Asimov Isak "Svemirske Struje"

Asimov Isak
Isak Asimov Svemirske struje

______________________________________________________
2

Asimov Isak
SVEMIRSKE STRUJE
Prevod: ivkovi Mirjana/Proti Aleksandra
Asimov Isaac CURRENTS OF SPACE (THE), 1952.
Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina"
(6)

POLARIS
1987.

______________________________________________________
3
Prolog: GODINU DANA RANIJE
ovek sa Zemlje doneo je odluku. Bilo mu je potrebno dosta vremena
da je osmisli, ali je na kraju ipak uspeo.
Ve nekoliko nedelja nije nigde nalazio spokoj koji mu je pruala
paluba njegovog broda i hladni, tamni omota svemira oko njega.
Prvobitno je nameravao da samo na brzinu podnese izvetaj lokalnoj
kancelariji Meuzvezdanog svemirsko-istraivakog biroa i da se smesta
vrati u svemir. Ali umesto toga, zadrali su ga ovde.
Kao da se naao u zatvoru.
Iskapio je olju aja i pogledao u oveka sa druge strane stola. A onda
ree: "Odlazim."
I drugi ovek je doneo odluku. Bilo mu je potrebno dosta vremena da
je osmisli, ali je na kraju ipak uspeo. Meutim, bie mu potrebno jo
vremena, dosta vremena. Na prva pisma nije dobio nikakav odgovor.
Zbog svega to su uinili lako su mogli pasti i na neku zvezdu.
To niti bi premailo njegova oekivanja, niti bi ih izneverilo. Ali u
pitanju je bio tek prvi korak.
Stoga je bilo oigledno da oveku sa Zemlje ne sme dozvoliti da mu
se izmigolji dok bude povlaio naredne poteze. On dodirnu prstima
glatku crnu palicu u depu.
"Kao da ne shvatate delikatnost problema", dobaci on oveku s druge
strane.
"ega ima delikatnog u unitenju jedne planete? elim da emitujete
pojedinosti itavom Sarku; u stvari, svima na toj planeti", odvrati
Zemljanin.
"To ne moemo uiniti. I sami znate da bi to izazvalo paniku."
"U poetku ste govorili da ete to uiniti."
"Razmislio sam i zakljuio da to ne bi bilo zgodno."
Zemljanin pree na narednu pritubu. "Predstavnik MSIB-a jo nije
stigao."
"Znam. Imaju puno posla oko organizovanja odgovarajuih procedura
u vezi sa ovom krizom. Saekajmo jo dan-dva."
"J o dan-dva! Stalno to ponavljate - jo dan-dva! Zar imaju toliko
posla da ne mogu da odvoje nekoliko trenutaka za mene? Nisu jo ni
videli moje proraune."
"Ponudio sam se da im ja odnesem vae proraune. Ali vi to ne elite."
______________________________________________________
4
"I dalje ne elim. Oni mogu doi do mene ili u ja otii do njih."
Zatim besno dodade: "Mislim da mi ne verujete. Ne verujete da e
Florina biti unitena."
"Oh, verujem vam."
"Ne verujete. Znam da mi ne verujete. Vidim da mi ne verujete.
Ismevate me. Niste u stanju da razumete moje podatke. Niste istraiva iz
svemira. ak mi se ini da uopte niste to za ta se izdajete. Ko ste vi,
zapravo?"
"Uzbueni ste."
"Tako je, jesam. Da li vas to iznenauje? Ili moda mislite - jadniak,
svemir je za sve kriv. Mislite li da sam lud?"
"Gluposti."
"Razume se da to mislite. Zato i elim da vidim nekoga iz MSIB-a.
Oni e umeti da ocene da li sam lud ili ne. Oni e znati."
Drugi ovek se priseti svoje odluke, i odmah predloi: "Nije vam
dobro.
Pomoi u vam."
"Ne, neete", povika Zemljanin histerino, "jer odlazim. Ako elite da
me zaustavite, moraete da me ubijete, ali na to se sigurno neete
odvaiti. Jer ako to uinite, biete odgovorni za smrt svih stanovnika
jedne planete."
Drugi ovek takoe poe da vie, kako bi ga onaj prvi uo. "Neu vas
ubiti. Sasluajte me, neu vas ubiti. Nema nikakve potrebe da vas
ubijem."
"Svezaete me", odvrati Zemljanin. "Draete me ovde. To ste
smislili, zar ne? A ta ete preduzeti kada MSIB pone da traga za
mnom? Trebalo bi da im redovno aljem izvetaje, da li vam je to
poznato?"
"Biro zna da ste sa mnom bezbedni."
"Odista? Pitam se da li uopte znaju da sam stigao do ove planete?
Pitam se da li su primili moju prvobitnu poruku?" Zemljaninu se vrtelo u
glavi. Udovi su mu se ve sasvim ukoili.
Onaj drugi ovek ustade. Bilo mu je jasno da nije preuranio sa svojom
odlukom. On lagano obie oko dugakog stola prilazei Zemljaninu.
Istovremeno mu se obrati umirujuim glasom. "To je za vae vlastito
dobro." I iz depa poe da vadi crnu palicu.
______________________________________________________
5
"Pa to je psiho-sonda", zakreta Zemljanin. Rei je sada ve nejasno
izgovarao, a kada pokua da ustane, ruke i noge jedva da uspe da pomeri.
Jedva procedi izmeu zuba koje je s tekom mukom razdvajao:
"Drogiran!"
"Drogiran!" potvrdi onaj drugi. "Sasluajte me... Ne elim da vas
povredim. Teko vam je da shvatite svu tananost situacije dok ste u toj
meri uzbueni i zabrinuti. Ja u vas osloboditi samo zabrinutosti. Samo
zabrinutosti."
Zemljanin vie nije mogao ni da govori. Bio je u stanju jo samo da
nepomino sedi. I tupo razmilja: veliki svemire, drogirali su me. eleo je
da vie i tri, ali nije mogao.
Drugi ovek je dotle ve stigao do Zemljanina. Stajao je posmatrajui
ga odozgo. Zemljanin podie pogled. Jo je mogao da pomera one
jabuice.
Psiho-sonda bila je samostalna jedinica. Njene ice trebalo je samo
privrstiti za odgovarajue mesto na lobanji. Zemljanin je panino
posmatrao stvari oko sebe, dok mu se oni miii nisu sledili. Uopte nije
osetio tanani ubod kada je otro, tanko olovo prodrlo kroz kou i meso
kako bi se povezalo sa spojevima kostiju lobanje.
Vritao je i vritao u tiini svoga uma. Vikao je: ne, vi ne razumete!
Na toj planeti ima mnogo ljudi. Zar ne shvatate da se ne moete
poigravati stotinama miliona ivih ljudi?
Rei onog drugog oveka bile su nejasne i gubile su se, kao da su
dopirale sa udaljenog kraja kakvog dugakog i vetrovitog tunela. "Nee
vas boleti. Za jedan sat oseaete se dobro, sasvim dobro. Zajedno sa
mnom smejaete se svemu ovome."
Zemljanin oseti lake vibracije na lobanji, a zatim i one iilie.
Tama je postala gua i potpuno se sruila na njega. J edan njen deo
nikada se vie nije podigao. Protekla je itava godina pre no to je uopte,
tek malice, poela da se die.

______________________________________________________
6
1. NAHOD

Rik odgurnu svoj obrok i skoi na noge. Do te mere se tresao da je
morao da se osloni o goli mlenobeli zid.
"Seam se!" povika on.
Mnotvo pogleda podie se prema njemu i prilino glasan agor
mukaraca za rukom malo utihnu. Oi sa osrednje istih i osrednje
obrijanih lica sretoe se sa njegovim, sijajui se i belasajui pri
nesavrenom zidnom osvetljenju. U oima im se nije oitavala neka
posebna zainteresovanost, ve samo refleksna pozornost kakvu bi izazvao
bilo koji iznenadni i neoekivani povik.
Rik ponovo povika: "Seam se svog posla. Bio sam zaposlen!" Neko
mu doviknu: "Zave'!" a neko drugi: "Sed' bre!"
Lica se ponovo okrenue od njega i amor iznova postade jai. Rik je
tupo zurio du stola. "Ludi Rik", zau neiju primedbu, i vide kako ljudi
sleu ramenima. Primetio je i kako jedan od mukaraca vrti prstom,
prislonivi ga uz slepoonicu. Njemu to nita nije govorilo. Nita od toga
nije mu dopiralo do svesti.
On lagano sede i ponovo dohvati svoju jedilicu, spravicu u obliku
kaike, sa otrim ivicama i siunim zupcima koji su trali iz prednjeg
zaobljenog dela inije i koji su stoga na podjednako nespretan nain
mogli da seku, zahvataju i nabadaju hranu. Bilo je to, meutim, dovoljno
za jednog radnika u mlinu. On je okrenu i zagleda se praznim pogledom u
svoj broj na poleini porcije. Nije ni morao da ga vidi. Znao ga je
napamet. I svi ostali su poput njega imali svoje registarske brojeve, ali
oni su, takoe, imali i imena. On ga, meutim, nije imao. Zvali su ga Rik,
jer to se ime u slengu kritskih mlinara koristilo za oznaavanje
'slaboumnih' osoba. A veoma esto su ga zvali i 'Ludi Rik'.
Ali moda e mu se od sada seanje polako vraati. Od kad je stigao u
mlin ovo je bilo prvi put da se setio bilo ega to se desilo pre tog
poetka. A ako se bude naprezao da razmilja! Ako se sav usredsredi
samo na razmiljanje!
Odjednom vie nije bio gladan; uopte nije bio gladan. J ednim
iznenadnim pokretom on uroni jedilicu u elatinastu smesu od mesa i
povra ispred sebe, odgurnu hranu i prekri dlanovima oi. Prste zavue u
zamrenu kosu i napreui se od bola pokua umom da prodre u ponor iz
______________________________________________________
7
koga je iupao jednu pojedinost... jednu blatnjavu, nerazumljivu
pojedinost.
Zatim briznu u pla, upravo u trenutku kada se oglasilo zvono,
objavljujui da je vreme za ruak njegove smene isteklo.
Kada je te veeri naputao mlin pored njega se nala Valona Mar. U
poetku jedva da je bio svestan njenog prisustva, bar ne kao neke
odreene osobe. uo je samo da je neko uskladio svoj korak sa njegovim.
On zastade i pogleda je. Kosa joj nije bila ni plava ni smea. eljala ju
je u dve debele pletenice, koje bi potom spajala malim magnetizovanim
nalama od zelenog kamena. Bile su to veoma jeftine nale i ve su
izgledale dosta pohabano. Na sebi je imala jednostavnu pamunu haljinu
koja joj je bila dovoljna u ovoj oblasti sa blagom klimom, kao to i Riku
od odee nije bilo potrebno nita vie od raskopane koulje bez rukava i
pamunih sportskih pantalona.
"ula sam da je za vreme ruka neto polo naopako", obrati mu se
ona.
Govorila je otrim, seljakim naglaskom koji joj je i bio primeren.
Rikov govor bio je pun ravnomernih samoglasnika i izgledalo je kao da
govori kroz nos. Zbog toga su mu se smejali, oponaajui njegov nain
govora, ali Valona ga je teila da to ine jedino zbog vlastite
neobrazovanosti.
"Sve je u redu, Lona", promrmlja Rik.
I ona ga je zvala Rik. A i kako bi drugaije? Nije mogao da se seti
svog pravog imena, iako se oajniki trudio. A i Valona sa njim. Jednog
dana je nekako nabavila iscepani gradski imenik i proitala mu iz njega
sva imena. Nijedno nije na njega ostavilo neki dublji utisak.
On joj se zagleda pravo u lice i ree: "Morau da napustim mlin."
Valona se namrti. Na njenom okruglom, irokom licu sa ravnim,
visoko postavljenim jagodinim kostima videlo se da je zabrinuta.
"Mislim da nee moi. To ne bi bilo u redu."
"Moram jo toliko toga da saznam o sebi."
Valona obliznu usne. "Mislim da ne bi trebalo da to ini."
Rik se okrenu od nje. Znao je da se uvek trudila da bude iskrena. Kao
prvo, ona je bila ta koja mu je pronala posao u mlinu. On nije imao
nikakvog iskustva u radu sa mainama koje su se koristile u mlinu. Ili je
moda imao, ali se jednostavno nije seao toga. U svakom sluaju, Lona
je uporno tvrdila da je on suvie sitan za fiziki posao, te su se sloili da
______________________________________________________
8
ga za rad na mainama obue besplatno. Pre toga, u komarnim danima
kada je jedva isputao bilo kakve zvuke i kada nije razlikovao hranu, ona
ga je pazila i hranila. Ona ga je odrala u ivotu.
"Moram", odvrati on.
"Ima li opet glavobolje, Rik?"
"Ne. Stvarno sam se neeg setio. Setio sam se svog preanjeg posla...
preanjeg!"
Nije bio siguran da li eli da joj saopti u emu se taj posao sastojao, i
zato skrenu pogled. Toplo, ugodno sunce e se jo najmanje dva sata
zadrati iznad obzorja. Jednolini redovi radnikih spavaonica koji su se
protezali oko mlinova nisu ba predstavljali privlaan prizor, ali je Rik
znao da e se im se uspnu na breuljak pred njima prostreti polja u svoj
svojoj grimiznoj i zlatnoj lepoti.
Voleo je da posmatra polja. Jo od prvog asa taj prizor ga je smirivao
i u njemu izazivao zadovoljstvo. ak i pre no to je znao da su te boje
pred njima grimizna i zlatna, pre no to je saznao da uopte postoje boje,
jo onda kada je svoje zadovoljstvo umeo da izrazi jedino blagim
mrmorenjem, glavobolja mu je bre prolazila u poljima. U tim danima
Valona bi pozajmila dijamagnetski skuter i odlazila bi s njim iz sela
svakog slobodnog dana. Promicali bi na stopu iznad puta, klizei na
glatkim jastucima brojaa gravitacionog polja, sve dok se ne bi miljama
udaljili od svake ljudske nastambe i stigli do mesta gde je na licu oseao
samo vetar ispunjen mirisima kritskih cvetova.
Zatim bi sedeli pored puta, okrueni bojama i mirisima, delili paketie
hrane, dok ih je sunce obasjavalo, i sve dok ne bi dolo vreme da se
ponovo vrate.
Rika uzbudi seanje na to i on predloi: "Lona, hajdemo u polja."
"Kasno je."
"Molim te. Iziimo samo malo iz grada."
Ona stade da pretura po mravoj vreici za novac koju je uvala ispod
plavog kaia od meke koe; bio je to njen jedini luksuzni ukras na odei
to ga je sebi dozvoljavala.
Rik je uhvati za ruku. "Proetajmo."
Nekih pola sata kasnije okrenue sa autoputa na krivudave puteve od
utabanog peska na kojima nije bilo praine. Meu njima je vladala grobna
tiina i Valona oseti kako je ponovo obuzima poznati strah. Nije umela
reima da izrazi ono to je oseala prema njemu, tako da nikada nije ni
______________________________________________________
9
pokuala.
ta ako je bude napustio? Bio je omalen momak, njene visine, i ak
neto laki od nje. Po mnogo emu podseao je na malo dete. Ali pre no
to su mu iskljuili um mora da je bio obrazovan ovek. Neki veoma
vaan, obrazovan ovek.
Valona nije stekla gotovo nikakvo obrazovanje, sem to je nauila da
ita i pie i zavrila neto malo tehnoloke trgovake kole. To joj je
omoguavalo da rukuje mainerijom u mlinu, ali i to je bilo dovoljno da
shvati kako postoje i ljudi ije znanje nije u toj meri ogranieno. Razume
se, na prvom mestu bili su Varoani, ije je veliko znanje svima njima
bilo od neprocenjive koristi. Vlastelini su povremeno dolazili u obilazak.
Samo jednom ih je videla izbliza, i to za vreme odmora kada je posetila
grad i u daljini ugledala jednu skupinu predivnih stvorenja. S vremena na
vreme bi radnicima iz mlinova doputali da uju kako zvui govor
obrazovanih ljudi. Oni su govorili drugaije, tenije, upotrebljavali su
due rei i meke tonove. Rik je govorio sve slinije njima to mu se
seanje vie vraalo. Kako su je samo uplaile njegove prve rei.
Izgovorio ih je tako nenadano, posle dugog aljenja na glavobolju.
Izgovorio ih je neobino. Kada je pokuala da ga ispravi, on nije eleo da
je poslua.
Ve onda se uplaila da bi seanje moglo i previe da mu se povrati, te
da bi je on onda napustio. Ona je bila samo Valona Mar. Zvali su je i
Velika Lona. Nikada se nije udavala. Nikada ni nee. Krupna devojka
velikih stopala i crvenih aka od posla poput nje nikada nije mogla da se
uda. Poto je momci nisu primeivali na veernjim zabavama odravanim
za slobodnih dana, preostajalo joj je jedino da ih posmatra sa nemom
zlovoljom. Bila je suvie krupna da se pred njima kikoe i glupo smejulji.
Nikada nee imati bebu koju e ljuljukati i drati. Ostale devojke su
ih imale, dobijale su ih jedna za drugom, a njoj je preostajalo samo da se
progura kako bi na as videla neto crveno i bez kose, stisnutih oiju,
nemono skupljenih pesnica i bezubih zuba...
"Sada si ti na redu, Leona."
"Kada e ti dobiti bebu, Leona?"
Ona bi se samo okretala i odlazila.
Ali kada je Rik naiao, on je za nju bio poput bebe. Trebalo ga je
hraniti i brinuti o njemu, izvoditi na sunce, uspavljivati kada ga je
razdirala glavobolja.
______________________________________________________
10
Deca bi trala za njom, smejui se. Vikala bi: "Lona ima momka.
Velika Lona je nala ludog momka. Lonin momak je tikvan."
Nepredvidiva igra rei: Rick je lino ime, a rick znai plast sena, slamu,
kojom se obino pune straila u polju, simboliui u uobiajenom govoru
glupu, maloumnu osobu. - Prim. red.
Kasnije kada je Rik ve mogao sam da hoda (onog dana kada je
napravio prvi korak bila je ponosna kao da mu je tek jedna a ne, to je
bilo mnogo verovatnije, trideset i jedna) te sam, bez pratnje, poeo da
izlazi na seoske ulice, trali su u krugovima oko njega, viui ga ismevali
i dobacivali mu gluposti u elji da vide odraslog mukarca kako u strahu
prekriva oi akama, grbi se i odgovara im jedino crvenjenjem. Desetinu
puta izletela je iz kue izdirui se na njih i maui svojim velikim
pesnicama.
ak su se i odrasli mukarci bojali tih pesnica. Oborila je predvodnika
svog odeljenja jednim jedinim udarcem jo prvog dana kada je dovela
Rika na posao u mlin, jer ga je ula kako prigueno se cerekajui
izgovara neku nepristojnu primedbu koja se ticala njih dvoje. Mlinsko
vee kaznilo ju je zbog tog ispada nedeljnom platom, a moglo ju je
poslati i u Grad na daljnje suenje u sudu Vlastelina, da nije bilo
intervencije varoanina i molbe u kojoj je stajalo da je bila izazvana.
I tako je ona sada elela da sprei Rika da se dalje prisea svoje
prolosti. Znala je da nema to da mu ponudi; bilo je sebino od nje to je
elela da zauvek ostane praznog uma i bespomoan. Ali niko nikada
ranije nije u toj meri zavisio od nje. Ona se jednostavno plaila ponovne
usamljenosti.
"Da l' si siguran da si se neeg setijo, Rik?" upita ona.
"J esam."
Zaustavili su se u poljima, dok je sunce prekrivalo svojim crvenim
sjajem sve to ih je okruivalo. Uskoro e se podii blagi, mirisni,
veernji povetarac, a kanali za navodnjavanje rasporeeni u obliku
ahovske table ve su poeli da se rumene.
"Mogu, Lona, da verujem onome ega se prisetim", nastavi on. "I
sama zna da mogu. Ti me, na primer, nisi nauila da govorim. Sam sam
se setio rei. Nisam li? Nisam li?"
Ona nevoljno odvrati: "J esi."
"ak se seam i da si me izvodila u polja pre no to sam mogao da
govorim. Sve vreme sam pamtio nove stvari. Jue sam se prisetio kako si
______________________________________________________
11
mi jednom ulovila kirtsku muvu. Drala si je meu akama i naterala me
da prislonim oko na otvor izmeu tvojih paleva tako da sam u tami
video kako isputa rumene i narandaste munje. Smejao sam se i
pokuavao da uguram svoju aku izmeu tvojih kako bih je uhvatio i ona
ti je pobegla, a ja sam se na kraju rasplakao. Tada nisam znao da je to
kirtska muva, niti mi je bilo ta o njoj bilo poznato, ali sada mi je sve
jasno. O tome mi ti nikada nisi priala, zar ne, Lona?"
Ona odmahnu glavom.
"Ali to se ipak dogodilo, nije li? Seanje mi je dobro, zar ne?"
"J este, Rik."
"A setio sam se i neeg o sebi iz ranijeg razdoblja. Mora da je
postojalo to ranije, Lona."
Mora da je postojalo. Kada je o tome razmiljala oseala je da joj je
vrlo teko na srcu. To ranije je bilo drugaije, ni nalik njihovom
sadanjem ivotu. ak ni svet nije bio isti. Znala je to, jer re koje se
nikada nije setio bila je kirt. Morala je da ga naui kako se naziva
najvanija stvar na celoj Florini.
"ega se to sea?" upita ona.
Kada ga je to upitala, Rikovo uzbuenje kao da splasnu i on se
povue. "Nema mnogo smisla, Lona. Samo sam s setio da sam nekada
imao posao, i u emu se on sastojao. Bar, uglavnom."
"Kakav je to bio posao?"
"Istraivao sam Nita."
Ona se otro okrete prema njemu, zagledavi mu se u oi. Na trenutak
mu spusti dlan na elo, ali se on nervozno odmae. "Da te ponovo ne
mui glavobolja, Rik?" upita ona. "Ve nedeljama se nisu pojavljivale."
"Dobro sam. Ne gnjavi me."
Ona obori pogled, i on smesta dodade: "Nisam mislio da me gnjavi,
Lona. Ali sasvim dobro se oseam i ne elim da brine."
Ona se razvedri. "ta to znai 'istraivati'?" On je znao rei koje su
njoj bile nepoznate. Uvek kada bi pomislila koliko mora da je nekada bio
uen osetila bi poniznost.
Trenutak je razmiljao. "To znai... to znai 'deliti'. Zna, kao kad mi
rastavimo mainu za sortiranje ne bismo li otkrili zato ne radi zrak za
skaniranje."
"Oh! Ali, Rik, kako neko moe biti zaduen da nita ne istrauje? To
nije nikakav pos'o."
______________________________________________________
12
"Nisam kazao da nisam nita istraivao. Rekao sam da sam istraivao
Nita. Sa velikim N."
"Zar to nije isto?" Nadolazi, pomisli ona. Ve je poeo da shvata da
ona govori gluposti. Uskoro e je, sav zgaen, odbaciti.
"Ne, razume se da nije." On duboko udahnu. "Bojim se da ne mogu
poblie da ti objasnim. To je sve ega se seam. Ali to mora da je bio
neki vaan posao. Tako mi se bar inilo. Malo je verovatno da sam bio
kriminalac."
Valona se tre. Nije smela da mu kae. Uveravala je sebe da to ini
kako bi ga zatitila i upozorila, ali sada je uviala da je samo elela da ga
to vre vee uz sebe.
To se dogodilo kada je prvi put progovorio. Zbilo se tako iznenada da
ju je uplaio. Nije se usuivala ak ni da to pomene varoaninu. Kada je
prvi naredni put imala slobodan dan podigla je pet kredita sa svog
ivotnog rauna... nikada se nee pojaviti mukarac koji e ih traiti u
miraz, tako da je bilo svejedno... i odvela Rika kod gradskog lekara. Ime i
adresu imala je ispisane na paretu hartije, ali ipak su joj bila potrebna
dva zastraujua sata da stigne do prave zgrade prolazei izmeu
ogromnih stubova koji su izdizali Gornji Grad prema suncu.
Zahtevala je da i ona prisustvuje pregledu tokom koga je doktor izveo
svu silu stranih stvari pomou nekih udnih instrumenata. Kada je
smestio Rikovu glavu izmeu dva metalna predmeta, a zatim uinio neto
da je zasvetlila poput kirtske muve, ona je skoila i pokuala da ga natera
da prekine s tim. On je pozvao dva oveka koji su je uz divlje guanje
odvukli napolje.
Pola sata kasnije doktor joj je, onako visok i namrten, priao na
hodniku. Oseala se neprijatno u njegovom prisustvu jer je bio Vlastelin,
iako je imao ordinaciju u Donjem Gradu, ali njegove oi su bile blage,
ak ljubazne. Brisao je ruke malim pekirom, koji je potom bacio u kantu
za otpatke, mada je njoj izgledao potpuno ist.
"Kada ste sreli ovog oveka?" upita je on.
Obazrivo mu je, u najkraim crtama, saoptila kako se to dogodilo, ne
pomenuvi ni varoanina ni patroldije.
"To onda znai da vi o njemu nita ne znate?"
Ona odmahnu glavom. "Nita iz njegovog ranijeg ivota."
On ree: " Ovaj ovek je bio pod dejstvom psiho-sonde. Znate li ta je
to?"
______________________________________________________
13
U prvi mah je ponovo odmahnula glavom, ali onda ree suvim
apatom: "J e li to ono to primenjuju na ludacima, doktore?"
"I na kriminalcima. Kako bi im izmenili um, za njihovo vlastito dobro.
Umovi im tako ozdravljaju, ili im se na taj nain izmene oni njihovi
delovi koji ih teraju da kradu ili ubijaju. Razumete li?"
Razumela je. Pocrvenela je poput crepa i rekla: "Rik nikada nije nita
ukrao, niti je bilo koga povredio."
"Zovete ga Rik?" inilo se da ga to zabavlja. "Sasluajte me... otkud
znate ta je sve uinio pre no to ste ga sreli? Sondiranje je bilo
sveobuhvatno i surovo. Ne mogu da kaem koliki je deo njegovog mozga
trajno uklonjen, a koliki je privremeno izgubljen usled pretrpljenog oka.
Hou da kaem da e se neki delovi tokom vremena povratiti, na primer,
govor, ali ne svi. Treba ga staviti pod nadzor."
"Ne, ne. On mora ostati sa mnom. Dobro sam se brinula o njemu,
doktore."
On se namrti, ali glas mu ipak postade blai. "Ali ja sam mislio na
vas, devojko. Moda sve zlo nije odstranjeno iz njegovog mozga. Sigurno
ne elite da vas jednog dana povredi."
U tom trenutku je bolniarka izvela Rika. Isputala je tihe zvuke kako
bi ga umirila, kao da je u pitanju kakvo dete. Rik spusti aku na glavu i
prazno se zagleda, dok mu se oi ne usredsredie na Valonu; zatim
isprui ruke i jedva ujno je pozva: "Lona..."
Ona skoi ka njemu i poloi mu glavu na svoje rame, vrsto ga
steui. Zatim se obrati doktoru. "Mene on nee povrediti, bilo ta da se
dogodi."
Doktor zamiljeno primeti: "Njegov sluaj, razume se, moramo
prijaviti. Ne znam kako je uspeo da pobegne nadlenima u stanju u kome
mora da se nalazio."
"Da li to znai da e ga odvesti, doktore?"
"Bojim se da je tako."
"Molim vas, doktore, nemojte to da uradite." Ona posegnu za
maramicom u
kojoj je bilo zamotano pet sjajnih kreditnih kovanica, izvadi ih i ree:
"Uzmite sve, doktore. Dobro u se brinuti o njemu. Nee nikoga
povrediti."
Doktor pogleda kovanice u njenoj aci. "Radi u mlinu, zar ne?"
Ona potvrdno klimnu.
______________________________________________________
14
"Dve zarez osam kreditnih kovanica."
Lekar zamiljeno protrese novie, sakupi ih na povijenom dlanu dok
je metal zveckao, a onda joj ih prui. "Uzmi ih, devojko. Nita ti neu
naplatiti."
Valona zaueno prihvati novac. "Nikome neete nita rei o ovome,
doktore?"
Meutim, njegov odgovor bee odrean. "Bojim se da u morati.
Takav je zakon." Gotovo naslepo i tromo odvezla se nazad u selo,
oajniki privijajui Rika uz sebe.
Sledee nedelje je na hipervideo dnevniku saopteno da je jedan
doktor umro u diro sudaru za vreme kratkog prestanka rada usled kvara
na jednom od lokalnih tranzitnih energetskih zrakova. Ime se Valoni
uini poznatim, i te noi ga u svojoj sobi uporedi sa onim na komadiu
hartije. Bilo je isto.
Bila je tuna, poto je u pitanju bio dobar ovek. Jo davno je dobila
njegovo ime od jednog radnika koji joj je rekao da je taj Vlastelin doktor
dobar prema mlinskim radnicima i da im pritie u pomo kada im je to
potrebno. I njoj je pritekao u pomo kada joj je bilo potrebno. Pa ipak je
radost nadjaala tugu. Nije imao vremena da prijavi Rika. Bar se nikada
niko nije pojavio u selu radi istrage.
Kasnije, kada je Rik bolje shvatao, saoptila mu je ta je doktor kazao.
Oekivala je da e to uticati na njega da ostane u selu, na sigurnom.
Rik ju je protresao i ona se vrati iz svojih sanjarija.
"uje li me?" vikao je on. "Ako sam obavljao vaan posao, onda
sigurno nisam bio kriminalac."
"Zar nisi mogao da pogrei?" poe ona, oklevajui. "ak i ako si bio
veoma vaan, moglo ti se to dogoditi. ak i Vlastelini..."
"Ubeen sam da to nije bio sa mnom sluaj. Ali zar ne shvata da ja to
moram saznati kako bih i druge uverio? Nema drugog naina. Moram
napustiti mlin i selo i saznati vie o sebi!"
Osetila je kako je obuzima sve vea panika. "Rik! To bi moglo biti
opasno. Zato to da ini? ak i ako si istraivao Nita, zato ti je toliko
vano da jo neto sazna o tome?"
"Zbog druge stvari koje sam se setio."
"Koje druge stvari?"
On proapta: "Ne elim da ti kaem."
______________________________________________________
15
"Mora nekome rei. Mogao bi ponovo zaboraviti."
On je epa za ruku. "Tako je. Ti to nikom drugom nee rei, zar ne,
Lona? Bie samo moje rezervno seanje, u sluaju da zaboravim."
"Svakako, Rik."
Rik se osvrnu oko sebe. Ovaj svet je bio veoma lep. Valona mu je
jednom rekla da u Gornjem Gradu postoji veliki, sjajni znak, postavljen
ak miljama iznad njega, na kome stoji ispisano: Florina je najlepa od
svih plenata u Galaksiji.
Kada se osvrnuo oko sebe bio je spreman da poveruje u to.
"Strano je to ega sam se setio", zapoe on, "ali sve ega se setim je
tano, kada se konano setim. Ovoga sam se setio danas posle podne."
"Da?"
Uasnuto je zurio u nju. "Svi e na ovom svetu umreti. Svi na Florini."

2. VAROANIN

Mirlin Terens se upravo spremao da uzme jednu knjigu-film sa njenog
mesta na polici, kada se oglasi signal na vratima. Prilino demekaste crte
njegovog lica otkrivale su da je zamiljen, ali sada te zamiljenosti
nestade i zameni je za njega uobiajen izraz blagog opreza. On jednom
akom pree preko proreene, crvenkaste kose i povika: "Samo as."
Vrativi film na mesto, on pritisnu kontakt kojim se sputao zastor
tako da se taj deo zida nije razlikovao od ostalih. Za mlinske radnike i
farmere s kojima je uglavnom dolazio u dodir predstavljalo bi stvar
neizmernog ponosa to to jedan od njih, bar po roenju, poseduje
filmove. Na taj nain se, bar oskudnim razmiljanjem, razgrtala teka
tama koja je vladala u njihovim umovima. Pa ipak ne bi bilo dobro da se
otovreno razmee filmovima.
Kada bi bili vidljivi, nepovoljno bi na njih uticali. Samo bi im jo vie
stezali jezike kojima ionako nisu uneli ba naroito umeno da se slue.
Mogli su oni da se hvale knjigama svoga varoanina, ali kada bi se one
nale pred njihovim oima verovatno bi pomislili da je Terens postao
isuvie nalik na kakvog Vlastelina.
Trebalo je, razume se, misliti i na Vlasteline. Bilo je malo verovatno
da bi ga ijedan od njih posetio u njegovoj kui, ali ako bi koji od njih i
doao, nerazumno bi bilo pred njim otkriti niz filmova. On je bio
______________________________________________________
16
varoanin i to mu je davalo izvesne povlastice, ali se njima nije trebalo
razmetati.
On ponovo povika: "Dolazim!"
I tada se uputi prema vratima, u hodu zakopavajui gornji deo tunike.
ak je i njegova odea pomalo liila na onu koju su nosili Vlastelini.
Ponekad je gotovo zaboravljao da je roen na Florini.
Na pragu se nalazila Valona Mar. Napravivi kniks, ona s puno
potovanja isprui aku.
Terens irom otvori vrata. "Ui, Valona. Sedi. Sigurno je proao
policijski as. Nadam se da te patroldije nisu videle."
"Mislim da nisu, varoanine."
"Nadajmo se da je tako. I sama zna da ti dosije nije ba blistav."
"Znam, varoanine. Veoma sam vam zahvalna za sve to ste u
prolosti uinili za mene."
"Pusti sad to. Sedi. Da li bi elela neto da pojede ili popije?"
Ona sede ukoenih lea na ivicu stolice i odmahnu glavom. "Ne,
hvala, varoanine. Ve sam jela."
Meu seljanima je bio obiaj da se gost ponudi neim za osveenje.
Ali neutivo je bilo ponudu prihvatiti. Terens je to znao i stoga nije
navaljivao.
"ta te mui, Valona?" upita on. "Ponovo Rik?"
Valona klimnu, ali inilo se da nije raspoloena da mu objasni o emu
je re.
"Ima li nevolja u mlinu?" upita Terens.
"Ne, varoanine."
"Ponovo ga mue glavobolje?"
"Ne, varoanine."
Terens je ekao, dok su mu se prorezi oiju suavali a pogled postajao
otriji. "E pa, Valona, ne oekuje valjda da ja pogaam ta te mui?
Hajde, reci mi ili neu biti u stanju da ti pomognem. Pretpostavljam da
eli da ti pomognem."
"Da, varoanine", zapoe ona, a zatim iz nje provali: "Kako da vam to
kaem, varoanine? Zvui gotovo ludo."
Terens poele da je potape po ramenu, ali je znao da bi se ona
najeila od samog njegovog dodira. Sedela je kao i obino, zavukavi
velike ake duboko meu nabore haljine. Primetio je da su joj nezgrapni,
snani prsti bili isprepletani i da su se lagano grili.
______________________________________________________
17
"ta god da je posredi, sasluau te", ohrabri je on.
"Seate li se, varoanine, kada sam dola da vam kaem da sam bila
kod gradskog lekara i ta je on rekao?"
"Da, seam se, Valona. A seam se i da sam ti ja izriito naloio da
nikada vie ne ini nita slino pre no to se posavetuje sa mnom. Da li
se toga sea?"
Ona irom otvori oi. Nije smela da okleva da ne bi ponovo izazvala
njegov gnev. "Nikada ne bih ponovila nita slino, varoanine. elim
samo da vas podsetim da ste mi obeali da ete uiniti sve da mi
pomognete kako bih zadrala Rika."
"I hou. Da li su se patroldije raspitivale o njemu?"
"Nisu. Oh, varoanine, mislite li da hoe?"
"Siguran sam da nee." Ve je poinjao da gubi strpljenje. "Hajde,
Valona, reci mi ta nije u redu?"
Oi joj se odjednom zamaglie. "Varoanine, on kae da e me
napustiti. A ja elim da ga spreim u tome."
"Zato eli da te napusti?"
"Kae da je poeo da se prisea nekih stvari."
Na Terensovom licu se namah javi izraz pojaanog zanimanja. On se
nagnu napred i umalo ne posegnu za njenom rukom. "Sea se? ega?"
Terens se istovremeo priseti dana kada je Rik pronaen. Ugledao je
maliane okupljene u blizini jednog od kanala za navodnjavanje, malo
izvan sela. Stali su da ga dozivaju svojim piskutavim glasiima.
"Varoanine! Varoanine!"
Potrao je. "ta se dogodilo, Razi?" Kada je doao u grad, stavio je
sebi u zadatak da naui imena maliana. To se dopadalo majkama i tako
mu olakalo prvih nekoliko meseci.
Raziju kao da je bilo muka: "Pogledajte, varoanine."
Pokazivao je na neto belo to se uvijalo, a to belo bio je Rik. Ostali
deaci su stali svi uglas da mu zbrkano objanjavaju. Terens je uspeo da
shvati da su igrali neku igru koja je od njih zahtevala da tre, skrivaju se i
proganjaju jedni druge. Nameravali su da mu saopte i ime te igre, njen
sled, trenutak kada su bili prekinuti, uz kratku usputnu raspravu oko toga
koji pojedinac ili strana su 'pobeivali'. Razume se, sve to uopte nije bilo
vano.
Razi, crnokosi dvanaestogodinjak zauo je neko cvilenje i oprezno se
pribliio mestu odakle je ono dopiralo. Oekivao je da e zatei neku
______________________________________________________
18
ivotinju, moda poljskog mia, to bi se pretvorilo u dobar lov. Naao je,
meutim, Rika.
Svi deaci su se lomili izmeu iskazivanja oigledne munine i isto
tako oigledne zapanjenosti dok su posmatrali ovaj udni prizor. To
ljudsko bie bilo je odraslo, gotovo nago, brada mu je bila vlana od bala
i sve vreme je cvilelo i tiho plakalo, besciljno pomerajui ruke i noge.
Izbledele plave oi nasumice su se pomerale na licu prekrivenom
kratkom smeom bradom. Na trenutak se te oi zaustavie na Terensovim
i kao da se usredsredie. ovek zatim lagano podie palac i gurnu ga u
usta.
J edno od dece se nasmeja. "Pogledajte ga samo, varoanine. Sisa prst."
Iznenadni povik natera zgrenu priliku da se trgne i lice mu se
zacrvene i zategnu. Zau se slabo jaukanje koje nisu propratile suze, ali
palac ostade na istom mestu. Bio je mokar i ruiast, nasuprot ostalim
delovima prljave ake.
Terens prekide vlastitu obamrlost koju je u njemu izazvao ovaj prizor.
"U redu, momci", ree on, "ali ne bi ba trebalo da trkate unaokolo po
kirtskim poljima. Unitavate useve, a znate ta e se desiti ako vas uhvate
radnici sa farme. Hajde, poite, i nikome ni rei o ovome. A ti, Razi, otri
do gospodina J enkusa i dovedi ga ovamo."
Ul J enkus nije bio lekar, ali u ovoj varoi nije bilo nikog boljeg od
njega. Izvesno vreme proveo je u gradu kao uenik u ordinaciji jednog
pravog lekara i zbog toga je bio osloboen rada na farmama ili u
mlinovima. To i nije ispalo tako loe. Umeo je da meri temperaturu,
izdaje tablete, daje injekcije, i to je najvanije, umeo je da oceni da li je
dolo do nekog dovoljno ozbiljnog poremeaja koji je zahtevao
upuivanje u gradsku bolnicu. Bez te poluprofesionalne pomoi oni
nesrenici koje bi pogodili kimeni meningitis ili akutna upala slepog
creva patili bi od veoma jakih bolova, ali obino ne za dugo. Ovako su
predradnici mrmljali i optuivali Jenkusa na sve mogue naine, sem
reima, da pomae zabuantima.
J enkus pomoe Terensu da podigne oveka i smesti ga u skuterska
kola, a zatim ga to su paljivije mogli prenesoe u varoicu.
Zajedno su sprali sa njega nagomilanu i stvrdnutu prljavtinu i blato.
Ali s kosom nita nisu mogli da uine. Jenkus mu je obrijao celo telo i
koliko je mogao ispitao njegovo fiziko stanje.
______________________________________________________
19
"Kol'ko mogu da zakljuim, varoanine, nije inficiran. Dobro je
uhranjen. Rebra mu ne tre. Ne znam, meutim, kakav zakljuak da
izvedem iz svega ovoga. ta mislite, varoanine, kako je dospeo tamo
napolje?"
Jenkus je to pitanje postavio krajnje pesimistikim glasom, kao da
niko nije mogao da od Terensa oekuje da na bilo koje pitanje prui
odgovor. Terens je to primio filozofski. Poto je selo izgubilo varoanina
koji je kod njih bio skoro pedeset godina i na koga se bilo naviklo, mladi
pridolica morao se pomiriti s tim da e izvesno vreme svi u njega
sumnjati i da u njega nee imati ba poverenja. U tome nije bilo nieg
linog.
"Bojim se da ne znam", odvrati Terens.
"Ne moe da hoda, znate. Ne moe da napravi ni jedan jedini korak.
Mora da su ga tamo stavili. Po ponaanju mog'o bi biti beba. K'o da je sve
drugo to je znao izgubijo."
"Postoji li kakva bolest sa takvim ishodom?"
"Ne, bar kol'ko ja znam. To se javlja kada um oboli, al' ja o tom nita
ne znam. Umno obolele aljem u Grad. J este l' ikad videli ovog ovdi,
varoanine?"
Terens se osmehnu i blago odgovori: "Ovde sam tek mesec dana."
J enkus uzdahnu i posegnu za maramicom. "Da. Stari varoanin je bio
sjajan ovek. Dobro se brin'o o nama. Ovde sam skoro ezdeset godina, i
nikada ranije nisam vid'o ovog momka. Mora da je iz neke druge varoi."
Jenkus je bio debeljukast. inilo se kao da se debeljukast i rodio, a
kada se na tu prirodnu tenju nadovee esto sedenje, nije iznenaivala
injenica da je ak i najkrae izjave teio da naglasi duvanjem i
uglavnom beskorisnim brisanjem sjajnog ela velikom crvenom
maramicom.
"Ne znam ta, u stvari, da kaem patroldijama", ree on.
A patroldije su dole. To se nije moglo izbei. Deaci su dogaaj
ispriali svojim roditeljima; roditelji su ispriali jedni drugima. ivot u
varoi je ionako mirno proticao. ak je i ovako neto bilo dovoljno
neobino i vredno prepriavanja u svim moguim kombinacijama. A sve
te prie morale su stii do uiju patroldijama.
Takozvane patroldije bile su lanovi florijanske patrole. Oni nisu bili
rodom sa Florine, a s druge strane, nisu bili ni sunarodnici Vlastelina sa
planete Sark. Bili su, jednostavno, plaenici na koje se moglo raunati da
______________________________________________________
20
e odravati red zbog plate koju su primali i da nikada nee podlei
simpatijama prema Florinijancima zbog krvnih ili prijateljskih veza.
Dola su dvojica, zajedno sa jednim predradnikom iz mlina spremnim
da iskoristi svu svoju minijaturnu vlast.
Patroldijama je bilo dosadno i kao da ih se stvar uopte nije ticala.
Bezumni idiot je moda spadao u njihovu nadlenost, ali teko da je uneo
uzbuenje u njihov svakodnevni posao. Jedan od njih se obrati
predradniku: "Pa, koliko e vam vremena biti potrebno da ga
identifikujete? Ko je ovaj ovek?"
Predradnik ustro odmahnu glavom. "Nikada ga nisam video,
policaje. Nije iz okoline!"
Patroldija se okrenu prema J enkusu. "Da li je kod sebe imao nekakve
isprave?"
"Nije, gospodine. Bio je uvijen samo u jednu krpu. Spalio sam je da
spreim infekciju."
"ta mu fali?"
"Bezuman je, kol'ko mi se ini."
Tada Terens izdvoji patroldiju u stranu. Poto im je bilo dosadno, bili
su popustljivi. Patroldija koji je postavljao pitanja skloni notes i zakljui:
"U redu, ovo nije vredno izvetaja. To nema nikakve veze s nama.
Nekako ga se oslobodite."
Potom odoe.
Predradnik je, meutim, ostao. Bio je pegav i crvenokos, sa velikim
nakostreenim brkovima. Kruto se drao principa ve pet godina koje je
proveo na mestu predradnika, to je znailo da je snosio svu odgovornost
za ispunjenje kvote u svom mlinu.
"Sluajte vi", poe on besno. "ta mislite da preduzmete u vezi ovoga?
Proklet narod samo pria i nita ne radi."
"Ja bih ga posl'o u gradsku bolnicu", predloi Jenkus, sluei se
maramicom na uobiajen nain. "Ja mu ne mogu pomoi."
"U Grd?" Predradnik je bio zgranut. "Ko e to da plati? Ko e snositi
trokove? On nije jedan od nas, je l' tako?"
"Kol'ko je meni poznato, nije", priznade J enkus.
"Zato onda da mi platimo za njega? Saznajte iji je. Neka njegova
varoica plati."
"Kako to da saznamo? Reci mi, molim te."
______________________________________________________
21
Predradnik stade da razmilja. Za trenutak je mal'ko isplazio jezik i
njime stao da prelazi preko crvenkaste gornje usne, a onda zakljui: "Pa,
moraemo ga se osloboditi. K'o to maloas ree patroldija."
Terens se umea. "Molim? ta ste time hteli da kaete?"
"Mogao je biti i mrtav", odvrati predradnik. "Za njega bi to bilo
milosre."
"Ne moete ubiti ivo stvorenje", dobaci mu Terens.
"Onda mi vi kaite ta da uinim."
"Zar ne bi neko iz varoice mogao da se brine o njemu?"
"Ko bi to poeleo? Da li biste vi?"
Terens nije obraao panju na njegovo otvoreno uvredljivo dranje.
"J a imam druga posla."
"Kao i svi ostali. Ne mogu dopustiti da neko zanemari rad u mlinu da
bi se brinuo o ovom ludaku."
Terens uzdahnu, a onda ree bez imalo srdbe: "Budimo razumni,
predradnie. Ako ovog kvartala ne ispunite kvotu mogao bih pretpostaviti
da je to zbog toga to se neko od vaih radnika brine o ovom jadnom
momku, te se zaloiti za vas kod Vlastelina. U protivnom, jednostavno u
im rei da mi nije poznat nijedan razlog koji vam je onemoguio
ostvarenje kvote - u sluaju da je ne ispunite."
Predradnik ga pogleda negodujui. Ovaj varoanin je ovde bio tek
mesec dana, a ve se suprotstavljao ljudima koji su ceo ivot proveli u
ovoj varoici. Ipak, posedovao je kartu sa zakonima Vlastelina. Ne bi
trebalo previe uporno da mu protivrei.
"Ali ko bi ga uzeo?" upita on i istog mu asa pade na pamet uasna
pomisao. "J a ne mogu. Imam troje vlastite dece, a ni ena mi nije ba
zdrava."
"Nisam na tebe pomislio."
Terens pogleda kroz prozor. Poto su se patroldije udaljile, gomila
koja se uvijala i aputala prila je blie varoaninovoj zgradi. Uglavnom
su to bili maliani, suvie mladi da bi radili, a ostali su bili radnici sa
oblinjih farmi. Bilo je i nekoliko mlinskih radnika kojima se tek zavrila
smena.
Na samoj ivici skupine Terens ugleda krupnu devojku. esto ju je
viao proteklih mesec dana. Bila je snana, sposobna, vredna. Ispod tog
nesrenog izgleda, krila se prava prirodna inteligencija. Da je bila
mukarac, moda bi bila izabrana da je obuavaju za varoanina. Ali bila
______________________________________________________
22
je ena; bez roditelja i dovoljno neugledna da se ne zanosi romantinim
nadama. Drugim reima, bila je to jedna usamljena ena koja e
verovatno zauvek ostati usamljena.
"ta mislite o njoj?" upita on, pokazavi na devojku.
Predradnik pogleda, a zatim zagrme. "Prokletstvo. Trebalo bi da je na
poslu."
"U redu", stade da ga umiruje Terens. "Kako se zove?"
"To je Valona Mar."
"Tako je. Sada se seam. Pozovite je."
Od tog trenutka Terens je sam sebi nametnuo neslubenu ulogu uvara
ovog para. Uinio je sve to je mogao da joj obezbedi dodatne porcije
hrane, ekstra kupone za odeu i sve ostalo to je bilo potrebno da dvoje
odraslih (od kojih jedno nije bilo registrovano) ive od prihoda jednog.
Takoe joj je pomagao i da obezbedi Riku obuku u kirtskim mlinovima.
Umeao se i kada se Valona posvaala sa voom odeljenja i spreio da je
tee kazni. Smrt gradskog doktora spreila ga je da preduzme i daljnje
korake, na koje je inae bio spreman.
Stoga je bilo prirodno to mu se Valona uvek u nevolji obraala, i on
je sada ekao da mu ona odgovori na pitanje koje joj je postavio.
Valona je jo oklevala, a onda, konano, prozbori: "On kae da e svi
na ovom svetu umreti."
Terens ostade zaprepaen. "Kae li kako?"
"Kae da ne zna kako. Kae da se samo toga sea iz onog ranijeg
razdoblja svog ivota, kada nije bijo, znate, ovaki kakav je sada. Takoe
kae da se sea kako je obavljao neki vaan posao, ali ne razumem kakav
je to posao bijo."
"Kako ga opisuje?"
"Kae da je is... istraivao Nita - sa velikim N."
Valona malo poeka, a onda pouri da objasni: "Istraivati znai neto
rastavljati, kao na primer..."
"Znam ta znai, devojko." Terens je i dalje bio zadubljen u misli.
Valona ga je nestrpljivo posmatrala. "Znate li vi na ta on to misli,
varoanine?"
"Moda, Valona."
"Ali, varoanine, kako iko moe initi bilo ta sa Nita?"
Terens ustade i kratko se osmehnu. "Zar ne zna, Valona, da se
Galaksija uglavnom sastoji iz niega."
______________________________________________________
23
Valoni ni to ne pomoe da shvati, ali svesrdno prihvati ono to joj bi
reeno. Varoanin je bio veoma obrazovan ovek. Osetivi iznenadni
ponos, odjednomje bila ubeena da je njen Rik bio jo obrazovaniji od
njega.
"Poimo." Terens joj prui ruku.
"Kuda?" upita ona.
"Pa, gde je Rik?"
"Kod kue", odvrati ona. "Spava."
"Dobro. Odveu te onamo. eli li da te patroldije pronau samu na
ulici?"
Nou je selo izgledalo pusto. Svetla du one jedine ulice delila su
oblast radnikim kabinama na dva dela i sijala bez sjaja. Vazduh je
mirisao na predstojeu kiu, ali na onu blagu i toplu, koja je padala
gotovo svake veeri. Od nje se nije trebalo naroito tititi.
Valona nikada jo nije bila napolju ovako kasno radnim danom, te je
za nju to bilo zastraujue. Pokuala je da pobegne od zvuka vlastitih
koraka, oslukujui nee li uti udaljeni bat patroldija.
"Prestani da hoda na prstima, Valona. J a sam s tobom."
Varoaninov glas odjeknu u tiini i Valona poskoi. Kao odgovor na
njegove argumente, ona pouri napred.
Valonina koliba bila je mrana kao i sve ostale i oni odvano stupie
unutra. Terens je bio roen i odrastao je u jednoj takvoj kolibi, i mada je
kasnije iveo na Sarku, a sada imao na raspolaganju kuu od tri sobe i sa
vodovodnim cevima, ali jo je oseao nostalgiju za njenom golom
unutranjou. Jedna jedina prostorija bila je dovoljna - sa krevetom,
komodom sa ladicama, dve stolice, glatkim podom od nasutog cementa i
ormanom u jednom uglu.
Kuhinja nikom nije bila potrebna, poto su se svi obroci dobijali u
mlinu, kao ni kupatilo, poto se niz zajednikih spoljanjih klozeta i elija
sa tuevima protezao odmah iza kua. U toj blagoj, nepromenljivoj klimi
prozori nisu bili prilagoeni da tite od hladnoe i kie. Sva etiri zida
bila su izbuena zakrivljenim otvorima, a strehe iznad njih predstavljale
su dovoljnu zatitu od ravnomernog nonog sipljenja kie.
Pri svetlosti male depne svetiljke, koju je zaklanjao savijenim
dlanom, Terens primeti da je jedan ugao prostorije odeljen pohabanim
zaklonom. On se seti da ga je nabavio za Valonu, nedavno, kada je Rik
______________________________________________________
24
prestao da bude nemono dete i poeo da se sve vie preobraa u pravog
mukarca. Iza njega je dopiralo ravnomerno disanje.
On pokaza glavom u tom pravcu. "Probudi ga, Valona."
Valona pokuca na zastor. "Rik! Rik, bebice!"
Zauo se slabi jauk.
"To sam ja, Lona", odvrati Valona. Oni odmakoe zastor i Terens
pree svojom malom svetiljkom najpre preko Valoninog i svog lica, a
zatim je uperi u Rika.
Rik podie ruku kako bi se odbranio od bleska. "ta se desilo?"
Terens sede na ivicu kreveta, primetivi da Rik spava u standardnom
krevetu koji se mogao nai u svim kolibama. Jo u samom poetku
nabavio je Valoni jedan stari, prilino klimav poljski krevet, ali ona ga je
zadrala za sebe.
"Rik", poe on, "Valona kae da si poeo da se prisea nekih stvari."
"Tako je, varoanine." Rik je oduvek bio krajnje ponizan pred
varoaninom, koji je bio najvaniji ovek koga je ikada video. ak je i
upravnik mlina bio utiv sa varoaninom. Rik ponovi delie koje je
njegov um uspeo tokom tog dana da sakupi.
"Da li si se jo neeg setio od onda kada si ovo ispriao Valoni?" upita
Terens.
"Nisam, varoanine."
Terens je jednom akom gnjeio prste na drugoj. "U redu, Rik.
Nastavi da spava."
Valona izie napolje za njim. Veoma se trudila da lice ne pone da joj
se gri, te nadlanicom svoje grube ake pree preko oiju. "Da li e
morati da me napusti, varoanine?"
Terens je dohvati za ruke i ozbiljno ree: "Mora se ponaati kao
odrasla ena, Valona. Morae na kratko vreme da poe sa mnom, ali
doveu ga nazad."
"A posle toga?"
"Ne znam. Mora shvatiti, Valona. Sada je najvanija stvar na itavom
ovom svetu da saznamo to vie o Rikovim seanjima."
Valona iznenada ree: "Hoete da kaete da bi svi na Florini mogli
umreti, ba kao to on to tvrdi?"
Terensov stisak se pojaa. "Da to nikada nikom nisi pomenula,
Valona, jer bi u protivnom patroldije mogle zauvek odvesti Rika.
Ozbiljno to mislim." On se okrenu i zadubljen u misli lagano se vrati kui
______________________________________________________
25
ni ne primetivi da mu se ruke tresu. Uzaludno je pokuavao da zaspi i
posle jednog sata podesi narko-polje. Bila je to jedna od nekoliko stvari
sa Sarka koje je doneo sa sobom kada se vratio na Florinu da postane
varoanin. Prianjalo mu je uz glavu poput tanke, crne, filcane kape. On
podesi kontrole na pet asova i zatvori kontakt.
Imao je jo toliko vremena da se udobno smesti u krevetu pre no to
mu se iskljuie centri svesti u mozgu, i on trenutno zapade u san bez
snova.

3. BIBLIOTEKARKA

Dijamagnetski skuter su ostavili u prostoriji za skutere van gradskog
atara. Skuteri su bili retki u Gradu, a Terens nije eleo da privlai
nepotrebnu panju. Na trenutak je besno pomislio na one iz Gornjeg
Grada sa njihovim dijamagnetskim terenskim vozilima i
antigrafitacijskim irosima. Ali to je bio Gornji Grad. Tamo je sve bilo
drugaije.
Rik je ekao da Terens zakljua prostoriju i zabravi je, ostavivi otiske
svojih prstiju. Na sebi je imao novo jednodelno odelo u kome se oseao
pomalo nelagodno. Nevoljno je krenuo za varoaninom pod prvo visoko
zdanje u obliku mosta, koje je podupiralo Gornji Grad.
Svi drugi gradovi na Florini imali su imena, ali ovaj su jednostavno
nazvali Gradom. Ostali stanovnici planete smatrali su da su radnici i
seljaci koji su u njemu i oko njega iveli - srekovii. U Gradu je bilo
boljih doktora i bolnica, vie fabrika i prodavnica pia, pa ak i jedva
primetnih znakova izvesnog luksuza, to drugde nije bio sluaj. I sami
njegovi itelji bili su manji zanesenjaci. iveli su u senci Gornjeg Grada.
Gornji Grad predstavljao je upravo ono to je njegovo ime i
nagovetavalo. Grad je bio dvostruk, grubo podeljen vodoravnom ploom
od pedeset kvadratnih milja cementne legure koja je poivala na nekih
dvadeset hiljada stubova opasanih elikom. Dole u senci iveli su
'domoroci'. Iznad, na suncu - Vlastelini. U Gornjem Gradu bilo je teko
poverovati da se on nalazi na planeti po imenu Florina. Stanovnitvo su
iskljuivo sainjavali Sarkiti i po koji patroldija. Oni su doslovce
predstavljali viu klasu.
______________________________________________________
26
Terens je znao put. Hodao je urno, izbegavajui poglede prolaznika
koji su merkali njegovo varoansko odelo s meavinom zavisti i mrnje.
Iako se Rik trudio da koraa uspravno i dostojanstveno, u tome su mu
smetale kratke nogavice. Nijese ba mnogo ega seao u vezi sa svojom
prvom posetom Gradu. Sada mu je izgledao sasvim drugaiji. Tada je dan
bio oblaan. Sada je sunce sijalo i probijalo se kroz otvore na ploi od
legure cementa iznad njih, oblikujui pruge svetlosti usled kojih je
meuprostor bio u jo veoj tami. Promicali su kroz sjajne pruge gotovo u
hipnotikim ravnomernim razmacima.
Starci su sedeli u pokretnim stolicama na mestima koje su dodirivale
pruge, upijajui toplotu i pomerajui se zajedno sa njima. Ponekad bi
zaspali i zaostali u hladu, dremajui u svojim stolicama dok ih ne bi
probudila kripa drugih stolica koje su se pomerale. Tu i tamo majke su
zauzimale sav prostor u okviru pruga sa svojim malianima u naruju.
Terens se konano ponovo oglasi. "A sada se isprsi, Rik. Idemo gore."
Trenutak potom, on zastade ispred nekog zdanja koje je ispunjavalo
prostor izmeu etiri stuba to su obrazovali kvadrat i uzdizalo se od tla
do Gornjeg Grada.
"Plaim se", proapta Rik. Rik je samo mogao da nagaa ta to zdanje
predstavlja. Bio je to lift koji je vodio na gornji nivo.
Liftovi su, razume se, bili neophodni. Proizvodilo se dole, a troilo
gore. Osnovna hemijska sredstva i osnovne prehrambene sirovine
prebacivale su se u Donji Grad, ali obraena plastika i fina jela bili su
namenjeni Gornjem Gradu. Brojno stanovnitvo rojilo se ispod; sluavke,
batovani, oferi, radnici na graevinama korieni su gore.
Terens je preuo Rikove izraze bojazni. Zadivljavalo ga je to to
njegovo srce udara tako estoko. Ne od straha, razume se. Pre zbog
divljeg zadovoljstva to ide gore. Prei e preko itave te svete legure od
cementa, zalepie se za nju, sastrugae i ostaviti na njoj svoju prljavtinu.
Kao varoanin imao je tu povlasticu. On je za Vlasteline, razume se, i
dalje bio samo domorodac sa Florine, ali bio je varoanin i mogao je da
stupi na leguru od cementa kad god je to hteo.
Galaksije im, kako ih je samo mrzeo!
On zastade, odluno uvue vazduh i pozva lift. Misliti o njima s
mrnjom nije imalo nikakvog smisla. Dosta godina proveo je na Sarku,
sreditu i rodnom svetu Vlastelina. Nauio je da trpi u tiini. Ne sme
zaboraviti ta je upravo saznao. Sada to nipoto ne sme zaboraviti.
______________________________________________________
27
Zau se um lifta koji se sputao na donji nivo i itav zid ispred njega
nestade u prorezu za to namenjenom.
Domorodac koji je rukovao liftom zgaeno ih pogleda. "Samo vas
dvojica."
"Samo dvojica", odvrati Terens ulazei. Rik krenu za njim.
Operator se ni ne pokrenu da vrati zid u prvobitni poloaj. "ini mi se,
momci, da ste vas dvojica mogli da priekate na smenu u dva sata i
prebacite se zajedno s njom", primeti on. "Nije moja dunost da vozikam
ovu stvar gore dole za dva nikogovia." On paljivo pljunu, trudei se da
pljuvaka padne na beton donjeg nivoa, a ne na pod lifta.
"Gde su vam radne karte?" dodade on.
"J a sam varoanin", odgovori Terens. "Zar se to ne vidi po mojoj
odei?"
"Odea nita ne znai. ujte, zar mislite da u staviti na kocku svoj
posao zato to ste vi negde pokupili kakvu uniformu? Pokaite karticu!"
Terens ne izgovori vie nijednu re, ve mu pokaza standardnu lisnicu
za dokumenta koju su svi domoroci morali sve vreme da imaju kod sebe;
registarski broj, zaposlenje, taksene potvrde. Otvorio ju je na mestu gde
se nalazila njegova grimizna dozvola varoanina. Operator prelete
pogledom preko nje.
"Pa, moda si i to negde pokupio, ali to se mene ne tie. Ima je i ja u
te pustiti, mada je prema mom miljenju varoanin samo uglaeno ime za
obinog domoroca. A ta je sa ovim momkom?"
"On je sa mnom", ree Terens. "Moe poi sa mnom, ili moda eli
da pozovemo patroldiju da proveri u pravilima?"
To je bilo poslednje to je Terens eleo, ali predlog je izneo krajnje
arogantno.
"U redu! to se odmah ljuti?" Zid lifta se pomeri i lift uz trzaj krenu
navie. Operator je ljutito mrmljao neto sebi u bradu.
Terens se oporo osmehnu. To je bilo nemogue izbei. Oni koji su
neposredno radili za Vlasteline suvie su udeli da se poistovete sa
vladarima i da zaborave na vlastitu podreenost, pa su se samo jo jae
vezivali za pravila o podvojenosti, i prema svojim sunarodnicima odnosili
grubo i bahato. Oni su bili 'ljudi odozgo' i prema njima su ostali Florijanci
gajili naroitu mrnju, koja nije imala nikakve vee sa paljivo
osmiljenom zaviu koju su oseali prema Vlastelinima.
Popeli su se u visinu trideset stopa, a onda su se vrata ponovo otvorila
______________________________________________________
28
i pred njima se nae jedan sasvim novi svet. Poput rodnih gradova na
Sarku, pri gradnji Gornjeg Grada vodilo se mnogo rauna o bojama.
Pojedine graevine, bilo da je re o stambenim zgradama ili javnim
zdanjima, bile su umetnute u jedan sloeni raznobojni mozaik koji je
gledan izbliza liio na besmisleni mete, ali je iz daljine od stotinu jardi
poprimao izgled blagih preliva boja koje su se topile i menjale u
zavisnosti od ugla posmatranja.
"Hajdemo, Rik", pozva ga Terens.
Rik je zurio irom otvorenih oiju. Nije bilo nieg ivog, nieg to je
raslo! Samo kamenje i boje u velikim koliinama. Nije uopte znao da
kue mogu biti tako ogromne. Istog asa ogromnost nije izgledala tako
udna... Ali odmah potom seanje ponovo iile.
Pored njih promae jedno terensko vozilo.
"J esu li to Vlastelini?" proapta Rik.
Videli su ih samo na trenutak. Kosa kratko podiana, iroki, upadljivi
rukavi sjajnih, jarkih boja od plave do ljubiaste, iroke pantalone
verovatno od baruna i dugaki jednodelni trikoi koji su sijali kao da su
ispleteni od tanke bakarne ice. Nisu se ni osvrnuli na Rika i Terensa.
"Omladina", odvrati Terens. Nije ih video iz ovolike blizine jo od
kada je napustio Sark. Na Sarku je ona bila prilino rasputena, ali bar im
je tamo bilo mesto. Aneli nisu pripadali ovamo, trideset stopa iznad
pakla. Ponovo se zgrio ne bi li potisnuo beskorisni gr mrnje.
J edan ploto-dvosed proita iza njih. Bio je to novi model sa
ugraenim vazdunim kontrolama. U tom trenutku glatko je preleteo na
dva ina iznad povrine, sa svojim sjajnim zaravnjenim dnom izvijenim
navie du svih ivica radi manjeg otpora vazduha. Pa ipak je udaranje
vazduha o donju povrinu bilo dovoljno jako da stvori karakteristino
itanje koje je nagovetavalo da su patroldije u blizini.
Bili su krupni, kao ustalom sve patroldije; irokih lica, spljotenih
obraza, dugake, crne, kose, svetlosmeeg tena. Domorocima su sve
patroldije izgledale isto. Sjajno crne uniforme, ukraene upadljivim
srebrnim znakama i izgraviranim dugmadima rasporeenim krajnje
strateki, potiskivali su lica u drugi plan, te tako samo jo vie pojaavale
utisak da su meusobno veoma slini.
Jedan od patroldija je upravljao vozilom. Drugi s lakoom preskoi
preko niske ivice kola.
______________________________________________________
29
"Lisnicu!" naredi on i mehaniki je na trenutak pogleda i dobaci nazad
Terensu. "Kojim poslom si doao ovamo?"
"S namerom da potraim neke podatke u biblioteci, policaje. Imam
na to pravo."
Patroldija se okrenu prema Riku. "A ta je s tobom?"
"J a..." zausti Rik.
"On je moj pomonik", umea se Terens
"On nema ista prava kao i varoanin", primeti patroldija.
"Ja u odgovarati za njega."
Patroldija slee ramenima. "Treba da dobro pazi. Varoani imaju
izvesne povlastice, ali oni, ipak, nisu Vlastelini. Nemoj to smetnuti s
uma, mladiu."
"Neu, policaje. A da li biste mogli da mi kaete kako da stignem do
biblioteke?"
Patroldija ga uputi, upotrebivi za pokazivanje pravca tanku cev
uglastog pitolja. Sa mesta na kome su se trenutno nalazili, biblioteka je
izgledala kao utocrvena bubuljica iji su gornji spratovi prelazili u
tamnocrvenu boju. to su se vie pribliavali, tamno crvenilo se sputalo
sve nie.
Rik iznenada razdraeno primeti: "Mislim da je runa."
Terens mu uputi jedan brz, iznenaen pogled. Na Sarku je bio navikao
na sline stvari, ali i njemu se napadnost Gornjeg Grada inila pomalo
vulgarnom. J er Gornji Grad je bio vie sarkijevski i od samog Sarka. Na
Sarku nisu svi ljudi bili aristokrate. Bilo je ak i siromanih Sarkita, iji je
poloaj bio jedva neto bolji od poloaja prosenog Florinijanca. Ovde je
postojao samo vrh piramide, to se oitavalo i u zdanju biblioteke.
Po veliini je zaostajala tek za nekolicionom na samom Sarku. Bila je
mnogo vea nego to su to zahtevale potrebe Gornjeg Grada, to je,
konano, svedoilo o prednostima jeftine radne snage. Terens zastade na
zakrivljenoj rampi koja je vodila do glavnog ulaza. Raspored boja na
rampi stvarao je iluziju stepenica, to se Riku uini pomalo zbunjujue, te
se saplete; ali biblioteci je to davalo odgovarajui arhaini izgled
tradicionalno povezan sa akademskim zdanjima.
Glavni hodnik bio je velik i prazan. Bibliotekarka za jedinim stolom u
njemu izgledala je poput smeuranog graka u naduvenoj mahuni. Ona
podie pogled i napola ustade.
______________________________________________________
30
Terens joj se brzo obrati. "Ja sam varoanin", ree on. "Imam posebne
povlastice. I ja odgovaram za ovog domoroca." Ve je unapred pripremio
svoja dokumenta i sada ih samo isprui ispred sebe.
Bibliotekarka ponovo sede i mrko ih pogleda. Zatim izvue jednu
srebrnu ploicu iz nekog proreza i prui je Terensu. Varoanin poloi
desni palac na nju i snano pritisnu. Bibliotekarka uze srebrnu ploicu i
gurnu je u neki drugi prorez u kome nakratko zasja slaba ljubiasta
svetlost.
"Soba 242" dobaci im bibliotekarka.
"Hvala."
Prostorijama na drugom spratu strano je nedostajala ona osobenost
koju bi svaka karika u beskrajnom lancu trebalo da poseduje. Neke od
njih bile su pune, sa vratima od naizgled zaleenog i neprozirnog stakla.
Veina je, ipak, bila prazna.
"Dva-etrdeset-dva", ree Rik. Glas mu je bio piskav.
"ta je Rik?"
"Ne znam. Veoma sam uzbuen."
"Da li si ikada ranije bio u nekoj biblioteci?"
"Ne znam."
Terens stavi palac na okrugli aluminijumski disk koji je pre pet minuta
senzitizovan na dodir njegovog prsta. Providna staklena vrata se otvorie,
i poto uoe beumno se za njima zatvorie; i kao da se preko njih
prevue neka skrama, postadoe neprozirna.
Soba je bila kvadrat est sa est metara, bez prozora ili ukrasa. Bila je
osvetljena difuznim svetlom sa tavanice, a provetravana vetakim
strujanjem vazduha. U njoj se nalazio samo jedan sto koji se protezao od
zida do zida i uspravna klupa bez naslona izmeu njega i vrata. Na stolu
su se nalazila tri 'itaa'. Njihove prednje strane od zaleenog stakla
povukoe se unazad pod uglom od trideset stepeni. Ispred svakog od njih
nalazio se razliit kontrolni brojanik.
"Zna li ta je ovo?" Terens sede i spusti svoju meku, uhranjenu aku
na jedan od itaa.
I Rik sede.
"Knjiga?" upita on hitro.
"Pa..." Terens kao da nije bio ba siguran u to... "Ovo je biblioteka,
tako da ti nije bilo teko da pogodi. Ume li da rukuje itaem?"
"Mislim da ne umem, varoanine."
______________________________________________________
31
"J esi li siguran? Razmisli malo."
Rik se napregnu, ali na kraju ipak odustade. "ao mi je, varoanine."
"Onda u ti pokazati. Vidi! Kao prvo, evo dugmeta sa oznakom
"Katalog', pored koga su ispisana slova. Poto nas zanima enciklopedija,
okrenuemo dugme na slovo E, a potom ga pritisnuti."
On to odmah i uini, posle ega se nekoliko stvari istovremeno odigra.
Zaleeno staklo oive i na njemu se pojavi tekst. Crni tekst na utoj
podlozi; te boje bile su posledica priguenog osvetljenja na tavanici. Tri
glatke ploe pojavie se poput kakvih jezika ispred svakog pojedinog
itaa, i svaku je obasjavao uski snop svetlosti.
Terens zgrabi neki prekida u obliku klipa i ploe se povukoe unazad
u svoje proreze.
"Neemo praviti beleke", objasni on. Posle krae stanke, on nastavi:
"Okreui ovo dugme moemo da pregledamo ega ima pod slovom E."
Dugaak popis materijala, naslova, autora, katalokih brojeva
poreanih po alfabetskom redu poe da promie navie, a zatim se
zaustavi na gusto ispisanoj koloni listajui brojne tomove enciklopedija.
Rik se iznenada oglasi: "Treba pritisnuti brojeve i slova na ovim
dugmiima posle one knjige koju elite i onda se ona pojavi na ekranu."
Terens se okrenu prema njemu. "Otkud zna? Sea li se toga?"
"Moda se i seam. Nisam siguran. Jednostavno mi se uinilo da tako
treba."
"Pa, nazovimo to onda inteligentnim pogotkom."
Varoanin pritisnu odreenu kombinaciju slova i brojeva. Svetlo na
staklu utrnu, a zatim ponovo blesnu. Zau se i glas: "Enciklopedija Sarka,
tom 54, Sol-spek."
"Sasluaj me sada, Rik", zapoe Terens. "Ne elim da ti serviram
nikakve ideje, te ti stoga neu rei ta sam naumio. Od tebe traim samo
da pregleda ovaj tom i zaustavi se na svakom mestu koje ti se uini
poznatim. Razume li?"
"Da."
"Dobro. A sada, samo polako."
Prolazili su minuti. Rik iznenada uzdahnu i poe da vraa brojanik.
Kada je prestao, Terens proita naslov poglavlja i po izrazu lica jasno
mu se videlo da je zadovoljan. "Sea se, znai? Ovog puta nije posredi
sluajan pogodak? Sea li se ovoga?"
______________________________________________________
32
Rik ustro klimnu. "Odjednom mi je sinulo, varoanine. Sasvim
iznenada."
Bio je to lanak o istraivanju svemira.
"Znam o emu je", ree Rik. "Odmah ete se uveriti, odmah." Imao je
potekoa sa disanjem, a ni Terens nije nita manje bio uzbuen.
"Pogledajte", ree Rik, "uvek navode ovaj pasus."
Poeo je naglas da ita, esto zastajkujui, ali mnogo vetije nego to
bi se to moglo oekivati od poetnika kome je Valona odrala nekoliko
uoptenih asova iz itanja. U lanku je stajalo:
Ne iznenauje injenica da su istraivai svemira po temperamentu
povueni u sebe i veoma esto neprilagoeni pojedinci. Od sasvim
normalne odrasle osobe bilo bi previe traiti da vei deo svoga ivota
provede sama, pravei zabeleke o uasnoj praznini izmeu zvezda.
Verovatno zahvaljujui svesti o ovome Institut za svemirska istraivanja
usvojio je za svoj slubeni slogan ovakvu pomalo uvrnutu izjavu: 'Mi
istraujemo Nita'.
Rik zavri itanje gotovo vritei.
"Jesi li razumeo ono to si proitao?" upita ga Terens.
Nii ovek podie uagrene oi. "Tu stoji 'istraujemo Nita'. Toga se
seam. Bio sam jedan od njih."
"Bio si istraiva svemira?"
"Da", povika Rik. A zatim nastavi tiim glasom: "Boli me glava."
"Zato to se prisea?"
"Pretpostavljam." On pogleda navie namrtena ela. "Moram jo
toliko toga da se setim. Postoji neka opasnost. Ogromna opasnost! Ne
znam ta da uradim."
"Biblioteka nam stoji na raspolaganju, Rik." Terens ga je paljivo
posmatrao, odmeravajui rei. "Pregledaj sam katalog i potrai tekstove o
istraivanju svemira. Vidi kuda e te to odvesti."
Rik se nagnu nad ita, vidljivo se tresui. Terens se pomeri u stranu
kako bi mu stvorio vie mesta.
"ta mislite o Rajtovoj Raspravi o svemirsko-istraivakom
usavravanju?" upita Rik. "Ne zvui li vam to dobro?"
"Na tebi je da bira, Rik."
Rik pritisnu kataloki broj i ekran postade ravnomerno bletav. Na
njemu se pojavi poruka: "Molim vas, posavetujte se sa bibliotekarem oko
traenja knjige."
______________________________________________________
33
Terens hitro isprui aku i smesta neutralisa ekran. "Probaj neku drugu
knjigu, Rik."
"Ali..." Rik je oklevao, a zatim se povinova nareenju. Nastavio je da
pretrauje katalog i izabrao Eningsov Sastav svemira.
Na ekranu se ponovo pojavi zahtev da se posavetuje s bibliotekarem.
Terens izusti jedno: "Do avola!" i ponovo iskljui ekran.
"O emu je re?" upita Rik.
"Ni o emu", odgovori Terens. "Ba ni o emu. Nemoj da se uspanii,
Rik, ali nije mi ba jasno..."
Na boku itaa iza reetke nalazio se mali zvunik. Iz njega se sada
zau bibliotekarkin tanuni, suvi glas, od koga se obojica sledie.
"Soba 242! Ima li koga u sobi 242?"
"ta elite?" otro odbrusi Terens.
"Koju ste knjigu traili?" upita glas.
"Nijednu. Hvala. Samo isprobavamo ita."
Nastupi za trenutak pauza, kao da je usledilo neko nevidljivo
savetovanje. Zatim glas nastavi neto otrijim tonom: "Zapis pokazuje da
ste traili na itanje Rajtovu Raspravu o svemirsko-istraivakom
usavravanju i Eningsov Sastav svemira. Je li to tano?"
"Nasumice smo pritiskali kataloke brojeve", odvrati Terens.
"Smem li vas upitati zbog ega ste eleli te knjige?" Glas je bio
neumoljiv.
"Kaem vam da ih ne elimo... A sada dosta s tim." Ovo poslednje
bilo je izgovoreno ljutitim glasom i namenjeno samo Riku, koji je ve
poeo da cvili.
Ponovo je nastupila pauza, a onda se glas opet javi: "Ako siete do
pulta knjige e vam biti stavljene na raspolaganje. Nalaze se na posebnoj
listi tako da ete morati da popunite obrazac."
Terens prui ruku Riku. "Hajdemo."
"Moda smo prekrili neko pravilo", drhtavim glasom ree Rik.
"Gluposti, Rik. Odlazimo."
"Neemo ispuniti obrazac?"
"Ne, doi emo drugi put po knjige."
Terens je urio, primoravajui Rika da ga sledi. Krenuo je glavnim
predvorjem. Bibliotekarka podie pogled.
______________________________________________________
34
"Evo", povika ona, ustavi i obiavi oko stola. "Samo trenutak. Samo
trenutak!"
Nisu se zaustavili.
To jest, sve dok se pred njih ne isprei jedan patroldija. "U stranoj
ste urbi, momci, a?"
Bibliotekarka, pomalo bez daha, stie do njih. "Vi ste bili u 242, zar
ne?"
"ujte vi", poe otresito Terens, "zato nas zaustavljate?"
"Niste li vi traili odreene knjige? elimo da vam ih donesemo."
"Kasno je. Moda drugi put. Zar ne shvatate da ne elim te knjige?
Vratiu
se sutra."
"Biblioteka", ree ena ukoeno, "nastoji da uvek svima izie u susret.
Knjige e vam odmah biti stavljene na raspolaganje." Visoko na
obrazima pojavie joj se dve crvene mrlje. Ona se okrenu i pouri natrag
kroz jedna mala vrata koja se otvorie im im se pribliila.
Terens zapoe: "Policaje, ako nemate nita protiv..."
Ali patroldija isprui svoj osrednje dugaak i teak neuronski bi.
Mogao je da poslui kao odlian pendrek, ili pak, kao daljinsko oruje sa
paralizirajuim svojstvima. "Sluaj, momak", ree on, "zato mirno ne
sedne i ne saeka gospou da se vrati? To bi uinio svaki pristojan
ovek."
Patroldija nije bio ni mlad ni vitak. Izgleda da je bio blizu penzije i
verovatno je dovravao svoje slubovanje provodei mirne dane kao
uvar biblioteke, ali bio je naoruan, a dobrodunost koja mu se ogledala
na crnomanjastom licu nije ba izgledala iskrena.
Terensu je elo bilo znojavo, a mogao je da oseti da mu se znoj
skuplja i pri dnu kime. Ipak je potcenio situaciju. Bio je ubeen da je
njegova procena stvari u svakom pogledu tana. A evo ga sad, ovde. Nije
trebalo da bude toliko nesmotren. Sve se ovo dogodilo zbog njegove
proklete elje da upadne u Gornji Grad, da se kooperi hodnicima
biblioteke kao da je pravi Vlastelin...
U trenutku oajanja poele da ubije patroldiju, ali odjednom to vie
nije mogao da uini.
U poetku je izgledalo samo kao da se neto na trenutak pokrenulo.
Patroldija je stao da se okree za dlaku prekasno. Izdale su ga godine.
______________________________________________________
35
Neuronski bi mu je izbijen iz ake, i pre no to je uspeo da ispusti ijedan
krik spusti mu se na slepoonicu. Sruio se.
Rik zavrita od radosti, a Terens povika: "Valona! Svi avoli Sarka,
Valona!"

4. POBUNJENIK

Terens se gotovo istog asa povrati i hitro dobaci: "Napolje. Brzo!" I
sam krenu prvi.
Na trenutak je pomislio da bi bilo dobro odvui nesvesno telo
patroldije u senku stubova koji su se protezali du glavnog predvorja, ali
za to oigledno nije bilo vremena.
Izbie na rampu na kojoj ih doeka poslepodnevno sunce koje je
grejalo i osvetljavalo svet oko njih. Gornji Grad se sada kupao u
narandastim tonovima.
Valona nestrpljivo uzviknu. "Hajdemo!" ali Terens je uhvati za lakat.
Smekao se, mada mu je glas bio otar i priguen. "Nemoj sluajno da
potri", upozori je on. "Hodaj sasvim prirodno i sledi me. Dri se za
Rika. Nemoj mu dopustiti da potri."
Napravili su nekoliko koraka. Kao da su se kretali kroz lepak. J esu li
se to iza njih uli neki zvuci iz biblioteke? Ili im se to samo privialo?
Terens se nije usuivao da pogleda.
"Ovamo", ree on. Natpis nad ulazom za kola na koji im je pokazivao
poigravao je na poslepodnevnoj svetlosti. Nije ba najbolje odolevao
suncu Florine. Na njemu je stajalo: Ulaz u ambulantu.
Krenuli su trakom za kola, proli kroz boni ulaz i nastavili izmeu
neverovatno belih zidova. Odudarali su poput grudvica nekog stranog
materijala od aseptiki staklastog izgleda hodnika.
Iz daljine ih je posmatrala jedna ena u uniformi. Najpre je oklevala,
ali se zatim namrti i stade da im prilazi. Terens, meutim, ne saeka da
im prie. Otro je zaokrenuo u jedan od sporednih hodnika, a potom i u
drugi. Prolazili su i pored drugih ljudi u uniformi i Terens je zamiljao
koliko su nedoumice izazvali kod njih. Bilo je sasvim neshvatljivo da
______________________________________________________
36
domoroci bez pratnje lutaju po gornjim nivoima bolnice. ta je trebalo
uiniti?
Na kraju e ih, nema sumnje, zaustaviti.
Stoga Terensu srce jo bre zakuca kada ugleda jedna neupadljiva
vrata na kojima je pisalo: Za domorodake nivoe. Lift se nalazio na
njihovom nivou. On ugura Rika i Valonu unutra, a meko sputanje lifta
predstavljalo je najprijatnije oseanje toga dana.
U Gradu su postojale tri vrste zgrada. Veinom su to bile nie
graevine u celosti sagraene na niem nivou. Zdanja za radnike od
najvie tri sprata. Fabrike, pekare, prodajna mesta. Ostalo su sainjavale
vie zgrade: sarkitski domovi, pozorite, biblioteka, sportske arene. Ali
bilo je i nekoliko duplih, sa nivoima i ulazima koji su se nalazili i dole i
gore; stanice patroldija, na primer, i bolnice.
Tako se bolnica mogla iskoristiti za prelazak iz Gornjeg Grada u Donji
Grad i na taj nain se izbegavalo korienje velikih teretnih liftova koji su
se sporo kretali i kojima su upravljali suvie savesni operatori. Kada bi
domorodac uinio tako neto to bi, razume se, bilo ilegalno, ali taj
dodatni zloin predstavljao je sitnicu za one koji su ve bili krivi za
ubistvo patroldije.
Izioe, konano, na donjem nivou. I tamo su naili na iste, aseptike
zidove, ali pomalo oronulog izgled, a kao da nisu bili tako esto ribani
kao oni na gornjem nivou. Ovde nije bilo tapaciranih klupa koje su se
protezale du hodnika na gornjm nivou. Ovde je najvie upadao u oi
nervozan amor osoben za ekaonice ispunjene zabrinutim mukarcima i
uplaenim enama. Samo jedna pomonica trudila se da zavede kakav
takav red, ali joj to ba nije polazilo za rukom.
Ona se obrecnu na jednog neobrijanog starca koji je na kolenu guvao,
a potom ispravljao svoje pantalone za put i koji je na sva njena pitanja
odgovarao monotono i kao da se izvinjava.
"Na ta se tano alite?... Od kada oseate te bolove?... Jeste li ve bili
u ovoj bolnici?... ujte, ne moete nas gnjaviti zbog svake sitnice. Sedite,
doktor e vas pregledati i dati vam jo lekova."
Zatim piskavo povika: "Sledei!" i promrmlja neto sebi u bradu
pogledavi na raspored obeen na zidu.
Terens, Valona i Rik su se paljivo probijali kroz guvu. Kao da je
prisustvo sunarodnika Florijanaca razvezalo Valoni jezik, stala je napeto
da apue.
______________________________________________________
37
"Morala sam da doem, varoanine. Brinula sam za Rika. Mislila sam
da ga neete vratiti, i..."
"Kako si samo dospela u Gornji Grad?" upita je Terens preko ramena,
dok je gurao u stranu domoroce koji se, dabome, nisu protivili.
"Sledila sam vas i videla kako ulazite u teretni lift. Kada se vratio dole
rekla sam da sam sa vama i on me je povezao gore."
"Tek tako?"
"Malo sam ga protresla."
"Tako mi svih avola Sarka", zarea Terens.
"Morala sam", objasni pokunjeno Valona. "Zatim sam videla
patroldije kako vam pokazuju put. Saekala sam da se udalje, pa sam i
sama otila do one zgrade. Samo to se nisam usudila da uem. Nisam
znala ta da radim pa sam se krila dok vas nisam ugledala kako izlazite, i
patroldiju kako vas zaustavlja..."
"Hej, vi tamo!" Bio je to otar, nestrpljiv glas sestre sa prijemnog. Ve
je bila ustala, a prodorno grebanje njene metalne igle po stolu od
meavine cementa nadjaalo je amor prisutnih i nateralo ih da umuknu.
"Vi to pokuavate da odete. Doite ovamo. Ne moete otii odavde
dok niste pregledani. Nema izostajanja s posla zbog lanih napada
bolesti. Vratite se ovamo!"
Ali njih troje ve su bili napolju u polusenci Donjeg Grada. Oko njih
se oseao miris i ula buka Domorodake etvrti, kako su je Sarkiti
nazivali, a gornji nivo je opet bio samo krov iznad njih. Bez obzira koliko
su olakanje osetili Valona i Rik to su umakli pritiskajuem bogatstvu
sarkatske okoline, Terensa i dalje nije naputao nemir. Otili su suvie
daleko, te stoga moda nigde vie nee nai spokoja.
Ta misao mu se jo motala po uzburkanom umu kada Rik povika:
"Pogledajte!"
Terens oseti kako mu se grlo stee.
Bio je to moda najgori prizor koji su domoroci iz Donjeg Grada
mogli da u gledaju. Iz jednog od otvora u Gornjem Gradu pojavila se, kao
da lebdi, jedna divovska ptica. Zaklonila je sunce i pojaala preteu tamu
u tom delu Grada. Samo to to nije bila ptica. Bilo je to jedno od
naoruanih terenskih vozila patroldija.
Domoroci stadoe da viu i tre. Moda i nisu imali neki odreeni
razlog za strah, ali ipak su se ratrkali unaokolo. Jedan ovek, koji se
naao gotovo na putu kolima, nevoljno se pomeri u stranu. Hitao je
______________________________________________________
38
svojim putem, nekim linim poslom, kada se naao u senci. Osvrnuo se
oko sebe, poput kakve nepomine stene u divljini. Bio je srednje visine,
ali gotovo groteskno pleat. Jedan od rukava bio mu je otcepljen,
otkrivajui miicu debelu poput neije butine.
Terens je oklevao, a Rik i Valona nisu mogli nita da uine bez njega.
Varoaninova unutranja nesigurnost prerasla je u meuvremenu u
groznicu. Ako potre - kuda da se upute? Ako ostanu tamo gde jesu, ta
mogu da preduzmu? Postojala je mogunost da patroldije gone nekog
sasvim drugog, ali poto su za sobom na podu biblioteke ostavili ubijenog
patroldiju, bilo je to malo verovatno.
Pleat momak se pribliavao kaskajui tekim korakom. Na trenutak
je zastao dok je prolazio pored njih, dvoumei se... A onda im se obrati,
kao da vode kakav razgovor: "Korovljeva pekara je druga zgrada s leve
strane, iza perionice."
Zatim se okrenu i stade da se vraa nazad.
"Hajdemo tamo", pozva Terens Valonu i Rika.
Mnogo se znojio dok je trao. Kroz grmljavinu maine uo je otra
nareenja koja su, nema sumnje, dopirala od patroldija. On se osvrnu
preko ramena. Iz terenskog vozila upravo se pomaljalo njih pet-est, kao
da ih kola izbacuju iz utrobe. Znao je da imnita ne moe pomoi. U toj
svojoj prokletoj uniformi varoanina bio je sumnjiv isto koliko i bilo koji
od stubova koji su podupirali Gornji Grad. Dvojica patroldija trali su u
dobrom pravcu. Nije znao da li su ga primetili ili ne, ali to i nije bilo
vano. Obojica su se sudarila sa pleatim momkom koji se malopre
obratio Terensu. Sve troje bilo je dovoljno blizu tako da je Terens mogao
uti promukao prigueni glas pleatog, i patroldijino prodorno psovanje.
Terens povede Valonu i Rika za ugao.
Korovljeva pekara dobila je ime po gotovo izoblienom 'crvu' od
puzee osvetljene plastike, prepolovljene na desetak mesta, i ovek je nije
mogao promati poto se iz nje irio divan miris koji se provlaio kroz
otvorena vrata. ta su drugo mogli nego da uu, te tako i uinie.
Iz prostorije u dnu u kojoj se nazirao sjaj radarske penice to ga je
zatamnjivao oblak brana, pojavi se jedan starac. Uopte nije doao u
priliku da ih pita ta ele.
Terens zadihano poe: "Pleati.." Razmakao je pri tom ruke da bi mu
to oiglednije prikazao irinu ramena onog oveka, ali u tom asu spolja
se zaue povici: "Patroldije! Patroldije!"
______________________________________________________
39
Starac im dobaci promuklim glasom: "Ovuda! Brzo!"
Terens koraknu unazad. "Tamo unutra?"
"Ovaj je ba glup", primeti starac kao za sebe.
Najpre Rik, za njim Valona, pa konano Terens upuzae kroz vrata
penice. Zau se jedno tiho klik i zadnji zid penice se malo pomeri i
ostade da visi u vazduhu, smaknut sa gornjih arki. Oni se provukoe
pored njega i naoe u jednoj maloj odaji, iza penice, slabo osvetljenoj.
ekali su. Ventilacija je bila slaba, a miris peciva mamio je vodu na
usta. Valona nije prestajala da se smei Riku, i s vremena na vreme bi ga
mehaniki potapala po ruci. On joj je uzvraao ispraznim pogledom. Tu
i tamo poloio bi aku na svoje zarumenjeno lice.
"Varoanine..." zapoe Valona.
"Ne sada, Lona", odbrusi joj on odlunim apatom. "Molim te!"
On pree nadlanicom preko ela, a zatim se zagleda u vlagu na
zglobovima prstiju.
Zau se opet onaj poznati klik, ali sada mnogo jae usled stenjenog
prostora njihovog sklonita. Terens se ukoi, a onda i nesvesno podie
stisnute pesnice.
Meutim, bio je to pleati, koji je pokuavao da provue svoja iroka
ramena kroz otvor. To mu je, konano, jedva polo za rukom.
Pogledao je Terensa sa izrazom podsmeljivosti na licu. "Hajde,
ovee. Neemo se valjda potui."
Terens pogleda svoje pesnice, a onda opusti ake.
Pleati je sada bio u mnogo jadnijem stanju nego kada su ga prvi put
sreli. Na leima vie nije imao koulju, a preko jednog obraza mu se
protezala masnica, koja se prelivala od crvene u ljubiastu. Imao je sitne
oi sa gustim trepavicama.
"Prekinuli su traganje", ree on. "Ako ste gladni, hrane ovde ima
dovoljno, iako nije ba bogzna kakva. ta kaete na to?"
U Gradu je bio mrak. Svetla iz Gornjeg Grada obasjavala su nebo
miljama unaokolo, ali u Donjem Gradu tama se prosto lepila za oveka.
Zastori su bili vrsto navueni preko prednjeg dela pekare kako bi se
prikrilo ilegalno osvetljenje posle policijskog asa.
Rik se sada, kada je u sebe uneo neto tople hrane, oseao bolje.
Glavobolja mu je polako prolazila. On se zagleda u obraz pleatog, a
onda ga stidljivo upita: "J esu li vas to oni povredili, gospodine?"
______________________________________________________
40
"Malo", odvrati pleati. "Ali nije vano. To se u mom poslu svaki dan
dogaa." On se osmehnu, otkrivi krupne sube. "Morali su da priznaju da
nita nisam uinio, ali naao sam im se na putu dok su progonili nekog
drugog. Najlaki nain da se jedan domorodac skloni s puta jeste..."
Njegova aka se
podie, a zatim spusti, kao da dri nevidljivo oruje, pendrek na primer.
Rik se izmaknu, a Valona nervozno isprui ruku da odbije udarac.
Pleati se nagnu unazad i stade da isti zube od zaostale hrane. Zatim
ponovo progovori: "J a sam Met Korov, ali me svi zovu samo Pekar. A ko
ste vi?"
Terens slee ramenima. "Pa..."
"Shvatam", preduhitri ga Pekar. "Ono to ne znam, nee nikome
nakoditi. Moda. Moda. to se toga tie, moete imati poverenja u
mene. Nisam li vas spasao od patroldija?"
"Jesi. Hvala." Terensu ne poe za rukom da srdano odgovori. Ipak,
on upita: "Otkud si znao da ba nas trae? Nismo bili jedini koji smo
beali."
Ovaj drugi se osmehnu. "Niko od njih nije imao ovakav izraz na
licima. Bili ste bledi kao kre."
Terens pokua da mu uzvrati osmehom, ali mu ni to ba ne uspe
najbolje. "Nije mi ba jasno zato ste rizikovli svoj ivot. U svakom
sluaju, hvala vam. Rei samo 'hvala' nije bogzna ta, ali sada ne mogu
nita vie da uinim."
"Ne morate nita ni da uinite." Pekar se svojim irokim pleima
osloni o zid. "To inim kad god mogu. Nema u tome nieg linog. Ako
patroldije ponu nekog da proganjaju, trudim se da za njega uinim sve
to je u mojoj moi. Mrzim patroldije."
Valona uzdahnu. "Zar nikada nemate neprilika?" upita ona.
"Kako da ne. A ovo?" On neno poloi prst na obraz pun modrica.
"Ali nadam se da ne smatra kako bi to trebalo da bude dovoljan razlog
da prestanem. Zato sam i sagradio tu glupu penicu. Kako me patroldije
ne bi uhvatile i zagorale mi ivot jo vie."
Valona razrogai oi, i u njima se za asak ogledae meavina straha i
zadivljenosti.
"A zato da ne?" upita Pekar. "Znate li koliko ima Vlastelina na
Florini? Deset hiljada. A nas domorodaca ima pet stotina miliona. Kada
______________________________________________________
41
bismo im se svi zajedno suprotstavili..." Umesto da zavri reenicu, on
pucnu prstima.
Terens, meutim, odvrati: "Nali bismo se pred pukama s iglicama i
blasterskim topovima, Pekaru."
Pekar mu se smesta suprotstavi. "Bah!" uzviknu on. "Morali bismo i
mi da ih pribavimo. Vi Varoani ste suvie privreni Vlastelinima. Bojite
ih se."
Valonin svet se danas okrenuo naopake. Ovaj ovek ovde borio se
protiv patroldija i samouvereno se obraao varoaninu. Kada ju je Rik
uhvatio za rukav, ona se neno oslobodi njegovih prstiju i ree mu da
spava. Jedva da ga je i pogledala. elela je da uje ta e sve ovaj ovek
rei.
A pleati je nastavljao: "I pored toga to imaju puke s iglicama i
blasterske topove, jedini nain da Vlastelini dre Florinu u svojoj vlasti
jeste uz pomo sto hiljada Varoana."
Terens je izgledao uvreen, ali Pekar ni ne saeka njegov odgovor ve
nastavi: "Uzmimo, na primer, tebe. Ima lepu odeu. Urednu. Finu.
Kladim se da ima i lepu kuicu, sa knjigama-filmovima, privatni odvod,
te da ne mora da potuje policijski as. Ako eli moe otii i u Gornji
Grad. Vlastelini ti sigurno nisu zabadava sve to omoguili."
Terens je znao da nije u poloaju da se razbesni. Zato samo ree: "U
redu. ta eli da Varoani uine? Da ponu da se bore protiv patroldija?
Ali kakve su koristi od toga? Priznajem da odravam mir u svojoj
varoici i da se trudim da seljani ispune kvotu, ali na taj nain ih
spreavam i da upadnu u neprilike. Pokuavam da im pomognem onoliko
koliko to zakon doputa. Zar to nije vredno spomena? J ednog dana..."
"Ah, jednog dana. Ko moe da eka taj dan? Kada ti i ja budemo
mrtvi, bie svejedno ko e vladati Florinom. Mislim, nama dvojici."
"Kao prvo", odvrati Terens, "mrzim Vlasteline ak i vie od tebe. Pa
ipak..." On zastade, pocrvenevi.
Pekar se nasmeja. "Samo nastavi. Ponovi to. Ja te neu prijaviti zbog
toga to mrzi Vlasteline. Ali ta ste to uinili da su patroldije krenule za
vama?"
Terens je utao.
"Mogu, ipak, da pretpostavim", nastavi Pekar. "Kada su se patroldije
okomile na mene, bili su prilino besni. Hou da kaem da su stvarno bili
besni, a ne samo zato to im je neki Vlastelin rekao da to treba da budu.
______________________________________________________
42
Poznajem ih dosta dobro, tako da mogu da pretpostavim. Mislim da je
samo ovo moglo da se dogodi: mora da ste oborili nekog patroldiju. Ili
ga, ak, moda i ubili."
Terens je i dalje utao.
A Pekar, ne obazirui se, nastavi da govori svojim prijatnim glasom.
"Nemam nita protiv vaeg utanja, ali ne valja biti ni suvie oprezan,
varoanine. Bie vam potrebna pomo. Poznato im je ko ste."
"Ne, nije", odvrati urno Terens.
"Mora da su vam pregledali isprave u Gornjem Gradu."
"Ko kae da sam bio u Gornjem Gradu?"
"Pretpostavljam. Kladim se da jeste."
"Pregledali su mi isprave, ali ne dovoljno dugo da bi proitali moje
ime."
"Ipak, dovoljno dugo da znaju da ste varoanin. Sada treba samo da
utvrde koji varoanin nije u svojoj varoi ili da pronau onog koji ne
moe da im poloi raune o svom dananjem kretanju. Verovatno se vest
ve iri Florinom. Mislim da ste u nevolji."
"Moda i jesmo."
"I sami znate da nema nikakvog 'moda'. elite li da vam
pomognem?"
Razgovarali su apuui. Rik se ve sklupao u jednom uglu i zaspao.
Valona je gledala as u jednog, as u drugog govornika.
Terens odmahnu glavom. "Ne, hvala. Ja... ve u se nekako izvui."
Pekar se spremno nasmeja. "Bie zanimljivo posmatrati kako.
Nemojte me gledati s visoka samo zato to nisam obrazovan. Imam ja
drugih vrlina. ujte, provedite no razmiljajui o tome. Moda ete doi
do zakljuka da biste ipak mogli iskoristiti moju pomo."
Valonine oi bile su otvorene u mraku. Krevet joj se sastojao od
ebeta baenog na pod, ali ni to nije bilo mnogo loije od kreveta na
kakve je navikla. Rik je vrsto spavao na drugom ebetu u naspramnom
uglu. Uvek je vrsto spavao posle velikih uzbuenja i kada bi mu prestala
glavobolja.
Varoanin je odbio da spava u krevetu, na ta mu se Pekar nasmejao
(inilo se da se on svemu smeje), ugasio svetlo i kazao mu da slobodno
moe da ostane da sedi u tami.
Valonine oi se nikako nisu sklapale. Uopte joj se nije spavalo. Da li
e ikada ponovo uspeti da zaspi? Oborila je patroldiju!
______________________________________________________
43
Neobjanjivo, ali odjednom se setila oca i majke.
Seala ih se vrlo nejasno. Gotovo je uspela da ih zaboravi od vremena
kada ih je poslednji put videla. Ali sada se setila zvuka aputavih nonih
razgovora, kada su mislili da ona spava. Seala se ljudi koji su im dolazili
po mraku.
Jedne noi su je patroldije probudile i poele da joj postavljaju
pitanja koja nije razumela; ipak, pokuavala je da na njih odgovori. Posle
toga nikada vie nije videla svoje roditelje. Rekli su joj da su otili, a ve
narednog dana je morala da poe na posao, dok su pred drugom decom
njenog uzrasta bile jo dve godine igre. Ljudi su je pratili pogledom dok
je prolazila, a druga deca nisu smela da se igraju s njom, ak ni posle
radnog vremena. Nauila je da se brine o sebi. Nauila je da ne
razgovara. I tako su je nazvali 'Velika Lona', smejali joj se i govorili da je
napola uvrnuta.
Zato li ju je veeranji razgovor podsetio na roditelje?
"Valona!"
Glas je dopro iz takve blizine da joj je od njegovog lakog daha
zaleprala kosa; bio je, meutim, tako tih da ga je jedva ula. Ukoila se,
Nto od straha, to iz stida. Ispod arava je bila naga.
Bio je to varoanin. "Nemoj nita govoriti", apnu joj on. "Samo
sluaj.
Odlazim. Vrata nisu zakljuana. Ali vratiu se. uje li me? Razume li?"
Ona isprui ruku u tami, uhvati ga za aku i stee je. Bio je
zadovoljan.
"I uvaj Rika. Ne isputaj ga iz vida, Valona." Nastupila je stanka
duga nekoliko minuta, a onda on nastavi: "Nemoj imati suvie poverenja
u ovog Pekara. Ne znam nita o njemu. Razume li?"
Zaulo se potom neko tiho kretanje, pa jo slabije udaljeno kripanje, i
varoanina vie nije bilo. Ona se podie na lakat, ali sem njenog i
Rikovog disanja vladala je potpuna tiina.
U tami je ponovo sklopila oi, snano steui kapke i pokuavajui da
razmilja. Zato je varoanin, koji je sve znao, kazao ono o Pekaru, koji je
mrzeo patroldije i spasao ih? Zato?
Samo joj je ovo palo na pamet. Naao se tamo. Upravo kada im se
inilo da nema izlaza, naiao je Pekar i spremno reagovao. Izgledalo je
gotovo kao da je sve unapred bilo odreeno ili kao da je Pekar ekao da
se sve to odigra.
______________________________________________________
44
Ona zavrte glavom. Sve je bilo tako udno. Da nije bilo onoga to joj
je varoanin rekao, nikada joj tako neto ne bi palo na pamet.
Tiinu odjednom razbi neija glasna, neobazriva upadica: "Zdravo?
J o si ovde?"
Ona se sledi, dok je snop svetlosti prelazio preko nje. Polako se potom
opusti i stee arav oko vrata. Snop se ugasi.
Nije morala da razmilja o tome kome ovaj novi glas pripada. Njegova
etvrtasta iroka ramena nazirala su se u polutami iza svetiljke.
"Zna, mislio sam da e poi s njim", ree Pekar.
"S kim, gospodine?" jedva ujno prozbori Valona.
"S varoaninom. Poznato ti je da je otiao, devojko. Nemoj gubiti
vreme na pretvaranje."
"Vratie se, gospodine."
"Zar je rekao da e se vratiti? Ako to uini, pogreie! Patroldije e
ga epati. Taj va varoanin nije ba naroito bistar, inae bi znao zbog
ega se vrata namerno ostavljaju otvorena. Da li i ti planira da ode
odavde?"
"ekau Varoanina", odvrati Valona.
"Kako eli. Naekae se. Moe otii kada god eli.
Snop svetlosti odjednom se udalji od nje i stade da putuje preko poda
dok se ne zaustavi na Rikovom bledom, mravom licu. Rik automatski
samo jo vre zatvori oi i nastavi da spava.
Pekarev glas postade zamiljen. "Ali voleo bih da ovoga ostavi kad
poe. Pretpostavljam da razume. Ako odlui da ode nai e vrata
otvorena, ali za njega ona nee biti otvorena."
"On je samo jedan jadni, bolesni momak..." zausti Valona pitavim,
uplaenim glasom.
"Stvarno? E pa, dobro, ja sakupljam jadne bolesne momke, i ovaj
ostaje ovde. J asno?" Snop svetlosti ostade uperen u Rikovo uspavano
lice.

______________________________________________________
45
5. NAUNIK

Dr Selim Junc bio je nestrpljiv itavu jednu godinu, ali ovek se
vremenom ne navikne na nestrpljenje. Upravo obrnuto. U svakom sluaju
te godine je nauio da sarkitsku Civilnu slubu nita ne moe naterati da
bre radi; i to u najveoj meri stoga to su samo civilne sluge bile
uglavnom preseljeni Florijanci koji su strano polagali na vlastito
dostojanstvo.
J ednom je upitao starog Abela, trantorijanskog ambasadora koji je na
Sarku proveo toliko vremena da su mu onovi cipela ve pustili korenje,
kako to da Sarkiti doputaju da im vladina odeljenja vode ljudi koje
toliko preziru.
Abel je zatreptao svojim smeuranim oima iznad pehara zelenog
vina.
"To vam je, J unce, sve politika", odgovorio je on. "Politika. U pitanju
je praktina genetika sprovedena po principima sarkitske logike. Sami za
sebe, ti Sarkiti su vam jedan mali, beznaajan svet kome e se pridavati
nekakva vanost samo dok budu drali u svom posedu Florinu, taj
nepresuni zlatni rudnik. Tako oni svake godine oberu kajmak sa
Florininih polja i sela, i odvedu radi obuke krem njene mladei. One
srednje upoljavaju na popunjavanju njihovih papira, formulara i
potpisivanju obrazaca, a one stvarno pametne alju nazad na Florinu na
mesta domorodakih guvernera u varoicama. Nazivaju ih Varoanima."
Dr J unc je u prvom redu bio istraiva svemira. Izgledalo mu je da sve
to ba nema mnogo smisla. To je, uostalom, i rekao.
Abel uperi svoj nezgrapan stari kaiprst u njega, a zelena svetlost koja
se presijavala kroz napitak u njegovom peharu dodirnu iskrzani nokat i
potisnu njegovo uto sivilo.
"Nikada od vas nee postati dobar administrator", ree on. "Nemojte
od mene traiti da vas preporuim. Sasluajte me - najinteligentnije
jedinke sa Florine su svim srcem odane Sarkitima, jer dok im slue ovi se
dobro brinu o njima, a ako im okrenu lea, najbolje emu se mogu nadati
jeste da ih vrate na Florinu, na kojoj ivotni uslovi, prijatelju, nisu ba
sjajni, nimalo sjajni."
On jednim gutljajem ispi svoje vino i nastavi: "Dalje, niti varoanini
niti sarkitski svetenici-pomonici ne mogu da stvaraju potomstvo, a da
pri tom ne izgube svoj poloaj. ak ni sa enama sa Florine. Meanje sa
______________________________________________________
46
Sarkitima, razume se, uopte ne dolazi u obzir. Na taj nain najbolji
florijanski geni se bez prestanka povlae iz opcija, tako da e vremenom
na Florini ostati samo radnici koji obavljaju najtee fizike poslove."
"U tom sluaju e ostati i bez slubenika, nije li tako?"
"O tome e misliti u budunosti."
I tako je sada dr Junc sedeo u jednoj od spoljanjih ekaonica
Odeljenja za florinijanske poslove i nestrpljivo ekao da prodre kroz
more prepreka, dok su florinijanski pomonici bez prestanka uurbano
promicali kroz birokratski lavirint.
Jedan postariji Florinijanac, koji se ve pogrbio na ovom poslu, stade
pred njega.
"Dr J unc?"
"J a sam."
"Poite sa mnom."
Mogli su da ga pozovu i putem ekrana na kome bi ispisali njegov
pozivni broj i da ga sprovedu pomou fluoro-ljebova koji prolaze kroz
vazduh, ali kako je ljudska snaga jeftina nisu imali potrebe da je bilo
ime zamenjuju. Dr Junc razborito pomisli: 'ljudska snaga'. Ali on nikada
nije sreo nijednu enu u bilo kom vladinom odeljenju na Sarku.
Florinijanke su ostajale na svojoj planeti, sem pojedinih sluavki kojima
je takoe bilo zabranjeno da se razmnoavaju, a kao to Abel ree, uopte
nije dolazilo u obzir da se sarkitske ene zaposle.
Pokazano mu je da sedne ispred stola rezervisanog za Slubenika
Podsekretara. Titula mu je bila ispisana u sjajnom ljebu na stolu.
Nijedan Florinijanac nije, razume se, mogao da napreduje vie od
obinog slubenika, bez obzira na tokakvi su kancelarijski poslovi
prolazili kroz njegove bele prste. Podsekretar i Sekretar florinijanskih
poslova bez sumnje su bili Sarkiti, ali iako ih je dr J unc moda sretao u
drutvu, znao je da ih ovde u odeljenju nikada nee zatei.
On sede i dalje nestrpljiv, ali bar za korak blii cilju. Slubenik je
paljivo prelistavao dosije, okreui svaku podrobno ifriranu stranicu
kao da u rukama dri tajne Vaseljene. Bio je veoma mlad, verovatno je
tek nedavno diplomirao, i poput svih Florinijanaca imao je veoma belu
kou i svetlu kosu.
Dr Junc oseti atavistiko uzbuenje. On sam poticao je sa sveta
zvanog Liberija, i poput svih Liberijanaca imao je izrazito pigmentisanu
kou tamnosmee boje. Bilo je svega nekoliko svetova u Galaksiji na
______________________________________________________
47
kojima je boja koe bila tako izrazita kao na Liberiji i Florini. Uglavnom
su preovladavali meutonovi.
Neki od radikalnih mladih antropologa poigravali su se stanovitima
da su ljudi sa svetova poput Liberije, na primer, proizvodi nezavisne ali
konvergentne evolucije. Stariji su s gorinom pobijali svaku opasku o
evoluciji koja je meusobno pribliila razliite vrste do take u kojoj je
moglo doi do meusobnog parenja, to je bez sumnje bio sluaj meu
svim svetovima u Galaksiji. Uporno su tvrdili da je na prvobitnoj planeti,
koja god da je to bila, oveanstvo ve bilo podeljeno u podgrupe
razliite pigmentacije.
To je samo vraalo problem dalje u prolost i nije prualo nikakav
odgovor, tako da dr J unca nije nijedno od ova dva objanjenja
zadovoljavalo. Pa ipak, jo i sada bi uhvatio sebe kako s vremena na
vreme razmilja o ovom problemu. Legende o sukobima u prolosti su se
iz neobjanjivih razloga sauvale na tamnim svetovima. Liberijanski
mitovi, na primer, govore o ratnim vremenima izmeu ljudi razliite boje
koe i o tome da osnivanje same Liberije treba zahvaliti jednoj skupini
smeolikih koji su utekli posle poraza u borbi.
Kada je dr J unc napustio Liberiju da bi se zaposlio u arkturijanskom
Institutu za svemirsku tehnologiju, a kasnije i posvetio svom zvanju,
prvobitne bajke bile su ve zaboravljene. Od tada je samo jednom
razmiljao o tom problemu. Naao se poslom na jednom od drevnih
svetova u sektoru. Kentauru; bio je to jedan od onih svetova ija se
istorija rauna u milenijumima i na kome se govorilo tako arhainim
jezikom da je njegov dijalekt lako mogao biti onaj izgubljeni, mitski
engleski. Oni su imali naroitu re za oveka tamne koe.
Zato bi trebalo da postoji posebna re za oveka tamne koe? Nema
nijedne rei koja oznaava ljude plavih oiju, velikih uiju ili kovrdave
kose. Niti...
Iz sanjarenja ga tre Slubenikov otresiti glas. "Sudei prema izvetaju
vi ste ve bili u ovoj kancelariji?"
"Tako je, gospodine", odvrati J unc oporo.
"Ali ne u skorije vreme."
"Ne, nisam bio u skorije vreme."
"I dalje tragate za iztraivaem svemira koji je nestao", Slubenik lupi
po papirima, "pre jedanaest meseci i trinaest dana."
"Tako je."
______________________________________________________
48
"I za sve to vreme", nastavi Slubenik svojim suvim, mizernim glasom
iz koga kao da su svi sokovi bili paljivo isceeni, "od tog oveka nije
bilo ni traga, niti su pronaeni dokazi da se on ikada naao na sarkitskoj
teritoriji."
"Poslednji izvetaj je poslao", primeti naunik, "iz prostora u blizini
Sarka."
Slubenik podie pogled i njegove bledoplave oi se na trenutak
usredsredie na dr J unca, ali odmah potom ih on ponovo obori. "To je
moda tano, ali to jo nije nikakav dokaz da se on nalazi na Sarku."
Nije dokaz. Dr Junc vrsto stisnu usne. To isto mu je ponavljao i
Meuzvezdani svemirsko-istraivaki biro ve mesecima i to sve
netaktinijim reima.
Nema dokaza, dr J unce. Smatramo da biste mogli korisnije iskoristiti
vreme, dr Junce. Biro e se pobrinuti da se potraga nastavi, dr Junce.
A u stvari su mu time govorili: prestani da trai nae pare, Junce!
Sve je poelo kao to je to Slubenik precizno naveo, pre jedanaest
meseci i trinaest dana po meuzvezdanom standardnom vremenu
(Slubenika, razume se, niko ne bi mogao kriviti to se po ovom pitanju
posluio i lokalnim vremenom). Dva dana pre no to se spustio na Sark
radi rutinskog obilaska Biroovih kancelarija na toj planeti, koji se
izmetnuo - pa, koji se izmetnuo u ono u ta se izmetnuo.
Doekao ga je lokalni predstavnik MSIB-a, jedan upavi mladi koga
se dr Junc uglavnom seao po tome to je sve vreme vakao neki elastini
proizvod hemijske industrije Sarka.
Gotovo pri kraju obilaska jedan od lokalnih agenata prisetio se neeg,
gurnuo lastoumetak u prostor iza kutnjaka i objasnio: "Poruka od jednog
operativca, dr J unce. Verovatno nita vano. Znate ih kakvi su."
Bio je to uobiajeni izraz da se od svega dignu ruke: znate kakvi su.
Dr Junc podie pogled u kome se na trenutak moglo nazreti ogorenje.
Upravo se spremao da kae kako je pre petnaestak godina i sam bio
'operativac', ali se seti da posle tri meseca vie nije mogao da izdri. Ali
upravo ga je taj trenutni bes naterao da krajnje paljivo proita poruku.
Glasila je:
Molim vas ostavite otvorenu izravnu ifriranu vezu sa centralnim
tabom MSIB-a zbog precizne poruke od najvee vanosti. U pitanju je
itava Galaksija. Sputam se najkraom putanjom.
______________________________________________________
49
Agentu se poruka inila zabavnom. Nastavio je ritmino da vae, dok
je govorio: "Zamislite, gospodine, 'U pitanju je itava Galaksija.' Nije
loe za jednog operativca. Pozvao sam ga poto sam ovo primio da
utvrdim mogu li dobiti od njega neki razuman odgovor, ali se stvar
izjalovila. Samo je ponavljao da je ugroen ivot svih ljudskih bia na
Florini. Kae da je pola milijarde ivota u opasnosti. Zvuao je kao da je
poludeo. Iskreno reeno, nemam elju da se sam nosim s njim kada se
spusti. ta predlaete?"
"Imate li zapis vaeg razgovora?" zatraio je dr J unc.
"Da, gospodine." Usledilo je traganje koje je potrajalo nekoliko
minuta. Konano je agent pronaao taj deo filma.
Dr Junc ga propusti kroz ita, a onda se namrti. "Ovo je kopija, zar
ne?"
"Original sam poslao Birou za ekstraplanetarni transport, ovde na
Sarku. Smatrao sam da e biti najbolje da ga oni doekaju na sletitu s
ambulantnim kolima. Verovatno je u loem stanju."
Dr Junc se umalo nije sloio s mladiem. Kada se samotni istraiva
dubina svemira konano premori od posla, zna da ga obuzme estoko
ludilo.
Meutim, istoga asa mu neto pade na um. "Trenutak, ekajte", ree on.
"Izraavate se kao da se on jo nije spustio."
Agent je delovao zbunjeno. "Pretpostavljam da jeste, ali niko mi to
nije javio."
"Pa, pozovite Transport i raspitajte se o pojedinostima. Bez obzira na
to da li je lud ili ne, moramo imati zapis o tome."
J unc je ponovo navratio narednog dana radi poslednjih provera pre
naputanja planete. Morao je da se pobrine o problemima na drugim
planetama i bio je u praktinoj urbi. Naavi se ve gotovo na vratima,
on dobaci preko ramena: "ta je sa naim operativcem?"
"Oh..." zapoe agent. "Htedoh ba da vam kaem. Transportno nema
nikakve vesti o njemu. Poslao sam energetsku shemu njegovih
hiperatomskih motora i dobio odgovor da se takav brod ne nalazi u
oblinjem svemiru. Momak mora da se predomislio i ipak odluio da se
ne spusti."
Dr Junc je onda odluio da svoj odlazak odloi za dvadeset etiri sata.
Sledeeg dana otiao je u Biro za ekstraplanetarni transport, u gradu
Sarku, prestonici planete. Tad se prvi put susreo sa florinijanskom
______________________________________________________
50
birokratijom koja je pred njima samo odmahivala glavama. Primili su
poruku o moguem sletanju jednog istraivaa MSIB-a. To da, ali nijedan
brod se nije spustio.
Dr Junc je, meutim, uporno insistirao na vanosti cele stvari. Taj
ovek je bio veoma bolestan. Zar nisu primili kopiju njegovog razgovora
sa lokalnim agentom MSIB-a? Razrogaeno su ga gledali. Kakvog
razgovora? Nisu mogli nikoga da pronau ko bi se setio da je primio
neto slino. Bilo im je ao zbog bolesti tog oveka, ali nijedan brod
MSIB-a nije se spustio nigde u oblinjem prostoru.
Dr J unc se vratio u hotelsku sobu i stao da pomno razmilja o svemu.
Proao je tako i novi rok za njegov odlazak. Pozvao je recepciju i zatraio
da ga premeste u drugi apartman, podesniji za dui boravak. Zatim je
ugovorio sastanak sa Ludiganom Abelom, trantorijanskim ambasadorom.
Naredni dan proveo je itajui knjige o sarkitskoj istoriji, a kada je
dolo vreme za sastanak sa Abelom, srce mu je ve udaralo s potmulim
besom. Jedino je znao da nee tako lako odustati.
Stari ambasador je njegov dolazak shvatio kao drutvenu posetu,
protresao mu ispruenu aku, pozvao svog mehanikog barmena i nije
dopustio da razgovor skrene na posao dok nisu ispili prva dva pia. Junc
je iskoristio priliku da povede koristan razgovor o florijanskoj Civilnoj
slubi, a kao odgovor je dobio izlaganje o praktinoj genetici Sarka.
Njegov bes se posle toga samo jo vie probudio.
Junc se od tada uvek seao Abela onakvog kakav je bio toga dana.
Imao je duboko usaene i napola zatvorene oi ispod upadljivih sedih
obrva, povijen nos koji je povremeno lebdeo iznad pehara s vinom, upale
obraze to su isticali prozirnost njegova lica i tela i vornovat prst kojim
je lagano davao takt nekoj neujnoj muzici. Junc je otpoeo svoju priu
krajnje ravnodunim glasom. Abel ga je paljivo sluao, ali ga nijednom
nije prekinuo.
Kada je Junc konano zavrio on ovla dodirnu usne i upita: "A da li
vi poznajete tog oveka koji je nestao?"
"Ne."
"Niste ga nikada ni sreli?"
"Nae operatore istraivae nije ba lako sresti."
"Da li je ikad ranije imao privienja?"
"Ovo se prvi put dogodilo, prema izvetajima u centrali MSIB-a, ako
je uopte bilo u pitanju privienje."
______________________________________________________
51
"Ako?" Ambasador, meutim, ne nastavi razgovor u tom pravcu, ve
upita: "A zato ste doli kod mene?"
"Da traim pomo."
"To je oigledno. Ali kakvu vrstu pomoi? ta ja mogu da uinim?"
"Dopustite mi da objasnim. Arkitski Biro za ekstraplanetarni transport
tvrdi da je pretraio okolni svemir, ali da nije naiao ni na kakav trag
energetske sheme motora broda kojimje upravljao na ovek. Oni ne bi
lagali u tim stvarima. Ne kaem da je laganje strano Sarkitima, ali nema
sumnje da se ne slue beskorisnim laima, a takoe im je verovatno
poznato da u roku od dva ili tri asa mogu naloiti da se ispita taj deo
svemira."
"To je tano. ta zatim?"
"Energetska shema nekog traga ne moe se otkriti samo u dva sluaja.
U prvom, kada se brod ne nalazi u okolnom svemiru, jer je napravio skok
kroz hipersvemir i sada se nalazi u sasvim drugoj oblasti Galaksije, i u
drugom, kada se vie uopte ne nalazi u svemiru ve se spustio na neku
planetu. Ne mogu da poverujem da je na ovek napravio skok kroz
hipersvemir. Ako su njegove tvrdnje o opasnosti koja preti Florini i
Galaksiji samo megalomanske opsene, nita ne bi moglo da ga zaustavi
da stigne na Sark i o svemu podnese izvetaj. On se ne bi predomislio i
otiao; znam to iz vlastitog petnaestogodinjeg iskustva. Ako su njegove
tvrdnje, na bilo koji nain, bile razumne i stvarne, onda bi ta stvar bila
isuvie ozbiljna i ne bi mu dozvoljavala da se predomisli i napusti
oblinji svemir."
Stari Trantorijanac podie prst i lagano njime mahnu. "Znai, vi
smatrate da se on nalazi na Sarku."
"Upravo to. Pri tom, ponovo postoje dve mogunosti. Prvo, ako je
zaista poludeo, mogao je da se spusti bilo gde na ovoj planeti zaobiavi
sva poznata uzletita. Moda luta unaokolo bolestan, patei od
polovinog gubitka pamenja. Tako neto se ne deava ba esto, ak ni
operativcima, ali bilo je sluajeva. Obino su u takvim sluajevima
napadi privremeni. im prou, rtvi se prvo vraaju u seanje pojedinosti
o poslu koji obavlja, pa tek onda seanje line prirode. Konano, posao
istraivaa svemira za takve ljude znai ivot. Veoma esto takve osobe,
izgubivi pamenje, zalutaju u javnu biblioteku u potrazi za referencama
o svemirskim istraivanjima i tada ih otkriju."
______________________________________________________
52
"Shvatam. Znai, elite da vam ja pomognem da vam Vee
bibliotekara prijavi svaki takav sluaj."
"Ne, jer sa te strane ne oekujem nikakve neprilike. Zamoliu ih da
odreene standardne radove o istraivanjima svemira izdvoje i da svakog
ko ih zatri, a ne bude u stanju da dokae da je Sarkit, zadre radi
ispitivanja. Pristae na to poto znaju, ili bar neki od njihovih
pretpostavljam zna, da taj
plan nee uroditi plodom."
"Zato nee?"
"Zato", Junc je sada ve govorio uurbano, zahvaen besom, "to sam
ubeen da se na ovek, spustio u luku grada Sarka upravo onako kako je
i planirao, i da su ga - bilo zdravog ili ludog - verovatno uhapsili, ili to je
jo verovatnije, pogubile sarkitske vlasti."
Abel spusti svoju gotovo praznu au. "alite se?"
"Da li vam izgledam kao da se alim? ta ste mi ono pre samo pola
sata priali o Sarkitima? Njihovi ivoti, napredak i mo zavise od njihove
uprave nad Florinom. A ta sam nauio iz svega onoga to sam proitao u
proteklih dvadeset etiri asa? Da su kirtska polja Florine bogatstvo
Sarka. A onda nailazi ovek, razborit ili lud, nije vano, koji tvrdi da
neto od galaktike vanosti ugroava ivot svakog mukarca i ene na
Florini. Pogledajte kopiju poslednjeg razgovora za koji se zna da ga je
na ovek vodio."
Abel dohvati komad filma koji mu J unc bee spustio u krilo i prihvati
ita to mu ga ovaj prui. itao je lagano, trepui svojim izbledelim
oima i pomno zurei u okular.
"Ne sadri ba mnogo obavetenja."
"Razume se da ne sadri. Kae da postoji neka opasnost. Kae da je
veoma hitno. I to je sve. Ali nikada ta poruka nije trebalo da bude
upuena Sarkitima. ak i ako taj ovek nije bio u pravu, da li je sarkitska
vlada mogla da mu dozvoli da emituje svakakve ludosti - ako su u pitanju
ludosti - koje su mu bile na umu, i njima preplavi itavu Galaksiju? Da
sada ostavimo po strani paniku koju bi to moglo izazvati na Florini i
uplitanje u proizvodnju niti kirta; preostaje injenica da bi se pogledu
itave Galaksije izloile sve prljavtine oko politikih odnosa izmeu
Sarka i Florine. Kada se to ima u vidu, bilo im je lake da uklone samo
jednog oveka i spree sve ostalo, poto znaju da ne mogu nita da
preduzmu na osnovu samo ovog zapisa. Da li bi se Sark u takvom jednom
______________________________________________________
53
sluaju libio da poini ubistvo? Svet koji vri genetske eksperimente o
kakvima smo ranije govorili bez sumnje ne bi oklevao."
"Ali ta elite da ja uinim? Moram priznati da mi sve ovo jo nije
sasvim jasno." Abel kao da uopte nije bio dirnut.
"Saznajte da li su ga ubili", zatrai mrano Junc. "Mora da ovde imate
neku pijunsku organizaciju. Oh, molim vas, ne pokuavajte da
poreknete. Dovoljno dugo se smucam Galaksijom da bi se smatralo da
sam tek iziao iz politikih pelena. Potrudite se oko ovoga dok im ja
budem skretao panju svojim razgovorima sa bibliotekom. A kada se
uverite da su ubice, elim da se Trantor pobrine da nijedna vlada bilo gde
u Galaksiji nikada vie ne pomisli da moe ubiti MSIB-ovog oveka i pri
tom proi nekanjeno."
I tako se okonao prvi razgovor sa Abelom.
Junc je bio u pratu to se jedne stvari tie. Sarkitski slubenici zaista
su eleli da budu od pomoi i ak su pokazivali i izvesno saoseanje, bar
to se tie Juncovih razgovora sa bibliotekom.
Ali izgleda da je u svemu drugom pogreio. Prolazili su meseci a
Abelovi agenti nisu mogli da pronau nikakav trag na itavom Sarku,
koji bi ih odveo do nestalog operativca, bilo da je on bio iv ili mrtav.
U tome proe jedanaest meseci, i Junc samo to nije odustao, Ipak,
odluio je da pusti da protekne i dvanaesti mesec, pa da tek onda ode. A
onda je dolo do preokreta za koji uopte nije bio zasluan Abel, ve
jedan gotovo zaboravljeni gola koga je on sam vrbovao. Stigao je,
naime, izvetaj iz javne biblioteke Sarka i J unc se naao nasuprot
florinijanskom javnom Slubeniku u Birou za florinijanska pitanja.
Slubenik je ve stvorio u glavi sliku itavog sluaja, i sada je okrenuo
i poslednji list.
Zatim podie pogled. "I ta ja mogu da uinim za vas?"
Junc je bio krajnje odreen. "Jue, u 4:22 posle podne, obaveten sam
da je florinijansko odeljenje javne biblioteke Sarka pokualo da za mene
zadri oveka koji je ispoljio nameru da doe do dva standardna teksta o
svemirskim istraivanjima; ovek nije bio po roenju Sarkit. Od tada vie
nemam nikakvih vesti iz biblioteke."
On nastavi, podigavi glas kako bi spreio Slubenika da izgovori
komentar koji je upravo nameravao da zapone. "U biltenu televesti koji
sam uo preko jednog javnog ureaja u hotelu u kome sam odseo",
nastavi on, "jue u 5:05 posle podne izjavili su da je onesveen jedan od
______________________________________________________
54
lanova florinijanske patrole u florinijanskom odeljku javne biblioteke
Sarka i da je u toku potraga za troje florinijanskih domorodaca za koje se
smatra da su odgovorni za taj ispad. Izvetaj, meutim, nije bio ponovljen
u kasnijim kratkim pregledima emitovanih vesti.
Uopte ne sumnjam da su ta dva obavetenja povezana. Takoe sam
uveren da je oveka koga traim patrola pritvorila. Zatraio sam
doputenje da otputujem na Florinu, ali ga nisam dobio. Putem subveze
zatraio sam od Florine da tog oveka poalju ovamo, ali nisam dobio
nikakav odgovor. Doao sam u Biro za florinijanska pitanja da od vas
zatraim da s tim u vezi neto preduzmete. Ili u ja poi tamo ili e on
doi ovamo."
Slubenik se napokon oglasi beivotnim glasom: "Vlada Sarka nije
spremna da prima ultimatume od predstavnika MSIB-a. Moji
pretpostavljeni su me upozorili da ete mi verovatno postavljati pitanja s
tim u vezi, te sam primio od njih uputstva koja u vam sada saoptiti.
ovek za koga je javljeno da je traio navedene tekstove, zajedno sa
dvoje pratilaca, jednim varoaninom i jednom Florinijankom, odista je
poinio napad koji ste pomenuli i patroldije su smesta krenule u poteru
za njima. Meutim, nisu uspeli da ih uhapse."
Preko Juncovog lica prelete izraz gorkog razoarenja. Nije se trudio da
ga sakrije. "Pobegli su?"
"Nisu ba pobegli. Pratili su ih sve do pekare nekog Meta Korova."
Junc izbei oi. "I dozvolili im da tamo i ostanu?"
"Da li ste u skorije vreme bili na razgovor kod Njegove Ekselencije,
Ludinga Abela?"
"Kakve to veze ima sa..."
"Dobili smo obavetenje da ste esto viani u trantorijanskoj
ambasadi."
"Nisam ambasadora video ima ve nedelju dana."
"Onda vam predlaem da ga posetite. Dozvoljavamo kriminalcima da
ostanu skriveni u Korovljevoj radnji radi odranja krajnje tananih
meuzvezdanih odnosa sa Trantorom. Meutim, dobio sam ovlaenje da
vam kaem, ukoliko to bude potrebno, da je Korov, to vas verovatno
nee iznenaditi", u tom trenutku bledo lice poprimi za njega neobian
podrugljiv izraz, "naem Odeljenju za bezbednost dobro poznat kao agent
Trantora."

______________________________________________________
55

6. AMBASADOR

Terens je napustio Korovljevu pekaru deset asova pre no to je Junc
razgovarao sa dotinim Slubenikom.
Terens je rukom prevlaio preko neravnih povrina radnikih atrlja
pored kojih je prolazio, dok se odvano kretao du gradskih sokaka. Sem
povremenog sjaja blede svetlosti koja bi doprla iz Gornjeg Grada
obavijala ga je potpuna tama. J edina svetlost koja se mogla sresti u
Donjem Gradu najavljivala je pribliavanje patroldija sa bisernim
lampama koji su marirali u dvojkama i trojkama.
Donji Grad se protezao poput kakvog usnulog, opasnog udovita iji
su se prljavi uvojci krili ispod sjajnog pokrivaa Gornjeg Grada. U nekim
njegovim delovima sigurno se vodio prikriven ivot, jer proizvodi su
stizali i trebalo ih je uskladititi za naredni dan, ali to se nije obavljalo
ovde, bar ne u sirotinjskom delu grada.
Sav se skupivi, Terens zakorai u pranjav sokak (ak su i noni
pljuskovi osobeni za Florinu retko prodirali u senovite oblasti ispod
legure cementa), kada do njega dopre udaljeni bat koraka. Pojavie se
svetla, prooe i nestadoe na oko stotinu jardi od njega.
Patroldije su itave te noi tumarale uzdu i popreko. Jedini posao im
je i bio da tumaraju unaokolo. Strah koji su time izazivali bio je dovoljan
za odranje reda i veoma retko su morali da pribegavaju sili. Poto Grad
nije osvetljen, tama je mogla da predstavlja zatitu za mnoga ljudska bia
koja su puzala unaokolo, ali ak i da nije bilo patroldija koji su
predstavljali udaljenu pretnju, mogli su da naiu na mnoge opasnosti.
Radnje sa hranom i radionice bile su dobro uvane; luksuz Gornjeg Grada
bio je van njihovog domaaja; a da kradu jedni od drugih, da ive poput
parazita iskoriavajui tuu bedu, bilo je oigledno beskorisno.
Ono to bi se na svakom drugom svetu smatralo zloinom ovde u tami
praktino nije postojalo. Siromani su bili na dohvat ruke, ali bili su goli i
bosi, a do bogatih se nije moglo dopreti.
Terens je hitao dalje; a kada se naao ispod jednog od otvora u leguri
cementa pobledeo je i protiv svoje volje podigao pogled.
______________________________________________________
56
Nedohvatljivi!
Zar su odista bili nedohvatljivi? Koliko je samo puta tokom ivota
izmenio svoj stav prema Vlastelinima Sarka? Kao dete, ponaao se kao
pravo dete. Patroldije su bile udovita odevena u crnu i srebrnu odeu,
pred kojima se po pravilu bealo bez obzira da li si neto skrivio ili ne.
Vlastelini su bili magloviti i tajanstveni nadljudi, neizmerne dobrote, koji
su iveli u raju poznatom kao Sark, te pomno i strpljivo bdeli nad
dobrobiti budalastih mukaraca i ena sa Florine.
Svakog dana je u koli ponavljao: neka Duh Galaksije uva Vlasteline
kao to Vlastelini uvaju nas.
Tako je, pomisli on u tom trenutku, upravo tako. Upravo! Neka Duh
bude onakav prema njima kakvi su oni prema nama. Ni bolji ni gori. On
stisnu pesnice koje se odjednom zagrejae od tog stiska u tami.
Kada mu je bilo deset godina, u koli je napisao sastav o tome kako
zamilja ivot na Sarku. Bila je to puka matarija, koja je imala za cilj da
istakne njegovu umenost u pisanju. Seao se malo ega od onoga to je
napisao; u stvari, u pameti mu je ostao samo jedan pasus. U njemu je
opisao Vlasteline kako se svakog jutra okupljaju u jednom velikom
predvorju obojenom bojama kirtskih cvetova, te, svi visoki po dvadeset
stopa, dostojanstveno stoje unaokolo razmatrajui grehe Florinijanaca i s
puno tuge zakljuuju kako ih treba vratiti na put vrline.
Uitelj je bio veoma zadovoljan, i na kraju godine, kada su ostali
deaci i devojice nastavili da pohaaju kratke asove itanja, pisanja i
ponaanja, njega su prebacili u specijalno odeljenje gde je uio
aritmetiku, galaktografiju i sarkitsku istoriju. Kada je napunio esnaest
godina odveli su ga na Sark.
Jo se seao vanosti tog dana, koji je eleo da izbrie iz seanja.
Sramio se i pri samoj pomisli na njega.
Terens se pribliavao predgrau Grada. Povremeni povetarac donosio
je do njega teke none mirise kritskih cvetova. J o samo nekoliko
minuta i nai e se u kakvoj takvoj sigurnosti irokih polja gde nije bilo
redovnih patroldija i gde e, mada samo povremeno, kroz none oblake
ponovo videti zvezde. ak i onu vrstu, svetlu, utu zvezdu koja je bila
sunce Sarka.
Pola ivota bilo je to i njegovo sunce. Kada ju je prvi put ugledao kroz
prednji otvor svemirskog broda uinilo mu se da je ona vie od zvezde,
da je poput kakve nepodnoljivo svetle mermerne kuglice koju je smesta
______________________________________________________
57
poeleo da dri u krilu. Pomisao da se pribliava Raju odagnala je ak i
paralizujui strah od prvog svemirskog putovanja.
Spustio se u svoj Raj gde su ga predali jednom starom Florinijancu
koji se potom pobrinuo da ga okupaju i dolino obuku. Odveli su ga u
jednu veliku zgradu, na putu do koje se njegov postariji vodi duboko
poklonio nekoj osobi s kojom su se mimoilazili. "Pokloni se!" ljutito je
doapnuo starac mladom Terensu.
Terens ga zbunjeno poslua. "Ko je to?"
"Vlastelin, ti farmerska neznalice!"
"On! Vlastelin?"
Zastao je kao ukopan, tako da ga je starac morao pouriti da krene.
Tada je prvi put ugledao nekog Vlastelina. Uopte nije bio visok dvadeset
stopa; izgledao je kao i svaki drugi ovek. Drugi florinijanski maliani bi
se moda oporavili od oka usled jednog takvog ruenja iluzija, ali ne i
Terens. Neto u njemu se izmenilo, izmenilo zauvek.
Tokom itave obuke kroz koju je proao i za vreme kolovanja koje
mu je tako dobro ilo, nijednom nije zaboravio da su i Vlastelini ljudi.
Na kolovanju je proveo deset godina, a u trenucima kada nije ni uio
ni jeo ni spavao poduavali su ga kako da bude koristan na razne sitne
nain. Uili su ga kako da prenosi poruke u praznim kesama za bacanje,
da se duboko klanja kada prolazi neki Vlastelin i da se s puno potovanja
okrene prema zidu kada prolazi neka gospoa Vlastelina.
Narednih pet godina proveo je radei u Civilnoj slubi; premetan je
sa jednog mesta na drugo kako bi na najbolji mogui nain mogli da
ispitaju njegove mogunosti u raznim uslovima.
J ednom ga je posetio neki ugojeni, mekani Florinijanac, prijateljski se
osmehnuo i neno ga bocnuo po ramenu, te ga upitao ta misli o
Vlastelinima.
Terens je potisnuo elju da se okrene i pobegne. Pitao se da li su se
moda njegove misli mogle usei na neki tajanstveni nain u izraz
njegovog lica. Zatresao je glavom i promrmljao itav niz banalnosti o
dobroti Valstelina.
Ali debeljko je razmakao usne i rekao: "Ti to ne misli. Doi ponovo
noas na ovo mesto." Pruio mi je malu podsetnicu, koja se za nekoliko
minuta raspala i pougljenisala.
Terens je te noi otiao. Plaio se, ali je bio znatieljan. Tamo je
upoznao prijatelje koji su ga posmatrali krijui neku tajnu u oima i sa
______________________________________________________
58
kojima se kasnije viao na poslu, mada su se oni pravili da ga ne poznaju.
Sluao je ono to su govorili i ustanovio da mnogi od njih veruju u ono
to je i on sam gomilao u vlastitom umu, iskreno verujui da je to njegova
vlastita kreacija i niija vie.
Saznao je da bar neki Florinijanci misle kako su Vlastelini podli
grubijani koji muzu Florinina bogatstva radi svoje dobrobiti, a vredne
domoroce ostavljaju da se valjaju u neznanju i siromatvu. Saznao je da
se pribliava trenutak kada e doi do velike pobune protiv Sarka i da e
sva dobra i bogatstva Florine biti vraena njihovim vlasnicima.
Kako? upitao je Terens. I nastavio je da postavlja to pitanje. Konano,
Vlastelini i patroldije su bili ti koji su imali oruje.
Tada su mu ispriali o Trantoru, gorostasnom carstvu koje se u
nekoliko proteklih vekova toliko razvilo da je pola naseljenih svetova
Galaksije ulo u njegov sastav. Trantor e, rekoe mu, unititi Sark uz
pomo Florinijanaca.
Ali - najpre je pomislio Terens, a zato to izneo i pred ostale - ako je
Trantor bio tako veliki a Florina tako mala, nee li Trantor jednostavno
samo zameniti Sark u svojstvu jo snanijeg i okrutnijeg gospodara? Ako
je to bio jedini izlaz, onda bi moda bilo bolje da ostanu pod Sarkom.
Bolje gospodar koga ve poznaju nego neki drugi, o kome nita ne znaju.
Ismejali su ga i izbacili pod pretnjama smrti ako ikada i re izusti o
onom to je uo.
Ali posle izvesnog vremena, primetio je da su poeli da nestaju jedan
za drugim svi zaverenici, dok na kraju nije ostao samo onaj prvi - debeli.
Povremeno ga je viao kako tu i tamo apue sa kakvom pridolicom,
ali nije bilo sigurno upozoravati mlade rtve da su podvrgnute izazovu i
testiranju. Morae da pronau vlastiti put, kao to je to uinio i Terens.
Terens je ak izvesno vreme proveo i u Odeljenju za bezbednost,
emu se samo mali broj Florinijanaca mogao nadati. Kratko je, meutim,
tamo boravio, poto je mo koju je slubenik sticao u Odeljenju za
bezbednost bila tolika da je vreme to bi ga bilo koji pojedinac u njemu
proveo moralo biti krae nego igde drugde.
Ali ovde je Terens, na svoje iznenaenje, otkrio da postoji prava
zavera. Mukarci i ene su se nekako ipak sastajali na Florini i kovali
pobunu. Obino su Trantorijanci ovakve stvari kradomice pomagali
novcem. Ponekad su, opet, ti takozvani pobunjenici verovali da Florina
moe uspeti i bez iije pomoi.
______________________________________________________
59
Terens je dosta razmiljao o tome. Malo je govorio, ponaao se
pristojno, ali niko nije znao ta misli. Vlasteline je mrzeo delimino stoga
to nisu bili dvadeset stopa visoki, delom zato to je nekolicinu sluio
pognute glave, otkrivi da su uprkos svoj svojoj aroganciji to ipak
budalasta stvorenja uglavnom istog obrazovanja kao i on, ali obino
mnogo manje inteligentna.
Pa ipak, ta je drugo mogao nego da i dalje ostane u tom linom
ropstvu? Beskorisno bi bilo zameniti glupog sarkitskog vlastelina glupim
trantorijanskim carskim podanikom. Oekivati od florinijanskih seljaka
da neto uine bilo je nezamislivo glupo. I tako, izlaza nije bilo.
Bio je to problem o kome je mozgao godinama, kao student, kao nii
inovnik i kao varoanin.
A onda se stekao veliki broj udnih okolnosti i on se naao u prilici da
iskoristi odgovor o kome nikada nije ni sanjao; dopao mu je aka taj
neugledni ovek koji je nekada bio istraiva svemira, a koji je sada
blebetao o neemu to ugroava ivote svih mukaraca i ena na Florini.
Terens se sada nalazio u poljima gde je nona kia upravo prestajala, a
zvezde izmeu oblaka sjale vlanim sjajem. Duboko je udisao miris kirta
koji je predstavljao florinijansko blago i ujedno Florinino prokletstvo.
Nije se zanosio iluzijama. Vie nije bio varoanin. Nije ak bio ni
slobodni florinijanski seljak. Bio je kriminalac u bekstvu, begunac koji je
morao da se sakrije.
Pa ipak, u mozgu mu se razbuktao poar. Tokom poslednja dvadeset
etiri asa u rukama mu je bilo najjae oruje protiv Sarka o kome je iko
mogao i sanjati. U to nije bilo sumnje. Znao je da je Rikovo seanje
pouzdano, da je on sigurno nekada bio istraiva svemira, i da mu je neko
pomou psiho-sonde gotovo potpuno isprao mozak i da je ono ega se
seao bilo tano, uasno i... mono.
Bio je ubeen u to.
A sada se taj Rik nalazio u snanim rukama oveka koji se pretvara da
je florinijanski rodoljub, a u stvari je trantorski agent.
Terens je u samom dnu grla oseao gorinu svog besa. Razume se da
je taj Pekar bio trantorijanski agent. U to je bio ubeen od samog poetka.
Ko bi drugi od stanovnika Donjeg Grada mogao da doe u posed novca
potrebnog za izgradnju te glupave radarske pei?
Nije mogao dozvoliti da Rik padne u ake Trantoru. Ne sme da
dozvoli da Rik padne u ruke Trantoru. Nije postojala granica rizicima
______________________________________________________
60
koje je bio spreman da preuzme na sebe. Koga, uostalom, briga za rizik?
Ve je bio sebi obezbedio smrtnu kaznu. Na jednom krajiku neba
pojavio se nejasan sjaj. Saekae zoru. Razne patroldijske stanice e,
razume se, dobiti njegov opis, ali moda e protei nekoliko minuta pre
no to zabelee njegovo pojavljivanje.
A tokom tih nekoliko minuta on e biti varoanin. To e mu
obezbediti dovoljno vremena da uini neto o emu ak ni sada, ak ni
sada, nije smeo ni da razmilja.
Deset asova poto je Junc razgovarao sa onim Slubenikom, ponovo
se sreo sa Ludiganom Abelom.
Ambasador je pozdravio Junca sa svojom uobiajenom povrnom
srdanou, pa ipak se jasno naziralo da se osea krivim. Kada su se prvi
put sreli (a bilo je to dosta davno; gotovo da je prola jedna standardna
godina) nije obratio neku naroitu panju na samu njegovu priu. Po
glavi mu se vrzmala samo ova misao: hoe li to, ili moe li to, biti od
koristi Trantoru?
Trantor! Trantor je zauzimao prvo mesto u njegovim mislima, pa ipak
on nije bio od one vrste budala koje oboavaju neku gomilu zvezda ili
uti amblem svemirskog broda i sunca koji su nosile naoruane snage
Trantora. Ukratko, on nije bio rodoljub u uobiajenom smislu te rei i
Trantor kao Trantor nije mu nita znaio.
Ali oboavao je mir; i to sve vie to je bio stariji, jer je uivao u
svojoj ai vina, vazduhu proetom tihom muzikom i blagim parfemom,
u svom popodnevnom dremanju, i mirnom oekivanju smrti. Zamiljao je
da se svi ljudi moraju tako oseati; pa ipak, ljudi su trpeli zbog rata i
unitenja. Umirali su smrznuti u vakumu svemira, isparavali u eksploziji
atoma, umirali od gladi na opsednutim i bombardovanim planetama.
Kako, onda, ojaati mir? Razume se ne razumom, niti obrazovanjem.
Ako ovek nije u stanju da odmeri vrednosti mira i rata i izabere onaj
prvi, a ne drugi, koji bi ga onda dodatni argument mogao ubediti? ta bi
moglo reitije opisati prokletstvo rata od samog rata? Koje bi veliko delo
dijalektike moglo u sebi da sadri deseti deo snage jednog jedinog
razorenog broda sa njegovim sablasnim teretom?
I tako je preostalo samo jedno reenje za okonanje zloupotrebe sile -
sama sila.
Abel je u svom kabinetu imao kartu Trantora koja je bila napravljena
da pokazuje primenu te sile. Imala je oblik jasnog kristalnog jajeta u
______________________________________________________
61
kome je galaktiko soivo bilo predstavljeno u tri dimenzije. Zvezde su tu
imale oblik estica bele dijamantske praine, njene magline bile su
prikazane u obliku svetlih i tamnih izmaglica, a u sredinjim dubinama
nalazilo se nekoliko crvenih estica koje su nekada predstavljale
Trantorsku republiku.
Ne 'predstavljale' - nego 'nekada predstavljale'. Pre pet stotina godina
Trantorska republika sastojala se od svega pet svetova.
Ali ovo je bila istorijska karta i pokazivala je Republiku u ovakvom
stanju jedino kada je brojanik bio podeen na nulu. Ako bi se brojanik
okrenuo za jedan podeok dobijala bi se slika Galaksije pedeset godina
kasnije, kada se oko ruba Trantora ve crveneo venac zvezda.
Pola milenijuma bi prolo kada bi se brojanik okrenuo za deset
podeoka i po karti bi u potocima potekla crvena boja krvi, sve dok
polovina Galaksije ne bi bila zahvaena tom crvenom lokvom.
Ta crvena boja nije samo na simbolian nain podseala na boju krvi.
Dok je Trantorska republika prerastala u Trantorsku konfederaciju, a
potom u Trantorsko carstvo, put napretka vijugao je kroz zamrenu umu
rasporenih mukaraca, unitenih brodova i razorenih svetova. Pa ipak,
Trantor je iz svega toga iziao jak, a u okviru tog crvenila vladao je mir.
Sada je Trantor podrhtavao na rubu nove promene: teio je da od
Trantorskog carstva preraste u Galaktiko carstvo u kome bi crvena boja
progutala sve zvezde i u kome bi vladao sveopti mir - Pax Trantorica.
Abel je eznuo za tim. Pre pet stotina godina, pre etiri stotine godina,
pa ak pre samo dve stotine godina, suprotstavio bi se Trantoru
smatrajui ga neprijatnim gnezdom zlih materijalista i agresivaca koji ne
vode rauna o pravima drugih, koji kod kue sprovode deliminu
demokratiju, mada kod drugih odmah uoavaju i najmanje nepravde, i
koji su neizmerno pohlepni. Ali to je bila prolost.
On nije bio na strani Trantora, ve se zalagao za onaj sveobuhvatni
kraj koji bi budui Trantor oliavao. I tako je pitanje: kako e ovo pomoi
galaktikom miru? prirodno preraslo u: kako e ovo pomoi Trantoru?
Nevolja je bila u tome to u ovom asu ni sam to nije znao. Za Junca
je, oigledno, postojalo samo jedno reenje. Trantor mora podrati MSIB
i kazniti Sark.
Kada bi mogli da nau makar jedan vrst dokaz protiv Sarka, sve bi
jo moglo ispasti dobro. A moda ak ni tada ne bi bilo dobro. A naroito
to ne bi bilo ako se ne pronae nijedan vrst dokaz. U svakom sluaju,
______________________________________________________
62
Trantor nije smeo da povue nijedan prenagljen potez. itavoj Galaksiji
je bilo jasno da se Trantor nalazi na rubu osvajanja prevlasti u Galaksiji,
ali da je jo postojala mogunost da se ne-trantorske planete udrue protiv
njega. Trantor je bio u stanju da dobije ak i taj rat, ali verovatno bi bio
primoran da plati vosoku cenu zbog koje bi pobeda predstavljala samo
prijatniji naziv za poraz.
Stoga u ovoj poslednjoj etapi igre, Trantor ni po koju cenu nije smeo
da napravi nijedan neoprezan korak. I tako je Abel krenuo lagano,
prostirui svoju tananu mreu preko lavirinta Civilne slube i sjaja
vlastelinskih poseda Sarka, probijajui se osmehom i postavljajui
naizgled nevana pitanja. Nije zaboravio ni da naloi trantorskoj tajnoj
slubi da dri na oku i samog Junca, kako taj ogoreni Liberijanac ne bi u
nekom trenutku poinio tetu koju Abel ni za godinu dana ne bi bio u
stanju da popravi.
Abela je zapanjivao Liberijanev uporni bes. Jednom ga je upitao:
"Zato ste toliko zabrinuti zbog jednog agenta?"
Spremio se da uje kako je MSIB estita organizacija i da je dunost
svih da podravaju Biro ne kao orue ovog ili onog sveta, ve u interesu
itavog oveanstva. Ali prevario se.
Umesto da mu odri takav jedan govor J unc se samo namrtio i
odgovorio: "Jer se u osnovi svega toga nalazi odnos izmeu Sarka i
Florine. elim da taj odnos ogolim i unitim."
Abel je, ni manje ni vie, osetio pravo gaenje. Uvek i svuda postojala
je ta zaokupljenost pojedinanim svetovima koja je onemoguavala,
stalno iznova, svako razumno usredsreivanje na problem galaktikog
jedinstva. Nije sporno da je tu i tamo bilo drutvenih nepravdi. Ponekad
ih je ak bilo nemogue svariti. Ali ko je mogao oekivati da e se takva
jedna nepravda reiti na nivou niem od galaktikog? Kao prvo, mora
doi do okonanja svih ratova i prestanka suparnitva meu nacijama, pa
tek onda e ovek moi da se okrene reavanju unutranje bede iji je
glavni uzrok ipak spoljanji sukob.
Junc ak nije ni poticao sa Florine. On ak ni na to nije mogao da se
pozove ako bi hteo da opravda svoju kratkovidost.
"ta vam znai Florina?" upita ga Abel.
Junc je za trenutak oklevao, ali ipak odgovori: "Oseam izvesnu
srodnost sa njom."
"Ali vi ste Liberijanac. Ili sam bar ja stekao takav utisak."
______________________________________________________
63
"J esam, ali upravo u tome i lei pomenuta srodnost. Mi smo, i jedni i
drugi, krajnosti u Galaksiji prosenih."
"Krajnosti? Ne razumem."
"Po boji koe", objasni Junc. "Oni su neobino bledi. Mi smo
neobino tamni. To neto znai. To nas povezuje. Imamo neto
zajedniko. ini mi se da su Nai preci kroz svoju dugu istoriju bili
razliiti, da su ih, ak, i progonile brojnije drutvene zajednice. Mi smo
nesreni belci i crnci, braa po razliitosti."
Ali u tom trenutku, primetivi Abelov zaprepaeni pogled, Junc se
zagrcnu i prestade da govori. Nikada vie nisu naeli tu temu.
A sada, godinu dana kasnije, bez ikakvog upozorenja, bez ikakve
prethodne najave, upravo u trenutku kada se moda moglo oekivati da se
itava ta uvrnuta stvar mirno okona, i kada je ak i Junc poeo da
pokazuje znake umora, sve je eksplodiralo. Sada se naao pred
drugaijim Juncom, koji svoj bes nije vie uvao samo za Sark, ve je
njime poeo da zasipa i samog Abela.
"Ne zameram vam", poe Liberijanac isprekidano, "to su mi vai
agenti stalno bili za petama. Razumljivo je da ste oprezni i da ne smete da
se oslonite ni na koga i ni na ta. to se toga tie, sve je u redu. Ali zato
me niste obavestili im ste saznali gde se nalazi na ovek?"
Abel je rukom prelazio preko toplog tkanja naslona svoje stolice.
"Stvari su sloene. Uvek su tako sloene. Sredio sam da se svaki izvetaj
koji dobijemo od bilo kakvog neovlaenog tragaa u vezi sa svemirskim
istraivaem urui odreenom broju mojih agenata - i vama. ak sam
smatrao da e vam moda biti potrebna zatita. Ali na Florini..."
"Da", primeti J unc gorko. "Ispali smo budale to se toga nismo setili.
Proveli smo gotovo godinu dana dokazujui da ga nema na Sarku.
Trebalo je pretpostaviti da se nalazi na Florini, ali nama to nije palo na
pamet. U svakom sluaju, sada je na. Ili va; ali pretpostavljam da ete
mi omoguiti da ga vidim?"
Abel ne odgovori neposredno na pitanje, ve samo ree: "Kaete da su
vam saoptili da je Korov trantorijanski agent?"
"Zar nije? Zato bi mi lagali? Ili su moda pogreno obaveteni?"
"Nisu vas slagali, a nisu ni pogreno obaveteni. On jeste na agent
ve deset godina, ali me uznemiruje injenica da oni to znaju. Tera me na
razmiljanje o tome ta jo znaju o nama i koliko se naa graevina moe
______________________________________________________
64
pokazati klimavom. Ali zar vas to nije nateralo da se zapitate zato su
vam tek tako rekli da je on jedan od naih?"
"Pretpostavljam zato to je to istina, a i kako bi me jednom za svagda
spreili da ih brukam nastavljajui da postavljam pitanja koja bi samo
mogla da izazovu nevolje izmeu njih i Trantora."
"Istina predstavlja diskreditovanu robu meu diplomatima - a i kakvu
bismo veu nevolju mogli sebi navui na vrat od ove koju su nam ve
navukli stavivi nam do znanja ta im je sve poznato o nama: pruili su
nam mogunost, pre no to je postalo suvie kasno, da povuemo svoju
oteenu mreu, popravimo je i ponovo je rasprostremo."
"Odgovorite onda sami na pitanje koje ste mi postavili."
"Tvrdim vam da su vam otkrili Korovljev pravi identitet u znak
trijumfa. Ve im je bilo poznato da im ono to znaju vie ne moe ni
pomoi ni nauditi, poto je meni ve dvanaest asova poznato da oni
znaju da je Korov jedan od naih."
"Ali kako?"
"Saznao sam to na najpouzdaniji mogui nain. ujte! Pre dvanaest
asova Meta Korova, trantorskog agenta, ubio je jedan pripadnik
florinijanske patrole. Dvoje Florinijanaca koji su u to vreme bili s njim,
jedna ena i jedan mukarac koji je po svemu sudei operativac za kojim
tragate, nestali su, nestali, isparili. Verovatno su dopali aka
Vlastelinima." J unc zaurla i napola se podie sa stolice.
Abel sasvim smireno prinese au vina usnama i zakljui: "Slubenim
putem ne mogu nita da uinim. Poginuli je bio Florinijanac, a oni koji su
nestali, bez obzira na nae dokaze koji pokazuju suprotno, lie na
Florinijance. I tako, vidite, najpre su nas opasno nadigrali, a sada nam se
jo i rugaju."

______________________________________________________
65
7. PATROLDIJA

Rik je video kako je Pekar poginuo, video ga je kako se nemo sruio,
kada mu je grudni ko bio smrskan i pougljenisan te pretvoren u
zadimljenu ruevinu, poto ga je prethodno pogodio prigueni hitac
blastera. Bio je to prizor koji je u njemu zagluio gotovo sve to mu je
prethodilo, i gotovo sve to je potom usledilo.
Nejasno se seao patroldije koji je prilazio, a potom nemo ali
nedvosmisleno jasnim pokretom stao da izvlai oruje. Pekar je podigao
pogled i pokuao da izgovori poslednju re, ali nije za to imao vremena.
Kada je zloin ve bio poinjen, Rik oseti kako mu krv kulja u ui, dok je
gomila oko njega divlje vritala i komeala se, otiui u svim pravcima
poput nabujale reke.
Na trenutak to je potrlo sva poboljanja koja je Rikov um postigao za
ovih nekoliko poslednjih asova provedenih u snu. Patroldija je poeo
da se probija ka njemu, naleui na vritee mukarce i ene kao da
predstavljaju lepljivo more od blata kroz koje e morati s mukom da
prodre. Rika i Lonu zahvati struja i ponese. Kada su se iznad njih pojavila
letea kola patroldija, ve su se stvorili vrtlozi i poodstruje, koji su
zaokretali i podrhtavali. Valona je pourivala Rika napred, ka
predgraima Grada. Izvesno vreme on se ponaao poput jueranjeg
zaplaenog deteta, ni najmanje nalik na onog gotovo odraslog mukarca
od tog jutra.
Tog jutra se probudio u sivilu zore koje nije mogao da vidi iz sobe bez
prozora u kojoj je spavao. Ostao je dugo da lei, prouavajui svoj um.
Tokom te noi jedan njegov deo je zacelio; neto se spojilo u celinu. To
se spremalo jo od onog trenutka, pre dva dna, kada je poeo da se 'sea'.
Proces je potrajao itavog prethodnog dana. Putovanje u Gornji Grad i
biblioteku, napad na patroldiju i beg koji je usledio, te susret sa
Pekarom... sve je to na njega delovalo poput fermenta. Uvenule niti
njegova uma koje su tako dugo bile uspavane odjednom su se zategle i
ispravile, primorane na bolnu aktivnost, a sada, poto se ispavao, neto je
oko njih lagano pulsiralo.
Razmiljao je o svemiru i o zvezdama o neizmernim samotnim
prostorima i velikoj tiini.
Na kraju je okrenuo glavu u stranu i pozvao: "Lona?"
______________________________________________________
66
Istog asa se probudila, podigla na lakat i zagledala u njegovom
pravcu.
"Rik?"
"Ovde sam, Lona."
"J e li ti dobro?"
"Svakako." Nije mogao da obuzda svoje uzbuenje. "Oseam se
izvrsno, Lona. uj! Jo se neeg seam. Bio sam u brodu i znam tano..."
Ali ona ga nije sluala. Navukla je haljinu i leima okrenuta prema
njemu poravnala av s prednje strane, a zatim nervozno stala da provlai
kai.
Zatim mu je prila na prstima. "Nisam htela da zaspim, Rik. Pokuala
sam da ostanem budna."
Rik oseti kako njena nervoza prelazi i na njega i on upita: "Neto nije
u redu?"
"Pst, nemoj govoriti tako glasno. Sve je u redu."
"Gde je varoanin?"
"Nije ovde. Morao je... morao je da ode. Zato ne odspava jo malo,
Rik?"
On odgurnu njenu ruku kojom je htela da ga smiri. "Sasvim mi je
dobro. Ne elim da spavam. eleo sam varoaninu da ispriam o mom
brodu."
Ali varoanina nije bilo, a Valona nije htela da ga saslua. Rik klonu i
po prvi put oseti da mu Valona ide na ivce. Odnosila se prema njemu
kao da je dete, a on jepoeo da se osea poput mukarca.
U sobu prodre svetlost, a sa njom i krupni Pekar. Rik stade da mirka,
i na trenutak se uplai. Uopte se nije usprotivio kada mu je Valona
zatitniki prebacila ruku preko ramena.
Pekarove debele usne razvukoe se u osmeh. "Poranili ste", primeti
on.
Nijedno od njih mu nita ne odgovori.
"Ba dobro", dodade Pekar. "Danas se selite."
Valonina usta bila su suva. "Neete nas predati patroldijama?" upita
ona.
Setila se naina na koji je posmatrao Rika poto je varoanin otiao. I
sada je gledao u Rika; samo u Rika.
"Ne, neu vas predati patroldijama", potvrdi on. "Obaveteni su pravi
ljudi i biete doista bezbedni."
______________________________________________________
67
Otiao je, a kada se ubrzo potom vratio doneo je hranu, odeu i dva
lavora vode. Odea je bila nova, ali njima potpuno nepoznatog izgleda.
Posmatrao ih je dok su jeli i govorio, objanjavajui im: "Dobiete
nova imena i nove podatke. Morate dobro da pratite ta vam govorim i
nita od toga ne smete zaboraviti. Vi niste Florinijanci, razumete li? Vi
ste brat i sestra sa planete Voteks. Bili ste u poseti Florini..."
Nastavio je da nabraja pojedinosti, da postavlja pitanja i slua
odgovore.
Rik je bio zadovoljan to je mogao da pokae da mu se seanje
popravilo i da brzo ui, ali Valonine oi bile su tamne od brige.
Pekaru to nije promaklo i on se obrati devojci: "Ako mi da i najmanji
povod njega u samog poslati na put, a tebe u ostaviti."
Valona je ravnomerno stiskala i oputala svoje snane zgrene ake.
"Neu praviti neprilike."
Jutro bee ve dobro poodmaklo pre no to Pekar ustade i dobaci im:
"Hajdemo!"
Na kraju im je jo zavukao male crne listove od mekane vetake koe
u depove na grudima.
Kada su se jednom nali napolju, Rik u udu stade razgledati ono to
je mogao da vidi od sebe. Nije znao da odea moe biti tako
komplikovana. Pekar mu je pomogao da je navue, ali ko e mu pomoi
da je skine? Valona uopte nije liila na devojku sa farme. ak su joj i
noge bile prekrivene tankim materijalom, a cipele su joj na peti bile
izdignute tako da je morala paljivo da odrava ravnoteu dok je hodala.
Prolaznici su poeli da se okupljaju, da zure i srameljivo se
doaptavaju, da dovikuju jedni druge. Uglavnom su se oko njih okupljala
deca, te ene sa pijace i odrpani zabuanti. Pekar kao da je sasvim
zaboravio na njih. Drao je u ruci debeo tap koji bi se povremeno,
naizgled sluajno, naao meu nogama onih koji bi se suvie pribliili.
A onda, na jedva nekih stotinu jardi od pekare i posle samo jednog
zaokreta, spoljanji rubovi gomile koja ih je okruivala uzbueno stadoe
da se razmiu i Rik ugleda crnosivu uniformu nekog patroldije. I
dogodilo se. Oruje, pucanj, i ponovo divlji trk. Da li je uopte u
poslednje vreme ijedan trenutak proveo ne mislei na strah, ijedan
trenutak kada se senka patroldije nije nadnosila nad njim?
______________________________________________________
68
Nali su se u blatitu jedne od spoljanjih oblasti Grada. Valona je
uurbano dahtala; na njenoj novoj haljini nazirale su se mokre mrlje od
znoja.
"Ne mogu vie da trim!" prodahta Rik.
"Moramo."
"Ali ne ovako. Sluaj." On se snano povue unazad, opirui se
devojinom stisku. "Sasluaj me."
Strah i panika su ga polako naputali.
"Zato ne uinimo upravo ono to je Pekar od nas traio da uinimo?"
upita on.
"Otkuda zna ta je on od nas hteo?" odvrati ona. Bila je preplaena.
elela je da se dalje kree.
"Trebalo je da se ponaamo kao da smo doli s nekog drugog sveta i
zato nam je dao ovo", objasni on. Rik je bio uzbuen. Iz depa je izvukao
mali pravougaonik, zagledao se u jednu pa u drugu stranu, pa pokuao da
ga otvori kao da je kakva knjiica.
Nije uspeo. Sastojao se od jednog jedinog lista. Opipao je ivice, a kada
su mu se prsti sreli na jednom od uglova zauo je, ili bolje reeno osetio,
da je neto popustilo; i ona strana koja je bila okrenuta prema njemu
postala je iznenada mlenobela. Sitno ispisane rei na novoj povrini bilo
je teko razabrati, mada je paljivo poeo da nazire slogove.
"Ovo je paso", konano zakljui.
"ta je to?"
"Neto to e nam omoguiti da odemo odavde." Bio je ubeen da je
tako. Ta re mu je jednostavno pala na pamet.
Jedna jedina re, 'paso', i to tek tako. "Zar ne shvata? eleo je da
napustimo Florinu. Brodom. Pa, uinimo to."
Ona se pobuni. "Ne. Njega su zaustavili. Ubili su ga. Ne moemo,
Rik, ne moemo."
Ali njemu se urilo. Gotovo je zaplitao jezikom dok joj je govorio.
"Ali to e biti najbolje. Oni nee oekivati da uinimo tako neto. A
neemo ni otii na brod kojim je on eleo da odemo. Taj e biti pod
prismotrom. Poi emo na neki drugi. Bilo koji drugi."
Brod. Bilo koji brod. Te rei su mu odzvanjale u uima. Uopte ga nije
bilo briga da li je njegova ideja dobra ili ne. eleo je da se nae na brodu.
eleo je da bude u svemiru.
"Molim te, Lona!"
______________________________________________________
69
Ona najzad pristade. "U redu. Ako stvarno tako misli. Znam gde se
nalazi svemirska luka. Kada sam bila mala imali smo obiaj da za
slobodnih dana ponekad odemo donde i iz daljine posmatramo poletanje
brodova."
Ponovo su krenuli, a Rik je oseao tek neznatnu nelagodnost koja mu
se uzalud javljala na pragu svesti. Neko seanje iz bliske, a ne iz daleke
prolosti; neto ega bi trebalo da se seti, a nije mogao; jednostavno, nije
mogao. Neto.
Ipak, potisnuo je tu nelagodnost mislei na brod koji ih je ekao.
Florinijanac na ulaznim vratima ispunio je svoju mericu uzbuenja za
taj dan, ali to je bilo posredno uzbuenje. Kolale su unaokolo
neproverene prie o prethodnoj veeri u kojima su se pominjali napadnuti
patroldija i odvana bekstva. Do jutra pria je dobila u ozbiljnosti i
aputalo se i o ubijenim patroldijama.
Nije se usuivao da napusti svoje mesto, ali je istezao vrat i posmatrao
vazduna kola kako prolaze, namrgoene patroldije kako odlaze i odlaze
sve dok njihov broj u svemirskoj luci nije bio sveden gotovo na nulu.
Pomislio je kako sigurno pune Grad patroldijama, te se odjednom
uplaio i osetio pijani zanos. Zato bi trebalo da ga raduje pomisao na
poubijane patroldije? Nikada mu nisu dosaivali. Bar ne mnogo. Imao je
dobar posao. Nije on bio nikakav glupavi seljak.
Ali ipak je bio sretan.
J edva da je uopte imao vremena da pred sobom primeti par kome je
oigledno bilo neprijatno i koji se znojio u neobinoj odei koja ih je ve
na prvi pogled svrstavala u red stranaca. ena je proturila paso kroz
prorez.
Pogledao je nju, paso, listu rezervacija. Pritisnuo je odgovarajue
dugme i dve providne trake filma izletee pred njih.
"Proite", dobaci im on nestrpljivo. "Obavijte ih oko zglavaka i
produite."
"Koji je na brod?" upita ena utivim apatom.
To mu se dopalo. Retki su bili stranci u florinijanskoj svemirskoj luci.
Poslednjih godina ih je bilo sve manje i manje. Ali kada bi se pojavili,
onda to nisu bili ni patroldije ni Vlastelini. Izgleda da nisu shvatili da je
samo Florinijanac, te su mu se utivo obraali.
______________________________________________________
70
Oseao se kao da je porastao za dva ina i stoga ljubazno odgovori:
"Nai ete ga na doku broj 17, gospoo. elim vam ugodan put do
Voteksa." Izgovorio je to u visokom stilu.
Zatim se vratio ponovnom zivkanju prijatelja u Gradu, kako bi doao
do novih obavetenja; pokuavao je, istovremeno, da uhvati neki
razgovor preko energetskog snopa u Gornjem Gradu.
Prolo je dosta asova pre no to je uvideo da je poinio uasnu
greku.
"Lona!" uzviknu Rik.
Povukavi je za lakat, on hitro pokaza prstom i proapta: "Onaj tamo!"
Valona sumnjiavo pogleda prema pokazanom joj brodu. Bio je
mnogo manji nego onaj na doku 17, za koji su imali karte. Izgledao je
nekako sav uglaan. etiri vazdune komore zjapile su otvorene, isto kao
i glavni ulaz iz koga se, poput isplaenog jezika, sve do tla protezala
rampa.
"Provetravaju ga", ree Rik. "Obino putnike brodove provetravaju
pre poletanja kako bi se oslobodili nagomilanog mirisa kiseonika iz boca,
koje slue za viekratnu upotrebu."
Valona je zurila u njega. "Otkud ti to zna?"
Rik oseti kako mu se grudi nadimaju od tatine. "J ednostavno znam.
Zna, sada u njemu sigurno nema nikoga. Nee nam ba biti ugodno na
svoj toj promaji."
On se s nelagodnou osvrnu oko sebe. "Mada ne znam zbog ega
ovde ima tako malo ljudi. Da li je ovako bilo i kada si ti dolazila da
posmatra poletanja?"
Valona pomisli kako nije, ali malo ega se seala. Seanje na
detinjstvo bilo je tako daleko.
Dok su drhtavim nogama prelazili preko rampe, nigde u blizini se nije
pojavio nijedan patroldija. J edino su primetili civilne slubenike koji su
ili svojim poslom i iz daljine izgledali veoma sitni.
Kada su stupili u unutranjost presee ih snano strujanje vazduha, a
Valoni se haljina priljubi uz stomak tako da je morala da spusti ruke kako
bi je pridrala da se ne podigne uvis.
"J e li uvek ovako?" upita ona. Nikada ranije nije bila ni na jednom
svemirskom brodu; nikada nije ni sanjala da e se nai na nekom. vrsto
je skupila usne, dok joj je srce divlje lupalo.
"Nije", odvrati Rik. "Samo za vreme provetravanja."
______________________________________________________
71
Radosno je prolazio vrstim metalnim prolazima, udno ispitujui
prazne prostorije.
"Ovamo", pozva je on. Bila je to kuhinja.
Govorio je uurbano. "Voda je vana. Dosta dugo moemo da
izdrimo bez hrane. Ali ne i bez vode."
Stao je da pretura po urednim i zbijenim ormaniima sa posuem, i na
kraju se pojavio sa jednim velikim kontejnerom koji je imao i slavinu.
Osvrnuo se unaokolo traei brodsku slavinu, mrmljajui bez daha
molitvu da nisu zaboravili da napune rezervoare sa vodom, a zatim je s
olakanjem razvukao usta u osmeh kada se zauo neni zvuk pumpi i
pojavio postojani mlaz tenosti.
"A sada uzmi nekoliko konzervi. Ne suvie. Ne elimo da primete."
Rik se oajniki trudio da doe do nekog novog otkria. Ponovo je
tragao za nekim ega ni sam nije mogao da se seti. Povremeno je jo
nailazio na te provalije u mislima koje je kukaviki izbegavao, poriui i
samo njihovo postojanje.
Pronaao je jednu malu prostoriju namenjenu za dranje protivpoarne
opreme, medicinske i hiruke zalihe u sluaju nude i opreme za
zavarivanje.
Zatim pomalo neubedljivo objasni: "Nee ovamo zalaziti, sem u
hitnim sluajevima. Boji li se, Lona?"
"S tobom se neu plaiti, Rik", odvrati ona ponizno. Pre dva dna, ne,
pre dvanaest asova, stvari su izgledale sasvim drugaije. Ali ovde na
brodu, usled izvesne promene u linosti u koju nije zalazila, Rik je postao
odrasli mukarac, a ona je bila dete.
"Neemo moi da palimo svetlo", ree on, "jer bi primetili pojaanu
potronju energije; a to se tie toaleta, moraemo da ekamo da pou na
poinak, te da pokuamo da se provuemo pored none posade."
Strujanje vazduha iznenada prestade. Vie im svojih hladnim dahom
nije dodirivao obraze, a zamenilo ga je neno, postojano zujanje koje je
dopiralo iz daljine, da bi zatim prestalo i ustupilo mesto tiini.
"Uskoro e se ukrcati", objasni Rik, "a onda emo krenuti put
svemira."
Valona nikada ranije nije videla takvu radost na Rikovom licu. Bio je
poput ljubavnika koji kree na sastanak sa svojom dragom.
______________________________________________________
72
Ako se Rik tog jutra oseao poput mukarca, sada je bio div ije su se
ruke rairile da obujme Galaksiju. Zvezde su bile njegovi klikeri, a
magline pauina koju je otklanjao jednim pokretom ruke.
Nalazio se na brodu! Seanja su mu neprestano navirala, potiskujui
ona nedavna, kako bi dobila na prostoru. Polako je zaboravljao kirtska
polja, mlin i Valonu koja mu je pevuila u tami. Predstavljali su samo
trenutke prekida u ustrojstvu koje mu se sada vraalo oparanih ivica to
su se, meutim, ponovo lagano itrikavale.
Za sve to bio je zasluan brod!
Da su ga samo ranije smestili na neki brod ne bi morao toliko da eka
da mu se spaljene elije mozga oporave!
On se neno obrati Valoni u tami. "Ne brini. Osetie vibracije i uti
buku motora. Osetie i veliki pritisak. To je od ubrzanja."
Nije postojala nijedna jednostavna florinijanska re koja je oznaavala
taj pojam, tako da on upotrebi jednu drugu re umesto nje, re koje se
sasvim lako setio. Valona ga nije razumela.
"Hoe li boleti?" upita ga.
"Oseae se neprijatno", odgovori on, "zato to nemamo nikakav
antiakceleratorski ureaj koji bi podigao pritisak; meutim, to nee dugo
potrajati. Samo ti stoj leima oslonjena o ovaj zid, a kada oseti da te
neto gura ka njemu, opusti se. Vidi, upravo poinje." Odabrao je pravi
zid, i dok je rasla buka koju su stvarali hiperatomski potisci, postojalo je
lagano jasno da se sila tee pomerila, tako da je nekadanji uspravni zid
sada postajao sve vie i vie dijagonalan.
Valona zacvile, a zatim zauta teko diui. U grlima ih je greblo
poto su im se grudi, nezatiene remenjem i hidraulinim titnicima,
napinjale da omogue pluima da udahnu makar malo vazduha.
Rik je uspeo da dahui procedi nekoliko rei, bilo kojih rei kojima
e Valoni staviti do znanja da je pored nje i osloboditi je uasnog straha
od nepoznatog za koji je znao da je prodire. Bio je to samo brod; samo
jedan divan brod; ali ona nikad ranije nije bila na brodu.
"Postoji jo i skok", objasni joj on, "razume se, kada se prolazi kroz
hipersvemir i kada se odjednom prevaljuju i najvee razdaljine izmeu
zvezda. To nee ni primetiti. Nee ni biti svesna kada do toga doe.
Nije to nita u poreenju s ovim. Samo oseti laki gr unutra i gotovo."
Izgovarao je rei po slogovima, kao da rei. Trebalo mu je dosta vremena
da sve ovo izrekne.
______________________________________________________
73
Sa njihovih grudi se lagano podie sva teina, a nevidljivi lanac kojim
su bili prikovani za zid rastee se i spade. Oni dahui padoe na pod.
"Jeste li povreeni, Rik?" upita konano Valona.
"Ja, povreen?" Poe mu, ak, za rukom da se i nasmeje. Jo nije u
potpunosti povratio dah, ali se nasmeja pri samoj pomisli na to da bi on
mogao biti povreen na nekom brodu.
"J ednom prilikom sam godinama iveo na brodu", primeti on.
"Mesecima se ne bih sputao ni na jednu planetu."
"Zato?" upita ga ona.
Rik, meutim, nije mogao da se seti. Jednostavno se tako ponaao.
Bilo mu je mrsko da se sputa na planete. Zbog neega je morao da ostaje
u svemiru, ali nije mogao da se seti zbog ega. Ponovo se naao pred
provalijom.
"Bio sam na zadatku", konano odgovori.
"Da", prihvati ona. "Ispitivao si Nita."
"Tako je." Bio je zadovoljan. "Upravo time sam se bavio. Zna li ta to
znai?"
"Ne znam."
Nije oekivao da e ga shvatiti, ali imao je potrebu da pria. Morao je
da otkrije svoja seanja, da pijano uiva u injenici da je u stanju da
prizove stvari iz prolosti na i najmanji mig mentalnog prsta.
"Vidi", zapoe on, "sve u Vaseljeni sastoji se od stotina razliitih
vrsta supstanci. Mi te supstance nazivamo elementima. Gvoe i bakar su
elementi."
"Mislila sam da su metali."
"I jesu, ali su i elementi. Kao to su i kiseonik, vodonik, ugljenik i
paladijum. Najvaniji od svih su vodonik i helijum. Oni su
najjednostavniji i najrasprostranjeniji."
"Nikada za nih nisma ula", primeti zamiljeno Valona.
"Dvadeset pet procenata Vaseljene sastoji se od vodonika, a preostali
deo uglavnom od helijuma. ak i svemir."
"J ednom mi je neko rekao", uurba se Valona, "da je svemir vakuum.
Rekoe mi, jo, da to znai kako tamo nema niega. Je li to pogreno?"
"Ne u potpunosti. Samo nema gotovo niega. Ali vidi, ja sam bio
istraiva svemira, to znai da sam putovao kroz prostor i skupljao
krajnje neznatne koliine elemenata, a potom ih ispitivao. to znai da
______________________________________________________
74
sam odreivao koliko je bilo vodonika, koliko helijuma, a koliko drugih
elemenata."
"Zato?"
"E, pa to je vrlo sloeno. Zna, elementi nisu ravnomerno rasporeeni
u svemiru. U pojedinim oblastima ima malo vie helijuma nego to je to
uobiajeno; u drugim malo vie natrijuma nego to je to uobiajeno; i
tako dalje. Ova podruja, u kojima se javlja pretek nekog elementa,
krivudaju kroz svemir poput struja. Tako ih i zovu. Svemirske struje.
Vano je znati kako su te struje rasporeene, jer bi to moglo objasniti i
kako je Vaseljena nastala i kako se razvijala."
"Kako se to moe time objasniti?"
Rik je oklevao. "Niko to ne zna tano."
Pourio je dalje, posramljen to ovo ogromno skladite znanja koje je
ponovo postalo dostupno njegovom umu tako lako moe da bude
saterano u orsokak oznaen sa 'nepoznato' i to pitanjima jedne... jedne...
Iznenada mu sinu da je Valona, konano, samo jedna seljanka sa Florine.
"Zatim, opet", nastavi on, "u svim oblastima Galaksije nailazimo na
veu ili manju gustou i debljinu ovog svemirskog gasa. Ona je razliita
na razliitim mestima i mi moramo tano znati kolika je, da bismo
omoguili brodovima da tano proraunaju kako da naprave skok kroz
hipersvemir. To je nalik na..." Glas mu odjednom zamue.
Valona se ukoi i stade da oekuje da on nastavi, ali je usledila samo
tiina.
Glas joj hrapavo zazvuao u potpunoj tami.
"Rik? ta nije u redu Rik?"
I dalje je vladala tiina. epala ga je akama za ramena i stala da ga
trese. "Rik! Rik!"
Zatim je ponovo zaula glas onog starog Rika. Bio je slab, zaplaen, i
iz njega su se izgubili sva radost i samouverenost.
"Lona! U neem smo pogreili."
"U emu je stvar? U emu smo pogreili?"
Scena u kojoj patroldija ubija Pekara bila mu je jasno urezana u
seanje, i sada mu se vratila na isti nain kao i mnoge druge stvari.
"Nije trebalo da pobegnemo", ree on. "Ne bi trebalo da smo ovde na
ovom brodu."
Nekontrolisano se tresao, i Valona je bezuspeno pokuavala da mu
rukom otre znoj sa ela.
______________________________________________________
75
"Zato?" upita ona. "Zato?"
"Zato to je trebalo da znamo da Pekar nije oekivao da e mu
patroldije stvarati neprilike ako odlui da nas izvede po danu. Sea li se
onog patroldije? Onoga koji je ubio Pekara?"
"Da."
"Sea li se njegovog lica?"
"Nisam se usudila da ga pogledam."
"Ja jesam, i primetio sam neto neobino, ali nisam razmiljao o tome.
Nisam razmiljao. Lona, to nije bio patroldija. Bio je to varoanin, Lona.
Bio je to varoanin odeven u odeu nekog patroldije."

8. GOSPA

Samija od Fifa bila je tano pet stopa visoka, i svih njenih ezdeset
ina nalazilo se u stanju uzdrhtale ozlojeenosti. Bila je teka funtu i po
po inu i u ovom trenutku svaka od njenih dvadeset funti predstavljala je
esnaest unci postojanog besa.
urno je koraala s jednog kraja prostorije na drugi, tamne kose
neuredno pokupljene visoko iznad glave, na zailjenim potpeticama zbog
kojih je izgledala via nego to je to u stvari bila i uske brade sa uoljivim
prorezom koja je podrhtavala.
"Oh, ne!" uzviknu ona. "Ne bi on to meni uinio. On to nije smeo da
mi uini. Kapetane!" Glas joj je bio otar i u njemu se oseala naviknutost
osobe na vlasti da izdaje nareenja. Kapetan Raceti se povijao onako
kako je vetar duvao. "Moja Gospo?"
Za svakog bi Florinijanca kapetan Raceti, razume se, bio 'Vlastelin'.
J ednostavno, Vlastelin. Za sve Florinijance, svi Sarkiti su bili Vlastelini.
Ali meu Sarkitima bilo je Vlastelina i pravih Vlastelina. Kapetan je bio
samo Vlastelin. Samija od Fife bila je pravi Vlastelin; to jest Vlastelinka,
to je izlazilo na isto.
"Moja Gospo?" obrati joj se on.
"Nee meni niko nareivati", ree ona. "Nisam neka iparica. Svoja
sam gospodarica. Odluila sam da ostanem ovde."
______________________________________________________
76
"Molim vas da shvatite, Gospo", poe paljivo kapetan, "da ja nemam
nikakve veze s tim nareenjem. Niko me nije pitao za savet. Smao mi je
jasno i glasno reeno ta treba da uinim."
Srce mu je silo u pete dok je preturao po depovima traei kopiju
svojih nareenja. Ve dva puta je pokuao da joj pokae dokaze, ali je
ona odbila da ih razmotri, kao da je iste savesti mogla porei, ako ih ne
bi videla, ono to mu je bila dunost da izvri.
Opet je doslovce ponovila ono to mu je i prethodna dva puta rekla.
"Ne zanimaju me vaa nareenja."
Okrenula se lupivi potpeticama i urno se udaljila od njega.
On krenu za njom i lagano ree: "Nareenja obuhvataju i uputstva da
vas, ako odbijete da krenete - izvinite to to moram da kaem - odnesem
na brod."
Ona se okrenu. "Neete se usuditi da uinite tako neto!"
"Uzevi u obzir", zausti kapetan, "ko mi je to naredio, usudio bih se da
uinim i mnogo vie."
Ona pokua da ga pridobije ulagivanjem. "Ali kapetane, ne preti mi
nikakva stvarna opasnost. Sve je to veoma smeno i potpuno ludo. U
Gradu vlada mir. Samo je jue poslepodne jedan patroldija bio
onesveten u biblioteci. Odista!'
"J utros je neki Florinijanac ubio jednog patroldiju."
To ju je uzdrmalo, ali maslinasta koa joj postade samo jo zagasitija,
dok joj crne oi stadoe da sevaju. "Kakve to veze ima sa mnom? Ja
nisam patroldija."
"Gospo, brod je spreman. Ubrzo polazi. Morate biti na njemu."
"A moj rad? Moje istraivanje? Shvatate li... Ne, vi to ne moete
shvatiti."
Kapetan nita ne ree. Ona se okrenu od njega dok joj je sjajna haljina
od bakarnog kirta sa nitima mlenog srebra isticala neobinu toplinu i
glatkou ramena i miica. Kapetan Raceti ju je promatrao pomalo
drugaije nego to mu je to nalagala puka uljudnost i ponizna
nepristrasnost koju je obini Sarkit bio duan da ispolji pred jednom tako
vanom Gospom. Pitao se zato je jedan tako primamljiv zalogaji
odabrao da provodi vreme izigravajui osobu kojoj je toboe stalo do
univerzitetske karijere.
Samija je bila svesna da njeno bavljenje naukom nailazi na blagu
porugu kod ljudi koji su navikli da o aristokratkinjama sa Sarka
______________________________________________________
77
razmiljaju smo kaoa o Gospama koje svu panju posveuju sjaju utivog
drutva i eventualno se dva puta u ivotu pretvore u inkubatore, ali
nikako vie od dva puta, za dva budua sarkitska Vlastelina. Meutim,
nije na to uopte obraala panju.
Dolazile bi kod nje i govorile: "Da li stvarno pie knjigu, Samija?" a
onda bi zatraile da je vide i poinjale da se kikou.
Tako su se ponaale ene. Mukarci su bili jo gori, sa njihovom
blagom snishodljivou i oiglednim ubeenjem da bi samo jedan njihov
pogled, ili pak ruka prebaena oko struka, bili dovoljni da je izlee od tih
gluposti i skrenu joj um na odista vane stvari.
Sve je poelo jo tako davno, dopiralo je do njenih najranijih seanja,
jer oduvek je bila zaljubljena u kirt, dok su drugi ljudi njegovo postojanje
prihvatali zdravo za gotovo. Kirt! Kralj, car, bog meu materijalima. Nije
bilo dovoljno snane metafore koja bi njega verno opisala.
Hemijski posmatrano, nije predstavljao nita vie od jedne vrste
celuloze. Hemiari su se zaklinjali u to. Pa ipak, i pored svih svojih
ureaja i teorija do sada jo nisu objasnili zato se na Florini, i samo na
Florini od itave Galaksije, celuloza pretvara u kirt. To je bila stvar
fizikog stanja; tako su govorili. Ali ako biste ih upitali da vam podrobno
objasne po emu se to fiziko stanje razlikuje od onog kod obine
celuloze, oni bi zanemeli.
Prvi put se sa tim neznanjem srela kod svoje dadilje.
"Zato sija, Nani?"
"Zato to je to kirt, Mijakins."
"Zato i druge stvari tako ne sijaju, Nani?"
"Druge stvari nisu kirt, Mijakins."
I to je bilo sve. Pre samo tri godine napisana je i jedna dvotomna
monografija na tu temu. Paljivo ju je proitala, ali sve se na kraju svelo
na dadiljino objanjenje. Kirt je kirt, zato to je kirt. Stvari koje nisu bile
kirt, nisu kirt zato to nisu kirt.
Razume se da kirt nije sijao sam po sebi, ali kada bi bio pravilno
upreden sijao bi na suncu metalnim sjajem u raznim bojama ili u svim
bojama odjednom. Drugaijim postupkom moglo se postii da niti
svetlucaju poput dijamanta. Uz malo napora, dobijao se proizvod krajnje
otporan na toplotu do est stotina stepeni Celzijusovih, i potpuno postojan
prema gotovo svim hemikalijama. Njegove niti mogle su se bolje upresti
______________________________________________________
78
ak i od najtananijih sintetskih niti, a iste te niti imale su dvostruko veu
vunu vrstou od bilo koje poznate legure elika.
Imao je i veu primenu, veu raznovrsnost od bilo koje druge
supstance, poznate oveku. Da nije bio tako skup mogao bi se koristiti
umesto stakla, metala ili plastike u bilo kojoj od bezbrojnih industrijskih
grana. Zbog svojih osobina bio je to jedini materijal koji se koristio za
unakrsne, neobino tanke veze na optikoj opremi, kao kalup za izlivanje
hidrohrona koji su se upotrebljavali u hiperatomskim motorima, kao i
laka i dugotrajna mrea tamo gde je metal bio suvie krt, suvie teak, ili
i jedno i drugo.
Ali kao to je ve reeno, to je samo kratak popis njegove upotrebe,
poto je bilo zabranjeno koristiti ga u velikim koliinama. U stvari, etva
kirta sa Florine odlazila je na proizvodnju tkanine koja je upotrebljavana
za pravljenje ve legendarne odee u istoriji Galaksije. Florina je odevala
aristokratiju sa milion svetova, tako da se etva kirta sa samo jednog
sveta, Florine, tedljivo rasporeivala. Samo je dvadesetak ena sa
svakog sveta moglo imati svu garderobu od kirta; njih dve hiljade moglo
je doi do jakne od tog materijala ili moda para rukavica. A njih
dvadeset miliona gledale su ih iz daljine i udele za neim slinim.
Na svih milion svetova u Galaksiji koristila se u argonu ista re koja
je oznaavala snoba. To je bio jedini idiom u jeziku koji su svi svuda
odmah i pravilno razumeli. Glasio je: "ovek bi pomislio da e useknuti
nos u kirt!"
Kada je Samija malo odrasla otila je do oca.
"ta je kirt, tatice?"
"To je tvoj hleb i puter, Mia."
"Moj?"
"Ne samo tvoj, Mia. To je hleb i puter Sarka."
Razume se! Veoma lako je razumela razlog zbog koga je to tako.
Nijedan svet u Galaksiji nije pokuao da uzgaja kirt na svom tlu. Sark je u
poetku smru kanjavao sve, domoroce i strance, koji bi pokuali da
prokrijumare seme sa planete. Time nisu uspeli da spree uspeno
krijumarenje, ali kako su vekovi prolazili i Sark je konano postao
svestan istine, te je taj zakon bio ukinut. Ljudima sa svih strana bilo je
omogueno da kupe seme kirta (koliina za koliinu), ili gotovu odeu od
kirta.
______________________________________________________
79
Mogli su da dou do toga, jer se pokazalo da kirt posaen bilo gde u
Galaksiji sem na Florini izrasta u obinu celulozu. Belu, ravnu, slabu i
beskorisnu. Nije to bio ak ni poteni pamuk.
Da li je u pitanju bio neki sastojak tla? Moda neka osobina zraenja
florinijanskog sunca? Neto u vezi sa bakterijama na Florini? Sve su
pokuavali. Uzimani su uzroci florinijanskog tla. Konstruisani su vetaki
lukovi svetlosti koji su oponaali poznati spektar florinijanskog sunca. U
tua tla unoene su bakterije sa Florine. Ali kirt bi uvek izrastao beo,
ravan, slab i beskoristan.
Bilo je toliko toga da se kae o kirtu to nikada nije bilo reeno. I to ne
one stvari koje se mogu nai na tehnikim izvetajima ili hartijama
istraivaa, pa ak ni u turistikim vodiima. Samija je pet godina
matala o tome da napie pravu knjigu, istinitu priu o kirtu; o svetu na
kome uspeva i o ljudima koji ga gaje.
Bio je to samo san kome su se svi podsmevali, ali ona se nije
predavala. Uporno je zahtevala da otputuje na Florinu. Nameravala je da
provede jednu sezonu na poljima i nekoliko meseci u mlinovima.
Nameravala je da...
Ali uopte nije bilo vano ono to je ona nameravala. Bilo joj je
nareeno da se vrati.
Naglo, kao to je to obino inila, donela je odluku. Za ono to eli
moi e da se izbori i na Sarku. Zlovoljno je sama sebi obeala da e se
na Florinu vratiti za nedelju dana.
Stoga se okrenula prema kapetanu i hladno upitala: "Kada polazimo,
gospodine?"
Samija se zadrala na panoramskom doku sve dok je Florina
predstavljala vidljivu kuglu. Bio je to zelen svet koji je podseao na
prolee, po klimi mnogo prijatniji od Sarka. U meuvremenu se potrudila
da malo proui domoroce. Florinijanci na Sarku joj se nisu dopadali, jer
su u pitanju bili isceeni mukarci koji se nisu usuivali da je pogledaju,
ve su okretali glave u stranu dok je ona prolazila, u skladu sa postojeim
zakonom. Meutim, na svom rodnom svetu domoroci su, prema
uoptenom izvetaju, bili sreni i bezbrini. Neodgovorni, razume se, i
nalik na decu, ali bili su armantni.
Kapetan Raceti je prekinu u razmiljanju. "Gospo, da li biste se
povukli u svoje odaje?" upita on.
______________________________________________________
80
Ona podie pogled i lako se namrti, tako da joj se izmeu oiju pojavi
jedna siuna uspravna bora. "Kakva ste to nova nareenja primili,
kapetane? J esam li zatvorenik?"
"Razume se da niste. To je samo mera opreza. Svemirska luka bila je
neobino prazna pre poletanja. Izgleda da je dolo do jo jednog ubistva,
koje je takoe poinio neki Florinijanac, te su se patroldije iz luke
pridruile ostalima u lovu na oveka u gradu."
"A kakve to veze ima sa mnom?"
"Pa, poto je, po svemu sudei, upravo to bio sluaj, trebalo je da
postavim vlastitog straara (uopte se ne trudim da umanjim svoju
krivicu); neovlaena lica mogla su da se ukrcaju na brod."
"Zbog ega?"
"Ne bih umeo na to da vam odgovorim, ali sigurno ne zato da bi nama
priinili zadovoljstvo."
"Preterujete, kapetane."
"Bojim se da greite, Gospo. Nai merai energije bili su, razume se,
neupotrebljivi dok smo se nalazili isto onoliko udaljeni od florinijanskog
sunca koliko i sama planeta, ali to vie nije sluaj i izgleda da iz skladita
za sluaj nude dopire suvie zraenja toplote."
"Vi to ozbiljno?"
Kapetanovo mravo, bezizraajno lice za trenutak ju je otsutno
posmatralo. "Zraenje odgovara meri onoga koje emituju dva obina
ljudska bie", objasni on.
"Ili je moda posredi neka grejna jedinica koju je neko zaboravio da
iskljui."
"Gospo, ne registrujemo nikakvo oticanje energije iz naih zaliha.
Spremili smo se da krenemo u pretraivanje, Gospo, ali vas najpre
molimo da se povuete u svoju odaju."
Ona utke klimnu i udalji se iz prostorije. Dva minuta kasnije, mirnim
glasom i bez imalo urbe, ona putem komunikacijske cevi izdade nalog.
"Proverite skladite za sluaj nude."
Da je samo malo olabavio svoje zategnute ivce Mirlin Terens je vrlo
lako mogao da postane histerian, to bi mu, ak, moda, i dobro dolo.
Tek za koji minut je zakasnio s povratkom u pekaru. Ve su je bili
napustili i samo ih je pukom sreom sreo na ulici. Ono to je potom
usledilo bilo mu je iznueno; uopte nije bio u pitanju slobodan izbor; i
tako je sada Pekar leao pred njim mrtav.
______________________________________________________
81
Posle toga, poto se gomila uskomeala, Rik i Valona nestali u
nastaloj guvi, a vazduna kola patroldija, pravih patroldija poela da
se pojavljuju poput leinara - ta je mogao da uini?
Brzo je odbacio prvobitni poriv da krene za Rikom. To ne bi bilo
dobro. Nikada mu ne bi polo za rukom da ga pronae, ali su zato anse
da patroldije pronau njega bile prevelike. Stoga je pohitao u drugom
pravcu, prema pekari.
Njegova jedina ansa leala je u samoj organizaciji patroldija.
Generacijama su ve iveli spokojno. Bar nije bilo pobuna Florinijanaca
vrednih pomena ve dva veka. Institucija varoanina (on se divlje isceri
pri pomisli na to) inila je uda i od tada su patroldije obavljale samo
povrne policijske dunosti. Nedostajao im je pravilno usmeren timski
rad, koji bi bez sumnje bio upranjavan da su im uslovi ivota bili tei.
To mu je i omoguilo da u zoru ueta u patroldijsku stanicu, u koju je
njegov opis ve sigurno bio poslat, mada oigledno niko na njega nije
obratio neku veu panju. Na dunosti je bio samo jedan patroldija, koji
je, meutim, delovao krajnje nezainteresovano i zlovoljno. Upitao je
Terensa kojim poslom dolazi, a taj posao je podrazumevao i jednu
plastinu plou razmera dva sa etiri koju je otrgnuo sa bone strane
jedne nakrivljene kolibe u gradskom predgrau.
Udario je njome patroldiju po lobanji i zamenio s njim odeu i
oruje. Popis njegovih zloina ve je ionako bio toliko neverovatan da se
ak nije ni potrudio da utvrdi da je patroldija mrtav, a ne samo
oamuen.
Pa ipak, i dalje je bio na slobodi, a zarala mainerija patroldijske
pravde je, bar do sada, uzaludno za njim kripala.
Stigao je, najzad, i do pekare. Pekarev postariji pomonik stajao je na
vratima u uzaludnom nastojanju da prikrije svoju uznemirenost, a kada je
ugledao omrznutu crnu i srebrnu boju uniforme patroldije jedva ujno je
zapitao i nestao u radnji. Varoanin se baci za njim i svojom
demekastom pesnicom uhvati ga za olabavljenu, branjavu kragnu i
poprilino ga stee. "Kuda se Pekar bio uputio?"
Stareve usne se razmakoe, ali kroz njih ne izie nikakav glas.
"Pre dva minuta ubio sam oveka", napomenu varoanin. "Sasvim mi
je svejedno da li u ubiti jo jednog."
"Molim vas. Molim vas. Ne znam gospodine."
"Umree zato to ne zna."
______________________________________________________
82
"Ali nita mi nije kazao. Izvrio je neke rezervacije."
"Toliko si samo nauo, a? ta si jo uo?"
"J ednom je pomenuo Voteks. Mislim da je izvrio rezervaciju karata
za neki svemirski brod."
Terens ga odgurnu.
Morae da saeka. Morae da saeka dok se napolju ne stia prvo
uzbuenje. Morae da rizikuje da u pekaru stignu i prave patroldije.
Ali ne jo dugo. Ne dugo. Morao je da pretpostavi ta e njegovi
negdanji sadruzi uiniti. Rik je, razume se, bio nepredvidiv, ali zato je
Valona bila pametna devojka. Sudei prema nainu na koji su pobegli
mora da su stvarno pomislili da pred sobom imaju patroldiju, i Valona
e sigurno zakljuiti da je za njih najsigurnije da nastave bekstvo prema
planu koji je Pekar za njih smislio.
Pekar je izvrio rezervaciju za njih. Svemirski brod e ih ekati.
Sigurno e tamo otii.
Ali on treba da stigne prvi.
U ovako bezizlaznoj situaciji mislio je samo o tome. Samo je to bilo
vano.
Ako bi izgubio Rika, ako bi izgubio to potencijalno oruje protiv tirana sa
Sarka, njegov vlastiti ivot bio bi tek mali dodatni gubitak.
Stoga, kada je krenuo, nije vie oseao nikakvu muninu iako se sve
deavalo u po bela dana, iako su patroldije do tada ve sigurno saznale
da treba da tragaju za ovekom u uniformi patroldije, i mada su se dvoja
vazduna kola nalazila na vidiku.
Terens je znao koja je svemirska luka u pitanju. Na itavoj planeti
postojala je samo jedna luka toga tipa. Na desetine manjih nalazilo se u
Gornjem Gradu, sluei za privatnu upotrebu, poletanje i sputanje
svemirskih jahti, i na stotine razasutih po itavoj planeti, koje su sluile
samo za primanje nezgrapnih teretnih brodova to su odnosili divovske
jednostavne potroake proizvode. Ali meu svima njima postojala je
samo jedna svemirska luka koju su koristili obini putnici, siromani
Sarkiti, florinijanski civilni slubenici i ono nekoliko stranaca kojima bi
polo za rukom da dobiju dozvolu da posete Florinu.
Florinijanac na ulaznoj kapiji primetio je Terensa jo dok se
pribliavao, to je u njemu probudilo ivo zanimanje. Vakuum koji ga je
okruivao postao je nepodnoljiv.
______________________________________________________
83
"Pozdravljam vas, gospodine", obrati mu se on. Glas mu je zazvuao
gotovo zlurado. Konano, bile su poubijane neke patroldije. "U gradu
vlada znatno uzbuenje, zar ne?"
Terens, meutim, ne zagrize mamac. Spustio je dosta nisko zaobljeni
vizir na kacigi i zakopao tuniku do grla.
Reio je da grubo odbrusi. "J esu li dve osobe, mukarac i ena,
nedavno uli u luku na putu za Voteks?'
uvar je bio zapanjen. On najpre proguta knedlu, a zatim krajnje
poniznim glasom odgovori: "Jesu, policaje, imali su sasvim isprevne
rezervacije. Ne bih ja pustio strance da prou bez propisnih ovlaenja."
Terens se, meutim, ne obazre na to. Propisna ovlaenja! Pekaru je za
jednu no polo za rukom da ih pribavi. Galaksije mu, zapita se on,
koliko li duboko zadire ta trantorska pijunska organizacija u sarkitsku
administraciju?
"Kojim imenima su se posluili?"
"Garet i Hansa Barn."
"Da li je njihov brod otiao? Brzo!"
"N-nije, gospodine."
"Na kom je doku?"
"Sedamnaestom."
Terens se uzdra da ne potri, ali njegov hod nije mnogo za tim
zaostajao. Da se tamo naao koji pravi patroldija, ovo njegovo ubrzano,
nedostojanstveno hodanje nalik na tranje predstavljalo bi mu poslednje
putovanje u slobodi.
Jedan ovek u oficirskoj uniformi stajao je kod glavne brodske
vazdune komore.
Terens se bio zaduvao. Povrativi dah, on upita: "Da li su se Garet i
Hansa Barn ukrcali na brod?"
"Ne, nisu", odvrati ravnoduno oficir. Bio je Sarkit i za njega je
patroldija predstavljao samo jo jednog oveka koji nosi uniformu.
"Nosite li neku poruku od njih?"
Na rubu strpljenja, Terens ponovo upita: "Nisu se ukrcali?"
"Pa, to sam vam ve rekao. Ne ekamo na njih. Krenuemo po planu,
sa njima ili bez njih."
Terens se okrenu i udalji.
______________________________________________________
84
Ponovo se naao kod kabine uvara. "Nisu na brodu. Da nisu moda
odustali?"
"Ne, gospodine. Koliko ja znam, nisu."
"ta je sa drugim kapijama?"
"One ne slue za izlaske. Ovo je jedini izlaz."
"Proveri, ipak, ti bedni idiote!"
uvar, sav uspanien, podie komunikacijsku cev. Nijedan patroldija
nije nikada sa njim tako ljutito razgovarao i on se plaio posledica. Posle
dva minuta ponovo ju je spustio.
"Niko nije iziao, gospodine", obavesti ga on.
Terens je zurio u njega. Ispod crne kacige kosa boje peska lepila mu se
za lobanju i niz oba obraza slivali su mu se svetlucavi potoci znoja.
"Da li je bilo koji brod napustio luku od kada su oni uli?" upita on.
uvar pogleda u raspored. "Jedan", odvrati on. "Putniki brod
Poduhvat."
On se zatim razbrblja, elei da zadobije naklonost besnog patroldije,
dobrovoljno mu nudei obavetenje. "Poduhvat je bio ovde na naroitom
zadatku - da sa Florine na Sark prebaci gospu Samiju od Fifa."
Nije se potrudio da podrobno opie koji je od prefinjenih naina
prislukivanja koristio da bi se upoznao sa tim 'poverljivim izvetajem'.
Ali Terensu sada to i nije bilo vano.
Lagano se vratio nazad. Ako se odbaci nemogue, ono to ostane,
koliko god da je neverovatno, predstavlja istinu. Rik i Valona su uli u
svemirsku luku. Nisu ih uhvatili, poto bi uvar sigurno o tome bio
obaveten. Malo je verovatno da su samo lutali po luci, jer bi u tom
sluaju do sada ve bili uhvaeni. Nisu se nalazili ni na brodu za koji su
imali karte. Nisu napustili uzletite. J edini brod koji je otiao sa uzletita
bio je Poduhvat. to znai da su se Rik i Valona nalazili na njemu, moda
kao zarobljenici, a moda i kao slepi putnici.
Nije bilo bitne razlike. Ako su bili slepi putnici uskoro e postati
zarobljenici. Samo jednoj florinijanskoj seljanki i stvorenju oteenog
uma ne bi palo na pamet da na jednom modernom svemirskom brodu ne
mogu izigravati slepe putnike. I od svih svemirskih brodova koje su imali
na raspolaganju izabrali su ba onaj koji je trebalo da preveze erku
Vlastelina od Fifa.
Vlastelina od Fifa!

______________________________________________________
85

9. VLASTELIN

Vlastelin od Fifa bio je najvanija osoba na Sarku i zbog toga nije
voleo da ga iko vidi kako stoji. Poput svoje keri i on je bio nizak, ali ne i
skladno graen kao ona; noge su mu bile nesrazmerno kratke. Torzo mu
je bio ak miiav, a glava bez sumnje velianstvena, ali zato mu je telo
stajalo na zdepastim nogama koje su morale nezgrapno da se gegaju kako
bi izdrale toliki teret.
Stoga je uvek sedeo za radnim stolom i sem njegove keri, linih
slugu i ene dok je jo bila iva, niko ga nikada nije video ni u kakvom
drugom poloaju.
Sedei tako, predstavljao se onakvim kakav je i bio. Sa tom svojom
velikom glavom, gotovo bezusnim ustima, nosem sa irokim nozdrvama i
zailjenom bradom razdeljenom po sredini, moda je i izgledao blag, ali
isto tako i nepokolebljiv kada je to bilo potrebno. vrsta kosa, zaeljana
unazad, koja mu je dopirala gotovo do ramena poto se nije trudio da
prati modu, bila je plavocrna, bez ijedne sede vlasi. Obraze, usne i bradu
prekrivala mu je neunitiva brada, koju je florinijanski berberin morao
dva puta dnevno da uklanja.
Vlastelin je pozirao i bio je svestan toga. Na licu mu je lebdeo
uvebani izraz a ake, iroke, jake, sa kratkim prstima, drao je ovla
spojene na stolu ija je glatka, uglaana povrina bila potpuno prazna. Na
njemu nije bilo nijednog lista hartije, komunikacijske cevi, niti ukrasa.
Ali ta jednostavnost stola samo je jo vie isticala prisustvo samog
Vlastelina.
Razgovarao je sa svojim bledim, poput ribe belim sekretarom
naroitim beivotnim tonom koji je uvao za mehanike aparate i
florinijansku civilnu poslugu. "Pretpostavljam da su svi prihvatili?"
Uopte nije sumnjao u to kakav e biti odgovor.
Sekretar mu odvrati isto tako beivotnim glasom: "Vlastelin od Borta
izjavio je da e stii tek u tri, zbog ranije zakazanih poslovnih obaveza."
"Rekli ste mu?"
"Saoptio sam mu da je zbog prirode ovog posla svako odlaganje
nepreporuljivo."
______________________________________________________
86
"Ishod?"
"Doi e, gospodine. Ostali su se odmah sloili."
Fif se osmehnu. Pola sata ranije ili kasnije uopte nije bilo vano. U
pitanju je bio samo novi princip, i to je sve. Veliki vlastelini bili su suvie
osetljivi kada je bila re o njihovoj nezavisnosti, ali morae da se odreknu
te svoje slabosti.
Sada je ekao. Prostorija je bila velika, mesta za ostale pripremljena.
Na velikom hronometru, ija siuna energetska iskra radioaktivnosti nije
za hiljadu godina nijednom otkazala niti zapela, bilo je dva dvadeset
jedan.
Do kakvih je samo eksplozija dolo u protekla dva dana! Jo e stari
hronometar moda prisustvovati dogaajima koji e se moi uporediti sa
najuzbudljivijim iz prolosti.
Taj je hronometar mnogo toga video tokom proteklih hiljadu godina.
Kada je poeo da odbrojava prve minute Sark je bio novi svet, golim
rukama podignutih gradova i sa sumnjivim vezama sa ostalim starijim
svetovima. Mera vremena se tada nalazio u zidu stare zgrade od cigala
koja se, meutim, jo odavno pretvorila u pepeo. Ravnomerno je
odbrojavao tokom tri kratkotrajna sarkitska 'cartva' kada su
nedisciplinovani vojnici Sarka uspeli da, na due ili krae vreme,
upravljaju sa nekih pet ili est okolnih svetova. Njegovi radioaktivni
atomi eksplodirali su u strogo odreenim statistikim etapama i tokom
dva razdoblja kada su flote okolnih svetova upravljale politikom na
Sarku.
J edan trenutak pre nekoliko stotina godina oznaio je nailazak mirnog
razdoblja kada je Sark otkrio da se na svetu koji mu je najblii, Florini, u
njenom tlu krije neprocenjivo bogatstvo. Jednolinim ritmom preiveo je
i dva pobedonosna rata i sveano obeleio uspostavljanje osvajakog
mira. Sark je napustio svoja carstva, u celosti prigrabio Florinu i postao
toliko moan da ga ni Tranator na taj nain ne bi mogao nadmaiti.
Trantor je eleo Florinu, ba kao to su je elele i druge sile. Tokom
vekova Florina je postala planeta ka kojoj su pruane ruke kroz svemir,
ruke koje su lagano pipale i udno se istezale. Ali tu je bio Sark da udara
packe po tim ispruenim akama, Sark koji bi pre dozvolio da doe do
galaktikog rata nego to bi oslabio svoj stisak.
Trantoru je to bilo poznato! Trantoru je to bilo i te kako dobro
poznato!
______________________________________________________
87
Kao da je tihi ritam hronometra izazvao jednu obinu melodiju u
vlastelinovom umu.
Bilo je dva dvadeset tri.
Pre gotovo godinu dana, sastalo se pet Velikih vlastelina Sarka. I
onda, kao i danas, okupili su se ovde, u njegovom vlastitom predvorju. I
onda, kao i sada, Vlastelini, ratrkani po itavoj planeti, svaki na svom
kontinentu, sreli su se u trodimenzionalnoj personifikaciji.
To se, jednom rei, pretvorilo u trodimenzionalnu televiziju, u
prirodnoj veliini i sa zvukom i bojom. Duplikati su se mogli nai u
svakom proseno imunom domu na Sarku. Ono to ih je inilo
neobinim bilo je odsustvo bilo kakvog vidljivog prijemnika. Sem Fifa,
okupljeni Vlastelini bili su prisutni na sve mogue naine - osim lino.
Zidovi iza njih se nisu videli, nisu svetlucali, pa ipak je ruka s lakoom
prolazila kroz njihova tela.
Pravo telo Vlastelina od Runa nalazilo se na suprotnoj strani planete, a
njegov je kontinent bio jedini na kome je u ovom trenutku vladala no.
Kockasti prostor koji je istog asa okruio njegov lik u Fifovoj kancelariji
bio je osvetljen hladnim, belim sjajem vetake svetlosti, malo
zamraenim usled okolne dnevne svetlosti.
Okupljen u jednoj prostoriji, lino ili putem projektovanog lica,
nalazio se itav vlastelinski Sark. Bila je to neobina i ne ba junaka
personifikacija planete. Runa je bio elav i ruiasto debeo, a Bal je imao
suvu, sivu i smeuranu kou. Stin je bio napuderisan i narumenjen, sa
oajnikim osmehom istroenog oveka koji se pretvara da ga jo
pokree ivotna sila, koja ga inae bee odavno napustila, a Bort se
gotovo diio to ne koristi pogodnosti dostupne bilo kom oveku i to u toj
meri da se pojavio sa dvodnevnom bradom i prljavim noktima.
Pa ipak, oni su predstavljali petoricu velikih vlastelina.
Nalazili su se na samom vrhu tri vladajua sloja na Sarku. Najnii sloj
je, razume se, predstavljala florinijanska Civilna sluba, koja je ostala
postojana i posle svih promena to su obeleile uzdizanje i pad pojedinih
plemenitih porodica na Sarku. U stvari, oni su bili ti koji su podmazivali
osovine i pokretali vladine tokove. Po rangu vii od njih bili su ministri i
glaveine odeljenja koje je na ta mesta postavljao nasledni (i bezopasni)
ef drave. Njihova jedina dunost, kao i dunost samog efa, sastojala
se u potpisivanju dravnih papira, poto ovi bez njihovog potpisa ne bi
bili pravosnani.
______________________________________________________
88
Najvii sloj predstavljala su ova petorica koji su izmeu sebe,
preutnim sporazumom, podelila postojee kontinente. Oni su bili
glaveine porodica to su upravljale najveim delom trgovine kirtom, te
je otuda poticao i sav njihov prihod. Novac je bio taj koji je kupovao mo
i konano krojio politiku na Sarku, a oni su ga imali. Od njih petorice Fif
ga je imao najvie.
Pre gotovo godinu dana Fif se sastao sa njima, te rekao ostalim
gospodarima druge planete po bogatstvu u Galaksiji (druge po bogatstvu
posle Trantora, koji je, najzad, imao na raspolagnaju pola miliona
svetova, a ne samo dva):
"Dobio sam neobinu poruku."
Nita nisu odvratili. ekali su.
Fif prui komad metalitskog filma svom sekretaru, koji krenu od jedne
prilike do druge drei ga u nivou njihovih oiju kako bi mogli dobro da
vide poruku i zadravajui se dovoljno dugo da je proitaju.
Od sve etvorice koji su prisustvovali konferenciji u Fifovoj
kancelariji jedino je sekretar bio stvaran, a ostali, ukljuujui i Fifa,
predstavljali su samo senke. I film od metalita bio je samo senka. Bilo je
dovoljno da sede i posmatraju svetlosne zrake koji su se protezali preko
prostranih oblasti sa Fifovog kontinenta do kontinenta Bala, Borta, Stina i
Runinog kontinenta-ostrva. Rei koje su proitali predstavljale su senke
senki.
Samo je Bort, neposredan i nenaviknut na istananost, zaboravio na to
i posegnuo za porukom.
Ispruio je ruku do ivice pravougaonog prijemnika lika, ali mu ona bi
odseena. Ruka mu je sada zavravala bezoblinim batrljkom. Rifu je
bilo jasno da je Bort u svojim odajama upravo zahvatio u prazno i proao
akom kroz filmovanu poruku. Osmehnuo se kao i ostali. Stin se
zakikotao.
Bort je pocrveneo. Povukao je ruku nazad, i aka mu se opet pojavila.
"E pa", zapoe Fif, "svi ste je proitali. Ako nemate nita protiv, ja u
vam je sada naglas proitati, kako biste razmotrili njeno znaenje."
On posegnu rukom navie i njegov sekretar, ubrzavi korak, uspe da
postavi film u odgovarajui poloaj, tako da Fif istog asa poe da ita.
itao je mekim glasom, naglaavajui rei kao da je sam sastavio
poruku i kao da sada uiva u tome to je saoptava drugima.
______________________________________________________
89
"Evo poruke: vi ste veliki vlastelin Sarka i niko se ne moe meriti s
vama po moi i bogatstvu. Pa ipak ta mo i bogatstvo poivaju na tananoj
osnovi. Moda smatrate da koliina kirta kojom Florina snabdeva vau
planetu ni u kom sluaju ne predstavlja tananu osnovu, ali zapitajte se,
koliko dugo e Florina jo postojati? Mislite zauvek?
Ne! Florina moe sutra biti unitena. Moe, dakako, postojati jo
hiljadu godina. Vea je verovatnoa, meutim, da e sutra biti unitena.
Budite uvereni da ja to neu uiniti, ali to ipak ne moete predvideti.
Razmotrite ta bi za vas znailo to razaranje. Takoe uzmite u obzir da
vie ne posedujete ni mo ni bogatstvo, jer ja traim da mi predate vei
deo i jednog i drugog. Dobiete vremena za rasmiljanje, ali ne previe
vremena.
Ako pokuate da odugovlaite objaviu itavoj Galaksiji, a naroito
Florini, istinu o razaranju koje ih eka. I ja u ostati kratkih rukava, ali na
to sam ve ionako navikao. Ali ni vama nee nita ostati, a to e biti
veoma ozbiljno, poto ste od roenja navikli na veliko bogatstvo.
Predajte mi vei deo svojih poseda u iznosu i na nain koji u vam
saoptiti u bliskoj budunosti, i ono to preostane pripadae samo vama.
To svakako nee biti ba mnogo u odnosu na ono to sada posedujete, ali
u svakom sluaju bie vie nego to bi vam inae preostalo. Ne mrtite se
na ono to e vam ostati. Florina moe ostati netaknuta tokom itavog
vaeg ivota, koji ete provesti ako ne rasipniki, a ono, bar, udobno."
Fif bee zavrio s itanjem. Nebrojeno puta je preokrenuo film u
rukama, a zatim ga lagano smotao u srebrnasti providni cilindar kroz koji
su se ablonska slova spajala u crvenkastu mrlju.
Zatim ponovo progovori, ali ovog puta svojim prirodnim glasom.
"Ovo je vrlo zabavno pismo", ree on. "Potpisa nema, a ton pisma, kao
to ste imali prilike da ujete, hvalisav je i pompezan. ta mislite o
ovome, Vlastelini?"
Na Runovom crvenom licu oitavalo se nezadovoljstvo i on ree: "To
je oigledno delo nekog oveka na ivici ludila. Pie u stilu istorijskih
romana. Iskreno govorei, Fife, ne smatram da je ovakvo smee dostojan
izgovor za prekid tradicionalnog sporazuma o kontinentalnoj autonomiji i
za sazivanje ovog zajednikog sastanka. A ne dopada mi se ni to to se
odvija u prisustvu tvog sekretara."
"Mog sekretara? Moda zato to je Florinijanac? Mislite li da se moe
uznemiriti zbog ovakvog jednog pisma? Gluposti." Dok je ovo izgovarao
______________________________________________________
90
u glasu mu se vie nije osealo da ga sve ovo zabavlja; sada su se ve
sticali nedovoljno jasno izgovoreni slogovi, osobeni za nain na koji je
izdavao nareenja. "Okreni se prema Vlastelinu od Runa."
Sekretar ga poslua. Pogled mu je bio diskretno sputen, a na
njegovom belom licu nije bilo bora niti ga je krasio bilo kakav izraz. Bilo
je tako beivotno!
"Ovaj Florinijanac", ree Fif, ne osvrui se na ovekovo prisustvo,
"moj je lini sluga. Nikada se ne udaljava od mene, i nikada ne dolazi u
dodir sa ostalima svoga roda. Ali to ni izdaleka nije razlog zbog koga
imam potpuno poverenje u njega. Pogledajte ga. Pogledajte mu oi. Zar
ne vidite da je bio podvrgnut tretmanu psiho-sonde? Uopte nije
sposoban ni za kakvu misao koja bi makar i u najblaoj meri bila
nelojalna prema meni. Bez uvrede, ali mogu vam rei da bih pre
poverovao njemu nego bilo kome od vas."
Bort se zakikota. "Shvatam vas. Nijedan od nas ne duguje vam
lojalnost sondiranog florinijanskog sluge."
Stin se ponovo zasmeja i promekolji na svom seditu, kao da mu je
postalo neto toplije.
Nijedan od njih nije stavio nikakvu primedbu na to to je Fif primenio
psiho-sondu na svom linom sluzi. Fif bi se, uostalom krajnje zaprepastio
da su to uinili. Upotreba psiho-sonde bila je dozvoljena samo u leenju
mentalnih poremeaja ili za uklanjanje kriminalnih poriva. Iskreno
govorei, ak je i velikim vlastelinima bilo zabranjeno da je
upotrebljavaju.
Pa ipak, Fif je pribegao sondiranju uvek kada je smatrao da je to
potrebno, a naroito kada je posredi bio kakav Florinijanac. Meutim,
mnogo je delikatnije bilo sondirati kakvog Sarkita. Vlastelin od Stina,
koji je u trenutku kada je pomenuto sondiranje neto zapisivao - to Fifu,
dabome, nije promaklo - bio je dobro poznat kao osoba koja je koristila
sondirane Florinijance oba pola za ciljeve to su daleko nadmaivali
sekretarske dunosti.
"A sada", Fif spoji svoje zdepaste prste, "nisam vas sakupio da bih
vam proitao ovo smueno pismo. Nadam se da je to jasno. U stvari,
smatram da smo se nali pred velikim problemom. Kao prvo, zato bi
neko uputio pismo samo meni? Znam da sam najbogatiji meu
Vlastelinima, ali ipak ja kontroliem samo treinu trgovine kirtom. Nas
petorica zajedno drimo u rukama itavu njegovu trgovinu. Nije nimalo
______________________________________________________
91
teko napraviti pet celo-kopija pisma; to je isto kao kad se pravi samo
jedna."
"Koristite mnogo rei", promrmlja Bort. "ta elite?"
Balijeve osuene i bezbojne usne pokrenue se na tamno-sivom licu.
"eli da sazna, Lorde Borte, da li smo i mi primili kopije ovog pisma."
"Pa, neka onda tako i pita."
"Mislio sam da jesam", ree Fif nepromenjenim glasom. "Pa?"
Vlastelini pogledae jedan u drugog, sumnjiavo ili izazovno, u
zavisnosti od svojih linosti.
Prvi je progovorio Runa. Ruiasto elo bilo mu je oroeno znojem, te
on podie meki etvorougaonik od kirta kako bi njime upio vlagu iz
udubljenja izmeu nabora sala koji su mu se u polukrugovima protezali
od uveta do uveta.
"Ne bih umeo da ti kaem, Fife", ree on. "Mogu da upitam svoje
sekretare, koji su, uzgred budi reeno, svi Sarkiti. Konano, ak i da je
neko slino pismo i prispelo u moju kancelariju, niko ga ne bi shvatio ak
ni kao... Kako ono rekosmo?... Uvrnuto? Ono uopte ne bi ni stiglo do
mene. To je sasvim izvesno. A sam nisi bio poteen tog ubreta samo
zahvaljujui svom neobinom sekretarskom sistemu."
On se osvrnu unaokolo i osmehnu, dok su mu desni odbleskivale
vlanim sjajem izmeu usana, iznad i ispod vetakih zuba od
hromiranog elika. Svaki pojedini zub bio mu je duboko usaen,
privrten za vilinu kost, te stoga jai od bilo kog zuba od glei. Njegov
osmeh delovao je ak stranije nego samo namrteno lice.
Bal slegnu ramenima. "Pretpostavljam da ono to je Runa upravo
rekao vai za sve nas."
Stin se zakikota. "Ja nikada ne itam potu. Stvarno, nikada. To je
takva gnjavaa i takav teret da mi ne bi uopte preostalo slobodnog
vremena." On ozbiljna lica pogleda oko sebe, kao da je stvarno bilo
potrebno uveriti drutvo u ovu vanu injenicu.
"Budale", uzviknu Bort. "ta je sa svima vama? Bojite se Fifa? Sluaj,
Fife, ja ne drim nikakve sekretare, jer mi nije potreban posrednik izmeu
mene i mog posla. Imam kopiju tog pisma i ubeen sam da ih imaju i ova
trojica. Znate li ta sam uinio s njom? Bacio sam je u ljeb za otpatke. I
vama savetujem da uinite isto. Prekinimo ovo. Umoran sam."
On posegnu za klipnim prekidaem, kojim je hteo da prekine vezu i
ukloni svoj lik iz Fifa.
______________________________________________________
92
"Saekaj, Borte", otro oeknu Fifov glas. "Ne ini to. Nisam jo
zavrio. Siguran sam da ne eli da preduzmemo odreene mere i
donosimo odluke u tvom odsustvu. Zaista ne verujem da to eli."
"Priekaj jo malo, Vlasteline Borte", uno dobaci Runa svojim
mekimglasom, mada njegove sitne oi upale u salo nisu gledale ba
naroito prijateljski. "Pitam se zato Vlastelin Fif toliko brine oko jedne
sitnice?"
"Pa", poe Bal svojim suvim glasom da im para ui, "moda Fif
smatra da na prijatelj pismopisac poseduje neko obavetenje o nekom
predstojeem trantorskom napadu na Florinu."
"Pih", odvrati prezrivo Fif. "Otkuda bi on to mogao znati, ko god da
je? Uveravam vas da imamo odlinu tajnu slubu. A i kako bi mogao da
zaustavi takav napad u sluaju da mu u ime mita predamo nae posede?
Ne, ne. On govori o razaranju Florine kao da na umu ima fiziko
razaranje, a ne politiko."
"U svakom sluaju sve je to suvie ludo", primeti Stin.
"Je li?" upita Fif. "Onda oigledno ne shvatate znaenje dogaaja koji
su se zbili u protekle dve nedelje."
"Kojih to dogaaja?" upita Bort.
"Izgleda da je nestao jedan istraiva svemira. Za to ste sigurno uli."
Bort je bio nervozan i nimalo raspoloen. "uo sam za to od Abela sa
Trantora. Pa, ta s tim? Ne znam nita o svemirskim istraivaima."
"Bar ste, nadam se, proitali kopiju njegove poslednje poruke,
upuene bazi na Sarku pre no to je nestao."
"Abel mi ju je pokazao. Ali nisam obratio panju."
"A ta je sa vama ostalima?" Fif ih je jednog po jednog izazivao
pogledom. "Da li vam seanje dopire nedelju dana unazad?"
"Proitao sam je", javi se Runa. "Seam se i kako glasi... Razume se! I
u njoj se govori o razaranju. Da li na to ciljate?"
"Sluajte vi", zakreta Stin, "puna je blesavih nagovetaja bez ikakvog
smisla. Zaista se nadam da neemo sada o njoj raspravljati. Jedva sam
uspeo da se oslobodim Abela, a i on me je pozvao upravo pred veeru.
Krajnje alosno. Odista."
"Tu nema pomoi, Stine", odvrati Fif s primetnim nestrpljenjem. (ta
ovek da radi sa nekim kao to je Stin?) "Moramo ponovo o njoj
razgovarati. Taj istraiva svemira pominje unitenje Florine. Zatim on
______________________________________________________
93
nestaje, a mi primamo poruke u kojima nam takoe prete unitenjem
Florine. Je li to sluajnost?"
"Hoe li da kae da je taj istraiva svemira poslao tu ucenjivaku
poruku?" proapta stari Bal.
"To je malo verovatno. Zato bi o tome najpre govorio otvoreno,
sluei se svojim imenom, a zatim slao anonimne poruke?"
"Kada je prvi put govorio o tome", podseti ih Bal, "bio je u vezi sa
svojom oblasnom kancelarijom, ne sa nama."
"ak i da je tako. Ucenjiva, ako to moe da izbegne, ne stupa u vezu
ni sa kim drugim sem sa rtvom."
"Pa onda?"
"Nestao je. Neka bude da je istraiva svemira poten. Ali emotovao
je opasnu poruku. Sada je u rukama onih koji nisu poteni, a to su
ucenjivai."
"Ko su to oni?"
Fif se sumorno zavali u stolicu, dok su mu se usne jedva pomerale. "J e
l' me to ozbiljno pitate? Trantor!"
Stin se strese. "Trantor!" prolomi se njegov pitav glas.
"Zato da ne? Koji je bio bolji nain da zadobije kontrolu nad
Florinom? To je jedan od primarnih ciljeva njihove spoljne politike. A
ako uspeju da ih ostvare bez zapoinjanja rata, tim bolje po njih. ujte,
ako pristanemo na ovaj nemogui ultimatum, Florina je njihova. Nude
nam malo..." On prinese dva prsta blizu lica... "Ali koliko dugo emo ak
i to uspeti da zadrimo?
S druge, pak, strane, pretpostavimo da se ogluimo o ovo. U tom
sluaju stvarno ne bismo imali izbora. ta bi Trantor onda preduzeo?
Pustio bi glas meu florinijanske seljake o neminovnom kraju njihovog
sveta. Kako bi se glasine irile, tako bi seljake hvatala panika, a ta iz
toga moe da proistekne sem nesree? Kakva sila moe naterati oveka
da radi ako poveruje da e narednog dana njegov svet biti uniten? etva
e istruliti. Skladita e se isprazniti."
Stin podie prst da njime popravi boju na obrazu, poto je prethodno
bacio pogled prema ogledalu u svom apartmanu, koje je bilo van dometa
prijemne cevi.
"Ne smatram da e nas to mnogo pogoditi", ree on. "Ako se zalihe
smanje nee li cene skoiti? A kada se posle izvesnog vremena pokae da
je Florina jo na svom mestu, seljaci e se vratiti na posao. Pored toga,
______________________________________________________
94
uvek moemo zapretiti da emo smanjiti izvoz. Stvarno ne vidim kako bi
ijedan kulturni svet mogao da ivi bez kirta. Da, u pitanju je Kralj Kirt.
Smatram da diemo prainu bez ikakve potrebe."
On zatim zauze stav kojim je svima jasno stavljao do znanja da mu je
dosadno, prislonivi pri tom ovla prst uz obraz.
Balijeve stare oi bile su sklopljene tokom ovog poslednjeg dela
razgovora. Ali sada se ponovo oglasi: "U ovom trenutku ne moe doi do
skoka cena. Digli smo ih ve do plafona."
"Tano", podra ga Fif. "Ionako nee doi do ozbiljnijeg poremeaja.
Trantor eka na prvi znak bilo kakvih nereda na Florini. Ako bi pred
Galaksijom mogli da predstave situaciju tako da izgleda kako Sark nije u
stanju da garantuje isporuke kirta, za njih bi bila najprirodnija stvar u
Vaseljeni da se prebace ovamo kako bi odrali ono to nazivaju redom i
kako bi omoguili dalje isporuke kirta. Opasnost bi se krila u tome to bi
slobodni svetovi ove Galaksije zbog kirta verovatno bili na njihovoj
strani. A naroito onda ako Trantor pristane da prekine s monopolom, ako
povea proizvodnju i snizi cene. Kasnije bi ve drugaije zapevali, ali u
meuvremenu bi dobili njihovu podrku.
To je jedini razumni nain na koji Trantor moe da se doepa Florine.
Ako bi upotrebili istu silu, slobodna Galaksija van trantorske sfere
uticaja bi nam se pridruila, iz razloga puke samozatite."
"Kako se u sve to uklapa istraiva svemira?" upita Tuna. "Je li on
neophodan? Ako vam je teorija na mestu, trebalo bi i to da objasni."
"Mislim da objanjava. Ti istraivai svemira su uglavnom
neuravnoteene osobe, a ovaj je razvio neku..." Fifovi prsti se pokrenue,
kao da grade neku neodreenu strukturu... "Neku ludu teoriju. Nije vano
kakvu. Trantor ne moe da dopusti da se ona obelodani, jer bi je MSIB
odmah odbacio. Ali ako bi se njega doepali i saznali neke pojedinosti, to
bi im, bez sumnje, omoguilo da smisle neto to bi neupuenima
izgledalo verodostojno, bar na prvi pogled. Te podatke bi mogli da
iskoriste tako da zvue istinito. Biro je trantorsko mezime, te njihovo
poricanje, kada se pria jednom proturi u obliku naunih glasina, nikada
ne bi bilo dovoljno snano da nadjaa la."
"Zvui mi suvie sloeno", poali se Brot. "Sve sami ludaci. Ne mogu
da dozvole da procuri, a onda opet putaju da procuri."
______________________________________________________
95
"Ne mogu da dozvole da vest bude objavljena kao ozbiljno nauno
otkrie, ili da kao takva stigne do Biroa", odvrati strpljivo Fif. "Ali mogu
da puste da procuri u obliku glasina. Zar ne shvatate?"
"Zato onda stari Abel trai vreme tragajui za tim svemirskim
istraivaem?"
"Zar oekujete da svima objavi kako je on kod njega? Ono to Abel
zaista radi i ono to se ini da Abel radi, dve su sasvim razliite stvari."
"Pa", prihvati najzad Runa, "ako ste u pravu, ta da preduzmemo?"
"Saznali smo za opasnost", odgovori Fif, "a to je veoma vano.
Pronai emo istraivaa, ako to ikako bude mogue. Moramo sve
trantorske agente drati pod neprestanom prismotrom, ali sklanjajui im
se s puta. Na osnovu njihovog ponaanja mogli bismo da otkrijemo
pravac u kome e se dogaaji razvijati. Moramo u potpunosti
onemoguiti bilo kakvu propagandu na Florini u vezi sa unitenjem
planete. I prvi najmanji apat mora biti odbijen na najei mogui nain.
Ali najvanije od svega jeste da ostanemo ujedinjeni. Upravo je to bio
cilj ovog sastanka, bar kako ga ja vidim; stvaranje zajednikog fronta.
Svima nam je poznato da su kontinenti meusobno autonomni i uveren
sam da niko kao ja ne insistira da tako i ostane. Ali to vai za normalne
okolnosti. A ovo nisu normalne okolnosti. Da li vam je to jasno?" Vie ili
manje nevoljno, jer kontinentalna autonomija nije bila neto ega bi se
lako mogli odrei, svi to prihvatie.
"Znai", zakljui Fif, "ekaemo na njihov naredni potez."
To se zbilo pre godinu dana. Razili su se, a zatim je usledio
najudniji i najpotpuniji krah koji je ikada zadesio nekog Vlastelina od
Fifa u umereno dugoj i vie nego umereno drskoj karijeri.
Naredni potez nije usledio. Nijedan od njih nije vie dobio nijedno
pismo. Svemirski istraiva nije pronaen, a Trantor je i dalje nasumice
tragao. Nita se nije ulo o apokaliptinim govorkanjima na Florini, a
etva i obrada kirta nastavljeni su po planu.
Vlastelin Runa je svake nedelje pozivao Fifa.
"Fife", javio bi se on. "Ima li ta novo?" Onako debeo podrhtavao je
od oduevljenja dok se prigueno kikotao.
Fif je to podnosio hladno i stoiki. A ta je drugo i mogao? Stalno je iz
poetka razmatrao injenice; meutim, bez ikakvog ishoda. Neto je
nedostajalo. Nedostajao je neki inilac od ivotne vanosti.
Bio je svestan da ne zna odgovor, a to je bilo ono to nije oekivao.
______________________________________________________
96
A onda je stalo da prati na sve strane i on doe do odgovora.
Ponovo je sazvao sve na sastanak. Hronometar je sada pokazivao dva
dvadeset devet.
Poeli su da se pojavljuju. Najpre Bort, stisnutih usana, sa iskrzanim
dugakim noktima kojima je strugao po ekinjavom obrazu. Zatim Stin,
svee umivenog lica sa koga je bila skinuta sva boja, tako da je sada
izgledao bledo i boleivo. Bal je izgledao nezainteresovano i umorno,
upalih obraza, na stolici dobro obloenoj jastucima, i sa aom toplog
mleka pored sebe. I na kraju Runa, koji je kasnio dva minuta, vlanih
usana, mrzovoljan, i ponovo okruen tamom. Ovog puta njegova svetla
su bila priguena, tako da se video samo kao magliasta gomila, smetena
u kocki senke koju ak ni Fifova svetla nisu mogla da osvetle, iako su
imala snagu sunca Sarka.
"Vlastelini", zapoe Fif. "Prole godine sam mudrovao o dalekoj i
sloenoj opasnosti. inei to, upao sam u zamku. Opasnost postoji, ali
nije daleko od nas. Blizu je, veoma blizu. Jedan od vas ve zna na ta
mislim, a i ostali e to uskoro saznati."
"Na ta to misli?" upita kratko Bort.
"Na veleizdaju!" odvrati Fif.

10. BEGUNAC

Mirlin Terens nije bio ovek od akcije. Ponavljao je to sam sebi kao
izgovor, sve do sada, naputajui svemirku luku, dok mu je um bio
potpuno paralizovan.
Morao je da pazi kako hoda. Ni suvie sporo, da ne bi izgledalo kako
dangubi, ni suvie brzo, jer bi inae neko mogao pomisliti da bei.
Trebalo je da koraa ustro, onako kako bi to inio svaki patroldija koji
se negde uputio svojim poslom i koji se sprema da ue u svoje povrinsko
vozilo.
Kad bi samo uspeo da ue u povrinsko vozilo! Na nesreu, tokom
kolovanja ni Florinijanci ni florinijanski Varoani ne ue kako se njima
upravlja, te je stoga pokuao da razmilja dok je hodao; meutim, nije
mogao. Bili su mu potrebni mir i dosta vremena na raspolaganju.
______________________________________________________
97
A i oseao se toliko loe da je jedva hodao. Moda i nije bio ovek od
akcije, ali ve je itav dan i no i deo narednog dana reagovao brzo. To
ga je kotalo strano mnogo nerava.
Pa ipak se nije usuivao da zastane.
Da je bila no moda bi imao na raspolaganju nekoliko asova za
razmiljanje. Ali bilo je rano poslepodne.
Da zna da upravlja kolima mogao bi da ode daleko od Grada. I da
tamo negde na miru porazmisli o svom narednom koraku. Ali na
raspolaganju je imao samo svoje noge.
Kada bi samo mogao da obustavi svako kretanje, svaku akciju. Kada
bi mogao da uhvati Vaseljenu izmeu dva trena, da joj naredi da stane,
dok on o svemu ne razmisli. Mora postojati neki nain.
Uronio je, najzad, u dobrodolu senku Donjeg Grada. Koraao je
ukoeno, kao to je video da to ine patroldije. Mlatio je unaokolo ok-
tapom drei ga vrsto u aci. Ulice su bile prazne. Domoroci su se ve
nagomilali po svojim daarama. Utoliko bolje.
Varoanin paljivo odabra zgradu. Najbolje e biti da odabere jednu
od boljih, jednu od onih sa mrljama od obojenih plastinih cigli i
polarizovanim staklom na prozorima. Oni siromaniji su bili mrzovoljni.
Nisu imali bogzna ta da izgube. Ali zato e jedan 'boljestojei' poeleti
da pomogne.
Krenuo je kratkom stazom ka jednoj takvoj kui. Nije se nalazila
odmah do ulice, to je bio jo jedan od znakova bogatstva. Znao je da
nee morati da lupa na vrata, ili da provaljuje. Iza jednog prozora
primetio je kako se neko pomera, dok se on pribliavao putem. (Kako je
samo dugotrajna nuda nauila Florinijance da namiriu pribliavanje
patroldije). Vrata e se bez sumnje otvoriti.
Otvorila su se.
Otvorila ih je jedna mlada devojka ije su oi bile obrubljene belim
krugovima. Bila je srameljiva, a na sebi je imala haljinu po ijim se
ipkastim naborima videlo da se njeni roditelji veoma trude da odre svoj
status iznad onog obinog 'florinijanskog ljama'. Sklonila se u stranu da
ga propusti, dok joj je dah ubrzano dopirao kroz rastavljene usne.
Varoanin joj dade znak da zatvori vrata. "J e li ti otac tu, devojko?"
"Tata!", zavrita ona, a zatim, dahui, dodade: "Da, gospodine!"
'Tata' pokajniki doe iz druge prostorije. Priao je laganim korakom.
Za njega nije bilo nita novo da mu patroldija zakuca na vrata.
______________________________________________________
98
Jednostavno, bilo je sigurnije pustiti devojicu da mu otvori. Manje je
bilo verovatno da e nju jo s vrata oboriti nego njega, ako se sluajno
dogodi da je patroldija ljut.
"Vae ime?" upita varoanin.
"J akof, ako dozvolite, gospodine."
U jednom od depova varoaninove uniforme nalazio se blok sa
tankim listovima. Varoanin ga otvori, trenutak ostade zagledan u njega,
napravi kratku zabeleku, a zatim ree: "Jakof! Da! elim da vidim sve
lanove domainstva. Brzo!"
Da je bio u stanju da osea bilo ta osim beznadene potitenosti,
Terens bi ak uivao u samom sebi. Nije bio imun na privlana
zadovoljstva koja sa sobom donosi vlast.
Porodica se okupi. J edna mrava ena, zabrinuta, sa detetom od
otprilike dve godine koje se uvijalo u njenom naruju, devojka koja mu je
otvorila vrata i njen mlai brat.
"Nema vie nikog?"
"Nema, gospodine", odgovori ponizno J akof.
"Mogu li da se postaram za bebu?" upita zabrinuto ena. "Vreme joj je
za popodnevno spavanje. Upravo sam je stavljala u krevet." Ona isprui
dete kao da bi pogled na nevino dete mogao da smeka patroldijino srce.
Varoanin je, meutim, ni ne pogleda. Smatrao je da jedan patroldija
to ne bi uinio, a on je sada bio patroldija. I zato samo kratko dobaci:
"Smestite je i dajte joj slatku cuclu kako bi bila mirna. A sada, ti!
J akofe!"
"Da, gospodine."
"Ti si odgovoran momak, zar ne?" Svi domoroci, bilo kojih godina,
bili su, razume se, za patroldije samo 'momci'.
"Jesam, gospodine." Jakofove oi se zasvetlee i on tek neznatno
podie ramena. "Radim kao slubenik u centru za preradu hrane. Uio
sam matematiku, dugo deljenje. Sluim se i logaritmima."
Da, pomisli varoanin, pokazali su ti kako da upotrebljava
logaritamske tablice i kako da izgovara tu re.
Poznavao je taj tip ljudi. Taj ovek e se vie ponositi svojim
logaritmima nego kakav Vlastelin svojom jahtom. Logaritmi su mu
omoguavali da na prozorima ima polaroid, a obojene cigle bile su znak
da ume da deli. Prezir koji je oseao prema neobrazovanim domorocima
bio je ravan onom koji su proseni Vlastelini oseali prema svim
______________________________________________________
99
domorocima, s tim to je njegova mrnja bila snanija jer je morao da
ivi meu njima, a oni bolji od njega nisu pravili razliku.
"Veruje u zakon, zar ne, mome, i u dobre Vlasteline?" Varoanin se
i dalje pretvarao da neto trai po bloku.
"Moj mu je dobar ovek", upade ena priljivo. "Nikada nije imao
nikakvih neprilika. On se ne drui sa oloem. Kao ni ja. A ni deca. Mi
uvek..."
Terens je uutka jednim pokretom. "Dobro. Dobro. uj me dobro,
momak, hou da sedne i uradi ono to traim od tebe. elim da mi
napravi spisak svih koje poznaje u ovom bloku. Imena, adrese, ime se
bave, i kakvi su to momci. Naroito me zanima ovo poslednje. Zanima
me ima li koji to voli da stvara neprilike. Spremamo istku. Razume?"
"Da, gospodine. Svakako, gospodine. Kao prvo, tu je Hastings. On
stanuje jedan blok odavde. On..."
"Ne, tako, mome. Daj mu pare papira, ti. A sada sedi i sve lepo
zapii. Sve pojedinosti. Pii lagano, poto teko itam vae domorodake
krabotine."
"Imam ispisan rukopis, gospodine."
"Da vidimo."
Jakof prionu na posao, lagano pomerajui ruku. ena mu se naginjala
preko ramena, da vidi ta je ispisao.
Terens se obrati devojci koja ga je pustila da ue. "Idi do prozora i
obavesti me ako vidi nekog patroldiju da krene ovamo. Hou da
porazgovaram s njima. Nemoj ih ti zvati. Samo me obavesti."
Onda je, konano, mogao da odahne. Usred opasnosti pronaao je bar
trenutno sigurno utoite.
Sem bebinog glasnog sisanja vladala je prilino tiina. Upozorie ga
na vreme ako neprijatelj naie, te e moi da utekne.
Sada je mogao da razmilja.
Kao prvo, jo malo pa e prestati da izigrava patroldiju.
Verovatno su svi izlazi iz grada ve bili blokirani, a i poznato im je da
ne moe upotrebiti nijedno sloenije sredstvo transporta od
dijamagnetskog skutera. Nee jo mnogo vremena proi pre no to
zaralim patroldijama, koji ve odavno ni za kim nisu ili u poteru, ne
sine da e jedino sistematskom podelom grada, i pretresanjem bloka za
blokom, kue za kuom, uhvatiti onog koga trae.
______________________________________________________
100
Kada konano donesu tu odluku, bez sumnje e poeti od predgraa i
kretati se prema sreditu. Ako tako postupe, ova kua e biti meu
prvima u koju e ui, to znai da na raspolaganju ima ogranieno vreme.
Uniforma patroldije mu je do sada, uprkos svojim upadljivim bojama
- crnoj i srebrnoj - dobro posluila. Sami domoroci nisu doveli u pitanje
njegov poloaj. Nisu se zaustavljali da osmotre njegovo bledo
florinijansko lice; nisu prouavali njegovu pojavu. Dovoljna im je bila
uniforma.
Uskoro e se i progonitelji dosetiti toga. Setie se da emituju poruku
svim domorocima sa nareenjem da zadre svakog patroldiju koji nije u
stanju da im pokae odgovarajua dokumenta, a naroito onog koji ima
belu kou i kosu boje peska. Svim pravim patroldijama bie izdate
privremene isprave. Ponudie nagradu. Moda e se samo jedan od
stotinu domorodaca usuditi da epa patroldiju za uniformu, bez obzira
na to koliko onaj koji je nosi moe lano delovati. Ali i taj jedn na stotinu
bie dovoljan.
Znai, morae uskoro da prestane da bude patroldija.
To je bila jedna stvar. A sada druga. Od sada pa nadalje, nee biti
bezbedan nigde na Florini. Ubistvo patroldije predstavljalo je najtei
zloin, tako da e ga progoniti posle pedeset godina - dakako, ukoliko
bude bio u stanju da se tako dugo skriva. Znai, morae da napusti
Florinu.
Ali kako?
Dao je sebi jo jedna dan ivota. Svakako, bilo je to veoma
velikoduno od njega samog. Pretpostavljalo je, meutim, da patroldije
ispadnu glupaci, a on da ima puno sree.
Ovo je na neki nain predstavljalo prednost. Puka dvadeset etiri asa
ivota lako je mogao da stavi na kocku. To je znailo da moe rizikovati
vie od bilo kog razumnog oveka.
On ustade.
Jakof podie pogled sa svog lista hartije. "J o nisam zavrio,
gospodine. Trudim se da lepo piem."
"Daj da vidim to to si ve napisao."
On baci pogled na prueni mu papir i ree: "Dovoljno je. Ako se
pojave druge patroldije, ne traite njihovo vreme pominjui da ste ve
napravili spisak. U urbi su i moda e za vas imati neke druge zadatke.
Samo uinite sve kako vam kau. Dolaze li, moda?"
______________________________________________________
101
Devojka kod prozora odgovori: "Ne, gospodine. Da iziem na ulicu i
pogledam?"
"Nema potrebe. Da vidim. Gde se nalazi najblii lift?"
"Otprilike etvrt milje nalevo kada iziete iz kue, gospodine.
Moete..."
"Dobro, dobro. Ispratite me."
J edan vod patroldija zavi u tu ulicu upravo u trenutku kada su se
vrata lifta zatvarala za varoaninom. Mogao je da oseti kako mu srce
lupa. Verovatno su zapoeli sa sistematskim pretraivanjem i bili su mu
za petama.
Minut kasnije, dok mu je srce jo snano udaralo, on zakorai iz lifta u
Gornji Grad. Ovde nee nai nikakv zaklon. Ovde nema stubova.
Nikakva legura cementa nee ga tititi odozgo.
Oseao se poput pokretne crne take meu sjajnim upadljivim
zgradama. Oseao je da ga vide sa dve milje udaljenosti sa svih strana i sa
pet milja ako gledaju odozgo, s neba. inilo mu se da su velike strele
uperene u njega.
Na vidiku nije bilo nijednog patroldije. Vlastelini koji su prolazili,
meutim, nisu ga ni primeivali. Ako su patroldije za Florinijance
predstavljali predmet straha, za Vlasteline oni nisu bili niko i nita. Ako
ga ita moe spasti, onda je to bila upravo ta injenica.
Imao je neodreenu predstavu o geografiji Gornjeg Grada. Negde u
ovoj oblasti nalazio se Gradski park. Najloginije bi bilo da upita u kom
se pravcu ta nalazi; naredni najloginiji korak bio bi da ue u bilo koju
zgradu srednje visine i da sa neke od gornjih terasa osmotri okolinu. Prva
mogunost je bila neuptrebljiva. Verovatno nijednom patroldiji nije bilo
potrebno da se raspituje o pravcu. Druga je bila suvie rizina. Unutar
zgrade patroldija bi bio sumnjiv. ak, suvie sumnjiv. Jednostavno je,
stoga, krenuo u pravcu za koji je mislio da ga se sea sa karti Gornjeg
Grada to ih je povremeno viao. Sasvim dobro se snaao. Mesto na koje
je nabasao posle otprilike pet minuta nesumnjivo je bio Gradski park.
Gradski park je predstavljao vetaku mrlju zelenila, povrine
otprilike stotinu ari. I na samom Sarku su Centralnom parku pridavali
suvie vanosti, as ga nazivajui idilinim mestom, a as popritem
orgija. A na Florini, oni koji su o njemu uli neke neodreene prie,
zamiljali su ga deset do sto puta veim nego to je on to u stvari bio, i
sto do hiljadu puta luksuznijim.
______________________________________________________
102
Pri svemu tome, stvarni izgled parka bio je krajnje prijatan. Poto je na
Florini vladala blaga klima zeleneo se preko cele godine. U njemu je bilo
istina, poumljenih delova i kamenih peina. Tu se nalazio i mali ribnjak
sa ukrasnim ribicama i jedan vei, za decu. itave noi kupao se u
obojenoj svetlosti, sve dok ne bi poela slaba kia. A upravo u to vreme,
izmeu sumraka i kie, u njemu je bilo najivlje. Odravale su se u njemu
igranke, trodimenzionalni estradni programi, a parovi su se gubili du
krivudavih staza.
Terens, u stvari, nikada ranije nije zakoraio u park, a kada je najzad
kroio unutra neprijatno ga je kosnula njegova izvetaenost. Nikako nije
mogao da zaboravi na injenicu da tle i stenje po kome hoda, kao i voda i
drvee oko njega, da sve to poiva na potpuno ravnom dnu od armiranog
betona; to ga je posebno nerviralo. Setio se polja kirta, dugakih i ravnih,
kao i venaca planina na jugu. Prezirao je strance koji su sebi izgradili
igrake usred sve te divote.
Pola sata je Terens besciljno lutao stazama. Njegova jedina dunost
bila je sada da ostane u Centralnom parku. ak i ovde moda nee uspeti.
Drugde sigurno ne bi uspeo.
Niko ga nije video. Niko nije bio svestan da je on tu. Bio je ubeen u
to. Neka slobodno upitaju Vlasteline i Vlastelinie koji su proli pored
njega. "Da li ste jue u Parku sreli nekog patroldiju?"
ta su mogli da odgovore? Isto tako su mogli i da ih upitaju da li su
videli tri bubice kako prelaze preko staze.
Park je bio suvie pitom. Oseao je kako u njemu raste panika. Popeo
se stoga uz stepenice izmeu dve stene i stao da se sputa u udubljenje u
obliku olje okrueno malim peinama, namenjenim da se u njih sklone
parovi koje bi napolju zatekao noni pljusak. (Mnogo vie njih nego to
se moe nabrojati nije kia zaticala tu ba sluajno.)
A onda je ugledao ono to je traio.
J ednog oveka! To jest, jednog Vlastelina. Koraao je napred-nazad
prilino brzo. Puio je opuak, otro uvlaei dimove, tresui pepeo u
udubljenja za to namenjena, gde bi ovaj ostao trenutak dva a zatim
nestajao brzo sagorevajui. Stalno je gledao na sat na lancu.
Sem njega niko se vie nije nalazio u udubljenju. To mesto je bilo
nemanjeno za veernje i none etnje.
Taj Vlastelin je, oito, nekog ekao. To je bar bilo jasno. Terens se
osvrnu oko sebe. Niko se nije za njim popeo stepenicama.
______________________________________________________
103
Moda postoji jo neko stepenite. Sigurno je postojalo. Ipak, nije
vano. Ovakvu priliku nije smeo da propusti.
On poe da silazi prema Vlastelinu. Vlastelin ga, razume se, uopte
nije primetio, sve dok mu se Terens nije obratio: "Molim vas, izvinite."
Rekao je to dovoljno utivo, ali Vlastelini nisu bili navikli da ih
patroldije hvataju za lakat, ma kako utivo oni to uinili.
"ta, do avola?" uzviknu on. Terens nastavi da mu se obraa s puno
potovanja, ali odluno. (Treba ga navesti na razgovor. Navesti da te
samo pola minuta gleda pravo u oi!) "Ovuda, gospodine", objasni mu
on. "Re je o potrazi za domorocem-ubicom, zbog koga pretresamo ceo
grad."
"O emu vi to priate?"
"Nee dugo potrajati."
Krajnje nenametljivo, Terens izvue svoj neuronski bi. Vlastelin ga
nikada ranije nije video. Jedva ujno je zazujao, a Vlastelin se ve bio
ukoio i sruio.
Varoanin nikada ranije nije podigao ruku na nekog Vlastelina.
Iznenadilo ga je, stoga, i samog, oseanje munine i krivice koje je
osetio.
I dalje se niko nije pojavljivao. Imao je, dakle, dovoljno vremena da
ukoeno telo, sa staklastim i zbunjenim oima, odvue u najbliu peinu.
Odvukao ga je, zapravo, sve do kraja te plitke peine.
Skinuo je potom Vlastelina, s mukom cimajui odeu sa ukoenih
ruku i nogu. Izvukao se nakon toga iz svoje pranjave, znojave
patroldijske uniforme i navukao Vlastelinov ve. Po prvi put je osetio
kirtsko tkanje nekim drugim delom tela osim prstima.
Zatim je obukao ostatak odee i stavio Vlastelinovu kapicu. Ovo
poslednje bilo je neophodno. Te kapice nisu ba bile smatrane modernim
meu mladima, ali neki su ih ipak nosili, a ovaj je Vlastelin, sreom po
njega, spadao u tu skupinu. Za Terensa je to bio najvaniji deo odee, bez
koga ne bi uspeo uspeno da se prerui, poto bi ga odala njegova svetla
kosa. vrsto je navukao kapu, prekrivi njome ak i ui.
Zatim je uino ono to je morao da uini. Odjednom je shvatio da
ubistvo patroldije ipak nije predstavljalo najtei zloin koji je poinio.
Podesio je blaster na najjai stepen razaranje i uperio ga u
onesveenog Vlastelina. Posle deset sekundi jedino je ostala
pougljenisana masa. To e usporiti istragu, zbuniti progonitelje.
______________________________________________________
104
Patroldijsku uniformu pretvorio je blasterom u hrpu belog pepela, iz
koje je pokupio jako pocrnelu dugmad i nale. I to e oteati poteru.
Moda je ovim obezbedio sebi samo koji dodatni sat; ali vredelo je.
A sada e morati to pre da ode odatle. Samo je na trenutak zastao
ispred peine, kako bi omirisao vazduh. Blaster je dobro obavio posao.
Tek se neznatno oseao miris spaljenog mesa, koji e lako povetarac
ubrzo raistiti.
Upravo se sputao stepenicama kada pored njega proe jedna mlada
devojka. Na tren je iz navike oborio pogled. Bila je Gospa. Ipak ga je na
vreme podigao da uoi kako je mlada i dosta lepa i da je u urbi.
Vilica mu se ukoila. Ona ga, razume se, nee tamo zatei. Ali kasnila
je, jer inae on ne bi onoliko puta pogledao na sat. Bilo bi pravo da
pomisli da se umorio od ekanja i da je otiao. Ipak, on stade da koraa
tek neto malo bre. Nije eleo da ona krene bez daha za njim, kako bi ga
upitala nije li video nekog mladia.
Iziao je iz Parka i krenuo nasumice. Prolo je jo pola sata.
"ta sada? Vie nije bio patroldija, ve Vlastelin.
Ali ta sada?
Zaustavio se napokon na jednom malom trgu sa fontanom u sredini. U
vodu su stavili i malu koliinu deterdenta, tako da se penila i penuala u
velianstvenim duginim bojama.
Naslonio se o ogradu, leima okrenut prema suncu na zapadu i komad
po komad lagano je pobacao pocrnele srebrne predmete u fontanu.
Dok je to radio mislio je na devojku koja je prola pored njega na
stepenicama. Bila je veoma mlada. Zatim se setio i Donjeg Grada i istog
asa ga napusti gr zbog grie savesti.
Otarasio se svih srebrnih ostataka i sada su mu ake bile prazne.
Polako je stao da pretrauje depove, trudei se, koliko je mogao, da to
uini to neupadljivije.
U depovima je naao uobiajene stvari. Sveanj kljueva, nekoliko
novia, linu kartu. (Svetog mu Sarka! ak su ih i Vlastelini nosili sa
sobom. Ali oni nisu morali da ih daju na uvid svakom patroldiji koji
naie.)
Njegovo novo ime, oigledno, bilo je Alstar Dimon. Nadao se da nee
morati da se poslui njime. U Gornjem Gradu bilo je samo deset hiljada
mukaraca, ena i dece. ansa da sretne nekoga ko je lino poznavao
Dimona nije bila ba velika, ali nije bila ni zanemarljiva.
______________________________________________________
105
Imao je dvadeset devet godina. Ponovo je poela da ga grize savest
zbog onoga to je ostavio u peini, ali sada se spremno uhvatio s tim
ukotac. Vlastelin je bio Vlastelin. Koliko su dvadesetdevetogodinjih
Florinijanaca osudili na smrt ili sami ubili? Koliko
dvadesetdevetogodinjih Florinijanaca?
Znao je i gde stanuje, ali to mu nita nije govorilo. Sasvim povrno je
poznavao Gornji Grad.
Hej!
Slika u boji nekog deaka, od moda tri godine, u pseudo-
trodimenzionalnoj tehnici. Kada ju je izvukao iz korica boje su blesnule,
a kada ju je vratio ponovo su pobledele.
Sin? Neak? Tamo u Parku je bila i ona devojka, to znai da mu to ne
moe biti sin, zar ne?
Ili je, moda, bio oenjen? Da nije imao sastanak sa jednom od onih
koje nazivaju 'tajanstvenima'? Zar se na takvu vrstu sastanaka ide i danju?
Zato da ne, pod izvesnim okolnostima?
Terens se nadao da je tako. Ako je devojka hitala na sastanak sa
oenjenim ovekom, sigurno nee u skorije vreme prijaviti njegov
nestanak. Pretpostavie da nije uspeo da umakne eni. To bi mu
obezbedilo jo dosta vremena.
Ne, ne bi. Obuze ga kratkotrajna potitenost. Deca e igrajui se
murke naleteti na ostatke lea i vritei otrati odatle. To e se sigurno
dogoditi u roku od dvadeset etiri asa.
On jo jednom prevrnu depove. Dozvola za upravljanje jahtom. On
pree preko toga. Svi bogatiji Vlastelini imali su jahte i sami su njima
upravljali. To je u ovom veku bilo pomodno. I na kraju, nekoliko
odseaka sarkitskih kreditnih vauera. Izvesno vreme bi mogao njima da
se slui.
Prisetio se, istog asa, da nita nije stavio u usta jo od prethodne
veeri kod Pekara. Kako ovek u trenutku postane svestan da je gladan!
Iznenada se ponovo vrati na dozvolu za upravljanje jahtom. ekaj
malo, jahtu sada niko ne koristi, poto je vlasnik mrtav. A to je bila
njegova privatna jahta. Broj hangara bio je dvadeset est, luka devet. Pa...
Gde se nalazi luka broj devet? Nije imao pojma.
On osloni elo o hladnu glatku ogradu koja je opasivala fontanu. ta
sada? ta sada?
Odjednom ga prepadne neiji glas.
______________________________________________________
106
"Zdravo", zazvoni glas. "Nije vam dobro?"
Terens podie pogled. Bio je to neki postariji Vlastelin. Puio je
dugaku cigaretu od nekog aromatskog lia, a sa zlatne narukvice visio
mu je zeleni kamen. Obraao se Terensu vrlo ljubazno, to je ovoga
zaprepastilo do te mere da je zanemeo; ali ubrzo se setio. Sada je i sam
pripadao klanu. Meu sobom Vlastelini su se jedni prema drugima
verovatno odnosili kao pristojna ljudska bia. "Samo se odmaram",
odgovori varoanin. "Odluio sam da poem u etnju i izgubio pojam o
vremenu. Bojim se da sam ve zakasnio na sastanak."
On napravi dodatni pokret rukom, kao da eli da kae 'ta mogu'.
Prilino dobro je umeo da oponaa sarkitski naglasak, jer je dosta dugo
dolazio u dodir sa njima; ipak, nije se uhvatio u zamku preterivanja.
Lake je bilo otkriti kada neko preteruje nego kada ne zna dovoljno.
"Nemate skuter, a?" upita nepoznati. Pripadao je onoj vrsti starijih
koje zabavlja mladalaka nepromiljenost.
"Nemam", priznade Terens.
"Uzmite moj", ponudi mu istog asa stranac. "Parkiran je u
neposrednoj blizini. Moete kasnije podesiti kontrole da se sam vrati
ovamo, kada zavrite. Meni nee biti potreban otprilike jo jedan sat."
Za Terensa je to bila gotovo savrena prilika. Skuteri su bili vrlo brzi i
mogli su da umaknu svakom povrinskom vozilu patroldija. Nedostatak
mu je bio samo taj to Terens nije umeo da njime upravlja, kao to nije
umeo ni da leti bez njega.
"Odavde do Sarka", ree on. Poznavao je tu vlastelinsku argonsku
uzreicu za 'hvala', te se njome posluio. "Ipak u proetati. Nije daleko
do Luke devet."
"Ne, nije daleko", sloi se onaj drugi.
Ali od tog odgovora Terens nije imao neke velike koristi. On pokua
ponovo. "Razume se, voleo bih da sam blie. U sutini je zdravo proetati
do Kirtskog autoputa."
"Kirtskog autoputa? Kakve on veze ima sa lukom?"
Nije li ve poeo podozrivo da zagleda Terensa? Varoaninu sinu da
se verovatno nije obukao onako kako treba. On urno dodade: "Samo
asak! Ne znalazim se ba najbolje. Zbunio sam se etajui. Da vidimo." I
on se neodreeno osvrnu oko sebe.
______________________________________________________
107
"Sluajte. Nalazite se na Reket putu. Samo treba da se spustite do
Avenije Trifis i skrenete levo u ulicu koja e vas odvesti do luke."
Neznanac mu automatski pokaza rukom pravac.
Terens se osmehnu. "Tako je. Morau da prestanem da sanjarim i
ponem da razmiljam. Odavde do Sarka, gospodine."
"Moj skuter vam je i dalje na raspolaganju."
"Ljubazno od vas, ali..."
Terens poe, malo previe urno, i mahnu oveku. Vlastelin ostade da
zuri za njim.
Moda e se sutra, kada pronau le meu stenama i zaponu istragu,
ovaj Vlastelin prisetiti njihovog razgovora. Verovatno e rei: "Bio je
nekako udan, ako razumete ta hou da kaem. Reenice su mu bile
nekako neobine i izgledalo je kao da ne zna gde se nalazi. Mogao bih se
zakleti da nije uo za Aveniju Trifus."
Ali to e biti sutra.
Poao je u pravcu u kome ga je Vlastelin uputio. Naiao je na
svetlucavi natpis 'Avenija Trifis', jedva vidljiv na narandastom zdanju
koje se prelivalo u svim duginim bojama i predstavljalo njegovu
pozadinu. On skrenu nalevo.
U Luci devet vrvelo je od mladih u odelima za jedrenje na kojima su
se isticali eiri sa izduenim vrhovima i pojasevi za spasavanje oko
struka i bedara. Terens je bio podozriv, ali niko na njega nije obraao
panju. Na sve strane se uo amor razgovora ispunjenog izrazima koje
nije razumeo.
Pronaao je kabinu broj dvadeset est, ali je dosta dugo ostao da eka
pre no to joj se pribliio. Nije eleo da se u blizini nae nijedan
Vlastelin, nijedan Vlastelin koji moda ima jahtu u nekoj od oblinjih
kabina i koji iz vienja poznaje Alstera Dimona, te moe da se zapita ta
taj stranac petlja oko njegovog broda.
Konano, kada vie nikog nije bilo u okolini, on ode do odeljka. Nos
jahte virio je iz hangara u pravcu otvorenog prostora na kome su bile
smetene kabine. On istee vrat kako bi ga bolje video.
U poslednjih dvanaest asova ubio je troje ljudi. Od florinijanskog
varoanina uzdigao se do patroldije, od patroldije do vlastelina. Iz
donjeg Grada preao je u Gornji Grad, a iz Gornjeg Grada u svemirsku
luku. Za sve namere i potrebe stajala mu je na raspolagnaju jahta, jedan
______________________________________________________
108
sasvim odgovarajui brod koji je bio u stanju da ga prebaci u bezbedno
naruje bilo kog naseljenog sveta u ovom delu Galaksije.
Postojala je samo jedna prepreka.
Nije umeo da upravlja jahtom.
Bio je strano umoran, a i gladan. Stigao je dovde, ali dalje nije
mogao. Nalazio se na pragu svemira, ali nije bilo naina da taj prag i
prekorai.
Do sada su patroldije ve verovatno shvatile da se vie ne nalazi u
Donjem Gradu. Krenue u potragu u Gornji Grad im im sine da je jedan
Florinijanac mogao na to da se odvai. Zatim e pronai telo i istraga e
krenuti u novom pravcu. Poee da tragaju za ovekom preruenim u
Vlastelina.
A on je, evo, ovde. Popeo se do najdaljeg udubljenja u slepom
prolazu, priljubio lea uza zid i stao da eka da u prvi mah tek jedva ujni
zvuci potere postanu sve glasniji i glasniji, dok na kraju psi tragai ne
stignu do njega.
Pre trideset est asova bio je u mogunosti da iskoristi najveu priliku
koja e mu se ikada ukazati u ivotu. Nije je iskoristio, a uskoro se vie
nee koristiti ni svojim ivotom.

11. KAPETAN

Ovo je odista bilo prvi put da kapetanu Racetiju nije polazilo za rukom
da nekom putniku nametne svoju volju. Da je taj putnik bio i jedan od
samih velikih vlastelina, ipak bi, i u tom sluaju, mogao da rauna na
njegovu saradnju. Veliki vlastelin je moda bio svemoan na svom
kontinentu, ali kada bi se naao na brodu shvatio bi da tu moe postojati
samo jedan gospodar, kapetan.
Sa enama je bilo drugaije. Sa bilo kojom enom. A ova ena, erka
velikog vlastelina, bila je naprosto nemogua.
"Gospo", obrati joj se on, "kako mogu da vam dozvolim da
razgovarate s njima bez ikakve pratnje?"
Samija od Fifa stade da seva oima i odvrati: "A zato da ne? Jesu li
naoruani, kapetane?"
______________________________________________________
109
"Razume se da nisu. Ali nije re o tome."
"Svakome je jasno da je to samo dvoje kranje uplaenih stvorenja. Na
smrt su uplaeni."
"Uplaeni ljudi mogu biti veoma opasni, Gospo. Ne."
"Dobro." Ostala je bez daha. "Dobro. Ali ako ne budu hteli da govore
zbog vas, lino u se pobrinuti da nikada vie ne upravljate nijednim
brodom."
Kada je Samija ula u brodski zatvor, Valona brzo stavi aku preko
Rikovih oiju.
"ta je, devojko?" upita otro Samija, pre no to se setila da je
nameravala da s njima ljubazno razgovara, kako bi ih uteila.
Valona jedva procedi. "Nije ba bistar, Gospo. On ne zna da ste vi
Gospa. Mogao bi da vas pogleda. On vam, razume se, ne eli nikakvo
zlo, Gospo."
"Oh, pobogu", uzviknu Samija. "Pusti ga, neka gleda." Obrativi se
potom kapetanu, ona upita: "Moraju li da ostanu ovde, kapetane?"
"Da li bi vam vie odgovarala sveana dvorana, Gospo?"
"Uverena sam da im moete obezbediti neku eliju koja nije tako
mrana", odvrati Samija.
"Vama se ini mranom, Gospo. Za njih je ovo, siguran sam, pravi
luksuz. Imaju i tekuu vodu. Upitajte ih da li su je imali u svojim
kolibama na Florini."
"Recite svojim ljudima da se udalje."
Kapetan im dade znak i oni se okrenue i hitro izioe.
Kapetan potom rastvori laku aliminijumsku stolicu na rasklapanje koju
je doneo sa sobom. Samija je prihvati.
Otresito se obrativi Riku i Valoni, on zapovedi: "Ustanite."
Samija se, meutim, istog asa umea. "Ne! Neka ostanu da sede.
Kapetane, ne meajte se."
Potom se okrenu prema njima. "Znai ti si, devojko, Florinijanka."
Valona odmahnu glavom. "Mi smo sa Voteksa."
"Ne treba da se plai. Nija vano to to si sa Florine. Niko te nee
povrediti."
"Mi smo sa Voteksa."
"Ali zar ne shvata da si ve gotovo priznala kako si sa Florine,
devojko? Zato si momku prekrila oi?"
"Njemu nije dozvoljeno da gleda u jednu Gospu."
______________________________________________________
110
"ak i ako je sa Voteksa?"
Valona outa.
Samija je pusti da razmisli o tome, pokuavajui, za to vreme, da im se
u nekoliko mahova prijateljski osmehne. "Samo Florinijancima nije
dozvoljeno da gledaju u Gospe", ponovo se obrati Valoni. "J e li ti sada
jasno da si ve priznala da si Florinijanka?"
Iz Valone najzad provali: "On nije."
"A ti?"
"Da, ja jesam. Ali on nije. Nemojte mu nita uiniti. On odista nije
Florinijanac. Nali su ga jednog dana. Ne znam odakle je, ali Florinijanac
nije." Odjednom je postala brbljiva.
Samija se pomalo iznenaeno zagleda u nju. "E pa, onda u s njim
popriati. Kako se zove, momak?"
Rik je naprosto zurio. Zar tako izgledaju ene Vlastelina? Tako sitne i
prijateljskog izgleda? A i tako je lepo mirisala. Bio je veoma zadovoljan
to mu je dozvolila da je gleda.
"Kako se zove, momak?" ponovi Samija pitanje.
Rik se povrati, ali stade gadno da zamuckuje kada je trebalo da
izgovori tu jednoslonu re.
"Rik", izgovori on nekako. A onda, prisetivi se da mu to nije pravo
ime, on dodade: "Mislim, Rik."
"Zar ne zna?"
Jadna Valona pokua ponovo da se umea, ali Samija je jednim
otresitim pokretom ruke uutka.
Rik odmahnu glavom. "Ne znam", potvrdi on.
"J esi li Florinijanac?"
Na to pitanje Rik odluno odmahnu glavom. "Ne", odgovori on. "Bio
sam na nekom brodu. Doao sam ovamo s nekog drugo mesta." Nije
mogao da odvoji pogled od Samije, ali istovremno mu je pred oima
poigravala i slika broda. J ednog malog, prisnog broda koji mu je liio na
dom.
"Bio sam", nastavi on, "na brodu kojim sam stigao na Florinu, a pre
toga sam iveo na nekoj planeti."
"Kojoj planeti?"
inilo mu se da se ta misao bolno probija kroz kanale koji su za njega
premaleni. A onda se Rik odjednom seti, i sam se oduevivi zbog zvuka
svog glasa, zvuka koji je toliko dugo ostao zaboravljen.
______________________________________________________
111
"Zemlje! Dolazim sa Zemlje!"
"Zemlje?" Rik potvrdno klimnu.
Samija se okrenu ka kapetanu. "Gde se nalazi ta planeta Zemlja?"
Kapetan Raceti se kratko osmehnu. "Nikada nisam za nju uo.
Nemojte, Gospo, momka shvatiti ozbiljno. Domoroci lau isto onako lako
kao to diu. To je za njih sasvim normalno. Kau prvo to im padne na
pamet."
"Ovaj ne govori poput kakvog domoroca." Samija se ponovo okrenu
ka Riku. "Gde se Zemlja nalazi, Rik?"
"Ja..." On podie svoju drhtavu aku do ela, a onda odgovori: "U
oblasti Sirijusa." Nain na koji je to izgovorio nalikovao je vie na pitanje
nego na odgovor.
Samija se ponovo obrati kapetanu. "Sektor Sirijusa postoji, zar ne?"
upita ona.
"Da, postoji. Zapanjen sam to mu je to poznato. Ali to jo ne znai da
Zemlja postoji."
"Ali ona postoji", upade besno Rik. "Seam se, kaem vam. Odavno
se toga nisam seao. Sada vie ne mogu da pogreim. Ne mogu."
On se okrenu, epa Valonu za laktove i zari nokte u njene rukave.
"Lona, reci im da dolazim sa Zemlje. Dolazim. Dolazim."
Valona bee razrogaila oi od zabrinutosti. "Gospo, nali smo ga
jednog dana i nita nije znao. Nije umeo ni da se obue, ni da govori, ni
da hoda. Bio je niko i nita. Ali od tada mu se seanje lagano vraa. Sve
ega se do sada setio bilo je tano." Ona baci jedan uplaeni pogled
prema kapetanovom licu, na kome se ogledala dosada. "Moda je odista
sa Zemlje, Vlasteline. Iako ne elim da vam protivureim."
To je bila stara uobiajena fraza, koja je ila uz svako tvrenje koje je
moglo izgledati kao protivureje prethodnom tvrenju to bi ga izrekao
kakav pretpostavljeni.
"Pria je toliko ubedljiva da bi se ak moglo tvrditi da dolazi i iz
samog sredita Sarka, Gospo", proguna Raceti ironino.
"Moda, ali ima neeg udnog u svemu ovome", bila je uporna
Samija, priklonivi se, enskom mudrou, romantinoj strani. "Ubeena
sam u to... Zbog ega je bio tako bespomoan kada ste ga pronali,
devojko? Je li bio povreen?"
Valona u prvom trenutku nita ne ree. Oima je bespomono sevala
tamo-amo. Od Rika koji joj je prste zario u kosu, zatim prema kapetanu,
______________________________________________________
112
koji se takorei prezrivo osmehivao, a onda prema Samiji, koja je ekala
na odgovor.
"Odgovori mi, devojko", ponovi Samija.
Za Valonu je bilo teko da donese jednu takvu odluku, ali nije mogla
da smisli nikakvu ubedljivu la koja bi ovde i sada mogla da zameni
istinu. Stoga odgovori: "Doktor ga je jednom pregledao. Rekao je da je
moj Rik bio psihosondiran."
"Psihosondiran!" Samija oseti lako gnuanje. Ona odgurnu stolicu i
ova zakripa po metalnom podu. "Hoe da kae da je bio lud?"
"Ne znam ta to znai, Gospo", odgovori Valona ponizno.
"Ne u onom smislu u kom vi to mislite, Gospo", primeti gotovo
istovremeno kapetan. "Domoroci ne obolevaju od ludila. Njihove potrebe
i elje su suvie jednostavne. Nikada u ivotu nisam uo za nekog ludog
domoroca."
"Ali, onda..."
"Jednostavno je, Gospo. Ako prihvatimo kao tanu ovu fantastinu
priu koju nam je devojka ispriala, jedino moemo zakljuiti da je
momak bio kriminalac, to pretpostavljam, na neki nain takoe znai da
je bio lud. Ako je to posredi, mora da ga je obradio neki od nadrilekara
koji lee domoroce i koji ga je gotovo ubio, a zatim bacio u neku
naputenu oblast kako ga ne bi uhvatili i osudili."
"Ali taj neko morao bi da poseduje i psiho-sondu", pobuni se Samija.
"Ubeena sam da ne oekujete od domorodaca da znaju kako se njima
rukuje."
"Moda i ne znaju. Ali ni vi ne moete da oekujete da ju je neki,
dodue neovlaeni lekar, tako nestruno upotrebio. injenica da smo
naili na protivrenost dokazuje da je pria od poetka do kraja ista la.
Ako nemate nita protiv, Gospo, trebalo bi da prihvatite moj predlog i
ova stvorenja prepustite nama. Zar ne vidite da je beskorisno oekivati da
ete bilo ta od njih izvui."
Samija je, meutim, i dalje oklevala. "Moda ste u pravu."
Ona ustade i nesigurnim pogledom jo jednom osmotri Rika. Kapetan
stade iza nje, podie malu stolicu i jednim pokretom je smota.
Rik skoi na noge. "Stanite!"
"Molim vas, Gospo", ree kapetan, pridravajui joj otvorena vrata.
"Moji e ga ljudi uutkati."
Samija zastade na pragu. "Neete ga povrediti?"
______________________________________________________
113
"Sumnjam da e nas primorati da upotrebimo silu. Lako emo s njim
izii na kraj."
"Gospo! Gospo!" pozva je Rik ponovo. "Mogu vam dokazati da sam
sa Zemlje!"
Samija naas neodluno zastade. "ujmo, ipak, ta to ima da nam
kae."
"Ako tako elite, Gospo", sloi se hladno kapetan.
Ona se vrati, ali tek korak ili dva, ostajui i dalje nadomak vrata.
Rik se zajapurio. Dok se muio da se seti, usne su mu se izvile u
karikaturu nekog osmeha. "Seam se Zemlje", zapoe on. "Bila je
radioaktivna. Seam se zabranjenih oblasti i plavog obzorja nou. Tle je
sijalo i na njemu nita nije raslo. Postojalo je svega nekoliko mesta na
kojima su ljudi mogli da ive. Zato sam postao istraiva svemira. Zato
mi nije smetalo da dugo boravim u svemiru. Moj svet je bio mrtav."
Samija slegnu ramenima. "Hajdemo, kapetane. On samo sanja."
Ali ovog puta kapetan Raceti ostade otvorenih usta: "Radioaktivan
svet!" promrmlja on.
"Hoete da kaete da tako neto postoji?" upita Samija.
"Da." On joj uputi upitan pogled. "Gde li je samo to mogao uti?"
"Kako jedan svet moe da bude radioaktivan i naseljen?"
"Ali jedan takav postoji. I nalazi se u sektoru Sirijusa. Ne seam se
njegovog imena. Moda je ak i Zemlja."
"J este Zemlja", dobaci Rik, ponosno i s puno poverenja. "To je
najstarija planeta u Galaksiji. To je planeta sa koje je potekla sva ljudska
rasa."
"Tako, znai!" primeti kapetan gotovo neno.
Samija upita, dok joj je u umu vladala pometnja: "Hoete da kaete da
je ljudska rasa nastala na toj Zemlji?"
"Ne, ne", odgovori rastreseno kapetan. "To je praznoverje. Ali tako
sam uo za radioaktivnu planetu. Neki tvrde da je upravo ona ovekova
rodna planeta."
"Nisam znala da treba da imamo rodnu planetu."
"Pretpostavljam da smo negde morali da se zanemo, Gospo, ali
sumnjam da iko zna na kojoj se to planeti dogodilo."
Sa iznenadnom odlunou on se okrenu prema Riku. "ega se jo
sea?" upita on.
Gotovo da je dodao 'momak', ali se iz nekog razloga ipak uzdra.
______________________________________________________
114
"Uglavnom broda", ree Rik, "i istraivanja svemira."
Samija se sada pridrui kapetanu. Stajali su neposredno ispred Rika i
Samija oseti kako je iznova obuzima uzbuenje. "Znai da je sve onda
istina? Ali kako to da je bio psihosondiran?"
"Psihosondiran!" ponovi zamiljeno kapetan Raceti. "Da ga pitamo.
Hej, ti, domoroe, strane ili ta ve jesi. Otkud to da su te
psihosondirali?" Rik ih podozrivo pogleda. "Svi to ponavljate. ak i
Lona. Ali ja ne znam ta ta re znai."
"Kada si prestao da se sea?"
"Nisam siguran." On ponovo, oajniki zavapi. "Bio sam na brodu!"
"To znamo. Nastavi."
"Nema svrhe obrecivati se, kapetane", ponovo se umea Samija.
"Pomutiete mu i ono malo pameti to mu je ostalo."
Rika je ponovo zaokupilo kopanje po tami vlastitog uma. Taj napor
mu je onemoguavao da bilo ta osea. Ipak, na vlastito zaprepaenje,
on ponovo prozbori: "Ne bojim se ja njega, Gospo. Samo, pokuavam da
se setim. Postoji neka opasnost. Ubeen sam u to. Velika opasnost preti
Florini, ali ne mogu da se setim pojedinosti."
"Opasnost po itavu planetu?" Samija usput uputi jedan brz pogled
kapetanu.
"Da. Opasnost se nalazi u strujama."
"Kakvim strujama?" upita kapetan.
"Svemirskim strujama."
Kapetan najpre rairi ruke, a onda ih opusti. "Ovo je ve pravo ludilo."
"Ne, ne. Pustite ga da nastavi." Samija jeponovo poinjala da veruje
Riku. Usne su joj bile rastavljene, tamne oi su sijale, a male jamice
izmeu obraza i brade stvarale su utisak kao da se osmehuje. "ta su to
svemirske struje?"
"Razliiti elementi", odvrati Rik neodreeno. Ve je to jednom bio
objasnio. Nije eleo da to ponovo ini.
On urno nastavi, gotovo nepovezano, iznosei misli onako kako su
mu padale na pamet, i sam ponesen njima. "Poslao sam poruku lokalnoj
Postaji na Sarku. Toga se sasvim jasno seam. Morao sam biti paljiv. U
pitanju je bila opasnost koja je prevazilazila i samu Florinu. Tako je. I
samu Florinu. Odnosila se na itav Mleni put. Mora se paljivo postupati
da bi se uklonila."
______________________________________________________
115
Izgledalo je kao da je izgubio svaku stvarnu vezu sa onima koji su ga
sluali; da ivi u svetu prolosti pred kojim se zavesa mestimino cepala.
Valona spusti umirujui aku na njegovo rame i ree: "Nemoj!" ali on ak
ni na to nije reagovao.
"Moju je poruku", nastavi on bez daha, "nekako presreo neki
funkcioner sa Sarka. To je bila greka. Ne znam kako se to dogodilo."
On se namrti. "Ubeen sam da sam je poslao lokalnoj Postaji na
talasima samog Biroa. ta mislite, da li se subeterska emisija moe
prislukivati?" Uopte se nije zapitao kako je tako lako preko usana
prevalio re 'subetarski'.
Moda je i ekao da mu neko odgovori, ali njegove oi i dalje nita
nisu videle. "I tako, kada sam se spustio na Sark, ve su me ekali."
Opet je usledila pauza, ovog puta veoma duga, tokom koje je
razmiljao. Kapetan ne uini nita kako bi je prekinuo; inilo se da i on
razmilja.
Meutim, Samija upita: "Ko te je ekao? Ko?"
"J a... ja ne znam", odvrati Rik. "Ne mogu da se setim. Nije niko iz
Postaje.
Bio je to neko sa Sarka. Seam se da sam razgovarao sa njim. Znao je za
opasnost. Govorio je o njoj. Ubeen sam da je govorio o njoj. Sedeli smo
zajedno za stolom. Seam se stola. Sedeo je nasuprot meni. U to nema
nikakve sumnje. Dosta dugo smo razgovarali. ini mi se da nisam bio ba
voljan da mu otkrijem pojedinosti. Siguran sam u to. Najpre je trebalo da
porazgovaram sa nekim iz Postaje. A onda je on..."
"Da?" stade da ga pouruje Samija.
"Uinio je neto. On je... Ne, nita mi se vie nee vratiti. Nita vie
mi se nee vratiti!" On vritei izgovori te rei, a onda nastupi tiina,
tiina koju poput antiklimaksa prekinu prozaino zujanje kapetanovog
komunikatora, to ga je nosio na zglobu ruke.
"ta se dogodilo?" upita on.
Glas koji je odgovorio bio je piskav i pun potovanja. "Poruka za
kapetana od Sarka. Zahteva od njega da je lino primi."
"U redu. Uskoro u biti u subeteru."
On se okrenu prema Samiji. "Gospo, smem li primetiti da je vreme za
veeru?"
Istog asa on uoi da se devojka sprema da izjavi kako nije gladna, ne
______________________________________________________
116
bi li ga pourila da ode i ne brine vie o njoj. Stoga nastavi sa vie takta.
"Red je, takoe, da nahranimo i ova stvorenja", dodade urno.
"Verovatno su umorni i gladni."
Protiv toga Samija ve nije mogla da se pobuni. "Moram ih ponovo
videti, kapetane."
Kapetan se nemo pokloni. Moda se pomirila s tim, moda i nije.
Samija od Fifa bila je istinski uzbuena. Njena prouavanja Florine
zadovoljavala su njene izvesne intelektualne tenje, ali ovaj Tajanstveni
Sluaj Psihosondiranog Zemljanina (razmiljala je o toj stvari kao o
neemu to se pie velikim slovima) obraao se neem mnogo
primitivnijem u njoj, neem to je vie od nje zahtevalo. Probudilo je u
njoj pravu ivotinjsku znatielju.
Nala se pred jednom pravom tajnom!
Tri su je stvari uzbuivale. Meu njima se nije nalazilo moda
razumno pitanje (kada se imaju u vidu okolnosti) da li, ipak, pria ovog
oveka predstavlja obmanu ili namernu la, pre nego istinu. Prihvatiti da
je ona neto drugo, a ne istina, unitilo bi svu tajanstvenost, a to Samija
nije mogla da dozvoli.
Stoga su te tri stvari bile sledee: (1) Kakva je to opasnost pretila
Florini i itavoj Galaksiji? (2) Ko je to psihosondirao Zemljanina? (3)
Zato je ta osoba upotrebila psiho-sondu?
Odluila je, na vlastito zadovoljstvo, da sama proelja tu stvar. Niko
nije tako skroman da sebe ne smatra sposobnim detektivom-amaterom, a
Samija, dabome, nije bila nimalo skromna.
im je posle veere ugrabila priliku da se utivo izvue, pohitala je ka
zatvoru.
"Otvorite vrata!" nalozi ona straaru.
Mornar, meutim, ostade u stavu mirno, praznog i potovanja punog
izgleda. "Vae gospodstvo, vrata moraju ostati zatvorena", odvrati on.
Samija stade da hvata vazduh. "Kako se usuuje tako da razgovara
sa mnom? Ako smesta ne otvori vrata, obavestiu kapetana."
"Vae gospodstvo, vrata moraju ostati zatvorena. To je naredio sam
kapetan."
Nalik na oluju ona pohita nazad, upavi u kapetanovu kabinu poput
tornada sabijenog u ezdeset ina.
"Kapetane!"
"Gospo?"
______________________________________________________
117
"Da li ste vi naredili da me ne putaju kod Zemljanina i
domorotkinje?"
"ini mi se, Gospo, da smo se dogovorili da ete razgovarati s njima
samo u mom prisustvu."
"Pre veere, da. Ali uverili ste se da su bezopasni."
"Uverio sam se da izgledaju bezopasno."
Samija se smiri. "U tom sluaju vam nareujem da poete sa mnom
smesta."
"Ne mogu, Gospo. Situacija se promenila."
"Kako promenila?"
"Moraju ih ispitati nadlene vlasti na Sarku, a do tada mislim da bi
bilo najbolje da ih ostavimo na miru." Samiji se opusti donja vilica, ali
ona je gotovo istog asa vrati u preanji poloaj kako ne bi ispala
nedostojanstvena. "Neete ih, valjda, izruiti Birou za florinijanske
poslove?"
"Pa", kapetan pokua da dobije na vremenu, "to je nema sumnje bila
prvobitna zamisao. Napustili su svoje selo bez dozvole. U stvari, napustili
su svoju planetu bez dozvole. I jo, k tome, uunjali su se na jedan
sarkitski brod."
"Ovo poslednje im je bila greka."
"Stvarno?"
"Vi ste u svakom sluaju znali sve njihove zloine jo pre poslednjeg
razgovora."
"Ali tek sam tokom razgovora uo ta je takozvani Zemljanin imao da
kae."
"Takozvani. Sami ste rekli da planeta Zemlja postoji."
"Rekao sam da bi mogla postojati. Ali Gospo, smem li vas upitati ta
biste voleli da se uradi sa ovim ljudima?"
"Smatram da bi Zemljaninovu priu trebalo ispitati. On govori o
opasnosti po Florinu i o nekome na Sarku ko je namerno pokuao da to
zataji od nadlenih vlasti. ak mislim da je to sluaj za mog oca. U stvari,
poveu ga svom ocu, kada za to doe vreme."
"Sve je to tako mudro!" primeti kapetan.
"Jeste li vi to sarkastini, kapetane?"
Kapetan pocrvene. "Molim za izvinjenje, Gospo. Mislio sam na nae
zatvorenike. Imam li vae doputenje da odrim jedan podui govor?"
______________________________________________________
118
"Ne znam ta podrazumevate pod tim 'podui'", uzvrati ona istom
merom i ljutito, "ali pretpostavljam da biste mogli da ponete."
"Zahvaljujem. Kao prvo, Gospo, nadam se da neete umanjiti znaaj
nereda na Florini."
"Kakvih nereda?"
"Nemogue je da ste zaboravili na ispad u biblioteci?"
"Mislite na ubijenog patroldiju. Ma hajdete, kapetane!"
"J utros je ubijen i drugi patroldija, Gospo, a takoe i jedan
domorodac. Nije uobiajeno da domoroci ubijaju patroldije, a ovom
prilikom imamo jednog koji je to ve dva puta uinio, i jo ga nisu
uhvatili. Da li je sam? Je li po sredi nesrean sluaj? Ili je sve to deo neke
paljivo razraene zavere?"
"Vi, oigledno, verujete u ovo poslednje."
"Da, verujem. Domorodac-ubica je imao dva sauesnika. Njihov opis
odgovara naim slepim putnicima."
"To mi nijednom niste pomenuli!"
"Nisam eleo da uznemirim Vae gospodstvo. Meutim, setiete se da
sam vam sve vreme ponavljao da bi oni mogli biti opasni."
"Pa dobro. ta iz ovoga proistie?"
"ta ako su ubistva na Florini samo sporedne predstave, ija je namera
bila da odvuku panju patroldija dok se ovo dvoje ne uvuku na brod?"
"To zvui suludo."
"Stvarno? Zato bee sa Florine? Nismo ih pitali. Pretpostavljamo da
bee pred patroldijama, jer to je, nema sumnje, najrazumnija
pretpostavka. Ali da li bi onda krenuli na Sark? I to brodom koji prevozi
Vae gospodstvo? A zatim, tu je i njegova tvrdnja da je istraiva
svemira."
Samija se namrti. "Pa ta je s tim?"
"Pre godinu dana javljeno je da je nestao jedan istraiva svemira. Ta
pria nikada nije dospela u iroku javnost. Ja sam to, razume se, znao, jer
je moj brod pretraivao okolni svemir tragajui za njim. ta god da stoji
iza tih dogaaja na Florini bez sumnje za osnovu ima tu injenicu, a
znajui da im je poznat sluaj nestalog istraivaa jasno mi je kako vrstu
i neoekivano efikasnu organizaciju oni tamo imaju."
"Moda Zemljanin i nestali istraiva svemira nisu ni u kakvoj vezi."
______________________________________________________
119
"Ni u kakvoj pravoj vezi, bez sumnje, Gospo. Ali ako bismo smatrali
da ne postoji ba nikakva veza, onda bi to znailo da se previe oslanjamo
na sluajnosti. Ovde je re o uljezu. Zato tvrdi da su ga psihosondirali."
"Oh?"
"Kako da dokaemo da on nije istraiva svemira? Ne zna nijedan
drugi podatak o planeti Zemlji, sem da je radioaktivna. Ne ume da
upravlja brodom. Ne zna nita o svemirskim istraivanjima. A krije se iza
toga da je bio psihosondiran. Shvatate li, Gospo?"
Samija nije znala ta da odgovori. "Ali emu sve to?" upita ona.
"Kako biste vi mogli da uinite upravo ono to ste rekli da
nameravate, Gospo."
"Da istraim tu tajnu?"
"Ne, Gospo. Da odvedete tog oveka do svog oca!"
"I dalje ne shvatam."
"Postoji nekoliko mogunosti. U najboljem sluaju, moda mu je bilo
naloeno da pijunira vaeg oca, za raun Florine ili za raun Trantora.
Pretpostavljam da e ga stari Abel od Trantora sigurno identifikovati kao
Zemljanina, ako ni zbog ega drugog, onda da bi postideo Sark traei da
sazna istinu o tobonjem psihosondiranju. U najgorem sluaju, on je
ubica vaeg oca."
"Kapetane!"
"Gospo?"
"Pa to je smeno!"
"Moda, Gospo. Ali ako je to tako, onda je umeano i Odeljenje za
bezbednost. Seate se da su me pre veere zvali da primim poruku sa
Sarka?"
"Seam se."
"Evo je."
Samija prihvati tanak providni smotuljak ispisan crvenim slovima.
Pisalo je: "J avljeno je da je dvoje Florinijanaca tajno i ilegalno stiglo na
va brod. Smesta ih stavite pod prismotru. Jedna od njih moda e tvrditi
da je istraiva svemira, a ne florinijanski domorodac. Ne treba nita da
preduzimate u vezi s tim. Odgovorni ste za to dvoje ljudi. Treba ih
zadrati, kako bi mogli biti izrueni Odelbezu. To treba izvesti u tajnosti.
I to to pre."
Samija je bila oamuena. "Odelbez", ponovi ona. "Odeljenje za
bezbednost."
______________________________________________________
120
"Izvesti u tajnosti", naglasi kapetan. "Nisam hteo ovo da vam
pokaem, ali niste mi pruili drugu mogunost, Gospo."
"ta e mu uiniti?" upita ona.
"Ne bih znao tano da vam kaem", odvrati kapetan. "Izvesno je samo
to da neko koga smatraju pijunom i ubicom ne moe oekivati da se s
njim postupa neno. Verovatno e njegovo pretvaranje delimino postati i
stvarnost. Mislim, mogue je da e zaista saznati kako stvarno izgleda
psihosondiranje."

12. DETEKTIV

Svaki od etvorice velikih vlastelina oseao je neto drugo prema
vlastelinu od Fifa, Bort je bio besan, Runa se zabavljao, Baliju je bilo
dosadno, a Stin je bio zaplaen.
Prvi je progovorio Runa. "Izdaja na samom vrhu?" uzviknu on.
"Pokuava li to da nas zaplai jednomobinom reenicom? Neko je
izdao tebe? Borta? Mene? Ko i kako? I Sarka mu, Fife, ovi sastanci mi
remete normalan san."
"Ishod moe da ti poremeti mnoge noi", odvrati Fif. "Nisam mislio,
Runa, da je neko izdao bilo kog od nas. Hteo sam da kaem da je neko
izdao Sark."
"Sark?" upade Bort. "Kakve to onda veze ima sa nama?"
"Nazovi to mitom. Gledaj na to kao na neto u ta veruju obini
Sarkiti."
"Ne razumem", poali se Stin. "Vi kao da se uvek trudite da jedni
druge nadjaate u reima. Stvarno! eleo bih da to pre zavrite s ovim."
"Slaem se sa Stinom", javi se i Bal. Videlo se da mu je Stin zahvalan
na tome.
"Voljan sam da vam odmah sve objasnim", doeka ih Fif.
"Pretpostavljam da ste uli za nedavne nemire na Florini?"
"Odlebez pominje da je ubijeno nekoliko patroldija", primeti Runa.
"J e l' na to misli?"
Bort se ljutito umea. "Sarka mu, ako ve moramo da sastanimo,
porazgovarajmo onda i o tome. Patroldije ubijene! Pa, i zasluuju da ih
______________________________________________________
121
ubiju! Da li vi to hoete da kaete da svaki domorodac moe tek tako da
prie patroldiji i tresne ga po glavi motkom dva sa etiri? Zato bi ijedan
patroldija dopustio da mu bilo koji domorodac sa motkom dva sa etiri u
ruci prie tako blizu da moe i da je upotrebi? Zato nije tog domoroca
spalio jo dok je bio na dvadeset koraka od njega?
Sarka mu, protresao bih ja te trupe patroldija od kapetana do regruta i
sve glupane poslao da slue na brodovima. Te trupe se samo gue u salu.
Tamo vode previe lagodan ivot. Tvrdim da bi trebalo svakih pet godina
Florinu staviti u opsadno stanje, te pokupiti sve one koji stvaraju
neprilike. Tako bi domoroci bili mirni, a nai ljudi uvek stvaraju
neprilike.
"J esi li zavrio?" upita Fif.
"Za sada, jesam. Ali ponovo u uzeti re. I ja tamo imam investicije,
zna. Ne moda tako velike kao ti, Fife, ali ipak dovoljne da se zbog njih
zabrinem."
Fif slee ramenima, a onda se neoekivano okrenu ka Stinu. "Da li si i
ti uo za nerede?"
Stin poskoi. "Jesam. Hou da kaem, uo sam kada si sada
pomenuo..."
"Nisi, znai, proitao obavetenje Odelbeza?"
"Pa, ovaj..." Stinu odjednom svu panju privukoe njegovi dugaki
nokti, kicoki namazani lakom boje bakra. "Nemam uvek vremena da
proitam sva obavetenja. Nisam znao da se to od mene oekuje. U
stvari..." On, konano, pogleda Fifa i dodade: "Nisam znao da mi ti kroji
pravila. Stvarno!"
"Ne krojim ih", odvrati Fif. "Svejedno, poto ti pojedinosti nisu
poznate, ja u ti ih ukratko izneti. Moda e to zaokupiti panju i ostalih.
Neverovatno kako se dogaaji od etrdeset osam asova mogu izneti u
svega nekoliko rei i kako nevanim mogu zvuati. Prvo, neko je
neoekivano traio tekstove o svemirskim istraivanjima. Zatim je
deurni patroldija u biblioteci primio udarac u glavu i dva sata kasnije
umro usled frakture lobanje. Zatim je usledila potera koja se zavrila
ispred jazbine trantorskog agenta u koju nai nisu smeli da uu. Zatim je,
u zoru, jo jedan patroldija bio ubijen, a ubica se izvukao u uniformi
patroldije, a nekoliko asova kasnije ubijen je i trantorski agent.
Ako elite da ujete i poslednje vesti", zavri Fif, "moete i ovo da
dodate tom spisku oiglednih sitnica. Pre nekoliko asova u Gradskom
______________________________________________________
122
parku na Florini pronaeno je telo, ili bolje reeno pronaeni su neiji
ostaci kostiju."
"ije je to telo?" upita Tuna.
"Samo trenutak, molim vas. Pored njega se nalazila gomilica pepela
koja je liila na spaljene ostatke odee. Svi metalni delovi paljivo su bili
uklonjeni, ali analizom pepela utvreno je da je posredi spaljena uniforma
patroldije."
"Naeg preruenog prijatelja?" upita Bal.
"Malo verovatno", odvrati Fif. "Ko bi ga potajno ubio?"
"Smaoubistvo", primeti zlobno Bort. "Koliko dugo je mislio taj
prokleti kopilan da e moi da ostane neotkriven? Mislim da je izabrao
laku smrt. Lino u utvrditi ko je u trupi odgovoran za to njegovo
samoubilako stanje i staviu mu na raspolaganje jedan napunjeni
blaster."
"Malo verovatno", ponovi Fif. "Ako je ovek poinio samoubistvo, on
se ili najpre ubio, pa zatim skinuo uniformu, pretvorio je u pepeo, uklonio
kope i irite, iziao iz peine nag, ili moda u donjem veu, oslobodio ih
se, a zatim se vratio i ubio. U jednoj od onih unakrsnih peina Parka?
Da."
"Onde je imao dovoljno vremena i niko ga nije uznemiravao",
usprotivi se Bort ratoborno. Nije voleo da se odrie svojih teorija.
"Mogao je najpre da skine nale i irite, a onda..."
"J esi li ikada pokuao da ukloni irite sa neke patroldijske uniforme
koja pre toga nije bila spaljena?" upita ga sarkastino Fif. "Zanimao bi
me i motiv, ako je zaista u pitanju telo preruenog koji je izvrio
samoubistvo? Pored toga, imam i izvetaj medicinskih strunjaka koji su
ispitali strukturu kostiju. To nije skelet ni nekog patroldije ni kakvog
Florinijanca. To je skelet jednog Sarkita."
"Stvarno!" povika Stin. Balove stare oi se irom otvorie, metalni
zubi, koji bi povremeno malo oiveli mranu prostoriju u kojoj je sedeo
kada bi na njih palo neto svetlosti, nestadoe poto je naglo zatvorio
usta. ak je i Bort bio zateen.
"Pratite li me?" upita Fif. "Sada vam je valjda jasno zbog ega su
metalni delovi bili uklonjeni sa uniforme? Ko god da je ubio tog Sarkita
eleo je da nas navede da pomislimo kako taj pepeo potie od Sarkitove
odee, koja je bila skinuta i spaljena pre ubistva, jer bismo tada mogli
pretpostaviti da je posredi samoubistvo ili privatni sukob, to uopte
______________________________________________________
123
nema nikakve veze sa naim prijateljem koji se izdavao za patroldiju.
Ali on nije znao da se analizom pepela moe utvrditi da li je re o odei
Sarkita izraenoj od kirta ili celoloze od koje se prave uniforme
patroldija, ak i kada su sa nje skinute kope i iriti.
Na osnovu mrtvog Sarkita i pepela od uniforme patroldije, moemo
samo pretpostaviti da se negde u Gornjem Gradu nalazi ivi varoanin u
sarkitskoj odei. Na Florinijanac se dosta dugo izdavao za patroldiju, a
onda je uvideo da to za njega postaje sve opasnije, te je odluio da
postane Vlastelin. I to je postigao na jedini mogui nain."
"Je li uhvaen?" stade da se raspituje Bort.
"Ne, nije."
"Zato nije? Sarka mu, zato nije?"
"Bie uhvaen", odvrati ravnoduno Fif. "Ovog trenutka moramo
porazgovarati o mnogo vanijim stvarima. Ovaj poslednji zloin
predstavlja sitnicu u poreenju s tim."
"Prei na stvar!" istog asa zatrai Runa.
"Strpljenja! Kao prvo, dozvolite da vas pitam seate li se istraivaa
svemira koji je nestao prole godine."
Stin se zakikota.
Bort primeti sa krajnjim prezirom: "Zar emo opet o tome?"
"Je li to u nekoj vezi?" upita Stin. "Ili emo, tek tako, bez ikakvog
razloga, ponovo, ispoetka, pretresti taj grozni dogaaj od prole godine?
Umoran sam."
Fif je bio nepokolebljiv. "Ova eksplozija dogaaja", zapoe on, "do
koje je dolo jue i prekjue zapoela je tako to je neko u florinijanskoj
biblioteci zatraio knjige o istraivanju svemira. Za mene je to dovoljno.
Da vidimo mogu li i vas ostale ubediti da je sve to u i te kakvoj vezi.
Poeu sa opisom troje ljudi i dogaajem koji se zbio u biblioteci i molim
vas da me nekoliko minuta ne prekidate.
Pre svega, umean je jedan varoanin. On je taj koji je od te trojke
najopasniji. Na Sarku je imao hvale vredan dosije u kome stoji da je
inteligentan i odan. Na nesreu, sada je te svoje sposobnosti okrenuo
protiv nas. On je bez sumnje odgovoran za dosadanja etiri ubistva. I
prevejani kriminalci bi mu mogli pozavideti na sadanjem dosijeu.
Imajui u vidu da su od etvorice ubijenih dvojica bili patroldije a jedan
Sarkit, gotovo je teko poverovati da je te zloine poinio jedan
domorodac. A jo ga nisu uhvatili.
______________________________________________________
124
Druga umeana osoba je jedna domorotkinja. Neobrazovana je i
potpuno nebitna. Meutim, poslednjih nekoliko dana preduzeta su
opsena ispitivanja povodom itave ove stvari, tako da smo saznali i
njenu istoriju. Roditelji su joj bili lanovi 'Due kirta'; sea li se neko od
vas te prilino smene seljake zavere koja je bez problema uguena pre
nekih dvadeset godina?
To nas dovodi do tree osobe, najneobinije od sve troje. Ta trea
osoba radila je kao obini radnik u mlinu i svi su je smatrali za idiota."
Bort odjednom besno frknu, Stin se ponovo piskutavo zacereka.
Balove oi ostadoe zatvorene, dok je Runa i dalje nepokretno sedeo u
tami.
"Re 'idiot'" nastavi Fif, "nisam figurativno upotrebio. Odelbez je dao
sve od sebe, ali nisu uspeli da o njemu pronau nikakve podatke koji bi
bili stariji od deset i po meseci. U to vreme je bio pronaen u jednom selu
nedaleko od glavnog grada Florine i to u krajnje jadnom stanju. Nije
umeo ni da hoda ni da govori. Nije ak umeo ni sam da jede.
Da li ste uoili da se prvi put pojavio nekoliko nedelja po nestanku
istraivaa svemira? Imajte na umu i da je za svega nekoliko meseci
nauio da govori, pa ak i obavlja posao u kritkom mlinu. Koji idiot bi
bio u stanju tako brzo da ui?"
Stin stade urno da objanjava: "Oh, ali ako je bio psihosondiran kako
treba, moglo se podesiti tako da..." Ali ubrzo zamue.
"Ne znam nijednog veeg strunjaka na tom polju", podrugljivo
primeti Fif.
"ak i bez Stinovog ekspertskog miljenja, upravo sam i sam to pomislio.
To je jedino mogue objanjenje.
Dalje, psihosondiranje je moglo biti obavljeno jedino na Sarku ili u
Gornjem Gradu na Florini. Kako nismo eleli nita da prepustimo
sluaju, ak smo pretraili i sve doktorske ordinacije. Nismo naili ni na
kakav trag neovlaenog psihosondiranja. Jedan od naih agenata
predloio je da pregledamo i dosijea doktora koji su umrli od dana kada
se idiot prvi put pojavio. Pobrinuu se da bude unapreen zbog te ideje.
Dosije naeg idiota pronali smo u jednoj od tih ordinacija. Pre
otprilike est meseci na pregled ga je dovela seljanka, drugi lan naeg
trija. To je oigledno uinila potajno, poto je tog dana odsustvovala s
posla iz sasvim drugog razloga. Taj doktor je pregledao idiota i zabeleio,
to predstavlja neopozivi dokaz, da je bio podvrgnut psihosondiranju.
______________________________________________________
125
A sada dolazimo do jedne zanimljive take. Taj doktor je bio jedan od
onih koji je drao dve ordinacije: jednu u Gornjem Gradu i drugu u
Donjem Gradu. Pripadao je onoj vrsti idealista koji su smatrali da i
domoroci zasluuju prvorazrednu medicinsku pomo. Bio je krajnje
metodian i imao je dupla dosijea o svim bolesnicima u obe ordinacije,
kako bi izbegao nepotrebno putovanje liftovima. Takoe, pretpostavljam
da je godilo njegovom idealizmu to to ni u dosijeima nije pravio razliku
izmeu Sarkita i Florinijanaca. Ali dosije naeg idiota nije bio napravljen
u duplikatu, i to je jedini dosije koji nije dupliran.
Zbog ega? Ako je iz nekog linog razloga odluio da ne napravi
duplikat ba tog dosijea, zato se onda on javlja samo u ordinaciji u
Gornjem Gradu, a upravo smo ga tamo pronali? Zato ne samo u
Donjem Gradu, gde ga nema? Konano, taj ovek je bio Florinijanac.
Dovela ga je Florinijanka. Pregledan je u ordinaciji u Donjem Gradu. Sve
je to jasno bilo zabeleeno u dosijeu koji smo pronali.
Postoji samo jedna odgovor na tu zagonetku. Lekar je i ovog puta
napravio dva dosijea, ali onaj iz Donjeg Grada unitio je neko ko nije
znao da postoji jo jedan u ordinaciji u Gornjem Gradu. Ali poimo dalje.
Idiotovom dosijeu bila je prikljuena beleka u kojoj jasno stoji da
nalaz iz ovog sluaja treba proslediti u doktorovom narednom rutinskom
izvetaju Odelbezu. To je sve bilo po propisu. Svaki sluaj
psihosondiranja mogao bi da znai da je re ili o kakvom kriminalcu ili o
nekoj razornoj linosti. Ali takav izvetaj nikada nije bio prosleen.
Tokom te nedelje doktor je nastradao u saobraajnoj nesrei.
Zar vam se ne ini da se sluajnosti beskrajno gomilaju?"
Bal otvori oi. "Je l' ti to nama pria neki detektivski triler?" upita on.
"Tako je", zadovoljno povika Fif, "detektivski triler. I za sada, ja sam
detektiv."
"A ko je optueni?" upita Bal umornim apatom.
"Samo jo malo. Dopustite da se jo malo igram detektiva."
Usred situacije koju je Fif smatrao najopasnijom krizom koja je ikada
zadesila Sark, iznenada je otkrio da veoma uiva u svemu tome.
"Preimo sada prii s drugog kraja", nastavi on. "Na trenutak emo
zaboraviti na idiota i vratiti se istraivau svemira. Prvi put smo za njega
uli kada je javljeno Birou za transport da e se njegov brod uskoro
spustiti. Ta je prijava bila propraena njegovom ranijom porukom.
______________________________________________________
126
Ali istraiva svemira nikada nije stigao. Nije pronaen nigde u
oblinjem svemiru. Dalje, poruka koju je istraiva svemira poslao, a
koja je bila upuena Birou za transport, nestala je. MSIB tvrdi da mi
namerno krijemo tu poruku. Odlebez veruje da su oni izmislili tu poruku
radi propagande. Upravo mi je palo na pamet da ni jedni ni drugi nisu u
pravu. Poruka jeste bila poslata, ali nju nije sakrila vlada Sarka.
Izmislimo nekoga koga emo za sada zvati Iks. Taj Iks ima pristup
zapisima Birotransa. Tako saznaje i za ovog istraivaa svemira i njegovu
poruku, a poseduje um i sposobnosti da brzo deluje. Uspeva da poalje
tajni sub-etegram na brod svemirskog istraivaa, uputivi oveka da se
spusti u neku malu, privatnu luku. Istraiva svemira ga poslua, a tamo
ga doekuje Iks.
Iks je tom prilikom sa sobom poneo poruku prokletstva tog istraivaa
svemira. Za to mogu da postoje dva razloga. Kao prvo, to e uneti zbrku
u mogue pokuaje da se otkrije istina, jer e biti uklonjen jedan od
dokaza. Drugo, to bi mu moglo posluiti da zadobije poverenje ludog
istraivaa svemira. Ako je istraiva smatrao da moe razgovarati samo
sa svojim pretpostavljenim, to je sasvim mogue, Iks bi ga mogao
ubediti kako i u njega moe da ima poverenja poto i on ve zna sutinu
prie.
Nema sumnje da je istraiva svemira progovorio. Bez obzira koliko
njegova pria bila nepovezana, luda, i uglavnom nemogua - to ne bi
bilo nita udno - Iks je u njoj video izvestan materijal za propagandu.
Poslao je svoje ucenjivako pismo velikim vlastelinima, nama.
Nameravao je, verovatno, da uini upravo ono za ta sam ja u to vreme
teretio Trantor. Da e, ako sa nama ne postigne za njega povoljan
dogovor, minirati proizvodnju na Florini glasinama o unitenju sve dok se
ne predamo.
Ali tada je napravio i prvu greku u proraunima. Neto ga je
zaplailo. Kasnije emo razmotriti ta je to moglo biti. U svakom sluaju,
odluio je da saeka pre no to krene dalje. Meutim, ekanje je dovelo
do jedne nevolje. Iks nije verovao u priu istraivaa svemira, ali nema
sumnje da je sam istraiva svemira bio potpuno iskren. Iks je trebalo
tako da podesi stvari da istraiva dobrovoljno pristane da njegovo
'prokletstvo' prieka.
Istraiva to nije mogao da uini, osim u sluaju da njegov uvrnuti um
nije bio potpuno neupotrebljiv. Iks ga je mogao ubiti, ali moje je
______________________________________________________
127
miljenje da mu je istraiva svemira bio potreban radi daljnjih
obavetenja (konano, on nita nije znao o istraivanju svemira, te nije
mogao da sprovede uspenu ucenu zasnovanu na potpunom blefiranju) i,
moda, radi otkupa u sluaju krajnjeg neuspeha. U svakom sluaju
upotrebio je psiho-sondu. Posle njene primene ostao mu je ne vie
istraiva svemira, ve bezumni idiot koji mu izvesno vreme nije stvarao
nikakve neprilike. A posle izvesnog vremena, raunao je, razum e se
istraivau svemira ionako do izvesne mere povratiti.
Naredni korak? Trebalo je stvoriti uslove da tokom godine ekanja
istraiva ne bude pronaen, da ga niko vaan ne vidi, ak ni kao idiota. I
tako je nastavio da sprovodi svoj majstorski smiljen jednostavan plan.
Odneo je svog oveka na Florinu i gotovo godinu dana istraiva svemira
je jednostavno bio napola uvrnuti domorodac, koji je radio u kirtskim
mlinovima.
Pretpostavljam da je tokom te godine on, ili neki njemu odani
potinjeni, posetio varoicu gde je 'posadio' to stvorenje, kako bi se
uverio da je na sigurnom i dobrog zdravlja. Tokom jedne od tih poseta
nekako je saznao da je stvorenje voeno kod doktora koji je ve na prvi
pogled bio u stanju da prepozna psihosondiranu osobu. Doktor je umro, a
njegov izvetaj nestao, bar onaj iz ordinacije u Donjem Gradu. Tu je Iks
napravio prvu greku. Nije mu palo na pamet da bi se duplikat mogao
nalaziti u gornjoj ordinaciji.
Potom je napravio i drugu greku. Idiot je poeo da se malo prerano
oporavlja, a varoanin iz tog sela bio je dovoljno mudar da uvidi kako tu
ima jo neeg pored obinog buncanja. Moda je devojka koja je vodila
rauna o idiotu ispriala varoaninu o psihosondiranju. To je, meutim,
samo pretpostavka.
Eto, to vam je itava pria."
Fif pljesnu svojim snanim akama i stade da eka na reakciju.
Prvi se javio Runa. Svetlo u njegovoj prostoriji se upalilo nekoliko
trenutaka ranije i on je sedeo mirkajui i osmehujui se. "Bila je to
osrednje dosadna pria, Fife", ree on. "Da sam jo koji trenutak ostao u
mraku, zaspao bih."
"Koliko ja vidim", primeti lagano Bal, "stvorio si zdanje isto onako
krhko kao i ono od prole godine. Njegovih devet desetina zasniva se na
nagaanjima."
"Besmislica!", kratko dobaci Bort.
______________________________________________________
128
"Ko je taj Iks?" upita Stin. "Ako ne zna ko je Iks, onda sve to nema
nikakvog smisla." I on prefinjeno zevnu, prekrivi sitne bele zube
povijenim kaiprstom.
"Bar je jedan od vas uoio ono to je bitno", zakljui Fif. "Klju itave
ove stvari je identitet Iksa. Ako je moja analiza tana, ono to je
neophodno jeste razmotriti osobine koje bi Iks mogao da poseduje.
Kao prvo, Iks je ovek sa vezama u Civilnoj slubi. On je ovek koji
je u stanju da naredi psihosondiranje. To je ovek koji smatra da moe da
sprovede monu ucenjivaku kampanju. ovek koji je u stanju da prebaci
istraivaa svemira sa Sarka na Florinu bez ikakvih nevolja. On sigurno
nije bilo ko.
U stvari, on je vrlo odreena osoba. To mora biti neki veliki vlastelin.
Zar i vi ne smatrate da je tako?"
Bort ustade sa svog sedita. Glava mu ieze, a zatim on ponovo sede.
Stin prsnu u piskav, histerian smeh. Runine oi, napola prekrivene
naduvanim salom koje ih je okruivalo, grozniavo zasijae. Bal lagano
zatrese glavom.
"Koga, svemira mu, optuuje, Fife?" povika Bort.
"J o nikog." Fif se nije nimalo uzbudio. "Nikog odreenog.
Posmatrajte to na ovaj nain. Nas smo petorica. Nijedan drugi ovek na
Sarku nije mogao da uini ono to je Iks uinio. Osim nas petorice. To
moete prihvatiti zdravo za gotovo. Ali koji od petorice? Da poem od
sebe: ja nisam."
"Imamo tvoju re, zar ne?" prositka Runa.
"Ne treba vam moja re", odvrati Fif. "Jedino ja nemam motiv. Iksov
motiv je da zadobije kontrolu nad industrijom kirta. Ja je ve ionako
kontroliem. Ve posedujem treinu zemljita na Florini. Imam dovoljno
mlinova, fabrika maina i prevoznu flotu dovoljno veliku da, ako bih to
eleo, primoram bilo kog od vas, ili sve vas zajedno, da se povuete iz
posla. Ne bi mi bila potrebna nikakva zapetljana ucena."
Vikao je ne bi li nadjaao njihove zdruene glasove. "Sasluajte me!
Vi ostali ste imali gomilu motiva. Runa poseduje najmanji kontinent i
najmanje bogatstvo. Znam da mu se to ne dopada. Ne moe da se
pretvara kako mu je milo zbog toga. Balova loza je najstarija. Nekada je
njegova porodica vladala itavim Sarkom. On to verovatno nije
zaboravio. Bort odbija da prizna injenicu da ga uvek nadglasaju u Veu,
te stoga ne moe da upravlja poslovima na svojim teritorijama onako
______________________________________________________
129
otro kako bi on to eleo. Stin ima prefinjen ukus, a finansijsko stanje mu
nije ba najruiastije. Nadoknaivanje gubitaka predstavlja ozbiljnu
pokretaku potrebu. Evo, ovde imamo sve mogue motive. Zavist.
udnja za moi. elju za novcem. Pitanje prvenstva... Dakle, onda, koji
je od vas?"
Iznenada se u Balovim starim oima zaiskri zloba. "Zar ne zna?"
"Nije vano. ujte sad ovo. Rekao sam da je neto zaplailo Iksa
(zovimo ga i dalje Iksom) poto nam je poslao prva pisma. Znate li ta je
to bilo? Na prvi sastanak, kada sam vam propovedao o potrebi da
zajedno delujemo. Iks je tada bio ovde. Iks je bio i jeste jedan od nas.
Znao je da nae ujedinjeno nastupanje znai njegov krah. Raunao je na
to da e nas pobediti, jer je znao da e nas na kruti ideal kontinentalne
autonomije do poslednjeg asa, pa i kasnije, spreavati da se sloimo. Ali
video je da se prevario, te je odluio da saeka dok vie ne bude potrebe
za urbom i on dobije mogunost da nastavi.
Ali on i dalje nije u pravu. Mi emo i dalje preduzimati zajednike
korake, i postoji samo jedan nain na koji to bezbedno moemo da
inimo, imajui u vidu da je Iks jedan od nas. Odzvonilo je
kontinentalnoj autonomiji! To je luksuz koji vie ne smemo sebi
dopustiti, jer e Iksova shema biti potpuna jedino ako doe do
ekonomskog poraza nas preostalih ili ako doe do uplitanja Trantora.
Poto sam ja jedini kome mogu verovati, od ovog sam asa ja na elu
ujedinjenog Sarka. J este li uz mene?"
Svi poskakae sa svojim sedita i stadoe da viu. Bort je izmahivao
pesnicom. U uglovima ustiju primeivali su mu se tragovi pene.
Fiziki, meutim, nisu mogli nita da postignu i Fif se osmehnu. Od
svakog od njih razdvajao ga je itav kontinent. Mogao je da sedi za
svojim stolom i posmatra ih kako se pene.
"Nemate izbora", dobaci im on. "Tokom godine koja je protekla od
naeg prvog sastanka i ja sam se pripremio. Dok ste me vas etvorica bez
rei sluali na sastanku, meni odani oficiri stali su na elo Flote."
"Izdaja!" zaurlae oni.
"Izdaja kontinentalne autonomije", uzvrati Fif. "Ali iskazivanje
odanosti Sarku."
Stinovi prsti su se nervozno preplitali, a bakarno crveni nokti jedini su
razbijali monotoniju blede koe. "Ali za to je kriv Iks. ak i ako je Iks
______________________________________________________
130
jedan od nas, ostala trojica su nevini. J a nisam Iks." On stade da ara oko
sebe otrovnim pogledom. "To je neki od preostale trojice."
"Vi koji ste nevini, ako elite, biete deo moje vlade. Nemate ta da
izgubite."
"Ali ti nee rei ko je nevin", razdra se Bort. "Sve e nas istisnuti
sluei se tom tvojom priom o Iksu o... o..." Izgubivi dah, on bi
primoran da uuti.
"Neu. Za dvadeset etiri asa znau ko je Iks. Nisam vam jo neto
rekao. Istraiva svemira o kome smo razgovarali u mojim je rukama."
etvorka se sada sasvim uuta. Posmatrali su jedni druge s rezervom i
sumnjom.
Fif se ponovo zakikota. "Pitate se koji je od vas Iks? J edan od vaz to
zna, budite uvereni. A za dvadeset etiri asa svi emo znati. Ali imajte
na umu, gospodo, svi ste potpuno bespomoni. Ratni brodovi su moji.
Pozdravljam vas!"
I on ih otpusti jednim pokretom ruke.
Nestajali su jedna za drugim, poput zvezda u bezmernim dubinama
svemira koje sa viziekrana postepeno uklanja prolazak masivne i
nevidljive olupine kakvog svemirskog broda.
Poslednji je otiao Stin. "Fife", zapoe on drhtavim glasom.
Fif podie pogled. "Da?" eli da prizna sada, kada smo ti i ja ostali
sami? Ti si Iks?"
Stinovo lice se panino iskrivi. "Ne, ne. Stvarno nisam. Samo sam
eleo da te upitam misli li to ozbiljno? To, oko kontinentalne autonomije
i ostalo. Misli li?"
Fif se zagleda u stari gronometar na zidu. "Do vienja!"
Stin zacvile, posegnu rukom za prekidaem i nestade.
Fif ostade da sedi nepomian poput stene. Poto je sastanak bio
zavren, kriza obuzdana, zahvatila ga je potitenost. Bezusna usta behu
mu se duboko usekla na velikom licu.
Svi prorauni poivali su na ovoj injenici: istraiva svemira bio je
lud, opasnost nije postojala. Ali toliko toga se dogodilo zbog tog jednog
ludaka. Zato bi J unc iz MSIB-a proveo godinu dana tragajui za jednim
ludakom? Da li bi on bio toliko uporan u tom traganju da su posredi bila
samo naklapanja?
______________________________________________________
131
Ovo Fif nikom nije saoptio. Jedva da se usuivao da to podeli i sa
sopstvenom duom. ta ako taj istraiva svemira uopte nije lud i nikada
nije ni bio? ta ako unitenje zaista preti svetu kirta?
Sekretar, Florinijanac, dolebde i stade ispred Velikog Vlastelina,
oglaavajui se svojim bezizraajnim i suvim glasom.
"Gospodine!"
"Molim?"
"Spustio se brod sa vaom kerkom."
"Istraiva i domorotkinja su dobro?"
"Da, gospodine."
"Ne elim da ih iko ispituje bez mog prisustva. Ne elim da iko stupi u
vezu sa njima dok ja ne stignem... Ima li vesti sa Florine?"
"Da, gospodine. Varoanin je pod nadzorom i stie na Sark."

13. JEDRILIARI

Svetla u luci gorela su istom jainom iako je napolju sumrak postajao
sve jai. Osvetljenje u celoj luci uvek je bilo isto, a odgovaralo je kasnoj
poslepodnevnoj svetlosti. U Luci devet, kao i u ostalim lukama za jahte u
Gornjem Gradu, bez obzira na rotaciju Florine, uvek je bio dan. Koliina
osvetljenja je pod podnevnim suncem bila samo neto izraenija, ali to je
bilo jedino odstupanje od uobiajene koliine svetlosti.
Markis Denro je bio u stanju da kae kako je dan na izmaku jedino
po tome to je, ulazei u luku, napustio obojena nona svetla Grada koji
je ostavio za sobom. Svojim sjajem odudarala su od sve crnjeg neba, ali
nisu imala nikakvih pretenzija da zamene dan.
Denro zastade im je proao kroz glavnu kapiju, ali na njega kao da
nikakav utisak nije ostavila dinovska potkovica sa tri stotine hangara i
pet otvora za uzletanje. Sve je to bilo deo njega kao to je, uostalom, bilo
deo i svakog drugog iskusnog jedriliara.
On izvadi dugaku cigaretu, ljubiaste boje, na ijem vrhu se nalazio
veoma tanak sloj kirta i prinese je usnama. Sklopio je dlanove oko
izloenog vrha i posmatrao kako, dok je uvlaio vazduh, poinje da
______________________________________________________
132
oivljava zelenkastom svetlou. Gorela je lagano i za sobom nije
ostavljala pepeo. Kroz nozdrve mu je izlazio smaragdni dim.
"Radi kao i obino", promrlja on.
Jedan lan komiteta jedriliara, u odelu jedriliara, samo sa
neupadljivim i ukusno uraenim slovima na jednom dugmetu tunike koja
su oznaavala da je on lan komiteta, krenu hitro u susret Denru,
paljivo izbegavajui da pokae kako mu se uri.
"Ah, to si ti Denro! A zato ne bismo radili kao i obino?"
"Zdravo, Doti. Pomislio sam da e moda nekom bistrom momku
pasti na pamet da zbog sve ove guve zatvori luke. Hvala Sarku to nije."
ovek iz komiteta nastavi gotovo jecavim glasom: "Zna, moglo bi i
do toga doi. Jesi li uo poslednje vesti?"
Denro razvue usne u osmeh. "Kako da razlikujem najnovije od onih
koje su maloas bile najnovije?"
"Jesi li uo da se sada pouzdano zna gde je domorodac? Ubica?"
"Hoe da kae da su ga uhvatili? To nisam uo."
"Ne, nisu ga uhvatili. Ali znaju da se ne nalazi u Donjem Gradu!"
"Stvarno? Pa, gde je onda?"
"Ovde, u Gornjem Gradu. Ovde."
"Nastavi." Denro irom otvori oi, a zatim ih u neverici suzi.
"Stvarno", nastavi lan komiteta, pomalo uvreen, "znam to pouzdano.
Patroldije partaju gore-dole kirtskim autoputem. Opkolili su Gradski
park, a Sredinju oblast koriste kao tab. Sve je to provereno."
"Moda je i tako." Denro nemarno proeta pogledom po brodovima u
hangarima. "ini mi se da dva meseca nisam dolazio u Devetku. Ima li
novih brodova?"
"Nema. Ah, da, ima, Hjordesova Plamena strela."
Denro odmahnu glavom. "Video sam ga. Sam hrom i nita vie.
Mrska mi je i pomisao da u na kraju ipak sam morati sebi da
konstruiem jahtu."
"Prodaje li Kometu V?"
"Ili u je prodati ili u je baciti u staro gvoe. Dosta je to
automatskim relejima i trajaktornim kompjuterima ubijaju sve to je u
jedrenju sportsko."
"Zna da sam jo neke uo da to isto kau", sloi se ovek iz komiteta.
"Zna ta? Ako ujem da se na tritu pojavio neki stari model u dobrom
stanju, obavestiu te."
______________________________________________________
133
"Hvala. Mogu li malo da se promuvam unaokolo?"
"Razume se. Samo napred." ovek se nasmei, mahnu mu rukom i
udalji se.
Denro stade lagano da obilazi hangare, dok mu je napola popuena
cigareta visila iz ugla usta. Zastajkivao je kod svakog punog hangara,
znalaki procenjujui njegov sadraj.
Za hangar 26 ispoljio je naroito zanimanje. U jedan mah, ak, zaviri
preko niske prepreke i povika: "Vlasteline?"
Taj prvi poziv bio je veoma utiv, ali posle pauze od nekoliko minuta
morao je da ga ponovi, neto odlunije i manje utivo.
Vlastelin koji se napokon pojavi nije ba izgledao bogzna kako. Kao
prvo, na sebi nije imao odelo za jedrenje. Drugo, bio je neobrijan, a
kapicu odbojnog izgleda nosio je na krajnje nemoderan nain, navuenu
preko uiju. Izgledalo je kao da mu prekriva pola lica. Konano, dranje
mu je odavalo neobino sumnjiavu i previe opreznu osobu.
"J a sam Markis Denro", predstavi se Denro. "J e li ovo vaa letelica,
gospodine?"
"Jeste." Rei je izgovorao lagano i s napetou u glasu.
Denro, meutim, ne obrati panju na to. On povue glavu unazad i
paljivo stade da razgleda oblik jahte. Zatim ukloni ono to je ostalo od
cigarete da mu visi meu usnama i hitnu opuak visoko u vazduh. J o nije
ni dostigao najviu taku luka kada se posle kratkotrajnog bleska izgubi.
"Da li biste mi dozvolili da uem?" upita Denro. Onaj drugi malo
oklevae, ali se ipak povue unutra i Denro ue.
"Kakav motor pokree ovu letelicu, gospodine?" upita Denro.
"Zato pitate?"
Denro je bio visok, tamne koe i oiju, kovrdave, kratko podiane
kose. Bio je vii od onog drugog za pola glave, a kada bi se osmehnuo
videli su mu se beli, pravilno rasporeeni zubi. "Da budem iskren,
spremam se da kupim novi brod", odgovori on.
"Hoete da kaete da ste zainteresovani ba za ovaj?"
"Ne znam. Moda bi mi neto ovakvo odgovaralo, razume se ako cena
nije previsoka. Ali bez obzira na to, voleo bih da pogledam kontrole i
motore."
Vlastelin ostade da stoji be rei.
Deneroov glas postade neto hladniji. "Razume se, samo ako vama to
odgovara." Potom se okrenu da poe.
______________________________________________________
134
"Moda bih i mogao da ga prodam", konano odgovori Vlastelin i
stade da pretura po depovima. "Evo dozvole!"
Denro prelete jednim brzim, iskusnim pogledom preko obe strane.
Zatim je vrati nazad. "Vi ste Dimon?"
Vlastelin potvrdno klimnu. "Uite ako elite."
Denro baci pogled na veliki hronometar u luci, na osvetljene kazaljke
koje su iskriavo svetlucale ak i pri dnevnom osvetljenju, pokazujui da
je otpoeo drugi as po zalasku sunca.
"Hvala. Zar neete vi prvi?"
Vlastelin ponovo stade da pretura po depovima, te izvadi sveanj
kljueva. "Posle vas, gospodine."
Denro prihvati sveanj i stade da pogleda kljueve, traei mali
ifrirani znak 'brodske marke'. Ovaj drugi nije ni pokuao da mu
pomogne.
"Pretpostavljam da je ovaj?" upita on konano.
Zatim se uputi kratkom rampom po balkonu vazdune komore, te poe
paljivo da razgleda jedva primetan spoj s desne strane otvora. "Ne
vidim... Oh, evo ga", promrmlja on i pree na drugu stranu otvora.
Lagano, beumno, vrata se otvorite i Denro stupi u pomrinu.
Crveno svetlo vazdune komore automatski se upali kada se vrata za
njima zatvorie. Potom se otvorie unutranja vrata i im su uli unutra,
sav brod obasja bela svetlost.
Mirlin Terens nije imao drugog izbora. Ve odavno se nije seao
vremena kada je za njega postojalo neto kao 'mogunost izbora'. Ve je
tri duga, grozna sata sedeo pored Dimonovog broda, ekajui,
nesposoban da bilo ta uini. Izlaz je video samo u hapenju.
A onda se pojavio ovaj momak, kome za oko bee zapeo brod. Bila je
prava ludost imati bilo kakve veze s njim. U tako skuenom prostoru nee
dugo moi da se izdaje za Vlastelina. Ali isto tako, nije ni mogao da
ostane gde jeste.
U brodu je moda bar bilo hrane. udno da mu to ranije nije palo na
pamet.
Bilo je.
"Vremeje za veeru", ree Terens. "Da li biste neto pojeli?"
Onaj drugi jedva da i baci pogled preko ramena. "Moda, kasnije.
Hvala."
______________________________________________________
135
Terens ga nije pourivao. Pustio ga je da se mota po brodu, dok se on
sa zahvalnou bacio na meso iz lonca i voe umotano u celulozu. edno
je pio. Naspram kuhinje, s druge strane hodnika, nalazio se tu i on se
zakljua i dobro iskupa. Predstavljalo je pravo zadovoljstvo bar nakratko
skinuti tesnu kapicu. ak je pronaao i plitki orman sa neto odee.
Ve je mnogo bolje vladao sobom kada se Denro vratio.
"Da li biste imali neto protiv da isprobam brod?" zamoli ga on.
"Ne, ne bih. Umete li da upravljate ovim modelom?" upita Terens
krajnje nehajno.
"Mislim da umem", odvrati ovaj drugi, ovla se osmehnuvi. "Laskam
sebi da umem da upravljam svim standardnim modelima. Ve sam bio
tako slobodan da pozovem kontrolni toranj, tako da nas eka jedan
slobodan otvor za uzletanje. Evo moje jedriliarske dozvole ako elite da
je proverite pre no to poletimo."
Terens je samo ovla pogleda na isti nain kao to je i Denro
pogledao njegovu. "Preputam vam kontrole", ree on.
Brod izrula iz hangara poput kakvog vazdunog kita, kreui se sporo,
dok je njegov dijamagnetski trup bio uzdignut iznad glatke gline polja
svega tri ina.
Terens je s interesovanjem posmatrao kako Denro krajnje precizno
upravlja kontrolama. Pod njegovim dodirom brod se ponaao kao neka
iva stvar. Mala kopija polja koja se nalazila na viziekranu pomerala se i
menjala sa svakim tananim dodirom kontakata.
Brod se sada zaustavi, zakovan za ivicu otvora za poletanje.
Dijamagnetsko polje stade postepeno da se pojaava ka pramcu broda
koji, sa svoje strane, poe da se uspravlja. Terens, sreom, nije bio
svestan da se pilotka kabina okree na svojim univerzalnim kardanima,
kako bi ostala u ravnotei uprkos promenljivoj gravitaciji. Zadnji obod
broda, konano, velianstveno lee u odgovarajue lebove otvora. Stajao
je sada uspravno, upravljen ka nebu.
Poklopac od duralita na otvoru za uzletanje skliznu u svoj prorez,
otkrivi neutralizovani oluk dubok stotinu stopa, koji je primao prve
potiske energije hiperatomskih motora.
Denro je neprestano izmenjivao ifrirane poruke sa kontrolnim
tornjem. "Deset sekundi do poletanja", ree on najzad.
______________________________________________________
136
Crvena nit koja se podizala u jednoj kvarcnoj cevi oznaavala je
sekunde koje su prolazile. Uspostavljen je kontakt i prvi nalet energije
suknu nadole.
Terens postade tei, osetivi kako sve vie prianja za sedite.
Odjednom poe da ga hvata panika.
"Kako se ponaa?" promrmlja on.
Denrou kao da uopte nije smetalo ubrzavanje. Glas mu je bio gotovo
prirodan kada je odgovorio: "Prilino dobro." Terens se zavali u sedite,
pokuavi da se oputa sa poputanjem pritiska, te posmatrajui kako
zvezde na viziekranu postaju svetle i jasne dok je izmeu njih i njega
atmosfera postepeno nestajala. Kirt koji mu je prianjao za kou bio je
hladan i vlaan.
Sada su bili u svemiru. Denro je vodio brod kroz sve faze. Terens,
dakako, nijednog asa nije znao u kojoj se fazi brod nalazi, ali je video
zvezde kako postojano prelaze preko viziekrana dok su jedriliarevi
dugaki, vitki prsti poigravali po kontrolama kao da su u pitanju bile
dirke kakvog muzikog instrumenta. Konano je neka krupna naranasta
kugla ispunila jasnu povrinu viziekrana.
"Nije loe", ree Denro. "Odravate brod u dobrom stanju, Dimone.
Mali je, ali ima svojih prednosti."
"Pretpostavljam da biste eleli da mu ispitate brzinu i mogunost
skokova", odvrati Terens oprezno. "Samo napred, ako hoete. Nemam
nita protiv."
"Dobro", klimnu Denro. "ta predlaete, kuda da se odvezemo? ta
mislite o..." Oklevao je trenutak, zatim nastavio. "Zato ne bismo poli na
Sark?"
Terens poe malo bre da die. To je i oekivao. Bio je u takvom
stanju da je gortovo ve poeo da veruje kako ivi u nekom maginom
svetu. Kako su samo dogaaji uslovljavali njegove poteze, ak i bez
njegovog pristanka! Malo je trebalo pa da postane ubeen da po sredi
nisu nikakvi dogaaji, ve ustrojstvo koje podstie njegove postupke.
Detinjstvo je proveo u sredini koja je slepo verovala da Vlastelini potiu
od domorodaca, a takve stvari se teko zaboravljaju. Na Sarku se nalazi
Rik, kome se seanje sve vie vraalo. Igra jo nije bila gotova.
"A to da ne, Denro?" sloi se on s puno ara.
"Znai, Sark", zakljui Denro.
______________________________________________________
137
Kako se brzina poveavala tako se kugla Florine sve vie krivila i
konano nestala sa viziekrana, koji se ponovo osu zvezdama.
"Koje ste najbolje vreme postigli putujui izmeu Sarka i Florine?"
upita Denro.
"Nisam oborio nijedan rekord", odvrati Terens. "Otprilike, prosek."
"Onda pretpostavljam da ste tu razdaljinu prevaljivali za manje od est
asova?"
"Da, povremeno."
"Imate li ta protiv da pokuam da stignem za manje od pet?"
"Nemam", ree Terens.
Prolo je dosta vremena pre no to su stigli do take dovoljno udaljene
od mesta gde je zvezdana masa izazivala izoblienje samog ustrojstva
svemira, da bi skok bio mogu.
Za Terensa je predstavljalo pravo muenje da ostane budan. Ovo je
bila trea no kako gotovo da uopte nije spavao, a napetost tih dana
samo je jo uveala taj nedostatak.
Denro ga pogleda postrance. "Zato ne poete na spavanje?"
Teres primora sebe da mu miii lica poprime ivahan izraz i
odgovori: "Nije to nita. Ba nita."
On zevnu i osmehnu se u znak izvinjenja. Jedriliar se vrati svojim
instrumentima, a Terens jo jednom preokrenu oima.
Sedita u svemirskim jahtama su veoma udobna, jer je to neophodno.
Moraju biti takva da bi zatitila osobu pri ubrzanju. ak i ovek koji nije
naroito umoran moe lako i slatko zaspati u njima. Terens, koji je u tom
trenutku mogao zaspati na krhotinama stakla, uopte nije osetio kada je
usnuo.
Spavao je etiri asa; san mu je bio veoma dubok i bez snova, to mu
se nikada pre nije dogodilo. Nije se mekoljio; jedini znak da je iv
predstavljalo je njegovo uravnoteeno disanje koje se nije poremetilo ni
kada mu je kapica spala s glave.
Terens se budio lagano. Nekoliko dugih minuta uopte nije imao
pojma gde se nalazi. Mislio je da je opet u kolibi varoanina. A onda su
dogaaji lagano poeli da mu se vraaju u seanje. Konano je bio u
stanju da se osmehne Denrou, koji je i dalje bio za kontrolama, i da
kae: "Izgleda da sam zaspao."
"Izgleda. Eno Sarka." Denro pokaza glavom prema velikom belom
polumesecu na viziekranu.
______________________________________________________
138
"Kada emo se spustiti?"
"Za otprilike jedan sat."
Terens se ve bio dovoljno razbudio da je mogao da oseti tananu
promenu u ponaanju svog saputnika. Doiveo je hladni ok kada je
razabrao da je elino sivi predmet koji je Denro drao u aci lepo
oblikovano burence iglastog pitolja.
"Svemira mu, ta..." poe Terens, podiui se sa sedita.
"Sedi", naloi mu polagano Dnero. U drugoj aci drao je kapicu.
Terens podie aku do glave i prsti mu se zamrsie u kosi boje peska.
"Da", ree Denro, "oigledno je. Ti si domorodac."
Terens je utke zurio preda se.
"Znao sam da si domorodac", nastavi Denro, "znatno pre no to sam
se ukrcao na brod jadnog Dimona."
Terensu su usta bila strano suva, a oi su ga pekle. Posmatrao je
siunu, smrtonosnu cev pitolja i ekao iznenadni, mukli blesak. Stigao
je ak dovde, ak dovde, i na kraju ipak izgubio igru.
Izgledalo je da se Denrou uopte ne uri. vrsto je drao pitolj, a
rei je izgovarao jednolino i sporo.
"Tvoja najvea greka, varoanine, bile je u tome to si smatrao da
moe doveka da vue za nos organizovane snage policije. Ali u tom
sluaju, bilo bi za tebe bolje da nisi upravo jadnog Dimona izabrao za
svoju rtvu."
"Nisam ga ja izabrao", zakreta Terens.
"Nazovi to onda sreom. Alstar Dimon je pre nekih dvanaestak asova
bio u Gradskom parku gde je ekao svoju enu. Nikakav drugi razlog, do
puke sentimentalnosti, nije postojao za to da se nau ba na tom mestu.
Upravo su se tamo sreli i prvi put, tako da su tu tradiciju nastavljali na
dan svake godinjice susreta. Nema nieg naroito originalnog u tome
meu mladim suprunicima, ali njima je to bilo izuzetno vano. Razume
se da Dimonu nije palo na pamet da bi na tom samotnom mestu mogao
postati lak plen nekom ubici. Kome bi to palo na pamet u Gornjem
Gradu?
Da su dogaaji tekli uobiajenim tokom ubica moda ne bi danima bio
otkriven. Meutim, Dimonova ena se nala na mestu zloina nepunih
pola sata posle poinjenog ubistva. Zaprepastila ju je injenica da njen
mu nije bio tamo. Nije pripadao onoj vrsti ljudi, kako nam je objasnila,
koji bi besno odjurili zbog toga to je ona neto malo zakasnila. On je to
______________________________________________________
139
manje-vie od nje i oekivao. Palo joj je na pamet da je mu moda eka
u njihovoj peini.
Dimon ju je, razume se, ekao ispred njihove peine. Ona je bila
najblia mestu napada i u nju je bio odvuen. Njegova ena je ula u
peinu i pronala... pa, zna ve ta je pronala. Uspela je nekako da
obavesti Patrolnu jedinicu preko naeg Odelbeza, mada je ono to je
govorila bilo gotovo nerazumljivo, poto je bila pod okom i krajnje
histerina.
Kako si se oseao, varoanine, kada si iz ista mira ubio oveka, a
potom ga ostavio da ga pronae vlastita ena na mestu za koje su ih oboje
vezivale najdrae uspomene?" Terens se guio. J edva je uspeo da prevali
preko usana dok je sav kipteo od besa i osujeenosti: "Vi, Sarkiti, ubili
ste milione Florinijanaca. ena. Dece. Obogatili ste se zahvaljujui nama.
Ova jahta..." To je bilo sve to je uspeo da izgovori.
"Dimon nije bio odogovoran za takvo stanje stvari, koje je zatekao
kada se rodio", odvrati Denro. "Da si roen kao Sarkit, ta bi ti
preduzeo? Odrekao se svojih poseda ukoliko bi ih imao, i otiao da radi
u poljima kirta?"
"Pucaj onda", povika Terens previjajui se. "ta eka?"
"Nema urbe. Imam dovoljno vremena da zavrim svoju priu. Nismo
bili sigurni ni u identitet lea ni u identitet ubice; ali razumno je bilo
pretpostaviti da je re o Dimonu i tebi. Nije nam bilo teko da na osnovu
pepela patroldijske uniforme pronaene pored lea zakljuimo da si se
preobukao u Sarkita. Zatim, bilo je razumno pretpostaviti da e probati
da se dokopa Dimonove jahte. Nemoj misliti da smo odve glupi,
varoanine.
Situacija je i dalje bila prilino sloena. Bio si oajan. Bilo je dovoljno
ui ti samo u trag. Bio si naoruan i vrlo verovatno bi izvrio
samoubistvo kada bi se naao u klopci. A oni nisu eleli da poini
samoubistvo. eleli su da stigne na Sark i to u jednom komadu.
Za mene je to bio posebno delikatan zadatak, a i trebalo je ubediti
Odelbez da sve mogu izvesti sam, da sam u stanju da te odvedem na Sark
bez buke i potekoa. Mora priznati da upravo to i radim.
Da ti pravo kaem, u poetku sam se pitao da li si ti taj koga treba
traiti. Bio si odeven u svakodnevno poslovno odelo i to u luci za jahte.
To je predstavljalo krajnje lo ukus. Mislio sam da nikome ne bi palo na
pamet da izigrava jedriliara bez propisnog odela. Pomislio sam da te
______________________________________________________
140
moda nisu namerno poslali kao mamac; da pokuava da te uhapse, dok
ovek koga elimo ne pobegne u drugom pravcu.
Oklevao sam, pa sam te ispitivao na druge naine. Petljao sam
brodskim kljuem na pogrenom mestu. Nijedan brod ikada stvoren ne
otvara se s desne strane vazdune komore. Otvara se, uvek, bez izuzetka,
s leve strane. Nimalo se nisi zaudio zbog te moje pogreke. Nimalo.
Zatim sam te upitao da li si ikada preao put izmeu Sarka i Florine za
manje od est asova. Odgovorio si - povremeno. To je bilo neuveno.
Rekordno postignuto vreme jeneto vie od devet asova.
Zakljuio sam da nikako ne moe biti mamac. Suvie toga nisi znao.
Mora da za te stvari nikada nisi ni uo, te si stoga verovatno i bio ovek
koga traimo. Trebalo je samo saekati da zaspi (a na licu ti se videlo da
ti je oajniki potreban san), razoruati te i uzeti na nian odgovarajuim
orujem. Kapicu sam ti skinuo vie iz znatielje nego zbog bilo ega
drugog. eleo sam da vidim kako izgleda sarkitsko odelo kada iz njega
viri crvenokosa glava."
Terens nije isputao pitolj iz vida. Moda je Denro primetio kako
mu se vilice pomeraju. A moda je samo pogodio o emu Terens
razmilja.
"Razume se", dodade on, "ne smemo te ubiti, ak i ako skoi na
mene. Ne mogu te ubiti ni u samoodbrani. Ali nemoj misliti da si zbog
toga u prednosti. Samo se pomeri i razneu ti nogu."
Terensa napusti volja za tuom. On nasloni elo o dlanove i ostade
ukoeno da sedi.
"Zna li zato ti sve ovo priam?" upita ga Denro saoseajnim
glasom.
Terens nita ne odgovori.
"Pre svega", poe Denro, uivam da te gledam kako pati. Ne volim
ubice, a naroito ne volim domoroce koji ubijaju Sarkite. Nareeno mi je
da te isporuim ivog, ali u mojim nareenjima ne stoji da ti moram put
uiniti prijatnim. Drugo, neophodno je da shvati situaciju u kojoj se
nalazi, jer poto se spustimo na Sark, od tebe zavisi ta e preduzeti."
Terens podie pogled. "Molim?"
"Odelbez zna da dolazi. Florinijansko oblasno odeljenje poslalo je
poruku im je ova letelica napustila atmosferu Florine. U to se moe
kladiti. Ali kao to rekoh, morao sam uveriti Odelbez da sam u stanju da
sam ovo izvedem, a injenica da sam stvarno uspeo sve menja."
______________________________________________________
141
"Ne razumem vas", zavapi oajno Terens.
Denro mu spokojno objasni: "Rekoh da oni ele da stigne na Sark,
da te oni ele u jednom komadu. Ali pod tim oni ne mislim na Odelbez,
ve na Trantor!"

14. OTPADNIK

Selim Junc nije bio hladnokrvna osoba. Protekla godina razoaranja
nimalo nije popravila tu njegovu osobinu. Nije bio u stanju da se
usredsredi na pijuckanje vina kada mu je u glavi vrilo kao u konici.
Ukratko, on nije bio Ladigan Abel.
Kada je Junc prekinuo da ljutito vie kako Sarku ni po koju cenu ne
treba dozvoliti da kidnapuje i pritvori jednog lana MSIB-a, bez obzira na
to u kom se stanju nalazila pijunska mrea Trantora, Abel je samo
izjavio: "Mislim, doktore, da e biti bolje da no provedete ovde."
"Imam prea posla", odvrati Junc ledeno.
"Ne sumnjam u to, ovee", nastavi Abel, "ne sumnjam. Ali ako su
poeli da ubijaju moje ljude, to znai da je Sark stvarno krenuo u akciju.
Postoji velika verovatnoa da vam se neto dogodi tokom ove noi.
Priekajmo stoga da ona proe, pa da vidimo ta nosi novi dan."
J uncovi protesti zbog nepreduzimanja nikakve konkretne akcije nisu
urodili plodom. Abel, koji ni u jednom trenutku nije odbacio svoje
trezveno, gotovo nezainteresovano ponaanje, odjednom je postao
neumoljiv. Junc je bio ispraen do sobe na veoma ljubazan, ali
istovremeno i odluan nain.
Kada se naao u krevetu zagledao se u slabo osvetljenu tavanicu sa
freskom (jednom prilino veto uraenom kopijom Lenhandenove 'Bitke
za arkturijanske mesece'), svestan da nee moi da zaspi. Zatim je osetio
slabi miris gasa, somnina, i utonuo u san pre no to ga je drugi put
udahnuo. Pet minuta kasnije, poto je vetakim strujanjem vazduha iz te
sobe uklonjen anestetik, Junc je ve bio udahnuo dovoljnu koliinu koja
e mu omoguiti osam sati zdravog sna.
Probudio se u hladno praskozorje i odmah poeo da trepe na Abela.
"Koliko je sati?" upita on.
______________________________________________________
142
"est."
"Svemira mu!" On se osvrnu oko sebe i proturi ispod arava svoje
koate noge. "Rano ustajete."
"Nisam spavao."
"Molim?"
"Nemojte misliti da mi san ne nedostaje. Ne reagujem na antisomnin,
kao nekada dok sam bio mlai."
"Izvinite me na trenutak", promrmlja J unc.
Ovog jutra njegovo jutarnje oblaenje nije ni toliko potrajalo. Vratio
se u sobu nametajui kai preko tunike i podeavajui magnetski av.
"Pa?" upita on. "Sigurno niste probdeli itavu no i bez razloga me
probudili u est."
"U pravu ste. Upravu ste." Abel sede na krevet iz koga je J unc ustao i
zabaci glavu unazad smejui se. Smeh mu je bio dosta kretav i priguen.
Videli su mu se snani zubi od ukaste plastike, koji su odudarali od
njegovih povuenih desni.
"Izvinite me, Junce", ree on. "Nisam ba pri sebi. Ovo omamljujue
bdenje ne utie ba dobro na moj um. ini mi se da u predloiti Trantoru
da umesto mene poalju nekog mlaeg."
Junc poe, pomalo zajedljivo, ali oigledno pun nade. "Saznali ste da
ipak nisu pronali istraivaa?"
"Ne, pronali su ga. ao mi je, ali uspeli su. Bojim se da moje
zadovoljstvo potie od injenice to su nae mree nedirnute."
Junc oseti elju da mu kae: do avola i tvoje mree, ali se suzdra.
"Bez sumnje su znali da je Korov jedan od naih agenata", objasni
Abel. "Moda znaju i za ostale na Florini. Ali to su sve sitne ribe. Sarkiti
to znaju i nikada nisu nita preduzimali sem to su ih drali na oku."
"J ednog su ubili", istaknu J unc.
"Nisu", uzvrati Abel. "To je uinio jedan od prijatelja istraivaa
svemira preruen kao patroldija; on je upotrebio blaster."
J unc se zagleda u njega. "Ne razumem."
"To je prilino sloena pria. Hoete da mi se pridruite za dorukom?
Hrana mi je krajnje neophodna."
Dok su pili kafu Abel mu ispria ta se sve dogodilo u poslednjih
trideset est asova.
J unc je bio zapanjen. Odloio je jo napola punu olju sa kafom, i vie
je nije dodirnuo. "Poto su se ve ukrcali ba na taj brod kao slepi putnici,
______________________________________________________
143
moe se desiti da ih jo nisu otkrili. Ako poaljete oveka da saeka taj
brod kada se spusti..."
"Ma hajdete. Znate da je to nemogue. Svaki moderan brod
nepogreivo otkriva prisustvo siune telesne toplote."
"To nije nemogue prevideti. Moda su ureaji nepogreivi, ali ljudi
nisu."
"Uzalud se nadate. Pogledajte ovo. U isto vreme kada se brod sa
istraivaem svemira pribliavao Sarku, dobili smo dosta pouzdane
izvetaje o tome da se Vlastelin od Fifa nalazi na sastanku sa ostalim
velikim vlastelinima. Ti meukontinentalni sastanci odravaju se ree no
to su rasporeene zvezde u Galaksiji. Sluajnost?"
"Odravaju meunarodni sastanak zbog jednog istraivaa svemira?"
"Da, on je ve i sam po sebi dosta vaan. Ali jo vanijim smo ga mi
sami napravili. MSIB ve gotovo godinu dana traga za njim sa zavidnom
upornou."
"Ne MSIB", bio je uporan J unc. "J a. Delao sam gotovo neslubeno."
"Vlastelini to ne znaju, niti bi vam poverovali da im to kaete. A i
Trantor je pokazao da je zainteresovan za tu stvar."
"Na moj zahtev."
"Ni to ne znaju, a ne bi ni poverovali."
J unc ustade, i njegova se stolica automatski odmaknu od stola. vrsto
stegnuvi ake na leima, on stade da koraa gore-dole po tepihu. Gore-
dole. Povremeno bi uputio Abelu po koji otar pogled.
Abel se, ne iskazujui nikakva oseanja, prihvati druge olje kafe.
"Otkud sve to znate?" upita J unc.
"ta to - sve?"
"Sve. Kako i kada se istraiva ukrcao kao slepi putnik. Kako i na koji
nain je varoanin uspevao da izbegne hapenje. Da li vam je cilj da me
zavarate?"
"Dragi moj doktore J unc!"
"Priznali ste da su vai ljudi tragali za istraivaem nezavisno od
mene. Pobrinuli ste se sino da me uklonite s puta, nita ne preputajui
sluaju." Junc se iznenada seti mirisa somnina.
"Svu no sam, doktore, bio u stalnoj vezi sa svojim agentima. Ono to
sam uinio i ono to sam saznao spada u, da tako kaemo, poverljiv
materijal. Morali smo vas skloniti s puta i smestiti na neko bezbedno
______________________________________________________
144
mesto. Sve ovo to sam vam upravo ispriao saznao sam sino od svojih
agenata."
"Da bi se saznalo ono to ste vi saznali potrebno je imati pijune u
samoj vladi."
"Razume se."
J unc se okomi na ambasadora. "Ma hajdete!"
"Zar vas to udi? Sar je poslovino poznat po stabilnoj vladi i odanosti
svojih ljudi. Razlog to je to tako krajnje je jednostavan, budui da je i
najsiromaniji Sarkit aristokrata u poreenju sa Florinijancima i moe
sebe smatrati, iako prividno, lanom vladajue klase.
Meutim, treba imati na umu da Sark nije svet milijardera, kako to
uglavnom misli itava Galaksija. Tokom svog jednogodinjeg boravka
ovde mora da ste se u to itekako uverili. ivotni standard osamdeset
procenata stanovnitva isti je kao i na ostalim svetovima, i ne mnogo vii
od onog na samoj Florini. Uvek e postojati odreen broj Sarkita koji e
usled svoje nezasitosti, biti dovoljno kivni na onaj manji deo stanovnitva
koji se davi u luksuzu, i doputati mi da ih unajmim.
Velika slabost sarkitske vlade ogleda se u tome to ve vekovima
povezuje pobunu samo sa Florinom. Zaboravili su da motre na same
sebe."
"Ako pretpostavimo", primeti J unc, "da postoje ti mali Sarkiti, to jo
ne znai da vam oni mogu biti od velike koristi."
"Pojedinano, ne. Objedinjeni, oni predstavljaju korisno orue u
rukama naih najvanijih ljudi. Ima ak i pripadnika stvarne vladajue
klase na kojima su dogaaji od protekla dva veka ostavili dubokog traga.
Ubeeni su da e Trantor na kraju vladati itavom Galaksijom i ini mi se
da su, to se toga tie, savreno u pravu. ak im se ini da bi se to moglo
dogoditi jo za njihova ivota, te ele unapred da se priklone pobednikoj
strani."
Junc napravi grimasu. "Kada vi govorite o meuzvezdanoj politici,
onda mi to sve zvui kao neka prljava igra."
"I jeste, ali time to se ne slaete s onim to je prljavo vi prljavtinu
neete i ukloniti. A nije ni sve tako prljavo. Uzmite, na primet, idealiste.
Onu nekolicinu u vladi Sarka koji ne slue Trantoru zbog novca ili
obeanja, ve samo stoga to iskreno veruju da je za oveanstvo najbolje
ako bude ujedinjeno pod jedinstvenom galaktikom vladom, smatrajui
da je jedino Trantor u stanju da to i ostvari. Imam jednog takvog oveka,
______________________________________________________
145
to je moj najbolji ovek, u Odeljenju za bezbednost Sarka, i upravo nam
sada on dovodi varoanina."
"Ali rekli ste da je uhvaen!" uzviknu J unc.
"Da, uhvatio ga je Odelbez. Ali Odelbez - to je moj ovek, ovek koji
radi za mene." Abel se na trenutak namrti i postade zlovoljan. "Posle
ovoga e nam biti mnogo manje koristan. Kada dopusti da mu varoanin
umakne, sleduje mu u najboljem sluaju premetaj na manje odgovornu
dunost, ili zatvor, u nejgorem sluaju. Oh, pa ta se tu moe!"
"ta sada nameravate da preduzmete?"
"Ne znam tano. Najpre se moramo dokopati naeg varoanina. Posle
sputanja u svemirsku luku svata se moe dogoditi..." Abel slee
ramenima, a njegova se stara, ukasta koa poput pergamenta zategnu
preko jagodinih kostiju. "Vlastelini e takoe ekati varoanina", dodade
on odmah. "Oni veruju da su ga se ve doepali, ali dok se on ne nae
kod nas ili kod njih, nita se ne moe dogoditi."
Ali ta je tvrdnja, ipak, bila pogrena.
Strogo uzevi, sve strane ambasade u itavoj Galaksiji zadrale su
eksteritorijalna prava nad neposrednom okolinom mesta na kome su bile
smetene. U stvari, to nije predstavljalo nita vie do goruu elju, osim u
sluajevima u kojima je snaga matine planete ulivala potovanje. U
stvari, to je znailo da je jedino Trantor bio u stanju da sauva
nezavisnost svojih predstavnika.
Zemljite trantorske ambasade zauzimalo je gotovo jednu kvadratnu
milju, na kojoj su boravili i patrolirali naoruani ljudi u trantorskim
uniformama i sa jasnim oznakama inova. Samo pozvanim Sarkitima bio
je dozvoljen ulaz, i to samo ako nisu bili naoruani. Nema sumnje da bi
prisutni Trantorci, uz sve oruje koje su posedovali, uspeli da napadu
makar samo jednog sarkitskog puka odolevaju tek dva-tri sata; meutim,
iza te malobrojne skupine stajala je organizovana mo miliona svetova
spremnih na odmazdu.
Tako je ambasada ostajala nedirnuta.
ak je imala mogunost da odrava izravnu vezu sa Trantorom, jer
nije morala da se slui sarkitskim lukama za ulaske i iskrcavanje. Iz
otvora u kome je bio smeten trantorski matini brod, lebdei neposredno
izvan granice od sto milja koja je oznaavala meu izmeu 'planetarnog
prostora' i 'slobodnog prostora', mali iro-brodovi, opremljeni
propelerima za putovanje unutar atmosfere koji su troli vrlo malo
______________________________________________________
146
energije, bili su uvek u stanju da se pojave i spuste (delimino plovei, a
delimino vueni) u malu luku koja se nalazila na tlu ambasade.
Meutim, iro-brod koji se sada pojavio iznad luke ambasade nije
dolazio ni po redu vonje, a nije bio ni trantorski. Neznatne snage
ambasade hitro su stupile u akciju. Igliasti top smesta podie svoju cev u
vazduh, a ekrani za nianjenje se osvetlie.
Radio-poruke hitale su tamo-amo. Tvrdoglave rei naterivale su
pulseve da poskakuju, dok su ih one uzrujane ponovo sputale.
Porunik Kamrum spusti pogled sa ureaja, osvrnu se i ree: "Ne
razumem. Tvrdi da e ga neko, ako mu ne dozvolimo da se spusti, za dva
minuta oboriti. Trai utoite."
Kapetan Elijut je upravo uao. "Ba tako!" uzviknu on. "A onda e
Sark tvrditi kako im se upliemo u politiku; a ako, pak, Trantor odlui da
se ne mea, vama i meni je odzvonilo. Ko je to?"
"Nee da kae", odvrati porunik dosta ozlojeeno. "Kae da mora da
razgovara sa ambasadorom. Kaite mi ta da uradim, kapetane?"
Prijemnik kratkih talasa zakra i jedan napola histerian glas zapita:
"Ima li tu koga? Sputam se i gotovo. Ozbiljno! Kaem vam da vie ne
mogu da ekam!" Zavrio je poruku gotovo vritavim glasom.
"Svemira mu, poznajem taj glas!" uzviknu kapetan. "Dozvolite mu da
se spusti! Na moju odgovornost."
Nareenje je smesta bilo izdato. iro-brod stade vertikalno da se
obruava, bre nego to je trebalo; bila je to posledica neiskusne i
uspaniene ruke koja je upravljala kontrolama. Igliasti top ostade
nepomian i nem.
Kapetan urno uspostavi izravnu vezu sa Abelom i itava ambasada se
istog asa nae u stanju potpune pripravnosti. Sarkitski brod koji se
pojavio nekih deset minuta po sputanju onog prvog, itava dva sada
predstavljao je lebdeu pratnju, a onda se udaljio.
Seli su da veeraju, Abel, Junc i pridolica. Sa zadivljujuim
samopouzdanjem Abel je izigravao nezainteresovanog domaina. etiri
sata se uzdravao da upita zato je jedan veliki vlastelin zatraio utoite.
J unc je bio daleko manje strpljiv i posle nekog vremena prosikta na
Abela: "Svemira mu! ta ete s njim?"
Abel mu uzvrati, smeei se: "Nita. Bar dok ne saznam da li sam
dobio varoanina ili ne. Najpre volim da vidim kakvim kartama
______________________________________________________
147
raspolaem, pa tek onda da bacam ipove na sto. A poto je on doao kod
mene, njega e ovo ekanje vie da uzdrma nego nas."
Bio je u pravu. Vlastelin se dva puta uputao u brze monologe, ali ga
je Abel dva puta prekidao: "Dragi moj vlasteline! Neprijatno je voditi
ozbiljne razgovore na prazan stomak." Pri tom se blago nasmeio i
naruio veeru.
Dok je pio vino, Vlastelin je ponovo pokuao. "Sigurno vas zanima
zato sam napustio Stinov komitet?" upita on.
"Ne mogu da se setim nijednog razloga', priznade Abel, "zato bi
Vlastelin od Stina ikada morao da bei pred sarkitskim brodovima."
Stin ih je paljivo posmatrao. Njegova krhka prilika i mravo bledo
lice bili su usled preraunavanja krajnje napeti. Dugaka kosa bila mu je
paljivo skupljena u uvojke, zakaene siunim klipsovima koji su se
sudarali uvek kada bi pokrenuo glavu i proizvodili kripave zvuke, kao da
su eleli da ukau na to koliko on malo dri do sadanje sarkitske mode
koja je propisivala da se kosa pokupi samo jednim klipsom.
Abel, kome nije promaklo jedva primetno stiskanje J uncovih usana i
hitar pokret rukom kojom je istraiva svemira pogladio vlastitu kratku,
vunastu kosu, pomisli kako bi tek J unc reagovao da se Stin pojavio u
tipinijem izdanju, sa narumenjenim obrazima i bakarnim noktima.
"Danas je odran meukontinentalni sastanak", izjavi Stin.
"Stvarno?" upita Abel.
Abel spremno saslua priu o tome kako je protekao sastanak,
nijednom ne klimnuvi u znak odobravanja.
"I tako su nam preostala samo dvadeset etiri asa", zakljui Stin
ozlojeeno. "Sada je to ve esnaest. Stvarno!"
"A vi ste Iks", povika J unc, koji je postajao sve nemirniji za vreme
prie.
"Vi ste Iks! Doli ste ovamo poto vas je uhvatio. E, pa lepo. Abele, evo
naeg dokaza za identitet istraivaa svemira. Moemo ga upotrebiti kako
bismo tog oveka netarali da se preda."
] Stinov slabani glas jedva je uspeo da nadjaa Juncov snaan bariton.
"Ma, nemojte. Stvarno, nemojte. Vi ste ludi. Prestanite! Dozvolite da
neto kaem... Vaa ekselencijo, ne mogu da se setim imena ovog
oveka!"
"Dr Selim J unc, Vlasteline."
______________________________________________________
148
"E pa, da znate, dr Selime J unce, nikada u ivotu nisam video tog
idiota ili istraivaa svemira ili ta god da je. Stvarno! Nikada do sada
nisam uo takvu glupost. Nisam ja nikakav Iks. Stvarno! Bio bih vam
zahvalan ako ne biste upotrebljavali taj izraz. Zamislite samo da neko
poveruje u tu Fifovu glupu melodramu! Stvarno!"
Junc, meutim nije lako odustajao od svog stanovita. "Ali zato ste
onda pobegli?"
"Sarka mu, pa zar bar to nije oigledno? Oh, mogao bih se zagrcnuti.
Stvarno! Pa zar vam nije jasno ta Fif smera?"
Abel se umea tihim glasom. "Objasnite nam, Vlasteline, neemo vas
vie prekidati."
"Oh, bar se vama zahvaljujem!" I on nastavi sa izrazom povreenog
dostojanstva na licu. "Ostali ba nemaju visoko miljenje o meni, budui
da ne shvatam zato bih morao da se gnjavim dokumentima, statistikama
i svim tim dosadnim pojedinostima. Ali molim vas, emu onda slui
Civilna sluba, voleo bih da znam? Ako veliki vlastelin ne moe da bude
veliki vlastelin?
Ali to jo, zaista, ne znai da sam naivina, samo zato to volim
udobnost. Stvarno! Moda su ostali slepi, ali meni je jasno da Fifu uopte
nije stalo do istraivaa svemira. Ja ak mislim da on ni ne postoji. Fifu je
jo pre godinu dana pala na um ta ideja i on njome od tada manipulie.
Ponaa se prema nama kao prema budalama i idiotima. Stvarno! A
ostali to i jesu. Odvratne budale! Sam je organizovao tu preispoljnu
glupost o idiotima i istraivanju svemira. Ne bi me udilo da se na kraju
pokae kako je domorodac za koga priaju da ubija na desetine
patroldija jedan od Fifovih pijuna sa crvenom perikom. A ako je ve
stvarno domorodac, onda pretpostavljam da ga je Fif unajmio.
To ba i lii na njega. Stvarno! Upotrebio bi domoroca protiv svojih
sunarodnika. Toliko je podao.
U svakom sluaju, oigledno je da on koristi celu ovu situaciju kako bi
unitio nas ostale i proglasio se diktatorom Sarka. Zar vam to nije odmah
bilo jasno?
Ne postoji nikakv Iks, ali sutra e on, sem u sluaju da ga neko
zaustavi, kroz subeter poslati zagonetnu poruku i dati izjavu o stanju
pripravnosti, te sebe proglasiti voom. Ve pet stotina godina na Sarku
nismo imali vou, ali to nee zaustaviti Fifa. Pogazie ustav. Stvarno!
______________________________________________________
149
Ali ja nameravam da ga zaustavim. Zato sam morao da odem. Da sam
ostao na Stinu, naao bih se u kunom pritvoru.
im se sastanak zavrio naloio sam da se pregleda moja lina luka - i
znate ta sam utvrdio? Da su je zauzeli njegovi ljudi. Time je povredio
autonomiju kontinenta. Tako se ponaaju hulje. Stvarno! Ali iako je
toliko pokvaren, nije mnogo bistar. Dosetio se da bi neki od nas mogli
pokuati da napuste planetu, pa je naloio da njegovi ljudi nadgledaju
svemirske luke.
Ali..." Tu se on lukavo osmehnu i avetinjski zacereka..." Nije mu palo na
pamet da motri i na iro-luke.
Verovatno je mislio da na planeti nema za nas sigurnog mesta. Ali ja
sam se setio trantorske ambasade. To je vie no to su drugi uinili.
Zamaraju me. Naroito Bort. Poznajete li Borta? Strano je sirov. U
stvari, prljav. Obraa mi se s visine kao da ima neeg loeg u tome ako je
neko ist i ako lepo mirie."
On prinese vrhove prstiju nosu i lagano udahnu.
Abel ovla dodirnu J uncov zglob, poto ovaj stade nervozno da se
pomera na stolici.
"Za sobom ste ostavili porodicu", upitno ree Abel. "Da li vam je palo
na pamet da bi ih Fif mogao upotrebiti protiv vas?"
"Pa, nisam mogao da smestim sve svoje lepotice u jedan jedini iro-
avion." On se malko zacrvene. "Fif se ne bi usudio da ih dirne. Pored
toga, sutra u se ve vratiti u Stin."
"Kako?" upita Abel.
Stin ga zapanjeno pogleda. Tanke usne mu se razmakoe. "Nudim
vam savez, Vaa ekselencijo. Ne moete porei da Trantor nije
zainteresovan za Sark. Nema sumnje da ete saoptiti Fifu kako e svaki
pokuaj da se izmeni ustrojstvo uprave na Sarku podrazumevati uplitanje
Trantora."
"Ne vidim kako bi se to moglo izvesti, ak i kada bih smatrao da bi me
moja vlada podrala", odvrati Abel.
"To se mora izvesti", izjavi ozlojeeno Stin. "Ako bi on drao u
svojim rukama celokupnu trgovinu kirtom, podigao bi cene, traio
povlastice za brzu isporuku i tome slino."
"Zar vas petorica takoe ne uestvujete u odreivanju cena?" Stin se
dublje zavali u stolicu. "Da, stvarno! Nisu mi poznate sve pojedinosti.
Sada ete traiti od mene da vam saoptim cifre. Gospode, isti ste kao
______________________________________________________
150
Bort!" Zatim se povrati i zakikota. "Samo se alim, razume se. U stvari,
hou da kaem da bi Trantor mogao, kada ukloni Fifa, da se nagodi s
nama ostalima. J edina prava stvar koju bi Trntor trebalo da dobije za soju
pomo jeste izuzetan tretman, pa ak, moda, i mali udeo u trgovini."
"A kako da spreimo da ta intervencija ne preraste u galaktiki rat?"
"Oh, zar vam stvarno nije jasno? J asno je kao dan. Vi ne biste bili
agresori. Vi biste u stvari spreili graanski rat, a ujedno i sauvali
trgovinu kirtom od raspada. Ja u to objasniti i obratiti se vama za pomo.
U tome nema ni pomena od agresije. itava Galaksija bie na vaoj
strani. Razume se, ako Trantor kasnije od toga izvue neku korist... Pa, to
se nikoga ne tie. Stvarno!"
Abel sastavi svoje vornovate prste i zagleda se u njih. "Ne mogu da
poverujem da vi stvarno elite da ujedinite snage sa Trantorom."
Na Stinovom lucu, koje se ovla osmehivalo, pojavi se na as pogled
pun mrnje. "Ipak, bolje Trantor nego Fif!" odvrati on.
"Ne volim da upotrebljavam silu radi zaplaivanja", nastavi Abel. "Zar
ne bismo mogli da priekamo i pustimo da stvari krenu svojim tokom..."
"Ne, ne", povika Stin. "Ni jedan jedini dan. Stvarno! Ako sada ne
budete odluni, upravo sada, bie prekasno. Kada rok jednom proe, otii
e predaleko i nee moi da se povue neukaljana obraza. Ako mi sada
pomognete, narod Stina e me podrati, i ostali veliki vlastelini e mi se
pridruiti. Ako saekate makar i jedan dan, mlin Fifove propagande e
poeti da melje. Okaljae me kao odmetnika. Stvarno! Ja! Ja! Odmetnik!
Upotrebie sve raspoloive predrasude vezane sa Trantor, a ako vam je
poznato, bez uvrede, molim, njih ima podosta."
"A da ga zamolimo da nam dozvoli da porazgovaramo s
istraivaem?"
"Kakve koristi od toga? Igrae dvostruku igru. Nama e rei da je
florinijanski idiot istraiva svemira, a vama e rei da je istraiva
svemira florinijanski idiot. Ne znate vi kakav je to ovek. On je uasan!"
Abel stade da razmilja o tome. Mrmljao je neto sebi u bradu,
lupkajui se odsutno kaiprstom. "Znate li da je varoanin u naim
rukama?" upita on iznenada.
"Kakav varoanin?"
"Onaj koji je ubio patroldije i onog Sarkita."
"Oh! Stvarno! Zar mislite da e Fif na to uopte obratiti panju, ako je
u pitanju preuzimanje celog Sarka?"
______________________________________________________
151
"Mislim da hoe. Znate, nije re samo o tome da je varoanin u naim
rukama. Ve i o okolnostima njegovog hapenja. Mislim, Vlasteline, da
e me Fif sasluati, i to veoma ponizno!"
Po prvi put tokom svog dosadanjeg poznanstva sa Abelom J unc nazre
neto drugo u starevom glasu, a ne jednostranu hladnokrvnost. Zamenilo
ju je zadovoljstvo, gotovo trijumf.

15. ZAROBLJENIK

Za Gospu Samiju od Fifa nije bilo uobiajeno da bude razoarana.
Bilo je nezamislivo, i predstavljalo je presedan to je to stanje nije
naputalo ve satima.
Ponovo je naletela na kapetana Racetija koji je sada obavljao dunost
zapovednika svemirske luke. Bio je utiv, gotovo pokoran, izgledao je
nesretan, izraavao svoje aljenje, osporavao kako mu je elja da joj
protivrei, ali je odluno odbijao da izie u susret njenim jasno iznetim
eljama.
Na kraju je bila primorana da se umesto pukog iznoenja elja pozove
na svoja prava, kao da je obian Sarkit. "Pretpostavljam da je moje
graansko pravo da doekam bilo koji brod ako to elim", ree ona.
Izgovorila je to krajnje otrovno.
Zapovednik proisti grlo, a na licu mu oseanje bola postade jo
izraenije, jo jasnije i odreenije. "Gospo, nije nam uopte elja da vas
udaljimo odavde", konano odgovori. "Ali od vaeg oca, Vlastelina,
dobili smo izriito nareenje da vam onemoguimo da doekate taj brod."
"Znai li to da mi nareujete da napustim luku?" upita Samija ledenim
glasom.
"Ne, Gospo." Zapovedniku je bilo drago to je sve ukazivalo na to da
e moi da se nagodi s njom. "Nije nam nareeno da vas odstranimo iz
luke. Ako elite da ostanete, samo izvolite. Ali uz sve duno potovanje,
moraemo da vam onemoguimo prilaz otvorima."
Posle tih rei on se udalji, a Samija ostade da sedi u beskorisnoj
raskoi svog privatnog povrinskog vozila, stotinu jardi unutar poslednjeg
ulaza u luku. ekali su je da se pojavi i sada su pratili svaki njen korak.
______________________________________________________
152
Verovatno e i nastaviti da je uhode. Ako samo pokua da pokrene vozilo
unapred, pomisli ona ogoreno, verovatno e joj iskljuiti pogonsku
energiju.
Stala je da krgue zubima. Nije bilo lepo od njenog oca da joj tako
neto priredi. To je, meutim, bio samo jedan od primera. Uvek su se
odnosili prema njoj kao da nita ne razume. A ona je mislila da bar on
shvata.
Ustao je sa stolice da je pozdravi, to ni za koga vie nije inio sem za
nju od kada joj je majka umrla. Zagrlio ju je, vrsto stegao, napustio sav
svoj posao zbog nje. ak je i sekretara poslao napolje, jer je znao da joj
se gadi domoroevo nepokretno i bledo lice.
Sve je bilo gotovo isto kao nekad, a pre no to je deda umro i otac
postao veliki vlastelin.
"Mija, keri", ree on, "brojao sam sate. Nisam bio svestan da put sa
Florine toliko traje. Kada sam uo da su se ti domoroci sakrili na vaem
brodu, upravo na onom koji sam poslao da te bezbedno vrati nazad,
gotovo sam pobesneo."
"Tatice! Nije bilo potrebno da brine!"
"Nije? Gotovo da sam uputio itavu flotu da te preuzme pod punim
vojnim obezbeenjem."
Oboje se nasmejae pri pomisli na tako neto. Proe jo nekoliko
minuta pre no to Samija uspe da vrati razgovor na temu koja joj nije
davala mira.
Gotovo uzgred, ona ga upita: "ta e uiniti sa slepim putnicima,
tata?"
"Zato te to zanima, Mija?"
"Ne misli valjda da su planirali da te ubiju, ili neto slino?"
Fif se osmehnu. "Ne bi trebalo da te more crne misli", odgovori on.
"Ti ne misli tako, zar ne?" Reila je da bude uporna.
"Razume se da ne mislim."
"Dobro, onda! J a sam s njima razgovarala, tata, i ubeena sam da su
oni jadni, bezopasni ljudi. Nije me nimalo briga ta kapetan Raceti kae."
"Ali, Mija, prekrili su povei broj zakona da bi ba bili 'jadni
bezopasni ljudi'."
"Ne moe se prema njima odnositi kao prema obinim kriminalcima,
tata." Ona uspanieno podie glas.
"A kako drugaije?"
______________________________________________________
153
"Mukarac nije domorodac. On je sa planete koja se zove Zemlja.
Neko ga je psihosondirao i on ni za ta nije odgovoran."
"E pa, draga moja, to tek treba da utvrdi Odelbez. Kako bi bilo da to
njima prepusti?"
"Ne, suvie je vano da bih to njima prepustila. Oni to nee shvatiti.
Niko to ne shvata. To jest, niko sem mene!"
"Samo ti, Mija, na celom svetu?" upita on blago i isprui prst da joj
ukloni jedan uvojak sa ela.
Samija energino potvrdi: "Samo ja! Samo ja! Svi e ostali smatrati da
je on lud, ali ja sam ubeena da nije. Kae da Florini preti neka velika
opasnost, Florini i itavoj Galaksiji. On je istraiva svemira, a poznato ti
je da su oni upueni u kosmogoniju. On bi trebalo da zna!"
"Otkud zna, Mija, da je istraiva svemira?"
"On mi je to rekao"
"A o kakvoj je to opasnosti re?"
"Ni on sam to ne zna. Bio je psihosondiran. Zar ne shvata da je to
najbolji dokaz? Znao je suvie. Nekome je ilo u raun da se to ne
obelodani!" Ona nesvesno stade tie da govori, tako da joj glas postade
muklo poverljiv. J edva se uzdravala da se ne osvrne oko sebe. "Zar ne
shvata", dodade ona, "da ne bi bilo potrebe za psihosondiranjem da su
njegove pretpostavke bile pogrene?"
"Zato ga u tom sluaju nisu ubili?" upita Fif i istog asa poali to je
postavio to pitanje. Kakvu korist moe imati od toga to e zadirkivati
devojku?
Samija je izvesno vreme bezuspeno tragala za nekim uverljivim
razlogom, a onda odgovori: "Ako naredi Odelbezu da mu dozvoli da
porazgovaram sa njim, saznau. On mi veruje. Ubeena sam da mi
veruje. Izvui u iz njega vie no to bi to i sam Odelbez ikada bio u
stanju. Molim te, tata, reci
Odelbezu da mi dozvoli da ga vidim. Veoma je vano."
Fif lagano stisnu isprepletene prste i nasmei joj se. "J o ne, Mija. J o
ne. Za nekoliko sati u naim e se rukama nai i trea osoba. Moda,
posle toga."
"Trea osoba? Domorodac koji je poinio sva ona ubistva?"
"Tako je. Brod sa njim e se spustiti za otprilike jedan sat."
"I ti nita do tada nee uiniti domorotkinji i istraivau svemira?"
______________________________________________________
154
"Nita."
"Dobro. Idem da doekam taj brod." Ona ustade.
"Kuda ide, Mija?"
"U luku, oe. Imam mnogo toga da priupitam tog drugog domoroca."
Ona se nasmeja. "Pokazau ti da tvoja ker moe da bude i te kako dobar
detektiv."
Ali Fif se ne pridrui njenom smehu. "Vie bih voleo da ne ide", ree
on.
"Zato da ne?"
"Vano je, kada stigne taj ovek, da u luci bude sve uobiajeno. Ti e
suvie padati u oi."
"Pa ta s tim?"
"Kako da ti objasnim u emu se sastoji umetnost voenja dravnikih
poslova, Mija?"
"Umetnost voenja dravnikih poslova - pih!" Ona se nagnu ka
njemu na brzinu mu utisnu poljubac posred ela i nestade.
I tako je sada bespomono sedela u nepokretnim kolima u luci dok je
na nebu iznad njene glave jedna taka postajala sve vea, i sve jasnije se
ocrtavala na svetlosti kasnog popodneva.
Ona pritisnu dugme koje je otvaralo odeljak za odlaganje
najpotrebnijih sitnica i iz njega izvadi svoje polonaoare. Obino su se
koristile za praenje staromodnih brzinaca jednoseda koji su uestvovali
u stratosferskom polu. Sada su, meutim, mogle mnogo korisnije da
poslue. Stavila ih je na oi i taka koja se sputala namah se pretvorila u
minijaturni brod, iji se crvenkasti sjaj kremenog pogona mogao jasno
videti.
Bar e videti ljude koji iziu, saznati to je vie mogue na osnovu
jednog jedinog letiminog pogleda, ugovoriti nekako razgovor, nekako,
za kasnije.
Sark ispuni viziekran. Ispod njih su se prostirali jedan kontinent i
polovina nekog okeana, delimino zatamnjenog mrtvim, pamunobelim
oblacima.
Pomalo neravnomerno izgovarajui rei, to je znailo da je vie
panje poklanjao kontrolama ispred sebe nego onome to je govorio,
Denro ree: "U luci nee biti mnogo straara. Na moj predlog. Predoio
sam im da bi svaka neuobiajena ivost vezana za prispee ovog broda
mogla upozoriti Trantor kako se neto sprema. Rekao sam im da uspeh
______________________________________________________
155
zavisi od toga da li e Trantor ostati neobaveten o pravom stanju stvari
dok ne bude suvie kasno da ita preduzmu. Ali manimo se sada toga."
Terens mrano slee ramenima. "U emu je razlika?"
"Za tebe, u mnogo emu. Upotrebiu otvor za sputanje koji je najblii
istonoj kapiji. im se spustim, izii e kroz vrata za sluaj opasnosti sa
zadnje strane. Zatim brzo kreni prema kapiji - ali ne suvie brzo. Imam
neka dokumenta s kojima e moda uspeti da proe bez po muke, ali
moda i nee. Mislim da ti do tada mogu verovati, ako je suditi po
proteklim dogaajima. S druge strane kapije ekae te kola koja e te
odvesti u ambasadu. To je sve."
"A ta e biti s tobom?"
Iz ogromne bezobline kugle zaslepljujuih smeih i zelenih, te plavih
i oblano belih prelaza, Sark se lagano pretvarao u neto to je u sebi
sadralo vie ivota, u povrinu ispresecanu rekama i naboranu
planinama.
Denroov osmeh bio je hladan i mraan. "Brini za sebe. Kada otkriju
da te nema, mogu me ubiti kao izdajicu. Ako me pronau
onesposobljenog i fiziki nesposobnog da te zaustavim, mogu me
jednostavno proglasiti za budalu. Pretpostavljam da bi mi se ovo drugo
vie dopalo, pa u te stoga zamoliti da na meni, pre no to krene,
isproba ovaj neuronski bi."
"Zna li ti kako na oveka deluje neuronski bi?" upita varoanin.
"Svakako." Na slepoonicama mu se pojavie sitne kapljice znoja.
"Otkud zna da te posle toga neu ubiti? Poznato ti je da sam ja ubica
Vlastelina!"
"Znam. Ako mene ubije time sebi nee nimalo pomoi. Samo e
izgubiti na vremenu. Znao sam i vie da rizikujem."
Na viziekranu se videlo kako se povrina Sarka iri, kako se njegove
ivice prelivaju preko granica vidljivosti, sredite uveava i stalno stvaraju
nove ivice. Moglo se nazreti neto nalik na dugu sarkitskog grada.
"Nadam se", upozori Denro svog saputnika, "da ne smilja kako sam
da se izvue. Sark nije ba najpogodnije mesto za to. Moe da bira: ili
Trantor, ili Vlastelini. Nemoj to nikako zaboraviti."
Sada vie nije bilo sumnje da se pribliavaju gradu, a zelenosmea
mrlja u predgrau postajala je sve vea, dok se napokon ne pretvori u
svemirsku luku pod njima. Stala je da im se pribliava lagano lebdei.
______________________________________________________
156
"Ako te se Trantor ne domogne za jedan sat", napomenu Denro,
"Vlastelini e to uiniti pre no to istekne dananji dan. Ne bih umeo da ti
kaem ta e Trantor s tobom uiniti, ali ti sa sigurnou mogu rei ta e
ti Sark uraditi."
Terens je bio u Civilnoj slubi. Odlino je znao ta bi Sark uradio sa
ubicom jednog Vlastelina. Na viziekranu se sada videla samo luka, ali
Denro vie nije obraao panju na nju. Preao je na runo upravljanje
ureajima, oslanjajui se na impulsni snop koji ga je vodio nanie. Brod
se lagano okrenuo u vazduhu, na visini od jedne milje, a zatim se spustio,
repom nanie.
Na stotinu jardi iznad otvora, maine snano zaurlae. Terens oseti
njihovo podrhtavanje preko hidraulinih opruga i ukoi se na svom
seditu.
"Uzmi bi, dobaci mu Derno. "Samo, brzo. Vaan je svaki sekund.
Izlaz za sluaj opasnosti e se zatvoriti za tobom. Bie im potrebno oko
pet minuta da se zapitaju zato ne otvaram glavni ulaz, jo pet minuta da
provale unutra, i jo pet da me pronau. Ima na raspolagnaju petnaest
minuta da napusti luku i stigne do kola."
Podrhtavanje prestade i u potpunoj tiini koja nastupi Terensu postade
jasno da su uspostavili kontakt sa Sarkom.
Stvar preuzee pokretna dijamagnetska polja. Jahta se velianstveno
prizemila, te postrance lagano kliznula nadole.
"Sada!" uzviknu Denro. Uniforma mu je bila sva natopljena znojem.
Terensu je u glavi bualo, a oi nikako nisu htele da mu se usredsrede,
ali ipak je uspeo da podigne neuronski bi...
Terensa kao da oinu hladnoa sarkitske jeseni. Mnoge godine proveo
je ovde, gde su se smenjivala neusklaena godinja doba dok gotovo nije
zaboravio kako izgleda blagi veni jun na Florini. Sada mu se u seanje
vratie dani koje je proveo u Civilnoj slubi, kao da nikada nije ni
naputao ovaj svet Vlastelina.
Samo, sada je bio begunac, igosan najteim sloinom, ubistvom
jednog Vlastelina.
Koraao je dok mu je srce divlje lupalo. Iza njega nalazio se brod, a u
njemu Denro, sleen u agoniji koju za sobom ostavlja bi. Vrata su se
lagano za njim zatvorila, i on je krenuo niz iroku, poploanu stazu. Oko
njega je bilo mnogo radnika i mehaniara. Svaki je iao za svojim poslom
______________________________________________________
157
i brinuo svoje brige. Nisu zastajali da bi se nekome zagledali u lice. Nisu
za to imali razloga.
Da li ga je iko uopte video kako izlazi iz broda?
Ponavljao je sebi da nije niko, jer bi inae do sada ve uo povike
potere.
J ednim hitrim pokretom on dodirnu kapicu. J o mu je bila duboko
navuena preko uiju, a mali medaljon koji se sada nalazio na njoj bio je
sasvim gladak. Denro je rekao da e mu to posluiti kao znak za
raspoznavanje. Ljudi sa Trantora e ekati da ugledaju upravo takav
jedan medaljon, kako se presijava na suncu.
Mogao je da ga ukloni i odluta, da se domogne nekog drugog broda...
nekako. Mogao bi da umakne sa Sarka... nekako da pobegne... nekako.
Sve se svodilo na to - nekako! U srcu je znao da je stigao do poslednje
stanice, i kao to Denro ree, mogao je da bira izmeu Trantora i Sarka.
Mrzeo je Trantor i plaio ga se, ali znao je da ni u kom sluaju ne moe i
ne sme izabrati Sark.
"Vi! Hej, vi tamo!"
Terens se ukoi, a onda podie uspanien pogled. Kapija se nalazila na
stotinak stopa od njega. Ako potri... Ali ko bi dozvolio oveku koji tri
da izie napolje? Nije se usuivao da to uini. Ne, ne sme potrati.
Mlada ena gladala je kroz otvoren prozor kola kakva Terens nikada
nije video, ak ni za vreme svog petnaestogodinjeg boravka na Sarku.
Sijala su metalnim sjajem i svetlucala na delovima od providnog gamita.
"Priite", pozva ga ona.
Terensa noge lagano ponee do kola. Denro je rekao da e ga
trantorska kola ekati s druge strane kapije. Da li... Da li bi oni poslali
enu na ovakav jedan zadatak? U stvari, devojku. Devojku, tamnog,
prelepog lica.
"Stigli ste brodom koji se upravo spustio, zar ne?" upita ona.
utao je.
Ona postade nestrpljiva. "Ma hajdete, videla sam vas kako naputate
brod!" Ona kucnu po svojim polo-naoarima. I ranije je viao takve
naoare.
"Da.Da", promrmlja Terens.
"Upadajte, onda!"
______________________________________________________
158
Devojka mu otvori vrata. Kola su unutra bila jo luksuznija. Sedite je
bilo meko i mirisalo je na novo i na neto prijatno, a devojka je bila
divna.
"Jeste li lan posade?" upita ona.
Terens pomisli da ga devojka iskuava i kratko odvrati: "Vi ve znate
ko sam ja." Istog asa podie prst i dodirnu medaljon.
Kola bez ikakvog zvuka paljenja motora pooe malo unazad, a zatim
se okrenue.
Kod kapije Terens se uvali to je vie mogao u meko, hladno, kirtom
presvueno sedite, ali nije uopte morao da bude obazriv. Devojka
odluno progovori i oni prooe.
"Ovaj ovek je sa mnom. Ja sam Samija od Fifa." Izrekla je to
jednostavno i zapovedno.
Umornom Terensu bilo je potrebno nekoliko sekundi da uopte uje i
shvati njene rei. Kada se napeto nagnuo napred na svom seditu kola su
ve jurila ekspresnom trakom brzinom od stotinu pera.
Radnik kod kapije podie pogled sa mesta na kome je stajao i neto
kratko promrmlja u rever. Zatim ue u zgradu i vrati se na posao. Njegov
pretpostavljeni se namrti i pomisli kako ne sme zaboraviti da
porazgovara sa Tipom o tom izlaenju na pauze za puenje koja zna da
potraje i po pola sata.
S druge strane kapije jedan od dvojice u povrinskom vozilu upita:
"Uao u kola sa devojkom? Kakva kola? Kakvom devojkom?" Iako je na
sebi imao sarkitsko odelo, po naglasku se odmah moglo zakljuiti da je sa
nekog od arkturijanskih svetova koji pripadaju trantorskom carstvu.
Njegov sadrug bio je Sarkit, dobro upoznat sa svim najnovijim
vestima koje se emituju putem vizikaseta. Kada su pomenuta kola prola
kroz kapiju i stala da ubrzavaju istovremeno se okreui i penjui na
ekspresni nivo, on se napola die sa svog sedita i povika: "To su kola
Gospe Samije. Ne postoji dvoje takvih kola. Galaksije mu, ta da
radimo?"
"Pusti ih", odvrati onaj drugi kratko.
"Ali Gospa Samija..."
"Nita mi ne znai. Ne bi trebalo ni tebi. Jer, ta inae trai ovde?"
I njihova kola stadoe da zaokreu, penjui se navie na iroke, gotovo
prazne pruge na kojima je bio dozvoljen pristup samo najbrim
povrinskim vozilima.
______________________________________________________
159
"Ne moemo stii ta kola", proguna Sarkit. "im nas primeti umai
e nam. Ta kola mogu da postignu dvadeset pedeset."
"Za sada ide samo sto", odvrati Arkturijanac.
Posle krae pauze, on nastavi: "ini se da ne ide u Odelbez. To je bar
sigurno."
Poutavi malo, on ponovo ree: "Ne ide ni u Fifovu palatu."
Posle jo jedne pauze, on ponovo ree: "Neka se vrtim go u svemiru
ako znam kuda se uputila. Ponovo e izii iz grada."
"Kako da saznamo da li je s njom u kolima taj ubica Vlastelina?" upita
Sarkit. "Pretpostavimo da je to neka igra, kako bi nas odvukla od luke. Ni
ne pokuava da nas razmrda, a izvesno je da ne bi upotrebila takva jedna
kola da nije elela da bude praena. ovek ih moe prepoznati sa dve
milje udaljenosti."
"Znam, ali Fif sigurno ne bi poslao svoju devojicu da nas odmami.
J edan vod patroldija bolje bi to obavio."
"Moda se unutra uopte ne nalazi dotina Gospa."
"Uskoro emo saznati. Evo, usporava. Proi pored njih i stani iza
krivine!"
"elim da porazgovaram sa tobom", ree devojka.
Terens najzad zakljui da nije u pitanju neka obina zamka kao to je
u poetku mislio. Ona je odista bila Gospa od Fifa. Nema sumnje da je
bila. Izgleda da je smatrala kako niko ne moe niti treba da joj se
suprotstavi.
Nijednom se nije osvrnula da vidi da li ih ko prati. Tri puta su
zaokrenuli i on je sva tri puta primetio ista kola iza njih, na odstojanju,
kola koja nisu ni smanjivala razdaljinu ni zaostajala.
Nisu to bila bilo kakva kola. To je bilo sasvim sigurno. Moda su bila
trantorska, to bi bilo dobro. Moda su bila sarkitska, a u tom sluaju bi
Gospa mogla posluiti kao odlian talas.
"Spreman sam", odgovori on.
"Nalazili ste se na brodu koji je sa Florine doveo onog domoroca?"
upita ona. "Onog koga trae zbog svih tih ubistava?"
"Rekoh vam ve da jesam."
"Dobro. Dovela sam vas ovamo kako nam niko ne bi smetao. Da li je
neko ispitivao domoroca za vreme putovanja do Sarka?"
Terens pomisli da bi teko ko mogao izigravati ovakvu naivku. Ona
stvarno nije znala ko je on. I on oprezno odvrati: "Da."
______________________________________________________
160
"Da li ste bili prisutni tokom ispitivanja?"
"Da."
"Odlino. To sam i mislila. A zato ste uopte napustili brod?"
Terens pomisli kako je upravo to pitanje trebalo najpre da postavi.
"Trebalo je da podnesem poseban izvetaj..." zapoe on. Oklevao je.
Ona se urno uhvati za njegovo oklevanje. "Mome ocu? Ne brinite
zbog toga. Ja u vas zatititi. Reu u da ste poli sa mnom zato to sam
vam tako naredila."
"Dobro, Gospo", sloi se on.
Re 'Gospa' duboko se usee u njegovu svet. Ona je bila Gospa,
najvea u zemlji, a on je bio Florinijanac. ovek koji je mogao da ubije
patroldije, koji je lako mogao da naui da ubija Vlasteline, a jedan ubica
Vlastelina moe, po istom principu, i da gleda pravo jednoj Gospi u lice.
On se zagleda u nju, tvrdog i ispitivkog pogleda, pogleda upuenog
odozgo.
Bila je veoma lepa.
A kako je bila najvea Gospa u zemlji, nije ni bila svesna njegove
panje. "elim da mi kaete sve to ste uli za vreme ispitivanja", naloi
mu ona. "elim da saznam sve to vam je domorodac rekao. Vrlo je
vano."
"Smem li da vas upitam zbog ega vas zanima taj domorodac,
Gospo?"
"Ne smete", odvrati ona ravnoduno.
"Kako god kaete, Gospo."
Nije znao ta da joj kae. Krajikom svesti oekivao je da se pojave
kola koja su ih progonila. A druga polovina mu je sve vie postajala
svesna lica i tela prelepe devojke koja je sedela pored njega.
Florinijanci u Civilnoj slubi i oni koji su obavljali dunosti
varoanina teorijski su se obavezali da ostanu neenje. U stvarnosti,
veina ih je izbegavala tu zabranu kad god je mogla. Terens je u vezi s
tim inio ono to se usuivao i to mu je bilo zgodno. Najblae reeno,
njegova iskustva nisu bila zadovoljavajua.
Nikada ranije nije se naao blizu jedne tako lepe devojke, u raskonim
kolima na nekom samotnom mestu.
ekala je da progovori, tamnih oiju (tako tamnih oiju!) koje su
gorele od znatielje, punih crvenih usana rastavljenih u oekivanju
odgovora, stasa koji je bio jo lepi jer ga je obavijao divan kirt. Uopte
______________________________________________________
161
nije bila svesna da bi bilo ko, bilo ko, mogao i pomisliti da nanese neko
zlo Gospi od Fifa.
Krajiak njegove svesti koji je oekivao progonitelje najzad iile.
Odjednom je postao svestan da ubistvo Vlastelina nije predstavljalo
njegov poslednji zloin.
Gotovo da i nije bio svestan da se pomerio. J edino je znao da se njeno
sitno telo nalo u njegovom zagrljaju, da se ukoio, da je na trenutak
zavikala i da je zatim zaguio njen krik svojim usnama...
Na ramenima je osetio neije ake, a po leima ga oinu hladan
vazduh koji je dopirao kroz otvorena vrata kola. Prsti mu posegnue za
orujem, ali bilo je prekasno. Neko mu ga je ve istrgao iz ruke.
Samija stade da se bez rei bori za vazduh.
"Jesi li video ta je uinio?" upita Sarkit, sav uasnut.
"Mani to!" odvrati Arkturijanac.
On spusti mali crni predmet u dep i zaglavi av. "Dohvati ga", ree
on.
Sarkit izvue Terensa iz kola snagom pomahnitale osobe. "A ona mu
je dozvolila", mrmljao je on. "Dozvolila mu je!"
"Ko ste vi?" iznenada povika Samija. "Da li vas je moj otac poslao?"
"Samo bez pitanja, molim vas", odvrati Arkturijanac.
"Vi ste stranac", uzviknu Samija ljutito.
"Sarka mu", proguna Sarkit, "Trebalo bi da mu razbijem glavu." I on
zamahnu pesnicom.
"Prestani!" dreknu Arkturijanac i epa Sarkita za zglob i povue ga
unazad.
Sarkit zlovoljno zarea. "Postoje granice. Mogu da podnesem da neko
ubije Vlastelina. I ja bih voleo da ih nekoliko poubijam, ali da stojim i
gledam jednog domoroca da ini ono to je ovaj upravo uinio, to je i za
mene suvie."
Samija ponovi neprirodnim, povienim glasom. "Domoroca?"
Sarkit se nagnu napred i besno strgnu Terensovu kapu. Varoanin
preblede, ali se ne pomeri. Nepomino je zurio u devojku, dok se njegova
kosa boje peska lagano vijorila na povetarcu.
Samija se bespomono povue to je mogla dalje u ugao, a zatim
jednim brzim pokretom prekri lice obema akama, ispod kojih je koa
poela da joj bledi usled sve jaeg pritiska prstiju.
"ta emo s njom?" upita Sarkit.
______________________________________________________
162
"Nita."
"Videla nas je. Podii e svu planetu na noge pre no to prevalimo i
jednu jedinu milju."
"Namerava li moda da ubije Gospu od Fifa?" upita ga sarkastino
Arkturijanac.
"Nikako! Ali mogli bismo da joj onesposobimo kola. Dok ne stigne do
radiofona, biemo na sigurnom."
"Ne mora da bude tako." Arkturijanac se nagnu u kola. "Gospo, imam
na raspolaganju svega nekoliko trenutaka. ujete li me?"
Nije se ni pomerila.
"Bilo bi vam bolje da me sasluate", nastavi Arkturijanac. "Izvinjavam
se to sam vas prekinuo u jednom tako nenom trenutku, ali sreom, moi
u da ga iskoristim. Brzo sam reagovao i uspeo da dotinu scenu snimim
tri-kamerom. Ne blefiram vas. Emitovau negativ na sigurno mesto tri
minuta poto vas napustimo, te u stoga biti primoran da budem prilino
grozan, ako se dalje budete meali. Ubeen sam da smo se razumeli."
On se okrenu od nje. "Nee ovo nikome pomenuti. Ni rei. Poi sa
mnom, varoanine."
Terens ga poslua. Nije mogao da se ne osvrne prema belom,
skrivenom licu u kolima.
ta god da sada usledi, postigao je udo. Na trenutak je poljubio
najponosniju Gospu na Sarku, i osetio nestalan dodir njenih mekanih,
mirisnih usana.

16. OPTUENIK

______________________________________________________
163
Diplomatija ima svoj jezik i svoj nain gledanja na stvari. Odnosi
izmeu predstavnika suverenih drava su, ako se ovi dosledno
pridravaju protokola, stilizovani i izgledaju smeni. Fraza 'neprijatne
posledice' postaje sinonim za rat, a 'odgovarajue podeavanje' za
predaju.
Kada je god radio na svoju ruku, Abel nije ba voleo da se slui
diplomatskim dvosmislenim jezikom. Poto ga je sa Fifom povezivao
vrsti lini tele-zrak, mogao je da uz au vina prijateljski s njim popria
kao jedan postariji ovek sa drugim.
"Teko je bilo dopreti do tebe, Fife", primeti on.
Fif se osmehnu. Ponaao se neusiljeno i inilo se da ga ba nita nije
brinulo. "Naporan dan, Abele", odgovori on.
"Da. Nauo sam poneto o tome."
"Stin?" upita Fif, kao uzgred.
"Delimino. Stin je proveo s nama otprilike sedam asova."
"Poznato mi je. Za to sam takoe lino odgovoran. Razmatrate li
mogunost da nam ga predate?"
"Bojim se da ne."
"On je kriminalac."
Abel se zakikota i okrenu pehar u aci, posmatrajui pri tom lenjo
mehurie. "Mislim da stvar moemo predstaviti kao da je u pitanju
politika izbeglica. Na trantorskoj teritoriji titi ga meuzvezdani zakon."
"Hoe li te tvoje vlada podrati?"
"Mislim da hoe, Fife. Nisam proveo u Uredu za spoljne poslove
trideset sedam godina zato to nisam znao ta e Trantor podrati, a ta
nee."
"Mogu isposlovati da Sark zahteva da te opozovu?"
"emu bi to posluilo? Ja sam miroljubiv ovek, koga dobro poznaje.
Moj naslednik moda ne bi bio takav."
Nastupi pauza i Fifovo lavovsko lice se smeura. "ini mi se da ima
nekakav predlog."
"I imam. Kod tebe je jedan na ovek."
"Kakav va ovek?"
"Istraiva svemira. Domorodac sa planete Zemlje, koja je, uzgred
budi reeno, deo trantorskog carstva."
"To ti je Stin rekao?"
"Kao i neke druge stvari."
______________________________________________________
164
"Da li je on video tog Zemljanina?"
"Nije tvrdio da jeste."
"Znai nije. S obzirom na okolnosti, sumnjam da mu moe verovati
na re."
Abel odloi au. Poto je ovla prepleo prste u krilu, on ree: "Nije
vano, ubeen sam da taj Zemljanin postoji. Kaem ti Fife, to se ovog
tie trebalo bi da se nagodimo. Ja imam Stina, a ti ima Zemljanina. Na
neki nain smo izjednaeni. Pre no to nastavi da sprovodi svoje
trenutne planove, pre no to istekne vreme tvog ultimatuma i na snagu
stupi tvoj coup d'etat, zato ne bismo uopteno porazgovarali o tome kako
trenutno stoje stvari sa kirtom?"
"Ne vidim da je to potrebno. Ono to se upravo deava na Sarku
predstavlja samo nau unutranju stvar. Voljan sam da lino jemim kako
ovdanji politiki dogaaji nee uticati na trgovinu kirtom. Smatram da bi
to trebalo da zadovolji trantorske pravne interese."
Abel srknu malo vina i za trenutak razmisli, a onda ree: "Izgleda da
imamo jo jednog politikog izbeglicu. udan sluaj. Re je o jednom
vaem, florinijanskom podaniku. Nekom varoaninu. Tvrdi da se zove
Mirlin Terens."
Fifove oi iznenada blesnue. "Pretpostavljali smo da je to posredi.
Sarka mu, Abele, postoji granica do koje se moe tolerisati otvoreno
meanje Trantora u poslove ove planete. ovek koga ste oteli je ubica.
Njega ne moete prikazati kao politikog izbeglicu."
"E, pa, elite li vi da se doepate tog oveka?"
"Razmilja o pogodbi? J e li to posredi?"
"Spomenuo sam neki razgovor."
"U zamenu za jednog florinijanskog ubicu. Razume se da ne
pristajem!"
"Ali nain na koji je varoanin uspeo da prebegne k nama veoma je
zanimljiv. Moda bi te zanimalo..."
Junc je koraao odmahujui glavom. No je ve bila dobrano
poodmakla. Voleo bi da moe da zaspi, ali je znao da bi mu i ovog puta
bio potreban somnin da u tome uspe.
"Mogao sam da im zapretim silom, kao to je Stin predloio", ree
Abel. "To, meutim, ne bi ispalo na dobro. Rizik bi bio prevelik, a ishod
neizvestan. J edino to sam smatrao da treba initi, dok se nismo domogli
varoanina, bilo je da ekam i nita ne preduzimam."
______________________________________________________
165
J unc estoko zatrese glavom. "Ne. Neto treba preduzeti. Ali to mu
doe kao ucena."
"Tehniki gledano, pretpostavljam da tako izgleda. A ta je trebalo da
uinim?"
"Upravo ono to ste uinili. Nisam licemer, Abele. Ili, bar, pokuavam
da to ne budem. Neu osuditi vae metode kada nameravam da izvuem
to vie mogu iz rezultata koje njima postignete. Ali ta e biti sa
devojkom?"
"Nita joj se nee desiti sve dok se Fif bude drao svog dela pogodbe."
"alim je. Zamrzeo sam sarkitsku aristokratiju zbog onoga to su
uinili sa Florinom, ali nje mi je, jednostavno, ao."
"Da, alite je kao jedinku. Ali pravu odgovornost za sve snosi sam
Sark. ujte, stari drue, da li ste ikada poljubili devojku u povrinskom
vozilu?"
Osmeh zaigra u uglovima J uncovih usana. "J esam."
"I ja sam, mada pretpostavljam da ja moram dublje da posegnem u
seanje nego vi. Moja najstarija unuka verovatno to sada upranjava, to
me ne bi zaudilo. A ta predstavlja ukradeni poljubac u povrinskom
vozilu, osim iskazivanja najprirodnijeg oseanja u Galaksiji?
ujte, ovee. Devojka koja je u pitanju neosporno je pripadnica
visokih drutvenih krugova, koja se grekom nala u istim kolima sa
jednim kriminalcem. On je iskoristio pruenu mu priliku da je poljubi.
Uinio je to nagonski, bez njenog pristanka. Kako bi trebalo ona da se
osea? Kako bi trebalo njen otac da se osea? Ozlojeeno? Moda. U
neprilici? Svakako. Ljutito? Uvreeno? Sve to. Ali osramoeno? Ne!
Dovoljno osramoeno da svesno ugrozi vane poslove kako bi izbegao
izbijanje itave stvari na videlo? Gluposti.
Ali situacija je upravo takva kakvom sam je opisao, i to se moe
dogoditi na Sarku. Gospa Samija je kriva samo za svoju samovoljnost i
izvesnu naivnost. Ubeen sam da joj to nije bio prvi poljubac u ivotu.
Ako koga ponovo poljubi, ako bude nebrojeno puta poljubila, bilo koga,
samo da to ne bude neki Florinijanac, niko nita nee rei. Ali ona je
poljubila jednog Florinijanca.
Nije vano to ona nije znala da je on Florinijanac. Nije vano to ju je
on na to primorao. Ako bismo javno objavili fotografiju Gospe Samije u
zagrljaju tog Florinijanca - fotografiju koju imamo - zagorali bismo
ivot i njoj i njenom ocu. Video sam izraz na Fifovom licu kada je
______________________________________________________
166
ugledao reprodukciju. Ni po emu se nije moglo zakljuiti da je varoanin
Florinijanac. Na sebi je imao sarkitsko odelo, a svetlu kosu mu je sasvim
dobro zaklanjala kapica natuena na ui. Koa mu jeste svetlela, ali to
nije dovoljan dokaz. Pa ipak, Fif je znao da e mnogi rado poverovati
glasinama jer im ide u prilog da doe do skandala i senzacije, tako da bi
tu sliku prihvatili kao neoborivi dokaz. Takoe je znao da bi njegovi
politiki neprijatelji iz toga izvukli najvie to bi mogli. Moete to,
J unce, nazvati ucenom, moda ona to i jeste, ali to je ucena koja ne bi
prola ni na jednoj drugoj planeti u Galaksiji. Njihov vlastiti bolesni
drutveni sistem stavio nam je u ruke oruje, i ja se neu premiljati da li
da ga upotrebim."
J unc uzdahnu. "I ta ste se na kraju dogovorili?"
"Sastaemo se sutra u podne."
"Znai da je njegov ultimatum odloen?"
"Pa, moglo bi se tako rei. Biu lino prisutan u njegovoj kancelariji."
"Da li je potrebno da toliko rizikujete?"
"Nije to neki veliki rizik. Bie svedoka. A ja jedva ekam da se naem
licem u lice sa tim istraivaem svemira za kojim ste tako dugo tragali."
"Da li u i ja biti prisutan?" upita J unc zabrinuto.
"Svakako. Kao i varoanin. Bie nam potreban da identifikuje
istraivaa. A i Stin, razume se. Svi ete vi biti prisutni posredstvom
svojih trodimenzionalnih personifikacija."
"Hvala vam."
Trantorski ambasador zakloni akom usta dok je zevao i trepui
vlanim oima, pogleda Junca. "Ako nemate nita protiv, bio sam budan
dva dana i jednu no, te se bojim da moje staro telo ne moe da podnese
vie antisomnina. Moram da odspavam."
Poto su trodimenzionalne personifikacije bile dovedene do
savrenstva, vani sastanci su retko kada odravani licem u lice. Fif je
smatrao da je fiziko prisustvo starog ambasadora, u stvari, izraz krajnje
nepristojnosti. Ne bi se moglo rei da je njegov maslinasti ten ba
potamneo, ali sve crte lica odavale su tihi bes koji ga je ispunjavao.
Morao je da uti. Nije smeo nita da kae. Mogao je samo mrzovoljno
da zuri u oveka ispred sebe.
Abel! Stara senilna budala u dotrajaloj odei, sa milion svetova oko
sebe.
______________________________________________________
167
J unc! Tamnoputi uljez vunaste kose ija je istrajnost i dovela do ove
krize.
Stin! Izdajnik! Boji se da susretne njegov pogled!
Varoanin! Najtee je bilo gledati u njega. Bio je to domorodac koji je,
svojim dodirom, obeastio njegovu ker, i koji je mogao zauvek da
ostane van domaaja, iza zidina trantorske ambasade. Rado bi, da je bio
sam, zakrgutao zubima i lupio pesnicom po stolu. Ali s obzirom na
situaciju, nijedan mii na njegovom licu se ne sme pomeriti mada mu je
napetost razdirala i telo i um.
Da Samija nije... Ali nije bilo vredno mozgati sada o tome. Sam je bio
kriv to je postala tako svojeglava, tako da sada nije mogao samo nju da
za to krivi. Nije ni pokuala da se izvini, ili, bar, ublai svoju krivicu.
Ispriala mu je istinu o tome kako je pokuala da izigrava
meuzvezdanog pijuna i kako se to na uasan nain okonalo. U svojoj
sramoti i ogorenosti raunala je na njegovo razumevanje, i to e od
njega i dobiti. Dobie ga ak i pod uslovom da to izazove razaranje
zdanja koje je gradio sa toliko panje i strpljenja.
"Ovaj sastanak mi je nametnut", zapoe on. "nemam razloga da bilo
ta kaem. Ovde sam da sluam."
"Verujem da bi Stin eleo prvi da govori", oglasi se odmah Abel.
Fifov pogled ispuni se takvim prezirom da Stin skoi kao oparen.
Stin povika: "Ti si me, Fife, naterao da se okrenem Trantoru", povika
on. "Ti si naruio princip autonomnosti. Zar si oekivao da u te u tom
podrati? Kai!"
Fif nita ne odgovori, a Abel ga opomenu sa vidnim zadovoljstvom.
"Prei na stvar, Stine. Rekao si da ima neto da izjavi. Izjavi, onda!"
Stinove ukaste jagodine kosti se zarumenee i bez rumenila. "I
hou, i to odmah. Razume se, ja ne tvrdim da sam detektiv kakvim se
predstavlja Vlastelin od Fifa, ali i ja umem da razmiljam. Stvarno! I ja
sam razmiljao. Fif nam je jue servirao priu o nekom tajanstvenom
izdajniku koga je nazvao Iksom. Odmah mi je bilo jasno da je to
smiljeno, kako bi mogao da objavi stanje krajnje opasnosti. Nijednog
trenutka nije uspeo da me zavara."
"Zar Iks ne postoji?" upita tiho Fif. "A zato si onda pobegao? ovek
koji bei sam sebe optuuje."
"Ma nemoj? Stvarno?" povika Stin. "E pa, da zna da bih pobegao i iz
zapaljene zgrade ak i u sluaju da nisam podmetnuo poar."
______________________________________________________
168
"Nastavi, Stine", podstaknu ga Abel.
Stin se obliznu i na kratko se zagleda u svoje nokte. Neno ih je gladio
dok je govorio. "Ali, upitah se zatim, zato mu je bilo potrebno da izmisli
itavu tu priu sa svim tim zavrzlamama i ostalim stvarima? To ne lii na
njega. Stvarno! Fif tako ne radi. Poznajem ga. Svi ga poznajemo. On
uopte nije matovit, Vaa ekselencijo. Sirov je to ovek! Gotovo isto
tako grozan kao i Bort."
Fif se namrti. "Abele, hoe li on ve neto pametno rei ili e
nastaviti da trabunja?"
"Nastavi, Stine", re Abel.
"Hou, ako mi dozvolite. Gospode! Na ijoj ste vi strani? Rekoh sebi
(posle veere), upitah se zato bi ovek poput Fifa izmislio jednu takvu
priu? Postoji samo jedan odgovor. On nije bio u stanju da je izmisli. Ne
sa njegovim umom. Znai, pria je bila istinita. Morala je biti istinita.
Razume se, patroldije su stvarno ubijene, iako je Fif sasvim sposoban da
tako neto udesi."
Fif slegnu ramenima.
"Samo, ko je Iks?" nastavi Stin. "J a nisam. Stvarno! Znam da to nisam
ja! Meutim, priznajem da to moe biti samo neki veliki vlastelin. A koji
je veliki vlastelin znao o svemu tome najvie? Koji je veliki vlastelin
pokuavao, ima tome ve godinu dana, da proturi tu priu o istraivaima
svemira da bi zastraio ostale i naterao ih da, kako on to kae, 'ujedine
snage' - a to ja nazivam predajom i potpadanjem pod Fifovu diktaturu?
Rei u vam ko je ustvari Iks." Stin ustade, a vrh glave mu oea ivicu
receptorske kocke i postade sasvim ravan, poto mu je teme bilo
odseeno, nestavi u nitavilu. On upre svoj drhtavi prst. "On je taj Iks.
On, Vlastelin od Fifa. On je pronaao tog istraivaa svemira. Uklonio ga
je s puta, a kada se uverio da na nas ostale nisu ostavile ba snaan utisak
njegove luckaste primedbe za vreme prvog sastanka ponovo ga je
izvukao na videlo poto je ve pripremio vojni udar."
Fif se zabrinuto okrenu prema Abelu. "J e li zavrio? Ako jeste,
uklonite ga. On predstavlja nepodnoljivu uvredu za svakog pristojnog
oveka."
"Ima li ta da primeti u vezi s ovim to je reeno?" upita Abel.
"Razume se da nemam. Nije vredno toga. Taj ovek je oajan.
Izgovorie bilo ta to mu padne na pamet."
______________________________________________________
169
"Ne moe tek tako da se ogradi od toga, Fife", povika Stin. Zatim se
osvrnu oko sebe. Oi mu se suzie, dok mu koa na nozdrvama pobele
usled napetosti. Pri svemu tome, ostade da stoji. "ujte. Kazao je da su
njegovi ljudi pronali dosije u jednoj od doktorovih kancelarija. Rekao je
da je doktor poginuo nesrenim sluajem, poto je utvrdio da je istraiva
svemira bio rtva psihosondiranja. Rekao je da ga je ubio Iks, kako bi
identitet istraivaa ostao nepoznat. To je ono to nam je on sam rekao.
Pitajte ga. Pitajte ga da li nam je upravo to ispriao?"
"Pa ta i ako jesam?" upita Fif.
"Upitajte ga, onda, kako je magao da doe do dosijea iz kancelarije
doktora koji je poginuo i bio sahranjen pre vie meseci, sem u sluaju da
sve vreme nisu bili kod njega. Stvarno!"
"To je ludo", odvrati Fif. "Ovako moemo u nedogled da traimo
vreme. J edan drugi doktor preuzeo je praksu umrlog, a samim tim i
dosijea. Da li iko od vas misli da se medicinski dosjei unitavaju po smrti
doktora?"
"Razume se da ne", odvrati Abel.
Stin se zatetura, a zatim sede.
"ta je sada na redu?" upita Fif. "Ima li jo neko od vas neto da kae?
Ima li jo optubi? Bilo ega?" Glas mu je bio priguen. Iz njega je
izbijala ogorenost.
"Stin je rekao ta je imao", odgovori Abel "i neka na tome ostane.
J unc i ja smo ovde zbog jedne druge stvari. Voleli bismo da vidimo tog
istraivaa svemira."
Fifove ake poivale su na stolu. U ovom trenutku se podigoe i vrsto
stegoe njegovu ivicu. Crne obrve mu se spojie.
"U pritvoru drimo maloumnog oveka koji tvrdi da je istraiva
svemira", ree on. "Narediu da ga dovedu!"
Valona Mar nikada u ivotu nije ni sanjala da neto tako nemogue
moe igde postojati. Ve preko jednog dana, od samog trenutka kada se
spustila na ovu planetu Sark, sve je bilo tako udnovato. ak su i zasebne
zatvorske elije u koje su smestili nju i Rika izgledale nestvarno
velianstvene. Voda je izlazila kroz rupu u cevi kada bi se pritisnulo
dugme. Toplota je izbijala iz zidova, iako je spoljanji vazduh bio hladniji
no to je ona pretpostavljala da vazduh moe biti. I svi koji su s njom
govorili imali su tako lepu odeu!
______________________________________________________
170
Bila je u prostorijama u kojima su se nalazile svakakve stvari koje
nikada ranije nije videla. Ova, u koju su je sada smestili, bila je vea od
prethodnih, ali gotovo prazna. Mada je u njoj bilo vie ljudi... Za jednim
stolom sedeo je neki ozbiljan ovek, te jedan mnogo stariji, naborani, koji
je sedeo u stolici, i drugi...
J edan od njih bio je varoanin!
Ona poskoi i potra njemu. "Varoanine! Varoanine!"
Ali njega tu nije bilo!
On ustade i mahnu njoj. "Vrati se na mesto, Lona. Vrati se!" Ona
proe pravo kroz njega. Posegnula je za njegovim rukavom, ali joj se i on
izmaknu. Baci se potom unapred, posrnu i - proe pravo kroz njega. Na
trenuak Lona izgubi dah. Varoanin se u meuvremenu okrenuo: sada je
ponovo gledao u nju, ali ona je samo zurila u svoje noge.
Obe su joj prolazile kroz masivni naslon stolice u kojoj je varoanin
sedeo. Jasno ju je vedela, razabirui njenu boju i vrstou. Obuhvatila joj
je noge, ali ona to nije oseala. Valona stoga isprui drhtavu ruku, ali joj
prsti upadoe in duboko u naslon koji takoe nije mogla da oseti. Prsti
su joj se, meutim, i dalje videli.
Ona vrisnu i pade, i poslednje ega se seala bile su ruke varoanina
koje je nesveno ispruio da je prihvati; ali ona je pala kroz njih kao da su
od vazduha obojenog bojom mesa.
Ponovo se nalazila u stolici, Rik ju je vrsto drao za jednu ruku, a
stari, naborani mukarac se nadnosio nad njom.
"Ne plai se, draga", govorio joj je. "To je samo slika. Fotografija,
zna."
Valona se osvrnu oko sebe. Varoanin je i dalje sedeo na istom mestu.
Nije gledao u nju.
Ona upre prst. "Zar se on ne nalazi tamo?" upita ona.
"To je trodimenzionalna personifikacija, Lona", ree Rik iznenada.
"On se nalazi negde drugde, ali mi ga moemo odavde videti."
Valona stade da odmahuje glavom. Ako Rik tako kae, onda je sve u
redu. Ali ipak obori pogled. Nije se usuivala da pogleda ljude koji
istovremeno i jesu i nisu bili prisutni.
Abel se obrati Riku. "Znai, vama je, mladiu, poznato ta je
trodimenzionalna personifikacija?"
"Da, gospodine." I za Rika je ovo bio veliki dan, ali ono to je Valonu
neizmerno zbunjivalo, njemu je bilo neobino poznato i razumljivo.
______________________________________________________
171
"Gde ste to nauili?"
"Ne znam. Ranije sam znao... pre no to sam zaboravio."
Fif se nije bio pomerio sa svog mesta za stolom, dok je Valona Mar
onako divlje hitala varoaninu u susret.
Sada on zajedljivo primeti: "Izvinjavam se to sam morao da
izazovem nered za vreme sastanka dovevi ovamo ovu histerinu
domorotkinju. Ali takozvani istraiva svemira je zahtevao da i ona bude
prisutna."
"Sve je u redu", odvrati Abel. "Ali primetio sam da va mentalno
zaostali Florinijanac veoma dobro zna ta je to trodimenzionalna
personifikacija."
"Pretpostavljam da je proao dobru obuku", odvrati Fif.
"Da li je bio podvrgnut ispitivanjima od kada je prispeo na Sark?"
upita Abel.
"Razume se da jeste."
"Kakav je ishod?"
"Nema novih obavetenja."
Abel se okrenu ka Riku. "Kako se zove?"
"Rik je jedino ime koga se seam", odvrati Rik staloeno.
"Poznaje li bilo koga ovde?"
Rik bez straha stade da posmatra lica oko sebe. "Samo varoanina",
ree napokon. "I, razume se, Lonu."
"Ovo je", ree Abel, pokazavi prema Fifu, "najvei Vlastelin koji je
ikada iveo. Poseduje itav jedan svet. ta misli o njemu?"
"J a sam Zemljanin", odvrati Rik smelo. "nisam njegovo vlasnitvo."
Abel se okrenu ka Fifu. "Smatram da niko ne moe jednog odraslog
Florijanca obuiti da ovako prkosno odgovara", primeti on.
"ak ni psihosondiranjem?" odvrati prezrivo Fif.
"Poznajete li ovog gospodina?" upita Abel ponovo se okrenuvi ka
Riku.
"Ne, gospodine."
"Ovo je dr Selim Junc. On je vaan slubenik u Meuzvezdanom
svemirsko-istraivakom birou."
Rik se pomno zagleda u Junca. "Znai da je on jedan od mojih
pretpostavljenih. Ali", razoarano dodade, "ne poznajem ga. Ili ga se,
jednostavno, ne seam."
Junc mrano odmahnu glavom. "Nikada ga nisam video, Abele."
______________________________________________________
172
"To treba uneti u zapisnik", promrmlja Fif.
"Sluaj me sada, Rik", ponovo poe Abel. "Ispriau ti jednu priu.
elim da me to paljivije saslua i da pri tom razmilja o onome to si
uo. Misli i misli! Razume li?"
Rik potvrdno klimnu.
Abel je lagano govorio. Dugo je njegov glas predstavljao jedini zvuk u
prostoriji. to je due priao to su se Rikovi kapci vie sputali i sve
vre sklapali. Usne su mu se uvukle unutra, pesnice pale na grudi, a
glava klonula napred. Liio je na oveka u agoniji.
Abel je nastavljao da govori, rekonstruiui na sve mogue naine
dogaaje kako ih je prvobitno predstavio Vlastelin od Fifa. Naveo je
izvornu poruku o nesrei, o tome kako ju je neko presreo, priao je o
navodnom susretu Rika i Iksa, o psihosondiranju, o tome kako je Rik
pronaen i odveden na Florinu, o doktoru koji je postavio dijagnozu, a
potom umro, i o tom kako je poelo da mu se vraa seanje.
"I to je itava pria, Rik", zakljui on. "Sve sam ti ispriao. Da li ti se
bilo ta u njoj uilo poznatim?"
Lagano, gotovo bolno, Rik progovori: "Seam se poslednjih delova.
Znate, poslednjih nekoliko dana. Seam se nekih stvari od ranije. Moda
doktora, kada sam prvi put poeo da govorim. Sve je vrlo nejasno... Ali
nieg drugog."
"Ipak se sea i nekih stvari od ranije", primeti Abel. "Sea se da
Florini preti neka opasnost."
"Da. Da. To je bila prva stvar koje sam se setio."
"Zar ne moe da se seti ta se potom dogodilo? Spustio si se na Sark
i sreo nekog oveka."
"Ne mogu!", zavapi Rik. "Ne mogu da se setim!"
"Pokuaj! Pokuaj!"
Rik podie pogled. Bledo lice bilo mu je obliveno znojem. "Seam se
jedne rei."
"Koje rei, Rik?"
"Ali to nema nikakvog smisla?"
"Ipak nam reci."
"U vezi je sa nekim stolom, Bilo je to davno, davno. Veoma je
nejasno. Sedeo sam. Mislim da je moda jo neko sedeo. Zatim je ustao i
gledao me odozgo. Tu je i ta re."
Abel je bio krajnje strpljiv. "Koja re?"
______________________________________________________
173
Rik stegnu pesnice i proapta: "Fif!"
Svi sem Fifa ustadoe i Stin zavrita: "Rekoh vam" i prsnu u kretavi
kikot.

17. TUITELJ

Jedva se obuzdavajui, Fif uzviknu: "Okonajmo ovu farsu!"
Napravio je pauzu pre nego to je poeo da govori, tvrdog pogleda
bezizraajnog lica, dok drugi, u istom antiklimaksu, nisu bili primorani
da ponovo zauzmu svoja mesta. Rik je sedeo povijene glave, vrsto
zatvorenih oiju, pokuavajui da prodre u vlastiti izmueni um. Valona
ga je privukla k sebi, trudei se iz sve snage da ga ljuljuka u svom
naruju, neno ga milujui po obrazu.
Abel najzad prozbori druhtavim glasom. "Zato misli da je ovo
farsa?" upita on.
"Zar nije?" odvrati Fif. "Pristao sam na ovaj sastanak jedino zato to si
me pretnjama primorao na to. Da sam znao da e se ovaj sastanak
pretvoriti u suenje meni, i da e odmetnici i ubice izigravati i tuioce i
porotu, odbio bih bez obzira na posledice."
Abel se narti i odvrati ledenim, slubenim glasom. "Nije ovo nikakvo
suenje, Vlaseline", napomenu on. "Dr Junc je ovde da bi pomogao
jednom lanu MSIB-a da se povrati, to je njegovo pravo i njegova
dunost. J a sam ovde da bih u ovim nesigurnim vremenima zatitio
interese Trantora. Uopte ne sumnjam da je ovaj ovek, Rik, nestali
istraiva svemira. Taj deo sastanka moemo odmah okonati, ako
pristanete da tog oveka predate dr Juncu radi daljih pregleda, u koje e
biti ukljuena i provera psihikih stanja. Razume se, traiemo od vas da
nam i dalje pomaete u traganju za osobom koja je kriva za ovo
psihosondiranje, kao i da povedete vie rauna kako se u budue ne bi
neto slino ponovilo, a protiv ega se konano zalae i meunarodna
agencija koja se dosledno trudi da bude iznad oblasne politike."
"Kakav govor!" uzviknu Fif. "Ali ono to je oigledno i dalje ostaje
oigledno, a vai planovi su providni. ta bi se desilo ako bih vam predao
ovog oveka? Zapravo, smatram da e MSIB uspeti da pronae upravo
______________________________________________________
174
ono to eli da pronae. MSIB tvrdi da je meuzvezdana agencija koja
nema nikakve veze sa pojedinanim oblastima, ali neosporna je injenica,
zar ne, da Trantor obezbeuje dve treine njenog godinjeg budeta?
Sumnjam da bi bilo koji razuman posmatra smatrao da je ona stvarno
neutralna u dananjoj Galaksiji. Nema sumnje da bi njeni nalazi, vezani
za ovog ovde oveka, u svemu odgovarali carskim interesima Trantora.
A kakvi e biti ti nalazi? I to je oigledno. ovekovo seanje e se
lagano povratiti. MSIB e izdavati izvetaje svakodnevno. Malo po malo,
on e se prisetiti potrebnih pojedinosti. Majpre mog imena. Zatim moje
pojave. Zatim podrobno svega to je izgovorio. I ja u sveano biti
proglaen krivim. Zahtevae odtetu i Trantor e biti primoran da
privremeno okupira Sark, a ta e okupacija, ve, nekako, postati trajna.
Postoje granice iza kojih nikakva ucena ne moe da urodi plodom.
Vaa, gospodine ambasadore, zavrava s ovim. Ako eliteovog oveka,
neka Trantor po njega poalje flotu!"
"Upotreba sile ne dolazi u obzir" odvrati Abel. "Ali primetio sam da
ste paljivo izbegli da demantujete poslednje rei istraivaa svemira."
"Ta njegova izjava nije vredna opovrgavanja. Sea se jedne rei, ili,
bar, kae da je se sea. Pa, ta s tim?"
"Zar to to je se sea nita ne znai?"
"Ba nita. Ime Fif je dobro poznato na Sarku. ak i ako
pretpostavimo da je takozvani istraiva svemira iskren, na raspolaganju
je imao itavu godinu da to ime uje na Florini. Stigao je na Sark brodom
koji je prevozio moju ker, gde je takoe mogao da uje ime Fif. ta je
prirodnije nego da se to ime preplete sa njegovim isprekidanim
seanjima? Razume se, on ne mora biti iskren. Moda je samo dobro
uvebao da se toboe s vremena na vreme tek poneeg priseti."
Abel nije znao ta da mu odgovori i samo podie glavu prema
ostalima. Junc se mrano mrtio dok je prstima desne ruke lagano gnjeio
bradu. Stin se glupavo smejuljio i neto mrmljao onako za sebe.
Florinijanac varoanin tupo je zurio u svoja kolena.
Rik je bio taj koji je progovorio, poto se izvukao iz Valoninog
zagrljaja i ustao. "ujte!" nastavi Rik, ne obazirui se na upadicu. "Sedeli
smo za stolom. aj je bio drogiran. Svaali smo se. Ne seam se zbog
ega. A onda vie nisam mogao da se pokrenem. Mogao sam samo da
sedim. Nisam mogao da govorim. Ve samo da mislim. Svemira mu, bio
sam drogiran. eleo sam da viem, vritim, potrim, ali nisam mogao. A
______________________________________________________
175
onda je doao onaj drugi Fif. Pre toga je vikao na mene. Potom vie nije.
Nije morao. Stajao je nadnosei se nada mnom. Nisam bio u stanju ni re
da izustim. Nisam mogao nita da preduzmem. J edino sam mogao da
pokuam da podignem one jabuice prema njemu."
Rik ostade da stoji, bez rei.
"Taj drugi ovek bio je Fif?" upita Junc.
"Seam se da se zvao Fif."
"Pa, je li to taj ovek?"
Rik se, meutim, ne okrenu da pogleda u oznaenom pravcu, ve
samo odgovori: "Ne mogu da se setim kako je izgledao."
"J este li sigurni?"
"Pokuavao sam." Zatim iz njega provali: "Ne znate kako je to teko.
Boli! Kao da vam se u mozak zabada crvena usijana igla. Duboko! Ovde
unutra!" I on spusti ake na glavu.
"Znam da nije lako", blago primeti J unc. "Ali morate pokuati.
Shvatate li, morate nastaviti da pokuavate. Pogledajte tog oveka!
Okrenite se i pogledajte ga!"
Rik se obazre prema Vlastelinu od Fifa. Trenutak je zurio u njega, a
zatim odvrati pogrled.
"Da li ga se sada seate?" upita Junc.
"Ne! Ne!"
Fif se mrano osmehnu. "Da li je va ovek zaboravio tekst",
zadovoljno upita on, "ili mislite da e pria biti uverljivija ako se mog
lica priseti u narednoj rundi?"
"Nikada ranije nisam video ovog oveka, niti sam ikada ranije s njim
razgovarao", odvrati Junc uzbueno. "Ne postoji nikakav dogovor o tome
da se vi saterate u oak i ve mi je dosta vaih optubi s tim u vezi.
Mene jedino zanima istina!"
"Mogu li onda da mu postavim nekoliko pitanja?"
"Samo izvolite!"
"Hvala vam, ba ste ljubazni. Ti... Rik, ili kako god da ti je pravo
ime..."
Sada se ponaao kao Vlastelin koji se obraa nekom Florinijancu.
Rik podie pogled. "Da, gospodine."
"Sea se da je onaj ovek poeo da ti se pribliava s druge strane
stola, dok si ti sedeo drogiran i bespomoan?"
"Da, gospodine."
______________________________________________________
176
"Poslednje ega se sea jeste da je taj ovek s visine zurio u tebe?"
"Da, gospodine."
"A ti si podigao pogled prema njemu, ili si, bar, to pokuao?"
"Da, gospodine."
"Sedi!"
Rik ga poslua.
Jedan trenutak Fif ostade nepokretan. Moda je tek neto vre
stisnuo svoja bezusna usta, a vilini miii pod plavocrnim sjajem
ekinjaste brade na obrazima i brazi se neznatno zategoe. A onda skliznu
sa stolice.
Skliznu! Izgledalo je kao da se spustio na kolena tamo iza stola.
Ali kada ga je zaobiao jasno se videlo da je stajao.
Junc oseti vrtoglavicu. ovek koji je tako upeatljivo i velianstveno
izgledao dok je sedeo, odjednom se bez upozorenja pretvorio u saaljenja
vrednog kepeca.
Fifove deformisane noge su se s mukom kretale, nosei napred
nezgrapnu masu torzoa i glave. Lice mu je gorelo, ali pogled mu je i dalje
bio krajnje arogantan. Stin stade ludo da se kikoe, ali se zagrcnu kada se
te oi usmerie put njega. Ostali su sedeli kao omaijani.
Rik ga je irom otvorenih oiju gledao kako mu se pribliava.
"Da li sam ja taj ovek koji vam se pribliio, zaobiavi sto?" upita
Fif.
"Ne mogu da mu se setim lica, gospodine."
"Ne traim od tebe da se seti njegovog lica. Zar si mogao ovo da
zaboravi?" On obema rukama pokaza na svoje telo.
"Zar si mogao da zaboravi moju pojavu, moj hod?"
"Izgleda da nije trebalo, gospodine, ali ne znam", odvrati Rik, sav
oajan.
"Ali ti si sedeo, on je stajao, i ti si podigao pogled prema njemu?"
"Da, gospodine."
"On te je posmatrao odozgo; u stvari, nadnosio se nad tobom?"
"Da, gospodine."
"Bar se toga sea? Siguran si da je tako bilo?"
"Da, gospodine.'
Njih dvojica su se sada nalazila licem u lice.
"Da li te ja posmatram s visine?"
"Ne, gospodine", odgovori Rik.
______________________________________________________
177
"Da li si ti podigao pogled prema meni?"
Rik koji je sedeo i Fif koji je stajao gledali su izravno jedan u drugoga.
"Ne, gospodine."
"J esi li siguran?"
"Da, gospodine."
"Ali i dalje tvrdi da se sea imena Fif?"
"Tako je, tog se imena seam", bio je i dalje uporan Rik.
"Znai da je ta osoba, ko god da je , upotrebila moje ime kao
paravan?"
"Mora... mora da je tako!"
Fif se okrenu i dostojanstveno se, laganim korakom, vrati do svog
stola, a zatim se pope u stolicu.
"Nikome do sada", ree on, "jo od kako sam odrastao, nisam dozvolio
da me vidi dok stojim. Postoji li jo koji razlog zbog koga bi ovaj
sastanak trebalo da se nastavi?"
Abel se odjednom oseti postienim i zabrinutim. Sastanak se izmetnuo
u neto neoekivano. Sve vreme Fifu je polazilo za rukom da sebe
prikae u pozitivnoj, a ostale u negativnoj svetlosti. Uspeno se
predstavio kao muenik. Trantorijanac ga je ucenio da odri ovaj
sastanak, a onda od njega nainio predmet lanih optubi koje je ovaj
jednim pokretom malog prsta oborio.
Fif e se, dakako, pobrinuti da njegova verzija sastanka obie
Galaksiju, a i nee morati mnogo da izvre injenice da bi od svega
ovoga napravio odlian materijal za antitrantorsku propagandu.
Abel bi veoma voleo da je mogao da smanji gubitke. Psihosondirani
istraiva svemira sada vie nije mogao da poslui Trantoru. ega god da
se od sada pa nadalje seti bie ismejano, koliko god da bude istinito. Svi
e ga smatrati oruem trantorskog imperijalizma - i to polomljenim
oruem.
Oklevao je, tako da prvi progovori J unc.
"Meni se ini da postoji jedan krajnje valjan razlog zbog koga ne
bismo jo smeli da okonamo ovaj sastanak", ree on. "Jo nismo utvrdili
ko je odgovoran za ovo psihosondiranje. Vi ste optuili Vlastelina od
Stina, a Stin je optuio vas. Ako nijedan od vas nije bio u pravu i ako ste
obojica nevini, i dalje ostaje vaa tvrdnja prema kojoj je za to kriv jedan
od velikih vlastelina. Ali koji?"
______________________________________________________
178
"Zar je to vano?" upita Fif. "Ubeen sam da vam to ni najmanje nije
vano. To bi do sada ve bili utvreno da se Trantor i MSIB nisu uplitali
u na posao. Ja u na kraju, ipak, pronai izdajicu. Nemojte zaboraviti da
je prvobitna namera onoga ko je izvrio psihosondiranje bila da prigrabi
monopol nad trgovinom kirtom, tako da ba nisam voljan da ga pustim da
utekne. Kada utvrdimo ko je to uinio i kada se postaramo za njega,
vratiemo vam vaeg oveka neozleenog. To je jedino to mogu da vam
ponudim i smatram da je moja ponuda razumna."
"ta ete uiniti sa ovekom koji je izvrio psihosondiranje?"
"To je isto naa unutranja stvar koja se vas ne tie."
"Ali tie nas se", odvrati Junc energino. "Nije u pitanju samo
istraiva. Posredi je neto od mnogo veeg znaaja i udi me da to jo
niko nije pomenuo. Ovaj ovde ovek, Rik, nije bio podvrgnut
psihosondiranju samo zato to je istraiva svemira."
Abel nije ba bio siguran na ta J unc smera, ali se ipak upusti u
raspravu i naslepo primeti: "Dr J unc, razume se, misli na prvobitnu
poruku o opasnosti koju je istraiva uputio."
Fif slee ramenima. "Koliko je meni poznato, niko do sada nije tome
pridavao nimalo vanosti, pa ni dr J unc tokom protekle godine. Ali va
ovek je ovde, doktore. Upitajte ga ta sve to treba da znai."
"On se toga nee setiti", odvrati ljutito Junc. "Psihosondiranje najvie
pogaa najintelektualnije lance rezonovanja smetene u umu. Taj ovek
moda nikada nee uspeti da povrati sve kvantitativne aspekte svog
ivota."
"Znai, s tim je gotovo", zakljui Fif. "ta se moe uiniti?"
"Neto vrlo odreeno. U tome i jeste stvar. Postoji jo neko ko zna, a
to je osoba koja je izvrila psihosondiranje. Ta osoba moda nije
istraiva; moda nije upoznata sa svim pojedinostima. Meutim, ta
osoba je razgovarala sa ovim ovekom dok mu je um jo bio nedirnut.
Verovatno je dosta toga saznala to bi nas sada moglo uputiti na pravi
trag. Da nije dovoljno saznala, ne bi se ni usudila da uniti izvor svojih
obavetenja. Pa ipak, samo zapisnika radi, sea li se, Rik?"
"Samo da postoji opasnost i da su u to umeane svemirske struje",
promrmlja Rik.
"ak i da saznate o emu je re", oglasi se ponovo Fif, "ta ete time
postii? Koliko su pouzdane zapanjujue teorije koje nam sve vreme
serviraju bolesni istraivai svemira? Mnogi od njih smatraju da su im
______________________________________________________
179
poznate tajne Vaseljene, a u stvari su toliko bolesni da ne mogu ni da
oitavaju instrumente."
"Moda ste u pravu. Plaite li se da ja to proverim?"
"Protivim se svakom irenju glasina koje bi mogle, bez obzira na to
pokau li se tanim ili lanim, da ugroze trgovinu kirtom. Slae li se sa
mnom, Abele?"
Abel zakilji. Fif je pokuavao da sebi stvori uslove koji e mu
omoguiti da svaki prekid u isporukama kirta do koga bi moglo doi zbog
njegovog udara prikae kao posledicu trantorskog uplitanja. Ali Abel je
bio dobar kockar. Poveao je ulog mirno, ne unevi u to nimalo
uzbuenja.
"Ne slaem se", odgovori on. "Predlaem ti da saslua dr J unca."
"Hvala", prihvati J unc. "Rekli ste, Vlasteline od Fifa, da je osoba koja
je izvrila psihosondiranje, bez obzira ko to bio, odgovorna i za smrt
doktora koji je pregledao ovog oveka ovde, Rika. To bi podrazumevalo
da je ta osoba na neki nain motrila na Rika tokom njegovog boravka na
Florini."
"Pa?"
"Onda mora da postoje i neki tragovi o tome."
"Hoete da kaete kako smatrate da bi ovi domoroci trebalo da znaju
ko je motrio na njih?"
"Zato da ne?"
"Niste Sarkit i stoga greite", odgovori Fif. "Uveravam vas da
domoroci znaju gde im je mesto. Ne prilaze Vlastelinima, a ako se
Vlastelini njima priblie znaju da treba da obore pogled. Kako bi oni
mogli znati da li ih iko posmatra?"
J unc vidno uzdrhta od besa. Vlastelini su se toliko navikli na svoj
despotizam da su otvoreno i bez srama govorili o njemu.
"Moda je to sluaj sa obinim domorocima", primeti on izazovno.
"Ali ovde je i jedan ovek koji ba nije obian domorodac. Mislim da
nam je prilino jasno stavio do znanja da ba nije jedan od onih
Florinijanaca koji Vlastelinima iskazuju duno potovanje. Do sada nije
uestvovao u ovoj raspravi, te je vreme da i njemu postavimo nekoliko
pitanja."
"Eventualni dokazi tog domoroca su potpuno bezvredni", usprotivi se
Fif. "U stvari, jo jednom koristim priliku da zahtevam od Trantora da
nam preda tog oveka kako bi mu se po propisu sudilo na Sarku."
______________________________________________________
180
"Dozvolite mi najpre da porazgovaram s njim."
"Mislim da nikome neemo nauditi ako mu postavimo nekoliko
pitanja, Fife", blago primeti Abel. "Ako se pokae da ne eli da sarauje,
ili da je nepouzdan, mogli bismo razmotriti i tvoj zahtev za izruenjem."
Terens, koji je sve vreme do sada proveo uporno posmatrajui prste na
svojim sklopljenim akama, na trenutak podie pogled.
J unc se okrenu ka Terensu. "Rik se u vaem gradu nalazio od kada je
pronaen na Florini, zar ne?" upita on.
"Da."
"A i vi ste sve to vreme proveli u gradu? Hou da kaem, niste bili
odsutni zbog nekih duih poslovnih putovanja?"
"Varoani ne idu na poslovna putovanja. Oni svoj posao obavljaju u
svojim varoicama."
"U redu. Opustite se i ne vreajte se zbog svake sitnice.
Pretpostavljam da u vau nadlenost spada da znate da li se u vaoj
varoici pojavio neki Vlastelin?"
"Svakako. Naravno, kada dou."
"J esu li dolazili?"
Terens slee ramenima. "J ednom ili dvaput. Uveravam vas da su to
bile isto rutinske posete. Vlastelini ne prljaju ruke kirtom. Mislim na
neobraeni kirt."
"Malo vie potovanja!" zagrme Fif.
Terens ga pogleda i odvrati: "Moete li me na to naterati?"
Abel se mirno umea. "Neka ovo ostane razgovor izmeu ovog oveka
i dr Junca, Fife. Ti i ja smo posmatrai."
J unc oseti kako varoanin likuje zbog svoje drskosti, te nastavi
odreitije. "Molim vas, varoanine, da na moja pitanja odgovarate bez
nepotrebnih primedbi. A sada mi recite ko su bili ti Vlastelini koji su
posetili vau varoicu tokom prole godine?"
"Otkud ja to da znam?" odvrati Terens besno. "Ne mogu da vam
odgovorim na to pitanje. Vlastelini su Vlastelini, a domoroci su
domoroci. J a moda jesam varoanin, ali za njih sam i dalje samo
domorodac. Kada dou ne doekujem ih na varokim kapijama i ne
traim da mi saopte svoja imena.
Samo primim obavetenje i to je sve. Adresovano je na 'Varoanina'.
U njemu stoji da e nekakav Vlastelin doi u inspekciju toga i toga dana,
te da sam obavezan da izvrim potrebne pripreme. Moram se pobrinuti da
______________________________________________________
181
toga dana radnici u mlinu budu odeveni u svoju najbolju odeu, da mlin
bude oien i da se rad obavlja po planu, da zaliha kirta bude velika, da
svi izgledaju zadovoljni i sreni, da kue budu oiene, a ulice da se
sijaju, da pri ruci bude nekoliko igraa u sluaju da Vlastelin poeli da
pogleda neki zabavan ples domorodaca, a moda i nekoliko lepih d..."
"To nije bitno, varoanine", presee ga Junc.
"Vama to nije bitno. Meni jeste!"
Posle iskustva koje je imao sa Florinijancima u Civilnoj slubi,
varoanin je za Junca predstavljao pravo osveenje. Odluio je da
upotrebi sav uticaj MSIB-a kako bi spreio da varoanin bude predat
vlastelinima.
Terens, meutim, nastavi neto mirnijim glasom. "Bilo kako bilo, u
tome se sastoji moja uloga", objasni on. "Kada stignu, stajem u red sa
ostalima. Ne znam ko su. Ne razgovaram sa njima."
"Da li je otprilike nedelju dana pre no to je ubijen doktor neko
dolazio u inspekciju? Pretpostavljam da znate kada se to dogodilo?"
"Mislim da sam uo o tome u vestima. Mislim da u to vreme nijedan
Vlastelin nije dolazio u inspekciju. Ali ne bih se mogao zakleti."
"Kome pripada vaa zemlja?"
Terens obesi uglove usana. "Vlastelinu od Fifa."
U tom trenutku se javi i Stin, umeavi se u ovu razmenu pitanja i
odgovora sa iznenaujuom spremnou. "Oho, ujte. Stvarno! Tim
svojim nainom ispitivanja idete na ruku Fifu, dr J unce. Zar ne shvatate
da vas to nikuda nee odvesti? Stvarno! Zar stvarno mislite da bi se Fif,
da je eleo da nadgleda to stvorenje, muio da putuje na Florinu? emu
onda slue patroldije? Stvarno!"
Junc je bio ozlojeen. "Kada je posredi jedan ovakav sluaj, kada
ekonomija jednog sveta, a moda i njegova lina bezbednost, poivaju na
sadraju uma jednog oveka, prirodno bi bilo da osoba koja je izvrila
psihosondiranje ne eli da prepusti nadzor patroldijama."
"ak i poto je potpuno unitio taj um?" dobaci Fif.
Abel isturi donju usnu i namrti se. Uviao je da i poslednji njegovi
aduti prelaze u Fifove ruke, kao i sve ostalo.
Oklevajui, Junc ponovo pokua. "Da li vam je moda za petama
stalno bio neki odreeni patroldija ili skupina patroldija?" upita on.
"Kako ja to da znam? Za mene su oni samo iniforme."
______________________________________________________
182
J unc se, zatim, sasvim nenadano, okrenu ka Valoni. Trenutak pre toga
ona je prebledela, razrogaivi oi. Juncu to nije promaklo.
"A ti, devojko?" upita on.
Ali ona samo nemo odmahnu glavom.
Abel mrano pomisli: nita se vie ne moe uiniti. Sve je gotovo.
Ali Valona ustade, vidljivo drhtei, i prozbori pitavim apatom:
"elim neto da kaem."
"Samo napred devojko", ohrabri je J unc. "ta to?"
Valona poe da govori bez daha, dok se u itavoj njenoj pojavi i u
nervoznom krenju prstiju ogledao strah. "Ja sam samo seljanka", zapoe
ona. "Molim vas, nemojte se ljutiti na mene. Samo, meni se ini da stvari
mogu stajati samo ovako. Da li je moj Rik bio toliko vaan? Hou da
kaem, onoliko koliko ste vi to rekli?"
"Mislim da je bio veoma, veoma vaan", odvrati blago J unc. "Mislim,
ak, da je i dalje vaan."
"Onda mora da je onako kako ste rekli. Ko god da ga je doneo na
Florinu ne bi se usudio da ga ni na minut izgubi iz vida. J e li tako?
Mislim, pretpostavimo da je Rika prebio neki predradnik u mlinu, da su
ga kamenovala deca, ili da se razboleo i umro. U tom sluaju ga ne bi
ostavili bespomonog u polju, zar ne, gde je mogao da umre pre no to ga
iko pronae? Oni se ne bi oslonili na puku sreu da e se sve dobro
zavriti." Sada je ve govorila sasvim glatko.
"Nastavi", ohrabri je Junc, posmatrajui je.
"Ali postojala je jedna osoba koja je motrila na Rika od samog
poetka. On ga je pronaao u poljima, sredio da se ja brinem o njemu,
titio ga od svih nevolja i u svakom trenutku znao gde je. ak je znao sve
i o doktoru, poto sam mu ja to ispriala. To je on! On!"
Zavritavi, ona upre prst u Mirlina Terensa, varoanina.
Ovog puta ak je i Fifov nadnaravni mir bio poljuljan, tako da stisnu
pesnice na stolu i podie se sa svog sedita itav jedan in, dok je glavu
hitro okrenuo ka varoaninu.

______________________________________________________
183
Epilog: GODINU DANA KASNIJE

"Rik! Rik!" Selim J unc pohita preko luke ka brodu, rairenih ruku. "I
Lona! Nikad vas ne bih prepoznao. Kako ste? Kako ste?" "Ne bismo
mogli ni poeleti da bude bolje. Vidim da ste primili nae pismo", odvrati
Rik.
"Razume se. Recite mi, ta o svemu tome mislite?" Vraali su se
zajedno prema J uncovoj kancelariji.
"Jutros smo posetili nau staru varoicu", ree tuno Valona. "Polja su
tako prazna." Sada je na sebi imala odeu kakvu su nosile ene iz
Carstva, i nije se vie odevala u haljine seljanki sa Florine.
"Da, mora da je tamo sad strano turobno za nekoga ko je u tim
poljima proveo vei deo ivota. ak i meni postaje turobno, ali ostau
dok budem mogao. Pravljenje zabeleaka o zraenju Florininog sunca je
od velikog teorijskog interesa."
"Toliko je ljudi evakuisano za manje od godinu dana! To govori da je
organizacija odlina."
"inimo sve to je u naoj moi, Rik. Oh, moda bi trebalo da te
oslovljavam tvojim pravim imenom."
"Molim vas, nemojte. Nikada se neu ponovo navii na njega. Zovem
se Rik. To je jedino ime koga se seam."
"Da li si odluio da se vrati istraivanju svemira?" upita Junc.
Rik odmahnu glavom. "Odluio sam, ali da se ne vratim. Nikada se
vie neu svega setiti. Taj deo je zauvek izgubljen. Mada mi to i ne smeta
ba mnogo. Vratiu se na Zemlju... Uzgred budi reeno, nadao sam se da
u videti varoanina."
"Mislim da nee. Odluio je da danas ode. ini mi se da ba ne bi
voleo da se sretne s tobom. Verovatno se osea krivim. Jesi li kivan na
njega?"
"Nisam", odgovori Rik. "eleo je dobro i u mnogo emu mi je
promenio ivot nabolje. Kao prvo, sreo sam Lonu." Rekavi to, rukom je
obgrli oko ramena.
Valona ga pogleda i nasmei se.
"Pored toga", nastavi Rik, "izleio me je od neega. Otkrio sam zbog
ega sam bio istraiva svemira. Sada znam zbog ega se treina svih
istraivaa regrutuje sa jedne jedine planete, Zemlje. Svako ko ivi na
______________________________________________________
184
radioaktivnom svetu mora da raste u strahu i nesigurnosti. J edan pogrean
korak moe da znai smrt, tako da je povrina nae vlastite planete
najvei neprijatelj koga imamo.
U nas je usaena jedna vrsta bojazni, dr Junce, strah od planeta. Jedino
smo sreni kada se nalazimo u svemiru; jedino se tamo oseamo
sigurnim."
"Ali ti vie neosea nita od toga, Rik?"
"Nipoto. ak se ni ne seam da sam se nekada tako oseao. U tome i
jeste stvar, shvatate. Varoanin je podesio svoju psiho-sondu da ukloni
oseanje bojazni, ali se nije potrudio da odredi jainu. Smatrao je da treba
samo da se pobrine za nedavno nastalu, vetaku nevolju. Ali u moj um je
bila usaena duboka bojazan o kojoj on nita nije znao. On me je
oslobodio i jedne i druge. Jednom rei, vredelo je osloboditi se toga, iako
je ujedno tako mnogo stvari bilo izbrisano. Sada vie ne moram da
boravim u svemiru. Mogu se vratiti na Zemlju. U stanju sam da tamo
radim, a Zemlji su potrebni ljudi. I uvek e biti."
"Znate", ponudi se Junc, "zato ne bismo mogli da uinimo za Zemlju
ono to upravo inimo za Florinu? Nema potrebe da Zemljani rastu u
takvom strahu i nesigurnosti. Galaksija je velika."
"Ne", odvrati strastveno Rik. "Sa Zemljom je drugaije. Ona ima
svoju prolost, dr Junce. Mnogi to ne veruju, ali mi koji potiemo sa
Zemlje znamo da je ljudska rasa potekla sa Zemlje."
"Moda i jeste. Ne mogu da tvrdim ni jedno ni drugo."
"J este. To je planeta koja ne moe biti naputena; ne sme biti
naputena. Jednog dana emo je izmeniti, preobraziti njenu povrinu u
onakvu kakvu je nekada bila. Do tada... ostajemo."
"I ja sam sada Zemljanka", blago primeti Valona.
Rik se zagleda prema obzorju. Gornji Grad je bio kriav kao i uvek,
ali u njemu vie nije bilo ljudi.
"Koliko ih je jo ostalo na Florini?" upita on.
"Oko dvadeset miliona", odgovori J unc. "Radimo sve sporije.
Povlaenje mora da bude ravnomerno izvedeno. Ljudi koji ostaju moraju,
u svakom trenutku, u mesecima koji preostaju, da predstavljaju
ekonomsku jedinicu. Zato je raseljavanje tek u prvim fazama. Veina
evakuisanih se jo nalazi u privremenim kampovima na oblinjim
svetovima. Prate ih neizbene nedae."
"Kada e i poslednja osoba da ode?"
______________________________________________________
185
"U stvari, nikada."
"Ne razumem?"
"Varoanin je neslubeno zatraio da ostane. Dozvoljeno mu je,
takoe neslubeno. To nigde nee biti javno zabeleeno."
"Da ostane?" Rik je bio zaprepaen. "Ali, Galaksije mu, zato?"
"Ne znam", odvrati J unc, "ali mislim da si ti to objasnio kada si
govorio o Zemlji. On osea isto to i ti. Kae da je za njega nezamislivo
da pusti Florinu da umre sama..."

Asimov Isak "Svemirske Struje"

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Asimov Isak "Svemirske Struje"

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Asimov Isak

Isak Asimov Svemirske struje

Das könnte Ihnen auch gefallen