Kalokagatija

Traenje lepote u proporciji, skladu delova jedne celine i slino, obilato je prisutno u
antikoj umetnosti. Koncept pravilnosti, proporcije i lepote se zasniva na matematikim
kategorijama, na brojevima i njihovim odnosima. Traenje lepote u srazmeri povezano je
sa shvatanjem broja kao izvora pravilnosti i harmonije. U tom smislu, apsolutizaciju broja
kao metafizikog naela i izvora sklada i lepote imamo kod Pitagore i pitagorejaca.
Postavljanje broja kao naela harmonije i lepote u sluaju pitagorejaca, kao i traenje
izvora lepote ulnih stvari u idejama do kojih se moe vinuti filosofsko mi!ljenje", znai
da lepota za starogrku misao nije samo ulna kategorija, ve# i ne!to dostupno razumu,
odnosno mi!ljenju.
Povezivanje pojmova $lepog% i $dobrog% op!te je mesto u starogrkoj kulturi i pokazuje
preplitanje estetskih i etikih ideala. Tako vrhovni etiki pojam predstavlja kalokagatija
&'()&*+',-'". Kroz razmatranje znaenja dva prideva koji sainjavaju ovaj pojam,
mogu#e je uoiti da se lepo i dobro poklapaju, pa je estetsko u isti mah i etiko, odnosno
etiko tako.e i estetsko grki pridev dobar /'+',01/ ima znaenje dobrog, estitog,
plemenitog, ali i hrabrog, razumnog, po!tenog2 dok pridev lep /&'(01/ ima znaenja
lepog, prigodnog, draesnog, povoljnog, prikladnog ali i korisnog, a u vezi sa
$unutra!njom lepotom%, tj. moralnim kvalitetima, pojam jo! oznaava i plemenitost i
estitost". Udrueni u vrhovni pojam kalokagatije, ovi pojmovi oznaavaju po!tenje,
slobodu, plemenitost. 3aznovrsni konteksti u kojima su se pridevi dobrog i lepog
upotrebljavali, name#u zakljuak da se lepota i dobrota, kako $tela% tako i $du!e%,
podjednako negovala u antiko vreme. 4nogobrojni primeri ukazuju na isticanje vanosti
spoja lepog i dobrog, odnosno na neodvojivost etikog i estetskog. Pesnikinja 5apfo sa
6ezbosa kae7 $Ko je lep, ini#e se oima da je dobar, a ko je dobar bi#e u isti mah i lep%.
Perikle istie7 $8uvaj kalokagatiju vernije no zakletvu%. 9djek povezanosti ovih pojmova
imamo i u savremenoj upotrebi u na!em jeziku2 esto pojam $lepog% koristimo u
znaenju $dobrog%, npr. $lepo vaspitan% znai $dobro vaspitan%, ili $lepi maniri% u
znaenju $dobro pona!anje%, $to nije bilo lepo% u znaenju $nisi se dobro poneo% i sl.
9vu vezu lepog i dobrog moemo posmatrati u umetnikim delima od antikog vremena
pa sve do moderne epohe, kako u delima vizuelne umetnosti, tako i u knjievnosti i
poeziji. 9ni antiki heroji koji su nosioci vrline i dobrote, po pravilu su i lepi. $:tlete% su
oni koji postiu izuzetne rezulate u, recimo, sportskim nadmetanjima i prevazilaenju
granica sopstvenog tela, ali istovremeno i oni koji poseduju vrlinu, odnosno izgra.uju se
u dobru i moralu. Tako i ideal obrazovanja nije podrazumevao prikupljanje informacija
ve# obrazovanje tj. uobliavanje, formiranje" celokupnog oveka, u njegovoj fizikoj i
duhovnoj dimenziji, zbog ega je izraz uoblienog obrazovanog" oveka bilo mogu#e
na#i u reprezentaciji idealno oblikovanog lepog" tela u kome obitava tako.e lepo
oblikovan dobar" duh.
:ntiki svet nam prua primere preko kojih i sadraj koji sam po sebi ne moemo
oznaiti kao $lep% ili $dobar% moe dovesti do $uzvi!enih% ose#anja, !to je tako.e
estetika kategorije koja stoji u bliskoj vezi sa pojmom lepog. ;ajbolji primer u tom
smislu prua grka tragedija. Tragedija u svojoj stereotipnoj formi prikazuje glavnog
junaka koji je nosilac odre.ene vrline i ijom se smr#u dovr!ava tekst dramske radnje.
<ako to samo po sebi ne predstavlja $lep% tj. $dopadljiv% sadraj po sebi, on, prema
:ristotelu, dovodi do $katarze% kod posmatraa, odnosno svojevrsnog proi!#enja ili
preobraaja koji posmatraa, pruaju#i mu pouku i novo iskustvo, ini $boljim%.
Paralelno sa pojmom lepog, i $runo% je shvatano ne samo kao estetika, ve# i kao etika
kategorija. U istorijskoj perspektivi, pojam $runog% je bio povezivan sa lepim uglavnom
na dva naina7 runo kao suprotnost ili negacija lepog, odnosno runo kao udaljavanje od
lepog ili njegova degradacija. 5lino odnosu lepog i dobrog, mogu#e je uspostaviti odnos
runog i zlog.
Kao primer #u navesti likovne predstave mitolo!kih bi#a poput 4eduze, za koju mit kae
da je bila udovi!te sa zmijama umesto kose. 9noga ko bi se licem u lice suoio sa
4eduzom, njen pogled bi pretvarao u kamen. 9va moralna $runo#a% 4eduze se u
likovnoj umetnosti prikazivala uglavnom karikaturalnim formama, nagla!enom
disproporcijom i ekspresijom na licu, !to je sve trebalo da ostavi odgovaraju#i utisak na
posmatraa.
< u kasnijoj umetnosti se sre#e iskrivljena forma lica kao personifikacija runo#e, ali i
moralnog pada i zla. U hri!#anskoj ikonografiji demoni su prikazani na slian nain, kao
deformisana, neproporcionalna bi#a, iskrivljenih lica. ;asuprot tome, likovi =rista ili
svetitelja zrae mirom, spokojem i duhovnom lepotom kao izrazom najvi!eg dobra >
zajednice sa ?ogom. Tu vidimo da lepota nije povezana pre svega sa idealnom
proporcijom ljudskog tela ili harmonijom broja, kako je to bio sluaj u antikoj @rkoj,
ve# sa $dobrim% kao suprotnosti zlu, ivotom kao suprotnosti smrti. 5amim tim je i
ljudska lepota povezana sa naelom ovenosti, ostvarenja oveka u dobru i zajednici sa
?ogom, umesto u idealnim proporcijama npr. idealno razvijenog" tela. U tom smislu
lepo, dobro i istinito ne mogu biti razdvojeni, a njihov izraz na ikoni je upravo svetlost
koja sugeri!e samo ?oje prisustvo kao izvor apsolutne lepote, dobrote i istine. ;asuprot
svetlo!#u oblikovanih likova =rista i svetih, .avo se prikazuje crnom ili sivom bojom,
koje same po sebi oznaavaju odsustvo svetlosti zbog ega se nazivaju i neAbojama",
odnosno odsustvo bilo kakvog sadraja, prazninu i ni!tavilo. < upravo ove kategorije7
odsustvo sadraja i praznina ni!tavilo", jesu osnovne odlike zla po hri!#anskom
poimanju. 5atana ili .avo grki klevetnik, onaj koji lae" slui se obmanom kao glavnim
orujem. : la je zlo, pa samim tim i odsustvo smisla i lepote. ;asuprot tome, =ristos
jeste $svetlost svetu%, $istina, put i ivot%, a svetlost kao takva omogu#ava lepotu i
percepciju lepote.
?ilo bi, me.utim, pogre!no smatrati kako je lepo i dobro odnosno runo i zlo"
jednosmerno povezano i kako je njihova veza jednoznana i nuna. 8esto sre#emo i
obrnut princip, da se ne!to !to je su!tinski zlo predstavlja kao naizgled lepo. Tako demoni
u predanju esto uzimaju formu lepih devojaka ili mladi#a kako bi zaveli moralno i
duhovno slabe, i skrenuli ih sa ispravnog i istinskog puta na stranputicu i zlo. Bile u
narodnom predanju jesu naizgled" lepa ali i jeziva stvorenja, koja ljude zavode svojom
lepotom ili lepotom svog glasa, odvode#i ih u smrt ili propast. U ovim i slinim
narativima, akcenat se obino stavlja na $privid% lepote koji skriva su!tinsko zlo, ime se
implicira da $prava% lepota iznosi istovremeno i dobrotu na svetlost dana, odnosno da
prividna naje!#e fizika" runo#a ili nedostatak mogu da otkriju su!tinsku dobrotu i
lepotu. <skazivanjem dobrote kroz neskladne ili neprijatne forme ima tako.e za cilj i da
ukae na prolaznost povr!no shva#ene fizike" lepote, i na opasnost od njene
zavodljivosti i ni!tavila koje se iza nje krije.
Umetnost, kao i kultura uop!te, u moderno doba obilato koristi $runo% tj. neskladno,
!okantno, neproporcionalno i sl. kao umetniko oblikovno naelo. $6epo% i $umetniko%
prestaju da budu neposredno povezani pojmovi, tako da je, s obzirom na modernu i
savremenu umetnost, mogu#e govoriti i o $estetici runog%. 9tpad, nesklad, deformacije,
kako fizike tako i du!evne i duhovne, sve to moe postati sredstvo kojim se umetnost
izraava, i pomo#u kog se oblikuje $dobro% ili $lepo%" delo. Primena runog u
oblikovanju jedne estetske umetnike celine nije izum umetnosti dvadesetog veka, mada
je u dvadesetom veku problem zao!tren. Be# na gotikim skulpturama zapadne umetnosti
imamo nagla!eno $runu% obradu, u smislu distorzija tela, isticanja brutalnosti i sl. sa
ciljem da se ostavi snaan utisak na posmatraa. ;amera, dakle, nije da posmatra
pasivno $uiva% u lepoti formi, ve# da se vernik suoi sa realizmom i veliinom =ristovih
patnji, kako bi se identifikovao sa njima. U tom smislu i eventualan muan efekat koji
jedna takva scena moe ostaviti slino savremenom ostvarenju 4ela @ibsona u filmu
The Passion of the Christ, DEEF", postaje sastavni deo ukupnog estetskog ali i religioznog
doivljaja.
9dnos estetikog i etikog, koji je ovde samo sumarno naznaen kroz odnose $lepog% i
$dobrog% iako se na njih ne moe svesti", predstavlja vaan pokazatelj dominantnog
pogleda na svet u svakoj kulturi i svakom pojedinanom vremenu. Kao !to je antika
gradila svoje pojmove $lepog% i $dobrog% u okviru jednog stabilnog i koherentnog
shvatanja sveta kao kosmosa poretka", tako su i potonje epohe interpretirale ove
pojmove na nov nain, otkrivaju#i kroz njih sopstvenu metafiziku, sopstveni odnos prema
vrednostima i smislu sveta. Komleksnost ovih odnosa i znaenja koja estetike i etike
kategorije imaju u moderno vreme, otkrivaju svu slojevitost i mnogoznanost sveta u
kome ivimo. 9dsustvo jednog estetsko/estetikog ideala pokazuje da ne postoji nikakva
jedinstvena metafizika na kojoj svet u na!e doba poiva. Umesto toga se istie pluralizam
razliitih est/etika, a hri!#anima ostaje zadatak da njih shvate i interpretiraju u skladu sa
svojom verom i iskustvom.