Ove beleke se ne mogu koristiti kao referentna graa za izradu

kritikih eseja.

Lakan

1966 skup strukturalista poetak poststrukturalizma
Deridino predavanje Struktura, znak i igra u diskursu o oveku
Derida Poetak poststrukturalizma pitanje o strukturalnost
strukture?

(Bela mitologija)

Postrukturalizam samo radikalizuje ono to postoji ve na poetku
strukturalizma.
Strukturalizam zavisi od strukture, a struktura zavisi od centra
a Derida dovodi u pitanje samu ideju o postojanju jednog
stabilnog centra.
Poststrukturalizam se dovodi u vezu sa itavim talasom mislioca kao
to su Derida, Kristeva, Bart, Delez, Gatari, Fuko, itd.
Zajednika karakteristika nastojanje da se celokupno znanje vidi
kao tekstualno. To znai da znanje nije komponovano samo od
pojmova, ve i od rei. (a rei, kao to je na primer sud-sud, ili loza-
loza, mogu sugerisati razliita znaenja.)


Subjekt ne govori, subjekt je izgovoren
elja je uvek elja drugog
Nesvesno je struktuirano kao jezik

Struktura:

tri registra subjektivnosti
realno
imaginarno
simboliko

Zakon Oca
zamena biologije za lingvistiku (zamena penisa za Falus)

Ako je strukturalizam sutinski aplikacija sosirovske lingvistike
u cilju da se objasni inherentna struktura svih formi ljudske
aktivnosti, ukljuujui i mentalne aktivnosti i patoloko ponaanje,
onda je Lakan strukturalista.
Ako je poststrukturalizam radikalizacija Sosirove lingvistike koja
preispituje i dovodi u pitanje pojam strukturne stabilnosti, onda je
Lakan takoe i poststrukturalista.
Lakan prihvata od Sosira to

da je jezik struktura koja prethodi
individualnom, koja nije u kontroli individualnog, i naravno,
predstavlja ono to determinie individualne mogunosti.
subjekt je izgovoren a ne govori.

U evropskoj intelektualnoj tradiciji od Dekarta postoji uverenje da
Za Lakana
postoji pre-lingvistiko sopstvo koje jezik upotrebljava da bi
izrazilo svoju subjektivnost.

subjektivnost nije stvar; ona predstavlja skup odnosa
koji se aktiviraju ulaskom u simboliko polje.
Glavni problem sa nesvesnim je to je ono ve reeno, ono stalno sebe
govori, nesvesno se skriva tako to je otkriveno, sutina je na
povrini. Logika poovog Ukradenog pisma. Tajna je uvek ve
reena.

Lakan govori o tri registra subjektivnosti:

realnom,
Imaginarnom,
i simbolikom.

Ideja procesa subjektivacije

o realnom se moe jako malo rei. Ono predstavlja iskustvo onoga
to prethodi svakom pokuaju da se neto reprezentuje u bilo kom
sistemu simbola. Ono je neto slino Kantovoj stvari po sebi.


Ali jednom kada smo u jeziku, koji nam daje sistem znakova u
kome re-prezentujemo ono realno -

realno je za nas zauvek
izgubljeno:
ne postoji oznaeno za enu u okviru simbolikog poretka

ipak, mi u jezik i u simboliko ne ulazimo direktno. Moramo da
proemo kroz registar imaginarnog.


Imaginarno nije neki prostor slika ili fantazija, iako je definitovno
povezano sa iluzijama.


Imaginarno predstavlja registar u kome ja pravi razliku
izmeu sebe i drugog
Lakanov tekst The Mirror Stage as Formative of the I (1936, 1949)
postavlja doktrinu koja na razliite naine ini mantru
poststrukturalizma: ljudski identitet je decentriran

1.
Imaginarno subjekta se ne razvija u onom asu kada se slika
pojavljuje, nego od 18. meseca ivota...
Imaginarna faza

to je struktura sa zrcalnim
efektom koji je uslov mogunosti subjektivacije
Frojd: dogaa se primarna identifikacija sa drugim majkom
Dok je
Kod Lakana je re o samoidentifikaciji koja se u stvari odvija kao
identifikacija sa drugim. Proces subjektivacije zapoinje unutar
ogledalnog odnosa, ali tako da se dete identifikuje sa slikom u
ogledalu, ali zapravo ne zna da je to ono samo.
Od samog poetka struktura subjekta je zasnovana na
rascepu...subjekt je mogue subjektivirati samo ako se dogodi
rascep samog tog subjekta
u istosti bi se dogodilo da imaginarno padne u realno (to je psihotina
situacija). Lakan, dakle, upisuje razliku u samog subjekta.
;
Kao i kod Frojda pojavljuje se primarni narcizam, ali je kod Lakana
on prikriven velom drugosti

.
Ovim rascepom dogaa se izlaz iz simbiotike faze (faza vezanosti za
majku), dete ne poznaje granice izmeu svog i majinog tela
(nemogunost razlikovanja sebe od drugog)...drugi ne postoji jer se
za njega ne zna.
2. Faza subjektivacije jeste ulazak u
Lakanovo simboliko
SIMBOLIKO
je vie od jezika. Ona predstavlja celokupni
skup znakova, lingvistikih i drugih, koji obuhvataju
institucionalni ivot ljudske kulture. Ulaenje u taj svet zahteva
prihvatanje sistematskih zabrana iji je glavni oznaitelj ono to
Lakan naziva

Ime Oca
Lakanova zamena biologije za lingvistiku (zamena penisa za falus)
uinila je psihoanalizu moguom za feminizam, oslobaajui nas
teze da nam je anatomija sudbina. Ipak, feministkinje o ovome imaju
razliite stavove. Kritiarke tvrde da iako smo osloboene od

seksistikog biologizma, i dalje smo izloene podjedanko
zarobljavajuem i nepromenjivom patrijarhalnom simbolikom
poretku zakonu Oca.
Simboliko treba da oznai trenutak kada se stupa u polje vre
strukture, ali polje koje je neopaljivo kao takvo, pa je otuda beg od
simbolikog nemogu
drugi provaljuje u proces subjektivacije (drugi u smislu polja u kojem
je velki drugi A (Autre) polje u koje smo uhvaeni jezikom.
(
;
Lakan pokazuje da jezik pokriva kljuni momenat
subjektivacije
Jezik je strukturisan kao zakon on je zakon;
)
kad govorimo jezik mi smo u polju niza pravila; ui u jezik znai
upravo ui u niz zakona; jezik je VELIKI DRUGI; to je ono to nas
proizvodi (ne postoji ne-jezika misao) sve se dogaa u jeziku.
Jezik je jedna vrsta disciplinovanja subjekta, nain omeavanja
imaginarnog.
Lakan kae da simboliko polje deluje kao kastrativna sila ono
stee imaginarno.
Kod FROJDA deaci: strah od kastracije; devojice: kastriranost na
delu)
Stupanje u simboliko znai proizvodnju subjekta kao govornog
bia

to znai pretrpeti kastraciju bez obzira na polne razlike,
misli Lakan.
Subjekt se strukturie uvek na nekom nedostatku;
Simboliko je nuno uvek anonimno vrhovni oznaitelj koji je
sposoban da pokrije efekte svih oznaenih (u srednjem veku to je
BOG) kod Lakana je to falus to je neto ije efekte
prepoznajemo iako ne moemo da ih zahvatimo vrhovni oznaitelj
je nepredstavljiv, neimenljiv.
U imaginarnom muke subjektivnosti raa se predstava o tome da je
vrhovni oznaitelj na nivou reprezentacije penis. U strukturi enske
subjektivnosti takav fantazam je nemogu.
Tako mukarac poveruje da on nije kastriran.
Muka subjektivnost je ne-znanje, ali se zato lake strukturira u polju
simbolikog.
U polju enske subjektivnosti deava se upravo obrnuto: rascep
izmeu imaginarnog i simbolikog.
ena zna da je kastrirana, ali zato to je na looj strani simbolikog
ona prua otpor svojoj simbolizaciji stoga je sklonija telesnom (i
izvan jezika), stoga je pretnja simbolikom poretku.
Subjekat je uinak mree, uinak drugog; ukoliko ne postoji nita
izvan jezika onda se i elja kao uinak nesvesnog pojavljuje kao jezik.
ELJA je uvek elja drugog.
Subjekt eli ono to mu je dato da eli izvornost vlastite elje je
ponitena.
eleti znai eleti da bude eljen. Ali to takoe znai da je elja
zarazna. Mi elimo ono to drugi ele, i postajemo rivali sa drugima
u odnosu na nedostini objekt elje.
Ovo takoe znai da je elja zato to je uhvaena u metonimijski i
metaforiki lanac jezika uvek javna a ne privatna, ak iako nam to
nije uvek jasno i oigledno.

Simboliko kao takvo
Zapadne drutvene formacije su organizovane oko oinske dominatne
figure (i ideoloki i religijski zastupaju falus)
(socijus) proizvodi subjekta (ne vie trougao
mama-tata-ja kao kod Frojda) kao uinak socijalne formacije koja
takoe ima vlastito imaginarno u vidu produkcije slika koje ga
podravaju to je dominatna fikcija (dominatna vrsta slika na koju
se simboliko oslanja) (npr. Politika, ovladavanje medijima,
nametanje dominatne fikcije)
(primer: humoristike serije nalog smej se, tabla aplauz u
pozadini) veliki drugi je uvek na mestu znanja neko za koga se
pretpostavlja da zna.
Marksova analiza:
zato je neko kralj pita se on. Zato to se svi odnose prema njemu
kao prema kralju, zato to se svi odnose prema njemu kao
podanici
Lakan na to kae Lud je kralj koji msili da je kralj!
Lakanovski subjekt nije frojdovski edipalni subjekt. Lakan ini
preokret.
Mit o Edipu se temelji na neznanju Edip ne zna, a deluje pre nego
to zna. Edipalni subjekt nema problem sa delovanjem, ali deluje u
zaslepljenosti, u neznanju. Moderni subjekt je onak-koji-zna. On
rainjava zaslepljenost. Klju modernog subjekta je Hamlet.
HAMLET ne moe da deluje (ceo Hamlet je niz odlaganja) (Otac
(duh), koji mu daje znanje, obavetava ga o tome kako stvari stoje;
Hamlet nema nikakvu prepreku da deluje, tavie, otac se tu pojavlje
kao nad-ja, i ne samo da nema nikakvih moralnih prepreka, postoji
podsticaj na delovanje...)
Hamlet se identifikuje sa majkom on eli svoju majku...ali Hamlet
ubija tek kad je smrtno ranjen.
ZATO HAMLET NE DELUJE?
1. Zato to stoer njegove subjektivacije nije elja (kod Lakana,
elja je uvek J O), nego je njegova elja elja drugog subjekt
nema vlastitu elju (uvek je u pitanju manjak, kastracija).
Hamlet pokazuje paradoks modernog subjekta. Hamlet nije kliniki
sluaj, ali on pokazuje histerine simptome (preputa se elji koja je
nezadovoljiva); ta nemogunost izaziva neurotske simptome (histerik
prvo paljivo odabira elju koja je neostvariva, pa se onda uasno
investira u tu elju...).
Meutim, Hamlet vie od toga pokazuje simptome opsesivca. On bira
elju koja moe da se zadovolji ,
u asu zadovoljenja susreta subjekta sa samim sobom, sa svojom
istinom, subjekt bi se dezinvestirao, drugim reima, ne bi ga ni
bilo.
ali se zadovoljenje beskonano
odlae;
Lakan tvrdi da je moderni subjekt strukturisan kao opsesivac,
strukturisan je oko rupe, praznog mesta, oko jednog nita i oko
tog nedostatka beskonano krui.
Lakan tvrdi da subjekt nikada ne zadovolji elju (koja je uvek elja
drugog).

elja je paradoks. elja je po svojoj vlastitoj naravi uvek iva. To
znai da je unutar sebe mnotvena. Ona i kada je prosta ukljuuje
relaciju. Odnos je uvek sutisnki strukturisan na neem to nam fali.
Svaki odnos se uspostavlja na manjku. Da nema manjka ne bi bilo ni
odnosa. Samo objekat (stvar) nije u odnosu (iz vlastite pozicija).
Stvarima nita ne fali. Stvari i Bog su oni kojima nita ne fali. Oni su
bez-odnosni. To je apsolutno ne-odnoenje. Relacija je ono to nas
konstituie u nas same. J a je uvek efekat relacije. Razlika je ono to
to nas konstituie u nas same. Ne postoji ja ukoliko nije efekat
Re je o zapravo temeljnoj zaslepljenosti subjekta, subjekt je onaj
koji sam sebe ne vidi, njegovo neznanje samog sebe je uslov
mogunosti svakog drugog znanja.
manjka. Tu Lakan denuncira hegelijansko shvatanje subjektiviteta
dolaenje do take u kojoj subjekt i objekt padaju ujedno. Hegel ima
fantazam da moe da prisustvuje vlastitom roenju. (APSOLUTNI
DUH, IDEJ A). Lakan kae da u tom asu vie nema nikakvog
subjekta (jer nema manjka).


elja je uvek ista aktivnost, delovanje, rad. Prosec proizvodnje. Frojd
elja je prost proizvodni pogon. elja ima samo elju da zadovolji
samu sebe. Ona nema ja. Ona ima uvek nain da zadovolji sebe. Da
dodje do svog objekta. Ona je bezlina sila koja ide ka svom cilju.
Ona je uvek neracionalna ili apsolutno racionalna. Ona uvek zna kako
da dodje do svog objekta. Ona ne zna za prepreke. Uvek kae da.
elja ne vidi druge elje. Postoji mnotvo meusobno protivrenih
elja. To je primarni proces nesvesno. Nesvesno je nesvesno jer
nema ja, bezlino je, ne zna za sebe. Frojd govori o naelu
zadovoljstva to jest ugode. On tvrdi da postoji neto izvan primarnog
procesa. To moe biti ja ili spoljanji svet i kada elja ide slepo za
naelom ugode, onda nastaje konflikt izmeu elje i naeg ja. Ta
cenzura se naziva naelo stvarnosti. Kada naelo stvarnosti nadvlada
naelo ugode onda se kreemo ka individuaciji.
Lakan smatra da postoji naelo stvarnosti to jest, postoji zakon. Taj
zakon se struturie u sklopu sa svojom vlastitiom prirodom koja je
takva da direktno protivrei elji. To polje zakona je strukturisano
tako da nam krade objekt elje. Ali po Lakanu, elja eli zato to je
sutinski nemogue zadovoljiti. Ova sutinska nemogunost
zadovoljenja elje nam daje temeljno odreenje elje- priroda elje je
jo manjak se upisuje u svaku instancu simbolikog. elja se
umnoava a ne potiksuje se.







ist ravnopravan erotski odnos je nemogu. To je naivno.
Amerika pria o politikoj korektnosti ispostavlja se da se seksualni
odnos aseksualizovao. Sutinski seksualni odnos je patoloki odnos. On ivi
od vlastite nekorektnosti. To je sutinski odnos neravnopravnosti.

Ljubav se dogaa na nivou oznaiteljskog lanca u simbolikom polju.
Ljubav je znak. Odea nas smeta u simboliko polje. Nae telo je
zastupljeno oznaiteljem koji je odea. Ljubav ima veze sa samo strukturom
oznaitelja. Seksualni odnos ima veze sa onim to ispada iz oznaitelja. On
podrazumeva da se neto dogaa kada se zastupnici oznaitelji uklone.
Ljubav je znak koji cilja na mesto na kojem je drugi oznaen. Ovaj zahtev
ima strukturu zahteva. Ljubav ima totalitarnu strukturu. Imperativnu
strukturu. To je struktura zakona. VOLI ME! Ljubav se manifestuje kada se
manifestuje ovaj zahtev kao zakon: Mora da me voli!. Ljubav je
zapovest. Ljubav je uzajaman zahtev. Na cilj je da potvrdimo uzajamnost.
Svaka ljubav je nuno narcistika (potvrivanje identiteta). Kako je uopte
mogua ljubav (diskurs gospodara, univerzitetski diskurs, histerini
diskurs, diskurs analitiara...).