IZLOG GRADA

JAVNO PREDUZE] E
POSLOVNI PROSTOR
21000 NOVI SAD, Narodnog fronta 53
tel/fax: 021/489-00-11
JP POSLOVNI PROSTOR osnovano je 23. decembra 1991.
godine Odlukom Skuptine Grada Novog Sada, a zvani~no
je po~elo sa radom 1. januara 1992. godine.
Osnovna delatnost preduze}a je izdavanje poslovnog prostora u zakup.
Preduze}e raspolae sa vie od 160.000 m
2
komercijalnog poslovnog prostora, smetenog u preko
1800 poslovnih objekata.
Najatraktivniji poslovni objekti nalaze se u centru grada,
gde je i ponos preduze}a Poslovni centar APOLO.
D
a
N
S

4
7
Zapisi iz arhitekture, urbanizma i dizajna
4 7
TEMA BROJA:
URBANI DIZAJN I
KOMUNIKACIJE
S E P T E MB A R
2 0 0 4
tampanje ovog broja, pored osnovnog sponzora, pomogao je
POKRAJ INSKI SEKRETARIJ AT ZA ARHITEKTURU, URBANIZAM I GRADITELJ STVO
Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16, e-mail: apvurban@eunet.yu
www.arhiurb.vojvodina.sr.gov.yu
foto: dobrila martinov
DaNS47
3
DaNS - Zapisi iz arhitekture, urbanizma
i dizajna / Articles from Arcitecture,
City Planning and Design;
www.dans.org.yu;
Izdava/Publisher: Drutvo arhitekata Novog
Sada, Miletieva 20; Novi Sad, Vojvodina, DZ
Srbija i Crna Gora;
e-mail: dans@eunet.yu;
tel/fax: 021/423-485;
Glavni i odgovorni urednik / Editor-in-
Chief: Slobodan Jovanovi, arh.
Pomonik glavnog i odgovornog ured-
nika / Deputy Editor:
Vladimir Mitrovi
Urednitvo / Editorial Board:
Ruica Jovanovi, arh., Biljana Jovanovi, arh.,
prof Duan Krsti arh., olt Ivanovi, arh.,
Darko Poli, arh.
Grafiki dizajn / Graphic design:
Miroslav ili
Redakcija u inostranstvu / International
Editorial Board:
Saa Gai, arh. (Geneve), Mr. II Sran
Jovanovi Weiss, arh. (New York), Kaliopa
Jovi, arh. (Wien), Sinia Macedoni, arh.
(Frankfurt), Verica Nenadovi-arkovi, arh.
(Moskva), Josip Pilasanovi, arh. (Budapest);
Sekretar redakcije:
Svetlana Falb
Prevod / Translation:
Dubravka Bugarski-Alimpi;
Lektor / Received by and profesional
reading:
Milka Poa
Redakcija prima utorkom i sredom 12-14h
tampa / Printed by: FORMA, Novi Sad
Cena / Price: 300 dinara
Prvi broj magazina DANS tampan je 1982.
godine. U junu 1984. i maju 1998. godine
tampana su posebna izdanja. DANS izlazi
etiri puta godinje
ISSN 0351-9775, UDK 71
iro raun: 340-2197-32
Novosadska banka AD Novi Sad
Broj finansiraju:
Javno preduzee Poslovni prostor, Novi Sad
Sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i gra-
diteljstvo Vojvodine
r
e

u
r
e
d
n
i
k
a
DaNS47
U
VODNIKOM ZA PROLI BROJ podsetili smo da je prolo ve pet godina od onog aprila
koji je u Novom Sadu zapoet 24 marta, a okonan 10. juna 1999. godine, aprila kada
je Novi Sad ostao bez sva tri svoja dotadanja mosta preko Dunava. Danas, ovih sep-
tembarskih i predstojeih oktobarskih dana, novosaani prelaze Dunav mostom na barama,
mostom sa imenom Duga i privremenim montano demontanim drumsko eleznikim
mostom koji nema anse da zameni ni funkcionalno ni konstrukciono ni oblikovno bivi
most koji smo po njegovom graditelju i projektantu zvali eeljevim mostom. Obnova mosta
Slobode uzvodno kod tranda, otegla se i traje, a buduim mostovima na starim ili novim
stubovima ili lokacijama sve jedno sudbina je neizvesna i planerski i finansijski.
Grad meutim ivi i razvija se, shodno drutveno ekonomskim uslovima i datostima vre-
mena, ali na alost ne i adekvatno potencijalima, prostornim mogunostima i potrebama.
Neophodna vizija, strategija i planovi razvoja i celovitog gradograditeljski smislenog pristupa
ne izranjanju iz podunavskih magli u kojima se kriju mogue i tvorake ideje. Pozitivni efekti
tranzicijskih sistemskih i praktinih koraka ka boljoj drutveno ekonomskoj kondiciji kao pre-
duslovu svakog napretka i povratka u evropsku porodicu gradova i regija u kojoj je Novi Sad
oduvek imao svoje mesto.
Septembar je bio i mesec obeleavanja Dana evropske batine, peti put ve. Ove godine
pod motom Voda smisao trajanja. Obeleeni su ovi dani izlobom: Vode Vojvodine i nizom
drugih manifestacija
Dosta je nezapaeno, meutim, za nas proao in putanja u ponovni saobraaj mosta
u Mostaru ije oivljavanje odnosno rekonstrukcija nakon vandalskog ruenja, za nas kao i
ceo region imaju viestruki i simboliki i faktiki znaaj i poruku. Tog dana, 19. jula 2004.
godine ministri 8 zemalja jugoistone evrope / BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Makedonije,
Rumunije, Bugarske i Albanije/, potpisali su MOSTARSKU DEKLARACIJU koja zagovara veu
regionalnu saradnju u uvanju kulturne batine. Osnovan je, pod pokroviteljstvom UNESCA
i specijalni fond sa tom namenom i odrana meunarodna konferencija pod naslovom:
Kulturna batina most ka zajednikoj budunosti. Eto pouka i prilika za sve. Eto nama i orijen-
tira na koji se moemo usmeriti sa Tvrave na desnoj i iz starog centra grada na desnoj obali
Dunava ka buduim mostovima .
DaNS eli da bude na tom usmerenju i na toj trasi.
Slobodan Jovanovi
4
DaNS47
4
Grad sve vie poprima ulogu sredita
informacijsko-komunikacijskih tokova u
realnoj i virtuelnoj dimenziji. Te promene
neizbeno utiu na sve aspekte stvaranja
(planiranje, dizajn) i funkcionisanja (gradnja,
saobraaj, menadment), pri emu pitanja
komunikacija i reprodukovanja znanja
postaju centralna. U Temi broja - Urbani
dizajn i komunikacije - publikujemo tekstove
sa istoimenog seminara odranog poetkom
jula ove godine u organizaciji Fakulteta
Tehnikih nauka, magazina DaNS i Centra za
nove medije kuda.org iz Novog Sada
U ovom broju donosimo intervju sa arh.
Brankom epiem, novosaaninom i
beogradskim studentom, koji je u poslednjih
dvadesetak godina napravio zapaenu
graditeljsku karijeru u Sloveniji projektujui
brojne stambene, kolske i sportske objekte.
Arh. epi je u dva navrata bio dobitnik
prestine Plenikove medalje za arhitekturu.
Za DaNS govori o svom kolovanju i
prvim radovima u novoj sredini, saradnji
sa slovenakim kolegama, o nedavno
zavrenim objektima u Mariboru kao i
situaciji u slovenakoj arhitekturi danas.
Srpska arhitektura poslednjih godina
doivljava korenite promene, kako kod
samih arhitekata tako i kod investitora. Pored
najvee arhitektonske produkcije na polju
stambene gradnje, paralelno raste i broj
javnih zdanja ali i privatnih kua koje donose
velike novine na srpskoj arhitektonskoj
sceni. Ovom prilikom donosimo prikaze
uspele nadogradnje u Novom Sadu,
nedavno zavrene Beogradske arene kao i
dva nova objekata beogradskih arhitekata
srednje generacije koja predstavljaju primere
pluralizma stilova koji se pojavljuje u
poslednje vreme.
Naa stalna rublika Istoriografija u novom
broju je obogaena prikazom skulpture u
arhitekturi Novog Sada, prvim delom teksta
Graditeljsko naslee Zrenjanina u kome se
apostrofiraju najvredniji objekti nekadanjeg
Bekereka, kao i opirnim monografskim
radom o arh. Jovanki Boni Katerini (1887-
1966), jednoj od prvih ena arhitekata u Srbiji
i dugogodinjem saradniku Ministarstva
graevina, kojim ujedno nastavljamo serijal
priloga ensko pismo u srpskoj arhitekturi.
Dugogodinji poslanik arhitektonske
istoriografije i publicistike, osniva Kluba
arhitekata i urednik beogradske Arhitekture,
temeljno i detaljno, uz line opaske i
komentare, ispisuje istorijat napora da se
u srpskoj sredini osnuje odgovarajui Muzej
arhitektonskog stvaralatva, povodom
nedavno zaetka ideje o Virtuelnom muzeju
arhitekture. Ta nova institucija organizovana
od arhitekata i istoriara umetnosti sa
zadatkom da istraivuje, vrednuje i uva
dela srpske arhitekture, od sada samostalno
zapoinje borbu za svoje mesto u srpskoj
sredini
Poslednji prostorni planovi znaajni za AP
Vojvodinu usvojeni su davne 1981. godine.
Nedavno donet i jednoglasno usvojen
Prostorni plan podruja posebne namene
Fruke gore do 2022. godine predstavlja
prekretnicu u oblasti prostornog planiranja
na podruju Vojvodine. Raen u saradnji
vie pokrajinskih institucija, na osnovama
savremenih urbanistikih dostignua, ovaj
prostorni plan e doprineti znaajnijoj valo-
rizaciji, zatiti, unapreenju i korienju pro-
stora Fruke gore i njenih bogatih prirodnih
i steenih resursa.
55
DaNS47
Sadraj DaNS 47/septembar 2004.
Intervju
6. Arh. Branko epi
Tema broja: URBANI DIZAJN I KOMUNIKACIJE
12. Dileme oko urbanog dizajna
14. Katastar nepokretnosti u slubi urbanog razvoja
16. Geografski informacioni sistem i urbani dizajn
18. Odnegovane predrasude i zaputeni aspekti urbanog dizajna
20. Savremeni urbani trendovi: Nove ludosti, nove mudrosti
22. Globalno umreavanje: Razotkrivanje mita preispitivanje realnosti
24. Globalizacija ili denacionalizacija
26. Bolonjska deklaracija: Transformacija nastavnog plana i programa
Novi objekti
28. Kompleks Beogradska arena
33. Svetionik vere na Dunavu
36. Minimalizam porodinog zdanja
38. Poslovni objekat Eurocentar
Arhitektura u svetu
40. Ostrvo na reci Muri
42. Predgraa Helsinkija: Gradovi budunosti
44. Viiki projekat ekolokog susedstva
Urbanizam
46. Prostorni plan Fruske gore
Enterijer
48. Novi novosadski enterijer: Drvo
Istoriografija
50. Skulptura u arhitekturi Novog Sada
Obnova graditeljskog naslea
52. Graditeljsko naslee Zrenjanina
ensko pismo
54. Arhitektonski opus Jovanke Boni-Katerini
Esej
56. Cetinje - Grad koji je postojao i kad ga nije bilo
Konkursi
58. Konkurs za novu patrijariju
Povodi
60. Virtuelni arhitektonski muzej
Putopis
62. udesan preobraaj kineskog graditeljstva
Fotografija
64. Duan ivki: Moebiusova spirala ili Jakovljeve merdevine
Izlobe
66. Izloba o arhitekti Konstantinu Jovanoviu u Beu
67. Nove vizije enterijera
Ljudi i dogaaji
68. Drutvo arhitekata Valjeva
In memoriam
70. Dr Borislav Bora Dori
Nova izdanja
Nove knjige
Novi asopisi
Arhitektura u svetu ve dugo prestaje
da bude samo kombinacija funkcije i
forme postajui istinski praznik ivota za
korisnike, posetioce i graane. U ovom broju
objavljujemo prikaze najnovijih ostvarenja
poznatog svetskog arhitekata Akonija u
Gracu, pria o predgraima Helsinkija kao
gradovima budunosti i eksperimentalnim
naseljima u Finskoj.
Drutvo arhitekata Valjeva je nezavisno
udruenje strunog i drutvenog karaktera u
oblasti arhitekture i urbanizma i deluje u skladu
sa Statutom Saveza arhitekata Srbije. Osnovni
cilj Drutva je afirmacija, unapreenje i zatita
arhitekture kao profesije u okviru drutvenih i
kulturnih tokova. Na toj ideji lanovi Drutva
su organizovali niz akcija kojima su se aktivno
ukljuili u ivot grada. Izlobe, tribine, konkursi,
rasprave, publikacije i druge aktivnosti promov-
isale su Drutvo u znaajno mesto promiljanja
razvoja grada. Tokom decenije postojanja ono
je postalo prepoznatljivo u drutvenom ivotu
grada, inspiriui razmiljanja i planske akci-
je na unapreivanju kvaliteta ivota graana
Valjeva.
6
DaNS47
Pre odlaska u Sloveniju imali ste radno
iskustvo u naoj sredini. Kakve ste razlike
uoili izmeu novosadske i slovenake sre-
dina u to vreme i kako je teklo snalaenje u
novom okruenju ?
U Maribor sam otiao krajem 1979. godine i
prvo to sam uoio da nije bilo neke posebne
razlike, kako u nainu rada, tako ni u itavom
funkcionisanju projektanskog i graditeljskog
posla. U to vreme se i u Sloveniji slabije gra-
dilo. Nadolazea kriza je bila posebno uoljiva
u graditeljstvu, koje je delovalo u smanjenom
opsegu. Samim tim, situacija nije bila sjajna ni
u projektnim biroima.
Moete nam neto rei o tranzicionom
periodu u slovenakoj arhitekturu u vreme
raspada zajednike drave? Da li je bilo
investicija i veih graditeljskih poduhvata;
ta se uopte deavalo na graditeljskoj sceni
u Sloveniji poetkom devedesetih godina?
U pomanjkanju investicija i dobrih, kvalitet-
nih projektnih biroa, madi arhitekti nisu imali
pravu okolinu za rad i uenje uz prakse to
je najbolji put da mladi arhitekta zapone
svoju stvaralaku karijeru. U tom snalaenju i
lutanju samo su najuporniji i najbolji uspevali
da obezbede posao za sebe i svoje biroe. Bilo je
takoe lutanja i u arhitektonskom izrazu. Nas
nekolicina, koji smo pratili puteve u savremenoj
svetskoj arhitekturi, bili smo svesni tog lutanja,
koje se tada zvalo postmoderna. Potom, sa
tranzicijom zemlje nekako dolazi i do tranzicije
u arhitektonskom izrazu. Jedan mali procenat
arhitekata uspeva da uhvate korak sa savre-
menim tokovima, uz velike muke i napore.
Investicije su tokom osamdesetih, kako smo
pomenuli, naglo padale. Stanje se polako
stabilizovalo sa osamostaljenjem Slovenije,
kada dolazi do nekih dravnih smernica koje
daju novi zamah i mogunost arhitekturi i
graevinarstvu uopte.
Vratimo se na vae prve projekte u
Sloveniji.
Biro u kome sam radio tada, a u kome
radim i sada, imao je sve profile potrebnih
strunjaka, pa su investitori rado dolazili kod
nas. U naem birou su nalazili sigurnost da
e dobiti kvalitetan i sveobuhvatan projekat.
Dobre reference, uraeni objekti do tada
su nam takoe bili od velike pomoi, tako
da su investitori imali poverenje. Sada su to
sve vie privatni, dok se tada kao investitor
pojavljivala uglavnom drava. Ve sam tada
oseao da nema znaajnijih razlika izmeu
projektovanja razliitih objekata, od trafo
stanice, preko industrijskih hala do stambenih
i drutvenih zgrada. Nekako na poetku sam
ba radio trafo stanicu a potom jedan objekat
za metalnu industriju. I ta prva iskustva su
potvrdila da je u arhitekturi svaki zadatak
ravnopravan. Slovenija je u to doba prihvatli
trku za uveanjem stambenih resursa pa sam
u poetku bio angaovan i na polju stambene
arhitekture. U vreme ekspanzije naeg biroa,
radili smo urbanistiki projekat za jedno nas-
POTUJEM FILOZOFIJU PRIRODNIH MATERIJALA
Intervju: arh. Branko epi
Osnovna kola u Gorinici
DaNS47
7
arh. Branko epi
Arh. Branko epi roen je u Novom Sadu
1952. godine. Diplomirao je na Arhitektonskom
fakultetu Beogradskog univerziteta 1977.
godine kod prof. Uroa Martinovia. Kao
apsolvent radio u novosadskom Urbisu i Planu.
Po zavretku kolovanja radio u novosadskom
Neimaru. Na anonimnom jugoslovenskom
urbanistiko-arhitektonskom konkursu za osniv-
anje novog naselja Mieluk u Novom Sadu 1979.
sa saradnicima osvaja ravnopravnu I nagradu.
Poetkom osamdesetih godina seli se u Maribor
gde zapoinje projektantski rad u firmi Projekta
ineniring Ptuj, d.o.o. gde je i danas zaposlen
kao voa arhitektonsko-graevinskog biroa.
Tokom svoje bogate arhitektonske karijere
projektovao je vie objekata raznih namena
od kojih se istiu Kulturna dvorana u Lenartu
u Slovenskim Goricama (1982), fabrika Unior
Stari trg na Kupi (1983), stambene blokove
u Muti (1985), Ribnici (1986), Gornji Petrovci
(1988) i Ptuju (1999; 2004), Prvu osnovnu kolu
u Slovenj Gradecu (2000), Policijsku stanicu u
Ptuju (2002), Gimnaziju u Koevju (2002),
Upravnu zgradu Komunale Ptuj (sa arh. S.
Arnuem, 2004), fabrika gotove hrane Proconi
u Murskoj Soboti (2004). U brojnim projek-
tima u periodu 1994-2002. godine sarauje
sa arh. Jankom J. Zadravcem, takoe autorom
brojnih kolskih zgrada i jednim od vodeih
slovenakih arhitekata srednje generacije. Bavio
se i projektovanjem enterijera od kojih se istiu
enterijer Centralne zgrade Nove Kreditne banke
u Mariboru (2002) i drugih filijala iste banke.
Za veinu svojih objekata izradio je enterijere.
Trenutno su u izvoenju Dom starijih graana
u Vukovskom dolu kod Maribora, osnovna
kola sa vienamenskom sportskom dvoranom
u Miklavu, osnovna kola Radlje opri Dravi,
studentski domovi pri Litostroju u Ljubljani,
Kadetnica u Mariboru i Optinski poslovno,
upravno, stanovanjski centar Hajdina kod Ptuja.
Dobitnik je najvieg priznanja za arhitekturu
u Sloveniji Plenikove medalje za arhitekturu
1996. za Tekstilnu kolu u Mariboru, i 1999.
godine za vienamensku dvoranu u Gorinici
(sa arh. J. J. Zadravcem) koja je bila predlog
Slovenije za evropsku nagradu arhitektire
Mies van de Rohe. Sa grupom autora osvaja I
nagradu na pozivnom konkursu za multikino
Kolosej u Mariboru na Dravi ija je izgradnja
nedavno okonana.
Literatura:
Prehrambena kola Maribor, AB 143-144,
Ljubljana, juli 1999; Vienamenska dvorana u
Gorinici, Oris 6, Zagreb, 2000; Vienamenska
dvorana u Gorinici, Architecture optimal,
award wining architecture, International year-
book 1999/2000, Germany 2000; Gimnazija
Koevje, AB 159-160, Ljubljana, juni 2003
Preureenje Nove kreditne banke Maribor, Oris
21, Zagreb 2003; Osnovna ola Gorinica, Hie
20, Ljubljana maj 2004; Vienamenska dvorana
u Gorinici, AB 149-150, Ljubljana, novembar,
2004
Osnovna kola u Gorinici
i
n
t
e
r
v
j
u
8
DaNS47
elje, za 10-12000 stanovnika - Rabelja vas u
Ptuju. Poto sam bio veoma sve posle rada
sa ekipom na projektovanju za novosadki
Mieluk, gde smo dobili I nagradu, ta isustva
sam preneo u proces rada za naselje u Ptuju,
gde su moje ideje dobro prihvaene. Potom
sam radio na zasnivanju nekoliko stambenih
zgrada za to naselje a posle dvadeset godina,
ponovo sam projektovao jedan stambeni blok
za isto naselje, koji se zavrava ove godine.
Potom su usledili projekti upravnih i javnih
zdanja. Kako je dolo do toga?
Ponekad je to bilo rezultat nekog internog
konkursa, kada investitor hoe neki projekat
pa mu se nudi vie varijanti. Tada u Sloveniji
nije bilo nekih velikih javnih konkursa. Tek
poslednjih pet-est godina konkursi poinju
da se primenjuju u neto masovnijem broju.
Iskustva su uglavnom dobra. Retko sam sa
investitorima imao veih problema, bili su to
kvalitetni odnosi. Nai objekti su, zbog finansi-
jskih efekata, uvek brzo graeni, bre nego to
bih ja to eleo. Vremenom, sa malim padom
znaaja struke, investitori su pojaali pritisak
na arhitekte da se brzo projektuje i brzo
izvodi. est je sluaj da se projektuje neto za
4-5 meseci to bi u normalnim uslovima tre-
balo raditi godinu ili vie. I danas gradnja retko
kada traje due od godinu dana, to takoe,
po mom miljenju nije dobro.
Poslednjih desetak godina u Sloveniji se
posebna panja poklanja podizanju kola,
fiskulturnih dvorana i sportskih centara,
posebno po manjim mestima. Otkuda te
ideje i na koji nain ih drava promovie i
podrava?
Naime, jedna od prvih generalnih odluka
slovenake Vlade, posle umirenja situacije nas-
tale ocepljenjem, bila je i logina - da razvoj
zemlje moe poivati samo na obrazovanoj
populaciji. Brzo se odluilo da se akcenat
stavi na obrazovanje i objekte koji su ga pra-
tili. Pri tome je kolstvo restruktuirano kao
devetogodinje, gde se poslednja predkolska
godina prikljuuje osnovnom kolovanju. Zbog
toga je bilo neophodno i prilagoditi same
objekte savremenijem nainu kolovanja. U
isto vreme, predvieno je da se sve kole u
Sloveniji provere u kakvom su stanju i da se
naprave programi za njihove rekonstrukcije.
Posebno poglavlje tog projekta je bilo 100
fiskulturnih dvorana u Sloveniji, kako bi svako,
pa i najmanje mesto, posebno u blizini granica,
dobilo svoju fiskulturnu dvoranu, sa ciljem da
se to uradi u narednih deset godina. Ta ple-
menita akcija, moe se rei, skoro je okonana.
Slina situacija je bila i sa srednjim i strunim
kolama, kao i sa fakultetima. Ove godine se
prelazi u drugu fazu, u kojoj je isto predvieno
i za uenike i studentske domove. Upravo
ovih dana polaemo kamen temeljac za jedan
veliki studentski dom koji sam projektovao u
Ljubljani.

Vaa sportska sala u Gorinici i kola u
Koevju visko su ocenjene u slovenakoj i
hrvatskoj arhitektonskoj periodici. Moete
nam preneti neka iskustva sa ovih projeka-
ta? ta ste imali na umu prilikom pripreme
i projektovanja ovih zgrada u kojima je pri-
marna funkcija?
Sebe smatram akom beogradske kole i svojih
profesora Radovia, Bogdanovia, Martinovia.
Tada smo uili o kombinaciji funkcije i forme
(umetnikog dojma). Seam se kako bi me prof.
Martinovi uvek vraao sa utopistikih ideja na
Gimnazija u Koevju (2002)
DaNS47
9
funkciju, koju je s pravom smatrao presud-
nom u arhitekturi. Ono to oseam i to sam
pokuavao da postignem na svojim kolama je
da objekat, pored vanosti i primarne uloge
njegove funkcije, organizujem i projektujem
kao svojevrsni nastavak spoljanjeg prostora.
Zbog te interakcije se trudim da moje kole
budu to otvorenije, sa dosta svetla i razliitih
komunikacija, meuprostora u enterijeru i
eksterijeru. Kada su objekti u ruralnoj sredini,
pored modernog izraza, trudim se da postoji i
neto to e tim ljudima i deci dati neku oseaj
topline, da im ne otuim prostor. Drago mi
je da su te moje namere i primeene, kao u
sluaju sportske dvorane u Gorinici, gde je
u samom centru mesta, pored crkve i manjih
prizemnih i jednospratnih kua, sa naom
dvoranom koju smo uklopili u ambijent, pro-
stor dobio veu vrednost. Kao oblogu za taj
objekat smo koristili drvo, to je bio i jedan od
prvih objekata sa drvenom fasadom u Sloveniji,
koja je sada trend i u svetskim razmerama.
Primetili smo da se okolini i parternom
ureenju - kolska dvorita, igralita, parkovi
- oko samih objekata posveuje posebna
panja. Da li je to ujedno izazov za projek-
tante i urbaniste i da li pejzani arhitekti
uestvuju u ovim projektima?
Pejzanih arhitekata ranije u Sloveniji nije bilo
u dovoljnom broju, pogotovu ne u krajevima
van centra, dok su poslednje vreme oni sve
vie ukljueni u procese projektovanja. Poto ih
ranije nije bilo, morali smo sami da se bavimo
ureenjem i modelovanjem ambijenata u
neposrednoj okolini naih objekata. Sa druge
strane smatram da je pravilno da arhitekta koji
projektuje neki objekat to radi, od poetka do
kraja, u svim segmentima koji imaju veze sa
graevinom. To je na prvom mestu urbanizam
bez koga nema nijednog dobrog objekta a na
kraju je tu, ili na poetku, i pejzana arhitek-
tura koju pominjete kao i opremanje enterijera.
Mislim da to treba da bude delo istog autora
ili iste ekipe.
Radili ste i enterijere za vae objekte?
Uglavnom. Mada se ponekad deavalo da
investitor izabere drugog projektanta za enteri-
jer i to je po mom miljenju donosilo loije
rezultate po sam objekat, posebno kada je u
pitanju neki nezainteresovani autor van vaeg
uigranog tima. Isto vai i za izvoae.
Znai to se deava i u drugim sredinama, ne
samo u naoj.
Deava se apsolutno. Izgurati svoju ideju u arhi-
tekturi je jako teko. Kada se daje neki rezime
ili, kao sada, intervju, sve izgleda savreno ali u
praksi do takvog savrenstva je teko doi.
Recite nam neto o materijalima koje volite
i koristite.
Trudim se da koristim prirodne materijale kao
i da potujem njihovu filozofiju. Materijal
izraava svoj unutranji karakter kada se pri-
meni na nekom objektu. Recimo, ako je metal,
za mene to ne moe biti crveno i zeleno. Drvo
takoe mora biti u svojoj originalnoj boji. Isti
pristup imam i prema staklu; ne volim reflek-
sna ili prefarbana stakla, ve prava, prozirna.
Kamena kod javnih objekata ima ree, mada
danas ima apsurda da su neki novi vetaki
materijali skuplji od prirodnih, zbog tehnologi-
je njihove izrade.
Moete nam neto rei o vaem poslednjem
izvedenom delu, multi bioskopu Kolosej na
obali Drave u Mariboru?
U poslednjih godinu dana nekako se desilo
da imam ak 6 objekata koji se rade u isto
vreme, mada su projektovani ranije. To nara-
vno nije uvek sluaj. Nekada je godinje samo
jedan ili dva objekta. Od poslednjih izvedenih
objekata svakako je najznaajniji multikino
Kolosej u Mariboru, koji sam radio zajedno
sa dugogodinjim kolegom i prijateljem arh.
Jankom J. Zadravcem i ekipom saradnika
(Stanko Arnu, Tadej Veber, Jerneja Aanski
Veber). Kolosej je kao objekat veoma ino-
vativan i znaajan, i po svojoj arhitekturi ali i
Multikino Kolosej u Mariboru
10
DaNS47
veliini. Njegova povrina je skoro 30 hiljada
m
2
sa etiri sprata podzemnih garaa uz
reku to je bio i pravi graevinski poduh-
vat. U zgradi se nalazi deset dvorana, od
200 do 400 mesta. Uklapanje u okolinu je
prebroeno samom pobedom na konkursu
koji je predviao objekat takve namene. Na
drugoj strani Drave je pre nekoliko godina
podignut jedan trgovaki centar koji spolja vie
izgleda kao zabavni centar. Izveden je u svim
moguim materijalima, bojama i oblicima. Mi
smo napravili neto to je kontra, radikalno
ali odmereno, to je umirilo taj deo grada. U
neposrednoj okolini je jedan razliit konglom-
erat raznih objekata - nekadanje sajamske
hale, stare stambeni zgrade, savremeni most
na jednoj i stari most na drugoj strani - tako
da smo mislili da je ovo pravo reenje, to je
potvrdio i iri sastavljen od brojnih arhitekata
i profesora. Fasada je raena od materijala
koji se sve vie koristi i ima dobre karakteris-
tike. Koristi se kao zatita staklenih fasada od
sunca, - zadrava preko 90% direktnog udara
suneve energije a proputa ak 80% svetlosti
i zbog toga smo ga koristili i na kolama jer
nema pregrevanja i bletanja svetlosti. Mi smo
tu membranu, koja ima interesantno svojstvo
da se iznutra vidi prema napolje i obrnuto,
spolja se ne vidi prema unutra, izraenu od
poliestarskih vlakana, zatienu PVC-om,
pa premazanu akrilnim lakom (zatita od
skupljanja prljavtine), iskoristili kao fasadnu
opnu. Time smo istakli maginu kutiju filma
i bioskopa. Tako smo proizveli jedan lebdei
oseaj - jer je prizemlje otvoreno i prozirno
- pogotovo nou, kada je objekat osvetljen
Upravna zgrada Komunale Ptuj
DaNS47
11
iza opne, dobija se nestvarni, skoro magini
utisak. Istovremeno fasada sakriva poarne
puteve, stepenice i utrobu tehnoloke sadrine
kao i ostale pomone prostore objekta.
Nedavno sam saznao od izvodjaa da je naa
fasada jedinstvena i jedna od prvih u svetu.
Naalost, investitor nije ispratio nau elju da
stvorimo jedan hram umetnosti, ve je u enteri-
jeru mnogostruko poveao broj komercijalnih
sadraja to mu je svako oduzelo prvobitnu
dra. Reakcije posetilaca su zadovoljavajue. U
Koloseju se okuplja veliki broj ljudi, uglavnom
omladine, koja pored bioskopskih dvorana
koristi i pratee sadraje - uglavnom vezane za
uslune delatnosti, razonodu i zabavu.
Kakav je danas status arhitekata u Sloveniji?
Da li i danas Slovenija ima takvih veliini kao
to su to nekada bili Joe Plenik, Edvard
Ravnikar ili Edo Mihavec, legendarni profe-
sori ljubljanskog Arhitektonskog fakulteta?
Takvih naravno nema. Kolege koje su poznatije
vezani su za fakultet. To im daje neku drugu
vrstu puta prema javnosti. Svojim radom,
projektovanjem, pisanjem i predavanjima oni
su postali i poznate medijske linosti. Mislim
da je trenutno jedan od arhitekata koji ima
najkvalitetnija dela, Janko J. Zadravec, koji ivi
i radi u Mariboru, gde je mnogo tee postii
uspeh nego u Ljubljani. Od arhitekata srednje
generacije, ovom prilikom bih pomenuo profe-
sore Janeza Koelja, Alea Vodopiveca, Vojteha
Ravnikara, Miloa Florjania, kao i neke od
autora mlaih generacija - Tadeja Glaara (lju-
bljanskog urednika Orisa), brani par Vozli,
projektanski par Vuga & Sadar, par Videnik
- Oman i druge.
Recite nam neto o arhitektonskoj infrastruk-
turi u dananjoj (evropskoj) Sloveniji. Koji
struni magazini izlaze, ta je sa izlobama
u Piranu, da li su jo uvek aktuelne?
Piranski dani arhitekture su jedna svetla taka
na polju seminarske i izlobene arhitekture
u Sloveniji, koji se odravaju svake godine,
poslednjeg vikenda novembra sa stalno
prisutnim predavaim, poznatim arhitektima
iz raznih zemalja. U predhodnih par godina
Piranski dani arhitekture prerastaju lokalni
znaaj i tee da daju jedan presek arhitek-
tonskog deavanja ireg regiona i zemalja oko
Slovenije, ak i ire. Povodom te manifestacije
publikuje se i uvek kvalitetni zbornik Piranezi.
Od strunih asopisa dugo godina redovno
izlazi Arhitektonski bilten (AB), koji ureuje g.
Deman. Poslednjih godina uspeni su i maga-
zini Hie i Oris, od nedavno hrvatsko-slovenaki
asopis koji redovno prati sve aktuelnosti
vezane za arhitekturu. Postoji naravno i veliki
broj specijalizovanih magazina koji se bave
uim tematikama vezanim za specifine oblasti
graevinarstva - podove, instalacije, solarnu
energiju koja je u Sloveniji i dalje veoma popu-
larna, kao i brojni drugi.
Razgovor vodio Vladimir Mitrovi
u Petrovaradinu, septembar 2004.
i
n
t
e
r
v
j
u
12
DaNS47
t
e
m
a

b
r
o
j
a
Dileme oko urbanog dizajna
Pokuaji obnove gradova u novim okolnostima
globalizacije suoeni su sa ogromnim izazovi-
ma prevazienosti uhodanih pristupa, otvara
se potreba novih poimanja onoga to naziva-
mo urbanim dizajnom. Novonastale okolnos-
ti uobliavanja mesta, dakle ureenja fizikog
okvira urbanog ivota, okolnosti od drutveno
ekonomskih, politikih, tehnolokih, naravno
demografskih, komunikacijskih, simbolikih,
iskazane su promenama u nainu ivljenja ali
i novim pozicioniranjem gradova na globalnoj
matrici.
Proces globalizacije sve jedinstvenije
planete menja lokalne uslove i iznudjuje preispi-
tivanja uhodanih disciplina u mnogim oblasti-
ma ljudskog delanja, posebno onih koje se bave
gradom. Potreba revizije brojnih koncepata
vezanih za razumevanje ovog fenomena ljudske
egzistencije namee potrebu detaljnijeg uvida u
praksu onoga to bi se moglo svrstati kao urba-
ni dizajn. Uoeni nedostaci uhodanih postupa-
ka, nakaradnost pristupa, uskost, rigidnost, i sl.
proizveli su a i dalje proizvode urbanu sredinu
kvaliteta neprimerenih eposi, mogunostima
profesionalne spoznaje, stepenu razvoja
tehnologije, pa ak i stepena blagostanja i to ne
samo u bogatijim drutvima.
Uobiajeni pristup gradu kao arhitekton-
skom objektu velikih razmera praktikovan od
arhitetkata a na tragu umetnike kreativnosti
tradicionalne discipline urbanizma, ponitavan
je novim senzibilitetima. Rastue komplek-
snosti konteksta sve su bremenitije novim
iniocima: i mimo novih socio-politikih okol-
nosti demokratizacije, odgovornosti odrivog
razvoja, vredne su pomena nove komunikaci-
jske tehnologije, ali nisu zanemarljivi ni iskora-
ci u fotografiji, filmu, modi, jeziku (lingvistici),
filozofiji, estetici, (ak se pominje i kulinarstvo
kao iskaz kulturnog identiteta) itd...1 Evident-
na je potreba da se odstupi od zastarelih meto-
da oslonjenih na proizvoljnosti konvencional-
nog izraavanja, kao otklon od neodgovornos-
ti pravdanih navodnim umetnikim slobodama.
Produbljenija razumevanja i ira znanja, dakle
proirenija saznajna osnova, ukazuje na obrasce
za koordinaciju urbanog procesa kompleks-
nog proimanja sve obimnijim korpusom znan-
ja, i to na nain koji nebi ugroavao dostignuto
blagostanje niti sputavao razmahe kreativnos-
ti. Nove okolnosti uzrokuju i odstupanja od
konvencionalnog pristupa onoga to se nazi-
va urbanim planiranjem, delatnosti optereene
pozitivistikim i kvantitativnim znanjima, steril-
nom nedelotvornou arenih mapa i statistikih
tabela iz restriktivnih birokratskih praksi.
Kako je re o kreativnosti graenja ili inter-
venisanja u izgraenu sredinu koja je urba-
na, dakle, nastala, i sve je vie zaokupljena kul-
turnom, drutvenom supstancom, novonastale
promene neodvojive su od injenice da je re
o transformacijama koje su u biti deo kolek-
tivnog ina. Dananje tenje ka ostvarenju ide-
ala demokratizacije otvaraju pitanja ko gradi,
po ijim se idejama i vizijama ostvaruje delo,
ko od ostvarene vizije ima koristi a ko tete i sl.,
argumenti navode na razmatranja sa politikim
predznacima.
Sve manje individualni in stvaraoca umet-
nika, kreativna akcija urbanog dizajna postaje
sve vie kultuni, dakle poduhvat sa drutvenim
predzancima - pitanja umetnosti kolektiviteta
otvaraju brojne probleme pre svega komuni-
kacije u koordinaciji kolektivne akcije. Problem
usklaivanja interesa, vezano je za oblikovan-
je svesti, kolektivne i individualne, na reproduk-
ciju znanja i uticaja na javnost, na ulogu i
tehnologiju medija, to je sve pored politikih,
drutvenih, kulturolokih, bremenito procedur-
alnim ali i tehnolokim nepoznanicma. Pris-
trasnost komunikacijske tehnologije koja se
nezadrivo namee nudei do sada nezamis-
livu efikasnost rada, otvara pitanja reprezen-
tacije, predstavljanja, kao veze oveka putem
simbola za svet i sveobuhvatnu realnost. Sim-
bole i oznake kao alate reprezenrtacije, nove
tehnologije bitno modifikuju, izobliuju razliito
od tradicionalnih.
Za oekivati je da se u gradovima irom
sveta razlitih veliina i drutveno politikih,
ekonomskih i drugih okolnosti, primenjuju i
razliiti pristupi, intervencije. Akcije su diver-
zifikovane prema potrebama ili razliitom
poimanju kulturolokog konteksta, odnosno
razumevanja ta znai boljitak i unapreenje u
datom kontekstu. Dananja zajednika osnova
veine intervencija u urbano tkivo svih grado-
va, suoene su i promenama uzrokovanih pre
svega novim okolnostima globalizacije i kon-
troverzama oko tumaenja razvojnog ili tranzi-
cionog procesa u globalnom selu kao entitetu
u kojem vie ne postoje izolovani delovi. Prisut-
na su saznanja da su procesi ireverzibilini, dok
ubrzanost uzrokuje mnogo snanije reakcije tro-
mih i promenama manje sklonih komponena-
ta. Uslovljenost novim alatima, najpre iz arse-
nala komunikacijsko informatikih tehnologija,
a u disciplinama koje se bave gradom, pored
samih alata odnose se i na obrasce komunikaci-
jskog povezivanja. Odnos neposrednog organi-
zovanja graana u lokalitetu kontaktima licem u
lice kao osnove specifinih identiteta, naspram
umreavanja koje podrazumeva korienje
raznovrsnih tehnologija, podrazumeva inform-
isanje, proizvodnju znanja, kao vane aktivnosti
iskaza sve brojnijih globalizujuih uticaja.
Pri tome vodei gradovi i svetske metro-
pole (World Cities) u procesu uspona globalne
samosvesti igraju i vodeu ulogu u samoobnavl-
janju, preoblikovanju, rekonstrukciji, ponovnom
otkrivanju (reinventing) novom pozicioniranju.
Opreni su stavovi oko pozicioniranja gradova
u globalizujuem svetu, na mnoge naine city
branding izazov je ukljuivanja gradova u kult-
uru globalizacije, tako je Pariz pokuao da Mit-
eranovim Velikim Projektima iz 1980-tih, Bar-
celona Olimpijadom, Berlin 1990-tih Postrad-
mskim Platz-om (Sl. 1) itd ... da se obelee
u globalnom kulturnom prostoru. Dva neka-
ko istovremena projekta u Londonu, Global
Dome i Nova Tejt galerija doivela su oprene
efekte od promaaja (Dome) do velikog uspeha
(New Tate) obeleavanja Londona u kulturn-
oj matrici (Sl. 2). Brojni procesi od uticaja na
urbani ivot zahvataju i druge gradove raznih
veliina i znaaja zavisno od lokalnih okolnos-
ti. U Srbiji su ideje otvorenog grada obnovljene
u zamahu entuzijazma petooktobarskih prom-
ena i repozicioniranja Beograda saradnjom sa
Nju Jorkom (u kulturi) i obeleene performansi-
ma simbolikog silaska grada iz izolacije brdovi-
tog Balkana ka pitominama Evropskih reka. Novi
Sad svoje anse priobalnih prednosti i konteks-
ta kulturne slojevitrosti podgraa Petrovaradina,
Sremskih Karlovaca samo delimino ostvaruje
tek krajnje lokane domete. Inae za neupuene,
princip otvorenosti star je koliko i grad, ideja
zadire u prirodu urbaniteta, integrativnu spo-
sobnost i ivotnost ovog artefakta, mesta i pro-
stora. Gradski vazduh je slobodan, isticali su
mnogi autori predoavajui i nunost otvore-
nosti zarad vitalnosti i inovacije kao prirodnih
stanja kojima grad podstie i odrava proizvod-
nju vika vrednosti.
Svei primer obnove Menhetna u Nju Jorku,
posle teroristikog napada pilota samoubica u
jesen 2001, ukazuje na iroko mobilisanje bro-
jnih zainteresovanih aktera suoenih sa novim
okolnostima. I kao to je ve poznato, formi-
ranje Civilne Alijanse sa oko 90 organizacija,
udruenja graana, vlasnika zemljita, finansi-
jskih institucija, preduzetnika, umetnika, medi-
ja i sl. kulminiralo je konkursom za urbanistiko-
arhitektonsko reenje memorijalnog komplek-
sa (reenjem Danijela Libeskinda u liku grozda
nebodera nadvienih 500 m. visokom kulom
u apstrahovanom liku koji simbolizuje Stat-
uu slobode). (Sl. 3) Nagovetavajui okolnostii
koje bi se mogle nazvati formama kolektivne
kreativnosti trenutno je u realizaciji iekujui
ili potvrdu inspirativnih i optimistikih projekcija
ili opravdanosti skepse brojnih kritiara. U pros-
pektu za studije urbanog dizajna kolske 2001/
2002. na Kolumbija Univerzitetu Nju Jork, urba-
ni dizajn je opisan kao nain miljenja o gradu
URBANIZAM I KOMUNIKACIJE
Tema broja: Urbani dizajn i komunikacije
Kao mesto ukrtanja ureeno da pospei i artikulie tokove ljudi, roba, novca, GRAD sve vie poprima ulogu
sredita i informacijsko komunikacijskih tokova u realnoj i virtuelnoj dimenziji. Promene neizbeno utiu na aspekte
stvaranja (planiranje, dizajn) i funkcionisanja (gradnja, saobraaj, menadment) pri emu pitanja komunikacije i
reprodukovanja znanja postaju centralna. Inicijalna razmiljanja na temu urbanizma i komunikacija radi otvoranja
nekih od pitanja pokuano je da se pokrene seminarom odranim jula 2004. u Novom Sadu u organizaciji Fakulteta
Tehnikih Nauka, asopisa DaNS i kuda. org, Centra za nove medije iz Novog Sada.
DaNS47
13
t
e
m
a

b
r
o
j
a
koji je kompleksniji, sveobuhvatniji nego arhitek-
tonsko projektovanje a vie orijentisan na formu
od urbanog planiranja. Prouavanje produblju-
je slabo definisano polje izmedju arhitekture i
urbanog planiranja, kao i iroko polje kulturne
teorije, sociologije, urbane geografije, eko-
nomije i biznisa nekretninama. Pomenuti posle-
diplomski kurs proiruje osnovno prouavanje
postojeeg arhitektonskog dizajna koji slui
kao katalizator za ukljuivanje irokokog spe-
ktra aspekata prouavanih drugim disciplina-
ma ali i drugaiji obrasci interdisciplinarnosti i
multidisciplinarnosti nisu iskljueni. Pojam rein-
vencije vezan je za stanje gradova u XXI veku,
posebno onih gradova optereenih problemima
sopstvenog svojevremenog sazrevanja u jeku
moderne industrijske epohe a sada suoenih
sa novim ulogama, sa tranzicijom koja iznuuje
nove forme i znaenja. Pitanje odrivog razvoja
vezano za ekoloko stanje planete kao i pitan-
je javnog ili privatnog saobraaja, energije i
zagaenja, konzervacije u celini, ukljuuju i spo-
menike kulture dopunjujui iroki spektar aspe-
kata koji ekaju redefinisanje pri uobliavanju
zadataka urbanog dizajna.
Suoavanja sa zaboravljenim znanjima i nji-
hovo ponovno otkrivanje u novom kontekstu
(kao u Renesansi) deo su viestrukih znaenja
pojma reinvencije, ponovnog proivljavanja u
kreativnom procesu obnove, pa i tradicional-
nih ambijenata. Pomak niezbeno podrazume-
va preispitivanja metoda, obrazaca, ali i celok-
upnih identiteta primereno novim okolnostima.
Nove informatiko komunikacijske tehnologije
pored preoblikovanja urbane javnosti (TV, Inter-
net, elektronski bilbordi) u disciplinama koje se
profesionalno bave radom, omoguava iskorake
iz klasinih uokvirernosti Euklidove geometrije i
kartezijanskog racionalizma. Zadatke prezent-
acije i problem simbolikog predstavljanja pro-
blme prostor vreme reava u novoj dimenzi-
ji otvarajui nove okvire za drutvenono pros-
torjne procese sa statinim i dinaminim aspe-
ktima. Novi senzibiliteti uslovljavaju i formi-
ranje novih glediata, javljaju se nove utopije,
pluralistike i relativizovane uzdrmavajui i same
ideje utopije. Kada je budunost gradova u
pitanju, kao to utopije nisu odvele nikuda, het-
erotopije su locirane u realnosti koju izazivaju
i izvru - podsticaji ubrzanih ritmova i novih
impulsa efikasnosti funkcionisanja suprotstav-
ljeni su tenji ka udobnosti, harmoninom spo-
koju. Uzdrmane osnove tradicionalnih miljenja
stabilizuju nova razumevanja oslonjena na sve
obimnija znanja, dok vera u ljudski razum uliva
nadu da se suprotnosti prevazilaze dijalogom
ne zapostavljajui matu, imaginaciju, inovaciju,
proetih oseanjima etike i estetike.
Milan Prodnanovi
Slika 1.
London, Galerija Moderni Tejt; Simbolie
procese tranzicije ka postindustijkim
procesima, mnotvo kapitalnih dela mod-
erne umetnosti smeteno je u prostorije
naputene elektrine centrale. Pogled pris-
tupnog prospekta sa obala Temze.
Slika 2.
Milano, Laki metro; Pitanje urbanih tokova
su nereiva bez oblika javnog gradskog
saobraaja pri emu jedno od prihvatljivih
reenja lakog metroa predstvlja efikasno
sredstvo sa ekolokih, ambijentalnih i
saobraajnih kriterijuma.
Slika 3,
Nju Jork, Jersycity, Arhitekti/dizajeri
Scott & Page; Metodom koji omogaava
WEBSAJT tehnologija mogue je simultano
analitiko sintetiko prikazivanje slojevitih
aspekata koje definiu istraivanja urban-
ologije kao osnove koncepta urbanog
dizajna.
Slika 4.
Nju Jork, Jersycity, Arhitekti Scott & Page;
Sintezna kompresovana aksonometrija koja
ne samo da sadri prostorne elemente
izgleda trasa najraznovsnije infrastrukture
nego i intenzitete tokova u pokuaju da
kompresuje prostor-vreme.
4
3 2
1
14
DaNS47
P
rikupljanje i editovanje podataka o pros-
toru i njihovo prevoenje u digitalni oblik
predstavlja sloen i dugoroan zadatak.
Ukoliko se tom poslu pristupa neposredno pre
urbanistikog planiranja onda je takav nain
obino skup i skopan sa nizom problema, koji
nemaju mnogo veze sa samim urbanistikim
planiranjem. Pojavljuju se problemi vezani za
tanost digitalnih podataka, naroito u vezi
sa njihovom aurnou i njihovom slubenom
verifikacijom.
Veina institucija koje se bave urbanim
planiranjem do sada su uglavnom razvijale
sopstveni sistem podataka o prostoru koji je
izolovan i funkcionie nezavisno od drugih
sistema o prostoru drugih institucija na istoj
teritoriji. Sasvim je jasno da postojanje inte-
grisanih podataka o prostoru koje mogu da
dele sve institucije i organizacije i da nado-
gradjuju svojim informacijama specifine
samo za njihove aktivnosti pravi velike utede
zbog izbegavanja dupliranja i odravanja baza
podataka.
Integrisani podaci o prostoru mogu se
jedino realizovati u okviru Republikog geo-
detsko zavoda, odnosno katastarskih slubi po
gradovima, koje su jedino za takvu aktivnost
i nadlene. Preuzeti digitalni podaci za
urbanistiko planiranje tada su slubeni, dnev-
no aurni, poseduju izvornu tanost i u skladu
su sa propisima geodetske struke, a koris-
nicima se na podjednak nain nudi mogunost
korienja kako grafikih tako i alfanumerikih
podataka u digitalnom obliku.
Uvodjenje katastra nepokretnosti pred-
stavlja prvi praktian korak u razvoju i funk-
cionisanju integrisanog sistema sa podacima
o prostornim informacijama. Organizacija
katastra nepokretnosti bazira se na principima
integralne automatske obrade podataka i
u potpunosti se uklapa u koncepciju raz-
voja i funkcionisanja informaionog sistema i
Geografskog informativnog sistema (GIS).
ta je katastar nepokretnosti
Katastar nepokretnosti je prostorni infor-
macioni sistem pod upravom Republikog
geodetskog zavoda. To je javna evidencija o
nepokretnostima i pravima nad njima. Katastar
nepokretnosti sadri podatke o katastarskim
parcelama, u pogledu poloaja, povrine,
naina korienja, bonitetu, katastarskoj klasi
i katastarskom prihodu, podatke o zgradama,
stanovima i poslovnim prostorijama, kao
posebnim delovima zgrada, kao i podatke
o pravima nad njima, nosiocima tih prava,
teretima i ogranienjima. Dakle, katastar
nepokretnosti kao jedinstvena evidencija o
nepokretnostima u Republici Srbiji, omoguava
da se na jednom mestu evidentiraju svi podaci
o zemljitu, nainu korienja, kulturi, klasi,
objektima, pravima na nepokretnosti i nosio-
cima tih prava.
Katastar je tradicionalno bio namenjen za
oporezivanje, transakciju nepokretnosti i pre-
raspodelu zemljita, ali danas informacije se u
veoj meri koriste i za privatni i za javni sektor
pri ureenju zemljita, za urbano i ruralno
planiranje, upravljanje zemljitem i u nadzoru
nad zatitom sredine. Za ureenje zemljita
katastar daje sutinske osnovne informacije
potrebne graskoj upravi, vlasnicima zemljita,
za poetno formiranje parcele (parcelacija
ili preparcelacija); upotrebu prema nameni
zemljita; veliinu parcele kao i potreban
prikljuak na vodovod, kanalizaciju, puteve i
slino.
Katastar nepokretnosti je praktino spoj
etiri sistema: Katastra zemljita, Zemljine
knjige, Katastra zgrada i Katastra vodova i
on objedinjuje fizike, pravne i ekonomske
podatke o prostoru.
Katastar nepokretnosti je na parceli zasno-
van sistem. Grafiki prikaz ovih parcela poznat
je kao katastarski plan koji pokazuje relativan
poloaj svih parcela u datoj oblasti. Katastarski
planovi su obino u razmeri od 1:500 do 1:
5000 i u glavnom se nalaze u analognom
obliku, malo je prevedeno u digitalni oblik.
Pored katastarskog plana katastar nepokret-
nosti takoe sadri i alfanumerike podatke
neophodne za svaki informacioni sistem o
prostoru. Podaci od interesa za urbani razvoj,
a ine deo katastra nepokretnosti obuhvataju:
* Parcele ( poloaj, povrina, granice,
koordinate);
* Zgrade i druge objekte (poloaj,
povrina, spratnost, stanovi, koordinate);
* Prava vlasnitva (prava posedovanja,
korienja, zakupi, hipoteke);
* Vrednost nepokretnosti (poreska, eko-
nomska i dodatna vrednost);
* Poljoprivredne podatke (korienje
zemljita - kultura, kapacitet);
* Vodove (vodovod, kanalizacija, elektrini
vodovi, komunikacije).
Stanje radova na izradi katastra
nepokretnosti
Prvi propis kojim je regulisano pitanje
integrisane evidencije o nepokretnostima jeste
Zakon o premeru i katastru i upisima prava na
nepokretnosti donet 1988. godine. Od tada
do 2. maja 2002. godine kada su usvojene
Izmene i dopune zakona o dravnom premeru
i katastru i upisima prava na nepokretnosti,
katastar nepokretnosti uraen je u samo 550
katastarskih optina od ukupno 5826 katastar-
skih optina ili samo 10%. Od maja 2002.
ubrzan je rad na izradi katastra nepokretnosti
tako da je do danas katastar nepokretnosti
u Srbiji uraen u 2547 katastarskoj optini,
odnosno na 55,4 % .
Sa stanovita efikasnog funkcionisanja
integrisanog informacionog sistema o pro-
storu neophodno je da svi podaci katastra
nepokretnosti kako alfanumeriki tako i grafiki
(katastarski planovi) budu u digitalnom obliku.
Kada se kae digitalni plan, misli se iskljuivo
na digitalni plan u vektorskom obliku. Rezultati
do sada obavljenog posla na prevoenju
katastarskih planova u digitalni oblik su veoma
loi. Treba istai da smo po pitanju digitalnog
katastarskog plana na samom zaelju u odno-
su na zemlje u naem okruenju.
Digitalni katastarski plan prua: osnovu
svakog krupnorazmernog informacionog
sistema, osnovu za izgradnju urbanistikih i
komunalnih informacionih sistema, kao i iroke
mogunosti distribucije podataka u digitalnom
obliku. To to katastarski planovi nisu na viem
tehnolokom nivou, posebno katastarski pla-
novi gradova, glavni je razlog to nije mogue
u mnogim gradovima uspostaviti savremeni i
integrisani informacioni sistem o prostoru.
Mogunosti korienja digitalnog
katastarskog plana i baze podata-
ka katastra nepokretnosti
Efekti do sada obavljenog posla na formi-
ranju digitalnog katastarskog plana gradova i
katastra nepokretnosti bili bi polovini ako bi
se korienje ove integrisane evidencije o pro-
storu svelo samo na katastarske potrebe. Ova
integrisana evidencija o prostoru pre svega
predstavlja neophodnu platformu za razvoj
informacionog sistema na nivou grada i infor-
macionog sistema svih gradskih slubi.
Pored toga to je katastar nepokretnosti
kao integrisani sistem evidencije o nepokret-
nostima i pravima nad njima potpuno autom-
atizovan (dakle svi podaci su u digitalnom
obliku), prednost se ogleda i u tome to su
u katastru nepokretnosti sve nepokretnosti
evidentiraju, bez obzira da li su te nepokret-
KATASTAR NEPOKRETNOSTI
U FUNKCIJI URBANOG RAZVOJA
Svaka ozbiljnija aktivnost u oblasti urbanistikog i prostornog planiranja
poinje prikupljanjem podataka o prostoru. Blagovremeno raspolaganje
objektivnim informacijama, pri tome jo i u digitalnoj formi, omoguilo bi
efikasno i kvalitetno planiranje.
t
e
m
a

b
r
o
j
a
DaNS47
15
nosti (zgrade, posebni delovi zgrada, stanovi)
izgraene legalno ili nelegalno, one se eviden-
tirane sa onim pravnim statusom koji odgovara
toj nepokretnosti. Ovo je veoma znaajno kod
legalizacije nelegalno izgraenih objekata i
njihovog uklapanja u budue urbanistike
planove grada.
Na slici br. 3 prikazana je mogunost
preklapanja digitalnog katastarskog plana sa
orto-foto planom. Ovo je mogue zato to
digitalni katastarski plan poseduje takav model
vektorskih podataka koji je potpuno nezavisan
od rasterskog, to znai da alternativno voenje
rasterske dokumentacije niim ne ugroava
vektorske podatke. Takoe postoji puna slo-
boda u izboru formata rasterske podloge,
njene orjentacije i sadraja. Ove dve strukture
podataka su uvek meusobno povezane svo-
jom jednoznanom geografskom lokacijom,
koja obezbeuje korektno geometrijsko
meanje sadraja. Za sve korisnike digitalnog
katastarskog plana ovo je izuzetno vano, jer
na njegovim osnovama svaki korisnik moe
formirati svoju bazu geometrijskih podataka.
Uzimajui u obzir mogunosti koje danas
nudi savremana raunarska tehnologija, kao
i saznanja do kojih se dolo u razvoju mod-
erne tehnologije Geografskih Informacionih
Sistema, danas na raspolaganju stoje sledee
mogunosti za korienje digitalnog katastar-
skog plana i baza podataka katastra nepokret-
nosti: periodina distribucija podataka putem
digitalnih medija, distribucija putem lokalne
raunarske mree i INTRANET-a i distribucija
putem globalne svetske mree INTERNET-a.
Svaka od navedenih mogunosti ima svoje
prednosti i mane, a za koju e se mogunost
neka gradska sluba opredeliti zavisi od
sledeeg: kakva vrsta servisa e biti pruena
od katastarske uprave za svaku od navedenih
mogunosti, koji nivo eksploatacije prostornih
podataka gradska sluba planira, kao i kakvim
kadrovskim, softverskim i hardverskim resur-
sima gradska sluba raspolae.
Periodina distribucija podataka putem
digitalnih medija ima je smisla do trenutka
stavljanja digitalnog katastarskog plana u
slubenu upotrebu. Meutim, ovaj nain nije
pogodan za slube koje se bave urbanim razvo-
jem grada jer loa strana ovakvog naina distri-
bucije podataka su nereeno pitanje aurnosti
i obaveza da se u jednom trenutku preuzmu
i plate mnogi podaci od kojih e samo deo
biti upotrebljen. Distribucija podataka preko
INTERNETA bila bi dovoljna za korisnike kojima
je dovoljan uvid u podatke, jednostavnija anal-
iza i preuzimanje manje koliine podataka.
Za korisnike koji se bave urbanim planiran-
jem i kojima je potrebna velika koliina uvek
aurnih podataka, povezivanje na lokalnu
raunarsku mreu predstavlja najbolje reenje.
U tom cilju uspostavljena je eksperimentalna
faza u Slubi za katastar nepokretnosti Novi
Sad u distribuciji podataka digitalnog katastar-
skog plana i podataka katastra nepokretnosti.
U eksperimentalnoj fazi prikljueni su Zavod
za izgradnju grada i Urbanistiki zavod Novog
Sada. Za prikljuenje ostalih korisnika u gradu
neophodno je da se uradi dodatna infrastruk-
tura koja e zadovoljiti eljene performanse
prenosa podataka i urede odnosi izmeu
korisnika i Slube za katastar nepokretnosti.
Svakoj zemlji neophodni su odgovarajui
sistemi registracije zemljita i ostalih nepokret-
nosti radi ekonomskog razvoja i efikasnog
gazdovanja kako urbanim tako i ruralnim
prostorom. Na katastar, od samog poetka,
razvija se po najboljim evropskim uzorima. Taj
razvoj ide u pravcu pruanja informacija novog
kvaliteta stalno rastuem broju korisnika u
okviru jedne ire koncepcije etapne integracije
vie sistema iji rezultat treba da bude integri-
sani informacioni sistem o prostoru. Da bi se
dolo do samog kraja, tekoe koje treba sav-
ladati su iskljuivo organizacione, a vrlo malo
finansijske i koncepcijske prirode.
Stevan Maroan
Slika 2. Digitalni katastarski plan. Slika 3. Digitalni katastarski plan preklopljen preko orto-foto plana.
Slika 1. Stanje radova na izradi katastra
nepokretnosti
t
e
m
a

b
r
o
j
a
16
DaNS47
t
e
m
a

b
r
o
j
a
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI I
URBANI DIZAJN
N
ova elektronska paradigma - Internet i
telematik tehnologije, uslovila je znaajnu
transformaciju drutva i pojedinca i bitno utica-
la na socijalne, ekonomske, kulturne, politike
sfere i stvaranje novih senzibiliteta. Revolucija
informacija i komunikacija eliminisala je sve
granice, ukinila razlike i ponudila opcije i
mogunosti u okviru kojih urbani procesi mogu
biti preoblikovani. Elektronska mrea kao
katalizator informacionog i multimedijalnog
drutva baziranog na znanju uvodi potpuno
novi nain poimanja prostora i vremena kao i
novu estetiku nevidljivog i nematerijalnog.
Arhitektura i urbani dizajn takoe se menjaju
u svetu elektronske minijaturizacije, ere bita i
porasta dominacije softvera nad materijalnim
formama.
Cyberspace nastaje kao potpuno novi kon-
cept shvatanja prostora - ponitava se pojam
mesta, nema limita, okvira, prostorno-vre-
menskih ogranienja. Paralela izmeu fizikog
prostora i cyberspace-a moe se posmatrati na
relaciji paralele prostor-vreme i masa-energija.
Distanca nije vie relevantna dimenzija put-
ovanja - u virtuelnom prostoru kreemo se od
destinacije do destinacije, od informacije do
informacije.

Virtuelna realnost i prostor
Korienjem modernih softvera mogue
je redizajnirati digitalne vetake verzije nae
fizike realnosti i konstruisati eljeni prostor
tako se sintetiu realni i imaginarni svet -
mogunosti su neograniene a osnovni zahtev
je - skinuti okove fizickog!. Novi urbani
prostor predstavlja simulirano okruenje a
mogunost biti bilo gde je zaista radikalna
promena u odnosu na tradicionalno shvatanje
prostora i vremena.
Cyber-arhitektura moze se posmatrati
kao dizajn doivljaja vie nego objekata i to je
radikalan preokret arhitektonske svesti. Ako se
posmatra kao istorijski tok uoava se transfor-
macija graenja od materijalnog ka nemateri-
jalnom: od kamena, elicnih konstrukcija, bet-
ona, zid zavesa strukturalnog stakla, svetlosnih
panela, holograma ka virtuelnoj realnosti
i smart tehnologijama. Nova arhitektura
posveena je vie ekspresiji, komunikaciji i misli
ona korespondira izmedju realnog - fizikog
sveta i virtuelnog - apstraktnog prostora.
Cyber-city. Nastaje novi koncept urbanog
razvoja: dok smo ranije gradili gradove sada
oni grade nas. Javni prostori se menjaju - sa
kolapsom prostora i vremena sve se moe
desiti svuda i bilo gde. Na primer, internet
kafe je realno mesto u realnom gradu ali ono
nudi i virtuelno okruenje i nove javne sfere.
Grad budunosti predstavlja jednu beskonanu
urbanu strukturu bez koherentnih formi,
bez hijerarhijske strukture, bez centra i bez
jedinstva a njegovu arhitekturu ini odsustvo
raznovrsnih simbola, neutralizacija, osobito u
odnosu prema kontekstu. Novi urbani jezik
objekata i ulica, stakla i svetlosti odraz je ideala
koje grad postie transformiui stvari u reci,
objekte u znake, tamu iz prirode u neonske
apstrakcije i kodove, dobijajui tako posebnu
fluidnost.
Postavlja se pitanje da li je Internet nova
vrsta prostora ili samo produetak starih meta-
fora s obzirom da je veina novih simbola koje
koristimo u digitalnim gradovima izvedeno iz
analogije sa realnim gradovima i mestima. To
samo potvruje injenicu da interakcija izmed-
ju ljudi nikada ne moe biti potpuno zamen-
jena interakcijom pojedinca i maine. Nauke,
arhitektura i umetnost virtualnog mogu samo
da izmeste ali ne i potpuno zamene realno.
Nove profesionalne metode
Nove tehnologije uslovile su znaajnu promenu
profesionalnih metoda, novi pristup projek-
tovanju, planiranju i upravljanju gradom. CAD
alati, alati za 3D vizualizaciju, digitalna kar-
tografija i GIS, pruaju neograniene moguc-
nosti: itav ciklus projektovanja i mendmenta
graenja postaje automatizovan tako to se
funkcionalni softver povezuje sa informacijama
o objektu. Razvijaju se alati za prezentovanje
informacija, za skiciranje u procesu planiranja,
za urbane analize koje ukljuuju prostornu
analitiku sa razliitim tipovima multimedija i
vizuelizacije. Na ovaj nain, nove tehnologije
omoguavaju jednostavno modelovanje urban-
ih procesa i promena i iznalaenje solucija za
kompleksne urbane realnosti i protivrenosti.
GIS Geografski Informacioni
Sistemi
GIS je jedan od elemenata informacione infra-
strukture - sistem za prikupljanje, uvanje,
proveravanje, integrisanje, manipulisanje,
analizu i prikazivanje podataka. Osnovu GIS
programa ini prostorno referentna kompjut-
erska baza tipoloki raznovrsnih podataka
(satelitski i aero-foto snimci, fotografije,
statistike tabele, demografski trendovi, tipovi
tla, itd.) (Prilog 1).
GIS omoguava integrisanje tako irokog
spektra podataka, sloene prostorne analize,
kreiranje tematskih mapa, korienje referenci-
ranih slika, uzoraka, analiza, upita, vizualizaciju
prostornih mapa, morfoloke analize uzoraka
mrea itd. GIS alatima omogueno je izvlaenje
podataka i informacija iz baze podataka prema
tipu objekata ili prema nekom odreenom svo-
jstvu (npr. prema prostornoj lokaciji i veliini).
Kada se jednom formira dobra GIS baza
podataka lako je dobiti odgovore na pitanja:
gde se nalazi neki objekat? ko je vlasnik par-
cele? koliko je rastojanje izmeu dva mesta?
Ili sloeniji upiti tipa: Koliko ima potencijalnih
kupaca u krugu 2 km od prodavnice? Koji su
trokovi eksproprijacije zemljita u pojasu 50m
od autoputa? itd.
Svaki sloj koji se formira putem GIS alata
predstavlja jednu dvodimenzionalnu mapu tj.
odreeni nivo podataka. Preklapanjem i kom-
binovanjem slojeva mogu se sagledavati njihovi
meuodnosi i tako modelirati neki fenomen
urbanog okruenja u prostoru i vremenu.
Vizualizacija tj. produkti kartografskih outputa
su kljuna karakteristika GIS-a - prezentovanje
podataka i prikaz rezultata anliza u vidu mape
ini analize sagledljivim to je veoma znaajno
naroito u procesu donoenja odluka u svim
oblastima u kojima je GIS primenjiv.
3D GIS alati manipuliu sa trodimenzion-
alnim objektima baza podataka ukljuuje
i visine objekata, nivoe terena, to znatno
olakava sagledavanje nekog problema u
urbanom okruenju. Mogunosti koje prua
3D GIS modelovanje i brza vizuelizacija ideja
u tri dimenzije, kao i veza GIS programa sa
CAD-om i digitalnom fotografijom, znatno
su redefinisale nain urbanog planiranja i
oblikovanja grada. (Prilog 2).
GIS i Internet Veoma je znaajna inte-
gracija GIS-a sa drugim tipovima informa-
cionih sistema i alata, mobilnom telefonijom,
Internetom, drugim vidovima IT infrastrukture.
Naroito je korisno direktno vezivanje GIS
softvera na www i mogunosti interaktivnih
analiza od strane internet korisnika. GIS inter-
aktivne mape na Internetu (IMS internet map
service) omoguavaju korisnicima (potencijalno
svakom ko je na Internetu) da sagleda podatke
vezane za neki grad. Mogu se kombinovati
mape layer-a, npr. preklapati povoljne zone
za investiciona ulaganja, sagledavati kako se
kreu poslovi, gde su locirane hazardne take
grada itd.
Korisnik interaktivnih mapa moe da
ispituje i eta kroz 3D tematski model koristei
standardne navigacione alate VRML (Virtual
Reality Modelling Language). Veoma su korisne
..U taki smo tranzicije iz faze kulta i kulture mehanikih apstrakata (...) u fazu kulta i kulture digitalne...
Manfred Faler (The Mediamorphosis of the City)
Tranzicija ka informacionom drutvu i transformacija urbanog dizajna
DaNS47
17
t
e
m
a

b
r
o
j
a
i interpolacije fotoprostornih panoramskih
scena u realno okruenje.
GIS i odrivi grad
Globalni koncept odrivog razvoja ide u susret
otvorenom svetu novih komunikacija. Najpre
utvreno znaenje ekoloke odrivosti kon-
frontirano je drugim znaenjima istog pojma
- odrivi razvoj posmatra se kroz prizmu
novih medija i elektronske digitalizacije. Od
naturalistikog i tehnicistikog kreemo se
ka civilizacijskom poimanju odrivog razvoja:
ekonomska odrivost, socijalna odrivost, kul-
turna odrivost itd. Sloenost urbane realnosti
i vieslojno znaenje pojma odrivosti zahteva
integrisane analitike metode koje mogu da
reprezentuju sve aspekte realnog ivota grada.
Analitika svojstva GIS alata znatno doprinose
razvijanju urbanih strategija i determinisanju
veoma kompleksnih interakcija urbanog
okruenja.
Kao i ostali elementi informacione infrastruk-
ture, GIS ima veliku ulogu u oblikovanju
odrivog grada:
- poboljava proces planiranja i upravljanja
gradom,
- uvodi novi pristup definisanju ekonoms-
kog razvoja,
- pospeuje implementaciju zakona,
- omoguava efikasniji monitoring urbane
dinamike,
- kreira snane alate za marketing, distribu-
ciju, prodaju, servise kupaca,
- formira multikorisniko okruenje - oku-
plja ljude zajedno u procesu odluivanja i
razmene ideja u javnosti, itd.
Prilog 3 pokazuje primenu GIS-a u
sagledavanju konkretnog problema funk-
cionisanja grada - monitoringu zagaenja
ivotne sredine. Modelovanje zagaenja
vazduha u Londonu dostupno je na Internetu
- NO2 emisija podzemne eleznice moe da se
transformie od sirovih podataka u sagledljivu
slikovitu 2d i 3d matricu.
GIS kod nas
Naa planerska praksa kao i kod svih zemalja u
tranziciji susree se sa optim svetskim trendo-
vima tretiranja grada kao veoma kompleksnog
informacionog i komunikacionog okruenja.
Proces prelaska sa uhodanih izvora informacija
(analogne podloge i nepovezane baze podata-
ka na razliitim raunarskim platformama) na
novi sistem, georeferenciran i logiki pove-
zan, veoma je otean i usporen. Radikalne
promene, uvoenje kompjuterske tehnologije i
prilagoavanje svetu novih percepcija ne moe
dovoljno brzo da transformie ustaljene okvire
sa starim metodama, tehnikama i shvatan-
jima. Postoji itav niz problema usko veza-
nih za implementaciju novih informacionih
tehnologija:
- institucionalni monopoli i monopoli nad
podacima,
- neartikulisani sistem vlasnitva,
- neregulisani trini odnosi,
- nedostatak kvalitetnih podataka u svim
oblastima i verodostojnost podataka,
- nedostatak opreme, kadrova i licenci-
ranog softvera,
- zastareli nain razmiljanja, otpor prema
promenama usporeno prilagoavanje
svetu novih percepcija, itd.
Dobro konstituisane GIS baze podataka
znaajno bi doprinele drutvu koje je u tran-
zicionim procesima da na operativan nain
rei mnoge probleme, da sinhronizuje i
modernizuje slube i servise, da pobolja
sistem upravljanja i odluivanja, kao i druge
procese urbane rehabilitacije. Podaci vezani
za grad koji su javnog karaktera morali bi uz
odgovarajuu finansijsku i drugu nadoknadu
da budu dostupni svima. Tako bi se spreilo da
neke institucije imaju monopol nad podacima
koji su od interesa za vei broj korisnika.
Pored mnogih problema koji se pojavljuju
u procesu implementacije novih informacionih
tehnologija, mnoge slube kod nas pokuavaju
da postepeno prihvate nove metode i bar
delimino proprate svetske trendove vezane za
korienje GIS sistema.
Primer pokazuje mogunost tretiranja
razliitih tipova zelenih povrina Beograda
putem GIS alata Mapinfo. Klikom na odreenu
povrinu (plava boja) pojavljuje se tabela koja
nudi niz podataka iz baze: tip zelenila, naziv
zelene povrine, povrinu, namenu, normativne
pokazatelje, itd. (Prilog 4).
Navedeni primer samo ilustruje model
primene GIS alata u sagledavanju zelenih
prostora grada mogunost formiranja baze
podataka koja se moe koristiti u monitoringu,
analizama i planiranju. Mogunosti GIS-a
daleko su opsenije a njegovo implementiranje
u sve sfere urbanog ivota naih gradova tek je
u poetnoj fazi.
Budunost GIS-a
GIS kao indikator odrivosti, kao odraz kom-
pleksne interakcije urbanog mesta i elektron-
skog prostora sa raznovrsnim tokovima ideja,
informacija, medija, moe znatno unaprediti
proces monitoringa i upravljanja urbanim pro-
cesima gradova. GIS je usmeren ka elektrons-
koj demokratiji poveanjem broja mogunosti
za interakciju izmeu javne administracije i
graana, ka reprodukovanju znanja, formi-
ranju urbane javnosti i spontanom delovanju
na nain urbanog razmiljanja, na nain
korienja grada.
Primena GIS-a i drugih informacionih
tehnologija u urbanom dizajnu i planiranju
samo je jo jedan od dokaza kako se deo ener-
gije izmeta iz realnog prostora u cyberspace,
kako se postor i vreme intenziviraju i kako se u
urbanom okruenju formiraju nove percepcije,
nova estetika i drugaiji dizajn.
Marija Milovanovi
Prilog 2 - GIS Integracija rasterskih i vektor-
skih podataka (ArcGIS Spatial Analyst, ArcGis
Software by ESRI, Redlands, California, 2001)
Prilog 3 - 3D model gradskog bloka vizu-
elizovan pomou GIS alata ArcView (http:
//www.casa.ucl.ac.uk)
Prilog 5 - Mapiranje zelenih zona Beograda
pomou GIS programa Mapinfo (iz dokument-
acije Generalnog plana Beograda 2021.)
Prilog 4 - Prostori virtualne polucije svedeni na
mapu Londona
18
DaNS47
I
ako ne postoji jedna definicija urbanog diza-
jna, u svakodnevnoj profesionalnoj praksi
mahom je postignut konsenzus oko naelne
i opisne definicije onoga to je posao i proizvod
urbanih dizajnera. S druge strane brojne teorije
i doktrine urbanog dizajna, vie ili manje obo-
jene kontekstom svoga porekla profiliu vie
definicija, zavisno u kom ih svojstvu i za kakve
nakane ih koriste. Za nau raspravu na ovom
mestu ini nam se da je svrsishodno, ma i po
cenu neomiljenog pojednostavljenja koristiti
upravo onu praksistiku identifikaciju pojma
urbani dizajn. Velimo praksistiku i pod time
podrazumevamo sutinski svakodnevni posao
urbanih dizajnera, a ne samo ono to je kroz
propise kodifikovano kao izrada urbanistikih
projekata.
Dakle, mi emo ovde i sada raspravljati o
izvesnim karakternim crtama urbanog dizajna
kao delatnosti iji je predmet (objekt) fizika
struktura grada, tavie (no, fiziki uzev-
tamanje!) njeni manji fragmenti, a delatnost
projektovanje, odnosno fiziko oblikovanje
ovih strukturalnih fragmenata graene sre-
dine. Dibidus rudimentarno reeno, urbani
dizajn, odnosno urbanistiko projektovanje, za
razliku od arhitektonskog projektovanja bavi se
projektovanjem vie od jedne zgrade. Iako je
ovakva identifikacija urbanog dizajna na ivici
da se razume kao vulgarna i krajnje dunerska
interpretacija jedne uvaene profesije i sloene
discipline, izgleda kao da najvei broj pro-
fesionalaca ba i nije u stanju da drugaije,
a dovoljno jasno potpunom laiku, dakle
graaninu, definie sopstvenu profesiju.
E sad, ako je oigledan toliki raskorak izmeu
jed(i)ne vrlo razumljive i mnotva nerazumljivih
a, je li, potpunih i sloenih definicija urbanog
dizajna, onda neto sa ovom disciplinom nije
sasvim jasno. Iz ovih naelnih nejasnoa, a
videemo i iz utopijskih korena urbanog diza-
jna esto proishode i odgovarajue mistifikacije
i predrasude o, projektovanju grada, pa o
malom urbanizmu i tako dalje.
O tome e biti rei u ovom prilogu.
UTOPIJSKE PREDRASUDE O
URBANOM DIZAJNU
Posledice konfuzne recepcije urbanog dizajna
dobrim delom su zasluga njegove arhitekton-
ske ili, bolje, arhitektonine prirode. Zaista, nije
lako ubediti u suprotno veinu onih koji veruju
da urbani dizajn i nije osobita, autonomna
disciplina i delatnost, nego je samo sinonim
za arhitektonsko projektovanje u gradskim
razmerama, dakle, pored kua, ima tu i ulica,
trgova, parkova i tako...sve to se isprojektuje. I
sve je to arhitektura. Istrajavanje na ovakvom
razumevanju i, shodno tome, upranjavanje
urbanog dizajna u gradovima i naseljima,
ne odstupa bitno od prethodno pomenute
proste definicije urbanog dizajna. A ako je
to tako, onda je urbani dizajn jedno utopijsko
ureivako i normativno orue koje grad tre-
tira kao graevinu. Poistovetiti pa ak i svesti
svemirski komplikovan fenomen grada na
fiziku sutinu graevine, a time drutvenu
i kulturnu sutinu urbane zajednice reduko-
vati na artefakt poput skupa ili sklopa zgrada
i neizgraenih prostora, intencija je opasna za
grad i graane.
Iz utopijske prirode urbanog dizajna koja
se lako moe pratiti kroz njegovu istoriju (
istovremeno i kroz istoriju gradova i istoriju
ideja o gradovima!) proistie nekoliko neugod-
nih predrasuda:
1. Urbani dizajn je prioritetno umetniki
kreativna disciplina. Prostije razumevanje ove
predrasude upuuje kako je urbana forma
koja po utopijskom konceptu u krajnjem
transcendira i itav grad kao zajednicu i
kulturu, zapravo umetniko delo. Urbani diza-
jner je dakle kreativni umetnik, jednovremeno
nadahnuti skulptor ili barem fizike strukture
grada ili barem scenograf urbane scene, jed-
nako tako i reditelj mizanscena svakodnevnog
ivota, a moe biti i inenjer ljudskih dua,
premda je ovaj zanat bio rezervisan za pisce i
to u jedinim drutvenom i dravnom obrascu
koji moe realizovati isprojektovan grad-
totalitarnom.
2.Urbani dizajn determinie urbanu formu. Ovo
predubeenje je od onih najrasprostranjenijih
meu arhitektima i njihovim simpatizerima.
Veoma je duboko uverenje kako grad treba
projektovati i time preduprediti negativne
efekte veine onog spontanog, stihijskog ili
divljeg, tavie bespravnog gradograenja.
Iako je teko osporiti da normativno regulisan-
je fizike strukture grada i potrebno i logino,
urbani dizajn je u savremenim demokratskim
zajednicama tek jedno, sasvim ogranieno
sredstvo za ovakvu regulaciju. Ostala, domi-
nantna sredstva i mehanizmi regulacije su u
sferi pravnih, socijalnih i ekonomskih odnosa
meu mnotvom aktera urbanog razvoja ili,
naprosto, ivota u gradu. Izvan njih urbani
total-dizajn je ili zaista grafika umetnika
disciplina, odskora jedna od brojnih virtualija
ili egzekutor totalitarne volje i vizije grada u
najirem smislu.

3. Developerima je neophodan urbani dizajn.
Ova apriorna pretpostavka naizgled je tana,
jer kako drugaije realizovati interese inves-
titora nego uz pomo urbanog dizajna. No,
ovakvo uverenje je isto kao i da verujemo kako
ne moemo ruati bez kuvara i kuvanja. No,
kada bi i kuvanje, poput urbanog dizajna bilo
umiljeno kao prioritetno umetniki kreativna
disciplina, onda bi se serviralo samo ono to
nadahnuti kuvar zgotovi. Analogno tome,
developeru, za njegove pare (a ni graanstvu
kao poreski solventnoj populaciji) nije neo-
phodan urbani dizajn koji konsekventno sledi
iluziju o umetnikosti i nadahnuu dizajnera.
Ovde ne treba pominjati ukuse investitora,
naroda i dizajnera, jer nije re o tome. Radi se o
faktu da je developer, a nita manje ni gradska
zajednica sklona da brani i upranjava pravo
da bira formu, karakter i kvalitet prostora koji
gradi i koristi za svoje pare, potrebe, interese i
prema sopstvenom sistemu vrednosti.

4. Urbani dizajn usmerava ponaanje koris-
nika prostora. Ovo je delimino tano, ali
nije tano da je uticaj urbanog dizajna pre-
sudan za ponaanje korisnike populacije.
Jer, iako je dirljiva pretpostavka dizajnera da
e se korisnici okupiti upravo tamo i onako
gde je i kako je zamiljeno i nacrtano mesto
okupljanja, odmor ili igra dece, to retko
biva tako. Izgleda da su nestani korisnici vie
skloni da se ponaaju u skladu sa sopstvenim
specifinostima i podstaknuti dogaajima u
svim (i u nedizajniranim) prostorima, a ne pro-
storima samim po sebi.
5. Urbani dizajn treba da prati sopstvene
savremene trendove. Ova predrasuda je
rasprostranjena u kulturnokolonijalno infe-
riornim lokalnim dizajnerskim branama.
Posebno u onim koji uz to, nedaleko od
utopijske tradicije, priljeno neguju i neobian
pseudoelitistiki odnos prema profesiji kao
svojevrsnom brendu. U bekstejdu ovako okle-
vetanog urbanog dizajna nalazi se udnja da
se u svakoj kasabi i palanci posadi neociamovs-
ki ealj solitera, onako za razglednicu ili
skupo poploa peaka promenada tamo
gde je i makadam respektabilan.
Nabrajanje ostalih predrasuda o urbanom
dizajnu uinilo bi da predstava o razmerama
utopijske recepcije ove discipline meu
samim profesionalcima bude potpunija. No,
ini se vanijim formulisati odgovarajuu
pretpostavku o loginoj povezanosti ovih
predrasuda, a potom je proveriti kroz stvarne
efekte urbanistikog projektovanja na nae
gradske prostore i njihove stanovnike. Ali, to je
jedna inspirativna tema za istraivanje mnogo
ozbiljnije i ambicioznije od ovog priloga.
ETIRI ZAPUTENA ASPEKTA
URBANOG DIZAJNA
Ipak, ako pogledamo gde je i koliko prisutran
urbani dizajn u fizikoj strukturi naih gradova
u poslednjih petnaestak godina, jedva emo
ga prepoznati, reklo bi se sasvim u natru-
hama, u gustom tkivu divlje gradnje ili, pak,
u nasleenoj, zaputenoj i poguenoj mor-
fologoiji centralnih zona i, delimino, nekada
novih stambenih naselja. To zaista nije zato,
kako se meu arhitektima misli, to institut
ODNEGOVANE PREDRASUDE I ZAPUTENI ASPEKTI
URBANOG DIZAJNA
t
e
m
a

b
r
o
j
a
DaNS47
19
urbanistikog projekta nije bio adekvatno
formulisan u zakonima iz oblasti urbanizma,
graevinskog zemljita i graenja.
To je, naime, zato to je tokom poslednjih
petnaestak godina meu naim arhitektima,
a nita manje i meu uiteljima arhitekture,
dosledno negovane anahrone, pretranzicijske,
dakle utopijske doktrine o ulozi i karakteru
urbanog dizajna, dok je mejnstrim domae
gradogradnje iao svojim tokom, dakle,
bez olako obeanog urbanog dizajna,
demantujui barem prve tri predrasude koje
smo spomenuli. Odgovor na ovo mogao bi,
dodue, da bude predlog da se ne debatuje
o nudi urbanog dizajna, nego o karakteru,
dakle ne o tome da li, nego kakav nam je
urbani dizajn, je li neophodan.
Svejedno, ova debata nije mogua u okviru
fizikog determinizma kao dominantne dok-
trine u ovdanjem shvatanju urbanog dizajna.
Ako askamo o urbanom dizajnu koji bi bio
iole primeren svemu onome to se oko nas
ovakvih u evropskom okruenju onoliko pro-
menilo za tri poslednje petoletke, onda valja
osveiti seanje na najmanje etiri zaputena
aspekta urbanog dizajna:
1. Ekonomski diskurs urbanog dizajna. Logika
trita je iz vizure mnogih dizajnera preteno
skueno uoena kao vulgarni, remetilaki
faktor u odnosu na struku i strunost, o
umetnikosti urbanog dizajna da ne govorimo.
Umesto koncentracije i centralizacije finansijske
moi na jednom mestu i u jednom subjektu o
kojem kao o idealnom poslodavcu sanja svaki
nadahnuti projektant gradova, trina disper-
zija unosi zabunu i pometnju, tavie nered
u urbanu formu. U renik dizajnera, sreom,
ulaze pojmovi poput fizibiliteta, odrivosti,
eksternalija i slino. Pre ili kasnije, u veoj ili
manjoj meri, bie neophodno da urbani diza-
jneri sopstvene proizvode revalorizuju pomou
ekonomskih kriterijuma i u odnosu na eko-
nomske interese brojnih aktera. Pre toga valja
razumeti i to da dizajneri gradogranju vide kao
realizaciju (svojih) projekata, a developeri i
drugi trini ili neprofitni igrai kao rebalans
ekonomske strukture to je drugo ime za
realizaciju finansijskih interesa u ekonom-
skom (ponekad i ekonomistiki shvaenom)
prostoru. Smislen urbani dizajn je mogu u
dijalogu ova dva uglavnom ekstremna vienja
grada, njegovog razvoja i oblikovanja.
2. Socijalna pozicija i odgovornost urbanih
dizajnera. Uproeno reeno, dok nadahnuto
kreira grad crtajui projekat, empriijski osveen
urbani dizajner zapravo simulira logiku,
ponaanje i reakcije korisnika koji se danas-
sutra imaju nai u tako isprojektovanom pro-
storu. No, ta simulacija je u najveem takoe
okrenuta fizikim manifestacijama korienja
prostora, dakle voena sasvim ergonomskim
kriterijumima: kretanje, etnja, sedenje, gle-
danje, okupljanje, igra... Takva simulacija esto
biva obogaena zapravo poeljnom slikom na
tome kako, po vrednosnom uverenju dizajnera,
famozni korisnik treba, dakle mora za njegovo
vlastito dobro da se ponaa u gradskom pro-
storu. Konano, u onom prostoru koji je za
korisnika, kao za Barbiku kreirao urbani diza-
jner. No, ako dizajneri prihvate fakat da nema
eeg trenda od socio- kulturne stratifikacije
u prostoru, od sve suptilnijeg diferenciranja
korisnike populacije u urbanoj strukturi
po sve mnogobrojnijim kriterijuma na jed-
nako brojne grupe koje sve do jedne polau
prava na sve obilnija ljudska prava, onda e
se lake oblikovati i svest o socijalnoj odgov-
ornosti urbanog dizajna i njegovih majstora,
kalfi i egrta. Razlike, izbor, participacija, adap-
tacije, amortizacija konflikata, koegzistencije,
integracije, multi vs. mono i slini pojmovi
karakteriu renik koji valja prihvatiti i u pro-
jektnim zadacima i filosofiji urbanog dizajna
danas-sutra i ovde.
3. Kulturna komponenta i identitet diza-
jniranog urbanog prostora. Meu naim
arhitektima skoranji postmodernizam osam-
desetih prolog veka je dominantno kapiran
kao zgodna stilska vebaonica, kao svojevrsni
fitnes za odebljali kasni modernizam. teta je
to nije iskorien podsticaj da se u urbanom
dizajnu aktuelizuje pitanje kulturne kompo-
nente i lokalnog, to e rei regionalnog iden-
titeta urbane forme. ali, bez socijalno odgov-
ornog urbanistikog projektovanja nije bio
realan ni dizajn primeren lokalnim navikama,
mogunostima, obiajima i stvarnim sredstvim
i mehanizmima gradograenja. Zato su real-
izovani fragmenti veih projekat urbanog diza-
jna u centralnim zonama naih gradova (npr.
Kruevac, Pritina, Uice, Zrenjanin, aak,
abac, Valjevo, Niki, Mojkovac...) ostali
nepovezani ne samo sa fizikim okruenjem,
nego i sa lokalnim miljeom u irem smislu.
Urbani dizajn bi mogao da posreduje izmeu
savremenog globalnog naslea evropskog
grada i lokalnog urbaniteta kao work-in-prog-
ress. uz to ini se sasvim primamljivim jedna
od procena dobrog dizajna, dakle i urbanog
dizajna, kako je to onaj i onakav dizajn koji se
i ne primeuje kao dizajn.
4. Etiki deficit u praksi urbanog dizajna. Ovo
je u naoj sredini jedno od retko diskutovanih
pitanja u oblastima koje grade urbanizam.
Iako zasluuje iru prethodnu elaboraciju koja
na poetku nikako ne bi smela da izostavi ele-
mentarna odreenja bazinih pojmova (etika
dizajna, npr.), moralni aspekti discipline i pro-
fesionalaca koji je upranjavaju ipak se moe
distinktivno fokusirati. Naime, ako je, recimo,
predrasudom voen, urbani dizajner do sada
navikao da dela sa udobnim samoovlatenjem
utopiste, onda je svojim projektom korisnici-
ma usput nametnuo i odgovornost u odnosu
na normativni okvir koji je tim projektom sui
generis vaspostavljen u prostoru, a na osnovu
dizajnerove pretpostavke ta je za korisnika
dobro. Obrnuto, etiki deficit u naoj praksi
urbanog dizajna moe se sanirati ako arhitekti
istrae i prihvate sistem drutvenih vrednosti
kojima se i kao socijalnim ciljevima generalno
tei, a on se uprkos prolaznim turbulencijama
i u Srbiji manje-vie kree ka uljudnim evrops-
kim obrascima. Urbani dizajn je na neki nain
na pola distance izmeu privatne inicijative i
dravnom intervencijom posredovane i osigu-
rane norme.
Pomenuti aspekti urbanog dizajna, kao i u
sluaju prethodno opisanih predrasuda o
ovom zanosnom stvaralatvu, meusobno su
veoma vrsto povezani. Na kraju krajeva, radi
se o jednoj civilizacijski i vrednosno jasno pro-
filisanoj paradigmi urbaniteta u savremenim
evropskim okvirima. Upravo ovaj i ovakav
urbanitet generie karakter urbanog dizajna
koji se vidi prioritetno u funkciji reprodukcije
ove paradigme.
Vladimir A. Mili
t
e
m
a

b
r
o
j
a
20
DaNS47
t
e
m
a

b
r
o
j
a
N
a poetku onoga to danas nazivamo
Tehnolokom erom, ljudi su budunost
zamiljali na pomalo utopistiki nain:
matali su o robotima i mainama koje e u
potpunosti zameniti ljudski rad i o drutvu koje
e obilje novonastalog slobodnog vremena
moi da posveti zabavi, oputanju i umetnosti.
Umesto doba bezbrinosti zadesilo nas je
Informatiko doba i mi smo postali zatrpani
obiljem podataka koje moramo da proce-
suiramo u svom, ipak samo ljudskom, mozgu.
Od nas se oekuje da u svakom trenutku i na
bilo kom mestu budemo dostupni i na raspola-
ganju naim roacima, prijateljima i poslovnim
partnerima. Polako se briu granice izmeu
privatnog i poslovnog ivota - najuspeniji su
upravo oni kojima je posao ivot. Ubeenje
da e nas brz i jednostavan protok informacija
osloboditi potrebe da putujemo pokazalo se
pogrenim upravo je mogunost komu-
niciranja na daljinu podstakla elju ljudi za
linim kontaktom i sve eim susretima.
Naa realnost se menja takvom brzinom da
se samo najhrabriji usuuju da glasno gov-
ore o budunosti oveanstva. Svedoci smo
svakodnevnog nastanka novih trendova koji
menjaju nain na koji funcioniemo i samim
time utiu na prostor u kojem se kreemo i u
kojem boravimo.
5 STAR LIVING
Koncept ivota sa pet zvezdica je nova pojava
primeena na Zapadu u visokourbanizovanim
sredinama. Nastala je daljim segmentiran-
jem hotelskog trita i trita nekretnina
prilagoavanjem ponude novim potrebama
sve zauzetijih poslovnih ljudi. 5 Star Living
stanovanje obezbeuje svojim korisnicima
ekskluzivni stambeni prostor obogaen svim
pogodnostima koje prua boravak u hotelu
sa pet zvezdica. Upravo takav tretman je
omoguen stanarima Beisheim centra u
Berlinu. Ovaj kompleks se nalazi izmeu
Potsdamer Platz-a i Tiergarten-a i sadri hotele
Ritz Carlton i Berlin Marriot a poseduje i
stambene apartmane ijim su stanarima na
raspolaganju usluge oba hotela. One obuh-
vataju: korienje in-house biznis centra (uz
mogunost zakupa sopstvene kancelarije),
potpuni room service (dostavljanje hrane,
home catering, dadilja, bebi-siterka, ienje,
odravanje, pranje vea, odravanje kunog
kompijutera, oferska sluba), sportske i fitness
sadraje, wellness & health service (sauna,
masaa, psihoterapija, kozmetiki salon) i
mogunost korienja hotelskih sala i soba
za konferenciju. Nakon dugog vremenskog
perioda kada su se bogati i slavni radije opre-
deljivali za ivot na mirnim imanjima to dalje
od centra grada, novi stil ivota i pogodnosti
koje je za njih stvorilo savremeno trite, ine
da se neki od njih vraaju u centar grada gde
se stvaraju novi punktovi bogatstva i moi.
NETHOODING
Oni koji imaju podjednako dinamian ali neto
skromniji stil ivota, reili su da se okoriste bla-
godetima globalizacije kako bi vratili stare vred-
nosti u svoje neposredno okruenje. Singapur
je viemilionski grad i mesto gde se nepres-
tano proimaju Istona i Zapadna civilizacija.
Upravo se u takvom okruenju ovoga leta
rodio Internet sajt: www.wholivesnearyou.com
iji je cilj ponovno oivljavanje duha tradiciona-
lnog, kampong, komiluka. ,,Postoji li osoba u
komiluku koju ste oduvek eleli da upoznate
ali niste imali hrabrosti da joj se obratite? ili,
,,elite li da upoznate ljude koji ive ili studiraju
u istom delu grada kao Vi sa kojima biste mogli
da podelite automobil? pitanja su na koja
mogu da dobiju odgovor ljudi koji se uloguju
na sajt i na osnovu potanske registracije stupe
u kontakt sa ljudima iz istog bloka zgrada, ili sa
onima koji stanuju na 15 minuta hoda od nji-
hovog stana. Ovaj sajt, lansiran u julu, je u prva
dva dana dobio 4 000 prijava a danas broji
vie od 50 000 registrovanih korisnika. Sline
primere nethooding-a nalazimo i u Njujorku
(Williamsburg: www.billburg.com ), Londonu
(PutneySW15.com: www.putneysw15.com )
i u Australiji u kojoj postoji Resinet, najvei
sistem lokalnih net-komuna koja spaja stanare
u razliitim delovima Melburna, Sidneja i
Brizbejna.
Interesantan je i sluaj Hvem er ibyen ( dan-
ski: ko je ju gradu?) web stranice iji korisnici
dobijaju besplatne magnetne kartice koje im
slue za registraciju na posebnim terminalima
u lokalnim restoranima, kafeima i klubovima.
Ova informacija se automatski prenosi na web
SAVREMENI URBANI TRENDOVI:
NOVE LUDOSTI, NOVE MUDROSTI
DaNS47
21
t
e
m
a

b
r
o
j
a
stranicu na kojoj ostali mogu u svakom trenut-
ku proitati gde im se nalaze prijatelji i odmah
im se pridruiti. Novi vidovi komijskog on-line
povezivanja menjaju naine na koji komunicira
jedno susedstvo, pruaju mogunosti za nove
oblike organizovanja i utiu na aktivnosti koje
se odvijaju u odreenom delu grada. Ovakvi
sajtovi su dobar medij za reklamiranje lokalnih
servisa ali i za prepoznavanje potreba i stavova
stanovnika i blagovremeno komercijalno ili
politiko reagovanje na njih.
HOME TROTTING &
TRANSUMERISM
Jedna od posledica globalizacije jeste i
meanje stanovnitva i sve vei multikultur-
alizam svetskih metropola. Imigracija novog
stanovnitva je konstantna pojava bilo da je
spontano nastala ili se radi o politici gradova
koji ele da poboljaju svoje ljudske resurse
uvozom odreenih tipova stanovnitva. Upravo
je imigracija uzronik nastanka novog urbanog
trenda: Home Trotting-a. Pristupane cene put-
ovanja, kablovska televizija, smanjeni trokovi
telefoniranja, Internet i e-mail omoguavaju
brzu komunikaciju izmeu lanova porodice
koji se nalaze na razliitim stranama sveta
a mnotvo dravnih praznika prua odlinu
piliku da se porodica ponovo nae na
okupu. Tokom ovogodinjeg Prolenog fes-
tivala unutar Kine je nainjeno dve milijarde
porodinih putovanja dok je 55 miliona Kineza
nastanjenih u inostranstvu iskoristilo praznik
da posete svoju rodbinu u domovini. London,
Home Trotting prestonica, danas je grad sa
moda najveim brojem imigranata (100 000
Rusa i 300 000 Australijanaca je trenutno
stalno nastanjeno u Londonu, da ne pomin-
jemo Pakistance, Egipane, pance i ostale).
Sve vie cene nekretnina ne zabrinjavaju nove
emigrante jer ak 67% njih dolazi iz zemalja
sa visokim prihodom po glavi stanovnitva
pa se starosedeoci sada sve lake odluuju
da unove svoje domove i presele se u manje
gradove u regionu gde su ivotni trokovi nii.
Zahvaljujui ovakvom meanju stanovnitva,
savremene svetske prestonice postaju mesta
u kojima se susree veliki broja rasa i nacija
- u njima cveta globalna kultura, koriste se
globalni proizvodi i usluge. Postajui svet u
malom, svaka od njih poinje pomalo da lii
jedna na drugu.
Paralelno sa ovim primeuje se i nastanak
jo jednog trenda vezanog za putovanja:
Transumerism-a. Transumer-i su prvobitno bili
putnici u tranziciji na meunarodnim aero-
dromima: ljudi zavedeni bljetavim svetlima
reklama i arenilom izloga, koji u 15 do
60 minuta koje imaju na raspolaganju da
presednu iz jednog u drugi avion, prosto ne
mogu da odole a da sebi ne kupe neto to e
kompenzovati njihovu frustraciju prekinutim
letom. Aerodromi, a u poslednje vreme i ostali
saobraajni teminali, sve vie panje poklanjaju
sadrajima i uslugama interesantnim za put-
nike pretvarajui se u mini gradove u kojima
je mogue prespavati, obaviti kupovinu ili
sklopiti poslovni dogovor. Tako je na Schiphol
aerodromu u Amsterdamu nedavno otvoren
prvi aerodromski muzej. Na prostoru od 160
m2, holandski Nacionalni umetniki muzej
Rijksmuseum, predstavio je dela deset majs-
tora holandskog Zlatnog doba meu kojima
su: Jacob van Ruisdael, Pieter de Hooch, Jan
Steen i Rembrandt. Pristup eksponatima je
slobodan ali se zato svaki transumer nae u
velikom iskuenju da kupi neku od umetnikih
replika ili reprodukciju iz standardne ponude
Rijksmuseum-a.
POP UP RETAIL
Da je kojim sluajem lokalna ekonomija neto
jaa, Srbija bi mogla biti domovina najnovijeg
komercijalnog trenda nazvanog Pop-up Retail.
Nega ine prodavnice koje se iznenada pojave,
traju kratko vreme a zatim se ugase ili pretvore
u neto sasvim drugo. Razlog za to nije poslov-
ni neuspeh, ve naprotiv, savren marketinki
potez koji odreenom sadraju daje vanost
i ekskluzivnost. Target, amerika kompanija,
,,kralj Pop-up Retail-a, je prole godine u
Rokfeler centru otvorila prodavnicu kojom je
lansirala novu kolekciju modnog kreatora Isaac
Mizrahi-a. Prodavnica je bila otvorene od 4.
septembra do 15 oktobra. Slian koncept ima
i kompanija Vacant koja prodaje proizvode
poznatih brendova i predmete dizajnirane od
strane perspektivnih, mladih dizajnera. Njihove
prodavnice, koje takoe ive samo mesec dana
do sada su se pojavljivale u Njujorku, Londonu,
Tokiju, angaju, Parizu, Berlinu, Sokholmu i
Los Anelesu. Ove kompanije koriste Internet
za komunikaciju sa svojim potrosaima gde
redovno najavljuju lokacije i datume otvaranja
novih prodavnica. Pored tradicionalne kupovine
i e-shopping-a, sada smo dobili i pop-up shop-
ping - eksluzivan, trendi, uzbudljiv, pronai-
i-pazari nain kupovine koji, ako uzme maha,
preti da pretvori ulicu u do krajnjih granica
uzbudljiv prostor za boravak.
INTERAKTIVNI BILBORDI
Gde je mogue pokupiti vie informacija: na
ulici ili na Internetu? Uskoro e ovakva dilema
postati izlina zahvaljujui kompaniji Hypertag
iz Kejmbrida koja je na trite izbacila svoj novi
proizvod: dodatak za mobilni telefon sa infra-
crvenim signalom. Zamislite da hodate ulicom i
ugledate bilbord koji reklamira odreeni brend
bele tehnike. Ukoliko imate mobilni telefon
opremljen Hypertag-om, bice dovoljno da ga
samo uperite u bilbord: on e ga prepoznati
i automatski Vas spojiti sa Internet sajtom
dotine kompanije na kojem ete moi da
pronaete sve informacije o friideru koji Vas
zanima, pa i da ga naruite. Za sada ovakvi
bilbordi postoje u 20 londonskih bioskopa i
korisniku pruaju sve potrebne informacije o
filmovima koji se emituju, daju mu mogunost
download-ovanja muzike i filmskih trailer-a i
on-line kupovinu karata. Samo je pitanje dana
kada e ova ideja dobiti iru komercijalnu
primenu. A kada se i to dogodi, urbani diza-
jneri e morati da oko svakog bilborda obez-
bede dovoljno prostora za sve prolaznike koji
e pozeleti da zastanu i komuniciraju sa njim.
Svet postaje sve lue i sve uzbudljivije
mesto za ivot, zar ne?
Pea Garaanin

* Definicije naziva trendova i osnovne infor-
macije preuzete sa www.trendwatching.com
22
DaNS46
t
e
m
a

b
r
o
j
a
D
evedesetih godina XX veka Manuel
Kastels je izneo tvrdnju da doba infor-
matike donosi primat tzv. prostori-
ma tokova nad tradicionalnim fizikim pros-
torom budui da svi najvaniji aspekti ljudsk-
og delovanja imaju tendenciju da se organizu-
je kroz mree. Logika mrea, po Kastelsu, obli-
kuje i drutvenu morfologiju, a njena otvorena
struktura, definisana nizom povezanih vorita,
ima sposobnost neogranienog irenja i inte-
grisanja novih taaka koje su u stanju da ost-
vare komunikaciju sa mreom - maticom.
Meutim, mitoloko poreklo ovog koncep-
ta je mnogo dublje i see do samih civilizaci-
jskih poetaka, kada su mnogi narodi stvaranje
sveta objanjavali boanskom kreacijom mrea
- kako nebeskih, tako i zemaljskih.
Kao lajtmotiv prie o globalizaciji, mree
poseduju svoju tradicionalnu simboliku koja je,
ujedno, i najbolje objanjenje preterane eksp-
loatacije ovog pojma. Shvaene kao kosmiki
plan u kome sve poinje iz centra, one su splet
ivota, sudbine i vremena koje kreiraju vrhovne
(boanske) sile. Predstavljajui simbol jedin-
stva, mree prikazuju sloene, neograniene
odnose koji prevazilaze prostorno - vremenske
granice i formiraju vidljivo - nevidljivu struktu-
ru. Meutim, pria koja prati paukovu mreu
jo je blia dvostrukoj prirodi globalnih proce-
sa. Pauk, naime, moe biti shvaen kao sunce
okrueno zracima, ali moe biti interpretiran i
kao lunarni simbol u kome se prepoznaju ciklu-
si ivota i smrti. Formirajui lavirint na kome
ljudska dua mora prei neizvestan put pun
izazova, mree zaista verno oslikavaju neizves-
nost sa kojom se savremeni ovek susree na
poetku XXI veka.
Danas su mree realnost, ali su njihov
znaaj, uloga i priroda viestruki. Posmatrane
kroz prizmu elektronike, mree obezbeuju
poveanu brzinu, produktivnost i smanjene
trokove, dostiui eljeni nivo efikasnosti. Ove
osnovne odrednice u velikoj meri prate principe
globalizacije, koja ih uspeno plasira kao jedan
od svojih imperativa, podiui ih na pijedes-
tal mita.
U skladu sa neospornom vrednou koju
koncept mrea sve vie dobija, ovaj fenomen
zauzima i sve vei prostor u analizama i
istraivanjima koja pokuavaju da odgonet-
nu njegovu pravu prirodu i uticaj na drutvo
i prostor.
Razvoj novih informacionih i komunika-
cionih tehnologija doveo je danas do formiran-
ja potpuno drugaijeg tipa infrastrukture koja
je u stanju da podri razvoj urbane ekonomi-
je i priblii grad globalnoj sceni, obezbeujui
mu povlaeni status. Smit i Timberlejk (1995),
istiui vieslojnost globalnih mrea, pre-
poznaju etiri kljune funkcije na kojima savre-
meni meuurbani tokovi poivaju - ekonom-
ska, politika, kulturna i socijalna reproduk-
cija -, kao i tri osnovna oblika tokova - ljuds-
ki, materijalni i informacioni. Svi oni simultano
pokrivaju ne samo lokalni, ve i metropolitens-
ki i meugradski nivo koji ima globalni domet.
Meutim, telekomunikacione mree zahtevaju
i podrku drugih mrea - od transportnih, bez-
bedonosnih, do simbolikih, koje se manifestu-
ju kako u virtuelnoj, tako i u fizikoj ravni.
Naravno, raspodela moi ni u ovom sluaju
nije podjednaka tako da pored najvanijih
svetskih centara - vorita u globalnim teleko-
munikacionim mreama, svoju ulogu imaju
i policentrine formacije komplementarnih
umreenih gradova koje na taj nain pre-
vazilaze individualne nedostatke. Na alost,
ovakva struktura ostavlja i tzv. tehnoloke pro-
cepe i crne rupe, odnosno prostore koji jo nisu
ukljueni u svetske sisteme razmene informaci-
ja, a samim tim su i iskljueni iz trke za neku
od konkurentnih pozicija na globalnoj hijerahi-
jskoj lestvici.
Osnovna informaciona infrastruktura
gradova (telematika) postaje stoga jedna od
znaajnijih investicija za budunost, mada neki
autori (Gream i Marvin, 1996) smatraju da
njena primena neminovno dovodi do prekida i
dezintegracije ekonomije grada koju usisavaju
globalne telematske mree. Ipak, povezivanje
lokalnih ogranaka u brojne meunarodne sis-
teme predstavlja neminovnost u dobu global-
izacije, a znaaj umreenosti, tj. povezanosti
i dostupnosti, primeuje se i na polju lokalne
(samo)uprave, graanske participacije, u
sluaju izolovanih grupa ili prilikom grupisanja
na osnovu zajednikih interesovanja. Virtuelne
zajednice formirane na taj nain mogu dobi-
ti priliku da ostvare svoja prava, ali bi konana
GLOBALNO UMREAVANJE:
RAZOTKRIVANJE MITA - PREISPITIVANJE
REALNOSTI
1 2
DaNS47
23
t
e
m
a

b
r
o
j
a
slika mogla biti potpuno suprotna i dovesti do
njihove prostorne izdvojenosti i polarizacije.
Jedna od vanih mrea vezana je i za
vazduni saobraaj, to je, ujedno, i retka oblast
u kojoj su dostupni podaci kojima se meri ste-
pen globalne povezanosti. Avio saobraaj
je, pored telekomunikacija, u znaajnoj meri
doprineo irenju svetskih ekonomskih aktivnos-
ti, zadravajui pri tome mogunost linog
kontakta. Kao najbitnija taka ovog vida mrea
izdvojio se London, za kojim, po centralite-
tu i povezanosti, slede Pariz, Frankfurt, Tokio
i Njujork. Meutim, ove pozicije su relativne
i menjaju se vremenom. Ekspanzija globalne
vazdune mree tokom poslednje dve decenije
prolog veka bila je odraz ubrzane globalizaci-
je, ali je drastian pad nakon 11. septembra
2001. godine otkrio i drugo lice ovog procesa -
u njemu terorizam postaje globalna kategorija,
a savremene mree njegova najea meta.
Posmatrajui kulturnu dimenziju
umreavanja i njen osnovni instrument - elek-
tronske medije, mogu se izdvojiti pet osnovnih
varijanti globalnih kulturnih tokova koje navo-
di Apadurai (1996). Prvi oblik bi predstavljali
tzv. etno-pejzai (ethnoscapes) koje stvara kre-
tanje turista, doseljenika, radne snage i izbeg-
lica. Medijsku formu (mediascaps) bi inila
svetska distribucija informacija u svim poja-
vnim oblicima, dok bi distribucija tehnologi-
ja bila predstavljena u tehno-pejzaima (tech-
noscapes). Tokovi kapitala, po ovoj klasifikaci-
ji, bili bi ugraeni u finansijske (finanscapes), a
tokovi irenja politikih ideja i vrednosti u ideo-
pejzae (ideoscapes).
Semantiki gledano, mree se dovode u
vezu i sa distribucijom, povezivanjem, komu-
nikacijom, drutvom i ograivanjem. Stoga
ne udi injenica da se pogled strunjaka sve
ee usmerava u pravcu relacije mrea - urba-
ni prostor - identitet, poto je sasvim sigurno
da umreeno drutvo menja nau linu i glo-
balnu percepciju. Pri tome se panja prebacuje
sa tradicionalnih oslonaca drutva (npr. poro-
dice i drave) na nove vidove povezivanja indi-
vidua i njihovih viestrukih identiteta.
Savremene mree predstavljaju sloenu
kombinaciju decentralizovanog i centralizova-
nog delovanja, fizikih i elektronskih toko-
va, kao i potpuno novih relacija izmeu gra-
dova, osnovnih prostorno-vremenskih matri-
ca i putanja moi. Njihovo funkcionisanje iza-
ziva mnoge kontradiktorne efekte, omoguava
daleko veu operativnost razliitih siste-
ma, kao i veoma sofisticirane metode kon-
trole i manipulacije. Jedan od paradoksa mita
o umreavanju predstavlja i sve izraenije
oseanje nesreenosti i haotinosti sveta koje
je u suprotnosti sa osnovnim konceptom
mree - njenom ureenou. Istovremeno,
rastue mogunosti za raznim vrstama inte-
gracije esto padaju u senku mogue izolaci-
je jedinke i fragmentacije drutva, to su sve
efekti koje savremene tehnologije mogu da
izazovu.
U gruzijskom mitu o stvaranju sveta,
boansku kreaciju nebeske mree progrizli su
glodari koje je poslala druga, negativna stra-
na Tvorca. Savremeni svet, iako milenijumi-
ma daleko od iracionalnog doivljaja stvarnos-
ti, poiva i dalje na univerzalnim dihotomija-
ma od kojih je nemogue pobei. Meutim,
ravnotea koju one uspostavljaju ini osnovni
garant naeg civilizacijskog opstanka. Upravo
zato, Teri Iglton tvrdi: Univerzalne forme
mitologije i naturalistika pria kratkovidog
partikularizma sada se ukrtaju samo u ironi-
ji. Modernizam je u isto vreme doba dubokih
arhetipskih struktura, za koje se ini da su sada
zadobile sopstveni autonoman ivot, i burnog
povratka ulno potisnutog, gde se primitivno
i konkretno i ulno i neizrecivo diu na ustanak
protiv reifikovanog razuma.1
Mit o mreama, dakle, poseduje ambiva-
lentnost samog procesa globalizacije, ali nje-
govi stvarni efekti se jo ne mogu sagleda-
ti u potpunosti. Sa neke vee istorijske dis-
tance bie mogue rei koliki je njegov stvarni
udeo u irenju i funkcionisanju novog svetsk-
og poretka, ali je veoma mogue da e glo-
balno umreavanje umesto jednog od najjaih
oruja globalizacije, postati njegova najslabi-
ja taka. Krhkost mrea je, naime, njihova
najvea mana, a njihova isprepletanost i even-
tualni prekidi mogu dovesti do (ne)oekivanih
posledica.
Da li smo spremni da se suoimo sa
njima?
Aleksandra Stupar
1 Iglton Teri: Lokalno i globalno, Beogradski krug 3-
4/1995; 1-2/96, Beograd, 1995-1996, 209.
Slika 1.
Red ili konfuzija u umreenom univerzumu?
U savremenom svetu, granica izmeu ove
dve krajnosti je gotovo nevidljiva dok osetljivi
balans lako moe biti poremeen (Auditori
municipal Barcelona, arh. Moneo, detalj)
Slika 2.
Razapeti u elinim konstrukcijama mno-
gobrojni tokovi ljudi, informacija i sim-
bola formiraju svoje mree koje simultano
funkcioniu u razliitim fizikim i vremen-
skim ravnima (Pompidu centar, Pariz, arh.
Piano & Rogers, detalj)
Slika 3.
Visok tehnoloki razvoj unapreuje zlatni
kavez nae civilizacije, stvarajui virtuelnu,
jednodimenzionalnu sliku savrenstva.
Paljiviji pogled ipak otkriva daleko sloenije
odnose koji prepliu svesno i nesvesno,
pozitivno i negativno, racionalno i iracio-
nalno (Institut arapskog sveta, Pariz, arh.
Nouvel, detalj
Literatura:
Appadurai Arjun: Modernity at large: Cultural
Dimension of Globalization, University of
Minnesota Press, Minneapolis, 1996; Castells
Manuel: European cities, the informational soci-
ety, and the global economy, New Left Review
204, 1994; Castells Manuel: The Information City:
Information Technology, Economic Restructuring
and The Urban-Regional Proces, Blackwell, Oxford
and Cambridge, MA, 1991; Castells Manuel: The
Rise of the Network society, Blackwell, Malden,
MA, 1998; Graham Stephen, Marvin Simon:
Telecommunications nad the Ccity: Electronic
Spaces, Urban Places, Routledge, London, 1996;
Graham Stephen: Cities in the real-time age: the
paradigm challenge of telecommunications to
the conception and planning of urban space,
Enviroment and Planning 29 (2), 1997; Smith
David A., Timberlake Michael: Conceptualising
and mapping the structure of the world systems
city system, Urbani Studies 32 (2), 1995.
3
24
DaNS47
N
ajpre, Saskia Sasen govori o pronalaenju
naina i teoretisanja o globalizaciji koji
ne podrazumevaju pretpostavku glo-
balnog pogleda. Postoji uverenje da se mora
biti globalan da bi se razumelo globalno.
Meutim, mnogi ljudi u svetu su iskljueni iz
bilo kakvog znanja o globalnom. Kritikovanjem
globalnog, detektovanjem i otkrivanjem to je
mogue vie o okruenju u kojem se globalno
formira, dolazimo do saznanja da globalno
postoji duboko unutar onog to mi proizvodi-
mo i doivljavamo kao lokalno i nacionalno. Da
bi se zaista razumelo globalno, neophodno je
uzeti u obzir najrazliitije aspekte. Najvei deo
prie o globalizaciji tie se moi multinacio-
nalnih kompanija, SAD-a i telekomunikacija.
Meutim, ono to Sasen smatra veoma bitnim
je pitanje nemonih. Postoji sluaj vezan za
Pokret za graanska prava u SAD iz 60-tih
godina. inilo se kao da je ameriki Kongres
jednog dana jednostavno odluio da da jedna-
ka prava pripadnicima crne rase. Istina je da su
se oni samoinicijativno organizovali tokom pre-
thodnih trideset godina i na neki nain stekli to
pravo. Postoji neto u ponaanju iskljuenih to
danas postaje faktor transformacije.
Prvo pitanje koje bi se moglo postaviti je:
ta mi pokusavamo da imenujemo terminom
globalizacija? Globalizacija je dugotrajan pro-
ces koji se trenutno nalazi u svojoj ranoj fazi
razvoja. Ono to pokuavamo je da oznaimo
proces i njegovu dinamiku. Postoje dve jasno
razdvojene dinamike: formiranje institucija i
procesa globalnih razmera i niz drugih procesa
koji nisu obavezno globalnih razmera. to se
institucija tie, kada spomenemo globalizaciju
misli se na Svetsku trgovinsku organizaciju
(World Trade Organization, WTO), globalna
finansijska trita, Tribunal za ratne zloine,
itd. Procesi, ne obavezno globalni, obuh-
vataju specifian rad drava, njihove mon-
etarne, zakonske ili fiskalne politike, upotreba
meunarodnih instrumenata za zatitu ljudskih
prava u nacionalnim sudovima I sve se to odvija
unutar nacionalnog i lokalnog. Globalizacija ne
znai da se svi nacionalni elementi globalizuju
i denacionalizuju, ve samo neki. Sa global-
izacijom poinje delimina promena orijent-
acije nacionalnog delovanja drava koje su u
velikoj meri bile orijentisane ka nacionalnom.
Ne u smislu da drava nestaje (mislim da e
se drava odrati jo neko vreme), ve da se
deo posla drave orijentie ka globalnim pla-
novima, u oblastima kao to su ljudska prava,
ivotna sredina, prava radnike klase, borba za
opstanak siromanih, itd.
Globalne finasije su jedan od najznaajnijih
faktora dananjice. Finansije treba posmatrati
ne samo kao nesto sto je vezano za novac, ve
kao na mogunost transformacije. Kao to je
demonstrirano u proteklih dvanaest godina,
finansije imaju ogromnu mo da unite
razliite komponente svih vrsta nacionalnih
ekonomija. Dakle, finansije su veoma mone.
One su duboko povezane i delimino su
oblikovale infrastrukturu globalizacije. Neto
to ljudi ne znaju jeste da je u poslednjih 25
godina bilo vie od sto finansijskih kriza. Mi
saznamo samo za one velike : meksika kriza,
junokorejska, argentinska itd. Ove krize odraz
su prilagoavanja nacionalnih sistema novom
globalnom finansijskom sistemu. One su veoma
destruktivne i unitavaju itave ekonomije, ali
su neophodne. Mo finansija da uniti i stvori
nove koncepte ekonomije ogromna je posled-
njih petnaest godina.
Poseban deo istrazivanja Saskie Sasen se
bavi pitanjem konstituisanja globalnih gradova
kao stratekih mesta za globalni kapital.
Granine teritorije unutar gradova
Polivalentnost je karakteristina za globalne
gradove, koji su i strateko mesto za korpo-
racijski kapital, ali i koji postaju neka vrsta nove
granine zone. Istorijska granica nije u bivim
kolonijama, niti u novim neo-kolonijalnim
zonama sveta, ve se premestila u razvijene
metropole - Pariz, Njujork i Tokio. Postoji
nova vrsta granice koja postaje njen sopst-
veni istorijski trenutak i razlikuje se od ideje
koju mi imamo o granici kao granici irenja
kolonijalne imperije. Globalni grad je nevero-
vatna strateka lokacija za globalni kapital, ali
takoe i za nove vrste politikih projekata koji
naputaju stanja nemoi i siromatva. Imigranti
su kljuni uesnici u ovom procesu - oni koji
trae utoite, izbeglice. Ali, oni nisu jedini. To
mogu biti nacionalne manjine, feministkinje,
homoseksualci, lezbijke i ekcentrici koji se ne
mogu u potpunosti poistovetiti sa naciona-
lnim, jer to je drutvena grupa koja se iri.
Dakle, to znai da jedna od dinamika koja se
deava pred naim oima jeste rast globalnog
nivoa koji je sainjen od pod-nacionalnog, ak
ne ni nacionalnog.
injenice vezane za urbane fragmente
na transurbanim krugovima i gradski prostor
ispresecan ovim krunicama povlae pitanja
o: topografskom predstavljanju gradova,
znaenju konteksta, okruenja, graanskim
strukturama, iskustvima i reakcijama na
umnoavanje unutranjih graninih teritorija.
Urbani prostor menja svoj oblik. To ne znai
da se mora ponovo izgraditi da bi se shvatilo,
ve da menjanje oblika urbanog prostora moze
da se desi i u gradu gde se nijedna nova zgrada
nije podigla. To znai da se znaenje urbanosti
i urbanog prostora promenilo i da to vie
nije samo urbana teritorija. Kada govorimo o
organizacijama sa siromanim sredstvima i
njihovim nainom razmiljanja, treba misliti i o
tome da mnogostruke komponente gradskog
prostora postaju fragmenti irih, vangraninih
krugova. Grad ima administrativno ureenje
koje na nivou pretpostavke na jednoj krajnosti
GLOBALIZACIJA ILI DENACIONALIZACIJA?
Saskia Sasen o ekonomiji, politici i gradu u globalnom digitalnom dobu
U nedavno objavljenoj knjizi Centra
za nove medije kuda.org pod
nazivom ektonik: Nove drutvene
ontologije u doba totalne komuni-
kacije, nalazi se predavanje Saskie
Sasen, profesora sociologije na
Univerzitetu u ikagu (SAD) i jed-
nom od najznaajnijih teoretiara
procesa globalizacije u savremenom
drutvu. Njen rad je posveen dem-
istifikaciji i pravilnom tumaenju
procesa globalizacije i razmatranju
razliitih perspektiva koje ukazuju
na njene pozitivne i negativne aspe-
kte.
t
e
m
a

b
r
o
j
a
DaNS47
25
ima globalnu elitu, meunarodne borce za
ljudska prava, a na nivou finansija posebne
distrikte grada koji su sve globalniji, sve vie
deo materijalnosti grada i sve vie orjentisani
ka globalnim pitanjima. Na taj nain, urbani
prostor ima itav niz komponenti koje admin-
istrativno izgledaju kao jedna celina, ali itava
debata je kako ovu administrativnu jedinicu
liiti uprave i podeliti centar predgraa. Mislim
na razmeru u kojoj su ove materijalne kompo-
nente grada locirane na mnogim drugim glo-
balnim krunicama. To na neki nain znai da
postoje nove urbane specifinosti. Posmatram
globalnu ekonomiju kao vie krunica, a onda
pokuavam da shvatim koje druge grupe grada
su kljune lokacije u tim razliitim krunicama.
Ako posmatramo zlato kao finansijski instru-
ment, Cirih i London su dve kljune lokacije.
Ako posmatramo zlato kao mineral, onda su
tu Johanezburg, Sao Paolo i Sidnej i dobija se
drugaija geografija. Kada putuje po svetu i
pria o ovim temama, ljudi je obino pitaju:
Kako se mi uklapamo u tu priu, nasa zemlja
ili na grad? Odgovara im da moraju da ukinu
podelu svoje ekonomije i da moraju prepoznati
globalne krunice u okviru kojih se ona nalazi.
Postoji ogromna specifinost u svemu ovome.
Sve to se ne deava na ovim veoma koncen-
trisanim nivoima, i njihovi koreni su mnogi
odvojeni elementi i jedinice. Drugi nain da na
to gledate je da krenete od urbanog prostora
i da shvatite globalne krunice koje prese-
caju taj grad. I otuda grad sadri fragmente
odreenih krunica. Oni se mogu spojiti u nove
oblike urbane specifinosti. Ako posmatramo
krunicu Bijenala, to je niz fragmenata, sve
vie gradova danas ima ovaj umetniki bijen-
ale, a to ini njegovu linu urbanu posebnost.
Postoje spajanja, kombinacije komponenti koje
pripadaju razliitim gradovima, koji su privre-
mena kombinacija ovih specifinih elemenata.
Takoe, Sasen smatra da postoje globalni
projekti moi, kao to su globalne finansije, i
postoje globalni projekti otpora koji su takoe
omoguili ove nove vrste specifinosti. To
je jedna veoma haotina zona. Granica se
umnoava i ima mnogo lokacija unutar grada.
Gradovi su oduvek sadrali vidljive zidove i
granice. To takoe znai da su brojni i da u
stvari postoji proliferacija graninih teritorija
unutar gradova.
Drugim reima, moete uzeti mapu grada
i videti: ovde je siromaan deo grada, ovde
je sistem gradskog prevoza, grad je zatvoren
na neki nain i mogu se opisati sve razliite
komponente. To je svakako trenutak onoga to
grad predstavlja, ali to nije dovoljno da bi se
prikazalo ta se deava u gradu. Topografsko
predstavljanje ima sve manje smisla danas, jer
postoje mnoge druge stvari koje se deavaju,
a koje se ne mogu topografski predstaviti.
Topografsko predstavljanje grada takoe kreira
sledee podele: ovde su siromani, ovde su
bogati, ovde je finansijska etvrt, a ovde fab-
rike, dok u stvari postoje ovi interni krugovi
koji ih takoe presecaju. Razmiljanje o gradu
kao mestu ispresecanom ovim globalnim kru-
govima menja i znaenje konteksta, znaenje
okruenja. Kada razgovara sa arhitektama,
obino potegne to pitanje, jer kada imate
finansijsku etvrt ona u nekoj meri vie pripada
ovim globalnim krugovima, gde su i druge
finansijske etvrti, nego samom gradu. Dakle,
pitanje konteksta, kontekstualne arhitekture
i planiranja naini su da se prikrije brutalna
realnost pogresne artikulacije. ta to znai za
graanski sektor drutva? Grad je ve dugo
pun nejednakosti. Ali ono to se danas deava
je mnogo kompleksnija vrsta nejednakosti i
fragmentacije. Ukoliko je granica danas zaista
unutar grada, a ne u neokolonijalnoj zoni,
kako to utie na graansku strukturu drutva?
I na kraju, kako mi doivljavamo ove fragment-
acije, ovaj urbani prostor ispresecan globalnim
krugovima, i kako reagujemo na mnoenje
ovih unutranjih graninih teritorija. To post-
avlja novu vrstu problema vezanih za pojam
urbanog, koji proistiu iz nekih od tranfor-
macija stvaranja epohe koje primeujemo kod
globalizacije. Vei deo ovog je ve dugo deo
istraivanja grada, ali to je pitanje norme. Ono
to se danas deava je da to prelazi prag i post-
aje druga vrsta stanja. A to je ono to je bitno.
Priredila: Branka uri
Centar za nove medije kuda.org
t
e
m
a

b
r
o
j
a
26
DaNS47
t
e
m
a

b
r
o
j
a
P
osle dueg perioda oprenih rasprava
o mestu i ulozi Bolonjske deklaracije u
evropskom univerzitetskom prostoru,
kao i o potrebi ukljuivanja Srbije i Crne Gore
u proces integracije evropskog obrazovnog
sistema, naa zemlja je septembra 2003.
godine konano potpisala Bolonjsku deklara-
ciju. Samim tim, Univerzitet u Beogradu se
obavezao da svoj obrazovni sistem usmeri u
pravcu evropskih integracija. U meuvremenu,
objavljena su i dva nova Nacrta Zakona o
Univerzitetu koji u velikoj meri uzimaju u obzir
preporuke Bolonjske deklaracije. Iako u ovom
trenutku nema nikakvih garancija da e bilo koji
od dva ponuena Nacrta zakona biti usvojen u
sadanjem sazivu Skuptine Srbije, realno je
oekivati da e do skore promene zakona ipak
doi, kao i da se odredbe koje se odnose na
usklaivanje sa Bolonjskom deklaracijom ipak
nee bitno promeniti ni u nekom buduem
tekstu. Shodno tome, promena u univerz-
itetskom obrazovnom sistemu e biti veoma
skoro, pa nijedna univerzitetska jedinica, pa
ni Katedra za urbanizam i prostorno planiranje
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, nee
moi da ostane po strani.
Razlozi za usklaivanje nastave
Pored gore navedenih motiva koji su sasvim
dovoljni za pokretanje procesa usklaivanja
studija na Arhitektonskom fakultetu u
Beogradu sa Bolonjskom deklaracijom,
Katedra za Urbanizam i prostorno plani-
ranje ima i motiv vie jer je prinuena da
kroz reformu nastave reava deo nagomilanih
problema, kao to su: zastarelost i meusobna
neusklaenost nastavnih planova i programa;
znaajan pad interesovanja za izborne grupe
predmeta koje organizuje i realizuje Katedra;
izuzetna neefikasnost studija koja se ogleda u
prosenoj duini studiranja od preko 8 godina
kao i gubitak potencijalnih studenata koji zbog
kraeg trajanja studija upisuju novoformirane
privatne arhitektonske fakultete.
Ciljevi usklaivanja nastave
Proces usklaivanja nastave na Katedri
za Urbanizam i prostorno planiranje
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sa
Bolonjskom deklaracijom treba da ispuni
sledee ciljeve:
* da obezbedi jasan i transparentan prelazak
na novi nain studija urbanizma u skladu sa
Bolonjskom deklaracijom;
* da kroz uporednu analizu postojeeg nas-
tavnog plana, sa nastavnim planovima refer-
entnih kola u Evropi i zemljama u tranziciji,
uspostavi izbalansiranu zastupljenost nastavnih
oblasti u studijama urbanizma;
* da redefinie sadraj nastavnih programa
svih predmeta iji obim mora biti usklaen sa
brojem ECTS kredita (evropski sistem prenosa
bodova) odreenim za nastavnu oblast kojoj
predmet pripada;
* da omogui trostepeno kolovanje strunjaka
za urbanizam i to: u prvom stepenu inenjera
opteg tipa na akademskim studijama (B.Sc);
u drugom stepenu magistra specijalizovanih
u pojedinim urbanistikim disciplinama na
akademskim magistarskim studijama (M.Sc.);
i u treem stepenu doktora nauka iz oblasti
urbanizma na doktorskim studijama (Ph.D).
Ogranienja u sprovoenju refor-
mi
U okviru procesa usklaivanja nastave na
Katedri za Urbanizam i prostorno plani-
ranje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sa
Bolonjskom deklaracijom postoje odreena
ograniewa koja se manifestuju kao konice
koje spreavaju potpunu i adekvatnu trans-
formaciju nastavnog plana i progrma.
Ogranienja se generalno mogu grupisati
u dva organizaciona nivoa. Sa jedne strane
postoje ogranienja koja proistiu od nivoa
Arhitektonskog fakulteta kao celine, dok sa
druge strane postoje ogranienja koja su u
iskquivoj nadlenosti same Katedre za urban-
izam i prostorno planiranje.
Ogranienja na nivou Arhitektonskog fakulteta
kao celine manifestuju se u vidu njegove
postojee organizacione strukture. Naime,
trenutnu organizacionu strukturu sainjava
est organizacionih jedinica - Katedri, koje,
svaka na svoj nain, polau pravo na svoj vid
budueg ustrojstva nastavnog plana i pro-
grama. Razlike u pogledu budueg sistema
nastave su tolike, da se pojedine Katedre
zalau za formiranje odseka od prve godine
studija, dok su druge pobornici jedinstvenog
sistema studiranja bez ikakvih usmerenja. U
takvim okolnostima Katedra za urbanizam i
prostorno planiranje nije potpuno autonom-
na, ve mora da usklauje svoje principe sa
ostalim Katedrama na fakultetu. Istovremeno,
nasleeno organizaciono stanje sa est katedri
ne odgovara ni dananjim potrebama struke
i licenciranju, niti je u korelaciji sa matinim
oblastima za koje je Arhitektonski fakultet u
Beogradu jedina matina institucija.
Ogranienja na nivou same Katedre za urban-
izam i prostorno planiranje ogledaju se u
permanentnom raskoraku izmeu naunog
i struno-umetnikog pristupa formiranja
buduih kadrova. Ova karakteristika, toliko
izraena u naoj struci, svoj vrhunac dostie
upravo na Katedri za urbanizam i prostorno
planiranje, gde su prisutne dve izrazito jake
struje. U takvim okolnostima nije potpuno
jasno kakav je profil budueg urbaniste koga
e Katedra proizvesti. Pored toga, prisutna je i
tendencija formiranja novog nastavnog plana i
programa koji bi predstavljao neku vrstu okvira
u koju bi bili prekomponovani ve postojei
predmeti bez sutinskih izmena. Ovakvim pris-
tupom sigurno se ne bi postigao osnovni cilj
transformacije nastave koji tei racionalnijem,
efikasnijem i kvalitetnijem obrazovanju.
Tek prevazilaenjem postojeih ogranienja,
kako na nivou itavog fakulteta tako i na nivou
same katedre, stvorili bi se optimalni uslovi
za realizaciju procesa usklaivanja nastave
na Katedri za Urbanizam i prostorno plani-
ranje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sa
Bolonjskom deklaracijom.
Koraci koji predstoje
Prevazilaenjem pomenutih ogranienja stvo-
rili bi se uslovi za restruktuiranje nastavnih
planova i programa u pravcu visokog stan-
darda nastave koji podrazumeva racionalno,
kvalitetno i efikasno obrazovanje. U takvim
okolnostima naroitu panju treba usmeriti ka
sledeim principima:
a) Novi nastavni plan i program potpuno
prilagoditi trostepenom sistemu studiranja, u
trajanju od 3+2+3 godine:
* Prvi stepen studija treba da prui studen-
tima sticanje osnovnih znanja i vetina iz
oblasti urbanizma. Istovremeno, trogodinje
obrazovanje mora da prui solidnu osnovu za
BOLONJSKA DEKLARACIJA:
TRANSFORMACIJA NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA
Proces usklaivanja nastave na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sa Bolonjskom deklaracijom
DaNS47
27
t
e
m
a

b
r
o
j
a
dalje obrazovanje, kao i mogunost za rad na
poslovima urbanizma;
* Drugi stepen studija treba da omogui veu
diferencijaciju ponuenih oblasti nastave
i specijalizacije profila. U skladu sa velikim
nivoom specijalizacije mogua su razliita
usmerenja bazirana na razliitim metodama
i karakterom nastave. Ovaj stepen studija je
najoptimalniji za izraavanje karaktera nastave
Katedre za urbanizam i prostorno planiranje u
budunosti; uslov za sticanje licence, odnosno
pravo na samostalno i odgovorno bavljenje
profesionalnom praksom, treba da predstavlja
petogodinje obrazovanje, odnosno zavren
drugi stepen studija;
* Trei stepen studija predstavljale bi doktorske
studije, kao potpuni novitet u obrazovanju
urbanista u naoj sredini. Ove studije ne bi
trebale da se razviju samo na osnovu iskustva
dosadanjih poslediplomskih studija, ve
da uz novu modernizovanu metodologiju i
povezivanje sa nauno- istraivakim projek-
tima, predstavljaju najvii i najsavremeniji nivo
obrazovanja.
b) Reim studiranja usmeriti ka poveanju
efikasnosti studiranja:
* Sinhronizovati i povezati nastavnu materiju
kroz zajednike predmete, teme i zadatke u
okviru pojedinih grupa predmeta, ime bi se
dobio mawi broj predmeta i izbegla dupliranja
i peklapanja u nastavi;
* Sve predmete organizovati u trajanju od jed-
nog semestra, ime bi se omoguilo efikasnije
praenje nastave i bolje mogunosti za proveru
znawa;
* Obim nastave svakog predmeta izraziti u
okviru Evropskog sistema za transfer kredita
(ECTS), ime bi se omoguilo kvantitativni
prikaz realnog optereenja studenta, odnosno
merilo ostvarivosti nastavnog programa;
* Umanjiti broj klasinih ispita i pronai
drugaije oblike provere znanja koji bi mogli
da budu realizovani u okviru fondac asova
predvienih za nastavu, ime bi se stvorili uslo-
vi za efikasan nain studiranja, bez prenoenja
zaostalih ispita.
v) Razviti instrumente za kontinualnu evalu-
aciju nastavnog procesa i njegovih rezultata:
* Princip kontinualne provere i praenje
kvaliteta predstavlja osnov za meusobno
priznavanje i prepoznavanje diploma u okviru
evropskog obrazovnog prostora;
* Kao instrumente evaluacije predvideti: samo-
evaluaciju, studentsku evaluaciju nastave, kao i
verifikaciju kvaliteta u skladu sa nacionalnim i
meunarodnim standardima.
g) Predvideti mogunost prelaska zateenih
studenata sa sadanjeg sistema studiranja na
novi sistem studija zasnovan na Bolonjskoj
deklaraciji, obuhvatajui studente prve, druge
i eventualno tree godine studija.
Realizacijom pomenutih principa stvorili bi se
uslovi za sutinsku promenu kvaliteta nastave
na Katedri za urbanizam i prostorno plani-
ranje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Navedeni principi zahtevaju visok standard
nastave i znaajna finansijska sredstva kako
bi se neposredna realizacija predavanja i vebi
ali i svih drugih aktivnosti u nastavi to pre
harmonizovali sa jasno definisanim evropskim
standardima.
Zakljuak
Pred Katedrom za urbanizam i prostorno
planiranje, kao jedinom obrazovnom jedini-
com za obuku urbanistikog kadra u Republici
Srbiji, je velika odgovornost. Sa jedne strane,
potrebno je nastaviti dragocenu tekovinu
proizalu iz dugogodinje tradicije nastave
na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Istovremeno, potrebno je uvesti znaajne
promene u pristupu, oblastima i metodologiji
nastave koja treba da bude prilagoena razvo-
ju struke i nauke u novonastalim tranzicionim
uslovima. U zavisnosti od toga, kako i na koji
nain e biti uspostavljena relacija izmeu
kontinuiteta sa jedne strane i savremenih prin-
cipa sa druge, zavisie i budue obrazovanje
urbanistikog kadra, koje e, svakako, imati
implikacije na kompletnu urbanistiku struku
u Republici Srbiji.
Prof. dr Vladan oki
28
DaNS46
t
e
m
a

b
r
o
j
a
UNIVERZALNA SPORTSKA HALA
KOMPLEKS BEOGRADSKA ARENA
Lokacija: Ulica panskih boraca, Blok 25, Novi
Beograd
Arhitektura i enterijer: arh. Vlada Slavica
Saradnici: arh. Duan Popovi, Aleksandar Aleksi,
Ana Radivojevi, Tatjana Negi-Paunovi, Milo
Radivojevi
Konstruktori: prof. dr Milorad Ivkovi, prof. dr ivota
Perii, dr Mirko Ai, dr Aleksandar Pakvor, mr
Sneana Marinkovi, ing. Vanja Alender
Projektanska organizacija: Energoprojet - DD
Arhitektura i urbanizam, Beograd
Godine projektovanja: 1990-1992.
Godine izgradnje: 1992-2004.
Izvoa: Konzorcijum Energoprojekt, Napred (EP-
NA), Beograd, sa brojnim podizvoaima
Investitor: Grad Beograd - Sekretarijat za sport i
omladinu
Bruto povrina: 45.000 m2
DaNS47
29
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
Impresivni sklad graditeljstva i
tehnologije
K
ompleks Beogradske arene sastoji se iz
tri zasebne celine: velika dvorana - Arena
(48.000 m2), mala dvorana (2.500 m2)
i parkinga na dva nivoa sa 800 parking mesta
smetenog izmeu autoputa i glavnog objekta
u ijem je sklopu i energetski blok sa trafo stan-
icom. Namena dvorane je za sportske mani-
festacije, rock koncerte, muzike i pozorine
scenske spektakle. U okviru sportskih programa
predvieni su kolektivni - koarka, odbojka,
rukomet i mali fudbal - i pojedinani spor-
tovi - borilaki, stoni tenis, tenis, gimnastika i
atletika - ukljuujui i atletske staze sa 6 traka
duine 200m. Kapacitet dvorane je 20.000
sedeih mesta, 23.000 za borilake sportove i
10.000 mesta za atletiku. Prilikom koncerata ili
konvencija dvorana moe da primi oko 30.000
gledalaca. Arena je podeljena na 6 nivoa, od
kojih su poslednja dva predviena za tehnike
prostorije sa mainskom salom, opremom za
telekomunikacije i krovnom terasom i reijske
sobe iz kojih se upravlja sloenim sistemima za
kontrolu svetla, tona i semafora. Ovi nivoi nisu
predvieni za pristup publike.
Nivo 100 - servisna etaa sadri prostorije
za upravu, velike i male svlaionice, trim kabi-
net, tehniku, magacine i TV studio. Uz njih tu
su i kontrolne sobe za nadzor kompletnog
objekta, prostorije za pripremu hrane, radion-
ice, press centar I druge pomone prostorije.
Nivo 200 - glavni ulazi za publiku sa sever-
ne i june strane, glavni izlazi sa bonih strana,
istonoj i zapadnoj sa ulazima na tribine.
Ovaj nivo sadri i prostore namenjene gleda-
ocima - ulazni foaje sa biletarnicama, sanitarne
vorove, restorane sa brzom hranom, prodam-
nice, pomone i tehnike prostorije, prolaze na
tribine, stepenita, liftove i eskalatore.
Nivo 300 - Komercijalne loe sa zaseb-
nim tribinama i galerijskom komunikacijom.
Na ovom nivou su smetene ukupno 74 loe
- centralna sa 30 mesta, VIP salon i Club loa.
Svaka od loa ima garderobu, sanitarni vor,
mini kuhinju i mesta u gledalitu sa terasom.
Nivo 400 - kruni hol i foajei s prodam-
nicama, restoranima brze hrane i izlazima na
gornji nivo tribina sa pomonim prostorijama.
Konstrukcija ovog vienamenskog objekta,
koncipirana ekonomino i originalno, reena
je kao dva odvojene, konstruktivna sistema
- krovna konstrukcija i konstrukcija tribina.
Krovna konstrukcija sastoji se od predhodno
napregnutog, dvopojasnog prostornog
sistema. Gornji pojas je od armiranobetonskih
nosaa, a donji od predhodno napregnutih
kablova. Gornji pojas krovnog rotilja ine 4
poprena glavna nosaa, raspona 102, 7 m. i
tri poduna raspona od 198, 7 m. Sekundarni
nosai su takoe dvopojasni, sa gornjim
pojasom od armiranog betona i donjim od
elinih profila. Ronjae su montane, armi-
ranobetonske. Tribine su konstruisane na stu-
bovima i nosaima u ramovomskom sistemu u
poprenom i podunom pravcu. Meuspratnu
konstrukciju ine montane armiranobetonske
korube (slemenjaci), koje su nakon montae,
monolitizovane dolivanjem sloja betona.
Instalacije na ovom objektu posebno su
sloene - vodovod i kanalizacija, elektro,
telekomunikacione i termotehnike instalacije
koje podrazumevaju snabdevanje objekta top-
lom energijom, centralno rashladno postro-
jenje, sisteme radijatorskog grejanja, sisteme
klimatizacije i hlaenja, sisteme vazdunog
grejanja i ventilacije, tople vazdune zavese,
pripremu potrone vode, protivpoarne
instalacije, dizel elektrinu centralu i sistem
centralnog nadzora i upravljanja. Prilikom
promocije objekta, na nedavno odranom
koarkakom turniru sve instalacije su pokazale
zadovoljavajue mogunosti.
Mala dvorana je projektovana kao neza-
visni objekat u sastavu glavnog, sa svojim
ulazom, svlaionicama, trim-kabinetom i
tehnikim prostorijama. Objekat je jednoetani
sa galerijom i poluukopan je ispod platoa
junog ulaza u Arenu, od koje ga odvaja ser-
visna saobraajnica. Povezana je sa Arenom
toplom vezom i za velike dogaaje slui za
zagrevanje, trening ili organizacione poslove.
Borilite je dimenzionisano za sve dvoranske
male sportove i deljiva je na treine, sa tri
koarkaka terena.
Foto: Sran Rali
30
DaNS47
U svojoj plodnoj arhitektonskoj karijeri arh.
Vlada Slavica - roen 1947. godine u Beogradu
gde diplomira na Arhitektonskom fakultetu
1974. g. kod prof. Ive Kurtovia - zapoetoj u
Energoprojektu 1975. projektovao i izveo vei
broj stambenih zgrada (Bor, 1982; Poarevac,
1984; Negotin, 1987; Aleksinac, 1999, 2001.),
naselja i stambenih blokova (Bor, 1982; Brza
Palanka 1983; Novi Beograd, 1986, 1992;
Bora, 1987.), domove zdravlja (Kladovo,
1985; Majdanpek), osnovnu kolu (Brza
Palanka 1985.) i druge objekte (Saborni hram
u Kninu sa arh. D. Popovi, A. Aleksi; Poslovna
zgrada Ferped, Novi Beograd, 1995). Tokom
prethodne decenije projektovao je sportsko-
poslovne centre u Igalu (sa arh. D. Popovi i A.
Aleksi, 1994) i Valjevu (sa arh. A. Aleksi i M.
Radivojevi, 1998) koje su trenutno u izgradnji
i sportsku dvoranu u sibirskom gradu Ninje
Vartovsku (2001-2003).
Veliki preokret u karijeri arh. Slavice nas-
tupa 1990-91. godine posle pobede na uem,
pozivnom konkursu za idejno urbanistiko-
arhitektonsko reenja univerzalne sportske hale
na prostoru Bloka 25 na Novom Beogradu.
Tada arh. Slavica zapoinje trinaest godina
dug rad na poslovima projektovanja, dizajna
enterijera, razradi detalja i kordinaciji sa mno-
gobrojnim strunjacima koji su uestvovali
u podizanju i opremanju ovog grandioznog
sportskog objekta.
Izabrana lokacija u novobeogradskom
Bloku 25 imala je sve prednosti za podiza-
nje ovakvog multifunkcionalnog objekta: ravna
povrina na kojoj nisu bili potrebni ogromni
zemljani radovi, blizina aerodroma, autoputa i
hotela kao i reeni vlasniki i imovinsko-pravni
odnosi. Posle pobede na konkursu, u jakoj
konkurenciji, na kome je drugu nagradu osvo-
jio arh. Ivan traus, autor Muzeja vazduhoplo-
vstva na surinskom aerodromu i pisac do sada
jedine istorije arhitekture SFRJ (Arhitektura
Jugoslavije 1945-1990, Svetlost, Sarajevo
1991), kao retko kada u istoriji domaih
konkursnih utakmica, finalizovan je projekat
na koji nije bilo uobiajeno ustrih komentara
vezanih za nepravilnosti ili dovoenja u pitanje
kvaliteta pobednikog reenja. U vreme nas-
tanka projekta u irem evropskom okruenju
nije bilo izvedenih objekata sline namene.
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
DaNS47
31
Poetkom 1992. godine ostvaren je kontakt
sa amerikom firmom HOK iz Kanzasa koja
je i bila konsultant sa bogatim iskustvom na
izradi programa i izgradnji velikih sportskih
dvorana. Posle prvog zastoja u izgradnji iza-
zvanog sankcijama, arh. Slavica putuje po
Evropi i Americi upoznajui se sa praktinim
reenjima nastalim prilikom projektovanja i
izgradnje velikih dvorana. Projektovanje i rad
na izgradnji Arene potom su tekli paralelno.
Beogradska arena je tokom dugogodinje
izgradnje delila sudbinu itavog drutva, bila
zapoinjana pa naputana, politiki zloupotre-
bljavana, sve do zavrnog ciklusa izgradnje
koja je trajala od 2001. do danas. Arena je
prvobitno bila namenjena Svetskom prvenstvu
u koarci 1994. koje je oduzeto naoj zemlji
zbog sankcija a potom za Svetsko prvenstvo u
stonom tenisu 1999. godine, otkazano usled
bombardovanja.
Udobnost - funkcija - odrivost
Sutina ovakvih objekata namenjenih velikom
broju posetilaca je u udobnosti, funkcionisanju
i odrivosti samog prostora. Mere koje se
vide na i u objektu nisu slobodna kreacija niti
predmat oblikovanja ili ideje, ve odgovor na
stroge uslove i propise koji su postavljeni kroz
svetske takmiarske standarde. Bilo je neo-
phodno obezbediti neometano funkcionisanje
i odravanje velikih povrina graevine uz
potovanje unapred zacrtanih standarda i
normi. Sama arhitektura objekta dobro je
uklopljena u urbanu matricu Novog Beograda
dok je prostrani plato, povrine dva hektara,
povezivajui okolne bulevare predvien da
menja svoj izgled u zavisnosti od godinjeg
doba. Fasada objekta, izvedena od vetakog
kamena, raslanjena je na junoj i severnoj
strani masivnim prilaznim stepenitima i polu-
kalotama konstruisanim iznad sanih ulaznih
partija to uputpunjuje originalnu siluetu
graevine. Zaobljeni uglovi objekta, unutra
naglaeni bojenjem zidova stepeninih verti-
kala, doprinele su likovnom uoblienju i atrak-
tivnosti samih komunikacija koje su bile, pored
same Arene, kljuni segment itavog projekta.
Pored gladalita i tehnologije koja je ugraena
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
32
DaNS47
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
1) Sportska dvorana u Igalu, projekat
1996. u izgradnji
2) Sportsko-poslovni centar u
Valjevu, projekat 1998. u izgradnji
3) Sportski centar u Ninje Vartovsku
(Sibir, Rusija), 2001-2003.
Literatura:
D. Popovi, Smena narataja, NIN 4. januar
1991; M. Mitrovi, Hala za mondobasket,
Politika 16. novembar 1991; V. Jelii, Ko
su neimari sportske dvorane, Politika 1.
avgust 1993; Neimari i dela: Ostrvo Jugra,
Arhitektura 53, Beograd 2002. 6; Pedeset
beogradskih arhitekata (ur. A. Kovenc-
Vuji), Beograd 2002. 112-113; Leksikon
srpskih neimara (ur. Z. Manevi), Beograd
2002. 169; Milo R. Perovi, Srpska arhi-
tektura XX veka, Beograd 2003. 326-335,
408; Tema broja: Beogradska arena, Modul
24, Beograd 2004; M. Mitrovi, Beogradska
arena, Poltika 7. avgust 2004.
u ovaj objekat, arh. Slavica je posebnu panju
posvetio projektovanju i oblikovanju enterijera
sveanih loa i salona koji svojim jednostavnim,
efektno dizajniranim detaljima pruaju punu
udobnost korisnicima. Minimalizam primenjen
u enterijeru odskae od arhitekture velikim
razmera i utilitarnosti komunikacija i drugih
delova objekta namenjenih velikom broju
gledalaca i njihovoj sigurnosti. Loe i saloni
u toplim i nenametljivim bojama opremljene
su jednostavno zamiljenim nametajem a
primenom veih povrina ogledala autor je
uspeo da korisnicima u svakom momentu
bude u centru panje sama arena i dogaaji
u njoj. Kao jedinstveni objekat u naoj zemlji,
ali i u irem okruenju, Beogradska arena e
svakako postati jedan od zatitnih graditeljskih
znakova novog izgleda srpske prestonice.
Vladimir Mitrovi
Fotografije: Miroslac ili
1
2
3
DaNS47
33
V
ie od deset vekova postojanja i istorije
Srba mogu se u kontinuitetu pratiti preko
sakralne arhitekture. Od srednjevekovne
srpske drave do danas ouvano je uglavnom
spomeniko naslee manastirskih hramova i
znatno manje vojne arhitekture. Od X veka
do pada Smedereva (1459), podizana su broj-
na manastirska zdanja, u istoriji srpske arhitek-
ture poznati kao spomenici prednemanjiskog
perioda, Rake (druga polovina XII - kraj XIII
veka), vizantijske (Povardarje i Kosovo, poetak
XIV do pada prvog srpskog carstva) i Moravske
stilske grupe (kraj XIV i prva polovina XV veka).
U vreme turske okupacije zemlje, sakralno gra-
diteljstvo nije potpuno zamrlo, ve je nastavi-
lo postojanje, naravno u skromnijim oblici-
ma. Po osloboenju, poetkom XIX veka, u
brojnim srpskim gradovima i varoima zidaju
se hramovi, kao dokaz probuene dravnosti
i duhovnosti, esto pod uticajem barokne i
klasicistike sakralne tradicije podunavskih
oblasti, kao jednobrodne graevine bez kupo-
la, sa zvonicima na proelju.
Novovekovna istorija srpske sakralne arhi-
tekture zapoinje pojavom Andreja Damjanova
(1813-1878) i njegove tajfe, koji su izgradi-
li niz velikih gradskih sabornih hramova SPC
- u Vranju, Sarajevu, Mostaru Smederevu,
Niu. Pripadnici jedne od prvih generacija
kolovanih srpskih arhitekata, okupljenih oko
bekog profesora Teofila Hanzena, projektu-
ju brojne kapele i hramove - Vladimir Nikoli,
Duan ivanovi, Jovan Ilki i posebno Svetozar
Ivakovi, arhitekta panevake Preobraenske
crkve iz 1878. i brojnih drugih, uglavnom
seoskih crkava. Poetkom XX veka, pored
Hanzenovih aka, projektovanjem hramova se
povremeno bave Andra Stevanovi, Vladimir
Popovi, Petar Popovi, Milorad Ruvidi i dr.
Izmeu dva svetska rata hramove projek-
tuju arhitekti Momir Korunovi, Aleksandar
Deroko, Vasilij Androsov, braa Branko i Petar
Krsti, ore Tabakovi, Daka Popovi i drugi.
Nije sluajno da su najvei graditeljski poduh-
vati, ali i odjeci u strunoj javnosti i tampi,
bili oko podizanja crkve na Oplencu, hrama
Svetog Save i Svetog Marka na Tamajdanu
u Beogradu, kao i konkursi koji su doveli do
podizanja tih hramova. Jedan od najplodnijih
graditelja hramova tokom XX veka, arhitek-
ta prof. dr Dragomir Tadi (1893-1976), kao
vodei projekant SPC tokom posleratnih godi-
na, projektovao je i podigao preko 70 hramo-
va, kao i brojne crkvene i parohijske domove,
u kojima je pokazao zavidne kreacije u pozn-
avanju domae sakralne tradicije kroz simbi-
ozu srednjevekovnih oblika sa novim arhitek-
tonskim reenjima kao i karakteristinoj prime-
ni lokalnih materijala, naroito razliitih vrsta
kamena.
Istoriografija o sakralnom graditeljstvu kod
nas ima dugu i plodnu tradiciju. Na izuavanju
srednjevekovinih spomenika srpskog gra-
diteljstva uestvovali su generacije domaih i
stranih istraivaa (Pokrikin, Mije, Lazarev),
istoriara umetnosti i arhitekture. Sakralna
arhietktura novog doba, XIX i XX veka, posled-
njih godina takoe privlai panju novi-
jih generacija istoriara arhitekture. Obimna
studija dr Aleksandra Kadijevia (Jedan vek
traenja nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi,
Beograd 1997) unela je sveinu u istraivanju
novije srpske sakralne arhitekture. Ipak, arhi-
tektura XX veka, u domaoj istoriografiji jo
uvek nije detaljno iztraen dok novije sakral-
no graditeljstvo nije doivelo pravu i reprezen-
tativnu valorizaciju. Posebno se to odnosi na
period druge polovine veka, u kome, i pored
ideolokog pritiska, sakralno graditeljstvo nas-
tavlja sa razvojem i traenjem svoga mesta
unutar korpusa srpske arhitekture. Pionirski
poduhvat na ovom polju zapoet je naunim
skupom i graditeljskom simpozijumu Tradicija
savremeno srpsko crkveno graditeljstvo, sa
SVETIONIK VERE NA DUNAVU
Ako gospod ne sazida dom
uzalud se trude zidari.
(Psalmi Davidovi 127, 1)
Srpska pravoslavna crkva Sabora
svetih apostola u Apatinu
Projekat: arh. Predrag Risti
Godine projektovanja: 1989-1992.
Godine izgradnje: 2000-2003.
Donator: PGP Rapid, Apatin
34
DaNS47
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
istoimenim zbornikom radova (ur. B. Stojkov, Z.
Manevi, Beograd 1994) u kome su uestvovali
nai najeminentniji poznavaoci sakralnog gra-
diteljstva ali i arhitekti koji se bave projektovan-
jem hramova.
Tokom poslednje dve decenije XX veka, u
Srbiji je, zajedno sa Vojvodinom i Kosovom, po
nezvaninim informacijama, izgraeno preko
dve stotine hramova. Zbog neujednaenog
kvaliteta i esto sasvim povrnih projekata,
retko koji od njih je na pravi nain prezento-
van i prikazan strunoj javnosti kroz arhitek-
tonsku periodiku ili medije, ime je u mno-
gome prekinuta istraivaka nit domae pub-
licistike i istoriografije. Crkvenom arhitekturom
se poslednjih decenija bave arhitekti Radoslav
Proki, Branko Pei, Ljubia Foli, Zoran
Bundalo i Ljubica Bonjak, kao i niz graditel-
ja mlae generacije koji uestvuju na konkursi-
ma za izgradnju pravoslavnih hramova - Sanjin
Grbi, Sneana Ignjatovi, Bojan Kovaevi,
Blagota Pei, Dragan ivkovi i drugi.
Neimasrki duh Predraga Ristia
Po delima njihovim poznaete ih
(Matej 7, 16)
Jedan od najaktivnijih neimara pravoslavnih
hramova poslednjih decenija je arh. Predrag
Pea Risti (Beograd, 1931) Diplomirao na beo-
gradskom Arhitektonskom fakultetu kod prof.
D. Leka i S. Kliske 1956. Doktorirao u Gracu
1981. godine. Risti potie iz arhitektonske i
inenjerske porodice i pripadnik je tree gener-
acije arhitekata, posle dede Milana Tabakovia,
tee ora Tabakovia i oca ing. Petra Ristia.
Arhitektura i umetnost ive u porodici vie od
jednog veka a tradiciju nastavlja i sin Sava Risti
(1970), takoe arhitekta. Tokom ezdesetih
godina arh. Risti, kao slobodni umetnik,
izrauje brojne projekte za porodine kue i
tipske ugostiteljske objekte za projektni biro
Sigma-projekat. Krajem te decenije Risti
eksperimentie u duhu novog vremena sa
organskom arhitekturom uklopljenom u prirod-
no okruenje (Kua na drvetu) to izaziva veliku
panju medija. Iz tog vremena ostaje upamen
i njegovo prisustvo u umetnikoj grupi Medijale
a od enterijera skladno i racionalno definisan
izgled galerije Grafikog kolektiva. Arh. Risti
se izmeu ostalog bavio i istraivanjem i rekon-
strukcijom stanita i kua iz praistorijskog peri-
oda. Nesvakidanja linost u domaoj arhitektu-
ri, naunik, duhoviti umetnik velike stvaralake
energije, lucidnih ideja i projekata, Risti e u
uskim umetnikim i arhitektonskim krugovima
ostati upamen kao prava renesansna linost
srpske arhitekture. Arh. Risti je ve dugo godi-
na angaovan kao profesor Akademije Srpske
pravoslavne crkve. Ipak, istoriografija, arhitek-
tonska kritika i publicistika zaobilazili su orig-
inalno delo arh. Ristia. Bez osobina samo-
reklamerstva i nametanja, Ristieva sakralna
arhitektura je ostala ustvari neotkrivena, bez
validnih tekstova u kojima se analizira i tumai
ili bar pominje njegova linost i graevine, to
reito govori o stanju u domaem graditeljstvu,
naunoj publicistici ali i drutvu u celini.
Preko tri decenije bavljenja sakralnim gra-
diteljstvom obeleilo je Ristievu stvaralaku
karijeru. Brojni hramovi, manje crkve i kapele,
crkveni domovi, konaci i rekonstrukcije man-
astirskih zdanja, izvedeni po njegovim projek-
tima govore o velikoj stvaralakoj i duhovnoj
DaNS47
35
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
1) Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu,
1990-2001. kao idelana rekonstrukcija
Svetih Arhanela kod Prizrena
2) Crkva Blagovetenja u Trebinju, 1999-
2001.
3) Saborni hram Hristovog Vaskrsenja u
Podgorici (1998), u izgradnji
energiji koju poseduje ovaj autor. Nekada je
Risti i praktino, zajedno sa svetenicima i nar-
odom, sam uestvovao u izgranji crkava koje
je projektovao. Do sada, po Ristievim projek-
tima podignuto je vie pravoslavnih hramova
u Belotiu, na Ravnoj gori, Dobriu, Dolovu,
selu Mrovska kod abca, Trebinju, Planditu,
Ubu, Senju, Lovcencu, od kojih su neki jo
u izgradnji. Od projekata u inostranstvu istie
se Crkveni dom Svetog Lazara sa Pirgom sve-
tog Evgenija u Birmingenu iz 1989. godine.
Neki od Ristievih hramova su poruene
tokom nedavnog rata (crkva Svetog Georgija u
Slavonskom Brodu, podignuta 1988, poruena
1992) a jedan od njegovih najveih projekata,
saborni hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici,
zapoet 1998. godine jo je u izgradnje. Niz
hramova podignutih poslednjih godine arh.
Ristia svrstava u neveliki broj neimara koji
se bave autorskom sakralnom arhitekturom,
koliko je to mogue unutar vrstih kanonskih
obiaja to ih SPC primenjuje vekovima.
Hram posveen Saboru Svetih aposto-
la u Apatinu za sada je samo deo jednog
veeg kompleksa to ga je arh. Risti zamislio
i na emu poslednjih godina intenzivno radi.
Crkveni dom, u neposrednoj blizini hrama, nas-
tao je prvi, 2000. godine. Njegova koncepci-
ja podsea na staro, balkansko graditeljstvo
a predvien je za smetaj gostiju i okupljanje
vernika. Pored hrama, koji je nedavno potpu-
no zavren a sada je u fazi ukraavanja, Risti
je u neposrednoj okolini projektovao i kulu-
pirg, visoku 42 m. po ugledu na Korunovievu
crkvu-pirg Svetog Jovana Vladimira u man-
astiru Svetog Nauma na obali Ohridskog jezara
(izgraenu 1929. sruenu 1956.), smetenu na
obali Dunava kao i zgradu kajakakog kluba u
kojoj je predvien i Muzej ajki, u osnivanju,
ije se izvoenje oekuje uskoro. Pirg e pored
kultnog znaaja imati i primenjeni karakter kao
vidikovac za posetioce grada i ljubitelje ptica.
Prostrana parcela na prirodnoj zaravni u
neposrednoj blizini obale u Apatinu, nedaleko
od centralnog dela grada, bila je predviena
kao nova lokacija za izgradnja hrama i
crkvenog doma. Prostrani pojas koji hram
istie, uz oblinji Dunav i okolinu mirnih, pan-
onskih kua, postalo je idealno mesto za kult-
nu graevinu.
Apatinski hram je u osnovi kombinacija
razvijenog tipa upisanog krsta sa slobodnim
stubovima u podkupolnom prostoru i bonim,
polukrunim pevnicama koje crkvi daju oblik
stilizovanog trikonhosa. Apsida je konstruisana
polukruno i nia je od visine naosa. Uz nju su
prislonjene tri, lepezasto rasporeene nie zas-
vedene konhama. Velika kupola vitkog tambu-
ra i krikaste kalote, visine 28 m. poiva na pan-
dantifima dok je spolja postavljena na kockas-
tom postolju, budei reminiscenciju na kupole
Studenice i Hilandara. Sredinji deo hrama,
naos sa slobodnim stubovima, kvadratnog je
oblika to crkvi daje jasanu i preglednu osn-
ovu izraenu i kroz lepotu spoljanjih propor-
cija. Na zapadnoj strani uz naos je plitka prip-
rata sa galerijom i dve kule smetene sa strana
proelja iji su zvonici umanjene verzije glavne
kupole. Slina reenja kula-zvonika sreemo i
kod arh. Tabakovia na hramovima u Ruskom
selu i Stajievu iz 1935. godine. Prostrani ulaz-
ni vestibil na spartu ima otvorenu galeriju zak-
lonjenu krikastom polukalotom sa pogledom
na obale Dunava. Brojni arhitektonski elemen-
ti apatinskog hrama inspirisani su bogatom
srpskom sakralnom tradicijom, od arhitekture
doba Nemanjia, do moravske arhitekture, dok
upeatljivo proelje nosi odlike velikih katedral-
nih zdanja. Po reima samog arhitekte inspi-
raciju za apatinski hram potraio je i u pravo-
slavnoj crkvi Svetog Spiridona u Trstu (1861-
1869; arh. Karlo Maijakini).
U unutanjosti arh. Risti, kao i u nizu dru-
gih hramova, unosi izvesne novine. Ovoga puta
one su koncentrisane na prostore balkona i nji-
hove komunikacione veze koje omoguavaju
dobru sagledivost i pristupanost. Uski pro-
lazi koji na spratu teku oko naosa po prvi se u
ovom obliku pojavljuju u jednom pravoslavnom
hramu. Sve je to uticalo na odlinu akustinost
crkve u kojoj apati zvue kao hor.
Vladimir Mitrovi
1
2
3
36
DaNS47
P
rosveeni investitor je san svakog arhitek-
te. Kada on jo ima umetnikih sklonosti
ili bar dara da arhitektu posmatra kao
istinski slobodnog stvaraoca, to je poslastica.
Projektanski par Sari & Sari uspeli su da
izvedu objekat koji je po volji investitora i koris-
nika ali i da u savremenu srpsku arhitekturu
porodinih zdanja, povremeno hipertrofiranu i
kiastu, unesu meru i jednostavnost. Likovnost
i diskretno bogatstvo materijala.
Porodina kua u beogradskoj ulici Malog
Radojice, na Dedinju, smetena je na sasvim
maloj parceli, manjoj od ukupne povrine etaa
objekta i komponovana u mirnim i istim lini-
jama naglaene plastinosti. Kua ima suteren,
prizemlje i sprat. Otvori, vrata i prozori, ine
kompaktnu ravan, fasadnu kou, koja u
minimalistikom maniru obavija unutranji
sadraj. Terasa i prilazna rampa izvedeni su kao
lebdei elementi eksterijera, koji se pojavljuju i
u enterijeru. Luksuzna oprema (Gagenau, B&B,
Artemida, Stark) i nametaj (Enterijer, arh.
Nikola Risti), upotrebljeni su i organizovani
sa merom i prefinjenim ukusom bliskom
minimalistikoj estetici. Plemeniti prirodni
materijali, kamen (travertin) i drvo (ebanovina,
beljeni hrast) veto su kombinovani u prijat-
nom, praznom prostoru enterijera.
Mada po konceptu unutranjeg i spoljanjeg
dizajna ovu porodinu kuu moemo svrstati
u retke primere minimalistikih objekata na
srpskoj arhitektonskoj sceni, nema sumlje
da je poetna inspiracija autora bila mod-
erna, meuratna, internacionalna arhitektura,
domaa i evropska. Minimalistiki pristup u
kome se maksimizira oseaj slobodnog toka
izmeu zona u enterijeru i izmeu unutranjosti
i spoljanjosti posebno je naglaen na fasa-
dnom platnu sa koga su uklonjeni svi suvini
detalji. Ostala je samo zaobljena i glatka
povrina perforirana spojenim otvorima. Dugo
se u savremenoj srpskoj arhitekturi nije pojavio
ovako originalno izveden objekat koji pleni
svojim jednostavnim izgledom i skromnim ali
skladnim proporcijama.
V. Mitrovi
MINIMALIZAM
PORODINOG
ZDANJA
Porodina kua u ulici Malog Radojice 19a,
Beograd
Autori: arh. Ruica Jovan Sari
Projektantska organizacija: Koniel, Beograd
Godina projektovanja i izgradnje: 2002-
2003
Povrina objekta: 350 m2
Povrina placa: 330 m2
DaNS47
37
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
38
DaNS47
P
lanirani poslovnog objekta Eurocentar
nalazi se unutar bloka izmeu ulica
Makedonske, Moe Pijade i NuIeve.
Objekat je interpoliran izmeu zgrada u
Makedonskoj br. 28 i 32, dvorinog objekta
Makedonska br. 32 i centralnog krunog dela
trga sa lokalima, objekta Bazara, koji je u toku
realizacije. Novi objekat se uklapa u postojei
blok tako da ni na koji nain ne ugroava funk-
cionisanje postojeih stambenih i poslovnih
prostora. Spratnost Poslovnog objekata u
odnosu na Makedonsku ulicu je Po+P+6+Pk. i
ima 16 lokala smetenih na dve etae. Povrine
lokala su 20-150 m22. Lokali na nivou prizemlja
orjentisani su prema centralnom prostoru koji
ini pasa, koji linijski povezuje Makedonsku
ulicu i centralni kruni trg sa objektom Bazara.
Na nivou sprata su lokali na istim mestima kao
i na nivou prizemlja, samo to su povezani
galerijom preko koje je ostvarena vertikalna
komunikacija i vizuelni kontakt sa donjim
nivoom lokala, to je dobro zbog preglednosti
centra. Na nivou prizemlja iz pasaa, sa desne
strane se ulazi u hol sa predprostorom ispred
liftova i stepenitem predvienim za poslovne
apartmane koji se nalaze na viim etaama. Na
nivou suterena je interna garaa za 11 vozila
sa ulazom iz Nuieve ulice. Na tipski etaama
su 20 poslovnih apartmana koji su sastavljeni
od hola iz koga se ulazi u sanitarne blokove
sa toaletima, ajnu kuhinju i radne kancelarije.
Nivo potkrovlja je povuen u odnosu na ostale
nivoe, kako prema Makedonskoj ulici tako i
prema unutranjosti bloka i koncipiran je kao
otvorena terasa.
Materijalizacija objekta je ostvarena
savremenim materijalima. Fasada prema
Makedonskoj ulici je izveden u kombinaciji
stakla na nevidljivoj aluminijumskoj konstrukciji
i dela fasade sa granitom. Unutranjost pasaa
je obraena sa drvenim panelima tipa parklex.
Ograde su staklene ne elinoj podkonstruk-
ciji. Stepenite u pasau je takoe elino sa
gazitima od granitnih ploa.
POSLOVNI OBJEKAT EUROCENTAR
Lokacija: Makedonska 30, Beograd
Autori: arh. Milena Bojovi, Jelena Ivanovi-
Vojvodi i Sneana Litvinovi
Projektant: Mega Plus, Beograd
Godina projektovanja / realizacije: 1996 -
2003.
Povrina objekta: neto cca. 3000 m2
Investitor: Investstan, Beograd
DaNS47
39
n
o
v
i

o
b
j
e
k
t
i
40
DaNS47
INICIJATIVA
Za razvoj i istoriju grada Graca, tajerski
deo Austrije, nekadanjem rezidencionom
gradu Hasburgovaca, 2003. godina e imati
reperni znaaj u domenu arhitekture, ali ire
i kulture. Nominacijom i dobijanjem statusa
Kulturne prestonice Evrope 2003, Grac je pri-
dobio meunarodnu potvrdu sopstvenog
kulturolokog razvoja kao i mogunost promo-
visanja svojih specifinosti. Otvoren za uticaje
i saradnju, ovaj multietniki grad, u kome ivi
preko stotinu razliitih nacionalnosti, pokazao
je i ovom prilikom svoj istanani graditeljski
duh, decenijama negovan kroz takozvanu
Grazer Schule. Arhitektonska tradicija grada i
njena meunarodna povezanost, kako preko
internacionalnog Arhitektonskog bijenala,
tako i preko brojnih manifestacija i konkursa,
obogaena je izgradnjom dva nova, radikalna,
futuristika, avangardna arhitektonska objekta:
Kuom umetnosti i Ostrvom na Muri. Oba
objekta su izgraena tokom mandata grada
kao Kulturne prestonice Evrope 2003. godine
i funkcionalno su odigrala znaajnu ulogu u
promovisanju grada, njene arhitekture i kul-
ture uopte.
Za razliku od Kue umetnosti, predstavljene
u prolom broju DaNS-a (46/2004), za koju
je raspisan meunarodni konkurs, Ostrvo na
Muri je inicirano idejom Roberta Punkenhofera
iz Art & Idea. Ovaj umetnik, koji je poreklom
iz Graca, zajedno sa gradskim elnicima je
razradu poetne ideje i izradu projekta poverio
Acconci Studiju iz Njujorka. Acconci Studio je
zadnjih desetak godina stekao meunarodnu
reputaciju po svojim projektima vezanim za
javne gradske prostore, skulpturalne objekte i
enterijere, koji su izvedeni u mnogim zemljama
Evrope i Amerike.
OD BODY ART-a
Vito Akoni osniva Acconci Studija, roen
je 1940. godine u SAD, obrazovan na
umetnikim kolama i akademijama, jedan
je od najrenomiranijih savremenih umetnika
dananjice, koji je svoju umetniku karijeru
zapoeo kasnih 60-tih godina. Imao je vie
od 80 samostalnih izlobi u najpoznatijim
muzejima i galerijama irom sveta i par stotina
grupnih nastupa na prestinim meunarodnim
bijenalima i izlobama. ivi i radi u Bruklinu
(Brooklin), Njujork (New York). Akoni je jedan
od prvih multimedijalnih umetnika i zaetnika
body art-a. Njegovo umetniko delovanje se
prua u domenu od konceptualne umetnosti,
telesne umetnosti, performansa, filma, videa,
multimedijskih instalacija do arhitekture.
Poetkom 70-tih, Vito Akoni kreira zapaene
filmove i video radove bazirane na sopstvenoj
telesnoj akciji, esto u formi performansa,
u koje ukljuuje intenzivne psihodramatine
dijaloge izmeu umetnika i posmatraa, sopst-
venog tela i sopstvenog duha, javnog i privat-
nog, subjekta i objekta. Sve to belei u realnom
vremenu fiksiranim video kamerama. Akoni u
svojoj umetnosti istrauje vezu izmeu nerazd-
vojive neposrednosti i posrednosti tehnologije,
kao i vezu izmeu fizikog i psiholokog
traenja sebe, gde je jezik katalizator. Dualizam
ispoljen u sinkretizmu razliitosti se protee
kroz veinu njegovih kasnijih radova, kao i
u njegovim objektima u javnim prostorima i
arhitekturi.
DO OSTRVA NA MURI
Ostrvo na Muri je prvi arhitektonski objekat
kojim su Akoni i njegov Acconci Studio dobili
irok meunarodni profesionalni publicitet i
prezentaciju. Reka Mura, brza i hladna planin-
ska reka pogodna za kajakarenje, deli Grac na
dva dela, koja su meusobno povezana bro-
jnim mostovima. Akonijev objekat, ujedno i
most i vetako ostrvo, deluje kao nekakav NLO
koji se spustio u sam centar grada, organske
je forme koja asocira na dve polovine koljke,
koje plutaju na reci. Posmatrajui sa obala
Mure, objekat izgleda kao da nema teinu i da
je od kristala, gde se konkavni i konveksni oblici
spajaju u jednu izuzetnu formu i elegantno
usklaenu transparentnu celinu.
Objekat je harmonino sintetizovan iz vie
funkcionalnih i konstruktivnih celina koje ine
dva prilazna mosta ili pira, preko reke Mure,
koja sa leve i desne obale vode do sredinjeg
dela - ostrva. Centralni deo objekta - ostrvo,
sainjen je od meusobno funkcionalno pove-
OSTRVO NA RECI MURI
Drugo i poslednje predstavljanje avangardnih arhitektonskih objekata Graca, Austrija, fokusirano je na Ostrvo na
Muri, amerikog umetnika Vita Akonija (Vito Acconci). Ovaj objekat je u tekstu Grac grad kulture i ahitekture,
ukratko predstavio i Ivan Redi (DaNS 44/2003).
DaNS47
41
a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
a

u

s
v
e
t
u
zanih konkavnih i konveksnih formi. Konkavna
je otvorena forma i u njoj se nalazi multifunk-
cionalan amfiteatar, 240 m2 povrine, kapac-
iteta od 200 posmatraa. Konveksna forma je
zatvorena i ini je kafe restoran koji ima dva
nivoa, povrine od 160 m2 sa kapacitetom od
100 gostiju. Vezni prostor meu njima je deije
igralite povrine od 40 m2. Osnova objekta
- ostrva je plutajui ponton dimenzija 46,6 m
sa 16,6 m, izveden je od metalne konstrkucije
teine 171 tona. Sam objekat i konstrukcija
ostrva je izraena od prostornih elemenata/
ipki od nerajueg elika, aluminijuma,
stakla, plastike, akrilnih i drugih materijala
korienih u obradi enterijera. Upotreba savre-
menih transparentih materijala i stakla ini da
se okolne obale reflektuju na povrinu objekta,
dok transparentnost i otvori u konstrukciji ine
da se reka Mura i okolina vizuelno sagledavaju
iz unutranjosti objekta. Sedei u kafeu, koji je
Akoni jednom prilikom nazvao katedralom,
posetioci su u visini povrine reke, to zbog
njene blizine i brzine daje jedan nesvakidanji,
prijatan ugoaj.
Du itavog objekta Ostrva na Muri tan-
gencionalno se protee linija kretanja, koju
mnogobrojni graani svakodnevno koriste u
funkciji mosta, tj. za prelaenje sa jedne obale
na drugu. Linija kretanja dodiruje otvoreni
Amfiteatar koji je tradicionalno oblikovan
po svojoj funkciji, a savremeno po formi i
obradi, sa seditima dostupnim sa vie strana.
Komunikaciona linija, manjim delom tangira i
deije igralite a veim delom zatvoreni objekat
kafea. Na ovom komunikacionom pravcu nala-
zi se i glavni ulaz u kafe, sporedni je lociran
neposredno iza deijeg igralita, na donjem
nivou. Glavnim ulazom posetioci direktno
pristupaju galeriji kafea, a prema osnovi kafea
vodi blaga sputajua rampa. Kafe je funkcio-
nalno i estetski veom veto reen, kao i ser-
visni i toaletni deo. Sve je uraeno korienjem
vrhunske savremene tehnologije i materijala.
Nametaj enterijera kafea takoe je dizajniran
od strane Akoni Studija. U veernjim asovima
enterijer kafea, amfiteatar kao i itav objekat,
su veoma uspeno i smelo osvetljeni razliitim
svetlima. Dominantno svetlo eksterijera, dakle
svih otvorenih prostora i komunikacione linije,
je u plavo-ljubiastoj boji. Gledajui sa obala
ili sa okolnih mostova, objekat deluje potuno
nestvarno, reflektujui se u talasima Mure.
Projekat Ostrva na Muri je laboratorijski testiran
na poplave, preko trodimenzionalnog modela,
na Tehnikom univerzitetu u Gracu. Objekat
moe bez veih problema da izdri promenu u
porastu visine vodostaja do 5 m kao i pritisak
brzine reke od 20 km/h. Ostrvo je potpuno
vodo otporno kao i otporno na svakodnevne
promene nivoa visine reke. Svaka faza u projek-
tovanju konstrukcije objekta je testirana preko
kompjuterski simuliranih modela, a vrene su
i mnogobrojne analize raznoraznih uticaja,
izmeu ostalog i ekoloka. Ostrvo je izraeno
u delovima i po fazama. Pontonska konstruk-
cija, je jedino uraena u fabrici i naknadno je
doneta na lokaciju gde je sastavljena i porinuta
u reku, svi ostali delovi su montirani na licu
mesta. Ininjerske i konstruktivne radove je
izveo Zenkner & Handel iz Graca, a planove
i nadzor izvoenja su obavili DI Kurt Kratzer
biro, takoe iz Graca. Ukupna vrednost Ostrva
na Muri je oko 5 miliona eura.
Zvanino i pompezno otvaranje Ostrva na
Muri, uz mnogobrojne zvanice i prisus-
tvo autora, bilo je 3. jula 2003. godine. Tom
prilikom Akoni je izjavio da je to plaza za
novi milenijum, to je uskoro i potvreno
mnogobrojnim koncertma, pozorinim pred-
stavama, multimedijskim deavanjima. Prvih
par nedelja po zvaninom otvaranju, na
Ostrvu se odravala manifestacija pod nazivom
Akonijeva republika. Za tu priliku su tampani
i posebni narandasti pasoi, kao propusnice
za sve manifestacije koje su se u tom periodu
odvijale, a koje su bile organizovane u okviru
centralne manifestacije evropske kulturne pre-
stonice. Danas se ostrvo svakodnevno koristi
kao most, kao javni gradski prostor za zabavu,
dokolicu, pecanje, druenje
GRAD - OBJEKAT - REPERNE
TAKE
Zahvaljujui inicijativi rukovodeih ljudi
Graca, njegovom bogatom i razvijenom
kulturolokom nasleu, svremenim tenden-
cijama i otvorenou, grad je na najbolji
mogu nain iskoristio svoju privilegovanu
poziciju Kulturne prestonice Evrope 2003.
U dvogodinjim pripremama i tokom svog
jednogodinjeg mandata, Grac je dobio i u
potpunosti iskoristio priliku da iroj evropskoj i
svetskoj javnosti promovie svoje specifinosti.
Izmeu bogate ponude kulture, umetnosti,
folklora, Grac je na najbolji nain predstavio i
svoje graditeljstvo. Mnogi postojei objekti su
za ovu priliku poprimili nove intervencije, ruho
ili dogradnje, a u elji to bolje i celovitije kul-
turne ponude. Iskoristivi mogunosti koje su
im se pruile, grad je dobio i dva nesvakidanja
arhitektonska zdanja, Kuu umetnosti i Ostrvo
na Muri. Oba objekta svojim skladom i lepotom
formi uinila su da Grac postane nezaobilazna
taka hodoaa arhitekata i svih onih koji su
ljubitelji arhitekture. Pored Bilbaoa, Pariza,
Londona, Barcelone, Liverpula, na nezaobi-
laznoj mapi ljubitelja savremene arhitekture,
kao reperna taka, sada stoji i Grac.
Tekst i fotografije:
dr. Predrag ianin d.i.a.
42
DaNS47
A
rhitektura je danas u svetu, bez sumn-
je, u apsolutnom znaku Odrivog raz-
voja, potpuno u znaku potovanja
osnovnih principa humanog naina ivljenja i
primene ekolokih materijala. Objekti se grade
savremenim tehnologijama, esto sa odlikama
inteligentne arhitekture i sa sve vie tehnike
i tehnolokih reenja primenjenih u samim
objektima. Sve ove novotarije neophodno je
da adekvatno funkcioniu ali i da u svojim
meusobnim odnosima i svojim kontekstom
ostvare pravilne odnose. Neophodno je da i u
XXI veku imamo ostvarene ideale dobre orga-
nizacije prostora, ovekomeran urbanizam, da
i u novom veku negujemo Genius locci!
Kao zemlja sa veoma izraenom kulturom
ivljenja, Finska je daleko odmakla u kreiran-
ju novih urbanih celina apsolutno potujui
sve principe odrivog razvoja ali i u skladu sa
odlinim urbanistikim reenjima.
Helsinki, relativno mlad grad, sa svojih 450
godina istorije poslednjih nekoliko decenija
belei rapidan rast na svim poljima pa tako i
na polju urbanizma i planiranja grada. Gradska
planerska institucija, osnovana 1964. godine,
u mnogome je doprinela za dananji izgled
finske prestonice. Decenijama bazirajui svoju
strategiju razvoja na ovekomernosti prostora,
negujui ideale Skandinavske demokratije i u
potpunom skladu sa tradicionalnim odnosom
ka prirodi, poetkom 90-tih godina pod uti-
cajem novih drutvenih okolnosti dobija jedan
novi impuls. Ulaskom Finske u Evropsku uniju,
Helsinki postaje jedan od glavnih centara seve-
ra Evrope, makroregiona Baltika, sa velikim
obimom protoka roba, ljudi, usluga... Grad sve
vie dobija internacionalni karakter ime i bro-
jne novine polinju da se integriu sa proveren-
im reenjima zemlje vode i ume.
U sklopu novih razvojnih programa grada na
polju urbanizma, pokree se ambicizan pro-
gram koji predvia gradnju novih i poboljanje,
oplemenjivanje, postojeih gradskih fragmena-
ta sve sa eljom da se ostvari to bolji kvalitet
ivota, da se aktivira ceo prostor grada. Na
obodima grada niu novi distrikti kao deo
Metropolitenskog podruja Helsinki - Vantaa,
meu njima istaknimo Hertoniemi, Arabia,
Vuosaari, Viiki, Ruoholahti i drugi. Svaki od
ovih novih naselja ima svoje karakteristike,
svaki ima svoju zaokruenu i definisanu funk-
cionalnu kompoziciju, svaki predstavlja grad u
gradu!
HERTONIEMI
Jedan od najnovijih delova Helsinkija, lociran
je oko sedam kilometara na istok od centra
grada, nalazi se na obali i sa slikovitim, blago
bruljkastim terenom. Gradske vlasti su 1986.
godine odluile da prihvate projekat koji je
osmiljen do 1993. kada su poeli graevinski
radovi. Prvi stanovnici su stigli 1993. a potpu-
ni zavretak projekta je bio planiran za 2003
godinu. Osnovna karakteristika ovog distrik-
ta je oslanjanje na proverene urbanistike ele-
mente, kompaktne gradske blokove unutar
kojih su parkovske povrine sa sportskim teren-
ima. Po obodima blokova su rasporeene
saobraajnice, dok su peake komunikacije
locirane nezavisno od motornog saobraaja,
unutar blokova, povezejui javne funkcije i
stvarajui kvalitetne mikro-ambijente i prelepe
trgove adekvatne veliine za jedan ovakav deo
grada. Stambeni objekti su sa 5-6 spratova po
obodima blokova a unutar njih sa 3-4 etae.
Parkiranje je na otvorenom i u garaama.
Oko 320 hiljada kvadrata stmenog prostora
rasporeeno je na planiranih 9500 stanovni-
ka, koji na radna mesta ne moraju da putuju u
druge delove grada, poto se u neposrednom
susedstvu nalazi Hertoniemi industrijska zona.
Centar Hertoniemija u bliskoj budunosti
treba da dobije metro stanicu, a planirani su
i sportska hala, velika biblioteka, oping cen-
tar, javno plivalite, kola i vie zabavita.
Jednom reju, Hertoniemi predstvalja grad u
gradu, stanovnici sve potrebe mogu da zado-
volje na jednom mestu, posao i stanovanje su
integrisani, ostvareni su svi postulati moder-
nog urbanizma. Grad koji ivi i funkcionie na
kvalitetan nain.
ARABIA
Locirana na obali Helsinkog zaliva, naselje
Arabia predstvalja jedan od najlepih prirod-
nih ambijenata u gradu, blago terasast prema
moru i sa lepom panoramom. Novo projek-
tovani deo sadri dve zone - Touko i Arabiu.
Sline po strukturi ove dve celine su pove-
zane zonom javnih objekata u kojoj su gru-
pisani sportski park, kola, zabavite i velika
rekreativno-parkovska povrina. Obe zone tan-
gira glavna saobraajnica na koju je oslonje-
na sekundarna putna mrea. Karakteristini
poluotvoreni blokovi i poneka slobodnostojea
stambena zgrada, slika su ovog distrikta.
Kroz blokove se poput zmije provlai neko-
liko peakih komunikacija na koje su oslon-
jeni novi objekti javnih funkcija kao i poslovni
centri. Spratnosti svih objekata su od 3 do 6-
7 spratova u objektima smetenim uz glavnu
saobraajnicu. Karakterisino je da su sauvani
neki posotjei objekti, pre svega industrijski,
od kojih su nekima promenjene namene i uz
razliit obim preureivanja predstvaljaju inte-
PREDGRAA HELSINKIJA: GRADOVI BUDUNOSTI
DaNS47
43
resantna arhitektonska reenja. Gorui prob-
lem dananjice - parkiralita, reeni su na
helsinki nain. Stambeni blokovi su car free,
znai bez mogunosti da automobili prilaze
u unutranjost bloka. Parkiranje je sa uline
strane objekta, u suterenu ili na nivou prizeml-
ja unutar objekta. Poslovni i javni objekti imaju
obavezu gradnje garaa. Veza sa drugim
delovima grada je ostvarena sjajnim javnim
prevozom, tramvajima i autobusima dok mrea
javnih funkcija zadovoljava potrebe ovog dela
grada i po ovom kriterijumu dostie normative
idealno postavljenog urbanizma.
VUOSAARI
Najistonije i najvee prigradsko naselje, tanije
grad satelit, ine ga tri velika poluostrva i bro-
jna ostrva razliitih veliina. Centralna zona je
izgraena tokom 60-tih godina a punu eks-
panziju naselje doivljava 90-tih godina kada
se kree u ambiciozne projekte i gradnju.
Populacija Vuosaarija je sa 13 hiljada iz 60-tih
godina, danas narasla na 24 hiljade stanovni-
ka, dok se do 2010. oekuje broj od 37 hil-
jada itelja. Novi centar, u kome je koncen-
tracija poslovnih objekata i servisa, predstvalja
vezu starog i novog dela. Sa ostalim delovima
grada odlino je povezan novom metro linijom
a iz centra Helsinkija bie prepoznatljiv izmeu
ostalog i po novoj 26 spratnoj stambenoj zgra-
di. U zoni Vuosaari se nalaze i dve elektrane
koje Helsinkiju isporuuju ak 50% potrebne
energije. U budunosti se planira dislokacija
veine lukih postrojenja iz glavne helsinke
luke u novu luku u Vuosaariju, ime bi i eko-
nomski ova celina bila zaokruena i komple-
tirana. Ovaj veliki distrikt, sastvaljen od neko-
liko manjih celina, kao i ostali novi projekti u
Helsinkiju odlikuje se odlinom urbanistikom
dispozicijom objekata, saobraajnica, njiho-
vom meusobnim vezama i ispotovanim
svim bitnim parametrima i numerikim poka-
zateljima. Maksimalno u skladu sa prirod-
nim okruenjem, lociran na obali, korienjem
prirodnih materijala, Vuosaari predstvalja prim-
er grada bubunosti. Posebno interesantan
kuriozitet vezan je za ekspanziju Vuosaari dis-
trikta. Pored gradskih vlasti, veliki investitor i na
planu javnih objekata i saobraaja je poznata
kompanija za proizvodnju i preradu kafe Pro-
Paulig, ija se postrojenja nalaze u Vuosaariju.
Privatni kapital je u ovom sluaju naao intere-
sa da uestvuje u gradnji metro linije i ureenju
javnih povrina.
Ono to je zajedniko za navedena tri prim-
era, ali i za ostale nove urbanistike projek-
te u Helsinkiju jeste uoljiva tenja da se ost-
vari pravilan odnos stanovanja i broja rad-
nih mesta, sa adekvatnim rasporedom neo-
phodnih javnih funkcija, uz poslovino dobar
javni prevoz. Posebno poglavlje bi predstvljala
pria o samim objektima, njihovoj arhitekturi,
primenjenim materijalima. Ovom prilikom smo
se fokusirali na urbanistike karakteristike pro-
stora koje nas uveravaju da je mogue stvarati
nove delove grada na nain da oplemene i ve
postojee, i da od novih stvore sjajne prostore,
sve u cilju stvaranja bojih uslova ivota.
ore Bajilo
a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
a

u

s
v
e
t
u
44
DaNS47
U
poslednjih nekoliko godina u Finskoj
je postignut veliki napredak po pitanju
poboljanja kvaliteta graevinskih kon-
strukcija kao i karaktera urbane sredine. Finska
nacionalna agencija za tehnologiju (Tekes)
pokrenula je 1994. godine petogodinji pro-
gram pod nazivom Tehnologija ivotne sredine
u graevinarstvu sa ciljem da ubedi graevinsku
industriju da prihvati principe odrivog razvoja.
U decembru 1998. godine vlada je prihvatila
program odrivog razvoja za graevinarstvo
i do 2000. godine pokrenut je specijalni
odbor za pilot projekte koji je imao za cilj da
promovie saradnju izmeu graditelja i koris-
nika i da ostvari ideju o poboljanju kvaliteta
graene sredine oslanjajui se na strunost i
iskustvo finskih graditelja. U periodu od 1999-
2002. god. u severo-istonom delu Helsinkija
koji nosi naziv Viikki sagraeno je eksperimen-
talno ekoloko naselje od internacionalnog
znaaja, prvo naselje te vrste u Finskoj.
Generalni urbanistiki plan
Viikki eko-naselje rezultat je dugogodinjih
napora da se ekoloki principi sa papira
sprovedu u praksu. Raspisana su dva
urbanistika konkursa i organizovan je veliki
broj seminara i debata od strane Zavoda za
urbanizam grada Helsinkija i Ekoloke zajed-
nice (Eco-Community). Program konkursa
definisao je ekoloke ciljeve koji su podra-
zumevali: korienje obnovljivih izvora ener-
gije i sirovina, zatitu eko-sistema (zemljita,
biljnog i ivotinjskog sveta) i spreavanje
zagaenja otpadnim materijalom, bukom i
tetnim zraenjima. Konkursi su privukli 94
kandidata, a prvu nagradu osvojio je arh. Petri
Laaksonen, iji predlog se zasnivao na struk-
turi rairenih prstiju tj. naizmeninog smen-
jivanja izgraenog prostora i zelenih povrina.
Projektom se predlae reciklaa otpadnog
materijala i vode; upotreba solarne energije;
prirodno kombinovanje funkcija unutar blo-
kova u skladu sa eljama i potrebama stanara.
Stanovanje u prirodnom
okruenju
Viikki je udaljen 7 km od centra Hewlsinkija i
dobro je povezan sa centrom pomou nove
metro-linije. Iako su motorna vozila veliki
zagaivai prirodne sredine, cilj nije bio da
se stvori naselje bez automobila (car-free),
ve da se stanovnicima ponude praktina
reenja korienja javnog transporta i bicikla.
Uspostavljena je odlina mrea biciklistikih
staza, tako da se do centra stie za 35
minuta vonje biciklom, a do susednih naselja
Itakeskus i Malmi, za 10 minuta. Stanovi za
1700 stanovnika rasporeeni su u zgradama
niske spratnosti (do P+4) i kuama u nizu.
Pored stanova u vlasnitvu i stanova sa pra-
vom stanovanja, u naselju se takoe nalaze i
stanovi za iznajmljivanje. Povrina obuhvata 24
ha, a izgraeno je 63 500 m2 bruto stambene
povrine. Karakteristina je odlina integracija
stambenih objekata sa prirodnim okruenjem.
Veina stanova i kua sa jedne strane izlazi na
manje dvorite i ulicu, a sa druge strane je
povezana sa zelenim pojasom (tzv. green fin-
ger) koji prodire duboko u urbano tkivo i ost-
varuje vezu sa veom parkovskom povrinom
koja okruuje naselje. U okviru tog zelenog
pojasa nalaze se i manje parcele koje stanovni-
ci koriste za obraivanje i gajenje biljnih kul-
tura. Blizina poljoprivrednih povrina, koje u
Finskoj imaju poseban tretman zatite, bila
je od velikog znaaja prilikom urbanog plani-
ranja. Voeno je rauna o ouvanju prirodnih
resursa i sainjeni su planovi o korienju dela
obradivih povrina od strane stanara. Ovo
naselje je sastavni deo univerzitetskog grada.
Centar eko-zone predstavlja trg na kome se
nalazi kulturni centar, trgovinski centar sa
super-marketom i viefunkcionalni objekti
razliite namene. Najznaajnija ulica nosi naziv
Prolena ulica i u njoj se nalazi osnovna kola
(ARK-House Architects), srednja kola i deija
predkolska ustanova, koja je graena po
principima odrivog razvoja (Quad Architects).
Jo jedna predkolska ustanova nalazi se u
junom delu naselja. Park koji okruuje nas-
elje, prua mogunosti za bavljenje razliitim
sportovima i rekreacijom. Izgradnja objekata
poela je 1999. godine, a super-market i deija
ustanova su otvoreni 2000. godine. Do 2002.
god. radovi na izvoenju veine objekata bili su
zavreni. Kada bude potpuno zavreno, naselje
Viikki obezbedie radna mesta za 6000 zapo-
slenih, 6000 studenata i domove za 13000
stanovnika.
Ekoloki aspekti
Namera je bila da se izgradi naselje sa zdravom
mikroklimom, da se sauvaju prirodni resursi i
eliminiu tetni uticaji i zraenja koja su, na
alost, sve prisutnija u ivotnom okruenju
savremenog oveka. Postavljen je niz kriteriju-
ma kao uslov za izdavanje graevinske dozvole.
Ti kriterijumi obuhvatili su pitanja: zagaenja
vode, vazduha i zemljita; zatite prirodnih
resursa; higijene; kvaliteta ishrane... Svi projek-
ti morali su ispuniti osnovne uslove odreene
ovim kriterijumima i podrazumevali su
graenje pomou eksperimentalnih ekolokih
konstrukcija. Nekoliko graevinskih kompanija
uestvovalo je u izgradnji stambenih jedinica
(Solar Urban New Housing, Skanska, VVO-
Group, Helas, YIT...), tako da se javljaju razliiti
predlozi reenja dizajna i upotrebe materijala.
Pri izboru materijala akcenat je stavljan na
trajnost i ekoloki kvalitet. Industrijska obrada
drvene grae svedena je na minimum, a tradi-
cionalne kuvane boje koriene su u eksteri-
VIIKKI - PROJEKAT EKOLOKOG SUSEDSTVA
DaNS47
45
jeru. Patentiran je novi, fleksibilni konstruktivni
sistem sainjen od ramovske konstrukcije od
drvenih stubova koji su ukrueni prstenastom
gredom, dok je drveni pod nezavisno post-
avljen. To znai da se unutranji prostori lako
mogu modifikovati i da nema ogranienja u
rasporedu pregradnih zidova. Vieporodine
zgrade i nizovi kua su orijentisani u pravcu
istok-zapad, a otvori na junim fasadama su
vei kako bi se smanjila upotreba vetakog
osvetljenja. Svaki stan poseduje juno ori-
jentisan zastakljeni balkon ili terasu, koja
ima pogled na batensko zelenilo. Koriste se
autohtone buljne vrste. Instalirani su specijalni
sanitarni ureaji koji smanjuju potronju vode.
Smanjena je eksploatacija elektrine ener-
gije upotrebom zajednikih sauna u veernica.
Korieni su mnogi metodi utede energije:
pasivna i aktivna eksploatacija solarne energije,
formiranje energetskih tampon-zona unutar
objekata, poboljanje toplotne izolacije zidova
i otvora i usluge kasnijeg odravanja zgrada.
Sa utedom energije znaajno je smanjena i
koliina tetnog zraenja u atmosferu. Ispitivan
je i kvalitet vazduha u unutranjosti prostorija,
kao i prilagoenost arhitekture objektima u
okruenju.
Eksperimentalni projekti
Sainjen je i niz prateih projekata koji
podstiu odrivi razvoj. Na parking prostoru
na obodu eko-naselja konstruisani su ureaji
za preiavanje kinice, a manje vodene
povrine unutar blokova slue kao kolek-
tori atmosferskih voda, koja se dalje koristi
za zalivanje batenskog bilja. Glavni pravac za
odvodnjavanje padavina smeten je izmeu
naselja i rekreacione zone, tako da odaje
utisak prirodnog vodenog toka. Kao materijal
za izgradnju kolovoza i trotoara, eksperimen-
talno se koristi glina. Instalirani su sistemi
kontrole drenae, a obezbeena su i sredstva
za automatizaciju objekata. Evropska Unija
finansirala je veoma znaajan eksperimentalni
projekat prema kome e 1/3 godinje potrebe
za toplom vodom u 400 domainstava, biti
zagrevana pomou solarnih panela. Projekat u
koji je ukljueno nekoliko velikih korporacija iz
Finske i Austrije omoguie novi nain ivota
sa minimalnim tetnim uticajem oveka na
prirodu i njene resurse. Uzevi u obzir da
ponaanje stanovnika ovog eko-naselja uslov-
ljava i uspeno ostvarenje eksperimenta, orga-
nizovano je i struno usmeravanje i edukovanje
o zatiti prirodne sredine, ukljuujui i ekoloke
radionice za najmlae stanare. Ovo edukovanje
pomae u razvoju ekoloke svesti stanara svih
starosnih grupa.
Nauni park
Do 2010. godine izgradnja stambene etvrti
Viikki bie potpuno zavrena, zajedno sa
Naunim parkom koji e predstavljati njeno
sredite. Nauni park je internacionalni nauni
centar u sastavu Helsinkog univerziteta i
specijalizovan je za prouavanje biologije i
bio-tehnologije. U okviru njega nalaze se info-
centar, ogranak gradske biblioteke Helsinkija,
nauna biblioteka, auditorijum i zemljini
posedi poljoprivrednog i umarskog fakulteta.
Infocentar Korona je objekat krune forme koji
ima dvostruku staklenu fasadu konstruisanu
tako da smanjuje toplotne gubitke i redukuje
potrebu za zagrevanjem tokom duge skandi-
navske zime (projekat: ARK-House Architects).
Gardenia
Gardenia je info-center za hortikulturu, pove-
zan sa zastakljenom botanikom batom,
koja je otvorena za posetioce. Stanovnici eko-
naselja imaju mogunost da iznajme parcele
razliitih povrina u okviru ovog centra i da
dobiju strune savete u vezi uzgajanja biljaka.
U okviru Gardenije nalazi se i vrt sa domaim
ivotinjama i eko-park za decu i mlade koji
je projektovan tako da ini sastavni deo sva-
kodnevnog ivota stanovnika (arh. studio
Molino).
Zakljuak
Troenje prirodnih resursa moe biti redukova-
no efikasnijim korienjem prostora, gradnjom
trajnijih konstrukcija i upotrebom materijala
koji se mogu reciklirati. Viikki ekoloko naselje
troi za 50% manju koliinu toplotne energije
koja potie od fosilnih goriva i emituje oko 40%
manje tetnih zraenja u atmosferu; koristi za
1/3 manje vode iz vodovoda i oslobaa za 1/3
manje otpada, od ostalih stambenih etvrti u
Helsinkiju. Iako relativno novo, ovo naselje
je ve pokazalo svoje prednosti u odnosu na
konvencionalni tip graenja. Istraivanja koja
se konstantno sprovode, i koja e pratiti razvoj
naselja u narednim dekadama, pokazae dalje
rezultate o funkcionalnosti tehnikih reenja i
o zdravijem nainu ivota, jer, kako Finci tvrde:
Dobra zgrada je krajnji zbir etike, estetike i
ekologije.
Duica Surla d.i.a.
web-sajtovi:
www.skanska.fi
www.biocenter.helsinki.fi
www.helix.helsinki.fi/infokeskus
www.vvo.fi
a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
a

u

s
v
e
t
u
46
DaNS47
F
ruka gora predstavlja podruje sa
znaajnim razvojnim potencijalima, kako
prirodnim, tako i stvorenim. Izuzetan
geosaobraajni poloaj naglaen je evrops-
kim koridorima X i VII, koji se na ovom pro-
storu ukrtaju kod nasleja Beka. Posmatra-
no u irem republikom i meunarodnom
okruenju, ovo podruje ima izrazito povol-
jan saobraajno-komunikativan poloaj, kao
lako prohodni dunavsko-savski pravac. Bogas-
tvo prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti,
pre svega, duhovne, istorijske i kulturne vred-
nosti brojnih manastira, ine da Fruka gora
predstavlja jedinstven spomenik u geolokom
i geomorfolokom smislu i ima izuzetan
bioloki, istorijski, obrazovni, nauni, kulturni
i istorijski znaaj. Ovo podruje ima i znaajne
prirodne resurse i potencijale, koji se ogledaju
u poljoprivrednom zemljitu, naroito pogod-
nom za razvoj voarstva i vinogradarstva,
znaajnim umskim fondom, leitima nemet-
alnih sirovina, kao i prirodnim i stvorenim
uslovima za razvoj irokog spektra turistikih
aktivnosti. Treba naglasiti da su ove izuzetne
predispozicije Fruke gore u predhodnom raz-
vojnom periodu nedovoljno i neadekvatno
bile valorizovane, pre svega zbog slabljenja
institucionalno-finansijskih okvira, koji je pre-
pustio Fruku goru uglavnom spontanim, a
manje plansko-programskim akcijama. Takoe
treba istai da Nacionalni park Fruka gora
za sada ne ispunjava u potpunosti uslove
Meunarodne unije za zatitu prirode, koji-
ma se odreeno podruje definie kao nacio-
nalni park, odnosno treba da bude dozvoljen
ulaz posetiocima pod specijalnim uslovima.
U tom smislu, potrebno je u realizaciji plana
angaovati znaajne materijalne i organiza-
cione resurse, kako bi se omoguilo ostvarivan-
je ovih meunarodnih uslova.
Osnovni cilj izrade ovog Plana i svih aktivnos-
ti na njegovoj dugoronoj imlementaciji je
zatita, ureenje, unapreenje i razvoj Nacio-
nalnog parka Fruka gora i njegovih specifinih
delova, kao javnog dobra od nacionalnog
znaaja, a takoe i njegovog okruenja, na
nain da se obezbedi takvo dimanino stan-
je ukupnog sistema koji je najbliI pojmu
ekoloke ravnotee. To, izmeu ostalog, podra-
zumeva odrivi razvoj onih privrednih funkcija
koje su kompatibilne osnovnoj funkciji Nacio-
nalnog parka i koji su u saglasju sa visokim
evropskim standardima u oblasti integrativne
zatite i unapreenja prirodnih, kulturno-isto-
rijskih i duhovnih vrednosti.
Imajui u vidu uslove zatite prirodne sred-
ine, kulturno-istorijskih i ambijentalnih vred-
nosti, ograniavajue prostorne uslove, kao i
ocenu stepena razvijenosti postojeih privred-
nih kapaciteta, valorizaciju faktora atraktivnosti
i komparativnih prednosti podruja, prioritet u
razvoju Fruke gore treba da dobije aktivnosti u
oblasti poljoprivrede, pre svega, vinogradarst-
vo, voarstvo, ribarstvo, pelarstvo, stoarstvo,
lekovito bilje; u oblasti industrije kapaciteti koji
ne zahtevaju znaajnije angaovanje prostora,
veliki obim transporta, ne izazivaju zagaenje
ivotne sredine i omoguuju visok nivo
angaovanja radne snage; u oblasti zanatstva:
kapaciteti namenjeni pruanju usluga oveku i
domainstvu; u oblasti trgovine: specijalizovani
kapaciteti namenjeni zadovoljavanju potreba
stanovnitva i posetilaca; u oblasti ugostiteljst-
va i turizma: specijalizovani kapaciteti visok-
og kvaliteta namenjeni pruanju usluga pia i
ishrane posetiocima Fruke gore.
Podruje i stanovnitvo
Prostorni plan Fruke gore obuhvata podruje
od oko 140.000 ha, sa optinama Sremski Kar-
lovci, Petrovaradin i Beoin u celosti i delovi-
ma optina Irig, Inija, Sremska Mitrovica, id,
Baka Palanka i Ruma. Planom su obuhvaene
54 katastarske optine i 57 naselja. Ovim Pla-
nom predlau se i korekcije i izmene granica
Nacionalnog parka u 34 katastarske optine.
Granice zatiene zone Nacionalnog parka
utvrene su u skladu sa Zakonom o nacio-
nalnim parkovima. Popisom iz 2002. godine
utvreno je da na ovom podruju ivi 125.825
stanovnika u 57 naselja. Prema razultatima naj-
novijih projekcija u narednih dvadesetak godi-
na broj stanovnika e se smanjiti za 5%. To
nije veliki pad, tako da se kvalitet ukupnog
stanovnitva nee mnogo promeniti i ne treba
oekivati da e to znaajnije uticati na sveuk-
upan razvoj ovog podruja. Znaajniji e pak
biti uticaj kvaliteta stanovnitva, jer negativni
prirodni prirataj stanovnitva znai i njego-
vo starenje.
Poljoprivreda i turizam
Razvoj poljoprivrede bazirae se na primeni
savremenih metoda proizvodnje, ostvarenjem
vieg stepena iskoriavanja zamljita i pot-
punijem korienju ekolokih uslova podruja
dok obnova vinogradarstva i podrumarstva u
zatitnoj zoni Nacionalnog parka treba da ini
osnovu razvoja poljoprivrede. Podizanjem vino-
grada valorizovae se specifini prirodni resur-
si i obnoviti tradicija i prepoznatljivost Fruke
gore.
Budui razvoj turizma na podruju Fruke gore
treba, s obzirom na uslove zatite Naciona-
lnog parka, da zadovolji principe odrivog
razvoja to podrazumeva obezbeenje plani-
ranog, usmerenog i ogranienog korienja
svih prirodnih resursa kao i formiranje takvog
proizvoda i plasmana koji e biti atraktivan i
odgovarajui za zadovoljavanje potreba tur-
ista. Osnove razvoja turizma inie prirodne
vrednosti i kulturno-istorijske i duhovne vred-
nosti. Prirodne i stvorene vrednosti, kao i kriter-
ijum za izbor oblika turizma koji se mogu doz-
voliti u zatienom prirodnom dobru, uslovili
su kulturni, rekreativni, zdravstveni i ruralni tur-
izam. Takoe je vano da se konstatuje da jedi-
no kulturni turizam prezentuje neke od kom-
parativnih vrednosti Fruke gore, pa kao takav
moe da ima tu ekskluzivnost na osnovu koje
bi se oekivao bri razvoj turizma. U ureivanju
turistike ponude Fruke gore treba se opre-
deliti za one oblike turizma koji se mogu razvi-
jati brzo i bez velikih poetnih ulaganja, koji su
konkurentni na tritu, kao i na one koji mogu
da se odvijaju stalno u prostoru i vremenu.
Mineralne sirovine
Ovim Prostornim planom se utvruje da se na
podruju Nacionalnog parka ne mogu rezer-
visati nove povrine za eskplataciju mineralnih
sirovina. Eksplatacija cementnih sirovina, za
potrebe Lafar BFC-a, planira se na postojeim
povrinskim kopovima Filijala i Mutalj, na
povrini od 250 ha, koja se nalazi u zatienoj
zoni Nacionalnog parka. Na osnovu steenog
istraenog prava na lokalitetu Belo brdo kao
zatienoj zoni, rezervie se prostor od oko
160 ha za detaljna geoloka istraivanja,
odnosno koncesioni prostor za eksplataciju,
za potrebe Lafar BFC-a. Geoloka sitraivanja
vrstih mineralnih sirovina treba ograniiti na
nivo istraivanja, u cilju globalnog i potpuni-
jeg sagledavanja mineralnog bogatstva Fruke
gore. Na podruju Fruke gore mogu se plani-
rati istraivanja i eksplatacija podzemnih voda
i geotermalnih izvora, u skladu sa dugorinom
strategijom i politikom razvoja geolokih
istraivanja na podruju AP Vojvodine
PROSTORNI PLAN FRUKE GORE
Prolo je dvadeset tri godine od usvajanja poslednjih prostornih planova koji su od znaaja za AP Vojvodinu
(Regionalni plan Deliblatske peare i Regulacioni prostorni plan Fruke gore do 2000. godine). Novi Prostorni plan
podruja posebne namene Fruke gore do 2022. godine jednoglasno je usvojen na sednici Skuptine Vojvodine
20. 06. 2004. godine. Do kraja godine oekuje se izrada i usvajanje novih Prostornih planova Deliblatske peare
i Obedske bare kao i zavretak programa za izradu Regulacionog prostornog plana AP Vojvodine. Naruilac izrade
ovog Plana je Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo a obraiva JP Zavod za urbanizam
Vojvodine Novi Sad. U izradi Plana bili su ukljueni i Zavod za zatitu prirode Srbije, Odeljenje u Novom Sadu i
Pokrajinski zavod za zatitu spomenika kulture, Petrovaradin. Tom prilikom angaovani su i struni konsultanti iz
oblasti saobraaja i zatite od elementarnih nepogoda i ratnih razaranja, kao i Pokrajinski sekretarijat za energetiku
i mineralne sirovine.
DaNS47
47
ume i umsko zemljite
Kako bi se postigli zadati ciljevi i ostvarile
osnovne funkcije uma u okviru obuhvata
Plana, predvieno je unapreenje postojeih
uma i poumljavanje novih povrina. ume
Nacionalnog parka ini e 92,3% njegove
povrine i bie obuhvaeno sa tri stepena
(reima) zatite. Plansko gazdovanje umama
ostvarie se sprovoenjem Opte osnove gaz-
dovanja umana za Nacionalni park, kojom se
planiraju radovi na obnavljanju, popunjavanju
i nezi uma u ukupnoj povrini od oko 13.420
ha. Ujedno e se na povrini od oko 13.433
ha vriti radovi u okviru korienja uma, plan
sea, obnavljanja i prorednih sea. ume i
vanumsko zelenilo zatitne zone Nacionalnog
parka inie sastavni deo sistema ozelenjavanja
podruja Fruke gore. Sva lovita u granicama
podruja obuhvaenog Planom imaju dobre
uslove za razvoj i gajenje divljai. U narednom
periodu se ne oekuje ustanovljavanje novih
lovita, ve samo obnavljanje reenja o davan-
ju lovita na gazdovanje.
Saobraaj
Procesi ekonomske integracije Evrope stav-
ljaju u prvi plan modernizaciju i integraciju
magistralnih saobraajnih sistema. Na Pan-
evropskoj konferenciji o saobraaju identi-
fikovano je za dalju operacionalizaciju deset
prioritetnih saobraajnih koridora. Koridor
X sledi tradicionalne saobraajne pravce za
jugoistonu Evropu preko nae zemlje, to je
svakako od posebnog znaaja. Podruje Fruke
gore nalazi se izmeu koridora X i korido-
ra XB. Poloaj Fruke gore izmeu ovako dva
znaajna meunarodna pravca, koji ujedno
predstavljaju i dva znaajna putna pravca sa
stanovita dravne putne mree, zahteva val-
orizaciju putnih pravaca koji povezuju ova dva
koridora, prolaze preko podruja Fruke gore,
a ujedno su i znaajne putne deonice koje ost-
varuju saobraajne tokove sever - jug u sas-
tavu nacionalne putne mree. Sa druge strane,
neophodno je da se stvore uslovi za izgradnju
obodne regionalne pune mree i tako smanji
vei protok saobraaja kroz Fruku goru. Lokal-
na putna mrea bila bi u tom sluaju, svo-
jim velikim delom, samo u funkciji turistikog
opsluivanja korisnika Nacionalnog parka, a
jednim manjim delom sluila bi za potrebe
lokalnog stanovnitva u cilju povezivanja nas-
eljenih mesta.
Vodoprivreda
Na podruju Fruke gore planiran je razvoj
vienamenskih sistema kojima se integralno
reavaju problemi korienja i zatite voda,
ureenje vodnih reima i odbrana od poplave:
regionalni sistem za obezbeivanje voda
najvieg kvaliteta, za naselja i one industrije
koje zahtevaju vodu tog kvaliteta i regionalni
sistem za korienje, ureenje i zatitu renih
voda (tzv. reni sistem), kojima se podmiruju
ostali korisnici, i ureuju i tite vode. U skla-
du sa stratekim opredeljenjima, snabdevanje
vodom najvieg kvaliteta ostvarie se razvijan-
jem regionalnih sistema iz kojih e se snabde-
vati najvei broj naselja i samo oni tehnoloki
procesi u kojima je neophodna voda najvieg
kvaliteta.
Zatita ivotne sredine
Strateko opredeljenje razvoja podruja
Nacionalnog parka usmereno je na real-
izaciju posebnih reima zatite prostornih
celina sa znaajnim prirodnim vrednosti-
ma i sanaciju, zatitu i unapreenje prirod-
nih i radom stvorenih vrednosti ivotne sre-
dine, uz ouvanje autohtonosti ovog pros-
tora. U cilju zatite prirodnih resursa, date su
u ovom Planu i mere koje e spreiti njihovu
dalju degradaciju. Na prostorima Fruke gore
na kojima su prema ovom Planu locirani indus-
trijski i energetski objekti, koji u odreenoj
meri vre degradaciju prirodnih resursa, neo-
phodno je primeniti predviene mere zatite
ivotne sredine u skladu sa zakonskim pro-
pisima i vriti kontinuiranu kontrolu kvaliteta
vazduha, odpadnih voda i buke. U cilju zatite,
ouvanja i unapreenja prostornih celina sa
znaajnim prirodnim vrednostima i pojavama,
odreeni su reimi korienja i mere zatite
na podruju zatienog prirodnog dobra. Za
podruje Nacionalnog parka, kao prirodnog
dobra I kategorije, utvreni su reimi I, II i III
stepena zatite. Za ostala zatiena prirod-
na dobra izvan granica Nacionalnog parka, u
granicama obuhvata Prostornog plana, reimi
i mere zatite su propisani u skladu sa aktom
o proglaenju zatite. To su delovi Specijalnog
rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit,
i spomenici prirode: Lesni profil kod Starog
Slankamena, Dvorska bata u Sremskim Karlo-
vcima i pojedinana stabla kao znaajni pred-
stavnici biljnog sveta.
Zatita nepokretnih kulturnih
dobara
Na teritoriji obuhvaenoj izradom Prostor-
nog plana posebne namene Fruke gore do
2022. godine registrovano je 414 arheolokih
nalazita, od vremena paleolita do perioda
turske vladavine u Sremu. Broj registrovanih
nalazita nije konaan, s obzirom na to da se
neke vrste arheolokih lokaliteta ne manifestu-
ju povrinskim nalazima. Iz srednjeg veka na
ovom podruju ostalo je veoma znaajnih spo-
menika kulture. Sakralni srednjevekovni spo-
menici predstavljaju najpoznatije i najvred-
nije spomeniko blago. Veliki je i neprocen-
jiv znaaj brojnih manastira na Frukoj gori,
u meri koja daleko prevazilazi samo verske
okvire, jer je injenica da su oni bili ne samo
duhovni, ve i kulturni i privrednio centri i da
su doprineli stvaranju i razvoju arhitekture,
slikarstva, primenjene umetnosti, knjievnosti,
vaspitanja i obrazovanja na irokom prostoru,
to najbolje potvruju. Manastirski komplek-
si bie definitivno istraeni u itavom njiho-
vom obimu, ukljuujui konake, ekonomske
zgrade i utvrenja. Za manastirske komplekse
utvrene su zone zatite nepokretnog kulturn-
og dobra.
Digitalni planovi
Sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i gra-
diteljstvo je zajedno sa Pokrajinskim sekre-
tarijatom za nauku i tehnoloki razvoj ulo
u projekat izrade digitalnih orto-foto plano-
va podruja Fruke gore i naselja Irig. Tako e
veoma brzo biti formiran 3D model dela terena
i izraen prvi deo planova za podruje Fruke
gore. Digitalni planovi predstavljaju neophod-
nu osnovu za implementaciju ovog Prostornog
plana do najvieg nivoa detaljnosti i formiran-
ja najsavremenije elektronske baze prostornih
podataka u prostoru, u smislu njihove tanosti
i pravovremenosti, ime se stvaraju neophodni
uslovi za uspenu realizaciju investicija i poseb-
no privlaenje stranog kapitala.
Lazar Kuzmanov
Pokrajinski sekretar za
arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo
u
r
b
a
n
i
z
a
m
48
DaNS47
P
oslednjih petnaestak godina drvo nije
bilo naroito popularan materijal u izra-
di enterijera. Od kraja osamdesetih sa
kompjuterizacijom drutva i rasprostranjenou
techno muzike, unutranjosti caffe-a i klubova
najee su se izraivali od vetakih materi-
jala, nametaj je svedenih linija, a boja koja
preovlaujuje je siva. Ipak drvo nije bilo potis-
nuto. Irski i engleski pub-ovi, kao i caffe-i koji su
se po uzoru na njih izraivali potpuno u drve-
tu i dalje su bili meu najpopularnijom caffe-
ima u svetu. I pored razliitih trendova koji se
smenjuju u dizajniranju enterijera, drvo je uvek
najbolja garancija za postizanje toplog ambi-
jenta i intimne atmosfere. Poslednjih nekoliko
godina drvo je ponovo u trendu. Pored hrasta i
bukve, koriste se javor, jasen, trenja, a sada su
u upotrebi ne samo pri izradi unutranjih pro-
stora, ve i pri obradi fasada.
Oni koji se odluuju za enterijer izraen u
drvetu ele pre svega da ukau na to da njihovi
prostori, odnosno roba izloena u njima, nudi
tradiciju, kvalitet, sigurnost. U Novom Sadu
to pokazuju lokali svetskih brendova kao to
su: Irish pub, prodavnice Levis-a, ali i domai
Manuel, koji paralelno sa brigom o kvalitetu i
izgledu robe vodi rauna i o izgledu lokala. Oni
pored unutranjosti od drveta imaju izraene i
portale koji simulirajui izgled proelja antikih
hramova sa kaneliranim stubovima, arhi-
travnim gredama i zabatima, takoe trebaju
da ukau na trajnost i kvalitet robe. Retro stil je
uoljiv i u unutranjosti; pult i police izraene
od masivnog, rezbarenog drveta podseaju na
luksuzne amerike prodavnice iz XIX veka.
Najvei broj enterijera u Novom Sadu
dizajnirao je arhitekta Radoje Cvetkov. Iako
izrauje enterijere u raliitim materijalima,
a vrlo uspeno se bavi i projektovanjem
poslovnih i stambenih objekata, ovaj autor je
ipak najpoznatiji po enterijerima izraenim
u drvetu. elei da ostvari ambijent kao kod
kue izmeu ostalih, dizajnirao je enterijere za
Argentinski restoran (1998), caffe Staklenac
, Inspiraciju (2000), sve lokale Manuela u
Novom Sadu i Beogradu, Restoran Alaska
koliba (2003).
Danas se vrlo retko svi delovi enterijera
izrauju od drveta, ono se sada uglavnom
koristi u kombinaciji sa drugim materijalima
kao to su staklo, ogledalo, inoks i druge vrste
metala. Dobar primer kombinacije drveta sa
drugim, modernijim materijalima je MK caffe
Aleksandre Jovanovi (1998). Ovde upotreblje-
no, javorovo drvo, razbija hladnou mermera i
metala, a dobro se uklopilo i uz plave presvlake
stolica. Ovaj caffe najavio je navalu fancy caffe-
a poslednjih godina kojima je teko utvrditi
smisao, sem elje investitora da im lokali, uz
minimum uloenih sredstava izgledaju mod-
erno i luksuzno.
Drvo u svojim enterijerima esto koristi i
Ernest Hoffman u kombinaciji sa materijalima
kao to su brueni crep i opeka. Svojim rustino
izraenim enterijerima kao to su caffe-picerija
Lanterna (1996) i Mexicana (danas izmenjen u
caffe Times) ovaj dizajner je poslednjih godina
uneo sveinu u novosadski enterijer.
Opremanje enterijera u drvetu sve ee
preuzima Enterijer Jankovi, firma onovana
1992. godine koja se bavi projektovanjem,
izradom enterijera i graevinske stolarije. Do
danas je Enterijer Jankovi opremio mnoge
predsednike palate, hotele, kongresne
dvorane, poslovne prostore, restorane i
druge retail prostore, kue i stanove u zemlji
i inostranstvu. U Novom Sadu, ova firma je
opremila lokale Manuela, Restorana Alaska
koliba, a projektovala je enterijer Hotela
Aleksandar (u izgradnji). Velike povrine od
drveta oplemenie luksuzne prostorije ovog
hotela.
Valentina Brdar
NOVI NOVOSADSKI ENTERIJER: DRVO
DaNS47
49
50
DaNS47
i
s
t
o
r
i
o
g
r
a
f
i
j
a
U
Novom Sadu, mladom gradu na levoj
obali Dunava, sa velikom veinom
objekata izgraenih od vrstog materi-
jala tek nakon Bune i bombardovanja grada
(1848.), na temeljima kua iz XVIII veka,
nastaje arhitektura i skulptura pod uticajima
iz Austro Ugarske Monarhije, odnosno Bea
i Budimpete. Kasnije, uticaji se proiruju, uz
delovanje novih generacija arhitekata i vajara.
Prolazei kroz razliite epohe i razdoblja do
danas razvila se skulptura u arhitekturi grada,
koja se celinom svog urbanog ambijenta
nastavlja na istorijski sponeik Petrovaradinske
tvrave sa ouvanim primerima barokne skulp-
ture. Pri tome zastupljene su obe osnovne
skulpuralne forme: skulptura (puna forma) i
reljef (duboki i plitki bareljef).
Obe forme u arhitekturi su zavisno likovno
delo, koje se prema stepenu slobode, mestu,
nainu sagledavanja, nameni, izradi, materi-
jalu, sadraju, izboru figurativne ili apstraktne
forme, artikulaciji forme, kompoziciji i sin-
tezi mogu na razliite naine tipoloki kla-
sifikovati. Osim toga, skulptura moe biti u
pojedinanoj formi, kao na primer statua ili
poprsje; ili u nekoj grupnoj figurativnoj formi
ili kao nefigurativna kompozicija. Ovde e biti
primenjena tipoloka klasifikacija skulpuralnih
formi prema mestu u arhitekturi, kao celokup-
noj arhitektonsko-graditeljskoj urbanoj celini
Novog Sada: skulpuralne forme u slobodnom
prostoru, skulpturalne forme u unutranjem
prostoru (skulptura, reljef, ukrasna plastika)
i skulpturalne forme na fasadama (skulpture
na fasadama i krovovima, reljefi na fasadama i
fasadna plastika).
Arhitektonski elementi i njihova
skulpturalna artikulacija
Pomenuti tipovi skulpturalnih formi na spoljn-
jim arhitektonskim povrinama Novog Sada,
po uzoru na evropsku arhitekturu, su grupisani
oko arhitektonskih elemenata, kao rezultat nji-
hove skulpturalne artikulacije. I to prvenstveno
oko prozora, iznad i sa strane ulaznih vrata i
portala, u krovnim vencima, na samom krovu,
na fasadnim trakama i na fasadnim vertika-
lama. Prozori i vrata ne samo da su neophodni
komunikacijski elementi u realnom svetu, ve
su u isto vreme i imaginarni, jer spajaju dva
sveta. Prozori su pogled, a vrata prolaz u taj
drugi svet. Kao takvima sve arhitekture im pri-
daju posebnu panju ukraavajui ih ornamen-
tima, ukrasima, dekorativnim reljefima i punim
skulpturama.
Prozorski otvori su ukraeni u slinim
formama i izboru motiva, uglavnom u polji-
ma frontona i profilisanih ramova, ree u
parapetu. Ponekad je ukras u vidu akroterije
ili stilizovanih girlani, na gredama prozorskih
timpanona ili esti motivi su koljke, sa ideal-
izovanim likoma. Obimniji ukrasi su smeteni
u timpanonskim povrinama iznad prozorske
grede, sa razliitim varijacijama (kalupskih)
figurativnih motiva, najee biljnim i floralnim
sa putima. Ponekad su to poluleee figure na
prozorskim gredama ili medaljoni sa enskim
ili mukim likom u luneti. Ramovi prozorskih
otvora su esto bogato ukraeni i profilisani,
sa isprepletanim ukrasima, vencima, listovima
voa i cvea. Izrazit primer upotrebe statua u
funkciji pojaavanja bonog markiranja pro-
zora je Gradska kua, gde su prozori flankirani
stubovima i punim skulpturama.
Vrata kao posebno znaajan arhitektonski
element, esto su skulpturalno artikulisana,
posebno ako su glavni ulaz u neki objekat.
Ona se ukraavaju ukrasima razliitih, ve
nabrojanih formi i motiva. Ukras i figure su
najee smeteni iznad gornje horizontalne
grede. Ponekad su to reljefi u potpunoj sin-
tezi sa objektom, narueni i predvieni za
te pozicije. Ponekad, reljefi dostiu posebne
likovne kvalitete kao kompozicija Mihalja
Kara iz 1932. Ta posebnost proistie iz lepote
ukupne jednostavnosti. Jedini ukras objekta je
reljef iznad ulaznih vrata, koji je u savrenoj
harmoniji sa objektom, po jasnoi i snazi izraza
i sveukupnom skladu materijala. Moglo bi se
rei da je reljef srastao sa zgradom, kao njen
integralni deo. I puna skulpturalna forma se
koristi kao artikulacija ulaznih vrata, u sintezi
sa arhitekturom, kao markantna skulptorska
kompozicija Majka sa detetom istog autora i
iz istog vremena.
Portali kao ulazi u religiozne, monumen-
talne i reprezentativne objekte ili stanbene
palate, uz praktini znaaj imaju i poseban,
semiotiki, te se stoga naglaavaju stubovima
ili pilastrima. Pri tom se posebno dodatno
ukraavaju, ne samo raznim reljefnim ukrasima,
ve i dekorativnom skulpturom, stvarajui sin-
tezu skulpture i arhitekture. esto su kompletni
portali delo nekog vajara. Na primer, dubok i
visok ugaoni portal na zaobljenom uglu zgrade
Uiteljskog Dom, rad vajara Karla Baranjija.
Krovni venci koji saoptavaju kraj fasade
neke graevine i prelaz na krovnu ravan, se
posebno naglaavaju ukrasima i ornamentima.
SKULPTURA U ARHITEKTURI NOVOG SADA
Tekst je sastavljen od tri skraena poglavlja magistarskog rada Skulptura u arhitekturi Novog Sada izraenog na Arhitektonskom odseku
Tehnikog fakulteta u Novom Sadu kod mentora prof. dr Ranka Radovia. Izbor i oprema teksta redakcijska.
1 2
DaNS47
51
i
s
t
o
r
i
o
g
r
a
f
i
j
a
Meutim u sastavu krovnih venaca mogu da
budu i ventilacioni otvori tavana, to je dosta
est sluaj u arhitekturi Novog Sada iz XIX veka.
Ti otvori se ukraavaju ornamentima, esto u
figurativnoj formi, stlizovanim glavama ili mas-
kama. Najlepi primer je zgrada Matiara, iju
fasadu je skulptorski obradio vajar Julije Anika,
a gde su u tavanskim otvorima predstavljene
male individualizirane glave posebne likovne
vrednosti.
U Novom Sadu ima nekoliko primera
akroterija i atika iznad krova sa figurativnom
dekorativnom skulpturom, kao na krovu
Adamovieve palate ili statua Gvozdeni ovek
na krovu istoimene zgrade. Poseban je primer
kupole sa skulpturom Hermesa, rad vajara
ora Jovanovia, na zgradi Banke arh. Franca
Vorude u Grko kolskoj 2.
Fasadne trake, tanke horizontalne povrine
fasada u visini meuspratne konstrukcije i
venci koji odvajaju stopu ili spratove objekata,
te ostali venci, su artikulisani najee ukra-
sima bez likova, a ponekad i sa medaljonima
sa likovima kao u metopama krovnog venca.
Meutim, parapetne povrine, te meu pro-
zorski, nadprozorski i ugaoni frontoni, ee
su artikulisani dekorativnim reljefima ili punim
skulpturama. Naprimer reljefi i statue na
objektu u Miroslava Antia 7.
Fasadne vertikale, u novosadskoj arhitek-
turi su uglavnom zidni stubovi ili pilastri, koji
istiu prozorske otvore ili ulazna vrata i portale
ili dele fasadu. Stubovi i pilastri su posebno
ukraeni na kapitelima linearnim ukrasom.
Na ponekom objektu se primeuju lizene bez
poveznih lukova, ukraene maskama. esto su
pilastri suptilno stilizovani, stvarajui flankirane
vertikalne fasadne povrine, ukraene u sredini
likom ili maskom. Primer dugih plitkih pilas-
tara, koji formiraju vertikalne fasadne povrine,
je proelje crkve Svetog Jurja u Petrovaradinu,
sa niama, figurama svetaca i grbovima.
Primer skulpturalno ukraenih lizena sa lukom
primeuju se u dekorativnim sklopovima palata
izgraenih u duhu maarske secesije tokom
prve decenije XX veka.
Materijali i postupci
Skulpturalne forme na fasadama Novog Sada
su najee izvedene u malteru i vetakom
kamenu (izmeu dva svetska rata), meutim
znatan broj ih je izklesan u prirodnom kamenu.
Poneke su izvedene od specijalne vrste tuko
gipsa. Na krovovima su aplikacije i skulpture
izvedene od vetakog i prirodnog kamena,
metala - gvoa i bronze. Izvedene su u
zanatskim ili vajarskim uglavnom, lokalnim
radionicama, na jedan od dva osnovna naina.
Po porudbini ili po odabiru od unapred
izvedenih, koja su ili originalna vajarska dela,
ili zanatski izvedena po kalupima po ugledu
na skulpturu evropskih gradova, prvenstveno
Budimpete i Bea. Krajem XIX i poetkom XX
veka najpoznatije lokalne vajarske radionice
su bile radionica vajara Julija Anike i Jovana
Kistnera, kasnije ora Jovanovia, Mihalja
Kare, Karla i Zlate Baranjija i drugi. Pri izradi
skulpturalnih formi, nasuprot velikoj raznovrs-
nosti materijala i alata, vajar ili zanatlija je imao
na raspolaganju samo dva osnovna postupka.
Prvi je vezan za mek materijal koji se oblikuje-
modeluje u neku zavrnu ili prelaznu formu.
Pri tom su ruke glavno orue u radu. Da bi
se ostvario eljeni oblik, materijal se dodaje
ili oduzima. Drugi postupak je vezan za rad
u bloku tvrdog materijala. U tom sluaju se
koriste mnogobrojni alati, posebno razna
dleta. Oblik se postie iskljuivo oduzimanjem
od bloka. Svaki drugi postupak je, ustvari, izve-
den iz ova dva, pa i livenje. Da bi se izradila
skulptura u bronzi, najpre se napravi model
na jedan od dva pomenuta osnovna naina,
zatim se na osnovu njega pravi kalup u koji se
uliva istopljena bronza. U sluaju da vajar radi
u mekom i sipkom kamenu, kao to je pear,
koriste se prilagoeni alati, koji ublauju uda-
rac. Za zavrnu obradu koriste se razne vrste
turpija za glaanje modela ili zavrne forme.
Tipovi skulpturalnih formi i
motiva
Posmatrajui razliite skulpturalne forme na
fasadama i krovovima Novog Sada, prvenst-
veno starog gradskog jezgra, te iste drugih
evropskih gradova, posebno gradova bive
Austrougarske Monarhije, uoavaju se uni-
verzalni tipovi skulpturalnih motiva uz obim
koji odgovara gradu skromnije kulturno isto-
rijske batine i bez znaajnih monumentalno
memorijalnih graevina, te sa malim brojem
reprezentativnih zgrada. Tako na fasadama
grada osim mnogobrojnih ukrasa i ornamenata
bez likova, koji nisu tema ovog rada, razliitih
stilizacija i motiva (isprepletano granje, lie,
plodovi, trake, niz ovala, niz jajolikih ili iljatih
oblika, prstenova, geometrijskih, raznih venaca,
ukrasnih konzola sa liskama akantusa, ukrasnih
okvira sa praznim poljem ili sa grbom, ili sa
inicijalima, ili motiv koljaka...), se uoavavaju
i mnogi ukrasi sa likom uokruenim razliitim
floralnim motivima. Pojavljuju se i motivi sa
neodreenim ljudskim (androginim) figurama
ili sa figurama ivotinja. est motiv su i medal-
joni sa razliitim likovima - ene-meduze,
maske, ili pojedinano uokvirene glave kao i
ukrasi na konzolama u obliku atlanata ili nekog
lika. Osim ukrasa i ornamenata u Novom Sadu
je na fasadama zastupljena i dekorativna skulp-
tura. Takoe su prisutni dekorativni reljefi sa
prikazima biljnih i ivotinjskih motiva, esto sa
putima (deca-aneli), kao i reljefi sa geometri-
jskim motivima. Uoavaju se i dekorativne
pune skulpturalne forme u obliku statua. To su
mitske ili stvarne muke i enske figure, koje
simbolizuju odreenu delatnost, ili su alegori-
jskog sadraja. Najee su primenjivani sve-
tovni i religiozni, a ponekad i groteskni motivi
sa grifonima i lavovima. Primeuju se i pune
skulpturalne forme u obliku grupnih figura u
sklopu akroterija, statua na krovu. Na fasada-
ma nekih reprezentativnih objekata tridesetih
godina XX veka uoavaju se reljefi i statue u
sintezi sa arhitekturom, izrazite individualne
izraajnosti i monumentalnosti, kao naprimer:
skulptura Radnik Tome Rosandia iz 1933.
na zgradi Radnike komore arh. Braovana,
potom reljefna Kompozija sa enskom figu-
rom vajara Mihalja Kara, iz 1933. na zgradi u
Lazara Stanojevia 1, kao i skulptura Majka sa
detetom, istog autora na zgradi Kore Hleba iz
iste godine, figura ora Natoevia na zgradi
Doma uiteljskog udruenja, vajara Mihalja
Baranjija iz 1934. godine i drugi.
Igor Cvejanovi
Spisak ilustracije:
1) Julije Anika, Skulpture alegorija na Gradskoj
kui, 1894.
2) ore Jovanovi, Merkur, bronza, 1926/8.
Grkokolska 2
3) Mihalj Kara (?), Kompozicija sa enskom
figurom, oko 1930. Bul. M. Pupina 13
3
52
DaNS47
F
ond graditeljskog naslea Zrenjanina pri-
pada vremenskom rasponu od 200 godi-
na. Unutar ovog vremena njegov obim je
neprekidno uveavan da bi danas prostorno
bio nekoliko puta vei u odnosu na prikaze na
kartama s kraja XVIII i XIX veka. I pored nemi-
novnog procesa razvoja i prirodnih katastro-
fa u Zrenjaninu je znatnije sauvana sva slo-
jevitost i kontinuitet gradnje, koji su obeleili
istoriju njegovog urbanistikog i arhitektonsk-
og razvoja. Ti slojevi prepoznatljivi su u izuzet-
no dobro sauvanoj genezi svih stilova koji
su obeleili stvaralatvo proteklih epoha, od
perioda baroka do secesije. Sa druge strane,
sve graevinske i ambijentalne celine svojom
strukturom, arhitektonskim detaljima, upotre-
bljenim materijalima, primenjenom tehnikom
i urbanistiko arhitektonskim karakteristika-
ma predstavljaju likovne i prostorne vrednosti
srodne gradovima u Panonskoj niziji.
Trg slobode je sredina povrina starog
jezgra Zrenjanina na kojoj se maksimalno
doivljava prolost grada. To je centralni grad-
ski prostor i jedna od najvrednijih i najbolje
komponovanih prostornih celina u Zrenjaninu.
Trg je skoro pravilnog pravougaonog oblika.
Svojim dimenzijama odgovara tradicional-
nim shvatanjima u oblikovanju trgova, koje
omoguavaju nesmetano okupljanje veeg
broja ljudi, kao i sagledavanje monumental-
nih graevina. Okruen je sa tri strane arhitek-
turom istorijskih stilova, izraenih horizontalnih
poteza i vertikalnih dominanti, ujednaenom i
po vremenu nastanka i po stilskim odlikama.
Trg je taka sa koje se pruaju daleke vizure u
ulice kralja Aleksandra, Duanovu i Subotievu.
Sadnanji prostorni sklop Trga je skoro u pot-
punosti sauvan. Uoblien je krajem XIX veka
izgradnjom javnih zgrada iji izgled je dobijan
iskljuivo putem javnih arhitektonskih konkur-
sa. Zrenjanin se, kao i veina vojvoanskih gra-
dova, odlikuje monocentrinou, tako da su
sve drutvene, kulturne i upravne funkcije ovde
skoncenrtisane.
Savremene intervencije rezultirale su
ruenjem stare zgrade gradskog poglavarstva
na ijem mestu su podignuti vodotoranj i zgra-
da osiguravajueg zavoda, dok je na mestu
starog hotela podignuta nova zgrada hote-
la Vojvodina. U urbanistikom i oblikovnom
pogledu najnesreniji zahvat je izgradnja
estospratne stambene zgrade povuene sa
regulacione linije glavne ulice koja je odsek-
la Bukovevu palatu od zalea i napravi-
la neprijatnu rupu u vizuri sa Trga ka glavnoj
ulici, dok je zgrada hotela Vojvodina pozi-
tivni primer uklapanja nove gradnje u istori-
jsko okruenje. Prilaz Trgu slobode sa bege-
jskog mosta akcentiran je koridorom dekora-
tivnih fasada zgrada Muzeja i tehnike kole,
koje obrazuju ornamentalni okvir plastinoj
razigranosti zgrada Skuptine i katolike crkve.
Slian koridor dekorativnih fasada formiraju i
zgrade na prilazu od auto puta, nekadanja
filijala Srpske banke, Narodne banke i zgrada
pored Optine.
Zgrada upanije - Oblast Banata delje-
na je vie puta na razne okruge, oblas-
ti ili upanije. Veliki Bekerek je bio sredite
Torontalske upanije od 1779. godine. U
velikom poaru 1807. godine izgorela je stara
upanijska zgrada pa je sedite upanije prene-
to u Veliki Semiklu do podizanja nove zgrade
u Bekereku 1820. godine. Zgrada je graena
po projektima arh. Josifa Fiera u stilu baro-
ka. Ta zgrada je proirena i modernizova-
na 1887. godine, prema projektu arhiteka-
ta ule Bartoa i Lehner Edea, u eklektikom
maniru sa elementima neobaroka. Dodata
su dva bona krila tako da je stariji, sredini
deo inkorporiran u novu zgradu. Dogradnja
novih krila izvedena je prislanjanjem sa zadn-
je strane zgrade i preklapanjem za irinu hod-
nika. Zgrada optine predstavlja najreprezen-
tativniju palatu starog jezgra Zrenjanina, a
njena lokacija oznaava najstarije upravno
sredite grada. Ona izraava regionalni znaaj
Zrenjanina i urbani karakter njegovog centra.To
je jednospratna zgrada, razuene osnove koja
sa bonim krilima ima oblik irilinog slova
P. Centralni kubus je na regulacionoj liniji
Trga dok su dodata krila povuena za dubinu
zgrade. Uglovi bonih krila flankirani su rizalit-
ima koji se zavravaju posebnim piramidalnim
krovom tako da imaju izgled kula. Fasade su,
iako raene u eklektikom maniru, elegantne i
oblikovane sa merom i ukusom.
Zgrada Pozorita Toa Jovanovi - Kada je
zgrada pozorita podignuta nije poznato ali se
smatra da je to bilo 1835. godine. Pozorite se
nalazilo u dvoritu Gradskog poreskog zvan-
ja. Od vremena podizanja na zgradi su raene
samo manje popravke u unutranjosti sale
1931. godine, da bi tokom 1984. godine bila
izvedena totalna rekonstrukcija pozorita. Tada
je obnovljena fasada prema starim fotografi-
jama a nad nekadanjom prizemnom zgra-
dom dozidan je jo jedan sprat. Zgrada je
oblikovana u eklektikom maniru sa elemen-
tima neorenesanse. Unutranjost pozorita
je, zahvaljujui sauvanim originalnim pla-
novima, takoe restaurirana. Barokni enteri-
jer sale odlikuje se izuzetnom akustinou,
funkcionalnou i lepotom.
Hotel Grand (Vojvodina) je podignut
1886. godine po planovima in. Pelkla, na
mestu male gostionice. Tada se hotel zvao
Roa. Hotel je proiren i preureen 1921.
godine kada je podignuta je velika sala za kin-
ematograf a u dvoritu ureena bata i saletla.
GRADITELJSKO NASLEE ZRENJANINA (I)
DaNS47
53
g
r
a
d
i
t
e
l
j
s
k
o

n
a
s
l
e

e
Zgrada je dvospratna i postavljena je na reg-
ulacionu liniju Trga. Fasada je bogato dekori-
sana elementima neorenesanse - polukrunim
stubovima, konzolama, timpanonima, balustri-
ma, floralnim i antropomorfnim ornamentima,
skladno ukomponovanim.
Zgrada Rimokatolikog Biskupskog
Ordinata je podignuta 1912. godine kao
jedno od najznaajnijih secesijskih ostvaren-
ja u starom jezgru Zrenjanina. Svojim dobro
izbalansiranim proporcijama i odnosima masa
zgrada odaje utisak monumentalnosti iako
nije velikih gabarita. Zgrada je jednospratna.
Fasada je reena asimetrino jer desno krilo
nikada nije izvedeno. Dekorisana je geometrijs-
kim ornamentima. Na desnoj polovini je izraziti
rizalit na kome je sprat izbaen u vidu doksata
na konzolama i zavren atikom sa potkrovnim
vencem snane, izvijene linije.
Finansijska palata (Narodni muzej) -
Prvobitni muzej osnovao je 1911. god.
Podupan Torontalske upanije. Muzej je bio
smeten u etiri prostorije upanijske zgrade
i imao je 4 odeljenja: etnografsko, istorijs-
ko, prirodnjako i geografsko. Posle sloma
Austrougarske podupan Svetislav Raji pre-
dao je znatno osiromaenu zbirku gradu na
uvanje. Muzej je vie puta menjao ime i lokac-
iju da bi 1966. godine konano bio smeten u
Finansijsku palatu. Finansijska palata je podig-
nuta 1893. godine. Graena je prema projek-
tu petanskog arh. Itavana Kia. Zgrada je
projektovana skladno, sa dobrim proporcija-
ma. Reprezentativnost joj daje bogata dekora-
tivna plastika, posebno sredinog rizalita fasa-
de prema Trgu, ukraenu skulpturama ije ljud-
ske figure simboliu Idustriju, Poljoprivredu,
Nauku i Umetnost. Zgrada spada u bolje prim-
erke eklektike renesanse u Vojvodini. Svojim
sadrajem i reprezentativnou simbolizuje raz-
vijenost javnih slubi grada Bekereka, njegov
dostignuti stepen privrednog i materijalnog
uspona. Monumentalna, dvospratna graevina
ima tri krila. Jedno krilo je okrenuto je prema
Trgu, drugo, due je na regulaciji Ulice Jovana
Subotia a tree je okrenuto prema koritu
Begeja. Objekat je po visini naglaenih etaa,
poevi od prizemlja, ija visina je najvea, pa
do drugog sprata koji je najnii. Horizontalna
podela je naglaena snanim kordonskim i pot-
krovnim vencima. Muzej je smeten na prvom
i drugom spratu i do njega se stie raskonim
dvokrakim stepenitem izraenim od crvenog
mermera.
Ulica kralja Aleksandra predstavlja
drugu znaajnu urbanu celinu starog jezgra
Zrenjanina. Njena osnovna vrednost je u
stambeno-trgovakoj nameni i usklaenosti
namene sa plastino-prostornom kom-
pozicijom. Glavna ulica je istorijski do danas
neprevazien trgovaki centar Zrenjanina
uoblien kao zatvoreni i izdueni gradski pro-
stor. Funkcija ovog prostora - najkvalitetnijeg
stambenog i trgovako-poslovnog sredita
grada - omoguena je sredinjim poloajem,
dimenzijama, oblikom i kompaktnou.
Njene unutarnje funkcionalne vrednosti imaju
ekvivalentnu prostorno-likovnu kompozici-
ju sainjenu od neprekinutih nizova dekora-
tivnih fasada zgrada u kojima je monotoni-
ja izbegnuta osobenou svake zgrade. Ritam
elevacije, naizmenino smenjivanje prizemnica
i jednospratnica, na oba fronta takoe razbi-
ja jednolinost. Slikovitost ulice postignuta je
i naglaenom obradom krovnih venaca i kro-
vova sa kubetima i atikama. U krajnjoj vizuri
ulice s jedne strane je rizalit upanijske palate
sa kubetom, uokviren vertikalama vodotornja
i zvonika katolike crkve, a sa druge je kon-
kavno platno gornjeg poteza ulice naglaeno
kubetima Srpske tedionice i Panjijeve palate.
Elementi u merilu oveka omoguuju sagledlji-
vost, preglednost i unutarnju koherenost ulice,
u kojoj se ostvaruje blizak kontakt oveka sa
starim objektima i celokupnou prostora.
Posebnu vrednost predstavljaju zatvoreni gab-
ariti s unutranjim dvoritima, iji prostorni
potencijali nisu jo adekvatno iskorieni.
Panjijeva palata je podignuta oko 1920.
godine. Monumentalna dvospratna graevina
postavljena je na uglu ulica kralja Aleksandra
i Svetozara Markovia. Zgrada je izgraena u
preienoj varijanti secesije u kojoj je zadran
tretman zidnih platana, otvora i vertikala,
a ornament je sveden. Ugaonim poloajem
naglaava elo bloka i staru regulaciju jezgra.
Ugao je naglaen polukrunim erkerom koji se
protee kroz dve etae i zavrava ukrasnom
kapom od cink lima. Na fasadi prema glavnoj
ulici je po jedan balkon na svakom spratu,
izraen od kamenih masivnih ploa i konzola
a ograda je od kamenih balustara.
Zgrada Srpske tedionice je podignu-
ta poetkom XX veka sa stilskim karakteris-
tikama tipinim za pozni istoricizam, sa ele-
mentima neorenesanse, neobaroka i secesije,
po projektu aradskog arh. Milana Tabakovia.
Zgrada je monumentalna ugaona jednosprat-
na graevina. Osnove u obliku irilinog slova
P sa duim krilom postavljenim na regulaci-
ju Svetosavske ulice. Od ostalih dvaju slobod-
nih fasada jedna je na regulaciji glavne ulice
a druga je u sklopu porte Uspenske crkve.
Ugao objekta je zaseen i naglaen kube-
tom. Na uglu smeten raskoan balkon kojeg
nose mone kamene konzole. Stubovi na bal-
konu su takoe od kamena a izmeu je ogra-
da od kovanog gvoa. Iznad ulaza u zgra-
du iz glavne ulice je veoma dekorativan erker
na konzolama, zavren polukupolom. Pored
opisanih celina izuzetna prostorna kompozicija
je na obali jezera, formiranog pregraivanjem
nekadanjeg korita Begeja, a ine je palata
Suda koja sa Reformatskom crkvom formira
prostor trga na koji se silazi sa malog gvozde-
nog mosta.
Palata Okrunog i sredskog suda sa suds-
kim zatvorom podignuta je 1908. godine i u
nju su smetene sve mesne sudske ustanove:
okruni sud, sreski sud, kazniona. Nova zgrada
raspolagala je sa dovoljnim brojem kancelari-
ja i dvorana za suenje i nesmetano odvijanje
rada pravosudnih organa. Palata je izgraena
prema projektu arhitekata iz Budimpete Ajner
andora i Rimer Markua, sa izrazitim odlika-
ma romantizma. Monumentalna dvospratna
graevina ima veoma izdueno ulino krilo
koje je postavljeno paralelno sa tokom Begeja
a na regulacionoj liniji Keja 2. oktobra. Dva
bona krila su kratka, postavljena upravno na
glavno krilo. Uglovi same zgrade flankirani su
plitkim rizalitima koji se zavravaju visokim,
trouglastim zabatima, iznad kojih se uzdiu
strmi piramidalni krovovi, tako da rizaliti imaju
izgled ugaonih kula.
Svetlana Baki
54
DaNS47

e
n
s
k
o

p
i
s
m
o
M
eu enama koje su ostavile trag u
srpskoj arhitekturi, istaknuto mesto
pripada arh. Jovanki Boni-Katerini.
erka Mihaila Bonia, advokata a potom
kasacionog sudije, roena u Niu 1887., upisa-
la se na Arhitektonski fakultet u Beogradu
1905. godine. Od 1909. studira u Darmtatu
u Nemakoj, na Vioj tehnikoj koli, gde je
diplomirala 1913. godine kao etvrta ena,
a prva koja je stekla diplomu arhitekte, to
je propraeno i natpisima u nemakoj tampi
toga vremena. U Srbiji su pre Jovanke Boni
studije arhitekture zavrile samo tri ene -
Jelisaveta Nai, Angelina Nei i Vidosava
Nikoli, roena Milovanovi. Znaajan broj
injenica vezan za ivot i rad Jovanke Boni
Katerini prikupila je dr Divna uri Zamolo u
okviru svog istraivanja o enama arhitektima
upisanim na Beogradski Univerzitet u periodu
od 1896. do 1940. godine. Graa prikupljena
u okviru ovog istraivanja ima izuzetan znaaj
za prouavanje graditeljske delatnosti u Srbiji
tokom prve polovine prolog veka.
Za vreme svog boravka u inostranstvu
Jovanka Boni bila je stipendista Ministarstva
graevina, u kome se po povratku sa studija
i zaposlila. Postoji podatak da je tom periodu
projektovala zgradu za potu i telegraf u
Obrenovcu. Tokom studija u Darmtatu,
Jovanka je upoznala kolegu iz Rusije Andreju
Katerinia. Ve poetkom 1914. godine odlazi
u Be, a potom zajedno sa Andrejom u Rusiju,
gde se ubrzo venaju. Katerinii su potom iveli
Petrogradu, Rigi, Moskvi, Kozeljevu, Kijevu,
Mogiljov-Padolskom i u Birzuli kod Odese, a u
Jugoslaviju se vraaju beei od revolucionarnih
previranja, Jovanka 1922. sa sinovima Petrom i
Vitalijem, a Andreja 1923. godine, sa najstari-
jim sinom Mihailom. Po povratku u Jugoslaviju
Jovanka Boni Katerini se ponovo zaposlila u
Ministarstvu graevina. Kao njene najznaajnije
radove moemo izdvojiti Banjsku dvoranu
(1929-1932, sa kolegama iz Ministarstva arh.
Milanom Miniem i Nikolajem Krasnovom)
i Blatno kupatilo u Banji Koviljai, kao i dva
objekta u Beogradu: zgradu enske uiteljske
kole kraljice Marije u ulici Narodnog fronta
(1933-1935) i zgradu Veterinarskog fakulteta
na Bulevaru Jugoslovenske armije (1939-
1947). Sa Jovanom Rankoviem i Anelijom
Pavlovi radila je na projektu za banske zgrade
u Banja Luci (1930-1938).
Jovanki Boni Katerini je u radu dosta
pomagao i suprug Andrej. Po povratku u
Jugoslaviju 1924. godine, Andrej Katerini se
zaposlio u Tehnikoj direkciji Optine grada
Beograda u kojoj je radio do penzionisanja
1950. godine. Projektovao je zgradu Osnovne
kole Kralj Aleksandar I u Deanskoj ulici
(1930, danas zgrada Muzike kole Stankovi)
i zgradu Srednje tehnike kole u ulici Vojislava
Ilia.
Zna se da je Jovanka Boni Katerini oko
1930. bila sa jo dvadesetak svojih koleginica
lan Kluba arhitekata. Radila je i na rekon-
strukciji dela doma Ankera u Balkanskoj ulici,
uestvovala u izvoenju zgrade Pravnog
fakulteta arh. Petra Bajalovia, projektovala
bolnicu u Despotovcu i gimnaziju u Smederevu,
kao i nekoliko zgrada osnovnih kola u Srbiji.
Odlikovana je ordenom Svetog Save Petog
reda 1928., a deset godina kasnije i ordenom
Jugoslovenske krune Petog reda. Tokom 1941.
nije radila, da bi 1942. godine radila na manje
znaajnim zadacima u Ministarstvu graevina.
U prolee 1944. otila je na dunost u Petrovac
na Mlavi, gde je izvodeci manje radove i
doekala kraj Drugog svetskog rata, posle
koga se vratila u Ministarstvo graevina gde
je 1945. godine penzionisana. Izgubila je ivot
nesrenim sluajem 1966. godine, u poaru,
koji je sama izazvala u svom stanu u Beogradu,
zaspavi sa neugaenom cigaretom.
Banja Koviljaa i Banjaluka
Izgradnja Banjske dvorane ili Kur-salona (od
nem. Kursaal), najveeg i svakako najreprezen-
tativnijeg objekta u Banji Koviljai, zapoeta
je pre Prvog svetskog rata prema projetku
arh. Dragutina Maslaa i Vladimira Popovia.
Banjska dvorana, oblikovana elementima arhi-
tekture i dekorativne plastike preuzete iz isto-
rijskih stilova, definitivno je zavrena i sveano
otvorena 1932. godine. Osim Jovanke Boni
Katerini, u oblikovanju ove reprezentativne
palate, monumentalnih dimenzija, uestvovali
su i arhitekti Ministarstva, Milan Mini i Nikolaj
Krasnov. Banjska dvorana ima razuen pros-
torni plan, sa dominantnim kubusom u cen-
tru parcele, koji prate nii anekse. Na isturen-
im ugaonim traktovima zdanja simetrino su
rasporeene dve oktogonalne kule, dok je
dekoracija na fasadama svedena. U prizemlju
su smetene prodavnice, pivnica, bar i spored-
na odeljenja, dok je glavni prostor u zgradi
zauzela velika sala, postavljena iznad bara, koja
se prostire kroz dve gornje etae. U ovom peri-
odu Jovanka Boni Katerini je izradila i pro-
jekat za Blatno kupatilo u Banji Koviljai, ija
je izgradnja takoe zapoeta pre Prvog svetsk-
og rata, a dovrena poetkom etvrte decenije
prolog veka. Zgrada Blatnoog kupatila je pros-
trani objekat visokog prizemlja dobro uklopljen
u parkovski ambijent, sa dve akademski kom-
ponovane terase i arhitektonskim detaljima
inspirisanih nacionalnim stilom. Nekada je ova
reprezentativna banjska graevina, funkciona-
lno vezana za lekovito blato koje se spravlja-
lo u neposrednoj blizini i danas delimino u
funkciji.
Zajedno sa Jovanom Rankoviem i Anom
Pavlovi, Jovanka Boni Katerini je radila na
projektu za dve banske zgrade u Banja Luci
- Banske dvore i Bansku upravu (1930-1938).
Ove dve reprezentativne i monumentalne
javne zgrade postavljene su tako da zatvaraju
bone strane glavnog gradskog trga na ijoj
se sredini nalazila Saborna crkva svete Trojice,
delo arh. Duana ivanovia, sruena 1941.
obnovljena krajem 90-ih godina prolog veka.
Jugoslovenski konkurs za idejnu skicu banskih
zgrada objavljen je u beogradskoj Politici 18.
marta 1930. Konkursom je postavljen zahtev
da arhitektura bude ukras grada s obzirom
ARHITEKTONSKI OPUS
JOVANKE BONI KATERINI
1 2
DaNS47
55
na postojeu pravoslavnu crkvu i da fasade
budu obraene u istom stilu monumentalne
arhitekture, koje utakmiari mogu sami birati,
a elja je da budu u narodnom duhu. lanovi
konkursne komisije bili su beogradski arhi-
tekti Petar Bajalovi, Momir Korunovi i Branko
Tanazevi, kao i predstavnici Vrbaske bano-
vine -arh. Branko Jovanovi, inenjeri Stevan
Besari i Ljuba Nikoli i tehniki inspektor Milan
Panjkovi. Prva nagrada pripala je projektu koji
su izradili Jovanka Boni Katerini, Jovan
Rankovi i Anelija Pavlovi. Drugu nagradu
osvojio je Petar Gai, a treu Dragan Simi,
dok je zanimljiv projekat u nacionalnom stilu
priloio i Rajko Tati.
Oblikom osnove sa unutranjim dvoritem,
elevacijom i kompozicijom fasada, banske
zgrade ponavljaju tradicionalne akademske
likovne i prostorne sheme. Primenom irokih
lunih nia u srednjim zonama zidnih platana,
arkadnim tremom prizemlja, atikama i skulpto-
ralnom dekoracijom, ovi objekti se nadovezuju
na akademizovane primere nacionalnog stila
u meuratnoj arhitekturi. Po obradi balus-
trade, atikama i skulpturama orlova, arhitek-
tura banskih zgrada bliska je delima Momira
Korunovia.
enska uiteljska kola i
Veterinarski fakultet u Beogradu
Zgradu enske uiteljske kole kraljice Marije
u ulici Narodnog fronta u Beogradu, Jovanka
Boni Katerini projektovala je 1933. godine.
Ova graevina, u kojoj se danas nalazi Uiteljski
fakultet, poseduje odlike umerenog aka-
demizma. Zgrada ima osnovu oblika irilinog
slova G i izgraena je na uglu ulica, dok je
iza kolsko dvorite. Osnove oblika irilinog
slova G ili P sa unutranjim dvoritem
este su u arhitekturi kolskih zgrada upravo
zbog potreba da se kolsko dvorite zakloni
i integrie u prostor same graevine. Zgrada
ima prizemlje i tri sprata. Trospratna elevacija
objekta predstavlja uticaj akademske arhi-
tekture. Akademizam je, meutim, znatno
ublaen time to su prozori na sva tri sprata
istog oblika, svedeni na jednostavne pravouga-
one otvore bez dekorativnih okvira i ritmino
povezani u niz, to naginje modernistikim
koncepcijama. Akademski delovi razgranienja
zadrani su na zgradi enske uiteljske kole, ali
u znatno pojednostavljenom obliku. Prizemni
deo zgrade odvojen je od spratnog imitacijom
rustinih kamenih blokova. Vertikalni ljebovi,
koji su u akademskoj arhitetkturi asocirali na
renesansne kamene blokove, ovde ne postoje,
ve je zadrana samo horizontalna podela,
koja je uravnoteena sa ritminim horizontal-
nim nizovima prozora u gornjoj zoni. Venci
koji horizontalno dele fasadu ne pojvljuju se
izmeu spratova, dok prizemnu i spratnu zonu
deli jednostavan venac plitkog ispada. Jo
jedan venac jednostavnog profila, ali znatno
dubljeg ispada krunie fasadu graevine celom
duinom i predstavlja elemenat akademskog
uticaja. Glavni ulaz u zgradu naglaen je celok-
upnoj kompoziciji znatnim ispadom fasade,
kao i velikim povrinama prozora sveane sale,
koja se nalazi iznad, a svojom visinom zahvata
i prvi i drugi sprat. Oblikovanje glavnog ulaza
izvedeno je u duhu monumetalizma, dok je
samo isticanje glavnog ulaznog korpusa kao
centralnog motiva posledica akademskih uti-
caja. Boni ulaz u zgradu nalazi se u njenom
sporednom krilu, u bonoj ulici, a od njega
vodi jo jedno stepenite. Unutranji prostor
ovog namenski graenog kolskog objekta
zamiljen je tako to na svim njegovim nivoima
du krila zgrade vodi dugaak hodnik uz koji se
bono niu uionice i druge prostorije.
Za razliku od zgrade enske uiteljske
kole, zgrada Veterinarskog fakulteta na
Bulevaru Jugoslovenske armije u Beogradu,
graena po projektu Jovanke Boni Katerini
iz 1939. godine, u potpunosti je osloboena
uticaja akademizma. Osnova graevine ima
oblik koji podsea na irilino slovo . Podele
fasada nema, ve su one u potpunosti liene
dekorativne plastike, ralanjene samo mono-
tonim horizontalnim nizovima prozora jed-
nostavnog, pravougaonog oblika. Glavni ulaz
je nenametljivo uklopljen u kompoziciju glavne
fasade, istiu ga samo dva modernistika jar-
bola za zastave. Zgrada Veterinarskog fakulteta
ima prizemlje i etiri sprata. U centralnom krilu
objekta smeten je amfiteatar, dok su kabineti
i druge prostorije rasporeeni u unutranjosti,
du hodnika, sa obe strane, tako da komu-
nikacioni pravci ostaju bez prirodnog svetla.
Razlika izmeu nivoa ulice i zemljita na kome
je objekat izgraen dovela je do toga da glavni
ulaz iz Bulevara vodi u hol na drugom spratu,
u kome se nalazi i stepenite, koje povezuje
nivoe zgrade. Jo dva pomona stepenita, kao
i sporedni ulazi, nalaze se u bonim krilima.
Delatnost Jovanke Boni Katerini prua
nam uvid u razliite stilske koncepcije koje
su postojale u srpskoj meuratnoj arhitek-
turi, od akademizma i nacionalnog stila pa do
ogoljenih modernistikih fasada. Zajedno sa
Jelisavetom Nai, Milicom Krsti olak Anti
i Danicom Milovanovi Koji, Jovanka Boni
Katerini, spada u ene - arhitekte predratnog
i meuratnog perioda srpske arhitekture, koje
su ostvarile uspenu strunu karijeru, kao i obi-
man i znaajan opus - dela osobenog autor-
skog izraza i prepoznatljivog graditeljskog
karaktera.
Draginja Maskareli
Literatura:
D. uri-Zamolo, Graa za prouavanje dela
ena arhitekata sa Beogradskog Univerziteta
generacije 1896-1940 godine, PINUS Zapisi
5, Beograd 1996; A. Kadijevi, Rad arhitekte
Milana Minia u Banji Koviljai (1920-1928) i
G. Mitrovi, Graditeljsko naslee u Bukovikoj,
Vrnjakoj i Banji Koviljai, Urbanizacija banja
Sokobanja 96. Zbornik radova, Sokobanja 1996;
A. Kadijevi, Jedan vek traenja nacionalnog stila
u srpskoj arhitekturi (sredina XIX sredina XX
veka), Beograd 1997; G. Mitrovi, Graditeljsko
naslee u banjama Srbije, Saoptenja XXX-XXXI,
Beograd 1998-99; Katerini, Jovanka, in: Z.
Manevi (ed.), Leksikon srpskih arhitekata XIX i
XX veka, Beograd 1999; V. Mitrovi, Topografija
graditeljskog naslea Banje Koviljae, Glasnik
Drutva konzervatora Srbije 23-24, Beograd
1999-2000; G. Mitrovi, Architectural Heritage
in the Spas of Serbia, Thessalonice 2002; A.
Kadijevi, S. Markovi, Milan Mini. Arhitekt i
slikar, Prijepolje 2003; D. Maskareli, O delatnosti
arhitekte Jovanke Boni-Katerini, Leskovaki
zbornik XLIII, Leskovac 2003; V. Mitrovi,
Banjska dvorana Kur-salon u Banji Koviljai,
Prizor 3, Loznica 2004.
1. Kur-salon u Banji Koviljai
2. Banski dvori u Banja Luci (1930-1938)
3. enska uiteljska kola u Beogradu (1933)
4. Veterinarski fakultet Beogradu (1939)
3 4
56
DaNS47
e
s
e
j
K
rajem XIX i tokom XX vijeka, gradovi su
proli kroz izuzetno intenzivan razvoj,
tako da je neobian utisak o njima sa
tolikim pogledom unazad. Neobian je zbog
promijenjenih uslova i mjerila, a za Cetinje je
dvostruko neobian, jer je i u svoje vrijeme
izgledalo neobino. Uvijek je postojala ogrom-
na disproprocija veliine, razvoja i drugih kara-
ktera te crnogorske prestonice u odnosu na
veliki znaaj, sa tog mjesta poteklih istorijskih i
kulturnih dogaanja.
Tokom vievjekovne otomanske vlada-
vine nad veim dijelom Balkana, Crna Gora se
u znatnom periodu snano odupirala i opsta-
jala slobodna mimo ikog okolo, za koju je
Cetinje, kao prestonica, uvijek bilo njen simbol.
Sa Cetinju je, od ega je i zavisio njegov raz-
voj, kao na nekom maratonu, sve poinjalo, a
zavravalo se po svijetu glasom o nevienim
pobjedama nad velesilama osmanlijskom
Turskom i Napoleonovom Francuskom (koje je
i Pukin opjevao), a davno prije toga (1042.) i
nad Vizantijom. Osim ovog daleko dospjelog
glasa, i osim asnih motiva za koje se borila,
ona nita vie nije imala, te joj je, iako toliko
svijetla, pristajalo da je Crna, i da je Gora, iako
je bolja, zbog gora, kojih, da bi bilo zamrenije
nije bilo, ali ih je prije imala.
Crna Gora je bila osloboena ne samo od
Turaka nego i od svega to bi joj koristilo za
ivot, te ne znamo oko ega su se tu drugi oti-
mali, ako ne zbog uda i prkosa to su ovi ljudi
stvarali. Austrougarska je u Prvom svjetskom
ratu najvie slavila pad Lovena da je odmah
s njega spustila NJegoeve moti, spremajui se
da tu izgradi spomenik Franju Josifu.
U svemu to Crna Gora nije imala,
ta je imala?
Ona je, izmeu ostalog, grad Cetinje imala i
kad nije postojao, da bi se iz njega branila
poev od 1482. godine, kad je Ivan Crnojevi
na Cetinjskom polju dvorac izgradio. Manastir
sa 62 pukarnice, podigao je dvije godine kas-
nije. Tri i po vijeka potom, drugih zgrada tu
nije bilo, jer izvan bedema nijesu mogle biti
branjene, ne koliko kue na okolnim krevitim
padinama sela Humce, Medovina, Bajice i
Donji kraj. Ivan Crnojevi je tu doao, poste-
peno odstupajui pred Turcima, pred kojima je
prethodno pala Srbija (1459), Bosna (1463) i
Hercegovina (1482).
Ivanova prestonica abljak na Skadarskom
jezeru, pala je 1478. godine, prije ega
se 1475. Ivan iz opreza povukao uzvodno
Rijekom Crnojevia do utvrenja na Obodu, da
bi se konano, kao najsigurnije, na Cetinjskom
polju naao. Tu su se Crnogorci organizovali za
odbrane po mjeri svoje snage, sabrane sa okol-
nim brdima. Zeta pada 1499.
Veoma lijepi Dvorac Crnojevia, sruen
je najvjerovatnije u prvoj polovini XVII vije-
ka, o emu bliih podataka nema. Izgled mu
je sauvan u Oktoihu petoglasniku (1494).
Osnovni karakter daju mu vitke integrisane
kule, sa detaljima koji sa punim osjeajem prate
bazne forme (najee na zidnim zavrecima),
da bi sve to snanim propinjanjem k nebu
podsjealo na ilustracije dvorca princa iz bajke.
Odmah uz portal su dvije, u svakom pogle-
du naglaene kule, od kojih je jedna u obli-
ku izduene prizme, a druga je poluobliasta
(to je, kao odstupanje od simetrije na tako
naglaenom mjestu, interesantno za to vri-
jeme). One se zavravaju poentama poput
finih abaura, kao priprema za jo snaniji
skok otelovljen u izrazito visokoj centralnoj
(u zadnjem planu) kuli kvadratne osnove. Sve
tri kule su iljastih krovova, da bi se svoenjem
u taku, dostojno predstavio zavretak osvaja-
nja visina. Dvorac je zidan pravilnim blokovi-
ma od tesanog kamena, sa dokazanim majs-
torskim umijeem (dokazanim i na sauvanim
kapitelima sa Manastira), te, raunajui sve to,
zasluuje da ga sadanji graditelji, makar u
fragmentu, vrate u prostor.
Manastir Crnojevia, Turci su sruili 1692.
(u toku Morejskog rata), da bi potom bio jo
tri puta ruen i paljen (1712, 1714 i 1785.).
Crnogorci su ga redovno obnavljali, kojim pri-
likama je postajao sve vei. Danilo nije obnovio
Manastir na potpuno istom mjestu (bio je do
temelja sruen), nego na prostoru sruenog
Dvorca Crnojevia, u podnoju Orlovog kra.
Novi Manastir (Cetinjski manastir, pravilnije
Manastir Rodestva Presvete Bogorodice),
Danilo je izgradio od 1701-1704, kojom pri-
likom je sa Manastira Crnojevia preuzeo
mnoge ukrasne elemente, kao to su kapite-
li i nadvratna ploa sa Ivanovim rijeima pos-
vete Bogorodici. Objedinjujui , ne samo na
ovaj nain, ova dva objekta, istorijat Manastira
dopire do XV vijeka, pratei najzanaajniji dio
istorije Crne Gore. Knjaz Nikola je 1890, na
mjestu poruenog Manastira Crnojevia, na
ipuru, ije temelje danas nalazimo, podigao
dvorsku kapelu.
Od momenta izgradnje Manastira
CETINJE - GRAD KOJI JE POSTOJAO
I KAD GA NIJE BILO
DaNS47
57
9
Crnojevia, Cetinje je tu i bilo i nije bilo,
raunato po mjerilima za kakav grad naselje
uz Manastir, kojeg nije bilo sve do 1832, kad
je napravljena prva privatna kua, raanom sla-
mom pokrivena, brzo pretvorena u kafanu, jer
se negdje moralo nazdravljati za uspjehe. Dvije
godine kasnije, NJego je na uzvienju iznad
Manastira, za odbranu od Osmanlija, izgradio
kulu krune osnove, zvanu Tablja da je koriste
(tako je bila dimenzionisana) 24 straara sa
svim topovima koje je imao. Ali, odmah se
pokazalo da to nije bitan doprinos odbrani, te
se od zavretka objekta odustalo.
Nije to uvijek moralo da bude uspjeh, ali
stalno su u neemu bili prvi, te, kako su imali
prvu tampariju meu junim Slovenima tako
je i Tablja bila prva balkanska promaena inves-
ticija. Nedovrena obezglavljena, Tablja je
brzo dobila glavu, i to ne jednu. Po tadanjem
obiaju sukobljenih strana, i na Tablji su, na
pobodenim improvizovanm kopljima, post-
avljane otkinute protivnike (osmanlijske)
glave, to je od 1850. godine bilo zabranje-
no, uklapajui se u nove evropske tokove
tamparijom za kulturna, a ovim za nekultur-
na dogaanja. Nije zabiljeeno koliko su za te
glave, svojih glava na drugoj strani ostavili da
ih protivnik isto tako istakne. Od vremena kad
je na Tablji praktikovan taj ruan obiaj, niko
nije osjeao da Tablja nema krova, jer je iznad
lebdio crni ig vremena.
Njego je 1837, dok je bio u Rusiji, dobio
znaajnu novanu pomo, od koje je 1838.
izgradio Biljardu sa 25 prostorija, koja je sluila
kao njegov dvorac (a isto i naslednicima do
1867), zatim, sluila je za Senat, NJegoevu
tampariju, perjenike i tako dalje. Tu su do
1910. bila ministarstva i druge dravne insti-
tucije, kao i prva srednja kola. Gradnja je
obavljena po nacrtu J. Ozereckova, koji je s
NJegoem doao iz Rusije. Biljarda je jedno-
traktna graevina P+1 duine 72,4 m., hod-
nikom po duini, a prostorijama sa jedne
strane, s tim to na krajevima hodnika, sa
druge strane, ima jo po jednu prostoriju,
ostvarujui irinu od 13,15 metara, dok je na
sredinom dijelu 7,5 m. Biljarda je na zemljitu
kvadratne osnove oko 72x72 m., ograenim
bedemom (kulama na uglovima), na ije se
suprotne strane, na sredini, naslanja Biljarda
sa oba svoja kraja, dijelei prostor na prednje i
zadnje dvorite.
Istovremeno, NJego je izgradio malu
kuu u blizini Biljarde za Antida oma, svo-
jeg uitelja francuskog jezika. Tako je radio
NJego iskra iz kamena sa najveim dome-
tom u naoj knjievnosti, dok se u isto vrijeme
njemaki car, pri povratku iz Turske, svrativi u
Beograd, potpisao na nekom dokumentu pal-
cem, jer je bio nepismen.
Engleski pisac J.G. Wilkinson, 1844. pie
da je Cetinje najmanja prestonica Evrope, a vje-
rovatno i itavog svijeta. Postepeno grade se
porodine kue, tako da ih je 1850. bilo 20, a
1865. broj se poveao na 60. Hotel Lokanda
P+1, znaajna je graevina, izgraena 1864,
a sauvana do zemljotresa 1979. Knjaev dvor,
gradi se 1867 (zapoet 1863.), Djevojaki insti-
tut 1871, Bolnica Danilo I i Vojna laboratori-
ja 1873.
Prema svjedoenju Pavla Rovinskog, na
Cetinju je 1878. bilo 100 kua, od kojih vei
dio jednospratnih i slamom pokrivenih, sa 800
stanovnika. Te godine, iako davno slobodna,
Crna Gora je na Berlinskom kongresu i formal-
no priznata kao drava, poslije ega nastaje vri-
jeme intenzivne izgradnje Cetinja. Tome dopri-
nosi to je Crna Gora, dobijanjem Podgorice,
Nikia, Bara i Ulcinja, poveala materijalnu
bazu. Ugled na meunarodnom planu stal-
no raste. Knjaz Nikola, udajom brojnih keri
na evropskim dvorovima, postaje, kako su ga
zvali, tast Evrope, da bi se 1910. godine pro-
glasio kraljem.
Ulice Cetinja ostaju nekaldrmisane, bez
trotoara do 1910, sem ispred nekoliko kua
i znaajnijih zgrada. Pariski ak kralj Nikola,
malim sredstvima, a ne i saznanjima, idui
takvim ulicama, podnosio je, s narodom, blato
do koljena, izdiui se na drugoj strani onim
to treba, primjer Balkanskom caricom, koja
mu je igrana u pozoritima nekoliko evropskih
gradova. Kralj Nikola 1914. izdie graditeljst-
vo propisom da se: apsolutno zabranju-
je na Cetinju podizanje ma kakvih definitivnih
ili privremenih graevina u varokom regionu,
prije nego se podnese plan za graevinu
Optinskom odboru i ne dobije od njega
odobrenje. Tada je bilo Crnogoraca, ali ne
i mogunosti, danas postoje mogunosti, ali
nema Crnogoraca koji bi sprijeili nezakonski
krupni graevinski biznis, koji privodi kraju dev-
astaciju vitalnih prostora Podgorice, Primorja i
drugih krajeva usudom izgubljenih glava.
Andrija Marku
58
DaNS47
k
o
n
k
u
r
s
i
O
rganizatori konkursa: Graevinska
direkcija Srbije, Srpska pravoslavna
crkva i Drutvo arhitekata Beograda.
iri konkursa: prof. Dr Vojislav Milovanovi,
predsednik, Njegovo preosvetenstvo Mitropolit
crnogorsko-primorski gospodin Anfilohije,
Njegovo preosvetenstvo Vladika zvorniko-
tuzlanski gospodin Vasilije, prof. Branko Pei
d.i.a., prof. Dr Milan Rakoevi d.i.a., prof. Dr
Vladimir Macura d.i.a., Dragomir Acovi d.i.a.,
Mirjana Strugar d.i.a., Predrag Milijanovi
d.i.a., Ivan Rakovi d.i.a. i Marjan ulinac
d.i.a. Iz obrazloenja irija izdvajamo:
Druga nagrada
Autorski tim: arh. Jelena Stojanovi, Nina
Mitrani, Dubravka Rajnovi, Konstantin
Stojanovi (rad je raen u JUGINS-u)
Sklop predstavlja kvalitetno i jedinstveno
reenje. PotujuI delimino osovinsku simetriju
projekat je u saglasnosti sa tenjom da zgrada
Patrijarije u svojim sveanim i svakodnevnim
funkcijama oliava urednost nebeskog delovan-
ja. Pozicioniranje prestone dvorane na taj nain
da se jedino iz nje moe ui u Pridvorni hram
predstavlja ozbiljnu manjkavost reenja kao i
lociranje nekih sanitarnih vorova.
Ovaj projekat izaziva panju snanim,
gotovo ekspresionistikim izrazom fasade i
projekta u celini. Zatvorena fasada, sa relativ-
no malim otvorima, u ovom sluaju predstav-
lja mali korak ka definisanju objekta u kome
lei neka mo, i koji sadri tajne koje izmiu
obinom smrtniku. elja projektanta je bila da
efektom zakoenih zidova potencira odvajanje
objekta od okoline, da svojoj zgradi da odlike
neke hermetike velianstvenosti koje poseduje
Hilandar i Potala (ali pre svih neki staroegipats-
ki hramovi). Fasada koja je okrenuta bulevaru
previe je dramatina, pa bi u daljoj razradi
trebalo uiniti da objekat upravo na ovoj strani
vie korespondira sa okolinom.
Druga nagrada
Autori: arh. Milan Vujovi, Dejan Mileti,
Budimir Sudimac
Okosnica predloenog reenja su stretman vol-
umena novog sklopa u odnosu na neposredno
okruenje kao i centralni, pristupni hol od
koga se razvija prostorna anatomija objekta.
Ralanjavanje dela primarne mase objekta
na renjeve, autor olakava novi gabarit
preklapajui spoljni i unutranji prostor. Okolni
park uestvuje na taj nain u unutranjosti
sklopa povezujui ga sa okolinom na vrst,
dosledan i dopadljiv nain. Prostorne pauze na
etaama nove graevine koriste se za otvorene
prostore koji se uspeno smenjuju sa zatvoren-
im partijama dodatno bogatei vizure prostora
oko Svetosavrskog hrama.
Sklop je organizovan kao dvostruko kodi-
rana struktura kako po pitanju funkcionisanja
tako i po pitanju oblikovanja. Pomenuta okos-
nica koncepta, centralni, pristupni hol je orga-
nizovan kao prostor metaforine, formalne
poruke: prostornog krsta. Takav oblik pruio
je mogunost za odgovarajui razmetaj
osnovnih patrijarijskih namena u prizemlju
i na etaama objekta. Prostorne podceline
poseduju odgovarajuu samostalnost pri emu
je meusobno povezivanje omogueno u opti-
malnoj meri. Orjentacija glavnih sadraja sklo-
pa ostvaruje se prema Svetosavskom parku gde
posebnu ulogu ima terasa Patrijarhovog stana.
Reena kao vrt na spratu, pokree mnoge
popularne metaforine naznake prepoznatljive
u biblijskim legendama.
Oblikovni koncept ovog rada usvaja
savremen arhitektonski pristup kombinovan
sa prepoznatljivim simbolima hrianstva
koji nisu direktno ve posredno sugerisani.
Ralanjavanje primarne mase objekta pred-
stavlja odgovor na karakter okruenja kao
i tenju da se naznae osobenosti sadraja
sklopa. Oblik graevine i njenog unutranjeg
prostora komuniciraju sa korisnicima na
razliitim nivoima. Centralni hol je blizak
istorijskom citatu arkadnih nizova i galerija
u svojevrsnoj suprotnosti sa spoljanou
objekta to predstavlja naznaku vremena u
kome graevina nastaje. Posebno je uspeno,
prefinjeno, savremeno i tradicionalno u isto
vreme, iterpretiranje ravnokrakog krsta kao
dekorativnog motiva.
Trea nagrada
Autori: arh. ore Bobi, Boidar Putnikovi;
saradnik arh. Jelena ubra
Rad poseduje besprekorno razraenu funkciju
u skladu ne samo sa programom konkursa,
ve i sa nainom i duhom funkcionisanja
Patrijarijskog dvora. Jasno poziciranje razliitih
prostorija po vertikali i horizontali, uz paljivo
proimanje, razdvajanje i spajanje, uobiajenih
i reprezentativnih funkcija, obezbeuju da
se ivot u Patrijariji odvija na odgovarajuI
nain.
to se oblika tie, zgrada je shvaena
puristiki, bez ideje nametanja, kako bi zajeno
sa svojom okolinim graevinama - Hram,
Biblioteka, Mala crkva, Parohijski dom - inila
skladnu celinu. Tako posmatrano zgrada
Patrijarije je jednostavna, nepretenciozna, ali
u isto vreme i dovoljno sveana da moe da
odgovori zahtevu i jedne palate i jednog dvora.
Kao poseban element koji zgradu identifikuje
kao Patrijarijski dvor javlja se kube Pridvornog
hrama koje nadvisuje krov i istiuI se u silueti
govori o zgradi posebnog duha i namene.
Od otkupljnih radova treba pomenuti rad
autorskog tima studenata arhitekture: Marka
Dimitrijevia, Jovana Kandia i Jelene Kova,
kao i rad arh. Branislava Mitrovia, koji su temi
konkursa prili na savremen i originalan nain
primenjujuI nove materijale i oblike.
KONKURS ZA NOVU PATRIJARIJU
Otkup
Marka Dimitrijevia, Jovana Kandia i
Jelene Kova,
Otkup
Branislav Mitrovi
Konkurs za idejno arhitektonsko-
urbanistiko reenje za zgradu nove
Patrijarije na Vraarskom platou u
Beogradu. Na konkursu su dodeljene
dve druge i jedna trea nagrada,
kao i tri ravnopravna otkupa. Na
konkursu je uestvovalo 28 autorskih
timova ija su se reenja kretala od
tradicionalnog pristupa do savre-
menih stremljenja i primene najnovi-
jih materijala.
DaNS47
59
k
o
n
k
u
r
s
i
Druga nagrada Autorski tim: arh. Jelena Stojanovi, Nina Mitrani, Dubravka Rajnovi, Konstantin Stojanovi (rad je raen u JUGINS-u)
Druga nagrada Autori: arh. Milan Vujovi, Dejan Mileti, Budimir Sudimac
Trea nagrada Autori: arh. ore Bobi, Boidar Putnikovi; saradnik arh. Jelena ubra
60
DaNS47
p
o
v
o
d
i
U
kulturi svake sredine arhitektura ima
dva svoja pojavna oblika: kao izgraeni
objekat, u fizikom prostoru, i kao nere-
alizovana ideja o objektu, kratkotrajno ili dugo-
trajno prisutna u duhovnom prostoru. Izgraeni
objekti ine se venim, samozatienim. Iskust-
vo nas, meutim, ui da se novi objekti uvek
grade na razvalinama starih. Gradovi se obnav-
ljaju tako to se stari objekti rue, nadgrauju,
dograuju, pa o sudbini onih objekata, koji po
naem miljenju igraju kljunu ulogu u vred-
nosti graditeljske batine, pa se stoga moraju
trajno zadrati u priblino originalnom stanju,
brinu zavodi za zatitu spomenika kulture. O
graditeljskim idejama, unetim u nerealizovane
projekte, sve do sedamdesetih godina prologa
veka, osim retkih primera, bukvalno nije brin-
uo niko. Sve to nam je od nerealizovanih gra-
diteljskih ideja iz prolosti nekim sluajem jo
prteostalo, a nije u meuvremenu sluajem
smeteno u arhive ili muzeje, crtei na ve
poutelom hameru ili paus papiru, sitne foto-
grafije objekata, sve to se jo uva u retkim
porodinim zaostavtinama, u jadnom je stanju
raspadanja i nestajanja.
Poetkom sedamdesetih godina prologa
veka bogati ljubitelji arhitekture u svetu doseti-
li su se da bi i nerealizovano arhitektonsko
naslee, skice i projekte zanimljive iskljuivo
sa stanovita istraivanja i vrednovanja opu-
sa pojedinih arhitekata, valjalo negde zbrinuti.
Osnovane su privatne fondacije iz kojih su nas-
tale prve institucije za trajnu zatitu dokumena-
ta o arhitekturi. Negde su one nazivane muze-
jima arhitekture, negde arhivima arhitekture. U
naoj zemlji se o ovome razmiljalo u uskom
krugu prijatelja koji su se bavili arhitektonskom
kritikom i istoriografijom. Najaktivniji zagov-
ornik osnivanja muzeja arhitekture meu nama
bio je Slovenac Stane Bernik, istoriar umetnos-
ti, osniva i urednik Sinteze, evropski oblikova-
nog asopisa za likovnu kulturu.
Kao i u svemu drugom to se dogaalo u
tadanjoj Jugoslaviji, Slovenci su prednjaili i u
oblasti arhitektonskog marketinga, u irenju
svesti o vrednosti opusa svojih arhitekata. Veo-
ma rano uspostavili su kult Plenika, a potom
su mu dodali kult Ravnikara, Mihelia i dru-
gih savremenika. Dosetili su se da iskoriste
Plenikovu kuu i Plenikovu zaostavtinu da
bi kod vlasti izborili osnivanje Muzeja arhitek-
ture. Tako je u rano leto 1973. godine u Lju-
bljani sveano otvoren prvi (i do danas jedi-
ni) samostalni Muzej arhitekture na ovim pro-
storima. Tada smo se dogovarali da sreno
osnovani Muzej arhitekture u Ljubljani nad-
raste Plenikovu spomen-zbirku, da dobije
optejugoslovenski karakter, pa je za sveano
otvaranje iskoriena moja postavka Srp-
ska arhitektura 1900-1970, preneta iz Muze-
ja savremene umetnosti. Kasnije je, naravno,
slovenaki nacionalizam sasvim obojio delat-
nost tog Muzeja i dugo godina zagovarana
ideja o izlobi, koja bi paralelno posmatra-
la dogaanja u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu
u odreenim vremenskim horizontima, nikada
nije ugledala dana.
U Beogradu je bilo nemogue osnova-
ti slinu ustanovu. Kao i danas, i tada je cen-
tar arhitektonskog marketinga bio lociran na
Arhitektonskom fakultetu, a nastavnici tog
Fakulteta, i onda, kao i danas, surovo su se
razraunavali, kako meusobno, tako i sa svo-
jim prethodnicima. To je imanentno tradici-
ji beogradskog Arhitektonskog fakulteta, pa
zato nikada nije mogao biti zasnovan pred-
met koji bi se bavio istorijom nacionalne arhi-
tekture novijeg doba. Jedan od sveih primera
takvog obrauna sa prethodnicima je i nedav-
no publikovana skupa i glomazna knjiga Srpska
arhitektura XX veka iji je izdava Arhitektons-
ki fakultet i u kojoj je finansijski debelo poduprt
opus Spasoja Krunia daleko nadmaio opus
Nikole ili Bogdana Nestorovia.
Za razliku od Slovenaca, srpski arhitek-
ti nikada nisu bili skloni da javno prepoznaju
i priznaju harizmatine linosti, niti su ikada
pridavali znaaja nerealizovanim projektima.
Bogata zbirka Korunovievih projekata (itava
njegova duhovna zaostavtina) nikada nije zain-
teresovala nastavnike Arhitektonskog fakulteta
ili struna udruenja, SAS ili DAB. Zbirka je osta-
la iskljuiva briga jednog od njegovih sinova. O
bogatoj zaostavtini Branka Krstia brinula se
jedino njegova supruga. Obe ove zaostavtine,
da su na vreme primeene, mogle su pred-
stavljati jezgro za osnivanje nekakvog srpskog
Muzeja arhitekture. Ali - nisu.
Bilo je i drugih razloga to se u Beogra-
du nije moglo ostvariti ono to je relativno
lako prolo u Ljubljani. Slovenac Stane Ber-
nik, istoriar umetnosti, bio je veoma brzo
prihvaen kao portparol slovenakih arhitekata,
uprkos svojim naklonostima i linim animoz-
itetima. Bio je i visoko kotirana linost u partijs-
koj hijerarhiji, kao jedan od Titovih omladinaca.
Slovenci su ve tada bili javno zadojeni naciona-
lizmom (govorili su: ja sam nacionalista, nisam
ovinista) i Plenikova kua mogla je i skrom-
nim Bernikovim zalaganjem biti osloboena
od trenutnih stanara i poverena arhitekti-
ma. Korunovieva kua, ili kua brae Krsti,
nisu mogle biti namenjene potencijalnom
Muzeju srpske arhitekture ni u snu. U doba
socijalistikog samoupravljanja, za razliku od
Slovenaca, ovek je u Srbiji morao da se dosea
zaobilaznih metoda da bi ostvario svoje ideje.
U Srbiji se tada vlast plaila svega to je liilo
na zatvaranje u nacionalni kulturni prostor. Jo
od 1945. godine Beogradu je nametnuta ulo-
ga stoera jugoslovenstva: Fudbalski klub Parti-
zan, Jugoslovensko dramsko pozorite, Muzej
savremene umetnosti, Borbina nagrada za arhi-
tekturu, sve ove institucije imale su jugosloven-
ski predznak. Osnivanje privatnog muzeja, tada
redovna pojava na Zapadu, kao i osnivanje srp-
skog muzeja, nisu bile realne opcije.
Neto kasnije javila se ideja da bi budui
Muzej srpske arhitekture trebalo najpre zaeti
kao segment nekog od postojeih muzeja, a
zatim ga samoupravnim mehanizmima osa-
mostaliti. Muzej savremene umetnosti inio
se najpogodnijim, budui da je re preteno o
arhitekturi XX veka, ali je kolektiv ovog Muze-
ja, nakon zatvaranja izlobe Srpska arhitektura
1900-1970, pokazao potpunu nezainteresova-
nost za arhitekturu i tu se vie nije moglo ura-
diti nita. Graa, sakupljana velikim trudom i
ulaganjem ogromnih sopstvenih sredstava u
kupovinu fotografske tehnike, tada neophodne
za poduhvate ove vrste, predstavljala je real-
nu podlogu da se obratim drugoj muzejskoj
ustanovi za koju sam verovao da moe takoe
postati matica Muzeja arhitekture: Muzeju
primenjene umetnosti. Jevta Jevtovi, tadawi
direktor Muzeja, sa oduevljenjem je prihva-
tio ideju o osnivanju Salona arhitekture, kao
zametka budueg Muzeja arhitekture, i 1974.
godine odrana je prva izloba savremene
arhitektonske produkcije. Publikovan je kata-
log, a voluminozna dokumentacija napunila je
ormane u kancelariji Direktora.
Ideja je ivela veoma kratko, nepune dve
godine. Tada (a i danas) moni lobi Arhitek-
tonskog fakulteta zahtevao je, u zamenu za
svoj blagoslov daljem razvoju Salona arhitek-
ture, fiziko udaljavanje osnivaa i odustaja-
nje od ideje stvaranja centra u kome bi vred-
novanje arhitekture obuhvatalo bilo ta ire od
smotre trenutne produkcije. Od tada do dan-
as u Muzeju je osnovano i radno mesto kus-
tosa za arhitekturu, Arhitektonski fakultet je
izgubio svaki interes za instituciju, ali je tra-
jno zadran karakter Salona arhitekture kao
VIRTUALNI ARHITEKTONSKI MUZEJ
DaNS47
61
p
o
v
o
d
i
povremene smotre svega projektovanog i
izgraenog, bez ikakve selekcije. Nema nikakve
aktivnosti izmeu dva Salona, nema retrospe-
kcija, istraivanja prolosti, sakupljanja i vred-
novanja dokumenata.
Poetkom osamdesetih godina za
gradonaelnika Beograda izabran je (ili tanije
bio je imenovan) Bogdan Bogdanovi. Nekoliko
nedelja posle sveane inauguracije pozvao me
je i predloio da osnujemo Muzej arhitekture.
Bogdanovi je tada bio na vrhuncu politike
moi i inilo se da je osnivanje institucije koja
bi se bavila uvanjem i vrednovawem arhitek-
tonskih dokumenata na dohvatu ruke. Dnevna
tampa, Televizija, spremno su odmah pokri-
li ideju gradonaelnika - arhitekte, u prigod-
nim tekstovima i televizijskim emisijama govori-
lo se o Muzeju arhitekture kao o ve postojeoj
instituciji. Srednja arhitektonska kola odvo-
jila je nekoliko prostorija u svom aneksu za
potrebe budueg Muzeja. Ali, posle poetnog
oduevljenja, nastupila je oseka. Bogdanovi
je ubrzo digao ruke od sopstvene ideje; to je,
uostalom, tokom itavog ivota bio njegov lini
stil u odnosima sa neposrednom okolinom. U
Srednjoj arhitektonskoj koli su shvatili signal,
pa su ubrzo bitno modifikovali svoju ponudu:
uz dokumenta o srpskoj arhitekturi uvae se i
radovi uenika te kole. I ja sam shvatio signal,
pa sam ideju o Muzeju arhitekture iz Arhitek-
tonske kole preneo u Savez arhitekata Srbije.
U Savezu arhitekata Srbije, uprkos
oekivawima da joj je tu pravo mesto, ide-
ja o Muzeju arhitekture samo je ivotarila. Uz
sve objektivne tekoe koje su do tada pratile
osnivanje Muzeja arhitekture (nedostatak pros-
tora, nepostojanje dravne materijalne pomoi,
nezainteresovanost lokalnih ili republikih vlas-
ti) shvatio sam da postoje i nepremostive
unutranje tekoe: Savez arhitekata Srbije
artikulie interese uske grupe etabliranih arhi-
tekata, nastavnika Arhitektonskog fakulteta,
meu kojima se uvek nae i jedna dobronamer-
na rtvovana linost iz prakse, kakav je bio Alek-
sej Brki, ili Aleksandar oki. Za ove etablirane
arhitekte srednje i mlae generacije, Muzej
arhitekture je uvek bio nepoznanica i potenci-
jalna opasnost. Arhitekti grade svoj rejting na
usmenim, gotovo arijskim dogovorima: kome
treba dodeliti Veliku nagradu arhitekture, kome
treba dodeliti godinje nagrade za arhitektu-
ru, mesta u irijima, nagrade na konkursima,
sve se to dogovara u uskom porodinom kru-
gu. Kada se srpski arhitekta skloni sa Fakulteta
ili iz Uprave SAS-a i DAB-a, kada se penzionie,
ili kada se odseli u inostranstvo, kao svojevre-
meno Slobodan Vasiljevi ili Ranko Radovi, on
neminovno odlazi u zaborav, nije vie uesnik u
drutvenoj igri meusobnog podizanja rejtinga
u stilu ja tebi - ti meni.
Poetkom devedesetih godina posta-
lo je ve odvie jasno da SAS ne moe biti
stoer istraivanja arhitektonske prolosti, da
srpske arhitekte interesuje iskljuivo lukra-
tivna sadanjost i neposredna obeavajua
budunost, nikako neprofitabilna prolost.
Nova ponuda za osnivanje Muzeja arhitekture
stigla je iz Muzeja nauke i tehnike koji je tada
delovao u okviru SANU. Mada je nauka i tehni-
ka manje znaajni segment arhitekture nego
umetnost, ipak se inilo da je za dalji razvoj
Muzeja arhitekture povoljniji iri okvir SANU
nego uski okvir arhitektonske struke. Ali, tek to
je Muzej sveano otpoeo sa radom, isplivale su
na povrinu pritajene ambicije da se Muzej raz-
vija iskljuivo u pravcu klasinog muzeolokog
koncepta, da se uvaju samo originalna doku-
menta sakupljena iz zaostavtina arhitekata. U
tom cilju sa Arhitektonskog fakulteta preneta je
zaostavtina Branislava Kojia, upriliena je i jed-
na obimna retrospekcija Kojievog opusa (autor
Sneana Toeva, istoriar umetnosti), preneto je
ono to je ostalo iz Dobrovieve zaostavtine,
i tu se stalo. Dalje se i nema kuda, originalna
dokumenta o arhitekturi, osim u ovom tekstu
navedenih, jednostavno ne postoje.
Tokom devedesetih godina potpuno je
izmenjen drutveni okvir u kome je mogue
osnovati Muzej arhitekture. Po ugledu na evrop-
ske zemlje, i kod nas je nastala poplava razliitih
nevladinih organizacija, pa i razliitih strunih
institucija. Krajem 1997. godine, uz pomo
dvadesetak prijatelja, osnovao sam sa lakoom,
o kojoj sam nekada mogao samo da sanjam,
Klub arhitekata i to opet u prostorijama Muze-
ja primenjene umetnosti. Kada je ubrzo Muzej
primenjene umetnosti, na signal sa Arhitekton-
skog fakulteta, otkazao Klubu gostoprimstvo,
za razliku od nekadanjeg dramatinog osniv-
anja Salona arhitekture, nikakvih posledica nije
bilo ni po fiziki opstanak osnivaa ni po dalji
razvoj ideja. Ono to se dogodilo 1974. godine
nije se moglo ponoviti etvrt veka kasnije.
U tradiciji je srpskih intelektualaca da
su se sastajali u kafanama. Udruenje srp-
skih inenjera i arhitekata osnovano je 1890.
godine u kafani Ruski car. Grupa arhitekata
modernog pravca odravala je svoje sednice
u zasebnoj sobi kafane Sablja dimiskija izmeu
1929-1934. godine. U skladu sa ovom tradici-
jom i obnovljeni Klub arhitekata je pred sam
kraj XX veka za svoje sastajalite izabrao kaf-
anu Hotela Maestik iji je projektant i vlasnik
bio arhitekta Milan Mini. Tu je i zaeta ideja da
se na slian nain, na koji je uspeno osnovan
Klub arhitekata, osnuje i Centar za istraivanje i
vrednovanje arhitektonskog naslea ili Virtualni
arhitektonski muzej.
Paklenog osmog jula ove godine, u najto-
plijem danu, kada se inilo da jara izbija odas-
vuda, estnaest arhitekata i istoriara umet-
nosti: Mihajlo Mitrovi, Milan Paliaki, Irena
Roganovi, Svetislav Liina, Zoran Manevi, Mir-
jana Luki, Mario Jobst, Milo Stankovi, Petar
Arsi, Bojan Kovaevi, Miladin Luki, Ljubia
Foli, eljko Gaparovi, Svetislav Todorovi,
Mirjana Gruber, Mare Janakova odluili su da
podre avanturu stvaranja nove institucije koja
e u sutini teiti da postane pravi VIRTUAL-
NI ARHITEKTONSKI MUZEJ. Nova institucija je
neto kasnije prola kroz formalnu registraciju
i od sada potpuno samostalno zapoinje da se
bori za svoje mesto u srpskoj sredini.
Zadaci nove institucije mogu se krajn-
je uopteno odrediti pojmovima istraivanje i
vrednovanje. Tako i glasi formalni naziv nove
instutucije. Ali, prisutno je i uvanje. Osnovni
zadatak svakog muzeja, da uva svoj fundus,
dokumente o arhitekturi, nije vie nereivi prob-
lem, nisu potrebni depoi, odreeni klimats-
ki uslovi, nadzor uvara. U tehnici digitalnih
zapisa, za trajno uvanje svih do sada poznatih
dokumenata o razvoju srpske arhitekture,
nephodan je danas samo jedan jedini plakar,
koji moe biti smeten i u privatnim prostorija-
ma kustosa. Originalni arhitektonski dokumen-
ti vie ne postoje kao predmeti. Za razliku od
dela slikara ili skulptora, zabeleene arhitekton-
ske ideje se bez ikakvih oteenja, prenoenjem
u digitalni oblik, mogu kopirati u beskraj, lako
i jevtino. Nerazumna fama o vrednosti origi-
nalne arhitektonske dokumentacije na hameru,
na pausu, sama je od sebe razreena: nema
vie originala, svi crtei su samo klonirane kopi-
je jednom sauvane ideje na nekom hard disku.
uvanje dokumentacije, prostor neophodan za
nekadanje kubine metre elaborata i rolni pau-
sa, nestali su kao problem koji je optereivao
ideju o osnivanju samostalnog Muzeja arhi-
tekture.
Ostao je, meutim, drugi problem, vred-
novanje. Istoriografija srpske arhitekture novi-
jeg doba zapoinje jednim javnim predavan-
jem Nikole Nestorovia, odranim u tadanjem
Klubu arhitekata 1937. godine i potom pub-
likovanim u obliku tanke knjiice. Potom je
sredinom pedesetih godina njegov sin, Bog-
dan Nestorovi, publikovao nekoliko teksto-
va koji su istraivanja i vrednovanja vremen-
ski proirili na anonimnu arhitekturu u Srbiji,
na period do nastanka modernistikog pokre-
ta. ezdesetih godina ovom materijom bavili su
se i Divna uri Zamolo i eljko kalamera. Ve
pomenuta izloba iz 1972. godine proirila je
istraivanja i vrednovanja na period do 1970.
godine. Retrospekcija je obuhvatala opus ivih i
aktivnih arhitekata i po tome je ona bila prese-
dan u naoj arhitektonskoj istoriografiji.
Na osnovu ovih tekstova, ali i priloga dru-
gih autora, arhitekata i istoriara umetnos-
ti, formirana je teorijska svest o najznaajnijim
srpskim arhitektima XIX i XX veka. Ali u prak-
si, arhitekti se i dalje paranoino dre svojih
meusobno usmeno utvrenih rejtinga, svojih
internih nagrada SAS-a, DAB-a, koje ni profe-
sionalni istoriari, ni zavodi za zatitu spome-
nika kulture, ne prihvataju. Jo uvek se misli
da je mogue prekrajanje dosadanjih rezulta-
ta istoriografije, da je mogue uspostaviti neki
novi sistem vrednosti koji bi poinjao onim
to se trenutno dogaa i u kome bi se videle
samo linosti iz naeg okruenja i naeg kratk-
og pamenja.
Digitalna tehnologija ovu iluziju rui. Kred-
ibilne istoriografske selekcije nikada se nisu zas-
nivale na fizikom stanju dokumenata, ve na
njihovom sadraju, kao to se nikada nije cen-
io oblik knjige o arhitekturi, ve njen sadraj.
Ali, sada su upotrebom raunara glomazne i
skupe knjige o arhitekturi izgubile smisao ver-
nog prenosioca ideja, i one su danas vie delo
grafikog dizajna, deo kunog enterijera ili
izraz snobovskog mentaliteta. Zapisi o arhi-
tektonskim idejama stvaraju se na kompakt
diskovima, zgrade se fotografiu digitalnim
kamerama. Nema te tampe, nema te harti-
je, koji e verodostojno u klasinoj tehnologi-
ji preneti zapis sa kompakt diska. Na jevtinom
kompakt disku podjednako se dobro oseaju
i tekst i slika, i zapisi iz prolosti i zapisi iz
sadanjosti. Treba, dakle, biti potpuno sves-
tan karakteristika sadanjosti da bi se uspeno
zaplovilo u budunost. Najzad, tu je prisut-
no i jedno jugonostalgino takmienje. Bar u
jednom malom segmentu kulture, u uvanju,
prouavanju i vrednovanju dokumenata o arhi-
tekturi, imamo izglednih ansi da preteknemo
Slovence, iako smo Srbi. Ukoliko se i njihov ve
davno osnovani Arhitekturni muzej nije dosetio
da u svoj naziv unese termin virtualni.
Zoran Manevi
62
DaNS47
p
u
t
o
p
i
s
S
vremena na vreme u istoriji arhitekture
nastupe vremena koja predstavljaju
prelomne trenutke. Naa sadanjost pri-
pada tim vremenima a Kina u tome svemu ima
veoma posebno mesto.
Danas ni na kojem drugom mestu na plan-
eti ne nalazimo nita to bi moglo da se poredi
sa ovim prizorom. Na horizontu, u svakome od
velikih kineskih gradova, ocrtavaju se siluete
najmanje dva, pa ak I deset graevinskih
kranova. Radi se 24 sata dnevno, a visoke
zgrade niu naoko posvuda. Kina iskoristi 54%
svetske proizvodnje betona I 36% proizvede-
nog elika. Zahvaljujui ogromnoj potranji u
Kini, kalifornijske eliane formiraju cene kao
da se radi o ponudi svee ribe. Mogu da daju
cene za danas, ali ne i za sutradan. U veini
zemalja u svetu izvode se tri do etiri velika
i vana projekta. U Kini, tri do etiri velika
i vana projekta predstavljaju samo jednu
gradsku jedinicu.
Na nedavno odranom sastanku sa
efom Odeljenja za nauku I tehnologiju i IT
pri Ministarstvu graevina (koje ima 45 mil-
iona zaposlenih), izneo sam pretpostavku da
bi uskoro moda moglo doi do smanjenja
obima poslova u graditeljstvu, meutim on se
samo osmehnuo. Njegova predvianja govore
da e rast u gradnji biti neprekidan i silovit
bar u sledeih dvadeset godina. Uzimajui u
obzir da Kina ima u planu da umesto sadanjih
30%, gradsko stanovnitvo predstavlja 70%
populacije,
ta predvianja su sasvim logina.
Ogromna je potreba za stambenim i poslovnim
prostorom, kao i za objektima uprave - bilo
gde u Kini!
Kako ova naroita vremena u Kini kore-
spondiraju sa drugim prelomnim trenucima
u istoriji u petnaestom veku to se desilo u
Italiji, podrano patronatom bogatih graana
i jo i vie bogatom katolikom crkvom.
Budimpetanska fantastina arhitektura
stvorena je u najveoj meri u dvadesetak godi-
na krajem devetnaestog veka. 1870 optina je
ustanovila Savet za javne radove koji je izra-
dio Detaljni urbanistiki plan, a grad je imao
sredstava da taj plan realizuje. Dramatinu
tranziciju Singapura, sedamdesetih i osamde-
setih godina, osmislio je Li Kvan Hju, premijer,
koji je bio reen da Singapur postavi na svetsku
pozornicu uprkos injenici
da je populacija ostrva jedva prelazila
tri miliona stanovnika. Ruska arhitektura, u
velikoj je meri oblikovana pod uticajem vlasti
i prioriteta ljudi na vlasti. Za Staljina to su bile
ogromne graevine sa tornjevima koji su sezali
do oblaka i predstavljali simbole sovjetske
moi. Za Hruova, to su bile petospratnice u
blokovima, koje su tek pruale zaklon ljudima.
Era Hruova dovela je do privremene stagnaci-
je ruske arhitekture, budui da on nije cenio
profesiju niti je za arhitekturu mnogo mario.
U modernoj, Putinovoj Rusiji, i njenom bogat-
stvu, zahvaljujui injenici da je druga u svetu
po proizvodnji nafte, arhitektura se oslanja na
raznolikost i stilove.
Dakle, je li to novac, politika, ekonomija
ili neto tree to u Kini pokree ovu lavinu
koja na izgradnju troi 400 milijardi dolara
godinje, ili 16% bruto nacionalnog dohotka?
Odgovor na ovo pitanje, verovatno bi glasio
sve navedeno! Kina ima ogromne spoljne
rezerve i novac prekomorskih Kineza koji
se neprekidno slivao u proteklih deset godina
UDESNI PREOBRAAJ
KINESKOG GRADITELJSTVA
Dominik Gallello, izvrni direktor Graphisofta
DaNS47
63
p
u
t
o
p
i
s
kako bi finansirao ovaj nagli rast. Mnoge
kineske voe bili su ininjeri i ini se da su eleli
da njihova ostavtina za budunost budu veliki
graditeljski poduhvati. Hu intao, predsednik
Kine, ininjer je hidraulike i za vreme Kulturne
revolucije radio je kao fiziki radnik na gra-
diteljskim projektima. Kineski nacionalni ponos
je veoma jak i ne udi to se na pripremu za
Olimpijske igre u Pekingu 2008 troi 28 mili-
jardi dolara. Deng Hsijao Ping glavni je tvorac
ovog kineskog uzleta. Socijalizam sa kineskim
osobenostima stvorio je uzavrelu trinu eko-
nomiju sa porastom nacionalnog dohotka od
9% prole godine i potrebu za novim talasom
izgradnje kako bi se obezbedio prostor za
ivot, rad i zabavu.
Dakle, kakav se stil izdiferencirao u ovom
graditeljskom uzletu? Kao i u savremenoj
Rusiji, postoji izrazita raznolikost. Nalik na
politiku Deng Hsijao Pinga, to je moderan stil
sa kineskim osobenostima. U angaju su to
veoma visoke graevine u izvesnoj meri I gra-
ciozne. U Pekingu zgrade su priblino iste irine
i visine. Odakle dolaze uticaji koji uobliuju ove
projekte? Udrueni lokalni arhitekti i arhitekti iz
celog sveta projektuju budunost Kine. Niken
Sekei iz Japana, Hercog Demurer iz vajcarske
i mnogi drugi ostavljaju svoj peat u gradskom
pejzau.
Kina je takoe jedinstveno trite kada je
re o radnoj snazi. Gradnja je veoma jeftina.
Cena rada se kree od 4 do 12 dolara na dan.
Jedinstveno je i po tome to arhitekti ne samo
da su veoma traeni, nego su i izvanredno
dobro plaeni. Biti arhitekta u Kini je neto to
svi prieljkuju. Jedna od vodeih kola u Kini je
Univerzitet Sing Hua u Pekingu. Studenti koji se
upiu sa najveim prosekom ocena na prvom
mestu biraju arhitekturu! Problemi sa kojima
se kineska arhitektura suoava ne razlikuju se
od onih koji mue ostali deo sveta: Kako krei-
rati bolje projekte, biti produktivniji i bolje se
uklopiti u proces izgradnje. Ministarstvo
graevina, sainilo je petogodinji plan
koji propisuje projektovanje po principu mode-
la i alate koji objedinjuju procese projektovanja
I izvoenja. Iako se sada projektuje skoro
iskljuivo u 2D, Kina je na ivici da zakorai u
prostor rada sa modelima, i taj e korak biti
Masovan poput onog koji je nastupio prelas-
kom sa DOSa na Windows.
Da li bi vas zanimalo da uestvujete
u ovoj revoluciji? anse moda ve post-
oje. Kina trenutno radi na izradi projekta
Stanovanja budunosti. Svrha tog projekta je
da se kreira nova generacija graevina-pro-
totipa zasnovanih na maloj potronji ener-
gije, prostranosti I udobnosti, te sainjenih u
skladu sa zahtevima zatite ivotne sredine.
Planiraju se tradicionalni kineski, ameriki,
japanski, kanadski i vedski, kao i neki drugi
stilovi. Ambasade koje uestvuju u ovim pro-
jektima ukljuuju ambasade Sjedinjenih drava,
Kanade, Australije, Francuske, Ujedinjenih
Arapskih Emirata, vedske i Danske. Arhitekti
i graevinske kompanije iz celog sveta pozvani
su da se ukljue. Ukoliko elite da saznate
neto vie o ovim projektima, piite mi na
adresu dgallellographisoft.com.
Bilo da odluite da uestvujete u projektu
Stanovanja budunosti ili samo planirate arhi-
tektonsko hodoae, Kinu preporuujem kao
mesto koje neizostavno treba posetiti!
64
DaNS47
i
s
t
o
r
i
o
g
r
a
f
i
j
a
L
ucidno uoena, a potom i znalaki snim-
ljena spirala kamenih stepenica u ver-
tikalnom enterijeru nekog tornja, pirga,
stolpa, tema je osvrta i ontolokog govora
o fotografisanju arhitekture i graditeljstva u
oktobar. broju DANS-a.
S obzirom da je upravo za ove snimke
Duanu ivkiu 2003. dodeljena prestina
nagrada 32. Novosadskog salona, uputili bi
se u analizu magnetizama koji se evidentno
javljaju pri recepciji spiralnih formi u arhitekturi
i urbanizmu. Faktori ovog po pravilu m o n o
g dejstva, bez obzira da li su u pitanju makro
gradnje ili enterijeri (stepenice), jesu slogovi,
gradiranja, volute, svinutosti i svakako per spe-
ktiva preko koje sve to saznajemo!
Ukratko, u projektantskom smislu, radi
se o varijetetima puolikog uvijanja (kon-
tortiranja) gaznih blokova oko postojee ili
nepostojee sranice (columelle). Smerovi tog
kontortiranja su in dexter et sinister, odnos-
no (u) desno i levo, to na snimljenom uzorku
i nije od nekog znaaja. Sa varijatetima slinih,
skalina susreemo se srazmerno esto, a kao
izuzetne naveli bi one iz donon kule u Bau,
Vrake kule (sauvan fragment) i u nekolikim
tornjevima i kriptama Sremskih manastira.
Meutima, druga dimenzija prie, ili za D.
ivkia prva , jeste vizuelna opsenost vrtloga
i centrifuge koji nas budui da neodoljivo
podseaju na scenografije iz dr. Kaligraija,
uvode u problematike geometrijske apstrak-
cije i u daljim redosledima ka recidivima mod-
erne...
Nejasne pozicije, i da li je spirala snimana
sa vrha stepenica ili od dole, aktivira ak i
izvesne Platonovske dileme u vezi iluzion-
izma, lanosti i avoljoj raboti perspektivnih
prikazanja!
Antika Grka uostalom, poznavala je
samo termin scaenographia-e i odnosio se i
na scenografiju i na perspektivu!
Na kraju, i dovodei reeno u nivo vreme-
na dananjeg, pomenuli bi da su zbog izvesnih
nedoreenosti u trenutno prihvaenim teorija-
ma, vidovi povezivanja potpuno razliitih polo-
va, sasvim mogui, te da konkretne faktografije
neke davne arhitekture (napr.) i s druge strane,
akt snimanja sad, i u ovom trenutku (Duan
ivki) , sasvim funcioniu, tanije bivaju ak i
provocirane od tendencija postmoderne.
L. Simonovi
DUAN IVKI: MOEBIUSOVA SPIRALA ILI
JAKOVLJEVE MERDEVINE
DaNS47
65
4
f
o
t
o
g
r
a
f
i
j
a
66
DaNS47
i
z
l
o

b
e
Arhitekta Konstantin Jovanovi
K
onstantin Jovanovi je roen u Beu
14. februara 1849. a preminuo u
Cirihu 25. novembra 1923. godine gde
je i sahranjen. Konstantin je sin Anastasa
Jovanovia, prvog srpskog umetnikog lito-
grafa i zaetnika fotografije kod Srba. Njegova
sestra Katarina, darovita knjievnica, prevela
je Njegoev Gorski vijenac na nemaki jezik.
Konstantin je studirao u Cirihu na prestinoj
Eidgenossiche Polytechnische Schule izmeu
1867-1970. godine gde je i diplomirao kod
poznatog profesora Gotfrida Semplera. Kao
samostalni autor delova je u Beu. Neposredno
po zavretku redovnog kolovanja Jovanovi
je boravio u Italiji i tokom nekoliko godina
pomno studirao renesansno graditeljsko
naslee. Potom jeotvorio privatni arhitekekton-
ski atelje u Beu. Jovanoviev dugogodinji rad
u Beu nije do danas istraivan a sam autor nije
o tome ostavio bilo kakvog traga. U Beogradu
se Jovanovi pojavio sredinom osamdesetih
godina XIX veka, kada je izgradio porodinu
kuu trgovca Marka Stojanovia na uglu
Knez Mihailove i Pariske ulice, danas poznata
kao Akademija. Ovaj objekat je otvorio nove
narudbine: projekat za veliki stambeni
objekat Nikole Spasia u Knez Mihailovoj 33
(1889), za porodinu kuu Koste Milenkovia
u Zmaj Jovinoj 9 (oko 1900) i porodinu zgra-
du u Kolarevoj 7. Ove Jovanovieve zgrade
su primeri najreprezentativnijih objekata
graanske arhitekture u Beogradu sa kraja XIX
veka. Uporedo sa ovim objektima, u kojima je
pokazao izvanredno poznavanje akademskog
metoda projektovanja, Jovanovi je izgradio
palatu Narodne banke Kraljevine Srbije u Ulici
kralja Petra (1989, deo prema bonoj ulici
dograen 1921-1926). Palata Narodne banke
je najznaajniji objekat srpskog akademizma,
obrazac doslednog pridravanja renesansnog
modela graevine. Poetkom devedesetih
godina Jovanovi je izradio i projekat za palatu
Parlamenta, realizovan kasnije u funkcionalnoj
preradi arh. Jovana Ilkia posle konkursa iz
1902. godine. Jovanovi je izradio i projekte
za dva kljuna sredita srpske duhovnosti - za
palatu Kraljevske akademije nauka (1908-
1909) i Hram svetog Save, ali su ovi projekti
ostali nerealizovani. Poznata su i Jovanovieva
dela podignuta na tlu Bugarske, pre svega
zgrada bugarskog Parlamenta (Sobranja)
u Sofiji iz 1884. godine i Gimnazija u Lom
Palanci. Po poznatim podacima Jovanovi je
projektovao 1887. i crkvu Uspenja presvetle
Bogorodice u Fenju (Rumunija). Jovanovieva
delatnost je podeljena geografski izmeu
balkanskog i srednjeevropskog arhitektonskog
podruja. Njegova arhitektura je bila u pot-
punoj podudarnosti sa predstavama i optim
ukusom svoje epohe; ona nije protivureila
niemu. Izraziti eklektiar renesansne ispovesti
i verovanja nije nikada svoju inventivnost ili
praktinu delatnost suoavao sa prevratnikim
nastojanjima svoga doba i sredine u kojoj
je iveo. Bogata zaostavtina Konstantina
Jovanovia uva se u Muzeju grada Beograda
i pored brojnih arhitektonskih planova sadri
crtee i akvarele.
Zoran Manevi
Leksikon srpskih arhitekata,
Klub arhitekata, Beograd 2002. 83.
IZLOBA O ARH. KONSTANTINU JOVANOVIU U
BEU
Izloba o srpskom arhitekti Konstantinu Jovanoviu (1849-1923) bila je
tokom jula i avgusta postavljena u sveanoj sali hrama svetog Save Srpske
pravoslavne crkve u Beu. Kao jedan od prvih kolovanih srpskih arhitekata,
Jovanovi je u Beu imao svoj atelje gde je radio oko deset godina, ali se
ne zna ni za jednu zgradu koju je tamo projektovao. Izloba je trebala da
podstakne istraivae u Beu da pronau zgrade koje su nastale na osn-
ovu Jovanovievih projekata u austrijskoj prestonici. Linost Konstantina
Jovanovia nesvakidanja je za srpsku sredinu sa kraja XIX i poetka XX veka,
jer je u sebi sjedinjavao projektanta, pisca, istoriara, primenjenog umetnika,
slikara i crtaa. Autori izlobe su strunjaci Zavoda za zatitu spomenika kul-
ture grada Beograda, Gordana Gordi i Vera Pavlovi-Lonarski.
Literatura:
Ljubomir Niki, Arhitekta Konstantin Jovanovi, Godinjak grada Beograda IV, Beograd 1957; Ljiljana
Babi, ivot i rad arhitekte Konstantina A. Jovanovia, Zbornik Arhitektonskog fakulteta sv. 6, 7,
Beograd 1960/1961; Nikola Vuo, Narodna banka Kraljevine Srbije, Godinjak grada Beograda XXXI,
Beograd 1984; Zoran Manevi, Konstantin Jovanovi i Beograd, Politika 16. april 1988; Milan eki,
Konstantin Jovanovi, Katalog izlobe, Beograd 1998; Gordana Gordni, Palata Narodne banke,
Naslee II, Beograd 1999.
DaNS47
67
i
z
l
o

b
e
IZLOBA STUDENTSKIH RADOVA NA PREDMETU UNUTRANJA ARHITEKTURA GRAEVINSKO ARHITEKTONSKOG
FAKULTETA NI
N
a Graevinskom fakultetu u Niu 1995
god. osnovan je odsek Arhitekture.
Dananji Graevinsko arhitektonski
fakultet ve uveliko ima arhitekte koji su diplo-
mirali na naem fakultetu. U okviru osnovnih
studija u devetom semestru pohaa se i pred-
met Unutranja arhitektura koju uspeno pre-
daje uvaeni prof. arh. Aleksandar Nikoljski iz
Skoplja, poznat i po mnogobrojnim osvojenim
nagradama i konkursima u bivoj Jugoslaviji,
a posebno po republikoj Borbinoj nagradi
za arhitekturu. Izloba se realizuje sa sarad-
nicima asistentom mr arh. Aleksandrom .
Kekoviem, koji je idejni tvorac i producent
svih dosadanjih izlobi Unutranje arhitek-
ture, kao i arh. Saom Buevcem arh. Ivanom
Andrejeviem uvaenim nikim arhitektima, koji
kao spoljanji saradnici daju izuzetan doprinos
razvoju predmeta i obrazovanju studenata.
Predmet je kocipiran tako da se prosluaju
svi elementi koji su bitni za uspeno projek-
tovanje enterijera. Pri izradi grafikih radova
tretiraju se urbani entrijeri i isnistira se na
na fukcionalnosti i fleksibilnosti prostora kao
i njegovoj lakoj adaptibilnosti, a posebna
panja se posveuje detaljima opreme i samog
enterijera.
Do sada su Enterijere odsluale pet gen-
eracije od kojih su etiri svoje radove, i to
one najbolje, prezentovali na dosadanje tri
izlobe. Prva i druga generacija su zajedno
izlagali 2001. godine u novembru mesecu,
a trea i etvrta generacija u oktobru 2002.,
odnosno oktobru 2003. Ovogodinja selekcija
radova broji 18 radova od etrdeset jednog
autora i odrava se od 1-5. oktobra u holu
Graevinsko-arhitektonskog fakulteta. Dizajn
prvog kataloga uradilia ja KONTRAGRUPA (stu-
denti GAF-a), ostale drugi timovi studenta po
uzoru na prvobitni. Ovogodinji dizajn katalo-
ga i postavku izlobe osmislila je je studentska
GRUPA A.
Ovogodinji rad, u dogovoru sa dekanatom
Fakulteta, tretira tri reperne take fakulteta;
ulazni hol, sveanu salu, klub fakulteta, koji su
povezani zajednikim atrijem. elja dekanata,
profesora i saradnika je bila da se dobiju
reenja koja bi se vremenom mogla i realizo-
vati na opte zadovoljstvo svih zaduenih za
predmet, eina studenata je veoma uspeno
odgovorila na postavljeni zadatak i na, njima
svojstven, mladalaki pristup, dala razliita
reenja sa razliitim pristupima kako u treti-
ranju prostora, tako i u primeni meatrijala.
Specifinost ovogodinjeg izrade projektnog
zadatka je rad u grupama od dva do est
studenata, u zavisnosti od obuhvata prostora,
tj. da li se radi samo jedna jedinica ili se spaja
vie njih. iri koji su inili predmetni profesor
sa saradnicima od selektiranih radova dode-
lio je priznanja - za ureenje hola fakulteta:
Petru Petrovu i Enesu Mehmedoviu (men-
tor I. Andrejevi); za ureenje sveane sale:
Tijani Marinkovi i Dragani Vijarevi (mentor
I. Andrejevi); Kristini Miti i Mirjani Velikovi
(mentor I. Andrejevi), Marijani ivkovi i
Jeleni Mii (mentor A. Kekovi); za ureenje
sveane sale i kluba fakulteta: Ani Lukovi,
Draganu Daniiu i Igoru Pribakoviu (men-
tor A. Kekovi); za sveobuhvatan tretman svih
prostora - hola, sveane sale, kluba fakulteta
sa atrijem: Grupu A u sastavu: Marija ivkovi,
Nikola Boji, Danijel uri, Milan Mladenovi,
Andrej Sakan i Neboja Stankovi (mentor A.
Kekovi).
Po oceni strune javnosti iz Nia i cele
Srbije, svi radovi su uraeni visoko profesional-
no na nivou iskusnih projektanata sa primenom
najsavremenijih materijala i novih tehnologija
prezentacije. Da je sve ovo navedeno tano,
potvruje i nedavno odrani konkurs za enteri-
jer tipske hotelske sobe za potrebe Jadranskog
sajma iz Budve i Minitarstva turizma Crne
Gore, na kome su u konkurenciji 17 radova iz
Srbije i Crne Gore, Prvu i Drugu nagradu dobili
studenti naeg fakulteta. Prvu nagradu GRUPA
A u sasatavu: Ivana Simonovi, Sran Zjaji i
Nikola Boji, a drugu nagradu Igor Stajkovi.
Kao to je uobiajeno i ove kao i predhod-
nih godina najbolje meu najboljima - poseb-
no istiemo GRUPY A - Fakultet nagrauje
knjigom iz oblasti arhitektonskog stvaralatva.
Nadamo se da e ova, sada se slobodno moe
rei ve tradicija, nastavit sa svojim ivotom i u
budunosti na zadovonjstvo i ast i nama koji
ih uimo i studenata koji na ovakav nain ulaze
u stvarni svet kvalitetne arhitekture, a sve na
ponos struke, nae struke Nia i Srbije.
Aleksandar . Kekovi
NOVE VIZIJE ENTERIJERA
68
DaNS47
e
s
e
j
D
rutvo arhitekata Valjeva je nezavisno
udruenje strunog i drutvenog kara-
ktera u oblasti arhitekture i urbaniz-
ma i deluje u skladu sa Statutom Saveza arhi-
tekata Srbije. Osnovni cilj Drutva je afirmaci-
ja, unapreenje i zatita arhitekture kao pro-
fesije u okviru drutvenih i kulturnih tokova.
Na toj ideji lanovi Drutva su organizovali
niz akcija kojima su se aktivno ukljuili u ivot
grada. Izlobe, tribine, konkursi, rasprave,
publikacije i druge aktivnosti promovisale su
Drutvo u znaajno mesto promiljanja raz-
voja grada. Tokom decenije postojanja ono
je postalo prepoznatljivo u drutvenom ivotu
grada, inspiriui razmiljanja i planske akci-
je na unapreivanju kvaliteta ivota graana
Valjeva.
OKUPLJANJE VALJEVSKIH
ARHITEKATA I STUDENATA
ARHITEKTURE
Drutvo arhitekata Valjeva nema dugu tradic-
iju postojanja obzirom da sledee godine
obeleava tek prvih deset godina postojan-
ja. Ipak, inicijative za strukovno organizovan-
je ininjera i tehniara graevinske i arhitek-
tonske struke poele su jo 1954. godine,
da bi 5. oktobra 1972. godine bilo osnova-
no Drutvo graevinskih ininjera i tehniara
Valjeva u okviru koga je bilo registrovano dese-
tak arhitekata. Maja meseca 1981. godine ovo
udruenje menja naziv u Drutvo arhitekton-
skih i graevinskih ininjera i tehniara Valje-
va (DAGIT) u ijoj se evidenciji 1988. belei
ukupno 261 inenjer i tehniar, od kojih i 33
arhitekte. Naredne godine, 31. maja 1989.
odrana je redovna izborna skuptina ovog
udruenja koja je bila i poslednje okupljanje
ovog Drutva, nakon ega su prestale sve nje-
gove aktivnosti.
Okupljanje arhitekata Valjeva i osnivanje
Drutva u okviru Saveza arhitekata Srbije desi-
lo se 15. decembra 1995. godine. Povod osniv-
anju Drutva bila je izloba studenata arhitek-
ture iz Valjeva, koju je inicirao slikar i profesor
Valjevske gimnazije Milomir Romanovi. Ideju
da se tim povodom osnuje Drutvo arhitekata
Valjeva dao je tadanji predsednik SAS-a, prof.
arh. Branislav Mitrovi.
Organizovanje studentske izlobe pre-
raslo u jednodnevnu kulturnu manifestaciju
Dan arhitekture. Tog dana odrana je likov-
na radionica studenata arhitekture, osnivaka
skuptna Drutva arhitekata Valjeva i tribina
pod nazivom Arhitektura malih gradova. Na
tribini su uestvovali prof. arh. Darko Marui,
arh. Milenija Marui, prof. arh. Branislav
Mitrovi, prof. arh. Predrag Cagi, doc. arh.
Ruica Boovi Stamenovi, prof. arh. Mihailo
Timotijevi i arh. Vlatimir arnojevi. Na kraju
programa, izlobu valjevskih studenata otvorio
je tadanji dekan Arhitektonskog fakulteta u
Beogradu Milan Rakoevi.
Narednih godina aktivnost Drutva
odravana je redovnim sastancima Upravnog
odbora, uz povremeno organizovanje sastana-
ka i razliitih deavanja, od diskusija u povodu
donoenja planskih dokumenata do prezent-
acija diplomskih radova. Treba pomenuti da je
Drutvo 2000. godine organizovalo ekskurz-
iju posetu Novom Sadu, kada je tridese-
tak arhitekata i studenata arhitekture iz Valje-
va obilo Salon arhitekture DANS-a. Velikom
ljubaznou i strunim vostvom arh. Slobo-
dana Jovanovia Valjevci su sa zadovoljstvom
proli kako kroz Novi Sad, tako i kroz njegovu
istoriju arhitekture.
U okolini Valjeva, u Istraivakoj stanici
Petnica od 1996. do 1999. godine Arhitekton-
ski fakultet u Beogradu organizovao je Letnju
kolu arhitekture sa sledeim temama: Arhtek-
tura priobalja, Arhitektura i priroda, Ento arhi-
tektura i Etno arhitektura 7 kua do razmere
1:1. Valjevski arhtekti aktivno su pomagali real-
izaciju ove kole i pratili njene rezultate.
VREME ARHITEKTURE
Poetkom 1999. godine odrana je mani-
festacija Vreme arhitekture kada su valjevs-
ki arhitekti po prvi put organizovali izlobu
svojih radova. iroj javnosti grada predstavljen
je ukupan rad arhitekata od relizacija, enteri-
jera, urbanistikih projekata do dizajna, idejnih
reenja i konkursnih radova. Izlou je otvorio
istaknuti profesor dr Ranko Radovi, koji je tom
prilikom predstavio svoju knjigu Savreme-
na arhitektura i odrao predavanje na temu
Regionalno i arhitektura danas.
Tri godine kasnije, poetkom 2002. godine,
manifestacija je ponovo odrana sa idejom da
postane redovno trijenalno deavanje. Program
je bio neto ambiciozniji, sa dve izlobe, vie
predavanja i zavrnim okruglim stolom.
Gostujuu izlobu Katedre za arhtekton-
sko urbanistiko projektovanje Arhitektonsk-
og fakulteta u Beogradu otvorio je ef katedre
prof. Spasoje Kruni, a tom prilikom predavanje
je odrao arh. Ivan Rakovi na temu Arhitek-
tura izmeu modernizma i postmodernizma.
Izlobu valjevskih arhitekata i studenata arhi-
tekture otvorio je predsednik Drutva arhiteka-
ta Beograda Igor Mari, a pratea predavanja
DRUTVO ARHITEKATA VALJEVA
DaNS47
69
l
j
u
d
i

i

d
o
g
a
d
j
a
j
i
su odrali prof. dr Dobrivoje Tokovi Urbani
dizajn, prof. dr Ljubinko Pui Odrivi grad,
prof. arh. Predrag Cagi Peake zone, doc.
Mileta Prodanovi Patopolis i arh. Vladimir
Lojanica Meunarodni konkursni projekti.
Na kraju manifestacije, odrana je zavrna tri-
bina okrugli sto na temu Gradsko sredite
Valjevo 2004. godine, a to je bila svojevrs-
na najava konkursa za priobalni deo cenra
Valjeva. Na tribini su od arhitekata uestvovali
prof. arh. Darko Marui, prof. arh. Predrag
Cagi, prof. arh. Milan Lojanica i arh. Vlasti-
mir arnojevi.
VALJEVSKI KONKURSI
Krajem 2002. godine pripremljen je prvi arhi-
tektonsko urbanistiki konkurs u organizaciji
Drutva arhitekata Valjeva, konkurs za ureenje
zelene pijace na desnoj obali Kolubare. Bio je
to mali konkurs kako po zadatku, tako i po
ukupnom nagradnom fondu, ali znaajan
za afirmaciju rada Drutva. Prvu nagradu na
konkursu osvojio je autorski tim mladih arhi-
tekata koga ine Vladimir Todorovi, Bilja-
na Baji i Ivan uki. Znaajno je da je prema
prvonagraenom projektu u Valjevu uraen
glavini projekat i da je tokom ovog leta
zapoelo izvoenje objekta i to u njegove prve
dve faze (od tri predvienje konkursnim pro-
gramom i reenjem prvonagraenih autora).
Na alost, samo izvoenje prati dosta prob-
lema, kao i odsustvo projektantskog nadzora
autora idejnog reenja.
Drugi konkurs raspisan je na samom
poetku 2003. godine za objekat ustanove
za smetaj starih lica. Rezultati ovog konkursa
detaljno su prikazani u DANSu, a prema njegov-
im rezultatima izraen je urbanistiki projekat
predmetne lokacije. Autori prvonagraenog
rada, Milo Komleni i Tamara Petrovi, uradili
su idejni projekat ustanove koji je u proceduri
za dobijanje graevinske dozvole za izgradn-
ju ustanove.
Priprema Konkursa za priobalni deo cen-
tra Valjeva sa novim gradskim trgom poela
je jo 1997. godine, ali zbog nesulgasica sa
tadanjom optinskom vlau oko lokaci-
je benzinske pumpe (u sreditu konkurs-
nog podruja, na samom ulasku u staru tur-
sku ariju Tenjar) konkurs je propao. Inici-
jativom Upravnog odbora Drutva i pomenu-
tom tribinom u okviru manifestacije Vreme
arhitekture poetkom 2002. godine ponovo je
oivljena potreba za raspisivanje ovog konkur-
sa i dobijanje idejnih urbanistikih reenja pro-
balja Valjeva koja bi se implementirala u reg-
ulacioni plan ueg centra grada. Nakon due
pripreme, odrane javne tribine o pripremi pro-
grama, anketiranju zainteresovanih institucija,
ustanova i graana, konkurs je raspisan krajem
februra 2003. godine.
Iako, na konkursu nije dodeljena prva
nagrada, iri je rezultate konkursa ocen-
io uspenim preporuivi da se prvoplasira-
ni rad, druga nagrada arh. Miroslave Petrovi
Balubdi i prof. arh. Mihaila Timotijevia, u
najveoj meri usvoji za osnovu regulacionog
reenja podruja, dok se za reenje cen-
tralne teme konkursa, novog gradskog trga,
preporuuje idejno reenje prof. arh. Branisla-
va Mitrovia i arh. Natae uri. Tokom ove
godine zapoeta je saradnja Direkcije za urban-
izam i izgradnju Valjeva sa prvoplasiranim
autorima u cilju izrade izmena regulacionog
plana u predmetnom podruju konkursa.
Moglo bi se rei da je splet okolnosti
uinio da se nabrojana tri konkursa orgnizuju
u bliskom periodu, tako da je odlueno da se
katalozi projekata sa sva tri konkursa objedine
u jedinstveno izdanje. Priprema tog materijal,
meutim, prerasla je u pripremu ireg izdan-
ja o arhitekturi i urbanizmu u Valjevu u peri-
odu od 2002-2003. godine koje bi, pored
konkursnih radova, ukljuilo prikaz mani-
festacije Vreme arhitekture i najznaajnije
realizacije i projekte u istom periodu. To nije
bila sluajna odluka obzirom da su se tada u
Valjevu i okolini zavravale zanimljive i ne ba
uobiajene realizacije kao to je nova zgra-
da SUP-a u Valjevu arhitekte Anelke Mandi
Milutinovi ili kua Pejovia na planini Povlen
arhitekte Blagote Peia.
Publikacija je dobila dosta pozitivnih
ocena od ega svakako treba istai Povelju za
publicistiku Salona arhitekture u Novom Sadu.
Jednu od zasluga za to ini i kvalitetan dizajn
izdanja koji su uradili Grozdana iovi i Dejan
Milanovi. Njihov idejni projekat, raen sa
Sranom Tadiem, za enterijer kolskog hola u
Valjevskoj gimnaziji, prikazan u publikaciji,
realizovan je sredinom septembra ove godine i
sigurno zasluuje panju ire strune javnosti.
Nabrojane realizovane aktivnosti i poz-
itivna deavanja u strunom ivotu Valje-
va, na alost pratilo je dosta neuspeha.
Najveu panju u iroj javnosti Drutvo arhi-
tekata Valjeva skrenulo je povodom neslaganja
sa optinskom vlau povodom izgradnje fab-
rike vode Vuji u Petnici. Apel protiv izgradn-
je, koja je zapoeta bez graevinske dozvole, a
na lokaciji koju je struna javnost Valjeva sma-
trala neprimerenom, nije prihvaen, tako da je
izgradnja fabrike legalizovana. Takoe, treba
rei da je u Drutvu raeno na pripremi ukupno
deset konkursa, a realizovana su samo pome-
nuta tri uz konkurs za centar Divibara koji je u
toku. Drutvo je vie puta organizovalo kritike
rasprave i diskusije o aktuelnim problemima u
urbanom razvoju grada i o tome obavetavalo
lokalne medije i javnost grada.
Drutvo inae nema svoje prostorije, ve
usluno koristi prostorije Direkcije za urban-
izam. Nema stalne izvore prihoda, ni dotaci-
je od strane Optine Valjevo. Sve aktivnosti se
finansiraju od lanarine i pojedinanih projeka-
ta (uglavnom organizacije konkursa). Od 2002.
godine Drutvo arhitekata Valjeva ima svoj sajt
na adresi: www.darhvaljevo.org.yu
Danas je u Valjevu oko 40 arhitekata i jo
toliko studenata arhitekture.
arh. Milan Maksimovi,
predsednik Drutva arhitekata Valjeva
Drutvo arhitekata Valjeva upravo je sa
Direkcijom za urbanizam, graevinsko
zemljite, puteve i izgradnju Valje-
va raspisalo urbanistiko arhitektonski
konkurs za ureenje centra Divibara u
saradnji sa Savezom arhitektata Srbije i
Udruenjem urbanista Srbije, uz podrku
Ministarstva za turizam, trgovinu i usluge
Republike Srbije i Skuptine optine Valje-
vo. Od uesnika konkursa se oekuje da na
5 listova formata 70x100 daju programs-
ko i idejno urbanistiko reenje centra
ovog turistikog mesta. Nagradni fond je
ukupno 520.000 dinara neto (3 nagrade
od 200, 130 i 90 hiljada dinara i 2 otku-
pa po 50 hiljada dinara). iri konkurs ine
Milovan Markovi (dir. Direkcije za urban-
izam), arh. Dejan Nasti (SAS), arh. Mil-
ica Grozdani (UUS), Nadeda Planojevi
(DAV), Milena Mati (Turistika organizaci-
ja Valjeva), arh. Vesna Mirkovi (Odelj. za
urbanizam SO Valjevo) i Violeta Petrovi
(Direkcija za urbanizam). Konkurs je javan
i pozivni sa pet pozvanih uesnika. Rok za
predaju radova je 12. 01. 2005. godine.
Vie informacija na internetu
www.darhvaljevo.org.yu,
e-mail: darhvaljevo@ptt.yu
tel. 014.220.041
Publikacija Vreme arhitekture arhitek-
tura i urbanizam u Valjevu 2003-2004
(21x30cm, 136 strana, preko 400 ilus-
tracija, pun kolor) moe se poruiti na tel.
014.220.647 ili putem interneta na sajtu
Drutva po ceni od 400 dinara. Takoe,
knjiga se moe kupiti u veim knjiarama,
kao i u prostorijama Saveza arhitekata
Srbije, Kneza Miloa 7/3 u Beogradu.
70
DaNS47
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
R
oen je 30. juna 1933. godine u Bakom
Graditu, optina Beej, u zemljoradnikoj
porodici. Osnovnu kolu i gimnazi-
ju je pohaao u rodnom Bakom Graditu i u
Beeju. Studirao je i diplomirao na Prirodno-
matematikom fakultetu u Zagrebu na Institutu
za geografiju 1957. godine. Postdiplomske
studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,
na katedri Prostorno planiranje, zavrio je 1968.
godine i dobio zvanje specijaliste za prostor-
no planiranje. Doktorsku disertaciju je odbra-
nio 1974. godine na Prirodno-matematikom
fakultetu u Beogradu i na taj nain stekao zvan-
je doktora geografskih nauka.
Posle zavrenih studija, zaposlio se kao pro-
fesor u srednjoj koli, ali 1960. godine prelazi
na rad u Skuptinu optine Beej gde obavl-
ja mnoge odgovorne strune poslove u pros-
veti, nauci i kulturi, a zatim vri i razne odgov-
orne politike funkcije u toj Optini. Polovinom
1965. godine prelazi na rad u Novi Sad u Zavod
za urbanizam i komunalno stambena pitanja AP
Vojvodine, danas Zavod za urbanizam Vojvodine,
na radno mesto samostalnog strunog saradni-
ka, gde ostaje do 1974. godine.
Posvetio se prostornom planiranju i
urbanizmu i poeo da druguje sa planeri-
ma i urbanistima na Prostornom planu Srbije
i Vojvodine, na prostornim planovima veine
vojvoanskih optina, na generalnim planovi-
ma veine vojvoanskih gradova i itavom
nizu urbanistikih planova za naselja i njihove
delove. Ostalo je to zapisano na planovima u
optinama Alibunar, Apatin, Ba, Baka Topola,
Baka Palanka, Beej, Inija, Kovaica, Kovin,
Peinci, Senta, Temerin, Titel, Vrbas i u jo nekim
mestima u Vojvodini i Srbiji.
Godine 1974. prelazi na rad u Izvrno
vee Vojvodine u Pokrajinski sekretarijat za
urbanizam, stambene i komunalne delatnos-
ti na poslove savetnika i pomonika pokrajin-
skog sekretara za urbanizam i prostorno plani-
ranje. Tu je, sa malim prekidima, radio sve do
polovine 1991. godine, kada odlazi u penzi-
ju. Tokom skoro dve decenije rada u Izvrnom
veu Vojvodine bio je inicijator i uesnik u izra-
di gotovo svih zakonskih i podzakonskih akata
koji su normativno i pravno ureivali urban-
izam, prostorno planiranje i ureenje prostora,
za teritoriju Vojvodine. Doprineo je afirmaciji
prostornog planiranja u pokrajinskim organima
uprave i svim drutveno-politikim strukturama
u Pokrajini. Zasluan je sa isticanje potreba za
izradu i donoenje prostornog plana Vojvodine
i regionalnih prostornih planova Fruke gore i
Deliblatske peare.
Bio je predsednik ili lan mnogih komisi-
ja i radnih grupa u oblasti prostornog i
urbanistikog planiranja meu kojima su:
- lan Komiteta i Komisije za zatitu ovekove
sredine Izvrnog vea Skuptine Vojvodine i
Pokrajinskog komiteta za vodoprivredu,
- predsednik Komisije Izvrnog vea Skuptine
SAP Vojvodine za davanje miljenja na
urbanistike i prostorne planove.
- predsednik Komisije Izvrnog vea Skuptine
Vojvodine za polaganje strunih ispita iz oblasti
urbanizma i prostornog planiranja.
- predsednik Jugoslovenskog dela Radne grupe
za prostorno planiranje stalne Jugoslovensko-
Maarske komisije za urbanizam i prostor-
no planiranje od 1976. do 1992. godine, a od
1970. do 1992. godine u jugoslovenskom delu
Jugoslovensko-maaraske komisije za urban-
izam i prostorno planiranje ekspert za prostor-
no planiranje,
- lan Komiteta, Komisije i Pokrajinskog save-
ta za zatitu ovekove sredine Izvrnog vea
Skuptine AP Vojvodine.
- lan Radne grupe za saradnju sa OECD-om i
lan Saveznog saveta za zatitu ovekove sred-
ine Saveznog izvrnog vea,
- lan komisije (podkomisije) za izradu
Generalnog urbanistikog plana Bara i Ulcinja u
toku 1983/84. godine.
- lan ueg strunog tima za izradu Prostornog
plana Republike Srbije lan redakcija bilte-
na Urbanistike informacije i Arhitektura i
urbanizam itd.
Svoje znanje i iskustvo prenosio je na mlade
kolege.
Od kolske 1981/82. godine do kraja 1993.
godine predavao je na Ekonomskom fakulte-
tu u Subotici (odelenje u Novom Sadu) odnos-
no Institututu za meunarodne ekonomske
odnose predmet: Osnove prostornog planiran-
ja. Istovremeno od 1986/87. kolske godine do
kraja 1991. godine je predavao i na Prirodno-
matematikom fakultetu - Institutu za geografi-
ju u Novom Sadu. Predmet: Geografske osnove
prostornog planiranja, u zvanju u vanrednog
proferora.
Bio je aktivan u Udruenju urbanista.
Bio je lan najvieg rukovodstva
Urbanistikog saveza Srbije i Jugoslavije.
Posle viegodinje neaktivnosti, njegovom
zaslugom obnovljena je aktivnost Urbanistikog
saveza Vojvodine, iji je prvi predsednik.
Dobitnik je i mnogih priznanja:
Zlatne znake Urbanistikog saveza
Jugoslavije i Urbanistikog saveza Vojvodine,
kao najvieg strunog priznanja u oblasti urban-
izma i prostornog planiranja.
Nosilac je i Zlatne znake Narodne odbrane
Srbije koju je dobio u znak zahvalnosti za rad
i dorinos koji se odnosio na urbanistike mere
zatite.
Za izuzetan doprinos razvoju i unapreenju
urbanistike misli, prostornog i urbanistikog
planiranja, kolovanju i obuavanju mladih
urbanista i prostornih planera, dr Borislav Dori,
je dobitnik nagrade Arh. Vojislav Midi za
2000. godinu.
Kao neposredni saradnik arhitekte Vojislava
Midia na ovu nagradu je bio posebno pono-
san.
U oblasti naune i strune delatnos-
ti, radio je za Maticu srpsku kao sarad-
nik naunog odelenja za prirodne nauke, za
Jugoslovenski leksikografski Zavod iz Zagreba
na izradi Enciklopedije Jugoslavije - Redakcije za
Vojvodinu. Za Vojvoansku akademiju nauka i
umetnosti na izradi raznih projekata.
Odlaskom u penziju 1991. godine sa mesta
pomonika pokrajinskog sekretara nije prekin-
uo aktivnost u struci. Nastavio je saradnju sa
Zavodom za urbanizam Vojvodine. Kada je
pre dve godine Zavod za urbanizam Vojvodine
formiran kao javno preduzee Dr Borislav Dori
je imenovan za predsednika Nadzornog odbora.
Sarauje sa Pokrajinskim sekretarijatom za arhi-
tekutu, urbanizam i graditeljstvo gde je njegova
pomo u poslovima iz domena uprave, obzirom
na iskustva koja je imao, bila dragocena.
Uspeno je povezao svoje poznavanje nas-
elja i prostora Vojvodine, obiaja i istorije, svoju
struku geografa, znanja i iskustva u planiranju
i urbanizmu, i posvetio se pisanju monografija.
Neke su ve objavljene, a za neke koje su pri-
premljene eka se objavljivanje.
Preminuo je 3. aprila 2004. godine i sah-
ranjen na Novom groblju u Novom Sadu. Na
njegovom radnom stolu ostao je pripremljen
tekst ove monografije o radu Zavoda za urban-
izam Vojvodine i razvoju prostornog planiranja i
urbanizma u Vojvodini.
Milan Barbul, d.i.a.
DR BORISLAV BORA DORI
DaNS47
71
n
o
v
a

i
z
d
a
n
j
a
Tokom leta objavljena je karta Podgrae
Petrovarinske tvrave (Donja tvava,
Suburbijum) panevakog arh.
Aleksandra Stanojlovia koji je ve
tokom poslednjih nekoliko godina pub-
likovao niz slinih karta i mapa eduka-
tivnog karaktera.
Prikaz Gradia, iz raznih uglova,
plastino i vizuelno dopadljivo prenosi
urbanistiku matricu i objekte Gradia
sa akcentom na formi i prepoznatlji-
vosti arhitektonskih oblika zgrada.
Uz glavnu kartu u boji prikazane su i
rekonstrukcije nestalih delova Gradia
- Novosadska kapija i kompleks
nekadanjeg franjevakog manastir u
dananjoj Vojnoj bolnici. Zanimljive
ilustracije, sa crteima arhitektonskih
kompozicija kapija prati kvalitetan tekst
istoriara mlae generacije i jednog
od najboljih poznavaoca kompleksa
Petrovaradinske tvrave Sinie Jokia,
iz koga prenosimo delove koji govore
o istorijatu i znaaju Gradia. Izdavaa
i promotera karte, Udruenje graana
Suburbijum, inae veoma aktivnog na
promovisanju, izuavanju i ouvanju
Petrovaradinskog Gradia, u ovom pro-
jektu podralo je Izvrno vee Vojvodine
(prvo izdanje) i Izvrni odbor Grada
Novog Sada u saradnji sa Turistiko
informativnim centrom Novog Sada, u
drugom, dvojezinom izdanju.
Vladimir Mitrovi
PODGRAE PETROVARADINSKE TVRAVE
V
odeni grad, Suburbium ili popularno
nazvan Gradi sastavni je i u kultur-
no-istorijskom i fortifikacionom smis-
lu neodvojivi deo velikog kompleksa Petrova-
radinske tvrave. Jo u XVII veku ova tvrava
je zamiljena po planovima velikog francuskog
arhitekte i vojskovoe Sebastijana de Vobana,
a projektovali su je najvei autoriteti vojne arhi-
tekture Habsburke monarhije. Kompleks ima
tri impozantna dela: Gornju tvravu, Podgrae
(Donju tvravu) i istureni deo - dvoroni bas-
tion Hornverk. Gradnja ovog kolosa trajala je
od 1692. do 1780. i u tom periodu XVIII veka
i dominacije baroka gradi se i Donja tvrava ili
jednostavno Gradi.
Tvrava, sama po sebi, nije mogla egzisti-
rati bez prateih objekata vojnog i civil-
nog karaktera. Zato gradnju tvravskih bas-
tiona prati i pripremna nivelacija terena za
postavljanje temelja objekata u Podgrau. Po
svim pravilima vojno-barokne arhitekture ceo
prostor se smiljeno pretvara u graansko
urbanistiku celinu. Podgrae se u periodu
od 1714. do 1742. preureuje u trajni grad
utvrenje.
Gradnjom franjevakog i isusovakog
samostana i dolaskom od 1702. velikog broja
nemakog i drugog katolikog ivlja, kao i neo-
phodnog oficirskog, inovnikog, zanatlijskog i
trgovakog kadra, nametnula se potreba da se
ambijent Donje tvrave ukljui u jedinstven for-
tifikacioni sistem. Pritom da se vojno stam-
beni prostor zatiti petougaonom tvravom sa
monim bastionima i okrui troslojnim testeras-
tim opkopom, odnosno, otrougaonim voden-
im anevima, zidanim bedemima i monumen-
talnim kapijama koji zajedno ine velianstveni
odbrambeni sistem Vodenog grada poznatog
kao Vasertat.
Ovako urbanistiki projektovano vojno
barokno naselje, sa skladno uklopljenom
arhitekturom kasarni, tapskih zgrada, vojnih
paviljona, stambenih kua i dvoraca, adminis-
trativnih zdanja, crkava, kazamata i bolnicom,
predstavlja i dan danas nesvakidanju civilizaci-
jsku batinu graditeljskog umea, arhitekton-
ske istote i kulture ivljenja.
Znaaj ovog naselja kroz istoriju je ogro-
man. Razvijajui se kao napredna i boga-
ta gradska zajednica, ona ve 1748. postaje
vojnogradska optina, sledee godine dobi-
ja vojni barjak, a grb sa peatom 1751. Ta
znamenja je Petrovaradinska graniarska reg-
imenta proslavila u 140 bitaka. Disciplinovani
i preduzimljivi stanovnici Gradia uz vojsku,
svetenstvo i istorijske linosti, vrednim radom
unapreivali su ivotni prostor, pa je Petrovar-
adin zaista postao rezidencijalni vojniki grad
sa aristokratskim ambijentom, iji se koman-
dant ubrajao meu najuglednije podanike
Habsburke monarhije.
Vrednost Gradia je nemerljiva i iz
danjanje perespektive. Izrastao iz temelja
Petrovaradinske tvrave, podstakao je nastanak
Petrovaradinskog anca, nukleusa grada Novog
Sada sa kojim mu se prepliu ne samo istori-
jske i prostorne veze, ve i ivotne. Sa svojih
petnaestak hektara povrine, desetine hiljada
kvadrata ekskluzivnog prostora, ezdesetak
civilnih objekata veinom izgraenih u XVIII
veku, i kulturno istorijskom jezgrom barokno
urbanistikog bisera, Podgrae ima raznovrsni
potencijal i za budunost.
Sinia Joki
Karta Podgraa Petrovaradinske tvrave
Autor: arh. Aleksandar Stanojlovi
Tekst: Sinia Joki
Izdava: Suburbijum, Petrovaradin 2004.
Tekst uporedo na srpskom i englesko jeziku
(Karta, 49 x 34 cm.)
72
DaNS47
n
o
v
i

a
s
o
p
i
s
i
ARHITEKTONSKI POECI
DRAGIE BRAOVANA
1906-1919
Mr Aleksandar Ignjatovi
Zadubina Andrejevi, Beograd
2004.
(88 str.: ilustr.; 24 cm.)
Celokupno delo jedanog od
najznaajnijih srpskih arhitekata XX
veka, Dragia Braovan (1887-1965)
do danas nije dobilo odgovarajuu
monografsku studiju. Knjiga
mr Ignjatovia, sa beogradskog
Arhitektonskog fakulteta, predstavlja
pionirski poduhvat u multidiciplinar-
nom izuavanju rane karijere nekog
od srpskih arhitekata. Objavljivanju
knjige je predhodila studija Novo
itanje Braovana, publikovana u
DaNS 44/2003. i 45/2004. koja je
najavila jedan originalan i nov pristup
akterima srpske arhitekture XX veka u
domaoj istoriografiji. Poeci arhitek-
tonske delatnosti Dragie Braovana
povezani su s drutvenim i kulturnim
strujanjima koja su tom prve decenije
XX veka neobino vrsto oblikovala
umetnike i arhitektonske diskurse
i prakse u Srednjoj Evropi. Tadanje
drutvene prilike bile su obeleene
pojavom i rasplamsavanjem ideologije
nacionalizma, koji je u multietnikoj,
multikonfesionalnoj i multikultural-
noj sredini iznedrila viestruku krizu
identiteta. U takvom drutvenom
kontekstu arhitektura je bila veoma
vaan i operativan mehanizam u
konstrukciji apstraktne nacionalistike
ideologije, ali je isto tako predstavljala
mogunost za konstruisanje diskursa
koji su nadilazili nacionalistike okvire
i teili za prevazilaenjem nametnute
krizeTako Braovanov rani arhitek-
tonski opus karakterie izraziti plu-
ralizam tradicija. Njihovom difuzijom
Braovan je premostio dihotomije
koje su polarizovale drutveni i kul-
turni ivot sredine u kojoj je iveo i
stvarao. Osim toga, ideoloka poza-
dina studija na budimpetanskom
Arhitektonskom fakultetu, kao i rad
u elitnim prestonikim biroima bili
su od odluujueg znaaja za formi-
ranje teoretskih i ideolokih okvira
Braovanovog stvaralatva, kae se
izmeu ostalog u uvodnom poglavlju
knjige.
URBANA MORFOLOGIJA:
GRAD I GRADSKI TRG
Vladan oki
Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd 2004.
(363 str.: 434 ilustr.; 25 cm.)
U malobrojnoj domaoj literatu-
ri o gradu i trgovima knjiga vanred-
nog prof. Arhitektonskog fakulteta dr
okia, predstavlja originalno delo,
pisano pregledno i sistematino, uz
odgovarajue primere iz sveta i nae sre-
dine. Analizirajui kljune pojmove ur-
bane morfologije autor daje preglede u
kojima je jasno izloena sutina istorije o
gradu i trgu kao njegovom centralnom
mestu uz plastina i iscrpna objanjenja.
Tako je i naa sredina, jo uvek uskraena
u ozbiljnim urbanolokim istraivanjima,
dobila jedno od dragocenih dela koje
e biti meu najvanijim oslonci-
ma za budue doprinose u naunom
istraivanju strukture grada, poseb-
no fundamentalnih fenomena njen-
og javnog prostora. U uvodnoj raspra-
vi - Urbana morfolofija, autor detaljno
definie pojmove i principe morfolokih
istraivanja u urbanizmu kao i istorijski
razvitak urbane morfologije. U nared-
nim poglavljma pojedinano se anal-
iziraju vane morfoloke karakteristike
grada i gradskog trga - poloaj, veliina,
funkcija i morfogenaza kao kontinuira-
ni istorijski proces koji predstavlja sin-
tezu svih aktivnosti a razultiraju prom-
enama morfolokih karakteristika nekog
izgraenog prostora. Kulturni identitet
grada i gradskog trga posebno je po-
glavlje u kome autor analizira evropski i
ameriki kulturni identitet kao i sisteme
vrednosti i kulturni kontekst drutva.
Posebno su zanimljiva dva zavrna po-
glavlja koja govore o specifinostima
fenomena gradskog trga u gradovima
Srbije. Ovo delo ima neosporno edu-
kativni znaaj, kae u recenziji dr Vlad-
imir A. Mili, ali i udbeniki karakter
po jasnoj strukturi, sistematinom izl-
aganju osnovnih, gotovo standard-
izovanih urbomorfolokih tema i bog-
atom referentnom materijalu. Otuda je
preporuljivo da ga studenti arhitekture
i urbanizma koriste i kao univerzitetski
udbenik, profesionalci kao koristan iz-
vor teoretskih saznanja, a istraivai kao
podsticajan nauni izvor i usmerenje.
GRADOTVORCI I : SUBOTIKI
STAMBENI OBJEKTI OD
BAROKA DO MODERNE
Gordana Pri-Vujnovi, Viktorija
Aladi, Mirko Grlica
Gradski muzej, Subotica 2004.
(324 str.: ilustr.; 23 cm.)
Tekst uporedo na srpskom i
maarskom jeziku
Posle knjige Secesija u Subotici
(2002) u kojoj su okupljeni tekstovi
prve generacije subotikih istoriara
umetnosti, arhitekata i istoriara
pojaani sa novim istraivakim
snagama, nedavno je iz tampe izala
nova studija Gradotvorci I u kojoj se
analiziraju brojni subotiki stambeni
objekti nastali u razliitim periodima
od baroka do modene. Ove kue,
kau autori u uvodnom tekstu, i ovi
ljudi uobliie nae osobene naine
postojanja. Otktivajui svoj grad,
otkrivamo sebe, potvrujemo svoj
identitet a u njemu dajemo bar deo
sopstvenog ivota. Autori su za ovu
knjigu oznaenu kao prvu u seriji,
odabrali 70 stambeno-poslovnih
objekata. Izbor je nainjen s obzirom
na znaaj i lepotu graevina, doprinose
arhitekata konstrukcionim reenjima
ili udobnostima stanovanja. Linosti
su posmatrane kroz prizmu traga koji
je vlasnik ostavio svojim delovanjem i
ivotom u subotikoj sredini. Tekstovi
o objektima koncipirani su kao mali
monografski prikazi u kojima se pored
arhitektonske i istorijsko-umetnike
vrednosti posebna panja posveuje
vlasnicima zgrada i njihom doprinosu
u izgradnji Subotice. Svaki od priloga
prati detaljan prikaz poloaja parcele
i njegov razvoj kroz istorijski period,
fotografije originalnih i dananjih
izgleda objekata u boji kao pronaeni
planovi, arhitektonski detalji i fotografije
ili slike vlasnika objekata. Knjiga je
razultat dugogodinjih istraivakih
radova subotikih strunjaka uz pomo
programa Research Support Scheme
Centralnoevropskog univerziteta u
Pragu, koji je finansirao ovaj znaajan
istraivaki projekat, Meuoptinskog
zavoda za zatitu spomenika kulture
i Istorijskog arhiva u Subotici koji
su ustupili bogat dokumentacioni
materijal. Autor dizajna i autentinog
izgleda knjige je Suzani Buili.
URBANA I ARHITEKTONSKA
KONZERVACIJA, PRVI TOM
SVET EVROPA
Svetislav Vuenovi
Drutvo konzervatora Srbije,
Beograd 2004.(405 str.: 276 c/ b
ilust.; 32 cm.)
U prvom tomu knjige kroz pregled
glavnih tokova teorije i prakse u sve-
tu, a posebno u Evropi, priblien je
itaocu dragoceni materijal sakupljen iz
riznice svetskih iskustava i znanja. Tekst
je podeljen u devet velikih celina, i to:
Uvod, UNESKO, IKROM - Meunarodni
centar za konzervaciju, IKOMOS, OUN
EKE Organizacija ujedinjenih nacija -
Ekonomska komisija za Evropu, PNUE
(UNEP) - Program UN za okolinu, Ev-
ropske asocijacije, Realizacije evrop-
skih zemalja, Aneksi sa ilustracijama.
Kroz prikaz delatnosti svetskih i evrop-
skih organizacija italac se upoznaje
sa zatitom i revitalizacijom graevina
i istorijskih urbanih celina i rezultati-
ma brojnih zemalja. U ovoj svojevrsnoj
sintezi objedinjavajui razliita saznan-
ja, gledita i iskustva, autor je nasto-
jao da doprinese prouavanju prob-
lema zatite urbanog i arhitektonskog
naslea, konzervatorskoj teoriji i prak-
si prikazivanjem raznovrsnih podataka
koji uestvuju u stvaranju produbljen-
og shvatanja spomenika, graevina i
urbanih celina, u definisanju gener-
alnog stava o mogunostima njiho-
vog ouvanja i ukljuivanja u potrebe
savremenog ivota, odnosno o mera-
ma zatite, izrade projekata i realizaci-
je. Prikazani su tradicionalni materi-
jali i tehnike gradnje, kao i primena
razliitih metoda analiziranja faza i hro-
nologije spomenika. Izloeni su uzroci
propadanja i metodi zatite od raznih
tetnih dejstava, naini otklanjanja uz-
roka propadanja, a potom i saniranja
posledica. Izbor tema i teza iz oblasti
urbane i arhitektonske konzervacije re-
zultat je autorovih iskustava steenih ra-
dom na istraivanju, zatiti i revitalizaciji
graditeljskog naslea, i njegov lini od-
govor na dosadanju prazninu u ovoj
oblasti. Autor je time potvrdio da je
zatita proces koji traje i istakao gledite
da ouvanje naslea nije statina post-
avka, ve postupak koji neprestano
evoluira. U pripremi je drugi tom Jugo-
slavija-Srbija.(Gordana Mitrovi)
73
DaNS47
n
o
v
i

a
s
o
p
i
s
i
KULTURNO NASLEE
Izbor najznaajnijih dokumenata
Saveta Evrope u oblasti kulturnog
naslea
Urednica: Mirjana Menkovi
Izdava: Mnemosyne, Beograd
2004.
www.mnemosyne.org.yu
(495 str.; 30 cm.)
Knjiga Kulturno nalee sadri izbor
dokumenata, konvencija, preporuka
- rezolucija Ministarskog komiteta
Saveta Evrope sa brojnim evropskim
konvencijama o krivinim delima u
vezi kulturnih dobara, zatiti arhitek-
tonskog i arheolokog naslea kao i
konvenciju o pejzaima. U drugom
delu knjige publikovane su smernice
za razvoj zakonodavstva i upravnih
sistema u oblasti zatite kulturnog
naslea. Posebno su zanimljive i do
sada kod nas malo nepoznate Smernice
za zatitu aritektonskog naslea koje
sadre detaljno razraene pojmove,
od definicija arhitektonskog naslea,
nivoa zatite do posebnih sistema
zatite pojedinanih objekata, grupa
graevina, lokaliteta i itavih oblasti.
U treem odeljku - Evropsko kulturno
naslee - istiu se tekstovi posveeni
istorijatu delovanja Saveta Evrope u
vezi sa arhitektonskim nasleem kao
i odgovarajui zvanini dokumenti.
Poslednja poglavlja knjige se bave
definisanjem kulturnog okruenja,
odrivim razvojem i pravcima daljeg
razvoja u kojima se sagledavaju
promene koje su se dogodile na evrop-
skom kontinentu tokom poslednjih
godina, ali i pomeranja na globalnom
nivou. Ovaj izbor preporuka i rezolucija
izvren je u skladu sa znaajem kul-
turne batine i aspektom zatite kojim
se bavi, ili koji dodatno promovie, bilo
da je re o arhitektonskoj batini, doku-
mentaciji, pejzanoj politici ili integral-
noj zatiti. Ova obimna publikacija e
biti od koristi svima koji se bave pitan-
jima i problematikom meunarodnog
sistema zatite kulturnih i prirodnih
dobara, prvenstveno onima koji rade
na ostvarivanju meunarodnog sistema
zatite u naoj zemlji. Knjiga se ne nala-
zi u slobodnoj prodaji a zainteresovani
treba da se jave urednici, viem kustosu
Etnografskog muzeja u Beogradu i
predsednici Centra Mnemosyine.
ARHITEKTURA DANAS
Priredio: Filip odidio
Izdava: TASCHEN GMBH, IPS
Media
(192 str. : ilustr.; 20 cm.)
U ovoj knjizi predstavljena su dela
osamdeset sedmoro svetskih arhi-
tekata, od kojih svakog odlikuje
osobeni stil, materijali i regionalni
uticaji. Delo svakog od arhitekata je
prezentovano kroz kratke biografske
beleke i izuzetno kvalitetne foto-
grafije izvedenih dela ili najznaajnijih
projekata. Zgrade koje su u knjizi pri-
kazane graene su od betona (Tadao
Ando) ili papira (igeru Ban); neke su
minimalistike (Vil Arets), skulpturalne
(Frenk Geri) ili ak figuralne (Brenson
Kouts). Kako su i odabrane upravo
iz raznovrsnosti, kako je svaki od
ovih arhitekata znaajan na sopst-
veni nain, njih osamdeset sedmoro
mogu se smatrati najkreativnijim
dizajnerima zgrada dananjice. Meu
njima ima Australijanaca, Japanaca,
Amerikanaca i Evropljana, ali svi
oni u reavanju praktinih zahteva
odreenog naruioca posla, poloaja
i namene graevine, ulau i neto
od sopstvene linosti, sopstvenog
shvatanja istinske savremene arhitek-
ture. Iz njihove raznolikosti mogue je
izvesti jedan zakljuak koji se gotovo
sam namee: danas ne postoji nika-
kav Internacionalni stil, niti jedinstven
nain da se dananjica sagleda
Arhitektura je namenjena svima; ona
je mesto gde se ivi, gde se igra,
jede, bavi kulturom, kree - ona je
pozornica ivota. Tehnologija utie na
promene u projektovanju i graenju
zgrada isto kao to menja i druge
oblasti ivota.Veina graevina prika-
zanih u ovoj knjizi svedoi o monom
zamahu promena u arhitekturi. Bilo
da je voena kompjuterima ili eljom
da se pobolja ostvarenje ideja koje
nastaju u moderno doba, ovo je
arhitektura danas, kae se u pred-
govoru knjige. Izmeu ostalog, ovo
je prva publikacija na srpskom jeziku
poznate svetske izdavake kue ija
se izdanja o arhitekturi prodaju irom
sveta u milionskim primercima.
LIKOVNE KRITIKE, OGLEDI I
STUDIJE
Branko Popovi
Priredio: Vladimir Rozi
Gradska galerija, Uice 2004.
(624 str; 24 cm.)
Branko Popovi (1882-1944) arhitekta,
diplomirao na Arhitektonskom odseku
Tehnikog fakulteta Velike kole u
Beogradu 1905., i slikar, zavrio min-
hensku Umetniku akademiju, jedan
je od naoriginalnijih i najplodnijih
likovnih kritiara u periodu izmeu dva
rata a mnogi ga smatraju i zaetnikom
srpske moderne kritike. Nedavno je
izala obimna knjiga u kojoj su pri-
kupljene brojne likovne kritike, ogledi
i studije koje su nastale u irokom vre-
menskom razdoblju od poetka veka
pa do njegovog streljanja kao navod-
nog neprijatelja i izdajnika, mada se
za vreme okupacije potpuno povukao
iz javnog ivota posvetivi se slikanju.
Zasnivajui svoja kritika merila u
skladu sa idejama i iskustvima evrop-
ske moderne umetnosti, kao kritiar
nove, mlade generacije, Popovi je
odluno podravao modernizaciju
nae metnosti. U svojim brojnim kriti-
kama publikovanim u najeminentnijim
srpskim glasilima on se u skladu sa
modernim estetskim naelima zalagao
za afirmaciju autonomije umetnosti i
podsticao slobodu stvaranja i sa tog
stanovita tumaio i ocenjivao likovno
stvaralatvo. Tokom svoje kritiarske
aktivnosti, prateI tekuu likovnu
produkciju, Popovi je uglavnom pisao
prikaze izlobi srpskih slikara i vajara
ije je stvaralatvo bilo jo u razvoju.
Posebno vredan segment Popovievog
stvaralatva je i arhitektonska kritika u
kojoj je, budui i sam arhitekta, zastu-
pao moderni stil u arhitekturi piui
o gostujuim izlobama evropske
arhitekture i posebno o situaciji u
domaem, beogradskom graditeljstvu.
Ovom knjigom donekle je isprav-
ljena velika nepravda prema arhitekti,
slikaru i profesoru Branku Popoviu a
od zaborava spaena dragocena graa
za izuavanje srpske likovne umetnosti
i arhitektonske kritike.
ISTORIJSKE ODREDNICE
RAZVOJA BEOGRADSKOG I
SAVSKOG AMFITEATRA
Zoran Lazovi
Jesen Lisina, Niki 2003.
(142 str.; 130 c/b ilustr.: 20 cm.)
Poslednjih se decenija aktivirala stara
tema o silasku Beograda na svoje
obale. Prof. Arhitektonskog fakulteta
Z. Lazovi je uspeo kroz ovu knjigu
da konkretizuje temu i da je prikae
sa razliitih aspekata. Ovaj tekst, po
reima autora, deo je projektansko-
istraivakog i futuristikog oblikovan-
ja Savskog anfiteatra, tretira istorijski
segment problematike i komplemen-
taran je prostornim interpretacijama
sa jo dva aspektna istraivanja. Tekst
nema pretenzije nauno- istraivakog
rada sa apsolutnim istinama kao
svojim razultatima i neprikosnovenim
zakljucima. On je zamiljen kao
eseistiko razmatranje odreenih tema
koje je autor smatrao vanim za bav-
ljenjem ovom materijom koja daleko
prevazilazi mogunost delovanja
pojedinca u oteanim uslovima trenut-
nih odnosa i stepena kulture. Autor
je gradio svoju priu pozivajui se na
domae arhitekte i istraivae koji su
se bavili ovom temom (E. Josimovi,
N. Dobrovi, B. Maksimovi, .
kalamera, B. Bogdanovi, V. Macura
i M. Perovi). Zavrno poglavlje knjige
je studija grupe autora (tekst M. Bobi)
Tehniki opis alternativnog prostornog
modela studije savskog anfiteatra
- futuristika verzija, u kojoj se u krat-
kim crtama opisuje programska shema
prostora sa postojeim strukturama i
prirodnim toponimima kao i prikazima
radova Lazovievih studenata na temu
Futuristiki projekat savskog anfite-
atra III milenijuma iz 1992. Knjiga
je obogaena brojnim ilustracijama,
vedutama i planovima, iz razliitih
perioda nastanka i stvaranja Beograda,
koji su po prvi put okupljeni na jed-
nom mestu to knjizi daju posebno
autentinu vrednost .
74
DaNS47
n
o
v
e

k
n
j
i
g
e
FORUM + BR. 48
asopis Saveza arhitekata Srbije,
Beograd april 2004.
(140 str.; full color)
I pored neredovnog ritma tampanja,
beogradski asopis Forum + predstavlja
jedno od vodeih arhitektonskih glasila
u zemlji. Novi broj kao glavnu temu
donosi Rekonstrukcija II Obnova,
koja zapoinje tekstom glodura arh.
P. Arsia O neophodnosti integralne
obnove. Sledi tekst vrsnog poznavaoca
urbane obnove i autora vie studija iz
te oblasti prof. B. Stojkova Obnova
gradova u Srbiji: KADA I KAKO, kao i
tekst arh. B. Bojovia Rekonstrukcija
kao sudbina grada. Domae teme
su pojaane tekstovima Be - grad
u pokretu (V. Vujovi Salhofer) kao
i prikazom legendarne Miesove vile
Tugendhat u Brnu arh. R. Sari i
tekstom o rekostrukciji jednog drugog
Miesovog objekta Instituta tehnologije
u Ilinoisu koju je izveo arh. Kolhas.
Intervju sa arh. Petrom Vuloviem
vodila je D. Milainovi Mari, a u
novom broju su i prikazi novih objekata
u Beogradu (stambeno-poslovni
objekat arh. Miletia i Zdravkovia
u Dalmatinskoj ulici i rekonstrukcija
Beogradske filharmonije arh. Vojvodia
i Milojevia) i Kragujevcu (stambena
zgrada arh. Stevanovia i Stankovia)
iz pera D. Mari, Z. Lazovi i Milorada
H. Jevtia kome je posveen i poseban
tekst povodom tri decenije rada na
arhitektonskoj kritici. Povodom 850
godina Paneva mr A. uki pie tekst
Geneza i transformacija urbane matrice
grada. U rublici Edukacija novi broj
Foruma + donosi zanimljiv tekst dr N.
Kurtovi Foli Stilovi i urbane forme, kao
deo pripremestudenata za rad na zatiti
graditeljskog naslea u okviru urbane
rekonstrukcije. Broj zatvaraju prigodni
tekstovi povodom smrti arh. Uroa
Martinovia, arh. Slobodana Vasiljevia
Macuoka i Ranka Fridrika. asopis je
standardno i vizuelno prepoznatljivo
dizajniran a kvalitetom se posebno
istiu prilozi u kojima su predstavljeni
novi objekti. I ovog puta asopis je
tampan u tirau od dve hiljade i
moe se nabaviti kod izdavaa: Savez
arhitekata Srbije i Drutvo arhitekata
Beograda (Kneza Miloa 7/III, Beograd
ili na E-mail: sas-dab#eunet.yu)
GRAA ZA PROUAVANJE
SPOMENIKA KULTURE
VOJVODINE XXI
Pokrajinski zavod za zatitu spo-
menika kulture, Novi Sad 2004.
(170 str.; delimino u boji)
Posle dugogodinje pauze pojavio
se novi broj Grae, kao jednog
od retkih strunih asopisa u
Vojvodini koji se bavi prezentacijom
istraivanja strunjaka iz oblasti zatite
spomenika kulture. Novi broj otvara
tekst posveen pedesetogodinjici
Pokrajinskog zavoda za zatitu
spomenika kulture iz Novog Sada u
kome se daje presek dugogodinjeg
delovanja ove pokrajinske institucije.
Blok posveen arhitekturi zapoinje
tekstom Restauratorski radovi na tri
crkve u Zrenjaninu (S. Baki) u kojima
nas autorka upoznaje sa tokom i
nainom restauracije zrenjaninskih
hramova. Sledi rad Srpsko crkveno
graditeljstvo u Vojvodini izmeu dva
svetska rata (V. Mitrovi) u kome su
analizirani hramovi Srpske i Rumunska
pravoslavne crkve u Vojvodini u
navedenom periodu, koji su do
sada bili malo poznati u domaoj
istoriografiji. Obraeni su hramovi koje
su projektovali neki od vodeih srpskih
arhitekata XX veka (M. Korunovi, D.
Braovan, . Tabakovi). Nastavak
istraivanja antikih arhitektonskih
spomenika u Sremskoj Mitrovici
kroz tekst Arhitektonsko-graevinski
kompleks vile urbane u Sirmijumu
(O. Brukner, V. Dautova-Ruevljan)
donosi nova saznanja o ovom
vrednom arhitektonskom spomeniku
kulture. Posebnu vrednost novom
broju daje dr Miroslav Timotijevi u
tekstu Manastir Kruedol - Mauzolej
dinastije Obrenovi, u kome analizira
ulogu ovog frukogorskog manastira
u funerarnoj topografiji dinastije sa
nizom istorijskih i istorijsko-umetnikih
opservacija koje tekst ine zanimljivim
i pounim ne samo za strunjake. I
pored neredovnog izlaenja, novi broj
Grae nastavlja tradiciju publikovanja
radova u kojima nas strunjaci iz
oblasti zatite upoznaju sa svojom
delatnou na polju zatite spomenika
kuture na podruju Vojvodine.
ARHITEKTURA BR. 80
Klub arhitekata,
Arhitektonski forum
Beograd - Podgorica, avgust
2004.
Po obimu nevelika ali po sadraju uvek
aktuelna i zanimljiva Arhitektura u
novom, avgustovskom broju donosi
duhoviti tekst A. Markua u kome
ovaj crnogorski pisac, publicista i
saradnik DaNS-a komentarie nedavni
konkurs za izbor graba i zastave
Podgorice. Ovoga puta, za Arhitekturu
govori arh. Aleksandar . Kekovi o
svojim profesorima, kolovanju na
sarajevskom Arhitektonskom faklutetu,
aktivnostima Drutva arhitekata Nia,
o otvorenom sistemu graditeljskog
trita, medija i promotera srpske
kulture. Tekstom Kulturni skandal
nastavlja se polemika o nedavno
objavljenoj knjizi Srpska arhitektura
XX veka. Teme iz sveta, kao i uvek,
zanimljivo prikazuje Vid Bogdanovi
ovoga puta piui o Kalatravinoj zgradi
koja die. U redovnoj rublici Arena sledi
kritiki prikaz Mirjane Luki o konkursa
za idejno reenje spomenika modernoj
Srbiji na Trgu Slavija, najneuralginijoj
urbanistikoj taki Beograda i Srbije
u kome se, izmeu ostalog, autorka
pita kako se uopte organizuju ovakvi
konkursi, bez sagledavanja integralnog
saobraajnog urbanistikog i
podzemnog reenja, peakih prolaza,
garaa, buduih metro stanica,
podzemnog vestibila i drugog. Gorki
odgovor dat je u podnaslovu teksta:
Najgore od svega to se troe ogromni
narodni novci za raspis konkursa, za
iri, nagrade i publikaciju u boji a od
toga nema niega sem praznih pria
i unih polemika. Arhitektura i u
ovom broju nalazi mesta za tekstove
legendarnog italijanskog istoriara i
teoretiara arhitekture Brune Zevija
(Koncept za kontraistoriju arhitekture) i
nastavak feljtona Bogdana Nestorovia
Istorija srpske arhitekture u kome su
obraeni javni objekti do sredine XIX
veka.
ARHITEKT BR. 15
Glasnik Drutva arhitekata Nia,
Ni jun 2004.
(44 str. c/b.)
Posle etiri godine izlaenja, niki
arhitektonski asopis Arhitekt profilie
se kao jedno od kvalitetnih srpskih
arhitektonskih glasila koje pokriva
delovanje na polju arhitekture u
Niu. U uvodnom delu novog broja
su prikazi najznaajnijih smotri
arhitektonskog stvaralatva u Srbiji
- Salon arhitekture u Beogradu i Dani
arhitekture Novog Sada. U rublici
Istoriografija sledi zaniljiv tekst Z.
emerikia Arhitektura i ideologija
(Osvrt na zbivanja u arhitekturi
Jugolsavije pre 50 godina) u kome
nas autor upoznaje sa arhitektonskim
deavanjima u FNRJ i sadrajem
ondanjih arhitektonskih asopisa.
Ovoga puta tekst redovne rublike
Putopis nastao je na strunoj eskurziji
u Gracu gde je domain nikih gostiju
bio arh. Ivan Redi, nekadanji Nilija.
Slede prikazi Konkursa za poslovno-
stambenu zgradu Univerziteta u Niu
i Konkurs za idejno reenje turistike
jedinice koji je u okviru 28. Sajma u
Budvi raspisao AD Jadranski sajam a
gde su prvu i drugu nagradu osvojili
studenti nikog Arhitektonskog
fakulteta. U ovom broju prikazan
je i projekat - Arhitektonski centar
Kenzo Tange u Skoplju kao i uspena
nadogradnja po projektu arh. B.
Spasia jednog od objekata arh.
Aleksandra Medvedeve, vodee linosti
nikog meuratnog modernizma.
Ostale redovne rublike posveene
su knjizi Vreme arhitekture Drutva
arhitekata Valjeva, Arhitekturi i filateliji
sa temom Balkanska arhitektura,
izvetaju sa III meunarodnog
simpozijuma Ni i Vizantija, vestima
sa nikog Arhitektonskog fakulteta i
In Memoriam nedavno preminulom
nikom arh. Stojanu Saviu.
tampanje ovog broja, pored osnovnog sponzora, pomogao je
POKRAJ INSKI SEKRETARIJ AT ZA ARHITEKTURU, URBANIZAM I GRADITELJ STVO
Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16, e-mail: apvurban@eunet.yu
www.arhiurb.vojvodina.sr.gov.yu
IZLOG GRADA
JAVNO PREDUZE]E
POSLOVNI PROSTOR
21000 NOVI SAD, Narodnog fronta 53
tel/fax: 021/489-00-11
JP POSLOVNI PROSTOR osnovano je 23. decembra 1991.
godine Odlukom Skuptine Grada Novog Sada, a zvani~no
je po~elo sa radom 1. januara 1992. godine.
Osnovna delatnost preduze}a je izdavanje poslovnog prostora u zakup.
Preduze}e raspolae sa vie od 160.000 m
2
komercijalnog poslovnog prostora, smetenog u preko
1800 poslovnih objekata.
Najatraktivniji poslovni objekti nalaze se u centru grada,
gde je i ponos preduze}a Poslovni centar APOLO.
zapisi iz
arhitekture
urbanizma
i dizajna
43
septembar
2003
D
a
N
S

4
3
tema broja: urbana rekonstrukcija