BIBLIOTEKA GAMA

Ureuju
Marko Nedi
Tanja Kragujevi-Vuji

Recenzent
Voja olanovi

Likovna oprema
Zoran Brankovi


VETINA SENENJA

Antologija savremene japanske pripovetke


Izbor, predgovor i beleke
dr Dejan Razi



NARODNA KNJIGA
BEOGRAD



PREDGOVOR
Kao i druge u svetu, i u Japanu su odvajkada
postojale razne vrste kratkog proznog sastava: anegdota,
alegorijska pria, basna sa moralnom porukom, mit ili
bajka, kraa istorijska legenda i drugo. tavie, klasini
japanski anr prie, ili monogatari, umnogome se
razlikuje od prie u evropskoj knjievnoj tradiciji. Mnogi
monogatari su dui, u neku ruku blii evropskoj
koncepciji romana. S druge strane, esto se u sastavu
monogatari preplie vie kraih epizoda koje, svaka za
sebe, predstavljaju izvesnu celinu, a po strukturi su blie
kratkoj prii. Osim toga, neki monogatari su krai sastavi
i blii prii nego romanu. Ve i sam termin, monogatari,
koji znai pria o neemu, ukazuje na pripovedaki
karakter ovog anra.
U japanskoj knjievnosti postoji jo nekoliko
anrova koji pokazuju sklonost japanskih pisaca ka
konstrukcijama kratkog narativnog sastava. To su niki,
odnosno dnevniki zapisi, zuihicu, tj. slobodni sastavi
impulsivnog povoenja za etkicom, i haibun kratka
skica poetske proze, pisana u kombinaciji sa haiku
pesmama. Ona doarava okolnosti pod kojima je pesnik
doiveo nadahnue da bi napisao svoj haiku sastav. Poto
su japanski pisci uvek bili majstori u slikovitom
opisivanju dogaaja i ako se pojam kratke prie uzme u
najirem smislu kao delom slika delom film,
odnosno pria u slikama, onda bi se moglo rei da je
pripovetka u Japanu postojala od najstarijih vremena.
Meutim, u knjievnoistorijskom smislu, ako se
moderna kratka pria u evropskoj tradiciji razvila u XIX
veku, u Japanu se ona razvila u punom smislu tek u XX
veku. U stvari, jo ni danas u Japanu nisu potpuno
razgranieni knjievnoteorijski pojmovi o tome ta je
novela, ta pripovetka, ta kratka pria, a ta
skica. Ova etiri anra esto se prepliu u savremenoj
japanskoj knjievnosti. Vrlo je teko odrediti kojem anru
neka pria pripada, jer nije re samo o njenoj duini, ve
i o nekim drugim osobinama.
Slian problem postoji i u evropskoj knjievnoj
tradiciji, mada su u njoj pojmovi mnogo ii, a ima i vie
literature o karakteristikama pripovetke i kratke prie.
Poto u Evropi ima vie definicija kratke prie i poto se
one meusobno znatno razlikuju, a esto su i
kontradiktorne, naveemo standardnu definiciju kratke
prie prema H.S. Kerbiju:
Kratka pria je saeta narativna celina, iji su svi
sastavni delovi povezani da bi stvorili jedinstven utisak u
svesti itaoca.
Trudili smo se da u izbor ove antologije savremene
japanske prie ukljuimo one sastave koji se najvie
uklapaju u ovu iroku definiciju, mada smo izabrali i neke
due pripovetke koje su znaajne u razvoju ovog u
Japanu.
Pisci navedenih pria spadaju meu vrhunske
prozne stvaraoce u japanskoj knjievnosti XX veka. Meu
njima je i jedan dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost
(1969), Jasunari Kavabata (18991972), i dva biva
kandidata za istu nagradu: uniiro Tanizaki (1886
1965) i Jukio Miima (19251970).
Knjievnost XX veka u Japanu poinje usponom
naturalizma. Naturalistika knjievnost predstavlja
vrhunac talasa evropeizacije u Japanu od polovine XIX do
poetka XX veka. Naturalistiki knjievni pokret trajao je
u Japanu otprilike od 1906. do 1912. Japanski pisci su
usvojili metode evropskih naturalista, objektivni prikaz
stvarnosti i nauno-analitiko ispitivanje iseaka
ivota. Meutim, oni nisu do kraja primenjivali principe
eksperimentalnog romana kakav je zamislio Emil Zola.
Umesto toga, usredsredili su se na intimnu stvarnost iz
linog ivota, stvarajui novi, svojevrsno japanski anr
romana u prvom licu. Osim toga, japanski pisci nisu
mogli u potpunosti da odbace uticaje svoje tradicionalne
kulture, pa nisu ni uspeli da do kraja sprovode nauno-
eksperimentalni pristup u objektivnom prikazu drutvene
stvarnosti. Stoga se japanski naturalizam razgranao u dva
osnovna pravca: u neku vrstu naturalistikog
impresionizma, koji se docnije razvio u psiholoki
realizam, i u tradiciju romana u prvom licu. Osim loga,
osnovna karakteristika japanskog naturalizma svodi se na
lirski subjektivizam za razliku od realistikog
objektivizma evropskog naturalizma.
Sumorna preokupacija japanskih naturalista
beznaajnim detaljima stvarnosti iz linog ivota dovela
je ido prirodne reakcije. Javlja se novi talas u drugoj
deceniji XX veka pod uticajem humanistike filozofije sa
Zapada i velikog ruskog pisca Tolstoj a. Taj talas se
usredsredio u delatnosti grupe irakaba ili kole Bele
breze, iji osnivai su bili Saneacu Muakoi i Naoja
Siga, prvi od pisaca predstavljenih u ovoj antologiji. Ova
kola je propovedala idealistiku i humanistiku veru u
(volju oveanstva, pa se stoga i naziva idealistikom
kolom. iga, inae rodonaelnik kratke prie u Japanu,
docnije se odvojio od pokreta ove kole i razvio u pravcu
psiholokog realizma.
Posle perioda dominantnog uticaja kole Bele
breze javlja se estetska kola, iji glavni predstavnici su
bili Kafu Nagai, uniiro Tanizaki, Kan Kikui i drugi.
Oni su propovedali dekadentnu preokupaciju estetskim
idealima, oivljavanje starih japanskih estetskih vrednosti
i epikurejsko uivanje u ivotu. Uticaj ove kole takoe je
bio znatan i odrazio se u dva pravca: s jedne strane u
prihvatanju novih estetskih pojmova i stava lar-pur-
lartizma sa Zapada, a sa druge strane u vraanju batini
japanske prolosti i starim japanskim estetskim delima.
Zatim se javlja kola neointelektualizma, iji glavni
predstavnik je Rjunosuke Akutagava. On je, ujedno, i
jedan od najveih pisaca ere Taio (19121926), u iju
slavu se danas dodeljuje jedna od najznaajnijih
knjievnih nagrada u Japanu nagrada Akutagava.
Njegovo samoubistvo godine 1927. oznailo je kraj jedne
knjievne epohe.
Nakon Akutagavine smrti jaa pokret proleterske
knjievnosti. Meutim, stvaralatvo proleterskih pisaca
uglavnom se odrazilo u oblasti romana, esejistike i
knjievne kritike. Oni su vodili mnoge znaajne knjievne
polemike o drutvenoj ulozi knjievnosti.
Nasuprot idealima proleterskog knjievnog pokreta
javlja se kola neoimpresionista. Oni su bili pobornici
nove, umetnike percepcije ivota, zagovarali
impresionistiku tehniku pisanja i zahtevali savrenost
knjievnog stila. Najistaknutiji predstavnici ovog pokreta
su Riii Jokomicu i Jasunari Kavabata, japanski dobitnik
Nobelove nagrade za knjievnost.
Osim pomenutih pravaca, poznati su i drugi, na
primer, simbolizam, neorealizam itd., ali su oni bili od
manjeg uticaja.
Ratni period doneo je uspon nacionalizma,
militarizma, ovinizma i dingoizma. Najznaajniji
japanski pisci su zautali u tom periodu, ostali su dopali
zatvora ili morali da nau kompromisna reenja.
Uglavnom, ovaj period ostaje kao mrana senka u istoriji
japanske knjievnosti XX veka.
Posleratni period je doneo novi procvat japanske
knjievnosti. U poetku je veina pisaca jo bila pod
uticajem psihoze poraza u ratu i njihova dela su
odraavala psiholoki jaz izmeu oseanja gubitka
nepovratnih starih ideala i traganja za novim vrednostima.
Meutim, veliki predratni pisci se postepeno vraaju na
knjievnu scenu, a javlja se i novo pokolenje mlaih
posleratnih pisaca. Jedan od njih je i Juko Miima, koji je,
zajedno sa Jasunarijem Kavabatom, uniirom
Tanizakijem i ostalim velikim japanskim piscima XX
veka stekao svetsku slavu.
Od plejade novijih posleratnih pisaca, moda se
najvie istiu Kobo Abe i Kenzabuo Oe. Prvi je pravi
kosmopolitski pisac sveobuhvatnih tema, uglavnom o
velegradskom ivotu, a pisao je i naunu fantastiku. Drugi
je izrazito subjektivan pisac, koji se takoe bavi
mnogovrsnim temama modernih vremena i savremenog
ivota. Ali u sva njegova dela utkani su snani elementi iz
linog ivota a line intimne tragedije.
Prvi pisac u ovom izboru, Naoja iga (1883
1971), smatra se ocem moderne kratke prie u Japanu.
Realan i neposredan pogled na ivot verovatno je naveo
igu da se ogranii uglavnom na kratke prie, i svakako
je doprineo njegovom stilu, u kojem nema mesta za
apstraktna razmiljanja i teoretisanja. U njegovom
stvaralatvu ne zapaa se neki poseban knjievni stav,
osim sve vee jednostavnosti i staloenosti. Svaka
njegova pria je pravo remek-delo stilskog savrenstva.
Zato igu esto s pravom nazivaju najsavrenijim
stilistom moderne japanske proze.
Njegova pria Hanov zloin (Han no hanzai)
ukljuena je u sve znaajnije antologije savremene
japanske prie. Kao isklesana, poput najsavrenijeg
vajarskog remek-dela, ona prodire u najdublje kutke
ljudske psihe. Druga njegova pria, Seibei i njegove tikve
(Seibei to hjotan), karakteristina je po iginom
uzdranom humoru, mada ima i dublji smisao, dotie se
vaspitanja i obrazovanja dece, esto sputane pogrenim
stavom roditelja i uitelja. Trea pria, Manazuru,
doarava tanane emocionalne vibracije deteta pri
njegovim prvim koracima u ivot odraslih. etvrta pria,
Reinkamacija (Ternsei) opet odie svojstvenim iginim
humorom.
Rjunosuke Akutagava (18921927) spada u
japanske moderne klasike. Poznat je po svojoj pripoveci
U estaru (Jabu no naka), po kojoj je snimljen uveni
Kurosavin film Raomon. Mnoge njegove prie
zasnovane su na japanskoj mitologiji ili starim japanskim
pripovetkama, od kojih je on stvarao nova remek-dela.
Prva njegova pripovetka u ovom izboru, Mandarinke
(Mikan), jedna je od mnogih njegovih pria u kojima on
pokazuje svoju spremnost da prizna uticaj postupaka
drugih na pojedinca, koji se pod takvim uticajem i
podsvesno udaljava od pristrasnog tumaenja stvarnosti.
Seljanica u pripoveci je simbol vulgarne stvarnosti u
ljudskom obliku... simbol neshvatljivog i dosadnog
ivota... ali za nekoliko trenutaka sam osetio kako u meni
vri ivot... potpuno sam zaboravio da mi je dosadno,
oslobodio sam se svesno oigledne apsurdnosti svog
besmislenog ivota, kae pisac. Mandarinke podseaju
na haiku pesmu, u kojoj se izvanredno saetim i jakim
oseanjima izraava ekstaza jednog trenutka.

Jado no haru U mojoj kolibi u prolee
nanimo naki koso nema niega
nanimo are! Ba to je sve!
Sodo Sodo

Druga njegova pripovetka, Gruda zemlje (Ikai no
cui), malo je neobina za Akutagavinu tematiku, stoga
smo je i ukljuili u ovaj izbor. Ovaj, prevashodno
velegradski pisac, ovom priom nas uvodi u ivot obinog
oveka iz naroda. I ova pria podsea na haiku poeziju.
Deai Hiroi zabavlja se granicom trenjevih
pupoljaka, ne zato to nema ime da se igra, nego zato ito
to odraava neku tipinu osobinu japanskog naina ivota.
Osim toga, psiholoki portret starice u ovoj prii
izvanredno je izvajan, a neke pojedinosti japanskih
porodinih odnosa, verovatno neobine za strance,
prikazane su sa izuzetnom otvorenou i dubokim
razumevanjem.
uniiro Tanizaki (18861965), jedan iz plejade
velikih japanskih pisaca, jo za ivota je stekao slavu
klasika. Prvi knjievni uspeh postigao je upravo priom
Majstor tetoviranja (isei), objavljenom 1910. godine,
kada je, sa Kafuom Nagaijem (18791959), postao voa
takozvane neoromantine kole. Mnoge njegove
pripovetke odigravaju se u blioj |ili daljoj prolosti, pa se
on, uz Kavabatu, smatra za pravog potovaoca starog,
tradicionalnog Japana.
Kan Kikui (18881948) bio je najplodniji u
kratkom periodu od 1917. do 1920, kada je napisao
najvei deo svojih kratkih pria. Pripovetka O ponaanju
gospodara Tadanaoa (Tadanao kjogjoo-ki), objavljena
1918, zasnovana je na istinitom dogaaju: svrgavanju
jednog od najveih japanskih feudalaca, gospodara
provincije Eizen, 1623. godine. Ova pripovetka je
izuzetno znaajna u knjievnoistorijskom smislu, poto je
njeno objavljivanje izazvalo pravi talas takozvanih pria
na temu (tema osecu), koje obrauju istinite dogaaje i
linosti iz japanske istorije. Taj talas do danas nije prestao.
Druga kratka pria, Pojava (Sisei), izvanredno je
konstruisana kao poetsko-dramska celina. Obe prie
spadaju meu najbolja ostvarenja u anru pripovetke u
modernoj japanskoj knjievnosti.
Jasunari Kavabata (18991972) dobio je Nobelovu
nagradu za knjievnost 1968. godine, uz obrazloenje
koje, izmeu ostalog, istie: ... njegovo majstorstvo u
pripovedanju i veliku senzibilnost s kojom izraava
sutinu japanskog duha. Kavabata je napisao vie od
stotinu veoma kratkih pria od svega nekoliko stranica
i jednom prilikom je izjavio da su mu to najdraa dela.
Veinu ovih pria napisao je jo u dvadesetim godinama
svoga ivota, i one predstavljaju njegovu mladalaku
poeziju. Meutim, kratke prie koje smo uvrstili u ovaj
izbor, pripadaju periodu pred kraj njegovog stvaralakog
puta. U nizu kratkih pria koje je pisao u tom periodu,
nalazimo ne samo poznate elemente njegove proze
preplitanje ljudskih odnosa i sugestivnu lepotu prirode
ve i neke ozbiljnije teme koje docnije nalazimo u
njegovim remek-delima. Dua pria koju smo takoe
ukljuili u ovaj izbor, Mlade (Hokuro), zanimljiva je
zbog Kavabatinog japanskog naina pisanja u
dojsovskom stilu toka svesti, ali sa karakteristinim
delikatnim prelivima ljudskih oseanja.
Fumiko Hajai (19041951) jedina je spisateljica
koju smo ukljuili u ovu antologiju. Kasna krizantema
(Bangiku), napisana 1948, iste godine je spisateljici
donela knjievnu nagradu za ene. To je prefinjen portret
jedne geje, poziva koji ve polako nestaje, dat sa
dubokom saoseajnou i psiholokom pronicljivou.
Dela Fumiko Hajai uivala su veu popularnost
nego dela bilo koje druge spisateljice toga doba jer su
njene teme svakodnevni ivot obinih ljudi
privlaile itaoce i zato to je njen stil jednostavan,
poetski i pomalo setan.
Ton (Acui) Nakaima (19091942) potie iz
porodice knjievnika i poznavalaca klasine kineske
knjievnosti, pa je i sam posedovao veliko znanje iz
klasinog kineskog jezika i knjievnosti. Nakaimine
kratke pripovetke, koje su ga proslavile uprkos njegovom
kratkom ivotu, obeleene su irokom erudicijom i veoma
individualnom matom koja esto podsea na Rjunosukea
Akutagavu, a ponekad, kao u pripoveci koju smo
ukljuili, Divlja zver (Mau), na Franca Kafku. Meutim,
Nakaima se naroito proslavio svojim stilom:
jezgrovitost i jasnoa njegovog jezika, nesumnjivo
odraavaju jak uticaj klasinog kineskog stila.
Mnoge Nakaimine najpoznatije pripovetke
(ukljuujui i Divlju zver) odigravaju se u drevnoj Kini,
koja mu je bila prisno poznata iz njegove obimne lektire.
Divlja zver iz ove pripovetke izraava na originalan i
alegorian nain ortodoksnu koncepciju karme, po kojoj
je uzrok sudbine pojedinca u sadanjem ivotu vezan s
njegovim ponaanjem u ranijim ivotima.
Taiun Takeda (19121976) je takoe izuavao
kinesku knjievnost. Vie nego kineska serija
Akutagave, odnosno njegova serija pripovedaka na
kineske teme, ili sline pripovetke Tanizakija i mnogih
drugih, kineska proza Takede Taiuna odraava i
njegovu ljubav prema tradicionalnoj kineskoj prii i
njegovo veliko ivotno iskustvo. Dela mu nisu ograniena
samo na egzotine teme, niti on pod tim uticajima postaje
povran. ak i pria Podizanje mosta (Hai o kizuku),
ukljuena u ovu antologiju, jedna od Takedinih finih
evokacija jednostavne i stare kineske bajke, ima mnogo
zajednikog sa pravom japanskom priom. To je snana,
ako ne i pomalo sanjalaka autobiografska ispovest o
problematinom iskuenitvu mladog, seksom
opsednutog svetenika.
Jukio Miima (19251970) poznat je naim
itaocima po prevodima njegovih romana Posle banketa
(Utage no ato), Mornar koji je izneverio more (Gogo no
eiko) i Zlatni paviljon (Kinkakui). Takoe je poznat
irom sveta kao najvei pisac u posleratnoj japanskoj
knjievnosti, koji se Uzdigao poput komete i, isto tako,
naglo zavrio svoj kratak ivot rasecanjem utrobe na
tradicionalan samurajski nain. Pripovetka Patriotizam
(Jukoku), koju smo ukljuili u ovu antologiju, spada meu
najkarakteristinije i najbolje pripovetke ne samo ovog
autora ve i celokupne posleratne japanske knjievnosti.
To nije pria samo o patriotskom rtvovanju ve i o
ljudskoj vrstini, estitosti i ljubavi. Puna je dramatike, ali
i nekog toplog i neposrednog, intimnog, lirskog oseanja
koje itaoca duboko proima.
Tacuo Nagai, roen 1904, poznati japanski majstor
kratke prie, izabran je 1968. i za lana Japanske
akademije knjievnika. Njegova pripovetka Kratak susret
(Aibiki) pisana je na karakteristian Nagaijev nain: to je
spoj humora i patosa, kojim se ocrtavaju kritini trenuci u
ivotu beznaajnih ljudi. Mnoge njegove pripovetke
opisuju rtve haosa posleratnog Japana. Ali ak i Plava
kiovita sezona (Aocuja, 1965), pria o porodinom
samoubistvu, nadahnuta njegovim strahom od
neminovnog poraza Japana, nije liena izraza smirenog
humora.
Kobo Abe, roen 1924, postigao je, svakako, ugled
irom sveta, vei od svih ivih japanskih pisaca. Njegovi
ironini, avangardistiki romani, puni savrenih detalja,
podjednako su poznati na Zapadu, u Sovjetskom Savezu
li u zemljama Istone Evrope. U Japanu se njegovo delo
smatra i kosmopolitskim ime se Abe posebno ponosi,
poto sam sebe smatra za oveka bez rodnog kraja. On
je borbeni predstavnik velegradskog ivota, koji ne eli da
se predaje sentimentalnoj i nostalginoj udnji za
prolou.
Kobo Ane je privukao naroitu panju svojim
kratkim priama u Kafkinom stilu, u kojima se ovek
pretvara u povre, ahuru, svilene bube, tap itd. Stoga
smo izabrali njegove dve pripovetke, Crvena ahura
(Akai maju) i tap (Cue). Iako njegova dela otkrivaju
duboku filozofiju i zadiru u drutvene odnose, on je ostao
u sutini veoma inventivan knjievni eksperimentalist.
unosuke Joijuki, roen 1924, pisao je preteno o
ivotu prostitutki. Njegove pripovetke odigravaju se
uglavnom u svetu dreee neonske svetlosti posleratnog
Tokija. Stoga smo izabrali njegovu pripovetku Soba
prostitutke (ofu no heja), kao karakteristinu za njegovo
stvaralatvo. To je jo jedna, koncentrisanija verzija ve
poznatih pria o Joivari i drugim, manje slavnim
etvrtima geji ili javnih kua. Kao i Kafu Nagai (1879
1959), poznati majstor ovog modernog i sloenog anra,
Joijuki pie o svetu odbaenih ena i kao o utoitu od
hipokrizije obinog drutva i neodoljivo privlanom
krugu za romantino iivljavanje i linu degradaciju.
umon Miura, roen 1926, osvojio je Akutagavinu
nagradu za knjievnost 1952, kada je stekao opte
priznanje, stupajui na japansku knjievnu scenu kao
pisac treeg pokolenja, odnosno tree posleratne
generacije. Stil mu je izuzetno intelektualan, koncizan i
jedar, savrene strukture, pun ironije i sarkazma.
Pripovetka Planinski pejza (Meifu sansuizu)
karakteristina je za njegovo stvaralatvo i stil.
Akira Abe, roen 1934, spada meu najmlae
savremene japanske pisce. Mnoge njegove prie
posveene su dogaajima iz sopstvenog ivota i ivota
lanova njegove porodice, balo da opisuju nedavna
iskustva ili izbledele uspomene. Svaka je zanimljiva na
svoj nain, ali svaka, takoe, otkriva neki novi vid ve
poznatog nam lica iz njegovih prethodnih pria.
U prii Breskve (Momo), koju smo izabrali za ovu
antologiju, prelepoj lirskoj celini, gotovo nalik na bajku,
Abe primenjuje dojsovski stil toka svesti, ispitujui
najosnovniji izvor svoje umetnosti svoje seanje.
Kenzaburo Oe, roen 1935, takoe je jedan od
najmlaih savremenih japanskih pisaca, ujedno i jedan od
najitanijih. Njegov spektakularni literarni nastup
popraen je karijerom izuzetnom ak i u Japanu po
stvaralakom bogatstvu i posveenosti politikim
problemima.
Agui, udovite s neba (Sora no kaibucu Agui) je
pria u kojoj Oe prikazuje linosti koje dominiraju
njegovim simbolinim svetom: oca i njegovog
monstruozno abnormalnog sina. Sline teme dominiraju i
u Oeovim romanima, jer su oigledno zasnovane na
linom iskustvu. Ali ova pripovetka je samostalna celina,
ivopisan primer matovite vizije zbog koje se Oe smatra
jednim od najoriginalnijih i najuzbudljivijih posleratnih
japanskih pisaca.

* * *

Trudili smo se, dakle, da prikaemo najznaajnije
japanske pripovedae od Naoje ige, rodonaelnika
japanske kratke pripovetke, do posleratnih pisaca treeg
pokolenja, ak i najmlaih koji su danas najaktivniji.
Nadamo se da e ovaj izbor pruiti jednu panoramu
japanskog knjievnog vienja svoje stvarnosti, bilo u
prolosti ili u sadanjosti. Naroito smo nastojali da
izaberemo ono to je karakteristino japansko, ali to,
ujedno, poseduje i neto univerzalno, razumljivo i
pristupano svima.
U neku ruku, naslov ove antologije odgovara i
tradicionalnom japanskom pristupu umetnosti. Za razliku
od kineskih slikara, ije su slike ispunjene detaljima,
japanski slikari, naroito slikarstva sumie, govore
senenjem ili prazninama isto koliko i svetlim,
ispunjenim detaljima.

Beograd, mart, 1983.
dr Dejan Razi


Naoja iga
HANOV ZLOIN

Mladi kineski ongler Han, u toku izvoenja svoje
take bacanja noeva, na zaprepaenje svih prisutnih u
cirkusu, presekao je vratnu aortu svoje ene tekim,
velikim noem. Njegova mlada ena ostala je na mestu
mrtva. Han je smesta uhapen.
Na sceni gde se odigrala ta nesrea, bili su prisutni
direktor cirkusa, Hanov pomonik, takoe Kinez, voditelj
priredbe, i vie od tri stotine gledalaca. Program je
posmatrao i jedan policajac, koji je sedeo na stolici sasvim
pozadi, iznad sedita gledalaca. Meutim, iako se nesrea
dogodila naoigled mnotva posmatraa, ostala je
potpuna tajna da li je to bilo smiljeno ubistvo ili nesrean
sluaj usled promaaja.
Hanova taka sastojala se u sledeem: enu bi
postavio ispred drvene table veliine vrata i, sa rastojanja
od oko etiri metra, bacao bi svoje velike noeve na nju.
jedan za drugim, uz gromke poklike, zabijajui ih u
drvenu tablu, samo na nekoliko santimetara od nje,
ocrtavajui noevima obris njenog tela.
Islednik je najpre ispitivao direktora cirkusa.
Da li je ova taka, po vaem miljenju, vrlo teka?
Ne, vaa milosti, i nije ba toliko teka za iskusnog
izvoaa. Ali mora se rei da su za njeno uspeno
izvoenje neophodni, u svakom trenutku, potpuno
prisustvo duha i dobri, stabilni ivci, bez najmanje
napetosti.
U tom sluaju, ak i ako pretpostavimo da se
nesrea dogodila grekom, to bi bila teko objanjiva
greka?
Zaista je tako, vaa milosti. Da taka nije bila tako
apsolutno bezopasna, ja, pre svega, ne bih ni dozvolio
njeno izvoenje.
Prema tome, vi smatrate da se nesrea dogodila sa
predumiljajem, zar ne?
Ne, vaa milosti, ne smatram. I to iz sledeeg
razloga: ovakva vetina, izvedena na odstojanju od etiri
metra, ne zahteva samo izvebanost nego i izvestan
nagonski oseaj; zato se ne moe smatrati mehanikom
radnjom koja se bezuslovno moe izvesti precizno. Istina
je da smo svi mi smatrali da je greka praktino
nemogua, sve dok se nije dogodila ova nesrea. A sada,
kad se ona stvarno dogodila, ;uprkos naem ubeenju da
to ne dolazi u obzir, ne bismo bili u pravu kad bismo
potpuno iskljuili mogunost nesrenog sluaja.
E pa, ta vi onda upravo mislite je li to bila
greka ili delo sa predumiljajem?
Eh, prosto nisam pametan! Ne znam ni sam ta da
kaem.
Islednik se naao u nedoumici. U pitanju je bio
sluaj ubistva. Ali da li je to sluajno ubistvo ili ubistvo
sa predumiljajem, za to nije bilo moguno nai dokaze.
Ako je ubistvo sa predumiljajem, onda je ono zaista
izuzetno dobro smiljeno, razmiljao je sudija.
Zatim je pozvao pomonika, Kineza, koji je jo
odranije, pre nastupanja u ovom cirkusu, radio sa Hanom
i svugde ga pratio. Sudija je poeo da ga ispituje.
Kako se Han obino ponaao?
To je uvek bio ovek na svom mestu, vaa milosti.
Nije se kockao, nije bio enskaro, niti je pio. Stavie,
negde prole godine prihvatio je hriansku veru, znao je
dobro engleski, i kad god je imao slobodnog vremena,
itao je Bibliju i druge religiozne knjige.
A kako se ponaala njegova ena?
Takoe vrlo pristojno, vaa milosti. Putujui artisti
nisu ba najmoralnije osobe, kao to vam je dobro
poznato. Deava se ponekad i da zavedu tuu enu i
pobegnu s njom. Hanova supruga bila je lepukasta
enica, i mnogi su pokuali da je zavedu, ali ona se nikada
nije osvrtala na takve pokuaje.
A kakve su naravi bili njih dvoje?
Prema drugima su uvek bili veoma ljubazni i
paljivi. A uz to oboje uviavni i predusretljivi prema
svim svojim prijateljima i poznanicima, i nikada se nisu
svaali ni s kim. Ali. . . Tu je Kinez zautao,
razmiljajui za trenutak, pa onda nastavi: Vaa milosti,
ako vam ovo ispriam, bojim se da moe loe ispasti po
Hana; eto, da kaemo poteno, to dvoje koji su bili tako
blagi, ljubazni i nesebini prema drugima, kada bi ostali
nasamo, postali bi, iz nekog razloga, neverovatno grubi i
surovi jedno prema drugome.
A zato?
Ne znam, vaa milosti.
Je li tako bilo uvek otkad si ih upoznao?
Ne, vaa milosti. Otprilike pre dve godine gospoa
Han je rodila dete. Bio je to prevremeni poroaj i beba je
umrla posle dva-tri dana. Od toga asa njihov se odnos
postepeno pogoravao, to je svima nama palo u oi.
Poeli su da se prepiru oko najmanje sitnice, a pri tom je
Hanovo lice postajalo bledo kao smrt. Ali ma kakav da je
bio uzrok njihovih svaa, Han bi uvek na kraju zautao, i
nikada nije dizao ruku na enu. Verovatno mu to ni
njegova vera nije doputala. Samo, kada biste ga pogledali
u lice, zapazili biste neobuzdan, stravian gnev u
njegovim oima.
Jednoga dana upitao sam ga zar ne bi bilo bolje da
se razvedu, kada se ve toliko ne slau. Han mi je
odgovorio da, ak ako njegova ena ima razloga da zatrai
razvod braka, on nema rata da to uini. Sve je pripisivao
svojoj samovolji. Govorio je da vie ne moe voleti svoju
enu. A ena koju mu vie ne voli, malo-pomalo i sama
prestaje da voli, to je sasvim razumljivo zakljuio bi
Han. Mislim da je zato i poeo da ita Bibliju i sve one
silne molitvenike da bi na neki nain uteio svoje srce;
pokuavao je da ukroti to svoje divlje srce, koje je
bezrazlono mrzelo nevinu enu. A gospoa Han je zaista
bila dostojna saaljenja. Ve skoro tri godine ivela je su
Hanom, putujui kao artista irom Japana; njen stariji brat
otiao je u skitnice, tako da im se dom rasturio i gospoa
Han nije mogla da se vrati u kuu gde se rodila. Ako bi se
rastala s Hanom i vratila kui, ne bi nala nikoga ko bi
putujuoj artistkinji, posle etvorogodinjeg potucanja po
svetu toliko verovao da se njom oeni. Zato, verovatno,
nije imala druge nego da ostane sa Hanom, ma koliko
ravo iveli.
A ta ti, u stvari, misli o tom nesrenom ubistvu?
Mislite, vaa milosti, smatram li da je to bilo
nehotino ili namerno ubistvo?
Da.
Pa, vaa milosti, od trenutka kada se nesrea
dogodila, razmiljao sam o tome iz svakog ugla. Ali to
vie lupam glavu, sve manje mi je jasno, i ne znam ta da
mislim.
Dobro. No, reci mi ,ovo: kakav si utisak imao u
trenutku kada se dogodila nesrea?
Pa, vaa milosti, tog trenutka sam pomislio: Eto,
ubio ju je!
Znai, namerno?
Da, ali voditelj kae kako je imao utisak da je Hanu
ruka zadrhtala, pa mu se omaklo.
Je li? Meutim, voditelj nije znao kakvi su bili
njihovi svakodnevni odnosi, pa mu se, jednostavno,
moglo tako uiniti?
Moda je to tano, vaa milosti. Ali, razmiljajui
docnije, isto tako bih mogao rei da se i meni u tom asu,
prosto, uinilo da ju je on ubio samo zato to sam dobro
znao kakvi su njihovi svakodnevni odnosi.
Kako je Han izgledao u tom trenutku?
Uzviknuo je: Ah! Na taj uzvik sam i ja pogledao,
a krv je ve liptala iz vrata gospoe Han. Jo nekoliko
trenutaka je stajala, a onda su joj se noge savile u
kolenima i telo joj se nagnulo u pravcu odakle je doleteo
no. U trenutku kada je no ispao, enino telo se skljokalo
na pod, kao mlitava masa. Naravno, u tom trenu niko nita
nije mogao da uini svi smo sedeli skamenjeni, i buljili
u nju. Neto odreenije ne mogu rei, vaa milosti, jer tog
asa nisam imao vremena da osmatram kako izgleda Han.
A ini mi se da je i njemu samom tih nekoliko sekundi
prolo kao u magnovenju, isto kao i svima nama, ostalim
oevicima. Tek malo kasnije sinula mi je kroz glavu
pomisao: ,Najzad ju je ubio! A tada mu je lice bilo bledo
kao kre, i stajao je tamo, zatvorenih oiju. Kada su
spustili zavesu i pritrali gospoi Han da je podignu, ona
je bila ve mrtva. Hanovo lice je bilo stravino, uzbueno;
uzviknuo je: 'Kako sam mogao tako da promaim!, a
zatim je pao na kolena i dugo ostao u tom poloaju, tiho
se molei.
Je li izgledao veoma potresen?
Izgledao je prilino potresen.
Dobro. Ako budem imao jo neto da te pitam,
pozvau te ponovo.
Islednik je otpustio onglerovog pomonika
Kineza, i naredio da konano dovedu na ispitivanje samog
krivca. Hanovo pametno lice bilo je bledo i ispijeno.
Islednik je na prvi pogled mogao primetiti da je ongler
pretrpeo teak nervni slom.
Poto sam ispitao direktora cirkusa i tvoga
pomonika, sada je red na tebe da ti postavim nekoliko
pitanja, rekao je islednik im je Han stupio na mesto za
optuene. Han je samo klimnuo glavom.
Reci mi, poeo je islednik, jesi li ikada voleo
svoju enu?
Otkako smo se venali pa do dana roenja naeg
deteta voleo sam je svim srcem, vaa milosti.
A zato se ta ljubav ugasila?
Zato to sam znao da dete koje se rodilo nije bilo
moje.
Da li si znao ko mu je otac?
Pretpostavljao sam. Mislim da je to bio neak moje
ene.
Da li si ga lino poznavao?
Bili smo prisni prijatelji. On me je prvi i podstakao
na taj brak. Nagovorio me da se oenim njome.
Pretpostavljam da su njihovi odnosi poeli pre
nego to je ona dola da ivi s tobom?
Razume se, vaa milosti. Dete se rodilo osam
meseci posle naeg venanja.
Tvoj pomonik je rekao da se dete rodilo pre
vremena ...
Zato to ,sam ja svima tako rekao.
Kau da je novoroene umrlo odmah posle
poroaja, je li tako?
Jeste.
ta je bio uzrok smrti?
Majka ga je uguila svojim dojkama.
Je li to uinila namerno?
Rekla je da se to dogodilo sluajno, vaa milosti.
Islednik je zautao i netremice gledao u Hanovo
lice. Uzdignute glave, ali sputenih oiju, Han je ekao na
sledee pitanje. Islednik je nastavio:
Je li ti ena priala o svom odnosu s tim
ovekom?
Nije mi se poverila, niti sam je ikada pitao o tome.
Smrt deteta inila se nekako kao kazna sudbine, pa sam
odluio da budem to velikoduniji, ali...
Ali, u stvari, nisi mogao da bude velikoduan?
Tako je. Ostalo mi je oseanje da detinja smrt nije
bila dovoljna odmazda. Kada sam bio daleko od nje,
mogao sam jo, donekle, i da se oseam velikodunim; ali
im bih je ugledao, neto bi se u meni preokrenulo. Kad
god bih pogledao njeno telo, spopao bi me neobuzdani
bes.
Zar nisi pomiljao na razvod?
esto sam pomiljao na to da se razvedem. Ali
nikada to nisam pomenuo eni.
Zato?
Oseao sam saaljenje prema njoj. Jer, moja ena
je uvek govorila da ne bi mogla vie iveti ako se
razvedemo.
Je li te ena volela?
Nije me volela.
Pa zato je onda tako govorila?
Jedan razlog je, verovatno, bio potreba za
odravanjem u ivotu. Rodnu kuu joj je proerdao stariji
brat, a znala je da ne moe nai takvog potenjaka koji bi
uzeo za enu bivu suprugu putujueg artiste. Uz to, imala
je suvie mala stopala da bi bila sposobna za nekakav
drugi posao.
A kakvi su bili vai seksualni odnosi?
Verovatno se nisu mnogo razlikovali od odnosa
svakog obinog branog para.
Da li ti je ena bila privrena?
Ne mogu rei da mi je bila ba naroito privrena.
Stavie, ini mi se da joj je padalo vrlo teko to mora
iveti sa mnom kao supruga. Pa ipak, taj bol je podnosila,
i to sa takvom stoikom istrajnou kakva se ne bi mogla
ni zamisliti kod mukarca. Imala je obiaj da samo
posmatra svojim hladnim, nemilosrdnim pogledom kako
mi se ivot postepeno razbija. Drei se po strani,
hladnokrvno je posmatrala kako se ja muim da se spasem
kako se koprcam da pobegnem u bolji, istinitiji ivot, i
nikada nije pokazivala ni trunke saoseanja, niti je
pokuavala da mi na bilo koji nain pomogne.
Zato nisi mogao da zauzme neki odluniji stav u
toj situaciji?
Zato to sam bio obuzet raznim mislima.
Kakvim mislima?
Hteo sam da se ponaam prema njoj tako da ne
bude nikakve greke sa moje strane . . . Ali, konano, ipak
nisam uspevao da budem besprekoran prema njoj.
Jesi li ikada pomiljao na to da ubije svoju enu?
Han nije odgovorio i islednik je ponovio pitanje.
Meutim, Han je odvratio tek posle due pauze:
esto sam pomiljao da bi bilo bolje da umre pre
nego to zaelim da je ubijem.
U tom sluaju, ukoliko bi to bilo dozvoljeno
zakonom, ti bi, moda, i ubio svoju enu, zar ne?
Nisam se plaio zakona kada sam tako razmiljao.
Jednostavno, bio sam slabi. No i u toj slabosti oseao
sam snanu elju da ponem iveti nekim istinitijim,
istijim ivotom.
I tako si docnije ipak doao na pomisao da ubije
suprugu, zar ne?
Nisam se odluio na ubistvo, ali sam katkad
pomiljao da je ubijem.
Koliko si puta pre ove nesree mislio na to?
Prethodne veeri... Ili moda, ak i istog jutra.
Jeste li se pre toga svaali?
Jesmo.
Oko ega?
Oko neega toliko besmislenog da nije vredno ni
pominjati.
No ipak, hajde, reci nam.
... U pitanju je bila hrana. Kada ogladnim, obino
se lako iznerviram. A to vee ena je neto dugo petljala
oko pripreme jela i gnjavila sa veerom, tako da sam se
razbesneo.
Jesi li bio ei nego obino?
Ne. Ali, za razliku od uobiajenih svaa, ostao sam
i dalje ljut. Verovatno zato to sam u poslednje vreme bio
obuzet neizdrljivom eljom da ostvarim za sebe neki
bolji ivot, a oseao sam se bespomonim da to
sprovedem. Legao sam, ali nikako nisam mogao zaspati.
Sijaset razdraljivih misli naviralo mi je u glavu. Oseao
sam da, ma ta uinio, nikada neu biti u stanju da se
spasem iz te bezizlazne situacije, nikada neu moi da
ostvarim ono to sam iskreno eleo, i ma koliko se
koprcao, nikada neu nai izlaz iz toga jadnog stanja, tako
sputan i upleten u kuine; a uzrok svemu tome, zbog ega
me je i spopadao bes, bio je moj odnos sa enom. U
budunosti nisam video ni traka svetlosti. A u meni je
plamtela udnja da ga naem. Pokuavao sam da
podgrevam tu nadu ak i kada bi se ugasila, ali moj
poloaj me je spreavao u tome. Ipak, plamen se nikada
nije sasvim ugasio. Potmulo je tinjao, a pokatkad bi
planuo, uz pucketanje. I tako sam poeo da se trujem u
tom stanju jalovosti i muka, znajui da u, kada se
potpuno otrujem, biti, u stvari, duevno mrtav. Biu ivi
le. Ali mada sam bio svestan svoga stanja, i dalje sam
pokuavao da istrajem i da naem neki izlaz.
Tada se u meni rodila podla, prljava pomisao, koja
me je poela opsedati: ,Kada bi ona umrla, sve bi bilo
lake. A kada sam ve doao dotle, zato je ne bih sam
ubio i svrio s tim? Nisu bile vane posledice takvog
ubistva po mene. Verovatno bih zavrio u zatvoru. Ali
moda bi ivot u zatvoru bio kudikamo podnoljiviji od
ovog koji sada vodim. S tim u se ve suoiti kad kucne
as. ivotne dogaaje ovek mora prihvatiti onako kako
dolaze i poteno se uhvatiti ukotac s njima, bez ikakve
sumnje i kolebanja. Moda nema kraja tom sudaranju sa
neizvesnostima ivota i raiavanja nedoumica koje nas
vezuju. Ali pravi ovekov ivot i jeste u tome to se mora
truditi da do smrti reava u svojoj svesti sva ta kolebanja
i protivrenosti koja ga sputavaju.
Dok sam bio opsednut takvim mislima, gotovo
sam i zaboravio na svoju ivotnu saputnicu svoju enu,
koja je u tom asu leala kraj mene. Te misli su me
postepeno sasvim iscrple. Ali ak i tako umoran, nisam
bio u stanju da zaspim. Leao sam u nekom polusvesnom
stanju. A kako je bistrina moga uma slabila, tako je i
pomisao da ubijem enu postepeno bledela. Oseao sam
neku usamljenost i prazninu, kao kad se ovek probudi
posle munog, runog sna. Istovremeno, bio sam obuzet
neizrecivom tugom zbog slabosti svoje due, u kojoj su
onako silne udnje za boljim ivotom iilele za jednu
jedinu no. Najzad je svanulo, i ja sam primetio da ni moja
ena, oigledno, nije oka sklopila cele noi.
Kada ste ustali, jeste li se ponaali jedno prema
drugom kao i svakog drugog dana?
Nismo izustili ni rei.
Ali zato ti nikada nije palo na um da napusti
enu?
Da li vaa milost smatra da bi takvo reenje
zadovoljilo moje nade?
Da.
Ne, ne, mislim da ,bi to bila velika greka, rekao
je Han, a onda se dugo i utke zagledao u islednikovo lice.
Sa blagim izrazom, islednik mu je samo dao glavom znak
da nastavi.
Meutim, jo je postojao veliki jaz izmeu
injenice da sam se borio s takvim mislima i stvarne
odluke da je ubijem. Toga dana sam od ranog jutra bio
prilino uznemiren. ivci su mi bili krajnje napeti i oseao
sam neku neprijatnu iznemoglost u itavom telu. Nisam
mogao da sedim smireno, pa sam odmah izjutra iziao iz
kue i besciljno etao po pustim krajevima grada. U sebi
sam neprestano ponavljao kako po svaku cenu moram
nai izlaz iz te situacije. Meutim, vie mi nije dolazila
pomisao da je ubijem, kao prethodne veeri. Niti sam
uopte pomiljao na uspeh nae take te veeri u cirkusu.
Da sam i najmanje posumnjao u sebe, mislim da
verovatno ne bih odabrao to bacanje noeva. Bilo je jo
mnogo drugih taaka koje smo mogli izvesti.
Te veeri, kada je konano doao red na nas da
iziemo na scenu, jo uvek nisam imao ni najslabije
predoseanje da e se dogoditi neto neobino. Kao i
uvek, da bih pokazao publici otrinu noeva, sekao sam
njima parad hartije, i bacao poneki ;no da se zabode u
dasku na sceni. Posle nekoliko trenutaka pojavila se moja
ena, upadljivo naminkana i obuena u kitnjasti kineski
kostim. Nije izgledala nimalo drukije nego bilo koje
druge veeri za vreme te nae take. Uputivi gledaocima
ljupki pozdrav, otila je i zauzela uobiajeni poloaj
ispred debele drvene table. A ja sam uzeo jedan no, i
takoe stao na uobiajenu razdaljinu, tano naspram nje.
Tog trenutka su se nai pogledi ukrstili prvi put od
prethodne veeri. I tek tada sam odjednom osetio u kakav
sam se rizik upustio odabravi tu taku s bacanjem
noeva. Shvatio sam kakva nam opasnost preti ako ne
ublaim svoju napetost. Trudio sam se da savladam
uznemirenost koja je u meni rasla itavog toga dana, i da
smirim ivce koji su bili krajnje istroeni i napregnuti. Ali
ma koliko |da sam pokuavao, zamor koji mi je bio prodro
do sri kostiju sputavao me. Od tog trenutka odjednom
sam izgubio pouzdanje u svoju izvebanu ruku. Pokuao
sam da zatvorim oi za trenutak, kako bih se sabrao. Ali
tada sam osetio kako mi se celo telo trese.
Kucnuo je as! Prvi no sam bacio tako da se
zabode iznad njene glave; no se zabio nekoliko
santimetara vie nego obino. Zatim je moja ena podigla
obe ruke, rairene do visine ramena, i ja sam zabio po
jedan no ispod svakog njenog pazuha. Dok su se noevi
odvajali od vrhova mojih prstiju, oseao sam kako se
nekako lepe, kao da upadaju u glinu ili testo. Bilo mi je
jasno da vie nisam u stanju da odredim tano gde e se
noevi zabosti. Posle bacanja svakog novog noa, osetio
bih olakanje u dui: Dobro je! I dalje sam se iz sve
snage naprezao da se smirim. Ali, naprotiv, to je mojoj
ruci davalo jo vie nesigurnosti; oseao sam se vezanim
ba samim tim svesnim pokuavanjem da se savladam.
Jedan no sam bacio tako da se zabio levo od njenog vrata.
U trenutku kada sam se spremao da bacim drugi, desno od
njenog vrata, moja ena me je odjednom pogledala sa
nekim udnim izrazom u oima. Kao da ju je obuzeo neki
nagonski, panian strah. Moda je predosetila da e joj se
taj no, koji je u tom magnovenju trebalo da poleti ka njoj,
zabosti u vrat? Ne Znam ni sam. Svestan sam bio jedino
toga da se taj njen izraz paninog straha istom jainom
odrazio u mom srcu. Osetio sam vrtoglavicu, kao da u se
onesvestiti. Ipak sam prisilio sebe da bacim no; a on je
poleteo iz mojih prstiju isto kao da sam ga besciljno
uputio u prazan prostor . ..
Islednik je utao, pogleda uperenog u Hana.
Konano sam je ubio, sinulo mi je u glavi.
Hoe li time rei da si je namerno ubio?
Da. Odjednom mi je sinula pomisao da sam to
namerno uradio.
Posle toga, kako sam uo, kleknuo si pored mrtvog
tela svoje ene i ostao u skruenoj molitvi.
Da, vaa milosti. To je bio prilino lukav potez, na
koji sam se spontano odluio tog trenutka. Poto sam bio
svestan da me svi znaju kao pobonog hrianina, pravio
sam se da se molim, dok sam, u stvari, razmiljao kakav
stav da zauzmem tu, na licu mesta.
Znai, bio si potpuno ubeen da je to ubistvo
izvedeno namerno?
Jesam. I odmah mi je palo na um kako u se lepo
pretvarati kao da je to nesrean sluaj.
Ali, zaboga, ta te je navelo na zakljuak da je to
nameran in?
Moje srce, koje je bilo izgubilo oseanje ta je
pravo a ta nije.
A jesi li poverovao da si uspeo stvoriti utisak da si
nevin?
Da. Kada sam docnije razmiljao o svemu tome,
prosto sam se gadio samog sebe. Ali onog trenutka sam se
prenerazio to sam prirodnije mogao, prilino se
usplahirio, i pretvarao se da sam pogoen bolom;
meutim, da je tamo bilo ijedne pronicljive osobe, sigurno
bi joj odmah postalo jasno da sam sve to odglumio... Te
veeri sam doao do zakljuka da, kako god se stvari
okrenule, ja moram biti osloboen krivice. Pre svega, bio
sam svestan injenice da nema nijednog materijalnog
dokaza o mojoj krivici, to mi je ulivalo samopouzdanje.
Istina, svi su znali za nae svakodnevne nesuglasice i
svae. Prema tome, mnogi e neizostavno posumnjati da
sam je namerno ubio. Ali ako ja do kraja budem odluno
tvrdio da je greka, na tome e i ostati. Dakle, nae stalne
prepirke verovatno e dati povoda ljudima da me osude
kao krivca, ali to ni u kom sluaju ne moe postati dokaz.
I tako sam verovao da u, u krajnjoj liniji, zbog nedostatka
dokaza, biti osloboen krivice.
A onda, dok sam u mislima po ko zna koji put
smireno razmatrao itav taj dogaaj, pokuavao sam da ga
to prirodnije prikaem kao greku. Pri tom sam se
odjednom zapitao zato sam uopte uveren da je to bilo
ubistvo sa predumiljajem? Istina je da sam prethodne
veeri bio obuzet pomilju da je ubijem, ali zar se samo to
moe uzeti kao dovoljan razlog da se sutradan reim na
ubistvo s predumiljajem? Malo-pomalo, vie nisam ni
znao ta se u stvari desilo. Iznenada sam se uzbudio.
Toliko sam se uzbudio da vie nisam mogao da se
skrasim. Bio sam van sebe od radosti. Toliko sam se
oseao srenim da sam hteo da kliem iz sveg glasa.
Je li to bilo zato to si najzad mogao smatrati da se
ubistvo desilo omakom?
Ne, to ni sada ne mogu da mislim. Nego, naprosto,
zato to vie ni sam nisam uopte znao da li je ubistvo
izvreno namerno ili sluajno. I zato to sam shvatio da e
najbolje biti ako sve poteno kaem, i da u tako biti
osloboen krivice. Za mene je u ovom trenutku najvanije
da budem osloboen. A da bih to postigao, umesto da
zavaravam samog sebe i da uporno tvrdim kako je to bila
greka, najbolje bi bilo da priznam kako ni sam ne znam
jesam li kriv ili nisam; jer tako bar mogu da budem poten
prema samom sebi, to je mnogo ispravnije. Sad vie
uopte ne mogu izjaviti da je to bila greka. No, sa druge
strane, ne mogu odluno tvrditi ni da je to uinjeno
namerno. U stvari, doao sam do zakljuka da, ja sam, bilo
u kom sluaju, ne mogu rei ni da sam kriv ni da sam
nevin.
Han je zautao. Islednik je takoe dugo ostao bez
rei. Najzad je promrmljao kao za sebe:
Uglavnom, sve to zvui istinito. A zatim se
obratio Hanu:
Nego, reci mi, zar ne osea ni najmanju tugu zbog
smrti svoje ene?
Ni najmanju. ak i kada sam je najvie mrzeo u
prolosti, nisam mogao ni sanjati da u moi da oseam
ovoliku radost dok priam o njenoj smrti.
Dobro. Moe da ide, rekao je islednik.
Han je iziao iz sudnice utke, malo pognute glave.
Islednik je oseao neko udno uzbuenje. Uzeo je
naliv-pero i istog trenutka, na licu mesta, napisao:
Nije kriv.


SEIBEI I NJEGOVE TIKVE

Ovo je pria o deaku koji se zvao Seibei, i o
njegovim tikvama. Otkako su se ovi dogaaji odigrali,
tikve su izgubile onu posebnu privlanost koju je Seibei
nekada oseao za njih. Meutim, ubrzo posle toga, naao
je neto drugo to ga je zabavljalo umesto tikava: slikanje.
On sada slika sa istim oduevljenjem s kojim se ranije
predavao tikvama.
Seibeijevim roditeljima nije bila sasvim nepoznata
injenica da je on povremeno izlazio i kupovao tikve. Ve
je posedovao oko desetak tikava, ija se cena kretala od
nekoliko sena
1
do petnaest sena po komadu. Bio je veoma
vet u tome da ih pripremi za izlaganje, isecao im je otvor,
vadio semenke, ak bi napravio i zapua sve je to
radio sam. Najpre bi mazao tikvu talogom koji ostaje
posle oceenog aja, zatim ju je neumorno glaao
sakeom
2
koji bi skupljao od zaostale koliine u ai
njegovog oca.
Seibeijeva strast nije znala za granice. Jednog dana,
idui putem uz obalu, razmiljao je, kao i obino, o
tikvama, kada mu je neto jako upadljivo zapalo za oko.
Zastao mu je dah. Ispostavilo se da je to elava glava
jednog starca, okrenutog u suprotnom pravcu, koji se
upravo tada promolio iza jedne od malenih tezgi kakve su
tu bile nanizane. Ali Seibeiju se ela uinila kao tikva, i
nekoliko trenutaka pre nego to je shvatio svoju greku,
divio se tom zaista izvanrednom primerku. A kada ga je
istina osvestila, nije mogao sam sebi da se naudi.
Posmatrao je starca koji je, savreno iarane glave to je
cupkala gore-dole, nestao u pobonoj ulici. Onda je Seibei
prasnuo u smeh velik i zvonak smeh koji su ule samo
njegove ui. Nastavio je da se neobuzdano smeje dok je
trao dalje jo desetinu milje ili vie, ali ni onda nije
mogao da prestane.
Takva je bila njegova strast. Gde god su tikve
prodavane u gradu, u antikvarnicama, na tezgama s
povrem, u tekstilnim prodavnicama, ak i u
prodavnicama slatkia, da i ne pominjemo retke radnje
koje su se specijalizovale za takve kuriozitete, svuda bi on
zastajao i piljio u tikve sav zanesen.
Seibei je imao dvanaest godina, jo je bio osnovac.
Umesto da se igra sa kolskim drugovima posle asova,
sam bi odlazio u grad u potragu za novim tikvama. Uvee
bi se povukao u ugao dnevne sobe, gde bi sedeo radei na
svom najnovijem delu. Kad bi zavrio seenje i ienje,
nasuo bi sakea u tikvu, zavio je u ubrus i stavio u metalnu
posudu koju bi, onda, preko noi tutnuo na grejalicu za
noge. im bi izjutra ustao, odjurio bi da skine tikvu i
pregleda grake znoja koje bi izbile po celoj kori. To je
bio prizor kojega se nikada nije mogao zasititi. Konano
bi tikvu paljivo uvezao konopcem i okaio je o strehu na
sunanom mestu. Onda bi otiao u kolu.
Varoica u kojoj je Seibei iveo (zvanino se
nazivala gradom), bila je luka i trgovaki centar od
izvesnog ugleda; ali, iako je bila mnogo dua nego ira,
povrina joj je bila tako mala te da bi se prela po duini
nije trebalo vie od stotinu koraka. Uprkos neobino
velikom broju prodavnica koje su preprodavale tikve, bilo
je, dakle, vie nego verovatno da ih je on u svojim
svakodnevnim obilascima sve pregledao.
Seibei se nije posebno zanimao za stare tikve. Vie
je voleo svee i neiseene, jo netaknute. Nabavljao je
iskljuivo primerke koji su bili jednostavnog, tikvastog
oblika. Neki stolar, prijatelj njegovog oca, navratio je
jednoga dana i, posmatrajui Seibeia kako grozniavo
glaa jednu tikvu, rekao:
Kanda ovo dete najvie voli proste i jednostavne
tikve.
Ali, pre svega, ko je jo uo da se dete petlja oko
tikava, mrmljao je Seibeijev otac, nezadovoljan,
pogledajui u pravcu deaka.
Sluaj ti mene, deae, rekao je stolar, kakve
koristi ima od toga to gomila ove tikve, tako proste i
obine.
Zato ne nabavi neke naroite neobinih oblika,
ili ta ja ve znam kakve?
Ove su meni sasvim dobre, rekao je Seibei sa
hladnim prezirom.
Seibeijev otac i njegov prijatelj zavrili su
raspravljajui meusobno o tikvama.
Ona to su je imali na sajmu prolog prolea kao
specijalan eksponat Bakinova tikva eto, to je bio
predivan primerak, rekao je Seibeijev otac.
Bila je zaista ogromna, zar ne?
Da, i veoma dugaka.
Seibei se u sebi smejao sluajui njihov razgovor.
Bakinova tikva je naila na divljenje kod posetilaca
sajma, ali on ju je na prvi pogled procenio kao potpuno
smenu ma ko da je bio taj Bakin i udaljio se brzo
od tog eksponata.
Meni se uopte nije svidela, rekao je glasno.
Bila je samo velika i runa.
Njegov otac izbulji oi od besa.
Nema ti o tome pojma jezik za zube!
Seibei vie nita nije rekao.
Jednog dana dok je Seibei prolazio nekom
sporednom ulicom u koju je retko zalazio ranije, naiao je
na jednu staricu koja je ispred neke privatne kue
prodavala suene japanske jabuke i mandarine. Ispod
sputenih roletni iza njene male tezge visilo je dvadesetak
tikava.
Molim vas, gospoo, rekao je on prilazei joj,
mogu li da pogledam? Pregledajui ih izbliza jednu po
jednu, pronaao je tikvu ne duu od est palaca, sasvim
obinog, prostog oblika tako savrenu da je jedva
mogao da se uzdri a da je tog trenutka ne zgrabi na licu
mesta. Upitao je za cenu.
Samo tebi, dragi moj, mali, dau je za svega deset
sena.
Dobro. Ali molim vas . . . ne smete je nikome
drugom prodati, gotovo da joj je naredio. Odmah u se
vratiti sa novcem.
Odjurio je, i dok bi ovek samo trepnuo, vratio se
sav zadihan i crven u licu, obavio kupovinu i otrao kui
s tikvom. Posle toga, gotovo da novu tikvu nije isputao
iz ruku. Poeo je ak da je nosi i u kolu, preterujui toliko
da ju je drao ispod klupe i glaao na asu. Naposletku ga
je u tome poslu uhvatio uitelj koji je bio naroito ogoren
to se tako neto dogodilo za vreme asa moralnog
vaspitanja.
Uitelj je bio iz nekog drugog kraja 1 sa
nipodatavanjem je gledao na interesovanje metana za
tikve i sline predmete. Bio je to ovek koji je najvie
polagao na davanje ljudima lekcija o moralu ratnika. On
je prisustvovao trima od etiri predstave razmetljivog
pevaa balada Kumoemona, kada je ovaj doao na turneju
u malo mesno pozorite etvrt, kojeg se uitelj obino
klonio to je vie mogao; a bio je time pomalo i pogoen
to su mu se aci, imitirajui Kumoemona na igralitu,
rugali zbog njegovog ratnikog zanosa.
Ovaj incident sa Seibeijem i njegovom tikvom
doveo ga je do besa. Drhtavim glasom izrekao je svoj sud
da takav deak ne moe imati nikakvu budunost.
Tikvu, uzronika ovog prekraja, konfiskovao je na licu
mesta. Seibei nije smogao hrabrosti ak ni da zaplae.
Jednostavno je prebledeo i, kada je stigao kui, seo je kraj
grejalice za noge zurei u prazno.
Ubrzo se uitelj pojavio na vratima, nosei sveanj
knjiga, i zatraio da se vidi s njegovim ocem. Poto je otac
bio jo na poslu, ne gubei ni trenutka, uitelj je sa
Seibeijevom majkom razvezao priu o tom sluaju.
Oekujemo da ovakvo ponaanje, naglasio je,
porodica neizostavno ozbiljno i strogo ukori.
Seibeijeva majka je bila sva zaplaena.
Drhtavih usana, Seibei se zabio u svoj ugao pred
ovekovim preteim i gnevnim glasom. Neposredno iza
uitelja visio je vei broj izraenih tikava, okaenih o
drveni stub. Seibei se sav prestravio na pomisao da bi
uitelj mogao da ih primeti.
Ipak, uitelj je zavrio svoj dosadni govor i otiao a
da nije otkrio kolekciju. Seibei je naglas uzdahnuo. Majka
je briznula u pla, a onda je poela da ga kori zaobilazno
i dandrljivo.
Kada se, uskoro, Seibeijev otac vratio kui, im je
uo ta se dogodilo, dograbio je deaka i dobro ga
izmlatio. Opet je doao do zakljuka da Seibei nee imati
nikakve budunosti.
Ne mogu da podnesem takvo bezvredno stvorenje
u svojoj kui, zavrio je otac. Nato su mu pale u oi tikve
koje su visile okaene o stub. Doneo je sekiru i iseckao ih
u komade, svaku ponaosob do poslednje. Seibei je sve to
posmatrao, bled i nem kao i ranije.
Konfiskovanu tikvu uitelj je dao kolskom
posluitelju da je se odmah otrese, kao da je to neko
naroito gadno ubre; ovaj ju je, meutim, odneo kui i
okaio na stub u svojoj dimljivoj sobici. Dva meseca
docnije, kada je ostao bez novca, posluitelj je na brzinu
odluio da proda tikvu za bilo kakvu nitavnu cenu koju
bi mogao da dobije. Odneo ju je u prodavnicu retkih
predmeta u susedstvu. Vlasnik prodavnice ju je podigao i
razgledao iz raznih uglova. Na licu mu se pojavio tvrd
izraz dok je tikvu gurnuo pred posluitelja i rekao:
Uzeu je, samo da je se otresete, za pet jena.
Posluitelj nije mogao da poveruje svojim uima. Ali,
kako je bio lukav ovek, rekao je ne trepnuvi:
Zaista ne bih mogao da se rastanem s njom za tu
cenu.
Kada je preprodavac podigao cenu na deset jena,
ovaj je opet odbio. Na kraju, pogodili su se za pedeset
jena. Posluitelj je likovao u sebi jer je od uitelja dobio
dabe predmet koji mu je doneo dobit u vrednosti njegove
etvoromesene plate. Naravno, nikome o tome nita nije
rekao, ni Seibeiju, a kamoli uitelju, tako da niko nije
imao ni pojma ta se desilo sa tikvom. Ali ni posluitelj
ne bi mogao ni da zamisli da e preprodavac, jednog dana,
prodati tikvu nekom bogatom metaninu za est stotina
jena.
Seibei se sada bacio na slikanje sa osvetnikim
arom. Dok ga je ta nova strast obuzimala, nije se vie
oseao ozlojeen na uitelja, ak ni na oca, uprkos
dvanaestak unitenih tikava. Meutim, otac ga u
poslednje vreme opet proganja, ali sada zbog toga to tako
mnogo vremena trai na slikanje.


MANAZURU

Bio je kraj decembra na poluostrvu Izu. Sunce je
zalo, ostavljajui svet pun plaviastih senki. Niz put
visoko iznad mora koraao je deak od dvanaest-trinaest
godina, vodei mlaeg brata za ruku. Deakov izgled lica
bio je zamiljen. Sitne crte njegovog mlaeg brata bile su
zbrkane od zamora i nestrpljenja; sledio ga je iznemoglo,
kao da ali za svakim korakom. Ali stariji brat bio je
suvie zaokupljen sopstvenim mislima da bi to primetio.
On je napregnuto razmiljao o ljubavi (mada mu ne bi
palo ni na pamet da upotrebi tu re).
Ne moe se rei da tu re nikada nije uo. Jednom
je besciljno iao kao neki rep za svojim uiteljem, koji je
bio u drutvu sa novom uiteljicom ona je bila jo
sasvim mlada. Uitelj se iznenada okrenuo i rekao mu:
Evo jedne pesme za tebe:

Moja ljubav je kao un
otisnut na nedokuivo more;
nijedna bezbedna luka ne zove me na odmor;
preputena sam na milost i nemilost talasa.

Da li ti to neto znai?
Uitelj se smejao, iskosa pogledajui u enino lice.
Ona je oborila pogled ne rekavi nita, ali joj se lice
zacrvenelo sve do uiju.
I deak se osetio nelagodno i nekako postieno. Za
trenutak hi sam nije znao da li su te rei bile upuene
njemu ili ih je, moda, sam izgovorio.
Pa? Jesi li razumeo pesmu? ponovo ga je upitao
uitelj.
Umesto da odgovori, deak je gledao u zemlju, kao
i ena. Bez mnogo napora stvorio je u mislima sliku
brodia koji se neno ljuljuka na ogromnom vodenom
prostranstvu daleko na puini. Ali ita znai ono o
ljubavi? Pesma mu ba nije bila sasvim jasna.
On je bio sin ribara iz Manazurua. Imao je tamnu
put i veliku glavu. Na toj velikoj glavi nosio je mornarsku
kapu koja mu je bila premalena, iako ju je nabio na teme
poput kapice planinskih monaha. Oko glave i vrata bila je
ukrtena elastina vrpca kojom je kapa bila privezana. Sve
to je teko bilo dovesti u vezu sa ljubavnim mukama zbog
kojih je upravo patio; u stvari, kapa mu je davala izgled
glupog Avgusta. Ipak, ma kako neobino i komino
izgledao, mornarska kapa je za njega bila neto to ne bi
mogao olako odbaciti.
Poto su toga dana od oca dobili neto novca kao
poklon za Novu godinu, on i njegov mlai brat uputili su
se u Odavaru da kupe sebi drvene nanule. Ali pre nego to
su stigli do prodavnice nanula, deak je ugledao
mornarsku kapu u izlogu jedne otmene tekstilne radnje.
Poeleo ju je im ju je ugledao. I tako, gotovo i ne
pomiljajui na posledice, kupio je kapu, potroivi sav
novac odjednom.
Deak je imao ujaka koji je poeo kao obian
kamenorezac u Nebukavi, a sada je bio komandni oficir u
mornarici. Taj ujak mu je esto priao o ivotu pomoraca,
pa je deak bio reen da jednoga dana i on postane mornar.
Na njega je ostavilo naroiti utisak to to mu je ujak
jednom, pokazujui udnu napravu, nalik na pe,
uvrenu navrh dimnjaka lokomotive spremne da krene
za Atami, smejui se rekao: Pogledaj samo ovaj kazan!
Mali je kao kuhinjska pe! Poto je to bilo sve to je
deak znao o parnim lokomotivama, ak i ujakovo
podrugivanje bilo je dovoljno da ga ispuni divljenjem.
Osetio je jo veu udnju nego ikada dotle da se otisne na
more kad odraste.
Deak je, dakle, bio presrean kad je kupio
mornarsku kapu. Ali Ise odmah malo i pokajao. Nije
mogao da ne ali mlaeg brata, koji je uz put bio toliko
uzbuen zbog novih nanula ikoje treba da dobije. Sav
utuen pitao se ta e mu rei njegov strogi otac kad sazna
da je novac namenjen za oba sina potroio samo stariji sin.
Sigurno e biti veoma ljut.
No, ubrzo on je zaboravio na te brige dok je lutao
ulicama prometnog grada, ije su kapije i radnje bile
praznino ukraene borovim granicama u oekivanju
Nove godine. Deak je iao da oda potu intoistikom
svetilitu, posveenom Ninomiji Sontokuu o tome
mudracu mnogo je sluao u detinjstvu a onda je sreo
grupu putujuih sviraa koji su, buno agorei, stigli na
raskre koje je on upravo hteo da pree.
Grupa se sastojala od tri sviraa, poznata kao
muzikanti hokai, jer su neprestano ponavljali refren ho-
kai! ho-kai! Deak je zagledao svakog ponaosob. Jedan
od njih, ovek etrdesetih godina, svirao je u mali
instrument koto i inilo se da je delimino slep. Zatim
ena moda njegova supruga sva bela od belila i
pudera, od ela do vrhova prstiju, koja je naprezala svoj
piskavi glas pevajui sve vie i glasnije uz pratnju leuta u
obliku meseca. Trea je bila devojica otprilike njegovih
godina. I ona je bila jako nabeljena, mada se puder
zadrao samo u mrljama na njenom mravom, zgrenom
licu. Zveckala je sa dve male zveke i pevala kao da na
sav glas narie o svojoj tuzi, kako bi je ceo svet mogao
uti.
Deak je najvie bio oaran starijom enom, onom
sa leutom. Oi su joj bile povuene navie svilenom
maramicom vrsto vezanom preko ela, a dodatak
crvenila na uglovima obrva inio ih je uim i iskoenijim.
Oko struka joj je bio prljavi pojas od belog krepa, kakav
su obino nosili mukarci, koji je bio privezan za lea
tankom vrpcom, tako da je padao u slobodnim naborima.
Kada je grupa krenula dalje, on je poao za njom;
kuda god su ili, iao je za njima kao rep. Prolazei kroz
sporedne ulice, muzikanti su doli do malog restorana i
uli unutra. Deak je ostao napolju stojei pred
restoranom da ih saeka, drei uvek mlaeg brata za ruku
kao vernog psia na uzici.
Sa visine glavnog puta koji je vodio natrag ka
Manazuruu, u daljini se videlo poluostrvo Mijura;
izranjajui iz tamnog sutona naspram horizonta jo
svetlog od poslednjih sunevih zraka, ono se prualo kao
tanka pruga prema otvorenom okeanu. Vodu u prednjem
planu ispred poluostrva ve su prekrile tamne senke.
Samo jedan ribarski brodi jasno se pomaljao, obasjan
crvenim plamteim svetlom koje se irilo oko pramca.
Brodi je bio privezan uetom dugim oko trideset do
etrdeset stopa i blago se ljuljukao gore-dole na talasima
u blizini obale.
U umu talasa koji su ispirali stenje tamo u dubini,
deak je bio siguran da uje zvek instrumenta koto i meke
tonove leuta, koji su mu domaloas ispunjavali ui. Bio
mu je potreban naroiti napor da bi ih mogao uti kao
jednostavan um talasa. Ali, kao to u trenucima zamora
brzo tonemo u sanjarenje, ma koliko se borili protiv toga,
tako je i u njegovim uima um talasa ponovo prelazio u
tonove kotoa i leuta. A tada, kroz tu melodinu pratnju,
uo je barunast glas ene koja peva. ak je mogao da
razazna i neke rei: ljiva u cvatu. . . moj lepi vojnie...
I tu se priseao kako je, oputenih ruku, skupljala
ake; zatim, povijajui se U kukovima gotovo do unja,
irila je i skupljala noge, naginjui glavu as na jednu, as
na drugu stranu. Jasno mu se privialo kako izbacuje
stopala dva-tri puta uzastopce, ili (u igri rukovanja
maem) kako iri svoje blistavo bele ruke kao da plae i
miluje polomljene i izbledele lutke svojim obrazima. Sve
to ga je udno uznemiravalo.
Obala Odavare nejasno se nazirala u daljini iza
njega kroz veernju izmaglicu. Odjednom mu se uinilo
kao da je ena veoma daleko. ta sada ona radi?
Kako je zavideo devojici piskavog, zapevajueg
glasa na tome to ivi s muzikantima! Ali on uopte nije
obraao panju na nju. Dok je strpljivo ekao izvan
restorana, ona ga je povremeno otro pogledavala, sa
oiglednim neprijateljstvom. Konano je prila eni, koja
je zaneto delila ae vina sa ovekom, i poalila se
oveku. Ili se deaku tako uinilo, sudei po neprekidnim
pogledima koje je u tom trenutku devojica upuivala u
njegovom pravcu, to je bilo razlog da ga oblije hladan
znoj. Ali ena nije pokazala ni najmanje interesovanja.
Jedva da je samo jednom bacila pogled u pravcu deaka,
a zatim je nastavila da razgovara sa ovekom. Odahnuo je
s olakanjem.
Sad je ve bilo vrlo mrano. Ribarski fenjeri
zasvetleli su ovde-onde na puini. Polumesec, visei
visoko na nebu, sijao je mnogo svetlije nego ranije. A do
Manazurua predstojalo im je jo oko dve milje.
Ba tada se pojavio zahuktali lokalni voz za Atami;
bljujui crveni dim iz svog dimnjaka, ubrzo je prestigao
dva deaka koja su hitala putem, pomalo zadihana. Slaba
svetlost iz dva putnika vagona za asak je osvetlila
njihove profile pre nego to je voz uronio u mrak. Malo
kasnije mlai brat, koji je zaostajao korak pozadi, iako se
vrsto drao za ruku starijeg deaka, rekao je:
Muzikanti su u tom vozu. Video sam ih.
Deakovo srce je tako jako kucalo da ga je mogao
uti. Da, razmiljao je, moda ih je i on video, u
magnovanju. Voz je ve zaao za rt ispred njih i vie se
nije mogao ni uti.
Deak je najzad primetio da mu je brat iscrpen.
Jesi li umoran? upitao je, osetivi saaljenje
prema njemu. Brat mu nije odgovorio. Hoe da te
ponesem nakrkae? dodao je neno.
Jo nije bilo odgovora. Umesto odgovora, brat je
okrenuo glavu i pogledao u daljinu preko crnog mora.
Samo kad bi pokuao da govori, zaplakao bi: to je brat
bio blai prema njemu, vie mu se plakalo.
Dobro, rekao je stariji deak, putajui
bratovljevu ruku i unuvi ispred njega. Penji se.
Bez rei se prebacio na deakova lea. Borei se da
zadri suze koje su mu navirale na oi, malian je
pritiskivao obraz uz bratov potiljak i vrat, vrsto stisnuvi
oi.
Hladno? upitao je deak.
Mali je odmahnuo glavom jedva primetno.
Deak je opet poeo da razmilja o eni.
Verovatnoa da je ona maloas prola mimo njih uinila
je njegove vizije jo ivopisnijim nego ranije.
Voz iskae iz tranica na zaokretu preko rta i
survava se u provaliju preko litice. ena udara glavom o
kamen i lei tamo u podnoju litice. A zatim, opet i
ponovo, ona se iznenada pojavljuje iz mraka kraj puta.
Sve je on to video kao da se odigrava pred njegovim
oima. Imao je ak i jako predoseanje da ga ona ve eka
negde napred.
Mlai brat je zaspao na njegovim leima. Prvi put
osetivi punu teinu svog tereta, deakovo otealo telo
truckalo se gore-dole dok je iao putem, to je njegov teret
inilo jo teim. Ruke su ga bolele toliko da mu se inilo
da e prepui, ali je i dalje gurao napred. Oseao je da je
apsolutno neophodno da taj teret nosi do kraja puta, mada
ne bi mogao objasniti zato.
Isturivi glavu napred kao kornjaa, korak po korak
primicao se kraju, prevaljujui jedan pedalj puta.
Najzad je stigao do rta. Tu se nita nije dogodilo. A
kada je izbio na drugu stranu krivine, odjednom se
ukazala ena koja je ila prema njemu, drei lampion
dignut ispred sebe. Srce mu je poskoilo. uo je enu
kako ga doziva.
Bila je to njegova majka. Zabrinuta to su toliko
zakasnili, izila je pred njih.
Mlai brat je sada ve bio duboko utonuo u san, ali
kad ga je deak podigao na majina lea, probudio se.
im je ugledao majku, sve uzdrano nestrpljenje i
ojaenost izbili su u bujici suza i zbrkanih albi. to ga je
majka vie grlila, sve jae je jecao. I majka i stariji sin ve
nisu vie znali ta da preduzmu, a onda se deak dosetio.
Skinuo je mornarsku kapu i stavio je na glavu mlaeg
brata.
Umukni, rekao je. Dajem ti je zauvek.
U tom trenutku nije mnogo mario to se rastaje sa
svojom novom kapom.


REINKARNACIJA

l.
Bio jednom jedan ovek koji je imao priglupu enu.
ovek je voleo svoju enu, ali ga je njena glupost esto
dovodila do besa, i on bi je grdio, obasipajui je bujicom
grubih rei. U takvim trenucima ena bi jedva
protestovala, mrmljajui i jadikujui zbog svojih mana s
kojima se rodila.
Duboko u sebi ti sigurno ali to si se oenio
ovakvom glupaom kao to sam ja, je li da ali? Ja znam
da ali.
Da, alim.
Da li stvarno ali?
Da, stvarno alim. Ali suvie je kasno da se tu sada
bilo ta uini. Ja sam to prihvatio.
I ena bi protestovala i plakala.

2.
Jednoga dana, da bi dao oduke svojoj srdbi, mu
stade sam sebi da objanjava: enske ivotinje nisu
sklone razmiljanju. Zatim, kada je donekle uobliio
svoju misao, on dodade: Ali, ako ve treba imati
ivotinju, bolje je imati pitomu nego divlju. Toliko je
mnogo ljudi sa divljim ivotinjama pored sebe, od kojih
su neke ak veoma opasne. Kad pomislim na sve te ljude
koji moraju da ive kao ukrotitelji lavova, treba, u stvari,
da budem zahvalan to imam ovu krmau oko koje moram
stalno da se brinem.
Na taj nain bi on uspevao da se utei. (Njegovo
shvatanje o slobodi ena nije ilo dalje od mogunosti da
im se da ista sloboda koja je, tek posle dugog vremena,
bila poklonjena crncima prilikom oslobaanja od
potpunog ropstva).

3.
Kao to poslovica kae da svaka ptica svome jatu
leti, tako su i sve sluavke, koje je njegova ena uzimala
u slubu, bile priglupe. U domainstvu nita nije uraeno
onako kako je on mislio da bi trebalo da bude uraeno. Pri
dobrom raspoloenju bio je spreman da sve to ne
primeuje. Ali, kad bi bio loe volje, oseao bi se skrhan
pri samoj pomisli na bezbrojne rasprave koje je trebalo da
vodi. U stvari, on nije mogao a da ne poklekne, nekako
bespomono, pred snagom svog pravednog besa.
Gluposti, gluposti! Bilo gde da pogledam, to je
jedino to vidim. Gluposti prekrivaju kuu kao veliki
oblak praine .. . da se ne usudite da otvorite ni usta ni
oi. On je to glasno izgovarao, bez izvetaenosti ili
teatralne gestikulacije, kao da iznosi nepobitnu injenicu.
Hoe li, dakle, opet na jedan od tvojih malih
izleta? uzvraala bi mu ena.
Da. Ja bih, svakako, morao da odem iz ove kue.
Spremi mi odmah moje stvari!
Ista stara pria.
Samo ti spakuj torbe, hoe li?
Ali ta te je tako naljutilo? Nema ba nikakvog
razloga za to, ti to zna. ta sam uinila?
Ne mogu tek tako da ti objasnim. Za to bi bio
potreban ceo dan i cela no, ako emo pravo.
Ovakvih scena najee bi bilo za vreme doruka,
poto je mu uvek ujutru imao problema sa ustajanjem. I
bilo mu je najgore kad mu je stomak bio prazan.

4.
Jednog jutra, kada je bio u jednom od svojih retko
dobrih raspoloenja, ena mu ree, smeei se: Problem
je u tome to si ti, zaista, suvie pametan.
Ne, ree on, ti si suvie glupa.
Dobro, ako je to ono to ne (valja, sledei put u
voditi rauna o tome da se rodim kao veoma pametna
osoba. A ti bi mogao da pokua da se vrati malice
gluplji. Tako bi se, moda, sredile stvari.
To je uzaludno. Ako se oboje vratimo kao ljudska
bia, mora sve da ispadne opet isto. ene su uvek bile i
uvek e biti glupe. To je poznata stvar.
Dobro, ta onda predlae da budemo umesto
ljudi? ta misli o krmai?
Ako bi i ti bio svinja i pravio mi drutvo ... ,
smejala se njegova ena.
Ne, hvala. Zaboravimo na svinju.
Koje se ivotinje najbolje slau sa svojim parom?
Da vidimo! Kau da su lisice veoma dobri suprunici.
itao sam to u jednom lanku o gajenju lisica u Karafutu.
tavie, pretpostavlja se da su one pravi monogami.
To zvui veoma primamljivo! Svia mi se ta
ideja. Mu, koji je u sebi razmiljao o tome koje bi vrste
mogle biti potpuni monogami, samo ree eni:
Ne. Kad razmislim, ne sviaju mi se lisice.
Dobro, pa ta onda drugo predlae?
Moda patke. Mandarinske patke. One su uvek
bile uvene po vernosti.
Osim toga, i veoma su lepe.
Samo je mujak lep. Ne bi li ti to smetalo?
Ne, ni najmanje. Hajde da se sada odmah
dogovorimo. Zavetovaemo se j najbolje bi bilo da to ne
zaboravi.
Ako e iko zaboraviti, to e sigurno biti ti.
Jednostavno ne mogu da te zamislim da se ponovo rodi
kao obina, stara, domaa patka. A, ako se to desi, ostae
takva zauvek, da zna.
Nikada!
Nikada? Bojim se, samo da je to sasvim
verovatno.

5.
Ovo je, u stvari, trenutak kada poinje bajka.
Nekoliko decenija kasnije, poto je vei deo ivota proveo
nervirajui se i grdei svoju enu u svakoj moguoj prilici,
mu je tiho umro.
ena je, istini za volju, osetila izvesno olakanje, ali
su joj ipak njegove pridike, s vremena na vreme,
nedostajale. Ona je starila a njena se zaboravnost
poveavala, tako da se na kraju inilo, uza sve ostalo, da
je zaboravila i na smrt. ivela je dosta dugo i, uglavnom,
sreno.
Mu je odrao svoje obeanje i ponovo se rodio kao
mandarinska patka. ekajui, nestrpljivo, da ena umre i
da mu se pridrui, on je razmiljao o tome kako je to nalik
ha nju to tako bezbrino i dalje ivi. Seao se koliko ga
je puta, kad su izlazili nekuda, ostavljala da beskonano
eka pred vratima.

6.
Nekoliko godina kasnije, ena je, najzad, umrla.
Kada je prema utvrenom redu dolo vreme za
reinkarnaciju, ona nije mogla da se seti u koju ivotinju
treba da bude reinkarnirana. Da li je to bila lisica? Neka
vrsta patke? Ili je to bila svinja? Nije mogla da se seti. Ali
nekako podsvesno oseala je da bi trebalo da bude
mandarinska patka. Tada se prisetila neega (to joj je
mu esto ponavljao: Kad god treba da bira izmeu dve
mogunosti, govorio bi on, od kojih je jedna dobra, a
druga loa, ti e uvek, bez dvoumljenja, izabrati lou.
ovek bi rekao i orava koka nae zrno, pa bi i ti, bar
jednom u ivotu, morala napraviti pravi izbor. Meutim,
ti to nikada ne uspeva. Ti, jednostavno, poseduje
natprirodnu vetinu da izabere pogreno.
Seanje na ovo samo je jo vie produbilo njenu
nedoumicu. Razmiljajui i dalje na taj nain, Ona je
zakljuila da njena intuicija, vezana za patku, mora biti
pogrena, jer, prema onome to je njen mu govorio, ona
u ovakvim situacijama uvek donosi fatalnu odluku. I tako
se ona odluila za lisicu.



7.
Uz brdo, niz brdo, lutala je lija traei svog druga,
ali nikako da ga nae. Najzad je stigla na usamljeno,
skrovito mesto usred planine, gde je zastala, iscrpena od
uzaludnog traganja i iznemogla od gladi poto tri dana nije
nita okusila. Stajala je, sluajui uborenje potoka daleko
u dolji, i odluila da popije bar koji gutljaj vode. Polako,
muno gazei, ona krenu dole, niz padinu.
Mandarinski patak, koji nekad bee njen mu, iveo
je svoj mali samotni ivot, brkajui se u plavim brzacima
ovog planinskog potoka. Ba tada, on je upola zadremao,
stavivi jednu nogu na stenu koja je virila iznad povrine
malog bazena usred potoka. Iznenada, on oseti
pribliavanje nekog stvorenja. Taman kad je hteo da
pobegne od straha, obuze ga snano uzbuenje jer je
prepoznao svoju enu, koju je toliko iekivao svih tih
dugih godina. Neobuzdano gaui, poleteo je prema njoj.
I lisica je bila isto tako preneraena. Meutim, zbog
prevelike sree i zbog slabosti usled gladi, ona nije bila u
stanju nita drugo da uradi sem da se skljoka na mestu do
kojeg je dopuzala.
Tada su pogledali jedno u drugo i, uasnuti, shvatili
greku koja je poinjena. Dok je savladavao unutranju
odvratnost prema vonju lisice, transformisanog mua
spontano obuze poznati neobuzdani bes.
Ista glupaa kao i pre, kao to vidim.

8.
Lisica stade naricati i jadikovati, optuujui sebe i
izvinjavajui se zbog greke koju je poinila. Meutim, ni
njeno izvinjavanje ni muevljev oprotaj, da je bio i
spreman da joj ga da, ne bi mogli ispraviti greku u ovom
trenutku. Bilo je suvie kasno.
Mu-patak naroguio je svoju peperjastu perjanicu
na glavi i udarao krilima od besa. ena-lisica nastavila je
da se izvinjava sve dok poluonesveena od gladi i umora
vie nije bila u stanju da ita povezano izusti. Razbesnela
ptica ispred njenih oiju jo je bila njen mu, jo ga je
prepoznavala; ali, kako joj se mo pamenja polako
gasila, on je sve vie dobijao izgled primamljive lovine.
Posebno je bilo privlano to to je patak bio tu,
neposredno ispred nje, a ne kao razni zeevi i poljski
mievi koji su uvek lako izbegli njene nevete pokuaje
da ih ulovi. Mada je jedan sitan glasi u njoj nastavljao da
ponavlja: Ali to je tvoj voljeni mu, besomune grdnje
te kreature ispred nje, unitile su i poslednje tragove
otpora u njoj.
Vie nije mogla da se uzdrava. tekui kao prava
lisica, ona se bacila na patka i progutala ga u nekoliko
zalogaja. Tako se zavrila bajka.
Ovo je bajka sa naravouenijem, a mogla bi se
nazvati: Opasnosti od antranja eni.
Ali, reci mi, nije li to opomena muevima
tiranima?
Jest.
Mada bi isto tako mogla biti opomena i glupim
enama?
Zaista tako misli?
Pa, u najmanju ruku, onim enama koje nastavljaju
da vole svoje mueve uprkos svemu.
Da, shvatam na ta misli.
I jo neto bih voleo da znam: da li je sve ovo
zasnovano na tvom iskustvu?
Ni u kom sluaju! Moja ena je izuzetno
inteligentna osoba. I ja sam izuzetno nean mu. U naoj
kui se retko uje poviena re. ta da ti kaem, nai e
ak moje ime u prolom broju knjievnog asopisa Bungei
unu, gde je navedeno kao ime oveka koji moe da
uputi ene u tajne brane sree.



Rjunosuke Akutagava

RAOMON

Bilo je vee. Usamljeni izmear sedeo je pod
kapijom Raomon ekajui da kia odumine.
Pod irokom kapijom nije bilo ni ive due. Samo
na velikom, okruglom ,stubu, sa kojeg se ovde-onde
oljutio lak cinober boje, zgrio se usamljeni cvrak.
Poto se kapija Raomon nalazi na velikom drumu
Suaku Oi, inilo se da bi tu trebalo da bude dve-tri
prodavaice sa irokim slamnim eirima i ljudi sa
graanskim eirima, koji bi se pod kapijom zaklonili od
kie. Ipak, izuzev tog, jednog jedinog oveka, nikoga nije
bilo.
To je zbog toga to su se u poslednje dve-tri godine
u Kjotu nizali udes za udesom zemljotresi, cikloni,
poari i glad sve brzo jedno za drugim. Stoga je irom
prestonice vladala neobina pusto. Prema starim
zapisima, dolo je do toga da su budistike slike i nametaj
po hramovima bili porazbijani i, dok su im crveni lak,
zlatne i srebrne prevlake visili oljuteni, te dragocenosti
su leale nagomilane po ulicama i bile su prodavane kao
drvo za ogrev. Poto je ceo grad bio u takvom stanju,
naravno niko se nije nimalo brinuo o odravanju kapije
Raomon. Stoga su se, iskoristivi njenu naputenost u
svoju korist, tu nastanile lisice i jazavci. Tu su i lopovi
prebivali. Konano, ljudi su ak uobiajili da donose
leeve neznanih i da ih ostavljaju pod kapijom. Tako, kad
bi dan zatvorio svoje oko, svi su zazirali od ovog mesta i
niko ne bi ni zakoraio u blizinu kapije.
Umesto ljudi, jato vrana, ko zna odakle, sjatilo bi se
ovamo. Po danu je bezbrojna gomila vrana kruila i sletala
kriui meu ukrasnim kosatkama visoko na krovu.
Naroito kad je nebo nad kapijom bilo plameno crveno u
veernjem sjaju zalaska sunca, vrane su se isticale jasno
poput rasutog semenja sezama. Naravno, vrane su bile tu
da kljucaju meso leeva gore u kapiji. Meutim, toga
dana, moda zato to je bilo tako kasno, nijedna ptica se
nije mogla videti. Samo ovde-onde na tronim kamenim
stepenicama koje su se krunile, gde je rasla dugaka trava
u pukotinama, izmeti vrana svetlucali su kao poprskane
bele mrlje. Izmear je sedeo u pohabanom tamnoplavom
ogrtau na najviem od sedam stepenika i, pipajui veliki
ir na svom desnom obrazu, rasejano buljio u kiu koja je
padala.
Rekao sam da je ekao da kia odumine. Ali ak i
kad bi prestala da pada, nije imao nita posebno to bi
eleo da radi. Naravno, obino bi morao da se vrati u kuu
svog gospodara. Ali pre etiri-pet dana gospodar ga je
otpustio. Kao to sam ve rekao, u Kjotu je zavladalo
nevieno rasulo. I otputanje ovog oveka iz kue
gospodara kome je sluio godinama bio je samo talasi u
moru neprilika. Prema tome, umesto to kaem da je on
ekao da kia stane, bilo bi prikladnije rei da se, nateran
u zaklon zbog pljuska, ovaj izmear, koji nije imao kuda
da krene, naao u nedoumici ta da radi. Sem toga,
turobno nebo toga dana umnogome je uticalo na
sentimentalnost ovog oveka iz vremena Heian. Kia koja
je padala jo od asa majmuna, jo nije pokazivala znake
da e prestati. I tako je sluga sedeo utonuo u misli o
jednom vitalnom i neposrednom pitanju: kako e uopte
da preivi sutranjicu to jest, kako bi uopte mogao da
ostvari ono to je nemogue i sluao ravnoduno dugu
kiu koja je pljutala po glavnom drumu Suaku Oi.
Kia, koja je obavijala kapiju Raomon, stravino je
dobovala iz daljine. Mrak se postepeno sputao sa neba,
ak je nad glavom krov kapije podupirao teko natopljen
oblak na vrhovima njenih crepova to su koso trali uvis.
Za ostvarenje nemogueg nije mu preostalo
vremena da razradi svoj plan. Ako bi oklevao, mogao bi
samo da bira izmeu smrti od gladi udno nekog zida, ili
smrti od gladi kraj nekog puta. A onda bi ga jednostavno
doneli u potkrovlje ove kapije i odbacili kao psa. A ako
nita ne odabere opet i ponovo ovekove misli vrtele
su se u istom krugu i konano stizale na isto mesto. No
bez obzira koliko je esto to ako iskrsavalo, na kraju je
jo uvek ostajalo to isto, ako. Iako nije odabrao nijedan
od planova, ipak nije imao hrabrosti da jasno prizna ono
to je prirodno bilo neophodno da se razrei to ako,
naime, da mu nije preostalo nita drugo nego da postane
lopov.
Iz sveg glasa je kinuo, a onda se s tekom mukom
digao. Rashlaen tamnom noi, Kjoto je bio dovoljno
hladan da mu izazove udnju za toplim ognjitem. Sa sve
dubljim mrakom, nemilosrdan vetar je brisao izmeu
stubova kapije. A cvrak to se bio prilepio za lak
jednog od stubova nestao je.
Uvlaei vrat i podiui ramena visoko, u
svetloutoj koulji koju je nosio ispod tamnoplavog
ogrtaa, sluga se osvrnuo na sve strane oko kapije. Kad bi
mogao da nae neko mesto, zaklonjeno od vetra i kie,
kao i od pogleda drugih ljudi, u kojem bi mogao da
provede jednu no u mirnom snu, bar tamo, inilo mu se,
mogao bi da se odmori do zore. Na sreu, pogled mu je
pao na iroke merdevine, takoe crvene, koje su vodile u
kulu kapije. Tamo gore, iako, moda, ima ljudi, oni su,
konano, samo mrtvaci. A onda, vodei rauna da mu iz
korica ne isklizne veliki ma golog balaka koji mu se
klatio o boku, poloio je stopalo u slamnoj sandali na
donji stepenik merdevina.
Prolo je nekoliko minuta. Na sredini irokih
merdevina koje su vodile u kulu kapije Raomon ovek
je, uei poput make, zaustavivi dah, odmeravao stanje
gore u kuli. Traak svetlosti koja je prodirala iz kule bledo
mu je osvetlila desni obraz. Bio je to obraz na kojem se
gnojavi, crveni ir sijao u njegovoj kratkoj bradi. On je
olako procenio, od samog poetka, da Su svi gore u kuli
mrtvi. Ali kad se popeo za dve-tri preke na merdevinama,
uinilo se ne samo da je neko tamo gore upalio svetlo,
nego da je ak pokretao lampu ovamo-onamo. To je
odjednom postalo oigledno zbog tupog utog sjaja to je
poigravao u odblescima na pauini koja je visila po
uglovima tavanice. Ko god da je upalio ovo svetlo u kapiji
Raomon ove kine noi svakako nije bio obino ljudsko
bie!
Konano, prikradajui se priguenim koracima
poput lopova, sluga se, uei, uspeo na najviu preku
merdevina. A onda, polegavi ravno koliko je mogao i
pruajui vrat to dalje napred, sa strahom se zagledao u
potkrovlje.
I dok je zurio, potkrovlje je, kao to se i prialo, bilo
puno leeva nehatno odbaenih, ali, poto je osvetljeni
krug bio manji nego to mu se s poetka uinilo, nije
mogao da proceni koliko je leeva tu bilo. Mogao je samo
nejasno da nazre da ih je bilo i obuenih i golih. Naravno,
inilo se da su svi, ljudi i ene, nabacani u gomilu jedni
preko drugih. I poput lutaka od gnjeene gline, ta tela su
se pruala po podu, otvorenih usta i ispruenih ruku u
takvom meteu da bi ovek posumnjao da su to ikada bila
iva ljudska bia. Stavie, dok je bleda svetlost poigravala
po njihovim ramenima, grudima i drugim uzdignutim
delovima, senke u udubljenjima leeva pojaavale su se, i
oni su leali u tiini poput venih mumija koje nikada nisu
znale da govore.
Zbog smrada mesa koje se raspadalo, sluga je i
nehotice pokrio nos. Ali sledeeg trenutka ruke su mu ve
zaboravile na taj pokret. Prejaka oseanja su ga skoro
sasvim liila ula mirisa.
Upravo je ugledao ivo smrtno bie kako ui meu
leevima. Bila je to neka runa starica, nalik na majmuna,
u tamnosmeem kimonu, niska rasta, mrava i sede glave.
Sa upaljenim patrljkom borovine u desnoj ruci, zurila je
netremice u lice jednog mrtvaca. Prema dugoj kosi lea,
reklo bi se da je to bilo ensko telo.
Za trenutak, sluga je zaboravio ak i da die,
delimino potresen stravom a delimino podstaknut
radoznalou. Da se posluimo reima jednog starog
pisca, oseao je da mu se kosa die na glavi. A onda,
zatakavi patrljak borovine u pukotinu na podu, baba je
uzela glavu u koju je zurila i, ba kao neki stari majmun
to trebi vai sa svog mladuneta, poela je da upa duge
vlasi, jednu po jednu. Vlasi kao da su svojevoljno
poputale pod njenim pokretima.
Sa svakom iupanom vlasi, strah kao da je znatno
naputao srce izmeara. Istovremeno, malo-pomalo
obuzimala ga je sve jae mrnja prema starici. Ne, prema
starici moda i ne bi bile prave rei. Bolje rei, njegova
odvratnost prema svakom zlu rasla je sve jae iz trenutka
u trenutak. Da je neko tada iznova postavio pitanje koje je
taj ovek maloas razmatrao, naime, da li da umre od
gladi ili da postane lopov, verovatno bi bez kolebanja
odluio da umre od gladi. Tako je estoko, poput uarenog
patrljka borovine koji je starica zadenula u pukotinu na
podu, zaplamtela mrnja tog oveka prema zlu.
Izmear, naravno, nije znao zato je starica upala
vlasi mrtvih. Prema tome, on racionalno nije znao da li da
oceni njeno ponaanje kao dobro ili zlo. Ali za njega je
upanje vlasi iz glava mrtvih, te kine noi gore u kapiji
Raomon, ve na prvi pogled bio neoprostiv zloin.
Prirodno, on je ve i zaboravio da je maloas bio gotovo
spreman da i sam postane lopov.
I tako, vrsto se otisnuvi stopalima, odjednom je
skoio sa merdevina u prostoriju. Zatim je, uhvativi se za
golu drku svog maa, zakoraio velikim koracima prema
starici. Ona se, naravno, sledila od straha.
Bacivi pogled na izmeara, poskoila je kao iz topa
izbaena.
Bednice! Kuda e? opsovao je ovek,
prepreivi joj put, dok se ona spoticala o leeve u
paninom nastojanju da pobegne.
Ipak, pokuavala je, koprcajui se, da ga odgurne i
proe. Ali on ju je, pod pretnjom, prisilio da se povue.
Za trenutak su se njih dvoje kokali i rvali meu leevima.
Ali od poetka nije bilo sumnje u to ko e izii kao
pobednik.
Na kraju, uhvativi je za ruku i zavrnuvi je, izmear
ju je grubo gurnuo na pod. Baba je bila sama koa i kost,
upravo kao kokoija noga.
ta si naumila? Sluaj ti, ta si to naumila? Hajde
govori! Ako mi ne kae, dobie ovo, vidi li?
Odgurnuvi je, on je odjednom isukao ma i
zavitlao belim bleskom elika pred njenim oima. Ali,
starica je drala jezik za zubima. Ruke su joj drhtale, grudi
su joj se nadimale dok je pokuavala da povrati dah, a oi
su joj bile tako iskolaene da se inilo kao da e jabuice
iskoiti iz onih duplji, ali je utala tvrdoglavo kao da je
nema. Na to je izmear prvi put jasno shvatio da potpuno
zavisi od njegove volje da li e ova ena iveti ili umreti.
I pre nego to je i postao svestan, ta pomisao je rashladila
plamen prezira koji je do tog trenutka tako estoko
plamteo u njegovom srcu. Ostao je jednostavno samo onaj
utian ponos i zadovoljstvo to se osete posle uspeno
obavljenog posla. Zatim, gledajui s Visine na nju, rekao
je malo blaim glasom:
Ja nisam zvaninik iz policije. Sluajno sam
maloas proao ispod ove kapije. Sve to traim je da mi
kae ta radi u ovoj kapiji u ovo doba noi.
Na to su se iroko iskolaene oi starice jo vie
iskolaile, i ona ih je vrsto uperila u lice izmeara. Bile
su to otre oi crvenih kapaka, kao u ptice grabljivice.
Onda je pokrenula usne, gotovo spojene sa nosom u
mnotvu bora, kao da neto vae. Otro ispupena
jabuica klizila je gore-dole u njenoj mravoj gui. A
istovremeno, glas nalik graktanju vrane daui se oglasio
iz te gue i grubo mu oinuo ui.
upam vlasi, upam vlasi ove ene, jer hou da
pravim perike.
Sluga je bio razoaran neoekivanom obinou
odgovora. A istovremeno, mrnja koju je ranije oseao,
pomeana sa hladnim prezirom, ponovo mu se uvukla u
srce. A odraz te mrnje, verovatno, preneo se i na staricu.
Jer, jo drei u jednoj ruci duge vlasi koje je iupala iz
glave lea, ona je mrmljala svoju priu krekeuim
glasom abe.
Neosporno je ravo upati vlasi umrlih, toga je i
sama bila svesna. Ali ovi mrtvaci su uglavnom bili ljudi
za koje niko ne bi mario to se sa njima tako postupa. Na
primer, ova ena iz ije glave je upravo upala vlasi, sekla
je zmije u parie od desetak centimetara i prodavala ih
kao suenu ribu u vojnim logorima. Da nije umrla
pokoena epidemijom, ona bi ih, moda, jo i sada
prodavala. tavie, samuraji su ustanovili da je njena
suena riba ukusna i sve su joj kupovali za jelo sa
pirinem. Baba nije osuivala enino ponaanje. Poto bi,
inae, morala da umre od gladi, nije imala drugog izbora.
Prema tome, ni ono to je baba sada radila nije se moglo
smatrati loim. Poto i ona mora ovo da radi ukoliko nee
da umre od gladi, tu nije bilo druge pomoi, i onaj ko je
dobro znao njenu dilemu, sigurno bi joj oprostio to to je
inila. Tako je, ukratko, teklo stariino objanjenje.
Izmear je stavio ma u korice i, sa levom rukom na
balaku, hladnokrvno sluao njeno jadikovanje. Naravno,
desna ruka mu je bila uposlena pipanjem gnojavog ira na
uarenom obrazu. Ali dok je sluao, u njemu se rodila
izvesna hrabrost. Bila je to hrabrost koja mu je nedostajala
maloas ispred kapije. I, tavie, bila je to hrabrost
usmerena upravo u suprotnom pravcu od hrabrosti sa
kojom se pre nekoliko trenutaka popeo u potkrovlje kapije
i stutio na staricu. Ne samo to vie nije bio u nedoumici
da li da umre od gladi ili postane lopov. Njegova oseanja
su sada bila takva da je pomisao na umiranje od gladi bila
potisnuta iz njegove svesti kao gotovo nezamisliva.
Zaista? Znai tako?, zapitao je staricu
podrugljivim glasom kada je zavrila svoju priu. A onda,
pribliivi se korak, odjednom je skinuo desnu ruku sa
svoga ira i, zgrabivi babu za okovratnik, rekao:
Onda, pretpostavljam, nee me osuditi to
postajem drumski razbojnik, zar ne? I ja, inae, moram da
umrem od gladi.
Za tren oka je svukao sa nje kimono. A onda, dok je
ona pokuavala da se pripije uz njegove noge, grubo ju je
odgurnuo nogom na leeve. Bilo je to na pet koraka od
merdevina. Sa tamnosmeim kimonom pod pazuhom, u
magnovenju je strao sa merdevina u dubine noi.
Posle nekoliko trenutaka, starica, koja je za asak
leala kao mrtva, podigla je svoje golo telo meu
leevima. Mrmljajui i jeei, otpuzala je, pri plamenu to
je jo goreo, do vrha merdevina. A odatle je, sa kratkom
sedom kosom koja joj je visila oko lica, provirila dole pod
kapiju. Ali napolju je bila samo crna i uplja no.
Izmear je ve, uprkos kii, odjurio u ulice Kjota da
pljaka.


MANDARINKE

Jedne oblane zimske veeri sedeo sam u uglu
kupea drugog razreda, u vozu od Tokija do Jokosuke,
iekujui rasejano zviduk za polazak voza. U
osvetljenom kupeu, zaudo, ja sam bio jedini putnik.
Pogledavi kroz prozor, jo vie sam se udio to ni na
polumranom peronu nije bilo ni ive due, jer toga dana,
oevidno, niko nikoga nije ispraao. Jedini zvuk je
dopirao iz nekakvog kaveza u kojem je, na mahove, tuno
cvileo jedan pas. Sve pojedinosti ovog prizora neobino
su se uklapale u moje raspoloenje. Glava mi je bila teka
od neizrecivog zamora i dosade, koji su me pritiskali
svojim mranim i tekim rukama poput oblanog, sivog ii
snenog neba. Sa rukama duboko zavuenim u depove,
nisam imao volje ak ni da veernje novine izvadim iz
depa.
Konano se oglasio zviduk za polazak voza.
Oseajui se prijatno umoran, naslonivi glavu na okvir
zadnjeg prozora, nehajno sam ekao da stanica pone da
kliza unazad pred mojim oima, udaljavajui se (od mene.
Meutim, ba toga trenutka zaulo se zvonko kloparanje
drvenih sandala propraeno otrim uzvikom konduktera
na peronu. Vrata mog kupea drugog razreda sa treskom su
se otvorila i jedno devoje od trinaest-etrnaest godina
usplahireno utra unutra. Istovremeno, uz jai trzaj, voz je
polako krenuo. Stubovi na peronu, promiui jedan za
drugim, zatvorili su mi vidik; pojavila su se ostavljena i
zaboravljena kolica sa vodom; nosa se utivo klanjao
pozdravljajui nekoga u vozu sve je to nestvarno
|odmicalo od mene, dok je dim, kuljajui iz lokomotive,
navirao kroz moj prozor. Osetivi neko olakanje, zapalio
sam cigaru, podigao teke kapke i prvi put bacio pogled
na devoje koje je sedelo naspram mene.
Bila je to obina, neugledna seljanica: kose
namazane uljem i vrsto zaeljane u punu, u obliku
leptira; njeni opaljeni obrazi, oivieni pramenovima
zalizane kose, bili su neprijatno crveni, obliveni zdravim
rumenilom, kao da ih je trljala rukama. Na kolenima,
preko kojih je visio svetlo-zeleni vuneni al, leala je
velika boa. Njene grube, promrzle ruke, vrsto
obavijene oko boe, grevito su stiskale voznu kartu
treeg razreda, kao da joj je to poslednja veza sa ivotom.
Nisu mi se svidele grube crte njenog lica. Bila je
neprijatna i njena prosta, neukusna odea. Uza sve to,
nervirala me je i njena glupost, jer, oigledno, nije umela
da razlikuje trei razred od drugog.
Zapalivi cigaru, delimino u elji da zaboravim na
prisustvo devojice, ravnoduno sam razgledao veernje
novine koje sam izvadio iz depa i rairio ina kolenima. U
lom trenutku, bledu svetlost sumraka, koja mi je spolja
padala na novine, odjednom je zamenilo bletavo
elektrino osvetljenje i dotle gotovo nerazgovetna slova u
novinskim stupcima sinue mi pred oima sa
neoekivanom jasnoom: voz je upravo uao u prvi od
mnogobrojnih tunela na ovoj liniji za Jokosuku.
Meutim, prelistavajui novine osvetljene
elektrinom svetlou, koje bi trebalo da razbiju moju
melanholiju, nalazio sam, naravno, samo uobiajene,
svakodnevne vesti iz sveta: probleme mira, obavesti o
venanjima, sluajeve podmiivanja, itulje . . . U
trenutku kada smo uli u tunel, osetio sam, gotovo kao u
halucinaciji, da je pravac kretanja voza sada obrnut, dok
sam, tako rei, mehaniki prelazio pogledom s jednog
nezanimljivog novinskog stupca na drugi.
U meuvremenu, bio sam stalno ,svestan prisustva
devojeta, koje je, naravno, sedelo tu, ispred mene, sa
takvim licem koje kao da u svom ljudskom izrazu
otelotvoruje svu vulgarnost stvarnog sveta. Voz u tunelu,
devoje, veernje novine pune banalnih, svakodnevnih
dogaaja sve je to bilo samo simbol neshvatljivog,
bezvrednog i dosadnog ivota. Sve je to bilo apsurdno.
Odbacivi novine koje sam itao, naslonio sam glavu na
okvir prozora, zatvorio oi kao da sam mrtav i prepustio
se dremeu.
Prolo je nekoliko minuta. Odjednom me je obuzeo
neobjanjivi strah, instinktivno sam se osvrnuo i spazio da
se devoje premestilo sa suprotne strane na sedite do
mene, pokuavajui uzbueno da otvori prozor. Ali teki
prozor nikako da krene. Njeni opaljeni, promrzli obraza
jo su se vie zacrveneli, a povremeno mrkanje.
isprekidano piskavim, zadihanim stenjanjem, nadjaavalo
je tutnjavu voza. To je, nesumnjivo, ve moglo da izazove
mrvicu moga saoseanja.
Mogao sam, takoe, da vidim da smo bili nadomak
ulaza u sledei tunel. Padine planina, obrasle visokom
travom, koja je svetlucala u sumraku, brzo su nam se
primicale. Devoje je jo iz sve snage pokuavalo da
spusti prozor, koji je bio namerno zatvoren jer se prolazilo
kroz vie tunela. Nije mi ilo u glavu zato je htela da
ga otvori. Ljutito sam pomislio da je to radila iz obinog
efa. Stoga sam hladnokrvno sedeo, obuzet onom istom
gorinom u dubini due, posmatrajui hladnim, cininim
pogledom njene promrzle ruke kako se oajniki bore da
spuste prozorsko okno, a ja kao da sam eleo da nikada ne
uspe u tome. Odjednom, uz stranu tutnjavu, voz je uleteo
u tunel, i tog trenutka prozor, koji je devoje pokuavalo
da otvori, spustio se sa treskom. Kroz etvrtasti otvor
prozora u kupe pokuljae oblaci crnog, gustog dima,
prekrivajui celu unutranjost kupea platom zaguljivog
vazduha. Kako mi je dim udario u lice isuvie naglo da
bih se mogao zatititi maramicom, a poto ionako patim
od teke astme, zamalo se nisam uguio od kalja.
Meutim, ne osvrui se uopte na mene, devoje je kroz
prozor proturilo glavu sa leptirastom punom koja je
leprala od strujanja dimljivog vazduha, i zagledalo se
napred, u pravcu kretanja voza. Uperivi pogled u njenu
siluetu, koju sam jedva nazirao u elektrinom osvetljenju
pomraenom od dima, i guei se od kalja, bio sam
spreman da dobro izgrdim tu nepoznatu malu i da je
nateram da zatvori prozor. Ali se kupe tada opet brzo
izvetrio i mene zapahnu sve miris zemlje, sena i vode.
Voz je sada ve izmileo iz tunela i pribliavao se
malom prelazu preko pruge na prilazu nekom siromanom
seocetu ukletenom izmeu brda obraslih travom. U
blizini prelaza zbila se gomila prljavih, neuglednih i
slamom pokrivenih koliba i kuica sa krovovima od
crepa. Bela zastavica uvara pruge nejasno je leprala u
sumraku. Samo to je voz iziao iz tunela, iza rampe na
ovom pustom i vetrovitom peakom prelazu ugledao sam
tri deaka rumenih obraza kako se stiskaju jedan uz
drugog.
Svi isu bili niskog rasta, kao da su zakrljali pod
pritiskom ovog oblanog neba. Odea im je bila isto tako
siva kao to je siv i tmuran izgled ovih kua na periferiji
naselja. im su ugledali voz koji im se pribliavao,
upravili su poglede nagore, digli ruke i, otvarajui svoja
ustaca poput ptiica, iz sveg glasa su dovikivali nekakve
nerazumljive rei, kao da su to bili pozdravi ma rastanku.
U tom trenutku devojica, koja se do pojasa nagnula
preko prozora na kupeu, ispruila je svoje promrzle ruke,
maui snano i levo i desno. A onda, kao da sleu s
nebeskih visina, na glave deaka koji su ispraali voz,
palo je pet-est mandarinki, obojenih toplom, plamenom
bojom sunca, od ega mi je srce zaigralo i za trenutak
zastalo od uzbuenja. I nesvesno sam se zagrcnuo. U
trenutku sam sve shvatio. Devoje, koje je, verovatno,
odlazilo nekuda da radi kao sluavka, bacilo je kroz
prozor mandarinke, koje je dotle dralo u boi na
kolenima, svojoj maloj brai kao iznenaenje i nagradu
to su doli do ovog prelaza da joj jo jednom mahnu i da
je pozdrave, rastajui se tako sa starijom sestrom koja
odlazi od kue.
Prelaz preko pruge na prilazu ovom usamljenom
seocetu u sumraku, ova tri deaka to cvrkuu kao ptiice,
i blistave mandarinke to im padaju na glave ceo taj
prizor u magnovenju mi je promakao pred oima dok sam
gledao kroz prozor voza, i sve je to ostavilo neizbrisiv
peat u mom srcu. Duboko potresen, malo sam se okrenuo
i paljivo zagledao u devoje kao da je to neko sasvim
drugo bie. Ona je ve sedela na svom prvobitnom seditu
naspram mene, zagnjurivi promrzle obraze u svetlozeleni
al. Grevito je stiskala voznu kartu treeg razreda, kao da
dri neku veliku dragocenost u svojim ozeblim, ispucanim
rukama, poloenim na veliku bou na svojim kolenima...
Toga trenutka sam prvi put sasvim zaboravio na
svoju potitenost, zamor i dosadu, istisnuvi sasvim iz
svesti onu neshvatljivu apsurdnost svog mukotrpnog i
jednolinog ivota.


GRUDA ZEMLJE

Bio je poetak sezone za berbu ajnog lia i Osumi
je bila krajnje ucveljena to je izgubila sina Nitaroa, koji
je vie od osam godina pre smrti leao gotovo kao bogalj.
Smrt njenog sina nije donela smirenu alost toj staroj
udovici, ija dua, kako su susedi govorili, treba da se
preporodi i ivi blaenim ivotom u raju posle njene smrti.
Kada je palila tapie tamjana da bi se molila za pokoj
njegove due dok je sada leao u svom kovegu, oseala
se kao da je, najzad, uspela da se popne preko strmog
planinskog prevoja.
Po zavretku pogrebne ceremonije prvo pitanje se
nametnulo ta da se radi s Nitaroovom enom Otami i
njenim nejakim siniem. Ta mlada udovica preuzela je
na sebe najvei deo svih poslova oko obraivanja zemlje,
zamenjujui mua koji je bio .vezan za krevet. Ako ona
ode, porodica e biti optereena ne samo brigom za malo
dete nego e ostati bez ikakvih izvora zarade za ivot.
Osoumi je bila voljna da potrai mua za udovicu Otami
po isteku etrdeset devet dana
3
posle sinove smrti i da je
zadri da i dalje radi za porodicu kao dok je on bio iv. U
dui je pomiljala da bi sestri njenog preminulog sina,
Jokii, moda bio pogodan mu za mladu udovicu.
Misli li da napusti ovo dete i mene? Pogreila
sam to sam utala o planovima za tvoju budunost,
krajnje pogoena, upitala je Osumi sa prizvukom vie
molbe nego prekora, kada je videla da udovica dovodi u
red svoju sobu ujutro osmog dana posle smrti svoga mua.
Osumi je pazila na unuka na verandi pored sobe na
stranjoj strani kue. Dala mu je da se igra sa trenjevom
granicom u punom cvatu, koju je uzbrala u kolskom
dvoritu.
ta ti pada na pamet? odgovorila je Otami sa
osmehom, i ne pogledavi je. To je za Osumi bilo veliko
olakanje.
Tako mi se samo priinilo. Sigurno nas nee
napustiti, je li? Osumi je i dalje moleivo navraala
razgovor na istu temu, planim glasom. Ubrzo su je
sopstvene rei raalostile, pa su joj suze nezadrivo
potekle niz obraze.
Zato, pa ja, u Stvari, nameravam da ostanem ovde
zauvek, ukoliko vi to elite. Otami se i sama, rasplakala
a da ni sama nije bila svesna zato, pa je uzela svoje dete,
Koija, na krilo. Ja imam ovo dete. Zato bih uopte
ikuda ila? Koi, udno postien, bio je, ini se,
zabavljen rascvetalom trenjevom granicom koja je
leala na staroj prostirci u sobi na stranjoj strani kue.

* * *

Otami je nastavila da radi isto onako teko kao i dok
je Nitaro bio iv. Meutim, pitanje njene ponovne udaje
nije bilo tako jednostavno kao to se to oekivalo. Ona
kao da uopte nije bila zainteresovana za to. Osumi je,
naravno, iskoristila svaku priliku da se Otami zainteresuje
za ponovnu udaju i iznosila je razliite predloge.
Meutim, Otami je ma to samo neodreeno odgovarala,
na primer: Pusti to, molim te. Moda idue godine.
Osumi je zbog toga, nesumnjivo, bila isto toliko radosna
koliko i brina pa je, naposletku, odluila da saeka do
kraja godine, poputajui pred eljama svoje snahe. Ipak,
ozbiljno je uzimala k srcu sve to bi drugi ljudi mogli da
misle o njima.
Dola je sledea godina, ali Otami, ini se, nije
imala vremena da misli ni o emu drugom osim o
predanom radu u polju. Starica je postala jo upornija, pa
je ak i molila i ubeivala mladu udovicu da nae sebi
mua. Delimino i zbog toga to se bojala prigovaranja
njenih roaka i drugih ogovaranja.
Ali sluaj, ti si tako mlada, ne moe zauvek ostati
bez oveka, moleivo je govorila Osumi.
Gospode boe! odgovarala je Otami. Zar se ja
ne mogu snai i bez oveka? ta ja tu mogu? Ako dovede
stranca meu nas, Hiro e patiti, ti e biti pod pritiskom,
a ja u samo imati beskrajno mnogo briga i uzbuenja.
Zato te ba i nagovaram. Uzmi Jokiija za mua,
hoe li? On se potpuno odrekao kocke, koliko ja znam,
ubeivala ju je Osumi.
Pa, on je va roak, ali, na kraju krajeva, meni je
on stranac, odgovorila je mlada ena.
Ali trpee od usamljenosti godinama i
godinama, naglaavala je Osumi.
to da ne? To je za dobro mog dragog Hiroa. Ako
se ja sada samo malo pritrpim, celo nae imanje prei e
nepodeljeno u njegove ruke, zamiljeno je odgovorila
Otami.
Pa, rekla je Osumi tiim glasom, kao to je uvek
govorila kad je pominjala taj predmet, u svakom sluaju,
ljudi e govorkati, da zna. Molim te, Otami, reci ostalima
upravo to to si i meni kazala.
Koliko su puta postavljana slina pitanja i koliko je
puta odgovoreno na taj nain! Ali svaka takva prilika
samo je uvrivala Otami u njenoj odluci. I zaista, bez
pomoi muke ruke, radila je napornije nego ikada, sadila
paradajz i ela jeam. tavie, leti je drala krave, ak je i
za kinih dana odlazila da kosi. Takav teak rad ve je sam
po sebi bio snaan otpor da se primi stranac u kuu.
Konano je Osumi napustila tu misao da nae mua za
Otami. Meutim, to mirenje sa sudbinom nije joj ba bilo
toliko neprijatno.

* * *

Otami je nastavila da izdrava porodicu sopstvenim
rukama. Nije bilo nikakve sumnje da je na takav
mukotrpan rad bila podstaknuta samo svesrdnom eljom
da radi za svog sinia, Hiroa. Jo jedan isto tako znaajan
razlog mogao bi se pripisati naslednom nagonu koji je
strujao duboko u njenoj krvi. Ona je bila kerka takozvane
emigrantske porodice, koja se ranije preselila u ovaj kraj
iz neplodne planinske provincije.
Vaa Otami je mnogo jaa nego to izgleda, s
vremena na vreme bi se oglasila ena iz susedstva,
obraajui se Osumi. Pre neki dan sam je Videla kako
nosi ogroman snop pirina na leima.
Osumi je pokuavala da izrazi svoju zahvalnost
Otami, preuzimajui svakodnevne kune poslove: brinula
se za unuka, uvala krave, kuvala, prala rublje, odlazila u
susednu kuu da iz bunara izvue vode i tako dalje.
Povijena od godina, bila je srena to moe da preuzme
sve vrste domaih poslova na sebe.
Jedne veeri u kasnu jesen, Otami se vratila kui sa
velikim teretom, nosila je u rukama kabaste naramke
borovih iglica. Ba tada je Osumi, sa Hiroijem
privezanim na lea, potpaljivala vatru u pei u uglu male
sobe sa zemljanim podom.
Mora da ti je hladno. Kasno si se vratila, rekla je
Osumi.
Spustivi naramke borovih iglica ispod prozora, ne
izuvajui ak ni blatnjave slamne sandale, ula je unutra i
sela odmah kraj otvorenog ognjita, na kojem je, veselo
plamsajui, goreo hrastov panj. Osumi je smesta pokuala
da se digne na noge, ali, pod teretom Hiroija na leima,
morala je da se pridri za ivicu korita za kupanje pre nego
to je uspela da se polako uspravi.
Ne bi li se odmah okupala?
Previe sam ogladnela da bih se kupala. Radije bih
prvo pojela malo slatkog krompira. Ima neto kuvanog
slatkog krompira, zar ne?
Osumi je odgegala do prozora i donela odatle lonac
sa krompirom.
Ve dugo ih drim ekajui te. Na alost, sada su
ve hladni.
Pekle su slatki krompir nad vatrom u otvorenom
ognjitu.
Hiro je vrsto zaspao. Stavi detence u postelju.
Ne, noas e biti tako uasno hladno da nee moi
da zaspi, kazala je Osumi.
Dok je govorila, Otami je natrpala puna usta
krompira koji je poeo da se pui. Nain na koji je ona
jela, mogao bi se zapaziti samo u seljaka koji se vraaju
kui posle dana provedenog u naporom radu. Prodrljivo
je gutala jedan slatki krompir za drugim, skidajui ih sa
ranja. Osumi pod teretom Hiroija na svojim leima, koji
je jedva ujno hrkao, uurbano je prila jo krompira.
U svakom sluaju, kad tako naporno radi, sigurno
si dvaput vie gladna od bilo koga drugog. Opet se
Osumi zagledala sa divljenjem u lice Otami, dok je ova i
dalje trpala u usta slatki krompir u polutami od dima i
vatre.

* * *

Otami je radila sve napornije, svravajui muke
poslove i ne tedei sebe. Ponekad je ak i nou obilazila
imanje i plevila travu uz svetlost fenjera. Osumi je i dalje
gajila potovanje prema svojoj snahi. U stvari, bilo je to
vie oseanje strahopotovanja nego pravog potovanja.
Sem radova u polju i u umi, Otami je sve ostale poslove
prepustila svojoj svekrvi, ne perui ak ni sopstveno
rublje. Ipak, ne izustivi ni re pritube, Osumi se i dalje
povijala pod tim teretom, ispravljajui lea od asa na as.
Osumi nikada nije proputala priliku, kada se vidi
sa enom iz susedstva, da ne pohvali svoju snahu diui
je u nebesa i govorei: U svakom sluaju, takva je Otami.
Bilo kad da umrem, moja porodica nee imati ta da se
brine.
Meutim, Otami je bila tako opsednuta radom da je
to postalo prava manija i ona se toga vie ne bi mogla
osloboditi. Kad je prola jo jedna godina, poela je da
govori o tome kako e proiriti svoju delatnost i na
dudovo polje s one strane jarka za navodnjavanje. Tvrdila
je da je ludost izdavati etvrt jutra zemlje u najam za svega
jedan dolar godinje. Dalje je razmiljala, ako tu zasade
dudovo drvee i gaje svilene bube, kad sezona bude dobra,
uloeni trud e im sigurno doneti oko 150 dolara godinje
istog prihoda, bez obzira na kolebanje cena na tritu
svilene bube. Iako je novac bio na prvom mestu u
njihovom razmiljanju, Osumi ne bi mogla da podnese
teret jo nekog dodatnog rada. Iznad svega, gajenje
svilene bube zahtevalo bi strogo ulaganje vremena, i bilo
bi daleko preko granica njenih mogunosti i njene
izdrljivosti. Naposletku je rekla svadljivo i prekorno.
Zna, Otami, ja se ne izvlaim. Ali mi nemamo
oveka, ve samo jedno malo razmaeno idete o kome
moramo da se brinemo. ak i ovo je previe posla za
mene. Stoga je tvoja ideja nerazumna. Kako bih ja uopte
mogla da preuzmem na sebe jo i gajenje svilene bube?
Pomisli malo i na mene. Molim te!
Suoena sa jadikovkom svoje svekrve, Otami nije
imala srca da bude uporna u sprovoenju svoje elje. Tako
je prestala da misli ina gajenje svilene bube, ali je istrajala
u svojoj nameri da polje zasadi dudovim drveem.
Ne mari nita. Jedino u ja morati da vie radim u
polju. Upravivi odluan pogled na Osumi, ona je
promrmljala neku primedbu kao izvinjenje.
Od tada je Osumi opet poela da se nosi milju da
usvoji sina. Ranije je pothranjivala tu ideju iz zebnje ko
e izdravati porodicu i iz straha ta bi ljudi mogli da
pomisle o njenoj porodici. Ali sada je elela da usvoji sina
iz nestrpljenja i potrebe da se oslobodi munih dunosti d
brige o svim domaim poslovima. Tako je sada njena elja
da dovede domazeta u porodicu bila jo jaa i neodoljivija
nego ikada ranije.
Upravo u vreme kada su se polja zasaena
mandarinama okitila rascvetalim pupoljcima, Osumi,
sedei pored svetiljke, usudila se da Otami pomene brak,
posmatrajui je preko okvira svojih naoara, koje je
stavljala dok je nou neto ila.
Opet navodi na to da dovedem mua! To me se ne
tie, Otami se ogluila na njeno nagovaranje, sedei
prekrtenih nogu i vaui usoljeni graak. Ranije bi
Osumi, po svoj prilici, lako odustala od svog predloga.
Ali sada ne bi trebalo da kae odluno: Ne. Ba
ove noi ona je uporno sve pokuavala kako bi ubedila
Otami. Sutra na pogrebnoj ceremoniji porodice Mijai,
naoj porodici je pripala dunost da iskopa grob. U takvim
prilikama poelim da imamo mukarca u kui.
Ne brini. Ja u ga ve iskopati, prekinula ju je
Otami.
Ni u kom sluaju. Ne misli, valjda, ozbiljno, kad
si ena. Osumi je htela da celu stvar okrene na alu. Ali
pogledavi u Otamino lice, nije se usuivala.
Bako, vi ve elite da se malo odmorite, zar ne?
Obgrlivi rukama kolena svojih prekrtenih nogu, Otami
je hladno bocnula Osumi u njenu osetljivu taku.
Oh, ne, Otami, zato bih ja . . . ? Uhvaesna u
nebranom grou, Osumi ije i nesvesnio skinula naoare.
Ne bi mogla da kae zato je to uinila.
Seate li se ta ste rekli kad je Hiroov otac umro?
nije poputala Otami. To bi bilo ustati protiv naih
predaka ako bismo ikada podelili nae porodino
imanje...
Pa, da, rekla sam to. Ali moramo se pomiriti sa
sudbinom onakvom kakva je. Tu nema drugog izlaza.
Osumi je svim silama pokuavala da snaha pristane da u
porodicu ukljue jednog mukarca. Ipak, njeni dokazi
nisu zvuali ni verodostojno, ni dovoljno ubedljivo ak ni
za sopstvene ui. Pre svega, zbog toga to se nije usudila
da pomene pravi motiv svega toga, naime, svoju elju da
ubudue ivi malo lake.
Sve je to, moda, vrlo lepo za vas, poto ete vi
umreti pre mene. vaui i dalje usoljeni graak, Otami,
otkrivi Osuminu slabu taku, poela je strogo da je uzima
na ispit. Njena uroena slatkoreivost prepustila se
silovitosti njenog prekora. U situaciji u kojoj be nalazim,
kako mogu da izbegavam svoju odgovornost? Nisam
ostala udovica da bih pokazala svoj ponos. Nou, kada me
noge i ruke toliko bole da ne mogu mi da zaspim, esto
pomislim da nema nikakve koristi od toga da ovek bude
tvrdoglav. Ali ja ovako inim jer smatram da je to za
dobro nae porodice i Hiroa.
Sa glupim izrazom lica, Osumi je gledala u Otami.
Tokom vremena, njen um je poeo da shvata izvesnu
injenicu: ma koliko se ona borila, nikada joj nee laknuti,
sve dok zauvek ne zatvori oi. Poto ju je Otami opet
odbila, Osumi je ponovo stavila naoare.
Ali, Otami, zakljuila je Osumi razgovor kao da
raspravlja sama sa sobom, u ivotu ne odluuje uvek
samo razum. Razmisli ti o svemu paljivo, molim te! Ja ti
vie nita neu rei o tome.
Dvadeset minuta kasnije neki seoski mladi
prolazio je pored njihove kue, pevajui u tenoru:

Mlada je na polju i danas kosi,
nisko poleglu travu, otar joj je srp!

Kada je pevanje utihnulo, Osumi je bacila jo jedan
pogled na Otamino liice preko okvira svojih naoara.
Otami, sa druge strane svetiljke, samo je otegnuto
zevnula, potpuno opruenih nogu.
A sada idem u postelju. Moram da ustanem
prilino rano. Mrmljajui te rei, Otami je zahvatila aku
usoljenog graka, stojei oputena kraj ognjita.
Osumi je utke podnosila svoje patnje jo sledee tri
ili etiri godine. Bile su to muke ostarelog konja kada ga
upregnu sa mladim konjem u punoj snazi. Otami je
uporno nastavila svoj naporni posao, radei u polju
vredno kao pela. Posmatraima sa strane inilo se da je
Osumi srena kao i uvek, obavljajui domae poslove. Ali
senka nekog nevidljivog bia neprestano ju je
uznemiravala. Bila je izloena prekorima i neodreenom
prebacivanju razdraljive Otami, ponekad zbog toga to
bi propustila da zagreje vodu za kupanje, a drugi put zato
to je zaboravila da proveje neljuteni pirina ili da krave
pusti na ispau. Ipak, ne opirui se, i dalje je podnosila sve
svoje muke. Jedan razlog je bilo i to to je njen duh ve
bio naviknut na pokornost; a drugi razlog je bio njen unuk
Hiro, koji je bio vie vezan za nju negoli za svoju majku.
U stvari, za ljude sa strane, Osumi gotovo da se ni
za dlaku nije promenila. Ukoliko se mogla zapaziti
nekakva promena, ona se sastojala samo u tome to vie
nije hvalila enu svoga sina kao ranije. Meutim, takva
beznaajna promena nije privlaila posebnu panju
ostalih. Bar za staricu iz susedstva, Osumi je ostala ona
ista blagorodna ena kao i uvek.
U podne jednoga arkog leta, kada je uareno sunce
prilo zemlju pod pravim uglom, Osumi je razgovarala sa
staricom iz susedstva pod senicom od vinove loze, koja se
irila na sve strane ispred tale za krave. Starica je
govorila puei opuke. Ona je paljivo sakupljala opuke
koje je njen sin bacao.
Hm. Eno Otami u polju kosi seno. Tako je mlada,
a obavlja sve poslove ni najmanje ne alei sebe,
primetila je starica.
Ali kuni poslovi su najbolji za ene, odvratila je
Osumi.
Ne, nema niega prijatnijeg od poslova u polju.
ena moga sina nikada nije izila na polje ni da plevi, a
kamoli da obrauje zemlju, nijedan dan u toku sedam
godina otkako su se uzeli. Ona provodi ceo dan perui
deje rublje i prepravljajui svoje.
Doterivanje dece u red i odravanje svojih stvari
da bi ena bila uredna i privlana pravi je ukras ivota,
dobacila je Osumi.
Ali mladi danas ne vole da rade u polju. O,
Gospode!
Oemu vi to sad antrate? upitao je sused.
antramo? Ne, to samo krava puta vetrove.
ta? Krava puta vetrove! Zaista? Kad je ovek
mlad, uasno je teko pleviti, lea oteenih od plikova pod
vrelim zracima sunca, zakljuio je sused.
Dve starice su obino askale tako prisno i
prijateljski.
Vie od osam godina nakon Nitaroove smrti, Otami
je nastavila da izdrava porodicu svojim radom. S
vremenom se njeno ime proulo po celom selu, pa i dalje.
U oima seljana ona vie nije bila mlada udovica koja,
obuzeta manijom rada, posluje danonono. Jo manje je
bila mlada gospoja za omladinu u selu. Umesto toga,
bila je uzor svim nevestama. Ona je bila tadanji model
enskih vrlina vernosti. Takve spontane pohvale bile su
na usnama sviju. to se tie Osumi, ona nije otkrila svoje
patnje niti svoje najintimnije misli nikome. Niti je htela da
to uini. Iz dubine due ulivala je veru u provienje, iako
nije bila potpuno svesna toga. Sada, kad je njena vera bila
razbijena u komadie, jedina i poslednja nada bio joj je
unuk Hiro. Oajniki je obasipala ljubavlju svog dragog
dvanaestogodinjeg unuka. Ali i ta njena poslednja nada
esto bi se izjalovila.
Jednog lepog jesenjeg popodneva Hiro je urno
doao kui sav uzbuen, drei zamotuljak s knjigama
pod pazuhom. Sedei ispred tale, sluei se veto noem,
Osumi je vezivala japanske jabuke na konopac da se sue.
On je lako preskoio jednu prostirku, na kojoj se suio
neljuteni pirina, ljupko je sastavio noge i podigao ruku
da je na brzinu pozdravi.
Bako, naglo ju je upitao ozbiljnim glasom, je li
mama veoma velika ena?
Zato pita? Podigavi ruku u kojoj je upravo bio
no, nije se mogla uzdrati da se ne zablene u lice svoga
unuka.
Zato to nam je uitelj rekao na asu moralnog
vaspitanja da je ona vei junak bilo od koje druge ene u
susedstvu.
Eh? Uitelj? Ko? Najpre je bila ljuta. ak i
uitelj u koli pria mom unuku takvu uasnu la. Zaista
je vie nita ne bi iznenadilo. Posle trenutne zbunjenosti,
obuzeo ju je napad besa, pa je poela da grdi Otami kao
izbezumljena.
To je la. Prava pravcata la. Tvoja majka radi
samo u polju, pa se drugima zbog toga ini neobina i
udesna. Ali u srcu je ona, u stvari, zla. Ona me
nemilosrdno kinji, i uasno je tvrdoglava.
Zapanjen, Hiroi je posmatrao lice svoje bake koje
je pomodrelo od gneva. Kako su trenuci promicali, mora
da ju je savladala reakcija, jer su joj suze navrle u oi.
I zato tvoja baka ivi s tobom kao jedinom nadom
u svom ivotu. Neka ti to bude uvek na umu. Kad doe
vreme, im navri sedamnaest godina, oeni se i pomozi
mi da slobodno diem. Tvojoj majci se ne uri, ona kae
da bi trebalo da se eni tek kad zavri vojsku. Ali kako
ja toliko da ekam? Ti me razume. Budi dvostruko
paljiv prema svojoj baki, kako bi izvrio i deo obaveza
svoga oca, pa u li ja biti veoma dobra prema tebi. Imae
sve to hoe, ubeivala ga je Osumi.
Hoe li mi dati te japanske jabuke kad dozru?
Koi je prstima prebirao i poudno gledao u korpu sa
japanskim jabukama.
Hou, zato da ne? Osumi se zagrcnula od smeha
kroz suze. Ti si samo malo nestaan, ali ti sve razume.
Nemoj da promeni miljenje!
Te noi posle ovoga ispada, Osumi se estoko
posvaala sa Otami oko neke beznaajne sitnice koja je
iskrsla zbog toga to je Osumi, navodno, pojela Otamin
deo slatkog krompira. Kako je svaa postajala sve
ustrija, Otami je dobacila sa prezrivim osmehom: Ako
nee da radi, nema drugog izbora nego da umre.
To je toliko izbezumilo Osurni da je neoekivano
prasnula kao pomahnitala.
Hiro, doi, probudi se! Osumi je razbudila
Hiroija, koji je sve to vreme spavao poloivi glavu na
njeno krilo, i nastavila je da vriti u besu. Hiro, probudi
se! Hiro, probudi se! Sluaj ta tvoja mama kae. Kae mi
da umrem. uje li? Sluaj dobro, molim te! Sada, u
mamino vreme, mi imamo neto vie novaca, ali tvoj deda
i baka raistili su ta tri jutra nae zemlje, i to sve potpuno
sami. A evo, ipak, mama kae da bi trebalo da umrem ako
hou da se malo odmorim... Otami, ja u umreti. Zato da
se plaim smrti? Nee mi ti diktirati ta u da radim. Oh,
umreu po svaku cenu. Umreu i prokleu te...
Osumi je nastavila da jadikuje i glasno proklinje,
drei u naruju unuka, koji je poeo da plae. Otami je
sve to vreme leala opruena kraj ognjita, ogluivi se
potpuno na Osumino jadikovanje.

* * *

Meutim, Osumi nije umrla, a Otami, koja se
razbacivala svojim odlinim zdravljem, dobila je trbuni
tifus i umrla nedelju dana nakon toga. U to vreme
boletine su stravino harale i odnosile ivote ljudi u selu.
Jedan dan pre nego to se razbolela, prihvatila se zadatka
da iskopa grob za kovaa koji je bio rtva iste bolesti. Kod
kovaa se videla sa egrtom koga je trebalo da poalju u
zaraznu bolnicu na sam dan pogreba.
Mora da te je tamo zakaila zaraza, poto je lekar
otiao, dobacila je Osumi svoje nagaanje bolesnici koja
je leala u postelji, lica uarena od groznice.
Na dan Otaminog pogreba padala je jaka kia. Ipak,
na pogreb su doli svi seljani, ukljuujui i stareinu sela.
Svi prisutni su oplakivali njenu preranu smrt i izrazili
sauee Osumi i Hiroiju, koji su izgubili svog
hranitelja. Predstavnik sela je rekao Osumi da je oblasna
uprava nameravala da uskoro zvanino pohvali Otami. Na
te rei Osumi je mogla samo da se utivo pokloni.
E pa, Osumi, nastavio je dobroudno predstavnik,
klimajui elavom glavom. Morae da se pomiri sa
svojom velikom nesreom. Da bismo dobili zvaninu
preporuku za Otami, poslali smo molbu u oblasnu upravu,
i ja sam lino odlazio pet puta da se vidim sa
predsednikom oblasne komisije. Ali sada se moramo
pomiriti sa tragedijom, pa se i ti pomiri sa svojom
sudbinom. Njegov govor, pun neuviavnosti, izazvao je
prekoran izraz na licu uitelja, koji su oigledno pokazali
svoje nezadovoljstvo.
U noi posle pogreba Osumi je zaspala sa Hiroijem
pod istom mreom protiv komaraca u uglu unutranje
sobe, gde je bio podignut budistiki oltar. U drugim
prilikama spavali su u sobi sa upaljenim svetlima.
Meutim, te noi oltar je jo bio osvetljen sveicama a
prostirke su bile proete osobenim mirisom
dezinfekcionog sredstva, zbog ega je Osumi (dugo leala
budna u postelji. Nema sumnje da je Otamina smrt za
staricu znaila konanu sreu. Sada vie nee morati da
radi tako naporno. Osim toga, vie nije trebalo da se plai
da e joj to neko prebacivati.
Sada je imala u banci uteevinu od hiljadu dolara i
tri jutra obradive zemlje. Ona i Hiroi e ubudue moi
slobodno da uivaju u ukusnom kuvanom pirinu, umesto
da jedu manje svarljivu smeu kuvanog jema i pirina;
sada e takoe slobodno moi da kupuje svoje omiljene
usoljene bakalare. Jo nikada u ivotu nije osetila takvo
olakanje od briga kao toga asa. Posle nekoliko trenutaka
u seanju joj je ivo sinula slika jedne noi pre devet
godina. Te noi joj se oteo isti ovaj uzdah olakanja kao i
sada. Bila je to no posle pogreba jedinog sina od njene
krvi i mesa. A ovo je sada no upravo prva posle pogreba
ene njenog sina, koja joj je rodila jedinog unuka.
Osumi je namerno otvorila oi da vidi kako spava
unuk privijen uz nju, sa svojim nevinim licem okrenutim
nagore. Dok je sa ljubavlju posmatrala to oputeno i
spokojno lice, postepeno joj se javila misao da je ona
jadno stvorenje i da su, istovremeno, i njen sin Nitaro, i
njegova ena Otami za aljenje. Promena u njenim
oseanjima pomogla joj je da trenutno zaboravi devet
godina mrnje i gorine. Ta majka i njena deca, svi troje,
bili su za aljenje. Osumi, koja je nadivela ostalo dvoje
da ostane da ivi ovakvim tunim ivotom, bila je najvie
za aljenje.
Otami, zato si umrla? aputala je nejasno
preminuloj. Odjednom, i nesvesno, potekao joj je
beskrajan potok suza niz obraze.
Poto je ula da asovnik otkucava etiri asa,
zamoran san ju je savladao, dok se na nebu, preko
slamnog krova njene kolibe, na istonom horizontu
ukazao prvi hladnjikav, sivi traak zore.
uniiro Tanizaki
MAJSTOR TETOVIRANJA

Bee; to doba kada su ljudi cenili plemenitu vetinu
lake zabave, kada ivot nije bio toliko surova borba kao
sada. Bee to dokono doba, doba kada je profesionalna
dovitljivost mogla da obezbedi izvanredan ivot, to je
bogatu i plemenitog porekla mladu gospou odravalo
uvek u tako dobrom raspoloenju da dvorske dame i geje
nisu prestajale da se smeju. U ilustrovanim ljubavnim
romanima toga doba, u pozoritu Kabuki, gde su grubi
junaci, kao Sadekuro i iraju, bili pretvarani u ene
svugde su lepota i snaga bile jedno. Ljudi su inili sve to
su mogli da se ulepaju, ak su neki traili da im se boje
unose u njihovu plemenitu kou. areni crtei od linija i
boja igrali su po ljudskim telima.
Posetioci u etvrtima zadovoljstva u Edou vie su
voleli da uzmu nosae palankina, koji su bili divno
istetovirani; kurtizane iz etvrti Joivara i Tacumi
zaljubljivale su se u istetovirane mukarce. Meu onima
koji su bili tako iskieni bili su ne samo kockari,
vatrogasci i njima slini ve i pripadnici trgovake klase,
ak i samuraji. S vremena na vreme odravane su izlobe,
gde su se uesnici svlaili da prikau svoja filigranski
ukraena tela, pljeskali se ponosno, gordi na svoje nove
ukrase, i nalazili mane jedan drugom.
Bio je jedan izuzetno vet mladi majstor tetoviranja,
koji se zvao Seikii, a koga su hvalili na sve strane kao
umetnika ravnog aribunu ili Jacuheiju, i mnogo desetina
ljudi nudilo je svoju kou umesto svile njegovoj etkici.
Najvie radova koji su privlaili panju na izlobama
tetoviranja bilo je njegovo. Druge su, moda, vie cenili
zbog vetine senenja ili majstorstva u upotrebi cinobera,
ali je Seikii bio uven zbog svoje nesravnjive odvanosti
i senzualnog arma njegovih dela.
Seikii je ranije zaraivao za ivot radei kao slikar
ukijoe
4
grafika u koli koja je pripadala Tojokuniju i
Kunisadi, to se veoma dobro osealo u njegovoj
umetnosti, uprkos tome to je od statusa slikara pao na
crtaa na koi. Seikii je bio takav da niko ija ga koa dli
telo nisu zainteresovali nije mogao da kupi njegove
usluge. Klijenti koje bi primio, morali su izbor crtea da
potpuno prepuste njegovom nahoenju; on je odreivao i
cenu, a bili su primorani da ceo mesec ili dva izdre
uasan bol koji su zadavale njegove igle.
Duboko u srcu mladi majstor krio je tajno
zadovoljstvo i nikom znanu elju. On je uivao u
bolovima koje su ljudi oseali dok je iglama prodirao u
njih, muei njihovu oteklu, kao krv crvenu kou, i to su
glasnije stenjali, vee je bilo udno Seikiijevo uivanje.
Kau da je senenje i bojenje svetlocrvenom bojom bilo
najbolnije i da su to bile tehnike u kojima je najvie
uivao.
Kada bi neki ovek bio uboden pet ili est stotina
puta tokom redovnog rada predvienog za jedan dan i
onda se potopio u toplo kupatilo da izvue boje, pao bi
pred Seikiijem polumrtav, ali bi ga ovaj hladno pogledao
i sa zadovoljnim izrazom na licu rekao: Rekao bih da
boli.
A kada bi izmodeni ovek urlao u mukama ili
krgutao zubima i krivio usta kao da umire, Seikii bi mu
rekao: Ne ponaajte se kao dete. Saberite se, jo niste ni
poeli da oseate moje igle. I nastavljao bi da tetovira,
miran kao uvek, pogledajui povremeno sa strane na
ovekovo uplakano lice. Ali ponekad bi neki beskrajno
odvaan ovek stegao zube i podneo sve stoiki, ne
dozvolivi sebi ni da se namrti. Tada bi se Seikii
nasmeio i rekao mu: A, ti si od onih tvrdoglavih!
Saekaj samo, uskoro e ti se celo telo tresti od bolova.
Sumnjam da e to moi da izdri . . .

* * *

Ve dugo Seikii je u sebi gajio elju da stvori
remek-delo na koi lepe ene. Ta ena trebalo je da uz
lepotu ima i odreene posebne crte karaktera, jer lepo lice
i savreno telo, nisu bili dovoljni da ga zadovolje. Iako je
obiao sve tada poznate lepotice i vladarke u etvrtima
zadovoljstva u Edou, nije mogao da pronae nijednu koja
bi mogla da odgovori njegovim zahtevima. Nekoliko
godina prolo je bez uspeha, lice i silueta idealne ene
nastavili su da mu opsedaju misli, ali je odbijao da napusti
svoje nade.
Jedne letnje veeri, etvrte godine kako je zapoeo
potragu, Seikii je sluajno prolazio pored restorana
Hirasei, u etvrti Fukagava u Edou, nedaleko od svoje
kue, kada je opazio golo, kao mleko belo ensko stopalo
kako izviruje ispod zavesa na nosiljci koja je prolazila. Za
njegovo otro oko ljudsko stopalo bilo je isto tako
izraajno kao i lice. Ovo koje je video bilo je savreno.
Fino izvajani prsti, nokti kao koljke sa obale kod
Enoime, koje se prelivaju u svim duginim bojama, kao
biser obla peta, koa toliko blistava da je izgledalo kao da
je kupana u prozirnoj vodi planinskih izvora to je
stvarno bilo stopalo koje je trebalo hraniti ljudskom
krvlju, stopalo koje je bilo stvoreno da gazi po ljudskim
telima. Ovo je, bez svake sumnje, bilo stopalo one
jedinstvene ene koja mu je stalno izmicala. Poelevi da
makar na trenutak vidi njeno lice, Seikii je poeo da prati
nosiljku, ali poto ju je Bledio kroz nekoliko ulica i
prolaza, konano ju je potpuno izgubio iz vida.
Tako se Seikiijeva dugo gajena elja pretvorila u
strasnu ljubav. Jednog jutra krajem prolea sledee godine
stajao je na verandi nainjenoj od bambusa u svojoj kui
u Fukagavi, zurei u vazu sa naslikanom omoto
5
ljiljanima
kad je uo kako neko ulazi na batenska vrata. I onda se
pojavila mlada devojka za koju je znao da dolazi od jedne
njegove prijateljice, geje iz oblinje etvrti Tacumi.
Gospoa mi je naloila da vam predam ovaj ogrta
i molila da budete tako dobri da ga islikate, rekla je
devojka i odvila bou boje afrana, iz koje je izvadila
enski svileni ogrta zavijen u omot od debelog papira, na
kojem je bio naslikan portret glumca Toakua; uza sve to
bilo je i pismo.
U pismu ga je prijateljica molila za maloas
pomenutu uslugu i istovremeno mu saoptila da devojka
koja mu donosi poruku uskoro treba da postane geja i da
radi pod njenom zatitom. Nada se, kae u pismu, ako nije
zaboravio stare prijatelje, da ni on nee odbiti da ponudi
svoju zatitu ovoj devojci.
Mislim da te nikada ranije nisam video, rekao je
Seikii, posmatrajui je napeto. Izgledala je kao da ima
jedva petnaest-esnaest godina, ali je na njenom licu bilo
toliko udne lepote i ono je odavalo tako veliko iskustvo
kao da je godine provela u etvrti zabave i ve zavela
bezbrojne mukarce. U njenoj lepoti ogledali su se snovi
pokolenja zanosnih ljudi i ena koji su iveli i umrli u ovoj
velikoj prestonici, u kojoj su sabrani svi gresi i bogatstvo
nacije.
Seikii ju je zamolio da sedne na verandu, kako bi
mogao da proui njeno fino, otkriveno stopalo, samo u
elegantnim sandalama od slame. Da li si izila iz
Hiraseija u nosiljci jedne noi u julu prole godine? To
mora da si bila ti? zapitao je on.
Mogue, odgovori ona smeei se ovom pitanju.
Moj otac je tada jo bio iv i esto me je tamo vodio.
Godinama sam ekao na tebe i sada te prvi put
stvarno vidim. Ali, video sam tvoje stopalo i seam ga se...
Ui unutra za trenutak, imam neto da ti pokaem.
Ona je ve mislila da krene kad ju je on uzeo za ruku
i poveo uza stepenice do svog ateljea koji je gledao na
iroku reku. Tamo je uzeo dve slike zavijene u svitak i
odvio ih pred njom.
Jedno je bilo platno koje je predstavljalo kinesku
princezu, ljubimicu surovog cara ua iz dinastije Sang.
Leala je opruena na niskoj ogradi stepenita, dok joj je
duga haljina od islikanog brokata padala do pola
stepenita, a krhko telo jedva da je moglo da izdri teret
zlatne krune ukraene koralom i lazurom. U desnoj ruci
drala je veliki vinski pehar prinet usnama, dok je gledala
oveka privezanog za stub muenja u bati nie nje. Ruke
i noge su mu bile lancima privezane za uplji bakarni stub
u kojem treba da se zapali vatra. I princeza i rtva sa
glavom okrenutom prema njoj i oima sklopljenim kao da
time pokazuje da je spreman da prihvati sudbinu, bili su
na slici zastraujue ivotni.
Dok je devojka gledala ovu udnu sliku, usne su joj
drhtale, a oi zasijale. Postepeno, lice je poelo da joj se
menja i postaje sve slinije princezinom. U slici kao da je
nala skriveni deo sebe.
Ovde su prikazana tvoja prava oseanja, rekao joj
je Seikii, zadovoljan, dok ju je posmatrao.
Zato si mi pokazao neto tako uasno? zapitala
je devojka, pogledavi ga, i on je video da je pobledela.
Ta ena, to si ti. Njena krv tee kroz tvoje telo,
rekao je i razvio drugu sliku pred njom.
To platno je nosilo naziv: rtve. Na sredini slike
stajala je mlada ena oslonjena o stablo tronog drveta i
zurila preko gomile ljudskih tela koja su joj leala pod
nogama. Ptiice su letele oko nje pevajui veselo, a oi su
joj sijale pune ponosa i zadovoljstva. Nije se znalo da li je
to bila slika bojnog polja ili prolene bate u cvatu. Dok
je gledala sliku, devojka je osetila da u njoj nalazi neto
to je dugo krila u mraku sopstvenog srca.
Ova slika kazuje tvoju budunost, rekao je
Seikii, pokazujui enu pod trenjom, koja je bila slika i
prilika mlade devojke. Svi ovi ljudi upropastie svoje
ivote zbog tebe.
Molim te, skloni ih, rekla je devojka drhtei,
okrenula se na drugu stranu kao da pokuava da pobegne
od njihove privlane snage, i pala pred njih niice i dalje
sva uzdrhtala. Najzad je ponovo progovorila: Priznajem,
priznajem da si u pravu; ja sam ista kao ta ena... Ali,
molim te, skloni slike.
Ne govori tako kao da si kukavica, rekao joj je
Seikii sa pakosnim osmehom, pogledaj je malo bolje,
nee se vie tako gaditi. Ali devojka nije htela da digne
glavu i leala je glave zarivene u rukave, govorei
neprekidno da se plai i da eli da ode. Ne, mora da
ostane ovde, nainiu od tebe pravu lepoticu, rekao je
on pribliavajui joj se. Sakrivenu pod kimonom drao je
boicu anestetikog sredstva koju je pre izvesnog
vremena dobio od jednog lekara Holananina.

* * *

Jutarnje sunce se presijavalo u reci, inei da mali
atelje izgleda kao da gori. Zraci sunca prelamali su se u
vodi i odbijali stvarajui zlatne talase na papirnim
pominim zidovima i na licu devojke koja je duboko
spavala. Seikii je zatvorio vrata i uzeo instrumente za
tetoviranje, ali je izvesno vreme samo sedeo ushien,
uivajui u potpunosti u njenoj neverovatnoj lepoti.
Mislio je kako nikada ne bi mogao da se umori gledajui
njeno kao maska mimo lice. I, kao to su drveni Egipani
ukrasili svoju udesnu zemlju piramidama i sfingama, on
se spremao da ukrasi istu kou ove devojke.
Najzad je podigao etkicu stegnutu u levoj ruci,
spustio njen vrh na devojina lea i iglom, koju je drao u
desnoj ruci, poeo da pravi skicu. Oseao je kako mu se
duh rastapa u kao ugalj crni tu koji je ubrizgavao u njenu
kou, a svaka kap cinobera sa Rjukjua,
6
koju je meao sa
alkoholom i utiskivao u kou, bila je kao kap njegove krvi.
U ovim bojama je video nijanse sopstvenih strasti.
Ubrzo je dolo vee i mirni proleni dan bliio se
kraju, ali Seikii nije prestajao da radi, niti se devojka
budila. Kad je sluga iz kue geji dolazio da se raspita o
njoj, Seikii ga se oslobodio, rekavi da je ona davno
otila. I satima kasnije, kada je Mesec, visei nad kuama
s druge strane reke, inio da kue du obale izgledaju kao
da se kupaju u nekoj nestvarnoj svetlosti, tetoviranje jo
nije bilo ni upola zavreno. Seikii je nastavio da radi pod
svetlou svea.
Nije bilo lako utisnuti ak ni jednu jedinu kap boje,
jer je sa svakim ubodom igle Seikii isputao teak uzdah
i oseao kao da probada sopstveno srce. Malo-pomalo,
takice na koi poele su da dobijaju oblik ogromnog
pauka crne udovice i kada je nono nebo u zoru poelo da
bledi, ovaj zlokobni stvor rairio je svojih osam nogu i
obgrlio cela devojina lea.
U punoj svetlosti prolene zore amci su poeli da
plove uz i niz reku, dok su im vesla kripala u jutarnjoj
tiini.
Crepovi na krovovima zasjali su na suncu, a
izmaglica poe da nestaje iznad belih jedara koja su
treperila na povetarcu. Najzad je Seikii odloio etkicu i
pogledao istetoviranog pauka. To umetniko delo bilo je
najvelianstveniji napor koji je uinio u svom ivotu.
Sada, kad ga je zavrio, srce mu je bilo potpuno lieno
oseanja.
Dva tela su izvesno vreme mirovala i onda je Seikii
tihim promuklim glasom koji se drhtavo odbio od zidova
sobe rekao: Celu svoju duu stavio sam u ovu tetoviranu
sliku, samo da bih te uinio stvarno lepom. Sada nema
vie ene u Japanu koja moe da se poredi s tobom. Vie
nema ega da se plai, svi mukarci e biti tvoje rtve.
Kao da mu odgovara, iz devojinih usta zauo se
slab uzdah . . . Lagano, ona je poela da se vraa svesti, i
sa svakim njenim drhtavim dahom paukove noge su se
micale kao da su ive.
Mora da pati, pauk te je zarobio svojim nogama.
Na to je ona lagano otvorila oi, gledajui
bezizrazno. Pogled joj je postajao sve istiji i jasniji dok
najzad, kao to meseeva svetlost postaje sve jasnija,
njene oi zasijae bletavo.
Hou da vidim ta si mi istetovirao, rekla je ona
kao da govori u snu, ali sa prizvukom autoriteta u glasu.
Mora da sam postala veoma lepa ako si mi dao svoju
duu.
Prvo mora da se okupa da se boja pojavi,
proaptao je Seikii saaljivo. Bojim se da e boleti, ali
budi hrabra bar jo malo.
Mogu sve da podnesem za lepotu, rekla je ona i
nasmeila se uprkos bolu koji joj je strujao kroz telo.
Kako voda pee!. .. Ostavi me samu i ekaj u sobi!
Ne podnosim da me mukarac vidi kako patim!
Kada je izila iz kade, suvie slaba i da se obrie,
devojka je odgurnula ruku koju joj je Seikii pruio da joj
pomogne i pala u bolovima na pod, stenjui kao u runom
snu. Rasputena kosa vila joj se oko lica sva razbaruena,
a beli tabani njenih nogu ogledali su se u ogledalu iza nje.
Seikiija je zapanjila promena koja se dogodila sa
stidljivom i slabom devojkom kakva je bila jue, i
postupio je kao to mu je rekla, otiavi da je eka u
studiju. Posle otprilike jednog asa ona je dola paljivo
obuena, sa vlanom i sjajnom kosom uredno oeljanom
i sputenom na ramena. Naslonjena na ogradu na verandi,
pogledala je u bledo i mutno nebo. Oi su joj se sjale i u
njima nije bilo ni traga bola.
eleo bih da ti poklonim i ove slike, rekao je
Seikii, stavljajui svitke pred nju, uzmi ih i idi.
Ona ga je oinula pogledom britkim kao ma. Vie
se niega ne plaim, i ti si moja prva rtva! viknula je
dok joj je u uima odjekivala pobednika pesma.
Dozvoli mi da jo jednom pogledam ono to sam
istetovirao, zamolio je Seikii.
Lagano, devojka je klimnula glavom i pustila da joj
kimono klizne sa ramena. U tom trenutku na njena sjajno
istetovirana lea pade zrak sunca i pauk je bio spaljen
plamenovima koji ga zahvatie.
Kan Kikui
POJAVA

Nakamura imbei, general u slubi Macujame
insukea, gospodara krajine Secuhan, bio je veliki ratnik
koji se prouo u Pet centralnih provincija. Meu ljudima
knezova koji su u to doba vladali ovim pokrajinama,
Cucui, Macunaga, Araki, Vada i Beko, bio je poznat kao
Nakamura Koplje i nije bilo nikoga ko za njega nije
uo. Toliko je imbei, steui u ruci teko koplje, pa bio
na elu ili u pozadini, reao podvige jedan za drugim.
Kada je izlazio na bojno polje, njegova pojava bila
je kao divan cvet ili kao raireni suncobran. Imao je bujnu
crvenu perjanicu od duge dlake, koja mu se sputala niz
ramena, kao vatra, krasei mu odeu, a nosio je i kitnjasti,
zlatom ukraeni lem. Nije bilo blistavije prilike ni meu
nama ni meu neprijateljima.
Crvena perjanica! Zlatni lem! prestraeno su
vikali neprijateljski ratnici, beei od imbeijevog koplja.
Kada bi nai bili nadvladani, on je stajao vrsto, kao
to stena stoji prkosei razbesnelim talasima, i navalu
neprijateljske sile zadravala je tada njegova crvena
perjanica. Koliko je to bilo ohrabrenje za nas! Isto tako,
kad kao oluja naletimo na neprijateljske redove, na elu je
sijao kitnjasti zlatni lem. Koliko je to bilo strano za
neprijatelja! Tako su crvena perjanica i zlatni lem
Nakamure Koplja, kao cvet na bojnom polju, bili signal
za opasnost neprijatelju, a za nas veliki znak ohrabrenja.

* * *

Gospodine imbei, imam veliku molbu. Pred
imbeijem je stajao mlad samuraj, koji tek to je postao
punoletan.
U emu je stvar? Kakvu molbu? Nisu tu potrebne
nikakve ceremonije. imbei je zatitniki pogledao
sagovornika. Taj mladi samuraj bio je sin konkubine
imbeijevog gospodara Macujame Sinsukea, i imbei se
brinuo o njemu od ranog detinjstva kao o svom detetu.
Samo bih vas neto zamolio. Sutra je naa prva
borba i hteo bih da se istaknem. Molim Vae gospodstvo
da mi pozajmi odeu sa crvenom perjanicom i zlatom
optoeni lem. U tome bih da iziem pred neprijatelja i
zastraim ga.
Ha, ha, ha, ha, znai stvarno beznaajna stvar,
nasmejao se glasno imbei. Godila mu je nevina deja
ambicija njegovog sagovornika. Dobro, sluaj me, ono
odelo i onaj lem, to je Nakamura Simbei. Ako stavi na
sebe te stvari, moe da nas predvodi i uliva nam
hrabrosti, rekao je imbei i jo jednom se glasno
nasmejao.
Sledeeg dana, na jednoj strani polja Secu,
Macujamini vojnici ukrstili su maeve sa Jamatoovim
plaenicima. Kao i uvek, dok mu se kitnjasti zlatni lem
presijavao na suncu, gledajui postrance na neprijatelja i
savlaujui konja uzdama, blistavi ratnik je u jednom
dahu naleteo na neprijateljske redove. Kao kad se veje
ito, jedno neprijateljsko krilo se rasulo. Samo to je
ratnik sa crvenom perjanicom jednom udario kopljem, ve
su trojica-etvorica vojnika bila probodena, a on se,
lagano jaui, opet vratio u nae redove.
Toga dana, u crnom, prostom konom oklopu, sa
gvozdenim lemom na glavi, Nakamura imbei, sa
izrazom zadovoljstva, gledao je divnog ratnika sa
crvenom perjanicom. Osetio je veliki ponos kada je video
kakvu snagu nosi u sebi njegova pojava. elei da se i on
ogleda, popeo se na konja i poleteo na neprijatelja. Oni
isti redovi koji su se pokolebali pred crvenom perjanicom,
stajali su sad pred imbeijem spremni za borbu i bez
ikakvog straha. Stavie, oni koje je crvena perjanica
Nakamure Koplja naterivala u bekstvo, stajali su sad
gnevni, sa eljom da se za svoje gorko oseanje
kukavitva osvete na ovom ratniku u prostom crnom
konom oklopu.
imbei je osetio razliku izmeu toga i onoga na ta
je bio navikao. Uvek je neprijatelja pred njim obuzimao
strah, kao kad se stado ovaca uzmuva i ukoi pred tigrom.
Toliko bi se uskomeali i izgubili kontrolu da ih je tada
bez mnogo truda probadao kopljem. Danas, pak, kao pravi
borci, hrabro su stajali i svaki od njih sa neizmerno veom
snagom suprotstavljao se imbeiju. Nije mu bilo lako ak
ni samo sa dvojicom-trojicom. Neprijateljska koplja su
ve uspela da ga okrznu i imbei je sve oajnije
razmahivao maem. Uloio je ak dvostruko veu snagu
nego obino, ali, i pored toga, uspeha nije bilo. Samo za
tren misao mu je skrenula i u srcu je osetio neto nejasno,
kao kajanje to je tako lako dao lem i perjanicu, i u tom
trenutku probode ga neprijateljsko koplje.


O PONAANJU GOSPODARA TADANAOA

I

Savetnici gospodara Tadanaoa sazvani su pred
Iejasua
7
i njegova ekselencija ih je doekala s eksplozijom
besa:
Dok su snage Ii Todoa danas bile u nevolji, ini mi
se da su podanici Eizena spavali posle ruka?! Zar im
niko nije javio ta se deava? Da su se samo malo pomerili
napred i bili zatitnica snagama koje su uestvovale u
glavnom napadu, zamak Osaka bi pao jo danas. Ali ne,
zahvaljujui mladosti vaeg generala i tome to su njegovi
savetnici najvee kukavice u Japanu, mi smo ispustili
pobedu. Dragocenu pobedu!
Iejasu nije ekao odgovor. Pomodreo od gneva,
iznenada je ustao i iziao iz sobe.
Glavni savetnik Honda Tomimasa pripremio je
nekoliko izvrsnih izgovora to snage Eizena nisu
uestvovale u borbama toga dana, ali ga je nagli prekid
audijencije iznenadio tako da nije imao prilike da izusti ni
rei. Vie, oigledno, nije moglo nita da se uradi. Ali
raspoloenje savetnika, dok su se vraali u logor Eizena,
bilo je daleko od filozofskog mirenja sa sudbinom.
Uhvatila ih je panika, a najvie ih je muila jedna stvar.
Kako uopte da formuliu sve ovo kada budu predavali
izvetaj gospodaru Tadanaou?
General, gospodar Tadanao, daimjo
8
od Eizena,
imao je dvadeset jednu godinu. Nasledio je svoj ogromni
posed, sa godinjim prihodom od gotovo tri i po miliona
bala pirina, posle smrti Hidejasua, svoga oca, kad je bio
u trinaestoj godini. Otac je umro poslednjih dana etvrtog
meseca godine 1607. i nikada od tada pa do sada general
nije posumnjao da u ovom delu sveta postoji neko ko ima
snaniju volju od njega.
Prirodna snaga volje ili to bi neko rekao
prirodna svojeglavost koju je general doneo sa sobom
na svet, gajena je kod njega neprekidno sve dok
:
nije
vrtoglavo izrasla, kao usamljeni kedar koji raste put neba
sa vrha visoke planine. Savetnicima je jo u pameti bila
strepnja s kojom su izili pred njega i oprezno mu saoptili
vest o nareenju koje je stiglo Eizenu da se pridrui
ratnom pohodu. Navika da mladom gospodaru
predstavljaju sve kao rezultat njegove apsolutne volje,
postala je njihova druga priroda, pa je njihovo saoptenje
glasilo: Njegova ekselencija ogunov
9
otac uputio je
pismo u kojem moli za dolazak vaih snaga pred Osaku.
A danas je njihova neizbena dunost bila da
Tadanuou prenesu prekorne Iejasuove rei. Pomisao na
ono to e se dogoditi kao reakcija na tako otvorene
kritike, izazvala je u njima najcrnje slutnje, jer njihov
gospodar, ni u snu ni na javi, do sada nije iskusio neto
kao to je prekor.
im je uo za njihov povratak, gospodar Tadanao ih
je pozvao u ator. Bio je izvrsno raspoloen i smekao se
dok ih je pitao: Dobro, i ta je njegova ekselencija, moj
uvaeni deda, imao da kae? Verovatno opet uobiajene
rei zahvalnosti za nae napore? Ali ove njegove rei
izazvale su jo veu zbunjenost savetnika pa je prolo
dosta vremena dok jedan od njih nije skupio dovoljno
snage da drhtavim glasom odgovori: Bojim se da
gospodar nije u pravu. injenica da snage Eizena nisu
uestvovale u dananjim borbama ini mi se da je naljutila
njegovu ekselenciju i... Nije mogao dalje. Boje mu je
potpuno nestalo sa lica i on se sruio niice na zemlju.
Ne znajui uopte ta znai biti izgren ili prekoren,
gospodar Tadanao nije ni razvio u sebi odbrambeni
mehanizam protiv takvog oseanja, niti je nauio kako da
se kontrolie ako se neto tako dogodi. ta, ta si rekao?
urliknuo je on. Kad sam zahtevao da napadnem, on me
je odbio, a sada me opet vrea!? Umri Tadanao! to je
znaenje njegovih rei. Moj deda svima nama, i vama i
meni, svima kae: Umri! Sutra, dakle, i ja, gospodar, i
vi, moji vazali, svi emo neprijateljske maeve obojiti
svojom krvlju i naa tela e izbeleti i istrunuti u
unutranjosti zamka. Recite to mojim vojnicima i kaite
im da se pripreme za smrt!
Tadanaove ruke, oslonjene na kolena, vidno su
drhtale. Iznenada, kao da ne moe vie da izdri, on zgrabi
svoj ma nagamicu
10
iz paevih ruku, izvue seivo i
prui ga pred lica savetnika. Gledaj, na ovaj nagamicu
natai u Hidejorijevu glavu i baciti je u lice svom dedi.
Ne ustajui sa zemlje, on je zavitlao maem oko
glave i izveo nekoliko udaraca u irokim krugovima u
vazduhu. Ne mnogo stariji od dvadeset godina, gospodar
Tadanao je esto imao ove poluludake napade. Savetnici,
koji su ovakve izlive gneva iskusili jo u vreme vladavine
njegovog oca, samo su leali niice na zemlji, ne sluajui
ga i ekajui da oluja proe.

* * *

Sedmi dan petog meseca godine 1615. osvanuo je
neobino vedar, potpuno je nestalo olovnog neba, kakvo
je bilo poslednjih dana. Pad zamka Osaka bio je sada samo
pitanje vremena. Najpoznatije vojvode meu njegovom
posadom, kao Goto Matabei, Kimura Hagato i Susukida
Hajatanoo, ubijeni su u tekim borbama prethodnog leta,
a samo su Sanada Saemon, osokabe Moriika, Mori od
Buzena i aica drugih preostali za poslednju borbu.
ogun, gospodar Hidetada, ustao je rano toga dana
i iziao iz svog atora jedan as pre svanua. Odmah je
naredio da ete Macudaire Toicunea od ikuzena, Katoa
Samanosukea, Joiakija i Kurode Nagamase od Kaija
krenu i postroje se u prvu liniju za napad. im je svanulo,
Iejasu je stigao u nosiljci, obuen u kratak gornji prsluk
od smee svile, tanki beli kimono i u sveanim pregaama
svezanim vrsto s obe strane. Videvi ga sluajno u tako
nepraktinim haljinama, Todo Takatora je izrazio
zabrinutost zbog takvog izgleda: Zar ne bi trebalo da
Vaa ekselencija danas obue oklop? zapitao je on.
Iejasu se iscerio dok su mu oi sjale od uobiajene
pritajene podrugljivosti. Oklop? rekao je on. Nije mi
potreban oklop da dokrajim tog oveuljka iz Osake. U
jednoj ruci drao je sveteniku perjanicu od konjske
dlake i njome rasterivao muve koje su se rojile oko njega.
Tridesetak njegovih najpoverljivijih vazala, vitezova,
meu kojima i Naito Kamon od Kami Masanarija,
Uemura Iemasa od Deve i Itakura Naizen od o igemasa,
pratili su njegovu nosiljku, a na kraju povorke, obuen
istovetno kao Iejasu i noen u slinoj, samo lakoj,
nosiljci, bio je Hondo Masanobu od Sadoa.
Izmeu puteva koji vode u Okajamu i Tenoi,
razvuena po dolini, bee armija od vie od sto pedeset
hiljada ljudi. Zastave su se vijorile na ranom letnjem
povetarcu i gladile ukrase na lemovima koji su se
presijavali na suncu. Sve ete, postrojene po unapred
odreenom redu, ekale su nareenje za napad. Najzad,
posle dugog ekanja, trojica glasonoa uputie se kroz
okupljene ete sa nalogom za juri. Napravite prolaz za
gospodara Joinoa i Jorinobua, objavljivali su oni.
Jedinice iz prethodnice ne treba jo da poinju bitku.
Neka se s konjima povuku unazad, sjau i sa spremnim
kopljima ekaju dalja nareenja.
Ovo se pije svidelo gospodaru Tadanaou od
Eizena. Bio je sav u groznici jo od prethodne noi koju
je proveo gotovo bez sna, iekujui bitku. uvi sada
poslednje nareenje, poslao je savetnika Joidu urija
napred da pripremi prolaz i onda je krenuo i sam, sa
celokupnom svojom vojskom od oko trideset hiljada ljudi
esnaest bataljona koje su vodila njegova dva
savetnika, braa Honda. Probijajui se kroz centar
poloaja koji je zauzimala vojska iz Kage, gluv za njihove
proteste, on se bezobzirno probio do samog podnoja brda
ausu i tamo, na levoj strani prvih linija snaga Honde
Tadajorija iz Izumoa, razvio svoje trupe u isturenu
formaciju za napad.
Ba u tom trenutku ogunovo nareenje bilo je
preneto svim jedinicama: Neprijatelj se povlai sa
isturenih poloaja i kao da eka no. Nareenje za napad
bie uskoro dato. Ali gospodar Tadanao vie nije ekao
nareenje. Poto su sa isturenih poloaja Honde
Tadajorija na neprijatelja ispaljeni prvi probni hici,
vojnici Eizena iznenada ispalie pluton od sedam-osam
stotina musketa i, zaklanjajui se iza ustalasanih oblaka
dima, svih esnaest bataljona odjednom krenu, kao da se
uma pokrenula na brdo ausu.
Odbrana sektora izmeu prolaza Aoja i brda ausu
bila je poverena Sanadi Saemonu i njegovom sinu, koji su
sa juga delimino titili Iki Siiroemon Tootaka, Vatanabe
Kuranosuke Tadasu i Otani Daigaku Joitane, ali sve te
snage, okupljene zajedno, nisu imale vie od est hiljada
ljudi. Meu onima koji su ih napadali izdvajala se
ogromna armija Eizena, sjajna u svojoj neizmernosti.
Njen vojskovoa, gospodar Tadanao, bio je takoe
upadljiva figura. Odavao je utisak oveka koji je odluio
da toga dana po svaku (cenu zadobije slavu. Odbacivi
generalsku palicu i vitlajui umesto nje velikim konjikim
kopljem, terajui svog konja u galop, ne hajui za
upozorenje oficira, sve vie se pribliavao neprijatelju.
Uz generala koji im je davao takav primer, i vojnici
i oficiri borili su se sa neobuzdanim oduevljenjem, svaki
reen da prevazie onoga do sebe. Armija Eizena
zatalasala je neprijateljske redove i onda ih slomila, kao
to se drvee najpre uzvija, pa lomi u, oluji. Najpre je
Honda Tadamasa od Ijoa posekao Henrju Sadajua,
najboljeg maevaoca u zamku, a za njim odmah dooe
junaka dela Aokija imbeija, Otobe Kurobeija, Ogite
umea i Toime uzena. Snage Sanade Saemona, koje su
branile poloaj na brdu Causu do hrama Koin, bile su
razbijene u jednom jedinom juriu, ak je i Saemon pao u
ruke Nuio Nizaemona i njegovog glavnog kapetana
Nomotoa Ukona. Vojnici Eizena, koji su u stopu pratili
neprijatelja u bekstvu, prodree kroz prolaz Senba do
Crne Kapije, istakoe zastave na samoj kapiji i zapalie
vatru na vie mesta unutar zamka. Bile su poseene
hiljadu eststo pedeset dve neprijateljske glave, a u
pohvalama za podvige niko toga dana nije mogao da se
uporedi sa gospodarem Tadanao.
Gospodar Tadanao uspeo se na konju na vrh brda
ausu, odakle je posmatrao zastave Eizena i ratne
barjake na dugim bambusovim motkama kako kao
nezadrivi talas i plima navaljuju preko opkopa zamka,
upadaju u prvi krug tvrave, ponovo formiraju borbeni
stroj u obliku uskog trougla koji je izlazio kao izboina od
glavnih linija napadaa i zabijao se kao klin u unutranji
deo tvrave. I dok je to gledao, dizao se i sputao u sedlu
obuzet prostom, dejom radosti.
Jedan vojnik iz prvih linija dojurio je natrag na
konju do gospodara: Aoki imbei je prvi uao u
utvrenje, gospodaru!
Gospodar Tadanao sav je sinuo od veselja kad je to
uo. Od uzbuenja glas mu je dobio nesluene visine i
morao je da zadri konja koji, kad je uo njegov usklik,
htede da jurne u trk. imbei je hrabriji od svih! Vrati se
odmah i reci mu da poveavam njegove godinje prihode
za dvadeset pet hiljada bala pirina!
Kako je sada velika njegova slava! Samo to to
moe da ponudi glavu Senade Sanaemona, koji je pravio
pusto meu opsaivaima, bilo je samo po sebi dovoljno.
A on je uspeo da uini i takav podvig kao to je ulazak
unutar gradskih zidina pre svih. Pre toliko vojski, sa toliko
mnogo posade, u zamak je prvi uao vojnik iz njegove
armije. Kakva li je to tek slava, mislio je gospodar
Tadanao.
Dok je razmiljao o udesnim podvizima koje su
izveli njegovi vazali, gospodar Tadanao mogao je da
zakljui samo jedno: uspeli su samo zahvaljujui uticaju
koji je na njih imala snaga njegove linosti. Rana koju je
njegovom ponosu prethodnog dana zadao njegov deda
Iejasu, bila je sada potpuno izleena. ak i vie od toga,
vera u sebe koju je posedovao gospodar Tadanao, bila je
sada mnogo puta jaa i strastvenija nego ikada ranije.
Gotovo stotinu feudalaca uestvovalo je u napadu
na zamak Osaka i kada je pomislio da niko od njih nije
postigao neto to bi moglo da se meri s njegovim
podvizima, gospodar Tadanao je osetio vatru beskrajnog
zadovoljstva. Skoro je mogao da poveruje da se oreol
slave vije oko njega, ali nije bio nimalo iznenaen zbog
svega toga. Kao sinu neizmerno hrabrog Hidejasua i u
krvnom srodstvu sa porodicom Tokugava, izgledalo mu
je da je initi takva junaka dela, kakva je on poinio toga
dana, bilo neto potpuno prirodno, prirodno ak do
razoaranja. Ushienje koje je gospodar Tadanao oseao,
poelo je lagano da se mea sa oseanjem spokojstva i
samosvesti koje je teko mogao da kontrolie.
Moj deda je bio pomalo nepromiljen kada je
potcenio Tadanaoa. Morau da ga vidim i ujem ta sada
ima da kae, pomislio je i pourio da odmah zatrai
prijem kod Iejasua, ije je sedite sada bilo premeteno do
prolaza za Okajamu. Sedei u stolici na rasklapanje,
Iejasu je primao estitke od velikaa, ali kada se pojavio
gospodar Tadanao, ukazao mu je veliku poast, ustavi iz
stolice i stegnuvi ga vrsto za miice.
Izvanredno! Heroj dana i pravi Iejasuov sin!
uzviknuo je on i privukao gospodara Tadanaoa k sebi,
hvalei ga u lice bez uzdravanja. U vojnikoj umenosti
pokazao si da si vredan da bude stavljen pored samog
Fan Guaija od Kine. Stvarno, ti si japanski Fan Guai!
Gospodar Tadanao bio je prostoduan i jednostavan ovek
i, kad je uo da ga tako hvale, suze sree navree mu na
oi. injenica da ga je samo dan ranije ista osoba uvredila,
bila je namah zaboravljena, a u njemu nije ostao ak ni
najmanji traak ogorenosti.
Kada se te veeri vratio u logor, okupio je vitezove
na veliko slavlje. On je sada znao da je najjai i najhrabriji
na svetu, pa mu se ak i onaj laskavi naziv japanski Fan
Guai inio samo delom adekvatan. No je pala i mogao
je da vidi rumeni odsjaj vatre koja je ovde-onde jo
besnela u zamku Osaka. Ova vatra, mislio je, bee vatra
zapaljena u ast njegovih podviga. Pio je u to ime punei
neprekidno svoj veliki pehar za sake
11
. Osim oseanja
neke mutne sree, glava gospodara Tadanaoa bee prazna
i bez ikakvih misli i oseanja.

* * *

Petog dana sledeeg meseca, kada su svi feudalci
koji su uestvovali u poslednjem napadu, bili ponovo
okupljeni u zamku Nio, Iejasu je uzeo za ruku gospodara
Tadanaoa i rekao mu: Dok je jo tvoj otac Hidejasu bio
iv, uvek si se prema meni ponaao sa najveim
potovanjem, kao pravi unuk. Sada si pokazao lojalnost
na bojnom polju, prevaziavi ostale, i moje zadovoljstvo
je potpuno. Pomiljao sam da ti pismeno izrazim svoju
zahvalnost, ali poto je to ipak naa porodina stvar, takva
ceremonija ne bi bila prikladna. Budi siguran, dok moja
porodina loza traje, kua Eizena bie besprekorno
spokojna, vrsta kao vekovima stara stena. Dok je to
govorio, poklonio je gospodaru Tadanaou ajnik ukraen
cvetovima, iz sopstvene zbirke.
Doivevi ovakvu poast, gospodaru Tadanaou se
za trenutak uinilo da iz njega samo iz njega meu
svim okupljenim velmoama izbijaju zraci bletave
svetlosti. Ispunilo ga je nekakvo ilo i beskrajno toplo
zadovoljstvo i inilo mu se kao da vie nema ta da eli na
ovom svetu.
Zadovoljstvo je za njega, naravno, kao za oveka
ija volja nikada nije nailazila na protivljenje i koji je
mogao da zadovolji svoje emocionalne pobude u
potpunosti, bilo potpuno novo oseanje. Od ranog
detinjstva njegova volja i oseanja, koji nisu podvrgavani
nikakvoj disciplini, razvijali su se u potpunosti na svoj
nain i svojim tempom, potpuno slobodno. Gospodar
Tadanao se nije seao da je ikada bio podreen ili pobeen
bilo u emu to je preduzimao. U detinjstvu je uvek
pobeivao drugove u igri dok su gaali u metu iz
strelaigraki. Uvek kada bi se odravalo takmienje u
dvorskoj igri loptom, jer su dvorani iz Kjota poduavali u
njoj ak i vojnike u logoru u Fukuiju, onaj koji je
najvetije udarao loptu, bio je, nesumnjivo, gospodar
Tadanao. ak i u takvim beznaajnim igrama kao to su
go
12
ogi,
13
sugoroku,
14
on je pobeivao u devet od deset
puta. Naravno, pokazao je vrlo rano sposobnost za sve
vetine vane za ratnika streljatvo, jahanje, borbe na
turnirima i maevanje i, poto je potisnuo svoje
vrnjake paeve, koji su sve to poeli da ue s njim, esto
je dokazivao svoju izvanrednu hrabrost pobeujui lako
ak i one samuraje koji su u dvoru bili poznati kao
ampioni u jednoj od ovih vetina.
Kako su godine prolazile, oseanje prvenstva prema
ljudima oko sebe polako je jaalo u njegovom mozgu. I
duboko u njegovoj dui, uvrstilo se ubeenje da je, u
stvari, on ljudsko bie posebne vrste, mnogo drugaiji od
onih kakvi su bili njegovi vazali.
Ali, iako je gospoar Tadanao bio dovoljno siguran
u svoju superiornost nad sopstvenim vitezovima, uprkos
svemu tome, kada je polazio u opsadu Osake, on je postao
rtva nekih melanholinih slutnji. U borbi za slavu
njegovi suparnici trebalo je sada da budu drugi feudalci,
ljudi iz njegove klase. Da li je moguno da ga neko od njih
zaseni? I to je bilo jo gore, sada je trebalo da se iskua
na polju ratnike vetine, kojoj su se svi ljudi njegove
klase potpuno posvetili, mogao je ak, a da ne bude
svestan toga, da kao predvodnik vojske uini neku greku.
Takvu greku je u stvari i uinio estog dana petog
meseca, kada je suvie dugo odlagao ulazak svojih eta u
okraje, i to je opasno poljuljalo njegovu duboko usaenu
veru u samoga sebe. Ali slava koju je postigao ve
sledeeg dana, kada je prodro u zamak, iscelila je potpuno
ranu koju je zadobilo njegovo samopouzdanje. Uinila je
ak vie od toga. Snage Eizena bile su prve u
unutranjosti zamka i poasti koje su im ukazivane bile su
mnogo vee nego one koje su ukazane drugim jedinicama.
Relativno skromno ubeenje gospodara Tadanaoa da je
on bolji ovek od svih svojih podanika, sada se logino
povealo i pretvorilo u ubeenje da je bolji od svih
ezdeset feudalnih gospodara ije su ete posle njegovih
upale u zamak. Vojnici koji su u borbi za Osaku zarobili
tri hiljade sedamsto pedeset neprijateljskih glava i vojnici
koji su, to je jo vanije, odsekli glavu generalu Sanadi
Saemonu, u to nije bilo sumnje, pripadali su gospodaru
Tadanaou.
Cvetovima ukraeni ajnik i titula japanski Fan
Guai uinili su dubok utisak na gospodara Tadanaoa. On
ih je smatrao kao dvostruki dokaz svojih izuzetnih
vrednosti. Oseao je kao da svih sto dvadeset feudalaca u
dvorani gleda sa uenjem i divljenjem u Tadanaoa.
Do sada, on je voleo da se ponosi time to je bolji
od svih svojih vazala, ali ga nije potpuno zadovoljavalo
da se poredi s onima koji su mu potinjeni. Sada, kada ga
je uzeo za ruku i sveano doekao niko drugi nego
njegova ekselencija, on je bio izdvojen i pohvalama
stavljen iznad svih feudalnih gospodara u zemlji.
Gospodari Joinao i Jorinobu, koji su mu bili roeni ujaci,
nisu postigli nikakav poseban uspeh, a drugi ujak,
gospodar Tadateru, komornik Eigoa, nije uopte
uestvovao u borbama sedmog dana i sigurno je pao u
nemilost. ak i poasti koje su ukazane velikim i
proslavljenim porodicama Date, Maeda i Kuroda bledele
su do beznaajnosti, postale blee nego svetlost svitaca
pri punom mesecu, kada se porede sa kuom Eizen.
Dok je to mislio, oseanje superiornosti gospodara
Tadanaoa, koje ,je za trenutak bilo poljuljano Iejasuovim
otrim prekorima, ne samo da je udesno povratilo svu
prethodnu snagu nego je postalo neto jo velianstvenije
i postojanije nego to je ikada bilo. Tako je gospodar
Tadanao, feudalac od Eizena, krenuo, svestan da je
najvei junak u zemlji, osmog meseca te godine iz Kjota i
vratio se u jo lepem raspoloenju u svoj zamak u
Fukuiju.

II

Stotine svea u srebrnim svenjacima bletale su u
velikoj sali zamka Eizena Kitanoo. Prema velikim
naslagama belog voska, nagomilanim u podnoju
svenjaka, videlo se jasno da su veernje sveanosti ve
dobro odmakle. Bio je obiaj gospodara Tadanaoa, kada
se vrati u svoju provinciju, da priredi turnir danju za mlade
vitezove, a uvee, kada se takmienja zavre, da sve
pozove na veliki prijateljski banket.
Titula japanskog Fan Guaija, koju mu je tako
laskavo dodelio njegov deda Iejasu, bila je izvor
neizmerne sree za gospodara Tadanaoa. Srce bi mu bre
zakucalo kad bio samo pomislio na to, a takmienje sa
mladim ratnicima iz svoje porodice, poredivi sopstvenu
vetinu rukovanja kopljem i maem s njihovim, i
ubedljiva pobeda nad svim protivnicima davali su
njegovom srcu novi podstrek koji mu je kao hrana
svakodnevno bio potreban.
Mladi ratnici, sedeli su u irokom luku u sali, jedan
stepenik nie od neke vrste uzvienja na kojem je on sam
sedeo, bili su specijalno odabrani meu mladim
vitezovima zbog svoje hrabrosti i vladanja vojnim
vetinama. Mogao je da meu njima vidi neke koji su bili
jo deaci i ija kosa nije bila oeljana onako kako to ine
mukarci, ali svi su bili snano graeni i u oima im je bio
otar sjaj.
Ali mnogo plemenitiji i vitekiji prizor predstavljao
je sam vlasnik zamka, gospodar Tadanao. Iako vitke i
prikladne figure, oi su mu bile gotovo sablasno prodorne,
arei se tamnim sjajem, a linija njegovih obrva kao da je
neodoljivo ukazivala na neustraivost i hrabrost.
Gospodar Tadanao bee malo napit i sve mu se vrtelo pred
oima. Ipak, uspevao je da se kontrolie i zurio je mirno
prema celom skupu. Stotina i vie mladia sedelo je u sali
nie od njega i svaki je bio rob njegove volje. Kada je na
to pomislio, nije mogao da zadri navalu ponosa poznatog
samo onima koji uivaju veliki autoritet.
Nije on samo zbog toga oseao ponos te veeri, bio
je to dvostruki ponos. Jer u ratnikim vetinama on se
pokazao superioran, a to znai da je bio iznad ovih ljudi
koji su sedeli pred njim. Tog dana je vitezove okupio na
velikom turniru, odabravi one koji su bili najvie cenjeni
u vetini rukovanja kopljem. Podelio ih je u dve grupe, na
crvene i bele, a sam je preuzeo komandu nad
crvenima.
Ve na poetku njegovi saborci pokazali su se slabi.
Jedan po jedan izlazili su pobeeni iz borilita, a kad je
doao red na zamenike komandanata i kad je i njegov
takoe bio pobeen, ostalo je jo pet lanova belih koji
nisu bili ni uli u borbu. U tom odlunom asu gospodar
Tadanao, zapovednik crvenih ulete naglo i
velianstveno u borilite vitlajui s majstorskom lakoom
svojim kopljem duim od pet metara. Ratnici su bili
zaplaeni pri samom pogledu na njega. Njegov protivnik,
jedan mladi pa, bio je tako prestraen Tadanaovim
ratnikim izgledom da je, ini se, bio u velikoj dilemi: da
li da se upusti u borbu ili da pobegne. Pre nego to je borba
stvarno i poela, njemu je izbijeno koplje iz ruke, a kad je
dobio udarac u stomak, strovalio se kao da je pao u
nesvest. Sledea dva takmiara, nadglednik konjunice i
rukovodilac dvorske blagajne, bili su istom brzinom
baeni na zemlju, a onda je zamenik komandanta belih
iziao u arenu. To je bio Oima Sadaju, stariji sin
dvorskog uitelja maevanja Oime Sazena, koji je
smatran za najboljeg borca kopljem u celom Eizenu.
Zauo se amor uzbuenih glasova meu
gledaocima: ak i za njegovu svetlost, uprkos njegovoj
snazi. Sadaju e, moda, biti tvrd orah. Ali posle sedam
ili osam snanih sudara i Sadaju je bio pobeen. Izbegavi
udarac koji mu je okrznuo bedro, za trenutak je bio
izbaen iz ravnotee, i, otkrivi se, izloio se direktnom
udarcu koji ga je pogodio spreda, pravo u grudi. Njegov
poraz bio je doekan s radou u gledalitu, u kojem su se
okupili svi lanovi Tadanaove porodice. Gospodar
Tadanao, borei se malo za dah, stajao je mirno ekajui
dolazak protivnikog komandanta. I dok je tako stajao,
oseao je, ne prvi put u svom ivotu, navalu vedrog i
uzvienog samozadovoljstva.
Komandant belih bio je mladi po imenu Onoda
Ukon. U dvanaestoj godini postao je uenik Gondoa
Saemona, proslavljenog majstora koplja iz Kjota, a u
dvadesetoj, prikazujui sve ono to je nauio, on je
pobedio sopstvenog uitelja. Ali gospodar Tadanao se nije
bojao nikoga. Na Ukonov otri i izazovni uzvik, spustio je
koplje i besno krenuo u napad.
U njegovom besnom juriu bilo je vie od obine
samouverenosti, u njemu je bila, kako se gledaocima
inilo, sva ona snaga i velianstvenost gospodara
provincije, vlasnika poseda koji je donosio gotovo tri i po
miliona bala pirina. Borba je bila veoma ujednaena i
dva borca su razmenila dvadesetak sudara kad, iznenada,
Ukon, posrnuvi od snanog udarca koji je zadobio u
desno rame, poe unazad nekoliko koraka i baci se niice
ispred gospodara Tadanaoa, pokazavi tako da se predaje.
Posmatrai su toliko klicali da su se zidovi zamka
Kitanoo tresli, a gospodar Tadanao jo jedanput je osetio
ar prijatnog samozadovoljstva. Vrativi se do poasnog
sedita, objavio je snanim glasom: Gospodo, svima
vam se iskreno zahvaljujem. Moja elja je da mi se sada,
u ime nagrade za vae napore, pridruite u proslavi koju
prireujem. Bio je ak bolje raspoloen nego obino. Za
vreme banketa njegovi najpoverljiviji pratioci prilazili su
jedan za drugim da mu estitaju. Gospodaru, posle onoga
to ste doiveli u kii strela pod Osakom, jo ste vie
napredovali u ratnikoj vetini. Ljudi kao to smo mi, vie
Vam nisu dostojni protivnici, govorili su.
Samo pominjanje pohoda na Osaku bilo je dovoljno
da se gospodar Tadanao obraduje kao dete. Ali, posle vina
koje je popio, ak se i on ve oseao pomalo nesigurno.
Pogledavi okolo, mogao je da vidi da je veliki broj
njegovih gostiju takoe pao u neku vrstu pijane otupelosti.
Neki su ve govorili isprekidano, neki lagano mumlali
sentimentalne pesme i bilo je oigledno da je ostalo malo
od zabave na banketu te veeri.
Gospodar Tadanao se setio magliaste enske
senzualnosti koja je preovladavala u njegovim odajama i
postade mu muka od ove dosadne muke pijanke.
Iznenada je ustao. Gospodo, molim va oprotaj,
uzviknuo je i bez daljih ceremonija napustio salu. ak i
njegovi najpijaniji gosti uspeli su da se na brzinu srede i
duboko poklone, a paevi, koji su bili zaspali, otvorie oi
i pourie za gospodarem.
Iziavi na dugu otvorenu verandu koja se pruala
do njegovih odaja, gospodar Tadanao, sa zadovoljstvom
na licu, oseti hladno milovanje vazduha rane jesenje
veeri. Malo dalje, tamo gde su se cvetovi lespedeze
15

nejasno belasali na mutnom sjaju meseca desetog dana,
mogao je da uje cvranje raznih insekata. Gospodar
Tadanao odluio je da se malo proeta po yrtu. On je
otpustio slukinju koja je bila izila pred njega i siao sa
verande u pratnji samo jednog paa. U vrtu je sve bilo
vlano od rose, a bleda meseina inila je da grad ispod
zamka izgleda kao neka bogato osenena slika koja bledi
u irokom svetlom prostoru nonog vazduha.
Dugo nije bio na mestu na kome je vladala tako
savrena tiina. I nebo i zemlja bili su mirni i tuni. uli
su se samo slabi i nejasni zvuci zabave koji su dolazili iz
velike sale iz koje je upravo iziao. Posle njegovog
odlaska gosti su postali jo buniji. Pomeano sa ostalim
zvucima, ulo se kako neko peva uz koto iz Azume
16
, ali
sala za bankete bila je daleko i zvuci koji su dopirali do
njega bili su toliko slabi da mu nisu smetali.
Gospodar Tadanao krenu uskom stazom koja je
kroz rastinje prolazila pored izvora izmeu kamenja,
penjala se uz minijaturno brdo i dolazila do malog
drvenog paviljona pokrivenog slamom. On ue unutra.
Odatle su nejasno mogli da se vide obrisi planine inecu
koja kao da je visoko plovila u meseinom natopljenom
vazduhu. Opsednut oseanjem kakvo nikada, otkako je
postao gospodar ovog poseda, nije osetio, Tadanao se
prepustio sentimentalnim matanjima, stojei ceo as
tamo gde se zatekao, nesvestan prolaenja vremena.
Iznenada, u tiini u kojoj je do tada sluao samo
zrikanje insekata, on zau ljudske glasove koji su, tako
iznenadni, odjekivali. Bila su dva mukarca, kako se
inilo, i dok su govorili, sve su se vie pribliavali
paviljonu.
Gospodaru Tadanaou se nikako nije svialo da mu
oseanje spokojstva razbiju neki sluajni uljezi. Ali u tom
trenutku, ba te noi, u njemu nije moglo da se nakupi
dovoljno srdbe da bi pau naredio da otera doljake. I
dalje u razgovoru, oni su se, postepeno, sasvim pribliili.
Unutranjost paviljona bila je u mraku, nedodirnutom
svetlou meseca, pa dva oveka nisu mogla ni da zamisle
da je njihov gospodar unutra. ovek koji je, ini se, bio
malo vie pripit, bio je Onoda Ukon, komandant belih
na turniru toga dana, a drugi, sa malo otrijim i nervoznim
glasom, njegov zamenik Oima Sadaju, koga je gospodar
Tadanao tako brzo naterao na predaju. Kao da su
razgovarali o borbi crvenih i belih, odranoj toga
dana.
Otkako je doao na ovaj svet kao feudalni gospodar
i plemi, bilo je to prvi put da gospodar Tadanao
prislukuje nekoga i, mada se neto u njemu protivilo
tome, on je sluao paljivo Dva oveka su se zaustavila
kod izvora, ne vie od pet-est metara od paviljona, i ulo
se kako Sadaju pita poverljivim tonom:
Kai mi ta misli o gospodarevoj vetini?
Ukonov odgovor bio je obojen izvesnom
podrugljivom kiselou.
Hoe da ogovaramo gospodara? To bi moglo da
bude samoubistvo za obojicu ako nas neko uje!
Mi ogovaramo i oguna, zbog ega bi mogli i da
nas ubiju. Hajde, kai ta misli! ta misli o
gospodarevoj vetini i rukovanju orujem, kai ta stvarno
misli? Sadaju je nestrpljivo, u tiini, oekivao, sav
napet, Ukonov sud.
Pa, kako bih rekao, on je dosta dobar, rekao je
Ukon i stao. Gospodar je osetio da je tada prvi put uo da
ga neki vazal hvali bez ikakve pritvornosti. Ali Ukon je
nastavio: Kao i obino, dozvolio sam mu da pobedi.
Nisam se napinjao uopte. Nastala je tiina, muk, tokom
ega su se dva oveka znaajno smekala jedan drugom.
Ukonove rei su, prirodno, bile dovoljne da naprave
pravu pusto u srcu gospodara Tadanaoa, koji nikada do
sada nije osetio neto takvo. Uzburkanost i vrtlog raznih
oseanja iznenada su ispunili njegove grudi. Bilo je to kao
da ga je neko zgazio prljavim stopalom i utnuo u blato.
Usne mu zadrhtae, a krv u svakom delu tela kao da je
vrila i jurila prema njegovoj glavi.
Ukonove nezamislive, ubistvene rei zbacile su
gospodara Tadanaoa sa pijedestala na kome je uzdignut
stajao do ovog trenutka i sramno ga bacile u prainu. Ono
to je oseao bilo je blizu divljem besu, ali veoma
razliitom od onog besa koji, zbog snanog neodoljivog
pritiska iznutra, izvire iz srca.
Bes je izbio na povrinu, nastao iz iznenadne
pustone praznine koja se stvorila u dnu njegovog srca.
Obuze ga gorina kada je otkrio da je ceo svet, ceo ivot,
varka, da su ceo njegov dotadanji ivot, sav njegov ponos
i hvalisanje poivali na lanim temeljima.
Za trenutak je osetio potrebu da uzme ma od paa
i na mestu ubije obojicu ljudi, ali snage za tako oajnike
poduhvate u njemu vie nije bilo. Pored toga, to bi samo
udvostruilo njegovo ponienje. Jer bila je dovoljna
sramota to to se gospodar hvalisao na raun pobeda za
koje je mogao da zahvali laskavom poputanju svojih
vazala. Da li je mogao sada da ih ubije i na svom dvoru
objavi da je svestan sopstvene gluposti? Gospodar
Tadanao se borio sa navalom oseanja u grudima i
pokuavao da mirno razmotri ta bi bilo najprilinije da
uradi. Ali, zato to je ovo sve dolo tako neoekivano i,
to je jo gore, zato to je gospodar Tadanao bio toliko
razdraljive naravi, oseanja su jo izvesno vreme
nastavila da divljaju u njemu, odbijajui da se smire.
Pa, koji je sve vreme uao pored gospodara
Tadanaoa, nepokretan kao da je deo nametaja, bio je
prilino inteligentan mladi i svestan situacije. Znao je,
ako ne upozori one ljude na gospodarevo prisustvo, moe
svata da se desi. Primetivi zabrinut i grozan izraz na
gospodarevom licu, on se tri puta lako nakalja.
U tom trenutku kaljanje malog paa bilo je veoma
efikasno. Shvativi da nekoga ima u blizini Ukon i Sadaju
su iznenada prekinuli svoj buntovni razgovor i, kao da je
to bio ranije dogovoren znak, pourili su prema velikom
holu.
Oi gospodara Tadanaoa svetlucale su od besa, a
obrazi mu bili zloslutno bledi. Ceo splet oseanja, u kome
je od detinjstva iveo, bio je potpuno razoren Ukonovim
reima. Jo kao dete, uvek je bio pametniji i bolji od svojih
drugova. Kada je izbacivao strelu igraku, uvek je
pogodio u centar vie puta nego ostali; za vreme asova
kaligrafije uitelj ga je esto tapao po ramenu i hvalio za
rad etkicom. Sve ovo i drugi slini detalji odjednom
iskrsnue pred njim, ali sada kao tune uspomene.
Isto je bilo i u vojnim vetinama. Kao maevalac, ili
u borbi kopljem, on je za neshvatljivo kratko vreme
dospeo dotle da je mogao da pobedi svakog od svojih
pratilaca koji bi mu se suprotstavio. I sve do tog trenutka
on je verovao u sebe i imao istinsko poverenje u svoje
sposobnosti. ak i sada, dok je sluao poniavajue rei
koje su izgovorili Ukon i njegov prijatelj iza njegovih
lea, bio je gotovo sposoban da sebe uveri da je to njihov
jed zbog poraza.
Ali, kada je razmislio o uslovima u kojima je sve to
bilo izreeno, shvatio je da Ukonove rei nisu ni poruga
ni la. ak i gospodar Tadanao, u svojoj lakomislenoj
samouverenosti, osetio se primoran da ono to je uo
prihvati kao potpuno istinito.
Ukonove rei su i dalje glasno odjekivale u
njegovim uima. Gospodar Tadanao je pokuao da utvrdi
koliko je pobeda u dananjim dvobojima mogao da
zahvali sopstvenoj borilakoj vetini, a koliko obmani.
Ali nije u tome uspeo. I bio je siguran da, ne samo toga
dana, nego za sve bezbrojne pobede koje je postizao od
detinjstva u svakoj vrsti takmienja ili vetini, nikada nee
doznati koliko je od toga bilo stvarnost a koliko obmana.
Ta misao divljala je kao grozan bol u njegovom srcu. Znao
je da sve nije bilo varka i da mu svi njegovi pratioci nisu
preputali pobedu tek tako. Ne, ogromnu veinu
protivnika pobedio je u potenoj borbi. Ali ljaga je ostala.
Samo zbog toga to je bilo ljudi, drskih ljudi kao to su
bila ova dvojica, svaki od onih trijumfa iz prolosti bio je
ukaljan slojem prljavtine i on je osetio kako poinje da
mrzi Ukona i Sadajua.
Ali rana se produbljivala. ak i pobeda koju je
odneo tri meseca ranije kod Osake, nije izgledala potpuno
verovatna, i kada se setio titule na koju je bio toliko
ponosan japanski Fan Guai, pomislio je da i u njoj ima
toliko preterivanja koje oveka ini smenim. I njegovi
pratioci ismejali su ga kao da je dete. Zar nije na isti nain
s njim postupao i njegov deda? Na tu pomisao oi
gospodara Tadanaoa poele su, najzad, da se pune
suzama.



III

Slavlje je bilo nastavljeno dugo posle odlaska
gospodara, ali kad je zvono na zamku odbilo pono, svi
mladi ratnici prihvatie to kao znak da ustanu i pripreme
se za odlazak. U tom trenutku u dvoranu je utrao
komornik, urei iz gospodarevih odaja.
Gospodo! uzviknuo je digavi obe ruke da bi ih
utiao. Molim za vau panju! Gospodar je ovog
trenutka naredio promenu plana za sutranji dan, i, umesto
lova o kome ste ranije bili obaveteni, sutra e, ba kao i
danas, biti odran veliki turnir u borbi kopljima. Vreme i
sastavi grupa ostaju isti.
Bilo je nekih koji su bili nezadovoljni u tom
trenutku, a bilo je i onih koji su se u sebi nasmejali. inilo
im se da je gospodar odluio da ponovo oseti trijumf
doivljen toga dana. Ali veina, lepo raspoloena posle
toliko vina, prihvatila je obavetenje sa radou. Neka
traje danima i danima, vikali su. Bie vie vina da se
sve to proslavi. Sutra emo ponovo da se slavno
napijemo.

* * *

Sledeeg dana prostor za vebe u zamku bio je jo
jedanput opran i oien, a ista crvena i bela platna bila
su razvuena du njegovih zidova. Gospodar Tadanao,
kao i ranije, sedeo je na poasnom mestu, ali je tokom
uvodnih ceremonija neprestano grizao donju usnu i oi su
mu sijale.
Bilo je malo razlike u rezultatima takmienja. Ali,
sa jueranjim pobedama ili porazima, jo sveim u
glavama svih uesnika, veina dvoboja za jedan deo njih
znailo je borbu da se povrati izgubljena ast, pa je i u
uzvicima i izazovima moglo da se primeti mnogo vie
besa. Crveni su ipak proli mnogo loije nego
prethodnog dana. Kada je njihov komandant gospodar
Tadanao uao u borilite, u njemu su ostala estorica
belih, zajedno sa komandantom i njegovim
zamenikom, koji jo nisu uestvovali u borbi.
Gospodar Tadanao je bio udno napet, to je odmah
zainteresovalo one koji su posmatrali. Izgledao je gotovo
opijen od uzbuenja dok je stajao, vitlajui oko glave
divlje svojim ogromnim kopljem ije seivo je bilo
obavijeno koom. Njegova prva dva protivnika prilazila
su mu oprezno, sa istom panjom kao da dodiruju deo
koe na kome je izrastao ir, ali ubrzo su dobili tako divlje
udarce da su se, teturajui se, svalili na zemlju. Sledea
dvojica bila su, takoe, toliko zastraena arom koji je
pokazivao njihov gospodar, da nisu pruila gotovo
nikakav otpor.
Peti po redu bio je Oima Sadaju. Sadajua su morile
neke slutnje, ma kako lake bile, dok je razmiljao o tome
ta je izazvalo Tadanaovo ovako oigledno ekscentrino
ponaanje toga dana. On, naravno, ni za trenutak nije
pomislio da je prole noi onaj koji je uo njihov
razgovor, bio gospodar glavom, ali se ipak zabrinuo da
onaj koji se tada nakaljao onako glasno u mraku u vrtu,
nije, moda, otiao da saopti ono to je tada uo. Zato je
sa mnogo vie pokornosti nego obino pozdravio
poklonom svog gospodara.
A, to si ti, Sadaju! uzviknuo je Tadanao,
pokuavajui da svom glasu da ton potpune
nezainteresovanosti. Ali glas mu je bio neuobiajeno
prodoran. Sluaj, Sadaju! Sve dok u rukama nemamo
pravi ma ili koplje, nikada ne moemo da saznamo
koliko smo stvarno veti u borbi. Ovakve borbe sa
seivima zatienim koom obino su prevara. Ako
postoji mogunost da ne budemo ranjeni, onda, moda,
sebi dozvoljavamo da izgubimo suvie lako. Tadanao je
umoran od vetakih borbi. Predlaem ti da u ovoj borbi
upotrebim koplje koje me je tako dobro posluilo u opsadi
Osake, a elja mi je da mi se i ti suprotstavi golim
orujem u ruci. Ne treba da o meni misli kao o
gospodaru, ako vidi nebranjeno mesto, udari bez
oklevanja!
Oi gospodara Tadanaoa plamtele su od besa dok je
izgovarao ove poslednje rei. Sadaju je pobledeo, a
pobledeo je i Onoda Ukon, koji je stajao nedaleko od
Sadajua. Niko od ljudi iz svite koji su sedeli u gledalitu
nije uopte mogao da shvati ta se desilo sa Tadanaom, a
neke je odjednom uhvatio strah da je gospodar siao s
uma. Gospodar Tadanao je i ranije imao napade gneva.
Bio je, po prirodi, veoma nervozan i bilo je trenutaka kada
je bio izuzetno grub, ali nikada nije bio, ni u najmanjoj
meri, tiranin ili surov ovek. Posmatrajui ponaanje
svoga gospodara toga dana, njegovi vazali bili su,
prirodno, zaprepaeni.
Iako je bilo istina da je, zahtevajui pravo oruje,
gospodar Tadanao bio podstaknut mrnjom prema
Sadajuu i Ukonu, njega je na to takoe nagnala nada da
bi, najzad, mogao da sazna kolika je njegova stvarna
vetina. Ako budu suoeni sa pravim kopljem, ak i ova
dva majstora nee tako lako prihvatiti da budu poraeni i
upotrebie svu vetinu da se odbrane. Onda e moi da
zna koliko stvarno moe, ili e, naravno, i sam morati da
prizna poraz. Oseao je ak, ako se to i desi, da bi tako
bilo mnogo bolje i istije nego se glupavo radovati
nametenim pobedama.
Hej vi, tamo, pripremite koplja! Na nareenje
gospodara Tadanaoa dva mala paa donee veliko koplje
tako brzo da se inilo kao da su ga ve ranije pripremili
(iako je izgledalo da je koplje toliko teko da su ga jedva
nosili) i stavie ga pred gospodara Tadanaoa koji je odmah
skinuo kou sa vrha svog oprobanog, vie od pet metara
dugog oruja. Smrtonosno svetlucanje velikog seiva,
koje je iskovao majstor oruar Bingo Sakadane, unelo je
iznenada hladnou u okupljene posmatrae. Kada je
seivo bilo osloboeno, stariji savetnik Honda Tosa, koji
je do tada smatrao da je bolje prei preko ponaanja svoga
gospodara, ustao je iznenada sa svog mesta i istrao pred
gospodara Tadanaoa.
Gospodaru, jeste li izgubili razum? Izloiti svoju
vrednu osobu opasnoj zabavi sa golim orujem i zadobiti
ranu od svojih ljudi? Ako ogun uje za ovo, to nee tako
lako proi. Molim vas da odustanete od toga. Savetnik je
sklopio svoje stare umorne oi u poniznoj molbi.
Ne vredi pokuavati, stare, rekao je Tadanao, sa
licem na kojem se ogledala reenost da uini ono to je
naumio. Reen sam da se danas borim pravim orujem,
ak ako me to bude stajalo i Tadanaovog imanja od tri i
po miliona bala pirina. U nainu na koji je govorio bilo
je nepokolebivog autoriteta i protiviti mu se znailo je
pokuavati da se odagnaju rani jesenji mrazevi. Toliko je
bila neprikosnovena volja gospodara Tadanaoa na
njegovom posedu. Savetnik nije rekao vie nita i
povukao se neraspoloen.
Sadaju je u meuvremenu odluio da se ne protivi.
Bio je uveren da je ovo bila kazna za ono to je govorio
prethodne noi i to je dolo do uiju njegovog gospodara,
pa nita dalje nije ni moglo da se kae. Kao vazal, on nije
imao drugog izbora nego da prihvati kaznu. I kada je
pomislio da e kazna biti sprovedena bez iijeg znanja,
pod izgovorom borbe golim orujem, uinilo mu se da mu
gospodar Tadanao time pokazuje svoju posebnu
naklonost. Umreti od koplja svoga gospodara bie
okajanje, plemenita smrt, i to mu je sada bila jedina elja.
Gospodaru, rekao je odluno, ma kakvo bilo
oruje, Sadaju je spreman da vam se suprotstavi. Iz
redova gledalaca zaulo se neodobravanje takve
nepodanike drskosti. Gospodar Tadanao se gorko
nasmeio. Dobro, onda si ti pravi podanik gospodara
Tadanaoa. Ali ne misli o meni kao gospodaru. Ako vidi
da sam otkriven, ne oklevaj, udari! Dok je govorio,
gospodar Tadanao se odmakao nekoliko koraka, vitlajui
kopljem, i zauzeo svoje mesto.
Sadaju uze koplje koje su paevi doneli i skide kou
sa seiva. Oprosti mi! uzviknuo je i spreman stao prema
gospodaru. Sve oi, sa uasom i napetom panjom, bile su
uprte u njih. Posmatrai su sedeli napeti i bez daha, kao
oduzeti, i pratili svaki pokret odsudne borbe izmeu
vazala i gospodara.
Gospodar Tadanao bio je opsednut jednom milju.
Samo kada bi mogao da sazna, sa sigurnou da sazna
pravu veliinu svoje snage i vetine, nita drugo ne bi
eleo. Nije o sebi mislio kao o velikau, sopstveniku
tolikog poseda, niti je o svom protivniku mislio kao o
vazalu, borio se jednostavno, odluno i hrabro. Ali Sadaju
je ve unapred sve odluio. Posle tri kratka sudara izloio
je svoje levo bedro gospodarevom koplju, posrnuo
unazad, i sruio se na zemlju. Posmatrai, svi do jednog,
odahnue s olakanjem, a ranjenog Sadajua drugovi brzo
iznesoe iz borilita.
Gospodar Tadanao nije osetio radost pobede.
Sadajuov poraz, video je to jasno, bio je isto tako,
insceniran kao i jue. U srcu gospodara Tadanaoa nastade
jo vea samoa nego to je bila ona koju su uzrokovale
sinone rei. Saznanje da je bedni Sadaju bio spreman da
svog gospodara hrani nametenim pobedama, ak i ako bi
ga to stajalo ivota, usadilo je ponovo u dubinu
Tadanaove due, ak dublje nego ranije, oseanje
nelagodnosti, samoe i izgubljene vere u sebe. Gorko je
pomislio da, ak i da ugrozi samoga sebe ili rtvuje ivote
svojih podanika, nikada nee moi da sazna kakav je u
stvari.
Poto je Sadaju pao, Ukon je uzeo odbaeno koplje
i stajao spreman za borbu. Nije pokazivao nikakav strah,
mada mu je lice bilo bledo, ali su mu oi sijale divljom
odlunou. Gospodar Tadanao pomisli da e bar Ukon,
ovek koji se usudio da onako iskreno govori prole noi,
pruiti odluan otpor i, osetivi ponovo volju za borbom,
koja je naglo bila nestala, on se okrenuo prema njemu.
Tokom pet ili est obostranih udaraca gospodar
Tadanao je primetio da njegov protivnik namerno ostavlja
vitalni deo tela na grudima nebranjen. Sa naglim
vraanjem poniavajueg oseanja samoe, gospodar
Tadanao je shvatio da je i ovaj ovek spreman da rtvuje
sopstveni ivot da bi do kraja varao gospodara. Sama
pomisao da treba da pobedi protivnika koji mu tako veto
pomae u tome, bila je muna do apsurda.
Ali, Ukon, reen da svoju nameru bez odlaganja
ostvari, iznenada okrete telo tako da se nae na putu
Tadanaovog koplja i bi proboden kroz desno rame.
Gospodar Tadanao je uspeno dao oduke svome
sinonom gnevu, ali je to, isto tako, izazvalo novu tugu u
njegovom srcu. I Sadaju i Ukon, po cenu ivota, uspeli su
da sprovedu ono to su naumili. Kada je kasnije te veeri
uo da su ranjeni Sadaju i Ukon, kada su ih odneli kui,
maevima rasporili svoje utrobe, zapao je u stanje jo
veeg oaja.
Gospodar Tadanao razmotrio je paljivo celu stvar.
Izmeu njega i ovih ljudi bilo je razapeto jako tkanje
obmane koje ih je razdvajalo. Oni su se oajniki trudili
da to tkanje, tu pregradu od izgovora i pretencioznosti
sauvaju od propadanja. I izgovor za to nije bio nikako
triav, bilo je to neto emu su oni bili trajno privreni.
Gospodar Tadanao je danas, golim kopljem,
natoveanskim naporom pokuao da presee tu
pregradu, ali su njih dvojica uspeli da rupe u njoj odmah
zaepe sopstvenom krvlju, i izmeu njega i njegovih
vazala pregrada je i dalje stajala isto onako postojana kao
uvek. Iza nje oni su iveli kao ljudi, sa pravim ljudskim
odnosima meu sobom. Ali, kad bi se i za trenutak
okrenuli prema gospodaru, odmah su isticali tu zatitnu
pregradu ispred sebe. I gospodar Tadanao najednom je
shvatio da na jednoj strani pregrade nema nikoga osim
njega i da je on tu potpuno sam, i uasno oseanje samoe
pojaalo se jo vie i obuzelo svaki deli njegovog bia.

IV

Vest da je od poslednjeg turnira gospodar postajao
sve skloniji izlivima besa, izazvala je strah u svakome u
zamku. Dok su bili na dunosti pored gospodara, paevi
su, prosto, zadravali dah, oi samo to im nisu iskoile
od straha, izbegavali su svaki nepotreban pokret. ak i
njegovi poasni pratioci vodili su rauna da se vladaju
striktno po protokolu, nikada ne stupajui ni korak ranije
ili vie od svog gospodara. Oputenosti, koja je do izvesne
mere postojala izmeu gospodara i vazala, nestalo je
potpuno, a samo nagovetaj da treba da izie pred
gospodara ispunjavao je svakog velikim strahom. A kada
su odlazili od njega, pratioci bi se oseali i telesno i
duhovno potpuno iscrpeni kao nikad do tada.
Pogoranje u tim odnosima nisu zapazili samo
vazali oko njega. Jednoga dana, kada je jedan od poasnih
pratilaca doneo pismo koje su mu uputili porodini
savetnici, gospodar Tadanao je primetio da se ovaj
priprema da do njega dopuzi na kolenima jo sa razdaljine
od etiri-pet koraka. Ne ustruavaj se, prii blie, nema
potrebe za tolikim ceremonijama, rekao je on. Ali ove
rei je izgovorio vie u ljutnji nego prijateljski. Pratilac je
bio dovoljno ohrabren da se malo povrati i delom opusti
kao ranije, ali je u sutini i dalje bio veoma uzdran.
Od turnira na kome se borio golim kopljem
gospodar Tadanao kao da je zaboravio i da postoje
borilake vetine. Ne samo da je prekinuo odravanje
turnira, koji su ranije bili tako esti da se inilo kao da su
deo svakodnevnih dunosti, nego ga vie nisu videli ni da
je uzeo ma ili koplje u ruke.
Ranije, on je bio pun vojnikog ponosa, ali uvek
otmen, ponekad grub u nekim postupcima, ali u sutini
nepokvaren i bezazlen mladi plemi. Sada, kad je
iznenada prestao da se interesuje za maevanje i
streljatvo, sve vie vremena posveivao je piu. Poto je
od rane mladosti bio privren vinu, ono nikada nije
nepovoljno uticalo na njegovo ponaanje. Ali sada, kada
je dan za danom praznio au za aom, poeo je lagano
da pokazuje znake razuzdanosti i rastrojstva.

* * *

Na banketu jedne veeri gospodar Tadanao bio je u
najboljem raspoloenju. Tada se njegov omiljeni pa
Masuda Kanosuke usudio da mu se obrati dok mu je
vinom punio veliki pehar. Zato vie ne viamo vae
gospodstvo u borilitu? Bojim se da se niste opustili zbog
zadovoljstva od nedavno poinjenih junatava. Govorei
tako Kanosuke je bio uveren da time samo jasno pokazuje
prijateljsku brigu za svog gospodara.
Gospodar Tadanao poblede od besa i, uhvativi
posluavnik na kome su pred njim stajale ae, baci ga
snano kao strelu prema Kanosukeovom licu. Udarac je
bio neoekivan i Kanosuke poblede, ali, strogo vaspitavan
po pravilima o poslunosti, nije ni pokuao da se izmakne.
Posluavnik ga je pogodio svom snagom posred lica i on
je pao niice na mestu na kome je stajao, dok mu je krv
lagano kapala sa bledih obraza. Tadanao se bez rei digao
i otiao pravo u svoje odaje.
Paevi koji su tu stajali, potrae da pomognu
Kanosukeu i lagano ga podigoe, a ovaj, zamolivi da ga
oslobode dunosti te veeri, izgovarajui se boleu,
povue se u svoju sobu i pre zore novoga dana izvri
samoubistvo. Kada je uo za to, gospodar Tadanao se
samo nasmeio tuno i gorko.
Desetak dana posle ovoga dogaaja gospodar
Tadanao je igrao goa sa starim porodinim savetnikom
Kojamom Tangom. Starac i gospodar Tadanao smatrani
su jednakim po snazi u gou, ali je u poslednjih dve-tri
godine savetnik poeo da gubi oseanje za igru. Toga
dana izgubio je ve treu partiju za redom. Gospodaru,
rekao je on sa dobroudnim osmehom, u poslednje
vreme ste postali izuzetno veti. Starac kao ja ne moe
vie da vam se suprotstavi.
Gospodar Tadanao bee do tog trenutka dobro
raspoloen zbog pobeda koje je reao jednu za drugom,
ali na Tangove rei senka melanholije rairi mu se po licu
i on iznenada skoi i zlobno udari u tablu za go izmeu
sebe i protivnika. Crni i beli kruii od slonovae rasturie
se po tabli u svim pravcima, a jedan ili dva poletee Tangu
u lice.
ta to radite? Zar je vae gospodstvo silo s uma?
Zbog ega me tako vreate? upitao je starac glasom koji
je nekontrolisano drhtao. Ogorenje zbog neshvatljivosti
takvog postupka uinilo je da tvrdoglavi starac plane.
Zato bi njegov gospodar odjednom toliko pobesneo,
posebno sada, kad dobija, to je bilo neto to Tango nije
mogao da shvati. Starac ga je uhvatio za ivicu gornje
haljine dok mu je ovo govorio. Ali gospodar Tadanao nije
obratio ni najmanju panju na starevu ljutnju. Snano je
odgurnuo starevu ruku kojom je ovaj vrsto drao
njegovu haljinu i naglo iziao iz sobe.
Stareve oi se napunie suzama. Bio je ponien
time to ga je gospodar, u ije je vaspitanje od najranijih
dana uneo toliko ljubavi i brige, tako okrutno uvredio.
Kada se jo setio potovanja i ljubaznosti koje mu je
ukazivao otac gospodara Tadanaoa dok je bio iv, gorko
je zaalio to je iveo toliko dugo da mu se nanese ovakva
sramota. ak i ideja da bi poputao gospodaru i
dozvoljavao mu da ga pobedi u gou, bila je za njega toliko
poniavajua da nije mogla ni da se javi u starevoj glavi.
Ali u to vreme gospodar Tadanao je poeo da tumai
ponaanje svojih vazala na jedan jedini nain. Toga dana,
kada je stigao kui, starac je obukao sveanu odeu i,
postupivi po svim zahtevima ceremonije, zario bode u
svoj naborani stomak, okonavi tako ivot koji zbog
srama vie nije bio podnoljiv.

* * *

Prie o Tadanaovom udnom ponaanju rairile su
se postepeno po celom posedu i van njega. Pohlepan za
pobedama svake vrste, gospodar Tadanao je uvek bio
oduevljen uesnik u igrama na tabli, nalazei veliko
zadovoljstvo u prikazivanju svojih vetina, ali sada je
iznenada prestao i tim zabavama.
Pod takvim okolnostima nain na koji je iveo
gospodar Tadanao, prirodno, postao je sve divljiji i
nekontrolisaniji. On je samo sedeo u zamku, jeo, pio i
vodio ljubav. A kada je izlazio, njegova jedina zabava bio
je lov. Lovio je ptice po movarama i zveri po planinama.
Jedino ptice i zveri nisu izletale dobrovoljno pred njegove
strele samo zbog toga to je on bio gospodar te oblasti.
Daleko od sveta, ljudi, u svetu prirode, Tadanao bi se
osetio osveen jer kao da je uspeo da pobegne od one
barijere prevara.

V

Do tada, gospodar Tadanao je paljivo sluao
miljenje starijih savetnika. Jo kada je imao trinaest
godina i nosio samo ime Nagajoimaru, doveli su ga do
samrtnog odra njegovog oca i otac mu je rekao: Kada
budem otiao, sluaj paljivo sve to ti savetnici kau i
smatraj kao da je njihove rei otac izgovorio. I on je uvek
potovao ovu poslednju oevu zapovest.
Ali sada je poeo da svaku njihovu re izvre na
udan nain, ak i kada se neto ticalo iskljuivo uprave
nad posedom. Ako bi savetnici nekoga preporuili za
izvestan poloaj, hvalei njegove sposobnosti, gospodar
Tadanao bi bio ubeen da je taj ovek varalica i
tvrdoglavo bi odbijao da se osloni na njegove usluge. Ako
bi se savetnici alili na neije ponaanje i energino traili
da se neki ovek zatvori, gospodar Tadanao bi tako
verovao u ovekovo potenje i njegovu vrednost da bi im
zabranio da pod bilo kojim izgovorom ikada izdaju
nareenje za njegovo hapenje.
etva irom Eizena bila je mrava te godine,
slabija nego to je iko iv pamtio da je ikad bila, i to je
donelo velike tekoe seljacima. Svi savetnici su izili
pred gospodara Tadanaoa i zauzeli se da se poreska
davanja u pirinu malo smanje. Ali, to su oni reitije
obrazlagali svoj zahtev, sve je mrskije bilo gospodaru
Tadanaou da ih slua, i u njemu je rasla ideja da se tome
suprotstavi. U srcu, on je shvatao nevolju seljaka, ali mu
mira nije davala pomisao da savetnici uvek imaju neku
zadnju nameru. Oni su nastavili sa svojim dugim
objanjenjima problema, dok Tadanaou nije najzad
dosadilo: Ne! dreknuo je on. Kaem da tako neto ne
moe da se uini i vi ete postupiti onako kako ja kaem!
Razlog zbog koga ih je odbio, bilo je neto to ni sam sebi
nije mogao da objasni.
Upadanje u emocionalne orsokake u odnosima
izmeu gospodara i vazala nastavilo se unedogled i najzad
prie o ekscentrinom ponaanju gospodara Eizena
stigoe i do savetnikih odaja u ogunatu u Edou.
Ali zlovolja gospodara Tadanaoa nije prestajala i
poela je da progriza sebi put i u mnogo znaajnije predele
njegovog ivota. Jedne noi, gospodar Tadanao je bio u
svojim odajama, pijui jo od rane veeri u drutvu samo
male grupe omiljenih prijatelja. U grupi je bila i devojka
po imenu Kinuno, lepotica koju su mu pribavili ak iz
dalekog Kjota i koja je u poslednje vreme postala
gospodarica svih njegovih ljubavnih strasti i oseanja.
Svetlosti predveerja ve su davno izbledele, mrani
asovi su prolazili i skoro je ve pono, a gospodar
Tadanao je nastavljao da pije. Pratilje, koje nisu pile, nisu
imale ta da rade osim da monotono ponavljaju iste
pokrete punei gospodarevu au.
Gospodar Tadanao se iznenada trgnuo iz namrtene
i polupijane ukoenosti i bacio pogled na svoju dragu i
voljenu Kinuno, koja je sedela ispred njega i pravila mu
drutvo. Duge none pijanke su je oigledno iscrple i,
mada u prisustvu gospodara, ona ve nije bila svesna
onoga to ini. Divne povijene trepavice lagano su se
sklapale i Kinuno samo to nije utonula u pravi san.
Dok je zurio u njeno lice, gospodaru Tadanaou
nametala se nova misao. inilo mu se da u njoj, ovako
otkrivenoj i sa izrazom zasienosti, vidi svu tugu ene
koja stoji na raspolaganju gospodara ija je volja
apsolutna, ene koja ni za trenutak ne sme da izrazi svoju
elju, koja se kao lutka kree samo po elji svog
gospodara.
Gospodar Tadanao je poeo da dublje razmilja o
tome. Nije bilo nemoguno da je ta ena, kao i svi ostali,
oseala bilo ta prema njemu. Njeni osmesi, njeni
zavodniki pogledi, sve su to bili umetniki trikovi,
gestovi koji nisu imali dublje znaenje. Poto je bila
prodata, i telom i duom, za sumu koja joj nije
omoguavala bilo kakvo odbijanje, i stavljena, svojom
voljom ili ne, u slubu monog velikaa, ona nije imala
drugog izbora nego da ini ono to ini. Jedini nain da
pobegne iz bedne situacije u kojoj se nalazila, bilo je da
ini sve to moe da osvoji oseanja te mone osobe koja
je u aci drala njenu sudbinu.
Ali to nije bila jedina ena o ijoj je ljubavi
razmiljao gospodar Tadanao. Poeo je da misli da li ga je
ikada, bilo koja od mnogih koje je voleo tokom svog
ivota, ikada volela kao on njih. U poslednje vreme poeo
je da biva svestan da su mu tokom ivota uskratili
prirodnu, obinu simpatiju koju ovek osea za ljude oko
sebe. On nikada nije ak ni znao za oseanja koja je ovek
imao prema prijatelju. Od ranog detinjstva izvestan broj
deaka, njegovih vrnjaka, bio je izabran za njegovu
pratnju. Gospodar Tadanao ih je voleo, ali koliko njih mu
je to uzvraalo? Iako im je Tadanao pruao ljubav, oni mu
je nisu nudili ni uzvraali. Oni su mu nudili samo
pokornost i nita vie. I sada je u slubi imao veliki broj
takvih stvorenja, ali, umesto ljudskih oseanja, oni su
nudili samo simbolinu zamenu pokornost.
Gospodaru Tadanaou postalo je jasno da je
pokornost dobijao kao zamenu za ljubav, zamenu za
prijateljstvo, zamenu za ljubaznost. Moglo je da bude,
naravno, sluajeva kada bi u svemu tome bilo istinske
ljubavi zasnovane na oseanjima, pravog prijateljstva i
iskrene ljubaznosti. Ali i takvi sluajevi su sada, dok je
gospodar Tadanao u ovakvom raspoloenju pokuavao da
ih se seti, bili izmeani s onim uobiajenim. Re
pokornost, ini se, toliko se u njemu razgranala da ga je
sputavala da misli na bilo ta drugo. Gospodar Tadanao
bio je ovek koga su njegovi ljudi izdigli iznad obinih
ljudskih oseanja, ovek koji je svakog dana bio okruen
svojim pratiocima, ali, istovremeno, ovek potpuno
osamljen.
On je shvatio da je ak i njegov privatni ivot, ivot
koji je provodio u intimnosti tih odaja, samo pusto i
samoa. Izvetaenost svake ljubavi koju mu je ikada
pokazala ena, izgledala je sada potpuno raskrinkana.
Ako je ikada otvorio srce nekoj eni, ona je zadovoljavala
njegove elje u potpunosti i bez oklevanja. Ali za nju to
nije imalo nikakve veze sa ljubavlju, to je bilo samo
ispunjavanje dunosti, dunosti podanika prema
gospodaru. Smuilo mu se od svih tih zamena i dunosti
umesto ljubavi.
Od toga dana, sa promenama u drugim oblastima,
izmenila se i uobiajena slika privatnog ivota gospodara
Tadanaoa. Razmiljao je da bi, umesto tih obinih
pasivnih lutaka, trebalo da voli ene pune duha i jaeg
karaktera. eleo je da ga takva ena zavoli u isto vreme
kada i on nju, snano i potpuno. ak ako ga i ne zavoli,
ako pokua da ga odbije, da bar postupi prema njemu kao
prema ljudskom biu.
Da bi to isprobao, zatraio je da kerke njegovih
uglednijih vazala jedna za drugom dou u njegove odaje.
Ali i za te ene re gospodara Tadanaoa bila je zapovest
gospodara zamka i one su potpuno krotko inile ono to
se od njih trailo, kao da postupaju po nareenju koje niko
ne moe da odbije. Oseajui samo uzvienost Svoje
rtve, kao device koje se na oltaru rtvuju nekom
boanstvu, one bi legle pored gospodara Tadanaoa. A on,
ak i kada ih je drao u naruju, nije oseao ni najmanji
nagovetaj onoga to ini zabranjeno zadovoljstvo.
Poto se ovo produilo izvesno vreme na ovako
neprihvatljiv nain, gospodar Tadanao je pomislio da bi
bolje reenje bilo da pokua sa enama koje su ve bile
verene i obeane odreenom oveku. One bi, zasigurno,
morale da prue otpor, makar malo. I on je zatraio da mu
se dovedu devojke s njegovog poseda koje bi uskoro
trebalo da se udaju, ali i to je bilo razoaranje. One su,
takoe, volju gospodara smatrale apsolutnom i ponudile
mu se sa takvom mirnoom kao da je re o nekome ko je
veoma daleko od normalnog oveka.
U to vreme kritike na raun nedolinog ponaanja
gospodara Tadanaoa postale su glasne ak i meu
njegovim najbliim pratiocima, ali jo nije bio kraj svemu.
Poto mu ogled sa devojkama, obeanim drugome, nije
doneo olakanje, odluio se za neto to je bilo vei izazov
moralu. Raspitujui se, saznao je koje su ene njegovih
vazala na celom posedu Eizena bile najlepe i
najljupkije, pa, uz izgovor da su mu potrebne zbog vanog
posla, pozvao je u zamak tri takve gospoe i odbio da ih
vrati muevima.
Ovaj postupak bio je za mnoge konaan i neoboriv
dokaz da je gospodar stvarno poludeo. Muevi su
neprekidno slali molbe gospodaru Tadanaou, ali ene im
nisu bile vraene. Stariji savetnici energino su zahtevali
od gospodara da razmisli o ovom svom tako oigledno
neljudskom postupku, ali to su prigovori bili glasniji,
odluka da ostane pri svome donosila je Tadanaou sve vie
zadovoljstva.
Tri vazala, ije su ene bile otete, uskoro su saznali
za pravi razlog surove obmane njihovog gospodara i
dvojica, oigledno verujui da ih ak ni takav postupak ne
oslobaa samurajske dunosti pokoravanja, izvrie
samoubistvo. Kad je stigla vest o njihovoj smrti, koju su
javili oblasni slubenici, gospodar Tadanao je ispio au
koja mu je bila u ruci, nasmeio se umorno i nije nita
rekao. Ljudi iz njegovog zamka, meutim, bili su puni
hvale za dva preminula vazala. Pravi verni ratnici!
Kakva velianstvena smrt! ulo se ak meu
pohvalama. A o uzrocima smrti ove dvojice svi su mislili
samo kao o nesrei poslatoj s neba i o neizbenosti
sudbine.
Kada su ova dvojica umrla, panja celog zamka bila
je usmerena ha onog jedinog povreenog mua koji je jo
iveo, oveka po imenu Asamizu Joiro. Bee mnogo
onih koji su alili zbog kukaviluka oveka ija je ena
oteta i koji je jo oklevao da zarije bode sebi u stomak.
etiri ili pet dana kasnije on se iznenada pojavio u
zamku i obavestio slubenika zaduenog za to da trai
prijem kod gospodara Tadanaoa. Slubenik je uinio sve
da ga odvrati. Bilo ta da se desilo, on je tvoj gospodar.
Ako sada eli da ga vidi, to bi moglo samo da se izrodi
u pokuaj osvete. Mi svi shvatamo da je gospodar
postupio na najgori nain, ali, bilo ta da je uinio, on i
dalje ostaje tvoj gospodar. Ali Joiro nije odustajao.
Moda je sve to tako, odvratio je, ali ja ipak zahtevam
da me primi i moram da vidim gospodara Tadanaoa bez
obzira na posledice. Molim vas, prenesite mu moju
molbu.
Poto vie nije bilo izbora, slubenik je preneo
zahtev jednom od savetnika koji se u tom trenutku naao
u predsoblju. Taj jadni Joiro mora da je izgubio pamet,
promrmljao je stari savetnik kada je ovo uo. Gospodar
je postupio loe prema njemu, ali u tom sluaju jedino to
vazal treba da uini da bi izrazio svoj protest, to je da
izvri samoubistvo po svim propisima. Druga dvojica
shvatila su to izvrsno, ali Joiro je zbog gubitka ene, ini
mi se, potpuno izgubio razum. Imao sam bolje miljenje
o njemu.
Mrmljajui i dalje sebi u bradu, savetnik je dozvao
paa i sa oiglednim negodovanjem uputio ga da zahtev
prenese gospodaru. Gospodar Tadanao je reagovao
neuobiajeno. ta? uzviknuo je. Joiro je doao da me
poseti? Takav gost je stvarno dobrodoao. Uvedite ga
odmah! Audijencija je odobrena! vikao je glasno i, prvi
put posle dugo vremena, na licu mu se javio treptav,
nestaan osmeh.
Nekoliko trenutaka kasnije Joiro, poguren i mrav
kao bolestan pas, iziao je pred gospodara Tadanaoa. Bol
koji ga je titao poslednjih dana, iscrpao ga je. Bio je
smrtno bled, a na licu mu se video nekakav prkosan i
ubilaki izraz. Oi su mu bile zakrvavljene, pune crvenih
ilica.
Prvi put u ivotu gospodar Tadanao je pred sobom
video jednog podanika iz Eizena tako potpuno
prirodnog, koji nije pokuavao da sakrije svoja prava
oseanja prema njemu.
O, to si ti, Joiro! Prii blie, rekao je prijazno
gospodar Tadanao. Tog trenutka je bio kao ovek koji se
s drugim ovekom sree pa je osetio ak pravu prijateljsku
naklonost i simpatiju prema Joirou. Bee to kao da je
barijera koja je razdvajala gospodara od vazala, bila
uklonjena, i on i Joiro stoje kao ljudi ravni jedan drugom.
Joiro je na kolenima puzao preko glatke razapete
asure od bambusove slame do na nekoliko koraka od svog
gospodara i onda uzviknuo glasom koji kao da je dolazio
od izmuene due sa dna samog pakla:
Gospodaru, ak i zakon o poslunosti je nitavan
kad se usprotivi zakonu ovenosti! Oteli ste mi enu i
evo dokaza moje mrnje!
Brzinom vrapca u letu on skoi na noge i pojuri na
gospodara Tadanaoa, a seivo bodea sinu u njegovoj
ruci. Ipak, gospodar Tadanao je bio suvie brz za svog
napadaa. On je zgrabio ispruenu ruku sa savrenom
lakoom, zavrnuo je i oborio Joiroa na pod. Jedan od
prisutnih, mislei da ini ono to je neophodno, uze
Tadanaoov ma od paa koji ga je drao i dodade ga
gospodaru, ali ga Tadanao osorno odgurnu.
Joiro, samo si se ti pokazao kao pravi ratnik!
rekao je, poputajui stisak na Joirovoj ruci. Joiro se
prostro pokorno na pod, drei jo bode u ruci. I tvoja
ena je neprekidno odbijala da ispuni moje elje. Na
celom mom posedu nema takvih ljudi kao to ste vas
dvoje! Gospodaru Tadanaou ote se glasan i Veseo smeh.
Jodiroova pobuna pruila je Tadanaou dvostruki
povod za radovanje. Jedno, prvi put ga je neko mrzeo ak
toliko da mu ugrozi ivot, zbog ega je on osetio kao da
mu je prvi put bilo dozvoljeno da se nae u svetu ljudskih
bia. Drugo, napao ga je svom snagom ovek koji je bio
poznat kao vrstan maevalac, najbolji na posedu, i on je
ubedljivo zaustavio njegov napad. Sada je mogao ,da
veruje da u ovoj pobedi nije bilo nimalo varke. Mogao je
jo jedanput, neuznemiravan sumnjama koje su ga tako
dugo muile, da oseti nekadanju ushienost zbog pobede.
Gospodaru Tadanaou se uinilo kao da kroz otvor u tekoj
magli melanholije koja se spustila na njegov ivot, on
najzad vidi zraak svetlosti.
Ne samo da je Joiroou (koji je ponizno molio da
gospodareva odmazda padne samo na njegovu glavu)
dozvolio da ode bez rei prekora, nego je odmah
oslobodio i njegovu enu.
Ali veselje gospodara Tadanaoa bilo je kratkog
veka. Na prvom konaku na povratku iz zamka kui, Joiro
i njegova ena, odmarajui se, s glavom uz glavu na
jastuku, izvrie samoubistvo. Zato su to uinili nije bilo
jasno, ali to je verovatno bilo iz oseanja sramote to je
Joiro digao ruku na svog feudalnog gospodara, ili zbog
toga to su bili, prosto, poraeni i preplavljeni
zahvalnou gospodaru Tadanaou zbog milosti koju je
pokazao poklanjajui im ivot.
Ma ta da je bilo, gospodar Tadanao sasluao je vest
o tome bez ikakve radosti. Posle ovog samoubistva ak i
onaj napad orujem bio je malo neverovatan. On je
pomislio da to, moda, nije bio proraunati pokuaj da se
postigne plemenita smrt od gospodareve ruke. Ako je bilo
to, onda se junako delo gospodara Tadanaoa, koji je
uhvatio Joiroovu ruku pre nego to je ovaj uspeo da mu
zada udarac i prisilio ga da se preda, nije mnogo
razlikovalo od velianstvenih pobeda nad protivnikim
komandantima u borbama crvenih i belih. Posle
samo jo malo razmiljanja o ovome, gospodar Tadanao
zapao je ponovo u stanje tekog oaja.
U zapisima je sauvano sve o tome kako se
pogoravalo stanje gospodara Tadanaoa. Posle izvesnog
vremena ne samo da jaje ubijao sopstvene pratioce nego
je doao dotle da je zatvarao ili osuivao na smrt mnoge
potpuno nevine seljake. Pria o Mesarskom panju od
kamena, koja je iz drevnih vremena stigla do nas,
prenosei se usmeno s kolena na koleno, i dalje u sluaocu
izaziva jezu i odvratnost. Ali, ako je gospodar Tadanao i
poinio takve surovosti, to mora da je bilo zbog toga to
njegovi podanici nisu s njim postupali kao (s ljudskim
biem, pa je i gospodar Tadanao, na kraju, s njima poeo
da postupa na isti nain.

VI

Ali ovako nasilniko ponaanje nije moglo da se
produi bez kraja. Dok je gospodar Tadanao u Eizenu
nastavljao sa svojim ispadima, u Edou su ogunovi
ministri, gospodari Doi Toikacu i Honda Masazumi,
tajno pripremali plan o njegovom svrgavanju. Direktne
mere protiv velikaa poznatog po naglosti i, tavie, protiv
njega koji je bio u tako bliskom srodstvu sa porodicom
Tokugava, mogle su da izazovu ozbiljne posledice. Zato
su ministri odluili da majku gospodara Tadanaoa, koja se
zavetovala i postala poznata budistika monahinja Seirjo,
poalju kao izaslanika u Eizen da posredno prenese sinu
odluku ogunove uprave.
Gospodar Tadanao je primio majku, koju nije video
godinama, i bio potpuno ganut. I, to je jo udnije, kad
mu je ona rekla za ogunovu odluku da ga svrgne s
poloaja, on je veselo potpisao dokument u kome daje
svoj pristanak i, uskoro posle toga, naputajui posed tako
mirno kao da ostavlja par iznoenih slamnih sandala,
uputio se u mesto izgnanstva, grad Funai, na severnom
delu Kjuua.
Jo za vreme putovanja, u Curugi, on je i formalno
stupio u budistiki red, uzimajui monako ime Ipaku. To
je bilo petog meseca godine 1623, kad je gospodar
Tadanao navrio tek trideset godina. Iz Funaija je kasnije
preao u Cumori, grad koji je pripadao istoj provinciji
Bungo, i u tom mestu, na imanju koje je donosilo prihod
od pedeset hiljada bala pirina, koje mu je darovao
ogunat, proveo je ostatak svojih dana bez uzbuenja i
umro 1650. godine, kada mu je bilo pedeset est godina.
Nema nikakvih detaljnih beleaka o ivotu
gospodara Tadanaoa u tom periodu koje su mogle da
dospeju do nas. Ali gospodar zamka Funai, Takenaga
igecugu, ija je dunost bila da pazi na gospodara
Tadanaoa, naloio je svojim podanicima da vode zapise o
njegovom ponaanju u izbeglitvu kako bi to mogao da
prosledi ogunovom ministru gospodaru Doi Toikacuu. I
ta sveica s natpisom Izvetaj o ponaanju gospodara
Tadanaoa sauvana je. Evo jednog odlomka iz nje:
Otkako je premeten u Cumori u ovoj provinciji,
gospodar Tadanao je provodio dane mirno, ne pokazujui
znake nasilnosti ili loeg raspoloenja. Njegova milost je
esto govorila da je, kada je izgubila svoje veliko
porodino imanje, osetila beskrajno olakanje, kao da se
probudila iz runog sna. On je molio samo za jedno, da se
nikada, bilo u kome od buduih ivota, ne rodi ponovo
kao gospodar provincije. Premda je bio okruen velikim
brojem ljudi. izjavio je da je vrlo esto preivljavao muke
koje osea dua baena u pakao samoe. to se tie
liavanja nasledstva, izgleda da zbog toga ni na koga nije
ogoren . . . Kada bi eleo da se zabavi, esto bi pozivao
stareinu sela ili svetenika da odigraju partiju goa u
njegovim odajama. Prialo se, inae, da je njegova milost
ranije kada bi bila zaokupljena takvim zabavama, bila
sklona ispadima besa gorim nego to su bili napadi
zlovolje kralja Dou iz dinastije in. Ali o takvom
ponaanju sada nije bilo ni pomena. Kada se, jednom
prilikom svetenik Rono iz hrama Okon, osoba sa kojom
je njegova milost uspostavila posebno srdane odnose,
usudio da primeti da bi svaki ovek koji bi imao imanje
od tri i po miliona bala pirina doao u iskuenje da se
ponaa kao tiranin Dou to nije krivica vae milosti,
gospodar Tadanao se samo nasmejao i uopte nije bio ljut.
Kasnije, njegova milost je pozivala ak i seljake niskog
roda i graane i kao da mu je priinjavalo veliko
zadovoljstvo da slua njihov grub i neizvetaen govor.
Kada ovek pomisli na njegovo paljivo ponaanje u svim
prilikama, panju s kojom je postupao prema svojim
pratiocima i njegovu stalnu brigu za dobro obinih ljudi
koji su iveli na njegovom imanju, ne prestaje da se udi
i misli da li je moguno da je on bio ono razuzdano
udovite koje je izgubilo imanje svoje porodice sa
prihodom od tri i po miliona bala pirina . . .
Jasunari Kavabata
MLADE

Prole noi sanjala sam o tom mladeu.
Dovoljno je samo da napiem tu re. Ti e sigurno
znati na ta mislim.
Eh, taj mlade koliko si me puta izgrdio zbog
njega.
On je na mom desnom ramenu, ili bi, moda, bilo
bolje rei visoko na leima.
Ve je vei od zrna pasulja. Samo se ti dalje igraj
njime, pa e jednoga dana poeti da prua pipke.
Tako si me zadirkivao. Ali, kao to si rekao, bio je
to veliki mlade, veliki, savreno okrugao i nabubreo.
Kao dete imala sam obiaj da leim u postelji i da
se igram tim mladeom. Kako me je bilo sramota kada si
ga prvi put primetio! ak sam i zaplakala, i seam se
koliko te je to iznenadilo.
Prestani, Sajoko! to ga vie dira, on postaje sve
vei. I majka me je ranije grdila. Tada sam bila jo dete,
a docnije sam krila tu svoju naviku. Meutim, ona se u
meni ukorenila ak i poto sam ve skoro zaboravila na
taj mlade.
Kada si ga ti prvi put primetio, jo sam bila vie dete
nego ena. Pitam se da li ti, ovek, moe zamisliti koliko
sam se postidela? Osetila sam i neto vie od sramote. Ovo
je uasno, pomislila sam. I odista, oseala sam neki strah
od toga to sam udata za tebe.
inilo mi se da su sve moje tajne otkrivene kao
da si razgolitio, jednu za drugom, tajne kojih ni sama
nisam bila svesna kao da mi vie nije ostalo nikakvo
pribeite.
Ti bi, sav blaen, utonuo u san. Ponekad sam
oseala olakanje, i bila pomalo usamljena, a ponekad bih
uhvatila samu sebe kako, nagonski, opet pruam ruku ka
mladeu.
Vie ne smem ni da dodirnem svoj mlade,
mislila sam da piem majci; ali ve i na samu tu pomisao
osetila bih kako me obliva plameno crvenilo.
Kakva je to glupost to se brine zbog obinog
mladea, rekao si jednom. Bila sam srena to to ujem,
i klimnula sam potvrdno glavom; ali sada, kad gledam
unazad, pitam se nisi li, moda, mogao da malo vie
zavoli tu moju nesrenu naviku?
A nisam ni bila ba toliko zabrinuta zbog mladea.
Ljudi sigurno ne trae po svaku cenu mladee, zagledajui
enske vratove. Ponekad se uje izraz neiskvarena kao
zakljuana soba da bi se opisala devojka sa manom. Ali
mlade, ma koliko velik bio, ne moe se, u stvari, nazvati
manom.
ta misli, zato sam stekla naviku da se igram tim
mladeom?
I zato ti ta navika toliko ide na ivce?
Prestani, govorio si. Prestani s tim. Grdio si me
tako ko zna koliko puta.
Zar mora da ga dira ba levom rukom? upitao
si me jednom, sav razdraen.
Levom rukom? To pitanje me je zapanjilo.
Bilo je tano. Mada do tada to nisam ni primetila,
uvek sam upotrebljavala levu ruku.
Mlade ti je na desnom ramenu. Trebalo bi da
upotrebi desnu ruku.
Oh? Podigla sam desnu ruku. Ba udno.
Nije nimalo udno.
Ali prirodnije mi se ini levom rukom.
Desna ruka je blia.
Desnu ruku bih morala pruiti otpozadi.
Otpozadi?
Da. Mogu birati da obavijem ruku ispred vrata
ili da dohvatim mlade otpozadi, ovako. Vie se nisam
pokorno slagala sa svim to ti kae. No jo dok sam ti
odgovarala, sinulo mi je kroz glavu da je to to sam
pruala levu ruku ispred sebe bilo kao da te odbijam, kao
da grlim samu sebe. Bila sam svirepa prema njemu,
pomislila sam.
Blago sam upitala: Ali, ta smeta to to radim
levom rukom?
Leva ruka ili desna ruka, to ti je loa navika.
Znam.
Nisam li ti ve sto puta rekao da ode lekaru, da ti
to ve jednom skine?
Ne mogu. Bilo bi me sramota.
To je vrlo jednostavna operacija.
Ali ko je jo iao lekaru radi uklanjanja mladea?
Mislim da mnogi idu.
Moda zbog mladea na licu. Ali sumnjam da iko
ide da mu lekar skine mlade s vrata. On bi se sigurno
smejao. Znao bi da sam dola k njemu samo zato to mi
se mu ljuti.
Mogla bi mu rei da si dola zato to ima lou
naviku da se igra tim mladeom.
Pa sluaj! Zato ti toliko ide na ivce neto tako
beznaajno kao to je mlade, i to na mestu gde se ak i
ine primeuje?
Meni ne bi smetao mlade kad se ti ne bi igrala
njime.
Pa, ja to inim nehotino.
Jako si tvrdoglava. Mogao bih da ti govorim do
besvesti a ti se ne bi ni potrudila da se izmeni.
Stvarno pokuavam. ak sam pokuala da nosim
spavaicu sa visokim okovratnikom da ga ne bih
dodirivala.
No ne zadugo.
Pa zar je ba tako veliki greh to diram mlade?
Verovatno sam odjednom zauzela ratoboran stav, jer si ti
rekao:
Pa, nije neki naroiti greh. Samo te molim da
prestane, jer ne volim tu naviku. Nema potrebe da se
udubljujemo u razloge. Nije neophodno da se igra tim
mladeom, to ne valja, i eto, eleo bih da se od toga
odvikne.
Nikada nisam kazala da se neu odvii.
Uz to, kad god dira mlade, na licu ti se pojavi
neki udan, odsutan izraz.
Verovatno si imao pravo ali iz nekog razloga
tvoja primedba me je taknula u srce, htela sam da klimnem
glavom da se slaem.
Sledei put kad me vidi da diram mlade, udari
me po ruci. Moe ak i da me oamari.
Reci, zar ti ne smeta to sama nisi u stanju da se
izlei od te besmislene navike, iako to pokuava ve
godinama?
Nisam odgovorila. Razmiljala sam o tome to si
rekao.
U tom poloaju, s levom rukom obavijenom spreda
oko vrata morala sam izgledati nekako snudena i
usamljena. Ali oklevam da upotrebim tako krupnu re kao
usamljena. Bolje bi bilo rei bedna, i jadna; bio je
to poloaj ene koja se brine jedino da zatiti svoju malu
linost. A izraz moga lica bio je sigurno upravo onakav
kao to si ga ti opisao, udan, odsutan.
Nije li to, moda, bio znak da ti se nisam potpuno
predala, da izmeu nas postoji neki jaz? Nisu li mi se
prava oseanja pojavljivala na licu dok sam dodirivala
mlade i preputala se sanjarenju, kao to sam inila jo
od detinjstva?
Ali, mora biti da si ti od tako nevane navike
napravio takvo pitanje zato to si ve bio nezadovoljan
mnome. Da si bio zadovoljan, nasmeio bi se i ne bi vie
pridavao tome vanosti.
To je bila strana pomisao. Uvek bih zadrhtala kad
bi mi palo na um da bi, moda, nekim drugim mukarcima
ta navika izgledala ak draesna. U stvari, tvoja ljubav
prema meni i navela te je da prvi put primeti mlade. U
to ak ni sada ne sumnjam. Ali ba takva mala
razdraenja, rastui i izobliujui se, putaju korenje
nesloge u braku. Za pravog mua i enu male line
nastranosti gube znaaj, dok, s druge strane,
pretpostavljam da ima mueva i ena koji se sukobljavaju
oko svake sitnice. Ne kaem da se oni koji se priviknu
jedno na drugo bezuslovno i vole, da se ona koji stalno
ive u neslozi uzajamno mrze. No ipak, mislim, i ne mogu
da se oslobodim tih misli bilo bi bolje da si mogao
naterati sebe da ne obraa panju na tu moju naviku
igranja mladeom.
Meutim, konano si poeo da me tue i udara.
Plakala sam, pitajui se zato ne moe da bude malo
manje grub, zato ja moram da patim zbog toga to diram
svoj mlade. No to je bio samo spoljni vid problema.
Kako da izleimo tu naviku? govorio si drhtavim
glasom, a ja sam dobro razumela kako se osea, i nisam
se protivila tvojim postupcima. Da sam bilo kome rekla
neto o tome, mogla sam te prikazati kao grubijana. Ali
poto smo dostigli taku kada i najbeznaajnija stvar
poveava zategnutost izmeu nas, tvoji udarci su,
naprotiv, izazivali u meni neko iznenadno olakanje.
Nikada se neu osloboditi te navike, nikada. Svei
mi ruke. Sastavila sam ruke i pruila ih ka tvojim
grudima, kao da ti se sva predajem. Izgledao si zbunjen;
bes je oigledno bio splasnuo i ostavio te isceenog, bez
oseanja. Uzeo si vrpcu sa moga pojasa i vezao mi ruke.
Bila sam srena zbog izraza koji sam videla u tvojim
oima dok si me posmatrao kako pokuavam da zagladim
kosu vezanim rukama.
Ovoga puta moja dugotrajna navika moda e biti
izleena, rekla sam sebi.
Ali nisam bila ni svesna kakve bi mi opasne misli
mogle pasti na pamet ak i tada, da je iko samo pomenuo
mlade.
Da li je zbog toga to se ta navika docnije opet
javila, iezao i poslednji ostatak tvoje ljubavi za mene?
Jesi li mi to posredno stavio do znanja da si digao ruke, i
da mogu da radim ta mi je volja? Kad sam se igrala
mladeom, pretvarao si se da ne vidi, i nisi nita rekao.
A onda se desilo neto udno. Navika koju grdnja i
udarci nisu nikako mogli da izlee odjednom je iezla.
Nijedan od preteranih lekova nije imao dejstva. Navika je
nestala sama od sebe.
ta kae na to vie se ine igram mladeom?
rekla sam, kao da sam to tek toga trenutka primetila. Ti si
neto promrmljao, sa izrazom lica kao da te se to uopte
ne tie.
Ako te se to tako malo ticalo, zato si onda morao
onoliko da me grdi? htela sam da upitam; a
pretpostavljam ranije oslobodim? Ali ti nisi hteo ni da
razgovara sa mnom, da si ti, sa svoje strane, hteo da pita
mene zato, ako je navika mogla tako lako da se izlei,
nisam bila u stanju da je se ranije oslobodim? Ali ti nisi
hteo ni da razgovara sa mnom.
Ta navika ne menja nita, u stvari; ona nije ni lek
ni otrov moe slobodno da uiva u njoj po ceo dan,
ako ti to godi. inilo mi se da to govori izraz tvoga lica.
Osetila sam se utuenom. Samo da bih te izazvala, reila
sam da ponovo pokuam da diram mlade, ba tu, tebi
pred nosom; ali, udnovato, moja ruka je odbila da se
pokrene.
Bila sam usamljena i besna.
Pomiljala sam i na to da diram mlade kada ti nisi
kraj mene. Ali nekako, to mi se inilo sramno, odvratno, i
moja ruka je opet odbila da se pokrene.
Oborivi pogled u zemlju, ugrizla sam se za usnu.
ta se desilo s tvojim mladeom? Oekivala sam
da to kae, ali je re mlade iezla iz naih razgovora.
A moda su s njom iezle i mnoge druge stvari.
Zato nisam bila u stanju da ita uinim tokom onih
dana dok si me grdio? Sigurno sam sasvim bezvredna
ena.
Ponovo u roditeljskom domu, daleko od tebe, ula
sam jednom prilikom sa majkom u kadu, da se okupamo.
Nisi vie tako lepa kao to si nekada bila, Sajoko,
rekla je mama.
Eh, ini se da nema leka protiv starenja.
Pogledala sam je usplahirena. Ona je bila uvek ista,
punaka i svee puti.
A taj mlade je nekada bio ba privlaan.
Koliko sam propatila zbog tog mladea ali to
nisam mogla rei majci. Primetila sam: Kau da je za
lekara sitnica da ukloni mlade.
O? Za lekara... ali ostao bi oiljak. Kako je
smirena i ravnoduna moja majka! Nekada smo se
smejali zbog tog mladea. Govorili smo da se Sajoko
verovatno jo igra tim mladeom, ak i sada kad je udata.
Pa, igrala sam se ponekad.
I mislili smo da e tako biti.
Ba je to runa navika. Kada sam poela da se tako
igram?
Pa, kada ono deca poinju da dobijaju mladee?
ini mi se da jo nisam videla mlade na bebama.
Moja deca ih nemaju.
Je li? Da, mladei poinju da se javljaju dok deca
rastu, i nikada vie ne iezavaju. Samo retko se kad via
ovako veliki mlade. Mora biti da si ga imala jo kao
sasvim mala. Mama je gledala u moje rame i smejala se.
Seam se kako su, kad sam bila jo dete, moja majka
i moje sestre u ali pipkale moj mlade, tada jo samo
ljupku takicu. Da nisam upravo zbog toga stekla naviku
da se onako igram njime?
Leala sam u postelji, pipkajui prstima mlade i
pokuavajui da se setim kako je to izgledalo dok sam bila
devojica i mlada ena.
Prolo je mnogo vremena otkako sam se poslednji
put igrala mladeom. Koliko godina, pitam se.
Sada, opet u roditeljskom domu igde sam dola na
svet, mogla sam da, se igram tako do mile volje. Niko me
nije spreavao.
Ali nita nije vredelo.
im bih prstom dotakla mlade, hladne suze navrle
bi mi na oi. Htela sam da mislim o davnoj prolosti, o
danima svoje mladosti, ali kada bih dodirnula mlade, u
mislima si mi bio samo ti.
Bila sam osuena kao loa supruga, a moda u
ostati ak i razvedena; ali nisam mogla ni sanjati da u
leei u postelji, u svojoj rodnoj kui, ovako misliti samo
Ina tebe.
Okrenula sam svoj suzama ovlaeni jastuk ak
sam i sanjala mlade.
Probudila sam se, i nisam bila svesna gde se nalazi
ta soba, ali ti si bio u njoj, i kao da je jo neka ena bila s
nama. Ja sam, ini se, neto popila. U stvari, bila sam
pijana. Neto sam te stalno molila.
Moja loa navika se povratila. Obavila sam levu
ruku oko vrata, kao i pre, zaklanjajui njom grudi. Ali
mlade gle, on je otpao i iileo mi izmeu prstiju!
Otpao je bezbolno, ba kao da je to najprirodnija stvar na
svetu! Oseala sam ga meu prstima, kao zrno prenog
pasulja. Poput razmaenog deteta, zamolila sam te da
stavi moj mlade u jamicu mladea pokraj tvog nosa.
Pruila sam ti svoj mlade. Vikala sam, dozivala,
grevito te hvatala za rukav i grudnjak.
Kada sam se probudila, jastuk je bio vlaan. Jo sam
plakala. Celo telo mi je malaksalo. A istovremeno sam
oseala olakanje, kao da sam se oslobodila nekog tereta.
Leala sam neko vreme smeei se, pitajui se da li
je mlade, stvarno nestao. S mukom sam naterala sebe da
ga dotaknem.
To je sve to imam da ispriam o svom mladeu.
Jo ga oseam meu prstima; kao zrno crnog
pasulja.
Nikada nisam razmiljala mnogo o onom tvom
malom mladeu pored nosa. I nikada nisam govorila o
njemu, mada pretpostavljam da mi je on uvek bio na umu.
Kakva bi to divna pria bila kad bi tvoj mlade
stvarno nabubreo zato to si stavio moj mlade u njega!
I kako bih srena bila kada bih znala da si i ti sanjao
o mom mladeu.
Zaboravila sam jednu stvar.
Ti si se alio zbog izraza na mom licu, i ja sam to
tako dobro shvatila da sam ak tvoje primedbe smatrala
kao znak ljubavi prema meni. Mislila sam da sve najgore
stvari izbijaju u meni dok pipkam mlade.
Pitam se, meutim, da li me injenica o kojoj sam
ve govorila iskupljuje: moda sam, ba zbog naina na
koji su me majka i sestre mazile u poetku, stekla naviku
da se igram mladeom.
Sigurno si me, jo davno, grdila kada sam dirala
mlade, rekla sam majci.
Jesam ali to nije bilo tako davno.
Zato si me grdila?
Zato? To je loa navika, eto zato.
Ali ta si oseala kada bi videla da se igram
mladeom?
Pa... Mama malo nakrivi glavu. Nije ti
priliilo.
To, je istina. Ali na ta je to moje ponaanje liilo?
Jesi li me saaljevala? Ili sam ostavljala utisak neeg
prljavog i jadnog?
Pa, nisam ba mnogo razmiljala o tome. Prosto-
naprosto, inilo mi se da treba da ostavi mlade na miru.
A onda, onaj sanjivi izraz na tvom licu...
Nervirao te?
Izgledalo je, nekako, kao da ti neto pritiska duu.
Pa, i ti i ostali zadirkivali ste me pipkajui mi
mlade?
Jesmo.
Ako je tako bilo, da se ja nisam, moda, igrala
mladeom onako odsutno kako bih se setila ljubavi kojom
su me majka i sestre okruivale kad sam bila mala?
Da nisam to inila kako bih mislila na one koje sam
volela?
To ti moram rei.
Zar ti nisi greio, od poetka do kraja, kad je bio u
pitanju moj mlade?
Zar sam ja mogla misliti bilo o kome drugome kada
sam bila s tobom? Stalno se pitam da nije onaj pokret
prstiju, koji si toliko mrzeo, u stvari bio ispovest ljubavi
koju nisam umela da izrazim reima.
Ta moja navika je beznaajna, i nemam nameru da
je opravdavam; ali da nisu, moda, i sve ostale stvari koje
su dovele do toga da postanem loa supruga poele na isti
nain? Zar one nisu u poetku bile izraz moje ljubavi
prema tebi, pa su se preobrazile u neenstvenost samo
zbog tvog odbijanja da shvati ta one, u stvari, znae?
ak i dok ovo piem, pitam se ne liim li na lou
suprugu koja pokuava da se predstavi kao neshvaena.
Ipak, ima stvari koje moram da ti kaem.


KAMELIJA

U ovoj, drugoj jeseni posle rata, u deset porodica u
mom susedstvu rodila su se etiri deteta.
Najstarija od majki, ujedno i najplodnija, dobila je
blizance. Bile su to dve devojice, ali jedna je umrla posle
dve nedelje. Majka je imala toliko mleka da je dojila i dete
iz susedne kue, gde se rodila prva devojica nakon dva
deaka. Zamolili su me da devojici dam ime, i ja sam
odabrao da bude Kazuko. Kazuko bi se moglo ubrojati u
imena pisana ideogramima koji se tee itaju i ree sreu,
mada ja ni u kom sluaju nisam eleo da zagoravam
devojici ivot; jednostavno, ovo ime sam odabrao zato
to se tim ideogramom pie i re mir.
Bliznakinje su bile devojice, a i etvoro od petoro
dece roeno ti susedstvu bile su devojice. Ljudi su se
smejali, alei se da je to rezultat novog Ustava, a ja sam
oseao neki spokoj u toj ali.
Verovatno je to bio puki sluaj to su etiri petine
roene dece bile devojice, i verovatno je moje drutvo iz
susedstva bilo izuzetno plodno; ali dolo je do
neuobiajeno velikog broja poroaja te jeseni irom itave
zemlje. Bio je to, naravno, dar mira. Prirataj je opao za
vreme rata, dok je sada naglo porastao, sasvim prirodno,
poto su se mladi muevi vratili iz rata. Ali nisu se deca
raala samo u porodicama vojnika-povratnika. Ona su se
raala i u kuama gde su oevi ostali kod kue. Dolazilo
je i do zapanjujuih prinova kod sredovenih roditelja.
Oseanje sigurnosti, koje je bilo rezultat svretka rata,
dovelo je sada i do poveanog raanja.
Nita drugo nije moglo izraziti mir tako vidljivo i
konkretno. To je bila najintimnija prirodna pojava, sasvim
ravnoduna prema porazu, nestaici i problemima
stanovnitva. Bilo je to neto kao silovito procvetavanje
sputavanog prolea, kao klijanje uvele trave. Moemo se
radovati ako je ovo slavlje u ime preporoda i osloboenja.
No bilo je u svemu tome i ivotinjskih elemenata, neega
to pomalo izaziva i saaljenje prema ljudskoj rasi.
Nema sumnje da isu novoroenad pomagala
roditeljima da zaborave na ratne nevolje.
Meni, sada pedesetogodinjaku, kraj rata nije doneo
decu. Na poodmakli brani ivot postao je samo neto
smireniji za vreme ratnih godina, i navike nam se nisu
izmenile sa povratkom mira.
Probudio sam se iz rata primeujui da mi se blii
vee ivota. Govorio sam sebi da tako ine bi trebalo da
bude, ali poraz u ratu uneo je u mene neku fiziku 1
duhovnu nemo. inilo mi se kao da su naa zemlja i nae
vreme nekako svanuli, i kao da ja, u mirnoj samoi,
posmatram sjaj ivota iz nekog drugog sveta.
Majka deaka-jedinca bila je najmlaa od etiri
porodilje. Mada je na izgled imala dovoljno snage,
poroaj je bio dosta spor zbog njene nene grae. Prialo
se da je ve drugoga dana posle poroaja ustala iz kreveta
poto nije mogla da mokri kroz cev. Bilo joj je to prvo
dete, mada je ranije imala pobaaj.
Moju esnaestogodinju ker veoma su zanimala
sva ta novoroenad. Poseivala je porodice sa kojima je
bila u prijateljskim odnosima i razgovarala o deci. Kada
bi odjednom istrala iz nae kue, to je znailo da ide da
pogleda novoroene. Osetila bi neki iznenadni nagon.
Gospoa imamura kae da se to ono prvo detence
vratilo, rekla je ona jednoga dana, sedajui pored mene.
Misli li da je tako?
Ne.
Oh?
Izgledala je razoarana. Moda ne toliko razoarana
koliko joj je ponestalo daha posle tranja do kue. Nisam
siguran. Moda sam pogreio to sam tako izriito rekao
ne.
Bila si opet kod imamurinih da vidi dete?
upitao sam je smireno.
Klimnula je glavom.
Je li ba toliko lepo?
Pa, jo je prerano da se kae.
Oh?
Gospoa imamura je ula u sobu dok sam ja bila
sa detetom. Rekla je da se to ono prvo detence vratilo.
Sea se da je ranije imala jo jedno dete? Pretpostavljam
da je na njega mislila.
Ko zna. Moj odgovor je bio neodreen, mada sam
opet bio sklon da poreknem. Mogu da zamislim, da se
majka tako osea. Ali sumnjam. Ne znamo ak ni da li je
ono prvo dete bilo deak ili devojica.
Pa da, klimnula je brzo glavom.
Iako mi je jo bilo nelagodno, ona kao da sve to nije
uzimala ba ozbiljno, i tako se razgovor zavrio. Poto je
do pobaaja dolo u estom mesecu, moda je ipak bilo
mogunosti ustanoviti pol deteta; ali nisam rekao vie ni
rei.
Suprunici imamura rekli su da se ono prvo dete
ponovo rodilo ili sam tako bar uo od nekog suseda.
Ranije sam smatrao da je to morbidno shvatanje, ali
sam promenio miljenje. Takvo verovanje bilo je
uobiajeno u prolosti i kao da je bilo sasvim normalno.
Oigledno da nije izumrlo ni do dananjeg dana. Moda
su imamurini verovali sa sigurnou, koju niko od nas
ostalih ne moe da oseti, da se ono prvo dete ponovo
rodilo. Bez ikakve sumnje, ak i da je to bilo samo iz puke
sentimentalnosti, ono im je donosilo utehu i sreu.
Ono prvo detence dolo je kao plod trodnevnog
odmora kada je imamurina jedinica bila
prekomandovana. On je bio odsutan u vreme pobaaja, a
drugo dete se rodilo neto vie od godinu dana posle
njegovog povratka iz vojske. Tako su doiveli i bol i
utehu.
Moja ki je govorila o onom prvom detetu kao da
je to dete bilo u potpunosti ljudsko bie, mada ga niko
drugi, naravno, nije smatrao takvim. Verovatno su ga
jedino imamurimi doivljavali kao ivog. Ja, s moje
strane, ne bih mogao rei da li je ivelo ili nije. Bilo je u
materici, i to je sve to se moe rei. Nije ugledalo
sunevu svetlost, a moda nije imalo ni duu.
Ali mi o tome malo odluujemo, i moda je to dete
imalo bolji i sreniji ivot od svih nas. U svakom sluaju,
neto je postojalo, neki nagon za ivotom.
Niko, naravno, nije mogao poricati da je to dete
poslalo od istih elija kao i ono drugo. Niti sa sigurnou
moemo utvrditi vezu izmeu pobaaja i druge trudnoe.
Nemamo naina da saznamo odakle dolazi taj nagon za
ivotom. Bili bismo ak u nedoumici da kaemo da li su
ti ivoti odvojeni, ili su delovi jednog istog venog toka.
Razum nam samo kae da je nenauno verovati da se
umrlo dete ponovo rodilo. Takoe je teko nai dokaza o
nepostojanju reinkarnacije kao i o njenom postojanju.
Nekako sam saoseao sa imamurinima, ak
primetio bliskost sa izgubljenim detetom, koje mi dotle
nita nije znailo. inilo mi se kao da je ivo.
Kao to joj je bilo stalo da ustane iz kreveta ve
drugog dana po poroaju, tako je gospoi imamura bilo
do urednosti i lepih stvari. Moja ki ju je saletala pitanjima
o pletivu i vezu jer je o tome uila u koli. Sve dok se
roaci nisu sklonili kod nje pred bombardovanje Tokija,
gospoa imamura je ivela sama sa svojom majkom, i
mojoj keri je oigledno bilo prijatno kod njih. Ja sam u
Udruenju dobrog susedstva bio zaduen za spreavanje
poara, i prilino sam brinuo o staroj majci i njenoj
trudnoj keri, iji je mu bio negde na ratitu.
Mene su odredili za vou vatrogasnog odreda, jer
sam jedini ja u naem susedstvu bio danju kod kue.
Moda sam bio i pogodna osoba za to, jer, povuen po
prirodi, nisam ljudima postavljao nikakve zahteve. Mogao
sam da provodim noi u itanju i pisanju, i polazio sam od
toga da ne uznemiravam niiji san. Obilazio sam na kraj
ne budei nikoga, i to je, sreom, bilo dovoljno za
predgrae Kamakuru.
Jedne veeri, kad su ljive bile u cvatu, uinilo mi
se kao da vidim svetlost u kuhinji imiamurinih. Kako
sam pokuao da pogledam preko kapije, tap kojim sam
se pomagao pri hodanju upadne mi u njihovu batu. Hteo
sam da odem po njega sledeeg dana, ali nisam otiao, jer
me je spreila pomisao da bi moglo biti vrlo sumnjivo to
je zapadnjaki tap izgubljen nou iza kue u kojoj ive
same ene.
Gospoa imamura je donela tap sledeeg
popodneva. Pozvala je moju ker sa kapiije.
Tvoj otac ga je ispustio dok je obilazio ovaj kraj
prole noi.
Zaista? Gde?
Pao mu je preko kapije, iza nae kue.
Vrlo nepaljivo od njega.
Mora da je bilo mrano.
Kad god bi zasvirala sirena za vazduni napad, ja
bih prvi otiao u sklonite. Popeo bih se u peinu koja nam
je sluila kao sklonite i odozgo osmatrao panoramu
itavog susedstva. Bilo je to u dolji izmeu brda iza
Kamakure.
Bombarderi su napadali od ranog jutra. Nad
glavama nam je uasno brujalo i tutnjalo, a bilo je i
pucnjave.
uvajte se, gospoo imamura, doviknuo sam,
kroivi nekoliko koraka van peine.
Ptiice, male ptiice! Pogledajte kako su
prestraene.
Na granama velikog ljivinog stabla nalazile su se
dve-tri ptiice. Pokuavale su da slete s grane na granu, ali
su samo bespomono leprale krilima. U uskom prostoru,
uokvirenom granama, inilo se kao da su to samo greviti
trzaji krila. ak i kada bi ptice uspele da se domognu
grana, kao da nisu bile u stanju da slete sigurno na njih,
nego su samo lupale krilima kao da e kliznuti.
Iz peine, gospoa imamura se ukoeno zagledala
u poplaene ptice. vrsto obgrlivi kolena, posmatrala ih
je.
Uz prasak neto pade pored nas u bambusov
umarak.
Moja sklonost za priu o ponovo roenom detetu
imamurinih, pobudila je i seanje na uplaene ptice. U to
vreme je gospoa imamura ba bila trudna s prvim
detetom.
No ovo drugo dete se uspeno rodilo.
Za vreme rata bilo je mnogo pobaaja i malo
poroaja. Dolazilo je do mnogih poremeaja u enskom
organizmu. A sada, ove jeseni, u deset kua rodila se etiri
deteta.
Dok smo ki i ja etali niz aleju iza kue
imamurinih, ugledao sam, u ivici kameliju koja je
upravo procvetala. Ja volim jesenje kamelije, moda zbog
vremena kada cvetaju.
Odjednom, rastuen zbog dece kojoj je uskraena
suneva svetlost zbog rata, postao sam setan. Kao i zato
to je iz mene iileo ivot za vreme rata. Pitao sam se da
li e taj ivot biti ponovio roen, negde, tu nekom drugom
obliku.


LJIVA

Sedei jedno naspram drugog d povremeno
podiui pogled na dva-tri crvena pupoljka na starom
ljivinom drvetu, majka i otac su se prepirali.
Ve nekoliko decenija prvi pupoljci su izbijali uvek
na istoj niskoj grani. ljiva se nije promenila nimalo,
govorio je otac, jo od dana kada je majka dola u kuu
kao nevesta. Majka je, pak, govorila da se toga ne sea.
To opiranje ga je nerviralo. Ona ree da nije imala
vremena za ljive. On ree da je ona traila svoje vreme.
Problem je, ini se, bio u tome to ona nije bila voljna da
podeli njegovu tugu zbog kratkoe ljudskog ivota i
poreenja sa ivotom stare ljive.
Razgovor je preao na novogodinje poslastice. On
ree da je drugog januara kupio slatkie u prodavnici
Fugecudo. Ona ree da se ni njih ne sea.
Ali seam se vrlo dobro da sam zahtevao da se kola
zaustave ispred obe prodavnice, Meii i Fugecudo, i da
sam kupio slatkie i u jednoj i u drugoj.
Ja se seam slatkia iz prodavnice Meii. Ali ti
nikada nisi nita kupio u prodavnici Fugecudo otkako sam
ja u ovoj kui.
E, ti ba preteruje.
Meni ih nisi nikada kupio.
Ali jela si ih. Znam da sam ih kupio.
Dovodi me u neugodan poloaj. Mora da si to
sanjao. Govori o neemu to si sanjao.
Oh?
U kuhinji, dok je pripremala ruak, kerka je sluala
prepirku. Ona je znala istinu, ali se nije urila da im je
saopti. Stajala je, smeei se, pored ajnika.
Siguran si da si ih doneo kui? Majka kao da je
poputala, bar utoliko to je prihvatila da je ipak moguno
da je otac kupio slatkie.
Kupio sam ih ali da ih nisam sluajno ostavio u
kolima? kolebao se on.
Da si ih ostavio u kolima, ofer bi ih doneo. Ne bi
on jednostavno otiao i odneo slatkie. To su bila slubena
kola, zar ne?
Jesu.
Kerka se oseala pomalo nelagodno.
Bilo joj je krivo to je majka zaboravila, i to je otac
doputao da mu se tako lako poljulja samopouzdanje.
Iziao je u etnju tog drugog januara, naredivi da
ga kola prate, i kupio je u prodavnici Fugecudo veliku
kutiju slatkih kolaia od pirina. Majka je doprinela da
se kolaii pojedu.
Nastao je trenutak tiine, posle ega se, majka,
veoma smirena, prisetila.
A, oni kolaii? Pa da, zaista si ih kupio.
Jesam.
Ba smo ih se najeli.
Da, ja sam ih kupio.
Pa zar si kupio tako neto jevtino u prodavnici
Fugecudo?
Jesam.
Seam se. Nekome smo ih poklonili. Sve onako
upakovane. Ko bi to mogao biti?
Da. Ti si ih poklonila nekome. Govorio je kao da
mu je gr u grlu odjednom popustio. Moda smo ih dali
Fusai?
Moda. Jeste. Rekla sam da ne smemo dozvoliti da
deca vide.
Jeste, dali smo ih Fuisai.
Ali stvarnost je bila drugaija. Nisu dali slatkie
Fusai, njihovoj bivoj sluavki, nego deaku iz susedstva.
Kerka je ekala da se majka i toga seti. Ali iz
trpezarije se ulo samo strujanje vode u ajniku.
Unela je ruak.
Jesi li ula nau prepirku, Joiko?
Jesam.
Majka ti je postala prilino zaboravna. I to je
zaboravnija, sve se vie pretvara da je sve u redu. Mora
joj pomoi da se priseti nekih stvari.
Pitam se ko je od nas zaboravniji. Ja sam izgubila
ovog puta, ali pitam se.
Kerka htede da kae neto o Fusai i deaku iz
susedstva, ali ne ree nita.
Dve godine kasnije otac je umro. Pre toga je dobio
blai srani udar, posle ega je retko odlazio u kancelariju.
A prvi pupoljci ljive opet su procvetali na onoj
najnioj grani. Joiko je esto pomiljala na onaj sluaj sa
prodavnicom Fugecudo. Ali nikada o tome nije govorila
sa majkom. Verovatno je majka to ve zaboravila.


LETO I ZIMA

Poslednji dan letnjeg festivala Bon
17
pao je u
nedelju.
Kajokin mu je jo ujutro otiao ina turnir bejzbola
koji se odigravao na igralitu srednje kole, doao je kui
na ruak, i opet se vratio tamo.
Ve je bilo vreme da Kajoko pone da misli na
veeru. Setila se neega. U izlogu prodavnice u blizini
kue njenih roditelja, stojala je manekenka. I dok su se
njene haljine menjale u skladu sa godinjim dobom,
manekenka bi uvek zauzimala istu pozu. Prodavnica nije
bila elegantna, imala je nekakav provincijski izgled.
Kajoko nije bila zadovoljna to manekenka uvek mora da
zauzme istu pozu.
Ali kako je tuda prolazila iz dana u dan, odjednom
joj se uinilo da se izraz na manekenkinom licu menjao.
Poela je da razmilja kako se ti izrazi poklapaju sa
njenim sopstvenim oseanjima. Posle izvesnog vremena
stala je da nagaa svoja oseanja prema izrazima na
manekenkinom licu. Gledala je u manekenku svako jutro
i svako vee, kao da je iona nekakva gatara.
Poto se verila, kupila je letnji kimono koji je
manekenka nosila, kao neku vrstu znamenja.
inilo joj se da su svetlosti i senke u njenom ivotu
bile naroito izraene tih dana.
U suton, kada se vratio, podavijenih krajeva
kimona, mu joj je bio crven u licu, ispod slamnog eira.
Kako je vrue. Toliko je vrue da me hvata
nesvestica. ,
Sa tebe lije znoj. Idi da se okupa.
Moda bi zaista trebalo da se okupam.
Nije ba izgledao oduevljen tom idejom, ali kad mu
je Kajoko tutnula u ruke sapun i pekir, bezvoljno se
uputio u javno kupatilo.
18

Oseala je kao da je u tome nala spas. Na rotilju
su se pekli plavi patlidani, a on je obiavao da u takvim
trenucima podie poklopac, zadie prevlaku i kritikuje
njeno kuvanje. Nije, ini se, imao pojma koliko je ona
mrzela tu njegovu naviku.
Kad se vratio iz kupatila, opruio se na pod u
dnevnoj sobi, bacivi pored sebe sapun i pekir. Bio je jo
crveniji i zadihaniji nego ranije. Kad mu je donela jastuk,
primetila je da mu zaista nije dobro.
Da ti donesem hladan oblog?
Da.
Iscedivi pekir potopljen u hladnu vodu, stavila mu
je na elo. Zatim je otvorila vrata da napravi promaju i
poela da ga hladi velikom kuhinjskom lepezom.
Ne mora ba tako ustro da mae.
Namrtivi se, prineo je ruke elu.
Ona je ispustila lepezu, otrala da kupi led i donela
ga u kesi.
Previe je hladno. Ipak, prepustio se njenoj nezi.
Izaavi na verandu, povratio je nekakvu belu, penuavu
tenost. I ne pogledavi au slane vode koju mu je
Kajoko prinela, opet je legao na pod.
Poni ti samo da jede, rekao je, sigurno si
gladna. Crvenilo mu je nestalo sa lica. Pobledeo je i
Bolje uzmi kafu da spere ovo. Sada je smireno disao,
i uskoro je zaspao.
Jedno vreme je posmatrala njegovo usnulo lice, a
zatim je uzela da sama veera. ula je kapi kie ikako
dobuju po limenom krovu bio je to poetak iznenadnog
letnjeg pljuska.
A ta u s rubljem?
Kia ga je probudila. Ona je instinktivno ostavila
tapie za jelo.
Jesi li zatvorila bocu sa sakeom
19
? upitao je kada
se vratila s rubljem pokupljenim sa konopca.
I to je zaboravila. Nezadovoljna izraza, uzdahnuo je
i zatvorio oi.
Lo dan ostaje lo do kraja. U mreu za spavanje
kao da se uvukao komarac. Kajoko se probudila eui se.
Upalivi svetlo, ekala je da se komarac pokae, ali je on
ostao sakriven. Donela je lepezu i mahala njome po
uglovima mree, ali jo nije mogla da ga nae. Moda e
bolje uspeti u mraku. Ugasila je svetlo. Ubrzo je komarac
zastao na njenom elu i ona ga pljesnu. Pazila je da ne
uznemiri mua.
Ne mogavi da zaspi, izila je na verandu i otvorila
vrata.
Trebalo je da se vidi mesec, ali bilo je oblano.
Vrati se u krevet! gotovo da je podviknuo.
Nee moi da ustane ujutro.
Jesi li plakala? upitao ju je kada se vratila pod
mreu.
Plakala?
Trebalo bi da plae.
Zato?
Prevrnuo se na drugu stranu, okrenuvi joj lea.

* * *

Kajoko je imala bolove u stomaku, oigledno od
pokvarenih ostriga koje je pojela prethodne veeri, ali nije
legla u krevet. Leala je pored grejalice, lica okrenuta
muu.
Htela je da uje o Miiko, i bila je pomalo nasrtljiva
sa pitanjima. On je govorio smireno i polako.
Prvi put sam saznao da me voli kada sam rekao da
je vreme da joj naemo mua, i da mi mora rei kakvog
bi oveka volela. Ona mi je ba spremala Omlet, koliko se
seam. Nije odgovorila. Kako sam mogao da znam ako mi
ne kae, rekoh. Nekog kao to ste vi, rekla je, vrlo tiho.
Nije gledala u mene. Kao to sam ja? Ali ja pijem. Rekla
je da bi bila zadovoljna kad joj mu ne bi pio vie od
mene. I onda je otila gore.
Kajoko je ovu priu jo ranije ula, ali joj se pria
svidela. Miiko je bila muevljeva sestriina.
Pria joj je skretala misli od bolova.
A ta si ti oseao prema njoj?
Nita. Na kraju krajeva, ona mi je sestriina.
Ti si vrlo hladan ovek, kad navodi lepu devojku
da ti kae tako neto, a tebi je sasvim svejedno.
Ona je bila boleljiva i ja se ne bih njome oenio.
Kakve koristi bi bilo od toga da se interesujem za nju ako
nisam nameravao da se njome oenim?
A ta je bilo sa omletom? ,
To ba prilii tebi da misli i na to. Valjda smo ga
pojeli.
Moda je Kajokin mu objanjavao Miiko kako se
spravlja pravi omlet, tako da je ona otila gore, dok je on
sam pojeo omlet. Kajoko je zaelela da se nasmeje.
Nego, ako ti ima neto da kupuje, bolje je da
krene, rekao je. Ve je etiri sata.
Odjednom joj se uinilo da zimski vetar jo jae
fijue i bolovi su postali jai.
Mislila je da je zaista surovo od njega to je alje
napolje po ovoj hladnoi, iako zna da se ona ne osea
dobro. Zar nije mogao da uvidi razliku: imala je dovoljno
snage da se nasmeje njegovoj prii, ali nije bila dovoljno
jaka da izie napolje.
Oseala je jezu. Povukla se u zaklon jedne aleje.
Ta neosetljivost, mislila je, pokazuje da on nimalo
ne ceni njena oseanja. Moda je Miiko, kad je onaj
jedini put pokazala svoja oseanja, neuvijeno i spontano,
bila srenija. Moda e on jednog dana smatrati da ga je
jedino Miiko volela. Neto u njegovoj prirodi dovee
ga, verovatno, do toga.
Bio je u javnom kupatilu kad se ona vratila.,
Otila je u kuhinju. Jeza joj je silazila niz kimu kao
da joj curi hladna voda niz lea. Bolovi su se opet pojaali.
Legla je u krevet, a nije nita spremila za veeru.
Je li ti gore? upitao ju je kad se vratio.
Ima li termofor s vruom vodom?
Odmahnula je glavom. On je uneo termofor s
vruom vodom. Pripremala je veeru.
ula ga je kako sprema aj u susednoj sobi. Ona bi
obino sve razvaarila, zbog ega joj je on stalno
prebacivao; ali oigledno mu je bilo suvie mrsko da sam
kuva. inilo mu se da aj moe brzo i uspeno da napravi.
Sudei po slici, razmiljala je Kajoko, Miiko je
posedovala malo osobina, izuzev dobrog zdravlja, koje bi
joj ile u prilog kao nevesti. Sutra e ona, nesumnjivo, ve
biti na nogama da se prihvati poslova. Ali ta pomisao nije
joj ulivala ba mnogo samopouzdanja pored njegovog
samouverenog vakanja turije koje je dopiralo do nje.
Razmiljala je kako se alio manje nego letos.


AVKA

avka se ula od rane zore.
ini se da je odletela sa nie borove grane kada je
Joiko otvarala roletne, pa se opet vratila. Mogli su da
uju lepetanje njenih krila dok su dorukovali za stolom.
Kakva piska, ree Joikin brat, spreman da
ustane.
Ostavi je na miru, ree baka. Mora da je malo
ptie jue ispalo iz gnezda. Prole noi poto se ve
smrailo, jo sam mogla da ujem majku. Verovatno nije
mogla da nae ptie. I zar to nije divno, evo, opet se vratila
jutros.
Jesi li sigurna? upita Joiko.
Izuzev napada jetre od pre deset godina, baka joj
nikada nije bila bolesna, mada je patila od mrene jo od
rane mladosti. Sada je ve jedva videla, i to samo na levo
oko. Morali su je sami hraniti. Mogla, je da baulja po kui,
ali nikada nije sama izlazila u batu.
Ponekad bi stajala ili sedela kraj staklenih vrata i
buljila u svoje prste, rairene na sunevoj svetlosti. Kao
da je itav njen ivot bio usredsreen na to posmatranje.
Joiko se plaila bake. Ponekad joj je dolazilo da je,
stojei iza nje, zovne, ali bi se uvek sklonila.
Divila se tome to je njena slepa baka mogla da
razgovara o avki kao da ju je gledala.
Kada je otila da opere sudove od doruka, avka je
dozivala sa krova susedne kue.
U dvoritu iza kue nalazio se jedan kesten i
nekoliko japanskih jabuka. Naspram drvea je mogla da
vidi kako pada blaga kia, toliko sitna da se jedva
razaznavala na tamnoj pozadini.
avka je odletela na kesten i, prhnuvi iznad zemlje,
ponovo se vratila. Stalno je dozivala.
Moda je gnezdo bilo tu negde blizu, kada se majka
tako nerado odatle odvajala.
Joiko je otila u svoju sobu. Trebalo je da bude
spremna do podne.
Majka i otac e dovesti verenikovu majku.
Kako je sela ispred ogledala, bacila je pogled na
bele takice na noktima svojih prstiju. Pria se da su te
takice znak da e neko doi sa poklonima, ali je ona
proitala u novinama da te takice, u stvari, pokazuju
nedostatak vitamina C ili neto tome slino. Bila je
zadovoljna svojim licem kada je zavrila minkanje.
inilo joj se da su joj obrve i usne zaista draesne. Sviao
joj se i kroj njenog kimona.
Nameravala je da saeka majku da joj pomogne oko
oblaenja kimona, ali sada se radovala to se sama
doterala. Njeni otac i majka, u stvari njena maeha, nisu
iveli s njima.
Otac se razveo od njene majke jo kada je Joiko
imala etiri godine a njen brat dve. Prialo se da je njena
majka bila uvek nakinurena i da je volela rasko, ali je
Joiko podozrevala da su posredi dublji razlozi.
Jednom kada je brat pronaao sliku njihove majke i
pokazao je ocu, otac nita nije rekao. Samo se namrtio i
iscepao sliku na komadie.
Kada je Joiko navrila trinaest godiina, njena
maeha je dola da ivi s njima. Tek docnije je Joiko
uvidela koliku je rtvu otac podneo to je na to ekao
skoro deset godina. Maeha je bila dobra i prijazna ena,
tako da su iveli mirno i sreno.
Svima je bilo jasno da se bratov stav prema maehi
poeo menjati kada je poao u viu kolu i otiao da ivi
u akom domu.
Video sam se sa naom majkom, rekao je sestri.
Udata je i ivi u kvartu Azabu. Veoma je lepa. Bilo joj
je drago to me je videla.
Joiko je ostala bez rei od zaprepaenja. Bila je
sigurna da je prebledela, i sva je drhtala.
Maeha je ula iz susedne sobe.
To je sasvim u redu. Nema uopte niega loeg u
tome to se on video sa roenom majkom. To je sasvim
prirodno. Znala sam da e do toga doi. Nimalo mi ne
smeta.
Maeha joj je izgledala iscrpena, kao da ;joj je sva
snaga iilela, i toliko siuna da je Joiko osetila elju da
je nekako zatiti.
Brat je ustao i iziao. Htela je da ga oamari.
Ne sme nita da mu prebacuje, Joiko, blago
ree maeha. To bi samo pogoralo stvari.
Joiko je bila sva u suzama.
Otac je vratio brata iz akog doma. Mislila je da e
se na tome sve i zavriti, ali su onda otac i maeha otili
da ive u drugoj kui.
Plaila se. Oseala je da je iskusila gnev mukarca
u punoj snazi ili, moda, njegovu osvetoljubivost? Pitala
se da li je i sama, kao i njen brat, gajila u sebi neka slina
oseanja. Bila je sigurna, kada je brat iziao iz sobe, da je
i on nasledio to neto strano muko.
Ali istovremeno je osetila da sada shvata kolika je
bila oeva usamljenost onih deset godina dok je ekao da
dovede u kuu novu enu.
Prenerazilo ju je to to je otac doao da razgovoraju
o njenom buduem mladoenji.
Nije ti lako, Joiko, i meni je ao. Rekao sam
njegovoj majci da hou da ima devojatvo koje nikad nisi
ni imala.
Suze joj navree na oi.
Ako bi se ona udala, ne bi bilo nikoga da se stara
oko bake i brata, pa su odluili da oni preu da ive kod
oca i maehe. Ta odluka je upravo najvie i pogodila
Joiko. Znajui ta je sve otac proiveo, plaila se braka,
ali sada, kad se udaja pribliavala, na kraju krajeva, brak
joj nije vie izgledao toliko straan.
Kada je zavrila oblaenje, otila je do bake.
Moe li da vidi crveno, bako?
Vidim da ima neto crveno. Privukla je Joiko k
sebi i paljivo se zagledala u njen kimono i obi
20
.
Zaboravila sam ve kako izgleda, Joiko. Kako bi to
lepo bilo kad bih opet mogla da te vidim.
Zbunjena, Joiko stavi ruku na bakinu glavu.
Potom je izila u batu. Htela je da potri u susret
ocu i maehi. Pruila je otvorenu aku, ali retka kia jedva
da ju je i ovlaila. Podiui krajeve kimona, pogledala je
kroz iblje i bambuse i ugledala avkino ptie i gnezdo u
umskoj detelini.
Prikrala se gnezdu. Uvuene glave, ptie je liilo na
tvrdu loptu. Izgledalo je bespomono, i ona ga uze bez
ikakvih tekoa. Pogledala je unaokolo, ali nigde nije
mogla da nae njegovu majku.
Otrala je u kuu.
Nala sam ga, bako. Izgleda vrlo slabano.
Zaista? Mora mu dati vode.
Baka je bila sasvim mirna.
Joiko je donela au vode ii gurnula avkin kljuni
u vodu, i ptie poe draesno da pljucka, nadimajui svoju
guicu.
Ki-ki-ki-ki, brzo je ivnulo.
uvi zov, majka-avka se odazvala sa dalekovoda.
Ki-ki-ki. Mladune se uzvrtelo u Joikinim
rukama.
Kako je to divno, ree baka. Mora joj ga
vratiti.
Joiko je otila u batu. Majka-avka sie sa
dalekovoda na trenju, posmatrajui Joiko.
Podiui ruku da pokae mladune, Joiko ga poloi
na zemlju.
Posmatrala je, iznutra, kroz staklena vrata. Ptie je
oajno dozivalo. Majka je silazila sve nie, dok se, najzad,
nije spustila na najnie grane borovog drveta, iznad
samog gnezda. Ptie je zamahivalo krilima, samo to nije
poletelo, pa je palo glavake, dozivajui majku.
Vrlo obazriva, majka-avka jo se nije sputala do
gnezda.
Zatim je prhnula i stvorila se kraj mladuneta, na
beskrajnu radost ptieta. Glava mu se tresla, rairena krila
drhtala, ponaalo se kao razmaeno dete. Majka ga je, ini
se, hranila.
Joiko je nestrpljivo elela da se otac i maeha to
pre vrate. elela je da vide ovaj dogaaj sa ptietom.
Fumiko Hajai
KASNA KRIZANTEMA

Svratiu veeras, oko pet, rekao je glas preko
telefona. Pa to je zaista bilo iznenaenje, pasle pune
godine utanja. A opet, nikad se ne zna... Kin je pogledala
na sat; bilo je jo oko dva sata do pet. Onda, prvo, i
najvanije, kupanje: rekla je devojci da obrok pripremi
ranije, i pourila u kupatilo. Mora da izgleda mlaa nego
ikad, mlaa nego kada su poslednji put rekli zbogom
jedno drugome; samo jedan nagovetaj o njenim
godinama i sve bi propalo. Razmiljajui tako, dozvolila
je sebi da se natenane opusti u kadi.
Vrativi se iz kupatila, uzela je neto leda iz
hladnjaka, sitno ga izdrobila, zamotala u dvostruki sloj
gaze i provela deset minuta pred ogledalom, masirajui
time lice. Obrazi su joj pocrveneli i utrnuli. Negde
duboko, u njenim enstvenim grudima, nagrizala ju je
svest o njenih pedeset est godina, ali, ubeena da e joj
dugogodinje iskustvo pomoi da prikrije svoje godine,
izvadila je dugo uvanu teglicu uvozne pomade i
premazala njome hladne obraze. Iz ogledala, iroko
otvorenih oiju, zurilo je u nju lice jedne starije ene,
samrtniki modro i bledo.
Za trenutak, dok je radila, zahvatila ju je iznenadna
odvratnost prema sopstvenom licu; u svesti joj je lebdela
slika njene nekadanje oaravajue lepote, lepota koja je
slavljena na razglednicama u to doba. Zadigla je haljinu i
zagledala se u butine. Njihove nekadanje zrele jedrine je
nestalo i mrea sitnih, plavih vena ocrtavala se na koi.
Ipak, ona nije bila mrava to je jedna stvar zbog koje
mora da bude zadovoljna i njene butine, kada su bile
skupljene, jo su se vrsto i potpuno spajale.
Kad god bi se kupala, sela bi na pete u odreenom
poloaju, skupljenih kolena, i sipala bi vodu u upljinu to
su je obrazovale njene butine. Voda bi tu ostajala,
stvarajui bazen u ulegnuu izmeu njenih nogu. Pri tom
bi je obuzelo ohrabrujue oseanje olakanja, a njene
godine vie joj se ne bi inile toliko bitne. Jo je mogla da
privue mukarca: dok bude tako, oseala je Kin, ivot
ima nekog smisla. Razdvojila je butine i kradimice, kao
da se stidi sama sebe, pomilovala je kou s njihove
unutranje strane. Bila je glatka i mekana kao jelenska
koa posle dugog trljanja uljem.
Kin je jednom proitala roman Saikakua, pisca iz
XVIII veka, opis putovanja kroz Japan. Izmeu ostalih
zanimljivosti iz oblasti Ise u to vreme, u njemu su bile
opisane dve lepe devojke koje su svirale u amisen
21
,
jedna se zvala Osugi, a druga Tama. Oko njih, dok su
svirale, bila je zategnuta jarko crvena mrea od konopaca,
i ljudi bi igrali neku vrstu igre, bacajui novac kroz mreu
s namerom da devojke pogode u lice. Ova slika, sa dvema
devojkama unutar crvene mree, javila se u Kininim
mislima, lepa kao neki stari otisak u boji. Takva lepota je
za nju, oseala je, bila ve odavno stvar prolosti.
U mladosti ju je satirala pohlepa za novcem, bila je
slepa za sve ostalo. Ali sada je starila; proivela je, tavie,
strahovito ratno pustoenje, i ivot bez mukaraca inio
joj se prazan i beznadean. Njena lepota se, takoe, s
vremenom neprimetno menjala, kao ito su godine donele
i promenu samog karaktera te lepote. to je bila starija,
vie se trudila da izbegne kinurenje u oblaenju.
Prezirala je udne lukavosti kojima su pribegavale neke
ene starije od pedeset godina, koje bi trebalo da su
razumnije ogrlicu iznad upalih grudi, kariranu crvenu
bluzu koja vie lii na donje rublje, prebogatu belu
satensku bluzu, eir irokog oboda koji prikriva izborano
elo. Podjednako je mrzela i ene u japanskom kimonu
koje bi se obukle tako da im krajiak skerletne podsuknje
virti iz kimona oko vrata kao u prostitutke.
Kin jo nikada nije nosila zapadnjaku haljinu. Njen
kimono je bio od tamnoplave svile, osveen povezom oko
vrata od najistijeg belog krepa. Pojas joj je bio od svile
nene krem boje, sa ispupenim belim takicama; ispod
toga je bio podpojas (svetloplave boje, ali nikada nije
dozvoljavala, kao to neke ene rade, da viri iznad pojasa
spreda. Trudila se da joj grudi izgledaju pune i okrugle, a
kukovi uski; uz telo je nosila krajnje zategnut steznik, a
na zadnjici uloak olako ispunjen svilom. Kosa joj je uvek
bila svetlija nego to je uobiajeno i, uz bledu kou njenog
lica, nikada nije odavala enu koja ima vie od pedeset
godina. Moda zato to je, zbog visine, uvek nosila krae
kimone, ivica kimona pri dnu bila je uvek uredno i isto
podseena, pa je izgledala svee.
Pre susreta s nekim ovekom, Kin bi se uvek
oblaila, kao i danas, sa uzdrljivou koja je odavala
dugogodinje iskustvo. U tim prilikama, sedei pred
ogledalom, progutala bi aicu hladnog sakea
22
, ne
zaboravljajui nikada da posle toga opere zube kako bi
osveila dah. Ustanovila je da kad bar malo srkne
alkohola, to je fiziki ulepa vie nego ikakva minka. Od
lake opijenosti zarumenele bi joj se jagodice i oi bi se
zamaglile upravo zavodljivom koprenom. Njeno lice,
uglaano losionima i pomadama, zasijalo bi sveim
sjajem kao nadahnuto novim ivotom. Ru najboljeg
kvaliteta, i to tamnije nijanse, bio je jedini potez crvenila
koji je sebi dozvoljavala. Nikada u ivotu nije bojila
nokte, a sada, kad je ostarela, jo manje je bila sklona da
to uini: na rukama starije ene obojeni nokti deluju
pohlepno, nedostojanstveno i sasvim neprilino. Zato se
zadovoljavala time da nadlanice osvei losionom,
podsecajui nokte gotovo bolesno kratko i glaajui ih
komadom tkanine. Boje koje su virile iz rukava njenog
podkimona bile su sve pastelnih nijansi. Njen parfem
malo sladunjav utrljala bi u ramena i punake
nadlaktice; nita je ne bi moglo naterati da ga namae i iza
uiju.
Kin je odbijala da zaboravi na svoju enstvenost.
Radije bi odabrala smrt nego da bude aljkava poput
prosene starije ene. Neka uvena pesnikinja iz prolosti,
kako su ljudi govorili, sastavila je ovu pesmu:

Nikada ljudski lik
ne moe postii, to znam,
zrelu lepotu koja sada povija
ovu ruu. Ali, nekako, u njoj
ja vidim samu sebe.

ivot lien mukaraca bio je suvie ruan da bi ga
mogla i zamisliti: Kin je, sanjarei, gledala u
bledoruiaste latice rua koje joj je doneo Itaja, u njihovu
mo da doaraju slike nekadanjeg sjaja. Vremena su se
promenila od onih dalekih dana; njeni ukusi, stvari koje
su joj priinjavale zadovoljstvo i to se, malo-pomalo,
izmenilo; ipak, ona se radovala. Ponekad, dok bi sama
spavala, probudila bi se usred noi i potajno se zabavljala
brojei na prste sve mukarce koje je imala u ivotu od
svojih devojakih dana. Bio je onaj, pa taj, i onaj, i, oh,
da, zaboravila sam na onoga! Ali moda sam njega imala
ranije? Ili je to bilo kasnije, ko bi to sada znao ...? I dok ih
je tako pretresala na ekranu svoje svesti, uspomene bi joj
navrle u grudi i zgrabile je za guu. Za nekima bi joj
potekle suze kad bi se setila kako su se rastali, pa je vie
volela da se sea samo prvog susreta. Bio jednom jedan
ovek. . . Uvek bi joj pao na um poetak jedne stare
romanse. I njeno seanje bilo je nagomilano mukarcima
ikoji su, kao i u prii, jednom bili, i moda, s toga
razloga, priinjavalo joj je zadovoljstvo u samotnim
noima da u postelji sanjari o mukarcima iz svoje
prolosti.
Poziv od Tabea doao je kao iznenaenje, kao redak
i skupocen poklon iznebuha. On je dolazio, naravno, radi
nekadanjih zajednikih asova dolazio je, tako rei,
da preispita sagorele ruevine njihove ljubavi, u
sentimentalnoj nadi da e nai neke ostatke iz prolosti.
Ali ona nee dozvoliti da to bude sve, da samo tako stoje
i uzdiu meu korovom i ruinama. Niti sme dozvoliti da
se u taj doivljaj umea i najmanji nagovetaj ojaenosti
zbog godina ili siromatva. Njeno ponaanje prema njemu
mora, iznad svega, biti dostojanstveno, mora stvoriti
atmosferu poverljivog razgovora u etiri oka. A kada on
ode, mora poneti sa sobom neizbrisiv utisak nepromenjive
lepote ene koja je nekada bila njegova.
Konano je njeno doterivanje bilo s uspehom
dovreno, i Kin, poput glumice koja eka poziv da stupi
na scenu, stajala je pred ogledalom pretraujui briljivo
da nije, moda, neto propustila. Otila je u dnevnu sobu.
Veera je ve bila na stolu i, sedajui naspram sluavke,
pojela je tedljivi obrok posne supe miso i zamene za
pirina, sa malo turije. Poto je zavrila, razbila je jedno
jaje i popila umance.
Kin nikada nije imala obiaj da mukarce, svoje
posetioce, poslui i jelom. Nije imala ni najmanju elju da
bude ona vrsta ene koja paljivo priprema jelo i ponosno
ga stavlja pred mukarca u nadi da e njegovo srce osvojiti
svojim kuvanjem. Domazluk je nije nimalo privlaio.
Kakvu bi potrebu imala ona, koja nije oseala ni najmanju
elju da se uda, da ljudima predstavlja svoje domainske
sposobnosti? Takva je bila njena priroda, a ipak, ljudi koji
su Kini dolazili, donosili su joj svakojake poklone. To joj
se nije inilo nimalo udno. Kin nije htela da ima nikakva
posla s mukarcem bez novaca; nita joj nije bilo
neprijatnije od toga. Mukarac koji je vodio ljubav u
neoetkanom odelu, ovek koji se ne bi potrudio da
zameni otpalu dugmad na svom rublju takav ovek bi
odmah bio osuen na propast u Kininim oima. Ljubav
sama po sebi, kako je ona oseala, trebalo bi da bude kao
stvaranje niza umetnikih dela.
Kada je bila devojka, ljudi su govorili da lii na
uvenu geju Manrju. Jednom je videla Manrju posle
njenog venanja. Bila je neopisivo lepa, kao i uvek;
ostavila je nezaboravan utisak ina Kin, koja je tada
shvatila da je za enu koja eli da neogranieno ouva
svoju lepotu, neophodan novac.
Kin je postala geja kada joj je bilo devetnaest
godina; samo njena lepota doprinela je da bude
prihvaena, poto jo nije bila postigla sve neophodne
vetine za taj poziv. Ubrzo, kad je poela, pozvana je da
zabavlja jednog Francuza ne vie mladog koji se
naao u Japanu na turneji po Aziji. On je bio oaran
njome, ophodei se prema njoj kao prema japanskoj
Margareti Gotije, i jedno vreme, uistinu, Kin je zamiljala
sebe kao neku vrstu Dame s kamelijama. Iako se pokazao
kao neobino slab ljubavnik, neto u njemu doprinelo je
da zauvek ostane u Kininom seanju. Ime mu je bilo Miel
i, sudei po njegovim godinama, sada je ve sigurno leao
u venom pokoju negde na severu Francuske. Po svom
povratku u Francusku, poslao je Kini poklon narukvicu
ukraenu opalima i dijamantima. Za vreme rata, ak i kada
su stvari najgore stajale, ona je odluno odbijala da se
rastane od te naroite svojine, ma ta drugo morala da
rtvuje.
Svi mukarci kojima je Kim bila ljubavnica, zavrili
su tako to su postali slavni u oblastima svoje delatnosti,
ali je ona za vreme rata izgubila vezu sa veinom od njih,
ak nije znala ni gde se nalaze. Neki ljudi su tvrdili da je
Kin u svoje vreme stekla poprilino bogatstvo. Bez obzira
na to da li je to istina ili nije, ona se odupirala svakom
iskuenju da sledi primer mnogih bivih geji i da otvori i
vodi sopstvenu ajdinicu ili restoran. U stvari, ona i nije
bila tako bogata kao to se prialo; jedina njena imovina
bila je kua poteena u ratu u kojoj je ivela, i vila
na moru u Atamiju. Vile se otarasila, iskoristivi priliku
koju joj je posle rata pruila nestaica kua.
Nije radila, i ivela je doslovce od danas do sutra.
Imala je sluavku Okinu, koju joj je nala njena sestra po
maehi. Okinu je bila gluvonema. Gledajui sa strane,
oveka bi iznenadila strogost ivota kojim je Kin ivela.
Nju ni najmanje nisu privlaili ni film ni pozorite, niti je
marila za besciljne izlaske. Izbegavala je dnevnu svetlost,
poto bi ona njene godine izlagala pogledima sviju i
svakoga. Nikakva skupocena odea, bila je toga svesna,
nije bila u stanju da odoli nemilosrdnom pogledu suneve
svetlosti.
Nije traila nita drugo osim da bude ena koju neki
mukarac izdrava, a imala je i strast da ita romane.
Povremeno, ljudi bi joj predlagali da usvoji kerku koja bi
joj bila uteha pod stare dane. Meutim, u Kininoj svesti,
pomisao na starost i na sve to je ona donosila sobom bila
je odvratna. tavie, celog svog ivota ona se nikada nije
privikla na takvu vrstu prisnih odnosa.
Njen sluaj je, odista, bio specijalan. Nije imala
roditelje; sve to je znala o svom poreklu bilo je da je
roena u provinciji Akita, u selu koje se zvalo Osagava.
Kada joj je bilo oko pet godina, usvojila ju je neka
porodica iz Tokija. Ona je prihvatila njihovo prezime, i
ivela je s njima kao njihova kerka. ovek koji ju je
usvojio, bio je graevinski inenjer, i jedne godine je zbog
posla morao da ode u Manduriju. Nikada se vie nije
vratio; pisma su prestala da stiu od njega dok je Kin jo
pohaala osnovnu kolu, i odonda se vie nije ulo za
njega. Njegova ena Ricu, na svu sreu, bila je veoma
sposobna poslovna ena. Kupovala je akcije i podizala
kue, koje je izdavala. Usled toga, njena porodica je stekla
glas, ak i u imunom kraju u kojem su iveli, sasvim
bogatog domainstva.
Otprilike u vreme kada je Kin navrila devetnaest
godina, ovek po imenu Torigoe poeo je da poseuje
njihovu kuu, i od toga trenutka pa nadalje bogatstvo kue
poelo je gotovo neprimetno da nestaje. Onda se Kinina
maeha Ricu odala piu, besnei i mahnitajui uz svoju
au. Uskoro je Kin bila suoena s novim ivotom, punim
tekoa. Sve je prevrilo meru kada je Torigoe, koji je
imao obiaj da se udvara Kini, jednoga dana pomahnitao
i napao je. Kin, koja vie nije marila ni ta e se dalje
desiti, pobegla je od kue i najzad nala utoite u jednoj
ajdinici u Akasaki, gde su je prihvatili kao geju. Poela
je svoju karijeru pod imenom Kinja, i ubrzo su se njene
fotografije pojavile u knjigama sa golicavim priama i na
razglednicama koje su bile omiljene u to vreme.
Iako su sve te stvari za Kin sada bile samo deo
nejasne i daleke prolosti, uvek joj je bilo teko da se
pomiri sa sudbinom da je ona sada ve ena u pedesetim
godinama. Ponekad su je godine teko pritiskivale, a
povremeno je oseala i aljenje zbog tako brzo prohujale
mladosti. Posle smrti njene pomajke, ostaci rasparanog
porodinog bogatstva pripale su pomajkinoj kerki
Sumiko, koja se rodila posle usvajanja Kin. Tako je Kin
bila osloboena svake dalje obaveze prema porodici.
Prvi put je srela Tabea otprilike u vreme izbijanja
rata na Pacifiku, kada su Sumiko i njen mu imali kuu u
kojoj su izdavali sobe studentima u Tocuki. Prekinuvi sa
svojim zatitnikom, koji ju je pre toga izdravao tri
godine, Kin je sada ivela dokonim ivotom u sobi koju
je iznajmila u toj kui. Tabe je bio jedan od studenata koga
je s Vremena na vreme viala u dnevnoj sobi. Upoznala
se s njim, i mada je on bio tako mlad da joj je mogao biti
sin, njihovo prijateljstvo se razvilo, pre nego to su bili i
svesni toga, u tajnu ljubav u punom zamahu. Kinina lepota
imala je tada dra ene od svega trideset sedam godina ili
tako neto, a ne pedeset koliko je stvarno imala, i u njenim
jakim, crnim obrvama bilo je izuzetne ari. Poto je
diplomirao, Tabea su pozvali u vojsku kao potporunika.
Meutim, njegova jedinica, umesto da odmah ode na
front, bila je stacionirana izvesno vreme u Hiroimi, i Kin
je dva puta odlazila tamo da ga poseti.
I svaki put, tek to bi se ona smestila u hotelu, Tabe
bi se pojavio u svojoj uniformi. Uzmiui od vojnikog
zadaha koe, privijala bi se uz njegovo telo, ali bi ipak
provela dve moi s njim u hotelu. Doavi izdaleka da ga
vidi, usled krajnjeg zamora bila je kao otpadak hartije koji
se kovitla u buri njegove muevnosti; kao to mu se
docnije poverila, oseala se kao da joj se blii kraj. Otila
je u Hiroimu dva puta, ali je odbila da ponovo ide uprkos
njegovim stalnim pozivima i telegramima. Godine 1942.
Tabe je poslat u Burmu, i vratio se demobilisan u maju
godinu dana posle rata. Odmah je doao u Tokio i svratio
kod Kin, u njenu kuu u Numabukuro. Strano je ostareo,
nedostajali su mu i prednji zubi; kad ga je ugledala, Kim
se osetila izneverenom, a njeni snovi su bili raspreni.
Tabe je bio poreklom iz Hiroime, ali uz pomo
najstarijeg brata osnovao je automobilsko preduzee i u
roku od godinu dana vratio se u Tokio. Doao je da poseti
Kin, koja ga je jedva prepoznala, tako je velianstvena
bila sada njegova pojava, i najavio joj je da e uskoro da
se oeni. Odonda je prolo vie od jedne godine, tokom
koje ga uopte nije ni videla.
Kin je kupila sadanju kuu u Numabukurou,
potpuno opremljenu, sa telefonom, budzato u vreme
najgorih vazdunih napada, i tamo se evakuisala iz
Tocuke. Dve kue su bile udaljene jedna od druge koliko
da se kamenom dobaci, ali dok je Sumikina kua izgorela,
Kinina je preivela vazdune napade neoteena. Sumiko
i njena porodica nali su utoite u Kininoj kui, ali kada
se rat zavrio, oma ih je smesta izbacila iz kue. Meutim,
sada je, ini se, Sumiko bila, u stvari, zahvalna Kini zbog
toga, poto je bila primorana da podigne novu kuu na
zgaritu stare, bez daljeg oklevanja; to je bilo odmah posle
rata, i, kako se docnije ispostavilo, tada je uspela da to
izvede jevtinije nego to bi joj polo za rukom ikada
docnije.
Kin je sada prodala vilu u Atamiju. Sa gotovinom
od vile kupovala je stare i trone kue, preureivala ih,
ponovo nametala, i opet preprodavala po tri do etiri puta
veoj ceni od prvobitne. Kada se radilo o novanim
problemima, nikada je ivot nije prevario da izgubi glavu.
Novac, kako su je duge godine iskustva nauile, donosio
je prihode sam od sebe, neprestano rastui kao grudva
snega, samo ukoliko je ovek bio pribran i ako je umeo da
se snae. Poela je i da pozajmljuje novac drugima,
pristajui na nie kamate uz pouzdanu garanciju, radije
nego na vee kamate bez garancije. Od ratnih dana
izgubila je poverenje u banke, pa je svoj novac, to god je
vie mogla, putala u promet, jer nije bila toliko glupa da
novac gomila u kui, kao to bi, moda, uinio neki seljak.
Za svravanje tih poslova upoljavala je Sumikinog mua
Hiroija. Ona je, isto tako, vrlo dobro znala i to da ljudi
rade od sveg srca samo ako od dobiti dobiju odreeni
procenat kao proviziju.
ivela je sama sa sluavkom. Iako je etvorosobna
kua izgledala samotna, gledana spolja, Kin ni u kom
sluaju nije bila usamljena. Niti joj je uopte, zbog toga
to je njoj mrsko da izlazi, bilo nezgodno to njih dve ive
same. to se tie provalnika, Kin je vie verovala u dobro
zakljuana vrata nego bilo u kakvog psa uvara, i nije bilo
kue nou bolje zakljuane od njene. Pa ma kakvi
mukarci da joj dou u kuu, nije se plaila govorkanja,
poto je sluavka bila gluvonema.
Uprkos svemu tome, bilo je trenutaka kad je
uobraavala da e je snai neka strana smrt. ak ni ona
nije bila imuna protiv onog oseanja nemirna napetosti
koja lebdi nad savrenim mirom neke kue, pa je
neizostavno drala radio ukljuen od jutra do mraka.
Kin je trenutno imala vezu sa ovekom koji se zvao
Itaja, koji je gajio cvee na prilazu Tokiju; upoznali su se
preko njegovog brata, oveka koji je kupio Kininu vilu u
Atamiju. Za vreme rata Itaja je poeo da vodi jedno
trgovinsko preduzee u Hanoju, ali se vratio u domovinu
kad je nastao mir i bacio se na batovanluk, sa kapitalom
koji mu je obezbedio brat. Iako je imao svega etrdesetak
godina, bio je gotovo potpuno elav, to mu je davalo
stariji izgled. Posetio je Kin dva ili tri puta poslovno, u
vezi sa prodajom vile, pa su te posete nekako uestale i
pretvorile se u redovne dogaaje svake sedmice.
Od toga vremena, Kinina kua je bila vesela i puna
cvea koje je on donosio. Ni dananji dan nije bio
izuzetak: u vazu u udubljenju u zidu stavljena je prava
gomila utih rua. Nekako su je podseale na lepotu zrele
ene, a njihov miris u njoj je izazivao uspomene iz
prolosti u svoj njihovoj otrini. Sada, kad je Tabe
telefonirao, shvatila je da ga njegova mladost ini
privlanim, to je nedostajalo Itaji. Ona se namuila u
Hiroimi, to je istina, ali onda je on bio vojnik, pa joj Se i
ta estina njegove mladosti sada, kad je gledala unazad,
inila sasvim prirodnom, kao neka dirljiva i dragocena
uspomena. Iz nekog razloga, razmiljala je, uvek su
najburniji trenuci izazivali docnije najveu nostalgiju.
Bilo je ve odavno prolo pet asova kad je Tabe
stigao.
Iz omota koji je nosio, izvadio je viski, unku, sir i
druge stvari, pa je onda oputano seo pored kamina. Na
njemu vie nije bilo ni traga nekadanje mladolikosti, a
sivi karirani sako i tamnozelene pantalone bili su tipini
za dananjeg mainskog inenjera u trenucima dokolice.
Lepa si kao uvek, vidim, rekao je Tabe kada su se
smestili.
Zaista? Hvala na komplimentu. Ali moji dani su
proli, da zna, odgovorila je Kin.
Ni u kom sluaju. Ti jo ima mnogo vie drai
nego moja ena.
Ona je, verovatno, mlada? upitala je Kin.
Oh, moe ona da bude mlada, ali je samo seoska
devojka.
Kin je uzela cigaretu iz Tabeove srebrne tabakere, a
on joj je pripalio. Sluavka je donela ae za viski i tanjire
na kojima su bile poreane krike unke i sira. Tabe se
pohotljivo zagledao u sluavku.
Ima lepukastu devojku, rekao je.
Hm. Ali je gluvonema.
Je li? Podigavi obrve, Tabe je uperio pogled u
sluavku s novim interesovanjem; ona je pognula glavu,
puna potovanja. Kin, koja je prvi put obratila panju na
sluavkinu mladolikost, odjednom se razgnevila.
Verovatno se dobro slaete? Upitala je Kin. Tabe
se trgnuo i izduvao oblak dima.
Dobiemo dete idueg meseca, odgovorio je.
Na tu izjavu lice joj je pokazalo oekivano
iznenaenje, pa je Kin ustala da dohvati viski. Nasula je
au Tabeu, koji ju je iskapio u jednom gutljaju i sam
nasuo au za Kin.
Kako ti zavidim na ivotu ovde, nastavio je.
Zato, zaboga?
Pa, kako god da je teka situacija napolju, ti, ini
mi se, ostaje ista kao uvek . .. Ne mogu to da shvatim.
Naravno, kada ena ima sve to ti ima, onda, svakako,
mora da ima i dobrog prijatelja. Vi ste sreni avoli, vi
ene.
Zar ti to meni prebacuje? Mislim da niim nisam
zasluila da mi tako neto kae, ili jesam?
Nemoj sada da se ljuti. Nisi me razumela. Ton
mu je bio umirujui. Mislio sam da samo kaem kako
ima sree. Kad tebe gledam, pomislim kako mukarcima
nije lako, kad moraju toliko da rade. ovek danas,
jednostavno, ne moe da proe ako se opusti. Ili ti nekoga
obori ili neko tebe obori. Uzmi mene, na primer, ivot je
za mene neprestana kocka, da zna.
Ali posao ti dobro ide, zar ne? upitala je Kin.
To se tebi samo tako ini. ovek se osea kao da
hoda po konopcu. Novac je tako teko zaraditi da to,
prosto, boli.
Kin je srknula svoj viski ne odgovarajui. Zrikavac
je sumorno zrikao u zidu. Tabe je popio i drugu au
viskija i odjednom, bez ikakvog uvoda, posegnuo rukom
preko kamina i grubo zgrabio Kin za ruku. Mekoa njene
ruke bez prstena bila je nekako nematerijalna poput
svilene maramice. Kin je ostala nepokretna, jedva diui.
Njena ruka, koja je ostala u njegovoj namerno pasivna,
bila je strano hladna i mlitava.
Kroz pijanu zamagljenost u Tabeovo seanje je
navrlo mnotvo uskomeanih i uskovitlanih slika iz
prolosti. A ona je jo tu sedela, netaknute lepote koje se
seao. Osetio je neko uenje: vreme je neminovno
proticalo, ovek je sticao iskustvo malo-pomalo,
doivljavao uspone i padove i sve vreme je ta ena iz
ovekove prolosti sedela tu velika kao ivot,
nepromenjena i nepromenjiva. On se usredsreeno
zagledao u njene oi. Da, ak i male bore oko njih ostale
su iste kao to su negda bile. I njeno lice zadralo je
vrstinu svojih obrisa. eleo je da sazna vie o nainu
njenog ivota. Jer, koliko je on znao, drutvene
komplikacije iz prolih godina ostavile su nju netaknutu.
Eto tu je jo sedela i smeila se, bezbedna meu svojim
stvarima okruena ormanom, kaminom,
velianstvenou rua u prepunoj vazi. Tabe nije znao
koliko ona zaista ima godina, ali sada mora da je ve
prevalila pedesetu. Pred oi mu je iskrsla slika njegove
ene kako posluje u njihovom stanu, ve umorna i
ispijena, iako joj je bilo jedva dvadeset pet godina.
Kin je otvorila fioku u kaminu i izvadila tanku lulu
od rezbarenog srebra. Stavivi u nju jedan kraj cigarete,
zapalila ju je. Neto u nainu na koji su se Tabeova kolena
nervozno trzala s vremena na vreme uinilo joj se da se
on osea nelagodno. Da li je moda bio u finanisiijskim
tekoama? Paljivo je ispitivala njegovo lice. Sada za
njega vie nije mogla da osea onu slepu ljubav koju je
oseala u Hiroimi. Sada kad su, u stvari, bili opet
zajedno, dugo utanje kao da je stvorilo prepreku izmeu
njih, prepreku koja je uinila da se Kin osea odjednom
nestrpljiva i oajna. Nekako, stara oseanja kao da su
odbijala da se ponovo rasplamsaju. Pitala se da to nije
prevelika telesna prisnost s njim to ga je liavalo one
njegove stare privlanosti? Zato, pitala se gotovo u
panici, zato, kada je sve oko njih bilo u savrenom redu,
zato je srce ostajalo tako hladno?
Tabe je progovorio.
Da ne bi, moda, mogla da mi nae nekoga ko bi
bio voljan da mi pozajmi oko etiri stotine hiljada, ta
misli?
Kin se trgnula.
Novac? etiri stotine hiljada je uasno mnogo, zar
ne?
Jest, ali nekako moram da ih naem. E pa, sada.
Nema ideju ko bi to mogao imati?
Nikakvu. Ali zato meni govori o tim stvarima,
kad, pre svega, zna ja nemam nikakvih prihoda?
Moda je i tako. Ali sluaj, dao bih ti veoma dobre
kamate. ta veli?
Nema od toga nita, kad ti kaem! Bilo ta da mi
da.
Hladna jeza proela je Kin, i smisao njenog
prijatnog odnosa sa Itajom odjednom joj se uinio sasvim
poeljan. Sa oajem u srcu, posegnula je za ajnikom koji
je poeo da peva na kaminu i napunila bokal za aj.
Zar ne bi mogla nekako da nae bar dvadeset
hiljada? Bio bih ti veno zahvalan . . .
Zaista te ne razumem. Zato meni govori o novcu
kad zna vrlo dobro da ga uopte nemam ... I meni bi
dobro doao, mogu da ti kaem. Jesi li doao ovamo samo
zato da trai novac, a ne da mene vidi?
Ne, doao sam da te vidim, naravno. Pa, moram
priznati, mislio sam istovremeno da si ti jedina osoba
kojoj mogu da kaem sve ... .
Zato se ne obrati svom bratu? upitala je Kin.
U ovom sluaju on mi ne bi bio
;
ni od kakve
pomoi.
Kin je zautala. Jo godinu-dve, razmiljala je, i ona
e ve ostareti. Sada je bila svesna da je njihova ljubav,
ma kako da je bila silna, ve prola i ostavila ih oboje
netaknute. Moda, u stvari, to i nije bila ljubav, ve samo
odnos dve ivotinje privuene jedna drugoj pohotom.
Krhka veza izmeu oveka i ene, koju su poput mrtvog
lista odneli vetrovi vremena, ostavila je Tabea i nju da
sada ovde sede, vezani samo beznaajnom sponom
poznanstva. Hladan bol ispunio je Kinine grudi. Dohvatila
je svoj aj i poela da pije.
Ima li neto protiv da ostanem noas ovde?
Upitao je Tabe sa pohotljivim osmehom. Glas mu je bio
tii a ton neusiljen. Kin je podigla pogled sa aja,
pretvarajui se da je iznenaena.
Imam. Ne bi trebalo da se tako poigrava sa mnom
u mojim godinama. Nasmeila se, pojaavajui namerno
osmehom sitne bore oko svojih oiju. Zablistale su njene
sjajno bele proteze.
Nemoj biti tako uasno hladna i surova, rekao je
Tabe. Prestau da govorim o novcu. Mora da sam se
zaboravio, mislei da govorim sa onom istom starom Kin
koju sam nekada znao. Ali... to je sada svreno, zar ne?
Zastao je. Ti si srena kao pravi avo, da zna. ta god
da se desi, tvoje lice je ozareno osmesima. Ne znam samo
kako ti to uspeva. Nijednoj od ovih mladih devojaka danas
ne bi to uspelo. Nego da te neto pitam, voli li ta jo da
igra?
Za ta me ti smatra! A ti?
Malo, odgovorio je.
Aha, siguran sam da ima neku svoju koju izvodi,
zar ne?, Treba li ti zato novac?
Ne budi luda! Zar misli da zaraujem toliko da
bih mogao da traim novac na izdravanje neke ene?
Nisam ba sigurna, ali pogledaj kako si samo
doteran. Ti se ne bi mogao tako nositi da nema sasvim
unosan posao.
Ovo ti je samo spoljna glazura. Pogledaj u
depove, i ta e nai nita! Svako ima svoje uspone i
padove, ali stvari u poslednje vreme idu isuvie brzo,
upravo sumanuto.
Kin se potajno smejala u sebi, oiju uperenih u
uperak njegove crne kose. Jo se jedva primeivalo da se
proreuje, i padao mu je na elo. Izgubio je onu
mladenaku sveinu koja ju je nekada, u njegovim
studentskim danima, tako privlaila, ali neke crte
njegovog lica imale su privlanost sredovenosti i, mada
mu je u dranju nedostajalo prefinjenosti, jo je u njemu
bilo neke brutalne snage. Kin je Tabeu nasula

olju aja,
uperivi pogled za trenutak u njega, kao kad ivotinja
namirie drugu ivotinju u daljini.
Kau da e novac biti uskoro devalviran, rekla je,
napola u ali. Je li to istina?
O, znai ima dovoljno novaca kad se brine o
tome, zar ne? upitao je Tabe.
Kako ti odmah donosi olako zakljuke! Zaista si
se izmenio, zar ne! Upitala sam samo zato to sam naula
kako se pria o tome, pa me je zainteresovalo.
Ne znam kako stoje stvari, ali mislim da Japan u
ovom trenutku ne bi mogao podneti tako neto. U svakom
sluaju, ljudi koji nemaju novca, nemaju ta ni da brinu,
zar ne?
To je istina, odgovorila je Kin, i vesela izraza
nasula Tabeu jo jednu au viskija.
Kako bi voleo da odem u Hakone ili na neko drugo
mirno mesto, rekao je on. Mislim da bi mi godilo da ne
radim nita drugo nego samo da spavam i spavam dva-tri
dana negde na takvom mestu.
Jesi li umoran?
Da. Sva ta briga o novcu, zna.
Ali tebi i prilii da se brine o novcu. To bar nije
enska briga.
Samozadovoljna sigurnost u Kininom nainu
ponaanja strano je razdraila Tabea, ali istovremeno,
njena slinost sa retkim primerkom antike posue
zabavljala ga je. Da provede no s njom, razmiljao je,
bilo bi to samo kao da daje milostinju prosjaku. Oi su mu
odlutale na Kininu bradu: vrsta linija vilice odavala je
snagu volje koja se skrivala iza nje. Odjednom, slika
gluvoneme sluavke njene sveine i mladosti
nekako mu se nametnula pred oi; ona nije bila lepa,
sluavka, ali je bila mlada, a mladost je bila poput daha
sveeg vazduha za poznavaoca ena kakav je bio Tabe.
Verovatno, razmiljao je, da je ovo njegov prvi susret sa
Kin, ne bi ga obuzelo ovo oseanje razdraljive
nestrpljivosti. Zamor na njenom licu sve vie je izbijao na
povrinu, i odjednom mu se uinila starom.
Kao da je osetila njegove misli, Kin je naglo ustala
i pola u susednu sobu. Otiavi do toaletnog stoia,
uzela je pric pun hormona i zabila ga u svoju ruku; zatim,
dok je trljala ubodeno mesto paretom vate, zagledala se
u svoje lice u ogledalu. Uzela je pufnu za puder i njime
popraila nos. Talas samrtnog straha preplavio ju je na
pomisao o besmislenosti takvog susreta izmeu oveka i
ene koji su jedno za drugo bili telesno mrtvi, li
nezadrive suze za trenutak joj zasjae u oima. Da je to
bio Itaja, mogla bi da se isplae na njegovom krilu, ak i
da zatrai novaca od njega.
Ali Tabe, koji je sada sedeo tamo kraj vatre nije
imala ni pojma ta je oseala za njega. U trenutku je
poelela da mu vidi lea, a ve sledeeg trenutka obuzela
ju je oajna elja da on ne ode dok ga ne dodirne da bi
dublje osetio njeno bie. Mora da je bilo mnogo drugih
ena u Tabeovom ivotu otkako su se rastali...
Otila je u toalet; vraajui se, zavirila je u
sluavkinu bobu. Okinu je bila udubljena, vebajui se u
ivenju sekla je kroj od novinske hartije. Njena velika
zadnjica vrsto je sedela na podu, a telo joj je bilo u
ueem stavu nad makazama kojima je rukovala. Linija
vrata na potiljku, ispod vrsto uvezane kose belasala se,
sijajui na svetlosti, i celo njeno telo delovalo je izrazito
punako.
Kin ju je ostavila da radi i vratila se do kamina. Tabe
je opruen zaspao na podu. Ukljuila je radio. Muzika je
zabrujala iznenadno glasno. Tabe se trgnuo i uspravio u
sedei stav, prinevi ponovo au viskija svojim usnama.
Sea li se onoga puta kad smo zajedno otili u
hotel u ibamati? upitao je. Naiao je straan pljusak i
kia je ulazila u sobu, a mi smo jeli same jegulje, poto
nije bilo pirina.
Tako je. Tada je bila strana oskudica u hrani, zar
ne? Bilo je to pre nego to si otiao u vojsku. Sea li se,
u udubljenju u zidu stajao je crveni ljiljan, a nas dvoje smo
preturili vazu.
Jesmo, zaista.
Kinino lice kao da se odjednom razgalilo, a izraz joj
je postao mlai.
ta veli da odemo tamo opet jednoga dana
upitao je Tabe.
To je lepa ideja, ali, da zna, ja sam se previe
ulenjila u poslednje vreme. Sada bismo, verovatno, mogli
tamo da dobijemo sve to elimo da pojedemo ini mi
se da to ipak ne bi vie bilo isto.
Plaei se da je ne napusti sentimentalno
raspoloenje koje ju je maloas obuzelo, pokuala je
blago da jo jednom izmami uspomene iz prolosti.
Meutim, uzalud. Njoj se nije odazvao Tabe, ve jedan
sasvim drugi ovek. Jednom, neposredno posle rata, otila
je u ibamatu sa ovekom koji se zvao Jamazaki. On je
umro samo pre dva-tri dana, posle operacije stomaka.
Otili su u hotel na obali reke Edo jednog sparnog dana
prethodnog leta, i sada joj je pred oima ivo iskrsla
atmosfera one mrane sobe. . . drndanje motorne pumpe,
koja je napolju izvlaila vodu, neprekidna pesma cvrka i
srebrnasto svetlucanje tokova bicikala koji su jurili du
nasipa. Bio je to njen drugi susret sa Jamazakijem, ija se
mladalaka naivnost u odnosu sa enama Kini inila
gotovo svetom. Imali su da jedu u izobilju, i sada, kad je
rat bio zavren, umorni svet se inio udnovato miran, kao
da ovek ivi u vakuumu. Vratili su se u Tokio iste veeri,
i autobus kojim su se vraali do stanice, vozio je irokim
putem koji je nekada bio izgraen za vojne potrebe.
Jesi li naila na nekoga ko ti se svideo otkako smo
se poslednji put videli?
Ja?
Da.
Ko mi se svideo? Nema nikoga osim tebe.
Laljivice!
Zato? Pa to je istina! Ko bi se jo zainteresovao
za mene?
Ne verujem ti!
Ne veruje? ... E pa, u svakom sluaju, ja u
ubudue da procvetam i da uivam u ivotu. I ja sam iva,
kao i svako drugi.
Ima jo mnogo vremena pred sobom, ha?
Tako je. Nastaviu sve dalje i dalje, dok ne
postanem suvie stara za sve.
Isto tako i nestalna kao uvek?
Gospode, kako si se ti promenio! Bio si tako estit
mladi. ta ti se desilo to te navodi da govori takve
neprijatne stvari? Nekada si bio tako nean.
Tabe je uzeo srebrnu lulu od Kin i pokuao da puka
na nju. Mlaz debele, gorke tenosti acnuo mu je jezik.
Izvadio je maramicu i pljunuo u nju.
Zapuena je, treba da se proisti. Kin je uzela lulu
od njega sa osmehom i protresla je kratkim, ustrim
pokretima, istresajui sadrinu na komad hartije.
Tabea je zapanjio nain na koji je Kin ivela, nain
usled kojeg je surovi spoljni svet, inilo mu se, ostavio
ivot u ovoj kui potpuno netaknut. ovek bi pomislio da
ona sigurno moe da smogne dve-tri hiljade, sudei po
svim sadanjim okolnostima. Njeno telo ga vie uopte
nije izazivalo, ali je ispod povrine njenog svakodnevnog
ivota oseao neko izobilje koje kao da mu je nudilo
slamku za koju je Tabe udeo grevito da se uhvati. Kad
se vratio iz rata, upustio se u posao vie iz zabave nego iz
nekog drugog razloga; kapital koji mu je brat dao, nestao
je za manje od est meseci. Imao je aferu sa jednom
enom izvan braka, i ona uskoro treba da rodi dete. Opet
se setio Kin, i doao je samo zato to je mislio da bi mu
ona, moda, mogla pruiti pomo. Meutim, Kininu staru
jednostavnost sada je zamenio poraavajui stepen
ovozemaljske mudrosti. Ostala je krajnje nedirnuta, ak i
pri ponovnom susretu sa Tabeom posle tako dugog
vremena. Njeno kruto dranje, besprekorno ponaanje
sve ga je to dralo na bespomonom odstojanju.
Opet ju je uzeo za ruku i pokuao da je stisne, ali se
Kin nije uopte odazivala. Moda se nadao da e mu prii
s ove strane kamina; umesto toga, ona je nastavila da isti
lulu drugom, slobodnom rukom.
Godine su ostavile tragove sloenih i razliitih
oseanja u njihovim srcima. Postepeno su ostareli, on na
jedan, ona na drugi nain, i ljubav koju su gajili jedno za
drugo, neopozivo je nestala. Osetivi se razoarani, utke
su odmeravali jedno drugo u sadanjim okolnostima. Bili
su umorni od svih moguih oseanja. Nita manje od ove
stvarnosti nije moglo da lii na susret dvoje iz neke
sentimentalne ljubavne prie. Sve bi to, nesumnjivo, bilo
jo vie ulepano u romanu istina o ivotu je previe
suptilna. Da odbace jedno drugo to je bila jedina svrha
njihovog dananjeg sastanka.
Pomisao da ubije Kin promakla je Tabeu kroz
glavu. Ipak i ta ideja mu se inila nekako udnom
da ubije i ovakvu enu, to bi bilo ubistvo. Zato bi to bio
greh ako ovek ubije jednu ili dve ene koje nikome nita
ne znae? im je pomislio na tako neto, shvatio je ta bi
to znailo. To je bilo fantastino. ivot ove stare ene bio
je isto toliko nevaan kao i ivot najbezvrednijeg insekta,
a ipak se njoj mora dozvoliti da i dalje ivi svojim mirnim
ivotom u ovoj kui. Dva ormana mora da su dupke puna
sve one odee koju je nabavila tokom proteklih pedeset
godina. Ona narukvica od Francuza, koju mu je jednom
pokazala mora da je i ona, kao i ostali nakit, tu negde
sklonjena. I kua sigurno pripada njoj. Bila je tu sama
ena, sa gluvonemom sluavkom: sasvim lako bi bilo nju
ubiti.
Uobrazilja ga je gonila sve dalje i dalje. Ipak,
istovremeno, seanje na studentske dane kada mu je ona
znaila sve, seanje na njihove tajne sastanke nadolazilo
je sa bolnom sveinom i ivopisnou. Bio je pijan.
Moda su mu se zato prolost i sadanjost potpuno
izmeale, i slika Kin, koja je sedela pred njim, kao da je
obuzela njegovo telo. Sada je vie nije eleo, ali
zajednika prolost nekako mu je teko pritiskivala srce.
Kin je ustala. Otiavi do plakara, izvadila je
fotografiju na kojoj je bio Tabe jo kao student, i donela
je da mu je pokae. Tabe je zurio u sliku iznenaen.
Boe moj, zamisli da ti uva tako neto!
Uzviknuo je.
Nala sam je kod Sumikinih, pa sam je nagovorila
da mi je da. Snimljena je jo pre nego to sam te ja
upoznala, zar ne? Da zna, bio si pravi mlai dentlmen
kad je ova fotografija snimljena. Pogledaj ovaj kimono to
si nosio zar ne misli da ti je pristajao? Evo ti uzmi
je, sigurna sam da bi tvoja ena volela da je vidi. Zastala
je. Zna, bio si tako lep u to vreme nisi bio ovek za
koga bi se moglo i pomisliti da e govoriti ovakve
gadosti.
Znai, ja sam jednom zaista bio ovakav, jesam li?
upitao je, posmatrajui fotografiju.
Jesi. Ja to znam. Da si samo nastavio da bude isti
takav, od tebe bi zaista neto postalo, da zna.
Time misli da kae da nisam ostao isti,
pretpostavljam? upitao je.
Da, ,tako je.
E pa, nije ni udo, s tobom, i sa svim onim ratnim
godinama.
Nemoj pokuavati da se izvue! Takve stvari
nemaju nikakve veze s tim. Jednostavno si postao nekako
grublji ... strano grub.
Jesam, jesam li? Grublji, ha? Ali zar se isto ne
deava i ostalima?
A ta je sa mnom? odgovorila je Kin. Zar nisam
ovu fotografiju drala kod sebe sve ove godine? Zar to ne
pokazuje da ljudi ponekad mogu da sauvaju svoja
najlepa oseanja?
Pretpostavljam da ti je to bilo znaajno samo da bi
se seala prolosti. Ti meni nisi dala svoju fotografiju, zar
ne?
Fotografiju? Moju?
Da.
Od fotografija se zgraam. Onda je razmislila.
Ali zar ti nisam poslala jednu kao geja dok si bio u
armiji?
Verujem da jesi, sigurno se negde izgubila, ja ...
Eto, to ti je dokaz!
Kamin je jo istajao izmeu njih, oigledno
neprobojna prepreka. Sada je Tabe ve bio sasvim pijan,
ali Kinina prva aa ostala je pred njom jedva taknuta.
Tabe je podigao svoju olju sa ajem i iskapio sada ve
hladnu tenost u jednom gutljaju. Fotografiju je odloio
na stranu, prividno potpuno nezainteresovan.
Kada ti ide voz? Upitala je Kin.
Voz? Ja uopte ne mogu ii kui. Ne bi me, valjda,
izbacila ovako pijanog, bi li?
Da, bih. Najbolje, prosto ovako. Napravila je
pokret rukom. U ovoj kui nema mukaraca, i neu da
me susedi ogovaraju.
Susedi? Nemoj da mi se sada pretvara. Otkad si
poela da se brine o tim stvarima?
Pa, brinem se.
Dolazi ti neki prijatelj, gospodin, zar ne?
Oh, kako ti ima pokvarenu matu! Oh, zaista. . .!
Mrzim te kad govori takve stvari!
Pa hajde, onda, mrzi me. Ali ako ja ne naem
novac, ne mogu se vratiti kui bar dva-tri dana. Mislio
sam da bi mogla da me primi ovde za...
Podboivi bradu rukama, irom otvorenih oiju,
Kin je vrstim pogledom posmatrala Tabeove plaviaste
usne. Znai tako se to zavrilo, ta ljubav, za koju se mogla
zakleti da e veno trajati. . . Bez rei, upijala je svaki
detalj oveka skljokanog pred njom. Nestalo, sasvim je
nestalo ono romantino uzbuenje koje ih je nekada
obuzimalo. Ni traga vie od one stidljivosti koju je mladi
ovek tada pokazivao ...
Za trenutak je bila u iskuenju da mu ponudi mito,
da bi otiao i ostavio je na miru; ipak, neto joj je branilo
da i jednu paru da tom oveku, koji je sada pijan leao,
opruivi se pred njom. Radije bi dala novac nekom manje
prepredenom tipu; nita joj se nije toliko gadilo kao ovek
poput Tabea, bez samopotovanja. Nju je privlaila
prostodunost ljudi, traila ju je uvek u ljudima koji su
podlegali njenim arima ak je nalazila neto
plemenito u tome. Jedino ju je zanimalo da nae prave
ljude za sebe. Iz dubine due je prezirala Tabea to je
dozvolio da tako propadne. Zato je morao da se vrati iz
rata, kad se ostali nisu vratili? Ali, opet, takva je bila
sudbina... Ona je ispunila svoju obavezu prema Tabeu
kada je otila za njim u Hiroimu, i trebalo je da bude
dovoljno razumna da tada spusti zavesu na njihovu vezu.
Zato tako zuri u mene?
Mislila sam da ti zuri u mene. Na ta si mislio
kad izgleda tako zadovoljan samim sobom?
Samo sam gledao i mislio kako se ti, ini mi se,
nikada ne menja. Lepa si kao uvek.
Zaista? I ja. Mislila sam kako je od tebe ispao
divan ovek.
Sluajnost, ha, rekao je Tabe. Bilo mu je navrh
jezika da kae da se nosio milju da je ubije, ali se na
vreme uzdrao.
Ti si srean, da zna, rekla je Kin. Pred tobom
su jo najbolje godine ivota.
A ti? I ti ima jo puno vremena, sigurno,
odgovorio je Tabe.
Ja? Moji dani su proli. Ja u samo nastaviti da
postepeno venem. Razmiljam o tome da za dve-tri
godine odem da ivim na selu.
Znai, onda nisi ozbiljno govorila kad si kazala da
e i dalje biti nestalna kao uvek, sve dok ne ostari i ne
ishlapi?
Ja nisam to kazala! Ja sam ena koja ivi od svojih
uspomena. To je sve... Zar ne moemo da budemo dobri
prijatelji?
Ti samo izbegava pitanje. Zato ne prestane da
govori kao iparica? Uspomene mogu postojati same za
sebe.
Pitam se . . . . Da zna, ti si bio taj koji je pomenuo
na izlet u ibamatu.
Tabeova kolena su poela opet da se tresu. Mora da
dobije novac. Novac... Kin mu ga mora nekako pozajmiti.
ak i pedeset hiljada bilo bi bolje nego nita.
Znai, zaista ne moe nikako da nae novac?
ak ni ako zaloim svoj posao kao garanciju? molio ju
je.
ta, opet ti o novcu? Nita ti ne vredi, kad ti kaem,
bilo ta da kae, jer ja nemam ni prebijene pare, i ne znam
nikoga ko ima. I sama bih morala da pozajmim neto para,
a ne da ih pozajmljujem drugima. ,
Nemoj da brine o tome. Samo ako mi posao dobro
poe, potrudiu se da ti bude vie nego zbrinuta. Ti nisi
osoba koju bih hteo da zaboravim ...
Oh, prekini s tim laskanjem! Dosta mi je svega.
Mislila sam da si obeao da vie nee pominjati novac?
Hladan vetar, kao u jesenjim noima, odjednom je
zahujao kroz sobu sve do Tabeovog srca. Zgrabio je
maice sa kamina. Gr estokog besa pomraio mu je lice.
Neodoljivo obuzet slikom koja mu je lebdela pred oima
poput sfinge, jo jae je stegao maice. U venama mu je
tutnjala gromovita grmljavina. Kao da mu je govorila
hajde, hajde. Kinine oi, uperene u njegovu ruku, ispunio
je neobjanjiv strah. Oseanje da se negde, nekada ranije,
sve ovo ve dogodilo, mealo se sa stvarnou u njenoj
glavi.
Ti si pijan, da zna. Zato ne ostane ove noi?
rekla je.
Zato da ne ostane preko noi? Maice su ispale iz
Tabeove ruke. Pijano se podigao na noge i oteturao u
pravcu klozeta. Posmatrajui ga kako odlazi, Kin je
odjednom shvatila ta mu je bilo na umu, i obuzeo ju je
talas gnuanja. Rat je pokvario ljude, pomislila je.
Iz plakara je izvadila tabletu filopona i brzo je
progutala. Bacila je pogled na bocu viskija; jo je bila za
jednu treinu puna. Treba sve da popije, odspava mrtvim
snom pijanca, a sledeeg jutra e mu pokazati vrata. Sna
za nju nije bilo te noi. Podigavi fotografiju mladog
Tabea, bacila ju je u plaviaste plamenove koji su
poigravali iznad umura u kaminu. Dim se digao kao
oblak, i miris neeg nagorelog ispunio je sobu. Sluavka
Okinu provirila je kroz pomina vrata, koja je Tabe
ostavio delimino otvorena. Sa osmehom, Kin joj je dala
znak da razmesti postelju za no u gostinskoj sobi. Da bi
zabaurila miris izgorele hartije, poloila je tanku kriku
sira na vatru.
Hej, ta to gori? Bio je to Tabe, koji se vratio iz
klozeta. Provirio je kroz pomina vrata, obgrlivi rukama
izdana ramena sluavkina.
Mislila sam da ispeem malo sira, da vidim kakav
ukus ima, ali mi je ispao iz maica.
Stub crnog dima podigao se kroz belinu pare, a
svetli krug abaura bio je sada mesec koji je lebdeo u
oblacima. Miris nagorele masti napadao je nozdrve.
Kaljui i zamuckujui, Kin je ustala i izletela iz sobe,
irom odgurnuvi pomina vrata.
Ton Nakaima
DIVLJA ZVER

Li Deng je bio ovek veoma uen. U mlaim
godinama poloio je ispite za viu dravnu slubu sa
najviom ocenom i njegovo ime je upisano u Vojnu listu.
Ubrzo posle toga postavljen je za gardijskog kapetana u
oblasti donjeg toka reke Jangce.
Prihvatio je svoje postavljenje, ali zbog ponosne i
nezavisne prirode ubrzo su poela da ga brinu ogranienja
na novom poloaju koji je prezirao kao nedostojan
njegovog talenta. Poto je bilo malo izgleda za brzo
napredovanje, Li Deng je posle kratkog vremena dao
ostavku na dravnu slubu. Prekinuo je odnose sa svim
bivim prijateljima i kolegama i povukao se sa porodicom
u svoje rodno mesto Guolije, reen da se ubudue svim
srcem posveti pisanju poezije. Zar da godinama ostane
zapostavljeni slubenik u dravnoj slubi, puzei pred
takozvanim pretpostavljenima, zar ne bi bilo beskrajno
bolje, razmiljao je on, da ivi dostojanstvenim,
nezavisnim ivotom oveka od pera i da, naposletku,
potomstvu ostavi svoje ime velikog pesnika?
Avaj, da bi ovek postao poznati pisac, potrebno je
neto vie od same reenosti. Ubrzo je Li Deng iscrpao
sve svoje privatne izvore prihoda. Nakon toga, dani su mu
se pretvorili u borbu za svakodnevne ivotne potrebe.
Lepi mladi okruglastih obraza, koji je onako sjajno
poloio ispite za viu dravnu slubu, potpuno je nestao,
a umesto njega pojavio se mrav ovek, grubog izgleda, u
ijim oima se mogao videti uporan, ali nestrpljiv izraz
nekoga kome cilj neprestano izmie.
Posle nekoliko godina vie nije mogao da podnese
ono ubistveno siromatvo na koje ga je osudilo njegovo
bavljenje poezijom; shvatio je da mora progutati svoj
ponos i uzeti posao koji bi njemu i njegovoj porodici
obezbedio bar hranu i odeu. Podneo je molbu Savetu
dravne slube i u dogledno vreme bio postavljen za
pomonika oblasnog upravnika u jednoj provinciji na
istoku. Dotle je veina njegovih bivih kolega ve stigla
do visokih poloaja, pa se Li Deng sada naao u
neprijatnoj situaciji da primi nareenja od ljudi koji su
poloili ispite sa mnogo loijim rezultatima od njega i bili
mnogo nie na ispitnoj listi, veinu od njih on je prezirao
kao neotesane tipove i glupane. Stalna ponienja na
njegovom novom mestu, posle tekih godina bavljenja
poezijom, uinila su Li Denga sve mrzovoljnijim, i
ogorenijim do te mere, da se ponekad inilo da je na ivici
ludila.
Godinu dana posle toga kako je ponovno primljen u
dravnu slubu, dobio je nareenje da slubeno otputuje
na jug zbog nekog posla. Uz put je odseo u jednoj
gostionici kraj reke Ju, i tu je iznenada poludeo. Usred
noi uli su se njegovi nerazumljivi urlici. Iskrivljena lica
i iskolaenih oiju iskoio je kroz prozor i, pre nego to
ga je iko mogao zaustaviti, odjurio u mrak glavom bez
obzira. Sledeeg jutra jedna grupa je pola u potragu za
njim; ali, mada su sva brda i polja pretraili u svim
pravcima, nije bilo ni traga od Li Denga. Vie se nije
pojavio, ak ni njegova porodica nikada nije saznala za
udnu sudbinu koja ga je snala.
Sledee godine, Juan Can, poreski nadzornik u
provincijskom okrugu koji se uputio ka jugu po carskoj
naredbi, prenoio je u angjiju blizu reke Ju. Spremao se
da sledeeg jutra krene jo pre zore, kad ga je vlasnik
gostionice upozorio da je na putu u pravcu juga vien tigar
to prodire ljude.
Putnicima je reeno da izbegavaju taj put nou,
rekao je gostioniar. Ako mi dopustite, ja bih vam sa
najponiznijim potovanjem predloio, vaa visosti, da
saekate zoru.
Hvala, rekao je Juan Can, ali ja imam hrabre
ljude koji me uvaju. Bez ikakvog okolienja, on je
uzjahao konja i napustio gostionicu u drutvu svojih
pratilaca.
Ubrzo nakon toga probijali su se kroz gustu umicu
obasjanu meseinom. Odjednom, ogroman tigar iskoi iz
ipraja pored puta i, divlje riui, ustremi se na Juan
Cana. Zver se upravo spremila da skoi na njega kad se
naglo okrenula i odjurila natrag u estar.
Za trenutak niko nije progovorio ni rei. Onda je iz
estara dopro udan glas: Gospode! Ovo je bilo za
dlaku!
Iako je bio uplaen, Juan Can je istog trenutka
prepoznao glas.
Pa to je sigurno glas mog starog prijatelja Li
Denga, zar ne? rekao je.
Juan Can i Li Deng su u prestonici polagali zavrne
ispite u isto vreme i bili su prisni prijatelji ve vie godina.
Samo ovek blagog temperamenta kao Juan Can mogao
je tolerisati grubog i svojeglavog Li Denga.
Zadugo nije bilo nikakvog odgovora iz estara,
izuzev udnog zvuka poput priguenog jecanja. Najzad,
jedan grubi glas je progovorio:
Da, ja sam odista Li Deng iz Guolijea, koga si
nekada poznavao.
Zaboravivi na strah, Juan Can je sjahao s konja i
pribliio se estaru. Izlazi odatle, stari prijatelju, rekao
je, i doi da malo porazgovaramo.
Avaj, odgovorio je glas, ja sam uasno
preobraen! Od stida ne mogu dopustiti da me vidi u
mom sadanjem obliku. Znam da bi i sam pogled na mene
izazvao uas i gaenje u tebi. Ipak, sada kad smo se sreli
u tako udnim okolnostima, molim te da zastane da
porazgovaramo, iako neemo moi da vidimo jedan
drugog.
Kada je Juan Can docnije razmiljao o tome, sve mu
se to inilo nemoguno i udesno, ali je on sve vreme
oseao kao da je to neto sasvim obino, kao to u
snovima ovek bez ikakvog pitanja moe da prihvati i
najapsurdnije dogaaje. Naredivi svojoj pratnji da eka,
stao je odvano pored samog estara i poeo da razgovara
sa svojim nevidljivim prijateljem.
Najpre mu je ispriao novosti iz prestonice,
najnovije vesti o njihovim bivim kolegama i o njegovoj
blistavoj karijeri. alosnim glasom iz estara mu je
prijatelj estitao na unapreenju. Posle toga nastala je
muna pauza. Konano je Juan Can smogao snage da
upita:
A ta se desilo s tobom?
Iz gustog ipraja Li Dengov glas je ispriao
sledeu priu:
Otprilike pre godinu dana poslali su me na jug
nekim beznaajnim poslom. Uz put sam proveo no kraj
reke Ju. Legao sam rano i gotovo odmah zaspao, ali posle
izvesnog, kako mi se uinilo, kratkog vremena, probudio
me udan glas koji me je spolja dozivao. Ustao sam,
otvorio prozor i pogledao napolje. Iz mraka me dozivao
nepoznati glas, a neki neodoljivi nagon naterao me da ga
posluam.
Bez kolebanja iskoio sam kroz prozor i odjurio u
no, trei kao u bunilu, ne vodei rauna o pravcu. Pre
nego to sam doao k sebi, naao sam se na stazi koja vodi
u umoviti predeo. Na svoje uenje, bio sam svestan da
trim etvoronoke s rukama na tlu; ini mi se da sam na
taj nain bio u stanju da se kreem mnogo bre. Dok sam
trao, oseao sam kako mi telo ispunjava udna snaga, i
lako sam poskakivao preko stena i oborenih stabala. Onda
sam primetio da mi je oko prstiju izrasla gusta dlaka, i po
rukama i ramenima u stvari, po celom telu. Sada sam
ve sasvim zaboravio na glas, ali sam jo hitao dalje
trei, tako rei, radi samog tranja.
Kad je zora poela da svie, zastao sam kraj
planinskog potoka i pogledao u bistru vodu. Namah sam
video da sam se pretvorio u punokrvnog tigra. Posle prvog
oka, sa olakanjem sam shvatio da to mora biti samo san.
Zna, esto sam sanjao, naroito kad bi me obuzela mora,
i kada sam bio potpuno svestan da sanjam. Ali kako su
asovi prolazili i zora se pretvorila u punu dnevnu
svetlost, konano sam morao sam sebi priznati da sam
sasvim budan. Tada sam prvi put bio uasnut i preneraen.
Najstranije od svega bilo je to to sam oseao da za mene
normalna pravila ivota vie ne vae i da od sada pa
nadalje sve moe da se dogodi, ma kako bilo stravino.
unuo sam u gustu travu blizu nekog velikog
kamena i pokuao da sve shvatim to je moguno bolje.
Zato se ovo dogodilo? Pitao sam sebe, ali mi nikakav
odgovor nije padao na pamet. Razmiljajui tu, kraj stene,
sinula mi je misao da niko nikada ne moe biti siguran
zato mu se neke stvari deavaju. Zar sve ljude tokom
njihovog ivota ne kontroliu sile koje oni samo donekle
shvataju ili ih uopte ne shvataju? Mudrost se sastoji u
tome da ovek prihvati to krajnje neznanje i da se ne bori
stalno protiv sudbine, to sam ja, odista, inio. Sada je bilo
prekasno. Moj ivot ljudskog bia bio je prava pauina
izatkana od borbe i pobuna; spoznanje toga dolo je tek
kada mi vie nije moglo biti ni od kakve koristi. Pogledao
sam svoje tigrovsko telo i poeleo da umrem.
Upravo tada je protrao jedan zec, nekoliko metara
od mesta gde sam ja uao. U jednom trenu me je
napustilo sve ljudsko u meni. Kad sam poeo opet ljudski
da mislim, ustanovio sam da su mi usta umrljana krvlju i
da su pramenovi bele dlake razbacani svud unaokolo. To
je bilo moje prvo stvarno iskustvo otkako sam se
preobrazio u tigra. Ne usuujem se ni da ti priam o
strahotama i brutalnostima koje inim svakoga dana
odonda.
Samo jo nekoliko asova vraa mi se ljudski duh
svakoga dana. U tim prilikama mogu da govorim kao to
sada s tobom razgovaram mogu, u stvari, da
najsloenije razmiljam. Da, mogu ak i da recitujem
itave stranice iz klasika. Onda se priseam i uasnih
stvari koje sam poinio kao tigar; ui mi odzvanjaju
kricima mojih rtava i obuzima me stid, strah, ogorenje
na moju ivotinjsku prirodu.
Meutim, kako su prolazile sedmice, ti asovi
ljudske lucidnosti postajali su sve rei. Donedavno sam se
udio kako sam mogao da se pretvorim u tigra. A sada me
opseda drugaije pitanje: kako sam ikada mogao i biti
ljudsko bie? To je straan znak, zar ne? Uskoro e sve
seanje na moju prolost ieznuti i ono malo ljudskog
duha to je jo preostalo u meni nestae, poput temelja
neke starinske palate koju konano prekrivaju zemlja i
pesak. Onda neu biti nita drugo do divlja zver, pustahija
ovih uma koji, da te je sreo, Juan Cane, razderao bi ti ud
po ud i prodro te bez i najmanje grie savesti...
Glas je utihnuo i za trenutak je Juan Can uo samo
zvuk tekog dahtanja. A onda je glas nastavio, ali sa
mnogo veom mukom:
U poslednje vreme stalno mi se vraa izvesna
misao nije originalna, naravno, ali je nikada ranije
nisam u potpunosti razumeo. Zar nismo svi mi i
ivotinje i ljudska bia u jednom trenutku bili neto
sasvim drugo? Dok smo mladi, mi se, moda

nejasno
seamo svoga prethodnog ivota, ali, kako se navikavamo
na na sadanji oblik, mi padamo u zabludu da smo uvek
bili onakvi kakvi smo sada.
Pa, bilo kako bilo, takve apstraktne ideje uskoro e
biti sasvim strane mome poimanju. Na neki nain ja u,
nesumnjivo, biti sreniji kad moje ljudske strane nestane;
ipak, najvie se plaim upravo tog konanog nestajanja
moje ovenosti. Izgledi da postanem divlja zver, bez
seanja na svoje bive ja, toliko su za mene bolni da ne
mogu to da ti opiem. Avaj, to je moja sudbina, i sada vie
nema mogunosti da je izbegnem.
Opet je glas zamro; izvesno vreme je nastao tajac u
estaru. Juan Can i njegova pratnja stajali su ne diui,
obuzeti strahopotovanjem prema toj neverovatnoj prii.
A onda, posle dueg zastoja, ponovo se zauo glas:
Pre nego to zauvek napustim svet ljudi, hteo bih
da mi ispuni jednu elju.
Samo reci, kazao je Juan Can. Bie ispunjena.
Moja elja je sledea. Moje ambicije ranijih dana
bile su da budem priznat kao veliki pesnik, ali pre nego
to se to moglo ostvariti, snala me je sadanja sudbina.
Od bezbroj pesama koje sam sastavio, nijedna,
pretpostavljam, vie ne postoji. Nesumnjivo da su nestale
iz ljudskog seanja poput dima koji raznosi vetar. Jedini
postojei ostatak moje umetnosti je dvanaestak pesama
koje sam zapamtio. Zapii te pesme, molim te, i postaraj
se da one ne odu tragom svoga autora u zaborav.
Ali nemoj da misli, prijatelju moj, da se ja nadam
da u se istai kao veliki pesnik samo po snazi tih nekoliko
stihova: jedino to ne mogu da podnesem to je saznanje
da u napustiti ovaj svet pre nego to bar nekoliko pesama,
zbog kojih sam izgubio i karijeru, i bogatstvo, i, konano,
svoj um, bude dostupno potomstvu.
Juan Can je naredio jednom od svojih pratilaca da
uzme etkicu i da zapie rei tog bia u estaru. Sasvim
jasno Li Dengov glas je recitovao tridesetak pesama
finog stila i izvanredno oseajnih. Ipak, dok je Juan Can
sluao, oajna istina ga je porazila da njegov prijatelj
nikada ne bi mogao ostvariti svoje knjievne ambicije ma
koliko da je dugo iveo. Iako je Li Deng bio vet pisac,
velikog znanja, oigledno mu je nedostajala iskra genija
koja jedino moe da oivi poeziju.
Kada je Li Deng zavrio recitovanje svojih
pesama, zastao je za trenutak, a zatim je nastavio grubim,
samoosuujuim tonom, koji je Juan Canu bio znan jo iz
njihovih studentskih dana:
Zaista je apsurdno, ali esto se dogaa, dok nou
uim u svojoj peini, ja sanjam o zbirci svojih pesama, u
divnom povezu, kako lei na stolu nekog uenog oveka
u prestonici. On podie knjigu sa izrazom potovanja i
poinje da ita ... Kako je to idiotski! Hajde, smej mi se!
Smej se jadnoj budali koja je sanjala o tome da postane
pesnik, a umesto toga je postala tigar!
Daleko od toga da se Juan Can smejao dok je sluao
ogoreni glas svoga prijatelja. Seao se prolosti kada je
takvo preterano ismevanje samoga sebe gotovo uvek
usledilo posle Li Dengovih uobraenih zanosa.
Da, ja sam ti predmet za ismevanje, nastavio je Li
Deng, gotovo ispljuvavajui rei. I evo moje poslednje
pesme da me se sea po njoj. Sastavio sam je u trenutnom
nadahnuu ... poema o jadnoj budali kao to sam ja.
Juan Can je dao znak pratiocu da nastavi da pie, a
Li Deng je izrecitovao:

Nesrea je sledila za sreom
dok mi najzad um ne podlee;
Besnilo bolesnog duha onda
svede me na ovaj uasan lik.
Sad ivim u mranim peinama
dok se ti vozi zlatnim koijama.
Prole noi stajao sam na planinskom visu
okrenut srebrnom mesecu.
To nije urlik zastraujueg tigra
odjekivao u brdima,
ve jauk krajnjeg bednika.

U meuvremenu, izbledela svetlost meseine, rosa
u travi i svei povetarac najavili su pribliavanje zore.
Juan Can i njegovi pratioci povratili su se od prvog oka
zbog Li Dengovog preobraaja. Sada su prema tigru-
pesniku oseali vie saaljenje negoli strah.
Avaj, kakva tragina sudbina! mrmljali su. Sa
svim njegovim znanjem i nadarenou da se ovek
svede na ovo.
Onda je Li Dengov glas nastavio:
Ranije sam ti rekao da sam prenebregao uzrok
svog preobraaja. I tako je u poetku bilo. Tokom
poslednje godine sam, ini mi se, poeo da shvatam bar
iskrice istine.
U danima dok sam bio ljudsko bie, povukao sam
se u svoje rodno mesto, kao to zna, i klonio se ljudi.
Ljudi su smatrali da je moje ponaanje drsko i nadmeno,
ne shvatajui da je ono u velikom delu dolazilo od
snebivanja. Neu se pretvarati pred tobom da sam ja,
poznati genije u varoici, bio sasvim bez ponosa. Ali moj
ponos je bio snebivljiv ponos kukavice. Iako sam
odluio da budem pesnik, odbijao sam da uim od nekog
pesnika ili da se meam sa piscima, a to je bilo zbog
bojaljivog kukaviluka jer sam se nesvesno plaio,
ako se budem druio s ostalim pesnicima, moda e dragi
kamen genija u meni biti razotkriven kao laan.
Istovremeno sam se nadao i upola verovao da je
dragulj pravi, i omalovaavao sam meanje s obinim
ljudima koji se u ivotu nisu bavili knjievnom delatnosti.
Stoga sam se izdvojio od spoljnog sveta i iveo u
izolovanosti sa svojom porodicom. Sve vie sam
nipodatavao obine ljude, a finansijske tekoe samo su
poveavale moj prezir prema poslovnom svetu koji misli
samo na novac. Ali sve vreme u meni je rastao strah da
sam ja, uistinu, daleko od pravog poetskog genija. Ponos
i plaljivost te dve osobine sve vie su me obuzimale
dok nisu postale gotovo moje celokupno bie.
Ljudi kau, zar ne, da smo svi mi po prirodi divlje
zveri, i da je naa dunost kao ljudskih bia da postanemo
poput ukrotitelja koji krote svoje ivotinje, pa ih ak
naue da izvode zadatke koji su strani njihovoj
ivotinjskoj prirodi. Moj plaljivi ponos bio je ponos
divlje ivotinje i, uprkos mojoj inteligenciji i kulturi, na
kraju nisam bio u stanju da ga obuzdam. U stvari, taj
ponos me je i spreio da postanem veliki pesnik. O, ja
znam da su mnogi ljudi, koji su imali manje talenta nego
ja, dostigli pesniku slavu skromnim prouavanjem dela
drugih pesnika i predanim radom. Da, moj ponos
pretvorio je ivot moje porodice u bedu, a moj u muenje!
I taj neobuzdani ponos konano me je pretvorio u divlju
zver i po izgledu i po duhu.
A sada, avaj, isteklo je vreme za kajanje. Moji dani
u ljudskom obliku su zavreni i poslednji ostaci ljudskog
u meni postepeno e nestati. Kakav jad! esto nou stojim
sam na onim stenama i zavijam u puste doline to su se
pruile ispod mene. Zar niko ko me uje, nee razumeti
moju patnju? Manje ivotinje me uju i bacaju se niice
od straha u svojim jazbinama. Planine i drvee, mesec i
rosa uju me i dive se estini tigrovog urlika. Skaui u
vazduh i bacajui se na zemlju, ja urliem u no. Ali niko,
nita, ne razume oaj koji kipti u meni. A tako je, uistinu,
bilo i u danima kada sam jo bio ljudsko bie ...
Sada se ve mrak gotovo raziao. Iz daljine se zauo
aloban zvuk lovevog roga.
Dolo je vreme da se rastanemo, rekao je Li
Deng. Zaarani as se blii kada u ja opet postati tigar
i duhom i telom. Ali najpre mi dozvoli da ti uputim jo
jednu elju. Kada se vrati na sever, molim te otii do
moje porodice u Guolijeu. Nemoj im nita rei o ovom
susretu, radije im reci da si, u toku svojih putovanja, uo
za moju smrt. I ako im nedostaje hrane i zatite, saali se
na njih, preklinjem te.
Kada je Li Deng prestao da govori, zaulo se
cviljenje iz estara. Duboko dirnut, Juan Can je odgovorio
da e udovoljiti eljama svoga prijatelja u svakom
pogledu. A onda se Li Dengov glas naglo vratio u svoj
prethodni grub i samopodrugljiv ton.
Ti sigurno misli da je ovaj drugi zahtev trebalo da
bude prvi. Potpuno si u pravu. Upravo zbog toga to sam
bio tip oveka koji se vie brinuo o tome hoe li ljudi
zapaziti njegove loe pesme nego kako obezbediti
pristojan ivot svojoj izgladneloj eni i deci, zavravam
kao ivotinja. Uzgred budi reeno, predloio bih ti da na
povratku ide nekim drugim putem. Moglo bi se desiti da
ve tada preem sve granice sposobnosti da prepoznam
stare prijatelje, a strano mi je i da pomislim da bih te
mogao raskomadati i pojesti. Ukoliko ikada poeli da
obnovi nae poznanstvo, molim te zastani danas, kad
stigne na vrh onog brda, i baci pogled unazad. Onda e
moi da me pogleda jo poslednji put, a to e te
osloboditi svake elje da me ponovo sretne.
Zbogom, dragi moj prijatelju, rekao je Juan Can
utivo prema estaru. Sveano je uzjahao konja i otiao sa
svojim pratiocima. A iz iblja se zaulo grubo jecanje.
Kad je grupa stigla na vrh brda, Juan Can je
pogledao unatrag, u pravcu umice odakle su upravo
doli. Odjednom je iz guste trave iskoio na put tigar.
Nekoliko trenutaka stajao je tu nepomian, a onda je
pogledao na bledi, beli mesec i tri puta riknuo. Dok je
poslednji urlik jo odjekivao dolinom, tigar je opet skoio
u bunje i nestao sa vidika.
Taiun Takeda
PODIZANJE MOSTA

Iako ja vie ne stajem pred lik Bude, niti recitujem
sutre
23
, ipak se uvek trgnem kada ujem re
propovednik. Jer, roen sam kao sin svetenika i
vaspitavan u hramu. ak i kada se ne upotrebi sa
podsmehom, ta re me nekako odbija. Gui me kao kad bi
mi neko iznenada prineo licu vlanu, ubualu krpu za
sudove. Onaj teki, mranjaki ivot u hramu, one
napetosti i protivrenosti koje takav ivot ine posebnim,
jo od mojeg detinjstva su me uasavale.
Pobegao sam, a moda sam bio izbaen. Na jedan
skroman nain, imam prilike da udahnem neto od onog
obinog, svakodnevnog vazduha, to drugima nije uspelo.
U svakom sluaju, imam prilian broj prijatelja koji su
svetenici, i jasno mi je kao dan da nain na koji oni misle
nije od ovoga sveta. Njihove patnje, koje bi malo ljudi
moglo i da nasluti, pogaaju me kao da su moje roene.
Pobonost je najsnanija od svih sila. Uhvativi se za tu
najduhovniju silu, oni se koriste njome da sravne svoje
raune. Prodaju veru u zamenu za ponude i priloge.
Postoji neto neizbeno gnusno i pretvorno u naliju te
transakcije. to je svetenik iskreniji i to je dublja
njegova vera, on osea sve nepodnoljiviji stid kad uvidi
koliko je njegov ivot daleko od uenja Gautame Bude.
Gautama je bio princ koji je napustio dvor i odabrao
put mudraca. Ostavio je svoj dom i svoju porodicu.
Dananji svetenik postupa obrnuto: on mora da stupi u
dom zvani hram. Hram je mesto javne pobonosti, sveta
dvorana za razmiljanje; u isto vreme, na odreeni nain,
on postaje mesto kuda svetenik dovodi enu i gde ona
raa decu. Poto su iz klase intelektualaca u najmanju
ruku, svreni bogoslovi, ponekad ak i doktori nauka
svetenici se najozbiljnije trude da svoj dom oiste i da se
odreknu svih svetovnih zadovoljstava. Avaj, oni su samo
deo ljudskog stada. Nije im lako da postanu tapovi i
kamenje. Pomislite na idovu Pastoralnu simfoniju. Taj
sluga boji bio je ovek iste savesti, ako je ikada takav
postojao; pa ipak je i on morao da prihvati injenicu da ni
njegova sveta ljubav prema slepoj devojci nije bila
osloboena ivotinjske poude.
Dok sam bio student, sluao sam jednom predavanje
nekog voe pokreta za reformu budizma. Sala u Hibiji bila
je krcata sve do najviih galerija. Keri i supruge iz
najboljih porodica bile su tamo u svom punom sjaju.
Govornik je prepriavao uspomene iz svoje mladosti. Bio
je to otmen gospodin, u tamnom odelu, sjajne crne kose.
Pod punim osvetljenjem i u isparavanju toplih tela,
njegovo lice snanih vilica bilo mu je, moda, etrdeset
godina postajalo je sve crvenije i zrailo energijom i
ivotom. Imao je savreno, gospodsko dranje.
U ovom hramu se pee riba za ruak.
Neoekivano, neko od parohijana je doao da zamoli da
se zbog neega odri sluba. Svetenik se usplahirio i
opominje enu da ovo mesto ne sme da mirie na ribu.
Otvorio je sve prozore i rasteruje dim. Govornik je veto
usmerio svoje strele na najsmenije situacije u ivotu
hrama. Njegov mekani glas je potpuno osvojio publiku.
Dolo je do prave eksplozije od smeha. Lepa dama sa
dvostrukim podvoljkom, koja je sedela pored mene,
klimala je glavom odobravajui. Ali ja nisam mogao ni da
se smejem ni da odobravam. Smraio sam se i namrtio.
Ba sam dan pre toga morao da sluam prijatelja
kako pria o svojim podvizima u Tamanoiju. Tamanoi je
sumorna etvrt za zabavu; po njenim krivudavim
sporednim ulicama namazane dame sa malih prozora
neumorno dozivaju svoje potencijalne muterije.
Hej, elavko. Bi li doao da se poigra sa mnom?
Tako su govorile. Nasmejao se obeenjaki, kao veliki
grenik. ene su primetile njegovu obrijanu glavu i
smesta mu nadenule ime elavko. Naao sam se ukleten
izmeu pokvarenog osmeha moga prijatelja i
samouverenog osmeha na ovoj pozornici. Nekako nisam
mogao da sledim osmeh koji je obeavao asnu
budunost. Ustrajao sam u svojoj nameri da se predam
onom drugom, pokvarenom osmehu mladog svetenika
kojim je ovladala pouda. Moje simpatije su bile na strani
elavka, imali smo neto zajedniko. Riba ispeena u
potaji govori o elji. elja se ne moe odbaciti, jer ta
emo sa seksualnom strau? ak i poto sam napustio
salu u Hibiji, jo me je arila po telu i jurila mi kroz vene,
kao da se ruga. A jo tee bi mi bilo da se odreknem tog
seksualnog prohteva. On me nikada nee ostaviti na miru.
Ljudi su uvek bili surovi u svojoj osudi pohotnih
postupaka svetenika. Dovoljan dokaz toga je ve i sam
broj neasnih svetenika, svetenika zavodnika i
svetenika otpadnika koji se javljaju u pozoritu Kabuki.
U Japanu su o njima pisali pisci lakih romana iz perioda
Tokugava, u Kini veti pripovedai iz perioda Ming i
ranog ing. U obema zemljama postoji obilje erotskih
romana, drskog, satirikog tona. Poto pisci iz niih
stalea nisu mogli neposredno da udare po ratnicima i
konfucijancima, oni su, savreno sraunato, napadali s
boka sladostrae svetenika.
Legenda o svetenikovom mostu ivi u kineskoj
provinciji. To je pria o Mostu odanog sina, izgraenom
u periodu Cijen Lung.
Odani sin je rano izgubio oca. iveo je sa majkom,
koja je odravala tajnu ljubavnu vezu sa jednim
svetenikom. Nije ona bila loa ena. Sve do te nesrene
afere asno je sluila seni svoga pokojnog mua,
danonono mislei na svoju decu. Kao ena i udovica
dobrostojeeg zemljoposednika nije ni u emu
oskudevala. Uspevala je da sa neobino mnogo vetine
upravlja mnotvom radnika; njeno domainstvo, sigurno i
ispravno voeno, uivalo je ugled u selu.
Meu seljakim kuama sa zidovima od blata i
zemljanim podom, to su, kao polegle po zemlji, izgledale
da e se utopiti u beskrajnim poljima jema, uzdizala se
velika zgrada sa zidovima od smee cigle, krovom
pokrivenim crnim crepom, kamenom kulom
osmatranicom, sa lestvicama od konopca to vise s
njenog vrha, i sa bogato ukraenim sobama to se niu
jedna za drugom. Gospodarica te kue, prirodno,
privlaila je panju ostalih. Da je kojim sluajem bila
udovica siromanog seljaka, stvari bi se mogle
jednostavno reiti: mogla bi da pobegne sa svojim
ljubavnikom, ili da dovede nekog pogodnog oveka i
ukljui ga u porodicu, ili, moda, da nae sebi
odgovarajuu priliku u susednom selu. Danas, dva veka
kasnije, udovica tridesetih godina ima dovoljno slobode
da sledi prohteve svoga tela najverovatnije da je ni svet
ni sopstvena savest ne bi osudili. Ali, kako kau
konfucijanci, ena ne moe da ima dva mua. Nju su
strogo vaspitavali stariji lanovi porodice, i dobrovoljno
je poloila zakletvu. Ona je bila ena strogih i nesalomivih
naela.
Nadao sam se da neu morati to da pomenem.
Jednoga dana, dok su se mladi vrbini izdanci njihali na
prolenom povetarcu du dvorinog zida, odani sin je,
najzad, shvatio da mora da razgovara sa svojom duboko
potovanom majkom. Neodluno se kolebao, a bledo lice
mu je bilo oboreno ka zemlji. Nepristojno je od sina da
daje miljenje o ponaanju svoje majke kad to niko i ne
trai od njega; a pogotovu ako je to na neki nain runa
stvar, svaka re je kao iva rana. Ipak, potovanje prema
majci i prema uspomeni na moga oca primorava me da
govorim.
Glas mu je bio priguen. On nije bio toliko slobodan
mladi da bi otvoreno mogao pomenuti svetenikovo ime
i time jo vie pomraiti ionako sumorno, prelepo elo
svoje majke.
A majka je takoe utala. Suze su joj tekle niz lice.
Posramljena u dubini due, nije nalazila odgovora.
Zaklela se da vie nikada nee videti tog oveka. Odanom
sinu je laknulo.
Ipak, svetenik je nastavio da im recituje sutre. Kad
god bi on doao, majka bi bila ivahna i srena. Lice bi joj
se ozarilo blagim osmesima, a oi zablistale. Odanog sina
su manje brinule svetenikove prikrivene rabote, a vie zle
slutnje to su ga obuzimale u vezi s majkom. Ako bi
stareine i seljani poeli da prave probleme od toga,
njegovoj majci ne bi preostalo nita drugo nego da se
ubije. Bilo bi krajnje bezbono ne preduzeti nita kada se
njegova majka nae suoena sa samoubistvom. Njegova
odgovornost kao najstarijeg sina dala mu je hrabrosti da
ukori majku poto to okolnosti zahtevaju. Ako bi, ipak,
njegova majka, zbog sramote morala da se baci u ponor,
on bi praktino bio njen ubica. Treba li, onda, da ukori
svetenika i da ga izbaci iz kue? Ali, zar ovek, dovoljno
sposoban da osvoji tako pametnu enu, ne bi mogao da
izazove skandal pred seljanima i tako ubrza njenu
propast?
Skupivi svu Svoju hrabrost, odani sin je opet
progovorio:
Neutivo je od mene, znam, ali ja smatram da bi
bilo bolje da nam taj svetenik vie ne dolazi u kuu.
Njegove posete mogu jedino da donesu propast i majci i
naoj porodici.
ini kako misli da je najbolje, rekla je nesrena
majka, guei se u suzama.
Odani sin je zabranio svetenikove posete.
Poslednja elja njegovog oca na samrti i upozorenje
proroka posluili su mu kao izgovor. Njegov brat, koji je
bio vrlo mlad i nije znao pravo stanje stvari, bunio se.
ini mi se da je moj brat prestao da potuje
uspomenu na oca kad vie ne da da se dre pomeni za
njegovu duu.
Odani sin mu se blago usprotivio.
Ali majka, odvojena od svetenika, pala je u
najdublju potitenost. Nije nigde imala mira, nije mogla
ni da jede. Bila je kao na izdisaju, bez i malo duevne
snage. Ne bi trebalo da se izvode brzopleti zakljuci o
svetenikovoj vetini u lonici. Ima dosta razloga da se
pretpostavi da je sirota ena dospela ve na ivicu nervnog
sloma. Bila je usamljena, budalasta ena, obrvana
oseanjem takve izdvojenosti da joj se inilo da se ivot
oko nje zamrznuo.
No, bilo kako bilo, svetenik je znao kako da se
dodvori. U legendi je to sasvim jasno prikazano. Znao je
da se dodvori. Vidim tu re pred sobom, iznenada me
obliva hladan znoj i pitam se da li me neko sluajno ne
posmatra. Tvrdim da sam umakao svetenikoj mantiji,
ali na neki prepreden, drugaiji nain, to udvoriko
dranje uuljalo se u mene i jo je tu. Srameljiv osmeh i
uvek pripravan naklon nisu jedini nain da se ovek
dodvori. Imam jo dosetljivijih, jo finijih i sloenijih
naina.
Kao i drugi nadmeni ljudi iz tog feudalnog vremena,
potpuno je jasno da je svetenik bio paljiv prema
enama. On bi joj donosio au hladne vode ako je bila
edna, toplu vodu da bi oprala noge i lakirani noni sud
ako joj je bio potreban. Neno, sa panjom, pomagao joj
je da skine podsuknje ili da obuje cipele. U kasnoj noi
ublaavao je njene jade, moda, nekom ljubavnom
pesmom. Da je imao protestantske odvanosti, kao
inran, mogao je da je uzme za enu i da dri propovedi
o spasenju due okorelih grenika na ovome svetu. Mogao
je da ovaj svoj nain ponaanja prema enama uvede u
novi, umereniji budizam. Zar se nisu i Muhamedova mo
i uticaj poveali u pustinji kad je uzeo udovicu za enu?
Jadna ena je iz dana u dan sve vie slabila. Vie
nije naputala postelju. Samo je taj avolski svetenik
imao moi da je spase. Potpuno zbunjen, odani sin je
razmiljao.
Udaljivi svetenika, zatitio sam ast svojih
predaka; ali oduujui se njima, doveo sam svoju majku
na ivicu smrti. Svetenik je redak lek, mora se priznati.
Moda ak i jak lek; i moe li sinu biti oproteno ako
bolesnom roditelju uskrati jedan tako delotvoran lek?
Mirno, sasvim smireno, izvlaio je zakljuke. Postoji
neto gnusno u odnosima izmeu moje majke i
svetenika. Ali da li bih i ja neminovno postupio gnusno
ako bih, u ime sinovlje ljubavi i potovanja, spojio njih
dvoje? Mnogopotovani Konfucije smatrao je da bi to bilo
skrnavljenje ljubavi i potovanja prema roditelju kad bi
sin oca predao vlastima kao kradljivca ovaca. A ta je
onda s mojom majkom, koja, u krajnjoj liniji, nije otela
svetenika? Njoj se svetenik sam nametnuo. Ne bi
trebalo da bude zamerke ako bih ja, da bih je spasao,
upotrebio najneprijatniji od svih lekova. Ali, ako tako,
odluim, moram ostati dosledan sve dok ona potpuno ne
ozdravi. Morau da je nateram da redovno nastavi da
uzima dozu leka, sve dok ne bude vidno delovao i dok se
ona ne oporavi. Moram ga prineti njenim sasuenim
usnama ve pripremljenog, tako da joj bude lako da ga
uzme.
Pozvao je svetenika i odveo ga do postelje svoje
majke. Sin dovodi ljubavnika majci. Sramno, ali je on taj
sram podneo kao pravi mukarac. Zakrvavljenih oiju,
krguui zubima, iskradao se, jedva diui, iz straha da
ga posluga ne uje, i putao oveka u kuu nou, a ujutro
ga ispraao. E, lek, kakav lek. Zavodnik je bio i sirup, i
pilula, i lekovita mast, hirurki no i zavoj za zaustavljanje
krvarenja. Duboko sam ganut vaom ljubavlju i
pobonou, rekla bi utivo lekovita mast, poklonivi se
dva puta i irom otvarajui vrata spavae sobe. Koliko
puta je verni najstariji sin, stojei iza njega, arko poeleo
da iupa srce tom najdelotvornijem od svih lekova!
Uprkos svim predostronostima, mlai brat je,
najzad, saznao tajnu. Njegovo lice se zaarilo kao zimsko
sunce na zalasku. Ludost moga brata!
Brate, ti si prenaglio.
A ta ako nisam? Eno! Zar ne uje raskalano
kikotanje, utanje svetenikove mantije, zveckanje
brojanica? Zar je to ljubav i pobonost da se ide naruku
raspaljenoj ivotinji, je li?
To to ti uje, brate, to je zveckanje pilula
istresenih iz torbe.
Dosta, dosta. Ti, brate, zaista nema srama.
Oba brata su bila pravedna u svome besu i svome
jadu. Ali mlai brat do kraja vie nije mogao da podnese
leenje koje je njegov brat izabrao. Istini za volju, on je
potovao njegovu naredbu, kao glave porodice, da ne
uini nita izazovno; ali od toga dana jadni mladi je
izgledao najnesreniji na svetu. Zar se sinovlja ljubav
mogla tako izopaiti? Ako je njegov brat postupao prema
uenju mnogopotovanog Konfucija, zar, onda, Konfucije
nije, u stvari, podvoda? Deak je slabio, jedino je vatra u
njegovim oima bivala sve ea, kao predznak zlokobnih
dogaaja koji e uslediti.
Lek je bio izvanredno delotvoran. Majka se
oporavila. Bila je vedra i vesela, za punih etiri, pet godina
mlaa. Poboni sin je bio bezumno srean. Zvonki majin
smeh bio mu je dovoljna naknada za njegove patnje.
Mlaem bratu, opet, bilo je dosta njih oboje. Pokuavao
je da zaboravi svoje roene, koje nije mogao da zaboravi.
Provodio je dane sa ovcama u planini. Ogromni,
talasasti panjaci te severne zemlje zapahnjivali su ga
jakim vetrovima. Budi miran, govorio mu je vetar. Njiui
se na leima crnog bivola, provodio je ponekad no pored
reke. Blatnjava, uta voda terala ga je da oseti kako
protiu dani i meseci. Opaljen suncem i vlaan od rose,
uvek je alio za veselom trpezom, za majinim
nenostima, za prijatnim razgovorom s bratom.
ta se to deava s njim? Dobra ena bila je
zbunjena. Zar sam neto loe uinila?
Ne, odgovarao je tiho stariji sin. Samo hoe da
ojaa u planini.
Svetenik je bio suvie jak lek. Pacijent je postao
zavisan. Sa injekcijama se moralo nastaviti. Iako bi to
moglo njegovog brata dovesti do ludila, odani sin je imao
obavezu: da izvede svoju, prvobitnu nameru do kraja.
Selo je sa tri strane bilo okrueno rekom. Na
jedinom putu sa etvrte strane stajali su straari radi
odbrane od razbojnika. Zimi je svetenik mogao da
prelazi preko zaleene reke i nastavi svoje nedoputene
posete. Kada je voda niska, mogao je da je pree malim
amcem. Ali kada bi se sneg topio i vode nadolazile,
postojale su nepremostive tekoe da se prikrade u selo.
Tada su te injekcije, tako potrebne bolesniku, morale da
budu obustavljene.
Zato su nam potrebne kie i prolee? Kad bi samo
mogla da bude zima cele godine!
Potpuno ste u pravu! rekao je svetenik. To je
ba ono za ta se ja molim Budi svakoga dana.
Ove aputave jadikovke doprle su do uiju odanog
sina. Putovanje preko leda uz zavijanje zimskog vetra bilo
je neuporedivo vee iskuenje od obinog hodoaa. Za
olujnih noi postojala je opasnost da se udavi ili smrzne.
Da je to bila Grka ili Rim, sigurno bi se ve ule pesme
u slavu ove iste i nesrene ljubavi. Svetenik je morao da
zadigne svoju mantiju hladnoa bi bila neizdriva ako
bi se ona skvasila i dok je, sapliui se, ulazio u kuu,
listovi i butine bili su mu ukrueni od hladnoe. Dirnuta
njegovom revnou, ena je njegove pomodrele ruke i
stopala uzimala u svoje ruke. I sve to zbog mene!
Grejala bi ih na svome stomaku.
Dok bi leao tako pored nje, cvokoui zubima,
talas hladnoe iz njegovog tela zapljusnuo bi u nju i
uskoro bi i njeni zubi cvokotali.
Zar ne bi te ledene injekcije mogle da izazovu
komplikacije? U ovakvim uslovima nikad se ne zna kada
bi potkona igla mogla da pukne ili nestane. Budunost je
bila tako neizvesna. ovek i ena mogli bi da poele da
umru radi ljubavi, ali odani sin je oseao svoju dunost
prema roditelju. On je morao da pazi na zdravlje svoje
majke.
Odluio se da sagradi most.
Bio je to zaista pozamaan plan, preko svih
mogunosti i jednog oveka, ali on je bio spreman da se
uhvati ukotac bilo s im. Seljaci su dobrovoljno
pomagali kako bi se veze sa svetom poboljale. Stalno su
ponovo postavljali kamen temeljac i stubove, a reka bi ih
jedan za drugim odnosila. Celo selo se dalo na posao. I
staro i mlado krenulo je na veliki i tuni posao graenja
mosta.
Jesu li oni poludeli? Druga sela su sa
zaprepaenjem gledala na taj suludi plan, primeujui da
je to sasvim nepotreban troak.
Neki su se, moda, oseali ak i prevareni: Kladim
se da imaju nameru da se nou iskradaju i dolaze da se
zabavljaju u naem selu, kada most zavre.
I seljaci su se alili na raun svog mosta dok su
klesali i prenosili kamenje.
Nikada jo niko nije video takve koristi kakvu
emo mi imati od mosta.
A kad ga zavrimo, ko e time najvie dobiti?
Pa to je bar lako rei. Svetenik, gospodariin
miljenik.
Nije im trebalo dugo da namiriu skandal u
zemljoposednikovom domu. Znali su, takoe, da je on .u
srodstvu sa zvaninicima te provincije. Ne elei da
dopadnu zatvora, zadravali su to za sebe. ak ni oni nisu
mogli da naslute da je most bio graen zato da bi preko
njega stizale injekcije. To bi za njih bila suvie velika
ludost. Seljaci su bili praktini, a takva nepraktinost za
njih je nita manje nego udovina.
Pa ta onda? Trokovi su plaeni, a ene i starice
moi e da preu reku bez po muke.
Nekoliko energinih mladih ljudi obealo je da e
oni prvi prei mostom. Nisu uopte mogli da predvide ko
e zaista biti prvi.
Kada se gradnja pribliila kraju, prvi koji e ga
prei, stajao je navrh brda, neosetljiv za sav taj znoj i
napore. Kada bude gotov, napustiu varoicu, rekao je
mladi filozof, budei se iz svojih razmiljanja. Pobei u
iz ove gnusobe i mikada se vie neu vratiti.
Jedini je on znao prave razloge svoga brata. Sav taj
novac uloen u most samo zbog izopaene sinovlje
ljubavi i potovanja. Ali, ma ta iko mislio o motivima,
most je bio udesno lep! Krivina, skladna i neprekinuta,
kakvu bi samo vila svojom arolijom mogla da stvori na
nebu. Taj vilinski most nije bio za svetenika. To je bio
most nade, most koji je nebo stvorilo ba za deaka. On
e otii. A zatim dolazi napredovanje, uspon. Preputajui
se tako svojim matarijama, drugi zemljoposednikov sin
gledao je most kako se izdie kao simbol.
Kraj je bio na pomolu. Ali sada je stariji sin imao
razloga da se poali nebu: njegova majka je bila gotovo
na umoru. I to od druge boljke proliva. Ovaj put, samo
ovaj put, svetenikova mo nije bila delotvorna. U stvari,
ona je sve jo samo pogoravala.
Odani sin, majka, ljubavnik, molili su istu molitvu:
Nateraj ih da poure, pomozi im da zavre. Slika mosta
gorela je u majinim zamagljenim oima. Most, most,
jeala bi. Ali odani sin vie nije mislio na most, niti je
mislio na reku. Most e biti zavren, a njegova voljena
majka e umreti. Most tada nee biti nita drugo do
spomenik njegove sinovlje ljubavi. Posle smrti njegove
majke to vie nee biti sveti prelaz na velikom Putu
sinovlje ljubavi. Sasvim suprotno: bie to predmet
podsmeha, spomenik ljudima da se sa prezirom smeju
propaloj sinovljoj ljubavi. On je potroio desetine hiljada
i izgradio sramotu od tvrdog kamena.
Ostanite s nama bar toliko da vidite most.
Svetenik je bio vrlo uznemiren.
Ako vi umrete, umreu i ja. Umreti, umreti. Mislite
da ja neu umreti?
Tako je izgubljeni, ojaeni davalac injekcija doneo
svoju odluku. Nije lagao. Bio je spreman da umre radi
ljubavi, ma kakve ga ognjene muke tamo ekale.
Sada je nesrenom starijem sinu ostala samo
mrnja. Osveta. Nita vie. Radi svoje majke, radi svoga
oca, morao je da uniti ovaj otrov. Dok je gledao samrtno
bledo lice, koje je smrt ve otimala, i lea svetenika koji
je priljubio svoje lice uz njeno, u oima odanog sina javio
se stravian pogled, u kojem se mealo ubilako gaenje
i ludaki bol. Da se sam Konfucije pojavio u tom trenutku,
taj ukoeni pogled se ne bi pomerio.
Majka je umrla istog dana kada je most zavren. Bio
je to lep, sunan dan. Selo je bilo puno miomirisa
prolenog cvea. Skupljeni u gomili na prilazu njihovom
izvanrednom mostu, seljaci su oekivali dolazak mladog
zemljoposednika. Magarac na kome je jahao mladi,
preao je most, a seljani tome nisu pridavali naroitu
panju, samo to su doviknuli rei pozdrava lanu
porodice koja ih je umnogome zaduila.
Dva oveka su stajala licem u lice u spavaoj sobi u
kojoj je leala mrtva ena. Svaki od njih ju je voleo na
svoj nain. Ali injenica da je svetenik voleo njegovu
majku i da je, isto kao i on, bio nesrean zbog njene smrti,
bila je dovoljna da razbukti bes odanog sina u plameni
jezik. U ruci je drao ma, porodino nasledstvo. Njegovo
lepo lice bilo je modro. Njegov poremeeni um dao je
njegovom besu posebnu boju da li pravu ili neku
izbledelu boju odanog sina, ili neto izmeu toga, nije bilo
sigurno.
Ta zna ta ti predstoji, dobacio je uobiajenu
primedbu svom ve pobeenom neprijatelju.
Biu srean ako umrem, rekao je svetenik.
On je ve bio mrtav. Prazna ljutura. Svetlucavi ma
nije predstavljao nita stravino za njega. Uini to
odmah. Bie lake nego kada bih sam morao to da
uinim.
Ma je sevnuo, posekao i probo ga. uo se samo
jedan jedini krik bola. Plaljivi svetenik izgubio je svest
od prvog uboda. Bilo je to neto to bi se moglo opisati
kao eutanazija. Odani sin je samo pomogao nekome ko je
eleo, a nije mogao da umre. Pa ipak, druga osveta nije
bila moguna. Nije to bila samo osveta. Bila je to sinovlja
ljubav. Osuen je na tri godine izgnanstva.
Takva je pria. Ako slini odani sinovi ive u
itaoevoj okolini i sa mesenom kartom putuju do neke
kancelarije ili biroa, onda bi italac dobro uinio, kao to
bi i tamonji svetenik dobro uinio, da poele da srede
svoje odnose. Ne treba da pravimo razliku izmeu
svetenika i svetovnog oveka. Stvar se tie svih nas.
Kakvo udno i zamreno znaenje ima most u
sreditu prie. Tuan, smean most, most koji mirie na
krv. Most vere, most tragedije, most blede smrti bilo
ta da je, teko bi se moglo rei da je to siguran prelaz.
Nazovimo ga mostom strasti, razbuktale kao crveni lotos.
ovek, kome su potrebni mostovi, nespokojna je
ivotinja. U blatu ispod mosta, enke i mujaci pacova
bauljaju jedni preko dugih, a vreme pada u zaborav.
Jukio Miima
PATRIOTIZAM

I

Jedanaeste godine sadanje ere Sova (1936), 28.
februara (treeg dana Februarskog incidenta)
24
, duboko
pogoen to su njegove najblie kolege bile sa
buntovnicima od samog poetka i besan to e carske
trupe uskoro da napadnu na carske trupe, porunik
Takejama ini, oficir peadijskog puka Carske garde,
uzeo je oficirski ma i ceremonijalno se rasporio u sobi
veliine osam oa
25
, u svojoj kui u estom bloku Aobao
u etvrti Jocuja. S njim se ubila i njegova ena Reiko, koja
je, rasporivi se, i sama pratila mua u smrt. U
porunikovom oprotajnom pismu bila je samo jedna
reenica: ivele carske trupe! U eninom pismu, posle
izvinjenja roditeljima za nedosledno ponaanje deteta
koje odlazi u grob pre roditelja, izmeu ostalog, bilo je
zabeleeno: Dan koji je suen vojnikovoj eni, doao je
... Poslednji trenuci hrabrog mua i ene bili su takvi da
bi i demone rasplakali. Treba rei da je muu bilo trideset,
a eni dvadeset tri godine, a prolo je samo pola godine
od njihovog venanja.

II

Oni koji su bili na venanju porunika Takejame ili
koji bi videli venanu sliku mlade i mladoenje,
uzvikivali su od divljenja gledajui lepi par. Velianstven
u slubenoj uniformi, porunik je u levoj ruci stezao ma,
u desnoj drao skinutu apku i sa izrazom snage i
mukosti zatitniki stajao pored mlade. Bilo je neto
snano u izrazu njegovog lica; tamne obrve i irom
otvorene, krupne oi izraavale su istotu i samouverenost
mladosti.
Za lepotu mlade u beloj gornjoj haljini nije bilo
dostojnog poreenja. U okruglim oima, izmeu mekih
obrva, u finom obliku nosa i u punim usnama bilo je
istovremeno ulnosti i prefinjenosti. Jednom rukom, koja
je stidljivo izvirivala iz rukava gornje haljine, drala je
lepezu, a vrhovi prstiju, neno sastavljeni, bili su kao
pupoljci bele rade.
Posle njihovog samoubistva, ljudi bi gledali sliku
mladog para i primetili bi tuno da suvie esto
prokletstvo lei na takvim, na izgled, besprekornim
parovima. Moda je to bila samo uobrazilja, ali gledajui
sliku posle tragedije, inilo se da su dvoje mladih, stojei
ispred zlatnog zastora, zurili, sa istom vedrinom, u smrt
koja je bila pred njima.

* * *

Uz pomo svog kuma, natporunika Ozekija,
smestili su se u svoj novi dom u Aobaou, u Jocuji. Taj
njihov novi dom bio je mala stara trosobna kua sa
baticom pozadi. Poto u prizemlju, u sobama sa tatami
26

podom od est i etiri i po oa, nije bilo dovoljno
sunca, sobu od osam oa na spratu upotrebljavali su kao
ispavau sobu i sobu za primanje, istovremeno. Poto nisu
imali sluavku, kada bi mu bio odsutan, Reiko je ostajala
da uva kuu.
Kako je u zemlji bilo vanredno stanje, branog
putovanja nije bilo. Prvu no posle venanja mladenci su
proveli u toj kui. Pre nego to su legli, ini joj je, sedei
uspravno na podu i poloivi svoj vojniki ma ispred
sebe, odrao lekciju. ena koja se uda za vojnika, treba da
bude svesna da muevljeva smrt moe da usledi svakog
asa. Moe to da se desi sutra, moda prekosutra. Ma kada
se desilo, zapitao je on, da li je spremna da je prihvati?
Reiko je ustala, otvorila fioku na komodi i odande
izvadila ono to je smatrala svojom najveom
dragocenou, bode koji joj je dala majka.
27
Sela je
ponovo bez rei i spustila bode na pod isto onako kao to
je njen mu spustio ma. Razumeli su se odmah bez ijedne
rei, i porunik nikada vie nije pokuao da iskua
odlunost svoje ene.
Prvih nekoliko meseci Reikina lepota se poveavala
i bila sve bletavija, sijajui mirno kao mesec posle kie.
A poto su oboje imali mlada, krepka tela, njihov odnos
je bio strastan. I to se nije dogaalo samo nou. Mnogo
puta, vrativi se kui sa vebi i ne elei da izgubi ak ni
vreme koje bi mu trebalo da skine blatom uprljanu
uniformu, porunik je gurao svoju enu na pod odmah,
im bi uao u kuu. Ni Reiko nije bila manje vatrena i za
jedan mesec, ili neto vie ili manje, koliko bee proteklo
od prve brane noi, ona je saznala ta je srea i, videi to,
porunik je takoe bio srean.
Reikino telo bilo je isto i belo i njene nabujale
dojke pruale su vrst i odluan otpor. Ali, kada bi ve
popustila, te dojke su bile tedre u svojoj prisnoj i
privlanoj toploti. ak i u postelji ovo dvoje su bili
strahovito, ak jezivo ozbiljni. Usred divlje i opojne strasti
njihova srca bila su staloena i ozbiljna.
Preko dana, u kratkim asovima odmora od vebi,
porunik je mislio o svojoj eni, a celog dana sama u kui,
Reiko se seala lika svoga mua. ak i kada nisu zajedno,
bilo im je potrebno samo da pogledaju venanu sliku i da
se ponovo ubede u svoju sreu. Reiko se, ak, nimalo nije
udila to je ovek, koji je do pre nekoliko meseci za nju
bio potpuno nepoznat, mogao da postane sunce oko koga
se okretao ceo njen svet.
Sve ovo imalo je svoju moralnu podlogu i bilo je u
skladu sa Ediktom o obrazovanju
28
, koji je propisivao da
mu i ena treba da se slau. Nikada se Reiko nije
usprotivila muu, niti je porunik ikada imao razloga da
ukori svoju enu. Na kunom oltaru, pored ploice sa
zapisom iz velikog svetilita Ise, stajala je fotografija
njihovih carskih velianstava, i svako jutro, pre nego to
bi krenuo na dunost, porunik bi sa enom zastajao na
tom posveenom mestu i oboje bi se duboko poklonili. U
obrednoj posudi
29
uvek je menjala vodu, a sveta granica
sakakija
30
bila je uvek svea i zelena. iveli su svoje
ivote pod dostojanstvenom zatitom bogova i bili
ispunjeni velikom sreom od koje je drhtao svaki deli
njihovih tela.

III

Iako je rezidencija uvara dravnog peata Saitoa
bila u blizini, nijedno od ovo dvoje nije ulo pucnjeve
ujutru, 26. februara. Tek kada se tragini dogaaj, koji je
trajao samo desetak minuta, zavrio, truba koja je pozivala
na zbor u mrano sneno jutro, uznemirila je porunikov
san. Skoivi iz postelje i bez rei oblaei uniformu i
opasujui ma koji mu je dodala ena, porunik je istrao
na snegom prekrivene ulice u jo mrano jutro. I nije se
vratio kui do veeri, dvadeset osmog.
Reiko je tek kasnije, iz vesti sa radija, saznala prave
razmere ove iznenadne erupcije nasilja. Sledea dva dana
provela je potpuno sama, u miru i iza zakljuanih vrata.
Kada je bez rei istrao iz kue tog snenog jutra,
Reiko je na porunikovom licu videla njegovu reenost da
umre. Ako joj se mu uopte ne vrati, i ona je ve bila
donela odluku da umre. Lagano je poela da vadi svoje
stvari i da ih rea okolo.
Sveane kimone je odabrala za poklone
prijateljicama iz kolskih dana, ija je imena i adrese
ispisala na debelom papiru u koji ih je, svaki posebno,
zavila. Poto ju je mu stalno primoravao da ne misli na
sutranjicu, Reiko nije ak pisala ni dnevnik, pa joj je sada
bilo uskraeno zadovoljstvo koje bi mogla da ima kada bi
ponovo itala zapise o srei koju je upoznala poslednjih
nekoliko meseci i kada bi lagano, list po list predavala
vatri. Na radio je poreala figurice od porcelana, psa,
zeca, vevericu, medveda i lisicu, a pored njih jednu vazu
i krag. To je bila jedina Reikina kolekcija i, kako je
pomislila, teko da e neko takve stvari primiti kao
oprotajni poklon. Niti bi, opet, bilo prikladno zatraiti da
joj ih stave u mrtvaki koveg. Dok su joj te misli
prolazile kroz glavu, Reiki se uinilo da su izrazi na licu
ivotinjica postali puni oaja i bespomonosti.
Reiko je uzela vevericu u ruku i zagledala se u nju.
I, onda, misli su joj skrenule daleko van sfere tih
detinjastih oseanja, i ona je zurila, u daljinu, nekuda gde
su svetli kao sunce bili principi koje je otelovljavao njen
mu. Bila je spremna i sa radou je oekivala da do
unitenja bude odvuena tim sunanim kolima, ali sada, u
tih nekoliko trenutaka samoe, dozvolila je sebi luksuz da
uiva u nevinoj privrenosti sitnicama. Bila je ipak svesna
da je vreme kada je volela ove stvari bilo daleka prolost.
Sada, ona je samo volela uspomenu na vreme kada ih je
volela, a njihovo mesto u njenom srcu bilo je ve
zamenjeno mnogo jaom strau, mnogo mahnitijom
sreom... Jer Reiko nikada, ak ni sama sa sobom, nije
razmiljala o tim uzvienijim radostima puti kao o
obinom zadovoljstvu. Februarska hladnoa i ledeni dodir
porcelanske veverice ukoili su Reikine tanke prste, ali i
pored toga u nogama, ispod ara koje su se ravnomerno
ponavljale na njenom svilenom kimonu, dok je razmiljala
o snanom porunikovom zagrljaju, ona je oseala toplu
vlanu put koja je mogla da rastapa i snegove.
Nije se ni najmanje plaila smrti koja je lebdela u
njenim mislima i, dok je ekala sama kod kue, Reiko je
jednostavno verovala da bilo ta da je njen mu oseao ili
mislio u tom trenutku, njegove boli i brige, da je to sigurno
vodi, ba kao i snage u njegovom telu, u sigurnu
dobrodolu smrt. Osetila je da telo moe da joj se sa
lakoom istopi i pretvori u najobiniju esticu
muevljevih misli.
Sluajui este vesti na radiju ula je imena
nekolicine muevljevih kolega kako se pominju meu
onima koji su se pobunili. To su bile vesti smrti. Pomno
je pratila razvoj dogaaja i, dok je sve manje bilo nade da
se incident mirno okona, zabrinuto je mislila zato car ne
intervenie i posmatrala kako ono to je u poetku bilo
pokret da se ponos vrati naciji lagano prerasta u neto to
je imalo sramotni ig pobune. Iz puka nije bilo nikakvih
vesti. inilo se da u svakom trenutku mogu da ponu
borbe na gradskim ulicama, na kojima je jo bilo ostataka
snega.
Pred zalazak sunca 28. februara, Reiko, uplaena,
ula je besno lupanje na ulaznim vratima. Potrala je niza
stepenice i dok je drhtavim prstima pokuavala da povue
zasun, prilika koja se nejasno videla kroz debelo, mutno
staklo nije davala glasa od sebe. Nikada reza nije toliko
vrsto bila zaglavljena, opirala se, i vrata nikako nisu
mogla da se otvore.
I bre nego to je mislila da vrata mogu da se otvore
i bila svesna da je uspela, na betonskom podu u kabanici
kaki boje i u izmama punim blatnjavog snega sa ulice,
porunik je stajao pred njom. Zatvorivi vrata za sobom,
ponovo je spustio rezu, a da Reiki nije bilo jasno zbog
ega.
Dobrodoao kui!
Reiko se duboko poklonila, ali joj mu nita nije
odgovorio. I kada je ve otpasao ma i poeo da skida
kabanicu, Reiko je stala iza njega da mu pomogne.
Kabanica je bila hladna i vlana i izgubila je miris konja,
koji se obino irio kada je bila izloena suncu, i njoj se
uinila neobino teka dok joj je leala na ruci. Okaila ju
je na vealicu i zavivi ma i opasa u rukave svoga
kimona, ekala je da mu izuje izme i da ona ue za njim
u dnevnu sobu, prostoriju od est oa u prizemlju.
Na jasnoj svetlosti lampe lice njenog mua, obraslo
gustom bradom, bilo je gotovo do neprepoznatljivosti
bledo i mravo. Obrazi su mu bili upali i vie nisu bili
onako sjajni i zategnuti. Kada je bio uobiajeno dobro
raspoloen, presvlaio bi se i terao je da mu odmah donese
veeru, ali sada je seo pored stola jo u uniformi dok mu
je glava snudeno klonula. Reiko se uzdrala da ga zapita
da li da spremi veeru.
Posle izvesnog vremena porunik je progovorio.
Nita nisam znao. Nisu me zvali da im se
pridruim. Valjda zato to sam se odskora oenio. I Kano
i Homa i Jamagui.
Reiko se za trenutak setila lica mladih, uvek
raspoloenih oficira, prijatelja njenog mua, koji su im
esto dolazili u kuu.
Sutra e verovatno stii Carsko nareenje. Mislim
da e ih proglasiti pobunjenicima. I ja u komandovati
jedinicom koja e imati nareenje da ih napadne . .. Ne
mogu to da uradim. Nemoguno je uiniti tako neto.
On je nastavio: Oslobodili su me veeras dunosti
i dozvolili mi da ovu no provedem kod kue. A sutra
ujutru moram da odem i da ih napadnem. Ne mogu to da
uinim, Reiko!
Reiko je sedela ispravljenog tela i sputenog
pogleda. Bilo joj je jasno da njen mu govori o smrti.
Porunik je ve bio odluio. Svaka re, duboko
ukorenjena u smrti, jasno se videla i razumela, postavljena
ispred te tamne i nepomine pozadine. Iako je porunik
govorio kao da je u dilemi, vie nije bilo mesta
neodlunosti.
U tiini koja je leala meu njima, bilo je ak
jasnoe, kao to je jasan i bistar potok koji hrane snegovi
koji se tope. Dok je sedeo u kui posle dvodnevnih
iskuenja i gledao lice svoje ene, porunik je prvi put
osetio pravu smirenost. Jer je odjednom shvatio, iako
njegova ena nita nije rekla, da ona zna da iza njegovih
rei stoji ve doneta odluka.
Dobro .. ., rekao je porunik, a oi su mu se iroko
otvorile i uprkos umoru koji je oseao, pogled mu je bio
snaan i jasan, i on prvi put pogleda u oi svoju enu.
Veeras u da rasporim stomak.
Reiko nije ni trepnula.
Njene okrugle oi odavale su takvu napetost, tako
nategnutu kao zvono to odzvanja. Spremna sam, rekla
je ona, i traim dozvolu da idem s tobom.
Porunik je bio gotovo hipnotisan snagom tih oiju.
Njegove rei potekle su lako i brzo, kao monolog oveka
u delirijumu, i nikako ni sam nije mogao da shvati kako
tako obinim reima moe nekome da se da dozvola u
sluaju koji je ozbiljan kao ovaj. Dobro, idemo zajedno.
Ali elim da mi bude svedok pre toga, svedok moga
samoubistva. U redu?
Kad je to izrekao, bujica sree iznenada je nagrnula
iz njihovih srca. Reiko je bila duboko dirnuta poverenjem
koje joj je poklonio mu. Ma ta da se desilo, za porunika
je bilo vano da ne bude nepravilnosti u njegovoj smrti.
Zbog toga mu je bio potreban svedok. injenica da je za
svedoka izabrao svoju enu, bio je jedan od simbola tog
poverenja. Drugi, jo vei simbol, bilo je to to on, iako
se zavetovao da umru zajedno, nije traio da najpre ubije
enu; on je odlagao njenu smrt do vremena kada vie nee
biti u stanju da se ubedi u nju. Da je porunik bio
sumnjiavi mu, on bi, nesumnjivo, kao obino u takvim
samoubistvima, najpre ubio enu pa sebe.
Kada je Reiko rekla: Traim dozvolu da idem s
tobom, porunik je to osetio kao poslednji dokaz
obrazovanja koje je sam pruio eni, poevi od prve
brane noi, to ju je nauilo da, kada doe taj trenutak,
kae ono to je neophodno rei, bez ikakve senke
oklevanja. Ovo je laskalo porunikovom miljenju o sebi
kao samopouzdanom oveku. On nije bio toliko
romantian ni tat da pomisli da je te rei izgovorila
spontano, iz ljubavi prema muu.
Sa sreom koja je obilno izvirala iz njihovih srca,
nasmeili su se jedno na drugo, a Reiko pomisli da sve
izgleda kao da se vratila njihova prva brana no. Pred
njenim oima nije bilo ni bola ni smrti i inilo joj se kao
da vidi kako se ogromno, beskrajno prostranstvo otvara
pred njom.
Voda je topla, hoe li sada da se okupa?
Daaa, da ...
A veera?
Ove rei bile su izgovorene tako, takvim prisnim
tonom, da poruniku, za samo deo sekunde, pade na um
da je sve ovo obina halucinacija.
Mislim da nam veera nee biti potrebna, ali mogla
bi da zagreje malo sakea.
31

Dobro.
Namerno ostavljena otvorena fioka komode, iz koje
je Reiko izvadila muevljev kuni kimono, pripremajui
ga kada bude iziao iz kupatila, privukla je porunikovu
panju. On je ustao, doao do komode i pogledao u nju.
itao je jedno po jedno ime ispisano na naslaganim,
paketima sa poklonima za prijateljice. Porunika nije
uopte naljutila ova otvorena demonstracija herojske
reenosti njegove ene, ve mu je srce bilo ispunjeno
nenou. I ponaajui se kao mu kome ena detinjasto
pokazuje ono to je kupila u gradu, porunik joj prie
obgrlivi je s lea, i poljubi je u vrat.
Reiko je osetila kako je po vratu grebe porunikova
neobrijana brada. To oseanje, da nije samo obina stvar
meu tolikim stvarima na svetu, bilo je za Reiko sve, ali
sada, kad je uskoro trebalo da nestane zauvek, imalo je
sasvim nepoznatu sveinu. Svaki trenutak je dobijao svoju
vitalnu snagu i oseaji u svakom deliu njenog tela bili su
ponovo probueni. Odgovarajui na muevljevo
milovanje, Reiko se podigla na prste omoguavajui tako
da ivot prostruji kroz celo njeno telo.
Najpre, kupanje, pa kad zagreje sake, pripremi
postelju na spratu, hoe li? Porunik je sve ovo aputao
eni na uho, a Reiko je, bez rei, klimnula glavom.
Zbacivi uniformu, porunik je uao u kupatilo. A
Reiko, sluajui pljuskanje vode, poela je da u dnevnoj
sobi priprema mangal da na njemu zagreje sake.
Posle toga, uzevi muevljev kimono, pojas i donje
rublje, Reiko je otila u kupatilo da ga pita kakva je voda.
U oblacima magle od vodene pare na podu je prekrtenih
nogu sedeo porunik i brijao se. Mogla je da nazre
talasasto kretanje miia na njegovim vlanim, snanim
leima dok je pokretao ruke.
Nita nije ukazivalo da se neto posebno deava.
Reiko je radila svoj uobiajeni posao i pripremala od
ostataka hrane meze koje e jesti uz rakiju. Ruke joj nisu
drhtale. ak joj je sve polazilo za rukom mnogo bolje
nego obino. S vremena na vreme, istina, osetila bi bolno
i snano kucanje srca duboko u grudima, koje se, kao
svetlost iz daljine iznenada pojaavalo i onda, ponovo
nestajalo. Osim toga, sve je bilo kao i obino. Brijui se u
kupatilu, porunik je najzad osetio kako mu iz tela, kao da
je izleeno, nestaje beznadeni umor koji je oseao posle
dana neodlunosti i, uprkos smrti koja je stajala pred njim,
ispunjava ga ugodnim iekivanjem. Do njega su nejasno
dopirali zvuci uobiajenih poslova koje je ena obavljala.
Zdrava fizika udnja, potiskivana tokom dva dana,
ponovo se javljala.
Porunik je bio uveren da nije bilo niega neistog
u srei koju su njih dvoje osetili kada su se odluili da
umru. Oni su oboje u tom trenutku, mada, naravno, ne
sasvim svesno i jasno, osetili da su ona njihova normalna
zadovoljstva, koja su imali samo za sebe, ponovo pod
zatitom pravinosti i Svete Sile i da su potpuno i
nepobitno moralna. Gledajui jedno drugome u oi i
otkrivajui u njima asnu smrt, osetili su se ponovo
sigurni iza elinih zidova koje niko nije mogao da uniti
i zatieni neprobojnim oklopom lepote i istine. I zato,
daleko od mogunosti da vidi bilo kakvu neloginost ili
konflikt izmeu bujanja njenog tela i iskrenosti njegovog
patriotizma, porunik je ak poeo da o tim stvarima
razmilja kao o jednoj jedinoj.
Pribliivi lice sasvim uz tamno, polurazbijeno i
zamagljeno ogledalo na zidu, porunik se brijao sa
velikom panjom. To e biti njegovo samrtno lice, i ne
sme da bude nikakvih runih ostataka nemarnosti. Lepo
izbrijano lice zasijalo je ponovo mladenakim sjajem i
izgledalo kao da obasjava tamu ogledala. ak je osetio da
ima neke otmenosti u povezanosti tog svetlog zdravog lica
sa smru.
Ono e, ba ovako kakvim ga sada vidi, biti njegovo
samrtno lice. Ono je, u stvari, ve bilo odvojeno i nije bilo
njegova privatna stvar, ve je postalo bista iznad
uspomene na mrtvog vojnika. Pokuao je da zatvori oi, i
sve je najednom bilo zavijeno u tamu, i on vie nije bio
bie koje gleda i ivi.
Iziavi iz kupatila, sa tragovima brijanja koji su
ovde-onde izbijali u obliku crvene i modre koe na
glatkim obrazima, porunik je seo pored ve dobro
razgorelog mangala. Primetio je da je Reiko, iako je do
tada imala mnogo posla, uspela i da ulepa lice. Obrazi su
joj bili veseli, a usne vlane i nije bilo nigde tuge na njima.
Videvi ovu crtu strasne prirode svoje mlade ene, shvatio
je da je izabrao onu enu koju je trebalo da izabere.
Ispivi au sakea, on ponudi i Reiko. Reiko do tada
nikada nije pila sake, ali sada je prihvatila bez oklevanja i
stidljivo nasula i sebi.
Doi ovamo, rekao je porunik.
Reiko mu se privukla i naslonila na krilo, a on ju je
zagrlio. Grudi su joj se nadimale dok su se u njima meali
tuga, srea i jaki sake i izazivali u njoj snanu reakciju.
Porunik ju je pogledao. To je poslednje lice koje gleda
na ovom svetu, poslednji put da vidi lice svoje ene.
Oima putnika koji se oprata od predivnih vidika koje
vie nee ugledati, porunik je pomno pratio njeno lice.
Bilo je to lice koje je beskrajno dugo mogao da gleda.
Njegove crte bile su obine, ali ne i hladne, a usne vrsto
stisnute. Porunik ju je spontano poljubio. Iako joj se
nijedna crta nije pomerila niti se zauo jecaj, on je
iznenada primetio kako ispod sputenih trepavica bujaju
suze i prelivaju se kao sjajni potok.
Kad je malo kasnije porunik navalio da preu u
gornju sobu, ena mu je rekla da e doi kad se i ona
okupa. Popevi se sam uza stepenice do spavae sobe u
kojoj je Ve bilo toplo od gasne grejalice, porunik se
izvalio na postelju rairenih ruku i nogu. A vreme dok je
ekao enu nije bilo ni krae ni due nego obino.
Stavio je ruke na potiljak i zagledao se u tamnu
tavanicu u mraku, do koje nije dopirala svetlost stone
lampe. Nije mu bilo jasno da li on to iekuje smrt ili
divlju ekstazu oseanja. Te dve stvari su se meale kao da
je predmet telesne elje bila ba sama smrt. Ali, ma ta da
je bilo, sigurno je da porunik nikada nije osetio slobodu
kao tada.
Napolju se uo zvuk automobila i kripanje guma
koje su klizile po snegu nagomilanom na ulicama. Zvuk
njegove sirene odbijao se od zidova okolnih kua. Dok je
sluao te zvuke, osetio je kao da se njegova kua izdie
kao usamljeno ostrvo u tom drutvenom okeanu koji je
napolju jurio za svojim svakodnevnim poslovima. Svugde
oko njega, silna i bez reda, prostirala se zemlja zbog koje
je patio. On e umreti za nju. Ali, da li e ta velika zemlja,
za koju se on rtvuje toliko da e unititi samog sebe,
mariti imalo za to? Nije znao, i to nije bilo vano. Njegovo
bojno polje bez slave, bojno polje na kojem niko nije
mogao da ostvari vredna junaka dela, to su bili prvi
borbeni redovi duha.
Reikini koraci zaue se na stepenitu. Strme
stepenice u toj staroj kui jako su kripale. Uvek je
porunik, ekajui je u postelji, uo taj zvuk i on je u
njemu izazvao prijatne uspomene. Pomislivi da ih vie
nikada nee uti, on se usredsredio i sluao ih, trudei se
da svaki deli tog dragocenog vremena bude ispunjen
zvukom mekih koraka na kripavom stepenitu. Trenuci
kao da su se pretvorili u dragulje koji su svetleli nekom
unutranjom iskriavom svetlou.
Oko ogrtaa jukate
32
Reiko je opasala jednostavni
pojas
33
ija crvena boja nije bila tako sjajna u tami, i kada
se porunikova ruka pruila prema njemu, Reiko mu je
pomogla da ga odvee. Dok je jo u ogrtau stajala pred
njim, porunik je s obe strane zavukao ruke u otvore
njenih rukava s namerom da je zagrli, ali kada su mu prsti
dotakli njeno toplo telo i kad je ona rukama pritisnula
njegove ruke pod svojim pazusima, celo telo odjednom
poe da mu gori. Za samo nekoliko trenutaka njih dvoje
su goli leali pored uarene grejalice.
Nisu govorili nita, ali njihova srca, njihova tela i
uzburkane grudi gorele su od saznanja da je to bio
poslednji put. Kao da su rei poslednji put nevidljivom
etkicom bile ispisane na svakom centimetru njihovih
tela.
Porunik je privukao enu k sebi i poeo strasno da
je ljubi. Dok su njihovi jezici ispitivali usta, dotiui jedno
drugom meku vlanu unutranjost, oni su oseali kao da
je jo nepoznata agonija smrti prekalila njihova oseanja
do snage uarenog elika. Agonija koju jo nisu znali, jo
daleki bolovi smrti, istanali su njihovo oseanje
zadovoljstva.
Ovo je poslednji put kako gledam tvoje telo,
rekao je porunik, pusti me da ga lepo pogledam. I onda
je iskrenuo titnik stone lampe tako da svetlost punom
snagom obasja Reikino isprueno telo. Reiko je leala
mirno, zatvorenih oiju, dok je svetlost niske lampe
otkrivala divne obline njenog belog tela. Porunik, ne bez
sebinosti, uivao je u pomisli da nikada nee videti kako
se ta lepota raspada u smrti.
Porunik je putao da mu se ovaj nezaboravni prizor
zauvek uree u pamenje. Jednom rukom milovao joj je
kosu, a drugom gledao divno lice, ljubei je tamo gde bi
mu pogled pao. Tiha hladnoa visokog uskog ela,
zatvorene oi dugih trepavica, ispod slabo naglaenih
obrva, lepo oblikovan nos, sjaj zuba koji su se svetleli
izmeu punih lepih usana, meki obrazi i mala pametna
brada ... sve je to u porunikovoj glavi postajalo vizija
stvarno pravog mrtvog bletavog lica, i on je neprestano
pritiskivao usne na njen beli vrat mesto koje e Reiko
uskoro udariti sopstvenom rukom a grlo se blago
crvenelo pod njegovim poljupcima. Vraajui se na njena
usta, blago je pritisnuo svoje usne na njene i pokretao ih
je po Reikinim ritmino blagim krunim pokretima kao
kad mali amac krui po vodi. A kada bi zatvorio oi, svet
oko njega postajao je kolevka koja se ljulja.
Usne su mu verno ile tamo gde su ih vodile oi.
Visoko nabujale dojke imale su na vrhu bradavice poput
pupoljka divlje trenje, koje su se stvrdnule kada se
porunikove usne zatvorie nad njima. Ruke su joj se
blago povijale suavajui se prema lancima i ne gubei
pri tom svoju zaokrugljenost i simetriju, a na njima su bili
i oni neni prsti koji su drali lepezu na venanju. Dok ih
je porunik ljubio, jedan po jedan prst povlaio se i
odmicao od svoga suseda kao da se stidi. . . Prirodna
udubina koja je leala izmeu grudi i stomaka nosila je u
svojim crtama ne samo mekou nego i elastinu vrstinu,
i dok je samo nagovetavala bogate obline koje su se
odatle irile prema bokovima, imala je sama po sebi izgled
obuzdanosti i dobre discipline. Belina i bogatstvo stomaka
i bokova bili su kao mleko koje se mreka u punoj velikoj
iniji, a nagla udubina osenenog pupka mogla je da bude
i svei trag kapi kie koja tek to bee pala. Tamo gde su
senke bile gue, dlake su bile okupljene, nene i
osetljive, i dok je uzbuenje raslo u vie ne pasivnom telu,
nad tim delom lebdeo je miris, kao miomiris cvea, koji
bee sve prodorniji.
Posle izvesnog vremena Reiko je najzad
progovorila drhtavim glasom:
Pokai mi . . . dozvoli i meni da jo jedanput,
poslednji put, dobro pogledam.
Nikada ranije nije uo iz usta svoje ene tako
direktan i nedvosmislen zahtev. To je bilo neto to je
njena stidljivost elela da krije do kraja, ali je iznenada
raskinula sve veze uzdrljivosti koje su je vezivale.
Porunik je posluno legao na lea i predao se eni. Ona
je okretno digla svoje belo telo, uzdrhtalo, i gorei od
nevine elje da uzvrati muu ono to joj je pruio
poloila je dva bela prsta na porunikove oi koje su zurile
u nju i lagano ih sklopila.
Preplavljena iznenada nenou, obraza zacrvenelih
od vrtoglave navale emocija, ona je obavila ruke oko
porunikove kratko oiane glave. ekinjaste dlake su joj
bolno greble dojke, a veliki nos bio je hladan kad se zario
u njeno meso. Ali, dah mu je bio topao. Poputajui malo
zagrljaj, ona se zagledala u muevljevo lice. Jake obrve,
zatvorene oi, snaan nos, lepe usne vrsto stisnute ...
plaviasti, lepo izbrijani obrazi, od kojih se odbijala
svetlost i koji su lako svetlucali. Reiko je ljubila sve to,
jedno po jedno. Ljubila je iroki vrat, jaka uzdignuta
ramena, snane grudi sa jednakim krugovima kao
titovima i crvenkasto-smee bradavice. Uz pazuha,
natkriljenih ramenima i grudima, iz prostora obraslog
dlakom dizao se sladak i melanholian miris u kojem bee
neke arome mlade smrti. Porunikova gola koa bila je
uarena kao polje zrelog ita, a svugde su se isticali, obli
miii koji su na stomaku okruavali mali nevini pupak.
Gledajui taj mladenaki vrst stomak, stidljivo prikriven
jakim dlakama, Reiko je pomislila da e taj stomak uskoro
surovo biti raseen maem i poloila je glavu na njega,
plaui oaloeno i kupajui ga poljupcima. A porunik,
na dodir eninih suza, osetio se spreman da izdri hrabro
i najgore muke koje ga oekuju prilikom samoubistva.
Kakva su ushienja njih dvoje doiveli posle
ovakvih strasnih milovanja, moe lako da se zamisli.
Porunik se podigao i slabo telo svoje ene, posle
iscrpenosti koju je doivelo od tuge i suza, uzeo u vrst
zagrljaj. Obrazi su im se trli jedan o drugi i lica bila
strasno pripijena. Grudi mokre od znoja, priljubljene
jedne uz druge, svaki deli ta dva mlada tela postao je
toliko jedno da se inilo neverovatno da e se ikada
razdvojiti. Sa visine oni su ponirali u bezdane i ponovo se
vinuli u vrtoglave visine. Porunik je dahtao kao pukovski
zastavnik na dugom maru... I kako se jedan krug
zavravao, gotovo bez odmora, raao se novi talas strasti
i oni bi se bez traga umora, jednim pokretom, bez daha,
ponovo uzdizali do samog vrhunca.


IV

Kada je porunik odluio da prestane, to nije bilo
zbog umora. Porunik nije eleo da izgubi snagu koja mu
je bila potrebna za samoubistvo, a s druge strane, bilo bi
mu ao da lepotu ovih poslednjih trenutaka upropasti
prezasienou.
Poto je porunik oigledno odluio da prestane, i
Reiko, sa uobiajenom pokornou, uinila je to i on.
Leali su na leima sa isprepletanim prstima i zurili u
tamnu tavanicu. Soba je bila topla i, ak kada je i znoj
prestao da im curi iz pora, oni nisu osetili hladnou.
Napolju, u tihoj noi, prestali su da se uju zvuci
automobila. ak ni buka vozova, i tramvaja sa stanice
Jocuja nije dopirala dotle. Poto bi odjekivali kroz deo
grada opasan opkopom
34
, oni bi se gubili u parku obraslim
gustim drveem prema ulici koja je prolazila ispred palate
Akasaka.
35
Teko je bilo verovati da u napetosti koja je
obuzela celu tu etvrt, dve grupe carske vojske, teko
zavaene i razdvojene, stoje jedna prema drugoj spremne
za bitku.
Oseajui toplotu koja je jo izbijala iz njihovih tela,
dvoje mladih su ponovo u mislima preivljavali slasti koje
su osetili i seali se svakog trenutka. Seali su se ukusa
poljubaca kojih se nikada nisu zasitili, dodira golog tela,
svakog detalja vrtoglavih blaenstava. Ali iz tame
tavanice pomaljalo se lice smrti. Ova zadovoljstva nee
vie nikada osetiti i to im je bilo poslednji put. U isto
vreme oboje su shvatili da radost takvog intenziteta ne bi
vie nikada mogli ponovo da osete, ak i da doive
duboku starost.
Oseanje isprepletanosti prstiju uskoro e takoe
nestati. ak e im i are na drvetu koje su sada gledali na
tavanici biti oduzete. Oseali su kako ih smrt okruuje i
sve im se vie pribliava. Sada nema oklevanja. Moraju
da nau hrabrost i dograbe smrt sami.
Dobro, hajde da se sada pripremimo, rekao je
porunik. Ton odlunosti u glasu bio je nedvosmislen, ali
u isto vreme Reiko je shvatila da nikada glas njenog mua
nije bio tako topao i nean kao tada.
ekalo ih je mnogo stvari kada ustanu. Porunik,
koji nikada do tada nije pomagao u nametanju postelje,
sada je veselo odgurnuo pomina vrata plakara u stanu,
preneo sam dueke i smestio ih unutra. Reiko je ugasila
gasnu grejalicu i sklonila stonu lampu. Dok je porunik
bio u kupatilu ona je sredila sobu oistivi je i obrisavi
sve, i kada se ne bi obratila panja na sto od crvenkastog
drveta, soba je izgledala kao prostorija za prijem, spremna
za doek nekog vanog gosta.
Ala se ovde pilo, zar ne? Sa Kanom, Homom i
Noguijem...
Da, svi su oni voleli da piju.
Uskoro emo ih ponovo videti na drugom svetu.
Zadirkivae me, sigurno, kada budu videli da sam poveo
i tebe.
Poavi niz stepenite, porunik se osvrnuo da
pogleda tu tihu istu sobu koja je sada bila jako osvetljena
sijalicama sa tavanice. Kroz glavu su mu prolazile slike
mladih oficira koji su tu pili, smejali se i bezazleno
hvalisali. Nikada nije pomiljao da e jednoga dana on u
toj sobi rasporiti sebi stomak.
U donjim dvema sobama mlai mu i ena poeli su
mirno i vedro sa pripremama. Porunik je otiao u klozet
a onda u kupatilo da se opere. Za to vreme Reiko je
sklonila razbacanu muevljevu odeu, odnela mu u
kupatilo istu uniformu i belu tkaninu za oko bedara, a
onda izvadila hartiju za oprotajna pisma i stavila je na sto
u dnevnoj sobi. Onda je skinula poklopac sa kutije za
pisanje i poela da strue prah za mastilo. Ve je bila
odluila ta e napisati u svom pismu.
Reiko je snano pritisnula prstima pozlaena slova
na kamenu za mastilo i voda u udubljenju iznenada je
postala crna kao da se po njoj rairio crni oblak. Ona je
prestala da misli da su ti stalno ponavljani pokreti, taj
pritisak njenih prstiju, taj pritisak koji se pojavljivao i
gubio, sve to bilo, u stvari, samo priprema za smrt. To je
bila obina domainska dunost, obino ubijanje
vremena, dok smrt jednom ne stane pred nju. Ali, nekako,
u sve lakim pokretima dok je strugala kamen za mastilo
o plou i u mirisu istruganog praha bilo je neke neizrecive
tuge.
Uredno obuen, u uniformi koju je navukao na golo
telo, porunik je iziao iz kupatila. Bez rei je seo za sto,
uspravan, uzeo etkicu i zagledao se neodluno u hartiju
ispred sebe.
Reiko je uzela beli svileni kimono i otila u kupatilo.
Kada se ponovo pojavila u dnevnoj sobi odevena i sa lako
naminkanim licem, oprotajna poruka ve je bila
stavljena na sto ispod lampe. Crnim debelim potezima
etkice bilo je jednostavno napisano: ivele carske trupe
porunik Takejama ini.
Dok je Reiko sedela nasuprot njemu i pisala svoju
poruku, porunik je u tiini posmatrao, duboko ozbiljan,
odmerene pokrete bledih prstiju svoje ene, koji su vukli
etkicu.
Sa oprotajnim pismima u rukama, porunikovim
maem zadenutim za pojas i Reikinim bodeom u rukavu
belog kimona, njih dvoje su stali pred kuni oltar i poeli
tiho da se mole. Onda su ugasili sva svetla u prizemlju i
dok su se penjali uza stepenice, porunik se okrenuo
prema lepoj, u belo obuenoj prilici svoje ene, koja se
sputenih oiju penjala kao da izlazi iz tame koja je
ostajala iza njih.
Oprotajna pisma stavili su u udubljenje
36
u gornjoj
sobi. Nameravali su da najpre uklone kaligrafski natpis
koji je tamo visio, ali poto ga je ispisao njihov kum,
natporunik Ozeki, i poto su u njegovom tekstu bila ak
dva znaka koja su oznaavala iskrenost, ostavili su ga. I
ako bude isprskan krvlju, oseali su da e general Ozeki
to razumeti.
Okrenut leima udubljenju u zidu, porunik je
stavio ma ispred sebe i seo. Reiko je sela ispred njega na
udaljenosti od jedne irine tatamija. Poto joj je koa bila
sasvim bela, ru na njenim usnama inio ju je izuzetno
zavodljivom. Preko tatamija koji ih je razdvajao zurili su
neprestano jedno u drugo. Videi porunika kako klei
ispred nje, sa maem ispred sebe, Reiko se seti njihove
prve noi i obuze je tuga. Porunik progovori promuklim
glasom:
Poto nemam nikoga da mi pomogne,
37
morau da
duboko zarijem ma. Nee biti ba prijatno, ali nemoj da
te uhvati panika. Smrt bilo koje vrste je teko posmatrati.
Ne sme da se obeshrabri kada to vidi, je 1 to u redu?
U redu je, potvrdila je Reiko i duboko se
poklonila.
Gledajui vitku figuru svoje ene, porunik je osetio
udno zadovoljstvo. Ono to je nameravao da uini, bilo
je neto van okvira porodinih odnosa, njegova vojnika
dunost, neto to do sada nikada nije radio pred enom.
Za to mu je bila potrebna odlunost, ista kao hrabrost u
bici. To bee smrt ne manje vredna od smrti u prvim
borbenim redovima. On je sada nameravao da pokae
kako bi se vladao na bojnom polju.
Ova misao, trenutno, odvede porunika u udne
fantazije. Usamljena smrt na bojnom polju ... smrt pred
oima lepe ene . .. U smrti koja ga je iekivala bile su
obe ove dimenzije, koje su se spajale u, inae, nespojivo
jedinstvo. To je bilo toliko slatko da se reima nije moglo
iskazati. Ovo mora da je najvei domet sree koju ovek
moe da postigne, pomislio je on. Da njegovu smrt, svaki
njen trenutak, posmatraju ove lepe oi, to je kao da ga u
smrt odnosi laki, mirisavi povetarac. Bilo je u ovome
neega to je kao posebna milost. Nije potpuno razumeo
ta je to bilo, ali to je bilo neto to drugi ljudi ne shvataju,
jer je njemu bilo dato ono to nikada nikome nije dato. U
bletavoj figuri svoje ene u belom, koja je izgledala kao
nevesta, poruniku se inilo da vidi viziju svega onoga to
je voleo i onoga za ta daje svoj ivot carski dom,
naciju, vojnu zastavu. Sve to, s njegovom enom koja je
sedela pred njim bilo je zajedno s njim i posmatralo ga je
pomno jasnim i mirnim oima.
Reiko je takoe gledala svoga mua koji e umreti
tako brzo i mislila je da nikada u ivotu nije videla nita
tako divno. Poruniku je uniforma uvek lepo stajala, ali je
u tom trenutku, dok je razmiljao o smrti, sa jakim
obrvama i vrsto stegnutim usnama, odavao ono najlepe
u mukoj lepoti.
Vreme je da se ide, rekao je, najzad, porunik.
Reiko se prostrla pred njim u dubokom poklonu.
Nije mogla da digne glavu. Nije elela da minku pokvari
suzama, a nije mogla da ih zadri.
Kada je podigla glavu, videla je nejasno kroz suze
mua kako obavija belu tkaninu oko golog seiva maa,
ostavljajui dvadesetak santimetara otrice da viri.
Stavljajui tako uvijen ma pored sebe, porunik se
sa kolena spustio na pod i prekrstio noge ispred sebe,
otkopavajui kope na okovratniku bluze. Njegove oi
nisu vie videle enu. Lagano, jedno po jedno, on je
otkopavao mesinganu dugmad i otkrivao tamnosmee
grudi i stomak. Odvezao je kai i otkopao dugmad na
pantalonama. Ukazala se ista belina pojasa obavijenog
oko bedara. Porunik je gurnuo tkaninu nadole obema
rukama, da bi jo vie oslobodio stomak, i onda je
dohvatio tkaninom obavijen ma. Levom rukom je
masirao trbuh gledajui u njega dok je to radio.
Da bi se uverio u otrinu maa, porunik previ jedan
preklop pantalona, otkrivi deo bedara, i povue lagano
seivom preko koe. Krv je odjednom pokuljala iz rane i
nekoliko crvenih pruga pojavilo se svetlucajui na jakoj
svetlosti.
To je bilo prvi put da Reiko vidi muevljevu krv, i
ona odjednom oseti snano lupanje u grudima. Pogledala
je mua u lice, a on je posmatrao krv kao da je mirno
procenjuje. Iako je mislila da je to prazna uteha, Reiko u
trenutku oseti izvesno olakanje.
Porunik je posmatrao enu, fiksirajui je kao
kobac. Premestivi ma ispred sebe, on se lako uzdie i
pusti da mu gornji deo tela prekrije vrh maa, a naglo
zatezanje uniforme na ramenima pokazalo je da je za to
upotrebio svu snagu. Porunik je nameravao da ma
duboko zabode u levu stranu stomaka. Njegov otar krik
probi tiinu koja je vladala u sobi.
I pored toga to je sam uloio svu snagu u udarac,
poruniku se uinilo da ga je neko drugi udario u stomak
debelom gvozdenom ipkom. Teko je disao, u grudima
mu je divlje lupalo i odnekud daleko, za ta je mislio da
uopte i nije bio deo njega, izvirivala je strana i muna
bol, kao da se zemlja otvorila da upije vrijui potok od
istopljene stene. Bol je dolazio sve blie stranom
brzinom. Porunik zagrize donju usnu i instinktivno
jeknu.
Je li to sepuku
38
? pomislio je. Bilo je to oseanje
potpunog haosa kao da mu je nebo palo na glavu i svet se
pijano teturao. Njegova odlunost i hrabrost koje su
izgledale toliko snane pre nego to je zario ma, smanjile
su se na neto to je liilo na vlat elika, tanku kao vlat
kose, i na njega se navali teko oseanje da treba da
prelazi preko te vlati pripijen oajno uz nju. Stegnuta aka
mu se ovlaila i kad ju je pogledao, video je da su mu i
ruka i tkanina natopljene krvlju. I bela tkanina oko bedara
bila je tamnocrvena. Pogodi ga kao apsurd to to, uprkos
uasnim bolovima, stvari koje mogu da se vide, jo se
vide, i stvari koje postoje, jo postoje.
U trenutku kada je porunik zario ma u levu stranu
svog stomaka i kada je videla kako samrtniko bledilo
naglo prekriva njegovo lice kao iznenada sputena zavesa,
Reiko je morala da se bori, da se obuzda da mu ne pojuri
u pomo. Ma ta da se desi, ona mora da gleda, mora da
bude njegov svedok. To je bila dunost koju joj je poverio
mu. Ispred sebe, na udaljenosti od samo jednog oa
mogla je jasno da vidi mua kako do bola grize donju
usnu. Bol je tu bio, pred njenim oima, i Reiko nije imala
naina da ga sprei.
Znoj zasja na muevljevom elu. Porunik zatvori
oi, pa ih ponovo otvori kao da neto isprobava. Oi su
mu izgubile sjaj i izgledale nevine i prazne kao oi neke
male ivotinje.
Bolovi pred Reikinim oima goreli su kao letnje
sunce, udaljeni potpuno od tuge koja ju je odvlaila. Bol
je rastao sve vie. Reiko je osetila da je njen mu ve
postao ovek koji se nalazi u nekom drugom svetu, ovek
ije je celo bie preraslo u bol, zatvorenik u kavezu bola,
a nijedna (ruka nije mogla da dopre do njega. Ali Reiko
nije uopte oseala bol, jer njena tuga nije bila bol. Mislei
o tome, Reiko je poela da osea kao da je neko podigao
surovi stakleni zid izmeu nje i njenog mua.
Od venanja muevljevo postojanje bilo je njeno
postojanje i svaki njegov dah bio je i njen dah. Ali sada,
dok je muevljeva bol bila opipljiva stvarnost, Reiko u
svojoj tuzi nije mogla da nae nikakav dokaz sopstvenog
postojanja.
Drei ma samo desnom rukom, porunik je poeo
da ga vue u stranu preko stomaka, ali kada je seivo zalo
u creva, njihov meki otpor poeo je da ga gura napolje, i
porunik je shvatio da e biti neophodno da see obema
rukama i na taj nain zadri seivo duboko u trbuhu.
Vukao je seivo preko stomaka, ali ono nije seklo onako
lako kako je oekivao. Usredsredio je svu snagu svoga
tela u desnu ruku i povukao ponovo. Pojavio se rez od
desetak centimetara.
Bol je izbijao lagano iz unutranjih dubina dok ceo
stomak nije njime odzvanjao kao divlja zvonjava zvona.
Ili kao hiljade zvona koja zvone na svaki njegov
udisaj i na svaki otkucaj njegovog srca, potresajui celo
njegovo bie. Porunik nije vie mogao da se uzdrava od
stenjanja. Ali, dotle, ma je ve zaao u udubinu pupka i,
videvi to, on je osetio zadovoljstvo i primetio kako mu
se vraa hrabrost.
Krvi je bilo sve vie. I sada je ikljala iz rane kao da
je pumpana svakim udarom pulsa. Tatami ispred
porunika bio je natopljen isteklom krvlju, a sve je vie
krvi kapalo na njega iz prevoja porunikovih kaki
pantalona. Jedna kap, kao ptica, prelete do Reiko i spusti
se na povrinu njenog belog svilenog kimona.
Kada je ma doao do desne strane stomaka, seivo
je ve seklo plie, klizavo od krvi i sala. Ali, iznenada,
obuzet napadom povraanja, porunik je promuklo
kriknuo. Povraanje je uasni bol uinilo jo uasnijim, a
stomak koji je do tada bio vrst i itav iznenada se
pokrenuo, otvorivi se iroko, i creva provalie napolje
kao da i rana sama povraa. Kao da ne mare za patnje
svoga gospodara, creva su odavala utisak krepkog
zdravlja i gotovo neprijatne vitalnosti, kada iskliznue i
prosue se na sve strane. Porunikova glava klonu,
ramena se opustie, oi pretvorie u uske proreze, a tanak
mlaz pljuvake poe mu iz usta. Svetlost se uhvati u zlatu
njegovih epoleta i one zasjae.
Krvi je bilo svuda. Porunik je bio u njoj do kolena
i sedeo je u njoj zgren i ravnoduan, jednom rukom
oslonjen o pod. Snaan miris ispunio je sobu, a porunik,
oputene glave, muio se da povraa dok su mu se ramena
tresla. Seivo maa, koje su creva potpuno potisla, bilo je
jo u porunikovoj desnoj ruci.
Bilo bi teko zamisliti junaniji prizor od onoga koji
je odavao porunik u tom trenutku kada je ponovo skupio
snagu i zabacio glavu. Pokret je bio nagao i on je
potiljkom udario o stub u udubljenju zida. Reiko je do tada
sedela oputene glave i zurila u plimu krvi oko svojih
nogu, ali je ovaj zvuk iznenadi i primora da digne glavu.
Porunikovo lice nije bilo lice ivog oveka. Oi su mu
bile prazne, koa isuena, nekada tako sjajni obrazi i usne
bili su boje suvog blata. Samo se desna ruka pokretala.
Revnosno steui ma, lebdela je drhtavo u vazduhu kao
ruka marionete i pokuavala da vrh maa upravi prema
dnu vrata. Reiko je gledala kako njen mu ini taj
poslednji beznadeni napor koji joj je razdirao srce.
Svetlucajui, umazan krvlju i masnoom, vrh maa je
pojurio prema vratu nekoliko puta, ali vie nije bilo snage
da ga vodi. Vrh seiva udarao je u okovratnik i kope na
njemu. Iako su kope bile otvorene, tesni vojniki
okovratnik se ponovo zatvarao i titio vrat.
Reiko nije mogla vie da izdri. Pokuala je da
pomogne muu, ali nije mogla da ustane. Puzei na
kolenima kroz krv dok joj je beli kimono postajao sve
crveniji, dola je do njega i rastvorila mu okovratnik.
Drhtavo seivo najzad je dolo do golog mesa na vratu. U
tom trenutku Reiki se uinilo da je ona gurnula mua
napred, ali nije bilo tako. Porunik je sam ranije isplanirao
ovaj pokret. Poslednjom snagom bacio se na seivo, a ono
mu probi vrat iziavi na drugu stranu. Snaan mlaz krvi
iknu i porunik je leao mirno sa plavim elikom koji je
trao s druge strane njegovog vrata.

V

U arapama, koje, su se klizale natopljene krvlju,
Reiko lagano sie niza stepenice. Soba na spratu bila je
potpuno tiha.
Upalivi osvetljenje, ona zatvori glavni dovod gasa
i prosu vodu na poluizgoreli ugalj koji je tinjao u mangalu.
Stavi pred veliko ogledalo u sobi od etiri i po oa, ona
podie donji deo svog kimona. Krv na njemu uinila je da
izgleda kao da je na tom delu kimona naslikana smela i
lepa ara. Kada je sela pored ogledala, ona oseti na
bedrima hladnou od muevljeve krvi i zadrhta. Onda
lagano i dugo nastavi da se ureuje. Stavila je ponovo
crvenu boju na obraze i namazala debelo usne ruem. To
vie nije bilo minkanje da bi se zadovoljio mu. To je
ulepavanje za svet koji ostavlja za sobom i bilo je neeg
arobnog i spektakularnog u njenim pokretima etkom.
Kada je ustala, tatami ispred ogledala bio je vlaan od
krvi, a da ona toga nije bila ni svesna.
Vraajui se iz klozeta, Reiko je zastala na
betonskom podu pored ulaza. Kada je njen mu prethodne
noi stavio rezu na vrata, to je bilo zbog priprema za smrt.
Razmiljala je kratko o tom jednostavnom problemu. Da
li da ostavi vrata otvorena? Ako budu zatvorena, moe da
proe i nekoliko dana dok susedi ne shvate da se neto
neobino desilo i dok saznaju za njihovo samoubistvo.
Nije joj se sviala misao da njihova tela ponu da trunu
pre nego to ih nau. Ipak joj se uinilo da je najbolje da
ostavi vrata otvorena . . . Ona je skinula rezu i otvorila
prozori na vratima, na kojem je staklo bilo zamrznuto .
. . .Iznenada hladan vetar prodre unutra. Nije bilo nikoga
na ulici u pono, a zvezde su treptale izmeu drvea ispred
kue preko puta.
Ostavljajui tako vrata, Reiko se popela uza
stepenice. Ila je tamo-amo i arape joj se vie nisu
klizale. Ve na pola puta nozdrve joj je ispunio neobian
miris.
Porunik je leao sa licem u moru krvi. Vrh maa,
koji je trao iza njegovog vrata, bio je jo upadljiviji nego
ranije. Reiko je nepaljivo prela preko krvi. Sevi pored
porunikovog tela, zagledala se pomno u njegovo lice
koje se, leei, oslanjalo obrazom na tatami. Oi su mu
bile iroko otvorene. Kao da je neto privuklo
porunikovu panju. Ona mu je podigla glavu,
pridravajui je rukavom kimona, obrisala mu usne i
spustila na njih poslednji poljubac.
Onda je ustala i iz komode uzela novi beli arav i
pojas od haljine. Da ne bi uprljala haljinu, obavila je
arav oko struka i vezala ga pojasom oko bedara.
Reika je sela na korak od porunikovog tela.
Izvadivi bode iz rukava, razgledala je pomno seivo
tupog sjaja i prinela ga usnama. Ukus uglaanog elika
bio je pomalo sladak.
Reiko nije oklevala. Kada je pomislila da e bol koji
je otvorio jaz izmeu nje i njenog mua, postati i deo
njenih oseanja, ona je pred sobom videla samo sreu to
e ui u kraljevstvo koje je njen mu ve osvojio. Na licu
njenog mua bilo je neeg neobjanjivog, to je gledala
prvi put. Ona e sada reiti tu zagonetku. Reiko je
pomislila da e i ona, najzad, moi da oseti pravu gorinu
i slast tog velikog moralnog principa u koji je on verovao.
Ono to je do sada oseala samo nejasno kroz primer
svoga mua, moi e da okusi sopstvenim ustima.
Reiko je prislonila vrh bodea na vrat i snano
pritisnula. Rana je bila plitka. Glava joj je gorela i ruke su
joj nekontrolisano drhtale. Ona snano povue seivo u
stranu. Topla tenost joj potee u usta i sve joj postade
crveno ispred oiju od krvi koja iknu. Onda je skupila
snagu i zarila vrh bodea duboko u grlo.
Tacuo Nagai
KRATAK SUSRET

Pre nego to zaponete da itate samu priu, moram
vas zamoliti da proitate deo mog pisma:
Primio sam Vae pismo i priloenu novanu
uputnicu. Hvala Vam.
Zahvaljujem Vam se i na izuzetnoj vesti da se prsten
koji sam Vam ostavio pridruio Vaem verenikom
prstenu i da se ponovo rodio kao zub. Oseam se manje
iznenaenim i alosnim kada poelim da kaem koliko mi
je to pomoglo u sveem, novom gledanju na ivot koje
sam Vam pominjao.
Kao to ste i Vi sami pokazali, zlatan zub veto
nameten negde iza onjaka posebno je prijatan kada se
nazre u osmehu ene koja je zala u dvadesete godine.
(Moda je Va suprug uneo u taj zub sva svoja oseanja i
umee? Oprostite. Neu vie nita rei o Vaem
vetakom zubu. ak ni u obliku simpatija). Nadam se
samo da e ta dva prstena, simbol Vae sete i simbol mog
novog, sveeg raspoloenja, poslati divni novi zubi za
dobrobit stanovnika Tokija.

Pada mi na pamet, dok na trenutak prestajem da
piem kako bih zapalio cigaretu, da scene pisanja pisama
iezavaju iz filmova. Nema sumnje, telefoni i telegrafi,
oslobaaju ljudski rod od tog uasnog posla, ali ja ipak
oseam izvesnu nostalgiju prema izrazu na njenom licu u
onih nekoliko sekundi kada, odloivi pero, prinosi
koverat usnama.
ta sam hteo da kaem? U poetku, nesviknut na
rad, bio sam sasvim iscrpen; ali prolo je ve mesec dana
i sada sam, zdrav i io ponovo, zajedno s mladim ljudima,
stiem iskustva ivota u rudniku . . .
Gotovo sam bio ispraznio celu sobu.
Putna torba srednje veliine u kojoj su se nalazile
moje stvari poivala je nasred nie, a dvadeset ili trideset
knjiga stajalo je naslagano uza zid. Na stolu kraj prozora
leale su novine. Posteljina je bila uredno sloena ispred
plakara, s jastukom na vrhu, koji kao da je trebalo da je
pritisne.
Oprostio sam se u glavnoj zgradi, a kada sam se
vratio u svoju sobu, nekako odseen, odvojen od ljudskog
sveta, zatekao sam rie mae sklupano kraj jastuka.
Osetih kako se smeim. A ta ti radi ovde? Ve
u odelu i sa eirom na glavi, kleknuh kraj posteljine i
neno ga pomilovah. Ne otvorivi oi, prevrnulo se na
lea i, u izvrsnom raspoloenju, poelo da prede.
Mae je ivelo u glavnoj zgradi oko tri meseca, i
obilazilo me je nekoliko puta na dan. Iako sam se ve
pribliio etrdesetoj, nikada ranije nisam imao maku ili
psa. Prvi put sam tada iveo u blizini make.
Prislonio sam uvo na maetov trbui i oslunuo
kako prede. Potom, izaavi u hodnik koji je gledao na
batu i vodio u glavnu zgradu, obuh cipele. Kini mantil
sam prebacio preko ruke. U glavnoj zgradi su mi rekli da
prognoza predvia kiu.
S obzirom da su prihvatili da uvaju sve stvari koje
mi nisu bile potrebne, sreivanje moje imovine nije moglo
da bude jednostavnije.
Vrata sam ostavio odkrinuta, zbog maeta.
Nekoliko dana ranije rekao sam bratu da bih voleo
da pogledam neki inostrani film proveu neko vreme
u rudniku i neu imati drugu priliku. Jutros sam dobio
njegovu poruku.
Nisam uspeo da nabavim karte za Najbolje godine
naeg ivota. aljem ti, kao zamenu, karte za jedan
engleski film za koji kau da je izuzetno dobar, i uz njih
kartu za ekspresni voz. Ona je za sutra. Videemo se na
stanici.
Poruka se nalazila u mom depu kada sam izaao na
imbaiju. Doao sam iz Hodogaje elektrinim vozom, i
sve vreme sam se pitao ta da radim. Imao sam dve karte
za Kratak susret, koji se na japanskom zvao Aibiki,
Randevu. Nisam uopte znao kakav je to film, ali tako
se zvao. Taj naslov me je zadirkivao, rugao mi se,
podbadao me.
Moj brat je suvie ozbiljan da bi me zadirkivao tim
kartama, u to sam bio siguran; ali postupak je ipak bio
ironian poslati dve karte neenji koji se pribliava
etrdesetoj. ta da radim s drugom?
Dok sam silazio niz stepenice u imbaiju, odluio
sam da pozovem A., koji je radio u nekoj kancelariji iza
Ginze.
Smislio sam da od svega napravim alu: Neko mi
je dao karte za film koji se zove Aibiki, i moram sada
nekome da ih uvalim. Znam da je pomalo staromodno da
dva odrasla mukarca zajedno gledaju takvu vrstu filma,
ali due vremena neu imati prilike ponovo da te vidim.
Hajde sa mnom.
Na alost, A. nije bio u kancelariji. Dobro; dau
kartu nekome ispred bioskopa. Krenuh preko mosta u
smeru bioskopa H.
Pred blagajnom je ekalo troje ili etvoro ljudi. Brzo
im prioh a tada se predomislih. Bio je tu jedan par, i
neke devojke. Pao mi je na pamet izraz ovek u
etrdesetim i ugledao sam u sebi sliku sredovenog
mukarca koji salee mlade. Posle toga, sasvim
podrugljivo, javie mi se svi oni izrazi koji su se mogli
primeniti: bivi vojnik, propali vojnik, i ostali.
Uoh u bioskop. Razvodnica me je odvela do mog
sedita. Susedno sedite bilo je, naravno, prazno. Ponudio
sam ga, kao da ih pozivam da sednu, svom eiru i kinom
mantilu.
U stvari, nije ni trebalo pozivati nekoga samo zbog
toga to imam dve karte. Ovako je bilo bolje mogao
sam da se rairim. Moja nevolja je u tome to sam i dalje
bio zarobljenik nesalomljivih koncepta.
Ljudi su ulazili, sala se punila. Negde zazvoni
zvono. Filmske novosti vrtoglavo krenue na platnu.
Zbog ega filmske novosti, primetio je jednom
prilikom moj brat, uvek deluju zastarelo i beivotno, pa
ak i kada javljaju o najnovijim zbivanjima? Ruevine
posle oluje uvek su iste, bez obzira da li se nalaze u Japanu
ili u Americi. Amerikanka, koju je vetar nosio niz ulicu,
nesigurno se uhvatila za banderu i, namrtena zbog oluje,
okrenula se prema kameri i nasmeila gotovo dejim
osmehom, kao da je elela da kae da ljudi ipak
doivljavaju zanimljive stvari.
Kada su se novosti zavrile, svetla su se ponovo
upalila. Osetio sam da sam na neki nain odvojen od
ostalih, ali tada se svetla zatamnie i rei Kratak susret
blesnue na zavesi koja se podizala. vrsto se oslonih
laktom ina naslon praznog sedita.
Moje sedite se nalazilo do prolaza, i osetih nekakav
pritisak s desne strane. Neko, malo povijen, stajao je kraj
mene u mraku i ekao da ga propustim.
Osvrnuo sam se nehotice, ali jedino prazno sedite
bilo je ono do mene. Karta za to sedite leala je u mom
depu. Ipak podigoh mantil i eir i na kolena ih odloih.
Osoba se nakloni i veto kliznu kraj mene. Bila je to
ena u inostranoj haljini, iza koje je ostajao blagi miris
parfema. uo sam kako otvara tanu. Verovatno je vadila
naoare. ak i kada je sela, osetio sam da je izuzetno
visoka za enu.
ivot je bio nov i sve, svakako da jeste potvrdio
sam ponovo filozofiju do koje sam dospeo tokom
prethodnih est meseci. Ali kako objasniti misteriju tog
sedita?
Razvuena ispovest obine, umorne ene u
atmosferi neopisive sete. Poela je da me privlai. U
poetku sam se odupirao, ali sada sam se zatekao uhvaen
u njoj.
Nije potrebno sada da prepriavam zaplet ili da
iznosim svoje reakcije, i nisam ak ni sposoban za to.
Kada sam nekoliko dana kasnije, u vozu, ponovo pomislio
na film, pomislio sam iznenada i na Zemlju, taj sumorni
japanski roman o seljakom ivotu, koji sam itao u
nekom jeftinom izdanju pozajmljenom od mlaeg druga
dok sam bio rasporeen na junom frontu. Film je priao
o tajnoj vezi neke bezimene ene u nekom gradiu, dok su
gledita jednog biveg vojnika potpuno beznaajna.
Ali, ipak moram da pomenem neto to radije ne
bih: ponovo sam pomislio, prvi put posle dueg vremena,
na bivu enu, koju sam godinu dana ranije pustio da ode
bez trunke kajanja. Iako niko nije mogao znati da sam
pomislio na nju, kasnije sam se uasno stideo samog sebe.
Pomalo me je razoarala poslednja scena, u kojoj
dobroudni mu oprata svojoj eni. Ona nije poinila
najveu greku, to je tano, ali posle te veze pretvorila se
u praznu koljku. Moda sam se zbog toga prisetio svoje
ene. Bar to se toga tie sam sam bolji od supruga u
filmu.
Kratak susret se zavrio. Izgleda da sam se zaneo u
misli, jer je ena zamolila da je propustim. Ustao sam i
krenuo za njom. Mi smo poslednji izali iz bioskopa.
Prognoza je bila tana. Preko izlaza se pruila bela
zavesa, majska kia. Tu je stajalo desetak mladih ljudi,
zateenih bez kiobrana.
Zastao sam iza njih i zapalio cigaretu. Bio sam
pripremljen za kiu, ali nisam oseao potrebu da urim. I
ena je izvadila cigaretu iz srebrne tabakere. U njenim
postupcima nazirala se suptilna brzina, kretnja od
postupka do postupka. Nosila je tamnozeleni komplet, i
bila je doista visoka za enu. Bacio sam pogled na nju
kada je pogledala nebo, i zapanjile su me trepavice na
blago suenim oima. Starost ene jedna je od stvari koje
ne umem da procenim, ali ona jo nije napunila tridesetu,
u to sam bio siguran. Moda je imala dvadeset i etiri ili
dvadeset i pet, moda dvadeset i sedam.
Ne namerava da prestane, iznenada ree ona.
Crne oi se zagledae u mene kada je progovorila.
Izgleda da nee. Zagledah se u kiu koja je prtala
po ploniku. Povremeno bi neki par pod jednim
kiobranom proljapkao kroz spraene kapi.
Mislila sam da sam toliko blizu bioskopa, da mi
nije potreban kiobran. Ba sam glupa. Vragolasti osmeh
pojavi se u njenim oima. Na njenoj cigareti ostao je trag
karmina. Nisam ni pretpostavljao da je mogue obojiti
usne tako mirnom, spokojnom bojom.
Blizu ste, zar ne?
Tamo preko. Oi, i dalje nasmejane, i jedan prst
pokazae nalevo. Odmah do prodavnice retkosti.
Rairio sam kini mantil. Imam ovo. U svakom
sluaju idem u tom pravcu mogao bih da svratim i da
poaljem nekoga s kiobranom.
Ne brinite, molim vas. To je tako blizu. Otrau
kada odluim da pokisnem. Stvarno. Govorila je brzo, ali
bez ikakvog nagovetaja da eli da me se oslobodi.
A ako to uradim ovako? Navukao sam mantil
preko glavo kao fotograf i nasmeio joj se. Ljudi koji su
ekali da kia umine znatieljno su nas posmatrali.
Iskrivivi malo glavu, ona mi uzvrati osmeh.
Izgledalo je da sam je smirio.
Stvarno? Ne bih smela od vas to da traim ali
da li smem? Primakla mi se korak-dva. Zgrada do
prodavnice retkosti. Zubar koji se zove Suemacu. Ako
biste rekli devojci koja radi na prijemu da doe sa
mantilom i kiobranom, bila bih vam veoma zahvalna.
Prijala mi je pomisao da pomaem nekome koga
vie nikada neu videti. Potrao sam kroz kiu. Ali jo
uvek nisam shvatao ono sa seditem.
Nekih stotinak metara dalje, odmah iza prodavnice,
nalazila se omanja, solidna zgrada. Nije bilo teko pronai
zubnu ordinaciju na drugom spratu. Suemacu ingo,
doktor zubne hirurgije; Suemacu Akira, dentist, pisalo je
vodoravnim znacima na tablici. Pisalo je isto tako da se
nedeljom ne radi, i da je ordinacija subotom otvorena
samo do dva. Tog dana bila je subota.
Za prijemnim stolom, iza prozoria, sedela je
devojka od osamnaest-devetnaest godina. Rekao sam joj
zato sam doao, i ona mi se zahvali tihim glasom.
Oseajui se pomalo nostalgino zbog mirisa
antiseptika u kancelariji, zatvorih vrata za sobom. Kada
sam krenuo, uo sam kiu.
Oprostite. Neko je dozivao sa vrha stepenica.
Bila je to ona ista devojka. Sa dva kiobrana i
nepromoivim mantilom u rukama, stajala je pored zida i
ekala da se ponovo popnem.
Ako odem, ovde nee biti nikoga. Da li biste hteli
da priekate dok se ne vratim?
Kako da ne, kako da ne.
Verovatno je mislila da sam prijatelj one ene.
Bezazlene li devojke zar sme tako da veruje? Imala je
neto prijatno u sebi. Lagano sam etkao pred vratima
Suemacuovih.
Kakav pljusak, i kao da uopte ne namerava da
prestane. Kada je poeo? Vedri glas ene zauo se na
stepenitu. Tada me je ugledala, i ja se ponovo duboko
zagledah u njene oi. Gle! Upali ste u pravu gnjavau!
To je naa gospoica Tateno, slobodna kao i uvek. Dala
vam je da uvate ulaz, zar ne? Uite, morate ui sada kada
ste se toliko namuili. Makar na trenutak. Bilo bi neobino
da ga pustimo da tek-tako ode, zar ne, gospoice Tateno?
Okrenula se prema devojci i otvorila vrata, i ne
dozvolivi mi da odgovorim.
Neobino je misliti da bi bilo neobino.
Nasmejala se i otvorila druga vrata, koja su vodila u
istu malu ekaonicu u kojoj se moglo smestiti troje-
etvoro ljudi.
Sedite. Odmah se vraam. Skinuo sam vlani
mantil i seo na sofu.
Mogao sam uti zvuk vode, a onda, slabano, zvuk
elja koji se provlai kroz kosu.
ta mislite o kafi iz termos-boce? Da, dajte nam je.
Uzmite i vi. Obraala se devojci glasom toliko tihim da
sam se pitao kako je mogao da doe iz iste osobe. Film je
bio sumoran. Iscrpeo me je. Zatim sam uo kako neko
otvara konzervu. Ne kaem da nije bio interesantan, ali
se pitam kako bi ga podnela mlada osoba.
Gospoica Tateno je delovala mnogo vedrije kada
je donela kafu. Presvukla je ordinacijsku uniformu. Mesto
je sada vie liilo na gostinsku sobu.
Nisam smela od vas da traim da ekate. Morate
mi oprostiti. Nosila je bluzu, valjda bi to tako nazvali
jasne, blede nebeskoplave boje. (Znam, jer sam istraivao
te boje). Rukavi su bili kratki, a na brou se nalazio cvet
od slonovae optoen zlatom. Ustao sam.
Imali smo uasnu oluju i u Kratkom susretu.
Da. Sigurno bar malo liim na doktora.
Moda je dobro kada ovek tako pokisne. ena je
lako sela na stolicu naspram mene.
Ako bi neko pohvalio belinu njene puti, ona bi
verovatno odgovorila: Zar? A nikada nisam nita radila.
Trebalo bi da pohvalite moje roditelje.
Ali kako se u njenoj kosi, uprkos brinoj panji s
kojom je nametena, nazirao blagi dodir proraunatog
nereda, kao kad bi zavrni kamen bio malo pomeren, tako
da je kosa isticala lepotu vrata i kako se to naziralo u
celoj njenoj linosti, nije bilo sumnje da je znatna suma
uloena u gotovo nepuderisano belilo njene koe.
Idete u kupovinu po kii? Mirno je pogledala
preko mog ramena. Idete? Ne brinite za mene. Posedeu
jo malo ovde sa gospodinom, i onda u zatvoriti
ordinaciju.
Gospoica Tateno nije rekla nita, ali sam shvatio
da odlazi. ena usta i prie joj.
ao mi je to sam morala da kaem onakve
neprijatne stvari. Morate mi oprostiti.
Ne izvinjavajte se, molim vas.
Nita ne brinite. Razumete? Sve sam prebrodila.
Dolazim rano ujutru u ponedeljak i biu veoma vesela.
Neno se nasmejala. Do vienja.
Osetio sam da je u znak izvinjenja uhvatila devojku
za ruku. Do vienja je odjeknulo jasno, visoko.
Dogodilo se neto neprijatno, i ja sam otrala u
bioskop. Uasno sam se oseala, film je bio tako turoban.
Ponovo je sela, a oi su joj ostale prikovane za srebrnu
tabakeru iako me je ve ponudila cigaretom i sama uzela
jednu.
Pomislio sam kakva bi to neprijatnost mogla biti, ali
osetio sam da ne smem da pitam. Stoga sam preneo
razgovor na pitanje koje me je zbunjivalo. Imao sam dve
karte za taj film, i ta druga je predstavljala izvestan
problem. Uinila je da se oseam sasvim beskorisno.
Trebalo je da povedete svoju enu.
Da, vidite, u stvari. .. Nije to bila tema o kojoj
sam mogao lako da razgovaram.
Smem li vas pitati da li ste bili u vojsci? Moda u
mornarici?
Tano.
Dva moja roaka su bila u mornarici. Do pre
nekoliko godina bila sam veoma popularna meu mladim
oficirima. Ali ja nisam eleo da govorim o prolosti.
I ta ste uinili s drugom kartom? upita ona.
Hteo sam da pozovem jednog prijatelja
mukarca naravno ali on je bio izaao. Otiao sam
sam.
Ba teta. teta i za Kratak susret.
Ali zato sada pijem kafu s vama. Zato ste seli na
ono mesto?
Ono mesto? Oi joj se ispitivaki suzie, i na as
zavlada tiina. O! Sela sam na pogreno mesto. Ba sam
glupa! Prvi put sam tada osetio trag koketerije.
Smatrao sam to velikom poau.
Bila sam uznemirena i pomalo uzbuena, a nigde
nije bilo razvodnika. Odlazim esto u taj bioskop, blizu je,
i pomislila sam da bi moje sedite moralo tamo negde da
se nalazi. A pomalo sam i kratkovida.
Vidim. Video sam sve. Video sam isto tako da
sluaj male miopije moe da naini enske oi krajnje
zavodnikim.
Izgleda da poputa. Rekli ste da imate neke
poslove na Ginzi?
Nita znaajno. I sam sam pogledao kroz prozor.
Ako ne urite, ostanite koliko elite. Ni ja nemam
ta da radim.
Sutra odlazim.
Ba vam zavidim. Kuda idete?
Biu neko vreme u Kjuu.
Mukarci imaju sve prednosti. Idete poslovno?
Nema u tome novca, to kau. Idem da radim. U
rudniku uglja.
Stvarno?
Svata sam radio od kada sam se vratio, samo da
bih preiveo. Doao sam do zakljuka da to nije teko, pod
uslovom da je preivljavanje sve to elite. Ali sada, kada
su vojni signali pogaeni, sve izgleda tako neobino. Sve
izgleda nekako svee i novo, ivo, od trenutka kada
ustanem ujutru pa dok ne legnem uvee.
Bili ste porunik?
Potporunik na kraju rata. Nisam ba bio dobar
kada su unapreivali. Govorio sam brzo. Nisam eleo da
priam o prolosti. Jedno mae je tamo sve vreme
dolazilo da me obie. Bilo je zanimljivo. Ranije nisam
voleo make tako su hladne i svojevoljne. Ali tamo
sam gledao to mae, i nekako mi je bilo udno to se takva
ivotinja uopte mogla da rodi. Sve joj je bilo zanimljivo,
ak i vlastiti rep. Nikada joj nije bilo dosadno. Kada bi ta
ivost prema novim utiscima mogla da potraje nekih
etiri-pet godina, maka bi bila izvanredna ivotinja.
Tano tako. Kada ostare, ugoje se i ulenje. Jednom
sam imala tri make, ali tada sam pomislila da nije ba
dobro da ena bez dece preterano voli make, pa sam ih
sve razdavala.
eleo bih da steknem sva iskustva pre nego to se
i sam ugojim i ulenjim. U velikoj sam urbi.
I zbog toga idete u rudnik uglja?
elim da raistim sa bivim vojnikom.
Znai, pridruiete se komunistikoj partiji i
radnikom pokretu?
Moda. Ali partija previe nalikuje na vojsku. Ne
potuje vas kao jedinku. Osetio sam da mi postavlja
sutinska pitanja. Stoga sam izrekao sutinsko zapaanje:
Osobi kao to sam ja ovo je kao bajka, mu i ena koji
ine dobar par zajedno vode istu malu ordinaciju.
Bajka da, u prvo vreme. Ponovo me je
pogledala s onim podrugljivim izrazom, ali je odmah
spustila pogled. Ponaanje joj se naglo promenilo.
Oigledno nije elela da mi se prepusti. Zauzeti ste
svakog dana opravkom pokvarenih zuba, to je sve. Jedva
moete da diete od dosade, izuzev ako se ne pojavi neko
kome treba napraviti teak most. Volela bih da upotrebim
gomile zlata i platine za neto stvarno dobro.
To me podseti na moj posao na Ginzi. Oklevao sam
naas, a onda izvadih smotuljak papira iz depa. Pronaao
sam ga u ladici stola kada sam spremao sobu tog jutra.
Ovo je malo neoekivano, ali da li vam ovo moe
koristiti?
Skladno izmanikirana aka uze papir, i iz njega
iskrsnu vereniki prsten.
Zbunjeno sam objanjavao: Pronaao sam ga
jutros kada sam spremao stvari. Pomislio sam da bih ga
mogao prodati na Ginzi. Znam da bi bilo uzbudljivije kada
bih ga bacio u reku sa mosta Kaidoki, ali ja nikada nisam
mario za romantine stvari, i verujem da je bolje da ga
ponudim na prodaju.
Ja bih ga mogla uzeti. ta mislite?
Niemu ne slui ve godinu dana ne, jo mnogo
due. Ne radi se o novcu, dodadoh kada sam ugledao
kako joj se Lice smrailo.
Njen obli vrat, pomalo iskrivljen naspram naslona
stolice, okrenuo se prema prozoru. Doticala je prsten
mlitavim prstima. Tri grama, moda etiri? Ja u ga
uzeti. Mislim da je kia prestala.
I ja sam nelagodno gledao kako se slabana suneva
svetlost probija kroz prozor. Bilo je vreme da krenem.
Kada joj je aka s prstenom klonula u krilo, ona
duboko uzdahnu i dve take oivee na njenoj bluzi. Tada
se njeno lice, oslonjeno na drugu ruku, s delikatnom
brzinom okrenu prema meni, kao da neto odbacuje.
Izvinite. Zamislila sam se, a imam drutvo. Prignula se,
i nasmeeno Lice mi se primie. Kada radim, obino
jedem u jednom restoranu u ovoj ulici. Ostavila sam tamo
svoju zalihu pirina. Mislila sam da neto pojedem pre
nego to poem kui, i ako nemate nita drugo da radite,
moda bismo mogli da poemo zajedno. I ne ekajui
moj odgovor, uzela je tanu sa stoia. Cena zlata se
svakoga dana menja, ali ja u vam sada dati hiljadu jena.
Posao je posao. Ostatak u vam poslati u rudnik kada
saznam tanu cenu.
Iskrenost lako izreenih rei malo je pomogla.
ekao sam u predvorju.
Izala je, oivelih usana, i vrata ordinacije se
silovito zalupie.
U predveernjoj sunevoj svetlosti nakon majske
kie preli smo most koji je vodio prema Ginzi.
Besmisleno je, u takvim trenucima, opisivati ivot kao
nov i sve.
Ona je izmenjala tihe pozdrave sa kelnerima i sela
naspram mene.
Kau da pivo ne ide dobro s ovim, ali... Ispraznili
smo ae.
A va suprug? Razgovor o piu ohrabrio me je da
spomenem neto to me je zbunjivalo.
O, ne brinite o vaem suprugu. Dok mi je
nalivala pivo u stvari, samim dolivanjem piva
izbegla je odgovor. Jeste li dugo bili na junom frontu?
Dve godine, tu i tamo.
I razveli ste se od svoje ene godinu dana posle
povratka?
Sve sam odmah pogodio. Nije bilo lako, ali eleo
sam da se oslobodim prolosti, i naisto sam raskinuo s
njom. Ali ta tema nije prijatna za razgovor.
Izvinite. Ona poslednja scena u Kratkom susretu
seate se? Kada mu oprata eni? Zasmetala mi je.
Rastuila sam se kada sam pomislila kako e provoditi sve
ostale godine. I zato sam to pomenula. Ali neemo vie o
tome.
Doista, taj kraj nije bio kraj. Zar ne bi bilo bolje.
meutim, da to prepustimo kritiarima?
Nita nismo dobili od vojnikog ivota. Ili moda
samo jednu stvar. Mi ostrvljani, sa naim ostrvskim
umovima, jo uvek se prisetimo Jave ili Luzona kada
vidimo ovakav zalazak sunca. Ponekad nas izlazak sunca
navodi da pomislimo na izlaske sunca na kontinentu, dok
oremo polja ili veslamo u amcima. To je jedina stvar koju
smo dobili.
Mukarci imaju sve prednosti. Sputenih dugih
trepavica, posmatrala je kako se bletava zrna podiu sa
dna ae. Opasno je kada vas impresioniraju pojedine
enske poze. O, da. Ne zaboravite da mi ostavite adresu
u Kjuu.
Izvadih novanik. S njim se pojavi i dug, uzan
komad papira.
Ona otvori tanu.
Imam pero.
Hvala. Dokono sam prevrnuo onaj komad papira.
Bila je to druga karta za bioskop.
Ba dobro! Napiite je na njoj.
Pogledah je i nasmejasmo se.
Krhkim penkalom napisao sam ime rudnika i
spavaonice.
Kada sam bio na jugu, svi deaci kojima sam
komandovao imali su slike svojih devojaka, verenica i
nevesta, i kad god su imali slobodan trenutak, vadili su
slike i gledali ih i pokazivali ih jedni drugima. Bilo mi je
to ipak udno taj ih je obiaj navodio da zaborave
stvarne ene.
Nije odgovorila.
Hej! Kako izgleda lice moje stare? neko bi rekao,
a drugi bi odgovorio: Kad si ve to pomenuo, i ja ne
mogu da se setim lica moje devojke. uti malo dok
zatvorim oi i razmislim. To se dogaalo sve vreme.
Zanimljivo.
Kako bih to opisao? Nagon da se ene ulepavaju
uvek deluje, i on stvara sliku koja se udaljava od stvarne
osobe. ak i u mojim godinama.
Smem li vas zamoliti da uinite isto sa mojim
likom? Blago je iskrivila glavu i nasmeila se.
Lako se moe desiti.
Raspoloen, uputio sam najdui pogled njenim
oima.
Rastali smo se na stanici u Tokiju, ona je otila na
Centralnu liniju a ja na voz za Jokosuku. Narednog dana
otputovao sam u rudnik.
Mesec dana kasnije primio sam preporueno pismo
od nje:

Pre svega, na posao.
Priloena novana uputnica pokriva ono to Vam
dugujem za predmet koji ste mi ostavili. Razgovarala sam
s ovekom s kojim trgujemo, i plaam ga po ceni koju mi
je naveo.
On se pretvara u krunu za drugi kutnjak jedne mlade
dame. Ta mlada dama je veoma lepa i treba uskoro da se
uda. Susedni mali kutnjak bie pokriven platinom, i za to
nameravam da upotrebim svoj vereniki prsten.
Dan kada sam Vas srela na onako udan nain bio
je dan kada sam se odluila za razvod, posle mnogih
neprijatnosti. Razlog je sasvim obian, i prepustiu ga
Vaoj mati.
Oklevala sam neko vreme oko popravke zuba
devojke koja uskoro treba da se uda naim nesrenim
verenikim prstenovima, ali tada sam pomislila da bi oni
mogli da budu neka vrsta maskote u njenom novom
ivotu.
Radim naporno, po ceo dan. Sve je novo i svee
kada niste niija ena.
Nadam se da pazite na sebe.
Da li ste primetili sklonost ka ulepavanju moga
lika?

Pismo s kojim sam zapoeo moj je odgovor.
Beskrajno e me obradovati ako se, meu mojim
itaocima, nae neko ko e poeleti da ponovo proita
poetak
Kobo Abe
CRVENA AHURA

Sunce zalazi. To je vreme kad ljudi hitaju u okrilje
doma, ali ja nemam kue kojoj bih se vratio. Nastavljam
polako da hodam uskim prolazima izmeu kua. Kako to
da nema nijedne kue za mene, kad se ulicom nie tako
mnogo kua? . . . Hodam, ponavljajui ovo pitanje opet i
opet, desetine hiljada puta.
Oslanjam se na elektrini stub i mokrim, kad tamo
primetim kako lei neto nalik na odseeni deo konopca,
i obuze me elja da ga obavijem oko vrata. Konopac
iskosa zuri u moj vrat i zove me: Brate, hajde da se
odmorimo! Zaista, i meni se odmara. Ali ne mogu da se
odmorim. Niti sam ja brat konopcu, niti, pak, mogu da
naem ubedljiv razlog zato za mene nema kue.
No svakog dana dolazi. Kad padne no, ovek se
mora odmarati. A za odmor je potreban dom. Pa onda
nema razloga da ja nemam kue.
Odjednom mi sinu ideja. Moda sam ja u nekoj
tekoj zabludi. Nije da nema moje kue, nego sam je,
moda, jednostavno samo zaboravio. Pa da, to je mogue.
Na primer... i naglo zaustavim korak pred jednom kuom
kraj koje sam ba prolazio ... da nije, moda, ovo moja
kua? Naravno, u poreenju sa ostalim kuama, nije bilo
nikakvog naroitog obeleja da bi se pretpostavila ta
mogunost, ali to isto bi se moglo rei za bilo koju kuu;
s druge strane, to ni u kom sluaju ne moe postati razlog
za poricanje da je ovo moja kua. Da prikupim hrabrost,
pa evo, da pokucam na vrata.
Na sreu, kroz poluodkrinuti prozor proviri
ljubazno, nasmeeno lice ene. Vetar nade pirne mi oko
srca, i moje srce se rairi poput zastave, zatreperivi. I ja
se nasmeim, oslovivi je kao pravi gospodin.
Izvinite, molim vas, da nije ovo moja kua?
enino lice se naglo sledi. Oh, a ko ste vi, molim
vas?
Hteo sam da joj objasnim, ali odjednom zanemim.
Nisam znao ta bi trebalo da joj objasnim. Kako da joj
objasnim da shvati da u ovom trenutku nije bitno ko sam
ja? Pomalo nestrpljivo, izgovorim u oajanju:
U svakom sluaju, ako mislite da ovo nije moja
kua, zamolio bih vas da mi to dokaete.
Ma ta... otme se eni preneraena lica. To me je
rasrdilo.
Ako nemate dokaza, to znai da mogu smatrati da
je ovo moja kua, zar ne?
Ali ovo je moja kua!
Pa ta s tim? Ako kae da je ovo tvoja kua, to ne
znai bezuslovno da nije i moja kua. Zar ne?
Umesto odgovora, enino lice se pretvori u zid, i
ona zalupi prozor. Ah, to je pravi karakter eninog
nasmeenog lica. Uvek taj pretvorni izraz lica kad ena
usvaja stav te besmislene logike po kojoj kad neto
pripada nekome, to je odmah razlog da ne moe biti moje.
Ali zato... zato je sve neije, a nije moje? Ne, nije
ak ni vano to to nije moje, ali zar ne bi bilo lepo ua
postoji bar jedna stvar koja ne pripada nikome? Ponekad
mi se privia da su betonske cevi na gradilitima i
stovaritima graevinskog materijala moja kua.
Meutim, one su ve na putu da preu u neiji posed, i
poto bi konano postale neije, bez obzira na moje elje
i interese, cevi na kraju odatle nestaju. Ili se pretvaraju u
neto to sasvim jasno nije moja kua.
Pa onda, kako je sa klupama u parku? Naravno, to
je u redu. Kad bi one zaista bile moja kua, i kad samo ne
bi dolazio onaj s batinom da me tera... Zaista, klupe
pripadaju svima i nisu niije. Ali onaj kae:
Hej, dii se. Ova klupa pripada svima, i nije niija.
Tim pre ne moe biti tvoja. Hajde, sevaj, proetaj malo.
Ako ima neto protiv, da te povedem u buvaru s one
strane brave. Izuzev u buvari, gde god da se zaustavi, ma
na kom to mestu bilo, ti, drukane, ini prekraj.
Lutajui Jevrejin da nisam to ja?
Sunce zalazi. Ja i dalje hodam.
Kue ... niti nestaju niti menjaju oblike, kue to
nepomino stoje na povrini zemlje. Izmeu njih,
kaleidoskop prolaza koji se stalno menjaju, i nijedan nema
odreeno lice . . . putevi. Putevi koji u kinim danima
bivaju raskvaeni kao etka, u snenim danima postaju
samo brazde od tokova u irini kola, a u vetrovitim
danima teku glatki poput pojaseva. Ja nastavljam da
hodam. Ne mogu da progutam razlog to nema moje kue,
te ne mogu ni da veem konopac oko vrata.
Oho, ta je to to se uvija oko mojih stopala? Ako
je to konopac za veanje, neka se ne uri toliko! Neka ne
bude tako nasrtljiv! Ali ne, nije to konopac. To je lepljivi
svileni konac. Uzimam ga prstima i zateem, a njegov kraj
je u rupi na mojoj cipeli, i kako ga povuem, tako se konac
sve lake izvlai. To je udno. Obuzet znatieljom
nastavljam da ga izvlaim, kad se dogodi neto jo
udnije. Postepeno mi se telo naginje, i vie ne mogu da
ga odrim uspravno u odnosu na zemlju. Da se nije
Zemljina osa iskrivila i da se nije promenio pravac
gravitacione sile?
Svileni konac i cipele se odvajaju od noge i padaju
na zemlju shvatio sam u emu je stvar. Nije da se
Zemljina osa nakrivila, nego mi je jedna noga postala
kraa. Kako sam izvlaio svileni konac, tako mi se noga
malo-pomalo skraivala. Kao to se eanjem pocepano
rame aketa raspara, tako se i moja noga parala. Taj
svileni konac bio je moja noga koja se razvlaila kao
vlakna tropske bundeve.
Vie ne mogu ni koraka dalje. Stojei zapanjen u
krajnjoj nedoumici, odjednom, sa istim zaprepaenjem,
primetim da noga, koja mi se pretvorila u svileni konac u
mojoj ruci, sama od sebe poinje da se kree. Lako se
izvlaei, ve bez ikakvih pokreta moje ruke, sama se
rastezala i poput zmije poela da mi se obavija oko tela.
A kada je cela leva noga bila do kraja rasparana, konac se,
prirodno, prebacio na desnu nogu. Konac je najzad
obujmio celo moje telo kao dak, ali ni onda nije prestao
da, se para, nastavljajui s trupa prema grudima, sa grudi
prema ramenima, i sve se tako paralo jedno za drugim,
paralo se i stezalo sa unutranje strane vree. I tako je
mene, najzad, nestalo.
Na kraju je ostala samo velika prazna ahura.
Ah, ovako u, najzad, moi da se odmorim.
Veernje sunce obojilo je auru crvenkastom bojom.
Samo ovo je, dakle, zaista moja kua koju niko ne moe
da mi oduzme. Ali sad, kada imam kuu, nema vie mene
da joj se vraam.
U ahuri je vreme stalo. Napolju se smrailo, ali u
ahuri je jo suton, i ona je blistala crveno, iznutra
osvetljena bojom veernjeg sunca. Ova upadljiva odlika
nije mogla da ne padne u oi onome sa batinom. On je
primetio uahurenog mene izmeu prelaza preko pruge i
tranica. Prvo se malo ljutnuo, ali se odmah predomislio,
shvativi da je naao retkost koju je vredno podii, i stavio
me u dep. Jedno vreme sam se u depu kotrljao dok me
nije odneo za igraku svome sinu.


TAP

Sparno nedeljno popodne u junu.. . Terasa na krovu
kue vrvela je od sveta, a stanica i ulice ispod nje bile su
kao zaguene i nabubrele posle kie. Uvukao sam se sa
svoja dva sina u prostor kao stvoren za oveka, u
udubljenje u zidu izmeu stepenita i ventilatora, ali deci
je ubrzo postalo dosadno to sam ih dizao da gledaju
preko ograde, pa sam se povinovao i poeo sa arom da
gledam nadole. Ali ni dole nije bilo niega zanimljivog,
samo ljudi koji su se penjali i sputali.
Deci obino postane dosadno i ponu da moljakaju
da idu kui, dok se roditelji ne izderu na njih kao da im
smetaju u radu, i onda opet sami naslone bradu na ogradu.
Naravno, deo zadovoljstva koje je to gledanje donosilo
bilo je i delom oseanje krivice, ali to ne znai, zar ne, da
zadovoljstva nije bilo. Ja sam ba imao svoje budne snove
i siguran sam da mi na umu nije bilo nita tako vano da
bih se toga seao kasnije. Rekao bih da sam bio udno
razdraen. Mora da je to bilo od vlage u vazduhu i svugde
uokolo i od toga to su mi sinovi ili na nerve.
Onda je moj stariji sin viknuo: Tata! kao da je
ogladneo ili zbog neeg slinog. Nesvesno, ja se nagnuh
nad ogradu, pokuavajui da umaknem tom neprikladnom
glasu. Rekao sam, nagnuh se, ali to je bio vie stav nego
pokret, i ne mogu da verujem da sam se svesno izloio
opasnosti. Jer, iznenada, ja sam lebdeo u prostoru i onda,
dok sam sluao krik svoga sina koji je vikao: Tata!, ja
poleteh.
Ne znam da li se to desilo dok sam padao ili kad sam
udario o zemlju, ali prvo to sam osetio, bilo je da sam
postao drveni tap. Ni suvie debeo ni suvie tanak,
sasvim pogodan za ruku, potpuno prav tap oko metar
dug. Taata! uo sam i drugi krik. Otvorila se pukotina
u gomili koja se valjala ulicom, i ja pokuah da se
izvuem, preturajui se i kotrljajui se. Udario sam u
trotoar uz rezak i krhak zvuk, odbio se od drveta gingko i
pao u jarak izmeu trotoara i kolovoza.
Uzbueni prolaznici gledali su prema vrhu zgrade,
odakle su moja deca, lica iz kojih je potpuno nestalo krvi,
gledala uprepodobljeno preko ograde na krovu. Obeavi
im da e dobiti ono to su zasluili, vratar je napustio
svoje mesto na ulazu i nestao junaki u dubini robne kue.
Gnev gomile je rastao, ljudi su ljutito mahali pesnicama,
a ja sam izvesno vreme ostao onako kako sam pao,
neprimeen.
Najzad mi je priao jedan uenik. S njim je bio jo
jedan deak u istoj akoj uniformi i jedan ovek koja je
izgledao kao njihov uitelj. Deaci su bili toliko slini,
kao da su blizanci, iste visine i istog lika, pa su ak i svoje
ake kape nosili nakrivljene pod istim koopernim
uglom. Uitelj, visok ovek belih brkova, sa veoma
debelim naoarima, izgledao je kao jako ponosan i
ugledan gospodin. Prvi uenik me je podigao sa zemlje i
rekao, sa aljenjem: ak i tap moe da se slomi kada
sleti s takve visine i nezgodno padne.
Da vidimo, rekao je uitelj, smeei se. Uzeo me
od uenika i odmerio u ruci. Laki je nego to sam
mislio, ali ne treba se suvie praviti vaan. ak i komad
drveta kao ovaj mogao bi da bude dobar predmet
ispitivanja za vas, deaci. U stvari, to je ba ono to vam
je potrebno za vau prvu praktinu vebu. Predlaem da
udruimo snage i vidimo ta moe da se naui
ispitivanjem tapa.
Uitelj je krenuo lupkajui mnome ispred sebe, kao
da sam ja bio tap za potapanje, a uenici su poli za
njim. Zaobiavi gomilu, stigli su do trga ispred stanice i
poto su sve klupe ispred nje bile pune, seli su jedan pored
drugog na mali travnjak. Uitelj me uze u obe ruke i
podie prema svetlosti, gledajui me uzdu. A onda sam
primetio neto udno, a i uenici, jer obojica su rekla u isti
mah: Uitelju, vai brkovi! Uitelj je, ini se, imao
lane brkove, jer mu se levi brk odlepio i visio lelujajui
se na povetarcu. Uitelj je mirno klimnuo glavom,
namazao brk malo pljuvakom i prilepio ga ponovo na
isto mesto. Onda, kao da se uopte nita nije desilo,
okrenuo se prema uenicima: Sada da vidimo ta se
moe saznati iz tapa. Izvrite prvo analizu, razmotrite
dobijene injenice i pokuajte da neto zakljuite,
formuliui to odgovarajuom reenicom.
Uenik koji je sedeo desno, uze me prvi i osmotri iz
razliitih uglova. Prva stvar koju primeujem je to da
tap ima vrh i podnoje, rekao je najzad dok me je
provlaio tamo-amo kroz cev koju je napravio od svoje
ake. Na jednom kraju tap je tamnije boje, kao da je to
od estog stezanja, dok je drugi kraj vie izlizan. Po mom
miljenju, to pokazuje da tap koji posmatramo, nije
obian komad drveta kakav moe da nae svuda na
putu, nego alatka kojom se neko sluio u neku odreenu
svrhu. Pored toga, ini mi se da se njime grubo postupalo,
jer ima posvuda zareza i oteenja. Ali nikada nije bio
obian, i nebo je nastavio da ga upotrebljava, to pokazuje
da je bio iskrena i jednostavna osoba kada je bio iv.
Ono to si rekao u osnovi je tano, upao je uitelj,
ali, bojim se da si postao suvie sentimentalan. Onda
uenik s leve strane progovori gotovo osornim glasom,
kao da je pokuavao da sledi liniju uiteljeve primedbe:
ini mi se da je ovaj tap bio potpuno neupotrebljiv,
nemoan. Mislim, u stvari, da mu u svakom sluaju
nedostaje sloenost. Obian tap je suvie prost da bi bio
ljudski alat. Zato? Zato to i majmun ume da
upotrebljava tap.
Ali druga strana medalje, usprotivio se prvi
uenik, jeste to da tap moe da se smatra najosnovnijom
alatkom. I sama ta injenica da nije namenjen posebno ma
emu, ini ga jo ire upotrebljivim. tap moe da bude
voa slepom oveku, na njemu moe da se nosi ubijena
ivotinja, upotrebljen kao poluga moe da die velike
terete, a njime moe da napadne i neprijatelja.
Mislim da ne mogu da se sloim s tobom u onome
to si rekao da tap vodi slepca. Za mene, slepac samo
upotrebljava tap da bi se orijentisao.
Moda je to ono to se zove iskrenost.
Moda je tako. Ali, ne zaboravi da uitelj moe da
me istue ovim tapom ako eli, a i ja mogu da ga
upotrebim ako ja njega hou da tuem!
Ovo je izazvalo buran smeh uitelja. Vrlo je
zanimljivo gledati kako se dva zrna pasulja svaaju u
mahuni rekao je. injenica je, u stvari, da obojica
govorite isto, samo na razliite naine. Sutina svega
ovoga to kaete, jeste da je ovaj ovek koga imamo pred
sobom, bio tap. I to je sve to treba da saznamo o njemu,
najsavrenije reenje problema. Ukratko, ono to obojica
stvarno mislite, jeste da je tap oduvek bio tap.
Ali, zar nismo obavezni da posebnu panju
pridamo injenici da je bio sposoban da bude tap?
gotovo moleivo rekoe uenici, uporni da ne odstupe od
svojih tvrdnji. Video sam mnoge ljude u naoj sali
uzoraka, ali nije bilo nijednog tapa i mislim da je takva
varijanta retka.
ekaj malo, ne znai da ako neto nemamo meu
svojim uzorcima da je to obavezno i retko, uzvratio je
uitelj. U stvari, ponekad ima mnogo onoga to mi
nemamo, jer ga smatramo suvie uobiajenim. S druge
strane, ima sluajeva da mislimo da nije neophodno
razmatrati neto tokom naih izuavanja jer je suvie
obino.
Oba uenika iznenada podigoe glave, kao da je to
bilo ranije dogovoreno, i zagledae se u gomilu koja je
vrvela pred njima. Uitelj se nasmeja i ree: Nisam
mislio da kaem da e se svi ovi ljudi ovde pretvoriti u
tapove. Kada sam rekao da je tap obian, mislio sam to
kvalitativno. Matematiari se vie ne mue oko
karakteristika trougla, jer bi, uprkos daljim istraivanjima,
svi napori da se nau nove osobine, verovatno, ostali bez
rezultata. Tako je isto sa tapom, rekao je uitelj i,
zastavi, zapitao: I kakvu presudu mislite da donesete,
momci?
Zar moramo da kanjavamo i tap na isti nain?
zapitao je prvi uenik zabrinuto.
Uitelj se okrenuo ueniku s leve strane i zapitao:
ta ti misli?
Naravno da moramo. Kanjavanje mrtvih je ono
to stalno inimo i sve dok postojimo nemamo drugog
izbora osim da kanjavamo.
Dobro onda, ta mislite koja bi kazna
odgovarala? Uenici su sedeli utke, razmiljajui svaki
za sebe, a uitelj je poeo da ara po zemlji jednim mojim
krajem.
Najpre je sve izgledalo kao neki apstraktni crte bez
ikakvog znaaja, a onda su se pokazale ruke i noge i
pojavio se crte udovita. Ali skoro u isto vreme uitelj
poe da vrlja po njemu i da ga brie. Kada je zavrio, on
ustade i ree gotovo apatom, oiju prikovanih za neto u
daljini: Imali smo svi dovoljno vremena da razmiljamo,
a odgovor je tako jednostavan da ga je teko dati. Govorio
sam o tome na jednom od svojih predavanja i nadam se da
se toga seate o onima kojima osuda nije bila
izreena.
Ovdanji sudovi sude samo odreenom delu
oveanstva, a mi moramo da sudimo svim ljudima, bar
donde dok ne bude besmrtnih. Poto, u poreenju sa
brojem ljudskih bia, nas ima jadno malo. I, ako od nas
budu zahtevali da mrtvima sudimo na isti nain,
umreemo od krajnje iscrpenosti. Ali, sreom, ima onih
koji nam dozvoljavaju da im presudimo ne donosei
uopte presudu.
Ovakav tap je prvi primer za to.
Smeei se, uitelj me ispusti. Padoh na zemlju i
poeh da se kotrljam, ali me uitelj pritisnu izmom i
nastavi: Prema tome, najbolja bi kazna bila kada bi tap
ostavili ovde. Siguran sam da e ga neko podii i
eventualno upotrebiti kao tap, ba kao i kada je bio iv.
Jedan od uenika, kao da se neega setio, iznenada
ree: Pitam se da li je ovaj tap neto interesantno mislio
dok je sluao nau diskusiju?.
Uitelj se zagledao sa puno ljubavi u uenikovo lice,
ali nita nije rekao. Umesto toga, on poe,
nagovetavajui da je kraj diskusije. Uenici su, meutim,
izgledali zainteresovani za mene jer su se stalno osvrtali i
gledali u mom pravcu nekoliko puta, ali ih je gomila ubrzo
zaklonila i oni nestadoe sa vidika.
Neko me utnu, jer sam mu se naao na putu, i ja
potonuh dopola u zemlju jo meku posle kie. Tata, tata,
taaataaa! uo sam dozivanje iz daljine. inilo mi se kao
da viu moja deca, a opet mi se inilo kao da oni i ne viu.
Bilo je na hiljade ljudi u ovoj gomili i moglo je da bude
nebrojeno mnogo dece, osim moje, koja su vritei traila
oeve. To nije nita udno.
unosuke Joijuki
SOBA PROSTITUTKE

Toga dana sam iz ormana izvadio svoju pranjavu
studentsku uniformu i obukao je prvi put posle godinu
dana. Vie nisam bio student. Zaposlio sam se kao
reporter u nekom senzacionalistikom asopisu i iveo od
te zarade. Pukim sluajem dobio sam privremeni posao u
tom preduzeu, i dok sam tako radio na odreeno vreme,
jednoga dana direktor mi je rekao: Hou da se opredeli:
ili e napustiti univerzitet i prihvatiti stalnu slubu, ili se
ostavi privremenog posla i zavri fakultet. Na to sam ja,
bez kolebanja, odluio da napustim fakultet. Ali, poto se
nisam formalno ispisao, trebalo je da se i dalje vodim na
listi redovnih studenata.
Oseajui se, ipak, neprijatno stenjen u studentskoj
uniformi, koju sam obukao prvi put posle godinu dana,
sav sam se u telu ukrutio. Pogledavi se u ogledalu, mogao
sam, naravno, videti da mi uniforma vie ne pristaje.
Naime, sad, kada sam zauzeo svoje mesto u drutvu, poto
sam postao odrastao ovek, inilo mi se kao da sam ve
izrastao iz te uniforme. Ispravivi lea, skupio sam usta,
nastojei da zauzmem mladalaki stav i da svoj izraz i
pojavu prilagodim studentskoj uniformi. Zatim sam iziao
iz sobe koju sam iznajmio da bih imao gde da stanujem.
Imao sam zaduenje da napravim reportau: trebalo
bi da posetim nekog ministra umeanog, kako se govorilo,
u prljavu aferu podmiivanja, odnosno da intervjuiem
njegovu enu. Bolje je bilo da se sastanem s njom, umesto
sa ministrom, poto je ona bila mnogo zanimljivija linost
od svog mua, ena izuzetno snanog karaktera, koja je
davala povoda raznim glasinama i prepriavanjima. Bila
je poznata po averziji prema novinarima, pa sam imao
dovoljno razloga da se pribojavam kako me nee pustiti
dalje od ulaza u njihovu kuu. Morao sam da smislim
posebnu strategiju. Sakupio sam od razliitih ljudi sva
mogua obavetenja o toj eni pa sam pokuao da u svojoj
glavi stvorim nekakvu sliku o njoj kao oveku. Odluio
sam da obuem svoju studentsku uniformu poto je moj
univerzitet uivao izvestan ugled u drutvu. S druge
strane, naavi da je ona pasionirana oboavateljka
fiziognomije, bio sam vrsto ubeen da u je, ipak,
privoleti na razgovor ako pomenem tu temu.
Zadravi se zbog nekih drugih poslova, naao sam
se pred ulazom u ministrovu rezidenciju kada je ve palo
vee. Uvek mi je bilo muno da se susreem sa
nepoznatim ljudima. Naao sam se pred tekim, masivnim
ulaznim vratima, vrsto zatvorenim. Trudei se da se
smirim i to vie priberem, ispruio sam prst i nasumce
pritisnuo na zvonce. Daleki zvuk zvonca odjeknuo je
negde u dubini prostrane palate.
Pojavila se kuna pomonica. Pruio sam joj svoju
posetnicu i upitao:
Da li bih mogao da razgovaram sa gospoom?
Kuna pomonica se povukla, a trenutak docnije
pojavila se gospoa, drei moju posetnicu vrhovima
prstiju.
Da li bih mogao da porazgovaram s vama?
obratio sam joj se na najpristojniji nain, kao svaki dobro
vaspitan student. Ministrova supruga me je odmerila od
glave do pete, ispitujui pogledom oznake na mojim
reverima i dugmad na mojoj bluzi, pa me je onda uvela u
dnevnu sobu.
Je li tano da vi pripadate koli fiziognomije
Tokju, gospoo? upitao sam odmah, navodei razgovor
na njenu omiljenu temu. Za vreme rata i ja sam prouavao
fiziognomiju i metode te kole. Tada sam obiavao da ne
verujem ni u ta to ljudi kau, ve da se usredsredim na
izraz njihovog lica u trenutku kada govore. Zato sam
prouavao fiziognomiju. Tanije, treba rei da sam tu
nauku prouavao kako bih ljudima pokazao da ne verujem
u njihove rei.
Kako bilo da bilo, pitanje koje sam uputio
ministrovoj eni nije promailo metu. Gospoa je
prihvatila razgovor i postepeno se zagrevala za tu temu.
Poela je da govori nadugako i nairoko, tako da nisam
stigao da ubacim ni jednu jedinu re. Sva je zapenuila,
to se videlo u uglovima njenih usana, kad se upustila u
razglabanje o drevnoj istoriji fiziognomije.
Tada bi monah Takuan prodorno pogledao
sagovornika u oi...
U tom trenutku, kao sleena, pogledala je i ona
mene pravo u oi, zastavi u gestikuliranju. Doavi k
sebi, uzela je moju posetnicu sa stola i paljivo se
zagledala u nju. Na posetnici nije pisalo da sam reporter,
ali u levom uglu su malim slovima bili odtampani ime i
adresa asopisa. U sledeem trenutku je gospoa vrisnula
u napadu besa:
Znai, ti si novinar! Mislila sam da si student pa
sam pristala da razgovaram s tobom, i to o fiziognomiji.
Zato si uopte doao? Ja prezirem novinare! Uvek
zavlae nos u privatne ivot oveka, ispituju ak i ta
ovek jede, pa onda piu o tome. Gubi se, iz ovih stopa!
Hajde, brzo!
Digla se i prila mojoj stolici, sa preteim izrazom,
kao da e me izbaciti. Ustao sam, pomiren sa injenicom
da vie nita neu izvui iz ove ene. Dok sam obuvao
cipele u predsoblju, gospoa je nastavila da me grdi:
Gubi se! Smesta!
im sam otvorio vrata i iziao u predvorje,
osvetljenje nad mojom glavom se ugasilo. Odjeknulo je
samo jedno otro kvrc od iskljuanog prekidaa.
Tako ti to biva, promrmljao sam u sebi,
prisiljavajui se da se nasmejem. Pokuao sam da
povratim duevnu ravnoteu, gledajui as sa njenog, as
sa svog stanovita, uporeujui nae poloaje i ispitujui
itavu situaciju, ali nisam mogao da se otrgnem od
oseanja ponienosti.
Uputio sam se u jednu etvrt u centru grada i svratio
na aicu sakea
39
u kafanu pored stanice. Ubrzo sam
povratio samopouzdanje. Kad sam iziao iz kafane, noge
mi se same od sebe uputie u onaj kraj grada gde su se u
nekoliko ulica nizale javne kue sve jedna do druge.
Skrenuo sam pogled na Akiko, koja je dokona
stajala pred svojom kuom. Akiko je ekala da se jedan
od mukaraca, koji su prolazili gurajui se kroz gomilu,
nameri na nju i zastane. Ona je ekala. Priao sam pravo
toj Akiko.
Na mig moga oka, Akiko me povede u kuu, i ja za
Akikom uoh u njenu sobu. Kada smo se nali licem u lice
u sobi, ona promrmlja neto to me je zaista iznenadilo.
Izgleda kao pretuen pas.
Ko, ja?
Da.
Lepo me ti asti!
Uvek si takav.
Uvek?
Da. Uvek, kad god dolazi u moju sobu. A kad
odlazi, onda ve malo vie lii na ljudsko bie. U
meuvremenu se negde dobro nasekira. Dolazi li ti k
meni samo kad ti se neto neprijatno desi?
Ne rekavi ni rei, udubio sam se u misli. Hteo sam
da izbriem svaki trag ponienja. Hteo sam da se
oslobodim tog utiska da sam ja namuen ovek koji odlazi
da trai utehu kod namuenih ena. Hteo sam da vidim
sebe kao oveka koji napit tumara i zalazi u taj kraj u elji
da zadovolji svoju poudu. Ali Akiko i njene rei potpuno
su osujetile tu moju nameru. Odjednom sam u njenim
oima sagledao sebe do dubine due. Pogrbljen,
izbacujui noge u stranu, doao bih do Akiko koja je
stajala dokono pred svojom kuom. Uao bih u njenu sobu
oseajui se kao pretuen pas, a onda bih odjednom
postao brutalan i prodirao bih njeno telo.
Nisam imao nameru da svoju sirovu snagu
iskaljujem na njenom telu. Ali kad mi je Akiko tu
injenicu stavila do znanja, morao sam priznati da je u
pravu. Moda sam gledao na Akikino telo kao da je ono
potvrda da sam iv. Ili sam, moda, na njenom telu
iskaljivao svoj obuzdavani bes.
Toga dana sam svoje telo neno privio uz Akikino.
ta je u tome strano to dve pretuene ivotinje, u toplom
zagrljaju svojih tela, jedna drugoj liu rane? I Akiko me
je neno primila. Nisam progovorio ama ba nijedne rei,
ve sam se upustio u dug i predan razgovor sa njenim
telom. I njeno telo je mom telu prenelo puno
iznijansiranih oseanja koja nikada nisam iskusio kad sam
joj se silom nametao.
Od toga dana obuzela bi me nepodnoljiva
usamljenost kad god ona nije bila pored mene. inilo mi
se apsurdnim da ona ne bude kraj mene. Svaki deo njenog
tela imao je poseban izraz za mene. U dui mi se privialo
ono oblo i vijugavo ulegnue izmeu njenih dojki, ona
rupica ispod kljune kosti kad bi kretala vratom. Onda bih
se podigao i krenuo u onaj kraj grada gde su se u nekoliko
ulica nizale javne kue jedna do druge.
I im bih kroio u taj kraj, osetio bih neku bliskost
sa svim tim enama koje su stajale na vratima tih
neukusno i dreei obojenih kua. U njima sam se oseao
kao kod kue. U mojem dranju, dok sam s Akiko iao
prema njenoj sobi, nije bilo niega to bi odavalo oseanje
krivice ili neeg to se radi kriomice. Potpuno sam se
utopio u tu etvrt. A i ene su bile ljubazne prema meni.
Po svoj prilici i njima je bilo drago da se naao ovek koji
ozbiljno odlazi u sobu samo jedne od njih. Ponekad bi mi
neka od njih doviknula:
to je ne prevari malo sa mnom?
Dok bih prolazio ulicama te etvrti, do uiju bi mi
dopirali odlomci raznih razgovora. Jednom sam u letu
uhvatio kako jedna ena kae:
Proetaj oko bloka, pa se onda vrati.
uvi te rei, kiselo sam se nasmeio. Setio sam se
ta se desilo tog popodneva. Tog dana sam po zaduenju
otiao da posetim izvesnog gospodina. Kad se pojavila
kuna pomonica, stala je na vrata kao da eli da mi
preprei put i rekla:
Poto se gospodar jo odmara, molim vas
proetajte se oko bloka, pa onda doite.
Takve neprijatnosti zaboravio bih, kao rukom
zbrisane, onog trenutka im bih stupio u ovu etvrt. Otiao
bih s Akiko u sobu ne kao pretueni pas, ve kao ljudsko
bie. Naao sam svoje utoite i bio sam spreman da u
njemu uivam. Dolo je vreme kad sam u Akikinoj sobi
mogao da povratim svoju duevnu ravnoteu. Ali to nije
dugo trajalo.
Jer ba Akiko me je izbacila iz te ravnotee.
Jednoga dana kad sam je posetio, ona mi se
neodreeno nasmeila i rekla:
Eto ti sad! A ja sam mislila da nee danas doi.
I prethodnog dana sam bio u njenoj sobi.
Jesi li sve vreme zauzeta?
Pa nije to, nego . . .
Nisam mogao da shvatim ta joj smeta. Kad sam joj
se pribliio opet joj se na usnama pojavio samo onaj
malopreanji, neodreeni osmeh. Ali, kad sam joj
dodirnuo telo, primetio sam da je ono sasvim iscrpeno i
da mi se uopte ne odaziva. Oi bi joj se, obino,
zamaglile od uivanja, kao da su prelivene
svetloruiastom bojom, ali toga dana, bile su beivotne,
utonule u one duplje poput staklenih kuglica.
Da sam znala da e doi, ne bih dozvolila da se
ovoliko umorim.
Shvatio sam.
Je li bio kod tebe onaj Kuroda?
Od nje sam uo da je neki sredovean ovek, po
imenu Kuroda, bio njen najbolji klijent, koji nije alio
novca za Akiko. Kolebajui se za trenutak, Akiko je
odgovorila:
Ne, nije on. Neki nepoznati ovek koga sam prvi
put imala.
Nepoznati ovek?
To me je, nekako, razdrailo. Do tog trenutka sam
se zavaravao da u zatititi svoja oseanja dolazei eni
za koju sam od samog poetka znao da se prodaje za
novac i da u morati da je delim sa mnogim mukarcima.
Ve ranije sam spoznao bol zbog ljubavi prema eni. Kad
bih ponovo doiveo taj bol u svom ivotu, znao sam da ga
ne bih mogao podneti. Dolazei u Akikinu sobu, ludo sam
se zavaravao da sam na bezbednom mestu i da u u njoj
nai sigurnu zamenu za ljubav.
Ali povod moje razdraenosti bila je obina
ljubomora.
Kad sam bio student, zavoleo sam devojku koja je
imala verenika. Jednoga dana, doavi da je posetim,
zatekao sam na zemljanom podu u predsoblju nemarno
ostavljene smee kone cipele. Oigledno je vlasnik
cipela doao u kuu trenutak pre mene, izuo se i uao.
Cipele nisu bile uredno sloene, ve su im vrhovi bili
okrenuti ka unutranjim odajama, i leale su bezbrino
izuvene i ostavljene u neredu. Ostale su da lee na
zemljanom podu, odajui utisak da se ovek nije ni
najmanje ustruavao i da se oseao sasvim kao kod svoje
kue. Nikada se jo nisam sreo sa devojinim verenikom,
ali sam instinktivno osetio da su noge koje su domaloas
bile obuvene u te smee cipele, pripadale devojinom
vereniku. Nain na koji su te cipele bile izuvene i
ostavljene, pokazivao mi je da je njegov odnos sa
devojinom porodicom mnogo prisniji negoli moj. U tom
trenutku sam osetio stranu ljubomoru prema tim smeim
cipelama.
Ali u ovom sluaju, poto je Akiko bila prostitutka,
prirodno, ljubomora je poela da me nagriza sa jednog
sasvim drugog gledita.
Poeo sam da ispitujem Akiko, tresui njena
oputena ramena:
Kakav ovek? Krupan ovek? Mornar? Neko
graen kao rva?
Obian ovek!
Jesi li se vie zamorila nego kad si sa mnom?
Akiko se i dalje smeila onim neodreenim
osmehom i nita nije rekla.
Iziao sam iz Akikine sobe. Kao i obino, mnotvo
ljudi je tumaralo tim uliicama. U toj etvrti bilo je
nekoliko raskrsnica. Zastao sam na jednom uglu i poeo
da bludim pogledom po razliitim prizorima u tom kraju.
To mnotvo ljudskih tela to se muvaju po ulicama,
bila su sve sama muka tela. A tela to su dokono stajala
u mranim pravougaonicima otvorenih vrata svih zgrada
s obe strane ulica bila su samo enska tela. U ovom
kraju to nije bilo uopte neobino, ali mi je ta pojava u
celini udno pritiskala duu. Kad bi se muko telo
zaustavilo pred enskim telom to dokono eka da ga neko
primeti, ensko telo bi ga odvelo u tajnu sobu. I pod tim
dovedenim telom, ensko tela bi dragovoljno irilo svoje
noge.
U ivotu van ove etvrti, kada bi se dva tela prvi put
srela, bilo je neophodno da se ispune razliite,
komplikovane formalnosti pre nego to bi ona dospela u
to stanje. Sve te komplikacije bile su predmet nebrojenih
pria. I sva moja oseanja ljubomore iz tih ranijih
vremena poticala su upravo iz sitnih incidenata takve
vrste. Ali sada, dok sam stajao na uglu raskrsnice,
posmatrajui prizore koji su se odigravali preda mnom,
poela je da me nagriza ljubomora sa sasvim drugog
aspekta. Oseao sam kako telo nepoznatog oveka, koje
je dovelo Akiku do iscrpljenja, nasre na njeno telo i
prodire u njega. Nasre nezadrivo i unepovrat. Novo
meso nadire u najintimnije dubine njenog tela. Ja sam
dobro poznavao svoje telo. Mislio sam da dobro poznajem
i Akikino telo. inilo mi se da u njenom telu nije vie
preostalo mnogo meni nepoznatih kutaka. Ipak, moda je
preostao jo neki mali kutak. Taj mali, mrani kutak, na
moje oi, u mom srcu irio se sve vie i postajao beskrajno
velik. Oseao sam estoku ljubomoru prema tom
mranom, vlanom kutku.
Od toga dana, u Akikinoj sobi, esto se deavalo da
odjednom primetim kako svoju brutalnu snagu iskaljujem
na njenom telu. Akikina soba vie nije bila utoite za
mene. Kada bih osetio da ona pod mojim telom lei
iscrpena, da bih proverio ko ju je doveo u stanje takve
iscrpljenosti, ja ili onaj drugi ovek, ponekad bih se privio
da joj poljubim onaj deo tela koji je mirisao na spermu.
Ipak, prolazio sam kroz Akikinu etvrt sa istim
samopouzdanjem kao i ranije. I prostitutke su bile
ljubazne prema meni.
Prolo je leto, i jesen se ve bliila kraju. Prve noi
vaara Ii-no-tori bio sam u Akikinoj sobi. Iznenada mi je
Akiko rekla:
Mislim da u, moda, sve ovo napustiti.
ta to?
Ovaj posao.
Pa ako sve to napusti, ta bi mogla da radi?
Zaposliu se u jednom trgovakom preduzeu.
Gospodin Kuroda kae da mi on to moe srediti.
Znai, postae Kurodina ljubavnica.
Pa to tako nekako izgleda, ali. . . Gospodin Kuroda
hoe da me izvue iz ove etvrti.
Upitao sam je neto drugo:
Da li te taj Kuroda tako iscrpljuje?
Gospodin Kuroda je nean, plemenit ovek. To je
ovek koji ti uvek uini neku uslugu. Stalno misli na mene
i pokuava da mi pomogne na razne naine.
Akiko je zavrila gimnaziju u jednom velikom
gradu u oblasti Kansai. Imala je prekrasan kaligrafski
rukopis, a znala je i da kuca na maini na engleskom
jeziku. Ali ja sam sumnjao da e ona smoi snage da radi
svaki dan kao slubenik u kancelariji jednog trgovakog
preduzea. Ni sam ne znam tano zato sam rekao ali i
zato sam u to sumnjao. Ipak mi se u dui zadrala stalna
neverica. Zautao sam i zamislio se. Onda su mi do uiju
doprle Akikine rei:
Hajde sa mnom na vaar Ii-no-tori, da kupimo
grabuljice.
Ali Akiko, grabuljice se na vaaru Ii-no-tori
kupuju sa eljom da to vie zagrabi u svom poslu tokom
nastupajue godine. Zar nije malo smeno da kupuje tako
neto ba u vreme kad namerava da napusti ovu etvrt?
E pa, nikad se ne zna ta je pred nama. Ljudi kau
da svake godine treba kupiti sve vee grabulje na vaaru
Ii-no-tori.
Pred oima mi je iskrsla slika velikih grabulja od
bambusovine,. ukraenih hamajlijama za dobru sreu, kao
to su izbledela arena maska vesele, dobroudne ene,
kutijica za nakit i slino. Slika mene kako hodam rame uz
rame sa Akiko, gurajui se kroz gomilu ljudskih telesa, sa
ogromnim grabuljama na ramenu, dovoljno velikim da bi
se njima istilo opalo lie. Ustuknuo sam pri pomisli na
sebe u takvom poloaju. Ali, zaboga, kolike su bile
grabulje to ih je Akiko prole godine kupila? I gde ih je
samo mogla ostaviti u ovoj sobi. Pogledao sam unaokolo
po Akikinoj sobi.
A gde su ti prologodinje grabuljice?
Tamo.
Akiko je prstom pokazala na gornji deo pregrade iza
mojih lea. Tu je bila utaknuta drka minijaturnih,
neobojenih grabuljica, bez ikakvog ukrasa, nimalo veih
od ake.
Pa to su prave patuljaste grabuljice. Koliko si ve
godina u ovoj etvrti?
Tri godine. Prole godine sam prvi put kupila
grabuljice.
Akiko i ja smo izili iz kue. Na izlazu iz etvrti sa
nizom javnih kua stajao je jedan mladi u drvenim
sandalama, po izgledu siledija, i razgovarao s jednom
enom. Haljina se pripijala uz obline mladog eninog tela.
Svaki deo njenog tela od njenih obnaenih ramena do
lanaka koji su virili iznad crnih cipela sa visokim petama
odisao je seksom. Posmatrajui tu enu, odjednom sam
pomislio dii bi ovek morao da se pretvori u jedan
gigantski penis da bi postao njen ljubavnik. Isto tako,
razmiljao sam, da je telesno propadanje ovakvih ena
verovatno veoma usporeno. Naime, moda ve i ta
injenica to ivi u ovoj etvrti, omoguava takvoj eni da
uvek zrai sveom, mladalakom senzualnou.
Bacio sam pogled na Akiko pored mene. Prolo je
ve godinu dana otkako poznajem Akiko. Za mene je ona
bila prelepa. inilo mi se da za ovih godinu dana nije
postala nita manje lepa. Ipak, bio sam svestan da ja nisam
u stanju da nepristrasno procenim bilo kakve promene na
njoj. Jo jednom sam pogledao njen profil. Put joj je,
koliko se moglo videti, ve bila zahvaena prljavtinom
ove etvrti. Bolje rei, moda se ve jedan sloj prljavtine
nataloio ispod njene koe. Tako mi se inilo da je i njena
dua podlona skrnavljenju. Setio sam se da su i njene
grudi ve bile malo mlitavije pri dodiru.
Buan prizor vaara ukazao se pred nama. Zastao
sam za trenutak i rekao:
Bolje da ove godine ne kupi grabuljice. Treba da
malo ozbiljnije razmisli o tome to ti predlae taj ovek,
Kuroda.
Ja o tome sasvim ozbiljno razmiljam, odgovorila
je Akiko, usporivi korak. Ali oseam se nekako
nelagodno.
Akiko je nestala iz etvrti.
Poslala mi je telefonski broj trgovakog preduzea
u kojem se zaposlila. Meutim, dugo nisam eleo da joj
telefoniram. Kad god bih zamislio Akiko u toj kancelariji
trgovakog preduzea, obuzeo bi me nekakav nemir. U
kretanje ljudi i svakog pojedinanog tela u toj kancelariji,
u toj sobi gde svi predano obavljaju svoje kancelarijske
poslove, nikako u mislima nisam mogao da sasvim lepo
smestim Akikino telo. Izuzev kad je leala u postelji,
Akikino ponaanje bilo je sasvim uglaeno, a i po izgledu
mi se inilo da se ona gotovo i ne razlikuje od obinih
devojaka koje nisu bile profesionalke. Ali u jednoj
kancelariji, pribojavao sam se da neki njen i najmanji
pokret moe da izazove uenje i da odudara od radne
atmosfere. U podsvesti sam zamiljao podozrive poglede
ljudi oko Akiko, njihovo doaptavanje. Kad bi u takvoj
atmosferi zazvonio moj telefonski poziv, strano mi je
bilo i da pomislim na neprijatnost koju bi osetila Akiko
kad podigne slualicu. To bi bilo muno i za nju i za mene.
Nisam, telefonirao Akiki, ve sam, po obiaju,
obilazio etvrt iz koje je ona otila. Odlazio sam u sobe
sad jedne, sad druge devojke, koje sam po liku poznavao.
Doao bih jedanput, najvie dvaput, u istu sobu. Ipak su
sve te ene bile nene prema meni. Tada jo nisam mogao
da shvatim pravi razlog njihove nenosti.
Zbunio bih se kad neku od tih prostitutki sretnem u
nekoj drugoj etvrti, izvan ovog kraja. Bila je jedna
izuzetno lepa ena iz etvrti javnih kua. Stajala je na ulici
osvetljenoj crvenom i plavom neonskom svetlou i sa
gordim prezirom odmeravala mukarce koji su prolazili.
Visoko isturenih grudi, puna samopouzdanja, ekala je
ispred svoje kue. Jednog letnjeg dana, usred podneva,
ugledao sam tu enu u nekoj drugoj etvrti, ba kad sam
silazio niz uliicu prema jednoj od stanica na prigradskoj
liniji elektrinog voza. Ulica je bila puna dreavih ukrasa,
bletala je pod zracima letnjeg sunca, presijavajui se od
bele praine. Ulicom je prema meni nailazila jedna ena
sa detetom na leima, stupajui tekim koracima uzbrdo.
U zapadnjakoj haljini, preko grudi su joj bili ukrteni
kaievi od upredene svile, kojima joj je dete na leima bilo
nemarno privezano, gotovo da ispadne. Mimoiao sam se
s njom. Po elu su joj izbile grake znoja. Uinilo mi se
da ujem kako teko dae. Podigavi oi, pogledala me
je. Oi su joj bile ukaste, blatnjave boje, sa tamnim
podonjacima koji su njenom licu davali izgled starice. Za
trenutak su nam se pogledi ukrstili, ali njene beivotne oi
nisu dale znaka da me je prepoznala.
Jednoga dana Akiko mi je telefonirala u preduzee.
Rekla mi je da bi elela da se vidimo u nedelju u podne.
uvi njen glas, prvi put posle pola godine, imao
sam predoseanje da se njena kancelarijska karijera bliila
kraju. inilo mi se da oseam kako Akikino bie ve
nestaje iz kancelarijske sredine i kako udi da pobegne iz
te zaguljive sobne atmosfere.
Ipak, ni za trenutak nisam pomislio da je htela da
me vidi samo zato da bi se posavetovala sa mnom o
naputanju tog kancelarijskog posla. Sastali smo se u
nedelju u podne i, poto smo ruali u jednom malom
restoranu u donjem gradu, pozvao sam je u hotel. Posle
jednog trenutka kolebanja, klimnula je glavom da pristaje.
Kako ti je gospodin Kuroda, upitao sam.
Prvi put ga varam otkako sam napustila onu
etvrt, proaputala je Akiko, pribijajui se uz mene idui
u hotel. To je, nekako, zvualo kao kajanje to se sastala
sa mnom. Ali, onda, kad smo zatvorili vrata od sobe, jedva
sam uspeo da odolim privlanosti njenog tela.
Usred dana, hotel je bio gotovo prazan. Odjekivalo
je samo neprekidno kloparanje metle kojom je sobarica
ustro istila hodnik ba ispred nae sobe. Iako sam
nastojao da ne pokreem telo, prost drveni krevet je
strano kripao.
Najzad je Akiko ostala nepomina, privijajui svoje
iscrpeno telo uz mene. Zbunjeno me je pogledala kad je
videla da joj pomno ispitujem lice.
Hoe li i dalje moi da ide u kancelariju? prvi
put sam je to upitao. Smeei se neodreeno, Akiko ne
ree nita. Tada sam bio ubeen da e se ubrzo vratiti u
etvrt javnih kua, u etvrt koju sam ja redovno obilazio.
Nije prolo ni petnaest dana, zatekao sam Akiko
kako stoji na vratima jedne druge javne kue, nedaleko od
prethodne. Kao i ranije, na znak mojih oiju, Akiko me je
uvela u svoju sobu.
Kad si se vratila? upitao sam u Akikinoj sobi.
Jue.
Obavivi ruke oko moga tela, Akiko se nasmeila.
Da sam te jue srela ... promucala je sa neobinim
osmehom, kao traei rei da jo neto kae. Zatim je
odmah pronala te rei.
Da sam te jue srela, ivog bih te pojela, to je
znailo da glad njenog tela danas vie nije bila tako
naglaena. tavie, time mi je rekla da je jue bio ovek
koga je ivog pojela. Bio je to, verovatno, sasvim
nepoznat ovek, koji je sluajno naiao pored nje. Ali ja
vie nisam osetio onaj ujed ljubomore, ak ni kad sam je
zamislio u rukama tog neznanog mukarca.
Bez rei sam posmatrao Akikino lice. U tom
trenutku sam shvatio da se nas dvoje Akiko, ije
enstveno telo udi za ivotom u ovoj etvrti i koja, zbog
toga, nije mogla da odoli iskuenju da se vrati u tu etvrt
iako ju je jednom napustila, i ja, ovek koji nije mogao da
se uzdri a da ne obilazi ovu etvrt i posle Akikinog
odlaska da se nas dvoje gledamo kao sauesnici u
nekom zloinu.
Tokom sledee godine lunjao sam po toj etvrti kao
pravi sladostrasnik. Mogao sam da zatvorim oi i da ispod
svojih kapaka vidim detaljnu sliku cele etvrti. U toj slici
nije nedostajala ni najmanja sporedna uliica, ni kanta za
ubre du ulice. Kao dvadesetpetogodinjak, uivao sam
u svojoj pozi razvratnika. Bio sam preterano obuzet
strau. Stoga je u mojoj pozi bilo izvesne jetkosti, ali i
neke sveine.
Povremeno sam navraao u Akikinu sobu. Savreno
sam upoznao sve pojedinosti njenog tela. Stoga je to telo
sasvim izgubilo dra nove stimulacije za mene. Ali
upravo zbog toga, ak i kad bih se toliko napio da bih
postao nemoan u optenju s ostalim prostitutkama, im
bih uao u Akikinu sobu, vratila bi mi se moja mukost.
Opet je Akikina soba postala moje utoite. Akiko me je
volela neno i, sve mi doputala. Kad bi mi ponestalo
novaca, prenoio bih u Akikinoj sobi. Pri odlasku bih
ostavljao svoj kini mantil ili sat kao zalog. Jednom
prilikom sve moje line sitnice zavrile su u Akikinoj
sobi. Ali sledeeg jutra ona mi je tutnula u ruku novac za
doruak.
Akiko je i dalje bila nena i sve mi je doputala. Ali
jednoga dana sam shvatio da je to, u neku ruku, bilo zbog
toga to se ona ohladila prema meni. Toga dana mi je
rekla:
Naila sam na oveka koga sam zavolela.
Zaista?
Mlad je. Jo mlai od tebe.
A ta je sa gospodinom Kurodom?
Gospodin Kuroda jo pokuava da me odvede iz
ove etvrti. Poto sam proli put propala kao kancelarijski
slubenik, sada mi trai zaposlenje u nekom baru.
Iznajmio je za mene i sobu u jednom stanu.
Pa onda, treba samo da ode odavde.
Pa da. Doi k meni u bar, hoe li? Telefonirau ti
odande.
Prola je puna godina dana kako se Akiko vratila u
ovu etvrt. I onda je ubrzo ponovo nestala iz etvrti.
Akiko me je telefonom obavestila gde se nalazi njen
bar. Na moje iznenaenje, bar je bio u maloj ulici usred
grada, ba iza dobro poseenog centra sa pomodnim
trgovinama.
Otiao sam u taj bar, koji se nalazio na kraju uske,
slepe uliice. Kad me je Akiko ugledala, sedei sama,
izdvojena u jednom uglu, sa izrazom dosade na licu,
ozarila se kao izbavljena i prila mi.
Seo sam za ank i naruio sake. Akiko je sela pored
mene. Ne progovorivi ni rei, prineo sam aicu ustima.
I Akiko je utala. Ostali posetioci i barske dame
alili su se, udvarajui se na uobiajeni nain i vodei
razgovore na koje niko ne obraa panju. Ali nas dvoje
nismo imali o emu da razgovaramo. Jer, kad sam bolje
razmislio, shvatio sam da Akiko sa svojim klijentima
razgovara sada na sasvim drukiji nain nego ranije.
Otkako je dola u ovaj bar, Akiko je, nesumnjivo, samo
sedela pored svojih klijenata smeei se onim
neodreenim smekom.
Kako ti je? upitao sam.
Pa, nije mi ba lako.
utao sam.
Kuda god krenem, uvek neto gunam, pa se
gospodin Kuroda ljuti. Kae da zna za neku kolu za
obuku manekena. Stalno me nagovara da se u nju
upiem.
Od njenih rei uhvati me neka jeza oko srca. U
trenutku kad sam uo te rei, sagledao sam Akiko u njenoj
pravoj boji. Da joj je Kuroda to predloio pre nekoliko
godina, pre nego to je dola u onu etvrt, te njene rei i
na bi zvuale tako neprilino. Ali za Akiko sada, te rei su
bile suta svirepost. Pitao sam se da li je Akiko svesna
njihove surovosti, verovatno da nije. Obuzelo me neko
mrano, muno oseanje, koje je istovremeno odisalo
jetkim razoaranjem.
U tom trenutku mi se uinilo da se pod Akikinom
koom nataloio sloj prljavtine iz one etvrti, koja je sada
izbijala na povrinu; u tom baru kao da je samo ona bila
obavijena nekom neobinom senkom.
Meutim, da li je i Kuroda bio svestan surovosti
svojih rei; kad ih je uputio Akiki? Ne uspevi u svom
pokuaju da Akiko izbavi iz one ozloglaene etvrti, kao
ovek koji je opet bio na ivici neuspeha, ta je on mogao
oseati prema Akiko? Zar je mogue da je bio tako slepo
zaljubljen u nju te nije uviao koliko je nerazumno da
sada ovako razgovara sa Akiko.
Kada sam i drugi put posetio bar u slepoj uliici,
Akiko vie nije bila tamo. Nisam se raspitivao za adresu
njenog stana, a ni Akiko nikako da mi telefonira. Iezla
je bez traga, otila je nekuda gde ja nisam mogao dopreti
do nje.
Opet sam, kao i obino, obilazio etvrt javnih kua,
iz koje je Akiko nestala ve drugi put.
Prole su tri godine od moje prve posete Akikinoj
sobi. Bilo je sve vie novih lica meu enama koje su
stajale ispred niza javnih kua, a sve manje starih lica
dobro mi poznatih ena s kojima se nisam snebivao. Ali
desila se velika promena i u meni, koji sam obilazio tu
etvrt.
U poetku sam u tu etvrt zalazio kad sam se oseao
kao pretueni pas. Privijao sam svoje telo uz telo
prostitutke da bismo jedno drugom lizali rane. U to vreme
nisam oseao nikakvu razliku izmeu sebe i te etvrti. Za
mene je prostitutka bila jadno, saoseajno bie koje me je
teilo. U docnijem periodu epurio sam se po toj etvrti u
pozi razvratnika. Napreui svaki svoj ivac da zadrim
tu pozu, trudei se da budem to strasniji, poudno sam
odmeravao svaku enu koja je stajala pred vratima niza
javnih kua.
Meutim, sada, dok sam obilazio tu etvrt, moj stav
je postao sasvim drukiji. Moja ozlojeenost i razoaranje
u Akiko kad sam je naao u onom baru u slepoj uliici,
isto tako su se zalepili na pozadinu slike koju sam u sebi
stvorio o toj etvrti. Ta mrzovolja nije bila iste vrste kao
ona koju sam ponekad oseao kada bi se njeno telo
privijalo uz mene. Stajao sam na nekom uzvienijem,
bezbednom mestu, odakle sam posmatrao tu mrzovolju.
Pored toga, pojavio se jaz izmeu mene i te etvrti; s
druge strane, i sama etvrt je poela da bledi i da gubi ar
u mojim oima.
Promena mojih oseanja prema Akiko izmenila je i
moj stav prema toj etvrti. Ja nisam mogao ni da zamislim
da moja oseanja prema jednoj eni ostanu uvek istog
kvaliteta i istog intenziteta. Prema tome, moglo bi se rei
da je ta promena nastala kao prirodna posledica proticanja
vremena. Ali, istovremeno, ona je bila odraz promena u
mom ivotu. Preduzee u kojem sam radio postepeno je
proirilo svoje poslove i bilo sve uspenije. U toj situaciji,
kao jedan od slubenika tog preduzea, osetio sam malo-
pomalo da se ljudi s kojima sam dolazio u poslovni dodir
ponaaju prema meni s veim potovanjem, pa je bilo i
sve manje ponienja. Nisam mogao da jednostavno
smetnem s uma taj svoj uspeh. Moglo bi se rei da je i to
imalo neke veze sa jazom koji je nastao izmeu mene i
one etvrti sa prostitutkama.
Ali iz navike nastavio sam da obilazim etvrt javnih
kua, koja je sve vie gubila ar u mojim oima. I dalje
sam je obilazio, potajno se nadajui da u meu
mnogobrojnim enama koje su tamo stajale, naii na enu
u ijem u telu otkriti neoekivani uitak.
Ali, otkako sam izmenio svoj stav, ene su postale
sve hladnije prema meni. One, meutim, nisu ohladnele
zato to su znale da sam se ja promenio. Kad bih se
pojavio s takvim stavom, ak i ena koju bih prvi put sreo,
ponaala bi se prema meni s onim tipinim prezirom i
hladnoom prave kurve. Taj prezir i hladnou ranije
gotovo nikad nisam iskusio. Sada, esto sam imao prilike
da osetim gorinu ove javne etvrti.
Pomiljao sam, kad bih umeo da budem strasniji u
svojoj elji za telom u kome bih osetio neoekivani uitak,
moda bih izbegao takav prezir i hladnou prostitutki. Ali,
samo sam i dalje obilazio etvrt u tom beznadenom
oekivanju.
Poao bih za enom i uao u njenu sobu. Kad bih
tamo stigao, moja strast za eninim telom ve bi poela da
jenjava. Seao bih se Akike. Seao bih se, dok je Akiko
bila u ovoj etvrti, kako sam uspevao da podstiem svoju
poudu. Na tu pomisao iilela bi sva snaga iz mog tela.
Jedne noi, prilino napit, obilazio sam etvrt.
Priao sam jednoj eni i uao u njenu sobu. Kad sam
zastao na ulazu u sobu, setio sam se da sam ranije jednom
bio kod nje. Toga trenutka mi je kroz glavu proletela
misao da sam do kraja ostao impotentan s njom. Zastavi
na ulazu, promrmljao sam:
Moda mi i veeras nee poi za rukom.
uvi ta sam rekao, ena mi se zagledala u lice.
Onda me se setila. Do tog trenutka blag i dobroudan izraz
njenog lica odjednom se promenio, i ona se proderala:
ta ti trai ovde? Smesta se gubi!
ena me je isterala iz sobe. Iz sve snage me je gurala
do vrha stepenica i nastavila i dalje da me gura sa jo vie
snage. Samo to se nisam stropotao, teturajui i spotiui
se, sleteo sam niz stepenice. Dok sam, puzei, navlaio
cipele i bauljajui pokuavao da pobegnem, zasula me je
pregrtima soli. Beli kristali su mi poprskali kosu i
proarali ramena moga odela.
Prolazei pored kue u kojoj je nekad radila Akiko,
zauo sam glas jedne ene, koju sam poznavao odranije i
koja je stajala ispred javne kue.
Akiko se vratila!
Gde je?
ena je rekla ime neke druge javne kue, koja
pripada istom vlasniku.
Ona je sad tamo gazdarica.
Gazdarica je znailo da ona ima ulogu ene koja
vodi tu javnu kuu.
Postala je gazdarica?
Ponavljajui u sebi enine rei, uputio sam se u tu
javnu kuu. Uavi u usku uliicu koja vodi pored te javne
kue, priao sam sporednom ulazu. Provirivi kroz roletne
na prozoru, ugledao sam Akiko nagnutu nad raunaljkom.
Nosila je naoare sa crvenim okvirom.
Zakucao sam na prozorsko staklo, Akiko se
okrenula i prepoznala me. Skinuvi naoare, nasmeila se
i otvorila mi sporedni ulaz.
Evo mene opet natrag, rekla je Akiko, smeei se.
A ta je s tvojim ljubavnikom? upitao sam je za
onog mladia u koga se, kako mi je rekla, zaljubila.
Rastali smo se. Strano me je namuio. Poto vie
nisam mlada, nije red da u ovim godinama stojim ispred
javne kue, rekla je Akiko, bacivi pogled po sobi koja
je, po svoj prilici, bila njena kancelarija. utao sam.
Nisam mogao da naem prigodne rei.
On mi kae da se ne bavim ovim poslom, nego da
vodim bar trafiku, ili tako neto, ali. ..
Ko?
Gospodin Kuroda.
Gospodin Kuroda? Da li on zna za tvog mladia?
Zna. Nekako je doznao.
Pa bolje bi bilo da ga pusti da ti nae posao u
nekoj trafici.
Pa da. Kad izaem odavde, morau i da se leim.
Materica mi je sputena i zgrena.
Zaista? Mora pripaziti na svoje zdravlje.
Rastavi se od Akiko, prolazio sam ovom etvrti u
nameri da iziem iz nje. Razmiljao sam o Kurodi.
Kuroda je od poetka zadrao isti stav prema Akiko. A ja?
U ovoj etvrti ja vie nisam potreban, a ni taj kraj meni
vie ne treba. Obuzet mrnjom prema samom sebi, ubrzao
sam korak da bih to pre napustio ovu etvrt.
umon Miura
PLANINSKI PEJZA

en i ja smo bili prijatelji iz detinjstva. Tek sada, u
etrdesetim, postali smo ovakve pijanice i lentine, a
ranije su svi u selu smatrali da smo obojica talentovani
ljudi. en je pisao pesme, jo od malena se interesovao za
slikarstvo i eleo je da postane isto tako uveni slikar kao
Mi Fej.
40
Ja sam studirao na Nankinkom univerzitetu i
spremao se da polaem ispit za stepen ini
41
. Meutim,
poto sam dva-tri puta uzastopce pao na ispitu koji se
odrava jednom svake tri godine, konano san shvatio da
bez protekcije neu ni videti taj stepen; i mada se nisam
izbezumio od negodovanja na ovo dananje vreme,
svejedno sam poeo da malo gunam na beli svet, a kada
sam sve ee sretao osedele kandidate za stepen ini,
moja revnost prema uenju sasvim je oslabila. Ba mi je
u to vreme umro otac pa sam otputovao u svoj rodni kraj
Handou. Tamo sam se zabavio trgujui fuijenkim
ajem i postao sam poslovan ovek. uo sam da se i en
vratio u Handou priblino u isto vreme kad i ja, ali nismo
se jo sreli; ja nisam nalazio vremena, iako me poslovi
nisu ba mnogo optereivali. Ponekad smo, meutim,
navraali u isti restoran. Tamo smo poeli da se sastajemo
nekoliko puta meseno da uz vino porazgovaramo o
knjievnosti.
Razume se, ja ga nisam pitao zbog ega je napustio
slikanje, a on, sa svoje strane, nije bio mnogo radoznao da
sazna zato vie ne polaem ispite za dravnu slubu.
Moda zato to obojica nismo uspeli u ivotu, a pre svega
zato to smo se ponovo sreli kao ve odrasli ljudi i odavno
ve prestali da se alimo na svoj neuspeh u ivotu, nismo
saletali jedan drugog nepotrebnim pitanjima.
Jedne noi smo en i ja sedeli u obojenom amcu
na jezeru Sihu i uivali u vinu. Rekao sam mu da se moj
najstariji sin sprema da polae ispit za stepen ini.
Pa, ima li uspeha? Je li bolji od oca? upitao je on.
Pa, obratiu se rektoru univerziteta za protekciju.
U tim stvarima je protekcija vanija od znanja.
Misli na svoj neuspeh?
Njegovo puno, okruglo lice je sijalo, pod nosom su
mu rasli masni brii, ali iz cele njegove pojave izbijalo je
neto detinjasto, mada je u detinjstvu bio mrav, beloput
deak, bistrih oiju. Zanet uspomenama koje je u meni
izazivao njegov lik, upitao sam ga:
A ta se s tobom desilo? Zato si iznenada ostavio
slikanje?
On se istog asa namrtio i ustao. amac se
zaljuljao. Odmah sam se pokajao zbog nepromiljenog
pitanja, zagledajui mu se u lice da vidim nisam li mu
povredio oseanja. en je zatvorenih oiju pokuao da
uspostavi ravnoteu amca. Saekao je da se potpuno
umiri, otvorio oi i lice mu je ponovo zasijalo toplim
osmehom.
Tano je da vie ne uzimam etkicu u ruke, ali
nisam prestao da budem umetnik. Zbog ega sam sve to
napustio? Ima mnogo razloga. Ali kad si me upitao o
tome, setio sam se jedne prie koju sam uo jednom od
svoga uitelja Hen ana. Ta pria, moglo bi se rei, bila
je u neku ruku razlog zato sam prestao da slikam. U
svakom sluaju, ta pria poinje jo za vreme dinastije
ing, pre sedamdeset ili osamdeset godina. Ve odavno
sam zaboravio pojedinosti tako da. moda, neu biti
sasvim taan, ali, ipak, evo te prie.
I en mi ispria sledee:

* * *

Uitelj Hen ana, Si Baii nije imao jo ni dvadeset
godina kada je raspravljao s jednim ovekom njegovo
ime sam, na alost, zaboravio, a teko da ga se neko vie
sea, jer je ostavio slikanje jo pre nego to je postao
poznat i otiao iz Nankinga. To je bila prepirka uobiajena
meu umetnicima: ta je savrenije: prirodni pejza ili
pejza naslikan rukom oveka? Obojica su tada bili
mladi i prepirka se niim nije zavrila. Taj bezimeni
umetnik je neko vreme utke gledao Si Baiija, a zatim je
rekao:
Nameravam da ostavim slikanje. Ali ne zbog toga
to ne verujem u svoj talenat, ve zbog toga to poinjem
da se plaim slika.
I on je ispriao Si Baiiju, obrvanom egom, ovu
priu.
Tragajui za starim slikama i lepim pejzaima, lutao
je juno od reke Jangce i nekako je izgubio put u
neprohodnim Aninkim planinama, nikako ne nalazei
ni traga od ive due. Nemajui dugog izlaza, prenoio je
pod jednim velikim drvetom. To je bilo leti i komarci su
mu dosaivali.
Sledeeg jutra, gladan, umoran i neispavan,
nastavio je da luta dalje u dubinu ume, kad, iznenada, do
njegovih uiju dopre tiho pljuskanje vode. Zaboravivi na
umor, pourio je prema tome zvuku i neoekivano iziao
iz ume blizu male planinske reke. Mada ga je ve odavno
muila e, skamenio se na mestu.
Nasuprot njemu, na levoj obali, uzdizala se golema,
okomita litica. Od nje je poinjao klanac kroz koji je tekla
brza gorska reka. Na vrhu litice rasli su retki borovi i
empresi, a ponegde, kao tanke vrpce, visile su lijane i
glicinije.
Bio je strano umoran od ege i hteo je da pije, ali,
pre svega, on je bio umetnik i zato je, ne zaustavljajui se,
krenuo uz reku prema ulazu u klanac. Pored litice reka je
stvorila skrivenu uvalu, u njoj je bila nepokretna
plaviastocrna voda, nije se ni talasala, a malo dalje ruila
se sa praga, kao tigar koji urla na mesec, i belim kljovama
prodirala u kamenje razbacano po dnu, koje je liilo na
ogromne bikove zastale u skoku. S obe strane reke
gomilale su se neobine stene i izranjali otri vrhovi; reka
se probijala kroz useke u njima, as skrivajui se u stenju,
as stropotavajui se u tankim mlazovima vodopada
nalik na isukana seiva. Vlaga je svetlucala u zracima
letnjeg sunca, tamnosive i tamnoplave litice, strme kao
odseene sekirom tvorca, teko i otro su opkoljavale
reku, dimile se sitnom vodenom prainom. Ramena i
glave litica bili su prekriveni gustim tamnozelenim
skupinama drvea. Ali, mada je voda buno uborila a
sunce peklo, u klancu je carevao duh tame jer tamo nije
bilo mesta niem ivom. ak se inilo da to ne tee voda,
ve hladna, zgusnuta planinska magla. Pri samo jednom
pogledu na daleke vrhove zelenih lanaca koji su stezali
klanac, nestajao je svaki oseaj vruine. Mladi se sav
pretvorio u oko i uho. Da je nastavio da stoji tako, mogao
bi, verovatno, i sam da se pretvori u jedan od kamenova
razbacanih u reci. Ko zna, moda su te stene nalik na
bikove i tigrove nekada takoe bile ive . . .
Hej, da niste zalutali? ulo se blizu njegovog uha.
On zaueno okrenu glavu: pred njim je stajao prosed,
skromno obuen ovek, spokojnog izgleda. Njemu, ve
naviknutom na zvonki um vode, glas oveka, mada
prijatan, uinio se neumestan u ovom klancu.
Da, hteo sam da iziem na put prema Aninu, ali
sam jue skrenuo s puta, odgovorio je.
ovek paljivo pogleda mladia od glave do pete i,
oigledno umiren onim to je video, ree:
Prava nesrea! Svratite u moju kuu.
Mladi okrene glavu i primeti malenu kolibu,
prekrivenu slamom. Od planinske reke prema kuhinji je
vodio uski rov, koji je, verovatno, prokopao domain.
Mladi oseti kako mu je vruina, kako je umoran i gladan
i kako eli da pije.
Poto ga je smestio u svoju malenu kolibu, ovek je
neujno poeo da sprema u kuhinji. Uskoro je oinski
toplo gledao kako mladi slatko jede peninu kau, ribu
i povre.
Neka vam je na zdravlje! Toga dobra kod mene
ima dovoljno. Proso i povre gajim, eno, na onom polju,
a ribu sam uhvatio u reci.
Poto se najeo i umirio, mladi polako pogleda oko
sebe. ovek je produio da priprema neto u kuhinji.
Koliba je bila paljivo spremljena. Zapravo u njoj niega
nije ni bilo osim drvenog sanduka u uglu. Bilo je svee i
isto. Kakav je to ovek? pomislio je mladi
razgledajui kolibu. I tada ponovo zau ubor vode.
Izvesno vreme je zaboravio na njega, poto je bio navikao
na njegov monotoni zvuk. On pogleda na onu stranu gde
je bio klanac i opazi zid. To ga ne bi zbunilo da nije
primetio da je tu ranije bio prozor i da je zazidan tek
nedavno. Znai u kolibi nije bilo mrano samo zato to je
ovamo teko dopirala suneva svetlost. Da je tamo
prozor, bilo bi svetlije i mogao bi da se vidi klanac . . .
Zato je on... zaudio se mladi. Tada se pojavio
domain. Gledajui sa osmehom mladia, on ree:
Koliko je prolo godina! Mislim, oko osam. Da,
osam godina nisam video ljude. Ako ne urite, prenoite
kod mene, ujutro moete nastaviti put. I tako do najblieg
sela ima dva dana hoda. Da, osam godina bez ljudi. . .
I ovek se neemu nasmeja. On se smejao tako
veselo da mladi ne izdra i takoe se nasmeja. Da, to je
pustinjak, dosetio se. I odmah je razumeo otkuda mu
takvo smireno dranje i takva jednostavnost u
svakidanjem ivotu.
I on mu je poeo da pria o dogaajima poslednjih
godina. Pustinjak oigledno nita nije znao i samo je
klimao glavom, ali se inilo da mu je mnogo vee
zadovoljstvo da jednostavno gleda zdravog mladia i da
slua ljudski glas negoli da prati sadraj njegovog
pripovedanja. Liio je na oca kome je doao sin u posetu.
Kada je gost za trenutak zautao, domain upita:
A ime nameravate da se bavite u budunosti?
Hou da uim slikanje.
Slikanje?!
Pustinjak se iznenada promenio u licu. Za jedan
trenutak smireni lik se pretvorio u uplaeno, runo lice
starca. Izgledalo je da mu se odjednom lice jo vie
zboralo, a kosa osedela. Moda sam rekao neto to nije
trebalo da kaem, u nedoumici pomisli mladi. U kolibi
je zavladala tiina. um vode je postao jo udniji. Kada
je lice starca dobilo raniji spokojan izraz, mladi upita:
Moda sam se loe izrazio?
Ma ne, ta vam je! Ne uznemiravajte se! ree
pustinjak.
Ali sada su se pustinjak i njegova koliba mladiu
uinili sumnjivi, rei mu nekako vie nisu silazile sa
usana. A starac je, naprotiv, odjednom postao
razgovorljiv. Stao je da pria o tome kako prijatno mirie
riba iz planinske reke, kako ukusna paprat raste u planini
u prolee, kako u jesen treba pripremiti drva za celu zimu.
Ipak, preko lica mu je neprestano promicala neuhvatljiva
senka nemira i straha. A u mladiu je sve vie raslo
nepoverenje prema njemu. Uskoro se razgovor prekinuo,
oni zautae, razdraeno gledajui jedan drugog. Zatim
starac s mukom procedi kroz kiseli osmeh: Ne vredi da
se pretvaram! Da kaem istinu, dugo sam vas gledao kad
sam vas primetio pored kolibe. Pomislio sam, moda i vi...
Kad ste se divili klancu, veoma ste me podsetili na mene
u ona davna vremena. Ja sam takoe pronaao ovaj klanac
kad sam bio mlad kao i vi i naumio sam da ga prenesem
na platno. Ali pokazalo se da jo nisam bio dorastao tome.
Stvar nije bila u talentu, ve, jednostavno, u mojoj slici
suvie se oseao ovek. Nije na njoj bilo one hladne,
nezemaljske atmosfere koju ste, verovatno, primetili u
tom pejzau. On je tako surov da u njemu nema mesta
nijednom ivom biu. A mome platnu ne bi smetalo
prisustvo drvosee sa drvima na leima, ribara sa udicama
ili pustinjaka koji sveano ispijaju vino naprotiv, moj
pejza bi to uinilo jo prirodnijim. Primetili ste kako sam
se smejao gledajui vas. Doao sam u ove planine
otprilike pre trideset godina. Osam godina nisam video
ljude. udno, ali kada se naem tamo gde se ne uje ubor
vode, ini mi se kao da mi neto nedostaje. U poslednje
vreme nisam mogao da ostavim ovaj klanac, ali da ga
gledam, takoe nisam imao dovoljno snage. Ranije je na
ovome zidu bio prozor. Nedavno sam ga zazidao, mada je
pogled sa tog prozora bio neizmerno lep.
Pustinjak zamuri kao da gleda gorsku reku kroza
zid. Lice mu je bilo tuno.
Ujutro se mladi uputio prema naselju putem koji
mu je pokazao pustinjak. Sada je i on osetio strah od
slikanja.

* * *

Nepoznati slikar koji je sve ovo ispriao Si Baiiju
uskoro je otputovao u svoj kraj. I Si Baii je s vremenom
zaboravio njegovu priu. Si Baii, koga su jo u mladim
danima smatrali za genijalnog majstora, voleo je da
putuje. Uz put je slikao i sastavljao pesme. Jednog jutra,
dvadeset godina posle razgovora s onim slikarem, skitao
je po planinama oko Anina i zalutao. Planinski putevi su
obino veoma uski i teko ih je razlikovati od staza kojima
idu gortaci, a stazice drvosea postaju sve ue i
neprimetnije, i na kraju, nestaju u travi. Si Baii je shvatio
da je skrenuo s puta i odluio da se vrati na mesto gde su
se putevi ravali. Tamo je uvideo da ipak nee stii u selo
pre mraka. Tada hrabro presee put i spusti se prema
movari. To je bila njegova greka. uma je postajala sve
neprohodnija i prolaziti klancem kroz koji je jurila buna
gorska reka bilo je teko, uz to jo, sudei prema poloaju
sunca, reka nije tekla na tu stranu kuda se on uputio. Si
Baii se ponovo popeo uz klanac u umu. Tu je, na svoje
nezadovoljstvo, ozledio nogu na kamenu, ali je uporno
nastavio napred on je bio ovek jake volje. Dugi letnji
dan se smraio. U dubokim umama on nestaje iznenada,
i Si Baii se naao u mrklom mraku. Sav u znoju, teko
vukui ranjenu nogu, probijao se kroz umski estar i
iznenada, u daljini, primetio plamen. Plamen je sinuo i
ugasio se, ali nagon je vukao Si Baiija na tu stranu gde je
svetlucao plamen. On bi se as pojavljivao, as nestajao
da bi ga jasno razabrao, smetali su mu stabla i kronje
drvea. Uskoro mu do uiju dopre jedva ujno
zapljuskivanje vode.
On poe jo malo i primeti kolibicu. Ne
razmiljajui o tome kakva je to koliba i ko u njoj ivi, on
ue u mali vrt. Na zvuk njegovih koraka, starac, koji je
sedeo zamiljen pored svee, podie glavu. Plamen ga je
osvetljavao s lea tako da je bilo teko razabrati mu lice.
Dobro vee! Oprostite to vas uznemiravam,
rekao je Si Baii. Ja sam putnik. Skrenuo sam s puta.
Moete li me primiti da prenoim? A uz to, povredio sam
nogu ...
Stareva kosa, brada i obrve bile su sasvim sede.
Kosa mu je visila u dugim, retkim pramenovima.
Zagasitocrvenkasta koa njegovog okruglog lica izgledala
je skroz providna. Mrave ruke i noge proarane ilama,
zaputeno odelo obavijalo je telo starca, nalik na monaku
rizu to je sve to se moglo razabrati u kolebljivoj
svetlosti svee.
Svratite, ako vam nije neprijatno moje
prebivalite, ulo se odnekud, poto se nije videlo kako
se stareve usne pomeraju. Glas je bio tih, dubok, ali
ljubazan i miran.
Si Baii namesti nogu na prostirku i tada iznenada
oseti straan umor. Okrenuvi se od njega, starac polako
ustade. inilo se kao da je dugo razmiljao pre nego to
se pomerio. Priekajte! proaptao je kao da govori sebi,
stojei okrenut leima Si Baiiju. Idem da potraim,
moda je ostalo neto da se pojede. Zvuk vode koji je
dopirao do kolibe, uo se jae nego glas starca. Naslonivi
se na stub, Si Baii je olabavio nogu da bi ublaio bol i
sluajui ubor reke, pratio je oima starca. Tada se setio
prie koju su mu ispriali pre dvadeset godina. Da to nije
onaj starac? pomislio je. Pitati tek tako, bilo bi
neuljudno, i Si Baii je utei gledao figuru starca koja se
nejasno nazirala u tami. Tako je zaspao uz ubor vode,
ispruivi se na prostirci.
Kad se probudio, sunce je ve bilo visoko na nebu.
Odmah je doao k sebi jer ga je starac paljivo posmatrao.
Sada je konano uspeo da osmotri starca. Nou mu se on
uinio dobar i srdaan; sada je pred njim stajao sasvim
drugi ovek. To nije bio obian, oronuo od godina starac.
U njegovim oima podlivenim krvlju, koje su bile u takvoj
disharmoniji sa tamnom omlitavelom koom i sedom
bradom, krila se tajanstvena ivotna snaga. Ona je jo
ivela u tom iznemoglom telu. Ali ne plemenita, smirena
snaga, ve bolesna i razjarena, kao u izmuene ivotinje
koja je spremna da se sa neprijateljem bori na ivot i smrt.
Si Baii je hteo da ustane, ali ga je starac zaustavio.
Lezite jo malo. Mislim da ste u groznici, rekao
je. Sino ste strano buncali zbog rane na nozi. Stavio
sam vam na nogu melem od lekovitih trava. Sad u doneti
jelo!
Starac se nespretno kretao po kolibi. Bio je nalik na
marionetu kojom su loe upravljali. Kad se udaljio, Si
Baii je pogledao oko sebe: koliba je bila prazna, samo je
u uglu stajao sanduk tako je, to je bilo boravite onog
pustinjaka o kome mu je priao nepoznati slikar. Koliba
je bila paljivo spremljena pa je bilo neshvatljivo otkud se
pojavila slamarica na kojoj je on leao. Spustio je nogu sa
slamarice i primetio da mu je bila namazana crnom mau
i obavijena komadiem njegove odee. Od noge se irio
jak miris. On je okrenuo glavu i pogledao na stranu odakle
se uo um vode: tamo je stajao paravan od bambusa
prekriven asurom. On se prisetio da je na tom mestu
trebalo da bude zid. Zbog ega onda paravan? Pazei da
ne povredi ranjenu nogu, pomerio je paravan i zavirio iza
njega. Na svili, zategnutoj preko celog zida, bio je
prikazan gorski pejza. Ogromna litica s leve strane, reka
sa razbacanim kamenjem, klanac kao sekirom useen,
voda koja se as svetlucala od bele pene, as se probijala
kroz stenje, a as stvarala uvale, plave daljine nad gorama
sve je bilo onako kako je saznao iz slikareve prie.
Drvee na liticama bilo je odeveno u gusto letnje lie.
Svaki nabor planine bio je prikazan u duhu Ma Juana i Liu
Sunijena,
42
izraavajui stil i sloenost oblika koji se nisu
menjali vekovima. Providna voda koja je prskala iz
pukotina ogromnih hladnih stena, ivahno je jurila dole,
zastajui u plavim uvalama sa bezbroj preliva, ili je u beloj
peni, kovitlajui se, nestajala iza okvira slike. U daljini je
planine obavijala izmaglica kao da tamo tek to nije pala
kia.
Cela slika bila je savreno prefinjena, ispunjena
tihim sumranim vazduhom. Pravo remek-delo! I mada je
na platnu bilo naslikano leto, iz njega nije zraila toplota.
Tu nije bilo mesta ni za jedno ivo stvorenje. Zaboravivi
na sve oko sebe, Si Baii je oaran posmatrao sliku.
Vodopad i kapljice bili su naslikani belom bojom i inilo
se da je ubor vode dopirao do njegovih uiju.
Prenuo ga je um koji se uo blizu njega. Si Baii se
okrenuo. Starac je doneo jelo i paljivo ga posmatrao, kao
maka koja vreba mia.
Pa, kako vam se ini? upitao je Si Baiija, koji je
stajao nepomino. I njegov glas, ma kako se to inilo
udno, bio je ljubazan.
Si Baii se izvinio zbog svog slobodnog ponaanja i
predstavio se. Starac se sve do sada nije interesovao za
njegovo ime, ni za njegovo zanimanje. Si Baii mu je
ispriao priu koju je uo od svog druga. Starac, utei,
ue u kolibu, seli su jedan prema drugome i pustinjak,
gledajui pravo u lice Si Baiiju, upita:
I ta vi mislite?
Bilo je udno sluati tihi, mirni starev glas; on nije
odgovarao njegovom ponaanju. Tada je Si Baii shvatio
da je ovaj ovek oigledno bio sasvim opsednut pejzaem
iza zida kolibe i svojom slikom na zidu. Prema svemu
ostalom bio je potpuno ravnoduan.
ta mislite o slici? ponovo ga upita starac. Si
Baiiju se uinilo da se starev izgled poeo menjati pred
njegovim oima: usta su mu se razjapila, kosa
nakostreila, a nokti na prstima se produili. Si Baii se
stresao od uasa.
Remek-delo! rekao je. Velianstvena
jednostavnost. Izvanredno je naslikano. Mislim da nijedan
dananji slikar nije u stanju da naslika tako neto. Zaista,
remek-delo!
Ali vi jo niste videli njega! Niste videli pejza iza
zida!
Si Baii izie iz kolibe i pred njim se pokaza pejza
o kojem su razgovarali. Sve je bilo isto onako kao i na slici
i kao to je priao drug Si Baiiju. Ali vrelo letnje sunce
sijalo je nad klancem i osvetljavalo svaki ugao litice tako
blistavim zracima koje nije moguno predstaviti nikakvim
potezom etkice. Iza dalekog useka u planinama isplivao
je oblak nalik na svetlucavi pamuk i zamaglio obrise
litice. Teki i tamni mlazevi kie padali su na vodu, a
oblak se sakrio iza padina drugog planinskog vrha.
Povrina litica, kao koa vlana od kie, i zelenilo drvea
sijali su na suncu, odraavajui sunevu svetlost. Oblaci
su se neprestano motali i bacali as tamne, as svetle
senke na mirne, mrke i sive litice, na lie drvea i na
mirnu vodu u svim plavozelenim tonovima. Da, ovde nije
bilo mesta ivim stvorenjima, ali ovde je stizala svetlost,
sunevi zraci. Starac je stajao pored Si Baiija. Sunce nije
dopiralo do njegovih upalih oiju. Nabravi nos i
zamurivi, on je sa istom panjom posmatrao Si Baiija
i pejza. Zavirivi starcu u oi, Si Baii je rekao:
Izvanredan pejza! Ali i vaa slika je remek-delo.
Starac bez rei poe prema kolibi.
Si Baii je kod pustinjaka proveo nekoliko dana
leei nogu. Oni vie ni rei nisu progovorili ni o slici ni
o pejzau. Si Baii nije vie pokuavao da zaviri iza
paravana. Starac mu je previjao nogu i pripremao jelo. Si
Baiiju, mukarcu u punoj snazi, bilo je strano neprijatno
da prihvata njegovo staranje i nije mogao da gleda kako
se starac nespretno kao marioneta kree po kolibi.
Konano je doao dan rastanka. Starac i Si Baii seli su
jedan naspram drugog da obeduju i kad su zavrili,
pustinjak progovori tihim, isprekidanim glasom:
Kada je otiao va prijatelj, nekoliko godina sam
pokuavao da ne gledam klanac, ali pejza nije nestajao iz
mog srca. Bilo je dovoljno da pogledam zid i video sam
na njemu svaku stenu do najmanjih detalja. Jednom sam
naslikao na platnu klanac leti, onako kako sam ga ja
oseao, i okaio sam sliku na zid. Ipak to nije bilo ono.
Spremao sam se da ponovo naslikam pejza, ali nisam
mogao da se odluim da opet uzmem etkicu u ruke. A
zatim nisam mogao to vie ni da uradim zbog starake
iznemoglosti. Sada mi je teko ak i jelo da spremim.
Verovatno neu preiveti ovu zimu. Kad gledam vas,
seam se svojih roaka i prijatelja koje sam davno ostavio.
Mnogi od njih verovatno vie nisu meu ivima. Ali ja ne
mogu da ostavim ovaj klanac, neu da se rastajem ni od
klanca ni od slike. Meutim, da gledam i jedno i drugo, ni
to neu.
Nasmejane oi starca zasvetlele su s bezumljem.
Poto je ispriao ovo Hen Sanu, Si Baii je dodao:
ovek koji slika prirodu ili sliku koju je drugi
naslikao ne moe da svoje platno napravi boljim od
originala.


* * *

Hen arn, majstor proze, poezije i slikanja triju
umetnosti poznatih oveku, nije zaboravio ovu priu. On
je matao da jednom poseti ovaj klanac u kojem je iveo
pustinjak. Desilo se da je jedan od njegovih uenika bio
rodom iz toga kraja i u njegovoj kui je uvana jedna stara
slika jo nepoznata svetu. Saznavi to, Hen an odlui da
ode tamo sa svojim uenicima. Njihov put je vodio kroz
drevni grad Kangpingden. To je bilo ono isto mesto gde
je nekada siao sa planina Si Baii. Hen an se tamo
zaustavio i poslao svoje uenike da trae klanac. Ali oni
ga nisu nali. Tada se Hen San naljutio, uzeo hrane za
nekoliko dana, i sam se uputio uzvodno uz reku, utoliko
vie to nije morao da uri. Upravo je prolo deset godina
kako je tamo bio Si Baii. Poto je proveo dve noi u
planinama, umorni Hen an se peo uz gorsku stazu i
iznenada iziao u blizini mesta gde je reka tekla niz
okomitu kamenu liticu. Uskoro zatim primetio je uski
klanac kroz koji je proticala brza gorska reka. Na otrom
zaokretu u klanac uzdizala se ogromna litica.
Klanac je bio tano onakav kakvim ga je on
zamiljao i nije bilo sumnje da se taj pejza nije menjao
stotinama i hiljadama godina. Kao i ranije, taj klanac je
bio samotan, tih i surov. Ali gde je koliba? Pogledao je
naokolo i jedva razabrao polurazrueno boravite. Starac
je oigledno umro, pomislio je Hen an. Kad je priao
blie, iz mrane rupe nalik na ulaz u peinu iznenada je
neto iskoilo. On se na mestu ukoio. Na verandu je bilo
strano kroiti. Hasure su se ve raspale i pomeale sa
debelim slojem praine na podu. Krov je ostao itav, ma
kako to izgledalo udno oigledno zato to ga je
podupiralo debelo stablo bora. Hen an pree pogledom
po kolibi zaguljivoj od isparavanja trave. Kada su mu se
oi privikle na mrak, primetio je u uglu gomilu kostiju. To
je bio ljudski skelet. Lobanja je bila itava, samo su
udubljenja i upljine bili prekriveni neim crnim kao bu.
Na nekim mestima se stvrdla kao ugalj. Pored skeleta su
leale neke krpe koje su izdaleka podseale na tkaninu.
On stade na pod kolibe. Daske su izdrale teinu njegovog
tela i samo su tuno zakripale. Pored zida okrenutog
prema klancu stajao je paravan. Preko kostura od
bambusa bila je prebaena hasura. Izgledalo je da hasuru
pridrava samo pauina. Hen an odmaknu paravan i vide
staru sliku na svili izbledele crvenkastomrke boje,
prekrivenu pauinom. Na njoj je bilo srazmerno malo
praine. Kako se ona ouvala? Moda ju je zatitio
paravan koji je prekrivao zid? Ali bilo je dovoljno otresti
prainu i svila se raspadala na konie, jedva se drala.
Trudei se da ne oteti sliku, Hen San je paljivo
skinuo pauinu. Ponegde su nedostajali komadii, a kroz
rupe koje su progrizli insekti, video se zid. Slika je
oigledno ranije bila dua, ali se zid sa strane poruio i
ona se pomeala sa zemljom i prainom tako da je bilo
nemogue razlikovati je na tim mestima. Izgledalo je
udno to se tako stara svila jo dri na zidu. Kad je
paljivije pogledao, Hen an je na njoj primetio
isprekidane crte tragove linija, koje nisu stvorili ni
vetar, ni voda, ve ovekova ruka. On se napregnuto
zagledao u sliku. U poetku mu je bilo teko da povee
razbijene linije, ali postepeno one su poele da se
povezuju i ponovo oivee sliku tako se deava kada
se u svesti javljaju davno zaboravljena seanja ili dogaaji
vieni u snu. inilo se da linije naslikane bojom
oivljavaju osetivi prisustvo oveka i, stiui jedna
drugu, trude se da obnove raniju sliku. Hen an se ak
plaio da trepne mislio je da je to privienje koje moe
zaas da iezne ako samo trepne oima, i da ostane samo
sruena koliba i on dok usamljen posmatra pocepanu
sliku. Litice naslikane tamnoplavom bojom slile su se s
platnom, boja je na nekim mestima otpala, tragovi etkice
su potamneli, ali jedva primetni potezi oiveli su pod
njegovim pogledom i na udan nain, povezujui nestale
delove, obeleili nepomine planine i vodu koja je tekla.
Nejasno ocrtano, udno kamenje ukoilo se u
mrtvakom plesu. Zelenilo drvea i plava boja potamneli
su i postali mrani. Upadali su u oi samo mlazevi
vodopada oni su se beleli kao kosti skeleta koji je leao
u blizini. Maglovito su se uzdizale daleke planine,
prostirala se linija vrhova, ali oni su izgledali kao da e
odmah nestati sa slike kao senke. Po elu slikara iskoile
su plave vene, obilan znoj oblio je njegovo lice, oi su mu
se podlile krvlju. Sliku su doaravale linije na svili,
nevidljiva duevna snaga autora i uznemireno srce Hen
ana. inilo se da e se slika, ako Hen an samo slobodno
uzdahne, stropotati na pod zajedno sa svilom i pretvoriti
se u pregrt praine. Pejza je bio vie u Hen anovom
duhu nego pred njegovim oima.
Kao u runom snu, u magli su se strmo gomilale
mrane ivice planina, bezvuno je tekla bela voda bez
teine, hladnoe ili toplote. To je bio sumoran pejza, koji
je isplivao iz magle i bio stalno osvetljen slabom svetlou
koja je odnekud lila. Verovatno je tako izgledalo mrtvo
lice umetnika. Da, tu nije bilo mesta ivom stvorenju, ali
ivo stvorenje nije moglo odvratiti pogled od toga
pejzaa. On nije predstavljao klanac usred leta. Ni
prolee, ni jesen, ni zimu. To je bio planinski pejza iz
carstva mrtvih.

* * *

Poto je zavrio priu, en zamuri kao da gleda u
sunce i zbunjeno se osmehnu.
Na kraju krajeva, svi smo mi egrti vremena. Ako
ono zaeli, ostavie bezvredan papir buduim
pokolenjima kao neko remek-delo, a originalno remek-
delo sklonie. Ja neu da budem egrt. Zato se spremam
da postanem umetnik koji ne uzima etkicu u ruke. Kao
samo vreme. To je paradoksalno, ali ipak . . .
en spusti glavu, malo pouta, pa nastavi:
Sada mislim da je Hen an sve to samo izmislio.
Tada sam bio strano sujetan. Zato mi je i ispriao ovu
priu da bi mi skresao krila. Ipak je on bio pesnik . . . Ali
sada mi je sasvim svejedno da li je to istina ili la.
en duboko uzdahnu. Zatim se vragolasto nasmeja
i ree:
Zar nije u ovakvo vee Li Bo uao u vode jezera
Sihu?
Na jezeru se vie nije video nijedan amac. Obala je
zaronila u tamu. Samo je povrinu jezera osvetljavala
meseina. Mi, stanovnici Handoua, navikli smo na
ovakav pejza. im ga pogleda, pijanstva nestaje kao da
ga nije ni bilo. Odmah smo se osetili potiteni.
Hej, amdijo! Probudi se! Vraamo se! viknuo
je an i dodao: Malo sam prozebao.
Povukao je nanie rukave svog odela, legao na
stranu na pokriva i zatvorio oi.
Bilo je prolee, ali veernja hladnoa uvlaila se ak
u fenjer. Prepustio sam svoje telo amcu i ljuljao se u taktu
sa kripom vesala; sumoran od mamurluka, natmureno
sam posmatrao ena. Nisam razmiljao o onome to mi je
ispriao. Razmiljao sam o tome kako e moj sin polagati
ispit za ini, zatim e se probiti prema vrhu drutvene
lestvice i na kraju e postati vaan dravni inovnik.
Akira Abe
BRESKVE

S uvie dobro znam da seanje, nesumnjivo, moe
da prevari, uo sam da to i drugi kau. Ipak me stalno
iznova zaprepauje saznanje koliko je neizmerno
varljivo seanje. Da, obmanjuje nas na svakom koraku.
Ne tako davno, ponovo sam bio iznenaen.
Zima. No. Mesec.
Ja sam mali deak i s majkom sam. Guramo deja
kolica prepuna bresaka.
Jedini put koji spaja na grad sa gradom na zapadu,
prolazi kroz prostrana obraena polja, a zatim se blago
sputa s druge strane niza talasastih peanih brda. To je
uzan, kameni seoski put. Na padini nema kua, samo se
gusti borovi niu s obe strane puta.
Moja majka i ja lagano koraamo niz brdo. Uskoro
emo stii do reke u podnoju. Reka tee prema moru. S
one strane njenog drvenog mosta pruaju se unedogled
pirinana polja. Vazduh podrhtava od tekog abljeg
kreketa i vlanog ukanja barskih pueva. Skoro smo kod
kue.
Sumnjam da je u ovih proteklih tridesetak godina od
tada bilo ijedne u kojoj se nisam setio te none scene.
Slika u mojoj svesti je uvek ista iako ne jasna kao crte,
moda pre nalika na kadrove bledog filma to trepere na
ekranu. Naroito za hladnih zimskih noi, kada hodam
sam kroz mrak, sa podignutom kragnom kaputa, vraalo
mi se delimino seanje na tu no na putu.
I svaki put sam rekao sebi: O, da, seam se toga,
udno kako se odlino seam te noi. ak su i rei tog
monologa iste, ponavljane iz godine u godinu, sa svim
arom jednog drugorazrednog glumca. I dok sam sebi
estitam na svom glumakom umeu, seanje uvek
iezne, a njegova verodostojnost ostaje neproverena.
Ali taj prizor zahteva detaljnije objanjenje.
Moja majka me je povela sa sobom te noi u susedni
grad da nabavi zalihu bresaka u nekom vonjaku ili negde
drugde. Tako je mogla da dobije bolje breskve nego kod
mesnog bakalina, a bile bi i svee ubrane. Zbog toga je,
verovatno, vredelo da poemo ma ovakav poseban put i
da ih kupimo toliko da napunimo kolica.
Breskve. Voe poput samog slatkog nektara nita
drugo. Voe to se lako gnjei i lako kvari. A svaka teka,
gotovo izazovno teka. Mora da je bilo tee gurati kolica
puna tekih bresaka nego da je u njima lealo ivo
detence. Kao i paperjasta koa novoroeneta, svaka je
zaas mogla da bude nagnjeena i izubijana da moja
majka nije polako paljivo gurala kolica.
Mrak je, moda, uveao ionako veliku razdaljinu.
No je bila hladna i, kako je moje vreme za spavanje ve
odavno prolo, mora da sam bio vrlo pospan. Na polovini
nizbrdice majka je zastala i umotala me u svoj al ukaste
boje.
Nije je toliko hladnoa naterala da to uini, koliko
moj strah od tamnih senki to su nicale jedna za drugom
du meseinom obasjanog puta. Verovatno je morala da
mi pokrije oi alom i da hoda drei me vrsto uza se.
Moda je bila tako nesmotrena da me zaplai
priajui mi o lisicama uz put, pa je to uvealo moj strah,
bez obzira na tamne senke. Jer ona mi je i ranije priala
nekoliko pria o lisicama koje je sretala kao devojica.
Moja majka je roena u Osaki poetkom veka i provela je
detinjstvo u gradu, ali za vreme etnje po pustoj okolini
uvek bi ula lajanje lisica, a ljudi su govorili da to one
bacaju ini na prolaznike.
Njene prie mora da su mi navirale jedna za
drugom, dok je al oko moje glave bio nemoan da stia
moj strah. Zato je morala da pone priu o lisicama ba
ovde? Samo da siemo s ovog brda, to blie kuama!
Ali nije dolazilo u obzir da hodamo bre. Kolica bi
poskakivala po kamenitom putu, oteujui breskve.
Donedavno sam ja bio dete u ovim kolicima. Sada su bila
dobra jedino za prenoenje stvari. Najee su stajala u
upi, u jednom uglu dvorita.
I tako su mlada majka i njen deak, stisnuti jedno uz
drugo, doaptavajui se, polako gurali niz brdo stara, malo
upotrebljavana deja kolica, po pustom seoskom putu.
Obasjana meseinom, majka je uz kripu zaralih tokova
kloparala svojim drvenim sandalama, a on meko tapkao
svojim teniskim patikama.
To je, dakle, prizor koji je toliko godina iveo u
dubini moga seanja. I nijedan njegov detalj nije izazivao
moju sumnju. A onda, jednoga dana u stvari, pre samo
dva-tri dana dok sam tupo zurio u prizor koji se vidi sa
moga prozora, pogodilo me takvom estinom da za jedan
tren nisam mogao da diem. Breskve u zimu? abe i
barski puevi zimi? Kako je moguno da to nisam
primetio sve do sada? I, to je jo udnije, ta me je to
navelo obuzelo da se ba u ovom trenutku dokopam
ovog kljunog detalja? Jer to mi je razotkrilo varku kojom
me je seanje obmanjivalo iz godine u godinu. Sada sam
prvi put sagledao nemoguni, besmisleni spoj koji je moje
seanje stvorilo: prevoziti tovar bresaka u hladnoj zimskoj
noi! Danas moda. Ali onda? Nezamislivo.
Jedna za drugom, sumnje su poele da me
obuzimaju. Morau da razmislim o tome od poetka do
kraja. Dakle, dobro, kada je to tano bilo? Zato smo, u
stvari, majka i ja silazili niz to brdo tako kasno nou? Da
li su to zaista bile breskve u kolicima? Ako nisu, ta smo
mi to donosili iz drugog grada?
Kada sam ve doao dotle, jedino u ta sam bio
siguran, bilo je to da smo jedne godine, jedne noi, majka
i ja silazili s brda putem koji je povezivao na grad sa
susednim. Ove oskudne injenice bile su sve to je ostalo.
Da li je bila sezona bresaka ili sezona alova? Nisam znao.
Bio sam suvie mali da bih mogao da idem sam u to
sam bio siguran. Ali samo u to, ni u ta drugo.
Jo smo imali deja kolica te noi, to znai da sam
morao biti u jednom od niih razreda osnovne kole ili
narodne kole, kako se nazivala za vreme rata. Jedna
fotografija to prikazuje mene u kolicima u belom
kaputiu i lica poput maske od dejeg pudera snimljena
je mesec dana pre mog drugog roendana. Ako smo kolica
upotrebljavali za prevoenje stvari, mora da su bila u
stanju raspadanja, polomljenog krova i oguljenog
nepromoivog platna. Da li sam ba toliko grubo postupao
s njima? Da li smo ih bacili u, upu zato to su se ve
raspadala? I koliko sam godina mogao imati? ini mi se
da sam zaista peaio do grada i nazad, to je poprilina
razdaljina za mene ak i danas. Majka nije morala da me
nosi. Sigurno sam tada ve napustio zabavite i iao u
kolu.
To je, verovatno, bilo tano, poto mi se ini da se
priseam: kada smo se vratili kui kasno te noi, moj brat,
koji je iao u srednju kolu, bio je vrlo ljut na majku i na
mene. U to vreme je rat ve poeo i moj otac, pripadnik
mornarice, nije vie bio kod kue. Ako i pretpostavim da
je bilo meseine te noi, put je morao biti u mraku radi
zamraenja. Meutim, rat je bio tek na poetku i vazduni
napadi jo nisu bili tako esti.; Bilo je to, verovatno, u leto
ili u zimu 1942; moj brat, koji je tada bio tako ljut na nas,
ve sledee godine je napustio kuu. Te noi se,
verovatno, vredno pripremao za prijemni ispit na
Mornariku akademiju. Mora da je bio ljut na majku zato
to je toliko zakasnila s njegovom veerom.
ak ako i nastavim ovaj niz nagaanja prema
zdravom razumu, jasno mi je da moji dokazi nemaju
vie vrednosti bilo od kojeg drugog varljivog seanja.
Nijedna stvar koju sam ovde pomenuo nije sigurna. I
zaista, bez po muke bih mogao da opovrgnem svaku
pojedinost.
Pivo, tu su stara deja kolica. Koliko dugo smo ih
zaista drali u kui? Kada smo ih se otarasili? I kako?
Jesmo li ih ostavili na oblinjoj poljani? Jesmo li ih poslali
starinaru? Nemam konanog odgovora. Isto tako su mogla
da ostanu u upi za vreme rata, ak i neko vreme posle
rata. U tom sluaju mogao sam se vrlo lako prevariti:
jednostavno sam mogao da pomeam tu nonu scenu sa
epizodom nabavljanja neega posle rata.
Ne samo da me majka nije vodila za ruku nego mi
se ini, verovatnije da sam ja bio tamo da bih je zatitio,
da je put nou bio opasan za samu enu. Do tada sam ve,
sigurno, bio u estom razredu osnovne ili u prvom razredu
srednje kole. A mi nismo prevozili kolica puna bresaka,
nego crnoberzijanskog pirina, ili krompira, ili slatkog
krompira, ili ako insistiram na hladnoj zimskoj noi
moda novogodinje kolae od pirina. A moguno je,
poto je gorivo bilo isto tako teko nabaviti kao i hranu,
da su to bila drva za potpalu, ili umur, ili komadii uglja
kojima je trebalo da potpalimo nau staromodnu kadu za
kupanje.
Posle ovakvog proveravanja predivni prizor majke i
deteta, kako lagano guraju kolica niz brdo u noi
obasjanoj meseinom, iznenada se pretvara u sliku
sumnjivog para to prevozi croberzijansku robu. U tom
sluaju bilo je sasvim razlono to smo se kretali pod
okriljem noi. Ali gde se tu uklapa moj namrgoeni brat?
On nije trebalo da bude tu i da nas eka. Poto je
demobilisan posle rata, gotovo nikada ga nije bilo kod
kue. ak i da se desilo da bude u kui ba toga dana, ne
bi imao razloga da se ljuti na nas. Naprotiv, bio bi nam
zahvalan. Stoga to, verovatno, nije bio moj brat, ve moj
otac koji nas je ekao. Otac je uvek bio taj koji je ostajao
kod kue. Ili, bolje reeno, kao bivem oficiru, ekanje
kod kue je bio jedini posao koji mu je preostao.
Ali ne, to mora da je greka. To su bile breskve,
siguran sam u to. Sve to treba da uradim, da bi moje
seanje postalo logino, to je da hladno zimsko vee
pretvorim u letnju no. To, svakako, baca sumnju na
majinu brigu da me umota u al i na moje oseanje da mi
je, dok smo ili, priala stare prie o lisicama. Ako se ne
osvremo na knjievnu tradiciju, nema nieg loeg u
prianju o lisicama usred leta. Jedino tu al nije na svom
mestu.
to se tie literarnih obmana, najoiglednija je ona
sa meseinom koja je preplavila moje nazoviseanje.
Moglo se lako desiti da sam se iz stare prie o lisijem
lajanju za hladnih zimskih noi, preneo u drugu priu koju
mi je majka, verovatno, ispriala negde u to vreme.
Bila je to pria o nekoj njenoj dalekoj roaci, mladoj
devojci, o neemu to se dogodilo dok je i moja majka bila
devojica. Roena kao bogalj, devojka je poslata u
manastir u vreme kada su se druge devojke njenih godina
udavale. Meutim, osumnjiili su je da je pokrala jednu
kaluericu, pa su je starije kaluerice svirepo istukle.
Toga dana, ili moda je to bilo idueg dana, ili posle
kraeg vremena, devojka je skoila u ribnjak i utopila se.
To se dogodilo jedne zimske noi obasjane meseinom.
priala je moja majka, doaravajui mi jasnu sliku smrti.
U okviru manastirskog imanja negde u Kjotu, ili
moda Nari postojao je veliki ribnjak, na ijoj je obali
raslo ogromno ljivino drvo. Njegove teke, vornovate
grane pruale su se nisko nad vodom sve do sredine
ribnjaka. Izgledale su kao pravi most, priala je majka, ba
kao da je drvo videla svojim oima. Vukui svoju sakatu
nogu, sirota mlada kaluerica u tiini je puzala po grani, u
svojoj beloj odei, dok se meseina razlivala oko nje.
Zatim je pala i nestala ispod povrine vode. Stvar koju je
navodno ukrala, naena je nekoliko dana kasnije meu
stvarima druge kaluerice.
Pretpostavljam da je moja majka prilino
svojevoljno ulepala priu o samoubistvu mlade devojke,
ali, kako sam bio dete, duboko me je potresla. Vie nego
devojina stravina sudbina, pogodila me je injenica da
tako mrana drama jednog nesrenog ivota bude
skrivena negde meu najdaljim granama porodinog
stabla koje me vee za druge. Prastari ambijent te scene,
nalik na one iz prolosti Nare ili Hejana, mrana pozadina,
kao u mistinim igrama senki sve je to ostavilo dubok
utisak na mene.
Da li je, onda, prizor u mojoj svesti iz istog predanja
kao i jeziva pria moje majke? Da li sam ga sam stvorio,
kao to se esto ljudima deava podsvesno, spajanjem
sasvim razliitih uspomena u zbivanje jedne noi? Da li je
i ovo bila jedna od onih predivnih uspomena, gomila
lai prekrivena sentimentalnim bojama, dok se dobije
prava mala pria? Moda je zaista bilo tako.
Seanje kao da sam gurao kolica niz brdo sa
majkom, jedinstveno je: to se dogodilo jednom tada i
nikad vie. Ona je esto obiavala da me umota u svoj al
kada smo izlazili zajedno, a njeno prianje pria nipoto
nije moralo da bude povezano iskljuivo sa nonim
etnjama. Moglo je da se desi, a moda se i desilo bilo gde
za stolom, u mojoj sobi i, najee, verovatno dok je
ila.
U tim godinama bilo leto ili zima najee
sam iao s majkom nou, kada smo se vraali od tetke, iz
njene kue koja se nalazila na sasvim suprotnoj strani od
brda, u gradu na istoku. U tom pravcu je bila i reka, ali
smo obino ili du reke neko vreme, a nismo je odmah
prelazili. Tamna povrina vode stravino me je plaila, jer
su mi braa od tetke priala o deaku mojih godina koji je
upao u reku dok je lovio rakove na obali, potonuo u mulj
i udavio se. Pria ima jeziv svretak, koji su devojice
revnosno dopunjavale: za vetrovitih noi moe se uti na
obali jecanje mrtvog deaka.
Ja sam sakrivao lice u majin rukav, pokuavajui
da ne vidim bledi sjaj reke dok smo prolazili pored nje
kroz mrak. Ovde je takoe bilo malo kua, i put je bio pust
i oivien borovima, ali im smo se udaljili od reke, oseao
sam se siguran. Ponekad bi majka zastala da pokupi neku
borovu iarku i da je stavi u korpu. Jedne noi, iznenadno
je zastala u hodu i, naredivi mi da ostanem gde sam,
oprezno zagazila u duboku travu kraj puta. Gledao sam
sve dok nije unula, a zatim sam ekao, molei se bogu
da niko ne naie iz bilo kojeg pravca.
Naviknut na put ka istoku od najranijeg detinjstva,
brdo u suprotnom pravcu preao sam kasno nou samo
jedanput, i to ovom prilikom. Ako sam u pravu, seajui
se bresaka to smo ih prevozili, onda se to moralo dogoditi
ne zadugo po izbijanju rata. Dok je moj otac bio odsutan,
majka je dala da se deo travnjaka prekopa i da se posade
etiri breskvina drveta. To su bila ve odrasla stabla, i
donela su plodove ve sledee godine, a bilo ih je toliko
da je majka morala da provede mnoge veeri cepajui
svoje stare enske asopise i lepei stranice jednu uz
drugu, da bi napravila omota za jo nedozrele breskve.
Svakog leta za vreme ratnih godina pa i kasnije, imali smo
vie bresaka nego to smo mogli da pojedemo, i majka ih
je neprestano delila roacima i susedima. Nikada nismo
morali da ih kupujemo.
Sve me ovo navodi da poverujem da je no o kojoj
je re, verovatno bila 1942. godine. Put koji je prela da
bi kupila, taj tovar bresaka, moda je mojoj majci dao
ideju da posadi sopstvena stabla. Ili, poto je ve odluila
da uzgaja breskve, moda je otila do vonjaka u
susednom gradu da vidi kako se to radi. Ali injenica je
da mi moje pamenje, to se tie ovih pitanja, nita ne
kazuje.
Ono ega se seam, a to je, opet, neodvojivo
povezano sa breskvinim stablima, to su lice i glas
mukarca. On je i ohrabrio majku da ih zasadi, doneo
mlada stabla i ukopao ih u zemlju. Svake godine dolazio
je sa ubrivom, pregledao i kresao stabla, i dugo priao s
majkom pre nego to bi otiao. Bio je sin mesnog
zemljoposednika ija je porodica ovde sagradila i izdavala
mnoge kue ve nekoliko pokolenja, a koji je i sam
obraivao zemlju. Bio je najstariji sin, ali je bio vrnjak
moje majke i tada ve stareina domainstva. I pre rata nas
je esto poseivao.
Moj otac je kupio zemlju od njegovog oca. ini mi
se da je to nekada bio njihov bostan.
Majka nije nikada tog oveka pozivala u kuu, ali
kad god bi on navratio da nas pozdravi, donosei vezu
sezonskog povra, posluila bi ga ajem na otvorenom
tremu ispred trpezarije i sela bi kraj njega da popriaju.
Potpuno mu je prepustila brigu o breskvama, a dolo je
vreme i da ga zamoli da nam iskopa sklonite protiv
bombardovanja. Mogla je da ga zamoli i da zgrne ubrivo,
da uradi bilo koji posao. Okrugao i rumen, nosio je
platnenu kapu i radniko odelo sa ogromnim depom
spreda. Smejao se glasnim, zvonkim smehom, od kojeg se
ni pred kim nije uzdravao.
Trpezarijski trem je bio moja teritorija. Ispod
poda od cementa drali smo drva za potpalu, gomile
umura, suve lukovice lala i zumbula, saksije pune
pauine i kantu za zalivanje. To je bilo sunano mesto, i
make iz drugih kua dolazile bi da se tu isprue. Jedared
sam video olinjalu, boleljivu maku kako jede korov
iznikao iz pukotina u cementu. To su bile duge, tanke
biljke sa grozdovima semenja nalik na bombone. Leao
bih na tremu i sve to posmatrao kroz pukotine izmeu
dasaka.
Jednoga dana, dok je veernje sunce naputalo trem,
ovek i moja majka sedeli su zaneti razgovorom. Ja sam
se ba tada vratio iz kole.
Njihov razgovor je pre liio na lako zadirkivanje
nego na bilo ta ozbiljno.
. .. Znam ja va tip. Sve ste vi probali. Sa
svakakvim enama ..., uo sam majku kako govori.
Ne, ne ja, ne ...
Da bi prikrio svoju zbunjenost, poeo je da se smeje
svojim zvonkim smehom, ali nije gledao u moju majku.
Pogled je upro na breskovo drvee to ga je posadio.
Ja sam ba u blizini jeo svoju popodnevnu uinu i
najednom sam sebe uhvatio kako sluam svaku njihovu
re. Zadirkivanje je potrajalo neko vreme, a onda je mojoj
majci zastao dah.
ta? Pristae? Ona ena? uo sam je kako
kae.
Tada nita nisam znao o seksu, naravno, ali imao
sam neku nejasnu predstavu o emu oni priaju, dovoljnu
da shvatim da je to opasna tema.
Nedugo potom, jednoga dana kada se irio
zaguljivi miris bresaka u letnjoj sparini, bio sam s
majkom u sobi i sluao kako na radiju objavljuju kraj rata.
Moj otac se vratio tek u septembru, kada je bilo suvie
kasno da bude posluen breskvama. Ali voe koje je
lealo trulei na zemlji, nastavilo je da ispunjava vrt i kuu
svojim tekim, slatkim mirisom, i moj otac ga je
nesumnjivo osetio mnogo pre nego to je stigao do kunog
praga.
Pa ipak, o emu je moja majka priala sa ovekom
onoga dana? Kada sam razmiljao o tome mnogo godina
kasnije, njihov neobino izvetaen, duhoviti verbalni
duel poeo je da se rasvetljava kao rasplamsalo, briljantno
jasno mesto u mome seanju. Tu je zemljoposednik,
ovek sa reputacijom razvratnika, koji pokuava smehom
da zabauri nepristojni razgovor koji je zapodenuo protiv
svoje volje; a s druge strane, tu je moja majka, sve
ozbiljnija i ozbiljnija, dok joj, najzad, nije zastao dah. U
stvari, ona, ena u najboljim godinama, ostavljena da
sama uva ast svoje brane postelje, bila je ta koja je
udela da ga navede na takav razgovor. Neobino otra
suprotnost izmeu ovo dvoje pogaala me je opet i
ponovo: ovek ve zasien ena; ena odvojena od svoga
mua godinama rata. Koliko ja mogu da ocenim, njen
ivot nije pretrpeo nikakve promene, i ba zbog toga
seam se te scena kao da sam bio svedok nekog opasnog,
smrtonosnog hodanja po konopcu.
Bio sam tada jo dete, ali sam sigurno sam sebi
rekao: moja majka je ena vojnika, nije tip ene koja moe
da uiva u takvom prostakom razgovoru s drugim
ovekom. Ali moja koa je, nesumnjivo, oseala neto
malo drugaije. Jo sam voleo da spavam s majkom tih
dana. A zimi je naroito bilo mnogo prilike za to. Kad bi
bilo vreme da idem u krevet, legao bih, naravno, u svoj
krevet, ali bih se uvukao u njen kad bih se vraao iz
kupatila usred noi. Suvie pospana da bi me oterala,
morala bi da napravi mesta za mene. Preputajui se snu,
prigrlila bi me na svoje grudi, obavila svoje gole noge oko
mojih. Kad bi joj spavaica skliznula i otvorila se, telo joj
je bilo vrelo, kao u groznici.
Ubrzo je ovo postalo moje nono zadovoljstvo, dok
najzad ni sam nisam znao da li sam se budio zato to sam
zaista morao da idem u kupatilo ili je odlazak u kupatilo
bio izgovor da se naem u majinom zagrljaju. Sigurno,
dok me je drala, oseanje koje je dopiralo kroz moju
kou, nije bilo samo moje sopstveno zadovoljstvo, ve i
rastrzani nemir majinog tela, kao i greno saznanje da
sam se ugurao u prazninu koja je ostala iza mog oca, i da
sam poudno uivao u njoj.
Da, trea osoba koja nije bila stvarno prisutna,
mogla je lako da bude deo one none scene ina brdu. A
zar to nije bio moj otac? Neke neobine okolnosti morale
su biti uzrok to je moja majka bila tamo u to neobino
vreme, i to sam ja bio s njom.
Oni su se, moda, svaali, a posledice sam osetio i
ja. ini mi se da se seam neega to se dogodilo meu
njima neposredno pre rata.
Moj otac je grejao ruku iznad pei na umur i
nareivao majci, koja je sedela nasuprot njemu: Idi,
rekao sam! Idi sad! Pisak bakarnog ajnika uinio je da
tiina koja je nastupila, bude uasno duga i teskobna.
Kaem ti idi i sredi to jednom zasvagda, rekao je
autoritativno. Majka je oborila glavu u tiini. On se
okrenuo od nje.
Ali tako je kasno, promrmljala je oajno.
Briga me. Idi! rekao je i opet odvratio pogled.
Molim te, nemoj noas. Ii u ujutru. Kunem ti se
da u ii.
Rekao sam noas, i tako ima da bude.
Njihov sukob se nastavio dok majka najzad nije,
ini mi se, zaplakala.
Molim te, oprosti mi, jecala je. Oprosti svojoj
eni!
Posegnula je za rukom koju je drao iznad pei, ali
je on odgurnuo njenu ruku kao da je to neto odvratno,
oborivi maice u pepeo. Kako su one pale, ona se
skljokala pred njega, hvatajui se za njegova kolena.
Moda je samo pokuavao da izbegine njen dodir,
ali njegova ruka je udarila njenu, i to me je ispunilo
uasom. Sada je, pretpostavljam, bio red da ja briznem u
pla, i moja majka me je, pomirena s onim to mora da
uini, verovatno izvela napolje, u no.
Greka zbog koje je majka bila optuivana te veeri,
mogla je da bude nitavna. Tvrdoglavi vojnik, kakav je
bio, moj otac je nju esto kinjio na taj nain, a ona je to
krotko podnosila.
I ta scena se naglo prekida i ja nemam pojma kuda
ona vodi, niti znam ta je proizilo iz svega toga. Ali i sada
mogu da ujem moju majku u suzama na oevim
kolenima: Molim te, oprosti mi. Oprosti svojoj eni!
Njen vapaj odzvanja kroz mrak, milujui zavodljiv. Ne
sumnjam da je otac uo gotovo obnaeni puteni zov u
njenom glasu, meke, milujue tonove ene iz Osake. Ali
on nije podlegao tom erotskom izazovu, jer sam ja bio
tamo i gledao.
Da nije to bila moja hladna zimska no? A ako je i
bila, onda me majka nije povela sa sobom u susedni grad
da neto kupi, ve da izvri neto mnogo vanije ili, u
najmanju ruku, neto mnogo bolnije. Ali to dalje
raspredam ovu nit, razmiljajui, sve sam zbunjeniji, jer
se drugi deo mene tvrdoglavo dri seanja na guranje
starih dejih kolica niz brdo, sa majkom, po zimskoj
meseini, dok nam se dah ledi od hladnoe.
Lutajui tako beskrajno u krug, oseam se kao da
sam ponovo baen na brdo, na put koji danas kao i onda
vezuje na grad sa susednim.
Znam da smo majka i ja proli to mesto gurajui
deja kolica, ali da li se sva izvesnost tu zavrava?
Poto sam se ve vratio pedeset koraka, dopustite da
se povuem sto koraka unazad: moda sam se ja
jednostavno vozio u tim kolicima? Ili, uzmiui jo sto
koraka: moda je mrano brdo mesto koje mi se inilo
jezivo nepoznato, vie nego ijedno drugo u mojoj detinjoj
mati moda je ta pozadina mogla da bude prizor koji
mi se urezao u seanje iz vremena kada sam sam tuda
proao nekoliko godina kasnije. I nekom udnom igrom
uspomena, moda sam proizvoljno postavio u taj sadraj
sliku mene u kolicima, umotanog u majin al, ili sliku
mene na nekom drugom putu, koji sam preao spavajui i
samo, kasnije, sluao o tome, ili opet sasvim drugi prizor
kako majka i ja guramo neto u kolicima.
Ono to proizlazi iz ovoga je tajanstveni prizor
mene kao deaka, kako guram deja kolica, u kojima je
moje detinje bie.
Kenzaburo Oe
AGUI, UDOVITE S NEBA
Sam u svojoj sobi, preko desnog oka imam gusarsko
crno pare koe. Oko je na izgled zdravo, ali injenica je
da gotovo uopte ne vidim na njega. Jedva neto nazirem,
ono nije potpuno slepo. Usled toga, kada gledam sa oba
oka, vidim dva sveta savreno preklopljena, nejasan svet
senki, povrh onog svetlog i ivopisno vidljivog. Ponekad,
hodam poploanom ulicom kad me odjednom zaustavi
oseanje pogibeljnosti i neuravnoteenosti, poput pacova
koji je tren ranije pobegao iz kanalizacije, i ja ostanem
umrtvljen. Ili otkrivam senku nesree i zamora na licu
veselog prijatelja i zaguim tok lakomislenog avrljanja
usiljenim zamuckivanjem. Pretpostavljam da u se
jednoga dana naviknuti na to. Ako se ne naviknem,
nameravam da nosim prevlaku preko oka, ne samo u
svojoj sobi kad sam sam, nego i na ulici i kad sam sa
prijateljima. Nepoznata lica e moda prolaziti pored
mene sa snishodljivim osmehom kakva staromodna
ala! ali ja sam dovoljno star da se ne vream zbog
svake sitnice.
Ono to nameravam da ispriam jeste pria o mom
prvom iskustvu u zaraivanju novca; poeo sam sa
desnim okom, jer je uspomena na to iskustvo od pre deset
godina naglo oivela u meni, i to sasvim van konteksta,
kad je prolog prolea izvreno nasilje na mom oku.
Seajui se toga, moram dodati, bio sam osloboen
mrnje koja mi se uvreila u srcu i poinjala da me
sputava. Na kraju u ispriati o samom udesu.
Pre deset godina imao sam vid od dvadeset sa
dvadeset. Sada mi je jedno oko propalo. Vreme se
pomerilo, poskoivi sa odskone daske jedne one
jabuice koju je smrvio kamen. Kad sam prvi put sreo tog
sentimentalnog ludaka, imao sam samo detinje
razumevanje vremena. Jo je trebalo da postanem svestan
surovosti vremena koje, poput svrdla, prodire u moja lea
i vremena koje me eka u zasedi budunosti.
Pre deset godina imao sam osamnaest godina i bio
teak pedeset pet kilograma, upravo sam se upisao u
koled i traio privremeni posao. Iako sam jo sa
tekoom itao francuski, hteo sam da kupim L Ame
Enchantee u dva toma, izdanje u vrstom povezu. Traio
sam moskovsko izdanje, koje je imalo ne samo predgovor
nego i napomene, pa ak i znak tampara ma ruskom
jeziku, i uperaste redove poput sitnih konia to
povezuju slova teksta na francuskom jeziku. Bilo je to
zaista udno izdanje, ali mnogo vre i elegantnije od
francuskog, a i mnogo jevtinije. U to vreme sam ga
pronaao u nekoj knjiari koja se specijalizovala za
izdanja iz Istone Evrope. Tada se uopte nisam
interesovao za Romena Rolana, ali sam ipak odmah
preduzeo sve ne bih li se domogao tih knjiga. Tih dana
sam esto podlegao nekim udnim strastima, i to me
nikada nije brinulo, jer mi se inilo da nije bilo potrebe da
se brinem to sam neim opsednut.
Poto sam se tek upisao u koled i jo se nisam
prijavio centru za zapoljavanje, traio sam posao
obilazei ljude koje sam poznavao. Konano me je ujak
upoznao s nekim bankarem koji mi je ponudio posao.
Da li si, moda, video film koji se zove Harvey?
upitao me je.
Rekao sam da sam ga video, i pokuao da se
nasmeim umerenim ali nepogreivo odanim osmehom,
prikladnim za nekoga ko treba prvi put da dobije
zaposlenje. Harvey je bio onaj film Dimija Stjuarta o
oveku koji je iveo sa imaginarnim zecom veliine
medveda; toliko sam se smejao dok sam gledao film da
sam mislio da u umreti od smeha. Bankar mi nije
odvratio osmehom.
Odnedavno moj sin takoe zamilja da ivi sa
udovitem. Prestao je da radi i ostaje u svojoj sobi. eleo
bih da povremeno izie napolje, ali, naravno, bio bi mu
potreban pratilac. Da li bi te taj posao interesovao?
Znao sam poprilino o bankarevom sinu. On je bio
mlad kompozitor ija je avangardna muzika osvojila
nagrade u Francuskoj i Italiji i koji je uglavnom bio
prisutan u fotografskim izvetajima nedeljnih asopisa, u
lancima koje uvek zovu Sutranji japanski umetnici.
Nikada nisam uo njegova glavna dela, ali sam gledao
nekoliko filmova za koje je on komponovao muziku. Bio
je jedan film o avanturama maloletnog prestupnika, koji
je imao kratku, lirsku temu, sviranu na harmonici. Bila je
predivna. Dok sam gledao film, seam se da sam se
oseao nejasno uznemiren zbog pomisli na odraslog
oveka, gotovo tridesetih godina (u stvari, kompozitor je
imao dvadeset osam kad me je zaposlio, koliko ja imam
sada) kako komponuje melodiju za harmoniku. Jer moja
harmonika je postala svojina mog malog brata kad sam
poao u osnovnu kolu. I verovatno zato to sam znao vie
o kompozitoru, ije je ime bilo D., nego to su bile samo
javno poznate injenice; znao sam da je izazvao skandal.
Uglavnom, ja prezirem skandale, ali sam znao da je umrla
beba kompozitora, da se zbog toga razveo, i da se
govorkalo da se spleo sa nekom filmskom glumicom.
Nisam znao da se on hvatao ukotac sa neim nalik na
zeca u filmu Dimija Stjuarta, niti da je prestao da radi i
da se izdvojio u svojoj sobi. Koliko je ozbiljna njegova
situacija, pitao sam se, da li je to bio nervni slom ili je on
prosto bio shizofreniar.
Nisam siguran da mi je ba jasno ta
podrazumevate pod pratiocem, rekao sam, neodreeno
se smekajui. Naravno da bih eleo da vam budem na
usluzi ukoliko mogu.
Ovoga puta, prikrivajui svoju radoznalost i zebnju,
nastojao sam da u svoj glas utkam izraz to veeg
saoseanja a da to ne zvui nametljivo. Bio je to samo
posao na odreeno vreme, ali ujedno i prva povoljna
prilika za zaposlenje koja mi se pruila, pa sam bio reen
da uinim sve to je u mojoj moi,
Kad moj sin odlui da nekuda ide, vi ete ii s njim
to je sve. U kui imamo bolniarku i ona bez problema
izlazi na kraj s njim, pa ne morate da se brinete o ispadima
nasilja.
Bankareve rei su tako delovale na mene da se
oseam kao vojnik iji je kukaviluk otkriven.
Pocrvenevi, rekao sam pokuavajui da povratim
izgubljeno tlo:
Ja volim muziku i potujem kompozitore vie od
ikoga, pa e mi biti zadovoljstvo da pratim D.-a i
razgovaram s njim.
U poslednje vreme on misli samo na ono to je
uvrteo u glavu, i ini mi se da samo o tome i razgovara!
Bankareva naglost me je naterala da jo vie pocrvenim.
Moete doi sutra da ga vidite, rekao je.
K vama?
Da, zar ste mislili da je u ludnici? Prema tonu
bankarevog glasa mogao sam pretpostaviti jedino da je on
u dubini due zao ovek.
Ukoliko dobijem posao, rekao sam oborenog
pogleda navratiu ponovo da vam se zahvalim. Gotovo
da sam zaplakao.
Ne, on e vam biti poslodavac. (U redu, onda,
pomirio sam se prkosno, zvau D.-a svojim
poslodavcem!) Prema tome, nee biti potrebno da
navraate. to se mene tie, stalo mi je samo do toga da
se on ne uplete u neke neprilike van kue koje bi mogle
da se izrode u skandal. Moramo da mislimo i na njegovu
karijeru. A prirodno je da se sve to on ini odraava i na
mene.
Znai, to je u pitanju! Pomislio sam, dakle, trebalo
je da budem moralna straa koja e uvati bankarevu
porodicu od jo jedne zaraze otrovnog skandala. Naravno,
nisam nita rekao, samo sam klimnuo glavom stavljajui
mu do znanja da se moe osloniti na mene, trudei se da
otkravim bankarevo zaleeno srce toplinom svoje
pouzdanosti. Nisam ak postavio ni najbitnije pitanje,
neto to mi je zaista bilo teko da upitam, naime: To
udovite to opseda vaeg sina, gospodine, je li to zec
kao Harvey, gotovo dva metra visok? Stvorenje
prekriveno ekinjastom dlakom poput stravinog
Snenog oveka? Kakvo je to udovite? Na kraju sam
ostao bez rei i uteio se pomilju da u moda uspeti da
prokljuvim tajnu od bolniarke, ako se s njom sprijateljim.
Izaao sam iz bankareve kancelarije, i dok sam iao
hodnikom krguui zubima od ponienja, kao ilijen
Sorel posle susreta sa nekom vanom linou, postao
sam svestan sebe, do vrhova svojih prstiju, i pokuao sam
da procenim svoj stav i njegovu efikasnost. Kad sam toga
dana iziao iz koleda odluio sam da ne traim obino
zaposlenje sa stalnim radnim vremenom od devet do pet
asova, i verujem da je seanje na moj razgovor sa tim
neprijatnim bankarem imalo znatnog udela u mojoj
odluci.
Ipak, kada su se asovi zavrili, sledeeg dana, seo
sam na elektrini voz i poao u predgrae gde je iveo
kompozitor. Dok sam prolazio kroz kapiju kue poput
zamka, seam se da sam uo urlikanje stranih zveri, kao
u zoolokom vrtu usred noi. Bio sam uasnut i sav sam
se okupio od straha ta u ako su to krici mog
poslodavca? Dobro je to mi tog trenutka nije palo na
pamet da ti divlji krici, moda, dolaze od udovita koje
opseda D.-a kao zec Dimija Stjuarta. ta god da je bilo,
to urlikanje me je toliko potreslo da se kuna pomonica
koja me je uvodila u kuu, sasvim indiskretno, zakikotala.
Zatim sam otkrio da se jo neko smeje, bezglasno, u
polutami iza prozora batenske kuice. Bio je to ovek
koji je trebalo da mi bude poslodavac; smejao se kao lice
u filmu bez zvune trake. A svuda oko njega se razlegalo
ono urlikanje divljih zveri. Paljivo sam oslunuo i
shvatio da nekoliko istih ivotinja urlie uglas. I to tako
piskavim glasovima kao da su van ovog sveta. Poto me
je kuna pomonica napustila na ulazu u kuicu, zakljuio
sam da je to vritanje, verovatno, deo kompozitorove
kolekcije magnetofonskih traka. Povratila mi se hrabrost,
pribrao sam se i otvorio vrata.
Kuica me je iznutra podsetila na zabavite. Nije
bilo pregrada u velikoj sobi, ali su tu bila dva klavira,
elektrine orgulje, nekoliko magnetofona, gramofon,
neto to smo zvali mikser dok sam ja bio u radio-
amaterskom klubu u gimnaziji jedva da je bilo mesta
da ovek koraa izmeu nagomilanih stvari. Ono to mi
se uinilo da je pas koji spava na podu, na primer,
ispostavilo se da je tuba od crvenkastog bakra. Ba tako
sam i zamiljao kompozitorov atelje; ak sam imao iluziju
da sam taj atelje negde ranije ve video. D. je prestao da
radi i povukao se u svoju sobu da nije njegov otac imao
pogreno uverenje o svemu tome?
Kompozitor se upravo sagnuo da iskljui
magnetofon. Opkoljen haosom koji nije bio bez nekog
svog reda, hitro je pokrenuo ruku i za tren su ti zverski
urlici bili upijeni u mranu rupu tiine. Onda se ispravio i
okrenuo k meni sa odista smirenim osmehom.
Poto sam bacio pogled po sobi i video da
bolniarka nije prisutna, osetio sam neku nelagodnost, ali
kompozitor mi nije davao nikakvog razloga da oekujem
da e postati nasrtljiv.
Otac mi je rekao da ete doi. Izvolite, tamo ima
mesta, rekao je dubokim, zvonkim glasom.
Izuvi cipele, zakoraio sam na tepih ne obuvi
papue. Osvrtao sam se unaokolo da vidim gde bih mogao
da sednem, ali izuzev okruglih stolica ispred klavira i
orgulja, nije bilo nikakvog nametaja u sobi, ak ni
jastuka. Zato sam skupio noge izmeu para bongo
bubnjeva i nekih praznih kutija od magnetofonskih traka
i tu stajao neudobno. Kompozitor je takoe stajao, a ruke
isu mu visile niz bokove. Pitao sam se da li on ikada
sedne. Nije me ni ponudio da sednem, samo je tu stajao
bez rei i smeei se.
Da nisu to bili glasovi majmuna? rekao sam,
pokuavajui da prekinem tiinu koja je pretila da se
ukruti bre od cementa.
Nosoroga oni su tako zvuali zato to sam
ubrzao magnetofon. A i pojaao sam ton. Bar mi se ini
da su to nosorozi njih sam traio kad sam dao da mi se
napravi traka naravno, ne mogu biti ba sasvim
siguran. Ali sad kad ste vi tu, moi u i sam da odem u
zooloki vrt.
Mogu li to shvatiti kao da mi dajete posao?
Naravno! Nisam vas zamolio da doete ovamo
samo da bih vas isprobao. Kako bi ludak mogao da
isproba normalnu osobu? ovek koji je trebalo da bude
moj poslodavac, rekao je to objektivno i gotovo zbunjeno.
I zbog toga mi se zgadio ulagivaki prizvuk moje
primedbe mogu li to shvatiti kao da mi dajete posao?
To je zvualo kao da sam prodavac u trgovini!
Kompozitor se razlikovao od svog poslovnog oca i trebalo
je da budem neposredniji s njim.
Molim vas, nemojte sebe nazivati ludakom. To mi
je neprijatno. ak i pod pretpostavkom da sam
pokuavao da budem otvoren, kakvu sam tupavu
primedbu izustio! Ali kompozitor mi je iziao u susret:
U redu, ako tako smatrate. Moda emo tako lake
raditi.
Rad je neodreena re, ali, bar tokom tih nekoliko
meseci dok sam ga poseivao jednom nedeljno,
kompozitor nije ni priblino radio neto vie osim to je
iao u zooloki vrt da sam snimi prave urlike nosoroga.
Jednostavno je lutao po Tokiju prevoznim sredstvima ili
peice, i poseivao razna mesta. Kad je pomenuo rad, on
je, prema tome, verovatno imao mene na umu. A ja sam
prilino radio; ak sam otiao s nekim zadatkom u
njegovo ime sve do Kjota.
A kada bi trebalo da ponem? upitao sam.
Ovoga trenutka, ako vam to odgovara. Sada.
To mi sasvim odgovara.
Morau da se pripremim molim vas saekajte
napolju.
Oborene glave, paljivo, kao da hoda kroz movaru,
moj poslodavac se probio izmeu instrumenata, muzike
opreme i gomile rukopisa u zadnji deo sobe do crnih
drvenih vrata koja je otvorio i zatim zatvorio za sobom.
Za asak sam ugledao enu u bolnikoj uniformi, enu
ranih etrdesetih godina, duguljasta lica sa dubokim
senkama na obrazima, moda od bora a moda i od
oiljaka. Ona kao da je obujmila kompozitora desnom
rukom vodei ga unutra, dok je levom rukom zatvarala
vrata. Ako je to bio deo rutinskog posla, onda nikako neu
imati prilike da porazgovaram sa bolniarkom pre nego
to iziem sa svojim poslodavcem. Stojei ispred
zatvorenih vrata, u najmranijem delu te polutamne sobe,
navukao sam cipele i osetio kako mi zabrinutost zbog tog
svog posla raste. Kompozitor se sve vreme smeio a kad
bih ga podstakao, on bi odgovarao. Ali sam nije mnogo
govorio. Da li je trebalo da budem uzdraniji, pitao sam
se. Poto je napolju moglo da znai dve stvari, a kako
sam bio reen da sve ina ovom mom prvom poslu mora
biti savreno, odluio sam da saekam unutar glavne
kapije, odakle sam mogao da vidim kuicu u bati.
D. je bio mali, mrav ovek, ali glave koja se inila
vea nego kod veine ljudi. Da bi malo ublaio koatu
strminu svog ela, zaeljavao je svetlu, dobro opranu,
paperjastu kosu nisko preko ela. Usta i vilice su mu bili
mali, a zubi uasno nepravilni. Ipak, verovatno usled boje
njegovih duboko upalih oiju, bilo je neke statike
ispravnosti na njegovom licu koja se dobro slagala sa
smirenim osmehom. to se tie opteg utiska, bilo je
neeg pasjeg u izgledu tog oveka. Nosio je flanelske
pantalone i demper sa prugama poput niza buva. Ramena
su mu bila malo povijena, a ruke nesrazmerno dugake.
Kad je iziao na zadnja vrata kuice, moj
poslodavac je nosio plavu vunenu bluzu preko jo jednog
dempera i par belih teniskih patika. Podseao me je na
profesora muzike u gimnaziji. U jednoj ruci je drao crni
al, i kao da je bio u nedoumici da li da ga obavije oko
vrata. Bilo je neke zbunjenosti u osmehu koji mi je
upuivao dok sam ga ekao kod kapije. Za sve vreme mog
poznanstva sa D., izuzev sasvim na kraju, kad je ve leao
u bolnikoj postelji, tako se oblaio. Seam se njegove
odee tako dobro zato to mi se uvek inilo nekako
smeno to odrastao ovek nosi bluzu prebaenu preko
ramena, kao da je preruena ena. Bezoblinost i
neodreena boja inili su da mu je demper savreno
pristajao. Kad se kompozitor na prstima uputio, pored
iblja u bati, prema meni, odsutno je podigao ruku kojom
je drao al i dao mi njome znak. A onda je odluno
obavio al oko vrata. Bilo je ve etiri sata posle podne i
prilino hladno napolju.
D. je proao kroz kapiju, i dok sam iao iza njega
(na odnos je ve bio odnos poslodavca i slubenika),
imao sam oseaj da me neko posmatra pa sam se okrenuo:
iza istog prozora kroz koji sam primetio svog poslodavca,
ona etrdesetogodinja bolniarka sa oiljcima ili
borama? na licu, posmatrala nas je kao to bi vojnik
koji ostaje ispraao pogledom dezertera, usana vrsto
stisnutih kao u kornjae. Reio sam da je uhvatim nasamo
im budem mogao, kako bi se kod nje raspitao o D.-ovom
stanju. U svakom sluaju, ta nedostaje toj eni? Ona
neguje nervno obolelog mladia, moda i ludaka, a evo
sada kad njen bolesnik izlazi, ona nije nala za shodno da
ita kae njegovom pratiocu. Zar to nije profesionalna
nemarnost? Zar njena obaveza nije da bar neto nagovesti
oveku koji preuzima staranje o njenom bolesniku? Ili je,
moda, moj poslodavac bio tako lak i bezopasan bolesnik
da nisu bila potrebna nikakva uputstva?
Kad je doao do plonika, D. je irom otvorio svoje
umorne oi u dubokim dupljama i bacio brz pogled gore-
dole du puste ulice u predgrau. Nisam znao da li je to
znak ludila ili ne nagli pokreti bez produetka bili su
mu, ini se, navika. Kompozitor je pogledao u vedro nebo
pozne jeseni, brzo trepui. Bilo je neeg izuzetno
izraajnog oko njegovih dubokih, jako upalih, smeih
oiju. Onda je prestao da trepe i pogled kao da mu se
usredsredio, kao da je ispitivao nebo. Stajao sam
nenametljivo iza njega, zadivljeno posmatrajui kretanje
njegove jabuice, koja je bila ogromna poput pesnice.
Pitao sam se da li je on predodreen da bude krupan
ovek; moda je neto poremetilo njegov rast u detinjstvu,
pa je sada samo njegova glava nagovetavala kakav je
din mogao postati.
Sputajui pogled sa neba, moj poslodavac je
uhvatio moj zaueni pogled i rekao nehatno, ali sa
ozbiljnou koja nije podnosila nikakvo protivljenje:
Po vedrom danu mogu vrlo dobro da vidim kako
neto tamo gore lebdi. Vidim ga tamo gore, u tom
lebdenju, i on esto silazi k meni kad izlazim iz kue.
Za trenutak sam se osetio ugroenim. Skreui
pogled sa svog poslodavca, pitao sam se kako u podneti
taj prvi izazov sa kojim sam se tako brzo suoio. Da li da
se pretvaram da verujem u ono to je taj ovek nazivao
on, ili bi to bilo pogreno? Da li sam ja suoen sa
neuraunljivim ludakom, ili je kompozitor samo
aljivina sa pokerskom maskom na licu, koji pokuava
da se ali sa mnom? Dok sam tako stajao sav izgubljen,
on je pokuao da mi pomogne:
Znam da ne moete da vidite figure koje lebde na
nebu, i znam da ne biste bili svesni njega ak i kad bi bio
upravo tu kraj mene. Ali ja samo traim da se ne ponaate
kao da ste zapanjeni kad on sie na zemlju, ak i ako ja
budem razgovarao s njim. Jer, vi biste ga uznemirili ako
biste odjednom prasnuli u smeh ili pokuali da me
uutkate. A ako primetite, dok mi razgovaramo, da mi je
potrebna vaa podrka, bio bih vam zahvalan da se odmah
ukljuite i kaete neto, znate, neto potvrdno. Vidite, ja
mu objanjavam da je Tokio kao neki raj. Moda se vama
ini da je to i ludaki raj, ali moda biste mogli da ga
zamislite kao neku vrstu satire i da to u svakom sluaju
potvrdite, bar kad je on ovde dole sa mnom.
Sluao sam paljivo i poeleo da mogu da nazrem
bar obrise onoga to je moj poslodavac oekivao od mene.
Da li je, onda, on bio zec veliine oveka, na kraju
krajeva, u nedrima nebesa? Ali to nisam pitao; uzdravi
se, samo sam rekao:
Kako u znati kad je on ovde dole sa vama?
Samo me posmatrajte; on dolazi dole samo kad
sam ja van kue.
A kad ste u kolima?
U kolima ili u vozu, samo ukoliko sam ja pored
otvorenog prozora, on se lako moe pojaviti. Bilo je
prilika kada se pojavio i dok sam bio u nekoj kui, samo
ako sam stajao kraj otvorenog prozora.
A ... upravo sada? upitao sam nelagodno. Mora
da sam delovao poput glupana u razredu koji jednostavno
ne moe da shvati principe mnoenja.
Upravo sada smo ovde samo vi i ja, velikoduno
je rekao moj poslodavac. Zato se danas ne bismo
odvezli u inuku? Ve dugo se nisam vozio vozom.
Otili smo do stanice, a uz put sam sve vreme
netremice posmatrao da uhvatim znak da li se neto
pojavilo kraj mog poslodavca. Ali pre nego to sam se i
osvestio ve smo bili u vozu i, koliko sam bio u stanju da
primetim. nita se nije dogodilo. Jedno sam zapazio:
kompozitor nije obraao panju na ljude koji su nas
mimoilazili na ulici, ak i kad bi ga pozdravili. Kao da on
sam uopte nije postojao, kao da su ljudi koji su nam
prilazili sa Zdravo! i Kako si? registrovali samo neku
iluziju koja im se pogreno prikazivala umesto njega. Moj
poslodavac je potpuno ignorisao sve predigre za neki
kontakt.
Ista stvar se dogodila i na alteru za karte; D. je
uporno odbijao da se obraa drugim ljudima. Pruajui mi
hiljadu jena, rekao mi je da kupim karte i zatim odbio da
uzme svoju kad sam mu je pruio. Morao sam da
zastanem na ulazu da bi mi ponitili obe karte, dok je D.,
sa lakoom nevidljivog oveka, projurio kroz obrtni krst
na ulazu i naao se na peronu. ak i u vozu se ponaao
kao da ostali putnici nisu svesni njega ni koliko vazduha;
skupljen na seditu u najdaljem uglu kupea, vozio se
utke, zatvorenih oiju. Ja sam stajao ispred njega i
promatrao sa sve veom zebnjom ta bi to moglo da doleti
kroz otvoren prozor i da se smesti kraj njega. Naravno,
nisam verovao u postojanje udovita. Samo sam bio
reen da ne propustim trenutak kad se D.-u javi privienje;
smatrao sam da mu bar toliko dugujem za novac kojim me
je plaao. Ali, on je sedeo poput neke male ivotinje,
pretvarajui se da je mrtav, sve vreme do stanice inuku,
pa sam jedino mogao da pretpostavim da nije imao
posetioce sa neba. Naravno, to je bila samo pretpostavka:
sve dok su drugi ljudi bili oko nas, moj poslodavac je
ostao mrzovoljna ostriga bez glasa. Ali sam ubrzo saznao
da je moje nagaanje bilo tano. Jer kad je trenutak doao,
bilo je vie nego oigledno (mislim po D.-ovoj reakciji)
da mu je neko doao u posetu.
Napustili smo stanicu i uputili se ulicom. Bio je jo
dan, upravo predveerje, kada nema mnogo ljudi na
ulicama; naili smo na malu grupu ljudi okupljenih na
uglu. Zastali smo da pogledamo; opkoljen gomilom ljudi,
na ulici se jedan starac vrteo ukrug ne gledajui ni u koga.
Bio je to starac dostojanstvena izgleda, malo razbaruene
sede kose namazane pomadom; vrteo se kao sumanut,
prigrlivi tanu i kiobran na grudi, udarao je stopalima i
kriao poput tuljana. Lica posmatraa bila su suva i bez
sjaja u veernjoj hladnoi koja se prikradala u vazduhu;
samo lice starca bilo je crveno i znojavo, kao da e poeti
da se pui.
Odjednom sam primetio da se D., koji je trebalo da
stoji kraj mene, odmaknuo nekoliko koraka unazad i
obavio ruku oko neijeg nevidljivog ramena, otprilike
njegove visine. Sada je neno piljio u prostor malo iznad
praznog kruga svoje ruke. Gomila je bila previe
zagledana u starca da bi obratila panju na D.-ovo
ponaanje, ali ja sam bio prestravljen. Kompozitor se
polako okrenuo k meni, kao da je hteo da me predstavi
svom prijatelju. Nisam znao kako da reagujem; samo me
je obuzela panika i pocrveneo sam. Oseao sam se kao
osmokolac koji je zaboravio neke beznaajne rei iz
uloge u kolskoj priredbi. Kompozitor je nastavio da zuri
u mene, a sada se pojavila i ljutnja u njegovim oima.
Traio je objanjenje zato se taj starac tako predano vrti
ukrug na ulici; sve radi njegovog posetioca s neba. Neko
rajsko objanjenje! Ali ja sam mogao samo da se glupo
pitam nije li na starca, moda, uticala igra svetog Vita.
Kad sam tuno i bez rei odmahnuo glavom,
ispitivaki sjaj ugasio se u oima moga poslodavca. Kao
da se rastaje od svog prijatelja, on je spustio ruku. Onda
je polako podigao pogled ka nebu dok mu glava nije bila
sasvim zabaena, a velika jabuica smelo i prkosno
isturena. Fantom se vinuo nazad u nebo i ja sam osetio
stid; nisam se pokazao kako treba na svom poslu. Dok sam
tako stajao oborene glave, kompozitor je koraknuo ka
meni i dao mi znak da je moj prvi dan rada zavren:
Moete se sada vratiti kui. On mi se danas ve
jednom spustio, a i vi ste sigurno prilino umorni. Zaista
sam se, posle sve te napetosti oseao iscrpljen.
Odvezli smo se natrag taksijem zatvorenih prozora,
i im su mi platili za taj dan, otiao sam. Ali nisam otiao
pravo na stanicu; ekao sam iza telefonskog stuba koji se
nalazio dijagonalno od njegove kue, na drugoj strani
ulice. Suton se sputao, nebo se prelilo bojama rue, i
upravo u trenutku kada je nastupila no bolniarka, u
kratkoj haljini nerazgovetne boje u polutami, pojavila se
na kapiji gurajui pred sobom potpuno nov bicikl. Pre
nego to je stigla da uzjae bicikl, pritrao sam joj. Bez
bolniarske uniforme bila je to sasvim obina enica u
ranim etrdesetim godinama; sa lica joj je nestala ona
tajanstvenost koju sam otkrio kroz prozor kuice. Moja
pojava ju je uznemirila. Nije mogla da uzjae bicikl i da
se odveze, ali nije mogla ni da stoji u mestu; pola je
gurajui bicikl kraj sebe kad sam je zamolio da mi objasni
stanje naeg zajednikog bolesnika. Ona se opirala,
mrzovoljno, ali ja sam dobro drao sedite bicikla pa je na
kraju popustila. Dok je govorila, njega ogromna donja
vilica naglo se zatvarala pri svakom prekidu u reenici;
izgledala je, zaista, kao kornjaa koja govori.
On kae da je to debela beba u beloj, pamunoj
spavaici. Kae, velika kao kengur. Navodno, plai se
pasa i policajaca i silazi sa neba. Kae da se zove Agui!
Dozvolite da vam kaem neto: ako se desi da ste kraj
njega kad ga obuzme ta sablast, bolje da se samo pravite
blesavi, jer se ne moete uplesti u to ne smete
zaboraviti da imate posla sa ludakom! I jo neto, nemojte
ga voditi ni na kakvo sumnjivo mesto, ak i ako hoe da
ide. Samo nam jo treba, povrh svega, da zaradi triper!
Pocrveneo sam i pustio sedite bicikla. Bolniarka,
tandrui zvoncetom, pritisnula je pedale nogama
valjkastim poput gimnastikih poluga i odvezla se u mrak
to je bre mogla. Ah, debela beba u beloj, pamunoj
spavaici, velika kao kengur!
Kad sam se sledee nedelje pojavio u kui,
kompozitor je upro u mene one svoje bistre, smee oi i
zaprepastio me rekavi, mada ne sa posebnim prekorom:
ujem da ste ekali bolniarku i upitali je o mom
posetiocu sa neba. Zaista ozbiljno shvatate svoj posao.
Tog popodneva smo poli istim vozom u suprotnom
pravcu, samo na pola sata, u zabavni park na obalama reke
Tame. Vozili smo se na raznim vozilima i, na sreu po
mene, beba veliine kengura spustila se s neba da poseti
D.-a dok je on bio sam u nebeskoj vrteci od drvenih
sanduka u obliku amaca koji su se polako dizali u vazduh
na osovinama neke vrste vetrenjae. Sa klupe na zemlji
posmatrao sam kompozitora kako razgovara sa
imaginarnim saputnikom kraj sebe. I sve dok se njegov
posetilac nije vratio natragu nebo, D. je odbijao da sie;
opet i ponovo mi je davao znake da otrim i kupim mu jo
jednu kartu.
Jo jedan dogaaj koji je na mene ostavio utisak
toga dana desio se dok smo prelazili preko zabavnog
parka ka izlazu, kad je D. sluajno zagazio u neki vlani
cement. Kad je video da je njegovo stopalo ostavilo
otisak, poeo je da se preterano nervira, i sve dok se nisam
dogovorio sa radnicima, platio im neto za njihov trud i
zamolio ih da poravnaju otisak, on je tvrdoglavo odbijao
da se pomeri s mesta. To je bio jedini put kada je
kompozitor otkrio preda mnom i najmanju estinu svoje
prirode. Na putu kui, u vozu, pokajavi se verovatno to
se izderao na mene, on se izvinio na ovaj nain:
Ja ne ivim vie u sadanjem vremenu, bar ne
svesno. Da li su vam poznata pravila koja reguliu
putovanje vremenske maine u prolost? Na primer,
ovek koji putuje kroz vreme unazad deset hiljada godina,
ne usuuje se da u tom svetu uini ita to bi moglo ostati
iza njega. Jer on ne postoji u vremenu od deset hiljada
godina, pa ako bi tu ita ostavio iza sebe, posledica bi bila
neka izopaenost, moda beskrajno mala, ali ipak
izopaenost, za svu istoriju odonda do sada, za itavih
deset hiljada godina. Takva pravila vladaju, a poto ja ne
ivim u sadanjem vremenu, ne smem nita da uinim u
ovom svetu to bi moglo da ostane ili ostavi neki trag.
Ali zato ste prestali da ivite u sadanjem
vremenu? upitao sam, dok je moj poslodavac bio nem
kao loptica za golf, ne obraajui na mene panju. Zaalio
sam to sam ga slobodno upitao; konano sam preao
granice koje su mi bile dozvoljene, poto sam bio suvie
zabrinut za D.-ov problem. Moda je bolniarka bila u
pravu; jedini nain je bio da se pravim lud, i nisam smeo
da se upliem. Reio sam da tako i inim.
Posle toga smo povremeno izlazili u etnje po
Tokiju, i moja nova taktika bila je uspena. Ali doao je
dan kada su kompozitorovi problemi poeli da me
zaokupljaju i protiv moje volje. Jednog popodneva uli
smo zajedno u taksi i, prvi put otkako sam preuzeo taj
posao, D. je pomenuo jedno odreeno mesto, neku
elegantnu kuu sa apartmanima u Daikan Jami, izgraenu
kao hotel. Kad smo stigli, D. je saekao u kafiu u
prizemlju dok sam ja sam otiao liftom da uzmem neto
to me je ekalo. Trebalo je da to primim od D.-ove bive
ene, koja je sada ivela sama u tom apartmanu.
Zakucao sam na vrata koja su me podsetila na elije
u zatvoru Sing-Sing (stalno sam iao u bioskope tih dana;
ini mi se da je oko 95 procenata od svega to sam znao
dolazilo neposredno iz filmova) i otvorila ih je ena niska
rasta, punaka, crvena lica povrh isto tako punakog
vrata, okruglog kao valjak. Naredila mi je da izujem cipele
i uem unutra, pa je pokazala na sofu blizu prozora gde je
trebalo da sednem. Ovo mora da je nain na koji oni iz
visoke drutvene elite primaju strance, seam se da sam
razmiljao u tom trenutku. Za mene, sina siromanog
seljaka, da odbijem njen poziv i zahtevam da mi stvar
preda na vratima, bilo bi potrebno isto toliko hrabrosti
koliko da se suprotstavim celom japanskom elitnom
drutvu, onakve hrabrosti kakvu je imao onaj mesar to je
zapretio Luju XIV. Uinio sam kako mi je reeno i prvi
put u svom ivotu kroio u atelje-apartman amerikog
stila.
Kompozitorova biva ena mi je nasula piva. inilo
se da je neto starija od D.-a, i mada je gestikulirala
irokim pokretima i naglaavala rei u govoru, bila je
previe okrugla i puna da bi mogla da deluje
dostojanstveno. Nosila je haljinu od neke teke tkanine sa
pliem na suknji, koji se irio kao u skvo-kostimima
Indijanki, a njena ogrlica od dijamanata u zlatu liila je na
rukotvorinu nekog umetnika Inka (kad sada bolje
razmislim, i ova zapaanja sasvim jasno miriu na
filmove). Njen prozor je gledao na ulicu ibuje, ali
svetlost koja je dopirala kroz prozor u sobu kao da ju je
strano nervirala; stalno se mekoljila u stolici, pokazujui
mi noge, okrugle i pune krvi kao i njen vrat, dok me je
ispitivala glasom islednika. Pretpostavljam da sam joj ja
bio jedini izvor obavetenja o njenom bivem muu.
Srkuui svoje crno, gorko pivo kao da je vrua kafa,
odgovarao sam joj kako sam najbolje umeo, ali moje
poznavanje D.-a bilo je oskudno i neprecizno i nisam je
mogao zadovoljiti. Onda je poela da se raspituje o D.-
ovoj ljubavnici glumici, o tome da li je dolazila da ga vidi
i slino, a ja nisam mogao nita da joj kaem. Rasren,
pomiljao sam u sebi, ta se to nje tie, zar nema nimalo
enskog ponosa?
Da li D. jo via onog fantoma? konano je
upitala.
Da, to je beba veliine kengura u beloj, pamunoj
spavaici i on kae da joj je ime Agui; bolniarka mi je
priala o tome, rekao sam sa oduevljenjem, srean da je
nailo pitanje kojem mogu da udovoljim. Obino lebdi
na nebu, ali ponekad sleti kraj D.-a.
Kaete Agui? Onda to mora da je duh nae pokojne
bebe. Znate li zato je zove Agui? Zato to je naa beba
progovorila samo jednom dok je bila iva i to je, upravo,
rekla Agui. To je prilino sentimentalan nain
imenovanja duha koji vas opseda, zar ne? ena je
govorila sa prezirom; iz njenih usta me je zapahnuo ruan
zadah neeg pokvarenog.
Naa beba se rodila sa izraslinom na potiljku, to
joj je davalo izgled kao da ima dve glave. Lekar je dao
dijagnozu da je to hemija mozga. Kad je D. uo za to,
odluio je da sebe i mene zatiti od katastrofe, pa se
dogovorio sa lekarom da ubiju bebu mislim da su joj
davali samo zaslaenu vodu umesto mleka, bez obzira
kako da je glasno vriskala. Moj mu je ubio bebu zato to
nije eleo da budemo vezani za dete koje bi moglo da
vegetira samo kao neko povre, kao to je predvideo
lekar! Tako je postupio iz fantastinog egotizma vie
negoli iega drugog. Ali kad je izvrena autopsija,
ispostavilo se da je izraslina benigni tumor. Tada je D.
poeo da via duhove; vidite, izgubio je hrabrost koja mu
je bila potrebna da odri svoj egotizam, pa je odbio da ivi
sopstveni ivot, kao to je odbio da dozvoli bebi da nastavi
da ivi. Nije izvrio samoubistvo, ve je samo pobegao iz
stvarnosti u svet fantoma. Ali kad ovek okrvavi ruke
ubistvom deteta, on ih ne moe ponovo oistiti samo
beanjem od stvarnosti, to svako zna. I eto, tako vam se
on, ruku uprljanih zauvek, i dalje brine za Aguija.
Teko mi je bilo, zbog mog poslodavca, da
podnesem surovost njene kritike. Zato sam joj se okrenuo,
crveniji u licu nego to sam ikada bio, uzbuen zbog njene
reitosti, i vratio joj udarac u ime D.-a.
A gde ste vi bili dok se sve to dogaalo? Vi ste bili
majka, zar ne?
Imala sam carski rez, i nedelju dana posle poroaja
bila sam u komi sa visokom temperaturom. Kad sam se
probudila, sve je ve bilo svreno, rekla je D.-ova biva
ena, prihvatajui izazov i vraajui mi natrag baenu
rukavicu. Zatim je ustala i pola prema kuhinji.
Pretpostavljam da ete uzeti jo piva?
Ne, hvala, dosta mi je. Molim vas dajte mi ono to
treba da odnesem D.-u.
Naravno, samo mi dozvolite da isperem grlo.
Moram da ispiram grlo svakih deset minuta, zbog pioreje
mora da ste primetili zadah?
D.-ova biva ena je stavila mesingani klju u
koverat i pruila mi ga. Stojei iza mene dok sam vezivao
cipele, upitala je u koju kolu idem, a onda je, pomenuvi
neke novine, ponosno dodala:
ujem da u vaem internatu nema nijednog
pretplatnika na ove novine. Moda e vas interesovati da
znate da e moj otac uskoro postati vlasnik tog lista.
Pustio sam da moje utanje izrazi moj prezir.
Spremao sam se da uem u lift kad me je presekao
no sumnje, kao da su mi grudi bile od maslaca. Morao
sam da razmislim. Pustio sam da lift ode i odluio da
poem stepenicama. Ako je D.-ova biva ena tano
opisala stanje njegovog uma, kako bih mogao da budem
siguran da on nee izvriti samoubistvo mrvicom cijanida
ili neega slinog to moe da izvadi iz kutije koju ovaj
klju otvara? Sve vreme dok sam silazio niz stepenice,
pitao sam se ta bih mogao da uinim, a onda sam stajao
ispred D.-ovog stola a da jo nisam doao do odluke.
Kompozitor je tu sedeo vrsto zatvorenih oiju, dok mu je
aj stajao netaknut na stolu. Verovatno je smatrao da ne
bi bilo dobro da ga vide kako pije supstancije iz ovog
vremena, poto je sada prestao da ivi u njemu i postao
putnik iz nekog drugog doba.
Video sam se s njom, poeo sam, odjednom
reivi da slaem, i sve ovo vreme smo razgovarali, ali
mi nije nita dala.
Moj poslodavac me je mirno pogledao i nita nije
rekao, mada se sumnja naoblaila u njegovim pseim
oima u dubokim dupljama. Sve vreme pri povratku u
taksiju sedeo sam bez rei kraj njega, potajno uznemiren.
Nisam bio siguran da li je prozreo moju la. U depu
koulje oseao sam teinu kljua.
Ali klju sam zadrao svega nedelju dana. Pre
svega, ideja o D.-ovom samoubistvu poela je da mi se
ini smena; drugo, brinulo me je to to bi on mogao da
priupita svoju enu o kljuu. Zato sam stavio klju u drugi
koverat i poslao mu ga preporuenom potom. Sledeeg
dana otiao sam u njihovu kuu pomalo zabrinut i zatekao
svog poslodavca kako na otvorenom prostoru ispred
kuice spaljuje gomilu muzikih rukopisa. Mora da su to
bile njegove kompozicije: taj klju je otkljuavao
skrovite u kojem su bili sklonjeni kompozitorovi muziki
rukopisi.
Toga dana nismo izlazili iz kue. Umesto toga,
pomogao sam D.-u da spali svoje celokupno delo. Sve
smo spalili, a ja sam iskopao rupu i zatrpao pepeo, kad je
D. odjednom poeo da apue. Utvara mu je pala s neba.
I sve dok nije nestala, nastavio sam da radim, polako
zakopavajui taj pepeo. To popodne udovite s neba
Agui (i nije se moglo porei da je to sentimentalno ime)
ostalo je kraj mog poslodavca itavih dvadeset minuta.
Od toga dana, poto bih se ja ili sklonio u stranu ili
povukao iza njega kad god bi se utvara bebe pojavila,
kompozitor mora da je shvatio da sam se ja pridravao
samo prvog od onih prvobitnih uputstava, da se ne
ponaam kao da sam preneraen, dok sam uporno
zanemarivao njegov zahtev da ga podrim neim
potvrdnim. Ipak, inilo se da je on zadovoljan, tako da je
moj posao bio olakan. Nisam mogao da verujem da je D.
osoba koja bi mogla da izazove neprilike na ulici; u stvari,
upozorenje njegovog oca sada mi se ve inilo smeno,
jer su nai zajedniki obilasci Tokija i dalje bili sasvim
bez ikakvih posebnih dogaaja. Ja sam ve kupio
moskovsko izdanje LAme Enchantee koje sam eleo, ali
vie nisam imao nikakve namere da odustanem od tako
divnog posla. Moj poslodavac i ja smo svugde ili
zajedno. D. je hteo da poseti sve koncertne dvorane gde
su se izvodila njegova dela i sve kole koje je ikada
pohaao. Posebno smo obilazili mesta u kojima se on
nekada zabavljao barove, bioskope, zatvorene plivake
bazene a onda bismo se vraali ne ulazei unutra.
Kompozitor je imao pasiju za sve vrste javnog prevoza u
Tokiju; siguran sam da smo se vozili itavim sistemom
prestonike podzemne eleznice. Poto beba udovite
nije mogla da sie s neba dok smo bili pod zemljom,
mogao sam spokojno da uivam u podzemnoj eleznici.
Prirodno, uzrujao bih se kad god bismo naili na nekog
psa ili policajca, seajui se ta mi je bolniarka rekla, ali
ti susreti se nikada nisu poklapali sa pojavom Aguija.
Otkrio sam da sam zavoleo svoj posao. Ne da sam voleo
svog poslodavca ili njegovu bebu utvaru veliine kengura.
Jednostavno sam voleo svoj posao.
Jednoga dana kompozitor me je zamolio da odem
na put. u njegovo ime. On bi platio putne trokove, a moja
dnevnica bi bila udvostruena; poto bih morao da
odsednem preko noi u hotelu i ne bih se vratio do
sledeeg dana, ja bih, u stvari, zaradio etiri puta vie nego
to sam obino dobijao. Ne samo to, ve je svrha
putovanja bila da sretnem D.-ovu bivu devojku i filmsku
glumicu, umesto D.-a. Rado sam prihvatio ponudu, bio
sam oduevljen. I tako sam se uputio na taj komian i
patetian put.
D. mi je dao ime hotela koje je glumica pomenula u
skoranjem pismu i datum kada ga je oekivala. A onda
mi je dao da nauim poruku devojci: moj poslodavac vie
ne ivi u sadanjem vremenu; on je kao putnik koji je
stigao ovamo u vremenskoj maini iz sveta deset hiljada
godina u budunosti, prema tome, nije mogao sebi
dozvoliti da stvara novo postojanje sa sopstvenim
potpisom putem takvog ina kao to je pisanje pisma.
Upamtio sam poruku, a onda, kasno jedne noi,
sedeo sam naspram filmske glumice u prizemnom baru
nekog hotela u Kjotu; imao sam priliku da objasnim zato
D. sam nije doao, zatim da obavestim njegovu ljubavnicu
o njegovoj koncepciji vremena, i konano da joj uruim
njegovu poruku. Zakljuio sam: D. bi eleo da obratite
panju na to da ne pomeate njegov nedavni razvod sa
jednim drugim razvodom koji vam je jednom obeao da
e sprovesti, i poto on vie ne ivi u sadanjem vremenu,
on kae da je sasvim prirodno to se vie nee viati sa
vama. Osetio sam kako sam pocrveneo u licu; prvi put
sam imao oseaj da zaista imam teak posao.
Je l to kae moj deko D.? A ta vi kaete na to?
Kako se vi oseate to ste zbog ovakve poruke morali da
doputujete ak u Kjoto?
Iskreno govorei, smatram da je D.
sentimentalan.
Takav je on rekla bih da je sasvim
sentimentalan i prema vama, kad od vas trai takvu
uslugu!
To je moj posao, meni plaaju na dan za ono to
inim.
ta vi to pijete? Uzmite neto estoko.
Uzeo sam konjak. Dotle sam pio isto onakvo tamno
pivo koje mi je dala biva D.-ova ena, sa jajetom da ga
razblai. Nekim udnim karambolom loptice psiholokog
bilijara, na mene je uticala uspomena iz apartmana D.-ove
bive ene, dok sam ekao da se sretnem sa njegovom
ljubavnicom. Glumica je pila konjak od samog poetka.
Bio je to prvi put da pijem uvozni konjak.
A ta je s priom o tome kako moj deko D. via
duha, bebu veliine kengura? Kako je zovu, Regbi?
Agui! Beba je progovorila samo jednom pre nego
to je umrla, i to je rekla.
A D. je mislio da mu beba kazuje svoje ime? Zar
to nije draesno! Da je ta beba bila normalna, sve bi bilo
kao to je odlueno: D. bi se razveo i oenio se mnome.
Onoga dana kad se beba rodila, mi smo bili zajedno u
postelji u hotelskoj sobi; a onda je doao telefonski poziv
pa smo saznali da se neto strano dogodilo. D. je skoio
iz kreveta i otiao pravo u bolnicu. Odonda nisam ula od
njega ni rei.
Glumica je progutala konjak, napunila au do vrha
iz flae Hennessyja koja je stojala na stolu, kao da sipa
voni sok i opet je ispraznila au.
Na sto je bio zaklonjen od bara izlobenom
vitrinom punom cigareta. Na zidu iznad mog ramena visio
je veliki poster u boji sa slikom ove glumice, bila je to
reklama za pivo. Lice na posteru zlatilo se ne manje od
piva. Devojka koja je sedela naspram mene nije ba tako
zaslepljujue lepa, imala je ak i udubljenje na elu,
upravo ispod linije kose, koje je izgledalo dovoljno
duboko da u njega moe da stane palac odrasle osobe. Ali
upravo taj nedostatak delovao je da ona izgleda
privlanija negoli njena slika.
Nije mogla da zaboravi bebu.
Sluajte, zar ne bi bilo strano umreti bez ikakvih
uspomena ili iskustava to bie nije uinilo nita ljudsko
dok je bilo ivo? Tako bi to bilo kad bi ovek umro kao
beba zar to ne bi bilo stravino?
Ne za bebu, ini mi se, rekao sam sa puno
potovanja.
Ali pomislite na svet posle smrti! Logika glumice
bila je puna skokova.
Svet posle smrti?
Ako postoji tako neto, due mrtvih mora da u tom
svetu ive sa svojim uspomenama za celu venost. Ali ta
biva sa duom bebe koja nikada nita nije znala i nikada
nije imala nikakvih iskustava? Mislim, kakve uspomene
ta beba moe da ima?
U nedoumici ta da kaem, pio sam svoj konjak bez
rei.
Ja se strano plaim smrti, pa zato uvek i
razmiljam o njoj ne morate se gnuati sebe zato to
nemate spreman odgovor za mene. Ali znate ta mislim!
Onog trenutka kad je beba umrla, mislim da je D. odluio
da ne stvara nikakve nove uspomene za sebe, kao da je i
on umro, i zato je prestao da ivi, da znate, u pozitivnom
smislu, u sadanjosti. I kladim se da on zove tu bebu dole
na zemlju na sve strane Tokija da bi mogao da joj stvori
nove uspomene!
U tom trenutku sam pomislio da je ona, svakako, u
pravu. Ta pripita filmska glumica sa toliko ulubljenim
elom da bi joj palac mogao stati u to udubljenje, sasvim
je originalan psiholog, pomislio sam u sebi. I ona je
mnogo vie D.-ov tip, razmiljao sam, nego ona debela
kerka novinarskog barona, koja je imala lice kao
paradajz. I odjednom sam shvatio da, ak i ovde u Kjotu
na stotine kilometara izmeu nas, ja, model vernog
slubenika, razmiljam iskljuivo o D.-u. Ali ne, bilo je tu
jo neega; bila je u pitanju i D.-ova utvara. Shvatio sam
da mi ni za trenutak nije izlazila iz glave ta beba, iju
pojavu sam nervozno iekivao svaki put kad bi moj
poslodavac i ja izili nekuda.
Bilo je vreme da se bar zatvori, a ja nisam imao
sobu. Uspeo sam da slupam tolike godine a da nikada
nisam odseo u hotelu i nisam znao nita o rezervacijama.
Na sreu, glumica je bila poznata u hotelu, i njenom
intervencijom sam dobio sobu. Poli smo zajedno gore
liftom, i ja sam se spremao da iziem na svom spratu, kad
je ona predloila da popijemo jo po jedno poslednje pie
i pozvala me u svoju sobu. Od tog trenutka pa nadalje
ostale su mi samo pobrkane, komine i patetine
uspomene. Kad me je posadila na stolicu, glumica se
vratila do vrata u hodniku i zakljuala ih gore i dole, a
onda je izvela itav niz nervoznih kretnji, bacila se na
postelju kao da oprobava federe, palila i gasila svetlo,
pustila malo vode u kadu. Zatim mi je nasula konjaka kao
to je obeala i, srkuui koka-kolu, ispriala mi o nekom
drugom oveku koji ju je jurio za vreme njene afere sa D.-
om, i kako se konano nala u postelji s njim, i kako ju je
D. oamario tako snano da su joj se zatresli zubi u ustima.
Onda me je upitala ta mislim o tome da li se dananji
studenti uputaju u strasna milovanja? To zavisi od
studenata, rekao sam odjednom je glumica preuzela
ulogu majke koja kara dete zbog toga to je ostalo budno
suvie kasno i poela da mi govori da potraim svoju sobu
i legnem da spavam. Poelevi joj laku no, siao sam
dole i odmah zaspao. Probudio sam se u zoru sa
goruicom u grlu.
Najsmeniji i najpatetiniji deo je tek trebalo da
doe. Onog trenutka kad sam otvorio oi, shvatio sam da
me je glumica pozvala u svoju sobu u nameri da osvoji
studenta koji je udeo za strasnim milovanjem. A sa tim
spoznanjem me je obuzeo bes i podla pouda. Ja jo
nikada nisam spavao sa nekom enom, ali ovo ponienje
je zahtevalo da se osvetim. Bio sam pijan od svog prvog
Hennessyja, i bio sam sav izbezumljen od otrovne poude
osamnaestogodinjaka. Bilo je to tek pet sati ujutro i nije
bilo nikakvog znaka ivota u hodnicima. Poput pantera
podivljalog od besa, na prstima sam odjurio do njenih
vrata. Bila su odkrinuta. Koraknuo sam unutra i zatekao
je gde sedi za toaletnim ogledalom leima okrenuta meni.
Privukavi se neposredno iza nje (i dan-danas se pitam ta
sam to pokuao da uradim), obema rukama sam se bacio
na njen vrat. Glumica se izvila i okrenula iroko
nasmejana lica, diui se u okretu, a onda je uzela moje
ruke u svoje, ljuljukajui ih gore dole, sva srena kao da
pozdravlja gosta i pevui: Dobro jutro! Dobro jutro!
Dobro jutro! I pre nego to sam se osvestio, ona me je
posadila na stolicu da podelimo njenu prenicu i jutarnju
kafu, pa smo zajedno itali novine. Posle nekoliko
trenutaka filmska glumica je rekla tonom kojim bi mogla
da aska o vremenu:
Pa ti si maloas pokuao da me siluje, zar ne?
Vratila se svom minkanju, a ja sam iziao, pobegao dole
u svoju sobu i zavukao se natrag u postelju, drhtei kao da
imam malariju. Plaio sam se da e izvetaj o ovom
incidentu dopreti do D.-a, ali filmska glumica vie nikada
nije ni pomenuta kao predmet razgovora. Nastavio sam da
uivam u svom poslu.
Dola je zima. Na plan tog popodneva bio je da se
biciklima provozamo po D.-ovom susedstvu u predgrau
i okolnim poljima. Ja sam se vozio na zaralom starom
biciklu, dok je moj poslodavac pozajmio bolniarkin
sjajni, novi. Postepeno smo proirivali radijus kretanja
oko D.-ove kue, vozei se u novo stambeno predgrae i
sputajui se niz brda prema poljima. Znojili smo se
uivajui u oseanju osloboenja, sve vie i vie
uzbueni. Kaem mi i ukljuujem D.-a, jer tog
popodneva je bilo oevidno da je i on bio tu odlinom
raspoloenju. ak je i zvidukao neki motiv iz Bahove
sonate za flautu i klavsen koja se zvala Siciliana. To mi je
sluajno bilo poznato jer, dok sam bio u gimnaziji, svirao
sam flautu. Nikada nisam nauio dobro da sviram, ali sam
stekao naviku da isturam svoju gornju usnu poput tapira.
Naravno, neki prijatelji su tvrdili da je to zbog mojih
muevnih zuba. Ali injenica je da svirai flaute esto lie
na tapire.
Dok smo se vozali ulicom, prihvatio sam melodiju i
poeo da zviduem zajedno sa D.-om. Siciliana je
razvuen i elegantan motiv, ali sam zbog okretanja pedala
izgubio dah i moj zviduk se stalno gasio u vazduastim,
piskavim glasovima. Ali D.-ovo izvijanje melodije bilo je
savreno, potpuni legato. Onda sam prestao da
zviduem, stid me je bilo da nastavim, dok je kompozitor
bacio pogled na mene sa usnama jo napuenim u
zviduk, poput arana to pui usta da bi udahnuo, i on mi
se nasmeio svojim smirenim osmejkom. Mada je
postojala razlika u naim biciklima, ipak je bilo
neprirodno da osamnaestogodinji student, iako mravko,
ali visok, poinje da se zamara i gubi dah pre kompozitora
od dvadeset osam godina, koji je bio mali ovek i uz to
bolestan. To je ba bilo nepravedno i da ovek prosto
pukne od besa. Moje raspoloenje se trenutno naoblailo
i zgadio mi se ceo posao. Stoga sam se odjednom podigao
na pedalama i odjurio besomuno poput biciklistikog
trkaa. ak sam i namerno skrenuo niz usku, ljunkovitu
stazu izmeu dve njive zasaene povrem. Kad sam se
trenutak kasnije osvrnuo, moj poslodavac je bio pogrbljen
nad ruicama bicikla, a velika, okrugla glava mu se
klimala iznad uskih ramena. ljunak je prtao ispod
tokova njegovog bicikla dok je izbezumljeno pokuavao
da me stigne. Usporio sam i stao, oslonio stopalo na
ogradu od bodljikave ice koja je iviila njivu, i saekao
da me D. stigne. Ve sam se postideo zbog svoje
detinjastosti.
Dok mu je glava jo poskakivala, moj poslodavac se
brzo pribliavao; a onda sam shvatio da je utvara s njim.
D. je jurio biciklom po krajnjoj levoj ivici ljunkovite
staze, lica zgrenog udesno tako da je gotovo gledao
preko svog desnog ramena, a razlog to se ,inilo da mu
glava poskakuje bio je taj to je apatom podsticao neto
to je tralo ili, moda, letelo pored bicikla. Liio je na
trenera maratonskih trkaa koji podstie jednog od svojih
takmiara. Ah, pomislio sam, on to ini u uverenju da
Agui juri naporedo sa njegovim zahuktalim biciklom.
udovite veliko poput kengura, debela, smena beba u
beloj, pamunoj spavaici jurila je poskakujui kao
kengur! tom ljunkovitom stazom. Stresao sam se od
jeze, a onda sam se odgurnuo nogom o ogradicu od
bodljikave ice i polako povezao biciklom, ekajui da
me stigne moj poslodavac sa svojim udovitem u mati.
Nemojte misliti da sam dozvolio sebi da ponem
verovati u postojanje Aguija. Prihvatio sam savet
bolniarke, zakleo se da neu izgubiti sidro zdravog
razuma, da neu podlei ludilu kao u onim, pomalo
izvetaenim, urnebesnim komedijama u kojima, recimo,
vlasnik ludnice i sam poludi; i, svesno podrugljivo, mislio
sam u sebi da neurotini kompozitor izvodi predstavu na
svom biciklu samo da bi istrajao u lai koju mi je jednom
rekao; kako ga samo nije mrzelo da se toliko trudi!
Drugim reima, drao sam se na klinikom odstojanju od
D.-ove utvare udovita. Ipak, dolo je do neobine
promene u mom stanju duha.
Poelo je to ovako. D. me je konano sustigao i
vozio je bicikl nekoliko stopa od mene kada nas je, sasvim
neoekivano i neminovno kao pljusak iz vedra neba,
okruio opor hrtova koji su urlali. Pogledao sam i video
ih kako jure ka meni ljunkovitom stazom, mladi odrasli
dobermani dve stope visoki, vie od njih deset. Iza opora
je bez daha trao ovek u radnom kombinezonu, vrsto
drei u jednoj ruci tanke kone kaieve; moda je on
jurio pse, a moda su ga i psi vukli. Ugljenocrni
dobermani, glatki poput vlanih foka, samo sa prakastim
mrljama boje suve okolade na grudima i njukama, sa
bedrima koja su se nadimala.
Sjurili su se na nas urliui, ispunjavajui
ljunkovitu stazu, naleui u napad sa takvom estinom
da je izgledalo da e se svakog trenutka prevrnuti na svoje
zapenuene njuke. Sa druge strane njive bila je livada;
ovek u kombinezonu verovatno je dresirao ivotinje na
livadi i sada se s njima vraao kui.
Drhtei od straha, siao sam sa bicikla i
bespomono obuhvatio pogledom njivu sa druge strane
ograde. Bodljikava ica mi je dosezala do grudi. Moda
bih ja sam i imao anse da se prebacim, ali nikako ne bih
bio u stanju da izbavim malog kompozitora na bezbednu
stranu ograde. Od otrovnog straha poela je da mi trne
glava, ali u jednom lucidnom trenutku mogao sam da
sagledam katastrofu koja e se neminovno dogoditi za
nekoliko sekundi. Kako su se dobermani pribliavali, D.
e osetiti da e Aguija napasti opor ivotinja od kojih se
najvie plaio. On e, verovatno, uti uplaeni pla bebe.
Svakako e se suprotstaviti psima u punom naletu, da
odbrani svoju bebu. Onda e ga dobermani rastrgnuti na
komade. Ili e pokuati da pobegne sa bebom i nepaljivo
preskoi ogradu i opet biti svirepo sav oderan. Potreslo
me je saaljenje zbog onoga to sam znao da se mora
dogoditi. I dok sam tu stajao tupavo, bez ikakvog plana, ti
gigantski crno-okoladni avoli pribliavali su nam se sve
vie, kljocajui u vazduhu stranim vilicama, ve tako
blizu da sam mogao da ujem kako njihove alabasterne
kande pucketaju po ljunku. Odjednom sam shvatio da
ne mogu uiniti nita za D.-a i njegovu bebu, pa sam od
tog saznanja osetio kako me obuhvata mlitavost, ne
opirui se kao neki perverzni tip kad ga uhvate u
podzemnoj eleznici, i ostao sam potpuno progutan
tamom svoga straha. Povukao sam se sa ljunkovite staze
toliko da mi je bodljikava ica uprla u lea koja su mi
zabridela kao od vatre, privukao bicikl ispred sebe kao da
se zaklanjam iza zida, i vrsto zatvorio oi. Onda me je
zapahnuo zadah ivotinja, zajedno sa urlanjem pasa i
topotanjem njihovih apa, i mogao sam da osetim kako mi
se suze cede kroz kapke. Prepustio sam se talasu straha
koji me je obuzeo.
Na ramenu mi je bila ruka nena kao sama bit
nenosti; uinilo mi se kao da me Agui dodiruje. Ali ja
sam znao da je to bio moj poslodavac; on je pustio da ti
avolski psi prou i nije podlegao katastrofi straha.
Nastavio sam i dalje da plaem, zatvorenih oiju i tresui
ramenima. Bio sam previe odrastao da bih plakao pred
drugim ljudima. Pretpostavljam da je ok prepada izazvao
neku vrstu infantilne regresije u meni. Kad sam prestao da
plaem, pogurali smo svoje bicikle pored te ograde od
bodljikave ice kao zatvorenici u koncentracionom
logoru, bez rei, oborenih glava, sve do livade iza njive na
kojoj su neka nepoznata lica igrala lopte i dresirala pse (D.
vie nije bio opsednut Aguijem; beba mora da je otila dok
sam ja plakao). Spustili smo svoje bicikle i onda se i sami
opruili na travi. Suze su zaguile sve to sam eleo da
uinim, odnosei moju ratobornost i perverznu sumnju u
mom srcu. A D. vie nije bio na oprezu sa mnom. Leao
sam na leima na travi sastavivi pesnice pod glavom,
nekako udno lak i suv posle svog plakanja. Onda sam
zatvorio oi i mirno sluao dok je on zurio u mene drei
se rukom za bradu, i priao mi o Aguijevom svetu.
Da li zna pesmu koja se zove Stid. od Nakahare
uje? Sluaj drugu strofu:

alobno nebo
visoko gde se granje preplie
puno je duhova mrtvih beba;
trepnuo sam i video
iznad dalekih polja
runo mastodonata
spleteno u san.

To je jedan vid ivota pokojne bebe koji ja vidim.
Ima i nekih Blejkovih gravira, naroito ona koja se zove
Hristos koji odbija gozbu to mu je avo ponudio jeste
li je ikada videli? A postoji jo jedna Jutarnje zvezde u
horu pevaju. Na obema gravirama postoji figura na nebu
koja deluje isto tako stvarno kao ljudi na zemlji i, kad god
ih pogledam, siguran sam da je Blejk nagovetavao jedan
vid tog drugog ivota. Jednom sam video Dalijevu sliku
koja se takoe pribliava tome, puna neprozirnih bia to
lebde na nebu oko sto metara iznad zemlje i blistaju
nekom svetlou boje slonovae. E to je upravo svet koji
ja vidim. A zna li kakve su te blistave stvari to
ispunjavaju nebo? To su bia koja smo izgubili iz naih
ivota ovde dole na zemlji, i sada ona lebde tamo gore na
nebu, oko sto metara iznad zemlje, mirno blistajui poput
ameba pod mikroskopom. A ponekad ona silaze na zemlju
kao to to Agui ini. Tako je rekao moj poslodavac i ja
se nisam usprotivio, mada to ne znai da sam se sloio.
Ali potrebno je uiniti rtvu dostojnu tih bia da bi se
stekle oi sposobne da ih vide kako tamo lebde, i ui koje
mogu da ih otkriju kad siu ma zemlju, a ipak ima
trenutaka kad smo odjednom obdareni sposobnou, bez
ikakve rtve, pa ak ni napora sa svoje strane, da ih
zapazimo. Mislim da vam se to desilo pre nekoliko
trenutaka.
Bez ikakve urbe, ak i napora sa moje strane, samo
nekoliko suza ispatanja kao da je to moj poslodavac
hteo da kae. Istina je da sam zaplakao iz straha i
bespomonosti, i neke nejasne bojazni za svoju budunost
(moj prvi posao, eksperiment u nekoj vrsti mikrokosmosa
ivota, bio je da uvam tog ludog kompozitora, a poto
nisam uspeo da to adekvatno izvrim, moglo se predvideti
da e se situacije, koje me ostavljaju oamuenog zato to
ne mogu da iziem na kraj s njima, ponavljati kao jedna
od ustaljenih formi mog ivota), ali umesto da ga
prekinem protestujui, ja sam posluno nastavio da ga
sluam.
Vi ste jo mladi, verovatno niste izgubili nita na
ovom svetu to nikada ne bi mogli da zaboravite, neto to
vam je toliko drago da ste sve vreme svesni njegovog
odsustva. Verovatno je nebo na visini od stotinak metara
za vas jo uvek samo obino nebo. Ali to samo znai da je
riznica za trenutak jo prazna. Ili ste, moda, i izgubili
neto to vam je zaista vano?
Kompozitor je zastao za trenutak, i ja sam se naao
u situaciji da se setim njegove bive ljubavnice, one
filmske glumice sa udubljenjem na elu veliine palca
odraslog oveka. Naravno, nekakav moj presudan
trenutak nije imao nikakve veze s njom; sve ovo plakanje
mi je pomutilo um i slast sentimentalnosti uvlaio se u
njegove pukotine.
Pa, jeste li? Prvi put otkako smo se sreli, moj
poslodavac je insistirao. Jeste li izgubili ita to vam je
vano?
Odjednom sam morao da kaem neto glupo da bih
prikrio svoju zbunjenost.
Izgubio sam maku, pokuao sam.
Sijamsku ili kakvu?
Samo jednog obinog maka sa narandastim
prugama; nestao je pre nedelju dana.
Ako je prolo samo nedelju dana, moda e se jo
i vratiti. Zar nije sad sezona kad make skitaju?
I ja sam to pomislio, ali sad znam da se nee
vratiti.
Zato?
Bio je to opasan maak koji je komandovao na
svojoj teritoriji. Jutros sam video nekog slabanog maka
kako etka po teritoriji mog maka, a nije bio ak ni na
oprezu moj maak se nee vratiti. Kad sam prestao da
govorim, shvatio sam da sam ispriao priu, na koju bi se
ovek mogao nasmejati, glasom promuklim od tuge.
Onda postoji maak koji lebdi na vaem nebu,
sveano je izjavio moj poslodavac.
Zatvorenih oiju sam zamiljao neprozirnog maka
veliine balona, kako blista nekom svetlou boje
slonovae dok lebdi na nebu. Bio je to zaista smean let,
ali koji me je u isti mah ispunio i enjom.
Figure koje lebde na vaem nebu ponu da rastu
sve brim tempom. Zato ja, jo od onog incidenta sa
bebom, ne ivim u sadanjosti da bih mogao da zaustavim
to irenje. A poto ne ivim u naem vremenu, ne mogu
da otkrijem nita novo, ali nita i ne gubim stanje mog
neba nikad se ne menja. U kompozitorovom glasu se
osealo duboko olakanje.
Ali zar je moje nebo zaista bilo prazno, izuzev tog
jednog naduvenog maka sa narandastim prugama?
Otvorio sam oi i poeo da gledam gore u isto, sada ve
gotovo veernje nebo, kad me je jeza naterala da ponovo
zatvorim oi. Strah od samog sebe, jer ta bih radio kad
bih ugledao blistavu gomilu bezbrojnih bia koja smo
izgubili ovde dole na zemlji?
Dugo smo leali na travi na toj livadi, obuzeti
mirnom naklonou koju dva oveka oseaju jedan prema
drugom kad ih uhvati ista turobnost. I postepeno,
pribranost je poela da mi se vraa. Prebacio sam sam
sebi: ne prilii jednom osamnaestogodinjaku,
pragmatisti, to sam ja u stvari bio, da dopusti da na njega
utie jedan ludi kompozitor! Ne kaem da sam potpuno
povratio svoju ravnoteu. Tog dana kada sam podlegao
onom udnom, paninom strahu, pribliio sam se, vie
nego ikada, oseanjima svoga poslodavca i onoj blistavoj
gomili na nebu stotinak metara iznad zemlje. U izvesnoj
meri, ostalo je u meni ono to bi se moglo nazvati
posledicama.
A onda je doao presudan dan. Bilo je Badnje vee.
Znam sigurno koji je datum bio, jer mi je D. poklonio
runi sat, sa malim izvinjenjem zbog toga to mi ga daje
dan ranije. I seam se da je prakasti sneg odmah posle
ruka poeo da pada. Otili smo zajedno do Ginze, ali je
ve poinjala guva, pa smo odluili da odetamo do
Tokijske luke. D. je hteo da vidi neki ileanski teretnjak
koji se, navodno, usidrio toga dana. I ja sam eleo da idem
da ga vidim; zamiljao sam brod sa pokrivaem od snega
na palubama. Napustili smo gomile ljudi u Ginzi i upravo
prolazili pored pozorita Kabuki kad je D. pogledao gore
u tamno, jo snegovito nebo. Tada se Agui spustio kraj
njega. Kao i obino, ja sam hodao nekoliko koraka iza
kompozitora i njegove utvare. Doli smo do iroke
raskrsnice. D. i beba su upravo koraknuli sa ivice plonika
kad se svetlost promenila. D. je stao, a kolona kamiona,
ogromnih poput slonova, grunula je u pokretu sa boinim
tovarima. I tada se to dogodilo. Odjednom je D. vrisnuo i
ispruio obe ruke ispred sebe kao da pokuava da spase
nekoga; zatim je skoio meu te kamione i ostao oboren
na zemlji. Ja sam sve to glupo posmatrao sa ivinjaka.
To je samoubistvo; evo, ovaj se ubio! rekao je
neki potresan glas pored mene.
Ali ja nisam imao vremena ni da se upitam da li je
to bilo samoubistvo. Za tren oka raskrsnica se pretvorila u
zakulise cirkusa, zakrena kamionima koji su tutnjali
poput slonova, a ja sam kleao kraj D.-a, drei njegovo
krvavo telo u rukama i drhtei kao pas. Nisam znao ta da
radim; jedan policajac je dojurio, a zatim opet odjurio i
nestao.
D. nije bio mrtav, to je bilo jo uasnije. Umirao je,
leei u prljavoj lokvi otopljenog paperjastog snega, a iz
njega je lila krv i neto poput soka iz drveta. Tamni sneni
motivi na nebu su se procepili i sunana svetlost panske
pobone veeri osvetlila je krv mog poslodavca, koja je
zasijala glupo kao najobinija mast. Dotle se ve i gomila
okupila, dok su odlomci boinih pesama dopirali iznad
naih glava poput zastraenih golubova, a ja kleao kraj
D.-a i uporno oslukivao, ne znajui ni sam ta, i uo
vritanje u daljini. Ali gomila je, bez rei, samo stajala na
hladnoi, kao da je sasvim ravnoduna na to vritanje.
Nikada vie nisam tako uporno oslukivao na uglu
ulice, niti sam ikada ponovo uo tako neto.
Konano su stigla kola hitne pomoi i mog
onesveenog poslodavca su podigli i prebacili ga u kola.
Po telu su mu se nahvatale kraste od krvi i blata, a od oka
telo kao da mu je svenulo. U belim teniskim patikama,
izgledao je kao povreeni slepac. Popeo sam se u kola
hitne pomoi u kojima su bili lekar, bolniar i jedan mladi
ovek otprilike mojih godina, koji je izgledao nadmen i
nezainteresovan. Ispostavilo se da je to voza
meugradskog kamiona koji je oborio D.-a. Zastoj u
saobraaju se sve vie poveavao dok su kola hitne
pomoi presecala preko Ginze (prema nekim statistikim
podacima koje sam nedavno video bila je rekordna guva
te Badnje veeri). Gotovo svi oni koji su uli sirene i
zastali da nas isprate pogledom, gledali su nas sa izrazom
obazrive i sveane zabrinutosti. Jednim delom svesti,
pomuene vrtoglavicom, razmiljao sam kako onaj
takozvani nedokuivi japanski osmeh, mada se ini da
postoji, u stvari i ne postoji. U meuvremenu D. je leao
u nesvesti na nosilima koja su se truckala, isputajui
ivot zbog krvarenja.
Kad smo stigli u bolnicu, bolniari su hitro odneli
D.-a u neke prostorije iza zgrade. Isti policajac koji je
doao ranije, pojavio se iznebuha i smireno mi postavljao
mnoga pitanja. Onda su mi dozvolili da odem do D.-a.
Mladi voza kamiona je ve pronaao sobu u kojoj je D.
leao, i sedeo je na klupi u hodniku kraj vrata. Seo sam
kraj njega i dugo smo ekali. U poetku je samo mrmljao
o svim isporukama koje je jo trebalo da obavi, a posle
otprilike dva sata poeo je, iznenaujue detinjastim
glasom, da se ali kako je gladan, pa je moje
neprijateljstvo prema njemu iilelo. ekali smo jo malo,
a onda je stigao bankar sa svojom enom i tri kerke, koje
su sve bile obuene za izlazak na ur. Ne obraajui
panju na nas, oni su uli u sobu. Sve etiri ene su imale
debela, zdepasta tela i crvena lica; (podsetile su me na D.-
ovu bivu enu. I dalje sam ekao. Ve su proli sati
ekanja, a sve vreme me je muila sumnja: da nije moj
poslodavac od samog poetka nameravao da se ubije? Pre
nego to je oduzeo sebi ivot, sredio je raune sa svojom
bivom enom i sa ranijom ljubavnicom, spalio svoje
rukopise, obilazio grad i oprostio se od mesta koja bi mu
nedostajala zar me nije on zaposlio samo zato to mu
je bila potrebna neka dobroduna pomo oko tih poslova?
Zar me nije on spreavao da prozrem njegov plan
izmiljajui priu o udovinoj bebi koja lebdi na nebu?
Drugim reima, zar nije, u stvari, moja jedina prava
funkcija bila da pomognem D.-u da izvri samoubistvo?
Mladi voza kamiona je zaspao, s glavom na mom
ramenu, i svaka dva-tri minuta se trzao kao da je u
bolovima. Mora da je bio u komaru zbog toga to je
kamionom pregazio oveka.
Bio je ve potpun mrak napolju kad se bankar
pojavio na vratima i pozvao me. Izvukao sam rame ispod
glave vozaa kamiona i ustao. Bankar mi je platio
dnevnicu za taj dan i onda me pustio u bolniku sobu. D.
je leao na leima, sa gumenim tubama u nozdrvama, kao
da se izmotava. Ugledavi mu lice, prenerazio sam se: bilo
je crno kao nadimljeno meso. Ali nisam (mogao da se
uzdrim a da ne izustim sumnju zbog koje sam se toliko
plaio. Doviknuo sam svom umiruem poslodavcu:
Jeste li mi dali posao samo da biste mogli da
izvrite samoubistvo? Je li sve ono o Aguiju bila samo
maska? Onda mi se grlo steglo od suza i iznenadio sam
se to ujem sebe kako viem:
A ja sam gotovo i poverovao u Aguija!
U tom trenutku, dok su mi suze ispunjavale pogled,
spazio sam kako se osmeh pojavio na D.-ovom
potamnelom, smeuranom licu. Moda je to bio i
podrugljiv osmeh, a moda i osmeh prijateljskog
nestaluka. Bankar me je izveo iz sobe. Mladi iz kamiona
je opruen na klupi spavao. Izlazei napolje, tutnuo sam
hiljadu jena koje sam zaradio u dep njegovog sakoa. U
veernjim novinama sledeeg dana proitao sam da je
kompozitor umro.
A onda je dolo ovo prolee i jednoga dana dok sam
iao ulicom, grupa uplaene dece odjednom je poela da
baca na mene kamenje. Bilo je to tako iznenada i bez
ikakvog povoda, ne znam ni sam ta sam uinio da ih
prestraim. to god da je to bilo, strah je pretvorio tu decu
u ubice, i jedno od njih me je pogodilo u desno oko
kamenom velikim kao pesnica. Skljokao sam se na jedno
koleno, pritisnuo ruku na oko i osetio komad raseenog
mesa. Nepovreenim okom posmatrao sam kao opinjen
svoju krv koju je upijala prljavtina ulice. Tada sam osetio
kako se bie za koje sam znao i koje mi je nedostajalo
otisnulo sa zemlje iza mene bie veliine kengura i
vinulo u suzno plavetnilo neba koje je zadralo svoju
zimsku krtost. Zbogom, Agui, uo sam sebe kako u srcu
apuem. I tada sam znao da se moja mrnja prema toj
prestraenoj deci istopila i da je vreme ispunilo moje
nebo, tokom tih deset godina, figurama to su blistale
svetlou boje slonovae, a pretpostavljam da nisu sva
bila ba ista i nevina. Kad su me ta deca ranila i kad sam
rtvovao vid jednog svog oka, oigledno neduna rtva,
bio sam blagosloven, bar za trenutak, sposobnou da
vidim stvorenje koje je silo sa visina moga neba.
BELEKE O PISCIMA
NAOJA SIGA (18831971)

Naoja Siga, jedan od najistaknutijiih modernih
japanskih pisaca, poznat je uglavnom po svojim
sadrajnim i snanim kratkim priama. Veoma
subjektivno igino delo pripada anru line ili
psiholoke knjievnosti; ono je veinom zasnovano na
sopstvenim unutranjim iskustvima. Njegov britki stil i
zanemarivanje formalnih aspekata knjievne umetnosti
prikazuju viziju sveta koja je ponekad primitivna i
arhetipna. iga neumorno ispituje tu viziju kroz gledita
neke centralne linosti koja se pojavljuje gotovo u svim
njegovim delima. Kao izvanredan stilist, iga se smatra
zaetnikom psiholokog realizma u modernoj japanskoj
knjievnosti i ocem japanske kratke prie.
Roen 1883. u porodici vieg stalea, diplomirao je
u Plemikom koledu 1906. Tada se upisao na Odsek za
engleski jezik d knjievnost na Tokijskom carskom
univerzitetu, ali je uskoro prekinuo studije da bi se
potpuno posvetio stvaralakom knjievnom radu. Godine
1908. njegova prva kratka pria, Jednog jutra (Aru asa),
pojavila se u jednom knjievnom asopisu privatnog
izdanja.
Bliski prijatelji u to vreme bili su mu Saneacu
Muakoi, Takeo Ariima i Ton Satomi, drugovi iz
Plemikog koleda, koji su svi docnije postali poznati
romanopisci. Godine 1910. oni i jo neki mladi pisci
poeli su da objavljuju svoj knjievni asopis Bela breza
(irakaba), po kojem je, s vremenom, ceo jedan knjievni
pokret dobio naziv Bela breza.
Najuticajniji lanovi grupe Bela breza bili su iga
i Muakoi. Oni su se nazivali humanistima. Verovali
su da je osnovna svrha ljudskog ivota razvijanje i
izraavanje unutranjeg sveta. Istovremeno su nastojali da
to izraavanje ne bude sebino, ali su neposredno teili ka
ostvarenju svojih ciljeva i ideala ili kao to je
Muakoi voleo da kae volje oveanstva. Muakoi
je implicitno verovao u harmoniju izmeu razvoja svoje
linosti i razvoja drutva.
Iako su mu ideje bile jednostavne, ovaj pokret je
imao neobian uticaj na intelektualne krugove toga
vremena zbog suprotstavljanja sumornom i skeptinom
naturalizmu, koji je tada vladao na japanskoj knjievnoj
sceni. Usled tog suprotstavljanja mnogi kritiari su ih
napadali, naroito Muakoija, prebacujui mu da
pokuava da se vrati romantizmu.
Siga i Muakoi, doivotni prijatelji, uvek su imali
isti osnovni ideal: harmonija u razvoju pojedinca i
oveanstva. Meutim, dok je Muakoi nastavio da
nepokolebivo veruje u postojanje te harmonije, igin
neprestani pragmatini pristup doveo ga je do toga da
svoje naturalistike pretpostavke o beznadenosti
ljudskog ivota spoji sa Muakoijevim verovanjem da je
ovek instinktivno harmonian i srean. Ipak, iga je uvek
tragao za harmonijom i u tom traganju kombinovao otru
intuiciju, koja mu je omoguavala da nazre samu sutinu
stvari, sa prefinjenim ukusom i estokom mrnjom prema
svemu to je nepoteno i nepravino.
U romanu Dug put kroz mranu no (An ja koro),
iginom jedinom duem delu, ali i najreprezentativnijem,
junak kae: Moja lina oseanja zato neto volim ili ne
volim, uvek su mi bila kriterijum za ocenjivanje dobra a
zla, i retko kada sam pogreio u svojim procenama. Te
rei najbolje izraavaju postupak pisca, koji je njegovom
stvaralatvu dao snagu i privlanost, ali d izvesne slabosti.
Konkretan i intuitivan pogled verovatno je igu
naveo da se ogranii uglavnom na kratku pripovetku i
svakako je doprineo stilu u kojem nema mesta za
apstraktna razmiljanja i teoretisanja. U njegovom
stvaralatvu razvojna linija je gotovo neprimetna izuzev u
pravcu sve vee jednostavnosti i smirenosti. Na primer,
iako humor, kao u pripovetki Seibei i njegove tikve (Seibei
to hjotan), proima sva njegova dela, on je uglavnom
uzdran.


RJUNOSUKE AKUTAGAVA (18921927)

Akutagava je jedan od japanskih modernih klasika.
Najvea knjievna nagrada u Japanu nosi njegovo lime.
Jo kao mladi u Tokiju, gde je roen, brzo je uao
u knjievne krugove, zahvaljujui svojim kratkim
priama koje su mu donele li podrku jednog od tadanjih
ivih klasika Nacume Sosekija (18671916). Vie od
poslednjih deset godina ivota posvetio je samo pisanju.
Zbog slabog zdravlja i melanholije koja ga je esto
obuzimala, nikuda nije izlazio niti je ikoga viao. Ubio se
u Tokiju, popivi veliku dozu veronola. Njegova smrt
oznaila je kraj jedne knjievne epohe i smatra se
razmeem u istoriji moderne japanske knjievnosti.
Akutagava je napisao mnogo kratkih pria, pesama
i eseja, u kojima se odraavalo njegovo visoko
obrazovanje. Bio je dobro verziran u klasinoj kineskoj i
klasinoj japanskoj knjievnosti, a poznavao je i sve
pravce moderne zapadnjake knjievnosti. Mnoge
njegove prie samo su virtuozno obraene teme iz
japanske mitologije ili iz starih japanskih pisaca, od kojih
je on stvarao nova remek-dela.
Knjievna kola neointelektualizma (inrii-ha),
iji je prvi predstavnik postao Akutagava, odbacila je
nepromiljeno uvoenje strane etike, a nije imala
poverenje ni u tradicionalni moral samuraja, buidio, zbog
njegove neprilagodljivosti i zbog toga to je bio
upotrebljavan kao izvinjenje za razne surovosti.
Pripadnici ove kole nastojali su da nau reenje problema
novog etikog sistema, koje bi bilo dostojno japanskog
naina ivota i u skladu s novim vremenom. Akutagava je
nastojao da reenje postigne kroz svoju umetnost,
izvesnim odstojanjem od svoga ja. To suvie
jednostavno reenje nije zadovoljavalo mnoge savremene
knjievne kritiare.
U nas su objavljene dve knjige Akutagavine proze.
Jedna je novela Kapa, sa nekoliko kratkih pria, a druga
je zbirka pripovedaka, meu kojima je i U estaru (Jabu
no naka), po ijim motivima je snimljen uveni Kurosavin
film Raomon.


UNIIRO TANIZAKI (18861965)

Tanizaki je bio, moda, najvei i najplodniji
moderni japanski romanopisac. Jedino Soseki Nacume,
koji je sve svoje najbolje romane napisao u jednoj jedinoj
deceniji grozniavog rada, mogao bi se s njim ubedljivo
takmiiti. Vie od pola veka Tanizaki je posvetio jednoj
velikoj temi venoj, neuhvatljivoj enstvenosti u
neuporedivoj raznovrsnosti stila i tehnike pisanja, ali uvek
u izvrsnoj prozi. Postao je uven jo 1910. po svojoj
elegantnoj sadomazohistikoj bajci Majstor tetoviranja
(isei), koja privlai sve prireivae antologije japanske
pripovetke.
Tanizaki je roen u Tokiju 1886, u staroj trgovakoj
etvrti u donjem gradu. Poslovni poduhvati njegovog oca
neprekidno su propadali, a njegova majka, ena jake
volje, lepotica koja je oboavala pozorite Kabuki i iji su
se portreti pojavili na estampama, oduevljavala je matu
mladog pisca. Napustivi Tokijski univerzitet pre nego to
je diplomirao, Tanizaki je postao uspean pisac,
preputajui se boemskom ivotu, ali je nastavio da pie
gotovo neprekidno. Poetkom dvadesetih godina ovoga
veka pisao je scenarije za novo filmsko preduzee u
Jokohami, ali je to napustio, ogoren optom
komercijalizacijom. Posle velikog zemljotresa 1923.
godine preselio se u oblast Kansai i poeo da se interesuje
za tradicionalne umetnosti. Ljubav budale (iin no ai,
1925) odraava njegovu privrenost zapadnjakoj
atmosferi i stres koji je doiveo u Jokohami. Neki vie vole
koprivu (Tade kuu mui, 1929) je ambivalentna studija o
savremenom branom paru koji gravitira ka razvodu
usred privlane lepote starog naina ivota. U neku ruku,
ovo delo je nagovestilo Tanizakijev razvod i komplikacije
sa ljubavnikom njegove ene. Posle razvoda je opet
kratkotrajno bio u braku, da bi, najzad, trei put, naao
sebi dugogodinjeg branog druga u Nezu Macuki iz
Osake, kojom se oenio 1935. godine.
Tanizakijeva prozna dela tridesetih godina
uglavnom imaju ozbiljan, klasian ton. Mnoga se, u stvari,
odigravaju u prolosti, poneka ak u srednjem veku. Od
1935. do 1938. posvetio se prevoenju klasika, Povest o
Geniju (Geni monogatari), na savremeni japanski jezik,
na to ga je naroito navela prava galerija enskih likova
u ovom delu. Posle rata je dva puta preradio ovaj prevod,
kako bi popunio praznine nastale usled cenzure za vreme
rata, i pojednostavio jezik da bi ga prilagodio potrebama
mlaih italaca. Vreme rata usporio je objavljivanje
njegovog najambicioznijeg romana, Sestre Makioka
(Sasame-juki), koje je sa engleskog prevedeno i na
srpskohrvatski jezik. Godine 1949, po zavretku ovog
dela, Tanizakiju je dodeljena Carska nagrada za kulturu,
najvee zvanino priznanje za knjievno stvaralatvo u
Japanu. Meutim, 1956. godine Tanizaki je jo jednom
zapanjio knjievni svet svojim romanom Klju (Kagi),
koji je takoe sa engleskog preveden na na jezik. To je
melodrama ispriana kroz izmeane dnevnike jednog
sredovenog oveka i njegove ene izrazite seksualnosti.
Dnevnik jednog ludog starca (Futen roin niki, 1962),
roman, preveden takoe sa engleskog na srpskohrvatski,
njegovo je poslednje delo, koje opisuje tragikomediju
starijeg oveka, suoenog sa smru i pod starost obuzetog
erotskim fantazijama.
Tanizaki je takoe bio vie puta predlagan za
Nobelovu nagradu za knjievnost, koja je ipak dodeljena
Jasunariju Kavabati.


KAN KIKUI (18881948)

Roen je u gradu Takamacu, u provinciji Kagava.
Odmalena se interesovao za knjievnost i zna se da je u
gimnaziji proitao svih 20.000 knjiga u novootvorenoj
biblioteci u svom gradu, to ga je delimino usmerilo ka
buduem pozivu romanopisca, i autora mnogih
pripovedaka i drama.
iveo je srazmerno dugo, ali najvei deo svojih
kratkih pria i jednu jednoinku napisao je u kratkom
periodu od 1917. do 1920. godine. Iako je izazvao
ogromnu panju svojim prvim pripovetkama i mada su
mu mnogi proricali sjajnu budunost, Kikui Kan se
docnije posvetio pisanju jevtine literature za mase. Pisao
je romane u nastavcima objavljivanim u asopisima,
popularne drame, ak i vladine propagandne spise za
vreme avanturistikih ratnih akcija Japana u Aziji.
Pripovetka O ponaanju gospodara Tadanaoa
(Tadanao kjogjoo-ki), objavljena 1918, zasnovana je na
istinitom dogaaju iz 1623. godine: svrgavanju jednog od
najveih japanskih feudalaca, gospodara provincije
Eizen. Objavljivanje ove pripovetke izazvalo je pravi
talas takozvanih pria na temu (tema osecu), koje
obrauju istinite dogaaje i stvarne linosti iz japanske
istorije. Taj talas ni danas ne prestaje.


JASUNARI KAVABATA (18991972)

Godine 1968, za vreme proslavljanja stogodinjice
restauracije Meii, Jasunari Kavabata je postao prvi
japanski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za
knjievnost. Obrazloenje je glasilo da mu je dodeljena
Nobelova nagrada zbog pripovedakog majstorstva koje
sa velikom oseajnou izraava sutinu japanskog
duha. ovek koji je cenio usamljenost, koji je, odista,
iveo samotno i na odstojanju, ak i u najteim trenucima,
Kavabata je jo mnogo ranije govorio o nitavnosti i
uzaludnosti slave. Ipak je prisustvovao svim
ceremonijama, prijemima i poastima koje su odravane
u njegovu ast. Poto se vratio iz Stokholma jo je
nekoliko puta putovao u inostranstvo da dri predavanja
ili da prisustvuje knjievnim ;simpozijumima. Godine
1971. vodio je aktivnu kampanju za prijatelja koji se
kandidovao za guvernera u Tokiju. Izvrio je samoubistvo
u svom studiju blizu Kamakure, u aprilu 1972, ne
ostavivi nikakvu beleku ni objanjenje.
Jasunari Kavabata je roen u Osaki 1899. godine.
Izgubio je roditelje jo kao dete; baka i jedina sestra umrle
su mu ubrzo posle toga; kada mu je umro deda, s kojim je
iveo od svoje sedme godine, budui nobelovac je imao
svega etrnaest godina. Nakon toga je iveo u internatu
jedne srednje kole. sve dok nije napustio Osaku da se
upie u elitnu Prvu gimnaziju u Tokiju. Knjievnu
karijeru poeo je jo pre nego to je diplomirao na
Tokijskom carskom univerzitetu 1924. godine. Uskoro je
postao poznat po malim sastavima koje je nazvao Pregrt
pria (Tanagokoro no osecu) i po autobiografskoj prii
Igraica sa poluostrva Izu (Izu no odoriko, 1926), koja je
prevedena i na srpskohrvatski jezik.
Nijedan od Kavabatinih glavnih romana nije
zavren pre drugog svetskog rata. Njegova vea dela
nastajala su vrlo sporo, jer je on povremeno dodavao
jednu po jednu epizodu, to je bio dug proces. Tako je
Snena zemlja (Jukiguni), poeta kao kratka pripovetka,
da bi, konano, bila objavljena kao roman 1947. godine
(prevedena takoe na srpskohrvatski jezik). HiIjadu
dralova (Sembazuru, 1951) morao je, takoe, proi kroz
nekoliko dorada i proirivanja. Umesto da dublje
analizuje svoje linosti ili da ih prikae u ubedljivim
dramatinim scenama, Kavabata radije nagovetava
njihov unutranji svet, beleei njihove gestove i
ponaanje, odlomke neobinih razgovora ili trenutna
oseanja. U njega je naglasak uvek na neposrednom
trenutku, potkrepljen seanjima i eljama. Takvi trenuci,
povezani iracionalnim kontinuitetom tradicionalnog
japanskog anra lananog venca stihova (renga),
istorijskog prethodnika haiku poezije slee jedan za
drugim, impresionistiki, u talasima, to doarava duboku
svesnost oseanja i prirode.
Kavabata je napisao vie od stotinu veoma kratkih
pria od po nekoliko stranica i jednom je rekao da
su mu to najomiljenija dela. Veinu je napisao u
dvadesetim godinama ivota. Bila je to njegova
mladalaka poezija, o kojoj je rekao sledee:
Knjievnici u mladosti veinom piu poeziju, a ja sam
umesto poezije pisao ove vinjete. Nastavio je da pie
takve kratke prie sve do svojih najproduktivnijih godina
posle rata. U tim kratkim bajkolikim priama mogu se
nai ne samo poznati elementi Kavabatinog knjievnog
sveta u irem smislu rei nepovezano sazvee
ljudskih oseanja i lepote prirode nego i ozbiljnije teme
njegovih docnijih remek-dela, Zvuk planine (Jama no oto,
1954) i drugih, a to su svesnost novog doba, promena i
poraza, i tiha, gorko-slatka pomirenost sa usamljenou,
starou i neminovnom smru.


FUMIKO HAJASl (19041951)

Njeno prvo delo, Dnevnik skitnice (Horo-ki),
objavljeno 1930, ima oblik dnevnikog romana i opisuje
ivot spisateljice do dvadeset pete godine njenog ivota.
Otac joj je bio siromaan torbar, i od ranog detinjstva
stalno se selila sa roditeljima s jednog kraja Japana na
drugi. Sudbina mi je da budem skitnica, kae
spisateljica na poetku romana, i ja nemam doma.
Pokuala je da se bavi raznim zanimanjima. Poto je
nekako uspela da zavri kolu, u osamnaestoj godini je
postala kuna pomonica u porodici jednog pisca. Nakon
toga je radila izvesno vreme u fabrici celuloze, pa kao
prodavaica u prodavnici vunene robe, kelnerica u
restoranu, kaligrafska prepisivaica i prodavaica na
ulinoj tezgi. Gajila je ljubav za knjievnost jo od
detinjstva, pa je pisala pesme i prie za decu u slobodnim
asovima svoga burnog ivota. U romanu Dnevnik
skitnice ukljueno je nekoliko pesama iz tih njenih ranih
godina ivota.
Ostala je vesela i nepokolebljiva. Suoena sa glau
i ponienjima, u dui je stalno bila obuzeta traganjem za
lepotom, pa su joj njena mladost i optimizam, koji
proima njen stil, ubrzo doneli priznanje u knjievnom
svetu.
Siromatvo (Hinkon), objavljeno 1931, govori o
siromanom muu i njegovoj eni, kojima je jedina uteha
njihova ljubav. Ovo delo je, nesumnjivo, zasnovano na
linim iskustvima spisateljice i njenom branom ivotu.
Delo daje ivopisan portret supruge, skromne, ali
nepokolebljive, koja ne gubi nadu u budunost, sa
muevljevom ljubavlju kao jedinom podrkom. Veina
enskih likova ove spisateljice su najee moda ba
takve kakve se i nalaze u Japanu. Ni junakinja njenog
poslednjeg romana, Lebdei oblak (Ukigumo),
objavljenog u godini njene smrti, ne predstavlja izuzetak.
Kasna krizantema (Bangiku), napisana 1948, iste godine
je donela spisateljici knjievnu nagradu za ene.
Dela Fumiko Hajai uivala su veu popularnost
nego dela bilo koje druge spisateljice njenog vremena jer
su njene teme svakodnevni ivot siromanih ljudi
privlaile itaoce, a i njen stil, koji je jednostavan i poetski
setan.


TON (ACUl) NAKAIMA (19091942)

Nakaima Ton, koji je umro 1942. u trideset treoj
godini ivota, potie iz porodice knjievnika i
poznavalaca klasine kineske knjievnosti, pa je i sam
dobro znao klasini kineski jezik i knjievnost. Takoe je
izuavao englesku, francusku i nemaku knjievnost.
Poto je diplomirao na Odseku za japansku knjievnost na
Tokijskom carskom univerzitetu, postao je vladin
inovnik na ostrvima u Junom moru. Njegovo
najpoznatije delo, Svetlost, vetar i snovi (Hikari to kaze to
jume) objavljeno je u godini njegove smrti.
Nakaimine kratke pripovetke, koje su ga uinile
poznatim uprkos kratkom ivotu, obeleene su irokom
erudicijom i veoma individualnom matom, koja esto
podsea na Rjunosukea Akutagavu, a ponekad, kao u
pripovetki Divlja zver (Mou), na Franca Kafku.
Meutim, Nakaima se naroito proslavio svojim
knjievnim stilom: jezgrovitost i jasnoa njegovog jezika
odraavaju, nesumnjivo, jak uticaj klasine kineske
knjievnosti.
Mnoge Nakaimine pipovetke (ukljuujui i Divlju
zver) odigravaju se u drevnoj Kini, koju je dobro
poznavao iz svoje obimne lektire.
Divlja zver na originalan i alegorian nain izraava
ortodoksni princip karme, po kojoj se sudbina i sadanji
ivot oveka zasnivaju na njegovom ponaanju u ranijim
ivotima.


TAIUN TAKEDA (19121976)

Roen u Tokiju 1912. godine, sin budistikog
svetenika, Taiun Takeda se spremao da nasledi oca kao
stareina porodinog hrama. Godine 1931. upisao se na
Odsek za kinesku knjievnost Tokijskog carskog
univerziteta, ali je ubrzo uhapen zbog rasturanja
antiimperijalistikih letaka; nakon mesec dana
provedenog u zatvoru povukao se iz javnog i politikog
ivota, kao i sa univerziteta. Ali, i pored toga, nastavio je
da izuava istoriju kineske knjievnosti.
Kao obian vojnik, bio je u centralnoj Kini od 1937.
do 1939, i tada je poeo da prevodi kineske romane i da
pie eseje i prie.
Njegov prvi znaajniji rad bila je uzbudljiva i
prilino subjektivna biografija tragine linosti velikog
istoriografa iz dinastije han: Su Maijena (i Basen,
1943). Takeda ponovo odlazi u Kinu 1944, ovaj put na
slubu u Kinesko-japansko kulturno udruenje u angaju.
Vrativi se u Japan posle rata, svoj ugled pisca knjievne
proze, nesumnjivo je potvrdio sumornim kratkim
romanom Ova izgnana generacija (Mamui no sue,
1947), ija se radnja deava u posleratnom angaju. Sve
do svoje smrti 1976 bio je meu najplodnijim japanskim
piscima, verovatno jedini posleratni pisac pod uticajem
Kine i njene knjievnosti vie nego bilo ega sa Zapada.
Bolje nego kineska serija Akutagave ili
Tanizakija i mnogih drugih, kineska proza Takede
Taiuna odraava i njegovu ljubav prema tradicionalnoj
kineskoj pii i njegovo veliko ivotno iskustvo. Dela mu
nisu ograniena samo na egzotine teme, niti je on zbog
tih uticaja povran. ak i pria Podizanje mosta (Hai o
kizuku, 1951), jedna od Takedinih finih evokacija
jednostavne, stare kineske bajke, ima zajednikog sa
pravom japanskom priom. To je snana, ako ne i pomalo
sanjalaka autobiografska ispovest o problematinom
iskuenitvu mladog, seksom opsednutog svetenika.


JUKIO MIIMA (19251970)

Miima se uzdigao na japanskoj knjievnoj sceni
poput komete, a isto tako je naglo zavrio ivot izvrivi
sepuku ili harakiri, odnosno rasporivi svoju utrobu 25.
novembra 1970. Ovaj veoma talentovani i dinamini
posleratni japanski pisac napisao je vie od 30 romana,
mnogo pozorinih komada, niz eseja i pamfleta ukupno
vie od stotinu tomova. Ipak je nalazio vremena i snage
da veba kendo, ili tradicionalni japanski stil maevanja,
i karate, da die tegove, i uvebava druge discipline za
odravanje fizike kondicije, da peva, bude maneken, igra
u filmovima, organizuje sopstvenu armiju i odredi stil
njihove uniforme, da se oeni i ostane u braku, da putuje,
bude u ii elitnog drutvenog ivota itd. Ispod zanosnog
kovitlaca rei i pokreta oseao se vulkanski pritisak
oseanja koje je ovaj plodni pisac uporno prikrivao.
Jukio Miima, ije je pravo ime Hiraoka Kimitake,
roen je u Tokiju 1925, kao sin dravnog slubenika.
Poeo je svoju neobinu knjievnu karijeru dok je jo bio
student u Plemikom koledu, gde je diplomirao kao
najbolji ak u svom razredu (car ga je nagradio srebrnim
satom). Poto je studirao prava na Tokijskom
univerzitetu, zaposlio se u Ministarstvu finansija, ali je
dao ostavku posle godinu dana, postigavi knjievni
uspeh svojim stravinim autobiografskim romanom
Ispovest maske (Kamen no kokuhaku, 1949). Zatim je
odjednom objavio niz sjajnih dela kojima se prouo irom
sveta i postao jedan od najperspektivnijih kandidata za
Nobelovu nagradu za knjievnost. Njegov prvi roman je
veoma problematina ispovest, puna dvosmislenosti, koja
se ne uklapa u stroge kriterijume japanskog romana u
prvom licu. Ali u svojim docnijim delima Miima je
usvajao raznovrsnu tehniku (pisanja, kao to je uzimao i
razliite maske da bi zasenio iroku publiku i masovne
raedije.
Najambiciozniji romani su mu Zlatni paviljon
(Kinkakui, 1956), preveden sa japanskog i na
srpskohrvatski jezik, i tetralogija More plodnosti (Hoo
no umi, 19651970). To su dela u kojima autor svom
snagom svoje bujne mate i izvanrednim knjievnim
sposobnostima, istrauje teme koje mu se nameu.
Na srpskohrvatskom jeziku pojavili su se prevodi sa
engleskog jo dva poznata Miimina romana, Posle
banketa (Utage no ato) i Mornar koji je izneverio more
(Gogo no eiko).


TACUO NAGAI ro. 1904.

Tacuo Nagai, roen u Tokiju 1904, bio je primoran
da napusti kolu u ranom detinjstvu zbog loeg zdravlja,
ali je u roku od nekoliko godina postao poznati pisac, ija
su dela esto objavljivana. Godine 1927. zaposlio se u
knjievnom asopisu Bungei unu, tada u jednoj od
glavnih izdavakih kua, nakon ega je proveo najvie
vremena kao urednik. Nastavio je da pie za razne
knjievne asopise i 1934. objavio nekoliko kratkih pria
pod naslovom Slikovnica (Ehon), u izdanju od 350
primeraka Vie od dve decenije posvetio se poslovima
urednika i izdavaa. Njegova druga zbirka pripovedaka
pojavila se tek 1949. U meuvremenu je postao direktor
preduzea i osnovao poslovnicu u Manduriji, pa je
doiveo i istku okupacionih vlasti 1947, koje su ga
smenile sa poloaja direktora lista, u ijem je osnivanju
uestvovao. Onda je opet nastavio svoju aktivnost kao
pisac kratkih pria i eseja, od kojih se mnogi ubrajaju
meu najbolje u njegovoj dugoj knjievnoj karijeri. Pisao
je i pripovetke i romane u nastavcima u raznim listovima,
kao i biografske romane. Meutim, iznad svega je poznat
kao majstor kratke prie. Godine 1968. izabran je za lana
Japanske akademije knjievnika.
Kratak susret (Aibiki, 1948) je pria pisana na
karakteristian Nagaijev nain: to je spoj humora i patosa,
kojim on iznosi kritine trenutke ili ivotu beznaajnih
ljudi. Mnoge od njegovih pripovedaka opisuju rtve
posleratnog haosa u Japanu. ak i Plava kiovita sezona
(Aocuja, 1965), pria o porodinom samoubistvu
nadahnuta autorovim strahom od neminovnog poraza
Japana, nije liena humora pomirenosti.


KOBO ABE ro. 1924.

Od svih ivih japanskih pisaca Kobo Abe je postao
najpoznatiji irom sveta. Njegovi ironini, avangardistiki
romani, puni savrenih detalja, podjednako su poznati na
Zapadu, u Sovjetskom Savezu i zemljama istone Evrope.
U Japanu se njegovo delo smatra kosmopolitskim ime
se Abe posebno ponosi, poto na sebe gleda kao na
oveka bez rodnog kraja. On je borbeni predstavnik
dananjeg velegradskog ivota koji ne eli da se predaje
sentimentalnoj i nostalginoj udnji za prolou.
Kobo Abe (Kimifusa) roen je u Tokiju 1924,
odrastao u Mukdenu u vreme Mandurskog incidenta
imao je sedam godina sve dok se nije vratio u Tokio da
bi se pripremao za poziv lekara, sledei primer svoga oca.
Do 1948, kada je Abe diplomirao na Medicinskom
fakultetu Tokijskog univerziteta, otac mu je ve umro, i
mladi knjievnik je odluio da se posveti knjievnosti
umesto da postane lekar. Ubrzo je poeo da privlai
panju svojim pripovetkama u Kafkinom stilu, u kojima
se ovek pretvara u povre, ahuru svilene bube, tap itd.
Iako njegova dela otkrivaju duboku filozofiju i drutvene
obzire, on je u sutini ostao veoma inventivan knjievni
eksperimentalist.
U Abeovom najuvenijem romanu ena u pesku
(Suna no ona, 1962), koji je sa japanskog preveden i na
srpskohrvatski jezik, laboratorija za njegove eksperimente
je peana jama, a u ostalima usamljeni, lavirintski
velegrad Tokio ili bilo koja metropola. Izdvojenost je
zajednika tema svih njegovih dela: u romanu Lice
drugog (Tanin no kao, 1964), stravino unakaen ovek
nosi masku da bi osvojio sopstvenu enu koja se otuila;
detektiv, junak romana Unitena mapa (Moecukita izu,
1967), gubi svoju poznatu masku linosti dok kroz prljavi
svet podzemlja traga za osobom nestalom u velegradu;
roman Kutija ovek (Hako otoko, 1973) obiluje prikazima
gradskog ubrita, u kojem neki ljudi nastoje da se zatite
od opasnih drugih lica, sakrivajui se pod Ijuturom
anonimnosti. Grad je mesto, rekao je Abe, u kojem su
ljudi prvi put morali da saobraaju sa strancima koji nisu
njihovi neprijatelji. Mislim da u tome jo nisu potpuno
uspeli.
Veliki deo Kobo Abeove neiscrpne energije
posveen je i pisanju pozorinih komada i filmskih
scenarija, naime adaptiranju ene u pesku i docnijih
romana za izvrsne filmove koje je reirao Teigahara
Hiroi. Poslednjih godina Abe je osnovao i svoju
glumaku druinu, pa je bio i producent i reiser svojih
smelih i inventivnih poduhvata.


UNOSUKE JOSlJUKI ro. 1924.

unosuke Joijuki je roen u provincijskoj Okajami
1924, ali je odrastao u modernoj kui u Tokiju. Majka mu
je bila poznata vlasnica salona za ulepavanje, a otac,
Eisuke, posle kratke karijere pisca, postao je preprodavac
akcija i izbacio sve knjige iz svoje biblioteke izuzev
nekolike koje je sam napisao. Osloboen vojne obaveze
zbog astme, unosuke je studirao englesku knjievnost na
Tokijskom univerzitetu, druio se s raznim knjievnim
grupama (jedna od njih je izdavala mali asopis pred kraj
rata u antimilitaristikom duhu) i napustio kolovanje
1947. da bi radio sve vreme u jednom skandaloznom
asopisu, koji se zvao Moderni Japan (Modan Nihon).
est godina koje je proveo kao obian slubenik u
novinarstvu, tokom kojih nije stigao gotovo nita da
proita, bile su umetniki isto tako plodne kao i docnije
godine kada je bio bolje plaen novinar, ali vema
rastrojen. Uprkos siromatvu, preteranom radu i bolesti,
uspevao je da se i dalje savesno bavi knjievnim poslom,
ali i da ivi rasipnim, boemskim ivotom. Godine 1954,
kada je leao u bolnici zbog tuberkuloze, dodeljena mu je
Akutagavina nagrada za knjievnost, za Iznenadni pljusak
(uu), ulnu, gorko-sladunjavu priu o mladom oveku
koji se zaljubljuje u prostitutku i pati zbog svoje
ljubomore.
Joijukijev prvi roman, Ulica prvobitnih boja
(Genoku no mai, 1956), takoe o prostitutki i njenim
klijentima, prikazuje svet u dreavoj neonskoj svetlosti
posleratnog Tokija. Soba prostitutke (ofu no heja, 1958)
je jo jedna verzija ve poznatih pria o Joivari i drugim,
manje slavnim etvrtima geji ili javnih kua. Kao i Kafu
Nagai (18791959), moderni zaetnik ovog sloenog
anra, Joijuki pie o svetu odbaenih ena kao o utoitu
od hipokrizije obinog drutva i neodoljivo privlanoj
sredini za romantino iivljavanje i linu degradaciju.
Joijukijeva proza je uvrena u ispovedne romane u
prvom licu, u kojima on esto ne pria nita vie osim o
kupovanju dame koja je voljna da s njim provede no.
Meutim, on istie da je njegov umetniki cilj sasvim
drukiji od cilja pisaca romana u prvom licu, ija je elja
da piu otvoreno, onako kako jest i 'sa toplim
oseanjem iskrenog srca. Joijuki radije odrava
diskretno odstojanje od svojih linosti. Ja verujem jedino
u jasnou, kae on, i citira Tonija Kregera: Ako ovek
pridaje suvie vanosti onome to hoe da kae, ako mu
to emocionalno suvie znai, onda moe biti siguran da e
njegovo delo doiveti fijasko. Hladna, uglaena povrina
njegove umetnike proze verno odraava jedan svet,
meavinu frivolnosti i uzaludnosti.
Urbana prefinjenost njegovog strogog proznog stila
je visoko cenjena.


UMON MIURA ro. 1926.

Rodio se u Tokiju, diplomirao 1949. na Odseku za
lingvistiku Tokijskog univerziteta. Godine 1950. poinje
da sarauje u asopisu Novi talas miljenja (in io), a
sledee godine objavljuje pripovetku Planinski pejza
(Meifu sansuizu). Akutagavinu nagradu za knjievnost
dobio je 1952. godine, ime stie opte priznanje,
stupajui na japansku knjievnu scenu kao pisac treeg
pokolenja.
Stil mu je izuzetno intelektualan, koncizan i jedar,
savrene strukture, pun ironije i sarkazma. Pripovetka
Planinski pejza reprezentuje njegov nain rada i stil.


AKIRA ABE ro. 1934.

Akira Abe je roen u Hiroimi 1934, gde mu je otac
bio mornariki oficir. Detinjstvo je proveo u priobalskoj
varoici Kugenuma, nedaleko od Tokija. Poto je
diplomirao na Odseku za francuski jezik i knjievnost
Tokijskog univerziteta, zaposlio se u Radio-stanici i radio
tu do 1971, kada naputa posao da bi se u potpunosti
posvetio pisanju.
Mnoge njegove prie, gotovo sve, posveene su
dogaajima iz sopstvenog ivota i ivota lanova njegove
porodice, bilo da opisuju nedavna iskustva ili izbledele
uspomene. Svaka je zanimljiva na svoj nain, ali svaka
takoe otkriva neki novi vid poznatog nam lica iz
njegovih prethodnih pria.
U prii Breskve (Momo), prelepoj lirskoj celini nalik
na bajku, Abe primenjuje dojsovski stil toka svesti,
ispitujui najosnovniji izvor svoje umetnosti svoje
seanje.


KENZABURO OE ro. 1935.

Roen na ostrvu ikoku, studirao je na Odseku za
francuski jezik i knjievnost na Tokijskom univerzitetu.
Godine 1958, godinu dana pre diplomiranja, objavio je
knjigu kratkih pria i osvojio Akutagavinu nagradu za
knjievnost. Iste godine je zavrio i svoj prvi roman Otkini
pupoljke, udri decu, gorku priu o maltretiranju grupe
deaka iz popravnog zavoda za decu koja su za vreme rata
bila evakuisana na selo.
Oeov spektakularni literarni nastup propraen je
karijerom izuzetnom ak i u Japanu po stvaralakom
bogatstvu i posveenosti politikim problemima. On je
nekompromisni zagovornik nove levice i objavio je
mnoge eseje o drutvenim, politikim i knjievnim
temama, kao i romane i pripovetke. Meu glavnim
romanima istie mu se Lina stvar (1964) i utIjivi uzvik
(1974). Oba romana bogato ilustruju temu nerazumne
elje modernog oveka da opstane iako je suoen sa
neminovnim kataklizmima i haosom modernih vremena.
Agui, udovite s neba je pria u kojoj Oe prikazuje
linosti koje dominiraju njegovim simbolinim svetom:
oca i njegovog monstruozno abnormalnog sina. Sline
teme dominiraju i u pomenuta dva romana, zasnovane,
oigledno, na linom iskustvu. Ali ova pripovetka je
samostalna celina, ivopisan primer matovite vizije zbog
koje se Kenzaburo Oe smatra jednim od najoriginalnijih i
najuzbudljivijih posleratnih japanskih pisaca.
dr Dejan Razi



1
sen nekadanji japanski novi, stoti dao jena (prim.
prev.)

2
sake vrsta japanske rakije ili vina od pirina (prim.
prev.)

3
U Japanu postoji uobiajeno budistiko verovanje da
dua umrlog naputa kuu etrdeset devet dana posle
njegove smrti (prim. prev.)

4
ukijoe japanske estampe ili grafike u boji, otisci u
drvetu (prim. prev.)

5
omoto jedna od uvenih kola keramike (prim. prev.)

6
Rjukju ime koje su Evropljani dali svim ostrvima
izmeu Kjuua (najjunijeg japanskog velikog ostrva) i
Formoze (Tajvana). Meu njima je i Okinava (prim.
prev.)

7
Iejasu Tokugava Iejasu (15421616), prvi ogun iz
porodice Tokugava, koja je kasnije vladala Japanom vie
od dvesta godina. Posle deliminih uspeha Ode Nobunage
i Tojotomija Hidejoija, uspeo je da ujedini rasparani i
zaraeni srednjovekovni Japan i uspostavi veliki period
mira, koji je trajao sve do modernih vremena (prim. prev.)

8
daimjo feudalni gospodar, velika (prim. prev.)



9
ogun vojni zapovednik Japana, ije sedite je bilo u
Edou (sadanjem Tokiju) i koji je stvarno vladao
zemljom, dok je car, sa seditem u Kjotu, bio samo figura
(prim. prev.)

10
nagamicu majstor koji je u periodu Kamakura
(1192 1333) iveo i radio u gradu Bizen Osafune. On
je pravio maeve sa posebno uskim i otrim seivom, pa
se i svi maevi toga tipa, koje su kovali drugi majstori
posle njega nazivaju nagamicu (prim. prev.)

11
sake japansko nacionalno pie, vrsta rakije ili vina
od pirina (prim. prev.)

12
go vrsta japanske igre na tabli (prim. prev.)

13
ogi kinesko-japanski ah (prim. prev.)

14
sugoroku stara japanska igra slina naoj ovee, ne
ljuti se (prim. prev.)

15
lespedeza vrsta cvea sa velikim mirisnim cvetovima
(prim. prev.)

16
koto instrument slian citri, poreklom iz Kine.
Japanska varijanta kotoa nazivana je u srednjem veku
koto iz Azume (prim. prev.)

17
festival Bon budistiki praznik u slavu mrtvih (prim.
prev.)

18
U mnogim japanskim kuama ranije nije bilo kupatila,
tako da su se Japanci esto kupali u javnim kupatilima,

koja jo i danas postoje u velikom broju u svim gradovima
i selima Japana (prim. prev.)

19
sake japansko nacionalno alkoholno pie od pirina
(prim. prev.)

20
obi iroki pojas na kimonu (prim. prev.)

21
amisen japanski instrument sa tri ice (prim. prev.)

22
sake japansko nacionalno pie, vrsta rakije ili vina
od pirina (prim. prev.)

23
sutra budistika molitva (prim. prev.)

24
Ujutro 26. februara, 1936. godine delovi Prve divizije
stacionirane u Tokiju, ukupno oko 1500 ljudi, napali su
rezidenciju premijera i drugih vojnih linosti i zauzeli vie
javnih zgrada u blizini palate. Pobunjenici su traili
vraanje apsolutne vlasti caru. Poto njihov poziv nije
prihvaen, a i sam car je naredio da bude mir, morali su
da se predaju posle nekoliko dana opsade. Jedan oficir iz
grupe pobunjenika ubio se iz pitolja, a drugima je sudio
vojni sud.

25
o japanska mera za pod (prim. prev.)

26
tatami japanski pod pokriven je ramovima u obliku
pravougaonika standardne veliine, na kojima je razapeta
tanka bambusova hasura (tatami). Prema njihovim
dimenzijama standardno se grade i prostorije u japanskim
kuama (prim. prev.)


27
Stari japanski obiaj predvia da majke nevesti koja ide
u muevljevu kuu, da bode kojim treba da se ubije ako
mu poeli da je vrati roditeljima ili ako na neki nain
osramoti porodicu (prim. prev.)

28
Edikt o obrazovanju, koji je izdao car Meii 1890.
godine, propisuje pravila i norme ponaanja u porodici i
drutvu (prim. prev.)

29
posuda u kojoj stoji voda za bogove; ostatak stare
religije into (prim. prev.)

30
sakaki vrsta vrbe, smatra se svetim drvetom u Japanu
(prim. prev.)

31
sake japansko nacionalno pie, vrsta rakije ili vina
od pirina (prim. prev.)

32
jukata ogrta od lakog pamunog materijala (prim.
prev.)

33
Pisac upotrebljava re Nagoja obi, to oznaava vrstu
jednostavnog uskog pojasa kakve su pravili u Nagoji
(prim. prev.)

34
Deo oko carske palate u Tokiju (prim. prev.)

35
Javna zgrada u evropskom stilu, koja je sada rezidencija
za strane goste koji poseuju Japan (prim. prev.)

36
Ovakvo udubljenje se zove tokonoma. To je udubljenje
u zidu u japanskoj kui, koje se smatra nekom vrstom

oltara. U njoj, obino, visi slika ili kaligrafski natpis,
odnosno svitak (prim. prev.)

37
Po utvrenoj ceremoniji samoubistva rasecanjem
stomaka (harakiri), samoubica to radi na odreeni nain,
a asistent, koga, obino, bira meu najboljim prijateljima,
odsee mu glavu maem (prim. prev.)

38
sepuku kinesko-japansko itanje za re harakiri
(prim. prev.)

39
sake japansko nacionalno pie, vrsta rakije od
pirina (prim. prev.)

40
Mi Fej (10511107) slavni kineski slikar pejzaa,
kaligraf i teoretiar umetnosti (prim. prev.)

41
ini najvii nauni stepen. U staroj Kini je postojao
sistem ispita za in. Poloeni ispit je bio uslov za primanje
u dravnu slubu (prim. prev.)

42
Ma Juan (kraj XII i poetak XIII veka) i Liju Sunijen
(XII vek) najvei kineski slikari, majstori pejzaa
(prim. prev.)