MUKI ROD ENSKI ROD SREDNJI ROD

- er (z.B. Zucker, Sender)

- el (z.B. Manel)
- !c" (z.B. #e$$!c")
- !% (z.B. &'n!%)
- l!n% (z.B. (!e)l!n%)
- * (z.B. +uc"*)
- an (z.B. De,'n*ran)
- -r (z.B. M!ll!'n-r)
- en (z.B. Suden)
- e (z.B. K',e)
- eur (z.B. In%en!eur)
- !*,u* (z.B. Ideal!*,u*)
- !* (z.B. Ideal!*)
- l'%e (z.B. B!'l'%e)
- 'r (z.B. M''r)
- u* (z.B. Z!rku*)
- ar (z.B. K',,!**ar)
- a (z.B. Sala)
- !ker (z.B. ."/*!ker)
- n', (z.B. 0k'n',)
- a*,u* (z.B.
En"u*!a*,u*)
- ck (z.B. R'ck)
- en (z.B. (aden)
1. *2a ,u3ka )!4a
5. dan!, d!6el'2! dana,
%'d!3n6a d')a, ,6e*ec!,
- e (z.B. (a%e)
- e! (z.B. .'l!ze!)
- !e (z.B. ."!l'*'$"!e)
- "e! (z.B. Sc"7n"e!)
- ke! (z.B. (an%*a,ke!)
- *c"a8 (z.B. B'*c"a8)
- un% (z.B. 9)un%)
- a%e (z.B. :ara%e)
- - (z.B. Na!'nal!-)
- anz (z.B. #'leranz)
- enz (z.B. ;alenz)
- !e (z.B. Mel'd!e)
- !k (z.B. Ma"e,a!k)
- !'n (z.B. #rad!!'n)
- !!* (z.B. Br'nc"!!*)
- ur (z.B. :la*ur)
- ade (z.B. (!,'nade)
- ee (z.B. #a)lee)
- '*e (z.B. D!a%n'*e)
- !- (z.B. S'u2er-n!-)
- (z.B. #a)
- a (z.B. &e!,a)
- u (z.B. <r,u)
- !n (z.B. +reund!n)
1. *2a =en*ka )!4a
- u,an6en!ce na -c"en
(z.B. &-u*c"en) ! - le!n
(z.B. B>c"le!n)
- *al (z.B. Sc"!ck*al)
- *el (z.B. R-*el)
- u, (z.B. Re!c"u,)
- n!* (z.B. Erle)n!*)
- .r-8!? :e- (z.B. :e)-ude)
- e (z.B. Ka)are)
- !l (z.B. ;en!l)
- ,a (z.B. Dra,a)
- ' (z.B. K'n')
- ,en (z.B. .arla,en)
- u, (z.B. Zenru,)
- e**e (z.B. Inere**e)
- !n% (z.B. Marke!n%)
- ar (z.B. ;'ka)ular)
- -r (z.B. M!l!-r)
1. ,ladun@ad ! ,ala d6eca
(z.B. da* Ba)/, da* (a,,)
5. *ku$!ne =!2'!n6a (z.B.
da* .8erd)
A. %rad'2!, ze,l6e, d!6el'2!
ze,l6e
B. ,eal! ! ke,!6*k!
ele,en!
C. razl',c!
D. 6ed!n!ce (z.B. ;'l,
K!l'Ea)
*rane *2!6ea, 2re,en*ke
$r!l!ke
A. ,!neral!, dra%' ka,en6e
B. 2e4!na $!4a ! =e*'k!"
$!4a
C. ,arke au',')!la !
2lak'2a
D. !,en!ce na*ale 'd
%la%'la
5. )r'6e2!
A. dr2e4e, c2!6e4e, 2'4e
B. a2!'n!, )r'd'2!
F. )'6e
G. 6ez!c!
H. *l'2a (z.B. da* <)
1I. n'e
11. !,en!ce !z2edene !z
!n8!n!!2a ! $r!d6e2a (z.B.
e**en - da* E**en)

.OZIJIJ< MOD<(NO: :(<:O(< U JEDNOS#<;NOJ, IZJ<;NOJ REJENIJI
M'daln! %la%'l! u 6edn'*a2n!, recen!ca,a d'laze na dru%' ,6e*'. Uz n6!" u 2ec!n! *luca6e2a d'laz! 6'* 6edan %la%'l u IN+INI#I;U(ka'
! u "r2a*k',) k'6! *e *a2l6a na *a, kra6 recen!ce.
Be!*$!eleK
Mark' dar8 zu, S$!el$laz %e"en. (Mark' *,!6e !c! na !%ral!*e.)
Er kann **c"E!,,en. (On zna $l!2a!.)
Me!n Bruder *'ll ,e"r lernen. (M'6 )! )ra re)a' 2!*e uc!!.)

.OZIJIJ< MOD<(NO: :(<:O(< U JEDNOS#<;NOJ, U.I#NOJ REJENIJI
M'daln! %la%'l! u u$!n!, recen!ca,a d'laze !l! na $r2' !l! na dru%' ,6e*'.
Uk'l!k' u recen!c! ne,a,' u$!nu r!6ec, ,'daln! %la%'l d'laz! na $r2' ,6e*', a %la%'l u !n8!n!!2u na kra6 recen!ce.
z.B.K Kann* du ,!r )!e e!nen S!8 %e)enL (M'ze* l! ,!, ,'l!, e, da! 'l'2kuL)
Uk'l!k' u recen!c! !,a,' u$!nu r!6ec (Eann, Eer, Ea*, E'"!n, Earu,, E!e2!el...), ,'daln! %la%'l d'laz! na dru%' ,6e*', a %la%'l u
n8!n!!2u na kra6.
z.B.K Mann dar8* du ,! un* au*%e"enL (Kada *,!6e* !zac! * na,aL)

.OZIJIJ< MOD<(NO: :(<:O(< U Z<;ISNO S(OZENOJ REJENIJI
M'daln! %la%'l u za2!*n'6 recen!c! d'laz! na kra6 recen!ce, 'd,a" !za %la%'la u !n8!n!!2u.
Be!*$!eleK
Mar!a !* 8r7"l!c", MEI( SIE MOR:EN INS KINO :E&EN D<R+. (Mar!a 6e *rena 6er *ura *,!6e !4! u k!n'.)
S!e Ee!N n'c" n!c", OB SIE UNS MOR:EN BESUJ&EN K<NN. (J'* u2!6ek ne zna "'ce l! na* *ura ,'c! $'*6e!!.)

MOD<(NI :(<:O(I U .ER+EK#U
M'daln! %la%'l! c!ne $er8ek u2!6ek u k',)!nac!6! *a %la%'l', &<BEN. :la%'l "a)en *'6! na dru%', ,6e*u u recen!c!, %la%'l u !n8!n!!2u
na kra6u recen!ce, a !za n6e%a ,'daln! %la%'l #<KODER U IN+INI#I;UOOO
z.B.K :e*en &<BE !c" 2!el lernen M9SSEN.(6ucer *a, ,'ra'Pla $un' uc!!.)
NJEMAKI
PROSLO VREME:
IJ& M<R - )!' *a, ()!la *a,)
DU M<RS - )!' *!
ER M<R - )!' 6e
SIE M<R - )!la 6e
ES M<R - )!l' 6e
MIR M<REN - )!l! *,'
I&R M<R# - )!l! *e
SIE M<REN - )!l! *u
BUDUCE VREME:
IJ& MERDE - )!cu
DU MIRS# - )!ce*
ER MIRD - )!ce
SIE MIRD - )!ce
ES MIRD - )!ce
MIR MERDEN - )!ce,'
I&R MERDE# - )!cee
SIE MERDEN - )!ce
ie - dugo i
eu/u - oj
y -
- dvostruki samoglasnici se itaju dugo (npr. Schnee)
- samoglasnik ispred dvostrukog suglasnika izgovara se kratko (npr. dann)
- ponekada samoglasnik ! h - dugi samoglanik (npr ah - aa eh - ee...)
- ako je rije slo"enica (npr. slo"ena od dviju rijei) i ako prva rije zavr#ava samoglasnikom a druga
poinje sa $h$ tada se $h$ izgovara
%zvor(i)
b se izgovara kao p na kraju rijei (Lieb)
d se izgovara kao t na kraju rijei (Lied)
g se izgovara kao k na kraju rijei (Zug)
*kada se na kraju rijei nalazi sufiks -ig, tada se g izgovara kao h (zwanzig se izgovara kao /vanih/)
h - h (npr! auh)
k - k (baken)
dsh - d" (#shungel)
h se uglavno$ ne izgovara (osi$ u ve% opisano$ pravilu) te kada se nalazi na poetku rijei (npr! &und)
ng se izgovara bez g, kao slovo n u na'i$ rijei$a (nka, banka
)u * sa$oglasnik - kv * sa$oglasnik
ph - f
s - na poetku rijei, kada iza njega slijedi sa$oglasnik, te kada je o$e+en sa$oglasnii$a, izgovara se kao
z, a inae s
*st i sp se izgovaraju kao 't i 'p
sh - '
th - t
-tien, -tion se izgovaraju ien, ion (ovdje pravilo za ,ie-dugo i, ne vrijedi)
tsh -
tz -
a tako+er i z -
v - ponekad kao v, a ponekad kao f
w - v
#akle, treba pripaziti na razliku iz$e+u z/tz, ph/f, v/f/ph, eu/-u
&'()%*( +( ,%-(./0
. ne$ako$ jeziku skoro da i ne postoje izuzei kod pravila za itanje, sto u $nogo$e olaksava pravilno
itanje! /edino se rei stranog porekla, i$ena, drzave, gradovi i slino, izgovaraju u originalu i ne podlezu
ovi$ pravili$a0
0% se ita kao (1 ($ein, dein)
%0 se ita kao produzeno 1 (vier, hier)
01 se ita kao 2/ (3uropa, 3uro)
21 se ita kao 2/ (-u4erst, -ussern)
S& se skoro uvek na poetku rei ili rei u slozenii ita kao 56 (sparen, sprehen)
S- se skoro uvek na poetku rei ili rei u slozenii ita kao 57 (stehen, stress)
Slovo + se ita kao 8 (Zentrale, zehn)
Slovo , se ita kao 8 (8-sar)
Slovo S se na poetku rei ita kao Z (sieben)
Slovo ) se skoro uvek na poetku rei ili rei u slozenii ita kao 9 (:etter, :orhang)
Slovo 3 e u sredini rei esto ne ita, nego se sa$oglasnik pored koga stoji produzuje)
,3 se ita kao & (8he$ie)
S,3 se ita kao 5 (;hule)
-S,3 se ita kao < (7shernob=l)
Slovo 4 se ita kao >. (?uadrat)
Slovo 5 seita kao @ (@itwe)
Slovo 6 se ita kao A (Bttriu$) ili kao / (Bugoslawien)
Slovo 7 se ita kao >; (7aCi)
1zgovor u$lauta 2 8 9 je objasnjen u prosloj lekiji!
: se ita kao ;;
6ravila za itanje slova Z!
;lovo Z se ita kao 8 (Zentrale, zehn)
;lovo 8 se ita kao 8 (8-sar)
;lovo ; se na poetku rei ita kao Z (sieben)
:ezbati itanje ovih rei, u zagradi je prevod i naui njihovo znaenje0
Zebra
;onne (sune)
Zenter (entar)
Zi$t (i$et)
Zar (ar)
;aal (sala)
Dei stranog porekla ne podlezu ovo$ pravilu!Ea pri$er0 ;73D32, se ita stereo!
;'</0)%
= - eins (ajns)
> - zwei (vaj)
? - drei (draj)
@ - vier (fiir)
A - fFnf (fFnf)
B - sehs (zeks)
C - sieben (ziben)
D - aht (aht)
E - neun (nojn)
=F - zehn (en)
)0+;(./0 ,%-(./( .0G(,H%3 '0,%
. zagradi se nalazi znaenje ne$ake rei!
6ravilo0 31 se ita kao (1
G) $ein ($oj)
H) dein (tvoj)
I) @ein (vino)
J) Kein (noga)
L) 3ier (jaja)
6ravilo0 13 se ita kao produzeno 1
G) vier (vetri)
H) hier (ovde)
I) Mier (pohlepa)
J) sieben (seda$)
L) Kier (pivo)
6ravilo0 3. se ita kao 2/
G) 3uropa
H) 3uro
I) 3ule (sova)
J) euh (vas)
L) 3unuh (evnuh)
6ravilo0 N. se ita kao 2/
G) -u4erst (vanredno)
H) h-ufen (nakupiti)
I) entt-ushen (razoarati)
J) Meb-ude (zgrada)
L) 3rl-uterung (objasnjenje)
6ravilo0 ;6 se skoro uvek na poetku rei ili rei u slozenii ita kao 56
G) sparen (stedeti)
H) sprehen (govoriti)
I) ;panien (;panija)
J) sp-ter (kasnije)
L) ;pargel (spargla)
6ravilo0 ;7 se skoro uvek na poetku rei ili rei u slozenii ita kao 57
G) stehen (stajati)
H) ;tress (stres)
I) studieren (studirati)
J) streben (stre$iti)
L) striken (strikati)
6ravilo0 ;lovo Z se ita kao 8 (Zentrale, zehn)
G) Zentrale (entrala)
H) zehn (deset)
I) Zeke (krpelj)
J) Zins (ka$ata)
L) Zirkus (irkus)
6ravilo0 ;lovo 8 se ita kao 8
G) 8-sar (8ezar)
H) 8-siu$ (eziju$)
I) ira (od prilike), ita se OirkaP
6ravilo0 ;lovo 8 se ita kao > kod rei stranog porekla
G) 8re$e (kre$)
H) 8oktail (koktel)
I) 8lown (klovn)
J) 8haos (kaos)
L) 8ode (kQd)
6ravilo0 8& se ita kao &
G) 8he$ie
H) 8hlor (hlor)
I) 8hro$oso$ (hro$ozo$)
J) 8hina (>ina)
L) 8hirurg (hirurg)
6ravilo0 8& se ita kao < kod rei stranog porekla
G) 8hile (<ile)
H) 8hip (<ip)
6ravilo0 8& se ita kao 5 kod rei stranog porekla
G) 8hiffre (sifra)
H) 8hef ('ef)
I) 8har$e ('ar$)
J) 8haffeur ('ofer)
L) 8hane ('ansa)
6ravilo0 6& se ita kao 9
6harao (faraon)
6hoto (fotografija)
6h=sik (fizika)
6hilatelist (filatelista)
6henol (fenol)
6ravilo0 ;lovo ; se na poetku rei ita kao Z
G) sieben (seda$)
H) ;onne (sune)
I) ;e$$el (ze$ika)
6ravilo0 ;lovo : se skoro uvek na poetku rei ili rei u slozenii ita kao 9 (:etter, :orhang)
G) :ater (ota)
H) :orhang (zavesa)
I) :erantwortung (odgovornost)
J) :erdoppeln (udvostruiti)
L) :ergebung (oprostaj)
6ravilo0 ;lovo & se u sredini ili na kraju rei esto ne ita, nego se slovo pored koga stoji produzuje)
G) :ieh (stoka)
H) Deh (srna)
I) Kohren (busiti)
J) Rohn ($ak)
L) ;ohn (sin)
6ravilo0 ;8& se ita kao 5
G) ;hule (skola)
H) ;h$eterling (leptir)
I) Rashine ($asina)
J) $orsh (trulo)
L) washen (prati)
6ravilo0 7;8& se ita kao <
G) 7shernob=l (<ernobil)
H) 7shehien (<e'ka)
I) tshFss (zdravo)
J) 7shik (opusak)
L) #eutsh (ne$aki)
6ravilo0 ;lovo ? se ita kao >.
G) ?uadrat (kvadrat)
H) ?ualit-t (kvalitet)
I) 3)uator (ekvator)
J) ?uittung (potvrda)
L) ?uiz (kviz)
6ravilo0 ;lovo @ seita kao :
G) @itwe (udovia)
H) @al (kit)
I) @elt (svet)
J) @etter (vre$e)
L) weiter (dalje)
6ravilo0 ;lovo B se ita kao A
Bttriu$ (itriju$)
R=then ($itovi)
6ravilo0 ;lovo B se ita kao /
Bugoslawien (jugoslavija)
Baht (jahta)
Ka=ern (Kavarska)
;lovo S se ita kao >;
G) 7aCi (taksi)
H) S=lophon (ksilofon)
I) #eCtrose (dekstroza)
J) RaCi$al ($aksi$alno)
L) &eCe (vestia)
6ravilo0 ;lovo N se izgovara kao slovo 3
Nthiopien (3tiopija)
Ng=pten (3gipat)
L-h$ung (paraliza)
6ravilo0 ;lovo T se izgovara tako sto na$esti$o usta za slovo 2, a izgovori$o 3
G) Tsterreih
H) LUwe
I) Tl
J) RUwe
L) DUntgen
6ravilo0 ;lovo A se izgovara tako sto na$esti$o usta za slovo ., a izgovori$o 1
G) Aber (preko)
H) ;Fnde (greh)
I) drFber (iznad)
J) >Fbel (kanta)
L) worFber (o e$u)
6ravilo0 slovo 4 se ita kao ;;! 2vo slovo ne postoji na poetku rei
G) verdru4 (zasienje)
H) ;tre4 (stres)
I) Ra4 ($era)
J) Mru4 (pozdrav)
L) >u4 (poljuba)
*%I.0 +(G0.%,0
/( V 18&
-% V #.
<. V 3D
<.( V ;13
<.< V 3;
G% V @1D
)% V 1&D
<.% V ;13
&<,(S.< )% V ;13
Rozda je na prvi pogled zbunjujue sto se za$enia ;13 pojavljuje i kao zenski rod i kao $nozina i kao
poasno oslovljavanje, ali iz po$onog glagola koji se nalazi pored ove za$enie, kao i iz konteksta
reenie, uvek je jasno o ko$e se radi, osi$ toga poasno ;ie se pise veliki$ slovo$! Ea pri$er0
sie ist shUn V ona je lepa
sie sind shUn V oni su lepi
;ie sind shUn V :i ste lepi
*%I.0 +(G0.%,0
/( V 18&
-% V #.
<. V 3D
<.( V ;13
<.< V 3;
G% V @1D
)% V 1&D
<.% V ;13
&<,(S.< )% V ;13
Rozda je na prvi pogled zbunjujue sto se za$enia ;13 pojavljuje i kao zenski rod i kao $nozina i kao
poasno oslovljavanje, ali iz po$onog glagola koji se nalazi pored ove za$enie, kao i iz konteksta
reenie, uvek je jasno o ko$e se radi, osi$ toga poasno ;ie se pise veliki$ slovo$! Ea pri$er0
sie ist shUn V ona je lepa
sie sind shUn V oni su lepi
;ie sind shUn V :i ste lepi
J'(K./( '0,0.%,0
. ne$ako$ jeziku, u reenii glagol stoji uvek ili na drugo$ $estu ili na poslednje$ $estu, ako je re o
prostoj reenii! >od slozene reenie koja se sastoji od vise prostih reenia, vazi pravilo za prostu
reeniu, tako da svaka prosta reenia i$a glagol na odredjeno$ $estu i ini deo slozene reenie! (ko
i$a vise glagola u jednoj reenii, onda se jedan nalazi na drugo$ $estu, a drugi na poslednje$ $estu!
6ri$eri za prostu reeniu0
G)%ch gehe ins Hino. (1de$ u bioskop)! Mlagol gehen se nalazi na drugo$ $estu!
H)%ch Lerde das ;uch lesen. (8itau knjigu)! Mlagol ,werden, se nalazi na drugo$ $estu, a glagol ,lesen,
na poslednje$!
6ri$eri za slozenu reeniu0
G) %ch schreiMe am ,omputer und hNre Gusik. (pise$ na ko$pjuteru i slusa$ $uziku)
2va slozena reenia se sastoji iz dve proste reenie0
- 1h shreibe a$ 8o$puter
- und hUre Rusik
. oba sluaja, glagol se nalazi na drugo$ $estu!
H) %ch Lerde in das JeschOt gehen um ein ;uch zu kauOen und ein ;ild zu suchen.
(1i u u radnju da kupi$ knjigu i da potrazi$ jednu sliku)
2va slozena reenia se sastoji od tri proste reenie!
- 1h werde in das Mesh-ft gehen (glagol na drugo$ i na poslednje$ $estu)
- u$ ein Kuh zu kaufen (glagol na poslednje$ $estu)
- und ein Kild zu suhen (glagol na poslednje$ $estu)
6roste reenie se odvajaju zarezo$!
&<'0K/0./0 &'%K0)( - H<G&('(,%/(
. ne$ako$ jeziku se pridevi porede u tri stupnja pore+enja0 pozitiv, ko$parativ i superlativ!
>o$parativ se gradi kad se na pridev doda nastavak Per! 6ri$er0 dik W diker!
;uperlativ se gradi tako 'to se ispred prideva doda a$ , a pridevu se doda nastavak Psten! 6ri$er0 dik W
a$ diksten (der, die, das dikste)!
6osebni sluajevi0
>od nekih jednoslo"nih prideva, u ko$parativu i superlativu se pojavljuje u$laut (iako ga ne$a u pozitivu)!
6ri$er0 ar$ W -r$er W a$ -r$sten!
Eeki$ pridevi$a se, radi lak'eg izgovora, u$e%e We ispred nastavka za superlativ! 7o su pridevi koji se
zavr'avaju na0 Wt, Wd, Wsh, Ws, Wss, Wz, Wtz, WC i W4! 6ri$er0 nass W nasser W a$ nassesten!
>od prideva koji se zavr'avaju na Wel i Wer, slovo We se gubi u ko$parativu! 6ri$er teuer W teurer W a$
teuersten
6(#3Z1
K0' se $enja ovako0
G! der
H! des
I! de$
J! den
K%0 se $enja ovako0
G! die
H! der
I! der
J! die
K(S se $enja ovako0
G! das
H! des
I! de$
J! das
K%0 (mnozina) se $enja ovako
G! die
H! der
I! den
J! die
6otrebno je znati na koja pitanja odgovaraju ovi padezi i kada se sta koristi0
=. padez postavlja pitanje0 ko ili staX
2vo se koristi u sluajevi$a kada se kaze0
- der Gann
- die Qrau
- das Hind
- die *eute.
>. padez postavlja pitanje0 ije, od koga od egaX
2vo se koristi u sluajevi$a kada se kaze0
- die &aare des Gannes.
- die &aare der Qrau.
- die &aare des Hindes.
- die &aare der *eute.
?. padez postavlja pianje0 ko$e, e$uX
2vo se koristi u sluajevi$a kada se kaze0
- ih gehe zu dem Gann.
- ih gehe zu der Qrau.
- ih gehe zu dem Hind.
- ih gehe zu den *euten.
@. padez postavlja pitanje0 koga, staX
2vo se koristi u sluajevi$a kada se kaze0
- ih liebe den Gann.
- ih liebe die Qrau.
- ih liebe das Hind.
- ih liebe die *eute.
6revedi sledee reenie u perfektu0
G) 1sla sa$ u biblioteku!
H) #obro sa$ spavala noas!
I) 1spila sa$ elu flasu vode!
J) 1zasla sa$ sa nji$ u restoran!
L) :olela sa$ staru uiteljiu!
1h bin in die KFherei gegangen!
1h habe gestern (bend gut geshlafen!
1h habe eine ganze 9lashe @asser ausgetrunken!
1h bin $it ih$ ins Destaurant ausgegangen!
1h habe die alte Lehrerin ge$oht!
; se ita kao p (Msiht, apziht
; se ita kao M ;ild, bild
C,c
, - k ,afY, Kafe
, - c ,elsius, celzius
c - ,ello, elo
d W t blind, blint
d - d Kurst, durst
E,e
0 W e 0sel, ezel
0 P F, gotovo da ne$a ni'ta, poluglas, proguta se suhen, zuhn, Leben, lebn
G, g
g - g geben
g - k 7ag u stvari, grleno g na pola puta ka k, tak
es regnet, reknet
g- h ledig, ledih, grleno h
R,r
r W r 'at, rat
r W poluglas 6ferd, pfe(r)d ovo r se skoro proguta, kao kratko muklo a,
slino je i kod Kier, .hr, 2hr, Kauer, wir, ihr
S,s
s W z sieben, ziben
s - s &aus, haus
V.v
v - f )ogel, fogel
v W v )ase, vaze
Y,y
y -j 6oga, joga
y- (i) ;yste$, sistem
- ;ee $ore at0 http0//ab!a$arilisonline!o$/slova-koja-se-razliito-itaju-u-ne$ako$-
jeziku/Zsthash!z$MLrdR!dpuf
#as Menus der ;ubstantive)



. nje$ako$ jeziku postoje kao u hrvatsko$ tri gra$atika roda0 $u'ki, "enski i srednji!
Dod i$enie izra"ava se odre+eni$ lano$ (der W lan za $u'ki rod, die W lan za
"enski rod i das W lan za srednji rod)!


&ravila za odreRivanje roda

>od i$enia koje znae bi%a $u'kog ili "enskog roda gra$atiki rod se obino poklapa s
prirodni$0

der Mann die Frau
der Vater die Mutter
der Lehrer die Lehrerin

%zuzeciS das Mdchen
das Kind W spol neodre+en, rod srednji
svi de$inutivi (das 7ishlein, da &-ushen)

. neki$ sluajevi$a rod i$enie je $ogu%e odrediti po$o%u nastavka (sufiksa) ili
znaenje$!


Gu#kog roda suS

- i$ena godi'njih doba, $jesei i dana u tjednu der Fr!hling" der Mai" der Montag
itd#$
- i$enie koje oznaavaju strane svijeta (der %orden" der &!den itd!)
- i$enie koje oznaavaju oborine (der 'egen" der &chnee itd!)
- i$enie koje oznaavaju nazive auto$obila i vlakova (der (pel itd!)

Tenskog roda suS

- i$ena brodova i aviona
- i$enie koje zavr'avaju na0

-ung die )bung$" -heit die &ch*nheit$" -keit die &auberkeit$" -schaft die
Landschaft$" -in die Freundin$" - tt die +niversitt$" - tion die ,nformation$" -eidie
-btei$" -ur die Frisur$

Srednjeg roda suS

- de$inutivi na -chen das .uschen$ i -lein das /!chlein$
- sve i$enie koje su nastale od infinitiva glagola (das 'eisen) i pridjeva (das
&ch*ne)
- zbirne i$enie s prefikso$ Je- (das 0ebirge" das 0etreide)
- i$ena gradova, kontinenata i ve%ine ze$alja, gdje se rod vidi sa$o ako uz i$e stoji
atribut0 das alte 1agreb" das sch*ne -frika" das gr!ne &lo2enien
- i$enie koje zavr'avaju na -nis (das 1eugnis), -(i)um (das 1entrum, das
03mnasium$, tu das 4igentum$" -!"ent das 5okument
EI se cita kao AI (mein, dein)
IE se cita kao produzeno I (vier, hier)
EU se cita kao OJ (Europa, Euro)
U se cita kao OJ (uerst, ussern)
SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao P (sparen, sprechen)
ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao T (stehen, stress)
Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
Slovo C se cita kao C (Csar)
Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)
Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang)
Slovo H ce u sredini reci cesto ne cita, nego se samoglasnik pored koga stoji produzuje)
CH se cita kao H (Chemie)
SCH se cita kao (Schule)
TSCH se cita kao (Tschernobyl)
Slovo Q se cita kao KU (Quadrat)
Slovo W secita kao W (Witwe)
Slovo Y se cita kao (Yttrium) ili kao J (Yugoslawien)
Slovo X se cita kao KS (Taxi)
se cita kao SS
Muskog roda su imenice koje oznacavaju:
-bica muskog roda :) (der Mann, der c!neider" " " )
-imena dana u nede#ji (der Mon$ag i svi os$a#i)
-imena meseci (der Ju#i, der se%$ember" " " )
-imena svi! godisnji! doba i s$rana sve$a (der &in$er, der &es$en" " " )
-nazivi %adavina (der 'egen, der c!nee)
-imenice koje se zavrsavaju na I() *IN() E') E*)EN
+enskog roda su imenice koje oznacavaju:
-bica zenskog %o#a :, (die -rau, die .enne" " " )
-nazive reka u nemackom govornom %odrucju (die E#be, die ,onau) izuze$ak su derInn,
der Main, der '!ein i der Neckar
-Imenice koje se zavrsavaju na Ei, .EI/) KEI/) 0.A-/) 1N()
-imenice s$ranog %orek#a koje se zavrsavaju na E (die (arage) I2N (die 3anasion)) IE
(die-ami#ie)) 1' (die Ku#$ur)
rednjeg roda su:
-nazivi za m#aduncad
-nazivi zivo$inja koji vaze za oba roda (das 'ind)
-nazivi gradova i zema#ja (das !eu$ige erbien-danasnja rbija)
-%oimenicni in4ni$ivi (das 'aisen- %u$ovanje od 'aisen-%u$ova$i)
-deminu$ivi
-raz#omacki brojevi na E* (das ,ri$$e#)
-imenice s$ranog %orek#a koje se zavrsavaju na MEN/) E//) E* (das 5a#e$$, das
.o$e#" " " )
Na$',enaK I*$red ud2'6en!" *u%la*n!ka, *a,'%la*n!c! *u u2ek krak! ($r!,er!K "-e , &7lle , 8>llen ).
[ A ]
(u,lau) ! !z%'2ara *e ka' e ($r!,erK "-e )
ai (d!8'n%) - u '2', d2'%la*u 6e i 2rl' krak' ! )l!=! *e *l'2u j ($r!,erK Ma! )
au (d!8'n%) - u '2', d2'%la*u 6e u krak' ! )l!=! *e *l'2u o ($r!,erK Brauere! )
u (d!8'n%) - '2a6 d2'%la* *e @!a ka' oj Q$r!,erK R-u)er
[ B ]
b *e ')!@n' !z%'2ara ka' na3e b, '*!,K
- kada *e nalaz! na kra6u re@!R ada $relaz! u )ez2u@n! *u%la*n!k p ($r!,erK l!e) ).
[ C ]
ch - ne,a un!8'r,n' !z%'2aran6eR
- kad *u !*$red %la*'2!K a, o, au, !z%'2ara *e *a %rlen' h ($r!,erK Dac" )
- kad *u !*$red %la*'2!K i, e, , !z%'2ara *e ka' %la* k'6! 6e !z,eSu h ! ($r!,erK l-c"eln )
ck *e !z%'2ara ka' k ($r!,erK )acken )
[ D ]
d *e ')!@n' !z%'2ara ka' na3e d, '*!,K
- kada *e nalaz! na kra6u re@!R ada $relaz! u )ez2u@n! *u%la*n!k t ($r!,erK &und ).
- kada *e 6a2! *u%la*n!@ka %ru$a dschR ada *e !z%'2ara ka' d ($r!,erK D*c"un%el )
[ E ]
e
- kada *e nalaz! na kra6u z2u@! ka' kada "'4e,' da ka=e,' o ! !z%'2'r!,' $r!%u3en' e ($r!,erK "ale )
ei (d!8'n%) - u '2', d2'%la*u 6e i 2rl' krak' ! )l!=! *e *l'2u j ($r!,erK Brauere! )
e! *e ')!@n' !z%'2ara ka' na3e e!, '*!,K
- kada *e nalaz! na kra6u re@!R ada *e !z%'2ara $r!%u3en', ! ' l!@! na $r!%u3en' a ($r!,erK &un%er )
eu (d!8'n%) - '2a6 d2'%la* *e @!a ka' oj ($r!,erK &eue )
[ G ]
" - ')!@n' *e !z%'2ara ka' na3e " '*!,K
- kad *e !*$red nalaz! #R ada *e " *k'r' ! ne @u6e ($r!,erK &un%er )
- kad *e !*$red nalaz! i, a na kra6u re@!R ada *e @!a ka' ih ($r!,erK zEanz!% )
- kada *e nalaz! na kra6u re@!R ada $relaz! u )ez2u@n! *u%la*n!k k ($r!,erK Zu% ).
- k'd nek!" *ran!" re@! *e !z%'2ara ka' ($r!,erK :en!e )
[ H ]
h - ne,a un!8'r,n' !z%'2aran6eR
- kada *e nalaz! na $'@eku re@!, !z%'2ara *e *la)!6e (!zda"nu') ($r!,erK &'"le )
- kada 6e !*$red *a,'%la*n!k, h *e ne !z%'2ara, 2e@ $r'du=a2a ra6an6e '% *a,'%la*n!ka ($r!,erK &'"le )
[ I ]
ie (d!8'n%) *e !z%'2ara ka' du%' i ($r!,erK M!en )
[ O ]
$ (u,lau) - !z%'2ara *e kada na,e*!,' u*a da ka=e,' o ! !z%'2'r!,' e ($r!,erK &7lle )
oi (d!8'n%) - u '2', d2'%la*u 6e i 2rl' krak' ! )l!=! *e *l'2u j ($r!,erK #'!, '!, '!O
[ P ]
ph *e !z%'2ara ka' % ($r!,erK ."'' )
[ Q ]
&u *e !z%'2ara ka' k' ($r!,erK Tuaken )
[ R ]
! - ne !z%'2ara *e ka' na3e !, 2e4 2!3e ka' 8rancu*ka 2ar!6ana ($r!,erK Dr'%er!e )
[ S ]
s - !z%'2ara *e ka' s ($r!,erK (ande*kunde , '*!,K
- kada *e nalaz! na $'@eku re@! !l! *l'%a, a $ra! %a *a,'%la*n!kR !z%'2ara *e ka' ( ($r!,erK *ec"*
- kada *e nalaz! !z,eSu d2a *a,'%la*n!ka ($r!,erK B7*e )
- kada *e !za s naSu p ! t, !z%'2ara *e ka' ($r!,er!K Sc"Ee!n , S$'r , Suden!n )
sch - !z%'2ara *e ka' ($r!,erK Sc"Ee!n )
[ T ]
t - !z%'2ara *e ka' na3e t ($r!,erK #!er ), '*!,K
- kada *e !za t naSe ie#R ada *e !z%'2ara ka' cie# ($r!,erK <k!en )
- kada *e !za t naSe io#R ada *e !z%'2ara k
U ne,a@k', 6ez!ku $'*'6e A 2ar!6ac!6e !z%'2'ra %la*a U&UK Ich-Laut, Ach-Laut ! Hauchlaut. Na2e34e,' kak' *e @!a6u u
u*l'2n'6 ran*kr!$c!6!, ka' ! $ar $r!,eraK
)ch*Laut +,-

.r!,er!K
ich, mchte, Mdchen, leicht
(u 'k'l!n! M!n"ena *e a6 %la* ')!@n' !z%'2ara ka' , $a *e @u6e i, .i, di u,e*' !c", ,!c", d!c")
/ch*Laut +0-
.r!,er!K
Nacht, brauchen, hoch
1auch2aut +h-
.r!,er!K
Hund, hofen, halt
IMENICE
Imenice se u njema6kom jeziku uvijek %i7u ve#ikim s#ovom" +a raz#iku od !rva$skog
jezika u kojem rod imenice ne nag#a7avamo (ne8emo re8i ova ma6ka), u njema6kom
jeziku imenice do#aze sa 6#anom (die Ka$ze)" 1 njema6kom jeziku raz#ikujemo odre9eni
i neodre9eni 6#an"
Odreeni lanovi:
der mu7ki rod (der :a$er )
die ;enski rod (die Mu$$er)
das srednji rod(das Kind)
Neodreeni lanovi:
ein mu7ki rod
eine < ;enski rod
ein < srednji rod
Kad koristimo odreeni, a kada neodreeni lan?
Ako ne7$o s%ominjemo %rvi %u$, i#i ako imenica nije $o6no odre9ena koris$imo
neodre9eni 6#an, a ako %ri6amo o nekoj konkre$noj, ve8 %ozna$oj imenici, koris$imo
odre9eni 6#an"
N%r": ,as is$ eine Ka$ze" Die Ka$ze is$ sc!=arz"
,ak#e, u %rvoj re6enici smo koris$i#i neodre9eni 6#an jer ma6ku ( eine Ka$ze)
s%ominjemo %rvi %u$ i nije nam %ozna$a" 1 drugoj re6enici smo koris$i#i odre9eni 6#an
(die Ka$ze) jer sad ve8 znamo o kojoj je ma6ki rije6"
Na;a#os$, rod imenica u hrvatskom jeziku ne odgovara rodu imenica u
njemakom jeziku.
Na %rimjer: das M>dc!en (djevoj6ica) der 5a## (#o%$a)
das c!i? (brod) der 5#eis$i@$ (o#ovka)
das 5i#d (s#ika) die Maus (mi7)
Kako odrediti rod imenice u njemakom jeziku?
Muki rod der!
Imenice koje zavr7avaju na:
-er (der 'ic!$er)
-e# (der 2nke#)
-ic! (der /e%%ic!)
-ig (der $eig)
-#ing (der *ieb#ing)
-s ( der 5iss)
$rane rije6i koje zavr7avaju na:
- an$
-is$
->r
-(#)oge
-en$
-or
-e$
-us
-eur
-ismus
Izvedenice od g#ago#a:
kratki oblik glagola
ge!en < der (ang
AieBen < der -#us
"enski rod die!
Imenice koje zavr7avaju na:
-e (die /an$e) Cima iznimaka
-ung (die +ei$ung) -
-!ei$ (die -rei!ei$)
-kei$ (die Mensc!#ic!kei$)
-sc!a@$ (die -reundsc!a@$)
-in (die *e!rerin)
-ei (die %ie#erei)
$rane rije6i koje zavr7avaju na:
-ie
-age
-anz
-enz
-ik
-ion
-i$is
-ur
Izvedenice od g#ago#a:
koje zavravaju na: -e (stellen die Stelle)
#s$ (sic! >ns$igen < die Angs$)
#$ (arbei$en < die Arbei$)
Sredn%i rod das!
Imenice koje zavr7avaju na:
-c!en (das M>dc!en)
-#ein (das Kinder#ein)
-$um (das 5Drger$um)
-nis (das (e!eimnis)
C Iznimke:
der Irr$um, der 'eic!$um, die Erkenn$nis, die Er#aubnis, die -ins$ernis, die Kenn$nis, die
&i#dnis
$rane rije6i koje zavr7avaju na:
-e$$
-o
-i#
-men$
-ma
-um
Izvedenice od g#ago#a:
imenice koje imaju isti oblik kao i glagol (essen das Essen)
:#D a&i nara'no da $o ne (i (i&o $o) da u s'i* o'i* +ra'i&i*a ne*a (e,(ro%
i,ni*aka) +a u-i'a%$e $re(a%u.i /&ano'e na+a*e$0
U ne,a@k', 6ez!ku $'*'6e $re8!k*! ($red,ec!) k'6! *e razd2a6a6u 'd nek'%
%la%'la ! 'n! k'6! *e ne razd2a6a6u 'd %la%'la. Izuzen', $'*'6e ! 'n! d2'6ak!. U
'2', @lanku 4e *e ')rad!! *2e r! kae%'r!6e uz 'd%'2ara6u4e $r!,ere, a na
kra6u ek*a 4e )!! ! )'nu* *ekc!6a.
[1] Pre2ksi ko%i se ra,d'a%a%u
U %la2n'6 re@en!c!, u k'n6u%ac!6! - razd2a6a6u *e 'd %la%'la za k'6! *u u
!n8!n!!2u 2ezan! ! *a2l6a6u *e na kra6 %la2ne re@en!ce (6. neza2!*n'% dela).
.r!,er %la%'laK a(8a"ren, ank',,en.
- Na6@e34! $re8!k*! k'6! *e razd2a6a6uK
a() an) au3) aus) ein) 3or$) 4ei*) 4er) 4in) *i$) na54) nieder) 'or) 6e7)
6ieder8) ,u) ,ur95k) ,usa**en.
Razd2'6n! $red,eak 6e u2ek na%la3enO
.r!,er!K
'u@ mic! an - naz'2! ,e
Ic! @a!re ab - $'laz!,
,er +ug 3:4r$ um EF 1!r a( und komm$ um GH 1!r an. V +re'.
A##es $r:7$ unmerk#ic! zu unserer 5i#dung (ei.
Meinungsaus$ausc! is$, =enn man mi$ seiner Meinung zum 0!e@ ge!$ und mi$
dessen Meinung,ur95kko**$.
5eide 7e4;ren, =ie a##es !o!e (u$e, der ganzen &e#$ an.
[<] Pre2ksi ko%i se ne ra,d'a%a%u
U %la2n'6 re@en!c!, u k'n6u%ac!6! - ne razd2a6a6u *e 'd %la%'la za k'6! *u u
!n8!n!!2u 2ezan!O .r!,er %la%'laK'erkau8en, (eanE'ren.
- .re8!k*! k'6! *e n!kad ne razd2a6a6uK
(e) 7e) en$) e*+) er) 'er) ,er) *iss) 4in$er) 6ider
O2! $re8!k*! n!*u na%la3en! u !z%'2'ru
- Nerazd2'6n! $re8!k* '*a6e uz %la%'l u k'n6u%ac!6!, kr'z *2a 2re,ena ($r!,er
za $er8ek)K
&ir (es+ra54en die i$ua$ion.
&ir !aben die i$ua$ion (es+ro54en.
- U *lede4e, delu 6e da $re%led $r!,era za *2ak! 'd nerazd2'6n!" $re8!*ka !P!l!
d'dana $'6a3n6en6aK
1) (e
,u !as$ !a$ die -rage ric!$ig (ean$6or$e$"
5i$$e (ea54$en ie die a##gemeinen .in=eise"
ie muss i!ren Au@sa$z =ei$er (ear(ei$en
5) e*+
W u $!an6u 6e *ar! $re8!k*, k'6! *e k'r!*! *a,' k'd $ar %la%'laK
,as 3ub#ikum e*+2n7 sie mi$ 5ei@a## (em%@angen)"
,er Ke##ner !a$ mir diesen 'o$=ein e*+3o4&en.
A) en$
W @e*' ,en6a zna@en6e u *,!*a' k'6! *e !@e $'@eka, raz2'6a, 'd2a6an6a !l!
')rnue ak!2n'*!
,as moderne -uBba##s%ie# is$ in Eng#and en$s$anden"
,er Arc!i$ek$ !a$ sc!on =ieder ein un%rak$isc!es .aus en$6or3en"
&ir !aben das ganze MIbe# aus dem .aus en$3ern$"
Mi$ einem 5aukran kInnen =ir das c!i? vie# sc!ne##er en$&aden.
Man kann einen Mensc!en nic!$s #e!ren, man kann i!m nur !e#@en, es in sic!
se#bs$ zu en$de5ken
B) er
W u%la2n', e=! da uka=e na za2r3eak radn6e
Nac! ze!n &oc!en !a$ das c!i? end#ic! *and errei54$"
ie er3ors54$e i!ren $ammbaum"
ie !a$ i!n mi$ einem KDc!enmesser ers$o54en.
C) 7e
,er neue &agen 7e3:&&$ mir"
A##es, =as du sie!s$, 7e4;r$ mir"
E$=as -urc!$bares is$ 7es54e4en.
D) 4in$er
W !,a znacen6e U!zaU, $r!kr!2en' ! *l.
ie !a$ i!ren Kindern nic!$s a#s c!u#den 4in$er&assen"
Ic! versuc!$e, es i!m zu 4in$er(rin7en"
Er !a$ die $euerbe!Irder ja!re#ang 4in$er7an7en.
F) *iss
W ukazu6e na ne*' l'*e
,u !as$ das :er$rauen der Kinder *iss(rau54$"
A##es, =as ic! versuc!e, *iss&in7$ mir"
ie !a$ meine gu$gemein$e (es$e $o$a# *iss'ers$anden.
G) 6ider
W ukazu6e na neku 2r*u '$'ra
Ic! kann a##e deine Argumen$e #eic!$ 6ider&e7en"
(a#i#eo =urde gez=ungen, seine *e!re zu 6iderru3en"
Keine -rau kann meinem 0!arme 6iders$e4en
H) 'er
W Zna da $'6aca2a znacen6e, ukazu6e na ')rnu $r'ce*, al! zna@en6a *u
,n'%')r'6na...
,er Koc! !a$ die u%%e 'ersa&,$.
U!ungernU ()!! %ladan) - Uver!ungernU (u,!ra! 'd %lad!)R
Ukom%#izierenU (k',$l!k'2a!) - Uverkom%#izierenU ($rek',$l!k'2a!)R
Uz=ei@e#nU (*u,n6a!) - verz=ei@e#n ('@a6a2a!).
Ukau@enU (ku$!!) - Uverkau@enU ($r'da!)R
Umie$enU (una6,!!, uze! na zaku$) - Uvermie$enU (!zna6,!!, da! na zaku$).
,or$ =o man 5Dc!er 'er(renn$, 'er(renn$ man am Ende auc! Mensc!en
&er k>m%@$ kann 'er&ieren" &er nic!$ k>m%@$ !a$ sc!on 'er&orenJ
,er c!=ac!e kann nic!$ 'er,ei4en" :erzei!en is$ eine Eigensc!a@$ des
$arken
1I) ,er
W ukazu6e na ra*clan6!2an6e, raz)!6an6e na $arc!ce
,ie -#asc!e 4e# vom /isc! und ,er(ra54"
Er !a$ den :er$rag ,errissen"
,u !as$ a##e meine .o?nungen ,ers54&a7en
[=] D'o%aki +re2ksi
.'*'6! nek'l!k' $re8!k*a k'6! *e ,'%u $'na3a! d2'6ak', dakle, nekad *e ,'%u
razd2'6!! 'd %la%'la, a nekad *e ne razd2a6a6u 'd %la%'la.
- U $!an6u *u *lede4! $re8!k*!K
dur54) 9(er) u*) un$er) 'o&&) 6ieder.
1) 9(er
- Razd2'6!2 $re8!k*K 0!arons Au@gabe is$ es, die $o$en ee#en 9(erzuse$,en.
- Nerazd2'6!2 $re8!k*K :ie#e Mensc!en !aben versuc!$, (oe$!es K-aus$K
zu 9(erse$,en
5) dur54
- Razd2'6!2 $re8!k*K &ir sind durc! die Eissc!ic!$ dur54ge(ro54en.
- Nerazd2'6!2 $re8!k*K ,as -#ugzeug !a$ die c!a##mauer dur54(ro54en.
- Razd2'6!2 $re8!k*K ,er +ug 3:4r$ !ier dur54.
- Nerazd2'6!2 $re8!k*K &ir !aben das *and nur dur543a4ren.
A) u*
- Razd2'6!2 $re8!k*K Denken =ir a##es =ieder u*.
- Nerazd2'6!2 $re8!k*K ie !o?$, dieses 3rob#em zu u*7e4en.
B) un$er
- Razd2'6!2 $re8!k*K ,aran 7e4$ die &e#$ nic!$ un$er".
- Nerazd2'6!2 $re8!k*K Jeden Abend ge!$ er in die Knei%e und un$er4:&$ sic!
mi$ seinen -reunden.
C) 'o&&
- Razd2'6!2 $re8!k*K &ir !aben im ,or@ 'o&&ge$ank$.
- Nerazd2'6!2 $re8!k*K ,er s$arke (#aube 'o&&(rin7$ &under".
D) 6ieder
W u $!an6u 6e razd2'6!2 $re8!k* k'6! !,a 6edan !zuzeakK
,as Kind 6ieder4o&$ a##es, =as du sags$.
[>] BO?@S
Za $'@eak, $r'2e=)a6e ,al' '2e %la%'leK
Q1X "$KPP%er,an.'learn8ree.c',P8ree-%er,an-le**'n*P8ree-%er,an-e?erc!*e-
BF51B.$"$
Q5X "$KPPc'erll.ue?a*.eduP%%P%rP2YIC.",l
Ka' 3' *,' 2!del!, $re8!k*! ,en6a6u zna@en6e %la%'laO E2' nek!" $r!,eraK
suche# - ra=!!
'e!suche# - $'ku3a! R - AIBE
Ic! =erde versuc!en, I!nen so sc!ne## =ie mIg#ic! zu !e#@en
PPde! Ve!such - $'ku3a6, a die Ve!suchu#" - !*ku3en6e
(!z $'znae na, ,'l!2eK 1nd @D!re uns nic!$ in :ersuc!ung)
b!i#"e# - d'ne!, 'd2e*!
'e!b!i#"e# - $r'2e*!
t!a"e# - n'*!!
'e!t!a"e# - $'dn'*!!
sehe# - %leda!
a#sehe# - raz%leda! (M'll !"r d!e Sad an*e"enL - el!e l! 2! da raz%ledae
%radL)
ko..e# - d'4!
a#ko..e# - *!4!
3iede!ko..e# - 2ra!! *e
!u%e# - z2a!
a#!u%e# - naz2a! ele8'n', (Ru8 ,!c" an)
%ah!e# - $u'2a!
ab%ah!e# - $'4!
stei"e# - $'$e! *e, ra*!
u.stei"e# - $re*eda! (2'z)
h$!e# - @u!
"eh$!e# - $r!$ada!
t!i#ke# - $!!
aust!i#ke# - !*$!!
3a!te# - @eka!
e!3a!te# - '@ek!2a!
(iehe# - $'2u4!
a#(iehe# *!c" - ')u4! *e (Z!e" d!c" *c"nell anO - O)uc! *e )rz'OOO )
aus(iehe# *!c" - *2u4! *e
.ache# - rad!!
au%.ache# - '2'r!!
(ah2e# - $la!! R V ?a+o*ena
be(ah2e# - $la!!
.'red (ah2e#4be(ah2e# , !,a 6'3 $ar'2a k'6e !,a6u !*' zna@en6e, ! ,'%u
(al! ne ,'ra6u) da za2!*e 'd k'nek*a, n$rK a#t3o!te#4bea#t3o!te#K
- <u8 e!ne +ra%e anE'ren.
- E!ne +ra%e )eanE'ren.
W U'@!,' da *e '2de ,en6a *rukura re@en!ce (*!nak*ne $r',ene).
PP Re@en!ce !,a6u !den!@n' zna@en6e.
Da ,al' d'$un!,' e,u
an$6or$en - 'd%'2'r!!
)eanE'ren - 'd%'2'r!! L na+o*ena
anE'renP)eanE'ren !,a6u !den!@n' zna@en6e, al! $'*'6e *!nak*ne
$r',eneK
- <u8 e!ne +ra%e anE'ren.
- E!ne +ra%e )eanE'ren.
(ie7en - *a2!!P*a2!6a!
a((ie7en - *krenu! L Pri*eri
Da* #a?! )!e% rec"* a) --Z ak*! *krece de*n'
Da* #a?! )!e% l!nk* a) --Z ak*! *krece le2'
Da* #a?! 8aK"r %eradeau* --Z #ak*! !de (2'z!) $ra2'
(inden - 2eza!
ein(inden - !ne%r!*a!
'er(inden - $'2eza!
(rau54en - re)a!
'er(rau54en - $'r'3!!
(rennen - %'r!!
'er(rennen - *$al!!
(rin7en - d'ne!, 'd2e*!
raus(rin7en - !zne! 2an
'er(rin7en - $r'2e*! ('d,'rK *e!nen Urlau) 2er)r!n%en)
essen - 6e*!
au3essen - $'6e*!Pd'2r3!! 6el' (en%. ea u$)
3a4ren - 2'z!!, $u'2a!
a(3a4ren - $'4!
'er3a4ren (*!c") - !z%u)!! *e ('k', 2'=n6e) L en7
3a&&en - $a*!
run$er3a&&en - $a*! d'le (*a 2!*'k'% ,e*a) L Pri*er
.a** au8, da** du n!c" runer8-ll*O
3assen - u"2a!!, z%ra)!!, 3@e$a!
an3assen - d'd!rnu!
3e4&en - 8al!!, ned'*a6a!
e*+3e4&en - $re$'ru@!!
3ors54en - !*ra=!2a! (u$'re)', nau@n!" ,e'da)
er3ors54en - !*ra=!! (3!re zna@en6e, ,'=e ! U!*ra=!!P!*$!a! $r')le,U)
397en - *$'6!!
,u397en Q"!nzu8>%enX - d'da!
7e4en - !4!
aus7e4en - ($')ne*a!, !*e4! L +ri*er
Un* !* d!e M!lc" au*%e%an%en - ne*al' na, 6e ,leka ()uk2aln'K Una,a 6e
,leka ne*al'U)
Qzu Ende %e"enX - ' 8!n!*" Qrun 'u, e?$!reX
4a&$en - dr=a!
*i$4a&$en - dr=a! k'rak, ne $'*u*a6a! (kee$ u$)
4;ren - *lu3a!, @u!
an4;ren (*!c") - $'*lu3a! (JD, n$r.)
7e4;ren - $r!$ada!
ko**en - d'4!
anko**en - *!4!
6iederko**en - 2ra!! *e
&:54e&n - '*,e"!2a! (*e) V Pri*er
an&:54e&n - '*,e"nu! *e nek',e L Pri*er
Der Mann und d!e +rau l-c"eln 2'r der K!rc"e
S!e l-c"el !"ren Mann an PPk'd na* 6e '2' $'2ran! %la%'l
&au3en - !4!, k'ra@a!
'er&au3en (*!c") - !z%u)!! *e (u %radu ! *l.)
&esen - @!a!
a(&esen - '@!a! (,6eren6e *a nek'% ,ern'% !n*ru,ena) L +ri*er
'or&esen - $r'@!a! (ne3' nek',e)
&e$,en - '*2e=!! ('kre$!!)
'er&e$,en - $'2red!!P'zled!! (en%. ' !n6ure)
*a54en - rad!!
au3*a54en - '2'r!!
(ekann$*a54en - u$'zna! (nek'%a * nek!,R en%. !nr'duce)R J!, ,ac"
,!c" ,! Mar/ )ekann.
na54$en - ,ra@!! (*e)
9(erna54$en - $ren'4!!
ne4*en - uze!
einne4*en - uze! 'raln' (lek) PPMed!ka,ene e!nne",en
nu$,en - k'r!*!!
(enu$,en - k'r!*!!, u$'re)!! L na+o*ena
+a5ken - $ak'2a! (*e)
aus+a5ken - ra*$ak'2a!
r:u*en - !*$razn!!
au3r:u*en - $'*$re,!!Pra*$re,!!
ru3en - z2a!
a(ru3en - $r!)a2!! (c',$. en%. ')a!n)
anru3en - naz2a! ele8'n', ('u@ mic! an)
r94ren - ,e3a! l!nk
u*r94ren - $r',e3a!
s54&a7en - udar!!
'ors54&a7en - $redl'=!!
s54neiden - *e4!
auss54neiden - !*e4!
se4en - 2!de!, %leda!
anse4en - raz%leda! (&o##$ i!r die $ad$ anse!enL - &'4ee l! da raz%ledae
%radL)
anse4en (*!c") - $'*,ara!, $'%leda! (8!l,) 3rimer
ausse4en - !z%leda! (l!@!!) L Pri*er
na54se4en - )ac!! $'%led, za2!r!!
,use4en - '*,ara!
se$,en - $'*a2!!
erse$,en - za,en!! (re$lace)
sin7en - $e2a!
'orsin7en - $e2a! nek',e (*an% !"r 2'r - $e2ala 6'6 6e)
s$ei7en - $'$e! *e, ra*!
u*s$ei7en - $re*eda! (2'z)
s$i**en - %la*a!, na3!,a! (!n*ru,en), )!! u $ra2u
,us$i**en - *la%a! *e, 'd')ra2a!, $'dr=a2a!
su54en - ra=!!
un$ersu54en - !*ra=!!Panal!z!ra!P$r'u@a2a! (!n2e*!%aePanal/*ePe?a,!ne)
'ersu54en - $'ku3a! L AIBE
Ic! =erde versuc!en, I!nen so sc!ne## =ie mIg#ic! zu !e#@en
PPde! Ve!such - $'ku3a6, a die Ve!suchu#" - !*ku3en6e
(!z $'znae na, ,'l!2eK 1nd @D!re uns nic!$ in :ersuc!ung)
$ra7en - n'*!!
(e$ra7en - !zn'*!! L +ri*er
'er$ra7en - $'dn'*!!.
$rinken - $!!
aus$rinken - !*$!!
6:4&en - )!ra!
aus6:4&en - !za)ra!
6ar$en - @eka!
er6ar$en - '@ek!2a!
6er3en - )ac!!
en$6er3en - d!za6n!ra!
'er6er3en - 'd)ac!!, '$u*!!
6ie7en - e=!!
a(6ie7en - ,er!! (e=!nu ne@e%)
,a4&en - $la!! R L ?a+o*ena
(e,a4&en - $la!!
:eneraln' Uza"lenU ! U)eza"lenU *e k'r!*e na !*! na@!n, * !, da 6e U)eza"lenU
8'r,aln!6e. Dakle, ak' $r!@a,' ' ra@un!,a, u$'re)!4e
*e )eza"len (Rec"nun%en )eza"len, )e%le!c"en). M'=e *e u$'re)!! ! za"len,
al! 6e )eza"len $r!,eren!6e
,ie4en - 2u4!
an,ie4en sic! - ')u4! *e (+ie! dic! sc!ne## anO - O)uc! *e )rz'OOO )
aus,ie4en sic! - *2u4! *e