1

Zan Pol Sartr rodjen 21.6.1905.-15.4.1980. jedan je od najvecih filozofa XX-veka, pa i uopste. Bio je
francuski filozof egzistencijalizma, dramaturg, autor mnogobrojnih eseja i novela, kriticar i vodeci
francuski intelektualac svog vremena. Sartr se opredelio za marksisticko tumacenje drustva i sveta uopste,
ali smatra da mu egszistencijalizam mora biti dopuna, jer otkriva stvarnost u kojoj se pojedinac nalazi.
Odbacio je knjizevnost, jer je smatrao da je burzoazija koristi kao zamenu za pravo angazovanje u svetu.
Godine 1964. Sartr dobija Nobelovu nagradu za knjizevnost, koju je on odbio primiti. Njegovo prvo
filozofsko delo je “Bice i nistavilo”. On u ovom delu razlikuje “Bice po sebi” i “Bice za sebe”. Bice po
sebi je masivna materija, ona je vecna i ona sve u sebe uvlaci. Bice za sebe je svest. Egzistencija coveka se
stalno suprostavlja bicu po sebi. Sartr je smatrao da je covek Slobodan i odgovoran, ali da je nemocan u
svetu-sve je slucajno. Po njemu, slucajnost je apsloutna, savrsena, bezrazloznost. Njegovo drugo delo je
“Egzistencijalizam kao humanizam”. Ovim delom objasnjava egzistencijalizam kao humanisticku
filozofiju. Smatra da “egzistirati” znaci jednostavno biti tu i da ne postojhi nista sto bi coveku moglo
definisati karakter, ciljeve u zivotu i dr.

On kaze: “COVEK PRE SVEGA EGZISTIRA, SUSRECE SEBE SAMOGA , URANJA U SVET I
DEFINISE SEBE KASNIJE”. Smatrao je da je savremeni svet okrutan, ruzan, dehumaniziran i da je
zivot stalna muka i neuspeh.
 2

Po njemu sloboda predstavlja strukturu egzistencije, zbog toga je egzistenijalizam humanizam. Ovo
najbolje izrazava citatom: “Svagda za kukavicu postoji mogucnost da vise ne bude kukavica, a za heroja da
prestane biti heroj”. Njegova glavna odlika je stalna teznja za prevazilazenjem samoga sebe. U
njegovim delima, se mogu uociti, u knjizevnom smislu, razlicitosti perioda, nesrazmernost pocetka
sa krajem romana, ali uvek je prisutno pitanje svrsishodnosti postojanja pisca i smisla cina pisanja
kao zivotne vokacije. Medjutim, iako mislilac, on ostaje covek razuma i nadovezuje se na duge
tradicije kartezijanizma. Knjizevnu delatnost zapocinje kasno i to romanom ''Mucnina'' (La Nausée) i
u knjizevnosti se smatra da je tim romanom zapoceo epohu metafizickog naturalizma, koja ce do
krajnosti radikalizovati knjizevnost ljudkse sudbine. Na knjizevnom planu, u ovu prvu Sartrovu fazu
spadaju ''Mucnina'' i zbirka koja se sastoji od pet pripovedaka ''Le Mur'' (''Zid'').
Dela: “Mucnina”, “Zid”, “Bica i nistavilo”, “Bez izlaza”, “Doba razuma”, “Egzistenijalizam kao
humanizam”, “Kritika dijalekticog uma”, “Reci”….
Delo “Mucnina”

Opisuje nekoliko nedelja u ispraznom i besmislenom životu Antoana Rokantana kojeg progoni
osećaj mučnine, straha od postojanja.Treba reci da roman predstavlja neku vrstu metafizickog
dnevnika.

Delo je napisano u obliku dnevnika glavnog lika, čime izravno dobijamo uvid u njegova razmišljanja
i stanja svesti. Mučnina gotovo i nema prave radnje, a obiluje filozofskim i esejističkim delovima.
Bavi se pitanjima smisla života, vremena, slobodne volje, kontingencije, umetničkog stvaralaštva te
odnosa esencije i egzistencije.
 3

“Nisam se oslobodio mucnine i ne verujem da cu je se skoro osloboditi, ali ne trpim vise, to vise nije bolset
ni prolazni hir, mucnina sam ja”. Ovaj citat ja obelezio Sarterovo delo. Kao sto se vidi iz samog naslova
kao i iz citat, njega muci “ta” mucnina. Od samog pocetka on je znao da je problem u njemu i da postoji
nesto sto ga koci i sto mu neda mira. Znao je da postoji mucnina, ali nije znao sta je to. Kada je jednom
mislio da zna sta je mucnina, da je napokon saznao, pao mu je kamen sa srvca. Osecao je ogromno
olaksanje to mozemo videti u ovim citatima: “Koliko sam samo razbijao sebi glavu! Koliko sam o njoj
pisao! Sad znam: ja postojim-svet postoji-i ja znam das vet postoji”. Medjutim, to sto je otkrio kasnije mu
nije bilo tako vazno, trazio je druge odgovore, pokusavajuci da se resi mucnine i postane nov covek. Ono
sto vidim iz citata je to da je on napokon zakljucio da je problem u njemu. Da ne sme vise traziti odgovore
u osobama ili stvarima oko sebe, nego potraziti odgovore u samom sebi. Bio je covek koji je ziveo u nekom
svom svetu. I sam je govorio da mu zivot nema nikakvu svrhu. Mnoge stvari su ga mucile, pa smatram da
se zbog toga ovo delo i zove mucnina i podzavam ga u izjavi “Mucnina sam ja”.

Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog
(1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovedaka
Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene,
glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija
o Floberu Porodični idiot (1971).

Delo “Reci”:
 4

Iskustvo nas uverava da nijedan odnos, nijedno prijateljstvo, nijedno osecanje ne moze opstati ako u
njega unesemo krv nase krvi, ljubav, zajednistvo, zrtve i borbu. Svako zna i iskusio je kako je lako
zaljubiti se i kako je tesko lepo i iskreno voleti. Ljubav je kao i sve prave vrednosti, ne moze da se
kupi. Kroz vase vene moze da prostruji zadovoljstvo ali ne i ljubav.
Trazio sam u svom secanju lica svih onih zena pred kojima sam klecio kao mlad - spreman da im
poklonim ono sto mi je bilo najdraze i najdragocenije, samo da se priblizim sredistu zivota i
pronadjem odgovore na tajanstveno pitanje koje sam nosio duboko u sebi. Ali sta biva s tim
zenama,s tim devojkama zbog kojih smo nekada prolazili kroz lavirint zelja i koje su nam poklonile
zoru ljubavi? Sta osecaju kad ih napustimo? Mi muskarci radimo hiljadu stvari, kreiramo,
istrazujemo i zaradjujemo - ali sta imaju one, zene, koje zive samo od ljubavi i koje se mogu nadati
samo ljubavi?
Uostalom, nista nije uzaludnije od razmisljanja o onom ko se voli.
Citati: ''Reci''
"Ja iscezoh, odoh da se kreveljim pred ogledalom. Kada se danas secam toga, tih kreveljenja, shvatam da su mi ona
obezbedjivala zastitu: protiv munjevite provale stida branio sam se misicnom blokadom. A onda, terajuci u svojoj
nesreci do krajnjih granica, kreveljenjem sam se spasavao nje: strmoglavce sam se bacao u poniznost kako bih
izbegao ponizavanje. Lisavao sam se sredstava pomocu kojih sam se dopadao kako bih zaboravio da sam ih imao i
da sam ih zloupotrebio; ogledalo mi je bilo od velike pomoci: stavio sam mu u duznost da mi pokaze da sam
cudoviste: a kada bi ono uspelo u tome, moje ljuto kajanje se pretvaralo u samilost. Ali, narocito, kako mi je
neuspeh otkrio moju ropsku poniznost, nacinio sam se gnusan kako bih je onemogucio, kako bih se odrekao ljudi i
kako bi se oni odrekli mene. Komedija Zla izvodila se protiv Komedije Dobra; Elijasen je uzimao ulogu
Kvazimoda. Uvijacu se i mrsteci se, izoblicavao sam svoje lice, unakazavao sam sebe kako bih izbrisao svoje
 5

nekadasnje osmehe. Lek je bio gori od zla: protivu slave i bescasca pokusao sam da nadjem utociste u svojoj
usamljenickoj istini; ali ja nisam ni imao svoju istinu: u sebi sam nalazio samo zapanjenu bljutavost. Ogledalo me
je naucilo onome sto sam uostalom odvajkada i znao: bio sam strasno prirodan. Od toga se nikad nisam izlecio."

Zan Pol Sartr- fotografije

6