BROJ 118

CENA 5.000 din.

KARNEVAL SMRTI
Derek Finegan
KARNEVAL SMRTI
Derek Finegan
KARNEVAL SMRTI
Izdava:
NIP Deje novine,
Gornji Milanovac
Za izdavam;
Miarcslav Petnavl,
generaand direktor
Glavni i odgovorni urednik;
Mirjana Sterijevski
Urednik:
Borivoje Loi
Lektor:
Mirjana Jakovljevi
Korektor:
Nada Maksimovi
1993. DEN PRESS
NINA 188 MART 1993. GODINE-
Izdaje NIP Deje novine, Tihoinira Matijevia 4, 32300 Gor
nji MSJjonovac. Telefoni: (032) 71-246 , lokal 28, itredniitvo,
(032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telex: 13731.
Broj tekueg raima kod SDK u Gornjem Milanovcu:
61320-603-1263. Devizni raun kod Beobanke u Beogradu:
60811-620-16-930-^7310-710301500.
Derek Finegan
KARNEVAL SMRTI
Sa prozora hotelske sobe se
pruao pogled na zaliv Guana-
bara, a iznad svega se uzdiza
la monuimerKtalna uzvisina Gla
ve eera. Vazdoih je bio vla
an i vreo. Leisili je priao kli-
ma-ureaju i pokuao da prove
ri da li ta maina uopte radi.
Iz kupatila je dopiralo uta-
nje vode. Sumiko se tuirala
po trei puit od jutra. Odnekle
je dopirala brza, ritmina mu
zika divlje sambe. Lesli uzda
hnai Brazil u februaru uo
pte nije bio ono to su prika
zivale fotografije ituristikih
protspekata.
Njegovo vitko, snano, mi
iavo telo je bilo vlano od
znoja i pored njegove moi da
kontrolie znojne lezde. Za
alio je to je obukao belo,
platneno odelo gotovo pola a
sa pire nego to je Sumiko bOa
spremna da krene. Imali su u
planu jednu obinu, laganu e
tnju ulicama Rio de Zaneira.
Ali, vruina posle pdjuska bola
je tolika da je Lesli iskreno
sumnjao da e im etnja pri
jati. Pomislio je da ipak nee
biti uzalud ako ponovo telefo
nira recepciji i po peti put tog
dana se poali na pokvaren
ureaj za klimartizaciju. MeXi-
tim oseao je da bi to bUo uza
lud. Zato je hitro svukao ode
lo, ne elei da mu bude nato
pljeno znojem pre nego to
krenu. Tada je iz kupatila iza
la Sumiko.
Zar se ti jo nisi obukao?
upitala je ona, koraajui
gola kroz sobu. Izgledala je
vedro i prozirno poput zapenu-
anog talasa koji se preliva
preko korala. Njene dojke su
zatidrale kada se nasmejala.
Preznojio si se. Zar ti je to
lako viru e?
Nisam verovao da nagla
promena klime moe toliko da
mi ne prija rekao je uz os
meh. Proi e. Navii u se.
NI N A 118
Sumiko mu prie. Osmeh na
njenim usnama se pretvori u
lak pKjljiubac koji dodirnu nje
gov obraz poput prohladnog
lahora. Zagrlila ga je vrsto i
apnula, dodirujui mu uho
vrkom jezika:
Dragi, mene ne moe
prevariti. Tvoje neraspoloenje
nije zbog vruine.
Lesili uzidahnu. Pokuao je
da se naismeje samom sebi, ali
nije uspeo. Zaista je bio ne-
raspoloen i nervozan, kao ni
kada u ivotu, to jest u onom
delu ivota koji je smatrao
pravim onom posle Vij'et-
nama! I um i oseaj i su mu
govorili da treba da ostane pri
bran, hladnokrvan i smiren,
ali oseao se udno. Kao da je
na taj put u Rio, na karneval,
krenuo bez odee.
Moda sam pogreila to
sam te nagovorila da doemo
ovamo samo kao obini turis
ti? ree Sumiko pogledavi
ga u oi. Bila je srena to u
tim oima nije pronala ni tra
ak prekora.
Moda jednostavno nije
trebalo ba do kraja da te po
sluam? osmehnu se Lesli.
Prijala mu je njena blizina,
miris njene koe, njen dah na
obrasru . . .
Mislim da e ti biti pot
rebno malo meditacije, mili
ree Sumiko.
Verovatno ponovo se
osmehnu, ali pomalo nesigur
no Lesli.
Ona je shvatila da u zagr
ljaju zaista ne dri istog onog
oveka koji je sa njom uao u
avion za Rio de Zaneiro. Po
prvi put otkako poznaje Les
lija Sumiko je oseala, i to ve
oma snano, njegovu nesigur
nost. Neto to on nikada, ali
zaista nikada nije pokazao ni
u najteim trenucima. Kao sva
ko Ijudisko bie i Lesli je znao
da bude nesiguran u zavisno
sti od okolnosti, ali je uvek ra
nije savreno kontrolisao nesi
gumost i pretvarao je u pred
nost, pa ak i virlinu. Meutim,
sada je bio sasvim iskreno ne
siguran.
Zar ti toliko znai tvoje
0.ruje? upita tiho i ozbilj
no SumLko.
J a sam ratnik ree
mukiim glasom Lesli. Zau
vek!
Bila je to njena ideja. Da
krenu u Rio kao obini ljudi.
Ne kao veiti borac nina
i njegova verna senka, lju
bavnica i prijateljica, ena i
saputnik u svim dobrim i lo
im stvarima koje ivot nosi.
Htela je da ga natera da oseti
da je snaan i moan i uvek
borio, i bez katana. Htela je
da mu dokae da je samo o
vek, a ne maina za ubijanje.
1. nije se kajala. Bilo joj je
NI N A 118
samo ao to je u njemu pro
budila oseanje nelagodnosti.
Ratnik se bori pi'vo sr
cem rekla je i spustila mu
dlan na obraz.
Klimnuo je glavom. Cuo je
i .razucmeo njene rei, ali je jo
vie osetio istinu tih rei i sh
vatio poruku.
U pravu si apnuo je.
Ostavi me nasamo za neko vre
me. Moram u sebi potraiti iz
gubljenu ravnotea;.
Uostalom, nismo doli o-
vamo da se borimo ni protiv
koga ree ona vedrije. Su
tra e poeti karneval. Uiva-
emo! Bioemo deo karnevala.
Seti se senseijevih rei. . .
Zinam ree Lesli. Ra
dositi koje oko vidi i uho uje
greju krv, iste um i izotra
vaju oseaje!
Mislim da je karneval u
Riju radost za oi i ui os
mehnu se topilo Sumiko. Si
i u dole. Videla sam u holu
hotela butik sa nekim stvari
cama koje zaiaju da izazovu
znatieljnu o kojoj mukarci poj
ma nemaju.
Uini tako ree Lesli
mirno. Pridruiu ti se us
koro.
Lesli je saekao da Sumiko
izae, a onda je svukao sa se
be svu odeu. Stajao je neko
vreme duboko diui, a njego
vo gipko telo se nadimalo od
napora. Zatim je zauzeo poilo-
aj lotosa i vrlo brzo potonuo
u meditaciju. Traio je u sebi
izrvore svoje mentalne snage,
ravnoteu tela i duha, ponirui
duboko, duboko, sve do nirva
ne. . .
Bila je obuena u laki, plat
neni ogrta vezan trakama oko
struka i bilo je oigledno da is
pod toga ne nosi ba nita. Kre
tala se korakom lakim poput
lepranja brezinog liata na po-
vetarcu. Kao sve zaista lepe
ene, nije bila svesna svog iz
gleda, niti uinka na muke oi
koje su je pratile od trenutka
kada je izala iz lifta i krenu
la kix)z hote''ski hol ka butici
ma u istonom krilu zgrade.
Njene kose oi su se osmehiva-
le ivotu, danu koji je bio pred
njom, svetu kroz koji prolazi,
svemu. Isijavala je vedrinu, si
gurnost i spokoj oko sebe sna
gom koje takoe nije bila sve-
sna.
Mnogi mukarci su se okre
nuli za njom. Neki kriom, ne
ki sasvim otvoreno, sa zadivlje
nim zvidukom. Ali, Simiiko
nije marila za te poglede, mada
ih je krajikom svesti registiro-
vala. Prila'je izlozima butika
i sa velikim zanimanjem pre-
letala pogledom po divnim st
varima iza staMa. Nije prime
tila da je jedan pogled poivao
NI N A 118
na njoj due i prodornije od
ostalih. U stvari, taj pogled je
nije naputao od lifta pa do
izloga ni za treptaj. Te zelene
oi su je pratile, premeravaju-
i isvaki detalj na njenom telu...
U ta tako zuri, Faros?
upitala je ena koja je se
dela na visokoj barskoj stolici
pored oveka sa zelenim oi
ma.
U sav.rensitvo odgovo
rio je upitani ne okreui gla
vu ka eni koja je postavila pi
tanje. Ona je imala neto pre
ko dvadeset godina, neto pre
ko pet i po stopa visine, neto
malo suknje i zaista neto vie
nego samo duge noge. Njeno
lioe je bilo usko, preplanulo i
ukraeno krupnim, tamnim oi
ma kakve mogu da imaju sa
mo braziliske mulatkinje. Zva
la se Zerais.
Japanka?! upita Ze
rais.
Neobino za njenu rasu
ree Faros ne skidajui po
gleda sa Sumiko. Zaista ne
obino! Ja.panke nisu skladne.
Nikako. .. One su krivonoge,
sa kraktim p>otkolenicama, ru
nim stopalima, strukom name-
tenim na sasvim pogrenom
mestu, nisikim girudima.. . U-
opte. Japanke su veoma da
leko od savrenstva. Ali, ovo!
Govorio je sa divljenjem, ali
glas mu je zvuao kao da sva
ku .re izgovara preko reda le
denih otrica. Imao je blizu
ezdeset godina, milijarde u
rainim valuitama na raznim
bankovnim raunima irom sve
ta, iitav blok zgrada u Riju,
jedan deo delte Amazona i ne
zajaljivu potrebu da menja
ene. U tom hotelu se zatekao
da bi razgovarao sa svojim po-
verenikom iz Evrope, koji mu
je donosio nove dokaze njego
vog bogatstva. Zerais mu je
bila drubenica, sekretarica,
bolniarka, kada je trebalo, i
svakako vrlo pouzdan nabavlja
afrod'izijaka, u ta se odlino
razumela.
Ovo je zaista savrenstvo
nastavio je Faros. Sto je
due posmatram, sve vie sam
uveren da jo nisam video e
nu koja rasipolae sa toliko te-
lesnog sklada. Oblik njenog li
ca je moda samo za pola in
a ui nego u njenih sunarodni-
ca, ali je to dovoljno da njeno
lioe bude zaista teansko. Vi
di te dojke! Visoke, vrste, i-
dealnog oblika. I po veliini i
po oljliku sasvim odgovaraju
mukom dlanu, zar ne!?
Ne znam ree Zerais
to je mogla ljubaznije. Bila je
ena i oseala je alac ljubo
more dok je Faros govorio o
toj Japanki, a ipak nije elela
da izazove njegov bes, jer je
znala kako to moe da izgleda.
J a sam ena.. .
Znam, znam. . . ree
nehajno Faros. Pogledaj
njen korak! Pogledaj njene no
NI N A 118
ge! Nisam ni sanjao da ovde,
u Riju mogu da sretnem jednu
orijentaJiku koja moe da bude
tako prokleto skladna!
Jo je nisi sreo ree
erais sa malo pakosti u glasu.
Pozovi mi BeiHica, a ti
odmah saznaj njeno ime i ko
je ona uopte naredi hlad
nim glasom Faros. Nije okre
nuo glavu prentia erais dok je
to govorio. Gledao je u Sumiko,
koja je upravo ula u jedan od
butika. No, Faros je buljio u
vrata, ekajui na njen izlazak.
Zerais namerno proe pored
butika u koji je ula Sumiko.
No, nije se usudila da pogleda
kroz izlog da li moe da je vi
di. Znala je da bi to razbesne-
lo Farosa. Nije elela da ga raz
besni. Ona je elela da sauva
to to je imala mnogo nov
ca, mnogo slobodnog vremena,
skupe haljine, sportske automo
bile, oseaj moi koji se u njoj
javio onog asa kada je upoz
nala Farosa Ankoru, i, narav
no, povremene strasne noi,
kada joj je Faros dolazio u po
stelju jer nije mogao da po
troi svu energiju steenu po
mou ljubavnih napitaka i pre
parata koje mu je ona, Zerais,
nabavljala. Bila je roena udu
bokoj brazilskoj provinciji, ta
mo gde se ak ni ene pred mu
evima ne svlae sasvim dok
vode ljubav, i odatle je pobe
gla udei za snom koji joj se
ostvario uz Farosa. .. Nije e
lela da izgubi ni deli tog sna!
Srebmasti rols rojs je sta
jao napadno parkiran ispred sa
mog ulaza u hotel. Na vrata
se naslanjao ogroman ovek ve
oma blede koe, sa nordijskim
crtama lica i gotovo belim oi
ma koje su se jedva nazirale
kroz skuplj,ene trepavice. Ogro
mne ake je drao posedniki
poloene na povrinu sjajtnog
automobila. Meutim, to nije
bio njegov automobil.
Zerais mu je prila name-
tajui slubeni osmeh na lice.
Re'kla je:
Faros hoe odmah da te
vidi! U baru je.
Dobro rekao je ovek
po imenu Berlic sa jakim ger
manskim akcentom.
Krenuo je kao da je samo
ekao da mu kau da treba da
krene. Berlic je bio od ljudi
koji ne vole i ne znaju da raz
miljaju. Svoju sudbinu je od
rane mladosti, tanije od asa
kada ga je Faros Ankora pro
naao na ulici, izvlaei ga iz
jedne tue, poverio u ruke tom
oveku. Radio je ono to mu
je Faros nareivao, ne pitajui
nikada nita i zaboravljajui
sve to je morao da uradi istog
asa po obavljen-om poslu. Silo
vao je, ubijao, lomio vilice, va
dio oi, odvaljivao bubrege,
pljakao, depario, ucenjivao,
sahranjivao i skrnavio grobo
ve, sve po Farsovoj zapovesti.
NI N A 118
i nikada nije posumnjao u to
da je svrha svih tih dela i ne-
deia da usrei Farosa! A, sre-
an Faros Ankora, to je znai
lo da su sreni i svi oko njega,
najpre njegove sluge.. .
Kada je Berlic prolazio po
red butika, Sumiko je upravo
izala iz njega i skoro se su
darila sa tim ogromnim ove
kom za koga je mogla samo da
kae da je neprijatno mirisao,
kao na naftalin ili neto sli
no, jer je takvom brzinom pro
ao pored nje.
Berlic nije ni primetio Su
miko, koju je Faros Ankora i
dalje fiksirao pogledom. Cim
je ugledao Farosa, Beiiicu na
licu zatitra neto nalik na os
meh. Piriao je izmenjenim ko
rakom, nekako ponizno, poput
velikog, krvolonog psa koji se
umiljava gospodaru. Nije pro
govorio ni re. Samo je stajao
i ekao 'da mu se Faros obrati.
Konano, posle nekoliko minu
ta, Faros izgovori, jo uvek p>o
smatrajui tu Japanku, koja je
sada temeljno prouavala sle
dei izlog:
Berlic! Zeris e ti dati
ime i sve ostalo. Radi se o je
dnoj eni. Hou da je dovede
u vilu. Bie mi gost na ruku.
Ili veeri. . .
Dobro rekao je Berlic
tiho. Saekao je jo nekoliko
trenutaka, elei da uje jo
neto iz usta voljenog oveka,
a onda se udaljio, isprva kora
ajui gotovo na prstima, a za
tim vrsto, skoro vojiniki.
Zelene oi su pratile Sumi
ko i kada je ula u sledei bu
tik. I, ekale su strpljivo da
ona izae, i pratile su je i ka
da je razgledala ostale izloge,
i tek kada je Sumiko zamakla
iza ugla, u pravcu kioska sa
novinama, Faros Ankora je o-
krenuo glavu i trepnuo. Mah
nuo je rukom prema barmenu
i ovaj mu je spremno doneo jo
jedan koktel, a onda tiho ne
stao. Gospodin Ankora nije vo
leo da pije dok ga posluga
gleda.
Farcs Ankora je strpljivo e
kao, koliko je god to mogao.
Jer, on po prirodi nije bio strp
ljiv ovek. Ispijao je lagano
svoj koktel i umapred se nasla
ivao susretom sa tom Japan
kom. Goreo je od elje da je
svue, da pogledom i prstinna
ispita svaki deo njenog tela,
da je onjui i klizne, da se u-
veri da je zaista tako savre
na kao to izgleda. Vodio je u-
rednu evidenciju ena sa ko
jima je spavao, makar samo je
dnom, od trenutka kada je no
vcem stekao mo da poseduje
svaku enu koju poeli, i znao
je napamet broj 438 ena!
Nijedna nije odgovarala nje
govoj zamisli o savrenoj eni.
Neke su bile blizu tom idealu,
ali nikada ga nisu dostigle. Is
plaivao ih je velikoduno, ii!
ih je terao od sebe predajui
NI N A 118
9
ih Berlicu kao znak panje i
zahvalnoisiti za sve ono to je
njegov sluga, telohranitelj i vo
za inio za njega. Neke je pro
davao u belo roblje, svojim po
slovnim prijateljima u Arabi
ji. Neke je morao da ukloni sa
lica zemilje, jer su se uzoholile
i pokuale da ga uene. Ali,
nije prestao da traga za savr
enom enom.. .
Zerais je prila pomislivi da
je Faros utonuo u sanjarenja.
Zato ju je iznenadio njegov
glas:
J esi li saznala?
Jesam rekla je Zerais
spremno, krijui prizvuk ljubo
more u glasu. Turistkinja
iz Amerike. Zove se Sumiko.
Ima dravljanstvo Sjedinjenih
Drava. Tu je sa verenikom.
Soba 702. Ostae do kraja kar
nevala.
Idi i reci sve to Berlicu.
On e znati ta dalje treba da
uradi ree hladnokrvno Fa
ros Ankora. Posle mi se pri
di*ui u poslovnom salonu. Ta
mo u saekati mog ovdka iz
Evrope.
Svakako, Farose rekla
je ZeraLs uz zanosan osmeh.
Laskala je sebi da je sjajna glu
mica.
I, pazi da neto ne po
kvari, eno! izgovorio je
Faros i u njegovom glasu za-
zvida opasno upozorenje.
Ne bih eleo da mi tvoja pro
kleta ljubomora pokvari ui
vanje.
Ko je ljubomoran? J a!
ula si me rekao je
Faros.
Nije morao ni da proveri da
li je Zerais otila. Cuo je njene
potpetice kako histerino lup
kaju u menmerni pod hotelskog
hola. . .
Ulicom Akre je tretala mu
zika, ako se to moglo nazvati
muzikom, jer se sve svodilo na
pakleni ritam sambe. Gotovo
na svakom uglu su se okuplja
le grupe od po dvadesetak bu
bnjara, radei neto to je tu
ristima, meu kojima su bili i
Sumiko i Lesli, liUo na po
kuaj a se ritmom srui vre
lo i vlano nebo izina Rija.
Oko orkestara se u asu stva
rala velika guva, ali to nisu
bili turisti. Turisti su stajali na
pristojnoj udaljenositi. Oko or
kestara su se okupljali mladi
i i devojke poinjui da ple
u. Oko svih njih se irila u
talasima energija svojstvena sa
mo uzburkanim danima pre
karnevala. Samba je opijala te
ljude i oni su u nju tonuli kao
u neka^kvo skoro opipljivo mo
re zadovoljstva veeg moda i
od ljubavnog.
Neverovarto! reMa je
Sumiko stojei naslmjena na
10 NI N A 118
Leslijevo rame i gledajui ple
sae i svirae. Nisam pri
metila ni da piju ni da se dro
giraju, a ipak izgledaju kao da
su na sedmom nebu. Kao da
su u ekstazi.
I jesu ree Lesli.
Mogla bih da ih posma
tram satima reMa je Sumi
ko. Bila je zaista ushiena sli
kama karnevalskog Rija.
Cini mi se da smo zbog
toga i doli ree Le&li.
Da osmehnu se Sumi
ko ali, ja bih elela da iza
berem. sebi jedan zaista lud
kostim za taj prijem u hotelu.
A to neu moi da uinim ako
budem stajala ovde i gledala
kako oni igraju sambu.
Bili su pozvani na masken
bal u hotelu. Glaivni menader
hotela ih je lino pozvao re
kavi da svaki ugledniji hotel
u Riju organizuje maskenbal
uoi glavnih dogaanja na kar
nevalu, i da bi mu bilo veoma
drago da i njih vidi na tom pri
jemu. Nije im rekao da se od
luio da od svih gostiju po
zove ba njih zato to mu je to
nareeno u pismu u kome
je bio i ak na tako drsku su
mu da jednostavno nije mogao
da odbije zahtev da na masken
bal pozove dvoje obinih turi
sta.
Krenuli su dalje, ulicom U-
rugvaja, ali od sambe nisu mo
gli da pobegnu. Na svakih sto-
tinak jardi tretao je po jedan
orkestar. Neki muziari uopte
nisu liili na muziare. Bile su
to gnupe tamnoputih momaka
i devojaka koji su lupali u kan
te, kartonsike kutije ili napro
sto dlanom o dlan. Malo dalje
od njih svirao je dvanaesto-
lani orkestar obuen u sjajni
lame, izgledajui kao da je do
jue svirao u Los Vegasu. Sve
je to bilo udno i uzbudljivo i
Lesli i Sumiko su hteli ne
hteli morali da zastajkuju i
sluaju svirae i gledaju broj
ne igrae koji s.u ili od orkes
tra do orkestra i plesali zadi
hani, nasmejani i sreni.
Eno, tamo! reOda je
Sumiko odvajajui Leslija od
jedne grupe mlaih mulatkinja
koje su napravile krug od sam
be oko njih. Tamo u nai
kostime za nas.
Pokazala je na veliki neon
ski natpis iznad jednog pasa
a, koji je obeavao kostime
kakvi u Riju ranije nisu vie
ni. Uli su u pasa i osetili da
pritisak ritma u uima jenja
va.
Mogli smo da izaberemo i
neko mirnije mesto za odmor
nasmejao se Lesli.
Siguran sam da emo kad-
-tad poeleti da doemo u Rio
i vidimo karneval, pa zato to
ne bi bilo ba sada odvrati
mu nestano Sumiko uvlaei
ga u malu, tesnu prodavnicu
koja nikako nije odgovarali
NI N A 118 11
velikoj svetleoj reklami na
ulazu u pasa.
Unutranjost prodavnice bi
la je toliko natrpana gomilama
kostima da je izgledalo kao da
kroz te gomile niko ne moe
nikuda da proe i kao da je
jedini slobodan prostor taj, kod
vrata. A, ipak, unutra je bilo
ljudi. Dva mladia nabreklih
miica siu upravo prevrtali ko
stime Marije Antoanete, kiko-
ui se zadovoljino, a malo da
lje od njih je stajao jedan ele
gantni ovek oitmenog dranja,
obuen u platneno odelo, koji
je mutiklom bez cigarete do
dirivao kostime valjda ih na
taj nain birajui. Malo dalje
je jedna zdepasta deivojka sla
gala ome kostime nini.
Interesantni kostimi re
e Lesli pokazujui diskretno
na kostime nini.
Oh! Samo nemoj taj da
izabere, molim te apnu
Sumiko.
U tom trenutku se ovek u
elegantnom odelu okrenuo i po
ao prema vratima, a kako je
bilo tesno gotovo da je gurnuo
Leslija.
Perdao ree ovek klec
nuvi malo, a zatim se ispravi
i uz raskoan osmeh se provu-
e izmeu Sumiko i Leslija.
Molim? upita Lesli i
trepnu. Naas mu se uinilo da
osea neto neobino.
Covek ne odgovori, ve se
jo jednom osmehnu i otvori
virata.
Nije izaao. Lesli mu prisko
i u jednom makaatom skoku
i kucnu ga prstom u jedan od
prljenova na viratu. Taj dodir
je bio dovoljan da ovek osta
ne gde je, ukoen kao parali
zom.
Sta se deava? upita
Sumiko prigueno pogledavi
oko sebe. Niko drugi nije pri
metio nita neobino.
Izaimo ree tiho Lesli
i otvori vrata. Vodio je elegan
tnog oveka za sobom kao da
je u pitanju lutka.
Nisu ili daleko. Samo do
udubljenja izmeu dve zgrade.
Tu je Lesli prislonio obezna-
njenog oveka uza zid i zavu
kao ruke u njegove depove.
Sumiko je, po navici, asistira
la, pazei da neko ne naie. U
jednom od deopva bio je Le
slijev novanik.
Frajer je avolski vet.
Gotovo da nisam ni primetio
ree Lesli.
J a nisam nita primetila
rekla je Sumiko. Sta e
sa njim?
Ne bi vredelo da ga pre
dam policiji. Bio bi na ulici
ve sutradan ree Lesli.
Ova vrsta ljudi je ista svug
de na svetu. Ne vidim zato bi
se brazilski deparoi razliko
12
NI N A 118
vali od amerikih. A, i sama
znai kako oni rade. ..
Da. . . ree Sumiko pa
ljivo gledajui oveka, koji je
jo uvek bio skoro pairaiizovan.
Pola plena daju na skupe
advokate koji su u stanju da
ih izvuku, ako ih uhviate, u
roku od dvadeset etiri asa.
Pusti e ga?
Mislim da hou ree
Lesli. Piroverio je hitro sad,raj
ovekovih depova. Naao je
dokumenta na ime Osorio San-
tu, adresu, ak i fotografiju
na kojoj je Osorio neno grlio
tri devojice, dok ga je sa st
rane odano gledala raskono
bucmaste mulatkinja. Lesli po
tem vrati sve u Osorijeve de
pove, a onda ga pljesnu ne su
vie snano da ga povrati.
Ajiude me. . . zavapi
promuklo Osorio.
Govori li engleski, Oso
rio? upite Lesli mimo.
No ree Osorio, ali se
odmah rpedomisli. Naravno,
gospodine! Ne oseam se do
bro. . . Pomozite mi! Ne mogu
da pomerim noge. . .
Uskoro e moi da tri
maraton, Osorio ree Lesli
i osmehnu se.
Sumiko prie i osmehnu se.
Ona je zinala da je ovek u sta
nju da tri. Dejstvo kratkog u-
darca je prolazUo trenutno.
Ali, oigledno je bilo da je-O-
sorio hteo da dobije na vre
menu i da isikoristi prilikiu da
pobegne ako mu se ukae.
Dau ti jedan savet, Oso
rio ree Lesli, primeujui
da deparo savreno dobro glu
mi da nije iznenaen time to
mu potpuni stranci znaju ime.
Nikada vie nemoj da po
kua da odepari mene ili
nju!
Lesili pokaza rukom na Su
miko, a zatim se namrti, pra
vei se da pokuava da pomeri
noge. Piri tom se oslonio na
Leslijevo rame, i to tako da je
lako mogao, ako pojaa priti
sak, da obori Lesilja. Sumiko
je znala a Osofio pokuava da
pobegne. Lesli je to tekoe od
lino znao i reio je da se ma
lo poigra sa deparoem.
Moje noge. . . izgovo
rio je Osorio, poklekao i oslo
nio se snano na Leslija, a za
tim ga gurnuo svom snagom i
istog trena skoio. . .
Lesli pade, suzdravajui
smeh. Istog asa Sumiko pris
koi Osoriju i jednostavno mu
podmetnu nogu! Deparo po
lete kroz va'zduh i nespretno
pade, tresnuvi licem o asfalt.
Jeknuo je. ali nije naputeo
nadu da e pobei. Skoio je
ponovo na noge i uloio pri
lino snage da nastevi da be
i. Ali, kada je to pokuao mo
gao je samo da konstatuje da
mu se noge vrte po vazduhu
Lesli ga je drao veoma vr
sto!
NI N A 118
13
Osorio! ree spokojmo
Lesli. Nema razloga da be-
i! J a sam samo hteo da ti
dam dobar savet. Nijie ljubaz
no to bei od njega. . .
Sumiko se tiho smejala. O-
sorio koii vrti nogama kroz
vazdluh bio joj je beslkrajno ko
mican.
Nemojite, nemoj'te. . . po
navijao je Osorio.
Jednim vetim, mekanim po
kretom Lesli ga obori na asfalt
i okrete na lea. Zatim mu je
pruio ruku i pomogao da u-
stane.
Budi miran, Osorio. Pona
aj se dostojanstveno ree
Lesli. Odavde moe da o-
de bez urbe. Ali, zapamti: ne
prilazi mi vie nikada!
Osorio se pribra uz malo u-
stezanja, a onda se nakalja.
trepnu uplaeno nekoliko pu
ta i klimniu glavom:
Odlino! Dobro! Neu vi
e biti blizu.
Oso.rio je bio zapanjen. Pred
sobom je imao dvoje turista
koji su se osmehivali od uha
do uha. Dvoje koji su bili u
stanju da ga uhvate onako ka
ko ni najl^lji policajci u Riju
nisu nikada bili u stanju. Dvo
je koji su ga putali, jednos
tavno. . . Popravio je nabore
na svojoj odei, sagnuo se da
dohvati eir, naklonio se Su
miko na smean nain, a onda
se lagano udaljio.
Dobro doli u Rio!
smejala se Sumiko.
na-
Velika sala hotela je pakle
no pulsirala u ritmu sambe ka
da su Sumiko i Lesli uli. Ona
je bila obuena u kostim ga
ua, onaj za koji je devojka iz
prodavnice kostima tvrdila da
je unikat. Lesli je nosio kostim
maharadie. Oboma su lica bila
prekrivena mekanim konim
maskama. Uavi, stisli su se
uza zid, jer je rpostor bio za
kren plesaima.
Samba je dizala utiobu, a
vazduh se njihao u skladu sa
njihanjem dvestotin'ak masira
nih tela koja su izgarala u va
trenoj sambi. To nije vie ak
ni za Sumiko i Leslija bila sa
mo muzika to je bilo opred-
meeno oseanje ivota Brazi
la, istorije te velike arene ze
mlje, uzavrela krv ljudi svih
boja. I, u prvi mah, njih dvo
je su bili malo zbunjeni.
Ovde ovek zaista mora
da otkai da bi mogao istinski
da uiva u karnevalu vika
la je Sumiko na uho Leslija,
jer je buka bila prevelika.
Jo vie odviknuo joj
je Lesli. Moramo da bude
mo deo karnevala, ako hoemo
da ga vidimo, ujemo i oseti-
mo.
14
NI N A 118
Pa, onda... Sta ekamo?!
nasmejala se Sumiko.
Nije ni dovrila reenicu do
kraja, a jedna maska joj se
unese u lice. Po taimnim ruka
ma bilo je jasno da se iza ko
stima gusarskog kapetana kri
je crnac. On nije rekao nita.
Bilo je malo verovatno ak i
da moe da govori, jer je bio
sav zanjihan. Sav u sambi. I,
on dohvati Sumiko kao da je
perce i ponese je kroz uskovi-
tllanu gomilu p^lesaa ka cen
tru sale, ka podijumu na ko
me su plesale tri Eve koje su
od odee imale samo bele ma
ske na liou i smokvin cvet me
u nogama. Pored njih tri igra
le su uvijajui se na najneve-
rovatnije naine dve Ledi Go-
dive sa dugim, plastinim pe-
rikama. Jedan Napoleon je dr
musao svojih dvestotinak fun
ti meu njima, a pored njega
se u zanosu njihala dugonoga
Kleopatra.
Lesli ostade sam, naslonjen
uza zid. Oseao je kako maj re
bra udaraju u utrobu ritmom
mone sambe. Nikada ranije
se nije oseao tako istovre
meno i prepun nekog opreza
kome nije nalazio razlog i sav
prepun neke udne struje koja
kao da je jednostavno htela da
se prepusiti toj stihiji ritma i
plesa. Najednom, jedna Plajska
prtica, sva u arenom perjiu, go
lih grudi, pade mu u naruje.
Ona ne ree nita, ali nain na
koji je nastavila da plee, pri-
pijajui se uz Leslija bio je
vie nego poziv na samibu. . .
Rajskoj ptici nije trebalo mno
go da naui Maharadu osnov
ne korake sambe. Uostelom, to
i nije bilo potrebno. Svi su se
samo klatili, vriteli zadnjicama,
ljuljali kukovima i tresli se u
tom avolskom ritmu i guva
je bila tolika da je ve sama
gomila plesaa pokretaiia one
koji su bili sa manje entuzi
jazma. Lesli se prepusti dahu
muzike i mirisu oznojenih te
la. osetivi da poinje da ui
va u svemu tome. Kao da je,
uavi u tu salu napustio obi
an svet i iskrcao se na neku
nepoznatu planetu sazdanu sa
mo od ritma i plesa.
Sumiko je bila na podijumu
skakuui izmeu plesaa, okre
uci se da vidi svog Mahara
du sve dok se ritam nije na
glo, bez prelaza promenio po
stajui jo bri, ljudi, grevi
tiji. Tada vie nije mogla da
izdri i otela se svom partneru
pokuavajui d^; se probije do
mesta gde joj se inilo da vidi
Leslija u kostimu maharade.
Nije mogla da se otme utisku
da bi bilo najlake prepustiti
se toj karnevalskoj ludosti, ali
ie elela a bude u Leslijevoj
blizini. Naprosto je to elela i
reila je to da pokua, mada
joj je izgledalo a ih je boa
nstvo karnevala uzelo pod svo
je i da im kroji sudbinu od
NI N A 118 15
asa kada su navukli na sebe
te udne kostime.
Provukla se izmeu jednog
deda Mraza sa krupnim dojka
ma ispod bele brade i jedne
-dame u toliko tesnoj haljini
da joj se lepo oortavao moan
muki aprat meu nogama. Su
darila se sa mRekadijom koji
i nije imao masku, mada je nje
g(>vo runo lice liilo zaista na
neku od maski inspirisanih ho-
ror-filmovima. Jedan Adam je
pK>ljubi u potiljak u prolazu,
ne prestajui da plee. Presiko-
ila je jednu nerazumljiviu go
milu kostima na podu, iz koje
su virile dve noge u mreastim
arapama i dve sasvim gole.
A, onda je naletela na ogrom
no telo u nekakvom belom krz
nenom kositimu kostimu be
log medveda!
Beli medved je zgrabio Su
miko tako snano da joj je na
as ponestalo vazuha. Osetila
je ogromnu aku na struku i
nehotice je pogledala prema
maskiranom licu tog oveka.
Meutim, kroz proreze su je
gledale samo mutne oi koje
su zaista mogle biti bilo ije.
Beli medved je ponese, njiui
se u ritmu sambe u stranu.
Sumiko se zbunjeno nasmeja
pokuavajui da se seti na ko
ji nain bi tom oveku stavila
do znanja da joj nije prijatno
tako stisnutoj. I, zaustila j da
to kae, ali tada pritisak med-
vedove ruke postade jo jai.
Toliko jak da Sumiko gotovo
jeknu i udahnu snano ne bi
li valjano napunila plua...
U tom trenutku velika apa
Belog medveda joj pade preko
lica. Ono to je udahnula bio
je hloroform! Sumiko oseti
da gubi svest!
Maharada je tada ve bio
zadihan od sambe. Njiui go
mila ga je odnela daleko od
mesta na kome su se on i Su
miko rastali, i sada je Lesli bio
u blizini vrate za poslugu oda
kle su s vremena na vreme iz
virivali kuvarski pomonici ne
bi li videli neto zgodno i goli
avo. Tu je Lesli uspeo da se
malo izmakne, nasloni na zid
i potrai predah.
Odahnuvi naas, iznenada,
oseti! Godinama izgraivan o-
seaj za opasnost. Nemuti ose
aj koji je obinim ljudima bi
lo teko objasniti, sada se ja
vio. Sumiko! pomisli Lesli
i pogledom poitirai Gaua, ali
od arene gomile nije mogao
da vidi ba nite.
Napeti oseaj da se dogaa
neto ne mnogo lepo nije ga
naputeo. Lesli ugleda kolica
za posluivanje nedaleko od
meste na kome je stajao i pri
e im pa veto skoi na njih.
Sada je stajao iznad svih i mo
gao je da vidi gotovo celu sa
lu. Ugleda Gaua u blizini ce
ntralnog podijuma. Lesli skoi
sa kolica i, najednom ne vie
jedan od plesaa, poe veto
16
NI N A 118
uvijajui se da se provlai kroz
razigranu gomilu.
Gaua je stigao u trenutku
kada je pokuajvao da se pro
bije do virata. . .
Sumiko! pozva je Lesli,
ali se Gauo nije okrenuo.
Lesli je pomislio da ga Su
miko ne uje od preterano gla
sne muzike, pa naini jo je
dan napor, provue se izmeu
plesaa i uhvati Gaua za ra
me. Tek kada se Gauo okre
nuo Lesli je shvatio. . .
Ke kuer dizer isto?!? u-
pita Gauo na savrenom por
tugalskom.
To nije bila Sumiko!
Lesli promrmlja neto kao
izvinjenje, iako je bio gotovo
siguran da ga nisu razumeli.
Sada je bio go'tovo sasvim si
guran da ga hargei nije izne-
verio. Neto se dogodilo sa Su
miko. Lesli je pomislio da joj
se moglo zavrteti u glavi od
silne muzike i pdesa. Taj ludi
ples je ipak previe za nenavi
knute na sambu. Osim toga,
tek su doleteli sa sasvim diru-
gog kraja sveta i jo se nisu
adaptirali na tako vlanu, trop
sku Mirnu. I njemu je smetala
vruina. Moglo se dogoditi da
Sumiko dehidrina i onesvesti
se. . .
Provukao se kroz gomilu i
stao na ono mesto sa kojeg su
se razdvojili. Skupio je snagu
i zatvorio oi. Nekoliko trenu
taka kasnije samo snagom vo
lje Lesli vie nije uo nikakav
zvuk koji bi dolazio van nje
gove lobanje, niti je oseao gi
banje vazuha, ni teke miri
se znoja i pia. Vetinom po
znatom kao KAPORO, Lzolova-
njem od stvarnosti, Lesli je
pozivao u pomo svoju mental
nu mo. Pozivao je Sumiko te-
Itpatijom. Ako se nalazi u toj
prostoriji ona e se siguirno
odazvati!
Leslijeva misao je lutala i'a-
zularenom salom, ali nije na
lazila odgovor. . .
Skini taj idiotski kostim!
naredio je Faros Ankora od
merivi Berlica u kostimu be
log medveda prezrivim pogle
dom.
Na velikom belom konom
leaju na sredini velMce sobe
leala je bez svesti mlada e
na obuena u kostim gaua.
Berlic joj je skinuo masJcu sa
lica. Bila je to Sumiko. Faros
Ankora je stajao pored poste
lje i zadivljeno je posmatrao.
Ona je bila tu, u njegovom
vlasnitvu, na njegovom pose-
du. Mogao je od nje da uini
ta god hoe. Niko osim Berli
ca nije znao da je ona tu, a
Berlic se ionako nikada nije
raunao.
NI N A 118
17
Nadam se da je nisi otro
vao Moroformom ree Fa
ros ne okreui se prema Ber
licu koji, uostalom, nije ni od
govorio
Faros je razmiljao da li da
tu pirelepu Japanku zakljua u
sobi, ili da jednostavno sedi
pored postelje i eka da ona
doe sebi. Ili da naredi Ber
licu da je svue kaiko bi se
uverio da je savrena kao to
je izgdedala dok ju je proma
trao tamo, u hotelu.
Idi sad i svui to dlaka-
'vo udo sa sebe! naredio je
ponovo Faros i Berlic je po
sluao bez pogovora, kao i u-
vek, ponizno klimnuvi glavom.
Kada su se vrata iza Berli
ca zatvorila Faros prie poiste-
lii. Spustio se na kolena. Ui
vao je u trenucima koje je od
lagao. Silno je eleo da je do
dirne i uivao je u svom nes
trpljenju. Nagnuo se prema o-
nesveenoj devojci i neko vre
me samo udisao njene mirise.
Iza gustih slojeva dima i zno
ja oseao se njen parfem; Fa
ros ushieno pomisli kako ona
ima i dobar ukus to se tie
mirisa. Jo uvek je nije dodir
nuo.
Zamiljao je kako ta Japan
ka izgleda gola. Strepeo je da
e na njenom tedu otkriti ne
to to nee biti savreno. Mo
da ima preiroke kukove? Mo
da su joj grudi oputene? Mo
da je suvie maljava? Moda
joj pupak nije onakav kakvog
je on zamiljao i eleo da vi
di? Kad je skine. . .
Gotovo podrhtavajui Faax)s
dotaknu njene izme. Bile su
to karnevalske izme, od kar
tona. No, njemu su izgledale
idealne za ono ito se padao da
e pronai u njima mala,
uska stopala s ivahnim prsti
ma i oblom, malom petom. Ta
stopala su morala biti gipka i
mekotna, a koa na njima i
sta i ruiasta. Svukao joj je
izme i zatvorio oi, ostajui
tako nekoliko trenutaka, ne
diui. Zatim je udahnuo du
boko i otvorio oi spustivi po
gled na njena stopala.
Zastenjao je od ushienja.
Njena stopala su bila prediv-
na. Upravo onakva kakva je
eleo da vidi. Zeleo da ima.
Zeleo da dodirne. Gospodin Fa
ros Ankora je osetio kako mu
se dogaa neto to mu se ni
je dogodilo ve desetak godi
na, Ui bar nije bez pomoi afro
dizijaka. Gospodin Faros An
kora je dobio snanu erekciju!
Preao je vrhovima prstiju
preko sitnih zglavaka na nje
nim nonim pirstima, oseajui
kako glatkoa njene koe pre
nosi na njegove prste neto na
lik na jakai struju. Dahtao je
od uzbuenja. Najednom je po
eleo da ne nastavi da je svla
i. Poeleo je a pozove Zera
is i da uzme od nje nekakav
ljubavni napitak, dovoljno sna
18 NI N A I I S
an da mu obezbedi ne samo
nekoliko asova strasiti sa tom
Japankom, ve nekoliko dana,
nedelja.. . Poeleo je da vodi
ljubav sa tx3m tek otkrivenom
enom do venosti!
Ali, onda je naglo odluio,
onako kako je uopte odlui
vao o bilo ernju, da je ostavi,
da odloi trenutke slasti koje
je oekivao od nje. Ustao je i
hitro pridao, prozorima. Bili su
dobro zatvoreni i obezbedeni.
Nisu se mogli otvarati, a sta
kla nisu bila obina i nisu se
mogla razbiiti. Sva stakla na
vili Farosa Ankore bila su ne
probojna, praktino neunitiva.
Tim putem ta divna ena nije
mogla pobei.
Potom je Fairos priao vra
tima, no nije odmah izaao.
Okrenuo se i pogledao prema
tfivanici pored lustera se
nalazila mala video kamera.
Faros Ankora je coknuo jezi
kom snimie trenutke devoj-
inog buenja. Kasnije e do
i da poirazgovara sa njom. Ka
snije e doi da je svue i de
taljno proveri da li je uistinu
tako savrena. Kasnije e do
i da vodi ljubav sa njom do
u beskiraj. . .
Naglo je izaao, zatvorio vra
ta, dva puta okrenuo klju, a
zatim ga paljivo smestio u
dep od koulje. Zakopao je
dep i osmehnuo se. Razmi
ljao je o tome kako ne sme da
uri. Nikakva urba i nikakvo
nestrpljenje ne smeju da mu
pokvaire zadovoljstvo da vodi
ljubav sa enom koja je toliko
savrena.
Proao je dugakim hodnik
om, pored beskrajnog reda sku
pocenih slikarskih dela, koja
za njega nisu predstavljala ni
ta drugo do nain da potroi
novac. Nije ih ak ni drao u
salonu, u prizemlju vile, gde
su mogli da ih vide poseitioci.
Drao ih je naprosto u hodni
ku i to samo zato ito mu je
izgledalo glupo da ih dri u
podrumu. Za neka od tih re-
mek-dela je znao da su bila
ukradena, ali nije mario za to.
Ionako je skupo plaao glave
ine u policiji i sa te strane je
bio savreno bezbedan. Sa dru
ge sitrane, nijedan provalnik u
Brazilu se ne bi usudio da po
kua da provali u vilu Farosa
Ankore. Pre jedanaest godina
dvojica su to pokuali tri
dana kasnije su pronali elo-
ve njihovih tela u staklenoj
vitrini jedne prodavnice mesa
u Botatogu.
Siao je niz stepenice. Nije
video nikoga od posluge. Faros
nikada nije video nikoga od
posluge iako je odlino znao
da kuu odrava seda^mnaest
osoba. Posluga je dobro znala
da e svaki lan biti nemilo-
si'dno otputen onog asa kada
gospodin Faros primeti da po
stoji i svi su strogo vodili ra
una da budu nevidljivi. Fa-
NI N A 118
19
ros ue kroz vrata koja se ni
kada nisu zaitvairaia u svoju
ogirocmnu radnu sobu krcatu
ekranima video-monitora i kom
pjuterima. Odatle je on uprav
ljao svojim monim finansijs-
kim carstvom i svojim velikim
imanjem. Odatle je mogao da
kontrolie sve sobe u vili, i sve
ostale prostorije u bilo kojoj
zgradi na imanju, jer se u sva
koj nalazila mala kamera koja
je biJa u stanju da zabelei
svaki pokret i svaki zvuk.
Seo je za ovalni sto i pritis
nuo plavo dugme na svojoj ko
mandnoj tabli. Saekao je ma
lo, brojei sekunde u sebi:
. . . esnaest, sedamnaest, o-
sa^mnaest, devetnaest... Na
dvadeset u sobu je ula Ze
rais !
Traio si me.
Treba mi neto ree
Faros i osmehnu se. Neto
to e me odrati u vazduhu
danima!
Ah! uzdahnu Zerais i
uzdra se od komentara.
Znai, dobio si svoje savren
stvo, zar ne?!
Sve je prolo bez kompli
kacija ree suvo Faros.
Berlic zna kako te stvari da
izvede bez buke i bez svedo
ka. Mala je sada ovde. Treba
mi neto zaista mono!
Da li sam te ikada izne-
verila? upita Zerais naoko
smemo.
Zna li kako se kae? Za
sve postoji prvi put isceri
se Faros. Ne bih nikako e
leo da mi se dogodi neto ne
predvieno sa tom Japardcom.
Hou da sve bude blizu sa.vr-
enstva, ako ne i sasvim savr
eno. Hou neto to e me odr
ati vrsitog i snanog bar i
tav dan. Ona to zasluuje, bar
sudei prema onome to sam
do sada video.
Zvui kao da je jo nisi
raspakovao osmehnu se
erais. Mnogo puta je prisus
tvovala scenama strasti i sek
sa izmeu Farosa i devojaka i
ena koje je on, voen svojim
hirovima, poeleo, kupujui
ih, otimajui ili ucsnjujui.
Znala je da je on nestrpljiv i
da mu se retko deava da do
vedenu enu ne -raspakuje
cdmah. Ta Japanka mora
da je neto sasvim posebno!
teta to nisi muko, Ze
raLs ree Faros. Onda bi
moda znala da gleda ene
pravim oima.
Ba mi je drago to ni
sam muko nasmeja se ona
raskono, pokazujui svoje le
pe, pravilne, krupne zube.
Faros zastade na trenutak.
Nije bio siguran ta je Zerais
mislila time da kae. No, slu
ajui njen smeh zakljui da
je iskren, pa se i on nasmeja.
Ree:
Ponekad je i meni drago
to nisi muko. Idi sad i pri-
20 NI N A 118
pretmi mi avolski snaan airo
dizijak za veeras. Ali, zaista
avolski snaan! Razume li?!
Mislim da sam razumela
ree Zerais. U oku joj je
iskrila Ijubomoia, ali ona sebi
jednostavno nije smela da doz
voli da se to primeti.
Faros se okrenuo na potoret-
noj stolici i to je znailo da
erais moe da ode to je ona
tiho i uinila. On tada upali
eikran koji je prenosio sliku iz
sobe u kojoj je bila Sumiiko . . .
Ona je jo uvek bila bez
svesti i leala je na toj beloj
postelji. Kamera nije sasvim
dobro bila postavljena tako da
,]oj se nije videlo lice. Kostim
gaua je skrivao sve ono to je
Faros sa toliko udnje eleo.
Ali, njegova mata je radila
prekovremeno. On je ivo za
miljao ega sve ima pod tim
kostimom i naslaivao se u-
napred trenucima otkrivanja
svega toga . . .
Kua se nalazila na kraju
Ulice Glorija, u kraju koji je
Leslija donekle iznenadio. To
nije bio deo Rija u kome su
bile ogromne vile najbogatijih
ljudi, ali svakako ne radniko
predgrae ili favele siroma
nih karioka. Broj 2301 je oz
naavao kuu na sprat, sa pris
tojino ureenim vrtom naokolo
u kome su se igrala deca, oku
pljena oko povelikog plasti
nog bazena. Na ulaznim vrati
ma nije bilo ploica sa ime
nom, ali Lesli je znao da nije
pogreio, jer je prepoznao i
decu i enu sa fotografije. Ka
da je uao, deca utihnue vi-
devi stranca, a u susret mu
poe ena govorei neto na
portugalskom.
Osorio Santu ree
Lesli nadajui se da e ena
raziumeti.
Razumela je. Odmerila je
pridolicu nepoverljivim pog
ledom, a onda se okrenula i
ula u kuu njiui u hodu po-
iroke kukove i zaimamnu zad
njicu. ena je izgledala kao
tipina Brazilka. Deca takoe.
Lesli u sebi pomisli: Zato O-
sorio uopte ne izgleda kao
tipini brazilski deparo.
Osorio se pojavio na vrati
ma kue sa izrazom lica kao
da vidi duha. Za razliku od
njegovog ulinog izdanja, sa
da je bio obuen u izlizane pla
tnene pantalone neodreene
boje i jo bleu koulju. U
ruci je drao konzei'vu sa pi
vom.
ena se progura izmeu do-
vratka i svog okamenjenog od
iznenaenja mua i stade a
nekakav odbrambeni stav, sa
rukama na kukovima. Rekla
je neto Osoriju, a on joj je ti
ho odgovorio i pokazao joj
NI N A 118 21
glavom prema unutranjosti
kue. Ona posluno nestade.
Osorio zakorai nesigurno pre
ma Lesliju.
Ne znam ta traite ovde
ree Osorio tiho na engles
kom.
Mislio sam da e ti biti
drago da me vidi ree Le
sli podlsmeljivo. Uostalom,
ja sam jedini koji te je uhva
tio na d*lu, a zatim pustio na
slobodu.
Sto je bilo vae ostalo je
vae ree Osorio osvrui
se. Lesliju se inilo da se Oso
rio boji da e ugledati polici
ju-
Nisam zbog toga doao
ree Lesli. Moemo li
negde na miru da razgovara
mo.
O emu? upita doma
in. U glasu mu se osealo ne
poverenje pa ak i neto ,stra-
ha.
Moda e se iznenaditi,
ali ja ti nudim posao ree
Lesli.
Osorio napravi iskreno izne
naeno lice. Razmislio je ma
lo, a onda pokazao Lesliju pre
ma dnu vrta, gde su se nalazi
le dve klupe i jedan drveni
sto, ispod raskone kronje ne
kakvog tropskog drveta. Upu
tili su se tamo, ne progovara
jui sve dok nisu seli. Tada
Osorio ree:
Moja ena ne voli nena
javljene psete. Ona se stra
no boji ljudi koji trae mene,
a koje ona ne poznaje. Ne vo
li da se druim sa bitangama.
J a sam bitanga sasvim
posebnog kova, ako moe da
mi veruje osmehnu se Le
sli. Moe da joj kae da
sam bogati ameriki turista i
da e<lim da mi ti bude vodi
kroz karneval, ili tako neto.
O emu se radi? upita
Osorio.
U stvari, radi se o tome
da sam ja zaista samo turista
u Riju. Ne poznajem ni grad,
ni ljude, ni jezik ree Le
sli mirno. Zato mi treba ne
ko ko poznaje i grad, i ljude, i
jezik. Platiu ti sto dolara dne
vno.
Ne razumem?! Osori
ju su oi zasvetlele kada je
uo cifru, ali se pravio kao da
ga to ne zanima previe. Vi
elite da budem vodi?
Neto malo vie od toga
ree Lesli. Verujem da
ima dovoljno sposobnosti da
mi pomogne u neemu to
moram da uradim ovde.
Vi ste ovamo doli zbog
karnevala, zar ne?! Vi i vaa
ena ako vam je ona Japanka
ena . . .
Karneval vie nije vaan.
Meni vie nije vaan ree
Lesli i pogleda Osorija ravno
u enice, od ega njegov us
plahireni domain pretrnu.
Zena koju si video sa mnom
zove se Sumiko. I . . . I, nesta
22 NI N A 118
la je! Jednostavno je nestala
za vreme maskenbala, sino, u
hotelu! Hou da je pronaem,
a ti e mi u tome pomoi!
Nestala?! tiho ree
Osorio. To se dogaa ... za
\ a-eme karnevala mnogo osoba
nestane na ulicama Rija.
Sumiko nije mnogo oso
ba. Ona je Sumiko i ja hou
da je pronaem ree Lesli
vrsto. Objasni svojoj eni
da si od ovog asa u mojoj slu
bi. Kreemo odmah!
Nisam rekao da pristajem
ree Osorio srknuvi malo
piva iz konzerve. Sada, kada je
znao zato je taj Amerikanac
doao, osetio je da moe jo da
se cenka i da iskami jo koju
S'totiku, i to u dolarima.
J a sam rekao da ti pris
ta je! izgovori Lesli samo-
uvereno.
Koliko ste rekli da ste
spremni ... zausti Osorio
jo uvek uveren da moe da
sebi nabije cenu, ali ga Lesli
prekide otro:
Bez zezanja, Osorio! Re
kao sam da u ti platiti, ali
samo ako me ne bude zezao!
Sto dolara za svaki dan, sve
dok je ne pronaemo. Nemoj
ni pokuavati da me zavitlava
na bilo koji nain! Ti si mo
da dobar da zavue nekome
ruku u dep, ali nee biti do
bar ni za to ako pokua da
me prevari! Oekujem da u
ovom poslu zaboravi sve tri
kove koje si ikada nauio, ina
e u te ja nauiti nekim sa
svim novim, posle kojih nee
biti isti ovek! Razume li?!
Osorio proguta pljuvaku.
Odlino je razumeo rei koje
mu je redao taj visoki, naoiti
Amerikanac, ali ono to ga je
pogodilo ravno pod rebra bio
je pogled tog oveka, koji mu
je prodirao u duu. Osoriju se
osuie usta. Jedva je izgovo
rio:
U redu! Neka bude! I-
demo odmah!
Lesli se osmehnu gOtovo pri
jateljski. Retko kada je greio
u proceni ljudi. Sada je bio
sasvim siguran da je pronaao
pravog saveznika, koji e znati
da bude nesebian kada bude
ti'ebalo, i lukav kad se bude
moralo. Bio je uveren da je
Osorio jedan od onih ljudi ka
kvi svuda po svetu izumiru
zanatlija jednog zanata koji se
samo igrom sluaja nalazi sa
one strane zakona. Izvukao je
iz depa novanicu od sto do
lara i pruio je Osoriju.
Neka ovo bude predujam.
Mislim da e tvoja ena biti
zadovoljina.
Sigurno hoe, gospodine
. . . . ne znam vae ime . . .
Lesli glasio je odgo
vor. Lesli Eldrid. To e bi
ti dovoljno.
Odakle errio poeti pot
ragu? upita Osorio trpajui
novanicu u svoj dep od ko
NI N A 118 23
ulje pokretom za koji je eleo
da bude nehajan.
Od hotela ree Lesli.
Od mesta na kome sam je
poslednji put video.
Mogu li da se presvuem?
upita Osorio. Ovako ode-
ven ne delujem nimalo repre
zentativno.
Toliko vremena imamo
ree Lesli i osmehnu se.
Rei u eni da ne znam
kada u se vratiti ree Oso
rio ustajui, spreman da kre
ne. Uostalom, karneval je,
i ona je ve navikla da mene
nema kiui dok traje to brazil
sko ludilo .. .
Sumiko se probudila u ne
poznatoj sobi, na belom ko
nom leaju i u prvi mah samo
oseala teak i slatkast ukus
hloroforma u ustima. Potom
se pribrala, napregnula svoju
men.talnu snagu i sasvim raz
bistrila maglu u glavi. Nije se
pomerala oslukujui paljivo
oko sebe. Oekivala je da u
sobi bude jo neko. Tek kada
se uverila da nema nikoga po-
merila je glavu, ali samo toli
ko da vidi da je bosa, mada
se nije seala ni kako je dos-
pela u tu sobu, a jo manje da
je izula karnevalske izme.
Seala se ludog plesa u ho
telu. Seala se Leslijevog kos-
tirna koji se izgubio negde u
toj arenoj, uskovitlanoj gomi
li. Seala se da su je maskira
ni plesai vukli kroz veliku sa
lu i terali je da plee. Zattim
. . . Seala se velikog belog
medveda . . .
Oprezno se uspraVila na po
stelji pitajui se gde je i zato
dovedena tu. Uopte nije sum
njala da je oteta, samo nije
znala zato . . .
Paljivo je kruila pogledom
po sobi koja joj je izgledala
kao scenografija za nekakav
film naune fantastike. Zak
ljuila je da je prostorija go
tovo sterilna. Beli nametaj,
beli zidovi i prozori koji su iz
gledali blindirani. Na stropu
se nalazio futuristiki luster i
pored njega mala kamera.
Sumiko je pogledala u kame
ru pitajui se da li je to neko
posmatra na nekakvom ekra
nu, negde u kui. Ona nije i-
mala sasvim savreno izgraen
haragei oseaj, ali joj je neto
govorilo da joj preti opasnost
sa kakivom se nikada do tada
nije susrela. Znala je samo je
dno da ne sme da pokae
da se boji, mada se bojala. Is
tovremeno, bila je spremna na
borbu.
Ustala je bez urbe. Jo u-
vek je oseala slabost u udo
vima, to je bila posledica hlo
roforma. Disala je lagano, ali
duboko da bi iz plua isterala
poslednje ostatke narkotika.
24 NI N A 118
Prila je prozoru i pogledala
napolje. Okolina joj nije rekla
ba nita. Bio je to virt, veliki
toliko da mu se sa tog mesta
nije video kraj. Deo puta koji
se nazirao kroz granje jednog
drvoreda ukazivao je na mo
gunost da je kua u kojoj se
nalazila daleko od bilo kakvog
naselja.
Pokuala je da proceni koli
ko ima asova da bi znala ko
liko je provela u tom nezdra
vom snu. Sunce je bilo prili
no visoko i Sumiko pomisli
da siguirno nema manje od de
vet u jutru, to je samo moglo
da znai da je bila u nesvesti
due od deset asova. Pomisli
la je: Udahnula sam zaista
veliku koliinu hloroforma.
Jo sam slaba. Treba mi te-
nosti i treba mi hrane . . .
Nije imala nameru da se po
naa histerino ili razmaeno
ensko stvorenje koje bi od
mah lupalo na vrata i vikalo.
Ma ko ju je doveo tu nije to
uinio iz prijateljiskih namera.
Dakle, bio je neprijatelj, a ne
prijatelju ne treba pokazivati
slabost. Zato se vratila na pos
telju i legla, sasvim se opus
tivi ne bi li povratila snagu.
Nije leala dugo kada se vra
ta otvorie . . .
U sobu je uao mukarac u-
veliko srednjih godina, ije su
oi gorele nezdravim sjajem.
On ue utke i zatvori vrata
za sobom poigravajui se klju
em kao da eli da ona vidi da
je on gospodar njene sudbine.
Na licu mu je titrao osmeh
koji je Sumiko samo mogla
smatrati sladostrasnim i nita
drugo. Uspravila se i sela na
postelji. Gledala je tog oveka,
ravno u oi, ne pokazujui ni
trunku nelagodnosti ili' zebnje.
ekala je da on prvi progovo
ri.
Sumiko, dakle ree
Faros Ankora. Lepo ime za
lepu enu.
Ona nita ne ree. Posmat
rala ga je kako stoji i meri je
tim uarenim oima. inilo joj
se da on gori od elje da je
svue.
Nema razloga da ti krijem
svoje ime rekao je Faros.
Zovem se Fa.ros Ankora. U
mom si domu. Bude li pame
tna moe da ti bude i lepo i
prijatno.
Zvui kao pretnja Su
miko se osmehnu pomalo pre
zrivo. Zvui gotovo kao na
in na koji sam pozvana u go
ste.
U goste?! Faros podi
e obrve. Ne, draga moja!
Ti ovde ne moe biti gost.
Barem ne trenutno.
Sta sam onda? Domaica
nisam sigurno ree Sumiko
nastavljajui da igra igru.
Ili sam samo robinja?
Ne volim ene da smat
ram robinjama ree Faros.
NI N A 118 25
Zakoraio je prema postelji na
Ikojoj j^ sedela Sumiko. U nje
govim pokretima ona prepozna
strasno, gotovo sudbinsko nes
trpljenje, On se sa velikom mu
kom suzdravao da ne uini
neto ito je svakako naumio i
to je Sumiko snano oseala.
Onda mi ne pireoataje ni
ta drugo nego da sebe sma
tram zaro'bljenicom ree
ona. Tako se i oseam. uos
talom.
Malo se zaudila to joj je
on rekao svoje ime. Pomislila
je da taj ovek mora biti pri
lino neoprezan kada otkriva
identitet, ili suvie siguran u
sebe i svoje moi, ili ak i lud.
ili sve tiroje zajedno.
Da je postojao drugi na
in da te dovedem ovde sigur
no bih to uinio ree Faros
Ankora i prie jo blie, mada
nije pokazivao nameru da je
dodirne ili bilo ta slino.
Ne verujem da bi pristala da
doe ovamo da sam te jed
nostavno pozvao, zar ne?!
Inteligentan zaikljuak
podsmehnu se Sumiko.
Da sam ti ponudio novac?
Moda bi onda pristala?!
Izgleda da ste navikli da
kupujete sve to poelite, gos
podine Ankora ree Sumi
ko.
Moe me zvati samo Fa
ros, jednostavnije je ree
on. Moda si itala pogre
ne knjige, draga. J a ne veru-
jem da se novcem moe sve
kupiti. Suvie sam iskusio u
ivotu da bih verovao u takvu
glupost. Na primer, ene kao
to si ti nikada se ne kupuju
novcem.
Zato ih vi otimate . . .
Nisam imao izbora re
e Faros. Siguran sam da
bismo mogli i drugaije da
razgovaramo da sam imao vre
mena. Odavno sam nauio da
se lepe ene, one njlepe, os
vajaju samo strpljenjem i ni
im drugim. Ali, ti bi otila
pre nego to bih ja uopte us
peo da ubedim sebe da moram
da budem strpljiv da bih te
imao.
Va nain udvaranja je
sjajan. Nikada nisam sluala
udvaraa koji govori toliko
neposredno i otvoreno Su
miko nije krila ironiju. e
lite da me imate?! Sta to zna
i?
Duo, vidim da nisi glupa
ree Faros samouvereno.
Zato bi mogla odmah da rai
sti neke stvari sama sa so
bom. Ovde si zbog mog zado
voljstva. Moemo to zadovolj
stvo podeliti, ako bude pame
tna kao to jesi. i ako ne
bude folirala previe. Uosta
lom, na taj nain moe izbei
bolne neprijatnosti.
ula sam da brazilski
dentlmeni prvo prebiju enu,
pa posle vode ljubav sa njom,
ali nisam verovala da e mene
26
NI N A 118
zapasti'ta ast ree Sumiko.
U njoj je vrilo od prijaitnog
besa. Poelela je da skoi i da
tom ljigavom tipu iupa grk
ljan. To je svakako mogla da
uradi. Ali, to svakako ne bi
bio kraj borbe, jer nije znala
koliko jo protivnika krije ku
a u kojoj je zatvorena, niti
gde je i kako uopte moe da
se vrati Lesliju, to je silno
elela.
Kako kau u Sjedinjenim
Dravama? Postoji vie nai
na da se oguli paradajiz!
isceri se Faros.
Sumiko outa, ali je u sebi
pomislila: Ovaj paradajz je
suvie tvrd za tebe, ljubavni
ce! Bila je spremna da mu
polomi nekoliko kostiju, ako
joj prie suvie blizu. Istovre
meno, bila je reena da prona
e nain i obezbedi sebi od
stupnicu. Tek tada e bilo ka
kva borba biti ravnopravna.
Govorite toliko oholo da
sam sigurna da imate razloga
da verujete da ste svemoni
rekla je ona. Deo te sve
moi je svakako onaj beli me
dved koji me je vei'ovatno i
doveo ovamo sa plesa .. .
Rekao sam ve da nisam
imao drugog izbora ponovi
Faros.
Onda ni ja nemam dru
gog izbora nego da vas zamo
lim da mi omoguite da se
bezbedno i brzo vratim u svoj
hotel. Upozoravam vas da zbog
svega ovoga moete imati ve
likih neprijatnosti. Veih ne
go to moete zamisliti!
A ja tebe molim da i'az-
m.isli o tome na koji nain da
nas dvoje postanemo prijatelji
Faros Ankora se kezio.
I vie od toga, naravno. Sve
to, nam se bude dogodilo mo
e biti lepo za oboje, ali ako
ne bude saraivala, onda e
biti lepo samo za mene. J a
sam ovek koji voli da uiva,
vie nego to sam u stanju da
pruim uivanje. Neu prezati
ni od ega!
Lepo reeno izgovori
Sumiko i ustade sa postelje.
Zakoraila je prema Farosu
makastim korakom, uvodei
sebe u stanje pripravnosti za
borbu.
On ustuknu, mada nije po
kazivao znake straha. U stva
ri, samo se lenjo cerio prilaze
i unazad vratima. Izmeu
njih dvoje jo uvek je bila
razdaljina od nekoliko jardi i
on je svakako nastojao da ta
ko i ostane. Sumiko je htela
da mu pokae da se nikako
nee predati, ali nije imala
stvarnu nameru da ga napad
ne bar dok ne obezbedi od
stupnicu. inilo se kao da i on
zna da nee sevati varnice.
Zato je mirno priao vratima,
otkljuao ih hitro i otvorio i
rom . . .
Sa druge strane vrata stajao
je ogroman ovek koji je sa
NI N A 118 27
svim odgovarao veliini kosti
ma belog medveda. Sumiko je
u trenu shvatila!
Beli meca, dakle! re
kla je ona zaustavivi se. Vi,
gospodine Ankora, ne prebijate
ene sa kojima elite da vodi
te ljubav svoj eru ono, ve to
inite preko predstavnika, ini
mi se.
Razmisli, duo, o svemu
to sam ti rekao. J a imam mno
go vremena rekao je Faros
Ankora pre nego to je izaao
iz sobe.
Nije zatvorio vrata. Kada je
Faros otiao, kroz vrata ue
Berlic. Sumiko se naas poko
leba. Nilkada nije videla tako
ogromnog ovekaije lice nije
odavalo ni odlblesak najmanje
emocije. Kao da je pred so
bom imala roboita ili kakvo fil-
nndko udovite. Ipak. . .
U sobu jedne dame se ne
ulazi bez poziva! ree Su
miko i skoi.
Izvela je udarac letee zmi
je, skoivi punom snagom i
pogodivi tog grmalja petom
ispruene noge u vrat!
Od takvog udarca bi najbo
lji kung-fu borac zasigumo pao.
Meutim, Berlic se samo zgri
i otrese glavom udahnuvi sna
no vazduh.
Sumiko je stajala ispred nje
ga zapanjena. Izgledalo je a
Fairos Ankora ima argument
koji se ne moe zaobii tako
lako, i ona je procenila da e
joj trebati prilino vetine, sna
ge i vremena da smisli nain
da odstrani belog medveda.
Njen um joj je rekao da jedno
stavno ne sme da se plai tog
gorile. Ipak, negde u dubini
due neto iskonski ensko se
u njoj uplai. ..
Lezi! zaita Berlic i
jednom rukom uhvati Sumiko
oko struka.
Ona pretrnu. Ogromni ovek
je podie kao da je najobinija
lutka na naduvavanje i odne
se je krupnim i dugim koraci
ma do postelje. Bacio ju je na
postelju sa takvom estinom
da je naaos izgubila vazduh...
Sumiko je napregnula svu
svoju snagu da se povrati, sp
remna da se bori na ivot i
smrt. No, Berlic se tada najpro
sto okrenuo i otiao, jedva pro
lazei kroz vrata, onako glo
mazan, kao komad nametaj a.
Sumiko besno huknu gledaju
i kako se vrata zatvaraju i slu
ajiii kako se klju dva puta
okree u bravi.
* *
Osorio skide eir i poea se
ivahno po glavi razgledajui
salu u kojoj je prethodne noi
odiran maskenbM. Sala je bi
la u haosu. Na sve strane je
bo ubreta, razbijenih aa i
boca, konfeta, pocepanih delo-
28 NI N A 118
va kostima, zguvanih maski,
opuaika, salveta, ostataka hra
ne.. .
Znai, ovde se dogodilo
ree Osorio bez naglaska.
Ima li, moda, ideju o to
me kome je bila potrebna je
dna Japanka? upita Lesli
koliko god je mogao vedrije.
Nije eleo da prizna sebi da je
njegova briga vea od njegove
smirenosti.
Rekao sam ve da u Riju
za vreme karnevala nestane
mnogo osoba ponovi Osorio,
Mnoge se pronau, posle lu
do provedenih noi. One osobe
koje se ne pronau su obino
rtve obrauna meu bandama
kriminalaca,
Imam oseaj da eli da
mi kae da je mogue da je
Sumiko otila da se malo pro
vede u ovom paklu od Rio de
Zaneiira, koristei karneval kao
izgovor?! ree Lesli to je
mogao mirnije.
Sve je mogue pokuao
je neodireeno da kae Osorio,
ali kada je video Lesli,jev po
gled pourio je da doda: Aili,
ne! J a sam siguran da madam
Sumiko nije mogla tako neto
da uini.
Lesli jo jednom odmeri po
gledom salu. Nije imao razlo
ga da se u njoj due zadra
va. Ovde nije mogao saznati
nita. Ve se raspitivao kod
hotelsike posiuge o Sumiko, Ni
ko je nije primetio, ni pore ni
posle maskenbala.
Lesli pokaza Osoriju da tre
ba da krenu. Izali su na uli
cu i Lesli izabra pravac koji je
vodio to dalje od nekih orke
stara to su pratali sambom
po fasadama.
Ko bi, osim policije, mo
gao da zna da li su mlade e
ne i ranije tako nestajale? u-
pita Lesili.
Novinari, naravno od
govori spremno Osorio, a zatim
zaslade i sasvim ozbiljno po
gleda u Leslija, Ali, kad ste
ve pomenuli policiju. , , Zato
se ne obratite njima?
Veruje li da bi mi mo
gli pomoi? uzvrati Lesli
pitanjem.
Pa, . , Ovaj, . . zamuca
Osorio. Ne znam. Jednom
mom roaku su ukrali auto
mobil pre nekoliko meseci, a
policija ga je pronala.
Ono to mi traimo nije
automobil ree suvo Lesli.
Imam poznanika koji ra
di u Zornao do Rio , ree
Osorio zakljuivi da se odgo
vori na sva Leslijeva pitanja
zaista ne mogu dobiti u poli
ciji. To je jedan lokalni list.
On radi u arhivi. Moda bi
mogao neto da zna,
Nisam se prevario u te
bi, Osorio osmehnuo se Le
sli. Znao sam da e mi bi
ti od koristi.
NI N A 118 29
Dobro. . . Onda, da ode
mo i pokuamo da doznamo
U stvari, tamo e otii
samo ti ree Lesli. Snai
e se bolje od mene, u sva
kom sluaju. J a imam neka
druga posla.
Pa, ako ba elite ree
Osorio, a u glasu mu se ose
alo olakanje. Pomiljao je ka
ko e bar na nekoliko asova
biti bez drutva tog Amerikan
ca, koji je, dodue, bio prilino
fer prema njemu, aili ga je.
eto, naterao na neto to se
Osoriju uopte nije radilo.
Ima jedan as da dozna
sve o nestalim enama u Riju!
ree vrsto Lesli i pogleda
Osorijevo razoarano lice. Po
sebno obrati panju na turis-
Ucinje. Zaipii sve to treba. Co
vek moe da se uzda u svoje
pamenje samo do izvesne gra
nice. Zapisi vrlo detaljno o o-
nim sluajevima kada je usta
novljeno ko je otmiar. Razu
me li?
Mislim da sam sve dobro
razumeo ree Osorio. Neho
tice je pogledao u svoj runi
asovnik. Taj as koji je dobio
v^e je poeo da tee.
Potrai me u hotelskoj
sobi im to zavri ree Le
sli. Videemo ta emo da
lje.
Osorio nekoliko puta klimnu
glavom. Lino, bio je ubeen
da njih dvojica, on nevoljko, a
taj Amerikanac .sa beskrajnom
voljom, presipaju vodu iz up-
Ijeg bureta u bure bez dna.
Ve mu je rekao da Rio nije
seoce od nekoliko stotina lju
di, pa da se u njemu moe
pronai neko ko jednostavno
nestane. Ve mu je rekao da
e se mlada dama sigurno po
javiti, pre ili kasnije. Ve mu
je rekao da je siguran da je
mlada dama pogreila kada je
pila brazilska pia. . . A, na sve
to je umesto odgovora dobio
samo otar pogled tih elino-
plavih oiju i to je moglo sa
mo da znai da on, Osorio, ne
ma izbora ili e igrati igru
do kraja, ili e morati da po
e u najbliu policijsku stani
cu i tamo objasniti zato je
pokuao da odepari gospodina
Amerikanca, Leslijia Eldrida!
Lesli je odmerio Osoria jo
jednom pre nego to su se ra
stali. Nije uopte sumnjao da
e Osorio uiniti sve to bude
u njegovoj moi. Ne zato to
mu je pretio susret sa polici
jom, ako odbije saradnju, ve
zato to je Lesli sjajno proce
nio da je Osorio, upiikos zana
tu kojim se bavio, iskren i po
ten ovek. Uostalom, Lesli je
bio ubeen da jedan deparo
koji toliko brine o__svojoj eni
i o svojoj deci ne moe biti
primerak mazgova sa ubrita
jednog megalopoiisa kakav je
bio Rio de Zaneiro.
Kada je Osorio nestao iza
ugla, urei, jer je procenio da
30 NI N A 118
ima malo vremena, Lesli se
vratio u hoteli. Popeo se u so
bu i zaikljuao vrata ve^jui
na kvaku nailpis Ne uznemi-
ravaj! Hteo je da bude nasa
mo sa samim sobom.
Seo je na pod, prekrstio no
ge i poloio ake na kolena.
Ispravio je lea i glaivu i za
bacio pogled ravno ispred se
be, ne gledajui ni u ta.
Cas kasnije je ve bio sav
utrnuo i poeo je da osea da
se izdivaja od stvarnosti, da za
njega prestaje da postoji vre
me i prostor. .. Uitonuo je u
duboku meditaciju, slinu nir
vani. Njegov um je plutao uni
verzumom, skupljajui se u
jednu neopipljivu taku koja
je bila spremna da krene u
potragu.
Ono to bi kvazi-struni a
sopisi nazvali telepatijom Le
sliju je bilo poznato kao ve-
tina NIRUKU-NO-ASAML Ve
tina koju mogu da saviladaju
samo naj'bolji uenici najiboljih
koli nini. A Lesli je bio je
dan od najiboljih. Sada je nje
gova misao lutala jednom dim-
gom dimenzijom, istraujui
nepoznate i nepriznate prosto
re u potrazi za Sumiko.
Mo vetine NIRUKU-iNO-
-ASAJVLI bila je vedica. Ali,
ma koliko pokuavao, napreu
i svoje mentalne sposobnosti
do krajnjih granica, Lesli je
oseao samo da nije u stanju
da stupi u kontakt, telepatski
kontakt, sa Sumiko. Sve di
menzije prostora i vremena u
Riju i oko njega bile su pre
pune neke udne, divlje, ne
poznate energije. Energije oslo
baanja osnovnih nagona u Iju
dima. Cak i u dtibokoj medita
ciji Lesli je znao ta smeta nje
govoj misli da prodre kroz sve
prepreke i pronae Sumiko,
kao to je ranije ve znao. Ta
energija, ta iskonska snaga i-
mala je samo jedno ime. . .
Samba! Onaj ar koji je klju
ao u krvi karioka, i koji je
iMjao iz njih u obliku razuz
danog plesa i zagluujue mu
zike. . . Ta samba iznedrena iz
mutnih dubina dija brazifekih
ljudi, osvojila je sav prostor,
sve dimenzije postojanja. Od
nje se nije moglo nita uini
ti, uprkos snazi i vetini. Kao
retko kada Lesli se osetio po
raen!
Lagano je dolazio sebi, vra
ajui se u normalno stanje.
Bio je iscrpljen. Grake znoja
mu se pojavie na elu kada je
najzad pK>eo a die normal
no i kada mu je srce povrati
lo stari, uobiajeni ritam. Dah
nuo je, bez olakanja. Izbrisao
je nadlanicom znoj sa ela i
pogledao prema prozoru oda
kle su dopirali moni, tretavi
zvuci sambe. ..
NI N A 118 31
Oko podne su se vrata otvo
rila i kroz njiii je u sobu ula
devojka ija lepota iznenadi
Sumiko. Njene crte lica, me
utim, nisu bile nene. Njen
pogled je bio vrst, pa ak i
otar. Devojka je dnela po-
sluavnik sa hranom i vodom.
Kretala se lagano, Sumiko je
pomislila da u toj lakoi ima
poneto od nadmenosti gospo
darice.
Pretpostavljam da si gla
dna rekla je devojka. I
ed:na.
Sumiko nije rekla nita. De
vojka joj nije liila na poslu
gu. Sumiko je imala oseaj da
je tu devojku ve negde vide
la, ali nije mogla da se seti
gde i kada.
eli li u toalet? upi
tala je devojka.
Sumiko pogleda prema vra
tima. Bila su otvorena. Klim-
nula je glavom:
Bilo bi dobro od vas kada
bih mogla. . .
Devojka se osmehnu na u-
dam nain. Okrenula se prema
zidu na kome se nalazila veli
ka slika, neko apsatraktno plat
no ogromnog okvira. Devojka
prie toj slici i pokrenu ram
sa lakoom. Iza slike su se na
lazila vrata. Devojka ih otvori
i pokaza Sumiko da se ba tu
nalazi toalet.
Ovde su sve sobe oprem
ljene veoma dobro. Nadam se
da e unutra pronai i mantil
za kupanje. Taj kostim gaua
ti grozino stoji ree devoj
ka.
Meni je udoban odvra
ti Sumiko sumnjiavo.
Kako god hoe ree
devojka, odmeri jo jednom Su
mako i bez osvrtanja nestade
kroz vrata koja su vodila u
hodinik. Sumiko zau klju koji
se ponovo dva puta okrenuo u
bravi.
Ula je u toalet. Nije imao
prozora. Bio je veoma luksuz
no opremljen. Sumiko otvori
fioke na polici nadajui se da
e pronai ne^kakvo oruje, i
let, britvu, bilo ta to joj mo
e posluiti. No, pronala je
samo itavu malu apoteku ko
ja se sastojala iskljuivo od
kontraceptivnih sredstava. Za
tim nekoliko vrsta dezodoran-
.sa, kreme za lice i telo, ak i
jedan elektrini aparat za de-
pilaciju. Uzdahnula je, pomis
livi na Leslija. Kada bi on
samo mogao da pretpostavi gde
se ona nalazi, sigurno bi je o-
slobodio u roku od jednog a
sa. Ovako, ak ni Sumiko nije
mogla da pretpostavi gde se
nalazi.
Vrativi se u sobu pogledala
je na posluavnik sa hranom.
Prila je i paljivo omirisala
jelo. Nije osetila nita sunmji-
vo, ali je ipak odluila da ne
32 NI N A 118
proba nita od toga, iako je
bila gladna. Bila je gotovo si
gurna da jelo sadri nekakvo
opojno sredstvo ili neto sli
ne tome. Razumela je namere
Farosa Ankore i pokuala je
da razimi&lja na njegov nain...
On je eleo da vodi ljubav
sa njom. Ali, ne moe se na si
lu voditi ljubav ni sa kim ako
ne postoji uzajamna elja. Mo
gao ju je silovati. Moda je
to i nameravao. Ipak, Sumiko
je' izraunala da je taj gospo
din Ankoira eli na drugi na
in, i uopte nije sumnjala u
to da e pokuati da je drogi
ra, opije, onesposobi za otpor.
Zato je reila da ne pojede po
nueno.
Mala boca mineralne vode
je stajala na posluavniku. Ne
otvorena, a pored nje obian,
metalni otvara. Sumiko je bi
la edna i bez oklevanja otvori
bocu.. Uzela je au u ruke sa
namerom da sipa vodu, ali se
tre moda je unutranjost
ae premazana neim? Spu
stila je au i pila ravno iz bo
ce. Mineralna voda je bila ne
gazirana i ukus joj je, kao kod
svdh mineralnih voda te vrste,
bio pomalo udan. Ali, prijalo
jcj je. Utolila je e. Zatim je
ponovo legla na postelju. Nije
elela da gubi snagu u kora-
anju kroz sobu ili na bo ko
ji drugi nain.
Oseala se prilino opuiteno
za jednu zarobljenicu i razmi-
Ijala o tome da li bi bilo do
bro da odspava neko vreme ka
ko bi jo vie smanjila potro
nju energije koja joj je bila
potrebna za pokuaj da izae iz
svoje udne tamnice. Sklopila
je oi. . .
I, tada je osetila! Iza sklop
ljenih oiju je prostor poeo
da se pomera! Izgledalo je kao
da soba pokuava da se okre
ne i poklopi je. Izgledalo je
kao da najednom ne moe ni
da se pokrene da to sprei!
Otvorila je oi ve pomalo u
panici. Soba se nije pomerala,
ali kada je pokuala da se us
pravi shvatila je ta se dogo
dilo. Pokreti su joj bili si>ori,
a ruke i noge teke!
Ipak je uspeo! pomislila
je Sumiko. Mineralna voda je
bila drogirana! Shvatila je da
je, u ei, bila dovoljno neo
prezna. Zaboravila je da nije
preveliki problem za nekoga
ko je reen na sve da otvori
zapeaenu bocu, doda vodi o-
pojno sredstvo i da je ponovo
zatvori tako da izgleda da u-
opte nije bila otvarana. Ali,
sada je bilo kasino i mogla je
samo da se nada da e imati
dovoljno mentalne snage da se
odupre drogi.
Znala je da e droga potei
njenim krvotokom bre ako joj
se bude opirala pokretima, ako
se bude kretala. Zato se ispru
ila na postelji, pokuala da
se opusti i vie nego to ju je
NI N A 118
33
oputala droga, i disala je sa
svim sporo i plitko. Gledala je
u oko kaimere, gore, pored lus
tera. Znala je da je neko po-
smatra i da procenjuje koliko
je narkotik napredovao. Znala
je i da je to po svemu sudei
taj monstruozni ljubavnik, Fa-
los Ankora, i da e ui u so
bu onda kada pretpostavi da
ona, Sumiko, vie nee pruati
otpor. Sa uasom je primetila
cla postaje sve malaksalija i
malaksalija. Nije vie bila u
stanju bez napora da pokirene
ak ni oi.
Vrata su se otvorila nekoli
ko trenutaka posle njenog za
kljuka da je naiikotik uspeo
cia savlada njeno telo, ali r : i
um.
Nadam se da mi ne za-
iTiera to sam malo pourio
rekao je Faros Ankora zaitva-
rajui vrata za sobom. Op
rosti, ali moje nestrpiljenje da
te vidim je ogromno. Nikada
nisam eznuo da vidim jednu
enu golu na taj nain.
Sumiko je ula njegov glas,
ali nije mogla da oomeri gla
vu i da ga vidi. Ipak, osetila
je da je priao i da stoji pored
njenih nogu.
Od asa kada sam te ug
ledao bio sam gotovo siguran
da sam pronaao ono to je na
ovom svetu toliko retko go
vorio je Faros Ankora glasom
sladc5trasnika. Zvuk njegovog
glasa je Sumiko liio na cee-
nje pljuvake meu zubima.
Hou da se uverim da li si
zaista savrena kao to mi se
ini.
Proklet bio! apnula
je Sumiko.
Svi smo mi prokleti, dra
ga odvratio je tiho Arikora.
Svako na svoj nain. J a sam
proklet ve samim time to ne
mogu da odolim enskoj lepo-
ti i svojoj ludoj enji da tu
lepotu posedujem. Psihonaliti-
ari bi to na.rvali preterano ra
;^vi^ehim libidom. J a to zovem
glau za lepotom! Ti si prok
leta time to si savrena . ..
Ako si savrena!
J o uvek je nije dodirivao.
U stvari, da je Sumiko mogJa
da ga vidi videla bi da je kle
ao pored nje. Pored njenih
nogu. A njegove oi su se ari
le vujim plamenom.
Voleo bih da i ti moe
da uiva u ovome kao ja
rekao je i ona je u njegovom
glasu osetila da je bilo kakvom
strpljenju o kome je govorio
sada kraj.
Spustio je ruke na njene bo
kove. Njeno telo se trznulo sa
svim refleksno. Ona nije mog
la da uestvuje u svemu tome,
jer je bila utrnula od droge.
Oseala je samo na svojim bo
kovima dve drhtave, nestrplji
ve ruke koje raskopavaju po
jas na pantalonama tog gauo
kostima. Sumiko je poelela da
sakupi dovoljno snage i da se
34 NI N A 118
odupre. Poelela je da nestane.
Poelela je da bar naas izae
iz svog tela.
Faros Ankora je svlaio nje
ne pantalone toliko umo da
je stelno neto zapLnjalo i sve
to potraja prilino dugo. On
zadahta kada ugleda njene vi
tke, skl;^dne noge savrenih li
stova, malih oblih kolena i je
drih butina. Zakrbutao je zu
bima zabijajui svoj udni po
gled u njene preipone. Glatki
bokovi i sedefasta koa mu za-
mutie oi. Na sebi je imala
male gaice boje koe kroz ko
je su se nazirale njene stidne
dlaice.
Savreno! Savreno!
ponavljao je kao u transu Fa
ros Ankora.
Dlanovi su mu se strano
zinojili i Sumiko oseti gaenje
kada je njima preao preko
njenih bokova, butina, kolena,
listova, sve do nonih prstiju.
Savreno! Savreno! Ni
sam ni sanjao da u ikada mo
i da pronaem ovako neto
aputao je stenjui Faros
Ankora. Ipak, im sam te
ugledao pomislio sam da si to
ba ti. Osetio sam da jesi. . .
Savrena!
Izgarao je od nestrpljenja.
itavim telom je drhtao. Stis
kao je kolena i grio se da bi
spreio navalu pohote koja se
irila iz njegovih nateenih mo
nica. Tiho je zareao dok joj
je skidao gaice. . .
Maravilosa! Lnferna mar-
aviljosa! Perigosa maraviljosa!
reao je Faros Ankora na
portuglaskom.
Prsti mu se zavukoe u nje
ne gaice, ali su mu ruke su
vie drhtale da bi mogao da ih
skine. On ih besno raskide od
bacujui je preko ramena. Ta
da na tren zastade, dok mu je
srce udaralo u slepoonice.
Sklopio je ruke kao u molitvi,
a lice je sasvim pribliio nje
nom telu. Sumiko oseti njegov
vreo dah na venerinom breulj
ku. Nije smela da misli ta jo
moe da joj se dogodi. Da je
bila u stanju, verovatno bi ste
gla zube i pokuala da se is
kljui iz stvarnosti.
Bom Dio! uzdahnu An
kora. Nije se usuivao da je
dodirne. Cak je na as okre
nuo glavu bojei se svog bo
lesnog ushienja.
On jo nastavio da apue ne
to nerazumljivo neko vreme
je ne dodirujui. Potom ona
oseti kako on raskopava gor
nji deo njenog kostima. . .
Ti e biti moja naj'bolja
l-;ubavnica! uzviknu Faros
Ankora u asu kada se pred
njim ukazae njene grudi, glat
ki i vrsti stomak i kada za-
gnjuri lice u njenu meku, gip
ku kou.
Sumiko oseti njegovu vruu
pljuvaku na koi. I pored dej
stva narkotika ona pomisli da
e joj se utroba prevrnuti od
NI N A 118 35
gaenja. Mislila je na Leslija.
elela je silno da je tu, da je
zati1)i i odbrani, tovremeno,
u sebi je ponavljala zakletvu
da e se tom luaku osvetiti.
Kad-(tad!
Ne! uziviknu naglo An
kora i odmae se od gole Su
miko.
Ustao je i zakoraio unazad.
Sirio je ruke kao da eli tim
pokretima sebi da objasni ne
to neobjanjivo. Odmahivao
je glavom.
J o nisam spreman za te
be" ree konano. J o ne.
No nam je potrebna, lepotice
moja. Sada znam da si savre
na i sada znam da u i ja mo
rati da budem savren ljubav
nik da bismo zajedno osetili
kakva snaga ljubavi i strasti
moe biti kada se nau dvoje
savrenih!
Crkni! apnu Sumiko.
To je bila jedino u stanju da
izgovori.
Ova no e biti naa re
e on, a zubi su mu kljocali
od uzbuenja. Ova no e
biti naa prva no. Uveren sam
da e posle nje biti jo mnogo
noi i dana za nas dvoje.
Iao je unazad prema vrati
ma ne skidajui pogled sa nje
nog golog tela. marci su mu
jurili telom. Tresao se kao u
grotznici.
Oekuj me kada zae su
nce! rekao je i brzo nestao
kroz vraita. Nije eleo da nje
govo nestrpljenje pokvari nje
govu nasladu.
Sumiko je bila toliko opije
na drogom da nije imala snage
ni da uzidahne sa olaknjem.
Pitala se koliko jo ima vreme
na na raspolaganju...
Osorio je doao na vreme,
sav zadihan od urbe. Zatekao
je Leslija kako mirno ispija ko
njak u sobi. Nije mogao ni da
nasluti da Lesli iza tog privid
nog mira vodi borbu sa samim
sobom, sa svojom lepom eljom
da to pre pronae Sumiko i
sa usaenim saznanjima da se
urbom nita ne moe postii.
Kovao je plan. . .
Na alost, moj prijatelj u
novinama nije mogao da nam
bude od velike pomoi ree
Osorio pokazujui Lesli ju spi
sak sluajeva otmice. Koli
ko sam ja mogao da zapazim,
ne postoji nikakvo ponavljanje
sluajeva, to valjda treba da
znai da u Riju ne postoji ne
ko ko stalno otima devojke. U
stvari, samo tri puta u posled-
njih nekoliko godina su otete
turistUdnje. Jedna nije ak ni
oteta. Jednosta-vTio se zaljubila
i pobegla sa nekim konobarom.
Druga je zaista oteta, ali se,
kako su zabeleile novine, po
sle ispositavilo da ju je oteo
36
NI N A 118
njen raniji verenik koji nije
mogao da podnese. . .
Dovoljno e biti pre
kinuo ga je Lesli uzimajui pa
pir iz Osorijevih ruku.
Hitro je preleteo preko pa
pira. Osorio je bio u pravu
poseta tom arhivaru iz novina
nije urodila velikim plodom.
Ipak, Lesli je po navici zapam
tio neka imena koja su se do
vodila u vezu sa otmicama.
Zatim je zapalio papir baciv
i ga u pepeljaru.
S:ta emo sad? upita
Osorio gledajui u bocu sa ko
njakom.
Sada emo popiti pie i
pronai portira koji je sino
bio na ulazu u hotel ree
Lesli sipajui pie u praznu
au, koju je gurnuo pred Oso-
i'ija. Portiri ponekad znaju
i ono to im se ini da ne zna
ju.
Ne razumem?! ree
isikreno Osorio.
Lesli ga samo pokretom gla
ve pouri da ispije pie i ne
ree nita. Ve je bio spreman
da krenu. Osorio brzo isprazni
au. Nije smeo glasno da pri
ma da mu se taj udni Ame
rikanac vrlo dopada, da nika
da nije .sreo oveka poput nje
ga i da je zaista reen da mu
pomogne, pa makar mu i ne
bilo plaeno. Uostalom, na pu
tu cd redakcije tih lokalnih
novina do hotela -sudario se
sa jednim ovekom iji je nov
anik bio dovoljno debeo da
nadoknadi sav troak koji bi
Osorio imao kada bi prekinuo
posao i posvetio se samo pot
razi za tom lepom Japankom.
Sili su u hol hotela. Lesli je
lako armirao jednu mladu
enu na recepciji i ona mu je
spremn.i rekla gde da pobrai
portira koji je prole noi bio
ispred hotela. Osorio se divio
nainu na koji Lesli to postie.
Cak je u sebi primetio da bi se
od Leslija moglo poneto nau
iti. J er Sarmiranje spada u
zanat kojim se Osorio bavio.
Portir se zvao Ernao i u to
vreme je obino bio u sali za
ruavanje za osoblje hotela,
spremajui se da preuzme po
podnevnu dunost. Kada su
Osorio i Lesli uli u tu salu,
odakle je dopirala muzika
neizbena samba svi najed
nom utihnue i sve oi se ok
renue prema njima. Lasli se
malo zaudio, ali Osorio mu
jo sve razjasnio prvo rekavi
svima neto na portugalskom,
a onda prevodei to Lesliju:
Pobojali su se da smo iz
poslovne policije. Za vreme
karnevala ak i najbolji hote
li su prinueni da uzimaju rad
nike na crno. Ovde polovina
ljudi radi na crno. Poslovna
policija ih juri.
Shvatam ree Lesli.
Pronai Ernaoa i zamoli ga
da popije pie sa nama.
NI N A 118 37
Ernao je bio visok i mrav
mulat pitx>mih crta lica. No,
dok mu je Osorio govorio .ta
se oefkuje od njega, na tom
licu se italo nepoverenje, pa
ak i pomalo zebnja. Lesli je
pogodio da i Ernao radi na cr
no. Ipak, Osorio mu je nedvos
misleno, pokretom prstiju, po
kazao da osim pia moe da
oekuje i koji dolar napojnice,
pa je nepoverenja sa Ernaovog
lica nestalo. Poao je sa Oso-
rijom i Leslijem. Uisput je re
kao Osoriju neito na portu
galskom. Osorio je preveo:
Ovde nije uobiajeno da
osoblje pije u prostorijama
hotela. Ernao bi radije na ne
ko drugo mesto.
Lesli je klimnuo glavom i
osmehnuo se Ernau prijatelj
ski, pa su lako pronali jedan
bar, svega pedesetak jardi u-
daljen od hotela. Ernao je stal
no neto zapitkivao Osorija,
koji je odgovarao jednoslonim
reenicama. Lesiliju je bilo
jasno da je Ernao prostodu-
na i radoznala osoba. Kada su
seli i poruili pie, Lesli ree
Osoriiu:
Pitaj ga da li je sino vi
deo bilo koga obuenog u kos
tim gaua!
Osorio vredno prevede. Er
nao pogleda u Leslija i odlui
se da odgovori njemu. Govorio
je brzo i razmahivao rukama
kao to to ine Brazilci. Lesli
se samo osmehivao ekajui da
Osorio prevede:
Kae da se ne sea ta-
no, ali da je mogue da je vi
deo nekoga u takvom kostimu.
Za vreme karnevala ima mno
go gaua. Takoe kae da je
sino bila guva, zbog masken
bala.
Pitaj ga da li bi mu pe
deset dolara osveilo pamenje
:ree Lesli. Trebalo bi
samo da se tano seti da li je
video gaua, kada i sa kim u
drutvu!'
Osorio prevede takoe raz
mahujui rukama na lokalni
nain. Ernao je neko vreme
utao i nabirao elo pokuava
jui da se seti, ali konano od
mahnu glavom, a na licu mu
sp videlo da strano ali to ne
moe da zaradi pedeset dolara
na tako lak nain.
Ne moe da se seti re
e Osorio. Mislim da govori
isanu. Mogao je bilo ta da
izimisli i dobije svojih pedeset
dolara, zar ne?!
Lesli ne ree nita. Gledao
je ravno u Ernaove tamnosme-
e oi. Ponirao je u njegove
enice, opijao ga pogledom.
Osorio oseti da se deava ne
to neobino. Gledao je as u
Leslija as u Ernaa i u poet
ku mu nita nije bilo jasno.
Meutim, kada je primetio da
se Emaovo lice promenilo, o-
pustilo, a oi postale mutne i
38
NI N A 118
enice veoma iroke, razumeo
]e. . .
Sranje... J e 1 se tako
kae u Americi? Sta ste mu to
uradili? upita zapanjeno
Osorio.
Pitaj ga sada gde, kada i
sa kim je video gaua sino!
naredi Lesli neobjanjava-
jui na koji nain je hipnoti-
sao Emaa.
Osorio poslua. Instinktivno,
govorio je tiho, kao da ne e
li da pokvari aroliju kojoj je
prisustvovao. Razmiljao je o
tome kako taj udni Amerika
nac verovatno ima jo mnogo
iznenaenja. U svakom slua
ju, Osorio se sada definitivno
uverio da Lesli nije obian
turista. To svakako ne. A kada
je Ernao poeo da odgovara
Osorio preblede od zaprepa
tenja. Preveo je:
Kae da je video jednu
enu obuenu u gaua, koju je
jedan ovek u kostim.u belog
medveda uneo u jedan veliki
automobil. U stvari, u rols
rojs! Kae da mu se inilo da
je ena ve prilino pijana, jer
je izgledala kao onesveena.
Ne zna koliko je tano bilo a
sova. Onda je, kae, medved
seo za upravlja i rols je
otiao. To je sve to zna.
Lesli je utao neko vreme
napeto razmiljajui da li pos
toji jo neto to je mogao doz
nati od hipnotisanog Emaa.
Zla tim ree;
Neka nam kae koji je
registarski broj tog automobi
la!
Al i ... zausti Osorio,
a onda pregrize pitanje. Pos
luno je preveo pitanje.
Ernao je stisnuo oi i obli-
zao usne od naprezanja. Zatim
je izrecitovao .... Osorio zac-
vokota zubima prevodei:
4FA199!
Lesli izvue iz depa nova
nicu od pedeset dolara i prui
je prema Emau. Ovaj, meu
tim, nije uopte shvatao zato
mu taj stranac prua novac.
Ipak, pruio je ruku i nesigur
no ga uzeo. Lesli potom dade
Osoriju znak da natera Ernaa
da ispije pie do kraja.
Razgovor je zavren
ree Lasli.
Ernao ispi i, kao probuen,
u udu pogleda u novanicu u
svojoj ruci. Nejasno se seao
razgovora i nikako mu nije bi
lo jasno ime je zasluio te
dolare. Ipak, utao je, jer u
Riju niko ne pita odakle mu
i.ovac u ruci, ako ga ve vr
sto dri.
Osorio zahvali Ernau na
Leslijev mig, pa ga ostavie da
sedi i razmilja, a njih dvoji
ca ustadoe i kretoe.
Kuda emo sad? upita
Osorio.
Sada nam samo ostaje da
doznamo iji je to automobil
ree Lesli mimo. Znao
sam da e se Ernao setiti.
NI N A 118 39
Kiako? Kako ste to izveli?
upita Osorio jo uvek za
panjen onim to je video.
Jednostavno odgovori
spokojno Lesli. Treba samo
znati da je ovekov mozak u
stanju da prui mnogo vie
nego to 3e to obino misli.
Prosean ovek koristi jedVa
pet procenata svojih umnih
sposobnosti. J a sam samo
izvukao iz Ernaa koji procenat
vie i to je sve.
To sam video jednom u
cirkusu ree Osorio. Ali.
tada nisam poverovao. Mis^lio
sam da je sve nameteno.
U cirkusu moda i jeste
osmehnu se Lesli.
Zona Sul je bila mulatkinja
odirasla u favelama oko Rija.
Ni sama nije znala ko joj je
otac ni kada i gde se zaista
rodila. Majku je jedva pamti
la, jer je umrla mlada, satrve-
na tekim poslom i mnogobroj
nim poroajima. Imala je o-
sam sestara i' tri brata, i samo
je za ve sestre i jednog brata
znala gde su i kako su, ostale
nije viala. Imala je sedamna
est godina kada je dola u vi
lu gospodina Ankore.
Seala se svakog detalja
onog dana kada ju je Faros
Ankora ugledao na plai Ipa-
neme. Zona se kupala sa dru
gim devojkama, troei vreme
uglavnom da bi zavarala pra-
zan eludac, i isprva nije ni
primetila tog udnog oveka
zelenih oiju koji je stajao is
pod ogromnog suncobrana, a
pored njega je smerno stajao
jedan ogroman ovek obuen
od glave do pete. Zona se se
ala i boje i oblika svog kupa
eg kostima koji je, i tog dana
i ranije, vie otkrivao njene
ari nego to je bilo ta pokri
vao. Znala je i da je taj kupai
kostim ukrala sa jedne tezge
na Feira do Nordeste, toj a
renoj pijaci svega i svaega.
Kostim je bio zelen poput u
mskog gutera.
Onda je Zoni priao taj og
romni ovek u odelu. Rekao
je da se zove Berlic i pokazao
je na gospodina Ankoru, navo
dei njegovo ime i titule za
koje je Zona mislila da su iz
miljene. Berlic joj je doslov
ce rekao tada:
Budi dobra sa gospodi
nom. Moi e dobro da jede.
Zona se seala kako su dru
ge devojke ustuknule, plaei
se tog udnog, velikog oveka.
I seala se kako je prezrivo
otpljunula u pesak kada je
ula njegove rei. Nije odgovo
rila nita, samo se okrenula i
pridruila ostalim devojkama.
Sve zajedno su se smejale ka
da im je Zona ispriala ta joj
je rekao Berlic.
40 NI N A 118
Neto kasnije, u kasno po
podne, viraajui se sa plae,
pred nju je odnekle iskoio
Berlic i bez rei joj tresnuo
amar od kojeg joj se zavrte-
lo u glavi. Uhvatio ju je za
ruku kao da je dete i poveo, a
ona nije imala snage da se
odupre. U blizini nije bilo ni
koga. Berlic ju je doveo do
velikog automobila i ugurao
unutra, gde je sedeo gospodin
Ankora. Gospodin Ankora je
prekoreo Berlica to je udario
Zonu i Zona mu je, tada, bila
zahvalna zbog toga. Gospodin
Ankora je Zoni dao svilenu
maramicu, au sa hladnim
sokom i rekao da nema ega
da se boji. Ona je htela da mu
poveruje, ali su njegove zele
ne oi svetlele udnim sjajem
i Zona Sul se bojala. Pitala je
kuda je vodi, a gospodin An
kora joj je odgovorio da eli
da razgovara sa njom o pos
lu .. .
Nemoj mi rei da ti ne
treba posao rekao je gospo
din Ankora. Vidi, moja vi
la je prilino velika, i uvek su
dobrodole dve vredne ruke.
Ako ti se svidi kod mene, mo
e da ostane da radi. Ako
zna da kuva radie u kuhi
nji, ako ne zna radie po so
bama.
Zatim su otili u vilu i Zonu
je opilo bogatstvo sa kojim se
tada prvi put suoila. Takvu
rasko nije videla ni na filmu.
Gospodin Ankora je bio vrlo
paljiv prema njoj. Naredio je
Berlicu da donese dosta hrane
i pia i gledao je sa izvesnim
zadovoljstvom kako Zona slat
ko jede i pije. Onda ju je upi
tao da li mu se Zona moe po-
veriti i ispriati sve o sebi. Zo
na je bila sita, omamljena od
vina i ispriala mu je svoj i
vot. inilo se da je gospodin
Ankora zadovoljan onim to je
uo.
Vidi, bio sam u pravu
kada sam te doveo ovamo
rekao je. Tebi treba posao
i mirno mesto gde e ivoti.
Svia li ti se ovde? Hoe li
da ostane i da radi kod me
ne?
Zona Sul je pristala bez
mnogo razmiljanja. Onda je
gospodin Ankora naredio Be-
lilcu da odveze Zonu kui da
se spremi, spakuje svoje stva
ri i doe u vilu. Berilac je po
sluao. On je uvek slepo sluao
gospodina Ankoru. Kada je
rekla brai i sestrama da je
nala posao i da e im slati
svake nedelje neto novca, svi
su bili oduevljeni. Rekla im
je i da e bar dva puta mese-
r.o dolaziti da ih poseti . . .
Nikada vie nije napustila
vilu gospodina Ankore. Ve
sledee noi je gospodin Anko
ra poslao Berlica po nju. Na-
terao je Zonu da popije mno
go vina, a onda je obeastio.
Zona se seala kako ju je gos
NI N A 118
41
podin Ankora odgurnuo sa pos
telje kada se nauivao njenog
mladog tela, i kako je izbrisao
znoj sa svog tela, a onda re
kao;
Uvek kada poaljem Be
rlica po tebe doi e. I, vie
nee smeti da naputa vilu.
I, jo neto! Dok ne poaljem
Berlica po tebe ne elim da te
vidim. Moja posiluga mora bi
ti nevidljiva!
Potom je slao Berlica gotovo
svake veeri po nju. Tri, eti
ri meseca bez prestanka. Cak
i kada je imala menstruaciju.
Nezasito je navaljivao na nju,
ponekad je muei svojom e
stokom strau cd veeri do
jutra, bivajui sve grublji i
grublji. Ponekad bi je udarao
sve dok joj ne bi rascepio us
nu, a onda bi lizao njenu krv
i zarivao se u nju gotovo bes
no, kao da eli da je ubije, a
ne da vodi ljubav sa njom. A,
onda je prestao da alje Ber
lica po nju, i Zona se ponada
la da je njenim mukama do
ao kraj.
Prevarila se. Jedne noi je
Berlic ponovo doao po nju,
ali je nije odveo u sobu gos
podina Ankore, ve u svoju so
bu. Rekao je pre nego to ju
je divljaki svukao;
Gospodin Ankora mi je
dozvolio da od tebe inim to
god hou! Sada si moje vlas
nitvo!
Berlic nikada nije vodio lju
bav sa Zonom. Svlaio bi je i
onda terao da se pred njim sa
mozadovoljava, dok je on tr
ljao svoj zakrljali ud i jeao
vie od besa to nije u stanju
da bude normalan, nego od
slasti. Donosio je debele svee
i nagonio je da se igra sa nji
ma. Posipao bi je medom i li
zao. Jednom je ak doneo i ne
koliko litara ovnujske krvi . . .
Zona je sve to izdravala samo
zato to se uasno bojala da
vie nikada iva nee izai iz
vile ako ne izdri.
Zatim, posle nekog vremena,
i Berlic je prestao da je mal
tretira. U meuvremenu je ne
ka druga devojka dola i pro
la kroz sve strahote kroz ko
je je prola i Zona Sul. Ona je
konano bila osloboena tih
bolesnih dunosti. Sada je sa
mo istila po sobama, i to
onim sobama u koje nikada
niko nije zalazio, u istonom
delu vile. Ostatak vremena je
provodila u svojoj sobi, pletu
i i vezui, sama sebi nalik na
pokajnu grenicu koja je re-
ila da u svetoj ednosti pro
vede ostatak ivota.
Meutim, neito se u njoj
probudilo kada je otkrila taj
prolaz. Jednog dana, nosei
rublje u veliku perionicu u
dnu vrta, iza vile, primetila je
otvor u kamenoj ogradi, iza
male zgrade koju su zvali pli
nara. jer su se u njoj uvale
42 NI N A 118
plinske boce. Nekoliko dana
kasnije je iskoristila priliku da
iablie osmotri taj prolaz. Bio
je to nevelik otvor u zidu ob
rastao ibljem, ali ipak dovolj
no veliki da bi se kroz njega
mogla provui devojka poput
Zone Sul . . .
Danima je mislila na to. Sa
njala je kako je ve prola
kroz taj otvor i pobegla, jed
nom zasvagda, iz vile gospodi
na Ankore. Zaricala se sveci
ma da e otii u samostan ako
joj to poe za rukom. Drhtala
je od uzbuenja svaki put ka
da bi prola blizu tog mesta.
Meutim, nije nalazila u sebi
dovoljno snage da zaista po
kua. Sve dok nije videla ka
ko Berlic, u smenom kostimu
belog medveda, unosi u kuu
beivotno telo devojke obue
ne u kostim gaua. Videla je
dobro lice te devojke. Bila je
Japanka, bolno lepa i bolno
bleda, onako onesveena. Ne
to je acnulo pod rebra Zonu
Sul i ona je silno poelela ne
samo da ona pobegne ve i da
pomogne ba toj Japanki. Da
je izbavi iz ruku muitelja, ka
kav je gospodin Ankora. Naied
nom je u sobi pronala dovolj
no snage i elje da pokua da
pomrsi raune Farosu Ankori
i Berlicu. Najednom je osetila
da naprosto mora da izvue iz
njihovih prljavih ruku jedno
neno, lepo bie i da ne dozvo
li da i ta devojka proe kroz
stravu dugih noi u vili An
kora.
itavu no Zona Sul nije
spavala razmiljajui na koji
nain da izbavi Japanku iz An-
korinih ruku. Pred zoru je ve
ustala i, unjajui se po kui,
videla erais, koju je smatra
la veticom, kako odlazi u so
bu zvanu apoteika, da prip
remi jo jedan zlokobni napi
tak. Zona se prikrala ak i so
bi Farosa Ankore, teik da pro-
veri ta on radi. Umalo je Be
rlic nije uhvatio . . .
itav dan je pratila, ne di
ui od uzbuenja i sopstvene
zapanjujue hrabros>ti, Zerais,
Ankoru i Berlica po kui. u
ala je izmeu dve velike ar-
dinjere sa cveem, na velikoj
terasi iznad bazena, dok su 2e
rais i gospodin Ankora razgo
varali . . .
Pripremila sam ti ono to
si traio rekla je tada
Zerais. Bie mladi bik,
ako eli, ne samo ovu no i
sledei dan, ve bar jo dve
noi i dva dana. uvaj se sa
mo da ti lepotica ne izmakne.
Ako svoju snagu ne potroi
na nju, morae zvati mene.
Ili nekoga od slukinja. Ovaj
napitak je strano moan. Bi
e nezasita zver.
A, ona? Hoe li biti mir
na dovoljno dugo? upita is-
keeni Faros Ankora.
Popila je dovoljno vode
rekla je tada Zerais. Mis
NI N A 118
43
lim da e bar do jutra biti o-
pijena, ali budna. U meuvre
menu e morati da je natera
-da popije jo vode i ona e i
dalje biti sasvim, sasvim mir
na.
Zona Sul nije bila obrazova
na, ali je znala o emu to An
kora i njegova, vetica Zerais
govore. Shvatila je da je J a
panka drogirana, i da je Ze
rais pripremila Ankori ijubav-
ni napitak, bez kojih, a Zona
je to iskusila, Faros Ankora
nije kao mukarac vredeo ni
ta. Iz sopstvenog iskustva Zo
na Sul je znala da su ti ljubav
ni napici koje je gutao Anko
ra tako estoki da je on pone
kad bio zaista u stanju da za
dovolji mnogo ena, a da sam
ostane nezadovoljen. To je bi
lo bolesno, ludo, ali je bilo
oigledno da Faros Ankora u-
iva, u stvari, u toj moi, a ne
u ljubavnom inu.
udi me da ve nisi kod
nje rekla je Zerais i Zona
Sul je, sakrivena, i to ula.
Bio sam, ali . . . elim da
zapamtim onu no sa njom.
Gorim od elje, a to vie od-
laem u meni je elja vea
rekao je tada gospodin Anko
ra. Poi u tek kada se do
bro smrai. Do tada elim da
se odmaram. Gubi se!
Zona Sul je videla i da je
Zerais posluno nestala sa An-
korinih oiju. Onda je morala
da pobegne sa terase, jer se
bojala da e biti primeena.
Potom je dugo, dugo, u svojoj
sobi, kovala plan kako da, jo
te veeri, pre nego to Faros
Ankora krene u sobu u kojoj
je bila zatvorena, oslobodi tu
Japanku i zajedno sa njom po
begne. Izraunala je ta sve
treba da savlada klju od
sobe, pre svega, a zatim i ne
kakav prevoz, jer se vila nala
zila prilino udaljena od bilo
kog prometnog puta, a peilce
se nije moglo tek tako.
Tada se setila skutera kojim
je jedna od ena iz kuhinje
ponekad ila nekuda van vile
i donosila svea jaja. Taj sku-
ter je stajao uvek ispred gara
e. sa one strane ograde. Kada
bi uspela da neopaeno proe
kroz ovaj otvor, zajedno sa
Japankom, i onda obie itav
zid i uzme skuter, njih dve bi
moda imale ansu . . . Zona
Sul je od uzbuenja drhtala, a
kada je dodirnula sopstveno
elo osetila je da je sasvim
vrelo!
Sve to nam treba je po
uzdan kompjuter na nekom
mirnom mestu rekao je Le
sli. Zna li gde bih mogao
imati pristup do jedne takve
maine?
Kompjuter? zapita O-
sorio vie samog sebe nego Le-
44
NI N A 118
slija. Uf! To je teko pi
tanje, ja se ne razumem u ta
kve stvari.
Bie dovoljno to se ja
poneto razumem u takve stva
ri ree Lesli mirno. Da
kle, gde bih mogao pronai kom
pjuter?
Osorio se poea po glavi.
Bio je bunjen. Nekako se li
bio da prizna Lesliju da on,
u stvari, i ne zna kako izgleda
pravi kompjuter. Znao je, ot
prilike, samo to da kompjuteri
imaju tastaturu slinu pisaoj
maini i ekran, slian televi
zijskom. Meutim, za Osorija
je i terminal u agenciji za pro
daju autobuskih karata bio ko
mpjute-r, kao i tome slina st
var u banci u kojoj je drao
svoju uteevinu.
Ne znam. . . razmiiljam. . .
pokuavao je d'a. se izvue
Osorio.
Lesli pomisli; U ovome mi
Osorio nee biti od pomoi.
Zatim odmahnu rukom. Ree;
Okej! Zaboravi za sada
ko.mpjuter. Reci mi gde bismo
mogli da dobijemo kakav au
tomobil? Zna li za neku renta-
kar agenciju?
To znam ozari si Oso
rio. Ali, sada je vreme kar
nevala. Sumnjam da bismo bi
lo gde mogli da iznajmimo bilo
ta sa etiri toka. Za vreme
karnevala Rijom krui oko
200.000 automobila vie nego
obinim danima. I blizu pola
miliona ljudi vie. . .
Lako se predaj e, prija
telju ree mu Lesli, koji je
tog trena ugledao u daljini, niz
ulicu kojom su prolazili, znak
AVIS rentakara. Zna li pri
u o Jevrejinu koji je molio
Boga da dobije na lutriji?
Ne znam ree Osorio.
Ide ovako. . . ree Les
li, kreui ne mnogo urno pre
ma A VISU. Jedan stari J e-
vrejin je itavog ivota molio
Boga da mu ovaj obezbedi pre
miju na lutriji. uo sam da u
Brazilu ljudi vole takve stva
ri, pa ti nee biti udna ova
pria. . . Dakle, molio je Boga
za premiju pedeset godina, sva
ke noi. I, onda, jedne noi.
Bogu dosadi da slua stalno is
tu molih'u, pa se u snu javi
tom Jevrejinu i ree mu; Do
bro, neka ti bude uslieno, ali,
svega ti, kupi ve jednom tu
nesrenu sreku!
Osorio zastade, rairi oi od
iznenaenja, pa prasnu u za
razan smeh, klimajui glavom
u znak da je razumeo ta je
Lesli eleo da mu kae tom
priom. Lesli, meutim, nije
zastajkivao. Njegov cilj je bila
rentakar agencija i nije mario
to Osorio zaostaje smejui se.
Osorio ga nekako stie kroz
guvu i ree;
To je dobra pria. Mislim
da u je ispriati nekim svo
jim prijateljima koji, ba kao
NI N A 118 45
to pria kae, nikada ne ku
puju sreku, a mole Boga da
im donese bogatstvo.
Hteo sam samo da ti ka
em da nikada ne treba pro
putati priliku. Uvek treba po
kuati sve to je u ovekovoj
moi ree Lesli, setivi se
senseia Tanake i njegovih sa-
veta.
Bili su ispred agencije, u ko
jcj je vladala neopisiva guva.
Kada su uli nije im trebalo
mnogo da shvate da se pred
alterom nailazi povea grupa
turista iz Holandije, koja je u-
glas zahtevala da im agencija
obezibedi vozila koja su turisti
ve rezervisali, a kojih sada
najednom naprosto nije bilo.
Osorio je morao da vie na uho
Lesliju pokuavajui da objas
ni stvar:
U Riju nikada nije sigur
no ako ovek rezervie bilo
ta, ako turisti pokazuju malo
razumevanja za to. Mislim da
bi u svakom turistikom vodi
u kroz Brazil krupnim slovi
ma trebalo ispisati: NE VERUJ
TE UNAPRED POTVRENIM
REZERVACIJAMA.
Oznojeni, gojazni slubenik
iza altera uzalud je vikao raz
mahujui rukama:
Gospodo! Zaista alim,
ali, sve je ovo velika zabuna!
Verujte da nemam vie ni je
dna jedina kola ve dve nede-
I je!
Ovo vai i za nas ree
Osorio. Moda bi tj:ebalo da
pokuamo na nekom drugom
mestu ?
Ne! Ovo mesto nam sa
vreno odgovara ree Lesli
i potapa Osorija po ramenu
dajui mu do znanja da treba
da bude strpljiv.
Ono sto Osorio nije video
bio je prolaz u kancelariju agen
cije, koja se nalazila iza alte
ra. Vrata su sada bila otvo
rena, a u kancelariji nije bilo
nikoga, jer su, oigledno, sva
iri slubenika bila zauzeta raz-
anavanjima sa uznemirenim
Holananima. Kroz ta otvore
na vrata video se veliki sto i
na tom stolu kompjuter. O-
sorio pogleda tano tamo kuda
je ve gledao Lesli i shvati. Os
mehnuo se i zaustio neto da
kae, ali ga Lesli presee:
Pripazi da slubenici ne
ulace dok sam ja unutra!
Pre nego to je Osorio mo
gao da pita bilo ta, Lesli je
ve ulazio u kancelariju, zatva
rajui drsko vrata za sobom.
Osorio panino pogleda preko
glava svih tih turista prema
slubenicima. Odahnuo je kada
jo primetio da oni nisu nita
primetili i da imaju dovoljno
muke sa turistima da bi mo
gli bilo ta primetiti. No, vo
en instinktom iskusnog de-
paroa Osorio prie i stade ta
no izmeu altera i vrata kan
celarije. Bio je reen da za-
46 NI N A 118
podene guvu ako se neiko od
slubenika odlui da krene pre
ma kancelariji, kako bi ga u
tome spreio.
Ko zna odakle, ali Osorio je
imao utisak da e Lesliju biti
potrebno bar pola asa vreme
na da od tog kompjutera doz
na to ito je trebalo da dozma.
Zato se iskreno zapanjio ka^a
je Lesli izaao iz kancelarije
posle svega minut ili dva. Izla
zei, Lesli namignu Osoriju i
uputi se izlazu. Osorio je bio
toliko iznenaen da nije odmah
krenuo, a kada je zakoraio za
Leslijem sudario se sa je
dnim od turista. Umalo oboji
ca ne padoe. . .
Perdao urno izgovori
Osorio na portugalskom. Isto
vremeno njegova ruka gotovo
nehotice zaviri u dep tog o
veka i odatle izvue paso. Br
e bolje Osorio ispusti paso
na pod, i to tako da turista ni
ta nije primetio. Zatim se u-
puti za Leslijem proklinjui
svoju profesionalnu deforma
ciju.
Sustiui na ulici Leslija, O-
sorio ne izdra. Upitao je za
dihano :
Da li je kompjuter znao?
Sta? upita Lesli mir
nije nego to je Osorio mislio
da je mogue.
Pa, to. . . da li je znao
kome pripada automobil sa o-
nim oznakama?
Priznajem da sam se ma
lo pomuio ree spokojno
Lesli-, Njegove prodorne oi su
arale po ulici tjraei neto.
Trebalo je i tebe da uve-
dem unutra. Zna i sam a ja
ne razumem portugalski. Sre
om, komande komipjutera su
na engleskom, ali je zarto adre
sa vlasnika tog rolsa na por
tugalskom. Pogledaj!
Lesli otvori dlan desne ru
ke. Na dlanu je bio komad pa
pira sa ispisanom adresom,
imenom vlasnika rols rojsa
broj 4-FA-199 i datumom ka
da je vozilo regLstrovano.
Gde je to? upita Lesli.
Pedra Bonita?! izne
nadio se glasno Osorio. Ali,
tamo nema nikakvog naselja.
To je kraj u brdima iznad
Sao Konrada. Prilino daleko.
Zna li kako moemo da
stignemo do tamo? upita
Lesli.
Znam, naravno ree
Osorio. Ali, zaista e nam
trebati automobil.
Pretpostavljam cja bi do
bro doao i taksi, zar ne?! os
mehnu se Lesli.
Valjda, ree Osorio.
Ako vi tako kaete.
U tom asu je upravo pred
njih lagano stizao jedan uti,
stari folksvagen sa oznakama
taksija. Iao je brzinom pea-
ka zbog guve i, to je bilo naj
vanije, nije imao putnike.
Lesli mu mahnu i taksista sp-
NI N A 118
47
rerrmo u'kijui pokaziva prav
ca, zaustavljajui se uz troto-
-ar. Bila je to poznata folksva-
genova BUBA, sa dvoja vra
ta, a suvozaevo sedite ie bi
lo izvaeno, kako bi putnici
lake ulazili na zadnja, valjda
poasna, sedita. Taksista je
bio veoma crn, to je ak i u
Riju bilo neuobiajeno. Os
mehivao se redom bisernobe-
lih zuba. Lesli je razumeo da
je na portuglaskom upitao ku
da treba da vozi.
Reci mu da danas ima
slobodan dan ree Lesli O-
soriju. Neka zaustavi na
sledeoj raskrsnici, neka izae
i ode kui. Policija e ve vra
titi njegov automobil gde tre
ba kada mi zavrimo posao.
Tek tako?! Tek tako da
mu kaem da mu otimamo au
to?! Osorio iskolai oi od
zaprepatenja.
Reci mu i da mu neto
nije dobro, pa bi mogao da
svrati u apoteku i kupi neto
aspirina osmehnu se Lesli
iskeenom taksisti, koji oigle
dno nije nita razumevao.
Osorio prokalja sueno gr
lo i poe brzo da prevodi. Ta
ksista izgubi osmeh sa lica.
Gledao je as u Leslija as u
Osorija i nita mu nije bilo
jasno. Zatim ree neto kratko
i siktavo. . .
Sta kae? upita Lesli.
Kae. .. U stvari, pomi-
njao je neto nae majke pre
vede Osorio.
Okej! osmehnu se Lesli
taksisti i hitro isprui ruku i
dodirnu ga iza uha.
U stvari, to je samo liilo
na dodir. Osoriju se svakako
uinilo da Lesli nije uinio ni
ta drugo nego samo dodirnuo,
skoro pomilovao crnog taksis
tu. Meutim, taksista je dobro
osetio kakav je to dodir bio.
Bio je to kratak, otar udarac
na jednu odreenu taoku koja
se nalazila u udubljenju iza
uha. Samo najposveeniji u tu
vetinu su znali da udarac u
tu taku izaziva ne samo stra
nu glavobolju, i to trenutnu,
ve i neto slino anmeziji, ko
ja ponekad traje i danima. Ta
ksista se tre i uhvati obema
rukama za glavu.
Reci mu da odmah ode u
apoteku i kupi te aspirine. Tre
bae mu ponovio je Lesli i
Osorio, jo uvek zapanjen, po
slua.
Osorijevom udu nije bilo
kraja kada vide da taksista po
sluno otvara vrata sopstvenog
vozila i odlazi niz ulicu, dre
i se za glavu.
Sta ste mu to uradVi?
upita Osorio suvim ustima.
Naterao sam ga da zabo
ravi da ovaj automobil uopte
pripada njemu ree Lesli.
Ne brini, setie se ve, ka
da mu proe glavobolja. A, sa
48
NI N A 118
da, dragi moj prijatelju, sedi
i vozi!
J a? zabezeiknuo se O-
sorio.
Zato da ne? upita
Lesli pomalo zauen Osorije-
vim iznenaenjem. Rio je
ipak tvoj grad i ti sigurno bo
lje od mene poznaje puteve.
ulice, avenije. . .
Ali. . . Ali. . , mucao je
Osorio. J a jednostavno ne
znaim da vozim!
Sada je na Leslija bio red
da se zapanji. . .
Berlic je upravo idazio iz
garae kada ja zapitao njegov
pejder. Mrzeo je tu spravicu.
Faros Ankora mu je naredio
a nosi pejder uvek kada je
na imanjli, jer ga je tako mo
gao dozvati u svako doba da
na i noi. Berlic je pogledao na
aisovnik. Bilo je neto iza tri,
a on je u tri i petnaest eleo
da glleda jednu sapunsku ope
ru na televiziji. Poziv gospodi
na Ankore mu se nije uklapao
u kombinaciju. Ali, nije se
smeo ogluiti. Pourio je ka
odajama svog gospodara.
Kada je oprezno otvorio vra
ta sobe gospodina Ankore, Ber
lic je na lice navukao poniznu
masku.
Zvali ste rekao je ti
ho.
elim da se odmorim ma
lo rekao je lenjo Faros An
kora i ne gledajui u Berlica.
Sledea dva asa ne elim
da me iko uznemirava. Ti e
biti ovde kod monitora i pa
ziti kako se kree osoblje. Ne
u da ih vidim, pa ak ni ose-
tim u svojoj blizini. Hou apso
lutni mir i ti e se za to po
brinuti.
Dobro rekao je sprem
no Berlic, iako je u sebi bio
besan.
Stajao je pognutih ramena
sve dok gospodin Ankora nije
izaao iz sobe, a onda je stis
nuo pesnicu i uzmahnuo njom
kao da udara nekoga. Oseao
je da je udarac bio namenjen
Farosu Ankori, ali je isu vie
dobro znao da nikada nee sme
ti ni a povisi glas u njegovoj
blizini, a kamoli da ga zaista
udari. Prema gospodinu Anko
ri je oseo strahopotovanje,
ljubav, mrinju, neprekidni gnev
i odanost kojoj nije bilo rav
ne. Sva ta izmeana oseanja
su se u njegovoj glavi veito
sudarala, ali je uvek pobei-
vala odanost.
Seo je ispred tih prokletih
monitora. Pitao se da li je i
njega po smatrao na tim ekra
nima Faros Ankora dok se kre
tao kroz vilu. Da li je pratio
svaki njegov korak i da li je
mogao da oseti trenutke u ko
jima ga je Berlic mrzeo vie
nego ikoga na svetu?
NI N A 118
49
Svaka prostorija u vili, pa
ak i u drugim zgradama na
imanju imala je svoje elektron
sko oko, i ekran na kome se
videlo sve ono to je videlo i
to oko. U to vreme su pomo
ne kuvarice bile u svojim so
bama. Sve one su znale za ka
mere, ali su odavno prestale
da oseaju stid kada bi se svla
ile za postelju ili neto slino.
Sada se jedna od njih svukla
1brijala svoje noge rairivi ih
irom. Berlicu poe voda na
usta. Voleo je ene na svoj
bolesni nain, ali svakako dru
gaije od gospodina Ankore.
2 u deo je za enama, ali jedno-
sUivno nije bio fiziki sposo
ban da normalno vodi ljubav.
I, upravo zato je mrzeo da gle
da u te ekrane koji su otkri
vali intimne detalje iz ivota
tih ena koje su radile u vili.
One se nisu stidele i to je Ber
lica dovodilo do ludila.
Batovan nije bio u svojoj
sobi, ali je zato bio u maloj
staklenoj bati. Berlic je vi
deo da batovan tamo ne radi
nita oko biljaka. Sedeo je i
itao nekakve novine, a pored
njega je bio tranzistor i Berlic
je znao da batovan slua mu
ziku po tome to je ovaj kli
mao glavom. Taj mravi starac
je nervirao Berlica svojim spo
kojem, smirenou i neosetljf-
vou za sve, osiim za biljke.
Berlic je smatrao da je bato
van lud. Kao to je smatrao i
da je luda Zona Sul, koja go
tovo nikada nije bila u svojoj
sobi, uvek traei nekakav do
datni posao, samo da ne bi
bila zatvorena. Berlic je mi
slio; Evo je, opet trai po
sao. . . Gledao je Zonu na ekra
nu koji je prenosio sliku iz ve-
eraja.
Posmatrao je Zonu. Ona je
bila njegova. Nju je dobio na
poklon od gospodina Ankore,
ali ni sa njom nije mogao da
vodi ljubav i hio je svestan da
ju je muio tih nekoliko noi,
u svojoj sobi. Zato je odustao
da odlazi po nju. Nije bilo svr
he nikada nee moi, kao
pravi mukarac, da zari je svoj
ud u tu enu koju je poneikad
sanjao. eleo je da ona ode,
da mu ne bude stalno pred oi
ma, da ne bude tu, u vili, da
bude to dalje od njega, kako
ga ne bi muila. Sada je gle
dao kako ona premeta gomile
prljavog rublja sa jedne stra
ne veernice na drugu, bez ika
kvog smisla. Ba je luda!,
pomislio je Berlic. Luda i le
pa!
Onda je Zona izala iz ve-
eraja. Prela je u susednu pro
storiju, u kojoj su se nalazile
spoirtske sprave gospodina An
kore. Ni tu se nije zadrala
dugo, mada je po njenim po
kretima Berlic procenio da je
merkala nekakav posao, pa ka
da ga nje pronala krenula je
dalje. Ali, tada vie nije bio u
50
NI N A 118
slanju da je dalje gleda. Pru
io je ruku i iskljuio sve ekra
ne iz tog krila zgi'ade. udnja
za Zonom je bila prevelika, a
saznanje da mu ona nikada
nee moi na pravi nain pru
iti svoje jedro, mlado telo bi
lo jj8 suvie bolno. . .
Zona Sul nije bila glupa.
J o u veeraju je, premertajui
rublje sa jedne gomile na dru
gu, iskosa, kriom gledala u to
glupo oko kamere na stropu.
Jo prvih dana boravka u vili
nauila je ita te sprave zna
e, ta mogu i kako rade. Zna
la je da je nemogue pobei
oku kamere, ali je takoe zna
la i da svaka kamera ima mali
indikator, ispod samog objek
tiva malo uto svetio koje
je bilo upaljeno kada je ka
mera radila, a iskljueno kada
bi neko, verovatno gospodin
Ankora, tamo negde u neka
kvoj sobi o kojoj je ula od
drugih slukinja, pritisnuo ne
kakvo dugme i iskljuio ka
meru. Znala je i to da su ka
mere bile tako povezane da se
nikada nije ukljuivala ili is
kljuivala samo jedna. itavo
krilo zgrade bi se iskljuilo na
jedan pritisak tog nekakvog
dugmeta. Mnogo puta se uve-
rila u to. Kamere u krilu zgra
de u kome se nalazdla soba go
spodina Ankore nikada nisu bi
le ukljuene dok je ona bila
tamo, kada ju je Berlic odvo
dio gospodaru. Faros Ankora
nije eleo da bilo ko gleda na
tim ekranima njegove ljubav
nike poduhvate. Zona je to
proverila i kasnije, kada vie
nije odlazila gospodinu Anko
ri. Uvek kada bi kod gospodi
na Ankore bila neka devojka,
kamere su bile iskljuene u i
tavom krilu zgrade. A, povre
meno, iskljuivale su se kame
re i u drugim delovima vile.
Kada je ula u prostoriju
sa sportskom opremom i kada
se indikator iskljuio Zonino
srce je zadrhtalo od slutnje da
bi joj moglo uspeti to u ta
se uputala. Odmah do sport
ske sobe nalazila se ostava sa
kljuevima. Sve slukinje su
odlino poznavale vei/ ki pano
sa brojnim kljuevima od svih
prostorija, jer su dolazile po
te kljueve kada je trebalo sp
remati, prati, ribati, istiti, i
sve su bile dune da kljueve
vrate na svoje mesto. Niko od
osoblja nije sumnjao da Faros
Ankora putem tih kamera pro
verava da li su svi kljuevi na
mestu, a ponekad je ak slao i
Berlica da proveri da li je to
tako.
Dlanovi su joj se znojiili dok
je stajala pred panoom sa klju
evima. Pred oima joj je igra
lo od uzbuenja i morala je
dobro da se smiri kako bi u-
gledala klju od sobe za koju
je znala da krije novu gospo
darevu zarobljenicu. Klju je
bio na svom mestu!
NI N A 118
51
Naravno, postojao je jo je
dan klju i on je bio u depu
Farosa Ankore, ali o tome Zo
na Sul vie nije razmiljala.
Dohivaitila je klju i zavukla ga
meu dojke. Tu je smatrala
da je najsigurniji. Zatim je hi
tro napustila to krilo vile, raz
miljajui da li e imati do
voljno sree da se kamere is
kljue i u onom delu zgrade u
kojem se nalazi soba sa tom
Japankom. . .
Berlic je zurio u ekrane ose
ajui se glupo. Nije eleo da
bude tu. Zeleo je da sedi u svo
joj sobi i gleda sapunsku ope
ru na televiziji. I, kada je ug
ledao Zonu Sul, koja je sada
ila kroz centralni hol vile i ne
kakvom krpom brisala brojne
skulpture koje su bile poreda
ne uz zidove, on se namrti
pomislivi: Ova jegulja zaista
kao da ima nameru da me da
nas izazove! Poeleo je da us
tane, ode u hol, uhvati Zonu
za kosu, odvue je ispod ste
penita, iscepa njenu odeu,
rairi joj noge i zarije se dubo
ko i bez oklevanja u nju . . .
Da je imao ime! Zakrgutao
je zubima rastrzan nemonim
bolom u preponama. Onda je
pomislio: Faros je rekao da
e se odmarati dva asa. Za ta
dva asa e sigurno biti u svo
joj sobi. J a nemam nameru da
dva asa zurim u Zonu Sul ko
ja u svom ludilu nema drugog
posla nego da brie prainu po
vili. Svega mi, ja nisam toliko
lud!
Jednim pritiskom svoje og
romne ake iskljuio je sve ka
mere ii vili!
Vonja do P.giii:e Bonite ni
je bila glatka. Lesli je morao
da vozi, i to kroz najgoru sao
braajnu guvu na svetu, kak
va samo moe biti u Rio de
Zaneiru za vreme karnevala, a
u tome mu je nesebino, svoj
im uglavnom nekorisnim save-
tima pomagao Osorio. Vozili
su dosta dugo, to jest sporo,
kroz centar grada, a onda kr
oz Sinelandiju i pored parka
Flamengo neto bre, da bi se
kod muzeja Kanmen Miirande
zaglavili u pravom brazilskom
zastoju saobraaja.
Mislio sam da e mi bi
ti od pomoi rekao je bez
prekora Lesli. Ti ipak i
vi ovde i trebalo bi da pozna
je saobraaj u Riju.
J a ga i poznajem re
kao je Osorio, a zvualo je kao
da se izvinjava. Ali, samo iz
autobusa i tramvaja. J a retko
koristim ak i taksi, a automo
bil, kao to znate nemam.
Moda sam pogreio to
nisam pustio taksistu da vozi.
On bi moda mogao da zna za
obilazne puteve i ulice, pa bi-
52 NI N A 118
sano stigli bre ree Lesli.
Uglavinom sumnjam da bi
smo se ovako zaglavili.
J a sumnjam da bi taksi
sta mogao mnogo pomoi
ree Osorio. Koliko sam upo
znat sa tom problematikom,
taksisti u Riju jedva ekaju da
putnike zaglave u ovako nee
mu. Taksimetar otkucava, a ta
ksi stoji, zbog vie sile . . . Ra-
zumete?!
Mislim da razumem
rekao je Lesli i naglo skrenuo
ravno na trotoar.
Iskoristio je priliku. Troto
ar u tom asu bee bez peaka^
a prolaz u sporednu ulicu na
trenutak otvoren. Nagazio je
gas do daske i provukro se
izmeu dva automobila koja
su pokuala slian manevar.
Samo da se ne slupamo
ree Osorio sa strepnjom.
Samo da ne navuemo po
liciju na vrat ree Lesli.
Ipak, nadam se da e pomisli
ti da smo zaista taksi . . . Svu-
gde u svetu je taksistima doz
voljeno poneto to amaterima
nije, pa se nadam da je tako i
u Brazilu.
Krvz deo grada nadaleko po
znat kao Botafogo vozili su se
uglavnom nekakvim sporednim,
uskim uliicama, pri emu se
Lesli uopte nije obazirao na
Osonijeve savete. Vozio je po
instinktu, po nekakvom osea
ju za prostor koji je imao sa
mo on. I, kada su nekako iza
li na Aveniju Atlantika, Oso
rio sa divljenjem ree:
Mislio sam, u stvari, da
smo na sasvim drugom kraju
grada! A, vi ste ipak uspeli da
nas izvedete na pravi put!
Lesli pogleda ispred sebe u
kolonu vozila, pa izgovori:
Ovo svakako nije pravi
put. Za ovih pola asa vonje
kroz Rio nauio sam jednu st
var. . . Nikada n? treba voziti
avenijama pored plaa!
Sa njegove leve strane je pu
cao pogled na raskonu, ogrom
nu peanu plau dugu tri mi
lje. Bila je to uvena Kopaka-
bana, po kojoj je milelo na hi
ljade kupaa. Lesli nije obra
ao panju na taj velianstven
prizor. Skrenuo je udesno im
je ugledao znak koji je upui
vao na jezero Rodrigo de Fre-
itas. Prema onome to mu je
Osorio pokazao na mapi gra
da, trebalo je da prou pored
tog jezera da bi izbili na ma
gistralu Gavea, a odatle Pe
dra Bonita ve nije bila da
leko.
Malo kasnije prooe pored
mesta zvanog Alahov vrt i Oso
rio ree:
Sada smo na dobrom pu
tu. Odavde, mislim, treba da
idemo desno, a onda levo, u
tunel Dos Irmaos. Posle toga
emo ve biti blizu tog mesta.
Lesli je uo ta je reliao
Osorio. I, uinio je neto sas
vim drugo. Skrenuo je levo i
NI N A 118 53
ubrzo se naao na aviniji Ni-
majer koja, zaudo, nije bila
zakrena. Cak ni deo avenije
pored plae Sao Konrado nije
bio teak za vonju. Pet minu
ta kasnije ve su bili na ras
krsnici magistrale Kana i Ga
vea, sa magistralom Zoa. U-
li su na magistralu Kana. Le
sli je vozio prilino sporo gle
dajui paljivo naokolo. Znao
je, prema mapi, da se magis
trala Kana . nastavlja magis
tralom Pedra Bonita i da bi tu
negde mogla biti adresa koju
je trajio.
Bio je iznenaen time to je
Osorio bio u pravu kada je go
vorio da taj kraj nije naseljen.
Svuda naokolo bilo je samo
nekultivisano zelenilo, neto
nalik na umu, tu i tamo is-
presecanu uskim puteljcima po
kojima se dva vozila nisu mo
gla mimoii.
_ Sta je ovo? upita Les
li. Gde su ovde kue?
Ne poznajem ovaj kraj
dobro ree bespomono Oso
rio. Vie znam iz prie . . .
Kakve prie? upita
Lesli.
Govori se da se ovde, u
usecima brda Pedra Bonita, u
umi, nalaze vile nekih veoma
monih i bogatih ljudi . . ,
Ne bih se udio ree
Lesli. Covek koji ima -rols
sigurno ne stanuje u favelama.
Kada je ugledao znak koji
je obavetavao da ulaze na
magistralu Pedra Bonita Lesli
zaustavi folksvagen uzdrum.
Iskljuio je motor. Otrim po
gledom je prelazio preko brda,
kao da eli oima a prodre
kroz gustu tropsku umu koja
je skrivala bio je siguran
kuu koja je mogla da kri
je odgovore koje je traio. Bi
lo mu je jasno da nee moi
da pronae nikaikav broj ku
e, pa ak ni ploicu sa ime
nom Faros Ankora, ali je nje
gov haragei govorio da taj o
vek, u toj kui iju je adresu
naao u kompjuteiu, mora da
je negde u blizini. Tada se og
lasi Osorio prostodunim gla
som :
Moda bismo mogli biti
drski i upitati policiju? Oni
znaju sigurno gde se ta adresa
nalazi!
Lesli ga pogleda zapanjeno,
a onda prasnu u smeh. Osorio
se namrti:
Govorim gluposti, je 1
da?!
Ne! ^ ree Lesli. Ni
su gluposti.
Nije mnogo objanjavao,
okrenuo je automobil u pravcu
iz kojeg su doli i vozio je
sporo oko pola milje. Tada je
zaustavio pored stuba sa me
talnom kutijom na kojoj je bio
nacrtan telefon. Osorio se plje-
snu po elu. Shvatio je o e
mu se radi.
Bio sam glup to se toga
nisam prvi setio ree Le.sli.
54
NI N A 118
U pravu si. Policija bi mi
mogla pomoi. Uostalom, zar
policija i ne postoji da poma
e potenim graanima?
Valjda ree Osorio u
nedoumici. Samo ... J a ni
kada na policiju nisam gledao
sa tog stanovita.
Razumljivo nasmeja
se Lesli i pokaza na telefon.
Nadajmo se da je ispravan.
Idi i pitaj kuda treba da vozi
mo da bismo doli do kue gos
podina Ankore.
J a?! zapanji se Oso
rio. Ideja da on razgovara o
bilo emu sa policijom nije
mu se svidela.
Naravno ree LesM
mirno. Ti govori jezik ko
ji oni razumeju. Izmisli neko
ime i reci da si novinar. Poli
cija uvek i svugde na svetu
pada na novinare. Veruj mi!
Osorio mu je dosta toga ve-
rovao, ali sada je bio priliino
skeptian. Ipak, izaao je, os
vrui se zbunjeno, i priao te-
telefonu. Pobedonosno je kli
mnuo glavom dajui Lesliju
znak da je telefon ispravan.
Lesli mu se osmehnu ohrabru
jui ga. Gledao je kako Osorio
oprezno okree brojeve, kao
da rukuje nekakvim opasnim
materijama i kako razgovara.
Cak i kada je telefonirao Oso
rio je, kao i veina Brazilaca
iroko gestikulirao rukama.
Razgovor nije trajao dugo i
Lesli primeti izraz velikog ola
kanja kada se Osorio vratio u
automobil. Takoe je primetio
i grake znoja na Osorijevom
elu.
Dakle? upita Lesli.
Bili ste u pravu uzda
hnu duboko Osorio. Progu
tali su priu o novinaru. Tre
ba da skrenemo levo u etvr
tu ulicu odavde, ako se ove
staze mogu nazvati ulicama.
Onda treba da vozimo jo oko
tri milje. Pitali su me gde se
nalazim i onda mi rekli da od
telefona treba da sikrenem le
vo u etvrtu ulicu.
Shvatio sam ree Les
li i pojuri, okreui stari folk
svagen na sredini druma go
tovo u mestu, uz stravinu
kripu,^konica. Osorio se zver-
ski snano drao za sedite.
Izbrojali su skretanja ulevo
i skrenuli na etvrto, a onda
odista vozili nekih tri milje ili
neito malo vie i nali se
ispred velike iame kapije,
koja je liila na ulaz u nekak
vo zabranjeno lovite, jer je
iza kapije bila samo uma i
nita drugo. Lesli zaustavi tak
si i ree;
Ostani u automobilu. Br
zo u.
Osorio je zaustio da upita
neto, ali ostade otvorenih us
ta, jer je Lesli takvom brzi
nom iskoio iz automobila i
priao kapiji da je to bilo jed-
nositavno iznenaujue.
NI N A 118 55
Tigar koji lovd juri za ple-
nom brzo, ali napada polako!
Tako je glasila pouka koju je
Lesli dobro zapamtio. Naavi
se pred kapijom hitrim pogle
dom je ispita. Nije mu trebalo
mnogo da ustanovi da se ot
vara pomou elektronske bra
ve. Naravno, odnekud iznutra.
iana ograda sa obe strane
kapije bila je visoka oko deset
stopa i pruala se unedogled
kroz umu koja se irila nao
kolo. Na kapiji nije bilo nika
kvog natpisa, niti interfona.
Lesli zakljui da je kapija mo
gla pripadati bilo kome, a on
je traio iskljuivo posed Fa
rosa Ankore, to je znailo da
e morati da proveri da li je
na pravom mestu.
Osvrnuo se ka taksiju, a za
tim krenuo du ograde, udes
no od kapije, ravno u umu.
Osorio ga je iz taksija gledao
u udu, ali je, prema uputstvu,
ostao da sedi u kolima, ne ose
ajui se ba lagodno. Naokolo
je bila samo uma, a ta vrata
su izgledalaa zlokobno. Kao
kapija kakvog logora IM neto
jo gore. U svakom sluaju,
Osorio je zakljuio da iza te
kapije mora da ivi prilino
nedrutven ovek, kada se ak
i ne zanima ko mu to dolazi.
Osorio je ak pomislio da je ta
kapija i ograda i sve to osigu
rano elektrinom strujom. Pri
metio je da Lesli nije rukom
dodirnuo icu i to mu je dalo
ideju da ta ica mora biti smr
tonosna. Razmiljajui o tome
nije gledao kuda je otiao Le
sli i zapanji se kada ga ne ug
leda u blizini. Sitni maroi iz-
vesnog straha mu se sjurie
niz kimu . . .
Lesli se kretao kroz umu
hitro i tiho, udaljavajui se sve
viie od kapije i taksija u ko
me je posluno sedeo Osorio.
Prilazei toj kapiji zapazio je
nekoliko izuzetno visokih sta
bala, nedaleko od kapije i sa
da je hitao prema njdma. Bio
je zadovoljan to ga smisao za
orijentaciju u nepoznatom pro
storu nije napustio ubrzo
je ugledao ta je traio!
Zapanjujuom vestinom, po
put divlje zveri, Lesli se uzve-
rao na najvie stablo. Uspinjao
se sve vie i vie, miran i pri
bran, sa lakoom svojstvenom
samo najuvebanijim penjai-
ma. Konano, kada je stigao
gotovo do samog vrha, on iza
bra jedne vrste ralje izmeu
dve grane i naprosto sede. Lak
osmeh mu zatitra na usnama
kada je ugledao, kao na dlanu,
gotovo celokupno imanje . . .
Vila u sredini bila je uda
ljena od mesta na kome je bio
Lesli moda najvie milju i
etvrt, vazdunom linijom. Na
okolo je bio vrt, zatim uredni
panjaci, mala plantaa voa i
mnogo ume. Lesli se upita da
k je to imanje Farosa Anko
re .. .
56 NI N A 118
Disao je duboko, oseajui
vrelinu brazilskog sunca, koje
je na vrhu kronje bilo vrelo
i sigurno blie nego u podno
ju. Lesli se opusti. Zatvorio
je oi. Disao je sve dublje, da
bi, u odreenom trenutku, na
glo zaus.tavio dah. Potom se
njegovo disanje svelo na samo
povremeno, veomia plitko uz
dizanje grudnog koa. Da je
uopte neko mogao da ga vidi
u tim trenucima verovatno bi
se zakleo da uopte ne die.
Srce mu je, takoe, kucalo
trostruko sporije nego norma
lno. Lesli je potonuo u jedan
drugi svet, poznat samo nje
mu ...
Za to vreme Osonio je samo
mogao da primeuje k^ko ner
voza u njemu raste uporedo
sa nekom udnom nelagodno-
u. Uzalud je gledao na a-
sovnik inilo mu se da vre
me protie sto puta sporije ne
go obino. Kazaljke kao da se
niisu pomerale. Izbegavao je
da pogleda prema toj ka,piji,
bojei se da e ugledati neto
strano policiju ili gomilu
telohranitelja, kakve je uo da
dre bogatai, umesto pasa, ili
ak moda i opore krvoednih
pasa koje gospodari nisu hra
nili nedeljama . . . Dlanovi su
mu se strahovito znojdli, a us
ta suila. Uporno je ponavljao
u sebi; J a se ne bojim! J a se
ne bojim!
Vrata automobila se naglo
otvorie!
Osorio se zgri. Imao je oe-
aj da je vrisnuo, a u stvari je
samo dahnuo kroz stegnuto
grlo . . .
Sta nije u redu? upd-
tao je Lesli sedajuoi za uprav
lja.
Oh! To ste vi! izgovo
ri Osorio nekakvim piskuta
vim glasom i osmeh mu se za
ledi na licu. Dobro je . . .
Sve je u redu... sada.
I jeste ree Lesli sa
izvesnom vedrinom palei mo
tor i pokreui stari foksva-
gen. Moemo nazad.
Gde ste bili do sada?
upita Oisorio.
Proveravao sam da li
smo na pravom mestu ree
Lesla, Izgleda da jesmo.
Kako znate?
Znam ree vrsto Le
sli. Sumiko je iza ove ice.
Vozio je nazad, istim putem
kojim su i doli, usput gotovo
automatski pamtei svaki de
talj koji bi mu pomogao da se
orijentie. Nije eleo da obja
njava Osoriju kako je, samo
milju, osloboenoni svega te-
lesnog, dospeo do vile, traei
Sumiko. Nije ak ni mogao da
mu objasni kako mu je Sumiko
odgovorila, ali nejako, kao da
boluje ili kao da je opijena.
Ipak, i to je Lesliju bilo do
voljno. Nije znao zato je Su
miko oteta, ali ga se to nije
NI N A 118 57
mnogo ni ticalo. Imao je ose-
aj da je, mada slaba, ona jo
uvek relatiivno dobro i relativ
no sigurna, i sada ga je zani
malo samo da je to pre oslo
bodi.
Zato se vraamo u grad?
upita Osorio.
Moram da svratim u je
dnu prodavnicu kostima od
govori Lesli i tajanstveno se
o'smehnu Osoriju, koji vie
nije nita pitao, oseajui da
svako njegovo pitanje raa
nove male misterije koje nje
mu nee moi da se razjasne.
Zona Sul nije mogla da po
veruje svojim oima. Kada je
proLa gotovo kroz celu vilu i
ve zala u deo zgrade u kome
se nalazila soba koja je skri
vala otetu Japanku, i kada je
na sopstveno zaprepatenje ot
krila da su sve kamere isklju
ene, jednostavno nije mogla
da veruje. Pitala se kako je
uopte mogue da se to dogo
di. Prvi odgovor koji joj je
pao na pamet bio je: Faros
Ankora je ve sa tom devoj-
kom!
Oseala je silan strah. U ut
robi joj se neto bolno grilo.
Oseala je i razoaranje. Jer,
upravo kada je htela da se os
veti Ankori i Berlicu, upravo
kada je smogla snage i hrab
rosti, eto, ponovo se dogodilo
neto Ankora je preduhitrio
njenu nameru , , ,
Ili, ipak, nije! pomaslila je
Zona i stresla se od sopstvene
misli. J er, ako su iskljuene
kamere to jo uvek nije mora
lo da znai da je Ankora ta
mo, kod te devojke? Moda je
u pitanju kvar? Moda , , . Bi
lo ta . . . J er, postojao je jo
jedan znak koji je ukazivao na
injenicu da se Faros Ankora
naslauje nekom enom! Ze
rais !
Zerais je uvek kada bi An
kora bio sa nekom enom, ga
sei svoju ludu e, izlazila iz
vile, ponekad dugo jaui pa
njacima, ponekad gledajui vi
deo u hladovini na terasi male
kuice pored strelita, u vrtu
iza staklenika, ponekad samo
etajui naokolo. Zona je to
primetila, iako nikada nije o
tome razgovarala sa drugim
slukinjama. Dodue, iz nekih
razgovora meu poslugom nas
lutila je da su i drugi primetili
takvo ponaanje Zerais. Ko
mentari su bili prosti Zera
is je u njima naprosto bila Iju
bomorna na sve te ene koje je
Ankora kupovao, otimao, do
vodio na pre varu ili jednostav
no zavodio, svojim armom,
ukoliko ga je imao, ili svojim
bogatstvom. I Zona je pomi
ljala to isto. No, uglavnom,
Zerais ba nikada nije bila u
58 NI N A 118
vili dok je Artkora gasio svoju
bolesnu strast telima devojaka
i ena koje je -morao da ima,
samo ako bi u njima video ne
to to ga je privlailo.
Zona pomisli? Aiko je e
rais u vili onda moda jo i-
mam ansu! Stegla je srce,
oseajui da joj kolena klecaju
i krenula je prema eraisinim
prostorijama . . .
Za razliku od samog gospo
dina Ankore, od Berlica i os
tale posluge. Zerais je bila je
dina osoba u ogromnoj vili ko
ja je zauzimala vie od jedne
prostorije. etiri sobe, kupa
tilo, dve velike ostave i mali
solarijum sa izlazom na bal
kon sve je to bilo samo njoj
na raspolaganju. Zona je ne
kim sluajem znala da se u je
dnoj od tih soba nalazi neto
nalik i na apoteku i na labo
ratoriju. U tu prostoriju niko
od posluge. ak ni Berlic, nije
smeo da ulazi. O njoj je bri
nula iskljuivo Zerais. Valjda
zbog toga je Zona Sul bila go
tovo sasvim uverena da je e
rais vetica. Onakva o kakvi
ma je sluala u detinjstvu
lepa, tajanstvena, mona i zla!
Prilazila je njenim prostori
jama oseajui kako joj se ko
raci skrauju, ali koliko god
volje i snage ulagala da kora
a normalno to joj nekako ni
je ilo. Jednostavno nije ilo.
itavo telo je elelo da se za
ustavi, da se okrene i pobegne.
ali je um nalagao neto drugo.
Zona Sul se kao nikada u i
votu borila da istraje. Stezala
je vilice za koje joj se inilo
da nee moi da zadre vrisak
samo ako neto une, i ila
dalje. Pribliavala se, a pros
tor oko nje je rastao i nadimao
se, kao da eli da je proguta.
Konano bila je pred ulazom u
hodnik . . .
Zona zatvori oi, koje su is
pod sputenih kapaka igrale i
kolutale nekontrolisano. Udah
nula je vazduh reavajui se
na sledei korak . . .
Tada se otvorie vrata!
Sta ti trai ovde? gla
silo je otro pitanje izgovore
no nadmenim glasom.
U vratima je stajala erais
sa nekakvom knjigom u ruci.
Bila je obuena samo u gaice
i grudnjak.
Zona Sul oseti kako joj se
sva krv skuplja u srcu, koje je
nemono tuklo poput ogrom
nog bubnja. Zerais joj se uini
ogromna i kao da se naginjala
nad nju.
Devojko, sada nije vreme
za brisanje praine ree o
tro Zerais pokazujui rukom
prema krpi za prainu koju je
Zona grevito stezala. Gubi
se! Nisam ni svesna ta sve
moe da te snae ako gospodin
Ankora primeti da tumara
vilom! U ovo vreme mora da
bude u svojim prostorijama.
NI N A 118 59
Zona je prizivala sve bogo
ve sveta da joj daju bar malo
snage kako bi izgovorila bilo
ta, ali ni glas nije mogla da
iscedi iz ohlaenih plua. Sa
mo je stezala tu glupu krpu i
irom otvorenih oiju uplae
no gledala u Zerais.
Ti si Zona Sul, zar ne?!
ree Zerais. Ti si ona za
koju kau da sama sebi izmi
lja poslove. Luda gusko! Gu
bi se, pre nego to izgubim
strpljenje!
Zona se poikrenu automatski,
proklinjui to tako kukaviki
bei. Ali, ukoene noge su je
nosile bez pravog uea njene
volje, to dalje od Zerais. Ose
ala je da se kree, ali nikakvo
kretanje nije moglo da ublai
bolafi napad strave koji joj je
drmao celo telo. Nije ni bila
svesna da tri .. .
Tek kada je, ni sama ne zna
jui kako, pronala vrata koja
su je izvela na terasu iznad
bazena, tek kada je osetila vre
li vazduh kojim je edno pu
nila grudi. Zona se setila za
to je uopte krenula ka pros
torijama Zerais. Pomislila je
da je sada sve gotovo, da je
upropastila stvar, da je sve
propalo. Zatim, smirujui se,
uz bol koji joj se nekako skup
ljao u potiljku, ona shvati
Zerais je bila u vili, dakle An
kora nije kod te Japanke . . .
Nita nije bUo propalo!
Gotovo klecajui, ali najed
nom srena to jo uvek ima
ansu da se osveti i jo uvek
mogunosti da pomogne toj
zarobljenoj devojci. Zona pri
e bazenu, klee i zahvati ru
kom malo vode pa je pljusnu
po licu i grudima.
Tada, na sopstveni uas, ose
ti da nema onog kljua meu
dojkama!
Zavukla je prste u grudi i
uzalud potraila klju. Nije ga
bilo! Jednostavno ga nije bilo!
Ovo trai?!? zaula je
glas iza sebe.
Zerais je stajala na stepeni
cama drei u podignutoj ruci
klju. Dva koraka iza nje je,
leden kao i uvek, stajao je
Be.rlic.
Zona Sul jeknu poput zver-
ke uhvaene u zamku. Suze
joj grunue, ali to ona uopte
nije oseala. udila se samo
to joj je pogled tako mutan,
a lice vrelo.
Proveri od kojih vrata je
ovaj klju, Berlic! naredila
je Zerais ogromnom oveku.
A, ovu kurvicu smesti u
podrum. I, nemoj, za sada, ni
ta govoriti gospodinu Ankori.
Mislim da on ne eli da ga uz-
nemiravaju danas. Zaepi glu
poj kravi usta da se ne dere!
J er, Zona Sul je jecala glas
nije nego to je i mislila da je
u stanju. I, nije se branila ka
da je Berlic priao i ogrom
nom akom je zgrabio ravno
60 NI N A 118
za vrat. Dozvolila mu je da je
gotovo ponese, proavi pored
Zerais koja mu predade klju.
erais je na liou imala zloban
izraz i nije pokazala ni naj
manje saaljenja kada je Zona
poklekla i zakoprcala se ne
oseajui tlo pod nogama, uda
rajui pri tom u kametne ivice
stepenita. Berlic ju je vukao
za sobom kao da je krpena
lutka.
Koliko se seam, ona pri
pada tebi, Berlic ree Zera
is. Moda je ti moe nate-
rati da kae za ta joj je bio
potreban taj klju?!
Dobro promumla Ber
lic.
Zonu Sul najednom zahvati
talas nezamislivog straha i ona
poe da se bajtrga, otima div
lje pamino i grebe i ujeda,
elei samo da se otrgne i po
begne. Nije znala ta radi i ni
je mogla da kontrolie taj nag
li nagon za slobodom, koju
svakako nije imala u Berlico-
vim elinim rukama. Nije ni
osetila kada je zarila nokat is
pod same one jabuice svog
tamniara!
Droljo! zarea Berlic
i gurnu je . . .
U stvari, Berlic je Zonu Sul
bacio ravno ispred sebe, obne-
video naas od bola, i ona po
lete kroz vazduh razmahujui
udovima, nesvesna ta se de
ava sa njom.
Tresnula je u kameni dov
ratak, udarivi glavom u neka
kvu otru mermernu ivicu, a
zatim odskoila i ostala da le
i, nepokretna!
Berlic joj je priao i ponovo
je dograbio za vrat. Meutim,
im je pokuao da je podigne,
on je ispusti. Pogledao je u
svoj dlan bio je krvav!
Sta joj je? upita Ze
rais.
Berlic klee pored Zone. Ok
renuo ju je licem prema sebi
i pro drmao. Zatim spusti prs
te na njen vrat. Nije okrenuo
glavu prema Zerais kada je re
kao;
Ona je mrtva!
Umesto onih lepih, uplae
nih oiju Zone Sul sada ^ ga
gledale ukoene, staklast^ mr
tve beonjae!
Telefon je zazujao. Zatim
jo jedinom. Potom jo nekoli
ko puta pre nego to je Faros
Ankora otvorio oi i postao sve
stan da ga je neto probudilo.
U sobi je bila gotovo savrena
tama. Telefon nije prestajao da
zuji.
Faros Ankora je ispruio ru
ku i upalio svetdo. Telefon je
uporno zujao. Bila je to linija
iji broj su znali samo najin
timniji prijatelji bogatog An-
NI N A 118
61
kore. Samo sedam ljudi je zna
lo taj broj, i svi oni su takoe
bili svesni da ga ne smeju zlo
upotrebljavati. Ankora pogleda
na runi asovnik bilo je
sedam minuta do etiri. Sa sti
anim besom je podigao slua
licu pitajui se ko se usuuje
da mu prekine odmor.-
Halo, Farose! zauo je
glas svog prijatelja Oskara Gar
dela. Istog asa se Faros An
kora setio zato ga Gardel zo
ve.
Oskare, bojim se da zo
ve uzalud rekao je Anko
ra. Veeras ne mogu. Imam
iznenadnu, veoma vanu po-
setu.
Nemoj tako, stari re
e Oskar Gardel. Dogovo
rili smo se. Uostalom, mesto je
rezervisano za tebe i tvoju pra
tilju, ma ko ona bila. Ne mo
gu sada da traim zamenu, I-
mam svega ne^koliko asova do
poetka.
Zaista ne mogu ree
tvrdo Faros Ankora. Ova
poseta je vrlo vana.
Suvie te dobro poznajem,
prijatelju. Po glasu ti oseam
da je to enska poseta re
kao je Oskar Gardel. Mo
da e i njoj prijati da uestvu
je u naoj paradi?!
Ne veruj em ree Fa
ros Ankora. Bilo je malo stva
ri koje je krio pred Oskarom.
Odrasli su zajedno, i zajedno,
na razne naine, pomaui je
dan drugom, sticali bogatstvo.
Sada su bili gotovo podjedna
ko bogati i moni. Ona nije
ovde svojevoljno. Treba mi ma
lo vremena da je pripitomim.
Ponovo se igra ree
Oskar Gardel. Igra se opa
snih igara, Farose. Zar nisi do
voljno bogat da sebi kupi sto
ena? Zar mora da dovodi
kurvice i protiv njihove volje?
Nikada nisi mogao da ra-
/ ume ta ja to radim ree
Faros Ankora. U stvari, ja
to od tebe i ne oekujem.
Reci. . . J esi li je naao
na nekoj plai? Kao onu slat
ku mulatkinju. Zonu, da li se
Lako zoive?!
Ovo je sasvim poseban
sluaj, Oskare ree Ankora.
Toliko poseban da sam zbog
nje i zaboravio da sam ti obe
ao da u dovesiti kraljicu tvo
je parade. Uostalom, poalji
svog oveka i dau ti, ako ho
e, Zerais. Znam da si odavno
bacio oko na nju. Njoj e se
sigurno dopasti da bude lepo
tica parade Oskara Gardela!
Da je veeras gleda ceo Sam-
badrom!
Ne treba meni samo le
potica ree Gardel. Tre
ba mi i kralj parade, a ti si
obeao da e ove godine to
biti ti.
Pa, ti moe sasvim uspe-
no da me zameni ree An
kora. To je, ipak, tvoja pa
rada!
62 NI N A 118
Zar pored erais?!? Moja
aj kula od ene bi me iseckala
na sitne komadie! nasme-
jao se Oskar Gardel. Zna i
sam koliko je ljubomorna. Po-
slednji put sam bio kralj .pa
rade kada je ona bila lepoti
ca. . .
Smisli bilo ta, Oskare
ree Ankora postajui tvr
doglaviji nego obino. Resio
sam da ovu no posvetim svo
joj goi.
Dobro. . . no?!? Imae
no sa njom, sigurno Gardel
nije odustajao. Udesiu da
moja parada krene prva. Od
mah u osam. To e i tebi i tvo
joj goi oduzeti moda sat ili
neto vie. U deset e sigurno
biti u vili i imae no sa njom.
A, ako ona nije ba mnogo
voljna, neka joj erais spremi
neto to e je razveseliti, ili
sasvim umiriti. erais to zna.
Mnogo si tvrdoglav re
e Faros Ankora neto blae,
jer je ideja poela da mu se
svia. Zato me naprosto ne
ositavi na miru?!
Zato to znam da e i
ti uivati, pa ak moda i ta
tvoja tajanstvena dama. Mora
biti da je neto sasvim poseb
no, kada nisi spreman da de-
li njene lepte podeli sa i
tavim Rijom!
Ona nema ni kostim. . .
Faros Ankora je naas sklo
pio oi i zamislio Sumiko na
vrhu arene piramide, central
nog objekta parade, na mesitu
rezervisanom za lepoticu para
de. . .
Zar joj je potreban?!?
upita Gardel. Moje lepo
tice parade nose ubedljivo naj
manje tekstila na elom karne
valu ! Pronai emo nekakav
smokvin list i to e joj biti
dovoljno. Ako je erais dobro
obradi nee ni biti svesna svo
je odee.
Ankora je razmiljao nekoliko
trenutaka. Slika koju je zamis
lio sve vie mu se sviala. On
kralj parade Gardel, pored je
dine savrene ene na svetu!
Pokazae je elom gradu, e
lom svetu. . . Ona e biti naj-
lepa lepotica parade koju je
Rio de aneiro ikada video. . .
Neka ti bude ree An
kora. Ali, udesi da tvoja pa
rada krene prva. Zaista elim
da se posvetim njoj, cele noi!
Budi sa njom u sedam na
uglu ulice Viskonde i Lavra-
dio. Odatle e krenuti moja pa
rada. Bie kui najdalje u de
set. Poklonicu ti ovu no, ma
da sam imao u plainu da osta
tak noi provedemo na mojoj
jahti. Bez moje ajkule, razume
se. Unajmio sam specijalnu po
sadu za ovu priliku. . .
Znam ree Ankora.
ensku posadu, zar ne?!
Ne samo ensku posadu
ve golu ensku posadu nas-
mejao se Gardel.
NI N A 118 63
Nemoj otputati posadu
jo nekoliko datna uzvrati
mu Ankora. Moda u doi
u inspekciju jahte. . .
Svakako ree Gardel.
Onda. . . dogovoreno?
U redu! Biu sa lepoiti-
com parade u tvom cirkusu ve
eras !
Spustio je slualicu sa licem
izoblienim .od osmeha. Ka
kva e no to biti!, mislio je.
Zamiljao je Sumiko na para
di, i sebe pored nje. . . I, kada
je pokae elom karnevalu, do
vte je u vilu i no e biti
samo njihova. . . Ustao je, pre
bacio preko ramena svileni o-
grta i krenuo prema prosto
rijama Zerais.
Berlic je stajao pored rols
rojsa i navlaio bele rukavice.
Sve je bilo spremno. Gledao je
prema ulazu u viul. Tamo je
stajala Zerais. Posmatrali su
St napeto, znajui dogovor
nee rei Farosu ta se dogo
dilo sa Zonom Sul. Berlic je
namravao da njn le jo iste
veeri odveze do zaliva Tihu-
ka i tamo ga baci sa litice ka
ko bi se stekao utisak da je u
pitanju samoubistvo. Ali, po
ziv gospodina Ankore je omeo
njegove planove. Zerais je obe
ala da e utati.
Kroz vrata je tada proao
Faros Ankora nosei u rukama
Sumiko. Naterao ju je da po
pije jo malo zainjene mi
neralne vode i sad je bila sa
svim opijena. Gotovo da nije
znala ni gde se nalazi, ni ta
se deava sa njom. Faros An
kora je prebacio preko njenog
golog tela veliki svileni pre
kri va govorei joj neto u pola
glasa, neto to Sumiko nije
mogla da razume, jer je Anko
ra govorio portugalski, ali je
prepoznala neke rei. Pomi-
njao je karneval i lepotu, sam-
bu i Rio de Zaneriro. . .
Berlic je otvorio vrata na
automobilu i Faros Ankora je
uneo Sumiko unutra poloivi
je neno na zadnje sedite. Ni
je okretao glavu prema Berlicu
kada je izgovorio:
Nemamo mnogo vremena,
vozi najbre to moe i izbe-
gavaj guvu.
Dobro rekao je poslu
no Berlic.
Krenuli su, ispraeni pogle
dom Zerais, koja je stajala na
vratima sve dok automobil ni
je zamakao putem kroz umu.
Prvi put otkako je kod Ankore
o.'.eala se nesigurno, ugroeno,
i po prvi put je poelela da je
negde drugde. Pitala se da li
je uopte mogue da jednostav
no ode. Imala je prilino nov
ca na svom raunu, i imala je
u garai automobil na svoje
ime. Mogla je da brzo spakuje
64
NI N A 118
neto stvari i da nestane, mino
go pre nego to nau 2k>nu Sul,
mnogo pre nego to bude mo
rala bilo kome bilo ta da ob
janjava. Ali, bilo je teko na
pustiti ivot kojim je, udobno
i lagodno ivela poslednjih ne
koliko godina i otii u neizves-
nost. J er, ta je mogla da oe
kuje od takvog, neizvesnog i
vota? Zerais nije znala nita
drugo da radi osim da vodi
ljubav i priprema afrodizijakeJ
Moda je novac koji je pose-
dovala bio dovoljan za neko
vreme, ali ta posle?!
Vetar joj je doneo zvuk mo
nog motora rols rojsa u tre
nutku kada je ulazila u vilu. . .
Rols rojs je stigao do veli
ke iane ograde i zaustavio se
ispred kapije. Berlic je iz de
pa izvukao daljinski upravlja,
pritisnuo dugme i kapija se o-
tvorila. U retrovizoru je video
gospodina Ankoru kako se na-
ginje iznad koro onesveene
devojke. Zatim je ponovo po
krenuo kola i kada je proao
kroz kapiju ponovo je pritis
nuo dugme na daljinskom u-
pravljau. Pojurio je putem
veoma brzo, jer je takva bila
gospodareva zapovest. Mislio je
o Zoni Sul. Nikada ranije nije
mnogo razmiljao o osobama
jer su ponekad to morale
biti ene koje je ubio, na
ovaj ili onaj nain. Ali, sada je
razmiljao. Jedan deo njega je
hteo da se to pre ratosilja le-
a i da to pre pone da za
boravlja Zonu. Drugi deo ga
je jednostavno bolno podseao
na Zonino lice, telo, sve ono
to je mogla, a nije mu nika
da pruila, jer on to nije mo
gao da uzme. . .
Automobil se od brzine go
tovo zaneo u krivini, i im je
izaao iz krivine Berlic u mag-
novenju pritisnu papuicu ko
nice. . .
Ispred njega je, njemu u su
sret, jurio folksvagen ta
ksi! Put je bio uzak. Toliko
uzak da se dva vozila nisu mo
gla mimoii. Istovremeno kada
i Berlic i taksista je ukoio, ma
da je do tada vozio prilino
brzo.
ta se deava? upitao
je gospodin Ankora gledajui
kroz prozor.
Ne znam odgovorio je
kratko Berlic. Taksi.
Ko je u njemu? upita
Ankora.
Ne vidim nikoga. Samo
voza ree Berlic.
Nemam vremena ni za
koga! siknu Faros Ankora.
Ukloni ga kako god zna!
Zurimo!
Dobro ree Berlic sp
remno i izae iz automobila.
Lesli je prepoznao registar
ski broj rols rojsa i znao je
da je vie nego mogue da se
u njemu nalaze oni koji su o-
teli Sumiko. Ali, opreznost mu
NI N A 118
65
je nalagala da mirno sedi u
taksiju i eka razvoj dogaaja.
Mislio je brzo i pomalo se ka
jao to sa sobom nije poveo
Osorija. J er, sumnjao je da mo
e da se predstavi kao brazilski
taksista, kada jednostavno nije
govorio po.rtugalski. Stezao je
upravlja folksvagena i se
deo mirno, spremaji da poveze
unazad ako oseti opasnost.
Video je ogromnog oveka
nordijskog lica i skoro belih
oiju, u uniformi pi'ofesional-
nog vozaa, sa belim rukavi
cama na rukama kako se pri
bliava. Veliki ovek nije u
rio, ali nije ni pokazivao nije
dnim gestom da prilazi da bi
razgovarao. Onda taj ogromni
cvek prie sasvim blizu. No
gama je dodirivao prednji bra
nik taksija. Stajao je tu neko
liko trenutaka gledajui ravno
u Lesli je ve oi.
Berlic je napeto gledao u li
ce tog taksiste koji je nepomi
no sedeo za upravljaem. Imao
jc oseaj da je to lice ve ne
gde video. Istovremeno, to lice
rnu je bilo nekako strano, da
leko i nepoznato. Imao je na
meru da prie i naredi tom
taksisti da se jednostavno u-
kloni, ali kada je video to lice...
Najednom prepoznao je!
To je bio maharada koji je
bio u drutvu Japanke koju je
morao da otme po nalogu go
spodina Ankore!
Lesli oseti da haragei poe
da zvoni na uzbunu. Znao je.
neto e g^ugroziti. Ali, tai
oi'.eaj je d<^ao tako brzo, u st
vari gotovrr munjevito, da ak
ni on, sa njegovim istananim
ulima i refleksima divlje ma
ke, nije stigao na vreme da re-
aguje. . .
Berlic se hitro sagnuo, zaka
io rukama stari -folksvagen.
podigao ga kao da je malo ve
a deja igraka i okrenuvi
ga potpuno, gurnuo ga sa pu
ta u visoku travu i grmlje!
Taksi se prevrnuo na krov%
a zatim na stranu. Lesli je uza
lud pokuavao da se uhvati za
neto vrsto. Kako nije bio ve
zan pojasevima nikada se
nije vezivao da bi sebi omogu
io brzo reagovanje najed
nom se naao na zadnjem se-
ditu taksija, daleko od vrata,
kroz koja je nameravao da is
koi napolje i sredi tog med
veda. . .
Kao uzgred mu sinu kroz
glavu: Beli medved! Dakle,
to je taj koji je izneo Sumiko
iz hotela! Sve se slae!
Bravo, Berlic! ree su-
vo Faros Ankora kada se Ber
lic vratio za upravlja rols
rojsa. Tako se to radi, mla
diu!
Gospodinu Ankori nije palo
na pamet da se okrene i vidi
ta se dogodilo sa prevrnutim
taksijem. Berlic je samo krat
ko osmotrio prizor u retrovizo
66 NI N A 118
ru. Smiljao je kako da objas
ni gospodaru da je u tx>mtak
siju, po svoj prilici, sedeo o
vek koji je traio ^tu enu, ko
ja je, opijena; leaia na zad
njem seditu. . .
Lesli je uspeo da iskoi iz
prevrnuitog follksvagena u a
su kada je <rol;s rojs prolazio
pored njega, ve ubrzavajui.
Ali, i to mu je bilo dovoljno
da pogleda u unutranjost au-,
tcmobila. . .
Sumiko! otelo mu se
apatom, jer ju je ugledao, u-
vijenu u svileni prekriva, ka
ko beivotno lei na zadnjem
seditu.
Rols rojs je veoma brzo
nestao niz put, ostavljajui Le
slija da stoji, najednom ose
ajui kako je u prilino lo
em poloaju. Njegov automo
bil je, eto, bio prevrnut, a Su
miko je bila u tom rolsu, a
on nije mogao ak ni da na
sluti kuda je to taj medved od
oveka i taj stariji ovek koji
je sedeo pored Sumiko, odvo
ze. . .
korpion okruen va^trom
nikada ne ubada sam sebe, ve
samo brzo razmilja! Tako je
glasila poslovica koju je sen-
sei Tanaka esto govorio Les
liju. I, Lesli se sada toga se
tio. Raz)miljao je brzo. Stra
no brzo. Najbre to je bio u
stanju. . .
To je trajalo, u stvari, sa
mo dve ili tri sekunde. Onda
se okrenuo u pravcu vile i o-
nih glupih velikih vrata, i po
trao punom snagom. Rezultat
njegovog razmiljanja je bio
sledei; u vili mora da postoji
jo nekakav automobil! Tako
e nije iskljueno da pronae
nekoga u vili ko e znati da
mu kae kuda su ona dva tipa
odvezla Sumiko!
Trao je veoma brzo, sves
tan da svakim korakom sma
njuje razdaljinu izmeu njega
i Sumiko!
Sportski trijumf sa poja
anim motorom, koji je Faros
Ankora poklonio Zerais jo na
poebku njihove udne veze,
jurio je brzinom ^od oko sto
dvadeset milja na as magistra
lem Gavea. Na seditu pored
vozaa sedela je Zerais vrsto
se drei za sedite. U glavi
kao da su joj bile naslage ma
gle. Grevito je pokuavala da
se sti kako je tom udnom o
veku, koji je vozio njen auto-
moDil, uspelo da ue na ima
nje, i kako mu je uspelo da je
pronae u vili, i kako mu je
uspelo da je natera, samo svo
jim prodornim pogledom e
linih oiju da mu kae sve
to je znala o Berlicu, Ankori
i toj Sumiko. Kao omaijana
ona ga je lino odvela do ga
NI N A 118
67
rae i dala mu kljueve svog
automobila i nije progovorila
ni re kada joj je on naredio
da poe sa njim. On joj nije
pretio. Nije je ni tukao, kao to
je to nekada inio Faros An
kora. Taj ovek je sve postigao
samo pogledom i tihim reci
ma. . . Sada su jurili drumom
i Zerais se oseala udno.
Pokazae mi ta'-no gde se
nalazi mesto sa kojeg ide ta
parada! rekao je Lesli.
Hou . . . Naravno ...
odgovorila je Zerais na svom
jednostavnom engleskom.
Objasni mi ko je Faros
Ajikora! naredio je Lesli
vozei brzo, ali paljivo, da ne
u.grozi ostale automobile, ali i
gledajui daleko ispred sebe
re bi li na vreme ugledao sa
obraa joa, jer nije eleo da ga
pK>licija juri zlbog prebrze vo
nje.
On je bogat ovek rek
la je Zerais. Veoma bogat.
Malo ljudi u Riju ima toliko. ..
Ko je Berlic? upita Le
sli. Uinilo mu se da je dale
ko ispred sebe ugledao policaj
ca na motociklu, pa je u trenu
smanjio brzinu.
On je propalica odgo
vorila je Zerais ne shvatajui
uopte zato tako sp>remno od
govara. Gospodin Ankora
ga dri da o.bavlja prljave pos
love. On i vozi. Gosipodin An
kora nema telohranitelje. Po
red Berlica mu nisu potrebni.
Berlic je opak ovek.
Zato je Sumiko oteta?
upita Lesli. Imao je pravo,
proli su pored policajca na
motoru.
Gospodin Ankora voli e
ne ree erais. t>n mora
imati lepe ene. On je rekao
da je ta Japanka savrena i
morao je da je ima.
Da li joj je uinio neto
naao? upita Lesli sa gor
inom.
Ne odgovorila je e
rais spremno. Ona je samo
drogirana i sada e gospodin
Ankora da je prikae na para
di gospodina Gardela. Gospo
in Ankora hoe da noas pro
vede no sa Japankom. Nare
dio je da mu pripremim sna
ne afrodizijake.
Sjajan tip taj tvoj gospo
din Ankora ree Lesli iro
nino i pogleda erais ...
Zar mu ti nisi dovoljna?
Gospodfn Ankora uvek
mora ima,ti nove lepe ene
odgovori erais. Tek tada joj
pade na pamet koliko je apsu
rdno i bolesno za jednog ove
ka da ne bira naina da bi do
ao uvek do novih lepih ena,
koje kasnije odbacuje, i erais
se uini da je oduvek mrzela
Farosa Ankoru upravo zbog
toga to mu ona, takva kakva
je, nije dovoljna.
Lesli vie nije imao pitanja.
Bilo mu je dovoljno to se Su-
68 NI N A 118
miko nije dogodilo nita sas
vim runo, iako je bilo dovolj
no ve i to to je oteta i zatim
drogirana da bi bila posluna.
Shvatio je kakva je vrsta ma
nijaka Faros Ankora. Shvatio
je i kakva vrsta ene je Zera
is. Ujedno, bio je zadovoljan
to je, konano, pronaao sigu
ran trag i to e moi vrlo u-
skoro da oslobodi Sumiko. . .
Sta ete uiniti sa mnom?
upita Zerais. U njenom gla
su se oseao strah. Lesliju se
uinilo da je taj strah vei ne
go to bi ena poput Zerais
mogla u tom asu da osea.
Zar treba neto sa tobom
da uinim? uzvrati Lesli.
Odvee me na to mesto i
posle moe da ide kuda te
noge nose i oi vode. Meni ni
si potrebna.
A, policija? upita sa
drhtavom strepniom Zerais.
Zato policija? upita
Lesli. Iznenada, naslutio je da
je Zerais spremna da mu ot
krije jo neto. Neto to ne
zna. . .
Zona Sul ree Zerais
ne verujui samoj sebi da to
izgovara. Taj udni stranac je
na nju delovao poput seruma
istine. Naprosto je nekakva si
la u njoj htela po svaku cenu
aa ba njemu izgovori sve taj
ne. Zona Sul je mrtva! Ber
lic ju je tresnuo o stepenice
i ona je sa-da mrtva.
Ko je Zona Sul? upita
Lesli. Bio je malo iznenaen.
Doveo ju je gospodin An
kora. Posle je bila slukinja.
istila je i spremala odgo
varala je Zerais kajui se una-
pred za svaku re. Zona Sul
ie uzela klju. Onda ju je Ber-
h'c bacio i ubio.
Imam' oseaj da ti zna
mnogo vie nsgo to si u sta
nju da mi trenutno ispria
''ee Lesli miriio. Ve su
bili proli Ipanemu i vozili su
pored Kopakabane. Lesliju je
bio poznat put, jer je ve ne
koliko puta proao njime za
poslednjih nekoliko asova. Raz
miljao je o tome to mu je
Zerais rekla. Radilo seo smrti
jedne o.sobe koja. po svoj pri
lici, tu smrt niim nije zaslu
ila. Lesli je snano oseao da
taj Berlic na dui 'nema samo
tu Zonu Sul. I, mada ga se
smrt le Zone Sul nije mnogo
ticala, odluivao je ta da ui
ni sa tim saznanjem.
Pretpostavljam da bi go
spodin Ankora mogao svojim
novcem da kupi ne samo poli
ciju ve i sud! J e li tako? u-
pita.
Go.spcdin Ankora je mo
an ree Zerais umesto di
rektnog odgovora. Imala je u-
tisak da su je upravo te rei
oslobodile bilo kakve obaveze
prema Farosu Ankori. Time to
je to rekla tom strancu, na ne
ki nain je, suvie lako i brzo,
NI N A 118
69
odluila da se vie nikada ne
viati u vilu i da vie nikada i
ne pogleda Farosa Ankoru. Na
stavila je: On bi se izvukao.
Moda bi izvukao i Berlica.
Njemu ni policija ni sud nika
da nita nisu mogli.
Poznata mi je ta vrsta
ljudi ree prezrivo Lesli.
Prooe prilino bizo kioz
Bctafogo, a onda kroz tunel
Santa Barbara. Bili su u bli
zini. . .
Kuda sad? upita Lesli.
Sada ulicom Frei Kane-
ka odgovori Zerais. U sebi
ie odluivala da, im je taj
stranac, pusti, ode odmah u ba
nku, uzme svoj novac i nesta
ne, mada uopte nije imala ide
ju kuda bi to nestala. Ulica
Viskonde se nastavlja na tu
ulicu, ali dalje neemo moi.
Tu je saobraaaj zabranjen,
zbog karnevala. . . Parada gos
podina Gardela e se okupiti
na uglu Viskonde i Ulice La-
vradio. Tamo ete pronai gos
podina Ankoru i Berlica. . . I
nju. . .
Lesli je vozio sve sporije, jer
je saobraaj postajao sve gui.
Konano, negde kod trga Re
publika ugleda policijsku bari
kadu i policajce koji su usme-
ravali saobraaj na drugu stra
nu. Naglo je skrenuo na tro
toar i zaustavio trijumfa. U-
gasio je motor i okrenuo se ka
erais.
Uinie jo neto za me
ne rekao joj je gledajui je
prodorno u enice, koje se u-
koie na dodir njegovih oi
ju. Otii e i pronai tog
tvog voljenog Farosa Ankoru i '
rei s mu da dolazim po nje
ga! Rei e mu da dobro pri
uva Sumiko, inae u razba
cati njegovu utrobu pK) itav
om prokletom Riju! Posle toga
moe da nestane, to se me
ne tie, iako oseam 4a u tebi
ima neto zaista gadno. U st
vari, kao da nazirem ispod tog
tvog lepog lica, lice vetice! I-
di sad!
Ukoeno, poput zombija, e
rais izae iz svog automobila i
kiete prema guvi, koja je ve
p<jinjala na ivici parka i iri
la se ka Ulici Viskonde. Lesli
je gledao za njom sve dok se
nije utopila u arenu gomilu
koja je poigravala na zvuke ea
mbe koja je tutnjala naokolo.
Zatim je i sam napustio auto
mobil, ostavljajui kljueve u
bravi. Bilo mu je svejedno ta
e se dogoditi sa Zerais i nje
nim automobilom. . .
Rio Branko, ulica koja se
jednom godinje u Riju pre
tvarala u Sambadrom, tutnja
la je od sambe. Zvuk je bio
toliko jak da su se drveni po
70
NI N A 118
klopci na izlozima lokala koji
su, inae, preko godine nor
malno radili, tresli, a ljudima
je ritam skraivao dah i po-
menao rebra. Na tribinama se
publika ljuljala, talasala, vib-
rirala u avolskom ritmu ra-
zuzadnosti karnevala. Oekiva
li su poetak parade, opijaju
i se sambom jae nego piem
koje u Brazilu zovu mae.
Nebo iznad centralnog Rija je
bilo ljubiasto i crveno od isi-
javanja te udne energije svoj
stvene samo karnevalu.
Iz Ulice Viskonde je poela
u Rio Branko da se uliva po
vorka prvih bubnjara. Stoti-
nak njih nosili su ogromne li
mene bubnjeve na pojasu, u-
darajui mahnito, sa gotovo
religioznim zanosom na licu.
Niz polugola tela im se slivao
znoj koji oni nisu ni primei-
vali. Oi su im se arile pla
menom strasti kakvu samo
samba moe da izazove u tim
ljudima. Oni su najavljivali
dolazak parade, bili prethod
nica, uvod u blistavu povorku
koju su svi iekivali sa slado
strasnim nestrpljenjem.
Baterija bubnjara je pro
lazila sporo, naslaujui se
svakim udarcem palice u bu
banj, a publika kao da se sta
pala sa tim ludim ritmom.
Negde na tribinama jedna gru
pa miladih karioka je ve bes
no igrala u ritmu te muzike. I,
razlie se ulicom zviduci, lu
panje nogama, aplauzi, pod-
vriskivanje i urlanje kada ba-
It rija proe, ustupivi mesto
grupi mladih devojaka, gotovo
devojica, ispred kojih je sve
ano stupao nosilac zastave
porta-bandeira. Bee to mu-
lat savreno izvajanog tela, is-
keen i ponosan na ulogu ko
ja mu je u paradi pripala. Oko
njega su devojke igrale, uvi;^-
jui se i tresui. Dojke su im
poigravale ljeskajui se na
svetlosti brojnih reflektora, a
oznojeni bokovi su im se nji
hali pri svakom pokretu i iz
gledale su poput prikaza po-
luboanskih stvorenja iz pras
tarih junoamerikih legendi.
inilo se da taj zvuk sambe
uopte ne proizvode instrumen
ti. Ne bubnjevi koji kao da su
eleli da razore prostor. Kao
da je samiba izvirala iz uzbur
kane krvi tih miadih pletsai-
ca, koje su se podavale svom
iskonu, svojim precima, svojoj
i'storiji, vekovnom ivotu ud
ne zemlje kao to je Brazil.
Taj oseaj je imala i publika.
Cak i onaj deo publike sastav
ljen samo od turista iz Evro
pe, Amerike, Japana, Austra
lije .. . I oni su podlegali tom
zvuku, tom plesu, tom osea-
nju da je mogue dodirnuti
apsolutnu slobodu tim pakle
nim ritmom.
Iza mladih plesaica nasitu-
pie ibajanas, nepregledna
gomila ena u irokim, are
NI N A 11S 71
nim suknjama i sa belim tur
banima na glavama. Bilo ih je
svih starosti. Pored sa.svim ma
lih devojica od svega pet ili
est godina igrale su njihove
ba)ke, ne stidei se da pokau
svoja usahla tela, koja kao da
su se podmladila pod uticajem
sambe. J er, i unuke i bake su
plesale neumorno. I majke, i
tetke, i strine, i susetke hi
ljadu, dve hiljade ena u po-
mamnom plesu! Prostor je vi-
brirao od njihovih zanosnih
pokreta, a itava ulica kao da
se u tom asu poela odvajati
od tla, od obinog, svakodnev
nog Rija, i kao da je kretala
ka nebu. Kovitlac sambe je
poinjao da uzima svoj predi-
vni i strasni danak!
Zatim se na poetku Rio
Branka ukaza prva alegori
ja, velika piramida od dasa
ka, gipsa, perja, arenih papi
ra i lampiona, ispod koje se
krio kamion koji je mileo. Ta
pokretna platforma bee viso
ka gotovo dvadeset pet stopa,
a u koncentrinim krugovima
ka vrhu su. na posebnim ispus
tima, stajale devojke u Evinim
kostimima . . .
Bila je to platforma koja je
nosila kralja i kraljicu pa
rade parade Gardel!
Ispred platforme je stupala
velika baterija, sada ve i
tav orkestar, koji je nepresta
no, ukrug, divlje svirao neka
kvu mahnitu sambu, kompo-
novanu samo za tu priliku.
Naokolo su plesale devojke u
arenim kostimima, sa visokim*
eirima od perja i ogromnim
lepezama od palminog Ma.
U dnu piramide grupa devoja
ka obuenih samo u smokvin
list punim grlom je pevala pe-
smu ije rei su bile posvee
ne stvaranju sveta, stvaranju
oveka i ene... Ta alegori
ja je trebalo u sambu da
pretvori legendu o stvaranju
ene Eve!
Orkansko oduevljenje zat
rese tribine kada ugledae
kraljicu parade na vrhu pi
ramide. Bila je to kosooka le
potica blede koe. Koa kakva
se ne via u Riju. Ona je sta
jala gore, izmeu dva stuba
od arolikog cvea, oslovljena
leima na lepezu od lia, cve
a i perja. Za iazliku od svih
ostalih devojaka na piramidi,
lepotica parade nije igrala
sambu. Samo je stajala tamo,
kao omamiljena, i taj kontrast
ju je inio jo zanosnijom, lep-
om gotovo istinski nedos
tinom!
Sumiko! apnuo je
Lesli, stojei na tribini iza pos
lednjih redova.
Pogledom je potraio kra
lja i video ga kako plee sam
bu sa dve mulatkinje, odmah
iza Sumiko, Zerais mu je rek
la da e to biti Faros Ankora.
On se nije dobro video od sveg
tog silnog ovea i perja, ali je
72 NI N A 118
Lesliju bio dovoljan samo je
dan brz pogled da to lice za-
'pamti jednom zasvagda. Kre
nuo je ka izlazu sa tribina . . .
Faros Ankora je plesao sa
te dve devojke bezbrino. Sme
jao se, oseajui da afrodizijak
koji mu je pripremila Zerais
delu je. U igri se prislanjao uz
devojke i one su po-dvriskiva-
le oseajui na svojim golim
butinama koliko je gospodin
Ankora napet. Njih dve su bi
le u slubi Oskara Gardela i
dobro su poznavale gospodina
Ankoru. Izazivale su ga vrtei
zadnjicama i dodirujui mu
lice dojkama kada bi se sag
nuo. On nije brinuo o Sumiko.
Znao je da mu ne moe pobei.
Bila je vezana, to je samo
njemu bilo poznato. Niko, ak
ni sa vrha piramide nije mo
gao da primeti da je vezana uz
te cvetne stubove, Faros An
kora je bio van sebe od sree
i zadovoljstva iste noi e
itav karnevalski Rio moi da
vidi njegovu savrenu enu i
iste noi e je on imati, voditi
ljubav sa njom, uivati u tom
savrenom telu, initi od nje
ga ta god mu padne na pa
met. Nije video granicu svo
jim matanjima, siguran da e
mu se ostvariti. Zato je igrao
neobuzdano, uprkos godinama,
siguran da e mu napici Zera
is obezbediti snagu koja mu
je potrebna da ispije tu lepotu
koju je tako sluajno prona
ao.
Iza kulisa od cvea je na
malom leaju, u zagrljaij,i sa
svim gole mulatkinje, leao je
Oskar Gardel. Smejao se srei
Farosa Ankore, doputajui
da mu mulatkinja ljubi golo
telo vlanim poljupcima. I on
je bio na sedmom nebu. Usred
karnevala, sa golom lepoticom,
siguran da mu se nita ne mo
e dogoditi, siguran da postoji
samo mo, bogatstvo i zadovo
ljstvo koje nikada nee presta
ti. U kamionu koji je pokretao
alegoriju bili su njegovi mo
mci, telohranitelji, koji su mu
uvek obezbedivali miran ivot,
i branili ga ak i od njegove
ljubomorne ene. Sa njima je
bio Berlic, ovek za koga je
Gardel smatrao da je vredan
zavisti. I, zaista, on je zavideo
Farosu Ankori na'Berlicu. Za
video je na pouzdanju, jer je
Faros mirne due svoju sigur
nost stavio u ruke jednom je
dinom oveku, a njemu. Oka-
ru Gardelu, trebalo je desetak
mladia da bi se oseao sigu
ran.
Silujte ga! Silujte ga!
urlao je Gardel prema dvema
devojkama koje su plesale sa
Ankorom. Silujte ga tu,
pred svima! Bie to vrhunac
parade! Silovani mukarac na
paradi Gardel! To Rio ne bi
nikada doiveo! Silujte ga! Is-
cedite ga do kraja, cure! Neka
NI N A 118
73
nita ne ostane za tu njegovu
Japanku!
Samo navalite, kurvice!
Ssmo navalite! vikao je Fa
ros Ankora. Imam snage i
za vas i za sve devojke na pa
radi, i ostae i previe za mo
ju v^kraljicu! Da se sakupe
sve ene iz parade ne bi mi
mogle nita!
Pusta hvalisanja vikao
je Gardel.
Da si ensko, imao bih
snage i za tebe, matori jarce!
smejao se Ankora.
Devojke su se kikotale i ple
sale sve bestidnije, ohrabrene
recima dvojice ljudi koji su im
mogli, samo od napojnice, o-
bezbediti ne samo udoban i
vot ve verovatno i pristojan
ivot njihovim porodicama, ne
gde u favelama oko Rija . . .
Sumiko nije ni ula ni mog
la da vidi nita oko sebe. Dro
ga je kolala njenim venama i
ona kao da je bila iskljuena
iz stvarnosti. Samo je bledim
krajicima svesti oseala da se
nalazi negde gde ne eli da
bude i to je bilo sve. Znala je,
takoe, da to nije san, ali je
takoe znala i da nije sasvim
budna niti da moe da bude
budna. Negde u njenom umu
s vremena na vreme bi se jav
ljala misao o Lesliju, nestaju-
i u mutnim talasima narko
tika . . .
Alegorija je plutala niz
Rio Branko brzinom pua. Spo
rije od bilo koje druge povoi-
ke, jer je tako eleo Faros An
kora, a njegov prijatelj je na
redio svojim ljudima da para
da Gardel puzi. J er, Ankora je
eleo da Rio de Zanerio vidi
njegovu Japanku!
U trenutku kada je alego
rija prolazila pored central
nih tribina, Lesli je stajao da
leko od bletavila karnevala,
pored ulaza u neveliku pros
toriju odakle su elektriari up
ravljali vatrometom svetla ko
je je obasjavalo Sambadrom.
Vrata behu otvorena jer je
vruina bila prevelika ak i za
na vruinu' navikle karioke.
Unutra je osam ljudi panino
odravalo sistem osveljenja da
se ne raspadne od prejakog
napona. Lesli je paljivo pos
matrao kablove. Traio je onaj
glavni, koji je dovodio elektri
nu energiju u tu razvodnu
kabinu majstora svetla. Kada
ga je ugledao njegov hitri i
otri pogled skliznu niz kabl
sve do metalne kutije sa osi
guraima. I ta kutija je bila
otvorena, a ispred nje su maj
stori postavili veliki ventila
tor da hladi pregrejane osi
gurae. Lesli se u sebi podsme
hnu veliki karneval u Riju
je zavisio od jednog ventila
tora ...
Zakoraio je prema kutiji sa
osiguraima. Tada odnekle is
koi pred njega policajac, koji
se mai za veliku palicu i iz
74 NI N A 118
govori neto na portugalskom.
Zvualo je kao pre tu ja.
Lesli nije imao vremena ni
za ta drugo nego za direktnu
akciju! Munjevito je osmotrio
okolinu, pa kada se uverio da
njega i policajca niko ne gleda,
njegova desna ruka sevnu to
likom brzinom da policajac ni
je mogao da vidi ta ga je u-
darilo! Uglavnom odlete pet
ili est jardi, udari leima u
nekakav stub i skljoka se bez
svesti. Pogodak u koren nosa,
meu oi, sjurio ga je u car
stvo snova gotovo bez'bolno!
Ne ekajui sledee iznena
enje Lesli gipko doskoi do
kutije sa osiguraima . . .
Kada je pomerio ruicu gla
vnog prekidaa neto pod nje
govom rukom snano sevnu, a
onda itav Rio Branko uto-
nu u tamu!
Naas sve zaneme! Cak i
svirai sambe u treptaju pres
tadoe da udaraju u svoje bub
njeve. No, to potraja tek tren.
Potom prvo publika zaurla,
jo uvek ne uplaeno. Naglo
zatamnjenje im se uinilo kao
trik kojim su ljudi sa karne
vala hteli da pojaaju doiv
ljaj. Meutim, kada tama pot
raja zaue se zviduci, a za
tim glasna negodovanja iz
mnogih grla. Onda se kroz
tamu ponovo prosue zvuci
sambe orkestri su nastav
ljali da sviraju kao da se ni
ta nije dogodilo. Samba je bi
la jaa i vanija od svega na
svetu.
Publika prihvati sambu i i
nilo se da je urlala, lupala no
gama i aplaudirala jo jae
nego pre. Pesma nadjaa ak i
urlanje publike, a iznad svega
toga su tretali bunjevi, kao
u samrtnom gru!
Tribine se, potom, osvetlie
upaljaima i ibicama, koje su
se njihale u ritmu sambe. Mno
ga svetla iz baterijijiskih lam
pi preseikoe tamu na Samba-
dromu. Opte oduevljenje, ni
je prestajalo .. .
Elektriari su panino tra
ili kvar. Uzalud jer k-
vara i nije bilo. Sasvim
sluajno, jedan od njih u tami
dodirnu glavni prekida i us
tanovi da je samo iskljuen
dovod struje. Svetio istog asa
ponovo osvetli Rio Branko.
Tribine eksplodirae , bukom
koja za nekoliko sekundi nad
jaa ak i sambu. Zvuci sam
be iz povorke odgovorie utros
truujui jainu zvuka i ubr
zavi ritam . . .
inilo se da e se veselje
nastaviti nesmanjenom esti
nom. Ali, onda prvo utihnu
jedan deo tribina onaj po
red kojeg je prolazila, brzi
nom kornjae, piramida ale
gorije. Publika je sa neveri-
com i zbunjenou zurila u vrh
piramide.
Tada najednom prestade da
treti baterija ispred platfor
NI N A 118 75
me. Jedan po jedan, muziari
su prestajali da sviraju. Prvo
su gledali zapanjeno u glavnog
bubnjara, koji je gledao ka vr
hu piramide, a onda, jedan po
jedan, pogledali su gore i
prestali da sviraju!
Tiina se rairi tribinama i
pretvori se samo u umni a
mor. Zatim prestade i pesma.
Devojke sa piramide takoe
pogledae prema vrhu i pres
tadoe da pevaju. Onda, kada
je ve svima bilo jasno ta se
dogodilo, itava ulica, ceo Sam
badrom utihnu!
Kraljice parade jednos
tavno nije bilo tamo. Mesto za
lepoticu bilo je prazno. Umes
to nje sada je tamo stajao og
roman ovek bledog lica, koji
je besno kidao i ruio itavu
scenografiju, a iza njega je
razmahujui rukama i sikui
neto u pola glasa stajao za
panjen Faros Ankora!
Gde je?! Gde je mogla
da nestane?! Bila je vezana!
Berlic! Pronai je kako zna!
siktao je Ankora, a Berlic
je pods'taknut njegovim gla
som ruio piramidu kao da e
li da je, poevi od vrha, pot
puno srui. Neke devojke su
se panino uklanjale ispred
njega.
Sta se deava? uo se
glas Os!kara Gardela. Sta se
deava?
Prokleta Japanka je nes
tala odgovorio mu je Anko-
ra besno. Gde je?! Berlic!
Nai je!
Oskar Gardel izvue ispod
postelje, na kojoj je do malo-
pre leao, voiki-toki. . .
Momci, brzo gore, navrh!
Kraljica je isparila! Japan
ka! Nije valjda mogla napus
titi piramidu . . . Pronaite je!
Dvadesetak stopa ispod vrha
piramide Gardelovi ljudi prvo
zaustavie kamion, a onda se
razmilee po utrobi piramide,
sastavljenoj od zamrenih sple
tova greda i stubova . . .
Odnekle se pojavie policaj
ci, obigiavajui oko plajtforme,
ni sami ne znajui ta se de
ava i kako oni treba da pos
tupe. Sa tribina se razlee ne
godovanje. a najsmeliji poee
da gaaju uesnike Gardelove
parade plastinim aama i sit
nim novcem. Na platformi,
koju su Gardelovi ljudi i Ber
lic sistematski unitavali po-
begoe, uz vrisku, gole devoj
ke, najednom sputene sa ne
ba sambe u prainu neega
emu se niko nije nadao.
Nai je! Nai je, Berlic!
urlao je raspomamljeni Fa
ros Ankora.
Da li je neko primetio
bilo ta? raspitivao se Os
kar Gardel, ali umesto odgo
vora dobijao je samo sleganje
ramenima i unezverene pog
lede.
Uesnici parade najednom
osetie strah. Nekoliko minuta
76
NI N A 118
tame odnele su iz njihovih
snova sve ono to im je pru
ala samba i sada su svi pret
voreni ponovo u sive, obine,
prizemne ljude, vie rune ne
go lepe a samo do pre ne
koliko trenutaka bili su deo ve
likog, arenog, neponovljivog
sjaja karnevala!
Niko nije ni mogao da pri
meti kada se poklopac na ah-
ti koji se nalazio na sredini
ulice u tom trenutku ispod
kamiona koji je vozio platfoi-
mu lagano zatvorio. Lesli
je sa lakoom nosio jo uvek
obeznanjenu Sumiko, drei
joj obe ruke oko svog vrata,
dok je di*ugom zatvarao poklo
pac . . .
Tama je saveznik nine! A,
Lesli je. prekinuvi dovod stru
je, kao u magnovenju postao
od obinog turiste ninda.
navlaei crni kostim u total
nom mraku. Navlaei kostim
ormehnuo se setivi se Osori-
jevog lica kada je, u maloj pro
davnici karnevalskih kostima,
kupio ba taj. Naravno, Lesli
nije nita objasnio Osoriju, a
bilo je malo verovatno da Oso
rio iz tog ina izvue bilo ka
kav zakljuak.
Pretvorivi se u ninu, tajan
stvenog ratnika iz maglovite i
burne istorije Istoka, Lesli se
pokrenu, poput senke, munje
vito i tiho poput spornog vet-
ra. Oi, uvebane da vide go
tovo u potpunoj tami, naoe
put kroz tada zbunjene i uko
ene plesae i svirae u povo
rci. Moda se nekima od njih
uinilo da su primetili neka
kvu senku kako prolazi, ali je
sigurno da se niko ne bi usu
dio da se zakune u to. I, kada
je stigao do alegorije, Les
li sa vetinom svojstvenom sa
mo ninama skoi na platfor
mu i, ne ekajui ni sekunda,
poe da se vere, nalik na div
lju maku koja se ustremlju-
je na plen.
Sve to je inio inio je sa
maksimalnom koncentracijom,
a svaki mii na vitkom telu
je funkcionisao kao nepogrei
va maina. Brzo je dospeo do
vrha. Video je, u tami iza Su
miko, Ankoru, kako rukama
gura neke devojke od sebe i
kako doziva nekoga po imenu
Berlic i znao je da je to
onaj veliki ovek koji je pre
vrnuo taksi i ve je razve-
zivao vorove na vezovima ko
jima je Sumiko bila privre
na za cvetne stubove kada se
Berlic pojavio . . .
U trenutku kada su na tri-
bmama poeli da se pale upa
ljai i ibice, Lesli je ve sila
zio sa piramide, nosei Sumiko
na leima. Ona nije pokaziva
la da je uopte svesna ta se
sa njom deava, a oputeno
telo je bilo neuporedivo tee
nego da je bila pri sebi. Kada
su policajci, koji su stajali sa
strane, poeli da araju pros-
NI N A 118 77
tor svetlima baterijskih lamoi,
Lesli i Sumiko su ve bili is
pod velikog kamiona.
U prvi mah je pokuao da
potrai mesto na podnoju ka
miona gde bi mogao da ostavi
Sumiko u bezbednosti, a onda
je ugledao okrugli poklopac na
sredini ulice. Otvorio ga je . . .
Naite devojku! vikao
je Oskar Gardel policajcima.
Sjurio je sa piramide, oblae
i se u trku. Razmahivao je
rukama i objanjavao policaj
cima: Nestala je kraljica
parade. Bila je gore, na vrhu,
i jednostavno je nestala . . .
Pobegla je? To mislite da
nam kaete? upitao je
jedan od policajaca.
Ne rekao je Gardel.
Nije pobegla. Oteta je! Ne
ko je oteo kraljicu moje para
de i hou da neto uinite!
Kako znate da devojka
jednostavno nije otila?
Do avola! Kada Oskar
Gardel kae da je devojka ote
ta, onda je oteta! dreknuo
je Gardel. Znate li vi uop
te sa kim .razgovarate?
Naravno, gospodine Gar
del uskoio je spremno po
licajac s najveim inom.
Uiniemo sve to je u naoj
moi, gospodine Gardel!
Svi ste videli kako ona
izgleda viknuo je Gardel.
Traite je i naite je!
Zatim se okrenuo svojim
momcima, koji su stajali u bli
zini, ne znajui ta jo da ura
de. Skoro su unitili platfor
mu. Alegorija vie nije pos
tajala. Raspitivali su se uzalud
kod plesaica, sviraa i tehni
ara iz kamiona. Niko nita
nije video. Ni uo . .
Mrdnite, prokletnici! vi
knuo je Gardel na svoje ljude.
Ta cura pripada gospodinu
Ankori, mom prijatelju. J a
sam ga pozvao na paradu i od
govoran sam za sigurnost, i nje
govu i njegove devojke! Nai
te je kako znate ili moete od
mah da ponete da traite no
vi posao!
Iz guve koja se kovitlala
naokolo izroni Faros Ankora u
pratnji Berlica. Na njegovom
licu se itao slepi bes.
Svojeruno u ubiti ga
da koji je to uinio! grozio
se Faros Ankora.
Gospodine Ankora og
lasi se gotovo srameljivo Ber
lic.
Sta ti hoe sad?! ob
recnu se Ankora.
Znam ko je to ree
tiho Berlic.
Sta zna?! Sta zna ko je?
Znam ko je mogao odve
sti devojku ree Berlic. Bi
la je to valjda najdua reeni
ca koju je u ivotu izgovorio.
Kako zna?! Zna?!? Pa,
reci onda! Faros Ankora je
izgledao kao da e da ga drm-
ne srani udar. Iskolaio je oi.
a lice mu je bilo sasvim sivo.
78 NI N A 11S
Njen verenik ree Ber
lic. Bio je u onom tateiju.
U kom taksiju?! upita
Faros Ankora ne oseajui da
urla. Tada se setio. U taksi
ju koji si prevrnuo?! J e 1 u
tom taksiju? Gosipode! Ti si
idiot, Berlic, zna li to?!
Dobro ree pomirlji
vo Berlic.
Mogao si to pre da mi ka
e, a ne da saeka da je taj
gad otme ree Faros Anko
ra, Gde je Zerais? Ona zna
kako se taj ovek zove.
Nema Zerais ree Ber
lic. Na imanju je.
Faros Ankora se strese, za
tim zgri, a onda prasnu po
put petarde. Opsovao je stra
no, pominjui stvari koje ak
ni Berlic nikada nije uo od
njega. Psovao je i Berlica. i
Amerikanca, i karneval i nesta
nak struje. ..
Tada se, niotkuda, pojavi
Zerais! Jednostavno je pri
la, provlaei se izmeu uspa
nienih ple-saa koji nisu znali
kuda da krenu, i policajaca ko
ji nisu znali koga trae . . .
Ti si tu?! zaurla Fa
ros Ankora. Ti si tu!
Zerais ga je gledala moda
po prvi put u ivotu sa saa
ljenjem. Pred njom je stajao
izbezumljeni strac koji je drh
tao od nemonog besa, znojio
se prekomerno i, uopte, izgle
dao kao'gubitnik. erais se os
mehnu ironino. Rekla je mir
no:
ula sam ta vam je na
pravio. Znam i ko je. Srela
sam se sa njim. On vam je za
petama. Tebi i Berlicu, a mi
slim da nee ni Gardela pote-
deti. . .
Sta to govori?! za-
bezeknuo se Ankora.
Upropastio je paradu, a?!
Ba lepo ree Zerais i pogleda
Oskara Gardela koji je grizao
nokte. Lepu guvu je na
pravio.
Ko je on?! Kako se zove
taj kreten? zaurla Ankora.
Ve e vam on rei sve
to vas interesuje ree Ze
rais odluno. Mislim da ni
je daleko. Ali, ja sam svratila
da se oprostimo. Naputam te,
Farose! Zbogom!
Okrenula se i zakoraila. U
depu je imala dovoljno novca
da sebi bar obezbedi neki bolji
poetak, i u glavi odluku da
zauvek napusti Ankoru i da se
vie nikada ne vezuje za nje
mu sline ljude. Bilo joj je do
sta takvog ivota. Zona Sul je
bila poslednja kap njenog ne-
zadovoljistva. . .
Berlic! dreknuo je Fa
ros Ankora i poikazao prstom
na Zerais.
Berlic. . . Zerais je to
izgovorila preko ramena. Po
meri li se morae da me u-
bije pred svim ovim ljudima.
Ti zna ta ja znam!
NI N A 118
79
Berite je ve bio zakoraio,
ali zastade. Ankora ga je gle
dao zapanjeno. Prvi put u i
votu Berlic nije posluno izvr
io njegovu naredbu!
Na tren je izgledalo kao da
e Faros Ankora naprosto ek
splodirati. Meutim, on uzdah
nu duboko i primiri se. Sa mu
kom je pokuavao da odglumi
pribranost. . .
erais se udaljavala. Sporo.
Vrlo sporo. Kao da eli da pr
kosi Berlicu i Ankori. Uskoro
nestade u guvi. . .
Gospodine Gardel! zvao
jo neko iz gomile, i uskoro pred
njih iskoi oveuljak, okrugao
kao lopta, sa prestravljenim
licem i velikom znakom ka
kvu su nosili ljudi iz organi
zacionog komiteta karnevala.
Koji e nam jo i ovaj
klovn?! dreknu Faios An
kora.
Gubi se odavde, budalo!
viknu na oveuljka Oskar
Gardel. Zar ne vidi da su^
nam oteli kraljicu ispred no-*
sn?!
J a. . . J a. . . Doao sam sa
mo da vam kaem da treba da
nastavite sa paradom za
mucao je okrugli ovek. Mo
rate nastaviti. Oni iza vas e
kaju.
Neka ekaju. . . obrec
nu se Gardel i pogleda nestrp
ljivo naokolo, kao da oekuje
da e se odnekle pojaviti neki
od njegovih momaka sa Sumi
ko u naruju.
U tom trenutku, dodue, vi
e niko i nije pomiljao da na
stavi paradu. Mnogi plesai,
plesaice, muziari, devojke go
lih dojki, svi koji su sainjava
li sjajnu povorku vie ak i
nisu bili tu. Jednostavno su o-
tili, poraeni onim to se do
godilo. arolija sambe, koja ih
je napajala strasnom i divnom
energijom naprosto je bila ne
stala. Oni koji su ostali tuma
rali su naokolo bez ikakvog
smera i logike, ni sami ne zna
jui ta jo rade tu, Cak je i
publika sasvim utihnula, sedei
bez ara, ak i bez elje da bi
lo ta jo vidi. . .
Faros Ankora prie Oskaru
Gardelu i procedi kroz zube:
Neka se momci naorua
ju. Svi u poteru za tim drip
cem. Neka ga ubiju, ako je po
trebno, ali neka paze da ne
pogode devojku. Ona mora da
mi bude vraena!
Gardel se okrete sa namer-
om da svojim ljudima izda za
povest, i tada ga ugleda! Sta
jao je u praznini koja je i na
stala kada su ga uesnici pa
rade primetili. Tada se oko nje
ga napravio krug, koji se irio.
Jer, ta prilika u crnom, ud
nom kostimu, koji nije bio kar
nevalski, mada je bilo oigled
no da je bio nabavljen u ne
koj od brojnih karnevalskih
prodavnica, oko sebe je irila
80 NI N A 118
gotovo opipljiv strah. Zene i
mukarci, muziari, plesai, u-
klanjali su mu se s puta. . .
Ko?! upita tiho, valj
da samog sebe, Oskar Gardel.
Oko njega je titrala tiina.
Cak se inilo i da je publika
na tribinama u njegovoj blizi
ni sasvim utihnula. Bio je obu
en sasvim u taj za brazilske
prilike smean kostim, i samo
su kroz prorez na glavi seva-
!a dva odlina, nepokolebljiva,
elinoplava oka. Bio je uda
ljen od platforme jedva dese
tak koraka i samo je stajao po
smatrajui Gardela, Ankoru,
Berlica i Gardelove brojne te
lohranitelje. Zatim zakorai. . .
Hej! viknuo je Faros
Ankora primetivi ga. Skla
njajte ovog glupog lakrdijaa
odavde! Berlic!
No, pre nego to je Berlic
I eagovao, T -am iznenaen tom
udnom pojavom, prema tom
udno kostimiranom oveku kre
te jedan od policajaca. . .
Policajac je mahao palicom
i govorio neto na .portugalsk
om to Lesli nije razumeo. Ali,
imao je snaan oseaj da po
licajac eli da ga ukloni. Lesli
nije imao nita protiv policaj
ca. i nije eleo guvu sa nji
ma. Meutim, bio je svestan
da e morati i sa njima da se
sukobi. Ako ni zbog ega dru
gog, onda tek da sauva u taj
nosti svoj identitet.
Policajac je sasvim neoprez
no priao suvie blizu. Po na
vici je suvie snano razma
hivao palicom, reen da uopte
ne mari ako i zakai tog kosti-
mirafiog stvora. . .
Najednom, kao da je nekakva
mahnita sila iupala palicu iz
ruke policajca, a zatim usme-
rila palicu ka njegovoj glavi!
Odjeknu tupo! Udarac nije
bio suvie jak, ali dovoljno pre
cizan da se policajac srui na
asfalt Rio Branka sa vorugom
iznad uha.
Lesli se okrete ka Ankori.
Zakoraio je prema njemu od
luno, ali ne urei. Procenji-
vao je snagu protivnika, kao i
broj osoba sa kojima e mo
rati da se sukobi. Osim Anko
re i tog drugog starca, za ko
ga je Lesli pretpostavio sa si
gurnou da se zove Gardel,
tu je bio taj ogromni Berlic,
kao i sedam ili osam mladia
irokih ramena i zlokobnih li
ca, koji su stezali pesnice, sp
remni da skoe na mig svojih
gospodara.
On je ree tiho Berlic,
a tiina koja se irila poput
plime naokolo upi njegove rei.
Sta?! siknu Ankora.
Amerikanac ree Ber
lic. On je. ..
Faros Ankora se okrete Les
liju. U svakoj drugoj prilici
neko obuen u kostim od imi
tacije crne svile, kostim koji je
prekrivao celo telo, ukljuuju
NI N A 118 81
i i ake i stopala, ostavljajui
samo mali otvor za oi, bio bi
mu smean bio je to suvie
prost, gotovo primitivan kos
tim za karneval u Riju, Meu
tim, Ankora je sasvim jasno
cseao a tu nije u pitanju
maskenbal, i da je stvar veo
ma ozbiljna. Nije bio siguran
da li je uoppte video kako je
taj maskirani odstranio tog po
licajca, ali je bila injenica da
je policajac krenuo na njega,
a onda, . ,
Ko si ti? upita Faros
Ankora na engleskom,
Lesli zastade na tri koraka
od Ankore, Stajao je sasvim
mirno, oputen, spreman za
borbu, Oseaj kakav imaju sa
mo posveeni borci govorio mu
je da e borbe biti. Izgovorio
je sasvim tiho:
J a sam osveta!
Faros Ankora nikada u i
votu nije uo glas koji je pred
njim zvuao tako samouvere-
no, slobodno, prkosno, hladno
krvno, bez straha, bez trunke
potovanja, takoe, bar bez
trunke potovanja prema nje
govom novcu i moi. Iskrivio je
lice u udnu runu grimasu, i
rekao otro, kao kada se pod-
vikuje psu:
Ber]ic!
Gk)tovo istovremeno je i Os
kar Gardel izgovorio:
Momci! Polomite ga!
Jurnue na Leslija sedam
Gandelovih telohranitelja i o-
gromni Berlic!
Nije ekao da oni prvi na
padnu. U treptaju je zauzeo
poloaj ISUN TE MASARI
pi'ednost od jednog ina! Cilj
tog naina borbe, pogodnog ka
da se jedan ratnik bori p:rotiv
nekoliko protivnika, bio je u
tome da se bude sasvim blizu
neprijatelju, i da se udarac za
da za deli sekunde pre nego
to neprijatelj zada svoj ta
da protivniki udarac, naje
e, promauje za in, a i ako
se dogodi da pogodi, ve je o-
slabljen i skoro bezopasan.
Lesli je krenuo u susret
protivnicima, u skoku, okreu
i se u vazduhu i zadajui kru
ni udarac stopalom oveku ko
ji je pokuavao da skoi na nje
ga sa desne strane. Pogodio ga
je u vrat i ovek pade, ali ne
sasvim onesposobljen.
Kretao se poput stabljike na
vetru, zauujue lako i vesto,
izbegavi napad drugog protiv
nika sa lea istovremeno
mu, u okretu, zabijajui lakat
u dijafragmu. Covek izdahnu i
poslenju esticu vazuha iz
plua i srui se na tlo bez da
ha.
82
NI N A 118
Sledei protivnik dograbi Le
slija za rame. Uvebanim po
kretom nina pokleknu uhva
tivi ruku koja ga je drala u
polugu zvanu rak. Jedan ne
verovatno brz i snaan pokret
je bio dovoljan da podlaktica
te ruke pukne poput suve gra
ne. . .
Istovremeno je Lesli odbio
napad i etvrtog napadaa, po
godivi ga stopalom u moni-
ce, a zatim i kolenom u lice,
dok je pogoeni ovek padao.
Zatim se sa lakoom izvue iz
obrua protivnika, na tren. os
tajui da stoji, rairenih nogu,
na vrhovima prstiju, van njiho
vog domaaja. Hitro je proce
nio okolnosti. ..
Pucajte! urlikao je Fa
ros Ankora stojei iza itavog
tog prizora. Policija! Pucaj
te na ovog idiota!
Nekoliko policajaca koji su
stajali sa strane zibunjeno se
pogledae. Nita im nije bilo
jasno, osim injenice da ugled
ni gospodin Ankora, koga su
svi poznavali, zahteva da pu
caju na kostimiranog oveka
koji je sa zapanjujuom lako
om savladao etiri telohrani
telja gospodina Gardela.
Lesli je odmeravao Berlica,
koji mu je bio najblii, oeku
jui da ogromni Nordijac na
padne. Meutim, Berlic je bio
isuvie iskusan u tuama da se
tek tako, bezglavo, upusti u
borbu sa protivnikom koji, oi
gledno, nije bio naivan. U st
vari, sve drugo samo ne nai
van.
Jedan od Gardelovih ljudi,
od one trojice koji su jo bili
u igri, najednom odnekle iz
vue no skakavac! Otrica
sevnu u njegovim rukama! Od
nekle sa tribina se zau pro
doran vrisak. . .
Ubijte psa! urlao je
gospodin Ankora, ali policajci
jednostavno nisu smeli da ga
posluaju. Ako pucaju na oi
to nenaoruanog oveka preko-
raie ovlaenja, a onda su u
sosu...
Covek sa noem u rukama
zakorai prema Lesliju, koji
mu je stajao okrenut bokom i
kao da uopte nije gledao u
njega.
Hiljade oiju sa tribina se
rairie. Doli su oekujui ra
dost sambe, zabavu, pesmu i
igru. a prisustvovali su obra
unu jednog jedinog maskii'a-
nog oveka sa nekakvim telo-
hraniteljima, dok je polipija
sve to posmatrala sasvim zbu
njeno.
Lesli saeka mirno da mu
ovek sa noem prie sasvim
blizu. I, kada je napada bio
samo dva koraka udaljen od
njega, Lesli se pokrenu brzi
NI N A 118 83
nom gepaixla okrenuo se u
skoku ka oveku, oiko sebe, i
izgledalo je kao da se sjurio u
zagrljaj oveku sa noem, jer
mu je okrenuo lea i inilo se
kao da eli samo da se prislo
ni uz njega, rukama ga hvata
jui za onu ruku koja je dr
ala no. Napada je bio sa
svim zbunjen brzinom kojom
je maskirani krenuo na njega.
Nije stigao ni da se pomeri, a
ve je dobio snaan udarac
glavom u lice! Zaslepljen i oa
muen, ovek sa noem nije ni
mogao da oseti ta se dalje de
avalo sa njim. . .
Udarivi ga glavom, Lesli
prebaci napadaa preko kuka,
drei ga vrsto za ruku sa no
em, zatim povue divlje pre
ma sebi dok je ovek padao!
Nekima sa tribina se uinilo
da e ruka sa noem naprosto
ostati u rukama nine, jer se
jasno uo zvuk lomljenja ko
stiju i odvajanja tkiva ruke od
tkiva ramena! No, ruka, mada
polomljena i izglavljena iz ra
mena. ostade na svom mestu,
ali je zato sada nina bio na
oruan u ruci je drao na-
padaev no!
Dva preostala Gardelova te
lohranitelja ustuknue.
Policija! zaurla i Os
kar Gardel. Hoete li sve
ovo samo gledati?!
Na voleban nain Lesli ose
ti da mu vreme istie. Ako se
policija umea, onda e vero
vatno pozvati pomo, i za tili
as e se okupiti toliko polica
jaca da vie nee biti u stanju
da izvue Sumiko i obezbedi
sigurno, bebolno i neprime-
eno povlaenje sa mesta do
gaaja. Morao je raditi brzo.
Veoma brzo!
Policajci se tada pokrenue.
Bilo ih je desetak. Nisu izvu
kli pitolje, mada su svi bili
naoruani. Ali, prilazili su sa
uzdignutim palicama. Lesli po
misli; Suvie vremena u po
troiti borei se sa svima nji
ma!
Reagovao je brzinom metka,
izbaen sa mesta na kome je
stajao poput projektila. Berlic
je mogao da oseti samo da mu
se enice ire. Nije stigao ni
da zine, a ve ga je pogodilo
neto strano teko i otro, rav
no pod rebra. . . Lesli mu je
zavukao skoro itavu aku u
dijafragmu i gotovo osetio da
mu je dodirnuo sice!
Berlic je jo uvek stajao ra
irenih enica kada je nina
odskoio, udaljavajui se od
njega! Zatim je lagano, ukoe
no, uz veliki bol okrenuo gla
vu prerrui tom maskiranom a
volu. Vilica mu se tresla, Ber
lic je oseao da mu se dogaa
84 NI N A 118
neto vrlo udno. Srce ga je
izdavalo, preskaui i uspora
vajui ritam. Spustio se na
jedno koleno, jo uvek ne sh
vatajui da umire. . . A, umirao
je, jer ga je Lesli poastio
udarcem koji su u stanju da
izvedu samo najposveeniji u
vetinu ninducu DODIR
SRCA je pre zahvat nego u-
darac, a pogaa vitalne take
oko samog srca i ispod njega,
koje utiu na ravnomernost
rada tog ivotvornog organa.
Dobro izveden udarac a takav
je primio Berlic, izaziva sim
ptome, nalik na srani udar. . .
No, Lesli vie nije ni pogle
dao Berlica njegov najjai
protivnik bio je iskljuen iz
borbe. Sada je ve stajao ispred
Farosa Ankore, spreman da ka
zni tog nezasitog ljubavnika
za sve zloine koje je ikada
poinio.
Sta?! dreknuo je An
kora unezvereno. Zakoraio je
unazad panino pogledom tra
ei pomo.
Policajci su oklevali. Preos
tala dva telohranitelja Oskara
Gardela su poigravala bojei
se a se upute u direkton o-
braun sa ninom. Videli su
ta se dogodilo njihovim dru
govima, i gledali su kako Ber
lic klei, uzalud gutajui vaz
duh i trzaj ui itavim telom.
spreman za smrt koja, u nje
govom sluaju, jo nije nastu
pila samo zahvaljujui njego
voj neljudskoj snazi i veliini
tela.
Bom Dio! viknuo je
Oskar Gardel stojei na svega
tri koraka od Ankore. Zavukao
je ruku u dep i izvukao oda
tle pitolj. Mali, poput igra
ke. . .
Lesli nije video kako je Gar
del uperio pitolji na njega,
ali snaan haragei ga je upo
zorio na opasnost sa te strane
i on skoi! Napravio je munje
vit salto u vazduhu i doekao
se na noge pored Gardela, na
dovoljnoj razdaljini da mu no
gom izbije oruje iz ruke, a za
tim, jednim jedinim udarcem,
siktavim poput leta urikena.
prelomi dva prljena na zatilj
ku! Glava gospodina Oskara
Gardela klimnu na smean na
in unazad, a onda se on sav,
poput velike drvene lutke, slo
i na tlo!
Bei od mene, sotono!
dreknuo je Faros Ankora,
najednom toliko prestravljen
da nije bio u stanju ni da se
pomeri, a kamoli da pokua da
pobegne. Osetio se sam na sve
tu bez odbrane, i bio je naje
dnom svestan koliko je smrt
blizu. . .
NI N A 118 85
Ti ide sa mnom! iz
govorio je Lesli, pre nego to
se opet pribliio Ankori.
U ruci je jo uvek imao no
koji je oteo od jednog od na
padaa. Nije gledao iza sebe
oseao je sasvim jasno da
su policajci reili da ga napad
nu, a neki od njih su ak i i-
mali pitolje u rukama. . . Les
li uzmahnu rukom na nain
koji ni gledaocima ni policajci
ma nije mogao nita da znai,
ali. . .
No izlete iz njegovih prsti
ju strahovitom brzinom. Ljud
sko oko nije bilo u stanju da
prati let noa!
Krenimo! ree Lesli
Farosu Ankora, gledajui kako
se pantalone velikog gospodina
kvase meu nogama.
Otrica noa u tom trenutku
pogodi jednu od razvodnih ku
tija za reflektore, sekui kablo
ve i ice. . . Blesnu stravina
munja i zaiskri tako da svi koii
se zatekoe u blizini pokrie
oi rukama!
Sekund kasnije Sambadrom
po drugi put te veeri potonu
u mrak! Osigurai nisu izdra
li pritisak. . .
Faros Ankora je osetio kako
ga neto u toj apsolutnoj tami
podie od tla i nosi kroz mrak.
Telo mu je bilo ukoeno, a u
troba zgrena od straha. Nije
ni bio svestan da je pokvasio
pantalone. Samo je mislio da
mu se blii kraj, da e umreti,
i a to ne eli, da eli da bu
de to dalje od Sambadroma i
to dalje od tog maskiranog
avola. Bio je toliko prestrav
ljen da uopte nije povezivao
injenicu da ga neto nosi kroz
tamu.
Svetio se na Rio Branku u-
palilo nekoliko minuta docni-
je. Policajci su ve dobili po
jaanje i sada se ulicom razmi-
lela gomila uniformisanih lica
viui u megafone. Tribne su
se praznile, a posmatrai su
morali da se legitimiu pri iz
lazu. Umesto sambe sada su u-
licom odjekivale sirene broj
nih patrolnih kola. . .
Pretraite sve! Sve! vi
kao je jedan policajac sa a
renim epoletama. Nisu mo
gli u zemlju da propadnu . . .
Sumiko je otvorila oi, ali
nije videla, u prvi mah, nita.
Oko nje je bila savrena tama.
No, iako je oseala bol u glavi,
bilo joj je odnekle sasvim jas
no da je na sigurnom. Gotovo
da je mogla da oseti Lesli jev
miris i to ju je umirivalo. Ne
86 NI N A 118
ko vreme je samo leala i po
kuavala da se seti ta se do
godilo sa njom. Seanja su joj
bila maglovita i mutna, i u
njima su iskrsavala udna lica
ijih imena nije mogla da se
seti. Seala se da je bila u o-
pasnosti, ugroena, nesigurna,
i ostavljena bez odbrane i bez
pomoi, a onda se dogodilo
neto ega nije mogla sa sigur
nou da se priseti ak ni ma
glovito. Znala je samo da je
taj dogaaj imao veze sa Les
lijem.
Opipala je rukama oko sebe
da ustanovi gde lei. Bila je to
tvrda postelja, pod rukom pri
lino utava, jednostavna i
prilino uska. Sa desne strane
je bio ravan, prost zid, pres
vuen tkaninom, a desno praz
nina. Uzdahnula je . . .
Tada je osetila po kretanju
vazuha u prostoriji da se ne
ko pomerio i priao joj. Nije
morala da pogaa bio je to
Lesli.
J esi li tu? upitala je.
Naravno glasio je tih
odgovor. Osetila je njegovu
ruku na svojoj. Znala je da on
i u takvoj tami vidi sasvim jas
no.
Gde smo? upita Sumi
ko.
J esi li dobro? uzvrati
Lesli pitanjem. Bio je sasvim
uz nju i Sumiko je mogla da
oseti njegov dah na obrazu.
Bila je savreno smirena i sre
na. Sta god da se dogaalo sa
njom sada je prolo.
Boli me glava ree Su
miko. Njegov dlan joj je klizio
licem na umirujui i osvea-
vajui nain. Mnogo me
boli.
Izgleda da su te naterali
da uzme nekakvog narkotika
vie nego to si mogla da iz
dri ree Lesli. Ve dva
dana ti dajem protivotrove,
sve za koje znam . . . Ipak, vr
lo .sporo se oporavlja.
Gde smo? ponovi Su
miko.
Na putu kui odgovo
ri tiho Lesli. Na brodu.
A Rio? Karnevdl?
Idemo kui ree mir
no Lesli. Sve to smo mogli
da vidimo od karnevala u Ri
ju, videli smo. Za nas je ta
predstava zavrena.
Sta se dogodilo? Sta se
zaista dogodilo? upita Su
miko.
Napravili smo malu gu
vu odgovori vedro Lesli.
Sea li se da si bila oteta?
Da. Toga se seam re
e Sumiko. Cini mi se da
se ovek zvao Ankora . . .
NI N A 118
87
Nakljukao te je zaista
propisno, a onda izveo na ve
liku karnevalsku . izlobu
ree Lesli. U stvari, ti si
uestvovala na glavnoj paradi,
samo to se toga, na sreu ne
moe setiti.
Potom? Sta je bilo po
tom?
Onda sam morao da te
ukradem i odvedem ree
Lesli. U sve se umeala nji
hova policija, pa se zato kui
vraamo brodom, u kabini na
dnu jednog trgovakog broda,
a ne avionom. Oni su kontro-
lisali aerodrome.
J esi li . . .?
Jesam ree Lesli.
Morao sam opet da budem ni
na. U stvari, oni i ne znaju
koga trae. Barem se nadam.
Kada emo stii kui?
upita Sumiko grlei Leslija sa
zahvalnou. Iako on nije go
vorio mnogo, znala je ta je
on sve u stanju da uini za
nju. Ta guva koju je pomi-
njao morala je biti sigurno
vea od kakvog karnevala ka
da ih je jurila itava brazilska
policija.
Imamo .jo etiri dana do
Nju Orleansa odgovori Les
li. Odatle emo ve avio
nom u na voljeni Friko.
Sumiko uzdahnu. Zaista nije
zamiljala da e njihov put u
Rio de Zaneiro, na kaineval,
ispasti ba tako . . .
Oprosti mi ree.
Sta? Nemam ta da ti
opratam apnu Lesli.
Kakve su to rei? Ti si moja
devojica. Meu nama nema
opratanja, ni zaduivanja, zar
ne?
U pravu si osmehnu
se ona u tami.
Sada treba da se odma
ra. Treba mnogo i dugo da
spava ree Lesli. Sre
om, na ovom brodu i nema
ta drugo da se radi.
Hou apnu Sumiko.
Spavau koliko god ti kae
da je potrebno. Reci mi ...
Sta se dogodilo sa ljudima ko
ji su me oteli? Bio je i jedan
u kostimu belog medveda, va
ljda . . .
Sta se dogodilo sa njima?
Lesli je zvuao nestano.
Izravnali smo raune sa
njima, veruj mi.
Znam ree Sumiko.
Nije ni sumnjala da su svi ra
uni izravnati. A Faros An
kora?
On? Lesli se kratko
nasmeja. Ne znam. Nisam
imao vremena da ekam i vi
88 NI N A 118
dim ta e se do kraja dogodi
ti sa njim.
Sumiko je suvie dobro poz
navala Lesli jev smisao za hu
mor. Upita:
Sta si uinio sa njim,
Les? Kai mi, molim te! Neu
moi da zaspim ako mi ne ka
e.
Nisam ga ubio ree
Lesli mirno. Za takvog I ji-
gavca smrt bi. bila prebrza kaz
na. U stvari, mislim da sam
uinio neto to bi se njemu
ak moglo i svideti, da su okol
nosti bile drugaije.
Sta? Lesli, ta?
Odveo sam ga u zooloki
vrt da gleda enke ree
Lesli. Jedna ivotinjska po
hota svakako zasluuje neto
s'tvarno ivotinjsiko, zar ne?!
Ona zausti neto da izgovori,
ali je meki dodir njegovih pr
stiju na usna.ma prekide . . .
Naokolo su sevali blicevi
brojnih foto-reportera. Na ste
penitu ispred zgrade policije
za centralni Rio bilo je sme-
teno nekoliko desetina mikro
fona, a ispred tog buketa se
guralo pedesetak novinara. Iz
nad svih su, sa dve improvizo-
vane platforme, prema vrati
ma bile uperene dve televizij
ske kamere. Oekivao se izla
zak Sebastijana Koste, glavnog
inspektoraodeljenja za ubis-
tva, koji je trebalo da saopti
zvaninu verziju smrti Farosa
Ankore. Nestrpljenje je raslo,
a amor postajao sve jai iz
asa u as.
Konano, kada je znatielja
okupljenih novinara ve bila
tolika da su se poele paliti ci
garete, vrata zgrade se otvori
e. Naas, novinari zanemee.
Gledali su kako iz zgrade prvo
izlaze uniformisani policajci.
Njih desetak. Policajci su se
raspodelili kao da daju poas
nu strau, a vrata su ostala ot
vorena. Tek posle nekoliko du
gih trenutaka kroz njih izae
i ovek u sivom, urednom ode
lu, sa tamnim naoarima na
licu i otrcanim, platnenim e
irom zabaenim na potiljku.
To je bio inspektor Kota.
On prie mikrofonima izvue
iz depa nekakav papir. Zatim
se nakalja i poe da govori:
Gospodo, molim vas da
ne postavljate nikakva pitanja.
Ono to imam da vam saop-
tim bie vam sasvim dovoljno
da izmislite sve to to ete
napisati. Dakle, jue u jutru je
naen mrtav Faros Ankora,
NI N A 118 89
t;govac, veleposednik, bankai
i plantaer iz Rio de Zaneira.
Njegovo telo, ako se to tako
moglo nazvati, naeno je u
prostoru zoolokog vrta. Govo
rim ovako zato to je njegovo
telo bilo, jednostavno reeno,
raskomadano. Najvei deo smo
pronali u kavezu enke gori
le. Pouzdano je utrvreno da je
Faros Ankora umro prirodnom
smru . . .
Kako to?! zaurlae no
vinari. Prirodna smrt, a te
lo raskomadano?! Nemojte
nam priati bajke, inspektore!
Sluajte dalje i ne postav
ljajte pitanja ree umornim
glasom inspektor. Kaem
da je pouzdano, autopsiijom,
utvreno da je Faros Ankora
umro prirodnom smru. Nai
me, umro je od izliva krvi u
mozak pre nego to je njegovo
telo raskomadano. Ne sasvim
izvesno je da je umro ba u
kavezu enke gorile, mada se
ne moe tvrditi ni suprotno.
Istraga nije utvrdila da li je u
kavez ubaeno telo ili jo u-
vek iv Faros Ankora. U sva
kom sluaju, posle fatalnog iz-
liva krvi u mozak enka gori
le je raskomadala telo. Veta-
ci i strunjaci zoolokog vrta
to objanjavaju pojaanom ag-
resivnou ivotinje, koja je.
prema izjavi uvara, bila u pe
riodu parenja. Kod gorila, valj
da, period parenja podrazume-
va i agresivno ponaanje. Uos
talom, kao i kod ljudi, ako
smem da primetim.
Novinari zaamorie. Neki
se nasmejae. Inspektor Kota
nastavi:
Kako je Faros ' Ankora
dospeo do zoolokog vrta nije
ustanovljeno. Po izjavama bro
jnih svedoka, on je nestao pos
le te neshvatljive i apsurdne
guve na Sambadromu, kada
je nekakav maskirani ovek,
napao Farosa Ankoru, Oskara
Gardela i njihovu pratnju. Zb
og ega je izvren taj napad
nije utvreno, kao ni ko je taj
maskirani napada. Sto se ti
e toga, istraga je jo u to
ku ,, ,
Znai da nemate pojma
ko je to uopte bio, zar ne?!
doviknuo je glasno jedan
od novinara,
Kaem, istraga je u toku
ree inspektor Kota,
Tom prilikom je poginuo i gos
podin Oskar Gardel i za tu
smrt, kao i za smrt jo dve
osobe, kriv je maskiiani napa
da. Interna komisija gradske
policije utvruje stepen odgo
vornosti prisutnih slubenika
policije koji nisu pruili ade
90 NI N A 118
kvatnu zatitu napadnuti
ma . . .
Svaka ast! rekao je
neko ironino. Sta ete ura
diti tim policajcima? Odbiete
im od plate?!
O tome ete biti blago
vremeno obaveteni ree uz
uzdah Sebastijan Kota. Bio je
preumorah od posla. Od te no
i nije spavao ni tri asa. Nas
tavio je; Kako je nestao
Faros Ankora sa Sambadroma
nije poznato, ni gde je bio u
meuvremenu. J er, od trenut
ka nijegovog nestanka, pa do
trenutka smrti pix)teklo je ne
to vie, prema nalazima veta-
ka, od deset asova. Da li je
onaj isti maskirani napada
oteo Farosa Ankoru sa Ulice
Rio Branko, nije pouzdano us
tanovljeno, mada postoje osno
vane sumnje da to nije mogao
uiniti niko drugi . . .
Mi smo doli ovamo da
nam kaete ko je taj nina!
viknuo je neko od novina
ra, a ostali zagrajae potvru
jui da su svi uglavnom zbog
toga doli. To nam recite!
Istraga je u toku. Sto se
tie toga nemam komentara
odgovori inspektor Kota
unjkavo. Bio je zaista iscrp
ljen. Jedva je ekao da se ovo
sa novinarima zavri, pa da
krene kui i legne u postelju.
Po nekim indicijama posto
ji jedna osoba koja bi mogla
pruiti neke relevantne infor
macije za istragu. To je sekre
tarica pokojnog Farosa Anko
re, Zerais Bagas. Ona je, me
utim, nestala iste veeri ka
da se sve to dogodilo. Raspisa
li smo ppternicu za njom, a
vama e biti razdeljene njene
fotografije. Oekujem da po
mognete da doemo do te oso
be .. .
Uvek kada policija ne
zna ta e, zove novinare!
ree neko.
Prei u preko te primed
be ree inspektor. Imam
jo da vam saoptim da je, u
vili Farosa Ankore, prilikom
rutinskog pregleda, naeno i
telo izvesne Zone Sul, sluki
nje na imanju Ankora. Sum
nja se da je ubijena, iako ne
postoje dokazi za to. Telo je
pronaeno u podrumskim pros
torijama. I oko tog sluaja se
vodi istraga, a pretsostavlja se
da bi i o tome neke informa
cije mogla da nam prui Ze
rais Bagas. Tek kada budemo
pionali nju. m-oi emo i va
ma neto vie da kaemo. I,
to je sve, za sada. Jo jednom
vas molim da ne postavljate
nikakva pitanja, jer vie nema
ta da se kae. Ovaj karneval
je ispao krvaviji od bilo kojeg
prethodnog . . .
Toliko o zatiti koju po
licija prua uesnicima kame-
NI N A 118
91
vala i turistima! doviknu
prekorno neko iz gomile novi
nara, ali se inspektor Kota
nije ni obazreo na to, ve je
umornim koracima, bez urbe,
ponovo uao u zgradu.
Novinari su vikali, zvidali
psovali, ali su se ipak, posle
nekoliko minuta pomirili ' sa
injenicom da nee doznati od
Koste nita vie. Poeli su da
se razilaze.
Jedan od novinara se u ok
retu sudario sa elegantnim
ovekom koji je u zubima dr
ao mutiklu bez cigarete. Co
vek sa mutiklom se osmehnu
izgovarajui:
Oprostite.
Zatim se ovek sa mutik
lom izvue iz guve. Laganim
koracima je iao niz ulicu. Zas
tao je pored nekog izloga i op
rezno pogledao unazad. Zatim
je nastavio i uao u jedan ka-
fe na raskru. Izabrao je sto
u samom dnu male sale. Ok
renuo se tako da ga sa anka
nisu mogli videti. Tada je iz
depova poeo da vadi nova
nike . . .
Mislio je: Moda je taj Les
li Eldrid zaista morao urno
da ode, pa mi nije isplatio do
govoreni novac, ali, evo, i na
ovaj nain mi plaa. I to loe!
Ko bi rekao da su novinari
tako praznih novanika!
I Osorio se osmehnu, broje
i novac, istovremeno odbacu
jui prazne novanike i doku
menta u korpu za otpatke . ..
K R A J
-Nindja je koristio raznovrsno oru
je: Trozupcima i kopljima mogao
je ak da probije i oklop samuraja
ili drugog protivnika.
Nindja je imao veoma izotren,
tanije reeno izveban, sluh.
Mogao je, preimera radi, da ta
no kae iz koga pravcs je do
pirao jedva ujni zvuk iglice koja
bi pala na pod. Naravno, nindja
nije znao koji je predmet baen,
niti je gledao u pravcu predmeta.
t>y Brana
S I ^ R T M O N T E X
Speci Jali zovanI proi zvoa sportske opreme za sve borHake vsSti ne
Telefon; 032/711-17a
714-163
Telefax: 032/710-846
Devizni cenovnikr
NINA I KUNG FU ODELA
120 -156 - - - - - 61,-DM
160-17S..............66.-DM
180 - 200 ............. 71,-DM
KUNG R>PANTALONE
140- 155--............. 21.-DM
160- 17S.................22,-DM
iaO-195 ................. 27,- DM
U), Petra Koia 3
Pot. fah 63
32300 GORNJI M1LAN0V/;
ZNOJ NtCA................ - 47,-OM
DRVENI MAC............. .. I V DM
NUNCAKE............. ......... 13.-DM
TONFA PALICA--................ .-DM
KAMA--*............................. 7, - DM
URIKEN malalm-------* - - 9,-DM
METAseoiotepljiva'--- i^.-DM
OBAVETENJE za sva kupoe do 15 godina ' rvarutfibu za mih mor^ u
izvriti ISLJUCiVO njihovi r odi t ^ !
Nai cenjenf kupd plaaju DiNARStCV PROTl VVPEONei ST, fltra6jnski
srenp kurs na an iSporoKei
HIT1 "BRUCE LEE ZAUVEK'
Knjiga BRUCE LEE ZAUVEK" je drugo izdanje rasprodate
knjige Originalni BRUCE LEE NUNCHAKU'. Objavljena je
povodom 50 ZLATNOG roendana "Malog zmaja - sa ZLAT
NIM super-kolor koricama. Depni format oko 150 strana. Fini
papir. Oko 200 specijalno snimljenih fotosa u Brus U stilu.
Novi snimci "Malog zmaja" u akciji! Sve oivotu I smrti "kralja".
Konaan odgovor: zato je umro Brus Li? Sve o njegovom
majstorstvu I svim filmovima. Kompletan Brus Li renik.
SPECIJALNI PRILOG: Vebajte i vi Kao Brus Li - kompletna
nunaku kola po Brus Li metodu sa fotosima i objanje-
njirfia. Sve to je mogao Brus Li, sada moete i vi!
SUPER POKLON: Svaki naruilac knjige BRUCE LEE ZA
UVEK obavezno doblja na poklon tablu sa 5 ZLATNIH mini
BRUCE LEE nalepnica!
HIT 2. "NINA - DUH BESMRTNOSTI"
Senzacionalni roman o nepobedivom "duhu izlazeeg Sun
ca', o vitetvu samuraja i ninama sa devet ivota. Roman o
pravim samurajskim dvobojima i ninda-trikovima, o samu
rajskim ratovima i nina-tehnikama. Roman koji se ita bez
daha i zbog kojeg lupa srce. Roman koji u vas unosi DUH
BESMRTNOSTI i otkriva vam ari nine erotike!
SPECIJALNI PRILOG: prava nina istorija, tajanstvene nin
a (mikjo) tehnike, istorija, vrste I upotrebe nina pirotehnike,
sve o samurajima i samurajskim maevima...
SUPER POKLONI: Svaki kupac knjige "NINA-DUH BES
MRTNOSTI" obavezno doblja besplatno ZLATNU originalnu
nalepnicu NINA Ili MAU ZMAJ .
S V A K O M K U P C U : "ZLATNI" P O K L O N I ! ! i
POPUNITE UKO - TAMPANIM SLOVIMA!
NARUDBENICA
Ovim NEOPOZIVO naruujem sledee depne knjige:
(zaokruite brojeve Ispred knjiga koje naruujete)
1, BRUCE LEE ZAUVEK .......................................................................12,000din.
2. NINA-DUH BESMRTNOSTI................................................. 11.500 din.
Navedene cene (plus oko 500 din za otkupninu koliko uzima pota, platiete
potaru prilikom prijema knjige. Najsigurniju i najskuplju potarinu (u iznosu od
oko 4:000 din) plaamo mi.
STALNA KUNA ADRESA
Prezime i ime____
Ova narudbenica vai
do 1. aprila 1993.
Nau adresu ne ispisujte rukom
ve isecite 1zalepite ovu adresu:
BIS
Ulica,
Broi_
Biblioteka
istonih sportova
potanski fah 126
11070 N. BEOGRAD 27
Potanski broj _
DALMATINSKA
PANETA
I N D U S T R I J A M E S A
SRE1 S/I S I D