sadraj

8 P r e d g o v o r
oblast uticaja
1 2 Ob l a s t u t i c a j a
1 7 Tr a n z i c i j a o d t r a d i c i o n a l n o g k a mo d e r n o m
2 1 Ra z v o j r a n o g mo d e r n i z ma u a r h i t e k t u r i
2 5 P r e i s p i t i v a n j e mo d e r n i z ma
2 8 K r i z a p l a n i r a n j a

projekti
3 3 A r i s t o t e l o v a o s a u S o l u n u
3 6 P o t r a g a z a ( i ) r a c i o n a l n i m
5 2 Tr g p a r t i z a n a u U i c u
5 7 K a o b n o v i i p r e i s p i t i v a n j u mo d e r n e
5 8 I z r a v n i u p r o s t o r
6 5 Te r a z i j s k a t e r a s a u B e o g r a d u
6 6 P o k r e n u t i p r o s t o r
7 5 D i n a mi k o o b l i k o v a n j e
8 5 P o s l o v n i c e n t a r u B a n j a L u c i
9 5 K o n c e p t mi n i ma l i z ma
9 8 Z a u s t a v l j a n j e z n a e n j a
oblast uticaja
1 0 4 N o v e k a t e g o r i j e j a v n o g g r a d s k o g p r o s t o r a
1 0 7 Gl o b a l i z a c i j a
1 0 9 K o me r c i j a l n i p r o s t o r i i t r g o v i n a
111 S a o b r a a j i me s t a t r a n s p o r t a
11 4 Ut i c a j n o v i h t e h n o l o g i j a i me d i j a
1 2 0 N o v e t e h n i k e i p r o j e k a t
1 2 4 Te h n o l o g i j a i p o v e a n j e mo i i z g r a d n j e
projekti
1 3 1 H o t e l u Ra j i e v o j u l i c i u B e o g r a d u
1 3 2 P i t a n j e k o n t i n u i t e t a
1 4 7 S l a v i j a
1 5 2 K o n t e k s t o b l i k a
1 5 4 S a o b r a a j
1 6 1 S p o r t s k i c e n t a r Ta ma j d a n
1 6 3 U d v o j e n a f u n k c i j a
1 7 5 K a l e n i p i j a c a
1 7 6 K o n c e p t d i s k o n t i n u i t e t a
1 8 9 A u t o b u s k a s t a n i c a u L a z a r e v c u
1 9 2 Re f l e k s g r a d s k o g a mb i j e n t a
polje delovanja
2 0 2 P o l j e d e l o v a n j a
2 0 6 S t a n j e n e s t a b i l n o s t i
2 0 9 F r a g me n t a c i j a n o v o g
2 1 8 P r o me n l j i v i mo d e l i d e l o v a n j a
2 2 3 D e l o v a n j e k a o i z r a z s u b j e k t a
2 3 1 Ob j e k t i v n o d e l o v a n j e
2 4 2 To k o v i d e j s t v a
arhitektura i
2 5 8 / u me s t o u v o d a i z a k l j u k a /
2 6 0 A r h i t e k t u r a d a n a s
2 6 4 P o s l e d n j a o s v e t a f u n k c i o n a l i z ma
2 6 6 S i mu l a c i j a i z r a a j n o s t i
2 7 3 P r o s t o r n i k o d o v i
indeks
2 7 9 P o d a c i o p r o j e k t i ma
2 8 3 S p i s a k i l u s t r a c i j a
2 8 5 B i b l i o g r a f i j a
Mala po obimu i formi, ova knjiga, pomalo pretenciozno,
pokree pitanje odnosa arhitektonskog stvaralatva (delovanja)
i konteksta socio-kulturolokih uticaja. U formi eseja, ovde
se preispituju teme, pokrenute i konkretnim arhitektonskim
konkursnim projektima, i dovode u vezu sa odgovarajuim
teore tskim okvirom, koji je podeljen u dva dela.
U prvom delu, Oblast uticaja, izdvojeni su odreeni aspe-
kti uticaja ireg konteksta arhitektonskog izraavanja: pitanja
modernizma i odnosa prema tradiciji, razvoja novih kategorija
javnog prostora i uticaja savremene tehnologije. U drugom delu,
Polje delovanja, sagledavaju se odreeni konceptualni pristupi
u stvaralatvu arhitekture, koji se ogledaju i kroz prikazane
projekte. Ovaj odnos, uticaja i delovanja, shvaen kao vid
integrisanosti arhitekture u drutvu, ne razume se kao kakva
Predgovor
teorija kauzalnosti, ve vie kao prostor reeksivnosti u disci-
plini koja, vie od mnogih drugih umetnosti, pokazuje veliki
stepen drutvene uslovljenosti, razlonosti i uzronosti.
Ova knjiga nema za cilj pouku, objanjenje i otkrie, ve da,
viestrukim sagledavanjem i fragmentarnim traganjem, vodi ka
to boljem razumevanju savremene arhitekture. Esejistiki pri-
stup i konkretni konkursni projekti, iz tog razloga, predstavljaju
ravnopravan oblik tog lutanja ka neuhvatljivosti i neizrecivosti
onoga to u arhitekturi, kao i u ivotu, uvek izmie i nestaje. To
je pre apel, a manje teorija; elja da se artikulie jedan mogui
procep u zbrci koja je arhitekturi, nerazumevanjem i inim
premisama, pomalo nametnuta. To je pokuaj da se otvori pro-
stor za smisao stvaranja arhitekture, kvaliteta njenih dogaaja i
tako, (moda tek i jo vie) za lepotu samog ivota.
t i p s k a o s n o v a
2 4 5
t e l o g r a d a
g e o me t r i j a g r a d a
p o t e n c i j a l i j a v n i h p r o s t o r a
2 5 8 a r h i t e k t u r a i
Arhitektura je vid tehnike proizvoenja prostora, dakle
nije samo zikog i materijalnog karaktera.
102
To pretpostav-
lja izvesno kretanje, stvaranje neega to iz onog-skrivenog
prelazi u ono-neskriveno. To je dolaenje u ne-skriveno ili
jedan postupak razotkrivanja pojavnosti. Tehnika je nain
razotkrivanja. Tehnika prebiva u oblasti gde se deavaju razo-
tkrivanja i neskrivenost, gde se deava istina.
103

Tako, pitanje sutine svake tehnike vezujemo za ono to
ta tehnika jeste, nain na koji se ono-stvarno razotkriva kao
stanje.
104
Stoga, posmatranje arhitekture podrazumeva pos-
Arhitektura i
102
Svako pobuivanje, za ono to uvek iz ne-prisutnog prelazi i nadire u
prisustvovanje jeste pro-izvoenje, Hajdeger, Predavanja i ras., str. 13
103
Isto, str. 15
104
Isto, str. 23
2 5 9
matranje njene tehnike, na nain koji tei razotkrivanju onog
stvarnog, stanja arhitekture, onoga to govore njeni oblici,
impli kacije, faktograje i metode.
U izvornom smislu, umetnost je bila tehnika; ak su ume-
tnost i tehnika bile i pojmovno poistoveene.
105
U osnovnom
smislu, ume tnost i danas jeste tehnika u sektoru kulturnog
stvaranja. To je, kako kae Hajdeger pro-iz-vodee razo-
tkrivanje, ono to kroz proizvoenje razotkriva sutinu u
lepom. Lepota je smatrana za proizvod tehnike, za neto to je
uvek imalo poetinu nit koja govori o njenoj sutini.
106
Tehnika
je tako uvek proeta poezijom upravo na nivou svoje sutine.
To se protee do danas, to je uvek prisutno, ak i onda kada,
stvaralakom metodom i konceptom, elimo da negiramo ovu
patetinu notu.
Ako se sutina tehnike, ne moe nai u neemu tehnikom,
ona se mora traiti u neemu to je sa njom zajedniko. U
arhitekturi je to jedan vid neizrecive poetinosti prostora, uvek
prisutnog traganja za ekspresionom izraajnou, koja dodaje
odreeni nivo iracionalnosti onom utilitarnom i stvarnom.
Ovaj dodatak je, istovremeno, oduzimanje od realnosti, koja
se zamenjuje oseajnom transpozicijom.
107
Tako se, na mesto
105
Ovde mislim na antiko znaenje, koje se protee i kroz ceo srednji
vek, gde je umetnost i zanatstvo pojmovno bilo izjednaeno.
106
Poezija proima svaku umetnost, svako razotkrivanje sutastva u
lepo. Isto, str. 32
107
Ovaj pojam koristi Jaspers, prema: Perniola, Estetika XX veka, str. 47
2 6 0 a r h i t e k t u r a i
realne neposrednosti, unosi neto vie, doivljaj graevine koja
prelazi svoje utilitarne okvire i postaje nova kreirana vrednost
izraz same arhitekture, odnosno izraz onog ta ona simbolizuje.
Izraz je paradigma sutinskog u arhitekturi, tenja ka razo-
tkrivanju koja se zasniva na nerazotkrivenosti. U izrazu nema
arhitektoninosti onakve kakve vidimo u zikoj pojavnosti,
zato je on traganje za onim to u arhitekturi izmie arhitekto-
nskom, prema onome to arhitektura jeste.
108
Arhitektura danas
U dananjem socijalnom okruenju, gube se mnoge odre-
dnice koje su denisale poziciju arhitekture i njen izraz, kako u
diskursu istorijske tradicije, tako i u diskursu modernosti. Tamo
gde su do jue stajale odrednice drutva koje gradi smisao identi-
teta prostora, kao deo jednog genius locia, danas se pojavljuju
partikularni oblici globalnog individualizma, odnosno veza
koje ciljaju na jedinku, na njenu individualnost i usamljenost u
spletu obeleja savremenosti.
U zikom pogledu to je sve vie stvarnost svedena na sliku i
tekstualnu poruku, informaciju. To je prostor bez posredovanja
108
Tehnika nije isto to i sutina tehnike... Hajdeger to objanjava kroz
zanimljivu analogiju navodei tako da kada tragamo za sutinom drveta
otkrivamo da ona nije isto ono to u umi, u drvetu, sreemo meu
osta lim drveem. Umetnost je sveti oganj i mesto gde stvarnost svaki
put iznova poklanja oveku svoj dotad skriveni sjaj, da bi on u toj jasnosti
istije video i razgovetnije uo ono to se obraa njegovoj sutini,
Hajdeger, Predavanja i rasprave, str. 9 i str. 33
2 6 1
ljudskosti kakvu je poznavao svaki oblik nekadanjeg ivljenja,
putovanja, trgovake ulice i pijace, rodnog mesta...
Danas je to prostor za koji je Oe upotrebio pojam ne-
mesto,
109
kao deo onoga to je nazvao nad-modernim. To je
prostor za ije posredovanje nije potreban ovek, ve su dovoljne
reklame, putokazi, bilbordi, benzinske pumpe, trgovaki centri,
autoputevi, aerodromi, banko mati, internet prikljuci... To su
inioci novih kategorija, gde se ne oblikuje tradicionalna zaje-
dnica i gde identitet postaje zanemaren, izmiljen ili sveden na
reklamnu poruku. To su prostori koji nadilaze pojam otuenja i
oblikuju (ne)mesto drugaijeg oblika, ne samo jednog identite-
ta, ve samog ivota. To je drugaije ustrojstvo prostora koje je,
u stalnom prepletu sa poznatim oblicima tradicije (romantine
i moderne), zasnovano na stalnom irenju i ubrzanju komuni-
kacija. To je armacija anonimnosti u kolektivnom identitetu
prostora zajednike usamljenosti.
Savremeno doba je arhitekturi donelo odreeni nivo nape-
tosti izmeu, sa jedne strane velike prolosti (istorijske i mode-
rne) tradicije i sa druge strane, neumitne aktuelnosti savre me-
nosti. To je posledica gubitka zajednikog okvira hriansko-
humanistike tradicije, u kojoj se prepoznavala stabilnost sveta,
vrednosti i izraavanja.
110

109
Ako se mesto moe denisati kao identitetsko, relaciono i istorijsko,
onda e prostor koji se ne moe denisati ni kao identitetski, ni kao rela-
cioni, ni kao istorijski biti nemesto, (Oe, Nemesta, str. 75)
110
O ovom diskursu i poziciji umetnosti videti esej Kraj umetnosti?,
Gadamer, Evropsko naslee, str. 41. U ovom pogledu, sa druge strane
2 6 2 a r h i t e k t u r a i
Meutim, arhitektura je i dalje u senci svoje prolosti, a da
njena pojavnost vie nije ono na ta smo navikli. U toj senci,
zaokupljena stalnim uveanjem mogunosti raznovrsnih oblika
i pristupa, ona gubi utemeljenost koju je nekada imala i postaje
jo jedan proizvod mode i savremene potronje.
111
Do toga
nije dolo sluajno i to ima odreeno simboliko pokrie.
Bodrijar je tako svaku predmetnost denisao kao subjekt
za neki drugi subjekt dodeljujui joj izvestan oblik znaenja.
112

Obzirom da se predmetnost podrazumeva materiju, onda se
ona moe posmatrati kao sirovina za obradu. Ta obrada je
obrada znaenja, to je obrada ili tehnika koja treba da objekti-
vizira smisao predmeta. Odnos arhitekte i korisnika, jeste jedan
oblik odnosa proizvoaa i potroaa. To je odnos simbolike
razmene posredstvom arhitektonske predmetnosti u kome sva-
ko ose a svoju poziciju, razume ulogu same razmene kako u
simbolikom, tako i u praktinom pogledu.
Adorno nalazi i pitanje borbe za stvaralaku samostalnost. Autonomija,
koju je umetnost zahtevala poto se oslobodila svoje kultne funkcije i
njenih paslika, nagrizala je ideju humaniteta i postala utoliko vie uz-
drmana ukoliko je drutvo postalo manje humano. Usled njenih vlastitih
zakona u umetnosti su izbledele one konstituente koje je ova batinila iz
ideala humaniteta., Adorno, Estetika teorija, str. 25
111
To je posledica odbacivanja iraciona lnosti i svoenja na nepatvorenu
sutinu koja treba da gradi unutranju ravnoteu i lepotu, ali i jednu vrstu
gubitka utemeljenja znaenja. Nijedan oblik, nijedan znak ubudue ne
izmie logici mode kao to nijedan proizvod ne izmie logici robe,
(Bodrijar, Sumrak znakova, Kultura br. 47, str. 92)
112
Isto. str. 85
2 6 3
Meutim, poblem nastaje onda kada jedan od dva subjekta
postane objekt i kada nestane razmene znaenja, kada se ono
objektivizira u jednom smeru, kada se stvara bez neophodne
razmene. Pojednostavljeno reeno, stvaralatvo tada odlazi u
samosvojnost bez oseaja za korisnika i on gubi vezu izmeu
stvorenog i onog to doivljava kao svoju potrebu.
Ali, to je jo samo poetak problema koji postaje neto
drugo kada model stvaranja, odbacujui simboliku razmenu,
tei proizvodnji znaenja koje postaje zloupotreba potrebe, kada
postaje izmiljena ili instrumentalizovana elja u odreenoj
sferi interesa.
Ukoliko ovaj problem pokuamo da analiziramo unazad,
vidimo da on polazi od take koja je potpuno neoekivana.
Ona je, pomalo kontradiktorno na mestu samog poetka tra-
ganja za humanistikim idealom arhitekture. To je ono to
je, ako je verovati postmodernom diskursu, obeleilo gubitak
(formalno simbolikog) znaenja i dovelo modernu arhitekturu
pred unisonu osudu i kritiku identiteta. To je diskurs funkciona-
lizma, kao prima rnog kriterijuma stvaralatva i novog oblika
razumevanja stva ralake slobode. Ono to je u tome apsurdno,
jeste da je, tenja ka slobodi i autonomiji stvaralatva, arhite-
kturi donelo upravo ukidanje i slobode i autonomnosti.
2 6 4 a r h i t e k t u r a i
Poslednja osveta funkcionalizma
Polaritet, izmeu forme i funkcije, zasnovan je na polaritetu
elje i potrebe. Svaka potreba kodikuje funkcionalni aspekt
arhitekture gradei nain korienja prostora. Na drugoj strani,
elja je simbolizovana kroz formu inei arhitekturu eleme ntom
koji nunoj funkcionalnosti dodeljuje novu vrednost.
Ali, funkcionalizam je ovaj odnos preoblikovao u jednu
vrstu dijalektike razuma u kojoj se gradi emancipacija smisla
arhitekture na koji se (arhitektura) poziva da bi oznaila
sopstvenu nunost. Pri tome, funkcionalizam je legitimacija
korisnosti i znanja arhitektonske tehnike. To je poseban vid
akademizma proglaen (modernizmom) i pretvoren u tehniku
upravljanja prostornim oblikovanjem.
Arhitekta je, u vremenu modernosti, junak znanja koji
gradi prostor, kroz denicuju funkcije u perspektivi opte sa-
glasnosti u pogledu utilitarnosti i pre tpostavljenih elja. Pri
tome, donoenje odluka o prostoru predstavlja taku ukrtanja
inputa i autputa, kroz koje se ispituje logika pro stora u odnosu
na odreenu potrebu. Tako prostor i elementi arhitekture posta-
ju merljivi; klju kojim se odreuje celina.
Delotvornost arhitekture pretvorena je u uporedive parame-
tre, kojima se iskazuju odreene performanse funkcionalnosti
(drutvene kontrole ili ekonomskog protoka). Funkcionalna
arhitektura postaje kristalizator veeg uinka: sa jedne strane
minimalizacije trokova (smanjenja nekorisnih veza ili uki-
2 6 5
danja nekorisnog prostora), a sa druge strane maksimalizacije
iskorienosti tretiranih kapaciteta.
Polaritet ovih krajeva jeste i osnova na kojoj funkcionalizam
postaje tehnika prisile i uzurpacije mogunosti stvaralakog
diskursa. Ona autoraska sloboda, esto tumaena (van struke)
kao pojedinana proizvoljnost, postaje jo jedan element trita
i prva rtva protnog interesa.
U takvim uslovima funkcionalnost prerasta svoje izvorno
obeanje (funkcija sledi formu) i postaje nad-funkcionalna para-
digma interesa jednog niti-niti. Ni funkcija, ni forma vie nisu
klju, ve prot. Sve moe slediti sve, sve je dobrodolo, svaka
tema je prihvatljiva, sve moe dok su ispunjeni interesi. To je
katarza opteg liberalizma oblika i prosta poruka tzv. postmo-
dernizma: sve moe i sve je u igri.
Nad-funkcionalnost postaje maina koja upravlja odgova-
raju im oblicima, dogaajima i resursima, kako bi se ulazni i
izlazni parametri doveli na eljeni nivo performativiteta eko-
nomije. Njihova ekasnost vie nije u postignutom prostornom
kvalitetu, pa ak ni u samoj loginoj funkciji ili strukturi, ve
u stepenu (ekonomske) ekasnosti i prorauna nansijske
maksimalizacije. Oblici prostora (i njegovog korienja) se tako
potinjavaju izdvo jenim oblicima interesa, postaju gradivna
komponenta u pro stom lancu protnih mehanizama. A to
je ve neto sa svim drugo odlika krize ili poslednja osveta
funkciona lizma.
2 6 6 a r h i t e k t u r a i
Simulacija izraajnosti
Stvaranje je danas, vie nego u bilo kom drugom periodu,
pod uticajem globalnog iskustva i globalne istorije; dok se isto-
vremeno, nikada bre nisu menjali oblici zajednikog identi-
kovanja vrednosti. Razvoj medijske slike homogenizovanog
spleta informacija, reklame i kcije, u tome igra presudnu ulogu.
Paradoks takvog stanje jeste da se nikada nije vie podizala mo
partikularnosti i individulanizma na osnovu neega toliko
zajednikog i sveprisutnog. Svedoci smo da se, u pojedinanom
pogledu, iri prostor razliitih pristupa. Uveanje i partiku-
lacija vidova arhitektonskog izraza tako postaje saglasan model
produkcije koja lako prerasta svaki stil. Izraavanje postoje
deo iste stvaralake slobode kakvu vidimo u modi, lmu ili
marke tingu, pri emu se naglaava povrni i slikoviti karakter.
To se posebno vidi u savremenim projektima, koji koriste
virtuelne 3D montae, u kojima se stvarnost hiperrealistiki
ulepava prizorima vernim i estetizovanim trenutkom koji re-
alni ivot ne moe dosegnuti. U slikama se po pravilu simulira
ivot i dogaaji koji identikuju snove pred kojima se svaka
realnost mora postideti od lazurne transparentnosti fasada,
do bljetave none sceninosti, kakvu moemo nai jo samo
na turistikim razglednicama sa vetim fotograjama duge
ekspozicije razlivenog svetla i zamuenih obrisa. Ljudi su u
pokretu, na mestima koja uvek armiu dogaaje u prostoru
koji virtuelnoj arhitekturi treba da dodaju emotivnu zavodlji-
2 6 7
vost na nain svojstven najboljem mark e tingu. Prozranost i
transparentnost, ak i povrina koje to nikada ne mogu biti.
Simulacije apstrahovanog zelenila izniklog, ako to vizuelna
kompozicija slike zahteva, od nikuda. Sa druge strane i osnove,
preseci, fasade tretirani su vie na nain vizuelne grake, a ne
dijagramske informacije. Sve te slike, posebno na arhitekton-
skim konkursima, postaju metonimijsko traganje za identite-
tom, elea ekstaza i emotivni kondezator za posmatraa.
Krajnji oblik takvog pristupa jeste svoenje arhitekture na
slike, ime se radikalizuje odnos prema onome ta istinski
projekti nose u socija lnom prostoru, a ta (najee) prikrivaju.
To je mera zavodljivosti sa kojom se lako manipulie, naalost,
najee u svrhu prikrivanja stvarnog dejstva koji se projektom
produkuje. Slike postaju deo prostog uloga koji zahteva projek-
tantska forma i alibi za profesionalnu elitu.
Prevlast i uveanje broja slika u velikoj meri stvaraju jednu
vrstu prezasienosti, koja u arhitekturi iskazuje snane po-
sledice koje podseaju na ono to je Bodrijar nazvao ekstazom
komunikacija. U vremenu, u kome tehnike mogunosti sve
vie ubrzavaju morgunost razmene vizuelnih informacija i
slika, kao i u vremenu u kome se prostor sve vie uobliava
kao prostor povrnosti (nemesto ili metafora slike i poruke),
sama percepcija postaje sopstveni antipod. Tako, uveanje slika
onemoguuje i negira samu mogunost percepcije, metaforino
reeno, kao kada se od drvea ne vidi uma, a i samo drvee
postaje nesagledivo. Ta nesagledivost nije u osnovi problema
2 6 8 a r h i t e k t u r a i
oka (percepcije), koliko u problemu artikulacije smisla: tamo
gde je sve vie informacija, sve je manje i manje znaenja.
113

Dakle, to je problem artikulacije arhitektonskog izraza i ide-
ntiteta u onom pozitivnom poretku kakav je nekada postojao i
kakav se gubi u savremenom drutvenom konte kstu simbolike
entropije.
114
Tako se svako znaenje, svaki smisao, stalno multi-
plicira i preobraava u nevidljiv oblik. Stvarnost postaje opsce-
na u kojoj se zgunjavanjem informacija i zgunjavanjem slika
apsorbuje svaka estetinost i arhitektoninost. Slike i poruke
prodiru sopstveni sadraj u opte prisutnoj estetizaciji gde vie
nita nije u kategoriji ni lepog, ni runog. To je prostor u kome,
u zavinosti od projekcije interesa, sve moe biti proglaeno i za
lepo, i za runo. To je moda taka od koje, zapravo, poinje
stvarni pro blem.
115
Kroz opsesiju dizajnom, slikom koja simulira pojavnost, na
idejnom i konceptualnom planu, zanemaruje se interesovanje
za svakodnevnicu i socijalni aspekt arhitekture. Slike artikuliu
113
Jer tamo gde mi mislimo da informacija proizvodi smisao, dogaa se
suprotno. Informacija guta svoje sopstvene sadraje. Ona guta komuni-
kaciju i drutveno. Bodrijar, Simulakrumi i simulacija, str. 84
114
Iza te sve ee insenacije komunikacije, masmediji i infromacija sve
bre nastavljaju nezadrivu destrukturalizaciju drutvenog. Tako info-
rmacija rastvara smisao i pretvara drutveno u neku vrstu nebuloze koja
nikako nee dovesti do nekog vika inovacije, ve, naprotiv, do totalne
entropije. Isto, str. 85
115
Uzmimo najbanalnije primere: pritisak investitora u elji da nametne
svoju estetiku interesa ili sa druge strane, projektantsku manipulaciju
arhitekte u tenji da dobije posao ili pobedi na konkursu.
2 6 9
zanimljive i izabrane teme jednog projekta kroz efektne
grake prikaze. Projektovanje je svedeno na arhitekturu kao
eljeu proizvodnju, kojoj je dogaaj i utilitarnost potreba u
drugom planu. Tako se gradi elitistika pozicija arhitekture
kao imaginacije zasnovane na autonomiji i oslobaanju od
nunosti, odgovornosti i u krajnjem vidu, oslobaanju od same
ivotne stvarnosti.
116
Sada je oblikovanje, u svom krajnjem obliku, okrenuto sa
one strane lepog i runog, postaje jedna estetizacija koja od svega
gradi jednu logiku prozirnosti znaenja svojstvenu modi. To je
sindrom koji omoguuje beskrajno ponavljanje i umnoavanje
razliitosti bez referentnog sistema u kome moemo pratiti raz-
voj konceptuali zacije ideja i uspostavljanja estetskih vrednosti.
Referentnost tradicionalnog razumevanja arhitekture je-
dno sta vno prestaje da funkcionie, jer je ostvaren raskid sa
odre enim imaginarnim poretkom ili raskid sa poretkom
refe rentnog Uma u svim njegovim vidovima.
117
Zato je teko
bilo kakvom konceptu dodeliti znaenje, jer ono se ukida zarad
uivanja u smenjivanju oblika i boja, ponavljanju novog i
umnoavnju svrhovitosti bez svrhe.
118
To oznaava stvaranje u
novom reimu - reimu mode.
116
Ovu poziciju arhitekture obrazlae i Neil Leach u svojoj knjizi Te
Anaesthetics of Architecture.
117
Bodrijar, Simbolika razmena i smrt, str. 100
118
Premda uivamo u toj modnoj svrhovitosti lienoj svrhe, ipak duboko
patimo zbog raspada racionalnosti koju ona podrazumeva, u asu kada
razum postaje rtva obinog smenjivanja znakova, Isto, str. 100-101
2 7 0 a r h i t e k t u r a i
Moda zastupa tenju za menjanjem, ona ini mogunost
realizacije estetske utopije novog, koju namee paradigma
savremenosti, jer savremenost je kod, a moda je njegovo zna-
menje.
119
Moda je u srcu apoteoze modernizma (ili nad-mode-
rnizma) u svetu drutvene savremenosti, koja uiva u stalnoj
proizvodnji novog, u stalnom menjanju, beskrajnoj promeni
radi promene. To je dizajn u spekulativnoj transparenciji obli-
ka svih kultura i svih sistema, sloboda razmene, kontamini-
rana kombinatorika u raspadu svakog poretka. Takvo stanje
nije lutanje znakova, ve plutanje bez kotve, slobodno i
neogranieno.
120
Obnavljanje i ponavljanje, stalno recikliranje ve vienog,
vraanje tradicionalnom i vraanje modernom, svako neo i svako
post, sve ono arhitetkonino, odjednom je proeto beskrajnim
protokom i pomodnim izrazom kroz re-intrerpretacije svega to
nam moe pasti na pamet. To je uitak koji nije nemogu, ali
je zato sa one strane stvarnosti, jedna neaktuelnost racionalnog
diskursa u apstraktnoj proizvodnji znaenja.
Ova proizvodnja, stalno novog, uzrokovana je paradigmom
samog medija, upravo onako kako su to prvi razumeli Benjamin
ili Mekluan, kroz ideju da svaku reprodukciju gradi novi medij,
poruka medija koja ustoliuje novi princip znaenja. Menja
se izvorite svrhovitosti svake proizvodnje, jer nastali proizvod
nije posledica originala, nije ni kopija, ve produkt modela
119
Isto, str. 103
120
Isto, str. 105.
2 7 1
reprezentacije samog polazita proizvodnje. Taj repoduktivni
diskurs stvara uslove da se, u svakom obliku reprodukcije, izgu-
bi referentni sistem potrebe, znaenja ili uslovljenosti. Tako se
u arhitekturi preskae stvarnost, stvara se izraz koji je zasnovan
u samom mediju arhite kture, reprodukciji koja tako izvire iz
same sebe, iz sopstvenog brenda.
Ali, ukoliko to izvorite prigrabi odreena interesna sfera i
postavi svoju interesnu logiku, lako dolazimo do novog poretka:
graevinska ekonomija i trina produkcija elemenata stvaranja
arhitekture postaje samosvojan medij ili prostor (re)produkcije
koji, po samoutvrenoj logici, determinie i arhitekturu i njeno
izraajno znaenje u slubi tog istog interesa. Iz ovih razloga,
upliva interesa, pomodnost je samo povrni oblik reima robe,
usavreni oblik onog stanja kada je neto na tritu i kada se
ono moe slobodno razmenjivati za novac. To je stanje kada
arhitektura, kao kulturna vrednost, postaje ljutura unutar
opteg promiskuiteta znaenja u slubi logike interesa.
121

Bodler je, jo u ranoj moderni, uvideo da su umetnika
dela suoena sa izazovom robne razmene i na taj nain, sa
razaranjem ranije idealnosti objekta, (njegove lepote, njegove
autentinosti, pa ak i njegove funkcionalnosti).
Umesto otpora takvom stanju, on je imao upravo suprotnu
ideju ija je namera da stvori jednu robu koja e na neki nain
biti apsolu tna, u kojoj e proces fetiizacije ii sve do take u
121
Liena sadraja, ona (moda) postaje predstava koju ljudi sebi stvaraju
o moi da beznaajnom podare znaenje. Bart Sistem mode, citat prema
Bodrijar, Simbolika razmena i smrt, str. 106
2 7 2 a r h i t e k t u r a i
kojoj e da se poniti sama stvarnost robe kao takve.
122
Ova-
kav stav govori da je suoavanje sa reimom robe u ume tno sti
neminovno, pa i svako kritiko osporavanje preti da posta ne
smeno i nemono ogledalo koje, poput dijalektikog materija-
lizma u kritici kapitalizma, ne moe funkcionalno prome niti
tok stvari i ne moe doneti eljenu istinitost i dru tvenu
pravednost.
123

Upravo na ovakvoj logici moe se traiti opravdanje za najra-
dikalniji efekat oka, kome tei arhitektura velikih svetskih
zvezda.
124
Atraktivnost, veine njihovih projekata, zapravo
izrazito potencira ono to treba da bude jo novije od novog, jo
apsolutnije u svojoj origina lnosti, neobinosti, neoekivanosti
i time, jo vie udaljenije od svake racionalnosti, opravdanosti
i smislenosti. Dakle, uvek malo dalje, uvek vie od bilo ega
to bi stvarna roba na tritu mogla da ima.
125

122
A roba u kojoj se uptorebna i razmenska vrednost uzajamno ukidaju,
ija se vrednost sastoji u njenoj nekorisnosti a upotreba u njenoj nedo-
dirljivosti, nije vie roba: pretvaranje umetnikog dela u apsoutnu robu
jeste u isto vreme najradikalnije ukidanje robe, preuzeto od: Giorgio
Agmedena, Stances, Isto.
123
Ovu tezu iznosi Bodrijar sledei Bodlerovu ideju umetnosti kao apso-
lutne robe ili ekstremne krajnosti. Bodrijar, Fatalne strategije, str. 101
124
Ili recentna arhitektura koja, zahvaljujui razvoju graevinske
tehnologije, traga za novim otklonima od prihvaenih standarda.
125
Evo ta treba da bude umetniko delo: ono mora da poseduje sve oso-
bine oka, neobinosti, iznenadnosti, uznemirenosti, protonosti, pa ak i
autodestrukcije, trenutanosti i irealnosti, dakle sva ona svojstva koja ima
roba. Bodrijar, Fatalne strategije, str. 102
2 7 3
To je isti objekat, udesne promenljivosti (komutabilnosti),
jer, budui da su svi uzroci iezli, sve posledice su podjednako
virtuelne. One mogu biti, to mi dobro znamo, i nitavne, ali
umetniko delo e da fetiizuje tu nitavnost, to iezavanje, i
da iz njih izvue izvanredne efekte. To je novi oblik zavoenja:
vie se ne radi o ovladavanju konvecionalnim efektima, o ovla-
davanju iluzijom estetske vrste, ve pre o vrtoglavici opsecnosti
no ko e da kae u emu je razlika?... Podignuta na stepen
moi apsolutne robe - ona (umetnost, prim. aut.) produkuje
efekte zavoenja.
126
Prostorni kodovi
U tradicionalnom smislu, prostor je nekada jasno kodi-
ran sa odreenim prepoznatim znaenjem njegove namene,
vlasnitva, oblika. To je koncept koji se otvara prema znaenju,
u kome moemo itati pozicije realnosti. Drutveno kodiranje
je tako premisa tradicije i u naoj sredini obeleje graanskog
drutva, zaetka ranog kapitalizma, ali i izvesnog kontinuiteta
sa prethodnim, ranijim vremenom. To su uslovi itanja kodi-
ranih ele menata prostora, koji se mogu prepoznati u njegovom
oblikovanju prema pozicijama moi, uticaja i posedovanja. To
je nain njegove produkcije, sagledan kroz logiku miljenja,
logiku oblika i vrste prostornog okvira. Odreeni nain i
odreena tehnika proizvodi, produkuje jedan prostor ree-
ksiju ireg diskursa.
126
Isto.
2 74 a r h i t e k t u r a i
Socijalistiki drutveni sistem, nakon Drugog svetskog rata,
na odreeni nain proizveo je kod nas novi oblik prostora pre-
kodiranja. On je postao jedan oblik proglaavanja novih uslova
i time proglaavanja prostornih kodova koji nisu zasnovani
na realnosti, ve na jednoj projekciji stvarnosti koju oblikuje
politika ideologija i samo-upravni model samo-potreba i pre-
namene. To je projekcija koda drutvene potrebe, vizije i elje.
Diskurs modernizma je, takvom procesu, dobrodoao upravo
na zajednikom projektu drutvenih promena, koje po svo-
joj prirodi treba da promene svaki domen stvaranja, kao to
sa druge strane i svako stvaralatvo treba da tei promeni i
graenju novog drutva.
Novi period odnosa prema prostoru, danas, u vremenu
tranzicije, svojevrsni je beg od pomenutog vremena (u kome
nita ne funkcionie onako kako smo eleli). Novi proces
strukturiranja prostora predstavlja izraz odreenog de-kodi-
ranja, gubitka prethodnih oznaavanja i stvaranja oblika nove
prostorne realnosti. To je proces ukidanja, ponitavanja, kako
posledica pre-kodiranja, tako i brisanja mogueg jasnog poretka
nekada poznatih vrednosti. Dekodiranje omoguuje nestajanje
stvarnosti kakvu smo poznavali.
Iz tog razloga teko da moemo videti ta stoji iza procesa koji
se deavaju, sva znaenja iza kojih bi bili jasni oblici vlasnitva,
javnog ili privatnog. Nestvarnost, takvog stanja, stvara uslove
u kojima je sve mogue. To je prostor u kome vlada apstrakcija
koja treba da se izrazi novcem i u kojoj svaki prostorni identitet
2 7 5
postaje prihvatljiv ako je u neijem interesu. Pri tome se moe
potvrditi svaka mogunost, svako oznaavanje kroz svako
prisustvo, svaka realnost u svakoj egzistenciji, gde sve moemo
svesti na opte mesto identitet zapravo ne postoji, a kodovi i
znaenje smenjuju interes i prot.
Neko je rekao da se po ukusu brana ne moe prepoznati
ko ga je proizveo, niti da se po proizvodu mogu pretpostaviti
proizvodni odnosi. Ali, prema nainu artikulacije prostora, ima
osnove za verovanje da se odreeni procesi, koji taj prostor obli-
kuju, mogu razumeti. Da li je jedno odreenje prostora proiz-
vod socijalnog konteksta, zajednike imaginacije, kreativnosti,
identiteta? Da, ali u sluaju (pre)kodiranog konteksta, u sluaju
jasnog odnosa prema prostoru, koji postaje odreena razlika i
element znaenja.
Meutim, uslovi de-kodiranja ine da proizvodnja prostora
postaje alat naputanja pomenutih okvira, to je mesto gde iden-
titet postaje jo samo (smeno) podseanje na stvarnost kakvu
smo poznavali. Svaki identitet i denicija arhitektoninosti je
tako jedan slobodan element kroz koji vidimo apstrakciju bez
znaenja.
To je jedna vrsta apstrakcije koja prati apstrakciju svog iz-
vora elektronske brojke, vrednost kapitala u virtuelnom pro-
toku i oploivanju, sve one oblike ekonomije bez proizvodnje
i oblik svakog proizvoda bez potrebe. Prostor je zasnovan na
proizvodnji elje, to je slika elja, to je vidljivi dokaz neposto-
janja stvarnosti kakvu smo poznavali.
2 7 6 a r h i t e k t u r a i
U naoj aktuelnoj praksi, sloeni i esto despotski pritisci
u artikulaciji urbanog prostora, stvaraju tekoe da se uopte
razume pozicija arhitekture, a jo tee da se artikulie bilo ka-
kav jasan pravac ili identitet delovanja. Da li je to opravdanje
za sve veu malodunost arhitektonske profesije i preputanje
konformistikim oblicima stvaralatva? Da li su to razlozi
beskrajnom uveanju onoga to, u naim uslovima, sa jedne
strane, postaje korporacijska konfekcija, a sa druge, legalna
divlja gradnja.
To je posledica ubrzanja dogaaja u prostoru, koje niko nije
planirao, ni predvideo. To je ono to nema svoje pre i to ne
rauna na ono posle. To su uslovi individualizovanog interesa,
individualizovanog delovanja i individualizovanog problemati-
zovanja, koji se zajedno multiplikuju u preobilje i opscenost.
Rei da sve to nema velikog smisla, nije nita novo, koliko je
iznenaujua tenja da se, takvom stanju, pronae smisao. Iz
tog razloga je toliko lako nai tako mnogo politikog, ekono-
mskog, jednog danas-tako-treba osmiljavanja, koje podu-
piru svaku, i najveu, neloginost ili kriminalnu delatnost.
To prevazilazi pitanje arhitekture, ali u njenom polju, pokazuje
ire sistemske anomalije naeg drutva.
127

Na paradoksalan nain, upravo takvo izraeno traganje za
smislom stvara ono to se ovde vidi kao odlika krize smisla:
127
Uzmimo na primer: pitanje svih uloga glavnog gradskog arhitekte,
svih onih korumpiranih urbanistikih slubi ili bajnih arhitekata koji
spremno legalizuju samoproglaeni legitimitet svakog investitorskog
interesa.
2 7 7
oseanje da se tu nita ne moe uiniti. To izaziva zajedniko
letargino preputanje snagama interesa koje kontroliu tokove
investicija i time, u najveoj meri, tokovima artikulacije pro-
stora i njegovih kodova. To su oni uslovi koji omoguavaju bri-
sanje svih prethodnih odrednica i kodova, onda kada sve moe
postati novo graevinsko zemljite i kada se svi urbanistiki
parametri mogu prekrojiti i prilagoditi neijoj raunici.
U takvom kontekstu, kvalitetno stvaralatvo je (davno)
prestalo da bude deo bilo kakvog strunog elitizma ili profe-
sionalnog diskursa, ve samo pojedinana domiljatost i najvie
tek samosvojan izuzetak.
Pri stupi u projektovanju, kakve smo poznavali, nisu nestali,
samo su dobili novi smisao. Zaslugu u tome ne nose neki nji-
hovi specikumi, koje tek danas prepoznajemo, ve pre svega
izmenjeni kontekst, kako zikog prostora, programa i novih
kategorija javnog prostora, tako i kontekst izmenjenog naina
ivota i naeg pogleda na svet.
Iz tog razloga, kod nas, od arhitekata i od arhitekture, ne mo-
e mo previe oekivati, sve dok, kao zajednica, ne izgradimo taj
bolji kontekst, taj prostor integrisanosti i kodikacije to se
nee desiti sve dok, sasvim prosto, za poetak, jasnije i u irem
kontekstu socijalnog kapitala, ne (us)postavimo okvir eljenog
sistema vrednosti i ivotnih opredeljenja drutva, ili dok se, sa
druge strane, taj kontekst ne uvea, raspukne i posta ne neto
sasvim drugo.
2 7 9
Podaci o projektima
( p r e ma r e d o s l e d u p o j a v l j i v a n j a u o v o j k n j i z i )
str. 33 - 51
International Urban Design Competitions Aristotelous: Redesign of
Te Civic Axis of Tessaloniki (Meunarodni konkurs za ureenje
Aristotelove peake ose u Solunu), 1997. DRUGA NAGRADA
Autori projekta: Karolina Damjanovi, Milan Maksimovi, Zorica
Petkovi i Ivan Subanovi. Saradnica: Gordana Mari. Projekat raen u
okviru projektnog biroa Arhitektura i urbanizam d.d., Energoprojekt
HK, Beograd.
str. 52 - 63
Urbanistiko-arhitektonski konkurs za ureenje gradskog trga u Uicu,
1999. OBETEENJE
Autori projekta: Milo Komleni i Milan Maksimovi.
Saradnik na izradi 3D modela: Milan Milovanovi. Projekat raen u
okviru projektnog biroa Srbijaprojekt d.d.o., Beograd.
str. 64 - 83
Javni i pozivni konkurs za idejno arhitektonsko urbanistiko reenje pro-
stora Terazijske terase (od terazija do ul. Kraljice Natalije), sa anketnim
urbanistikim reenjem poteza od Terazijske terase prema Savskom am-
teatru (od ul. Kraljice Natalije ka Karaorevoj ulici), Beograd, 2007.
TREA NAGRADA
Autori projekta: Milan Maksimovi i Dragan Mareti.
Saradnja na hortikulturnom reenju: Neda Oraanin. Sponzori izrade
makete na 3d printeru Contex Designmate: Digit Logika iz Beograda i
IB-ProCadd d.o.o. iz Ljubljane.
2 8 0 a r h i t e k t u r a i
str. 84 - 103
Konkurs za izradu idejnog urbanistiko-arhitektonskog reenja poslovnog
Zepter centra u Banja Luci, 1999.
Autori projekta: Milo Komleni i Milan Maksimovi.
Saradnik: Aleksandar Jovanovi. Projekat raen u projektnom birou
Osnova-projekt, Beograd.
str. 130 - 145
Opti javni i anonimni arhitektonsko-urbanistiki konkurs za dobijanje
idejnog arhitektonsko-urbanistikog reenja za hotelsko-poslovni kom-
pleks u Rajievoj ulici Blok 20, na podruju Knez Mihailove ulice,
Beograd, 1998. OBETEENJE
Autori: Milan Maksimovi i Dragan Mareti.
Izrada 3d modela: Uro Vukovi. Saradnik: Rastko Miljenovi. Obrada
klirita za maketu: Duan Maksimovi. Projekat raen u okviru proje-
ktnog biroa Srbijaprojekt d.d.o.
str. 146 - 159
Javni, anonimni, anketni konkurs za urbanistiko-arhitektonsko reenje
podruja Trga Slavija u Beogradu, 2005.
Autor projekta: Milan Maksimovi. Projektanti: Marija Luki i Stanimir
Perii. Saradnja na saobraajnom reenju: Danilo Kozlovi.
str. 160 - 173
Konkurs z Idejno arhitektonsko reenje sportsko-poslovnog kompleksa
Tamajdan u Beogradu, 2003. OTKUP
Autor projekta: Milan Maksimovi. Projektant: Svetlana Markovi.
Saradnici: Irena Kulezi i arko Ratkovi. Projekat raen u okviru pro-
jektnog biroa Srbijaprojekt AD, Beograd.
str. 174 - 187
Opti javni anonimni arhitektonsko-urbanistiki konkurs za izradu:
idejnog arhitektonskog reenja rekonstrukcije Kalenieve pijace sa pro-
storom Vike ulice i anketnog urbanistikog reenja bloka izmeu ulica:
Kursuline, Maksima Gorkog, Vike i Njegoeve u Beogradu, 2006.
Autor: Milan Maksimovi. Projektant: Irena Kulezi. Saradnica: Lela
Redepagi.
2 8 1
str. 188 - 199
Konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje autobuske stanice
u Lazarevcu, 1997. DRUGA NAGRADA
Autori projekta: Maja Kusmuk, Milan Maksimovi i Zorica Petkovi.
Saradnik-projektant i izrada 3d modela: Ivan Subanovi. Konsultant:
prof. dr Ruica Boovi-Stamenovi. Konsultant za saobraaj: Predrag
Joksimovi. Projekat raen u birou Srbijaprojekt d.d.o., Beograd.
str. 200, 236, 237
Letnja kola arhitekture Petnica 96, Reka u malom gradu - arhitektura
priobalja, Radionica 2: (G)rad na vodi, 1996.
Mentori radionice: Maja Kusmuk, Milan Maksimovi i Branislav Redi.
Studenti: Gordana Ljubii, Ela Nei, Sneana Postolovi, Danica
Trifunovi i Simona Vukoli.
str. 212 - 215
Internatioanl Student Design Competition Urban Housing
(Meunarodni studentski konkurs Urban housing), 1994.
Autori projekta: Maja Kusmuk i Milan Maksimovi.
Mentori: prof. Branislav Mitrovi i prof. dr Ruica Boovi Stamenovi.
str. 216 - 217
Studentski konkurs Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Auto-put i
Beograd, 1995. DRUGA NAGRADA
Autor projekta: Milan Maksimovi
str. 221
Pozivni arhitektonsko urbanistiki konkurs za programsko prostorno
idejno reenje Skuptine optine, Optinskog suda i biblioteke u sklopu
Trga Vojvode ivojina Miia u Mionici, 2001.
Autori projekta: Maja Kusmuk i Milan Maksimovi. Projektant: Svetlana
Markovi. Saradnik na izradi 3D modela: Rastko Miljenovi
str. 225, 228, 229
Idejno reenje prodavnice satova Bomar u Novom Sadu. 2002.
Autori: Maja Kusmuk i Milan Maksimovi. 3D model: Budimir Kantar.
2 8 2 a r h i t e k t u r a i
232
Idejno reenje nadstrenice za aneks hotela erdap u Kladovu, 1996.
Autori projekta: Danijela oli, Milan Maksimovi i Jelena arovi.
239 - 241
Opti i pozivni anketni konkurs za idejno-arhitektonsko reenje za
multifunkcionalni centar Ue u bloku 16 u Novom Beogradu, 2003.
Autor: Milan Maksimovi. Projektant: Svetlana Markovi.
Saradnik: Nedeljko Danilovi. Konsultant: Slobodan Mihailovi.
Projekat raen u okviru projektnog biroa Srbijaprojekt AD, Beograd.
244 - 245
Konkurs za urbanistiko-arhitektonsko reenje centralnog podruja i
eleznikog trga u Pei, 1997.
Autori projekta: Milan Maksimovi i Ljubinko Rankovi.
Saradnici: Ivan Subanovi (3D model) i Jovan Vignjevi (izrada makete).
Projekat raen u okviru projektnog biroa Srbijaprojekt d.d.o., Beograd.
248, 249
Opti javni i anonimni konkurs za programsko urbanistiko-arhitekto-
nsko reenje prostora Trg kosturnica (Rasinski trg) u Kruevcu, 2007.
OTKUP
Autori projekta: Milan Maksimovi i Dragan Mareti.
252 - 255
Opti, javni, anonimni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko
reenje Gimnazije u Kraljevu, 2002. OTKUP
Autori: Maja Kusmuk-Savi, Milan Maksimovi i Svetlana Markovi.
Saradnica: Tamara Radii. Projekat raen u okviru projektnog biroa
Srbijaprojekt AD, Beograd.
256 - 257
Konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje stambeno-
poslovnih objekata u ulici Dula Karaklajia u Lazarevcu, 2000.
TREA NAGRADA
Autori projekta: Milo Komleni, Maja Kusmuk-Savi i Milan
Maksimovi. Projekat raen u okviru biroa Srbijaprojekt AD, Beograd.
2 8 3
Spisak ilustracija
p r i l o z i i z l i t e r a t u r e
str. 10 / Scena iz lma Metropolis, reiser Fric Lang, 1927. Izvor: Sharp,
Denis, Twentieth Century Architecture: A Visual History, Te Images
Publishing, Mulgrave, Victoria, 2002. str. 59
str. 15 / Trg Svetog Marka i detalj gradske strukture u Veneciji. Izvor:
Gutkind, E. A. Urban Development In Western Europe: Italy and Greece,
Te Free Press, New York, 1970. str. 228
str. 16 / Kiefhook Housing, Jacobus Johannes Pieter Oud, Rotterdam,
1930. Izvor: Frampton, Kenneth, Wang, Willfreid, Kusolitsch, Helga,
World Architecture: A Critical Mosaic 1900-2000. vol. 3, Springer, Wien,
2002. str. 66-67
str. 32 / Aristotelov trg u Solunu. Izvor: Hastaglou-Matindidis, Vilma,
(ed.), Reconstruction Of Te City: Urban Design Competitons For Tessa-
loniki, Berks, 1998. str. 2
str. 129 / Seattle Central Library, OMA. Fotograja: Armin Linke.
Izvor: asopis Domus, br. 871. jun 2004. str. 17
str. 131, 146 / Orto foto. Izvor: http://earth.google.com/
str. 160 / Stadion Tamajdan. Izvor: Konkursni materijal, DAB, 2003.
str. 174 / Kaleni pijaca. Izvor: Konkursni materijal, DAB, 2006.
a u t o r s k e f o t o g r a f i j e
str. 46-51, 80, 81, 142, 143, 164, 168, 171, 172, 221, 232, 239-241,
278, 284 / Fotograje maketa. Autor: Milan Maksimovi
str. 60-63 / Fotograje makete. Autori: Milo Komleni i Milan
Maksimovi
str. 84, 92, 93, 103, 217 / Fotograje maketa. Autori: Milan Maksimovi
i Predrag Rogi
str. 134, 138 / Fotograje makete. Autor: Miroslav Jeremi
str. 200, 236 / Fotograje: Radionica (G)rad na vodi, Letnja kola
arhitekture Petnica 96
klapna / Autorka fotograje: Tatjana olovi
2 8 5
Bibliografija
k o r i e n a l i t e r a t u r a
ADORNO, V. TEODOR, Estetika teorija. Prevod: Kasim Prohi. Nolit,
Beograd, 1979.
BARTHES, ROLAND, Carstvo znakova. Prevod: Ksenija Janin. August
Cesarec, Zagreb, 1989.
BARTHES, ROLAND, Diderot, Brecht, Eisenstein in Images-Music-Text,
New York, 1977.
BENJAMIN, VOLTER, Estetski ogledi. Prevod: Truda Stama, Snjeka
Kneevi. kolska knjiga, Zagreb, 1986.
BERKEL, BEN VAN and BOS, CAROLINE, Move, UN Studio &
Goose Press, Amsterdam, 1999.
BERTONI, FRANCO, Minimalist Architecture, Birkhuser, Basel, 2002.
BLANKAR, POL, Kroz istoriju grada do novog drutva. Prevod: Dragana
Lukaji, Magna Agenda, Beograd, 2003.
BODRIJAR, AN, Fatalne strategije. Prevod: Mihailo Vidakovi.
Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1991.
BODRIJAR, AN, Simbolika razmena i smrt. Prevod: Miodrag
Markovi. Deje novine, 1991.
BODRIJAR, AN, Simulakrumi i simulacija. Prevod: Frida Filipovi.
Svetovi, Novi Sad, 1991.
BOYER, CHRISTINE M., Cyber Cities: Visual Perception in the Age of
Electronic Communication, Princeton Architectural Press, New York, 1996.
CRITICAL ART ENSEMBLE, Digitalni partizani: Izbor tekstova. Prevod:
Aleksandar Bokovi. Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2000.
CVETKOVI, VLADIMIR N., Volja za novo: O genealogiji modernosti,
Institut za politike studije, Beograd, 1995.
DELEZ, IL, Bergsonizam. Prevod: Duan Jani. Narodna knjiga, Alfa,
Beograd, 2001.
2 8 6 a r h i t e k t u r a i
DERIDA, AK, Bela mitologija. Preveo: Miodrag Radovi. Svetovi,
Novi Sad, 1990.
DERIDA, AK, Glas I fenomen: Uvod u problem znaka u Husserlovoj
fenomenologiji. Prevod Zoran Jankovi. IIC SSO Srbije, Beograd, 1989.
DOBROVI, NIKOLA: Eseji, projekti, kritike, ur. Milo Perovi i
Spasoje Kruni, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 1998.
ELIN, NAN, Postmoderni urbanizam. Prevod: prof. Mateja Nenadovi.
Orion art, Beograd, 2002.
FRAMPTON, KENNETH, In Search of Ground. Ed. Ole Bouman and
Roemer van Toorn. 010 Publisher, Rotterdam, 1995.
FRAMPTON, KENNETH, Moderna arhitektura: Kritika povijest.
Prevod: Tomislav Tot, Sonja Lovasi, Alemka Kralj-tih. Globus,
Zagreb, 1992.
FUKUJAMA, FRENSIS, Sudar kultura: Poverenje, drutvene vrline i
stvaranje prosperiteta. Prevod: Slobodan Divjak, Rade Kalik. Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
GADAMER, HANS GEORG, Evropsko naslee. Prevod: Boidar Zec.
Plato, Beograd, 1999.
GIDENS, ENTONI, Posledice modernosti. Prevod: Vesna Biga, Mladen
Lazi. Filip Vinji, Beograd, 1998.
GOMBRIH, E. H., Umetnost i iluzija. Prevod: Jelena Staki. Nolit,
Beograd, 1984.
GRLI, DANKO, Izazov negativnog: Uz estetiku Teodora Adorna,
Nolit, Beograd, 1986.
GROSZ, ELIZABETH, Architecture from the Outside: Essezs on Virtual
and Real Space, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, 2001.
HAJDEGER, MARTIN, Predavanja i rasprave. Prevod: Boidar Zec.
Plato, Beograd, 1999.
HARTMAN, NIKOLAJ, Estetika. Prevod: Milan Damjanovi. Dereta,
Beograd, 2004.
HASTAOGLOU-MATINDIDIS, VILMA, (ed.), Reconstruction Of Te
City: Urban Design Competitons For Tessaloniki, Berks, 1998.
HEYNEN, HILDE, Architecture and Modernity: A Critique, MIT Press,
Cambridge, Massachusetts, 1998.
2 8 7
JOVANOVI, MIOMIR, Saobraaj u metropolama, IIC SSO Srbije /
Ekonomski institut Beograd, Beograd, 1987.
KANT, IMANUEL, Kritika moi suenja. Prevod: dr Nikola Popovi.
Dereta, Beograd, 2004.
KLAJN, NAOMI, Ne logo, Prevod: Vesna Hadi, Jelena Staki.
Samizdat B92, Beograd, 2003.
KLOC, HAJNRIH, Umetnost u XX veku: moderna postmoderna
druga moderna. Prevod: Zlatko Krasni. Svetovi, Novi Sad,1995.
KOLINGVUD, ROBIN D., Ideja istorije. Preveli: dr Risto Tubi i
Aleksandar Gordi. Slubeni list SCG, Beograd, 2003.
KON, AN, Estetika komunikacije. Prevod: Vesna Injac, Clio, Beograd, 2001.
LEACH, NEIL, Te Anaesthetics of Architecture, MIT Press, Cambridge,
Massachusetts, 1999.
LIOTAR, AN FRANSOA, Postmoderno stanje. Prevod: Frida Filipovi.
Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1988.
LIOTAR, AN FRANSOA,, Raskol. Prevod: Svetlana Stojanovi.
Izdavacka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1991.
MANOVI, LEV, Metamediji: izbor tekstova. Prevod: ore Tomi.
Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2001.
MEKLUAN, MARAL, Poznavanje optila: ovekovih produetaka.
Prevod: Slobodan orevi. Prosveta, Beograd, 1971.
MENNA, FILIBERTO, Proricanje estetskog drutva: Esej o umetnikoj
avangardi i modernom arhitektonskom pokretu. Prevod: Milana Pileti,
Milena Marjanovi. Radionica SIC, Beograd, 1984.
O.M.A., KOOLHAAS, REM and MAU, BRUCE, S, M, L, XL,
Monacelli Press, New York, 1995.
OE, MARK, Nemesta: Uvod u antorpologiju nadmodernosti. Prevod:
Ana A. Jovanovi. Krug, Beograd, 2005.
PENSON, DANIJEL, Arhitektura i moderna. Prevod: Dragana Lukaji.
Clio, Beograd, 2001.
PERNIOLA, MARIO, Estetika dvadesetog veka. Prevod: Drenka
Dobrosavljevi i Marija Mati Radovanovi. Svetovi, Novi Sad, 2005.
PEROVI, MILO R., (ur.), Istorija moderne arhitekture: Antologija
tekstova, Knjiga 3. Treadicija modernizma i drugi modernizam.
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.
2 8 8 a r h i t e k t u r a i
RADMAN, ZDRAVKO, Simbol, stvarnost i stvaralatvo: Ogled o
percepciji, Hrvatsko lozofsko drutvo, Zagreb, 1988.
RAULET, GERARD, Postmoderna utopija. Prevod: Tihomir
Anelkovi. Art Press, Beograd, 2002.
ROSLER, MARTHA, In the Place of the Public: Observations of
a Frequent Flayer, Cantz Verlag, Ostldern, 1999.
SASEN, SASKIA, Gubitak kontrole?: Suverenitet u doba globalizacije.
Prevod: Milanka Radi. Beogradski krug, Beograd, 2004.
SCHMIDT, BURGHART, Protivurenosti postmoderne. Prevod: Draen
Karaman. Art Press, Beograd, 2002.
SEMPRINI, ANDREA, Multikulturalizam. Prevod: Vesna Injac-
Malbaa. Clio, 1999.
TOORN, ROEMER VON, (ed.), Time in transit: A travelogue through
Second Modernity, Te Berlage Istitute, Amsterdam, 1999.
TSCHUMI, BERNARD, Architecture and Disjunction, MIT Press,
Cambridge, 1994.
VIRILIO, POL, Informatika bomba. Prevod: Nenad Krsti. Svetovi,
Novi Sad, 2000.
VIRILIO, POL, Kritini prostor. Prevod: Slobodanka iblai. Umetniko
drutvo Gradac, aak, 1997.
VITGENTAJN, LUDWIG, Filozofska istraivanja. Prevod: Ksenija
Maricki-Gaanski. Nolit, Beograd, 1980.
ZUKIN, SHARON, Learning from Disney World, Blackwell, Cambridge,
1995.
p e r i o d i k a
asopis Kultura, Centar za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, br.
47 i br. 97