Predavanja Brujic Ljuske

273
10. ARMIRANOBETONSKE LJUSKE

10.1. 10.1. 10.1. 10.1. UVOD UVOD UVOD UVOD
Ljuske su nosee konstrukcije formirane od zakrivljenih povri, koje prihvataju
optereenje primarno silama u ravni (ravnomerno raspodeljenim po debljini ljuske),
ali i savijanjem, posebno u zoni oslanjanja i veze sa drugim elementima. Pogodnim
izborom geometrije, sa malim debljinama, ljuske mogu biti izuzetno racionalni ele-
menti kad je o utorku materijala re.
U optem sluaju, ljuske mogu biti razliitih oblika povri koje karakterie Gauss-
ova mera krivine, proizvod krivina glavnih pravaca ( i ):

1
K
r r

= =
, .......................................................................... (10.1)
gde su r i r poluprenici krivina. Prema znaku krivine, razlikuju se (Sl. 323):
Eliptine povri imaju pozitivnu Gauss-ovu krivinu, odnosno, centri oba polu-
prenika glavnih krivina su sa iste strane povri. Ove ljuske ne mogu menjati
svoj oblik bez istezanja srednje povri, zbog ega su vrlo krute.
Hiperbolike povri imaju negativnu Gauss-ovu krivinu, odnosno, centri
poluprenika glavnih krivina su na razliitim stranama povri. Karakteriu se
pravim izvodnicama.
Paraboline povri imaju nultu Gauss-ovu krivinu. Jedan od poluprenika gla-
vne krivine im je beskonano velik.

Sl. 323. Povrine razliite Gauss-ove krivine
Kada je debljina ljuske (h) mala u poreenju sa poluprenikom krivine (r), ljuska se
smatra tankom, a statiki tretman ovih elemenata moe biti baziran na teoriji tankih
ljuski. Naelno, ljuska se smatra tankom ukoliko je zadovoljeno:

1
20
h
r
. ........................................................................................... (10.2)
Betonske konstrukcije radna verzija - 2. decembar 2010
274
Osnovne pretpostavke tehnike teorije tankih ljuski su:
Smatra se da prava vlakna upravna na srednju povr ljuske ostaju prava i
upravna na deformisanu srednju povr, ne menjajui svoju duinu.
Normalni naponi u pravcu normale na srednju povr su zanemarljivi u odnosu
na ostale komponentalne napone.
Analizu sila u preseku ljuske je pogodno sprovesti na delu povri ogranienom lini-
jama glavnih pravaca (koordinatnim linijama). Glavni pravci su odreeni maksimal-
nim i minimalnim poluprenicima krivine. U optem sluaju, postoji deset sila u pre-
senim povrima ljuske: normalne sile N i N, smiue sile N i N, transverzalne
sile Q i Q, momenti savijanja M i M i momenti torzije M i M (Sl. 324). Ovih
deset veliina, naelno, nije mogue odrediti samo iz uslova ravnotee (problem nije
statiki odreen), nego se moraju postaviti i dopunske veze izmeu napona, defor-
macija i pomeranja ljuske.

Sl. 324. Sile u presenim povrinama ljuske, opti sluaj
Opti problem je, pod odreenim uslovima, mogue dekomponovati na nezavisne
sluajeve membranskog i fleksionog naprezanja ljuske.
Pretpostavljajui elastino ponaanje ljuski (Hooke-ova hipoteza), ljuska se moe
analizirati na nain koji podrazumeva njeno naprezanje samo u srednjoj povri,
poput membrane koja ne prua nikakav otpor savijanju. Od presenih sila, javljaju
se samo normalne sile N i N, smiue sile N i N, a ova vrsta naprezanja se nazi-
va membransko naprezanje ljusk membransko naprezanje ljusk membransko naprezanje ljusk membransko naprezanje ljuski ii i, dok je odgovarajua teorija prorauna - mem-
branska teorija (Sl. 325a). Membransko stanje naprezanja se moe analizirati i kod
ljuski konane debljine pod sledeim uslovima:
Granini uslovi oslanjanja moraju biti takvi da reaktivne sile napreu ljusku
samo u njenoj srednjoj povri. Ovim, mogu biti spreena samo pomeranja u
pravcu tangente na meridijalnu ivicu na kojoj se ljuska oslanja (Sl. 325b).
Debljina ljuske mora biti dovoljno mala da se lan z/r u izrazima datim na Sl.
324 moe zanemariti u odnosu na jedinicu. Ovim i raspodela normalnih i
smiuih napona po visini h preseka postaje konstantna:
N h

= , N h

= , N N h

= = . ...................................... (10.3)
10. Armiranobetonske ljuske
275
Srednja povr mora biti glatka i ne sme biti naglih promena u debljini ljuske.
Optereenje mora biti kontinualno raspodeljeno, bez skokova ili koncentrisa-
nih dejstava.

Sl. 325. Membranske sile i membranski uslovi oslanjanja
Sada, kada je broj nepoznatih veliina samo tri, (10.3), ove se mogu odrediti samo iz
uslova ravnotee.
Konturni uslovi ljuske su najee takvi da ne dozvoljavaju slobodnu membransku
deformaciju kraja ljuske su po konturi obino kruto vezane (elastino ukljetene)
za druge elemente (ljuske, ploe, prstenaste grede...). Ovim i membranski uslovi
rada na krajevima ljuske ne mogu biti ostvareni, nego su poremeeni fleksionim
silama. Osim konturnih uslova, do pojave momenata savijanja dovode i nagle pro-
mene debljine ljuske, koncentrisana optereenja, skokovi u kontinualno promenlji-
vom optereenju ili koncentrisana optereenja.

Sl. 326. Fleksione sile
Pored membranskih, u presenim ravnima ljuske javljaju se momenti savijanja i tor-
zije, te transverzalne sile (Sl. 326). Teorija ljuski kojom se analiziraju naponi i
deformacije ljuski ukljuujui i dejstvo momenata savijanja i transverzalnih sila
naziva se fleksiona teorija ljuski fleksiona teorija ljuski fleksiona teorija ljuski fleksiona teorija ljuski.
Nije ni potrebno posebno naglaavati da je danas uobiajen proraun uticaja u ljus-
kastim elementima primenom softvera za strukturalnu analizu baziranom na prime-
ni metode konanih elemenata. Modeliranje ljuske proizvoljne geometrije kao polie-
darske povrine formirane od povrinskih konanih elemenata, mogunost aplicira-
nja proizvoljnog optereenja, mogunost uticaja na tanost rezultata gustinom mre-
e, mogunost proraunskog obuhvatanja realnih konturnih uslova... su samo neke
od nespornih prednosti ovog naina prorauna. Ipak, sa stanovita inenjerskog
razumevanja problema, klasini pristup proraunu je od nemerljivog znaaja i dalje.
276
10.2. 10.2. 10.2. 10.2. ROTACIONE LJUSKE ROTACIONE LJUSKE ROTACIONE LJUSKE ROTACIONE LJUSKE
Rotacione (rotaciono-simetrine) ljuske su one ija je srednja povr rotaciona povr
nastala obrtanjem ravanske krive linije oko jedne prave, ose obrtanja (Sl. 327).
Koordinatne linije ovako formiranih ljuski su meridijalne krive i paralelni krugovi. U
ravni meridijalnih krivih meri se ugao , a u ravni krunica ugao . Poluprenici gla-
vnih krivina su r i r
64
.

Sl. 327. Rotaciona ljuska
Pretpostavljajui membr membr membr membranski rad anski rad anski rad anski rad, na elementarnom delu povrine rotacione ljuske
optereenom komponentama povrinskog optereenja u pravcima tangente na glav-
ne pravce, te normale na srednju povr (px, py, pz), dolazi se do tri uslova ravnotee
(Sl. 328): dva po sumi sila u pravcu tangenti i jedan po sumi sila upravnih na srednju
povr. Pretpostavljajui, dodatno, i rotaciono rotaciono rotaciono rotaciono- -- -simetrinu distribuciju optereenja simetrinu distribuciju optereenja simetrinu distribuciju optereenja simetrinu distribuciju optereenja,
kada je px jednako nuli, svi uticaji postaju samo funkcije jednog parametra ugla :

Sl. 328. Membransko stanje rotacionih ljuski

( ) /
z
N r p N r

= + , 0 N
= , ........................................................ (10.4)

( )
sin cos / ( sin )
y z
N r r p p d C r

(
= + +

, ...................... (10.5)
gde je sa r obeleen poluprenik krunice (paralele), a integraciona konstanta C se
odreuje iz konturnih uslova.

64
Primetiti da r nije poluprenik krunice (paralele).
277
Pod dejstvom rotaciono-simetrinog optereenja ljuska se deformie i take ljuske
dobijaju odgovarajua pomeranja u pravcu tangente na meridijalnu krivu, v, i u pra-
vcu normale na povr, w. Koristei se vezama izmeu napona i deformacija (), iz
teorije tankih ljuski je poznato:

( )
1
N N
E h

=
,
( )
1
N N
E h

=
. ................................. (10.6)
Nakon uvoenja veza izmeu deformacija i pomeranja, mogu se karakteristina
pomeranja izduenje poluprenika paralele, r, i promena ugla tangente na meri-
dijalnu krivu, nai kao:

( )
r
r r N N
E h

= =
............................................................ (10.7)

( ) ( )
cot 1
r r
d
N N N N N N
E h r r d E h

( (
=
( (

. ..... (10.8)
Analiza fleksionog naprezanja fleksionog naprezanja fleksionog naprezanja fleksionog naprezanja ljuske, makar i rotacione, je znatno sloenije od
membranskog. Za sluaj rotaciono-simetrinog optereenja polovina presenih sila
je identiki jednaka nuli:
0 N N

= = , 0 M M

= = , 0 Q
= . ............................................... (10.9)

Sl. 329. Fleksiono stanje rotacionih ljuski, rotaciono-simetrino optereenih
Za preostalih pet sila mogu se postaviti uslovi ravnotee na elementu povrine (Sl.
329). Suma sila u pravcu tangente na meridijalnu krivu, u pravcu normale na povr,
te suma momenata, respektivno, daju:
( ) cos 0
y
d
r N r N r Q p r r
d

+ = , ................................. (10.10)
( ) sin 0
z
d
r N r N r Q p r r
d

+ + + = , i ................................ (10.11)
( ) cos 0
d
r M r M r r Q
d

= . .......................................... (10.12)
Veze izmeu dilatacija i pomeranja su:
278

1 dv
w
r d
| |
= +
|
\
,
cot v w
r
+
= ,
1 dw
v
r d
| |
=
|
\
, .................... (10.13)
a veze izmeu presenih sila i pomeranja su date sa:

( )
1
cot
dv
N D w v w
r d r
(
| |
= + + +
(
|
\
(

,
2
1
E h
D
, ........................ (10.14)

( )
1
cot
dv
N D w v w
r d r
(
| |
= + + +
(
|
\
(

,
( )
3
2
12 1
E h
K
=

, ................. (10.15)

1 1
cot
d dw dw
M K v v
r d r d r r d

| |
| | | |
= +
` | | |
\ \
\
)
......................... (10.16)

1 1
cot
d dw dw
M K v v
r d r d r r d

| |
| | | |
= +
` | | |
\ \
\
)
.......................... (10.17)
Jednaine (10.10) do (10.17) predstavljaju sistem od deset jednaina sa deset nepo-
znatih: pet presenih sila, dve komponente pomeranja (v i w) i tri komponente
deformacijskih veliina (, i ). Prkatina reenja e biti razmatrana na primeru
pojedinih tipova ljuski.
U realnim konstrukcijama ljuski, membransko stanje naprezanja, pod rotaciono-
simetrinim optereenjem, ostvaruje se u veem delu ljuske, osim, najee, u oko-
lini konture. Ljuska je najee po svojoj konturi kruto vezana za neki drugi ele-
ment. Zato, zbog spreenosti membranskog deformisanja, na konturi se remeti
membransko stanje i u ljusci se javljaju uticaji od savijanja (Sl. 330).

Sl. 330. Ivini poremeaji cilindrine ljuske kruto spojene sa drugim elementima

Sl. 331. Momenti savijanja podu izvodnice za dugu i kratku cilindrinu ljusku
Po svom karakteru fleksioni uticaji (poremeajni uticaji) su takvi da se relativno brzo
priguuju za uobiajene dimenzije ljuski. Njihova veliina se (na makro-nivou pos-
matrano) smanjuje sa udaljenjem od ivice. Ako se moe smatrati da se poremeajni
uticaji na jednom kraju ljuske ne oseaju (ne utiu na deformaciju) na drugom kra-
279
ju ljuske, takve ljuske nazivaju se dugim dugim dugim dugim. U suprotnom, ljuske su kratke kratke kratke kratke. Na Sl. 331
su, za dugu i kratku cilindrinu, membranski oslonjenu na dnu, ljusku, optereenu
radijalnim horizontalnim linijskim optereenjem na obe ivice, prikazani oblici dija-
grama momenata savijanja M.
Presene sile kod rotaciono-simetrino optereenih rotacionih ljuski u sklopu sloe-
nije konstrukcije mogu biti odreene primenom metode sile. Ukupne vrednosti sila
odreuju se superpozicijom membranskog reenja i uticaja dobijenih fleksionom
analizom ivinih poremeaja. Prvo se veze ljuske sa susednim elementima prekidaju,
konstrukcija se dekomponuje, na nain da se pretpostavljaju membranski uslovi
oslanjanja pojedinih elemenata. Ovim je formiran takozvani osnovni sistem, za koji
je samo analizom uslova ravnotee mogue odrediti membransko reenje. Na mestu
raskinute veze uvode se dve statiki nepoznate veliine: horizontalna sila XH (linijsko
optereenje, kN/m) i moment savijanja XM (linijsko optereenje, kNm/m) (Sl. 332).

Sl. 332. Dekompozicija konstrukcije: osnovni sistem i statiki nepoznate
Veliine statiki nepoznatih veliina odreuju se iz uslova-pretpostavke da nema
meusobnog razmicanja elemenata u horizontalnom pravcu u vezi, niti meusobne
promene nagiba tangente. Skraeno, krajevi ljuski spojenih u voru imaju jednako
horizontalno pomeranje r i obrtanje . Uslovne jednaine virtualnog rada, kojima
se sumiraju ovi uslovi imaju poznat oblik, a broj ovih jednaina, N, odgovara broju
statiki nepoznatih veliina:

1 11 2 12 10
1 21 2 22 20
1 1 2 2 0
... 0
... 0
...
... 0
N N N
X X
X X
X X

+ + + =
+ + + =
+ + + =
. ......................................................... (10.18)
Pri tome, svaki koeficijent ij ine dva sabirka, odnosno dobija se kao zbir odgovara-
juih pomeranja na oba (prvom i drugom) elementa u vezi:

ij ij ij
= + . .................................................................................. (10.19)
Koeficijenti i0 se odreuju kao odgovarajua pomeranja u osnovnom sistemu u pra-
vcu i smeru usvojenih statiki nepoznatih od spoljanjih optereenja. I oni predstav-
ljaju zbir odgovarajuih koeficijenata sa dva u voru vezana elementa.
Kod konstrukcija formiranih od dugih ljuski, problem odreivanja statiki nepozna-
tih se znatno pojednostavljuje. Uvoenjem pretpostavke da se ivini poremeaji na
280
jednom kraju ljuske ne oseaju na drugom, ini odgovarajue ij koeficijente jed-
nakima nuli. Za posledicu, umesto jednog sistema jednaina, problem se dekompo-
nuje na vie manjih sistema jednaina (na primer, etiri puta statiki neodreen sis-
tem na Sl. 332, uz cilindrinu ljusku usvojenu dugom, postaje dva puta po dva puta
statiki neodreen nezavisno je mogue odrediti statiki nepoznate u gornjoj vezi
od onih u donjoj).
U sluaju dejstva koncentrisanog (zapravo, linijskog) optereenja na ljusku, problem
se reava formiranjem dve nezavisne ljuske, pokazano na Sl. 333. Pri tome je nebit-
no da li se samo optereenje pripisuje gornjoj ili donjoj ljuski, ili se deli. Slino se
postupa i u sluajevima ljuski kod kojih postoji skok u debljini (Sl. 334).

Sl. 333. Dekompozicija na mestu koncentrisanog optereenja

Sl. 334. Dekompozicija na mestu skokovite promene debljine ljuske
Treba imati na umu da statiki nepoznate veliine izazivaju u presecima ljuske, ne
samo momente savijanja (M i M) i transverzalne sile (Q), nego i aksijalne sile N i
N, zbog ega se rezultujue aksijalne sile odreuju superpozicijom njihovih mem-
branskih i fleksionih vrednosti.
Ljuske se, u optem sluaju, dimenzioniu u dva ortogonalna glavna pravca na slo-
eno savijanje: prstenasta armatura proizilazi kao rezultat dimenzionisanja pravou-
gaonog poprenog preseka jedinine irine (1m) na granine vrednosti uticaja M i
N, dok se meridijalna armatura odreuje iz odgovarajuih graninih uticaja M i N.
Pri tome, treba voditi rauna o razliitim statikim visinama u dva upravna pravca, te
o minimalnim koliinama armature, koje kod ljuski odgovaraju onima za pune ploe.
10.2.1. 10.2.1. 10.2.1. 10.2.1. SFERNE LJUSKE (KUPOL SFERNE LJUSKE (KUPOL SFERNE LJUSKE (KUPOL SFERNE LJUSKE (KUPOLE) E) E) E)
Sferne kupole su najee konveksne ljuskaste figure pozitivne Gauss-ove krivine.
Primenu kao armiranobetonske pronalaze jo na poetku XX veka, uglavnom kao
krovne konstrukcije nad krunim osnovama, zahvaljujui sposobnosti da premoa-
vaju velike raspone sa malim debljinama. U pogledu utroka materijala ovo ih svrs-
281
tava u red najracionalnijih konstrukcija. Sa druge strane, racionalnost njihove pri-
mene je limitirana pogodnou i cenom izvoenja (skupa oplata i skela).
Najee, rotacione sferne kupole se primenjuju za pokrivanje dvorana i hala krune
osnove i veih raspona, te kao elementi rezervoarskih konstrukcija (Sl. 335). U
konstrukcijama se javljaju u kombinacijama sa drugim elementima: prstenastim
nosaima, ploama, drugim ljuskama...

Sl. 335. Primena sfernih kupola kod hala i rezervoara
Uobiajene debljine kupola su vrlo male za krovne konstrukcije su izmeu 5 i
14cm, a za raspone osnove i preko 100m. Zbog male debljine, a uglavnom pritisnu-
ti, ovi elementi mogu biti podloni gubitku stabilnosti, zbog ega je preporuka
usvajati debljinu ljuske na nain da se membranskim radom iazazvani normalni
naponi ogranie na manju vrednost od doputenih (preporuka je 50% doputenih)
65
.
Jo jedna preporuka u pravcu obezbeenja od suvie malih debljina ljuske je ona
kojom bi debljinu valjalo ograniiti sa donje strane u funkciji poluprenika krivine na
sledei nain: / 0.0015 d r (priblino 1/600!).

Sl. 336. Sferne ljuske sa otvorom za osvetljenje (lanternom)
S obzirom da su kupole optereene uglavnom mirnim kontinualnim optereenjem
(sopstvena teina, izolacija, sneg, tenost...), to one rade preteno membranski.
Samo u podruju oslonaca, zbog veze s drugim elementima (najee preko prste-
nastog nosaa) javljaju se fleksioni poremeaji. Mogue neravnomerno optereenje
vetrom redovno nije od velikog znaaja budui je malo u odnosu na ostala. Otud,
kupole se mogu priblino proraunavati kao rotaciono-simetrino optereene.

65
Doputeni naponi su zaostatak ranije primenjivane logike prorauna armiranobetonskih
konstrukcija, ali je data preporuka i dalje praktino validna.
282
esto se krovne kupole izvode sa otvorom za osvetljenje u temenu (Sl. 336). U tom
sluaju gornja ivica ljuske dobija prstenasto ojaanje na koje se privruju elementi
svetlosne lanterne. Sada se i gornja ivica ljuske karakterie fleksionim uticajima.
Kako su kod sferne ljuske poluprenici glavnih krivina jednaki:
r r a

= = , sin r a = , .................................................................. (10.20)
to se presene sile po membranskoj teoriji nalaze lako (videti (10.4) i (10.5)):

( ) ( )
2
sin sin cos / sin
y z
N a p p d a

(
= +

, .................... (10.21)

( )
z
N a p N a

= + . ..................................................................... (10.22)
Karakteristina pomeranja su:
( ) ( )
sin
1
z
a
r a p N
E h

= + +
, i ................................................ (10.23)

( ) 1
z
y
dp a
p
E h d

| |
= +
|
\
............................................................. (10.24)
U nastavku je, u formi specifinog sluaja, analizirano membransko dejstvo sops-
tvene teine sferne kupole. Kako je:
sin
y
p g = i cos
z
p g = ,
to se aksijalne sile dobijaju:

1 cos
a g
N
=
+
i
1
cos
1 cos
N a g
| |
=
|
+
\
.
Raspored i veliina aksijalnih sila prikazani su na Sl. 337. Primetiti da za ugao kupo-
le vei od 51.49 prstenaste sile N prelaze iz pritiska u zatezanje. Takoe, intere-
santno je primetiti i da normalni naponi ne zavise od debljine ljuske.

Sl. 337. Promena aksijalnih sila za dejstvo sopstvene teine
Za ravnomerno podeljeno optereenje po osnovi, kakvo je optereenje snegom, na
primer, vai:
sin cos
y
p p = i
2
cos
z
p p = ,
te aksijalne sile u obliku (Sl. 338):
0.5 N a p
= , ( ) 0.5 cos 2 N a p
=
283

Sl. 338. Promena aksijalnih sila za dejstvo ravnomerno podeljenog optereenja po osnovi
Za karakteristine sluajeve optereenja (Sl. 339) izrazi za presene sile se obino
mogu pronai u obliku tabulisanih alata. NJima se uobiajeno daju i izrazi za karak-
teristina pomeranja.

Sl. 339. Neki karakteristini sluajevi optereenja kupole
Za odreivanje ivinih poremeaja kod sferne kupole, jednaine (10.10) do (10.17)
se, uz odreena zanemarenja malih veliina i konstatovanjem da je py = pz = 0,
svode na dve nezavisne diferencijalne jednaine oblika (k koef. priguenja):

4
4
4
4 0 k
+ =
,
4
4 0
Q
k Q
+ =
,
( )
2
3 1
a
k
h
= . ............. (10.25)

Sl. 340. Oznake uglova na ivicama kupole
Uz oznake kao na Sl. 340, zavisno od posmatrane ivice (n = 1, 2), reenje diferenci-
jalne jednaine se nalazi u obliku:

( ) cos
n
k w
n
Q C e k w

= + , .......................................................... (10.26)
gde su C i integracione konstante odreene uslovima na konturi. Izrazi za sile u
presecima, te integracione konstante za sluajeve ivinog optereenja horizonztal-
nim silama i momentima, dati su na Sl. 341.
284

Sl. 341. Izrazi za presene sile i karakteristina pomeranja
Dati izrazi se odnose na duge ljuske one kod kojih je zadovoljeno:

( )
2 1
6 k i 30
n
. .............................................................. (10.27)
U praksi je, i za fleksione poremeaje, uobiajena primena tabulisanih izraza za sile
i pomeranja. Pri tome, dovoljno je analizirati samo sluajeve prikazane na Sl. 341.
U najveem delu kupole vlada membransko stanje, pa se i dimenzionisanje u ovom
delu svodi na analizu centrino pritisnutog ili centrino zategnutog pravougaonog
preseka jedinine irine. U ivinim zonama, u meridijalnom pravcu, preseci se
dimenzioniu na sloeno savijanje, prema M i N. U zoni prostiranja poremeajnih
uticaja obino se ljuska kontinualno zadebljava. Momenat u tangencijalnom pravcu
je najee prihvaen ve podeonom armaturom.

Sl. 342. Armiranje sferne ljuske (osnova)

Sl. 343. Jednostruko i dvostruko armiranje ljuske
285

Sl. 344. Armiranje ivinih delova kupole
Teme ljuske se, kao kod krunih ploa, armira ortogonalnom mreom. Ostatak ljus-
ke se armira meridijalnom i prstenastom armaturom . Kako se razmak meridijalne
armature poveava udaljavanjem od temena (smanjuje se povrina armature po
jedinici duine), to je neophodno (ak zbog odravanja neophodnog minimuma
armature ili doputenog razmaka izmeu ipki) polovljenje razmaka sve kraim ip-
kama (Sl. 342). Ljuska se u veem delu armira mreom u sredini debljine (za ljuske
debljine manje od 7cm) ili simetrinim mreama na oba lica (za debljine preko 7cm)
(Sl. 343). U zoni ojaanja, obostrano armiranje se u meridijalnom pravcu najee
postie ipkama oblika ukosnica, a tangencijalna armatura u obe zone ima karakter
podeone (Sl. 344).
Tanke ljuske se, po pravilu, zadebljavaju na spoju sa ivinim elementima (prstenom)
u cilju obezbeenja mogunosti prijema poremeejnih momenata savijanja (Sl. 344).
10.2.2. 10.2.2. 10.2.2. 10.2.2. KONUSNE LJUSKE KONUSNE LJUSKE KONUSNE LJUSKE KONUSNE LJUSKE
Konusne ljuske se najee koriste (Sl. 345) za levkove silosa i bunkera, kod rezer-
voarskih konstrukcija i vodotornjeva, kao stubovi tornjeva, kod dimnjaka... Mogu se
izvoditi kao klasine armiranobetonske ili kao prednapregnute ljuske, najee u
horizontalnom pravcu. Kod konusnih ljuski, glavni poluprenik krivine r ima besko-
nanu duinu, izvodnica u meridijalnom pravcu je prava linija.

Sl. 345. Primeri primene konusnih ljuski

Sl. 346. Membranski uslovi oslanjanja konusne ljuske i geometrijske oznake
Uvoenjem veza (Sl. 346):
286
cot r y
= , dy r d
= , cos r y = ,
y
N N
, ............................ (10.28)
mogu se odrediti vrednosti presenih sila i pomeranja po membranskoj teoriji:

( )
cos sin cos
sin cos
y z
y
p p y dy
N
y

+
=

, ...................................... (10.29)
cot
z
N y p
= , .......................................................................... (10.30)

( )
cos
cot
z y
y
r y p N
E h

= +
, ................................................. (10.31)

( )
2
cot
cot
y z y
d
N y p y p
E h dy

(
= +
(

. .................................... (10.32)
Za sluaj dejstva sopstvene teine (Sl. 347), komponente optereenja su:
sin
y
p g = , cos
z
p g = ,
a vrednosti presenih sila su:

( ) / 2 sin
y
N g y = ,
2
sin cot N g y
= .

Sl. 347. Promena aksijalnih sila za dejstvo sopstvene teine
Za dejstvo jednako podeljenog optereenja po osnovi (Sl. 348) bie:
sin cos
y
p p = ,
2
cos
z
p p = ,
1
cot
2
y
N p y = ,
3
cos
sin
N p y
=

Sl. 348. Promena aksijalnih sila za dejstvo jednako podeljenog optereenja po osnovi

Sl. 349. Neki karakteristini sluajevi optereenja konusne ljuske
Za karakteristine sluajeve optereenja (poput onih datih na Sl. 349) izrazi za pre-
sene sile se obino mogu pronai u obliku tabulisanih alata. NJima se uobiajeno
daju i izrazi za karakteristina pomeranja.
Neporemeeno membransko stanje je mogue samo ako je ivica ljuske oslonjena na
nain da reakcija oslonca dejstvuje u srednjoj ravni ljuske. Normalno, ivica ljuske
287
zavrava obodnim prstenom, koji uzrokuje ivine poremeaje. Spoj ljuske i prstena
moe biti zgloban ili krut (Sl. 350).

Sl. 350. Sile na spoju konusme ljuske i prstena

Sl. 351. Oznake na krajevima ljuske
Za odreivanje ivinih poremeaja kod sferne kupole, jednaine (10.10) do (10.17)
se, uz odreena uproenja, svode na diferencijalnu jednainu etvrtog reda po
nepoznatoj promeni ugla obrtanja (k koef. priguenja):

4
4
4
4 0 k
y
+ =
,
( )
2
tan
3 1 k
y h
........................................ (10.33)
Uz oznake kao na Sl. 351, reenje jednaine se moe napisati u obliku:

( ) cos
n n
k d
n n
C e k d

= + , .......................................................... (10.34)
gde se konstante C i odreuju iz konturnih uslova. Vrednosti presenih sila i
karakteristinih pomeranja su date na Sl. 352. Izrazi vae za duge ljuske, kod kojih
je zadovoljeno:

( )
2 1
6 k y y ................................................................................ (10.35)

Konusne ljuske se armiraju u smeru izvodnice i po koncentrinim krugovima. Broj
ipki koje se pruaju po izvodnicama, po jedinici duine se smanjuje sa pribliava-
njem ivici, to valja nadomestiti ubacivanjem meu-ipki. Ljuske deblje od 8cm se
288
armiraju u dve zone celom povrinom. Uz prsten, ljuska se dimenzionie na ekscen-
trini pritisak u pravcu izvodnice.
10.2.3. 10.2.3. 10.2.3. 10.2.3. CILINDRINE LJUSKE CILINDRINE LJUSKE CILINDRINE LJUSKE CILINDRINE LJUSKE
Armiranobetonski cilindri se koriste kod konstrukcija rezervoara, silosa i bunkera
krune osnove (Sl. 353). Kod rezervoara, cilindar se sa donje strane zatvara kru-
nom ploom, koja je najee kruto spojena s cilindrom, ali je mogue i reenje sa
plivajuom varijantom. Sa gornje strane, cilindar se zatvara ili krunom ploom ili
ljuskom, preko krunog prstenastog nosaa. Kod vodotornjeva, cilindri se projektu-
ju u sklopu sa ostalim ljuskastim elementima u cilju formiranja pogodne geometrije.
Kod silosa, elije krune osnove su dugaki cilindri u dnu najee vezani s konus-
nom ljuskom levka.
U svim ovim sluajevima, optereenje na povrinu cilindra je po pravilu rotaciono
simetrino (pritisak tenosti, zrnastog materijala ili tla).

Sl. 353. Primeni primene cilindrinih rotacionih ljuski
Kod cilindrine ljuske je glavni poluprenik r beskonane duine, a ugao je 90,
to meridijalnu krivu transformie u vertikalnu pravu izvodnicu.

Sl. 354. Membranski uslovi oslanjanja cilindrine ljuske i geometrijske oznake
Uvoenjem veza:
r a
= , dy r d
= ,
y
N N
, ........................................................ (10.36)
izrazi za membranske sile i pomeranja postaju:

y y
N p dy =
, ................................................................................ (10.37)

z
N a p
= (kotlovska formula), .................................................... (10.38)

( )
z y
a
r a p N
E h

= +
, ............................................................... (10.39)

z
y
dp a
a p
E h dy

| |
=
|
\
. ............................................................... (10.40)
289
Za sluaj delovanja sopstvene teine (Sl. 355a) bie:

y
N g y = , 0 N
= ,
a g y
r
E h

=
,
a g
E h
.

Sl. 355. Dejstvo sopstvene teine i tenosti
Za dejstvo tenosti (Sl. 355b) bie:
0
y
N = ,
p a y
N
L

= ,
2
a p y
r
E h L

=

,
2
a p
E h L

=

.
Za druge sluajeve optereenja (poput onih na Sl. 356) izrazi za presene sile i kara-
kteristina pomeranja se obino mogu pronai u obliku tabulisanih alata.

Sl. 356. Karakteristini sluajevi optereenja
Jednaine fleksione teorije se, uz (10.36) i:

y
Q Q
,
y
M M
, . h const = , .................................................... (10.41)

svode na jednu diferencijalnu jednainu etvrtog stepena:

4
4
4
4 0
z
p d w
k w
dy K
+ + = ,
( )
2
3 1
k
a h

=
. ....................................... (10.42)
U optem sluaju, reenje je oblika:

( ) ( )
0 1 2 3 4
cos sin cos sin
ky ky
w w e C ky C ky e C ky C ky
= + + + + , ............... (10.43)
gde je w0 partikularno reenje, a integracione konstante se odreuju iz konturnih
uslova. Za duge ljuske, kod kojih je:
6 k L , ........................................................................................ (10.44)
ivini poremeaji se odreuju iz reenja homogenog dela diferencijalne jednaine,
koja se odnosi na ljusku bez povrinskog optereenja, a za optereenje samo po
konturi:

4
4
4
4 0
d w
k w
dy
+ = . .......................................................................... (10.45)
Reenje jednaine:

( ) ( )
1 2 3 4
cos sin cos sin
ky ky
w e C ky C ky e C ky C ky
= + + + ....................... (10.46)
290
predstavlja zbir dve priguene oscilatorne funkcije. Kad je ljuska duga, uticaji s jed-
nog kraja se ne prenose na drugi, pa se reenje svodi na oblik s dve integracione
konstante:

( )
1 2
cos sin
ky
w e C ky C ky
= + . .......................................................... (10.47)

Sl. 357. Oznake na krajevima ljuske
Uz oznake sa Sl. 357, reenje se moe napisati u obliku:

( ) cos
n
k d
n
w C e k d

= + , ............................................................ (10.48)
gde se konstante C i odreuju iz konturnih uslova. Vrednosti sila u preseku i
karakteristinih pomeranja su date na Sl. 358.

Za delovanje samo horizontalne sile XH na konturi, integracione konstante su:

2
2
H
a k
C X
E h

=
, i 0 = , ............................................................... (10.49)
dok je za delovanje samo momenta savijanja XM:

2 2
4
2
M
a k
C X
E h

=

,
4
= . .............................................................. (10.50)
Puno ukljetenje cilindrinog zida u temelj (Sl. 359a) rezultira veim poremeajnim
momentima My i manjim aksijalnim silama N u odnosu na sluaj elastinog uklje-
tenja dna cilindra (Sl. 359b).

Sl. 359. Puno i elastino ukljetenje dna cilindrinog zida
291

Sl. 360. Armiraje donjeg dela cilindra i veza sa oslonakim elementima
Rotaciono simetrine cilindrine ljuske se u tangencijalnom pravcu dimenzioniu i
armiraju na centrini pritisak ili zatezanje. U pravcu izvodnice, preseci su optereeni
na sloeno savijanje (momenti My i aksijalne sile Ny).
Zateue prstenaste sile N se prihvataju prstenastom armaturom, koja se, po pravi-
lu, postavlja sa unutranje strane, budui da ne prihvata momente savijanja. U verti-
kalnom pravcu, krak unutranjih sila se maksimizira postavljanjem vertikalne arma-
ture kao spoljanja. Na Sl. 360 prikazan je detalj armiranja cilindra za sluaj punog i
elastinog ukljetenja.
10.3. 10.3. 10.3. 10.3. LJUSKASTI I KROVOVI LJUSKASTI I KROVOVI LJUSKASTI I KROVOVI LJUSKASTI I KROVOVI
Tanke ljuske se danas uspeno primenjuju kao krovne konstrukcije velikih raspona,
kod hangara, hala, stadiona, dvorana... Prostorni rad omoguava znaajno smanje-
nje teine. Mogu biti prizmatine (cilindrine), konusne, ljuske dvojne zakrivljenosti
ili naborane konstrukcije.
10.3.1. 10.3.1. 10.3.1. 10.3.1. PRIZMATINE (CILINDR PRIZMATINE (CILINDR PRIZMATINE (CILINDR PRIZMATINE (CILINDRINE) KROVNE LJUSKE INE) KROVNE LJUSKE INE) KROVNE LJUSKE INE) KROVNE LJUSKE
Prizmatinim se nazivaju one ljuske koje nastaju translacijom prave izvodnice po
dvema identinim voicama, najee u obliku elipse, parabole ili krunice. Gauss-
ova krivina ovih ljuski je jednaka nuli, a, da bi zadrale oblik pod optereenjem,
moraju zavravati krutim dijafragmama (Sl. 361a). Kako su, iz uslova na konturi,
meridijalne sile N jednake nuli na podunim ivicama, to se optereenje ljuske moe
prenositi samo savijanjem.

Sl. 361. Elementi prizmatine krovne konstrukcije i membranske presene sile
292

Sl. 362. Popreni i poduni presek kroz prizmatinu ljuskastu krovnu konstrukciju
U podunom pravcu, grubo, ljuska se ponaa kao gredni element raspona l1, a
savojna krutost ovakve grede se uveava projektovanjem ivinih elemenata (Sl.
361, Sl. 362).
Ovakve ljuske se najee projektuju kao vietalasne, reanjem jedne uz drugu na
nain da dve susedne imaju zajedniki ivilni element. Kod srednjih ivinih elemenata
ovo rezultira ponitavanjem horizontalnih projekcija membranskih sila N. Kod sre-
dnjih ljuski je, ovim, savijanje u poprenom pravcu znaajno redukovano, a u podu-
nom pravcu raspodela normalnih sila Nx priblino odgovara onoj kod grednih ele-
menata. Krajnje ljuske, pak, zahtevaju sloeniji (momentni) proraunski tretman u
oba pravca. Alternativa je dodatno ukruenje krajnjih ljuski poprenim dijafragmama
u cilju smanjenja poprenih deformacija. Na Sl. 363, za jednorasponsku ljusku, pri-
kazan je uticaj poprenog ukruenja na deformaciju ljuske.

Sl. 363. Deformacija ljuske, optereene sopstvenom teinom, bez i sa poprenim ukruenjem
I u podunom pravcu ljuske mogu biti projektovane kao vierasponske.
Specifian nain primene cilindrinih ljuski, kod ed krovova, prikazan je na Sl. 364.

Sl. 364. Primena cilindrinih ljuski kod ed krovova
Iako je membransko stanje naprezanja karakteristika veeg dela povrine ljuske (bar
kad je o optereenjima od sopstvene teine ili snega re), na spoju ljuske sa dijafra-
gmama i ivinim elementima ono je neminovno narueno i, na ovim mestima, javlja-
ju se poremeajni uticaji. Njihovo proraunsko odreivanje je mogue samo
korienjem klasine momentne teorije ljusaka ili, danas je to uobiajena praksa,
primenom softvera baziranih na metodi konanih elemenata.
293
Ljuske kod kojih je odnos raspona l2 prema l1 vei od 1 (redovno izmeu 3 i 4) nazi-
vaju se dugim dugim dugim dugim. Njihov rad u podunom pravcu je blizak grednom elementu raspona
l1 i poprenog preseka koji formiraju ljuska i ivini elementi. Raspon dugih ljuski u
podunom pravcu je uobiajeno izmeu 20 i 30m. Strela svoda, f, zajedno sa visi-
nom ivinog elementa, usvaja se veom od desetine podunog i estine poprenog
raspona. Ivini elementi (Sl. 365; date su i uobiajene dimenzije) mogu biti projek-
tovani razliitih oblika, zavisno od intenziteta pojedinih uticaja, te potrebe prijema
horizontalnih i/ili vertikalnih optereenja s ljuske.

Sl. 365. Mogui oblici poprenog preseka ivinih elemenata
Oslonake dijafragme mogu biti projektovane kao puni zidni nosai, reetkasti, luni
(sa zategom) ili okvirni. Na Sl. 366 prikazani su neki oblici oslonakih dijafragmi i
popreni preseci ivinih elemenata vietalasnih ljuski.

Sl. 366. Dijafragme i ivini elementi vietalasnih ljuski
Priblini proraun dugih ljuski, za srednja polja vietalasnih dispozicija, moe odgo-
varati proraunu grednih elemenata iji popreni presek formiraju preseci ljuske i
ivinih elemenata. Poloaj neutralne linije odreuje se za ovako pretpostavljeni
homogen presek. Dodatna aproksimacija moe biti pretpostavka linearne raspodele
normalnih napona po visini preseka, kako je na Sl. 367 prikazano za presek ljuske
bez ivinih elemenata.

Sl. 367. Aproksimacija raspodele normalnih i smiuih napona po visini preseka ljuske
Kod krajnjih talasa, ili jednotalasnih ljuski, krajevi preseka se mogu pomerati i hori-
zontalno i vertikalno, pa prethodna aproksimacija ne moe biti efikasno primenjena.
294
Presek dugih ljuski se dimenzionie prema dijagramu normalnih napona x, glavnih
kosih napona po vrednosti jednakih smiuim x i napona od poremeajnih mome-
nata savijanja. Zateue normalne napone u celini prihvata armatura, ija se potreb-
na povrina odreuje iz rezultantne sile zatezanja. Za kruni cilindar Sl. 367, bie:

( )
0 0
2
sin
xg
u g
g
r h
Z r r y
y

(
=

. .......................................... (10.51)

Sl. 368. Optereenje dijafragme
Smiui naponi (na visini neutralne linije brojno jednaki glavnim kosim naponima) se
odreuju iz globalne smiue sile, Tu, na poznat nain, usvajajui za irinu preseka
dvostruku debljinu ljuske (S statiki moment povrine preseka iznad teita):

2
u
x
T S
I h

=

. ................................................................................... (10.52)
Na dijafragme se optereenje s ljuske prenosi preko sila Sx, koje tangiraju srednju
povr ljuske (Sl. 368), a odreuju se iz smiuih napona u ljusci na osloncu. Uz ovo,
dijafragme su, naravno, optereene i sopstvenom teinom.
Poduna zategnuta armatura (10.51) se, po pravilu, koncentrie u dno ivinog ele-
menta (na maksimalnom kraku) i, naelno, njena koliina opada od sredine raspona
ka osloncima (Sl. 369a). Ljuska se armira mreom, u podunom i poprenom prav-
cu, po celoj povrini, a ljuske debljine vee od 9cm se armiraju dvostruko. Uz ivine
elemente i uz dijafragme, potreba za armaturom se odreuje i na osnovu intenziteta
poremeajnih uticaja, kada je ljuska optereena na savijanje sa aksijalnom silom.
Prelaz od ljuske prema ivinom elementu esto (posebno u sluaju vrlo tankih ljuski)
treba projektovati kao zadebljan (vuta). Na spoju sa ivinim elementom debljina lju-
ske je 2 do 2.5 puta vea od one u sredinjem delu, a duina postepenog poveanja
debljine je minimalno 10 debljina ljuske (Sl. 369b).

Sl. 369. Armiranje preseka ivinog elementa
295
Kratke Kratke Kratke Kratke ljuske su one sa podunim rasponom manjim od poprenog. Poduni rasponi
su uobiajeno u granicama izmeu 5 i 12m, popreni idu i do 30m, strela luka se
usvaja veom od sedmine poprenog raspona, a debljine ljuski se usvajaju u grani-
cama izmeu 6 i 12cm.

Sl. 370. Kratka prizmatina ljuska
Ovakve ljuske prostorno prenose optereenje i aproksimacije komentarisane kod
dugih ljuski ovde ne mogu biti primenjene. Ljuska preko smiuih napona koji tan-
giraju srednju povr prenosi optereenje na dijafragme (samo 4-5% optereenja lju-
ske se na dijafragme prenese preko poprenih poremeajnih sila).
Priblino, zategnuta armatura u ivinim elementima moe se odrediti usvajanjem
kraka unutranjih sila jednakim oko 55% visine celog preseka:

( ) ( )
2 2
2 1 2 1
1
8 2 0.55 9
u u
a
v v v v
Z M q l l q l l
A
z f a f a

= = = =
+ +
. ................ (10.53)
Ljuska se armira lakom mreom (na primer prenikom 6 na razmaku 12 ili 15cm),
a maksimalni razmak ica ne sme biti vei od dvostruke debljine niti od 20cm. Iznad
dijafragmi i na spoju ljuske sa ivinim elementima postavlja se dopunska armatura
za prijem momenata savijanja.
Dijafragma Dijafragma Dijafragma Dijafragma kratkih ljuski optereena je smiuim silama koje deluju tangencijalno
na srednju povr ljuske. U tom, poprenom, pravcu, ljuska je pritiskujue napregnu-
ta, a za maksimalnu silu pritiska dovoljno je tano odrediti:
N q r
= , .................................................................................... (10.54)
gde je q ukupno optereenje, a r poluprenik zakrivljenosti ljuske. Ukupna sila priti-
ska za krajnju i za srednju dijafragmu (poduni pravac) iznosi:

1
1
2
N q r l = ,
1
N q r l = . .............................................................. (10.55)
Kako ivini elementi ne mogu primiti pritiskujue sile poprenog pravca, N, to se
ove postepeno smanjuju od maksimalne vrednosti u temenu do nule na ivicama.
Zakon ove promene se moe aproksimirati kvadratnom parabolom (Sl. 371):
296

( )
2
1 2 2
2 /
x
N q r l l x x l = . za krajnju, i .......................................... (10.56)

( )
2
1 2 2
4 /
x
N q r l l x x l = , za srednju dijafragmu. ........................ (10.57)

Sl. 371. Kvadratna parabola
Smanjenje sile pritiska u ljusci rezultira rastom tangencijalnih sila:

( )
1
2 2
2
4
2
x
x
dN q r l
T l x
dx l

= = . ........................................................ (10.58)
Za x = 0, za krajnju, odnosno srednju, dijafragmu, bie:

1
max
2
2 q r l
T
l

= , i
1
max
2
4 q r l
T
l

= . ................................................... (10.59)
Uz pretpostavku da se aksijalna sila smanjuje po zakonu sinusa, rezultati za optere-
enje dijafragme su slini, za krajnju, odnosno za srednju, dijafragmu:

1
max
2
2
q r l
T
l

=
, i
1
max
2
q r l
T
l

= . .................................................. (10.60)
10.3.2. 10.3.2. 10.3.2. 10.3.2. KROVNE LJUSKE DVOJNE KROVNE LJUSKE DVOJNE KROVNE LJUSKE DVOJNE KROVNE LJUSKE DVOJNE ZAKRIVLJENOSTI ZAKRIVLJENOSTI ZAKRIVLJENOSTI ZAKRIVLJENOSTI
Sferne krovne ljuske se mogu izvoditi i ojaane rebrima u vidu rebrastih kupola rebrastih kupola rebrastih kupola rebrastih kupola.
Rebra se pruaju u meridijalnim i prstenastim ravnima i monolitno su vezana s tan-
kom ljuskom. Pri dnu kupole, rebra se spajaju pomou leinog prstena, koji prima
razupirue sile meridijalnih rebara. esto se izvode od montanih elemenata (Sl.
373).

Sl. 372. Rebraste kupole
297

Sl. 373. Montani element rebraste kupole i detalj spoja rebrom
Proraun rebrastih kupola je relativno komplikovan ve i za rotaciono simetrino
optereenje, zbog visokog stepena statike neodreenosti.
Plitke ljuske Plitke ljuske Plitke ljuske Plitke ljuske nastaju translacijom izvodnice u obliku parabole, elipse ili krunice po
dvema voicama koje su takoe u obliku parabole, elipse ili krunice. Mogu se
zamisliti kao iseak kupole nad ne-krunom (pravougaonom, trougaonom...) osno-
vom. Poput ostalih ljuski s pozitivnom Gauss-ovom krivinom, odlikuju se velikom
krutou, a optereenje prenose u dva smera. Otud, njihova primena je karakteristi-
na za velike raspone i povrine i u tom smislu su u prednosti nad prizmatinim
(izmeu ostalog, i manje debljine ljuske). Plitkima se nazivaju one ljuske kod kojih
odnos strele prema kraem rasponu nije vei od 1/5.
Mogu biti jednotalasne i vietalasne, kao i kratke i duge. Kratke ljuske u podunom
pravcu najee naleu na dijafragme, a u poprenom na ivine elemente (Sl. 374a).
Krajevi ljuske, uz spoj sa oslonakim elementima, se postepeno zadebljavaju do
debljine 2 do 2.5 puta vee od one u sredinjem delu, na irini od priblino petna-
estine do desetine odgovarajueg raspona.

Sl. 374. Plitke ljuske
I eksperimentalna ispitivanja potvruju membranski rad sredinjeg dela ljuske
sredinji deo je izloen dvoosnom aksijalnom pritisku, to implicira konstruktivno
armiranje. Podune zateue sile, kao i momenti savijanja u poprenom pravcu, se
javljaju u zoni ivinih elemenata. Smiue sile su koncentrisane u uglovima ljuske i
prihvataju se ivinim ojaanjima.
298

Sl. 375. Pomeranje i aksijalne sile Nx plitke ljuske optereene sopstvenom teinom
Plitke ljuske se mogu proraunavati samo priblino po teoriji ljuski, ali se danas
uspeno proraunavaju primenom numerikih metoda (MKE). Problematinost
egzaktnog proraunskog tretmana posebno je izraena u aspektu kontrole izboa-
vanja, zbog ega ovde valja biti oprezan i konzervativan.
Ljuska se armira u smeru glavnih napona zatezanja i mreom koja se postavlja po
celoj povrini. Uz ivice, ljuska se obavezno armira dvostruko.
Konoidne ljuske Konoidne ljuske Konoidne ljuske Konoidne ljuske nastaju translacijom prave izvodnice po dvema voicama, od kojih
je prva prava, a druga je kriva. Kako kriva voica moe biti razliitih oblika, to je i
velik broj mogunosti obrazovanja konoidnih ljuski. Za pokrivanje povrina najpo-
godnije su one konoidne ljuske kojima je druga izvodnica mimoilazni pravac (hiper-
bolini paraboloid, Sl. 376a) ili parabola (konoid, Sl. 376b).

Sl. 376. Primeri konoidnih ljuski: hiperbolini paraboloid i konoid
Hiperbolini paraboloid je ljuska negativne Gauss-ove krivine (jedan pravac je kon-
veksan, drugi konkavan), to je ini deformabilnom i zategnutom u jednom pravcu,
ali se oplata moe formirati od pravih dasaka, to znaajno pojednostavljuje izvoe-
nje (Sl. 377).

Sl. 377. Konkavni i konveksni pravac hiperbolinog paraboloida i prave izvodnice
Moe biti oslonjen na samo dva stuba. Ako stubovi podupiru nie uglove, potrebno
je izmeu stubova projektovati zategu (Sl. 378b). Ako su poduprti vii uglovi, poe-
ljno je projektovati razupira, kako je pokazano na Sl. 378a.
299

Sl. 378. Hiperbolini paraboloid oslonjen na dva stuba
Krovnu konstrukciju je mogue formirati i kombinovanjem vie hiperbolinih para-
boloida (Sl. 379).

Sl. 379. Kombinovani krovovi od hiperbolinih paraboloida

Sl. 380. Proraunski model hiperbolinog paraboloida
Vertikalno optereen (ravnomerno po osnovi) hiperbolini paraboloid se moe jed-
nostavno proraunati po membranskoj teoriji (drugi izvod po x i y osi je jednak
nuli). Jednaina srednje povri je (Sl. 380):
z C x y = ...................................................................................... (10.61)
Smiue sile u presecima paralelnim s ivicama se odreuju prema:

( ) ( ) 2 2
xy
N Z C G C = = , za Z G = , .............................................. (10.62)
a normalne sile, ondo glavne normalne sile (u dijagonalnim presecima) su:
0
x y
N N = = ,
1 2 xy
N N N = = . ........................................................... (10.63)
Na ivicama ljuske smiue sile moraju preuzeti ivini elementi ili dijafragme.
Hiperbolini paraboloidi su zbog svoje statike i konstrukcijske jednostavnosti, te
zbog vizuelnog efekta, vrlo provlane za primenu. Meutim, valja biti oprezan kad
su njihove mane u pitanju (negativna Gauss-ova krivina ini ove ljuske vrlo osetlji-
vim na promenljiva lokalna i na koncentrisana optereenja, kao i na promenne obli-
ka usled, na primer, izduenja zatege).
300
Armiraju se ortogonalnom mreom u jednom ili dva reda, a izmeu njih se postavlja
kosa armatura za prihvat smiuih sila.

Sl. 381. Iseak konoidne ljuske kao ed-krov
Konoid je racionalna ljuska preteno naprezana membranskim uticajima, a pogodna
za ed krovne konstrukcije (Sl. 381). U donjem delu konoida se javljaju zateue sile
i potreba za zategnutom armaturom. Armatura se postavlja u dva reda u podruju
pritiska, a u zategnutoj zoni se moe armirati jednostrukom mreom. Izmeu dva
sloja armature, u uglovima ploe treba postaviti kosu armaturu za prihvatanje glav-
nih kosih napona zatezanja.
10.3.3. 10.3.3. 10.3.3. 10.3.3. POLIEDARSKE POLIEDARSKE POLIEDARSKE POLIEDARSKE KROVNE KONSTRUKCIJE KROVNE KONSTRUKCIJE KROVNE KONSTRUKCIJE KROVNE KONSTRUKCIJE
Poliedarske povri se formiraju od tankih ravnih ploa monolitno vezanih pod izves-
nim uglom na nain da formiraju noseu strukturu. Svaka ivica je oslonac dveju
susednih ploa. Zavisno od oblika pojedinih ploa (pravougaone, trapezne, trougao-
ne) razlikujemo prizmatine ili piramidalne poliedarske konstrukcije. Ploe poliedara
su uglavnom napregnute u sopstvenim ravnima, ali neizostavno i momentima savi-
janja i smiuim silama na ivicama: zbog monolitne veze izmeu noseih povrina,
podune deformacije u pravcu pruanja ivice moraju biti jednake, a time i normalni
naponi, zbog ega po se ivici javljaju smiue sile. Proraun uticaja u presecima
povri je danas podrazumevan kao rezultat primene metode konanih elemenata.

Sl. 382. Neke mogunosti oblikovanja poliedarskih krovnih konstrukcija
Rasponi poliedarskih krovnih konstrukcija uobiajeno dostiu raspone reda 20 do
30m, a kao prednapregnute i znatno vee (do 60m). Nabori se postavljaju u pop-
renim pravcima i oslanjaju se na dijafragme krute u svojoj ravni (Sl. 382). Zbog
301
jednostavnijeg izvoenja (jednostavnija oplata) mogu biti u znaajnoj prednosti u
odnosu na cilindrine ljuske (uprkos manjoj ekonominosti po pitanju utroka
materijala).
irina jednog poliedarskog elementa uobiajeno ne prelazi 3.0 do 3.5m i projektuju
se debljine, uobiajeno, 5 do 9cm. Visina krovne konstrukcije je u intervalu izmeu
dvadesetine i desetine raspona. esto se izvode od montanih elemenata, a neki od
ee korienih oblika poprenih preseka su prikazani na Sl. 383. Mogu biti jedno-
rasponske ili vierasponske, a irina talasa, l2, je uobiajeno izmeu 10 i 12m.

Sl. 383. esto korieni preseci montanih elemenata poliedarskih krovova
Priblini proraun prizmatinih poliedarskih konstrukcija moe biti sproveden ana-
logno cilindrinim (Sl. 384).

Sl. 384. Proraunski model priblini proraun
Neki primeri sloenijih poliedarskih krovova, formiranih od trougaonih ploa su pri-
kazani na Sl. 385.

Sl. 385. Sloeni poliedarski krovovi formirani od trougaonih ploa
atoraste konstrukcije su poliedarske konstrukcije formirane od monolitno vezanih
trapeznih i trougaonih ploa okrenutih vrhom nagore, najee oslonjene u uglovi-
ma na stubove (Sl. 386).

Sl. 386. atorasti krovovi
Zbog konveksnog oblika, mogu biti racionalne i za blage nagibe, a pri tome mini-
malno armirane. Strele atora su uobiajeno u rasponima L/12 do L/8.
302
Na Sl. 387a prikazan je karakteristian detalj armiranja u poprenom preseku nabo-
ra. Ploe se armiraju glavnom armaturom za prijem savijanja u pravcu raspona slo-
ene ljuske (takasto prikazana armatura u ivinoj zoni), te poprenom armaturom
koja, naelno, obezbeuje popreni prenos optereenja sa ploa na ivine elemente
(ivice). U blizini ivice i dijafragme ploe se armiraju u dva reda radi prihvatanja
negativnih momenata savijanja. Dodatno, na spoju ploe i dijafragme se postavlja
armatura za prijem smiuih sila (Sl. 387b).

Sl. 387. Neki detalji armiranja poliedarskih krovova
Za maksimalne doputene razmake ipki armature, te za minimalne procente armi-
ranja, vae iste odredbe kao i za pune ploe.

Predavanja Brujic Ljuske

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Predavanja Brujic Ljuske

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

273

10. ARMIRANOBETONSKE LJUSKE

= (kotlovska formula), .................................................... (10.38)

, . h const = , .................................................... (10.41)

Das könnte Ihnen auch gefallen