dom licu.
Pendergast se nagnu prema njemu i promrmljao mu u uvo broj:
2300576700.
But je na trenutak bio zbunjen, ali broj je zvuao poznato i kada mu je
sinulo ta je to bilo, kosa na potiljku mu se nakostreila. ulo se kucanje
na vratima i tri slubenika obezbeenja uoe unutra. Zastali su, sa
ru kama na pi to lji ma. Go spo di ne But, da li je ovo taj o vek?
But ih je po smatrao, zane meo od pani ke.
Pendergast se nasmei i mahnu im da odu. Gospodinu Butu nee biti
potrebna vaa pomo, gospodo. eli da vam se izvini zbog
uz ne mi ravanja.
Pogledali su Buta. Nakon trenutka oklevanja, direktor kruto klimnu
glavom. Tako je. Ne e te mi biti po trebni.
Ako biste bili toliko ljubazni da zakljuate vrata kada budete izlazili,
ree Pendergast, i, molim vas, recite sekretarici da narednih deset
minuta ne prosleuje pozive i ne puta posetioce. Potrebno nam je malo
pri vat no sti. u vari su po no vo po gle dali Buta da bi po tvrdio ovo.
Da, ree But. Po trebno nam je malo pri vat no sti.
uvari se povukoe, zakljuae vrata i kancelarijom zavlada tiina.
Pendergast se okrenuo prema izvrnom direktoru ABX korporacije i
veselo ree: A sada, moj dragi gospodine But, da se vratimo na razgovor
o krun skim dragu lji ma?
Pendergast je priao svom rols-rojsu sa dugakom, valjkastom
futrolom za dokumenta pod rukom. Otkljuao je vrata, spustio futrolu na
suvozako sedite i skliznuo u vrelu unutranjost. Upalio je motor i
pustio da se kabina rashladi, a zatim je izvadio izvetaj i na brzinu ga
pre gle dao, kako bi se uve rio da je to bilo ono to je traio.
Bilo je to upravo to i mnogo vie. Ovo je objanjavalo sve: humke,
legendu o Sablasnim Ratnicima, masakr etrdeset Petorice - i
neobjanjivo kretanje serijskog ubice. ak je objanjavalo i izvrsnu vodu
Medisin Krika, za koju se ispostavilo da je predstavljala kariku za kojom
je tragao. Kao to se i nadao, sve se videlo na mapi naftnih izvora,
pre ci zno odtam pano u plavoj i be loj boji.
Trenutno je imao vanijeg posla. Podigao je slualicu, ukljuio
ometa i ukucao broj sa prefiksom Klivlenda u Ohaju. Neko se odmah
javio, ali je pro lo par se kun di pre nego to je tanu ni glas pro go vo rio:
I?
Hvala, Mimiaru{ 20 }. Broj rauna na Kajmanskim Ostrvima je
obavio po sao. Oe ku jem da meta is ku si vie od par ne pro spavanih noi.
Drago mi je to sam bio od po mo i. Veza se pre ki nu.
Pendergast spusti slualicu i jo jednom pogleda mapu, paljivije
pro u avaju i kom pleks podzem nih lavi ri nata koje je pri kazi vala.
Iz vrsno, pro mrmlja.
Mentalni prelazak ga nije izneverio. Umesto toga, kao to je mapa
potvrivala, uspeo je iznad svih svojih oekivanja. Jednostavno ga nije
pravilno protumaio. Smotao je izvetaj, ubacio ga nazad u futrolu i
zatvo rio je jednim po kre tom.
Sada je tano znao odakle su Sablasni Rat ni ci do li - i kuda su oti li.
U
ETRDESET I PET
Njujorku je bilo toplo i blistavo kasno popodne. Ali u odajama
udnog mirisa, koje su leale duboko ispod kue na Riversajd
Draj vu, vladala je ve i ta po no.
ovek po imenu Ren hodao je kroz podzemne prostorije, mrav i
sablastan poput utvare. uto svetlo na njegovom rudarskom lemu
probijalo je somotnu pomrinu, osvetljavajui ovde drvenu vitrinu, tamo
visoki metalni arhivski orman. U svim uglovima blistao se bledi sjaj
bakra i bron ze; mut no je treptalo olov no staklo.
Po prvi put u nekoliko dana nije pod rukom nosio svoju belenicu.
Stajala je kraj njegovog laptopa, pola tuceta odaja dalje, spremna da bude
odneta gore. Bilo je to zato to je Ren, nakon osam nedelja iscrpljujueg,
fascinirajueg posla, konano zavrio katalogizaciju kabineta udesa koje
mu je Pen dergast po ve rio.
Zbirka se pokazala izuzetno upeatljivom, ak upeatljivijom nego to
mu je Pendergast nagovestio. Predstavljala je neverovatno aroliki skup
predmeta, najbolje od svega: dragog kamenja, fosila, plemenitih metala,
leptira, biljaka, otrova, izumrlih ivotinja, novia, oruja, meteorita.
Svaka soba, svaka nova fioka i polica donosila je nova otkria, neka
udesna, neka izuzetno uznemirujua. Bio je to, bez ikakve sumnje,
naj ve i kabi net u de sa ikada sastavljen.
Kakva je teta bila to su anse da e ga svet ikada videti
zanemarujue male. Barem ne u ovom veku. Osetio je ujed ljubomore
zbog toga to je sve to pri padalo Pen dergastu, a ne nje mu.
Ren se polako kretao kroz mrane odaje, osvrui se oko sebe i
uve ravaju i se da je sve u redu, da nije ne to pre vi deo ili iz o stavio.
Sada je konano stigao do svog krajnjeg odredita. Zaustavio se,
upravljajui zrak svetlosti prema umi od stakla: bokali, retorte, posude
za titraciju i epruvete, sve su odbijale svetlost sa dugih, mranih
kvadrata tuceta laboratorijskih stolova. Zrak njegove svetiljke najzad se
zaustavi na vratima na drugom kraju laboratorije. Iza njih se nalazila
po slednja odaja, u koju mu je Pen dergast iz ri i to zabranio pri stup.
Ren se okrenu, bacajui pogled prema mranim, tapiserijama
zaklonjenim, prostorijama kroz koje je upravo proao. Dugo putovanje ga
je na neki nain podsetilo na Poovu priu Maska crvene smrti, u kojoj
princ Prospero organizuje bal pod maskama u nizu odaja, od kojih je
svaka fantastinija, bizarnija i jezivija od prethodne. Poslednja odaja,
odaja smrti, bi laje crna, sa pro zo ri ma boje krvi.
Ren se ponovo okrenu prema laboratoriji, obasjavajui mala
zatvorena vrata na suprotnom zidu. Tokom katalogizacije, esto se pitao
ta se nalazilo iza njih. Ali moda je u retrospektivi i bilo bolje da ne zna.
I toliko je eleo da se vrati izuzetnoj indijanskoj belenici koja ga je
ekala u biblioteci. Rad na njoj bio je odlian nain da zaboravi na ovu
ne o binu i uz ne mi ru ju u zbirku, bar na neko vre me.
Po no vo se ulo: u tanje tkani ne, odjek pri gu e nih ko raka.
Ren je vei deo ivota proveo u mranim, tihim prostorijama i
njegovo ulo sluha bilo je natproseno razvijeno. Dok je radio u ovim
odajama, mnogo puta je ve uo to utanje, te oprezne korake. Mnogo
puta je ose tio da ga neko po smatra dok je radio nad otvo re nim fi o kama ili
belekama. To se deavalo preesto da bi u pitanju bila samo njegova
mata.
Kada se okrenuo i krenuo nazad kroz senovite sobe, Renova ruka je
posegnula u dep laboratorijskog mantila i sklopila se oko skalpela uskog
se i va. Se i vo je bilo ve o ma novo i ve o ma otro.
Tihi ko raci su prati li nje go ve.
Ren pusti da mu pogled polako odluta u pravcu zvuka. inilo se da
do pi re iza ve li kog reda hrasto vih vi tri na sa de sne strane.
Sistem podzemnih odaja bio je ogroman i kompleksan, ali Ren ga je
tokom dva meseca rada dobro upoznao. I znao je da se taj red vitrina
zavravao po prenim zi dom. Bio je to orso kak.
Nastavio je da hoda dok nije stigao skoro do kraja prostorije. Pred
njim je bila raskona brokatna tapiserija, koja je prekrivala prolaz u
sledeu odaju. Zatim iznenadnom, maijom brzinom skoi udesno,
postavljajui se izmeu reda vitrina i zida. Izvadivi skalpel iz depa i
is tu riv i ga is pred sebe, upe ri svo ju sve tilj ku u tamu iza vi tri na.
Ni ta. Pro laz je bio prazan.
Ali dok je vraao skal pel u dep i udaljavao se od vi tri na, Ren je jasno i
razgovetno uo udaljavajue tapkanje stopala koje je bilo previe sitno,
pre vi e hi tro da bi pri padalo bilo kome osim de te tu.
K
ETRDESET I EST
ori se polako provezla kraj kue Krausovih, paljivo osmotrivi
runu staru kuu. Pravi pravcati dom porodice Adams. Ona
dosadna starica nije bila nigde na vidiku, verovatno joj opet nije
bilo dobro. Pendergastov rols nije bio tu i mesto je delovalo naputeno,
ofucano amei na zaguljivoj vruini, okrueno poutelim kukuruzom.
Iznad njene glave, nakovnju slian oblani front polako je zaklanjao
sunce. Na radiju su ve upozoravali na opasnost od tornada, od Dod
Sitija do granice sa Koloradom. Pogledala je prema zapadu i videla da je
nebo crno i te ko, kao da je napravlje no od krilj ca.
Nema veze. Ui e u peinu i izai napolje za petnaest minuta. Samo
e na brzi nu baci ti po gled, to je bilo sve.
Oko pola kilometara od kue Krausovih, sila je na zemljani put koji
je vodio u oblinje polje. Parkirala je svoj auto iza krivine, tako da se nije
mogao videti sa puta. Preko vrhova kukuruza prema istoku mogla je da
razabere zabat kue Krausovih; ako krene preicom kroz kukuruz, niko je
nee vi de ti.
Na trenutak se zapitala da li je pametno da se ovako eta kroz
kukuruz. Ali onda se setila da je Pendergast bio prilino siguran da je
ubi ca de lo vao samo nou.
Pokupivi svoju baterijsku lampu, izala je iz auta i zatvorila vrata.
Zatim je zala meu ku ku ru ze i po la u prav cu pe i ne.
Vruina u kukuruzu pritiskala ju je do granice guenja. Lie se
suilo - kukuruz za gasohol se brao suv - i Kori se krajikom uma
zapitala ta bi se desilo kada bi se kukuruz zapalio. Igrala se tom milju
dok nije stigla do oronule drvene ograde koja je razdvajala imanje
Krau so vih od okol nih po lja.
Pratila je ogradu dok se nije nala iza kue. Hitro se osvrnula oko
sebe, za sluaj da se starica pojavi na jednom od prozora, ali svi su bili
mrani i prazni, poput usta bez zuba. Od ove kue ju je obuzimala jeza:
stajala je naspram neba surovog izgleda, zaputena i usamljena, sa par
kvrgavih, mrtvih stabala u pozadini. Slabani zraci sunca su jo uvek
osvetljavali krov na mansardi i okrugle prozore. Ali ak i dok ju je
posmatrala, senka nadolazee oluje puzala je preko kukuruza poput
pre kri vaa i kua je po stajala sve mrani ja naspram neba iza nje. Mo gla je
da namirie ozon u vazduhu koji je postajao sve zaguljiviji. Oluja je bila
gora nego to se to inilo iz prikolice - mnogo gora. Bolje bi joj bilo da
po u ri pre nego to nastane pakao.
Skrenula je na stazu do peine i krenula niz nju, hodajui pognuto u
sluaju da matora Krausova pogleda napolje kroz prozor na spratu.
Sledeeg trenutka je zala u pukotinu u zemlji i stigla do gvozdenih
vrata.
Paljivo je prouila tlo ispred ulaza, ali praina je delovala netaknuto.
Niko nije proao ovuda barem nekoliko dana. Osetila je istovremeno i
olakanje i razoaranje: ako je ubica uopte i bio ovde, davno je otiao,
mada je nedostatak tragova poveavao mogunost da je njena teorija bila
obino sranje. Ipak, sti gla je dov de; mo gla bi ba i da zavi ri unu tra.
Jo jednom je bacila pogled preko ramena, a zatim se sagnula da
bolje pogleda katanac na gvozdenim vratima. Savreno: staromodna
brava sa jezicima, kakva se, bez veih izmena, proizvodila ve stotinu
godina. Bio je to isti tip brave kao na ulaznim vratima njene prikolice,
brava na kojoj je i vebala; isti tip kao i katanci na kolskim ormariima.
Nasmeila se, setivi se konjske balege upakovane kao poklon koju je
jednom prilikom ostavila u ormariu Breda Hejzena, zajedno sa
e stit kom i ru om. Ni kada nije pro valio ko je to uradio.
Prvo je snano povukla katanac, da se uveri da je stvarno bio
zakljuan. To je bilo prvo pravilo obijanja brava: ne upotrebljavaj alat ako
nisi si gu ran da ti je po tre ban.
Bilo je zaklju ano. Na po sao, po mi sli.
Iz depa izvadi zamotuljak od zelenog filca i paljivo ga razmota.
Unutra se nalazio njen mali komplet alatki, koje je kriom napravila u
kolskoj radionici. Izabrala je alatku koja joj je delovala odgovarajue
veliine i ubacila je u kljuaonicu, vrei pritisak u smeru otkljuavanja
brave. Znala je da se obijanje brava u sutini sastoji od otkrivanja
mehanikih nepravilnosti odreene brave: pojedinani jezici nikada nisu
bili potpuno iste veliine, izmeu njih je uvek postojala razlika koja se
mogla iskoristiti. Zatim ubaci drugu alatku i oprezno napipa zareze,
tragajui za mestom na kojem zapinje, mestom koje je ukazivalo na
najdeblji jeziak. Poto bi se najdeblji jeziak u bravi prvi zaglavio usled
pri ti ska, bilo je vano da se uklanjaju od naj de bljeg pre ma naj tanjem. Evo
ga: jeziak koji je najvie smetao. Paljivo ga je podigla alatkom dok nije
osetila da ga je brava prola. Zatim je prela na sledei jeziak i ponovila
postupak, pa jo jednom, pazei da stalno odrava pritisak. Konano se
glavni jeziak podigao uz ujno kljocanje; snano je povukla i katanac se
otvo rio.
Kori se uspravi, ne mogavi da sakrije ponosni osmeh. Nije bila
naroito hitra u obijanju brava - i bilo je mnogo drugih tehnika, kao to
su ribanje i eljanje koje jo nije savladala - ali bila je sposobna.
teta to je to bila vetina koju Pendergast ne bi odobravao. Ili moda i
bi?
Vrativi alat u dep, skinula je katanac i spustila ga na zemlju. Vrata
su zakripala na zaralim arkama; ula je unutra i zastala. Nekoliko
trenutaka je stajala u tami, pitajui se da li da upali svetla ili upotrebi
bate rij sku lam pu.
Ako se Vinifred Kraus pojavi, svetlo e je odmah razotkriti. Ali onda se
pribrala. Bilo je tri sata popodne, i sudei po natpisu, vreme za poslednji
obilazak je odavno prolo; pored toga, Kori je bila sigurna da niko nije
iao u obilazak otkako je Pendergast bio primoran na to. Matora
gnjavatorka nee izlaziti iz kue pred oluju. Ljubopitljiva tama joj je
tako e ila na iv ce. Bo lje da uva bate ri je.
Pipala je rukom du vlanog kamenog zida, pronala prekida i
uklju i la ga.
Prole su godine otkako je poslednji put bila u peini. Otac ju je
jednom doveo ovamo, kada je imala est ili sedam godina, malo pre nego
to je otiao. Jo jedan trenutak je ostala nepomina, posmatrajui
zjapei tunel. Zatim je poela da se sputa niz krenjake stepenice, dok
su joj te ke ci pe le odje ki vale po kame nu.
Nakon dugog spusta, stepenice su je dovele na drvenu platformu, koja
se gubila meu stalagmitima i stalaktitima. Kori je zaboravila koliko je
ovo mesto bilo udno. Kada je kao mala dolazila ovamo, bila je okruena
odraslima. Sada je sama u tiini. Krenula je dalje uz oklevanje, poelevi
da njene cipele ne odzvanjaju tako uplje po platformi. Gole sijalice, koje
su visile sa neravne tavanice visoko iznad njene glave, bacale su sablasne
senke po zidovima. Na obe strane uzdizala se uma stalagmita, poput
nazu blje nih, di nov skih ko palja. U ogrom nom praznom pro sto ru nije bilo
ni kakvih zvu ko va, osim nje nih ko raka i udalje nog kapanja vode.
Mo da do lazak ovamo i nije predstavljao tako do bru ide ju.
Odagnala je jezu. Ovde nije bilo nikoga. U baricama na platformi bio
je sloj taloga u kojem su se ocrtavali njeni otisci. Bilo je oigledno - kao i
pred gvozdenim vratima - da niko nije proao ovuda danima. Poslednja
osoba koja je bila ovde verovatno je Pendergast, kada je bio primoran da
doe u obi lazak.
Kori je pourila kroz prvu peinu, provukla se kroz uzak otvor i ula u
sledeu odaju. Istog trenutka se setila njenog imena: Dinova biblioteka.
Setila se da je, kao mala, verovala da je ovo mesto stvarno bilo dinova
biblioteka. ak i sada je morala da prizna da su kamene formacije
iz gle dale ne ve ro vat no stvarno.
Ali tiina je sve vreme delovala pretee, a slaba svetlost neprijatno i
ona nastavi dalje. Prola je pored Provalije bez dna i pored Jezerceta
beskraja, koje je blistalo neobinom zelenom svetlou. Ovo je bila
najdalja taka obilaska; tu je platforma savijala nazad prema Kristalnoj
kate drali. Iza je bila samo tama.
Kori ukljui baterijsku lampu i razveja pomrinu iza platforme, ali
nije opazi la ni ta.
Popela se preko drvene ograde i stala je na ivicu jezerceta. Na
zidovima prostorija kroz koje je prola nije bilo nikakvih prolaza ili
otvora. Ako je ovde bilo neega, morae da proe kroz jezerce da bi ga
pro nala.
Kori je sela na ogradu i odvezala pertle; skinula je cipele, zatim i
arape koje je nabila u cipele i zavezala ih je pertlama jednu za drugu.
Drei cipele u jednoj ruci, potopila je none prste u jezerce. Voda je bila
stravino hladna i dublja nego to se inilo. Prela je preko to je bre
mogla i izala na drugu stranu. Prokletstvo, sada su joj noge bile mokre.
Krenula je bosonoga drugom obalom jezerceta i uperila svetiljku u tamu
na njenom kraju. Tu je ugledala niski tunel koji je vodio nadesno. Tlo je
bilo od mekog kriljca, prilino uglaano estim prolascima. Bila je na
pravom putu.
Sela je na izboinu od kriljca i navukla arape na mokre noge, a
zatim je uni rala te ke ci pe le. Po e le la je da je obu la stare pati ke.
Ustala je i prila tunelu. Morala se sagnuti - bio je visok oko metar i
po - i kako je ila dalje, tavanica je bila sve nia. Tlo je bilo vlano. Onda
se tavani ca po no vo po di e i tu nel otro skre nu ude sno.
Svetlost je pala na gvozdena vrata, zatvorena katancem poput onih na
ulazu u pe i nu.
To je to. Ovo mora da vodi u staru de sti le ri ju.
Ponovo je izvadila svoj obijaki alat i bacila se na posao. Iz nekog
razloga - moda zbog slabog svetla, moda zato to su joj se prsti inili
neobjanjivo debelim i trapavim - za ovu joj je bravu trebalo mnogo vie
vremena. Ali nakon nekoliko minuta, ula je karakteristian kljocaj kada
se glav ni je zi ak po me rio. Tiho je spu sti la katanac na tlo i otvo ri la vrata.
Zastala je na vratima, oprezno osvetljavajui prostor ispred sebe.
Mrani hodnik pred njom vodio je pravo kroz kamen, a zidovi su mu bili
glatki i blago fosforescentni. Prela je tridesetak metara, dok je svetlost
igrala po zidovima, sve dok se hodnik nije iznenada proirio u odaju. Ali
ovom prostoru je nedostajala veliina i velianstvenost prolih peina i sa
grubog neravnog poda se uzdizalo tek nekoliko zatupastih stalagmita.
Vazduh je bio hladan i teak i oseao se miris, neobian miris: miris
dima. Starog dima i jo neeg. Neeg neprijatnog. Oseala je hladnu
struju vazduha koja je dopirala kroz otvorena vrata, kostreei joj dlake
na vratu.
To je mo ralo biti to: stara de sti le ri ja.
Zakoraila je u pomrinu i njena baterijska lampa je osvetlila neto na
drugom kraju - tup sjaj metala. Nainila je jo jedan korak, pa jo jedan.
Pronala ju je: stara aparatura za destilaciju, skoro komina relikvija iz
iezle ere, sa ogromnim bakarnim kotlom na tronocu i ostacima
ne kadanje vatre is pod.
Na polici na zidu stajalo je nekoliko cepanica. Poklopac kotla, sa
svojim dugim namotajima bakarnih cevica, bio je skinut i sada je leao
na tlu, delimino zdrobljen. Nekoliko manjih lonaca i kotlova bilo je
raz bacano unao ko lo.
Zastala je da bi osvetlila itavu prostoriju. Na jednoj strani stajao je
sto sa nekoliko aa, od kojih je jedna bila razbijena. Komadi slomljene
stolice leali su na podu kraj natrule karte iz pila: Kori primeti da je u
pitanju bio kec. U drugom uglu bila je hrpa razbijenih flaa i posuda svih
vrsta: flae za vino, tegle, glineni krazi, razbacani meu ubualim
ot paci ma. Zami sli la je lju de koji su lo i li vatru, kartali se, pili i pu i li.
Zatim uperi lampu uvis. Tavanica je bila toliko crna da u prvi mah nije
videla nita. Ali onda je uspela da razabere slomljene stalaktite i mreu
pukotina kroz koju je oigledno izlazio dim. Ipak nije mogao izlaziti
naroito brzo: dah joj se kondenzovao u vazduhu, okruujui je
iz magli com koja je bli stala na sve tlo sti lam pe.
Prila je kotlu postavljenom na gvozdeni tronoac. Sasvim sigurao je
bio dovoljno velik da se u njemu skuva ljudsko bie. Zbog vlage je bilo
teko rei da li je skoro korien. Da li bi ovo mesto jo uvek mirisalo na
dim iz vremena destilerije? Nije bila sigurna. A zatim je tu bio i taj dragi
miris: neprijatan miris. Ne ba zadah tralei; bilo je to mnogo gore od
trale i. Bio je to isti onaj mi ris po kvare ne un ke kao na me stu zlo i na.
Kori je stala, iznenada prestraena. Dola je da proveri da li je
destilerija jo uvek bila ovde. Pa, bila je. Trebalo bi da se okrene i
nestane odavde. U stvari, sam dolazak ovamo je sada delovao kao veoma
loa ide ja.
Progutala je knedlu. Ponovo se podseti da je ve stigla ovoliko daleko.
Mo gla bi ba i da odvo ji jo pet se kun di da zavri sa iz vi anjem.
Na prstima je prila i zavirila u kotao. Dok je osvetljavala njegovu
unu tranjost, po go dio ju je zadah ue gle masti.
Na dnu je lealo neto bledo, skoro providno, nalik bisernoj koljci.
Ljudsko uho.
Zagrcnula se i zateturala unazad, ispustivi baterijsku lampu.
Svetiljka je udarila u tvrd krenjaki pod i otkotrljala se u mraan ugao,
dok je zrak lenjo vrljao po podu i tavanici, konano se uz tup udarac
zau staviv i po red zida.
Tre nu tak kasni je se ugasi la i pe i nom je zavladala pot pu na tama.
Sranje, po mi sli Kori. Sranje, sranje.
Paljivo se spusti etvoronoke i polako poe da opipava tlo rukama,
puzei u pravcu u kojem se svetiljka otkotrljala. Minut kasnije, ruke joj
se oeae o kameni zid peine. Poe da pipa du njega, u potrazi za
bate rij skom lam pom.
Nije je bilo.
Ponovo proguta knedlu i unu. Na trenutak joj je palo na pamet da
pokua da izae odavde u potpunom mraku. Ali put nazad bio je previe
dug i lako se mogla izgubiti. Izborila se sa naletom panike. Pronai e
baterijsku lampu. Mora da se ugasila usled sudara sa zidom. Pronai e
je, po vrati ti u i vot i iz gu bi ti se odav de.
Krenula je du zida, prvo na levu stranu, pa na desnu, pipajui
ru kama.
Nije pro nala lam pu.
Moda je izabrala pogrean pristup. Paljivo je otpuzala do mesta sa
kojeg je pretpostavljala da je krenula i zatim je pokuala ponovo, puzei u
pravcu u kojem se seala da se baterijska lampa otkotrljala. Pa ipak,
koliko god da je daleko ila du zida, opipavajui tlo rukama, nije je
mo gla pro nai.
Disanje joj se ubrzalo dok se vraala prema sredini prostorije. Barem
je verovala da je to bila sredina prostorije: u mrklom mraku brzo je
gu bi la ori jen taci ju.
U redu, pomisli. Prestani da se kree, udahni duboko i saberi se. U
redu, bilo je stvarno glupo doi ovamo sa jednom baterijskom lampom i
bez ibica. Ali peina u kojoj se nalazila bila je mala i imala je samo
jedan izlaz - zar ne? Nije primetila nikakav drugi hodnik, ali kad bolje
raz mi sli, nije ba ni pro ve ravala palji vo.
Srce joj je lupalo toliko snano da je jedva disala. Samo polako,
pomisli. Vreme je da zaboravi na svetiljku. Ionako je verovatno bila
razbijena. Sada je bilo najvanije da izae odavde, da nastavi da se kree:
inae e se slediti. Hvala bogu da je ostavila vrata otkljuana i da su
svetla jo uvek bila upaljena u peinama. Sve to je trebalo da uradi jeste
da nae iz laz odav de i da se vrati hodni kom.
Glu pao, glu pao, glu pao
Paljivo je procenila pravac u kojem je pretpostavljala da se nalazio
iz laz. Zatim je, podjednako palji vo, po e la da puzi napred. Tlo pe i ne bilo
je hladno, grubo, neravno i prekriveno masnim ljunkom i baricama
vode. Neprozirna tama bila je potpuno uasavajua. Kori nije bila
sigurna da li se ikada pre nala na mestu koje je bilo u potpunom mraku.
ak i u najmranijim noima video se poneki trag zvezda ili meseine
Ose ala je kako joj srce tue jo snani je nego rani je.
Tada je glavom bolno udarila u neto. Ispruila je ruku i opipala:
gvo zde ni ko tao. Do pu zala je pravo u ostat ke vatre.
U redu, to znai da je puzala u potpuno suprotnom smem. Ali barem
je sada znala gde se nalazi. Puzae du zida dok ne doe do izlaza.
Jednom kada se nae u hodniku, nastavie da puzi, sa jednom rukom na
zidu, dok ne stigne do gvozdenih vrata. Bila je sigurna da odatle moe da
stigne do jezerceta - ak i u totalnom mraku. U svakom sluaju, na
drugoj strani jezerceta bili su svetlo i platforma. Nije toliko daleko,
po navljala je, uopte nije to li ko daleko
Primoravajui sebe da se opusti, poe da puzi prema napred,
povlaei levom rukom po zidu: povuci, stani, povuci, opet stani, tri,
eti ri, pet.
Lupanje srca se polako smirivalo. Naletela je na stalagmit i pokuala
je da vizualizuje svoj poloaj u prostoriji. Sa olakanjem je shvatila da bi
iz laz tre bao da bude pravo is pred nje.
Nastavila je sa puzanjem, jednu ruku drei na podu, a drugu na zidu.
est, sedam, osam
Ruka joj je u mraku napi pala ne to to plo.
Instinktivno je trgnula ruku. Sledeeg trenutka ju je obuzeo nalet
straha i iznenaenja. Da li je to bila neka peinska ivotinjica - pacov, ili
moda imi? Ili je u pitanju njena mata, koja je u tami radila
pre ko vre me no?
Oklevala je. Nije ula nikakav zvuk niti je osetila pokret. Zatim je
palji vo is pru i la ruku i po no vo opi pala.
Bilo je to plo, golo, bez dlako i vlano.
Ustuknula je, a u grlo joj se i protiv njene volje popeo jecaj. Smrad
ne eg prljavog, ne eg ne o pi si vo gadnog, kao da se po di gao i okru io je. Da
li je buka koju je ula stvarno tek zvuk njenog disanja? Jeste: dahtala je
od straha.
Stisnula je zube. Zatreptala u tami i pokuala da povrati kontrolu nad
svo jim po mah ni talim pul som.
Stvar koju je dodirnula nije se pomerila. Verovatno je u pitanju bila
jo jedna izboina ili neravnina na tlu. Ako se ukipi od uasa zbog svake
sit ni ce koju napi pa, ni kada nee izai iz pe i ne.
Ponovo je krenula napred i jo jednom se oeala o to. Stvarno je bilo
toplo, to nije umislila: mora da je to jedna od onih uvrnutih pojava,
vulkanskih ili tako neto. Polako ju je ponovo opipala, prelazei rukom,
tu, tamo
Shvati la je da do di ru je bosu nogu, du gih, iz lo mlje nih nok ti ju.
Polako je povukla ruku. Nekontrolisano se tresla, a disanje joj je
zvualo hrapavo, potpuno van njene kontrole. Pokuala je da proguta
kne dlu, ali usta su joj bila pre vi e suva..
A tada se iz tame zau grub, pevuckavi glas, vrskanje nalik karikaturi
ljudskog go vo ra.
Ho e igla sa mnom?
H
ETRDESET I SEDAM
ejzen se zavalio u udobnoj stolici, prstima blago pritiskajui
uglaano drvo konferencijskog stola. Ponovo se pitao zato
Medisin Krik nije mogao da priuti erifovu kancelariju sa
lepim, udobnim stolicama, ili stolom poput ovoga; ali onda se setio da je
ova erifova kancelarija, kao i sve ostalo u Diperu, odravana
pozajmljenim novcem. Njegova kancelarija je barem svaku godinu
zavravala u plusu. Vreme Medisin Krika e doi, delimino zahvaljujui
nje mu.
U pozadini se uo glas Henka Larsena, ali Hejzen jedva da ga je
sluao. Bolje da pusti diperskog erifa da kae ta ima. Potajno je bacio
pogled na sat. Sedam sati. Danas su obavili mnogo toga, stvarno su
napredovali. Imao je vremena za razmiljanje i u njegovoj glavi sluaj je
bio sko ro re en. Po sto jao je samo jo je dan de talj koji ga je mu io.
Izgledalo je kao da se Larsen smiruje. Jedostavno je prerano, Dente.
Jo nisam uo nikakav vrst dokaz, samo gomilu konstrukcija i
pret po stav ki.
Konstrukcija i pretpostavki. Hriste, Henk je proitao previe
Gri amo vih ro mana.
Larsen je ustao sa izrazom odlunosti. Neu osumnjiiti jednog od
vodeih graana Dipera bez vrstih dokaza. Neu to uraditi i neu
do zvo li ti bilo kome dru gom da to uradi. Ne u mo joj nadle no sti.
Hejzen pusti da tiina sazri, a zatim se okrenu prema Raskoviu.
e ste ru? ta ti mi sli?
Raskovi baci pogled prema Simoru Fisku, koji je paljivo sluao u
tiini, naboranog ela. Pa, ree Raskovi, mislim da je ono to smo
e rif Hej zen i ja ot kri li do volj no da oprav da nastavak is trage.
Sve to ste otkrili, odgovori Larsen, jeste da Lavender ima novane
pro ble me. Mno go lju di danas ima nov ane pro ble me.
Hej zen se jo jednom su zdrao od ko men tara. Neka e ster pri a.
Pa, ree Raskovi, pronali smo mnogo vie od obinih novanih
problema. Ve godinama nije platio porez na neke od svojih nekretnina.
Ba bih voleo da znam zato nije bilo prinudne naplate. A Lavender je
iao okolo i ubeivao sve da e Diper dobiti eksperimentalno polje.
Rekao je svima da ima plan. Kao da je znao neto to niko dragi nije znao.
Taj nje gov plan meni zvu i pri lino sum nji vo.
Zaboga, to je bila samo pri a da se odobrovolje poverioci, ree
Larsen, prak tino ustaju i iz udobne sto li ce da bi naglasio svo je rei.
Ovo je divno, pomisli Hejzen. Sada se Henk raspravlja sa tipovima sa
Uni verzi te ta. Larse nu je stvarno fali la koja daska.
Prilino je jasno, nastavi Raskovi, da bi, da je dr onsi u
ponedeljak objavio da e Medisin Krik dobiti polje, Lavenderovi
po ve ri o ci stu pi li na sce nu i on bi ban kro ti rao. To je mo an mo tiv.
Zavladala je ti i na. Larsen je odmahi vao glavom.
A tada Fisk konano progovori i njegov piskavi, uzvieni glas ispuni
prostoriju. erife, nije nam namera da iznosimo optube. Namera nam
je samo da nastavimo istragu, da ispitamo poslove gospodina Lavendera,
zajedno sa svim dru gim trago vi ma koji bi se mo gli po javi ti.
Hejzen je ekao. Bilo je od politikog znaaja da se konsultuju sa
Larsenom. Stari Henk izgleda da jednostavno nije shvatao injenicu kako
je sve to ista formalnost, da nita to on bude rekao ne moe spreiti
is tragu nad Laven de rom.bal kan do wn loa d.o r g - fo rs ter
Gospodine Fisk, ree Larsen, sve to hou da kaem je da se ne
usredsredite na osumnjienog prerano. Postoje mnoge druge
mogunosti koje bi trebalo ispitati. Sluaj, Dente, svi znamo da Lavender
nije svetac, ali nije ni ubica, pogotovo ne takav ubica. ak i da je
unajmio nekoga, kako bi se ta osoba kretala od Dipera do Medisin Krika,
a da ne bude primeena? Gde bi se skrivala? Gde joj je auto? Gde bi
provodila noi? Dobro zna da je itava oblast pretraena iz aviona i sa
ze mlje!
Hejzen tiho uzdahnu. To je upravo bilo ono to ga je i dalje muilo.
Bila je to je di na slabost nje go ve te o ri je.
Meni se ini, nastavi, da je mnogo verovatnije da je ubica
stanov nik Me di sin Kri ka, neka vrsta dok to ra De ki la i mi ster Haj da. Da je
u pitanju autsajder, neko bi neto video. Ne moe da stalno dolazi i
odlazi iz Me di sin Kri ka ne pri me en.
Neko bi se mo gao kri ti u ku ku ru zu, ree Ras ko vi.
Video bi se iz vazduha, ree Larsen. Izviaki avioni preleu ve
danima. Pretraili su trideset kilometara reke, pretraili su humke,
traili su svuda. Nema ni traga od neijeg skrovita i niko nije vien kako
dolazi ili odlazi. Hou da kaem, gde bi se ubica mogao kriti? U rupi u
ze mlji?
Sluajui ga, Hejzen se iznenada ukruti. Oseti kako mu se udovi
paraliu dok je iznenadna, briljantna pomisao progorevala put kroz
njegovu svest. Narav no, rekao je sebi. Narav no. Bio je to neuhvatljivi
odgo vor za ko jim je tragao, kari ka koja je ne do stajala nje go voj te o ri ji.
Duboko udahnu i osvrnu se oko sebe kako bi se uverio da niko nije
primetio njegovu reakciju. Bilo je veoma vano da ne izgleda kao da mu
je Henk dao ide ju.
Zatim iznese svoje otkrie glasom koji je zvuao skoro kao da se
do sau je. Tako je, Henk. Skri vao se u rupi u ze mlji.
Zavladala je ti i na.
Kako to mi sli te? upi ta Ras ko vi.
Hej zen ga po gle da. Krau so ve pe i ne, ree.
Krau so ve pe i ne? po no vi Fisk.
Na Kraj Roudu, kod one velike stare kue sa prodavnicom suvenira.
Iza nje su peine za turiste. Tamo su oduvek. Sada ih vodi stara Vinifred
Kraus. Bilo je neverovatno koliko su se brzo delii uklapali u njegovom
umu. Sve vreme mu je stajalo pred nosom, a on ga nije video. Krausove
pe i ne. Narav no.
Fisk je klimao glavom, kao i Raskovi. Seam se da sam video to
me sto, ree Ras ko vi.
Larsen preblede. Znao je da je Hejzen pogodio. Toliko je sve bilo
savre no, to li ko se uklapalo.
Hejzen ponovo progovori. Ubica se skrivao u toj peini. Pogledao je
Larsena i nije mogao a da se ne nasmei. Kao to zna, Henk, to je ista
ona peina u kojoj je matori Kraus drao destileriju. U kojoj je pravio
vi ski od ku ku ru za za kralja Laven dera.
E, to je veo ma zanimljivo, ree Fisk, gledajui Hejzena sa
divljenjem. Nije li? Tamo postoji prostorija, iza dela za turiste, u kojoj su
pravili viski. U velikom kotlu za destilaciju. Paljivo je naglasio
po slednje rei.
Video je da su se Raskovieve oi iznenada rairile. U kotlu za
de sti laci ju do volj no ve li kom da se u nje mu sku va ljudsko telo?
Upravo tako, ree Hej zen.
At mo sfe ra se nae lek tri sala. Larsen poe da se zno ji i Hej zen je znao da
je to zato to je i on po ve ro vao u to.
Vidite, gospodine Fisk, nastavi Hejzen, Lavenderov ovek se krio u
toj peini, izlazei nou bosih nogu i sa ostalim triarijama, ubijajui
ljude i nametajui tako da izgleda kao da je u pitanju ispunjenje kletve
Sablasnih humki. Tokom prohibicije, kralj Lavender je finansirao tu
destileriju za matorog Krausa i uveo ga u posao. To je radio u itavom
okru gu Kraj. Fi nan si rao je sve pro i zvo ae brlje u ovim kraje vi ma.
Henk Larsen iz vadi marami cu i obri sa znoj sa ela.
Lavender tvrdi da je njegov pomonik, Mekfelti, otiao da poseti
svoju bolesnu majku u Kanzas Siti. To je jedna od stvari koje smo
Raskovi i ja danas proverili. Pokuali smo da stupimo u kontakt sa
Mek fel ti je vom maj kom. I ot kri li smo sve o njoj.
Zastao je.
Umrla je pre dvade set go di na.
Pustio je da se to slegne, a zatim nastavi. A taj tip Mekfelti ve je
imao problema sa zakonom. Uglavnom sitnice, ali uz dosta nasilja:
uestvovanje u tui, nanoenje lakih telesnih povreda, vonja u pijanom
stanju.
Otkria su se reala brzo, skoro se gomilajui jedno na drugim. I tada
je Hejzen zadao konani udarac: Mekfelti je nestao dva dana pre ubistva
ile Sveg. Mislim da se sklonio pod zemlju. Kao to je Henk upravo
istakao, ne moete dolaziti i odlaziti iz Medisin Krika, a da ne budete
primeeni: da vas ne primete komije, da vas ja ne primetim. Sve ovo
vreme krio se u Krausovim peinama, izlazei nou da obavlja svoj
prljavi po sao.
Zavladala je duga pauza, tokom koje niko nije progovarao. Onda Fisk
proisti grlo. Obavili ste prvorazredan posao, erife. Koji je sledei
ko rak?
Hejzen odluno ustade. Grad je preplavljen predstavnicima zakona i
tampe. Moete biti sigurni da Mekfelti jo uvek sedi u toj peini,
e kaju i zati je da bi mo gao da umak ne. Sada kada je obavio po sao.
I?
I zato emo mi upasti unu tra i uhvati ti kuki nog sina.
Kada?
Sada. Okrenuo se prema Larsenu. Pozovi Odeljenje dravne
policije u Dodu. elim komandanta Emija Vejsa lino na vezi. Potrebna
nam je dobro naoruana ekipa i to odmah. Potrebni su nam psi, ali ovoga
puta dobri psi. Ja idem u sud, da dobijem nalog za pretres od sudije
An derso na.
Je ste li si gurni da je Mek fel ti jo uvek tamo, u pe i ni? upi ta Fisk.
Ne, ree Hejzen, Nisam. Ali u najmanju ruku mora biti fizikih
dokaza. Neu da rizikujem. Taj tip je opasan. Moda je obavljao posao za
Lavendera, ali previe je uivao u tome - i to me jebeno plai. Ne smemo
ga ni slu aj no pot ce nji vati.
Pogledao je kroz prozor prema sve crnjem horizontu i sve jaem
vetru. Moramo da krenemo. Moda e pokuati da iskoristi oluju da bi
umakao. Bacio je po gled na sat i jo jednom se osvrnuo po sobi.
Ulazi mo ve e ras u de set, i to e sto ko.
T
ETRDESET I OSAM
ama je bila potpuna, apsolutna. Kori je leala na vlanom
kamenu, mokra do kostiju, i itavo telo joj se treslo od uasa i
hladnoe. Nedaleko odatle, mogla je da uje kako se to kree,
pevuckavim apatom priajui sama sa sobom, pravei uasne grgotave
zvuke usnama, ponekad guguui, ponekad se tiho smejui, kao da uiva
u ne kakvoj in ternoj ali.
Um joj je proao kroz nevericu i istu stravu i izbio na drugu stranu,
hladan i utrnuo. Bila je u rukama ubice. To ju je - pretpostavljala je da je
bio on - vezalo i bacilo preko ramena, grubo, poput vree mesa, i nosilo je
itavu venost kroz lavirint prolaza, ponekad se penjui, ponekad
si laze i, po ne kad gacaju i pre ko podzem nih po to ka.
I kroz tamu - uvek kroz tamu. inilo se da se kree pipanjem ili po
se anju.
Ruke su mu bile vlane i klizave, ali snane poput elinih kablova
koji su neprekidno pretili da e je zdrobiti. Vritala je, preklinjala, molila,
ali njeni protesti nisu imali efekta. A zatim su, konano, stigli na ovo
mesto - ovo mesto sa svojim neizdrivim smradom - i on ju je bacio
naglavake na kameni pod. Zatim ju je kvrgavo stopalo grubo utnulo u
ugao u kojem je sada leala, oamuena, bolna, krvava. Smrad, ranije slab
i ne o dre en, ovde je bio zapre pau ju i, sve pri su tan i sve pro i maju i.
Leala je, utrnula i prestravljena, nesvesna protoka vremena. Ali sada
su joj se ula poela vraati. Ukoenost je polako poputala. Leala je
mirno, terajui sebe da razmilja. Bila je duboko u peini - peini mnogo
ve oj nego to je bilo ko zami ljao. Niko nee doi ovamo da je spase
Izborila se sa panikom koja ju je obuzela na tu pomisao. Ako niko ne
do lazi da je spase, mo rae da to uradi sama.
vrsto je zatvorila oi u tami i oslunula. On je bio zauzet negde
ne dale ko u mraku, grgo u i i ne razu mlji vo pe vaju i sebi u bradu.
Da li je on uopte bio ljudsko bie?
Mo rao je biti ljudsko bie. Imao je ljudska stopala - iako su bila
otvrdla poput sirove koe. I govorio je, ili je bar oblikovao rei, visokim,
de ti njastim glasom.
Pa ipak, ako je bio ljudsko bie, nije bio nalik ni jednom dru gom.
Iznenada ga je osetila kraj sebe. uo se roktaj. Sledila se u strahu,
i e ku ju i. Ruka ju je grabo zgrabi la, po di gla na noge i pro drmala.
Muh?
Zaje cala je. Ostavi me na miru.
Ponovo ju je prodrmusao, ovoga puta mnogo grublje. Huuuu! uo se
glas, piskav i detinjast. Pokuala je da se otrgne, ali je bila baena na tlo
uz rok taj.
Pre stani pre stani
Ruka ju je zgrabila za lanak i snano cimnula. Kori je vrisnula kada
joj je bol sevnuo kroz kuk. Onda je osetila njegove ruke oko sebe, kako je
grabe za rame na i po di u. Mo lim te, mo lim te pre stani
Mo limm, zaski ao je glas, Mo limm. Hruhn.
Nainila je slabaan pokuaj da ga odgurne, ali stiskao ju je uz sebe,
zaplju sku ju i je svo jim gro znim dahom.
Ne-pu sti me
Hiii!
Ponovo ju je bacio dole, a zatim je ula kako se udaljava uz tiho
mrmljanje. Divlje se cimnula, pokuavajui da se uspravi. Konopac joj se
usekao u zglobove i osetila je kako joj ake trnu usled nedostatka krvi.
Ubi e je, znala je to. Mo rala je da po begne.
Uz velike napore uspela je da se podigne u sedei poloaj. Da barem
zna ko je on, ta eli i ta je radio u peini Kad bi samo razumela, imala
bi an su. Pro gu tala je kne dlu, zadrh tala i po ku ala da pro go vo ri.
Ko ko si ti? re kla je, slabanim apatom.
Na trenutak zavlada tiina. Zatim usledi zvuk koraka. Dolazio je
ovamo.
Ne do di ruj me, mo lim te.
Kori je ula njegovo disanje. Shvatila je da moda i nije bilo pametno
ponovo privlaiti njegovu panju. A ipak, njena jedina nada bila je da
nekako stupi u kontakt sa njim. Jo jednom proguta knedlu i ponovi
pi tanje.
Ko si ti?
Osetila je kako se naginje nad nju. Vlana ruka joj je dodirnula lice,
iskrzani nokti su joj zagrebali kou, ogromni prsti bili su otvrdli i topli.
Okre nu la je lice u stranu uz pri gu e ni je caj.
Tada oseti ruku na svom ramenu. Pokuala je da lei mirno i da je
ignorie. Stisnula joj je rame, a onda se spustila niz njenu ruku,
zaustavljajui se da je opipa, zatim klizei dalje: uspaljena i gruba, sa
is krzanim nok ti ma po put po lo mlje nih cepki drve ta.
Ruka se povukla, pa se zatim vratila, klizei i pomerajui se du njene
kime. Pokuala je da se izmigolji, ali je ruka iznenada zgrabi za lopaticu
uasnom snagom. Jauknula je i protiv svoje volje. Ruka je nastavila
dalje. Zgrabila ju je za zadnji deo vrata i stisnula. Sledila se od uasa.
Sti sak se po jaao.
ta ho e od mene? pro dah tala je.
Ruka se polako opustila. ula je disanje, zatim mumlanje i bujicu
brzog, pevuckavog mrmljanja. Ponovo je priao sam sa sobom. Ruka je
pomilovala zadnji deo njenog vrata, posegnula nagore i protrljala joj
glavu.
elela je da se izmigolji, ali se suzdrala. Ruka je nastavila da je trlja,
skliznuvi preko njenog ela. Protrljala joj je lice, pomilovala obraze,
povukla za usne, pokuala da joj otvori usta smrdljivim kvrgavim
prstima poput golemih kandi. Okrenula se, ali je ruka pratila pokrete
glave, pi paju i, stal no pi paju i, kao da is pi tu je ko mad mesa.
Mo lim te, pre ki ni! zaje cala je.
Ruka se zaustavila i uo se roktaj. Onda su prsti skliznuli oko njenog
vrata, ovoga puta odspred, i poeli da stiskaju, prvo blago, onda malo jae.
A onda jo jae.
Kori je pokuala da vrisne, ali stisak joj je ve oduzeo dah. Poela je da
se bacaka i oti ma, dok su joj pred oi ma treptala sve tla.
A on je i dalje stiskao. Dok joj je svest iezavala, a udovi se refleksno
oputali, Kori je oajniki pokuavala da isprui ruku, da rastera tamu, da
ga odgurne
Ruka je postepeno poputala stisak, dok je nije pustila. Pala je,
dahui, borei se za vazduh, dok joj je u glavi bubnjalo. Ruka mu se
vrati la na nje nu kosu, glade i je.
Onda je iz ne nada pre stao. Ruka se po vu kla i udaljio se.
Kori je leala, prestraena, nema. uo se zvuk njukanja, pa jo jedan
i jo jedan. Zvualo je kao da njui vazduh. Primetila je da se u ovom delu
peine osealo jedva primetno strujanje vazduha. Mogla je da namirie
spoljni svet: ozon i vlaga oluje, aroma zemlje i svei noni mirisi donekle
su priguili smrad ovog jezivog mesta. Miris kao da ga je mamio i
do zi vao.
I on ne stade.
B
ETRDESET I DEVET
ilo je 8:11 uvee: vreme zalaska sunca. Samo to je u zapadnom
Kan zasu sun ce ve zalo, e ti ri sata rani je.
Jo od ranog popodneva, hiljadu i po kilometara dugaak front
hladnog vazduha nadirao je iz pravca Kanade, nadvijajui se nad oblast
Velike nizije, koja je ve nekoliko nedelja bila sprena i sasuena. Dok je
front napredovao, vazduh koji je strujao pred njim poeo je da podie
sitne estice praine. One su uskoro formirale kovitlace praine i peska:
spiralne vrtloge koji su se otro uzdizali prema mranom nebu. Uz
nadiranje fronta, oni su rasli po intenzitetu, podiui suvu povrinsku
zemlju, hranei se sobom, dok nisu stvorili masivan zid zvidee,
kovitlajue praine. Brzo se podigao do visine od tri hiljade metara.
Vi dlji vost na tlu smanji la se na manje od pola ki lo me tra.
Frontu koji se kotrljao preko Kanzasa sa zapada na istok prethodila su
upozorenja o peanoj oluji. Tamni smei zid stizao je do svakog grada,
gutajui jedan za drugim. Dok je napredovao, zasien prainom, hladni
front se zabijao kao klin u vrui, suvi, zaguljivi vazduh koji je pritiskao
Veliku niziju. Kada su se sudarile, vazdune mase razliitih gustina i
temperature poee se boriti za premo. Ova pometnja izazvala je
stvaranje masivnog sistema niskog pritiska, koji se zakotrljao u smeru
suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu preko par stotina hiljada
kvadratnih kilometara Velike nizije. Topao vazduh koji se podizao sa tla
konano je probio hladniju masu iznad sebe, kljuajui u zastraujue
kumulonimbuse koji su rasli, dok nisu poeli da lie na mrane pretee
planine na nebu, vee od Himalaja. Veliki planinski lanac oblaka
spljotio se uz tropopauzu, irei se u niz masivnih olujnih oblaka u
obli ku nakov nja.
Dok je oluja sazrevala, podelila se u nekoliko elija, koje su se kretale
zajedno poput neorganizovane, ali slone jedinke: zrele elije su
sainjavale sredite oluje, dok su se novije stvarale na periferiji. U
elijama koje su se pribliavale okrugu Kraj, gornji deo nakovnju slinih
elija poinjao je da bubri. Ova izboina ukazivala je da je narastajua
struja vazduha u sreditu oluje postala snana, ak toliko da se kroz
tropopauzu probila u stratosferu. Na trbuhu oluje stvarale su se rune,
ispupe ne torbi ce oblaka: no si o ci te kih kia, grada, ve tro va i tornada.
Nacionalna meteoroloka sluba pratila je sistem radarima,
satelitima i izvetajima pilota i graana posmatraa. Izvetaji o
peanoj oluji i olujnim oblacima ukljuivali su i opasnost od tornada.
Re gi o nal ne kan ce lari je
Nacionalne meteoroloke slube upozorile su lokalne vlasti da budu u
stanju pripravnosti. I dalje su motrili na mogunost pojavljivanja
najree, ali i najopasnije vrste oluje: superelijske oluje. U sluaju ove,
mnogo organizovanije nepogode, glavni nalet vetra - poznat kao
mezociklon - dostizao je brzine od skoro tri stotine kilometara na sat.
Takve oluje su sa sobom nosile grad prenika sedam centimetara,
verti kal ne nale te ve tra od sto dvade set ki lo me tara na sat i tornada.
Kina izmaglica ve je lebdela nad okolinom, isparavajui podjednako
brzo kao to je i padala, zasipajui zemlju lokalizovanim mikronaletima,
koji su upali drvee iz korena, sravnjivali polja i gulili krovove sa kamp-
kuica. Grad se prosipao sa neba, upajui kukuruznu stmjiku sa
stablji ka i pu sto e i po lja, lo me i suve stablji ke na is krzane ko madi e.
Na par kilometara ispod ove elije, skoro izgubljen u nadolazeem
olujnom frontu, usamljeni rols-rojs jurio je brzinom od sto ezdeset
kilometara na sat. Dve i po tone precizno sastavljenog elika sekle su
tamu po du goj i pu stoj traci od katrana.
Unutra je voza drao jednu ruku na volanu, dok je bacao pogled na
laptop, otvoren na susednom seditu. Laptop je prikazivao napredovanje
oluje u realnom vremenu, kompoziciju skinutu sa mozaika
me te o ro lo kih sate li ta u orbi ti.
Dolazei iz Topeke, siao je sa meudravnog autoputa 70 kod Saline i
upravo je prolazio predgraa Grejt Benda. Odavde je do Medisin Krika
vodio lokalni drum. To e ga - kao i sama nadolazea oluja - znaajno
uspo ri ti.
A vreme je bilo od velikog znaaja. Ubica e uskoro ponovo ubiti. Po
svoj prilici e ga privui oluja, njena nasilnost i tama, i skoro sigurno e
po no vo ubi ti te noi.
Podigao je slualicu i okrenuo je broj. Snimljeni glas mu je jo
jednom ponovio da je korisnik kojeg je pokuavao da dobije bio van
do me ta.
Van do me ta. Raz mi ljao je o tom iz razu: van do me ta.
I po te rao je rol sa jo bre.
J
PEDESET
o ot kada je kao mali gle dao arobnjaka iz Oza, Tad Fren klin je bio
fasciniran tornadima. Zbog toga se stideo to ga nikada nije video,
iako je itav svoj ivot proveo u zapadnom Kanzasu, samom
sreditu zemlje tornada. Video je njegove posledice mnogo ee nego
to je eleo - unitena naselja kamp-kuica, drvee izdeljano u akalice,
automobile podignute i baene sa puta - ali svojim oima nijednom nije
vi deo sam lev kasti oblak.
Veeras je bio siguran da e se to promeniti. itavog dana su im
stizali meteoroloki izvetaji. inilo se da su upozorenja meteoroloke
slube svakog sata postajala sve ozbiljnija: opasnost od oluje; ozbiljna
oluja; opasnost od tornada. Brutalna peana oluja je vritei projurila
pre sat vremena, upajui natpise i crepove, gulei boju sa automobila i
kua, obarajui drvee i smanjujui vidljivost na par stotina metara. U
8:11 te veeri, dok je Tad sam bio u erifovoj kancelariji, dola je vest: u
itavom okrugu Kraj se do ponoi proglaava opasnost od tornada.
Mogua su tornada klase F, jaine 2 ili ak 3, sa vetrovima brzine do tri
sto ti ne ki lo me tara na sat i razorne snage.
De set se kun di kasni je, e rif Hej zen ga je po zvao radi om.
Tade, ree, ja sam u Di pem, vraam se kui.
e ri fe
Nemam mnogo vremena. Sluaj me. Blizu smo reavanju sluaja.
Ve ru je mo da se ubi ca kri je u Krau so vim pe i nama.
Ubi ca?
Zaboga, pusti me da zavrim. To je najverovatnije Mekfelti, plaenik
Norisa Lavendera. Krije se u destileriji u zadnjem delu Krausovih peina.
Moramo da delamo brzo, u sluaju da odlui da se izvue pod okriljem
oluje. Sastavljamo ekipu koja e upasti u deset sati. Takoe su nam iz
Meteoroloke slube javili o opasnosti od tornada u itavom okrugu
Kraj
Upravo su me zvali.
i moram da ti poverim zaduenja u vezi sa tornadom. Zna ta da
radi?
Narav no.
Odlino. Obavesti sve i pobrini se da se svi u Medisin Kriku i
okolnim oblastima sklone. Stiemo oko devet i onda e izbiti pravi pakao
- i tu ne mislim na vreme. Pobrini se da nas saekaju nekoliko bokala
jake, vrue kafe. Ti ne ide sa nama, zato ne brini. Neko mora da uva
utvre nje.
Tek kada je poeo da se oputa, Tad je shvatio da jeste bio pomalo
nervozan. Nije imao nita protiv brige oko upozorenja o tornadu - to mu
nije bio prvi put - ali pomisao na potragu za ubicom u mranoj peini bila
je ne to sasvim dru go.
Vai, e ri fe.
U redu, Tade. Oslanjam se na tebe.
Da, go spo di ne.
Tad je vratio prijemnik. Naravno da je znao ta treba da radi. Kao
prvo, da upozori stanovnitvo. Ako je bilo nekoga napolju, da ih poalje
ku ama, ili u sklo ni ta.
Izaao je na zadnja vrata, paljivo okreui lea vetru. Udari vetra,
puni peska i praine, kao da su imali zube. Otvorio je vrata svojih
patrolnih kola, skliznuo unutra, oistio prainu sa lica i kose, pokrenuo
motor i ukljuio brisae. Zatim je ukljuio sirenu i svetla. Izaao je na
glavnu ulicu i polako krenuo, priajui u mikrofon. Veina ljudi je ve
ula vest na radi ju, ali bilo je vano da se sve obavi po pro pi si ma.
Objava erifove kancelarije. Proglaena je opasnost od tornada u
itavom okrugu Kraj. Ponavljam, proglaena je opasnost od tornada u
itavom okrugu Kraj. Svi graani treba da se odmah sklone u podrume ili
betonske zgrade. Udaljite se od prozora i vrata. Ponavljam, proglaena je
opasnost od tornada u okru gu Kraj
Stigao je do kraja grada, provezao se pored poslednjih kua, zaustavio
auto i pogledao niz prainom pokriveni drum. Nekoliko farmi koje su se
nazirale ve su bile vrsto zamandaljene, bez ikakvih aktivnosti.
Farmerima su ui sigurno ve satima bile prikovane za radio i znali su ta
treba da rade bolje nego bilo ko drugi: da premeste stoku, posebno
mlade, u sklonita; da nagomilaju viak hrane i drugih potreptina za
slu aj da doe do ne stan ka stru je.
Farmeri su znali ta treba da rade. Budalasti stanovnici grada bili su ti
za koje se mo rao po bri nu ti.
Tad pogleda niz put prema horizontu. Nebo nad njim je bilo crno,
intenzivno crno; sunce mora da je ve zalo, a ono malo svetla to se jo
moglo videti bilo je potpuno zaklonjeno olujom. Vetar je spazmatino
duvao, nosei komade kukuruzne strnjike i prainom prekrivene
stabljike kraj njegovog prozora. Na jugozapadu je video tamnocrveno
treptanje koje je vie liilo na ratni front nego na sevanje munja.
Tornada su se u okrugu Kraj uvek kretala sa jugozapada na severoistok.
Bilo je toliko mrano, da moda uopte nee moi da vide dolazak
tornada. Nee znati da je tu, dok ga ne budu uli.
urno se okre nu i vrati u grad.
Izlozi Mejsinog restorana bili su dva kvadrata vesele ute svetlosti
naspram pomrine. Tad se parkirao ispred i izaao napolje, podiui
kragnu da bi se zaklonio od vetra. Vazduh je mirisao na suvu zemlju i
ko re nje drve a. Fragmen ti ku ku ru znog li a su mu zasi pali ko u lju.
Uao je unutra i osvrnuo se oko sebe. Mesto je utihnulo kada su
shvati li da nije do ao na o lju kafe.
Tad proisti grlo. Izvinite, narode, ali proglaena je opasnost od
tornada u itavom okrugu Kraj. Mogu je tornado jaine 2, moda ak i 3.
Vre me je da po e te kui.
Izvetai i kamermani ve su pobegli pred nadolazeom olujom, i pred
njim je bila prostorija ispunjena uobiajenim gostima. Melton
Rasmusen; veanin Kejhil i njegova ena, Gledis; Art Rider. Nedostajao
je Ludvig Smit, to je bilo pomalo neobino. Od njega bi ovek najpre
oekivao da bude ovde. Moda je bio napolju i pripremao lanak o oluji.
Ako je tako, bo lje bi mu bilo da se do ko pa sklo ni ta.
Rasmu sen je prvi re ago vao. Ima li ve sti o ubi stvi ma? pi tao je.
Pitanje je ostalo da visi u vazduhu i Tad se suoio sa prostorijom
punom iekivanja. Bio je zapanjen: uprkos pretnji tornada, ubistva su i
dalje bila prva stvar na koju bi svako pomislio. Zato je Mejsin restoran
bio prepun: Tad je video da i krave to rade, da se skupljaju u grupe kada
su pre plae ne.
Pa, mi smo Tad se zaustavi. erif e ga definitivno odrati ako
spo me ne predsto je u ope raci ju.
Ispitujemo neke zanimljive tragove, ree, znajui koliko je to bedno
zvu alo.
To go vo ri te ve i tavu ne de lju, ree Mel, ustaju i crve nog lica.
Po lako, Mel, ree ve anin Kej hil.
Pa, sada imamo bo lji trag, ree Tad odbram be no.
Bo lji trag. u je li to ovo, Arte?
Art Rider je sedeo za ankom i pijuckao kafu. Definitivno nije
delovao prijateljski. Okrenuo se na hromiranoj stolici i pogledao Tada.
erif je rekao da ima plan, nekakav nain da uhvati ubicu i vrati
eksperimentalno polje u Medisin Krik. Tade, do avola, elim da znam
kakav je to plan i da li se samo pu vao.
Nisam ovlaen da razgovaram o njegovim planovima, ree Tad.
Bilo kako bilo, ono to je vano je da je proglaena opasnost od tornada
u
Do avola sa opasnou, ree Rider. elim da vidim nekakav
napre dak u vezi sa ubi stvi ma.
e rif Hej zen je napre do vao u is trazi.
Napre do vao? Gde je on? Ni sam vi deo ni traga od nje ga i tavog dana.
Bio je u Di pe ru, vo dio je is tragu
Vrata kuhinje se irom otvorie i iza pulta se pojavi Mejsi. Arte
Ridem, zaepi gubicu, zalajala je. Ostavi Tada na mim. On samo radi
svoj po sao.
Slu aj, Mej si
Nemoj ti meni sluaj Mejsi. Nasluala sam se tvojih siledijskih
nastu pa i ne e lim ih ovde. A ti, Mele, ume ti bo lje. Smi ri te se.
Pro sto ri jom zavlada ti i na, is pu nje na ose anjem kri vi ce.
Proglaena je opasnost od tornada, nastavila je Mejsi. Svi znate ta
to znai. Imate pet minuta da se izgubite. Raspravljajte se kasnije. Ja u
da zamandalim izloge i da siem u podrum. Vama ostalima bi bolje bilo
da ui ni te isto, ako ne e li te da se nae te s one strane duge pre ju tra.
Okrenula se i vratila u kuhinju, zalupivi vratima i nateravi sve da
po sko e.
Sklonite se na neko bezbedno mesto, ree Tad, prelazei pogledom
po okupljenima i priseajui se stranice iz svog prirunika. Sklonite se u
podrum, ispod stola, betonske kade ili stepenita. Izbegavajte prozore.
Ponesite sa sobom baterijsku lampu, posude sa vodom i tranzistor sa
baterijama. Objava opasnosti vai do ponoi, ali moda je produe, nikad
se ne zna. U pi tanju je avol ski ve li ka olu ja.
Dok se me sto prazni lo, Tad je oti ao po zadi u po trazi za Mej si.
Hvala ti, ree.
Mejsi samo odmahnu rukom. Delovala je iscrpljenije nego ikada.
Tade, ne znam da li tre ba ovo da po mi njem, ali Smit je ne stao.
Pi tao sam se gde je.
Neki novinar ga je ekao sino do zatvaranja. Smit se nije pojavio ni
na doruku, ni na ruku. Ne lii na njega da tako nestane. Zvala sam ga
kui i u re dak ci ju, ali niko ne odgo vara.
Is pi tau to, ree Tad.
Mej si klim nu glavom. Ve ro vat no nije ni ta.
Aha. Verovatno nije nita. Tad se vrati u restoran, zamandali
prozore i krenu napolje. Okrenuo se, sa rukom na vratima. Odmah idi u
po drum, Mej si, u redu?
Ve sam kre nu la, uo se Mej sin glas iz prav ca ste pe ni ta.
Upravo kada se Tad vratio u erifovu kancelariju, stigao je poziv od
okrunog dispeera. Zvala je gospoa Fernalda Higsa. Njen sin je video
udovite u svojoj sobi. Kada je vrisnuo i upalio svetlo, udovite je
po be glo. De ak je bio hi ste ri an, kao i go spo a Higs.
Tad je slu ao u ne ve ri ci dok di spe er nije zavrio.
Mora da se ali, ree.
Ona eli da e rif doe, zavri di spe er zbu nje no.
Tad jedva da je mogao da poveruje svojim uima. Imamo serijskog
ubicu na slobodi i oluju sa tornadima na putu, a ti eli da jurcam za
u do vi tem? Zavladala je tiina. Hej, ree dispeer. Samo radim svoj
posao. Zna da moram sve da prijavim. Gospoa Higs kae da je
u do vi te ostavi lo oti sak sto pala.
Tad is tog tre na spu sti pri jem nik. Isu se Hri ste.
Pogledao je na sat. Pola devet. Moe da ode do Higsovih i vrati se za
dvade set mi nu ta.
Uzdahnuo je i ponovo podigao prijemnik. U redu, ree. Proveriu
to.
D
PEDESET I JEDAN
o trenutka kada je Tad stigao do kue Higsovih, stari Higs se ve
vratio kui i pre bio sina, koji je be sno se deo u o ku, su vih oi ju i
stisnutih malih pesnica. Gospoa Higs se motala u pozadini,
zabrinuta, krei ruke i stiskajui usne. Sam Higs je sedeo za kuhinjskim
sto lom i jeo krom pir, sa ozbilj nim iz razom na licu.
Ovde sam u vezi sa pri javom, ree Tad kad je uao, ski daju i e ir.
Zaboravi na prijavu, ree ovek. ao mi je to smo vas
uz ne mi ravali.
Tad je pri ao de aku i unuo. Jesi li u redu?
Deak klimnu glavom, zajapurenog lica. Imao je plavu kosu i veoma
plave oi.
Hilise, ne elim vie da sluam prie o udovitima, uje? ree
farmer. Gospoa Higs je sela, pa je ponovo ustala. ao mi je, zamenie
Tad, e li te li mo da o lju kafe?
Ne, hvala.
Po no vo je po gle dao de aka i blago pro go vo rio. ta si vi deo?
De ak nije re kao ni ta.
Da nisi re re kao o u do vi ti ma, zare ao je farmer.
Tad se nagnu bli e.
Vi deo sam ga, ree de ak prko sno.
ta si re kao? zagrme farmer.
Tad se obratio gospoi Higs. Pokaite mi otisak, ako nemate nita
pro tiv. Go spo a Higs nervo zno ustade.
Farmer ree: Nije valjda da i dalje pria o udovitima? Mater mu,
pre bi u ga po no vo. Da zo ve mo po li ci ju zbog u do vi ta!
Gospoa Higs je povela Tada kroz mali salon do zadnjeg dela kue i
uvela ga je u deakovu sobu. Pokazala je prema prozoru. Znam da sam
zatvorila prozor pre nego to sam smestila Hila na spavanje, ali kada je
vrisnuo, ula sam i videla da je otvoren. A kada sam dola da ga
zatvo rim, vi de la sam oti sak u cvet noj leji.
Tad je mogao da uje Higsov povien glas iz kuhinje. To je prokleto
sramot no, da e rif do lazi zato to si ti ru no sanjao.
Tad otvori prozor. Vetar je istog trenutka navro unutra, grabei
zave se i di vlje ih tre su i. Tad pro mo li glavu kroz pro zor i po gle da dole.
Na slabanom svetlu koje je dopiralo iz sobe mogao je da vidi leju
paljivo uzgajenih cinija. Nekoliko njih bilo je zgnjeeno velikim,
iz du e nim oti skom. Mo da je to bio oti sak sto pala, ali mo da i nije.
Vratio se u salon, izaao napolje i obiao oko ugla kue, pribijajui se
uz zid da bi se zaklonio, dok nije stigao do deakovog prozora. Upalio je
bate rij sku lam pu i klek nuo kraj leje.
Otisak je bio zamrljan i delimino obrisan vetrom, ali je stvarno
ve o ma li io na oti sak sto pala.
Uspravio se, prelazei zrakom svetlosti po tlu. Video se jo jedan trag,
pa jo jedan i jo jedan. Pratio ih je svetiljkom. Oko pola kilometra dalje -
iza pomahnitalog, ustalasanog mora kukuruza - videla se bleda svetlost
Gro-Bejnovog pogona. Upozorenja na oluju su zatvorila postrojenje
rani je i sada je bilo prazno.
Dok je po smatrao, sve tla su se iz ne nada ugasi la.
Okrenuo se. U kui Higsovih je takoe nestalo svetla. Ali sjaj svetala
Me di sin Kri ka se jo uvek vi deo.
Ne stalo je stru je.
Po no vo je otu marao oko kue i uao unu tra.
Iz gle da da je ipak u pi tanju bio uljez, ree.
Farmer besno zaguna, ali ne ree nita. Gospoa Higs je ve palila
sve e.
Takoe je na snazi opasnost od tornada. Morau da vas zamolim da
zatvorite i uvrstite vaa vrata i prozore. Idite u podmm onog trenutka
kada se vetar pogora. Ako imate tranzistor na baterije, drite ga na
pro gramu za uz bu nu.
Farmer promrmlja potvrdno. Njemu niko nije trebao da govori ta da
radi u slu aju tornada.
Tad se vrati u auto i na trenutak sede da razmisli. Veliki patrolni auto
se ljuljao levo-desno pod naletima vetra. Bilo je devet sati. Hejzen i
njegova ekipa su dosad ve bili u gradu. Otkaio je prijemnik i pozvao ga
je.
Tade, ti si?
Aha. Je ste li se vrati li, e ri fe?
Jo ne. Olu ja je obo ri la drvo i par ban de ra na putu za Di per.
Tad urno objasni si tu aci ju.
u do vi ta, a? Hej zen se ki ko tao. Po zadi na je bila is pu nje na bu kom.
Znate kakva je centrala 911, moraju da prijave sve, ao mi je ako
sam
Ne moj se izvi njavati. Do bro si po stu pio. ta si saznao?
Izgleda da je stvarno bio u pitanju uljez. Moda ga je deakov vrisak
oterao. ini mi se da je krenuo u pravcu Gro-Bejna. U kojem je, usput,
upravo ne stalo stru je.
Verovatno je to opet onaj Kejhilov mali i njegovi drugari. Sea li se
onog gaanja jajima prolog meseca? Ne trebaju nam ta deca napolju po
ovakvom nevremenu. Moda e hteti da iskoriste nestanak struje za
zevzeenje, pa e im neko drvo raspolutiti glave kad proleti. Kad si ve
tamo, zato ne bi pro ve rio fabri ku? Ima jo vre me na. Bi e mo u vezi.
U redu.
I, Tade?
Da?
Da nisi mo da vi deo onog tipa, Pen dergasta?
Ne.
Dobro je. Izgleda da je napustio grad kada sam mu uruio nareenje
o pre ki du is trage.
Bez sum nje.
Upae mo u pe i nu u de set. Vrati se do tle da pazi na kan ce lari ju.
Vai.
Tad se odjavi i upali auto. Osetio je olakanje. Sada je imao jo bolji
razlog da ne ide u peinu za ubicom. to se tie Gro-Bejna, oni nisu imali
nonog uvara otkako se poslednji prebacio u dnevnu smenu. Bie
dovoljno da proveri ulaze: ako su svi zakljuani i nema nikakvih
ak tiv no sti, nje gov po sao e biti zavren.
T
PEDESET I DVA
ad je uterao svoje vozilo na fabriki parking. Snaan vetar ibao je
po pustom asfaltu, nosei sa sobom komadie slame i
upropaenu kukuruznu kominu. Kia je padala tu i tamo,
prolazei u iznenadnim naletima. Zavesa krupnih kapi zadobovala je po
krovu patrolnog auta nalik mitraljeskoj paljbi. Oko parkiralita je mogao
uti talase vetra kako upaju kukuruz koji je okruivao postrojenje.
Zagledao se u tamu iznad kukuruza, napola se nadajui, a napola
strahujui da e ugledati bodeu slian levkasti oblak. Ali nije video
ni ta.
erif je rekao da je sumnjiio Endija Kejhila i njegove prijatelje za
maltretiranje Higsovih. Tad je lino smatrao da je bilo mnogo
verovatnije da su u pitanju bili Hejzenov sin Bred i njegova banda.
Prepadanje male dece, gaanje zgrada jajima, to je ba liilo na njih. Mali
nikada nee biti ovek nalik svome ocu. Tad se pitao ta da uradi ako
is pred fabri ke nale ti na e ri fo vog sina. To moe biti vie nego ne pri jat no.
Priao je autom do niske siluete postrojenja i zaustavio se, ne gasei
motor. ak i kroz zatvorene prozore, vetar je vritao i zavijao poput
ranjene zveri. Fabrika se jedva nazirala u tami, utonula u kukuruz,
mrana i pu sta.
Dok je posmatrao nisku, zloslutnu zgradu, Tadu se sve manje svialo
ono to je do maloas delovalo kao rutinski obilazak. Kog avola nije
Gro-Bejn zaposlio novog nonog uvara? Nije bilo u redu da se teret
pri vat nog obez be e nja svalju je na e ri fo vu kan ce lari ju.
Proao je rukom kroz kratko oianu kosu. Tu sada nije bilo pomoi.
Izai e u kratak obilazak, uverie se da su sva vrata zakljuana, a posle
toga e svrati ti do kue Lu dvi ga Smi ta i vrati ti se u stani cu.
Otvorio je vrata automobila i vetar je upro u njih uz besno zavijanje.
Nabio je eir, podigao kragnu i gurnuo vrata jae, a zatim je izaao i
pojurio u susret oluji, prema platformi za istovar. Dok je trao, uo je
kako neto klopara na vetru. Stigao je do zaklona zgrade, podigao obod
eira i ukljuio baterijsku lampu, pa je poao du zida od blokova.
Klo paranje je po stalo glasni je.
Kada je stigao do vrha stepenica koje su vodile na platformu za
istovar, svetlost baterijske lampe otkrila je otvorena vrata, koja su se
lju ljala i lu pala na po lo mlje nim arkama.
Sranje.
Tad je stao, dok je zrak svetlosti igrao po razbijenoj bravi i
iskrivljenim arkama. Neko ih je stvarno razvalio. U ovakvom sluaju bi
obino pozvao pojaanje. Ali gde da nae pojaanje u noi poput ove? Svi
predstavnici zakona, koji nisu otili u peinu u potrazi za ubicom, bili su
zauzeti oko tornada. Moda bi trebao da digne ruke od ovoga i vrati se
uju tro.
Zamislio je sebe kako to objanjava smrknutom erifu Hejzenu i
odlui da to nije prihvatljiva opcija. Hejzen mu je neprestano prigovarao
da bi tre bao biti sme li ji, po kazi vati vie ini ci jati ve.
Ovo, u stvari, nije bilo nita to bi trebalo da ga brine. Ubica je bio
bezbedno zabarikadiran u peini. Klinci poput Breda Hejzena stalno su
provaljivali u fabriku iz zabave, ak i kada je noni uvar bio tu. To se
deavalo ve nekoliko puta, a najbolji primer je bila prola No Vetica -
pola tuceta propalica iz Dipera pomislila je da bi bilo zabavno sabotirati
glav nog po slo dav ca su parnikog grada.
Tad oseti kako ga obuzima bes. Ovo je bila previe gadna no za takve
gluposti. Uao je na razvaljena vrata, podiui buku to je vie mogao i
lam pom osve tljavaju i pro sto ri ju za is to var.
Po li ci ja, vik nu svo jim naj stro i jim glasom. Izai te odatle.
Jedini odgovor bio je odjek njegovog sopstvenog glasa, koji je
odzvanjao iz po mri ne.
Paljivo napredujui i arajui zrakom svetla, proao je prostoriju za
istovar i popeo se na platformu koja je vodila u unutranjost fabrike. Bilo
je veoma mrano i mirisalo je na hlor. Dok je iao hodnikom osetio je,
vie nego to je video, kako se tavanica iznenada podigla visoko iznad
njega. Zastao je da bi preao svetlom lampe preko pokretne trake koja je
vijugala kroz postrojenje poput beskrajne metalne staze, napred-nazad,
gore-dole, na barem tri razliita nivoa. Izlazei iz male, ploicama
prekrivene prostorije koja se nadovezivala na odeljak za oamuivanje,
traka je prolazila kroz nekoliko zasebnih odeljaka fabrike, zgrada
unutar zgrade: opariva, erupa i pera. Tad se seao njihovih imena od
svo jih rani jih po se ta. To nije bila stvar koju bi ste lako zabo ravi li.
Uperio je zrak svetlosti nazad prema prostoriji sa ploicama. Ovaj
mali ode ljak, prvi u fabri ci, zvao se soba krvi. Vrata su bila otvo re na.
Policija, povika jo jednom, pribliavajui se par koraka. Vetar koji
je zavi jao napo lju tiho mu odgo vo ri.
Prebacujui baterijsku lampu u levu ruku, Tad otkopa sigurnosnu
kopu na slubenoj futroli i spusti dlan na drku oruja. Oruje mu,
narav no, nee biti po trebno. Ali mu je, sve jedno, uli valo samo po u zdanje.
Okrenuo se i jo jednom osvetlio prostor oko sebe, prelazei zrakom
po blistavoj montanoj traci, cevima i crevima koja su vijugala uz sivo
obojene zidove. Fabrika je bila ogromna, nepregledna, i njegova svetiljka
je osvetljavala jedva treinu prostora. Ali u njoj je vladala tiina i, po
ono me to je mo gao da vidi, me sto je bilo prazno.
Tad oseti olakanje. Klinci su verovatni zbrisali im su videli njegova
patrol na kola.
Bacio je pogled na sat: bilo je skoro devet i petnaest. Hejzen je ve bio
u erifovoj kancelariji i pripremao se za operaciju u deset sati. Ispitao je
stvar i nije otkrio nita. Svaki sledei trenutak ovde predstavljao je
gu blje nje vre me na. Svrati e do kue Lu dvi ga Smi ta i vrati e se nazad.
Upravo kada se okre nuo da poe, uo je buku.
Zastao je, oslukujui. Evo je opet: nekakav kikot, vlano cerekanje.
Zvualo je kao da dopire iz sobe krvi, izobliene podom od nerajueg
e li ka i plo i cama pre kri ve nim zi do vi ma.
Hri ste, klin ci su se sakri li tamo.
Uperio je svetlo prema otvorenim vratima sobe krvi. Pokretna traka je
izlazila iz velikog otvora iznad vrata i obeene kuke su treptale na svetlu,
bacaju i su ro ve iz o bli e ne sen ke po vrati ma.
U redu, ree, iz lazi te odatle. Svi vi.
Jo je dan ki kot.
Brojau do tri i ako ne izaete, biete u ozbiljnoj nevolji, to vam
obe avam.
Ovo je bilo besmisleno, gubiti vreme na ovaj nain usred opasnosti od
tornada. Nauie pameti ove klince. ljam iz Dipera, sada je bio siguran u
to.
Je dan.
Nije bilo odgo vo ra.
Dva.
e kao je, ali iz po lu o tvo re nih vrata je do pi rala samo ti i na.
Tri. Tad hitro i odluno krenu prema vratima, dok su koraci
njegovih izama odjekivali po glatkim ploicama. irom je otvorio vrata
nogom uz upalj udarac, koji je mahnito odjeknuo ogromnom fabrikom
halom.
vrsto ukopanih nogu, osvetlio je sobu krvi svojom baterijskom
lampom i svetlost se odbila od uglaanog elika, krunog odvoda u
sre di ni pro sto ri je i bli stavih plo i ca na zidu.
Prazno. Doao je do sredine prostorije i zastao, a miris izbeljivaa ga
je pre plavio.
Odozgo se uo zveket i Tad hitro uperi lampu uvis. Iznenadni egrtavi
zvuk, sudaranje metala. Kuke koje su visile sa pokretne trake poee da
poskakuju i divlje se ljuljaju, i svetlost njegove lampe je na trenutak
uhvati la tam ni oblik koji se ge gao trakom, ne staju i u otvo ru iz nad vrata.
Hej! Ti! Tad istra na vrata i stade. Uperi lampu prema gore. Nita
osim lju ljanja i kri panja trake koja se gu bi la u tami.
Ovoga puta nee biti dobre volje, nee biti popustljivosti: Tad e
uhapsi ti ove klin ce i nau i ti ih pame ti.
Zadrao je zrak svetla na traci. Jo uvek se ljuljala i kripala i
izgledalo je kao da su se klinci preko nje provukli kroz plastinu zavesu u
sle de i ode ljak, di nov sku ku ti ju od ne raju eg e li ka. Opari va.
Tad je priao to je tie mogao. Plastine trake koje su prekrivale ulaz
u opari va jo uvek su se lagano nji hale.
Po go dak.
Tad obie do drugog kraja oparivaa. Tanka crna silueta trake ovde je
iz lazi la napo lje, ali se plastine trake na ovom kraju nisu nji hale.
Zaro bio je klin ce unu tra.
Tad se odmaknu nekoliko koraka, prelazei zrakom svetla izmeu oba
ulaza u opariva. Progovorio je, tiho ali odluno. Sluajte: ve ste u
velikoj nevolji zbog provale. Ali ako odmah ne izaete, biete optueni za
opiranje hapenju i jo mnogo toga. Nee biti uslovne ili drutvenog rada,
ii ete pravo u zatvor. Razu me te?
Na trenutak se spustila tiina. Zatim se iz oparivaa ulo tiho
mrmljanje.
Tad se nagnu napred da bi bo lje uo. ta ree?
Jo mrmljanja koje se pretvorilo u nekakav pevuckavi zvuk. Pratilo ga
je neobino vlano mrmljanje, kao da je neko pritiskao jezikom o
napu e ne usne.
Klin ci su mu se ru gali.
U naletu besa i ponienja, Tad utnu zid oparivaa. elini zid se
oglasi upljim praskom koji se zakotrlja i odjeknu nevidljivim
pro stran stvom fabri ke.
Iz lazi te odatle!
Tad duboko udahnu nekoliko puta. Onda se hitro provue izmeu
plastinih traka koje su prekrivale ulaz u opariva, pazei da ne udari
glavom o kuke koje su visile sa trake iznad njega. Dok je ibao svetlom po
unutranjosti metalne kutije, nazreo je siluetu prilike koja je jurnula niz
pokretnu traku i kroz otvor na suprotnom zidu. Delovala je iznenaujue
krupno i nezgrapno: verovatno su u pitanju bile preklapajue siluete dva
mladia u trku. Ali nije bilo nieg nezgrapnog u brzini kojom mu je
silueta umakla. U tami tik izvan vidokruga, prilika je skoila sa trake; uo
se udar, a zatim hitri topot koraka koji su se udaljavali prema zadnjem
delu hale.
Stani! po vi ka Tad.
Optrao je oko oparivaa i krenuo u poteru, dok je uto ostrvce
svetlosti njegove lampe poskakivalo ispred njega. Mrana prilika je
zaobila erupa i poletela uz merdevine prema odeljenju za iznutrice,
trei du uzdignute platforme i nestajui iza velike hrpe hidraulinih
cre va.
Stani, proklet bio! povika Tad u tami. Popeo se uz merdevine sa
pi to ljem u ruci i sju rio niz me tal nu plat formu.
Dok je prolazio kraj gomile creva, krajikom oka opazi blesak i oseti
stravian udarac u podlakticu. Kriknuo je od iznenaenja i bola.
Baterijska lampa mu je ispala iz ruke i razbila se o pod, klizajui se i
kotrljajui sa izdignute platforme. ula se glasna lupa kada je udarila o
be ton ski pod, zve ket stakla, a zatim tama.
Napo lju se ulo je anje ve tra i lupkanje grada po kro vu.
Tad unu, pitolja uperenog u tamu, dok mu je bol besneo u
podlaktici. Kako ga je samo ruka bolela. Nije mogao da skupi pesnicu ni
da pomera prste i bol kao da je samo rastao i rastao, dok mu se nije
i ni lo da mu i tava ruka gori.
Kukin sin mu je slomio ruku. I to gadno. Jednim jedinim udarcem.
Tad pri gu i je caj i sti snu zube.
Paljivo je oslukivao, ali nije se uo nikakav zvuk osim oluje koja je
be sne la iza fabrikih zi do va.
Ovo nije ni kakav je be ni kli nac.
Bes i ponienje koje je oseao nestadoe. Bol i iznenadna tama
po bri nu li su se za to. Sve to je Tad sada e leo je ste da po begne odav de.
Naprezao se da vidi neto u tami, pokuavajui da se seti odakle je
doao. Postrojenje je bilo ogromno i bie veoma teko nai izlaz bez
svetla. Moda bi trebao da ostane ovde, tih i nepomian, dok se ne vrati
stru ja?
Ne. Nije mogao ostati ovde. Morao je da se pokrene, da pobegne
ne ku da. Bilo kuda.
Da ode odav de. Samo da ode odav de.
Podigao se na noge i, sa pitoljem u jednoj ruci, dok mu je druga
slomljeno visila, pokuao je da nogama napipa put do merdevina, jedva
se usuujui da die, prestravljen pomilju da bi svakog trena iz tame
mo gao doi jo je dan udarac. Je dan ko rak, tri, pet
Lakat mu je u mraku udario u ne to.
Oprezno je to opipao rukom u kojom je drao pitolj, dodirujui
povrinu koja je delovala grubo i hrapavo. Da li su to bila creva pod
visokim pritiskom? Ali nije mu liilo na crevo. Liilo mu je na neto
dru go.
Ali nije bilo nieg drugog to bi ovde gore, u odeljenju za iznutrice
tako de lo valo na do dir.
Ugri zao se za usnu, su zbi jaju i je caj uasa.
Mrak ga je terao da se ovako ponaa. Nije bio naviknut na neprozirnu
tamu. Ako opali iz pitolja, moda e videti dovoljno oko sebe da bi
mo gao da se ori jen ti e. Je dan pu canj pre ma tavani ci nee ni kom ko di ti.
Po di gao je pi to lj i opalio uvis.
Kratki blesak je otkrio priliku koja je stajala kraj njega, gledajui ga i
smekajui se. Prizor je bio toliko neoekivan, toliko udan i stravian, da
Tad nije mo gao ak ni da vri sne.
Ali prilika je vrisnula umesto njega; bio je to promukli grleni krik
iz ne nae nja i besa zbog pucnja.
Tad potra. Pronaao je merdevine i napola je siao, napola pao niz
njih, silovito udarajui kolenima o metalne preke. Blizu podnoja se
spetljao i uz tresak pao na pod, pravo na svoju slomljenu ruku. I tada je
otkrio da moe da vrisne, i od bola i od strave. Ali barem je ponovo bio na
glavnom nivou fabrike. Oslonio se na noge, oamuen od bola, i potrao
je, grcajui od straha, da bi se ponovo sapleo i opet ustao. I tada je
shvatio da je jo uvek oajniki stiskao svoj pitolj. Mogao je da ga
upotrebi i upo trebi e ga. Okrenuo se i opalio, jednom, dvaput, naslepo - i
blesak pucnja bi mu svaki put otkrio da se ta stvar gegala prema njemu,
i rom raz japlje nih ru i astih usta i rai re nih ruku.
Muh!
Morao je da paljivo naniani, da nani ani, a ne da samo puca
nasumice. Jo dva metka, a svaki od njih mu je pokazao da se to
pribliava. Tad se zatetura unazad, i dalje vritei, i opali jo dvaput, dok
mu se ruka di vlje tre sla.
Muh! Muh!
Skoro je stiglo do njega. Vie nije mogao promaiti. Paljivo je
naci ljao i po vu kao obara.
Igla je pala na praznu komoru. Pokuao je da izvadi municiju, ali
drugi stravian udarac ga pogodi u stomak i on pade, ostavi bez daha,
dok se pitolj otkotrlja po podu. Trei udarac, ovoga puta u ruku koja je
drala pitolj. Povratio je dah, oajniki se otimajui, vritei i
bacakajui, pokuavajui da se odgurne unazad, ali to je sa dve
ne u po tre blji ve ruke bilo ne mo gu e.
Muh! Muh! Muh!
Tad jo jednom kriknu i divlje se otrgnu, klizei na leima i ritajui se
u prav cu zvu ka.
A onda ga je stvar zgrabila za nogu koja se bacakala. Tad oseti
stravian pritisak na svom lanku i iznenadno poputanje, praeno
krckanjem ko sti. Njego ve ko sti.
Sekundu kasnije oseti ogroman teret na svojim grudima i neto
grubo i vrsto mu zgrabi lice. Osetio je miris zemlje i bui i neeg
slabijeg, ali mnogo goreg. Na trenutak mu se inilo da e stisak biti
ne an, ute an, ohrabru ju i.
Ali tada se pretvori u straan pritisak. A onda je njegovo lice uasnom
brzi nom bilo okre nu to pre ma podu.
ulo se struganje i kljocaj; osetio je eksploziju vreline u svom vratu;
a onda se je zi va tama pre tvo ri la u sve tlost, bli stavu, bli stavu sve tlost
K
PEDESET I TRI
ori je leala u smrdljivom mraku. U ovoj groznoj dezorijentiuoj
tami bilo je nemogue proceniti koliko je vremena prolo otkako
j e on otiao. Sat? Dan? inilo se da je u pitanju itava venost.
i tavo telo ju je bo le lo, a vrat joj je bri deo.
A ipak, nije je ubio. Ne: umesto toga je planirao da je mui. Pa ipak,
muenje kao da nije bila prava re. Izgledalo je skoro kao da se zabavlja,
da se igra sa njom, na ne kakav uasan, ne o bjanji vi nain.
Ali nagaanje o ubici bilo je besmisleno. Jednostavno nije mogla
razumeti neto to je bilo toliko iskrivljeno, toliko strano njenom
iskustvu. Podsetila je sebe da niko nee doi da je spase, ovako duboko
unutar ovih peina. Niko nije znao gde se nalazila. Ako eli da preivi,
morae da sama neto uradi. I morae da to uradi pre nego to se on
vrati.
Ponovo je pokuala da olabavi konopac, ali je samo uspela da odere i
izgrebe zglobove. Konopac je vezan mokar i vorovi su bili tvrdi kao
le ni ci.
Kada e se on vrati ti? Ta po mi sao je izazvala nalet pani ke.
Kori, sabe ri se.
Neko vreme je leala mirno, usredsredivi se na svoje disanje. Zatim
je, polako, ruku vezanih iza lea, poela napola puzati, a napola se
kotrljati po nagnutom podu peine, istraujui. Pod je bio relativno
gladak, ali je tu i tamo primetila otro kamenje koje je u hrpama izbijalo
iz tla. Zaustavila se da prstima paljivije opipa jednu formaciju. Kristali,
ve ro vat no.
Namestila se i snano ih udarila nogama. uo se otar zvuk pucanja
kada su se slo mi li.
Onda je napipavala utrnulim prstima dok nije pronala novi, otar
vrh. Sa mu kom se name sti la iz nad nje ga, po stavi la je ruke naspram ivi ce i
po e la da trlja ko no pac, napred-nazad, napred-nazad.
Boe, kako je bolelo. Na zglobovima je imala krune rane od konopca i
dok je to radila, mogla je da oseti kako joj krv curka niz dlanove. Jedva da
je uopte ose ala svo je prste.
Ali nastavila je da trlja, pritiskajui jae. Vlani konopac je skliznuo i
otar kamen joj je rase kao ruku.
Priguila je krik i nastavila da trlja. Bolje da izgubi ruku nego ivot.
Barem se konopac poeo kidati. Kad bi ga samo uspela skinuti, mogla bi
da
Mo gla bi ta?
Kada e se on vrati ti?
Kori zadrhta; drhtaj je pretio da se otme kontroli. Nikad se u ivotu
nije toliko smrzla i bila tako mokra i utrnula. Smrad kao da je proimao
sve i mo gla ga je ose ti ti na je zi ku i u no zdrvama.
Usredsre di se na ko no pac.
Trljala je, ponovo skliznula, opet se posekla i, glasno jecajui,
nastavila je da trlja i see, sve jae i jae. Nije vie uopte oseala svoje
prste, ali to ju je samo nate ralo da trlja jo jae.
ak i da se oslobodi, ta e raditi bez svetla? Nije imala ibice ni
upalja. ak i kad bi bilo svetla, on ju je odveo toliko duboko u peinu da
nije znala da li bi ikada uspe la da izae.
Pritiskala je konopac uz otar kamen, opet i opet, jecajui. Zaudo,
samo beznae situacije u kojoj se nalazila donelo je novu snagu njenim
udo vi ma.
Iz ne nada su joj ruke bile slo bodne.
Legla je na tlo, dahui, borei se za vazduh. Bol je navro poput
hiljade igala koje su joj probadale dlanove i prste. Mogla je da oseti kako
joj krv slo bodni je tee is pod koe.
Pokuala je da pomeri prste, ali bez uspeha. Nagnula se u stranu uz
stenjanje i poela da trlja dlanove jedan o drugi. Ponovo je pokuala da
po me ri prste i de li mino je uspe la. Vraali su se u i vot.
Ustala je, polako i bolno. Oslonivi noge o tlo, posegnu nadole i opipa
konopac na zglobovima. Izgledao je kao da je zavezan na najlui mogui
nain, obmotan bezbroj puta, sa pola tuceta jednostavnih, ali efikasnih
vorova. Pokuala je da ih razvee, zastenjala je od bola i spustila ruke.
Moda bi mogla da ga presee na otrom kamenu pomou kojeg je
oslo bo di la ruke. Opi pala je oko sebe u po trazi za ivi com.
Pre ki nu je zvuk. Zastala je, dok ju je obu zi mala strava.
Vraao se.
Mogla je da uje roktaje i mrkanje koje je odjekivalo od okolnih
zi do va pe i ne. Zvu alo je kao da je no sio ne to. Ne to te ko.
Hnuf!
Brzo je sakrila ruke iza lea, legla na hladan pod i umirila se. Iako je
bio mrkli mrak, nee ri zi ko vati da on vidi da vie nije bila ve zana.
Bat koraka je priao blie. U tami su se pojavili novi, gorki mirisi:
sve a krv, u, blju vo ti na.
Leala je savreno mirno. Bilo je tako mrano, moda je i zaboravio na
nju.
uo se zvuk povlaenja, zatim neto to je liilo na zveckanje
kljueva. Onda je na tlo peine pokraj nje tresnulo neto teko. Smrad se
naglo po jaao.
Pri gu i la je krik koji joj se po di gao u grlu.
Sada je ponovo poeo da pevui i pria sam sa sobom. ulo se
zveckanje metala, struganje ibice i iznenada je bilo svetla: toliko
slabanog da je bilo skoro nerazgovetno, ali ipak svetla. Kori je na tren
zaboravila sve - svoj bol i bezizlazno stanje u kojem se nalazila - kada je
osetila kako joj se dua veseli tom mutnom ukastom plamiku. inilo
se da prodire kroz proreze na neobinom, veoma starom fenjeru, sa
pokretnim stranicama od zaralog metala. Svetlo je sijalo tako da je on i
dalje bio u senci - samo mrani oblik koji se kretao, sivo naspram crnog.
Nestao je iza ugla i poeo da radi neto u susednom prolazu, pevuei i
pri aju i sebi u bradu.
Znai da mu je ipak bilo po trebno barem malo sve tla.
Ali ako je uspevao da uradi toliko toga u potpunoj tami - da je dovede
ovamo i zave e - zbog ega mu je bilo po trebno sve tlo?
Kori nije elela da dalje razmilja o tome. Bilo je lako zaboraviti na to:
instinktivno olakanje koje je osetila na pojavu svetlosti uinilo ju je
mlitavom i tromom. Deo nje je jednostavno eleo da odustane, da se
preda. Osvrnula se oko sebe. Iako slabano, svetlo kao da se odraavalo
sa mi li o na kri stal nih igli ca, do laze i odasvu da i ni ot ku da.
e kala je, ne po kret na, dok su joj se oi pri vi kavale na po lu tamu.
Nalazila se u omanjoj peini. Njeni zidovi su bili prekriveni
paperjastim belim kristalima koji su blistali na bledom sjaju fenjera, a sa
tavanice su visili bezbrojni stalaktiti. Na svaki stalaktit bio je okaen
bizarni mali ukras od granica i kostiju, zavezanih kanapom. Pogled joj se
dugo zadrao na njima, dok je pokuavala da ih razume. Zatim je
razgledala zidove, polako ih prouavajui, da bi joj pogled konano pao na
pod kraj nje.
Na ko jem je le alo telo.
Priguila je jecaj. Ponovo je obuzee gaenje i strah. Kako ju je puko
vraanje vida, odsustvo tame, moglo navesti da zaboravi, makar i na
tre nu tak?
Zatvo ri la je oi. Ali po vratak tame bio je jo gori. Mo rala je znati.
Lice je bilo toliko krvavo da ga isprva nije mogla prepoznati. A onda je
polako prepoznala crte. Bilo je to uniteno lice Tada Frenklina: zurilo je u
nju, otvo re nih usta.
Prestravljeno je okrenula glavu na drugu stranu; ula je sebe kako
vri ti, vri ti bez pre stan ka.
uo se roktaj i po prvi put je ugledala njega, izbio je iza ugla i krenuo
prema njoj sa dugim, krvavim noem u jednoj i neim vlanim i crvenim
u dru goj ruci.
Sme kao se i pe vu io sebi u bradu.
Njen vri sak je zamro kada joj se grlo zgri lo u oku od pri zo ra.
To lice!
H
PEDESET I ETIRI
ejzen je stajao pred okupljenim slubenicima zakona. Nee mu
biti potrebno mnogo vremena da kae ono to je imao: bila je to
do bra eki pa i imali su do bar plan. Mek fel ti nije imao an se.
Postojao je samo jedan problem. Tad se jo nije vratio iz fabrike, a
radio-veza je bila prekinuta. Hejzen bi mu radije lino predao kontrolu
pre nego to ode, ali nije mogao vie da eka. Medisin Krik je bio dobro
obezbeen i valjano uukan: Tad se oigledno ve pobrinuo za to. Bilo je
deset minuta do deset. Nije eleo da Mekfelti umakne pod okriljem
olu je. Mo rali su da kre nu. Tad e znati ta da radi.
Gde su psi? upi ta.
Henk Larsen progovori: Dovode ih pravo do kue Krausovih. Nai
emo se tamo.
avolski se nadam da su nam ovog puta nali dobre pse. Jesi li
traio onu specijalnu rasu koju obuavaju u Dodu, one panske pse,
kako se ono zovu?
Presa canarios{ 21 }, ree Larsen. Jesam. Rekli su da im obuka
nije zavre na, ali sam in si sti rao.
Odlino. Dosta mi je gnjavae sa kunim ljubimcima. Ko im je
dre ser?
Isti kao pro li put. Lef ti Viks. On im je naj bo lji.
Hej zen se namrti, is ko pa ci gare tu i zapali je.
Onda osmotri okupljene. Svi znate ta treba da radite, zato u biti
kratak. Psi idu prvi, zatim dreser - Lefti - pa onda Raskovi i ja.
Ci gare tom je po kazao na efa obez be e nja na Uni verzi te tu.
Raskovi klimnu glavom, dok mu se vilica stezala usled ozbiljnosti
si tu aci je.
Ras ko vi u, zna li da ko ri sti samaru?
Da, go spo di ne.
Onda e dobiti jednu. Iza nas, kao podrka, idu Kol, Brast i erif
Larsen. Po kazao je glavom pre ma dvo ji ci drav nih po li cajaca, obu e nih u
kompletnu uniformu za racije: crne vojnike pantalone preko vojnikih
izama i tamni pancirni prsluci. Nije bilo izviakih eira - ovo je bila
ozbiljna stvar. Zatim se okrenu prema Larsenu. Da li je to u redu,
Henk?
e rif Di pe ra klim nu glavom.
Hejzen je znao da je vano da igra politiku igru, da ima Larsena uz
sebe, da se pobrine da on bude deo ekipe. Henk oigledno nije bio
naroito srean zbog toga, ali nije mogao nita: ovo je bio Hejzenov teren
i dok se operacija ne zavri i dok se ne uspostavi komunikacija sa
spoljnim svetom, ovo je u potpunosti njegov ou. Hejzen e se na kraju
pobrinuti da Larsen izgleda dobro. Svi e deliti zasluge - i Raskovi,
tako e - i nee biti zabadanja no e va u lea kada doe do su e nja.
Pravila sukoba su jasna. Svi imate puke, ali nemojte koristiti oruje
osim ako vam je ivot direktno ugroen. Da li je to apsolutno kristalno
jasno?
Svi klim nu e glavama.
Izveemo naeg oveka i vog i nepo vreenog. Ui emo lepo i
polako, razoruati ga i izvesti ga napolje u lisicama, ali neno. On nam je
glavni svedok. Ako se uspanii i pone da puca, vi ostajete pozadi i
ekate da se psi pobrinu za njega. A psi poput ovih mogu da prime metak
ili dva i da ipak obave po sao.
Ti i na, kli manje.
Ako bilo ko od vas razmilja o tome da glumi heroja, neka zaboravi
na to. Lino u ga uhapsi ti. Radi e mo zajedno.
Sve ih prostreli pogledom. Najvie se brinuo za Raskovia, ali ovek je
dosad delovao prisebno. Vredelo je rizikovati. Do avola, bio je spreman
da Raskoviu prepusti sve zasluge, ako je to znailo da e Medisin Krik
do bi ti ek spe ri men tal no po lje.
Surt i Vilijams, vi ete paziti na ulaz u peinu. Moraete da sebi
ostavite iroko polje delovanja, to znai da nema uanja na ulazu gde
vas moe iznenaditi. Ako isteramo Mekfeltija i on pokua da pobegne,
morate biti spremni da ga zgrabite. Ti, Rajnbek, ide u kuu Krausovih da
urui nalog i pije aj sa Vinifred. Budi spreman da pomogne urtu i
Vi li jam su ako bude po trebno.
Rajn be ko vo lice nije odalo ni ta, osim blagog gre nja vi li ce.
Znam, Rajnbek, to je teak zadatak, ali starica e sigurno biti
uz ne mi re na. Ne e li mo da joj ot kae srka, zar ne?
Rajn bek klim nu glavom.
Zapamtite, tamo neemo imati nikakvih komunikacija sa
spoljanjim svetom. A ako se razdvojimo, nee biti nikakve
ko mu ni kaci je ni iz me u nas. Zato se dri mo zajedno. Kapi rate?
Po gle dao ih je. Kapi rali su.
U redu, Kol e vam rei o dvo gle di ma za nono iz vi anje.
Kol istupi. On je bio gospodin Dravni Policajac lino, visok, miiav,
kratko oian, ozbiljnog lica. udno kako dravni policajci nikada nisu
de be li. Mo da je to pravi lo. No sio je sivi lem sa krupnim vi zi rom.
U peini, ree, nema nikakvog svetla. Iz tog razloga normalni
dvogledi za nono izvianje ne funkcioniu. Zato ulazimo sa
infracrvenim osvetljenjem. Infracrveno svetlo funkcionie kao baterijska
lampa. Sijalica vam je ovde, na prednjem delu lema. Prekida je ovde.
Morate ga ukljuiti da bi radio, ba kao kod obine baterijske lampe. Ovo
svetlo ne moete videti golim okom, ali kada stavite ovaj dvogled,
videete crvenkasto svetlo. Ako vam se infracrvena svetiljka iskljui,
dvo gled e se zamrai ti. Razu me te?
Svi klim nu e glavama.
Svrha dvogleda za nono izvianje je da ne pretvorimo sebe u mete,
nosei baterijske lampe. Ovako nas ne moe videti. Ugasiemo
osve tlje nje i ui tiho, tako da nee znati ko li ko nas ima.
Po sto ji li mapa pe i ne, ili ne to slino? Bio je to Ras ko vi.
Dobro pitanje, ree Hejzen. Ne, ne postoji. Drvena platforma vodi
kroz vei deo nje. Iza toga postoji nekoliko prostorija, dve, najvie tri. U
jednoj od tih prostorija nalazi se stara destilerija i tamo emo verovatno
pronai naeg oveka. Ne priamo ovde o Karlsbadskim peinama. Samo
bu di te opre zni, dri te se zajedno i sve e biti u redu.
ef obez be e nja klim nu.
Hejzen ode do ormana sa orujem, izvadi samaricu, otvori je i
napuni, jednim trzajem zgloba je zatvori i prui Raskoviu. Da li ste svi
pro ve ri li oru je?
uo se opti amor potvrdnih odgovora. Hejzen jo jednom proveri
svoj slubeni opasa u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na
satu: rezervni areri, pendrek, lisice, suzavac, pitolj, sve je bilo na
mestu. Duboko je udahnuo i vrsto zategao svoj pancirni prsluk oko
vrata.
U tom trenutku, svetlost u kancelariji zatrepta, zasja jae i ugasi se.
Po di e se hor gun anja i mrmljanja.
Hejzen baci pogled kroz prozor. Nije bilo svetla na glavnoj ulici, niti
bilo gde drugde. Medisin Krik je utonuo u tamu od poetka do kraja. To i
nije bilo neko iz ne nae nje.
Ovo ne me nja ni ta, ree. Ide mo.
Otvo rio je vrata i zako rai li su u mrklu no.
D
PEDESET I PET
ok je ulazio u Medisin Krik, specijalni agent Pendergast je
smanjio brzinu velikog rolsa, a zatim je iz depa izvadio
mo bil ni te le fon i jo jednom po ku ao da po zo ve Kori Svon son.
Jedini odgovor bilo je jednolino pitanje, vie ak nije bilo ni
sni mlje ne po ru ke. Re lej ne stani ce su bile is klju e ne.
Sklonio je telefon. Policijska radio-veza takoe nije radila i u gradu
nije bilo sve tla. Me di sin Krik je prak tino odse en od spolj njeg sve ta.
Vozio je niz glavnu ulicu. Drvee je sumanuto ibalo napred-nazad na
razbesnelom vetru. Naleti kie su zasipali ulice, stvarajui blatnjave
vrtloge u odvodima koji su do pre nekoliko sati bili zagueni prainom.
Grad je bio vrsto zamandaljen: roletne sputene, a kapci zatvoreni.
Jedina aktivnost odvijala se u erifovoj kancelariji. Ispred nje je bilo
parkirano nekoliko vozila dravne policije i erif i policajci su se muvali
okolo, utovarujui opremu u kombi i rasporeujui se po patrolnim
automobilima. Izgledalo je kao da se sprema nekakva operacija, neto
vie od uo bi aje nih pri pre ma za olu ju.
Nastavio je dalje, skrenuvi prema kapiji naselja Vindem Park.
Prozori kamp-kuica u njemu bili su oblepljeni samolepljivom trakom, a
na krovovima mnogih je bilo poslagano veliko kamenje. Svuda je vladao
mrak, osim ponekog bleska svee ili zraka baterijske lampe koji se
mogao nazreti kroz oblepljen prozor. Vetar je besneo uskim zemljanim
ulicama, ljuljajui prikolice, podiui ljunak sa tla i bacajui ga o
aluminijumske oplate. Deija ljuljaka u oblinjem dvoritu divljaki se
tre sla, kao da je lju ljaju po mah ni tali du ho vi.
Pendergast je parkirao na prilaz Svonsonovih. Korinog automobila
nije bilo. Izaao je iz auta, hi tro pri ao vrati ma i po ku cao.
Nije bilo odgo vo ra. Pri ko li ca je bila u mraku.
Po ku cao je po no vo, ovaj put glasni je.
Iz unutranjosti se zau udarac i pojavi se zrak baterijske lampe. Glas
je po zvao: Kori? Da li si to ti? U ne vo lji si, mlada damo.
Pendergast gurnu vrata; otvorila su se pet centimetara pre nego to ih
je zau stavio lanac.
Kori? zakre ta glas. Po javi lo se lice ene.
FBI, ree Pen dergast, mah nuv i do ku men ti ma.
ena ga pogleda ispod polusputenih kapaka. Sa njenih ruom
umrljanih usana visila je napola popuena cigareta. Proturila je lampu
kroz pu ko ti nu i upe ri la je pravo u nje go ve oi.
Traim go spo i cu Svon son, ree Pen dergast.
Ispijena prilika nastavila je da ga posmatra, a sada je kroz lancem
ome e nu pu ko ti nu do pro i oblak du van skog dima.
Nije ovde, ree ena.
Ja sam spe ci jal ni agent Pen dergast.
Znam ko si ti, ree ena. Ti si onaj ljigavac iz FBI kojem je
potreban asi stent. Iskaljala je jo dima. Provalila sam te gospodine,
zato nemoj meni da kenja. ak i da znam gde je Kori, ne bih ti rekla.
Asi stent, malo morgen.
Znate li kada je go spo i ca Svon son izala?
Ne mam poj ma.
Hvala vam.
Pendergast se okrenu i odluno krenu prema svom autu. Dok je to
radio, vrata prikolice se irom otvorie i ena iskorai na oronule
ste pe ni ce.
Verovatno je otila da trai tebe. Nemoj misliti da moe da sakrije
istinu od mene, gospodine Ljigave u svom mekerskom crnom odelu.
Pen dergast ue u auto.
Oh, ta mi to imamo ovde, ta to ono bee, rols-rojs? Jebo te. Kakav
agent FBI.
Zatvorio je vrata i pokrenuo motor. ena je krenula preko malog
travnjaka, u ibajuu kiu, steui svoju spavaicu, dok je oluja upala
nje ne be sne rei i no si la ih sa so bom.
Gadi mi se, gospodine, zna li to? Znam tvoj tip i gadi mi se
Pen dergast se is parki ra sa pri laza i kre nu nazad pre ma glav noj uli ci.
Pet minuta kanije uao je na parkiralite Krausovih. Od Korinog auta i
dalje nije bilo ni traga.
Vinifred je unutra sedela u svojoj uobiajenoj fotelji i heklala pri
svetlosti svea. Podigla je pogled kada je uao i tuan osmeh je izborao
njeno papirnato lice. Zabrinula sam se za vas, gospodine Pendergast,
napolju ste po ovakvoj oluji. Ovo vreme je stvarno strano. Drago mi je
da ste se be zbedno vrati li.
Da li je go spo i ca Svon son svraala danas?
Vi ni fred spu sti svoj he kle raj. Ne, ne ve ru jem da je ste.
Hvala vam. Pen dergast se po klo ni i kre nu pre ma vrati ma.
Ne moj te mi rei da po no vo iz lazi te napo lje!
Bo jim se da je tako.
Pendergast pree preko parkiralita sa tmurnim izrazom na licu. Ako
je primeivao da je oluja kidala i lomila pejza oko njega, nije to
pokazivao. Stigao je do svog auta i zgrabio kvaku. Onda je zastao i
okrenuo se, razmiljajui. Iza kue sa njenim slabo osvetljenim
prozorima divlje se talasalo mrano more kukuruza. Natpis koji je
po kazi vao pre ma Krau so vim pe i nama uporno je lu pao na ve tru.
Pendergast pusti kvaku, ustro proe kraj kue i izae na dram.
Stotinak metara dalje naiao je na zemljanu stazu koja je vodila u
ku ku ruz.
Dva mi nu ta kasni je, stajao je kraj Ko ri nog auta.
Okrenuo se i urno poao nazad prema drumu. Ali u istom trenutku,
u daljini se ukazao niz farova, koji su se velikom brzinom pribliavali
kroz pomrinu. Dok su automobili proletali pored njega i ukljuivali
migavce da bi skrenuli na parkiralite ispred Krausovih peina, rastua
sum nja se pre tvo ri la u si gurnost i shvatio je da se de si lo ne zami sli vo.
Uasno ironinom igrom sudbine, izgleda da su svi oni - prvo on,
zatim Kori i sada Hejzen - doli do istog zakljuka: da se ubica krio u
pe i ni.
Pendergast se hitro probio kroz kukuruz, pravo prema ulazu u
pe i nu. Ako bi us peo da ue unu tra pre nego to
Zakasnio je samo minut. Dok je izlazio iz kukuruza, Hejzen, koji je
stajao pred usekom koji je vodio nadole u peinu, ugledao ga je i
okre nuo se pre ma nje mu sa smrk nu tim iz razom na licu.
Vidi, vidi, pa to je specijalni agent Pendergast. A ja sam mislio da ste
napu sti li grad.

PEDESET I EST
erif Hejzen je zurio u Pendergasta. Nastupio je trenutak
zbunjenog utanja, tokom kojeg je Hejzen osetio kako se nadima
od besa. Ovaj tip je imao neverovatan talenat da se pojavljuje
niotkuda u najgorem moguem trenutku. E, sad e se jednom zauvek
suoiti sa kukinim sinom. Ovaj upak iz FBI nee vie troiti njegovo
vre me.
Krenuo je prema mravoj prilici, uspevajui da se nasmei.
Pen dergaste, kakvo iz ne nae nje.
Agent je stao. Njegovo crno odelo bilo je skoro nevidljivo u olujnom
polumraku, a njegovo lice kao da je lebdelo, bledo i sablasno. ta radite
ovde, erife? Progovorio je tiho, ali glas mu je nosio otrinu koju Hejzen
nije rani je pri me i vao.
Ako se dobro seam, vama je ovog jutra urueno nareenje o
pre ki du is trage. Kri te to nare e nje. Mo gao bih da vas uhapsim.
Ulazi te za ubi com, ree Pen dergast. Zaklju i li ste da je u pe i ni.
Hejzen se nervozno prebaci sa noge na nogu. Pendergast je sigurno
nagaao. Nema an se da je ve uo; ne jo.
Agent nastavi. Nemate apsolutno nikakvu predstavu o tome u ta se
uputate, erife - u smislu protivnika sa kojim ete se suoiti, kao ni u
smi slu oko li ne.
Ovo je bilo pre vi e. Pen dergaste, sad je do sta.
Sto ji te na ivi ci po no ra, e ri fe.
Vi ste taj koji je na ivi ci.
Ubi ca ima tao ca.
Pen dergaste, samo se pu vate.
Ako upadne te unu tra, e ri fe, pro u zro ko vae te smrt tog tao ca.
Uprkos svemu, Hejzen oseti jezu. Bila je to nona mora svakog
po li caj ca. Mi sli te? A ko je taj talac?
Kori Svon son.
Kako znate?
Nema je itav dan. I upravo sam pronaao njen automobil, skriven u
ku ku ru zu sto ti nak me tara zapadno odav de.
Nastupio je trenutak neprijatne tiine, a onda Hejzen sa gaenjem
odmah nu glavom. Pen dergaste, od samog po et ka ni ste radi li ni ta, osim
to ste svojim teorijama skretali istragu sa pravog koloseka. Da nije vas,
ve bismo uhvatili tog oveka. Znai, auto Svonsonove je parkiran u
ku ku ru zu. Ve ro vat no je u ku ku ru zu sa ne kim ti pom.
Ula je u pe i nu.
I to je va briljantni zakljuak? Vrata peine su od istog gvoa.
Kako je ula unu tra? Obi la je bravu?
Po gle daj te i sami.
Hejzen baci pogled u pravcu u kojem je Pendergast pokazivao, niz
usek u tlu. Gvozdena vrata ipak nisu bila zakljuana; katanac je leao
pred vrati ma, napo la sakri ven prai nom i li em.
Ako ve ru je te da je Kori Svon son obi la tu bravu, Pen dergaste, onda ste
jo vea budala nego to sam mislio. To nije delo deteta; to je uinio
okoreli kriminalac. U stvari, ba onaj ovek kojeg traimo. A i to je vie
nego to tre ba da znate.
Ako se dobro seam, erife, vi ste bili taj koji je gospoicu Svonson
optu io za
Hejzen odmahnu glavom. Dovoljno sam uo. Pendergaste, predajte
svo je oru je. Uhape ni ste. Kole, stavi mu li si ce.
Kol je is ko raio. e ri fe?
Svojevoljno je prekrio vaee nareenje. Ometa policijsku istragu.
Upao je na privatno vlasnitvo. Preuzimam punu odgovornost. Samo mi
ga sklanjaj s oi ju.
Kol krenu prema Pendergastu. U sledeem trenutku, Kol je leao na
ze mlji, oaj niki po ku avaju i da die, a Pen dergast je i e zao.
Hej zen je samo zu rio.
Uf, zadahta Kol, uspravljajui se u sedei poloaj i hvatajui se za
sto mak. Kukin sin me je udario na kvarno.
Hriste, promrmlja Hejzen, maui baterijskom lampom. Ali
Pendergast je nestao. Trenutak kasnije uo je riku velikog motora i
kri pu guma koje su ju ri le po ljun ku.
Kol ustade, crven u licu, i otrese prainu sa sebe. Imamo ga zbog
opi ranja hape nju i napada na po li caj ca.
Zaboravi na to, Kole. eka nas vaniji posao. Usredsredimo se na
nje ga, a za to emo se po bri nu ti su tra.
Kukin sin, po no vo pro mrmlja Kol.
Hejzen ga potapa po leima i isceri se. Sledei put kada bude
ne ko ga hapsio, budi malo palji vi ji.
Do njih je doprlo lupanje vratima i Hejzen je uo kretavi glas kojeg je
nosio vetar. Trenutak kasnije, bleda prilika Vinifred Kraus dotra stazom
iz pravca stare kue. Snaan vetar je ibao i upao njenu spavaicu i
Hejzenu se skoro inilo da je u pitanju duh koji leti kroz no. Rajnbek ju
je pratio u sto pu, glasno pro te stu ju i.
ta to radite? zakreta starica kada je prila blie, kose raerupane
na kii, dok su joj se kapljice cedile niz lice. ta je ovo? ta radite na
mom imanju?
Hej zen se okre nu pre ma Rajn be ku. Zabo ga, tre bao si da
Po ku ao sam da joj objasnim, e ri fe. Hi ste rina je.
Vinifred je posmatrala policajce, divlje kolutajui oima. erife
Hej zen! Zahte vam objanje nje!
Rajn bek, sklo ni je odav de
Ovo je ugled na tu ri stika atrak ci ja!
Hejzen uzdahnu i okrenu se prema njoj. Sluaj. Vinifred, verujemo
da se ubi ca kri je u tvo joj pe i ni.
Ne mo gu e! vri snu ena. Pro ve ravam je dvaput ne delj no!
Ulazimo unutra da ga isteramo. elim da ostane u kui sa
po li caj cem Rajn be kom, lepo i mirno. On e se po bri nu ti za tebe
Neu. Da se niste usu di li da uete u moju peinu! Nemate prava.
Nema tu ni kakvog ubi ce!
Go spo i ce Kraus, ao mi je. Imamo nalog. Rajn bek?
Ve sam joj po kazao nalog, e ri fe
Po kai joj ga opet i vodi je odav de.
Ali nee da me slu a
Po nesi je ako bu de mo rao. Zar ne vi di da gu bi mo vre me?
Da, go spo di ne. ao mi je, go spo o
Da se nisi usu dio da me dodirne! Vinifred zamahnu prema
Rajn be ku, koji je ustuk nuo.
Okrenula se i nasrnula na Hejzena, stisnutih pesnica. Gubi se sa mog
imanja! Odu vek si bio gru bi jan! Gubi se odav de!
Zgrabio ju je za zglobove i ona poe da se otima i da ga pljuje. Hejzen
je bio zapanjen stari i nom e sti nom i snagom.
Gospoice Kraus, pokuao je jo jednom, trudei se da bude
strpljiv, da mu glas zvui staloeno. Smirite se, molim vas. U pitanju je
vaan po li cij ski po sao.
Gu bi te se sa moje ze mlje!
Hejzen se muio da mu se ne otrgne i osetio je snaan udarac u
cevanicu. Ostali su stajali okolo i blenuli poput sluajnih posmatraa.
ta kae te da mi malo po mogne te?
Rajnbek je zgrabi oko struka, dok je Kol priao i uspeo da uhvati
nje nu ruku koja se oti mala.
Samo polako, ree Hejzen. Polako. Ona je ipak samo jedna mala
stari ca.
Njeni krici su postali histerini. Tri oveka su je s mukom drali
nepokretnu nekoliko trenutaka, a onda je Hejzen konano uspeo da se
oslobodi. Rajnbek ju je uz Kolovu pomo podigao sa zemlje. Bacakala se i
oti mala. avo li! kre tala je. Ne mate pravo!
Njeni krici su zamrli dok je Rajnbek nestajao u oluji, nosei svoj
ko prcavi te ret.
Isu se, ta bi s njom? upi ta Kol, dah u i.
Hejzen oisti pantalone. Oduvek je bila iaena matora kuka, ali
ovo uopte nisam oekivao. Jo jednom se lupi po butini. Prilino ga je
jako udarila u cevanicu koja ga je jo uvek igala. Uspravio se. Hajdemo
u peinu, pre nego to se jo neko pojavi da nam kvari zabavu. Okrenuo
se prema urtu i Vilijamsu. Ako se onaj kukin sin Pendergast vrati,
ovlae ni ste da upo tre bi te sva sredstva da ga spre i te da ue u pe i nu.
Da, go spo di ne.
Grupa je zala u mranu pukotinu u zemlji, sa Hejzenom na elu. Dok
su se sputali, zvuk oluje postade priguen, dalek. Otvorili su otkljuana
vrata, ukljuili infracrvene lampe, namestili dvoglede za nono
osmatranje i krenuli niz stepenice. Tiina je uskoro postala potpuna,
naru e na samo zvu kom vo de nih kaplji ca. Ulazi li su u dru gi svet.
R
PEDESET I SEDAM
ols se kotrljao i skakao po zemljanoj stazi, a farovi jedva
da su pro bi jali po mri nu dok je grad tu kao po me talu. Kada
vozilo vie nije moglo dalje, Pendergast se zaustavi, ugasi
mo tor, zade nu smo tanu mapu u svoj sako i izae napo lje.
Ovde, na najvioj taki zemljita u okrugu Kraj,
mezociklon je stigao do najjae take svog intenziteta. Tlo je izgledalo
poput bojnog polja, prekriveno otpacima koje je razbacao vetar:
granicama, delovima biljaka, komadima zemlje pokupljenih sa polja
kilometrima daleko. Ispred njega, jo uvek nevidljivo drvee koje je
okruivalo humke, krivilo se i stenjalo, dok se njihovo lie i granje
meusobno sudaralo uz zvuk slian udaru talasa o stenje. Svet Sablasnih
hum ki sveo se na buku i bes.
Okrenuvi glavu i uprevi u vetar, Pendergast se probijao stazom
prema humkama. Dok je prilazio, rika oluje postala je jo glasnija,
povremeno naglaavana zagluujuim zvukom cepanja drvea i udara
granja o ze mlju.
Jednom kada se naao u relativnom zaklonu od drvea, Pendergast je
bio u stanju da jasnije osmotri okolinu. Vetar i kia uzavrelo su besneli,
zasipajui sve ljunkom i krupnim dobujuim kapljicama. Velike topole
oko njega kripale su i stenjale. Pendergast je znao da mu sada najvea
opasnost nije pretila od kie i grada, ve od mogunosti pojavljivanja
tornada klase F koji je svakog tre nut ka mo gao iz ro ni ti iz olu je.
Pa ipak, vremena za oprez nije bilo. Ovo nije ni vreme ni nain na koji
je name ravao da se su o i sa ubi com. Ali vie nije imao iz bo ra.
Pendergast ukljui baterijsku lampu i usmeri je prema tami iza
umarka. Dok je to radio, zau se stravian zvuk cepanja; bacio se u
stranu u trenutku kada je iz mraka izletela dinovska topola, padajui uz
kripavi tresak koji podie kovitlac lia, slomljenih granica i mokre
ze mlje.
Pendergast ostavi drvee iza sebe i zakorai nazad u srce oluje. Kretao
se to je bre mogao, zaklonjenih oiju, sve dok nije stigao do podnoja
prve humke. Okrenuvi lea vetru, paljivo je preao zrakom svetla po
njenim bokovima da bi se orijentisao. A onda se - u dubini noi, u srcu
oluje - uspravio, prekrstio ruke na grudima i umirio. Zvuk i dodir su
izbledeli iz njegove svesti dok je, iz mermerne odaje duboko u gotskoj vili
svog seanja, prizivao sliku Sablasnih Ratnika. Jednom, dvaput, tri puta
se vratio na rekonstruisani prizor iz svog mentalnog prelaska - trenutak
kada su se po prvi put pojavili iz praine i kada su se ponovo izgubili u
njoj - palji vo upo re u ju i tu sli ku sa stvarnim pej zaom oko sebe.
Zatim je otvorio oi i pustio da mu ruke padnu na bokove. Tada je -
paljivo hodajui preciznim koracima - preao preko sredinje istine do
udaljenog kraja druge humke. Ubrzo se zaustavio pred velikom hrpom
krenjakog kamena. Paljivo ju je obiao, leima okrenut oluji,
ignoriui vetar i dobujuu kiu, prouavajui kamenje sa velikom
panjom, prvo dodirujui jedan, pa drugi, dok nije naao ono to je
traio: pola tuceta malih, klimavih komada, nemarno nabacanih preko
pukotine u steni. Nakon to ih je razgledao neko vreme, Pendergast
gurnu sitno kamenje u stranu, jedno po jedno, otkrivajui otvor. urno je
sklonio jo nekoliko komada. Iz iskrzanog otvora pokuljao je hladan,
vlaan vazduh.
Prolaz iz kojeg su se Sablasni Ratnici prvo pojavili, a zatim u njemu
ne stali. I - osim ako je gadno po gre io - zadnja vrata Krau so vih pe i na.
Pendergast skliznu kroz otvor, uperivi svetlo prema unutranjosti
pukotine, iza i iznad sebe. Bilo je upravo onako kako je i pretpostavljao:
manji otvor se nalazio unutar neega to je jednom predstavljalo mnogo
vei pri ro dan otvor.
Okrenuo se i osvetlio prolaz koji se sputao nanie. Kamenii su se
otkotrljali u tamu. Dok se sputao, stravina silina oluje bledela je
neverovatnom brzinom. Uskoro nije bila nita vie od seanja. Vreme,
oluja i spoljanji svet, sve to je prestalo da postoji u nepromenljivom
svetu peine. Morao je da pronae Kori pre erifa i njegovog malog
im pro vi zo vanog tima spe ci jalaca.
Prolaz se irio dok se sputao, zatim se izravnavao i otro skretao.
Pendergast paljivo stie do ugla i zastade, oslukujui, sa pitoljem u
raci. Potpuna tiina. Skrenuo je za ugao, brzo poput lasice, osvetljavajui
pro stor is pred sebe svo jom snanom bate rij skom lam pom.
Bila je to dinovska peina od barem tridesetak metara u preniku.
Pogled mu pade na neverovatan, ali ne i neoekivan prizor. Jedino to se
kretalo u peini bile su njegove oi i zrak svetiljke, koji je igrao po
bi zarnom pri zo ra pred njim.
Trideset mrtvih konja, pod punom indijanskom ratnom opremom, bili
su postavljeni u kleei poloaj u kragu u sreditu odaje. Sasuili su se i
mumificirali na peinskom vazduhu: kosti su im trale kroz kou, a
njihove sasuene usne povukle su se sa poutelih zuba. Svaki je bio
ukraen po obiajima Junih ejena, sa linijama blistavocrvenog okera
na njihovim glavama, belim i crvenim otiscima prstiju du vratova i sapi i
orlovim perima upletenim u grive i repove. Neki od njih su na svojim
leima nosili visoka, perlama ukraena ejenska sedla od sirove koe;
drugi su imali samo ebe, ili nita. Veina je bila ubijena snanim
udarcem u glavu bodljikavom toljagom koja je ostavila samo urednu
ru pi cu, pro bu e nu tano iz me u svakog para oi ju.
Poreano u drugom krugu, unutar prvog, bilo je trideset ejenskih
rat ni ka.
Sablasni Rat ni ci.
Bili su poreani poput bica u toku - svetom toku sunca - i svaki je
levom rukom dodirivao svog konja, dok je u desnoj drao oruje. Svi su
bili tu: oni koji su ubi je ni u napadu, kao i oni koji su pre i ve li.
Ovi drugi su bili ubijeni kao i konji: jednim udarcem u glavu
bodljikavom toljagom. Poslednji koji je umro - onaj koji je ubio ostale -
leao je na leima, a njegova mumificirana ruka je i dalje stezala kameni
no koji je bio zaboden u njegovo srce. No je bio identian slomljenom
nou pronaenom kraj onsijevog tela. I svaki ratnik je nosio tobolac
stre la, is tih kao one koje su pro nae ne ne dale ko od tela ile Sveg.
Oni su bili ovde, leali su pod tlom Medisin Krika od veeri 14.
avgusta 1865. Ratnici koji su preiveli napad rtvovali su sebe i svoje
konje, ovde, u tami peine, izabravi da umru dostojanstveno na svojoj
sopstvenoj zemlji. Beli ovek ih nikada nee oterati u rezervat. Nikada
nee biti primorani da potpiu sporazum, da se ukrcaju u eleznike
vagone i poalju svoju decu u udaljene kole, gde e ih tui zato to
go vo re svo jim je zi kom i li i ti ih do sto jan stva i nji ho ve kul tu re.
Ovi Sablasni Ratnici videli su neumoljivi napredak belih ljudi preko
nji ho ve ze mlje. Znali su kako bu dunost iz gle da.
Ovde, u ovoj velianstvenoj peini, oni su ekali u zasedi. Odavde su
izleteli za vreme peane oluje, kao niotkuda, da poseju rasulo i
unitenje meu etrdeset Petoricom. A onda su se vratili ovde, u
po trazi za venim mi rom i au.
U svojoj prii, kao i mnogo detaljnije u svom dnevniku, pradeda
upavog Dima je rekao kako mu se inilo da su Sablasni Ratnici izronili
iz tla. Bio je potpuno u pravu. I - iako su 1865. humke bile prekrivene
gustim iprajem - Hari Bomont je, u trenucima pre svoje smrti, sigurno
shvatio odakle su ratnici doli. Prokleo je tlo zbog sasvim odreenog
razlo ga.
Pendergast je zastao samo toliko da proui svoju mapu. Zatim pouri
kraj tihe postavke, prema mranom tunelu koji je vodio dublje u
kom pleks pe i na.
Ostalo mu je ve o ma malo vre me na - ako ga je uopte i imao.
H
PEDESET I OSAM
ejzen je pratio Leftija i pse dok su napredovali niz drvenu
platformu Krausovih peina. Za razliku od prethodnog para, ove
ivotinje su uspeno pratile trag. Delovale su pomalo previe
ustro: potezale su lance, upirui napred i reei iz dubine grudi. Lefti je
jedva bio u stanju da ih dri pod kontrolom i vukli su ga za sobom, dok je
on kukao i ubeivao ih. Bili su to krupni psi, runi kao avoli, sa
ogromnim napuenim upcima i dinovskim jajima koja su visila kao u
bika. Presa canarios, psi odgajani da ubijaju druge pse. Ili bilo ta drugo
na dve ili etiri noge. ak ni sa parom vinesterki sa krupnom samom,
Hejzen ne bi eleo da se sretne licem u lice sa njima. Primetio je da su i
ostali takoe drali rastojanje. Ako je imao imalo razuma, Mekfelti e
pasti na kolena i poeti da moli za milost onog trenutka kada se ove
ru ne du ke le po jave iza ugla.
turm! Drang! po vi ka Lef ti.{ 22 }
Kakva su to ime na za pse? upi ta Hej zen.
Ne mam poj ma. Odgaji va im ih je dao.
E pa, uspo ri ih, Lef ti. Ovo nije Indi 500.
turm! Drang! Po lako!
Psi je dva da su obrati li panju.
Lef ti
Vodim ih to spo ri je mogu, odgovori Viks piskavim glasom. Ako
ni ste pri me ti li, ovde ba i ne mam po sla sa flegmatinim psi ma.
Sa ugaenom rasvetom, dvogledi za nono osmatranje osvetljavali su
peinu jednolinim crvenim sjajem. Hejzen ih nikada ranije nije nosio i
nije mu se sviao nain na koji su svodili okolinu na monohromatski,
sablasni pejza. Bilo je to kao da je gledao stari televizor. Drvena
plat forma pred nji ma pli vala je u gri mi znoj sve tlo sti, nalik putu u pakao.
Proli su kroz Kristalnu katedralu, Dinovu biblioteku i pored
Kristalnih zvona. Hejzen nije bio u peini otkad je kao deak iao na
kolske izlete, ali su nekada dolazili ovamo svake godine i iznenadilo ga
je koliko je toga zapamtio. Vinifred je uvek vodila obilazak. Tada i nije
izgledala tako loe. Seao se kako je njegov prijatelj Toni pravio
nepristojne gestove iza nje, dok je ona kuckala nekakvu melodiju po
stalak ti ti ma. Ipak se pre tvo ri la u uvrnu tu matom ve ti cu.
Stigli su do najdalje take turistikog obilaska i Lefti uz veliki napor
zaustavi pse. Hejzen je stao podalje, ostavljajui dobra tri metra izmeu
sebe i ivotinja. Psi su netremice zurili u tamu iza Jezerceta beskraja i
reali, dok su im jezici visili iz usta poput velikih, crvenih pelena.
Nji ho va plju vaka je pod in fracrve nim osve tlje njem bila crve na kao krv.
Hej zen sae ka da se ostali oku pe oko nje ga, a onda tiho pro go vo ri.
Nikada nisam iao iza ove take. Od sada elim tiinu. I, Lefti, da li bi
mo gao da malo uti a pse?
Ne, ne bih, u redu? Re anje je za njih in stink tiv na radnja.
Hejzen odmahnu glavom i pokaza Leftiju da nastavi dalje. On i
Ras ko vi su ga prati li; zatim su ili Kol i Brast; Larsen je iao po slednji.
Progacali su kroz jezerce, izali na drugu stranu i zatim poli za
Leftijem kroz tunel ija se tavanica sputala, zatim ponovo podizala, a
onda je otro skre tao de sno. Iza ugla su bila dru ga gvo zde na vrata.
Bila su otvo re na, a gvo zde ni katanac je le ao na tlu.
Hejzen je pokazao rukom da je sve u redu i dao je znak Leftiju da
nastavi.
Psi su sada reali jo intenzivnije, dubokim grlenim reanjem od
kojeg se Hejzenu jeio potiljak. Nee moi da uhvate Mekfeltija na
prepad, ali to moda i nije bilo tako loe. Ovo reanje bi ak i Ramba
nave lo da se pre da.
Sa druge strane vrata, tunel se irio u peinu. Psi su prileno njukali
dalje, vukuu Leftija za sobom. Hejzen je pokazao ostatku grupe da
prieka. Zatim su se on i Raskovi rairili sa strane, sa samaricama u
ruci, is pi tu ju i pro sto ri ju pod in fracrve nim sve tlom.
Pogodak: bilo je to krijumarsko gnezdo. Hejzen je polako preao
dvogledom preko velike odaje. Stari sto; okrajci svea; ulubljeni fenjeri;
slomljeno posue i flae. A na drugom kraju se u crvenkastoj pomrini
nazirala i sama aparatura za destilaciju, sa kotlom dovoljno velikim da se
u njemu skuva konj. Bio je toliko velik da su ga sigurno morali doneti u
pe i nu u de lo vi ma i onda spo ji ti - nije ni udo to je jo uvek bio ovde.
Kada se Hejzen uverio da u prostoriji nije bilo nikoga, mahnuo je
ostalima da uu i priao aparatu za destilaciju. Aroma dima je jo uvek
lebdela u vazduhu, pomeana sa drugim, manje prijatnim mirisima.
Nagnuo se nad kotao i pogledao unutra. Na dnu je lealo neto, malo i
je dva razaznatlji vo kroz dvo gled.
Bilo je to ljudsko uho.
Okrenuo se, oseajui meavinu zadovoljstva i gaenja. Neka niko ne
do di ru je ni ta.
Ostali klim nu e glavama.
Hej zen nastavi sa is pi ti vanjem pe i ne. Na tre nu tak je po mi slio da je to
bilo to - da je peina bila prazna i da je Mekfelti ve umakao. Ali onda
primeti niski prolaz na bonom zidu, komad sivila koji je vodio u jo
dublju tamu. Izgleda da se tamo nalazi jo jedna prostorija, ree,
po kazu ju i prstom. Ide mo. Lef ti, po ve di pse.
Proli su kroz niski otvor u sledeu peinu. Ova prostorija je nekada
sluila krijumarima za odlaganje otpada i jo uvek je bila prepuna
istrulelog ubreta, razbijenih flaa, komadia papira, limenih konzervi i
otpadaka svih vrsta, koji su svi bili nabijeni uza zid. Zastade. U prostoriji
je bilo prohladno i u posebno hladnom nizu otvora du jednog zida
ugledao je hrpu skorijih zaliha hrane. Neka vrsta ostave. Uperio je lampu
i osvetlio vree eera, ovsenih pahuljica, pasulja, kese ipsa i drugih
grickalica, vekne hleba, pakete usoljene govedine i putera. Tu je bila i
hrpa svea, velika kutija ibica i slomljena svetiljka. Hrpa ispranjenih
vrea, omota od putera, konzervi i okrajaka svea na drugom kraju
go vo ri la je da je Mek fel ti bio ovde iz ne nau ju e dugo.
Nastavljajui da istrauje svojim dvogledom za nono osmatranje,
Hejzen primeti da se prolaz nastavlja, vodei do sledee prostorije. Ako je
uopte jo bio ovde, Mekfelti ih je sigurno uo i ekae ih u toj odaji,
mo da sa oru jem, da bi po ku ao da ih iz ne nadi.
Spustio je ruku na Leftijevo rame i tiho mu apnuo na uvo. Odvei
pse i reci im da is pi taju sle de u pro sto ri ju. Mogu li to da urade?
Narav no.
erif Hejzen okupi ljude oko ulaza u hodnik, spreman da uhapsi
svako ga ko izae odatle. Zatim klim nu Lef ti ju.
Lefti otkai kaieve sa ogrlica i odmaknu se par koraka. turm,
Drang. Pretrai te.
ivotinje su odmah jurnule, nestajui u mraku. Hejzen je unuo kraj
otvora, sa samaricom na gotovs. uo je pse u susednoj prostoriji, kako
ree, njukaju i liu svoje vlane njuke. Prolo je nekoliko trenutaka.
Zvu ci su po stali tii.
Po zo vi ih nazad, ree Hej zen.
Lef ti tiho zvi znu. trum, Drang. Nazad.
Jo nju kanja i balavlje nja.
turm! Drang! Nazad!
Psi se ne volj no vrati e. Pod sjajem lam pi, li i li su na zve ri iz pakla.
Hejzen je sada bio uveren da je Mekfelti pobegao. Pa ipak, akcija nije
potpuno propala; sasvim naprotiv. Pronai e dovoljno fizikih dokaza da
je bio u peini i da ga poveu sa zloinima; otiske prstiju, DNK. I nije bilo
sum nje da je Sto to vo uho predstavljalo ne ve ro vat no ot kri e, samo po sebi
vredno silaska u peinu. Sa takvim dokazima protiv Mekfeltija, bie
sit ni ca sklo pi ti nagodbu sa njim i doi do Laven de ra.
Uli su u treu peinu. Bila je manja od ostalih. Hejzen iznenaeno
zastade. Izgledala je kao da je neko u njoj iveo, ali dok mu je pogled
lutao po sobi, zapitao se ko je to mogao biti. Kraj zida se nalazio krevet,
natruo i slomljen, sa federima koji su trali napolje, ali bio je veoma
mali: deiji krevet. Iznad kreveta nalazile su se ispucale slike jabuke i
klovna. U uglu je lealo nekoliko slomljenih drvenih igraaka, natrulih i
upavih od plesni. Tu je bio i drveni orman, nekada ofarban jarkocrveno,
izvitoperen i nakrivljen, sa fiokama koje su visile. Unutra se videla
is tru le la ode a. Pe i na se na dru goj strani su avala u usku pu ko ti nu.
Isuse, kakvo mesto. Hejzen namesti svoje pantalone i zavue ruku u
dep u potrazi za kamelom. Izgleda da nam je ptiica odletela.
Ve ro vat no smo se mi mo i li s njim.
ta je ovo? upi ta Ras ko vi, osve tljavaju i pro sto ri ju.
Hejzen upali cigaretu i spusti ibicu u dep. Rekao bih da je u
pi tanju ne to jo iz doba kri jum are nja.
Zavladalo je dugo u tanje. Svi su samo stajali, de lu ju i razo arano.
Hejzen uvue dim i izbaci ga. Tamo nazad, u kotlu, naao sam
Sto to vo uvo, objavi tiho.
Kao to je i oe ki vao, to ih je oraspo lo i lo.
Tako je. Dobro smo obavili posao, ljudi. Imamo dokaze da je ubica
bio ovde i da je ovde skuvao Stota. Dokaze da mu je ovo bio centar
ope raci ja. Ovo je ve li ki pro boj u is trazi.
Svi klim nu e glavom. ulo se uz bu e no mrmljanje.
Sutra emo ovde dovesti ekipu za mesto zloina i forenziare da
obrade mesto. Mislim da smo zavrili za veeras. Hejzen jo jednom
snano povue dim cigarete, a zatim otkinu usijani pepeo i ubaci je u
dep. Ide mo kui.
Dok se okretao, primeti da Lefti pokuava da odvue pse od pukotine
u zidu. Psi nisu hteli ni da uju: upinjali su se prema pukotini, a iz grudi
im je do pi ralo pro mu klo re anje.
ta im je?
Lef ti je jo jednom gru bo po te gao uz i ce. turm! Drang! Sedi!
Pu sti ih da is trae, zabo ga, ree Hej zen.
Lefti ih pusti da priu. Psi su uz kevtanje iznenada nagrnuli u
pu ko ti nu, vu ku i Lef ti ja za so bom. Sle de eg tre nut ka ne stado e.
Hejzen prie i zaviri unutra. Video je da je pukotina skretala pod
uglom od devedeset stepeni i otro vodila nadole par metara, pre nego to
je sti gla do ne e ga to je li i lo na orso kak.
Pa ipak je nastavljala dalje. Mo rala je. uo je Leftijev glas koji je
odjekivao iz nesluenih dubina. Neobino izvitoperen, bezuspeno je
vi kao na pse da se zau stave.
Psi su na tragu, viknu Hejzen preko ramena. I ini mi se da je
vru!
K
PEDESET I DEVET
ori je leala mirno, ruku iza lea. Smejao se kada je vrisnula:
uasnim, piskavim smehom koji je zvuao kao skianje
zamoreta. Sada je radio neto sa Tadovim leom. Okrenula je
glavu na drugu stranu i zatvorila oi. ula je zvuke kidanja tkanine, a
zatim stravini, vlani zvuk cepanja. vrsto je stisnula kapke i pokuala
da mentalno blokira zvuk. On se nalazio na samo nekoliko stopa od nje,
pevuio je i nerazgovetno priao sa sobom dok je radio. Svaki put kad bi
se pomerio, zapljusnuo ju je grozan zadah: znoj, plesan, trule i druge, jo
gore stvari.
Uas i potpuna nestvarnost bili su tako snani da je poela da pada u
ok.
Dri se, Kori.
Ali vie nije mogla da se dri. Ne vie. Instinkt preivljavanja koji joj
je pomogao da oslobodi rake izbledeo je ponovnom pojavom te stvari
koja je do ne la mrtvog Tada Fren kli na.
Misli poee da joj lutaju, neobino otupele. Kroz podsvest su joj
lebdeli delii seanja: dodavanje loptom sa njenim ocem kada je bila
mala; njena majka kako se smeje na telefonu, sa viklerima na glavi;
de be li kli nac koji je jednom bio lju bazan pre ma njoj u tre em razre du.
Umree, a njen ivot joj je izgledao tako prazan, poput pustare koja se
pru ala unazad i tavim se anjem.
Ruke su joj bile odvezane, ali ta joj je to sada znailo? ak i ako uspe
da po begne, kuda da ode? Kako e pro nai iz laz iz pe i ne?
Sa usana joj pobee jecaj, ali uasna stvar nije obraala panju na nju.
Bio joj je okre nut le i ma. Hvala bogu, hvala bogu.
Otvorila je jedno oko i pogledala prema fenjeru. Spustio ga je u
kameni ugao, gde je njegova svetlost bila skoro potpuno zaklonjena.
Njegovi prastari metalni zasloni bili su zatvoreni, proputajui samo
traak svetlosti. Izgleda da mu nije prijala svetlost. Boe, bio je tako beo,
tako bled, sko ro siv. I to lice, pri zor tog lica, malog u perka brade
Preplavio ju je talas strave, mutei joj um. Stvarno je bio udovite.
Ako se ne iz vu e odav de, de si e joj se isto to i Tadu Fren kli nu.
Osetila je kako joj se disanje ubrzava dok joj se oajnika elja da
neto preduzme vraala. Ruke su joj ve bile slobodne. Tu je stajao
fenjer: imala je svetla. A na drugom kraju male peine nazirala se dobro
ugaena staza koja je vodila u tamu. Moda je, samo moda, vodila iz
pe i ne.
Jo jedno seanje joj se vrati sa skoro razornom jasnoom. Bila je na
travnatom terenu za bejzbol iza naselja kamp-kuica i uila da vozi bicikl
dvotoka kojeg joj je otac upravo kupio za sedmi roendan. Preturala se
i padala na meku travu, opet i opet. Setila se kako joj je otac obrisao suze,
kako joj je govorio umirujuim glasom koji nikada nije postajao besan ili
nervo zan: ne moj odu stajati, Kor. Ne moj odu stajati. Pro baj po no vo.
U redu, re kla je tami. Neu odu stajati.
Poela je da pomera telo, centimetar po centimetar, u potrazi za
otrom kame nom ivi com, tru de i se da zadri ruke iza lea. Pro naav i je,
podigla je zavezane lanke i polako ih je poela trljati o ivicu,
pokuavajui da to radi to tie i neupadljivije. Ali on se toliko uneo u
ono to je radio, da uopte nije obraao panju na nju. Posmatrala je
njegova lea kroz poluzatvorene oi, dok je trljala iskrzani konopac po
otroj ivici kalcita. Na trenutak je ostavio Tadov le i sada je stajao
pognut iznad neega to je liilo na tri male platnene torbe, punei ih
Okre nu la se na dru gu stranu, odlu iv i da ne eli da sazna vie.
Trljala je i trljala i konopac konano popusti. Poela je da uvre noge,
pokuavajui da ga jo vie olabavi. Oslobodila je jednu nogu, zatim i
dru gu.
Zavali la se na tlo, raz mi ljaju i. Bila je slo bodna. ta sada?
Zgrabi e sve tilj ku i po trati. Prati e stazu. Mo rala je ne ku da da vodi.
Da: zgrabie fenjer i trati kao da je avoli gone. On e krenuti za
njom, ali bila je brza, druga najbra devojka u svom razredu. Moda e
uspe ti da mu po begne.
Leala je tako, duboko diui, dok joj je srce tuklo iz sve snage od
straha zbog onoga to se spremala da uradi. Sada kada je bila spremna da
krene u akciju, mogla je da se priseti tuceta razloga zbog kojih bi joj bilo
mnogo lake da i dalje ostane da lei. Bio je zaokupiran neim drugim.
Mo da e jedno stav no zabo ravi ti na nju i
Ne. Mo rala je da izae odav de, na ovaj ili onaj nain.
Bacila je jo jedan pogled oko sebe, orijentiui se. Dubokoje
udah nu la, is pu sti la dah, uze la jo je dan i zadrala ga.
A onda je izbrojala do tri, skoila na noge, zgrabila svetiljku i potrala.
Iza nje se zauo glasan, ne arti ku li sani urlik.
Proklizala je po mokrom kamenu, skoro pala, ponovo pronala
oslonac; i potrala glavom bez obzira u mranu vertikalnu eljust na
drugom kraju prostorije. Prolaz je vodio u dugu pukotinu koja se
otvarala prema udnoj galeriju mravih, kapavih peinskih ukrasa i traka
viseeg krenjaka podmuklog izgleda. Iza njih se nalazilo plitko jezerce
iznad kojeg se tavanica strmoglavo sputala; progacala je kroz vodu i
provukla ispod niske tavanice, drei fenjer visoko. Zatim je izbila u veu
peinu, ispunjenu irokim stalagmitima, od kojih su se mnogi spajali sa
stalak ti ti ma sa tavani ce i zajedno formi rali ne o bine uto-bele stu bo ve.
Da li ju je pratio? Da li je bio iza nje, spre man da je po no vo zgrabi?
Provukla se izmeu bledih, blistavih stubova, dahui od strave i
iscrpljenosti, osvetljavajui velika kamena debla. Fenjerom je zakaila
stub i svetlo je zatreperilo. Obuzeo ju je novi strah: ako se svea ugasi,
sve e biti go to vo.
Uspo ri. Uspo ri.
Zaobila je jo jedan stub i sudarila se sa zguvanim blokom granita
koji je otpao sa tavanice, gadno udarivi koleno. Zastala je na trenutak i
osvrnula se, pokuavajui da doe do daha. Stigla je do drugog kraja
peine. Tu je poinjala staza prekrivena kamenjem koja je vodila nagore.
Dok se osvrtala oko sebe, postala je svesna da su zidovi bili oslikani
grubim crteima urezanim u kamenu: uvrnutim koncentrinim
krugovima, tapiastim figurama, velikim oblacima mahnitih vrljotina.
Ali nije bilo vremena za razgledanje i poela je da se vere uzbrdo, klizei i
padajui kada bi se labavo kamenje odronilo. Njeni povreeni zglavci
ponovo su prokrvarili. Staza je postala strmija i kada je ponovo podigla
fenjer iznad glave, nazrela je kamenu ivicu na njenom vrhu. Zgrabila ju je
slo bodnom ru kom i iz vu kla se na vrh.
Dalje je vodio dugaak, gladak tunel od krenjaka plavog kao led, sa
ije tavani ce su vi si li paperjasti kri stali. Nastavi la je da tri.
Tlo tunela bilo je savreno ravno, ali je njegova putanja vijugala.
Tanak mlaz vode te kao je niz brazdu na nje go voj sre di ni. I plavi zi do vi bili
su ukraeni udnim, grubim, uznemirujuim slikama. Kori jurnu dalje,
dok su joj stopala ljapkala kroz vodu, a koraci neobino odjekivali
du gim tu ne lom. Ali zvuk ko raka koji su je prati li nije se uo.
Jedva da je mogla da poveruje u to, ali uspela je da pobegne. Bila je
bra od njega!
Nastavila je dalje, gonei sebe koliko god se usuivala. Sada je ula u
ogromnu peinu, iji je pod bio prekriven tepihom od smrskanih i
slomljenih stalaktita. Pela se preko i provlaila ispod ovih kiklopskih
konstrukcija, gde god je mogla pratei tragove prolaska koji su ukazivali
na stazu. A ona se nastavljala, sko ro verti kal no, na dru gom kraju pe i ne.
Zubima je uhvatila drku svetiljke i poela da se penje. Oslonci za
ruke i noge bili su klizavi i izlizani. Ali strah ju je gonio dalje, pomagajui
joj da zaboravi bol u zglobovima i lancima. to dalje stigne, to e biti
dalje od njega. A staza je morala da vodi nekuda, pre ili kasnije e
sigurno pronai put napolje. Konano je, uz uzdah olakanja, dohvatila
vrh, po di gla se i
I tu je bio on. ekao ju je. Njegovo udovino telo prekriveno
takicama krvi i mesa, nemogue lice iz none more, razvueno u
is kri vlje ni osmeh.
Vrisnula je i blede crte se iskrivie u kretavom, piskavom smehu.
Sme hu de i je rado sti.
Kori pokua da se izmigolji u stranu, ali ju je ogromna ruka pokupila i
tresnula o zemlju. Pala je na lea, oamuena. Njegov smeh je histerino
odjekivao. Starinski fenjer otkotrljao se po podu, kapajui vosak. Stajao je
iz nad nje, tapu i ru kama i sme ju i se, lica iz o bli e nog u ve se lju.
Bei od mene! vri snu la je, uz mi u i.
Posegao je nadole, zgrabio je za ramena i cimnuo uvis. Dah je kuljao
iz njegovih natrulih usta kao iz klanice. Kori vrisnu i on ponovo zaskia.
Uvijala se, pokuavajui da se oslobodi njegovog zagrljaja, ali ju je on
drao e linim ru kama, sme ju i se i ste u i.
Ne moj me po vre di ti! je cala je. To me boli!
Huu! ree, a njegov udan, piskavi glas bio je praen mlazom
smrdlji ve plju vake. Iz ne nada ju je pu stio, odju rio i ne stao.
Uspela je da ustane, podigne svetiljku i osvrne se oko sebe. Bila je
okruena umom stalaktita. Gde je on? Zato je pobegao? Krenula je
stazom i iznenada je on iskoio iza stalagmita uz glasan urlik i
zamahnuo prema njoj, obarajui je na tlo, a njegov smeh ispunio je
pe i nu. Onda je po no vo ne stao.
Podigla se na kolena, diui teko, sluena od straha i
nerazumevanja, ekajui da bol popusti. Sve je bilo tiho i mrano. Fenjer
se ugasio.
Hiii! iz tame se zau glas i tapanje.
Skupila se u mraku, strepei u oaju, previe uplaena da bi se
pomerila. Struganje, blesak ibice i svetiljka je ponovo gorela. udovite
je bilo tu, stajalo je nad njom, cerei se i balavei, otkrivajui patrljke
tru lih zuba pod slabanim sjajem fe nje ra. Zaki ko tao se i sakrio iza stu ba.
I tada Kori ko nano shvati. On se igra murke.
Drhtavo je progutala knedlu, pokuavajui da umiri glas. Hoe da se
igra sa mnom?
Zastao je, pa se skiei nasmejao, dok mu je retka brada poskakivala,
debele vlane usne se crvenile, a nokti od pet centimetara blistali uz
sti skanje i opu tanje pe sni ce. Iglam! vik nu, kre nuv i pre ma njoj.
Ne! vri snu la je. e kaj! Ne tako!
Se iglam! riknuo je, prskajui je pljuvakom, dok je podizao
masiv nu aku. Se iglam! Kori se sku pi la, e kaju i ne i zbe no.
A onda je stvar iznenada okrenula glavu. Njegove groteskne oi se
vlano zakolutae u dupljama, a duge smee trepavice zatreptae. Ruka
mu je lebde la u vazdu hu dok je pi ljio u tamu.
Kao da je ne to oslu ki vao.
Zatim ju je podigao, bacio preko ramena i ponovo poeo da se kree
zastraujuom brzinom. Kori je bila samo napola svesna konfuznog niza
gale ri ja i odaja. Zatvo ri la je oi.
Osetila je kako se zaustavlja. Otvorila je oi i ugledala mali otvor,
obian crni procep u podnoju krenjakog zida. Osetila je kako klizi sa
nje go vog rame na i kako gura nje na sto pala u rupu.
Molim te, nemoj Pokuala je da se uhvati za ivice, grabei i
grebui, prevlaei noktima po kamenu. Spustio je ruke na njena
ramena, divljaki je gurnuo i ona je skliznula nadole, padajui poslednjih
par sto pa i ne zgodno se do e kav i na kame ni pod.
Ustala je, oamuena i ugruvana. Nagnuo se nad otvor sa fenjerom u
ruci i na trenutak je uspela da osmotri glatke staklaste zidove rupe u
ko joj se nalazi la.
Huu! do vik nuo joj je, gro tesk no pu e i usne.
Onda nestade, zajedno sa svetlom, i ostavi Kori na dnu rupe, u
pot pu noj tami, samu u vlanoj, hladnoj ti i ni pe i ne.
P
EZDESET
endergast je neujno klizio kroz mrane kamene galerije, kreui
se to a je bre mogao i pratei jedva vidljive tragove ranijih
pro lazaka.
Kompleks peina bio je ogroman i njegova mapa je samo u grubim
crtama otkrivala njihovu stvarnu sloenost. Mapa je greila u vezi sa
mnogim pojedinostima i postojali su itavi nivoi peine koji uopte nisu
bili prikazani. Sistem peina bio je isprepleten na neverovatno sloene
naine, omoguavajui nekome ko je upoznat sa njegovim tajnama - kao
to je bio ubica - da za nekoliko minuta prelazi izmeu lokacija koje su na
mapi izgledale udaljene nekoliko hiljada metara. Ipak, uprkos njenim
manama, mapa je bila neverovatno delo, koje je pokazivalo ono to se
nije videlo ni na mapama Geolokog instituta SAD: da su Krausove
peine bile samo vrh podzemnog ledenog brega, velianstvenog sistema
peina koji se prostirao duboko ispod Medisin Krika i okolnih predela -
od ko jih je je dan ru kavac vo dio do Sablasnih hum ki.
Pendergast je pred sobom uo zvuk vode. Sledeeg minuta ju je i
ugledao. Tu je podvodni tok, godinama stvaran vodom pod visokim
pritiskom, popreno presecao krenjaki prolaz kojim je on iao.
Njegovim dnom je tekao hitri podzemni potok, poslednji ostatak sila koje
su prvo bit no obli ko vale ove udne, du bo ke hodni ke.
Pen dergast je zastao kraj vode, unuo, po ku pio je u dlan i pro bao.
Bila je to ista voda koju je pio u kui Krausovih - voda kojom se
snabdevao itav grad. Uzeo je jo jedan gutljaj, Bila je to, kao to je i
oekivao, upravo ona voda koju je Lu Juov a ing, Knjiga o aju,
smatrala savrenom za pravljenje zelenog aja: oksidirana, mineralima
bogata voda iz slobodnog podzemnog krenjakog potoka. Upravo su taj
aj i ova voda doveli do otkria da Krausove peine moraju biti mnogo
vee od malenog dela koji je bio otvoren za javnost. Put u Topeku
pokazao je da je bio u pravu, snabdeo ga je mapom koju je sada drao. Ali
to znanje imalo je svoju cenu. Nije predvideo da e Kori preduzeti neto
na svoju ruku i da e stii tako daleko u svojim zakljucima - iako je, sa
ove take gle di ta, bilo oi gledno da se upravo to mo ralo de si ti.
Ustao je i jo jednom zastao. Neto je lealo na ivici kruga svetlosti
kojeg je bacala njegova lampa; platneni ranac, grubo poderan po
avovima. Preao je potok i sagnuo se, vadei zlatno penkalo iz depa i
koristei ga da razgrne ivice tkanine. Unutra se nalazila auto-mapa, par
mistrija i nekoliko rezervnih D baterija, kakve se koriste u jakim
bate rij skim lam pama i de tek to ri ma za me tal.
Pendergast osvetli okolinu torbe. Po tlu su bili rasuti vrhovi strela i
komadi grnarije. Prastari komad tavljene koe bio je ukraen u istom
stilu Junih ejena kao stvari koje je video u pogrebnoj odaji ispod
hum ke
A onda se, nekoliko stopa dalje, zrak svetlosti zaustavio na
ra u panoj hrpi dlaka, plavo ofarbanih sa crnim ko re no vi ma.
ila Sveg. Kopajui po humkama, sluajno je naletela na zadnji ulaz u
peinu. Bio je dobro skriven, ali lako dostupan, ako ste znali koje
kamenje da pomerite. Mora da ju je zaprepastila pogrebna odaja u kojoj
su bili sahranjeni Sablasni Ratnici. Ula je dublje u peinu u potrazi za
dru gim blagom.
Ume sto toga je nala ne to dru go. Nala je njega
Nije bilo vremena za dodatna objanjenja. Bacivi jo jedan pogled na
patetine ostatke, Pendergast se okrenuo i nastavio da prati potoi du
glat kih kri vi na podze mnog ko ri ta.
Nekoliko stotina metara dalje, potoi je nestajao u dubokoj rupi,
ispunjavajui peinu vodenom izmaglicom. Pendergast je tu nastavio
navie, kroz ue pukotine i prolaze. Bledi tragovi nainjeni
dugogodinjim prolaskom stopala postali su izraeniji: pribliavao se
nase lje nom delu pe i ne.
Pendergast je od samog poetka verovao da je ubica bio iz ovog kraja.
Pogreio je to je pretpostavio da je ubica bio lokalni stanov nik. Ali ne,
on nije bio neko koga biste pronali na poreskim spiskovima Mardori
Ti len der: on je i veo sa nji ma, pa ipak ne meu nji ma.
Nakon tog zakljuka, bilo je relativno jednostavno utvrditi identitet
ubice. Ali sa tom informacijom je ilo i saznanje - ili poetak saznanja -
koliko je poremeeno i nemoralno bilo stvorenje sa kojim su imali posla.
Bio je to neobino opasan ubica, ije poteze ak ni Pendergast, uz svoje
du go go di nje pro u avanje zlo i nakog uma, nije mo gao predvi de ti.
Stigao je do jo jednog uskog hodnika. Krenjake naslage na podu
ponovo su se kristalisale, stvarajui treperavu, blistavu, zamrznutu reku.
U njenom centra, meke naslage bile su izlizane do dubine od nekoliko
cen ti me tara, pro laskom sto pala to kom du gog niza go di na.
Na kraju hodnika, tunel je poeo da se viestruko grana, a svaki novi
hodnik pokazivao je tragove mnogobrojnih prolazaka. Uski budaci i
vertikalne pukotine takoe su pokazivali tragove prolaska: ovde je bio
slomljen delikatni kristal, tamo se videla mrlja na inae snenobelom
stalaktitu - naini na koji je ljudsko bie moglo otkriti svoj prolazak kroz
peinu bili su skoro bezbrojni. U ovom lavirintu prolaza, Pendergast se
gubio - jednom, dvaput - svaki put uspevajui da se uz pomo mape vrati
na pravi put. Kada se po drugi put vratio na glavnu stazu, svetlo njegove
lampe je uhvatilo treptaj boje: tu se, na irokom stalaktitu, nalazila
ko lek ci ja in di jan skih fe ti a, ostavlje nih pre vie sto ti na go di na.
Fetii su bili dopunjeni mnogo sveijim primercima, napravljenim od
ko madi a kanapa i kore drve ta, vakae gume i flaste ra.
Pendergast na trenutak zastade da bi ih prouio. Bili su udni i
pri mi tiv ni, pa ipak napravlje ni sa bri gom i panjom.
Pendergast je primorao sebe da nastavi dalje, stalno se trudei da
prati naj vi e ko ri e nu pu tanju. Po vre me no bi zastao da navrlja ne to na
mapi, ili da u svom umu prepravi rastui trodimenzionalni model
kompleksa peina. Bio je to udesan kameni lavirint, sa prolazima koji su
zavijali u svakom zamislivom pravcu: razdvajajui se, spajajui i opet
razdvajajui. Bile su tu preice, tajni prolazi, tuneli, pukotine i okna za
koje bi bile potrebne mnoge godine da se istrae i zapamte. Mnoge
go di ne.
Fetii su poeli da rastu u brojnosti, dopunjeni bizarnim,
komplikovanim crteima i slikama urezanim u kamene zidove. Bio je sve
blie jazbini ubice, mada nije znao koliko je jo udaljena. Bio je siguran
da e tamo pro nai Kori. ivu ili mrtvu.
U svim ranijim istragama, Pendergast se trudio da razume i predvidi
misli i poteze svog protivnika. U ovom sluaju, psihologija ubice je bila
toliko van krivulje ponaanja - jer ak i serijske ubice imaju krivulju
ponaanja - da je takvo predvianje bilo nemogue. Ovde, u ovoj peini,
su o i e se sa naj ve om fo ren zikom mi ste ri jom u svo joj kari je ri.
Bio je to ve o ma ne pri jatan ose aj.
H
EZDESET I JEDAN
ejzen je trao niz sve iru padinu tunela, pokuavajui da stigne
Leftija i pse. uo je Raskovia kako dahe iza njega i, jo dalje
pozadi, teke korake i zveckanje opreme ostalih. A spreda je
dopiralo grozno psee reanje. Svaki pokuaj iznenaenja odavno je
propao: to reanje se verovatno ulo kilometrima. Prokleta peina bila je
mnogo vea nego to je bilo ko od njih sanjao. Ostavili su destileriju
barem pola kilometra iza sebe - bilo je teko poverovati da e psi dovui
Lef ti ja ak dov de.
Trenutak kasnije, kao odgovor na tu pomisao, na vidiku se pojavio
Lefti, zateui lanac i besno viui. Konano je naterao ivotinje da se
zau stave.
Hejzen uspori, zahvalan na prilici da doe do daha, i Raskovi ga,
zaduvan sustie. Lefti, stani na trenutak, ree Hejzen. Da stignu i
ostali.
Bilo je prekasno. Iz hodnika ispred njih ula se eksplozija histerinog
lave a.
ta se de ava? Hej zen je vi kao.
Tamo ima ne eg! zakre ta Lef ti.
Psi su sada ve potpuno poludeli, zaletali su se i zavijali, ponovo
vu ku i Lef ti ja niz tu nel.
Pro klet bio, Lef ti, uspo ri ih! urlao je Hej zen dok je trao za njim.
Hoe da me psuje? Vrati me nazad na povrinu, pa me psuj. Ne
svi a mi se ovde dole. I ne svi aju mi se ovi psi. turm! Drang! Sedi!
Psi su uasno lajali i reali, a odjeci su to pretvarali u zvukove iz
samog pakla. Lefti besno povue lanac i jedan od pasa se okrenu i divlje
zarea. Dreser ustuknu, zamalo isputajui uzicu. Hejzen je video da je
Lefti bio preplaen. Zov traga je sada bio prejak: ako ovi psi nau
Mek fel ti ja, mo gli bi ga ubi ti.
To bi bila katastro fa.
Jo vie se potrudio da odri korak, sa Raskoviem kraj sebe. Lefti,
do zvao ga je, ako ne umi ri te pse, ku nem ti se da u ih upu cati.
Ovi psi su vlasni tvo drave
Dok je Hejzen posmatrao, bledunjavocrveni oblici koji su
predstavljali Leftija i pse skrenuli su za ugao, iznenada nestajui sa
vidika. Proao je trenutak i uo se povik. Pomahnitali psei lave se
pojaao: gb lasan, mesnati lave koji se na kraju pretvarao u piskavo
cvi lje nje.
erife, ispred nas! uo se Leftijev zadihani glas. Hriste, neto se
kre e!
Neto? O emu to Lefti pria? Hejzen skrenu za ugao, uvlaei
vlaan vazduh peine kroz nos i usta, pokuavajui da doe do daha. A
onda se naglo uko pa.
Lefti i psi su nestali u umi krenjakih stubova. Neobine naslage
sline zavesama sa tekim naborima visile su sa zidova. Gde god bi mu
pogled pao, video je otvore tunela, pukotine, zjapee rupe. uo je
frenetini lave koji je odjekivao kroz uvrnutu kamenu umu, ali zvuci su
bili to li ko iz o bli e ni da nije imao poj ma odakle do laze.
Lefti! Njegov sopstveni glas je zabrujao peinom, dugo
odzvanjajui. Naslonio se na slomljeni stub, dahui, pitajui se kuda
sada.
Raskovi ga stie, zadihan. Hejzen je u njegom oima video prve
nago ve taje pani ke. Kuda su oti li?
Hej zen odmah nu glavom. Aku sti ka je bila di jabo lina.
erif nastavi dalje kroz lavirint stubova, ljapkajui kroz plitku vodu,
zaputivi se prema mestu na kojem su se odjeci inili najglasniji.
Raskovi ga je pratio u stopu. Lave pasa je sada zvuao udaljeno, kao da
su se kretali niz daleki tunel: pa ipak, zvuk kao da je dostigao novi nivo
hi ste ri je.
A onda se naglo promenio. Lave jedne od ivotinja pretvori se u zvuk
nalik kripi konica. Udaljeni krici su se pomeali sa novim zvukom:
du bo kim, grle nim, be snim.
ak i na crvenom svetlu dvogleda za nono osmatranje, Raskovievo
lice bilo je pepeljastosivo. Sada se stravinom horu pridruilo
pre po znatlji vo vri tanje ljudskog bia. Lef ti.
Maj ko bo i ja, ree Ras ko vi, bacaju i po gled levo i de sno.
Spre mao se da bei.
Hej, smiri se, urno ree Hejzen. Psi su verovatno opkolili
Mekfeltija. Mislim da su napustili ovu odaju i skrenuli u neki boni
tunel. Hajde, moramo ih pronai. Larsene! prodera se glasnije. Kol!
Brast! Ovde smo!
Izoblieni krici i galama se nastavie. Hejzen nije bio u stanju da
normal no raz mi lja. Vie se nije bri nuo za pse: bri nuo se za Mek fel ti ja.
Ras ko vi u, u redu je.
ovek se zatetura unazad, oklembeenog lica, steui samaricu.
Hejzen je sada prepoznao opasnost ove situacije: Raskovi je gubio
glavu, a u ruci je imao napu nje no oru je.
Uasni krici pomeali su se sa grlenim jecajima, isprekidanim
dah tanjem i kaljem.
Ras ko vi u, sve je u redu, smi ri se, samo spu sti oru je
Puka je opalila uz zagluujui pucanj i na njih se obruila kia
kamen i a koji su kuckali i odskakali od kame nih stu bo va, da bi zavri li u
plit koj vodi.
Udaljeno urlikanje pasa Oklembeeno, uspanieno Raskovievo
lice Hejzen shvati da se operacija naglo otima kontroli. Larsene!
pro de ra se. Da si se stvo rio ovde!
Raskovi se okrete i potra, a puka ostade da lei tamo gde ju je
is pu stio, jo uvek zadi mlje na od pucnja.
Ras ko vi u! Hejzen pojuri za njim, derui se iz sveg glasa. Hej!
Po gre ni je be ni pravac!
Dok je trao, iza njega se nastavila stravina tugovanka psa i oveka -
a zatim, ti i na: iz ne nadna, uz ne mi ru ju a ti i na.
P
EZDESET I DVA
endergast zastade, oslukujui. uo je zvuke koji su odjekivali
kroz kamene galerije, izobliujui se do neprepoznatljivosti.
ekao je, napreui sluh, ali bilo je nemogue razabrati bilo ta
vie od apata zvuka, toliko izmenjenog akustinim osobinama peine, da
je zvu ao sko ro kao udalje ni talasi, ili ve tar meu drve em.
Ubrzao je korak u pravcu koji mu se inio dobrim, prelazei preko i
izmeu dinovskih sruenih stalaktita. Na kraju odaje, gde se staza
raz dvajala, on zastade, po no vo oslu ku ju i.
Zvu ci su se nastavi li.
Konsultovao je mapu i pronaao svoju priblinu lokaciju. Nalazio se u
sreditu posebno komplikovanog dela peinskog kompleksa, proaranog
pukotinama koje su vodile kroz vie nivoa, hodnicima i orsokacima.
Lociranje zvuka u ovakvom paklenom lavirintu nije bilo lako. Pa ipak,
znao je da u ovakvim peinama zvuk obino prati vazdunu struju.
Izvadivi tanki zlatni upalja iz depa, Pendergast ga upali i podie,
paljivo posmatrajui u kom pravcu se plamen izvijao. Zatim je vratio
upalja u dep i nastavio dalje, uz ve tar, pre ma zvu ku.
Ali zvu ci su sada utih nu li. Pe i na je po no vo uto nu la u kapavu ti i nu.
Pendergast nastavi dalje, kroz galerije i tunele. U nedostatku zvuka,
ponovo poe da prati mapu, kreui se prema onome to mu je liilo na
centralni deo sistema peina. Zaustavio se na kraju posebno uske
galerije, osvetljavajui suprotni zid. Na njemu se videla uska vertikalna
pukotina koja nije bila na mapi, a izgledala je kao da je vodila u drugu
peinu. Ako je bilo tako, to e u velikoj meri skratiti razdaljinu. Priao je
pu ko ti ni i oslu nuo.
Ponovo je uo tihe zvuke. ubor vode, zagluen ljudskim glasom.
Barem se inilo da je u pitanju ljudski glas, poto je bio toliko izoblien
da je ne mo gu e razaznati rei - ako ih je uopte i bilo.
Uperivi svetlo prema tlu kraj svojih nogu, primetio je da nije bio prvi
koji je izabrao ovu pre i cu.
Uvukao se u pukotinu, koja se uskoro dovoljno proirila da je mogao
da normalno hoda. Dno pukotine postepeno se produbilo i pod njim se
otvorio ponor; ipak, pukotina je ostala dovoljno uska i bio je u stanju da
nastavi, spu taju i sto pala sa obe strane po no ra i pro vlae i telo kroz uski
prolaz. Bio je to poloaj u kojem je, zaudo, oveka istovremeno
obu zi mala i klau stro fo bi ja i akro fo bi ja.
Pukotina se pred njim otvarala prema tami praznog prostora. Stajao je
na uskoj ivici, skoro trideset metara visoko na zidu kupaste odaje.
Odozgo je ponirao mlaz vodopada i rasipao se prema podnoju daleko
pod njegovim nogama, ispunjavajui peinu odjekom uma vode.
Milijardu trepuih svetala - odsjaji paperjastih kristala gipsa -
is pu njavali su pe i nu po put svi taca.
Zrak Pen dergasto ve bate rij ske lam pe je dva je do pi rao do dna.
Na ulazu u pukotinu videli su se otisci stopala; to je znailo da postoji
put nado le.
Ispod ivice stene na kojoj je stajao zrak svetla otkrio je niz oslonaca za
ruke i noge. Odo zdo su na maho ve do pi rali zvu ci, sada mno go jasni ji.
Jesu li Hejzen i policajci pronali ubicu i Kori? Ta pomisao je bila
sko ro pre vi e ne pri jat na da bi o njoj raz mi ljao.
Pendergast unu na usku ivicu, uperivi svetlo u tamu pod sobom.
Nije video nita osim velike zbrke otpalih stalaktita, otkinutih sa
tavani ce ne kim dav nim ze mljo tre som.
Skinuo je cipele i arape, vezao pertle jednu za drugu i prebacio je
cipele oko vrata. Iskljuio je svetiljku i ubacio je u dep: ovde mu nee
biti od pomoi. Zatim je, posegnuvi u tamu, zgrabio prvi oslonac i
zaljuljao se u prostor, bosim nogama tragajui za klizavim osloncem. Pet
minuta paljivog sputanja dovelo ga je do podnoja. Navukao je cipele u
pot pu nom mraku, oslu ku ju i.
Buka je dopirala iz tame na drugom kraju peine. Ko god da ju je
pravio, nije imao svetla. Podizala se i jenjavala na udan, brbljavi nain,
ali nije mo glo biti sum nje. Bio je to o vek i zvu alo je kao da je po vre en.
Ponovo upalivi baterijsku lampu i izvadivi pitolj, Pendergast urno
kre nu u tom prav cu.
Video se blesak boje i neto je zatreperilo preko blede kupe svetlosti;
zamahnuo je zrakom ispred sebe i ugledao neto uto na tlu iza napukle
ste ne.
Skoio je na stenu poput make, pitolja i baterijske lampe zajedno
upravljenih nadole. Zavirio je u upljinu ispod kamena. A zatim je,
nakon trenutka oklevanja, sklonio pitolj, sputio se na drugu stranu i
poloio ruku na oveka koji je leao u zavetrini kamena, skupljen u
fetalni poloaj. Bio je to sitan ovek, mokar do gole koe, koji je mrmljao
neto sebi u bradu. Kraj njega je leao standardni policijski dvogled za
nono osmatranje i lem sa in fracrve nim osve tlje njem.
Na Pendergastov dodir, ovek se jo vie skupio, pokrio glavu rukama
i zaski ao.
FBI, ree Pen dergast tiho. Gde ste po vre e ni?
ovek zadrhta na zvuk njegovog glasa, zatim podie pogled. Dva
crvena oka su ga zbunjeno posmatrala sa lica potpuno prekrivenog
krvlju. Na njegovoj crnoj jakni videla se uta oznaka jedinice za obuku
pasa kanzake dravne policije. Usne su mu drhtale iznad retke jaree
bradice, ali jedini zvuk koji je izlazio bio je neartikulisani jecaj. Njegove
ble de tre pavi ce su po skaki vale.
Pen dergast ga na brzi nu pre gle da. Iz gle da da ste u redu, ree.
Mu cavi odgo vor nije do sti gao vii ste pen raz go vet no sti.
Gubili su vreme. Pendergast ga zgrabi za kragnu njegove slubene
jak ne i po di e na noge. Sabe ri te se, po li caj e. Kako se zo ve te?
Otar ton kao da ga je po vratio u sve sno stanje.
Viks. Lef ti Viks. Ro bert Viks. Zubi su mu cvo ko tali.
Pendergast ga je pustio; Viks se zatetura, ali je uspeo da ostane na
no gama.
ija je ovo krv, po li caj e Viks?
Ne znam.
Policaje, ree Pendergast, Nemam mnogo vremena. Ovde je ubica
koji je kidnapovao jednu devojku. Od vitalne je vanosti da je pronaem -
pre nego to po gi ne zbog vaih pri jate lja.
Do bro, ree Viks, gu taju i kne dlu.
Pendergast podie vizir za nono osmatranje, otkri da je bio slomljen i
po kvaren i po no vo ga spu sti. Ide te sa mnom.
Ne! Ne, mo lim vas
Pendergast ga zgrabi za ramena i prodrma. Gospodine Viks,
po naaete se kao po li cajac. Da li vam je to jasno?
Viks po no vo pro gu ta kne dlu i po ku a da se sabe re. Da, go spo di ne.
Ostani te iza mene, prati te me i bu di te tihi.
Boe, ne! Nemojte na tu stranu molim vas, gospodine. Tamo je to.
Pendergast se okrete i paljivo se zagleda u njegovo lice. Izgledao je
trau mati zo vano, slo mlje no. To?
To. Taj, taj o vek.
Opi i te ga.
Ne mogu, ne mogu! Viks zakopa lice u ake, kao da je pokuavao da
blokira tu sliku. Beo. Ogroman. Nekako sav pogrbljen. Mutne, mutne
oi. Ve li ka sto pala i dlano vi - i to lice!
Kakvo lice?
Oh, Isu se, to lice
Pen dergast ga je oamario. Kakvo lice?
Lice oh, boe, deteta, tako tako
Pen dergast ga pre ki de. Ide mo.
Ne! Mo lim vas, ne tuda!
Kako hoete. Pendergast se okrete i nastavi dalje. Uz kevtaj, ovek
kre nu za njim.
Ostavljajui za sobom hrpe slomljenih stubova, Pendergast ue u
iroki krenjaki tunel ispunjen ogromnim utim humkama stalaktita.
Viks je drao udaljenost, plaei se da sledi Pendergasta, ali jo vie se
plaei da ostane sam. Pendergastova lampa je lutala od stene do stene, i
dalje prate i trag.
A onda se zaustavi. Zrak svetlosti je osvetljavao humku koja se
upeatljivo razlikovala od ostalih. Njena tamnouta povrina bila je
bogato iarana crvenom bojom, a u njenom podnoju videla se
blistavocrvena bara. Neto je plivalo u bari: bilo je otprilike veliine
o ve ka, ali dru gai jeg obli ka.
Viks zau ta.
Pendergast osvetli zid peine koji se podizao iza kamene humke.
Tamna stena bila je ukraena grimiznim lukovima i na njoj su visili
komadi bele, crvene i ute materije. Zrak svetla se konano zaustavi na
neemu to je moglo biti samo masivna prednja psea noga, zaglavljena u
pukotini na sredini zida. Nedaleko je bio zaglavljen i komad donje vilice,
a neto to je moglo biti deo njuke baeno je o kosi zid tolikom snagom
da je ostalo zale plje no.
Je dan od vaih? upi ta Pen dergast.
o vek tupo klim nu glavom.
Da li ste bili tu kada se ovo do go di lo?
o vek po no vo klim nu.
Pendergast se okrete, podiui svetlo do njegovog lica. ta ste tano
vi de li?
Policajac Viks se zagrcnu, zatetura i konano progovori. On je to
uradio. Zastao je i progutao knedlu. A onda mu je glas pukao. Uradio je
to go lim ru kama!
N
EZDESET I TRI
a raskru tunela, Hejzen je stao da saeka dravne policajce i
Larsena. Prolo je pet minuta, zatim i deset, dok se njegovo
napregnuto disanje nije smirilo. Izgleda da nisu pratili zvuk
nje go vog glasa, ili da su ne gde po gre no skre nu li.
Hejzen opsova i pljunu. Raskovi je nestao, pobegao kao zec. Iako je
Hejzen neko vreme trao za njim, nije uspeo da ga stigne. Sudei po
brzi ni ko jom je po be gao, bio je ve na pola puta do Uni verzi te ta.
Do avola. Ako se ne pregrupie sa Larsenom i policajcima, morae
sam da krene za Leftijem i psima. A to je, za poetak, znailo da e
mo rati da se vrati do krenjake ume.
Ali sada, dok se osvrtao oko sebe, vie nije bio siguran kojim tunelom
je do ao. Mi slio je da je to bio onaj sa de sne strane. Ali nije bio si gu ran.
Hej zen pro gu ta kne dlu i pro i sti grlo. Lef ti?
Ti i na. Larse ne?
Skupio je ake oko usta i urliknuo je u pravcu iz kojeg je doao, Hej!
Bilo ko! Ako me u je te, javi te se!
Ti i na.
Bilo ko! Odgo vo ri te!
Uprkos hladnom vazduhu i sveprisutnoj vlazi, Hejzen oseti peckanje
du kime. Pogledao je u pravcu iz kojeg je doao; pogledao je oko sebe;
pogledao je ispred sebe. Infracrvena svetlost je svemu davala bledunjavi,
crvenkasti, nestvaran izgled, kao da se nalazio na Marsu. Proverio je svoj
pojas i uverio se u ono u ta je ve sumnjao: tokom potere izgubio je
svo ju bate rij sku lam pu.
itava oprecija se sjebala. Razdvojili su se. Raskovi je nestao,
Larsenov poloaj je bio nepoznat, kao i stanje Leftija i pasa. U najboljem
sluaju, Mekfelti je znao da su bili tu. Ako je bio mrtav, ili ranjen
Hej zen je imao pre vi e pro ble ma da bi sad jo zami ljao i nove.
Ono to bi trebalo da uradi jeste da ih sve okupi, razmotri stanje i
smi sli ta dalje.
Sranje, bilo je te ko pam ti ti iz koje od ovih rupa je izaao
Prouio je pod peine u potrazi za otiscima stopala i tragovima, ali
izgledalo je kao da se svakim od njih esto prolazilo. A to je ve samo po
sebi bilo udno.
U glavi je vratio dogaaje, pokuavajui da se seti nekog orijentira.
Sve je bilo nejasno; bio je usredsreen na dostizanje uspanienog
Ras ko vi a.
Ipak, kada je bo lje raz mi slio, i ni lo mu se naj ve ro vat ni je da je do ao iz
hodni ka nje mu zde sna.
Proao je njime petnaestak metara. Na tlu je ugledao parie
slomljenog stalaktita, nalik zubima. Nije se seao toga. Da li je prebrzo
pro trao kraj njih?
U vra ju mater.
Nastavio je dalje, ali mu jo uvek nita nije izgledalo poznato. Uz
psovke se vratio do peine sa stubovima i krenuo jednim od preostalih
tunela. Kretao se polako, upinjui se da prepozna neto, oseajui kako
mu srce lupa malo bre. Nita nije delovalo poznato. Kapave stene,
paperjasti kri stali, oble staklaste iz bo i ne - sve je iz gle dalo udno.
A onda je uo zvuk. Neko napred je pe vu io.
Hej! Potrao je, skrenuo za ugao i zastao na mestu na kojem se
hodnik granao.
Pe vu e nje je pre stalo.
Hej zen se osvrnu oko sebe i po vi ka. Larse ne! Kol!
I dalje ni glasa.
Odgo vo ri te mi, pro kle ti bili!
ekao je. Zar ga nisu uli? On je uo njih jasno kao dan; kako to da
oni nisu uli nje ga?.
Iz le vog tu ne la ulo se pe vu e nje, ovo ga puta pi skavi je i udalje ni je.
Larsene? Skinuo je samaricu sa ramena i krenuo levim tunelom.
Zvuk je bio glasniji, vii, blii. Sada se kretao paljivije, ula na oprezu,
pokuavajui da kontrolie lupanje srca, koje mu je definitivno prebrzo
tut njalo u gru di ma.
Neto je blesnuo u krajiku njegovog oka i on stade i naglo se okrenu.
Hej!
Ugledao ga je samo na trenutak, pre nego to je nestao u tami. Iako je
jedva neto video, bio je sasvim siguran da u pitanju nije bio niko iz
nje go ve eki pe.
I sasvim si gurno to nije bio Mek fel ti.

EZDESET I ETIRI
ester Raskovi je skrenuo za ugao i stao; groteskni prizor pred
njim zaustavio je njegov bezglavi trk. Zurio je ispred sebe, dok mu
se razum mutio. Pred njim je uala, prepreivi mu put, ofucana
prilika retke kose, koja je zurila u njega praznim onim dupljama,
otvo re nih usta i is ke e nih zuba, kao da se spre ma da ga uje de.
Raskovi ustuknu uz krik uasa, elei da pobegne, ali nesposoban da
to uradi, oekujui da stvar skoi na njega i napadne ga. Bilo je to poput
none more: stopala su mu zakovana za zemlju, paralisana, nesposobna
da bee.
Uvukao je vazduh - jednom, dvaput - i paraliza i strah su se
postepeno povukli a razum se povrati. Nagnuo se blie. To je bilo samo
mumificirano telo Indijanca koje je sedelo na podu, koatih kolena,
otvorenih usta i sasuenih usana, povuenih sa ogromnog niza smeih
zuba. Oko njega se nalazio polukrug od posuda, a u svakoj od njih
kameni vrh strele. Mumija je bila umotana u trakaste prnje koje su
ne kada predstavljale je len sku kou.
Odvratio je pogled, progutao knedlu i ponovo pogledao, dok mu se
disanje delimino smirivalo. Nalazio se pred drevnom indijanskom
grobnicom. Primetio je mokasine sa perlama na iskrivljenim stopalima,
pored kojih je leao oslikani komad tavljene koe sa raupanim
pe ri ma.
Jebe ga, ree Raskovi naglas, posramljen svojom panikom, tek
sada shvatajui ta je uradio. Uprskao je stvar. Njegov prvi pravi
policijski posao i on je potpuno izgubio glavu ba pred erifom
Hejzenom. Pobegao je kao zec. I evo ga sada: zalutao u peini, okolo se
etao ubica, a on nije imao predstavu u kom pravcu da krene. Osetio je
navalu sramote i oaja: trebao je da ostane na Univerzitetu i da tamo pazi
da se klinci ne penju na vodeni toranj i da ispisuje kazne za pogreno
parki ranje.
Iznenada zamahnu u besu i frustraciji, divlje udarajui mumiju
nogom. Pogodio ju je uz uplje tok i vrh lobanje je eksplodirao u oblak
smee praine. Napolje je potekla uzavrela bujica belih insekata - liili su
na albino bubavabe - i mumija se prevrnu u stranu, dok joj se vilica
otkaila i otkotrljala po zemlji, pre nego to e se zaustaviti meu
slomljenim komadima lobanje. Beliasta zmija, skrivena meu prnjama,
raz mo ta se u ble sku i ne stade u tami po put tanu ne sablasti.
Oh, sranje! po vi ka Ras ko vi, odskau i unazad. Pro klet bio!
Stajao je tako, duboko diui, oslukujui zvuk vazduha koji je
egrtao u njegovom grlu. Nije imao pojma gde se nalazi, koliko je daleko
otrao i u kom prav cu da ide.
Mi sli.
Osvrnuo se, osvetljavajui vlane kamene povrine infracrvenom
svetlou. Trao je kroz usku, visoku pukotinu sa peanim tlom.
Pukotina se protezala toliko visoko da joj nije nazirao vrh. Video je svoje
sopstvene tragove u pesku. Oslunuo je: nije se uo nikakav zvuk, ak ni
um vode.
Vrati se po svo jim trago vi ma.
Bacivi jo jedan pogled na sada oskrnavljeni le, Raskovi se okrete i
krenu niz pukotinu, drei pogled na tlu. Sada je primetio ono to mu je
promaldo u njegovom bezglavom trku: skoro svaka nia i pukotina sa obe
strane procepa bila je pretrpana kostima i drugim predmetima:
oslikanim inijama, tobolcima punim strela, upljim lobanjama koje su
nastanjivale peinske ivotinjice. Ovo je bio mauzolej, indijanska
katakom ba.
Stre sao se.
Na svoje olakanje, uskoro je ostavio grobnice iza sebe. Pukotina se
proirila, tavanica se spustila i iznad sebe je razabrao stalaktite surovog
izgleda. Peano tlo je ustupilo mesto plitkim vodenim slapovima koji su
se slivali niz stepenaste izrasline nalik brdskim pirinanim poljima. Kada
je pe sak ne stao, to isto se de si lo i sa nje go vim trago vi ma.
Pred njim su bila dva otvora, jedan visok i delimino zatrpan
sm e nim ko madi ma krenjaka, a dru gi ne zakren. Kuda sada?
Mi sli, se ro njo. Seti se.
Ali Ras ko vi se ni za ivu glavu nije mo gao se ti ti odakle je do ao.
Pade mu na pamet da vie, ali se ipak predomisli. Zato bi privlaio
panju? Stvar koju su psi nali moda se jo uvek motala okolo, u
potrazi za njim. Peina je bila mnogo vea nego to bi trebalo, ali jo uvek
je mogao pronai izlaz ako se potrudi i ne uspanii se ponovo. Moda su
ga i trai li. Nije smeo to da zabo ravi.
Izabrao je vei prolaz i bio je osokoljen dugim tunelom u kojem se
naao. Delovao mu je nekako poznato. A onda je kroz dvogled ugledao jo
neto, nerazgovetan crveni oblik na kamenoj izboini pokraj mranog
otvo ra. Niz predme ta. Jo jedna grobni ca?
Priao je blie. Ugledao je jo jednu indijansku lobanju, par pera,
vrhova strela i kostiju. Ali ovi predmeti bili su rasporeeni na kamenoj
izboini na veoma udan nain. Izgledali su prilino uznemirujue, ni
nalik bilo emu to je video u knjigama ili na muzejskim postavkama. Tu
je bilo i predmeta koji nisu indijanski: neobine male figure od konca i
kanapa; slomljena olovka; istrulela drvena kocka sa slovima; komad
glave porce lan ske lut ke.
Isuse Hriste, ta mala izloba mu je ulivala jezu. Ustuknuo je. Ovo nije
bilo staro. Neko je uzeo stare kosti i rasporedio ih meu ostalim
predme ti ma. Ras ko vi ose ti kako mu drh taj gri lene mi i e.
Iz tame iza nje ga zauo se rok taj.
Raskovi se nije pomerio. Nije se ulo nita vie: okruila ga je
potpuna tiina. Proao je minut, zatim dva, tokom kojih je Raskovi ostao
skame njen, dok su se u nje mu go mi lali ne si gurnost i uas.
A onda je doao trenutak kada vie nije mogao da izdri, a da ne
pogleda iza sebe. Polako, veoma polako, okrenuo se i ugledao ono to je
pro i zvo di lo taj zvuk.
Raskovi se umirio i zaustavio disanje, potpuno paralisan. To je
stajalo iza njega, groteskno, izoblieno, grozno. Prizor je bio toliko
uasan da mu se svaki detalj urezao u mozak. Da li je to stvarno bio par
runo raenih kratkih pantalona i tregera na tim dinovskim, krivim
nogama: tregera ukraenih slikama konjia za ljuljanje? Da li su na toj
koulji, koja je visila u komadima sa upavih zamrenih gradi, stvarno
bile nacrtane komete i svemirski brodovi? A, iznad njih, da li je to lice
stvarno, stvarno, tako
Uasna prilika zakoraila je blie. Raskovi je zurio, nesposoban da se
pomeri. Mesnata ruka polete i pljesnu ga. Pao je na pod peine, izgubivi
dvo gled za nono osmatranje.
Udarac je razbio magiju uasa i sada je, konano, bio u stanju da
pokree udove. Poeo je da naslepo grabi unazad, a iz grla mu umae
glasan, nejasan povik. uo je kako udovite kree prema njemu, ustima
proizvodei coktave zvuke. Uspeo je da se podigne i pobegne nekoliko
koraka, ali je poslednji korak vodio u nitavilo. Izgubio je ravnoteu i
preturio se unazad, grei se, oekujui da estoko tresne na tvrdo
kameno tlo peine, ali nije bilo nieg, ba nieg, osim snanog strujanja
ve tra, dok je padao u mranu prazni nu, nani e, nani e u bes kraj
H
EZDESET I PET
enk Larsen se okrenuo prema Kolu i Brastu. Policajci su na
crven kastom sve tlu li i li na bu ljava u do vi ta.
Stvarno mi slim da nisu oti li ovu da, ree Larsen.
Ovu re e ni cu je do e kala ti i na.
Pa? Larsen pree pogledom sa Kola na Brasta. Dva dravna
policajca su mogla biti blizanci: miiavi, ilavi, kratko oiani, vrstih
vilica i hladnih oiju. To jest, nekada hladnih oiju. Sada su, ak i na
bledom sjaju infracrvene svetlosti, delovali zbunjeno i nesigurno.
Shvatio je da je greka to su napustili ogromnu peinu sa krenjakim
stubovima da bi traili Hejzena. Lave pasa je iznenada utihnuo i oni su
krenuli jednim od bezbrojnih bonih prolaza, pratei zvuk udaljavajuih
koraka. Ali prolaz se granao, jednom, dvaput, pre nego to se pretvorio u
zbunjujuu zbrku izukrtanih tunela. Jedanput mu se uinilo da je uo
Hejzena kako ga doziva. Ali nije bilo vie nikakvih zvukova ve barem
de set mi nu ta. Bie pravi po sao samo izai odav de.
Pitao se kako je postao de facto voa ovog veselog malog izleta. Kol i
Brast su obojica bili lanovi na sva usta hvaljene ekipe za ulaske
visokog rizika, obueni za specijalne situacije nalik ovoj. Kao jedinica
dravne policije, imali su teretanu, poligon za vebanje, bazen, streljanu,
specijalne seminare za obuku i odmaralita. Larsen se iz sveg srca nadao
da nee mo rati da ih voda oko lo za ru i ce.
Probudite se, vas dvojica. Jeste li me uli? Rekao sam da mislim da
nisu oti li ovu da.
Ne znam, ree Brast. Meni se ini da smo na pravom putu.
Tebi se ini, po no vi Larsen sarkastino. A tebi, Kol?
Kol samo odmah nu glavom.
U redu, to je to. Okre nu e mo se i izai odav de.
A ta sa Hej ze nom? upi ta Kol. I Vik som?
erif Hejzen i policajac Viks obueni su pripadnici snaga reda koji
ume ju da se bri nu o sebi.
Dva po li caj ca su ga samo po smatrala.
Da li se slaemo oko toga? upita Larsen, podiui glas. Pro kleti
idi o ti.
Ja se slaem, odgo vo ri Brast, sa oi glednim olak anjem.
Kol?
Ne svi a mi se da ostavljamo lju de ovde, ree Kol.
Pravi pravcati heroj, pomisli Larsen. Narednie Kol, nema smisla da
i dalje lutamo ovuda. Idemo po pojaanje. Mogu biti bilo gde u ovom
lavi rin tu. Ne bi me iz ne nadi lo da su ve kre nu li napo lje.
Kol li znu usne. U redu, ree.
Onda ide mo.
Vraali su se do krenjake ume ve pet minuta i upravo su stigli do
raskrsnice koja uopte nije izgledala poznato, kada je Hejzen po prvi put
uo taj zvuk. Mora da su ga i ostali uli, poto su se okrenuli zajedno sa
njim. Bio je slabaan, ali jasan: zvuk treih koraka, koji su se velikom
brzinom pribliavali. Ali ne ljudskih, ne: dobovanje tekih koraka bilo je
pre brzo za ljudske.
Bilo je to ne to ve li ko.
Oruje! povika Larsen, sputajui se na jedno koleno i podiui
pu ku do rame na. Naci ljao je niz tu nel koji se ukrtao sa nji ho vim.
Koraci su se pribliili, praeni zveketom metala. A tada je iz mraka
iz ro nio kru pan, crven kasti oblik. ta god da je, bilo je ogrom no.
Spre mi te se!
Stvar im se pribliavala stravinom brzinom. Prosekla je put kroz
plit ku baru, po di u i iza sebe zave su od kaplji ca.
e kaj te! odjednom ree Larsen. Ne pu caj te!
Bio je to je dan od pasa.
ivotinja je galopirala prema njima, potpuno nesvesna njihovog
prisustva, a iskolaene podivljale oi zurile su pravo napred. Jedini zvuk
koji je pravila bio je bat ogromnih apa po kamenju. Kada je projurila
pored njih, Larsen je video da je ivotinja prekrivena krvlju i da joj je
nedostajalo jedno uho, kao i deo donje vilice. Velike crne usne i jezik su
labavo le prali, a sa njih su cu ri li pena i krv.
Sledee sekunde je nestala, a zvuk njenog bekstva poeo je da bledi.
Zatim je ponovo zavladala tiina. Sve se desilo toliko brzo da se Larsen
pitao da li je to stvarno video. Koji ku rac? proapta Brast. Jesi li
video Larsen pokua da proguta knedlu, ali nije imao pljuvake. Usta
su mu bila suva kao pi lje vi na. Mora da se okli znuo i pao.
Sere, ree Kol, a glas mu je zvuao neprirodno glasno u skuenom
pro stom. Nije iz gu bio pola vi li ce zbog pada. Tog psa je neko napao.
Ili neto, pro mrmlja Brast.
Zabo ga, Brast, ree Larsen, po kai malo pe tlje.
Zato bi inae tako be ao? Taj pas se uke njao od straha.
Larsen ree: Haj de da se gu bi mo odav de.
Ne mam ni ta pro tiv, ree Brast.
Krenuli su nazad, dok je Larsen pratio vlane tragove psa. Verovatno
su ih mo gli be zbedno prati ti; to e im znaaj no olak ati stvari.
Brast raz bi ti i nu. uo sam ne to.
Jo jednom zastado e.
Ne to je pro lo kroz onu baru.
Ne po i nji opet, Brast.
Onda je i Larsen to uo; tiho pljuskanje koraka u vodi. Zagledao se u
mrani tunel iza njih, ije zidove je zapljuskivalo crvenilo njegove
sve tilj ke. Nije vi deo ni ta.
Verovatno je u pitanju samo kapanje vode. Slegnuo je ramenima i
okre nuo se prae nju pse ih trago va.
Muh!
Brast viknu, a u isto vreme Larsen oseti iznenadan divljaki udarac sa
lea koji ga je poslao na zemlju i zbacio mu vizir sa glave. Brast je jo
uvek vi kao, a Kol odjednom re sko vri snu.
Larsen je postao slep. U oajanju poe da etvoronoke puzi okolo
opipavajui zemlju, da bi sa neverovatnim olakanjem osetio kako mu se
ruke sklapaju oko dvogleda. Vratio ga je na glavu nezgrapnim pokretom i
po gle dao oko sebe.
Kol je le ao na ze mlji, vi u i i sti skaju i svo ju ruku. Brast je bio na sve
etiri kraj zida peine, pipajui za svojim vizirom kao to je i Larsen do
malo as radio, dah u i i psu ju i.
Moja ruka! vritao je Kol. Otrica kosti trala je iz njegove ruke pod
udnim uglom i vrela krv je prskala iz rane, skoro bela pod crvenim
sve tlom.
Larsen odvoji oi od prizora i mahnito se osvrnu za onim to ih je
napalo, podignute samarice, ali nije bilo nieg - nieg osim sumornog
ve takog sjaja pe in skih zi do va.
Odnekud iz tame uo se usamljeni zvuk, poput smeha, ili moda
trijumfalnog uzvika. Larsen je jae stegao samaricu. Bilo je nemogue
rei odakle je uz vik do lazio.
Si gu ran je samo u jedno: bio je bli zu.
K
EZDESET I EST
aplar urt iz kanzake saobraajne patrole opipao je svoju puku i
zaljuljao se na petama. Pogledao je na sat: bilo je jedanaest i
trideset. Hejzen i ostali otili su pre vie od sat vremena. Koliko
im je trebalo da opkole Mekfeltija, stave mu lisice i izvuku ga odatle?
Nerviralo ga je to su stajali ovde, bez mogunosti da kontaktiraju bilo
koga. Deo problema je, naravno, bilo vreme. Proveo je itav ivot u ovom
delu Kanzasa, ali nije se seao oluje nalik ovoj. Stvarno gadno vreme bi
obino dolo i prolo veoma brzo. Ali ovo je trajalo ve satima i inilo mu
se da postaje sve gore. Neverovatan vetar, jaka kia, munje koje su
cepale nebo. Pre nego to je radio-veza konano nestala, stizali su
preliminarni izvetaji o F-3 tornadu koji je grabio prema Diperu,
nastupajuem haosu, intervenciji FEMA{ 23 } i blokiranim
au to pu te vi ma.
I struja: obino bi stradao samo jedan segment mree, moda dva. Ali
veeras, kao da je nekakva dinovska ruka izvlaila utika u jednom
gradu za drugim. Posle Medisin Krika, na red je doao Hikok, pa Depju,
Ilisis, Donson Siti, Lejkin i konano Diper, pre nego to je njegov radio
potpuno zanemeo usled nedostatka relejnih stanica. urt je bio iz
Garden Sitija i bilo mu je drago to je najgore zadesilo drugi deo okruga.
Ipak se brinuo za svoju enu i decu. U ovakvoj avolskoj noi najbolje je
biti sa po ro di com.
Zaklonjena svetiljka na gas koju su koristili bacala je bledi sjaj oko
ulaza u peinu. Vilijams, koji je stajao na drugom kraju useka, liio je na
zombija, poguren na kii, sa velikim tamnim upljinama na mestima na
kojima bi trebalo da mu budu oi. Jedino to mu je davalo barem
priblino ljudski izgled bila je upaljena cigareta koja mu je visila sa donje
usne.
Jo jedna munja poderala je nebo, sevajui skoro od horizonta do
horizonta. Iza peine je na trenutak osvetlila veliku staru kuu
Krau so vih, usamlje nu i tro nu, zamrae nu ki om.
Pogledao je Vilijamsa. Koliko dugo emo jo uvati ulaz? Mislim,
skroz sam mo kar.
Vi li jams baci ci gare tu, zdro bi je i zmom i slegnu rame ni ma.
Video se jo jedan blesak. urt baci pogled prema mranom prorezu
koji je vodio u peinu. Moda su opkolili ubicu i pokuavali da ga ubede
da se pre da
I tada je iz ulaza u peinu, kroz zvuk vetra, uo teko galopiranje
ko raka
Zako raio je bli e i po di gao samari cu. u je li to? ree otro.
Iznenada prema njima iz prolaza izlete mraan oblik: ogroman pas
koji je sumanuto jurio, dobujui nogama, dok se iza njega lanac trzao i
i bao po put bia.
Vi li jam se! vik nu urt.
ivotinja je izletela iz prolaza na otvoreno. Upravo tada je sevnula jo
jedna velianstvena munja, praena u stopu grmljavinom koja je zatresla
tlo. Pas je oklevao, zbunjen, vrtei se ukrug, grizui vazduh i kolutajui
oima. U modrom blesku munje urt primeti da je njuka bila blistavo
crve na, mo kra i sjaj na.
Boga mu po lju bim, zadah tao je.
Pas se pognu prema svetlu fenjera, i dalje mahnito drhtei - i ne
pu taju i ni glasa od sebe.
Kukin sin, ree Vilijams. Vidi li mu usta? Izgleda kao da je dobio
sle do vanje same.
Pas se zateturao, dok se krv skupljala ispod njega, a onda se uspravio,
ne kon tro li sano drh te i krupnim udo vi ma.
Uhvati ga, ree urt. Zgrabi lanac.
Vilijams unu i polako pokupi kraj lanca. Pas je samo stajao,
pot pu no mi ran, drh te i od bola i straha.
Po lako, mom e. Po lako. Do bra kuca.
Vilijams je lagano podigao kraj uzice prema jedinom zgodnom mestu
za vezivanje: izboini na arki vrata od peine. Osetivi lagano cimanje na
vratu, pas se uz kevtaj besa okrete i baci na Vilijamsa. On pade uz jauk,
ispustivi uzicu, i pas sledeeg trena postade samo crni oblik koji je
ne stajao u ku ku ru zu.
Kukin sin me je ujeo! zaku ka Vi li jams, dre i se za nogu.
urt dotra do njega i uperi svetlo u palog policajca. Pantalone su mu
bile po ce pane i krv je navi rala iz po de ro ti ne na bu ti ni.
Isuse, Vilijamse, ree urt, odmahujui glavom. Kad pomislim da je
to uradio sa samo pola vi li ce.
L
EZDESET I SEDAM
arsen se nagnuo iznad Kola, koji je sedeo na zemlji, ljujajui se
napred-nazad i jecajui. Bio je to gadan viestruki prelom i
is krzani kraj ko sti trao je tik iz nad lak ta.
Ni ta ne vi dim! oglasi se Brast odne kud iz mraka. Ni ta ne vi dim!
Smiri se, odgovori mu Larsen. Osvrnuo se oko sebe, ispitujui
zemlju svojim dvogledom za nono osmatranje. Svi su izgubili svoje
vizire u napadu. Video je jednog od njih kako lei u bari, razbijenih
soiva. Drugog nigde nije bilo. Da li je on jedini koji je i dalje mogao da
vidi? Iz gle da da je tako.
Po mo zi mi da pro naem svoj dvo gled! po vi ka Brast.
Po kvaren je.
Ne, ne!
Braste? Kol je po vre en. Sabe ri se.
Larsen skinu koulju i podera je u trake, trudei se da ignorie
hladnu vlagu peine. Potraio je okolo neto to bi moglo da pomogne, ali
nije naao nita. Bolje da mu vee ruku uz telo i ostavi je tako. Sada je
bilo najvanije da se tornjaju odavde. Larsen nije bio naroito prestraen
- nikada nije bio obdaren sa dovoljno mate za strah - ali je savreno
razumeo ozbiljnost situacije. Ko god da ih je napao, bio je to neko ko je
od lino poznavao peinu. Neko ko je bio ovde veoma dugo. Neko ko je
mogao da dolazi i odlazi po elji, i to veoma brzo. Video je njegovu
siluetu: bio je velik, teturav, lea pogurenih nakon godina ivljenja pod
ni skom tavani com
Hejzen je bio samo napola u pravu. Ubica je bio u peini, ali to
prokleto sigurno nije bio Mekfelti - ili, kad smo ve kod toga, niko ko je
imao veze sa Lavenderom. U pitanju je bilo neto mnogo uvrnutije i
du blje od toga.
Primorao je sebe da se okrene problemu sa kojim su se suoavali.
Kol? ree on.
Da? Ko lov glas je bio slabaan i vi deo je da se on zno ji. ok.
Nemam nita ime bih ti uvrstio ruku, zato u je imobilizovati tako
to u ti je pri ve zati za gru di.
Kol klim nu glavom.
To e bo le ti.
Kol po no vo klim nu.
Larsen zaveza dva pareta trake u petlju i okai je oko Kolovog
ramena, a onda, to je paljivije mogao, podie njegovu ruku i smesti je u
po vez. Kol se trgao i zajau kao.
ta je to bilo? po vi ka Brast panino. Da li se on vratio?
Nije nita. Samo ostani pribran i tih i radi ono to ti kaem. Larsen
se potrudio da mu glas zvui ubedljivo. Skoro da bi vie voleo da je
zavrio sa Hejzenom. erif je moda bio upina, ali ga niko nije mogao
optu i ti za ku kaviluk.
Larsen otkinu jo nekoliko traka sa koulje i veza ih oko Kolovog tela,
priteui i imobilizujui slomljenu ruku. Slomljene kosti su zastrugale
jedna o dru gu i Kol se tre. Sada se obil no zno jio i drh tao je.
Mo e li da ustane?
Kol klim nu, ustade i zate tu ra se. Larsen ga pri dra.
Mo e li da ho da?
Mi slim da mogu, pro ce di.
Ne ide te valj da? jek nu Brast, trae i Larse na u tami.
Svi ide mo.
Ali ta je sa mo jim dvo gle dom?
Re kao sam ti da je po kvaren.
Daj mi da vi dim.
Larsen ga uz nervozni siktaj pokupi i prui Brastu. On ga panino
opipa, pokuavajui da ga ukljui. Sevnula je varnica i ulo se itanje.
Bacio ga je u stranu i progovorio piskavim, uspanienim glasom. Isuse i
Mari jo, kako emo izai
Larsen sev nu i zgrabi ga za ko u lju, snano ga po vlae i. Braste?
Jesi li ga vi deo? Jesi li ga vi deo..:?
Nisam, a nisi ni ti. Sada zavei i radi ono to ti kaem. Okreni se,
treba mi neto iz tvog ranca. Upotrebiemo tvoj konopac kao to rade
planinari. Vezau ga sebi oko struka, a onda u ga dodati tebi i Kolu. Ti ga
dri jednom ru kom, a dru gom po mai Kolu. Jasno?
Da, ali
Larsen ga snano prodrma. Rekao sam da zaveze i radi ono to ti
kaem.
Brast uu ta.
Larsen otkopa ranac, pronae konopac i veza ga oko struka. Nakon
toga ostalo mu je jo oko tri metra kanapa, koje su Brast i Kol vrsto
uhvati li.
Sada emo da izaemo odavde. Drite konopac zategnut, nemojte ga
is pu tati i za ime boga, bu di te tihi.
Larsen je polako krenuo dugim, mranim hodnikom. Obuzela ga je
drhtavica koja nije imala mnogo veze sa hladnim vazduhom. Uprkos
naporima da ga uutka, Brastovo oajniko Jesi li ga video? odjekivalo
mu je kroz glavu. U stvari, Larsen ga je na deli sekunde video; samo
de li se kun de, ali to je bilo do volj no
Ne raz mi ljaj o tome. Naj vani je je da izae te odav de.
Kol i Brast su se vukli i teturali za njim, obojica slepi. Larsen bi
povremeno neto promrmljao, upozoravajui ih na prepreke, ili bi se
zaustavio da im pomogne na teoj deonici. Napredovali su polako i proli
su muni mi nu ti pre nego to su sti gli do sle de eg ravanja tu ne la.
Larsen je prouio ravanje, utvrujui pravac krvavih tragova apa.
Nastavili su dalje, sada se kreui malo bre. Tlo je bilo ispresecano
potoiima i plitkim barama i zvuk njihovog pljuskanja odjekivao je
peinom. Tragovi su postali malobrojniji i rei. Ako samo uspeju da se
vrate do velike odaje sa stubovima od krenjaka, bie sve u redu; bio je
pri lino si gu ran da je odatle znao put napo lje.
Jesi li siguran da smo doli ovuda? upita Brast piskavim i napetim
glasom.
Je sam, ree Larsen.
ta nas je to, kog avo la, napalo? Jesi li ga vi deo? Jesi?
Okre nuv i se i zamah nuv i po red Kola, Larsen ga snano oamari.
Ja sam ga vi deo! Vi deo sam ga! Vi deo sam ga!
Larsen mu ne odgovori. Ako Brast uskoro ne umukne, stvarno e ga
ubi ti.
To nije bio ovek. Bio je to nekakav neandertalac. Sa licem poput
oh, blagi boe, po put ve li kog
Re kao sam ti da umuk ne.
Neu da umuknem. Mora da uje ovo. Sa ime god da smo se
su o i li, to nije pri rod no
Brast? Bio je to Kol, koji je go vo rio kroz sti snu te zube.
Mo lim?
Kol je svojom zdravom rukom naciljao pukom niz mrani tunel i
povukao obara. Oglasila se zagluujuim praskom. Kia kamenia
osloboena vibracijom zadobovala im je po ramenima, dok je zvuk
mah ni to odje ki vao, ko trljaju i se kroz podze mlje.
Koji te je ku rac spo pao! vri snu Brast.
Kol zgrabi konopac i saeka da se odjeci stiaju. Zatim ponovo
pro go vo ri. Brast, ako ne zae pi, sle de i me tak je za tebe.
Na tre nu tak ih je pro gu tala ti i na.
Haj de mo, ree Larsen. Gu bi mo vre me.
Nastavili su dalje, samo se nakratko zaustavljajui na sledeoj
raskrsnici. Par krvavih pseih tragova vodio je udesno i oni su ih pratili u
jo jedan niski hodnik. Nekoliko minuta kasnije, tunel je izbio na
ogromnu peinu, sa dveju strana prekrivenu zastorima od krenjaka i
ispunjenu masivnim stubovima. Larsen oseti navalu olakanja. Pronali
su je.
Kol se zate tu ra, jek nu i klek nu u baru.
Ne zaustavljaj se, ree Larsen, hvatajui ga za nepovreenu ruku i
pomaui mu da ustane. Sada znam gde smo. Nastavljamo dalje dok ne
izae mo odav de.
Kol klimnu glavom, zakalja se, koraknu, zatetura se i ponovo
koraknu. Pada sve dublje u ok, pomisli Larsen. Moraju da izau odavde
pre nego to pot pu no ko labi ra.
Krenuli su kroz umu stubova. Na suprotnoj strani postojalo je
nekoliko tunela koji su na ruiastom svetlu vizira liili na zjapea usta.
Larsen se nije seao da je tu video toliko prolaza. Potraio je psee otiske
na tlu, ali su plit ki po to i i iz bri sali svaki trag.
e kaj te, ree iz ne nada. Bu di te tihi.
Zaustavili su se. Iza sebe su uli zvuk pljuskanja koji se nije mogao
objasni ti odje ci ma gale ri je. Sle de eg tre nut ka je pre stalo.
Iza nas je! ree glasno Brast.
Larsen ih povue iza jednog od debelih stubova, podie samaricu i
proviri kroz dvogled. Peina je bila pusta. Da li je moda ipak u pitanju
bio odjek?
Kada se okrenuo, video je da se Kol nesigurno oslanja na krenjaki
stub, napo la sve stan.
Kol! Uspravio ga je. Kol se zakaljao i zateturao. Larsen mu je
po mo gao da se sagne, sa glavom meu no gama.
Kol poe da po vraa.
Brast nije rekao nita, samo je drhtao, oiju izbuljenih od straha,
bez u spe no pre trau ju i tamu.
Larsen se sagnuo, zahvatio malo vode i poprskao je po Kolovom licu.
Kol! Hej, Kol!
On se nakri vi u stranu i pre vrnu oi ma. One sve stio se.
Kol! Larsen ga blago plju snu.
Kol se zakalja i po no vo zagrcnu.
Kol! Larsen pokua da ga zadri na nogama, ali njegovo mlitavo telo
bilo je te ko kao dak ce men ta. Pro klet stvo, Brast, po mo zi mi.
Kako? Ni ta ne vi dim.
Nai nas po ko nopcu. Zna li da napravi no silj ku ru kama?
Znam, ali
Uradi mo to onda.
Nita ne vi dim, osim toga, nemamo vremena. Hajde da ga ostavimo
ovde i ode mo po po mo
Ostaviu tebe ovde, ree Larsen. Kako bi ti se to svidelo? Uhvatio
je Brasta za ruke i zajedno su napravili nosiljku. Po Larsenovim
upustvima, sagnuli su se dole, prihvatili onesvetenog Kola i pokuali da
po no vo ustanu.
Hri ste, te ak je i tavu tonu, ree Brast, dah u i.
U istom trenutku Larsen zau jasno pljuskanje, zatim jo jedno.
Te ki ko raci kroz plit ke bare kroz koje su malo as pro li.
Kaem ti da ima neeg iza nas, ree Brast, dok se oajniki naprezao
da po digne Kola. Jesi li uo?
Samo kre ni.
Kol se nagnu unazad, pretei da sklizne iz njihovog zagrljaja.
Name sti li su ga u us pravan po lo aj i uz napo re pro du i li dalje.
Plju skanje iza njih se nastavi lo.
Larsen je pogledao iza sebe, ali je video samo ruiasto-crveni sjaj.
Ponovo se okrenu napred, izabra uski prolaz na suprotnom zidu koji mu
se inio pravim i nezgrapno ih povede prema njemu. Ako bi uspeo da
stigne do lokacije koju mogu braniti, mogao bi da otera tu stvar
pucnji ma
Boe, ree Brast napu klim glasom. Oh boe, oh boe
Uli su u niski hodnik, nosei Kola to su bre mogli. Larsen se
zatetura kada mu se konopac zapleo u noge; uspravio se i nastavio.
Nakon kraeg rastojanja, tavanica se podigla prema uvrnutoj formaciji
sainjenoj od hiljada igliastih stalaktita, od koji su neki bili debljine
kon ca.
Oh boe, ne se am se toga, po mi sli Larsen.
Jo plju skanja iz tame iza njih.
Brast se iznenada sapleo o kamen. Kol skliznu iz njihovog zahvata i
teko tresnu na svoju slomljenu ruku. Glasno je zajeao, preturio se i
ostao da mimo lei.
Larsen ga je pu stio, napi pao svo ju samari cu i upe rio je u tamu.
ta je to? vri snu Brast. ta je tamo?
U tom trenutku iz mraka izlete udovina prilika. Larsen povika,
opali iz puke dok se teturao unazad, dok je Brast stajao prestravljeno,
stopala prikovanih za zemlju i grabei rukama kroz tamu. Isuse, ne
ostavljaj me
Larsen ga je zgrabio za ruku i povukao. Dok je to radio, prilika se
obruila na oprueno Kolovo telo. Dve siluete se spojie u crvenkasto
klupko. Larsen se opet zateturao unazad, povlaei Brasta, dok je u isto
vreme pokuavao da ponovo podigne puku. uo je zvuk cepanja, kao da
neko otkida batak sa urke. Kol iznenada vrisnu uasnim piskavim
fal se tom.
Pomozi mi! kriknu Brast, grabei Larsena poput davljenika,
obarajui ga i ometajui ga u nianjenju. Larsen ga divljaki gurnu u
stranu, dok je pokuavao da uspravi puku, ali Brast je ponovo bio na
nje mu, je caju i i sti skaju i ga kao da se davi.
Puka je opalila, ali je pucanj bio neprecizan i poslao je na zemlju kiu
dugih iglica od krenjaka, a prilika se uspravila i okrenula prema njima.
Larsen se sledio od uasa: u jednoj ruci je drala Kolovu otkinutu ruku,
iji su prsti jo uvek spazmatino pulsirali. Larsen opali ponovo, ali
oklevao je predugo i prilika je krenula prema njima i jedino to je mogao
da uradi bilo je da se okrene i jurne niz vlani tunel, dok je Brast iza
nje ga ne razgo vet no vi kao u mraku.
Dalje iza njih, Kol je i dalje vri tao.
Larsen je trao i trao.
K
EZDESET I OSAM
ori je dugo leala u vlanoj tami, zbunjena i pospana, pitajui se
gde se nalazi i ta se desilo sa njenom sobom, krevetom,
prozorom. A onda je ustala, dok joj je u glavi bubnjalo, i sa
po vrat kom bola vrati lo se i se anje na pe i nu, na u do vi te i na jamu.
Oslunula je. Sve je bilo tiho, osim zvuka kapanja vode. Konano je
ustala, blago se ljuljajui, dok joj se bubnjanje u glavi smirivalo.
Is pru i la je ruke i napi pala glat ki, kli zavi zid jame.
Napravila je krug, pipajui gore-dole po vlanom zidu u potrazi za
osloncima, pukotinama, bilo ime to bi joj moglo pomoi da izae. Ali
zidovi su bili od najklizavijeg kamena, uglaanog vodom, i penjanje je
bilo neizvodljivo. A ta bi radila i ako bi uspela da izae? Bez svetla je
sve jedno zaro blje na.
Bilo je beznadeno. Nije bilo nikakvog izlaza. Mogla je samo da eka.
Da eka da se u do vi te vrati.
Kori je preplavilo oseanje beznaa i oaja, toliko snano da joj je
pripala muka. Njen oaj bio je pogoran nadom koju je donelo njeno
privremeno bekstvo. Ali ovde, u jami, nade vie nije bilo. Niko nije znao
gde se nalazi la, da je ula u pe i nu. Stvar e se usko ro vrati ti. elj na igre.
Zaje cala je na tu po mi sao.
To e biti kraj nje nog bednog, be smi sle nog i vo ta.
Kori se nasloni na klizavi zid i skliznu na tlo. Poela je da plae.
Godine prikrivanog oaja navrle su na povrinu. Slike su joj sevale kroz
um. Seti se kako je dolazila kui iz petoga razreda, sedela za kuhinjskim
stolom i posmatrala svoju majku kako ispija minijaturne flaice sa
votkom, jednu za drugom, pitajui se zato joj se toliko sviaju. Seti se
kako je pre dve godine njena majka dola kui na Badnje vee u dva
ujutro, pijana, sa nekim mukarcem. Tog Boinog jutra nije bilo ukrasa,
nije bilo poklona. Bilo je to kasno, neumiveno, mamurno jutro poput
svakog drugog. Seti se trijumfalnog dana kada je uspela da kupi svog
gremlina parama koje je zaradila radei u knjiari pre njenog
zatvaranja - i koliko se njena majka razbesnela kada ga je Kori dovezla
kui. Pomisli na erifa, njegovog sina, miris kolskih hodnika, zimske
snene oluje koje su pokrivale obrana polja nepreglednim belim
pokrivaem. Pomislila je na itanje knjiga ispod dalekovoda po letnjoj
vrelini, sarkastina doaptavanja sportista dok su prolazili kraj nje u
kol skim hodni ci ma.
On e se vratiti i ubie je, i sve e to nestati, svako bedno seanje koje
joj se sada motalo po glavi. Nikada nee pronai njeno telo. Organizovae
skromnu potragu, a onda e svi zaboraviti na nju. Njena majka e
prevrnuti njenu sobu naglavce i na kraju e nai novac zalepljen za dno
fi o ke i onda e biti srena. Srena to je sav no vac sada njen.
Plakala je nesputano, dok su njeni jecaji odjekivali visoko iznad njene
glave.
Sada su joj misli odlutale mnogo dalje, do njenog ranog detinjstva.
Seti se jednog nedeljnog jutra, kada je ustala rano i sa ocem pravila
palainke, nosei okolo jaja i pevajui poput vojnika iz arobnjaka iz
Oza. Sva njena seanja na njega bila su srena: seala ga se kako se
smeje, kako se zavitlava, kako je prska iz batenskog creva po letnjem
danu, ili je vodi na plivanje u potoku. Seala ga se kako glaa svoj
mustang kabriolet, kako ga glanca i glanca, dok mu iz usta visi cigareta
a oi mu blistaju; kako je podie da bi mogla da se ogleda u njemu, a
zatim je vodi da se provozaju. Priseala se bez napora, kao da se desilo
prole nedelje, kako su se kukuruzna polja razdvajala da ih propuste;
se ala se ve li an stve nog ose anja brzi ne i slo bo de.
A sada je, u tiini, u apsolutno konanoj tami jame, osetila kako svi
zatitni zidovi koje je paljivo podigla oko sebe tokom godina poinju da
se rue, jedan po jedan. U tom trenutku oaja, jedina pitanja koja su joj
se i dalje motala po glavi bila su ona koja se skoro nikada nije usuivala
da postavi: Zato je otiao? Zato je nikada nije posetio? ta nije bilo u
redu sa njom, kada ni kad vie nije po e leo da je vidi?
Ali tama nije dozvoljavala samozavaravanje. Postojalo je jo jedno
seanje, ne tako daleko: dola je kui i videla kako njena majka spaljuje
pismo u pepeljari. Da li je bilo od njega? Zato se nije suoila sa svojom
majkom? Da li je to bilo iz straha da pismo, u stvari, nije bilo ono emu
se nadala?
Poslednje pitanje lebdelo je u mraku, bez odgovora. Odgovora nee
biti, vie ne. Sve e se uskoro zavriti, ovde, u ovoj jami, i to pitanje vie
nee biti vano. Mo da njen otac ni kada nee saznati da je mrtva
Pomisli na Pendergasta, na jedinu osobu koja se ikada ponaala
prema njoj kao prema odrasloj osobi. A sada je izneverila i njega. Glupo
je ula u pe i nu, a da ni ko me nije re kla. Glu po, glu po, glu po
Ponovo je zajecala, glasno, bolno, oslobaajui svoja oseanja. Ali
zvuci su oko nje odjekivali tako grozno, tako podrugljivo, da je progutala
suze, zagrcnu la se i utih nu la.
Pre stani da se saalje va, ree naglas.
Njen glas je odjeknuo i zamro i povratila je dah. ulo se jasno
apu tanje u tami.
Da li se on vraao?
Paljivo je oslukivala. Sada su se uli i dragi tihi zvuci, toliko
udaljeni i izoblieni da ih nije mogla razaznati. Vikanje? Vritanje?
Napregnu to je oslu ki vala.
A onda se uo dugi, odje ku ju i zvuk, sko ro nalik rici talasa.
Pu canj.
I iznenada je bila na nogama i vikala, Ovde sam! Upomo! Ovamo!
Mo lim vas! Mo lim vas! Mo lim vas! Mo lim vas!
V
EZDESET I DEVET
iks se trudio da odri korak sa Pendergastom, dok je agent FBI
urio kroz peinu. Posmatrajui nain na koji je okolo mahao
baterijskom lampom, Viks se zapitao da li je neto moglo da mu
pro mak ne. Ve ro vat no ne. To mu je uli valo malo nade.
Odlunost koja je zraila iz agenta smirivala je Viksove iskidane
ivce. ak je pomalo poeo da lii na sebe kakvog je poznavao. Pa ipak,
nije mo gao da iz uma iz baci sli ku psa ko jeg je ko madalo to to
Stao je.
ta je to bilo? upi ta kre tavim, drh tavim glasom.
Pendergast progovori, ne osvrui se. Policaje Viks? Oekujem od
vas da me prati te.
Ali uo sam ne to
Pendergastova vitka ruka spustila se na njegovo rame. Viks je eleo da
kae jo neto, ali se uutao kada se pritisak na njegovom ramenu
po jaao.
Ovuda, policaje. Srebrnasti prijatni glas koji mu se obratio uspeo je
da ga ne kako sle di do ko sti ju.
Da, go spo di ne.
Kada su nastavili dalje, ponovo je uo taj zvuk. Izgleda da je dopirao
spreda, otegnuta buka koja je odzvanjala beskrajem peine, izobliena do
neprepoznatljivosti. Vrisak? Pucanj iz samarice? Jedina stvar u koju je
Viks bio siguran je da je, ta god taj zvuk bio, Pendergast iao pravo
pre ma nje mu.
Pro gu tao je pro test i nastavio da ga prati.
Proli su kroz usko klupko hodnika ije su tavanice bile prekrivene
blistavim kristalima. Viks je glavom zakaio kao igle otre kristale,
opsovao i sagnuo se nie: ovo nije bio put kojim je proao sa psima.
Pendergastovo svetlo se njihalo levo-desno, otkrivajui grozdove
peinskih bisera u beliastim baricama. Zvuci su konano zamrli, osim
ti hog ljapkanja nji ho vih sopstve nih ko raka.
Tada se Pendergast iznenada zaustavi i uperi svetlo prema neemu.
Viks pogleda. Isprva nije mogao da razabere u emu je stvar: u pitanju je
bila gomila predmeta na izboini od glatkog kamena, poreana oko
nekog veeg predmeta. Liilo je na nekakvo svetilite. Viks se nagnu
blie. Oi su mu se iskolaile u oku i ustuknuo je. Bio je to stari pliani
medvedi, upav od bui. Medvedi je bio postavljen kao da se moli: ape
su mu bile sklopljene, a jedno sitno oko virilo je kroz puzave pipke
glji vi ca.
Koji avo? poe Viks.
Pendergast uperi svetlo prema onome emu se medved molio. Na
ukastom sjaju svetiljke to nije bilo nita vie od hrpe svilenkaste
plesni. Viks je posmatrao Pendergasta dok se naginjao i zlatnim
pen kalom palji vo uklanjao bu, ot ki vaju i male nog ko stu ra pod njom.
Rana amaratis, ree Pen dergast.
Mo lim?
Retka vrsta slepe peinske abe. Primetiete da su kosti slomljene
peri mortem. Ova aba je zdro blje na ne i jom pe sni com.
Viks proguta knedlu. Sluajte, odvai se, suludo je ovako ulaziti sve
du blje u pe i nu. Tre balo bi da izae mo odav de i do ve de mo po jaanje.
Ali Pendergast ponovo usmeri svu svoju panju na predmete oko
medvedia. Paljivo je razotkrio jo nekoliko malih skeleta i delimino
raspadnutih tela insekata. Zatim se vratio na medvedia, podigao ga,
oi stio od bui i de talj no pro u io.
Viks se nervo zno osvrnu oko sebe. Haj de mo, haj demo.
Zautao je kada se agent FBI okrenuo prema njemu. Pendergastove
sve tle oi su bile dale ke i usredsre e ne na ne to dru go.
ta je to? zadah ta Viks. ta to znai?
Pen dergast vrati me dve di a na nje go vo me sto i ree: Ide mo dalje.
Agent FBI se sada kretao bre, jedino se povremeno zaustavljajui da
proui mapu koju je nosio. Zvuk vode je sada bio glasniji i gacali su kroz
nju skoro neprekidno. Vazduh je postao toliko hladan i vlaan, da je
njihov dah izlazio u obliku pare. Viks je pokuavao da odri korak i da ne
misli na ono to je video. Ovo je bilo suludo, kuda su, do avola, krenuli?
Kada izae odavde - ako izae odavde - prva stvar koju e uraditi bie da
trai bolovanje, poto e imati sree ako se odavde izvue samo sa
post trau mat skim stre som
Pendergast naglo stade. Njegova baterijska lampa je osvetljavala telo
koje je lealo na podu peine. Lealo je na leima, irom otvorenih oiju i
rairenih ruku i nogu. Glava je bila neobino izduena, kao da se
rastegnula i spljotila, a zadnji deo lobanje se rascvetao kao prezrela
bundeva. Oi su bile iskolaene i gledale su u razliitim smerovima. Usta
su bila i rom otvo re na - previ e otvo re na. Viks odvrati po gled.
ta se de si lo? us peo je da iz go vo ri, bo re i se sa uasom.
Pen dergast upe ri zrak sve tla pre ma tavani ci. Na svo du pe i ne vi de la se
mrana rupa. Zatim je ponovo pogledao telo. Moete li da ga
iden ti fi ku je te, po li caj e?
Ras ko vi. ef obez be e nja kam pu sa sa Kan zakog uni verzi te ta.
Pendergast klimnu i jo jednom osmotri uski otvor iznad njihovih
glava. Iz gle da da je pao sa ve li ke vi si ne, pro mrmlja sko ro sebi u bradu.
Viks zatvo ri oi. Oh, Boe.
Pen dergast po kaza pre ma napred. Mo ramo nastavi ti dalje.
Ali Viksu je bilo dosta. Ne idem vie ni koraka. ta vi uopte mislite
da radite? Glas mu je bio sve glasniji i glasniji od panike. Pas je mrtav,
Raskovi je mrtav. Videli ste ih obojicu. Ovde je nekakvo udovite. ta
jo elite? Ja sam taj koji je i dalje iv. Ja sam taj o kome biste trebali da
bri ne te. Ja
Pendergast se okrete. Viks se zaustavi u pola reenice, i protiv svoje
volje, kada mu se pogled susreo sa mirnim, prezirom ispunjenim
po gle dom agen ta FBI.
Sledeeg trenutka je skrenuo pogled. Kako god bilo, ono to hou da
kaem je da gubimo vreme. Glas mu pue. Zato uopte mislite da je ta
de voj ka i dalje iva?
Umesto odgovora, uo je povik: tih, izoblien, a ipak jasan. Bio je to
po vik ne ko ga ko zove u po mo.
L
SEDAMDESET
arsen je trao kao da ga avoli gone, a Brast ga je pratio, drei se
za konopac, odbijajui se od jednog kamenog zida do drugog,
nekako uspevajui da, uprkos slepilu, odri korak. Prolo je
nekoliko minuta otkako je vritanje prestalo, ali Larsen je u glavi jo
uvek uo kako se nastavlja u nedogled poput nekakve paklene pokvarene
ploe: poslednji Kolov krik, koji se naglo zavrava zvukom krckanja
kostiju. ta god je to uradilo, ta god ih je sada progonilo, nije bilo u
pot pu no sti ljudsko. Stvarno je u pi tanju bilo ne kakvo u do vi te.
To nije mo glo biti isti na. Ali on ga je vi deo. Vi deo ga je.
Nije obraao panju kuda ide, u kom se tunelu nalazi, da li ide prema
povrini ili dublje u peinu. Nije ga bilo briga. Sve to je eleo je da
po ve a raz dalji nu iz me u sebe i te stvari.
Stigli su do jezerceta, bledog i drhtavo crvenog na infracrvenom
sve tlu, i Larsen zagazi u nje ga bez okle vanja. Le de na voda mu je sti gla sve
do grudi pre nego to je poeo da izlazi na drugu stranu. Brast ga je slepo
pratio, najbolje to je mogao. Tavanica peine je na drugoj strani postala
ve o ma ni ska. Larsen je napre do vao spo ri je, mau i pu kom i lo me i otre
stalaktite koji su visili pred njim. Tavanica se spustila jo nie i uo se
neprijatan zvuk, praen oajnikim psovanjem, kada je Brast udario
glavom u nju.
Tada se tavanica opet podie, otkrivajui neobinu, ispucalu
prostoriju sa pukotinama koje su vodile u svim pravcima. Larsen stade,
po gle da gore, dole i u stranu i ose ti kako zbu nje ni Brast nale e na nje ga.
Larse ne? Larsene? Brast ga je zgrabio, kao da je eleo da se uveri da
je stvaran.
Budi tih. Larsen je paljivo oslukivao. Iza njih se nije ulo
plju skanje vode. Stvar ih nije prati la.
Jesu li uspe li da po begnu?
Po gle dao je na sat: sko ro po no. Bog zna ko li ko su dugo trali.
Brast, proaputa. Sluaj me. Moramo da se sakrijemo dok ne dou
da nas spasu. Ni kada ne e mo uspe ti sami da izae mo, a ako nastavi mo da
lu tamo oko lo, samo emo opet nale te ti na tu stvar.
Brast klimnu glavom. Lice mu je bilo izgrebano, a odea blatnjava;
pogled prazan i otupeo od uasa. Krv je slobodno tekla iz gadne
po se ko ti ne na nje go voj glavi.
Larsen ponovo pogleda ispred sebe, osvetljavajui okolinu
infracrvenim svetlom. Visoko na zidu ugledao je pukotinu, veu od
ostalih, iz koje je izvirao smrznuti vodopad od krenjaka. Izgledala je
do volj no ve li ka da se u nju zavu e o vek.
Mo ram ne to da pro ve rim. Po mo zi mi da se popnem.
Ne ostavljaj me!
Ne moj vi kati. Vraam se odmah.
Brast mu je nespretno pomogao i sledeeg trenutka Larsen se nae u
visokoj pukotini. Osvrnu se oko sebe, dok su mu gole rake drhtale na
hladnoi. Zatim odveza konopac koji mu je visio oko struka, baci jedan
kraj Brastu i sik tavo mu do vik nu da se popne.
Brast se sa mu kom po peo uz kli zavi kame ni zid.
Larsen ga povede dublje u pukotinu. Tlo je bilo neravno i prekriveno
krupnim kamenjem. Nakon nekoliko metara, pukotina se pretvorila u
tu nel, do volj no i rok da su mo gli da nastave e tvo ro no ke.
Da vi di mo kuda ovo vodi, pro apu ta Larsen.
Jo jedan minut puzanja doveo ih je na ivicu crnila. Tunel se
jedno stav no zavravao du bo kim po no rom.
Larsen umi ru ju e po lo i ruku na Brasto vo rame. Ostani ovde.
Paljivo je provirio preko ivice provalije, ali nije ugledao dno. Podigao
je kameni, bacio ga unutra i poeo da broji. Stigao je do trideset i
odu stao.
Iznad njega se nalazio strmi tunel, kroz koji se obruavao tanki mlaz
vode. Nije bilo anse da ona stvar dopre do njih iz ovog pravca. Mogla je
doi samo kroz pu ko ti nu kroz koju su upravo do li.
Savre no.
Ostani ovde, apnuo je Brastu. Ne moj ii dalje, tamo je pro vali ja.
Pro vali ja? Ko li ko je du bo ka?
to se tebe tie, bez dna je. Samo budi miran. Odmah se vraam.
Vratio se do ulaza u pukotinu i leei na stomaku, poeo je da dovlai
okolno kamenje i gomila ih na otvor. Pet minuta kasnije nagomilao je
dovoljno kamenja da potpuno zatvori pukotinu. Ako ubica ikada doe do
ispucale odaje ispod njih, videe samo kamenje. Nikakav otvor. Pronali
su savre no skro vi te.
Okrete se prema Brastu i veoma tiho progovori. Sluaj me. Nemoj
podizati buku i nemoj se kretati. Nemoj raditi nita to bi moglo da nas
otkrije. Ovde emo saekati da dou pravi specijalci i isteraju ovo kopile
iz pe i ne. U me u vre me nu emo se de ti i mi ro vati.
Brast klimnu glavom. Ali, jesmo li ovde bezbedni? Jesi li siguran da
smo be zbedni?
Do kle god dri je zik za zu bi ma.
ekali su, dok su ih tiina i tama sve vie pritiskale. Zatvorivi oi,
Larsen se nasloni na zid i oslunu sopstveno disanje, pokuavajui da ne
raz mi lja o lu daku koji je lu tao po pe i ni.
uo je kako se kraj njega Brast nervozno mekolji. To ga je nerviralo:
ak i najmanji um ih je mogao razotkriti. Otvorio je oi, namestio vizir i
po gle dao ga.
Brast! Ne!
Bilo je prekasno. ulo se kratko skri i zasjala je ibica. Larsen mu
je izbi iz ruke i ona pade na zemlju uz itanje. Sumporni miris ibice
lebdeo je u tami.
Kog avo la?
Kukin sine, zasik ta Larsen. ta to radi, pro klet bio?
Pronaao sam ibice. Brast je sada plakao bez stida. U mom depu.
Rekao si da smo bezbedni, da nas ne moe nai. Ne mogu vie da
podne sem ovaj mrak. Ne mogu.
ulo se tiho struganje i blesnula je nova ibica. Brast zajeca s
olak anjem dok je bu ljio u nju.
Iznenada Larsen, polunag i promrzao, shvati da vie nema volje da
ugasi taj prijatni uti sjaj. Osim toga, nagomilao je veliku hrpu kamenja.
Slabano sve tlo ni kako nije mo glo da pro dre u pe i nu is pod njih.
Podigao je dvogled na elo i osvrnuo se oko sebe, trepui. Po prvi put
je video sve detaljno i razgovetno. Koliko god da je bio siuan, plamiak
je odavao to plo tu koja je bila do bro do la na ovom uasnom me stu.
Nalazili su se u malom, skuenom prostora. Na oko dva metra od njih
se nalazila ivica ponora. Iza njih je bio izlaz, prepreen stenama. Bili su
be zbedni.
Moda uspem da pronaem neto ime bismo naloili vatra, ree
Brast. Da se malo zagre je mo.
Larsen je posmatrao policajca kako pretura po depovima. Barem je
u tao.
Brast opsova sebi u bradu kada ga je ibica opekla po prstima. Dok je
palio treu, iza Larsena se uo tihi zvuk: grebanje kamena o kamen.
Zatim zvuk padanja, ko trljanja; prvo jednog kame na, zatim jo jednog.
Ugasi je, Brast! pro sik ta Larsen.
Brast se okrete i ustade sa ibicom u ruci i sada je gledao kraj
Larsena, dok mu se lice grilo od uasa. Na jedan straan trenutak, Brast
se nije pomerao. A onda se naglo okrenu i potra, slepo, bezumno, pravo
pre ma ivi ci pro vali je.
Ne e ee! po vi ka Larsen.
Ali Brast je ve nestao u ponoru, a upaljena ibica iz njegove ruke je
zaple sala i zatreptala na pro maji, pre nego to se ugasi la.
Larsen je ekao itavu venost, dok mu je srce tuklo i dok je u
mrklom mraku sluao teko disanje koje je pratilo njegovo. A onda je
polako, prstima koji ga nisu sluali, stavio dvogled, okrenuo se i
po gle dao u lice none more.
R
SEDAMDESET I JEDAN
ajnbek je sedeo u mranom salonu, klatei se napred-nazad, u
starinskoj stolici za ljuljanje. Skoro da mu je bilo drago to je
toliko mrano, zato to se oseao glupo: sedeo je tu u svojoj
crnoj uniformi, pancirnom prsluku i vojnim pantalonama, okruen
ipkanim stol njaci ma, he kle rajem i mi lje i ma. Zadatak: malecka stari ca.
Sranje.
Velika stara kua je i dalje jeala i kripala pod naletima oluje, ali su
barem stariini krici iz podruma prestali. Dvaput je zakljuao masivna
vrata protiv oluje i bilo je prilino oigledno da nee pobei nikuda. Bila
je bezbedna dole, mnogo bezbednija od njega u sluaju da se pojavi
tornado.
Ve je prola pono. Kog su avola izvodili tamo dole? Posmatrao je
bledi sjaj svetiljke na propan, prebirajui po glavi razne scenarije.
Verovatno su opkolili tog tipa i sada ga ubeuju da izae. Rajnbek je u
svoje vreme prisustvovao nekolicini slinih pregovora i znao je da su
ponekad trajali itavu venost. Veze su bile prekinute, drvee je blokiralo
veinu puteva i niko nee odgovoriti na njegov zahtev za ambulatnim
kolima i lekarom za staricu: ne sa Diperom na udaru oluje i opasnosti od
tornada jaine 3 u itavom okrugu. Ovo je bila situacija za lekara, a ne za
predstav ni ka zako na: a po vrh toga, bila je i pro kle to udna.
Isu se, kakav usran zadatak.
uo se vrisak i iznenadan zveket stakla. Rajnbek skoi na noge, dok se
stolica ludaki nakrivila pod njim, pre nego to je shvatio da je u pitanju
samo ibanje grana i jo jedan prozor koji je stradao u oluji. To je upravo
ono to je ovom mestu bilo potrebno: jo ventilacije. Sada kada je hladni
front proao, postalo je veoma svee. Kia je ve padala kroz jedan
razbijeni prozor i barice su se irile po podu. Ispravio je stolicu i seo.
Mom ci u kan ce lari ji ni kada nee pre stati da ga ze zaju zbog ovo ga.
Plamiak u svetiljci na gas poeo je da se gasi i on ga pogleda, mrtei
se. Naravno: neki kreten je zaboravio da zavrne novu bocu i propan je bio
na izmaku. Odmahnuo je glavom, ustao i priao kaminu. Drva su ve bila
poslagana i spremna za vatru: iznad ognjita, na kamenoj polici, primetio
je staru ku ti ju sa i bi cama.
Oklevao je trenutak, razmiljajui. Ma, nek ide do avola, odluio je.
Kad je ve zaglavio na ovom sablasnom mestu, mogao bi ba i da se
ras ko mo ti.
Zavukao je glavu u kamin i uverio se da je dimnjak bio otvoren.
Zatim je uzeo kutiju, izvadio ibicu, kresnuo je i upalio vatru. Plamen je
zahvatio novine i istog trenutka se osetio bolje. Kada se razgoreo,
osvetlio je salon prijatnim utim sjajem, koji je treperio po uramljenim
vezovima, staklu i porcelanskim ukrasima. Rajnbek je ustao i ugasio
sve tilj ku na gas. Bilo bi do bro da sau va po slednjih par mi nu ta sve tla.
Rajnbeku je bilo pomalo ao starice. Nije lepo to su je zakljuali u
podrumu. Ali na snazi je bila opta opasnost od tornada, a ona je bila u
najmanju ruku nekooperativna. Zavalio se u stolicu za ljuljanje. Starici
mora da je bilo teko, gomila stranaca sa orujem i psima upala joj je u
kuu, usred noi, za vreme strane oluje. To bi bio ok za svakoga, a
po sebno za ne ko ga ko je i veo po vu e no kao stara go spo i ca Kraus.
Smestio se jo udobnije u stolici, uivajui u toploti treperave vatrice.
Ovo ga je podsealo na nedeljne veeri koje bi sa enom esto provodio
kod svoje majke. Zimi bi napravila aj i posluila im ga ba kraj ovakve
vatre. A uz aj bi uvek ili i kolai: imala je stari porodini recept za
kolaie od umbira, koji je obeavala da e dati njegovoj eni, ali bi
ne kako uvek zabo ravi la na to.
Shvatio je da je starica bila ve skoro tri sata u podrumu bez ikakve
hrane. Sada kad se smirila, trebalo bi da joj odnese neto. Niko ga posle
ne bi mogao optuiti da je pustio staru enu da umre od gladi, ili da
dehidrira. Mogao bi da joj skuva aj. Nije bilo struje, ali mogao je da
prokuva vodu iznad vatre. U stvari, bilo mu je krivo to se toga nije setio
rani je.
Ustao je iz stolice, upalio baterijsku lampu i otiao u kuhinju. Bila je
izuzetno dobro snabdevena. Du zidova su bile poslagane kutije suve
hrane neobinog izgleda: bilje i zaini za koje nikada nije uo, egzotino
sire, ukiseljeno povre u teglama. Na pultu su stajale srebrne posude
prekrivene japanskim slovima, ili moda kineskim, nije bio sasvim
siguran. Konano je pronaao ajnik, smeten kraj poreta izmeu
maine za pravljenje rezanaca i nekakve naprave koja je liila na
dinovski elini levak sa kurblom. Pretraio je ormane i pronaao stare
dobre kesice sa ajem. Okaio je ajnik o kuku iznad vatre i vratio se u
kuhinju. Friider je takoe bio odlino snabdeven i trebalo mu je samo
par minuta da na mali posluavnik porea mleko i eer, ajne kolaie,
dem, marmeladu i hleb. ipkani podmeta, lanena salveta i kaika i no
upotpunili su posluenje. aj je uskoro bio gotov i on je spustio ajnik na
po slu av nik i kre nuo pre ma ste pe ni cama.
Zastao je na vratima i balansirajui posluavnik jednom rukom, tiho
je po ku cao. Iz nu tra se ulo ko me anje.
Go spo i ce Kraus?
Nije bilo odgo vo ra.
Do neo sam vam aj i ko lai e. Pri jae vam.
Ponovo je uo ukanje, a zatim je kroz vrata dopro njen glas. Samo
tre nu tak, mo lim vas. Mo ram da name stim kosu.
Saekao je, sa olakanjem primetivi koliko je staloeno zvuala.
Pristojnost starije generacije stvarno je bila zapanjujua. Proao je
minut, a onda je starica ponovo progovorila. Spremna sam za vas, uo
se smi re ni glas.
Izvadio je veliki gvozdeni klju iz svog depa, smeei se, stavio ga u
bravu i ot klju ao vrata.

SEDAMDESET I DVA
erif Hejzen je oseao kako znoj curi sa njegovih dlanova niz
rupiasti kundak puke. Poslednjih deset minuta sluao je zbrku
udaljenih zvukova: pucnje, vriske, povike - zvualo je kao estok
okraj. inilo se da svi dopiru iz istog pravca i Hejzen se kretao prema
njima to je bre mogao. Moda su se ostali razbeali kao zeevi, ali on
lino je vrsto re io da uhvati tog tipa.
Sada je na peanom tlu mogao da razabere otiske: otiske bosih nogu
koje je vi deo i rani je.
Us pravio se. Bose noge ubi ce.
Shvatio je da nije bio u pravu u vezi sa Mekfeltijem. Deli sekunde u
kojem je ugledao ubicu uverio ga je u to. A moda je ak pogreio i u vezi
sa Lavenderovom umeanou. Ali je bio u pravu u vezi sa najvanijom
stvari: ubica se krio u peini. Ovo mu je bilo sedite operacija. Hejzen je
po ve zao stvari i bio je re en da ih is te ra na i stac i uhvati tog tipa.
Hejzen je pratio otiske u pesku. Ko bi to mogao biti? Odgovor je
mogao da saeka. Pronai tipa i izvuci ga napolje. Bilo je toliko
jednostavno. Jednom kada ga budu uhvatili, sve ostalo e se razjasniti: da
li je bio povezan sa Lavenderom; eksperimentalnim poljem; bilo ime.
Sve e se raz jasni ti.
Skrenuo je za otar ugao, pratei tragove. Zidovi i tavanica su se
iznenada povukli, gubei se u tami, kontura nejasnih na infracrvenom
svetlu lampe. Tlo je bilo prekriveno ogromnim, treperavim kristalima.
ak i sa monohromatskim dvogledom, Hejzen je mogao da vidi da su svi
bili razliitih boja. Peina je bila dinovska, mnogo vea i spektakularnija
od one bedne trosobne zamke za turiste koju je Kraus otvorio. Sa
odgovarajuom organizacijom, mogla je biti pretvorena u veliku
turistiku atrakciju. A indijanski grobovi koje je video - sigurno e
privui arheologe, a moda e ak napraviti i muzej. Jednim kutkom uma
shvatio je da je grad spasen. Ovo je bilo bolje od Karlsbadskih peina.
Grad je sve ovo vre me le ao na zlat nom rudni ku, a oni nisu imali poj ma.
Prekinuo je sa matarijama. Moi e da sanjari o budunosti kada se
ovo je zi vo ko pi le nae iza re e taka. Re avae stvari jednu po jednu.
Pred njim je zjapila rupa u kamenom podu iz koje je dopirao um
vode. Palji vo ju je zao bi ao i nastavio dalje, prate i oti ske u pe sku.
Bili su jasni. I de lo vali su sve e.
Osetio je da se pribliava svom plenu. Tunel je postao ui, zatim se
opet proirio. Hejzen je primeivao sve vie tragova stanovanja:
neobine crtee na zidovima, urezane otrim kamenom; plesnive
indijanske fetie, brino poslagane po niama i krenjakim stubovima.
vre je stegao samaricu i produio dalje. Ko god da je ta nakaza bila,
ovde je ve dugo.
Prolaz se pred njim irio u novu prostoriju. Hejzen je oprezno zaao
za ugao, a onda se uki pio u me stu, zu re i.
itava peina je bila okiena. Bezbrojne udne figure od kanapa i
kostiju visile su sa hiljadu stalaktita. Mumificirana peinska stvorenja
bila su poreana u male igrokaze. Video je ljudske kosti i lobanje svih
oblika i veliina; neke su bile poslagane du kamenih zidova; druge
poreane po podu u komplikovanim, bizarnim obrascima; ostale su bile
nagomilane u neuredne hrpe, kao da su ekale da tek budu upotrebljene.
Prastari fenjeri, limene konzerve, zarale starinske naprave, indijanski
predmeti i otpaci svih vrsta leali su du sklepanih polica. Liilo je na
jazbi nu lu daka. to je, u stvari, i bila.
Hejzen se polako okrete oko sebe, uperivi infracrveno svetlo na
prizor. Ovo je bilo uvrnuto: ozbiljno uvrnuto. Progutao je knedlu, olizao
usne i ustuknuo za korak. Moda je bila greka to je ovako upao ovde,
poput potere od jednog oveka. Moda se stvarno ponaao ishitreno.
Izlaz iz peine ne moe biti daleko. Vratie se na povrinu, dovesti
po jaanje, do ve sti po mo
I tada mu pogled pade na zadnji deo peine. Kameni pod je tu bio
po sebno ne ravan i spu tao se u jo gu u tamu.
Neko je ne po mino le ao na tlu.
Hejzen je krenuo napred, podigavi cev puke. U blizini je stajao
nepravilan kameni sto, pretrpan plesnivim predmetima. Pored se
nalazilo nekoliko praznih platnenih torbi. A iza njih je leala prilika,
pro strta po podu, kao da spava.
Veoma oprezno je priao kamenom stolu, sa samaricom na gotovs.
Sada, kada je stajao blie, shvatio je da predmeti na stolu ipak nisu bili
plesnivi. Bile su to na desetine hrpica crne kose: tamni pramenovi
brkova; kovrdave lokne, i dalje privrene za komade koe; nestani
uperci kose i bog zna ega jo. Na pamet mu je pala slika Gaspariljine
skalpirane i oguljene glave. Odagnao ju je iz misli i ponovo usredsredio
svoju panju na priliku koja nakon paljivijeg prouavanja uopte nije
de lo vala kao da spava. De lo vala je mrtvo.
Priunjao se blie, a njegova napetost je naglo porasla kada je
primetio da je telo rasporeno. Tamo gde bi trebao da bude stomak, videla
se samo u plji na.
Oh, boe. Jo jedna rtva.
Priao je, klizave ruke na okidau puke, ukoen od uasa. Telo je bilo
poloeno na tlo, sva odea strgnuta tako da je ostalo samo jo nekoliko
iscepanih paria, a lice je bilo prekriveno sasuenom krvlju. Bilo je
mlado li ko, ne mno go stari je od de te ta.
Dok su mu se ruke toliko tresle da je jedva mogao da ih kontrolie,
Hejzen je zastao i, izvadivi maramicu, obrisao krv i prljavtinu sa
mrtvog lica.
Tada se sledio, sa maramicom na hladnoj koi, i u njemu se podigla
olu ja gae nja i ne podno lji ve tuge. Bio je to Tad Fren klin.
Zate tu rao se i ose tio kako mu se muti svest.
Tad
A onda je u njemu sve eksplodiralo odjednom i, uz urlik tuge i besa,
poe da se vrti ukrug, pucajui iz samarice u svim pravcima, da nasre
na tamu, dok je vatrene detonacije pratilo prskanje stalaktita koji su
padali po put kri stal ne kie.

SEDAMDESET I TRI
ta to bi? upi ta Viks, mrte i se i trepu i u mraku.
Neko puca iz samarice. Pendergast smireno oslunu.
Onda je pogledao Viksovu puku. Jeste li obueni u
pravil nom ko ri e nju tog oru ja, po li caj e?
Naravno, mrknu Viks. Osvojio sam prvo mesto na
takmienju u streljatvu svoje jedinice na akademiji u Dodu. Stvar je
bila u tome to se jedinica za obuku pasa u to vreme sastojala od samo tri
kade ta, ali Pen dergast nije mo rao da zna ba sve.
Onda stavite metak u cev i pripremite se. Budite mi zdesna u
svakom tre nut ku i ne moj te zao stajati.
Viks protrlja potiljak; od vlage bi uvek dobio osip. Moje
profesionalno miljenje je da bismo trebali da saekamo pojaanje pre
nego to nastavi mo dalje.
Pendergast je progovorio ni ne trudei se da ga pogleda. Policaje
Viks, ree, uli smo povike mogue rtve. Upravo smo uli pucnje. Da li
je stvarno vae pro fesi o nal no miljenje da imamo vremena da
sae kamo po jaanje?
Pitanje je na trenutak visilo u prohladnom vazduhu. Viks oseti kako
crveni. A onda je jo jedan tihi jecaj - visok, tanak, oigledno enski -
slabano odjeknuo kroz peinu. U delii sekunde, Pendergast krenu
dalje, napredujui kroz tunel. Viks se upinjao da odri korak, petljajui sa
svo jom samari com.
Povici kao da su se podizali i sputali dok su ili dalje, s vremena na
vreme se utiavajui, a onda ponovo postajui glasniji. Uli su u oblast
peine koja je bila suvlja i mnogo prostranija. Tlo je bilo delimino
prekriveno velikim peanim povrinama, ispresecanim tragovima bosih
sto pala.
Znate li ko je ubica? upita Lefti, ne uspevajui da u potpunosti
pri kri je rado znalost u svom glasu.
o vek. Ali o vek samo po obli ku.
ta bi to trebalo da znai? Viksu se nije svidelo to je agent FBI
stal no pri ao u zago net kama.
Pendergast se nakratko sagnu da ispita otiske. Sve to treba da znate
je ovo: iden ti fi kuj te svoju metu. Ako je to ubica - a znaete ako jeste,
uveravam vas - onda pucajte da ubijete. Nemojte se zamarati
lju bazno sti ma.
Ne morate biti toliko sarkastini. Viks uuta kada je video pogled
koji mu je upu tio Pen dergast.
ovek samo po obliku. Prizor te stvari - koja mu ba i nije liila na
oveka - kako podie jednog od podivljalih pasa i otkida mu udove ispliva
iz Viksovog seanja. Stresao se. Ali Pendergast nije obraao panju,
napredovao je dalje velikom brzinom, sa pitoljem u ruci, zaustavljajui
se samo da bi oslu nuo. i ni lo se da su zvu ci pot pu no utih nu li.
Nakon nekoliko minuta, Pendergast stade da proui mapu. Zatim su
se, pod njegovim vostvom, vratili jedan deo puta. Zvuk se na trenutak
vratio, da bi ponovo izbledeo. Konano, Pendergast se spusti na kolena i
poe da prouava tragove, puzei napred-nazad, zagledajui paljivo,
drei glavu na samo desetak centimetara od tla. Viks ga je posmatrao,
po staju i sve ne strplji vi ji.
Is pod nas, ree Pen dergast.
Pendergast se provukao kroz pukotinu na jednom zidu, a zatim se
spustio u uzak prostor koji se strmo sputao. Viks ga je pratio. Polako su
napredovali neko vreme, dok nisu stigli do pravog mravinjaka prirodnih
prolaza u zidovima peine, od kojih su sa nekih visile smrznute reke od
kamena. Pendergast je preao zrakom svetla preko ove konice, izabrao
jednu rupu, a zatim se - na Viksovo nezadovoljstvo - uvukao u nju. Otvor
je bio memljiv i vlaan i Viks je hteo da se pobuni, ali se predomislio kada
je svetlo Pendergastove lampe naglo nestalo. Provlaei se za
Pendergastom kroz prolaz koji se naglo sputao, Viks je napola skoio, a
napola se skotrljao u tunel koji je bio toliko esto korien, da je u meki
krenjak use e na staza.
Ustao je, briui blato sa odee i proveravajui puku. Koliko dugo
ubi ca ve ivi ovde dole? pi tao je, u ne ve ri ci po smatraju i stazu.
Pedeset jednu godinu ovog septembra, ree Pendergast. Ve je
kre nuo dalje, prate i stazu kroz uski hodnik.
Znai, vi znate ko je on?
Da.
A kako ste, do avo la, to ot kri li?
Po li caj e Viks, da ostavi mo is pi ti vanje za kasni je?
Pendergast je leteo niz prolaz. Jecanje je prestalo, ali izgleda da je
agent FBI sada bio si gu ran da su na pravom putu
A onda su, iznenada, stigli do kraja puta. Pred njima je bila ogromna
zavesa od kristalizovanog gipsa koja se sputala iz pukotine u tavanici, u
potpunosti blokirajui prolaz. Pendergast uperi svetlo prema podu
prolaza i Viks primeti da je ugaena staza tu nestajala. Nemamo
vremena, promrmlja Pendergast za sebe, ponovo osvetljavajui tunel,
zi do ve i tavani cu. Ne mamo vre me na.
Zatim se udalji nekoliko koraka od zavese od gipsa. Izgledalo je kao da
broji sebi u bradu. Viks se namrti. Moda je ipak bio u pravu kada je
po mi slio da to to se pri dru io Pen dergastu ba i nije naj pamet ni ji po tez.
Tada agent zastade, pri bli i glavu zidu i do zva: Go spo i ce Svon son?
Na Viksovo iznenaenje, uo se tihi uzdah, jecaj, a onda i prigueni
po vik: Pen dergaste? Agen te Pen dergast? Oh, Boe
Samo mirno. Do lazi mo po vas. Da li je on tu?
Ne. Oti ao je Ne znam tano pre ko li ko vre me na. Pro li su sati.
Pendergast se okrenu Viksu. Sada imate priliku da budete od
koristi. Priao je zavesi od gipsa i pokazao rukom. Opalite iz puke u
ovu taku, mo lim vas.
Zar nee on uti? ree Viks.
Sve jedno je bli zu. Po stu pi te po nare e nju, po li caj e.
Pendergast to izgovori sa tolikim autoritetom da Viks poskoi. Da,
go spo di ne! Po gnuo se, naci ljao i po vu kao oba oki daa.
Pucanj je bio zagluuju u zatvorenom prostoru. Pendergastova
lampa je osvetlila koprenu od treperave gipsane praine i, iza nje,
ogromnu rupu u prozranoj steni. Nekoliko trenutaka se nita nije
deavalo. Onda se zavesa prelomila uz glasan prasak, padajui na pod i
aljui blistave komadie kristala u svim pravcima. Iza nje se nalazio jo
jedan hodnik, a kraj njega uski, mrani otvor jame. Pendergast jurnu do
ivice i osvetli njenu unutranjost. Viks mu je priao i oprezno provirio
pre ko rame na.
Na njenom dnu ugledao je prljavu devojku sa ljubiastom kosom koja
ih je po smatrala, uasnu tog lica umazanog blatom i krvlju.
Pendergast pogleda Viksa. Vi ste dreser pasa. Sigurno u svom rancu
imate re zerv nu uz i cu.
Da
Sledeeg trenutka je u jednom hitrom pokretu ostao bez svog ranca.
Pendergast ga otvori i izvadi lanac sa konom petljom. Zatim privrsti
lanac oko osno ve kame nog stu ba i spu sti dru gi kraj u rupu.
Odo zdo se ulo zveckanje lan ca i de voj i ni je caji.
Viks po gle da dole. Nije do volj no du gaak, ree.
Pendergast ga je ignorisao. Pokrivajte nas. Ako se on pojavi, pucajte
da ubi je te.
Ali, sae kaj te tre nu tak
Ali Pen dergast je ve ne stao pre ko ivi ce. Viks osta da sto ji kraj ruba, sa
jednim okom na tunelu, a drugim na jami. Agent FBI se spusti niz lanac
sa iznenaujuom spretnou i kada je stigao do kraja, ostade da visi,
pruajui slobodnu ruku devojci. Ona posegnu za njom, zamahnu i
pro mai.
Sklonite se u stranu, gospoice Svonson, ree joj Pendergast.
Vikse, gurnite nekoliko kamenja unutra. Potrudite se da nam ne
po razbi jate glave. I pazi te na taj tu nel.
Viks nogom gumu nekoliko krupnih komada stene preko ivice jame.
Zatim nastavi da posmatra kako ih devojka, koja je odmah shvatila ta
treba da radi, rea uza zid i penje se na njih. Sada je Pendergast mogao da
je uhvati za ruku. Podigao ju je uvis, provukao je slobodnu ruku ispod
njenog pazuha, uhvatio se njome za lanac i polako se popeo uz kamenu
liticu. Pendergast je delovao mravo, ali bila je potrebna zapanjujua
snaga da se popne uz taj lanac, no se i dru gu oso bu.
Izvukli su se iz rupe i devojka je istog trenutka pala na kolena,
pri vi jaju i se uz Pen dergasta i ne kon tro li sano je caju i.
Pendergat unu kraj nje. Izvadio je maramicu iz svog depa i neno
obrisao krv i prljavtinu sa njenog lica. Zatim pogleda njene zglobove i
ruke. Da li vas boli?
Vie ne. Tako mi je drago to vas vidim. Mislila sam Mislila sam
Ostatak re e ni ce se iz gu bio u je caji ma.
Uhvatio ju je za ruke. Kori? Znam ta ste mislili. Bili ste veoma
hrabri. Ali jo uvek nije sve gotovo i potrebna mi je vaa pomo.
Go vo rio je ne no ali brzo, ti him, urnim apatom.
Zau tala je i klim nu la glavom.
Mo e te li da ho date?
Klimnula je i ponovo briznula u pla. Igrao se sa mnom, zajecala je.
Igrao bi se sa mnom, sve dok ne bih umrla.
Spustio je ruku na njeno rame. Znam da je teko. Ali morate biti jaki
da bi smo izali odav de.
Pro gu tala je kne dlu i obo ri la po gled.
Pendergast ustade i nakratko proui mapu. Moda postoji krai put
do iz laza. Mo rae mo da ri zi ku je mo. Za mnom.
Zatim se obrati Viksu. Ja u ii prvi. Zatim gospoica Svonson. Vi nas
pokrivajte s lea. Pri tom mislim da nas stvarao po kri vate, policaje: on
moe doi iz svakog pravca, odozdo, odgore, iza ili ispred nas. Bie
ve o ma tih. I bie brz.
Viks oli za sasu e ne usne. Zato ste tako si gurni da e poi za nama?
Pendergast mu uzvrati pogled, dok su mu svetle oi blistale u tami.
Zato to se nee do bro volj no odre i svog je di nog dru ga.
H
SEDAMDESET I ETIRI
ejzen se kretao brzo, zastajui samo da bi izvideo situaciju na
ravanjima i raskrsnicama peine, ne trudei se da prikrije
glasne zvuke svog prolaska. Stiskao je svoju puku pobelelim
zglo bo vi ma, a prsti su mu po i vali na dvo stru kom oki dau.
To ko pi le e umre ti.
Proao je kraj jo jedne gomile ukrasa, pa jo jedne, sitnih kristala i
mrtvih peinskih ivotinja poreanih na kameni ispust. Psihopata.
Vebao je svoje ludilo u peini, pre nego to je izaao napolje da se
opro ba na i vim lju di ma.
Kukin sin e platiti. Nee biti itanja prava, nee biti poziva
advo katu, samo dve patro ne krupne same u gru di i tre a po sred ela.
Pred sobom je video takvu zbrku otisaka da vie nije znao koji trag
prati i da li je uopte bio sve. Ali znao je da ubica ne moe biti daleko i
nije ga bilo briga koliko mu je vremena trebalo i koliko je daleko morao
da ide da bi ga pronaao. Ovi hodnici se nisu mogli protezati u beskraj.
Pro nai e ga.
Bes ga je peckao ispod koe i lice mu je bilo crveno i zajapureno,
uprkos vlanom vazdu hu pe i ne. Tad Ose ao se kao da je iz gu bio sina.
Njegova tuga privremeno je bila priguena talasom besa. Oseao je
kako mu suze teku niz obraze, ali nije oseao emocije iza njih. Oseao je
samo mrnju. Plakao je od mrnje.
Hodnik se iznenada zavrio kamenitim odronom. Videla se mrana
rupa iz koje su se uruile stene. Njegova infracrvena svetiljka otkrila je
male nu stazu, koja je vi ju gala kroz ru e vi ne i ne stajala na uz vi i ci.
Hejzen jurnu uz padinu od kamenja, pognute glave i uperene
samarice. Stigao je u visoku, vertikalnu odaju. Paperjasti kristali nad
njegovom glavom visili su sa dugih krenjakih konopaca, lagano se
njiui na podzemnoj vazdunoj struji. Prolazi su se pruali u svim
pravcima. Osmotrio je tlo, borei se da umiri disanje i emocije; pronaao
je neto to mu je liilo na sve trag; zatim je poeo da ga prati,
pro bi jaju i se kroz lavi rint hodni ka.
Nakon nekoliko minuta shvatio je da neto nije u redu. Tunel je
zaokrenuo i vratio ga odakle je i krenuo. Izabrao je drugi tunel, da bi mu
se ponovo desila ista stvar. Njegova frustriranost je rasla, dok mu se nije
i ni lo da se crven kasti vi zir nje go vog dvo gle da zamaglju je od jaro sti.
Nakon to se po trei put vratio do iste odaje, zastao je, podigao
puku i opalio. Pucanj je zatresao prostoriju i paperjasti kristali su tiho
zazveckali oko nje ga po put di nov skih slo mlje nih pahu lji ca.
Kurvin sine! vri snu. Ovde sam, po kai se, nakazo!
Opalio je po dru gi put, a onda i tre i, vri te i u tamu.
Jedini odgovor bili su odjeci pucnjeva koji su se pomahnitalo kotrljali
kroz ko ni cu odaja.
arer je bio prazan. Hejzen ga ponovo napuni, diui isprekidano.
Ovako urlati i pucati nije pomagalo. Samo ga pronai. Pronai ga.
Pro nai ga.
Ustremio se novim hodnikom. Ovaj je izgledao drugaije: dugi, glatki
tunel od krenjaka, sa malim baricama vode u kojima su se sijali
peinski biseri. Barem je siao sa vrteke hodnika koji su se stalno
vraali na isto mesto. Nije vie mogao da se seti gde je bio i kuda je iao.
Jedno stav no je srljao dalje.
A onda je sa strane ugle dao mranu, po gu re nu pri li ku.
Bilo je to samo na trenutak, samo senka koja je preletela preko
njegovog vizira; ali to je bilo dovoljno. Okrenuo se, spustio na jedno
koleno i opalio - mukotrpna veba na poligonu konano se isplatila - i
pri li ka pade, ko trljaju i se po ze mlji uz tre sak.
Hejzen ju je istog trenutka ispratio drugim pucnjem. Zatim se
pri makao bli e, spre man da opali jo jednom.
Zurio je dole, dok je crvena svetlost dvogleda za nono osmatranje
osvetljavala ne mrtvo telo, ve grudvasti stalagmit, preseen napola
pucnjima iz njegove puke, koji je smrskan leao na podu peine. Odoleo
je elji da opsuje i da utne smrskane komade. Polako i staloeno
podigao je samaricu i produio dalje tunelom punim odjeka. Stigao je do
ravanja, zatim jo jednog, a onda je stao.
Is pred sebe je vi deo po kret i uo je tihi zvuk.
Napredovao je dalje, mnogo paljivije, podignute puke. Bacio se iza
ugla, doekao na jedno koleno i osmotrio prazan tunel ispred sebe; dok je
to radio, nije primetio tamnu siluetu koja mu je hitro prila iz senki iza
njega, dok nije osetio iznenadan udarac u glavu i brutalni stisak, ali onda
je ve bilo kasno i crna tama se ve sputala na njega, a on nije imao
do volj no vazdu ha u plu i ma da is pu sti bilo kakav zvuk.
M
SEDAMDESET I PET
oda je, mislila je Kori, sve ovo bio san: ovaj bezglavi, oajniki
trk kroz beskrajne peinske galerije. Moda se agent
Pendergast nikada nije pojavio i ona ipak nije bila spasena.
Moda se jo uvek nalazila dole, na dnu jame, u komarnom polusnu,
e kaju i da je pro bu di nje gov po vratak
Ali onda bi je bol u zglobovima i lancima podsetio da ovo, u stvari,
nije bio ni kakav san.
Agent Pendergast podie ruku, pokazujui im da se zaustave. Njegova
baterijska lampa je poskakivala dok je prouavao udnu, uprljanu mapu.
Ovo oklevanje je veoma nerviralo oveka koji je iao sa njima. Kori je u
polunesvesnom stanju bilo potrebno nekoliko minuta da primeti da je tu
bio jo neko osim Pendergasta. Mali ovek piskavog glasa, sa kosom boje
peska i ofucanom jareom bradicom. Njegova policijska uniforma bila je
isprskana blatom i zgruanim komadiima neega o emu nije elela da
raz mi lja.
Ovuda, proaputa Pendergast. Kori je krenula za njim, dok ju je
ose aj da je u pi tanju san po no vo obu zi mao.
Proli su kroz nisku, prohladnu upljinu, koja je nekoliko puta
skretala, najpre levo, zatim desno. A onda se, prilino iznenadno,
tavanica podigla u tamu. Kori je osetila, vie nego to je videla, da se pred
njima nalazi ogromna prostorija. Pendergast je ponovo oklevao na ulazu
u nju, oslukujui. Kada se uverio da se ne uje nikakav zvuk, osim onog
koji su oni stvarali, nastavi li su dalje.
Jedan korak, zatim jo jedan, i zidovi su nestali iz domaaja
Pendergastove svetiljke. Uprkos oku i iscrpljenosti, Kori se radoznalo
osvrtala po neobinom prostoru, ije je komadie otkrivala agentova
baterijska lampa. Bila je to izuzetno visoka odaja od krvavocrvenog
kamena, toliko vlanog i glatkog da se na nekim mestima inilo kao da je
uglaan. Pod je bio naikan plitkim baricama vode. Blizu vrha odaje,
kamena litica je bila ispresecana nizom horizontalnih pukotina, na
kojima je dugo curkanje vode stvorilo kalcitne velove. Ovi ogromni beli
velovi, prostrti preko belog kamena, davali su pukotinama izgled
rasko nih po zo ri nih loa.
Jedini je problem to iz dvorane nije bilo drugog izlaza. Oamueno
oseanje olakanja koje je obuzimalo Kori izgubilo se pod novim
nale tom straha.
Kuda sada? dahui ree ovek u uniformi. Znao sam. Ove vae
pre i ce su nas do ve le u orso kak.
Pendergast je neko vreme posmatrao mapu. Udaljeni smo najvie
stotinu metara od zvaninog dela Krausovih peina. Ali deo te razdaljine
je na Z osi.
Z osi? ree o vek. Z osi? O emu vi to go vo ri te?
Na put vodi onuda. Pendergast je pokazao prema malom lunom
prolazu kojeg Kori nije ranije primetila, a koji se nalazio oko petnaest
metara visoko na jednoj od kamenih zavesa. Iz njega je curio mlaz vode,
koji se slivao niz masivne krenjake stene i gubio u zjapeoj pukotini u
podno ju li ti ce.
Kako zami ljate da stigne mo tamo? upi ta o vek prko sno.
Pendergast nije obraao panju na njega, ve je zrakom svetla
pre trai vao li ti cu.
Ne oe ku je te valj da da se pe nje mo? Bez ko nopca?
To nam je je di ni iz bor.
To zovete izborom? Sa tom ogromnom rupom ispod nas? Jedna
gre ka, i pre tvo ri e mo se u
Pendergast ga je ignorisao i okrenuo se prema Kori. Kako su vai
zglo bo vi i lan ci?
Udah nu la je du bo ko i drh tavo. Iz drau.
Znam da hoete. Vi ete ii prvi. Ja u vas pratiti i govoriti vam ta da
radi te. Po li cajac Viks e ii po slednji.
Zato ja po slednji?
Zato to ete nas vi po kri vati.
Viks pljunu u stranu. Dobro. Uprkos hladnom i vlanom vazduhu,
on se znojio: kapljice su ostavljale tragove po prljavtini koja mu je
pre kri vala lice.
Pendergast je hitro priao zidu peine, a Kori ga je pratila u stopu.
Osetila je kako joj srce ponovo kuca snano i brzo i trudila se da ne gleda
stenovitu liticu pred sobom. Zaustavili su se na nekoliko metara od
irokog procepa u tlu. Pad vode je stvarao zavesu od kapljica koja je
prekrivala ve klizavo kamenje. Ne ostavljajui joj vremena da se
predomisli, Pendergast joj je pomogao da se popne, usmeravajui je
pre ma odgo varaju im oslon ci ma.
Iza vas sam, go spo i ce Svon son, pro mrmljao je. Ne moj te u ri ti.
Kori je visila na steni, pokuavajui da ne misli na bol u svojim
rukama i strah koji ga je i dalje nadjaavao. Da bi stigli do otvora iznad
njih, morali su da se penju dijagonalno, nad zjapeom provalijom.
Kvrgave krenjake stene pruale su puno oslonaca, ali su bile mokre i
glatke. Pokuala je da ne misli ni na ta, ni na ta osim pokreta ruke,
zatim noge, i osvajanja novih petnaestak centimetara. Po zvucima koje je
ula ispod sebe znala je da su obojica takoe krenula da se penju.
Pendergast ju je usmeravao, s vremena na vreme rukom joj pomaui da
spusti nogu na pravo mesto. Uspon je izgledao mnogo stranije nego to
je stvarno bio - oslonci su funkcionisali skoro poput preki na
merdevinama. Pogledala je dole i ugledala Viksovo teme i ponor koji se
sada nalazio tano ispod njih. Zastala je i zatvorila oi, borei se sa
vrtoglavicom. Pendergastova ruka ju je ponovo umirila, a njegov tihi,
neni glas je potera dalje, ubeujui je da gleda ispred sebe, a ne
nado le
Jedna noga, jedna ruka, druga noga, druga ruka. Kori se lagano
uspinjala uz stenu. Tama se sada prikradala sa svih strana, jedva
odravana na rastojanju Pendergastovom svetiljkom. Srce joj je tuklo jo
jae, a ruke i noge poele su da se tresu, nenaviknute na ovakav napor.
to se vie pribliavala ivici otvora, oajanje ju je sve vie obuzimalo. Nije
se usuivala da podigne pogled i nije imala predstavu da li je trebalo da
pre e jo dva me tra, ili de set.
Neto je dole! Viks iznenada doviknu odozdo piskavim glasom.
Ne to se kre e!
Policaje Viks, uhvatite se za stenu i pokrivajte nas, ree
Pendergast. Onda se okrete prema Kori. Kori, ostalo je jo samo tri
me tra. Zami sli da se pe nje uz merde vi ne.
Ignoriui bol koji joj je sevao kroz zglobove i prste, Kori se uhvati za
sle de u iz bo i nu, pro nae novi oslo nac za nogu i nastavi dalje.
To je on! ula je Vik sa kako vie. Oh, boe, ovde je!
Upo tre bi te svo je oru je, po li caj e, ree Pen dergast mirno.
Kori je u oajanju zgrabila novi oslonac i pronala drugo uporite za
nogu. Noga joj skliznu i srce joj se skoro zaustavi od uasa kada je poela
da klizi niz zid. Ali Pendergast je opet bio kraj nje, njegova ruka ju je
drala, smirivala i vodila joj nogu do boljeg oslonca. Priguila je jecaj; pa
ipak, bila je to li ko uplae na da je je dva mo gla da raz mi lja.
Oti ao je, ree Viks nape to. Barem ga ja ne vi dim.
Jo je ovde, ree Pen dergast. Pe nji se, Kori. Penji se.
Kori se izvukla navie, stenjui od napora i bola. Krajikom oka
videla je da se Pendergast spretnim pokretom okrenuo na litici. U jednoj
ruci drao je baterijsku lampu, a u drugoj pitolj, iji je laserski nian
igrao po pe i ni pod nji ma.
Tamo! pro de ra se Viks.
Kori je ula zagluujui pucanj njegove samarice, praen jo jednim.
Brz je! vi kao je Viks. Pre brz!
Pokrivam Vas odgore, ree Pendergast. Samo pronaite oslonac i
pu caj te palji vo.
uo se jo jedan pucanj iz puke, zatim jo jedan. Isuse Hriste, Isuse
Hri ste, go vo rio je Viks, je caju i i dah u i.
Kori je skupila snage da pogleda iznad sebe. Na slabom svetlu
Pendergastove lampe videla je da se nalazila na samo metar i po od ivice
prolaza. Ali oslonaca vie nije bilo. Opipala je oko sebe, prvo jednom, pa
dru gom ru kom, ali ste na je bila glat ka.
Jo je dan krik, jo je dan nasu mini pu canj.
Vikse! doviknu mu Pendergast. Ne pucajte napamet! Ni ani te
pazlji vi je.
Ne, ne, ne! Samarica ponovo opali. Kori je ula zveket kada je Viks
u pani ci bacio svo ju praznu pu ku i po eo da se su manu to pe nje.
Po li caj e Viks! vik nu Pen dergast.
Kori jo jednom isprui ruku, rairivi prste u potrazi za osloncem.
Nije ga bilo. Zajecala je u strahu i pogledala prema Pendergastu,
oe ku ju i po mo. A onda se sle di la.
Silueta je sevnula iz tame ispod njih i skoila na kamenu liticu poput
pauka. Pendergastov pitolj opali, ali je silueta nastavila da se penje,
pribliavajui im se. Zrak Pendergastove baterijske lampe na trenutak je
pao tano na njega, ali ona zarokta u besu i skloni se sa svetla. Pa ipak, to
je Kori bilo dovoljno da jo jednom osmotri to veliko, neljudski bledo
meseasto lice; retku, ustalasanu bradu; male, plave zakrvavljene oi,
koje su zurile ispod dugih, enstvenih trepavica; isti udni, odluni,
nepomini osmeh: lice koje je izgledalo bezazleno kao u deteta, pa ipak
tako strano, obeleeno mislima i emocijama koje su tako bizarne da se
nisu mo gle nazvati ljudskim.
ak i dok ju je po smatrala, pri li ka se pela stravinom brzi nom.
Pendergastov pitolj je ponovo opalio, ali Kori je videla da je Viks, koji
se penjao u panici, doao tano izmeu njega i udovita i agent FBI vie
nije mogao da puca. Naslonila se na kamenu liticu, dok joj je srce u
grudima tuklo poput ekia, ne mogavi da se pomeri, ne mogavi da
odvrati po gled, ne mo gav i da uradi bilo ta.
Ubica je stigao do Viksa koji se mahnito penjao. Zamahnuo je svojom
monom rukom i udario ga u lea, spljeskavi ga kao bubu. Viks se uz
krik bola odvoji od zida i poe da klizi. Masivna ruka je zamahnula jo
jednom i ovoga puta udarac je razbio Viksovu glavu.o stenu. Sleena od
uasa, Kori je posmatrala kako Viks pada niz zid i pravo u veliku
pukotinu ispod njih, a njegovo telo nije pravilo nikakav zvuk dok je kroz
veo iz magli ce ne stajalo u ne do ku i vim du bi nama.
Istog trenutka se uo novi pucanj iz Pendergastovog pitolja, ali ubica
se velikim majmunskim skokom izvio u stranu i nastavio da se vere uz
liticu skoro neverovatnom spretnou. Pre nego to je uspela da udahne,
bio je na Pendergastu. uo se udarac i agentov pitolj odlete,
zazveketavi po dalekom podu peine. Zatim se ekiasta pesnica ponovo
podie da zada jo jedan fatalni udarac i Kori, doavi do daha, vrisnu:
Ne!
Ali kada se pesnica spustila, Pendergast vie nije bio tamo, ve je
skoio u stranu. Tada agent podie aku, vrsto savijenih prstiju, i divlje
zabi dlan u protivnikov nos. uo se krckavi zvuk i prsnu mlaz grimizne
kr vi . Stvar zarokta od bola i ponovo zamahnu, grubo zbacujui
Pendergasta sa zida. Agent se zatetura, skliznu i zaustavi pad,
pro nalaze i oslo nac na ste ni me tar nie.
Ali bilo je prekasno. Stvar je, krvava i zapenjena, prola kraj
Pendergasta i sada se penjala uz liticu prema Kori. Bila je bespomona;
nije ak mogla ni da se pusti da bi se odbranila; mogla je samo da se dri
za li ti cu.
Sledeeg trenutka bio je kraj nje i velike uljevite ruke ponovo se
sklopie oko njenog vrata, sada bez oklevanja, bez ljudskosti u hladnim
oima. Nieg osim besa i elje da ubije. Zvuk njenog davljenja bio je
nadjaan nje go vom bru tal nom ri kom.
Mu u u u u u uhhhhhhhhhhhh!
V
SEDAMDESET I EST
etar je sada duvao jo snanije i urt i Vilijams se zavukoe u
zaklon useka koji je vodio nanie prema peini. To ba i nije bilo
mesto gde im je erif naredio da budu, znao je urt, ali do vraga s
tim; prolo je jedan po ponoi, a oni su ve vie od tri sata stajali na
hladno i i kii.
uo je Vilijamsa kako jei, a onda i psuje. Pogledao je. Vilijams se
uurio dalje niz usek, drei svetiljku na gas. urt mu previ mesto
ugri za, ko ri ste i pri bor za prvu po mo iz di pa. Bila je to gadna rana, ali ni
blizu toliko gadna koliko se Vilijams prenemagao. Stvarni problem je bio
njihov poloaj. Policijski radio-prijemnici bili su nemi, a struje nije bilo
nigde; ak i one malobrojne komercijalne radio-stanice koje su
dobacivale ovamo u provinciju bile su iskljuene. Rezultat je bio taj da
nisu imali informacije, nije bilo nareenja, ni vesti, nieg. Hejzen i ostali
su ve tri sata u peini, a jedino je izaao jedan od pasa, sa napola
ot ki nu tom vi li com.
urt je imao ve o ma rav predo se aj.
Peina je isparavala zadahom memle i kamena. urt se stresao. Nije
mogao da prestane da razmilja o nainu na koji je pas izleteo iz mraka,
ostavljajui krvav trag. ta je moglo da raspori psa na takav nain?
Po no vo je po gle dao na sat.
Hriste, ta, kog vraga, rade tamo dole? pitao je Vilijams po deseti
put.
urt klim nu glavom.
Trebalo bi da sam u bolnici, ree Vilijams. Mogao bih da dobijem
be sni lo.
Po li cij ski psi ne maju be sni lo.
Kako zna? Si gurno e se in fi ci rati.
Namazao sam do sta an ti bi ot ske masti odo zgo.
Zato me onda tako jako pee? Ako se ovo inficira, zapamtiu ko me
je pre vi jao, dok to re urt.
urt se trudio da ne obraa panju na njega. ak i zlokobno jeanje
ve tra kroz otvor pe i ne bilo je po elj ni je od nje go vog cmi zdre nja.
Kaem ti, moram da dobijem lekarsku pomo. Taj pas mi je odgrizao
ko mad mesa.
urt frknu. Vilijamse, to je psei ugriz. Sad moe da se kandiduje za
Purpurno srce za ranjavanje na du no sti.
Ne mogu do idu e ne de lje. A ovo boli sada, do vraga.
urt skrenu pogled. Kakav drkadija. Moda bi trebalo da trai drugog
partnera. Kada je postalo vrue, Vilijams se ukenjao. Ugrizao ga pas.
Kakva ala.
Blesak munje rascepio je nebo na dva dela, zakratko obojivi kuu u
sablasno belo. Vo de na bu ji ca se sli vala niz nagib pe i ne.
Zajebi ovo. Vilijams ustade. Idem gore u kuu da zamenim
Rajn be ka. Ja u da pazim na staru damu, a nje ga u po slati ovamo dole.
To nije bio na zadatak.
Zajebi zadatak. Trebalo je da odu u peinu i da se vrate za pola sata.
Ja sam ranjen, umoran i mokar do koe. Ti moe ostati ovde napolju ako
e li, ali ja idem u kuu.
urt ga je posmatrao kako odlazi, a onda pljunu na zemlju. Kakav
drkadi ja.
R
SEDAMDESET I SEDAM
ikanje udovita je iznenada nadjaala drugaija rika, otra i
zagluujua, u zatvorenom prostoru peine. Kori je osetila kako
se strahovita teina zveri iznenada navalila na nju, okrutno je
pribivi o povrinu stene. Snano joj je riknuo na uvo, kao da je imao
bolove, a dreka joj je ispunila nozdrve zadahom pokvarenih jaja. Stisak
ogromne ape oko njenog vrata je popustio, a onda je prestao,
doputajui joj da okrene glavu i udahne vazduh. Na trenutak je ugledala
lice na svega desetak centimetara od svog: iroko, neprirodno glatko, belo
po put te sta, sa malim oi ma i ispupe nim e lom.
Usledio je jo jedan pucanj i ovog puta je ula pljutanje same po
povrini oblinje stene. Kori proguta vazduh, grevito se drei za klizavi
is pust. Neko ga je odo zdo gaao iz pu ke.
udovite kliznu sa stene, a onda se ponovo uhvati, histerino
gre bu i i ri u i po put me dve da u prav cu iz ko jeg je do ao pu canj.
Odo zdo je ne jasno ula Pen dergastov glas. Kori! Sad!
Kori se napree da razbistri glavu. Oslobodila je jednu ruku, oajniki
je pruila navie i pronala oslonac koji joj je izmicao. Podigla se
rukama, plaui i dahui, pomerila nogu - i osetila kako joj se neto
nalik na e lju sti sklapa oko zglav ka.
Vrisnula je, pokuavajui da oslobodi nogu, ali ju je zver silovito
vu kla, tru de i se da je odle pi sa ste ne. Gre vi to se bo ri la da se ne pu sti, ali
je vukao suvie jako. Njeni prsti, ve oteeni i krvavi od naprezanja u
jami, previe su je boleli da bi mogla da izdri. Kori je plakala od straha i
ne mo i, ose aju i kako njen sti sak po pu ta, a nok ti joj gre bu po ste ni.
Usledio je jo jedan pucanj i uasni stisak odjednom popusti. Kori je
osetila otar ubod u nogu i shvatila da ju je jedno ili vie zrna same
po go di lo.
Ne pu caj te! do vik nu Pen dergast.
Ali udovite se iznenada umirilo. Grmljavina puke i krici bola i besa
odjeknuli su i utihnuli. Kori je ekala, skamenjena od straha i
priljubljena uz povrinu stene. Uhvatila je sebe kako gleda nanie, skoro
pro tiv svo je vo lje.
Bio je tamo, a njegovo iroko mesecoliko lice pretvori se u krvavu
masku. Nekoliko sekundi je gledao navie prema njoj, dok mu se lice
stravino grilo, a oi ustro treptale. Zatim se njegove ruke spazmatino
opustie. Pogled mu je bio prikovan za nju kad se zaljuljao sa povrine
stene, kao u usporenom filmu. Zatim je polako poeo da pada unazad,
smi re nog iz raza lica, dok je nje go vo ogrom no telo to nu lo u prazni nu. Kori
je posmatrala, ispunjena muninom i uasom, kako udara o stenoviti zid
deset metara nie, odskae od njega uz ogroman tresak i oblak krvavih
kapljica, a zatim se jednom okree i teko prizemljuje na ivici ponora. Na
trenutak je leao mirno, ali je tada odjeknuo jo jedan pucanj samarice,
pogodivi ga u rame i silovito ga okrenuvi, tako da mu se telo sada
ljuljalo nad ambisom. ovek koji je drao puku priao je blie: erif
Hej zen. Naci ljao je rav no u glavu u do vi ta.
Za trenutak se jedna od ogromnih ruku udovita uhvatila za ivicu
stene. Onda se opustila i stvar kliznu s vidika, padajui poput kamena u
prazninu. Kori je ekala, oslukujui, ali se nita vie nije ulo: ni
pljusak, ni krik stravinog bola koji bi obeleio konaan odlazak
udovita. Nestao je, progutali su ga mrani ponori zemlje. erif je samo
stajao tu, ne opaliv i po slednji me tak.
Prvi pro go vo ri Pen dergast.
Samo polako, obrati se Kori, tihim i odlunim glasom. Neka ti
jedna ruka prati drugu. Odavde mogu da vidim ostatak puta. Oslonci su
do bri, a vrh je je dva me tar dale ko.
Kori je dah tala, je cala, drh tala i tavim te lom.
Plakaete kada stignete do vrha, gospoice Svonson. Sada morate da
se pe nje te.
Poslovni ton je razbio omaijanost strahom koja ju je prikovala za
stenu. Progutala je knedlu, pomerila ruku, nala jo jedan oslonac,
uvrstila stisak, pomerila nogu. A kada je ponovo ispruila ruku,
napipala je ivicu litice: uspela je da doe do vrha. Sledeeg trenutka se
izvukla navie i preko ruba. Ispruila se na hladan pod prolaza, licem
nado le, i po e la da plae. Bila je iva.
itav minut, moda dva, bila je sama. A zatim je Pendergast kleao
nad njom, grlio ju je, a glas mu je bio tih i ohrabrujui. Kori, sad ste
do bro. Nema ga vie i vi ste be zbedni.
Nije mogla da govori; sve to je mogla bilo je da nae sebi oduka u
plau.
Njega vie nema, a vi ste bezbedni, ponovi Pendergast, dok je
njegova hladna bela ruka milovala njeno elo - i na trenutak joj se vratila
slika oca, sa takvom snagom da skoro oseti njegovo fiziko prisustvo.
Nekad ju je teio na takav nain, kada bi se povredila u igri Seanje je
bilo tako ivo da je progutala sledei greviti jecaj, tucnula i s mukom se
po di gla u sle de i po lo aj.
Pendergast se odmae. Moram da siem do erifa Hejzena. Teko je
po vre en. Odmah do lazi mo.
On ? je dva je uspe la da kae.
Da. Spasao vam je ivot. I meni. Pendergast klimnu glavom, a zatim
ode.
Kori je legla na kameni pod. Tek sada ju je zapljusnula prava bujica
oseanja: strah, bol, olakanje, uas, ok. Povetarac je strujao iz tame,
igrajui se s njenom kosom. Sa sobom je doneo poznat, uasan zadah:
zadah onog kotla, u prostoriji gde ju je ubica prvi put zgrabio. Ali je uz
njega dopirao i miris neeg drugog, neeg gotovo zaboravljenog: miris
sve eg vazdu ha.
Moda je potom zaspala, ili se jednostavno iskljuila. Ali sledea stvar
koje se seala bio je bat koraka po steni. Otvorila je oi i ugledala
Pendergasta kako je posmatra, ponovo sa pitoljem u ruci. Pored njega je
stajao erif, oslanjajui se svom teinom na agenta FBI: bio je krvav i
pocepane odee, a na mestu gde mu se nekad nalazilo uho sada nije bilo
nieg osim patrljka hrskavice. Kori je trepui zurila u njega. Izgledao je
umorno i iz u bi jano do grani ce iz drlji vo sti, ali je ipak stajao.
Pendergast prvi progovori. Idemo. Sad nismo daleko. Zajedno emo
po mo i e ri fu.
Kori teturavo ustade. Na trenutak se zaljuljala i Pendergast je pridra.
Zatim su polako krenuli niz tunel. Kako je miris sveeg, slatkog vazduha
po stajao jai, Kori je bila sve si gurni ja da nji hov put vodi napo lje.
V
SEDAMDESET I OSAM
ilijams je s mukom napredovao stazom, a rana je pulsirala sa
svakim korakom. Kukuruz na njivama du druma bio je
izlomljen u bezbroj komada, komina je oduvana, a lie
razbacano na puteljku. Slomljene stabljike su kao lude udarale jedna o
drugu. Matovito je psovao kiu i vetar. Trebalo je da se skloni pre sat
vremena. Ovako je pokisao do gole koe, a usput i ranjen. Sjajna
kom bi naci ja za zapalje nje plu a.
Uspentrao se na trem, a pod nogama mu zakripa staklo sa prozora
ko jeg je raz bio ve tar. Unu tra je mo gao da vidi slabi sjaj sve tlo sti.
Bila je to vatra u kaminu. Lepo. Rajnbek se, izgleda, ovde lepo
oputao, dok su on i urt stajali napolju na oluji, uvajui ulaz u peinu.
E pa, sad je na nje ga do ao red da se ogre je.
Vilijams zastade, naslanjajui se na vrata da bi doao do daha.
Pritisnuo je kvaku i video da je zakljuano. Svetlost vatre probijala se
kroz olov na stakla, stvaraju i to ple kale i do skopske are na ok ni ma.
Ne ko li ko puta je udario zve ki rom. Rajn bek! To sam ja, Vi li jams!
Nije bilo odgo vo ra.
Rajn bek!
Sae kao je mi nut, a onda jo je dan. I dalje nije bilo odgo vo ra.
Hriste, pomisli Vilijams, verovatno je bio u kupatilu. Ili u kuhinji,
moda. To je bilo u pitanju. Bio je u kuhinji i jeo - ili, daleko verovatnije,
pio - i nije mo gao da ga uje od ve tra.
Obiao je oko kue i naao jo jedno razbijeno okno na bonim
vrati ma. Pri bli io je usta do stakla i po vi kao: Rajn bek!
Ve o ma ne o bino.
Gurnuo je ostatak stakla iz okvira, pruio ruku unutra da otkljua
vrata, zatim ih je otvo rio, upe riv i sve tlost lam pe is pred sebe.
Unutra je izgledalo kao da je itava kua, u tom praskanju, kripanju i
mumlanju oluje, bila iva. Vilijams razgleda okolo s nelagodom.
Delovalo je prilino vrsto, ali su stare kue nalik ovoj esto bile pune
rasu e ne tru le i. Nadao se da se i tava grae vi na nee sru i ti na nje ga.
Rajn bek!
Nije bilo odgo vo ra.
Vilijams je epao dalje. Vrata koja su iz salona vodila u trpezariju bila
su napola zatvorena. Uao je i razgledao okolo. Sve je bilo kako treba, sto
pokriven ipkanim stoljnjakom, u sredini vaza sa sveim cveem. Uperio
je zrak svetla prema kuhinji, ali je bilo mrano i nije se oseao miris
hrane.
Vratio se do ulaza u salon, gde se neodluno zaustavi. Izgledalo je kao
da je Rajnbek otiao sa staricom. Moda su konano stigla ambulantna
kola. Ali zbog ega nisu obavestili njega i urta? etnja do ulaza u peinu
trajala bi svega pet minuta. Tipino za Rajnbeka, brinuo je samo o sebi i
je balo mu se za sve ostale.
Pogled mu odluta prema vatri i veselom utom odsjaju koji je bacala
po salo nu.
Ma, neka ide sve do vraga. Kada ve mora da bude prikovan za ovo
jezovito staro mesto, pobrinue se da mu bude udobno. Na kraju krajeva,
zar nije bio te ko ranjen na du no sti?
Doteturao se do fotelje i spustio se u nju. Sad je ve bilo bolje: u sjaju
vatre uvek je bilo neeg to je ulivalo sigurnost. Ispustio je uzdah
zadovoljstva, primeujui kako se sjaj vatre poigrava na uramljenim
vezovima i ukrasima od stakla i porcelana. Ponovo je uzdahnuo, jo
dublje, zatim je sklopio kapke, i dalje kroz trepavice posmatrajui
tre pe ravu, to plu sve tlost.
Odjednom se probudio, pitajui se gde se nalazi. Onda mu se seanje
vratilo poput plime. Izgledalo je kako je na trenutak zadremao. Proteglio
se i zev nuo.
uo se pri gu e ni tre sak.
Skamenio se na trenutak pre nego to je zakljuio da je to morao biti
ve tar, koji je du vao kroz dru gi raz bi je ni pro zor. Ustao je, oslu ku ju i.
Jo je dan tre sak.
Zvualo je kao da dopire iz unutranjosti kue. Odnekud odozdo, iz
podruma. A onda je Vilijams odjednom shvatio. Naravno, stara dama i
Rajnbek su se sklonili u podrum zbog upozorenja o tornadu. To je bio
razlog zbog ko jeg je kua iz gle dala napu te no.
Ljutito uzdahnu. Treba da ode tamo dole, tek da se javi. Ustade sa
udobne sofe, sa aljenjem pogleda u toplu vatru i krivudajui krenu
pre ma vrati ma iza ko jih su bile po drum ske ste pe ni ce.
Na vrhu je oklevao, a onda je poeo da silazi. Preage su se bunile pod
njegovom teinom, zastraujuom kripom nadjaavajui bes oluje. Na
pola puta zastade i izvi vrat, upi nju i se da ne to vidi u mom tame.
Rajn bek!
Ponovo se zau tresak, praen uzdahom. I sam uzdahnu. Hriste, zato
bi ga bilo bri ga? Bio je po vre en, do vraga.
Uperio je svetlo nanie i okolo, dok su letve ograde bacale
naizmenine trake utog i tamnog po zakrenom prostom. Na jednom
kraju, na kamenom zidu, nalazila su se ogromna dvostruka vrata. Morali
su biti tamo.
Rajn bek?
Jo jedan uzdah. Sada, poto se pribliio, vie uopte nije liilo na
vetar koji duva kroz razbijen prozor. Zvualo je muno, zvualo je
ne kako vlano.
Siao je jo jedan stepenik nie, onda jo jedan, i tada se naao u
podnoju. Vrata su bila pravo pred njim. Priao im je i otvorio ih, lagano,
ve o ma lagano.
Svea je treperila na malom radnom stolu, gde je u ajniku bio
serviran aj za dvoje: olje, pavlaka, ajni kolaii i dem, sve ukusno
postavljeno. Rajnbek je sedeo na stolici, licem okrenut stolu, nagnut
napred, sa rukama koje su visile sa strane, dok mu je krv curila u usta iz
ogromne posekotine na glavi. Svuda oko njega leali su komadi
slo mlje ne porce lan ske fi gu re.
Vi li jams je zu rio u ne ve ri ci. Rajn bek?
Nije se po me rio. Pri gu en tu tanj olu je po tre sao je te me lje kue.
Vilijams nije bio u stanju da se pomeri, nije mogao da razmilja, nije
ak mogao ni da zgrabi svoj pitolj. Iz nekog razloga, mogao je samo da
bulji u neverici. ak i ovde dole inilo se kao da je stara kua oivela u
besu oluje, kripei i ljuljajui se, a ipak Vilijams nije mogao da digne
po gled sa po slu av ni ka sa ajem.
Jo jedan tresak iza njega naglo razbi aroliju. Vilijams se okrete i
zrak baterijske lampe poskakuta po zidovima dok je on posezao za
pitoljem, a u istom trenutku se niotkuda stvori prilika koja jurnu prema
njemu, u magnovenju obarajui kutije i pakete: bila je to podivljala
sablasna ena u belom, podignutih ruku i iscepane spavaice koja se
vijorila za njom, sa divljom sedom kosom i Rajnbekovim komandoskim
noem u ruci. Usta su joj bila otvorena, ruiasta, bezuba rupa, iz koje se
pro lo mi vri sak:
avo li!
K
SEDAMDESET I DEVET
ia i vetar podigli su takvu silovitu galamu da je urta obuzela
strepnja kako bi novi nalet tornada mogao da se obrui i na
Medisin Krik. Voda se poela slivati u peinu, a on se upravo
sklonio u njen ulaz kada su do njega doprli zvuci iz unutranjosti: koraci,
spo ri i pri gu e ni, koji su se po lako pri bli avali.
Dok mu je srce snano udaralo, a on u sebi psovao Vilijamsa to ga je
ostavio samog, postavio se podalje od svetiljke na propan i uperio je
samari cu u prav cu ste pe ni ca.
Tihe, nejasne prilike poele su da se materijalizuju iz polutame. urt
se setio psa i osetio je kako mu se koa jei. Ko je to? doviknu, trudei
se da mu glas ne po drh tava. Predstavi te se!
Specijalni agent Pendergast, erif Hejzen, i Kori Svonson, uo se
kratak odgo vor.
urt spusti puku uz olakanje, podie svetiljku na gas i krenu im u
susret. Ugledavi krvavi prizor pred sobom, na trenutak nije mogao da
poveruje sopstvenim oima: erif Hejzen, jedva prepoznatljiv ispod silne
krvi. Mlada devojka, izgrebana i isprskana blatom. urt je prepoznao
treu priliku kao agenta FBI koji je sredio Kola, ali nije imao vremena da
se zapi ta kako je o vek do speo u pe i nu.
Moramo da smestimo erifa Hejzena u bolnicu, ree agent FBI.
De voj ci je tako e po trebna le karska po mo.
Sve veze su pre ki nu te, ree urt. Pu te vi su ne pro hodni.
Gde je Vi li jams? upi ta Hej zen.
Otiao je u kuu da odmeni Rajnbeka. urt zastade, gotovo se
plae i da po stavi pi tanje. A ta je sa ostali ma?
Hej zen samo odmah nu glavom.
Uputiemo dole ekipu za traganje i spasavanje im veze budu
obnovljene, ree Pendergast umorno. Pomozite mi da odvedem ovo
dvo je u kuu, mo lim vas.
Razu mem.
urt obavi ruku oko Hejzenovog tela i neno ga povede uz poslednjih
nekoliko stepenika. Pendergast je iao za njima, pomaui devojci. Izali
su iz otvora peine i suoili se sa besom prirodne nepogode, kiom koja je
ho ri zon tal no padala kroz usek, i baju i i po li vaju i po nji ma, zasi paju i ih
izlomljenim kukuruznim stabljikama i liem. Kua Krausovih se
uzdizala pred njima, mrana i nema, samo sa slabim svetlom koje je
treperilo kroz prozor salona. urt se zapita gde su Vilijams i Rajnbek.
Me sto je iz gle dalo pu sto.
Lagano su prili stazom i popeli se uz stepenice na trem. Posmatrao je
Pendergasta kako pokuava da otvori ulazna vrata, koja su bila
zakljuana. A onda je urt uo: priguen tresak iz unutranjosti, praen
kri kom i pucnjem iz pi to lja.
Brzom kretnjom, u Pendergastovoj ruci stvori se pitolj; sekundu
kasnije, nogom je probio vrata. Dao je znak urtu da ostane sa Hejzenom
i de voj kom, i jurnuo je unu tra.
urt je virio iza okvira vrata, sa samaricom na gotovs. Video je dve
prilike koje su se borile u hodniku ispred podrumskih stepenica,
Vilijamsa i jo nekog: jezivu priliku u krvavoj beloj spavaici, sa divlje
razbacanom dugakom sedom kosom. urt je jedva mogao da poveruje:
matora Krausova. uo se jo jedan krik, ovog puta prodoran i gotovo
nerazumljiv: Deco u bi ce! Istovremeno se video jo jedan blesak i ula
se grmljavi na pi to lja.
U tri koraka Pendergast dolete i zgrabi enu u belom. Usledilo je
kratko otimanje i priguen vrisak. Pitolj je kliznuo po podu. Njih dvoje
su se otkotrljali urtu sa vidika, a Vilijams je jurnuo niz stepenice.
Prolo je moda trideset sekundi. Zatim se Pendergast ponovo pojavi sa
staricom u naruju, mrmljajui joj neto na uho. Nekoliko trenutaka
kasnije, Vilijams se pojavi na podrumskim stepenicama, ruke obavijene
oko Rajn be ka koji je po srtao i drao se za okrvavlje nu glavu.
urt je uao sa Kori i erifom, proavi kroz hodnik u salon, gde se
ispostavilo da treperavo svetlo koje je urt video kroz prozor zapravo
predstavlja vatra. Tu je Pendergast smestio stara damu u stolicu za
ljuljanje, i dalje mrmljajui nerazgovetne utene rei i vezujui je. Ustao
je i pomogao urtu da poloi erifa na sofu ispred vatre. Vilijams je seo
na sofu, to je dalje mogao od ene, obuzet drhtavicom. Devojka se
srai la u fo te lju sa dru ge strane kami na.
Pen dergastov po gled kru io je pro sto ri jom. Po li caj e urt?
Da, go spo di ne?
Donesite pribor za prvu pomo iz jednog od dipova i pobrinite se za
erifa Hejzena. Ima teku posekotinu na levom uhu, jednostavnu
frak tu ra ulne{ 24 }, po vre du vrata i mno tvo ogre bo ti na i mo dri ca.
Kada se urt nekoliko minuta kasnije vratio sa priborom za prvu
pomo, soba je bila osvetljena sveama, a vatra naloena novim
cepanicama. Pendergast je umotao staricu u ebe i ona ih je zloudno
po smatrala kroz prame no ve me tal no si ve kose.
Pendergast mu je priao. Pobrinite se za erifa Hejzena. Otiao je do
devojke i tiho joj se obratio. Klimnula je glavom. Zatim je uzeo pribor za
prvu pomo, zavio joj je zglavke i obradio posekotine na rukama, vratu i
licu. urt je pre vi jao Hej ze na, koji je sto iki gun ao.
Petnaest minuta kasnije, uinili su sve to su mogli. Sada im je,
shvatio je urt, ostalo jo samo da sae kaju da stigne hit na po mo.
Agent FBI je, meutim, delovao uznemireno. Koraao je po prostoriji,
dok su njegove sive oi letele od jedne do druge prisutne osobe. A ipak su
se ponovo i opet, dok je oluja potresala kuu, vraale i zadravale na
krvavoj starici koja je nepomino sedela, ruku vezanih za stolicu za
lju ljanje i po gnu te glave.
T
OSAMDESET
oplina vatre, para koja se uzdizala iz olje aja od kamilice,
omamljujue dejstvo sedativa koji joj je Pendergast dao: sve se
udruilo da kod Kori stvori rastui oseaj nestvarnog. ak su i
njeni izgrebani i izubijani udovi izgledali daleko, a bol je bio jedva
primetan. Srkutala je i otpijala, pokuavajui da se opusti u jednostavnoj
mehanikoj radnji, nastojei da ne misli ni o emu. Nije vredelo da
razmilja, jer je izgledalo da nita nema smisla: naroito ne sablasna
prikaza koja ju je proganjala kroz peinu, ni iznenadni ubilaki bes
Vi ni fred Kraus, ni ta. Sve je bilo be smi sle no po put none more.
U drugom uglu dnevne sobe, sedeli su dravni policajci Vilijams i
Rajnbek, sa zavijenom glavom i nogom. Jo jedan policajac, urt, stajao
je pored vrata, gledajui kroz prozor prema mranom putu. Hejzen je bio
naslonjen na jastuke nabacane na kau, poluzatvorenih oiju, izubijan i
zamotan gotovo do neprepoznatljivosti. Pored njega je stajao Pendergast i
netremice posmatrao Vinifred Kraus. Starica je zurila u njih iz stolice za
ljuljanje, klizei pogledom od jednog do drugog, zlobnim oima nalik
dve ma crve nim ru pama na ble dom, napu de ri sanom licu.
Najzad Pendergast narui dugu tiinu koja se spustila na salon.
Pogled mu je poivao na starici dok je govorio: ao mi je to moram to
da vam saoptim, go spo i ce Kraus, ali va sin je mrtav.
Trgnu la se i zaje ala, kao da je ta objava predstavljala fi ziki udarac.
Ubijen je u peini, nastavi tiho Pendergast. To se nije moglo izbei.
Nije razumeo. Napao nas je. Imali smo nekoliko poginulih. U pitanju je
bila samo odbrana.
ena se sada ljuljala i jeala, neprekidno ponavljajui: Ubice, ubice.
Ali je optuujui ton gotovo ispario iz njenog glasa; sve to je ostalo bila
je tuga.
Kori je bu lji la u Pen dergasta, po ku avaju i da shvati. Njen sin?
Pendergast se okrenu prema njoj. Vi lino ste mi dali kljuni
nagovetaj. Kako je gospoica Kraus, kada je bila mlada, bila poznata po
svom, hm, slobodnom ponaanju. Ostala je trudna. Uobiajeno je bilo da
je poalju nekuda da se porodi. Okrenuo se prema Vinifred Kraus i
rekao veoma blago: Ali va otac nije eleo da to uradi, zar ne? On je
odabrao dru gi nain da izae na kraj sa pro ble mom. Sa sramo tom.
Suze su sada tekle iz stariinih oiju i pognula je glavu. Zavladala je
duga tiina. I u toj tiini erif Hejzen je glasno uzdahnuo, kao da je
ko nano shvatio.
Kori pogleda u njegovom pravcu. erifova glava bila je umotana u
zavoje, natopljene i crvene u okolini nedostajueg uha. Oi su mu bile
zamrae ne, a obrazi iz gre bani i nadu ve ni. O, moj Boe, pro mrmljao je.
Da, ree Pendergast, pogledavi u Hejzena. Fanatina i dvolina
po bo nost nje nog oca zaklju ala je nju i njen greh u pe i nu.
Okrenuo se natrag prema Vinifred. Porodili ste se u peini. Posle
izvesnog vremena bilo vam je doputeno da izaete i vratite se u drutvo.
Ali ne i vaa beba. On, proizvod greha, morao je da ostane u peini. I
upravo tamo ste bili pri nu e ni da ga po di e te.
Zastade na tren. Vi ni fred je u tala.
Pa ipak, posle nekog vremena, to vam vie i nije delovalo kao tako
loa ideja, zar ne? Bio je u potpunosti zatien od pokvarenosti sveta. Na
izvestan nain, bio je to san svake majke. Pendergastov glas bio je
staloen i umirujui. Va mali deak bi zauvek ostao sa vama. Sve dok je
bio u peini, nije mogao da vas napusti. Nikad nee ostaviti dom i
posrnuti pred iskuenjima spoljnog sveta; nikad vas nee odbaciti zbog
druge ene; nikad vas nee napustiti - kao to vas je, nekada davno,
napustila majka. Uradili ste to da biste ga zatitili od sramotnosti
spoljnog sveta. Je li tako? Uvek biste mu bili potrebni, zavisio bi od vas,
vo leo vas. Bio bi va zau vek.
Sada su se suze slobodno slivale niz stariine obraze. Tuno je klatila
glavom.
Hejzenove oi su bile otvorene, zurile su u Vinifred Kraus. Kako ste
mo gli?
Ali Pendergast je nastavio podjednako blagim glasom. Smem li da
pi tam kako se zvao, go spo i ce Kraus?
Dob, pro mrmljala je.
Biblijsko ime. Naravno. I sasvim prigodno, kao to se pokazalo.
Podizali ste ga u peini. Porastao je u odraslog oveka, snanog
mukarca, neverovatno snanog, jer jedini nain da se kree u svom
svetu bio je da se penje. Dob nikad nije imao prilike da se igra sa
decom. Nije iao u kolu. Jedva da je nauio da govori. U stvari, prvu
pedeset jednu godinu svog ivota nikad nije sreo drugo ljudsko bie, osim
vas. Nema sumnje da je to bio deak natprosene inteligencije i snanih
kreativnih impulsa, ali je odrastao doslovce bez ikakvog saznanja o tome
ta znai biti ljudsko bie. Povremeno ste ga obilazili, kada je to bilo
bezbedno. itali ste mu. Ali ne dovoljno da bi nauio vie od
rudimentarnog govora. A ipak, u izvesnom smislu, to je bio radoznao
deak. Oajniki kreativan deak. Pogledajte samo ta je sve sam nauio -
da upali vatru, da svojim rukama pravi pametne stvari, da vezuje vorove
i stvara itave svetove od malih predmeta koje bi nalazio u peini oko
sebe. Moda ste u izvesnom trenutku shvatili da greite to ga drite u
peini - daleko od sunanog svetla, civilizacije, ljudskog kontakta,
drutvenog uticaja - ali tada vam se, naravno, ve inilo da je bilo
pre kasno.
Stari ca je ostala po gnu ta, tiho je caju i.
Hejzen ponovo uzdahnu: dugim, isprekidanim uzdahom. Ipak je
izaao, ree pro mu klo. Kukin sin je izaao. I tada su po e la ubi stva.
Tako je, ree Pendergast. ila Sveg je, kopajui na humkama,
otkrila drevni indijanski ulaz u peinu. Stranja vrata. Vrata koja su
Sablasni Ratnici iskoristili da iz zasede napadnu etrdeset Petoricu.
Ulaz je bio blokiran iznutra, poto su se ratnici posle napada vratili u
peinu i poinili ritualno samoubistvo. Ali ga je Svegova otkrila,
ras ko pavaju i hum ke. Na svo ju ne sre u.
Mora da je za Doba bio ogroman ok kada je Svegova uetala u
njegovu peinu. Nikad nije sreo nijedno ljudsko bie, osim svoje majke.
Nije imao pojma da ona uopte po sto je. Ubio ju je, u strahu, bez sumnje
nenamerno. A onda je otkrio nedavno raskopan prolaz kojeg je Svegova
napravila. I po prvi put se popeo u veliki i udesni novi svet. Kakav je to
trenutak morao biti! Jer vi mu nikad niste rekli za svet iznad njega, zar
ne, go spo i ce Kraus?
Lagano je odmah nu la glavom.
Tako je Dob izaao iz peine. Mora da je bila no. Podigao je pogled i
po prvi put ugledao zvezde. Osvrnuo se oko sebe i ugledao tamno drvee
pored potoka; uo je vetar kako huji kroz beskrajna kukuruzna polja;
osetio je miris tekog vlanog vazduha kanzakog leta. Kako se to
razlikovalo od pritiskajue tame u kojoj je proveo pola veka! A onda je
moda, u daljini, preko tamnih polja, ugledao i svetla samog Medisin
Kri ka. U tom tre nut ku ste vi, go spo i ce Kraus, iz gu bi li kon tro lu nad njim.
Upravo kao to se deava svakoj majci. Ali u vaem sluaju, Dob je imao
preko pedeset godina. Izrastao je u snano - i transcendentalno
izopaeno - ljudsko bie. I duh se vie nije mogao vratiti u bocu. Dob je
morao da izlazi, opet i opet, da istrauje taj novi svet. Pendergastov glas
se iz gu bio u je zo vi toj tami.
Starica ispusti tihi jecaj. Soba utonu u tiinu. Napolju je vetar polako
jenjavao. ula se udaljena tutnjava oluje, poput naknadne misli. Najzad
progovori: Kada je ta ena ubijena, nisam imala pojma da je to moj
Dob. Ali onda onda mi je rekao. Bio je tako uzbuen, tako srean.
Is pri ao mi je za svet koji je pronaao - kao da nije znao da sam ve
znala za njegovo postojanje. Oh, gospodine Pendergast, on nije imao
namera nikog da ubije, zaista nije. Samo je hteo da se igra. Pokuala sam
da mu objasnim, ali on jedno stav no nije razu meo Je caji su je gu i li.
Pendergast je saekao trenutak, a onda je nastavio. Dok je rastao,
niste morali tako esto da ga poseujete. Donosili ste mu hranu i ostale
potreptine u veim koliinama, jednom ili dva puta nedeljno,
pretpostavljam, to bi objasnilo kako je doao do butera i eera. Do tog
vremena on gotovo da je bio dovoljan samom sebi. Sistem peina bio je
njegov dom. Sam je sebe nauio mnogim stvarima, vetinama koje su mu
bile neophodne za preivljavanje u peini. Ali, nije umeo da razlikuje
do bro od zla.
Pokuala sam, oh, po ku ala sam da mu objasnim te stvari!
uz vik nu la je Vi ni fred Kraus, lju ljaju i se napred-nazad.
Ima stvari koje se ne mogu objasniti, gospoice Kraus, ree
Pen dergast. One se mo raju po smatrati. Mo raju se do i veti.
Olu ja je po tre sala i lju ljala kuu.
Kako je dolo do deformacije njegovih lea? Pendergast je
postavljao pitanja. Da li je to zbog ivota u peini? Ili je kao dete
do i veo ne zgo dan pad, mo da? Slo mlje ne ko sti koje su ravo zarasle?
Vinifred Kraus proguta knedlu i povrati se. Pao je kad mu je bilo
deset godina. Mislila sam da e umreti. Htela sam da ga odvedem kod
dok to ra, ali
Hejzen odjednom progovori, glasom promuklim od gaenja, besa,
neverice, bola. Ali emu oni prizori u kukuruznim poljima? Zato je to
radio? Vi ni fred samo zbu nje no odmah nu glavom. Ne znam.
Pendergast nastavi. Nikada neemo saznati ta se deavalo u
njegovoj glavi kada je slagao te scenografije. Moda je to bio njegov
nain da se izrazi, naopak i moda nedokuiv vid kreativne igre. Videli ste
crtee koje je urezivao po zidovima peine; aranmane od tapia,
kanapa, kostiju i kristala. Zato se uopte nije uklapao u obrazac serijskog
ubice. Zato to on nije bio serijski ubica. Nije razumeo koncept ubijanja.
Bio je u potpunosti amoralan, najistiji sociopata kojeg biste mogli
zami sli ti.
Starica je utala, pognute glave. Kori oseti saaljenje prema njoj.
Pamtila je prie koje je sluala o strogosti njenog oca; kako je imao
obiaj da je tue zbog najmanje povrede svojih staromodnih i
kontradiktornih pravila; kako je devojka danima ostajala zakljuana,
uplakana na poslednjem spratu svoje kue. To su bile stare prie, koje su
ljudi obino zavravali zbunjenim odmahivanjem glave i komentarima
tipa: A ipak je ona tako pri jat na stara dama. Moda to zapravo i nije bilo
tako.
Pendergast je i dalje etao po sobi, s vremena na vreme bacajui
pogled prema Vinifred Kraus. Imamo nekoliko sluajeva dece koja su
podizana na takav nain - Vuije dete iz Avejrona, na primer, ili sluaj
Dejn D., koju je izofrena majka drala zakljuanu u podrumu prvih
etrnaest godina njenog ivota - i koji nam pokazuju koliko su krupna i
nepopravljiva neuroloka i psiholoka oteenja, samo zato to su deca
bila liena normalnog procesa socijalizacije i jezikog razvoja. Sa
Do bom je napravljen ko rak dalje: on je bio li en i samog sveta.
Vinifred naglo zagnjuri lice u ake i poe da se ljulja. Oh, siroti moj
mali de ak, plakala je. Moj si ro ti mali Do bi
Prostorija utonu u tiinu. Samo to je Vinifred mrmljala, opet i
po no vo: Moj si ro ti mali de ak, moj mali Do bi.
Kori je u daljini ula zvuk sirene. I tada su, kroz razbijene prednje
prozore, svetla vatrogasnog kamiona osvetlila unutranjost kue. Zaula
se kripa konica kad su se ispred zaustavila ambulantna kola i
policijsko vozilo. Zatim se ulo lupanje vratima, a onda i teki koraci na
tre mu. Ulazna vrata su se otvo ri la i kru pan vatro gasac je uao unu tra.
Jeste li vi, narode, dobro? upita srdanim glasom. Najzad smo
raistili puteve, i Uutao je kada je video Hejzena umrljanog krvlju,
rasplakanu staricu, lisicama vezanu za stolicu za ljuljanje, i ostale
obamrle od oka.
Ne, ree Pen dergast mirno. Ne, ni smo do bro.
S
EPILOG
1
unce na zalasku lebdelo je nad Medisin Krikom, poput
blagoslova. Oluja je prekinula vreli talas; nebo je bilo isto, sa
sasvim blagim nagovetajem jeseni u vazduhu. Kukuruzna polja
koja su preivela oluju bila su poseena, i grad je osloboen
klaustrofobinog tereta. Vrane su u migraciji preletale iznad
grada, sputajui se na polja, pabirei poslednja zrna meu strnjikom.
Na gradskoj periferiji uzdizao se toranj luteranske crkve, vitka bela strela
naspram zelene i plave pozadine. Crkvena vrata su bila irom otvorena i
napo lju se uo apat ve ernje pro po ve di.
Nedaleko odatle, Kori je leala na izguvanom krevetu, pokuavajui
da dovri Iza granice leda. U dvostrukoj prikolici je bilo mirno, a prozori
su bili otvoreni, omoguavajui prijatno strujanje vazduha. Iznad su
plovili penasti kumulusi, vukui svoje senke preko poseenih polja.
Okrenula je stranicu, a zatim i sledeu. Iz pravca crkve dopirao je zvuk
orgulja, koje su svirale poetne tonove himne Spasitelju, praene tihom
pesmom u kojoj je, kao i obino, treperavi glas Klik Rasmusen
nadjaavao sve ostale.
Dok je Kori sluala, smeak joj je treperio na usnama. Bila je to prva
sluba onog novog svetenika, pastora Tredvela, kojim se grad ve
ponosio. Njen osmeh rairio se dok se priseala prie koju su joj preneli u
vreme kad je jo bila u bolnici: kako se Ludvig Smit, bez cipela, izgreban i
izubijan, isteturao iz kukuruza - gde je proveo skoro dva dana leei bez
svesti i sa potresom mozga - i uao ravno u crkvu, gde se odravao
njegov pomen. Njegova kerka, koja je doletela ovamo zbog pomena,
onesvestila se. Ali niko nije bio iznenaen vie od samog pastora Vilbura,
koji se skamenio usred recitovanja pesme arlsa Svinburna i sruio se
kao da se logirao, uveren da je ugledao duha. Sada se Vilbur oporavljao
negde daleko, a Smit je lepo ozdravljao, piui u bolnikom krevetu
knjigu o svom susretu sa ubicom iz Medisin Krika, koji mu nije uzeo
ni ta osim ci pe la i ostavio ga u ku ku ru zu, mi sle i da je mrtav.
Spustila je roman pored sebe i, zagledavi se kroz prozor, posmatrala
oblake kako plove. Grad je davao sve od sebe da se vrati u koloteinu.
Fudbalski trening je bio u toku, a kola je poinjala za dve nedelje.
Prialo se da je Kanzaki dravni univerzitet doneo odluku da postavi
eksperimentalno polje negde u Ajovi, ali nije bila nikakva teta. Zapravo
su ih se sretno oslobodili: Pendergast je mislio da su Dejl Estrem i
farmersko udruenje bili u pravu u vezi sa opasnostima genetske
modifikacije. U svakom sluaju, ljude vie ni najmanje nije bilo briga,
poto je grad ivnuo zahvaljujui ljudima iz Asocijacije nacionalnih
parkova, ekspertima za peine, ekipi fotografa asopisa Nati o nal
Geo graphic, i zagrienim speleolozima, koji su jedva ekali da zavire u
ono to su nazivali najveim kompleksom peina otkrivenim u Americi
jo od Karlsbadskih peina. Izgledalo je kao da se grad nalazi na pragu
novog dana koji e doneti bogatstvo i napredak za sve. Vreme e
po kazati.
Kori uzdahnu. Nita od toga njoj nije bilo vano. Jo jedna godina i
Me di sin Krik e za nju po stati drev na pro lost, ta god da se de si lo po sle.
Leala je u krevetu dok je sunce zalazilo i sputala se no. Zatim je
ustala i otila do svog radnog kutka. Otvorila je klizea vrata ormara,
napipala dno i paljivo odlepila novanice. Hiljadu i pet stotina dolara.
Njena majka jo uvek nije pronala novac, a posle svega to se dogodilo
prestala je da je gnjavi zbog njega. ak je bila ljubazna prema Kori prvi
dan posle njenog povratka iz bolnice. Kori je znala da to nee trajati dugo.
Majka je sada bila na poslu i Kori ni najmanje nije sumnjala da e se
vratiti sa torbom u kojoj e zveckati njena uobiajena doza flaica sa
votkom. Za samo dan ili dva, ponovo e potegnuti pitanje novca i sve e
po e ti iz po et ka.
Zamiljeno je okretala novanice u rakama. Pendergast je ostao u
gradu jo dve nedelje, radei sa Hejzenom i dravnom policijom na
zaokruivanju dokaznog postupka. Javio joj se da kae kako odlazi sutra,
rano, i rekao kako eli da se pozdravi pre odlaska - i da uzme svoj
mobilni telefon. To je bilo ono to je stvarno eleo, znala je, mobilni
te le fon.
Ve je nekoliko puta navratio u bolnicu da je vidi. Bio je veoma brian
i ljubazan; a ipak, ona se nekako nadala jo neem. Odmahnula je
glavom. ta je oekivala - da e je on povesti sa sobom, da e postati
njegova stalna pomonica? Smeno. tavie, izgledalo je kako je jedva
ekao da ode, pominjui neku hitnu stvar koja ga je ekala u Njujorku.
Nekoliko puta ga je na mobilni telefon zvao tip koji se zvao Ren, ali bi on
uvek izaao iz prostorije i nikad nije uspela da uje o emu su govorili. U
svakom sluaju, stvarno nije bilo vano. On e otii, a za dve nedelje njoj
ponovo poinje kola. Zavrna godina, njena poslednja u Medisin Kriku.
Jo jedna, po slednja go di na pakla.
Barem nee vie biti nevolja sa erifom Hejzenom. Neobino, spasao
joj je ivot i sada je prema njoj pokazivao neku vrstu gotovo oinskog
interesovanja. Morala je priznati da je bio veoma ljubazan kada ga je
onog dana posetila u bolnici. ak joj se izvinjavao - ne ba tim reima,
naravno, ali ju je to ipak ganulo. Zahvalila mu je to joj je spasao ivot.
Na to je prolio nekoliko suza i rekao da nije uinio ni blizu dovoljno, da
nije uradio ni ta. Jadnik. I dalje je bio stvarno po tre sen zbog Tada.
Spustila je pogled na novac. Kada sutra bude odlazila, rei e
Pen dergastu ta name rava da ui ni s njim.
Zamisao se oblikovala lagano, tokom onih dana koje je provela u
bolnici. Na neki nain, bila je iznenaena to joj to ranije nije palo na
pamet. Do kole je ostalo jo dve nedelje, imala je novaca, i bila je
slobodna: erif je povukao sve optunice. Nita je nije zadravalo ovde:
nije imala prijatelja vrednih pomena, ni posao, i ako ostane ovde, njena
maj ka e pre ili kasni je iz vu i taj no vac od nje.
Nije da je imala nekih iluzija, ak ni kada joj je ta zamisao prvi put
pala na pamet. Znala je da e se, kada ga bude pronala, verovatno
ispostaviti da je i on bio jedan od ljudi kojima nita nije polazilo za
rukom: gubitnik. Konano, oenio se njenom majkom, a onda se izgubio,
ostavljajui njih dve na cedilu. Nikada nije plaao izdravanje za dete,
nikada je nije obiao, nikada pisao - barem je tako mislila. Ba i nije
zvu ao kao Fred Mek marej{ 25 }.
Nije joj bilo vano. Bio je njen otac. U dubini due joj se inilo kako se
odlu i la za pravu stvar. A sada je imala i nov ca i vre me na za to.
Nee joj biti teko da ga nae. Beskrajne alopojke njene majke imale
su nenameran sporedan efekat da Kori bude obavetena o njegovom
kretanju. Posle potucanja Srednjim zapadom, nastanio se u Alentaunu, u
Pensilvaniji, gde je radio kao mehaniar za opravku konica u
au to me hani arskoj radi o ni ci Pep Bojs. Koliko Desija Svonsona moe biti
u Alentaunu? Do tamo joj je trebalo nekoliko dana vonje. Novac koji joj
je dao Pendergast pokrie gorivo, putarine, motele, a ostae joj i lepa
re zerva za sasvim mo gu i slu aj ne o e ki vanog kvara na au to mo bi lu.
ak i ako se pokae da je gubitnik, njene uspomene na njega ostae
lepe. Barem nije bio drkadija. Dok je bio sa njima, bio je dobar otac,
vodio ju je da gleda filmove i igra mini-golf, uvek se smejao i uvek je bio
spreman na zabavu. ta je to uopte znailo, biti gubitnik? Deca u koli
su za nju mislila da je gubitnik. On ju je voleo, bila je sigurna u to ak i
ako ju je ostavio samu sa uasnom pi janom ve ti com.
Ne moj da gaji lane nade, Kori, podse ala je sebe.
Savila je novanice i gurnula ih u dep pantalona. Ispod kreveta je
izvukla plastini kofer, bacila ga na krevet, otvorila i poela u njega da
ubacuje odeu. Otii e odmah ujutro, pre nego to se njena majka
pro bu di, po zdravi e se s Pen dergastom i kre nu ti na put.
Kofer je uskoro bio spakovan. Kori ga je ugurala pod krevet, legla i
is tog tre nut ka zaspala.
Probudila se u tiini noi. Vladala je tama. Sela je, bunovno se
osvrui oko sebe. Neto ju je probudilo. To nije mogla biti majka, ona je
radi la u nonoj sme ni u klu bu, i
Krkljanje, angrljavi zvuk i tihi tropot zauli su se tano ispod
njenog prozora. Njena omamljenost se istog asa izgubila, ustupajui
me sto strahu.
Potom se zauo i nepovezan govor i itanje, a onda i dobovanje kapi
koje su lagano po e le da plju skaju po strani cama pri ko li ce.
Pogledala je na sat: dva po ponoi. Ponovo se spustila na krevet,
skoro se naglas smejui od olakanja. Ovog puta je stvarno to bio Dejdov
si stem za zali vanje.
Ustala je da zatvori prozor. Zastala je na trenutak, udiui prohladan
vazduh, proet sveim mirisom pokvaene trave. Zatim je poela da
spu ta pro zor.
Iz tame je iznenada sevnula ruka i uhvatila se za ivicu prozora,
spre avaju i je da ga zatvo ri. Bila je krvava, iz lo mlje nih nok ti ju.
Kori sklo ni ruke s pro zo ra i bez rei se odmae.
Na prozoru se pojavilo belo, mesecoliko lice: izgrebano, iseeno,
proarano prljavtinom i krvlju, paperjaste brade i nateeno kao u bebe.
Uasna ruka je polako otvarala prozor, sve dok vie nije mogao dalje.
Uasan zadah - jo uasniji zbog seanja koja je budio - stigao je do nje i
is pu nio joj no zdrve.
Kori ustuknu prema vratima, obamrlim prstima traei mobilni
telefon po depu. Pronala ga je i pritisnula dugme. Poslednji pozivani
broj. Pen dergastov broj.
Ogromna ruka je uz trzaj pokidala jeftin aluminijumski prozorski
okvir, raz bi jaju i staklo.
Kori se okrete i istra iz sobe, dobujui bosim nogama po hodniku,
ju re i kroz dnev nu sobu pre ma
Ulazna vrata su se otvorila s treskom. Tamo je stajao Dob: Dob, jo
uvek iv, sa jednim okom unitenim tako da je iz njega curila ukasta
tenost, prevelike deije odee, pocepane i prljave, umazane sasuenom
krvlju, kose zamrene, a koe bolesno ute. Jedna ruka mu je visila,
bes ko ri sna i slo mlje na, ali je dru ga bila is pru e na pre ma njoj.
Mu u uh!
Ruka se pruala da je dograbi i on koraknu napred, lica izoblienog od
besa, is pu njavaju i pro sto ri ju svo jim smradom.
Ne! vri snu la je. Ne, ne, odlazi!
Jurnuo je pre ma njoj, urli u i i udaraju i na sve strane.
Okre nu la se i po trala natrag kroz hodnik, pre ma svo joj sobi. Bio joj je
za petama, teturajui se niz hodnik. Zalupila je vrata i spustila rezu, ali ih
je on otvorio, uz strahoviti udarac koji je tanku perplou prilepio za zid.
Ne zastajui da razmisli, naglavake je iskoila kroz prozor, otkotrljala se
preko razbijenog stakla i mokre trave, ustala i potrala prema gradu. Iza
nje se zau tresak; urlik jarosti; jo jedan tresak. Svetla su se palila u
prikolicama oko nje. Osvrnula se i videla da Dob rie, bukvalno kidajui
put kroz pro zor, lo me i i ce paju i.
Ako bi uspela da se doepa glavnog puta, moda bi imala ansu.
Trala je kroz naselje kamp-kuica. Kapija je bila udaljena svega
ne ko li ko sto ti na me tara.
ula je riku i, pogledavi iskosa, ugledala pognutu i ranjenu priliku
kako strahovitom brzinom grabi preko trave, presecajui joj put prema
gradu.
Naprezala se, gutajui vazduh, ali on sada krenu natrag prema njoj, ne
ostavljajui joj drugi izbor osim da pojuri prema zadnjem delu naselja,
prema tami golih polja. Zavukla je ruku u dep, izvadila telefon i prinela
ga uhu dok je trala. Zau se Pendergastov glas, koji joj se smireno
obrati.
Do lazim, Kori. Odmah do lazim.
On e me ubi ti, mo lim vas
Biu tu to bre mogu, sa po li ci jom. Tri, Kori. Tri.
Trala je koliko su je noge nosile, preskoivi ogradu i uletevi u
po lje, dok su joj otre strnji ke ku ku ru za se kle bosa sto pala.
Muh! Muh! Mu u u u uh!
Dob je bio iza nje, pribliavao se udnim, nemilosrdnim,
majmunolikim koracima, zglobovima nepovreene ruke eui o tlo.
Nastavila je dalje, nadajui se da e se on umoriti, da e odustati, da e ga
bol savladati - ali on je trao za njom, ri u i u ago ni ji.
Udvostruila je napore, dok su je plua pekla u grudima. Nije vredelo.
Stizao ju je, neumoljivo ju je stizao. Uhvatie je. Bez obzira koliko brzo
trala, uhvati e je.
Ne
ta da uini? Nije bilo anse da stigne do potoka. A ak i da stigne, ta
onda? Trala je u suprotnom smeru od grada, u samo srce bespua.
Pen dergast nee sti i na vre me.
Mu u uh! Mu u uh!
ula je zavijanje sirena u daljini. To joj je samo potvrdilo da je
Pendergast bio predaleko. Bila je preputena samoj sebi. On e je
uhvati ti, zgrabi e je s lea i ubi ti.
Sada je ve mogla da uje korake koji su dobovali mahnitu pratnju
njegovim izmuenim krikovima. Nije mogao biti na vie od deset metara
iza nje. Iscedila je iz sebe svaki atom energije, ali je ve oseala kako
posustaje, noge su joj bile sve slabije, a plua samo to joj se nisu raspala
od napora. A on je i dalje napredovao i smanjivao razdaljinu. Za nekoliko
sekundi e je stii. Morala je neto da uini. Mora da je postojao neki
nain da do pre do nje ga, da ga nate ra da shvati, da se zau stavi.
Okre nu la se. Dob! po vi kala je.
Pri lazio joj je, ri u i obne vi de lo.
Dob, e kaj!
Narednog trenutka je osetila udarac, uasan udarac koji ju je bacio na
lea u meko blato. A onda se stvorio na njoj, riui, dok su se kapljice
pljuvake rasipale po njenom licu, a njegova ogromna pesnica se
po di zala da joj smrska lo banju.
Pri jate lj! krik nu la je.
Zatvorila je oi, okreui glavu od oekivanog udarca, i ponovila: Tvoj
pri jate lj, tvoj pri jate lj, tvoj pri jate lj
Ni ta se nije do go di lo. Sae kala je, pro gu tala kne dlu i otvo ri la oi.
Pesnica je bila tu, i dalje podignuta, ali je lice koje ju je posmatralo
bilo sasvim drugaije. Bes i jarost su nestali. Lice je bilo iskrivljeno u
ne kakvom no vom, monom i ne do ku i vom ose anju.
Ti i ja, kre tavo ree Kori. Pri jate lji.
Lice je ostalo uasavajue iskrivljeno, ali je pomislila da je ugledala
nadu, ak udnju, kako sjaji u nje go vom pre o stalom oku.
Ogromna pesnica se lagano otvorila. Plijatelj? Upita Dob piskavim
glasom.
Da, pri jate lji, dah tala je.
Igla sa Do bom?
Da, igrau se s tobom, Dobe. Mi smo prijatelji. Igraemo se
zajedno. Brbljala je, gu e i se od straha, po ku avaju i da se po vrati.
Ruka se spustila. Usne su se razvukle u uasavajuu grimasu koju je
Kori pro tu mai la kao osmeh. Osmeh nade.
Dob nespretno sie s nje i teturavo ustade, krivei lice od bola, ali i
dalje se ke ze i gro tesk nim osme hom. Iglati. Dob se igla.
Kori udahnu i sede, polako se pomerajui i trudei se da ga ne
pre plai.
Da. Sada smo pri jate lji. Kori i Dob, pri jate lji
Sada su sirene bile glasnije. ula je udaljenu kripu konica, lupanje
au to mo bil skih vrata.
Pokuala je da ustane, oseajui kako joj noge klecaju pod njom. U
redu je. Neu pobei; nema potrebe da me povredi. Ostau ovde i igrau
se s to bom.
Iglae mo se! I Dob je sreno ci ao u mraku praznog po lja.
R
2
ols-rojs je stajao na parkiralitu kraj Mejsinog restorana,
prekriven prainom, a njegov nekada blistavi sjaj nestao je
nakon peane oluje. Pendergast se naslonio na kola, odeven
u novo crno odelo, sa rukama u depovima, nepokretan na
bli stavom ju tarnjem sun cu.
Kori je skrenula s puta, zaustavila gremlin kraj njega i izbacila ga iz
brzine. Motor je, izbacivi oblak crnih izduvnih gasova, zautao i ona
izae napo lje.
Pendergast se ispravi. Gospoice Svanson, proi u kroz Alentaun na
svom putu za Nju jork. Je ste li si gurni da ne e te sa mnom?
Kori odmah nu glavom. To je ne to to bih e le la da obavim sama.
Mogao bih da potraim ime vaeg oca u bazi podataka i da vas
unapred obavestim o bilo emu, da kaemo, neu o bi ajenom u njegovoj
tre nut noj si tu aci ji, ree Pen dergast.
Ne. Radi je ne bih da znam unapred. Ne oe ku jem ni kakva uda.
Po smatrao ju je ne tre mi ce, bez rei.
Bie mi sasvim do bro, ree ona.
Nakon par sekundi, on klimnu glavom. Znam da hoe. Ako neete da
pri hvati te vo nju, ipak mo rate da pri hvati te ovo.
Pri ao je bli e, iz vadio ko ve rat iz de pa i pru io joj ga.
ta je to? upi tala je.
Shvati te to kao rani po klon za matu ru.
Kori je otvorila koverat i iz njega skliznu tedna knjiica. Iznos od
25.000 dolara bio je poloen na raun za trokove kolovanja, koji je
glasio na nje no ime.
Ne, ree ona odmah. Ne, ne mogu.
Pen dergast se osmeh nu. Ne samo da mo e te, ve i mo rate.
ao mi je. Jedno stav no ne mogu da pri hvatim.
Izgledalo je da se Pendergast na trenutak koleba. Zatim je ponovo
progovorio. Onda mi dopustite da vam objasnim zbog ega morate, ree
veoma tihim glasom. Sticajem okolnosti u koje radije ne bih ulazio,
prole jeseni sam dobio poprilino nasledstvo od dalekog i bogatog
roaka. Dovoljno je rei da taj novac nije stekao inei dobra dela.
Pokuavam da makar delimino sperem sramnu mrlju na porodinom
imenu Pendergast, dajui njegov novac u prave svrhe. Bez galame,
razumeete. Vi ste, Kori, upravo takav sluaj. Veoma izuzetan sluaj, u
stvari.
Kori je na trenutak oborila pogled. Nije mogla da smisli odgovor. Niko
u itavom njenom ivotu joj nikada nita nije dao. Bilo joj je udno da je
nekom stalo do nje - posebno nekom tako uzdranom, tako
rezervisanom i tako razliitom od nje kao to je Pendergast. A ipak je
knji i ca bila tu, u nje noj ruci.
Po no vo je po gle dala knji i cu. Onda ju je vrati la natrag u ko ve rat.
ta to znai, raun za tro ko ve ko lo vanja? upi ta.
Ostalo vam je da zavri te jo jednu go di nu srednje ko le.
Klim nu la je.
Iskra se pojavila u Pendergastovim oima. Jeste li ikad uli za
Akade mi ju Fi lip Ek se ter?
Ni sam.
To je privatna kola sa internatom u Nju Hempiru. Tamo vam
u vaju slo bodno me sto na moj zahtev.
Kori je bu lji la u nje ga. Ho e te da kae te da no vac nije za ko led?
Sada je naj vani je da ode te odav de. Ovaj grad vas ubi ja.
Ali ko la sa in ternatom! U No voj En gle skoj? Neu se uklo pi ti tamo.
Draga moja Kori, zato je tako vano uklopiti se? Ja se nikada nisam
uklapao. Uveren sam da ete se tamo odlino snai. Upoznaete i druge
poput vas koji se ne uklapaju - inteligentne, radoznale, kreativne,
skeptine osobe koje se ne uklapaju. Prolaziu onuda poetkom
novembra, na svom putu u Mejn; navratiu da vidim kako vam ide.
De li kat no se nakaljao u ruku.
Na svoje iznenaenje, Kori impulsivno zakorai prema njemu i zagrli
ga. Osetila je kako se ukoio, da bi se sledeeg trenutka, opustio i polako
se izvukao iz njenog zagrljaja. Radoznalo ga je pogledala: delovao je
ve o ma po sramlje no.
Proistio je grlo. Oprostite mi, ali nisam navikao na fiziko
izraavanje naklonosti, rekao je. Odrastao sam u porodici koja Glas
mu utih nu, a on blago po crve ne.
Koraknula je unazad, oseajui nalet emocija, meu kojima se
isticala zbunjenost. Posmatrao ju je jo nekoliko trenutaka, dok mu se
bledi, tajnoviti osmeh ponovo razlivao po licu. Onda se naklonio, uzeo je
za ruku, prineo njene prste svojim usnama, brzo se okrenuo i uao u
kola. U iduem trenutku, rols je skretao na put i ubrzavao prema
izlazeem suncu, a svetlo je na sekund blesnulo sa njegove zakrivljene
po vri ne, pre nego to se iz gu bio niz du gaak, ravan makadam ski drum.
Kori je saekala trenutak, a onda je i sama ula u kola. Pogledala je
oko sebe - kofer, trake, mala hrpa knjiga - da bi se uverila kako nita nije
zaboravila. Stavila je koverat sa tednom knjiicom u ladicu za rukavice i
privrstila ga icom. Zatim je upalila gremlina, pustivi motor da radi,
dodajui gas dok nije bila sigurna da se nee ugasiti. Dok je kretala sa
Mejsinog parkiralita, pogled joj je pao na Ernijevu Ekson pumpu na
drugoj strani ulice. Tamo je stajao Bred Hejzen. erifov sin je punio
rezervoar svetloplavog kaprisa Arta Ridera, jednom rukom na mrku za
punjenje, a drugom na rezervoaru. Farmerice su mu skliznule nanie i
mogla je da vidi izbledelo, sivkasto donje rublje i liniju proreza dupeta
koja je poinjala odmah ispod struka. Bred je buljio, otvorenih usta, u
pravcu u kom se izgubio Pendergastov rols-rojs. Sledeeg trenutka se
okre nuo, odmahu ju i glavom u u e nju i po se u i za bri saem za staklo.
Odjednom ju je obuzelo saaljenje prema erifu. udno kako je
ispalo da je on veoma pristojan ovek. Nikad nee zaboraviti prizor u
bolnikoj sobi. erifova glava poloena na isti jastuk, sa licem koje
deluje deset godina starije, a suze se slivaju niz obraze dok pria o Tadu
Frenklinu. Ponovo je pogledala Breda, pitajui se da li moda i u njemu,
ne gde du bo ko, tako e po sto ji zako pana neka is kra pri stoj no sti.
Zatim je odmahnula glavom i ubrzala. Nije imala nameru da se
zadrava kako bi to ot kri la.
Dok joj je put hitao u susret, pitala se gde e biti idue godine, za pet
godina, za trideset godina. Bilo je to prvi put u njenom ivotu da joj je
tako neto uopte palo na pamet. Nije mogla da zamisli odgovor. To
ose anje is to vre me no je bilo div no i zastrau ju e.
Grad se smanjivao u retrovizoru sve dok u vidnom polju nisu ostale
samo parcele pod strnjikom i plavo nebo. Shvatila je kako vie ne moe
da mrzi Breda Hejzena, kao to vie ne moe da mrzi ni Medisin Krik. Sve
je to pomereno u prolost, gde e postepeno potpuno izbledeti. Kako god
bilo, ona je odlazila u veliki, veliki svet, da se nikada vie ne vrati u
Me di sin Krik.

3
erif Dent Hejzen, glave i dalje umotane u zavoje i sa jednom
rukom u gipsu, stajao je na kraju kratkog hodnika i razgovarao sa
dva policajca kada je stigao Pendergast. Prekinuo je razgovor i
pri ao agen tu FBI, pru aju i mu ruku.
Kako vam je ruka, e ri fe? upi ta Pen dergast.
Neu biti u stanju da idem na pe canje ove se zo ne.
ao mi je to to u jem.
Upravo ste kre nu li?
Tako je. eleo sam da uradim jo jednu stvar. Nadao sam se da u vas
pronai ovde. eleo sam da vam zahvalim, erife, na ovom, hm,
in te re sant nom odmo ru.
Hejzen neodreeno klimnu. Lice mu je bilo duboko izborano i
ispunjeno gorinom i patnjom. Doli ste ba na vreme da vidite kako se
stari ca oprata sa svo jim de ten ce tom.
Pendergast klimnu glavom. Takoe je doao i to da vidi. Iako nije
oekivao nita od ove posete, mrzeo je da za sobom ostavlja stvari
nerazreene, bilo kakve stvari. A jedno prilino veliko pitanje je u ovom
slu aju i dalje ostalo bez odgo vo ra.
Moete posmatrati neni rastanak kroz specijalno staklo. Svi
psihijatri su ve tamo, skupili su se kao muve. Ovuda. Hejzen povede
Pendergasta kroz neobeleena vrata u zamraenu prostoriju. Na
suprotnom zidu se nalazio usamljeni prozor, dugaki kvadrat beline.
Gledao je u tihu sobu zakljuanog odeljenja psihijatrijskog krila
luteranske bolnice u Garden Sitiju. Grupa psihijatara i studenata
medicine stajala je pred staklom, drei belenice i priajui tihim
glasovima. Prostorija sa druge strane bila je prazna, a osvetljenje u njoj
prigueno. Upravo kada su Pendergast i Hejzen prili staklu, otvorila su
se dvostruka vrata i dva policajca u uniformama ugurala su Dobova
kolica. Lice i grudi su mu bili umotani u zavoje i jedna ruka i rame su mu
bili u gipsu. Uprkos polumraku u sobi, Dob je kiljio svojim zdravim
okom. iroki koni kai bio je vrsto zategnut preko njegovih bedara, a
lanac lisica prolazio je kroz kariku na njemu. Obe noge bile su
gvo zde nim oko vi ma pri vre ne za ko li ca.
Gle ga samo, kakvo kopile, ree Hejzen, vie sebi nego
Pen dergastu.
Pendergast je paljivo posmatrao dok su policajci smetali Doba u
sre di nu pro sto ri je i po stavljali se sa obe strane.
avolski bih voleo da znam zato je uradio to to je uradio, nastavi
Hejzen, tihim, monotonim glasom. Zato je pravio one istine u
kukuruzu? Poreane vrane, Stot skuvan kao prase, psei rep u onsiju
Teko je progutao. I Tad. Ubio je Tada. ta je prolazilo kroz tu njegovu
je be nu glavu?
Pen dergast nije odgo vo rio.
Vrata se otvorie i unutra ue Vinifred Kraus, oslanjajui se o ruku
treeg policajca. Nosila je bolniku spavaicu i kretala se veoma polako.
Ispod ruke joj je bila zadenuta iscepana knjiga. Lice joj je bilo bledo i
ispijeno, ali razvedrilo se im je videla Doba i itava njena pojava kao da
se pro me ni la.
Do bi, naj drai. Do la je mami ca.
Njen glas je dopro u zamraenu sobu za posmatranje kroz zvunik
iz nad stakla. Zvu ao je gru bo i be i vot no u pot pu noj ti i ni.
Dob po dignu glavu, a lice mu se raz vu e u gri masu osme ha.
Mami ce!
Do ne la sam ti po klon, Do bi. Vidi, to je tvo ja knji ga.
Dob is pu sti ne arti ku li sani uz vik rado sti.
Prila je i privukla stolicu do svog sina. Policajci su se ukoili, ali ni
Vinifred ni Dob nisu to primetili. Sela je kraj njega, zagrlila ga je svojom
krhkom rukom i privukla blie. Poela je da neno pevui, dok je Dob
uivao, naslanjajui se na nju, a njegovo priprosto lice blistalo je od sree
i rado sti.
Hri ste, pro mrmlja Hej zen. Po gle daj te. Lju lja ga kao bebu.
Vinifred Kraus je spustila knjigu njemu u krilo i otvorila prvu
stranicu. Bila je to knjiga deijih pesmica. Poeu od poetka, vai,
Do bi? gu gu tala je. Ba kao to ti vo li.
Po lako poe da ita, pe vuckavim, de ti njim glasom.
Pe vam vam ja pe smu,
dep mi je pun ita;
dva tu ce ta vrana tre ba
da se spre mi pita.
Kad je pita ise e na,
Poe graja iva;
Vidi div na jela,
Da svako ui va!
Dobova velika glava klimala se u ritmu njenog glasa, a usta su mu
isputala zvuk uu u u uu koji se podizao i sputao sa kadencom njenog
glasa.
Isuse Hriste, ree Hejzen. Nakaza i njegova majka. Hvata me jeza
dok ih gle dam.
Vinifred Kraus je zavrila pesmu i polako okrenula stranicu. Dob
zatrepta i nasme i se. Zatim je po e la po no vo da ita.
Dej vi, Dej vi Kne dli ca
sku vaj ga u lon cu;
do daj e er, pu ter,
pa ga po je di na kon cu.
Hejzen se okrete i zgrabi Pendergastovu ruku. Gubim se odavde.
Vi di mo se u i sti li tu.
Pendergast prihvati ruku, ne odgovarajui, ne primeujui ga. Pogled
mu je bio prikovan za prizor pred njim, za majku koja je itala deije
pe smi ce svo me de te tu.
Vidi lepe sli ke, Do bi. Vidi!
Dok je Vinifred Kraus podizala knjigu, Pendergast je na trenutak
ugledao ilustraciju. Knjiga je bila stara, a stranice iscepane i flekave, ali
sli ka je jo uvek bila razaznatlji va.
Istog trenutka ju je prepoznao. Otkrie ga pogodi tako snano da ga je
zate tu ralo po put fi zikog udarca. Ustuk nuo je od stakla.
Dobi se isceri i povie uu u u uu, dok mu se glava ljuljala napred-
nazad.
Vinifred Kraus se spokojno nasmei i okrete sledeu stranicu.
Neprirodni, elektronski pojaani glas majke nastavio je da pucketa iz
zvuni ka.
Od ega se prave, prave, male ni de aci?
Od ega se prave male ni de aci?
Od zmi ja i pu e va i pse ih re po va,
Od toga se prave male ni de aci
Ali Pendergast se nije zadravao da uje dalje. Skup psihijatara i
studenata oko stakla nije ak ni primetio kada se mrana, vitka prilika
udaljila, toliko su bili zauzeti raspravljajui o tome gde se u priruniku
DSM-IV{ 26 } nalazi di jagno za - i da li e se uopte ikada nai.
L
PRIZNANJA
inkoln ajld bi eleo da zahvali specijalnom agentu Daglasu
Marginiju na njegovim brojnim savetima u vezi sa policijskim
slubama i elektrinim gitarama. Takoe elim da zahvalim
roaku Gregu Tiru i prijateljima Bobu Vinkotu i Patu Alokou, na
izuzetno pronicljivim savetima tokom rada na rukopisu. Viktor S. bio je
od velike pomoi u prikupljanju neophodnih detalja. eleo bih da
zahvalim sledeim ljudima to su mi pomogli da ivot pisca ne bude
ivot monaha: Krisu i Suzan Jango, Toniju Triki, Ireni Soderlund,
Roderu Lesliju, Patriku Dodu, Derardu i Teri Hajlend, Denisu Keliju,
Brusu Svonsonu, Dimu Denkinsu, Marku Mendelu, Reju Spenseru i
Maluu i Soni Baula. Hvala Liju Saknou na svim arolikim sitnicama.
eleo bih da zahvalim roditeljima, Nensi i Bilu ajldu, bratu Dagu i
sestri Sintiji, erci Veroniki i posebno supruzi Luiji, na njihovoj ljubavi i
podrci. Takoe bih eleo da sa zahvalnou pozdravim svoj rodni gradi,
Nortfild u Minesoti, koji je - u nostalginom oku seanja - zadrao svu
privlanost i ari malog amerikog gradia, pri tome nekako uspevajui
da ne podlegne nje go vim ograni e nji ma.
Daglas Preston bi eleo da izrazi svoju neizmernu zahvalnost Bobiju
Rotenbergu na itanju rukopisa i davanju izvanrednih predloga.
Zahvaljujem svojoj erci Seleni na njenim neprocenjivim savetima,
posebno u vezi sa likom Kori. Veliki sam dunik Karen Koplend zbog
njene izuzetne pomoi i podrke. Zahvalan sam Nikoli Kaponiju na
bezbrojnim fascinantnim knjievnim razgovorima i odlinim idejama.
Hvala Beriju Turkusu to me je vukao po brdima Toskane in bici, kao i
njegovoj eni Dodi. Takoe elim da zahvalim svojim prijateljima iz
Firence koji su mi pomogli da brojne sate provedene pred kompjuterom
ne budem previe usamljen. To su Mirijam Slabink, Ros Kaponi, Lucija
Boldrini i Rikardo Zukoni, Vasiliki Lambru i Paolo Busoni, Edvard
Toskes, Filis i Ted Svindels, Piter i Margerite Kasparijan, Andrea i Vahe
Kegerijan i Katija Balerini. Takoe sam veliki dunik naem
italijanskom prevodiocu, Andreu Karlu Kapiju, zbog njegovog
prijateljstva i zauzimanja za nae knjige, kao i izvanrednog saveta
vezanog za ovaj roman. Ne mogu da ne pomenem nenadmanu Andreu
Pinkets. Konano bih eleo da izrazim svoje neizmerno potovanje
prema supruzi Kristini i deci, Aleteji i Ajzaku, kao i zahvalnost na
nji ho voj lju bavi i po drci.
I, kao i uvek, elimo da posebno zahvalimo ljudima bez kojih romani
Prestona i ajlda ne bi ni postojali: Dejmi Levin, Dejmiju Rabu, Eriku
Si mo no vu, Ejdi Klem i Me tjuu Snaj de ru.
Iako smo koristili jugozapadni Kanzas kao lokaciju za ovaj roman,
gradi Medisin Krik, kao i okrug Kraj i mnogi drugi gradii i gradovi koji
se pominju u ovoj knjizi plod su mate ili su koriteni kao plod mate,
kao i likovi koji ih naseljavaju. Nismo oklevali da izmenimo geografiju i
agri kul tu ru ju go zapadnog Kan zasa da bi po slu i le ci lje vi ma ove fik ci je.
BELEKE
1)
Global Positioning System, ureaj za navigaciju pomou satelita (prim.
prev.). <<<
2)
V. ekspir, Mletaki trgovac, in V, scena I - likovi spominju Troila i Kresidu,
junake jednog drugog ekspirovog komada, kao i brojnih srednjovekovnih
pria na temu Tro jan skog rata (prim. prev.). <<<
3)
Supa ili paprika od raznih vrsta divljai sa kukuruzom, crnim lukom,
paradajzom i drugim povrem karakteristian za Srednji zapad Amerike (prim.
prev.). <<<
4)
Splatterpunk, izraz koji se od sredine osamdesetih vezuje za podanr horora
koji obilno prikazuje ekspliicitno nasiije. Najbolji primer je Teksaki masakr
motornom testerom (1974) Toba Hupera. uven je i serijal Sema Rejmija Zli
mrtvaci (prim. prev.). <<<
5)
Autori se ovde poigravaju jednim od njihovih ranijih naslova, Ice Limit, koji kod
nas nije objavljivan (prim. prev.). <<<
6)
Po gled na svet, nem. (prim prev.). <<<
7)
Ameriki strip crta poznat po duhovitim dijagramima komplikovanih i
nepraktinih naprava koje su, u sutini, obavljale sasvim jednostavne radnje.
Njegovi crtei su kod nas objavljivani u Pegazu i Politikinom Zabavniku (prim.
prev.). <<<
8)
Dvolini itaoe, franc. - asocijacija na Bodlerov stih iz pesme itao cu, zbirka
Cvee zla (prim. prev.). <<<
9)
San letnje noi, V. ek spir, V in, sce na 1 (prim. prev.). <<<
10)
Stari zavet, Prva knjiga Mojsije va 8:22 (prim. prev.). <<<
11)
Novi zavet, Prva Po slanica sv. Apo sto la Pe tra, 5:8 (prim. prev.). <<<
12)
Girl Fri day, iz raz za po monika (prim. prev.). <<<
13)
Duh me sta, lat. (prim. prev.). <<<
14)
Japan ska strate ka dru tve na igra (prim. prev.). <<<
15)
Deo citata: Bes je trenutno ludilo; kontrolii svoje strasti ili e one kontrolisati
tebe, Ho racije, Pisma I, 2, 62 (prim. prev.). <<<
16)
Hardees i A&W, lan ci re sto rana brze hrane (prim. prev.). <<<
17)
Labor Day, prvi ponedeljak u septembru, slavi se kao praznik u Kanadi i
Sje dinje nim Dravama (prim. prev.). <<<
18)
MIT Guide to Lockpicking, legendarni prirunik za obijanje, navodno delo
stu de nata Teh no lo kog in stitu ta u Masau setsu (prim. prev.). <<<
19)
Ameriki glumac, koji je najveu slavu doiveo 70-ih godina, glumei agenta u
te le vizijskoj se riji F.B.I. (prim. prev.). <<<
20)
Tajanstveni haker, jedan od glavnih likova Zmajeve planine istih autora (prim.
prev.). <<<
21)
Vrsta psa uvara slina bulterijeru, nastala na Kanarskim ostrvima ukrtanjem
do maih rasa sa buldo zima i mastifima (prim. prev.). <<<
22)
(Sturm und Drang), epoha bujnosti i plahovitosti u nemakoj knjievnosti u
periodu 1760-85. Prethodila je nemakoj klasici. Pokret je dobio ime po
istoimenoj drami M. Klingera. Najpoznatiji predstavnici su Gete, Vagner i iler
(prim. prev.). <<<
23)
Federal Emergency Management Agency, Agencija za vanredne situacije,
zaduena za zatitu od zemljotresa i druge sisteme zatite od prirodnih
ne po go da, nu kle arnih katastro fa i sl. (prim. prev.). <<<
24)
Ulna, jedna od ko stiju nadlak tice (prim. prev.). <<<
25)
Fred MacMurray (1908-1991), ameriki filmski glumac i reditelj, popularni otac
iz te le vizijske se rije Moja tri sina (prim. prev.). <<<
26)
Dijagnostiki i statistiki prirunik mentalnih poremeaja, IV izdanje (prim.
prev.). <<<