Jezik I Kultura Ranko Bugarski

XfX/=
AA1
obrazovanje
Erik Uobsbom i Terens Rejnder (ur.)
IZMILJANJE TRADICIJE
Edmund Lie
KULTURA I KOMUNIKACIJA
Zdenko Kodelja
LAIKA KOLA
Vintila Mihailesku
SVAKODNEVICA NI| E VISE ONO
TOJE BILA
Kan Bugarski
NOVA UCAJEZIKA
I lerman Bauzinger
ETNOLOGIJA
Mikel Asurmendi (ur.)
IDENTITET I NASI I J E
Milka Ivi
RED REI
Mark Oe
VARLjrVI KRAJ STOLEA
Eransoaz Eritje
DVE SESTRE I N.IIHOVA MAPI
Robert N. Bela
POGAEN ZAVET
. Papi, L. Sklevickv (ur.)
ANTROPOLOGIJA ENE
Dejvid Kristal
SMRT JEZIKA
Ranko Bugarski
ARGON
Duka Klikovac
MHTAEORE U MILJENJU IJEZIKU
Majkl Hercfeld
KULTURNA INTIMNOST
Dragan Vukoti
POD ZNACIMA NAVODA
Duan Kecmanovi
RACIONALNO I IRACIONALNO U
NACIONALIZMU
Tomas Hilan Eriksen
ETNICITET I NACIONAI.IZAM
Teofll Pani
UVARI BENGALSKE VA I RE
Mark Oc
NEMESTA
Mark Oze
PRILOG ANTROPOLOGIJI
SAVREMENIH SVETOVA
Ranko Bugarski
JEZIK I KULTURA
Deremi Kembel
LALJIVEVA PRIA
ranko bugarski
BIBLIOTEKA
XXVEK
147
Urednik
Ivan olovi
Ranko Bugarski
JEZIK I KULTURA
Beograd
2005
Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filolokog
fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova
iz anglistike, opte i primenjene lingvistike i socio-
lingvistike. U ovoj ediciji izale su mu knjige Lingvi-
stikaooveku (1975,1983),J ezik drutvu (1986),
Jezik od mira do rata (1995), Lica jezika - socio-
lingvistike teme (2001, 2002), Nova lica jezika -
sociottngvistike teme (2002) i argon - lingvisti-
ka studija (2003). igoja tampa i Biblioteka XX
vekzajedniki su objavile njegova Sabrana dela u 12
knjiga (Beograd, 1996-1997). Predavao je na mno-
gim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsed-
nik Meunarodnog udruenja za primenjenu lingvi-
stiku (Association Internationale de Linguistique Ap-
pliquee - AILA) i predsednik Evropskog lingvistikog
drutva (Societas Linguistica Europaea- SLE). Clan
je Evropske akademije nauka i umetnosti (Be). U
njegovu cast tampani su jedan internacionalni i je-
dan studentski zbornik radova: History and Per-
spectives of Language Study - Papers in Honor of
Ranko Bugarski, Amsterdam/ Philadelphia: J ohn
Benjamins, 2000; Jezik, drutvo, saznanje - Profe-
soru Ranku Bugarskom od njegovih studenata,
Beograd: Filoloki fakultet, 2003-
Korice
Ivan Mesner
Uvodna napomena
U ovoj knjizi okupljeni su tekstovi sa ireg podruja je-
zika i kulture, nastali tokom poslednje dve godine. Po te-
matici, obimu i strukturi ona je slina dvema autorovim
knjigama objavljenim u istoj ediciji: Lica jezika - socioling-
vistike teme (2001,2002) i Nova lica jezika - sociolingvis-
tike teme (2002). Svojom sadrinom ona je ipak potpuno
nezavisna od ovih prethodnih publikacija (sa deliminim
izuzetkom XVI poglavlja, koje predstavlja nastavak ranijih
istraivanja).
Prvi deo knjige donosi priloge posveene razmatranju
razliitih aspekata jezika u kontekstu kulture i drutva.
Njegovu okosnicu ini uvodni niz poglavlja u kojima se si-
stematski tematizuje odnos jezika i kulture; tome su doda-
ta dva ogleda na posebne teme. Drugi deo otvara blok tek-
stova srpskohrvatskom jeziku i njegovim zvaninim na-
slednicima, iji je zajedniki imenitelj tenja da se neobi-
na sudbina ovog jezika osmotri i pokua razumeti u teorij-
skim i delimino komparativnim koordinatama. Naredna
tri poglavlja predstavljaju nastavak pievih prouavanja
argona, obelodanjenih u njegovoj prethodnoj knjizi, tako-
de u ovoj ediciji: argon - lingvistika studija (2003). Po-
tom siede etiri intervjua objavljena u istom dvogodi-
njem periodu (kod kojih je, zbog ovdanjeg "ubrzanja
6 Uvodna napomena
istorije", posebno vano obratiti panju na datum prvobit-
nog tampanja). Ovaj deo knjige zatvara kratak tekst pisan
nekoliko dana po ubistvu premijera inia, jo uvek vidno
u oku i neverici. A trei deo je produetak bibliografije
jugoslovenske sociolingvistike, tampane u Licima jezika i
Novim licima jezika - ovog puta za godine 2002-2004.
S manjim izuzecima, ovu knjigu cine radovi koji nisu
ranije objavljeni, bilo uopte ili na naem jeziku. Vei deo
poglavlja potekao je od predavanja na visokokolskim
kursevima i na seminarima, kao i od referata na naunim
skupovima. Prva tri teksta u drugom delu knjige, zbiva-
njima u vezi sa srpskohrvatskim jezikom, izvorno su na-
menjena inostranoj strunoj publici i objavljena na engle-
skom jeziku. Njih je autor za ovu priliku preveo i prilago-
dio, mestimino sadrinski a veim delom u pogledu pra-
teih bibliografija; uklonjena su neka ponavljanja, ali se-
lektivno, kako bi se ipak ouvao integritet svakog pogla-
vlja. Razlike u samom predmetu razmatranja, kao i u prvo-
bitnom auditorijumu, izazvale su povremene neujednae-
nosti u jeziku i stilu izlaganja, koje - kako se autor nada -
nee smetati itaocu.
Bibliografska beleka na kraju knjige sadri potpune
podatke poreklu i eventualnom ranijem objavljivanju
svakog teksta.
Beograd, januara 2005. R. B.
Prvi deo
JEZIKU U KULTURII
DRUTVU
I
JEZIKI KULTURA
1. Pristup temi
Sloeni spiet odnosa jezika i kulture pokriva ogroman i
praktino nepregledan teren. Iako je sintagma koja pove-
zuje ova dva pojma veoma popularna, pa se esto javlja u
strunoj literaturi na raznim jezicima, jo uvek nedostaju
obuhvatni sintetiki pregledi materije koja bi s punim pra-
vom mogla da stane pod naslov ovog teksta. Razmatranje
koje sledi nema ambiciju da bude takav pregled, ali se nu-
di makar kao nekakav poetni orijentir za mogua dalja i
dublja istraivanja mesta koje u kompleksu kulturnih fe-
nomena pripada jeziku.
Da bi se i ovako ogranienom ispitivanju uopte moglo
pristupiti, neophodno je utvrditi neke radne definicije
kljunih pojmova jezika i kulture, prikladne u naznaenom
kontekstu. Stoga emo u narednim odeljcima ovog pogla-
vlja, na krajnje saet i gotovo leksikonski sveden nain,
najpre odrediti ova dva pojma uzeta ponaosob, a potom,
u najoptijim crtama, i njihov uzajamni odnos. Posle ovog
pojmovno-terminolokog i teorijskog uvoda usledie niz
poglavlja u kojima e ilustrativno, i bez pretenzija na pot-
puniji obuhvat, biti ukazano na neka od mnogobrojnih
podruja oitovanja veza izmeu jezika i kulture. To esto
nee biti mnogo vie od deliminog registra odabranih tema
i problema, a za ire analize i dodatne ilustracije itaoci e
10 jeziku kulturi i drutvu
biti upuivani na srazmerno lako dostupnu literaturu, na-
roito onu izvorno objavljenu ili prevedenu kod nas.
2.Jezik
Ova re ima vie znaenja, u rasponu od biolokog
(miiavi organ u ustima bez koga se ne bi moglo govori-
ti) do najireg semiotikog (bilo kakav sistem ili medijum
simbolikog izraavanja i saoptavanja, to uz prirodni
ljudski jezik ukljuuje npr. "jezik" pela ili delfina, mate-
matike, muzike, filma, signalnih uredaja, kompjutera, te
razne formalne i programske sisteme izvedene iz prirod-
nog jezika). Za nau temu su, medutim, relevantna samo
ona znaenja koja se ovom terminu pridaju u lingvistici;
njih moemo svrstati pod tri zaglavlja sa opadajuim ste-
penom apstrakcije, kako sledi.
1 - oveku svojstvena sposobnost drutvenog optenja pu-
tem artikulisanog sistema verbalnih znakova koji omogu-
uje oblikovanje misaonih sadraja i njihovo prenoenje u
vidu suvislih govornih poruka. Neophodan preduslov or-
ganizovanog drutvenog i duevnog ivota, jezik sutastve-
no obeleava oveka kao ljudsko bie, kao lana drutve-
ne zajednice L kao pojedinca. Filogenetski razvoj jezika
neodvojiv je od evolucije oveka i tekao je naporedo sa
prelaskom na dvonoan hod, okupljanjem u drutvene
grupe zasnovane na radu uz pomo alatki, razvitkom spo-
sobnosti apstraktnog miljenja i upotrebe simbola i dru-
gim procesima iji je proizvod Homo sapiens. Sve ljudske
grupe odvajkada se slue jezikom, a sposobnost usvajanja
i upotrebe ovog sloenog sistema znakovne komunikacije
u punoj meri poseduju i svi normalni pojedinci, bez obzi-
ra na rasu, kulturu, uslove ivota ili stepen inteligencije.
Iako genetski utemeljena, ova specifino ljudska mo ne
Jezik i kultura 11
moe se ostvariti bez bitnog posredstva sredinskih inila-
ca: svakom detetu je dato da progovori, ali ono to uvek i-
ni na posebnom jeziku svoje sredine, koji za razliku od
opte jezike sposobnosti nije uroen, nego se usvaja sa-
mo u okruenju onih koji njime ve govore.
Pored kljune uloge koju igra u miljenju, spoznavanju
i tumaenju stvarnosti, jezik u svim drutvima obavlja niz
kulturnih, estetskih, obrednih i drugih funkcija, ali njegov
temeljni i najobuhvatniji zadatak, kome je saobraena i
njegova osnovna struktura, jeste da slui kao prikladno
sredstvo drstvene interakcije i komunikacije. U torn cilju
se apstraktni sistem jezika materijalizuje kako bi bio dostu-
pan ulima, manifestujui se primarno u govoru, sekun-
darno u pisanju i marginalno u gestovima gluvonemih.
Jezik je hijerarhijski ustrojena struktura koja povezuje
planove zvuka i znaenja (izraza i sadraja) preko nekoliko
jezikih nivoa od kojih svaki sadri inventar jedinica i pravi-
la njihovog kombinovanja. Kombinacije jedinica nieg ni-
voa daju jedinice sledeeg vieg nivoa, pa se foneme/ gra-
feme (jedinice glasovne odnosno grafike strukture) kom-
binuju u morfeme (najmanje jedinice jezike forme snabde-
venenaenjem), morfeme se kombinuju u rei, rei u sin-
tagme a sintagme u reenice. Pravila koja upravljaju ovim
kombinovanjem ine gramatiku. Ovakva opta struktura
ini od jezika ekonomian sistem; polazei od malog bro-
ja glasovnih jedinica, prelamanjem kroz navedene nivoe
na izlazu se dobija neogranien broj reenica, pri emu
uvek nove kombinacije istih elemenata omoguuju nepre-
kidno uobliavanje i izraavanje novih sadraja svesti. Ovo
stvaralako svojstvo jedno je od glavnih obeleja kojima se
ljudski jezik izdvaja iz sistem animalne komunikacije.
2 - Svaki poseban pojavni oblik jezika pod 1, tj. svaki
konvencionalni sistem znakova koji pripada odredenoj za-
jednici, zadovoljavajui njene potrebe u komunikaciji i
stvaralatvu (npr. srpski, francuski, japanski jezik). Broj je-
zika u svetu ne moe se precizirati jer ih esto nije lako
razgraniiti ni medusobno ni od njihovih dijalekata. Pro-
cenjuje se da ih danas ima 6.000, veinom nepisanih
idioma malih zajednica kojima preti gaenje tokom ovog
veka. Medusobno se veoma razlikuju po broju govornika,
rasprostranjenosti, funkcionalnoj izgraenosti i drutve-
nom statusu, ali svaki od njih naelno odgovara potreba-
ma i mogunostima kulture iji je nosilac, pa je neoprav-
dana podela na primitivne i razvijene jezike. Jezici se klasifi-
kuju prema poreklu (genetski), prostoru (arealno), struk-
turi (tipoloki) i funkcijama (sociolingvistiki). Podloni
su kako sinhronijskim varijacijama (teritorijalnim, socijal-
nim i funkcionalnim) tako i stalnim dijahronijskim prome-
nama na svim nivoima strukture.
Jezici slue i kao znaci raspoznavanja, kao vani simbo-
li etnike, nacionalne, konfesionalne, profesionalne ili ne-
ke druge grupne pripadnosti, pa se uz njih vezuju kolek-
tivne emocije i subjektivni vrednosni sudovi, usled ega
oni lako postaju znamenja nacionalne emancipacije ali i
objekti nacionalistike manipulacije. Ispod jezikih razmi-
rica po pravilu se kriju dublji drutveni sukobi. Mnoge za-
jednice, kao i brojni pojedinci u njima, odlikuju se vieje-
zinou, koja je u dananjem svetu pre pravilo nego izu-
zetak. Pored prirodnih, postoje i vetaki ili planski jezici
za meunarodnu komunikaciju, tipa esperanta.
3 - U uem i specijalizovanom smislu, bliskom pojmo-
vima jezikog varijeteta, stila i argona, skup jezikih sred-
stava karakteristian za pojedine drutvene grupe, epohe,
profesije i anrove, te za pojedince (npr. jezik omladine,
romantizma, novinarstva, bajke, Ive Andria).
Jezik i kultura
13
3. Kultura
"Kultura je jedna od dve-tri najkomplikovanije rei en-
gleskog jezika", ocenio je u svom poznatom pojmovniku
kljunih rei iz oblasti kulture i drutva britanski istoriar
knjievnosti i kulturolog Rajmond Vilijams (Williams
1983:87). A ameriki antropolozi Alfred Krouber i Klajd
Klakhon su u svojoj takoe zapaenoj studiji jo 1952. go-
dine analizirali i klasifikovali ak 164 osnovne definicije
kulture sadrane u antropolokoj i sociolokoj literaturi
poev od 1871. godine (Kroeber / Kluckhohn 1952). Lako
je zamisliti koliko je ovaj broj povean u proteklom polu-
veku. Ali ve i ova dva navoda dovoljno jasno pokazuju da je
pojam kulture, kao jedan od temeljnih u ivotu oveka,
uistinu kompleksan i teko uhvatljiv, u meri koja izmie pre-
ciznom i nedvosmislenom definisanju. Sreom, za potrebe
ovog rada bie dovoljna neka sasvim opta odredenja.
Na prvom mestu treba preduprediti mogue nespora-
zume isticanjem da ovde nije re svakodneynom poima-
nju kulture u vrednosnom ili bontonskom smislu znanja,
stavova i ponaanja, kao kada se govori "kulturnim" i
"nekulturnim" sredinama, pojedincima ili postupcima. Na-
protiv, mi imamo na umu u nauci prihvaeno antropolo-
ko shvatanje kulture kao naina ivota (uz sve to ovo
podrazumeva, a to e u nastavku biti u glavnim crtama
specifikovano). U ovom smislu, poto svako pripada
nekoj kulturi, ili nekim kulturama, naprosto se mora biti
"kulturan" i nikako se ne moe biti "nekulturan". (Upor.
Bugarski 1997a, pogl. 23, odakle su u proirenom obliku
prenete neke od ovih uvodnih odredbi).
A ta se sve obuhvata najirim tumaenjem kulture kao
naina ivota? Tu emo poi od fundamentalne podele o-
veku znanog univerzuma na svet prirode (to je sve to po-
stoji pre oveka i nezavisno od njegove volje) i svet kultu-
re (koji ukljuuje sve to je ovek stvorio i to moe da za-
misli). Da damo samo jedan prost primer ovakvog razliko-
vanja, injenica da ovek jede i pije pripada biologiji, ali
ta, kada i kako neko jede i pije stvar je kulture. Posebno
treba naglasiti da ovaj potonji svet kombinuje realno s
imaginarnim: kultura nije samo ono to radimo i stvara-
mo, nego i ono to zamiljamo, emu se nadamo i emu
sanjamo.
Svet kulture moe se dalje uslovno podeliti na dve pro-
strane oblasti, materijalnu i duhovnu - a na ovom mestu
moramo u razmatranje uvesti i pojam civilizacije. Njime se
takoe nekada pokrivaju oba ova podruja, ali ako se ta
dva pojma ile dosledn razlikuju, onda je teite civiliza-
cije ipak na materijalnoj strani, u tehnolokim i informa-
cijskim datostima i mogunostima drutvenih zajednica,
dok je kultura preteno u sferi duhovnog, gde se moe
razloiti u komponente kao to su nain drutvenog ivo-
ta, komunikacija, rad i stvaralatvo. Prema nekim shvata-
njima, civilizacija je sve ono to unepreuje ivot jednog
kolektiva i tako je podlono stepenovanju, pa ima smisla
govoriti razvijenim i manje razvijenim civilizacijama, dok
kultura predstavlja nemerljivu duhovnu sutinu od trajne
vrednosti za njegove lanove, koja otuda nije pitanje raz-
vojnog stepena date zajednice. "Civilizacija kao celina na-
preduje; kultura nastupa i nestaje", kae Sapir (1984:102).
U ovom okviru pojam civilizacije se zapravo protivsta-
vlja predstavama varvarstvu kao nekom prethodnom i
primitivnom stanju, to nije sluaj sa kulturom. Prve civili-
zacije dolaze kasno u evoluciji modernog oveka, ali je on
i znatno pre toga morao posedovati nekakvu kulturu. Ova
razlika nalazi izvesnu podrku i u etimologiji, jer re kul-
tura (lat. cultra 'saenje, obraivanje') upuuje na nego-
Jezik i kultura
15
vanje, u poljoprivrednom, biolokom ili nekom od izvede-
nih znaenja, dok re civilizacija (lat. clvis 'graanin')
ukazuje na specifinosti urbane kulture, na gradski ivot
sa njemu svojstvenom organizcijom. (Leksikonski saeti
detalji razliitim shvatanjima ovih pojmova kroz istoriju
i njihovom preplitanju mogu se nai pod odgovarajuim
odrednicama u Williams 1983 i Herak 1998; upor. i Bra-
tani 1991:34-36, a za neto iru raspravu Benvenist 1975
i Stojkovi 1993:48-56).
Sa ovog stanovita kultura bi se mogla odrediti kao, u
sutini, zbir razliitih normi ponaanja, verovanja, naina
optenja, sistema vrednosti - svih onih istorijski izraslih
eksplicitnih i implicitnih ivotnih obrazaca koji u svako
vreme deluju kao potencijalni vodii u delatnostima i po-
naanju ljudi kao lanova drutvenih zajednica, ulazei u
temelje njihovih institucija i njihovog pogleda na svet.
Ipak ostaje legitimno govoriti i kulturi u irem smi-
slu, koja podjednak obuhvata kako materijalna tako i du-
hovna dobra jedne zajednice, iako moda sa neto druki-
jim naglaskom nego kad se govori civilizaciji. Tada je
sasvim izvesno da je re kulturi u sva tri za nas rele-
vantna znaenja: antropolokom, koje se tie naina ivota;
civilizacijskom, koje se usredsreuje na fiziki i umni rad
i na stvaralatvo kao njegov proizvod; i bihejvioralnom,
koje obraa panju na obrasce ponaanja. Sledee jezgro-
vito odreenje iz jednog dokumenta Uneska iz 1995. go-
dine na neki nain obuhvata, ili bar podrazumeva, sve ove
komponente: "Kulturu eine vrednosti, verovanja, jezici,
nauke i umetnosti, tradicije, institucije i nain ivota koji-
ma se jedna linost ili grupa izraavaju, ostvaruju i razvija-
ju". I ova je definicija, dakako, samo jedna od mnotva
moguih, a mi je ovde ilustrativno navodimo jer potie od
organizacije nesumnjivo merodavne u ovoj oblasti.
Za nas je, meutim, bitno to to u sva tri malopre na-
vedena pravca nezaobilazan inilac kulture jeste jezik. Sva
kultura je nastala iz ovekove jedinstvene sposobnosti
stvaranja i upotrebe simbola; "bez simbola ne bi bilo kul-
ture, i ovek bi bio samo ivotinja a ne ljudsko bie", kae
ameriki antropolog Lesli Vajt (1980:270). A upravo je je-
zik osnovni simboliki sistem koji je on razvio tokom svo-
je evolucije. (O ulozi i razvoju simbolike funkcije kod
Homo sapiensa v. kod nas Ivi 1978).
4. Kultura i jezik
Kao opte kategorije, kultura i jezik se uzajamno pod-
razumevaju, jer nema kulture bez jezikog izraza, niti
ima jezika bez kulturnog sadraja. Ali na nivou pojedina-
nih kultura i jezika ovakva podudarnost, iako mogua i e-
sta, nije nuna: kao to emo videti, jedna kultura moe
da se ostvaruje u vie jezika, i obrnuto, jedan jezik moe
da bude nosilac vise kultura. Prema jezgrovitoj formulaciji
Dubravka Skiljana,"svaka kultura mora posjedovati jezik i
svaki jezik mora imati 'iza' sebe i 'u' sebi kulturu, ali ne
mora svaka kultura imati svoj, samo sebi svojstven, jezik,
niti svaki jezik,mora imati svoju kulturu" (1991:153).
Pristupajui razradi ove generalne postavke, najpre e-
mo donekle da problematizujemo navedeni kategorijalni
odnos, i to polazei od same sintagme u glavnom naslovu
ove rasprave. U antropologiji, pa i u antropolokoj lingvisti-
ci, bezmalo je aksiomatski prihvaen stav da je jezik deo kul-
ture. Ali otkud onda toliko zbornika, studija, asopisa i na-
unih skupova sa upravo tim naslovom? Ako je jezik ve deo
kulture, zato njegovo stavljanje u isti red s njom ne deluje
pleonastino, tj. zato se ne kae, na primer, "jezik i ostatak
kulture", kako bi se pri pomenutom stanovitu strogo uzev
Jezik i kultura 17
moralo rei? Iii, drukije reeno, ako je jezik samo jedan od
kulturnih sistema (pored obreda, mita, religije, muzike, sli-
karstva i drugih), zato se upravo on izdvaja od svih njih i
prema kulturi postavlja u naporedan a ne inkluzivan odnos?
Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo na jed-
nom dubljem nivou osvetliti prvo prirodu same kulture, a
onda i poloaj jezika u njoj. Ovde je od najvee vanosti
sagledanje da je kultura u sutini sistem za organizovanje i
usmeravanje ljudskog istustva, pri emu pojedine kulture
na razliite naine uproavaju - pa time, unekoliko, i is-
krivljeno predstavljaju - ukupni svet stvarnosti. Tako sva-
ka kultura obrazuje specifian okvir unutar kojeg se inter-
pretiraju odabrani spoljni znaci "realnosti". A osnovni me-
hanizam za ovu interpretaciju jeste jezik - koji, medutim,
ima i bitnu dodatnu ulogu koja iz toga izrasta. Jezikom o-
vek odvajkada tumai prirodu i uobliava kulturu kao svoj
sopstveni, ljudski svet, pri emu izmedu jezika i kulture
postoji stalna interakcija na raznim planovima. Sva je kul-
tura stvorena zahvaljujui jeziku, kroz jezik, a u velikoj
meri i jeziku; a kako nas opominje Edvard Sapir, vrata
svake kulture otvaraju se kljuem njenog jezika. Ovo
znai da jezik nije samo statiki referentni okvir kulture,
sistem za njenu interpretaciju, nego i njen dinamiki kon-
stitutivni princip. Na taj nain na doivljaj sveta je uslo-
vljen kulturom, dok je ona sama uveliko profilisana jezi-
kom. Sa svoje strane, kao preduslov i tvoritelj kulture, je-
zik se oblikuje upravo po meri njenih potreba i moguno-
sti. Tako kultura i jezik u stalnom sadejstvu formiraju i
menjaju svet u kojem ive ljudske zajednice, i sami se iz-
graujui u tom procesu.
Sledee pitanje koje trai odgovor jeste zato je upravo
jeziku pripala ova povlatena uloga. Tu moemo da kae-
mo, sasvim kratko, da je jezik najrazudeniji, najizgradeniji
i najtenje Strukturiran od svih kulturnih sistema. Njegova
formalna obeleja kao hijerarhijski ustrojene strukture je-
dinica i pravila za njihovo kombinovanje na raznim nivoi-
ma, kojima smo govorili u 2. odeljku ovog teksta, uini-
la su ga najpodesnijim medijumom i mnogih drugih siste-
ma, kao i kulture u celini. Zakljuujemo da je jezik inte-
gralan ali veoma specifian deo kulture, i takav status mu
se neformalno priznaje uobiajenom naslovnom sintag-
mom od koje je poeo ovaj osvrt.
Prethodno razmatranje odnosilo se na kategorijalni
plan, gde se kultura i jezik posmatraju kao opti fenomeni
svojstveni oveku i neodvojivi od same njegove prirode, a
u okviru koncepta koji se esto naziva univerzalistikim.
Sa ovog plana sada "silazimo" na nivo konkretnih realizacija,
gde su u fokusu kulture pojedinih drutvenih zajednica, od-
nosno sociokulturni sistemi, i s njima manje ili vie "upa-
reni" posebni jezici; ovaj pristup nekada ide pod imenom
relativizma. Tu za poetak moramo rei da je veza izmeu
pojedinanih kultura i odgovarajuih jezika naelno veo-
ma vrsta, utoliko to oni izrastaju zajedno, uzajamno se
pothranjujui; ipak, ona nije nuno konstantna niti neras-
kidiva, ve je podlona raznim varijacijama i promenama.
lako, kako emo videti u narednom poglavlju, ni jezike
ni kulture nije lako medusobno razgraniavati i prebroja-
vati, ematski se mogu uspostaviti sledei odnosi. Odnos
tipa jedan prema jedan, gde uz neku datu kulturu ide sa-
mo njen jezik i obrnuto, uz jedan jezik samo njegova kul-
tura, veoma je est, naroito ali ne iskljuivo kod manjih
zajednica (npr. od velikih je karakteristian japanski slu-
aj). Ali ima i mnotvo primera odsustva ovakve korespon-
dencije, i to u oba smera. Tako je Balkansko poluostrvo
kulturno znatno homogenije nego jeziki, a finska kultura
mnogo je blia onoj drugih evropskih nordijaca nego to
Jezik i kultura
19
je finski jezik blizak vedskom, norvekom i danskom. J os
je izrazitiji raskorak kod orijentalne kulture u njenoj bli-
skoistonoj verziji, ija tri jezika nosioca - arapski, turski i
persijski - pripadju trima veoma razliitim jezikim poro-
dicama (semitskoj, turkijskoj i indoevropskoj). Nasuprot
ovome, engleski jezik s manjim varijacijama opsluuje pri-
lino razliite kulture od SAD i Kanade preko Velike Brita-
nije do Australije, a slino vai i za druge svetski rairene
jezike (npr. za panski u paniji i u latinskoj Americi).
Mogunost da genetski udaljeni jezici uestvuju u istoj
kulturi, a da isti jezik slui razliitim kulturama, nalazi svo-
je objanjenje u nejednakim stepenima "kulturne osetlji-
vosti" na skali jezikih nivoa. Naime, renik jednog jezika
dosta verno odraava kulturne datosti i potrebe zajednice
koja njime govori, ali se takva usklaenost u mnogo ma-
njoj meri nalazi kod gramatikih sistema, koji su stabilniji
i merodavniji deo jezike strukture. Dublji identitet jed-
nog jezika ne ogleda se toliko u prirodi sadraja koje on
izraava, i koji su registrovani u reniku, koliko u osobe-
nom nainu njihovog izraavanja, to je stvar gramatike
forme. Ovo znai da jezici i kulture, koliko god njihova spre-
ga mogla biti intimna, ovu duguju zajednikom razvoju, a
ne nekoj inherentnoj uzronoj povezanosti. veza je,
dakle, istorijska a ne organska. Posebno se ne mogu uspo-
stavljati globalne korelacije izmeu vrste drutvene zajed-
nice i tipa jezike strukture - na primer, tako da bi stoar-
skim kulturama odgovarala jedna vrsta glasovnih i grama-
tikih sistema, a urbanim drutvima druga vrsta.
U dananjem svetu, naroito u njegovim razvijenijim
delovima, fenomen kulture ispoljava se na razliitim ste-
penima, u rasponu od lokalne ili regionalne, preko nacio-
nalne, do internacionalne ili ak svetske kulture, kojoj
svedoi i noviji pojam planetarne kulture. esto se sreu i
razne druge podele: prema civilizacijskom nivou, na pri-
mitivne i razvijene kulture; prema tipu proizvodnje i dru-
tvene organizacije, na poljoprivredne, industrijske i po-
stindustrijske kulture; potom na usmene i pismene, ili ru-
ralne i urbane kulture, pri emu ove potonje obuhvataju i
ceo niz subkultura; itd. Umesto daljeg nabrajanja odmah
erao da kaemo ono to je za nas ovde najvanije, a to je
da u svim pomenutim i mnogim drugim dimenzijama di-
ferenciranja kulture jedan od bitnih indikatora jeste opet
- jezik. Tako osobenosti lokalne ili regionalne kulture u-
vaju svoj izraz u lokalizmima, regionalizmima i dijalekti-
zmima narodnog jezika, dok na drugom kraju internacio-
nalna kultura i savremena tehniko-tehnoloka civilizacija
ostavljaju svoj beleg u optoj leksici, strunim terminolo-
gijama i frazeologiji standardnog jezika. Analogno funkci-
onie cela skala jezikih varijeteta, od lokalnih govora,
preko nacionalnih jezika, do prirodnih ili vetakih jezika
meunarodne komunikacije. A moderni standardni odno-
sno knjievni jezici raslojavaju se po linijama razgranie-
nja izmedu socioekonomskih, obrazovnih, profesionalnih,
uzrasnih i drugih grupa, ije posebne potrebe takode je-
ziki obeleavaju datu kulturu - u vidu raznih sociolekata,
funkcionalnih,stilova, strunih jezika, argona itd. Tako se
razlieiti aspekti kulture odraavaju u jeziku, ali i jezik do-
prinosi njihovom izdvajanju, definisanju i prihvatanju
unutar ireg kolektiva.
Ovim smo u skici zaokruili predmet ispitivanja ovog
odeljka, usklaujui ga uz to sa prethodno naznaenim
opadajuim nivoima apstrakcije: najpre kultura i jezik u
optem smislu, potom pojedine kulture i jezici, i najzad
podkulture s odgovarajuim podjezicima. Neke od ovde
samo dotaknutih pojava bie, uz drugu materiju, neto si-
re predstavljene u narednom poglavlju. Pre toga, meu-
Jezik i kultura 21
tim, posvetiemo neto panje specifinoj ulozi pisma i pi-
smenosti u razvoju i promenama kulture, da bismo pogla-
vlje okonali letiminim pogledom na nauno prouava-
nje jezika i kulture.
* * *
Jezik je bioloka datost, a pismo je kulturni proizvod.
Dok je sposobnost upotrebe prirodnog jezika medu bit-
nim definiuim atributima vrste Homo sapiens, pa nema
oveka bez jezika, pismo je neobavezan i srazmerno kasni
izum nekih ljudskih grupa. Ovo znai da ovek postoji i
pre i bez pisma - dodue, moda ne kao civilizovani ovek.
U skladu s poetnim postavkama ovog poglavlja prirodi
jezika, kulture i civilizacije, kultura je starija i rairenija od
pisma, pa tako nekada slobodno govorimo preistorij-
skim ili ak primitivnim kulturama, koje ne poznaju vetinu
pisanja. S druge strane, civilizacija i pismo se uzajamno pod-
razumevaju, bar u naelu, jer se poeci urbanog ivota, sa
njemu svojstvenim sloenim oblicima socijalne organizaci-
je, istorijski podudaraju i proimaju sa razvojem pismeno-
sti. Moe se, dakle, rei da je pismo svojevrsna vododelni-
ca izmeu zaostalih zajednica i civilizovanih drutava.
glavnim obelejima i funkcijama pisma, njegovoj evo-
luciji i znaaju za ivot oveka, ukljuujui i raznolike kul-
turne kontekste u kojima je dolazilo do nastanka, prilagoda-
vanja i usavravanja razliitih sistema pisanih simbola, po-
drobnijaobavetenjamogu se potraiti u knjizi pod Bugar-
ski (1997b). Tamo je dat i izbor internacionalne literature;
za ovu svrhu v. naroito Kristal (1996, V deo). U ovoj prili-
ci kratko emo ukazati samo na neke aspekte te proble-
matike, posebno relevantne za nau temu, da bismo po-
tom naznaili i neke puteve danas aktuelnog razvoja kul-
turno uslovljene tehnologije pisanja, kojima se u nave-
denoj knjizi manje govorilo.
Pre svega, valja makar i sasvim uopteno istai nezamen-
Ijivu ulogu pisanja u izrastanju, konsolidovanju i transmi-
siji kulturnih sistema u poreenju sa oralnim kulturama,
ime se otvaraju i mogunosti za dublje razumevanje sveta
koji datu kulturu okruuje, ali i samog jezika kojim se ona
izraava. Mnogobrojna pisma kojima je proarana naa
planeta mogu se posmatrati kao kodovi kojima se ispisuju
pojedine kulture. Pri tome svakoj od njih odgovara sistem
pisanja koji je ona iznedrila, ili preuzela sa strane i
prilagodila svom jeziku i svojim potrebama. Pisanje nije
neki jednoobrazan i nepromenljiv mehanizam za belee-
nje bilo kojeg govora, nego drutvena praksa povezana sa
kulturnim vrednostima kao sto su kolektivno pamenje,
tradicija i etnokulturni identitet. I sadrina i oblici pisanja
variraju od jedne kulture do druge, kao i od jednog perio-
da do drugog u ivotu iste kulture.
Ako se ima u vidu ova fundamentalna empirijska inje-
nica, svako apriorno uporedno vrednovanje postojeih si-
stema pisanja pokazuje se veoma problematinim. Nema,
naime, jednostavne skale niti neprikosnovenog merila za
takav poduhvat. Gledano tipoloki i dekontekstualizova-
no, esto se iznosi tvrdenje da je alfabetski princip u ne-
sumnjivoj prednosti nad ideografsko-logografskim i sila-
bikim sistemima, budui daleko najjednostavniji, najeko-
nominiji i najefikasniji. Medutim, prirodni jezici, pa ni
njihova konvencionalna pisma, nisu matematiki ili logiki
sistemi koji bi se mogli vrednovati iskljuivo po ovakvim
apstraktnim parametrima. isto lingvistika merila kvalite-
ta pisama u celini ipak ustupaju pred onim vanjezikim -
istorijskim, kulturnim, civilizacijskim, religijskim i drugim,
uvek vezanim za specifine prilike pojedinih zajednica. Uz
Jezik i kultura
23
to vanog udela ima i strukturni tip njihovih jezika, jer ne
odgovara svaki sistem pisanja svakom jeziku: strukturi kine-
skog, na primer, primeren je logografski, japanskog silabi-
ki, a indoevropskim jezicima - alfabetski princip u pismu.
Iz ovih razloga bilo bi nerealno oekivati da e proces
alfabetizacije, koji je tokom vekova osvojio ceo zapadni
svet, ozbiljnije da zahvati i velike kulture istoka, kao to su
japanska i posebno kineska. Ako su zapadna drutva ve
neraskidivo vezana za svoja estetski ogoljena alfabetska pi-
sma, analogna prava moraju se priznati i visoko razvijenim
drevnim civilizacijama istoka, sa drukije ustrojenim siste-
mima pisanja, raskone lepote i snane kulturne i verske
simbolike. Odista je teko verovati da e se Arapi, Jevreji,
Kinezi ili Japanci ikada odrei svojih tradicionalnih pisa-
ma, u kojima su njihove kulture tako vrsto ukorenjene, i
prihvatiti - osim alternativno, i za ograniene svrhe - alfa-
betizaciju kao praktinije reenje...
I jo samo neto uticaju tehnikih inovacija. Tokom po-
slednjeg stolea moderna tehnoloka sredstva su dovela do
pojave tzv. sekundarne usmenosti - obnovljenog i pojaa-
nog oralnog komuniciranja u krilu pismenih zajednica. Te-
lefon, telegraf, radio, televizija, a danas naroito elektronski
posredovana komunikacija putem Interneta, umanjili su
potrebu za nekima od tradicionalnih oblika pisanja. Ovaj
proces, motivisan praktinim obzirima kao to su ekono-
minost, brzina i iroka dostupnost novih naina optenja,
bio je stepenast, premda ne nuno i jednosmeran. Tako je
poslovna i privatna korespodencija, i sama u sutini surogat
neposredne komunikacije licem u lice, svojevremeno zna-
ajno redukovana uvoenjem telefona, koji je potom poeo
da se povlai pred elektronskom potom, da bi u nae dane
povratio neto prostora zahvaljujui irenju mobilne telefo-
nije.
Ovakav razvoj dogaaja uveliko je relativizovao kon-
vencionalne predstave razlikama izmeu govorenog i pi-
sanog jezika, na razne naine kombinujui prototipska
obeleja jednog i drugog. Ovo je najizrazitije u sluaju
globalne komunikacijske mree, koja je oblikovala samo-
svojan verbalni medijum po sopstvenoj meri. Jezik Inter-
neta - elektronski, globalan i interaktivan - analitiarima
se prikazuje kao medijum naroitog formalnog profila i
specifinih funkcionalnih karakteristika. To nije prosto
nova forma pisanja ili govora, niti nekakav njihov proizvo-
ljan hibrid, nego neto tree, s njima paralelno. (O lingvi-
stikim osobenostima jezika na Internetu v. kod nas Radi
2000, a ire u Crystal 2001).
Pretena anonimnost i depersonalizovanost poruka na
mrei uz to podstie leerniji odnos prema upotrebljenim
jezikim sredstvima, od leksike i frazeologije do sintakse i
interpunkcije. Tim putem jeziki standard lako klizi u sub-
standard, pa i argon; a kad je re jezicima ije se orto-
grafije slue dijakritikim znacima, kakav je srpskohrvatski
pisan latinicom, rutinsko izostavljanje dijakritika "globali-
zuje" nacionalne jezike na nain koji moe ugroziti jeziki
i nacionalni identitet njihovih govornika (na to upozora-
va kiljan 2002:290-292). Ukupni rezultat jeste da pisanje
u rastuoj meri ispoljava svojstva neformalnog govora.
Koliko se brzo menjaju ustaljene navike u pogledu ita-
nja i pisanja kao jasno razgranienih aktivnosti moda naj-
bolje pokazuje hipertekst, koji brie granicu izmeu pisca i
itaoca time to ovog drugog promovie u koautora, nudei
mu mogunost da po svojoj volji premeta ili dopisuje delo-
ve teksta. Time se, izmeu ostalog, u pitanje dovodi i sam
pojamautorstva-a, da uzgred dodamo, i autorskih prava.
Iz reenog proistie opti zakljuak da je pismo kul-
turno zavisna varijabla, a ne tek nain grafikog (i static-
Jezik i kultura
25
kog) reprezentovanja govornih poruka. Pri tome su vrste i
obim pismenosti uslovijeni prirodom svake kulture pona-
osob: nemaju sve zajednice izraenu potrebu za pisme-
nou, ili nju ispoljavaju samo njihovi manji segmen-
ti. Stoga se pojava ograniene pismenosti u dominantno
usmenim kulturama mora razlikovati od situacije u auten-
tino pismenim kulturama, gde su - naroito zahvaljujui
svojevremenom izumu i irenju tamparske tehnike - opi-
smenjeni skoro svi njihovi lanovi,ili bar ubedljiva veina
njih. (Vise definiciji pismenosti i njenom novovekom
rasprostiranju, praenom drutvenim stigmatizovanjem
nepismenosti, v. u Bugarski 1997b, pogl. 7).
^ ^
I na kraju, kojoj nauci pripada polje prouavanja mno-
gostrukih veza izmedu jezika i kulture? Na ovo pitanje nema
kratkog i jasnog odgovora. Oblast kulture toliko je razlive-
na, i sama po sebi i u vezi s jezikom, da nema jedne discipli-
ne koja bi mogla pretendovati da sve to pokrije. Pojedina te-
matska vorita iz tog irokog opsega mogla bi spadati u
nadlenost antropoloke lingvistike, kulturne antropologi-
je, sociologije jezika, socijalne psihologije, kulturologije i
drugih interdisciplinarnih naunih podruja (to e se jed-
nim delom videti i iz narednih poglavlja ove knjige). Ipak,
odrednica na koju se u ovom kompleksu najee nailazi je-
ste etnolingvistika, s tim to ovaj ne sasvim prikladni termin
zahteva objanjenje. Naime, on etimoloki upuuje na spre-
gu izmeu etnosa i jezika, to valja precizirati napomenom
da je zapravo re kulturi tog etnosa, pri emu se jo po
pravilu ne misli na tzv. visoku ili elitnu nego na tradicijsku
ili narodnu kulturu. Dakle, stvarni predmet etnolingvisti-
ke jeste odnos izmeu jezika i narodne kulture.
Drugo je pitanje ta se upravo podrazumeva pod ovim
potonjim pojmom - i od toga su zavisili razliiti pravci istra-
ivanja koja su obavljana pod ovim zaglavljem. U evropskoj
misaonoj tradiciji koja se vezuje uz Herdera i fon Humbolta
teite je bilo na preteno spekulativnom razmatranju ve-
za izmedu maternjeg jezika neke zajednice, njenog menta-
liteta i pogleda na svet, koje e potom odreenije obrise
dobiti u SAD, u okviru Sapir-Vorfove hipoteze jezikoj
relativnosti. Na amerikom tlu pod imenom etnolingvisti-
ke esto su se odvijala, kao i drugde po svetu, antropolo-
ka i etnografska prouavanja domorodakih zajednica, u
domenima kao to su narodne taksonomije biljaka ili bo-
lesti, terminologija srodstva, nazivi za boje i jeziki tabu.
U slovenskom svetu, ukljuujui i nae krajeve, krug et-
nolingvistikih prouavanja najee je jo iri, pa se pod
tu etiketu neretko podvode svi aspekti veza izmedu jezika
i tradicijske kulture, naroito duhovne, te narodnog stvara-
latva, to obuhvata mitologiju i religiju, verovanja, obiaje,
folklor i umetnost. (Reprezentativan pregled daje Tolstoj
1995, naroito u poglavlju "Etnolingvistika u krugu huma-
nistikih disciplina", 31-46). Tako se etnolingvistika prepli-
e sa nizom naunih oblasti, od etnologije i etnopsiholo-
gije do dijalektologije, etimologije i istorije jezika. Ovaj
naziv se nekada odnosi i na zapisivanje zanatske i druge
narodne terminologije, a pristaje i nekim drugim domeni-
ma - recimo, prouavanju jezikog izraza savremenih sub-
kultura i paraknjievnih anrova, od sportskog navijanja i
novokomponovane narodne muzike do itulja i krajputaa
(upor. ripr. olovi 2000 i druge knjige istog autora).
Zakljuujemo, dakle, daje etnolingvistika veoma he tero-
gena nauka (bolje reeno, rastresit skup istraivakih usme-
renja), to je nuan odraz dimenzija i razudenosti njenog
potencijalnog predmeta - jezika u kontekstu kulture.
Jezik i kultura
27
LITERATURA
Benvenist, E. (1975). Civilizacija: prilog istoriji rei. Problemi
opte lingvistike. Beograd: Nolit, 255-263.
Bratani, M. (1991)- Rjenik i kultura. Zagreb: Biblioteka SOL.
Bugarski, R. (1997a). J ezik kontekstu. Beograd: igoja tam-
pa/XX vek (Sabrana dela, 8). /Pogl. 23: Kultura u jeziku i je-
zika kultura, 244-249/.
Bugarski, R. (1997b). Pismo. Beograd: igoja tampa/ vek (Sa-
brana dela, 10). /Pogl. 7: Pismenost, 124-156/.
Crystal, D. (2001). Language and the I nternet. Cambridge: CUP.
olovi, I. (2000). Divlja knjievnost. Drugo izdanje. Beograd:
Biblioteka XX vek.
Herak, E. (1998). Leksikon migracijskoga i etnikoga nazivlja.
Zagreb: Institut za migracije i narodnosti/kolska knjiga.
Ivi, I. (1978). ovek kao animal symbolicum. Beograd: Nolit.
Kristal, D. (1996). Kembrika enciklopedija jezika. Beograd:
Nolit.
Kroeber, A. L./C. Kluckhohn (1952). Culture-. A Critical Review
of Concepts and Definitions. New York: Vintage Books.
Radi, . (2000). Osobine diskursa na Internetu u engleskom i
srpskom jeziku. Godinjak Filozofskog fakulteta, Novi Sad,
XXVIII, 99-114.
Sapir, E. (1984). Ogledi iz kulturne antropologije (ur. R. Bugar-
ski; drugo, dopunjeno izdanje). Beograd: Prosveta.
Stojkovi, . (1993). Evropski kulturni identitet. Ni: Prosve-
ta/Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.
kiljan, D. (1991). Jezik, kulturni identitet i prevoenje. Proi-
manje kultura i jezika (ur. M. Andrijaevi/Y. Vrhovac). Za-
greb: Hrvatsko drutvo za primijenjenu lingvistiku, 151-157.
kiljan, D. (2002). Govor nacije - jezik, nacija, Hrvati. Zagreb:
Golden Marketing.
Tolstoj, N. I. (1995). J ezik slovenske kulture. Ni: Prosveta.
Vajt, L. (1980). Simbol - poreklo i osnova ljudskog ponaanja.
Psiholingvistika (ur. R. Bugarski), Radio Beograd - Trei
program, 44, 261-275.
28
jeziku kulturi i drutvu
Williams, R. (1983). Key Words-. A Vocabulary of Culture and So-
ciety. Rev. edn. London: Fontana.
II
JEZIKAI KULTURNA RAZNOLIKOST
OVEANSTVA
Raznolikost ljudskih zajednica, njihovih ustanova, obi-
aja i vrednosti, postoji odvajkada, a u poslednje vreme,
kao svojevrsna protivtea aktuelnim procesima moderni-
zacije i globalizacije, postala je udarna tema u prouava-
nju drutva, kulture i jezika. Odavno priznata i naglaena
u socijalnoj antropologiji i antropolokoj lingvistici, ra-
znolikost je danas jedna od kljunih preokupacija socio-
loke, kulturoloke i politikoloke literature, a njeno ou-
vanje je ideja-vodilja Evropske unije, Saveta Evrope i dru-
gih meunarodnih institucija i njihovih dokumeriata. (Sire
ovome v. u poglavlju VII nie). Ne ulazei u pojedinosti
kampanja za podrku razliitim, naroito ugroenim jezi-
cima i kulturama u Evropi i drugim delovima sveta, u nji-
hove institucionalne oblike, metode ili motive, u ovom
poglavlju samo emo da predoimo neto od jezikog i
kulturnog arenila nae planete.
Pre svega, koliko uopte ima na svetu jezika, a koliko
kultura? Na ovo pitanje ne moe se dati precizan odgovor,
jer su granice izmedu jezika, a pogotovo kultura, esto to-
liko fluidne da je svako prebrojavanje veinom samo
uslovno, a neretko i nemogue. Jezike je teko brojati jer
ne postoje opteprihvaene definicije svojstava koje neki
jeziki entitet cine posebnim jezikom a ne varijetetom ne-
ke nadreene celine, tim pre to je razlika izmeu jezika i
dijalekta socioloka a ne lingvistika. Osim toga, jezici ma-
lih zajednica odumiru ubrzanim tempom, pa postoje proce-
ne da e tokom XXI veka s lica zemlje nestati najvei deo sa-
da postojeih priblino 6.000 jezika (v. Bugarski 2001, pogl.
EX, a za obuhvatnu raspravu sada i Kristal 2003)
Jezici sveta medusobno se izrazito razlikuju u vie di-
menzija: po broju govornika, jer nekima govore stotine
miliona ljudi a drugima tek poneka stotina ili desetina; po
rasprostranjenosti, gde na jednom kraju imamo jezike za-
stupljene na vie kontinenata, a na drugom one malih i
izolovanih plemenskih zajednica; po poreklu, tako to pri-
padaju razliitim genetskim porodicama; po strukturi, s
obzirom na razlike u glasovnim i gramatikim sistemima i
u leksikonu; po funkcijama koje obavljaju u svojim zajed-
nicama, gde postoji raspon od nepisanih idioma do stan-
dardnih i knjievnih jezika visoke pismenosti; itd. (Opti
pregled jezike arolikosti u navedenim dimenzijama, sa
numerikim i drugim podacima, sadri Bugarski 1997).
to se tie kulture, zbog razlivenosti i vieznanosti ovog
pojma svaka kvantifikacija je osuena na propast. Dodue,
u meri u kojoj jezici i kulture idu zajedno teorijski bi se
moglo rei da<kultura ima koliko i jezika, ali smo ve vide-
li da od ovog jednostavnog obrasca ima mnogo odstupa-
nja, pa taj kriterijum ne reava problem ak ni pod pret-
postavkom da se moe utvrditi ta je upravo kultura jed-
nog jezika. A zapravo uglavnom ne moe, zbog kontinual-
ne prirode kulturnih fenomena kao i usled obimne kul-
turne difuzije - prenoenja elemenata i obrazaca iz jedne
kulture u druge, to je pojava dobro poznata i opisana u
antropolokim studijama kulture. No ako je valjano raz-
granienje pojedinih kultura u principu nezahvalan i e-
sto bezizgledan posao, to ne znai da se ne mogu usposta-
Jezik i kultura
31
vljati i karakterisati opti tipovi kulture, kakve smo nazna-
ili u prethodnom poglavlju.
Od svega tamo pomenutog ovde emo pokloniti pa-
nju samo jednoj podeli, relevantnoj kako za kulture tako
i za jezike, zato to u vezi s njom postoje mnoge ukorenje-
ne zablude i predrasude. To je pitanje opreke izmeu pri-
mitivnog i razvijenog, koja se u laikom poimanju stvarl
uzima kao samorazumljiva i neupitna. Nauni pogled, me-
utim, otkriva bitno drukiju sliku, opovrgavajui takvu
pravolinijsku evolucionistiku perspektivu. Naime, i najza-
ostalija plemena Afrike, June Amerike i Australije, iji i-
vot u poneemu nije odmakao od prilika kakve su vladale
u kameno doba, imaju jezike koji su, lingvistiki gledano,
sasvim punopravni instrumenti optenja. U principu, sva-
ki jezik je prikladno i dovoljno sredstvo za obavljanje po-
treba komunikacije i stvaralatva zajednice kojoj slui, ta-
ko da nema primitivnih jezika. Eskimi ili beduini ne mogu
na svojim jezicima da razgovaraju astrofizikim fenome-
nima ili molekularnoj biologiji, jer takve stvari nisu deo
njihovih kultura, ali zato imaju veoma razgranat renik u
svemu to se tie snega, odnosno kamila. kvarkovima
ili genetskom kodu nije se, naravno, moglo govoriti ni
na srednjovekovnom engleskom. Jezici su, dakle, ravno-
pravni ne u tom smislu to bi svaki od njih bio podjedna-
ko adekvatan i opremljen za svaku zamislivu funkciju, ne-
go utoliko to je svaki primeren realno postojeim uslovi-
ma u kojima ivi njegova govorna zajednica.
Bogat renik pre je posledica nego preduslov drutve-
no-kulturnog i nauno-tehnolokog razvoja; a to se gra-
matike tie, tip kulture i drutvene promene u njoj se -
kako smo ve napomenuli - odraavaju daleko manje ne-
go u reniku, pa tako nalazimo da neki jezici krajnje pri-
mitivnih zajednica imaju u poneemu bogatije i sloenije
gramatike sisteme (npr. znatno razvijeniju morfologiju)
nego neki veliki jezici moderne civilizacije. Ipak, mora se
istai i razlika izmeu potencijalnog i ostvarenog: jezici se
raaju jednaki, ali odrastaju nejednako. Naime, dok jedni
preteno ostaju u okvirima uskih potreba pojedinih zajed-
nica, drugi neprekidno moraju da iznalaze nova izraajna
sredstva, jer ih na to tera sve iri raspon drutvenih potre-
ba zajednica koje se bre razvijaju. (Donekle je slino sa
miiima, koji krljaju usled neupotrebe a bujno se razvi-
jaju vebanjem). Zahvaljujui neuporedivo irem rasponu
svojih primena kroz istoriju, ukljuujui i svoju ulogu kao
sredstva vanredno znaajnog knjievnog i kulturnog stva-
ralatva, jezici kao to su grki, latinski, sanskrit, arapski,
engleski ili ruski razvili su svoj potencijal mnogo vie ne-
go jezici malih naroda na niem stepenu drutvenog raz-
voja. Samo u tom smislu moe se rei da su oni prvi razvi-
jeniji, ali zato ne treba ove druge nazivati primitivnima.
Razvijenost je u osnovi drutveni a ne lingvistiki kriteri-
jum. (Ovaj pasus prenet je, u prilagoenom obliku, iz Bu-
garski 1996a:26).
Moe Ii se, onda, rei da rangiranju na skali razvijeno-
sti podleu kulture, a ne njihovi jezici? Siroko govorei,
verovatno moe, ali bi - s obzirom na mogue diferencira-
nje pojmova kulture i civilizacije, na kakvo smo ukazali u
3- odeljku prethodnog poglavlja - bilo tanije govoriti
stepenima civilizacijskog razvoja. No kako god da se
uzme, u ovoj taki susreemo se sa ranije pomenutom te-
matikom jezikog i kulturnog relativizma, kao vanim
aspektom raznolikosti kojoj je re. Same razlike su em-
pirijski evidentne, ali je daleko sloenije i jo uvek sporno
pitanje njihovih implikacija i posledica za ivot pojedinih
zajednica, za sliku sveta, duhovni horizont i obrasce pona-
anja njihovih lanova. Sa lingvistike strane ovde e biti
Jezik i kultura
33
dovoljno da samo podsetimo na poznatu Sapir-Vorfovu
hipotezu jezike relativnosti, po kojoj specifina struktura
maternjeg jezika nekog kolektiva ima uticaja na njegovo
vienje stvarnosti (v. Vorf 1979 i iru diskusiju u Bugarski
1996b, pogl. IV).
Iz antropolokog ugla uporedljiva razmatranja i speku-
lacije konvencionalno idu pod imenom kulturnog relativi-
zma. Nasuprot etnocentrizmu, koji druge kulture tumai
ili vrednuje kroz prizmu sopstvene, koja se uzima kao me-
rilo, kulturni relativizam je stanovite prema kome se ele-
menti neke kulture razumeju i ocenjuju u odnosu na tu
kulturu u celini, a ne na neki uzor ili model izvan nje. Ta-
ko se, primera radi, znaenje monogamije ili poligamije,
seksualna gostoljubivost kod Eskima, incest, rituali sahra-
ne, ili lapot kao obiaj navodno doskora rairen u ne-
kim naim krajevima, sagledaju strogo unutar sistema
vrednosti neke date kulture, s obzirom na njena verova-
nja, naviknuta ponaanja, vaeu ocenu probitanosti i
slino, bez priziva na neki eksterni ali podrazumevani mo-
ralni ili drugi autoritet. U ovom vienju sve su kulture na-
elno ravnopravne, tako da ne moe biti apsolutnog upo-
rednog vrednovanja kulturnih artefakata koji pripadaju
istim klasama.
Strogo uzev, pri ovom gleditu velika i naroito ukrae-
na koliba kakvog afrikog plemenskog poglavice u toj kul-
turi bi zauzimala isto mesto kao Tad Mahal u indijskoj
kulturi i s njim utoliko bila ravnopravna, a na isti nain bi
bili ekvivalentni kaina (drvena lutka-amajlija indijanskog
plemena Hopi iz Arizone) i Mikelanelov David, ili obred-
na muzika australijskih domorodaca i Betovenova Deveta
simfonija. U stvarnu antropoloku ravnopravnost i jedna-
kovrednost uporedljivih proizvoda ljudskog duha i stvara-
latva teko da e poverovati strunjaci iz tzv. visokih kul-
tura razvijenog sveta, a pogotovo laid, ali to samo pokazu-
je koliko je osetljivo celo pitanje kulturnih vrednosti i do-
stignua, naroito kada se posmatra u komparativnoj per-
spektivi. Mi ga, dakako, ostavljamo otvorenim, nudei ga
itaocu jedino kao mogui podsticaj na samostalna raz-
miljanja i eventualna dalja ispitivanja.
Dodajmo ovome da se raznolikost, osim u geograf-
skom i socijalnom prostoru, oituje i u vremenu, kroz ne-
prestane procese promena kojima su podloni kulture i
jezici. Svako ljudsko drutvo, osim onih najzaostalijih, vre-
menom stie nove kulturne i civilizacijske atribute, kao
to se i svi ivi jezici neprekidno menjaju. Pri tome po pra-
vilu prednjae kulturne promene, a jezik, ija je gramati-
ka strukture po svojoj prirodi konzervativna, hvata korak s
njima - nekad uspeno, nekad sa zadrkom. Zbog toga se
deava da jezik u svojim dubljim slojevima uva relikte
davno prevazienih drutvenih odnosa iz ranijih ivotnih
razdoblja neke kulture. Raskorak je znatno manji, ili ga
uopte nema, u reniku, kao jezikom nivou na kome se
kulturne novosti neposredno registruju. (Za iru raspravu,
sa mnogo primera, v. Bugarski 1996c, pogl. II, a upor. i
Sapir 1974,1984:85-126).
Za praenje ovakvih promena naroito su povoljne si-
tuacije gde nauka raspolae verodostojnim podacima u
znatnoj vremenskoj dubini, kada se moe ii i ka rekon-
strukciji kako jezika tako i drutvenih i kulturnih instituci-
ja preistorijskih zajednica kakva je, na primer, indoevrop-
ska. Takva mogunost poiva na pretpostavci da jezik od-
raava sutinske nosee pojmove idejnog sveta date kultu-
re i socijalne organizacije drutva koje ju je iznedrilo i u
ijim se transformacijama menjaju i kultura i jezik. Tim
putem moda se daju nazreti i obrisi onoga to su neki
antropolozi provizorno nazvali "gramatikom kulture" -
Jezik i kultura
35
mehanizma uobliavanja pravila za generiranje obrazaca
ponaanja svojstvenih pojedinim kulturnim kolektivima.
Treba jo istai da se raznovrsnost jezikih i kulturnih
obrazaca protee i na modalitete njihove primene u dru-
tvenoj interakciji i komunikaciji. Sa pragmatikog stano-
vita, koje se tie upotrebe jezika i svrhovitog verbalnog
ponaanja, od najvee je vanosti ta e postie onim to
je reeno, i kako se to uklapa u kulturne konvencije date
govorne zajednice. A u ovom pogledu razlike izmeu po-
jedinih kolektiva mogu da budu znaajne, to emo poka-
zati malim izborom na dohvat uzetih primera.
Za poetak, ukupni obim verbalne produkcije varira
od jedne kulture do druge; negde se uobiajeno govori
glasnije, a.drugde tie; za neke zajednice karakteristian je
srazmerno direktan govor, a za druge obilazan, uz opirne
uvode i brojne digresije; pri tome raznim stvarima nije
pristojno govoriti. Tokom razgovora moe se gestikulirati
malo ili mnogo. (Poznata je anegdota autobusima u
nekim zemljama gde stoji upozorenje da je zabranjen raz-
govor sa vozaem jer su ovome ruke potrebne za vonju).
Fiziko rastojanje meu sagovornicima po pravilu je oset-
no vee kod severnjaka nego kod junjaka, pa se oni prvi
spontano odmiu jer pribliavanje doivljavaju kao neu-
kusno intimiziranje, dok se ovi drugi primiu, tumaei od-
micanje kao uvredljivo distanciranje. Tako se na nekom pri-
jemu moe desiti da, na primer, Sveanin stalno uzmie
pred Arapinom koji ga prati unosei mu se u lice, pa tako
obojica, ostajui okrenuti jedan prema drugom, rtaprave i
ceo krug sale. ( pojavama iz ovog kruga v. Hoi 1975).
Kako se jezikim sredstvima signalizuje solidarnost a ka-
ko nejednaka drutvena mo, kada i kako se "prelazi na ti" a
kako se sve moe biti utiv i ispoljiti potovanje sagovornika
- evo jednog posebno vanog kompleksa kojim upravljaju
razliite kulturne konvencije. Da ilustrujemo samo ovo po-
slednje, dalekoistoni jezici esto poseduju razraena gra-
matika i leksiko-frazeoloka sredstva, nazvana honorifici-
ma, koja slue upravo tome da se drugima nijansirano uka-
e cast. Tako anegdotski Japanac, sve klanjajui se, moe ku-
u uvaenog suseda da opie kao velelepni zamak a svoju
sopstvenu, praktino identinu, kao neuglednu atrlju.
ire gledano, uputno je znati kakve sve diskursne Stra-
tegi e mogu u razliitim kulturama kontrolisati strukturi-
ranje govornih dogaaja, te kako se gde izvode pojedini
govorni inovi - recimo, kakve se retorike formule prime-
njuju prilikom oslovljavanja, pozdravljanja ili zahvaljivanja.
Takoe, kakvi su uobiajeni obrasci vodenja razgovora, li-
cem u lice ili preko telefona, te zapoinjanja i zavravanja
poslovnih i privatnih pisama. Ovakve stvari ne mogu se uzi-
mati kao unapred poznate (polazei od preutne pretpo-
stavke da e sve to biti isto kao i u kulturi spoljnog posma-
traa), ve se moraju usvajati u procesu kulturnog uenja.
Izvinjavanje je isto tako kulturno izdiferencirano, ak i
u okvirima evropske kulture. Nae "Izvinite" podjednako
pokriva situacije kad hoemo da se proguramo pored ne-
koga, kad mu stanemo na ulj i kad elimo da ponovi ili
objasni neto-to je rekao - ali u drugim ovde poznatim
jezicima nee uvek biti tako. A trodelna razmena koja u
ovdanjoj kulturi regulie utivu "primopredaju" ("Izvoli-
te" - "Hvala" - "Molim") takode nije nuno predvidljiva. Na
primer, u engleskom, kao najpopularnijem stranom jezi-
ku, samo je srednji lan takav, dok se prvi najee uopte
ne verbalizuje, a trei ba nikad ne glasi "Please", kako to
oekuju i uporno ponavljaju mnogi koji ue ovaj jezik.
esto je jo vanije uoiti razlike u praksi upuivanja
komplimenata, jer se to lako moe pogreno shvatiti. Pri-
mera radi, antropolozi su utvrdili da e ena iz plemena
Jezik i kultura
37
Apaa, iju je ogrlicu neki stranac pohvalio, razumeti to
kao zahtev da mu se ona pokloni, pa e je smesta skinuti i
ponuditi zbunjenom posetiocu. A da se i unutar iste kul-
ture obiaji mogu vremenom menjati posvedoie nam da-
nanji Amerikanac, koji je doskora bezbrino delio kom-
plimente koleginicama na poslu, ali koji sada za istu stvar
moe da bude optuen i kanjen zbog seksualnog uzne-
miravanja... Ako uzmemo da je suprotna vrsta ponaanja
vreanje, i tu valja biti oprezan jer se lokalni obiaji mogu
razlikovati: neto to je u jednoj kulturi tek blag prekor
moe u drugoj biti doivljeno kao estoka uvreda. Uz ovu
temu samo radi kurioziteta navodimo da su subkulture cr-
nih tinejdera po amerikim gradovima usavrile izuzetno
matovit repertoar ritualnih uvreda, najee nabrajanjem
zapanjujuih osobina i performansi majki i sestara lanova
suparnikog ganga, bez ega dobra tua ne moe da ot-
pone. (Ovaj naroiti vid jezike kreativnosti moga bi se
svrstati u rubriku urbane etnopoetike).
Lako bismo mogli da nastavimo, ali e i ovo biti dovolj-
no za ilustraciju kulturno uslovljenih osobenosti u verbal-
nom i paraverbalnom ponaanju, ije nepoznavanje ili za-
nemarivanje neretko proizvodi posledice u obliku speci-
finih kulturnih greaka, ak i uz inae zadovoljavajue
vladanje gramatikom i renikom drugog jezika. J os gore
od toga, meukulturna komunikacija zaas se moe izro-
diti u svoju suprotnost: u nerazumevanje, nesporazum -
reju, u odsustvo komunikacije.
Poto smo na ovaj nain ve dotakli veliku temu susreta
razliitih jezika i kultura, na pregled raznolikosti (ili diver-
ziteta, kako bi se to danas pomodno reklo) zavriemo krat-
kim osvrtom na jezike i kulturne kontakte. Na naoj gusto
naseljenoj i mnotvom jezika prekrivenoj planeti oduvek
postoje kontakti izmeu tih jezika, do kojih dolazi sarad-
njom i razmenom meu njihovim govornicima, ali i usled
osvajakih pohoda, verskih i kulturnih uticaja jednih naro-
da na druge i na vise drugih naina. lako je sama ova empi-
rijska injenica odavno poznata i nesporna, nauka joj tek
od novijih vremena poklanja dunu panju. Sve do sredine
XX veka jezici su uglavnom prouavani pojedinano ili u
grupama, uz vladajuu lingvistiku ideologiju koja je u nji-
ma gledala samosvojne i zaokruene sisteme, zanemarujui
pojave do kojih dolazi usled njihovih dodira, preklapanja
na njihovim granicama, pa i pretapanja iji su proizvod tzv.
meani jezici (o ovima v. Klajn 2000). 1950. godi-
ne javljaju se prve sistematske studije ove problematike,
medu kojima su najuticajnije bile monografije amerikih
lingvista Juriela Vajnrajha i Einara Haugena. Na njihovom
tragu doi e i do konstituisanja cele jedne nove discipline
jezikih istraivanja, nazvane kontaktnom lingvistikom. U
bivoj Jugoslaviji njenom afirmisanju najvie je doprineo za-
grebaki anglist Rudolf Filipovi (v. iscrpnu raspravu u Fili-
povi 1986; takoe Vajnrajh 1974).
Jezici koji stupaju u dodir, u parovima ili u veim gru-
pama, mogu da budu u geografskom kontaktu, kada su
njihovi govornici u teritorijalnom susedstvu, ili u kul-
turnom kontaktu, kada neki od njih utiu na druge (ili po-
stoji uzajamni uticaj, to je znatno rede) i "na daljinu", bez
nunog fizikog meanja ljudi koji njima govore. Tako su
danas, na primer, mnogi jezici irom sveta u kulturnom
kontaktu sa engleskim. U oba sluaja mesto gde dolazi do
dodira izmedu jezika, odnosno lokus jezikog kontakta,
jeste mozak bilingvala, odakle kreu sve pojave koje prate
takve meujezike susrete. Medu njima su najvanije po-
zajmljivanje (naroito leksikih jedinica, frazeologije i ter-
minologije, a u mnogo manjoj meri i glasovnih i gramati-
kih elemenata); smenjivanje kodova (pojava jedinica dvaju
Jezik i kultura
39
jezika u razgovoru); interferencija (prodiranje struktura
jednog jezika u sistem drugog jezika); i jezike meavine u
vidu celih kontaktnih jezika pidinskog ili kreolskog tipa).
Ali preduslov i posledica ovih pojava i procesa, njihov iz-
vor, pratilac i utoka, jeste viejezinost - individualna,
svojstvena pojedinanim lanovima nekog kolektiva u
kontaktnoj situaciji, i socijetalna, na nivou drutvene za-
jednice. U obe ravni viejezinost je u svetskim razmerama
pre pravilo nego izuzetak, jer je dobra polovina ovean-
stva bilingvalna ili multilingvalna. (O rasprostranjenosti i
tipovima viejezinosti v. Bugarski 1997, pogl.4 i 5).
Uz viejezinost ide i pojam viekulturnosti, u ovom
kontekstu dosad teorijski slabije elaboriran iako u posled-
nje vreme aktuelizovan u raspravama fenomenu multi-
kulturalizma. (O celom ovom pojmovnom kompleksu,
ukljuujui i interkulturalizam i transkulturalizam, kao i
odgovarajuoj terminologiji, v. Bugarski 2002, pogl. VI;
viejezinosti na kulturnom i posebno medijskom planu u
odabranim evropskim drutvima, medu njima i u Srbiji i
Crnoj Gori, upor. sada i Karlsrajter 2003).
I pored svih postojeih razlika, ljudi su bili i ostali upu-
eni na komunikaciju preko jezikih i kulturnih granica,
to podrazumeva prevazilaenje bar nekih od tekoa na-
metnutih torn razliitou. Postoji nekoliko naina da se
ovo postigne. Jedan od glavnih jeste upravo sama vieje-
zinost, bilo spontana ili formalno steena uenjem dru-
gih, naroito svetski rairenih jezika. Vaan uslov optimal-
nog funkcionisanja viejezinosti jeste tolerancija, i to
shvaena ne pasivno, kao puko podnoenje neizbene
razliitosti, nego aktivno, kao spremnost da se izae u su-
sret drugom i drukijem. (Za neto vise toleranciji v. VI
pogl. ove knjige, a za ire rasprave srodne tematike Jaki
1999).
Drugi glavni nain neutralisanja jezike i kulturne ra-
znolikosti jeste prevoenje govornih i pisanih tekstova
svih vrsta s jednog jezika na druge, to je proces koji veli-
kim delom ukljuuje i dijalog izmeu kultura ostvarenih u
tim jezicima. Svako prevoenje je primarno meujezika
operacija, ali je, odvijajui se u kulturnom kontekstu, isto-
vremeno i kulturni in, pa se utoliko s pravom govori
medukulturnom prevodenju. Moderni interdisciplinarni
pristup prouavanju prevoenja polazi od ranije pomenu-
te postavke da svaka kultura obezbeuje okvir za specifi-
no tumaenje odabranih spoljnih znakova stvarnosti.
meukulturno prevodenje eksplicira razliite kulturne
okvire izmedu kojih se posreduje tokom prevodilakog
procesa. (Sire ovako shvaenom prevoenju, sa primeri-
ma, v. u Bugarski 1996d, pogl. 11, i Ivir 1991992).
Najzad, treba pomenuti bar jo jedno sredstvo ublaa-
vanja problema koji proistiu iz jeziko-kulturne neujed-
naenosti naeg sveta, ovog puta sutinski spontano, ma-
hom nezavisno od bilo ije voljne aktivnosti, esto gotovo
automatsko. To je irenje jezikih elemenata putem ve
pomenutog pozajmljivanja, i to posebno takvo iji su re-
zultat internacionalizmi - rei i izrazi koji se u slinoj for-
mi i istom znaenju nalaze u veem broju jezika, u znaaj-
noj meri olakavajui razumevanje izmeu njihovih govor-
nika, pre svega u strunim registrima ali i u svakodnevnim
ivotnim domenima. Analogno, prevladavanju razlika iz-
medu kultura doprinosi postojanje i irenje zajednikih
kulturnih elemenata u takoe ve navedenom procesu
kulturne difuzije.
Ne treba naroito isticati da su sve navedene pojave i
procesi u stalnoj interakciji, odvijajui se naporedo i esto
u odnosu uzajamne zavisnosti. Tako jeziki i kulturni kon-
takti uraaju viejezinou i viekulturnou, to su pret-
Jezik i kultura 41
postavke kako prevoenja tako i pozajml ji vanja. U rezul-
tanti svega ovoga, etni ke i naci onal ne kul ture zajedno sa
svoji m jezi ki m izrazima pri druuju se tokovi ma moderni -
zaci je i i nternaci onal ne civilizacije. Ti m putem se u izve-
snu ravnoteu dovode sl i nosti i razlike, to omoguuje
da se na pozadi ni konstantnog ono to je vari jabi l no po-
kae i kao istinsko obogaenje, a ne samo kao zadato op-
tereenje.
LITERATURA
Bugarski, R. (1996a). Uvod optu lingvistiku. Beograd: igoja
tampa/ vek (Sabrana dela, 6).
Bugarski, R. (1996b). J ezik i lingvistika. Beograd: igoja tam-
pa/XX vek (Sabrana dela, 2). /Pogl. IV: Jezika relativnost,
116-141/.
Bugarski, R. (1996c). J ezik drutvu. Beograd: igoja tam-
pa/XX vek (Sabrana dela, 4). /Pogl. II: Jezik i drutvene pro-
mene, 34-54/.
Bugarski, R. (1996d) : Lingvistika primeni. Beograd: igoja
tampa/ vek (Sabrana dela, 5). /Pogl. 11: Medukulturno
prevodenje, 123-130/.
Bugarski, R. (1997). J ezici. Beograd: igoja tampa/ vek (Sa-
brana dela, 9). /Pogl. 4: Jezici u drutvu, 67-112; pogl. 5: Jezi-
ci u pojedincu, 113-132/.
Bugarski, R. (2001). Lica jezika - sociolingvistike teme. Beo-
grad: Biblioteka XX vek. /Pogl. IX: Lingvistiki pogled na je-
ziku budunost, 95-100/.
Bugarski, R. (2002). Nova lica jezika - sociolingvistike teme.
Beograd: Biblioteka XX vek. /Pogl. VI: Znaenje viejezinosti
i viekulturnosti u Evropskoj godini jezika, 157-169/.
Filipovi, R. (1986). Teorija jezika kontaktu. Zagreb: JAZU/kol-
ska knjiga.
Hol, E. T. (1975). Nerni jezik. Beograd: BIGZ.
Ivir, V. (1991). Prevoenje kulture i kultura prevoenja. Proi-
manje kultura i jezika (ur. M. Andrijaavi/. Vrhovac). Za-
greb: Hrvatsko drutvo za primijenjenu lingvistiku, 145-150.
Ivir, V. (1992). Implicirani elementi kulture u izvornom tekstu i
prijevodu. Strani jezik dodiru s materinskim jezikom (ur.
M. Andrijaevi/Y. Vrhovac). Zagreb: Hrvatsko drutvo za pri-
mijenjenu lingvistiku, 17-24.
Jaki,B. ur.(1999) I nterkulturalnost i tolerancija/I ntercultura-
lity and Tolerance. Beograd: Republika/Biblioteka XX vek.
Karlsrajter, A., ur. (2003). Mediji viejezinim drutvima. Be:
OSCE.
Klajn, I. (2000). Kontaktni i meani jezici. Lingvistike studije.
Beograd: Partenon, 9-21.
Kristal, D. (2003). Smrt jezika. Beograd: Biblioteka XX vek.
Sapir, E. (1974). Jezik i sredina.J ezi k i drutvo (ur. R. Bugarski).
Kultura, Beograd, 25, 33-46.
Sapir, E. (1984). Ogledi iz kulturne antropologije (ur. R. Bugar-
ski; drugo, dopunjeno izdanje). Beograd: Prosveta.
Vajnrajh, J. (1974). Jezici u kontakta. J ezik i drutvo (ur. R. Bu-
garski). Kultura, Beograd, 25, 58-68.
Vorf, B. L. (1979).J ezi k, misao i stvarnost (ur. R. Bugarski). Beo-
grad: BIGZ.
III
POPULARNA VEROVANJA JEZICIMA
I NARODIMA
Jezik je jedno od sutinskih obeleja oveka na sva tri
plana njegovog postojanja: opteljudskom ili biolokom,
grupnom ili sociolokom, i individualnom ili psiholo-
kom. Stoga ne zauuje injenica da je on kroz celokupnu
istoriju oveanstva bio privilegovan predmet panje koju
mu je u razliitim vidovima posveivao Homo loquens, ka-
snije i kao Homo scribens. Od praznoverica primitivnog
oveka, preko brojnih mitova i legendi starih naroda, pa
sve do civilizovanih drutava modernog doba, istorija be-
lei nepregledno mnotvo svedoanstava popularnim
verovanjima vezanim za mo govora.
Najstarija od ovih poivaju u arhajskim slojevima magi-
je i religije, govorei nam iroko rasprostranjenom, a u
raznim kulturama i epohama razliito manifestovanom,
uverenju u sutinsku i sudbinsku povezanost rei i onoga
to one oznaavaju. Tu je, pored ostalog, koren jezikog
tabua: neke rei se ne smeju javno izgovarati, niti neke
osobe imenom pominjati, kako se ne bi prizvale neiste si-
le; demoni i bolesti se nastoje oterati, a boanstva umilo-
stiviti, ritualnom inkantacijom arobnih formula; ovamo
spadaju i bajalice, molitve i kletve. Savremene odjeke
drevnih verovanja u magijsku mo jezika oslukujemo u
sferama reklame i propagande, gde se poeljna ponaanja
- kupovina, odiiosno ratovanje - podstiu agresivnom
upotrebom paljivo odabranih i emocijama nabijenih rei
(lepota, ljubav, majka, dete, porodica\ vekovna ognjita,
nacija, domovina, sloboda, neprijatelj).
Verbalna magija dobija snaan nov oslonac sa poja-
vom prvih pisama, kada tajnovitost pisanog znaka, kao i
mistika brojeva, u ije su natpri rodne moi upueni samo
retki pojedinci, izazivaju strahopotovanje neposveenih
masa. A stupanjem na istorijsku scenu velikih civilizacija, i
celi njihovi jezici smatraju se bogomdanim svetinjama, bu-
dui u najistijem vidu ovaploeni u svetim knjigama po-
jedinih religija. (Primere magijskih i religijskih svojstava
jezika iz raznih kultura daje Kristal 1996:8-9).
U savremenom periodu, kada ovakve mitske predstave
donekle gube na aktuelnosti, do jaeg izraaja dolaze ovo-
zemaljski, sociopsiholoki uslovljeni sudovi, stavovi i ste-
reotipi jezicima, narodima i kulturama. Tako, na primer,
kroz zapadnu kulturu provejavaju popularni sudovi po
kojima su romanski jezici milozvuni a germanski grleni i
grubi; francuski je najloginiji ali i dobar za ljubav, kao i
italijanski za operu, nemaki za nauku i filozofiju, a engle-
ski za biznis; italijanski je najlaki a maarski najtei za
uenje - ne raunajui egzotine istone jezike kao to su
arapski, japanski i kineski. Ne dovodi se u pitanje podela
na primitivne i razvijene, siromane i bogate jezike, kao
to se samorazuml ji vi m ocenjuje sud da hiljade malih jezi-
ka irom sveta nisu ni sposobne ni dostojne da obavljaju
bilo kakve ozbiljnije funkcije, koje dolikuju samo manjem
broju velikih jezika. I tako dalje.
Ovakvi sudovi dobijaju vru formu kroz ukorenjene
stavove jeziku. U socijalnoj psihologiji stavovi se obino
definiu kao predispozicije da se neki sadraji, predmeti i
situacije doivljavaju na odreeni nain, to za sobom po-
Jezik i kultura 45
vlai specifine reakcije nosilaca stavova. Pri tome se uzi-
ma da stavovi imaju tri glavne komponente: kognitivnu,
koja se tie miljenja i saznanja; afektivnu, koja se odnosi
na oseanja; i bihejvioralnu, koja utie na ponaanje. (
stavovima uopte, i posebno jeziku, sa podelama, pri-
merima iz raznih kultura i daljom literaturom, v. iru ras-
pravu u Bugarski 1996, pogl. V; takoe Vlahovi 1997 za
teorijske osnove).
U osnovi sudova i stavova lee, i s njima se isprepliu
tako da ih je teko medusobno razluiti, stereotipi -
uproene mentalne predstave datim pojavama, vezane
za kognitivnu komponentu stavova. U nauci je doskora
prevladavala sklonost da se stereotipno miljenje bilo
emu izjednaava sa pukim neznanjem i predrasudama,
tako da su uvreeni stereotipi unapred odbacivani kao
mahom lani, negativni i utoliko tetni. Danas je, meu-
tim, jasno da oni, uzeto u celini, nisu samo priruna za-
mena za injenina znanja tamo gde ona nedostaju, dakle
u najboljem sluaju svojevrsne mentalne potapalice.
Znatno vie od toga, oni su zapravo kognitivni putokazi,
jer podstiu saznajno bitne procese kategorizacije sveta u
kojem ivimo. Beskrajno i kontinualno arenilo stvari i
pojava koje nas okruuju, kao i sadraja nae svesti, zahte-
va da im nametnemo nekakvu mentalnu strukturu, da ih
svrstamo u kategorije po slinosti, kako bismo ih, tako po-
jednostavljene i tipizirane, lake prihvatili i razumeli.
Ovako iroko shvaeni, stereotipi mogu da budu i istiniti
i pozitivni, a u upravo naznaenom smislu su nesumnjivo
korisni. Drugim reima, za njih nije presudno vrednova-
nje po navedenim dimenzijama, ve je vaan njihov ukup-
ni doprinos naoj orijentaeiji u stvarnosti. Ovo jo uvek ne
znai da se potpuno brie razlika izmeu injenica i fikci-
ja, empirijski podranih sudova i iracionalnih predrasuda
neobavetenih, nego samo da ceo ovaj kompleks trai nijan-
sirano rasuivanje a ne crno-belo presudivanje. Pri tome
jednu od kljunih dimenzija diferenciranja, ije zanemari-
vanje moe da urodi neusaglaenim, pa i kontradiktornim
nalazima, ini podela na autostereotipe (slike sopstve-
noj grupi) i heterostereotipe (slike drugim grupama).
Ovde se susreemo sa fundamentalnom i sveproimnom
dihotomijom Mi-Drugi, gde se po pravilu - ali ne bez izu-
zetaka - "nae" vrednuje pozitivno, a "tude" negativno. (O
dosadanjem prouavanju stereotipa v. Markovi 2002).
U drutvenim naukama najveu panju su privukle, i
najvie istraivanja motivisale, stereotipije zamiljenim
karakteristinim svojstvima grupacija definisanih rasnom,
etnikom, nacionalnom, verskom ili polnom pripadnou.
Tu se na meti ablonskog miljenja nalaze ne samo drugi i
drukiji kolektivi, nego naroito oni manjinski po brojno-
sti ili moi, tipine rtve negativnih percepcija - crnci, Ro-
mi, Jevreji, ene, homoseksualci, verske sekte itd. (Upor.
kod nas npr. zbornike Etniki stereotipi i Polni stereotipi
iz 2002). Ne treba posebno naglaavati da su sve ovo pod-
vrste kulturnih stereotipa, koji su uslovljeni opaanjima i
navikama svojstvenim pojedinim kulturama, i u toj meri
naelno izdiferencirani, ali su neki od najdublje ukorenje-
nih transkulturnog raspona.
Popularna verovanja, sudovi i stavovi jeziku proua-
vaju se pod zaglavljem narodne lingvistike (prema engl.
folk linguistics-, obuhvatan pregled moe se nai u Bugar-
ski 1996, pogl. V). Ovako nazvana oblast bavi se, dakle,
onim to pojedinim jezicima i jezikim varijetetima,
preko njih najee i njihovim govornicima, misli obian
svet, za razliku od oficijelne nauke jeziku. S ovim pove-
zana analogna miljenja ljudskim grupama mogla bi se
obuhvatiti terminom narodna antropologija. Obilje ra-
Jezik i kultura 47
znovrsne grade za oba podruja nalazi se i na jugosloven-
skom prostoru. Na jezikoj strani detaljnom ispitivanju se
nude, na primer, uvreene reakcije Srba na hrvatski, Hrva-
ta na srpski, a jednih i drugih na novoproglaeni bosanski
jezik; autostereotipi i heterostereotipi irilici i latinici;
ekskluzivistika glorifikacija knjievnog jezika, praena ni-
podatavanjem dijalekata i argona; puristika povika na
uticaje drugih jezika ("strana tela u zdravom domaem jezi-
kom organizmu"); poistoveenje normalnih jezikih pro-
mena sa kvarenjem jezika; i tako dalje. (Neiscrpan izvor
grade predstavljaju, izmedu ostalog, rubrike za pisma ita-
laca u novinama).
A na strani etnike ili konfesionalne pripadnosti, na
ovom geopolitikom i kulturnom podruju karakteristi-
no negativni heterostereotipi se kroz noviju istoriju vezu-
ju za grupe kao to su Romi, Cincari i povremeno Jevreji,
zatim Albanci i Muslimani, ranije Makedonci i Bugari, kao
i Turci, a manje-vie stalno za Hrvate i Srbe uzajamno.
Ovakvi stavovi, koliko god bili tvrdokorni, manje su rezul-
tat spontanih vekovnih antagonizama, a vie promenljivih
istorijskih i politikih okolnosti, pa i teritorijalnog, eko-
nomskog ili kakvog drugog interesa da se neki kolektiv,
naroito susedni, prikae u negativnom svetlu. (Podroban
istorijski prikaz ove materije daje Milosavljevi 2002a, b;
za statistike analize uzajamnih stereotipa i etnike distan-
ce medu narodima na prostoru doskoranje Jugoslavije v.
Popadi/ Biro 2002 i Biro 2002). - Polni stereotipi bie raz-
motreni u narednom poglavlju.
Rairene predstave pomenutog tipa svojevrstan su pan-
dan nastojanja da se nauno utemelje zapaanja tipi-
nim obelejima pripadnika pojedinih naroda, na tragu et-
nopsihologije Vilhelma Vunta (Wilhelm Wundt) potkraj
XIX veka. Ideje "nacionalnom karakteru" urodie poku-
ajima izrade specifinih psiholokih profila raznih etni-
kih grupa; na naem tlu daleko najambiciozniji takav za-
hvat izveo je Dvornikovi u svojoj "Karakterologiji Jugoslo-
vena". Moderni produetak takvih razmiljanja nalazimo u
tzv. simbolikoj geografiji i mentalnoj kartografiji, uz po-
mo kojih se zarad lake orijentacije konstruiu predstave
narodima koji naseljavaju pojedine regione. U nekim
siuajevima predmet mentalne obrade su celi kulturni i ci-
vilizacijski makrokompleksi sa stereotipnim razmedima ti-
pa Sever-Jug ili Zapad-Istok, u primeni na Evropu ili ak
ceo svet, a u znaku suprotstavljanja naprednog i zaosta-
log, modernog i tradicionalnog, i slino. Poznato je, na
primer, negativno stereotipiziranje Balkana ili Orijenta, sa
uveliko kodifikovanim konceptima kao to su balkanizaci-
ja ili orijentalna despotija. (V. naroito Todorova 1999,
Said 2001; vie celom pitanju u Markovi 2002).
Popularna uverenja ove vrste variraju na skali ozbiljno-
sti od aljivih i bezazlenih (iji se nepresuan rezervoar
krije u etnikom humoru mnogih naroda i kultura, neret-
ko saglasnom u nainu prikazivanja pojedinih grupa) do
potencijalno opasnih. Na prvom kraju Skoti se vide kao
tvrdice (kod nas su to ranije bili Cincari, ali su im primat
preuzeli Piroanci, emu svedoi bezbroj aktuelnih vice-
va), Irci kao prgave ali simpatine pijanice, dok su Englezi
hladnokrvni i nezainteresovani za seks (er Mikes, alias
George Mikes: "U Evropi ljudi vode ljubav, u Engleskoj
spavaju s termoforom"). Italijani su dobri ljubavnici, Sve-
dani su visoki a Sveanke promiskuitetne ("Tako mlada
ve veanka"), Nemci su vredni militaristi a Nemice su
debele. Finci su poslovino utljivi - i ovde emo itaoca
poastiti jednim slabije poznatim vicem. Sretnu se tako
dva Finca, dobra poznanika, i odu na po jednu. Cutke is-
piju prvu pintu piva, pa drugu, treu. Kod etvrte jedan e
Jezik i kultura
49
najzad nazdraviti "Skol!", na to e drugi ljutito: "Aman,
ovee, jesmo Ii mi ovde doli da pijemo ili da priamo?"
Internacionalna rairenost ovakvih percepcija ini ih
manje kulturno osetijivim u poredenju, na primer, sa na-
inima na koje jedni druge, ali i sebe same, vide narodi
stenjeni na nekoj uoj teritoriji, a po tradiciji uzajamno
antagonistiki. Takav je sluaj sa malopre pomenutim pri-
merima junoslovenskih i susednih naroda, gde citirane
studije svedoe rairenom uverenju da su, primera radi,
Srbi hrabri i gostoljubivi, Hrvati isti ali neiskreni, Sloven-
ci vredni ali sebini, Crnogorci ponosni ali lenji, Albanci
prljavi i nekulturni, a Muslimani prevrtljivi. Na vekovima
uzavrelom balkanskom tlu ovakvi stereotipi, esto negativ-
ni kad je re videnju drugih, mogu u klimi etnikih i po-
litikih konflikata, kao i pojaanog nacionalizma i ovini-
zma, znaajno da doprinesu raspaljivanju strasti, ujedno
sluei kao opravdanje za nasilnike akcije ("Vidi kakvi su,
pa oni i ne zasluuju nita bolje").
Da bismo pokazali da su etnike stereotipije rairene i
u drugim delovima sveta, pozvaemo se samo na nalaze
nekih afrikih istraivaa (v. Fishman 1999:361). Tako u
Nigeriji veruju da su Hause egocentrini i nadmeni, Joru-
be lakoverni i nepouzdani, Igbo opsednuti novcem, Ebire
galamdije, a Idome skloni promiskuitetu. Slino tome, u
Gani se Eve smatraju vrednima, Asanti lojalnima, dok pri-
padnike plemena Ga bije glas da su agresivni divljaci. I ta-
ko dalje.
Iz izloenog vidimo da stereotipi odista imaju veoma
razliita dejstva. Serija tekuih viceva plavuama, osim
za zabavu mukaraca, eventualno slui jo samo za prove-
travanje njihove seksualne nostalgije ili frustracije. Ali ne-
gativna uzajamna opaanja Srba i Hrvata u Bosni i Herce-
govini, kao i obeju ovih grupa naspram Bonjaka, svakako
su imala velikog udela u razbuktavanju neprijateljstava i
zverstvima tamo poinjenim u skoranjem ratu. Od hu-
mornog poigravanja predrasudama do bespotednog na-
pada na Drugog put je krai nego to to na prvi pogled
moe izgledati.
I kad smo ve doli do oruanih sukoba, putevi nastan-
ka i funkcionisanja stereotipa mogu se prikazati sveim
primerom internacionalne satanizacije Srba, koja e kul-
minirati bombardovanjem Srbije od strane NATO alijanse
s prolea 1999. godine. (Mali izbor drastinih verbalnih
osuda nudi tekst "Balkanski kasapi" 2002). Srbi, koji do ta-
da uopte uzev nisu bili na losem glasu, odjednom su osli-
kani najcrnjim bojama zbog ponaanja njihovih politikih
i ratnih voda, te nekih jedinica pod njihovom komandom
tokom ratnih razaranja u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Sve sukobljene strane inile su zlodela nad civilnim sta-
novnitvom, ali Srbi, budui najbrojniji i najbolje naorua-
ni, znatno vie od ostalih; osim toga, veinom se ratovalo
izvan same Srbije. Ovaj sklop okolnosti stvorio je pogod-
nu osnovu za stvaranje i irenje stereotipa po kojem su,
pojednostavljenjem i uoptavanjem, najvei krivci ispali i
jedini krivci (pa druge strane nisu satanizovane, naprotiv).
Istovremeno, no to su skrivili neki Srbi automatski je pro-
ireno na sve Srbe - dodue, uz nesebinu pomo glavnih
pojedinanih krivaca medu njima, koji Zajedno sa svojim
pristalicama ne prestaju da nas uveravaju kako je sudenje
njima zapravo suenje celom srpskom narodu! Tako se,
eto, od jezgra istine kakvo se esto priznaje stereotipima,
udruenim naporima vie zainteresovanih strana moe la-
ko i brzo stii do generalizacije po kojoj su svi Srbi, i samo
oni, agresori i zloinci, dok su svi drugi samo rtve.
Jezik i kultura
51
LITERATURA
"Balkanski kasapi" (izbor stereotipa Srbima). Etniki stereotipi,
137-146.
Biro, M. (2002). Etnocentrizam Srba u Srbiji pre i posle 5. okto-
bra 2000. Etniki stereotipi, 57-62.
Bugarski, R. (1996). J ezik drutvu. Beograd: igoja tampa/XX
vek (Sabrana dela, 4). /Pogl. V: Narodna lingvistika, 83-120/.
Dvornikovi, V. (1939)- Karakterologija J ugoslovena. Beograd:
Geca Kon.
Etniki stereotipi (2002). Nova srpska politika misao, Posebno
izdanje 3, Beograd.
Fishman, J.A., ed. (1999). Handbook of Language and Ethnic
I dentity. Oxford: OUP.
Kristal, D. (1996). Kembricka enciklopedija jezika. Beograd: No-
lit.
Markovi, P. (2002). "Civilizacija" protiv "varvarstva": prilog teori-
ji zajednikog porekla etnikih stereotipa. Etniki stereotipi,
5-31.
Milosavljevi, . (2002a). Nacionalni stereotipi u istorijskoj per-
spektivi. Etniki stereotipi, 65-86.
Milosavljevi, . (2002b). "Poturica gori od Turina". Etniki ste-
reotipi, 87-105.
Polni stereotipi (2002). Nova srpska politika misao. Posebno
izdanje 2, Beograd.
Popadi, D./M.Biro (2002). Autostereotipi i heterostereotipi Srba
u Srbiji. Etniki stereotipi, 33-56.
Said, E. (2001). Orijentalizam. Beograd: Biblioteka XX vek.
Todorova, M. (1999). I maginarni Balkan. Beograd: Biblioteka
XX vek.
Vlahovi, N. (1997). Stavovi jeziku u okviru optih izuavanja
stavova. Kultura, Beograd, 95, 61-77.
IV
POL I ROD U JEZIKU
Ima Ii razlika u upotrebi jezika izmeu mukih i en-
skih lanova iste govorne zajednice, i ako ima, ime su
one uslovljene? ovoj viestruko zanimljivoj temi kod
nas je malo pisano, pa emo je predstaviti neto ire. (Po-
drobnije podatke istraivanjima kod nas i u svetu daje
Savi 1995a, b).
Zapaanja polnom diferenciranju u jeziku sporadic-
no se nalaze u antropolokoj i misionarskoj iiteraturi po-
ev od XVII veka (esto citiran uvodni pregled daje Jesper-
sen 1922, pogl.13), ali se ozbiljnija istraivanja javljaju tek
u XX stoleu (osnovne bibliografske podatke sadri Raji
1982). Uz povremene empirijski ustanovljive objektivne
razlike, ona su razotkrila i veliki broj ukorenjenih stereoti-
pa i predrasuda, zasnovanih na tradicionalnim vredno-
snim sudovima mukarcima i enama. Naime, takva is-
traivanja, obavljena u drutvima veoma razliitim po geo-
grafskom poloaju, kulturnim obelejima, socijalnoj struk-
turi i stepenu civilizacijskog razvoja, iznela su na videlo
znaajnu ujednaenost u pogledu statusa i vrednovanja
pripadnika jednog i drugog pola. Globalni zakljuak, koji
e biti obrazloen u nastavku, jeste da tzv. polne razlike -
s nevanim izuzetkom neto drukije grade glasnih ica,
to enske glasove po pravilu ini tonski viim od mukih
- nemaju bioloku osnovu, nego potiu od razliitih uloga
koje u ivotu nekog kolektiva pripadaju njegovim mukim
i enskim lanovima. Drugim reima, razlike nisu uslovlje-
ne bioloki nego socioloki.
Stoga verovanja - inae empirijski teko proverljiva -
da ene, na primer, govore vise i bre od mukaraca, ili da
je "enski" govor meki, emocionalan ali i trivijalan, nasu-
prot tvrem, racionalnom i svrsishodnom "mukom" go-
voru, zapravo svedoe zamiljenim svojstvima nosilaca
nekog jezika vie nego njegovoj stvarnoj upotrebi. ka-
ko je u velikoj veini kultura muki pol izrazito dominan-
tan a enski podreen, itaoca nee iznenaditi opti nalaz
da poreenja, u jeziku kao i u mnogim drugim sferama
drutvenog ivota, idu na tetu enskog pola. Na jedan ili
na drugi nain, u manjoj ili veoj meri, otvoreno ili prikri-
veno, ene bivaju diskriminisane. Utoliko se moe rei,
lingvistikim terminima, da je ensko markirani lan pol-
ne opozicije, a muko nemarkirani: mukarac se implicit-
no vidi kao norma, a ena kao pratea pojava, ako ne i
kao direktno odstupanje od te norme. Po gorkim reima
jednog amerikog lingviste enskog pola, kao da se podra-
zumeva "da su ljudi mukog pola ako se ne dokae su-
protno, da se'enskost protivstavlja mukosti kao naroit i
odelit oblik humaniteta, nekakvo marginalno stanje"
(McConnell-Ginet 1988:93).
Ima bezbroj svedoanstava da ivimo u preteno mu-
kom svetu, u kome je i sam Bog, ako ga ima, neizostavno
mukarac. (Sto provokativno podvlai naizgled apsurdna
krilatica God - she is black, potekla iz amerikih femini-
stikih i antirasistikih krugova). Ovo uveliko vai i za sa-
vremena demokratska drutva zapadnog tipa, a pogotovo
za patrijarhalne zajednice. Sto se tie nae tradicionalne
kulture, jedva da je potrebno navoditi primere nieg sta-
Jezik i kultura
55
tusa i drutvenog ugleda ene, koji se ogleda i u jeziku.
Ve i sama imenica ovek, koja bi valjda trebalo da obu-
hvata pripadnike oba pola podjednako, u svakodnevnoj
upotrebi esto oznaava samo mukog oveka, kako poka-
zuje uobiajena sintagma ovek i ena. Autor ovih redova
prisea se kako je pre vise godina na celoj poslednjoj stra-
ni uglednog beogradskog dnevnika, sa datumom od 8.
marta - koji se tada ovde slavio kao meunarodni dan e-
na - uz fotografiju srene trolane porodice krupnim slo-
vima stajao naslov "Covek, ena i dete". Dakle ovaj list je
svojim itateljkama estitao njihov dan tako to ih je jezi-
ki iskljuio iz oveanstva! Kao da za ene nije dovoljna
uvreda sama injenica da im se zvanino posveuje samo
jedan dan od cele (muke?) godine...
Stereotipizacija mukih i enskih osobina, odnosno
polnih uloga, poinje ve od malih nogu; kao to je po-
znato, bukvari, itanke i kolski udbenici posvuda nejed-
nako tretiraju deake i devojice. Meu njihovim junaci-
ma uvek je vie deaka (a s njima i mukih imena i mu-
kog gramatikog roda), koji su superaktivni i svata umeju
da rade, dok ih devojice iz pozadine posmatraju ili se ba-
ve trivijalnostima. (Za jedno istraivanje kod nas v. Jari
1994). A ta nam jezik govori statusu ene u srpskoj na-
rodnoj kulturi, lako emo utvrditi pregledanjem poslovica
iz Vukove zbirke (tipa "Duga kosa - kratka pamet" ili "e-
ne su da zbore, a ljudi da tvore"). Izbor iz ovog bogatog
materijala nudi Trebjeanin (2002), gde se u poduem ni-
zu enskih osobina samo jedna tie jezika, i glasi da je e-
na brbljiva. (Uzgred, kako se na istom mestu konstatuje,
jedino pozitivno to se eni priznaje jeste njena uloga
majke). Poune su i sugestije da se pogledaju sinonimi na-
vedeni u reniku M. S. Lalevia pod odrednicama ena,
mukarac i ovek, ili potrae odgovarajui izrazi u sa-
vremenim renicima argona (Raji 1982:89). Dodajmo da
je izuzetno irok registar narodnih naziva za razne vrste
enskinja tu skoro iz svoje etnografske arhive oiveo nau-
ni program TV Pink.
Gledajui prema nivoima jezike strukture, razlike iz-
meu mukih i enskih pripadnika istog jezika po pravilu
su beznaajne ili nepostojee u fonologiji, morfologiji i
naroito sintaksi, dok su neto primetnije u leksici i fraze-
ologiji. Tako je u raznim kulturama verbalni repertoar e-
na razgranatiji u svemu to se tie kue i porodinog ivo-
ta, kao i tipino enskih preokupacija u vezi s modom i
kozmetikom, dok su u mukim registrima zastupljeniji do-
meni poslovanja i zarade, lova, sporta i slini. Verbalni ta-
bu je esto strog, ali naroito kod enskog dela populaci-
je. Primera radi, ene obino imaju znaajno nijansiraniji
Vokabular za boje, nasuprot mukarcima koji su esto nesi-
gurniu pogledu znaenja rei kao be, rezeda ili skerletno
(naravno, osim ako su tapetari ili dekorateri!). Frekvencija
upotrebe pojedinih prideva ili priloga (kao boanstveno,
bajno ili sladak) vea je kod ena - koje, s druge strane,
obino manje psuju od mukaraca, bar javno.
Kako se moe zakljuiti ve iz prethodnih formulacija,
muko-enske razlike nisu kategorijalne nego statistike
prirode: nisu, dakle, ekskluzivne (da ili ne) nego prefe-
rencijalne (vise ili manje). Bar u razvijenom savremenom
svetu, ne postoje jezike osobenosti koje bi se vezivale is-
kljuivo za pripadnike jednog ili drugog pola; moe se go-
voriti samo relativnoj uestalosti pojedinih jezikih obli-
ka ili obrazaca. Iz ovoga sledi i bitan nalaz da tzv. polne
specifinosti uopte nisu stvar jezika, ve govora: jezik ras-
polae celokupnim potencijalom, koji se u govoru koristi
donekle diferencirano s obzirom na pol - kao, uostalom, i
na druge drutvene kategorije.
Jezik i kultura
57
Drugo je pitanje da li se u gramatikoj strukturi jezika,
za koju smo ve ranije rekli da je po svojoj prirodi konzer-
vativna, mogu kriti relikti prevazienih drutvenih odnosa
u vezi s polom. Odgovor je da mogu, iako esto na nain
koji nije neposredno prepoznatljiv, i to daleko najee u
znaku pune dominacije mukog principa. Naveemo naj-
pre primer gramatike sklapanja braka u naem jeziku, u
kojem je uobiajeno rei da je neki mukarac uzeo nekoga
za enu, dok bi iskaz da je neka ena uzela nekoga za mu-
a bio manje oekivan. Alternativno se moe rei da se
mukarac nekim oenio, dakle u gramatikom padeu in-
strumentala, koji sugerie da je ena instrument, sredstvo
njegovog stupanja u brak, dok se ena za njega udaje,
gde predlog i glagol jasno pokazuju da je u fokusu cele
operacije opet - mukarac. On se moe, kako vidimo, oe-
niti, ali se ena ne moe omuiti (bar u standardnom srp-
skom jeziku). U sluaju smrti mua, ena ostaje njegova
udovica, ali ako umre ena, mu ne biva njen udovac. Ka-
ko god okrenemo, ispada da ena stupa u brak u korist
mukarca, jer je gramatika naprosto ne tretira kao dobro-
voljnog i ravnopravnog uesnika u torn inu! (Za vise pri-
mera, ukljuujui i neke iz drugih jezika, v. Bugarski 1996,
pogl. II; takoe Kalogjera 1979, 1981 i Raji 1982).
Ova mala stilska veba vodi nas ka pitanju gramatikog
roda, i prirode njegove veze sa prirodnim polom. Katego-
rija roda u gramatikom smislu nije nita drugo do jedan
od moguih naina klasiflkovanja imenica u jezicima. Svi
jezici ne poznaju rod, pa neki svoje imenike rei svrstava-
ju u klase prema onome to oznaavaju (ivo ili neivo,
oblik ili veliina imenovanog predmeta itd.). A kod onih
koji raspolau ovom kategorijom, u naelu - ali uz mnoge
komplikacije - bia mukog pola dobijaju muki rod, en-
skog enski, a stvari i pojave se proizvoljno razvrstavaju u
jedan ili drugi, ili u srednji ako je kategorija roda u da-
tom jeziku trolana. Koliko je nepotpuno poklapanje pola i
roda moemo videti na banalnom primeru pribora za jelo.
U nemakom je kaika mukog, viljuka enskog a no sred-
njeg roda (der Lffel, die Gabel, das Messer)-, u naem je-
ziku su kaika i viljuka enskog a no je mukog roda.
Meutim, za temu koju trenutno razmatramo mnogo
je zanimljivija situacija u mnoini: kaike i viljuke su slo-
ene, noevi su sloen/ , a kaike, viljuke i noevi su slo-
en/ '. Dakle, iako je no u manjini, kaike i viljuke se
upravljaju prema njemu. I to ostaje tako koliko god bilo
kaika i viljuaka; ako je tu sarno jedan no, to jedino
"muko" diktira kako e se u mnoini ponaati cela '^en-
ska" bulumenta. A isto vai i za iva bia: devojke su zgod-
ne, mladii su zgodni, a sto devojaka i jedan mladi su
opet - zgodm! (Ideju za ovakav primer autor duguje jed-
nom davnanjem novinskom lanku: Ivekovi 1979). Na-
mee se zakljuak da u srpskohrvatskoj gramatici povla-
eno mesto pripada mukom rodu - a takva je situacija i u
drugim jezicima koji su dosad podvrgnuti slinom ispitiva-
nju. Ovo ne bi trebalo da nas zaudi, jer ako je i sam Sve-
vinji glavom i bradom muko, zato to ne bi u svojoj su-
tini bila i gramatika, iako prividno enskog roda?
Vratimo se, ipak, iz dubina gramatikog pamenja u
svet koji nastanjuju ivi ljudi. Ve smo zapazili da je on ve-
inom muki, te da ene, premda brojano nadmone, u
poneemu bivaju percipirane kao manjina bez prave mo-
di. Ovakva pozicija ogleda se i u njihovom jezikom pona-
anju, u rasponu od nesvesnih obrazaca do sasvim sve-
snih, ak burnih reakcija. Kad je prvima re, mnoga is-
traivanja kulturno i civilizacijski krajnje razliitih drutava
saglasna su u nalazu da, pri jednakim ostalim uslovima u
pogledu socijalnog statusa, obrazovanja, ivotne dobi i
Jezik i kultura
59
drugih inilaca, ene govore "pravilnije" - u smislu pridr-
avanja implicitno ili eksplicitno prihvaenih normi - od
odgovarajuih mukih lanova istog kolektiva. One su
sklone upotrebi jezikih oblika koji uivaju neku vrstu pri-
znanja i javnog prestia, ime pokazuju da znaju gde im je
mesto u zajednici. Od ena se oekuje da vie paze na svo-
je postupke u jeziku kao i inae, s obzirom na uloge koje
obavljaju u uvanju domainstva, podizanju dece i osta-
lom to im pripada. Nasuprot tome, mukarcima se esto
tolerie i prata slobodnije ponaanje, pa tako i "nepravi-
lan" govor - uz to jo proaran verbalnim grubostima koje
podsvesno asociraju na seksualnu mo, to takvom dis-
kursu dodaje notu prikrivenog prestia osobene vrste.
Na drugoj strani, u razvijenim zapadnim zemljama na-
poredo sa procesima urbanizacije i demokratizacije vre-
menom se razvila, i na druge prostore proirila, svest
postojanju i istrajavanju seksizma - diskriminacije prema
polu, i to po pravilu na tetu ena. Pri tome ovde zapravo
nije re polu kao takvom, kao biolokoj kategoriji, nego
drutvenoj organizaciji polnosti, sociokulturnoj kon-
strukciji polnih razlika, dakle jednoj eminentno drutve-
noj pojavi. A torn fenomenu sama repol oito nije vise pri-
stajala, pa je uveden naziv rod u znaenju jedne iroke soci-
jalne kategorije (koje, dakako, ne treba brkati sa prethodno
navedenim gramatikim znaenjem istog termina). Insisti-
ranje na vanosti i aktuelnosti roda u ovom smislu, zapoe-
to pre nekoliko decenija u krugovima amerikih feminist-
kinja, u meduvremenu je ostavilo traga i u mnogim dru-
gim sredinama, ukljuujui i nau. Pitanja roda danas su
povod za rasprave u nizu drutvenih nauka, ali i za politi-
zovana i neretko una sporenja u javnom ivotu uopte.
Sto se lingvistike tie, karakteristino je to to je ranija
okvirna tematska odrednica "Jezik i pol" (engl. Language
and sex), koja se nalazila u naslovima mnogih knjiga i studi-
ja, zamenjena sintagmom "Jezik i rod" (Language and gen-
der). Ovom kljunom terminolokom intervencijom pri-
znato je i kodifikovano pomeranje teita sa biolokih na so-
cioloke aspekte cele tematike, to se kao opta tendencija
jasno nasluivalo i tokom naeg prethodnog razmatranja.
A ire gledano, iz SAD, a onda i drugih zemalja engle-
skog govornog podruja, krenuo je ceo jedan pokret za
razgolienje prikrivenih predrasuda i stereotipa i njihovog
odraza u jeziku. Meu prvima su se na udaru nali naini
oslovljavanja osoba enskog pola, koje su se po tradiciji
odredivale kao Mrs ili Miss - dakle prema branom stanju,
to dakako nije bio sluaj sa gospodom, koja su uvek bila
Mr. Predloena je, i samo delimino prihvaena, neutralna
oznaka Ms. (izg. / /). Beskrajne raspre vodene su i
upotrebe generike zamenice he (on), kojom se obuhvata
i she (ona), te imenice man (ovek) kada ona podrazume-
va i woman (enu), kao i tog elementa u sloenicama tipa
chairman (predsedavajui), salesman (trgovaki putnik),
manpower (radna snaga), manmade (vetaki, sintetiki),
itd. Novinske i izdavake kue, univerziteti i druge institu-
cije donele su uputstva za izbegavanje polno diskriminiu-
ih rei, pa i gramatikih obrazaca, to se uklapalo u pro-
pagiranje tzv. politiki korektnog jezika. U svemu tome
povremeno je bilo bizarnih preterivanja, pa i kominih
predloga za "demaskulinizaciju" mnotva najobinijih rei.
(O politiki korektnom jeziku i seksizmu, sa primerima
iz engleskog jezika, v. Vlahovi 1998, 2003).
U okviru inicijativa za ravnopravnost ena i njihovo
vidnije uee u javnom ivotu i kod nas je pokrenut veli-
ki broj projekata i akcija, naroito feministikih aktivistki-
nja u nevladinim organizacijama (npr. enske studije, stu-
dije kulture i roda i sl.). Karakteristini su i pokuaji prila-
Jezik i kultura 61
goavanja tradicionalne terminologije, tako to bi se ume-
sto polnim govorilo rodnim razlikama, ulogama, iden-
titetima i stereotipima, a sve to u sklopu tenji ka rodnoj
ravnopravnosti. (Uvid u novija shvatanja ove problematike
pruaju npr. Papi 1997 i zbornik / stereotipi 2002).
Sto se tie samog jezika, nesumnjivo udarno podruje
manifestovanja ovih stremljenja jeste obrazovanje enskih
imenikih oblika rei koje oznaavaju zanimanja, titule i
funkcije - iako veina njih moe mukim oblikom da obu-
hvati i enske nosioce. Ovaj proces odvija se ve vise dece-
nija, ali je sada primetno ubrzan (o jednom eksperimen-
talnom ispitivanju ove pojave iz ranijeg perioda izvetava
Savi 1984; za raspravu u irem relevantnom kontekstu v.
Ivi 1995). I tamo gde ve postoji izvedeni oblik enskog
roda dolo je do pomeranja znaenja, pa ministarka ili
doktorka vise nije supruga ministra ili doktora (kao u vre-
me Nuia!) nego ena koja je sama ministar, odnosno
doktor. A gde takvih izvedenica nije bilo, osvajanje tradici-
onalno mukih poslova od strane ena podstaklo je njiho-
vo stvaranje - esto glatko, ali ponekad i problematino.
Predsednica je danas sasvim nedvosmisleno, ali sekretari-
ca nije podesno u znaenju funkcije, budui ve "zauzeto"
za oznaavanje zanimanja: upor. enu kao sekretara i kao
sekretaricu nekog odbora. Ne tako davno u Skuptini Sr-
bije zaela se mala polemika kada je jedna ena poslanik
poela da koristi re poslanica u zvaninom oslovljavanju,
to ve sada deluje sasvim obino - moda zahvaljujui i
pomoi delegatkinje iz prethodnog sistema.
Kod akademskih titula u neposrednom obraanju je
ve uobiajeno profesorka i doktorka, pa i profesorica i
doktorica, ali se pri zvaninom titulisanju, npr. u potpisu
kakvog akta, nalazi samo osnovni oblik (dakle, ne profe-
sorka dr Ivanka Ivankovi i sl.). Takoe se odomauju
predavaica, asistentkinja i docentkinja, mada ve sa fe-
ministikim prizvukom. Takva primesa osea se i kad nam
se neko predstavlja kao autorka, knjievna kritiarka,
politika analitiarka, magistra i doktorka nauka, teore-
tiarka, istraivaica, pesnikinja, psiholokinja, socio-
lokinja,fotografkinja, ak apatridkinja...
Sta god mislio ovakvim "feminiziranim" reima,
nema sumnje da mnoge od njih bar uklanjaju problem
kongruencije u odreenim sintaksikim sklopovima, jer
ne ide, na primer, psiholog je rekla da je sociolog zaka-
snila. S druge strane, od nekih osnova se ne mogu ni izve-
sti enski oblici, pa insistiranje na njima zahteva posebne
postupke kompromisnog (neki bi moda rekli i kompro-
mitantnog!) karaktera. Upravo u toku rada na ovom tek-
stu, u jednim beogradskim novinama smo zapazili da se
jedna ena itaocima predstavlja kao spisateljica, a druga
kao prevoditeljica - oblicima manje oekivanim u ovoj
sredini, iako sasvim obinim u Hrvatskoj. Ali stvar ovde ni-
je u razlici izmeu srpskog i hrvatskog, nego prosto u to-
me to se enski oblik ne moe izvesti od osnove pisac
(moe samo od spisatelj) niti od prevodilac (prevodilica
bi zvualo aljivo ako ne i podrugljivo). Ima neke sociolin-
gvistike ironi'je u okolnosti da je osnovaprevoditelj, koja
omoguuje femininu derivaciju, u samoj Hrvatskoj kodifi-
kovana upravo zato da bi se izbegla "srpska" re prevodi-
lac ! Cudni su putevi jeziki...
Prema izloenom, izvoenje enskih oblika ima i izve-
snog lingvistikog opravdanja, premda nije motivisano je-
zikim nego drutvenim obzirima. A enama koje su razra-
dile ovaj mehanizam pogotovo se ne moe odrei pravo
da se koriste jezikim mogunostima koje ocenjuju kao
primerene svom ideolokom i politikom angamanu.
Ostaje, meutim, pitanje koliko se time uistinu postie e-
Jezik i kultura
63
Ijeni cilj, a koliko moda i suprotan efekat, naroito ako se
u takvoj praksi preteruje. Naime, objektivnom posmatrau
je teko da izbegne utisak da se upornim, ak agresivnim
isticanjem enskih nastavaka zapravo sugerie da su ozna-
ena zanimanja, titule i funkcije (kod kojih muki grama-
ticki rod inae obuhvata i enske nosioce) po prirodi stva-
rT neto to pripada mukarcu, a ako je po izuzetku re
eni, to se mora posebno naznaiti.
Insistiranje na ovome deluje u najmanju ruku stilski
nezgrapno kada se zajedno pominju i gramatiki razvrsta-
vaju oba pola. Tako jedno pismo novinama potpisuju "Ak-
tivistkinje i aktivisti Centra za nenasilnu akciju Beograd"
(kojima inae svaka cast, ali ovde je re jeziku!), a u nje-
mu se, umesto Srba i Albanaca na Kosovu, pominju "Sr-
bin/ Srpkinja" i "Albanac/ Albanka", uz isticanje da svi mora-
mo da budemo "svesne i svesni" nekih stvari... (Danas
25.3-2004). J os je gore kad se pribegava skraivanjima tipa
lanovi/ce, studenti/kinje, doktori/ke, to se takode moe
povremeno nai, ne samo u raznim formularima, a to je
ve naprosto - nepismeno.
Dodue, ima miljenja da je ravnopravnost ena u naem
drutvu mnogo vanija od pitanja gramatike i stila, te da se
taj cilj moe realno ostvarivati i striktnim izbegavanjem sve-
ga to lii na diskriminatorsku jeziku praksu i doslednim iz-
borom, pa i viekratnim ponavljanjem, postojeih ili novo-
predloenih enskih oblika. Pri tome se, kako izgleda, oe-
kuje da e i ono to danas moe izgledati neprirodno i na-
tegnuto, ak i rogobatno, uz vano posredstvo medija vre-
menom "lei u ui" i skeptinijih govornika. (Sistematizo-
vane preporuke u ovom pravcu daje Savi 2004, u okviru
ponuenog "kodeksa neseksistike upotrebe jezika").
Ipak, uz puno potovanje humanistike motivacije koja
pokree ovakve projekte, nepristrasni komentator moe
da se zapita nije Ii zalaganje za ekstremnu a u sutini ne-
potrebnu doslednost zapravo kontraproduktivno. Bez e-
lje da budemo cinini, i bez trunke "mukog ovinizma",
dozvoliemo sebi opasku da sve ovo pomalo lii na ame-
riki restoran na ijim bi vratima pisalo "Crncima ulaz do-
zvoljen". Na prvi pogled veoma liberalno i demokratski,
ali - zato im ne bi bio dozvoljen? Iii, zato ne pie da je
ulaz dozvoljen belcima? Vetako uspostavljanje gramati-
ke simetrije ne uklanja razlike u pravima i statusu ena u
stvarnom ivotu nego ih, moglo bi se rei, samo podvlai.
Kao i u drugim ivotnim domenima, drutvena neravno-
pravnost ne otklanja se intervencijama u jeziku - bar ne
onakvim kakve se ponekad i ponegde predlau u aru
borbe za enska prava. No kako god to bilo, ostaje da se
vidi u kojoj e meri ira govorna zajednica da prihvati no-
ve jezike obrasce kojima smo se ovde pozabavili.
Ipak, ako je suditi po dva svea primera, to nee ii bez
problema, ak i kad su u pitanju reakcije samih ena.
Osvrui se na jedan napis u nedeljniku Vreme, jedna ita-
teljka pie: "Tenja za politiki korektnim izraavanjem i
nehotice je umanjila znaaj Goranke Mati. Rei za nju da
je prva srpska fotogralkinja, verovatno je ispravno, ali nije
tano jer ispada da je prva samo u omanjoj konkurenciji
ena fotografa. Ako ne naglaavamo da je Nil Armstrong
prvi mukarac na Mesecu..." (Vreme 29- 1. 2004). A krajem
februara iste godine, na tribini TV Pink jedan od uesnika,
advokat po struci, valjda i on u elji da bude politiki ko-
rektan, u jednom trenutku je pomenuo voditeljku kao
"nau domaicu", na to je ova otro uzvratila "Ja nisam
domaica, ja sam domain emisije!"
Celo prethodno razmatranje polu i rodu u jeziku za-
kljuiemo jednom op.stom napomenom od dalekosenog
znaaja. Izrazite razlike u govoru pripadnika dvaju polova,
Jezik i kultura
65
koje su mestimino ile i do zasebnih mukih i enskih re-
gistara i stilova, kao u srednjovekovnom Japanu ili u mno-
gim primitivnim zajednicama po svetu, obeleje su ranijih
epoha i patrijarhalnih kolektiva. U razvijenim drutvima
modernog doba zatiemo znatno slabije izraeno diferen-
ciranje, statistikog a ne kategorijalnog tipa, kao to smo
napred ustanovili. A neka od najnovijih istraivanja najavi-
la su tendenciju daljeg smanjivanja obima takvih razlika,
tako to je utvrdeno da su one, ukupno uzev, manje kod
mladih nego kod starijih generacija istog drutva. J os je ra-
no za definitivne sudove, ali se u najmanju ruku moe pri-
metiti da su farmerke, i uniseks moda uopte, pored svoje
uloge u omekavanju geografskih, nacionalnih i scijalnih
granica, i posebno u sklopu ovih poslednjih, analogno de-
lovali i na polne ili rodne razlike u jeziku.
LITERATURA
Bugarski, R. (1996). J ezik drutvu. Beograd: igoja tampa/XX
vek (Sabrana dela, 4). /Pogl. II: Jezik i drutvene promene, 34-
54/.
Ivekovi, R. (1979). enagovori.Knj i evna re, Beograd, VII/129,
117.
Ivi, M. (1995).Rod i broj u jeziku. zelenom konju - novi lin-
gvistiki ogledi. Beograd: Slovograf, 105-172.
Jari, I. (1994). Zaarani krug predstava mukom i enskom.
Ratnitvo,patriotizam ipatrijarbalnost- Analiza udbenika
za osnovne kole (ur. R. Rosandi/V. Pei). Beograd: Centar
za antiratnu akciju/Grupa Most, 105-116.
Jespersen, O. (1922). Language -I ts Nature, Development and
Origin. London: Allen and Unwin.
Kalogjera, D. (1979). Jezik i spol. Godinjak Saveza drustava za
primenjenu lingvistikuJ ugoslavije, Beograd, 3, 109-114.
Kalogjera, D. (1981). jeziku i spolu. Delo, Beograd, 4, 37-52.
McConnell-Ginet, S. (1988). Language and gender. Linguistics.
The Cambridge Survey (F.J. Newmeyer, ed.). Cambridge: CUP,
voL 4, 75-99.
Papi, . (1997). Polnost i kultura. Beograd: Biblioteka XX vek.
Polni stereotipi (2002). Nova srpska politika misao, Posebno
izdanje 2, Beograd.
Raji, Lj. (1982). Jezik i pol. Kultura, Beograd, 57/58, 79-95.
Savi, S. (1984). Pragmatiki aspekti roda nomina agentis u srp-
skohrvatskom/hrvatskosrpskom jeziku. Nauni sastanak sla-
vista Vukove dane, Beograd, 13/1, 247-258.
Savi, S. (1995a). Jezik i pol: istraivanja kod nas. Zenske studije,
Beograd, 1, 197-209.
Savi, S. (1995b). Jezik i pol: istraivanja u svetu. enske studije,
Beograd, 2-3, 228-244.
Savi, S. (2004). Zena sakrivena jezikom medija: kodeks nesek-
sistike upotrebe jezika. Novi Sad: Futura.
Trebjeanin, . (2002). Stereotipi eni u srpskoj kulturi. Polni
stereotipi, 91-105.
Vlahovi, N. (1998). ta je to PC, a nije Personal computer? Glos-
sa, Beograd, IV: 1, 23-36.
Vlahovi, N. (2003). seksizmu u engleskom jeziku. J ezik, drus-
tvo, saznanje - Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih
studenata (ur. D. Klikovac/K. Rasuli). Beograd: Filoloki fa-
kultet, 73-87.
V
JEZIK I IDENTITET
Problematika naznaena ovim naslovom, po sebi veo-
ma sloena i vredna objektivnog naunog istraivanja, ne-
retko se prikazuje u pojednostavljenoj i ideologizovanoj
optici obeleenoj popularnim stereotipima koji utiru put
raznim nesporazumima, pa i svesnoj politikoj manipula-
ciji. Stoga emo u ovom poglavlju predstaviti neke kljune
aspekte ovog predmeta u svetlu savremenih saznanja i ak-
tuelne drutvene prakse, polazei od odredenja osnovnih
pojmova.
U naukama oveku pod identitetom (lat. identitas,
od idem 'isto') obino se podrazumeva skup i kontinuitet
sutinskih svojstava kojima se neka ljudska grupa ili jedin-
ka definiu naspram drugih, obezbeujui tako svoju "sa-
moistovetnost". To je, dakle, oseanje pripadnosti datom
kolektivu (mi), odnosno svest sopstvenoj linosti (ja) .
Pri tome je identitet uvek sloen od niza komponenti, jer se
socijalni prostor konstituie ukrtanjem i preklapanjem raz-
liitih drutvenih grupa, sainjenih od isto tako viestrano
orijentisanih pojedinaca. Ove komponente mogu se legi-
timno posmatrati i kao razliite vrste identiteta, pa tako go-
vorimo etnikom, nacionalnom, kulturnom, konfesional-
nom, socijalnom, regionalnom i drugim vrstama ili podvr-
stama identiteta - od polnog i uzrasnog do profesional-
nog i politikog.
Svako od nas, i kao lan kolektiva i kao pojedinac, jed-
novremeno poseduje vise identiteta sa ovog repertoara,
koji se veinom mogu ispoljavati u raznim stepenima, a uz
to su podloni i promenama tokom vremena. Na jedan ili
na drugi nain, u manjoj ili veoj meri, svaki od ovih iden-
titeta meusobno objedinjuje lanove skupine koju defi-
nie, istovremeno je razgraniujui od drugih uporedljivih
grupa. Ove dve bitne i komplementarne funkcije ine sa-
mu sr etnikog identiteta, koji se stoga obino uzima
kao temeljan u naznaenom rasponu. Naime, po tradiciji
su drugi vidovi identiteta - u meri u kojoj su u ovakvim
kontekstima uopte uzimani u obzir - smatrani bilo izve-
denim iz etnikog, bilo manje merodavnim zato to se
mogu ili ak moraju menjati, dejstvom prirodnih zakona
ili slobodnom voljom pojedinaca. Tako svako u ivotnom
toku neizbeno menja uzrasnu grupu kojoj pripada, pro-
meniti se moe i nacionalnost kao politika organizacija
etnike pripadnosti, ali i religija, socijalni status, profesija,
politiko ubedenje (a izuzetno, da se malo naalimo, ak i
pol!). J edino to se prema ovom shvatanju ne moe pro-
meniti jeste etnicitet, zadat roenjem u odreenoj etni-
koj grupi, pa je on zahvaljujui tome primarna i kriterijal-
na sastavnica ukupnog identiteta. Dakle, primera radi, ako
se neko rodi kao Srbin on ostaje Srbin do kraja ivota, ta
god drugo u tom ivotu mogao da bude.
Medutim, stvari nisu tako proste niti jednoznane. U
smislu podele, poznate u sociologiji, na pripisana i stee-
na obeleja, etnicitet je dodue pripisan (zadat) utoliko
to ne moemo birati etniku zajednicu u kojoj emo se
roditi - ali je on i steen (varijabilan), jer imamo mogu-
nosti da odluujemo njegovom znaenju i udelu u na-
Jezik i kultura
69
em ukupnom identitetu. Dakle, Srbin - u redu; ali da Ii
"umereni" ili "ei" Srbin (sa odgovarajuim implikacija-
ma i posledicama) jeste pitanje u domenu line nadleno-
sti. Ovim se "objektivni" prioritet etnikog identiteta su-
bjektivno relativizuje: nekome moe biti najvanije upravo
toto je Srbin (Hrvat, Nemac, Rus itd.), ali nekom drugom
to to je pripadnik islamske vere, ili ena i majka, ili lekar,
pilot ili ahist... Svodenje kompleksnog identiteta na jed-
nu dimenziju, etniku, i nauno i ljudski je nedopustivo,
ali je zahvaljujui nasledenim stereotipima veoma upotre-
bljivo u svrhe manipulacije - emu obilje dokaza prua,
izmeu ostalog, nedavno ratno iskustvo jugoslovenskih
naroda, bez pardona i priziva svrstanih u etnike torove
kako bi se i po cenu ivota borili za nacionalnu stvar.
Da bi se celo pitanje bolje razumelo, ovde je potrebno
osvetliti sam pojam etnikog identiteta, iju sutinu oito
ini etnicitet. Ali ta je etnicitet? Nasuprot ranijem esenci-
jalistikom, primordijalistikom i statikom poimanju nje-
gove prirode, u modernoj nauci preovlauje stanovite po
kojem je to jedan varijabilno Strukturiran, promenljiv i di-
namian fenomen. U njegov sastav ulazi skup inilaca od
kojih su neki objektivni (jezik, teritorija, religija, obiaji) a
drugi subjektivni (verovanje u zajedniko poreklo putem
krvnog srodstva, mitologizovana istorija, kolektivna sea-
nja, simboli). Pri tome nijedna od ovih sastavnica sama za
sebe nije neophodna niti dovoljna kao garant etnike po-
sebnosti, nego tek njihova interakcija obezbeuje ono bit-
no oseanje solidarnosti, odnosno pripadnosti upravo
torn kolektivu a ne nekom drugom, bez kojeg se etnika
grupacija ne bi mogla konstituisati niti odrati.
Iz ovoga sledi da je etnicitet, suprotno moguem pr-
vom utisku, socioloki pre nego bioloki utemeljen, pa je
stoga podloan promenama, kako u svojim pojedinanim
sastavnicama tako i u celosti. A ovo znai da etniki
identitet nije oveku dat jednom za svagda, nego je kvali-
tet koji se konstruie, i to kontekstualno - u zavisnosti od
spleta okolnosti lociranih u datom geografskom i socijal-
nom prostoru, kao i u vremenu. Njegov ukupni udeo mo-
e biti manji ili vei, u ivotu drutava kao i pojedinaca. Po
pravilu je on manji u brojano jakim i prosperitetnim za-
jednicama, a vei kod ugroenih manjina, koje u strahu
od asimilacije ispoljavaju psiholoku potrebu za istica-
njem svoje posebnosti. Ovo je jedan od razloga to se i
sam pojam etnikog esto vezuje za niskoprestine ma-
njinske grupe, njihove rasne, kulturne i druge karakteristi-
ke (npr. "etnika" muzika, hrana, odea, frizura i sl.) - kao
da i veinske matine populacije nemaju sopstveni etnici-
tet! (Za znatno podrobniju raspravu etnicitetu i srodnim
pojmovima v. Bugarski 2002, pogl. I, sa obimnom interna-
cionalnom literaturom).
Sa etnikim identitetom tesno je povezan pojam kul-
turnog identiteta (ak do mere pretapanja, koja opravda-
va i povremenu upotrebu termina etnokulturni identitet).
Tu se polazi od poimanja kulturne zajednice kao grupe
ljudi koja deli iste kulturne vrednosti, prepoznajui, uva-
jui i razvijajui zajedniki identitet. A kulturni identitet,
prema nekim odreenjima u aktuelnim medunarodnim
dokumentima, inilo bi jedinstvo elemenata po kojima se
jedna grupa ili linost samoodreuje, predstavlja i ini
prepoznadjivom.
Sada je vreme da razmotrimo ulogu koja u ovom kom-
pleksu pripada jeziku. Ona je nesumnjivo vana, iz vie
valjanih razloga, ali na znatno sloeniji i diferenciraniji na-
in nego to se to obino zamilja. Naime, u evropskoj
kulturnoj tradiciji romantiarske i potom nacionalistike
provenijencije, poev od kraja XVIII veka, ustoliilo se ve-
Jezik i kultura
71
rovanje u svojevrsno "sveto trjstvo" jezika, nacije i dra-
ve. (v. Bugarski 2002, pogl. VII). Prema tom obrascu ove-
anstvo se prirodno deli na nacije, iji su pripadnici bitno
odreeni zajednikim jezikom i prirodno tee da ive u
jednoj dravi, pri emu ni jezik ni dravu ne bi delili sa
lanovima drugih nacija. Ova uproena ema malo je kad
zapravo ostvarena i u samoj Evropi - da i ne govorimo
ostatku sveta - ali u laikim predstavama preivljava i do
danas, neretko bivajui uz to iskoriena u svrhe politike
manipulacije i populistike demagogije u stilu zloglasne
teorije krvi i tla (Blut und Boden). I to uprkos evidentnoj
injenici da u dananjem svetu monoetnike i jednojezi-
ke drave ne samo da nisu pravilo nego predstavljaju kraj-
nje redak izuzetak.
Ali i kada odbacimo navedeno idealizovano i ideologi-
zovano stanovite sa vrlo slabim uporitem u stvarnosti,
valja ipak pogledati ta se na nivou dananje nauke moe
rei u prilog izdvajanju jezika kao, ako ne nuno presud-
ne, a ono bar posebno vane, komponente etnoriacional-
nog identiteta. Najpre, jezik je elementarno sredstvo iscr-
tavanja i ouvanja granica izmeu pojedinih etnikih kolek-
tiva, i to upravo zahvaljujui ranije pomenutim komple-
mentarnim funkcijama ujedinjavanja i demarkacije. Kao
najvidljivija oznaka zasebnog etniciteta, on jednovremeno
deluje kao unutranja spona meu lanovima jedne zajed-
nice i spoljna razdelnica prema drugim zajednicama.
Zatim - i bitno kada je re posebno kulturnom kontek-
stu - treba razlikovati ulogu jezika kao obeleja identiteta
od njegove funkcije kao nosioca kulture. U prethodnoj ulo-
zi on je srazmerno manje vaan, budui samo jedan u nizu
takvih markera (o emu je ve bilo rei), ali je u potonjoj od
fundamentalnog znaaja, jer je upravo jezik glavni formativ-
ni faktor i prenosilac kulturnih sadraja. U izvesnom smislu
moglo bi se ak ustvrditi da sam jezik i jeste kultura, zato to
bez njega nema socijalne organizacije, administracije, obra-
zovanja, religije, prava, politike i drugih velikih kulturnih
podruja. Ovo je pravi izvor prestia koji jezik uiva.
Potom, polazei od dveju jezikih funkcija od temeljne
vanosti za ovo razmatranje, komunikacijske i simbolike,
nalazimo da jezik zadrava svoje simbolike vrednosti i kada
oslabi ili bude zamenjen kao sredstvo komunikacije. Naime,
mada se u sluajevima koje emo uslovno oznaiti kao sre-
nije ove dve funkcije podudaraju i uzajamno podravaju, ni-
su nimalo retki ni sluajevi njihovog raskoraka, pokatkad i
drastinog. Ekstreman je primer irskog, jezika kome na
dui rok preti gaenje i ija je komunikacijska vrednost
bezmalo ravna nuli, jer su tokom poslednja tri veka prak-
tino svi Irci pod pritiskom nesrenih okolnosti preli na
engleski. Meutim, irski je zadrao visok simboliki naboj
kao znamenje zasebne irske nacionalnosti i dravnosti, pa
se jo uvek protokolarno upotrebljava u zvaninim prilika-
ma, a deca ga u koli ue kao, maltene, strani jezik.
U Kanadi, zemlji zvanino dvojezikoj i multikulturnoj,
na federalnom nivou administracije sav slubeni saobraaj
odvija se paralelno na engleskom francuskom, iako su svi
savezni nametenici obavezno dvojezini, pa im uopte nije
potrebno da, na primer, tone tampanih materijala redovno
dobijaju na oba jezika. Dakle, ogroman troak bez prakti-
nog opravdanja: demokratija, kau, kota! Od ovakvih raz-
matranja nije daleko ni doskoranji srpskohrvatski jezik sa
svojim administrativnim naslednicima, ije medusobne
razlike funkcioniu simboliki iako su komunikacijski za-
nemarljive; no ovome e biti rei u II delu ove knjige.
Najzad, jezik se povezuje i sa drugim dimenzijama ili
slojevima identiteta, ali sada ve sa kategorijalnog nivoa
izrazitije prelazimo na plan na kome moramo raunati sa
Jezik i kultura
74
pojavom i umnoavanjem posebnih jezika i jezikih varijete-
ta. Drugim reima, ako u sklopu etnikog, pa i kulturnog
identiteta mahom imamo u vidu optu ulogu jezika, pri to-
me podrazumevajui onaj koji doivljavamo i oznaavamo
kao maternji, razlaganje ukupnog identiteta na specifinije
komponente uvodi u igru vei broj njima odgovarajuih idi-
oma. Uz to se pri neto dubljem zahvatu i sam pojam ma-
ternjeg jezika unekoliko relativizuje. Suprotno konvencio-
nalnim predstavama, maternji jezik - kao ni etnicitet - ni-
je zadat samim roenjem jednom zauvek i u nepromenlji-
vom obliku. On se moe na ranom uzrastu i promeniti
ako to diktiraju okolnosti, a to je jo vanije, u svetu ima,
kako smo ve videli, ogroman broj dvojezinih i viejezi-
nih ljudi. Pri tome uz viejezinost ide i viekulturnost, pa
pojedinci mogu da pripadaju razliitim kulturnim grupaci-
jama, delei svoj identitet i svoje afinitete izmedu njih.
Idui dalje, nalazimo da razliite vrste i stepeni identi-
teta mogu biti izraeni ili simbolizovani razliitim jezicima
i varijetetima. Tako, primera radi, nekom itelju Novog Sa-
da moe da bude primaran njegov lokalni, novosadski
identitet, ili regionalni vojvodanski, ili jo iri srbijan-
ski ili jugoslovenski, da i ne pominjemo evropski ili ak
svetski identitet ("graanin sveta", danas ironino "mondi-
jalist"). Ovakvoj identitetskoj skali neretko odgovara i je-
zika - na primer, tako da uz lokalnu dimenziju identiteta
ide lokalni ili regionalni dijalekt, uz nacionalnu nacionalni
ili slubeni jezik drave, uz nadnacionalnu (evropsku ili i-
ru) neki od svetski rasprostranjenih jezika, i tome slino.
Iii, da uzmemo i primer konfesionalnog identiteta, njego-
vo utoite medu mnogim islamskim vernicima je klasini
arapski, medu Jevrejima hebrejski - i to bez obzira na jezi-
ke koji za iste ljude u svetovnoj sferi "pokrivaju" druge di-
menzije identiteta. Slino je i sa profesionalnim identite-
torn, kao kada neko svakodnevno ivi sa jednim jezikom a
u struci radi s nekim drugim.
Ovde valja pomenuti i interesantno a slabije poznato
pitanje stepena na kojem se jezike pojave manifestuju
kao obeleja kolektivnog identiteta. Uobiajeno je milje-
nje da je u tu svrhu neophodan zaseban jezik, ali u stvar-
nosti esto nije tako jer se kao nosilac, pa i svojevrsni ga-
rant odelitog etniciteta javlja i sopstveni varijetet zajedni-
kog jezika. Ovo je najlake uoiti pozivanjem na svetski
rasprostranjene jezike. Latinoameriki varijeteti panskog
razlikuju se od kastiljanskog panskog, kao i kanadski
francuski od evropskog francuskog. Posebno je upeatljiv
sluaj engleskog, danas najrairenijeg svetskog jezika, koji
sa ostvaruje u nizu nacionalnih varijanti (britanski, ame-
riki, kanadski, australijski... engleski) i etnikih izgovora
(irski, kotski, velki...akcent u engleskom).
U svim navedenim i drugim slinim sluajevima etnona-
cionalni identitet izraen je naroitom varijantom ili izgo-
vorom zajednikog jezika, ime se simbolike vrednosti -
reklo bi se, na optu dobit - uvaju zajedno sa oiglednim
prednostima sredstva ire komunikacije (visok stepen uza-
jamne razumljivosti, kulturna razmena, vee trite i dr.).
Zato se niko,ozbiljan ne zalae za, recimo, zaseban ameriki
ili australijski jezik - ili, blie nama, za austrijski jezik. Sli-
no je bilo i sa srpskohrvatskim, sve dok on nije politikom
voljom i oruanom silom iscepan na nekoliko zvanino
priznatih jezika. A iz svega ovoga moe se zakljuiti da ni-
su bitne same objektivne jezike razlike, nego su presudni
odnos prema njima, duh u kome se njima prilazi (da Ii
kao mostovima ili rovovima), te prisustvo ili odsustvo
stvarne elje za zajednikim ivotom i istinskom komuni-
kacijom. Jezikom se najbolje opti kada se to uistinu eli,
a manje jezike razlike nisu u tome nikakva prepreka.
Jezik i kultura 75
Iz ovog ispitivanja mesta jezika u sklopu razliitih iden-
titeta moemo na kraju da izluimo pjam jezikog identi-
teta: to je, naprosto, jeziki deo etnokulturnog identiteta.
Prema izloenom, on nije ni na kolektivnom ni na indivi-
dualnom planu nuno ogranien na maternji jezik, kako
se to u pojednostavljenom popularnom videnju uzima
zdravo za gotovo, nego zapravo obuhvata kompletan re-
pertoar jezikih sredstava, u jednom ili vie jezika, kojima
raspolau data grupa ili jedinka.
Kada je re politikim zajednicama uoblienim u mo-
derne drave, tu se uspostavlja bliska simbolika veza iz-
meu nacionalnog identiteta i nacionalnog, odnosno slu-
benog jezika date dravne zajednice. Ali u viejezikim
zemljama, gde ne postoji jedan takav jezik nego dva ili vi-
se njih, kolektivni identitet se na tom planu oituje vieje-
zino. Tako u definiciju Kanade, Belgije ili Svajcarske ulazi
njihova zbirna dvojezinost, trojezinost odnosno etvo-
rojezinost, a njihovi pojedini gradani mogu kao deo svog
linog identiteta da imaju jedan ili vie odgovarajuih jezi-
ka. Za Luksemburg je reeno da "ako postoji jedna speci-
fina jezika kompetencija Luksemburana, onda je to vi-
ejezinost", te da upotrebu tamonja tri zajednika jezika
- luksemburkog, francuskog i nemakog - "veina popu-
lacije sagledava kao centralnu taku njihovog nacionalnog
identiteta" (v. Kohn 2003:47).
Na slian nain, viejezinost je nesumnjivo medu
osnovnim odrednicama kulturnog identiteta Vojvodine
kao regiona, a njome se odlikuje i veliki broj njenih poje-
dinanih stanovnika. to se tie samog srpskog jezika, on
funkcionie kao cenjen simbol srpskog naroda i drave Sr-
bije, ali ga njeni gradani, kao i Srbi drugde, mogu doivlja-
vati ue ili ire. J edni se psiholoki identilikuju sa ekav-
skim ili ijekavskim izgovorom, dok drugi kao svoj ose-
aju ceo srpski jezik nezavisno od ovog dvojstva, a trei i
onaj nepodeljeni, zvanirio bivi, srpskohrvatski. Isto vai
i za pismo: neki predstavnici srpskohrvatskog prihvataju
samo irilicu a odbacuju latinicu, ili obrnuto, ali ima i
mnogo onih u iji jeziki identitet ulazi upravo to to se
ravnopravno slue obama pismima, ili ih bar oba priznaju
kao svoje.
Pri svemu ovome posebno je vano da se uoi kako se
pojedini identiteti, ukljuujui i njihove jezike sastavnice,
u naelu slojevito nadograuju i uzajamno dopunjuju, a
ne ponitavaju tako to bi jedni istisnuli druge, zauzimaju-
i njihovo mesto. Tako svest nacionalnom identitetu ne
znai potiranje izvornog etniciteta, niti, s druge strane,
onemoguava razvoj oseanja pripadnosti i nekom veem,
natkriljujuem entitetu. U sluaju Evrope, na primer, ose-
ati se Evropljaninom nipoto ne podrazumeva odricanje
od sopstvene nacionalnosti - kao to ni ovladavanje dru-
gim jezicima samo po sebi ne ugroava poziciju maternjeg
jezika. Ovi odnosi, koji vae generalno, najosetljiviji su
kad su u pitanju manjinske populacije, kojima emo po-
sebnu panju posvetiti u narednom poglavlju.
Pre toga, da zaokruimo. Identitet je danas pomodna
re u termirfologiji - ili, kako bi neki pre rekli, u argonu
- drutvenih nauka. Da je pojmovnik pomenut na poet-
ku ove knjige (Williams 1983) doiveo jo neko dopunje-
no izdanje, ne treba sumnjati da bi se tu naao i lanak
pod ovim zaglavljem (uz nove odrednice , recimo, multi-
kulturalizmu, globalizaciji i tranziciji). No kako god na to
gledali, pojam identiteta ide u red koncepata bitnih za raz-
umevanje evolucije i institucionalizacije samosvesti mo-
dernog oveka. J o 1886. godine Fridrih Nice je u raspravi
"S onu stranu dobra i zla" primetio kako se Nemci odliku-
ju time to se neumorno pitaju su. U nae vreme je sa-
Jezik i kultura 77
svim oigledno da ovakva upitanost nije svojstvena samo
pripadnicima ovog naroda, naprotiv. Ubrzani tempo istori-
je, ispunjene ratovima, masovnim seobama, ukrtanjem po-
pulacija, ekonomskim krizama i svakovrsnim protivreno-
stima, neumitno navodi ljude da povremeno zastanu kako
bi se zapitali su zapravo, odakle dolaze i kuda idu.
Prethodno razmatranje, usredsredeno na ispitivanje
uloge jezika u identitetu, samo je dotaklo povrinu sloe-
ne identitetske problematike, kojoj se poslednjih godi-
na, i iz razliitih uglova, pie na raznim stranama. (Kod
nas v. naroito Stojkovi 1993, 2002, sa bogatom literatu-
rom). Mi emo ipak verovati da je ono ispunilo svoju svr-
hu ako je bar pokazalo koliko je oskudan i varljiv misaoni
okvir koji sve bogatstvo nae samosvesti sutinski jedno-
znano svodi na neprikosnoveni etnonacionalni identitet i
maternji jezik kao njegov vrhunski i konani izraz.
LITERATURA
Beograd: Biblioteka XX vek. /Pogl. I: Etnicitet i nacionalizam
u jeziku, 11-94; pogl. VII: Tragom "svetog trojstva": jezik, na-
cija, drava, 171-176.
Kohn, R. (2003). Luksemburg. Mediji viejezinim drutvima
(ur. A.Karlsrajter). Be: OSCE, 47-67.
Stojkovi, . (1993). Evropski kulturni identitet. Ni: Prosve-
ta/Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka.
Stojkovi, . (2002). I dentitet i komunikacija. Beograd: Fakultet
politikih nauka/igoja tampa.
Williams, R. (1983). Key Words-. A Vocabulary of Culture and So-
ciety. Rev. edn. London: Fontana.
VI
JEZIK I MANJINE
Kako smo nagovestili u prethodnom poglavlju, pitanja
etnonacionalnog, kulturnog i jezikog identiteta u princi-
pu su emocionalno najosetljivija i pravno-politiki najslo-
enija kad je re manjinama. Opte odreenje pojma
manjine veoma je sloeno, pa ne postoji nijedna njegova
sveobuhvatna i opteprihvaena definicija. J ednu od naj-
potpunijih dala je Potkomisija za spreavanje diskrimina-
cije i zatitu manjina Ujedinjenih nacija, prem kojoj je
manjina "skupina manja od ostatka stanovnitva jedne dr-
ave koja je u nedominantnoj poziciji, iji lanovi, dra-
vljani te drave, imaju s gledita etnikog, verskog ili jezi-
kog, karakteristike koje ih razlikuju od onih koje ima osta-
tak stanovnitva, i izraavaju na oit nain oseanje soli-
darnosti u cilju zatite svoje kulture, tradicije, vere i jezi-
ka" (prema Herak 1998:133).
Iz ove definicije vidi se da su, pored specifinih obele-
ja, dva glavna pokazatelja manjinskog statusa manja broj-
nost u odnosu na veinsko stanovnitvo i manja drutvena
mo. (Pri tome ovo drugo ima zapravo veu teinu: ene,
po pravilu demografski jae, socioloki se ipak tretiraju
kao manjina zbog slabijeg ukupnog uticaja na ivotne to-
kove nekog drutva). Razne vrste manjina definisane su
svojim kriterijalnim karakteristikama, pa tako razlikujemo
etnike, nacionalne, verske, jezike i druge manjine. Et-
nike manjine odlikuju se etnokulturnom posebnou,
najee posledicom drukijeg porekla od onog veinske
populacije. Ako takva skupina ima matinu dravu izvan
granica one u kojoj ivi, ona se obino klasifikuje kao na-
cionalna manjina. Verska manjina je ona iji je glavni
identifikator drukija veroispovest, a jezika manjina, ko-
ja nas ovde najvie interesuje, odlikuje se posebnim jezi-
kom ili jezikim varijetetom. Ista manjina najee sadri
neku kombinaciju ovih distinktivnih atributa. (Mnotvo
podataka i analiza u vezi s raznim aspektima profila, isto-
rijskog razvoja i aktuelnog statusa manjinskih zajednica
kod nas i na celom Balkanu, uz obilje literature, sadre
skoranje publikacije pod Macura/ Stanovi 1996, Obra-
dovi 2002, Bai i dr. 2002, Bai 2003 i Sikimi 2004; za
iri evropski okvir v. i Tatalovi 1997).
Zbog specifinosti manjinskog statusa neophodne su,
bar u demokratski ureenim modernim dravama, odre-
ene mere zatite prava njihovih pripadnika. Zatita ma-
njinskih prava, posebno kad je re etnikim ili nacional-
nim manjinama, podrobno je regulisana u nizu meuna-
rodnih konvencija, povelja i preporuka, kao i u zakono-
davstvima mnogih zemalja (v. izbor na kraju ovog teksta).
Istaknuto mesto u korpusu ovih prava pripada jezikim
pravima manjina u raznim domenima (upotreba imena,
obrazovanje, mediji, kultura, sudstvo, upravni organi, jav-
ne slube i dr.). ( ovome v. Bugarski 1997, pogl. 6, a sa-
da naroito u Povelji ljudskim i manjinskim pravima i
graanskim slobodama, l. 52, i ire u Zakonu zatiti
prava i sloboda nacionalnih manjina, deo III).
Kao to su s jedne strane jezika prava deo ukupnih
manjinskih prava, tako ona s druge strane pripadaju pravi-
ma svih ljudi kao pojedinaca i svih jezikih zajednica, bez
Jezik i kultura 81
obzira na veinski ili manjinski status kolektiv i na ofici-
jelni rang njihovih jezika kao slubenih ili neslubenih.
Tokom poslednje dve decenije u svetu je izrastao pokret
za priznavanje jezikih prava kao komponente ljudskih
prava (engl. Linguistic human rights). Zapaen meuna-
rodni dokument u ovom pravcu jeste Univerzalna deklara-
cija jezikim pravima, proglaena juna 1996. godine u
Barseloni uz saradnju Uneska ali jo uvek bez zvaninog
peata Ujedinjenih nacija.
Mi se, meutim, vraamo manjinskoj problematic!, i to
iz ugla jezika. Generalno govorei, pojam manjinskog jezi-
ka - kao i podrazumevani komplementani pojam vein-
kog jezika - relativne je prirode i vezan je za odreenu te-
ritoriju ili administrativnu jedinicu. jezicima koji su sa-
mi po sebi "veliki" ili "mali" prema broju govornika ili ne-
kom drugom parametru moe se govoriti u drugim kon-
tekstima (v. Piper 2003), ali to izlazi iz okvira naeg razma-
tranja. A upravo pomenutu relativnost ilustrovaemo na
dva naina. Prvo, danas priznati srpski, hrvatski i bosanski
svakako su kvantitativno manji od srpskohrvatskog iz koga
su izdvojeni (a koji je sa svoje strane bio manji od velikih
evropskih jezika), ali na prostoru svakog od njih ima i sra-
zmerno znatno manjih jezika nacionalnih manjina. I dru-
go, a u vezi s prvim, isti jezik moe da oscilira izmedu ve-
inskog i manjinskog poloaja zavisno od administrativne
jedinice. Tako je u SFRJ albanski mogao da bude manjin-
ski jezik u nekom kosovskom naselju, veinski u AP Koso-
vo i Metohija, pa opet manjinski u SR Srbiji i SFRJ.
Ne bi bilo preterano ako bi se iz ovakvih primera izveo
zakljuak da smo, praktino govorei, svi na nekom stepe-
nu u manjinskom poloaju. Ali manjinsko - veinski od-
nosi, rekosmo, nisu samo stvar fizike veliine, nego i
drutvenog i politikog statusa. Otuda medunarodno pra-
vo pitanje manjina s punim opravdanjem vezuje za politike
jedinice, pa u tim okvirima definie i manjinske jezike. Tako
u 1. lanu Evropske povelje regionalnim i manjinskim
jezicima iz 1992. godine itamo da su to jezici koji "su tra-
dicionalno u upotrebi na odreenoj teritoriji jedne drave
od strane dravljana te drave koji eine brojano manju
grupu od ostatka stanovnitva te drave" i koji "su razliiti
od zvaninog jezika te drave, to ne ukljuuje dijalekte
zvaninog jezika te drave ili jezike radnika migranata".
Opti cilj zatite jezikih prava manjina jeste da se nji-
hovi pripadnici uine ravnopravnim sa drugim dravljani-
ma i u jezikom pogledu, tako to bi im se zakonski garan-
tovala slobodna javna (pa, pod odreenim okolnostima, i
slubena) upotreba maternjeg jezika i njegovog pisma.
Iako je ovaj cilj teorijski jasan, njegovo ostvarivanje u
praksi nailazi na razne tekoe. Stoga je potrebno razliko-
vati formalnu i funkcionalnu ravnopravnost u jeziku: prva
je neophodno polazite svake demokratske jezike politi-
ke, a druga se gotovo nikad ne moe do kraja postii (to
ne znai da tome ne treba teiti primenom svih raspoloi-
vih sredstava). Da se opet posluimo iskustvom bive Ju-
goslavije, federaeije ija je politika jezike ravnopravnosti
bila u svetu cenjena i isticana kao primer za ugled, nave-
emo samo rusinski. Ovaj jezik sa svega dvadesetak hiljada
govornika uivao je visok stepen institucionalne podrke i
ak je bio priznat kao jedan od pet ravnopravnih jezika u
slubenoj upotrebi na celoj teritoriji AP Vojvodine; ali u
stvarnom ivotu jezik sa tako malo govornika teko je mo-
gao da bude i funkcionalno ravnopravan sa velikim bro-
jem veih jezika u istoj dravi - a pogotovo sa srpskohrvat-
skim, jezikom preko 16 miliona njenih gradana.
Ako sada pitanje ravnopravnosti postavimo neto ire,
ispada da smo svi u nekom pogledu "neravnopravni" jer
Jezik i kultura 83
naprosto zarad sopstvenog boljitka moramo da uimo i
druge jezike, najee one koje nazivamo svetskim. Sa
ovog stanovita danas najmanju potrebu za drugim jezici-
ma oseaju svi oni irom sveta kojima je maternji jezik en-
gleski, ali je i to samo relativna prednost. Razume se da u
ovom sklopu neki moraju da ue vie a drugi manje, ali da
bi svi morali da ue - tome teko moe da bude spora.
(Uzgred reeno, postojeu asimetriju na relaciji manjina-
veina valjalo bi uklanjati, tamo gde za to postoje objektiv-
ni i subjektivni uslovi, tako to bi i veinsko stanovnitvo
u nekoj meri ovladalo jezikom svojih manjinskih suseda.
2a ovo takoe postoje primeri iz SFRJ, a na to sada ukazu-
je i taka 19 Hakih preporuka).
Iz navedenog jasno proistie da manjine nemaju samo
prava nego i obaveze, u jezikoj sferi kao i drugde. Pripadni-
ci nacionalnih manjina, uz svu organizovanu brigu ouva-
nju i razvijanju sopstvenog etnonacionalnog, kulturnog,
verskog i svakog drugog identiteta, treba da budu lojalni
dravljani zemlje u kojoj ive. Ovo znai, izmeu ostalog,
potovanje njenih institucija i odravanje normalnih veza
sa veinskim stanovnitvom i drugim domicilnim manjina-
ma, a ne samo, niti primarno, sa sunarodnicima izvan gra-
nica date drave. Za ovo je neophodno poznavanje i
veinskog odnosno slubenog jezika i njegove kulture.
Upravo reeno izgleda toliko oigledno da to ne bi treba-
lo ni pominjati kad ne bismo imali - opet sa ovih naih pro-
stora- primere opasnosti koje prete ako se insistira samo na
pravima, uz zanemarivanje obaveza. Kada je krajem ezde-
setih godina prolog veka na Kosovu ukinuta obaveza ue-
nja nematernjeg jezika tokom kolovanja, to se moglo pred-
staviti kao demokratska odluka - sve dok se nisu poele ja-
snije pokazivati njene posledice. Naime, dve najvee kosov-
ske zajednice, albanska i srpska, koje ni prethodno nisu bile
u najboljim odnosima, jo su se vie razdvojile slabljenjem
ili ak nestankom komunikacijskih veza. (Setimo se usput
da su se tih godina albanska i srpska omladina razdvojile i
na pritinskom korzou, to je bio potez od ne malog sim-
bolikog znaaja). ta je dalje bilo, dovoljno je poznato.
Treba ipak podsetiti da, naelno govorei, pri jedna-
kim ostalim uslovima tetne posledice separacije tee po-
gadaju manjinsko nego veinsko stanovnitvo. Da produ-
imo na kosovski primer, lokalnom Albancu nije uinjena
nikakva realna usluga time to mu je omogueno da kom-
pletno kolovanje od obdanita do univerziteta obavi na
maternjem jeziku, bez obaveze uenja srpskohrvatskog.
Takav ovek, naime, ostvario je svoja jezika prava u naj-
veoj moguoj meri, ali je svako svoje profesionalno delo-
vanje time ograniio na albanski jeziki prostor, u nemo-
gunosti da se ki-ee i radi u iroj zajednici. (Stvar je speci-
finih okolnosti to to albanska omladina na Kosovu da-
nas valjda masovno ui engleski a ne srpski, ali se u nae-
lu nita ne menja: mora se, pored maternjeg, uiti i neki
jezik ire komunikacije). Ovom kljunom zahtevu vratie-
mo se poto u meuvremenu kratko razmotrimo poloaj
jezika u javnom prostoru, uz neke pratee napomene.
U prolazusmo pomenuli slubenu upotrebu jezika ma-
njina, koja kao izuzetno znaajna podrka njihovoj zatiti
zavreuje koju re komentara. Kad govorimo upotrebi
jezika uopte uzev, osnovna podela jeste na privatnu i jav-
nu sferu, pri emu ova potonja obuhvata sve to izlazi iz
okvira prethodne. Privatna upotreba nigde nije predmet
zakonske regulative, pa je bar u savremenim demokrat-
skim drutvima svako Slobodan da se u privatne svrhe slu-
i jezikom, varijetetom i pismom kojim hoe, te da svoj je-
zik naziva kako eli. Daleko veu teinu ima, dakako, jav-
na sfera, koja se sa svo je strane naelno deli na neslubenu i
Jezik i kultura 85
slubenu, i koja se zakonski regulie u mnogim zemljarna,
naroito federalnim i zvanino viejezikim. Granica izme-
u neslubene ali javne i slubene upotrebe jezika nije lako
odrediva i varira zavisno od administrativnog ustrojstva,
tradicija i politike orijentacije date drave, ali se general-
no moe rei da je slubena upotreba onaj naroito vani
i merodavni segment javne upotrebe koji na neki nain
nosi dravni peat. To su, pre svega, zvanini dokumenti
drave i njenih Organa, kao i paradravnih institucija u ad-
ministraciji, obrazovanju, sudstvu, medijima i dr. Nasu-
prot tome, privatna tampa, predavanja, pozorine pred-
stave, fdmovi itd. pripadaju javnoj ali neslubenoj upotre-
bi - ba kao, na primer, i cedulja sa porukom "Odmah se
vraam" koju je vlasnik kakve radnje istakao na vratima.
Ustavi i zakoni SFRJ i SRJ, odnosno njihovih lanica,
utvrdivali su koji su jezici, izgovori i pisma bili u slubenoj
upotrebi na odgovarajuim teritorijama, a po raspadu tih
federacija takav postupak je sproveden - ili se sprovodi - i
u dravama ili dravnim zajednicama iz njih nastalim. Po-
sebno je zanimljiva situacija na srpskohrvatskom jezikom
prostoru, s obzirom na ozvaniene jednolane nacionalne
nazive jezika, te na aroliku distribuciju izgovora i pisama.
(Ovde nema mesta za navode, ali se relevantni lanovi
svih sada vaeih ustava citiraju i komentariu u knjizi pod
Bugarski 2002, pogl. III). Rei emo samo da oni sadre i
dodatne opte odredbe slubenoj upotrebi jezika i pisa-
ma nacionalnih manjina; a ostaje da se vidi kako e ova
materija biti regulisana u predstojeim ustavnim reenji-
ma u Srbiji i Crnoj Gori, u okviru obavezujuih evropskih
standarda zatite manjina.
U ovom sklopu, pored formalnopravne regulative je-
zike materije, veoma vanu - iako nezvaninu - ulogu
igraju ukorenjeni popularni stavovi prema jeziku. Naime,
kao to smo ve videli u III poglavlju ove knjige, kroz lai-
ke sudove tome kako koji jezik zvui ili za ta je dobar a
za ta nije, te kakav je koji dijalekt i ije je koje pismo,
zapravo se prenose i uvruju iroko rasprostranjeni ste-
reotipi korisnicima svih tih jezika, jezikih varijeteta i pi-
sama. A ti stereotipi daleko najee su negativni i otuda
drutveno tetni, na nivou predrasuda potencijalno traj-
nih i opasnih, tim pre to se veoma esto odnose na ma-
njinske populacije u etniki meanim sredinama. Dok se
budemo razbacivali nazivima kao Siptar, Cigo ili balija,
doivljavajui tude govore kao primitivne, iskvarene i ma-
nje vredne od naeg, zajedniki ivot e nam poivati na
slabim temeljima. Otuda ne zauuje to to se u jednom od
kljunih meunarodnih dokumenata eksplicitno kae sle-
dee: "Drave bi trebalo da deluju u pravcu zaustavljanja
prakse da se u javnosti koriste nipodatavajua ili podruglji-
va imena i izrazi i trebalo bi da preduzmu mere da se bore
protiv negativnih stereotipa" (Preporuke iz Lunda, str. 20).
Put ka ovom cilju podrazumeva unapredivanje kolek-
tivnog oseanja za toleranciju drugog i drukijeg u pogle-
du rase, etniciteta, religije, kulture, ponaanja i - to je u
ovoj prilici posebno znaajno - jezika. Kad je u pitanju je-
zik, tolerancija se ispoljava na tri plana: internacionalnom,
kroz priznavanje postojanja i digniteta velikog broja jezika
u svetu, bez predrasuda prema onima manjih zajednica na
niem stepenu civilizacijskog razvitka; intergrapnom, kroz
prihvatanje ravnopravnosti i vrednosti jezikih sredstava
svojstvenih pojedinim etnikim, verskim i drugim grupa-
ma na istoj teritoriji; i interpersonalnom, putem potova-
nja linosti sagovornika i njegovog naina govora. Na sva
tri plana tolerancija bitno znai odbijanje da se svoje doi-
vi i predstavi kao norma, a tude kao devijacija od nje. (Si-
re jezikoj toleranciji v. u Bugarski 2001, pogl. XI).
Jezik i kultura
87
Preostaje jo da ekspliciramo jednu temu koja se me-
stimino provlaila kroz ovo izlaganje - a to je viejezi-
nost. Jezika stvarnost naeg temeljno viejezinog sveta
pokazuje bitno drukiju sliku od one koju su nametnule
mone jednojezike nacije i ideologije (izrazito u zapad-
noj Evropi i SAD), po kojoj je jednojezinost norma, bu-
dui prirodno stanje privilegovanih veina, dok je vieje-
zinost nepoeljno odstupanje od te norme, zla sudbina
podredenih manjina. Naime, i veinski narodi u pojedi-
nim dravama - sa deliminim izuzetkom onih koji govore
engleski - mogu se u jezikom pogledu nai u manjin-
skom poloaju kad je re meunarodnoj komunikaciji i
saradnji. Otuda u civilizovanom svetu dananjice mahom
svi moraju da ue i druge jezike pored maternjeg ukoliko
ele da iz svog manje ili vise uskog etnonacionalnog okru-
enja iskorae u svet.
Ova potreba ipak se na posebno upeatljiv nain osea
u sluaju etnikih i nacionalnih manjina, iji je poloaj po-
seban utoliko to se one tipino nalaze u procepu izmedu
asimilacije i getoizacije. Ako maternji idiom postepeno za-
mene nekim veim i prestinijim jezikom okoline, to je
put ka utapanju u masu njegovih govornika; a ako se vr-
sto dre samo svog nasleenog etnikog idioma i ne ue
slubeni jezik zemlje u kojoj ive, sami sebe iskljuuju iz
glavnih tokova ivota u njoj. Scila asimilacije dovoljno je
poznata, a Haribdu getoizacije ve smo ilustrovali prime-
rom kosovskog Albanca koji je, do maksimuma koristei
svoja jezika prava, sebe osudio na zadravanje u skue-
nom komunikacijskom prostoru maternjeg jezika.
Manjine, dakle, pored nespornog prava na negovanje
etnike i kulturne posebnosti, imaju - u sopstvenom kao i
u optem interesu - i obavezu lojalnosti dravi u kojoj li-
ve. Kako se oboje ne moe postii unutar jednog jezika,
prirodno i nezaobilazno reenje jeste viejezinost, pri e-
mu jedan jezik slui ouvanju identiteta unutar grupe
drugi jezik, ili jezici, komunikaciji izvan nje. To je pravi
nain da se izbegne nesreni izbor izmedu asimilacije i ge-
toizacije, biranjem treeg puta: integracijom, koja podra-
zumeva ukljuenje u iru sredinu ali uz ouvanje sopstvenih
jezikih i kulturnih specifinosti. Ovakva ravnotea, pored
umanjivanja etnike napetosti kao potencijalnog generato-
ra stalnih sukoba, donosi i sociopsiholoku i optedru-
tvenu dobit, preobraajui monolingvalni etnocentrizam
u multilingvalnu (i multikulturalnu) toleranciju.
Predoeni nain regulisanja jezike situacije manjina u
potpunosti se uklapa u aktuelnu jeziku politiku Evropske
unije, koja e biti izloena i obrazloena u sledeem po-
glavlju ove knjige. Zasad da svedemo: iz svega reenog
sledi temeljno vaan nauk da identitet nije samo neto to
se uva nego i neto to se izgrauje. Ovo se naglaava i u
odgovarajuim meunarodnim dokumentima, u kojima se
tipino govori ouvanju i izgraivanju identiteta, ova-
ko u okviru jedne sintagme. A kako identitet ukljuuje i
jezik, to znai da uz nesporni zadatak ouvanja maternjeg
jezika ide i takoe neophodno proirivanje jezikog reper-
toara. Ostvarivanje time podrazumevanih prava, kao i is-
punjavanje obaveza, iziskuje najveu panju dravnih Or-
gana i drugih institucij, ali uz pun angaman samih pri-
padnika manjina. Sve u svemu, razmiljanje u statikim
kategorijama ouvanja i zatite postojeeg treba zameniti
dinamikom razvoja i izgraivanja mogueg. Samo tako
manjine mogu prestati da budu pasivan predmet neije
brige ili nebrige i postati - koliko im to drava i drutvo
omogue - aktivan inilac u kreiranju sopstvene sudbine.
Jezik i kultura
89
Evropska povelja regionalnim i manjinskim jezicima. U:
Instrumenti Saveta Evrope - Ljudska prava. Beograd:
Beogradski centar za ljudska prava, 2000, 217-257.
Hake preporuke pravu nacionalnih manjina na obrazo-
vanje i objanjenje, oktobar 1996.
Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina, Stra-
zbur, 1. februar 1995.
Povelja ljudskim i manjinskim pravima i gradanskim slo-
bodama, Beograd/ Podgorica, 2002.
Preporuke iz Lunda delotvornom ueu nacionalnih
manjina u javnom ivotu sa objanjenjima, septembar
1999.
Preporuke iz Osla pravu nacionalnih manjina na upotre-
bu sopstvenog jezika i objanjenje, februar 1998.
Zakon slubenoj upotrebi jezika i pisama. Beograd, Slu-
beni glasnik Republike Srbije 45, 27. VII 1991.
Zakon zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Beo-
grad/ Podgorica, 2002.
LITERATURA
Bai, G. i dr. (2002). Demokratija i nacionalne manjine. Beo-
grad: Centar za istraivanje etniciteta.
Bai, G., ur. (2003). Demokratija i multikulturalnost jugo-
istonoj Evropi. Beograd: Centar za istraivanje etniciteta.
Bugarski, R. (1997). J ezik drutvenoj krizi. Beograd: igoja
tampa/ vek (Sabrana dela, 12). /Pogl. 6: Jezika prava ma-
njina u Jugoslaviji - u evropskim okvirima, 57-70/.
grad: Biblioteka XX vek. /Pogl. XI: jezikoj toleranciji, 107-
113/.
Beograd: Biblioteka XX vek. /Pogl. III: Jezike politike u dra-
vama naslednicama bive Jugoslavije, 111-134/.
Herak, E. (1998). Leksikon migracijskoga i etnikoga nazivlja.
Zagreb: Institut za migracije i narodnosti/kolska knjiga.
Macura, M./V. Stanovi, ur. (1996). Poloaj manjina Saveznoj
Republicijugoslaviji. Beograd: SANU.
Obradovi, . . (2002). Manjine na Baikanu. Beograd: igoja
tampa.
Piper, P. (2003). Srpski izmeu velikih i malih jezika. Beograd:
Beogradska knjiga.
Sikimi, ., ur. (2004). Skrivene manjine na Baikanu. Beograd:
Balkanoloki institut SANU.
Tatalovi, S. (1997). Manjinski narodi i manjine. Zagreb: Pro-
svjeta.
VII
EVROPA IJEZICI
Savet Evrope je proglasio 2001. Evropskom godinom
jezika, a torn prilikom je utvren i 26. septembar kao
Evropski dan jezika, sa preporukom da se on svake godi-
ne na prigodne naine obeleava u evropskim zemljama.
ta se moe rei povodom tog dana ove, 2004. godine?
Pre svega, treba podsetiti da je ta inicijativa uvedena kao
jedan od moguih odgovora na probleme jezika, komuni-
kacije i meunacionalne saradnje i razumevanja u eri ras-
tue etnike, verske i kulturne diversifikacije evropskog
stanovnitva, izazvane masovnim prilivom imigranata u
pojedine evropske drave. Ova pojava, kao i opta demo-
kratizacija javnog ivota i podizanje samosvesti razliitih,
naroito manjinskih grupacija, a u ambijentu "glokalizaci-
je" (naporednih procesa globalizacije i lokalizacije), u za-
otrenom obliku je postavila na dnevni red problem usa-
glaavanja integracije u evropske tokove i ouvanja sop-
stvenih specifinosti u nepreglednom arenilu koje ovaj
kontinent danas mozaiki ispoljava.
Pa ta, onda, u nae dane znai evropski misliti jezi-
ku? Odgovora na ovo pitanje moe se, za ovu priliku, prii
kroz nuno saetu analizu stoernih pojmova raznolikosti
i viejezinosti u kontekstu Evrope i posebno Vojvodine,
kako sledi.
1. Raznolikost. Zvanino geslo Evropskog dana jezik
2004. godine glasi: "Slavimo jeziku raznolikost, viejezi-
nost i doivotno uenje jezik". Nee biti sluajno to to
se ovde javlja upravo re raznolikost, a ne prosto razlike
(engl, diversity a ne difference, i slino u drugim jezicima
Evropske unije). Naime, iako se u evropskim a i naim
proklamacijama i dokumentima ponekad govori razlika-
ma, raznolikost je svakako bolje izabrana re, jer ukazuje i
na slinosti koje lee u podlozi svih razlika. Govoriti samo
razlikama, kao da su one neupitna vrednost po sebi i
nezavisno od komplementarnog pojma slinosti, znai fo-
kusirati samo ono to ljude razlikuje, to jest razdvaja. Na-
suprot tome, diskurs raznolikosti jasnije podrazumeva da
je re raznim likovima neega to je sutinski jedno.
Banalno ilustrovano (da se malo naalimo), slon i kla-
vir se nesumnjivo razlikuju u mnogo emu - izmeu osta-
log, kako nas ui stara omladinska dosetka, i u tome to se
na slona moemo nasloniti a na klavir se ne moemo na-
klaviriti - i ne vidi se ta bi ih eventualno povezivalo. A na-
rodna mudrost upozorava da ne valja meati babe i abe,
aludirajui na njihovu varljivu formalnu slinost koja sa-
mo prikriva temeljne razlike. Pojam raznolikosti, naprotiv,
naglaava fundamentalne slinosti neega to se ispoljava
varijabilno, zbog ega se uobiajeno govori jedinstvu u ra-
znolikosti (unity in diversity) a ne nekakvom jedinstvu
razlika (unity of difference), to bi bilo teko razumeti.
Prenesimo sada ovaj mali semantiki ogled na ljude i
njihove jezike. Svi se mi evidentno razlikujemo na mnogo
naina, ali vredi stalno imati na umu da smo i svi meu-
sobno slini u jednom mnogo dubljem i merodavnijem
smislu - poev od toga to smo naprosto ljudi, uz sve to
ovo podrazumeva. Analogan je sluaj i sa jezikom. Svi se
jezici u neemu razlikuju, i po tome su svi oni razliiti je-
Jezik i kultura
93
zici, ali su i svi u neemu slini, po emu su svi oni - jezi-
ci. A niko ne zna bolje od lingvista koliko su slinosti ovde
vanije i dublje usadene u samu prirodu jezika od svih
moguih razlika. Jezici su, dakle, raznolika ispoljenja Jezi-
ka - ovako s velikim J - kao bitne zajednike odrednice
svih pripadnika ljudskog roda. Sva je prilika da ovakvo
razmiljanje, premda ne na ovaj nain eksplicirano, lei u
temeljima jezike filozofije Evropske unije.
Ovome se uzgred moe dodati podseanje na karakte-
ristinu okolnost da se jezika raznolikost sve ee pove-
zuje ne samo sa kulturnom nego i sa biolokom raznovr-
snou ivog sveta, pod zaglavljem "biokulturnog diverzi-
teta" {biocultural diversity). Tako neka aktuelna istraiva-
nja (dodue, vie izvan Evrope nego u njoj samoj)otkriva-
ju zanimljive korelacije u gustini zastupljenosti raznolikih
jezika i kultura s jedne strane, i biljnih i ivotinjskih vrsta s
druge strane, u pojedinim regionima nae planete. Pri to-
me se istiu nenadoknadivi gubici za oveanstvo usled te-
kue redukcije raznolikosti u oba sluaja, i poziva se na
akciju u cilju usporavanja, ako ve ne i zaustavljanja, ovog
procesa osiromaenja usled gaenja mnogobrojnih jezika
kao i biolokih vrsta.
2. Viejezinost. Na ovom mestu neemo se uputati u
optu raspravu znaaju, vrstama ili stepenima viejezi-
nosti, socijetalne i individualne, jer su te stvari manje-vie
poznate (v. ire razmatranje slinim povodom, sa daljom
literaturom, u Bugarski 2002, pogl. VI). Umesto toga, sa-
mo dve-tri direktno relevantne napomene. Najpre, evrop-
ske institucije s punim pravom, sistematski i emfatiki,
upozoravaju da viejezinost nije nikakva devijacija nego
normalno stanje, budui deo jezike stvarnosti i svako-
dnevnog iskustva dobre polovine oveanstva. Mada su-
protno ukorenjenim laikim verovanjima, svojstvenim
upravo Evropi i evropeiziranim delovima drugih kontine-
nata, ovo je sasvim u skladu sa svojevremenom dijagno-
zom, poteklom iz kontaktne lingvistike, po kojoj je dobro-
voljna jednojezinost izleiva. Naprosto, jedan jezik je ve
danas malo kome dovoljan (izuzimajui moda izvorne
govornike engleskog, ali je to problematina prednost: za-
tvaranje u jedan jezik, pa makar on bio i najraireniji na
svetu, uskrauje nove svetove koje otvara poznavanje i
drugih jezika). Po svemu sudei, tako e biti i u doglednoj
budunosti - verovatno jo izrazitije. Stoga treba svi da
ue i druge jezike pored maternjeg: veinci kao i manjin-
ci, iz svih sredina i drutvenih slojeva, od malih nogu pa
doivotno, jer nikad nije prerano niti prekasno za to.
ovom poslednjem jasno govori, primera radi, segment
jeziku iz Uneskove Univerzalne deklaracije kulturnoj
raznolikosti (2001), gde se navode sledee tri preporuke.
Prvo, podsticati jeziku raznolikost; drugo, potovati ma-
ternji jezik na svim obrazovnim nivoima, gde god je to
mogue; i tree, podravati uenje vise jezika od najranije
dobi. (Ovu poslednju sintagmu podvlaimo kako bi se vi-
delo, onako uzgred, koliko je nedavna odluka Ministarstva
prosvete Srbijp odlaganju poetka uenja stranog jezika
u osnovnoj koli "radi zatite jo nekonsolidovanog mater-
njeg jezika uenika" suprotna ne samo proverenim nau-
nim saznanjima nego i na njima zasnovanoj pedagokoj
teoriji i praksi koja ubrzano emanira iz nesumnjivo nadle-
nih svetskih institucija).
Pri tome jezici koji dolaze u obzir za uenje pored ma-
ternjeg pripadaju razliitim kategorijama, a u opticaju su i
razni nazivi (nematernji, drugi, manjinski, regionalni, imi-
grantski, susedni, strani, svetski, globalni..). Ovde nema ni
potrebe ni mogunosti da se odgovarajui pojmovi ekspli-
Jezik i kultura 95
ciraju i razgranie; pomenimo samo, kao karakteristian
podatak, da se primeuje izvesno izbegavanje tradicijom
osvetane etikete stranijezici i njeno zamenjivanje nazivi-
ma dpa evropski, savremeni ili drugi jezici, manje preci-
znim ali primerenijim ideji da jedni drugima nismo stranci
iako govorimo raznim jezicima.
Sto se tie navodno tetnog uticaja viejezinosti
na etnonacionalni identitet, koji se konvencionalno vezu-
je za maternji jezik, tome smo dovoljno rekli u dva pret-
hodna poglavlja ove knjige. Ako je re etnikim ili nacio-
nalnim manjinama, u vezi s kojima se ovakva pitanja naj-
ee postavljaju, samo emo jo jednom podvui da je
identitet neto to se uva ali i razvija, te da manjine u
tom smislu, kao i na druge naine, imaju prava ali i oba-
veze (minimalno, uenje i upotrebu nacionalnog ili slu-
benog jezika zemlje u kojoj ive, uz zagarantovano slue-
nje maternjim jezikom uvek kada za to postoje uslovi).
3. Evropa. Kao to Evropa nije tek zbirka odelitih nacija
nego i transnacionalna i nadnacionalna veliina i vred-
nost, koja kombinuje i uzajamno oplemenjuje nacionalne
i evropske identitete, tako ona nije ni puka vrea jezika
nego sloeni i interaktivni komunikacijski prostor. Da bi
se evropska jezika situacija bolje razumela, bie korisno
da uz neto osnovnih podataka ponudimo i malu analizu.
U Evropi se danas govori izmeu 100 i 200 jezika, zavi-
sno od definicije Evrope, ali i jezika nasuprot dijalektu.
Kako to ini svega 2-3 odsto svih jezika sveta, ova brojka
ne deluje impresivno, sama po sebi, u poreenju sa jezi-
kim arenilom na drugim kontinentima. Meutim, slika se
drastino menja ako uz ove autohtone uzmemo u obzir i
alohtone jezike koje su u velikom broju tokom poslednjih
decenija doneli talasi imigracije, a kojih ima bukvalno na
stotine. Tako su, na primer, ankete obavljene meu kol-
skom populacijom Londona otkrile da je na podruju
ovog grada u kunoj upotrebi preko 300 jezika; a na ulica-
ma drugih evropskih metropola takode se mogu uti de-
setine jezika. Osim toga, jedan obuhvatniji pogled ne bi
smeo da ispusti iz vidokruga ni potrebu da se, unutar iz-
vorno evropskih idioma, panja pokloni i onim malim i
ugroenim, koji se u mnogim kalkulacijama praktino ni u
ta ne raunaju, te da im se u okvirima mogunosti zaga-
rantuje produen ivot.
Kakvi su bili odnosi izmedu evropskih jezika kroz noviju
istoriju? Za ovu priliku dajemo sledei pojednostavljeni pri-
kaz, uz pomo tri sukcesivna ali delom i preklopljena mode-
la. Prvi od njih se moe nazvati modularnim, jer prua sliku
koegzistencije autonomnih i jasno razgranienih entiteta,
manjih ili veih ali principijelno s jednakim pravima na i-
vot. Ovo je tipini (u ovoj knjizi ve pomenuti) evropski ro-
mantiarski i nacionalistiki obrazac neprikosnovenog "sve-
tog trojstva" jezika, nacije i drave s kraja XVIII veka, iji se
uticaj u laikoj svesti protee i do dana dananjeg, neretko s
pogubnim posledicama. Sredinom XX stolea njega poste-
peno odmenjuje drugi model, ekspanzivni, koji naglaava
prednosti velikih jezika i opravdava njihovo irenje na ra-
un manjih, sve do potpunog zatiranja "beskorisnih" ma-
lih idioma. Dodue, ovaj obrazac je zastupljeniji u drugim
delovima sveta, ali je aktivan i u Evropi. Najzad, na razme-
u vekova i s dobrim perspektivama u XXI stoleu, afirmi-
e se jedan trei model, ponovo autentino evropski ali
ovog puta naglaeno interaktivni. On podrazumeva ne vi-
se naporedno postojanje nego, sada, uzajamno delovanje,
odnosno saradnju govornika raznih jezika na naelno rav-
nopravnim osnovama koje bi obezbedilo lanstvo u
evropskoj porodici pod zajednikim krovom.
Jezik i kultura
97
Treba rei da je ovo bio ematski prikaz triju ideolo-
kih matrica, od kojih poslednja i danas aktuelna tei poti-
ranju implikacija i posledica prethodnih dveju putem us-
postavljanja novih vrednosti. Na samom terenu, razume
se, stvari nisu bile, niti su danas, tako jednostavne i jedno-
smerne. Izmeu ostalog, proces uzmicanja manjih jezika
pred nadiranjem veih i jaih tee vekovima, iako ne s
podjednakim intenzitetom; dovoljno je da se setimo sud-
bine keltskih jezika na severozapadnom obodu naeg kon-
tinenta, da druge i ne pominjemo.
I bie da upravo svest ovim injenicama u najveoj
meri motivie evropske institucije u stalnom isticanju da
viejezinost i viekulturnost nisu optereenje nego upra-
vo najvee blago Evrope, te da projekat evropske integra-
cije ne moe uspeti bez ouvanja te raznolikosti. Naime,
poenta je u pronalaenju srednjeg puta izmedu tradicio-
nalnog nacionalizma, karakteristinog za evropske drave-
nacije, i globalizacionih procesa koje podstiu multinacio-
nalne kompanije i transnacionalne institucije. Sto se jezi-
ka tie, re je potrebi da se ugroeni jezici zatite, ali i
da se njihovim govornicima omogui ravnopravno uee
u evropskoj komunikaciji - i to ne samo posredstvom en-
gleskog kao najpopularnijeg, nego i korienjem drugih
jezika ire rasprostranjenosti. Ovakvo uravnoteenje vidi
se kao garant nediskriminacije i sredstvo negovanja tole-
rancije i medusobnog razumevanja i saradnje, to danas
izgleda potrebnije nego ikad ranije. Iz svega ovoga proisti-
e zadatak irenja svesti inherentnim vrednostima ali i
praktinim prednostima viejezinosti.
Stoga je Evropska unija kao opti cilj svoje jezike poli-
tike postulirala da svaki njen graanin, pored svog, treba
da u nekoj meri poznaje i koristi jo dva jezika Unije. Ovaj
zahtev moe se svesti na sledeu formulu: najmanje jedan
jezik za identitet i optenje vmutar nacije, plus dva jezika
za internacionalnu komunikaciju i uee u zajednikim
evropskim poslovima. Za manjine to e esto znaiti ak
etiri jezika maternji, slubeni jezik drave i jo dva.
Otuda je lako videti koliko je danas anahrono i retrograd-
no insistiranje na iskljuivoj upotrebi maternjeg jezika, i
kod veinskih naroda a pogotovo kod manjina. Gledano iz
ugla manjih jezika i njihovih zajednica, ovo bi bio i nain
izbegavanja nesrenog izbora izmeu asimilacije i getoiza-
cije, putem integracije u vee celine uz ouvanje sopstve-
nih speciflnosti. Jasno je da e se jedan ovakav program
ostvarivati dugorono i diferencirano u skladu s lokalnim
prilikama i mogunostima, ali je to put kojim se ide ka
optem cilju - ostvarenju vizije jedne budue Evrope kao
ne samo ekonomske i interesne nego i autentino kultur-
ne zajednice. Ovo se ne moe postii bez pojedinane
viejezinosti evropskih graana.
Prema tome, ova perspektiva otvara se i pred naom
zemljom kao pretendentom na lanstvo u Evropskoj uniji.
to pre i to ozbiljnije nadlene vlasti u Srbiji i Crnoj Gori
shvate da ovako trasirana jezika politika eka i nas, to e
nam bolje biti. I to svima: "velikima" i "malima", veincima
i manjincima
(
mladima i starijima. Pri tome je sasvim oi-
gledno da ovaj zamani projekat namee potrebu temelj-
ne revizije nacionalnih jezikih politika u domenu obrazo-
vanja, a posebno nastave nematernjih i stranih jezika, te
sledstveno tome i reformi koje bi dosadanja partikularna
reenja podvela pod svod evropske jezike i kulturne poli-
tike. torn kompleksu, medutim, ne moemo ovom prili-
kom govoriti. (Za korisne informacije v. Toma/ uri 2001
i Ignjaevi 2003, s daljim uputama; sada takode Siguan
2004 za iru raspravu jezikoj politici i nastavi jezika u
Evropi).
Jezik i kultura
99
Na ovom mestu moemo se usput kratko osvrnuti na
jeziku politiku i praksu u organima same Evropske unije,
da bismo videli kako ona oivotvoruje naela koja propo-
veda. Opti princip, koji se kao takav potuje od poetka,
jeste da svi nacionalni jezici zemalja lanica automatski
dobijaju status njenih slubenih jezika. To bi moglo da se
tumai tako da su svi oni u svakom pogledu ravnopravni,
te da se sva usmena i pisana komunikacija unutar organa
Unije prevodi izmedu svih tih jezika. Doskora bi, sa 15 la-
nica i njihovih 11 jezika, to znailo 110 prevodnih parova;
a sa prijemom 10 novih zemalja i 9 jezika, broj meujezi-
kih kombinacija skoio bi na 380, sa perspektivom daljeg
rapidnog poveanja. Razumljivo je da je ovako neto is-
kljueno iz fmansijskih i kadrovskih razloga, pa je ustano-
vljena kategorija radnih jezika za sve potrebe unutranjeg
saobraaja i poslove pripreme zajednikih dokumena-
ta i odluka, koji se onda prevode na sve slubene jezike.
Danas su ti radni jezici, redom zastupljenosti u praksi, en-
gleski, francuski i nemaki. Ovim reenjem, koje nije ide-
alno ali je zasad jedino mogue, bar su delimino pomire-
na dva meusobno teko uskladiva zahteva: da se potuje
nacionalni ponos svih lanica, a da se ipak omogui koli-
ko-toliko efikasna komunikacija, bez koje bi rad organa
Unije bio sasvim onemoguen.
4. Vojvodina. Da sada suzimo fokus posmatranja sa evrop-
skog plana na vojvoanski, kao u naim okvirima posebno
relevantan i merodavan za razmatranje i ilustrovanje pita-
nja viejezinosti i viekulturnosti, uiniemo samo neko-
liko dodatnih optih opaski. Sa nekih 29 nacionalnih ili et-
nikih zajednica i ne mnogo manjim brojem jezika na dva
miliona stanovnika (prema popisu iz 2002. godine), Voj-
vodina ispoljava, za evropske prilike, izrazito etnojeziko
arenilo. injenica da je ak pet ovih jezika (srpski, ma-
arski, slovaki, rumunski i rusinski) u slubenoj upotrebi
pojaava ovu sliku do stepena izuzetnosti. Dodajmo tome
dugotrajno iskustvo zajednikog ivota, kao i znaajnu i u
svetu zapaenu tradiciju ustavnopravnog i zakonskog re-
gulisanja jezikih prava na ovom tlu, pa emo lako zaklju-
iti da Vojvodina nudi Evropi osobene jezike izazove -
pre svega kao retko i tim dragocenije ogledno dobro za
proveru adekvatnosti i delotvornosti novijih evropskih
preporuka i procedura.
Pri tme ne treba zaboraviti da su preporueni stan-
dardi u ovom domenu bili velikim delom ve ostvareni u
SFRJ i posebno u Vojvodini. Medutim, nedavni ratovi na
teritoriji ove federacije i poratna zbivanja doveli su do pri-
metnog pada ranije dostignutog nivoa, pa najpre treba
poraditi na vraanju prethodnog stanja, koliko to bude
mogue u novonastalim uslovima, kako bi se otuda even-
tualno krenulo dalje. Ovo nee biti nimalo lak zadatak, jer
on podrazumeva dugorono leenje skoranjih rana u me-
unacionalnim odnosima, i to u situaciji ozbiljne, ak za-
brinjavajue redukcije broja pripadnika veine manjinskih
zajednica usled asimilacije ili emigracije. (Dok veinski,
srpski narod belei porast od 57 na 65 odsto izmedu
popis 1991- i 2002, i dok osim njega samo jo Maari
prebacuju 3 odsto ukupnog stanovnitva Vojvodine, od
navedenih 29 zajednica ak 11 njih ima ispod 1000 pri-
padnika, to nagovetava njihovo skoro gaenje kao zaseb-
nih etnikih entiteta. Izvori statistikih podataka navedeni
su u narednom poglavlju). U ovom sklopu, uz niz drugih
mera, kao imperativ se namee koordinirana akcija na su-
zbijanju veinskog ali i jaih manjinskih nacionalizama,
kako bi se iznova mogle afirmisati tradicionalne vrednosti
zajednikog ivota. Sadanje politike prilike ne pogoduju
Jezik i kultura 101
takvom kretanju, ali je to jedini put kojim se moe ii u
Evropu - ili, u ovom kontekstu tanije, vratiti u njeno
okrilje.
LITERATURA
Beograd: Biblioteka XX vek. /Pogl. VI: Znaenje viejezinosti
i viekulturnosti u Evropskoj godini jezik, 157-169/.
Ignjaevi, A. (2003). Strani jezici u jezikoj politici - novi tren-
dovi .J ezik, drutvo, saznanje - Profesoru Ranku Bugarskom
od njegovih studenata (ur. D.Klikovac/K.Rasuli). Beograd:
Filoloki fakultet, 59-71.
Siguan, M. (2004). J ezici uEuropi. Zagreb: kolska knjiga.
Torna, S./Lj. uri, ur. (2001). Strani jezici - ka Evropi bez grani-
ca. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.
VIII
NACIONALNOST IJEZIK U POPISIMA
STANOVNITVA
Etniki, jeziki i verski heterogene drave - a gotovo sve
su takve, mnoge i u visokom stepenu - susreu se s proble-
mom utvrivanja broja i profila razliitih segmenata svog
stanovnitva, naroito kad je re manjinama jedne ili
druge vrste. Pitanje je ozbiljno, jer iz naina na koji mu se
pristupa proistiu posledice, i to ne samo za pojedine po-
pulacione grupe nego i za ukupni unutranjepolitiki i-
vot date drave, pa i njen meunarodni ugled. Ovo po-
slednje naroito je aktuelno u dananje vreme, kada su-
pranacionalne organizacije (kakva je, na primer, Evropska
unija) insistiraju na postavljanju i potovanju internacio-
nalnih standarda i u ovom vanom domenu ostvarivanja
ljudskih prava.
Ovom kompleksu pojedine drave prilaze veoma razli-
ito, u zavisnosti od svog istorijskog naslea, politikog
ustrojstva totalitarnog ili demokratskog tipa, kao i ak-
tuelnih razvojnih tendencija. Negde se objektivno postoje-
a raznolikost prikriva, ak i nastoji ukloniti nasilnim pu-
tem, drugde se preutno tolerie ali uz minimum ustupa-
ka u pravcu priznavanja posebnih manjinskih prava, a sa-
mo u razvijenim savremenim demokratijama ona se orga-
nizovano prihvata, bar u nekim aspektima, uz odgovaraju-
e dravne garancije.
Najbolji uvid u odnos dravne vlasti prema ovom pita-
nju pruaju periodini popisi stanovnitva, iako se u nji-
ma sadrani podaci i klasifikacije esto mogu samo uslov-
no smatrati verodostojnim, iz vie razloga u koje ovde ne
moemo ulaziti. Od svih popisnih rubrika, za nau temu
relevantne su one koje se tiu nacionalne ili etnike pri-
padnosti, maternjeg jezika i veroispovesti, a koje se - bilo
sve ili u nekom izboru - mogu nai na obrascima prilikom
cenzusa. Daemo samo nekoliko primera razliitih postu-
paka koji odraavaju opta obeleja dravne politike, pre
svega unutranje ali neretko i sa znaajnim reperkusijama
za meudravne odnose - posebno kad je re nacional-
nim manjinama.
to se tie religije, koja nije glavni predmet nae pa-
nje u ovom tekstu, napomenuemo samo da drave koje
su ne samo deklarativno nego i stvarno laike po pravilu
smatraju veroispovest privatnom stvari svojih stanovnika,
pa njihovu eventualnu konfesionalnu opredeljenost esto
i ne proveravaju na popisima, ili to eine samo sporadino
i fakultativno. U nekim drugim sluajevima, naroito u ra-
nijim periodima, vera se smatrala primarnom vododelni-
com, iz koje se izvodila i etnika pripadnost. Tako Grka
do danas ne priznaje nacionalne manjine na svojoj terito-
riji, pa je tamo jedina zvanino postojea "nacionalna" ma-
njina - muslimanska, iju glavninu eine Turci i Albanci,
dok Makedonci, budui pravoslavci kao i veinsko stanov-
nitvo, formalno ne postoje nego se vode kao Grci sloven-
skog porekla. Na popisima u Kraljevini Jugoslaviji (1921. i
1931) takode su registrovane konfesionalne, a ne etnike
grupacije. U toj unitaristikoj dravnoj tvorevini vladala je
ideologija jednog troimenog naroda, pa se etniko pore-
klo smatralo nevanim, a manjine su mogle biti identifiko-
vane preko veroispovesti i (samo 1921) maternjeg jezika.
Jezik i kultura
105
Izjanjenja nacionalnosti i jeziku, iji nas meusobni
odnos najvie interesuje, koliko god se morala uzimati sa
manjom ili veom rezervom, zavisno od promenljivih
okolnosti koje mogu da utiu na njih, otkrivaju povelik
raspon mogunosti. Uzimajui kao okvir samo Evropu, na-
lazimo - dakako, uproeno govorei - da tzv. zapadni
model praktinog izjednaavanja nacije sa dravom ini
suvinim utvrivanje nacionalne pripadnosti, dok se etni-
citet, koji u tom okviru malo koga zvanino interesuje (iz-
uzev moda kao aspekt manjinskog pitanja) moe i tu po
potrebi izvesti iz verskog opredeljenja ili maternjeg jeika.
U Francuskoj, kao rodonaelniku ovog modela, polazi se
od postulata da su svi njeni dravljani u politikom smislu
Francuzi, od kojih se oekuje da govore francuski - bez
obzira na etnojezike i druge osobenosti. Ali koliko ove
stvari mogu da budu osetljive, pa i opasne za opstanak
inae krhkih dravnih zajednica, najbolje pokazuje primer
susedne Belgije. Tamo je, naime, poslednji jeziki cenzus
obavljen jo 1947. godine, a od 1963. ak je zakonski one-
mogueno uvrivanje pitanja maternjem jeziku u popi-
sne obrasce. Usled toga je danas nemogue doi do zva-
ninih podataka etnojezikom sastavu pojedinih optina
ili broju bilingvala u njima. Ovoj meri dravni organi su
pribegli kako bi spreili produene mahinacije popi-
snih rezultata u stalnim trvenjima dveju rivalskih zajedni-
ca, flamanske (sa holandskim kao standardnim jezikom) i
valonske (sa francuskim).
Nasuprot ovome, tzv. istoni model, u kome se nacija
ne shvata politiki nego etniki i otuda jasno razlikuje od
drave, po pravilu doputa ili ak - kod izrazitije vienaci-
onalnih zemalja - i zahteva izjanjenje maternjem jezi-
ku, u cilju obezbeivanja posebnih prava nacionalnih ili
etnikih, odnosno jezikih manjina. Meutim, i unutar
ovog modela ima dosta prostora za varijacije uslovljene
politikim ustrojstvom i orijentacijom pojedinih drava.
Suavajui na vidokrug na iri prostor Balkana, ustanovi-
emo da sve ovde postojee drave od davnina imaju u
svojim granicama razne vrste manjina. Takvo stanje pri-
znaju, u razliitoj meri, doskoranja Jugoslavija, Rumunija,
pa i Albanija, dok Grka, Bugarska i Turska zvanino ne
priznaju nacionalne manjine kao takve, osim posredno i
selektivno - prva, ve smo videli, kroz veroispovest, a dru-
ge dve kroz jezik (v. Obradovi 2002:93-94).
Teorijski posmatrano, optimalna metodologija bila bi
da se na formularima za popis stanovnitva uvek nadu po-
sebna pitanja nacionalnoj ili etnikoj pripadnosti, ma-
ternjem jeziku i veroispovesti, umesto to bi se pri analizi
i klasifikaciji rezultata jedno izvodilo iz drugog ili na neki
nain podrazumevalo. U nastavku cemo se neto detaljni-
je pozabaviti odnosom prva dva inioca, i to sada na jo
uem, doskora jugoslovenskom prostoru.
Neupuenima ovo razdvajanje etniciteta i maternjeg je-
zika moe izgledati nepotrebno, polazei od pretpostavke
(zapravo bi se moglo rei: dogme) da se podaci jeziku
mogu direktno i pouzdano izvoditi iz etnike pripadnosti,
tako da MaarL govore madarski, Turci turski, Vlasi vlaki,
Romi romski, i slino u svim drugim sluajevima. Ovakva
jednaenja mogu za neke svrhe da budu bar globalno
opravdana, ali paljiviji pogled neretko otkriva i znaajna
odstupanja. I upravo u ovom raskoraku, na koji se malo
kad skree panja, ima i mesta i razloga za zanimljiva raz-
matranja i pouna saznanja finijem tkanju odnos na re-
laciji etniki identitet-maternji jezik. Pouna naroito za
one, slabije obavetene i utoliko podlonije nasleenim
zabludama, koji i dalje veruju u organsku povezanost i ne-
raskidivo jedinstvo ovih primordijalno i statiki zamilje-
Jezik i kultura 107
nih kategorija. (Za iri kritiki osvrt na ovo stanovite v.
podrobnu raspravu etnicitetu i jeziku u Bugarski 2002,
pogl. I - naroito str. 39-57).
Sukcesivne verzije drave Jugoslavije pruaju pogodan
materijal za ovakva ispitivanja, jer su u njihovim cenzusi-
ma najee postojale odvojene rubrike za te dve stvari -
to je inae u svetu svakako rei sluaj. "Prvu" Jugoslaviju
ve smo pomenuli. Rubrika nacionalnoj ili etnikoj pri-
padnosti uvedena je tek u "drugoj", federativnoj Jugoslavi-
ji, kao zajednici veeg broja naroda i narodnosti (tj. nacio-
nalnih manjina). Ovde emo se kratko osvanuti samo na
neke rezultate popisa iz 1981. godine, poslednjeg za nje-
nog trajanja. Uporedni pregled odgovarajuih stavki poka-
zuje da je, na primer, 40.000 Maara prijavilo srpsko-
hrvatski kao svoj maternji jezik, dok je manjih odstupanja
bilo u raznim kombinacijama (Makedonci, Albanci i Slo-
venci srpskohrvatskog jezika, Hrvati slovenakog ili itali-
janskog jezika, Srbi vlakog jezika, Turci makedonskog je-
zika itd).
Najvea diskrepancija zabeleena je meu Vlasima, jer
se od ak 135.000 onih koji su prijavili vlaki maternji je-
zik svega njih 32.000 izjasnilo kao Vlasi (a ostali, moe se
zakljuiti, veinom kao Srbi). Ovo govori poodmakloj fa-
zi procesa asimilacije Vlaha u veinsko okolno stanovni-
tvo, ali i masovnom prijavljivanju etnikih Vlaha za lan-
stvo u prestinijoj nacionalnoj populaciji; a injenica da
oni i pored toga ostaju pri svom idiomu ne podrava rai-
reno uverenje maternjem jeziku kao neprikosnovenom
garantu ouvanja etnikog identiteta. (Donekle je slino
ponaanje Roma, koji opet iz razloga prestia, odnosno
zarad bekstva od drutvene stigme, preteno upisuju srp-
sku ili koju drugu nacionalnost, uz odgovarajui jezik, pa
broj etnikih Roma nekoliko puta nadmauje broj tako de-
klarisanih). Uz sve to su i Romi i Vlasi, kao i pripadnici
drugih manjina, najee dvojezini, to dodatno oteava
uspostavljanje vrstih korelacija izmeu etniciteta i jezika.
No kako god ovo bilo, ostaje injenica da je ukupno
preko pola miliona popisanih jugoslovenskih dravljana
1981. godine prijavilo "pogrean" maternji jezik - to jest,
ne onaj koji se asocira sa njihovom deklarisanom nacio-
nalnou, ve neki drugi! Samo u malenoj Crnoj Gori ta-
kvo nepoklapanje javilo se kod bezmalo 40.000 stanovni-
ka (podatak prema Lakiu 1996:116). - U prethodnim pa-
susima navedeni statistiki podaci i odnosi citirani su ili iz-
raunati prema Popisu stanovnistva SFRJ 1981-, v. i Bugar-
ski (1997a, pogl.l), sa daljom literaturom.
Prelazimo na "treu" i poslednju Jugoslaviju - SRJ. Tu
je prvi popis obavljen ve 1991. godine, na poetku ratnih
zbivanja koja su pratila proces raspada SFRJ, i za njega
nam nisu na raspolaganju potrebni komparativni podaci -
koji bi ionako bili uveliko prelaznog karaktera; ipak,
osnovnu demografsku statistiku zainteresovani mogu da
pronau u publikaciji Savezna Republika Jugoslavia
brojkama (a v. i tabelu u Bugarski 1997b: 70). Mi stoga
idemo odmah na najnoviji cenzus, obavljen deceniju ka-
snije, po bar relativnom smirivanju uzburkanog tla; njego-
vi rezultati nedavno su predstavljeni javnosti i sada su do-
stupni za komentarisanje. Popis je izveden, valjda kako se
i pristoji u aktuelnim okolnostima, odvojeno: u Republici
Srbiji (i to bez Kosova i Metohije, dakle samo u Centralnoj
Srbiji i Vojvodini) 2002, a u Republici Crnoj Gori 2003.
godine. Kakvu nam sliku sa ispitivanog gledista otkrivaju
njegovi rezultati? Kao to je prethodna, velika Jugoslavia
bila u svakom pogledu neuporedivo bogatija i zanimljivija
od njene prepolovljene i - pokazae se, za kratko! - po-
greno imenovane naslednice, SRJ, tako su i odgovarajue
Jezik i kultura
109
statistike za ovu potonju daleko mravije. Ipak i tu ima po-
neto da se zapazi, kako sledi - najpre za Srbiju.
Pre svega, u konanoj klasifikaciji nema vise srpskohrvat-
skog jezika, nego kao modaliteti figuriraju srpski, hrvatski i
bosanski. U rubriku srpskog jezika, pored 6,581.699 tako iz-
janjenih, svrstano je i 39-000 onih koji su prijavili srpskohr-
vatski; pod hrvatski, uz 24.577 onih koji su upisali ovaj jezik,
zavedeno je i 3.011 izjanjenih za hrvatskosrpski; a bosan-
ski, osim 129.181 tako opredeljenih, obuhvata i 5.568 go-
vornika koji su izabrali bonjaki naziv jezika. Sa ovim doda-
cima srpski ima 6,620.699 predstavnika, hrvatski 27.588 a
bosanski 134.749. Tako od ukupno 7,498.001 popisanog
stanovnika Srbije na srpski jezik otpada 88 odsto. (Ako bi-
smo tome, ovako u zagradi i nezvanino, dodali hrvatski i
bosanski, "bivi srpskohrvatski" bi se popeo na 6,783-036
ili 91 odsto. Podseanja radi, za jezik toga imena se 1981.
izjasnilo 73 odsto stanovnika SFRJ).
Kako prijavljenih Srba ima 6,212.838, srpsko jeziko
opredeljenje "jae" je od nacionalnog za dobrih 400.000.
Ovo otuda to su srpski prijavili i mnogi drugi - pre svega
praktino svi deklarisani Crnogorci (68.000) i najvei broj
Jugoslovena (65.000), ali i 28.000 Hrvata, 26.000 Roma,
16.000 Madara, 15.000 Muslimana, 13-000 Makedonaca
itd. (odsad dajemo zaokruene brojeve). Jedini drugi slu-
aj gde postoji znatnije odstupanje u korist jezika jeste rani-
je pomenuti vlaki, sa 55.000 govornika prema 40.000 is-
kazanih Vlaha. Diskrepancija je mnogo manja nego 1981.
godine, ali je u istom pravcu. Govornici vlakog sada uklju-
uju, pored 37.000 samih Vlaha, i 15.000 izjanjenih kao Sr-
bi, uz neto Jugoslovena i Roma; na drugoj strani, Vlasi osim
vlakog u manjoj meri govore srpski (3.000). Zanimljivo je
da sada u Srbiji ima neto vie popisanih Vlaha nego u
SFRJ pre dvadesetak godina, dok je broj govornika vlakog
vise nego prepolovljen. Ovo valjda znai da jezika asimi-
lacija ubrzano hvata korak sa etnikom - ako se kod ova-
kvih grupa, koje pokazuju izrazite oscilacije na sukcesiv-
nim popisima, uopte mogu pouzdano izvoditi bilo kakve
generalizacije. Srpskom i vlakom moe se pridruiti jedi-
no jo albanski, jezik neto bolje zastupljen od odgovara-
jue nacionalnosti.
U veini sluajeva, , nalazimo suprotnu pojavu, gde
beleimo razne stepene raskoraka u korist nacionalne ili
etnike pripadnosti. Razlika je najmanja u odnosu Rumu-
na i rumunskog, neto je vea kod Slovaka i slovakog,
Maara i maarskog, i Bonjaka i bosanskog, a dalje raste
kod Rusina i rusinskog, te kod Roma i romskog, odnosno
Bugara i bugarskog (u ova dva poslednja sluaja po jedna
etvrtina pripadnika grupe prijavila je srpski maternji je-
zik). polovina Makedonaca govori srpski. Ali "prven-
stvo" u ovom pogledu ubedljivo pripada odnosu izmeu
70.000 deklarisanih Hrvata i manje od 28.000 prijavljenih
govornika hrvatskog jezika: ovakva diskrepancija odista
zbunjuje, pa se postavlja pitanje kojim jezikom govori
znatno vie od polovine pripadnika ove nacionalnosti u
Srbiji. Detaljniji uvid u ukrtene podatke otkriva da, uz
nepunu treinu Hrvata koja prijavljuje hrvatski, i etvrtinu
izjanjenih za srpskohrvatski (odnosno, u daleko manjem
broju, za hrvatskosrpski), celih 40 odsto izjavljuje da im je
maternji jezik - srpski! Objanjenje ovog nauno intrigant-
nog i demografski pounog podatka ostaviemo sociolozi-
ma - uz memento da, ta god da je u pitanju, on najreiti-
je govori u prilog nae teze esto slabijoj povezanosti je-
zika i etniciteta. A ire gledano, okolnost da razlika u svim
sluajevima navedenim u ovom pasusu najveim delom
ide u korist srpskog jezika, udruena sa injenicom da
broj pripadnika manjina generalno opada od jednog cen-
Jezik i kultura 111
zusa do drugog, nesumnjivo svedoi kontinuitetu asimi-
lacionih procesa.
Kako se delimino vidi i iz iznetih statistikih podataka
i odnosa, i kod ovog popisa, kao i kod prethodnih, uolji-
va su brojna odstupanja od standardnog odnosa populaci-
one grupe i s njom asociranog jezika; zapravo ne postoji
ni jedan jedini sluaj gde bi svi pripadnici nekog nacional-
nog ili etnikog kolektiva, i samo oni, prijavili njemu svoj-
stven maternji jezik. Tako otkrivamo da ima iskazanih Sr-
ba veoma razliitih maternjih jezika, Albanaca srpskog ali i
bosanskog jezika, Rusina i Slovaka madarskog jezika, Hr-
vata srpskog, maarskog i slovakog jezika, itd. Ovo pod-
razumeva i prateu pojavu kompenzacije, jer se gubici na
jednoj strani mogu delimino nadoknaivati priratajem
sa drugih strana. Primera radi, madarski gubi 16.000 go-
vornika u korist srpskog, ali dobija jedan broj glasova od
Srba, Jugoslovena, Bunjevaca, Hrvata, Roma... I sam srp-
ski, koji uzima odasvud, ovim putem poneto i gubi, utoli-
ko to 15.000 Srba navodi vlaki jezik, a po vise stotina
njih romski, rumunski, maarski, makedonski (260 ak i
hrvatski). Sve u svemu, ovde smo daleko od proste sime-
trije koja se neupuenima ini prirodnom i neupitnom.
(Navedeni podaci i odnosi izlueni su iz Popisa stanovni-
tva, domainstava i stanova 2002, kao i Dokumentaci-
one tabele 062, koja omoguuje podrobniji uvid u ukrte-
ne podatke nacionalnoj ili etnikoj pripadnosti i mater-
njem jeziku).
I jo Crnoj Gori. Ovde e biti dovoljno da, zanemaru-
jui ionako prilino malobrojne nacionalne manjine, u di-
jahronijskoj projekciji zabeleimo kretanje dveju danas re-
levantnih nacionalnih grupacija i glavnih jezikih oprede-
ljenja u popisima iz 1981, 1991. i 2003. godine. Prema tim
godinama registrujemo pad veinskog, crnogorskog nacio-
nalnog izjanjenja, od (zaokrueno) 68, preko 62, do svega
40 odsto, uz analogni porast srpskog opredeljenja, od 3,
preko 9, do ak 30 odsto. to se tie jezika, 1981. i 1991.
imali smo srpskohrvatski (86 odnosno 87 odsto), ali je
2003. uveden, pored srpskog, i ustavno nepostojei mo-
dalitet - crnogorski jezik. Srpski jezik je prijavilo 60 a cr-
nogorski 21 odsto popisanih.
Skreemo panju na podatak, koji bi u drugim okolno-
stima bio frapantan, da polovina nacionalno izjanjenih
Crnogoraca prijavljuje kao svoj maternji jezik ne crnogor-
ski nego srpski, iako je formalno imala mogunost da svo-
je jeziko opredeljenje uskladi sa nacionalnim. To znai
da imamo, podeljene na priblino ravne asti, Crnogorce
crnogorskog jezika i Crnogorce srpskog jezika: nalaz sva-
kako znaajan za nau analizu odnosa nacionalnog i jezi-
kog deklarisanja. Iz neto potpunijih statistikih podataka
moemo da zakljuimo da je srpski maternji jezik svih Sr-
ba, ptprilike polovine Crnogoraca i Bonjaka, te mnogih
Muslimana i Roma, to ukupno dobacuje do registrovanih
60 odsto govornika srpskog jezika u Crnoj Gori danas. (Iz-
vor: Rezultati popisa Crnoj Gori) .
Neka upravo izneto bude s nae strane dovoljno. Po-
slednji crnogorski popis drastian je primer nesigurnosti i
kolebanja do kojih moe da doe u uzavreloj politikoj si-
tuaciji, kada je teritorija obuhvaena cenzusom praktino
raspoluena u mnogo kojem pogledu, kada su tradicional-
ne vrednosti dovedene u pitanje a nove se jo nisu afirmi-
sale. Sto se nas tie, bie interesantno pratiti dalji razvoj
dogaaja u vezi s nacionalnou i jezikom u Crnoj Gori.
Na zakljuku emo se za trenutak vratiti na poetku
pominjanoj veroispovesti, da bismo na jednom aktuelnom
primeru pokazali kako se i tu moe manipulisati rezultati-
ma popisa. Prilikom poslednjeg cenzusa u Srbiji, koji smo
Jezik i kultura
113
komentarisali sa stanovita nacionalnosti i jezika, graani
su u rubriku veroispovesti najveim delom upisivali pra-
voslavnu versku pripadnost, jer im tako pie u krtenici - i
to je normalno. Ono to zabrinjava, meutim, jeste inje-
nica da Vlada premijera Kotunice, oliena u svom mini-
stru vera, mae podatkom navodnih 95-98 odsto verni-
ka. Hitajui u susret rastuim ambicijama Srpske pravo-
slavne crkve da s njom deli politiku vlast u zemlji, Vlada
taj rezultat uzima kao krunski argument za tvrdenje da re-
ligija uopte nije privatna nego javna, dakle i dravna
stvar! Tako bi se onda opravdali i potezi kao to su eks-
presno uvoenje veronauke i verskih rituala u kolski si-
stem i oruane snage jedne sekularne drave, osvetanje
njenih institucija, pa ak i predlaganje zakona po kome bi
svetena lica uivala imunitet kao i poslanici u parlamen-
tu... Upravo dok ovo piemo isti procentualni argument
potee se u pokuaju inauguracije "pravoslavnog novinar-
stva" kao puta kojim bi se, pored crkvenih, mogli kontroli-
sati i u red dovesti i svetovni mediji!
A ovoliko uplitanje crkve u poslove drave, od koje je
po ustavu odvojena, poiva na preutnom ali nimalo slu-
ajnom poistoveenju pojmova nominalnog pripadnika
jedne veroispovesti i stvarnog, aktivnog vernika. Onaj prvi
je samo po roenju upisan kao pravoslavac, pa se po tra-
diciji i navici tako iskazuje, dok je po linom opredeljenju
moda ateist, agnostik ili naprosto nezainteresovan. Ovaj
drugi, , prihvata crkvenu dogmu, veruje u Boga, re-
dovno odlazi u crkvu da mu se pomoli, zove svetenika u
kuu u svakoj pogodnoj prilici, i slino. I sve to ini iz du-
bokog uverenja, a ne samo zato to potuje obiaje ili se
prosto preputa matici novokomponovanog postkomuni-
stikog religijskog pomodarstva. Razlika izmedu jednog i
drugog oito je velika, i ne bi se smela zabaurivati proiz-
vol jnom i nekorektnom upotrebom statistikih podataka
sa popi sa stanovnitva kako bi se protivustavna borba za
.posebne i nsti tuci onal ne i nterese predstavila kao
samorazuml ji v odgovor na pl ebi sci taran zahtev vaskolikog
srpskog naroda.
LITERATURA
Bugarski, R. (1997a). J ezik kontekstu. Beograd: igoja tampa
/XX vek (Sabrana dela, 8). /Pogl. 1: Jezik u Jugoslaviji: situaci-
ja, politika, planiranje, 9-29/.
Bugarski, R. (1997b). J ezik drutvenoj krizi. Beograd: igoja
Beograd: Biblioteka XX vek. /Pogl. I: Etnicitet i nacionalizam
u jeziku, 11-94/.
Laki, Z. (1996). Prava manjina - od opteg do posebnog i od
proklamovanog do stvarnog. Poloaj manjina Saveznoj
Republici J ugoslaviji (ur. M. Macura/V. Stanovi). Beograd:
SANU, 109-117.
Obradovi, . . (2002). Manjine na Baikanu. Beograd: igoja
tampa.
Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2002. Knj. 3: Sta-
novnitvo. Veroispovest, maternji jezik i nacionalna ili
einika pripadnost prema starosti i polu. Beograd: Repu-
bliki zavod za statistiku, maj 2003. Dokumentaciona tabe-
la 062/.
Popis stanovnitva SFRJ 1981. Tabela 054: stanovnitvo prema
narodnosti i maternjem jeziku (mikrofilm). Beograd: Savezni
zavod za statistiku, 1981.
Rezultati popisa Crnoj Gori 1981, 1991, 2003 Podgorica: Re-
publiki zavod za statistiku, 2003.
Savezna Republika J ugoslavia brojkama. Beograd: Savezni
zavod za statistiku, 1992.
IX
KAKO SMO ORGANIZOVALI
PRIMENJENU LINGVISTIKU U
JUGOSLAVIJI
1. Uvodne napomene
Primenjena lingvistika kao nauna disciplina postoji na
bivem jugoslovenskom prostoru ve tri decenije, obele-
ena sutinskim kontinuitetom ali i diskontinuitetima iza-
zvanim spoljnim okolnostima. U ovom uvodnom izlaganju
bie u nacrtu predstavljene glavne faze u njenom razvoju.
Istorijski pregled koji sledi obuhvata period od 1971. go-
dine, kada su stigli prvi podsticaji za akademsko udruiva-
nje poslenika na polju primenjene lingvistike u SFRJ kao
celini, do 1989. godine, kada su pred raspad te federacije
prestale zajednike aktivnosti. Pri tome se pod primenje-
nom lingvistikom ovde ne misli na same praktine delat-
nosti kao to su uenje i poduavanje stranih jezika ili
prevodenje, kojih je na ovom prostoru kao i drugde bilo i
mnogo ranije, nego upravo na organizovano istraivako
podruje sa sopstvenom institucionalnom infrastruktu-
rom (udruenja, kongresi, projekti, publikacije i dr.). Dru-
gim reima, na izgradivanje teorijsko-metodolokog okvi-
ra u kome se operativna pitanja u vezi s usvajanjem i upo-
trebom jezika mogu podvrgnuti naunoj analizi u cilju nji-
hovog boljeg razumevanja i traenja adekvatnih reenja,
Razgranata delatnost koja se odvijala u navedenom raz-
doblju, a koju demo ovde razmotriti samo u njenom orga-
nizacionom aspektu, oznaila je uspeno utemeljenje pri-
menjene lingvistike u Jugoslaviji i njenu domau kao i in-
ternacionalnu afirmaciju. Kako usled protoka vremena
mnogi podaci ovom razvoju nisu ire poznati meu mla-
im generacijama primenjenih lingvista kod nas, ovaj kon-
gres je dobra prilika da se dananji poslenici na ovom iro-
kom, nauno relevaritnom i drutveno aktuelnom podru-
ju neto podrobnije upoznaju sa znaajnom tradicijom na
koju se oslanjaju. (Vie pojedinosti nekim delovima ove
materije sadri knjiga pod Bugarski 1986, na koju se zainte-
resovani naroito upuuju - posebno, u ovom kontekstu,
na pogl. 3: Primenjena lingvistika u svetu i kod nas).
2. Aktivnosti na saveznom nivou u SFRJ
Kamen temeljac poloen je pre tano trideset godina,
osnivanjem Drutva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije
u Novom Sadu 1973. pod predsednitvom Melanije Mikes.
Godine 1976, u skladu sa tadanjim ustavnim amandmani-
ma, jedinstveno optejugoslovensko udruenje rastoeno
je u niz republikih i pokrajinskih udruenja okupljenih u
Savez drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, sa
prvim scditem u Beogradu i Rankom Bugarskim kao pr-
vim predsednikom. Sedita su se smenjivala po republi-
kim i pokrajinskim centrima, s njima i predsednici Saveza,
a kongresi Saveza odravani su u trogodinjem ritmu. Prvi
je bio u Beogradu 1977, drugi u Zagrebu 1980, trei u Sa-
rajevu 1983, etvrti u Herceg Novom 1986 (u istom ovom
prelepom ambijentu hotela Plaa), a peti i poslednji 1989-
u Ljubljani, posle ega se Savez raspao, pratei sudbinu
savezne drave Jugoslavije. Pored ovih kongresa odrane
su i dve jugoslovenske konferencije: "Jezik i drutvo" u Be-
ogradu 1975. (v. zbornik Bugarski/ Ivir/ Mike 1976) i "Je-
Jezik i kultura 117
ziki kontakti u jugoslovenskoj zajednici" u Ohridu 1982.
(v. zbornik pod Mieska Tomi 1984).
Glavnu serijsku publikaciju predstavljao je Godinjak
Saveza drstava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije;
prva tri broja uredio je Ranko Bugarski u Beogradu, druga
tri Vladimir Ivir u Zagrebu, sledei dvobroj Midhat Ridano-
vi u Sarajevu, a poslednji broj Inka Strukelj u Ljubljani. Go-
dinjak je veinom objavljivao referate sa pomenutih save-
znih kongresa, ali je bilo i drugih priloga. J edno vreme iz-
lazio je i Bilten Drutva, odnosno Saveza. Pojedine lanice
Saveza imale su i sopstvene projekte, skupove i publikaci-
je, ali se pojedinosti tome ovde ne mogu navoditi.
Meu tematskim oblastima zastupljenim u celokupnom
radu na koji smo ukazali su razvoj govora, nastava jezika,
kontrastivna analiza, prevodenje, viejezinost i jeziki
kontakti, jezika standardizacija, leksikografija i termino-
logija, i dr. Uz sve to je od samog poetka teorijski pro-
miljan i elaboriran sam pojam primenjene lingvistike, i to
u kontekstu aktuelnih svetskih preokupacija; tome, uz
ve pomenutu knjigu pod Bugarski 1986, v. naroito pu-
blikacije pod Bugarski 1979,1980,1987. Primenjena lingvi-
stika je tu u osnovi sagledana kao lingvistika u primeni -
to jest, kao nauna disciplina koja fundamentalna lingvi-
stika istraivanja povezuje sa praktinim problemima
usvajanja i upotrebe jezika u drutvenom okruenju.
3. Uee u radu AILA-e
Meunarodno udruenje za primenjenu lingvistiku,
poznato pod francuskim akronimom AILA (od Association
internationale de linguistique appliquee) jeste asocijacija
nacionalnih udruenja. Osnovana je prilikom naunog
skupa u Nansiju 1964. godine, za poetak kao uveliko
franko-britanski projekat tematski usredsreden na dve
oblasti: mainsko prevoenje i nastavu stranih jezika. Aso-
cijacija je rasla velikom brzinom, primajui sve vie nacio-
nalnih udruenja, iji su lanovi automatski ulanjeni u
AILA-u; trenutni broj takvih drutava je 37, iz zemalja sa
svih kontinenata, sa ukupno preko 8.000 lanova. Uz to
su u meuvremenu pokrivene i mnoge druge oblasti pri-
menjenih istraivanja jezika. Naredni kongresi odrani su
u Kembridu 1969, Kopenhagenu 1972, tutgartu 1975,
Montrealu 1978, Lundu 1981, Briselu 1984, Sidneju 1987,
Halkidikiju 1990, Amsterdamu 1993, Jivaskili 1996, Tokiju
1999, i Singapuru 2002, a naredni e biti prireen u Madi-
sonu (Viskonsin, SAD) 2005. pomenutom rastu govori i
okolnost da je sa osnivakog kongresa potekao jednotom-
ni zbornik radova, sa drugog dvotomni, sa treeg trotom-
ni, a posle toga nije vie bilo mogue objavljivati kongre-
sna akta. (Primera radi, za kongres u Grkoj, poslednji na
kome je uestvovao podnosilac ovog izvetaja, tampana
su etiri toma samo rezimea prijavljenih referata!).
AILA je svojim aktivnostima redovno obavetavala
lanstvo putem biltena, da bi 1984. pokrenula i godinji
nauni asopis AILA Review/Revue de I'AILA. (Uzgred ree-
no, ovaj naslovodraava okolnost da su od poetka do da-
nas engleski i francuski zvanino ravnopravni jezici u slu-
benoj komunikaciji unutar asocijacije / na kongresima se,
dakako, primaju i saoptenja na drugim jezicima/ . U prak-
si je, meutim, njena rastua internacionalizacija donela
sve veu dominaciju engleskog). Ovaj referent imao je
ast da mu bude povereno ureivanje prvog broja asopi-
sa, a upravo pomenutu internacionalnu perspektivu lepo
ilustruje sledei odlomak iz njegovog predgovora toj pu-
blikaciji, sa str. VII (ovde dat u prevodu sa engleskog ori-
ginala):
Jezik i kultura
119
Ova nevelika sveska napisana je u Lundu, Urbani/ampejnu,
Briselu i Lajpcigu, ureena u Beogradu uz konsultovanje drugih
lanova ureivakog odbora u Blumingtonu, Nici i Trijeru, finan-
sirana iz Vageningena i tampana u Poznanju.
AILA takoe organizuje rad preko dvadeset naunih
komisija, otvorenih za sve zainteresovane lanove, na pod-
rujima kao to su - prema aktuelnom spisku - usvajanje,
uenje i nastava jezika, kontrastivna analiza i analiza grea-
ka, obrazovna tehnologija, analiza diskursa, retorika i stili-
stika, leksikografija i leksikologija, prevodenje, pismenost,
profesionalna komunikacija, jezici struke, viejezinost,
planiranje jezika, jezik i ekologija, jezik i pol, jezik i mediji i
dr. Ove komisije, predvodene internacionalno priznatim
strunjacima i koordinirane u Izvrnom birou AILA-e, prua-
ju i naim lanovima priliku da se direktno ukljue u me-
unarodne istraivake projekte u navedenim oblastima.
Do prvog kontakta sa meunarodnom asocijacijom,
koji e trasirati put za pridruenje jugoslovenskih stru-
njaka kolegama iz drugih zemalja, dolo je na pomalo ne-
konvencionalan nain koji se ovde prvi put javno obzna-
njuje. Naime, jedne tople letnje noi 1971. godine, u jed-
nom hotelu u Budimpeti, takvu mogunost je uz flau vi-
skija ovom referentu predoio Max Gorosch, tadanji izu-
zetno agilni generalni sekretar AILA-e. Usledile su konsul-
tacije sa kolegama u Beogradu i Novom Sadu, koje su pre-
uzele stvar u svoje ruke posredstvom Nauma Dimitrijevi-
a, da bi dve godine kasnije bilo osnovano Drutvo za pri-
menjenu lingvistiku Jugoslavije i odmah otpoelo sa ra-
znim aktivnostima, u velikoj meri zahvaljujui inicijativi,
energiji i organizatorskim sposobnostima Melanije Mike.
Drutvo je ulanjeno u AILA-u, a to lanstvo se potom pre-
nelo na Savez drutava. Poev od tada veliki broj lanova
iz svih delova Jugoslavije uestvovao je na svetskim kon-
gresima i u radu naunih komisija u organizaciji meduna-
rodnog udruenja. Jugoslovenski predstavnici takode su
bili aktivni u njegovim upravnim organima. Tako je pod-
nosilac ovog izvetaja bio lan Medunarodnog komiteta i
Izvrnog biroa, te koordinator naunih komisija (1978-
1984) i potpredsednik AILA-e (1981-1984). U radu Medu-
narodnog komiteta (sastavljenog od po jednog lana iz
svake zemlje lanice) kasnije su uestvovali i drugi pred-
stavnici Jugoslavije.
4. Epilog i novi prolog
Ova hronika zavrava se raspadom SFRJ. Posle toga u
pojedinima od drava koje su je nasledile osnovana su za-
sebna nacionalna udruenja i primljena u AILA-u, ali to
ve izlazi iz naeg izvetajnog perioda; stoga samo jo ne-
koliko rei. U organizacionom pogledu primenjena lingvi-
stika na ovom prostoru je prola kroz nekoliko faza, pod
raznim imenima: Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugo-
slavije, Savez drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,
kasnije kratkoveko Jugoslovensko drutvo za primenjenu
lingvistiku - i sada, evo, Drutvo a primenjenu lingvistiku
Srbije i Crne Gore. Ali u svakoj fazi i pod bilo kojim imenom
time je pruen okvir za zajedniki rad svih zainteresovanih.
Utemeljivai primenjene lingvistike na ovoj teritoriji, od ko-
jih su neki pomenuti u prethodnom pregledu, dejstvom bi-
olokih zakona povlae se iz prvih redova, dok na elo izbi-
jaju mladi ljudi koje u velikom broju, i sa posebnim zado-
voljstvom, pozdravljamo na ovom kongresu. On u formal-
nom pogledu predstavlja novi poetak, pa e se zato i zvati
Prvi kongres Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije i Cr-
ne Gore. Ali kako se valjda vidi i iz ovog izvetaja, takav
naziv, neizbean u novonastalim okolnostima, prikriva
Jezik i kultura 121
stvarni konti nui tet jedne duge i znaajne tradicije, iz vre-
mena kada je pri menjena lingvistika ovde vrsto utemel je-
na i stekla zavidnu afirmaciju kako u irim ovdanji m
drutveni m krugovi ma tako i u svetskoj naunoj javnosti.
Zakl juujemo ocenom da nove generaci je del atni ka
kod nas ne poi nju ab ovo, nego i maju na ta da se osl o-
ne i ta da nastave. To im je ujedno izazov i obeanje, jer
ex nihilo nihil.
LITERATURA
AI LA Review/Revue de l'AI LA, No. 1, 1984 (ed. R. Bugarski).
Bugarski, R. (1979). Pojam i znaaj primenjene lingvistike. Go-
dinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku J ugosla-
vije, Beograd, 3, 19-32.
Bugarski, R. (1980). Some thoughts on the structure and appli-
cations of linguistics. Models of Grammar, Descriptive Lin-
guistics and Pedagogical Grammar - Papers from the 5th
International Congress of Applied Linguistics /Montreal
1978/ (G. Nickel/D. Nehls, eds.). Special issue of I RAL. Hei-
delberg: Julius Groos, 22-45.
Bugarski, R. (1986). Lingvistika primeni. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva. /Drugo, dopunjeno izdanje:
Beograd: igoja tampa/ vek (Sabrana dela, 5, 1996)/.
Bugarski, R. (1987). Applied linguistics as linguistics applied. The Re-
lation of Theoretical and Applied Linguistics (O. Mieska To-
mi/R.W. Shuy, eds.). New York/London: Plenum Press, 3-19-
Bugarski, R./V. Ivir/M. Mikes, ur. (1976). J ezik drutvenoj sre-
dini. NoviSad: Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije.
MieskaTomi, 0.,ur. {1984).J azniitekontakti vojugoslovenska-
tazaednica. Skopje: Sojuz na drutvata za primeneta lingvistika
na Jugoslavija/Drutvo za primeneta lingvistika na Makedonija.
V
ENGLESKI KAO DODATNI JEZIK
U ovom prilogu se izlae jedan nov pogled na engleski
kao strani jezik, s obzirom na dananji status ovog jezika u
svetu, u Evropi i u naoj zemlji.
1. Engleski kao globalni jezik
Prema ve tradicionalnoj podeli, engleski ima status ma-
ternjeg jezika (native language) u vise drava (Velika Brita-
nija, SAD, Kanada, Australija itd.), drugog jezika (.second
language) u jo veem broju zemaljau kojima je, uz domae
jezike, u slubenoj upotrebi (naroito u Africi i Aziji), te stra-
nog jezika (foreign language) irom sveta. Medutim, grani-
ce izmedu ove tri kategorije postaju sve fluidnije usled ire-
nja engleskog jezika po svim kontinentima tokom posled-
nja dva stolea - procesa kojem su najvie doprineli procvat
Britanske imperije u XIX veku i rastua uloga SAD u svet-
skim poslovima poev od II svetskog rata sredinom XX veka.
Tako je engleski postao uistinu globalni jezik meunarodne
komunikacije. (O njegovom rasprostiranju po celoj planeti,
ukljuujui uslove, uzroke i posledice tograsta, dosad neza-
beleenog u istoriji oveanstva, v. naroito Crystal 1997,
Graddol 1997, McArthur 1998,2001, a kod nas Bugarski
1997, pogl. 26 i Stoji 2003, sve sa bogatom literaturom).
Predmet nae panje ovom prilikom e biti samo jedna
od posledica ekspanzije engleskog - a to su promene u
identitetu poslednje navedene kategorije. Naime, u ze-
mljama gde engleski nije maternji jezik, niti drugi je-
zik u naznaenom formalnom smislu, on se konvencional-
no posmatra, izuava i poduava kao jedan u nizu stranih
jezika, u principu ravnopravno sa drugima. Ali istinske
ravnopravnosti tu zapravo ne moe vie biti, jer je engle-
ski toliko isprednjaio da sada predstavlja kategoriju za se-
be, kao razliit ne samo u stepenu nego i u vrsti od svih
drugih jezika koji se tretiraju kao strani. Kao jedini global-
ni jezik dananjice, a po svemu sudei i sutranjice, on je
u ponekom pogledu jedinstven sluaj. Izgleda da mu tra-
dicionalna etiketa stranog jezika u mnogim kontekstima
sve slabije pristaje, naprosto zato to se u sredinama dru-
gih jezika engleski na vie naina - odomaio.
2. Od stranog do dodatnog jezika
Doneti sud mogao bi se potkrepiti mnogim argumenti-
ma, od kojih emo kratko navesti samo neke. Prvo, u po-
jedinim dravama gde engleski nema slubeni status - kao
to su Svajcarska, Holandija i skandinavske zemlje - on se
ve uveliko koristi u intranacionalne svrhe, u privredi, ban-
karstvu, trgovini, obrazovanju, nauci, tehnologiji i drugim
domenima. Ponegde su ak isticani zahtevi da se takva
unutranja upotreba engleskog ozvanii njegovim progla-
enjem za drugi jezik u slubene svrhe (npr. u Nemakoj i
Japanu). Drugo, to se tie internacionalne komunikacije,
ve je dobro poznata velika prednost engleskog nad mo-
guim takmacima. Ograniavajui se na Evropu, ovde bi-
smo samo pomenuli poluzvanini status engleskog kao,
kako se to ovih dana sve ee govori, svojevrsne linguae
Jezik i kultura 125
francae multilingvalne Evrope, koja se u krugovima
evropskih institucija naziva i posebnim imenom "evroengle-
skog" {Euro-English; v. npr. Cenozjessner 2000, Seidlho-
fer 2001, Graddol 2001, McCluskey 2002).
I tree, engleski u nae vreme nije samo sredstvo nego
i simbol modernog ivota i internacionalne komunikacije,
pa bi se i u torn smislu teko mogao okarakterisati kao
strani jezik. Ovo naroito vai za populacije koje ga najvi-
e i usvajaju - mlade ljude svuda po svetu, koji ve ionako
u znaajnoj meri ive, stiu nova znanja i drue se kroz
engleski, ime je on postao deo njihovog identiteta. Za
mnoge od njih engleski je, pored kompjutera (kojima je
on takoe "maternji jezik"), neophodna komponenta
obrazovanja, neto to se podrazumeva i bez ega nee
moi da se uklope u glavne tokove ivota u ovom veku. A
sve ovo uveliko je olakano time to je engleski, svojim
prostiranjem po svetu i po podrujima upotrebe, velikim
delom postao denacionalizovan i emocionalno neutralan,
ne povreujui niija nacionalna oseanja. Otuda se moe
rei da ovaj jezik, god bili i gde god iveli njegovi izvor-
ni "vlasnici", u nae doba pripada svima koji se njime slu-
e, bilo kao maternjim ili nematernjim jezikom.
Sve to je pravo reeno ne vai ni priblino za druge
jezike meunarodnog raspona (ija se produena vred-
nost i upotrebljivost u toj funkciji ovim razmatranjem -
treba Ii to rei - nikako ne dovodi u pitanje). Stoga engle-
ski, ma kakve subjektivne reakcije, pozitivne ili negativne,
njegov izuzetni poloaj izazivao, objektivno zasluuje po-
seban tretman u nekim aspektima njegove zastupljenosti
u ivotu i obrazovanju ogromnog broja ljudi.
Uz to bi, dakako, isla i zasebna etiketa koja bi, makar i
uslovno, izdvojila engleski iz reda "obinih" stranih jezika.
Za ovo bi doli u obzir - i ponekad su korieni - atributi
tipa alternativni, dopunski ili pomoni jezik (alternative,
supplementary, auxiliary language), ali nijedan od njih
ne bi sasvim odgovarao, mahom zbog dvosmislenosti ili
pogrenih konotacija. Po naem predlogu, moda bi naj-
adekvatnija terminoloka sintagma bila engleski kao do-
datni jezik {English as an additional language), jer izgle-
da da najtanije imenuje sadraj koji imamo na umu. Ni
ovaj izraz nije sasvim nov, jer se povremeno javljao u ne-
to starijoj literaturi sredinama gde engleski ima slubeni
status drugog jezika, i to upotrebljen slobodno, bez po-
sebne definicije (upor. npr. Fishman 1983). Danas se spo-
radino moe nai i u kontekstima kojima je ovde re,
ali opet usputno i lien terminoloke specifikacije.
Ali ako sam termin nije nov, njegova primena u naem
sluaju jeste: mi, naime, njime upuujemo na jedinstveni
status engleskog u zemljama gde on nema (ili jo nema)
slubenih funkcija, dakle u okviru kategorije stranih jezika
- koja se, kako vidimo, pokazuje preuskom za njegove sa-
danje dimenzije. Tako bi se tradicionalna trolana klasifi-
kacija na maternji, drugi i strani jezik proirila novim la-
nom, dodatnim jezikom, sa engleskim kao jedinim pred-
stavnikom.
Ova situacija ima nezanemarljivih implikacija i posledi-
ca u vise pravaca, koje emo da samemo pod zaglavljima
jezike politike i nastave jezika.
3. Engleski jezik u politici
nastave stranih jezika
Odluke koje nadleni dravni organi donose u vezi sa
zastupljenou stranih jezika u obrazovnom procesu pred-
stavljaju veoma vaan, iako moda manje vidljiv, segment
ukupne jezike politike nekog drutva, prvenstveno zao-
Jezik i kultura 127
kupljene pitanjima distribucije i statusa domaih jezika na
datoj teritoriji. U konkretnom sluaju koji ispitujemo, zbog
svega navedenog ne bi bilo realistino ocenjivati znatno
uveani obim uenja i poduavanja engleskog u poree-
nju sa drugim stranim jezicima kao neto to "nije fer" i
zalagati se za mehaniku ravnopravnost u ovom pogledu.
Ovo naprosto nije stvar procenata, jer odredene postupke
nalae sama stvarnost, svidala se ona nekome ili ne.
Ovde e biti uputno podseanje da je odlukom drav-
nih vlasti u Srbiji 1968. godine propisana ravnomerna ras-
podela meu kolskim stranim jezicima, sa po 25 odsto
zastupljenosti za engleski, ruski, francuski i nemaki. Ova
vetaka simetrija nije se mogla ostvariti najvie zbog sve
veeg pritiska da se prvenstvo prizna engleskom, kao dale-
ko najpopularnijem. 1993. godine jedna ekspertska
grupa Ministarstva prosvete je preporuila sledeu izme-
nu ovih proporcija: 40 odsto za engleski, po 20 odsto za
preostala tri jezika. Poto ni ovo nije funkcionisalo, ree-
nje je konano potraeno na pravi nain - uvodenjem
obaveznog uenja dva strana jezika tokom kolovanja.
Ovim je omogueno kretanje ka modelu po kome bi je-
dan od njih bio engleski, dok bi se drugi birao izmedu vi-
se mogunosti.
I ovaj obrazac, dakako, moi e da se ostvaruje diferen-
cirano, zavisno od lokalnih prilika, ali je bar jasno trasiran
i formalizovan put ka priznavanju privilegovanog poloaja
engleskog - kao, uostalom, i drugde u Evropi. Za Evropu
se, inae, predvia poznavanje dva jezika Evropske unije
pored maternjeg, to e najee znaiti engleski plus jo
jedan strani jezik. Sve se ovo moe uoptiti na model pre-
ma kome e, koliko god jezika neki gradanin Unije pozna-
vao, engleski biti medu njima. Time bi se, bar u idealnoj
projekciji, garantovalo ouvanje evropske jezike raznoli-
kosti, ali i unapredila mogunost lakeg sporazumevanja u
transnacionalnoj komunikaciji. (Za detalje ranijem peri-
odu u Jugoslaviji v. Bugarski 1997, pogl. 26, za jeziku po-
litiku Evropske unije - posebno u nastavi stranih jezika -
Torna 2002 i Ignjaevi 2003, a za aktuelne tendencije u
Srbiji Torna 2003).
4. Nastava engleskog kao dodatnog jezika
Pitanje koji bi varijetet engleskog najbolje posluio za
nastavu ovog jezika u opisanim uslovima nije bitno za te-
mu ovog priloga, pa se njime neemo podrobnije baviti;
mnoga obavetenja i diskusije mogu se nai u ve citiranoj
literaturi. Rei emo samo, sasvim okvirno, da bi u tu svr-
hu bili manje podesni srazmerno "isti" modeli glavnih na-
cionalnih varijeteta (britanskog, amerikog ili kog dru-
gog), budui odve vezani za jednu teritoriju i kulturnu
tradiciju. Pogodnija bi bila neka vrsta evropskog, interna-
cionalnog ili svetskog engleskog (Euro-English, Internati-
onal English, World English), gde takoe ve postoji bo-
gata ponuda - dodue, jo uvek vise u naznakama nego u
iole razradenom obliku, jer ovakvi varijeteti nisu lingvisti-
ki jasno profilisani.
Ovaj potonji izbor u veini sluajeva bi bolje odgova-
rao cilju nastave, koji ne bi bio da proizvodi kopije izvor-
nih govornika bilo kojeg nacionalnog varijeteta (to je go-
tovo nemogue postii, a ne vidi se ni zato bi se ba tome
teilo). Umesto da bude imitatorski, cilj bi bio operativan i
instrumentalan. Tako bi se tradicionalne jezike vetine
(govorenje, razumevanje govora, itanje i pisanje) usmeri-
le ka slobodnom samoizraavanju, te internacionalnoj i
interkulturalnoj komuniciji u razliitim registrima i stilovi-
ma govorenog i pisanog engleskog jezika, u razliite svrhe
Jezik i kultura
129
i sa razliitim sagovornicima (kojima engleski esto tako-
e nee biti maternji jezik). Teite bi, dakle, bilo na razvi-
janju i bogaenju identiteta uenika, a nipoto na njego-
vom menjanju u pravcu identiteta izvornih predstavnika
engleskog jezika. J ednom reju, mnogo je vanije ta
ume s tim jezikom da uradi nego kako na njemu zvui.
I jo neto. Na izloeni nain, uz maksimalno mogue
izbegavanje politikih konotacija (tipa jezikog imperijali-
zma, kolonijalizma i lingvicida, danas jo i globalizacije),
kao i raznih ukorenjenih puristikih predrasuda i stereoti-
pa dobrom i loem engleskom, lake bi se negovali pozi-
tivni stavovi prema tom jeziku. Tako bi se usvajanje engle-
skog kao drugog ili treeg jezika prirodno odvijalo u zna-
ku aditivnog bilingvizma (sa pozitivnim psiholokim pred-
znakom, kada se osea da se time neto dobija) - nasu-
prot suptraktivnom bilingvizmu (negativno obeleenom
usled oseanja da se tako gubi deo identiteta). A ne treba
posebno isticati da sve navedeno ima punog smisla jedino
ako se ne primenjuje ematski i jednoobrazno, nego uz
uvaavanje specifinih lokalnih jezikih i kulturnih prilika.
Na ovom mestu treba istai da su u poslednje dve go-
dine iz Srbije krenuli (i delimino ve u veliki svet stigli)
pozivi na preispitivanje statusa engleskog kao stranog jezi-
ka i na korienje njegovog oito posebnog poloaja u svr-
hu unapreivanja nastave u koli. Tako Pri (2003) uvodi
teorijski valjano obrazloen pojam engleskog kao odoma-
enog stranog jezika (English as the nativised foreign lan-
guage), naglaavajui da se on od drugih stranih jezika ja-
sno razlikuje u nekoliko sociolingvistiki bitnih parameta-
ra. J edan je njegova laka dostupnost u audio-vizuelnim
medijima svake vrste, kao i masovna zastupljenost u elek-
tronskoj tehnologiji (Internet, e-mail itd.) Drugi je dvojno
usvajanje, jer njegovom institucionalnom poduavanju
prethodi - i s njim dalje ide u korak - velika neformalna
izloenost uenika torn jeziku kroz navedene i druge ka-
nale (filmovi, muzika, zabava, pop kultura itd.). Trei je
dopunska funkcija engleskog u zadovoljavanju domaih
komunikacijskih potreba u raznim domenima, ukljuuju-
i, na primer, reklamu i slogane, nazive i strune termine.
Na taj nain se engleski "uvlai" u domai jezik i u njemu
odomauje, obrazujui i raznovrsne jezike meavine, i to
bez obzira na to da Ii "konzumenti" inae uopte znaju en-
gleski. U svim ovim pravcima engleski preuzima neke
funkcije drugog, pa i maternjeg jezika, i time se izdvaja - i
objektivno i subjektivno - iz prototipske kategorije stra-
nog jezika. Autor zakljuuje da sve ovo treba uzeti u obzir
i iskoristiti u organizovanom poduavanju tog jezika.
U slinom duhu, a s naglaskom upravo na pedagokim
implikacijama ove situacije, Bilankov (2002) u nezavisnom
empirijskom istraivanju nalazi jasnu korelaciju izmeu
medijske izloenosti beogradskih srednjokolaca engle-
skom (putem radija i televizije, filmova, kompjutera itd.) i
motivacije za uenje tog jezika, te uspeha u tom uenju.
Utvrdeno je da su ispitanici u proseku ak preko pet sati
dnevno bili "utopljeni" u engleski na taj nain, ne rauna-
jui kolske asove. Kako se drugi strani jezici ne mogu
pohvaliti ni priblinim stepenom zastupljenosti u svako-
dnevnim vankolskim aktivnostima mladih, autorka se za-
Iae za organizovan pristup eksploataciji ovog potencijal-
nog zlatnog rudnika, dosad praktino nekorienog.
5. Revolucija ili evolucija?
Opisana aktuelna sociolingvistika i sociopsiholoka
pozicija engleskog nalae, s jedne strane, odredena preu-
smerenja u politici nastave stranih jezika, kako bi mu se
Jezik i kultura
131
obezbedilo odgovarajue mesto u javnoj kao i privatnoj
sferi. Kao to smo videli, to se delimino ve i ini, u svetu
i kod nas. S druge strane, potrebno je iznova promisliti
sam obrazovni proces, prilagoavajui tradicionalne me-
tode nastave engleskog dananjim i sutranjim potrebama
i mogunostima. Ovo, dakako, ne znai samo imati vie ra-
unara i druge tehnike opreme u svakoj uionici, nego,
to je jo vanije, iskoristiti i druge pogodnosti na koje
smo ukazali - jer engleski treba i moe da se poduava u
nekim elementima drukije nego tradicionalni strani jezi-
ci. Izmedu ostalog, kako je upravo nagoveteno, u proces
nastave treba sistematski integrisati uvide, znanja, navike i
podsticaje za uenje koji su ionako tu, na dohvat ruke.
Tim putem bi se u daleko veoj meri nego dosad mogle
iskoristiti prednosti engleskog kao globalnog, ali i kao
odomaenog jezika. (Kaimo jo jednom da ovi predlozi
ni na koji nain ne podrazumevaju zapostavljanje drugih
stranih jezika, koji u svojim okvirima takoe zasluuju
unapredivanje uz oslonac na sve raspoloive ili mogue
inovacije. Ree je samo rasponu mogunosti, koji je stica-
jem okolnosti u sluaju engleskog ipak ubedljivo najiri).
Na ovom zadatku najvei deo posla ne pripada, razu-
me se, zemljama engleskog jezika, njihovim institueijama i
strunjacima, ve upravo onima gde se po tradieiji ovaj je-
zik izuava kao strani. Obim i tempo promena bie odre-
en u sadejstvu njihovih jezikih politika i obrazovnih si-
stema, a uveliko e da zavisi od angaovanosti, strunosti i
inventivnosti lokalnog nastavnog osoblja. Ovakva situaeija
donosi odredene prednosti, ali i posebne odgovornosti; u
svakom sluaju, to je nesvakidanji izazov za sve ukljuene
u nastavni proces.
Na kraju, autor ovih razmatranja se nada da e zainte-
resovanom itaocu biti jasno da se ovde ne zagovara nika-
kva revolucija u nastavi engleskog, nego samo izvesno
modifikovanje i obogaivanje njene evolucije u sredinama
gde on nije maternji niti, zvanino, drugi jezik.
LITERATURA
Bilankov, T. (2002). Korelacija izmeu medijske izloenosti en-
gleskom jeziku i motivisanosti srednjokolaca za uenje tog
jezika. Neobjavljen magistarski rad. Beograd: Filoloki fakul-
tet./Ekspoze tampan u: Nastava i vaspitanje, Beograd, LI/5,
2002, 412-420/.
Bugarski, R. (1997) .J ezik kontekstu. Beograd: igoja tampa/XX
vek (Sabrana dela, 8). /Pogl. 26: Engleski jezik u svetu i kod
nas, 267-275/.
Cenoz, .. Jessner, eds. (2000). English in Europe-. The Acquisi-
tion of a Third Language. Clevedon: Multilingual Matters.
Crystal, D. (1997). English as a Global Language. Cambridge:
Cambridge University Press.
Fishman, J.A. (1983). Sociology of English as an additional lan-
guage. The Other Tongue: English across Cultures (B. Kachru,
ed.). Oxford: Pergamon Press, 15-22.
Graddol, D. (1997). The Future of English"! London: British Coun-
cil.
Graddol, D. (2001). The future of English as a European langua-
ge. The European English Messenger, , 47-55.
Ignjaevi, A. (2003). Strani jezici u jezikoj politici - novi tren-
dovi. J ezik, drutvo, saznanje - Profesoru Ranku Bugarskom
od njegovih studenata (ur. D. Klikovac/K.Rasuli). Beograd;
Filoloki fakultet, 59-71.
McArthur, T. (1998). The English Languages. Cambridge: CUP.
McArthur, T. (2001). World English and World Englishes: Trends,
tensions, varieties and standards. Language Teaching 34,1-20.
McCluskey, B. (2002). English as a Lingua Franca for Europe. The
European English Messenger, XI/2, 40-45.
Pri, . (2003). Is English still a foreign language? The European
English Messenger, XII/2, 35-37.
Jezik i kultura
133
Seidlhofer, B. (2001). Brave New English? The European English
Messenger, X/l, 42-48.
Stoji, S. (2003). Engleski kao svetski \ ~/. J ezik, drutvo, sazna-
nje - Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata (ur.
D. Klikovac/K. Rasuli). Beograd: Filoloki fakultet, 43-57.
Torna, S. (2002). Jezika politika u Evropskoj uniji. Primenjena
lingvistika, Novi Sad, 3, 13-24.
Torna, S. (2003). Politika uenja i izvoenja nastave stranih jezi-
ka u Republici Srbiji. Primenjena lingvistika, Novi Sad, 4 (u
tampi).
Drugi deo
NAEM JEZIKU
XI
JEZIK I ETNICITET U SARAJEVU
U ovom i u naredna dva poglavlja razmotriemo, deli-
mino i u jednom irem meujezikom i meuetnikom
kontekstu, neke dosad slabije zapaene aspekte odnosa iz-
medu srpskohrvatskog jezika i njegovih administrativnih
naslednika.
Dobar uvid u sociolingvistiki intrigantni razvoj doga-
daja u ovom kompleksu moe se stei paljivijim posma-
tranjem jezike situacije u Sarajevu, gradu u kojem su -
dodue nejednako - zastupljena sva tri idioma koja se da-
nas nazivaju srpski, hrvatski i bosanski, pa se tako Saraje-
vo moe sagledati kao mikrokozmiko sedite srpskohr-
vatskog. Kada bi ovih dana u glavni grad Bosne i Hercego-
vine sleteo poslovini Marsovac, naoruan osnovnim ud-
benikim znanjem aktuelnoj tamonjoj sceni, svakako bi
oekivao da e zatei lokalne Bonjake kako govore bo-
sanski, Srbe srpski a Hrvate hrvatski: ta bi bilo prirodnije
od toga? A ipak bi ovo bilo veoma daleko od istine, jer su
gradani Sarajeva uvek govorili - i nastavljaju da govore - u
osnovi istim jezikom.
Da bismo razumeli ta se zapravo desilo, moramo se
vratiti u prolost koju ovaj komentator jo uvek dobro
pamti; kako je tu re linim uspomenama, on se ovog
trenutka prebacuje u prvo lice. Dakle, u godinama moje
138
nasem. jeziku
sarajevske mladosti pre pola veka, ljudi razliitih nacional-
nosti iveli su najveim delom harmonino i ispoljavali su
manje-vie iste govorne navike nezavisno od etnike pri-
padnosti. (O etnikoj raznolikosti v. Ekskurs na kraju
ovog poglavlja). Bilo je, naravno, individualnih razlika u
obimu vokabulara, stilu izraavanja i stepenu jezike kul-
ture, povezanih sa obrazovanjem, drutvenim statusom,
zanimanjem itd. Medutim, nije bilo prepoznatljivih etno-
lekata (jezikih varijeteta odreenih etnikim poreklom)
koji bi presecali takve razlike, pa je, uopte uzev, verova-
nje da su lokalni urbani Srbi, Hrvati i Muslimani govorili i
pisali razliito u zavisnosti od etnonacionalne pripadnosti
obian mit. U Sarajevu su varijacije u jeziku i stilu uvek
imale vie veze sa socioekonomskim statusom i obrazov-
nim nivoom nego sa etnicitetom.
U mojoj koli, na primer, svi smo govorili uglavnom na
isti nain, eventualno sa jedva primetnim povremenim
razlikama na koje niko nije obraao panju. Dobra pozna-
ti sarajevski akcenat, est predmet aljivog imitiranja (na-
roito kroz popularne "bosanske viceve"), bio je iroko za-
stupljen - iako se obino pripisuje Muslimanima, u ijem
je govoru esto bivao samo neto izrazitiji. Stavie, pozna-
vao sam neke lokalne Srbe i Hrvate iji je govor zvuao
"muslimanskije" od govora mnogih Muslimana! Bio je to,
naprosto, opti neformalni sarajevski idiom toga vremena,
a finije distinkcije koje je trenirano uho moglo da regi-
struje bile su samo statistike a ne kategorijalne prirode.
(Vise ovome, sa primerima, v. u Bugarski 2002: 44-47, a
upor. i naredno poglavlje ove knjige).
A sada da vidimo ta se promenilo usled radikalnih po-
litikih promena, ratnih i poratnih zbivanja tokom posled-
nje decenije, ukljuujui i zvanino rastakanje srpskohr-
vatskog/ hrvatskosrpskog u tri zasebno imenovana idioma.
Jezik i kultura 139
Sagledajui ovo pitanje u realnoj perspektivi, i usredsre-
ujui paznju na sam jezik vise nego na vanjeziku stvar-
nost, moramo da konstatujemo kako se zapravo nije desilo
nita dramatino. Veze izmedu jezika i etniciteta na pod-
ruju Sarajeva, premda donekle modifikovane, nisu, kako
izgleda, drastino prerasporedene. Siroko govorei, gra-
dani Sarajeva i dalje se slue sutinski istim lokalnim ver-
nakularom, ili verzijom standardnog jezika, u svakodnev-
noj govornoj i pisanoj komunikaciji, bez obzira na etnici-
tet ili nacionalnost. Ustvari, najvanija promena je u samoj
nominaciji. Sarajlije su svoj jezik ranije zvale srpskohrvat-
ski (obino familijarno skraeno u es-ha), eventualno "sa-
rajevski" ili prosto "na jezik". Iste etikete mogu se jo
uvek uti, iako se sada jednolani nazivi (bosanski, srpski,
hrvatski) koriste u slubenim kontekstima, u skladu s na-
cionalnou govornika.
to se tie konkretne jezike prakse, zapaa se no-
voustanovljeni obiaj, nastao tokom i posle oruanih su-
koba na tlu Bosne i Hercegovine, da nove politike i kul-
turne elite triju naroda izdvajaju i naglaavaju specifina
etnika obeleja, naroito u formalnom govoru i pisanju.
Izgleda da je ovakvo jeziko ponaanje motivisano najvie
emocijama, odraavajui pojaanu etnonacionalnu svest u
trodelnom rascepu, ili isto pragmatikim razlozima,
budui da socijalna promocija zahteva ili bar podstie raz-
luivanje graana Sarajeva na Bonjake, Srbe i Hrvate i u
jezikom pogledu. Takvo iskazivanje deluje kao snaan
simbol nacionalne pripadnosti, koja u izmenjenim okol-
nostima podrava zahteve za udeo u politikoj zastuplje-
nosti i distribuciji drutvene moi. Izvesna izvetaenost
ovog postupka ogleda se u injenici da veina javnih de-
latnika nije u tome naroito uspena, proizvodei neobi-
ne hibride meanjem ekavskih i ijekavskih oblika, ili izgo-
140 nasem. jeziku
varanjem "hrvatskih" ili "srpskih" rei sa jakim "bosanskim"
akcentom.
Meutim, sarajevskom uhu mogu biti tui i dosledni
iskazi briljivijih predstavnika javne rei. Tako, na primer,
upravo dok ispisujemo ove redove predsednik Ustavnog
suda Republike Srpske u kraem pismu NIN-u (30. 10.
2003) predstavlja se kao Hrvat koji prebiva u Sarajevu od
1952. godine a "osjea se kao Bosanac i Hercegovac". Jezik
tog pisma je odmeren standardni hrvatski (tono/netono
5 puta, sudac, odvjetnik, uvjef) - ali sarajevski Hrvati rani-
je nisu tako govorili. A mnogo je drastiniji sluaj jednog
povremenog dopisnika lista Danas, koji nam je predsta-
vljen kao Hrvat roden u Sarajevu, iji se tekstovi teko i-
taju zbog agresivne a uveliko vetake "hrvatine" potpuno
strane sarajevskom jezikom izrazu, prethodnom kao i ak-
tuelnom. Nasuprot tome, normalan hrvatski jezik mnogih
(naravno, ne svih!) dananjih novinara i pisaca u samoj
Hrvatskoj glatko se ita i u Srbiji. Stara pria veim kato-
licima od Pape...
Ostaje da se vidi da Ii e pomenuto "puzajue" diferen-
ciranje vremenom dovesti do oblikovanja jasnije profilisa-
nih etnolekata na teritoriji Sarajeva sa irom okolinom.
Zasad to ne izgleda verovatno, iz vie razloga. Prvo, zbog
upravo navedene izvetaenosti, koja ne obeava ire pri-
hvatanje. Drugo, sociolingvistiki takoe zanimljivo, stoga
to ni ovde, kako se ini, nema simetrije. Naime, mnoga
etnika obeleja ranije asocirana sa zapadnom ili hrvat-
skom varijantom srpskohrvatskog danas se izrazitije javlja-
ju u zvaninim jezikim registrima, ne samo medu Hrvati-
ma nego i kod ubedljivo veinskih Bonjaka. (Prostije re-
eno, standardnojeziko teite je pomereno prema zapa-
du, to s obzirom na ratnu golgotu Sarajeva i poratna zbi-
vanja nee biti sluajno). A tree, i najvanije, zato to u
Jezik i kultura 141
veini populacije istrajava svest da stanovnici Sarajeva i
dalje govore jednim istim jezikom, kako god ga neko nazi-
vao zvanino ili privatno. Siguran pokazatelj ovog osea-
nja je popularna ala po kojoj je Sarajevo grad sa najvie
poliglota na svetu, jer svi njegovi stanovnici govore bosan-
ski, hrvatski i srpski!
ovoj svesti na svoj nain svedoi sledei iseak iz jedne
televizijske emisije koju sam gledao negde tokom 2002. go-
dine. J edna novinarka TV Beograd razgovarala je sa trojicom
mladia u sarajevskom kafiu. Oni su govorili potpuno isto,
a ja sam ih paljivo sluao, nastojei da zapazim eventualne
etnike markere. U jednom trenutku jedan od njih upotre-
bio je re hefta, za koju bi se danas reklo da pripada bosan-
skom jeziku. Na pitanje oito zateene novinarke da Ii je to
uobiajen izraz momak je spremno uzvratio naglaeno iro-
ninim tonom: "Hefta, sedmica, nedelja: govorimo tri jezi-
ka!". Odmah potom uhvatio sam njegovo ime - Zeljko. To
ime bi u Sarajevu najverovatnije nosio Hrvat, eventualno Sr-
bin, a Musliman (to jest, sada, Bonjak) moda sasvim izu-
zetno. Pri tome je teko pretpostaviti da bi meovito drutvo
"ortaka", upitano kojim se jezikom upravo slui, ozbiljno iz-
javilo da su to bosanski, srpski i hrvatski, ve prema pojedi-
nanom etnicitetu uesnika u razgovoru; daleko je vero-
vatnije da bi bio naveden neki oblik "naeg" jezika.
Sa stanovita autentine govorne prakse jo je upea-
tljiviji sledei primer (zabeleen 3. 3- 2003), takode uz
uee reportera beogradske televizije u poseti Sarajevu,
ovog puta u razgovoru sa jednim tamonjim taksistom. In-
tervjuisani se pred kamerom priseao kako je tokom opsa-
de grada reskirao ivot razvozei ranjenike po bolnicama
pod kiom granata. Uz tu priu je napomenuo da potie iz
siromane porodice sa sedmoro dece i da je odrastao na
ulici. Ovakvo poreklo osealo se u njegovom govoru, koji
142 nasem. jeziku
je mom "domorodakom" uhu, nauljenom ne bi Ii regi-
strovalo kakva etnika obeleja, zvuao definitivno musli-
manski - povremeno ak do stepena karikature. Meutim,
na svoje veliko iznenadenje primetio sam da je dva puta
upotrebio oblik ovek - neobian hibrid "bosanskog" co-
vjeka i srpskog oveka. U trenutku mi je sinulo da je go-
vornik ustvari Srbin, verovatno odrastao u muslimanskoj
mahali, gde je pokupio i naglaen lokalni izgovor. Ovaj
utisak potvrden je kad se ispostavilo da se on zove Mio-
mir-Mile Plakalovi. A upravo navedena udnovata blenda
oito je bila motivisana njegovom podsvesnom potrebom
da se, govorei za jednu beogradsku TV stanicu, nekako
predstavi kao Srbin! Za mene je ovo bio nepatvoren psi-
holingvistiki kuriozitet...
Iz ove epizode moe se zakljuiti da su razlike u govoru
pojedinih Srba u Sarajevu ponekad vee od onih izmedu ne-
kih Srba i veine Bonjaka. A optije uzev, ovakve scene iz
realnog ivota jezika, nasuprot slubenim klasifikacijama,
pokazuju da identifikacija i nominacija naslednika srpsko-
hrvatskog ne proistiu nuno iz bilo kakvih objektivnih va-
rijantnih jezikih markera. esto je to pre pitanje promenlji-
ve perspektive i percepcije, naroitog ugla gledanja i su-
bjektivnog doivljaja, tako da neki dati entitet moe da
pokae razliite profile u zavisnosti od posmatraa i situa-
cije. Na taj nain bi Miletov govor, ta god on sam nje-
mu mislio i kako ga god nazivao, sluaoci u Srbiji nesum-
njivo ocenili kao egzemplaran uzorak bosanskog jezika.
U ovakvim sluajevima, i mnogim drugim koji bi mogli bi-
ti navedeni, tradicionalna etiketa srpskohrvatskog jo uvek je
sasvim prikladna: bez ikakve sumnje, to je jezik kojim govore
nai junaci to smo ih upravo oslunuli, jer bi svaki pokuaj
specifikacije i razvrstavanja urodio samo potpunom zbr-
kom. (Za vie slinih primera sa istom vrstom poruke, koje
Jezik i kultura
143
ovde neemo ponavljati, itaoce upuujemo na sledee
epizpde iz naih ranijih radova: lajdensko pivo / 1997b: 24/ ,
cepa karata, bosanske Srpkinje i fudbalski trener / 2002:
46-47/ , tri drugara i holandski ambasador/ 2002:142/ ).
Uzgred reeno, slinoj konfuziji izazvanoj meanjem
imena i identiteta govori i praina koja se ujesen 2003- go-
dine podigla na jednom drugom delu istog jezikog tere-
na, pitanja jezika Srba u Hrvatskoj. Prilikom posete
Srbiji, predsednik Hrvatske Stipe Mesi izjavio je da Srbi u
Hrvatskoj govore hrvatskim jezikom, i to neki od njih bo-
lje od samih Hrvata. Ova izjava je u Srbiji - dodue nezva-
nino - ocenjena skandaloznom, uz tvrdnju da ti ljudi go-
vore svojim, srpskim jezikom, a da uz to dobro vladaju i
hrvatskim. Prema ovome bi oni bili dvojezini, za razliku
od svojih jednojezinih hrvatskih suseda. Ako je dopute-
no ovo slojevito pitanje sa krupnim politikim implikacija-
ma posmatrati sa strane i isto lingvistikim oima, reklo
bi se da je spor zapravo u imenovanju. Naime, teko bi bi-
lo osporavati da Hrvati i Srbi u Hrvatskoj - opet sa deli-
minim izuzetkom novih elita, kao i u Bosni i Hercegovini
- upotrebljavaju sutinski isti jezik, samo to ga usled sko-
ranje polarizacije sistematski razliito nazivaju. Da je Mesi
rekao da se dva naroda slue istim jezikom, pri emu ga
pripadnici jednog zovu hrvatskim a drugog srpskim (po-
navljajui tako davnanju ocenu Miroslava Krlee), i da se
u upotrebi zajednikog jezika neki Srbi istiu iznad mno-
gih Hrvata - to bi svakako bilo bolje. Takav iskaz bi u sa-
danjim okolnostima bio donekle uproen ali ipak znat-
no prihvatljiviji, pa bi i reakcija verovatno bila blaa.
Vraajui se na kraju sarajevskoj situaciji, napominje-
mo da izloena slika zapravo odraava najvei deo Bosne i
Hercegovine s njena dva entiteta, a ne samo grad Sarajevo,
danas ionako ubedljivo bonjaki. (U prolazu primeujemo
144 nasem. jeziku
da unutar idioma sada zvanino nazvanog bosanskim ima
primetnih varijacija u koliini etnikog "preliva" izmedu
pojedinih registara. Tako su, na primer, publikacije ver-
skog karaktera znatno zasienije orijentalnim i islamskim
jezikim obelejima nego najvei deo visokotirane dnev-
ne tampe; v. npr. M0nnesland 2004).
No u svakom sluaju, opisano stanje stvarl je jasan pri-
mer pojave koja se u sociolingvistikoj teoriji naziva poste-
penom promenom odozgo, pri emu elite nameu iroj jav-
nosti nove jezike navike. (U savremenim drutvima rei je
sluaj suprotnog kretanja ili promene odozdo, kada se ne-
ki proces promene zainje u bazi i ide ka vrhu drutvene
lestvice). Cini se da je ovaj obrazac slian onome u Hrvat-
skoj, gde je pojaana kroatizacija slubenih registara pri-
lino malo uticala na svakodnevnu jeziku praksu obinih
ljudi (v. Kalogjera 2004). Takvo poreenje ne moe se,
meutim, napraviti i sa Srbijom, jer tu nije ni bilo ozbiljni-
jih pokuaja "ienja" jezika na etnikim osnovama. S
druge strane, neuspeli ratni napor voa bosanskih Srba da
ijekavskoj populaciji nametnu "srpskiji" ekavski izgovor isti-
e se kao drastian pokuaj trenutne promene dekretom,
koji je prirodno bio osuen na propast. (Vie ovom po-
slednjem sluaju, kao i optem kontekstu nacionalizma i
rata u kojem je dolo do naznaenih dogaaja, v. u Bugar-
ski 1997a: II deo, i Bugarski 2002:118-119).
U zakljuku, ako se iz predoenog sluaja grada Sarajeva
moe izvui neka pouka, ona glasi da se jezik, etnicitet i naci-
onalnost isprepliu na komplikovan nain, koji izmie admi-
nistrativnim deobama. Ovaj nalaz nee iznenaditi nijednog
sociolingvistu, ali na mali ogled moe u najmanju ruku da
poslui kao dodatno podseanje na istinsku sloenost i deli-
katnost realnih ivotnih situacija, nasuprot ematskim pode-
lamauspostavljenimpo diktatu politikih prilika i potreba.
Jezik i kultura 145
Ekskurs: Imena mog Sarajeva
Podstaknut svojevremenim suludim tvrdnjama paljan-
skih ratovoa kako e Sarajevo zasigurno biti srpski grad,
kao i naknadnom surovom stvarnou koja je taj grad uini-
la uveliko muslimanskim, poeo sam da se priseam imena i
prezimen iz moje sarajevske mladosti pre pola veka. Tada
je taj grad bio uistinu multietniki, kako bi se to danas reklo,
iako to svoje obeleje nije isticao jer se ono podrazumevalo
kao neto normalno i ak neizbeno. Tako sam poeo i da
vodim spisak imena koja sam zapamtio, a iji su nosioci bili
moji kolski drugovi (i u manjoj meri drugarice) iz gimnazi-
je i sa studija, a uz njih i mnogi drugi savremenici, manje-vi-
e moji vrnjaci, koje sam u to vreme poznavao. Svi su bili
roeni priblino izmeu 1930. i 1935. godine, veinom u
samom Sarajevu, i svi su tu kolovani. Spisak je vremenom
narastao do nekih 170 imena. Za neke od tih ljudi, od kojih
su mnogi postali istaknute linosti u raznim oblastima ivo-
ta, nije mi poznato da Ii su jo ivi, dok za neke druge znam
da vie nisu (i njihovoj uspomeni u svojim mislima posve-
ujem ove redove).
Svrha ovog privatnog registra nije, naravno, da pokae
koliko je predstavnika kojeg naroda tu bilo - i time se pri-
drui pogubnim potonjim nacionalnim razvrstavanjima -
nego, naprotiv, da na jednom reprezentativnom uzorku is-
takne upravo multietninost te izrazito meane populacije.
Takode valja imati na umu da je ovde re samim imeni-
ma kao moguim indikatorima etnikog porekla, a ne
nacionalnom izjanjavanju njihovih nosilaca, koje ostaje
nepoznato i nebitno za ove uspomene. Listu ovde neu
objavljivati, ali se iz nje jasno vidi da uz preovlaujua srp-
ska, muslimanska i hrvatska imena ima i podosta ruskih,
nemakih, jevrejskih i slovenakih, uz poneko italijansko,
146 nasem. jeziku
grko, eko ili drugo. U veini su etniki nedvosmislena,
ali je kod nekih takva prepoznatljivost manja (esto izme-
u srpskih i hrvatskih, odnosno nemakih i jevrejskih).
Tako mi se, dok prebiram po seanjima, prikazuje jedna
iva i autentina meavina, jedno bogatstvo raznolikosti
koje e u kasnijem razvoju dogaaja etnika sekira poku-
ati - i, naalost, u znaajnoj meri uspeti - da raskomada i
pojednostavi kako bi bilo lake shvatljivo i svarljivo ratni-
cima velike moi a male pameti. Sto se tie jezika, po-
menuta sekira postigla je tek delimian uspeh. Ostavila je
vidljive rezove na njegovoj povrini, oficijelno markirajui
njen bosanski, srpski i hrvatski segment, ali do dubljih slo-
jeva nije mogla dopreti, pa je jezik tu ostao praktino ne-
taknut i jedinstven. Kao to su itelji Sarajeva i ranije go-
vorili istim, etniki nespecifikovanim jezikom, tako ine i
danas - bar u neformalnoj svakodnevnoj govornoj i pisa-
noj komunikaciji, u kojoj nije potrebno i jezikim sredstvi-
ma isticati nacionalnu posebnost.
LITERATURA
Bugarski, R. (1997a). J ezik od mira do rata. Beograd: igoja
tampa/ vek (Sabrala dela, 11).
stampa/XXvek (Sabrana dela, 12).
Beograd: Biblioteka XX vek.
Bugarski, R./C. Hawkesworth, eds. (2004). Language in the For-
mer Yugoslav Lands. Bloomington, IN: Slavida.
Kalogjera, D. (2004). Serbo-Croatian into Croatian: Fragment of
a chronicle. Bugarski/Hawkesworth (2004), 85-103.
M0nnesland, S. (2004). Is there a Bosnian language? Bugar-
ski/Hawkesworth (2004), 127-161.
XIII
SRPSKOHRVATSKII ENGLESKI:
NEKE SOCIOLINGVISTIKE PARALELE
Profesoru Peteru Rederu
Prolog
Sa Peterom Rederom upoznao sam se jednog suna-
nog popodneva u junu 1989. godine u holu za dolaske na
aerodromu u Minhenu, gde me je ekao sa otvorenim ki-
obranom iznad glave. Ovaj blago nadrealistiki in nije
bio posledica poslovine profesorske zaboravnosti, ve
prosto znak raspoznavanja koji je on izabrao. Bio me je
pozvao da odrim predavanje u Institutu za slovensku fi-
lologiju na Minhenskom univerzitetu, u okviru Prvog ko-
lokvijuma posveenog uspomeni na profesora Alojza ma-
usa; taj poziv smatrao sam velikom au. Ubrzo po ovom
susretu, uz obilnu porciju kobasica sa kupusom koje smo
zalivali uvenim bavarskim pivom u jednoj prijatnoj let-
njoj bati, askali smo raznim lingvistikim temama ali
najvie viejezinosti. Seam se da je moj ljubazni doma-
in naglaavao kako je pojam diglosije, u tradicionalnom
znaenju funkcionalnog rascepa izmeu "vieg" i "nieg"
jezikog varijeteta, odve uproen, naroito u primeni na
slovenski svet. Alles ist Polyglosste, saglasili smo se. - Moje
predavanje sledeeg dana bilo je sociolingvistikim aspek-
tima tadanjeg standardnog srpskohrvatskog (v. Bugarski
1989). Za ovu priliku, kada prijatelji i kolege prireduju zbor-
nik radova u cast profesora Redera, izabrao sam temu koja
se nadovezuje na prethodnu, kao pregled stanja stvarl
148 nasem. jeziku
dvanaestak godina kasnije, i ovog puta delimino u kom-
parativnoj perspektivi. U vreme kada nesvakidanja sudbi-
na srpskohrvatskog izaziva interesovanje na mnogim stra-
nama, nadam se da e naredne stranice biti prikladan ro-
dendanski dar za siavljemka.
1. Jezici ili jeziki varijeteti?
U lingvistici je dobro poznato da ima veoma malo preci-
znih i objektivnih kriterijuma - ukoliko ih uopte ima - za
povlaenje granica izmedu jezika kao i unutar njih. Otuda
proistiu pitanja identiteta jezika, to opet veoma oteava
utvrdivanje broja jezika na svetu, kao i broja varijeteta u
sastavu pojedinih jezika. Stoga, strogo teorijski uzev, ne-
ma mnogo smisla uputati se u debatu tome da Ii entite-
te koji se konvencionalno prepoznaju kao srpskohrvatski
ili engleski treba posmatrati kao jezike koji obuhvataju
skupove jezikih varijeteta, ili samo kao prirune ap-
straktne etikete za skupine odelitih jezika. Nasuprot tome,
ako govorimo iroko i manje obavezno, takva rasprava
moe biti smislena, jer neka merila ipak postoje iako su
sporna. Na kraju krajeva, premda niko ne moe da kae
koliko tano jezika ima na naoj planeti, kvalifikovane da-
nanje procene su da ih ima 6.000; nijedan lingvist ne
bi naveo broj od, recimo, stotinu, ili 50.000. Iz razloga u
koje ovde ne moemo zalaziti, ini se da nae uobiajeno
razmiljanje jezicima ima iskustvenog opravdanja, jer
pojam "jedan jezik" funkcionie kao neka vrsta kategorije
osnovnog hivoa u smislu kognitivne semantike. 2a razliku
od njega, pojam "jeziki varijetet" je pre jedan lingvistiki
konstrukt, kognitivno manje istaknut. (Za diskusiju i refe-
rence v. Bugarski 2001, pogl. I; za optu raspravu odno-
su jezika i jezikih varijeteta v. npr. Ammon 1987,1989).
Jezik i kultura
149
Razmotrimo sada dva poznata sluaja diskutabilnog je-
zikog identiteta, koliko god moda ne bila podjednako
sporna ili strogo uporedljiva - srpskohrvatski i engleski.
2. "Lingvistiki" i "politiki" jezici
U vezi sa standardnim srpskohrvatskim, kroz niz godina
sam u vie mahova zastupao stanovite da se na pitanje po-
stojanja ovog jezika danas vise ne moe odgovoriti odrei-
tim i nedvosmislenim "da" ili "ne", nego se ono mora posta-
viti istovremeno na nekoliko nivoa. Na lingvistikom nivou,
verujem da se srpskohrvatski jo uvek moe smatrati jed-
nim standardnim jezikom, koji obuhvata dve ili tri (ili, po-
tencijalno, ak etiri) standardne varijante ili nacionalne
norme. Sutinsko jedinstvo ovog jezika, koje priznaju neki
domai strunjaci i mnogi u inostranstvu, nastavljajui da
ga u naune svrhe nazivaju srpskohrvatskim, odraava se
u nesmetanoj komunikaciji izmedu govornika razliitih va-
rijanti. Nasuprot tome, na politikom nivou oito nema vi-
se srpskohrvatskog: entitet toga imena ne javlja se u usta-
vima i zakonima drava naslednica Jugoslavije, budui za-
menjen srpskim, hrvatskim i bosanskim. Ovi nacionalni
nazivi, kao i idiomi na koje oni upuuju, funkcioniu kao
vani simboli identiteta i suvereniteta svake od tih drava.
Qvakva razmatranja navela su me da postuliram razliku
izmeu lingvistikih i politikih jezika, pri emu bi srpsko-
hrvatski bio jedan jezik lingvistiki ali istovremeno vie jezi-
ka politiki. Ova distinkcija je, razumljivo, donekle emat-
ska- otuda navodnici u gornjem podnaslovu - ali ona moe
biti od koristi u pokuaju razumevanja onoga to se dea-
va. (V. npr. Bugarski 1997: 18,23 i izvorne engleske verzi-
je odgovarajuih radova). Uzgred, istu razliku pravi neza-
visno, i ne u vezi s ovim jezikom, Dixon (1997: 7-9). Ovu re-
150 nasem. jeziku
ferencu dugujem Snjeani Kordi, iji su skoranji ubedljivo
argumentovani pogledi na temeljno jedinstvo srpskohrvat-
skog, uz isticanje potrebe da se u lingvistike svrhe zadri
ovaj dvolani naziv. slini mojima; v. Kordi (2001) i pole-
mike razmene koje su usledile u istom asopisu. Treba
jo primetiti da je ista ideja sadrana u sueljavanju "jed-
nostrukosti na lingvistikom planu" i "viestrukosti na po-
litikom planu" ovog jezika (Thomas 1994: 257).
Dvema navedenim ravnima posmatranja moemo do-
dati i treu, sociopsiholoku, koja se tie stavova, emocija
i uobiajenih nziva jezika rairenih meu samim njego-
vim govornicima. Ovde se odgovori mogu znatnije razliko-
vati. Na kolektivnom planu, jedan narod moe sasvim pri-
rodno eleti da se poistoveti sa svojim jezikom i da ga na-
ziva nacionalnim imenom - srpski, hrvatski, bosanski,
eventualno i crnogorski - ak i kada je taj jezik po svojoj
supstanci i strukturi krajnje blizak svojim srodnicima. Ali
ipak mogu postojati manje grupe - a pogotovo pojedinci
- u sastavu takvih nacionalnih kolektiva koji iskazuju lojal-
nost celini, a ne nekom od njenih delova. U posmatranom
sluaju, ovo se odnosi na ljude bilo koje etnike pripad-
nosti koji kao svoj maternji jezik oseaju upravo srpskohr-
vatski, i ija se psiholoka orijentacija mora takoe poto-
vati eak i ako nije oficijelno predviena. U ovoj ravni lica
koja naglaavaju da govore srpskohrvatski, koliko god ma-
njinsku poziciju danas zauzimala, ne bi se smela trpati u
muzeje ili pranjave arhive samo zato to su se administra-
tivni pregratci u meuvremenu umnoili. (Dalje napome-
ne zbivanjima unutar srpskohrvatskog, uz upute na lite-
raturu, mogu se nai u Bugarski 2001, 2002, kao i u na-
rednom poglavlju ove knjige).
Sada emo da ilustrujemo dejstvo pojedinih izdvojenih
nivoa, polazei od nespornih injenica i idui ka razlikama
Jezik i kultura 151
u miljenju i oseanju. Lingvistiki posmatrano, tokavski,
kajkavski i akavski dijalekt narodnog jezika toliko se me-
usobno razlikuju da bi se lako kvalifikovali za status za-
sebnih jezika. S druge strane, sve varijante standardnog
srpskohrvatskog ukorenjene su, kao to je poznato, u
istom novotokavskom dijalektu i tako imaju mnogo vie
zajednikog, to opravdava njihovo tretiranje kao varijaci-
ja jednog istog entiteta. Jeziki standard, to je takoe
optepoznato, ispoljava dve dvostrukosti, jednu u izgovo-
ru a drugu u pismu. Etnika i politika distribucija ovih
govornih i pisanih verzija odvodi nas izvan lingvistike u
uem smislu, u sociolingvistika i administrativna pitanja,
gde se normalno pojavljuju take neslaganja.
Etniki gledano, ekavski govori veina Srba, a ijekavski
svi ostali; irilicom se slue veinom Srbi i Crnogorci (pri
emu i jedni i drugi alternativno upotrebljavaju i latinicu),
a latinicom svi ostali (retko kad u alternaciji sa irilicom).
Tako se sada samo za Hrvate i Bonjake moe rei da su
"isti" (ijekavski i latinica), dok su Srbi i delimino Crno-
gorci "meani" (prvi u izgovoru i pismu, drugi samo u pi-
smu). A to se tie slubene upotrebe jezika i pisma u ad-
ministrativno definisanim jedinicama (dravama, republi-
kama ili entitetima; kantonalni i optinski nivo ovde zane-
marujemo), Hrvatska i Federacija Bosne i Hercegovine su
"iste" sa ijekavicom i latinicom, Crna Gora je opet na pola
puta sa ijekavicom ali i sa ravnopravnou obaju pisama,
dok su Srbija i Republika Srpska dvostruko "meane", do-
putajui u slubenoj upotrebi oba izgovora i favorizujui
irilicu, ali bez iskljuivanja latinice. (Za pregled vaeih
ustavnih odredbi slubenoj upotrebi jezika, izgovora i
pisama u svim dravama na teritoriji bive Jugoslavije v.
Bugarski 2002, pogl. III. - Ovde nisu uzeti u obzir amand-
mani na ustave FBH i RS iz aprila 2002, po kojima su u
152 nasem. jeziku
oba entiteta ravnopravna sva tri jezika i oba pisma, dok se
izgovori ne pominju).
Predoena situacija prilino je komplikovana, pa nije
udo to ima dosta prostora za razliita, povremeno i o-
tro suprotstavljena stanovita aktuelnom statusu srpsko-
hrvatskog i njegovih haslednika. Svi pomenuti nivoi po-
smatranja morali bi se imati u vidu kao razliiti aspekti
jedne sloene stvarnosti, ali kad je re nauci oigledno
je da prvenstvo pripada lingvistikoj ravni. Pri tome je ov-
de od najvee vanosti zahtev da se ovi nivoi, kada su jed-
nom priznati, ne meaju - na primer, tvrdenjem da jezici
bez slubenog statusa ne postoje, ili da jezici razliitih na-
ziva moraju biti sasvim odeliti i po svojoj supstanci i struk-
turi, ili da neosporno pravo svakog naroda da svoj jezik
zove soptvenim imenom nuno podrazumeva da nijedan
drugi narod ne sme s njim da deli tako nazvan jezik.
Ovo poslednje otvara vrata za brz komparativni pogled
na situaciju engleskog jezika. Da ponemo od distinkcije je-
zik/ varijetet, samo podseamo na tekuu debatu "engle-
skom jeziku" nasuprot "engleskim jezicima" (English vs. En-
glishes-, za skoranje preglede i bibliografiju v. McArthur
1998, 2001, aupor. i pogl. Xu ovoj knjizi, sa referencama).
Obim strukturnih i leksikih razlika medu nacionalnim
standardima engleskog verovatno je, grubo uzev, podjed-
nak kao onaj izmeu standardnih varijanti srpskohrvat-
skog, ako nije i vei. Pa ipak, uprkos nekim ranim pokua-
jima radikalnih konceptualnih i nominalnih raskola (tipa
"ameriki jezik"), sasvim drukije politike okolnosti i psi-
holoki stavovi u sluaju engleskog nasuprot srpskohrvat-
skom imali su za posledicu opte odsustvo potrebe za insti-
tucionalizacijom razliitih "engleskih" koji bi zamenili en-
gleski. Prosto reeno, nijedna nacija engleskog jezika ne
osea se ugroenom, pa ni nespokojnom, zbog toga to sa
Jezik i kultura
153
drugim nacijama deli kako sam jezik tako i njegovo ime.
(Razume se, po potrebi se mogu dodati atributi, veinom
neslubeno: britanski, ameriki, kanadski... engleski).
Ustvari, cela dilema engleskog ili "engleskih" najve-
im delom je nastala usled umnoavanja i irenja nemater-
njih varijeteta ovog jezika, kao to su indijski, zapadnoa-
friki ili singapurski engleski, to je povremeno ukljuiva-
lo i engleske pidine i kreole. Ali na ovom kraju razlike iz-
medu raznih idioma mogu da budu tako velike da u pot-
punosti opravdaju spor izmeu jednine i mnoine isklju-
ivo na lingvistikim osnovama. (Veoma gruba paralela ov-
de bi se mogla povui sa standardnim varijetetima srpsko-
hrvatskog naspram tokavskih, kajkavskih i akavskih dija-
lekata narodnog jezika). Krajnji rezultat svega ovoga jeste
da se standardni engleski tipino sagleda kao jedan jezik
sa vie nacionalnih varijeteta koji ne naruavaju njegovo
sutinsko jedinstvo. U naoj terminologiji, prema tome,
engleski kao maternji jezik bio bi, uz mogue manje rezer-
ve tu i tamo, jedan jezik kako lingvistiki tako i politiki.
3. Pitanje govorljivosti
I pored upravo pomenute diferencijacije engleskog,
teko da bi bilo osporavao da se tim jezikom moe go-
voriti: to eine milioni ljudi po celom svetu. Meutim, u
sluaju srpskohrvatskog, za koji smo videli da je u globalu
uporedljiv, neretko se iznosi tvrdenje - naroito posle slo-
ma Jugoslavije - da se ovim jezikom zapravo ne moe go-
voriti. Kae se da ono to se moe govoriti, i to ljudi uisti-
nu govore, jesu srpski, hrvatski i eventualno bosanski, kao
konkretne manifestaeije negovorljive apstrakeije koja se
naziva srpskohrvatskim. Ovo gledite je lingvistiki neodr-
ivo, iz nekoliko razloga.
154 nasem. jeziku
Prvo, ako su jezici sistemi znakova ili pravila koji pove-
zuju zvuk i znaenje, nijedan jezik niti jeziki varijetet ne
moe se smisleno nazvati konkretnim: tako se mogu oka-
rakterisati samo njihova ostvarenja u pojedinim aktima
govora ili pisanja, dakle u onome to se prema de Sosiru
zove parole a po omskom performance. Eventualno se
moe govoriti samo razliitim nivoima apstrakcije, jer je
jedan jezik u izvesnom smislu apstraktniji od varijeteta ko-
je obuhvata.
Drugo, najbolji dokaz da se na nekom jezikom siste-
mu ili kodu moe govoriti (odnosno pisati) jeste to to se
na njemu na neki prirodan nain mogu sastavljati tekstovi.
U sluaju srpskohrvatskog evidentno je mogue - ak i
prilino lako - proizvoditi iskaze, pa i due tekstove, bez
ikakvih varijantnih markera koji bi ih odmah svrstali u srp-
ski, hrvatski ili bosanski. Iz ovoga bi sledilo da se za takva
jezika ostvarenja moe legitimno rei da su na srpskohr-
vatskom. (Isto vai i za engleski: ima tekstova koji se daju
prepoznati kao britanski ili ameriki engleski, itd., ali ima
i onih koji su naprosto engleski).
Ovaj argument moe se vetaki oslabiti jedino ako se
proizvoljno poistovete srpski sa ekavicom i irilicom, a hr-
vatski sa ij ekavicom i latinicom - to su umeli da ine neki
politiki motivisani komentatori, namerni da dokau kako
je tu definitivno re zasebnim jezicima. Ipak su takva si-
metrina jednaenja, to se srpske strane tie, oito lana.
Iz istorijskih razloga srpski ustvari saima celinu srpskohr-
vatskog, utoliko to, kako smo videli, jedini on zadrava
oba dvojstva - izgovora i pisma. Prema tome, neki ijekav-
ski tekst napisan latinicom moe se pripisati hrvatskom ili
bosanskom ali isto tako i srpskom, to se svodi na ocenu
da je on zapravo na srpskohrvatskom. Ali ak i pri pome-
nutom uproenju, i uzimajui u obzir pojavu varijantnih
Jezik i kultura 155
markera, lingvistike razlike izmeu srpske, hrvatske i bo-
sanske verzije istog govorenog ili pisanog teksta esto su
veoma male. Ovo, dakako, vai za normalnu upotrebu je-
zika; dobro je poznato, inae, da se varijantna obeleja
mogu namern uveavati (kao, uostalom, i umanjivati) s
posebnim vanjezikim ciljevima.
A tree, policentrini jezici zacelo su govorljivi u prin-
cipu i njima se govori u praksi, pa makar to bilo kroz neki
od njihovih varijeteta. Malo bi zastupao gledite da go-
vornik britanskog, amerikog ili kanadskog engleskog nije
govornik engleskog. Ali kao to smo ve naveli, esto se
tvrdi da ljudi koji govore srpski, hrvatski ili bosanski za-
pravo ne govore srpskohrvatski. Ako se saglasimo da se ta-
kvi jezici govore kroz njihove varijetete, ne podrazumeva-
jui pri tome simultanu ili sukcesivnu upotrebu svakog od
njih, i ako se sasvim normalno moe tvrditi kako neko go-
vori engleski predstavljen jednim od njegovih nacionalnih
varijeteta, zato bi se iko protivio ekvivalentnom tvrdenju
da neka osoba govori srpskohrvatski predstavljen jednom
od njegovih standardnih normi?
Ovaj kontrast moda delimino potie od slubene no-
menklature, poto se varijeteti srpskohrvatskog sada ad-
ministrativno tretiraju i imenuju kao zasebni nacionalni
jezici, za razliku od situacije sa engleskim, a drugim de-
lom od sasvim divergentnih geopolitikih, istorijskih i so-
ciopsiholokih okolnosti u ova dva sluaja. Ukratko, rasta-
kanje srpskohrvatskog kao glavnog lingvistikog simbola
jedne nedavno razorene federacije vie naroda razbuktava
kolektivne emocije na nain nezamisliv u svetu engleskog
jezika. I nomenklatura i emocije moraju se, dakako, uzeti
u obzir, posebno stoga to su odskora unapreeni odeliti
standardni jezici na srpskohrvatskom jezikom podruju
osnaeni kao arita grupnih i individualnih identiteta -
156 nasem. jeziku
ali se to ne sme brkati sa lingvistikim rezonovanjem. Ako
se neko ponosi time to govori hrvatski ili srpski, zato to
se to percipira kao vana sastavnica hrvatskog odnosno
srpskog identiteta, takva oseanja zasluuju potovanje -
ali isto mora da vai i za one koji se jo uvek poistoveuju
sa srpskohrvatskim, verovatno kao oznakom psiholoke
pripadnosti iroj jugoslovenskoj zajednici.
Prema izloenom, moralo bi se prihvatiti da ljudi govo-
re ono to veruj da govore, upravo kao to ti isti ljudi
pripadaju naciji z koju veruju da joj pripadaju. A u oba
sluaja, jezik kao i nacija, subjektivna merila treba u na-
unoj analizi kombinovati sa objektivnima, kako bi se obli-
kovala slbena celina iji e se delovi dopunjavati a ne su-
kobljavati. Dodue, ovo je mnogo tee nego svoenje ce-
log kompleksa na jedn politiku ili emocionaln dimen-
ziju i nastojanje da se spor rei teinom autoriteta ili jai-
nom glasa u svai - to se, inae, neretko deavalo u jav-
nim debatama iderititetu i statusu srpskohrvatskog.
(Prethodno razmatranje govorljivosti jezik delimina je
razrada teme naznaene u Bugarski 2002:140-141).
4. Etniki akcenti
Razmatrajui govor Sarajeva u prethodnom poglavlju,
utvrdili smo da tamo nema razaznatljivih etnolekata, jer
njegovi stanovnici - bar oni obrazovaniji, a u obinoj, ne-
slubenoj komunikaciji - govore manje-vie na isti nain.
Postoji, istina, verovanje da se tamonji Muslimani (sada
Bonjaci) lako raspoznaju po karakteristinom izgovoru,
navodno zajednikom svim jugoslovenskim Muslimanima
- po tome to, popularno govorei, nemaju glasove i dz
nego samo i , "gutaju" nenaglaene slogove i slino, pa
kau npr. aa, hoa, ta s' kup' la, 'ona stan'cu. Ovo uve-
Jezik i kultura 157
renje opravdano je samo donekle, a ograda je sociolingvi-
stiki veoma interesantna. Naime, ovakva govorna obele-
ja nisu ograniena na Muslimane (u ijoj produkciji mogu
samo da budu neto ea i izrazitija), nego su prilino ra-
irena u spontanom neformalnom govoru Sarajlija bez ob-
zira na etnicitet. Podseamo na ranije iznetu konstataciju
da ak ima urbanih Srba i Hrvata kod kojih su takva obe-
leja naglaenija nego kod nekih podjednako obrazovanih
Muslimana iz njihovog okruenja. Drugim reima, posredi
je neka vrsta svakodnevnog lokalnog vernakulara ili ak-
centa, koji se u irim krugovima percipira kao musliman-
ski - iako se njime ne odlikuju samo Muslimani, niti svi
Muslimani.
Ovaj nalaz uporedljiv je sa situacijom u nekim delovi-
ma SAD, u vezi s razlikovanjem "belog" i "crnog" engle-
skog jezika. Tamo su, naime, izvedeni eksperimenti (o ko-
jima izvetava Trudgill 1995:39-40) sa irijem kojem su
putane trake sa uzorcima govora dve grupe subjekata.
Mnogi njegovi lanovi zakljuili su da su govornici iz prve
grupe crnci a iz druge belci - i slavno su omaili, jer je bi-
lo upravo obrnuto. Objanjenje ovog uistinu neoekiva-
nog rezultata je u tome to su namerno izabrani netipini
subjekti. J ednu grupu inili su belci odrasli u siromanim
predgradima sa preovladujuim crnakim stanovnitvom,
od koga su preuzeli nain ivota, kulturne vrednosti a s
tim i govorne osobenosti; a u drugoj grupi bili su uspeni
crnci koji su iveli u okruenju belaca, delei njihove navi-
ke, ponaanje i jezik. Otuda su beli govornici zvuali
kao crnci a crni kao belci, i lanovi irija su reagovali u
skladu sa ovakvom percepcijom.
Ovo je dodatan dokaz - ako je on iole obavetenima
jo potreban - da jezike razlike nisu stvar rasne ili fizio-
loke predodreenosti nego nauenog socijalnog ponaa-
158 nasem. jeziku
nja. Ali za nau temu je relevantniji jedan drugi zakljuak
koji sledi iz opisanog ogleda (i drugih koji su potom po-
tvrdili njegov nalaz), a to je da raireni stereotipi "be-
lom" i "crnom" govoru za mnoge Amerikance predstavljaju
deo sociopsiholoke stvarnosti. Oni, naime, poseduju
svest takve dve vrste govora, mada ih mogu, u lukavo za-
miljenim eksperimentima poput ovoga, pripisati pogre-
nimpojedincima. Utom smislu malopredanja pria se po-
navlja: specifini jeziki varijetet popularno nazvan "crnim
engleskim" (za koji su sada, inae, u opticaju i drugi, poli-
tiki korektniji nazivi) sistematski se doivljava kao takav,
iako on nije svojstven samo crncima, niti svim crncima.
5. Zakljuak srpskohrvatskom
Zakljuiemo podseanjem da su tendencije dezinte-
gracije standardnog srpskohrvatskog jasno naznaene u
autorovom predavanju u cast Alojza Smausa pre gotovo
15 godina:
Ukratko se moe utvrditi da je srpskohrvatski standardni jezik u
lingvistikom smislu nesumnjivo/e/a jezik, da je iz sociolingvi-
stikog ugla re o
t
jednom jeziku sa varijantama, i da se on sa-
mo na sociopsiholokom i sociopolitikom nivou - s obzirom na
razliita stanovita, odnosno programe vanjezikog karaktera -
moe doiveti i predstaviti kao dva ili ak vise jezika. Drugim
reima, uprkos svim injenicama isto lingvistikog reda pitanje
identiteta srpskohrvatskog jezika jednim delom je i pitanje stavo-
va prema jeziku, pa je zato izloeno i politizaciji - naroito u vre-
menu velikih drutvenih sporenja i politikih sukoba (Bugarski
1989:261; citat ovde dat u prevodu sa nemakog originala).
I upravo su ti vanjeziki programi, podloni rastuoj
politizaciji, u meuvremenu urodili zvaninim rastaka-
Jezik i kultura
159
njem tog jezika. Pa ipak, u skladu sa prethodnom argu-
mentacijom, to nije kraj price, jer postoje ravni na kojima
on nastavlja da ivi.
Epilog
Ovaj ogled otpoeo je priseanjem na kiobran profe-
sora Redera na minhenskom aerodromu. Zavravajui ga,
ponovo prizivamo tu predstavu - ovog puta simboliki -
konstatacijom da i srpskohrvatski i engleski, svaki na svoj
nain, obrazuju svojevrstan kiobran ispod kojeg su sme-
teni brojni jeziki varijeteti. Koliko e jo ovi natkriljujui
entiteti ostati istinski ivi i relevantni - to e zavisiti od du-
goronog razvoja dogadaja pod promenljivim okolnosti-
ma, kojima ovde neemo nagadati. Na kraju, promene
su deo same sutine kako jezika tako i vremena - i to je
ono to kiobrane i ini korisnim.
LITERATURA
Amnion, U. (1987). Language-variety/standard variety-dialect. Socio-
linguistics/Soziolinguistik (U. Ammon/N. Dittmar/K. J. Matthe-
ier, eds.). Berlin/New York: Walterde Gruyter, vol. 1, 316-336.
Ammon, U., ed. (1989). Status and Function of Languages and
Language Varieties. Berlin/New York: Walter de Gruyter.
Bugarski, R. (1989). Soziolinguistiche Aspekte der heutigen serbo-
kroatischen Standardsprache. Die Welt der Slaven XXXTV/2,
259-273.
Bugarski, R. (1997). Jezik drutvenoj krizi. Beograd: igoja
grad: Biblioteka XX vek /Pogl. I: Srpskohrvatski - koliko
jezika?, 9-22/.
160 nasem. jeziku
Bugarski, R (2002). Nova lica jezika - sociolingvistike teme.
Beograd: Biblioteka XX vek./Pogl. III: Jezike politike u
dravama naslednicama bive Jugoslavije, 111-134/.
Dixon R. M. W. (1997). The Rise and Fall of Languages. Cam-
bridge: CUP.
Kordi, S. (2001). Naziv jezika iz znanosti gledan. Republika, Za-
greb, LVII/1-2, 236-243.
McArthur, T. (1998). The English Languages. Cambridge:CUP.
McArthur, T. (2001). World English and World Englishes: Trends,
tensions, varieties and standards. Language Teaching 34,1-20.
Thomas, P.-L. (1994). Serbo-croate, serbe, croate..., bosniaque,
montenegrin: une, deux..., trois, quatre langues? Revue des
Etudes Slaves LXVI/1, 235-259.
Trudgill, P. (1995). Sociolinguistics. Harmondsworth: Penguin
Books.
XIII
SRPSKOHRVATSKI JEZIK - REZIME
ZBIVANJA
1. Uvod
Analiza koja sledi zaokruuje deceniju povremenih op-
servacija i razmiljanja povezanih sa rastakanjem srpskohr-
vatskog jezika usled raspada jugoslovenske federacije.
raznim fazama i aspektima ovih procesa raspravljao sam u
nizu strunih referata i lanaka, esto izvorno objavljenih
na engleskom jeziku (od kojih su neki potom prevedeni i
objavljeni u knjigama pod Bugarski 1997b, 2001,2002).
Ovom prilikom elim da auriram i rezimiram glavne re-
zultate ove produene vebe iz nevoljkog posmatranja je-
zika. Verujem da se sada praina dovoljno slegia da bi se
obrisi tih zbivanja ukazali relativno jasno; ta se god desi u
blioj budunosti, nije verovatno da e uspostavljeno sta-
nje stvari doiveti sutinske promene.
Nesvakidanji prizor razlaganja jednog jezika pred na-
im oima podloan je razliitim tumaenjima, tim pre to
je on neizbeno proistekao iz razvoja politikih dogaaja.
Na narednim stranicama izloiu svoju sopstvenu retro-
spektivu, kao profesionalni lingvist, govornik srpskohrvat-
skog i graanin nekoliko verzija Jugoslavije. Stoga moj is-
kaz ne moe da bude u potpunosti bezlian, premda u
nastojati da ga - koliko je to mogue - uinim nepristra-
snim. Druga stanovita, manje-vie u skladu s mojima ili
od njih razliita, zastupljena su u krajnje selektivnoj
162 nasem. jeziku
ali verovatno ipak reprezentativnoj bibliografiji na kraju
ovo g poglavlja.
Kao knjievni ili standardni jezik, srpskohrvatski je imao
ivotni vek od stotinak godina, od kraja do potkraj XX ve-
ka. U ovom razdoblju veinom je uivao neku meru slube-
nog priznanja, iako pod razliitim imenima (takode hrvatsko-
srpski, hrvatski ili srpski) kao zajedniki jezik Srba i Hrvata,
kojima e se kasnije pridruiti Crnogorci i Muslimani kao no-
vopriznate nacije. Kao ideja, ovaj jezik je za vie decenija pret-
hodio stvaranju jugoslovenske drave 1918. godine - a, kako
emo videti nastvku, u nekim pravcima je nadveo njeno
razaranje 1991. godine. Prema popisu iz 1981, poslednjem u
SFRJ, to je bio maternji jezik 73 odsto od ukupnog stanov-
nitva te federacije (od 22,4 miliona). Nosio je razliita slu-
bena i neslubena imena u etiri republike gde je bio do-
minantni jezik, ali je veinom smatran jednim jezikom sa
teritorijalno-nacionalnim varijantama. (2a statistike podat-
ke, diskusiju i dalju literaturu u vezi s tim periodom v. Bugar-
ski/ Hawkesworth 1992). Broj, profil i znaaj ovih varijantnih
oblika bili su predmet ustrih debata - najveim delom na
politikim vise nego lingvistikim osnovama - kroz etvrt ve-
ka od 1965. do 1990, kada je federacija sve vie pokazivala
znake slabljenja. Tako su jeziki sporovi sluili kao paravan
za sukobljene nacionalne aspiracije i politike strategije ko-
je e izazvati konanu propast jugoslovenske drave.
2. Kako se jedan jezik moe rasturiti
Iako su ga mnogi posmatrali kao jedan entitet, stan-
dardni srpskohrvatski nikad nije bio uistinu objedinjen,
kako to pokazuju i upravo pomenute varijante. Kada su
na njegovoj teritoriji izbili oruani sukobi, medu njihovim
nunim posledicama bilo je cepanje ove kohezivne sile i
Jezik i kultura
163
vanog simbola ve uzdrmanog jedinstva federacije. U su-
tini, ranije varijante su zvanino podignute na stepen ode-
litih standardnih jezika sa jednolanim nacionalnim ime-
nima. Za sloene nazive - srpskohrvatski ili hrvatskosrpski
- nije vie bilo mesta u novim dravama na jugosloven-
skom prostoru, iji su ustavi i zakoni iz 1990-1993- godine
priznali samo srpski, hrvatski i bosanski kao nacionalne je-
zike u odgovarajuim dravama ili njihovim delovima.
Snana implikacija ovih administrativnih mera bila je
da bi trebalo pokazati da su idiomi tako razdvojeni nazi-
vom i statusom dovoljno razliiti i po lingvistikoj sup-
stanci i strukturi. Ali ovo je bio teak zadatak, jer su na-
slednici srpskohrvatskog veoma bliski u ovom pogledu -
ak identini u mnogim relevantnim aspektima fonologije,
gramatike i osnovnog renika. I zato se pristupilo lingvi-
stikom inenjeringu, najpre u Hrvatskoj, gde je ve due
vreme postojala tendencija izdvajanja iz srpskohrvatskog,
odraena u privremenoj etiketi "hrvatski knjievni jezik"
kao zameni za "hrvatskosrpski". U poluzvaninom talasu
purifikacije i kroatizacije, javni jezik je proien od svega
to je mirisalo na srpski ili na Jugoslaviju, a zamene su na-
laene oivljavanjem hrvatskih arhaizama, institucionalizo-
vanjem regionalizama i stvaranjem neologizama.
Uporedljiva strategija prihvaena je neto kasnije u vezi s
bosanskim, koji se morao prikazati dovoljno razliitim i od
srpskog i od hrvatskog - a to je bio jo tei projekat. Jedini na-
in da se ovo postigne bilo je naglaavanje orijentalnih obe-
leja lokalne jezike i kulturne tradicije, ali je uspeh bio pri-
lino skroman. Trei slian pokuaj ticao se jezika u Crnoj
Gori, lingvistiki gledano lokalne varijante srpskog, za iji se
zaseban identitet zalae manja ali glasna grupa ljudi od pera,
odskora praena pripadnicima "independistikih" politikih
partija. Predloene su odreene mere da se osobenosti regi-
164 nasem. jeziku
onalnog izgovora, gramatike i renika podignu na standard-
nojeziki nivo, ime bi se oblikovao idiom uronjen u crno-
gorsku dijalekatsku bazu, istoriju i folklor. Ovo pitanje iznova
je akzuelizovano konanim nestankom Jugoslavije i njenim
zamenjivanjem Dravnom zajednicom Srbije i Crne Gore, to
moe dovesti do zvaninog proglaenja crnogorskog jezika.
Nasuprot pomenutim tokovima, sam srpski nije krenuo
nekim svojim posebnim putem, jer nije bilo ozbiljnijih po-
kuaja menjanja njegovog lingvistikog proflla. Moglo bi se
rei da on tapka u mestu, posmatrajui kako se njegovi srod-
nici razilaze i od njega i medusobno. Razlog ovoj asimetriji
bie taj to se, poto je Srbija u izvesnom smislu bila sredite
svih verzija Jugoslavije, kao i srpski srpskohrvatskog, ovde
nije oseala potreba za naglaavanjem zasebnog identiteta-
dok se takva potreba doivljavala kad je re "odlazeim"
idiomima, i to, kako vidimo, veoma snano. Jedini sluaj in-
enjeringa u vezi sa srpskim desio se izvan Srbije, u delu Bo-
sne i Hercegovine pod srpskom dominacijom, izmeu
1993- i 1998. godine, kada je izvren poznati neuspeli poku-
aj nametanja ekavice tamonjem ijekavskom stanovnitvu.
U ranijim radovima mi se inilo korisnim da slikovito pri-
kaem navedene dogadaje kao na Slici 1 (upor. Bugarski
2002: 149). Spoljni krug pod 1. a (SH) predstavlja sveobu-
hvatni lingvistiki entitet koji kao svoje sastavne delove
ukljuuje etiri unutranjakruga (S, H, , ). Prvatri su zao-
kruena punom linijom koja simbolizuje njihovo autonom-
nopostojanje na politikom nivou. Prva dva su uz to osen-
ena, to ukazuje na dugu i jednim delom odelitu tradici-
ju srpskog i hrvatskog, koja zapravo prethodi srpskohrvat-
skom kao zajednikom standardnom jeziku. Druga dva su
neosenena, to u sluaju bosanskog oznaava njegovu
skoranju i u poneemu jo uvek spornu egzistenciju kao
posebnog idioma srpskohrvatskog, premda je on politiki
Jezik i kultura
165
priznat u Bosni i Hercegovini, a internacionalno od Dej-
tonskog sporazuma. Najzad, takasti krug predvida mo-
gunost jo jednog konstituenta, crnogorskog, ije e
eventualno ostvarenje zavisiti od politikih kretanja; zasad
mu nedostaju kako zvanian status tako i lingvistika spe-
cifinost. Pomenuto distanciranje hrvatskog i, u drugom
pravcu i sporijim tempom, bosanskog, simbolizuju razno-
smerne strelice - dua za hrvatski a kraa za bosanski.
Sparujui navedene nazive sa supstancom koja eventual-
no stoji iza njih, kako bismo upozorili da ime ne treba po-
istoveivati sa identitetom, moemo pojednostavljeno da
kaemo da su srpski i hrvatski kako nazivi tako i jezici, da je
bosanski vise naziv nego jezik, a da crnogorski u ovom tre-
nutku nije nijedno. Neto od ovih razlika sumarno prikazu-
je i skica pod 1. b, gde se vidi da su ova etiri idioma, koja se
u administrativne svrhe i u politikom diskursu obino svr-
stavaju u isti red i tretiraju ravnopravno, sociolingvistiki
gledano jasno razliita, pa bi ih u toj vizuri pre trebalo razvr-
stati u tri nivoa. Pri tome je, razume se, re stepenu do ko-
ga su oni dosad realizovali svoje potencijale kao zasebni je-
b.
Slika 1 .
circa 2000.
166 naemjeziku
zici, a ne bilo kakvoj podrazumevanoj vrednosnoj hije-
rarhiji.
Ovo je bila ematska predstava procesa koji su se odvijali
tokom poslednje decenije XX veka i kulminirali na samom
njegovom kraju, do kada su se sa dovoljnom jasnoom iskri-
stalisala dva osnovna pitanja: (1) kako biti razliit, i (2) koliko
razliito je dovoljno razliito. Prisustvo strelica nagovetavalo
je nastavak divergentnih kretanja, koji bi teorijski mogao do-
vesti do uspostavljanja potpuno oblikovanih zasebnih jezika
ak i sa lingvistikog stanovita. Medutim, tokom poslednjih
nekoliko godina svedoci smo znaajnog usporavanja ove di-
versifikacije, koja je u prvom naletu otila srazmerno daleko
da bi potom, reklo bi se, izgubila dah. Moe biti da i na hr-
vatskoj i na bosanskoj strani jaa neiskazano uverenje da je
ve dosta toga promenjeno kako bi se opravdali razliiti na-
cionalni nazivi naslednika srpskohrvatskog, te da bi insisti-
ranje na daljim merama bilo jo u veem stepenu vetako i
otuda u krajnjoj liniji kontraproduktivno. (Ovo poslednje s
obzirom na negativne reakcije samih govornika, koje e biti
pomenute u nastavku, ali i na brojne zamerke inostrane
strune javnosti - naroito u hrvatskom sluaju).
Ako bismo sadanje stanje stvarl zamrznuli, mogli bismo
da uklonimo strelice i zamislimo ove razliite idiome (ovog
puta bez crnogorskog, kao jo uvek neaktuelizovanog) kao
skup preklopljenih krugova koji otkriva zamano zajedni-
ko jezgro srpskohrvatskog zajedno sa uskim marginama
specifinim za svaki od njegovih naslednika, kao na Slici 2.
U ovom videnju "srpski" bi se mogao tumaiti kao srp-
skohrvatski nagnut na srpsku stranu, "hrvatski" bi znailo
srpskohrvatski koji inklinira hrvatskom izrazu, dok bi "bo-
sanski" zapravo bio srpskohrvatski na bosanski nain. Iii,
da se posluimo jednim kulinarskim poredenjem, mogli
bismo govoriti istoj srpskohrvatskoj salati sa raznim na-
Jezik i kultura
167
cionalnim prelivima. A kao to ova poslednja re ispravno
sugerie, ovi idiomi, ak i tamo gde se objektivno razliku-
ju, nisu razdvojeni otrim granicama nego se prelivaju je-
dan u drugi: svojstva karakteristina za neki od njih naj-
ee su bar prepoznatljiva u drugima.
Slika 2.
circa 2005.
Konstatujmo usput da se ova slika komotno uklapa
uobiajene lingvistike predstave prirodi policentrinih
standardnih jezika, kakvi su npr. engleski, francuski, span-
ski, portugalski ili nemaki. Otuda se moemo saglasiti sa
jezgrovitom nedavnom formulacijom Snjeane Kordi:
"Do poetka devedesetih godina srpskohrvatski je bio ne-
tipian pluricentrini jezik, jer se prostirao unutar granica
iste drave. Raspadom Socijalistike Federativne Republi-
ke Jugoslavije on je postao tipian pluricentrini jezik, jer
se prostire u vie drava" (2004a: 41). Dodaemo samo da
u tome nita ne menja okolnost to su te drave u teritori-
jalnom susedstvu, kao i u sluaju nemakog, a nisu raz-
dvojene okeanima, to je ei sluaj.
168 nasem. jeziku
Idui ka rekapitulaciji preenog puta, uveemo jo
jednu dimenziju diferenciranja tako to emo se posluiti
kriterijumora markiranosti, poznatim iz savremene lingvi-
stike teorije. Re je nemarkiranim i markiranim lanovi-
ma neke opozicije (fonoloke, gramatike, leksike itd.),
gde se kao nemarkirano tretira ono to je obuhvatnije,
manje specifino i tako neutralnije, i to moe da ukljui i
ono markirano kao posebno, izrazitije i na neki nain iz-
vedeno iz ire nemarkirane osnove. U primeni na predmet
naeg interesovanja mogao bi se formulisati princip stepe-
naste markiranosti. Tako najiru nemarkiranu osnovu ini
srpskohrvatski, sledei je srpski (koji od njega nasleduje
oba dvojstva kojima je ranije bilo rei), zatim dolazi bo-
sanski (specifiniji u izgovoru, pismu i leksiei) i na kraju
hrvatski kao najvie markiran (budui iskljuiv u pogledu
ovih parametara, izrazito selektivan i odbojan prema sve-
mu to ne ulazi u njegovu nacionalnu normu). Ovi odnosi
mogu se ematski predoiti kao na slici 3, sa rastuim gra-
fikim "punjenjem" kao simbolom koliine markiranosti
idui sleva nadesno.
Slika 3.
Jezik i kultura
169
Unutranji krugovi prikazuju samo stepen markiranosti, bez
implikacije serijske ukljuenosti po kojoj bi hrvatski bio deo
bosanskog a ovaj srpskog, kako bi se moglo pomisliti pri po-
vrnom posmatranju skice. Posredi je prosto grafika kon-
vencija, u jo jednom pokuaju da se jedna viedimenzional-
na stvarnost prikae nuno pojednostavljenim sredstvima.
Treba jo uoiti da intenzitet i redosled tendencija ka
izdvajanju pojedinih idioma iz srpskohrvatskog prate koli-
inu markiranosti: najpre je i najdalje otiao hrvatski, po-
tom bosanski, dok je srpski manje-vie ostao gde je bio.
Ovo je sasvim u skladu sa optom teorijom markiranosti,
koja generalno predvida da markirani lanovi opozicija te-
e izdvajanju iz sistema usled specifinog naboja koji no-
se. Utoliko bi naa analiza mogla da bude svojevrstan do-
prinos toj teoriji, koja inae nije ire primenjivana u prou-
avanju odnos medu jezikim varijetetima (za jedan na
raniji pokuaj njenog uvoenja u sociolingvistiku v. Bu-
garski 1997a, pogl. 4).
Vidimo, dakle, da se i iz ovog naroitog ugla u sutini
ponavlja slika koju saglasno pruaju naa dosadanja raz-
matranja, ukljuujui i pratee grafike ilustracije. A
osnovna poruka te slike jeste da u mrei odnosa izmedu
srpskohrvatskog i njegovih administrativnih naslednika
nema ni priblino one proste simetrije koja im se neretko
pripisuje, ili se bar naelno pretpostavlja.
3. Kako isti jezik moe opstati
U svetlu prethodnih ispitivanja bilo bi nedopustivo
uproeno tvrditi kako je neto to je bilo jedan jezik na-
prosto zamenjeno veim brojem jezika, te da tome ne-
ma vie nita da se kae. Takvo tvrenje moglo bi da zado-
volji administratore, politiare i nacionalne voe, jer su
170 nasem. jeziku
svi oni skloni jasno razgranienim entitetima koji bi bili
povereni njihovom staranju, ali sigurno ne veinu lingvi-
sta - niti, uostalom, mnoge govornike tog jezika (ili tih je-
zika). Zvanino rastakanje srpskohrvatskog usled raspada
jugoslovenske federacije jeste ivotna injenica, ali to ni-
kako nije i kraj price, jer je poznato da se jezici kao siste-
mi komunikacije ne stvaraju niti ukidaju dekretom. Dru-
gim reima, proklamacije se moraju dopuniti pogledom
na lingvistike i posebno sociolingvistike injenice na sa-
mom terenu.
A ono to tu vidimo, ako paljivije pogledamo, jesu, u
osnovi, dva nivoa upotrebe. Celovita slika pokazuje da na-
cionalne elite esto naglaavaju etnike markere i novoste-
ene govorne navike u formalnim situacijama, naroito u
zvaninim registrima jezika. S druge strane, obian svet
nastavlja da govori manje-vie isto kao i ranije, premda sa-
da moe da ispoljava vii stepen etnojezike svesti i da
drukije naziva svoj maternji jezik. Meutim, ova opta
ocena aktuelnog stanja stvarl podlona je varijacijama, pa
je treba bar unekoliko precizirati za svaki od idioma pona-
osob.
U srpskom jeziku u samoj Srbiji praktino nema znako-
va rascepa, sa tiaznaene take gledita, izmedu "elitnog" i
"narodnog" govora. Ovim se eli rei da jezika praksa
ostaje nepromenjena, jer se na formalnoj strani ne zapaa
neka "srbizacija" - to je sasvim u skladu sa srazmerno sta-
bilnim poloajem srpskog jezika na koji smo ve ukazali.
U Crnoj Gori je nacionalistiki pokret za jeziki separati-
zam veoma malo uticao na javnu i pogotovo privatnu upo-
trebu jezika, izuzimajui ue krugove intelektualaca.
Svako insistiranje na uveliko vetakim i usiljenim govor-
nim osobenostima najee nailazi na porugu i podsmeh
meu samim gradanima Crne Gore, doprinosei tako da-
Jezik i kultura 171
Ijim raskolima u otro podeljenom crnogorskom drutvu.
Ustvari, razlika izmedu dva navedena sloja najizrazitija je
medu Srbima nastanjenim u Hrvatskoj i naroito Bosni i
Hercegovini, gde je proizvela masovno meanje kodova u
govoru nacionalnih lidera. Iznad svega, posmatraima sa
intimnim poznavanjem normalnog svakodnevnog govora
u Bosni esto je parao ui javni jezik vladajuih krugova
na Palama u vreme rata, gde su se neprekidno meali
ekavski i ijekavski oblici, "srpske" rei izgovarale "po bo-
sanski", i tome slino.
U jeziku Hrvatske posmatrana dihotomija bila je naju-
oljivija, posebno u prvom ciklusu vladavine HDZ-a, kada
je javna scena bila preplavljena novitetima koji su ipak bili
od malog uticaja na obinu upotrebu jezika. Ali panje
vredni propratni efekti ovog naleta bili su jezika nesigur-
nost, dezorijentisanost u pogledu dozvoljenih i nedozvo-
ljenih oblika, slabo razumevanje politikog novogovora i
samoodbrana kroz parodiju i viceve. Cini se da je sa poli-
tikim promenama taj talas preao vrhunac. Neto od ove
"kroatizacije" prenelo se u govor Hrvata u Bosni i Herce-
govini i, u manjoj meri, u Vojvodini.
Slian obrazac razaznatljiv je i u bosanskom, sa bonja-
kim elitama koje u formalnim prilikama "bosniziraju" jezik,
sa islamskom verskom tampom i "nacionalno svesnim" li-
stovima zasienim orijentalizmima, itd. - kako izgleda, bez
veeg upliva na svakodnevnu praksu veine bonjakog sta-
novnitva. Medu Bonjacima u Srbiji i Crnoj Gori, osobito u
sandakoj regiji, takode ima znakova pojaane bosanske
jezike svesti, praene zahtevima da njihov jezik bude zastu-
pljen u slubenoj i javnoj upotrebi ravnopravno sa srpskim.
(Podrobne analize skoranjih i aktuelnih deavanja u vezi sa
srpskohrvatskim i njegovim naslednicima, uz bogatu biblio-
grafiju, sada se mogu nai u Bugarski/ Hawkesworth 2004).
172 nasem. jeziku
Sve u svemu, glavnina onoga to je bilo poznato pod
imenom srpskohrvatskog preivela je sva previranja prak-
tino netaknuta, utoliko to sada ini bitnu zajedniku
supstancu nedavno promovisanih nacionalnih standard-
nih jezika. Stoga se, lingvistiki govorei, moe s opravda-
njem rei da se u stvarnosti nije mnogo ta desilo u ivotu
srpskohrvatskog jezika tokom poslednjih dvanaestak godi-
na, uprkos njegovoj administrativnoj fragmentizaciji. Rat-
na neprijateljstva i uveane etnike distance, koje su kul-
minirale u sramnim kampanjama "etnikog ienja", iz-
metanje celih lokalnih populacija zajedno s njihovim di-
jalektima, nove manjine u enklavama na pogrenoj strani
pomerenih granica - sve ovo je imalo neizbenog udela u
povremenom naruavanju obrazaca upotrebe jezika. Uz to
je uticalo i na stavove prema jeziku; sa sociopsiholokog
stanovita zanimljivo je to to je odbojnost prema drugim
varijetetima neretko izazivana, bar jednim delom, upravo
nesposobnou da se oni razgranie od sopstvenog.
Pa ipak, ukoliko elimo da zadrimo smisao za propor-
cije, teko bismo izbegli zakljuak da je sve upravo nave-
deno tek zagrebalo povrinu jezika. Elitistiko diferencira-
nje u formalnoj primeni izvesnih registara, koje funkcioni-
e kao vidljiv simbol etnonacionalne lojalnosti ali i kao
mogui preduslov socijalnog boljitka u novim okolnosti-
ma, mora se uzeti u obzir. Ali ve pomenuti skromni
uspeh ovakvih nastojanja u govornoj produkciji veine
javnih linosti jasno pokazuje koliko pokuaji jezikog se-
paratizma mogu u stvarnosti da budu izvetaeni. Cini se
da i pored svekolikog pritiska odozgo nije dolo do stvar-
nih diglosijskih rascepa, ak ni u Hrvatskoj - niti su izrasli
odeliti etnolekti koji bi razvrstali Bonjake, Srbe i Hrvate u
Bosni i Hercegovini.
Jezik i kultura
173
Sledstveno tome, a kako smo ve ranije konstatovali,
koliko god da je mogue u formalnom govoru i pisanju
uiniti da srpski, hrvatski i bosanski tekstovi izgledaju me-
usobno razliiti, tako je isto mogue proizvoditi govorne
i pisane tekstove sa veoma malo varijantnih markera ili
ak bez njih, za koje se onda moe legitimno rei da su na
srpskohrvatskom. Utoliko srpskohrvatski ostaje iv jezik,
na kojem se moe govoriti i pisati; pod najnepovoljnijim
spoljnim uslovima on se potvrdio kao krajnje otporan ma-
terijal, odupirci se slonim nastojanjima inenjera jezi-
kog rasparavanja.
ovoj rezistentnosti ubedljivo svedoi i druga struna
argumentacija, od koje emo se u najkraem osvrnuti na
pitanja viejezinosti, prevoenja i lingvistikih opisa. Naj-
pre, ako su srpski, hrvatski i bosanski uistinu razliiti jezici
a ne varijeteti srpskohrvatskog, zato se ne govori vieje-
zinosti osoba koje njima teno vladaju - osim u vicu? U
jednoj sasvim skoranjoj studiji Grschel (2003:183) na-
pominje da tamo gde ne postoji dvojezinost nemamo po-
sla sa dva jezika (da i ne pminjemo tri!). A kao jedino
mesto u literaturi gde se pominje ovaj oigledni argument
on navodi upravo nau ocenu da bi Se tvrdenje kako je
neko viejezian u Srpskom, hrvatskom i bosanskom mo-
glo shvatiti samo kao ala (v. Bugarski 2001:15; nemaki
autor citira englesku verziju ovog rada).
Zatim, ako se meu razliitim jezicima normalno pod-
razumeva mogunost prevoenja, zato u naem sluaju
do toga dolazi samo "pod moranje" a ne nekim prirodnim
putem? Ono se, naime, javlja samo u strogo formalnim kon-
tekstima slubene upotrebe jezika kao simbola dravnog su-
vereniteta, pa i tada najee sasvim nepotrebno sa komuni-
kacijskog stanovita. Tako postoje i sudski tumai za ove je-
zike, a u meunarodnom saobraaju - primerice, u praksi
174 naemjeziku
Hakog tribunala - takoe se zapoljavaju posebni prevo-
dioci iako bi svaki od njih Iako mogao da pokrije sva tri jezi-
ka svrstana pod skupnu etiketu "BCS" (Bosnian, Croatian,
Serbian). Ali u obinim ivotnim situacijama prevoenje iz-
meu ovih idioma je ne samo nepotrebno nego, esto, i ap-
surdno. Jedan glasovit sluaj je titlovanje popularnog filma
beogradskog reditelja za prikazivanje u Hrvatskoj pre koju
godinu. Prema izvetajima, publika se mahom eepala od
smeha itajui hrvatski prevod dijaloga, koji su - da nesre-
a bude vea - obilovali svima odlino poznatim skared-
nostima, za koje je valjalo pronai "domae" ekvivalente.
Nije udo to su mnogi gledaoci izjavili kako im je srpski
original bio razumljiviji od hrvatskih titlova - a ni to to
ovaj eksperiment, koliko znamo, nije ponovljen...
Najzad, u istom duhu se moemo zapitati zato ne posto-
je normalni dvojeziki renici, recimo, srpskog i hrvatskog,
nego samo tzv. diferencijalni renici, ija svrha uopte nije
deskriptivna nego iskljuivo edukativna, sa jedinom funkci-
jom da hrvatske korisnike upozore na srbizme (ili "srbi-
zme") koje valja izbegavati, dajui za njih preporuene hr-
vatske (ili "hrvatske") zamene. Ovakvi prirunici neizbeno
falsifikuju jeziku stvarnost, navodei na obe strane mno-
tvo pogreno identifikovanih, arhainih pa i izmiljenih lek-
sikih jedinica. (Za kritiku analizu ovakvih renika, iji je
najpoznatiji egzemplar Brodnjak 1991, v. kiljan 2002). Kad
je re bosanskom, i tu je zapravo posredi neka vrsta di-
ferencijalnih renika, premda sasvim drukije motivisanih i
koncipiranih. Otuda podnaslov Isakovia (1995) mnogo ja-
snije nego glavni naslov upuuje na stvarni sadraj priruni-
ka - bosanski markirani sloj srpskohrvatske leksike. A posle
ovih primera sa leksikonom, gde su razlike jo ponajvee,
suvino je traiti razlog nepostojanju kontrastivnih fonolo-
gijailigramatikaukrugu ova tri idioma!
Jezik i kultura 175
4. Zakl juak
Kao to smo primetili na samom poetku ovog priloga,
raspre identiteta srpskohrvatskog jezika od poetka
su praktino bile politike pre nego lingvistike prirode.
Stoga su one uvek pobudivale snane emocije, i ovo se ni-
je promenilo. Do dana dananjeg iza navodno lingvistike
argumentacije daju se razabrati vanjeziki motivi i vredno-
sti. Uproeno bismo mogli rei da insistiranje na distink-
tivnosti srpskog i hrvatskog, a sada jo i bosanskog pa i cr-
nogorskog, tipino ide ruku pod ruku sa nacionalistikim
oseanjima i separatistikom politikom orijentacijom,
dok naglaavanje sutinskog jedinstva srpskohrvatskog po
svoj prilici signalizuje unitaristiko politiko razmiljanje,
u ovoj fazi svedeno na neku vrstu "jugonostalgije".
Ali kakva je objektivna, nauna istina ovom pitanju
kada se ono otrgne iz zagrljaja politike i emocija? Ako od-
bacimo razne ideoloke krajnosti, ima li naina da se od-
lui da li je srpskohrvatski jo uvek jedan jezik ili je sada
nekoliko jezika? Kako smo ve vise puta isticali (upor. i
prethodno poglavlje ove knjige), ako se posmatra u neop-
hodnoj vieslojnoj perspektivi, pitanje postojanja srpsko-
hrvatskog nije tipa ili-ili nego tipa i-i. U svojoj ogoljenoj
sutini, ono se moe redukovati na ocenu da je standardni
srpskohrvatski danas istovremeno jedan jezik i vise jezika
- uproeno, jedan lingvistiki jezik u obliju nekoliko poli-
tikih jezika. Pri ovako sagledanoj dvostrukosti, moe se
oekivati da bi veina lingvista dala prvenstvo lingvistiko-
komunikacijskom nivou - to je i stav autora ove analize, i to
kao lingviste ali i kao govornika jezika koji oduvek doivlja-
va kao srpskohrvatski. Nasuprot ovome, oni koji su prven-
stveno zaokupljeni zatitom i unapreivanjem nacionalnih
interesa onako kako ih oni vide, ukljuujui i neke politiki
176 nasem. jeziku
angaovane lingviste, pre e na prvo mesto staviti pol i ti ko-
si mbol i ku ravan. Trei rani je navedeni nivo posmatranja,
soci opsi hol oki , izgleda da ni koga posebno ne zani ma.
Na kraju i stakni mo jo jednom: ako je mogue da je-
dan enti tet i stovremeno bude jedan jezi k i nekol i ko jezi-
ka, zavisno od take gledita, takva si tuaci ja i ni jo tei m
i onako veoma sl oen zadatak razgraniavanja jezika i jezi-
kih varijeteta, a ti me i prebrojavanja jezika sveta. Probl emi
koje ovo postavl ja pred teori ju opte lingvistike ostaju, me-
uti m, izvan okvira ovog osvrta na zasi gurno neobi nu, ali
ne i u svakom pogl edu izuzetnu, sudbi nu jednog jezika.
LITERATURA
Brodnjak, V. (1991). Razlikovni rjenik srpskog i hrvatskog jezi-
ka. Zagreb: kolske novine.
Bugarski, R. (1997a). J ezik kontekstu. Beograd: igoja tampa
/XX vek (Sabrana dela, 8). /Pogl. 4: Viejezinost i markira-
nost u upotrebi jezika - jugoslovenski sluaj, 70-74/.
tampa/XX vek (Sabrana dela, 12).
Bugarski, R. (2001). Lica jezika - sociolingvistike feme. Beo-
grad: Biblioteka XX vek.
Bugarski, R./C. Hawkesworth, eds. (1992). Language Planning
in Yugoslavia. Columbus, OH: Slavica.
Bugarski, R./C. Hawkesworth, eds. (2004). Language in the For-
mer Yugoslav Lands. Bloomington, IN: Slavica.
Grschel, . (2003). Postjugoslawische Amtssprachenregelungen
- Soziolinguistische Argumente gegen die Einheitlichkeit des
Serbokroatischen? Srpski jezik VIII: 1-2, 135-196.
Isakovi, . (1995). Rjenik bosanskoga jezika (karakteristina
leksika). Sarajevo: Bosanska knjiga.
Jezik i kultura 177
Katii, R. (1997). Undoing a "unified" language: Bosnian, Croa-
tian, Serbian. Undoing and Redoing Corpus Planning (M.
Clyne, ed.). Berlin/New York: Mouton de Gruyter, 165-191.
Kordi, S. (2004a). Le serbocroate aujourd'hui: entre aspirations
politiques et faits linguistiques. Revue des Etudes Slaves
LXXV/1, 31-43.
Kordi, S. (2004b). Pro und kontra: "Serbokroatisch" heute. Slavi-
stische Linguistik 2002 (M. Krause/ G, Sappok, eds). Mn-
chen: Otto Sagner, 97-148.
Lui, R., ed. (2002). Lexical Norm, and National Language-. Le-
xicography and Language Policy in South-Slavic Languages
after 1989- Mnchen: Otto Sagner.
M0nnesland, S., ur. (2001). J ezik i demokratizacija. Sarajevo:
Institut za jezik, Posebna izdanja 12.
Neweklowsky, G. (2000). Serbisch, Kroatisch, Bosnisch, Monte-
negrinisch - Perspektiven. Sprachwandel in der Slavia-, Die
slavischen Sprachen an der Schwelle zum 21. J ahrhundert
(L. N. Zybatow, ed). Frankfurt /Main: Peter Lang, 2, 543-559.
Neweklowsky, G. ed. (2003). Bosanski-hrvatski-srpski - aktuel-
na pitanja jezika Bonjaka, Hrvata, Srba i Cmogoraca. Wie-
ner slawistischer Almanach, Sonderband 57.
Okuka, M. (1998). Eine Sprache - viele Erben-, Sprachpolitik als
Nationalisierungsinstrument in Ex-J ugoslavien. Klagenfurt:
Wieser.
Pohl, H.-D. (1996). Serbokroatisch-Rckblickund Ausblick. Wech-
selbeziehungen zwischen slawischen Sprachen, Literaturen
und Kulturen inVergangenheit und Gegenwart. (I. Ohnheiser,
ed). Innsbruck: Institut fr Sprachwissenschaft, 205-221.
Radovanovi, M. (2000). From Serbo-Croatian to Serbian. Multi-
lingua 19:1-2, 21-35.
kiljan, D. (1996). La langue entre symboles et signes: le cas ser-
bocroate. Langue et Nation en Europe Centrale et Orientale
du XVI I I eme Siecle nos J Ours. (P.Seriot, ed.). Cahiers de
l'ILSL, Lausanne, 8, 305-328.
kiljan, D. (2000). From Croato-Serbian to Croatian: Croatian
linguistic identity. Multilingua 19:1-2, 3-20.
178 naem jeziku
kiljan, D. (2002). "Differential" dictionaries : their motivations
and goals. Lui (2002), 126-133.
Thomas, P.-L. (1998). Fonction communicative et fonction
symbolique de la langue, sur l'exemple du serbo-croate: bo-
sniaque, croate, serbe. Revue des Etudes Slaves LXX/1, 27-37.
XIII
SLIKOVNE METAFORE U
RAZGOVORNOM JEZIKU
1. Mala stilska veba za zagrevanje
Na poetku nudimo itaocima dvadeset pitanja, oeku-
jui da e oni moda biti raspoloeni da naslute odgovore
na bar od njih pre nego to stignu do moguih ree-
nja koja mi nudimo odmah u nastavku:
1. Ispod koje peurke moe da stane nekoliko ljudi?
2. Gde se majmun i mi najbolje slau?
3. Gde se pantijiare drue sa sardinama?
4. Koje je jaje vee od nojevog?
5. ta je zajedniko ubari, etki, kresti, erpi, palmi i sar-
mi?
6. Moe Ii pauk da podigne ajkulu?
7. Zato se korpion i skakavac esto drue?
8. Kada su zolje i ose najopasnije?
9. Svi smo uli za pilee i ablje batake, ali ta su riblji ba-
taci?
10. Zato su guske popularne u bolnicama?
11. Koji se varci najvie cene?
12. U koje kese se nita ne pakuje?
13- Koji kengur u svojoj torbi nikad ne nosi mlade?
14. Mogu Ii brabonjci da budu ukusni?
15. Kada ljudi mogu bezbedno da konzumiraju naftu, a ne
mogu orbu?
180 nasem. jeziku
16. Zato koarkai vole banane?
17. Zato vojnici ne vole patete?
18. Kada je najlake videti marsovce?
19. Zato je pleonastino zamiljati rakuna s monoklom?
20. Moe Ii iz praseta da se toi viski dok s neba padaju kr-
mae?
Kako vidimo, pitanja sadre najobinije rei, kratka su i
razumljiva (iako neka od njih deluju pomalo nadrealno);
a ipak mogu da izazovu i poneku nedoumicu. Ali da vidi-
mo kako bi mogli da izgledaju odgovori:
1. Ispod one na autobuskoj stanici.
2. Na kompjuteru.
3. U vozilima gradskog saobraaja.
4. Audi 80.
5. Sve su to vrste frizura.
6. Moe, ako je re vozilima.
7. Pitolj i no su za neke profesije ba zgodna kombina-
cija.
8. Kada su to raketni bacai.
9- Devojake noge.
10. Zato to su potrebne nepokretnim bolesnicima.
11. Oni na epoletama.
12. U one ispod oiju.
13. Potar.
14. Mogu, ako su to sitni evapii.
15. Kada je re koka-koli s pivom, odnosno benzinu.
16. Zato to su to efektni utevi.
17. Zato to e biti razneti ako ih nagaze.
18. Kad mlate demonstrante.
19. Zato to osoba s podonjacima ve ima podonjake.
20. Moe, kad su u pitanju dinovske flae i bombe.
Jezik i kultura 181
Ako ne ba odmah, ali do ovog trenutka itaoci su sva-
kako otkrili u emu je stvar: u neobinoj upotrebi obinih
rei - ili, preciznije, u koritenju njihovih nestandardnih,
na naroit nain metaforikih znaenja. Koji je to upravo
nain, razjasniemo neto kasnije tokom analize pojedinih
primera; zasad treba samo da naznaimo osnovni teorijski
okvir razmatranja koja slede.
2. Uvod: malo teorije
Ovo ispitivanje odvijae se u teorijskom horizontu kog-
nitivne semantike - grane danas aktuelne kognitivne lingvi-
stike, kao discipline koja prouava mesto jezika u ljudskom
saznanju. Taj opti okvir ovde se nee podrobnije izlagati,
tim pre to za tim nema potrebe: zainteresovani italac
upuuje se na odline skoranje studije beogradskih
autorki, sa iscrpnim uvodnim razmatranjima kognitivne
lingvistike i pregledom relevantne svetske literature, ali i
sa izuzetno vrednim sopstvenim analitikim doprinosima:
Klikovac (2000,2004); Rasuli (2004); Cvetkovi (2000).
Rei emo samo da se u ii ovog interdisciplinarnog is-
traivakog usmerenja, kad je re jezikom znaenju, nala-
zi metafora, ali ne shvaena na tradicionalni nain, kao svo-
jevrstan jeziki ukras, nego osvetljena znatno dublje, kao,
pre svega, osnovni misaoni mehanizam. Ako se kod svake
metafore jedna stvar predstavlja kao neka druga stvar, kod
tzv. konceptualnih metafora, jednog od ugaonih kamenova
kognitivne semantike, ovaj odnos ostvaruje se kroz preslika-
vanje strukture jednog pojma ili pojmovnog domena u
strukturu nekog drugog pojma ili pojmovnog domena, i to
u cilju razumevanja. Onaj prvi naziva se izvorni, a ovaj drugi
- ciljni domen. Izvorni dornen obino je konkretan i blii
neposrednom ljudskom iskustvu, prevashodno telesnom,
182 nasem. jeziku
dok je ciljni dornen apstraktan, pa se razumeva pozivanjem
na izvorni dornen. Tako se manje blisko i poznato tumai
bliim i poznatijim. A preslikavanje jeste uspostavljanje si-
stematskih pojmovnih korespondencija izmeu dvaju do-
mena, zasnovano na slinostima izmedu njih. Poznatiji
primeri ovakvih metafora su razurnevanje je vienje, ras-
prava je rat, ili ljubav je putovanje. Ovako konci pi rane,
metafore su prvenstveno stvar miljenja, a tek potom jezi-
ka: bez njih bismo teko mogli da razumemo svet se-
be, pa i da njemu smisleno govorimo.
Osnove ovakvom pristupu metafori poloili su, u svom
danas ve klasinom delu, Lakoff iJ ohnson (1980), da bi on
zatim bio razraden u nizu daljih uticajnih studija. Od ovih
u naem kontekstu treba pomenuti knjigu Lakoffa i Tur-
nera (1989), koja sadri osvrt na tzv. slikovne metafore,
kod kojih domeni nisu pojmovne nego slikovne strukture,
pa preslikavanje nema saznajnu nego poetsku funkciju.
One su bogate detaljima, specifine i jednokratne, budui
rezultat naroite pojedinane inspiracije, a ne opteg isku-
stva govornika datog jezika (v. i Klikovac 2004:24).
Slikovne metafore su izazvale daleko manje panje ne-
go konceptualne, pa se malo kad i pominju u veoma
obimnoj kognitivistikoj literaturi. Mi emo u ovom radu
koristiti taj termin, kao i pojmovnu aparaturu izvornih i
ciljnih domena i preslikavnja, ali u primeni na sasvim
drukiji materijal, koji - koliko nam je poznato - dosad ni-
je podvrgavan ovakvoj vrsti analize. To su, kao to stoji u
naem naslovu, slikovne metafore u razgovornom jeziku,
koje su, za razliku od malopre pomenutih, optije i vie-
kratne (to jest, neogranieno ponovljive), jer ih stvaraju,
spontano koriste i u opticaj putaju najiri krugovi ano-
nimnih jezikih stvaralaca. Time one postaju konvencio-
nalizovane mentalne slike uoenih slinosti, skoro uvek
Jezik i kultura
183
vizuelnih, meu raznorodnim stvarima. Mogue teorijske
implikacije opisa ove grade u naznaenim koordinatama
osmotriemo po obavljenoj analizi.
Sada je vreme da predstavimo prikupljeni jeziki
korpus. To emo uiniti tako to emo najpre grupisati taj
materijal prema izvornim domenima, gde e uz datu lek-
semu u zagradi biti oznaen njen ciljni domen, a potom i
prema ciljnim domenima, gde e u zagradi stajati odgova-
rajui izvorni domen. Ova; postupak nije ekonomian
zbog ponavljanja informacija, ali je ovakva dvostruka klasi-
fikacija preglednija i jasnija nego to bi bila ako bi se ob-
janjenja davala samo na jednom mestu.
3. Graa
I - Podela prema izvornim domenima:
(1) ivotinje
zebra (peaki prelaz)
irafa 1 (visoka, mrava devojka)
irafa 2 (visei most na jednom stubu)
kengur 1 i torbar (potar)
kengur 2 (grudna nosiljka za bebe)
meka (mercedes)
rakun (osoba s podonjacima)
majmun (kompjuterski simbol)
mi (kompjuterska spravica)
maje oi (osvetljenje du autoputa)
krmaa 1 (packa)
krmaa 2 (velika bomba)
prase (velika flaa sa stalkom)
jarac i konj (gimnastike sprave)
184 nasem. jeziku
ovan (razbija kapija)
kornjaa (folksvagen)
krtica (vrsta pijuna)
zmija (ljudi u redu)
naoarka (devojka s podignutim tamnim naoarima)
je (prepreka sa iljcima)
aba 1 (sitroen 2 ks, spaek)
aba 2 (ronilac s nonim perajama; ob. ljudi abe)
abica 1 (vrsta rakete Za vatromet)
abica 2 (let pljosnatog kamena po povrini vode)
abica 3 (udrac u fudbalu ili vaterpolu)
korpion (vrsta pitolja)
pauk (dizalica za odvlaenje vozila)
gusenica (oklop tokova tenka)
pantljiara ( karta za vie vonji)
lajavac (megafon)
(2) Insekti
buba 1 (folksvagen)
buba 2 i bubica (minijaturni mikrofon)
bubamara (fudbalska lopta)
leptir 1 (stil'U plivanju)
leptir 2 (vrsta mane)
zolja i osa (raketni bacai)
skakavac (no sa oprugom)
(3) Ptice i ribe
aplja i roda (visoka, mrava devojka)
pelikan (nosonja)
guska (vrsta none posude)
paji kljun (model cipela)
Jezik i kultura 185
paji hod (geganje)
papagajke (vrsta kleta)
perje (odea)
riba (devojka)
riblja kost (dezen tofa)
ajkula (sitroen 4 ks)
delfin (stil u plivanju)
sardine (stenjeni putnici)
(4) Biljke
peurka 1 (oblak od nuklearne eksplozije)
peurka 2 (nadstrenica na jednom stubu)
krompir 1 (prst koji izviruje iz rupe na arapi)
krompir 2 (nula na sportskoj ili ahovskoj tabeli)
ljiva (modrica na oku ili od poljupca)
babura (debeo, mastan nos)
tikvice (oprema za poetnike u plivanju)
kupusara (pohabana knjiga ili sveska)
orasi (testisi)
kruka (obina sijalica)
palma (vrsta frizure)
banana (skok i ut u koarci)
(5) Delovi tela
ui (zavrnuti listovi knjige ili sveske)
njuka (kamion sa isturenim motorom)
bubreg (torbica pasa)
pipci (rukavice)
bataci (enske noge)
papci (cipele)
kresta (vrsta frizure)
186 nasem. jeziku
(6) J el o i pie
jaje (audi 80)
varak (oznaka ina na epoletama)
pateta (nagazna mina)
kifla (udarac u fudbalu)
rotilj (gepek na automobilu)
orba (benzin)
sarma (vrsta frizure)
tanjir 1 (letei tanjir)
tanjir 2 (satelitska antena)
erpa (vrsta frizure)
kaikara (runa bomba)
viljukar (vrsta traktora)
sifoni (enske grudi)
(7) Odea i obua
kragna 1 (pena na pivu)
kragna 2 (gipsani okovratnik)
kragna 3 (zahvat s leda vrata)
ubara (vrsta frizure)
alma (zavoj glave)
monokl (modrica na oku)
narukvice (policijske iisice)
dugmetara (parizer ili salama loeg kvaliteta)
cokula (reno 4)
(8) Saobraaj
amci i sandoline (velike cipele)
traktorke (cipele s nazubljenim gumenim donom)
prikolica (devojka u stalnoj vezi)
I Jezik i kultura 187
biciklista (gore poltron, dole tiranin)
padobranac ("ubaciva" preko reda ili nepozvan)
farovi (oi)
mercedeske (tanga gaice)
rampa (blok u koarci)
nafta (meavina koka-kole i piva)
(9) Oruje
raketa (plastina flaa od 2 1.)
bombica (flaica alkohola)
aura (ispijena flaa piva)
pukica (daka ceduljica na ispitu)
fitilj (tanka kravata)
(10) Instrumenti
harmonika (zglobni autobus)
fr lice (uske pantalone)
z oncare (pantalone sa irokim donjim delom)
(11) Kune potreptine
peglica (fiat 126)
naprstak (najmanja rakijska aica)
kese (nabori ispod oiju)
etka (vrsta frizure)
svea i makaze (udarci u fudbalu)
flaster (nametijivac; igra "prilepljen" za protivnikog)
upija (luni poloaj potrbuke u gimnastici i odbojci)
188 naern jeziku
(12) Razno
vetrenjaa (radar)
bunker (sistem odbrane u fudbalu)
bandera i kolac (ocena jedan)
prozori (naoari)
roletne (oni kapci)
sulundari (uske pantalone)
petlja (raskrsnica u vise nivoa)
taster (potkaziva)
marsovac ( specijalac)
brabonjak (mali vor na kravti)
brabonjci (jako mali evapii)
II - Podela prema ciljnim domenima:
(1) Kategorije i osobine ljudi
devojka (riba)
devojka u stalnoj vezi (prikolica)
visoka, mrava devojka (irafa 1, aplja i roda)
devojka s podignutim tamnim naoarima (naoarka)
potar (kengur 1 i torbar)
osoba s podonjacima (rakun)
nosonja (pelikan)
vrsta pijuna (krtica)
specijalac (marsovac)
ronilac s nonim perajama (aba 2)
potkaziva (taster)
nametijivac; igra "prilepljen" za protivnikog (flaster)
gore poltron, dole tiranin (biciklista)
"ubaciva" preko reda ili nepozvan (padobranac)
I Jezik i kultura
189
geganje (paji hod)
(2) Delovi tela
oi (farovi)
oni kapci (roletne)
modrica na oku (monokl)
modrica na oku ili od poljupca (ljiva)
nabori ispod oiju (kese)
debeo, mastan nos (babura)
enske grudi (sifoni)
enske noge (bataci)
testisi (orasi)
prst koji izviruje iz rupe na arapi (krompir 1)
(3) Odea i obua
odea (perje)
zavoj glave (alma)
gipsani okovratnik (kragna 2)
tankakravata (fitilj)
mali vor na kravati (brabonjak)
vrsta mane (leptir 2)
oznaka ina na epoletama (varak)
torbica pasa (bubreg)
tanga gaice (mercedeske)
rukavice (pipci)
uske pantalone (sulundari i frulice)
pantalone sa irokim donjim delom (zvoncare)
dezen tofa (riblja kost)
cipele (papci)
model cipela (paji kljun)
velike cipele (amci i sandoline)
190 naern jeziku
cipele s nazubljenim gumenim donom (traktorke)
(4) Sport
gimnastike sprave (jarac i konj)
let pljosnatog kamena po povrini vode (abica 2)
oprema za poetnike u plivanju (tikvice)
nula na sportskoj ili ahovskoj tabeli (krompir 2)
stil u plivanju (leptir 1 i delfin)
fudbalska lopta (bubamara)
sistem odbrane u fudbalu (bunker)
udarci u fudbalu (svea, makaze i kifla)
udarac u fudbalu ili vaterpolu (abica 3)
zahvat s leda vrata (kragna 3)
luni poloaj potrbuke u gimnastici i odbojci (upija)
blok u koarci (rampa)
skok i ut u koarci (banana)
(5) Oruje
razbija kapija (ovan)
raketni bacai (zolja i osa)
velika bomba (krmaa 2)
runa bomba (kaikara)
nagazna mina (pateta)
vrsta pitolja (korpion)
no sa oprugom (skakavac)
oklop tokova tenka (gusenica)
(6) J elo i pie
jako mali evapii (brabonjci)
parizer ili salama loeg kvaliteta (dugmetara)
I Jezik i kultura
191
velika flaa sa stalkom (prase)
plastina flaa od 2 1. (raketa)
ispijena flaa piva (aura)
flaica alkohola (bombica)
najmanja rakijska aica (naprstak)
pena na pivu (kragna 1)
meavina koka-kole i piva (nafta)
(7) Vozila
folksvagen (buba 1 i kornjaa)
sitroen 2 ks, spaek (aba 1)
sitroen 4 ks (ajkula)
mercedes (meka)
fiat 126 (peglica)
audi 80 (jaje)
reno 4 (cokula)
zglobni autobus (harmonika)
kamion sa isturenim motorom (njuka)
dizalica za odvlaenje vozila (pauk)
vrsta traktora (viljukar)
(8) Saobraaj
peaki prelaz (zebra)
visei most na jednom stubu (irafa 2)
nadstrenica na jednom stubu (peurka 2)
stenjeni putnici (sardine)
karta za vie vonji (pantljiara)
raskrsnica u vise nivoa (petlja)
prepreka sa iljcima (je)
gepek na automobilu (rotilj)
benzin (orba)
192 naern jeziku
osvetljenje du autoputa (maje oi)
letei tanjir (tanjir 1)
(9) kola
packa (krmaa 1)
pohabana knjiga ili sveska (kupusara)
zavrnuti listovi knjige ili sveske (ui)
aka ceduljica na ispitu (pukica)
bandera i kolac (ocena jedan)
(10) Instalacije
minijaturni mikrofon (buba 2 i bubica)
megafon (lajavac)
satelitska antena (tanjir 2)
radar (vetrenjaa)
obina sijalica (kruka)
(11) Frizure
razni modeli, za opis v. 5,5 nie: (ubara)
(etka)
(kresta)
(erpa)
(palma)
(sarma)
(12) Razno
grudna nosiljka za bebe (kengur 2)
kompjuterski simbol (majmun)
kompjuterska spravica (mi)
I Jezik i kultura
193
vrsta none posude (guska)
ljudi u redu (zmija)
vrsta rakete za vatromet (abica 1)
oblak od nuklearne eksplozije (peurka 1)
policijske lisice (narukvice)
vrsta kleta (papagajke)
naoari (prozori)
4. Analiza
Predoeni korpus obuhvata 120 leksema, od kojih
desetak ima po dva ili tri relevantna znaenja, zasebno re-
gistrovana i numerisana. To su primeri kojih smo se prise-
tili ili smo ih zabeleili otkad smo, nekoliko meseci pre
poetka pisanja ovog poglavlja, poeli da razmiljamo
ovoj temi. Nau poetnu zbirku potom smo proirili preu-
zimajui poneto iz renika argona (navedenih u nared-
nom poglavlju ove knjige). Sigurno je da ovakvih rei ima
vise, ali e i ovaj broj biti dovoljan za analizu ispitivane
pojave.
Pre toga navodimo ta sve nije ulo u grau, i zato,
iako na prvi pogled moe izgledati da bi mu tu bilo mesta.
Pre svega, to su sluajevi konvencionalne polisemije, odav-
no kodifikovani u jezikom standardu (npr. glava kao deo
tela, pa otuda glava kupusa, eera, eksera; glava porodice,
povorke; glava u knjizi itd.; ili noga od stola, krilo zgrade
i slino). Te se stvari naprosto tako zovu, pa najee i ne
postoji mogunost njihovog ekonominog alternativnog
imenovanja. Zato nisu ukljuene ni rei kao muica (na
cevi puke), oroz (okida), oko (otvor na mrei), jezik (u
cipelama), kouljica (placenta), rukavac (u reci) i mno-
tvo drugih te vrste. Naime, njihova izvedena znaenja ilu-
strovanog tipa po poreklu oito jesu metaforika, ali su to
194 naern jeziku
ustaljene i okotale, tzv. leksikalizovane metafore, dok nas
u ovom radu interesuje neto drugo - a to je ivi proces
neobaveznog i spontanog metaforikog preslikavanja.
Zatim, iskljuujemo uobiajena prenesena znaenja bez
oiglednog vizuelnog predloka. Ako se re guska upotre-
bi u znaenju 'glupaa', to jeste na neki nain metaforino,
ali nije slikovna metafora koju imamo kada ista re, pro-
zirno asocirajui na oblik tela pernate ivine, oznaava na-
roitu nonu posudu. Slino je i sa ajkulom-, kada ova re
u prenesenom znaenju upuuje na prodornog biznisme-
na (tajkuna u modemoj terminologiji), ona nas ne zani-
ma, ali kada familijarno imenuje marku automobila koja
uistinu vizuelno podsea na morsku neman, onda ona
spada u na korpus. Ree petlja, koja izvorno oznaava jed-
nu vrstu vora, asocijativno glatko pristaje kao slika ukr-
tanja u vise nivoa u saobraaju (npr. popularna 'mostarska
petlja' u Beogradu); s tim nemaju direktne veze, i izvan
naeg vidokruga ostaju, idiomatski izrazi kao imati ili ne-
mati petlju, stisnuti petlju itd. Iz istih razloga ne obraa-
mo panju na standardne kolokaeije i frazeologizme tipa
imati nos, nemati srea, uzeti na zub, zatim mozak tima,
mitraljesko gnezdo, leksiki grozd i mnoge druge.
A ono to 'jesmo uvrstili u korpus u daleko najveem
broju su danas aktuelne rei svakodnevnog razgovornog
jezika, esto argonskog porekla i zvuka, mahom u irokoj
upotrebi i svima razumljive. Pri tome je uvek re popu-
larnim, slikovitim i, to je bitno, alternativnim nazivima za
stvari koje inae imaju standardna imena ili bi ih Iako mo-
gle dobiti. Tu i tamo smo uneli i poneki manje-vie zasta-
reo primer (kao ovan,fitilj, sulundari), kako bismo poka-
zali da slikovne metafore nisu izum najnovijeg vremena. S
druge strane smo zabeleili i najsveije kreativne doprino-
se (kao peurka 2, kengur 2, bubreg, jaje). Re irafa,
odavno poznata u omladinskom argonu u znaenju viso-
ke, mrave devojke, tu skoro se javila i namah odomaila
u primeni na neto to zasad postoji samo kao prjekat -
novi most preko Save u Beogradu! Pri tome je ogromna
veina rei domaeg porekla, ali izvestan broj "prevede-
nih" slikovnih metafora (npr. letei tanjir, zebra, zmija,
leptir 1, majmun, mis) reito svedoi internacionalnoj
rairenosti ovog kognitivnog mehanizma.
Mnoge od uvrtenih leksema su u relevantnim znae-
njima ve uveliko rairene u optem jeziku, premda izrazi-
to kolokvijalno obojene (zebra, krtica, pauk, petlja, lji-
va, kupusara, kragna 1, bombica, harmonika, marsovac
itd.). Neke druge, , iako takoe ire poznate, u veoj
meri su karakteristine za razliite argone: vojno-policij-
ski (korpi on, skakavac, zolja, osa, pateta, kaikara),
sportski (idelfin, rampa, banana, kifla, svea, makaze),
vozaki (peglica, jaje, cokula, ajkula, meka, orba),
omladinski (krompir 2, krmaa 1, pukica, farovi, sifoni,
batact), kompjuterski (mi, majmun) itd.
Grau smo razvrstali na dva naina: najpre prema iz-
vornom domenu, a zatim i prema ciljnom domenu. Izlo-
ena klasifikacija je u poneemu samo okvirna i orijentaci-
ona, pa uspostavljene kategorije ne treba uzimati strogo:
neke od njih su tu zapravo samo zato da bi se rasteretile
rubrike "Razno", koje po defmiciji izmiu svakoj klasifika-
ciji. No za nau svrhu takve pribline podele sasvim su za-
dovoljavajue. Tako smo doli do po 12 kategorija za iz-
vorni i za ciljni domen, to je sluajna podudarnost. Ciljni
domeni, koji upuuju na znaenja stavki sa spiskova izvor-
nih domena, naznaeni su slobodnije i esto samo pribli-
no, ne pretendujui na status leksikografskih definicija -
u uverenju da e takve upute itaocu biti sasvim dovoljne.
Lako je videti da je kod izvornih domena praktino uvek re
196 naern jeziku
imenicama, a tek tu i tamo atributivnim imenikim sin-
tagmama (paji kljun, paji hod, riblja kost, maje ot).
Iz datih spiskova lako se uoava da kod izvornih do-
mena ubedljivo preovlauje ivi svet: dve treine svih
primera otpadaju na kategorije (l)-(5), pri emu jednu tre-
inu ine ivotinje u uem smislu (1). Tu su jo zastuplje-
ni domeni jela i pia, odee i obue, te u manjoj meri jo
poneki. Meu ciljnim doraenima izdvajaju se kategorije i
osobine ljudi, delovi tela, odea i obua, sport, vozila i
uopte saobraaj, uz prisustvo jo nekih manjih. U oba
sluaja, kod izvornih i ciljnih domena, ostalo je neto pri-
mera "pod razno".
Uporeivanje domena na oba spiska daje sledeu sli-
ku. Zivi svet, koji upadljivo dominira izvornim domenima,
kao ciljni domen ogranien je na kategorije i osobi-
ne ljudi (1). Nasuprot tome, domeni sporta i vozila, medu
najvanijim ciljnim domenima, odsustvuju s liste izvornih
domena. Ns oba spiska ima manje-vie marginalnih nepo-
dudarnih domena. Zajedniki domeni su delovi tela, jelo i
pie, odea i obua, saobraaj i oruje, ali razliito zastu-
pljeni: jelo i pie je bogatije kao izvorni domen, a svi osta-
li - kao ciljni domeni. Pri tome je lanstvo svih domena na
oba spiska u 'manjem ili veem stepenu meano, pa nema
korelacije tipa jedan prema jedan, gde bi svi ili skoro svi
lanovi nekog ciljnog domena vukli inspiraciju iz jednog
istog izvornog domena, ili bi neki dati izvorni domen bio
rezervisan samo za odabrane ciljne domene. Takvu kore-
laciju u najveoj meri onemoguuje rasprenost izvornih
domena ivog sveta po svim ciljnim domenima, iako ne
uvek u ravnomernoj koncentraciji.
Najoptiji zakljuak koji se moe izvesti prouavanjem
kategorijalne raspodele jeste da se najee preslikava sa i-
vog na neivo (skoro polovina svih primera), veoma esto
I Jezik i kultura
197
unutar neivog (dobra treina svih primera), rede unutar i-
vog (i tada od ivotinja na ljude a nikad obrnuto), i izuzetno
sa neivog na ivo (i tada uvek ljudsko). Daemo samo pre-
grt ilustracija za svaku od ovih mogunosti. 1 - ivo na nei-
vo: zebra, meka,prase, kornjaa,je,pauk,gusenica, ska-
kavac, kupusara. 2 - unutar neivog: varak, pateta, ka-
ikara, viljukar, amci, bombica, harmonika, naprstak.
3 - unutar ivog: irafa 1, kengur 1, aba 2, krtica, roda,
riba. 4 - neivo na ivo-.farovi, roletne,flaster, taster.
Za razliku od razvrstavanja po dimenziji ivo/ neivo,
opozicija konkretno/ apstraktno (bitna kod pojmovnih me-
tafora) za slikovne metafore nema znaaja. Naime, ove u
principu ne operiu apstrakcijama, pa se preslikavanju
konkretnog na apstraktno eventualno moe govoriti kraj-
nje retko i uslovno, i to samo kod osobina ljudi (krtica,
taster, flaster, biciklistd) - to moda govori da su ovakvi
primeri na samoj granici slikovnih i pojmovnih metafora.
Posle ovog opteg kategorijalnog pregleda poklonie-
mo panju pojedinim uoenim svojstvima ispitivanog ma-
terijala. Tu je, najpre, razlika u produktivnosti: dok veliku
veinu stavki karakterizuje preslikavanje u jednoj dimenzi-
ji, ima i podosta sluajeva kada se isto bie ili stvar sagleda
iz razliitih uglova, emu e biti jo rei nie. Zasad kon-
statujemo, radi kurioziteta, da je u ovom pogledu apsolut-
ni rekorder - aba, neugledni stvor oveku ne osobito pri-
rastao za srce (osim, moda, ljubiteljima abljih bataka!),
koji je kanda u njemu ipak uspeo da pobudi niz asocijaci-
ja. Sve vano to aba nudi ljudskoj percepciji iskoriteno
je: grbast trup u mirovanju (aba 1), izgled i pokreti zad-
njih nogu u vodi (aba 2), skakutavo kretanje na suvom
(abica 1,2,3)- Pomenuemo jo samo, iz neivog sveta,
predstavu okovratniku, prisutnu u tri veoma razliita
konteksta {kragna 1, 2, 3).
198 naern jeziku
Od ovog zapaanja put nas prirodno vodi ka pitanju
ta je upravo to to biva preslikano, odnosno na emu se
dri mentalna slika koja prelazi s jedne stvari na drugu.
Uopteno reeno, ona poiva na perceptivno prominent-
nim obelejima nekog izvornog domena, koja se uoavaju
i prenose na odgovarajui ciljni domen. A takvih obeleja,
kako emo odmah videti, ima vei broj.
Daleko najei sluaj (u vise od polovine svih prime-
ra) jeste asocijacija po optem obliku ili izgledu, kada se
preslikava opaena celina, po pravilu uproeno i emat-
ski - npr. konj, guska, pauk, buba 1, leptir 2, ajkula, pe-
urka 1 i 2, jaje, varak, pateta, bubreg, petlja, alma,
mi. Neto je rede, ali ipak veoma esto, preslikavanje po-
jedinanih, naroito uoljivih fizikih obeleja: visina (i-
rafa 1), pruge na koi (zebra), pege na sfernoj povrini
(bubamara), bodlje (je), istaknut kljun (papagajke) ili
neki drugi deo (njuka - motor, kaikara - detonator
poput kaike, viljukar - grabilica poput viljuke) itd. Ta-
koe, u perceptivnom fokusu moe biti nain kretanja:
leptir 1 i delfin, abica 1,2 i 3, paji hod, te udarci u fud-
balu: svea (ravno uvis), makaze (preko glave u skoku),
kifla (luni let lopte). Retko je to karakteristino ponaa-
nje ili funkcija\ <lajavac , krtica, taster, flaster.
U preostalim sluajevima sustiu se i bivaju istovreme-
no preslikana po dva, pa ak i tri karakteristina obeleja,
a ne samo jedno. Tako se kombinuju izgled i kretanje (a-
ba 2, zmija, gusenica, skakavac); izgled i boja (nafta);
oblik i poloaj (sardine, bubreg, kresta, narukvice) ; ob-
lik i veliina (brabonj ak, naprstak, raketa)-, oblik i boja
(ljiva); oblik i funkcija (farovi); oblik i odsustvo punje-
nja ()-, poloaj i funkcija (kengur 2, perje); oblik, ve-
liina i boja (brabonjci); oblik, kretanje i zvuk (.zolja,
osa).
I Jezik i kultura
199
U pokuaju objanjenja predstavljenih rezultata bie
nam neophodna izvesna proirenja i produbljenja pola-
znih teorijskih postavki motivima i prirodi metaforikog
preslikavanja.
5. Tumaenje: jo malo teorije
Na materijal, klasifikovan i analiziran na izloeni na-
in, daje povoda za sledei niz zapaanja.
1. Posmatrajui svet sebe, obini govornici naeg jezi-
ka uoavaju slinosti izmeu razliitih bia, predmeta i
pojava, pa tako uspostavljene asocijacije verbalizuju pre-
noenjem odgovarajuih nominacija s jednih na druge. Pri
tome se posmatraju naroito oni segmenti i aspekti real-
nog sveta koji su najblii ljudima koji u njemu ive, ali ni-
su iskljueni ni elementi imaginarnog sveta, istina krajnje
retki (tanjir 2, marsovac). U svemu tome je re kogni-
tivnoj operaciji izluivanja opaenih prominentnih obele-
ja jedne stvari i njihovog preslikavanja u drugu, po nee-
mu dovoljno slinu stvar. Rezultat ovog procesa su slikov-
ne metafore.
2. Izgleda da se prilikom preslikavanja aktivira jedan men-
talni mehanizam koji se moe predstaviti kao mali niz
transformacija:
aj'e slino b > a je kao b. > a je b
- to se jeziki oituje kao prelaz od konstatacije slinosti,
preko komparacije, do metafore. Na primerima:
Devojka je slina ribi > devojka je kao riba > devojka je riba
Oi su sline farovima > oi su kao farovi > oi su farovi
200 naern jeziku
I tako dalje: ova prosta ema vai i za sve druge jedinice
na naim spikovima. Treba samo primetiti da je ovde u
zamiljenom linearnom redosledu na poetku ciljni do-
men, a na kraju izvorni domen, koji je zapravo u fokusu
preslikavanja. Poredak je isti kao i kod konceptualnih me-
tafora, ali je kod ovih fokusaran ciljni domen: upor. Oi
su farovi/Razumevanje je vienje. Ova razlika potie otu-
da to je kod konceptualnih metafora posredi pojmovna
interpretacija ciljnog domena, a kod slikovnih - slikovna
karakteritika izvornog domena. U naem sluaju, dakle,
teite je na izvoru kao poreklu inspiracije koja je na ras-
polaganju za prenoenje na mogue ciljeve. Izvorni dome-
ni predstavljaju bogato skladite u kojem su nataloene is-
kustvene slike koje ljudi imaju karakteristinim oblicima
i obelejima razliitih bia i stvari, u koje se moe zahvatiti
kad se za to ukae potreba. Tako, primerice, prugama
oznaeni peaki prelaz spremno aktivira predstavu ivoti-
nje kojoj s pruge na koi upravo najupadljivije svojstvo,
a bodlje jea prosto bodu oi kao savreni kandidat za
preslikavanje na saobraajriu prepreku sa iljcima. Ovo je
ujedno i razlog to smo mi, postrojavajui grau na poet-
ku rada, najpre naveli izvorne a tek potom ciljne domene.
3. Prominentna obeleja, kako smo videli, mogu se ticati
opteg oblika ili izgleda, nekog istaknutog pojedinanog
sastavnog dela ili svojstva preslikanog predmeta, zatim ka-
rakteristinih pokreta, a esto u kombinaciji sa drugim
svojstvima. Ali prominentnost je i pitanje stepena, jer se
mnoge podudarnosti uoavaju s lakoom i na prvi pogled,
dok kod nekih drugih veza, premda prisutna, moe biti
manje jasna. Preslikavanje je, na primer, neposredno pro-
zirno kod zebre, jea, peurke 2, petlje, tikvica, rotilja
itd. Skakavac je ak dvostruko motivisan, utoliko to sei-
vo po pritisku na dugme "skae", a poluotvoren no -
mito postavljen na ravnu povrinu i vizuelno podsea na
odgovarajueg insekta. Slino je i kod abe 2, gde none
peraje izgledom, ali naroito u pokretu pod vodom, sli-
kovno imitiraju svoj kreketavi uzor. Zanimljivu blendu sli-
ke i igre rei nalazimo u torbaru: to je potar koji nosi ve-
liku torbu na stomaku, ali ista re je i zooloki termin za
ivotinje tipa kengura koje u slinoj torbi nose mlade!
Drukiji, ali na svoj nain takode upeatljiv primer je bici-
klista: sluaj doslovno figurativne nominacije (!), koji
kroz figuru povijenog vozaa doarava karakter oveka ko-
ji se klanja nadredenima a gazi podredene. Na drugom
kraju, kod korpiona je slika bleda pa se tek dosluuje,
kod majmuna je valjda kriterijalan dugaak i uvijen rep,
sifoni su manje prozirni nego bataci, a cokula, mada per-
ceptivno prepoznatljiva, ne deluje tako efektno kao ajku-
la ili meka. (Ovom zapaanju emo se vratiti).
Ekstreman sluaj prikrivene motivacije predstavlja la-
javac, smeten na kraj spiska izvornih domena pod (1)
iako to nije uobiajeni naziv ivotinje. Mi smo ga uvrstili
jer nismo odoleli njegovoj slikovitosti, ali i zato to je pri-
mer teorijski zanimljiv. Naime, ovde je re metonimijski
zamaskiranom izvoru, gde se pas imenuje samo indirekt-
no, kroz karakteristini nain oglaavanja. Tako dobijamo
na metonimiju nadograenu slikovnu metaforu, gde se uz
to ne preslikava ono to se vidi ve ono to se uje. (Ovo
bi bila svojevrsna akustika slika; sam termin image acou-
stique poznat je od de Sosira, dakako u drugom kontek-
stu - teorije jezikog znaka).
Prominentna obeleja mogu, iako rede, da budu u me-
dusobnoj konkurenciji; tada jedno urada jednim, a drugo
drugim znaenjem iste lekseme, to bi bila polisemija
unutar metaforikog preslikavanja. Tako je krmaa 1 moti-
visana neistoom svog izvora, a krmaa 2 njegovom veli-
202 naern jeziku
inom i debljinom; leptir 1 kretanjem, a leptir 2 izgledom
izvora pri mirovanju; buba 1 optim oblikom, a bub a 2 si-
unou (koja motivie i alternativu bubica).
4. Poseban je sluaj, i jeziki naroito kodiran, kada se
prominentno obeleje ne odnosi na celinu datog predme-
ta nego samo na jedan njegov deo, ali od kriterijalne va-
nosti. Ovaj semantiki "izrataj" morfologizuje se nastav-
cima koji formalno signalizuju njegovo prisustvo, ujedno
potiskujui u pozadinu preostali, irelevantni deo predme-
ta. Za ovu pojavu, koja bi se mogla pokazati teorijski zna-
ajnom, imamo vise primera. Bie da upravo iz ovog raz-
loga runa bomba sa okidaem u obliku kaike nije kai-
ka nego kaikara, kao to ni traktor sa grabilicom koja li-
i na ogromnu viljuku nije viljuka nego viljujkar-, po-
tar se u ovom registru ne preobraa u torbu nego u torba-
ra, a kamion sa istaknutom "njukom" postaje njuka.
Pantalone koje se samo ispod kolena ire poput zvonca ne
zovu se tako nego zvoncare. (Ali sulundari, pantalone ko-
je celom duinom asociraju na svoj izvor, zato nisu sulun-
dare nego ba sulundari; isti je sluaj i sa sinonimnim
frulicama, koje, analogno, nisu Jrulare). Parizer ili salama
iji masni delovi preseku podseaju na belu dugmad u
argonu, naravno, nije dugme ali jeste dugmetara - nomi-
nacija verovatno podrana istovetnim popularnim nazi-
vom za vrstu harmonike.
Na slian nain, specijalna kleta koja tematizuju kljun
papagaja ne zovu se papagaji nego papagajke. Mercede-
ske, koje se inae skladno uklapaju, tvorbeno kao i se-
mantiki, u niz minimalke, hulahopke, najlonke... sa
ovog stanovita takode ilustruju metonimijski odnos, fo-
kusirajui od celog velikog automobila samo njegov ka-
rakteristini trokraki znak. Slino vai i zia traktorke, koje
ipak nisu traktori. (Za. analizu naih primera nije od zna-
I Jezik i kultura
203
aja okolnost da se ovaj sufiks drugde javlja u gramatikoj
funkciji univerbizacije: najlonke jesu najlon arape, ali
traktorke nisu traktorske cipele, a papagajke nisu papa-
gajska nego "papagajolika" kleta). - Izgleda da je, tvorbe-
no gledano, granini sluaj u svemu ovome kupusara:
osobine glave kupusa prenose se na pojedine listove ali i
na celinu, pa je za temeljito raskupusanu knjigu ili svesku
mogue rei i - kakav kupus\
5. Poto smo dosad uglavnom razmatrali pitanja tipa ta i
kako, ostaje nam da bar pokuamo da naslutimo mogue
odgovore na neka od pitanja tipa zasto. Kao i inae u nau-
ci, ovo je mnogo tei deo posla, i po pravilu nezahvalan; u
ovom sluaju on e zahtevati eksperimentalni zahvat u du-
blje i slabije istraene slojeve semantike, percepcije i kog-
nicije. Poneto od ovoga smo ve naeli u prethodnim pa-
susima, a u nastavku emo, polazei od tih sagledanja,
uiniti jo nekoliko napomena.
5.1. Najpre, zato su u ispitivanoj grai zastupljeni upravo
oni ciljni i izvorni domeni koje nalazimo na spiskovima, a
ne neki drugi, i ta nam to govori motivima i zapaanji-
ma govornika koji spontano praktikuju metaforiko presli-
kavanje? Uopte uzev, ciljni domeni svedoe stvarima
koje su ljudima toliko bliske da ele da ih na ovaj nain
dodatno familijarizuju, a izvorni domeni nam kau odakle
uzimaju sredstva za to. Yideli smo da se medu ciljnim do-
menima istiu odea i obua, sport, vozila i uopte oblast
saobraaja, donekle jelo i pie i oruje - dakle, upravo
ono to pripada sferama primarnog interesovanja moder-
nog urbanizovanog gradanina.
A najbogatiji rezervoari iz kojih se crpu motivi za pre-
noenje u ciljne domene, dakle izvorni domeni, nalaze se
- kako smo takoe ve utvrdili - u svetu ivotinja i bilja-
ka. U ovome nema niega neoekivanog, jer su to stvari iz
204 naern jeziku
neposrednog ovekovog okruanja, ali bi se moglo pitati
zato tu gotpvo u potpunosti odsustvuje - sam ovek, koji je
i u ciljnim domenima prilino skromno predstavljen. Cini
se da je ovek, u raznim svojim ispoljenjima, kognitivno
isuvie kompleksan fenomen da bi bio pogodan za bilo
kakva prosta preslikavanja na predmete ija je struktura,
moemo pretpostaviti, jednostavnija i prozirnija; ovaj pro-
ces se pre odvija u suprotnom pravcu rastue sloenosti.
U ovome lei objanjenje injenice da se prva dva cilj-
na domena pozivaju na iroku lepezu ivotinja, biljaka i
razliitih predmeta da bi slikovnim putem okarakterisala
pojedine ljudske kategorije i osobine, odnosno delove
ljudskog tela. To, takode, objanjava i prethodno navede-
ni nalaz da se unutar kategorije ivog preslikavanje uvek
vri od ivotinja na ljude a nikad obrnutim smerom, dok
se u ono malo registrovanih sluajeva preslikavanja sa ne-
ivog na ivo to bez izuzetka odnosi na oveka.
5.2. Drugo, kakav je odnos generikog i specilinog kada
je re izvornim domenima? Ovo emo pokazati na pri-
meru ptica. Iskustveno gledano iz ugla prosenog posma-
traa, ptica je stvor koji ima krila pomou kojih leti, perje
kojim je posut i kljun. Od ova tri definiua atributa, krila
su ve uvelik iskoritena u konvencionalnoj polisemiji,
to po svoj prilici govori njihovom kognitivnom priorite-
tu (upor. krilo aviona, zgrade, prozora, vrata, ormana,
plua, vojnog i sportskog rasporeda itd.). Ostaju perje, is-
koriteno preslikavanjem na odeu, i kljun, takoe prisu-
tan u polisemiji (kljun broda, aviona, opanka itd.), a u na-
em kontekstu specifino preslikan kod pajeg kljuna i
papagajki. Ovo poslednje pokazuje kako se generiki atri-
but specifikuje, eksplicitno u prvom primeru a implicitno
u drugom, ali je to redak sluaj. Oskudnost celovitog ime-
novanja pojedinih vrsta ptica navodi na zakljuak da su u
I Jezik i kultura
205
ovekovoj percepciji ptice manje individualno prolisana
bia nego, na primer, insekti ili biljke. Neto slino moe
se rei i za ribe, iji spisak predvodi, izuzetno, sam gene-
riki hiperonim - riba.
5.3. Tree, intrigantno je pitanje preferencija u izluivanju
prominentnih obeleja. Usled ega toliku prevagu imaju
opti oblik i izgled stvari koje figuriraju u izvornim dome-
nima? Valjda stoga to je za kognitivnu obradu, kao i za sa-
mu percepciju, primarna holistika slika, koja se potom
moe ali i ne mora rastoiti na pojedine sastavnice. Dru-
gim reima, izgleda da je naprosto lake u odredenom ti-
pu automobila prepoznati ajkulu nego u nekom dezenira-
nom materijalu riblju kost; ili u nonoj posudi razaznati
gusku nego u kletima kljun papagaja. Ipak, pozamaan
deo naeg materijala govori da ni parcijalizacija percepcije
najee nije nikakav problem.
5.4. etvrto, vredi istai teorijski znaaj nalaza da je, za
razliku od relaeije ivo-neivo, odnos konkretno-apstrakt-
no ovde relevantan samo sasvim marginalno. Iz toga sledi
ocena da se slikovne metafore bitno razlikuju od nekih
drugih, znatno podrobnije istraivanih i otuda poznatijih
vrsta metafora. razlika je najupadljivija u poredenju sa
konceptualnim metaforama, ija poenta najee i jeste
upravo u preslikavanju sa konkretnog na apstraktno, to
olakava razumevanje ciljnih domena.U naem sluaju,
meutim, uopte nije re razumevanju bilo ega, nego
slikovitom alternativnom imenovanju ve dovoljno pozna-
tih predmeta, ija svrha nije saznajna nego stilska (kon-
kretnije: ludika). Otuda relevantna opozicija nije izmeu
konkretnog i apstraktnog, nego izmeu neutralnog i sliko-
vitog u okviru konkretnog; ovo reito potvruje ve i po-
reklo znaajnog dela nae grade u argonu, ija je jedna
od glavnih karakteristika upravo slikovitost. A da bi se ova-
206 naern jeziku
kvo popularno preimenovanje uspeno obavilo, neopho-
dan uslov je da predmeti iz oba domena imaju neeg opi-
pljivo zajednikog, najee u fizikom a rede i u fimkcio-
nalnom ili nekom drugom pogledu - ali skoro uvek u tom
smislu konkretnog. apstrakciji se u ovom kontekstu mo-
e govoriti samo kao apstrahovanju odredenih obeleja
uporedivanih stvari, to je nesumnjivo intelektualni pro-
ces od kardinalne vanosti za percepciju i analizu stvarno-
sti, ali to nije vododelnica nego upravo most izmedu iz-
vornih i ciljnih domena.
5.5. Ovo istovremeno znai da, ako slikovne metafore ne-
maju neposredne uzrone veze sa procesom konceptuali-
zacije, jednim od fundamentalnih u kognitivnoj lingvistici,
one iz svog ugla doprinose sagledanju znaaja kategoriza-
cije, kao drugog glavnog teorijskog oslonca ovog lingvi-
stikog usmerenja. Naime, s jedne strane se u istu nomi-
nalnu kategoriju svrstavaju stvari u neemu sline (npr. je-
dan model automobila i morska neman, domaa ivotinja
i gimnastika sprava, karakteristini let jednog insekta i
Stil u plivanju). A s druge strane se i ovde potvrduje aktu-
elnost prototipskog pristupa kategorizaciji, iako na pose-
ban nain - utoliko to se, kako smo ve nagovestili, neka
preslikavanja mogu okarakterisati kao centralna a druga
kao periferna. Tako se kod naziva automobila ajkula i
meka doivljavaju kao bolji predstavnici ove kategorije
slikovnih metafora (u smislu: lake prepoznatljivi i efekt-
nije aljivo imenovani) nego jaje ili cokula. Iii, u kategoriji
frizura, od est slikovitih naziva samo su tri (subara, etka
i kresta) neposredno jasna, dok preostala tri kao da trae
izvesno domiljanje ili objanjenje. Serpa doarava sliku
skidanja svega to izviruje ispod takve posude na glavi;
palma nastaje kada se oia sve osim ube na temenu; a
sarma je specijalitet mahom starijih mukaraca koji svoju
elavost maskiraju (malo kad uspeno!) putanjem kose
na potiljku i njenim zavijanjem - poput sarme! - preko te-
mena. U torn smislu prednost bi se, koliko god uslovno,
mogla dati prvim trima nazivima, kao prozirnijim.
6. Zakljuak
Posle prethodnih detaljnih analiza i tumaenja opti
zakljuak moe da bude veoma kratak. Bavili smo se ogra-
nienom koliinom svakodnevnog jezikog materijala, ko-
ji sam po sebi deluje nekako poznato i prisno, i u tom
smislu sasvim obino, pa bi u njemu malo video neto
naroito interesantno za ispitivanje: ljudi se zabavljaju
kroz jeziku igru, pa ta? Meutim, mi verujemo da smo
pokazali kako ak i tu ima mesta za dublje lingvistiko
promiljanje. S jedne strane, tim putem smo na novoj, do-
sad zanemarivanoj jezikoj grai proverili mogunosti jed-
ne kognitivistiki utemeljene teorije slikovnim metafora-
ma, koje su u dosadanjoj literaturi samo uzgred pominja-
ne, i to u vezi s poetskom funkcijom jezika, a u izvoenju
umetnik rei. Mi verujemo da su koreni i najuzvie-
nije verbalne umetnosti u svakidanjem jezikom iskustvu
svih ljudi, u kojem se kriju prave i velike tajne jezika.
A s druge strane, premda je jezik koji smo analizirali u
najveoj meri pratilac i proizvod intelektualne igre i zaba-
ve, on ipak sa dovoljnom jasnoom ukazuje i na neke dru-
ge ovekove kapacitete. Tu pre svega mislimo na sposob-
nost uoavanja nekada i skrivenih slinosti izmedu razno-
rodnih stvari, koje, jednom primeene, umeju da blesnu
snagom istinskog otkrovenja. Na primer: torbar, pauk, la-
javac, skakavac, ajkula, monokl, mercedeske, petlja, bi-
ciklista... Ovde se priseamo Aristotela, koji u "Poetici" is-
tie da je daleko najvanije ovladati upotrebom metafore.
208 na e r n jeziku
To se ne moe naui ti ni od koga i znak je vel i kog prirod-
nog dara, jer "sposobnost upotrebe metafora podrazume-
va opaanje slinosti". Drugim rei ma, u ovoj igri i ma i do-
sta toga to je autenti no stvaralako. Ako i ovo uzmemo
u obzir, moemo da zakl jui mo da nam se Homo loquens
u jednom od svojih bol ji h izdanja predstavlja kao Homo
ludens.
LITERATURA
Cvetkovi, . (2000). Konceptualne metafore vezi sa glagoli-
ma vizuelne percepcije engleskom i srpskom jeziku. Neo-
bjavljen magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet.
Klikovac, D. (2000). Semantika predloga - Studija iz kognitivne
lingvistike. Beograd: Filoloki fakultet.
Klikovac, D. (2004). Metafore miljenju i jeziku. Beograd: Bi-
blioteka XX vek.
Lakoff, G./M. Johnson (1980). Metaphors We Live By. Chicago:
University of Chicago Press.
Lakoff, G./M. Turner (1989).More Than Cool Reason-. A Field Gui-
de to Poetic Metaphor. Chicago: University of Chicago Press.
Rasuli, . (2004). J ezik i prostorno iskustvo - Konceptualizaci-
ja vertikalne dimenzije engleskom i srpskohrvatskom jezi-
ku. Beograd: Filoloki fakultet.
XV
SRPSKI ARGON IZMEU
LEKSIKONA, GRAMATIKE I STILA
1. Uvod
Ovaj prilog predstavlja nastavak autorovog viegodi-
njeg bavljenja lingvistikom i sociolingvistikom analizom
argona. Rezultati tih istraivanja sistematizovani su i mo-
nografski predstavljeni u njegovoj prethodnoj knjizi (Bu-
garski 2003). Ovom prilikom elimo da uradimo dve stva-
ri. Prvo, da dodatno problematizujemo sam pojam argo-
na, ija neodreenost, dvosmislenost, pa i protivrenost
izazivaju brojne nedoumice - i to kako medu laicima tako
i u strunim krugovima. I drugo, da skrenemo panju na
moguu ulogu argona u procesima jezikih promena.
Govorei za medije, u poslednje vreme smo se vie pu-
ta uverili kako u iroj javnosti, ukljuujui i novinare, po-
stoji primetna nesigurnost kad se povede re argonu.
Obino se ona manifestuje u formi pitanja da li argon
obogauje ili naruuje jezik - kao da se osea da on
moda ini oboje, pa se pita kako je to mogue i gde je
istina. Ali ovakvim reakcijama ne treba se uditi, jer su i za
struniji diskurs ovoj temi karakteristina izrazita kole-
banja. (U oba sluaja valjda zato to argon uiva iroku
popularnost medu omladinom, dok se na njega redovno
mrte puristiki nastrojeni normativni gramatiari, za koje
je on samo runo nalije istog knjievnog jezika).
210 naern jeziku
Jedan mogui izvor ovih kolebanja jezgrovito je nazna-
en ve u predgovoru uvenog Andrievog renika argo-
na, konstatacijom da "sam pojam argona ivo oscilira od
jezika struke do jezika ulice" (Andri 1976:VII). Implikaci-
je ovakvog raspona datog pojma on nije razraivao, a koli-
ko znamo to nisu inili ni drugi koji su pisali prirodi ar-
gona. Pred naukom zapravo jo uvek stoji otvoreno pita-
nje kako je mogue jednim pojmom pokriti tako razliite
pojave kao to su jezik struke i jezik ulice, uz sve to bi se
moglo smestiti izmedu ovih polova. Ne pretendujui da
damo konaan odgovor na to pitanje, pokuaemo da bar
nagovestimo pravce kojima bi trebalo ii u razjanjavanju
ove dileme.
2. Otkud nesporazumi?
Izmedu vise moguih prilaza fenomenu argona dva
nam se u ovu svrhu ine osnovnim - sociopsiholoki i lingvi-
stiki. Sa sociopsiholoke strane ovde se nema mnogo ta
rei, jer je jasno da sutinu argona i glavni razlog njegovog
postojanja predstavlja potreba lanova drutvene gru-
pe da i specifinim verbalnim sredstvima afirmiu svoj iden-
titet i potvrde svoju pripadnost datoj grupi. Pri tome pojam
grupe obuhvata sve od pripadnika neke profesije, preko
subkulturnih i omladinskih grupacija, do teritorijalno odre-
denih jedinica. Koliko se god one medusobno razlikovale, u
jednu kategoriju ih svrstavaju oseanja kolektivnog identi-
teta i unutargrupne solidarnosti, praena komplementar-
nom potrebom razgranienja od drugih grupa i od ire za-
jednice. Toj kategoriji moe se legitimno prikaiti etiketa
argona, i na ovom stepenu apstrakcije tu nema problema.
Pravi problemi su na lingvistikoj strani, a oni potiu
od injenice da u domen lingvistike spadaju jezik kao si-
stem ali i govor kao manifestacija tog sistema - a re ar-
gon se implicitno (retko kad i eksplicitno)upotrebljava da
obelei neke karakteristike kako jezika tako i govora. Na
nivou jezika, koji je sa ovog stanovita daleko bolje istra-
en, pojam argona odnosi se pre svega na specifine lek-
sike i frazeoloke jedinice, a u manjoj meri i na gramati-
ke eksperimente atrovakog tipa (kao ubicasinje - ibica,
joakunj- kua, tapatipijepe - ta ti je) ili na omladinsko
poigravanje fonotaktikim pravilima (kao rkema - marke,
rnipo - porni, dsmra - smrad). Ovakve stvari lako se
uoavaju i spremno kvalifikuju kao argon. Ali u ravni go-
vora, kao stilski diferencirane realizacije jezikog sistema
u komunikaciji, takoe se sasvim opravdano moe govori-
ti argonu, samo to se tada ova oznaka ne odnosi na si-
stemska jezika sredstva nego na nain njihove upotrebe.
Drugim reima, argon je u isto vreme vrsta jezika i
nain govora - i ova dvostrukost raa napetost koja nas,
kako izgleda, upuuje na sutinu problema. Naime, ar-
gon u ova dva sluaja nosi bitno razliita, esto direktno
suprotna obeleja. Zargon u jeziku, posmatran kao pitanje
inventara, karakteristino je spontan, kreativan, matovit i
aljiv, pa se stoga u celini pozitivnije vrednuje (npr. razni
omladinski i subkulturni argoni). Nasuprot tome, argon
u govoru, koji je stvar stila, generalno je ablonizovan, re-
petitivan, nematovit, izlizan i pretenciozan, usled ega se
negativno ocenjuje (npr. struni argoni, kao lekarski i
pravniki, i naroito politiki).
Oba vida ispoljavanja argonskih pojava imaju, dodue, i
zajednikih svojstava, od kojih je najvanije slaba razumlji-
vost izvan grupe, ali to pre pripada sociopsiholokom nego
lingvistikom planu posmatranja. (Pri tome valja primetiti
da se mogue terminoloke alternative - sleng, argo, atro-
vaki - odnose samo na vrste argona u jeziku, a ne i na
212 naern jeziku
argon u govoru, za koji nema posebnog naziva). Ali i lingvi-
stiki gledano, nivoi leksikona, gramatike i stila tako se ukr-
taju da izmeu njih nema otrih granica, to i dovodi do
zabuna "prave" prirode argona. Danas naroito aktu-
elni kompjuterski argon kao da odluno opkorauje te
uslovno naznaene markacije, pokazujui neobinu kom-
binaciju raznovrsnih sastojaka (primere dajemo nie).
Kad smo se ve dotaldi moguih kombinacija, podsetie-
mo na dobro poznato i obilato dokumentovano zapaanje
da se argonska leksika i frazeologija esto javlja u near-
gonskim kontekstima standardnog jezika, kao kada se ar-
gonizmi kreativno koriste u knjievnim delima. Ali optu
vrednost ima i komplementarna a dosad slabije primeena
upotreba neargonskih sredstava jezikog standarda na ar-
gonski nain, obeleen odsustvom mere i neprikladnou.
Ovj drugoj pojavi posvetiemo neto vie panje u na-
stavku.
Zargon kao inventar leksikih jedinica svrstanih u poje-
dine registre do danas je, kako je ve napomenuto, najvi-
e ispitivan. Proces argonizacije nekih jezikih sredstava
u kontekstu tvorbenih mehanizama, kao vid uvlaenja ar-
gna u gramatiku, podrobno je opisan u naim ranijim ra-
dovima (v. sada Bugarski 2003). Ovom prilikom kratko e-
mo ukazati na argonizaciju strunog diskursa, na osnovu
nekoliko primera uzetih iz skoranje domae literature
informatikoj i kompjuterskoj terminologiji. Pogledajmo
u torn svetlu sledee odlomke:
1. Downloadovao sam onaj fajl, pa u ti ga poslati e-mai-
lom kao atament. Definitivno je super! Samo da uspem
da se nakaim. See you! - pie kriom na ceduljici jedan
osnovac svom drugu za vreme asa... (Vasi/ Pri/ Nejge-
bauer 2001:7)
I Jezik i kultura
213
2. Kasnija sinhronizacija se obavlja desnim klikom na kei-
rane foldere.
Tapi 3 segment sada obezbeuje i razne voice-over-IP
opcije, koje moete isprobati kroz "obini" Phone Dialer
koji bi prerastao u efikasnu teleconferencing aplikaciju
koja bi mogla da zameni Microsoft NetMeeting. (Durba-
ba 2002:194).
3. ... Photoshop e "fleovati" scratch...
Poto ste mountovali Windows particiju...
Importovanjem svojih passworda, kontakt listi i setova-
nja dobijate...
.... aplikacijazalogovanje i capture-ovanje DV materijala
(Markovi 2003:94-5,105)
Ovde nema mogunosti za podrobniju analizu, ali ve i
povran pogled otkriva da u ovim isecima nalazimo razli-
ite meavine (engleskog, srpskog i "anglosrpskog"; adap-
tiranih, poluadaptiranih i neadaptiranih anglicizama; i, to
je za nau temu najvanije, proimanje argona i termino-
lokog sloja jezikog standarda - pri emu se, kako je ma-
loas reeno, standardna sredstva upotrebljavaju argon-
ski). Najbolji primer za ovo poslednje jeste prvi citirani
tekst, gde je samo glagol nakaiti se argonizam u uem
smislu, dok su ostale kljune rei normalni engleski termi-
ni, ali tako upotrebljeni da se ceo tekst odmah prepoznaje
kao obrazac kompjuterskog argona. (Ovaj primer nave-
den je i u Bugarski 2003:109). Neto slino moglo bi se
rei i za druge citirane primere; njihovu argonsku boju
naroito istie kombinovanje elemenata iz dvaju jezika,
ponekad ak unutar jedne rei (downloadovao, mounto-
vali, capture-ovanje).
214 naern jeziku
3. argonski izazovi akcentuaciji
Na naem prologodinjem sastanku govorio sam
argonskim izazovima leksikografiji (Bugarski 2002), a sa-
da takvo "izazovno" razmiljanje prenosim na polje akcen-
tuacije. Ako neko iz toga zakljui da u mojoj interpretaciji
argon izaziva sve redom, tu e se nai i povee zrno isti-
ne: u neku ruku posao argona i jeste da razbija stege i
norme na raznim jezikim nivoima. Tako on ponekad
predvodi procese promene koji su u toku i u standard-
nom jeziku - samo to se tamo, zbog prestia ovog idio-
ma, oni s normativnog stanovita neretko zanemaruju.
Ovo uveliko vai za prozodijsku normu, posebno kad
je re dva temeljna pravila Vuk-Daniieve akcentuacije;
jednom, po kojem poslednji slog u rei ne moe biti na-
glaen, i drugom, po kojem se silazni akcenti mogu nai
samo na prvom slogu. Ova pravila, ako su ikada i odraa-
vala jeziku stvarnost, odavno to vise ne ine (bar na isto-
nom, a izgleda ni na zapadnom podruju naeg jezika).
Cvrsto se drei jednom zacementiranih normi, nasi gra-
matiari su decenijama prenebregavali ovu injenicu, ili
su je tek stidljivo i uzgredno pominjali. u najnovije
vreme uli smo vise kompetentnih glasova koji sasvim od-
reito i nedvosmisleno dovode u pitanje pomenuta pravi-
la, predlaui njihove modifikacije u cilju pribliavanja
preovlaujuoj govornoj praksi. Oslunimo na trenutak
tri takva glasa:
1. Takav "idealni" prozodijski sistem normirali su Vuk Kara-
di i uro Danii, ali valja rei da on na istoku srp-
skoga jezikog prostora svakako nikad nije i "idealno"
funkcionisao (da ne kaemo da on tamo uglavnom ni-
kad nije ni postojao)... (Petrovi 1996:88).
I Jezik i kultura
215
2. Vuk, uostalom, nigde nije kazao da akcenti sa silaznom
intonacijom mogu biti samo na prvom slogu; to je na-
knadno Vuku pripisivano, a njemu je to bilo strano (Fe-
kete 2000:1320).
3. Dakle, u akcentuaciji se mogu napraviti izvjesni pomaci
ka standardnoj govornoj rijei. Prihvatiti, bar u tudica-
ma i sloenicama, ono to je opteprihvaeno, to je, sa
manjim izuzecima, postala naa svakodnevna stvarnost,
svakodnevna praksa; silazne akcente van prvoga sloga,
uz, ako ih ima, uzlazne (Peco 2002:72).
Ovi dobrodoli naelni stavovi, proistekli iz makar i zaka-
snelog priznavanja faktikog stanja u jeziku, znae prihvata-
nje evidentne injenice da se jezici menjaju kroz vreme, te
da jeziku normu od pre 150 godina valja prilagodavati ak-
tuelnom jezikom uzusu u bitno izmenjenim okolnostima
jezike urbanizacije i standardizacije. Sto se navedenih pra-
vila tie, Petrovi i Fekete daju mnotvo primera "krenja" i
jednog i drugog. Verovatno su najupeatljiviji i najire zapa-
eni, zahvaljujui svojoj aktuelnosti i uestalosti, razliiti iz-
govori dveju rei: normativniJugslvija, televlzija i uobi-
ajeni Jugslvija, televtzija. (Posmatra sklon crnom hu-
moru mogao bi da raspad upravo imenovane drave pripie
i nesaglasnosti njenih gradana ispravnog izgovora nje-
nog naziva, to mora da je u svetu krajnje redak sluaj!).
Razmatrano pitanje svedoi raskoraku izmedu lingvi-
stike ideologije, oliene u jednoj iskonstruisanoj i zastare-
loj normi, i jezike stvarnosti. Dodue, standardni jezik ve
po samoj svojoj prirodi sadri elemente artificijelnosti, ali
vee razmimoilaenje izmedu preskriptivne norme i jezi-
kog uzusa vodi u diglosiju - a to je upravo stanje koje se na-
stojalo izbei standardizacijom na vukovskim osnovama.
216 naern jeziku
A sada pogledajmo, makar i letimino, ta ovome kae
argon, naprimeru mog materijala (preko 1.500 argonski
obojenih imenica dananjeg srpskog jezika, izvedenih po-
mou 45 formanata). Za dananju temu relevantan je deo
te grade koji obiluje silaznim akcentima van prvog sloga.
Tako nalazimo da sve rei sa nastavkom -ant imaju na nje-
mu kratkosilazni akcenat (dakle, buzormt, izmotmt i sl.).
Ovo je u potpunoj nesaglasnosti sa onim to nalazimo
kod Nikolia, koji iz svojih izvora prenosi nekoliko "stan-
dardno" akcentovanih rei (zabiiant, zavitlant, zajebant,
zafrkant) i uz njih jednu koju je sam dodao (foltranf).
Ovakav postupak objanjen je u predgovoru tog renika:
Autorova je namera bila da u ovaj renik unese to je mogue vi-
se rei koje spadaju u savremeni srpski knjievni jezik, kao i sup-
standardne i nestandardne rei (u standardnom obliku) ire
rasprostranjenosti... (Nikoli 2000: IX, podv. R. B.)
Namera je za svaku pohvalu, a od autora jednog ovakvog
prirunika ne moe se oekivati da samovlasno menja ak-
cenatsku norrau. Ali ovde iskrsava jedan zanimljiv naelan
problem; naime, koliko se moe utvrditi, navedene rei "u
standardnom obliku" naprosto - ne postoje. One ive isklju-
ivo u "supstandardnom" obliku, i redom su tako zabelee-
ne i u mojoj gradi.
1
Pri tome ovo nije samo problem postoja-
nja, nego tu ima i jasnih sociolingvistikih i sociopsiholo-
kih implikacija. Moe Ii se uopte zamisliti da autentini ko-
risnici takvih rei njih izgovore "standardno", pa da jedan to-
lcom prirodnog razgovora kae drugome, recimo, "nemoj
da si zabuant", ili "koji si ti zafrkant", ili "izmtante jedan"?
1
U diskusiji posle ovog referata prof. Nikoli je istakao da je u
svom rukopisu uz citirane rei naveo i alternativni (tj. stvarni) iz-
govor, ali je to naknadno uklonio na zahtev recenzenata.
I Jezik i kultura
217
J a bih tako nelo mogao da doivim jedino kao svesno iz-
rugivanje standardnoj normi i njenim privrenicima; a ako
norma izaziva takve reakcije, bie da je dolo vreme da se
ona menja. Isto vai i za naslov poznatog romana Mome
Kapora: sumnjam da ga je ijedan njegov italac (poev od
samog pisca) proitao kao Foliranti; ako i jeste, to bi naj-
pre bila puka izmotancija i folirancija...
Ista bi stvar bila i sa nastavkom -ent (npr. asistent, di-
rigent naspram propisanog asistent, dirigent), ali izgleda
da argonizama s tim nastavkom nema. S druge strne, iz-
razito argonski nastavak -'lka uvek je ovako naglaen u
etvoroslonim reima, koje su i najee (koul fi ka,
zaljubika, otkalka, ufurikd), dok su kod reih troslo-
nih, izgleda, mogua oba lika (kompiska/kmpiska,
sov'jska/sviska). Prema tome, ako bi neko rekao superi-
ka a ne superika, dakako u spontanom razgovoru, time
bi se odmah razotkrio kao autsajder.
2
(Uzgred, pri belee-
nju autentinog argonskog govora mogue su nedoumi-
ce u vezi sa tonom i duinom, kao i u optijoj savremenoj
urbanoj produkciji, ali je mesto akcenta van sumnje).
Ove ilustracije iz argonske grade ubedljivo potvrduju
tanost "revizionistikih" zapaanja kakva nalazimo u sle-
deim odlomcima:
1. tome svedoe i kasniji brojni osvrti drugih lingvista, ali
se zapaa da se mnogi od njih svode ne na "priznavanje
jezike realnosti" nego na pokuaje da se realnost "usme-
ri" prema klasinim obrascima (Petrovi 1996:90).
2
Analogno vai i za novoopisani argonski sufiks -otka (o
kome v. u sledeem poglavlju): nemogue je zamisliti spontami
realizaciju "standardnih" oblika kao frljotka, izvljotka umesto
au le atin ih frljtka, izvaljtka.
218 naern jeziku
2. Ve i letimian pogled na materijal jezika otkriva da sta-
ri Vuk-Daniievski sistem danas vise ne zadovoljava i
ne odgovara u mnogim pojedinostima, pa se ablonski
primenjivana stara reenja na nove prilike doivljavaju
kao neprirodna i izvetaena (Fekete 2000:1328).
Iz izloenog vidimo i na koji nain argon ume da pred-
njai u procesima promene koji su u toku u datom jeziku,
ukljuujui i njegov standardni varijetet - samo to se oni u
argonu oituju bre i jasnije nego u drugim jezikim obli-
cima i stilovima. Tako argon iz svog naroitog ugla uka-
zuje na potrebu modifikovanja neodgovarajuih i prevazi-
enih standardnojezikih normi (razume se, ne u cilju nji-
hovog prilagoavanja argonskim aktuelnostima, nego za-
to da bi se one pribliile jezikoj realnosti u celinil).
3
LITERATURA
Andri, D. (1976). Dvosmerni renik srpskog argona. Beograd:
BIGZ.
Bugarski, R. (2002). argonski izazovi leksikografiji. Nauni sa-
stanak slavista Vukove dane, Beograd, 32 (u tampi). /V.
sada pogl. III u knjizi pod Bugarski (2003)/.
Bugarski, R. (2003). argon - lingvistika studija. Beograd: Bi-
blioteka XX vek.
Durbaba, O. (2002). Internet provajderi u sajber-spejsu. Nauni
sastanak slavista Vukove dane, Beograd, 30/1, 189-195-
Fekete, E. (2000). Neke pojave sistem(at)skog naruavanja akce-
natske norme. J unoslovenski filolog LVI/3-4, 1297-1329.
3
Za slian skoranji pledoaje na hrvatskoj strani v. Pranjkovi
(2001).
Markovi, . (2003). Anglicizmi raunarsko-informatikoj ter-
minologiji srpskom jeziku. Neobjavljen magistarski rad.
Beograd: Filoloki fakultet.
Nikoli, M. (2000). Obratni renik srpskoga jezika. Beograd:
Matica srpska/Institut za srpski jezik SANU/Pali.
Petrovi, D. (1996). Fonetika. Srpski jezik na kraju veka (ur. M.
Radovanovi). Beograd: Institut za srpski jezik SANU/Slube-
ni glasnik, 87-110.
Peco, A. (2002). Za reformu nae standardne akcentuacije. Nau-
ni sastanak slavista Vukove dane, Beograd, 30/1, 69-73.
Pranjkovi, I. (2001). Za demokratizaciju hrvatske ortoepske nor-
me. J ezik i demokratizacija (ur. S.M0nnesland). Sarajevo:
Institut za jezik, Posebna izdanja 12, 299-306.
Vasi, V./T.Pri/G.Nejgebauer (2001). Du yu speak anglosrpsk
Renik novijih anglicizama. Novi Sad: ITP Zmaj.
XVI
ARGONSKE NOVOSTI
Ovo poglavlje predstavlja dopunu grade prikupljene,
klasifikovane i analizirane u naoj prethodnoj knjizi, u celo-
sti posveenoj argonu (Bugarski 2003). Njegov naslov ne
znai da e ovde biti rei argonskim novitetima koji su se
u naem jeziku pojavili po tarapanju te knjige, nego samo
da smo ih mi zabeleili posle toga. Uostalom, kao to je ta-
mo i reeno, sem retkih izuzetaka praktino je nemogue
utvrditi kada se tano neki argonizam pojavio u upotrebi.
Pratei u glavnim crtama strukturu prethodne knjige,
ovo poglavlje ima tri dela. U prvom predstavljamo trinaest
dodatnih sufiksa, koji se u smislu naih optih postavki mo-
gu oceniti kao argonizovani (-ica, -ia, -a, -a, -ca, -ko,
-erj, -rija, -e, -etina, -itis), odnosno izvorno argonski
(-otka, -s). Time se ukupni broj izdvojenih formanata, ko-
jih je u prvobitnom ispitivanju bilo 45, penje na 58 (to
bi, kako nam sada izgleda, mogao da bude i konaan
zbir). U drugom delu navodi se, bez daljeg komentara, po
manji broj novoprikupljenih primera ili znaenja za skoro
sve ranije ilustrovane nastavke, numerisane kao u knjizi,
uz preskakanje brojeva za svega nekoliko sufiksa za koje u
meuvremenu nismo nali zanimljivih novih primera. ar-
gonizme smo i ovog puta sakupili sa raznih strana, ali nam
je ovom prilikom, uz seminarske radove studenata, kao
222 naern jeziku
vaan izvor posluilo novo, proireno izdanje renika pod
Imami (2003). Jedan broj primera preuzeli smo i iz Sabljaka
(2001), izvora koji nam ranije nije bio dostupan (izrazito hr-
vatski, veinom zagrebaki argonizmi bie oznaeni sa 2.).
Tako je ukupni broj argonakih izraza registrovanih u knjizi
- preko 1500 - porastao na preko 2000. 2a identifikaciju i
proveru samih suflksa od koristi nam je bilo konsultova-
nje nedavno izale kapitalne studije Ivana Klajna (2003).
Najzad, trei deo poglavlja donosi novi ulov raznovr-
snih slivenica, kakve smo analizirali i razvrstali u IV pogla-
vlju navedene knjige; ovim se njihov broj sa 240 penje na
blizu 300. Sada ih zbog njihove srazmerne malobrojnosti
ne delimo po podrujima upotrebe, nego samo prema
tvorbenim modelima koje smo ranije uspostavili.
I. Novi sufiksi
1. -tea. U knjizi argonu napomenuli smo da tamo oba-
vljene analize ne obuhvataju jedan broj sufiksa, rairenih
u standardnom jeziku, "koji uz sve ostalo izvode i izve-
stan, uglavnom manji broj argonizama - to, medutim,
samim nastaveima ne daje nikakvu karakteristinu i za nas
relevantnu boju, pa argonska vrednost takvih leksema
potie iskljuivo od ekspresivne osnove" (Bugarski 2003:
67). Medu njih smo uvrstili i sufiks -ica, inae jedan od
najzastupljenijih u naem jeziku (u izvodenju deminutiva,
imenica enskog roda i drugim funkeijama), i samo zarad
ilustracije naveli dvadesetak argonskih rei s tim sufik-
som (2003: 68-69).
Ali dalje traganje pokazalo je da ovo nije kraj price, jer
smo poeli da registrujemo argonizme na -tea, pa se po-
stavilo pitanje da Ii je to isti sufiks ili moda nije. Standardni
jezik sadri tek poneku ovako naglaenu re (ubica, vrbtca,
I Jezik i kultura
223
urica, Ijubiica), a u gramatikoj literaturi nalazimo na-
pomene tome kako pomeranje i produivanje akcenta
daje nekim reima na -ica fakultativne alternative sa izra-
enijom afektivnom nijansom, kao u parovima kafnica/
kafantca, slninica/slanimca, ppricicalpapriica, te da
je sufiks "uvek dug i naglaen u podrugljivo-pejorativnim iz-
vedenicama od imenica m. roda, tipa pisarica, kaplartca,
pandurica" (Klajn 2003: 115).
Ovaj drugi sluaj ovde moemo zanemariti, tim pre to
su navedene rei zastarele, ali su za nas interesantne pret-
hodno pomenute afektivne alternative. Naime, da Ii su to
uvek samo varijante - i ega? U citiranim primerima to je
sigurno tano, a isto vai npr. i za par rkijica/rakijtca.
("Naruismo malo slanimce i ljutu papriicu, da mezne-
mo uz rakijtcu u naoj kafamci" - ovo odista zvui prisno
i savremenom uhu blisko). A ovakva podloga ve prirodno
vue u pravcu argona.
Ovako pripremljeni, razmotrimo sledei niz novopriku-
pljenih i ranije neregistrovanih rei: majstorica, kosartca,
stoperica, smekerica, sust erica, kiertca, kiseltca, kurvi-
ica, pokerica, eksenca, zicertca, fudbaltca, slajmartca,
keerica, lagantca, sigurica. Ono to ih okuplja u grupu
jeste autentino argonska obrada njihove deminutivno-
afektivne semantike, a sa formalne strane etvoroslona
struktura i sufiks -ica - koji ovde, medutim, nije nikakva
fakultativna alternativa nego jedina mogunost, bilo
uopte (to je ei sluaj) ili bar u datom znaenju.
Krenimo redom. Normativna literatura predvida oblike
majstorica i majstorica, u znaenju 'ena majstor' ili 'maj-
storova ena' (RMS), ali u sportskom argonu je odluuju-
e razigravanje izmedu prethodno najuspenijih ekipa
uvek i samo - majstorica}. U istom registru koartca je fa-
milijaran naziv za koarku, dok bi ksarica, dakako, bila
224 naern jeziku
samo mala koara. Stoperlca je stopiranje, tj. putovanje
autostopom, mekertca je mek, ustertca je uster-mat
kierica je neto kiasto; oblici stdperica, mekerica, ii-
sterica, kierica mogli bi da oznaavaju samo enskog
stopera, mekera, ustera i kiera (pa i to u hrvatskom pre
nego u srpskom, gde bi nastavak bio -ka). Kiselica je kisela
voda, a standardna k'iselica ima razna druga znaenja.
Kurviica bi mnogo izgubila od svoje odomaene ekspre-
sivnosti ako bi bila "standardizovana" kao kurviica. Karta-
roi mogu da razbace iskljuivopokerlcu, a nikada i nigde
nekakvu pokericu. Naprosto nikakvu alternativu nemaju ni
eksertca (od ekser, tj. ekstazi), zicertca ("zicer" u koarci),
fudbalica (fudbal), lajmarica (ispljuvak), keertca (gotov
novae), laganica (laka muzika; lagan hod) i sigurica (si-
gurna stvar).
Ovih petnaestak argonizama ne bismo, naravno, oeki-
vali u renicima knjievnog jezika, ali izvesnoj leksikograf-
skoj rezervi prema samoj pojavi likova na -tea moda neto
govori podatak da RMS, na primer, ne sadri ni ranije citira-
ne stvarne alternative slanintca, papriica, kafanica. Da u
svemu ovome ima neega nedovoljno razjanjenog moe se
zakljuiti i iz formulacija Klajna na citiranom mestu, gde se u
slinom duhu prenose i neka razmiljanja iz rada Grickato-
ve (1995:13)- Sa svoje strane, ovim dilemama dodajemo pi-
tanje koje upravo od mnotva etvoroslonih imenica en-
skog roda na -ica mogu dobiti varijantu na -ica. Opti odgo-
vor mogao bi biti da takva mogunost postoji samo kod rei
kojima moe pristajati specifini deminutivno-afektivni na-
boj, kakve smo gore ilustrovali, dok kod u torn pogledu neu-
tralnih osnova toga nema, pa zato ne nalazimo oblike kao
stoperica, stepemca, tavanlca, slamarica, bradavtca...
Pa kakav je, onda, sufiksalni status nastavka -ica? Ovde
je za poetak relevantno podseanje da jasne semantike
I Jezik i kultura
225
opozicije postoje u nekoliko leksikih parova zabeleenih
u normativnoj literaturi; tako je, na primer, vibica mala
vrba dok je Vrbtca praznik (Klajn 2003:114). Ovome treba
dodati i nae primere majstorica i kosartca, koji pokazu-
ju da je argon uoio ovu mogunost oponiranja. Ali jo je
vanija injenica da u vie sluajeva i nema nikakve opozi-
cije, jer ne postoje oblici na -ica naspram onih potvrdenih
na -ica. / Ovo vai i za marginalne krae argonizme kao
udnica (udna osoba)/ . A za nau analizu najvanije od
svega jeste to to ovaj drugi nastavak, ak i na osnovu sra-
zmerno malog broja red koje ga sadre, ve sam po sebi
poseduje nesumnjiv argonski zvuk, koji nije svojstven
onom prvom.
Uzimajud sve ovo u obzir, na nalaz bi glasio da se 4ca
moe legitimno tretirati kao zaseban sufiks, i to argonizo-
van - jer se tu i tamo, kako smo videli, nalazi i izvan zargo-
na, u kome danas dominira. On vodi poreklo od sufiksa
-ica, nezaobilaznog u standardnom jeziku, koji je u jed-
nom delu svoje upotrebe podvrgnut procesu argonizaci-
je. Pisarica, kaplartca i pandurica su zaboravljeni, ali su
ostavili traga u jeziku, a meraklije iz nae kafamce sa svo-
je strane su najavile nove jezike mogunosti (iako sum-
njamo da im je ba to bila glavna preokupacija). A aktuel-
ni argon je u svom stilu iskoristio i proirio ovako posta-
vljenu gramatiku i semantiko-stilsku osnovu u cilju za-
dovoljavanja izraajnih potreba novih generacija.
Ovo produeno razmatranje posluilo nam je kao pogo-
dan primer radanja jednog sufiksa na ve postojeoj pod-
lozi, stvorenoj nesvesnim stvaralatvom nebrojenih nara-
tajajezikih eksperimentatora. Podrazumevajui esto sli-
ne puteve nastanka, sufikse koji su nam sada na redu mo-
i emo da predstavimo znatno krae.
226 naern jeziku
2. -ia. Ovaj sufiks zatiemo u pregrti standardnih rei
(malia, radia, tedia, platia, bvalid) i posebno u
imenima (Malia, Radia, Dragia, Punia ...). ei je u
aktuelnom argonu: bestia i bondisa (cigarete Best i
Bond), malia (cigarete Marlboro; penis), palia-malia
(cigarete Pal mal), palia (osoba koja se Iako pali, tj. odu-
evljava), radia (penis; seksualno aktivan mukarac),
dragisa (dragstor), mutia (sok od sirupa), drugia (dru-
gar), muslia (musliman), kvaria (majstor-kvari), -
a (parajlija), kulia ("kul" mladi, faca), ladia ("olaena"
osoba, tj. opljakana i si.). Kako vidimo, sve ove rei su
troslone i sadre notu tepanja. Posebno je zanimljiva po-
dudarnost argonskih izraza sa nekim imenima, koju smo
ilustrovali namernim izborom upravo tih imena.
3. -sa. Formalno, semantiki i stilski slian prethodnom,
ovaj sufiks je u jezikom standardu krajnje redak; danas
su aktuelni moda jo samopristaa i ustasa. Neto malo
ga ima u dejem govoru (noa, pia), a vise u imenima i
hipokoristicima (Neboja, Gaa, Toa, Tria, Saa, Maa,
Daa...). Ove potonje rei svojim familijarnim tonom, naj-
ee proetim tepanjem, slue kao temelj za vei broj
argonizama, ti formalnom pogledu dvoslonih a nastalih
skraivanjem osnova. Evo ta smo zabeleili u ovoj katego-
riji: maa ( \ ), (jakna), tresa (trenerka),pua (ci-
gareta), lua (lula za hai), dia (direktor), gia (gineko-
log), tria (triper), pea (peder), kea (starkelja; keiner),
klia (kliker; kl i kera),^^ (general),J ea (Jevrejin), kom-
a (komija), krea (kreten), trapa (trapavko), blama (iz-
blamirana osoba), sea (sestra), snaa (snajka), dasa (rado-
dajka); Doa (Dom omladine); cvie (cvikeri). Dakle, po-
neto starijeg postanja ali i dosta novog, i ponovo uz esto
poklapanje sa hipokoristikim oblicima linih imena.
I Jezik i kultura
227
4. -a. Slinih je svojstava i ovaj nastavak, redak i zastu-
pljen u imenima od milja kao Mia, Fia, Kia, Tia, a
neto ei u argonu: mia (gram droge, od migra - gra-
mi ),fi a (Fiat 750), kia (deji penis), klia (klitoris), si-
a (sitni), poa (poker), hia (hitnja), Hia (Hitler), Ia
(Italija), Tra (Trst).
5. -ca. J o jedan hipokoristiki nastavak, najei u famili-
jarno skraenim reima (ukljuujui i imena) sa osetnom
notom tepanja, kao maca, kuca, meca, gica-, braca, buca,
debeljuca-, Mica, Gica,Jeca, , Peca, Duca-, slino i bri-
ca, aca, (pitolj). Neto jai argonski naboj nose
veca (vesterka, tj. sestra), vaca (valer), droca (drolja),
doca (doktor), boca (bodlja; injekcija), peca (peko, tj.
peder), prca (prcko, tj. ljubavnik; onizak mukarac), plju-
ca (usta; tra), koca (koka kola), dica (diks, tj. narko-
man), pica (piclov), fnca (fudbal), uca (uster-mat),
Njuca (Njujork), Svica (Svajcarska).
6. -ko. Ovu seriju nastavaka sline stilske vrednosti zaklju-
ujemo sufiksom koji sreemo u popularnim reima koji-
ma se tepa ili upuuje blag prekor, kao nemirko, nestas-
ko, razmaenko, uobraenko, raupanko, odrpanko,
matorko, zaljubljenko. Tepanje ustupa mesto ironino-
podrugljivoj karakterizaciji u brojnim "narodskim" izvede-
nicama, takoe iz pridevskih osnova, kao to su elavko,
oravko, opavko, trapavko, kilavko, balavko, slinavko,
valavko, blesavko, asavko, upianko, usranko. Otuda
je neosetan prelaz u manje ili vie duhovite argoni-
zme, neke zasnovane na igri rei: mutljavko, upicanko,
ivko ("ivac", tj. nervik), peko ("pekir", tj. peder), prc-
ko (prca, tj. valer), tvrtko (krtac; ukruen penis), stojko
(ukruen penis), spomenko (polno onemoao mukarac).
228 naern jeziku
7. -erj (-j). Ovaj nastavak nemakog porekla ranije se naj-
ee nalazio u reima koiokvijalnog zvuka kojima su oznaa-
vane radnje i s njima povezane uslune delatnosti (kao tile-
raj, snajderaj, peceraj, frizeraj, kupleraj). Ovakva osnova
posluila je za izvoenje veeg broja apstraktnih imenica sa
naglaeno negativnim vrednosnim sudom, koje iz ire govor-
ne upotrebe neosetno klize u argon - gangsteraj, hohta-
pleraj, lumperaj, maheraj, vindleraj, lamperaj, kieraj,
fueraj, paceraj, traeraj. Izrazitiji argonizmi su pimpleraj
(u fudbalu), minkeraj (ulepano predstavljanje), valeraj
(ljubavni provod), svingeraj (razmena partnera u seksu),
diberaj (prostakluk), pankeraj (pankerska urka).
8. -rija. Sufiks koji mahom upuuje na skupinu ljudi (mla-
arija, studentarija, manguparija) ili stvari (drvenarija,
staklarija, limarija), odnosno na pojedine stilski neutral-
ne apstrakcije (matari j a, sanjarija, slikarija), esto sadr-
i negativne primese, nekada i dominantne (igrarija, no-
votarija, triarija, petljarija, traarija, brbljarija, blje-
zgarija, kojetarija, nitarija, svinjarija, govnarija). Ova-
kve rei veinom imaju argonski prizvuk, kome pored
ekspresivnih osnova doprinosi i sam nastavak.
/
9. -e. Na standardne imenice tipa krpe, lave, dreme,
svrbe, grabe, izvedene od glagolskih osnova, nastavljaju
se analogno obrazovani, i sa pojaanom negativnom eks-
presivnou, primeri kao prde i smrde, te naglaenije
argonski pade (neuspeh na ispitu), dave, gnjave, dr-
pe, vade ("vaenje"), ribe ("ribanje"); iz policijsko-kri-
minalistikog argona je krate (skraena puka).
10. -etina; Ovaj karakteristino negativni augmentativni
sufiks (npr. budaletina, enetina, babetina, abetina)
I Jezik i kultura
229
donekle se argonizovao u pravcu oznaavanja "enskih"
obeleja - guzietina, sisetina, kurvetina, fuksetina, ribe-
tina (krupna devojka; mnogo devojaka), tikletina (po-
modna vrlo visoka tikla).
11. -itis. Iskljuivo medicinski sufiks sa znaenjem zapalje-
nja nekog organa (bronhitis, cistitis, meningitis, konjunk-
tivitis itd.), iskoriten je u nizu aljivih argonizama: bes-
paritis i dekintitis (besparica), apetitis razvalitis (veliki
apetit), proseritis (proliv), logiritis (log), foliritis (folira-
nje), mekankitis (impotencija). Povremeno oznaava i
svojevrsnu zarazu neim popularnim (festivalitis, fudbali-
tis); tako je i autor ovih redova, kako izgleda, oboleo od
teeg sluaja argonitisa, sa slabirn izgledima za skoro
ozdravljenje! U retkim primerima sufiks ima varijantne obli-
ke.- izlapetis (izlapelost), fiksotis (drogiranje). Napominje-
mo jo, iako to izlazi iz naih okvira, da postoji i pridevska
upotreba ovog nastavka: totalitis (totalan), propalitis
(propao), odlepitis (odlepio), opalitis (opaljen, tj. aav).
Sve prethodno navedene sufikse ocenjujemo, u smislu
nae osnovne podele, kao u nekoj meri argonizovane -
to znai da se primarno javljaju i izvan argona. Posled-
nja dva su, meutim, izvorno argonska: nema ih u stan-
dardnom jeziku, a i u argonu su na izvestan nain neo-
bini, pre svega sa formalne strane, pa ne zauuje njiho-
vo odsustvo sa dugakog spiska sufiksa kod Klajna (2003).
12. -tka. Ovaj nastavak izluili smo iz petnaestak troslo-
nih i etvoroslonih rei, veinom sa znaenjem neega
loe uraenog ili neprijatnog. To su razvijotka (dobro
graena osoba; mrava devojka), razbijotka i razvaljotka
(rasturanje od pica, droge ili seksa), odvaljotka (izvaljoti-
na), smrdotka (smrad), smrzotka (smrzavanje), frljotka
230 naern jeziku
(loe nabaena lopta), vrljotka (vrljotina), brljotka (br-
Ijotina), bljuvotka (bljuvotina), izmiljotka (izmiljotina),
bezvezotka (neto bez veze), napaljotka (napaljenost), is-
paljotka ("ispaljivanje", tj. varanje nekoga), opaljotka
(blesava osoba). zagradi beleimo i izraz brzotka (br-
zo), koji kao prilog ne spada u na imeniki korpus/ . Tre-
ba uoiti da je ovo trei sufiks u naoj ukupnoj grai, po-
red -ant i -'ika, koji nosi kratkosilazni akcenat.
13. -s. Ovaj neobini nastavak, moda donekle inspirisan
engleskim uzorima, najee skrauje rei tako to od njih
tvori jednoslone osnove na konsonant (skoro uvek k).
Nali smo ga u dvanaestak rei karakteristinih za ambi-
jent mladih: geos, bios i infos (geologija, biologija i infor-
matika kao kolski predmeti), faks (fakultet), koks (ko-
kain), doks (doint marihuane), diks (danki, tj. narko-
man), smoks (smoki), vaks (vaka), eps (epi, tj. pie),
vops (vopi, tj. pivo), fuks (fuka, tj. kafa; fuksa), fuks de
luks (velika fuksa), aks (udarac akom). / Samo formalno
su slini bitls i skins, sa engleskim -s za mnoinu ali rein-
terpretirani kao jednina, dobijajui mnoinu bitlsi, skinsi.
Ovamo ne idu ni obine skraenice kao bajs, duks, fiks,
eks (ekstazi), gde zavrno s pripada osnovi/ .
U predoenom nizu veina sufiksa je i samostalno do-
nekle ekspresivna, to podstie njihovu argonsku upotre-
bu, za kakvu se oni preostali (-a, -a, -ca, -ko, -itis, -s)
preporuuju samom svojom uestalou u afektivno obo-
jenim familijarnim reima.
II. Novi primeri
1. -k/-njk/-ljk\ surovnjak (grubijan), otkaenjak (otka-
en ovek), ataenjak (zatvorenik u samici), stotinjk (sto-
I Jezik i kultura
231
kila; ovamo ne spadastotinjak ' sto'), besplatnjak (ne-
to besplatno), ozbiljnjak (ozbiljna stvar), fiak (fiat 750),
zglobnjak (zglobni autobus), nonjak (noni klub), por-
njak (porno revija ili film), kamatnjak (kamata; lihvar). Iz
hrvatskog argona, sa oznakom Z. i naglaskom na posled-
njem slogu, prenosimo-.gabornjak (runaena), babinjak
(ensko drutvo), drobnjak (onaj koji drobi, tj. priaglupo-
sti), dizuljak (lik),prstenjak (prsta, tj. nepristojan gest pr-
stom), elektrinjak (elektrina gitara), turbofolknjak (no-
vokomponovana narodna muzika; njen ljubitelj; mesto gde
se slua). Sa ovim dodacima ukupan broj registrovanih pri-
mera sa ovim sufiksom penje se od prethodnih 197 na 215!
A tu je i neto novozabeleenih znaenja za ranije navedene
lekseme: drvenjak (ukoen ovek), savremenjak (predava
savremenog jezika na iknltelu),gruprijak (grupna fotogra-
fija ili diskusija na Internetu), osnovnjak (Osnovni zakon
Vojvodine), srednjak (proizvod srednje klase).
2. -dija: motadija (muvator), drmadija (drmator), stri-
padija (crta stripova), televidija (stvaralac ili radnik
na TV, upor. ranij efilmadija), netadija (tragalac na In-
ternetu, upor. mreadija), linkadija (radnik na linkovi-
ma), bimadija (strunjak za video bim), sitadija (rad-
nik na sito tampi), kartondija (ulini prodavac), kontej-
nerdija (ovek koji pretura po kontejnerima).
3- -s: droga, fiksa i igla (narkoman), trta (poltron),
valeras (valer), vijuga (domiljata osoba), arapa
(maskirani kriminalac), daska (koji vozi dasku), njukas
(kamion sa isturenim motorom) .
4. -ijda-. kupusijada, patlidanijada, varkijada, sala-
mijada, pihtijada, peenjijada, sarmijada, buregijada,
232 naern jeziku
pekarijada, pricerijada, mudijada (takmienje u pripre-
manju belih bubrega), menaderijada (skup studenata
menadmenta), dopingijada (afera sa dopingom na Olim-
pijskim igrama), amarijada (komentar katastrofalnog
poraza naih fudbalera), hagijada (zapleti Hakog tri-
bunala), skovranijada (priredba u cast kompozitora D.
Skovrana), Grudenijada (okupljanje familije Gruden) .
5. -na: pivugana (pivo, upor.pivuga i pivdana) .
6. -teka: hleboteka, hranoteka.
7. -skop: palainkoskop (spisak recepata za palainke).
8. -ka: argonskim nazivimaza vrste obue dodajemo mon-
diske (pomodne cipele), picoke i picojke (picaste cipe-
le; picojka je i udarac u fudbalu), isusovke (sandale), pe-
derke (poluizmice od zmijske koe), a od odee merce-
deske ili ipsilonke (tanga gaice) i anatomke (tesne en-
ske pantalone), te naroito razne jakne: motorka, bizon-
ka, pancirka, oferka (kona jakna; oferajbna); tu su i
siske (lepe enske grudi), koje vetakim uveanjem posta-
ju silikonke, i.butke (enske butine); i jo dosta toga: laj-
ka (automobil Lada), ujka (uti taksi), kompika (kom-
pjuter), samika (samoposluga), larka (lardo, tj. dolar),
dropka (dropkik udarac u fudbalu), ljoka (alkoholno pi-
ce), mentolka (mentol bombona), keka (kec kao ocena),
kaka (racija), stojanka (urka na kojoj se stoji), ilka
(od engl, chill out - okupljanje posle velikih tehno urki),
idealka (idealan posao); blamka (blamaa), zevka (dosa-
da), bljuvka (bljuvotina), lerka (plaanje "na ler", tj. odlo-
eno), cvika (cvikanje, tj. strah; cvikaro); bleska (blesa-
a), ivka (ivana ena), starka (starija ena ili prostitut-
I Jezik i kultura
233
ka), stajgerka (uliarka); nova znaenja: cepka (cepaniea),
furka (intravenozno drogiranje).
9. -T: parti (urka), spidi (droga spid), ribi (devojka);
nova znaenja: kisi (poljubac), laki (cigarete Lucky Stri-
ke).
10. -a: uta (novo znaenje: uta tampa).
11. -ua: dibrua (loa rakija), doktorua (rakija koja se
nosi doktoru), zidarua (pivo od pola litra), bojlerua
(kafa s toplom vodom iz bojlera), filterua (filtrirana ka-
fa); gaborua (runa ena), frigidua (hladna ena), gov-
narua (prostakua), folkua (ljubiteljka folka; primitiv-
ka), etnikua (ena etnik; supruga etnika; etnika pe-
sma); leptirua (leptir mana).
12. -ulja-, mahnitulja (mahnita ena).
13- -ara\ gipsare (bele arape); drukara (cinkaro), ko-
munjara (komunist), funjara (gad; prostitutka), bunde-
vara (ena koja nosi bunde), ukara (laka enska), sper-
mara (nimfomanka), bezvezara (ena bez veze), lupetara
(koja lupeta), blamara (koja se blamira); kenjara (anus).
14. -aa-, zornjaa (rana jutarnja kafa), milkaa (okolada
Milk); tupaa (glupaa), histeraa (histerina ena), na-
guzaa (laka enska), elitnjaa (elitna prostitutka), devi-
znjaa (devizna prostitutka), trudnjaa (trudnica).
15. -onja-. kilonja (kilavac), himnonja ("himnoklepac" -
kovanica Natae B. Odalovi, Danas 6.8.2004), mrakonja
(crnac, Z.).
234 naern jeziku
16. -aro: (-o): cico (cicija), narko (narkoman), proo
(doo koji je otiao), droco (droca), studo (student);
kloparo, petljaro, laktaro, lajaro, muftaro, krljaro,
frkaro, deparo, ljakaro (radnik; deparo), drparo
(kradljivac).
17. -nt; tuberant (tuberan), militant (militantna osoba).
18. -tor: iator (frizer), evator (valer), knjavator (spa-
valica; lentina), pljuvator (ogovara), bljezgator (blebeta-
lo), levator (levak, nesposobnjakovi).
19. -ina-. farmerine (skupe farmerke); narkomanina
(teak narkoman), fazonina (sjajan fazon).
20. -uga-. prstenuga (veliki novobogataki prsten).
21. -aina-, psovaina (vreanje uz psovke), muvaina
(muvanje; udvaranje), tucaina (estokseks; razvrat).
22. -aa: konjaa (konjska snaga automobila), muljaa
(muka). / Sada beleimo i reu skraenu, jo "francukiju"
varijantu -a-,>blama, bleja, sola (soliranje), sova (spa-
vanje), oznoja (znoj)/ .
23.-ncija-. krkancija,udvarancija.
24. -Tte: derite, kuite (pas).
25. -ner-. lovaner (bogata), picikaner (upicanjen ovek).
26. -ac: finac (fin mladi), brzopalac (klikera), ukarac
(srce; runi sat), koarac (koarka), lajavac (megafon).
27. -er-, treber, Cigojner (Ciganin), limper (budala), gafer
(sklon gafovima), gaster (gastarbajter), uster (lo igra;
fuer), vorcer (bez para), ljaker (radnik; deparo), tu-
cer (pomaga u deparenju), paker (koji "pakuje" karte),
skejter (voza daske), bajker (biciklista), gejmer (takmiar
u kompjuterskim igricama), skiner (skins), loner (usa-
mljenik), droger, danker i pricer (narkoman), dezer,
bluzer (svira deza odn. bluza), denser (ljubitelj "dens"
muzike), fenser (koji se oblai "fensi", tj, pomodno), svin-
ger (uesnik u razmeni seksualnog partnera); striter (pas
lutalica), mobilajzer (mobilni telefon), latiner (latinoame-
rika TV serija).
28. -alo-, knjavalo (knjavator).
30. -os: bubos (buba), babos (baba), frajdos (frajer)
kleptos (kleptoman), mafos (mafija), emigos (emigrant),
lumpos (bekrija), primos (primitivac), mentos (ludak),
nimfos (nimfomanka); cigaros (cigareta), vakos (vaka),
apos (apoteka), labos (laboratorija), hemos (hemija), u-
bos (ubretar).
31. -is: agi (agent), hemi (hemija), konti (kontrolni za-
datak), sporti (aki fudbalski turnir), sladi (sladoled),
dezodori (dezodorans), panki (pank), Merki (Merka-
tor), Bugi (Bugarska); novo znaenje: digi (ovek iji
mozak radi kao digitron).
32. -ijna-. kofijana (lcafa), partijana (tehno urka), trija-
na (triper), fensijana (neto "fensi"), stravijana (neto
"strava", tj. odlino).
33- -ijner: manijaner (mana), blesijaner (blesavko).
236 naern jeziku
35. -'lka: leptirika (leptir mana), legitimika (legitima-
cija), dupika (stranjica), kumika (kuma), tempika
(temperatura), nudiska (nudistika plaa), bedika (beda;
oajanje), normalika (normalna stvar), kulturiska (kul-
turno uzdizanje), Ijubomorika (ljubomora), stravika
("strava"), supika (neto super, upor. superika), mati-
ka (ah-mat), iptarika (iptar), Bumika (kafi "Bume-
rang" u Beogradu), Amerika (Amerika).
36. -ja-, bombaja (bomba), masnaja (masna kosa), ke-
vaja (keva), urkaja (urka), fraja (frajer), 1/(-{-.),
viskaja (viski), raja (rakija), loaja ("loenje", tj. odue-
vljavanje; lakoverna osoba).
37. -da: pida i pida-mida (pidama), jada (jakna),
tide (tikepa, tj. patike); jelenda (pivo J elen), skida
(skivi, tj, viski), menda (mentol), ronda i lada (cigare-
te Ronhil i Lucky Strike), vuda (vutra, tj. marihuana);
dlada (dlaka), slinda (slina), slida (sliica), stependa
(stepenica), linda (autobuska linija), renda (Reno 4),
stonda (stoni tenis), srbda (srpski kao kolski pred-
met); frada (frajer), meda (meker), narda (narko-
man), krimda (kriminalac); Konda (kafi "Konkord" u
Beogradu), Doda (serija "Dosije X"); ovde nalazimo, sa-
svim izuzetno, i sam poimenieni formant sa sopstvenim
znaenjem: da (marihuana - skraeno od vuda i sl.);
nova znaenja: vinda (cigarete Vinston), granda (gra-
mofon), klinda (klinac, tj. deak), bida (bilijar; omanji
ovek; inadija).
38. -njac: kupanjac (kupanje), sunanjac (sunanje),
smrzanjac (smrzavanje), snifanjac (umrkivanje droge),
utrpanjac (utrpavanje u drutvo, autobus i si.), vritanjac
(dreav demper). / Sada beleimo i moguu varijantu
-nac, "pozajmljenu" iz standardnog jezika, koja sa istom se-
mantikomistilskomvrednou "gostuje" u pregrti argo-
nizama, bilo alternativno (sa ranije navedenim primerima:
prianjac/prianac, spavanjac/spavanac, klopanjac/klo-
panac, guvanjac/ guvanac, igranjac/igranac) ili samo-
stalno, sa novim primerima: petljanac (nespretnjakovi),
oranac (spavanje), krkljanac (guva), brisanac (bea-
nje), pianac (mokrenje), ljakanac (posao, rad). Izgleda
da su za srpski argon karakteristiniji oblici na -njac, a
za hrvatski na -nac/.
39. -nder: klipander (klipan).
41. -eza: zureza (zurka, tj. frizura).
42. -enzi-. kljuenzi (klju), flaenzi (flaa), pljugenzi
(pljuga, tj. cigareta), vakenzi (vaka), cmokenzi (polju-
bac), buljenzi (stranjica), krkenzi (obilato jelo), jogenzi
(joga), stopenzi (stopiranje; stoperka), mekenzi (me-
ker), frkenzi (frka). to izlazi iz okvira nae iskljuivo
imenike grade, zbog neobinosti ovog nastavka samo uz-
gred registrujemo i njegovu pridevsko-priloku upotrebu:
opustenzi (oputeno), skupenzi (skupo), smorenzi (sma-
rajue).
43. -oza-.fioza (Fiat 750), tehnoza (tehno muzika), droza
(droga), pricoza (pricer), cirkoza (stanje pijanstva), ce-
vitaminoza (limunada).
44. -oje-. ludoje (penis), dudloje (homoseksualac), kitoje
(glupak), spasoje (daljinski TVupravlja).
238 naern jeziku
45. -ing: fitting (peaenje), multitasking(opremljenost za
vie operacija, kao na kompjuteru).
Od nekoliko nastavaka koji su ostali izvan nae ranije
analiZe ali su ipak registrovani i ilustrovani (v. Bugarski
2003:67-69), vie dodatnih primera zabeleili smo samo
sa sufiksom -a\ kresa (upalja), tresa (pepeljara), taba
(tabadija), prda (prostak; blebetalo), duva (uivalac
marihuane), mrka (korisnik droge za umrkavanje), -
ca (ovisnik heroinu; kriminalac). Na -ica dodajemo jo
zujalica (osoba koja "zuji" okolo).
Ako je suditi po broju novopronaenih primera, meu
sadaproduktivnimsufiksimaunekolikoseizdvajaju -ka, -er
i -da, ali bi ovaj nalaz valjalo proveriti na dodatnoj grai.
III. Nove slivenice
U istom periodu prikupili smo, mahom iz medija, i pre-
ko 50 novih slivenica ili blendi, nastalih slivanjem dveju rei
ili njihovih delova, u raznim kombinacijama, u novu celinu.
Sledi njihov spisak, u kojem su razvrstane prema tvorbe-
nim modelima (koje ovde neemo ponovo opisivati).
1 - trambus (tramvaj+autobus / autobus koji zamenjuje
tramvaj/ ), trifilis (triper+sifilis), kenjizirati (kenjatiH- fra-
zirati), mariola (marica+kampanjola), ki (krek+hai),
kokakoliar (koka-kola+ alkoholiar), kupoholiar (ku-
povina+alkoholiar), sopoholiar (oping+alkoholiar),
angloholizam (anglomanija+alkoholizam / duhovita ko-
vanica Tvrtka Pria, koji upozorava na opijenost srpskog
jezika anglicizmima: Jezik danas, Wl 6,2002,14/ ), oko la-
dins tven keks (okolada+jedinstven), blejbord (bleja-
nje+bilbord / pokretna ulina TV/ ), sociozofski maraton
I Jezik i kultura
239
(socioloki+filozofski / novosadska letnja kola toleranci-
je/ ), sperminator (sperma+terminator/ potentan muka-
rac/ ), Beovizija (beogradska+televizija), umbinzoni (u-
mski+ robinzoni/ nazivTVserije/ ), zlobisti (zlobnici+ slo-
bisti), kulturcajci (kulturni+policajci / naslov teksta Dra-
gana Ilia, Vreme 4. 11. 2004/ ).
2 -ogromantan (ogroman+impozantan), kurvarica (kur-
va+kuvarica), anksonijer (ank+ansonijer / elegantan
alkoholiar/ ), slatkoholiar (slatko+alkoholiar), Skr-
tlananin (krt+Skotlananin), keovina (ke+gotovi-
na), ahobus (ah+autobus / autobus sa ahistima/ ), ro-
endanionica (roendan+radionica / sala koja se iz-
najmljujezadeje roendane/ ), sanitetika (sanitet+sin-
tetika / sanitetski materijal od sintetike[), prihvatizacija
(prihvati+privatizacija), bleferendum (blef+referen-
dum Aovanica slovenakog pisca Borisa Novaka/ ), Svr-
bin i Krvat (svrbi+Srbin; krv+Hrvat / uzajamno aava-
nje podrugljivim nazivima/ ), radovanovanje (Rado-
van+radovanje / kovanica iz Republike Srpske/ ), Grado-
vanje (grad+putovanje / naziv putopisne radio emisi-
je/ ), Radiovizor (radio+televizor / naziv radio emisije/ ),
Glamurama (glamur+panorama /naziv TV emisije/ ),
Igralaksija (igra+galaksija / naziv TV emisije/ ), Nisko-
zemska (nisko+Nizozemska, Z.).
3 - elegadno (elegantno+gadno), Amerikenjac (Amerika-
nac+kenjac), intelektukac (intelektualac+tukac),profe-
smor (profesor+smor), fenofantastino (fenomenal-
no+fantastino), Bleskovac (blesav+Leskovac / aljiv lo-
kalni toponim/ ), blentitet (blentav+entitet / kovanica iz
BiH/ ), severgrin melodije (Severina+evergrin), Kopaka-
fana (Kopakabana+kafana / kafana na stadionu Crvene
240 naern jeziku
zvezde/ ), Eunijaenje Vojvodine (EU+unij aenje / Srpska
re 354, septembar 2004/ ), samarianin (samaria-
nin+Marianin (Ljubomirivkov, Vreme 29-4.2004).
4 -kakademik (kaka+akademik, Z.), apartmanija (apart-
man+manija, Z. - Primer zabeleio Ivo ani).
5 - Ima jo mnogo puteva kojima NISte proli (reklama
Naftne industrije Srbije), PRiznanja PR PRofesionalci-
ma (naslov, Danas 1.6.2004).
6 - COOLtura,RUSStika (ruska agencijazapromet nekretni-
na), te za kraj sledei apsolutni uas od "dvojezike" re-
klame za nekakav specijalni jogurt: mnogoodobar obrok,
I feel jogoodl - Autor se izvinjava itaocima zbog kvalifika-
cije koja mu se upravo otela, a kakva mu inae nije svoj-
stvena, ali kad je ve pala neka stoji. I ovaj komentator
ima duu, a neki ga ba preterae u svojoj "kreaktivnosti"!
/ Napominjemo da nismo uvrstili novije internacionalne sli-
venice preuzete iz engleskog jezika, tipa glokalno (global-
no+lokalno) i rurbano (ruralno+urbano), jer nas ovde in-
teresuju domai, proizvodi. Inae, meunarodnoj afirma-
eiji blendi govori i od specijalnog irija proglaena re godi-
ne u Nemakoj za 2002: Teuro, izg. Tojro (teuer 'skupo'
+Euro), to je ironian komentar opteg poskupljenja iza-
zvanog prelaskom sa marke na evro, koje smo i mi dobrano
osetili na svojoj koi.../ .
Pored ovih slivenica zabeleili smo i dodatne primere
drugih vrsta leksikih skrivalica, zasnovanih na igri rei, ta-
ko to se sitnim formalnim intervencijama (zamena ili do-
davanje jednog slova, grafiki eksperimenti i sl.) aludira
na neki poznatiji izraz ili izreku. Evo i njih:
- Seks specijalis (naslov izvetaja tajnom kovertu OEBS-a
uruenom Milu ukanoviu, Vreme 9. 10. 2003); Zagadi
pa vladaj (naslov teksta Mihala Ramaa zagadivanju Du-
nava, Danas 13. 11. 2003); Zavedi pa vladaj (naslov knjige
Ilije Markovia); Radikalno kolje (naslov komentara Alek-
sandra Tijania izjavi Tomislava Nikolia povodom ubi-
stva Slavka uruvije, NIN 25. 12. 2003 - aluzija na izborni
slogan SRS-a "Radikalno bolje"); Njena cvetost (direktorka
servisa za slanje cvea Teleflora); Samo slogan Srbina spa-
sava (predizborni afokrizam Ilije Markovia, Danas 13-14.
12. 2003); Bojeova municija (o Bojeu, novom strelcu Parti-
zana, Glas javnosti, novembra 2003); Srbija u e-voluciji (na-
zivtribineo virtuelnoj Srbiji); DaNaKu krvi (naslov priloga
DNK analizi krvi osumnjienog za ubistvo Zorana ini-
a, NIN 13- 11. 2003); Jad na odredeno vreme (naslov Mi-
hala Ramaa, Danas 19. 8. 2004); to tamo zeva (poruka
na transparentu, upuena premijeru Kotunici).
LITERATURA
Bugarski, R. (2003). argon - lingvistika studija. Beograd: Bi-
blioteka XX vek.
Grickat, I. (1995). nekim osobenostima deminucije. J unoslo-
venski filolog LI, 1-30.
Imami, P. (2003). Beogradskifrajerski renik. Drugo, izmenjeno
i proireno izdanje. Beograd: NNK International.
Klajn, I. (2003). Tvorba rei savremenom srpskom jeziku, II:
Sufiksacija i konverzija. Beograd/Novi Sad: Zavod za udbe-
nike i nastavna sredstva/ Matica srpska/Institut za srpski jezik
SANU.
Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika I-VI. Novi Sad: Mati-
ca srpska, 1967-1976. (RMS).
Sabljak, T. (2001). Rjenik hrvatskoga argona. Zagreb: V.B.Z.
XVII
JEZIK, ARGON I VERBALNE MAGLE
Na kraju knjige argon poruujete itaocima da je eksperi-
mentisanje reima jedan od prijatnijih naina saznavanja
sveta. Kako izgledaju aktuelni verbalni eksperimenti?
- To sam rekao komentariui aljivo slivanje rei u neo-
ekivane nove celine (di omor - direktor kole, salamo-
nela - sumnjiva salama, bliznismen - biznismen blizak
vlastima, snobilni telefon i sl.). Ali verujem da ne mislite
samo na ovakvo neobavezno poigravanje reima. Drugih
aktuelnosti takoe ima u izobilju - od rimovanih doskoi-
ca (Bez kralja ne valja) do eksperimentalnog predizbor-
nog prodavanja verbalne magle (hieb tri dinara, povratak
srpske vojske i policije na Kosovo, nove granice sa Hrvat-
skom, nema zakonskih prepreka za kandidovanje hakih
optuenika na izborima...). Samo to se u ovoj vrsti igara
nita ne saznaje, a mnogo se toga lano predstavlja u ma-
nipulativne svrhe.
Postoji miljenje da oficijelni jezik pokazuje otpor prema
argonu. Da Ii je razlog tome nerazumevanje?
-A ko pod oficijelnim jezikom mislite na standardni ili
knjievni jezik u celini, istina je da se on po svojoj prirodi
244 naern jeziku
opire argonizaciji, premda ne uvek uspeno. Uz to se on
time nekada i obogauje, kao u savremenoj urbanoj knji-
evnosti. Ali ako je re odlikama administrativnog dis-
kursa, jeziku zvaninih institucija, dokumenata i drav-
nih slubenika, on je uveliko proet specifinim strunim
argonom. Tako iz prosvetnih krugova sluamo edukova-
nju u departmanima ili implementaciji kurikuluma, a iz
privrednih tenderima, tranziciji i slinom, to esto nije
ba transparentno pa tako dovodi i do nerazumevanja.
Zato ne uspevaju povremeni pokuaji da se iz srpskog je-
zika izbace strani izrazi?
- U savremenoj civilizaciji nije mogue, a ni poeljno,
spreavati meujezike kontakte i uticaje. Jezici se jo od
davnina bogate pozajmljivanjem, pa se strano vremenom
odomauje. Jedino stari Grci nisu imali od koga da po-
zajmljuju, zbog ega su neophodnu fdozofsku i strunu
terminologiju morali s mukom da iskivaju iz svakodnev-
nog govornog jezika. Posle njih su drugi jezici podmirivali
svoje potrebe uzimajui iz grkog, potom latinskog i mo-
dernih evropskih jezika, danas naroito engleskog. Bez to-
ga bi se ivot u naem svetu teko mogao zamisliti. Ali ovo
treba initi s merom i poznavanjem stvari, a ne stihijski,
neuko i pomodarski. Problem nastaje kad se komotno
preuzima i mnotvo nepotrebnih rei i izraza, i to je ve
znak slabije jezike kulture. Nije suvino ako uz raunar
koristimo i kompjuter, jer ovaj internacionalizam omogu-
uje bogatiju derivaciju (kompjuterist, kompjuterizacija,
kompjuterizovan...). Nasuprot tome, nema opravdanja za
nekontrolisano pribegavanje tekuem internacionalnom
argonu evropskih institucija, na primer, kao kada se pro-
movie lingvistiki diverzitet umesto da se unapreduje je-
zika raznolikost. Ukratko, bez stranih rei se ne moe, ali
s njima valja umeti.
Osnivaju se udruenja za zatitu irilice. Sta najvie ugro-
ava irilicu, i moe Ii se ona zatititi zakonom?
- Za razliku od mnogih koji se uestano oglaavaju na ovu
temu, ne vidim da je irilica ivotno ugroena napored-
nim prisustvom latinice u ovdanjem komunikacijskom
prostoru, koje nije plod niije zavere nego je prirodan re-
zultat skoro stogodinjeg postojanja jugoslovenske drave
i ukrtanja kultura na ovom prostoru. To to Hrvati kori-
ste samo latinicu nipoto ne znai da bi sada Srbi, ve uve-
liko i nepovratno dvopismeni, trebalo pod prisilom da se
vrate "svom jedinom pismu", i to zarad naknadnog uspo-
stavljanja nekakve lane simetrije. Tu okolnostima zadatu
dvopismenost smatram civilizacijskom prednou Srba, a
ne apokaliptikom najavom njihovog "rasrbljenja" i kona-
nog iezavanja. Sasvim je razumljiva briga tipograf-
skog usavravanja irilice ili njenog ukljuivanja u svet
moderne tehnologije, ali se ona, ako se ve smatra egzi-
stencijalno ugroenom, ne moe tititi zakonskim proteri-
vanjem "hrvatske latinice" iz javne upotrebe. Verujem da
je ona u osnovi ve dovoljno zatiena obaveznim priori-
tetom u slubenoj upotrebi, dok u praksi zadrava mona
uporita u obrazovnom sistemu, kolskim udbenicima i
visokotiranoj tampi - uprkos oiglednoj prevlasti latini-
ce u interakcijskim domenima kao to su poslovi, trgovina
ili reklama. Osnovni problem, koji se stalnom priom i-
rilici zapravo potiskuje iz vidokruga javnosti, nije u koeg-
zistenciji dvaju pisama nego u nedopustivo niskom nivou
opte pismenosti i jezike kulture: nije osobito vano u
kojem je pismu neko nepismen!
246 naern jeziku
Hrvatski jezik je zbog politike morao da bude dmgaiji od
srpskog. U poslednje vreme se govori crnogorskom jezi-
ku - da Ii iz istih razloga?
- Politika i ratna zbivanja koja su kulminirala raspadom
SFRJ dovela su do administrativnog rastakanja prethodno
zajednikog srpskohrvatskog jezika na njegove nacionalne
i "podravljene" komponente. Najpre je u tom smislu osa-
mostaljen hrvatski jezik, ubrzano i u znatnoj meri vetaki
kroatizovan kako bi se to vie razlikovao od srpskog. Sli-
no se potom desilo sa novoproglaenim bosanskim, koji
se mogao prikazati koliko-toliko drukijim od oba pret-
hodna samo naglaavanjem njegovog orijentalnog nasle-
da. A sada se aktuelizuje i mogunost zvaninog proglae-
nja crnogorskog jezika, naroito u luaju definitivnog
razlaza "dva oka u glavi", ime bi se krug zatvorio. Medu-
tim, bilo bi jo ponajtee dokazivati posebnost ovog jezika
radi opravdavanja njegovog zasebnog imena. Tu je jedini
nain retrogradna dijalektizacija, arhaizacija i folklorizaci-
ja, to se zapravo i predlae, a to je direktno suprotno
profilu jednog modernog standardnog jezika. Sve ovo po-
kazuje da je mnogo lake promeniti zvanini naziv jezika,
to je politiki' potez s jakim simbolikim nabojem, nego
tu promenu nauno obrazlagati, jer je lingvistiki i komu-
nikacijski gledano i dalje re jednom jeziku - kako god
ga nazivao slubeno ili neslubeno.
XVIII
OGLEDALO POLITIKIH NAMERA
U knjizi Lica jezika bavite se, izmeu ostalog, ulogom jezika
i nacionalizma u raspadu bive Jugoslavije. Kako biste obja-
snili stanje u srbijanskom drutvu, gde je, po nekim analiti-
arima, nacionalizam jai nego pre 5. oktobra 2000. godine?
-Nema nikakve sumnje da nacionalizam, koji je bitno do-
prineo razaranju SFRJ, posle kraeg zatija ponovo u Srbiji
prodire na javnu scenu, to se s pravom istie i u Pismu
upozorenja koje je ovih dana grupa intelektualaca uputila
srpskoj kulturnoj javnosti. Vrata za taj prodor irom su
otvorena u samom vrhu nove vlasti, neodgovornim i opa-
snim reklamiranjem navodno umerenog nacionalizma (u
varijanti "Seelj u fraku"). Posledice su vidljive na svakom
koraku, u javnom delovanju glavnih nacionalnih instituci-
ja, kao i delova politike i intelektualne elite - sve do slo-
bodnih aktivnosti raznih odbora za zatitu lika i dela Srba
optuenih za ratne zloine, te kleronacionalistikih orga-
nizacija "za odbranu Srbstva". Objanjenje ove pojave vi-
dim u sticanju nacionalistikog kulturnog nasleda, obele-
enog tvrdokornim mitskim stereotipima nebeskom na-
rodu, politikih interesa pomenutih ustanova i veine
stranaka, i oportunizma tipa "bolje da ne diramo u taj osi-
njak sada kada nas ionako svi mrze".
248 naern jeziku
Da Ii biste objasnili Vase shvatanje janusovskih lica nacio-
nalizma - jednog okrenutog prema rodoljublju i patrioti-
zmu, a drugog prema ovinizmu i ksenofobiji?
- Problem definisanja nacionalizma upravo je u pomenu-
tom rasponu, jer se taj termin esto neopravdano koristi
za bilo koji od navedenih, mahom veoma razliitih pojmo-
va, a uz to se jo brka sa nacionalnim oseanjem, nacio-
nalnom sveu i nacionalnim identitetom. Izjednaavanje
nacionalizma sa rodoljubljem i patriotizmom (u stilu "ja
sam nacionalist jer volim svoj narod i ne vidim ta tu ima
loe") obina je demagogija; ovde se valja prisetiti Albera
Kamija, koji je rekao kako isuvie voli svoj narod da bi bio
nacionalist! Nacionalizam, posebno onaj etnikog tipa -
za razliku od gradanskog - tipino gleda na drugu stranu,
klizei u ovinizam i ksenofobiju. Ukupno uzev, nacionali-
zam je manje ljubav prema svome, a vie mrnja prema
drugom. Razlika je moda najjasnija u ekstremnim izvodi-
ma, gde patriotizam podrazumeva spremnost da se umre
za domovinu, a nacionalizam - da se ubija za naciju. A pa-
triotska oseanja su i sada, kao i u prethodnom reimu,
podlona manipulaciji i zloupotrebi. Zloguko se obnavlja
ak i podela na patriote i izdajnike, premda u manje dra-
stinim oblicima nego u vreme nedavnih ratova, pa se
konzervativno-nacionalistika struja u aktuelnoj vlasti na-
stoji predstaviti kao patriotska, a ona druga, reformska i
proevropska, kao uzurpator koji zarad opstanka na vlasti
budzato rasprodaje nacionalni interes.
Kako se nacionalizam ogleda u jeziku?
- Meu osnovna obeleja nacionalizma spada insistiranje
na obaveznom razgranienju svoga od tuega ("svoji na
I Jezik i kultura
249
svome"), praeno glorifikovanjem sopstvenog uz nipoda-
tavanje svega drugog i drukijeg, i otuda protivljenje sva-
kom meanju. Ovo se jasno vidi i na podruju jezika. Na
jezik ne moe da bude srpskohrvatski nego samo srpski ili
hrvatski, dobar Srbin bi zapravo morao da bude ekavac,
jer je ijekavica nepodnoljivo zaraena time to se njome
slue Hrvati i Bonjaci (dakle, ustae i Turci), i naroito bi
morao da pie iskljuivo svojim izvornim i jedinim pi-
smom, irilicom: bilo bi nedopustivo da prihvati i latinicu,
koja je samo hrvatska, dakle antisrpska (osim to je i vati-
kanska, komunistika i mondijalistika...).
Znatan nacionalistiki naboj nose i stalne jadikovke
nad zlehudom sudbinom srpskog jezika i pisma, koji sa-
mo to nisu zatrti domaom nebrigom i tuinskim zavera-
ma, a to je zapravo uvod u rasrbljivanje vaskolikog srp-
skog naroda i njegov konani nestanak sa istorijske scene.
A nacionalne manjine i njihovi jezici mogu se tolerisati je-
dino ako ti ljudi znaju gde im je mesto, jer je ovo ipak dr-
ava srpskog naroda, a ne nekakvih gradana. Ne mogu se
na srpskom etnikom prostoru tek tako isticati natpisi na
nesrpskim jezicima, pa jo na dumanskoj latinici. Ove ilu-
stracije srpskog jezikog nacionalizma dajem zato to mi
ovde ivimo; razume se da analognih, ponekad jo izrae-
nijih, ima i na drugim stranama. Nacionalisti su svugde
isti, i svugde svojom zaslepljenou najveu tetu nanose
upravo svojoj sopstvenoj, toliko voljenoj naciji.
Iako smo mislili da je s Miloevievim odlaskom nestao
govor mrnje, povremeno vidimo njegove proplamsaje na
politikoj sceni, to je dolo do izraaja i u vreme prediz-
borne kampanje. Velja Ili i neki mediji su lansirali vest da
je Miroljub Labus Jevrejin, a niko se nije naao da odgovo-
ri - pa ta i ako jeste!
250 naern jeziku
- Govor mrnje, kako se pokazuje, samo je privremeno utih-
nuo, da bismo sada, bojim se, imali mnogo vie od proplam-
saja - pravi oganj koji se niko od nadlenih ne trudi da obu-
zda. Razlika je u tome to je on u prethodnom reimu bio
uglavnom monocentrian, idui od vlasti prema opoziciji,
dok je danas policentrian, jer svako svakoga moe da sata-
nizuje i blati - ba onako demokratski - koliko ga volja, a da
za to ne odgovara. Sluaj koji pominjete samo je jedan pri-
mer, premda posebno opak. Iako je podsticanje nacional-
ne, verske i rasne netrpeljivosti kod nas zakonski kanjivo,
tuilatva mudro ute, a neki od njihovih predstavnika,
umesto da rade svoj posao, objavljuju literarne sastave po
novinama. Politike kalkulacije su kod nas oito iznad zako-
na. ovfTme bi morao da vodi rauna i predsednik nae dr-
ave, inae ubedeni legalist - koji, naalost, ne samo da ne
osuuje verbalni primitivizam i najvulgarniji koijaki ar-
gon politiara koga pominjete, nego ga jo opravdava kao
"neposrednost u govoru, karakteristinu za srpski jezik"! Ja-
dan srpski jezik! Ako je on uistinu od neeg ugroen, bie to
od ovakvih stvari, a ne od toga to neko pie latinicom...
Izuzetno otre rei koje je Milosevic koristio u obraunu s
opozicijom, po Vaoj oceni, bile su znak njegovog kraja. Sta
se moe zakljuiti iz slinog naina komuniciranja koji se na
politikoj sceni pojavio protekle godine, i ima Ii tu bitne
razlike izmeu konzervativnog i reformskog dela vlasti?
- Ove dve situacije se ne mogu uporeivati. U prvom slu-
aju imali smo centar moi, olien u jednom autoritarnom
vladaru koji je mogao da bude - i bio je - sruen. Nasu-
prot tome, sada su na politikom popritu dve struje de-
mokratske orijentacije, za koje mislim da e ostati u klin-
u, bez izgleda za skori kraj jedne ili druge - a taj kraj, i
I Jezik i kultura
251
kad bi doao, zasigurno ne bi bio najavljen specifinim iz-
borom rei. Uslovna razlika izmeu konzervativnog i re-
formskog dela vlasti donekle je dola do izraaja i u pred-
izbornoj kampanji. Naime, prva pomenuta struja vise je is-
la onom na protivnike kandidate kao linosti, nastojei
da ih diskredituje u narodu. U tome su joj se zduno pri-
druile stranke sa tvrde desnice, bilo da uestvuju u vlasti
ili ne. A ona druga preteno je mahala politikim i naroi-
to ekonomskim programima, iako ni njoj nisu bili strani i
povremeni udarci u bubrege. Ali ne vidim da je sama poli-
tika retorika bitnije usmerila birako telo, pa ako sam u
sluaju Miloevievog reima iz jezika uspeo da iitam
njegov predstojei pad, ovog puta ne zapaam upo-
redljive naznake. Valjda je i to nekakav napredak!
U porukama koje zvaninici alju drugim dravama i Ha-
kom tribunalu dominira antizapadno raspoloenje. Na ta
ukazuje analiza jezika koji se tom prilikom upotrebljava,
kao i onog koji nalazimo u medijskim komentarima?
- Ukazuje upravo na ono emu govorimo - na tenju da
se u komunikaciji sa svetom dobije u vremenu, kako bi se
izbegli rizici za politiki kredibilitet kod kue. Stoga se
maksimalno otee sa ispunjavanjem zahteva koji se posta-
vljaju pred nae vlasti, uz uporno ponavljanje kako mi,
eto, u potpunosti saradujemo. (Natezanje "nepozna-
tih adresa" generala Mladia ve je odavno farsino). Pri
tome se taj svet predstavlja kao inherentno neprijateljski
nastrojen prema nama, bez ikakvih moralnih principa,
oslonjen na ameriku mo. Tuilatvo i sudsko vee u Ha-
gu u mnogim komentarima se prikazuju kao nesposobni,
ali i zlobni, oni svaki as "priznaju" ovo ili ono, to e rei
da je s nae strane proitana njihova zavera.
252 naern jeziku
Tako se podstie latentna navijaka atmosfera u prilog
Miloeviu kao, maltene, usamljenom ali nepokolebljivom
borcu protiv svekolikog belosvetskog zla. Ovo "biranje
strana" provejava, makar i implicitno, i kroz neke medije
koji mu generalno nisu naklonjeni. Moe biti da je to deo
ovdanjeg mentaliteta: neka je i zloinac, ali je, brate, na
- a vidi one njihove kreature to ga optuuju! Ima tu i po-
stupaka valjano uvebanih jo u decenijama soeijalistike
vlasti, kao to je preutkivanje neprijatne vesti a razglaa-
vanje zvaninog demantija. Tako ovih dana nismo najpre
uli da je Jugoslavia optuena za vojnu saradnju sa Ira-
kom, nego smo za to saznali tek iz krupnih naslova u koji-
ma se ta optuba demantuje. (Obaka to se taj demanti
vrlo brzo pokazao lanim). Dakle, opet pria ovdanjim
nevinacima i tamonjim zlicama...
Kako tumaite nain na koji se sprovodi relativizacija rat-
ne odgovornosti u medijima i izjavama zvaninika u Srbiji?
- Pitanje odgovornosti za rat i ratne zloine izuzetno je
osetljivo, pa ne doputa komotnu jednostranost niti
vetaku simetriju. Oigledno je da nijednom narodu na
ovim prostorima nema pravog napretka bez stvarnog suo-
avanja sa skorom prolou, to podrazumeva iroko pre-
poznavanje vrste i obima sopstvene odgovornosti za sve-
optu katastrofu i monstruozne zloine. Umesto to se sa-
mo upire prstom na druge, neophodno je i oznaavanje
pojedinanih krivaca meu sopstvenim ideolokim, poli-
tikim i vojnim voama.
to se Srbije tie, tom neodlonom poslu prilazi se s
vidnim oklevanjem. To bi trebalo da bude i vaan deo za-
datka tzv. Kotuniine komisije za istinu i pomirenje, ali
njen mandat, pa delimino i sastav, izazivaju odreene ne-
I Jezik i kultura
253
doumice. A optije uzev, bojim se da u osnovi relativizaci-
je kojoj govorite lei obeshrabrujua kombinacija otvo-
renog ili pritajenog nacionalizma u glavnim porama dru-
tva, oportunizma vodeih politikih krugova i moda o-
veku priroene tenje da za sopstvene grehe optui ne-
kog drugog. Sta god da je posredi, izvesno je da bi u da-
nanjoj Srbiji vlada ili politika stranka koja bi nedvosmi-
sleno zagovarala radikalan obraun sa kreatorima i simbo-
lima tragine jueranjice u sopstvenoj sredini time izgu-
bila podrku veeg dela birakog tela. Lomovi nastali po
izruenju Miloevia Hakom tribunalu, kao i izbegavanje
da se tako postupi i sa drugim optuenicima, dovoljno go-
vore tome. A za promenu takvog stanja drutvene svesti
bie potrebno dosta vremena, ali i mnogo vie mudrosti i
odgovornosti nego to je politika vlast, preokupirana
unutranjim sukobima i razmiricama, dosad ispoljila.
XIX
ZA Gl AS OVE TOLERANCIJE
Kakva je uloga jezika u etnicitetu?
- Etnieitet, ili etniki identitet, kao svojstvo koje objedinjuje
lanove etnike grupe i razlikuje ih od drugih takvih
grupa, dinamian je fenomen, sloen od vise komponenti -
objektivnih (jezik, teritorija, religija, obiaji) i subjektivnih
(verovanje u zajedniko poreklo putem krvnog srodstva, mi-
tologizovana istorija, kolektivna seanja, simboli). Interakcija
ovih inilaca, koji pojedinano nisu nezamenljivi, obezbedu-
je bitno oseanje solidarnosti, odnosno pripadnosti odree-
nom kolektivu. U ovom kompleksu prvenstvo se najee
pripisuje jeziku, kao najuoljivijem distinktivnom obeleju
grupe, ali ni on nije neprikosnoven. Tako, na primer, jak irski
etnieitet opstaje iako su praktino svi Irci preli na engleski,
druga ili trea generaeija imigranata po pravilu se jeziki asi-
miluje u novu sredinu, ne gubei druge oznake svog izvor-
nog etniciteta, a za dobru polovinu oveanstva koja je dvoje-
zina ili viejezina bilo bi teko uspostaviti nedvosmislenu
vezu izmeu jezika i etnike pripadnosti. Jeziku, dakle, pri-
pada istaknuta, ali ne uvek i presudna uloga.
Kako se nacionalizam ogleda u jeziku?
256 naern jeziku
- Nacionalizam poiva na principu "svoj na svome": ove-
anstvo se prirodno deli na nacije, iji su pripadnici odre-
deni zajednikim jezikom i tee da ive u jednoj dravi,
pri emu ni jezik ni dravu ne bi delili sa lanovima dru-
gih nacija. Ova trijada ustoliena je u evropskoj romanti-
arskoj i potom nacionalistikoj kulturnoj tradiciji poev
od kraja XVIII veka. Ona je malo kad ostvarena i u samoj
Evropi - da i ne govorimo ostatku sveta - ali u laikim
predstavama preivljava i do danas, uprkos ogromnoj ne-
srazmeri izmeu nekih 6.000 jezika i jedva 200 drava da-
nanjeg sveta. Uz to se ovaj idealizovani obrazac koristi u
svrhe politike manipulacije i populistike demagogije u
stilu zloglasne teorije krvi i tla.
Biu nacionalizma imanentna je tenja da svoje jasno
razgranii od tudeg, pri tome veliajui sopstveno a nipo-
datavajui sve drugo i drukije. Svaka meavina mu je
strana, pa su nepoeljne vienacionalne drave, nacional-
ne manjine i etniki meani brakovi, a viejezini pojedin-
ci su predmet podozrenja. Ovo vai i za jezike, gde se ta-
koe mora znati ta je ije, pa se tako ne moe tolerisati
nikakav srpskohrvatski, nego se priznaje samo srpski (i to
pisan iskljuivo irilicom) i hrvatski (pisan latinicom).
4
A kako se jezik suprotstavlja nacionalizmu?
- Tako to odbija da se povinuje njegovom diktatu, -
ubedljivo svedoi sveukupna stvarnost naeg sveta,
gde gotovo da i nema monoetnikih i jednojezikih dra-
va. Jezik dodue razdvaja etnike kolektive, ali ih i spaja, i
to najvie putem sredstava meuetnike i meunacional-
ne komunikacije, odnosno svetski rairenih jezika, koji
preskau sve prepreke koje bi mogla da im postavi nacio-
nalistika iskljuivost.
Mogu Ii se komplementarne funkcije koje pominjete ilustxo-
vatiulogom jezika u (de)konstrakciji jugoslovenske drave?
- Mogu, i to je upravo dobar primer. Jezik je ovde u svim
fazama pratio smernice zvanine politike. Kada su domini-
rale konvergentne tendencije, kao prilikom stvaranja prve
i druge jugoslovenske drave posle svetskih ratova, istica-
no je sutinsko jedinstvo srpskohrvatskog jezika kao vane
kohezivne sile i glavnog lingvistikog simbola dravnog za-
jednitva. (U oba ustava prve Jugoslavije ak je pisalo da je
slubeni jezik Kraljevine srpsko-hrvatsko-slovenaki, to je
lingvistika besmislica ali i jasan pokazatelj unitaristike
politike). A u razdobljima velikih previranja, koja e na
kraju dovesti do raspada SFRJ, sukobljene nacionalne po-
sebnosti su svoje uporite takoe potraile u jeziku, pa
smo tako od jednog srpskohrvatskog jezika dobili tri: srp-
ski, hrvatski i bosanski/ bonjaki. Sa svoje strane, ova tri
odelita zvanina jezika poduprla su osamostaljenje i iz-
gradnju novih drava na teritoriji bive federacije. Tako je
jezik imao svoje vano mesto u procesima konstrukcije,
destrukcije i rekonstrukcije jugoslovenske drave.
Znai Ii to da je srpskphrvatski zauvek prestao da postoji?
Da Ii je njegovo rastakanje tipian primer jezikog nacio-
nalizma?
-U skladu sa ve naznaenom optom prirodom naciona-
lizma, rastakanje tog jezika svakako je dobar primer jezi-
kog nacionalizma: svako je dobio svoj deo kolaa. S tim
to i ovde vai da je svoje ne samo drukije nego i bolje
od tudeg, pa je, recimo, srpski nacionalist sklon da se
podsmeva hrvatskom jeziku, dok je hrvatski nacionalist ti-
pino gadljiv prema srpskom jeziku.
258 naern jeziku
Meutim, teorijski je zanimljiviji prvi deo Vaeg pita-
nja. Naime, srpskohrvatski uopte nije nestao, bar u jed-
noj kljunoj ravni posmatranja. Istina, njega vie nema na
politiko-simbolikom nivou, naprosto zato to se takav
dvolani naziv ne javlja u zakonodavstvu novih drava na
jugoslovenskom tlu. Ali on nastavlja da ivi na lingvistiko-
komunikacijskom planu, jer to ostaje u osnovi jedan si-
stem normi koji omoguuje glatko razumevanje izmeu
proseno obrazovanih ljudi sa celog srpskohrvatskog je-
zikog podruja. I ovo lepo ilustruje ve pomenutu spo-
sobnost jezika da odoli naletu nacionalizma. Dakle, srp-
skohrvatski je danas istovremeno jedan jezik i vie jezika,
zavisno od ugla posmatranja; uproeno reeno, jedan
lingvistiki jezik u obliju triju politikih jezika.
Pomenuli ste i pisma. Koliko je irilica povezana sa idcnti-
tetom srpskog naroda?
- Kao prvo pismo srpskog naroda, irilica se, uz srpski jezik,
doivljava kao vaan deo samog njegovog identiteta. Stoga
mnogi Srbi ispoljavaju jaku emotivnu vezanost za irilicu kao
svoje nacionalno pismo, i takva oseanja treba potovati. Ali
danas valja uvaavati i injenicu da je, sticajem istorijskih, po-
litikih i kulturnih okolnosti, posebno u vezi sa zasnivanjem
Jugoslavije, srpski narod tokom poslednjih osamdeset godi-
na postepeno prihvatao i latinicu kao alternativno pismo. Ne-
ki u ovome vide pretnju nacionalnom identitetu Srba, pa ta-
ko ak moemo uti da bi naputanje irilice nuno znailo i
gaenje srpskog jezika, a time i nestanak srpskog naroda.
Ali ovakva anahrona jednaenja nauno su neprihvatljiva, a
katastrofini scenariji ove vrste u stvarnosti nisu mogui.
Ako bi Srbi jednog dana nestali sa istorijske scene - u to
ne verujem - to svakako ne bi bilo zbog jezika ili pisma.
I Jezik i kultura
259
to se mene tie, pripadam onima koji naporednu
upotrebu ovih pisama smatraju obogaenjem, jer nam sva-
ko od njih otvara puteve ka jednom velikom civilizacij-
skom krugu. Otuda ne vidim zato iz realno postojee
dvopismenosti ne bismo izvlaili njene oite prednosti,
umesto da je pod uticajem prevazidenih ideologija uzima-
mo kao povod za dalje razdore.
Pa kakva je onda po Vama sudbina irilice?
- Ne delim strepnju da e latinica istisnuti irilicu iz javne
upotrebe, svodei je na privatno pismo. Nee, bar dok je
ona po ustavu i zakonu prvo slubeno pismo u Srbiji, dok
su udbenici (osim visokokolskih) obavezno na irilici,
dok na tom pismu izlazi veina najitanijih dnevnih listova
(poev od same "Politike"), kao i mnotvo knjiga - a ne
treba zaboraviti ni skoranji prodor irilice u svet rauna-
ra... Ovo je daleko vanije od toga kojim su pismom ispi-
sane firme i reklame na ulicama naih gradova.
Kritikovali ste jezik Miloevieve propagande. Kako komen-
tariete govor sadanje politike? Ima Ii tu vie tolerancije?
- Rekao bih da je javni diskurs sada raznovrsniji, ali ne nu-
no i tolerantniji. Karakteristini govor mrnje, u prethod-
nom periodu mahom monocentrian, sada je izrazito poli-
centrian, jer politike grupacije i pojedinci mogu uzajam-
no da se opanjkavaju do mile volje, a bez ikakvih posledica.
Ako se tako moe rei, svedoci smo demokratizacije govora
mrnje; valjda je i to nekakav korak ka demokratiji! Ali i ta-
kav, on ostaje suta suprotnost toleranciji. Biti jeziki tole-
rantan, to znai pre svega potovati sagovornika, sluati go-
vor (i miljenje) drugog, ukljuujui i ideolokog ili politi-
260 naern jeziku
kog oponenta, voditi kultivisan dijalog. Premda na javnoj
sceni Srbije ima i glasova tolerancije, ubedljivo preovlau-
ju agresivna iskljuivost i sklonost bespotednim verbal-
nim obraunima, ponekad na nivou obinog prostakluka.
Ovakav diskurs, u kojem pored mnogih politiara zdu-
no uestvuju i pojedini intelektualci, umetnici, estradne
zvezde i druge javne linosti, pogubno se razgoreva i iri
putem popularnih medija. Tako smo svaki as suoeni sa
krajnje netolerantnim nastupima i izlivima nacionalizma,
ovinizma, rasizma, seksizma, ksenofobije, etnike i verske
mrnje. Moda paradoksalno, najvie tolerancije ispoljava-
ju upravo organi gonjenja, za koje bi u nekima od ovih is-
pada i te kako bilo posla ako bi primenjivali postojee za-
konske odredbe. Valja se ipak nadati da e, uporedo sa
kakvim-takvim smirivanjem uzavrelog politikog ambijen-
ta, na neto vii nivo biti podignuta i kultura javne komu-
nikacije. U tome bi izvesnu ulogu mogle igrati i spoljne
okolnosti, kroz pribliavanje evropskim standardima i u
ovom domenu.
[U "Politici" su, u rubrici "Meu nama", tampane dve re-
akcije italaca na gornji intervju, u kojima se insistira na
nacionalnom razvrstavanju irilice i latinice, a potom i od-
govor intervjuisanog. Iz tog odgovora ovde prenosimo
deo koji je od naelne vanosti, jer ukazuje na sutinu ne-
sporazuma].
U nauci, za razliku od politike, pisma se vezuju za jezi-
ke, a tek posredno i sekundarno za narode, pa je pismo
kojim se neki jezik slui pismo toga jezika, bez obzira na
narode koji njime piu. Tako engleska, panska ili francu-
ska latinica "pripada" svima koji govore odgovarajue jezi-
ke - a to oito nisu samo Englezi, Spanci i Francuzi. Ako
neki jezik promeni pismo (npr. rumunski, turski), novo
pismo, iako preuzeto, postaje i njegovo. Ako se koristi
dvama pismima, oba su u tom smislu njegova, iako samo
jedno moe da bude izvorno i utoliko od simbolike vred-
nosti. Dok je zvanino postojao srpskohrvatski jezik nor-
malno se govorilo srpskohrvatskoj irilici, odnosno lati-
nici, kojima je pisalo nekoliko naroda. Danas, poto su
udrueni nacionalizmi raskomadali i zajedniku dravu i
njen najvei jezik, ipak nema simetrije, jer se hrvatski jezik
pie latinicom a srpski - irilicom i latinicom. Dakle, irili-
ca jeste srpska, ali latinica nije samo hrvatska. Tu ne pre-
suuje nesporno hrvatsko poreklo nae latinice nego nje-
na dananja rairenost na celom srpskohrvatskom jezi-
kom prostoru.
Stoga ne bi trebalo stalno insistirati na nacionalnim
oznakama ovih pisama i vlasnitvu nad njima; dovoljno je
govoriti prosto irilici i latinici. Posebno je neumestn i
tetan obiaj da se latinica, i kad se njome pie srpski je-
zik, uporno naziva hrvatskom, ili gajevicom, ak hrvatskim
dravnim pismom. Time se, naime, preovlaujuem broju
Srba u Srbiji i van nje koji se, neoptereeni nacionalisti-
kim deobama i suvinom politizacijom, svakodnevno slu-
e latinicom kao svojim odavno odomaenim alternativ-
nim pismom nedvosmisleno poruuje da su loi Srbi, za-
pravo ve napola rasrbljeni i pohrvaeni upotrebom "tu-
dinskog" pisma, te da ih zarad nacionalne istote treba za-
konom naterati da se bre-bolje vrate "svom jedinom pi-
smu"...
XX
JEZIK SE NE UVA ZABRANAMA
Nedavno ste se vratili sa tronedeljne turneje po SAD, gde
ste odrali predavanja na est univerziteta. Teme su bile
vezane za oblast jugoslovenSke sociolingvistike. S obzirom
da Jugoslavije vise nema, tf 'kom smislu su bila intonirana
Vaa predavanja i kako su prihvaena?
- Govorio sam ulozi jezika u raspadu jugoslovenske dr-
ave, jezikim politikama u njenim naslednicama, te
sudbini srpskohrvatskog i njegovom dananjem statusu
naspram srpskog, hrvatskog i bosanskog/ bonjakog. Na-
stojao sam da ovu teorijski zanimljivu ali i politiki osetlji-
vu tematiku predstavim objektivno, kao lingvist, ne zago-
varajui bilo kakve posebne nacionalne programe ili ideo-
loke platforme. Sva predavanja bila su dobro poseena i
praena ivom diskusijom, to pokazuje da u amerikoj
univerzitetskoj javnosti postoji znaajno interesovanje za
ovu problematiku. Raznovrsnu publiku inili su studenti,
postdiplomci i profesori slavistike i opte lingvistike, soci-
olozi, antropolozi i politikolozi, istoriari i balkanolozi,
kao i predstavnici nae akademske dijaspore iz drugih di-
sciplina. Mislim da i sama realizacija jedne ovakve turneje,
na poziv i troku uglednih univerziteta (Njujork-Kolum-
bija, Pitsburg, Kalifornija-Berkli, ikago, Nortvestern, Kor-
264 naern jeziku
nel), a uz uee i nekih svetski poznatih strunjaka, sve-
doi izvesnom otopljavanju akademskih odnosa izmedu
naih zemalja i mogunostima za dalju saradnju.
U burnim dogadanjima dvadesetog veka srpski jezik je po-
novo dobio svoje staro ime. Kakva je bila uloga/ sudbina
srpskohrvatskog jezika u raspadu federacije?
- Jugoslavia se nije raspala zato to je bila viejezina, pa
jezik nije bio uzrok njene propasti. U prvoj fazi on je bio
samo paravan za nacionalne i politike sukobe (posebno
u godinama sporenja varijanti standardnog srpskohr-
vatskog), potom je zloupotrebljen kao instrument raspa-
ljivanja ratne histerije, da bi konano i sam postao rtva
rata, tokom kojeg je srpskohrvatski jezik sahranjen u za-
jednikoj grobnici sa jugoslovenskom federacijom.
Pa ta je onda sa njegovim dananjim statusom?
- On je administrative ukinut i zvanino vie ne postoji u
politiko-simbolikom smislu, jer nove samostalne drave
nastale na njegovom tlu priznaju samo srpski, hrvatski i bo-
sanski/ bonjaki. Medutim, to nije kraj prie, jer jezici kao si-
stemi komunikacije ne nastaju niti nestaju politikim dekre-
tom, pa on u lingvistiko-komunikacijskoj ravni nastavlja da
ivi, koliko god nezvanino. Govornici triju nacionalnih jezi-
ka na koje je on rastoen sporazumevaju se glatko kao i rani-
je, a neki ga psiholoki i dalje doivljavaju kao svoj maternji
jezik. Ovu injenicu priznaje i internacionalna nauka, nasta-
vljajui da operie pojmom i imenom srpskohrvatskog jezika.
Mnogo se govori budunosti lingvistike, pa i sociolingvi-
stike. Sve vie preovladava uverenje da je klju u reintegri-
sanoj, kontekstualnoj lingvistici. Tome ste znatno dopri-
neli i Vi, svojim dvema knjigama "Ka jedinstvu lingvistike"
(1997) i "Jezik u kontekstu" (1997). Kako se ta ideja razvi-
ja i da Ii donosi rezultate?
- U modernoj lingvistici je negde do polovine XX veka do-
miniralo verovanje da se jezik moe prouavati kao auto-
noman sistem znakova ili pravila za povezivanje planova
zvuka i znaenja. Taj misaoni okvir omoguio je velike uz-
lete lingvistike teorije i metodologije, ali je ubrzo ispoljio
i ozbiljna ogranienja. Potonji razvoj interdisciplinarnih
oblasti - psiholingvistike, sociolingvistike, etnolingvistike,
pragmatike, te kognitivne lingvistike i drugih - pokazao je
da je najproduktivnije na prethodno poloenim temeljima
teiti jednoj objedinjenoj slici jezika u kontekstu drutva i
kulture, interakcije i komunikacije, koja bi lingvistiku
predstavila kao jednu od kljunih nauka oveku. J a sm
ve dugo zastupam takvu antropoloku orijentaciju, u
knjigama koje umesno izdvajate ali i odranije - na primer,
u knjizi karakteristino naslovljenoj "Lingvistika oveku",
prvi put izaloj pre tri decenije, kada je matica teorijskih
istraivanja jezika isla drugim pravcima. Istaknutog isto-
miljenika imam u profesoru Miloradu Radovanoviu sa
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ovakve tendencije
danas su veoma uoljive i drugde po svetu, irei horizon-
te jezikih prouavanja i donosei vredne rezultate.
U eri opte globalizacije na udaru su i jezici. Ipak, zato
Amerikanci ne nazovu svoj jezik ameriki, a znamo da je
on, u vreme zasnivanja, mogao biti i nemaki?
- To nemakom kao moguem zvaninom jeziku SAD je
anegdota koju istorijski izvori ne potvrduju, ali je zanimlji-
266 naern jeziku
vije pitanje zato taj jezik nije nazvan amerikim. Takvih
ideja je bilo, pa je i sam Noa Vebster u poetku bio sklon
takvom nazivu, ali se 1828. god ine njegovo ivotno delo
ipak pojavilo pod svakako prikladnijim naslovom "Ameri-
ki renik engleskog jezika". Danas se niko ozbiljan ne zala-
e za zaseban ameriki jezik (kao ni, blie nama, za austrij-
ski jezik). Stvar je naprosto u tome to se narodi engle-
skog, nemakog, panskog i drugih svetski rairenih jezika
ne oseaju ugroenim time to sa drugima dele zajedniki
jezik, a ostaju svesni oiglednih prednosti takve situacije.
Kod nas, meutim, jo uvek ivi inae prevaziena romanti-
arsko-nacionalistika ideja s krajaXVIII veka "svetom troj-
stvu" jezika, nacije i drave, po kojoj svaki narod mora da
ima jezik koji pripada samo njemu. A to se tie globalizaci-
je, ona se izvesno nee odvijati pod okriljem amerikog je-
zika, nego moda - ako je to nekakva uteha - engleskog!
Briga jeziku je vrlo osetljiva tema. tome vise vodi ra-
una - drava ili struka/ nauka? Koje je reenje optimalno?...
- Zadatak nauke je da jezik kao optu pojavu i pojedine
jezike kao njene manifestacije opisuje i tumai, te da
ugroene male jezike i dijalekte koji velikom brzinom ne-
staju s lica zemlje sauva od zaborava. A drava treba da
stvori institucionalni okvir koji omoguava vodenje orga-
nizovane i sistematske brige jeziku. Pri tome jezik mogu
najbolje uvati i razvijati sami njegovi govornici, jer bez
njihovog interesovanja i angaovanja nikakva reenja na-
metnuta odozgo ili ponuena sa strane nemaju izgleda na
uspeh. Zato je potrebno iriti drutvenu svest vanosti
jezika i mogunostima koje on prua. Ovo se ne po-
stie ideoloki ili politiki inspirisanim proklamacijama,
nego dugoronim delovanjem na podizanju opteg nivoa
I Jezik i kultura
267
pismenosti i jezike kulture - a u tome, kao.to je pozna-
to, stojimo veoma lose.
Sto se tie pismenosti, stvarno stanje je katastrofalno,
ali se tome manje govori jer se javnosti stalno nameu
druge jezike teme. A kad je re jezikoj kulturi, kod nas
je jo na snazi tradicionalno restriktivno shvatanje kulture
govora koje insistira na onome to se u jeziku ne sme
(moraju se izbegavati strane rei, dijalektizmi, argonizmi
i sve drugo to ne spada u idealizovanu sliku istog knji-
evnog jezika). Ali jezik se ne uva zabranama; stoga bi se
moralo ii ka jednom modernijem i konstruktivnom poi-
manju jezike kulture, koje unapreduje svest tome ta
se sve u jeziku moe. Time mislim na sve bogatstvo njego-
ve iznijansirane, stvaralake i svrsishodne upotrebe u raz-
liitim registrima i stilovima u govoru i pisanju, na maksi-
malno korienje njegovih izraajnih mogunosti u celom
rasponu ivotnih situacija i njima odgovarajuih ljudskih
potreba. Mislim da je ovo pravac na kome bi trebalo traga-
ti za optimalnim reenjima. Na naim prostorima dosta se
mahalo jezikom kao zastavom; verujem da je dolo vreme
da se potpunije sagledaju, i iskoriste, i druge mogunosti
koje on prua.
XXI
SMIJEANO NAJLAKE SE BIJE
Kratak i jasan poziv iz NIN-a: "Do dve kartice ovome".
Zateen sam. Kako na malom prostoru i u kratkom roku
rei neto ovome? Kako uopte rei neto ovome? Se-
tih se Dorda Stajnera: "ta ima da se kae Bergen-Bel-
zenu?". Ipak, dosta je vanog ve reeno: esti oktobar,
nita revanizam - iveo legalizam, i tako to. Valjalo bi jo
pitati kako se to godinama nije znalo je pobio, oteo i
ucenio tolike viene ljude, a tek kad je smaknut i sam
predsednik Vlade odjednom se "proznalo" sve redom, sa
sve slikama i nadimcima. Ima i drugih pitanja, ali tome
neemo u vanrednom stanju.
Stoga u samo da dometnem koju opasku jeziku, ko-
ji obino najbolje otkriva ta se deava ili priprema. esto-
ki momci sa beogradskog asfalta. Kontroverzni biznisme-
ni. Gospodin Cume. Gospodin Legija, s kojim policija -
nikakvih problema se on uvek odaziva na pozive.
(Ovaj poslednji valjda nije uo; bie da bunker srpske ca-
rice ima debele zidove). Zar ovaj "politiki korektan" jezik
ne zvui zloguko? Pa i posle ubistva, visoki predstavnik
Vlade na televiziji pominje Duu Spasojevia, koji inae
ima i jai nadimak. Duui Trgnuh se. I ranije mi je bivalo
udno kad funkcioneri iz redova DOS-a, pominjui u neu-
tralnom ambijentu svog zakletog politikog protivnika, ka-
270 naern jeziku
u Voja eelj. Dua, Voja - okej, ali kada, gde i za koga?
Sigurno se to ne radi namerno, ali neoekivana intimizaci-
ja moe se shvatiti kao poruka da smo svi, eto, na istom
poslu, samo se malo razlikujemo, boe moj... Tako jezik
ume i bez iije elje da ukae na izvore nekih problema.
Nije mnogo pomogla ni floskula ostacima Miloevie-
vog reima, ija su glavna uporita u kijunim strukturama
represivnog aparata, kako izgleda, jedva i dotaknuta; sada
smo videli kakvim je to ostacima re. Primereniji diskurs sti-
gao je, naalost, prekasno za Zorana inia: kriminalna
banda, terorizam, politiko ubistvo. Istina, ovo je moglo da
izazove semantiku pometnju: otkad je to politika posao kri-
minaiaca, zato bi otmice u cilju iznude bile politiki inovi,
i slino. Ipak je svaka od ovih etiketa tana, a stvar je samo
u raspodeli uloga. Ubistvo su svakako organizavali kriminal-
ni tipovi, ali - bie - u svojstvu pripadnika raznih tajnih slu-
bi, a u borbi za povratak neega nalik na staru vlast, gde su
imali privilegije i mo. Ubistvena smea kriminalnog i poli-
tikog podzemlja najjae deluje kad se njeni sastojci steknu
u istim likovima, pri tome jo zaslunim ratnicima iz Hrvat-
ske i Bosne, pa se torta tako prelije neizostavnim lagom
patriotizma: smijeano najlake se bije. Nije sluajno upra-
vo nareeni predvodnik ove druine tu skoro odrao novim
vlstima i srpskoj javnosti estoku pridiku iz patriotizma.
I jo samo naprasno otkrivenoj i razglaenoj tvravi
Zemunskog klana. Zar na slona sa dva komarca? Pa ni Do
nije sruio Televiziju, samo je poistio ulaz. Posle pue
sajla, ali i bruka - i to pred svetom, na sam dan sahrane.
Upravo sluam prelasku na fazno ruenje i gajim nadu
da ono nee jo dugo potrajati. Naime, ovo natezanje i
protiv svoje volje vidim kao neeljenu i runu metaforu
nastojanja sada obezglavljene vlasti da dokraji ilavog
monstruma kome je i sama prethodno odrubila glavu...
Trei deo
BIBLIOGRAFSKI PRILOZI
XXII
SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA
JUGOSLOVENSKE SOCIOLINGVISTIKE
2002-2004.
Ovo je nastavak bibliografije za period 1967-1999, tam-
pane kao zavrno poglavlje u knji zi Li caj ezi ka, i dopunjene
za godine 2000-2001. u knjizi Nova lica jezika. Uraen je
prema istim principima selekcije i obrade, i uz korienje
istih skraenica (v. spisak na str. 194 u prvoj pomenutoj
knjizi). Na poetku navodimo neto dopunskih jedinica iz
dve ranije godine, koje su izale (ili ih je sastavlja regi-
strovao) posle objavljivanja prethodne knjige.
2000.
1. Radi, Biljana: Osobine diskursa na Internetu u engleskom i
srpskom jeziku. ,
, XXVIII, 99-114.
2001.
1. , : . : - . ( -
).
2. , : . : -. ( -
).
3. , :
. ,
, 2, 17-24.
274 Bibliografski prilozi
4. , : .
XXXIV: 1-2, 85-110.
5. , : -
. , -
, 2, 126-131.
6. , : ( -
). C/V1/1-2, 417-439.
7. Petrovi, Tanja: Refugees in Serbia: Social factors in the process
of language change. Knights and Peacemakers on the Balkans.
Conquests, Pilgrimage, and Migrations (S. Dimitrova/E. Tache-
va, eds.). :
, 111-123.
8. Radovanovi, Milorad: Od "srpskohrvatskog" do "srpskog": re-
zime zbivanja. XLIV/1-2, 13-23.
.9. Stevi, Slobodan: Italijanski neostandard. XXVIII/1-2, 99-
109.
2002.
1. , :
. , ,
VI, 108-115.
2. , : -
. CJVII/1-2, 463-470.
3. , : -
. , 58-77.
4. Bugarski, Nataa: Lingvistika Ranka Bugarskog u svetlu njego-
vih Sabranih dela. 1XLV/1-2, 390-407.
5. Bugarski, Ranko: Nova lica jezika - sociolingvistike teme.
6. Bugarski, Ranko: Serbo-Croatian and its descendants: A case
of Umbau? Lexical Norm and National Language - Lexico-
graphy and Language Policy in South-Slavic Languages after
1989 (R.Lui, ed.). Mnchen: Otto Sagner, 145-149.
7. , : . , -
, VI/15, 7-11.
Jezik i kultura 275
8. , : -:
() .
30/1, 189-195.
9- , : . -
, , VI, 267-273.
10. Filipovi, Jelena: Uloga menadmenta terminologije u kreiranju
jezike politike i u procesu jezikog planiranja: kako uhvatiti pri-
kljuaksa svetom? , , 3, 73-79.
11. , : - . -
, , VI, 256-266.
12. Injac, Goran: Engleski jezik u COM_MEDI@: Prilog proua-
vanju srpske kompjuterske terminologije. , 78-122.
13. -, :
. 30/1,
61-67.
14. , : . :
.
15. , :
. KuJ XL\ XA-2, 9-25.
16. Luba, Wladyslaw:
. 30/1, 119-129.
17. , : -
. : -
, / : .
18. , :
-
. , , 3, 39-46.
19. , : -
. XLV/1-2, 336-345.
20. , : , . VII: 1-2, 395-442.
21. Petrovi, Tanja: Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u
Srbiji: kulturni i jeziki identitet. Kulturni i etniki identiteti
procesu globalizacije i regionalizacije Balkana/Cultural
and Ethnic I dentities in the Process of Globalization and
Regionalization of the Balkans (Lj. Mitrovi/ D. B. ore-
vi/D. Todorovi, eds.). Ni: JUNIR, 237-242.
22. Pri, Tvrtko: Adaptacija novih rei iz engleskog jezika prevo-
enjem. , , 3, 95-101.
23. Radovanovi, Milorad: Neke sociolingvistike teme s kraja XX
i na poetku XXI veka. XLV/1-2, 435-441.
24. Radovanovi, Milorad/Bugarski, Nataa: Serbian language at
the end of the century. Lexical Norm and National Language-
Lexicography and Language Policy in South-Slavic Languages
after1989 ( R. Lui, ed.). Mnchen: Otto Sagner, 164-172.
25. , : -
. 30/1, 167-178.
26. Stoji, Svetlana: English as a world language. ELTAB Newslet-
ter, Belgrade, 4, 4-8.
27. , : .
, , 3, 13-24.
28. , : . :
.
2003.
1. , : - -
. , , VII, 74-84.
2. , : ,- -
. . 15, 9-37.
3. Bugarski, Ranko: Language and ethnicity in Sarajevo: Some
recollections and observations. Studia Romanica et Anglica
Zagrabiensia, Zagreb, XLVII-XLVIII (2002-2003), 71-76.
4. Bugarski, Ranko: argon - lingvistika studija. Beograd: Bi-
blioteka XX vek.
5. Bugarski, Ranko: Sprachenpolitik in den Nachfolgestaaten des
ehemaligen Jugoslawien. Sprache und politischer Wandel
(H. Gruber/F. Menz/O.Panagl, Hrsg.). Frankfurt/Main: Peter
Lang, 51-70.
6. , : -
: . 34, 179-196.
7. Grschel, Bernhard: Postjugoslawische Amtssprachenrege-
lungen - Soziolinguistische Argumente gegen die Einheitlich-
keit des Serbokroatischen? CJ VIII/1-2, 135-196.
Jezik kultura 277
8. Ignjaevi, Anelka: Strani jezici u jezikoj politici - novi tren-
dovi. U br. 13, 59-71.
9. , : -
. /34, 137-177.
10. Kalini-Ordev, Ljiljana: Naini oslovljavanja u govornom ma-
kedonskom jeziku. U br. 13, 89-100.
11. Klajn, Ivan: Normativna lingvistika u Srbiji danas. U br. 15,
123-134.
12. , : -
. 32/3, 173-189.
13. Klikovac, Duka/Rasuli, Katarina (ur.): J ezik, drutvo, saznanje
- profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata. Beograd:
Filoloki falkutet.
14. Kristal, Dejvid: Smrtjezika. Beograd: Biblioteka XX vek.
15. Neweklowsky, Gerhard (ed.): Bosanski-hrvatski-srpski/Bosni-
sch-Kroatisch/Serbisch. Internationale Tagung "Aktuelle Fragen
der Sprache der Bosniaken, Kroaten, Serben und Montenegri-
ner". Wien: Wiener Slavistischer Almanach, Sonderband 53.
16. , :

. . 15, 179-192.
17. , : . -
: .
18. , : ""
. , , VII/17, 1-5.
19. Popovi, Ljubomir: Od srpskohrvatskog do srpskog i hrvat-
skog standardnog jezika: srpska i hrvatska verzija. br. 15,
201-224.
20. , : -
. /VIII/1-2, 121-134.
21. Pri, Tvrtko: Is English still a foreign language? The Euro-
pean English Messenger XII/2, 35-37.
22. , : -
. LEX, 105-152.
23. Radovanovi, Milorad: Some sociolinguistic topics at the end of
the twentieth and the beginning of the twenty-first century. Stu-
diaRomanica et Anglica Zagrabiensia, Zagreb, XLVII-XLVIII
(2002-2003), 629-636.
24. Radovanovi, Milorad: Sociolingvistika. Tree, ispravljeno iz-
danje. Sremski Karlovci/Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zora-
na Stojanovia.
25. Radovanovi, Milorad: Srpski jezik na poetku milenijuma:
inventar eksternih i internih pitanja. U br. 15, 233-243.
26. Rasuli, Katarina: Konceptualizacija DRUTVA pomou verti-
kalne dimenzije. U br. 13, 239-254.
27. , : -
: . . 15, 245-253.
28. Stoji, Svetlana: Engleski kao svetski jezik. U br. 13, 43-57.
29. , : -
. XXXIVy3-4 (2002-2003), 253-271.
30. , : -
. ,
, 64, 205-216.
31. Trbojevi Miloevi, Ivana: Komunikativna kompetencija iz-
medu sociolingvistike i primenjene lingvistike. U br. 13, 257-
271.
32. Vlahovi, Nina: seksizmu u engleskom jeziku. Ubr. 13,73-87.
33. Zegarac, Vladimir: Relevance and the communication of irra-
tional beliefs. U br. 13, 149-164.
2004.
1. , : .
. : .
2. Ajdukovi, Jovan: kontaktolokom pristupu prouavanju
rusizama. U br. 27, 277-290.
3. , :
. . 31,
549-567.
4. Bugarski, Ranko: What's in a name : The case of Serbo-Croa-
tian. Revue des Etudes Slaves, Paris, LXXV/1, 11-20.
5. Bugarski, Ranko: Serbo-Croatian and English: Some sociolin-
guistic parallels. Germano-Slavistische Beitrge: Festschrift
Jezik kultura 279
fr Peter Rehder zum 65 Geburtstag (M.Okuka/U.Schweier,
Hrsg.). Mnchen: Otto Sagner, 45-52.
6. Bugarski, Ranko: Language policies in the successor states of
former Yugoslavia. J ournal of Language and Politics, Am-
sterdam/Philadelphia, 3:2, 189-207.
7. Bugarski, Ranko: Language and boundaries in the Yugoslav con-
text. Language, Discourse and Borders in the Yugoslav Succes-
sor States (B. Busch/H. Kelly-Holmes, eds). Clevedon/Buffa-
lo/Toronto: Multilingual Matters, 21-37. uee u diskusiji,
50-63/.
8. Bugarski, Ranko: Language culture for the twenty-first cen-
tury: A propasal. Teaching English for Life: Studies to Hono-
ur Professor Elvira Petrovi on the Occasion of her Seventi-
eth Birthday (D. Kuanda/M.Brdar/B.Beri, eds). Osijek: Fa-
culty of Philosophy, 157-163.
9. Bugarski, Ranko: Engleski kao dodatni jezik. Philologia, Beo-
grad, 2, 7-13.
10. , : .
32/1, 137-146.
11. , : ,
. 33/1, 81-87.
12. Bugarski, Ranko: Evropa i jezici. U br. 44, 11-16.
13. , :
. . 31, 499-506.
14. Bugarski, Ranko: Overview of the linguistic aspects of the
disintegration of former Yugoslavia. U br. 16, 3-11.
15. Bugarski, Ranko: Envoi - Towards peace discourse. U br. 16,
305-311.
16. Bugarski, Ranko/Hawkesworth, Celia (eds): Language in the
Former Yugoslav Lands. Bloomington, Indiana: Slavica Pu-
blishers.
17. , : , -
, . Germa-
no-Slavistische Beitrge-, Festschrift fr Peter Rehder zum 65-
Geburtstag (M. Okuka/U. Schweier, Hrsg.). Mnchen: Otto
Sagner, 63-75.
18. , : -
. . 31, 105-112.
19. Komi, Jovan: Jezik i nacionalni identiteti. U br. 44, 17-33.
20. , -: -
. , , VIII, 114-
119.
21. Kovaevi, Borko: Stavovi prema varijetetima srpskog jezika.
Philologia, Beograd, 2, 33-38.
22. Laki, Igor: Media discourse and manipulation. U br. 27,85-96.
23. Luba, Wladyslaw: -
. 33/1, 5-14.
24. , : -
20. 21. (
). , , VIII, 103-113.
25. Mieska Tomi, Olga: Standard Macedonian and its current
relationship to the Macedonian dialects. U br. 16, 185-196.
26. Mokienko, V./Walter, H.:
. CJIX/1-2, 5-44.
27. Perovi, Slavica/Bulatovi, Vesna (ur.): Lingvistike analize.
Podgorica: Institut za strane jezike.
28. Petrovi, Tanja: Studying the minority groups' identities in
the Balkans from the perspective of language ideology. Bal-
canica, Beograd, XXXIV, 173-188.
29. , : . ,
. : .
30. , : ?#32/1, 105-114.
31. , (.): -
. / /: -
.
32. Popovi, Ljubomir: From standard Serbian through standard
Serbo-Croatian to standard Serbian. U br. 16, 25-40.
33. , :
. CJ /1-2, 97-123.
34. Pri, Tvrtko: Rethinking the status of English today: Is it still a
purely foreign language? BAS/British and American Studies,
Timioara, 10, 303-307.
Jezik kultura 281
35. , :
-
. , , 50/7-8, 559-569.
36. , : :
? . 31, 311-325.
37. Radovanovi, Milorad: Planiranje jezika i drugi spisi. Sremski
Karlovci/NoviSad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
38. Radovanovi, Milorad: From Serbo-Croatian to Serbian: Ex-
ternal and internal language developments. U br. 16, 15-23.
39. , :
. . 31, 283-288.
40. , : - -
- . : -
(, 1).
41. Savi, Svenka: Standardizacija romskog jezika: (ne)mogunost
obrazovanja romske dece na maternjem jeziku kod nas. U br.
44, 34-42.
42. , (.): . -
: .
43. , : -
. Balcanica, Beo-
grad, XXXIV, 105-117.
44. Stefanovi, Danica i dr. (ur.): J eziki izazovi Vojvodine Evropi.
Novi Sad: Pedagoki zavod Vojvodine.
45. kiljan, Dubravko: Diskurs istoi. U br. 27, 109-120.
46. Vali Nedeljkovi, Dubravka: Education and mass media in lan-
guages of ethnic communities in Vojvodina. U br. 16, 41-51.
Bibliografska beleka
1-5. Ovaj uvodni blok poglavlja specijalno je pisan za
ovu knjigu i ovde se prvi put objavljuje. Napisan je na
osnovu beleaka za kurs "Jezik i kultura" koji je autor dr-
ao u okviru programa Studije kulture i roda u Alternativ-
noj akademskoj obrazovnoj mrei (AAOM) u Beogradu
kolske 2001/ 02. i 2002/ 03. godine.
6. Tekst nastao od predavanja na seminarima OEBS-a
jeziku, obrazovanju i manjinama u Tivtu i na Irikom vencu,
juna i oktobra 2003. Ovde se prvi put objavljuje u celini; du-
i rezime tampan je pod naslovom "Pred izazovima vieje-
zinosti" u Biltenu Ministarstva za ljudska i manjinska prava
Srbije i Crne Gore, Beograd, 1/ 4, oktobar 2003, 16-17.
7. Proirena verzija uvodnog izlaganja na konferencji
"Jeziki izazovi Vojvodine Evropi", odranoj 27. 9- 2004. u
organizaciji Pedagokog zavoda Vojvodine u Novom Sadu,
kojom je obeleen Evropski dan jezik. Izvorni tekst je
tampan u istoimenom zborniku u izdanju organizatora
(ur. D. Stefanovi i dr.), 2004, 11-16.
8. Prilog specijalno napisan kao dopuna prethodnim
poglavljima; nije ranije objavljen.
9. Plenarno predavanje na kongresu Drutva za prime-
njenu lingvistiku Srbije i Crne Gore u Herceg Novom, sep-
tembra 2003; ovde se prvi put objavljuje.
284 Bibliografska beleka
10. Tekst nastao od plenarnih predavanja na strunim
skupovima nastavnika engleskog jezika u Beogradu i Aran-
elovcu, maja i jula 2003; objavljen u asopisu Philologia,
Beograd, II/ 2, 2004, 7-13-
11. Prvobitno objavljeno na engleskom jeziku: "Langu-
age and ethnicity in Sarajevo: Some recollections and ob-
servations". Studia Romanica et Anglica Zagrabiensia,
Zagreb, XLVII-XLVIII (Damir Kalogjera Septuagenario in
Honorem Oblata), 2002-2003, 71-76.
12. Prvobitno objavljeno na engleskom jeziku: "Serbo-
Croatian and English: Some sociolinguistic parallels". Ger-
mano-Slavistische Beitrge - Festschrift fr Peter Rehder
zum 65 Geburtstag (Hrsg. M. / U. Schweier). Mn-
chen: Verlag Otto Sagner, 2004, 45-52.
13. Ovde se prvi put objavljuje integralno. Kraa verzi-
ja tampana je na engleskom jeziku: "What's in a name:
The case of Serbo-Croati an", Revue des Etudes Slaves, Pa-
ris, LXXX/ 1, 2004, 11-20. Jedan deo potie od autorovog
specijalnog godinjeg predavanja okviru legata Petra N.
Kujachicha na Kalifornijskom univerzitetu Berkliju, SAD,
odranog 27.4.2004.
14. Poglavlje specijalno pisano za ovu knjigu; nije rani-
je objavljeno. <
15. Referat tampan zborniku Nauni sastanak sla-
vista Vukove dane, Beograd, 33/ 1, 2004, 81-87; ovde se
pretampava s manjim dopunama.
16. Poglavlje specijalno pisano za ovu knjigu; nije rani-
je objavljeno.
17. Vreme, Beograd, 25.XII 2003, 38-39 (intervju; raz-
govor vodila Sonja Ciri).
18. Monitor, Podgorica, 22.XI 2002, 18-20 (intervju;
razgovor vodila Milanka Saponja-Hadi).
Jezik i kultura
285
19. Politika, Beograd, 13.XII 2003, V/ 4 (intervju; raz-
govor vodila Anelka Cviji); dodatak 14.1 2004, B/ 6.
20. Dnevnik, Novi Sad, 25.VII 2004, 15 (intervju; raz-
govor vodio Milan ivanovi).
21. NI N, Beograd, 20.111 2003, 18.
22. Ovde se prvi put objavljuje.
Sadraj
Uvodna napomena 5
Prvi deo: JEZIKU U KULTURII DRUTVU
I Jezik i kultura 9
II Jezika i kulturna raznolikost oveanstva 29
III Popularna verovanja jezicima i narodima ... 43
IV Pol i rod u jeziku 53
V Jezik i identitet 67
VI Jezik i manjine 79
VII Evropa i jezici 91
VIII Nacionalnost i jezik u popisima stanovnitva 103
IX Kako smo organizovali primenjenu
lingvistiku u Jugoslavij i 115
X Engleski kao dodatni jezik 123
288
Sadraj
Drugi deo: NAEM JEZIKU
XI Jezik i etnicitet u Sarajevu 137
XII Srpskohrvatski i engleski - neke
sociolingvistike paralele 147
XIII Srpskohrvatski jezik - rezime zbivanja 161
XIV Slikovne metafore u razgovornom jeziku 181
XV Srpski argon izmeu leksikona, gramatike
istila 209
XVI argonske novosti 221
XVII Jezik, argon i verbalne magle 243
XVIII Ogledalo politikih namera 247
XIX Za glasove tolerancije 255
XX Jezik se ne uva zabranama 263
XXI Smijeano najlake se bije 269
Trei deo: BIBLIOGRAFSKI PRILOZI
XXII Selektivna bibliografija jugoslovenske
socioling vistike 2002-2004 273
Bibliografska beleka 283
Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, Mileevska 53, Beograd, i KNJIA-
RE KRUG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavae: Ivan olovi i
Dore Stojanovi. Urednik: Ivan Colovi. Stampa: Cigoja tampa.
Tira: 1000 primeraka. Beograd 2005.

Jezik I Kultura Ranko Bugarski

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Jezik I Kultura Ranko Bugarski

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

XfX/=

Das könnte Ihnen auch gefallen