Osnove Teorije I Metodike Treninga Fudbalera Aleksandar Bozenko

OSNOVE TEORIJE
I METODIKE
TRENINGA FUDBALERA
Aleksandar Boenko
SADRAJ
1. TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA
2. TRENING VRHUNSKIH FUDBALERA
(TEORETSKO-METODSKO OBRAZLOENJE)
3. RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA
U FUDBALU
O AUTORU
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
DAN
DESIGN
OSNOVE TEORIJE
I METODIKE
TRENINGA FUDBALERA
Aleksandar Boenko
......................................................................
......................................................................
ALEKSANDAR BOENKO
profesor, diplomirani trener za fudbal
OSNOVE
TEORIJE
I METODIKE
TRENINGA
FUDBALERA
BEOGRAD, 1997.
ALEKSANDAR BOENKO
OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA
I izdanje
IZDAVA I UREDNIK PUBLIKACIJE
Aleksandar Boenko
RECENZENTI
Prof. dr sci Pavle Opavski

Prof. dr sci Veljko Aleksi
Prof. dr sci Predrag Gavrilovi
Stjepan Bobek, vii fudbalski trener
Rajko Miti, vii fudbalski trener
Dragoslav Pivi, vii fudbalski trener
KORICE I PLAKAT
Rastko iri
GRAFIKA PRIPREMA
DanDesign
14. decembra 59, Beograd
Tel.: 011/458 094, 458 334
KOMPAKT DISK PRODUKCIJA
DanDesign
TIRA:
1000 primeraka
TAMPA:
Krajinagraf, Zemun
ISBN 86-901829-1-8
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
796.332.015.1
BOENKO, Aleksandar
Osnove teorije i metodike treninga fudbalera
Aleksandar Boenko. (1. izdanje).
Beograd: A. Boenko, 1997 (Zemun: Krajinagraf).
140 str.: ilustr.; 20 cm
Tira 1000. Bibliografija: str. 137-139.
ISBN 86-901829-1-8
a) Fudbal Trening
ID=56113932
SADRAJ
1. TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA 1

1.1. UVOD 1
1.2. SAVREMEN TRENER - TIP SAVREMENOG
FUDBALSKOG STRUNJAKA 1
1.3. SAVREMEN FUDBALER - TIP IGRAA DANANJICE 2
1.4. TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE FUDBALSKE IGRE 2
1.5. TIPOLOGIJA NAPORA FUDBALERA ZA VREME UTAKMICE 4
1.5.1. Kvantitativna struktura kretanja fudbalera 4
1.5.2. Tehniko-taktika struktura aktivnosti fudbalera 5
1.5.3. Aktivno vreme trajanja fudbalske utakmice.
Trajanje akcija i pauza 5
1.5.4. Fizioloki profil savremenog igraa 6
1.6. DEFINICIJA POJMA METODIKA TRENINGA.
FAKTORI OD KOJIH ZAVISI NIVO TRENIRANOSTI 10
1.7. FIZIKA PRIPREMA KAO VANI DEO
TRENINGA U FUDBALU 11
1.7.1. Opta fizika priprema 12
1.7.2. Specijalna fizika priprema 15
1.8. FIZIKE SPOSOBNOSTI FUDBALERA 16
1.9. METODIKA RAZVOJA IZDRLJIVOSTI U FUDBALU 16
1.9.1. Mehanizmi energetske potronje u organizmu 17
1. ATP CP mehanizam 18
2. LA mehanizam 18
3. O2 kiseoniki mehanizam 20
1.9.2. Definicija izdrljivosti fudbalera 21
1.9.3. Metodika razvoja opte izdrljivosti 22
1.9.4. Metodika razvoja specijalne izdrljivosti 23
1.9.4.1. Reim rada koji omoguuje usavravanje
brzinske sprinterske izdrljivosti.
Reim anaerobnog alaktatnog mehanizma 24

brzinske distancione izdrljivosti .
Reim anaerobnog glikolitikog mehanizma 25
kombinovane izdrljivosti.
Reim aerobno-anaerobnih sposobnosti 27
1.10. TRENING IZDRLJIVOSTI U SNAZI 28
1.10.1. Metoda razvoja izdrljivosti u snazi
laktat-acidnog, glikolitikog karaktera 29
1.10.2. Metoda razvoja izdrljivosti u snazi anaerobnog,
alaktatnog, kreatin-fosfatnog karaktera 30
1.11. RAZVOJ BRZINSKO-SNANIH SPOSOBNOSTI 30
1.12. OSNOVNE POSTAVKE PRAVILNOG
PRISTUPA METODICI RAZVOJA FIZIKIH
SPOSOBNOSTI FUDBALERA 32
1.13. KLASIFIKACIJA SREDSTAVA TRENINGA
(KLASIFIKACIJA VEBI) 33
1.14. PROGRAMIRANJE TRENINGA 36
1.15. ORGANIZACIJA TRENANOG PROCESA
U PRIPREMNOM PERIODU 39
1.16. ORGANIZACIJA RADA U TAKMIARSKOM PERIODU 43
1.17. ZAKLJUAK 44
1.18. LITERATURA 45
2. TRENING VRHUNSKIH FUDBALERA

(TEORETSKO-METODSKO OBRAZLOENJE) 49
2.1. UVOD 49
2.2. MOTORIKA STRUKTURA IGRE 50
2.3. ENERGETSKA POTRONJA I FIZIOLOKE
PROMENE U ORGANIZMU ZA VREME IGRE 50
2.4. TRENIRANOST. FAKTORI TRENANOG OPTEREENJA 52
2.5. ZAHTEVI SAVREMENOG TRENINGA 53
2.6. ANALIZA TAKMIARSKE AKTIVNOSTI OSNOVA
MODELIRANJA SAVREMENOG TRENINGA 54
2.7. ODMOR KAO VEOMA BITNA KOMPONENTA
SPORTSKOG TRENINGA 56
2.8. SMISAO OPTIMIZACIJE ODMORA U TRENINGU 56
2.9. PROGRAMIRANJE ODMORA 58
2.10. REIM RADA I ODMORA KOJI OMOGUUJE
RAZVOJ SPECIJALNE IZDRLJIVOSTI 59
RAZVOJ BRZINSKO-SNANIH SPOSOBNOSTI 59
ODRAVANJE FUNKCIONALNOG STANJA
ORGANIZMA NA POSTIGNUTOM NIVOU 60
2.13. SISTEMATIZACIJA TRENANIH
II
OPTEREENJA KAO OSNOVA

PROGRAMIRANJA KVALITETNOG TRENINGA 61
2.14. MODELNI REIMI TRENINGA 62
2.15. ZNAAJ OPTIMALNOG PLANIRANJA
TRENANOG PROCESA 64
2.16. ORGANIZACIJA RADA U PRIPREMNOM PERIODU 65
2.17. PLAN RADA U PRIPREMNOM PERIODU 69
2.18. ORGANIZACIJA RADA U TAKMIARSKOM PERIODU 69
2.19. PLAN RADA U TAKMIARSKIM PERIODU 71
2.20. ZAKLJUAK 72
2.21. PRIMER PRIMENE KOMPLEKSNOG
TEHNIKO-TAKTIKOG TRENINGA U
RAZLIITIM REIMIMA 72
2.22. NAPOMENE 75
2.23. PAKET VEBI 75
I VEBE OPTE RAZVOJNOG KARAKTERA: 75
II TEHNIKO-TAKTIKO-KONDICIONE VEBE
KOJE MOGU DA SE PRIMENJUJU U RAZLIITIM
REIMIMA TRENINGA (SPECIFINI TRENING) 79
2.24. LITERATURA 86
3. RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U FUDBALU 89

3.0. PREDGOVOR 89
3.1. UVOD 90
3.2. SAVREMENE TENDENCIJE RAZVOJA FUDBALA 91
3.3. ANATOMSKO-FIZIOLOKE OSOBINE
ORGANIZMA MLADIH FUDBALERA 92
3.4. OSNOVNI ZADACI, SADRAJ I METODE RADA 96
3.4.1. Uzrasna kategorija: od 8-10 godina do 11-12 godina 98
3.4.2. Uzrasna kategorija: od 12-14 godina do 14-16 godina 101
3.4.3. Uzrasna kategorija: od 17 do 18 godina 105
3.5. VEBE 110
3.6. SELEKCIJA 129
3.7. KOMPONENTE SELEKCIJE 130
3.8. LITERATURA 138
III
1
1.1.
TEORIJA I METODIKA
TRENINGA FUDBALERA
UVOD
Osnovni cilj ovog materijala nije prezentiranje gotovih recepata za rad, ve upoznavanje sa teoretskim i metodskim osnovama
treninga fudbalera koje su od permanentnog znaaja za postizanje
visokih sportskih rezultata. Ovaj materijal bi trebalo da pomogne
sticanju bazinih znanja koja e omoguiti pravo trenersko stvaralatvo, kreativnost u radu, pronalazak novih ideja, vebi i metodskih postupaka u treniranju i stvaranju visokokvalitetnih igraa i
timova.
Priprema vrhunskih fudbalera sposobnih da reprezentuju
svoju zemlju na meunarodnom nivou nije jednostavan, ve veoma obiman i kompleksan pedagoki proces. Osnova tog procesa
mora da bude bazirana na injenici da su nastale promene u savremenoj fudbalskoj igri kao i na kontinuiranom upoznavanju sa najnovijim dostignuima u metodici pripreme fudbalera.
1.2.
SAVREMEN TRENER - TIP SAVREMENOG

FUDBALSKOG STRUNJAKA
Trener je glavna figura u celokupnom trenanom procesu.
Fudbal se, kao sastavni segment sportskog ivota, stalno razvija,
pa prema tome i fudbalski strunjak u svom radu ne sme da se
oslanja samo na ranije steena teoretska i praktina iskustva.
Reavanje aktuelnih zadataka, u smislu uspene pripreme fudbalskog tima, moe da ostvaruje samo strunjak koji poseduje oseaj
......................................................................
......................................................................
za otkrivanje novog, koji se stalno obrazuje i usavrava, koji

stvaralaki primenjuje metodske postupke, odnosno, koji
pronalazi nova reenja za razvoj fudbalske igre i unapreenje
trenanog procesa. Jedna od najvanijih crta savremenog trenera
je pedagoki talenat koji mu omoguuje da formira kod igraa elju i sposobnost da ispoljava maksimalne voljne osobine u treningu
i igri. U metodologiji fudbalskog treninga postoje hiljade vebi.
Vano je da trener ume da odabere najpotrebnije od njih. Jo je
vanije da se te vebe meusobno kombinuju i poveu na takav
nain koji e omoguiti da se kompleksno reavaju potrebni zadaci, odnosno da ue igrae kompomentama na kojima se temelji
fudbal. U svom poslu trener bi trebalo da se oslanja na svoj struni
tab, na saradnike-istomiljenike, koji e zajednikim naporima
ostvariti cilj pripreme fudbalskog tima.
1.3.
SAVREMEN FUDBALER - TIP IGRAA DANANJICE

Paralelno sa razvojem fudbala menja se i tip fudbalera.
Savremeniigra je, sa jedne strane, figura koja realizuje zadatke trenera (to je veoma vaan momenat), ali je, sa druge strane, i
linost koja svesno tei ka maksimalnom samoizraavanju, odnosno dokazivanju. Bez koordinacije ova dva momenta nema ni
vrhunskog fudbalera. Savremen fudbaler treba da je dobro treniran, skoncentrisan na posao, spreman da maksimalno ispoljava
voljne osobine i kreativnost i tokom treninga i tokom takmienja.
Savremen igra dananjice bi trebalo da je svestan kolika je
vanost efikasnosti korienja njegovog radnog i slobodnog vremena. Od toga direktno zavisi njegovo napredovanje.
1.4.
TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE FUDBALSKE IGRE

Analiziranje nastupa najboljih ekipa za vreme vanih
meunarodnih takmienja (poslednje Evropsko prvenstvo 1996. i
Olimpijske igre 1996.) omoguuje da se saeto predstave osnovne
tendencije razvoja koje su prisutne u savremenoj igri.
- Igra se veoma brzo, vrsto, intenzivno (sa malo pauza), sa
mnogo duela. Navalni igrai se agresivno bore za loptu sa istim
stepenom odgovornosti i estine, kao i njihovi partneri iz mane-
......................................................................
......................................................................
TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA
varskog reda i linije odbrane. Takav pristup igri poveava vanost

svake epizode igre i znatno poveava napetost utakmice.
- Uoava se tendencija rasta kvaliteta i klase igre cele grupe
ekipa, i to ne samo evropskih nacionalnih selekcija kao to su
eka, Norveka, vajcarska, ve i nacionalnih ekipa iz Azije (Juna Koreja, Japan, Saudijska Arabija) i Afrike (Nigerija, Juna Afrika). Ovakva situacija dovodi do poveanja broja utakmica na
kojima se zahteva mobilizacija svih fizikih i duhovnih resursa igraa.
- Savremena igra je kolektivna i zasniva se na visokom stepenu fizike pripremljenosti igraa. Tehnika igraa je racionalna i
brza. U igri je stalno prisutna presija na igraa sa loptom, to
zahteva brzo, trenutno reagovanje na prostoru koji je smanjen
zbog ometanja od strane ostalih suigraa.
- U igri najboljih ekipa uoava se velika koncentracija igraa
na sredini terena. Veina timova najee igra sa samo tri isto
odbrambena igraa (dva stopera-markera, jedan slobodan igralibero) i sa samo jednim napadaem-picem. Shodno tome petorica ili estorica igraa igra u manevarskom redu. Igrai sredine terena odlino manevriu ostvarujui u fazi odbrane agresivan
presing na igraa sa loptom ve na sredini terena, ili ak i u blizini
esnaesterca protivnike ekipe. Osim agresivnog presinga ovi igrai su u svakom trenutku, kada se lopta oduzme, spremni na brzu
reakciju, ili u smislu prodora ka protivnikom golu u zonu uta,
ili u smislu podrke partnerima u zavrnici napada. Takvi igrai su
podjednako korisni kako u fazi odbrane tako i u fazi napada,
odnosno oni su univerzalni. Osnovna odlika jakih fudbalskih
kolektiva je posedovanje velikog broja univerzalnih igraa, podjednako dobrih u obe faze igre i na svakom delu terena.
- Sa scene savremenog fudbala su skoro nestali klasini centarfori koji su bili usmereni praktino samo na realizaciju gol ansi, zanemarujui svoj deo uea u defanzivnoj igri. Takve igrae
zamenili su brzi, hitri, prodorni fudbaleri koji znaju aktivno da
presinguju kada se izgubi lopta. Takvi agresivni napadai stalno
dre u napetosti odbranu protivnika stvarajui anse za gol i sebi
i partnerima.
Danas moderni fudbal prikazuju ekipe Nemake, Francuske, eke, Nigerije i Argentine. Njihova igra se posebno odlikuje sposobnou igraa da brzo prelaze iz odbrane u napad i
......................................................................
......................................................................
obrnuto, u zavisnosti da li poseduju loptu ili ne. U samo nekoliko

pasova oni su sposobni da se priblie protivnikom golu. Svih
jedanaest igraa je u stanju da vodi agresivnu igru tokom celokupnog vremena utakmice.
1.5.
TIPOLOGIJA NAPORA FUDBALERA ZA VREME UTAKMICE

Jedini pravi prilaz razradi metodologije treninga u fudbalu
je definisanje tipologije napora kojima se igrai podvrgavaju za
vreme utakmice. U te svrhe bi trebalo da se izanalizira kvantitativna struktura njihovog kretanja i tehniko-taktika struktura njihove aktivnosti, kao i da se sagleda realno vreme trajanja utakmice
i vreme trajanja akcija i pauza. Veoma je vano i odreivanje funkcionalnog fiziolokog modela fudbalera.
1.5.1. Kvantitativna struktura kretanja fudbalera

Ako se sagleda koliki prostor, odnosno koliko kvadratnih
metara treba da pokriva fudbaler, onda se ve na prvi pogled uoava razlika izmeu fudbala i ostalih sportskih igara, kao na primer
koarke, rukometa ili odbojke.
U metrima kvadratnim
700
600
500
400
300
200
100
0
Fudbal
Rukomet
Koarka
Odbojka
Za vreme utakmice igra provodi u tranju ukupno 30-40

minuta i za to vreme savlada cca 8.000-11.000 metara. Na tranje
......................................................................
......................................................................
u brzom tempu i maksimalnom kretanju sa i bez lopte otpada oko

11-13%, to iznosi 1.000 do 1.500 metara. Osim tranja u igri su
prisutni skokovi, utevi i kontakti sa protivnikom prilikom borbe
za loptu.1
1.5.2. Tehniko-taktika struktura aktivnosti fudbalera

Tokom igre fudbaleri skoro da i ne izvode tehnike elemente izolovano jedan od drugog, ve ih izvode lanano. Na primer: prijem lopte voenje lopte finta - pas; pas prijem pas;
presecanje lopte voenje dribling pas ili ut itd. Takvih lanaca u igri fudbaler ima od 5-6 do 12, u zavisnosti od svoje pozicije.
Tri-etiri najkarakteristinija lanca za njegovu poziciju igra izvodi obino od 5 do 8 puta, a ostale lance 2 do 4 puta. Pri sagledavanju tehniko-taktike strukture aktivnosti fudbalera treba imati
na umu i ometajui faktor (odnosno protivnika), koji oteava tehniko-taktiku aktivnost.
1.5.3. Aktivno vreme trajanja fudbalske utakmice. Trajanje akcija i pauza

Vreme efektivne igre na utakmici, odnosno vreme kada se
lopta nalazi u igri (kada fudbaleri najintenzivnije rade), retko nadmauje 65 minuta. U veini sluajeva lopta je u igri od 55 do 60
minuta. Na pauze otpada 30 do 35 minuta. Vreme aktivnog trajanja utakmice, odnosno rad fudbalera, ispresecan je pauzama. To je
faktiki intervalni rad, kada posle kratkog napora sledi kratka
pauza. Procentualni odnos vremena trajanja akcija i pauza na
utakmici upravo to i potvuje:
Vreme trajanja
% pauza
020 sek.
52
75
2140 sek.
29
18
4160 sek.
10
Preko 60 sek.
% akcija
Wenger,H.,A.,1985.; Ohashi,J.,1987.
......................................................................
......................................................................
Kako se vidi iz date tabele veina akcija (52%) ne traje due

od 20 sekundi, kao i veina pauza (75%)1. Vrlo retko kontinuirana akcija traje due od 90 sekundi. Ukoliko akcija traje oko 30
sekundi najee iza nje sledi priblino ista pauza. U svakom
sluaju, od duine trajanja rada i duine pauza zavisi intenzitet
igre.
1.5.4. Fizioloki profil savremenog igraa

Za vreme utakmice energetska potronja kod fudbalera
iznosi 1.600 do 1.800 Kcal2. Registracija frekvencije srane kontrakcije za vreme fudbalske utakmice ukazuje na velike oscilacije
pulsa sa tendencijom zadravanja visokih prosenih vrednosti.
Tako, na primer, puls do 130 otk/min figurira priblino samo
jedan minut, puls izmeu 130 i 150 otk/min oko 7 minuta, 150 i
165 otk/min 17 minuta, 165 i 170 otk/min oko 41 minut, 180 otk/
min i vie oko 24 minuta. Iz ovoga sledi da je kod fudbalera za
vreme utakmice puls vei od 165 otk/min u vremenskom periodu
od skoro 65 minuta, to ini skoro 72% od ukupnog vremena igre.
Ovo je veoma veliki napor, koji zahteva angaovanje anaerobnih
procesa energetske potronje prilikom ponavljanja maksimalnih
dejstava na utakmici.
Zone
Aerobna
Aerobno-anaerobna
Anaerobna
puls okt/min
do 150
155180
preko 180
Angaovanost anaerobnih energetskih procesa za vreme

utakmice, osim visokih vrednosti pulsa, potvruje i pojava mlene
kiseline u krvi fudbalera (laktata) do 12 mmol, sa prosekom od 7
mmol3 (vidi shemu Laktat u krvi).
Treba istai da je laktacidemija znatno vea kod igraa prvoligaa u odnosu na nii rang takmienja, to govori u korist injenice da je za fudbalere mnogo bitniji intenzitet (brzina) igre,
1
Colli, R., 1987.

Colli, R., 1987.
3 Ekblom, B., 1986.
2
......................................................................
......................................................................
Laktat u krvi
10
8
6
I p.
mmol/l
4
II p.
2
0
I liga
II liga
III liga
IV liga
nego koliina obavljenog rada niskog intenziteta (koliko kilometara je pretrano u sporijem ritmu). Anaerobna mo je, kako alaktatna tako i laktatna, vano svojstvo kod igraa. Tokom utakmice
se kao gorivo koristi glikogen.
Glikogen (g/100g miia)
2
1.5
1
0.5
0
45
60
105
Minuti utakmice
Kod fudbalera se zapaa rapidno smanjenje glikogena u miiima krajem prvog poluvremena i na kraju utakmice, to svedoi o toku glikolitikih procesa 1.
U odnosu na ostale sportiste1, predstavnike sportskih igara kao

to su koarka, rukomet, odbojka, kod profesionalnih fudbalera su
koliine utvrenog laktata u krvi vee. Vee koliine laktata na poetku utakmice i poetkom drugog poluvremena, a manje na kraju prvog i drugog poluvremena, potvruju sposobnost miinog tkiva
fudbalera da brzo neutralizuju znatne koliine laktata unutar miia.
1
Ekblom, B., 1986.
......................................................................
......................................................................
Odnosi kratkih trenutaka aktivne igre i pauza tokom fudbalske

utakmice navode na zakljuak da u osnovi ove pojave lei znatna
osposobljenost miinih vlakana (sporih) da pojedu svoje laktate. Pitanje produkovanja i varenja laktata veoma je vano za
shvatanje metabolike situacije koja je prisutna kod fudbalera za
vreme utakmice. Zato je treba razmotriti neto detaljnije. Fudbaler da bi mogao da utira, da sprintuje u kontranapad ili da se
agresivno brani, izrazito vie koristi miina vlakna brzog tipa i
tako neizbeno stvara manjak ATP-a u miiima, potom manjak i
kreatinfosfata CP, uz gotovo istovremeno produkovanje mlene
kiseline (proces anaerobne glikolize; smanjuje se glikogen
miia). Posle perioda intenzivnog rada igra usporava tempo
svog kretanja i trkara ili se potpuno zaustavlja zbog prekida igre
(aut, korner, slobodni udarac itd.). Mlena kiselina se iri u
miiima na oblinja vlakna i to ponajvie na ona spora, koja je delom prerauju. Ovaj proces se odvija utoliko bre ukoliko su spora vlakna specijalizovanija, tj. istreniranija za takvu funkciju. Za
veoma kratko vreme spora vlakna su kod istreniranog igraa u
stanju da eliminiu velike koliine laktata.
Jasno je da u trenucima pauza u igri, kada se fudbaler
zaustavlja ili radi niskim intenzitetom, intervencija kiseonika nije
na nivou maksimalne aerobne moi. Ako ipak sredina nije u stanju da svari laktat koji je sama proizvela ili da ga brzo i u velikim
koliinama prebaci u krvotok, kako bi se laktat efikasno odvojio i
preradio u drugim delovima tela, dolazi do postepenog miinog
slabljenja prouzrokovanog nagomilavanjem katabolita, koji
dovode do poveanja kiselosti miia. Ovo ukazuje na neophodnost da se pomou odgovarajuih trenanih optereenja razvije
kod fudbalera sposobnost veeg protoka laktata iz miia u krvotok, kao i sposobnost podnoenja veih koliina laktata u samom
miiu (sposobnost da se trpi nelagodno stanje).
Da prezentiramo ukratko, jo jednom, tipologiju funkcionisanja miia kod fudbalera za vreme igre. Brzina je primaran faktor aktivnosti fudbalera u igri. Tokom mnogobrojnih ponavljanja
brzinskog rada u miiima se stvara laktat. Fudbaler je sportista
iji su miii specijalizovani da se bore sa laktatom i da i dalje rade
bez obzira na njegovo prisustvo. Znai, fudbaler je sposoban da
nastavlja igru u visokom tempu, sve dok zalihe glikogena u miiima i jetri ne dou do kritinog nivoa.
U sklopu razmatranja fiziolokih odlika fudbalera svakako
......................................................................
......................................................................
treba izanalizirati i njegovu aerobnu mo. Pokazatelj aerobne moi je

zapravo maksimalni utroak kiseonika izraen u mililitrima u odnosu
na jedan kilogram telesne teine za jednominutni vremenski interval.
Mnogobrojna ispitivanja ukazuju da kod fudbalera vrednosti aerobne moi osciliraju izmeu 55 i 65 ml/kg/min kiseonika1. Ako se
ove vrednosti uporede sa vrednostima koje imaju igrai u ostalim
sportovima vidi se da se one nalaze na jednom prosenom nivou.
Neto su vee od vrednosti ustanovljenih kod koarkaa, rukometaa i odbojkaa, ali su znatno ispod nivoa vrednosti naenih kod
atletiara-trkaa srednjih i dugih pruga, a posebno su ispod nivoa
vrednosti utvrenih kod nordijskih smuara. Zanimljivo je da veoma esto pokazatelji aerobne moi kod fudbalera-amatera nadmauju iste kod profesionalaca. Ovu injenicu je mogue tumaiti
kao dokaz da faktor aerobne moi nije ograniavajui za sposobnost
igraa da igra u visokom tempu. Shodno tome moemo zakljuiti da
je u fudbalu dominantna sposobnost oslobaanja energije pomou
anaerobnog metabolizma2.
Uoljivo je da fudbaleri poseduju dobru sposobnost brze
miine kontrakcije i odlinu miinu elastinost koja je, oigledno, plod dobre miine koordinacije. Kao dokaz za to mogu da
poslue rezultati u testovima skonosti (vertikalni odraz iz
poluunja) koji su kod fudbalera znatno vei nego kod sportista
sportova izdrljivosti, ali su nii nego kod tipinih sportova snage,
kao to je skok u vis3.
Inae, u komponentama brzinske snage (na osnovu testiranja skonosti) fudbaleri-profesionalci su znatno bolji od amatera, to ukazuje na vanost brzinsko-snanih sposobnosti za
uspenost u igranju fudbala. Rezultati grupa sportista iz razliitih
sportova, dobijeni u testovima odreivanja relativne snage miia
opruaa nogu, pokazuju da su profesionalni fudbaleri u ovome
odmah iza sprintera i nordijskih smuara, a ispred su odbojkaa i
rukometaa4. Dakle, tipologija profesionalnog igraa u fudbalu,
odnosno njegov fizioloki profil, mogao bi da se ukratko definie
na sledei nain:
1
Ekblom, B., 1986.

Ekblom, B., 1986.
3 Bosco, C., 1985.
4 Bosco, C., 1985.
2
......................................................................
......................................................................
Fudbaler je sportista prevashodno obdaren svojstvima dobrog ispoljavanja brzinske snage miia;
Kod fudbalera je dominantna sposobnost oslobaanja energije preko anaerobnih metabolikih procesa (alaktatne i glikolitike sposobnosti);
Uz ove sposobnosti fudbaler mora ispoljavati i aerobnu
mo srednjeg nivoa.
Visok nivo specifine tj. specijalne pripremljenosti u fudbalu treba da daje sposobnost igrau da tokom vremena aktivnog
trajanja utakmice odri integritet svojih osnovnih svojstava, pre
svega brzinsko-snanih i koordinacionih, a ne treba da daje
sposobnost da dugo i kontinuirano izdrava optereenja srednjeg
i niskog intenziteta. O ovome treba voditi rauna prilikom programiranja treninga za razvoj vitalnih sposobnosti za fudbal.
1.6.
DEFINICIJA POJMA METODIKA TRENINGA.

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI NIVO TRENIRANOSTI
Metodika treninga je nain primene vebi koji e obezbediti
da one daju pozitivan efekat, odnosno da dovedu do poboljanja
nivoa treniranosti sportiste.
U osnovi poveanja nivoa treniranosti sportiste lei, kako
proces adaptacije celokupnog organizma, tako i proces adaptacije
pojedinih njegovih funkcija na fizike vebe, odnosno napore.
Treniranost je rezultat dugotrajne adaptacije u toku koje u organizmu dolazi do korisnih morfolokih i funcionalnih promena,
odnosno reakcija, koje omoguuju efikasno prilagoavanje na
specifinu miinu aktivnost. Trening bi trebalo da, sa jedne
strane, raznovrsno i svestrano, a sa druge strane usko specifino,
utie na organizam i njegove razliite funkcije, planirajui procese
adaptacije i upravljajui njima. Pri tome nije potrebno da doe do
apsolutnog razvoja svih sposobnosti do maksimalno mogueg
nivoa, ve samo do nivoa koji je otpimalan za fudbal. Ovde treba
imati na umu da se procesi adaptacije na napor odvijaju neravnomerno: na poetku su ubrzani a zatim njihov tempo opada.
Nivo i stepen adaptacije organizma na napor zavise od karaktera i veliine trenanog optereenja. Trenana optereenja
mogu se sagledavati kao kompleksni nadraaji na organizam fud-
10
......................................................................
......................................................................
balera. Fizioloki uticaj tih nadraaja zavisi od sledeih faktora:

od koordinacione strukture vebi,
od intenziteta vebanja,
od trajanja vebanja,
od broja ponavljanja vebi ili serija vebi,
od trajanja odmora izmeu vebi ili serija vebi.
Od ovih faktora u velikoj meri zavisi efekat treninga. Promene ovih faktora utiu na konani uspeh kumulativnog efekta
adaptacije. Njihova optimalna sistematizacija, kako tokom pojedinanih treninga tako i tokom konkretnog perioda treniranja, od
bitnog je znaaja za stvaranje povoljnih uslova za razvoj onih
funkcionalnih sistema organizma koji su neophodni u fudbalu.
1.7.
FIZIKA PRIPREMA KAO VANI DEO

TRENINGA U FUDBALU
Fizika pripremljenost ili, kako je esto nazivaju, kondicija
fudbalera, veoma je vana komponenta koja omoguuje igrau visoka sportska tehniko-taktika ostvarenja. Re kondicija proizilazi od latinske reI conditio (uslov), to podrazumeva stvaranje
uslova i pretpostavki neophodnih za uspenost u takmienju.
Dobar nivo kondicije podrazumeva takvo fiziko stanje fudbalera
koje mu omoguuje da svrsishodno deluje u uslovima psiho-fizike napetosti tokom svih 90 minuta utakmice.
Ispoljavanje tehnike kao i taktikog znanja fudbalera tesno
je vezano za nivo njegove kondicije, odnosno nivo njegove fizike
pripremljenosti. Stoga, kada je re o metodici treninga u fudbalu,
fizika priprema igraa mora da se sagledava u tesnoj povezanosti
sa njegovom tehnikom i taktikom pripremom. Znai, moemo
da govorimo o tehniko-taktiko-kondicionoj pripremi i samo sa
ovog aspekta vredi razmatrati pitanje postizanja sportske forme,
odnosno samo tako vredi baviti se pitanjima programiranja i
planiranja trenanog procesa u fudbalu. Praksa pokazuje da
tokom godine oko 80% celokupnog trenanog rada otpada na tehniko-taktiku pripremu. Pri tome je ak i za vreme pripremnog
perioda obim tehniko-taktikih vebi veoma znaajan i iznosi od
60%-70% od ukupnog broja vebi. Tehniko-taktike vebe, koje
su reglamentirane u smislu intenziteta, broja ponavljanja, vreme-
11
......................................................................
......................................................................
na rada i odmora (osim zadataka usavravanja tehniko-taktikih

osobina), mogu da reavaju i zadatke kondicionog plana u smislu
uporedog razvoja izdrljivosti ili brzinsko-snanih osobina. Upravo zato, tehniko-taktike vebe, iji je cilj usavravanje kolektivnog delovanja, ine 70% od svih ukupnih naina pripreme.
Takve vebe, po pravilu, imaju kombinovan uticaj na organizam
fudbalera u smislu delovanja na mehanizme stvaranja energije.
Zato je i njihov udeo u celokupnom obimu godinje pripreme najvei i iznosi 50-60%.
Svakako da nije uvek mogue reiti zadatke fizike
pripreme samo pomou specifinih fizikih vebi, odnosno vebi
sa loptom. Poznato je da vebe bez lopte (nespecifine vebe) imaju jai, direktniji uticaj na organizam, lake se doziraju, pa su prema tome od velike koristi i znaaja za razvoj potrebnih
sposobnosti fudbalera. Treba nai razumnu meru u njihovoj primeni i uvek imati na umu da osnovu metodike fudbalskog treninga ini igra, razliiti fragmenti igre (situacije), grupne i
individualne vebe sa loptom.
1.7.1. Opta fizika priprema

Mnogobrojni strunjaci dele fiziku pripremu (kondiciju)
sportista na optu i specijalnu. Opta fizika priprema fudbalera
reava zadatak poboljanja nivoa njegove opte radne sposobnosti.
Sredstva tj. vebe, koje se pri tome primenjuju, po pravilu su tzv.
vebe opte-razvojnog karaktera, esto uzete iz drugih sportova,
kao to je,na primer, atletika, gimnastika itd. Pomou takvih vebi
se razvijaju i uvruju miii, zglobovi, poboljava funkcionisanje telesnih sistema i organa, te dolazi do poboljanja nivoa opte
treniranosti i polivalentnog usavravanja motorikih sposobnosti.
Moemo da kaemo da se stvara baza opte fizike pripremljenosti.
Savremena saznanja ukazuju da uticaj sredstava opte fizike pripreme nije istovetan za vreme razliitih etapa u viegodinjoj pripremi sportista1. Za vreme prve etape, kada se ostvaruje
formiranje sportiste (etapa poetne pripreme), primena irokog
1
12
Ivojlov, A., 1984.
......................................................................
......................................................................
kruga vebi opte-fizikog karaktera je pozitivna. Za vreme druge

etape (etapa sportskog usavravanja) njihov pozitivan uticaj se
smanjuje. Za vreme tree etape (etapa vrhunskih sportskih ostvarenja) dugotrajna i suvie esta primena sredstava opte fizike
pripreme dovodi do njihovog negativnog uticaja na rast sportske
forme i sportskih rezultata (vidi shemu).
OFP
Zona
neutralnog
uticaja
I ETAPA
II ETAPA
Zona
negativnog
uticaja
III ETAPA
I ETAPA etapa poetne

pripreme
II ETAPA etapa sportskog
usavravanja
III ETAPA etapa vrhunskih
sportskih ostvarenja
OFP Opte-fizika priprema
s p o r t s k i
r e z u l t a t
Vebe opte-fizike pripreme bi trebalo sagledavati sa

pozicije primene metodike razvoja onih sposobnosti koje su ispod
tzv. korisnog minimuma. Ako je, na primer, kod nekog fudbalera
nedovoljno razvijen neki mii koji nije vaan direktno za fudbal,
on se ipak mora razvijati za vreme prelazne faze faze godinjeg
odmora. Ili, uzmimo drugi primer: ako su kod mladih igraa,
uzrasta 17-18 godina, nedovoljni pokazatelji aerobnog kapaciteta
(manje od 50 ml/kg/min kiseonika ili je rezultat u testu Kupera 12
minuta tranja manji od 2.400 metara), onda se kod njih svakako
mora pribei optim sredstvima fizike pripreme za poboljanje
nivoa njihovih aerobnih sposobnosti.
Ukoliko se aerobne vebe, sraunate na podizanje anaerobnog praga (kao to je, na primer, ravnomerno tranje dugih deonica), primenjuju due tokom pripremnog perioda, koji je kod
profesionalnih igraa veoma kratak, moe da doe do negativnog
menjanja anaerobne komponente koja je u fudbalu od izuzetne
vanosti. U ovom sluaju, takav tip rada na optoj fizikoj
pripremi (dugotrajna tranja) moe da stvori vie tete nego koristi kako u miinoj, tako i u organskoj strukturi organizma spor-
13
......................................................................
......................................................................
tiste. Dokaz ovoga je izrazito smanjenje brzine angaovanja

miia, jer nakon primene rada tipa sporog vebanja sa teretom
malog inteziteta ili ravnomernog tranja dugih deonica, do poveanja sposobnosti dolazi samo zaslugom sporog dela muskulature, a kod svih alaktatnih mehanizama dolazi do zaostajanja i
brzinska snaga se ne razvija. Stoga je korienje velikog broja treninga tzv. opteg karaktera, odnosno primena metoda za produeni
rad oko anaerobnog praga, u sportskim igrama uopte, pa i u fudbalu, kontraindikovano. Zato treninzi treba da se usmeravaju na
usavravanje sposobnosti brzog angaovanja miia tj. brzinske
snage, a prilikom razvijanja izdrljivosti na usavravanje brzinske
izdrljivosti i izdrljivosti u snazi (u smislu veeg broja ponavljanja brzih pokreta i kretanja). Takav rad moe da se odvija pomou
intenzivnog vebanja uz promenu ritma, ili intervalnog vebanja
kada se intenzivni rad smenjuje odgovarajuim odmorom.
Preterano pribegavanje optereenjima kada je kontrola
frekvencije pulsa determinantan faktor, kao to je sluaj kod
atletiara trkaa dugoprugaa ili nordijskih smuara, vodi razvoju
spore komponente miia, a za fudbalere je najvanija kvalitativna
komponenta upravo njihova brzina. Tip totalno aerobnog rada je takoe i sa psiholokog stanovita najmanje prihvatljiv metod rada sa
predstavnicima sportskih igara, pa samim tim i sa fudbalerima.
Iz praktinog trenerskog iskustva proizilazi da tzv. optepripremni deo u pripremnom periodu treninga fudbalera ne znai
prevagu opte-pripremnih metoda nad specifinim, ve ukazuje
da je njihov udeo u ukupnom obimu metoda neto vei nego za
vreme ostalih etapa godinje pripreme. Svako preterivanje u smislu primene optih metoda dovodi do antagonizma izmeu opte i
specijalne pripreme i ne doprinosi rastu majstorstva fudbalera.
Vano je u pripremnom periodu, od njegove prve faze, ukljuiti u
rad vebe aerobnog i aerobno-anaerobnog karaktera sa loptom,
to kasnije daje bolju mogunost breg nastavka obrade tehnikotaktikih sposobnosti u anaerobnom reimu, odnosno reimu brzinske izdrljivosti. Sredstva opte fizike pripreme, gde spada i
aerobni rad, svakako imaju mesto u treningu profesionalnih fudbalera i to kao sastavni deo zagrevanja tokom pojedinih treninga i
kao uvodni deo u pripremnom periodu, kada se mogu primenjivati i ravnomerna tranja i spora vebanja muskulature u obliku
krunog treninga. Kod profesionalnih fudbalera takav rad obino
ne traje due od 5 do 6 dana.
14
......................................................................
......................................................................
1.7.2. Specijalna fizika priprema

Specijalna fizika priprema fudbalera reava glavni zadatak
razvoj i usavravanje fizikih sposobnosti i funkcionalnih
svojstava organizma specifinih za fudbalsku igru. Metode specijalne fizike pripreme usmerene su prvenstveno na sticanje nivoa
pripremljenosti koji omoguuje uspenu takmiarsku aktivnost.
Ove metode usmerene su prvenstveno na sticanje sportske forme
a tek potom na njeno odravanje.
Sadraj i metodika specijalne fizike pripreme treba da se
zasnivaju na osobenostima takmiarske aktivnosti fudbalera. Zato
je prilikom izbora naina i metoda za usavravanje specijalne fizike pripreme neophodno povesti rauna o sledeem:
o aciklistinosti pokreta u igri,
o naizmeninom smenjivanju intenzivne miine aktivnosti aktivnou smanjenog intenziteta,
o iznenadnoj i estoj promeni ritma i tempa prilikom igre.
Svi ovi faktori, uz veliku emocionalnu napetost, izazivaju
znaajno fiziko optereenje, intenzivne funkcionalne promene u
organizmu i uslovljavaju veliki energetski utroak.
Prilikom planiranja pripremnog perioda treninga, kada se
najvie radi na razvoju fizikih sposobnosti, treba imati na umu da
nakon godinjeg odmora, koji kod profesionalaca nije dui od trietiri nedelje, dolazi do neznatnog opadanja nivoa opte fizike
pripremljenosti. Taj nivo se treningom veoma brzo vraa na
preanji. Meutim, ne moemo da konstatujemo isto to kada je
re o nivou specijalne fizike pripremljenosti. Specijalna fizika
pripremljenost u periodu ove pauze moe dosta da se umanji i za
njeno uspostavljanje potreban je znaajan trud. Postizanje visokog nivoa specijalne fizike pripremljenosti ostvaruje se specifinim vebama koje su adekvatne fudbalskoj igri i koje su
maksimalnog intenziteta. Uz razvoj sposobnosti koje su primarno
vane u fudbalu (kao to su brzinsko-snane sposobnosti, brzinska izdrljivost i izdrljivost u snazi), znatna panja u treningu se
dodeljuje uvebavanju kolektivnog tehniko-taktikog delovanja,
kada paralelno sa razvojem tehniko-taktikih osobina dolazi do
sticanja specijalnog nivoa radne sposobnosti. Postepeno se ostvaruje objedinjavanje svih aspekata pripreme, dolazi do suavanja
kruga trenanih sredstava, poveava se uloga individualnog tren-
15
......................................................................
......................................................................
inga. Modeliranje fragmenata igre i kontrolne utakmice zauzimaju

centralno mesto u specijalnom delu pripremnog perioda. Rad na
sticanju specijalne fizike pripremljenosti nastavlja se i poetkom
takmiarskog perioda. Za uspenost u takmienju je od velikog
znaaja da se visok nivo specijalne fizike pripremljenosti igraa
odri do kraja takmiarske sezone.
1.8.
FIZIKE SPOSOBNOSTI FUDBALERA

Snaga, izdrljivost i brzina su dominantne fizike sposobnosti u sportu uopte, a svakako i u fudbalu. Meutim, kako je ve
bilo pominjano ranije, prilikom analiziranja takmiarske aktivnosti kod fudbalera, ni jedna od ovih dominantnih sposobnosti
se ne ispoljava u istom obliku, ve u kombinaciji sa ostale dve.
Zato razmatrajui metodiku treninga specijalnih fizikih sposobnosti kod profesionalnih igraa treba da govorimo o kombinaciji
brzine i snage: brzinske snage, brzine i izdrljivosti: brzinske
izdrljivosti, snage i izdrljivosti: izdrljivosti u snazi. To su
sposobnosti koje su od izuzetne vanosti za fudbalera i upravo one
ine njegovu specijalnu fiziku pripremljenost. Od njihovog razvitka u mnogome zavisi uspenost u takmienju. Zbog toga je metodika razvoja specijalnih fizikih sposobnosti veoma vana u
celokupnoj pripremi fudbalera.
1.9.
METODIKA RAZVOJA IZDRLJIVOSTI U FUDBALU

Metodika unapreenja nivoa izdrljivosti u fudbalu trebalo
bi da obuhvati treniranje onih svojstava koja se najvie koriste za
vreme takmiarske aktivnosti, odnosno, trebalo bi da se bazira na
podacima o strukturi motorike aktivnosti i fiziolokih napora u
toku igre.
Kada se govori o izdrljivosti kao sposobnosti koja je
neophodna fudbaleru, treba istai da se ona ispoljava na vie naina, a generalno moemo izdvojiti optu i specijalnu izdrljivost. Iz
fiziologije je poznato da za jednog fudbalera osnovu opte izdrljivosti ine aerobni procesi energetske potronje, a osnovu specijalne
izdrljivosti ine anaerobni procesi energetske potronje.
16
......................................................................
......................................................................
Za trenera je od izuzetne vanosti shvatanje mehanizama energetske potronje u organizmu, jer se na njima bazira celokupna
metodika razvoja izdrljiovsti. Zato je bitno to jednostavnije protumaiti ovu materiju.
1.9.1. Mehanizmi energetske potronje u organizmu

Aerobni procesi stvaranja energije neophodne za fiziki rad
su procesi koji se odvijaju uz prisustvo kiseonika koji se doprema
krvotokom tokom rada. Anaerobni procesi stvaranja energije
neophodne za miini rad su procesi koji se odvijaju bez prisustva
kiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada. Energija za rad
miia, odnosno za njihovu kontrakciju, nastaje na sledei nain.
U elijama miinih vlakana se nalaze zalihe makro-energetskog jedinjenja bogatog energijom koje se naziva ADENOZINTRI-FOSFAT (kiselina ATP, odnosno jedna molekula adenozina +
tri molekule fosfata). Nakon uzimanja hrane energija se u obliku
ATP akumulira u elijama miia. Energija koja je neophodna za
miinu kontrakciju se oslobaa deljenjem ATP na ADP (adenozin-di-fosfat) + fosfat. Poetak ove reakcije deljenja ATP iniciran je nervnim impulsom. Prilikom odvajanja jedne molekule
fosfata dolazi do oslobaanja energije koja omoguuje miinu
kontrakciju.
Deljenje ATP u miiima moe da se odvija uz prisustvo
kiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada, znai u aerobnim uslovima, i bez njegovog prisustva, znai u anaerobnim uslovima. Kada je intenzitet rada nizak, organizam stie da dopremi
kiseonik do miia i tada se odvija aerobni rad. Kada je rad intenzivan, organizam ne stie da dopremi kiseonik do miia i tada se
odvija anaerobni rad. Zalihe ATP u elijama miia su limitirane i
veoma se brzo troe, te stalno treba da se obnavljaju. Koliina ATP
u miinim elijama moe da bude nadoknaena pomou jednog
od tri energetska mehanizma, u zavisnosti od tipa fizike aktivnosti koja se sprovodi tj. u zavisnosti od intenziteta rada. To su:
1. ATP-CP; anaerobno alaktatni, kreatin fosfatni mehanizam;
2. LA; anaerobno laktatacidni ili glikolitiki mehanizam;
3. O2; aerobni, kiseoniki mehanizam.
Prva dva mehanizma nadoknaivanja zaliha ATP se odvijaju
bez prisustva kiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada i
17
......................................................................
......................................................................
nazivaju se anaerobnim mehanizmima. Trei, koji nadoknauje

ATP uz prisustvo kiseonika koji se doprema krvotokom tokom rada, je aerobni mehanizam.
1. ATP CP mehanizam
Poto su zalihe ATP u miinim elijama veoma male, energija
koja nastaje prilikom odvajanja jedne molekule fosfata je veoma
mala i dovoljna je samo za kratku intenzivnu aktivnost, ili njen
poetak. Neophodna je veoma brza nadoknada fosfata, odnosno
brza restitucija ATP. Makroenergetsko jedinjenje kreatin fosfat-CP,
koje se takoe nalazi u miinim elijama, razgrauje se na kreatin
i fostat i daje energiju za resintezu ADP u ATP. Ponovnom razgradnjom ATP na ADP + P dolazi do oslobaanja energije neophodne za
miinu kontrakciju. Razgradnja CP na kreatin i fosfat daje energiju
koja se ne koristi neposredno za miinu kontrakciju ve samo za
resintezu ADP u ATP. Poto su i koliine, odnosno zalihe CP u elijama miia takoe limitirane, energija koja se stvara pomou ovog
mehanizma je dovoljna samo za 8 do 10 sekundi intenzivnog rada.
Ovaj mehanizam je izvor energije za ekstremno brzu i eksplozivnu
aktivnost kao to su, na primer, krai sprintevi, skokovi, udarci itd.
Trening snage kratkog trajanja, kao to je treniranje maksimalne
snage, takoe koristi ovaj energetski izvor.
Posle kratkotrajnog intenzivnog rada kada dolazi do visokog
stepena iscrpljenosti ATP-CP u miiima, neophodan je period
odmora u kome e organizam sportiste nastojati da popuni istroene energetske zalihe do nivoa koji je bio zastupljen pre
vebanja. Biohemijski pokazatelji nastoje da se povrate u stanje
fizioloke ravnotee (homeostaza). Ta restitucija kreatin-fosfata se
odvija veoma brzo1:
U prvih 30 sekundi restitucija dostie 70%,
Tokom sledea tri do pet minuta dolazi do potpune nadoknade kreatin fosfata u visini od 100%.
2. LA mehanizam
Za visoko intenzivne napore neto dueg trajanja (preko 20
sekundi) koristi se energija osloboena ovim mehanizmom.
1
18
Fox, E., 1989.
......................................................................
......................................................................
Obino se govori o intenzivnom radu koji traje oko 40 sekundi.

Na primer, prilikom savladavanja sprinterske deonice od 200
400 metara, energija za resintezu ATP se dobija u poetku preko
ATP-CP mehanizma, a posle 10 do 20 sekundi (u zavisnosti od
nivoa pripremljenosti sportiste) se dobija preko ovog glikolitikog
mehanizma. U osnovi funkcionisanja ovog mehanizma je razgradnja glikogena koji se nalazi u elijama miia i u jetri. Prilikom te
razgradnje oslobaa se energija neophodna za resintezu ADP + P
u ATP. Poto se ovaj proces odvija bez prisustva kiseonika, u
miiima dolazi do pojave laktata ili mlene kiseline. Ukoliko
ovakav intenzivni rad traje due od 40 sekundi, u miiima dolazi
do akumuliranja velike koliine laktata koji oteava njihov rad i
vodi smanjenju fizike aktivnosti. Osim tranja, laktatni mehanizam moe da se stavi u funkciju i prilikom drugih intenzivnih aktivnosti, kao to su veslanje, ili vonja bicikla. Prilikom
intenzivnog treninga snage, kada se radi na miinoj izdrljivosti,
takoe se ukljuuje laktatni mehanizam (na primer, serije od po
20-25 ponavljanja, rad na trenaerima).
U zavisnosti od tipa obavljenog rada, potpuna nadoknada
istroenog glikogena i njegovo vraanje na preanji nivo,
ponekad zahteva dui vremenski period. Za intervalni miini rad,
koji se odvija u reimu od 40 sekundi rada sa tri minuta odmora,
potrebno je sledee vreme za nadoknadu glikogena, uz ishranu
bogatu ugljenim hidratima1:
dva sata za popunu 40% glikogena,
pet sati za popunu 55% glikogena,
24 sata za potpunu, stopostotnu nadoknadu glikogena.
Ako intenzivna miina aktivnost traje due vreme onda
dolazi do potpunog iscrpljivanja zaliha glikogena i njegovo nadoknaivanje traje znatno due:
10 sati je potrebno za popunu 60% glikogena,
48 sati za potpunu, stopostotnu nadoknadu glikogena.
Prema dosadanjim saznanjima, nakon sprovedenih sveobuhvatnih ispitivanja produenih intenzivnih aktivnosti, vreme
koje je neophodno za popunjavanje glikolitikih zaliha duplo je
vee nego kod intervalnih kraih intenzivnih aktivnosti. Ova raz1
19
Bompa, T., O., 1994.
......................................................................
......................................................................
lika u vremenu restitucije glikogena moe da se objasni injenicom da se za vreme intenzivnog ali kratkog intervalnoponavljajueg rada troi manje glikogena i zato je potrebno manje
vremena za njegovu resintezu. Nakon treninga izdrljivosti, u
produenim intenzivnim aktivnostima, takoe se smanjuje i nivo
glikogena u jetri. Pri normalnoj ishrani bogatoj ugljenim hidratima, nivo glikogena u jetri popunjava se nakon 12-24 sata. Nakon
trenanih optereenja glikolitikog karaktera (produeni intenzivni rad) dolazi do akumulacije laktata u krvi. Ova pojava laktata
kod sportista izaziva efekat zamora. Da bi se organizam oporavio
neophodno je da se laktat eliminie iz krvi. Zato je potrebno
odreeno vreme1:
10 minuta je potrebno za eliminisanje 25% laktata,
25 minuta za eliminisanje 50% laktata,
75 minuta za eliminisanje 95% laktata.
Normalni bioloki proces eliminacije laktata iz organizma
moe da se potpomogne 15-20 minutnim kretanjem laganim intenzitetom, kao to je, na primer, trkaranje. Prilikom takve
lagane aktivnosti nastavlja se znojenje putem kojeg dolazi do delimine eliminacije laktata i ostalih metabolikih produkata dok
jedan deo laktata biva preraen miinim radom. Bri oporavak se
svakako odvija kod sportista sa boljom optom fizikom pripremljenou.
3. O2 kiseoniki mehanizam
Za ukljuivanje i proizvodnju energije potrebne za resintezu
ADP + P u ATP potrebno je vreme od oko 60-80 sekundi. Ovoliko
vremena je potrebno organizmu da se uskladi intenzitet rada srca
i disajnih procesa tako da se omogui transport potrebne koliine
kiseonika u miine elije i da glikogen pone da se razgrauje u
prisustvu kiseonika.
Glikogen je izvor energije potrebne za resintezu ATP i u laktatacidnom, anaerobnom mehanizmu i u aerobnom mehanizmu.
Kasnija razgradnja glikogena u prisustvu kiseonika ide uz minimalne koliine laktata ili ak i bez njega i omoguuje sportisti da
1
20
Fox, E., 1989.
......................................................................
......................................................................
obavlja srednje-intenzivni ili malo-intenzivni rad u duem vremenskom periodu. Aerobni mehanizam je uglavnom izvor energije za aktivnosti koje traju od 2 minuta do 2-3 sata. Produene
aktivnosti trajanja od 2-3 sata dovode do razgraivanja masti i
proteina, odnosno do njihovog sagorevanja, te na taj nain dolazi
do stvaranja energije potrebne za resintezu zaliha ATP (poto je
glikogen u miiima i jetri potpuno iscrpljen).
U svim ovim sluajevima prilikom dugotrajnih aktivnosti uz
prisustvo kiseonika dolazi do razgraivanja glikogena, masti ili
proteina na ugljen-dioksid i vodu koji se eliminiu iz organizma
putem disanja i znojenja.
Ova saznanja o aerobnim i anaerobnim mehanizmima
stvaranja energije kljuna su u metodici rada na poboljanju
izdrljivosti i planiranju treninga.
1.9.2. Definicija izdrljivosti fudbalera

Izdrljivost fudbalera moe da se definie kao otpornost njegovog organizma na uticaj intenzivnih i kratkotrajnih napora, koji
se ponavljaju u duem vremenskom intervalu a koji su izdeljeni
intervalima kratkotrajnog odmora ili periodima rada smanjenog
intenziteta. Izdrljivost igraa treba da bude na onom nivou koji
e mu garantovati da e odrati integritet svojih brzinsko-snanih
i koordinacionih svojstava tokom cele utakmice.
Ranije smo ve istakli da kod fudbalera apsolutna aerobna
mo nije faktor koji uslovljava formu i eventualnu selekciju igraa. Normalno je da fudbaleri poseduju aerobnu mo srednjeg
nivoa, koja im omoguuje adekvatnu resintezu ATP u miiima
kada se radi niskim intenzitetom. Vano je da aerobna mo bude
adekvatno stimulisana uz celishodnu modulaciju optereenja.
Generalno gledano, u metodici razvoja izdrljivosti kod fudbalera,
treba izbegavati dugotrajnu primenu sredstava treninga niskog i
srednjeg intenziteta kojim se ne stimuliu osnovna vana svojstva
za igru, ve, naprotiv, moe da doe do pogoranja osnovnih odlika igraa u smislu pogoranja njegovih brzinskih svojstava.
21
......................................................................
......................................................................
1.9.3. Metodika razvoja opte izdrljivosti

Na poetku pripremnog perioda, tokom tzv. dela uvoda u
rad, stimulisanje aerobnih sposobnosti moe da se odvija pomou
nespecifinog vebanja kao to je tranje bez lopte. Pri tome se
samo tokom prvih nekoliko dana koristi metoda ravnomernog
tranja. Ravnomerno tranje deluje na organizam najjednostavnije, usklauje se koordinacija rada miia i ritam disanja,
srce radi ritmino, to omoguuje dopremanje kiseonika do
miia i glikogen se razgrauje bez stvaranja mlene kiseline.
Formira se iroka kapilarna mrea. Tranje od preko 20 minuta
uslovljava sagorevanje masti, pozitivno deluje na formiranje depoa glikogena u jetri. Ali, najpovoljnije za fudbalera je da se aerobni procesi stimuliu pomou metodike promenljivog rada1.
Promenljivi rad je rad kod koga intenzitet vebanja varira.
Ako je re samo o tranju, onda intenzitet prilikom tranja treba
da varira u granicama od brzog tranja (80% od maksimalno brzog
tempa), do usporenog tranja (20% od maksimalnog tempa).
Tranje promenljivim intenzitetom ne samo da stimulie aerobne
procese, ve delimino deluje i na anaerobne procese, to je blie
naporu koji e kasnije biti prisutan u radu sa loptom, tj. prilikom
primene specifinih sredstava. Tranje promenljivim intenzitetom
obino se vremenski ograniava na 20-30 minuta neprekidnog
rada ili se odvija u nekoliko serija od po 6 do 10 minuta, sa kratkim intervalima hodanja, pri emu se puls smanjuje do 120-130
otk/min.
U svojstvu stimulisanja aerobnih sposobnosti veoma je korisna primena specifinih sredstava, kada se radi promenljivim intenzitetom. Na primer: igre na malom prostoru 15m x 15 m, 3
protiv 1 uz jedan dodir lopte; 4 x 2 i 5 x 2 u istim uslovima; u prostoru 35m x 20 m, 4 x 4 sa dokerom uz dva dodira lopte ili 6 x 6
u istim uslovima. Takoe su korisne i igre na polovini terena sa
promenom zadataka svakih 3 do 4 minuta. Na primer: 8 protiv 8
ili 9 protiv 9 slobodno; dva dodira; slobodno, jedan dodir; posle
svakog pasa obavezan kratki sprint itd. Mogue je kombinovanje
specifinih i nespecifinih metoda. Pri takvoj metodici promenljivog intenziteta u radu, intenzivniju fazu, a po izboru trenera,
1
22
Ozerov, V.; Tjulenjikov, S., 1989.
......................................................................
......................................................................
mogu da ine vebe sa loptom, a fazu sporijeg tempa lagano

tranje. Ili suprotno, u intenzivnom tempu se tri 3 minuta ili
due (do 10 minuta), a manje intenzivni rad ine, na primer,
ongliranje ili dodavanja u parovima ili trojkama u istom vremenskom periodu.
Takva promenljiva metodika rada adekvatno stimulie aerobne sposobnosti, tj. optu izdrljivost, a pozitivno deluje i na
anaerobne sposobnosti. Za vreme intenzivnih faza puls je oko
170-175 otk/min a za vreme faza sporijeg intenziteta puls je oko
130-140 okt/min.
Razvoj opte izdrljivosti-stimulisanje aerobnih sposobnosti
Metodika
Promenljiva
Intenzitet
Od 80% do 20% od maksimuma
Vreme vebe
310 minuta 80%; puls

170175 otk/min
Vreme sporijeg vebanja
310 minuta 20%; puls

130140 otk/min
Broj ponavljanja
Od 3 do 8
1.9.4. Metodika razvoja specijalne izdrljivosti

U cilju razvoja specijalne izdrljivosti koja je potrebna u fudbalu, neophodna je primena treninga intenzivnog optereenja
koje se ponavlja. Izdrljivost treba da se usmeri na brzi povraaj
pune miine efikasnosti. To znai da fudbaler tokom cele utakmice treba da odri sposobnost brzog angaovanja miia. Prema
tome, u smislu specijalne izdrljivosti je od bitnog znaaja da se
mo anaerobnog sistema fudbalera to manje odvaja od sposobnosti brzog nadoknaivanja fosfagena u miima i parcijalnog elimisanja mlene kiseline iz njih u krvotok. Faktori koji su od
permanentnog znaaja za postizanje forme u fudbalu su upravo
anaerobni metabolizmi1.
1
23
Skomorohov, J., 1980.
......................................................................
......................................................................
SNAGA
specijalna
izdrljivost
BRZINA
IZDRLJIVOST
Specijalna izdrljivost u fudbalu podrazumeva kombinaciju sve tri generalne fizike

sposobnosti i to u smislu brzinske izdrljivosti
i izdrljivosti u snazi. Stoga i metodika rada
fudbalera treba da podrazumeva trening u
smislu reima brzinske izdrljivosti i izdrljivosti u snazi, te podsticanja anaerobnih metabolizama, kako alaktatnih tako i laktatnih. (Tu
se, svakako, ne sme zanemariti ni brzinska snaga, jer bez poboljanja njenog nivoa nema
napredovanja sportiste, ali e ova komponenta
biti razmotrena kasnije).

brzinske sprinterske izdrljivosti.
Reim anaerobnog alaktatnog mehanizma
Reim rada koji omoguuje razvoj brzinske sprinterske
izdrljivosti, odnosno sposobnosti viekratnog ponavljanja kratkih deonica u smislu ubrzanja i zaustavljanja, primenjuje se u obliku intervalnog rada. Pri tome se koriste: maksimalno intenzivna
tranja sa loptom ili bez nje, kako pravolinijska tako i uz promenu
pravca; serije skokova ili izvoenje lanaca tehnikih elemenata
(na primer: prijem lopte - brzo voenje - ut - sprint u pravcu golmana itd.). Takav rad treba da je skoro maksimalnog intenziteta
od oko 95%; kratkotrajan od 3 do 8 sekundi, to odgovara deonicama od 20 do 70 metara. Vreme odmora izmeu ponavljanja treba da je u intervalu od 20 sekundi do 2 minuta. Rad se izvodi
obino u serijama sa po 5-6 ponavljanja elemenata u svakoj seriji.
Takvih serija, u zavisnosti od stepena pripremljenosti, treba da
bude od 3-6 (rad bez uoljivog smanjenja intenziteta). Odmor
izmeu serija iznosi od 3-5 minuta. Ovakav tip intervalnog treninga dovodi do visokog stepena iscrpljivanja zaliha kreatin-fosfata
u elijama miia, odnosno punog angaovanja kreatin-fosfatnog
mehanizma u smislu stvaranja neophodne energije za resintezu
ATP u elijama miia (alaktatni reim). Ali takav rad pri kraju
treninga dovodi i do pojave odreenih koliina laktata u krvi, to
govori o ukljuivanju drugog anaerobnog mehanizma - glikolitikog. Glikolitiki mehanizam ne stie da se razmahne jer je in-
24
......................................................................
......................................................................
tenzivni rad trajao kratko i jer je za vreme planiranog odmora

dolo do brze nadoknade kreatin-fosfata. Pauza izmeu serija od
3-5 minuta obezbeuje vreme neophodno za nadoknadu kreatinfosfata (princip uspostavljanja fizioloke ravnotee u organizmu).
Nakon takvog intervalnog treninga, u zavisnosti od stepena
pripremljenosti fudbalera, potpuna nadoknada istroenog glikogena u miiima obino ne traje due od 24 sata, jer se glikolitiki
sistem ne optereuje maksimalno.
Razvoj brzinske sprinterske izdrljivostistimulisanje anaerobnih
alaktatnih sposobnosti (usavravanje kreatin-fosfatnog mehanizma)
Metodika
Intervalni rad
Intenzitet
95% i maksimalni
Vreme vebe
od 3 8 sekundi
Vreme odmora izmeu ponavljanja
od 20 sekundi do 2 minuta
Broj ponavljanja
56
Broj serija
od 36
Vreme odmora izmeu serija
od 35 minuta

brzinske distancione izdrljivosti.
Reim anaerobnog glikolitikog mehanizma
Ukoliko intenzivna optereenja traju od 20-40 sekundi ili
ak i due (u vidu vebi tehniko-taktikog karaktera, individualnih ili grupnih; u vidu vebi bez lopte kao to je tranje deonica
od 200 do 600 metara), onda dolazi do punog angaovanja glikolitikog mehanizma resinteze ATP. Takav intervalni rad dovodi do
stvaranja velikih koliina laktata u miiima (oko 15 mmol/lit).
Laktat uzrokuje i miini zamor. Za vreme odmora velike koliine
laktata se eleminiu iz miia u krvotok.
Cilj treninga brzinske distancione izdrljivosti je usavravanje glikolitikog mehanizma stvaranja energije neophodne
za resintezu ATP. Nakon takvog treninga dolazi do iscrpljivanja
glikogenskih rezervi u miiima i jetri, te organizam poinje borbu za njegovu brzu nadoknadu. U zavisnosti od intenziteta napora i stepena pripremljenosti fudbalera, nadoknada i superkompenzacija istroenog glikogena moe da traje od 10 do 48 sati.
25
......................................................................
......................................................................
Dui intervalni trening vodi adaptaciji organizma igraa, a pre svega njegovih miia, ui ih da rade u uslovima prisustva laktata. Pri
tome dolazi do razvoja sposobnosti brzog prebacivanja velikih
koliina laktata iz miia u krvotok.
Takav nain eliminacije laktata prisutan je za vreme pauza i
po zavretku treninga. Obino je dovoljan vremenski period od 12 sata po zavretku treninga da se laktat veim delom eliminie iz
miia u krvotok. Za razvoj distancione brzinske izdrljivosti,
odnosno za usavravanje anaerobnog glikolitikog mehanizma,
najpovoljniji je intenzivni intervalno-serijski rad sa konstantnim
intervalima odmora1.
Treba da se odaberu takve vebe koje igra moe da izvodi
visokim intenzitetom od poetka do kraja svake vebe. Na primer,
vebe tehnike i kretanja 2 ili 3 igraa u velikom prostoru, tipa kombinacija zavrnice ili kretanja po principu tamo-natrag.
Fizioloke promene koje nastaju kao posledica takvog intervalnog rada slinog su karatkera kao one za vreme utakmice. Na
primer, visina pulsa je preko 180 otk/min na kraju intenzivnog
napora. Za vreme odmora puls opada do 140 otk/min, to govori
da se rad odvija u anaerobnoj zoni. Nivo laktata moe da dostigne
visinu slinu onoj na utakmici. (Tokom prve treine intervalnog
treninga nivo se poveava a pri kraju opada. Istovetni rezultati sa
rezultatima merenja laktata za vreme utakmica).
Razvoj brzinske distancione izdrljivostistimulisanje anaerobnog glikolitikog mehanizma
26
Metodika
Intervalno-serijska
Intenzitet
9095% od maksimalnog
Vreme vebe
od 20 sekundi do 2 minuta
4 minuta
Broj ponavljanja
4 puta
Broj serija
od 24
Od 15 do 20 minuta
Karakter odmora
Rad malog intenziteta
Tjulenjikov, S.; Ozerov, V., 1989.
......................................................................
......................................................................

kombinovane izdrljivosti.
Reim aerobno-anaerobnih sposobnosti
Kombinovani reim rada, kada se optereuju kako aerobni
tako i anaerobni mehanizmi organizma, takoe ima vano mesto
u metodici razvoja specijalne izdrljivosti koja je neophodna u
fudbalu. Ovaj se reim rada uglavnom primenjuje za vreme predtakmiarskog i takmiarskog perioda treninga. U odnosu na
sportsku formu on moe da bude razvojnog ili odravajueg karaktera. Aerobno-anaerobni reim je po svom delovanju veoma
irokog spektra i u stvari modelira delove igre kako sa pozicije
motorike i tehniko-taktike strukture, tako i sa pozicija fiziolokog delovanja optereenja. U tom smislu je najefikasnija metoda metoda ponavljajueg optereenja1.
Trajanje tehniko-taktikih vebi (obino situacionog karaktera) treba da je od 5 do 10 minuta; intenzitet bi trebalo da bude
slian onome u igri; broj ponavljanja od 4 do 6 puta; odmor izmeu
ponavljanja od 3 do 5 minuta. Moramo istai injenicu da se za
vreme takmiarske sezone, posebno na njenom kraju, ogranizam
fudbalera nalazi u stanju tzv. zasienosti i poboljanje fizike
pripremljenosti u tom sluaju nije lak zadatak. Zato je neophodna
optimalizacijia kako sredstava tako i metoda pripreme igraa.
Na osnovu pedagokog eksperimentisanja dolo se do
saznanja da je u sluaju zasienosti organizma najbolje, u smislu
poboljanja specifine izdrljivosti, primeniti metodiku ponavljajueg rada2. Treninzi kombinovanog aerobno-anaerobnog karaktera ine skoro 95% od ukupnog obima trenanog rada u
takmiarskom periodu.
Razvoj kombinovane izdrljivostistimulisanje aerobno-anaerobnih mehanizama
1
2
27
Metodika
Ponavljajui rad
Intenzitet
Kao u igri (puls 150180 otk/min)
Vreme vebe
od 5 do 10 minuta

......................................................................
......................................................................
Razvoj kombinovane izdrljivostistimulisanje aerobno-anaerobnih mehanizama

Broj ponavljanja
46 puta
Vreme odmora
od 35 minuta
Karakter odmora
Rad smanjenim intenzitetom
1.10. TRENING IZDRLJIVOSTI U SNAZI

Definitivno je jasno da usavravanje anaerobnih mehanizama stvaranja energije potrebne za resintezu ATP u miiima, kao
to su alaktatni i glikolitiki, vodi treniranju brzinske izdrljivosti
koja je od permanentnog znaaja u sticanju specijalne izdrljivosti
kod fudbalera. Meutim, kada je re o specijalnoj izdrljivosti, ne
sme se zanemariti pitanje izdrljivosti u snazi.
Tokom cele utakmice fudbaler treba da startuje, da se
zaustavlja i menja pravac kretanja, da se bori za loptu na zemlji i
u vazduhu. Drugim reima, tokom dueg vremenskog perioda
fudbaler kontinuirano ispoljava snagu, odnosno izdrljivost u
snazi. Ve je bilo reeno da za vreme takvog rada u miiima dolazi do pojave velikih koliina laktata i da organizam moe da se istrenira kako da neutralie laktat unutar samog miia tako i da ga
ispumpa u krvotok u dosta kratkom vremenskom intervalu.
Na osnovu toga, kada je u pitanju snaga, posebno izdrljivost u snazi, kod fudbalera treba slediti metodiku treninga koja e
omoguiti sledee:
1. Bitno poveanje kapaciteta alaktatnog mehanizma,
2. Poveanje produkovanja miinog glikogena pomou
rada koji dovodi do pojave velikih koliina laktata,
3. Poveanje kapaciteta glikolitikog mehanizma,
4. Poveanje sposobnosti neutralizacije laktata u miiima
za raun delovanja sporih miinih vlakana ili brzog prebacivanja laktata u krvotok, tako da se previe ne povea
kiselost miia i da zbog toga ne doe do znatnog gubitka
snage.
Utvreno je da se kod fudbalera, koji treniraju sa kratkim intenzivnim optereenjima, zapaa progresivna pojava laktata, ali
oni i dalje rade bez smanjenja uinka. Izgleda da se povezanost or-
28
......................................................................
......................................................................
ganskih i miinih aspekata izdrljivosti omoguuje ba treniranjem izdrljivosti u snazi1. Svakako, teko je zamisliti napredovanje
fudbalera i poveanje njegovog uinka ukoliko se on ne dovede na
jedan vei nivo snage. Ali, istovremeno je neophodno da se ta njegova snaga ispoljava za vreme utakmice viekratno i bez smanjenja efikasnosti. U suprotnom, imaemo igraa koji je efikasan samo
u prvim minutima utakmice, jer je njegov nivo izdrljivosti u snazi nizak.
Prilikom pripreme fudbalera u poetku se izdrljivost u snazi razvija pomou primene nespecifinih vebi opteg karaktera.
Obino se one izvode po principu krunog treninga-stanica.
Obrauju se sve vane miine grupe, kao to su trbuno-lena
muskulatura i miii nogu i ramenog pojasa (rad na trenaerima).
Vebe na trenaerima se rade na 6-10 stanica.
1.10.1. Metoda razvoja izdrljivosti u snazi

laktat-acidnog, glikolitikog karaktera
Metodika
Kruni rad, ponavljajui rad
Broj stanica
Od 6 10
Intenzitet
50%60% od maksimalnog
Tempo izvoenja
Ritmian ali intenzivan
Vreme rada na stanici
30 sekundi
Vreme odmora izmeu stanica
60 sekundi
Broj krugova
Od 2 do 4
Odmor izmeu krugova
3 do 4 minuta
Broj treninga nedeljno
2 do 3
Ovakav nain rada je tipian za aktivnosti gde preovlauje

anaerobni energetski sistem. Intenzivno se ukljuuje kreatin-fosfatni i posebno glikolitiki mehanizam. Tako dolazi do korienja
miinog glikogena. Za vreme kratkih intervala odmora restitucija
energetskih materija nije potpuna. Tek nakon treninga, uz dobru
ishranu, ta restitucija se odvija normalno i nadmauje prethodni
nivo (produkovanje glikogena u miiima). Miii rade uz prisus1
29
Colli, R.; Faina, M., 1987.
......................................................................
......................................................................
tvo laktata i razvija se sposobnost neutralizacije laktata u samom

miiu, a takoe i sposobnost njegovog brzog eliminisanja iz
miia u krvotok. Na ovaj se nain razvija sposobnost izdrljivosti
u snazi glikolitikog karaktera.
1.10.2. Metoda razvoja izdrljivosti u snazi anaerobnog, alaktatnog,

kreatin-fosfatnog karaktera
Izdrljivost u snazi alaktatnog karaktera takoe moe da se
razvija pomou krunog treninga. Za rad na stanicama odabiraju
se vebe koje se izvode intenzivno i kratko-do 20 sekundi, kao to
su skokovi, tranje napred-nazad, sklekovi, vebanje trbunih
miia, rad sa medicinkom itd. Ukupno treba da bude 4 do 6 stanica. Broj krugova zavisi od nivoa pripremljenosti igraa.
Metodika
Kruni rad, ponavljajui rad
Intenzitet
95% od maksimalnog
Vreme rada na stanici
Od 10 do 20 sekundi
Broj stanica
Od 4 do 6
Odmor izmeu stanica
23 minuta
Broj krugova
23
Odmor izmeu krugova
Od 3 do 5 minuta
Ovakav rad se odvija uz prevashodnu intervenciju alaktatnog mehanizma, ali koliina laktata koja se ipak moe utvrditi govori o deliminoj intervenciji laktatne snage kao podrci
produenom vebanju, ali bez veeg produktovanja laktata.
Kasnije, prilikom pripreme fudbalera, izdrljivost u snazi se
razvija pomou primene velikih koliina specifinih vebi sa loptom, posebno kada se one izvode na kraju treninga. Tada se zajedno sa poveanjem nivoa izdrljivosti u snazi uvebava i tehnika
igraa. Na primer, viekratno ponavljanje lanca tehnikih elemenata kao to je prijem lopte-finta-pas itd.
1.11. RAZVOJ BRZINSKO-SNANIH SPOSOBNOSTI

Brzinska snaga fudbalera se manifestuje za vreme igre u njegovoj sposobnosti maksimalno brzog angaovanja miia, tj.
sposobnosti da se pokreti izvode maksimalno brzo u uslovima kada
30
......................................................................
......................................................................
protivnik nastoji da se suprostvi takvom izvoenju. Brzina i snaga

fudbalera analizira se zajedno, jer u istom obliku snaga u fudbalu
se praktino ne ispoljava. Nivo snage treba da omogui fudbaleru
to bre kretanje u smislu brzog starta, zaustavljanja, utiranja
lopte, kao i u smislu borbe za loptu dozvoljene pravilima. Znai, iz
iznetog proizilazi da je potrebna dinamika, brzinska snaga.
Vebe koje se koriste za poboljanje brzinsko-snanih sposnobnosti treba da budu dobro nauene od strane fudbalera. Samo
e u tom sluaju celokupna panja, odnosno njegova koncentracija, biti usredsreena na maksimalno brzo i snano izvoenje vebe
a ne na trud da je tehniki pravilno izvede. Zato ovakve vebe treba da budu to jednostavnije. Posebnu panju treba posvetiti
sposobnosti da se olabave miii za vreme pauza. Vebe moraju
biti dinamine. Trening brzinske snage se obino izvodi kada je
organizam igraa odmoran i kada je centralni nervni sistem sposoban da na najbolji nain koordinie brze pokrete.
Usavravanje brzinsko-snanih sposobnosti fudbalera ima
svoje mesto kako za vreme pripremnog tako i za vreme takmiarskog perioda treninga. Trening brzinske snage je veoma vaan i
neophodan, jer je ispoljavanje brzinskih svojstava uslovljeno osetljivim mehanizmima nervnog sistema, koji se dosta brzo naruavanju po prekidu takvog specifinog rada, odnosno treninga.
Za razvoj brzinske snage miia fudbalera najefikasnija je intervalno-serijska metoda1. Najvei uticaj ima primena strogo
reglamentiranih vebi skonosti i kratkih sprinteva. Reim rada
treba da je alaktatni a namena je poboljanje funkcionalnih mogunosti kreatin-fosfatnog mehanizma restitucije ATP.
31
Metodika
Intervalno-serijska
Intenzitet
Maksimalno mogu
Trajanje vebe
Oko 67 sekundi
Broj ponavljanja
6 puta
90 do 100 sekundi
Broj serija
6 minuta
Karakter odmora
Istezanje i labavljenje miia
Ozerov, V., 1989.
......................................................................
......................................................................
Primer treninga: Razvoj brzinske snage fudbalera.

Svaka veba ini jednu seriju. Ima 6 ponavljanja. Pauza
izmeu serija je 6 minuta.
1. Veba (serija): Sa centra terena sprint sa loptom ka golu i ut na
gol. Veba se izvodi u nizu, igrai su jedan iza drugog (svaki igra izvodi est uteva).
2. Veba (serija): Sunoni skokovi preko pet prepona visine od po
50 do 60 cm, u produetku sprint 10 metara.
3. Veba (serija): Zalet 2-3 koraka udarac visee lopte u skoku
(glavom) okret, sprint 15-20 metara.
4. Veba (serija): Tranje tamo-natrag izmeu dve paralelne linije.
Rastojanje izmeu linija je 6-7 metara. Uvek treba nagaziti iza
linije. Vreme maksimalnog rada je 7 sekundi. Uraditi maksimalno mogui broj okreta.
U pauzama izmeu ponavljanja vebi raditi istezanje i labavljenje miia. U pauzama izmeu serija mogu je rad slabog intenziteta, kao to je ongliranje.
Ovakav intenzivni rad odvija se u anaerobnom alaktatnom
reimu. Intenzivno se troi kreatin-fosfat da bi se obezbedila restitucija ATP. Poto su pauze izmeu ponavljanja vebi i serija dovoljno
dugake a intenzivni rad je kratkog trajanja, dolazi do stalne nadoknade kreatin-fosfata i radi se bez ukljuivanja glikolitikog mehanizma. Na taj nain dolazi do usavravanja funkcionalnih
mogunosti kreatin-fosfatnog mehanizma. Takoe dolazi do uspostavljanja koordinacionih veza inervacije rada miia u reimu brze
kontrakcije. Ovakvi treninzi vode kvalitetnom poboljanju brzinsko
snanih sposobnosti i omoguuju sportisti jedan vei nivo brzinske
snage koju on moe da primeni u igri. Dobar nivo brzinske snage je
veoma vaan u ukupnoj pripremi igraa, jer daje mogunost kvalitetnog rada u smislu treniranja specijalne brzinske izdrljivosti, te znatnog poboljanja specijalne fizike pripremljenosti.
1.12. OSNOVNE POSTAVKE PRAVILNOG

PRISTUPA METODICI RAZVOJA FIZIKIH
SPOSOBNOSTI FUDBALERA
Fudbaler mora da poseduje:
1. Aerobnu mo srednjeg nivoa (u odnosu na sportove izdrljivosti). Apsolutna aerobna mo nije faktor koji uslovljava formu i
32
......................................................................
......................................................................
selekciju fudbalera. Vano je da aerobna mo bude adekvatno

stimulisana. Treba izbegavati dugotrajno treniranje izdrljivosti niskog i srednjeg intenziteta, kojim se ne stimuliu osnovna
svojstva vana za igru, nego se ak mogu i pogorati osnovne
odlike igraa.
2. U cilju razvoja specijalne izdrljivosti neophodne fudbaleru potrebna je primena metodologije treninga koja sadri intenzivna
optereenja koja se ponavljaju.
3. Izdrljivost se mora usmeriti na brzo vraanje pune miine
efikasnosti tokom utakmice.
4. Brzinska snaga sposobnost brzog angaovanja miia, treba da
je veoma dobrog, jo bolje odlinog nivoa. U smislu specijalne
izdrljivosti u snazi od bitnog je znaaja da se mo anaerobnog
sistema fudbalera to manje odvaja od sposobnosti brzog nadoknaivanja kreatin-fosfata u miiima i parcijalnog
eliminisanja mlene kiseline iz njih u krvotok.
1.13. KLASIFIKACIJA SREDSTAVA TRENINGA

(KLASIFIKACIJA VEBI)
U treningu fudbalera, kao i u svim drugim sportskim disciplinama, vebe se klasifikuju prema njihovoj specijalizovanosti i
usmerenosti1:
1. Specijalizovanost podrazumeva podelu na:
a) specifine vebe (vebe sa loptom), tj. vebe usavravanja
tehnikih elemenata, kao i tehniko-taktike vebe, kada
se paralelno sa uvebava-njem tehnike i taktike igrai usavravaju i u jednoj od komponenti fizikih sposobnosti) i
b) nespecifine vebe (vebe bez lopte), tj. vebe koje su namenjene usavravanju samo fizikih sposobnosti.
2. Usmerenost vebi (kako specifinih tako i nespecifinih)
podrazumeva njihovu podelu u smislu usavravanja odreene fizike sposobnosti (na primer, na usavravanje brzinske snage ili,
kada je re o usavravanju izdrljivosti, moramo podeliti vebe
imajui u vidu njihove fizioloke karakteristike, odnosno karakter
delovanja na odreene funkcije organizma). Prema usmerenosti
vebe mogu da budu namenjene usavravanju:
1
33
Kirilov, A., 1972.
......................................................................
......................................................................
a) brzinsko-snanih sposobnosti (skonosti, starta i zaustavljanju, distancione brzine itd.),

b) okretnosti, koordinacije, fleksibilnosti ili gipkosti,
c) izdrljivosti: opte (aerobne), kombinovane (aerobnoanaerobne), brzinske distancione (glikolitike), brzinske
sprinterske (alaktatne), izdrljvosti u snazi.
Usmerenost
Opta izdrljivost
(aerobna)
Specifine vebe (vebe sa loptom)

Voenje lopte laganim tempom: igre u malom prostoru 15 x 15
metara 4 : 2; 3 : 1; igre i vebe sa loptom (rad na tehnici), kada je
puls 130150 otk/min.
Kombinovana izdrljivost Igranje fudbala; igre 4 : 4; 5 : 5; 7 : 7 na etvrtini i polovini terena;

(aerobno-anaerobna)
igre i tehniko-taktike vebe kada je puls izmeu 150180 otk/min.
Sprinterska izdrljivost
(alaktatna)
Tehniko-taktike vebe (na primer, kombinacije zavrnice u

trojkama ili etvorkama), kada se sprintuje sa i bez lopte na deonicama od 10 do 60 metara. Pri tome intervali odmora treba da su
manji pri razvoju brzinsko-snanih sposobnosti, a ukupan obim
vebi treba da je vei.
Brzinska distanciona iz- Igre i tehniko-taktike vebe (mogu biti i situacione) kada je indrljivost (glikolitika) tenzitet 85100% a vreme izvoenja je od 1,5 do 2 minuta.
Izdrljivost u snazi
Repetitivno izvoenje tehnikih elemenata kao, na primer, skok i

udarac glavom, ili repetitivno izvoenje uteva sa kratkog rastojanja u reimu koji je istovetan sa reimom usavravanja alaktatne
izdrljivosti.
Brzinsko-snane
sposobnosti
Tehniko-taktike vebe kada se sprintuje, startuje, kada se izvode

skokovi, utira na gol posle kratkog zaleta a u maksimalno moguem tempu. Deonice su od 10 do 40 metara. Odmor treba da je
takav da se brzinsko snana svojstva ne smanjuju od ponavljanja
do ponavljanja.
ongliranje u mestu i u pokretu: izvoenje tehnikih elemenata u

Okretnost, fleksibilnost kombinaciji sa kolutima, okretima itd. Dribling izmeu stalaka;
provlaenja ispod prepona nakon tranja sa loptom itd.
Usmerenost
Opta izdrljivost
(aerobna)
Nespecifine vebe (vebe bez lopte)

Tranje umerenim tempom sa povremenim ubrzanjima: igre i
kretanja kada je puls izmeu 130150 otk/min.
Kombinovana izdrljivost Sportske igre: koarka, rukomet, ragbi, kada je puls izmeu
(aerobno-anaerobna)
150180 otk/min.
Sprinterska izdrljivost
(alaktatna)
34
tafete, sprintevi od 10 do 60 metara, sa skraenim odmorom koji

ne omoguuje odravanje istog nivoa brzine od ponavljanja do
ponavljanja.
......................................................................
......................................................................
Brzinska distanciona
izdrljivost (glikolitika)
Tranje deonica brzinom koja je bliska maksimalnoj od 200 do

600 metara, kada odmor izmeu ponavljanja varira od 23 minuta
do 56 minuta, u zavisnosti od duine deonice.
Izdrljivost u snazi
Repetativno ponavljanje skokova, tranja tamo-natrag, u reimu istovetnom usavravanju alaktatne izdrljivosti. Rad na trenaerima.
Brzinsko snane
sposobnosti
Sprintevi, skokovi, tafete. Deonice od 10 do 40 metara. Intenzitet

treba da je maksimalan. Pauza izmeu ponavljanja treba da je
dovoljna da se brzinsko snana svojstva ne smanjuju od ponavljanja do ponavljanja.
Okretnost, fleksibilnost
Vebe istezanja (streing), akrobatske vebe, gimnastike vebe u

parteru i na spravama.
Kvalitet treninga permanentno zavisi od vebi koje se na njemu primenjuju. Trener mora veoma paljivo da selektira vebe.
Idealno je ako su vebe po svom karakteru i koordinacionoj strukturi sline situacijama sa kojima se fudbaler suoava u igri. Takve
vebe se esto nazivaju situacione vebe. Osnovni zadatak trenera
prilikom primene situacionih vebi je da se, prilikom reavanja
odreenih, unapred isplaniranih tehniko-taktikih zadataka,
isprogramira odnos rada i odmora tako, da se pomou takvih tehniko-taktikih vebi istovremeno reava i zadatak usavravanja
odreenih fizikih sposobnosti igraa (na primer, brzinskosnanih sposobnosti ili brzinske izdrlijvosti).
Situaciona, tehniko-taktika veba pomou koje se razvija
brzinska, distanciona (glikolitika) izdrljivost, obuhvata i reava:
1. Tehniko-taktiki zadatak (uvebavanje zavrnice za napadae
i spreavanje nastale situacije za odbrambene igrae).
2. Usavravanje brzinske, distancione (glikolitike) izdrljivosti.
Ova situaciona veba se izvodi na polovini terena. Jedan se
igra, sa 3-4 pripremljene lopte, nalazi na 15 metara od srednje
linije terena a u blizini aut linije. Na signal trenera igra sprintuje
sa loptom po bonoj poziciji i centrira od gol linije ili pasuje unazad prema grupi od est igraa koja se maksimalnom brzinom
kree od centra terena ka golu. Zadatak za tri navalna igraa je da
se ovaj napad zavri golom, a za tri odbrambena igraa da se taj napad sprei. Nakon zavretka ove akcije, svi igrai se odmah brzo
vraaju na svoje poetne pozicije i bez oklevanja zapoinju sledei
napad (prema elji trenera napad moe da se izvodi naizmenino
kako sa leve tako i sa desne strane).
35
......................................................................
......................................................................
Intenzitet
Trajanje
vebe
Maksimalno
mogu
11,5
minut
Broj
Odmor izmeu
ponavljanja
ponavljanja
4 puta
4 minuta
Broj
serija
Odmor
izmeu serija
Karakter
odmora
15 minuta
aktivni
Frekvencija pulsa za vreme izvoenja ove vebe je oko 180190 otk/min. Odmor izmeu ponavljanja (4 minuta) popunjava se
laganim vebama istezanja i labavljenja miia, regulisanjem disanja. Veliki odmor izmeu serija popunjava se radom niskog intenziteta kao to je, na primer, dodavanje lopte u parovima ili
utevi na gol nakon ongliranja, odnosno kratkog duplog pasa itd.
Ovaj primer pokazuje da uz intenzivno kretanje fudbaleri
ue da samostalno reavaju niz zadataka, vezanih za prostornovremenski oseaj realizacije (ili spreavanja) nastale situacije, a istovremeno rade u reimu karakteristinom za brzinsku, distancionu izdrljivost, te upravo usavravaju glikolitiki mehanizam
stvaranja energije neophodne za resintezu ATP, razvijaju vanu
komponentu specijalne pripremljenosti fudbalera. Situacione
vebe su najinteresantnije za igrae, te ak i veoma naporne
treninge oni podnose subjektivno dobro. Telemetrijska i biohemijska testiranja, koja su bila obavljena u nizu zemalja, potvrdila su
da, u smislu fiziolokih i biohemijskih reakcija u organizmu, metodski pravilno primenjene tehniko-taktike (situacione) vebe
imaju vei uticaj, nego primena nespecifinih vebi bez lopte.
1.14. PROGRAMIRANJE TRENINGA

Programiranje savremenog treninga mora da se ostvaruje na
osnovu podataka analize takmiarskih aktivnosti fudbalera,
odnosno na osnovu strukture igre i podataka o naporima kojima
se podvrgava njihov organizam u toku igre. Veoma je vano
poznavanje osnovnih biohemijskih i fiziolokih procesa koji se
deavaju u organizmu igraa pri naporu i za vreme odmora.
Glavni zadatak svakog perioda trenanog procesa je da se
omogui prelazak organizma na novi funkcionalni nivo i da se taj
nivo odri u toku odreenog vremenskog perioda. Takav prelaz
organizma iz poetnog stanja u planirano je mogu uz sistematizaciju trenanih optereenja. Kako je ve bilo istaknuto, najpovoljniji razvoj funkcionalnih sistema organizma fudbalera ne stie
36
......................................................................
......................................................................
se ravnomernim razvojem svih njegovih fizikih svojstava, ve

razvojem tih svojstava u odreenom odnosu. Prema tome, za svaki
oblik specijalne pripreme igraa neophodna je posebna razrada,
odnosno odgovarajue programiranje trenanih optereenja.
Vodei rauna o svemu ovome i primenjujui saznanja savremene
teorije sportskog treninga, razraeni su modelni reimi treninga
fudbalera1. Osnovni cilj primene tih reima treninga je sticanje
optimalnog nivoa specijalne pripremljenosti igraa, odnosno
zajedniko usavravanje njihovih tehniko-taktikih sposobnosti
i kondicije.
Vano je znati da je ljudski organizam komplikovan, dinamian, samoregulirajui bioloki sistem. On poseduje fenomenalnu sposobnost adaptiranja na spoljne nadraaje, konkretno na
delovanje trenanih optereenja. Modelni reimi za sticanje specijalne pripremljenosti fudbalera, moe se rei, ine krunu celokupne metodike treninga u fudbalu, jer je osim reavanja zadataka
specijalne pripremljenosti njihov cilj i kompletna strukturna organizacija delovanja fudbalera za vreme utakmice. Ona adaptacija
koja se stvara kod fudbalera pomou takvog modeliranja tokom
treninga, treba da se prenese na utakmicu i da se u njoj ispolji.
Model A:
razvoj svih vrsta specijalne izdrljivosti (aerobno-anaerobne,

glikolitike, alaktatne, koordinacione, psiholoke)
Metoda
Intenzitet
Vreme trajanja
vebi ili serija
Vreme
odmora
Karakter
odmora
Broj
ponavljanja
Intervalna
Max. puls do
180 otk/min.
68 minuta
12 minuta
Istezanje, labavljenje, puls do

135 otk/min
68 puta
Model B:
razvoj brzinsko-snanih sposobnosti; usavravanje

individualne tehnike
Metoda
Intenzitet
Intervalna Maksimalni
37
Vreme trajanja
Broj
Vreme odmora Karakter odmora
vebi ili serija
ponavljanja
68 minuta
Boenko, A., 1983.
3,55 min.
puls 110120
okt/min.
Istezanje, rad
slabog intenziteta na tehnici
68 puta
......................................................................
......................................................................
Model C:
1. Odravanje steenog funkcionalnog stanja;

2. Usavravanje taktike pripremljenosti;
3. Poboljanje otpornosti na zamor.
Metoda
Intenzitet
Intervalna Maksimalni
Vreme trajanja
Vreme odmora
vebi ili serija
68 minuta
68 minuta,
puls 95100
otk/min.
Karakter
odmora
Broj
ponavljanja
Rad slabog intenziteta na tehnici
68 puta
Vebe za rad u svakom od reima treba da budu paljivo

odabrane od strane trenera. Na svakom treningu treba da se primenjuje samo jedan od modelnih reima. Na jednom treningu je,
na primer, mogue reavati zadatak razvoja specijalne izdrljivosti
(Model A) uz paralelno reavanje tehniko-taktikog zadatka sinhronizacije delovanja odbrambenih igraa u uslovima presinga od
strane navalnih igraa. Ili je mogue primeniti Model B model
razvoja brzinsko-snanih sposobnosti uz paralelno usavravanje
individualne tehnike uta i uvebavanja poslednjeg (gol) pasa,
saradnja 2 ili 3 igraa prilikom zavrnice. Primenjujui model C
reavamo zadatak odravanja steene forme, odnosno steenog
funkcionalnog stanja uz, na primer, taktiko uigravanje formacije
pomou situacionih vebi sa desne i sa leve strane, kada grupa igraa gradi napad a kasnije zauzima pozicije neophodne u fazi
odbrane, tzv. korekcioni trening. Za vreme intervala odmora primenjuje se rad slabog inteziteta na tehnici.
Takav nain treninga je usmeren na sticanje optimalnog
nivoa treniranosti fudbalera. Kao opti obrazac organizacije
trenanog procesa ovi modeli reavaju samo lokalna i trenutna pitanja. A ve kombinacija modelnih reima treninga u odreenom
meusobnom odnosu reava strategijske zadatke sticanja sportske
forme i njenog odravanja kao i kompletne organizacije igre celokupne fudbalske ekipe.
Svaka mehanika primena opisanih reima treninga nee ciljano uticati na poboljanje stepena treniranosti igraa. Samo
pravilna raspodela modelnih reima u odreenom vremenskom
periodu dovodi do pozitivnog efekta1.
Prelaz organizma iz polaznog stanja na novi nivo i odra1
38
Boenko, A., 1983.
......................................................................
......................................................................
vanje tog nivoa nemogui su bez kvantitativnih podataka o trenutnom stanju i o nivou koji se prognozira. U vezi sa tim veoma je
vano testiranje, odnosno ocenjivanje nivoa fizikih sposobnosti,
pokazatelja tehniko-taktike aktivnosti uinka na utakmicama i
medicinsko-biolokih pokazatelja. Na osnovu tih podataka trener
moe da prati promene nastale kod fudbalera, te da programira i
koriguje trenani proces.
U dananje vreme priprema profesionalnih fudbalera je politakmiarskog karaktera. Drugim reima, profesionalne fudbalske
ekipe uz male pauze, od dve do etiri nedelje, skoro tokom cele
godine uestvuju na takmienjima razliitog ranga. Na primer,
fudbalski klubovi panije, Italije, Engleske, godinje imaju oko 45
do 55 oficijelnih utakmica, ne raunajui prijateljske susrete. Zato
je danas, polazei od realne stvarnosti, neophodno govoriti o politakmiarskom sistemu sportske pripreme. Na elu ovog sistema
je nastup u takmienju, koji treba da se sagledava kao osnovni oblik integralne pripreme fudbalera. Ovakva priprema treba da je usmerena na usavravanje specijalizovanog funkcionalnog sistema
igraa sa svim njegovim strukturnim formama, koji ne nastupa
izolovano u obliku ispoljavanja pojedinih fizikih sposobnosti,
ve u integralnom obliku.
Dugotrajno nekorienje takvog sistema, na primer za vreme
opte pripremne etape treninga, na kraju se manifestuje smanjenjem sportskog rezultata. Iz ovih razloga veoma je vano ukljuiti
utakmice u trenani program ve u poetku priprema, te sagledavati utakmice kao nain testiranja uinka igraa u smislu kumulativnog efekta prethodno obavljenog trenanog rada i kao nain
integralne pripreme fudbalera pojedinano i tima u celini.
1.15. ORGANIZACIJA TRENANOG PROCESA
U PRIPREMNOM PERIODU
U veini evropskih zemalja nacionalni ampionati se sprovode po sistemu jesen-prolee. Prvi deo ampionata obino
zapoinje sredinom ili krajem avgusta i traje do poslednje nedelje
decembra. Drugi deo obino zapoinje krajem januara ili poetkom februara i traje do kraja maja ili sredine juna. Ovakav sistem
takmienja omoguuje sprovoenje dvokratnog pripremnog perioda. Svaki takav period obino traje od 4-6 nedelja. Sprovoenje
39
......................................................................
......................................................................
dvokratnog pripremnog perioda daje mogunost osveenja

ekipe i sticanja sposobnosti potrebnih za dobru sportsku formu
tokom naredna 4-4,5 meseca non-stop takmienja. Duina
pripremnog perioda od 4-6 nedelja je dosta kratka, pa je uoljivo
poboljanje stepena treniranosti i dostizanje takmiarske forme
mogue postii samo uz dobru organizaciju rada, odnosno korektno programiranje pripremnog perioda.
Za vreme etape priprema trebalo bi da se ree dva osnovna
zadatka, i to:
1. Poboljati nivo fizike pripremljenosti, pre svega specijalne fizike pripremljenosti.
2. Uvebati efikasnost osnovnog taktikog modela igre ekipe.
Oba ova zadatka su uzajamno funkcionalno povezana, jer
efikasna realizacija tehniko-taktikog znanja nije mogua bez
dovoljnog funkcionalnog potencijala organizma igraa.
Poetku pripremnog perioda uvek treba da prethode medicinska ispitivanja zdravlja i globalna testiranja optih fizikih sposobnosti. Tako trener pre poetka treninga moe da raspolae globalnim
podacima pokazateljima nivoa opte radne sposobnosti fudbalera.
Tokom odmora kod igraa dolazi, pre svega, do uoljivog
opadanja nivoa specijalne fizike pripremljenosti a nivo opte
radne sposobnosti uglavnom ne opada znaajno i kod veine fudbalera nalazi se uvek na priblinom nivou, obzirom da su profesionalni igrai tokom viegodinjeg rada stekli odreena iskustva
u pogledu odravanja opteg nivoa pripremljenosti u toku perioda
odmora. Mlaim igraima je poeljno davati individualne zadatke
koje bi oni trebalo da obave za vreme odmora, a u cilju odravanja
njihovog opteg nivoa pripremljenosti.
U poetku treniranja kod vrhunskih sportista, posle odmora, najbre se uspostavlja prethodni nivo aerobnih sposobnosti
(opta izdrljivost), obzirom da je u toku odmora ona i najmanje
opala. Uspostavljanje snage na prethodni nivo tokom treninga u
pripremnom periodu odvija se nekim srednjim tempom, jer se
snaga za vreme odmora gubila osrednjim intenzitetom. Najsporije
dolazi do uspostavljanja prethodnog nivoa anaerobnih sposobnosti (brzinska izdrljivost) obzirom da je ona i najbre opala.
Vodei rauna o svemu ovome, prilikom planiranja
pripremnog perioda mora se paziti da njegov najvei deo treba da
obuhvati razvoj specijalnih sposobnosti specijalne izdrljivosti,
40
......................................................................
......................................................................
brzinsko-snanih sposobnosti, tehniko-taktiko uvebavanje

pojedinaca, linija i tima u celini, a manji vremenski deo bi trebalo
da obuhvati razvoj optih sposobnosti, kao to je opta izdrljivost
i snaga.
Treninzi selektivnog delovanja na odreene fizike sposobnosti tokom pripremnog perioda treba da se kombinuju sa primenom modelnih reima A, B i C koji razvijaju sposobnosti
fudbalera u integralnom obliku.
Tako na primer, u poetku priprema, tokom prve nedelje,
kada se radi na poveanju opte radne sposobnosti (aerobnih
sposobnosti), jaanju primarnih miinih grupa, uspostavljanju
tehniko-taktikih navika, osim selektivnog vebanja navedenih
komponenti treba primenjivati i modelni reim C. Rad u ovom
reimu integralno e povoljno uticati na sticanje otpornosti organizima na zamor i omoguiti uvebavanje tehnike i taktike.
Obino, tokom treninga, poev ve od druge nedelje, sve vei deo
vremena treba dodeljivati metodici razvoja specijalne distancione
i sprinterske izdrljivosti, te u integralnom obliku obraivati te
sposobnosti pomou modelnog reima A. Obraivanje brzinskosnanih sposobnosti kao i primena modelnog reima B zapoinje
negde oko 4. nedelje.
Poev od druge nedelje pripremnog perioda neophodno je
zapoeti sa odigravanjem trening utakmica. Utakmice su bitan
sastavni deo trenanog procesa kako u smislu sticanja specijalne
pripremljenosti fudbalera tako i u smislu blic testiranja njihove
trenutne forme.
Primer programa pripremnog perioda od 6 nedelja

Pre poetka rada obaviti medicinska ispitivanja i testiranje
nivoa opte radne sposobnosti igraa.
Zadatak:
1. Sticanje dobrog stepena specijalne fizike pripremljenosti,
2. Uvebavanje efikasnosti osnovnog taktikog modela igre
ekipe.
41
......................................................................
......................................................................
Opti deo I prva nedelja:

1. Razvoj opte izdrljivosti i snage,
2. Uspostavljanje tehniko-taktikih navika u aerobnom reimu,
3. Sticanje otpornosti organizma na zamor pomou modela C.
Specijalni razvojni deo II druga i trea nedelja:

1. Usavravanje kombinovane aerobno-anaerobne izdrljivosti,
2. Razvoj brzinske, sprinterske i distancione izdrljivosti (alaktatni i laktatni glikolitiki reim). Razvoj izdrljivosti u snazi,
3. Razvoj svih vrsta izdrljivosti pomou modela A,
4. Dve utakmice.
Stabilizacioni deo III etvrta nedelja:

1. Stabilizovanje funkcionalnog stanja pomou modela C,
2. Razvoj brzinsko-snanih sposobnosti uz dopunu rada pomou
modela B,
3. Jedna utakmica.
Predtakmiarski deo IV peta i esta nedelja:

1. Razvoj svih vrsta izdrljivosti pomou modela A,
2. Razvoj brzinsko-snanih sposobnosti pomou modela B,
3. etiri utakmice.
Tokom pripremnog perioda obim vebi tehniko-taktikog
karaktera trebalo bi da ini 60-70% od ukupnog obima svih
trenanih sredstava.
1.16. ORGANIZACIJA RADA U TAKMIARSKOM PERIODU

Relativna kratkoa pripremnog perioda utie na to da veina
profesionalnih evropskih ekipa na poetku ampionata kao po inerciji nastavlja program predtakmiarskog dela priprema. Tako za
vreme prve etape takmiarskog perioda ekipe, po pravilu, nastav-
42
......................................................................
......................................................................
ljaju sa dva treninga u toku dana. Pri kraju prvog dela ampionata,
kao i na kraju ampionata, kada dolazi do umora i smanjenja psihofizike radne sposobnosti, trenira se jedanput dnevno, a treninzi su obino odravajueg karaktera, kao to je modelni reim C.
U veini timova, kada se igra jednom sedmino, obino se
dan posle utakmice posveuje odmoru. Ponekad se tog dana primenjuju kratkotrajne aktivnosti koje ubrzavaju oporavak. To su,
na primer, lagano trkaranje, istezanje i masaa. Veina trenera je
miljenja da posle utakmica igrai treba da imaju odmor. U suprotnom, oni e izgubiti i sveinu i interes za treninge i utakmice.
U sedmodnevnom mikrociklusu, tj. kada se igra jednom
sedmino, najvea trenana optereenja se primenjuju 3. ili 4.
dana posle odigrane utakmice. Pri tome je optereenje po svojoj
veliini i karakteru slino utakmici (na primer reim modela A),
ili se tog dana igra trening utakmica. Nakon takvog jaeg treninga
(ili trening utakmice) 72 sata do sledee prvenstvene utakmice su
obino sasvim dovoljna da se, uz prethodno lake treniranje, ta
utakmica odigra maksimalnom snagom.
Poetkom trenanog mikrociklusa obino se radi u brzinskom reimu modela B a krajem sedmice u reimu modela C. Poslednja dva treninga pre utakmice obino imaju karakter
tonizirajuih treninga i posveuju se taktikoj pripremi za predstojei susret.
Usavravanje i odravanje nivoa specijalne pripremljenosti za
vreme takmiarskog perioda uglavnom se ostvaruje primenom tehniko-taktikih situacionih vebi. Ali, praksa pokazuje da neke od
ekipa pitanje usavravanja i odravanja specijalne fizike pripremljenosti reavaju pomou primene nespecifinih sredstava. Tako na
primer, 20 ili 30 minuta treninga posveuju usavravanju brzinsko
snanih sposobnosti, ili brzinske izdrljivosti pomou primene
skokova, ili tranja deonica bez lopte. Ponekad je takav prilaz dobar
jer se usavravanje jedne ili druge fizike sposobnosti lake postie
izolovano, pomou nespecifinog vebanja.
Veoma vaan faktor koji pomae efikasno pripremanje igraa za utakmicu je primena sredstava oporavka. Osnovno sredstvo koje je neophodno da se ubrza oporavak svakako je ishrana
bogata ugljenim hidratima i vitaminima. Farmakoloka sredstva,
vitamini i minerali, zajedno sa fizioterapeutskim procedurama,
kao to su masaa, sauna, jakuzi, takoe su mono sredstvo ubr-
43
......................................................................
......................................................................
zanja oporavka igraa. Veoma je vana pravilna raspodela

trenanih optereenja tokom mikrociklusa. Fudbaler tako treba
da se pripremi tokom mikrociklusa da u potpunoj mobilizaciji
svojih psihofizikih sposobnosti doeka prvenstveni susret.
Praksa pokazuje da, ako se sedmino igra vie od jedne utakmice, treba sledeeg dana posle utakmice odrati kratki trening
tonizirajueg karaktera. Takav program treniranja je povoljniji od
onog kada se dan nakon utakmice igrai odmaraju, jer omoguuje
bolju koncentraciju na odigravanje sledeeg susreta.
1.17. ZAKLJUAK
Strategijski cilj celokupnog trenanog procesa je
uspenost u takmienju. Zato svaki trener treba da ima jasnu
viziju ili jasan integralni model koji vodi uspehu:
Integralni model uspeha

1.
2.
3.
4.
5.
44
Model takmiarske igre (osnovni stil, taktika).

Model potrebnih igraa (profil).
Model odgovarajuih treninga (vebe, reimi).
Model pripremnog perioda (struktura i sadraj).
Model takmiarskog mikrociklusa (struktura i sadraj).
......................................................................
......................................................................
1.18. LITERATURA
Balsom, P.,
Creatine and creatine supplementation. Sport medicine. 18. 1994.
Balsom, P.,
Maximal intensity intermittent exercise: Effect of recovery duration. Sport medicine. 13. 1992.
Bompa Tudor, O.,
Periodisation of strength. 1994.
Bosco, C.,
Elasticita muscolore e forsa esplosiva nelle attivita fisico sportive.
Roma, Sei 1985.
Boenko, A.,
Trening vrhunskih fudbalera. Sportska knjiga. Bgd. 1983.
Brooks, G.,
Glycogen synthesis and metabolism of lactic acid after exercise. Am.J.
Physiol. 224. 1973.
Colli, R., Faina M.,
Definition of the Physiological profile of the soccer player. Science
and football. 1st World Congress of Science and football. Liverpool,
13.-17. April 1987.
Colli, R., Faina M.,
Izdrljivost u sportskim igrama. Treniranje izdrljivosti u sportskim
igrama. Savremeni trening. Bgd. 4. 1987.
Ekblom, B.,
Applied Physiology of soccer. Sport Medicine, 3. 1986.
Ekblom, B.,
Energy Metabolism. The US soccer Sports Medicine Book. 1996.
(Garret W. E.)
Fox, E.,
Sports Physiology. 2., Philadelphia. 1989.
Fox, E.,
The Physiological Basis of Physical Education and Athletics. Dobugue. Iowa. 1989.
Gerisch, G.,
Sports medical measurments of performance in soccer. Science and
football. 1st World Congress of Science and Footbbal. Liverpool 1317. April 1987.
45
......................................................................
......................................................................
Hickson, R.,
Strength training and performance in endurance trained subjects.
Med. And. Sci. is sport and exercise. 20. 1988.
Ivojlov, A.,
O programirovanii processa soverensivovanija sportivnogo masterstva. Teorija i praktika fiz. Kulture. 3. 1984.
Jacobs, I.,
Lactate in human skeletal muscle after 10 to 30 sec of supramaximal
exercise J. Applied Physiol. 55. 1983.
Jacobs, I.,
Muscle glycogen and diet in elite soccer players. J. Applied Physiol.
48. 1982.
Kaani, L.,
Trenirovka futbolistov. FiS, Moskva, 1984.
Kirilov, A.,
Soderanije trenirovki v podgotoviteljnom periode u futbolistov visokoj kvalifikacii. GCLIFK. Moskva. 1982.
Ohashi, J.,
Measuring movement speeds and distances covered during soccer
match-play. Science and football. 1st World Congress of Science and
Football. Liverpool. 13-17. April 1998.
Ozerov, V.,
Efektivnost metodov trenirovki pri soverenstvovanii specialjnoj
vioslivosti futbolistov. Teorija I praktika fiz. Kulture,. 4, 1989.
Rall, J.,
Energetic aspects of skeletal muscle contraction: implications of fibre
types exercise sport sci rev. 13. 1985.
Ratov, I.,
O sostojanii problemi vinoslivosti i perspektivi novih metodov ejo
reenija. Teorija i praktika fiz. Kulture. Moskva, 4. 1986.
Reilly, T.,
Physiological aspects of soccer. Biol. Sport. 11,1994.
Reilly, T., A motion analysis of work-rate in different positional roles
in professional football match-play. Human Movt Sci 2, 1976.
Rohale, M.,
Work intensity during soccer training and match-play. Science and
Football. 1st World Congress of Science and Football. Liverpool.
13-17. April 1987.
46
......................................................................
......................................................................
Smirnov, G.,
Speciljnaja podgotovka futbolistov GCOLIFK. Moskva 1981.
Tumilty, D.,
Physiological characteristics of elite soccer players. Sport. Med. 16, 1993.
Tjulenjkov, S., Ozerov, V.,
Optimizacija trenirovonogo procesa futbolistov. Enii sport. 1989.
Van Gool, D.,
The physiological load imposed on soccer players during real matchplay. Science ang football. 1st World Science and Football Congress.
Liverpool 13-17 april 1987.
White, J.,
Pre season fitness profiles of professional soccer players. Science and
footbal. 1st world Science and Football Congress. Liverpool 13-17
april 1987.
Wenger, H., A.,
Time-motion analysis of professional soccer J. Human. Movt Sci
11,1985.
Yamanaka, K.,
Time and motion analysis in top class Soccer games. Science and football, 1st World Science and Football Congress. Liverpool 13-17 april
1987.
47
2
2.1.
TRENING VRHUNSKIH
FUDBALERA (TEORETSKOMETODSKO OBRAZLOENJE)
UVOD
Savremeni fudbal zahteva od svojih igraa ispoljavanje visokog nivoa kondicione pripremljenosti, tehniko-taktike efikasnosti, jednom reju fudbalske univerzalnosti, kako bi uspeno
delovali u razliitim situacijama igre, esto u oskudici vremena,
ogranienom prostoru i uz aktivno ometanje od strane protivnika.
Uporeivanje mnogobrojnih analiza igre jugoslovenskih i
najboljih stranih fudbalera, pokazuje mnoge, dosta znaajne razlike u odreenim komponentama igre. Kod veine jugoslovenskih
igraa, naroito onih iz srednjeg i navalnog reda, zapaa se manja
angaovanost i uspenost striktne, duel-igre, a kod veine
odbrambenih igraa nedovoljno uee u akcijama napada (prodori, zavrnica). Ovo se moe okarakterisati kao nedovoljna
univerzalnost igre veine fudbalera koja, isto kao i tehniko-taktika efikasnost, zahteva dobru kondicionu pripremljenost. (Pod
pojmom univerzalnosti podrazumevamo sposobnost aktivnog i
efikasnog delovanja u najrazliitijim situacijama igre po celom
terenu).
Imajui ovo u vidu neophodno je, na odgovarajui nain, usavravati metodiku treninga i tako programirati trenani proces,
da on bude potpuno usklaen sa karakterom aktivnosti i naporima kojima se podvrgava organizam vrhunskihi fudbalera za vreme
igre. Ovo izlaganje i ima za cilj teoretsko-metodsko obrazloenje
onih osnova treninga koji su od bitnog znaaja za postizanje
vrhunskih rezultata.
......................................................................
......................................................................
2.2.
MOTORIKA STRUKTURA IGRE

Fudbalska utakmica prema pravilima traje 90 minuta
(izuzetak-produeci maksimalne duine 2 x 15 minuta), od ega
aktivno vreme trajanja utakmice (lopta u igri) iznosi proseno oko
60-65 minuta. Za to vreme fudbaler provodi u tranju oko 30-40
minuta. Dobro pripremljeni fudbaleri pretre u toku utakmice
5000-6000 metara, od ega na brza tranja i krae sprinteve, tj. na
rad maksimalnog i submaksimalnog intenziteta otpada oko 20002500 metara. Za to vreme, a u skladu sa situacijom na terenu, fudbaler izvodi razliite tehnike elemente u razliitom tempu, sa manje ili vie napora. To su razliite vrste dodavanja (od 20 do 60
dodavanja), driblinzi i brza voenja lopte (od 5 do 30), oduzimanja
lopte (od 6 do 25), zagraivanja lopte prilikom prijema ili voenja
(od 1 do 7), utevi prema golu (od 1 do 5), skokovi (od 4 do 8) itd.
2.3.
ENERGETSKA POTRONJA I FIZIOLOKE

PROMENE U ORGANIZMU ZA VREME IGRE
U toku igre situacija na terenu se neprekidno menja to iziskuje i neprekidno prilagoavanje organizma fudbalera na novonastale uslove rada. Samo se povremeno ispoljavaju aktivnosti
maksimalnog i submaksimalnog intenziteta u neprekidnom trajanju od 3 do 10 sekundi (sprintevi, borba za loptu itd.) koji se
smenjuju sa aktivnostima umerenog intenziteta (lagano tranje).
Taj kratkotrajan intenzivan rad koji se esto ponavlja, kao i te
este promene intenziteta rada, zahtevaju veu potronju energije
nego to bi bilo potrebno za ravnomeran rad. Nadoknada tako potroenih energetskih zaliha vri se za vreme prekida igre i za vreme
rada umerenog intenziteta. Meutim, ovi intervali odmora skoro
nikada ne traju dovoljno dugo da se okonaju procesi nadoknade
utroene energije. Zato ovako promenljiv karakter aktivnosti, koja
se, pored svega odvija i u uslovima emocionalne napetosti, izaziva
znaajne promene fiziolokih funkcija organizma i dovodi do
brzog zamora fudbalera. Ali, i u tim uslovima stalno rastueg
zamora, fudbaler bi trebalo da vri koordinaciono sloeni rad bez
uoljivog smanjenja efikasnosti, a to i jeste zadatak treniranja.
Posle kratkotrajnog rada maksimalnog i submaksimalnog
intenziteta, koji se smenjuje sa razliitim intervalima odmora, es-
50
......................................................................
......................................................................
TRENING VRHUNSKIH FUDBALERA
to nedovoljnog trajanja za procese nadoknade utroene energije,

u krvi i miiima se nakupljaju nepotpuno oksidisane materije:
ADP, AMP, kreatin itd. to je blii kraj utakmice, sporije se odvija
restitucija biohemijskih sistema zaduenih za vrenje rada maksimalnog i submaksimalnog intenziteta. Kao posledicu toga imamo smanjenje praga razdraljivosti nervnih centara, kontraktilnosti i elastinosti miinog tkiva. Zbog toga nastaje uoljivo
pogoranje koordinacije pokreta i opadanje brzine kretanja.
Telemetrijski zapisi EKG-a kod fudbalera, vreni za vreme
utakmica (u bivem SSSR-u), pokazali su da se frekvencija srane
kontrakcije igraa kree u dosta irokom dijapazonu od 130 do
200 otk/min, u zavisnosti od njihove uloge u timu.
U toku igre puls do 130 otk/min figurira priblino oko
1minuta; izmeu 130 i 150 otk/min-oko 7 minuta; 150-165 otk/
min-oko 17 minuta; 165-170 otk/min-oko 41 minut; 180 otk/min
i preko oko 24 minuta. Iz ovih podataka sledi da je puls za vreme
igre kod fudbalera vii od 165 otk/min u toku 65 minuta igre (to
se poklapa sa vremenom aktivnog trajanja utakmice kada je lopta
u igri). To je veoma veliki napor koji zahteva veu mobilizaciju
anaerobnih procesa energetske potronje u organizmu za vreme
rada maksimalnog i submaksimalnog intenziteta, kao i aktivizaciju aerobnih procesa energetske potronje prilikom rada umerenog
intenziteta ili u periodima relativnog odmora. Da bi taj napor
doveo do traenih rezultata neophodna je dobra pripremljenost i
efikasno funkcionisanje kardiovaskularnog, respiratornog i ostalih funkcionalnih sistema oranizma.
Intenzitet optereenja se procenjuje, ili prema radu izvrenom u odreenim vremenskim intervalima, ili prema veliini fiziolokih promena u organizmu. Optereenja se, prema frekvenciji
srane kontrakcije i izvorima energije koji su neophodni za resintezu ATP-a, deli na tri grupe (zone):
GRUPE
AEROBNA
AEROBNOANAEROBNA
ANAEROBNA
PULS
otk/min
do 150
155180
preko 180
Odavde proizilazi da se rad fudbalera odvija veim delom

(oko 65 minuta, ili 72% od ukupnog vremena igre) u aerobnoanaerobnoj i anaerbonoj zoni, tj. kada se za resintezu ATP-a, kao
51
......................................................................
......................................................................
izvora energije neophodnog za miinu kontrakciju, koristi

razgradnja kreatin-fosfata, a zatim i razgradnja glikogena. Te injenice ukazuju na razvijenu sposobnost organizma fudbalera,
naroito njegove muskulature, da raspolae energijom neophodnom za rad miia, preteno bez upotrebe kiseonika, i da iz toga
nastale posledice kao to su acidoza (prekiseljenost krvi), porast
pritiska i pojaano disanje, podnese veoma dugo i bez tete po
sportski uinak.
Ovako veliki intenzitet rada u igri je mogu zbog toga to se
svaka utakmica sastoji iz velikog broja intervala rada koji se smenjuju sa intervalima odmora. Ako se u minutima najveih napora
najvie koristi energija iz anaerobnih procesa, brzinu oporavka u
periodima relativnog zatija odreuje intenzitet aerobnih mehanizama. Prema tome, za fudbalere su od bitnog znaaja kako
anaerobne, tako i aerobne mogunosti organizma, jer izdrljivost
zavisi ne samo od toga kojom se brzinom fudbaler zamara ve i od
toga kojom se brzinom oporavlja posle napora. Za izdrljivost nije
od manjeg znaaja ni ekonominost kretanja, odnosno sposobnost da se snaga ne troi uzalud, to je rezultat visoke tehnike rada
sa loptom i sposobnosti da se miii opuste ak i u najkritinijim
situacijama igre. Sportista, ija je tehnika loa, nije u stanju da
iskoristi svoje aerobne i anaerobne potencijale ak ni u sluaju
kada su oni veoma veliki.
2.4.
TRENIRANOST. FAKTORI TRENANOG OPTEREENJA

Teko je postii usmereno dejstvo na pojedine funkcije organizma samo putem odigravanja utakmica, ak ako se igra i svaki
drugi ili trei dan, jer je skoro nemogue precizno dozirati optereenje, koje u mnogome zavisi od uslova pod kojima se odvija
utakmica (znaaj utakmice, stanje terena, snaga protivnika itd.).
Prema tome, poboljanje kvaliteta igre direktno zavisi od odgovarajue razrade sistema treninga.
U osnovi poveanja treniranosti lei proces adaptacije celokupnog organizma sportiste i njegovih odreenih funkcija na fizike vebe, odnosno napore. Treniranost je, u stvari, rezultat
dugotrajne adaptacije organizma na napor, u toku koje se u organizmu deavaju korisne morfoloke promene, pojavljuju se i razvijaju reakcije koje omoguuju efikasno prilagoavanje na
52
......................................................................
......................................................................
specifinu miinu aktivnost. Trening bi trebalo da raznovrsno i

svestrano utie na organizam i njegove razliite funkcije, planirajui procese adaptacije i upravljajui njime. Pri tome nije potrebno da doe do apsolutnog razvoja svih sposobnosti do
maksimalno mogueg nivoa, ve do nivoa koji je optimalan za
fudbal. Ovde treba imati na umu da se procesi adaptacije na napor
razvijaju neravnomerno-na poetku su ubrzani, a zatim njihov
tempo opada.
Nivo i karakter adaptacije organizma na napor zavise od
karaktera i veliine trenanog optereenja. Trenana optereenja
mogu se sagledavati kao kompleksni nadraaji na organizam
fudbalera. Fizioloki uticaj tih nadraaja zavisi od sledeih faktora:
1. Koordinaciona struktura vebi (serije vebi).
2. Intenzitet izvoenja vebi.
3. Duina trajanja vebi (serije vebi).
4. Duina trajanja odmora izmeu vebi (serije vebi).
5. Broj ponavljanja vebi (serije vebi).
Od ovih pet faktora u velikoj meri zavisi kakva e biti efikasnost upravljanja procesom usavravanja sposobnosti fudbalera.
Promene opteg obima, promene trajnosti i intenziteta pojedinih
vebi, karaktera tih vebi i broja ponavljanja, trajnosti i efikasnosti
odmora, kao i strukture motorikih akata, odreuju ne samo
veliinu prve adaptacione reakcije organizima na optereenje, ve
vode i ka znaajnijim adaptacionim promenama, koje na kraju
dovode do kumulativnog efekta. Optimalna sistematizacija tih
faktora u svakom pojedinanom treningu, kao i u konkretnom periodu treninga, od bitnog je znaaja za stvaranje povoljnih uslova
za razvoj onih funkcionalnih sistema organizma koji su neophodni za reavanje konkretnih igrakih zadataka.
2.5.
ZAHTEVI SAVREMENOG TRENINGA

U savremenom treningu je, uz neophodan obim (kvantitet),
bitan i kvalitet rada. Trenani rad u klubovima zahteva smanjenje
postojeih razlika izmeu sadraja igre i sadraja treninga, koje se
ispoljavaju kako u koordinacionoj strukturi trenanih vebi i elemenata igre, tako i u obimu rada maksimalnog i submaksimalnog
53
......................................................................
......................................................................
intenziteta (npr. trening sadri manje elemenata duel-igre, presing-igre itd.).

Poznato je da se aktivnost fudbalera u igri moe proceniti na
osnovu pretranog rastojanja u razliitom tempu i na osnovu broja izvedenih tehniko-taktikih elemenata. Te podatke, uz rezultate medicinske i pedagoke kontrole (lekarskih pregleda, testova
fizikih sposobnosti, pedagokih merenja izvrenih za vreme treninga i utakmica itd.) treba uzimati u obzir prilikom planiranja optereenja na treninzima. Vebe za trening treba da budu paljivo
odabrane i da budu u skladu sa strukturom aktivnosti i predvienim naporom fudbalera u igri. Po teini one moraju da budu optimalno rasporeene u toku pojedinih treninga, a sami treninzi u
toku mikrociklusa.
Savremeni treninzi, kako ekipni tako i individualni, moraju
da tee konkretnom cilju: na svakom treningu neophodno je da
se, istovremeno sa usavravanjem tehniko-taktikog potencijala,
sprovodi i naglaeno usavravanje jedne od motorikih sposobnosti. Treniranje tehnike, taktike i kondicije bi trebalo povezati u
takve vebe i tako dozirati rad i odmor, da se omogui usavravanje tehniko-taktikih sposobnosti u odreenom reimu. Na primer, u reimu karakteristinom za razvoj izdrljivosti ili reimu
karakteristinom za razvoj brzinsko-snanih sposobnosti. Pri
tome je za svaki period treninga (opte pripremni, specijalnopripremni, takmiarski period) neophodno utvrditi konkretan,
optimalan odnos izmeu tehniko-taktikih treninga razliite usmerenosti, tj. utvrditi odnos rada u odreenom reimu.
2.6.
ANALIZA TAKMIARSKE AKTIVNOSTI OSNOVA

MODELIRANJA SAVREMENOG TRENINGA
Ve je navedeno svih pet faktora od kojih u velikoj meri
zavisi efikasnost upravljanja procesom treninga, odnosno efikasnost adaptacije organizma prema specifinim naporima i efikasnost usavravanja tehniko-taktikih sposobnosti. Ti faktori su, u
neku ruku, shema koju treba da popunimo odgovarajuim sadrajem, tj. informacijom o aktivnostima fudbalera u igri i o naporima
kojima se oni podvrgavaju.
54
......................................................................
......................................................................
Na poetku izlaganja opisane su karakteristike fudbalske

igre sa motorikog i fiziolokog aspekta i konstatovano je da fudbaleri u igri podnose veoma jak napor koji zahteva veliku mobilizaciju anaerobnih procesa energetske potronje prilikom
intenzivnog rada kao i aktivizaciju aerobnih procesa u kraim ili
duim pauzama. Odnos trajanja intervala rada i intervala odmora
zavisi od situacije na terenu. Takoe je ve reeno da se moe utoliko vie uticati na organizam sportiste u toku jednog vebanja
(treninga), ukoliko proces tano doziranog rada smenjuje proces
tano doziranog odmora. Na osnovu toga, prilikom planiranja
treninga celishodno je vreme aktivnog trajanja utakmice podeliti
na odreeni broj perioda, odnosno serija. Pri tome treba imati na
umu da je vreme aktivnog trajanja utakmice-vreme dok se lopta
nalazi u igri, odnosno vreme kada fudbaler najintenzivnije radi, i
da ono retko nadmauje 65 minuta (intenzivan rad-sprintevi, brza
tranja oko 2000-2500 metara i rad umerenog intenziteta).
Raspodelu tog vremena na periode (serije) treba izvriti tako, da
serije ne budu suvie duge kako se ne bi gubio neophodni intenzitet rada, ali ni suvie kratke, kako bi imale odgovarajui fizioloki uticaj.
Uzimajui u obzir sve ovo gore navedeno, treba modelirati
trening tako da nema vie od 8 serija i da svaka ne traje due od 8
minuta. U tom sluaju, u toku jedne serije fudbaler treba da izvodi
oko 250-300 metara rada maksimalnog i submaksimalnog intenziteta (krai sprintevi od 20-30 metara, brza tranja od 50-70
metara, borba za loptu, izvoenje razliitih tehnikih elemenata).
U toku treninga treba primenjivati vebe koje su po koordinacionoj strukturi sline situacijama u igri, odnosno grupne i individualne situacione tehniko-taktike vebe. Pri tome intenzitet
izvoenja tih vebi treba da bude maksimalno mogu za svakog
igraa u svakoj konkretnoj situaciji. Svaka serija moe da se sastoji
ili od izvoenja pojedinih tehniko-taktikih vebi (utevi na gol
posle kraih sprinteva) i kombinacije dve ili vie vebi (utevi na
gol posle proigravanja duplog pasa), ili od jedne kompleksne tehniko-taktike vebe pomou koje se usavrava niz tehnikih i
taktikih sposobnosti i koja vremenski traje isto koliko i cela serija, tj. oko 8 minuta (zadravanje lopte na smanjenom prostoru
bez golova uz uee 5+5 igraa i ogranienje od dva dodira lopte).
Na osnovu pokazatelja dobijenih analizom takmiarske aktivnosti odreeni su faktori koji uslovljavaju adaptaciju organiz-
55
......................................................................
......................................................................
ma na sportski napor:
Faktor 1. koordinaciona struktura vebi;
Faktor 2. intenzitet izvoenja vebi;
Faktor 3. duina trajanja vebi i njihovih serija;
Faktor 4. duina trajanja odmora izmeu vebi ili serije vebi
mora da se odreuje na osnovu funkcionalnih promena koje se deavaju u organizmu za vreme i posle rada;
Faktor 5. broj ponavljanja vebi i njihovih serija.
2.7.
ODMOR KAO VEOMA BITNA KOMPONENTA

SPORTSKOG TRENINGA
Duina trajanja odmora izmeu pojedinih vebi u jednoj
seriji ili izmeu serija tih vebi, veoma je vana komponenta
sportskog treninga, jer izaziva novi stres u organizmu u odreenoj
fazi perioda oporavka, odnosno bitno utie na sticanje neophodnih kondicionih sposobnosti. Prema poznatom biohemiaru N.
Jakovljeviu, za svaki organizam karakteristina su ne dva dijametralno suprotna stanja-mirovanje i aktivnost, nego tri-mirovanje,
aktivnost i odmor. U stvaranju adaptacionih promena u organizmu i pojavi neophodnog kumulativnog efekta, vanu ulogu
imaju fizioloke reakcije koje protiu u organizmu ne samo za
vreme miine aktivnosti ve i u periodu posle rada, tj. u periodu
odmora. Poznato je da ubrzanje procesa metabolizma u toku
odmora omoguuje popunjavanje energetskih izvora ispranjenih
za vreme rada i da dolazi do poveanja sinteze belanevina.
Sloene morfoloke i funkcionalne promene koje nastaju za vreme
odmora obezbeuju poveanje radne sposobnosti. Prema tome,
odmor posle izvoenja vebi treba da bude sagledan kao organski
deo opteg trenanog procesa, kako u toku pojedinanog treninga, tako i u toku razliitih mikro-i makrociklusa treninga.
2.8.
SMISAO OPTIMIZACIJE ODMORA U TRENINGU

Smisao optimizacije odmora prilikom treninga ne sastoji se
samo u to je mogue brem i potpunijem oporavku u intervalima
izmeu izvoenja vebi. Potpun oporavak je neophodan samo u
56
......................................................................
......................................................................
odreenim situacijama (npr. kada se usvajaju sloeni koordinacioni pokreti ili se razvijaju brzinsko-snane sposobnosti). Neposredni cilj treninga nije odmor ve postizanje trenanog efekta.
Tome i treba da bude podreeno normiranje intervala odmora.
Od duine trajanja intervala odmora izmeu izvoenja vebi
i od karaktera odmora (da li je aktivan ili pasivan) zavisi
kakve e posledice ostaviti prethodno optereenje i kakav e biti
uticaj sledeeg optreenja na organizam sportiste.
Oporavak od prethodnog optreenja ima viefazni karakter,
jer je i restitucija potroenih energetskih materija u organizmu
posle optreenja takoe faznog karaktera.
ema faza restitucije potronih energetskih materija:
Odmah po zavretku rada sledi faza smanjene radne sposobnosti organizma. Kroz
odreeno vreme radna sposobnost dostie svoj poetni nivo, posle toga se porast radne
sposobnosti nastavlja i dalje te se taj poetni nivo nadmauje. Ta faza se zove faza
superkompenzacije. Kroz odreeno vreme radna sposobnost opada na poetni nivo. Trajanje faza oporavka moe da bude razliito i zavisi od nivoa pripremljenosti sportiste i od
karaktera optereenja.
Krai interval odmora pojaava uticaj sledeeg optreenja

poto se on poklapa sa fazom nepotpunog oporavka radnih
sposobnosti, odnosno sa posledicama funkcionalne aktivnosti
prouzrokovane prethodnim optereenjem. Odmor koji je dovoljan za potpun oporavak radne sposnosti do poetnog nivoa omoguuje korienje ponovnog optereenja bez njegovog smanjenja,
ali i bez poveanja funkcionalnih promena u organizmu. Odmor
koji se poklapa sa fazom superkompenzacije radne sposobnosti
omoguuje organizmu da deluje na viem nivou u fizioloki povoljnijim uslovima. (Misli se na pozitivne funkcionalne promene u
organizmu-superkompenzaciju potroenih energetskih materija).
57
......................................................................
......................................................................
U praksi se, prilikom procene pripremljenosti organizma za

rad, esto koristi merenje frekvencije srane kontrakcije. Po brzini
opadanja frekvencije pulsa odreuje se spremnost organizma za
ponovno optereenje, mada se takvo odreivanje mora shvatiti uslovno, poto se uspostavljanje radne sposobnosti ne poklapa uvek
sa oporavkom frekvencije pulsa i disanja.
2.9.
PROGRAMIRANJE ODMORA
U toku igre rad se vri uglavnom korienjem anaerobnih izvora energije. Prilikom treninga, kao i u igri, fudbaleri treba da
rade (sprint, borba za loptu itd.) u maksimalnom tempu od 3 do
8 sekundi to odgovara duinskim deonicama od po 10 do 70 metara. Taj rad se smenjuje sa radom umerenog intenziteta ili relativnim mirovanjem. Ako se takav rad odvija u seriji ukupnog
trajanja od oko 8 minuta (250-300 metara sprinta), uz neizmenino smenjivanje rada i odmora u zavisnosti od promene situacije na terenu (tj. odmor se dozira spontano kao i u igri), onda su
u poetku znaajne kreatin-fosfatne reakciije a zatim glikolitike.
(Na primer, presing-igra na polovini terena bez golova uz uee
5 + 5 igraa sa zadatkom da zadravaju loptu).
Kreatinfosfokinazna reakcija, odnosno reakcija resinteze
ATP-a kao izvora energije za miinu kontrakciju, dostie maksimum ve za 2-3 sekunde rada, ali zatim brzo jenjava jer su rezerve
kreatin-fosfata u eliji male. Glikoliza sve vie uzima maha ako se
sprintevi ponavljaju vie puta bez veih pauza. Pri maksimalnom,
neprekidnom radu procesi glikolize dostiu maksimum u 1. ili 2.
munutu, ali ako je intenzivniji rad kratkotrajan i ponavlja se bez
veih pauza, glikoliza dostie svoj maksimum znatno ranije.
U serijskoj vebi, kao to je ova, rad se odvija na raun
anaerobnih izvora energije koji se brzo troe, ali se i relativno brzo
obnavljaju. Kada bi se jedna serijska veba (npr. igra na smanjenom prostoru) ponavljala vie puta, onda bi se pomou duine
odmora izmeu serija moglo uticati razliito na organizam fudbalera, tj. moglo bi da se radi u razliitim fiziolokim reimima.
58
......................................................................
......................................................................

RAZVOJ SPECIJALNE IZDRLJIVOSTI
Ako odmor izmeu serija intenzivnog promenljivog rada
bude trajao oko minut-dva, organizam fudbalera e svaku seriju
zapoinjati u uslovima nepotpune otplate kiseonikog duga, tj.
nepotpune resinteze istroenih izvora energije: kreatin-fosfata i
glikogena. Kao pokazatelj nepotpunog oporavka koristi se puls,
koji na kraju odmora treba da iznosi oko 130-135 otk/min. Vrenje intenzivnog rada e postojati sve tee i tee, tj. svako izvoenje
sledee serije zapoinjae kada se organiizam nalazi u fazi nepotpunog oporavka. Takav reim rada i odmora zahteva znatne
napore od anaerobnih izvora energije koji obezbeuju resintezu
ATP-a u miiima. Ova vrsta treninga vodi razvoju specijalne
izdrljivosti fudbalera, tj. usavravanju njihovih tehniko-taktikih sposobnosti u uslovima znatnog zamora.
Mogue je programirati rad u serijama i na drugaije naine,
tj. kada je odmor i unutar serija doziran. Na primer, umesto da se
igra na smanjenom prostoru, gde se reava vie zadataka, treba se
ograniiti na izvoenje kompleksnih vebi, kao to su, na primer,
obini sprintevi sa loptom na 30-40 metara, odigravanje duplog
pasa i uta na gol ili dr. Tada bi u jednoj seriji od 6-8 minuta (250300 metara sprinta) bilo izvedeno oko 8-10 sprinteva sa pauzama
izmeu ponavljanja (lagano tranje) od po 40-45 sekundi. Takav
serijski rad sa pauzama izmeu serija od 1-2 minuta, takoe bi
omoguio razvoj specijalne izdrljivosti. Ovakve kombinacije serija sa doziranim unutranjim odmorom i serija u kojima se odmor
dozira spontano, utiu raznovrsnije na organizam fudbalera i razvijaju specijalnu izdrljivost (brzinsku, snanu, koordinacionu
itd.) uz istovremeno usavravanje tehnike i taktike.

RAZVOJ BRZINSKO-SNANIH SPOSOBNOSTI
Ako trener ima zadatak da poboljava nivo brzinsko-snanih
sposobnosti fudbalera pomou kondicionih ili tehniko-taktikih
vebi, onda on mora da vodi rauna o optimalnom rasporedu
odmora izmeu ponavljanja vebi i to tako da se svako sledee optereenje poklopi sa fazom superkompenzacije radne sposobnosti
59
......................................................................
......................................................................
(superkompenzacije potroenih energetskih materija).

Sa biohemijske take gledita, svojstvo brzine kretanja zavisi
od koliine ATP-a u miiima, brzine njegove razgradnje pod dejstvom nervnog impulsa, kao i od brzine njegove resinteze. Prilikom kratkotrajnog intenzivnog rada resinteza ATP-a se ostvaruje
skoro iskljuivo pomou anaerobnih mehanizama-fosforkreatinskog i glikolitikog, to dovodi do stvaranja kiseonikog duga, ija
otplata zahteva dui odmor.
Trajanje intervala odmora odreuje se uz pomo sledea dva
fizioloka procesa: promene praga razdraljivosti centralnog
nervnog sistema i vraanja na polazne vrednosti pokazatelja vegetativnih funkcija u vezi sa otplatom kiseonikog duga (frekvencije
pulsa i disanja). Intervali odmora treba da budu, sa jedne strane
toliko kratki da se prag razdraljivosti CNS bitno ne smanji, a sa
druge-dovoljno dugi da se pokazatelji vegetativnih funkcija mogu
vie ili manje vratiti na polazne vrednosti. Frekvencija pulsa na
kraju odmora bi trebalo da se smanji do 110-120 otk/min.
Prilikom rada, u toku kojeg se odmor unutar serije dozira
spontano, pauza izmeu ponavljanja serija treba da bude negde
oko 3,5-5 minuta. Ako se u serijama primenjuju jednostavnije
vebe, onda odmor treba dozirati i unutar serije. Na primer, u
toku jedne serije fudbaler sa loptom sprintuje 60 metara, gde sa
partnerom odigrava dupli pas i posle utira na gol. Uzimajui u
obzir da za jednu seriju fudbaler treba da savlada u invenzivnom
tempu oko 250-300 metara i da utroi na to oko 6-8 minuta, nije
teko zakljuiti da e on imati 4 ili 5 takvih sprineva sa odmorom
izmeu pokuaja od oko 1,5 minuta.
Kombinacije serija sa doziranim i serija sa spontanim
odmorom imaju vei uticaj na organizam fudbalera nego kada bi
se primenjivale odvojeno. Pomou takvog reima rada razvijaju se
brzinsko-snane i koordinacione, a usavravaju se i tehniko-taktike sposobnosti.

ODRAVANJE FUNKCIONALNOG STANJA
ORGANIZMA NA POSTIGNUTOM NIVOU
Ako trener planira da odri istrenirane sposobnosti na
postignutom nivou, intervali odmora izmeu serija rada treba da
60
......................................................................
......................................................................
budu vei. Svaka sledea serija vebi treba da zapoinje u momentu kada se radna sposobnost organizma fudbalera, posle prethodnog optereenja, nalazi skoro na poetnom nivou. U tom sluaju
odmor izmeu serija intenzivnog rada treba da iznosi oko 6-8
minuta i da bude ispunjen radom smanjenog intenziteta, kao to
su utevi na gol iz mesta, dodavanja u mestu itd. Puls se na kraju
odmora smanjuje na 90-100 otk/min. Ovakav reim rada, kada se
primenjuju tehniko-taktike vebe, omoguuje njihovo usavravanje i odravanje ve steenog funkcionalnog stanja organizma na odreenom nivou.
2.13. SISTEMATIZACIJA TRENANIH

OPTEREENJA KAO OSNOVA
PROGRAMIRANJA KVALITETNOG TRENINGA
Poboljanje kvaliteta treninga postie se paljivim odabiranjem vebi koje su po svome karakteru i koordinacionoj strukturi
sline igri i odreivanjem optimalnih odnosa rada i odmora. Trener treba u svom radu da primenjuje kompleksne treninge, usmerene na istovremeno usavravanje motorikih i tehniko-taktikih
sposobnosti. U tom cilju primenjuju se takve vebe pri ijem intenzivnom izvoenju fudbaler mora samostalno, uz potenciranje
svojih umnih sposobnosti, da reava razliite radne zadatke.
Takve su vebe najinteresantnije, te ak i veoma naporne treninge
igrai podnose subjektivno dobro.
Telemetrijska ispitivanja obavljena u nizu zemalja pokazuju
da vebe imitiranja situacija igre imaju vei uticaj na organizam
fudbalera (veliinu fiziolokih promena) nego, na primer, obine
kondicione vebe. Prema tome, odreene tehniko-taktikokondicione zadatke je celishodno reavati primenom vebi koje
imitiraju situacije u igri.
Glavni zadatak svakog perioda trenanog procesa je da omogui prelazak organizma fudbalera na novi funkcionalni nivo i da
odri taj nivo u toku odreenog perioda. Taj prelaz organizma iz
poetnog stanja u planirano je mogu samo uz primenu
sistematizovanih trenanih optereenja.
61
......................................................................
......................................................................
2.14. MODELNI REIMI TRENINGA

Najpovoljniji razvoj funkcionalnih sistema organizma fudbalera ne stie se ravnomernim razvojem svih fizikih svojstava,
ve razvojem tih svojstava u odreenom odnosu. Prema tome, za
svaki oblik specijalne pripreme fudbalera neophodna je posebna
razrada, odnosno odgovarajue programiranje, trenanih optereenja.
Programiranje savremenog treninga mora da se ostvaruje na
osnovu podataka dobijenih na osnovu analize takmiarske aktivnosti fudbalera tj. analize strukture igre, kao i na osnovu podataka o naporima kojima se podvrgava njihov organizam u toku
igre. Neophodno je i poznavanje osnovnih biohemijskih i fiziolokih procesa koji se deavaju u organizmu fudbalera pri naporu
i za vreme odmora. Vodei rauna o svemu tome i primenjujui
saznanja savremene teorije sportskog treninga, razraeni su modelni reimi treninga fudbalera. Osnovni cilj primene tih reima u
radu je sticanje optimalnog nivoa specijalne pripremljenosti fudbalera, a pre svega usavravanje njegovih tehniko-taktikokondicionih sposobnosti.
Modelni reimi treninga nazovimo ih, na primer, reim A,
reim B i reim C imaju sledee zadatke i sadraj:
Reim A
Zadatak: Razvoj svih komponenti izdrljivosti-brzinske,
snane, kondicione, psiholoke itd., uz istovremeno usavravanje
tehniko-taktikih sposobnosti.
Sadraj:
1. Tehniko-taktike vebe, kako grupne tako i individualne, sa
ili bez protivnika.
2. Intenzitet izvoenja vebi je maksimalan ili submaksimalan
(na kraju serije frekvencija srane kontrakcije dostie 170-180
otk/min).
3. Trajnost izvoenja vebi ili njihovih serija iznosi 6-8 minuta
(sprintevi i brzina tranja 250-300 metara).
62
......................................................................
......................................................................
4. Interval odmora izmeu serija iznosi 1-2 minuta. (Puls se

smanjuje na 130-135 otk/min).
5. Optimalni broj ponavljanja je od 6-8 serija.
Reim B
Zadatak: Razvoj svih komponenti brzine-brzine kretanja,
koordinacije, brzine reagovanja, brzine miljenja, brzine rada sa
loptom, brzine meusobne saradnje, tj. usavravanje tehnikotaktikih sposobnosti.
Sadraj:
1. Tehniko-taktike vebe, kako grupne tako i individualne.
2. Intenzitet izvoenja vebi je maksimalno mogu (na kraju serije frekvencija pulsa dostie 180-190 otk/min).
3. Trajnost izvoenja vebi i njihovih serija iznosi 6-8 minuta
(sprintevi 250-300 metara).
4. Interval odmora izmeu serija iznosi 3,5-5 minuta (frekvencija
pulsa se smanjuje do 110-120 otk/min).
5. Broj ponavljanja serija je 6-8 puta.
U intervalima odmora se preporuuje lagani rad sa loptom.
Reim C
Zadatak: Odravanje funkcionalnog stanja organizma na
steenom potrebnom nivou.
Sadraj:
1. Tehniko-taktike vebe po izboru trenera, kako grupne tako i
individualne.
2. Intenzitet izvoenja vebi je maksimalan ili submaksimalan
(na kraju serije frekvencija pulsa dostie 170-180 otk/min).
3. Vreme izvoenja vebi ili njihovih serija iznosi 6-8 minuta
(sprintevi i brzina tranja 250-300 metara).
4. Interval odmora izmeu serija iznosi 6-8 minuta (frekvencijia
pulsa se smanjuje do 95-105 otk/min).
5. Broj ponavljanja serija je 6-8 puta.
U intervalima odmora se preporuuje lagani rad sa loptom,
63
......................................................................
......................................................................
uvebavanje standardnih situacija (slobodni udarci, korneri itd.),

utevi na gol iz mesta itd.
Takav nain treninga je usmeren na postizanje neophodnog
nivoa specijalne pripremljenosti fudbalera, odnosno na postizanje
optimalnog stanja njegove treniranosti.
2.15. ZNAAJ OPTIMALNOG PLANIRANJA

TRENANOG PROCESA
Mehanika primena opisanih reima treninga, neosnovano
poveanje broja vebi ili njihovih serija, kao i nekontrolisana
promena ostalih faktora, moe da dovede do negativnih posledica,
kao to su: pretreniranost organizma, sticanje jedne opte radne
sposobnosti i sl. Zato je neophodno to pravilnije rasporediti te
reime u odreenom vremenskom intervalu, i isplanirati rad u
odgovarajuem periodu trenanog procesa (planiranjem makrociklusa i mikrociklusa).
Da bi dolo do optimalnog razvoja nepohodnih sposobnosti
fudbalera, a u skladu sa teorijom i metodikom sportskog treninga,
u odreenim periodima trenanog procesa veliine optereenja
treba da se menjaju saglasno stepenu treniranosti fudbalera.
U toku pojedinih perioda treninga (na primer, pripremnog
perioda) optereenja se ne smeju poveavati linearno, poto je za
adaptaciju sistema organizma na nova optereenja neophodno
odreeno (ponekad i due) vreme, te svako nekontrolisano poveanje optereenja moe negativno da utie na treniranost. Vodei
rauna o ovome, neophodno je razlikovati sledee: optereenja ili
reime treninga koji razvijaju (izazivaju) u organizmu sportiste
naroito progresivne promene funkcionalnog i strukturalnog karaktera i optereenja koja su namenjena stabilizaciji, odnosno
uvrivanju steenih adaptacionih promena.
Na osnovu utvrenog stepena treniranosti sportiste, odnosno na osnovu podataka o sposobnosti podnoenja optereenja, na
osnovu tehniko-taktikog uinka u igrama, laboratorijskih ispitivanja, funkcija i sistema organizima itd., treba da se odabere
reim treninga. Za razvoj izdrljivosti odabraemo reim A kada
se ponavljanje vebi ili serija tih vebi vri pri opadanju aktivnosti
sistema organizma; za razvoj brzinsko-snane sposobnosti reim
64
......................................................................
......................................................................
B, kada se ponavljanje vri pri poveanju aktivnosti sistema organizma; ili emo odabrati odravajui reim, reim C.
Prema tome, optimalno planiranje trenanog procesa
zahteva varijabilnu primenu sva tri reima treninga, pri emu je
neophodno voditi rauna o fiziolokim i biohemijskim promenama koje se deavaju u organizmu fudbalera u toku pojedinih treninga. Ne smeju se planirati uzajamno iskljuujui zadaci. Na
primer, na istom treningu razvijati i brzinu i izdrljivost. Takav
rad treba da se obavlja na razliitim treninzima. Takoe treba
voditi rauna da razvitak brzinsko-snanih sposobnosti mora da
se to vie priblii poetku treninga, poto je za usavravanje
brzine neophodan optimalni nivo praga razdraljivosti CNS,
odnosno odmoran organizam. Trening usavravanja brzinskih
sposobnosti u nedeljnom mikrociklusu treba da se planira za prvi
ili drugi dan posle dana odmora, kada vie nema posledica nepotpunog oporavka od prethodnih treninga.
2.16. ORGANIZACIJA RADA U PRIPREMNOM PERIODU

Uoljivo poboljanje stepena treniranosti mogue je postii
samo zahvaljujui dobroj organizaciji rada u pripremnom periodu.
Planiranje rada u pripremnom periodu uvek treba zapoinjati sa medicinsko-biolokim ispitivanjima pomou kojih se
utvruju zdravstveni status, antropometrijski podaci (na primer,
telesna teina, debljina konog nabora itd.), kao i nivo opte fizike pripremljenosti sportiste. Dobijene pokazatelje neophodno je
uporediti sa postojeim normativima i pokazateljima prethodnih
ispitivanja.
Za vreme sezonskog odmora kod fudbalera dolazi do privremenog gubljenja sportske forme, odnosno do opadanja nivoa
specijalne fizike pripremljenosti. I nivo opte fizike pripremljenosti se obino smanjuje ali neznatno, pa se dosta brzo moe
podii na odgovarajui nivo. U zavisnosti od rezultata provere
nivoa opte fizike pripremljenosti ekipu treba najpre podeliti na
dve ili vie grupa (loiji i bolji pokazatelji) i tek posle toga zapoeti
planiranje trenanih optereenja. Idealan je sluaj kada se opta
pripremljenost veine fudbalera nalazi priblino na istom nivou i
65
......................................................................
......................................................................
ne razlikuje se mnogo od prethodnih ispitivanja. Obino je to

sluaj kod vrhunskih fudbalera, koji su tokom viegodinjeg rada
stekli odreena iskustva u pogledu odravanja opteg nivoa
pripremljenosti i kod kojih je ve izgraen profesionalni pristup
radu. Mlaim igraima poeljno je davati indivudualne zadatke
koje treba da obave u periodu sezonskog odmora.
Trener mora da zna da se razliite biohemijske promene,
karakteristine za rad miinog sistema treniranog organizma, ne
odvijaju istovremeno ve u odreenoj naizmeninosti. Najbre se
uspostavlja porast mogunosti aerobnih procesa i poveanje
sadraja glikogena, zatim se poveava sadraj belanevina miia
(miozina) i inenzitet glikolize, a najkasnije se poveava sadraj
kreatin-fosfata u miiima. Po prekidu treninga, prvo se vraa na
poetni nivo sadraj kreatinfosfata, zatim intenzitet glikolize i
sadraj glikogena, jo kasnije sadraj miozina, a na kraju intenzitet aerobnih procesa. Prema tome, najbre se stvara i najdue se
odrava biohemijska baza izdrljivosti za dugotrajan rad. Biohemijska baza brzinske izdrljivosti razvija se najsporije i odrava najkrae vreme po prekidu treninga. Poveanje snage u procesu
treninga i njeno odravanje po prekidu treninga zauzima centralni
poloaj.
Vodei rauna o svemu ovome, prilikom planiranja
pripremnog perioda, treba imati na umu da njegov najvei vremenski deo mora da se odnosi na razvoj specijalnih sposobnostispecijalne izdrljivosti i brzinsko-snanih sposobnosti, prvenstveno na podizanje nivoa bazine izdrljivosti i snage.
U teoriji i metodici sportskog treninga prihvaeno je pravilo
od opteg nivoa pripremljenosti treba ii ka specijalnom. Ali, do
sticanja opteg i specijalnog nivoa pripremljenosti ne dolazi se
odvojeno, prema nekom ematskom rasporedu, ve istovremeno.
U svakoj etapi treninga treba da se menja udeo opteg i specijalnog, te samo tako i treba shvatiti to pravilo.
Opti nivo pripremljenosti fudbalera treba da se izrazi kroz
poveanje opte radne sposobnosti, jaanje snage primarnih
miinih grupa, poboljanje funkcionisanja organa i sistema organa i kroz svestrani razvoj motorikih sposobnosti. U cilju postizanja ove opte pripremljenosti moe da se primenjuje dosta iroki
krug vebi uzetih iz razliitih sportova, koje su sline po karakteru
i koordinaciji pokreta onima u fudbalu. One mogu da se ukljuuju
66
......................................................................
......................................................................
u trening kao njegov sastavni deo, a neke vebe mogu da se izdvajaju i u samostalne treninge, kao to su, na primer, jutarnji treninzi u obliku krunog treninga, fartleka, kroseva itd.
Vrhunski fudbaleri prve nedelje (ili prvih 10 dana) uglavnom rade na podizanju opteg nivoa pripremljenosti i tada se, u
sistemima organizma i organima, stvaraju adaptacioni preduslovi
potrebni za podnoenje veih napora. Za ovo su, na primer, veoma
korisni jutarnji treninzi u trajanju od 45-60 minuta sa promenljivim intenzitetom tranja i to: tranje u laganom tempu (u intenzitetu koji iznosi 20% od maksimalnog) i tranje u brzom tempu
(80% od maksimalnog). Postepeno se, do kraja nedelje, smanjuje
ukupno vreme tranja, ali zato se veoma poveava intenzitet:
tranje u brzom tempu je oko 90% od maksimalnog, lagano-sa
pola snage. Tranje u takvom reimu utie ne samo na poboljanje
aerobnih funkcija, ve delimino i na poboljanje anaerobnih
funkcija. Korisni su i tzv. jutarnji kruni treninzi, gde se tranja
promenljivog intenziteta smenjuju sa vebama snage dinamikog
karaktera. Trening snage dovodi do izvesnog poveanja mogunosti anaerobne resinteze ATP-a, stvarajui preduslov za razvoj kvaliteta brzine.
U ovoj etapi veliki deo vremena ine vebe sa loptom u tzv.
odravajuem reimu (ili reimu C). Za vreme rada sa loptom
(individualne ili kolektivne vebe) maksimalnog i submaksimalnog intenziteta, resinteza ATP-a nastaje prvenstveno anaerobnim
putem. Prema tome, pod uticajem takvog treninga naroito se
poveavaju mogunosti anaerobne resinteze ATP-a, to stvara jednu od biohemijskih osnova razvitka brzine i brzinske izdrljivosti.
Opte je poznato da se prilikom intenzivnih napora sniava
sadraj ATP-a u miiima i oteava sinteza belanevina. Procesi razlaganja poinju da preovlauju nad procesima sinteze pa se
sadraj belanevina u miiima smanjuje.
U periodu odmora izmeu serija vebi, koji traje oko 6-8
minuta (reim C), sinteza belanevina se poveava i nastupa njihovo obnavljanje. Anaerobna resinteza ATP-a zamenjuje se intenzivnom oksidacionom fosforilacijom. A to, sa svoje strane, dovodi
do poveanja mogunosti oksidacije i ima direktan uticaj na biohemijske osnove izvrljivosti za dugotrajna optereenja.
Na taj nain, korienje brzinskih optereenja u procesu
treninga na samom poetku pripremnog perioda, dovodi ne samo
67
......................................................................
......................................................................
do razvoja brzine i brzinske izdrljivosti nego stvara i preduslov za

razvoj opte izdrljivosti za dugotrajan rad. Istina, brzinska optereenja ne stvaraju drugu komponentu biohemijske osnove
izdrljivosti-poveanje rezerve glikogena u jetri (poto se glikogen
jetre pri brzinskim optereenjima troi u malom stepenu), ali ipak
ona najraznovrsnije utiu na organizam sportiste.
Do poveanja glikogenskih rezervi jetre dovode krosevi
umerenog intenziteta u ravnomernom tempu (puls oko 150-160
otk/min) i trajanju od oko 30-40 minuta, kada se dobro razviju
mogunosti oksidativne resinteze ATP-a. Takvi krosevi se obino
primenjuju u prvim danime prve nedelje pripremnog perioda. Oni
ne treba da traju vie od 30-40 minuta, poto dugotrajan rad umerenog intenziteta ne samo da nema znaajnijeg uticaja na razvoj
biohemijske baze snage i brzine, ve moe da ima ak i negativan
uticaj. Dugotrajne vebe umerenog intenziteta, za razliku od kratkotrajnih vebi maksimalnog i submaksimalnog intenziteta, najjednostavnije utiu na organizam.
U toku treninga postepeno sve vei deo vremena treba troiti
na rad u reimu koji razvija specijalnu izdrljivost (reim A) i na
rad u reimu koji razvija brzinsko-snane sposobnosti (reim B).
U toku druge, tree i etvrte nedelje pripremnog perioda vei deo
vremena treba da se koristi za rad u reimu A u kombinaciji sa
reimom C, ime se stvara osnova specijalne izdrljivosti fudbalera, koja mu je veoma potrebna tokom cele takmiarske sezone.
Manji deo vremena treba da otpada na rad u reimu B. Poev od
pete nedelje preovladava rad u reimu B u kombinaciji sa reimima C i A. Takav nain rada sprovodi se tokom tri nedelje (pete,
este i sedme) i tada se razvijaju neophodne brzinsko-snane
sposobnosti (brzina rada sa loptom, brzina kretanja, brzina orijentacije u razliitim situacijama, brzina grupnih manevara itd.).
Poev od druge nedelje pripremnog perioda neophodno je i
planiranje utakmica, koje su bitan sastavni deo trenanog procesa.
Utakmice se obino igraju u drugoj polovini dana, posle
obaveznog prepodnevnog treninga. Najkorisnije je da se utakmice
igraju dva puta nedeljno, pri emu treba teiti da se sredinom
nedelje igraju utakmice lakeg intenziteta (sa slabijim protivnikom), a krajem nedelje utakmice neto jaeg intenziteta (sa jaim
protivnikom). Za sedmu nedelju preporuuje se planiranje kraeg
turnira (dve do etiri utakmice), koji e imati karakter glavne pro-
68
......................................................................
......................................................................
vere spremnosti ekipe za poetak takmiarske sezone.

Osma nedelja, po vrsti optereenja, treba da bude manje
naporna da bi se postiglo izvesno osveenje organizma fudbalera pred poetak sezone. U toku osme nedelje vei deo vremena
treba da ini rad u odravajuem reimu (reim C) a manji deo
u reimu B. Sredinom nedelje se planira laka utakmica (protiv
slabijeg protivnika), kada se ostvaruju poslednja uigravanja taktikih varijanti usmerenih prema protivniku iz prvog kola ampionata.
2.17. PLAN RADA U PRIPREMNOM PERIODU

Ukupno vreme trajanja treninga
(bez zagrevanja) u minutima
u reimu A
u reimu B
u reimu C
Vreme intenzivnog rada u

minutama
8 serija 100%
78
99
120
64
6 serija 7580%
58
73
88
48
4 serije 50%
38
47
56
32
2 serije 2530%
18
21
24
16
Obim
optereenja
Napomena: aktivno trajanje jedne utakmice (dok je lopta u igri)

moe da se podeli na 8 serija (delova, perioda) u trajanju od po 8
minuta.
2.18. ORGANIZACIJA RADA U TAKMIARSKOM PERIODU

U takmiarskom periodu na stanje specijalne treniranosti
fudbalera uglavnom utie igranje utakmica. Taj uticaj se poveava
u zavisnosti od njihovog ukupnog broja, od smanjenja vremenskih intervala izmeu njihovog odigravanja i od uzajamnog
dopunjavanja takmiarskih i trenanih optereenja. Jedna sedmica predstavlja maksimalni vremenski interval izmeu dve utakmice (bez dopunskih treninga) u kojem je jo uvek mogua bar
delimina kumulacija njihovog efekta. Produavanjem ovog vre-
69
......................................................................
......................................................................
menskog intentervala trenani efekat utakmica e skoro nestati, a

smanjivanjem intervala taj e se efekat poveati. Prema tome,
planiranje trenanog optereenja u takmiarskom periodu
uglavnom zavisi od vremenskog intervala izmeu odigravanja dve
uzastopne utakmice, a u manjoj meri i od drugih faktora kao, na
primer, od uticaja prethodne utakmice (teak teren, jak protivnik), zbog ega oporavak biva sporiji.
Ako se utakmice odigravaju prema rasporedu sreda-nedelja, onda se uglavnom primenjuju laki treninzi, manjeg obima u
tzv. odravajuem reimu. Ako se utakmice odigravaju jednom
nedeljno, onda se treninzi u reimu B (razvoj brzinsko-snanih
sposobnosti) kombinuju sa treninzima odravajueg karaktera.
Pri veim pauzama, koje su uslovljene rasporedom takmienja, za
odravanje sportske forme neophodno je da se kombinuju sva tri
reima trenanih optereenja i da se odigravaju prijateljske utakmice.
1.
2.
3.
UVOD
U RAD
RAZVOJ SPECIJALNE
IZDRLJIVOSTI
1.
Obim rada u
razliitim
reimima u %
Dani u nedelji (sedmici)
Zadatak
rada
Nedelja
Sadraj rada na treninzima po danima i nedeljama i odnos modelnih reima
4.
70
Kros
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Kruni
trening
Snaga
Tranje
promenljivim intenzitetom
Snaga
Snaga
Fartlek
II
Kruni
trening
Kros
C-60
C-80
C-80
C-80
C-60
B-80
A-80
C-80
A-80
C-80
B-50
Kruni
trening
A-50
C-50
Igra sa
slabim
protivnikom
Odmor
II
B-50
A-50
Igra na 2
gola
B-100
A-100
A-60
C-100
A-100
A-50
Kros
II
B-50
A-50
Utakmica
C-50
A-50
Utakmica
Odmor
B-100
A-100
A-60
C-100
A-100
A-50
Odmor
II
B-50
A-50
Utakmica
C-50
A-50
Utakmica
Odmor
100
39
28
33
50
22
28
50
22
28
......................................................................
......................................................................
7.
8.
OSVEENJE
ZA I KOLO
6.
BRZINSKO-SNANA
PRIPREMA
1.
5.
Obim rada u
razliitim
reimima u %
Zadatak
rada
Nedelja
2.
3.
4.
5.
6.
7.
B-100
B-60
A-60
A-60
B-100
B-50
Fartlek
II
B-50
C-60
Utakmica
C-80
B-60
Utakmica
Odmor
B-100
B-60
A-60
A-60
B-100
B-50
Odmor
II
B-50
C-60
Utakmica
C-80
B-50
Utakmica
Odmor
B-80
B-40
B-40
C-50
A-50
C-80
Kros
Utakmice na
turniru
C-80
A-50
Utakmica
Odmor
C-50
C-60
B-40
II
B-60
B-80
II
B-40
C-60
A-30
C-60
Laka
utakmica
B-40
Odmor
Odmor
Utakmica
prvog
kola
21
55
24
21
55
24
26
41
33
11
42
47
Napomena: Rimskim brojevima obeleen je rad pre (I) ili po podne (II).
Uee pretenih modelnih reima treninga u pojedinim treninzima obeleeno je odgovarajuim slovima (A, B, C) i brojem koji oznaava procenat uea.
Obim rada u razliitim reimima prikazuje njihovo uee u procentima u ukupnom nedeljnom
obimu rada, koji je uzet kao 100%.
2.19. PLAN RADA U TAKMIARSKIM PERIODU

Sadraj rada na treninzima po danima i nedeljama i odnosi modelnih reima
Nain
odigravanja
utakmice
NEDELJOM
SREDOM
NEDELJOM
SREDOM
SUBOTOM
Obim rada u
razliitim
reimima u %

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Odmor
B-60
C-30
C-40
B-40
II
Odmor
C-50
A-50
Laka
utakmica
A-40
B-40
Odmor
Masaa
B-50
B-40
Odmor
C-30
Odmor
I
II
I
Kros
30 min.
Masaa
odmor
B-50
C-60
Utakmica
Odmor
B-40
Utakmica
II
C-30
Odmor
Kros
30min.
Masaa
odmor
7.
Utakmica
28
38
34
Utakmica
17
43
40
Odmor
18
44
38
C-40
Utakmica
Odmor
Napomena: Rimskim brojevima obeleen je rad pre (I) ili po podne (II).
Uee pretenih modelnih reima treninga u pojedinim treninzima obeleeno je odgovarajuim
slovima (A, B, C) i brojem koji oznaava procenat uea.
Obim rada u razliitim reimima prikazuje njihovo uee u procentima u ukupnom nedeljnom
obimu rada, koji je uzet kao 100%.
71
......................................................................
......................................................................
2.20. ZAKLJUAK
Odreivanje optimalnog odnosa rada i odmora u mikrociklusu treninga je veoma sloen problem, kako u pripremnom tako
i u takmiarskom periodu. Njega je teko reiti bez objektivne
kontrole koja treba da se zasniva na savremenim saznanjima fiziologije i biohemije. Zato je neophodna dobra meusobna saradnja klubskog lekara i trenera, kao i saradnja sa odgovarajuim
naunim institucijama.
Celokupni proces treninga, odnosno postizanje optimalnog
stanja treniranosti, nije nita drugo do pronalaenje odgovarajueg nivoa stresa koji treba da izazove najbolju moguu kombinaciju odgovora (efekat treninga) od strane sportiste.
Najpovoljnije kombinacije reima trenanih optereanja opisane
u ovom materijalu namenjene su ba tome-razvijanju specijalne
treniranosti. Pomou takvog naina treninga poveava se koordinacioni uticaj CNS na rad organa i organskih sistema, nervno-humoralna regulacija telesnih funkciija i sposobnosti senzornih
sistema primanja i prerade informacija.
Trener mora da zna da je stres kumulativan i da se sportista
u svom ivotu izvan programa treninga susree i sa drugim stresovima, te moe da bude suoen sa razliitim kombinacijama celokupnog stresa. Zato je ponekad necelishodno primenjivati iste
reime ili obime trenanih optereenja za sve fudbalere u istom
treningu, ve je neophodan individualni prilaz trenera svakom igrau ponaosob, u emu se i sastoji njegova najvanija uloga.
2.21. PRIMER PRIMENE KOMPLEKSNOG

TEHNIKO-TAKTIKOG TRENINGA U
RAZLIITIM REIMIMA
kretanje igraa,
kretanje lopte,
voenje lopte.
72
......................................................................
......................................................................
I Uvodni deo.
Zagrevanje (standardno: tranje, gimnastika)-10 do 15 minuta.
II Osnovni deo.
1. Zadravanje lopte u pravougaoniku (dimenzija 12 x 15 m) 2 x 3.
Broj dodira lopte je neogranien. (Igra bez golova)..
B1
C
1
C1
A1
2. Igra C kratko sprintuje, prima loptu od igraa B i alje prema igrau A koji u sprintu prima loptu i pomou duge dijagonale alje loptu prema igrau B koji posle prijema lopte
centrira u pravcu igraa C i A. Sledi udarac na gol. Povratak
na poetne pozicije u laganom tempu. Izivodi se oko 4-5 ponavljanja.
3. Zadravanje lopte na polovini terena 5 x 5 sa dva dodira lopte.
4. Trener alje loptu prema igrau A koji je iz prve dodaje igrau B. Igra B sprintuje 25-30m i utira na gol. Izvodi se oko
8-10 sprintova.
TR
A
5. Igra na jedan gol 5 x 5 (navala protiv odbrane). Posle svakog
prekida napada igrai odbrane predaju loptu navalnim igraima
preko jednog od trenera na sredini terena..
73
,
......................................................................
......................................................................
TR
TR
6. Igra A sprintuje sa loptom 30-35 m i alje loptu prema igrau

B. Sam nastavlja sprint prema golu 30-35 m, dobija loptu od
trenera i utira na gol. Igra B u sprintu prima loptu od igraa
A i ponavlja isto. Izvodi se oko 5-6 ponavljanja.
7. Igra A dodaje loptu prema igrau B i sprintuje na njegovo
mesto. Igra B prima loptu, brzo se okree i utira na gol.
Izvodi se oko 6-8 sprintova.
3035 m
8. Zadravanje lopte na polovini terena 8x8-presing.
III Zavrni deo

Lagano tranje, vebe disanja, oputanja, labavljenja-5 minuta.
Intenzitet rada u serijama je maksimalan (puls na kraju dostie
vrednost od 180-190 otk/min).
Svaka serija traje od 6-8 minuta.
Odmor izmeu serija:
74
......................................................................
......................................................................
u reimu A iznosi minut-dva, puls se smanjuje do 130-135 otk/

min, rade se vebe disanja, oputanja;-u reimu B iznosi od 3,5
do 5 minuta, puls se smanjuje do 110-120 otk/min, lagano se
radi sa loptom;
u reimu C iznosi 6-8 minuta, puls se smanjuje do 95-105 otk/
min, radi se lagano sa loptom, uvebavaju se standardne situacije, utira se na gol iz mesta itd.
Broj ponavljanja serija od 6 do 8.
2.22. NAPOMENE
Primenjujui reime treninga trener mora da vodi rauna o
sledeem:
1. Treninge, usmerene na razvoj brzinsko-snanih sposobnosti,
poeljno je obavljati na poetku nedeljnog ciklusa.
2. Pri radu maksimalnog intenziteta ne sme da se remeti tehnika
izvoenja elemenata i meusobna taktika saradnja.
3. Vei intervali odmora izmeu serija vebi (reim B i reim C)
popunjavaju se radom umerenog intenziteta (utevi na gol iz
mesta, rad sa loptom u parovima, ongliranje itd.).
4. Kombinovanje razliitih reima treninga i njihovog obima vodi
ka novom kumulativnom efektu, tj. ka adaptaciji organizma na
razliite kombinacije.
5. Dua godinja primena takvih trenanih reima zahtevae ne
samo promene njihovih kombinacija ve i promene parametara
unutar svakog od njih.
2.23. PAKET VEBI

I
VEBE OPTE RAZVOJNOG KARAKTERA:

1. Kros (30-40) minuta-ravnomerno tranje umerenim intenzitetom (puls 150-165 otk/min).
2. Fartlek (30-40 minuta)-tranje sa proizvoljnom promenom
brzine.
75
......................................................................
......................................................................
3. Tranje promenljivim intenzitetom (45-60 minuta). Lagano

tranje u intenzitetu 20% od maksimuma se smenjuje brzim
tranjem u intenzitetu 80% od maksimuma.
4. Kruni trening-tranje promenljivim intenzitetom i gimnastike vebe snage: 1000 m-lagano tranje, 200 m-tranje u tempu 80% od maksimuma, 50 m-hodanje, 100 m-ravnomerno
tranje sa pola snage, 4 x 50 m-tranje tamo i natrag u maksimalnom tempu, 50 m-hodanje, gimnastike vebe snage 5-7
minuta, 5 x 20 m-sprint, 50 metara ravnomerno tranje sa pola
snage, 200 m-tranje u tempu 80% od maksimuma, 50-hodanje, gimnastike vebe snage 7-10 minuta. Ukupno: 2000 mtranje i hodanje, 12-17 minuta-gimnastike vebe, 2-3 serije.
5. Tranje promenljivim intenzitetom na deonici od 100-120
metara: 20 m-sprint, 10-15 m-lagano tranje, 20 m-sprint, 1015 m-lagano tranje, 20 m-sprint. Razvoj brzinsko-snanih
sposobnosti (mogua je primena prsluka tekih od 3-4 kg).
U jednoj seriji 3-4 ponavljanja, a takvih serija 3-5. Ponavljanje
takvog rada u vie serija bi uticalo na razvoj brzinsko-snanih
sposobnosti.
6. Intervalni trening brzinsko-snane izdrljivosti na deonici od
100 metara (mogua je primena prsluka tekih od 3-4 kg):
broj
ponavljanja
vreme
odmora
(min)
metraa
ukupna
metraa
1. Sprint 100 m
1,5
100
600
Brzinska izdrljivost
2. Skokovi na svaki korak
1,5
100
400
Skona izdrljivost
3. Skokovi na svaka dva

koraka
1,5
100
400
Skona izdrljivost
4. Tranje s visokim
podizanjem kolena
1,5
100
400
Izdrljivost u snazi
5. Tranje sa izmenom
mesta
1,5
100
400
Brzinska izdrljivost
6. Cik-cak tranje
1,5
100
400
Okretnost izdrljivost
7. Hodanje sa partnerom
na ramenima
1,5
100
200
Izdrljivost u snazi
Sadraj
sposobnost
Ukupno: 2800 metara
76
......................................................................
......................................................................
7. Kruni trening:
2.
6.
1.
5.
3.
4.
1. Dupli-pas sprint-udarac na gol.

2. Vebe snage.
3. Slalom sa loptom.
4. Duel-igra 2 x 2.
5. Skokovi preko prepona.
6. Skokovi-udarci glavom (medicinke u rukama).
Rad na svakoj od stanica treba da traje oko 56 minuta.
Ukupni broj ponavljanja 56 krugova.
77
......................................................................
......................................................................
8. Sprint sa loptom dodavanje istravanje. Mogu je serijski

rad od po 68 ponavljanja u 1 seriji. Ukupno 68 serija.
30 m
9. Borba za loptu ko prvi stigne.

Broj ponavljanja-u 1 seriji do 10 puta.
20 m
20 m
10. Dodavanje lopte u kretanju po celom terenu (jedan ili dva dorira lopte, intenzitet umeren). Moe da se primenjuje kao
zagrevanje.
78
II
TEHNIKO-TAKTIKO-KONDICIONE VEBE
KOJE MOGU DA SE PRIMENJUJU U RAZLIITIM
REIMIMA TRENINGA (SPECIFINI TRENING)
1.
Zadravanje lopte na polovini terena 6 x 6 sa tzv.

dokerom.
Zadravanje lopte na polovini terena 8 x 8-presing
ovek-oveka.
Zadravanje lopte na polovini terena 5 x 5
(navala protiv odbrane). Posle svakog prekida
napada igrai odbrane predaju loptu navalnim
igraima preko jednog od trenera na sredini terena.
Igra na tri gola (jedan veliki i dva mala) na polovini
terena 7 x 7 (navala protiv odbrane).
Zadravanje lopte na polovini terena 5 x 5 sa tzv.
dokerom-presing.
Zadravanje lopte u pravougaoniku
(dimenzija 12 x 15 m) 2 x 3. Broj dodira lopte je
neogranien.
Zadravanje lopte u kvadratu ( dimenzija 20 x 20)
3 x 3 sa dva dodira lopte
(prisutan je doker)-presing.
Igra C kratko sprintuje, prima loptu od igraa
B i alje loptu prema igrau A koji u sprintu
prima loptu i pomou duge dijagonale alje loptu
prema igrau B koji je posle prijema centrira u
pravcu igraa C i A. Sledi udarac na gol.
U jednoj seriji se izvodi oko 4-5 ponavljanja od po
70-75 m sprinta (ukupno oko 300 m sprinta).
Povratak na poetne pozicije u laganom tempu.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Igra A sprintuje sa loptom

30-35 m i alje loptu
prema igrau B.
Sam nastavlja sprint
prema golu 30-35 m,
dobija loptu od trenera i utira na gol.
Igra B u sprintu prima
loptu od igraa A i ponavlja isto.
U jednoj seriji se izvodi 5-6 ponavljanja.
10.
Veba se izvodi na dva gola u dve grupe.

Posle prvog i drugog dodavanja igrai A i B
sprintuju oko 30 m (udarac na gol). Vraanje u
laganom tempu. U jednoj seriji 6-9 ponavljanja.
11.
Igra A alje dugu loptu prema

igrau B i sprintuje 20-25 m,
prima loptu od igraa B i odmah
je alje ka ivici 16 m kuda
sprintuje igra B (udarac u gol).
U jednoj seriji 6-8 ponavljanja.
12.
Igrai A i B su na odstojanju od oko 20-25 m.

Tree dodavanje se izvodi iz prve. Sprintevi oko
20-25 m. U jednoj seriji-oko 8-10 ponavljanja.
13.
14.
Igrai su rasporeeni po celom

terenu u parovima.
Svaki par ima loptu.
U toku 45 sekundi
(ili jednog minuta)
igra se jedan protiv jednog
(duel igra). Interval odmora je
oko 1 minut.
U jednoj seriji-4 ponavljanja.
Trener alje loptu prema
igrau A koji je iz prve
dodaje igrau B. Igra B
sprintuje 25-30 m i utira na gol.
U jednoj seriji 8-10 sprinteva.
15.
Igra A dodaje loptu prema

igrau B i sprintuje na
njegovo mesto. Igra B prima loptu,
brzo se okree i utira na gol.
U jednoj seriji-6-8 sprinteva.
16.
Igra A dodaje loptu prema igrau B

i sprintuje ka grupi igraa C. Igra B
iz prve alje loptu prema igrau C i
sprintuje ka grupi igraa A. Igra C
prima loptu i dodaje je prema grupi igraa
A a sam sprintuje ka grupi B. Veba se
odvija u smeru suprotnom od kretanja
kazaljke na satu. Svaki igra u toku jedne
serije treba da bude na istom mestu oko
3-4 puta, tj. da izvede oko 9-12 sprinteva.
17.
Ukrtavanje, voenje,
sprintevi, dodavanja.
U jednoj seriji-6-8 ponavljanja.
18.
Duel igra. U jednoj seriji-6-8 ponavljanja.
19.
Brzo voenje lopte, dodavanje, sprint,

prijem lopte i udarac na gol. U jednoj
seriji-8-10 ponavljanja.
20.
Borba za loptu, voenje i

udarac na gol.
21.
Igra na jedan gol 3 x 2.

Napad se izvodi u maksimalno
brzom tempu. Navalni igrai
imaju za napad 10 sek-15 sek.
U jednoj seriji 6-8 ponavljanja.
22.
Kombinacija tri igraa. Lopta se odigrava

iz prve. Igra A-2 ima pravo na vie
dodira lopte.
U jednoj seriji ima 5-6 ponavljanja.
23.
Dupli-pas, demarkacija,
dodavanja, udarac na gol.
24.
Kombinacija brzog napada:

dva dodira lopte
(igra br. 4 ima pravo da dodirne
loptu vie puta), demarkacija,
udarac na gol.
25.
Kombinacija brzog napada: prvo, drugo

i tree dodavanje se izvodi iz prve.
......................................................................
......................................................................
2.24. LITERATURA
Arestov, J.,
Ocenka i upravljenije trenirovonimi nagruzkami, Metodieskije
rekomendaciji, Kafedra fudbola GCOLIFK, Moskva 1976.
Boenko, A.,
Trening fudbalera u uslovima igre, Sportska praksa, br. 6, Beograd,
1978.
Boenko, A.,
Analiza tehniko-taktike aktivnosti fudbalera u ekstremnim uslovima takmienja, Sportska praksa, br. 6, Beograd, 1979.
Boenko, A.,
Kratke globalne analize modelnih karakteristika tehniko taktike
aktivnosti u igri vodeih ekipa sveta, Jugoslovenski fudbal, br. 2,
Beograd, 1979.
Boenko, A.,
Statistika i opsana analiza igara jugoslovenske Mediteranske
reprezentacije na MIS 79, Metodsko pismo, Institut za fiziku kulturu, Beograd, 1979.
Boenko, A.,
Merenje-uporeivanje uspenosti izvoenja tehniko-taktikih elemenata kandidata za reprezentaciju Jugoslavije i najboljih stranih igraa, Metodsko pismo, Institut za fiziku kulturu, Beograd, 1980.
Godik, M.,
Kontrolj trenirovonih i sorevnovateljnih nagruzok, Fiskuljtura i
sport, Moskva, 1980.
Grindler, K., Pahlke, H.,
Fussball-praxis technik und taktik, Fussball-praxis konditionstraining, Stuttgart, 1973.
Herbert A. Dovris,
Fiziologija fizikih napora u sportu i fizikom vaspitavnju, Partizan, Beograd, 1976.
Jakovljev, N.,
Biohemija fizikog vebanja i sporta, Jugoslovenski zavod za fiziku kulturu, Beograd, 1967.
Ljukinov, N.; Morozov, J.,
Ob efektivnosti trenirovonoj raboti futbolistov visih razrjadov,
Teorija i praktika fizieskoj kulturi, br. 8, Moskva, 1970.
Matvev, L.,
Osnovi sportivnoj trenirovki, Fiskuljtura i sport, Moskva, 1977.
86
......................................................................
......................................................................
Petrovski, V.,
Organizacija sportivnoj trenirovki, Zdorovja, Kijev, 1978.
Savin, S.,
Futbolist v igre i trenirovke, Fiskuljtura i sport, Moskva, 1975.
Seropegin, I.; Volkov, V.,
Fiziologija eloveka, Fiskuljtura i sport, Moskva, 1979.
Vani, Z.,
Sistem sportskog treninga, Partizan, Beograd, 1978.
Volkov, V.,
Sportsmenam ob otdihe, Fiskuljtura i sport, Moskva, 1972.
Volkov, V.,
Vosstanoviteljnije processi v sporte, Fiskuljtura i sport, Moskva,
1977.
Weiss, U.,
Bioloke osnove sportskog treninga, Savremeni trening, br. 2. Beograd, 1980.
Zelencov, A.,
Smodelirovanij trud, Futbol-hokkej, br. 26, Moskva, 1975.
87
3
3.0.
RAD SA MLAIM
UZRASNIM KATEGORIJAMA
U FUDBALU
PREDGOVOR
Svi poznavaoci sporta znaju da poboljanje kvaliteta rada kod
mlaih uzrasnih kategorija u perspektivi vodi kvalitetnijem fudbalskom sutra. Stoga svaka publikacija na ovu temu zasluuje panju.
Autor knjige Rad sa mlaim uzrasnim kategorijama u fudbalu-Aleksandar Boenko, profesor, diplomirani trener za fudbal,
pekao je fudbalski zanat kod moskovskih trenera A. Grinina, K. Beskova, I. Mozera, J. Ljadina i drugih profesora sa katedre za fudbal
Moskovskog univerziteta.
U naoj je zemlji niz godina radio kao struni saradnik u Odeljenju za unapreenje sporta Jugoslovenskog zavoda za fiziku kulturu i medicinu sporta, a u periodu od 1982. do 1984. godine bio je lan
strunog taba FK RAD. Autor je niza lanaka iz oblasti fudbala u
asopisima: Sportska praksa, Jugoslovenski fudbal, a takoe je i
autor knjige Trening vrhunskih fudbalera.
Knjiga koja vam se predstavlja je namenjena trenerima koji
rade na vaspitavanju mladih fudbalera. Pripremljena je na osnovu rezultata naunih istraivanja, anketiranja poznatih fudbalskih strunjaka i uoptavanja savremenog trenerskog iskustva.
Proces priprema mladih fudbalera sagledava se kao celoviti
sistem koji se bazira na savremenim postavkama njegove organizacije. Osnovni cilj knjige je pomo trenerima da osavremene i unaprede
svoj rad sa mlaim uzrasnim kategorijama fudbalera.
Rajko Miti
......................................................................
......................................................................
3.1.
UVOD
Jugoslovenske omladinske selekcije (igrai od 16 do 18 godina) kao i mlada selekcija (igrai do 21. godine) kontinuirano
postiu dobre rezultate u evropskim takmienjima. Ovo je dokaz
da talenti postoje i da u ovoj fazi stvaranja fudbalskog majstorstva,
bar to se obuke tie, jugoslovenski fudbal, u najmanju ruku, ne
zaostaje od evropskog fudbala. Naveemo samo jedno od
miljenja vodeih evropskih strunjaka u radu sa mlaim kategorijama fudbalera, koje smo uzeli iz izvetaja sa jednog od tradicionalno jakih fudbalskih turnira omladinaca u Monaku: Jugosloveni
poseduju, bez sumnje, najkompletniju tehniku igre, kako nogama,
tako i telom i u igri glavom. Ovakve pohvale svakako prijaju ali bi
trebalo i da budu podstrek za jo kompletniji pristup radu koji bi
se zasnivao na savremenim teoretskim postavkama.
Tema RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U
FUDBALU bila je vie puta prisutna na stranicama, kako domae,
tako i strane literature. U publikacijama takve vrste uvek su iroko
zastupljeni crtei i fotografije koji vizuelno dopunjuju i objanjavaju metodoloke postupke prilikom reavanja zadataka obuavanju elementima fudbala. Prvenstveni cilj ovog izlaganja je da
fudbalskim trenerima prui neophodnu teoretsku pomo pri njihovom radu. Materijal se zasniva na savremenim saznanjima
stranih i domaih trenera, strunjaka iz oblasti antropologije i fizike kulture.
Uspenost reavanja zadataka obuavanja i uobliavanje
treninga zavisi pre svega od linosti trenera, jer je on glavni nosilac nastavno-trenanog procesa. Trener mora neprekidno da se
usavrava i da proiruje svoj fond specijalnih znanja, da bude u
toku svih najnovijih dostignua nauke i prakse, da zna da primeni
ta saznanja u procesu obuke i treninga fudbalera. Prilikom tog
procesa trener treba da vodi rauna o savremenim tendencijama
razvoja fudbala, individualnim anatomsko-fiziolokim i psiholokim osobinama deaka, o materiji koja treba da se naui, o uslovima rada i o osnovnim principima selekcije.
90
......................................................................
......................................................................
RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U FUDBALU
3.2.
SAVREMENE TENDENCIJE RAZVOJA FUDBALA

Prvenstva kontinenata, Svetska prvenstva, Olimpijske igre to su glavni fudbalski dogaaji na osnovu kojih je mogue suditi
o tendencijama razvoja fudbala.
Savremeni fudbal se moe razmatrati ne samo kao veliki
sportski dogaaj ve i kao najsloenija drutvena pojava. Do njegovog napretka dolazi u uslovima rivalstva i uzajamnog meusobnog uticaja ekipa. Igra veine reprezentacija ima svoj nacionalni
stil bez obzira na injenicu to se on u sutini bazira na savremenim internacionalnim principima, formama i nainima voenja
igre.
Prilikom ovih takmienja svaka ekipa pokazuje svoje pravo
lice, mobilizaciju snage svojih igraa, njihove volje i tehniko-taktikih osobitosti. Utakmice pokazuju koliko je bitno imati inicijativu u igri. Bezinicijativna igra je bezperspektivna i, u
psiholokom smislu, veoma skupa za igrae, trenere i gledaoce.
Najbolje svetske i evropske ekipe ispoljavaju veliku brzinu
kretanja igraa, brzinsku tehniku igre loptom, brzinu grupnog
manevra, veliku borbenost u svakoj epizodi igre, to pokazuje da
fudbal postaje sve bri, borbeniji, intenzivniji. Poseban znaaj u igri
dobijaju grupni manevri u izvoenju 6-7 igraa istovremeno. To su:
presing na loptu, pravljenje ofsajd-zamke, grupno oduzimanje
lopte, stvaranje brojane nadmonosti na vanim delovima terena.
Postoji karakteristina organizacija i napada i kontra-napada
pomou velikog broja igraa, skoro nezavisno od njihovog mesta
u timu. Pri tome se aktivno koriste krilne pozicije. Skoro svaki tim
ima u svom sastavu igrae koji mogu da ugroze protivniki gol pomou jakog uta iz daljine.
U odbrani se najee primenjuje kombinovani stil igre, gde
se igra u zoni transformie u igru ovek na oveka i suprotno. Igrai napada aktivno uestvuju u fazi odbrane.
Od velikog je znaaja za ekipu sposobnost brzog prelaska iz
odbrane u napad i obrnuto, iz napada u odbranu. To podrazumeva
uspenu markaciju protivnika i pokrivanje opasnih zona prilikom
odbrane kao i brzu demarkaciju igraa u slobodan prostor prilikom napada. Takva igra zahteva besprekornu fiziku pripremljenost, tehniko-taktiku obuenost i voljne osobine.
91
......................................................................
......................................................................
3.3.
ANATOMSKO-FIZIOLOKE OSOBINE
ORGANIZMA MLADIH FUDBALERA
Proces obuavanja dece fudbalu, njihovog usavravanja po
svim komponentama igre (tehnika-taktika-kondicija), moe da
bude efikasan samo u sluaju ako se ostvari sistematski, na osnovu
teoretski obrazloenog plana, koji je usklaen sa anatomsko-fiziolokim osobitostima razvoja deaka.
Vodea uloga u razvoju funkcije organizima pripada centralnom nervnom sistemu, a posebno njegovom viem centru-kori velikog mozga. Anatomski razvoj nervnog sistema skoro se u
potpunosti zavrava poetkom puberteta. Proces sazrevanja jezgra
motorikog analizatora u kori velikog mozga zavrava se u 12.-13.
godini. Sinhronizacija funkcija kore velikog mozga ispoljava se u
ponaanju dece, u njihovoj psihi. Deca tee da provere svoju
snagu u radu, u akciji, da se dokazuju. Krug njihovog interesa je
irok, ali ti interesi jo nisu stabilni.
U uzrastu od 8-12 godina bitne promene nastaju u procesima miljenja i pamenja. Prilikom obuavanje kod dece se razvija
sposobnost logikog rasuivanja i apstraktnog razmiljanja. Pojavljuje se kritiki prilaz izuavanim pokretima. Promene u mehanizmu pamenja izraavaju se u tome to seanje sada polazi ne
od konkretnih pojava ka optoj celini, kao to je to bilo u mlaem
uzrasnom dobu, ve od opte celine ka posebnim detaljima
konkretnih pojava stvarnosti u svesti. Zbog toga je poduavanje
tehnici fudbala u ovom starosnom dobu celishodno sprovoditi
metodom pokazivanja vebe u celini, sa akcentom na izvoenju
pojedinih detalja. Sa sazrevanjem kod dece dolazi do kvantitativnih i kvalitativnih promena pamenja pokreta. Sposobnost za
pamenje pokreta kod dece posebno intenzivno raste u periodu od
7. do 12. godine. U ovom se periodu koordinacija slobodnih
pokreta znatno poboljava. Pokreti se izvode ekonominije, sa relativno manjim utrokom energije, postaju precizniji i bri. Deaci
uzrasta od 9-10 godina relativno lako usvajaju elemente tehnike
fudbala, pri emu usavravanje tih elemenata u starijem uzrastu
ide veoma uspeno.
Kod deaka uzrasta od 13-14 godina se prilikom njihovog
obuavanja koordinacijski sloenim pokretima zapaa negativan
uticaj pubertetskih manifestacija koje usporavaju savladavanje tih
92
......................................................................
......................................................................
pokreta. Treneri treba da znaju da se motorike navike, koje odgovaraju mogunostima dece, formiraju bre i lake ukoliko se ranije
zapone sa igranjem fudbala.
Pri pravilnoj metodici rada u deijem uzrastu treninzi pozitivno utiu na razvijanje organizma. Taj uticaj se ispoljava na dva
naina:
a) kao morfoloke promene u obliku porasta antropometrijskih pokazatelja;
b) kao funkcionalne promene u obliku poveanja radne
sposobnosti.
Kod dece se zapaa visoki tempo poveanja telesne teine i
visine. Poveanje telesne teine uglavnom se zavrava sa 17.-18.
godinom. Intenzivno se razvija kotani sistem koji je tesno povezan sa formiranjem miinog sistema. Na teinu miia kod osmogodinjaka otpada 27% od ukupne telesne mase, kod
dvanaestogodinjaka 29,4%, kod petnaestogodinjaka 32,6%, kod
osamnaestogodinjaka 44,2%. Istovremeno, sa poveanjem
miine mase dolazi i do usavravanja funkcionalnih svojstava
miia. Funkcionalna svojstva miia najbitnije se menjaju u
uzrastu od 7 do 10 godina. Miii kod deaka u uzrastu od 14-15
godina po svojim funkcionalnim svojstvima malo se razlikuju od
miia odraslog oveka. Poveanje snage miia kod fudbalera u
periodu od 11. do 18. godine ne ide ravnomerno. Najvei porast
snage zapaa se u periodu od 13. do 15. godine. U periodu od 15.
do 17. godine apsolutna miina snaga se malo menja, a u periodu
od 18. do 20. godine ona dostie nivo odraslog oveka.
Dinamika razvoja brzine kod dece razliitog uzrasta ima
svoje osobine. Kod dece uzrasta od 7 do 12 godina intenzivno raste tempo pokreta. Brzina kretanja i slobodne frekvencije pokreta,
kao i sposobnost odravanja maksimalnog tempa, skoro da
dostiu svoj maksimum. Rezultat u tranju na 60m se, u periodu
od 11. do 18. godine, u proseku poveava za 1,4 sekunde, a u periodu od 12. do 15. godine zapaen je najvei porast rezultata-za
1,16 sekundi. Kasnije se ti rezultati u proseku poveavaju znatno
niim tempom-za 0,24 sekunde. Organizam deaka dobro se
prilagoava na optereenje brzinskog karaktera. Prema tome,
uzrast od 8 do 15 godina je najpovoljniji za razvoj brzine reakcije,
brzine pokreta i brzine kretanja.
Razvoj brzinsko-snanih sposobnosti se sa uzrastom stalno
93
......................................................................
......................................................................
poveava. Najvei porast tih sposobnosti se zapaa u periodu od

13. do 16. godine. U tom uzrastu skonost raste svake godine u
proseku za 4-5 cm (sunoni skok iz mesta). U uzrastu od 11 do 19
godina visina odraza se poveava za 24 cm.
Razvoj okretnosi kod deaka do 10. godine ide veoma intenzivno. U starijem uzrastu stvojsto okretnosti u znatnoj meri zavisi
od tempa poboljanja motorikih funkcija organizma.
Uzrast izmeu 7. i 11. godine je najpogodniji za razvoj gipkosti. U ovom se starosnom dobu zapaa optimalni odnos izmeu
pokretljivosti u zglobovima i miinog tonusa.
Najvei porast izdrljivosti, koja se odreuje na osnovu
sposobnosti dueg tranja brzinom 75% od maksimalne, se zapaa
u periodu izmeu 13. i 14. godine. Izmeu 15. i 16. godine izdrljivost opada zbog poveanja mogunosti maksimalne brzine kretanja, a samim tim i usled poveanja intenziteta rada. U 17. godini
izdrljivost se poveava.
O funkcionalnim mogunostima vegetativnog sistema
dejeg organizma (kardiovaskularnog i disajnog), mogue je suditi na osnovu karaktera reakcije tih sistema na miino optereenje.
Period zagrevanja kod deaka je u proseku krai nego kod
odraslih, to je uslovljeno funkcionalnim osobitostima centralnog
nervnog sistema i funkcionalno-morfolokim osobitostima
miinog, kardiovaskularnog, disajnog i ostalih sistema organizma. Prema tome zagrevanje na treningu vremenski mora da
bude krae. Zbog sposobnosti deaka, uzrasta od 9 do 12 godina,
da se brzo prilagoavaju na miini rad, neophodno je obratiti
panju na neke funkcionalne karakteristike neurovegetativnog
sistema deijeg organizma. Tako, na primer, srce deaka prilikom
fizikog optereenja troi vie energije nego srce odraslog oveka,
jer poveanje minutnog volumena krvi kod deaka uzrasta od 13
do 14 godina ide uglavnom na raun poveanja srane aktivnosti
(frekvencije srane kontrakcije) pri malom poveanju udarnog
volumena. U periodu izmeu 8. i 18. godine se frekvencija srane
kontrakcije smanjuje za 30%, a energetski utroak organizima u
stanju mirovanja se smanjuje za 40-45%. Prilikom veeg fizikog
napora, kod deaka starijeg uzrasta, ti pokazatelji su znatno vii
nego kod mlaih. Vodei rauna o tome da se deca brzo zamaraju
prilikom monotone aktivnosti, treba blagovremeno menjati karakter vebi. Za ouvanje visokog nivoa radne sposobnosti pauze
94
......................................................................
......................................................................
izmeu fudbalskiih treninga moraju da budu este, ali ne i dugotrajne. Dua neaktivnost smanjuje interes dece za bavljenje fudbalom i negativno utie na rezultate obuavanja. Kratkotrajne
pauze izmeu treninga su fizioloki opravdane, jer kod dece brzo
dolazi do zamora, a period oporavka posle rada je krai nego kod
odraslih. Najkrai se period oporavka zapaa kod deaka uzrasta
od 11.-12. godina.
Disajni organi funkcioniu u tesnoj vezi sa kardiovaskularnim sistemom. Veliina i funkcionalne mogunosti disajnih organa se sa uzrastom poveavaju. Obim grudnog koa u mirovanju
se progresivno poveava, kao i razlika izmeu obima pri maksimalnom udisaju i maksimalnom izdisaju. Kod deaka uzrasta od
7 do 12 godina obim grudnog koa se poveava od 59,9 cm do
67,8 cm, a vitalni kapacitet plua se poveava od 1400 ccm do
2200 ccm. Razvoj snage meurebarnih miia obezbeuje veu
dubinu disanja, a samim tim i mogunost znatnog poveanja
plune ventilacije, koja je neophodna za vreme intenzivnog
miinog rada. Kod deaka se snaga meurebarnih miia sa
uzrastom poveava i to najvie u periodu od 8. do 11. godine. Prilikom miinog rada je kod deaka potronja kiseonika na kilogram telesne teine vea nego kod odraslih. Prema tome, fudbalski
treninzi na otvorenom prostoru pozitivno utiu na rad disajnih organa i na organizam u celini.
Veliki upotrebni znaaj, sa stanovita usklaivanja fizikih
optereenja, imaju podaci o osobitostima razvoja dejeg organizma
u periodu puberteta. Taj se period karakterie individualnim odstupanjima ne samo po vremenu poetka puberteta, nego i po intenzitetu njegovog toka kod osoba koje spadaju u jednu uzrasnu
grupu. Individualni tempo polnog razvoja deaka roenih iste godine bitno utie na nivo opteg somatskog razvoja motorikih
funkcija, kao i na karakter adaptacije kardiovaskularnog sistema na
standardni miini rad. Meu 14-godinjim fudbalerima mogue je
sresti, kako formirane mladie koji su dostigli status odraslog
mukarca, tako i deake u tek poetnim stadijumima formiranja odlika polne zrelosti. Zbog toga je prilikom odreivanja veliine optereenja neophodno voditi rauna o biolokoj starosti sportista.
Jedan od osnovnih kriterijuma bioloke starosti je stepen razvoja
sekundarnih polnih odlika (promena glasa se javlja u proseku u
uzrastu od 12,5 godina; stidne dlaice se pojavljuju u 13. godini;
pubertetska promena bradavica i adamove jabuie u proseku nas-
95
......................................................................
......................................................................
taje u periodu od 13,5-14 godina; zadnje se pojavljuju dlaice ispod

pazuha-u proseku u uzrastu od 14 godina i 1,5 meseci).
Bioloke zakonitosti razvoja fizikih sposobnosti kod deaka
ne menjaju se pod uticajem bavljenja fizikim vebama, pa tako
konkretno ni usled bavljenja fudbalom. Aktivni pedagoki uticaj
omoguuje njihov razvoj na viem nivou. Bitno je ne smanjivati
optereenje u uzrastu kada se prvenstveno razvija jedno ili drugo
svojstvo.
3.4.
OSNOVNI ZADACI, SADRAJ I METODE RADA

Obuavanje i trening bi trebalo da se sagledavaju kao dugogodinji, specijalno organizovan, jedinstven pedagoki proces.
Izmeu njih nema uoljive granice, jer prilikom obuavanja mi u
isto vreme i treniramo, a i obrnuto, trenirajui-obuavamo. Na razliitim etapama pripreme fudbalera, deo obuavanja i treninga
nije zastupljen jednako. Na primer, u periodu od 8. do 15. godine
znatno vei deo otpada na obuavanje, a od 16. godine pa nadalje,
taj se odnos potpuno menja.
U radu sa decom uglavnom se primenjuju sledee forme rada: grupni treninzi, treninzi po individualnom planu, logorovanja,
prijateljske i turnirske utakmice. Sa grupom uzrasta od 8 do 12 godina nastavno-trenani proces treba da se odvija bez podele na periode, a u uzrastu od 13. godine pa nadalje bi trebalo da se
izdvajaju tri perioda, i to: pripremni period, period odravanja
turnirskih takmienja i prelazni period. Poeljno je da se celokupan proces obuke tehnike i taktike, kao i svestrane fizike
pripreme, odvija pomou kompleksnih treninga uz korienje
opte priznatih metoda u teoriji fizikog vaspitanja, kao to su:
metod ponavljanja odreenih vebi, metod vebanja u formi igre,
metod neposrednog takmienja.
Prilikom obuavanja fudbalera razliitih uzrasnih kategorija
neophodno je, uz osobitosti razvoja dejeg organizma, voditi
rauna i o strukturi same fudbalske igre. Pod igrom se smatra volumen slobodnih kretanja i pokreta, slobodnih odluka, a u granicama optih zadataka i ciljeva.
Fudbal konstantno zahteva slobodne konstruktivne odluke,
sa puno improvizacije i mate. Igra zahteva intenzivnu borbu za
96
......................................................................
......................................................................
loptu i prostor, maksimalnu mobilizaciju panje i koncentracije,

brzinu reakcije i ispoljavanje voljnih osobina. Fudbaler deluje u
uslovima stalne psihike napetosti. Tehniku fudbalera, tzv. baratanje loptom, bilo bi pogreno sagledavati kao obian kompleks
pokreta. U igri je i tehnika i panja, i koncentracija, i naprezanje.
Uspenost igre zavisi od sposobnosti fudbalera da brzo procenjuje
situaciju na terenu, da u skladu sa razliitim situacijama pronalazi
svoje, odgovarajue mesto i da deluje na najbolji mogui nain, tj.
da taktiki optimalno deluje. Prema tome, pod tehnikom treba
smatrati efikasnost delovanja fudbalera na terenu. Trener mora da
ima za cilj da izgradi kod svojih igraa sposobnost uspenog delovanja u najrazliitijim momentima igre, sposobnost da se ne gubi
lopta u najsloenijim situacijama. Jedini nain da se to ostvari je
esto ponavljanje najrazliitijih situacija igre, prilikom kojih igra
ui i usavrava izvoenje razliitih elemenata igre sa loptom. To
znai da treba da se upranjava tzv. situacioni trening. Stalna
promena situacije izaziva neophodnost odreenih dejstava, i tada
fudbaler sam bira nain izvoenja bilo kojeg elementa (kao, na
primer, da li da doda loptu unutranjom ili spoljnom stranom stopala). U igri nema sterotipa, ablonskih poloaja, fudbaler samostalno mora da reava svaki taktiki zadatak (na primer, da li da
doda loptu partneru ili da sam rei situaciju pomou driblinga).
Osnovnom razumevanju, shvatanju igre, fudbaler se ui na
treninzima u uslovima koji priblino odgovaraju samoj igri. Mlai
fudbaleri mnogo lake usvajaju tehnike elemente neposredno u
igri ili pomou situacionih vebi, nego to to ine pomou izvoenja vetakih, konstruisanih ablona, nevezanih za igru.
Glavna slabost ablonskih vebi je u tome to one ne ue igri van
lekcije u udbeniku, ne razvijaju matu i fantaziju u igri, ne razvijaju brzinu reakcije na stalnu promenu situacije na terenu. Ako
je trening neposredno povezan sa igrom, deaci bolje i bre shvataju zahteve trenera. Za usvajanje nekog tehnikog elementa
nije dovoljno ograniiti trening samo na izvoenje odreene tehnike vebe. Mlai fudbaler treba da zna i krajnji cilj kojem vodi
izvoenje konkretnog tehnikog elementa. Na primer, prilikom
obuavanja utu punim risom, igra mora da zna u kojim se momentima igre taj element koristi: u ut na gol, u centriranje sa boka, prilikom dugog dodavanja. Takva metodika rada, kada je
izvoenje tehnikih elemenata neposredno povezano sa odreenim zadatkom, poveava interes deaka na treningu i vodi brem
usvajanju neophodnog materijala. Igra privlai sve deake. Svaki
97
......................................................................
......................................................................
od njih nalazi svoje mesto u igri i obavlja prilikom te igre zadatak

na sebi svojstven nain, polazei od svojih individualnih mogunosti i svoga talenta. Tokom treninga trener mora da pomae
svakom mladom fudbaleru da ispravlja greke, ali pri tome mora
da vodi rauna o invidualnim razlikama u nainu izvoenja bilo
kojeg zadatog pokreta. Trener mora da zna da te razlike nisu
greka ako fudbaler pri tome postie rezultate na optimalan nain.
Prilikom obuavanja uglavnom se koristi metod izvoenja
vebe u celini, tj. igra izvodi elemenat (recimo, ut punim risom)
u celini. Izvoenje vebe u delovima esto dovodi do promene
njene sutine. Trener mora da zna da demonstrira vebu, da odredi zadatak te vebe i da ispravlja eventualne pogreke u toku
njenog izvoenja. Prilikom ispravljanja pogreaka trener bi trebalo da bude konkretan i korektan. Pre svega, mora da navede igraa
da sam proceni u emu je pogreio, uporeujui svoje izvoenje
sa izvoenjem trenera, ime se podstie aktivno uee deaka u
procesu obuavanja.
Razvoj psiholokih procesa (shvatanja, panje, miljenja,
pamenja), u kombinaciji sa dobrom fizikom, voljnom i pre svega tehnikom pripremom, ine osnovu taktike pripreme. Spobosnost fudbalera da se dobro snalazi u razliitim situacijama na
terenu za vreme igre u mnogome zavisi od efikasnosti izvoenja
tehnikih elemenata. Znai, tehnika fudbalera potpomae ostvarenju taktikih ideja prilikom individualnih i kolektivnihi akcija. Sve to moe da se razvija kod deaka pomou odgovarajuih
situacionih vebi i same fudbalske igre. I zato, u svim periodima
obuavanja, igra sa svojim kompleksnim optereenjima, odnosno
uticajima, ostaje u centru panje. Ona napreduje od najjednostavnijih formi u poetnoj fazi obuavanja, do sloenih i diferenciranih formi u kasnijem periodu.
3.4.1.
Uzrasna kategorija:
od 8 do 10 godina
od 11 do 12 godina
Zadaci:
a) Sticanje iskustva aktivnog uea u igri,
b) Savladavanje procesa igre na smanjenom prostoru,
c) Vaspitavanje elementarnih sposobnosti kreativnog uea u igri,
d) Obuavanje specifinoj spretnosti,
98
......................................................................
......................................................................
e) Obuavanje osnovnim elementima tehnike,

f) Svestrana fizika priprema sa prvenstvenim razvojem brzine
reakcije, okretnosti, koordinacije pokreta.
Na samom startu bavljenja fudbalom, tj. u uzrastu od 8. do
10. godine, neophodno je realizovati bioloku, psiholoku i socioloku potrebu dece za igrom. Treba dozvoliti deacima da ispolje
svoje deije potencijale isprva u slobodnoj igri. U uzrastu od 8. do
10. godine u igri dominira kreativnost. Poput fudbala, iroko se
koriste i sporedne igre koje su mu sline po karakteru motorike
aktivnosti. Pomou takvih igara razvija se sposobnost da se u pravom trenutku izvri osobaanje od protivnika, da se otvara u slobodnom prostoru, da se pravovremeno odigrava lopta itd.
Primena sporednih igara je pedagoki opravdana u ovom uzrastu
zbog nedovoljno nauene, sloene fudbalske tehnike (posebno u
uzrastu do 10 godina). Uee u razliitim igrama zahteva od
deaka punu koncentraciju panje na osmiljenje procese igre, na
samostalni izbor reenja u mnogim situacijama. U tim igrama se
vaspitavaju individualna i elementarna grupna kretanja u napadu
i odbrani. Sposobnosti pravovremene markacije i demakracije
najbolje se razvijaju u koarci i rukometu. Trener mora da tei da
naui budue igrae pravilnom shvatanju sutine igre, da skree
deacima panju na svaku greku i da daje ocenu svake akcije. Osnovni zadatak u ovom uzrastu je usvajanje neophodnih znanja i
prikupljanje iskustva aktivnog uea u igri.
Slobodnu igru je potrebno postepeno usmeravati na izvrenje
globalnih zahteva prave igre tj. omoguiti postepeno usvajanje elemenata obavezne igre. Potom slobodnu igru treba usmeravati na
reavanje parcijalnih zahteva igre-na fazu napada i na fazu odbrane.
U uzrastu od 10 do 11 godina, pored vebi pomou kojih se
razvija sloena reakcija, orijentacija, snalaljivost, samostalnost,
sposobnost za saradnju, na treninzima treba mnogo panje posvetiti i izuavanju osnovnih tehnikih elemenata igre i osnovnih
individualnih i grupnih kretanja. U te svrhe se koriste razliite
forme individualnog rada: praktino uvebavanje elemenata,
prikaz nastavnih filomova, upoznavanje sa dostupnom literaturom, kolektivno posmatranje utakmica itd. Deaci treba da naue
pravila fudbala i da vode o njima rauna prilikom organizacije individualnih i grupnih akcija. Do 12. godine deaci bi trebalo da usvoje osnovne elemente tehnike: udarce unutranjom stranom
stopala, punim risom, topovanje lopte u mestu i u pokretu,
99
......................................................................
......................................................................
voenje lopte, bacanje auta itd. Golman treba da se obuava padovima, pravilnom prijemu lopte, ubacivanju lopte rukom itd. Veoma je bitno da deak naui ongliranje loptom, jer pomou te
vebe se izvanredno razvija oseaj za loptu, navika pravilnog postavljanja prema lopti, razvija se orijentacija u prostoru, sposobnost
za ritam, za kretanje sa loptom, jednom reju, razvija se koordinacija. U zavisnosti od nivoa usvajanja sloenih formi ongliranja,
pojavljuje se mogunost korienja te vebe za razvoj periferne orijentacije i primene u svrhe poboljanja kondicije.
Na planu fizike pripreme panju prvenstveno treba
obraati na razvoj brzinskih svojstava. Do 12. godine znaajno
poveanje maksimalne brzine tranja je uslovljeno prirodnim porastom brzine pokreta, a u periodu od 12. do 14. godine brzina se
poveava uglavnom na raun porasta brzinsko-snanih sposobnosti i miine snage. Prema tome, prilikom treniranja brzine treba teiti maksimalnom porastu tempa tranja i frekvencije pokreta
koji ne zahtevaju velike miine napore. Prednost treba dodeljivati prirodnim pokretima (tranje kraih deonica, sportske igre),
a ne tranju u mestu sa zadatkom da se postigne to vea frekvencija. Do 10. godine 60% celokupnog vremena treninga trebalo bi
da otpada na igru, na fudbal. Uee u igri tera deake na maksimalno zalaganje da bi se ostvarila pobeda. Osim fudbala u cilju
razvoja brzinskih svojstava treba da se daju i razliite vebe, esto
u obliku takmienja. Na primer, tranje tafeta razliitog oblika na
kraim deonicama (do 20 m). Svaka veba treba da se izvodi hitro
i da traje do 4-5 sec. Pauza izmeu ponavljanja treba da je izmeu
2 do 3 minuta. Broj ponavljanja se dozira prema sposobnostima
deaka da rade maksimalnim tempom. Kada tempo uoljivo
opadne, onda se trening brzinskih sposobnosti zavrava. Prilikom
razvoja sloene brzine reakcije primenjuju se sledee vebe: start
iz mesta prema lopti koja se iznenada pojavila, sprint ka lopti iz
laganog tranja, promena pravca kretanja na odreeni vizuelni
signal i niz situacionih vebi.
U uzrastu od 11. do12. godine osim primene same igre i razliitih situacionih vebi, treba primenjivati i komplekse specijalnopripremnih vebi bez lopte u cilju razvoja osnovnih fizikih sposobnosti. Najbitnije su vebe razvoja brzine i snage. Takav nain rada
stvara povoljne uslove za sticanje svestrane fizike pripremljenosti.
Komplekse vebi usmerenih na razvoj brzine treba primenjivati na
poetku osnovnog dela treninga, a zatim treba primenjivati igre
100
......................................................................
......................................................................
koje takoe doprinose razvoju te sposobnosti. Razvoju snage u

ovom uzrastu treba pridavati znatno manje panje. Vebe i igre u
kojima je zastupljena snaga i koje zahtevaju ispoljavanje izdrljivosti, treba da se izvode na kraju treninga. Raznovrsnost treninga (igre,
situacione vebe, kompleksi specijalno-pripremnih vebi) potpomae sticanje opte fizike pripremljenosti deaka. Na osnovu
takve pripremljenosti prilikom daljeg rada mogue je prei na razvoj specijalnih fizikih sposobnosti deaka.
Gipkost, elastinog u zglobovima, treba da se razvija poev
od najranijeg uzrasta i da se kontinuirano odrava. Gipkost potpomau vebe koje se izvode velikom amplitudom (bez tereta) u
kombinaciji sa vebama oputanja.
Kod deaka uzrasta do 12 godina panja mora da bude
usredsreena na jaanje svih osnovnih miinih grupa. Neophodno je uzeti u obzir da su kod deaka, u procesu njihovog prirodnog rasta, obino nedovoljno razvijeni pravi trbuni miii, kosi
miii trupa, podizai nadlaktice, miii zadnje loe buta i privodioci buta. Mogunosti ispoljavanja snage su kod dece veoma ograniene i zbog toga treba jako paljivo raditi na razvoju te
sposobnosti i to koristei kratkotrajna miina naprezanja,
uglavnom dinamikog karaktera. Prilikom vebanja treba izbegavati maksimalna kao i trajna naprezanja, odnosno napinjanja.
Opta i specijalna izdrljivost kod deaka se razvija pomou
igre. Ali, uzimajui u obzir injenicu da se najvei porast snage
meurebarnih miia i obima grudnog koa zapaa u periodu do 11.
godine, svakako treba koristiti i ravnomerno tranje ija se duina
postepeno poveava od 10 do 20 minuta (pri frekvenciji pulsa od
140-150 otk/min). Pri tome organizam deaka radi u aerobnom
reimu. Takav rad povoljno utie na disajni sistem organizma, potpomae njegov razvoj ime se stvara podloga aerobne izdrljivosti.
3.4.2.
Uzrasna kategorija:
od 12 do 14 godina
od 14 do 16 godina
Zadaci:
a) Sistematsko obuavanje tehnici,
b) Prilagoavanje tehnike razliitim uslovima igre (brzinska tehnika),
101
......................................................................
......................................................................
c) Provera usvajanja tehnike u igrama na dva gola i prilikom odigravanja turnirskih utakmica,
d) Vaspitavanje sposobnosti stvaralakog, kreativnog delovanja
prilikom individualne i kolektivne igre u fazama odbrane i napada (individualni i kolektivni manevar),
e) Vaspitavanje sposobnosti za samoanalizu,
f) Svestrana fizika priprema sa prvenstvenim razvojem izdrljivosti.
U uzrastu od 12. do 14. godine treba veliku panju posvetiti
sistematskoj obuci tehnike izvoenja pojedinih elemenata, kao to
su raznovrsni udarci, razliite predaje, topovanja, varke, oduzimanja, udarci glavom, voenje i dribling. U realizaciji te obuke
treba da dominiraju dinamiki pokreti i situacioni zahtevi u odnosu 1 prema 1. Pri tome, treba poeti najpre sa poluaktivnim protivnikom a zatim sa aktivnim. Prilikom prve etape je osnovno da
je izvoenje tehnike pravilno. Kasnije, kada se usvoji osnovna
struktura kretanja i pokreta, ta tehnika treba da se dograuje u dinamici, preciznosti, varijabilnosti, pouzdanosti itd. Individualna
tehnika ne sme da bude izolovana tehnika, ona uvek mora da se
realizuje u kontaktu sa protivnikom. Aktivna igra u odnosu 1 prema 1 treba da bude u funkciji zavrne obrade individualne tehnike
koja sledi posle usvajanja strukture kretanja, posle poveanja dinamike i varijabilnosti kretanja, posle poluaktivnog ometanja. Na
taj nain se formira dinamiki stereotip situacionog tipa. Pri
takvom radu se najbolje usvajaju elementi zagraivanja lopte,
dribling i oduzimanja, a takoe se dobija i oseaj promene ritma i
tempa.
Provera usvojene individualne tehnike se sprovodi pomou
igre na dva gola, kako na smanjenom prostoru, sa manjim brojem
igraa, tako i na terenu normalnih dimenzija prilikom utakmice
turnirskog tipa.
U smislu savladavanja individualne tehnike dalji rad treba
da bude usmeren na razvoj sposobnosti kombinacione igre, tj. tehniko-taktikih sposobnosti. Svaki igra treba da naui manevar
u zavisnosti od sklonosti ka odreenoj poziciji u timu, a takoe i
manevar sporednih pozicija. Na primer, deak koji je ispoljio
sposobnost da igra na mestu beka, osim obuavanja igri na tom
mestu, mora da se upozna i sa igrom na mestu centarhalfa, a ta-
102
......................................................................
......................................................................
koe i sa igrom na sredini terena. Osim utakmica deacima treba

davati i situacione vebe u kojima se razvija sposobnost igranja,
kako u napadu tako i u odbrani, i u kojima se stie vinost u igri i
situacijama jedan protiv jednog. Pomou grupnih vebi saradnje igraa u razliitim brojanim odnosima, kao na primer, 2:1, 2:2,
2:3, 3:3 itd. koje nisu vezane za konkretne situacije igre, razvija se
univerzalna situaciona memorija i situaciona kreativnost. Takve
vebe mogu da se odvijaju u razliitim brojanim odnosima igraa
i na irem ili uem prostoru, to je veoma korisno za razvoj
sposobnosti efikasnog delovanja u situaciji zgusnutog prostora i
nedostatka vremena, i u situaciji ireg prostora i razreenog broja
igraa. Opteprihvaene su pomone taktike igre u koridoru, u
kvadratu, slobodne igre za osvajanje lopte, igre na male golove.
Pomou njih se stie tzv. univerzalna situaciona inteligencija.
Postepeno se prelazi na uigravanje faza napada i odbrane
(uzrast 14-16 godina). Uvebavaju se odreeni oblici zavrnica
bez protivnika, sa polu-i aktivnim protivnikom, uvebava se ua
odbrana protiv duplog pasa, centaruta. Uigrava se dupli pas i
demarkiranje u napadu, odbrana ovek na oveka i igra u zoni, iznoenje lopte, poetak organizacije napada itd. Najee se
to radi u aktivnoj igri na jedan gol. U igrama na jedan i na dva gola
odreenom koncentracijom razvijaju se sposobnosti obavezne
igre. Na primer, kombinovana odbrana (ovek na oveka plus
zona), bez dugog zadravanja lopte u sredini, sa zadatkom korienja to veeg broja proigravanja partnera pomou duplog
pasa itd, pri poluaktivnoj a zatim i aktivnoj igri od strane protivnika. Prilikom odigravanja utakmice vrednuje se pripremljenost igraa steena prethodnim vebama. Neophodno je razvijati kod
deaka sposobnost za samoanalizu i izdvajanje najvanijih momenata u razliitim sloenim situacijama igre.
U uzrastima od 12 do 14 i 14 do 16 godina, veliku panju
treba posvetiti razvoju brzine kretanja, svojstvu koje se najtee
razvija. Prilikom treninga brzine kretanja pomou ponavljajueg
tranja, moe da doe do njene prevremene stabilizacije, tj. do
stvaranja nepoeljnog dinamikog stereotipa. Zato osim te metode
treba u veem obimu koristiti vebe brzinsko-snanog karaktera,
tj. brzinu kretanja poveavati za raun poveanja dinamike
snage. Pri razvoju sposobnosti brze realizacije snage, celishodno
je primenjivati metodu dinamikih naprezanja, kada e se maksimalna miina kontrakcija ostvarivati prilikom pokreta sa malim
103
......................................................................
......................................................................
optereenjem ili prilikom premetanja tereta male teine (dizanje,

guranje, izbacivanje, utiranje) maksimalnom brzinom.
Vebe koje se izvode maksimalnom brzinom, odnosno maksimalnim intenzitetom, dovode do brzog zamora. Zbog toga vebe
razvoja brzine kretanja treba sprovoditi esto, ali u malom obimu.
Prilikom razvoja brzine kretanja potrebno je voditi rauna o broju
ponavljanja vebi i o trajanju jedne neprekidne vebe. Veba treba
da traje od 4 do 10 sec, jer e se tako postii maksimalna brzina a
nee dolaziti do njenog opadanja usled zamora. Ponavljanje vebi
brzinskog karaktera treba prekinuti u onom trenutku kada subjektivni oseaj mladog fudbalera, spoljni simptomi zamora ili
pokazatelji toperice, ukazuju na opadanje brzine kretanja.
Opadanje brzine kretanja je prvi znak za prekidanje rada na razvoju te sposobnosti na treningu.
Prilikom razvoja brzine kretanja treba voditi rauna o tri
zahteva:
1. Vebe moraju da se izvode maksimalnom brzinom,
2. Vebe moraju da budu dobro nauene da bi se za vreme njihovog izvoenja osnovna panja koncentrisala ne na nain izvoenja, nego na maksimalnu brzinu izvoenja te vebe,
3. Trajanje vebe (ili duine deonice) mora da bude takvo da pri
kraju izvoenja kretanja brzina ne opada zbog zamora.1
Prilikom rada na snazi treba koristiti vebe za razvoj osnovnih miinih grupa. Istovremeno treba primenjivati i specifine vebe pomou kojih se razvijaju primarne miine grupe za
fudbalere, ali u neto manjem obimu. To su vebe koje po svojoj
strukturi i karakteru nervno-miinog naprezanja imitiraju naprezanja prilikom igre (skok-sprint, promena pravca-skok, imitacija
udarca itd.). Prilikom razvoja snage uglavnom treba primenjivati
vebe dinamikog karaktera, tj. brzinsko-snane vebe.
U uzrastu do 14. godine nisu preporuljive metode maksimalnih naprezanja. Celishodno je da se primenjuju vebe sa otporom u parovima, gimnastike vebe na spravama i razliite igre
u kojima su zastupljeni elementi snage (ragbi). Doziranje vebi
1
104
V. M. Zaciorski.
......................................................................
......................................................................
sprovodi se u skladu sa uzrastom i individualnim nivoom

pripremljenosti deaka.
Do 16. godine se uglavnom zavrava proces anatomsko-fiziolokog formiranja organizma deaka, a velika motorika aktivnost potpomae vei porast izdrljivosti. Za razvoj opte
izdrljivosti celishodno je primenjivati ravnomerno promenljive
metode treninga. Za taj metod je karakteristino ravnomerno
smenjivanje optereenja i pasivnog ili aktivnog odmora. Takav
nain treninga dozvoljava primenu vebi intenzivnijeg karaktera
koji otrije utiu na organizam fudbalera. Takvo vebanje potpomae razvoju voljnih osobina (sposobnost da se trpi zamor),
potpomae usavravanje tehnike u uslovima zamora. Prilikom
primene te metode organizam deaka radi u aerobno-anaerobnom
reimu. Koristei ravnomerno-promenljivi metod treninga za razvoj opte izdrljivosti neophodno je voditi rauna o sledeem:
intenzitet izvoenja vebe treba da je takav da pri kraju izvoenja puls bude oko 160-170 otk/min;
trajanje izvoenja vebe je od 45 do 90 sec;
intervali odmora su od 30 do 90 sec;
odmor izmeu ponavljanja je od 30 do 90 sec; na kraju
odmora puls se smanjuje do 120-130 otk/min;
broj ponavljanja se odreuje tako da se sve vebe odvijaju
u relativno stabilnom reimu;
karakter odmora je pasivan.
3.4.3.
Uzrasna kategorija:
od 17 do 18 godina
Zadaci:
a) Usavravanje individualnog i grupnog manevra u fazama
odbrane i napada u ekstremalnim uslovima takmienja.
b) Usavravanje tehnikih elemenata fudbalske igre u ekstremalnim uslovima takmienja (brzinska tehnika),
c) Priprema za takmienje rad na usavravanju brzinskosnanih sposobnosti i brzinske izdrljivosti.
U uzrastu od 17. do 18. godine mlade fudbalere treba
pripremiti za takmienje i zato se treninzi po svojoj strukturi i karakteru pribliavaju treninzima odraslih. Poto je re o igraima
koji su ve dostigli odreeni stepen obuke i treninga, to se kao
105
......................................................................
......................................................................
sredstvo pripreme za turnire primenjuje tzv. takmiarska igra.

Ona se postavlja u obliku odnosa 6 : 6, 5 : 5, 4 : 4 itd. sa razliitim
zahtevima (ogranieni broj kontakata sa loptom, zadatak presinga). U tim igrama, pored reavanja tehniko-taktikih zadataka,
obino se reavaju i zadaci kondicione pripreme. Optereenje se u
takvim igrama menja pomou smanjenja ili poveanja broja igraa
pri neizmenjenom prostoru, pomou proirenja ili smanjenja
prostora pri istom broju igraa, pomou vremena trajanja optereenja, pomou duine odmora izmeu ponavljanja ili serija tih
ponavljanja. Trener, kombinujui te komponente, moe da
postigne eljeni uspeh ne samo na planu tehniko-taktike
pripremljenosti ve i kondicije. Na primer, na planu razliitih oblika izdrljivosti (tj. postie poboljanje aerobnih, anaerobnih i
aerobno-anaerobnih sposobnosti fudbalera).
U ovom periodu prilikom rada na snazi panju treba usredsrediti na razvoj primarnih miinih grupa (podrazumeva se da
se rad na jaanju ostalih miinih grupa nastavlja). U tom smislu
se primenjuju raznovrsne vebe dinamikog karaktera. Posebno
su efikasne serije razliitih skokova (preko prepona-sunono, ili
kolena-grudi) gde se akcenat daje na brzo odgurivanje. Serije
takvih skokova se sastoje od po 5-6 skokova, a izvodi se do 1012 serija, sa pauzama izmeu serija 1-1,5 min. U cilju poboljanja brzinske snage nogu primenjuje se i veba skakanja sa visine
od 75-100 cm u dubinu sa brzim odrazom uvis, gde je akcenat
takoe na brzom odgurivanju. Korisni su prelazi iz skokova na
kratki sprint i obrnuto. Prilikom odabiranja vebi treba teiti da
one potpomau razvoj snage i brzinu miine kontrakcijie u
skladu sa strukturom, karakterom i veliinom naprezanja koja se
javljaju u fudbalu.
Pored opte izdrljivosti, kod fudbalera date uzrasne
grupe, treba razvijati i specijalnu izdrljivost koja e se ispoljiti
u sposobnosti igraa da odrava visok tempo igre od prvog do
poslednjeg minuta utakmice. Jedan od oblika specijalne izdrljivosti je brzinska izdrljivost. Pri visokom nivou razvoja brzinske
izdrljivosti fudbaler je sposoban da maksimalno sprintuje i da
efiksano deluje tokom cele utakmice. Ispoljavanje specijalne
izdrljivosti zavisi od niza fiziolokih i psiholokih faktora. Bitni
fizioloki faktor je anaerobna sposobnost fudbalera. U cilju usavravanja anaerobnih mehanizama organizma fudbalera primenjuju se razliite metode: metod ponavljanja, intervalni
106
......................................................................
......................................................................
metod itd. Specijalna izdrljivost moe da se razvija i pomou

primene tehniko-taktikih vebi u odgovarajuem reimu. Pri
tome treba voditi rauna o sledeem:
puls pri kraju vebe treba da je 175-185 otk/min;
veba treba da traje izmeu 45-90 sec;
odmor izmeu ponavljanja je od 45 sec do 3 min (u zavisnosti od stepena pripremljenosti fudbalera), puls treba da
opadne do 140 otk/min;
broj ponavljanja ne treba da bude vei od 8-10 ako se
vebe izvode jedna za drugom;
ako se veba u serijama, onda svaka serija treba da se sastoji od 4-5 ponavljanja, a takvih serija treba uraditi oko 34, sa odmorom izmeu njih od 3-5 min.
Trening izdrljivosti velikog optereenja sa mladim fudbalerima uzrasta od 15 do 16 godina treba sprovoditi samo jednom nedeljno, a sa fudbalerima uzrasta od 17 do18 godina-dva puta
nedeljno.
Da bi se lake kontrolisala optereenja kojima se na treninzima podvrgavaju fudbaleri, sve vebe je mogue rasporediti na osnovu pulsnih vrednosti u tri grupe intenziteta (mali, srednji,
veliki). Vebama malog intenziteta treba smatrati one vebe posle
ijeg izvoenja frekvencijia pulsa dostie 120-130 otk/min. Intenzitet izvoenja tih vebi je oko 50-60% od maksimuma. Na primer, lagano tranje, ravnomerno lagano voenje lopte, gimnastike
vebe, utevi na gol iz mesta, dodavanja u parovima u mestu itd.
Za vebe srednjeg intenziteta treba smatrati one, posle ijeg izvoenja puls dostie do 170-190 otk/min i vie. Pri takvom reimu
rada intenzitet izvoenja vebi je blizu maksimalnog ili maksimalan. Na primer, duel-igra 1 protiv 1, igra na smanjenom prostoru
sa zadatkom uvanja ovek na oveka itd.
Zadaci metodike za efikasno pripremanje fudbalera mogu da
budu formulisani samo u sluaju ako se vodi rauna o zakonitostima uzrasnog razvoja organizima deaka, poev od najmlaeg
uzrasta, o tendencijama razvoja fudbala, o strukturi same igre i o
naporima kojima se podvrgavaju fudbaleri u ekstremalnim uslovima takmienja.
U fudbalu ne postoji tehnika radi tehnike, isto kao to
kondicija ne postoji zbog sebe same. Tehnika, vetina i kondicija
su oslonci na kojima se bazira taktiko majstorstvo igraa.
107
......................................................................
......................................................................
U praksi postoje kompleksi kako isto kondicionih, isto tehnikih vebi, tako i specifinih situacionih vebi. Situacionim
vebama treba posvetiti naroitu panju jer one podstiu razvoj
miljenja igraa, njihovo shvatanje igre. Situacione vebe mogu da
obuhvataju kako jednog igraa, tako i nekoliko ili cele grupe igraa. Njihovom primenom se stie predstava o slobodnom i
zatvorenom prostoru, stie se vinost igranja u situacijama jedan
protiv jednog, pravovremene markacije protivnika i pokrivanja
opasnih zona, brze demarkacije, razvijaju se sposobnosti fintiranja i varki. Pomou situacionih vebi razvijaju se takoe i tehnika i kondicione sposobnosti.
Situacione vebe treba da se primenjuju od najranijeg uzrasta. Normalno je da na ranijiim stepenima obuavanja treba da se
primenjuju to jednostavnije vebe. Uglavnom tu dolaze u obzir
situacije na smanjenom prostoru uz minimum ometajuih faktora. Postepeno, u zavisnosti od uzrasta i sticanja odreenog nivoa
fudbalskog znanja, treba da se obrauju sve sloenije situacije.
Pri planiranju trenanih optereenja u radu sa mlaim fudbalerima mogue je oslanjati se na pokazatelje tabele usmerenosti
i parametara optereenja1, usklaujui broj ponavljanja vebi prema uzrasnim mogunostima deaka.
TABELA USMERENOSTI I PARAMETRI OPTEREENJA

(N. Volkov)
Usmerenost
optereenja
Vreme izvoenja
vebe
Intenzitet
izvoenja
Vreme odmora
Broj ponavljanja
Anaerobna alaktatna
(brzinskosnana)
do 6 sek.
maksimalni
1-2 min. izmeu

vebi, 3-5 min.
izmeu serija
u jednoj seriji 6-7

ponavljanja, 5-6 serija
a) 20 s-3 min. pri

jednokratnom radu
submaksimalni
b) 20 s-2 min. pri

radu koji se ponavlja
submaksimalni ili
veliki
3-10 min.
3-6
Anaerobna
glikoltika (brzinska
izdrljivost)
1 N.Volkov
108
......................................................................
......................................................................
Usmerenost
optereenja
Aerobno-anaerobna
(sve vrste motorikih
sposobnosti)
Anaerobna
(opta izdrljivost)
Anabolika
(snaga i izdrljivost u
snazi)
Vreme izvoenja
vebe
Intenzitet
izvoenja
Vreme odmora
Broj ponavljanja
a) 15 sek.
veliki
15s-30s izmeu
vebi, do 3 min.
izmeu serija
2-4 ponavljanja u seriji,

5-6 serija
b) 30s-90s
veliki
30s-90s izmeu
vebi, do 6 min.
izmeu serija
10 i vie pri jednokratnom

radu, 5-6 u seriji pri
izvoenju 2-4 serije
c) 3-10 min.
veliki
do potpunog
oporavka
2-6
d) 30 min.
promenljivi: od
umerenog do MAX
a) 1-3 min.
umereni
30-90 sek.
10 i vie pri jednokratnom

radu koji se ponavlja, 5-8
u seriji, 2-8 serija
b) 3-10 min.
umereni
bez ogranienja,
prema
samooseaju
6-8
c) 30 min. i vie
promenljivi: od
malog do velikog
a) 1,5-2 min.
od velikog do
submaksimalnog
1,5-2 min.
serija od 5-6 vebi

ponavlja se 3-4 puta
b) do odustajanja
veliki
3-4 min.
4-6
Pravo trenersko stvaralatvo, prava kreativnost u radu je

pronalazak ideja, paljivo selektiranje vebi i njihova pravovremena primena na treninzima. A konani cilj treba da bude stvaranje
fudbalera visokog kvaliteta.
109

3.5. VEBE
ZADATAK:
Zahtevi:
USAVRAVANJE TEHNIKE U USLOVIMA IGRE NA SMANJENOM PROSTORU

dranje lopte u posedu pomou pas-igre
(slobodna igra, igra na tri dodira, na dva dodira, na jedan dodir).
Igra u krugu
4:2
3:1
2:1
......................................................................
......................................................................
Zahtevi: meusobna usklaenost delovanja-saradnja igraa, povezivanje tehnikih elemenata: prijem lopte, pas, ut na
gol, dribling, duel.
Igre sa golovima:
4
3
na dva gola
4:4
2
2
3
na etiri gola
5:5
2
3
1
na jedan gol
2:2
gol se rauna sa obe
strane
2
1
3
111
na dva gola
4:4
gol se rauna sa obe
strane
......................................................................
......................................................................
Zahtevi: duel igra, markacija, demarkacija, usklaenost delovanjasaradnja igraa, pas igra, dribling.
Igre bez golova dranje lopte
(slobodno, na dva dodira, na jedan dodir)
1
4
3
5:5
2
1
2
3
4:5
2
1
3:3
1
2
4
1
2
112
4
3
4:4
gol se rauna kada je lopta zavedena iza
linije
......................................................................
......................................................................
Zahtevi: usklaenost delovanja-saradnja igraa, utevi na gol, duel

igra, pas igra.
Igra sa golovima:
1
1
igra na jedan gol

6:6
4
2
2
1
4
3
2
igra na jedan gol

napad protiv odbrane
5:4
na dva gola
(slobodno, na tri dorira,
na dva dodira, na jedan
dodir)
5:5
4
3
2
1
1
2
113
igra na dva gola

4:4
(po dva odbrambena igraa igraju samo u zoni
odbrane, a navalni igrai
samo u zoni napada)
......................................................................
......................................................................
Zahtevi: usklaenost delovanja-saradnja igraa, utevi na gol, pas

igra, duel, dribling.
Igre sa golovima:
igra na tri gola

6:6
4
3
1
4
2
igra na dva gola

6:6
(po tri igraa odbrane igraju samo u zoni
odbrane, a navalni igrai
samo u napadu)
igra na jedan gol

napad protiv odbrane
5:5
gol se rauna sa obe
strane
1
3
2
4
1
3
2
114
igra na dva gola

2:2
svakih 5 min. je zamena.
Zadatak: postii to vie
golova.
ZADATAK:
Zahtevi:
USAVRAVANJE GRUPNIH
KRETANJA I BRZINE IZVOENJA
TEHNIKIH ELEMENATA VREMENSKO-PROSTORNA
ORIJENTACIJA.
usklaenost delovanja-saradnja
dva igraa, voenje lopte-pas-prijem-ut na gol.
Zahtevi:
usklaenost delovanjasaradnja tri igraa.
Zahtevi:
usklaenost delovanjasaradnja tri igraa,

naizmenino rade leva
i desna strana.
Zahtevi:
uvebavanje tehnikih
elemenata: voenje lopte,
pas, prijem lopte,
ut na gol (kruni trening)
ZADATAK:
Zahtevi:
USAVRAVANJE GRUPNIH
KRETANJA I BRZINE IZVOENJA
TEHNIKO-TAKTIKIH
ELEMENATA U FAZI NAPADA
I FAZI ODBRANE
saradnja dva igraauvebavanje duplog pasa,
zavrnog pasa i uta na gol.
Zahtevi:
dva igraa u zavrnici. Kombinacija
sa izmenom mesta i uvebavanjem
duplog pasa.
Zahtevi:
dva igraa napada protiv jednog
igraa odbrane (dupli pas, dribling,
zavrni pas i ut na gol).
Zahtevi:
usklaenost delovanjasaradnja tri navalna igraa

protiv dva odbrambena igraa
u napadu po bonoj poziciji
(kruni trening).
Zahtevi:
ZONSKA
ODBRANA -
usklaenost delovanjasaradnja igraa odbrane.

Taktiki prikaz rasporeda
igraa u zoni odbrane.
Dijagonalno postavljanje
u odnosu na protivnika sa loptom.
Zahtevi:
usklaenost delovanjasaradnja igraa odbrane.
ODBRANA OVEK NA OVEKA

PLUS KOREKTOR.
Uvebavanje kretanja (prema protivniku i lopti).
Zahtevi:
etiri odbrambena igraa u igri
protiv est navalnih igraa.
Pokrivanje protivnika i prostora
(igra na jedan gol).
Zahtevi:
usklaenost delovanja-kruni rad,

uvebavanje tehnikih elemenata:
predaja lopte, voenje lopte,
ut na gol.
ZADATAK:
USAVRAVANJE GRUPNIH
KRETANJA I IZVOENJA
TEHNIKO-TAKTIKIH
ELEMENATA U USLOVIMA
IGRE NA VELIKOM PROSTORU
Zahtevi:
korienje bone pozicije za zavrni

pas (gol-pas). U srednjoj zoni se
igra na jedan dodir, gol posle
centriranja sa bone pozicije
rauna se za dva (za igru se koristi
tri etvrtine terena).
Zahtevi:
gustina formacije igraa.

Svi u napadu-svi u odbrani.
Gol se rauna kada su svi igrai
na protivnikoj polovini.
Ako neko od igraa koji se
brane ostane na protivnikoj
polovini terena, eventualni
pogodak se rauna za dva gola
(i suprotno, ukoliko prilikom
pogotka neko od igraa koji
napadaju ne izae sa svoje
polovine, gol se ponitava).
......................................................................
......................................................................
3.6.
SELEKCIJA
Cilj selekcije je pronalaenje pojedinaca koji imaju najvie
ansi za dostizanje vrhunskog majstorstva, obzirom na injenicu
da deaci prosenih sposobnosti vrlo retko dostiu savrenstvo
igre, ak i pri optimalnoj pripremi. Prema tome, zadatak je traenje metoda koje omoguuju efikasnije selektiranje i svode procenat
mogue greke na minimum.
Praksa je potvrdila i to ne jednom, da fudbaleri uzrasta od 18
do 19 godina mogu ravnopravno da se nose sa zrelijim fudbalerima, a ponekad ak i da imaju ulogu voe svojih starijih klupskih
kolega. Za to postoje mnogobrojni primeri. Setimo se samo pojave
Pelea, Bekenbauera, Maradone, Petrovia, Slikovia itd. Ovo je u
skladu sa miljenjem velikog broja anketiranih fudbalskih trenera
koji smatraju da je za stvaranje vrhunskog fudbalera potrebno najmanje 8-10 godina. Po pravilu, fudbaler bi sa 18-19 godina trebao
da bude potpuno oformljen. Da ulaganja klubova i trenerski rad
ne bi bili uzaludni veoma je bitno utvrditi optimalan uzrast poetka prve selekcije, tj. odrediti momenat kada bi trebalo poeti sa
ocenjivanjem sposobnosti i predispozicija eventualnih buduih
fudbalera.
Deca su u uzrastu od 9 do 10 godina ve potpuno sposobna
da aktivno uestvuju u asovima treninga, koje pre svega treba koristiti za poboljanje svih vitalnih funkcija njihovog organizma i
to, u prvom redu, kardiovaskularnog i disajnog sistema. Nervni
sistem im je ve toliko razvijen da su u stanju da ovladaju svim osnovnim pokretima neophodnim za fudbalera. Ta injenica nam
daje za pravo da tvrdimo da prvi radovi na selekcioniranju treba
da ponu ve sa decom ovog uzrasta, pa ak i ranije, sa osmogodinjacima. Jasno da se selekcija na ovome ne zavrava. Da bi se
uoile predispozicije za fudbal koje e, uz adekvatan rad, dovesti
do stvaranja kvalitetnog igraa, potreban je dui vremenski period.
Sa uzrastom, psihofizike osobine mlaih igraa trpe velike
promene. Nemogue je prilikom prve selekcije precizno odrediti
za ta e u budunosti biti sposoban deak koji trenutno ima 9 ili
10 godina. Pubertet donosi velike i ponekad neoekivane
promene. Koliko e deak da poraste, kakva e mu biti radna
sposobnost, kakve e imati specifine osobitosti, savremena nauka
ne moe unapred odrediti, kao to ne moe da da odgovor koji od
deaka e se formirati u fudbalera vrhunske kategorije. Mogue je
129
......................................................................
......................................................................
konstatovati samo to koji od deaka ima predsipozicije za fudbal.

Prilikom prve selekcije mogue je utvrditi kakva je u datom
trenutku pripremljenost deaka, kakvi su parametri njegovog tela
i kakvi su fizioloki pokazatelji, ali je na osnovu toga nemogue
davati ma kakav ozbiljniji zakljuak ta e sa njim biti kad poraste.
Selekcija je dugotrajan proces koji poinje u uzrastu od 8 do 10
godine i traje do kraja juniorskog uzrasta.
U veini zemalja sveta fudbal je najomiljenija i najpopularnija igra. Prema anketama za oko 98% deaka-aka najomiljeniji
sport je fudbal. Zbog velikog broja deaka koji ele da se bave fudbalom treneri ne bi bili u stanju da odaberu talentovane bez dobro
organizovanog naina selekcije.
3.7.
KOMPONENTE SELEKCIJE
Prema miljenju veine strunjaka racionalna sportska selekcija je mogua samo onda ako je u svakoj etapi dugogodinje
pripreme mladog fudbalera organizovano kompleksno utvrivanje nivoa njegove pripremljenosti.
Prema tome, selekcija je, kao dugotrajan proces, kompleks
organizaciono-metodolokih mera, usmerenih na izbor onih pojedinaca koji e sa najveom verovatnoom dati vrhunske i stabilne
rezultate u igri.
Selekciju ine tri komponente: kriterijumi, metodika, organizacija.
Kriterijumi su kvaliteti i svojstva linosti prema kojima se
vri odabiranje.
U cilju odreivanja kriterijuma, neophodnih za selekciju u
fudbalu, sproveden je veliki broj istraivanja i strunih analiza u razliitim zemljama. Analiza nastupa fudbalera na evropskoj i
svetskoj sceni u prvenstvima i razliitim kupovima pokazuje da vei
uspeh postiu fudbaleri koji, pored jako izraenog motorikog talenta, poseduju i visok nivo voljnih osobina, psihiku stabilnost na
takmienjima, visok nivo radne sposobnosti i savrenstvo tehnike.
Te komponente su od velikog znaaja u procesu pripreme mladih
fudbalera, a takoe su od koristi i prilikom selekcije.
Maarski strunjaci prilikom selekcije mladih fudbalera pre-
130
......................................................................
......................................................................
oporuuju ocenjivanje spobosnoti deaka za igru bez potenciranja

pobede. Ruski strunjaci predlau da se vodi rauna o rezultatima
ispoljenim u specijalnim testovima i da se selekcija vri u nekoliko
faza pomou kontrolnih normativa. Mnogobrojni drugi strunjaci
smatraju da treba vie panje obratiti na stvaranje empirijskog
modela idealnog fudbalera sposobnog za igru.
Fudbal spada u grupu brzinsko-snanih sportova i zato je
veina strunjaka u pravu kada smatra da su nivoi razvoja brzine
i snage znaajni kreiterijumi za utvrivanje predispozicije za
uspeno bavljenje fudbalom. Oko 89% trenera smatra da deaci
koji su primljeni u grupe poetnika osim smisla za igru treba da
poseduju i takve sposobnosti kao to su dobra startna i apsolutna
brzina kretanja, skonost.
Prema optem miljenju velikog broja anketiranih fudbalskih
trenera, ispostavilo se da je mogue izdvojiti sledee kriterijume za
utvrivanje predispozicija deaka za uspeno obuavanje fudbalu:
SMISAO ZA IGRU sposobnost snalaenja u razliitim
situacijama igre,
BRZINSKO-SNANE SPOSOBNOSTI eksplozivnost,
brzina reakcije na loptu i promenu situacije, brzina kretanja, brzina promena pravca kretanja,
OSEAJ LOPTE prirodna mekoa pokreta,
VOLJNE OSOBINE borbenost, istrajnost, hrabrost,
agresivnost, disciplina,
TELESNA GRAA.
Strunjaci smatraju da su navedeni pokazatelji dosta konzervativni, tj. veim delom genetski predisponirani i da se veoma teko
razvijaju. Faktorska analiza koja je bila sprovedena u cilju izdvajanja najpouzdanijeg kriterijuma predispozicija uspenosti bavljenja
fudbalom, pokazala je da su vodei faktori: faktor specijalne brzinsko-snane pripremljenosti i faktori brzine orijentacije (snalaenja)
u igri. Istraivanja sprovedena u razliitim zemljama su pokazala da
se perspektivni fudbaleri razlikuju od svojih vrnjaka viim nivoom
razvoja specijalnih brzinsko-snanih osobina, sloenih senzo-motorikih reakcija, svojstva panje i analizatora vida. Pri istim uslovima obuavanja uspeh zavisi od poetnog nivoa pomenutih
svojstava, jer takvi mladi fudbaleri prilikom dugogodinjeg treninga
u veini sluajeva i zadravaju prednost u odnosu na svoje vrnjake
131
......................................................................
......................................................................
sa niim poetnim nivoom tih pokazatelja. Ta svojstva im omoguuju stabilnije i pouzdanije nastupe u igrama. Tempo rasta brzinsko-snanih sposobnosti kod perspektivnih fudbalera obino je vei
nego kod njihovih vrnjaka. Sve te injenice ukazuju na prognostiki znaaj navedenih svojstava, posebno brzinsko-snanih. Prema
tome, mogua je primena pokazatelja nivoa razvoja tih sposobnosti
u svojstvu kriterijuma selekcije prilikom formiranja grupa poetnog
obuavanja fudbalu.
Metodika selekcije je skup naina i ureaja za merenje kriterijuma.
U praksi se koriste sledee metode: ekspertne (to su ocene trenera), aparaturne (to su merenja pomou razliitih aparata), testovi (to su razliite vebe preko kojih se manifestuju sposobnosti).
Ekspertne metode se zasnivaju na miljenju specijalista-trenera o
nivou predispozicije budueg igraa, stepena njihovog talenta (to
vie strunjaka ima istovetno miljenje o jednom istom igrau, to
e pouzdanost takve procene biti vea). Prednost aparaturnih metoda je u preciznosti ocenjivanja ali je, po pravilu, iz tih ocena
nemogue izvesti opti zakljuak o nivou predispozicije, odnosno
o talentu mladia. Pojedinano date osobine ne mogu da karakteriu stepen talentovanosti, ve moraju biti ujedinjene dopunjujui jedna drugu. Testovi su vebe sastavljene tako da se kroz
njihovo izvoenje manifestuju razliite sposobnosti i svojstva
linosti. Oni omoguavaju stvaranje modela predispozicije,
odnosno daju uvid u mogunost napretka pojedinaca. Testovi koji
se primenjuju u praksi treba da budu u skladu sa matematikom
teorijom testova V. Zaciorskog, M. Godika, N. Bube, ime se
postie njihova valjanost, objektivnost, pouzdanost. Prilikom anketiranja trenera koji su se opredelili za rad sa omladinom, a u cilju izdvajanja optimalnih metoda selekcijie perspektivnih
fudbalera, ispostavilo se da 90% trenera prilikom prve selekcije
uglavnom koristi subjektivne ocene utvrivanja predispozicija i
spobosnosti deaka. Veina njih smatra da testovi ne omoguuju
deacima potpuno ispoljavanje smisla za igru, pa prema tome ne
daju osnov za opti zakljuak o nivou talentovanosti. Perspektivnost deaka u prvom redu se povezuje sa njihovom igrom a ne
sa rezultatima testiranja odreenih sposobnosti. Osim toga, prilikom masovno organiziovane selekcije na stadionu, treneri zbog
vremenske ogranienosti fiziki nisu u stanju da primenjuju
odreene testove, te ostavljaju metodiku testiranja za kasniji period selekcije. Prilikom vizuelnog praenja veina trenera se opre-
132
......................................................................
......................................................................
deljuje za sledee kriterijume: smisao za igru, brzinsko-snane

sposobnosti, oseaj za loptu, ispoljavanje voljnih osobina. Smatra
se da je deak pogodan za poetno obuavanje ukoliko je na osnovu gore navedenih kriterijuma bolji od svojih vrnjaka pa, prema
tome, postoji perspektiva njegovog daljeg razvoja.
Interesantna je injenica da prilikom korelacione analize
meusobne zavisnosti subjektivnih i objektivnih ocena podesnosti deaka nije bilo statistiki znaajnih veza. To potvruje da je za
dobijanje kompletne informacije o perspektivnosti deaka
neophodno korienje kako subjektivnih ocena trenera, tako i rezultata testiranja.
Za kompletnu procenu budueg razvoja deaka neophodno
je korienje i aparaturnih metoda pomou kojih se uglavnom
odreuju funkcionalne mogunosti organizma. To su pre svega
medicinsko-bioloka ispitivanja u sklopu kojih se odreuju
neophodni antropometrijski pokazatelji, vitalnost organa, oblik
srca, vitalni kapacitet plua, arterijski pritisak, EKG u miru i pod
optereenjem, brzina nervno-miine reakcije itd.
Da bi se preciziralo koji su testovi i merenja neophodni,
odnosno koji testovi najpotpunije odraavaju predispozicije deaka za bavljenje fudbalom, u Rusiji se sprovodi sloena faktorska
analiza. Kao rezultat te sloene analize izdvojena su tri opta
znaajna faktora: subjektivna procena sposobnosti, fizika nadarenost (genetska svojstva), funkcionalne sposobnosti.
Prvi opti faktor-subjektivna procena sposobnosti ima najveu teinu. Taj faktor se sastoji od sledeih kriterijuma: situacione inteligencije (brzine orijentacije u razliitim situacijama
igre), nivoa brzinsko-snanih sposobnosti, tehnikih i voljnih osobina (agresivnosti, zalaganja, samopouzdanja). Kriterijumi su
ocenjivani pomou subjektivno-ekspertnih ocena od 1 do 5.
Drugi opti faktor-fizika nadarenost ima takoe veliku
teinu. On se sastoji od kriterijuma brzinsko-snanih sposobnosti
koji se ocenjuju pomou testova: troskok iz mesta, skok u dalj iz
mesta, sunoni odraz, tranje iz mesta deonice od 20 m, vreme
tranja deonice od 40 m, ut nogom na daljinu.
Trei opti faktor-funkcionalne mogunosti, ima neto manju teinu. On se sastoji od kriterijuma morfolokih i funkcionalnih osobina. Ocenjuje se na osnovu pokazatelja merenja: telesne
visine, vitalnog kapaciteta plua, arterijskog pritiska, pulsa u mi-
133
......................................................................
......................................................................
ru, obima grudnog koa itd.

Na osnovu ove faktorske analize mogue je zakljuiti da je racionalna selekcija mogua pri primeni kompleksne metodike odreivanja
pogodonosti deaka. Metodika mora da se sastoji od pedagokih, medicinsko-biolokih, psiholokih i sociolokih ispitivanja.
Kompleks mera koji omoguuje celishodno korienje metoda selekcije podrazumeva njenu organizaciju. Razlikuju se tri
vrste selekcije: poetna selekcija, selekcija prilikom nastavnotrenanog procesa, selekcija prilikom komponovanja ekipe. Svaka
od njih ima svoje osobine i zahteva odreene mere organizacije.
Svrha poetne selekcije je formiranje grupa poetnog obuavanja. Ona se vri na osnovu elje deaka da se bave fudbalom i
sposobnosti koju oni ispoljavaju u igri. Poetna selekcija obino
se vri na osnovu praenja dejih kolskih takmienja u fudbalu ili
na osnovu posmatranja velikog broja deaka prilikom specijalno
organizovanih igara na stadionu. Na osnovu subjektivnihi ocena
nadarenosti za fudbal od 8.-9.togodinjaka formiraju se grupe
poetnog obuavanja. Iz struno-metodoloke literature je
poznato da su u mlaem uzrastu (do 10-11 godina) sve osnovne
komponente strukture motorikih sposobnosti kao, na primer,
brzina, snaga, okretnost itd, tesno uzajamno povezane (opta
spretnost), i zato, pokuaji objektivnog ocenjivanja svake od njih
u relativno istom obliku, niemu ne vode. Motoriki nadaren,
ili, kako se esto govori, sportski tip deaka 10-11 godina starosti, obino je sposoban da dosta dobro obavlja razliite motorike
aktivnosti. Prema tome, ocenjivanje pojedinih sposobnosti deaka
pomou specijalnih testova nije celishodno do 10-11. godine. Sa
uzrastom se postepeno vri razdvajanje, raslojavanje te opte
spretnosti na niz meusobno manje povezaniih osobina. Taj
proces je najintenzivniji u periodu izmeu 11. i 15. godine. U tom
uzrastu je mogue realno ocenjivati brzinsko-snane spobosnoti
pomou testova.
Prilikom poetne selekcije daje se zakljuak o celishodnosti
prijema deaka u grupu poetnog obuavanja kao i prognoza
uspenosti njegovog obuavanja. Poetna selekcija ne moe da garantuje pravilnost izbora samo na osnovu jednog posmatranja i
zato treba vie puta u toku nekoliko dana ili ak i nedelja vriti
paljivo kompletiranje proirenih grupa.
Najbolja predstava o pogodnosti deaka za fudbal se stie
prilikom poetnih vebanja. U tim poetnim asovima fudbala
134
......................................................................
......................................................................
dolazi do preciziranja njihovih kvaliteta, odreivanja jaih i

slabijih strana. Tada se ocenjuje kojom brzinom dete prihvata
primedbe i objanjenja, kako napreduje u obuavanju, kako se ponaa u kolektivu, koliko se trudi. Za potpunije odreivanje individualnih kvaliteta potrebno je od 1. do 2 godine.
Kod deaka starijih od 11 godina selekcija se nastavlja prilikom nastavno-trenanog procesa a na osnovu trenda razvoja psiho-fizikih karakteristika neophodnih za fudbal. U te svrhe je
potrebno na poetku i na kraju svake godine sprovoditi merenja i
testiranja primenjujui kompleksnu metodiku.
Na kraju izlaganja treba istai da je neophodno selektirati i trenere, odnosno izabrati takvog strunjaka koji e umeti da razvija
talenat selekcionisanih fudbalera i da iz njih izvue sve postojee prednosti.
PREGLED ORGANIZACIJE SELEKCIJE PO UZRASTIMA
Tabela 1
Uzrast
8-9
Zadatak
Metodika
Kriterijumi
Formiranje grupa
poetnog
obuavanja
Posmatranje kolskih
takmienja, masovne
igre na stadionu
Prognoziranje
uspenosti
obuavanja
Pedagoko posmatranje
prilikom poetnog
obuavanja
Rezultat i trajanje
Subjektivne-ekspertne ocene:
Nekoliko nedelja
1. Smisao za igru
2. Brzinski kvaliteti
3. Oseaj lopte
4. Voljne osobine: agresivnost,
istrajnost, itd.
Od 1 do 2 godine.
Daje se prognoza.
Tabela 2
Uzrast
Zadatak
Metodika
Kriterijumi
10-12
Odreivanje brzine
napredovanja
prilikom
obuavanja i
treninga fizikih
sposobnosti
Praenje prilikom
obuavanja, testovi
fizikih
sposobnosti,
medicinskobioloka ispitivanja
1-4 (vidi tabelu 1)
Testovi brzinske snage, okretnosti:
1. Start 20m
2. Tranje 40m
3. Troskok iz mesta
4. Skok u dalj iz mesta
5. ut na daljinu
6. Tranje tamo i natrag 4 x 10m
Medicinsko-bioloka ispitivanja:
1. Telesna visina
2. Obim grudnog koa
3. Vitalni kapacitet plua
4. Arterijski pritisak
5. Puls u miru
135
Rezultat i trajanje
Dva puta godinje.
Registracija tempa
napredovanja u
fizikom razvoju i
obuci (%)
......................................................................
......................................................................
Tabela 3
Uzrast
Zadatak
Metodika
13-14
Isto kao u tabeli 2
Pedagoko praenje
treninga, testovi
fizikih sposobnosti,
medicinsko-bioloka
ispitivanja, testovi
tehnikih
sposobnosti
Kriterijumi
1-4 (vidi tabelu 1)
Rezultati testova fizikih
sposobnosti: 1-6 (vidi tabelu 2)
7. Gipkost
Rezultati testova tehnikih
sposobnosti:
1. ongliranje
2. Pravolinijsko i parabolsko
gaanje cilja
3. Voenje-dribling 30m
(6 stalaka-sek)
Rezultat i trajanje
Dva puta godinje.
Registracija tempa
napredovanja u
fizikom razvoju i
obuci (%)
Medicinsko-bioloka ispitivanja:
1-5 (vidi tabelu 2)
Tabela 4
Uzrast
Zadatak
Metodika
Kriterijumi
15-16
Odreivanje
predispozicije za
vrhunski sport
Selekcija prilikom
nastavno-trenanog
procesa
Pedagoko praenje
prilikom treninga.
Testovi fizikih
sposobnosti.
Testovi tehnikih
sposobnosti.
Medicinskobioloka ispitivanja.
Psiholoka
ispitivanja
1. Kreativnost, obavezna igra.
2. Snalaljivost
3. Zalaganje, disciplina u igri
4. Otpornost na ometajue
faktore
Rezultati testova fizikih sposobnosti: 1-7 (vidi tabelu 3)
8. Dinamika snaga trbunih
miia (iz leeeg poloaja
podizanje trupa do 90 za
30 sec)
9. Brzina izdrljivost 5 x 30 m
sprint (pauza 20 sec)
sposobnosti: 23 (vidi tabelu 3)
Medicinsko-bioloka
ispitivanja:
15 (vidi tabele 2 i 3)
6. Telesna teina
7. EKG pod optereenjem
8. Maksimalna potronja
kiseonika
Psiholoka ispitivanja:
1. Motivacija
2. Struktura linosti
3. Nivo inteligencije
136
Rezultat i trajanje
Dva puta godinje.
Registracija tempa
napredovanja (%)
......................................................................
......................................................................
Tabela 5
Uzrast
Zadatak
Metodika
Kriterijumi
Rezultat i trajanje
17-18
Odreivanje jaih
i slabijih strana
pripremljenosti.
Selekcija prilikom
treninga
Pedagoko praenje
treninga.
Testovi fizikih
sposobnosti.
Testovi tehnikih
sposobnosti.
Medicinskobioloka ispitivanja.
Psiholoka
ispitivanja.
Socioloko
ispitivanje.
1-4 (vidi tabelu 4)
5. Sposobnosti podnoenja
napornih treninga
Rezultati testova fizikih
sposobnosti:
19 (vidi tabelu 4)
sposobnosti 23 (vidi tabelu
4) Medicinsko-bioloka
ispitivanja: 18 (vidi tabelu 4)
Psiholoka ispitivanja: 13
(vidi tabelu 4)
Socioloki status.
Dva puta godinje.

Sastavljanje dosijea igraa:
1. Sta
2. Broj trenera
3. Psiho-fizike
karakteristike
4. Antropometrijski
pokazatelji
5. Tehniko-taktikokondicione karakteristike
6. Vrline i mane u igri
137
......................................................................
......................................................................
3.8.
LITERATURA
Akramov, R.,
Issledovanije prognostieskoj znaimosti sposobnosti k orijentirovke u junih futbolistov. Itogovij sbornik molodih uenih, VNIIFK. 1974.
Akramov, R.,
Issledovanije kriterijev otbora perspektivniih futbolistov v sbornuju
junoeskuju komandu SSSR. Itogovij sbornik molodih uenih, VNIIFK. 1974.
Anohin, P.,
Teorija funcionaljnoj sistemi. Optie voprosi fiziologieskih mehanzmov, Moskva, 1970.
Berntejn, M.,
Oerki po fiziologiji dvienij i fiziologiji aktivnosti. Medicina, Moksva, 1966.
Boenko, A.,
Trening vrhunskih fudbalera, Sportska knjiga, Beograd, 1983.
Bril, L.,
Otbor v sportivniih igrah, FiS, Moskva, 1980.
Bukrejeva, D.,
Vozrastnije osobenosti razvitija uslonjonnih dvigateljnih dejstvij,
TiP FK. Moskva, 1978.
Denisiuk, L.,
Razwoj sprawnoi motorycznej dzieci i mladzieh w wieku szklonym.
Panstwowe zaklady wyd. SZK, Warszawa, 1969.
Filin, V.,
Skorostno-silovaja podgotovka junih sportsmenov, FiS. Moskva
1969.
Filin, V.,
Osnovi junoeskogo sporta, FiS. Moskva 1980.
Fomin, N.,
Vozrastnije osobenosti fizieskogo vospitanija, FiS. Moskva 1972.
FSJ,
Izvetaj sa osmog juniorskog turnira u Monaku, FSJ, 1978.
Gabrijeli, M.,
Metode za selekciju i orijentacijiu kandidata za deje i omladinske
sportske kole, Zagreb, 1969.
138
......................................................................
......................................................................
Gabrijeli, M.,
Programiranje struno-pedagokog rada s mlaim kategorijama
nogometaa, Jug. fudbal, br. 3, 1979.
Godik, M.,
Kontrolj trenirovonih i sorevnovateljnih nagruzok, FiS Moskva,
1980.
Grindler, K.;
Fussball-praxis konditionstraining, tutgard, 1973.
Grindler, K.;
Fussball-praxis tehnik und taktik. Stutgard, 1973.
Gorba, B.,
tobi rebjata igrali. Fut./Hok. br. 19. 1980.
Heddergott, KH.,
Neue fussball-lehre. Frankfurt am Main. 1973.
Homutskij, V.,
Futbol, Sbornik statej, FiS Moskva 1979., 1980.
Kaani, L.,
Trenirovka futbolistov, FiS Moskva, 1984.
Kazakov, P.,
Futbol, FiS Moskva, 1978.
Kudrjavcev, V.,
Nadlenost ispoljzovanija ocenki ishodnogo urovnja razvitija skorostno-silovih kaestv kak kriterija otbora detej v futboljnije koli
molodei, Itogovij sbornik molodih uenih. VNIIFK, 1974.
Kirilov, A.,
Ocenka fizieskoj rabotosposbnosti junih futbolistov, Futbol, 1980.
Kozlovskij, V.,
Podgotovka futbolistov, FiS Moskva, 1977.
Lammich, F.,
Spiele fur das fussballtraining, Sportvarlag, Berlin, 1982.
Matvejev, V.,
Teorija i metodika fizieskogo vospitanija, Moskva, 1976.
Motiljanskaja, R.,
Vozrastnije problemi sportivnoj medicini, TIP FK Moskva, 1975.
Nurimov, R.,
Miodeljnije harakteristiki futbolistov raznogo vozrasta i kvalifikaciji.
Itogovij sbornik molodih uenih. VNIIFK, 1974.
139
......................................................................
......................................................................
Petrovskij, V.,
Organizacijia sportivnoj trenirovki, Zdorovja, Kijev, 1978.
Rogalskij, N.,
Futbol dlja junoej, FiS, Moskva, 1971.
Romanenko, A.,
Trenirovka futbolistov, Zdorovja, Kijev, 1979.
Talaga, J.,
Fussballraining, Sportverlag, Berlin, 1979.
Tren,
Tribina Prirunik za kandidate trenere nogometa, Zagreb, 1980.
Turnevskij, I.,
O principah sportivnoj orijentaciji detej i podrostkov v svjazi s
vozrastnoj izmenivostju strukturi dvigateljnih sposobnostej, TiP
FK. 4. 1977.
tudener, H.,
Trenirovka futbolistov, FiS. Moskva, 1970.
Viljevskij, E.,
Razvitije dvigateljnoj funkciji u detej, Zdorovja Kijev, 1983.
Volkov, A.,
Fizieskije sposobnosti detej i podrostkov, Zdorovja, Kijev, 1981.
Laptev, A.,
Junij futbolist, FiS, Moskva 1983.
Vasvaler, H.;
Selekcija i razvoj mladih fudbalera, Sportska praksa br. 4, 1979.
Zeljdovi, T.,
Nauno-metodieskije osnovi podgotovki rezervov v sportivnih igrah. VNIIFK. 1981.
140
ALEKSANDAR BOENKO
BIOGRAFIJA
PROFESIONALNO TRENERSKO ISKUSTVO
LINI PODACI
1977-1979:
Ime:
Datum roenja:
Mesto roenja:
Nacionalnost:
Dravljanstvo:
Zanimanje:
Adresa:
Telefon & faks:
Jezici:
Brano stanje:
Broj dece:
Aleksandar Boenko
14.01.1952
Postdam, Nemaka
Rus
Jugoslovensko
Fudbalski trener
Vasina 3/38 11000 Beograd, Jugoslavija
011/624-099
Srpski, ruski, engleski
Oenjen
Dvoje
OBAZOVANJE
1976:
Specijalizacija:
1980-1982:
1983-1991:
1991-1992:
1992-1996:
1996/1997:
Metodiar pri odeljenju za vrhunski

sport i olimpijske pripreme Jugoslovenskog Zavoda za fiziku kulturu i
medicinu sporta
Kondicioni trener fudbalskog kluba
Rad, Beograd
Partizan, Beograd
Al-Wahda, Abu Dhabi, U.A.E.
Kondicioni trener reprezentacije
Sultana Oman
Kondicioni trener mlade reprezentacije
Malezije - uesnika Svetskog Prvenstva.
Fakultet za fiziku kulturu i sport,

Moskva, Rusija
Fudbalski trener
PUBLIKACIJE
Autor tri knjige iz oblasti teorije i metodike fudbalskog
treninga
PROFESIONALNO IGRAKO ISKUSTVO
1969-1976:
1969-1972:
Profesionalni fudbalski igra:

FK Dinamo, Moskva, Rusija
lan mlade reprezentacije biveg
Sovjetskog Saveza
NAZAD U MENI
FOTO ALBUM
ALEKSANDAR BOENKO
NAZAD U MENI
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
ALEKSANDAR BOENKO
Compact Disc
Compact Technology
Compact Service
CD pressing in Hungary
VTCD
V I DE O T O N
Business partner
Hungary, Szkesfehrvr
Tel: +36-22-329132, fax: +36-22-329133
E-mail: vtcd@mail.datanet.hu
DanDesign
Tel: 011/458 334
Fax: 011/444 8075
E-mail: dan@eunet.yu
Compact Disc Factory Ltd.
Kako koristiti Adobe Acrobat Reader

Ovaj vodi; 'e vam pomo'i prilikom kori['enja Acrobat Reader
programa.
Kliknite kursorom na jednu od slede'ih tema da bi dobili
obja[njenje>
Kako koristiti ovaj vodi;
Prozor Acrobat Reader-a
Op[te komande
prethodna strana
povratak u meni
slede'a strana
Kako koristiti ovaj vodi

Koristite slede'e komande>
Tema
Ako kliknete na podvu;eni tekst aktivira'ete \eljenu temu.

Podvu;eno zna;i da je taj tekst vezan za slede'i deo ovog
vodi;a.
Za odlazak na prethodnu stranu.
Za odlazak na slede'u stranu.
Za odlazak na prvu, uvodnu stranu ovog vodi;a.
Ako kliknete na ozna;eni naslov aktivira'ete \eljenu temu.
Pritisak kursora na mali trougao levo od naslova otkri'e ili
sakriti podre]ene naslove.
Dugme sa strelicom slu\i za odlazak na slede'i prozor
u okviru svake teme.
Prozor Acrobat Reader-a

Otvarate dokument u prozoru Acrobar Reader-a, koji je podeljen
vertikalno na dva dela. Na levom polju mo\ete aktivirati naslove ili
sli;ice strana.
Ispod glavnih komandi na vrhu strane pore]ani su alati< u donjem
levom delu prozora sme[tene su komande za kontrolu prozora.
Desno je vertikalni kliza; koji vam omogu'ava da se brzo kre'ete
kroz dokument. Levo polje poseduje svoj nezavisni kliza; kojim
kontroli[ete naslove ili sli;ice strana.
Detaljnija obja[njena potra\ite na>
Komande za kontrolu prozora
Alati i komande
Alati i komande
Alati u gornjem delu prozora slu\e za selektovanje i pregledanje
dokumenta. Alat birate pritiskom na odgovaraju'e dugme. Da
bi sakrili ili aktivirali alate, izaberite Hide Toolbar ili Show
Toolbar iz padaju'eg menija Window.
Alati su slede'i>
Samo strana uklanja levo polje na ekranu.
Naslovi i strana otvara levo polje i aktivira naslove dokumenta.
Ako kliknete na naslov odlazite na odabranu stranu.
Sli;ice i strana otvara levo polje i aktivira sli;ice dokumenta.

Ako kliknete na sli;icu odlazite na odabranu stranu.
Ruka pomera stranu dokumenta u \eljenom smeru.
Zum alati pove'avaju ili smanjuju stranu. Za Zum minus

pritisnite na tastaturi Option (Mc) ili Alt (Windows).
Selekt-tekst alat selektuje tekst u dokumentu i sme[ta ga u
Clipboard koriste'i komandu Copy. Izaberite Select
Graphics iz padaju'eg menija Tools da bi selektovali slike
u dokumentu.
Dugme Prethodna strana ili Slede'a strana prebacuje vas
na prethodnu odnosno slede'u stranu.
Dugme Prva strana ili Poslednja strana prebacuje vas na
prvu odnosno poslednju stranu dokumenta.
Dugme Nazad ili Napred vra'a vas kroz dokument onim
redom kojim ste ga pretra\ivali. Nazad vas tako]e vra'a u
originalni dokument po[to kliknete na vezu sa drugim dokumentom.
Dugme Prirodna veli;ina prika\e stranu u veli;ini 100%.
Dugme Cela strana prilago]ava veli;inu strane prozoru.
Dugme Strana po [irini prilago]ava stranu tako da ispuni

prozor po [irini. Ako pritisnete ovo dugme zajedno sa
Option (Macintosh) ili Control (Windows), onda samo
vidljivi tekst ili slika na strani ispune prozor.
Dugme Prona]i pronalazi deo re;i, celu re; ili vi[e re;i u
dokumentu. Ovu komandu mo\ete koristiti prilikom
tra\enja odgovaraju'eg imena ili pojma u dokumentu.
Op[te komande obuhvataju>

Komanda Razdvaja; polja prilago]ava [irinu levog polja i
polja na kome je prikaz dokumenta. Pomeranjem ove
kontrole odre]ujete odnos [irina levog i desnog polja.
Komanda Broj strane pokazuje koji je broj otvorene strane i
ako kliknete na ovu komandu otvara se novo polje koje
omogu'ava da se prebacite na \eljenu stranu dokumenta.
Komanda Uve'anje prikazuje procenat veli;ine
otvorene strane i dozvoljava vam da promenite veli;inu
upisivanjem \eljenog procenta.
Komanda Veli;ina strane prikazuje veli;inu otvorene
strane u jedinicama izabranim u Preferences meniju.

Osnove Teorije I Metodike Treninga Fudbalera Aleksandar Bozenko

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Osnove Teorije I Metodike Treninga Fudbalera Aleksandar Bozenko

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

OSNOVE TEORIJE

Prof. dr sci Pavle Opavski

1. TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA 1

1.9.4.2. Reim rada koji omoguuje usavravanje

2. TRENING VRHUNSKIH FUDBALERA

OPTEREENJA KAO OSNOVA

3. RAD SA MLAIM UZRASNIM KATEGORIJAMA U FUDBALU 89

SAVREMEN TRENER - TIP SAVREMENOG

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

za otkrivanje novog, koji se stalno obrazuje i usavrava, koji

SAVREMEN FUDBALER - TIP IGRAA DANANJICE

TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE FUDBALSKE IGRE

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

varskog reda i linije odbrane. Takav pristup igri poveava vanost

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

obrnuto, u zavisnosti da li poseduju loptu ili ne. U samo nekoliko

TIPOLOGIJA NAPORA FUDBALERA ZA VREME UTAKMICE

1.5.1. Kvantitativna struktura kretanja fudbalera

Za vreme utakmice igra provodi u tranju ukupno 30-40

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

u brzom tempu i maksimalnom kretanju sa i bez lopte otpada oko

1.5.2. Tehniko-taktika struktura aktivnosti fudbalera

1.5.3. Aktivno vreme trajanja fudbalske utakmice. Trajanje akcija i pauza

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

Kako se vidi iz date tabele veina akcija (52%) ne traje due

1.5.4. Fizioloki profil savremenog igraa

Angaovanost anaerobnih energetskih procesa za vreme

Colli, R., 1987.

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

Glikogen (g/100g miia)

U odnosu na ostale sportiste1, predstavnike sportskih igara kao

Ekblom, B., 1986.

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

Odnosi kratkih trenutaka aktivne igre i pauza tokom fudbalske

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

treba izanalizirati i njegovu aerobnu mo. Pokazatelj aerobne moi je

Ekblom, B., 1986.

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

DEFINICIJA POJMA METODIKA TRENINGA.

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

balera. Fizioloki uticaj tih nadraaja zavisi od sledeih faktora:

FIZIKA PRIPREMA KAO VANI DEO

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

na rada i odmora (osim zadataka usavravanja tehniko-taktikih

1.7.1. Opta fizika priprema

Ivojlov, A., 1984.

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

kruga vebi opte-fizikog karaktera je pozitivna. Za vreme druge

I ETAPA etapa poetne

Vebe opte-fizike pripreme bi trebalo sagledavati sa

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

tiste. Dokaz ovoga je izrazito smanjenje brzine angaovanja

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

1.7.2. Specijalna fizika priprema

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

inga. Modeliranje fragmenata igre i kontrolne utakmice zauzimaju

FIZIKE SPOSOBNOSTI FUDBALERA

METODIKA RAZVOJA IZDRLJIVOSTI U FUDBALU

TEORIJA I METODIKA TRENINGA FUDBALERA

1.9.1. Mehanizmi energetske potronje u organizmu

OSNOVE TEORIJE I METODIKE TRENINGA FUDBALERA

nazivaju se anaerobnim mehanizmima. Trei, koji nadoknauje

Fox, E., 1989.