You are on page 1of 93

BORIVOJ

Rezultati sondiranja Ina preistorisRom naselju


II Gornjoj Tuzli
RESULTATE DER SONDIERUNGEN AUF DER PRXHISTORISCHEN SIEDLUNG
IN GORNJA TUZLA
Preistorisko naselje u Gornjoj Tuzli smj e!teno j e na krajnjim obroncima pla-
nine Majevice, koja tuzlanski bazen odvaja od Bosanske Posavine. Naselje se pru"a uz
gornji dio toka Jale, od njene desne obale do obronaka brda Huma. po
povr!inskim nalazima fragmenata, ukupna povr!in9. ovog preistoriskog na-
selja iznosi 12-15 ha. Znatan dio ove povr!ine nalazi se danas ispod relativno gusto
centralnog dijela Gornj e Tuzie, a ostala povr!ina pod
ba!tama i sa razmje!tenim grupama zgrada, sokacima imahalama
varo!ice. Usljed takve situacij e bili su, kroz dosta dugo vrijeme, kulturni slojevi prei-
storiskog naselja izlagani destrukcijama i Najvi!e je pritom
stradao sloj, su gornji nivoi potpuno intenzivnom obradom ze-
mlj e, itd. Kopanjem bunara uz gotovo svaku koje se od 16 v.
na dobrom dijelu povr!ine preistoriskog naselja moralo ponavljati, bili su mjesti-
i stariji sedimenti, sve do zdravice. Najzad\ ru!enje i obnavljanje
zgrada, u centru varo!ice, uz stalnu postepenu naplavinu od Huma prema
desnoj obali Jale, dovelo je do formiranja recentnog sloja (debljine
do 1 m), koj i je pot puno pokrivao preisto-riski sloj ovog naselja. Interesantno
je da su u ovom recentnom sloju veoma a ponekad i u znatnoj zastu-
pljeni fragmenti grube keramike, koja je po oblicima i fakturi starija od
preistoriskog sloja. Ovaj zanimljivi nastao je zbog toga !to su
kopanjem bunara ili dubljih t emelja bile na povr!inu izbacivane znatnije
grube keramike iz dubljih slojeva. Osim toga, preistoriski sloj sigurno nije
bio formiran tako da pokriva ranije naseljavani prostor, pa su stariji sedimenti
izbijali na povr!inu. Oranjem, k')panj em i napla vima bili su fragmenti ove
starije keramike po povr!ini i infiltrirali ovaj recentni sloj,
ponekad i do znatne mj e re.
Postojanje preistoriskog lokaliteta na ovom mjestu konstatovao je prvi
Basler 1949 godine, u vezi s nalazom jednog groba st.arijeg "eljeznog doba l . 1954 godine
bili su u toku pripremni radovi na podizanju nove zgrade Osmogodi!nje !kole u Gornjoj
Tuzli . Tom prilikom bila j e, iz dubljih kopova za temelje, pre-
istoriske keramike, pa je prilikom obilaska terena, upravnik muzeja u
Tuzli Milica Baum konstatovala postojanje preistoriskog naselja sa debljim sedimen-
tima. Nakon toga obi!la je lokalitet ekipa koju su M. Baum, dr A. Benac i
B. Utvrdeno j e da se radi o naselju starijih preistoriskih kultura, na kome
bi trebalo 'izvr!iti sondiranj e (up. plan prostora na kome je vr!eno sondiranje - Prilog I).
Ujesen 1955 godine obi!a o je autor ponovo ovaj lokalitet i tom prilikom izvr-
!eno j e i prvo sondiranje. Cilj sondiranja je bio prvenstveno da se kontroli!e da li
> up. GZM NS sv. XII - 1957, Arheologija ,str. 252-253.
SO
BORIVOJ COVIe
eventualno postoje jo! neki grobovi starijeg "eljeznog doba. Stoga j prva sonda po-
stavljena neposredno uz Mustafe (ranije N. Zbog veoma
skromnog raspolo"ivog prostora u dvori!tu, sonda je bila veoma malih dimenzija (lx4
m). Novi preistoriski grobovi nisu bili ali je konstatovan, ispod recentnih na-
slaga debljine 0,60 m, kulturni sloj naselja, koji se na dubini od 1, 80 m jo! nije zavr!a-
vao (probna sonda B-1955). Istom prilikom su pregledani, u neposrednoj blizini, profili
jedne 2 m duboke jame, iskopane za svrhe prilikom !kole (Kre-
U toj jami konstat ovan je recentni sloj debljine 0,90 m, a ispod njega
kulturni slo.i preistoriskog naselja, debljine cca 1 m. Isp od ovog sloja, rela-
tivno tamnog i rastresitog, mogla .ie biti zapa"ena povr!ina jednog novog sloja sa veli-
kom grube crvenkaste keramike. Tom prilikom je iz profila jame, iz najmla-
preistoriskog sloja, sa dubine 1,50-1,70 m, jedna posudica (T. XIV,
4) i par fragmenata (T. XV, 11).
1956 godine otvorena je u n eposrednoj blizini nove zgr ade Osmogodi!nje !kol e
jo! jedna probna sonda (probna sonda C-1956), 3x4 m. Nakon skidanja, na
ovom mjestu izuzetno d .b log (1, 20 m), i sa mnogo recentnih objekata
infiltriranog nanosa, je i uzrok ovog dio povr!ine ove sonde za-
uzimao je neki stari, prije du"eg vremena zasuti bunar, Kada su, povr!ine
na 1,20 m, fiksirane ivice ovog bunara, dalje iskopavanje moralo je biti na
ju"ni dio sonde, dimenzija 4x2 m. Ovaj dio sonde iskopan je do dubine 3,50 m, pri
su se stalno pojavljivali novi , stratigrafski dobro izdvojeni sedimenti. Po!to je otko-
pna povr!ina bila suvi!e mala za njihovo precizno a raspolo"iva sredstva i
vrijeme za ovo sondiranje nisu dozvoljavali otvaranje novih povr!ina, dalje iskopavanje
je bilo obustavljeno.
1957 godine otkopana je prva sonda (sonda 1-1957), povr!ine 30 mZ (7,5x4
m). U ovoj sondi bio je, prvi put na ovom naselju, iskopan kompl etan k ulturni sloj do
zdravice i - pored bronzanodopskog i neolitskog 510 'a - po-
stojanje i najstarijeg, kulturnog nivoa. ni ovom sondom nije
bila u dovoljnoj mjeri fiksirana komplet na stratigrafij a ovog naselja. Ovo
prvenstveno zbog toga !to je sonda bila postavljena bli"e ju"noj perifer iji naselja, pa
je ukupna debljina sloja iznosila svega 2,70 m. Zbog toga su - kao rezultat isklinjavanj a
- pojedini kulturni horizonti bili predst avljeni relativno tankim i siroma!nim sedi-
mentima. Osim toga, bile su na otkopnom prostoru, u toku "ivota n aselj a, sa
horizonata ukopavane jame za kolce do tl zdravicu, su probijeni i po-
svi stariji slojevi. Ovakva situacija diktirala je potrebu da se preduzme jo!
jedan sonda"ni zahvat.
1958 godine bila je otvorena jo! jedna sonda (sonda II-1958), ' povr!ina
88 m
2
. Na ovoj povr!ini bio .ie skinut relativno tanki (0,40 m) recentni nanos i otkopan
preistoriski sloj naselja. Iskopavanje starijih slojeva nastavl j eno je zatim
samo II sjevernoj polovini sonde (III I), povr!ine 40 m
2
. Zdravica je dostignuta na
dubini od 5,40-5,50 m . Ovog puta bio je, centralni dio naselja i
svi va"niji sedimenti koji su se u toku dugog postojanja preistoriskog naselja
na ovom mjestu formir ali. Recentnih sloja nije bilo, a
nastala ukopavanjem elemenata sa preistoriskih horizonata u sta-
rije slojeve bila su relativno rijetka, na manjim povr!i.nama, i mogla su se u toku
iskopavanja fiksirati i izolovati (up. profil D-F u sondi II (1958) - Pri log II),
Ovakva situacija je da se, na osnovu stratigrafskih podataka i ana-
lize kulturnog inventara brojnih sedimenata, izdvoji nekoliko s t r a t u m a koji ozna-
osnovne faze u kulturnom razvoju ovog preistoriskog nas ljao Kao stratigrafska
baza uzeta je razumljivo Sonda II-1958, dok je materijal sa ranijih sondiranja
u onoj mjeri u kojoj on dopunjava ' op!tu sliku kulturnog razvoja ili pru"a neke nove
elemente. Pri tom je pouzdana stratigrafska situacija u Sondi II poslu"ila kao
korektiv.
S obzirom da su sedimenti u sondi II bili formirani horizontalno, bez
znatnijeg povijanja ili pada, ovdje granice stratuma prema dubinama na
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI si
mjernoj koti :rf koja nam daje najbolji prosjek i stoga najpribli!nije
nu debljinu sedimenta pojedinih stratuma:
Stratum I (0,00)-0,40-0,90 m.
Stratum II 0,90-2,90 m.
Stratum III 2,90-3,75 m.
Stratum IV 3,75-4,25 m .
Stratum V 4,25-4,90 m.
Stratum VIa 4,90-5,15 m.
Stratum Vlb 5,15-5,45 m .
Na sondiranjima u G. Tuzli v.ali su, po:red autom i A. preparator
Zemaljskog muzeja <u Sa:rajevu (1955), J.anez P U!', tada ku&tos muzeja u Tuzli
(1957), Radmila, kustos muzeja u TUflli, Julijana Su"nik, slu!benik,
Zd:ravko kustos Zemaljskog muzeja u Sarajevu (1958), kojima i na ovom mjestu
autor zahvaljuje na vanrednoj sa:radnji .
STRATUM VI (5,45-4,90)
Debljina slojeva ovog stratuma iznosila j e u sondi II u prosjeku 0,60 m. On le!i nepo-
sredno na zdravici, koju na ovom mjestu tvrda, !uta do zelenkasto!uta
Zbog ovakve podloge naj ni!i nivoi ovog stratuma imaju izrazito !utozelenkasto obojenje, dok
su gornji nivoi, zbog znatnij e primjese humoznih materija, mek"i i tamniji, sivosmedi.
Ovaj stratum pru!io je, p.ored znatne objekata i !ivotinjskih kostiju,
i m::Jnju kamenih i ko"tanih artefakata, kao i vrlo skromne nrhitektonske ostatke.
Osnovnu kulturnu karakteristiku stratumu daje, veoma brojno
zastupljena, gruba keramika barbotine tipa. Analiza ostalog, finij eg,
materijala, daje, medutim, da se u okviru ovog stratuma izdvoje dvij e r azvojne
fa ze : jedna starija, VI b faza, kojoj pripadaju najdublji nivoi (cca 0,30 m) i jedna VI a
fa.za, u toku kOlje su se formirali gornji sedimenti ovog stratuma, u pribli!no istoj debljini.
radi ove faze odvojeno, premda njih ne postoji nikakva
stratigrafska granica.
Faza VI b (5,45-5,15)
1. K erami ka
Ma da se poj edine vrste ne izdvajaju posve o"tro, su, naprotiv, vezane
prel aznim vrst ama i pojavama, upotrebi ovdje, radi lak"eg pregleda i sa srod-
n.i m nal azi"tima, podj elu na tri osnovne vrste : grubu, monohromnu slikanu
keramiku.
A. G r u b a k e r a m i k a
Gruba keramika je u sloj evima ove faze oko 5D% od Ukupnog
!.;:og materijala.
U pogledu nj ene fakt ure potrebno je nekoliko osnovnih osobina : dio
nalaza koj i pripadaju ovoj grupi predstavlj aju fr agmenti posudQ debljih zidova.
deblj ina zidova se od l do 1,5 cm, a nerij etko dosti!e i 2, pri dnu suda i preko
3 cm. Ipak treba da je kod malog broja posuda ove grupe ponekad postignuta
zida i isped 0,5 cm. Posude ove grupe radene iSU po pravilu od slabij e gline, bez
dodavanja pijeska. Kao primjesa glini je upotrebljena plj ev<l, ponekad i u veoma
velikoj Kod veoma malog broja posuda ove grupe moglo je biti konstatovano na-
rnjerno dodavanje sitnijeg pijeska, u zemlju od kOje je
prevlaka na povr"ini posude.
Kod jednog dijela posuda ove vrste mo!e iSe na prelomu jasno izdv()jiti j ezgro posude
i tanja, naknadno prevlaka. Kod posuda ukra"enih u bal'botine.. tehniei ova
prevlaka je na vanjskOj povr"ini izr azita i ponekad deblja od 3 mm. Posude ove
grupe imaju slabije ili bolje u unutra"nj II povr"inu. U manjem broju to gla-
na gornjem dijelu posude, ide do tamnog sjaja. Vanjska povr"ina, po pravilu,
Clasnik Zemaljskog muzeja - ArhelolPja
6
82
BORIVOJ COVIC
nije jer bi to, zbog nacma o'rnamentisanja, potpuno suvi!no. Ipak
nisu rijetki fragmenti je gornji dio (rame i vrat ili samo vrat) bio
dok ostala povr!ina, zbog ornamentacije, nije
je veoma ali je kod prete"nog broja primjeraka d06ta slabo.
Treba da se, kod znatnog dijela posuda ove grupe, ne samo zidovi, i jezgro u
prelomu otiru pri dodiru u obliku v eoma fine pra!ine.
BOJja vanjske povr!ine varira. Zastupljeni su tonovi :
mrko, ciglastocrveno i ugasito mrko-crveno. Unutra!nj a povr!ina je,
kod bolje primjeraka, ne!to t a mnija, a kod onih sa dobro glai::anom
ide pri obodu do crne.
Sl. 1
Najzad, treba da je kod nekol iko fragmenata ove grupe pos.uda deb-
ljih zidova sa barbatine ornamentom), postignuta, vjerova tno intenzit etom
( a mo"da i drugim postupcima) izrazito bihromna poVI'sma +
tamn{)sivo ili ciglastocrveno + sivo), !to je mo"da trebalo da ima izvjestan dekorativni efekat.
r.
- .........
. .....\ ... .. _---
Sl. 2
U pogledu oblika ove grupe mo"e se da ona ne pokazuje neku veli-
ku raznovrsnost. U grupi dominira jedna osnovna forrna: jednostavni loptasti lonac.
Njegov najjednostavniji oblik predstavljao bi primjerak na Sl. la. Mnogo su
primjerci sa ili bla"e obadom (Sl. lb) kojima pripada prete"an dio pos uda
ove grupe. Kod nekih od njih mo"e Ise jasno zapaziti prelaz od oboda ka cilin-
vratu (Sl. lc). Najzad, kod manjeg brOja posuda ovog tipa sa ba rbotine
ornamentikom) 'Postoji jasno formiran, nizak, po pravilu prema gore ne!to prO#i ren,
n.! vrat (Sl. 2a). Druga, mnogo manje zastupljena, ali za ovu grupu ipak karakteri-
forma je poluloptasti sud (SI. 2b), po pravilu dimenzija.
Posude ove grupe su u bez dr!ki. U malom broju primjeraka
zastupljene ..,u dr!ke (T. II, 4), male tunel aste i masivne trakaste dr!ke (T. II, 9).
Sva tri ova oblika dr!ki vezana su Za barbotine-posude.
dio fragmenata grube keramike pripada posudama srednje (15-W cm
u Dosta su brojni i fragmenti rnasivnih posuda dimenzija (do i preko 50 cm
u dok su fragmenti malih p03U1ia vrlo rijetki.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREI8ToruaKOU: NASELJU U GORNJOJ TUZLI 83
Do.k su ["ktura i o.blici, i pored iz Llzetaka, uglavnom za grupu kera-
mike, ona se po ukra!avanda vanjske povr!ine izdvaja jasno. u tri osnovne vrste:
ba.rbotine-, impreso- i urezana keramika. Pri tome treba da prvoj (barbotine) vrsti
pripada ne!to preko 90% svih fragmenata ove grupe. Ostatak otpada na impr&-
sso, dok je keramika \Sa urezanim omamentom zastupljena sa svega nekoliko
fragmenata.
Po.d ba.rbotine-vrstom po.drazumijeva se ovdje keramika kod koje je, nakon modeli-
ranja suda, na vanjsku povr!inu sloj zemlje, koji je zatim, prije
tretiran. su, prstiju, formirana manje-vi!e paralelna rebra,
vertikalno.' od oboda nani"e, ponekad kosa ili izlomljena (cik-cak), rijetko.
(samo. nal vratu posude) ho.rizontalna (T. II, l, 3 i 4) .
Ne!to je rjedi barbotine sa le"erno moojim ili grudicama
ili nepravilnim naslagama zemlje (T. II, 7) . Po.nekad su oba o.Y,l manira ko.mbino-
vana na istoj posudi, pri je barbotine redovno na donji dio, dok su
ukra!eni rame i vrat. Dosta rijetko se pojavljuju izdu"eni naljepci, ukra-
!eni nizom uboda izvedenih prstom (T. II, 5), ili niska, !iroka Ne!to su
pravilnije formirani naljepci, koji su mogli zamjenjivati dr!ku. Najzad,
kod izvjesnog broja posuda ove vrste, je prije samo tanak sloj
zemlje koji je dao relatiV1!1o.' hrapavu povr!inu.
Naziv impresso-keramika upotrebljen je ovdje za onu vrstu grube keramike koja se u
okviru grupe kao. keramika ukra!ena !tipanjem (o.dnosno. uti-
skivanjem prsta ili no.kta). Mislim da je termin impresso.. o.vdje o.pravdan iz dva razloga:
prvo., !to. je ovakav ukra!avanja (kao jedna o.d mnogih varijanti) veoma do.bro.
Po.znat u skali o.rnamentike mediteransko.g impresso. ko.mpleksa" i drugo, !to. o.va keramika u
keramo.grafiji predstavlja procentualno. malo.brojnu vrstu i stoga - i Po.red sve
svoje - ipak sekundarnu i do.nekle stranu pojavu
2

primjerci impresso.-o.rnamentike iz ove faze u Go.rnjo.j Tuzli dati su
na T. III, 1-3. Treba da o.vakav ukra!avanja nije ko.nstatovan ni u j ednom
na masivnim posudama velikih dimenzija.
"Urezana. keramik a zastupljena je u o.voj fazi samo fragmento.m jedne male lo.pta-
ste posude, kod koje su o.d o.bo.da nani"e parovi o!tro. urezanih linija (T. II, 8) i
dijelo.m dna i zida ne!to. posude grube v anjske Po.lvr!ine, na ko.jo.j \su sna"no.
!iro.ki urezi tvo.rili, izgleda, mre"asti o.rnamenat (T. III, 4).
Za grupu grube keramike iz OVo.g stra.tuma ukra!avanja
je utiskivanje prsto.m niza udubljenja na o.bo.du. NalazimO' ga veo.ma kakO' na malim,
takO' i na velikim grubim Po.sudama, nezavi sno. od ukra!avanja vanjske Po.vr!ine
(T. II, 8; T. III, l, 2) .
Izuzetnu poj.avu u ornamentici gwbe keramike predstavlja nje"no. utiskivanje vrha
no.kta u vla"nu povr!inu -uda (Nagelverzierung), ko.je je mo.glo. biti ko.nstatovano samo. u
jedno.m na Po.vr!ini, na v eliko.m poluloptastom barbotine sudu (Sl. 2 b).
Dosta rijetko. javlja se i ukra!avanje dna grubih Po.suda, nepravilnim mre-
"astim ornamentom (T. III, 5). Neki drugi, po.sve nepravilni, otisci na dnu grubih Po.suda
su porijekla.
B. M o n o h r o m n a k e r a m i k a
Ova grupa o.buhvata, ustvari, neko.liko. vn'lta keramike, je osno.vna karakteristika
manje ili vi!e vanjska povr!ina i ton Prito.m, razumije se, ima
zlj,atnih variranja, o.so.bito u pogledu koje ide o.d Po.vr!no Po.lugrube ro.be
do. posuda sa sjajno. pON'r!ino.m. Usedimentima o.ve (Vlb) f aze u so.ndi II (1958)
o.Vo.j grupi pripadalo je blizu 30% od ukupne fragmenata.
Faktura.. I ko.d o.ve grupe upotrebljena j e, kao vezivni materijal, pljeva, do.k doda-
vanje pijeska ni u jednom nije ko.nstatovano. Manj e posude su ponekad samo
Mada o. to.me nisu obj avljeni precizniji podaci, pregledom materijala iz
u depo.u Narodno.g muzeja u Beogradu uvjerio. ,sam se da ni tama o.va vrsta ne
vi!e o.d 10% ukupne grube keramike. - Za o.do.brenje i u pregledu
obilJnog, dijelo.m nepublikovanog materijala i Bubnja u N. M. Beo.grad
dugujem zahvalnost ko.legama D. Gara!anin, B. Stalio., R. i D.
6*
BORIVOJ COVIe
od dobro gline, bez ikakve primjese. Debljina zidova se od 0,4 do
1 cm, a sasvim i;mzetno dosti!e 2 cm. Na obje povr"ine bio je tanji premaz
fino zemlje, preko kojeg je vr"eno Ovaj premaz, koji se u prelomu uvi-
jek jasno odvaja, j e ispucan i odljuskuje se.
PCGude ove grupe uglavnom su dobro U pogledu boje vanjske povr"ine mora
se da dominira jedan veoma ton, koj i - zbog boje jezgra
posude - dobija: ugasitocrvenka:st l'efleks. Nisu rijetki ni fragmenti mrkog
(ponekad skoro crnog) tona, kao ni !Svjetliji, Postoji, najzad, u okviru ove
grupe i znatan bro-j fragmenata posuda svjetlosivog ili ciglastocrvenog tona, sa
ravnim povr"inama bez prevlake, koje se pri dodiru otiru u obliku fine pra"ine. Kao i kod
primjeraka u gruboj fakturi, radi se ovdje o nekom nedostatku.
.. ..
Sl. 3
U pogledu oblika pokazuje monohromna keramika ne"to raznavrsn0i5t nego
gruba. Na!alost, fragmenti ove grupe bili su dijelom nedovoljni za izvo-
pouzdanih rekonstrukcija. Ipak se mo!e da jedan od osnovnih oblika ave grupe
poluloptaste posude na !upljoj nozi (Sl. 3 b.) Ova noga mO'.#e biti lagana, zvonolika (Sl.
4b), ili masivnija, (Sl. 4a), ponekad gotovo puna (Sl. 3b), katkad niska, prstenasta
(Sl. 4c).
... "/
. .
,
...
)
Sl. 4
po nekim fragmentima, bile su u ovoj fazi zal5tupljene i poluloptaste
monohromne posude sa ravnim dnom, kao i vi"e, loptaste, sa profilisanim obodom koji pre-
lazi u posve kratak vrat (Sl. 4f).
Pored ovih, zastupljene su u okviru monohromne robe i posude sa relativno viso-
kim, prema gore ne"to pro"irenim vratom (Sl. 4e, g, h). Najvjerovatnije
je da su i tu u pitanju loptaste posude sa vratom, kakve su u ovoj fazi poznate
i u grupi grube i slikanom kerami kom. Najzad, u sondi I (1957), na zdravici, je
i 1 fr:1gment dublje, kon posude sa zaravnjenim obodom, mrke (gotovo crne) dobro
povr"ine - vjerovatno <lio zdjele na nozi (Sl. 4d).
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 85
dio fragmenata ove grupe pripada posudama srednje (15---30 cm
manje posude su ne!to dok su posude dimenzija (iznad 3D
cm vrlo rijetke. Dimenzije izrazito velikih grubih posuclia (kao Sl. 2a, b) keramika
ove grupe ne dosti"e.
Dr!ke su u okviru monohrornne kera mike rijetke. na posudama
loptastog oblika zastupljene su (po svoj pril ici po 4, ravnomjerno po perife-
riji) grbaste vertikalno bu!ene u!ice za uzice (T. III, 10). Dosta rijetko, opet
na loptastim pmudama ove grupe, poja:Vljuju se kao ukrasi mala ovalna na najve-
periferiji suda.
Po tehnici izrade, grupi monohromne keramike pripadaju i tzv. "rtvenici , od kojih
!;u u slojevima ove faze tri noge od tri primjerka (Sl. 5, a--.:...c) .
": ,,
. ' . :"::
" .
.. .....
,
.'. e
VI
Sl. Ii
C. S l i k a n a k e r a ID i k a
Ovoj grupi pripadalo je, u slojevima ove (Vlb) faze, cca 20"/0 od ukup-
nog broja fragmena ta. Taj procenat je, relativno, vjerovatno ne!to manji, jer
su, zbog zidova, i male slikane posude mogle da daju broj fragmenata.
Faktura slikane keramike ne razlikuje se u su!tini od fakture prethodnih dvaju grupa.
I ovdje se kao o.:;novno mora dodavanja pijeska ili kamene pra!ine nema
i da je osnovnu primjesu glini predstavljala pljeva, koja je, kod pojedinih primjeraka.
dodavana i ovdje u velikoj Najfinija slikana roba - posudice tankih zidova -
je samo od dobro gline.
Debljina zidova - u zavisnosti od oblika i dimenzija posude - veoma varira. U
prosjeku se od 0,8 do 1,2 cm, ali ne rij etka dosti"e i do 2 cm (kod sudova velikih
dimenzija). S druge strane, konstatovana je i manja fragmenata finijih slikanih
posudica sa debljinom zida od 0,4-0,5 cm.
Posude ove grupe imaj,u redovno, na vanjskoj i unutra!njoj povr!ini, gl atku prevlaku.
Detaljnom analizom moglo se utvrditi da postoje, ustvari, dvije vrste prevlake: l) deblja
(i do 2 mm) crvenkasta, .ili sivo prevlaka od dobro zemlje
na kojoj je vr!eno, ponekad intenzivno, povrsme prije slikanj a ornamenta; ova
pl'evlaka, usljed slabe vezanosti za podlogu, veom a se kruni i odljuskuj e, zajedno sa slikanim
ornamentom (T. IV, 9; T. V, 1 i 2) tanka, prevlaka
3
, kaj a je nano!ena na
povr!inu i preko koje je jo! jednom vr!eno ova prevlaka
vrlo rijetko dosti"e debljinu od l mm i tada daje 8ivi ton i ljuska se ; u
nil nesena je kao tanka skrama (ispod 0,1 mm) i - u zavisnosti od boje podloge - daje meke
bljedocrvenkaste, "utosive ili tonove; ova v\'sta prevlake j e ili
gotovo potpuno otpala ili je izlizana, a s njom j e ili propao i slikani ornamena t
(T. IV, 2, 5; T. V, 3).
Slikanje je vr!eno tamnom bojom bez s jaj a . Boj a je na no!ena, po pravilu, veoma
tanko (izuzetno, kod nekoliko fragmenata pos uda konstatovane su deblje naslage boj e)
i dobro je vezana za povr!inu suda. Ne skida se pri dodiru niti pod utica jem vode. Ton boje,
u osnovi mrk, varira. Ponekad ide prelT'..a boji a na izvjesnom manjem broju
rrimjeraka slikanje je izvedeno izrazito crnom bojom, koj a mo"e ima ti i sjaj (T. V, l) .
U posledu oblika slikana keramika se ni po ne izdvaja od druge dvije kera-
gru.pe ove faze. su poluloptaste posudice (Sl. 3a) i posudice sa slabijom pro-
filaci.jom oboda i ravnim dnom. Nisu rijetke ni loptaste posude sa ili du"im
vratom (Sl. 6; T. IV, 10; T. V, 2) koj e su dimenzija. tlO svega
jednom fragmentu, u ovoj grupi bile su relativno rijetke posude na !upljoj nozi.
Hemiska analiza nije iZVr!ena.
BORIVOJ COVIe
86
Dr!ke i u!ice na slikanoj keramici rusu ni u jednom konstatovane. Njih su
donekle mogli da zamijene j ednostavni dekorativni detalji - blago svedena ovalna zadebljanja
(T. IV, 7) na manjim, ili !iroka, niska, (T. IV, 2) na posudama.
Prete"an dip fragmenata slikane keramike pripada manj im (ispod 15 cm u procniku)
i srednjim (15-30 cm II posudama. Nisu, rijetke ni slikane posude velikih
dimenzi j a. Jedna ovakva velika posuda je, u fragmentima, na jednom ognji!tu koje
pripada ovoj fazi (ognji!te 0-5) i mogla je biti potpuno r ekonstruisana (Sl. 6). po nekim
fragmentima (T. IV, 2), postoj ale su i slikane posude koj e po dimenzijama ne zaostaju ni za
primj ercima grube k eramike.
SJikani ornamenat ove faze j e strogo geometriski i pravoliniski. Njegova
dva osnovna elementa su traka i trougao. Trouglovi, po pravilu puni, iSU uvLjek na
Sl. 6
dio posude gdje se pojavljuju u nizu ispod oboda tr-uuglovi - T. IV, 3) ili na
korjenu vrata posude trouglovi - T. IV, 10). Pored j ednostavnih, vertikalnih, kosih
ili izlomlj enih traka (T. IV i V), pojavljuju se, i ne!to komplikovaniji trakasti orna-
menti : cik-cak trake (T. IV, ll) i meandrasti motivi (T. IV, 10, Sl. 6). Dosta rijetko su
zastupljene trake i!spunjene mre"om tankih linija, posta vljene bilo uz obod, horizontalno (T.
IV, 12), bilo du" posude, vertikalno (T. IV, 13).
Ornamentom je, po pravilu, ukra!avana vanjska povr!ina posude, pa i
gornja &tr ana oboda, a ponekad, u obliku uskog obruba, i obod posude iznutra. Kod posuda
sa vratom, vr a t je ukra!en paral elnim hori zontalnim trakama (T. V. 2, Sl. 6).
Veoma rij etko, javlja se kombinovanje bm' botine i slikanog ornamenta na is toj posudi,
pri je slikanje na gornji, dio, dok je donji dio posude barbotiniran.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI
87
2. O r u e
Artefakti od kamena i kosti su u otkapanim slojevima ove faze II veoma
malom broju.
Od kamenog zastupljene su kalupaste i sjekire (T. VI, 1-2),
a od ko!tanog i manja dobro !ila (T. VI, 3-4), kresanLm materijalom za-
stupljeni s u: r etu!irani samo s jedne, du"e, strane, ili potpuno bez retu!a (T. VI,
5-6), !iroke polukru"ne strugali ce (T. VI, 7) i fino retu!irana trapezasta malih dimen-
zij a (T. VI, 8-9; primjerak na T. VI, 9 od opsi dijana). Mo"da su kao upotreblj avani i
- dosta zastuplj eni - posve nepravilni, neretu!irani odbici
4
. (T. VI, 10-11).
Ugljenisane "itarice ili drugi biljni ostaci nisu bili II sedimentima ove faze.
I zvj esne podatke u tom: pravcu pru"a nam velika pljeve upotrebljene pri izradi
keramike.
3. O s t a e i h r a n e
Zivotinjske kosti bile su u ne! to vecoJ Zastupljeni su: bovidi (9
fragmenata), cervidi (4 i suidi (l fragment).
4. A r h i t e k t u r a.
Arhitektonski ostaci iz sloj eva ove faze i SUVlse su skromni da bi se na osnovu njih
mogli donositi sigurniji o obliku i stana. U sondi I (1957) otkriveni su tragovi
jedne izgore.ne, mo"da rpravougaone sa ma-sivnim ugaonim stubom (ju"na polovica
sonde). U s jevernom dij elu t e !Sonde j e mali dio neke duguljaste, do 0,40 m II
zdravicu ukopane jame. Zidovi jame sastoj e se od izgorene, lij.epu zemlje; dno j ame je
pokriveno, izgorenim, kamenj em, a unutra!njost ispunjena slojevima ugljenisanog
drveta i meke t amne zemlje sa masom fragmenata. Na osnovu tri fragmenta, koji
s u pripadali j ednoj istoj slikanoj posudi (T. IV, l), utvrdeno je da je ovaj sloj II jami isto-
vremen sa slojem na zdravici u ju"nom dij elu sonde, dakle slojem sa izgorenom nadzem-
nom
U sondi II (1958) su, u zdravici, samo dvije j am e malih dimenzija. Jedna od
njih, 0,70
1
m, a prema dnu lj evkasto su"ena, bil a je ukopana do 0',74 m u
zdravicu, dok druga predstavlja samo udubljivan.i e. Nikakvih sigurnijih tragova
nije na ovom mj estu U ne!to vi!em sloju (0, 10 - 0, 30 iznad zdravice) fiksirani
su ostaci ognj i!ta (0-5) sa trostrukim (tri puta obnavljanim) nabojem od gline. Ognji!te
j e bilo najprije postavljeno u minimalnom ali je nabijanjem novih slojeva
gli ne dobilo post epeno bl ago konveksnu povr!inu. Is pod niajgorn.ieg sloja naboja ovog ognji!ta
je, u fragmentima, velika slikana posuda sa vratom (Sl. 6). Drugih
ni jih nal aza na ognji!tu j oko njega ni.ie bilo. S obzirom na nedostatak bilo kakvih
ostat aka u blizini, izgleda vj erovatnije da se radi o ognji!tu postavljenom van
na otvorenom prostoru.
Faza VI a (5,15-4,90)
ove i prethodne L ze ne postoji ni strat igrafski ni kulturno nikakav prekid.
I dalj e se nal aze u upotrebi isti oblici u svet ri grupe - gruboj, monohromnoj i
slikanoj. Pritom treba da gruboj barbotine-ker amici pripada , u slojevima ove faze, ne!to
preko 60 % fragmenata, monohromnoj stari.ieg tipa (uglavnom mrkoj) preko 20%,
impresso j e zastuplj,ena svega sa nekoliko fragmenata, dok ostalo otpada na druge
vrs te o kojima dalje biti
Od pret hodne faze ona se ipak Lzdvaja nekim poj edinO:'stima :
1. Slikana keramika sada j e u naglom opadanju i u sedimentima ove faze (prema
situaciji u sondi II-1958) jedva l % od ukupnog materijala. Pored
r anije poznatih slikanj a (T. V, 2), poj avl j uje se sada, tl jednom primj erku, i slikanje
crvenom bojom (upravo pol ihr omija crveno + mrko - T. V, 4) i, opet na jednom polubarboti-
niranom sudu, krivoIiniski, mo"da spiralni, ornamenat, izveden bojom (T. V, 3).
2. U gr upi grube keramike, poredi dalje predomi.nantne barbotine i manje nego
ranij e z3!Stuplj ene impresso-robe, javlja se, u malom broj u fragmenata, jedna nova vrsta,
BORIVOJ COVIe
88
grube robe, sa. znatnom primjesom sitnog kva.rcnog pijeska ili kamene prasme. To su,
po pravilu, fragmenti jednostavnih zaobljenih ili polul optastih posuda, sa zadebljanim
ili zaravnjenim obodom, vanjske povr!ine, ponekad sa prstima
ukra!enim, horizontalnim trakama ispod oboda ili nekim drugim ornamentom (T.
111, 7-.:....9). Ova nova vrsta grube keramike po pravilu je dobro prete"no mrkacrnog ili
rijetko sivocrvenkastog tona. Po fakturi, ovoj grupi je donekle srodan i b'agme-
nat manje, mrkocrne posude sa istanjenim, ne!to obodom, ukra!en ho'rizonnalnom
trakom sa tri reda utisnutih nepravilnih t rouglova (T. III, 6).
Najzad, u ovoj fazi sc, jo! saGvim pojavljuju i prvi primjerci grube
crvenkastosmede keramike s izrazito neravnim povr!inama, nastal im zbog velike primjese.
sitni,ieg i krupnijeg pijeska.
3. Najznatnije razlike mogu se zapaziti u grupi monobromne robe. Oblici
i vrste kaje smo analizirali u materijalu prethodne faze ostaju u upotrebi i s ada. Kod zaoblje-
nih loptastih p03uda (uglavnom onih mrko povr!ine) javl ja se tendencija ka
o!trijem profil isanju i stvaranj u formi .
Mnogo je pojava jedne nove vrste monobromne keramike. Radi se iSklju-
o posudama manjih dimenzija, veoma tankih (i ispod 0,3 cm) zidova, od d{)bro
zemlje, bez primjese ili sa primjesom fine kamene pra!ine. Osnovnu karakteristiku
ovoj vrsti daje fina prevlaka sa primjesom crvene boje, koja j e redovno dobro
ponekad do intenzivnog sjaja. Ton Varil"a od svijetIocrvenog do ugasi-
tocrvenog. Treba da se u sedimentima ove faze ova nova vrs ta javlja u
broju primjeraka. Tek u fazi ona dolazi do punog razvoj a, pa tamo
biti vi!e o njoj .
2. O r u d e
#to se kamenih artefakata kOji pripadaju ov0.i fazi, mo"e se da se oni
uglavnom svode na 'standardne oblike; to su: m an,ii ponekad nepravil nog obli ka, stru-
galice (T. VI, 14-16) i odbici od kremena, kalupaste sjekire i nekoliko komada pje-
sa tragovima upotrebe (vjerovatno brusevi za obradu kamena ili kosti - T. VI, 12).
Ovaj f azi pripada i mala, probu!ena (T. VI, 13).
3. O s t a e i h r a n e
U pogledu "itarica pru"a nam podatke pljeva upotrebljena pr i izradi keramike. Ana-
liza
Zivotinjske kosti su u Zastupljene su vrste: bovidi
(1 4 frag.), oervidi (4 frag.) i 'sujdi (l frag.).
4. A r h i t e k t o n s k i o s t a e i
Sedimell.lima ove faze pripadaju, veom ') sl abo ostaci !Wda j edne
od slo"enih m.mjih kamenih Pod.i l e"ao formi ranim starijim sedi-
mentima, C01 0,45 m iznad zdravice. Ovom pod Ll odgo ara, na 0,6':: m i7,nad zdravic
sloj ugljenisanog drveta i lij epa, koji j e pokriv ao pribli "no istu povl! inu. Radi se, prema tome,
o ost.acima neke izgorene nadzemne _. od lu:.je .] e ovom sondom, izgl eda,
jedan ugao.
STRATUM V (4,90-4,25)
Deblj Ln::t ovog " tratuma iznosi (u sondi II- l 953) u prosj eku ne!to isp cl 0,70 m. Po
boji se ne odvaja znatnije od prethodnih slojeva. Ne! to i oboj e-
nj", u daje mu prisut.nost znatnijih keramike. to sitno izmrvlj en e. Nikakav
steriln i 5:0 j , nit i bilo l, aka v prekid "ivota izm c1u ovog i pl' e thodnog stratuma ne postoji. U
kulturnom pogledu, ovaj stl'atum se ipak u mn go odva.ia od prethodnog i pokazuje;
jedan novi r:lZvoj, !to se, naravno, odra"ava p :ven.3tveno na keramici.
89
REZULTATI SONDlRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI
J. Keramika
Keramika ovog stratuma pokazuje veoma jasno pre!ivljavanje i postepeno
st a rijih uz istovremeno pojavljivanje i novih el emenata, "to se mo!e pratiti iz
sloja u sloj.
Slikana keramika II ovom stratumu vi "e ne postoji.
Barbotine-keramika sada gotovo pot puno izlazi iz upotrebe. Pojedini fragmenti
ove vrste nala!eni su u svim o og .:; tratuma, ali II svemu oni
vaju cca 110 od ukupne
Impresso-k"eramika zustupljena je samo j ednim f ragmentom u najni!em nivou ovog
Monohromna roba starijeg :w"') tipa odr!ava se kao i barbotine do kraja
ovog stratuma, ali se i tu radi o lzoiovanim, fragmentima (zastupljenost cca 1%).
J edi no je u najnil.im nivoima ovog s tratuma starija monohromna k eramika 'zastupljena sa
nc"to vi "e fr gmen:lta. U ovoj fakturi (sa malom primj e30m pljeve) je i l noga
"!rtvenika, koja je naproti', sasvim pri vrhu stratuma V (T. VII, 1). Ov'oj fakturi
pripada i fragmenat neke posude sa vi "e niskih, pastih negu (T. VII, 8), "to je ovdje sasvim
izolovana pOja va.
PO fakturi i boji vanjske povrii ine starijoj monohromnoj keramici je srodan niz
fragmenata koji su samo na ni!e nivoe stra uma V, a zanimljivi su
.--
TIJ.
SJ. 7
zbog svojih oblika. Radi :';t: o posudama na "upljim nogama, koje se pojavljuju
u nekoliko varijanata: kao vitke, "uplj e noge tankih zidova (Sl. 7b), jo" u!e, stu-
baste noge sa veoma uskom rupom u sredini, koje - u mo!da slu!ile za natieanje na
vertikalno u zemlju (Sl. 7c), pune, vi oke noge kod kojih je "upljina
svedena na neznamo udubljenje pridnu (Sl. 7d) i 'zvj bi skl rdni ili , bolj e, prelazni oblici,
koji po!;: azuju pojedinih od ovih ti po va, kombinova ne na istom primjerku (Sl. 7e, f l.
Kod nekih od ovih nogu mo!e e konstatova ti istovr meno primjesa pljeve i sitnijeg pijeska,
kod drugih salno pijesak. Vanjska povr"ina j e dobro a bOja varira od .sVijet-
do mrke. Vj erovatno se radi o obliku zdjele na isokoj nozi, s obzirom
da su, samo u na jni!im nivoima ovog str atuma, fragmenti takvih recipijenata,
koji po fakturi, obrndi i tonu povr"ina odgovaraju ovim nogama posuda (Sl. 7a) .
Fragment i grublje keramike, rndenl! uz primj esu kamene prasme ili sitnog
kvarenog pijes'ka, ili istanjenih oboda, sa ornamentima ispod oboda,
-mo pojavu kon t a tovali u stratumu VIa, j avljaju se jo" samo tl ni!im sedimentima stra-
tuma V, u veoma malom br oju. Ova VI ta je, u stratigrafi.i i Gornje Tuzle,
i kra tkotrajna pO'java.
OS:1ovna masa ovog slI'<it...u a (u : oadi Il -1958 eca 8'!o ) pl'iparb
Jednoj novoj vrs:i grube kera mike, su prvi p r imj erci nala!eni Ll stratumu VIa
a koja i,Oe pojavljuje u veliki m upravo na ovom nivou (cca 0,60 iznad zdravice)
90
BORIVOJ COVI(;
barbotine-ker amike naglo da opada. Za fak tur u ove v r ste ka r ak-
je primjesa sitnijeg i krupnijeg pijeska. Va!no j e da
se, kod primj eraka iz na.ini!eg nivoa ovog stratum;1, mo!e konst atovati p risustvo veoma ra-
znolikog i po svojim osobinama za ker amiku nepodecnog pij eskia (glineni
"kr-iljevac), dok se kasnij e ugl a vnom upotreblj ava j e d n a vr st a, mekog
pijeska,
dio fr agmena t a ove vrst e ima izrazito neravne povr"i ne, na koj-ima
svuda proviruje primj esa. je uglavnom dob r o. Deblj in a zidova krece se u
prosj eku od G,6-1,5 cm, a kod manj ih posuda oko 0,5 cm. Ton povr"ina je crvenkast,
!utosmed ili r ijetko t amni.ii , Isiv ili mrk.
I pored znatne (uglavnom si tni.iih) fragmena ta ove kerami ke, sigurne r e-
stauracij e ni su se mogl e izv r !i ti. Ipak se mo!e k onst at ova ti da u pogledu obl ika ne postoji
velika raznovrsnost, "to je za ker amiku svakako normalna poj av:a .
clio fragmenata pr ipada j ednost a vnim, ili posu-
dama sa jasno izdvojenim, relativno uskim dnom. Ov e posude redovno imaju ne"to
istanjen obod, ukra"en gust o post a vlj enim udublj enjima izvedenim prstom. Ispod oboda r e-
dovno imaj u gruba (T, VII, 2) , Radi se pr el e.!no o
posudama, 6a ot\ ora 40-50 cm. (v. PQlku".a j rekonstrukcij e na Sl. 8b). M.nogo su
rjede takve posude malih dimenija (Sl. 8a) .
.. . . . . -. --- .- ... . -.. -. . .. -. - .. . .
Il
Sl. B
Drugi tip grube kerami ke posude s obodom. ukra"ene
r'2dovno nizom udublj enj a izvedenih prstom, Obod j e ne"to zadebl j an (up.
primjerak iz stratuma IV na T. VII, 9). Nije se moglo utvr diti kojem oblik u ovi fragmenti
odgovaraju. Vjerovatno se ra di o relativno pl itkim, zdjelama. Treba da ovaj
t ip posuda nije uop"te zastupljen u na jni!im ni voima ovog stra tuma, a i u gdj e s e
poj avljuj e, j e u manjem broju primj er a kia.
Posve novu pojavu, u okv iru ove vrst e, predsta vlj aj u pune, grube noge
posuda, od kojih se mogu razlikova ti tri osnovna tipa : a) stubast e noge sa pr o"i r enom bazom
(Sl. 8c), b) stubast e mas,ivne noge, koje se na donj em dij elu zavr"ava ju j ednim
konkavnim zadeblj anjem, a prema gor e se rr o"i ruju i bl ago pr elaze Ll r ecipijent je
dno "ilj ato) - (Sl. Be) i e) prema dole su!ene noge, sa r a vno odl' ezanim vrhom, koje
prelaze u r ecipij ent na Qsti kao kod tipa b) (SI. 8d). Nij e se moglo p-o sv e sigurno
utvrditi kojim oblicima posuda pripadaju ovak ve noge. Tip a) manj im, mo!da
posudama (zdjela na nozi) , koje su mogle samostalno st a j a t. i. Tip b) i c)
posudama koj e nisu mogle sa m05talno stajati nu podu, su moral e biti oolslonjene u uglu
zgrade ili je noga bila pobodena u zemlju po r ecipij enla, radii o bi se
o dost a visokim oblicima, vjemvatno dimenzija.
Treba da su sva tri ova oblika nogu, usedimentima strat umu V u
malom broju primjeraka.
Dr"ke su, u okviru grube keramike, veoma rij etke. j e izvjesta n broj malih,
horiz011talno pO.5 tavlj enih, u"ica na fragmentima nekih vi"ih, zaoblj enih posuda. Ovi el ementi
bi mogli indicirati na butu" , "to se, ne mCY.Gc uzeti k ao sigurno,
REZULTATI SONDIRANJA NA P R EISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 91
Kao izuzetke treba u okviru ove keramike pomenuti jednu malu, izrazito
posudicu (Sl. 9a), tipa, kao i jednu nogu pehara na
nozi (T. VII, 4), u ovoj tehnici.
Fina monohromna keramika sa bojenom prevlakom, koja sc, kao !to smo vidjeli,
pojavljuje u stratumu VI (a), dosti"e sada svoj puni r azvoj i do 8% (u ni"im
sedimentima ovog 'stratu,na i do 15% ), ulmpne produkata. Pored gore
analizimne grube keramike sa velikom primj C$om pijeska, ova vrsta drugu
osnovnu k arakteristiku stratuma V Gornje Tuzle.
U pogledu fakture ove vrste treba da su najfiniji primjerci
od vanredno zemlje, bez primjese pijesk a. Kod manje f'inih primjeraka dodavana
je kamena pra!ina ili si t niji pij esak. I zgl eda da ' e u gornjim nivoima ovog stra-
tuma ova vrsta degeneri!e, primjesa pijeska je sve a obrada povr!ina i
Sl. 9
sve slabije. dio fragmenata ima debljinu zidova od 0,3-0,4 cm, ali :nisu
rijetki f ragmenti sa debljinom zida od 0,2 cm. su i frag-
menti posuda debljih zidova i slabijeg koji po bojcnoj prevlaci pripadaju ovoj grupi.
Osnovnu ovoj vrsti daj e fina prevlaka sa zna tnim dodatkom boje.
U ova prevlaka nij e najizdrlljivija : ondje gdje j e samo kao tanka
skrama, je izlizana (T. V, 8; T. VII, 7), a gdje je ne!to deblja, ljuska se i opada (T. V, 5).
l
I
i
\
I
...
'-.
\,
\.
.",:.... , '-9
\
\,
"
'\"""
"', .
Kod na jfinijih primj eraka, Sjajno poliranih, prevlaka dobro dr"i. Povr!ine
su uglavnom
mat, samo kod nekih primjeraka do vanrednog sjaja (T. V, 10).
Skala boja, koj e su p03tignute dodavanj em boj a u prevlaku a svakako donekle
uglavnom j e skromna: dominiraju razne nijanse crvene (T. V, 5" 6, 8-10), ali
postoji i izrazito vrsta prevlake (T. V, 7), koj a je ponekad samo na
unutra!nju povr!inu (T. V, 9a) .
dio fragmenata ove vr st pripada jednos t avnim poluloptastim (ili
ne!to dubljim) posudicama malih dimenzija, bez nagla!enog dn'J. su primjerci sa nekom
vrutom nedovolj no izdvojenog vrata. Obodi su ili posve jednostavni, istanjeni,
SL 10
i
BORIVOJ COVIe
92
ili malo ponekad i nagla!eni neznatnim zadeblj anjem Sl. 9, b-e). Posude ove
vr ste nemaju dr!ki. Dosta su mala ili dugmetasta zadeblj a nja, postavljen3,
po pravilu, na periferiji suda (T. VII, 7).
Po s t rukturi (dobr o malo porozno) i z.idova, ovoj grupi se ja ko
pribli "uju i malobrojni fragmenti veoma finih posuda svjetlij e sive ili izrazito crne, ponekad
(crno + fino povr!ine, bez p r evl ak e.
Posebnu grupu u sedimen1: ima ovog straturna rel a tivno malobroj ni
(cca 6%) fragmenti tamnosive, ili crne, dobro kanelurarna
ukra!ene vrste, u koj Oj nije te!ko poznati robu. Ona se poje-
j avlja u ovog stra turna , ali je tek u gomjoj polovici ne!to brojnij e
zastupljena.
U pogledu fakture (svj etlij e, si vo, j ezgro i t amnije povr!ine, fino precIseena
zemlj a, bez primj ese, dobro dobro fine kanelure) ova keramika sa-
svim odgovara sivoj ili crnoj robi.
Treba da veoma mali broj fragmena ta ove vr st e iz stratuma V
pripada posudama dimenzij a, se oblik nij e rnogao odrediti. dio fragme-
na ta pripada manjim posudama . U su!tini, s ve su to male zdjele sa strmim gornjim
konusom, kod kOjih s e mo"e nekoliko v a rij anti: a) b-ikonus (Sl. lOa), b) biko
zdj ela sa vertikalnim obodom (Sl. Wb) , c) zdj ela sa blago konkavno zaoblj enim gornjim
konusom i kratkim vratom (Sl. 10 d) i d) zdjela sa visokim gornjim konusarn, koji l5e
n a r ame i vrat (Sl. 10 e). Pored ovih, formi , u ovoj fakturi su
i ili dublje posude i posudice sa bl agim, zaoblj enim prelazom iz trbuha u rame
(Sl. Hlc if).
Sve ov e zdj ele ukra!ene su kaneliranim ornamentom. Po pravilu je kanelurama
ukra!en gornji, ali ponekad i donji konus. Kod varijante e) na vrat a n alaze se !i-
ra.ke horizontalne k anelure. Kod va rij ante d) j e samo izdvojeno rame zdjel e.
Kanelure su nje"ne, veoma uske, ponekad primjetne samo pod posebnim osvj et l jenjem. (T.
VII, 5, Sl. 10c). Izuzetak predstavlja fragmenat jedne posude koja pripada ovoj grupi, a koja
j e bUa ukra!en a !irim, razmaknutim kanelurama (T. VII, 6).
2. Oru e
ovog .stratuma - u malom broju primje raka - ne pokazuje nikakvu
evoluciju. Zastupljena su manja ko!tana !ila, nepravilnih kremenih odbitaka.
Od kamenog su samo 2 fr< gmenta manjih k alupastih sjekira. Novost
predst avlja jedino fino izbru!eni oblutak od nek og bij elog kamena (T. VII, 3) , se namjena
ne mo"e sigurno odrediti.
3. O s t a e i a r h i t e k t u r e
Sitni fragmenti li j epa i neznatni ostaci jednog vatri!ta bez konstrukcij e
jedini su ostaci u sedimentima ovog sr b- tuma. To pokazuje da j e - na ovom
mjestu - ova j stratum tokom vremena f ormiran n a slobodnom prost oru, gra-
koj e su sigurno bile u bli zj ni.
4. O s t a e i h r a n e
Ostaci "i t arica ili uop!t e hrane biljnog porij ekl a nisu ostali u ediment:ima
ovog stratuma.
Osteolo!ki materijal ukazuj e na izvjesne promj ene koje su sada nastale. Odnos
broja kostiju s j edne (30 frag.), i (di vlj e) svinje i jelena (2-1) , s druge strane,
pomjerio se ne!to u korist onog prvog. Potpuno novu poj a\1i1.1 predst avlj aju ovce (7 f ragmenata), a
kra jem ovog stratuma i canis fa miliaris (2 fragmenta) .
STRATUM IV (4,25-3,75)
Debljina sedimenta ovog stra t.uma li sondi II (1958) iznosIila j e cca 0,50 m. Donji
sedimenti ovog stratuma ne r azlikuju se, ni po sast a vu ni po baji, od gornjih sedimenat a 6tra-
tuma V. Prema gore, sloj evi stratuma IV post a ju postepeno sve tvrdi, sa manj e humoz nih
primj esa i gotovo pot.puno be?: "ivotinjskih k ostiju, da bi se zavr!ili jednim cca 0
1
,15 m
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI
93
debelim slOj em zemlje, koji zbog veoma male kulturnih ostataka djeluju gotovo kao
s terilni sloj. Ovaj kompaktni tvrdi sloj, koji se u povr!ini sonde rasprostirao u pri-
bli"no Jednakoj debljini, stratigrafsku granicu ovog i (III) stratuma.
Mora se naglasiti da se ovdje, i.pak, ne radi ni o kakvom .sterilnom sloju, koji bi oznal:avao
neki potpuni prekid u "ivotu naselja. Analiza kulturnih ostataka stratuma III ukazuje, n.a-
protiv, na kontinuirano produ"enje "ivota i kulturnog razvoja u naselju. stoga se i za
pojavu ovog slOja, kao i za op!te siroma!tvo slojeva koji stratum IV, mDra potra-
"iti drugo obja!njenje. Zasad mi se kao najvjerovatnije da su se na mjestu
na!om sondom, sedimenti ovog stratuma mOl'ali formirati na nekoj praznini ili grupa
u naselju. U 'prilog takvoj pretpostavci govorilo bi i potpuno odsustvo fragmenata lijepa
u ovim slojevima, kao i gotovo potpuni nedostatak kamenog ili ko! tanog pa i odbi-
taka kremena, od kojih je nadeno samo nekoliko sitnijih primjeraka. Najzad, mi se da bi
za ovu pretpostavku govorio i veoma mali procenat finij e ker amike u stratumu IV.
U vezi s tim mora se, razumljivo postaviti pitanje da li je uop!te opravdano jedan
ovakav siroma!an, i relativno tanak fades kao stratum u onom smislu u
kome je t aj termin ovdje upotrebljen. Mora se, uzeti u obzir da sa stra-
tumom III, koji nastaje iznad ovoga, u naselju Gornja Tuzla jedan per.i.od koji
karakteri!e niz noV<ih kclturnih elemenata, i se stratum IV SVOjim osnovnim kul-
turntim karakteri stikama bitno odvaja i od prethodnog stratuma V. stoga, mi se, mo-
ramo s tim da .sedimenti koje smo ovdje kao stratum IV predstavljaju
ipak tragove jednog, mo"da kratkotrajnog i prelaznog, aU ipak izdvojenog perioda u "ivotu
ovog naselja, perioda nam sve kulturne karakteristike, zbog siroma!tva njegovih slojeva
na o vom mjestu, ostaje zasada nedovoljno osvjetljene.
l. Ke ra mika
Keramika je jedini kulturni elemenat ovog stratuma koji nam osta:je da
analiziramo.
Na prvom mjestu, mora se da u ovom stratumu nisu, ni jednim fragmentom,
bile predstavljene stare vrste koje svoj korijen vuku iz stratuma VI (barbohlne
i monohronma), a koje se, kao !to smo Vidjeli, odr"avaju u stra-
tumu V. Isto tako je potpunO' i fina monohromna keramika sa bojenom prevlakom,
koja jednu od bitnih karakteristika prethodnog (V) stratuma, da i ne govol'imo o onim
posebnim vrstama ili oblioima za koje smo naglasiH da su zastupljeni samo u
ni"im sedimentima stratuma V.
Osnovnu masu azradevina (cca 95%) stratuma IV sacIllJava gruba kera-
mika sa velikom primjesom pijeska. To je, po fakturi, ona ista vrsta koja
je bila dominantna i u prethodnom stratumu. Promjena ovdje nastupa u oblicima ili, bolje,
u njihovom odnosu. Duboke poluloptaste zdjele s obodom i
ispod oboda postaju sada vanredno I1ijeda'k oblik i u gornjem nivou ovog stratuma
Posude sa zadebljanim, obodom, ukra!enim !irokim udubljenjima
izvedenim prstom (T. VII, 9), koje su, u manjem broju primjeraka, konstatOIVane u gornjim
nivoima stratuma V, sada postaju najva"niji i brOjno daleko predomi:nantan oblik grube
keramike. Nije, na"alost, bilo do pouzdane rekonstrukcije ovog, po izgledu
oboda toliko ob lika. S obzirom na mali broj punih nogu grube
fakture u ovim slojevima, nasuprot ogromnoj ovakvih oboda, kao., i na
upravo obratan odnos ova dva elementa u (III i II) stratumima Gornje Tuzle, mi
se da oblik zdjele na no.zi ne dolazi u obzir. Radi se, po svoj prilici, o dosta plitkim, !irokim
posudama, je recipijent mogao biti o.krugao. ili ovalan, mo"da i izdu"enoovalan. a
kOje su u ovom periodu naselja morale imati namjenu, s o.bmom . na
ogromne u kojima su
Od drugih oblika grube keramike treba na prvom mjestu pomenuti pune grube noge
posuda. Prinome se mora odmah da su od tIli tipa ovakvih nogu, koje smo zapazili u
gornjem nivou stra1ruma V, prodU#ile "ivot samo prema dolje su"ene noge, koje se
pojavljuju u nekoliko. varijanata i pokazuju jasno tendenciju razvoja ka vitkim, za!iljenim
nogama, koje su morale biti zabadane u pod (T. VII, 12), s jedne, i ka posve niskim, zarav-
BORIVOJ COVIe
njenim ,ili znobljenim nogama koje predstavljaju ustvalii zaVl'!eta:k u konus svedene posude,
(T. VII, 10) s druge strane. One po svoj prilici, pripadati relativno visokim oblicima
grubih posuda, vjerovatno za dr"anj e zaliha hrane ili no#enje vode. Neki m posudama,
oblik nije bilo rekorutruisati, male, vertikalne ili hori zontalne, traluste
dr#ke grube fakture, koje se pojavljuju u ovom stratumu (T, VII, 11) .
Izuzetnu pojavu grubom keramikom ovog stratuma pred tavlj a fragmenat
jedne posude, od balje zemlje, sa malom primj esom pijeska, sivo
i sa o#trim prelazom iz dna u zi d posude. Ovaj fragmena t potpuno odudara od ostale grube
keramike ovog stratuma, a svoj im oblikom i fakturom moie se sigurno vezati za
grubu rabu.
Fina keramika ovog s tratuma zastup ljena j e sa svega nekoliko manjih fragmenata.
Radi se o crnoj ili sivoj poliranoj r oti, ukra#enoj kanelu-
rama. Jedan od ovih fragmenat a, sa kanelul'ama na vanjskoj ,i unutra#nj oj povr#ini, pred-
stavlja pouzdano dio jedne zdjel e sa #iroko izvijenim vratom kakv se u broju
javljaju od stratuma III (up. Sl. l2e). je i fragmenat manj e, veoma fino
pasude sn uskim vratom (amforica?), ukra#ene na ramenu veoma #i rokim kosim ka-
nelurama.
Kao novu poj avu treba svakako konstatovati fr agmente sivih ili crni h posuda, cIJe
je dno ukra#eno tzv. otiskom asure ,- jedan elemenat koji biti za
IIIstratum.
2. O r u e i o r u " j e
i oru"je ovog stratuma je, prakt ieno, ostalo nepoznanica. Usedimen t ima stra-
tuma IV, ovom ;"ond.'m nac1cll je samo jedan jednostrano r etu#iran kremeni
i nekoliko odbitaka. To samo jo# j ednom pretpostavku o formiranja sedi-
menata ovog stratuma na ovom mjestu, o je naprijed bilo
3. Neznatni ostaci !iv()tin,jskih kostiju (zastuplj eni: bovidi-6, cervidi-3 i su-
idi - l fragmenat) ne mogu dati ni pribli"nu sliku "ivotinjskih vrsta koje GU gaj il i ili lovili
st anovnici G. Tuzle u ovom periodu.
4. A r h i t e k t o n s k i h ostataka u slojevima ovog stratuma, kao #to je istaknuto,
nije bilo. Ipak treba pomenlUti da je na dub. 4,25, dakle na granici stra tuma IV i V, ot-
kriven niz malih, pravilnih jama dubine 0,35 m, ispunjene zelenkastom, gotovo
sterilnom zemljom - koj e su zat varale prostor, cca 3 m. Mo"da ove
jame predstavIj aj u mjesta u koja su biH pobodeni neke male drvene konst rukcije, o
je namjeni veoma t e#ko donijeti neki sigurniji
STRATUM III i II
U periodu u to'ku koga su se formirali sedimeneti 3,75 i 0,90 m, odvijali su se,
na prostoru n'a#om sondom, u znatno m.i eri "ivot i .svakodnevna aktivnost
stanovnika ovog naselj a, i To je svakako jedan od uzroka formi-
ranja ovako jakog sloja, debljine gotovo 3 m, kao ,i veoma bogatih i r azno:vrsni h kulturnih
ostataka (keramike, nakita, troske, lij epa itd.) u njemu. Nema sumnje,
tim, da je i debljina, a raznovrsnost i boga tstvo nalaza ovog sloja u isto vrijeme
i r ezultat sna"nog ekonomskog razvoja naselja u ovom periodu . po situaciji u ostalim
sondama (1956 li 1957) li po povr#inskim nalazima na prostoru, moralo je naselje upravo
u ovom periodu zapremati povr#inu i do"ivjeti procvat.
Kao rezultat intenzivnog odvijanja "ivota , podi zanja, ru#enja i obnavljanja
na ovom mj estu ili u neposrednoj formil"ali su ovdje mnogobrojni sedimenti, koji
se veoma razlikuju sastavom, i debljinom (up. Profil B-F) , i koji su
mogli biti veoma dobro stratigrafski Nasuprot ovoj, u u"em str atigrafskom smislu
vanredno dobroj di ferenCiranosti, analiza kulturnog inventar a svih sedimenata pokaZUje
Jedan u tolikoj mjeri kontinuiran razvoj , sa veoma laganim prelazima ,i \SpOl'im zamjenjiva-
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 95
njem jednih oblika drugim, da je izvr!iti takvu podjelu ovog
sloja na pojedine stratume ili faze, koja bi u kulturnom pogledu bila potpuno opravdana.
Ipak, zbog nekih razvojnih tendencijja ,i nekih oblika na donje ili
gornje slojeve, a i zbog lak!eg analize i komplikac-ije sa drugim nalazi!tima, opre-
djelio sam se ovdje na grubu podj elu sloja 3,75 i 0,90 m na dva osnovna stratuma,
koji ovdje biti tretirani kao stratumi III i II.
STRATUM III (3,75-2,90 m)
1. Kerami ka.
ovog stratuma mo"emo klasificirati u tri osnovne vrste: grubu
crvenkastu, grubu sivocrnu i Dinu (prete-Lno sivomrku) keramiku.
A. Gruba crvenkasta keramika
(zastupljenost cca. ustvari je ona ista vrsb grube keramike, koja od
stratuma V nadalje predstavlja osnovnu masu ovog naselja. U pogledu
fakture te keramike u ovom (III) stratumu m o"e se zapaz.iti izvjesan napreda.k: primjesa
pijeska je manja, a zrnca sit:nij.a, povr!ine nisu vi!e tako neravne, a kod nekih primjeraka
postoji s unutra!nje strane i prevlaka. je dobro. Ton povr!ina se od
do izrazito oiglastocrvenog. Oblici postaju raznovrsniji: veoma grube p06ude sa
zadebljanim obodom ukra!eni otiscima prsla, toli-ko za prethodni
(IV) stratum, nalaze se u broju jo! samo u najni"em nivou stratuma III; uskoro, one
postaju sve tako da se ovaj oblik i ne mo"e uzeti kao bitnija karakteri stika stratuma
III. U gruboj crvenkastoj keramici ovog stratuma potpunOJ su dominantna dva oblika posuda:
1. Posuda sa !ilJatim dnom. Radi se, ustvari, o obliku posude
dimenz.ija otvora 5G---6Q1 cm) sa !iljatim dnom koje se produ"uj e u punu, zao-
bljenu, ili zaravnjenu nogu (Sl. 11a). ne radi se o nozi na kojoj bi posuda
stajala, o detalju koji je davao stabilnost ovoj posudi, je donji dio
morao biti u pod. Obodi su zaoblj eni ili ravno odrezani, ljede profilisani n;)
poseban (T. VIT, 1).
I
2. Trbu!aste posude sa obodom, koji 'ponekad prelazi u kratak, konkavno
uv.ij en vrat (Sl. l1b, e), dimenzij a.
Posude prvog tipa, izgleda, nisu imale nikakve dr!ke. Kod posuda drugog tipa veoma
su male trakaste dr!ke. One su postavljene dJi sasvim vi soko, tako da spajaju obod i
rame posude (grube amfore - Sl. l1b, T. VIII, 7) ili ni"e, na trbuhu suda, horizontalno ili
Sl. II
vertikalno. Ponekad su zamijenjene i grubim, Sasvim
pojavljuju 6e i tzv. u!tinute, slijepe dr!ke. Oba ova tipa posuda su bez ukrasa ili
imaju za grubu keramiku ornamente: ni zove udubljenja prs tom ispod oboda .ili
grube trake na Istom mj estu (T. VIII, 2). Posebno su zanimljivi neki, pl1imije-
njeni, ukrasi na ovom grubom posudu. Tu na prvom mjestu treba pomenuti jedan novi tip
barbotine ornamenta (T. VIII, 3), zatim duguljaste nalj epke, ukra!ene nizom udubljenja (T.
BORIVOJ COVIe
96
VIII, 4) i ornamenat izveden noktom (T. VIII, 5). Sva tri ova dekor ativna elementa
pred:stavL.iaju ooito O'!ivljavanj e stare tradicij e ukra"avanja grubog
u ovom periodu !ivota naselja.
3. Mnogo nego prva dva oblika p ojavlj uju se u fakturi grube crvenkaste kera-
mike i zdjele s obodom. One, medut im, ne stoj e u vezi sa oblikom pret-
hodnog stratuma. PO profilacij i oboda i bfli!l jivije povr"inama, one predstavljaju
imitaciju finijih poliranih zdj ela takvog oblika , koje s u ovom sh'atumu prvi put pojavljuju
(up. Sl. 12a).
U ovoJ t ehnjeli je i manjih dimenzija - mali trbu"asti
manjih <Hmenzija (po obliku odgovaraju prim.ielci n13 na Sl. Ilc) i ma le, kon posude
(T. VIII, 6). Izuzetnu poj avu predstavl ja i fragmenat suda sa kljunom za u. zlivanje.
B. Gruba sivocrna keramika
(zastupljenost cca 1U%) predstavlja po tpuno nu\'u pojavu u ker amici ovog naselja. Mi
smo mogli konstatovati samo j edan fragmenat ovakve fa kture u pret hodnom stratumu. Tek
sa stratuma III ona ulazi u "iru upotrebu. Od crvenka.s te grube ke amlKe vna se
ne r azli kuje samo po tonu povr"ina, i po fakturi uopste. je sa manjom primje-
som - sitnij eg - ,ili kvarcnog pijeska, bolje je i im bolje
povr"ine. Debljina zidova se izmedu 0,5 i 1 cm. Ton povr"ine je prete!no siv do crn,
ali ide i do svjetlosivog iLi Po fakturi, ova vrsta odgovara sasvim vin-
grubOJj robi.
Zanimljivo je da 3e u ovoj fakturi iZ l" di vala U"l3vnom samo .10 )na vrsta posuda :
dosta duboke, trbu"aste posude srednje s obodom ili kraUtim vratom,
kakve smo opisali kod prethodne vrste (up. Sl. Uc) . Ipak, treba da se u
ovoj fakturi ne pojavljuju grube amfore; dr"ke su sm.i e"tene @mo na periferiji
suda, a po modelaciji su veoma (T. VIII, 8-10). ') "tinute (slijepe) dr"ke javljaju se
i na ovim posudama, a i bradavi::ast a il i asta ' a koja zamje-
njuju dr"ke. Ornamenti II vanredno rij etki. Neke od posuda ove fa kture imaju ispod oboda
nizove udubljenja ili kratkih ureza. Za ovu vr3tu keramiJce vrlo pojavu
predstavljaju t zv, otisci asure na dnu posuda (T. XI, 8).
U ovoj f akturi nisu posude sa "iljatim dnom,
C. Fina keramika
(zaslluplj enost cca 25%) dolazi u ovom tratumu do kulmi n. cij e, kako po procentual-
noj zastupljenosti tako i po r aznovrsnosti oblika i kvalitetu izrade. Po fakturi ona uglavnom
odgovara sivoj i crnoj robi . Obrada povr"ina ide od slabij e mat ,
pa do sjajnog pol iranja. Ton je ugl avnom tamnosiv, ali ima i primj eraka .ovj etllj e sivih
sa mat-povr"inom) ili izrazito crnih (dobro poliranih). Mnogo su pri mj erci il i
tona, koji su, po pravilu, fino polirani . Debljina zida a se kod posu-
da dimenzij a od 0,6 do 1,2 cm, a kod malih posuda oko 0,5 cm. Najfinije male posude
mogu imati i t anje . (cca 0,3 cm) zidove. je kod dij ela posuda ove vr ste dobre.
Izuzetak predstavljaju neke crno posude, bez primj e:; e pij eSka i fino
su zidovi veoma neotporni prem a djelovanju vode i pritiska, pa se krune i
listaju, se ovom osobinom jednoj rsti slabo butmirske r obe.
Od ob li a ove vr st e treba n a prvom m jes tu ist8.6i zdj elu sa ve-
oma kratkim gor njim konusom. Jedna ovakva zdjela (S1. l2d) je u najni!em nivou
ovog '3tratuma, u jami 18. Taj oblik nije na to aH je u tipolo"kom pogledu od
On se, po svoj prilici, jo" ve!e za zdj ele, koje smo konstatovali u
stratumu V, a s druge strane, mo!e se uzeti kao proto ip j ednog novog obl ika - zdj ele sa
obodom (Sl. 12a, T IX, 1), koja se u broju primjeraka javlj a kerami -
kom stratuma III. Ove zdj ele su manjih dimenzija (i zuzetno do 30 cm i r e-
dovno su dobro
osnovni oblik - keramike stratum::J III predstavljaju zdjele sa
nim vratom i ra.menom (Sl. 12c, T. I X, 2, 3). To su, uglavnom, sredn,je (15 do 20 cm
ili manje posude.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM U GORNJOJ TUZLI 97
Cetvrti, veoma tip fine keramike ovog stratuma su !iroke, plitke
zdjele, sa ramenom i !iroko izvijenim vratom (Sl. 12e, T. IX, 4), obiono ne!to
dimenzija (cca 40 cm otvora).
Isto su tako za ovaj s tratum i duboke zdjele sa vi!im ili ni"im, prema
gore su"enim vratom (T. IX, 5); ove zdjele imaju, po pravilu, 4 blago svedena
na periieriji, !to donekle lizaziva utisak reCipijenta. Ovaj,
peti, tip, veoma je zastupljen. Ram se uvijek o posudama manjih dimenzija (ispod 15
('m hbuha).
#esti v a"an oblik fine keramike stratuma III su trbu!aste amforice i amfore sa
relativno ul3 kim cilindrlt'I1im vratom i dr!kama ili u!icama za uzice na trbuhu
(Sl. 12 b). Na primjerku koji je pouzdano mogao biti rekonstruisan konstatovane su 3 ravno-
mjemo u!ice. Ovaj, ne est, oblik, se pojavljuje fl! primjercima
sl'ednje (oko 20 cm) ahi ima i fragmenata koji moraju pripadati posudama.
Kanelure i ili osnovni su ornamentaini elementi ove
keramike.
Kanelure se javljaju, po pravilu, kod na!eg tipa, gusto vanjsku
i unutra!nju povr!inu !iroko izvij enog (razgranatog) vrata (T. IX, 4), zatim kod petog tipa,
,'"''
<
..
--
'\ ........ .. _.. , .....
"...... ..
.....
Sl. 12
gdje redovno pokrivaju rame i dio trbuha (T. IX, 5). PO.3ve kratke, okose kanelur.e ukra!avaju
r ame posuda i tipa. Kod zdjela s obodom pojavljuju
se ponekad veoma blage kanelure, koso postavljene na ramenu. Najzad, !iroke, blage kane-
lure pojavljuju se horizontalno postavljene na vratu nekih posuda tipa (T. IX, 2).
Izuzetno, na vratu j edne ovakve posude, konstat{)van je niz udubijenih kru"nih povr!ina
ispod oboda (T. IX, 3-).
Pored koja daju izgled dubokim zdjelama (petog tipa),
veoma su ili !izdu"ena po 4), kOja se
javljaju kod svatri oblika zdjela (na! prvi, drugi ,i tip) ovog stratuma (up. Sl. 12,
d, e) . U pogledu treba da ova ispup{: enj a nisu aplicirana, u
toku modeliranja posude.
Urezani h ornamenata na keram.ici ovog stra tuma nema. Dosta su tzv. urezani
znaci na dnu ili donjem dijelu posude, izvedeni nekim o!trim instrumentom (Sl . 12, e; T.
IX, l, 6).
Ostale Ovdje treba na prvom mjestu pomenuti lijepo modelo-
vanu nogu jedne ljudske figurice, radene u tehnici crne keramike (T. X, 9). Prednji
dio s topala nedostaj e, tako da se ne mo"e utvrditi da li su bibi predstavljeni i prsti, !to je,
s obzirom na tretman statuete, vrlo vjero'va-tno. Drugi zanimlj.iv objekat je fragme-
nat htvenika sa veoma pl.itkim recipijentom ili mo"da postolja za statuetu
(T. IX. 7), izraden u tehnici grube sive kera:n ike ovog stratuma. Na vanjskoj strani
pljosnate noge ovog obj ekta sai::uvani su tragovi crvene boje koja se otire, a na donjem
dijelu otisak asure.
Ovom stratumu pripada i neprobu!eni teg od zemlje (T. X, lj.
, Glasnik Zemaljskog muzeja - Arhelog!ja
7
98
BORIVOJ COVIe
2. o r u e je relativnno dobro zastupljeno. Od k r e m e n o g materijala nad ni su i stru-
. galice standardnog oblika i (T. X, 2--4), kao i fragmenat jednog no!a dimenzija
sa nazubljenom jednom stranom (T. X, 8). od g l a a n o g kamena razlikuje se u
znatnoj mjeri od onih iz starijih stratuma. Sad3. se pojavljuju, pored 'kalupastih, i "iroke
pljosnate sjekire (ponekad i velikih dimenz!iJja - T. XI, l, 2), od m ekog
kamena, kao i - prvi put na ,ovom naselju - bu"ene kamene sjekire - dimen-
zija, od vrsta kamena, dobro modelovane i fino polirane (T. XI, 3, 4) . Od ostalog
kamenog treba pomenuti! i jedan brus od (T. XI, 5).
Od. ko"tanih je jedno "ilo (T. X, 5) i jedna mala (T. X, 6).
Nova pojava su motike ili budaci s rupom za od jel ens kog roga (T.
XI, 6, 7).
nalaz predstavljaju 3 fragm enta nekog ("ila?), od bakame
!ice presjeka (T. X, 12), sa dub. 3,710 m. #ilo je vj erovatno bilo u dr"ku
od kosti. Na to, naime, ukazuje jedan fragmenat kosti na ne"to m anjoj dubini,
je jedna strana potpuno pro!eta bakrenim ()ksidom, koji mO!e poticati samo od nekog
uskog bakarnog objekta, utaknutog u ko"tanu dr"ku (T. X, ll).
3. N a k i t.
Najvjerovatnije kao nakit (mo!da sa p=>sebnom funkcijom) slu!ili su probu"eni zubi
kanida, u nekoliko primjeraka (T. X, 10). Daleko je poj ava nak ita
od bakra. Sedimentima ovog stratuma pripadaju: 22 male bakarne perle, na hrpi
pored jedne ugljenisane grede, na dub. 3,50 m . (T. X, J3.), 13 malih perli, opet na
hrpi, na ne"to manjoj dubJni (3,20), spiralni p m ten, od bakarne !ice segmentnog
presjeka (dub. 3,r05 - T. X, 14) i fragmenat tanke bakarne !ice okruglog pr esj ek a - vje-
rovatno dio narukvice (dub. 3,05 - T. X, 15).
4. O b j e k a t n e j a s n e n a m j e n e.
Ovdje treba ubrojati jedan fino polira i valjkasti objekat od k m ena (T.
X, 7) i probrane, prirodno manje i valutke od istog takvog kamena, koji su -
svakako ne - le!ali na jednoj hrpiCi na dub. 3,44 m.
5. O s t a e i b r a n e
Za biljnu hranu 'pru!aju nam, veoma oskudne dodu"e, podatke ostaci pljeve
u ugljenisanom obliku na jednom fragmentu keramike, kao i u li jepu.
:2iivotinjske kosti GU u Zastupljeni su: bovidi - 52, cervidi -
12, suidi - 16 i can:di 18 fragmenata.
6. A r h i t e k t u r a
Mala iskopana povr"i,na nije, na!alost. dozvolila da se do pouzdani je
osnova ni u sedimentima ovog stratuma. Sondom su bili ili samo manji
dijelovi .sukcesivno podizanih Ni - lG,'; cetice - samo prostor na koj1 su s sru"ili
ostaci pojedLnih (lijep, izgorene grede i sL). Bi lo bi pogre"no iz ovako nedovoljnih
podataka donosLti o arhitekturi ovog perioda u !ivotu gor n.iotuzlanskog naselja.
Stoga se na publikovanj e poj.edinih pouzdano fiksiranih el em enata.
U najni!em nivou ovog stratuma konstatovano je pravilno okruglo ognji"te,
nika 1,20 m, interesantne konstrukcije (0)-4): U najgornji nivo tvrdog sloja (koji
granicu stratuma III i IV) bila je !Ukopana pravilna jama, dubine 0,15--0,20 m . .J ama je bila
potpuno ispunjena sitnim fragmentima grube keramike, a na nj enom dnu le!ao j e broj frag-
menata crne, posude (Sl. l2d). Povr"ina jame bil a j e pokrivena tankim nabo-
jem !ute gline, koji je u toku upotrebe izgoren i stoga ima ci glasto-
crveni ton.
99 REZULTATI SONDIRANJA NA PREJSTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI
Na ne!tJo vi!em nivou (dub. 3,25) otkri veno je jo! jedno ognji!te (}-3; T. I, 2), ovalnog
oblika i ne!to dimenzija (cca l,70xl,30 m). je od nabijene gline,
Naboj je najdeblj.i! u sredini, a prema krajevima se stanjuje, ta,ko da ognji!te ima
presjek. Povr!ina ognjita bila je pokrivena posebno 2 cm debelim, veoma
. stim slojem, koji se sastoji od fragmenata grube keramike, ne!to gline i dosta sitnog
pijeska. Povr!ina ovog sloja. je dobro zato da bi se s ognji!ta lako mogao
odstraniti pepeo i drugi otpaci.
Srodnu konstrwkciju sa ova dva imalo je i ognji!te sa dub. 3,05 (}-2; up. Skicu 1).
Podlogu ognji!ta je i ovdje okrugla jama 1,70 m, dubine 0,20--0,30 m,
potpuno ispunjena sitnim fragmentima grube keramike. Preko toga le"ao je na istOj povr!ini
sloj crveno izgorenog naboja sterilne gline, debeo u sredini 0,30 m, a prema krajevima sta-
njen, je postignuta konveksna povr!ina ognji!ta. Preko nabOija le"ao je opet sloj tvrde,
mase, debljine 1-2 cm, s povr!inom.
", o
. . 0.
',' .
" ,. _ .. l . ""
-', .
_------04. H i o' '.
.;
..
...
Skica 1
Skica 2
Skica l - Presjek ognji!ta 0-2; 1. povr!inski sloj ognji!ta; 2. zelenkasti
naboj; 3. crvenkasti (izgoreni) naboj; 4. jama ispunjena sitnim fragmentima kera-
mike; 5. s.tariji kulturni sloj.
Skica 2 - Rov iz stratuma II
Oba posljednja ognji!ta u vezi su, nesumnjivo, s nekim veClm zgradama koje su
stradale u po"aru, o !Slojevi sa izgorenom zemljom, uglj enisanim
gredama, lijepom i brojem nala'za (-kamenih bakrenih objekata .itd.) koji se
nalaze iznad jednog i iznad drugog nivoa sa ognji!tima,kao i sloj tvrde, stel;lne
7.emlje izmedu njih, u koji je mlade (0-2) ognji!te ukopano.
se utisak da je na ovom mjestu bila dva puta (a mo"da i tri puta - zbog
ognji!ta 0--4) podizana, odnosno obnavljana neka kojoj su ova ognji!ta pri-
padala, mada su ona, izgleda, bila van nje. U blizini ove su, pored ostalih aktiv-
nmti, bili obavljani i nek.i poslovi oko obrade bakra. Na ovo ukazuju na vi!e mjesta
sitne mrvice bakrenog oksida (oksidirane kaplj1ilce ili sitni otpaci bakra).
Nije bez interesa pomenuti da je u lijepu ovih pored primjese
pljeve, kO'l'lstatovana i znatna primjesa pijeska.
7*
BORIVOJ COVIe
100
STRATUM II (2,90-0,90 m)
U sedimentima stra tuma II poj avljuju se one iste tri os novne vr.;;te, koje
smo naprij ed ana lizirali: crvenkasta gruba, sivocrna gruba i (prete!no sivocrna) roba.
1. K e r a m i k a.
Obj e vrste grube keramike, sa pr ibli!no istim procentualnim odnosom,
zadr!avaju do k raj a ovog st r atuma one osnovne oblike, koj e smo u Gtratumu III konstatovali:
posude sa "iljatim dnom i trbu"aste vosude s obodom ili kratkim vratom (T. XII, 1).
Pritom treba da su posude sa #ilj a tim dnom, k ao "to j e i r a nije bio
u t ehni ci crvenk ast e grube keramike. Ova dva obl' ka pretrpj ela su samo neznatne
izmj ene. dna pOG udu postaju zdepasti j a, a obadi na tim posudama su pret !no istanj eni.
Na trbu"as tim posudama obodom zastupljeni su isti oblici dr"ki kao i ranije;
u"tinute (sl'ij epc) ddke post a ju ne"to
Nove, za ovaj st r a t um oblike grube keramike grube zdjele sa
kljunom za izliva nj e (T. XII, 2), plitke sa dugmetastim ili dr"kama
na obodu ili nepos r edno ispod oboda (Sl. 13a), " tanjuri ili, bolj e, okrugl e Ikerami 6ke sa
j edva nagla"enim r u'''1p.l (Sl. ISb) , koje su, izgl eda, mogle staj a ti i na 4 pune no!i ce, kao i
Sl. 13
dva oblika koj a se poj avljuju, po p'r avilu, medu sivom robom - posude n a
vcoma "irokoj, masivnoj nozi (Sl. 13c ) i posude s obodom, ponekad do-
St 3 duboke (Sl. 13d) ,
U na jni!im sedimentima stratuma II gcuba keramika pribli !no ikao i u
pl"ethodnom, cca 65-75"/ 0 od ukupne p rodukata. Iz sloja u sloj ovaj pro-
cenat se t ako da u posljednjih 50 - 6:1 cm ovog Sloja gruba (na r aNto crvenkasta
gruba, u kojoj dominiraju posude sa za"i lj en :m dnom), do 95% nalaza, dok 5vega
5% otpada na robu .
Dok se Gsnovn.i oblici grube keramike produ!uju iz III do kr a ja II stratuma, kod finij e,
r obe dolazi do ni za promjena, koje i opravdava ju izdvaj a nj sloja izmcdu 2,90 i 0,90
u poseban kulturni L5h'atum, Poj edini oblici ove k er a mike odr!avaju se i da lj e, neki
br!e ili sporij e, a pojavljuju se i neki novi oblici ili varij ante.
Zdj ele sa vratom i r amenom, toHko za prethodni
stratum, sada se gotovo ne pojavljuju. Jedan izolovani fragmena t koji bi se mogao pripisa ti
ovom obliku, j e na dub, 2,40 m. Za ni!e ni\'oe stra tuma II vezana je j edna nova vari-
j a nta - pc udice a is ta knutim ramenom i konveki:>no profil'i sa nim gornjim dij elom (Sl. l3e),
Zdj ele sa "iroko izvijenim (r azgrnutim) vratom brzo izl aze iz upotrebe. p o-
fragmenti javlja ju se do dubine od 2,40 m, a li se i tu radi' o degener isa nom obliku
ovih zdj ela, koje su izgubile svoj ka neli r ani ornamenat, a profil aCija j e
j ako (Sl. 13f).
Dubo'ke zdj el e sa vratom koji se prema gore su!ava i sa na
periferiji (kao T. IX, 5) i dalje su dos ta ali '.3DI1l C u dubljim sedimentima,
oko dUb, 2,00 m.
Amfore i amforice sa vi"im vratom postoj e i dalje, gotovo do kra j a str.::l -
tuma II. s u fine izr ade, t ankih zidova i cr ne povr"ine ovakve
101 REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM l.<>.::; ELJU U GORNJOJ TUZLI
amforice sa dubine oko 2, 60 m, kod kojih je vrat odvojen od zaobljenog ramena
jednim udubljenjem (Sl. 13g).
ili dublje zdjele s obod : m (XII, 3-5), r a;mih dimenzij:l, nadene su u
ta ko ve: ikoj da se mo!e d a ovaj oblik tek sada dolazi do punog razvoja i pred-
stavlja oblik keramike stratuma II. Pored osnovnog, postoji ovdje i:itav niz
m unje-vi" e srodnih varijanti - zdjela sa kratkim, zako"enim m vertikalnim obodom
mo!da na nozi (Sl. 13k) itd. javljaju se i primjerci plitkih, i:islo koni('nih zeljela.
Za ovaj stratum oblik su i zaobljene, poluloptaste zdjele sa kratkim,
veoma "irokim vratom, obi<:'TIO manjih dimenzija (T. XII, 6-8). Na primjercima ovakvih zdjela
iz starijih slojeva stratuma II veoma je jedan ukras: kosa, povijena rebra
na ramenu posude (T. XI!, 6, 7 ). Prostor izmedu rebara ponekad je kaneliran.
Ovom obliku donekle su srodne polulopta.ste "olje bez posebno profilisanog dna),
sa veoma blagi;-.1 prelazom iz ramena u kratki vrat da na profilu nema o"trog
l
' 0
Sl. 14
ugla ni prave linije (Sl. Ha ). Ovakve "olje su u .- slojevima stra-
tuma II.
Poseban oblik predstavlj nju masivnije, " i rolte i r ela t ivno I>litke posude sa Hat om koji
se prema gore ne"to su!ava (T. XI!, 9), s labije izraele i veza ne za kra j ovog st r atuma.
M:t da se pouzelana rekonstrukcija nije mogla izvest : , izgleda da su neke od ovih posuda mogle
s t ajati na "irokoj, masivno] "upljoj nozi.
Posode na vi"oj ili ni!oj "upljoj nozi u op"te su j edna od bitnih karakteristika ovog
stratuma, po kojima se on odvaja od prethoelnJg stratUi1l3 II!, gdje takvi oblici nisu zastu-
'I ..------------.---
: '. .II
Sl. 15
pljeni. Konstatovane su tri forme ovakvih "upl.iih nogu: a) "uplje noge di-
m enzij a, koje su ponekad i u tehnici gmbe keramike (Sl. 15a), b) zvonolike noge,
s otvorima (Sl. 15b) i e) veoma rijetko, dosta visoke "uplj e noge koj e se prema gore
ne"to su!avaju, kakve su u Varo"i kod KOlaja.
Izuzetnu pojavu u keramici 15tratuma I! fr<1gmenat jednog peha ra sa dvije (?)
dr"ke koje spajaju obod i rame posude, raCIenog II f akturi slabije sive keramike. Ovaj
fragmenat pripada kraju stratu111a I! (dub. 1,10 111 - Sl. 15c).
Znatna razlika u odnosu na pr,ethodni stratum se sada i u mOdebciji dr"ki na
til1i.'em Kod dubljih posuda dr"ke su obii:no na s am pregib izmedu vrata
BORIVOJ COVIe
102
i ramena, i su veoma malih dimenzija (T. XIII, l) . Posebnu profilaciju ima jedna veoma
!iroka usica, koja je mogla slu"iti samo za uzice (T. XIII, 2). Za ovaj stratum
su i modelova ne dekorativne dr!ke, s otvorom ili bez njega, koje sa
ramena posude polaze koso prema gore (T. XII, 9, T. XIII, 4). Veoma rijetko, javljaju se i na
finijoj keramici male slijepe(( dr!kice (T. XIII, 3).
I u pogledu ukra!avanja finije keramike dolazi u ovom 'stratwnu do znatne promjene.
Na prvom mj estu, kaneliranje se degeneri!e i postepeno Kanelure se ili posve izba-
cuju iz upotrebe, ili se pretvaraju u nizove razmaknutih, paralelnih udublj enih liniia (T. XII,
8, 9 i T. XIII, 3), na ramenu posude. Ne!to du"e odr"ava se kaneliranje na zdjelama
s obodom, gdje su redovno na sam obod (T. XII, 4, 5).
Dekorativna na periferiji suda odr"avajU se, naprotiv, do kraja
ovog stratuma. je ovakav ukras na zdjelama s obodom, na kojima su
ponekad jednostruka ili dvostruka pretvorena u izrazite, prema dolje
izra!taje (T. XII, 3).
Posve izuzetan dekoracij e pa.kazuje jedna mala noga sa pro!irenom bazom:
tava njena povr!ina pokrivena je dosta pravilno poredanim naljepcima (T. XIII, 5) .
Najzad, potrebno je da \Se sivocrna roba ovog stratuma izdvaja dosta
j asno i po kvalitetu izrade. Fino prete"no crna polirana roba javlja se u broju
fragmena ta samo u n.i"im nivoima ovog stratuma. Opadanje kv-aliteta mo"e se pratiti iz sloja
u sIolj. Obrada je sve slabija, povr!ine su ali bez sjaja i prete"no sive, primje:;a pi-
jeska postaje sve a kod jednog primjerka sa dub. 1,90 konstatovana je i primjesa pljeve.
Ostale izradevine. Plastika je i u ovom '.ltratwnu veoma skromno zastu-
pljena. .Jedini primjerak plastike u u"em smilslu je fragmentovana "ivotinjska figura sa !ilja-
tom nju!kom i probu!enim sa dub. 0,90, u fakturi crvenkaste grube keramike
(T. XIII, 6). Ne!to su figuraIni elementi vezaini uz p09ude: stilizovane "ivotinjske
glave kao zamjena dr!ki (T. XIII, 9), stilizovane "ivotinj9ke !ape \{ooje su slu"ile kao no"ice
posuda ili mo"da "rtvenika sa vi!e nogu (SI. 14b), dr!ka u obliku falosa (T. XII, 9) i jedna
veoma stilizovana "ivotinjska figura koja je po svoj prilici slu"ila kao dr!ka na nekom
poklopcu (T. XIII, 8).
2.
je zastupljeno u znatnoj To se na prvom mjestu odnosi na ranije
poznate oblike - kremene i strugalice, k llupaste i sjekire njima i pri-
mjerke od lakog, bijelog kamena), !ila i od kosti itd. Treba da \S e ponovo
pojavljuju i i odbici od opsidijana. Kamene u ovom stratumu nisu za-
stupljene.
3. M e t a I n e (bakrene) i tragovi pr erade bakra su i u ovom stra-
turnu. Tu spada: nekoliko malih bakrenih perli (Sl. 16c), 1 fragmenat nakita tipa
od uske trake bakrenog lima (Sl. 16e), 1 mala igla s uvrnutom u!icom (Sl. 16b), dvije
udice od bakrene "ice pre, jeka (Sl. 16d), kao i nekoliko fragmenata ba-
d
Sl. 16
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 103
kr ene !ice okruglog presjeka. Na proizvodnju bakrenih objekata na prostoru na"om
sondom ukazuje i mno!ina sitnih grudica bakrenog oksida, koje su nala!ene na raznim
dubinama ovog stratuma. nalaz predstavlja objekat na T. XIII, 7. I po materijalu
od kojeg je i po svom obliku, to je najvjerovatnije dio kalupa za lilVanje ba-
krenih sjekira, up'ravo kOji se umetao u dvostrani kalup sjekira s otvorom za nasa-
eUvanje.
4. Nakit
Pored bakarnog nakita koji smo pomenuli, ovdje treba ubrojati ,i jedan probu"eni
zub kanida (kao T, X, 10), 1 mali privjesak od kosti (Sl. 16h), vanredno fragmen-
tovanu narukvicu (?) od mekog kamena (Sl. 16f), jednu perlu od poluprozirnog
liskuna (Sl. 16g) i jedno malo ko"tano dugme (Sl. 16a).
5. Ostaci hrane
OstaCi !itarica (pljeve) su i u ovom stratumu samo u sitnijim fragmentima
lijepa i nisu bili analizirani.
Analiza !ivotinjskih kostiju pokazuje zastupljenost pojedinih vmta : bovidi-
119, suidi-44, cervidi-49, mali (od toga ovce-5), cai11idi-13 i felidi-2 fragmenta.
6. Od a r h i t e k t o n s k i h ostataka vrijedi da se pomene j edna konstrukcija koja pripada
kraju ovog srtatuma, a koja je, na!alost, bila samo na"om sondom. Radi
se o rovu trapezastog presjeka, "irine 1 m, dubine 0,40 - 0,50 m, Ga dva
kraka koji se sastaju pod pribli!,no pravim uglom (up. Skicu 2 i profil D-F sa presjekom
rova). Rov je bio ispunjen rastresitom zemljom, ogromnom grube keramike i sitnim
lijepom. je da se radi o temeljima neke koja je
bila gradena tako da je najprije iskopan rov u koj.i je pobijen niz kolaca koji su
osnovu zida. Nakon toga, rov j.e bio zatrpan zemljom, "utom i otpa'cima, su kolci bolje
pa se 'potom nastavilo. Ovakvom odgovarao. bi niz jama koje su
fiksirane nakon rova na njegovom a koje su dostizale dubinu od cca 1 m,
od dna rova, kao i jedna veoma duboka jama, fiksirana u profilu G-H, upravo na
mjestu gdje se sastaju dva kraka pomenutog rova, i koja bi, prema tome, mogla pripadati
stubu ove
STRATUM I
Sh'atum I preistoriski slojevi nasel.ia u Gornjo:i Tuzli. U sondi
II (1958) njemu pripadaju sedimenti izmedu 0,90 i 0,00 m, ili - ako izostavima gotovo sterilni
i obradom gornji sloj - 0,90 - '0',40 m. U sondi I (1957) ovom stratumu pripada
sloj 1,10 i 0,40 m, a u probnoj sondi B (1955) od 1,20--0,40 m. Zbog izuzetne debljine
recentnih naslaga, u probnoj sondi e (1956) '5edimenti ovog stratuma nalaze s e na dubini 1,20
- 2,10 m, Kao "to se iz ovih podataika vidi , radi se o reativno tankom sloju, ukupna
debljina varira 0,60 i 0,90 m.
Stratum I se u svim profilima jasno idva.ia od najvi"ih sedimenata stratuma II.
njih ne postoji nikakav jasan sterilni sloj. Meduti m, gornji sedimenti stratuma II
karakteris ni su prisustvom ogromne crvenkaste grube keramike koja im daje izra-
zito obojenje II profilu, kao i znatnu Sedimenti stratuma I su, naprotiv, relativno
meki i rastresiti, uglavnom izrazito tamnosmecle, gotovo crne baj e.
Ova razHka nije samo formalna . Stratum I se i u kulturnom pogledu posve jasno
odvaja od prethodnog stratuma. U njegovim najni!im i,edimentima nala!eni su, dodu"e, dosta
brojni sitni fragmenti crvenkaste grube keram;ke stotuma II; to je, medutim, posve razum-
ljivo ako se uzme u obzir n.iihov stratigrafski odnos i ne mora II kulturnom po-
gledu ni"ta. Za stratum I u Cjelini je niz potpuno novih kulturnih
elemenata ko.ii nemaju nikakvih prethodnika u starijim slojevima naselja u G. Tuzli, tako da
se on u kulturnom pogledu odvaja od r anijeg kontinuiranog razvoja ovog naselja.
Sedimenti ovog stratuma dali su znatnu (premda ne-
uporedivo manj e nego stariji slojevi); je relativno malo, a je mala i
!ivotinjskih kostiju. Arhitektonski ostaci su skromni.
104
BORIVOJ COVIC
1. Keramika
U materijalu ovog stratuma te!e je jasnu granicu poje-
dinih vrsta. Jedino "to se mo!e potpuno izdvojiti - je jedna vrsba finije crne keramike.
radene bez ikakve primjese, od dobro zemlje. I vanj ska i unutrasnJa
povr"ina su potpuno cr,ne, "to je vjerovatno po itignuto dodavanjem neke primj ese, Na pre-
lomu su ili crne ili tamnosive. Povdine su dobro bez sjaja. Ova vrs t<'!. kera mike je
malobroj na, ali je zastupljena nekoliko primjeraka zbog forme i oma-
mentike (T. XIV, 13; T. XV, 1-3, 5, 6; Sl. lSb, d) .
Dosta su rijetki i primjerci izrazito grube robe, r adene sa velikom primjesom o"trog
(kvarcnog) pijeska (T. XIV, 12),
dio (oko 90%) ovog stratuma pripada jednoj vrsti ke-
ramike povr"ine nikada nisu potpuno grube, a ponekad idu i do veoma dobrog
(bez sjaja) i kod koj e jedan ton povr"ina. Ton je
rijetko kad - on varira od crvenkastog do ponekad i tamnosivog (na
unutra"njim povr"inama). Ova varu"anja daju se zapaziti i na jednoj iJ3toj posudi (T.
XIV, 1-3, 5-11; T. XV, 7; Sl. 17, a-e; Sl. l8a, e; Sl. 19; Sl. 2la-c).
Vrlo su rijetki fragmenti posuda grublje, crvenkaste povr"ine koja nije a na ko-
joj se na laze grubi mre!asti ili onamenti (T. XIV, 14; T. XV, 4).
\
\
\1
.
.
.
.
-
Sl. 17
Oblici posuda ovog stratuma su dosta Najjednostavniji - i ne
- oblik je poluloptasta ili jaj aJ3 ta posuda (Sl. l7a). Mnogo su brOjnije posude sa kon-
kavno uvijenim vratom, koji blago prelazi u za }blj eno rame (Sl. l7b) . Dosta su i pri-
mjerci srodnih posuda sa obodom i o" trim prelazom izmedu konkavno uvijenog
vrata i donjeg dijela (Sl. l7c); kod ovog oblika vrat je ponekad jako izvijen, tako da prelazi
u veoma gotovo horizontalan obod (S l. 17 d). Ne su i frag-
menti zaobljenih zdj ela zaravnjenim obodom (Sl. 17e) koj e su mogle imati
traka13te dr"ke (Sl. 19), kao i formi sa pro"ireni m ravno odrezanim obodom (Sl. 2lc).
Kod posuda malih dimenzija su r:,rije svega visoki sa dr"ka rna
koje polaze od oboda (Sl. l8b) , kao i njihova ni!a i zdepastij a varijanta (Sl. l Sc). Rij edak j e
oblik poluloptaste zdjelice sa j edva kra tkim vl1atom (Sl. l8d) , kao i niske "olj e
sa (dvij e?) male trakaste dr"ke (T. XIV, 3) .
U posude malih dimenzija spadaju najzad i posve jednoGtavne, u!e Ui "ire kupe,
po pravilu veoma grubo, rijetko ove kupe imaju po pravilu pro"irenu bazu
(Sl. 18 e, fl .
Ovom stratumu pripada i sa veoina visokom trakastom dr"kom, iz
profila sa dub. l, 50 m. (T. XIV, 4).
J'edna od osnovnih lmrakteristika kenm:ke ovog stratuma je veoma upotreba
dr"ki, koje se medusobno znatno razlikuju po o.)liku, profilaciji i mjestu na posudi.
Daleko najbrojnije su vertikalne tralt:l. tel:..!lc, "irine 2 cm, d ebljine () ,5
cm, izdu!enog presjeka. One se re : 0 "; 110 pojavljuju na jednostavnim polulopta-
'REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM N ASELJU U GORNJOJ TUZLI 105
stim posudama i posudama sa konkavno uvijenim vratom bla!e ili o"trije profilacije.
su postavljene tako da spajaju obod sa ramena posude (T. XIV, 2, 3, 6, 9, 10), ali su
dosta postavljene i ispod oboda, na vratu (T, XIV, 5, 7, 8, ll), a rijetko na samom ra-
menu posude (Sl. 18a). One su, pl'irodno, vezan 2 za najbrojniju vrstu o kojoj je
naprijed bilo govora, U profilacij i ove dr"ke p )kazuj u zna tna variranj a (up. na pr. Sl. 17d -
T. XIV, 7), a ponekad se na njima nalaze i je :inostavni, ili udubl.ieni, dekorativni
detalji (T. XIV, 8-11). Ove dvije osobine stoje u vezi sa da posude
kojima su one pripadale po pravilu nisu ornam=ntisane, " to je modelacija dr"ki (kao
i oboda) trebal,o donekle da nadoknadi.
.....................
'. _- - -- ...
.
Sl. 18
Znatno od trakastih su tunelaste dr"ke r ::t znih dimenzija, postavljene, izgleda,
na prelazu iz ramena u trbuh posuda, One su pret e!no vezane za grublje (ne grube)
posude, se oblik nije mogao ustanoviti. Jed:la mala tunelasta dr"ka pripadala je jednoj
posudi fine, crne fakture (T. XIV, 13). Dosta javljaju se duguljaste dr"kice ukra"ene
vertikalnim udubljenjima (T. XIV, 14).
Samo uz grubu keramiku vezan j e jedan tip dr"ke rostaVljene neposredno ispod obo-
da, ne"to ni!e, na zidu posude (T. XIV, l <). Veoma rijetko, ovakve dr"ke "SU vertikalno
probu"ene.
Sl. 19 Sl. 20
Posebnu varijantu predstavljaju el egantne dr"ke ovalnog, ili okru-
gl og presj eka (T. XV, 2; Sl. 18b), prvenstveno za finije posude i posudice
u f akturi crne keramike. Naj vjerovatnij e, radi se o obliku ili dubljeg
peham sa dvije dr" ke.
Za dio posuda ovog st.ra tuma .ie o"tra, "pravougaona profila-
cija oboda (T. XIV, 2, 5, 7) . Pored ovih zastuplj eni su i obadi profiE5ani n::l poseban (cpc
i T obodi - Sl. 21 a, b), kao i jednostaVni, tanjeni.
BORIVOJ COVI e
106
Prete!an dio posuda stratuma I bio j e bez ornamenta . Ipak, mada u malom broju
primjeraka Z'astupljena, o'l'l1amentika ovog stra t:uma je dosta r az.novrsna. Na standardnoj,
robi javlj a ju se ponekad urezi ili udublj enj a na obodu ili ramenu, a rijetko
i neki r azvijeniji ornamena t (Sl. l8a) . Na )} crnoj glaea noj robi ornamenti s u snopovi
k0'3ih udubljenih linija koji pol aze od r a mena i idu preko trbuha posude (Sl. 18 b; T. XV, 3),
kombinacij e uboda i udubljenih linija (Sl. l8d; T. XV, 6) , nizovi trougl'astih il i ovaLnih udu-
blj enja ispod oboda (T. XV, l), mre!asti oma mena t, samostalan (Sl. l8b) ili uokviren nizo-
vima uboda (T. XV, 5). Na, dosta malobrojnim, primj ercima nek ih vc(;ih, grublj ih posuda po-
j avljuje se veoma nema rno izveden grubi mre!asti ornamonat (T. XV, 4). Dost a ri j e tko javlj a
se i sitni or-namen at (T. XV, 7). po j ednom fr agmentu, r adi se o pOl3 udama
kod kojih je donji dio bio orna mentisan na ova j izuzev konkavno modelovanog
vrata koji je bio
Izuzetne, samo na j edan ili dva primj erka ornamentacij e pred-
stavljaju: cik-cak linija izvedena ispod oboda kosim ubodima nekog o"trog (T. XV, 13),
plitke, k ose k anelure na gornj em dijelu dr"ke j edne crne posude (po t ipu k ao T. XV,
2), ornamena t r adijainih traka izv edenih dvostruki m ubodima (T. XV, ll), orna menat gust o
b
a
b
Sl. 21 Sl. 22
post avl j enih pa raJeinih udublj enih Iinija, koji pokriva povr" inu jedn "iroke t rakast e
dr"ke (Sl. 20), "iroka "rafir ana tra kla, koso post a Vlj ena n a r amenu neke male posude (T. XV,
10), izlomlj ene t r ake dVOl3trukom udublj enom linij om (T. XV, 14, 15) i
or-namenat n a fragmentu j edne posude sa visokim, prema gore pro"irenim VI' tom (T. XV, 8) .
2. O r II d e i o l' II ! j e
Mada su ostaci oruzJa i nadeni u malom broj ll , ipak se mo!e konsi a t ov<lti da
su za ovaj stratum krat.ke (T. XV, 9, 12) i male, fino r etu"ira ne
kremene strelice bez trna, k oj e se poj avljUjU u dvij e varij a nt e (Sl. 22 a, b) . P ored toga, na-
je i nekoliko manjih kremenih i st r ugali ca, k ao i f r 3
cr
menat nekog (motike)
od j elenskog roga.
Metalni objekti i t ragOvi metal a u sedimentima ovog stratuma n is u nadeni .
3. O s t a c i h l' a n e
Ostaci !itarica nisu konstatovani u o kopanim slojevima ovog strat umCl.
!.ivotinjske kosti daju sl iku : bovi di-16, cervidi-42, suidi-4, si tni fragmen ta.
Pada u znatan pora t procenta divljih !ivotinj a, j elena, u oon o:; u na cjel ok upan
raniji ra zvoj, u kome su bovidi (prete!no vrs te pitomog bile uvi j ek daleko na
prvom mj es tu .
4. A l' h i t e k t o n s k i o s t a e i
Tragovi koje pripadaju stra t umu I mogli su bit i fi k ir ani tek u nj egovim
na jni!im nivoima, upravo na granici stratuma l i II, gdj e je sloj bio ne"to i mj e
gotovo st eril an. Na tom nivou otkriven je broj jama koj e s u - il i dublje - b ile
ukopane u gornje slojeve stn ltuma II. nj ima pooebno mj esto zauzima j ama O-l, k oja
jedina stvarno pripada samom stra tuma 1. To .i e jama nepr avil nog trougaonog
oblika, du!ine 0,75, "irine 0,40 m, i dubine 0,50 m. Zidovi jame bili su opla-
manjim kamenim J ama je bila vij e11cem od istih t akvih ka-
107 REZULTATI SONDIRAN.JA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ -r;UZLI
menih tako da konstrukcija ima dimenzije 1,20 x 0,65 m (T. l, 3). Kamenje kojim
su zidovi jame veoma je tro!no i je bilo izlo"eno uticaju dosta visoke tem- -
perature. Na"alost, nema nikakvih drugih elemenata koji bi pru"ali sigurnije podatke
je ovo ognji!te posebne konstrukcije stvarno moglo slu"iti.
Ostale jame fiksirane povr!ine na 0,70, 0,80 i 0,90 m, bile su prete"no
j,ame od kolaca a manjim dijelom neznatna bez stvarnog Jame za kolce
ukopane su u gornji sloj stratuma II za cca 0,20-0,60 m; prema tome, one ne mogu pripa-
dati nekoj (ili podignutim pri samom osnivanju novog naselja, kada
su se slojevi stratuma l tek formirati. jer bi u tom bile suvi!e plitke za
pobijanje sbubova koji treba da dr"e konstrukciju One, odgovaraju
koje su bile podignute kada je dobar dio sedimenata stratuma l bio for-
f
B
Q
o
L
F e
Skica 3 - Sistem jama iz stratuma l
miran. Kvalitet tih sedimenata dozvolio je da one budu fiksirane tek pri dnu i da bude
samo njihov donji dio. Ukupno je utvrdeno 12 ovakvih jama. Ako izostavimo jame
10-12, <koje, izgleda, pripadaju nekoj drugoj raspored ostalih jama nam
dosta jasan obris (prednjeg'?) dijela pravougaone gradevine (up. Skicu 3).
je na koji su kolci bili .iama je na gornjem dijelu
!ira, a u sredini ili uz jedan kraj ima udubljenje u je morao sbajati vrh kolca. Ostali
dio jame je ispunjen nabije-nim kamenjem ili tvrdo nabijenom, gotovo sterilnom ilo-
ponekad i jednim i drugim materijalom. nalazi iz jame su manje-vise
Izuzetak j-a me 1 i 2. U jami 2, nadnu, je pomenuti fragmenat posude
sa ornamentom, a u jami 1, u njenom !irem dijelu, ispod naboja zelenkaste
broj jako grubih posudica (tipa Sl. 18b) i fragmenti dvaju posuda sa
traka!,tim dr!kama (tipa Sl. l7b - up. T. l, 4).
Treba konstatovati lijepa uop!te nije !to bi, mo"da,
ukazivalo na prete"no drvenu konstrukciju zgra da.
108
BORIVOJ COVIe
HRONOLOSKI I KULTURNI ODNOSI

S t r a t u m VI
Sloj evi stratuma VI fiksirani su na oba mj esta gdj je sondiranj e izvr!eno do
zdravice (sonda 1-1957 i II-1958), i to u pribli"no istoj debl jini. Kako ni u jednom
pravcu nije moglo biti konstatovano neko stanji vanje njegovih sedimenata,
ne mo"e se zasada ni!ta sigurnije o veli : ini naselja u vremenu n j egovog osnivanja
i pravcu !irenja u toku prvog perioda "ivota u njemu. I pak mi se vjerovatnije
da je naselje u toku ovog prvog perioda ter en bli "e Jali i da se kasnije
!irilo u ostalim pravcima. Sigurno je da se ni u ovom prvom periodu ni j e radilo o
nekom posve malom, na uzak prostor naselju.
U kulturnom pogledu ve"e se najstariji period u "ivotu gornjotuzlanskog
naselja (stratum VI b) posve pouzdano za grupu. To je evidentno
kod - u ovom pitanju - materijala. Gruba, monohromna i
slikana keramika ovog stratuma Gornje Tuzle ima, u fakturi, oblicima i orna-
mentacije tako brojne direktne analogije u materijalu da ih je posve suvi!no
navoditi
4
. Stoga se zadr"ati na analizi r azlika, koje - i pored sve
srodnosti - postoje i koj e nam vi!e koristiti za odnosa ovog naselja
prema i grupi.
#to se fakture mo"e se da u gruboj keramici nema nikakve
razlike. Monohromna i - - slikana keramika iz Gorn.ie Tuzle odaje u pre-
lomu uglavnom isti postupak pri izradi kao i vrst e iz
ali se u pogledu a povr!ine znatno razlikuje. Naj bol je primj erci mono-
hromne, a slikane robe G. Tuzle odgovaraju sl abij e sl ikan im posu-
dama iz Intenzivni, staklasti sjaj , kakav imaju povr!ine fin e
(slikane) robe, nije u G. Tuzli ni u jednom primjerku konstatovan.
U pogledu oblika mora se da su u G. Tuzli - u svetri vrste
- posude sa vratom ne!to nego u gdj e uop! te nisu
zastupljene forme s izrazitim o!tro odvojenim vratom, samo p r elazni
oblici ka takvoj profilaciji". S druge strane, posude na !upljoj nozi izgleda da su u
Gornjoj Tuzli nego u
Najbitnije razlike postoje u orna;nentici slikane keramike.
1. Silkanje bijelom bojom, brojno zastupljeno u u Gorn.ioj Tuzli nije
ni na jednom fragmentu konstatovano. Svi ornamenti izv su raznim
n ijansama mrke bOje.
2. U ne postoji slikana ke ramika s izrazito osnovom (kakav
j e, napr . fr agmenat na T. IV, 5 iz G. Tuzle).
3. S izuzetkom l fragmenta (koji pripada kraju faze VIa), ornamentika slika-
ne keramike G. Tuzle j e pravoliniska, nasuprot u kome j e krivo-
linski ornamenat dosta i zastupljen u obje tehnike slikanjaG.
4. U nisu poznate posude sa horizontalnim slikanim trakama na
vratu.
5. U nisu upotrebljavani meandrasti motivi kakvim j e, napr. ,
ukra!ena posuda sa ognji!ta 0-5 (Sl. 6).
6. Od manje je va"nosti kombinovanj e slikanog i barbot ine ornamenta na
istoj posudi (T. V, 3); ono u nije konstatovano, ali su i t amo poznate
"barbot..ine - posude je gornji dio
razliku G. Tuzle i predstavlja i potpuni. nedostatak
plastike u stratumu VI G. Tuzle. S druge il trane noge "rtvenika iz G.
Tuzle potpuno odgovaraju onim iz
I Up. D. A r a.n e lov i a r a # a II i n, kultura, Ljublj ana 1954, str.
62 i d. kultura).
c. Ibid, str. 70, 77-8, 85-6, - up. i sl. 3, 5 b, c.
" Ibid, str. 83, 136.
, Ibid, T. XI - Ovdje bi, mo"da, trebalo ukazati na jedan detalj: noga
jednog od ovih "rtvenika iz G. Tuzle ima pri vrhu horizontalno probu!enu rupiCU, vj erovatnq
za uzice.
REZU'LTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 109
se mora se ukazati na srodnost u oblicima kamenih
sjekira, kao i na pojavu opsidijana u oba :1alazi!ta
H
Donekle relativno siro-
mai:tvo ko!t3Jnih u G. Tuzli u odnosu na
Neke od ovih razlika svakako su r '2zultat hronolo!kog odnosa ova
dva nalazi!ta. D. Gara!anin je utvrdila da j e slikanje bijelom bojom u ogra-
na stariji period u "ivotu ovog naselja i uspjela da izdvoji jednu fazu
II b) u kojoj se pOjavljuje slikanje tamnom (mrkom ili crnom)
bojom na svjetloj osnovi. Kako u Ub i dalje produ"uju "ivot druge
vrste (barbotine, impresso i razne monohromne varijante), je da se najstariji
sloj G. Tuzle mora hronolo!ki paraielisati sJ. IIb fazom. Ako uzmemo u
obzir da se u (VIa) fazi ovog gornj()Luzlanskog stratuma slikana keramika nalazi
u naglom opadanju, a da se pojavljuju neke nove vrste keramike koje u nisu
zastupljene, moramo do da j e samo najstarija (Vlb) faza Gornje Tuzle
istovremena sa Hb, dok mlada (VIa) faza izlazi iz stratigrafije starijih
sedimenata
Sto se - i u Gornjoj Tuzli rij etkih - slikanih fragmenata sa izrazito
osnovom, za koje nemamo direktnih analogija u materijalu,
mi se da oni predstavljaju prije neku lokalnu pojavu nego !to bi bili rezultat ove
hronolo!ke razlike10.
Druga nalazi!ta kultu re u bli"im krajevima su veoma oskudno
ili nikako publikovana, pa neko s njima ne dolazi u ovom momentu u obzir.
Druga je stvar sa nalazi!tima koja le"e dalje na jugu, u Makedoniji i, u Tesa-
liji, sa kojima i i G. Tuzla u pogle:iu stoje u organskoj
vezi.
nalazi!te zapadne (jugozapadne) Makedonije, Servia, sa svojim
bogatim slojevima (I-V) starijeg neolita, pru"a u odnosu na na! materijal, dosta mo-
za komparaciju. To se odnosi prvenstveno na oblike posuda zaobljene
manje posude sa ne!to obodom, loptaste posude sa prema gore
ne!to pro!irenim vratom itd.II , kao i na strogo geometriski, prete"no pravoliniski
ornamenat - prave ili uglaste trake i mre"asti motivP2. S druge strane,
postoji znatna razlika u tehnici slikanja: u Serviji slikanje crvenom bojom
na svjetlijoj ili tamnijoj osnovi a grupa starije slikane keramike, tamnim
na svjetlom, izvedena je posebnom tehnikom. Ipak, mo"da nije bez da je
upravo u ovoj tamnoj tehnici u Serviji najjednostavnije, pravo-
linisko ukra!avanj e povr!ine posuda masama paralelnih debljih i tanjih linija,
!to predstavlja manir kod gornjotuzlanske slikane keramike.
#to se grube keramike iz najstarijih slojeva Servije, zastupljena je i
tamo impresso-grupa
1
:>. U i rasporedu ornamenata ona je, daleko
bli"a nekim drugim mediteranskim varijantama impressa, nego ornamentic:i
noktom ili !tipanjem, kakvi su prete"no zastupljeni i u Gornjoj Tuzli oi u
U pogledu monohromne robe Hertly-ova publikacija daje nam suvi!e malo
podataka za komparaciju.
Interesantno je da se jedna vrsta barbotine keramike, sa vertikalnim orna-
me-ntom javlja u Serviji tek u slojull, koji sa starijim
8 Ibid, str. 48-9.
Tako, napr., u G. Tuzli potpuno nedootaju fme ko!tane spatule i neki drugi
oblici ko!tanih instrumenata str. 49-5(}). Mo"da je to ipak rezultat male otkopne
povr!ine u G. Tuzli, na kojoj nije ni jedno bolje gdje bi se ovakvi
abjekti najprije mogli
10 Treba, mo"da, ipaik da su slikani fragmenti sa osnovom u
Pavlovcu (Gumni!te) u sloju.
a W. A. H eu l' tl e y, Prehistoric Macedonia, p. 136, Fig. 3; p. 137, N 9, 10. (P. M.)
1> Ibid, Fig. 2, 3 - N 7-10.
11 Ibid, p. 138, Fig. 5.
u Ibid, p. 145, Fig. 12; 150, N 89, 90.
BORIVOJ COVIe
110
neolitskim sedimentima ovog nalazi!ta ne stoji ni u kulturnom ni u konti-
nuitetul:'.
Slojevi sa starijom slikanom keramikom Servije odgovaraju starijem tesal-
skom neolitu, upravo Sesklo-grupi Tesalije ll., premda njihovo mjesto u - novi-
jim nalazima detaljno izdiferenciranoj - kulturnoj stratigrafiji ove grupe jo! nije pre-
cizno
Znatno sliku dobijamo komparacijom sa neolitskim nalazi!tima sa
slikanom keramikom Makedonije. Tu se na prvom mj estu
Olint (na Halkidiku) sa svojom slikanom keramikom u kojoj potpuno tamni
ornamenat na crvenoj osnovil
7
. i ornamentaIni motivi (prete"no krivoliniski)
i rada (le"erno linija debljina neprestano varira) pokazuju da
se radi o vrsti slikane keramike s kojom pojave u G. Tuzli stoje u vezi samo na
jednom !irem planu - u pogledu tendencije preovladavanja tamnog ornamenta na
crvenoj osnovi. U oblicima, t.a razlika je jo! 18. je situacija i sa drugim,
Olintu srodnim nalazi!tima Makedonije, napr. Kritsana
19
.
Od znatmog je interesa i jedno nalazi!te u dolini Strurne (Akropotarnos) u
je gornjim slojevima zastupljena Dimini-roba sa bogatim krivoliniskim
ornamentima, a u donjem, stratigrafski odvojenom horizontu, keramika s
pravoliniskim motivima, tamnom bojom na ili svjetlo"ut oj osnovi.:lo.
Ovaj donji horizont zavr!noj fazi Sesklo-razvoja u Tesaliji.
Relativno veoma dobro ispitani nealit Tesalije daje nam svakako
i najpouzdanije podatke za komparaciju.
Na prvom mjestu lako je da se oblici keramike G. Tuzle
ve"u posve za neke od osnovnih oblika Sesklo-grupe, kao !to je to i za
utvrdila D. Gara#anin
21
. U pogledu G. Tuzle potrebno je mo"da jo! samo dodati da su
posude sa jasno izdvojenim vratom, koji se prema gore ne!to pr o!iruje,
veoma oblik Sesklo-keramike
22
(nasuprot .oblicima sa znatno du"im i prema
gore su"enim vratom Dimini-grupe).
Slikana keramika G. Tuzle se ve"e prvenstveno za slikanu Sesklo-kera-
miku, sa njenim stro"ijim geometriskim ornamentom, u kome prave linije preovlada-
vaju. Ova grupa je, kako su najnovija ispitivanja pokazala, imala II Tesaliji svoj veoma
dugi prethodni razvoj23, a i u svom punom, razvijenom obliku (sol yd-linear stil) trajala
je relativno dugo, !to da se i u tom okviru poj edine razvojne faze.
je izdvojio tri takva perioda u razvoju Sesklo-stila.:l
4

Za obja!njenje na!eg materijala veoma je va"na da u posljednjem
(III) periodu dolazi u slikanoj Sesklo-keramici do preloma: slikanje tamnom
bojom na svjetlijoj (crvenoj-B3b ili svjetlo"utoj-B3 E) osnovi n agl o da preovla-
Pojedine vrs te keramike, na kojima se izra"avaju ove nove t endencije razvile
su se u okviru Sesklo-kulture znatno prije nego !to je nju zamijenila Dimini-kultura,
a do"ivjele su svoj puni rascvat upravo u vrijeme kada je !irenje Dimini-kulture otpo-
Pri tome treba imati na umll da Dimini-kultura nije u Tesaliji bila
" V. M i loj i Chronologie der ji.ingeren Steinzeit IVIittel- und Si.ideuropas, S . 44.
Chronologie I).
18 Ibid.
17 P. M., p. 161, N 147, Fig. 32.
lO Ibid, p . 161-162.
,. Ibid, p. 159-160.
,.) IVI i loj i Chl'onologie l, S. 45.
2t kultura, str. 121.
'" V. IVI i loj i Zur Chronologie der Jungeren Stei.nzeit Griechenlands, Jahrbuch
des DAI, Bd. 65/ 66 - 195'01/ 51, S. 4 (Chronologie II) - is ti Chronologie I, Tat. 6, 6, 8; Taf. 7, 4 .
. " V. IVI i loj i Vorbericht i.iber die Ausgrabungen auf der Otzaki Magula 1954,
Arch. Anzeiger des DAI 1955, S. 158 ff - isti u A. A. 1956, S. 142.
o. IVI i loj i Chronologie II, S. 50 f .
.. Ibid, S. 52, 58. .
,. Ibid, S. 7 f.
111 REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTOlt1SKOM NASELJU U GORNJOJ TuZLI
rasprostranjena podjednako intenzivno i da se u toku Dimini-perioda u Tesaliji mogu
na poj edinim nalazi!tima konstatovati slojevi koji predstavljaju kasni razvoj Sesklo-
kulture sa slabijim ili Dimini-uticajima
27
. Ovaj razvoj svakako paralelan sa
starijom fazom Dimini-kulture, kao !to to i pokazuje situacija na pojedinim nalazi-
!tima, na kojima, u periodu kada Dimini-kultura preovladava, upravo one
Sesklo-vrste slikane keramike, sa tamnim ornamentima postoj e i dalje naporedo sa
novim Dimini-proizvodima, vrlo spor02S. Za na!e komparacije je od poseb-
nog !to se kod ovih kasnih Sesklo-vrsta sa tamnijim slikanjem gube neki stariji,
bogatiji , slikani motivi, a jednostavniji, linearni.
Prema Dimini-stilu, sa nj egovim posebnim oblicima i bogato
njenom ornamentikom bihromne i polihromne robe, u kojoj dominiraju spiralni i mean-
drasti motivi, proizvodi G. Tuzle u cjelini stoje u punoj suprotnosti. To, s
druge strane, ne da ne postoje nikakvi elementi koji bi se mogli vezati za Dimini.
Ukra!avanje vrata posude paralelnim horizontalnim trakama, kakvo postoji
u G. Tuzli, veoma je primjenjivano kod posuda sa visokim vratom Dimini
S druge strane, ono nije poznato u Sesklo-stilu. Ipak, treba da
se ono javlja kod pomenute kasne (B31'1) Sesklo-keramike, kao !to pokazuju neki pri-
mjerci ovako ukra!enih posuda iz Canglija:Jo. Znatno ve"e se za Dimini mean-
droidna ornamentika slikane keramike iz G. Tuzle. Ona je ovdje procentualno malo-
brojna, ali je predstavljena vazom sa ognji!ta 0-5 (Sl. 6). Neprekinuti orna-
menat povezanih meandrastih traka, kojih ostaju negativni '\/\ motivi
3l
, u
tehnici tamnog na svjetlom, ima direktnu analogiju slojevima Ocaki-Magule:
12
.
Primj erak iz Ocaki-Magule ubraja u lokalnu Dimini-varijantu (Ocaki-stil),
koja j e tamo stratigrafski fiksirana u sloju sa Dimini-keramikom.
mi se da nije suvi!no zanimljivu okolnost da oba ova Dimini-
. ornamenta u G. Tuzli nalazimo upotrebljena na jednoj posudi Sesklo-oblika.
Ako bismo htjeli da ukratko rezimiramo rezultate ovih komparacija, mogli
bismo da ka"emo da se stratum VIb Gornje Tuzle svojim oblicima genetski ve#e za
Sesklo-kulturu Tesalije, a ornamentikom svoje slikane keramike za njenu zavr!nu fazu
ili, upravo za onaj prelomni SesklolDimini period Tesalije, o kome je gore bilo
Hronolo!ko mjesto najstarijeg sloja u G. Tuzli koje bi iz ove komparacije pro-
izlazilo, odgovara pribli"no datiranju faza sa slikanom keramikom u po D.
Gara$arnin
33
.
Dok smo prema pojavama na istoku i jugoistoku mogli da ve-
"emo najstar iji peri od na!eg ,naselja i u kulturnom i u hronolo!kom pogledu, znatno
je te"e utvrditi odnos ovog s tratuma GornjeTuzle prema nalazi!tima u zapadnim dijelo-
vima Balkana. "Impresso-ornamentika je ovdje sekundaran elemenat i stoga nedo-
voljno pouzdan oslonac za jedno realnije sa Crvenom Stijenom, Zelenom
i lokalitetima sa impresso-keramikom na Jadranu. Ostaje nam da konstatu-
j emo da je sloj u G. Tuzli, u svojoj prvoj (VIb) fazi zasada najstariji
poznati neolit Bosne, isto onako kao !to niz nalazi!ta sa impresso-keramikom na
Jadranu i nj govom neposrednom predstavljaju najstariji neolit tih krajeva.
Faza Via naselja Gornja Tuzla predstavlja, hronolo!ki i kulturno, direktni
nastavak ranije razvoja, sa nekim novim tendencijama i pojavama. Dalja
upot r eba grube (barbotine- i impresso-) i monohromne keramike i poja-
vljivanje slikane keramike koja je u izumiranju jesu, ustvari, one iste tendencije koje
" Ibid, S. 6.
os Ibid, S. 7f, S. 18.
" W a e e-T h o m p s o n, Prehistoric Thessaly, Pl. I-H. T. otl V 't ot., At 1I'PO'""OPlXOtt
&lJlWlOU :<at :Ea.;tAOtl, 118.
oc, W a e e-T h o m p s o n, P. Th, p. 100-101, Fig. 57 f.
at up. i H T o U'I 't a., At ()()'.p07tOAE<_ AlJll'/WU ;t()(t 1:E,XAOU T. 27, 6 (B 3u).
3:! M i loj i o. C. S. 179 (Abb. 5. 12).
'" kultura, str. 139 i d.
112
BORIVOJ
se mogu konstatovati u okviru Karas-kompleksa (kao jedna od njegovih bitnih odlika),
!to i opravdava determinisanje ovog kompleksa kao zavr!ne faze
kulture u !irem smislu, kako je to D. Gara"anin
3l
. Stoga smatram da faza VIa
gornjotuzlanskog naselja, hronolo!ki i kultuIlno, stoji u bliskoj vezi sa fazom
Karas (CrH- kompleksa i Rumunije.
S tim u vezi, veoma je interesantno pitanje kakav je odnos nalazi!ta u Gor-
njoj Tuzli prema tzv. srednjem neolitu cen traine Bosne, koji reprezentuje nalazi!te u
Kaknju:
l
;;. Dvije va#ne odlike keramike kakanjske grupe su, svakako, njena barboti-
ne -ornamentika na gruboj robi i visoke, !uplje noge finijih monohromnih posuda,
koje ponekad mogu biti i jako vitke
36
. Oba ova elementa predstavljaju nesumnjivo
tradiciju u okviru kakanjsk2 keramike. S druge strane, II Kaknju ne
postoji slikana keramika, a impresso je predstavlj en samo jednim fragmentom.
Pored toga, faktura kakanjske keramike, i grubu, pokazuje znatnu
evoluciju, koja se ogleda kako u tome !to se pljeva vi!e ne upotrebljava kao primjesa,
je zamijenjena pijeskom ili kamenom pra!inom, tako i u boljem
i vezanosti prevlake sa zidom sudaH. Sve to pokazuje da je
nalazi!te u Kaknju svakako ne!to od naselja u G. Tuzl i, upravo od
njegove VIb faze. Vidjeli smo da se u slojevima VIa faze i u najni#im nivoima V u
G. Tuzli pojavljuju fragmenti posuda posebne vrste, sa primjesom
sitnog pijeska ili kamene pra!ine. Ovi fragmenti i i po pro-
filacijama oboda i po ornamentima ispod oboda imaju dobre analogije u kakanjskom
materijalu
3s
. S obzirom na ove kao i na hronolo!ki polo#aj Kaknja, kakav je
na osnovu analize cjelokupnog materijala dao A. Benac.3!1, smatram da nase-
lja u Kaknju vremenski pribli#no odgovarati fazi VIa naselja u Gornjoj Tuzli. U kul-
turnom pogledu, ova dva naselja ve#u se utoliko !to se kasni elementi
pojavljuju kao jedna od komponenti u genezi kakanjske grupe.
Posve izuzetan je ornamenat na fragmentu T. III, 6, koji pripada fazi VIa.
On se, stilski i donekle pribli#ava jednoj vrsti ornamentacije dobro poznatoj
iz starijih neolitskih kultura Rumunije: Boian A (Bolintineanu-Giulesti)40 - ZanestiH.
Ne mo#e se, tvrditi da se tu radi o stvarnoj vezi.
Stratum V
Veoma znaca] an prelom nastupio j e, odmah sa ovog stratuma, u
tehnici izrade keramike. To je odbacivanje pljeve kao primjese, odnosno nj eno zamje-
njivanje nekom vrstom pijeska. Ne mo#emo sa utvrditi da li je ovaj
napredak nastao kao rezultat uticaja sa strane ili samostalnog pronalaska lon-
Za prvu pretpostavku govorila bi pojava - u sedimentima faze VI a - frag-
menata polugrubih posuda sa zadebljanim ili stanjenim obodom (T. III, 7-9) koje su
sa primjesom sitnog pijeska iH kamene pra!ine. Ova vrsta predstav-
lja, kao !to smo naprijed istakli, kratkotrajnu i prolaznu pojavu u G. Tuzli i vezana
je za prelaz iz st r aturna VI ustratum V. Ona je veoma vjerovatno rezultat dodira
sanovni!tva G. Tuzle sa nekom stranom grupom koju jo! ne mo#emo
bli#e odrediti, dodira koji je bio prolaznog karaktera. Lako je da je stanovni!tvo
Ibid, str. 136.
no A. B e n a e, Osnovna obilje#ja neolitske kulture u Kaknju, GZM NS sv. XI - 1956,
Arheologija str. 167 i d. (A. Benac, Kakanj).
s. Ibid, str. 171-172, T. II, 11-12; T. III, 1, 3; T. IV, 4, 6.
" Ibid, str. 171-2 - kakanjskim materijalom u zbirci Zemalj skog muzeja u
Sarajevu mogao sam samo 1 fragmenat koji se po slabijem i minimalnom do-
datku pljeve ve#e u pogledu za ovakvu keramiku G. Tuzle (Inv. br. 3B. 834) .
38 Ibid str. 171, T. III, 1, 2.
3. Ibid, str. 17B.
oo Up. , napr., R. V u l p e, Izvoare, p. 59 i d, Fig. lB, 56; 19, 2-6. itd.
" Up. H. D u m i t r e s e u , Santierul arheologic Traian (1954) - Delalul Viei, studii si
cereetal'i de istorie vache, 3-4, An. VI (1955), p. 474-6, Fig. 17, 12, 6.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASrLJ'l' U GORNJOJ TUZLI 113
G. Tuzle tom prilikom primilo novu tehniku u proizvodnji keramike. Za drugu pretpo-
stavku govorili bi neki momenti. Ustanovili smo da mnogi primjerci grube, pa
i finije keramike iz najni!ih sedimenata stratuma V pokazuju u prelomu prisustvo
velike glinenog "kriljca. Najvjerova tnije se tu ne radi o namjernom dodavanju,
o upotrebi zemlje vadene iz nekog kontaktnog sloja, gdje se u glini nalazila
znatna primjesa rastro"enog "kriljca. Izrada sudova od takvog materijala mogla je da
poka!e ovog naselja prednost ovakve mineralne primjese u glini.
korak, koji su mogli i samostalno da bilo bi namjerno dodavanje pijeska,
koji pri ni!im temperaturama mo!e da slu!i kao dobra primjesa u izradi
No, bez obzira na ovaj prelom koji je tehnolo"kog karaktera, posve je
da stratum V predstavlja neprekinuto produ!enje !ivota stanovni"tva koje je ovo na-
selje osnovalo. To dokazuje, na prvom mjestu, odr!avanje
barbotine i monohromne keramike sa primjesom pljeve) sve do kraja ovog
stratuma. Fina monohromna keramika sa bOjenom prevlakom se ve!e za
prethodni razvoj. Ona se pojavljuje u gornjim slojevima stratuma VI, i,
"to je jo" va!nije, njena bojena prevlaka rezulta t j e istog tehnolo"kog postupka koj'i je
primjenjivan j kod jednog dijela slikane keramike stratuma VI. da keramika
sa bojenom prevlakom do!ivljava ovdje svoj razvoj upravo onda kad slikana
keramika izlazi iz upotrebe pokazuje da ona i i funkcionalno slika-
nu keramiku u ovom periodu !ivota gornjotuzlanskog naselja, onako isto kao "to je
nova vrsta grube keramike sa primjesom pijeska zamijenila u svakodnevnoj upotrebi
staru barbotine-robu.
Ova vrsta nije nikako neka lokalna, izolovana pojava. Srodna kera-
mika sa crvenom prevlakom poznata je i iz gdje se javlja odmah od sloja zemu-
nica i traje kroz sve starije slojeve
42
. je da ona i u pred-
stavlja produ!enje tradicije isto onako kao i barbotine-roba,
radena sa primjesom pijeska, a ne pljeve, koja se u odr!ava veoma dug0
43
Prem-
da nedostaje precizniji opis i ilustraci.ie, tako da detaljnije upo-
nije izvr"iti, mi se da srodnu vrstu keramike predstavljati i
crveno bojena keramika Karos-kulture
H
. Zanimljivo je da i tamo postojI,
veoma rijetko, i bojena prevlaka, "to, opet, ukazuje na blisku vezu sa finom
monohromnom keramikom stratuma V G. Tuzle
45
. D. Gara"anin je opravdano ukazala
da se ova vrsta keramike Karas-kulture ne mo!e ubrojiti uslikanu keramiku
Hl

tim, ona je sa slikanom keramikom nesumnjivo u genetskoj vezi.
Nije suvi"no pomenuti da je u G. Tuzli fragmenat jednog suda koji je
morao stajati n a vi"e niskih nogu (T. VII, 8). Ovakve posude su, kao "to je
poznato, upravo za Karas-kulturu. Po obliku i detaljima veoma
srodni primjerci mogu se navesti sa broja nalazi"ta
4
'. Najzad, da pomenemo da
su u okviru Karas-kulture poznate i male loptasto zaobljene posudice bez izrazito na-
dna - u G. Tuzli tipni oblik fine monohromne keramike sa bojenom prevlakom
stratuma V48. Sve ovo ukazuje na - uostalom posve razumljivu - genetsku vezu ovih
nalazi"ta i na razvojne tendencije koje su njom uslovljene. U hronolo"kom smislu,
Up. M. Vas Preistoriska IV, str. XIV, str. 9 itd. - M. G a r a " a n i n,
Hronologija grupe, Ljubljana 1951, stl'. 19 (M. Gara"anin, Hronologij.a) - Pregledom
materijala iz zbirke Univerziteta u Beogradu, koji mi je bio
kolege mogao sam konstatovati broj fragmenata sa crvenom prevlakom, vrlo
srodnom onoj iz stratuma V g. Tuzle, napr. fr agmenat sa oznakom Inv. 165-Kosturnica, Inv.
150-l> 34 8,6, dva fragmenta ISa oznakom dubine 8,9 i 8,7; ostaci prevlake postoje i na
pooudici sa oznakom I. 2282 sa dub. 7, 3, koja se svojim oblikom i malim dugmetastim
njima na periferiji i veoma pribli!ava ovakvim posudicama iz G. Tuzle .
.. Up. M. G a, r ,a " a n i n, Hronologija str. 14.
H J. B a n in e 1', Die Ethnologi'e der Karas-Kultur, Dolgozatok Szeged XIII (1937), S.
40 - J. B an n e r, Die III Periode der Theiss-Kulture, Dolgozatok Szeged VIII (193,2), S. 40.
'0 kulhIra, str. 108.
L c.
OT J. B a n n e r, Dolgozatok ... VIII, Taf. XVII, 4; Taf XXVIII, 18; nar. Taf. XXXII,
2 itd.
Ibid, Taf. V. 6.
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheloglja
8
BORIVOJ COVIC
114
to pokazuje da se stratum V G. Tuzle, bar ima paralelisati sa vremenom tra-
janja Koros-kulture.
Donekle nejasnu pojavu predstavljaju visoke, vitke noge posuda koj e su vezane
za starije slojeve stratuma V. One su se, mogle razviti i iz oblika stratuma
VI, gdje su !uplje noge posuda, kod monohromne robe, veoma upotreblja-
vane (up. Sl. 3b; Sl. 4a-c; Sl. 7b-f). Pomenuli smo da su u isti m sloj evima i
fragmenti posve plitkih recipijenata za koje smo pretposta vi li da su stajali na
ovakvim !upljim nogama. Ovakav oblik plitke zdjele na vi!oj ili ni"oj nozi
poznat je dobro iz Kaknja, gdje predstavlja vrlo Treba da se i u
Kaknju'; O, kao i u drugom nalazi!tu ove grupe - pored masivnijih,
prema dolje pro!irenih !upljih nogu, javljaju dosta i uske, vitke noge, koje svo-
jim proporcijama i izgledom potpuno odgova raju na!im primjercima sa Sl. 7b. Pored
toga, postoji nesumnjiva podudarnost izmedu. osnovnog oblika gornjotuzlanskih posu-
dica sa bojenom prevlakom (Sl. 9b-e) i poluloptastih ili loptastih malih zdjela, ponekad
bez jasno izdvojenog dna, koje su u oba naselja kakanjske grupe
52
,
a koje u imaju jednu profilaciju oboda, istu kao kod na!eg
primjerka sa Sl. ge. Svi ovi elementi ukazivati bi na to da je stratum V G. Tuzle, bar
svojim dijelom, paralelan sa razvojem kakanjske grupe u centralnoj Bosni,
smo vezali za kraj gornjotuzlanskog stratuma VI. Ovakav hronolo-
!ki odnos ova dva naselja odgovarao bi hronolo!kom mjestu koje kakanj skoj grupi -
na osnovu analize ovih i drugih elemenata - daje A. Benac, ga sa najstarijim
pojavama vincansko-tordo!ke faze u Opravdanost ovakvog datiranja kakanjske
grupe sa svoje strane, i hronolo!ko .mj esto stratuma V G. Tuzl e, izvedeno
komparacijom njegovog materijala sa )m.
kod keramike sa bojenom prevlakom ukazali smo da se radi o pojavi koja
ima dobru analogiju u starijim slojevima Hronolo!ki i kulturno daleko su zna-
primjerci sive i crne keramike sa kanelurama, II sedi-
mentima stratuma V G. Tuzle. Po fakturi, oblicima i ornamentacij-e (Sl. IO,a-f;
T. VII, 5, 6,), oni imaju veliki broj direktni h analogija u starijim slojevima,
prvenstveno u sloju zemuniea i slojevim l 9 i 8 m, kao i na ostalim
skim nalazi!tima u kojima su zastupljene st:trije Pri tom je bitno konst atovati da
se tu radi o oblicima zdjele sa p re te"no !irokim gornjim konusom,
o!tro profilisane, zaobljene) i o ornamentici (prete"no sitn , nje"ne ka-
nelure) koji predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika keramike starijih slojeva
To nam da postavimo hronolo!ku paralel u izmedu stratuma
V G. Tuzle i faze I (po M. Gara!aninu). S obzirom da se
zdjele fakture javljaju u Gornjoj Tuzli u starij im sedimentima
stratuma V (up. Katalog reprodukcija), smatram da se mo"e uzeti kao realno da ovaj
stratum u G. Tuzli odgovara dijelu faze u cjelini .
elementi usedimentima stratuma V, kao !to smo vi-
djeli, procentualno malobrojnu grupu i stranu i novu poj avu, koja sa pret-
hodnim kulturnim razvoj em na ovom naselju nema nikakve genetske vezene. Oni su
.. A B en a e, Kakanj, str. 172.
Ibid, T. IV, 6 .
Sondimnja u izvr!io je A. Benac, kome zahvaljuj em na ovim infor-
macijama. Materijal ruije objavljen.
, A. B e n a e, Kakanj, str. 172, T. III, 5, 6; T. IV, 1-3.
Ibid, str. 178.
oi P. V. IV, str. 14, sl. 18, T. VIII, s l. 30b, T. XI, sl. 33b itd - D. G a r a ! a n i n -
M. G a l' a # a n i n, Neolitsko naselje u Zarkovu, Star ina!' III/ IV (1955), str. 115, sl. 15 (sloj III)
D. K a r a p a n d ! i Aradac, Stai.'inar III S, I (1922).
0 M. G a l' a # a n i.n, Hronologija, str. 21-22.
oo Usedimentima stratuma VI je manji broj fragmenata posuda koje poka-
zuju tendenciju ka o!trijoj , pro-filaciji. Radi se o fragmentima
monohromne robe. Ta poj ava je, mi se, vjerovatnije rezultat nekog ..>amostalnog razvoj a,
nego uticaja, kao !to pokazuj e i pojava ovako profilisanih fragmenata iz
va, ostalog i iz Jame 5 A kultul1 , str. 69, sl. 4f) iz sloja koji pripada
fazi Ila po D. Gal"a!anin.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 115
vakaKo d!rektnih dodira koji su u ovom periodu postojali izmedu stanovnika
preistoriskog naselja u G. Tuzli i starije kulture.
noj okolnosti da su posljednjih godina vr!ena .na nekolilm.
istoriskih nalazi!ta Bosne, u stanJu smo da cltav ovaJ proces p
dobro osvijetlimo. podatke u tom pogledu pru"a 'nam naselje Varo' kod
Koraja, cca 20 km od G, Tuzle, s druge strane planine Majevice.
Izvje!taj o iskopavanju u Varo!i i ova dva nalazi!ta i pojedinih njihovih
razvojnih faza dao je A. Benac u radu "Neolitski telovi u Bosni (u ovom
broju Glasnika), pa nema potrebe da se to i ovdje ponavlja. Za obja!njenje razvoja u
G. Tuzli treba ipak
1. Po oblicima zdjela sa strmim gornjim konusom i
nekim drugim elementima, stratum V Gornje Tuzle mo"e se hronolo!ki pouzdano pa-
ralelisati sa najstarijim, IV stratumom naselja u Varo!i, !to odgovara i hronol o!kom
mjestu ovog perioda Varo!i u odnosu na
2. Naselje u Varo!i ima od samog karakter, sa izrazitim
balkansko-anadolskim elementima i bez ikakve starije (napr. tradicije,
a njegovo osnivanje pada u vrijeme faze u
3. Neki izraziti elementi koje smo mogli konstatovati u stratumu V
G. TuzI (napr. posuda na Sl. 10c; T. VII, 5 sa vanredno finim, nje"nim kaneliranjem),
a za koje smo na!li direktne analogije u drugim nalazi!tima
5 7
, nisu bili
konstatovani u slojevima naselja uKoraju.
To nam pokazuje da se uticaj u ovom periodu "ivota naselja u G.
Tuzli ne smije posmatrati samo iz ugla odnosa Varo!-G. Tuzla, premda je izmedu ova
dva naselja kontakt bio vjerovatno vrlo rano uspostavljen. Moramo, naprotiv,
sa jo! nekoliko naselja rane faze kulture u ovom kraju, !to bi bilo posve r a-
zumljivo ako se radi o jednom migracionom talasu za je postojanje argumente
iznio A. Benac
58
.
Na taj mo"emo pretpostaviti da j e stam neolitsko sta-
novni!tvo ovog naselja ostalo u jednom momentu izolovano i izlo"eno uticaju novog,
brojnijeg i ekspanzivnijeg elementa, uticaju je intenzitet stalno rast ao,
!to se u G. Tuzli mo"e pratiti iz sloja u sloj. Taj uticaj manifestuje se u stratumu V G.
Tuzle - u njegovim vi!im nivoima - i jednom pojavom u kera-
mici, koj a zasl u"uje da se na nju posebno osvrnemo. Radi se o grubim posudama sa
svedenim dnom koje se zavr!ava j e dnom punom, !iljatom nogom. Ovakve
noge, sa zaravnjenim vrhom a kasnije profilisane (up. Sl. Sc-e; Sl.
11a; T. VII, 10, 12), pojavljuju se u G. Tuzli prvi put u stratumu V, a u punu upotrebu
ulaze kasnije, u IV, a u III i II stratumu. Premda su radene u fakturi
crvenkaste grube keramike, one predstavljaju novu i stranu pojavu u G. Tuzli, pojavu
koja se iz prethodnog razvoja oblika gornjotuzlanskog naselja genetski ne
mo"e izvesti. Smatram da je i ovaj oblik dospio u G. Tuzlu iz istog izvora iz kojeg i
sivocrna kanelirana roba. Za to b i govorile
1. Ovakve noge pojavljuju se te k u gornjim sedimentima stratuma V, dakle
ne!to kasnije od prvih jasnih uticaj a, i u sloj evima u kojima se (bar po
broju fragmenata) porast toga uticaja, a u punu upotrebu ulaze u onim stratu-
mima (IV - II) koji pokazuju potpuno elemenata u ovom
naselju.
2. Posude sa punom !iljatom nogom veoma oblika pOMate su u
Varo!i kod Koraja od najdubljih slojeva stratuma IV u finoj, a od stratuma III i u
gruboj fakturi. Prema tome, ovaj oblik noge mogao je u G. Tuzli biti primlj en bilo iz
Varo!i, bilo iz n ekog drugog istovremenog nalazi!ta, u kome su ovakve
posude mogle biti od samog izradivan e i u gruboj fakturi.
3. Ovakav oblik pune, za!iljene noge (za pobadanje u pod) ll1i je, dodu!e, za-
stupljen na dosada poznatim nalazi!tima. Treba, medutim,
" Zarkovo, 1. c. - Aradac, 1. c .
Up. A. B e n a c, Neolitski t el ovi II Bosni (u ovom broju Glasnika).
8*
116
BORIVOJ COVIe
uzeti u obzir da nalazi!ta Bosne svakako posebnu spe-
grupaciju, kao i to da je ovaj obli.,
na prostoTu sa kojega ili preko kojega je krenula pretpostavljena migracija u
pravcu Balkana. Pored srodnosti sa oblikom noge trojanskih tripoda, jo!
ubjedljiviji su primj e rci posuda sa jednom ovakvom nogom, u finijoj ili grubljoj fa-
kturi, ponekad i sa horizontalnim kanelurama (kakvi se pojavljuju i u Varo!i kod
Koraja), u slojevima I i II u Troji
u9
. Prema tome, ako se i ne mogu smatrati
oblikom za kulturu, ovakve pune !iljate noge dospj le u u sjevero-
Bosnu sa elementima. Na ovom terenu ovaj oblik je kasnije, izgleda,
postao veoma omil jen i u tom smislu on predstavlja jedan od oblika ove za-
padne grupe.
S t r a tu ID I V
Iz razloga koji su naprijed izneseni veoma je te!ko dati precizniju hronolo!ku
ocjenu strat uma IV samo na osnovu ma terijala u njegovim sedimentima. Jedini
sigurniji oslonac pru"a nam u tom pogledu sa susjednim naseljem Varo! kod
Koraja.
oblik grube keramike strat uma IV G. Tuzle su plitke posud s
nim, ne!to zadebljanim obodom, koji je po pravilu ukra!en udubljenjima izvedenim
prstom. Vidj eli smo da se prvi primjerci grubih posuda ovog tipa pojavljuju pri
kraju stratuma V. Ali t ek u stratumu IVone postaju dominantan oblik keramike, da bi
sa stratuma III brzo izagle iz !ire upotrebe. U Varo!i kod Koraja ovaj tip
posude vezan j e za stratum III i prelaL)ni sloj IUIII. se na ovaj
elemenat mogli bismo da navedeni stratumi u Varo!i odgovaraju vremen-
skom rasponu u toku koga su se formirali g n nji sedimenti stratuma i stratum IV G.
Tuzle. Kako j e na osnovu niza drugih elemenata A. Benac utvrdio vremensku paralelu
Varo! III i III/II = faza B2 po
odnosno Tordo! II po Gara!aninu), stratum IV G. Tuzle odgovarao bi nekako
faze u Ostali elementi kojima raspola"emo (otisak asure
lU dnu jedne posude, dva kanelirana fragm nta), ne daju na m neki si gurniji oslonac(;o.
Ovakvo hronolo!ko mjesto G. Tuzle IV je, hronolo!kim mjestom
stratuma III i II ovog naselja, kao i (II i I) stratuma Va ro!i, koji se
pouzdano mogu paralelisati sa fazom u njenom
t r a janju.
U strat umu IV G. Tuzle su dVije pojave koje su od znatnog interesa za
osvjetljava nj e razvoja ovog naselja.
a prvom mjestu, pada u da su sada svi elementi koji se
ve"u za st. rat um VI i, prema t ome, predstavljaju tradiciju. Njihovo
zavanje nij e bilo naglo; oni su opadali iz' sloja u sl oj stratuma V, uporedo sa
u t icaja. U strat.umu IV izgleda da element.i Ono
!to stratum IV ve"e za prethodni razvoj to je upotreba crvenkaste grube ke-
ramike, sa velikom primjesom pijeska, padaju jo! tl kraj
VI-og stratuma. je, da s e u stratumu IV pojavljuju i prvi primj e rci
sivomrke grube keramike fakture. Sve ovo navodilo bi na pretpo-
stavku da je u periodu formiranja sedimenata str3tuma IV, u naselju G. Tuzle do!lo do
preloma ne samo u kulturnom smislu, i u strukturi stanovni!tva. Za to bi
govorio clG. lji razvoj naselj a.
" Up. C. B l e g e n, Troy, Vol. l, 2, 237, 34; 422, 13-20 itd i nar. 249, 39--40 i 371 ,
12-21.
Up. M. G a r a ! a n i n , Iz istorije neolita u Srbiji i Bosni, GZM NS sv. IX
- 1954, Arheol ogi j a , str. 9.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJlJ U GORNJOJ TUZLI 117
Stratum III
Brojni i raznovrsni i drugi nalazi iz ovog stratuma po-
stavljanje pouzdane hronolo!ke i kulturne paralele prema i drugim srodnim isto-
vremenim nalazi!timaGl. Na prvom mjestu treba konstatovati da fina sivocrna polirana
i gruba sivocrna keramika, dakle dvije od t ri osnovne vrste ovog stratuma,
po svojoj fakturi stoje veoma blisko proi zvodima. Podudar-
nost je lako i u oblicima. Po M. Gara!aninu, u se, na dub. oko 5 m, po-
novo pojavljuju zdjele, koje zatim postoj e i u
Vidj eli smo da j e u najni"em sloju stratuma III G. Tuzle jedna zdjela sa veoma
kratkim gornjim konusom, za koju smo pretpostavili da bi mogla biti prototip kasnijih
zdjela s obodom (M. Gara!anin i Z 3 ovaj oblik upotrebljava termin bikoni-
zdj ela ), veoma u stratumu III i II G. Tuzle (Sl. I2d - Sl. I2g; T. IX, l). Po
svojoj profilaciji, ove zdjele stoj e veoma bli sko seriji zdjela sa dub. 5,9 - 4,00
m u Isti j e i sa zdjelama sa ramenom i vratom
(Sl. I2c; T. IX, 2 ,3 ), kO.ie su vezane samo za stratum III G. Tuzle. One se u po-
javljuju opet na dubinama 6 i 4 m
64
,' a poznate su i iz slojeva
drugih nalazi!ta
G3
Zdjele sa !ir0ko izvijenim (razgrnutim) obodom (Sl.
I2e; T. IX, 4) , su poznate i iz i sa drugih lokaliteta ove grupe
07
mada se
nigdje ne pojavljuju u takvom broju i u tako razvijenim oblicima kao u stratumu III
G. Tuzle. Na! peti tip (duboka zdj ela sa prema gore su"enim vratom i na
periferiji - T. IX, 5), predstavlja posebnu varijantu, su najizrazi-
ti.ii primjerci dosada oni iz Gornje i Donj e
GS
Tuzle. Ipa k, one stajati u vezi sa j ednim
oblikom posude koji se u pojavljuje na dub. 6,5 m.
uu
Amfore i amforice sa uskim vratom i
dr!kama (Sl. I2b) oslanjaju se na srodne oblike iz sloja 6 i '1
m, za koje ih ve"e i oblik dr!ke.
7o
#to se ornamenta, prvenstveno ka neliranog, na robi stratuma III
G_ Tuzle, njegova povezanost sa boga tom ornamentikom k aneliranja posve
je Isti je i sa otiscima asure i urezanim znacima n a dnu ili donjem
dij elu posude.
7I
Od oblika grube k eramike, veoma dobre analogije u g ruboj ili finijoj
robi imaju jednostavne duboke posude sa n e!to obodom ili kratkim vratom
(Sl. l1c), kao i grube amfore sa dr!kama lt j e spajaju obod i rame suda (Sl. Ub; T.
, S obzirom da je to na drugom mj e-: tu (up. rad A. Benca II ovom
broju Glasnika) ovdj e izostavljeno detaljnij e ml adih sloj eva G. Tuzle sa
naseljima u VelI'o!i kod Koraja, Donjoj TU7. li , i G. Slatini. Mo"da bi .j edino trebalo
da je st r atum II G. Tuzle svojim zavr!etkom, izgleda, ne!to malo od stratuma I
Varo!i kod Koraja, kao i to da ni na jednom od navedenih naselja ne postoji stratum koji bi
hronolo!ki i kulturno odgovarao str atumu I G. Tuzle.
, M. G a r a ! a n i n, Hrcnol ogi ja, str. 52.
3 up. P. V. IV, str. 82'---83, sl. 119 (nar. N 954, 959, 961).
IH P. V. rv, Z. XLII.
., Napr. Banjica, sloj iznad zemunica, pri mjel'ak sa oznakom 2365/B (materij al iz
Banjice jo! nije objavlj en, ali mi je pregled bio kolege Mu-
zej grada Beog11:lda) - Zarkovo, Starinar 1952/ 1953, str. 110, sl. 6 - Varo! kod Koraja, tra-
tum II.
O" M. G a r a ! a n i n, Hronologija, str. 51.
0 7 Nap-l'. Brunj ica, srednji sloj (primjerak sa oznakom 1991 j B) - Jakovo,
muzej u Zemunu, Inv, br. 652, 667 (Pregled materijala iz Jakova su mi kolege
i na im i ovdje zahvalju j m) - Varo! k()d KC:'aja, stratum II.
. os Up. Vejsil Cu r i GZM XX - 19:)8. T. I, 15 - fragmenti ovakvih pcsuda nalaze
se l nepublikovanlm materijalom naselj a D. TU71 a u muzej u lt Tuzli (UD.
I. P u #, Neolitsko nal3elj e II Tuzli, Clanci i za kulturnu istoriju Bosne TuzI "
1957, str. 97). .,
GO P. V. IV, T. XIX, sl. S6b.
70 Ibid, str. 78, T. XLVII, sl. 109a.
71 IVI. G a r a ! a n i n, Hronologij a, str. 58.
BORIVOJ COVIe
118
VIII, 7) ; ta srodnost jo! je Vlse nagla!ena istovrsnim oblikovanj em dr !ki i srodnim deko-
rativnim detaljima na ovom
Fragmenat "rtvenika ili postolja za statuetu iz ovog stratuma G. Tuzle
(T. IX, 7) ve"e se pouzdano za objekte iz i drugih
nalazi!ta.
74
U okviru grupe su dobr o poznati mali kameni valjkasti obje-
kti (T. X, 7), namj ena jo! nije dovoljno razj a!nj ena. Nij e bez konstatovati
. da se u oni pojavljuju prvenstveno u stari jim sedimentima (is pod 6,5 m). 75
j e i sa bu!enim kame'1im One se u ja-
vljaju prvi put oko 7-og metra, a u punoj upotrebi na]aze se na dubin ama iznad
4-og metra.'6 U G. Tuzli one se pojavljuju tek sa stratuma III i traju, izgleda,
veoma kratko, jer u sedimentima stratuma II nisu vi!e konstatovane.
Nakon ove analize nije nimalo te!ko utvrditi da stratum III G. Tuzle pripada,
u kuIturnom pogledu, grupi, se hronolo!ki pribli"no za slojeve izme-
6 i 4-og metra. To, naravno ne da ne postoje nikakve razlike ova dva
nalazi!ta u ovom periodu. Naprotiv, razlike su brOjne i veoma Na pr vom
mjestu, u G. Tuzli potpuno nedostaj e urezani ornamenat na keramici, kao i neki od
oblika posuda faz e. Druga bitna razlika ogleda se u plasti ci.
Fino modelovana noga sta tuete pokazuje da plastika nije bila n epoznata stanovnicima G.
Tuzle u ovom periodu "ivota naselja; u istom p ravcu i fragmenat postol j a za
statuetu (ili "rtvenik?); nesumnjivo je, da su statuete ovdj e bile
u n euporedivo manjoj n ego !to j e to sa i drugim
rani:i e poznatim lokalitetima. Najzad, keramika G. Tuzle ima i n eke speci-
koj e j e odvajaj u od grube posude sa !iljatim dnom ili nogom
za u pod nisu poznate u niti II dosada istra"enim nalazi-
!tima u S r b iji i Vojvodini; isto tako u napr. pot puno nedostaj e, za G. Tuzlu tako
crvenkasta gruba keramika sa velikom primjesom pijeska.
Ove r azlike uslovljene su prvenstveno geografskim polo"aj em nasel j a u G.
Tuzli i slo"enim procesom kulturnih i promj ena koje su se u n jemu odigravale.
Ako smo, naime, stratum V kao period u kome uticaji postepeno
ras t u, a stratum IV kao prelomnu fazu II koj ')j dolazi do etni-
el menta, stratum III mogao bi se kao period novog procvata ovog naselja,
su i kulturni karakter i struktura sada potpuno izmi jenjeni. Ovaj proces
do!ao j e kao r ezultat prodora i !irenj a na p Bosne, j edne posebne
grupacije ba lkansko-anadolskog elem nta, kulturu upravo
i o li kuj e nedostat ak urezane (trakaste) ornamentike n a posudu, relativno siroma!tvo i
kar akter plast ike tl odnosu na karl i upot r eba posuda sa !ilj ati m dnom
i ko "nogama za poba danje u tlO. OT Time se u potpunosti obja!nj avaju i razlike
izmedu G. Tuzle u ovom pe ri odu i r a ni j e pO"3natih nal azi!ta faze.
Veoma je t e!ko zauzeti st)V u pitanju kako j e izvr!ena ova
izmj ena. Ipak, t r eba konstatovati da u ot kopani m slojevima nisu bile zapa"en pojave
koje bi u kazival e na uni!t enje n aselj a po zavr !etku stratuma V. Pored toga, gruba crven-
ka sta ker amika sa v likom primj esom pij es ka, najraniji padaj u j o! u kraj
stratuma VI, za stupljena j e jo! uvi j ek broj no u stratumu III i "i vi sve do kraja stra-
tuma II; oblici Sl! novi, ali j e zadr"ana stara faktur a, p a se obnavl jaj u i neki ve-
Napr. P. V. IV, str. 96, N 1070, T. L. II , sl. 172c ; sh-. Bl, N 1171-3, 1176 - veoma
brojne postoj e i u nepublikovanom materij alu Vin kao i Banj ice i J akova.
" primj erak i z zbi rke Univerziteta, sa oznakom 33 - dub. 5, 6 .
.. Up. napr. N. T a s i Praistorisko naselje kod Gl asnik muzeja Kosova
Metohij e II, T. VIII, sl. 2, 3.
, . M. G a r a ! cl 11 i n, Hronologija, str . 45 .
Up. S r e j o v i o van o v i Pregled kamenog i oru"j a iz Arheo-
lo!ki V tnik VIITJ3-4, Ljublj ana 1957, str. 262.
" Up. o ovom pitanju detaljnije u radu A. Benca u ovom broju Glasnika.
REZUJ.,TATI SONDmANJA NA PREISTORlSKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 119
oma dekorativni detalji na njoj (T. VIIl, 3-5)18. Sve bi to ukazivalo na mirniji,
postep eni proces asimilacije, pri je novi, brojniji i napredniji
el menat dao i novi kulturni sadr!aj, u kom2 se jo" samo odr!avaju stare
tradici je.
Stratum II
ranije je istaknuto da stratum II predstavlja prirodno produ!enje razvoja
koji je u prethodnom stratumu s obzirom na pouzdano paralelu
stratuma III sa slojevima 6 i 4 m, hronolo"ko mjesto stratuma n G.
Tuzi posve je odredeno: on pripada zavr"noj fazi kulture u cjelini. To po-
i di rektna komparacija materijala iz slojeva G. Tuzle n sa i drugim
nalazi"tima.
Mo!da na prvom mjestu treba naglo opadanje kvaliteta izra-
u ovom stratumu u posljednjem metru sloja). pojava mo!e se
l ako u i nekim drugim nalazi"tima, u poslj ednjoj fazi njihovog razvoja,
gdje posude slabije sivih povr"ina sve vi"e zamienjuju raniju sjajno poliranu
robu.
79
U istom pravcu upucUJU i neki osnovni oblici posuda i neki detalji na njima.
Zdj ele s obodam (T. xn, 3-5), koje dominiraju u stratumu II G. Tuzle, jedan
su od oblika i Ll (I) stratumu Varo"i kod Koraja,80 a nalaze se
i u slojevima i drugih nalazi"ta ove grupe.
Sl
U broju
ove zdjele nisu uop"te ornamentisane; ukoliko se na njima i nalazi kanelirani
orn menat. on je na obod zdjele, gdie ponekad veoma "iroke
k an lure formiraju tzv. turbanski obod, 82 kao "to je i kod nekih primjeraka iz
G. Tuzle (T: XII, 4 i nar. 5). Na zavr"nu fazu razvoja ukazuje i pojava
modelovanih dekorativnih dr"ki, postavljenih koso na ramenu suda (T. XII, 9;
T. XIII, 4). Ove dr"ke imaju veoma bliske analogije u najmlac1em sloju Banjice
S3
i .Ja-
kova,84 a poznate su i u slojevima u jednostavnijem ili dekorativni-
j em Ove dr"ke mogle bi se kao jedna kasna varijanta
skih ro!astih dr"ki, poznatih iz sloja 8-7 m,QO a zastupljenih i kasnije, mada u
znatno manjem broiu i udegenerisanom obliku.
R7
Zanimljivo je, da se ovakve
dr"ke j avli aju u velikom broju na lokalitetima kosovsko-metohiske
ablasU, gdie se nalaze u upotrebi par alelno sa trakastim dr"kama sa dugmetom, za koje
ih ve!e niz prelaznih varijanti.
88
St oga mi se ipak vjerovatnije da se ovaj
elemenat, II kasno.i fazi razvoja, ponovo razvio na ju!noj periferiji
grupe, mo!da u vezi sa srodnim oblicima dekorativnih dr"k' eneolitskih i ranobronza-
7. Veoma srodna barbotine - vrsta jGvlja se i na Bubnju, u slojevima faze la, gdj e
postoji i ukra"avanie formalno ukrasu sna!nih ureza izvedenih
noktom. Iz hronolo"kih razloga ne hismo mogli ove pO,iav II st r <ltumu III G. Tuzl e povezivati
sa Bubnj em, mada se radi o veoma zanimlj ivoj koincidpnci ii. koiu bi vrijedilo analizirati.
Treba, ipak, da se prvi fragmenat o,ve nove, kasne bm'botine - vrste ,i avlja u G.
Tuzli na dub. 4,25 m, dakl e na granici stratuma V i IV,
7. pojava mo!e se dobro prati t i u gornji m slo,ievima naselj a na Ba-
njici , kao ff u .Jakovu.
RO Up. A. B e n a e, NC'oli h ki t elovi . '. II ovom broju GlasnJka,
" P. V, IV, sl. 190, N 1393, 1394, 1406; sl. 911 i1 -d, - pojavljuju se
ov(! zdj el e u .Jakovu, kao i II mladim slojevima ' nJosel j a . na Banjici.
BO P. V, IV, Sl. 206, N 1514, 1515; Baniica, fragmenat sa oznakom 2071 /B. - Treba
ipak da se ovakva profil acija li javlja i ne"to ranije, napr, Sl. 158, N 1105.
ss Ft' agmenat sa oznakom 2068j B.
" Inv. br. 60'7.
,", P. V. IV, T. LXVIII, sl. 197b - ic bli zak na"em primjerku sa T. XIII, 4
jedan fragmenat sa dub. 1,6 m (Naroini muzej Beograd, N 1881).
60 l\iI, G a l' a # a n i n, i; tr. 31-32.
" Ibid, str. 55.
68 Up. R. G a lov i Neolitsko kod Pri"tine, Pri"tina 1959 T. 5, 6,20; nar. T.
52, 57. - M. G a r a " a n i n u GZM NS sv. IX - 1954, Arheologija, str. 25. '
BORIVOJ COVIC
120
nodopskih kultura Bugarske,Rv koji se tamo oslanjaju na neolitske tradicije.
oo
Otuda je,
posrednim putem, ovaj oblik mogao i u G. Tuzlu.
Posude na vi!oj ili ni"oj !upljoj nozi poznate su u susjednom naselju Varo!i" kod
Koraja od stratuma III ci. zastupljene su brojno i u vi!e varijanti i u
stratumu II i I (starija i faza) tog naselja. U G. Tuzli se posude na
!upljoj nozi pojavljuju tek u stratumu II, i to u t r i osnovne forme: !iroke, masivne
noge (Sl. 15a), koje imaju direktne paralele u zavr!nom sloju (mada
su tamo mnogo zatim visoke, prem'l gor e n e!to su"ene noge, kakve su veoma
od stratuma III Varo!i ,\) 2 i, najzad, zv ::molike noge sa otvorima, koje su opet u
Varo!i ne!to starije, j er se tamo javljaju od stratuma II. Ovo zaka!njenje vjero-
vatno nij e pojave mogli smo konstatovati u stratumu III, a u ovom
jo! vi!e dolaze do izra"aja. Tako se ovdje tek u stratumu III posude sa kljunom
za izlivaJnje kakve su u poznate od 8-og metra, ua a u stratumu II prvi pri-
mjerci grubih plitkih posuda Ova zaka!njenja su ipak posve razumljiva
kada se uzme u obzir geografski polo"aj na!eg naselja (na ju"nim obroncima Majevice)
i tok razvoja u njemu.
U stratumu II mogu se zapaziti, u znatno veco] mjeri nego u prethodnom,
izvjesni strani uticaji, koji ovdje dospijevaju svakako posrednim putem.
smo spomenUli !uplje noge s otvorima. Njihova pojava je najvjerovatnije rezultat
uticaja Lengye1ske grupe, kojima su preistoriska naselja s,i everne Bosne bila izlo"ena u
ovom periodu
v5
. Ovaj oblik stigao je do G. Tuzle posrednim putem, na !ta
ukazuje i njegova kasna pojava u odnosu n'l sjevernije polo"eno naselje u Varo!i kod
Koraja. S ovim (lengyelskim) uticajima stoji, mo"da, u vezi i fragmenat nekog poklopca
sa dr!kom u obliku stilizovane "ivotinje (T. XIII, 8) iz ovog stratuma G. Tuzle, koji
ima bliske analogije u okviru slikane (le:1gyelske) keramike u Austrijio
6

U ovom pogledu zanimljive su i zaobljene zdjele sa kratkim, veoma !iro-
kim vratom (T. XII, 6-8). Srodni oblici postoje i u slojevima
i na nekim drugim nalazi!tima
98
, a mogli su se razvit.i i iz starijih
formi
99
. Nov elemenat na tom obliku posude u G. Tuzli su kose, povijene pla-
trake (rebra), koje polaze od ramen'! prema trbuhu suda (T. XII, 6, 7). Ovakav
dekoracije veoma je uneolitskoj Gumelnita-grupi Bugarske i Rumunije, gdje
se nerijetko javljaju i na posudama oblika 100. Stoga mi se elm sasvim vjero-
vatno da je, ako ne ovaj ohlik, onda svakako ovakav dekoracije, preuzet otuda.
To je i posve razumljivo s obzirom na hronolo!ki odnos i dodire
i Gumelnita-gl'upe
101
ZanimljiVO j e, da refleks jednog
ovakvog uticaja nalazimo u G. Tuzli, jednom od najzapadnijih nalazi!ta.
Nisu bez interesa ni izvjesni eleme'1.ti koji pru"aju komparacije sa
bubanjsko-humskom grupom. Zdjele s obodom, dakle jedan od oblika
stratuma II G. Tuzle, dobro su zastupljene i u Bubnju, gdje su za fazu
b. Up. ,J. H. G a u l, The Neolithic Per ' od in Bulgaria, PL XIX, 2, 3. - V, M i k o v,
Kultura neolita, eneolita i bronzi v Bolgarii, Sovjetskaj-a arheologij a 1, 1958, Ri s, 4, 4.
'0 V, M i k o v, o. e., Ris, 3, 5.
" Narodni muzej Beograd, primjerak sa oznakom l / III, dub. 1, 44.
"" A B e n a e, Neolitski telovi .. .
'3 M, G a r a ! a n i n, Hronologij a, str. 25,
., Ibid, str, 24, 53.
", Up. J. K o r o ! e e, Lengyelska kulturna skupina v Bosni, Sremu in Slavoniji,
Arheolo!ki VlIIj3--4, Ljublj ana 1957, str. 175 i d.
,., Up. R. P i t t o n i, Urgesehiehte des osterreiehischen Raumes. S. 156f, Abb, 103.
o, P. V. IV, T. L,XIV.
98 R. G a lov i Predionica .. " T. 19.
, Up. M, G a r a ! a n i n, Hronologija, str. 51.
' oo Up. napr. V. D u m i t r e s e li, Foui !les de Gumelni ta, Dac ia II, Fig. 23, 4; Fig, 24,
Fig. 33, 13; Fig. 37, 1-2. - N, N a l' t u e h i-T. D l' a g o m i 1', Sapaturile de la Brailita, lVIateri-
ale SIi cercetari arheologice III, p. 133, Fig. 4,3 (Gumeln.ita D?) itd.
101 M. G a r a # a n i n, Hronologija, str. 123 i d.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJ U U GORNJOJ TUZLI 121
la. To je, dodu!e, dosta jednostavan i veom3. rasprostranjen oblik posude i sam .po
sebi nedovoljan za sigurniju komparaciju kulturnih grupa. Na!Im
primj ercima (napr. T. XII, 3) se, pribli"avaju ovakve
Bubnja koje imaju na periferiji jednostruka ili dvostruka zadeblJanJa Ih
veoma istaknute izra!taj e
lo2
. Vrlo vjerovatno u vezi sa bubanj skim zdjelama i tanji-
la
l03
rima sa zadebljanim obodom, prvenstveno za fazu , stoji i izu-
zetna profilacija oboda jedne zdj ele iz ov0.:5 stratuma G. Tuzie (Sl. 13h). Najzad, ne-
sumnjivo kao rezultat uticaja bubanjsko-humske grupe, pojavljuje se, sasvim na kraju
stratuma II G. Tuzle, jedan fragmenat pehara sa dvi.je dr!ke (Sl. 15c), raden u tehnici
sive, slabije robe.
Izuzetnu, izolovanu pojavu u G. Tuzli predstavlja dekoracija noge neke posude
iz ovog stratuma (T. XIII, 5). Ona stoji svakako u vezi s pojavama u
stratumu I Varo!i, koje A. Benac uticajem sa sjevera, iz oblasti kulture tipa
Lu"ianky l 0 4. Interesantno je da se srodan dekoracije pojavljuje na Bubnju, u
Ia
l05
slojevima koji pripadaju fazi . Bez obzira da li ovaj - na Bubnju kao i u sjevero-
Bosni svakako strani - elemenat treba kao rezultat uticaja sa sje-
vera ili ga vezati za jugoistok (Bugarska), kako to u pogledu Bubnja Gata!anin
106
,
njihova istovremena pojava ovdje te!ko bi m agla biti rezultat
u obzir sve ove elemente, mi se da ima mjesta za pretpostavku
o pribli"noj istovremenosti faza G. Tuzle II i Bubanj-Hum la. S obzirom na hronolo!ko
mjesto ovog stratuma u okviru razvoja u cjelini, ovakva paralela ne bi bil'a
Ovi dodiri, dobivaj u na zbog odnosa stratuma I G.
Tuzle prema bubanjsko-humskoj grupi, o dalje biti
Stratum I
Dok u pogledu relativno-hronolo!ke, pa i determinacije starijih
stratuma G. Tuzle ne postoje znatno .ie t e"e zauzeti definitivan stav u
ocjeni stratuma I, u smislu. Ovo u pvrom redu stoga !to je
kulturnog i razvoja u rano bronzano doba na Balkanskom polu-
ostrvu i u Podunavlju napredovalo u daleko manjoj mjeri nego !to je to sa razvi-
jenim i kasnim neolitom (en'2olitom) ovih oblasti. S druge strane, materijalni ostaci koje
nam pru"a stratum I daleko su od toga da budu uniformni; u njegovim slojevima
su, bez stratigrafske izolovanosti, tako he terogeni elementi, da nam to
da naselje pripi!emo jednoj od poznatih manj e-vIse fiksiranih kulturnih grupa
ranog bronzanog doba, niti da ga, makar i privremeno, obilje"imo kao lokalitet neke
nove, samostalne grupe.
Zato biti bolj e da se ogramclmo na analizu elemenata koji stratum I G. Tuzle
ve"u za pojedina i bolje ispitana nalazi!ta bli"ih oblasti Balkana i Poduna-
vlja. Time biti ipak dat pribli"an i kulturni okvir u koji se ovo
preistorisko naselje u G. Tuzli
1. Glasinac. Na ovom teritorijalno najbli"em istra"ivanom raspola-
"emo zasada sa veoma malim brojem nalaza ran og bronzanog doba. U dva
groba su kamene koj '2 su, oblika nego pri-
m;erci iz G. Tuzl e 1107. Mo"da ne!to vi!e nn da se u nekim
turnuli ma pojavljuju kremene strelice bez tr na, dakle istog tipa kao i na!i primjerci na
Sl. 22108. Radi se, dodu!e, o veoma rasprostranjenom obliku strelice ranog metalnog
'0" Up. IVI. G a r a ! a n i n, Kontrollgrabung in Bubanj bei Ni!, PZ XXXVI (1958), S.
228, T. I, 3. - primjerci sa iskopavanj a 1956, Narodni muzej Beograd, Inv. br. 12. 302,
12. 440, 12. 442.
1 0' IVI. G a r a ! a n i n, KontrolIgrabung, S. 228.
l U' Up. A. B e n a c, Neolitski t elovi . ..
100 M. G a r a ! a n i n, Kontrollgrabung,S. 24L
H'" Ihin. S.
lO' Gl asinac I, (Sarajevo 1956), str. 25, T. III. IV.
108 Ibid, str. 8-9, str. 25, T. l, II.
BORIVOJ
doba; stoga bi ovaj podatak, izolovano posmatran, mogao ima ti samo izvj snu relativno
-hronolo!ku vrij ednost. Treba, u zeti u obzir geografski odnos ovi h nalazi!ta,
kao i da ovakav obl ik kremene strelice ni j e poznat u okviru butmirske grupe,
a ni u i da se u centralnoj Bosni javl j a prvi put na Debelom Brciu
lOO
, gdje
svakako pripadati najranijoj fazi ovog naselja. Na t a j ocrtava se ovdje jedno
relativno manje, zatvoreno geografsko na kome se ovaj tip k amene strelice
nalazi u upotrebi u rano bronzano doba, !to biti poslj edica Malo-
brojni nalazi sa Gl asinca p r u"aj izvj esne el emente za komparaciju
sa G. Tuzlom. Radi se, na"alost, o fragmenti ma za koj e mahom ne postoj e precizniji
podaci o pripadnosti pojedinim grobovima. j e, ipak, da BU oni zastupljeni
na onim nekr opolama sa kojih malobrojn grobovi ranog bronzanog
doba ili na koj i ma su pomenute kre mene strelice.
Tuna prvom mj estu treba pomenu li nekropolu u Rudinama kod
U tumulu I te nekropole (7 grobova) je nekoliko fragmenata posud, sa raznim
duboko urezanim ornamentima, koji dno pri padaju r a nom bronzanom dobu
llo
.
Fragmenat na sl. 53 pripada manjoj zaoblj e noj zdjeli, koj a po svoj oj profilaciji potpuno
odgovar a, a po ornamentu stoji veoma blis :{o pr imj erk u (Sl. l8d) iz stratu ma I G.
Tuzle] Il. U tumulu IV ist e nekropole, koj i je sadr"a vao vi!e (skeletni h) grobova,
na j e j edna tunelasta dr!ka dakle oblik koji sa kasnijom keramikom
nema nika kve veze, a koji j e u G. Tuzli zastupljen u broju primj er aka. U
tumulu VII iz Rudina (9 skeleta), je, pored kremene strelice, i fragm na t j edne
tanke trakaste dr!ke sa pro!irenim kraj v ima
1l3
, profilacije veoma bliske neki m pri-
mj ercima iz G. Tuzle (napr. T. XIV, 2). Stog a nij e nevjerovatno da oba ova objekta
(kremena strelica i dr!ka) pripadaju ist om - p rvobitnom grobu u ovom t umulu.
Fragmenti keramike ukra!eni duboko urezanim linij ama i okruglim ili trou-
glastim ubodima, koji se mogu dovesti u vezu sa takvim vrst ama orn a mentacije iz
G. Tuzle, se tumu1ima. Naj l jep!i p r imjerak daje nam tu-
mulus XXXVI iz 114 . On j e sa dr"avao 6 (skeletnih) grobova, od koji h j e 5
(naknadno sah r anj enih?) bilo orijentisana zapad-istok, a jedan (pr vobitni?) u obrnutom
smj e ru. Metalni p r ilozi - 1 narukvica i od bronzane "ice vjerovat-
ni j e kasnij em vremenu, dok bi f r agmenti mogli pripada ti p rvobitnom
grobu. Radi se o tri fragmenta pol uloptast e posudice sa pro!irenim, za r av-nj enim obo-
dom; posudica je imala, vj erovatno dvij e, male trakaste dr!ke sa pro!irenim kra jevi ma,
a bila j e ukra!ena nizovima "igosanih trouglcva, udubljenim linij ama1l5.
U nekr opoli Vrlazij e, iz koj eg 1 si g uran grob ranog bronzanog doba 11 6 ,
treba prvenstveno tuml1lus II, sa fra ' ;menlim'ol. ke ' a mike, or namentisane na isti
kao i pomenuta zdj ela iz XXXVI' i T. Sa grubi m kupa ma iz st.ratuma
I G. Tuzle (Sl. l8e, f) mogla bi se, mo"d 'l, dovesti u vezu i mala kupa sa pro!irenom
bazom iz tumul a I iste nekropol e kao i or na mentisani fragmen ti iz ist og tumula
ll 8
.
Najzad, za G. Tuzlu I mogli bi s ,dir ektno il i indi rektno, veza ti jo! neki,
manj e n epublikova ni fragm-,nt i sa poj edinih nekr opol a.
'0" Up. F. F i a l a, Prbi historische Ansiedlung auf dem Debelo brdo bei Sarajevo,
WlVIBH IV, S. 54, Fig. 118-120 i 123-124.
" O Up. WlVIBH IV, S. 25, Fig. 52-54.
III Kod primjerka obod .ie o!t en, upravo odloml jen po jednoj horizon-
talnoj udubljenoj liniji; prvobitno je im:J.O vj erovatno tri udublj ene hinije ispod oboda, kao i
primjerak iz G. Tuzl e.
ll . WlVIBH I V, S. 27, Fig. 64.
113 Na"alost, dosta ne.i a, no r eprodukovano II ,, Gl as incu h , T. Il, g,
" ' WlVIBH IV, S . 15, Fig. 31, 32.
11 . Ova posudica stoj i nesumnj ivo u vez.i sa posudicom na Visokoj nozi iz Kotarca u
Saraj evskom polju (up. J . K o r o e e, Beri cht uber die bisher ul1veroffentl ichen, vorg schi-
chtltichen Funde auf der Gl'adina Gradac bei Kotorac, GZM LII - 1940, str. 78, Fi g. 1).
llO Glas inac I, str. 9.
'>7 WlVIBH IV (1896), S. 6, Fig. 5-7. - Ove f ragmente pripisao je Fial a grobovima
1-2, zajedn o sa drugim mat erij alom, koj i pripada Va fazi. Radi se o
gre!ci, koja je mogla biti p rouzrokovana potpunim st a["lij ih grobova usl j ed kasni-
jih (rimskih, a zatim srednj evj ekovnih) sahranjivanj a.
111 Ibid, S. 5, Fig. 3, Fig. 4.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 123
Sve ovo je, naravno, jo! uvijek n edovoljno z u bli"u, genetsku
ili vezu Glasinca I i G. Tuzle. Vi!e za komparaciju i
stvarnog odnosa ovih nalazi!ta b i, vjerovatmo, istr" "ivanja naselja na Glasin-
eu. Zasad mo"emo da konstatujemo da se G. Tuzla I v remenski dodir uje sa Glasincem
I i da neki elementi ukazuju na izvjesnu kulturnu srodnos t, !to se kod
ispitivanja ne bi smjelo zanemariti.
2. Bubanj. Za ovo, zasad nesumnji vo nalazi!te ranog bronzanog
doba u dolini Morave ve"e G. Tuzlu niz pojava . Izvjesnu
to za detaljnije predstavIj a nedos t a ta k j edne iscrpn e monografije
Bubnja, koja bi pregled kompl et nog materijala pojedinih slojeva.
Za komparaciju na prvom mjestu dolazi u obzir fina crna keramika tl:), koju
smo, kao posebnu vrstu, mogli izdvojiti u G. Tuzli 1. Na j" oblik u okviru ove vrste
su, izgleda, posude sa dosta visokim vratom i d vije dr!ke koj e polaze od oboda, ali ga
ne nadvisuju (up. rekonstrukciju na Sl. l8b) . Mo' elacija dr!ki na ovim posudama (Sl.
l8b; T. XV, 2) ima veoma dobre paralele, u okvir u bubanjske grafitirane
keramike
12o
. #to se oblika u c,i elini o'n se g_ne ts ki mora vezati za Bubanj l;
pritom se mora da se vi!i oblici ovakvih posuda javlj aju tek u fazama
Bubnja
1
:l
2
Za posudu na Sl. l8d ne mogu se, bar u publikovanom materijalu,
direktne analogije u Bubnju. fragmena t na T. XV, 3 im profilaciju
kao loptasto posude iz koje su p oznate od f aza l a nadalje.
Ornamenti koji se u G, Tuzli pojavljuju prete"no ili na posudama
ove vrste se mogu dobro vezati sa Bubanj . To su: snopOVi udubljenih ili ure-
zanih linija, postavljenih vertikalno ili kos o n ramenu i trbuh u suda (Sl. 18 b; T. XV, 3),
koji se ve"u, izgleda, za najstarij U (la) fazu Bubnja124, zatim nizovi ovalno-trouglastih
uboda ispod oboda (T. XV, 1)12", poznati iz faze p mo"da i !rafirani ili mre"om
ispunjeni trouglovi (T, XV, 5), u Bubnju k arakt e ri za fazu II127.
Najbrojnija vrsta G. Tuzl e I (koju kar akt eri!u povr!ine
crvenkastog ili sivog tona, povr!no se nekim pojedino-
stima ve"e za Bubanj . U okviru ove vrste zastupl jene su u G. Tuzli zeljele sa zarav nje-
nim (Sl. 2lc; T. XV, 1) 'ili !iroko (Sl. 17e) bodom, koj e se mogu vezati . za
srodne oblike zastupljene u Bubnju u fazama II i H I1 2S. Mo"da sa pojavama
navedenih faza Bubnja treba vezati i e 'li duguljaste ispuste na obodu nekih
posuda ove vrste iz G. Tuzle
129
. Tanke trakas te dr !ke, jedno od osnoV'nih obilje"ja ove
vrste keramike iz G. Tuzle, nemaju, anal ogi ja u starijim sloj evima Bubnja, za
koj e su dr !ke ovalnog, ovalno- ili okruglog pr esjeka
13 1J
Me-
ll. Ova keramika ,.se, svojom fakturom ve"e, mo"da. za neke vrste grafiti r ane bubanj-
ske keramike, kojima postoji vrsta tamnij e (mrko ili crno) robe slabijeg
(bez sjaja) - up. M. G a r a ! a n i n, Kontrollgrablmg, S. 240; isti, Neollthih"Uffi und
Bronzezeit in Serbien und Makedonien, 39 Bericht der RGK (1958), S. 61; ova vrsta ve"e se
izgleda prete"no za fazu II Bubn,i a.
12. M. G a l' a # a n i n, KontrolIgrabung, T. 7, 3 .
." Ibid, S, 238,
lO' Up. M. G a r a ! a n i n, IskopaV1&nja na Bubnj u, Starina!' VII-VIII/1956-1957, str.
272, sl. ,8 - Isti, Neo.l<i thikum l!ind Bwnzezeit in Scrbien und lVlakedonien, 39 Be.richt det' RGK
(1958), S. 64, Taf. 13, 2-4.
103 M. G a r a # a 11 i n, Kontrol!grabung, Abb. 3, 1.
'" I'bid, T. 2, 4-5; po ornamentu, a obliku i proporCij ama na! fragmenat sa
T, XIV, 3 irna direktne analogije u Bubnju - Narodni muzej Beogr ad, Inv. br. 12. 222.
'"o Ibid, T. 4, 2,
Ibid, S. 241.
1. '7 1. c. - Up. i NI. G a r a ! a n i n, Ncoli t h:i kum und Bronzezeit .. " S. 62.
L" 8 M. G a r a ! a n i n, Kontwllgrabung, S. 238f, T. 4, 1; Abb. 3, 3. - I.sti, Ausgrobung
in Buban.i bei Ni!, Germania 35, . 206f. - na bli ske ann] gi.ie predstavljaju neki ne-
publikovani primjerci li Narodnom muzej u u Beogradu, napr, I nv. br. 12, 047, 12. 367, 12. 574,
'"0 M. G a r a ! a n li n, KontrolIgrabung, S. 242. - isti, Germani[l 35, S. 206.
130 Ibid, T. 2, 1-5, T. 77.
BORIVOJ COVIC
124
u bubanj skim s]ojevima, koji pripadati fazi Bubanj-Hum II i naro-
III, zastupljene su dr!ke koje po svoj oj profilac.iji i mj estu na posudi potpuno
odgovaraju nekim primjercima iz G. Tuzle (T. XV, 2, 3; nar. Sl. 19)131. Ist o tako za
slojeve u Bubnju vezan je jiedan t ip dr!ke, p ostavljene na
trbuhu, ramenu ili neposredno ispod oboda, grubih posuda, koja ponekad mo"e
biti i vertikalno probu!ena
1a2
; ove dr!ke pribli"no odgovaraju grubim dr!kama iz G.
Tuzle I (T. XIV, 12).
Od j e tip kratke kamene (T. XV, 9, 12)1:;:1.
Zanimljivo je da se neki strani elementi, konstatovani u Bubnju, pojavljuju
i u G. Tuzli samo Takav je, :napr. sa badenskim sa
veoma vti.sokom dr!kom (T. XIV, 4)1:H, koji u Bubnju pripada fazi lb.
G. Tuzle i Bubnja postoje, razumljivo, i mnoge krupne r azlike, koje j e
suvi!no iscrpnije analizirati. Za rel abivno-hronolo!kog odnosa va"no je kon-
statovati da u G. Tuzli I n edostaju prvenstveno oni bubanjski elementi koji su prete"no
ili vezani za starije slojeve ovog naselja, kao !to je crusted igrafitirana
ornamentika, tanjiri i zdjele sa unutra zadebljanim obodom, kao i zdjele
i drugi oblici koji se manj e-vi!e mogu vezati za 1. 3 5. S obzirom na relativno-
hronolo!ki odnos G. Tuzle II i Bubnja (la) , to je i potpuno razumljivo. Ornamentika na
finoj crnoj keramici G. Tuzle I oslanja se, dodu!e, i na neke starije pojave
u Bubnju, ali je njen osnovni oblik, kao !to smo vidjeli, vezan za pojave u
BUbnju. lT istom pravcu nas i ost ali analizirani elementi. Stoga mi se
da G. Tuzlu I moramo hronolo!ki vezati za ml adi bubanjski razvoj, zasada
otvoreno pitanje preciznije paralelizacije u odnosu na pojedine faze Bubnja (lb-III) .
je zasada bolje ostaviti otvoreno i pitanje su!tinskog, genetskog i
kog odnosa ovih dvaju nalazi!ta.
3. T6szeg. Mada ovo nalazi!te, usljed toka formiranja njegovih
slojeva
13 G
, nije najpovoljnije za odnosa na!eg nalazi!ta prema kultu rnom
razvoju ranog bronzanog doba oblasti, izabrali smo ga kako zbog nje-
govog uop!te, tako i zbog relativno iscrpno publikovanog materijala star ijih i
n ajnovijih iskopavanja
1 3 7
, !to sa mnogim drugim nalazi!tima nije
Moramo odmah konstatovati da fina ornamentisana keramika G. Tuzle I ne
pokazuje nikakav afinitet prema vrstama starijih, a pogotovo
slojeva T6szeg-a. Sasv'im je situacija kod grube keramike, a
kod one - II G. Tuzli I najbrojnije - srednje vrste, o kojoj je ranije na vi!e mjesta
bilo Ona se mo"e veoma dobro paralelisati sa neornamentisanom standardnom
robom T6szeg-a, i to kako po fakturi i obradi povr!ina, tako i po obl icima posuda i
pojedinim detaljima na njima. To je upadljivo kod komparacij e sa materijalom
sa kontrolnog iskopavanja u T6szeg-u 1948 g., vjerovatno upravo zato !to su ti m isko-
pavanjem bili relativno siroma!ni (u odnosu na finu keram"iku) sedimenti
na j ednorn dij el u ovog naselja
13S
. Tako su tamo zastupljene veoma posude sa
vi!im ili ni"im konkavnim vratom i sa blagim ili o!trim prelazom vrata i
1 31 M. G a r a # a n i n, Germania 35, T. 15,4 - bli ski gornjotuzlanskim SLI
noki nepublikovani primj erci iz NM Beograd, napr. Inv. br. 12.520, 12.521 12-.634 itd, koji
svakako pripadalli J)aiZi Bubanj-Hum III ; 12.657 i primj er ak .sa Sl. 19.
,,, M. G a r a ! a n i n, Kontrollgrabung, S. 242 -NM Beograd, Inv. br. 12.057, 12.069,
12.552, 12. 629.
'" Ibid, S. 242, T. 9, 5.
'" Ibid, S. 239, T. 5, 3.
130 Ibid, S. 228, 238, 240.
". Up. u tom pogledu B a n n e 1"-B o n a-M a r t o n Die Ausgrabungen von
L. Marton in T6szeg, Acta Arch. Hung. X (1957), S. 129 ff.
13' Praznin'a koja se ranij e popunjena je II znatnoj mjeri publikovanj em
materijala sa Martonovih iskopavanj a (o. e), kao i kontrolno,g nskopavanja 1948, ko.ii su, ve-
oma dobro ilustrovan, objavili e z a log i M o s z o l i c z (Act a Arch. Hung. II (1952), str.
19 i d.).
"13' Up. B a n n e r-B o n a-M a r t o n, o. c. S. 129.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 125
donjeg dijela posude
1SO
, dakle oblici koji su kod
vrste iz G. Tuzle I (Sl. 17). Ove posude se odlikuju o!trom profilacijom oboda,
koji su ponekad sna"no napolje, tako da prelaze !irinu donjeg dijela140 (up.
Sl. 17c, d; T. XIV, 7). One su, po pravilu, snabdjevene trakastim dr!kama, profi-
lacija potpuno odgovara onoj iz G. Tuzle 1. Kao i na na!em nalazi!tu, ove dr!ke su
postavljene tako da polaze od oboda, ga sa ramenom, ali su pone-
kad smje!tene i na samom vratu, ili pak neposredno ispod obo-
da'Hl. Podudarnost je evidentna i u pojedinostima - napr. koso postavljene dr!ke (up.
T. XIV, 6)142, koljenaste dr!ke postavljene neposredno ispod oboda (up. T. XIV, 7)1<13,
ili srodni oblici sa za,debljanjem u sredini (up. T. XIV, 10)144, dr!ke sa vertikalnim
rebrima, kalI1elurama ili urezima (up. T. XIV, 8, 9, 11)145 itd. je da
su relativno rijetki ornamentisani primjerci ove robe iz T6szeg-a ukra!eni uglavnom
na onaj isti koji smo konstatovali u G. Tuzli I - to su mahom kratki kosi urezi
ili udubljenja na obodu, rijetko kratki urezi na ramenu ili pored dr!ke (up. T. XIV,
2, 10)116.
je da ovako izrazita podudarnost u oblicima i detaljima ne mo"e biti
i da se stoga, mada je u pitanju jednostavnija keramika za svakodnevnu upo-
trebu (rekao bih radije i upravo zato) ni u kom ne smije zanemariti.
Mo"da od ne!to manjeg u relativno-hronolo!kom smislu) je
pojava grubog ornamenta nepravilnih ureza (up. T. XV, 4) H7 i
ornamenta (up. T. XV, 7)148, kao i tunelastih dr!ki
l49
koje su u T6szeg-u, izgleda, ve-
zane za keramiku ukra!enu otiscima tkanine Hatvan-kulture.
oblike i oru"ja i ovdje kratke kamene 150,
kao i kremene strelice bez trna
1
;;1.
Kod preciznije hronolo!ke paralele na!eg nalazi!ta
T6szeg-a se sa dvije osnovne Prvo, mnogi oblici, one kera-
mike koja nam je poslu"ila kao baza za komparaciju, odr"avaju se u T6szeg-u veoma
dugo, ponekad kroz sve slojeve. I drugo, stratigrafija ovog naselja jo! uvijek
nije definitivno fiksirana, a neki bitni problemi kulturnog razvoja i relativne hronolo-
gije jo! su u fazi diskusije i ispitivanja];; 2 .
Ne definitivan stav, mo"e se ipak ukazati da dio ovdje
izvedenih paralela na stariji period T6szeg-a..Izvjesni elementi (up.
T. XIV, 9, 10) zastupljeni su u G. Tuzli I vanredno skromno i ne moraju imati hro-
nolo!ku vrijednost, jer njihova kasna pojava u T6szeg-u ne da oni i u genetskom
smislu moraju biti apsolutno od slojeva T6szeg-a u kojima nisu zastupljenil ;;3.
Ovo utoliko prije !to, G. Tuzlu I i T6szeg, moramo na srodnosti
i paralele gledati prije svega kao na reflekse strujanja na jednom
relativno !irokom koja se upravo u T6szeg-u manifestuje na na-
To jo! uvij ek ne da mo"emo sa paralelu G. Tuzla I-
130 A. M o s z OJI i e z, O. c. T. XXVI, 6; T. XXII, 14; itd.
HO Ibid, T. XXVI, 5; T. XXIV, 5, 8; T. XVI, 9, T. XIV, 8 itd.
Hl Ibid, T. XXIV, 5, 8; T. XXIII, 7, 8; T. XXVI, 6 itd.
H:! Ibid, T. XXI, 6.
U3 Ibid, T. XVI, 6.
'"" B a n n e r-B o n a-M a r t o n, o. c. Abb. 7 (18).
' o Ibid, Abb. 17, 3; Abb 3 (7,11) - A. M o s z o l i cz, o. c. T. II, 13.
1 10 A. Moszol:i.cz, o. c., T. XXIV, 10; T. XVIII, 9, 13.
Jn Ibid, T. X, 21; T. VII, 22.
t H Ibid, T. XX, 14; T. VIII, 23 itd.
HO Ibdi, T. XIV, XIII, XI, IX itd.
,,"o B a n n e r-B o n a-lVI a r t o n, 0". c. Abb. 16.
m Ibid, Abb. 17 (15).
J" Ibid, S. 127 ff.
lO' U tom pogledu up. B a 11 n e r-B o n a-M a r t o n, o. c. S. 129-132.
Jr.< Ibid, S. 131.
BORIVOJ COVI C
Nagyrev-period T6szeg-a (AI-AJ, ali nesumnjivo da se vrijeme postojanja naj-
gornjotuzlanskog naselja mora dod irivat i sa starijim razvojem u T6szegu. U
isto vrijeme moramo i konstatovati da se j dna od kulturnih komponenti
stratuma I G. Tuzle veoma ve!e za pojave ranog bronzanog doba
oblasti.
4. Komparaci.i a G. Tuzla I -- (koji je ovdje uzet kao jedno
od zapadnopanonskih n aselj a r anog br n zanog doba) zani mljiva je vi"e
zbog negativnih nego zbog pazit ivnih rezul tata koj e mo!e da n am pru!i . Elementi koji
ve!u ova dva naselja veoma su malobrojni. T u na prvom mjestu treba pomenuti grubi
mre!asti ornamenat, nizovima udubljenja (up_ T. XV, 5)1;; 5, ornamenat
gusto poredanih cik-cak l inij3 (lip. Sl. 20)1 5(J , sa veoma visokom dr"kom (up. T.
XIV, 4) J.; ,. tunelaste dr"ke i dr"ke sa vert i kal nim udubljenjima (up_ T. XIV, 13, 14), a
od oruda kratke kamene
Svi ovi elementi ve!u G. Tuzlu r prvenstveno sa badenskim slojem
mada se neki od njih odr !avaju i u okvi r u sl avonske kulture. S druge str ane, cjeloku-
pan ornamentaIni sistem slavonske keramike u G. Tuzli I nije
zastupljen, sasvim fr agmente, kao T. XV, 6 i 13.
u obzir samo ove elemente, morali bismo da je G. Tuzla I
pa ralelna sa predslavonskim badenskim sl oj em Moramo, imati na
umu da badenski element i pr dstavlj a ju i u G_Tuzli r veoma malobrojnu gr upu, a da
sl avonska k ultura u Bosni izgleda uop"te nij e zastupljena, nasuprot postojanju
brojnih njeni h lokaliteta lt zapadnoj Bos,ni. S druge strane, izgleda da se u sjeveroisto-
Bosni mora sa postojan jem jednog, mo!da veoma kratkotrajnog, badensko-
nivoa, geogr,3. fski, izgleda, na neposredno ju!no od
l 09
Save. Nije da bi ovaj nivo II Bosni
mogao biti paralelan sa r an om f zorn slavonske kult ure na susjednom sje-
verno od Save i da bi nj govo postojanje moglo obj asniti pojavu badenskih elemenata
s jedne, i gotovo potpun i nedos tatak slavonskih uti caj a u G. Tuzli I s druge st r ane.
Ovom komparat ivnom anali zom nis u, naraW! , ni izdaleka iscrpljena sva va!ni-
ja nalazi"ta, ma.terijal pru!a za sa stratumom I G. Tuzle. Cini
mi se, ipak, da su nj me u osnovnim crtama dodirnuti odnosi preistoriskog
naselja II G. Tuzli prema nalazi"t ima s koj i ma se ono kulturno i vremenski stvarno
ve!e ili dodir uje_ A t o je zasada dovoljno.
Stratum I pripada, posve j ednoj novoj grupi st anovni"tva koja se
ovdje naselila nakon napu"tanja (ili uni"tenj a) star ijeg naselja. Ne mo!e
se sa da li je ova smj ena izvr"en a nasilnim put m i neposredno, ili pak
poslije izvjesnog vremena u t oku kojeg j e ovaj prostor bio n enaseljen, premda
mi ova posljednja izgleda vj erovatni j a, Kakv og j e :;astava bil o to
novo stanovni"tvo i iz kojeg je pravca (ili pr a vacc) ono prodrlo na ovo pi-
tan ja su na koja je za ad odgovoriti jedino II obliku veoma labilnih hipoteza.
Stoga je bolje da ona zasad ostanu otvore na.
H.' R. S e h m i d t, Die Burg S. 60, T, 21,4; T. 22,2 itd, - Up. Sarva", eVA
Fasc. 2, Pl. 2,5.
m Ihid, S. 24.,1 itd.
m Ibi9, S. 64 f , T. 26, 6-7. - Up. l Zok - CVA, Fase 3, Pl. 18,5 itd.
m Ibid, S. 7tO, T. 27, 1- 5. - Up_ i A. B -e n a e, Slavonska ri ilirska kultura na prehi-
storisko-j gradini Zecovi kod Prijedora, GZM NS v. XIV - 1959, Arheologija, str. 28.
HO Pored nalaza posuda u Donjoj Mahali., koji indiciraju na
postOj anje j ednog lOj a na ovom nasel ju (up_ J. P e t r o v i GZM sv. XXXVII -
1925, T. IV), treba pomenuti i nal aze "badenGk c keramike u selu Dvorovi kod Bijeljine (ne-
publikovano) , kao i kostolueko na el je na lokalitetu Pivnice u selu kod Od!aka,
je istra!ivanje u toku.
REZ ULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TDZ l 127
DODATAK
l. smjena
od ranije bila je dobro poznata da se rasprostiranja
i grupe u znatnoj mjeri podudaraju. Paralelno ispitivanje neo-
litskih naselja u Bosni pokazalo je pribli!no istu situaciju. Relativno-
hronolo"ki odnos ovih dvaju kulturnih grupa takode je pouzdano Veoma se
malo, na rasvjetljavanju njihovog odnosa ili, preciznije,
pitanja na koji je ova, ne samo kulturna, i smjena bila
izvr"ena.
ukratko dotad poznate V. je iznio mi"ljenje da je
elemenat, na ovo uni"tio ili odgurnuo prema
sjeveru nosioce slikane keramike.lGO Ovo mi"ljenje je, uglavnom, usvojeno ili bar nije
pobijano.
Cini mi se da je sasvim da se proces smjene na jednom dijelu
ovog na taj odvijao. uzet u cjelini, taj proces je morao biti
daleko slo!eniji. Situacija u starijim stratumima (VI - V) G. Tuzle pru!a nam jedan,
zasada usamljen, primjer lagane smjene bez prekida kontinuiteta naselja,
je krajnji rezultat utapanja starijeg sloja u novi, napredniji i brojniji. Upravo
zbog ovakve situacije u G. Tuzli mo!e se posve opravdano postaviti pitanje nije li se
proces, samo znatno br!e, mogao odigrati i u samoj koja je, po svemu su-
prvobitno morala biti naselje grupe i ne le!i li u tome rje"enje pro-
blema tzv. A.
Meni izgleda sasvim vjerovatno da se na nizu naselja, osnovanih od
sloja, a kasnije naseljavanih od elemenata,
pratiti proces ove smjene, koja se nesumnjivo manifestovala u raznim oblicima:
od nasilnog zauzimanja naselja, nakon uni" tenj a ili protjeri vanj a starijeg stanovni"tva,
preko br!e ili sporije asimilacije, pa mo!da i - du!eg ili - pre!ivljavanja
elementa, sve do ponovnog naseljavanja, nakon du!eg ili prekida,
starog naselja, jedino kao mjesta pogodnog za naseljavanje.
Prema podacima koje daju D. i M. Gara"anin, na teritoriju Srbije, Vojvodine i
Slavonije postoji pored i najmanje jo" 15 naselja na kojima se
poj.avljuje i i materij aI.l0 I Ova naselja su dijelom jo"
ne.ispitana, ili su rezultati istra!ivanj a samo objavljeni pa se zasada nikakvi
IJollzdaniji ne mogu ni izvoditi. Ali bi isto tako bilo pogre"no, kod
ispitivanja, tu zanemariti.
l, u vezi s tim, ne bi trebalo, kod detaljnije razrade razvoja
u cjelini, zanemariti poh.'U"aj da se analiziraju uticaji koje je pod-
loga izvr"ila na formiranje razvijene kulture.
2. neolit ili eneolit
Ako je formiranje i "irenje kulture u balkansko-podunavskoj oblasti
rezultat migracije jednog relativno homogenog i brojnog elementa, koja je,
iz Male Azije, na prelazu iz IV II III milenij prije n. e., "to je danas
manje-vi"e usvojeno, onda se s pravom mo!e pretpostaviti da su tom novom stanovni-
"tvu morali biti poznati bakreni objekti svakodnevne upotrebe nakit) a vjero-
vatno, makar i u veoma obimu, i osnovni metalur"ki procesi obrade i
dobivanja bakra. Ovu posve je jasno i prije du!eg vremena istakao V.
ah je njegovo mi"ljenje kasnije uglavnom zanemareno pa se ra-
zvoj tretirao kao na" srednji i kasni neolit, a pod ranim metalnim dobom",
podrazumijevao se uglavnom razvoj vezan za grupe koje se vremenski dodiruju sa krajem
100 v. M i loj i Chronolog"ie II, S. 56 f.
101 Up. M. G a l' a # a n i n, Hronologija grupe, str. 70-82 89-97 D.
G a r a ii a J1 i n, kultura str. 34-47.
,.2 v. M i loj i Chron()llogie I, S. 108.
BORIVOJ
128
kulture ili joj neposredno slijede. Ula To je nesumnjivo bilo prouzrokovano
prvenstveno nedostatkom metalnih (bakrenih) nalaza u sloj evima iskopavanih
skih naselja, nasuprot znatnim kamenih artefakata koji su svakako i imali
znatnu ulogu u svakodnevnom !ivotu njihovih stanovnika. Zaboravljalo se pritom na
dvije osnovne Prvo, da je u neolitskim kulturama Bugarske i Rumunije,
koje se kulturno i hronolo"ki mogu pouzdano paralelisati sa znatnim dijelom
razvoja, upotreba bakrenog i nakita odavno pouzdano konstatovana.
IG1
I
drugo, da nedostatak metalnih obj ekata u slojevima jednog naselja nikako ne da
ih njegovi stanovnici nisu poznavali i upotrebljavali. Najbolji dokaz za to je, uostalom,
minimalna iIi puni nedostatak metalnih nalaza u kulturnom sloju brojnih na-
selja bronzanog, pa i !eljeznog doba. Tehnolo"ke osobine bakra i bronze
preradu svih predmeta, pa i najsitnijih odlomaka, "to sa kamenim artefaktima
nije U uslovima ranog metalnog doba (eneolita) ponovno pretap anje
ili neupotrebljivih metalnih ne samo da j e nego je i moralo biti
ekonomski nu!no. Stoga pojava ovakvih objekata u slojevima jednog eneolitskog, pa i
bronzanodopskog naselja, ne samo da ne mora biti pravilo, se treba smatrati kao
izuzetak prouzrokovan okolnostima. U tom smislu izuzetna, situacija u slo-
jevima G. Tuzle III i II nam da utvrdimo ne samo upotrebu i obradu
bakra od vremena koje nekako odgovara "estom metru pa do kraja
razvoja u cjelini. Nema nikakvog realnog razloga za pretpostavku da ovo periferno
naselje predstavlja neki izuzetak. je, naprotiv, da se prvi ba-
kreni objekti u njemu javljaju upravo u sloju koji novi procvat ovog naselja
nakon punog elementa. Stoga smatram da nema
vi"e nikakve sumnje u to da su u okviru kulturne grupe i drugi objekti
od bakra bili upotrebljavani, istovremeno sa kamenim artefaktima, najmanje od
ka faze. Stoga se, bar za ovaj vremenski odsjek razvoja,
s puno opravdanja mo!e upotrebiti' naziveneolit, koji i ne ni"ta drugo do
paralelno postojanje kamene industrije i bakrenih u okviru jedne kulture.
Ako se sada vratimo na pretpostavku kojom smo ovo razmatranje,
se sama po sebi jedna nova slika procesa prelaza iz kamenog u rano
metalno doba ove oblasti. Novi, elemenat, se iz kraj eva u ko-
jima je dugi niz bakar bio eksploatisan i upotrebljavan, mogao je raspolagati
dodu"e minimalnom metalnih artefakata, ali je samo njihovo poznavanje
moralo rezultirati stalnim nastojanjem da se njihova upotreba odr!i. J o" smo . veoma
daleko od toga da utvrdimo kojim je putevi.ma moglo i i"lo snabdij evanje bakrom ili
bakrenim u toku trajanja ovog procesa, Ne mo!e se,
ni pretpostavka da je stanovni"tvo moglo, ondje gdje su to dovoljno pr istu-
prirodni izvori dozvoljavali, i samostalnu eksploataciju. Posve je jasno da
je iz uslova snabdijevanja sirovinom ili morala rezultirati i
znatna u raspolo!ivih i upot r ebljavanih bakrenih objekata u
pojedinim naseljima ili krajevima koje je gr upa naselj avala, ali to
ipak, u osnovi, ne mijenja njen su"tinski eneolitski karakter.
3. Pitanje apsolutne hronologije
Tretiranje ovog pitanja je pri analizi kulturnog i relativno-hr onolo"kog polo-
!aja pojedinih stratuma izostavljeno, Naselje u G. Tuzli se, kao "to smo vidjeli, svakim
svojim stratumom ve!e za razvojne faze i kulture, izu-
,.3 Treba naglasiti da je, kod obrade pojedinih nalaz.i"ta ili pojedinih vrsta nalaza, ovaj
problem bio istican iJri bar nagovije"ten od sb'a ne nekih na"ih autora ,i ranije, - Up.
M. G r b i aneolithische AiIlsiedlung, 1929; M. G a r a " a n i n, Schaft10chaxte
. . ,34 Bericht der RGK (1945); B. G a v e l a, Eneoli tska naselj a u Grivcu, Starinar N. S. VII/VIII
(1956/ 57), - Na problem u cjelini, upozorio je u poslj ednje vrij eme N, T a s i navo-
niz posrednih dokaza da deo kultu'!'e poznaj e metal (Gl asnik mu-
zeja Kosova i Metohij e II, 33) ,
, Up. J. H. G a u I, The Neolithic Pel'iod in Bulgaria, p. 79-83 - y. M i k o v, So-
vjetskaj a Arheo.logija 1-1958; - E. e o m a, Quelques donnees rela.tives Et la periodisa,tion et
l'evolution de la civilisation de Boian, Dacia N. S, 1(1957), p. 65-6; R. Vulpe, Izvoare, p.
110-1ll, 264. - V, D u m i t r e s c u, FouilIes de Gumelnita, Dacia II, p, 29. - itd,
REZULTATI SONDIRANJA NA P REISTORT K OM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 129
zimaJuCl stratum I, se pol o!aj mo!e okvirno odrediti na
osnovu njegove vezanosti sa po,iedini m nase1j ' ma ili g rupama ranog bronzanog doba.
Apsolutna hronologija ovog naselja i poj e ninih peri oda !ivota u njemu je, stoga, potpuno
zavisna od fiksiranja apsolutne hronolog ije n ih k ultura ili gr upa za koje se ve!e, pa
ne postoji potreba da se o tome ovdje detal j nije r aspr avl j a. Stoga se da
izmesem rezultate analize sa e-l4, kojim raspol !e m ljubaznoj saradnji g.
prof. H. T, Waterbolka, direktora Biol o"ko- a r heolo" kog instituta u Groningenu.
165
Prvi ispitivani primjerak (oznaka anal ize Groninge n 1974), je dio jedne uglje-
nisane grede, u sondi II, na nivou ognj i"ta 0- 3 (dubina po mj e rnoj: koti H 3,56
m) i pripada stratuma III. Analiza je dala rezulta t 5.340 60 g, "to
3.380 60 g. pr. n. e.
Drugi ispitivani primjer ak (oznaka ana lize Groningen 2059), su fragmenti
ugljenisanog drveta iz jame 5 u sondi r i pripadaj u na jranijem sloju n!l-
selja - stratumu VIb. Analiza j e dala r ezul tat 6.400 75 g., "to 4.440 75 g.
pr. n. e.
I<atalog reprodukova nog materijala
Ovim popisom je reprodukovani pokretni arheolo"id materijal iz G, Tuzle,
sa naznakama sonde i dubine na kojoj j e Nekoliko va!nijih obj ekata .r eprodukovano je
dva puta, na pr. fotografija f ragmenta i rekonst r ukci j a pos ude kojoj t aj fra gmenat pripada,
"to je ovdje znakom = , Dubine za obj ekte iz sonde II (1958) dat e su prema mjernoj
koti H (v. uvodni dio), "to da pripadaju ni vou koji je na mjernoj koti H
Imao navedenu dubinu,
SLIKE U TEKSTU:
Sl. 1 a : sonda II (1958), 5,25 m. Sl. 6 : s onda II (1958), Ognji"te 0-5,
Sl. l b : sonda II (1958) , 5,40 m. 5,25 - 5,30 m,
Sl. 1 e : sonda I (1957), na zdravici, Sl. 7 a : sonda II (1958), 4,85 m.
=
T, III, 3. Sl. 7 b : sonda I (1957), 2,40 m.
Sl. 2 a : sonda I (1957), Jama 5. Sl. 7 e : sonda I (1957), 2,30 m.
Sl. 2 b : sonda I (1957) , 2,40 m, Sl. 7 d : sonda II (1958), 4,62 m.
Sl. 3 a : sonda I (1957), na zdravici, Sl. 7 e : sonda II (1958), 4, 76 m.
T, IV, 1. Sl. 7 f : sonda II (1958), 4, 76 m.
Sl. 3 b : sonda I (1957), Jama 5. Sl. 8 cl : sonda II (1958) , 4,50 m.
Sl. 4 a : sonda II (1958), 5,25 m, Sl. 8 b : idealn:1 r ekonstrukcija,
Sl. 4 b : sonda II (1958), 5,40' m, nu osnOVU mjerenj a i
Sl. 4 C : sond:l II (1958), 5,25 m, za br oj fragmenata
Sl. 4 d : sonda I (1957), ) na zdravici, ov vrst e posuda,
Sl. 4 e : sonda I (1957), na zdravici . Sl. 8 c : sonda II (1958), 4,85 m,
Sl. 4 f : sonda I (1957), ' na zdravici . Sl. 8 ct : sonda II (1958), 4,50 m.
Sl. 4 g : sonda I (1957) , 2,50 m. Sl. 8 e : s nda II (1957), 2,10 m.
Sl. 4 h : son du I (1957), 2,50 m, Sl. 9 cl : sonda II (1958), 4,50' m.
S1. 5 a : sonda I (1957), 2, 50 m. Sl. 9 b: sonda II (1958), 4,76 m,
Sl. 5 b : sonda II (1958), 5,25 m. Sl. 9 c: sonda II (1958), 4,50 m.
Sl. 5 c : sonda II (1958) , 5,45 m. SI. 9 d: sonda II (1958), 4,76 m.
10> Rezultati ovih analiza veoma ,.se udaljuju od apsolutnih datuma dobijenih arheo-
lo"ko-komparativnim metodom. f aze padao bi, po M, Gara"aninu,
oko 2.300 g. pr. n. e., dok bi na"a anaLiza 1 daval a za isti t ermin oko 1.000 g. apsolutnu
starost. Ta razlika se j o" vi"e II odnosu na starij e poj ave ka.o "to pokazuje analiza 2
koja daje za oko 1.700 g, apsolutnu starost ZJ. fa zu lIb. Cini mi se da ipak
biti u pitanju neu-savr"enost ovog metoda, jer se da tacija M, Gara"anina za
kulture (kOja odgovara kraju kao :ito na"e naselj e n ajbolje pokazuje) ni u kom
ne bi mogla kO'rigirati za 1.700 godina, n it i se, po mom mi"ljenju, mo!e primiti razHka
od preko 1)000 godina od faze IIb d o faze. To, u03ta-
lom, veoma jasno pokazuje i stratigrafij a G. Tuzl e i proces kulturnog razvoja koji se,
ova dva termina, mo!e na ovom naselju ve ma cl bro pratiti,
CJ.lasnlk Zemaljskog muzeja - Arhelogi j a
9
130
BORIVOJ COVIC
Sl. 9 e: sonda I! (1958), 4,76 m.
Sl. 10 a: sonda I! (1958) , 4,7G m.
Sl. 10 b: sonda I! (1958), 4,32 m.
Sl. 10 c: sondQ II (1958), 4,76 m. = T. VII, 5
Sl. 100 d: sonda n (1958), 4,62 m.
Sl. 10 e: sonda n (1958), 4,76 m.
Sl. 10 f: sonda I! (1958), 4,85 m.
Sl. 11 a: rekonstrukcija na osnovu
dva fragmenta sa dub. 3,44 m i
mjerenja i statistiekih podataka za
broj fragmenat a ove vrste po-
suda.
Sl. II b: sonda II (1958), 3,20 m.
Sl. 11 c: rekonstrukcija na osnovu
dva fragmenta sa 3,05 i mje-
renja i podataka za
broj fragmenata alVe vmte po-
suda.
Sl. 12 a: sonda II (1958), 3,69 m.
Sl. 12 b : sonda I! (1958), 3,5G m.
Sl. 12 c: sonda II (1958), 3,62 m.
Sl. 12 d: sonda II (1958), Jama 18 (ispod
ognj i!ta 0'-4, koje pripada nivo-u
3,76 m) ,
Sl. 12 e: sonda II (1958), 3,62 m, = T. IX, 4.
Sl. 13 a: sonda n (1958), 2,59 m.
Sl. 13 b: sonda II (1958), 1,71 m.
Sl. 13 c: sonda I! (1958), 1,54 m.
Sl. 13 d: sonda II (19Ra), 1,76 m.
Sl. 13 e: sonda I! (1958), 2,84 m.
Sl. 13 f: sonda I! (1958), 2,53 m.
Sl. 13 g: sonda I! (1958), 2,58 m.
Sl. 13 h: sonda I! (1958), 2,84 m.
Sl. 13 k: sonda n (1958), 2,30 m.
T A B
T. II, l : sonda II (1958), 5,15 m.
T. n, 2: sonda I (1957), na zdravici"
T. n, 3 : sonda II (1958), 5,25 m.
T. I!. 4: sonda I (1957), 2,40 m.
T. n, 5: sonda II (1958), 5,15 m.
T. I!, 6: sonda I (1957), .Jama 5.
T. I!, 7: sonda I (1957), Jama 5.
T. II, 8: sonda I! (1958), 5,40 m.
T. II, 9: sonda n (1958), 5,15 m.
T. III, l : sonda I! (1958), 5,25 m.
T. III, 2: sonda I (1957), na zdravici.
T. I!I, 3: sandJ. I (1957), na zdravici.
T. In, 4: sonda n (1958), 5,40 m.
T. III, 5: sonda I (1957), 2,40 m.
T. II!, 6: son.da II (1958), 5,00 m.
T. III, 7: sonda n (1958), 5,10 m.
T. III, 8: sonda II (1958), 5,03 m.
T. III, 9: sonda II (1958), 5,03 m.
T. III, 10 : sonda I! (1958), 5,15 m.
Sl. 14 a: sonda I! (1958), 1,76 m.
Sl. 14 b: sonda I! (1958), 2.26 m.
Sl. 15 a: sonda I! (1958), 1,76 m.
Sl. 15 b: sonda I! (1958), 1,89 m.
Sl. 15 c: sonda II (1958), 1,11 m.
Sl. 16 a: sonda I! (1958), 2,41 m.
Sl. 16 b: sonda II (1958), 2,63 m.
Sl. 16 c: sonda n (1958), 2,63 m.
Sl. 16 d: sonda I! (1958) , 2,41 m.
Sl. 16 e: sonda I! (1958) , 2.53 m.
Sl. lG f: sonda II (1958), 2,26 m.
Sl. 16 g: sonda n (1958), 2,00 m.
Sl. 16 h: sonda II (1958), 1/.0 m.
Sl. 17 a: sonda e (1956), 1,90 m.
Sl. 17 b: sO.:lda I! (1958), J ama 1.
Sl. 17 c: sonda e (1956), 1,60 m.
Sl. 17 d: sonda e (1956), 1,80 m, = T. X IV, 7
Sl. 17 e: sonda n (195G), 1,70 m.
Sl. 18 a: sonda e (1956), 1,60 m; rekonstruk-
cija na osnovu broja fragme-
nata iste posude.
Sl. 18 b: sonda II (1958),8,70 m.
Sl. 18 c: sonda B (1955), C,,80 m.
Sl. 18 cl: sonda II (1958), {J>,70 m.
Sl. 18 e: sonda B (1955), C,80 m.
Sl. 18 f: sonda I! (1958), Jama 1.
Sl. 19 sonda I (1957), 0.,80 m.
Sl. 2{}> : sonda I (1957), I,CO m.
Sl. 21 a: sonda B (1955), 0 ,90 m.
SI. 21 b: sonda II (1958), (},30 m.
Sl. 21 c: sonda e (1956), 1,70 m.
Sl. 22 a: sonda II (1958), 0,50 m.
Sl. 22 b: sonda I! (1958), 0,40 m.
L E:
T. IV, 1 : sonda I (1957) , na zdravici
+ Jama 5.
T. IV, 2: sonda I (1957), Jama 5.
T. IV, 3: sonda I (1957), na zdravici ".
T. IV, 4: sonda I (1957), na zdravici.
T. IV, 5: sonda II (1958), 5,40 m,
T. IV, 6 : sonda I (1957) , 2,50 m,
T. IV, 7: sonda I (1957), 2,50 m,
T. IV, 8: sonda II (1958), 5,45> m,
T. IV, 9: sonda II (1958), 5,40 m,
T . IV, 10 : sonda I (1957) , 2,50 m,
T. IV, 11 : sonda II (1958) , 5,40 m,
T. IV, 12 : sonda I (1957), 2,50 m,
T. IV, 13 ; sonda I (1957), na zdravici .
T. V, l : sonda I (1957), 2,50 m,
T. V, 2 : sonda I (1957), 2,30 m,
T. V, 3: sonda II (1958) , 5,00 m,
T. V, 4 : sonda I (1957), 2,20 m,
T. V. 5 : sonda I! (1958), 4,76 m, .
131 REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI
T. V, 6: sonda n (1958), 4,76 m,
T. X, 1 : sonda n (1958), 6,20 m.
T. V, 7: sonda n (1958) , 4,76 m,
T. X, 2: sonda II (1958), 3,62 ITL
T. V, 8: sonda n (1958), 5,03 m,
T. X, 3: sonda II (1958), 3,56 m.
T. V, 9: sonda II (1958.), 4,76 m,
T. X, 4: sonda n (1958), 3,20 m.
T. V, 10 : sonda n (1958), 4,48 m,
T. X, 5: sonda II (1958), 3,20 m .
T. X, 6: sonda n (1958), 3,20 m.
T.
T.
T.
T.
T.
T.
T.
T.
T.
VI,
VI,
VI,
VI,
VI,
VI,
VI,
VI,
VI,
1: sonda n (1958), 5,40 m,
2: sonda n (1958), 5,25 m,
3: sonda n (1958), 5,15 m.
4: sonda II (1958), 0,40 m.
5: sonda II (1958), 5,45 m.
6: sonda n (1958), 5,45 m .
7: sonda II (1958), 5,25 m.
8: sonda n (1958), 5,45 m.
9: sonda n (1958), 5,45 m.
T.
T.
T.
T.
T.
T .
T.
T.
T.
X, 7: sonda n (1958), 3,62
X, 8: sonda II (1958), 3,20
X, 9: sonda II (1958), 3,20
X , 10 : sonda n (1958), 3,05
X, II : sonda n (1958), 3,44
X, 12 : sonda n (1958), 3,69
X, 13 : sonda n (1958), 3,50
X, 14 : sonda II (1958), 3,05
X, 15 : sonda n (1958), 3,05
m.
m.
m.
m.
m.
m .
m.
m.
m.
T. VI, 10 : sonda n (1958), 5,45 m.
T. VI, II : sond a n (1958), 5,40 m.
T. XI, 1 : sonda II (1958), 3,20 m.
T. VI, 12 : sonda n (1958), 5,03 m.
T. XI, 2: sonda n (1958), 3,Q5 m .
T. VI, 13 : sond a I (1957), 2,30 m.
T. XI, 3: sonda II (1958), 3,62 m .
T. VI, 14 : sonda II (1958), 5,15 m.
T. XI, 4: sonda n (1958), 3,62 m.
T. VI, 15 : sonda II (1958), 5,00 m.
T. XI, 5: sonda n (1958), 3,20 m.
T. VI, 16: wnda II (1958), 5,15 m.
T. XI, 6 : sonda II (1958), 3,20 m.
T. XI, 7: sonda II (1958), 3,05 m.
T. VII, l: sonda II (1958), 4,32 m.
T. VII, 2: sonda n (1958), 4,76 m.
T. XII, l: sonda II (1958), 2,5'8 m.
T. vn, 3: sonda II (1958), 4,62 m .
T. XII, 2: sonda II (1958), 2,90 m.
T. VII, 4: sonda II (1958), 4,40 m.
T. XII, 3: sonda n (1958), 1,78 m.
T. VII, 5: s.onda n (1958), 4,76 m.
T. xn, 4: sonda n (1958), 2,90 m.
T. VII, 6: sonda n (1958), 4,76 m.
T. XII, 5: sonda II (1958), 2,41 m.
T. VII, 7: sonda n (1958), 4,76 m.
T. XII, 6: sonda n (1958), 2,84 m.
T. VII, 8: sonda II (1958), 4,62 m.
T. xn, 7: sonda II (1958), 2,84 m.
T. VII, 9: sonda II (1958), 4,02 m.
T. XII, 8: sonda n (1958), 2,26 m.
T. vn, 10: sonda n (1958), 4,24 m.
T. XII, 9: sonda n (1958), 1,78 m.
T . VII, II : sonda n (1958), 4,02 m.
T. VII, 12 : sonda n (1958), 4,08 m.
T. XIII, 1: sonda II (1958), 1,89 m.
T. XIII, 2: sonda II (1958), 2,90 m.
T. VIII, 1 sonda II (1958), 3,44 m.
T. XIII, 3: sonda II (1958), 1,76 m.
T. VIII, 2: sonda II (1958) , 3,62 m.
T. Xln, 4: sonda n (1958), 1,78 m.
T. VIII, 3: sonda II (1958), 3,44 m.
T. XIII, 5: sonda II (1958), 2,58 m.
T.
T.
T.
T.
VIII,
VIII,
VIII,
VIII,
4: sonda n (1958), 3,69
5: sonda II (1958), 3,44
6: sonda II (1958), 3,69
7: sonda n (1958), 3,20
m.
m.
m.
m.
T.
T.
T.
T.
XIII,
XIII,
XnI,
XIII,
6: sonda II (1958), 0,91
7: sonda II (1958), 2,76
8: sonda n (1958), 2,90
9: sonda II (1958), 2,53
m .
m .
m.
m.
T. VIII, 8: s onda II (1958), 3,05 m.
T. vnI, 9: sonda II (1958), 3,05 m.
T. XIV, l: sonda I (1957), 1,110 m.
T. vnI, 10 : sonda n (1958), 3,05 m.
T. XIV, 2: sonda e (1956), 1,70 m.
T. XIV, 3: sonda II (1958), 0,70 m.
T.
T.
T.
T.
IX,
IX,
IX,
IX,
1: sonda II (1958), 3,20
2: sonda II (1958), 3,62
3: sonda II (1958), 3,56
4 : sonda II (1958), 3,62
m.
m.
m.
m.
T.
T.
T.
T.
XIV,
XIV,
XIV,
XIV,
4: (1955), cca
1,50 -
5: sonda e (1956), 1,80 m.
6 : sonda e (1956), 1,70 m.
7: sonda e (1956), 1,80' m.
1,70 m .
T. IX, 5: sonda II (1958), 3,44 m.
T. XIV, 8: sonda B (1955), 0,80 m .
T. IX, 6: sonda II (1958), 3,05 m.
T. XIV, 9: sonda B (1955), 0,80 m.
T . IX, 7: sonda II (1958), 3,44 m.
T. XIV, 10 : sonda e (1956), 1,60 m .
T. IX, 8: sonda II (1958), 3,56 m . T. XIV, 11 : sonda B (1955), 0,00 m.
132
BORIVOJ COVIC
T. xrv, 12 : sonda II (1958)., 0.60 m.
T. XV, 7: onda B (1 955), 1,10 m.
T. XIV, 13 : sonda II (1958), 0,70 m.
T. XV, 8: sonda II (1950), Jama 2.
T. XIV, 1.4 : sonda I (1957), 1,00 m.
T. XV, 9: sonda II (1 958), 0,70 m.
T. XV, 10: sonda II (1958), dio,
T. XV, l : onda Il (1 958), dio, 0,90 m.
0,90 m. T. XV, ll : (1955), cca
T. XV, 2 : sonda II (1958), dio, 1,50 - 1,70 m.
0,90 m. T. XV, 12 : onda II (1 958), dio,
T. XV, 3 : sonda II (1958), 0,75 m.
Q,60 m.
T. XV, 4: sond a B (1955), 0,8.0 m.
T. XV, 13 : sonda B (1955) , 1,00 m.
T. XV, 5 : sonda II (1 958) , 0,70 111.
T. XV, 14 : sonda B (1 955), 0,80 m.
T. XV, 6: sonda II (1958), dio,
T. XV, 15 : sonda B (1955), 0,80 m.
1,00 m.
Z USA M MENFAS SUNG
D:e prahistorische Siecilung in Gornja Tuzl a befindet sich in Nordbosnien, und zwar
auf den siidlichen AusUiufern des Maj evica- Gf' birges, das das Tuzla-Becken von der bosnisehen
Posawina trennt. Die Siedlung liegt zwischen dem Fli.i Bchen J ala und den Abhangen des
Berges Hum. Die Gesamtflache des besiedelten Raumes betragt, nach den an der Oberflache
angestellten Beobachtungen, t wa 12 bis 15 ha.
In den J ahren 1955 und 1956 wurden auf sehr kleinen Flachen Probesondierungen
(Sonde B und C) dur hgefii hrt. 1957 wurde di e Sonde I (7,5 X 4 m) und 1958 die Sonde II
aufgedeckt. In dieser wurden zuerst auf einer FH.iche von 88 m' die ji.ingste prahistorische
Schicht dieser Siedlung, dann aber auf einer F lache von 40 m' immer altere Sedimente bis
zum g wachsenen Boden abgegraben, der h iel' in einer Tiefe von 5,45-5,55 m erreicht wurde.
Erst durch di ese Sonde erfaBte man im zent r al n 'feil der Siedlung alle wicht igen Sedimente,
die sich im LRufe der Zeit in dieser lange bestanden habenden pr!.histori schen Siedlung an
dieser Stelle fonniert hatten.
Diese Gegebenheiten ermoglichten es, auf Grund der stratigraphischen Angaben und
einer Analyse des Kulturinventars der za hl reichen Sedimente einige Strata zu differen-
zieren, welche di e Hauptentwicklungsphasen in dieser Si edlung charakterisieren.. Als strati-
graphische Ba is diente onde II (1958) , wahrend das bet frUher n Sondierungen gewonnene
Material lecl igUch zur Ergiinzung des al!gemeinen Bildes der kult urellen Entfnltung ausge-
wertet wurde.
Mit Rticksicht auf die in onde II (als Ganzes gesehen) zi emU ch horizontal for-
mierten Sedimenic, wurden hi el' gegen die Tiefe zu auf Kote H Stratumsgr enzen bezeichnet;
diese Kote gibt uns den besten Dur chschnitt und kommt der Durchschnittsbreite der Sedimente
in den einzelnen Strata am nachsten.
Stratum I (0,00)-0,40--0,90 m.
Stratum il 0,90-2.90 m.
Stratum III 2,90-3,75 m.
Stratum IV 3,75-4,25 m.
Stratum V 4,25-4,90 m.
Stratum VI (a) 4,90-5,15 m.
Stratum VI (b) 5,15-5,45 m.
In den i.ibri gen Sonden \Var die Sit uation etwas anders. So zu Stratum I:
in Sonde I die Schichten von (0,00)- 0,40-1,10 m, in Sonde B (0,00)-0,40--1 ,20 m, in Sonde C
aber - d r 8usnehmenden SUirke der r ezenten Ablagerungen wegen - die Schichten von
1,20-2,10 m.
*
Da-s iilteste Vl. Stratum dieser Siedlung charakteri sieren vor all cm drei grundle-
gende keram.i sche Gat lll gen: 1) grobe, 2) monochrome polierte, 3) bernalte Keramik. Fur alle
drei Gattungen is t, tec:hni ch gesehen, der Gebrauch von Spreu als Hauptbeimischung zum
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASF.LJ U U GORNJ OJ T ZLI 133
Ton kennzeichnend. Die Formen sind im allgemeinen auch allen 3 kel"amischen Hauptgat-
tungen gemeinsam: halbkugelige Gef a J3 e, ma nchmal auf hohlem Full (Abb. 2b; Abb. 3a, b;
Abb. 4a-c), etwas ti efere, kugelige Gefii./3e (Abb. la), oft mit starker oder schwacher profi-
liertem Rand versehene (Abb. lb, cl, kugeli ge Gefa i3e mit sich nach oben zu etwas erwei-
terndem Zylinderhal s (Abb. 2a ; Abb. 6).
Die grobe Keramik ist gro/3tenteils mit Barbotinc- Ornamenten (Abb. la, b; Abb.
2; T. II, 1-7), in weitaus kleinerer Zahl mit Impresso-Ornamenten (Abb. l c; T. III, 1-3)
und aullerst selten mit eingeritzten Orna menten (T. II, 8; T. III, 4) verziert. Di e monochrome
Keramik zeichnet sich durch einen gut polIerten "Oberzug von vorwiegend dunkelbraunem
Farbtone aus. Die bemalte Keramik (T. IV und V) hat einen polierten "Oberzug.
Di eser ist mei st oder graubraun, wa hrend eine besondere Art von wei!lli-
chem "Oberzug (T. IV, 2; T. V, 3) seltener vertreten ist. Di e Ornamente sind mi t dunkler
Farbe ohne Gl anz, selten mit schwarzer, gl anzender Farbe ausgef i.ihrt (T. V, 1). Die Orna-
mentik ist str eng geometrisch und ausschlieBli ch geradlinig, die Grundmot ive sind das Band
u:ld das Dreieck.
Von den i.ibrigen kerami schen Gegenstanden dieses Straturns sind drei F(l/3e von
Opfergefallen (Abb. 5) zu erwahnen.
An Werkzeug scheinen in diesem Stratum steinerne Schuhleistenkei1e und zungen-
BeiJe (T. VI, 1-2), Knochena hlen (T. VI, 3-4), kleine F euersteinklingen (T. VI, 5-6),
halbkeisfiirmi ge Schaber (T. VI , 7) und fein re t uschierte t rapezformige Gerate kle.iner Dimen-
sionen auf (T. VI, 8-9, das Exemplar auf T. YI, 9 ist aus Ob id ian ).
Stratum VI teilte der Verfasser in eine altere (VI bl und eine j i.ingere (VI a) Phase.
Phase VI a wird charakter isier t durch ein j a hes Abnehmen der Menge bemnlter Kero mi k, durch
das Erscheinen von gemalten KrummlinienmoLiven (T. V, 3) und viell eicht auch der Poly-
chromie (T. V, 4). Etwas Neues in dieser Phase sind .auch Fragmente feiner monochromer
Keramik mit farbigem "Oberzug (einem "Oberzug, der dur ch Beimengung von Farbe bestimmte
Nuan(;!en bekam) wie auch Fragmente von Keramik, di e eine Beimi S{:hung von feinem
Quarz- oder Kalksand (T. III, 6-9) aufweisen.
Stratum V. Zwischen dem vor her"ehenden und diesem Stratum gibt es kei ne Unter-
brechung. DIe Kontinuitat wird im Gegenteil durch das Wei Lerbestehen eint:!r ganzen Reihe
von Elernenten a us der vorangehenden P er iode bezeugt. Im kultul"e.lien Sinne j edoch sondert
sich dieses stratum von Stratum VI durch eine Reihe von klar zum Ausd.r uck kommenden
Eigenschaften ab:
l. Di e Barbotine-Keramik kommt fast au Ber Gebrauch und hal t sich nul' sporadisch
bis zum Ende dieses Stratums.
2. Die Impresso- Keramik ist nur durch 1 Fr agment Zl.1l m terst in diesem Stratum
vertreten.
3. Di e monochrome pOli erte Keramik des iiiteren Typs, die wie auch
die zwei angefi.ihrten Ga t tungen von grober Kerami k mit eine.r Beimengung von Spreu he r -
iestellt wurde, bleib t auch nur sporadisch bi s zum Ende diese StratuOls .
4. Die bemalte Ker amik verschwindet vollkommen.
5. Die monochrome Keramik mit fa rbi gem "Oberzug (vorwi e
ct
nd in verschiedenen
Nuancen der roten, seltener gelblich-braunen Fa rbe (T. V, 5-10; Abb. 9 b-c) , deren Anfa nge
weiter zuri.ickreich en und die sich technisl: h an dj e bemalte Ker a mlk des Str t urns VI anl ehnt,
gelangt erst in di esem Stratum (V) zur voEen Entfaltung.
6. An altere Trac1itionen (vgl. Abb. 4) lehnt sich auch das Er sch inen. von Gef a[len
(wahrscheinli ch fl acher kOl:1isci1el." Schusse1n) m it schmalen, vcrschieden profilicl" t cn Hohlfi.i ilen
(Abb 7) an. Di se Gefa(ie besch ranken sich i m allgemci nen auf die alte!' n Schicllten von
stratum V.
7. Etwas Neues steHt eine, mit: viel beigemengtem Sand gearbeitet e grobe
Keramik dar mit Kalksand, bei den altesten Exemplaren mit Tons chiefel"!).
Diese Kel<lmikgattung (Abb. 8a, b; 9a, T. VII, 5) wurde in groI; en Mellgen geiunden ; ie lOst
offensichtlich die alte Barbotine-Ware im all taglichen Gebrauehe genuusa ab, wie die mono"
ehrome Keramik mit farbigem "Ober zug" die a l t e bema. lte Ke "ami k hat. In dieser
Faktur (grober Keramik mit st arkel' Sandbeimi schung) treten gegen Ende von 3 tratum V au h
BORIVOJ COVIC
134
Gefalle mit konischem, sich in einen massiven vollen Ful1 verlangernden Boden (am ehest en,
um sie so in die Erde stecken zu kiinnen, Abb. 8 d, e) auf.
8. Eine ebenfalls ganz neue - und offensichtlich fremde - Erschei nung sind in
diesem Stratum Fragmente doppelkonischer oder doppelkonisch abgerundet er Schi.isseln, deren
Oberflache grau-schwarz poliert und nach der Regel mit feinen Kanneluren verzied ist (Abb.
10; T. VII, 5-6). Diese in relativ kleiner Anzahl (cca. 6 <){ ) vertret ene keramische Gattung tritt
schon am Beginn dieses Straturns in Erschein ung, in etw<1s griiGerer Zahl jedo<.:h erst in seinen
oberen Schichten. Der Faktur, den Formen und der Ornamentik nach entspricht si e den typi-
schen Erzeugnissen der alteren
Die Gerate dieses Straturns zeigen keinerlei Evolution auf. Ver treten sind steinerne
Schuhleistenkeile, kleine Messer, Schaber und Ahlen aus Knochen. Trapezfi:irmige Gegenstande
kleiner Ausma[Je kommen <nicht mehr vor. Eine Neuheit steHt ein fei n Objekt aus
weilllichem Stein (T. VII, 3) dar, dessen Zweck nicht klar ist.
Stratum IV war nicht einmal in Sonde II durch reichere Schichten vertreten, so daB
alle seine Merkmale sich noch nicht mit Sich erheit bestimmen lassen. Vom vorhergehenden
Stratum sondert es sich durch folgende Eigenschaften ab:
1. Durch ein viilliges Vers.chwinden jener Elemente, die die alte, aus Stratum VI
ererbte Tradition vorstellen (Barbotine-Keramik, altere monochrome Keramik, monochrome
Keramik mit Larbigem Dberzug).
2. Dur ch einen, im Rahmen der groben Ker-amik maximalen Gebrauch von Gefa/len
mit eingezogenem, etwas verdicktem Rand, der durch Fingereindri.i cke verziert ist (T. VII, 9),
wie auch durch eine weitere Verwendung von Gefallen mit koni schem, in einen vollen Fun
i.ibergehendem Boden (um das GefaB in die Erde zu stecken - T. VII, 10).
3. Durch weitere Verwendung der Ielneren, polierten, grauschwarzen
die durch Kannelw'en verziert ist, von der aber nur einzelne Fragmente gefunden wurden.
4. Durch das erste Aufbauchen grob er, graulicher, unter weniger Sandbeimengung
gearbeiteter Kcramik, die der groben Keramik von entspricht.
Auch dieses Stratum ist vom vorhergehenden nicht streng geschieden. Die grobe
Keramik mit starker Sandbeimengung, die in Stratum V aullerst zahlreich ist, bildet auch
jetzt den Hauptteil der keramischen Erzeugnisse und zwei Grundformen dieser Keramik von
Stratum IV (grobe Gefalle mit eingezogenem Rand und Gefalle mit konischem Boden) waren,
wie wir gesehen haben, schon am Ende von Stratum V vorgekommen.
Stratum III. Obwohl Stratum III durch einzeine Formen, besonders aber die Faktur
der keramischen Grundgattungen ohne Zweifel an die vorhergehenden Schichten gebunden ist,
stellt es zu gleicher Zeit auch die Dberreste einer neuen Entwicklungsphase dieser Ansiedlung
dar. In dieser Phase erlebte die Siedlung zweifellos eine wirtschaftliehe Hochbli.ite.
Von den keramischen Erzeugnissen sind fi.ir die Schichten dieses Stratums charak-
teristisch:
a) Eine grobe, Keramik die eine starke Beimengung von Sand aufwcist,
deren Oberflache aber doch etwas besser bearbeitet ist, als dies in den vorhergehenden Strata
der Fall war.
bJ Eine grobe, graue oder grauschwal'ze Keramik, die der groben Ware von
entspricht.
e) Eine feine, graue oder grauschwarze polierte Keramik, die ebenfalls verwandten
Gattungen in Vini::a entspricht. Nach dem Prozen tsatz, in dem die Keramik vertreten ist, nach der
Qualitat der Ausarbeitung und der Verschiedenartigkeit der Formen, erlebt diese Gattung in
Stratum III ihre stiirkste Entfaltung.
Die Grundformen der groben Keramik von Stratum III sind auf Abb. II und T. VIII,
1-7 gezeigt, die der feinen polierten Keramik auf Abb. 12, T. VIII, 8-10 und T. IX. Bezeich-
nend ist, dae eingeritzte (Band-)Ornamente (ausgenommen die sog. eingeritzten Zeichen)
i.iberhaupt nicht venvendet werden. Auf der groben Keramik schei nen vereinzelt Ornamente
auf, die ein Wiederaufleben der alten (T. VIII, 3-5) darstellen.
Gefiille mit konischem Boden, die sich in einen zugespitzten Full verlangern, sind
in diesem Shatum besonders zahlreich (Abb. II a). Die grouen GefiiBe mit eingezogenem Rand,
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI 135
die fUr das vorhergehende Stratum so charaktelistisch sind, finden sich hier nur in den tieferen
(alteren) Schichten von Stratum III.
Die Gerate .sind mannigfaltiger. Zum erstenmal tauchen auf dieser Lckalitat Gcrate
ftir die Feldarbeit auf, die aus Hirschhorn gearbeitet sind (T. IX, 6, 7), und durchbohrte stei-
nerne Hammeraxte (T. IX, 3-4). Die Silex- und Knochengerate haben die ilblichen Form811
(T. X).
Eine ganz bedeutende Erscheinung sind in den Sedimenten dieses Stratums Objekte
aus Kupfer: eine fragmentierte AhI e (?), Kupferperlen, ein Spiralenring und Fragmente eines
Armreifens e?) (T. X, 12-15); hervorgehoben werden mu/3, da/3 auch Spuren gefunden wurden,
die auf Kupferverarbeitung in der Siedlung selbst hinweisen.
Stratum II steIIt eine nati.irliche Verlangerung der in der vorangehenden Periode
begonnenen Entwicklung dar.
Formen- und fakturma/3ig entspricht die grobe Keramik dieses Stratums derjenigen
des vorhergehenden. Jetzt werden GefaBe mit einem Schnabel zum Ausgief:l en (T. XII, 21
haufiger, auJ3erdem tauchen auch einige neue Formen auf (Abb. 13 a-d).
In der feinen Keramik wird der Unterschied zwischen diesem und dem vorherge-
henden Stratum deutlicher. Fast aIle ftihrenden Formen der feinen Keramik von Stratum III
kommen allmahlich auBer Gebrauch und sind hauptsachlich auf die tieferen Schichten von
Stratum II beschrankt. Lediglich die Schusseln mit eingezogenem Rand (Abb. 12 a, T. XII,
3-5) sind im Gegenteil noch haufiger vertreten und bilden die filhrende Form der feineren
Keramik von Stratum II. Neben dieser kommen jetzt auch einige neue Formen vor, die es
frilher nicht gab (Abb. 13 e, h, k; T. XII, 6, 7; Abb. 14 a). Etwas Neues sind auch die Hohl-
fliGe der GefaBe: massive, zylinderformige (Abb. 13 c; Abb. 15 a - vertreten in der groben
Keramik) und glockenformige mit ()ffnungen (Abb. 15 b). Fur dieses Stratum sind auch ver-
schieden modellierte dekorative Henkel kennzeichnend (T. XII, 9; T. XIII, 4). Dem Ende dieses
Straturns gehort das Fragment eines zweihenkeIigen Bechers (Abb. 15 c) an.
Eines der Grundmerkmale dieses Straturns ist bei den keramischen Erzeugnissen das
Abnehmen an Qualitat. Feine, glanzend poIierte grauschwarze Keramik wird immer seltener.
Die Bearbeitung wird immer 5chlechter, die Oberflachen sind zwar poliert, doch ohne Glanz
und vorwiegend grau. Das auf der Keramik des vorhergehenden Straturns so haufige, kannelierte
Ornament verschwindet auch aIlmahlich; die vertikalen Kanneluren werden ab und zu von
ganzen Reihen auseinandergerilckter vertiefter Linien (T. XII, 8, 9; T. XIII, 3) abgelost. Etwas
langer halt sich die Kannelierung auf Schilsseln mit eingezogenem Rand, wo aul3erst breite
RiIlen manellmal eine Art Turbanrand bUden (T. XII, 4-5) .
Sowohl im vorhergehenden (T. X, 9) als auch in diesem Stratum ist Plastik sehr
selten (eine fragmentierte Tierfigur, T. XIII, 6, und stilisierte Tierformen auf der Keramik,
T. XIII, 8, 9, Abb. 14 b).
An Geraten sind Schuhleistenkeile und zungenformige Beile, haufig aus leichtem
Stein, vertreten, ferner Silexmesserchen, Schaber und Knochenahlen. Durchbohrte Steinaxte
wur-den in den Schichten dieses Stratums nicht geiunden.
Von den Kupfererzeugnissen gehoren diesem Stratum folgende Gegenstande an:
eine kleine Nadel (Abb. 16 bl, 2 Angelhaken (A bb. 16 d) und einige kleinere Schmuckgegen-
stande (Abb. 16 c, e). Einen bedeutenden Fund steHt das Objekt auf T. XIII, 7 dar. Dem
Material, aus dem es hergestellt ist, wie auch seiner Gestalt nach ist das am ehesten der
Zapfen<: dCl' Form ftir den GuB von kupfernen SchaftIochaxten.
Stratum I bilden die jilngsten prahistorischen Schichten der Siedlung in Gornja
Tuzla.
Sowohl der Faktur als auch den Formen der keramischen Erzeugnisse und deren
Ornamenten nach sondert sich Stratum I von der gesamten vorangehenden Entwicklung
voll kommen ab. Die Grundformen der GefaGe dieses Stratums werden rekonstruiert auf Abb. l'i
und 18 gezeigt, einzeIne Details (Formen der Henkel, die Ornamente etc.) aber auf Abb. 19-20;
T. XIV und XV. Zu betonen ist, daB die auf T. XV, Abb. 8, 10, ll, 13-15 gezeigten Ornamente
in sehr besclu' ankter Zahl, oft nur vereinzeIt, vertreten sind.
Von den Werkzeug- und Waffenformen sind ftir dieses Stratum kurze Hammeraxte
(T. XV, 9, 12) und Silexpfei1spitzen ohne Dom (Abb. 22) charakteristisch.
136
BORIVOJ COVIC
Stratum VI von Gornj a Tuzla gehort in kulture leI' Hinsicht der
an. Der ausschlielJliche Gebrauch geradllniger Ornamente, die mi t dunkler Farbe auf hellerem
Grund ausgefilhrt sind, weist, wie auch einige ander e Elemen te auf eine chronologische Parallele
zur End-(lI b)Phase der Siedlung in (nach der Ei nteilung von D. Gara!anin) hin. Zum
ungefiihr sei ben Resultat (in chronologischer Hinsicht) komrnt der Autor durch einen Vergleich
mit dem Neolithikum Mazedoni ens und Thessaliens und gel ngt zum Schlu[3, da fl sich Stratum
VI b von Gornja Tuzla durch seine Keramikformen an die Seskl o-Ku1tur und mit den Orna-
menten auf den bernalten Gefai3en an di e Endphase dieser Kul tur, bzw. gerade an die Ober-
gangsperiode anschlieJjt, in der die Sesklo-Kultur im Schwinden begriffen ist und sich die
Dimini-Ku1tur in Thessalien 8usbl'ei tet' '-"s. Mit dieser r elativ-chronologischen Einordnung von
Stratum VI von Gornja Tuzla rkHirt der Verfasser auch das Bestehen gewisseI', in
nicht vertretener Elemente in der bemalten Keramik dies s Str atwns. Das ist der Fall mit den
horizontalen Bandern <luf dem Hals eines GeHWes und den flieBenden Miiandermotiven, die in
Gornja Tuzla nicht haufig, auf der rekonstrui ;; r ten Vase von der Feuers telIe {}-5 (Abb. 6)
gut vertreten
29
->Z sind.
Stratum V stellt eine ununterbrochene Fortset zung des Lebens dieser Ansiedlung
dar. Die jetzt eintretenden wesentlichen Veranderungen in der Arbeitstechnik, den Formen
und der Vel'zierungsweise der keramischen Erzeugnisse sind teils durch die innere Entwick-
lung bedingt, teils aber sind si das Resultat der neuen Ei nf1ilsse, denen die Bewohner der
Siedlung in Gornja Tuzla in di eser Periode ausgesetzt waren. Chronologisch gesehen, entspricht
Stratum V den alteren Schichten der in In dieser Periode war
Nordostbosnien, wie A. Benac :festgesteIlt hat' , von einel' ziem lich starken Migration von Tragern
der schwarzpolierten keramisch n War e des balkanisch-anatolischen Komplexes, d. h. der
erfaflt worden. Demnach muJ3 das Vorkommen von Fragmenten der
Keramik in diesem Stratum von Gornja Tuzla mit einem Kontakt der aIten Bewohner dieser
Siedlung mit den Bewohnern der neugegrUndeten in der naheren und
weiteren Umgebung erklart werden. Das allmahliche SUirkerwerden di eses EinHusses lallt sich
in Stratum V von Gornja Tuzla sozusagen von Schicht zu Schicht verfolgen, und zwar unter
allmahlichem Abnehmen oder Verschwinden jener Kultur l mente, die die alte
ditioi1 verkol'pern.
In Stratum IV, das sich (auf Gru ld dE-l" Parallele zur Ansiedlung in Varo! bei
Koraj)[S chronologisch mit dem Ende der in ver binden Hillt, wurde
dieser Einflu[3 aller Wahrscheinli chkeit nach durch ein ethnisches von
Elementen in der Ansiedlung in Gornj a Tuzla abgelost.
Stratum I II von Gornj a Tuzla entspricht ungefahr den Schichten zwischen 6 und
4 m in und Stratum II der Endphase der in ihrer Gesamthei t7"-9'. Mit
diesen beiden s t rata tugt sich di e nsiedlung in Gornja Tuzla den grundlegenden Kulturmerk-
malen nach vollig in d Kroi der Nordostbo niens (Varo! bei Koraj, Gradina
in in Donj a Tuzla- Stadt) ein, deren spezifische Charakteristiken in
Bezug auf A. Benac in genannter Arbeit analysiert hat.
Stratum I von Gornj a Tuzla stellt die Dberreste einer neuen Ansiedlung dar, die
an derselben Stelle, aber von ganz neuen Bewohnern, gegrUndet worden war. Zwischen
diesem und den vorhergehenden Schichten besteht keinerlei kulturelle Kontinuitat.
Die Kultur der Bewohner dieser neuen Siedlung war offensichUich verschiedener Her-
kunft. Einerseits zeigt sie eine gewi.sse Verwandtschaf t mit der Kultur der jUngeren Phasen
der Bubanj-Rum- Gruppe in SerbieIlY"- l3
o
und, bis zu einem gewissen Malle, mit den altesten
Erscheinungen in Glasinac""'-lIk. Andrerseits hat die an Zahl reichste keramische Gattung
dieses Stratums viele direkte Analogien im ostpannonischen Raum, wie das Komparationen
dieses Materials mit den altesten Schi chten von Toszeg zeigen"'-'OJ . Au[3erdem scheinen in
Stratum l von Gornja Tuzla auch gewis..e Badener Elemente, vereinzelt auch einige andere
auf (Emfli.isse der "Slawonischen Kultur , Schnurkeramik). Nach Ansicht des Verfassers gehort
diese Schicht der FrUhbronzezeit an und ist eine Erscheinung, die mit den Gruppierungen von
Siedlungen der SlawO;l i1! chen Kultur in Nordwestbosni en ungefahr zur l!elben Zeit bestanden
hat.
REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ T UZLI 137
1. Der etbniscbe Wechsel - Die Tatsache, daG die Verbreitungsge-
biete der und einander in bedeutendem lVIaGe decken, ist schon von
frliher her bekannt. Die gleichzeitige Erforschung neolithischer Ansiedlungen in Nordostbosnien
ergab ei ne ziemlich gleiche Situation. Die r elativ-chronologische Beziehung dieser beiden
Kulturgruppen ist auch verUHJ!ich bestimmt. Sehr wenig jedoch ist ftir die KHirung ihrer
Beiiehung zueinander oder, genauer uusgedriickt, iiir die Klarung der Frage getan worden, auf
welche Weise dieser, offensichtlich nicht nul' kulturelle, sondern auch ethnische Wechsel vor
Rich ging.
V. faJ3te die damals und sprach die Ansicht
aus, daG das ethnische beim Vordringen in dieses Gebiet die Trager der
bemalten Keramik vernichtet oder gegen Norden abgedrangt habe. Diese Ansicht ist im allge-
me!l1en akzeptJert oder wenigstens nicht entkraftigt worden.
Es scheint mir durchaus mi:iglich zu sein, daB sich der ProzeJj des ethnischen WechsellO
auf einem 'l' ell dIeses in der Art abgespielt hat. In der Gesamthei t betrachtet:, mUli
Jeuocn C1leser FrozeB weitaus komplizierter gewesen sein. Die Situation in den alteren Strata
("V l-V) von Gornja Tuzla ist ein, vol"laufig no(:h vereinzeit dastehenaes BelsLHeL emt:s
samen ethmschen \Vechsels ohne Unterbrechung der Kontinuitiit der Ansiedlung, dessen l!;nd-
resu,tat em Autgehen der 1Hteren ethnischen in der neuen, fortsci1rittlicheren und zahLrelcheren
SChlcht ist. Gerade dieser Situation in Gornja Tuzla wegen darf ganz gerechtfertIgt dIe l" rdge
gestelI t werden, ob sich nicht ein ahnlicher Prozell, nul' bedeutend schnel1er, auCh in Vmca
seiOst abgesplelt haben mag, das, nach allem zu schlieJj en, ul'spriinglIch eme SledLung der
gewesen sein mui.\te, und ob nicht darin die Li:isung des Problems des sog.
A. liegt.
lVIir erscheint es ganz wahrscheinlich, daB sich der Prozen dieses ethnlschen Wechsels
an einer ganzen Reihe von Ansiedlungen veri olgen lassen wird, die von emer ethmscnen
Starcevo-Schicht gegriindet und spater von besiedelt wurdcn ; dieser Wechsel
otfenbal'te sich zweifellos in verschiedenen Formen, und zwar angefangen von einer gewalt-
samen Einnahme der Siedlung nach Vernichtung oder Vertreiben der i:il teren Bewohner uber
eine schnellere oder langsamere Assimilation, VIelleicht aber auch ein - Uingeres oder kiirzeres
- ,.Uberleben von bis zu einer, nach gri:ilJerer oder kleinerer Pause
eriolgten neuerlichen Besiedlung der alien einzig als datur geeigneten Ort.
Nach den Angaben von D. und M. Gara!anin bestehen auf dem Territorillm Serbiens,
der Vojvodina und des i:istlichen Slawonien au[Jer und mindestens noch 15
Ansiedlungen, wo sowohl als auch aufscheinpu,. Diese Siedlungen
sind gri:iutenteil;; noch nicht erforscht oder aber sind die Forschungsergebnisse nul' teilweise
veri:i.l'fentlicht, weswegen vorerst noch keiner lei verHi elichere Schli.isse gezogen werden ki:innen.
Es ware aber falseh, diese Tatsache bei kiinftigen Untersuchungen aus den Augen zu lassen.
Und damit im Zusammenhang soll te bei der ki.inftigen genaueren Bearbeitung der Entwicklung
der nicht der Versuch vernachUissigt werden, die EinflUsse zu analysieren, welche
die ethnische auf die Formierung der entwi ckelten allsti.bte.
2. Jiingeres Neolithikum oder Aeneollthikum. Wenn die Formierung und Ausdehnung
der im Gebiet der Balkandonautiefebene das Resul tat der Migration eines ver-
haltnismaJ:!ig homogenen und zahlreichen El ementes Ist, die aus Kleinasien kommend an der
Wende des IV. zum III. Jahrtausend v. u. Ztr. ihren Anfang nahm (was heute mehr oder
weniger feststeht), dann kann mit Recht angenommen wer den, daB di eser neuen Bev6lkerung
Kupfergegenstande zum alltaglichen Gebrauch (Geriite, Schmuck) und - wenn auch in sehr
beschranktem Umfa nge - wahrschein1ich auch die grundlegenden metallurgischen Prozesse
der Kupfergewinnung und -bearbeitung bekCJ nnt gewesen sein mu[lten. Diese Tatsache hat
V. ganz klar ei'kannt und vor !angerer Zeit hervorgehoben. Seine Ansicht wurde
spaterhin jedoch im allgemeinen vernachlassigt, die Entwicklung von wurde regeimaBig
als unser lVIittleres und Ji.ingeres Neolit hikum behandelt und unter der Friihen Metallzeit
verstand man gew6hnlich eine an verschiedene Kultur-Gruppen gebundene Entwick lung, dle
sich zeitlieh mit dem Ende der beriihren oder aber ihr unmittelbar folgen 'u,. Die
Ursache dazu war ohne Zweifel allem voran das Nichtvorhandensein von lVI etall-(Kupfer-J
Funden in den Schichten der ausgegrabenen im Gegenteil zu bedeutenden
Mengel'l. von Steinartefakten, die jedenfnlls auch eine wesentliche RoHe im t a/i:lichen Leben
138
BORIVOJ COVIe
der Bewohner di eser Siedlungen gespielt hatten. Dabei wurden immer zwei grundlegende Tat-
sachen auBel' Acht gelassen. Erstens, in den neolithischen Kulturen Bulgariens und
Rumaniens, die sich kultur'eU und chronologisch ganz sicher mi t einem wesentlichen Teil
der in Zusammenhang bringen lassen, die Verwendung von Kupferwerkzeug
und -schmuck schon lange als ver laBlich konstatiert worden isP"', Zweit ens aber, daB das
Fehlen von lVletallgegensti:inden in den Schichten einer Siedlung keineswegs hei Bt, daB sie ihren
Bewohnern nicht beka nnt gewesen waren und bei diesen nicht in Verwendung gestanden
hatten. Der beste Beweis dafilr ist ilbrigens die geringe Anzahl oder das vollige Fehlen von
lVletallfunden in den Kulturschichten vieler Ansiedlungen der Bronze- und auch der Eisenzeit.
Die technischen Eigenschaften des Kupfers und der Bronze erlauben eine Umarbeitung aller
beschadigten Gegenst a nde, soga r der- kleinsten Teilstilcke, was fill' die Steinartefukten nicht
gilt. In den Verhii ltnissen der Frilhen lVletallzeit (des Aeneolithikums) war ein n euerli ches
Einschmelzen beschadigter oder unbrauchbarer metallener Erzeugnisse nicht nul' moglich,
sondern muJlte <J us wirtschaftlichen Grilnden erforderlich gewesen sein. Demnach mu13 das
Vorkommen solcher Objekte in den Schichten einer aeneolithischen und soga r einer bronze-
zeitlichen Ansiedlung nicht nul' keine Regel sein, sondern ist al s eine durch besondere Umstande
bedingte Ausnahme zu betrachten, Die in diesem Sinne ausnehmende Situation ermoglicht
uns, in den Schichten III und II von Gornja T uzla nicht nur die Verw ndung, sonclern auch
die Bearbeitung von Kupfer sei t der Zeit, die irgendwi e dem sechsten Meter von
entspricht, bis zum Ende der Gesamtentwickl ung von festzusteUen. Es liegt kein realer
Grund zur Annahme vor, diese peripherische sei irgendeine Ausnahme, Bezeich-
nend ist im Gegenteil , da[l sich die ersten Kupferobjekte darin gerade in der Schicht zeigen,
die eine n eue Bliltezeit dieser Siedlung nach einem vollen ethnischen Dberwiegen von
Elementen darstellt. Daher bin ich der Ansicht, daB keinerlei Zweifel mehr darilber bestehen,
daB im Rahmen der Gerate und andere Objekte aus Kupfer mindestens
vom Beginn der an glei chzeitig mit Steinartefakten in Gebra uch gesta nden
haben, Deshalb darf wenigstens filr diesen Zeitabschnitt der Entwicklung der
mit vollem Recht die Bezei chnung Aeneolithikum gebraucht werden, w as nichts ander es
bezeichnet als das gleichzeitige Bestehen von Steinindustrie und ' Kupfererzeugnissen im
Rahmen einer Kultur.
Wenn wir nun auf die Annahme zurilckkommen, mit der diese Abhandlung be-
gonnen hat, so di'iingt sich von selbst ein neues Bild vom Dbergangsproze13 aus der Jungstein-
zeit in die alteste lVletallzeit dieses Gebietes a uf. Das neue ethnische das aus
Gegenden kam, in denen schon e ine ga nze Reihe von Jahrhunderten Kupfer eXp'loitiert und
verwendet worden wa r, konnt e ilbe r cine, zwar minimale Anzahl von Metallartefakten ver-
filgen, aber schon die Kenntnis davon muste allein zur Folge haben, daB m an stii ndig bestrebt
wa r, ihre Verwendung aufrechtzuerhalten. Noch sind wir sehr weit davon enifernt, festlegen
zu konnen, welche "Vege die Versorgung mit Kupfer und Kupfererzeugnissen im Laufe dieses
Prozesses gehen konnte und auch gegangen ist. Man kann hingegen auch nicht ausschlieBen,
dar. die auch mit einer selbstandigen Ausbeutung dort begonnen haben, wo
es genilgend zugangliche natilrliche Quellen gestatteten. Es ist ganz klar, daB das Ergebnis der
verschiedenen Versorgungsbedingungen mit dem Rohstoff oder der Fertigwar e a u ch eine we-
sentliche Unausgeglichenheit in der Zahl der verfilgbaren und gebrauchten Kupferobjekte in
cJen einzelnen Ansiedlungen oder ganzen, von dieser Gruppe besiedel ten Gegenden wa r . Das
andcrt jedoch im Gr uncle ihren wesentI ichen aeneoIlthischen Charakter nicht.
Problem der absoluten Chronologie. Dieses Problem wurde bei der Analyse der rela-
tiv-chronologischen Lage der einzelnen Strata von Gornja Tuzla nicht behan delt. Diese
Ansiedlung ist, wi e wir gesehen haben, mit jedem ihrer Strata an bestimmte Entwicklungs-
phasen der bzw. gebunden. Ausgenommen ist davon Stratum I, dessen
relativ-chronologische Lage auch annahrend best immt wird durch seine Beziehung zu einzelnen
Siedlungen oder Gruppen der Frilhen Bronzezeit. Di e absolute Chronologie der Ansiedlung
in Gornj a Tuzla und der einzelnen Lebensperioden darin ist demnach vollkommen abhii ngig
von der Festlegung der absoluten Chronologie jener Kulturen oder Gruppen, mit denen sie
verbunden ist. Es besteht da her kein Grund, hier darilber gena uer zu sprechen.
Hiel' werden nur di e Resulta te der Analyse auf C-14 an gefuhrt, ilber welche der
Verfasser dank der liebenswurdigen Zusammenaroeit Prof. H. T. Wa terbolks, Di.r ektors des
Biologisch-archaologischen lnstituts in Groningen, verfi.igt.
139 REZULTATI SONDIRANJA NA PREISTORISKOM NASELJU U GORNJOJ TUZLI
Das erste untersuchte Exemplar (Analysezeichen Gro 1974) ist ein Teil eines ver-
kohlten Balkens, der dem Anfang von Stratum III angehi)rt. Die Analyse ergab als Resultal
das Jahr 5.340 60, was soviel bedeutet wie 3.380 60 v. d. ztr.
Das zweite untersuchte Exemplar (Analysezeichen Gro 2059) sind Fragmente ver-
kohlten Holzes aus Grube 5 in Sonde I (1957) und gehort der iiltesten der
Siedlung - Stratum VI b - an. Die Analyse ergab als Resultat das .Jahr 6.400 75, was sovi e!
bedeutet wie 4.440 75 v. u. Ztr.
Die Resultate, die, wie ersichtlich ist, von den fri.iher geltenden absoluten Ziffern
ftir die gegebenen Perioden deutlich abweichen, w.erden vom Autor zwar angefi.ihrt, doch
identifiziert er sich mit Rticksicht darauf, daG sowahi die Methode selbst wie auch die erzielten
Ergebnisse noch immer tiberpruft und diskutiert werden, damit nicht.
B0Ti voj Rezultati sondiran'a na n.,sdJll 1.1 Gurnjoj Tuzll
Tahla l
2
3 4
_ Situacij a naselja u Gornjoj T J zl i; _ - Ognji!te 0-3 i i7)',(orcne gl'er (. i l: sl! ' t um:1
III; 3 - j am:l U- l i z o; h'atuM') I ; .J, - Jam, I
posud' lJ'na i7. '( r atuma I
S util/ oj Rezultati ..;cl na pr0i<:;tori skun1 nasC'lju u Corn 'oj ""uzli
Tabla II
e
v
Stralun1 VI
Cur i voj Rezulta li :ondiranj a na Pl' -istor iskom naselju u .ornj oj Tuzli
Tabla JIl
' "' L-I_ _
Stl'a tum VI
(Foto; M Sever)
Borivoj Rezultati sondiranja na preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli
Tabla IV
Stratum VI
Borivoj Rezultatl sondiranj a na preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli
Tabla V
3
6
)0
8
9
a
b
-
Stratum VI (1-4, 8); Stratum V (5--7, 9, 10)
Bur ivoj Rezultati sondinm:a na preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli
Tahla Vl
(J
:I
,
l
6
(J
III'
"
y
' :, "
'o
B
. ..
,
, ,il
'.'
':,'
, "
", ' .
..'
'
,. ""
1
.
9
"
\y .
7
15
14
Stratum VI
(C rt e !: H,
12
4
Borivoj Rezultati na preistoriskom nasel ju u Gornjoj Tuzli
Tabla VII
Com 1.,__--'-__"-_ -'"_____
cm1. l.!__--'--_ _ -'--_ _ '--_---"__.....
'-----___ ___L- _____ _ _
Stratum V (1-8) stratum IV (9-12)
(Foto: M Sever)
Tabla VIL

"'" I _'---'----'
Stl'atum Ii
l3orivoj Rezultati sond iranja na preistoriskom naselju u Gornj oj Tuzli
Tabla IX
..... -
t I ..... e,..-..
__-L__-L__-L__ ____
-
Stratum III
(Foto : M Sever)
Borivo} Rezu1t.ati sondiranja na preistoriskom naselju u GornjOj Tuzli
Tahla X
6
3
4
7
8
-.
-.
12
9
Stratum III
(Crte!: H.
-
PonrlJj C('V;{ , t\C'?UlLlti nja no preistOL'isko. mLelj u u Gornjoj Tuzl i
Tabla XI
..... .,... " ... .
:
.;... / :',:, '? .,' .
. .. ;.,-,' . .
7
StrattIOl ll T (1 - 7 : JAd
(C I e2 : H . KOjOvli: )
BOTivoj Rezultati sondiran '" na preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli
Tabla xn
Cm_'____ __ __ ___
. -_..............-
LI____ __ __ __
6
.. ...
Strat um II
(Foto: M Sever)
Borivoj Rezultati sondiranja na preistoriskom nasel ju u Gornjoj Tuzli
Tabla XlII
4
5
Borivoj Rezultati sondiranja na preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli
Tabla XIV
"'" L.---._ ____
Stratum I
(Foto: 1\1 Sever)
Bori voj Rezultati sondiranj a n a preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli
Tabla XV
L I __ ____ __-L__ __ __
Stratum I
(Foto: Sever)