Fichte, Johann Gottlieb

Osnova celokupne nauke o znanosti

Prvi deo
Zadatak je da se potrai apsolutno prvo, sasvim neuslovljeno naelo sveg ljudskog znanja.
Ono se ne da dokazati ili odrediti upravo zato to je apsolutno prvo naelo. Ono treba da
izrazi onu delotvornu radnju ona je osnova svake svesti i jedino je ini moguom. Miljenje
e pritom imati formu refleksije o onome to bi se pre svega moglo smatrati takvim, i
apstrakiju od svega to tome ne pripada.
!a putu refleksije mora se poi od nekog stava koji e svako priznati bez pogovora. "im se taj
stav prizna mora ujedno kao delotvorna radnja biti priznato i ono to #oemo da postavimo
kao osnovu eloj naui o znanosti, a iz refleksije mora proizii da je ona kao takva priznata
ujedno s onim stavom.
$tav% A je A piznaje svako. Ovaj stav je apsolutan, on ne trai dalji dokaz i bez svakog daljeg
razloga je izvestan. Ovaj stav nije po vrednosti jednak stavu% & jest ili jest neko &. !ije pitanje
o tome da li & uopte jeste ili nije. !e pita se za sadraj stava ve samo za njegovu formu' ne
za ono o emu se neto zna ve za ono to se zna.
(vrdnja da je gornji stav naprosto izvestan znai da izme)u onog ako & i onog onda & postoji
neka nuna veza i ta nuna veza je ono to se postavlja apsolutno i bez svakog razloga tu
vezu e *i#te nazvati +.
X je bar u ,a postavljen pomou ,a, jer ,a je onoto sudi u gornjem stavu, i to sudi prema +-u
.nekoj nunoj vezi/ kao nekom zakonu koji je tome ,a dat. 0udui da se zakon postavlja
apsolutno i bez daljeg osnova, on mora biti dat tome ,a s pomou samog ,a.
+ je mogu samo u odnosu prema nekom &, + je zaista postavljen u ,a, prema tome i & mora
biti postavljen u ,a ukoliko se + s njime dovodi u donos.
+ se odnosi na & kao subjekt i na & kao predikat, oba se sjedinjuju pomou X.
Dakle, oba su postavljeni u ,a% ako je & postavljen u ,a, onda on jest postavljen, ili onda on
jest.
&psolutno postavljeni + se da izraziti ,a1,a, ili ,a sam ,a.
Tako se stie do stava Ja jesam + je apsolutno postavljen, to je injenia empirijske svesti.
$ada je + jednak stavu Ja sam Ja, prema tome, i on je postavljen apsolutno.
$tav Ja sam Ja vredi bezuslovno i apsolutno jer je jednak stavu +, ali ne vredi samo prema
formi, ve i prema svom sadraju zato to ,a u njemu nije postavljen uslovljeno nego
apsolutno, s predikatom jednakosti sa samim sobom.
2akle, pre svakog postavljanja u ,a unapred je postavljen sam ,a.
$tavom &1& se sudi, a svako su)enje je neko delovanje ljudskog du#a. (om delovanju
osnova je neto to se ne osniva ni na emu viem, tj. + 1 ,a jesam. (o apsolutno postavljeno i
na samom sebi osnovano je osnov nekog izvesnog delovanja ljudskog du#a. (o je isti
karakter delatnosti po sebi, ne uzimajui u obzir posebne empirijske uslove.
3ostavjanje ,a pomou samog sebe je njegova ista delatnost ,a postavlja samog sebe i on
jeste tim postavljanjem pomou samog sebe. On je ujedno ono to deluje i produkt delovanja,
ono delatno i ono to se proizvodi. 4adnja i delo su ono isto.
Ono iji se bitak sastoji u tome da samo sebe postavlja kao postojee je ,a kao apsolutni
subjekat. Zato je ,a apsolutno nuno. $ve ostalo to nije za sebe samo, nije ,a.
5toliko ukoliko sebe postavlja, onda je ,a tako)e samo za onaj postavljaki i postavlja samo
za postojei ja. ,a je za ,a. ,a sam samo za sebe, ali za sebe sam ,a nuno. ,a jesam jer sam
samog sebe postavio ,a naprosto jesam jer jesam.
(o to se polazi od stava &1& ne znai da se iz ovog stava dokazuje stav ,a jesam, ve ovaj
potonji stav uvek ini temelj onom prvom.
&ko se u stavu ,a jesam apstra#uje od odre)enog sadraja, od ,a, pa ako se ostavi samo
forma, forma zakljuivanja od postavljenosti na bitak, onda se doga)a da se kao naelo logike
dobija sud &1& koji se moe dokazati i odrediti samo pomou nauke o znanosti.
A nije = A svako prizanje kao potpuno izvestan. &ko bi i neki dokaz bio mogu on bi se
ponovo sveo na &1& je se gornji stav moe drugaije izrazit i kao &1&. (o nije stav
izveden iz naela &1& ve je to sam taj stav.
2a li je i pod kakvim uslovom forme same radnje, postavljena suprotost od &6 (aj uslov bi se
mogao izvesti iz &1& ako bi i sam stav protivrenosti bio izvedeni stav. 7pak, to nije sluaj,
ve se radi o tome da se suprotstavlja bezuslovno i apsolutno, & kao takvo, postavljeno
naprosto jer je postavljeno.
"ak mogunost suprotstavljanja po sebi pretpostavlja identitet svesti. ,a deluje o obema i sudi
o obema radnjama kao o istim. 8ada bi on sam bio u obema radnjama morao bi sam sebi biti
oprean, desilo bi se da bi & bio 1 &. &psolutnom radnjom i pomou nje, postavlja se ono
opreno koje je puka suprotnost uopte. $vaka suprotnost jeste samo apsolutno na osnovu
neke radnje ,a.
&ko treba da se postavi neki &, onda mora biti postavljen neki &. (o znai da je radnja
uslovljena u jednom drugom pogledu, tj. da je ona uslovljena prema materiji kao delovanje
uopte, delovanje u odnosu prema nekom drugom delovanju. $uprotstavljanje je mogue
samo pod uslovom jedinstva svesti i onoga to postavlja, i onoga to suprotstavlja.
5 & se moe razlikovati njegova forma i materija. *orma odre)uje da je on uopte
suprotnost nekog +. &ko je suprotstavjen nekom odreenom &, onda on ima materiju. *orma
& se odre)uje naprosto radnjom, on je neka suprotnost jer je produkt nekog suprotstavljanja.
Materija se odre)uje pomou &, on nije ono to je &.
Ja znam o A da je on suprotnost nekog A. to je pak ili to nije onaj A! o kojemu Ja ono
znam! to mogu znati samo pod uvjetom da poznajem A."
3rvobitno nije nita postavljeno osim ,a, i samo je on apsolutno postavljen. 3rema tome se
samo tom ,a moe upravo suprotstavljati. !o ono tome ,a suprotstavljkeno jeste !e-,a .
izvesno je da se nekome ,a apsolutno suprotstavjla neki !e-,a .ono prema formi apslulutno
neuslovljeno ali prema materiji uslovljeno. (ako je na)eno drugo naelo sveg ljudskog
znanja%
#d svega to pripada onome Ja mora na osnovu samog suprotstavljanja pripadati suprotnost
onome $e%Ja
Obino je miljenje da je !e-,a samo opti pojam koji je nastao apstrakijom od svega
predoenog. &li to nije istina, jer im togod treba da predoim, to moram suprotstaviti onome
to predouje. 5 objektu predodbe mora da lei neki +, pomou kojega se to otkriva ko ono
to treba da se predoi. 2a bi# bilo kakav predmet mogao postaviti moram ono + ve znati, to
je iskonski pre svakog mogueg iskustva u meni, u meni koji predouje.
Od materijalnog stava ,a jesam, nastalo je apstrakijom od nejgovog sadraja prosto formalno
logiko &1&. 3omou iste apstrakije nastaje logiki stav & nije 1&, koji se naziva stavom
suprotstavljanja. &ko se sasvim apstra#uje od odre)ene radnje su)enja i ako se gleda samo na
formu zakljuivanja od suprotstavljenosti na ne-bitak, onda se ima kategorija negaije.
5 prvom naelu nije imalo niega to se moglo dokazati, ono je i prema formi i prema
sadraju neuslovljeno i zvesno. 5 drugom se radnja suprotstavljanja nije dala izvesti, ali kako
je ona samo prema svojoj pukoj formi bila bezuvetno postavljena, onda je bilo strogo
dokaljivo da je ono suprotstavljno moralo biti 1 !e-,a .
(ree je uslovljeno prema formi a neuslovljeno samo prema sadraju%
5koliko je !e-,a postavljen, utoliko ,a nije postavljen jer se ,a sa !e-,a potpuno ukida.
7pak, !e-,a je postavljen u ,a jer je suprotstavljen. $vako suprotstavljanje pretpostavlja
identitet toga ,a u kojemu se postavlja. 3rema tome, ,a nije postavljen u ,a ukoliko je u njemu
postavljen !e-,a .
7pak, !e-,a se moe postaviti samo utliko ukoliko je u ,a postavljen neki ,a kojemu se on
moe suprostaviti. $ada, ako treba !e-,a postaviti u identinoj svesti, u njoj mora biti
postavljen tako)e i ,a.
Obe posledie zakljuka su oprene, obe su razvijene iz drugog naela a dugo naelo je tako
opreno i ukida samo sebe. Ono se ukida samo utoliko ukoliko se ono postavljeno ukida onim
supotstavljenim.&li to nije sluaj, jer ono se ne ukida. 2rugo naelo sebe ukida i ne ukida se.
(ako je i sa prvim naelom% ako je ,a1,a, onda je postavljeno sve to je postavljno u ,a. $ada
treba da je drugo naelo postavljeno u ,a ali i da nije postavljeo u ,a. ,a nije 1,a, nego ,a1!e-
,a , a !e-,a1,a.
$va su zakljuivanja izvedena iz postavljeni# naela prema zakonima refleksije
zakljuivanja moraju biti ispravna. ada treba na!i neki X "omo!u koga sva #akljuivanja
moraju biti is"ravna a da se ne ukida identitet svesti$
$uprotnosti koje treba da se sjedine jesu u ,a kao svesti. 3rema tome, i + mora biti u svesti.
Oba ,a kao i !e-,a produkti su iskonski# radnji ,a, pa i sama je svest produkt prve iskonske
radnje ,a postavljanja pomou samog sebe. 4adnja iji je produkt !e-,a, suprotstavljanje,
nije uopte mogua bez +. + mora isto tako biti podukt neke prvobitne radnje ,a. 3omou te
radnje treba da se sjedine, izjednae, supostavljani ,a i !e-,a a da se me)usobno ne ukinu.
Opreke treba da se prime u identitet jedinstvene svesti. kako se & i &, bitak i ne-bitak,
realitet i negaija, mogu zajedno pomiljati a da se ne ponite i ne ukinu6 %dgovor je& oni e
se meusobno ograniiti.2akle, prvobitna radnja ,a bila bi ograniavanje obeju opreka jedne
uz pomo druge, a + bi oznaavao grani&e.
5 pojmu granie lei vie nego traeni +, u njemu lei ujedno i pojam realiteta i negaije koji
se sjedinjuju. $toga se mora izvriti jo jedna negaija da se dobije isto +.
!eto ograniiti znai njegov realitet negaijom ukinuti ne posve, nego delimino, jednim
delom. Zato u pojmu granie lei jo i pojam deljivosti. (aj je pojam traeni +, pa se onda
radnjom Z kako ,a tako i !e-,a postavlja prosto deljivo.
,a i !e-,a se postavljaju deljivo jer radnja Z ne moe slediti iza radnje supotstavljanja, ali ne
moe joj ni pret#oditi .deljivost nije nita bez deljivoga/.
,a treba da je jednak samom sebi a ipak oprean samom sebi. On je jednak samom sebi u
pogledu svesti a svest je jedinstvena. 5 toj svesti postavljenje apsolutni ,a kao nedeljiv,
naprotiv, ,a kojem se suprotstavlja !e-,a je deljiv. ,a, ukoliko mu se suprtstavlja neki !e-,a
sam je oprean apsolutnom ,a.
(ako su sve suprotnost sjedinjene bez opasnosti po jedinstvo svesti%
Mi smo oprene ,a i !e-,a sjedinili pomou pojma deljivosti. &ko se apstra#uje od odre)enog
sadraja, od ,a i !e-,a , i ako se ostavi samo forma sjedinjenja suprotnosti pomou deljivosti,
onda imamo logiki stav koji se do sada nazivao naelom razloga. $vaka je suprotnost svojoj
suprotnosti u jednom obeleju + jednaka, i svaka je jednakost svojoj jednakosti u jednom
obeleju 1 + suprotna. (o obeleje 1 + se zove razlog% u prvom sluaju razlog odnosa, i u
drugom sluaju razlog razlikovanja. $vaki obrazloeni sud ima, prema tome, samo jedan
razlog odnosa i samo jedan razlog razlikovanja. &ko ima vie, onda to nije jedan sud nego
vie nji#.
$amo pod uslovom da su date razliite stvari one su u nekom obeleju suprotne ili
izjednaene. $ud o onome sa ime se nita ne moe izjednaiti i emu se nita ne moe
suprotstaviti uopte ne stoji pod naelom razloga. On se ne obrazlae ve on sam obrazlae
sve mogue sudove. On nema razloga ve on sam naznauje razlog svega obrazloenoga.
3redmet takvi# sudova je apsolutni ,a.
4adnja, budui da se u upore)enim stvarima trai obeleje u kojem su oprene, zove se
antitetiki postupak, obino analitiki. $intetiki postupak sastoji se u tome da se u
oprenostima potrai ono obeleje u kojemu su one jednake.
4adnja povezivanja opreka u neem treem nije mogua bez radnje suprotstavljanja, kao to
ni ova nije mogua bez radnje povezivanja% obe su nerazluivo povezane i mogu se
razlikovati samo u refleksiji.
&ntiteza nije mogua bez sinteze, jer se antiteza sastoji o tome da se u jednakima potrai
opreno obeleje, ali jednakosti ne bi bile jednake kad ne bi pomou neke sintetike radnje
bile izjednaene.
7sto, sinteza nije mogua bez antiteze jer opreke ne bi bile oprene kad to ne bi bile po nekoj
radnji onog ,a od koje se u sintezi apstra#ira da bi se samo razlog odnosa podigao do svesti
.jer prema sadraju nema nikakvi# prosto analitiki# sudova/. $ve postavljene sinteze treba da
lee u najveioj sintezi i da se iz nje daju razviti.
$i sinteza ni antiteza nisu mogue bez teze, bez apstraktnog postavljanja kojim se & .,a/
naprosto postavlja .niti jednak niti oprean/. !unost da se na odre)en nain suprotstavlja i
povezuje osniva se neposredno na treem naelu% nuznost da se uopte povezuje. &psolutna
teza.
(etiki sud je takav u kojem se neto postavlja niemu drugome jednako i niemu drugome
opreno do samom sebi jednako. On ne pretpostavlja razloge odnosa ili razlikovanja, ve ono
to prema logikoj formi mora pretpostaviti jeste samo neki zadatak za neki razlog. 3rvobitni i
najvii sud te vrste je ,a jesam u kojem se o ,a nita ne izrie.
Za neki odre)eni tetiki sud ne da se navesti nikakav razlog, ali postupak ljudskog du#a kod
ovi# sudova osnovan je na postavljanju ,a apsolutno, pomou samog sebe .sloboda, estetski
sud ukusa/.
0it kritike filozofije je da se neki apsolutni ,a postavi kao prosto neuslovljen i niim viim
odrediv, pa ako ova filozofija iz tog naela konsekventno zakljuuje onda ona postaje naukom
o znanosti. $uprotno, dogmatika filozofija je ona koja sa ,a po sebi neto izjednauje ili mu
suprotstavlja .kao u pojmu stvari ens/ 5 kritikom je sistemu stvar ono u ,a postavljeno, u
dogmatikom je stvar ono u emu je ,a sam postavljen. 8ritiizam je imanentan a
dogmatizam transendentan .ide preko ,a/.
Ako se potpuno apstra'ira od odreene (orme suda da je on suprotstavljaki ili poredbeni!
sazdan na razlogu razlikovanja ili odnosa) i ako se ostavi samo ono openito u nainu
postupka %! to da se jedno ogranii pomou drugoga! % onda imamo kategoriju odreenja
*ogranienja! u +anta limita&ija,. $aime! postavljanje kvantiteta uopte! bilo da je to
kvantitet realiteta ili nega&ije! zove se odreivanje.
-rugi deo
O$!O9& (:O47,$8O; Z!&!,&
5 prvoj sintetikoj radnji, temeljnoj sintezi, postavljen je sadraj za sve mogue budue
sinteze. 7z ove osnovne sintetze mora se razvijati sve to treba da pripada podruju nauke o
znanosti. &ko to treba da se da razvije iz nje, onda u pojmovima koji su sjedinjeni pomou
nje, moraju biti sadrani i neki drugi koji jo nisu postavljeni. $vi sintetiki pojmovi nastaju
sjedinjavanjem suprotnosti. Moraju se pre svega potraiti takva oprena obeleja postavljeni#
pojmova. 4efleksija ima da postavi tu antitetiku radnju i ta refleksija je analitika. Oprena
obeleja sadrana u odre)enom pojmu 1&, pomou refleksije uzdii kao oprena do jasne
svesti, znai pojam & analizirati.
!ikakva antitetika radnja kakava se pretpostavlja za mogunost analize nije mogua bez
sintetike. $ame sintetike radnje nisu apsolutno neuslovljene kao kod one prve. !ajvia
delotvorna radnja ,a, pomou koje on sam sebe postavlja je ona jedna, prva sinteza. 4adnje
koje se postavljaju jesu sintetike ali refleksija koja i# postavlja je analitika.
,a kao i !e-,a su oba u ,a i u ,a postavljeni kao me)usobno jedan pomou drugog
ograniljivi.
,a postavlja !e-,a kao ogranienog od ,a .stav koji e u praktinom delu znanosti
igrati veliku ulogu/.
,a postavlja samog sebe kao ogranienog od !e-,a .stav koji e osnivati teorijski deo
nauke o znanosti/
(okom izlaganja e se pokazati da teorijska mo ne omoguuje moda praktiku, ve
praktika mo teorijsku um je po sebi praktki a postaje teorijski tek primenom
svoji# zakona na !e-,a, koji ga ograniava.
Zato se nauka deli na teorijsku i praktinu.
Ja postavlja sebe kao odreenog pomou $e%Ja je stav izveden iz treeg naela. 3o njemu, ,a
ne treba da odre)uje ve da bude odre)en, ali !e-,a treba da odre)uje i da realitetu ,a postavi
granie.
(o znai da je !e-,a onaj delatni koji odre)uje onaj ,a koji je trpan. 7pak, svaka delatnost
mora proizlaziti iz ,a, ,a je postavio sam sebe i on je postavio !e-,a. ,a je postavio sebe kao
odre)enoga, znai da on odre)uje sebe, i to odre)uje sebe apsolunom delatnou.
,asno je da oba stava jedan drugome protivree% ,a ne moe biti delatan ukoliko treba da bude
trpan, i obrnuto.5 jednom se stavu afirmie ono to se u drugome negira. Zadatak je nai
taku sjedinjenja, neki sintetiki pojam +.
,a odre)uje sam sebe i time ima apsoluni totalitet realiteta. !e-,a je suprotstavljen onom ,a a
u njemu je negaija kao to je u ,a realitet, u !e-,a se postavlja apsolutni totalitet negaije.
Oboje treba da se sjedine pomou odre)ivanja. 'rema tome, ,a sebe odreuje delimino a
delimino biva odreivan. 2akle, ,a postavlja negaiju u sebe ukoliko realitet postavlja u !e-
,a, on sebe postavlja odreujui sebe ukoliko biva odrre)en' i postajui odre)en ukoliko on
sebe odreuje. (o odre)ivanje se prikladno moe nazvati uzajamno odreivanje.
$ad treba poblie odrediti pojam uzajamnog odre)ivanja. 3rema pojmu same relaije, potpuno
je sporedno kojoj se od obeju suprotnosti #oe pripisati realitet a kojoj negaija. (o zavisi od
toga od kojeg od ta dva objekta polazi relaija. <to je u ,a negaija, to je u !e-,a realitet, i
obrnuto. Ovu dvosmislenost treba ukinuti%
7zvor svakog realiteta je ,a, jer je ono neposredno i apsolutno postavljeno. ,a sebe postavlja i
on sebe postavlja jer jest. 3ostavljanje sebe i bitak su jedno isto. 3ostavljanje sebe i delatnost
su jedno isto. 2akle, svaki je realitet delatan a sve delatno je realitet.
2elotvorna radnja ,a, time to on postavlja svoj vlastiti bitak, nipoto se ne odnosi na neki
objekt, nego se ona vraa u samu sebe. (ek onda kad ,a sam sebe predouje, postaje on
objektom.
&ko ,a treba da je odre)en, onda delatnost treba da je ukinuta u njemu. 5 njemu je
postavljena opreka delatnosti ova opreka se zove trpnja. $ve u ,a to ne lei neposredno u
,a jesam, to nije postavljno neposrednim postavljanjem ,a pomou samog sebe, je za njega
trpnja .afekija uopte/.
$e%Ja kao takav nema po sebi nikakvog realiteta! ali on ima realiteta ukoliko Ja trpi) pomou
zakona uzajamnog odreivanja. $e%Ja ima za Ja samo utoliko realiteta ukoliko je Ja a(i&iran!
a izvan uslova a(ek&ije tog Ja nema nikakvog realiteta.
Ova sinteza je sinteza delotvornosti .kauzaliteta/. Ono emu se pripisuje delatnost zove se
uzrok, a ono emu se pripisuje trpnja zove se uinak. Miljeno u povezanosti, oni su uzrok i
posledia. (reba imati na umu da se ovde potpuno apstra#uje od uslova vremena. $upstanija
pret#odi posledii iz sasvim drugi# razloga.
9idimo da je ,a u jednoj istoj radnji kako delatan tako i trpan, jer on sebe odreuje i time je
ono odre)ivalako i delatno, ali isto tako on odre)uje sebe, pa je on neto odre)eno, a time i
trpan. (o protivreje se razreava pomou pojma uzajamnog delovanja% ,a pomou delatnosti
odre)uje svoju trpnju, ili pomou trpnje svoju delatnost .moda bi bilo bolje umesto ./.
napisati . ili 0A+#12 . m.m.,
primer% =,a mislim" je izraz delatnosti3 Ja je postavljen kao mislei ukoliko je delatan.
$adalje! to je izraz nega&ije! ogranienja! trpnje! jer je miljenje posebno odeenje bitka.
Prema tome! pojam miljenja je sam sebi suprotstavljen 4 oznaava delatnost ako se dovodi u
vezu sa miljenim predmetom! a oznaava trpnju ako se dovodi u vezu s bitkom uopte! jer
bitak se mora ograniiti ako miljnje treba uopte da bude mogue.
$vaki mogui predikat ,a oznaava neko njegovo ogranienje .omnis determinatio est
negatio/. $ada se lako moe uvideti kako ,a moe istovremeno biti i delatan i trpan% on je
odreivalaki ukoliko sebe apsolutnim spontanitetom izme)u svoji# sfera, koje su sadrane u
totalitetu njegovi# realiteta, stavlja u jednu odre)enu sferu. On je odreen ukoliko se
posmatra kao u ovu odre)enu sferu postavljen i apstra#uje od spontaniteta postavljanja.
5koliko se ,a posmatra kao takav da obu#vata eli, apsolutno odre)eni krug svi# realiteta, on
je supstanija. 5koliko se stavi u ne-apsolutno odre)enu sferu tog kruga, on je akidentalan.
!i jedna se supstanija ne da misliti bez odnosa prema nekoj akideniji, inae bi sav realitet
bio naprosto jedno. 4ealiteti onog ,a su njegovi naini delovanja.
(rpnja i delatnost su oprene, a ipak treba a se delatnou neposredno postavi trpnja i trpnjom
da se postavi delatnost. One zato moraju .po stavu odre)ivanja/ u neem treem 1+ biti
jednake. Ovo tree jeste razlog odnosa izme)u injenja i trpnje u promeni.
>>>
3ravi spor realizma i idealizma je ovaj% kojim putem treba ii u razjanjavanju predstave. Oba
su puta ispravna% ovek je pod izvesnim uslovom prinu)en da ide jednim, a pod suprotnim
uslovom on je prinu)en da ide dugim. (ime se ljudski um stavlja u protivreje sa samim
sobom i kree se u krugu sistem koji to pokazuje je kritiki idealizam5
5manjena delatnost ,a mora se razjasniti iz samog ,a, i to tako da se ,a, koji je u ovom
pogledu praktiki, postavi kao takav ,a koji je temelj egzistenije !e-,a, onog koji umanjuje
delatnost ,a. (ime se pojavljuje neka nezavisna delatnost ovog potonjeg .!e-,a/. !ema
nikakvog iskonskog realiteta niti neke iskonske delatnosti !e-,a za ,a, ve samo ukoliko ,a
trpi.
(rpnja po sebi nije nita drugo nego delatnost, ali prema kvantitetu manja delatnost nego
totalitet. (emelj odnosa obeju je delatnost. 2elatnost !e-,a odre)uje se trpnjom ,a, ali trpnja
,a odredjuje se kvantitetom njegove delatnosti koja je nastala nakon smanjenja. $manjena je
delatnost ,a, istog onog ,a u koje je stavljen apsolutni totalitet.
Ja! ak ukoliko trpi! mora biti i delatan! ako i ne upravo samo delatan.
3relaenje postaje mogue time to se ono doga)a. Ono je utemeljeno pomou samoga sebe,
naprosto se doga)a. (emelj lai u samoj svesti a ne izvan nje. $vest, upravo zato to je svest,
mora prelaziti, u njoj bi nastao 'ijat kad ne bi prelazila, naprosto zato to ona tada ne bi bila
svest.
$vaki realitet !e-,a samo je iz ,a preneseni relaitet, taj stav utemeljuje dogmatiki idealizam.
$tav da se ne moe prenositi ako ve nije pretpostavljen neki nezavisni realitet !e-,a, neka
stvar po sebi, utemeljuje dogmatiki realizam.
7dealni i realni temelji jesu u pojmu delotvornosti jedno i isto. (aj stav utemeljuje kritiki
idealizam i sjedinjuje idealizam i realizam.
,a nije nita izvan ,a, nego je to sam ,a. &ko se bit tog ,a sastoji samo u tome da on sam sebe
postavlja, onda je za njega postavljanje-sebe i bitak jedno isto. 5 njemu su realni i idealni
temelj jedno.
,a je samo suprotnost od !e-,a i nita vie, ba kao to je i !e-,a suprotnost od ,a. 0ez (i
nema ,a, bez ,a nema (i. 4adi jasnoe !e-,a emo zvati objektom a ,a subjektom, iako ovde
jo nije prikazana prikladnost ti# imenovanja.
,a, po svojoj biti, uopte mora postavljati%
on treba da postavi objekat& onda on nuno ukida subjekat pa nastaje u jednom trpnja, on tu
trpnju nuno dovodi u vezu s nekim realnim razlogom u !e-,a, i tako nastaje predstava o
nekom realitetu !e-,a koji je nezavisan od ,a.
on postavlja subjekat& onda nuno ukida postavljeni objekat, pa nastaje opet neka trpnja koja
se dovodi u vezu s nekom delatnou subjekta i proizvodi predstavu o realitetu ,a nezavisnom
od !e-,a, predstavu o nekoj slobodi.
!a ovaj nain se, polazei od srednjeg lana .kako treba initi po zakonu sinteze/, potpuno
razjanjava i obrazlae trpnja ,a i nezavisna delatnost ,a i !e-,a.
(ma neki )e*Ja jer Ja sebi ne+to su"rotstavlja, a Ja sebi ne+to su"rotstavlja jer ima i jer
se "ostavlja neki )e*Ja$ )ijedno ne utemeljuje drugo, nego su oboje jedna ista radnja Ja
koja se samo u re-leksiji moe ra#likovati$ 7dealni i realni temelj su jedno isto?
Ono odredljivo treba da se odredi pomou odre)enog, ono odre)eno treba da se odredi
pomou odredivoga, a jedinstvo koje nastaje iz toga je totalitet koji traimo. Ono odre)eno i
ono odredivo treba da se uzajamno odre)uju, to znai% odre)enje onoga to treba odrediti,
sastoji se u tome da je ono neto odredivo.
... "lanovi odnosa, pojedinano razmotreni, jesu akidenije, nji#ov je totalitet supstanija. 5
samoj supstaniji nita vie nije sadrano nego akidenije. !a neki rajni supstrat, na nekog
eventualnog nosioa akidenija ne treba misliti. 0ilo koja akidenija je uvek svoj vlastiti
nosila i nosila oprene akidenije. 3retpostavljaki ,a vrsto dri nestajuu akideniju
tako dugo dok s njom nije uporedio onu kojom se ova ima potisnuti. Ova mo je ona to
jedino omoguuje ivot i svest, a naroito kontinuitet svesti, a sve to ini samo na taj nain to
po sebi i u sebi vodi dalje akidenije koje nemaju zajednikog nosioa .niti bi ga mogle
imati, jer bi se uzajamno unitavale/.
7 subjekat i objekat, ono pomou teze i antiteze postavljeno subjektivno i objektivno, jesu
uzajamno odredivi jedno pomou drugoga, i samo ukoliko to jesu oni se mogu saeti i u
delatnom ,a u sintezi .uobrazilji/fiksirati i vrsto drati. 'rimer& svetlo i tama i polumrak
$astajanje naizmenini# lanova stoji pod uslovom neke apsolutne delatnosti ,a, pomou koje
se ona suprotstavljena oba sjedinjuju. Oboje treba da se sjedini sintetiki, pod jednim
izvesnim aktom ,a samo pomou akta spontaniteta ,a bi bio onakav kako bi se postavio
kako bi onsebe postavio, i jer bi sebe postavio kao takve kakvoe. 5 praktikom e se delu
pokazati da je odredivost o kojoj se ovde govori neki oseaj, a oseaj je odre)eje ,a.
2elatnost ,a sastoji se u neograninom postavljanju sebe. 8ad ,a sebe ne i ograniavao onda
on ne bi bio beskonaan. ,a je samo ono kakvim on sebe postavlja% on je beskonaan znai on
sebe postavlja beskonanim, on ograniava samog sebe kao supstrat beskonanosti, razlikuje
samog sebe od svoje beskonane delatnosti.
(a promena u ,a, to to ,a #oe da sjedini ono nesjedinjivo, da ono beskonano pokua primiti
u formu konanog, jeste mo uobrazilje. 5obrazilja ne postavlja vrste granie jer nema
vrstog stajalita .samo um postavlja vrsto, jer on fiksira samu uobrazilju/. 5obrazilja lebdi
izme)u odre)ivaja i neode)ivanja, konanog i beskonanog.
3itanje kako i ime se doga)a potiaj na ,a, koji valja pretpostaviti za razjanjnje predstave,
ne lei u granii teorijskog dela nauke o znanosti. .,a postavlja sebe kao odre)enog pomou
!e-,a/
Opreke su neto subjektivno i neto objektivo. 3re sinteze one su samo neki odnos, neto
negativno i apsolutno nita pozitivno. 3osle sinteze one su neto to se u svesti dade s#vatiti i
vrsto drati. Mo sinteze ima zadatak da sjedini opreke i da i# pomilja kao jedno. Ona i#
istovremeno dri obe i daje im u odnosu prema sebi izvesan sadraj i izvesnu protenost. (o
stanje je stanje zrenja. !ema i ne moe biti drugog realiteta nego onog pomou zora.
Zorno posmatrano koje treba da se suprotnstavi onom ,a, nuo je !e-,a, iz toga sledi da
radnja ,a koja postavlja takvo zorno posmatrano nije refleksija, nije delatnost koja ide prema
unutra nego prema van. (o je mo koja produira, tj. to je uobrazilja.
Zrenje nije nita fiksirano ve je ledenje uobraziljie izme)u protivreni# pravaa. 4azum je
umom fiksirana uobrazilja ili um snabdeven objektom pomou uobrazilje. 5obrazilja
produira realitet, ali u njoj nije realitet, tek s#vatanjem i poimanjem u razumu postaje njen
produkt neto realno.
Zor je objektivna delatnost pod izvesnim uslovaom. !euslovljeni zor ne bi bila objektivna
nego ista delatnost. Zorno posmatrako i posmatrano se ne daju razlikovati. &psoluntna se
delatnost ukida, s obzirom na nju postoji neka trpnja. (rpnja se mora zorno posmatrati ali
samo kao neka nemogunost oprene delatnosti. $uprotnost te delatnosti je slobodna
delatnost.
3risila se odre)uje pomou slobode, sloboda prisilom. Obe se odre)uju uzajamno u zrenju
0rei deo
O$!O9& Z!&!O$(7 34&8(7"8O;
5 stavu Ja i $e%Ja odreuju se meusobno, stajala su ova dva stava% Ja postavlja sebe kao
odreenog pomou $e%Ja, i Ja postavlja sebe kao takav da odreuje $e%Ja.
,a, kao inteligenija je odre)en neim izvan njega, to da je ,a predstavljaki nije odre)eno
pomou ,a nego neim izvan ,a. 3redstava nije uopte ni mogla da se pomilja kao mogua
drugaije nego pomou pretpostavke da se delatnosti ,a koja ide u beskonano doga)a neki
potiaj. (ako, ,a kao inteligenija uopte jeste zavisan od nekog neodre)eng !e-,a.
7pak, ,a treba da je prema svim svojim odre)enjima postavljen apsolutno, tj. pomou sebe
samoga. (o znai da e biti nezavisan od nekog mogueg !e-,a. 7spada da su apsolutni i
inteligentni ,a protivreni, a to protivrei apsolutnom identitetu ,a.
Zavisnost ,a kao inteligenije treba da se ukine, a to se moe pomiljati samo pod uslovom da
Ja pomou samog sebe odredi onaj nepoznati $e%Ja.
,a ne moe postaviti !e-,a a da sam sebe ne ogranii jer je !e-,a potpuno oprean ovome ,a.
7zraz postaviti neki $e%Ja i izraz Ja ograniiti, su potpuno jednaki. $vako postavljanje koje
nije postavljanje ,a mora biti suprotstavljanje.
2akle, za#tevani kauzalitet ,a i !e-,a, kojim se trebalo ukinuti protivreje izme)u
nezavisnosti ,a kao apsolutnog bia, i njegove zavisnosti kao inteligenije, sadri protivreje.
$misao protivreja je u tome da ,a treba da ima kauzalitet na !e-,a, tj. ne moe mu pripadati
nita to on sam ne postavi u sebe za#tev se temelji na apsolutnoj bitnosti ,a.
$ druge strane, ,a ne moe imati kauzalitet na !e-,a, jer bi !e-,a onda prestao biti !e-,a ve
bi postao ,a protivrenost se temelji na tome da je onome ,a apsolutno suprotstavljen neki
!e-,a.
2akle, ukoliko je ,a apsolutan on je beskrajan i neogranien, i sve to postavlja postavlja on
kao ,a. $ druge strane, ukoliko ,a sebi suprotstavi neki !e-,a, on sebi nuno postavlja i
granie, ime samog sebe postavlja kao nuno konanog i ogranienog.
Odatle protivreje po kome bi se ,a moglo u jednom smislu postaviti kao beskonano, a u
drugom kao konano.
.koliko sebe Ja "ostavlja kao beskonaan, njegova delatnost se odnosi na sam ,a i ni na ta
drugo nego na ,a. 0eskonaan je ukoliko se njegova delatnost vraa u samu sebe, ta je
delatnost temelj i opseg elog bitka. "ista delatnost samog ,a i sam isti ,a su beskonani, ali
to je delatnost koja nema nikakvog objekta nego se vraa na sebe .reflektuje/.
.koliko Ja "ostavlja granice, onda ,a sam sebe postavlja u granie, ograniava se, njegova
delatnost se ne odnosi na sebe samu ve na suprotstavljeni !e-,a. Ova delatnost onda vie nije
ista, ve je objektivna delatnost, koja sebi postavlja neki pred-met, neto to joj je opreno,
to stoji protiv nje, to joj se opire. ,a je konaan ukoliko je njegova delatnost objektivna.
(a delatnost treba da bude jedna te ista delatnost, delatnost jednog te istog subjekta. Mora
izme)u obeju vrsta delatnosti da postoji neka veza sjedinjenja. (akva veza bio bi jedan odnos
kauzaliteta, tj. da se delatnost ,a koja se vraa u sebe, odnosi prema objektivnoj kao uzrok
prema svom uinku. 3rva se delatnost neposredno odnosi na sam ,a, a posredno se odnosi na
!e-,a. 2akle, najpre se za#teva da se radnja pomou koje ,a sam sebe postavlja, prema radnji
pomou koje postavlja neki !e-,a, odnosi kao uzrok prema uinku.
Za ovaj odnos se nalo da je potpuno protivrean, jer bi ,a postavljanjem samog sebe
postavljao !e-,a, a to opet znai da bi time sebe samog ukidao. 7pak, ,a mora apsolutno
postavljati neki predmet, on time mora apsolutno biti ogranien. 0udui da je ,a apsolutno
neogranien, granina taka e leati tamo gde je ,a postavi u beskonanost. ,a je konaan jer
treba da bude ogranien, ali on je u toj konanosti beskonaan.
,a postavlja neki predmet u jednoj taki u beskonanosti, time postavlja neku delatnost koja
lei izvan njega i koja time nije zavisna od njegove delatnosti .postavljanja/. (o znai da je
ova delatnost oprena. 7pak, ona mora leati u ,a, ali isto tako u jednom drugom smislu ona
mora leati i u !e-,a, mora leati u predmetu. (a delatnost !e-,a bie oprena bilo kojoj
delatnosti ,a. 8akva je to delatnost6
3re svega, to mora biti delatnost koja se predmetom ne ukida, obe delatnosti moraju da
postoje jedna pored druge .delatnost iji je bitak nezavisan od predmeta, kao i predmeta od
nje/
2alje, ova delatnost mora biti utemeljena u ,a, jer je nezavisna od postavljanja svakog
predmeta. Ona je onda postavljena apsolutnom radnjom ,a.
!ajzad, objekat se mora moi postaviti u beskonanost, tako da se delatnost ,a koja mu se
opire mora isto tako protezati u beskonanost, mora biti beskonana.
+ je ona beskonana delatnost koja je pomou ,a postavljena u samu sebe. 3redmet se
postavlja samo ukoliko se zbiva neki otpor delatnosti ,a, a ako nema takve delatnosti ,a onda
nema ni predmeta. Ova delatnost se odnosi kao odre)ivalako prema odre)enome.
$ada se razmatra ta delatnost u pogledu njenog odnosa spram delatnosti predmeta. 2elatnosti
ipak nisu potpuno nezavisne jedna od druge, jer ako treba postaviti neki objekat, onda se one
ipak pomou ovog ,a koji postavlja neki objekat, moraju dovesti u neki odnos. 3ostavljanje
ovog !e-,a je apsolutno ukoliko se ono temelji na onom odnosu koji je zavisan samo od ,a.
Ove delatnosti se onda postavljaju naprosto jednako. One treba da budu naprosto jednake,
iako su razliite. (o je i razlog to uvek preostaje pitanje koju od ove dve treba uzeti za temelj
izjednaenja.
7pak, jasno je da im je postavljen ,a, postavljen je s njim i eli realitet. 5 ,a je postavljeno
sve. ,a je nezavisan i sve zavisi od njega. 5 tom smislu, za#teva se slaganje objekata sa ,a.
&psolutni ,a, dakle, dovodi sebe u odnos s nekim !e-,a, koji treba da bude !e-,a samo po
svojoj formi ali ne i po sadraju. <to se sadraja tie, on treba sa ,a potpuno da se podudara.
!e-,a se sa ,a ne moe u tom smislu slagati, tako da delatnost ,a koja je s njime dovedena u
odnos, nije nikakvo odre)ivanje, ve je samo tendenija, tenja za odreivanjem.
ista delatnost Ja koja se vraa u samu sebe jeste u odnosu na neki mogui objekat tenja! i to
neka beskonana tenja! tj. do u beskonanost uslov mogunosti svakog objekta.
&ko nema te tenje, nema ni objekata.
Za#tev da sve treba da se podudara sa ,a, da svaki realitet treba da je naprosto postavljen
pomou ,a, jeste za#tev onoga to se naziva praktinim umom. 2o sada je ta mo bila samo
postulirana, ali ne i dokazana. 2okaz je mogu i to samo ako se pokae da sam um ne moe
biti teorijski ako nije preaktini da u oveku nema inteligenije ako u njemu nema neke
praktine moi mogunost svake predstave temelji se upravo na praktinoj moi.
&psolutni ,a je samom sebi jednak. ,a je sve i !ita, jer on za sebe nije nita, on ne moe u
samom sebi razlikovati nita postavljako i nita postavljeno. On tei da se snagom svog bia
odri u tom stanju. 5 njemu se javlja neka nejednakost, a zato neto #eterogeno .ovo se ne da
dokazati a priori, ve svako mora na sebi da ga pokae/. (o #eterogeno je nuno u sporu sa
tenjom ja, da bude apsolutno identian
Zato ja mora postaviti u sebe isto tako sputavanje svoje delatnosti, kao i njeno ponovno
uspostavljanje% ona se moe postaviti samo kao ponovno uspostavljena! ukoliko je postavljena
kao sputavana) i kao sputavana ukoliko se postavlja kao ponovo uspostavljena! jer oboje
stoje u uzajamnom odreenju.
Ova stanja su po sebi i za sebe sintetiki sjedinjena, a to da se uopte postavljaju, to lei u
samom pojmu ,a i ujedno se njime postulira.
0ez beskonane tenje ,a nema konanog objekta u ,a?
rezime% protivrenost izme)u beskonane i konane delatnosti jednog istog ,a reen je tako da
beskonana delatnost naprosto nije objektivna, nego da se vraa u sebe' a da je konana
delatnost objektivna.
sada je sama beskonana delatnost, kao tenja, dovedena u vezu s objektom, a time i sama
objektivna delatnost. ona treba da ostane beskonana, ali kraj nje treba da postoji i prva
konana objektivna delatnost. 4ezultat je da imamo jednu beskonanu i jednu konanu
objektivnu delatnost jednog istog ,a, a to je opet protivrenost.
Ova protivrenost e biti reena samo kada se pokae kako je beskonana delatnost ,a u
jednom drugom smislu objektivna, a ne kao njegova konana delatnost.
>>>
,a je beskonaan, ali samo po svojoj tenji. 7pak, ve u samom pojmu tenje lei konanost,
jer ono emu se ne protivtei nije tenja. 2elatnost koja se uzdie nad objekat postaje tenjom
upravo zato to se uzdie nad objekat, i samo pod uslovom da postoji neki objekat. Mora
postojati neki temelj izlaenja ,a iz samog sebe, kojim tek postaje mogu neki objekat. (o to
pret#odi svakoj delatnosti koja se opire, to utemeljuje ,a, mora biti prosto i samo utemeljeno
u ,a. (ek time se dobija prava taka sjedinjenja izme)u apsolutnog, praktinog i inteligentnog
,a.
&ko !e-,a uopte treba moi neto da postavi u ,a, onda uslov mogunosti takvog tu)eg
utiaja mora biti utemeljen u ,a, u apsolutnom ,a, i to unapred, pre svakog stvarnog tu)eg
utiaja. 2akle, ve je iskonski morala biti u ,a neka razliitost, i ako bi ikada neka razliitost
trebala da u)e u nj, ona je morala ve biti utemeljena u apsolutnom ,a kao takvom.
,a apsolutno postavlja sam sebe a utoliko se njena delatnost vraa u samu sebe. !jen prava je
samo entripetalan. 7pak, nema prava ako nema dva prava, i to dva oprena prava. 5 tom
smislu nema entripetalnog prava ako pretutno ne pretpostavimo i postojanje entrifugalnog
prava. 2akle, iskonski imamo ,a u dvostrukom vidu% ukoliko reflektuje prava njegove
delatnosti je entripetalan, a ukoliko je on ono na ta s reflektira prava njegove delatnosti je
entrifugalan, i to entrifugalan u beskonanost.
@entripetalni i entrifugalni prava su oba na jednak nain utemeljeni u ,a a razliiti su samo
utoliko ukoliko se o njima reflektuje kao o razliitima.
7pak, refleksija o oba ova prava nije mogua ako ne prido)e jo neto tree sa ime se oni
mogu dovesti u vezu u ,a je sav realitet. Oba prava delatnosti ,a se poklapaju pa su jedan te
isti prava.
Moe se zakljuiti da je taka sjedinjenja izme)u apsolutne, praktike i inteligentne biti ,a
na)ena ,a za#teva da sav realitet obu#vati u sebi i da ispuni beskonanost. (om za#tevu
nuno lei u temelju ideja apsolutno postavljenog, beskonanog ,a to je taj apsolutni o
kome smo govorili.
$ad je tek jasan smisao postavke da Ja postavlja sam sebe apsolutno. (u se ne govori o ,a koji
je dat u zbiljskoj svesti, jer ova nikada nije apsolutno data. 4e je o nekoj ideji ,a koje se
nuno mora staviti u temelj njegovom praktikom, beskonanom za#tevu, ali koje je za nau
svest nedostina jer se u njoj nikada ne moe javiti neposredno, ve samo posredno u
filozofskoj refleksiji.
,o jednom ako u ,a nema praktike moi, onda nije mogua inteligenija. &, ako pak, ,a
nije intelienija, onda nije mogua svest o njegovoj praktikoj moi i uopte nikakva
samosvest.
,a je u tom smislu, zavisan po svojem opstanku ali je apsolutno nezavisan u odre)enjima
svojeg opstanka.
5 zakljuku ovog dela treba rei da je nauka o znanosti realistika jer ona kae da se svest
konani# priroda ne da razjasniti ako se ne pretpostavi neka potpuno suprotna sila koja postoji
nezavisno od nji#, a od koje su one zavisne po svom empirijskom opstanku. 7pak, nauka o
znanosti ne tvrdi nita vie nego takvu oprenu silu.
0ez obzira na svoj realizan, ova znanost nije transendentna, ve uvek jeste i ostaje
transendentalna 7ako je svaka svest razjanjna iz neega to postoji nezavisno od svake
svesti, ne zaboravlja se da se u tom razjanjavanju nauka o znanosti ravna praema svojim
vlastitim zakonima, i reflektirajui na to, ono ponovo postaje produktom njene vlastite moi
miljnja, tj. neto od ,a zavisno ukoliko treba da postoji za ,a.
$ve je po svom identitetu zavisno od ,a, ali je u pogledu realiteta sam ,a zavistan. Za ,a nita
nije realno a da nije i idealno. 4ealni i idealni temelj su jedno isto, a uzajamno delovanje ,a i
!e-,a je ujedno uzajamno delovanje ,a sa samim sobom.
2akle, konani du# nuno mora postaviti neto apsolutno izvan sebe .neku stvar po sebi/, a sa
druge strane mora priznati da to postoji samo za nj. (o je krug koji se moe proiriti do
beskonanosti a da se iz njega ne iza)e, jer bez idealiteta nema realiteta i bez realiteta nema
idealiteta. 2akle, poslednji je temelj svake svesti neko uzajano delovanje ,a sa samim sobom
pomou nekog !e-,a.
6 tenji Ja ujedno se postavlja protivtenja $e%Ja koja odrava ravnoteu s njom.
(enja ,a treba a je beskonana i da nikada nema kauzaliteta. (o se moe pomiljati pod
uslovom neke protivtenje koja dri ravnoteu s tenjom. <tavie, pojam jedne protivtenje i
ravnotee je ve sadran u pojmu tenje, i analizom se moe izvesti%
A/ 3ojam tenje je pojam nekog uzroka koji nije uzrok. $vaki uzrok pretpostavlja
delatnost a sve to tei ima silu.
B/ (enja kao delatnost nuno ima odreeni kvantitet, tei za time da bude uzrok, ali to
ne postaje nego se samo ograniava.
C/ Ono to tei se ne ograniava pomou samog sebe, jer u pojmu onog to tei je da ide
za kauzalitetom. Ona se ograniava silom koja je oprena onome to tei.
D/ Ova oprena sila mora isto tako biti sila koja tei, mora ii za kauzalitetom. 5
protivnom ona ne bi imala dodirne take sa onim oprenim. 7sto, ona ne moe imati
kauzalitet, jer kad bi ga imala unitila bi potpuno tenju onog oprenog a time i
njegovu silu.
E/ !i jedno od obojega to tei za oprenim ne moe imati kauzalitet. 8ada bi ga samo
jedno imalo bila bi unitena sila oprenog. $ila oboji# mora sadrati ravnoteu
(enja ,a ne moe da se postavi a da se ne postavi suprotna tenja !e-,a, jer tenja prvog ide
za kauzalitetom. Ovo !e-,a se i samo postavlja kao tenja. 7zme)u nji# se mora postaviti
ravnotea.
,a tei da ispuni beskonanost a ujedno iam zakon i tendeniju da reflektuje o sebi samome.
On nemoe reflektovati o sebi a da nije ogranien, i to u pogledu nagona ogranien nekim
odnosom prema nagonu. Oboje sjedinjeno daje oitovanje neke nemoi, prisilja. Oitovanje
ove nemoi u ,a zove se oseaj u njemu su usko sjedinjeni oseaj i ogranienje /,a oseam,
jesam ono to osea, delatnost refleksije F ,a oseam, trpan sam, a ne delatan./
7am se oseaj mora postaviti i odrediti
A/ 5 ,a je prvobitno neka tenja da ispuni beskonanost. (a tenja protivrei svakom
objektu.
B/ ,a ima u sebi zakon da reflektuje o sebi kao takvome koji ispunjava beskonanost.
7pak, on ne moe reflektirati ako nije ogranien% zadovoljenje nagona refleksije
uslovljeno je i zavisi od objekta, ono se da opisati i kao nagon za objektom.
C/ Ogranienjem pomou nekog oseaja, taj se nagon ujedno zadovoljava i ne
zadovoljava% zadovoljava prema formi radnje, jer on reflektuje s apsolutnim
spontanitetom. !e zadovoljava se prema sadraju, jer ,a je tebalo postaviti kao da
ispunjava beskonanost, ali s on postavlja kao ogranien. !ezadovolenost je
uslovljena tim to ,a izlazi izvan granie koja mu se postavlja oseajem.
8ako je mogue to izlaenje, tj. postavljanje te nezadovoljenosti ili oseaja6
o8ako god ,a reflektira o sebi, on je ogranien tj. ne ispunjava beskonanost. On je
ogranien za mogueg posmatraa, ali ne i za sebe samog. 3rimer sa elastinom
kuglom utisnutom u neko drugo telo... unutranja snaga, imaju je i elastina kugla i
neko drugo tel o koje se odupire reakiji... 5 tom drugom telu je isto snaga i nagon,
ba kao i u elastinoj kugli. (aka nji#ovog sastajanja je taka ravnotee.
o :lastina kugla i telo su predmeti koji tee bez refleksije, ovde se istrauje ,a? !eivo
telo nema nikakvog kauzaliteta osim izvan sebe, ali ,a ima kauzalitet na samog sebe
kauzalitet da postavi sebe, tj. sposobnost refleksije. !agon treba da odre)uje samu silu
onoga to tei. 7z nagona onda nuno sledi radnja refleksije ,a na samoga sebe . !a taj
nain su tenja i refleksija u ,a nuno sjedinjene. $vaka se refleksija temelji na tenji i
nije mogua bez nje. &ko nema refleksije, pak, onda nemani tenje onoga ,a, pa nema
ni toga ,a. 7z ovoga postaje jasno ta je idealna a ta realna delatnost i gde je grania
koja i# deli. 7skonska tenja ,a, kao nagon, posmatran kao samo u samome ,a
utemeljeni nagon, jeste idealno i realno ujedno.
,a se osea ogranien, on je ogranien za sebe samoga .ne samo kao to je elastina kugla
ograniena samo za svog posmatraa/. !jegova delatnost je za njega ukinuta, a to unitenje
delatnosti protivrei karakteru ,a te je on mora ponovo uspostaviti i sebe postaviti kao
slobodnog i neogranienog. (akvo uspostavljanje doga)a se pomou apsolutnog spontaniteta,
usled biti ,a.
,a se, ukoliko je odre)en nagonom, ograniava pomou !e-,a. ,a je nagonjen istim
spontanitetom, iz sebe samog, bez ikakvog spoljanjeg potiaja. (o je delatnost koja nema
nikakvog objekta, ali kja je ipak gonjena da de za takvim... (akvo odre)enje u ,a naziva se
enjom. ,a osea u sebi neku enju, osea se oskudnim.
(a enj je vana ne samo za praktiku ve i za elokupnu naukuk o znanosti. ,edino se
pomou nje ,a u sebi goni izvan sebe, i samo se pomou nje oituje u njemu samom neki
vanjski svet.
Oseanje ogranienosti i oseanje enje su sjedinjeni iako su opreni u oseanju
ogranienja ,a se osea samo kao trpan, a u oseanju enje i kao delatan. Oba oseaja se
temelj e na nagonu, a taj nagon odreuje ,a da pomou idealne delatnosti izae iz sebe i
proizvede neto iza sebe. 7sti nagon moe proizvesti neto opreno jer se u prvoj funkiji
upravlja samo na samu mo refleksije, koja s#vata samo ono to joj je dato, a u drugoj
funkiji se odnosi na apsolutnu, slobodnu tenju, koja ide za stvaranjem.
"enja je pokreta svi# praktiki# zakona.